P. 1
Pescanik FM 10

Pescanik FM 10

|Views: 301|Likes:
Published by gnostikbre

More info:

Published by: gnostikbre on Nov 27, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/21/2011

pdf

text

original

Sections

Pe{~anik FM: Knjiga 10 Za izdava~a: PE[^ANIK Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Karikature: Predrag Koraksi} CORAX Kreativni direktor

: Nade`da Milenkovi} Grafi~ko oblikovanje: Slavi{a Savi} Lektura: Sla|ana Miajlovi} Kompjuterska obrada teksta: Jelena Miti} Transkript: Gordana Martinovi} [tampa: Fullmoon, 2007. Tira`: ISBN 978-86-86391-08-7

Objavljivanje knjige 10 pomogao [vedski helsin{ki komitet za ljudska prava.

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-92 323(497.11)(047.53) 316.7(497.11)(047.53) PE[^ANIK FM. Knj. 10 / [urednice Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} ; karikature Predrag Koraksi} Corax]. – Beograd : S. Luki} : S. Mesarovi}, 2007 (Fullmoon, Beograd). – 412 str., 32 str. s tablama ; 22 cm Tira` ISBN 978-86-86391-08-7 a) Srbija – Dru{tvene prilike b) Srbija – Politi~ke prilike

COBISS.SR-ID 142531596

SADR@AJ
07. 09. 2007 : APSOLUTNI POST
10 Miroslav Prokopijevi}, ekonomista 19 Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava 25 Nenad Proki}, narodni poslanik 33 Ivan ^olovi}, antropolog

14. 09. 2007 : HAMLET IZ BELANOVICE
42 Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative 49 Vladimir Gligorov, ekonomista 53 Tatjana Tagirov, novinarka 59 Nikola Samard`i}, istori~ar

21. 09. 2007 : BI]E ONO [TO BITI NE MO`E
71 Vesna Pe{i}, narodna poslanica 77 Ljubodrag Stojadinovi}, kolumnista 82 Pavle Rak, sociolog 90 Dubravka Stojanovi}, istori~arka 92 Teofil Pan~i}, novinar 93 Petar Lukovi}, novinar

28. 09. 2007 : TKO JE UNUTRA, TKO JE VANI
102 @arko Kora}, narodni poslanik 110 Mi{a Vasi}, novinar 118 Dejan Jovi}, profesor politi~ke istorije 129 Nade`da Milenkovi}, ???

05. 10. 2007 : NA RINGI[PILU
152 Biljana Srbljanovi}, dramski pisac 153 Nenad Proki}, narodni poslanik 154 Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative 162 Dragoljub Sto{i}, Unija slobodnih sindikata 168 Sr|a Popovi}, advokat

12. 10. 2007 : SIGURNA KU]A SRBIJA
182 Muamer Zukorli}, muftija 190 Rajko \uri}, Romska partija 191 Teofil Pan~i}, novinar 193 Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative 197 Biljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika za ljudska prava

19. 10. 2007 : KNEZ MI[KOVA ULICA
211 Mi{a Brki}, novinar Ekonomista 217 Milan Vukomanovi}, sociolog religije 224 Ivan ^olovi}, antropolog 227 Petar Lukovi}, novinar

26. 10. 2007 : LI^NI PROBLEM RADMILE HRUSTANOVI]
240 Vojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska 245 Ivan Kuzminovi}, ??? 252 Olivera Milosavljevi}, istori~arka 258 Aida ]orovi}, Urban In 259 Sta{a Zajevi}, @ene u crnom 260 Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo 261 Dubravka Stojanovi}, istori~arka

02. 11. 2007 : OMETENI U RAZVOJU
289 Zoran Ostoji}, LDP 296 Vuka{in Obradovi}, urednik Novina vranjskih 297 Aleksandar Stojkovi}, advokat 300 Biljana Stojkovi}, Biolo{ki fakultet 305 Mirko \or|evi}, publicista 310 Petar Lukovi}, novinar

09. 11. 2007 : SMEJ SE, BAJACO!
320 Vera Markovi}, SDU 328 Latinka Perovi}, istori~arka 334 Dejan Ili}, Fabrika knjiga

342 Ivan ^olovi}, antropolog 346 Sreten Ugri~i}, pisac

16. 11. 2007 : MRA^NA PROPAGANDA
354 Slobodan G. Markovi}, istori~ar 355 Petar Lukovi}, novinar 363 Mirko \or|evi}, publicista 365 @eljko Bodro`i}, Kikindske 367 @arko Kora}, Socijaldemokratska unija 371 Milutin Petrovi}, filmski reditelj

23. 11. 2007 : VE^NA SRBIJA
385 Mirko \or|evi}, publicista 388 Aleksandar i Slobodan 395 Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, Centar za prava deteta 396 Milena Jerotijevi}, psiholog 397 Valentina Zavi{i}, Veliki i mali 404 Teofil Pan~i}, novinar
Uredile:

Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

21. 09. 2007.

BI]E ONO [TO BITI NE MO@E
. \eli} vi{e ne zna da li je on DS ili DSS... . Mi ne}emo u NATO, a tamo nas niko ne zove... Da Alan Ford i njegovi drugari `ive u Srbiji, sigurna sam . da bi bili sagovornici Pe{~anika... Opseda me pitanje kako je ono par~e teritorije na kojem . je Filaret kao gladovao postalo sveta zemlja...

Vesna Pe{i}, narodna poslanica, Ljubodrag Stojadinovi}, kolumnista Politike, Pavle Rak, sociolog, Dubravka Stojanovi}, istori~arka, Teofil Pan~i} i Petar Lukovi}, novinari

Svetlana Luki}: Prekosutra se navr{ava dve decenije od odr`avanja Osme sednice Saveza komunista Srbije, kada je Slobodan Milo{evi} provalio u `ivote dvadeset miliona ljudi. Malo je ljudi tada uzviknulo – Hanibal ante portas. Oni koji jesu, ili su mrtvi, ili su nestali, ili su oti{li u inostranstvo. A mnogi od nas koji su ostali ovde i pre`iveli, postali su utvare.
Dvadeset godina je pro{lo od kada je Srbija prekora~ila takozvanu liniju horizonta. To je linija posle koje gravitacija crne rupe pojede sve koji su se previ{e nagnuli napred. Neverovatno je }utanje o toj stra{noj godi{njici, koja je odredila `ivote svakoga od nas. Odr`ava se jedan skup, bi}e promovisana jedna knjiga i to je sve. Ne znam koliko }e i to malo istori~ara, sociologa i politikologa na simpozijumu u Institutu za savremenu istoriju jedni druge ~uti kada im sutra, bukvalno ispod prozora, na svom mitingu ispred biv{e savezne skup{tine – progovori Vlade Divac. Od tog velikog ko{arka{a, koji izgleda pretenduje na ne{to mnogo ve}e, ovih dana ne mo`e da se `ivi. U svim novinama je, na svim televizijama, a Politika mu svakoga dana objavljuje dnevnik. Sva{ta taj mudruje, pa i da njega, humanitarnog radnika koji poma`e izbeglicama, politika ne interesuje; da mu je Maja Gojkovi} ponudila pomo} za izbeglice i da je ona, Maja, u stvari velika lafica. Divca ne interesuje to {to su ona i njena maroderska stranka za vreme rata plja~kali i `ive i mrtve, {to su upravo oni i njihova politika toliko ljudi na~inili izbeglicama. Ali dobro, odradi}emo i miting divljenja Vladi Divcu. ^ekam samo da vidim da li }e mu Ko{tunica uru~iti onaj jorganski ~ar{av od zastave, koji deli svim slavnim Srbima. Jednoga dana }u i ja dobiti takav. Ne znam kako je u Novom Sadu, kako je u Novom Pazaru ili u Staroj Pazovi, ali Beograd je prepun bilborda sa na{im teniserima, koji danas igraju protiv Australije. \okovi}, Zimonji} i ostali su se slikali kao opasni momci koji jedva ~ekaju kavgu, a na bilbordu pi{e – Jedna zemlja protiv celog kontinenta. Na{a eventualna pobeda u tom teniskom me~u bi mnogo manje zna~ila da tamo pi{e, recimo, Australija. Mnogo bolje zvu~i kada baci{ na le|a ceo kontinent, sa sve kengurima, sidnejskom operom i Aborid`inima. Da se vratim skupu u Institutu za savremenu istoriju, koji }e raspravljati o uzrocima i posledicama Osme sednice. Setila sam se Stevana Pavlovi}a, profesora u Sautemptonu, koji je odbio da napi{e knjigu o

70

istoriji Srbije. Umesto toga, rekao je da mo`e da napi{e samo esej, a onda je objasnio – Ne bih znao kako da Srbiju defini{em kroz vekove. Nije bilo neprekidnog politi~kog entiteta ili teritorije pod tim imenom. Srbije su se pojavljivale, pomerale i nestajale. Ova teza Stevana Pavlovi}a o Srbiji kao ponornici koja ~as nestaje, ~as se pojavljuje ovih meseci se ~ini ta~nijom nego ikada. Ljudi koji je sada vode poslali su je pod zemlju. Ko{tunica je uspeo ono {to je naumio 12. marta, da se napravi koncentraciona vlada kojom }e on kao patrijarh vladati. Sabornost je postignuta o najbitnijim stvarima i Srbijica ponornica dugo ne}e ugledati svetlost dana, a ni mi s njom. Ko{tunici nisu potrebni izbori, {ta }e mu izbori, on je kao njegov prethodni kolega sebe proglasio rezonantnom kutijom naroda. Njegov glas nije glas Ko{tunice Vojislava nego odjek svakog Srbina i svake Srpkinje. A Tadi}? Predsednik je i dalje sna`no privr`en miru u svetu. Govori narodna poslanica Vesna Pe{i}.

21.09.07.

Vesna Pe{i}: Zapitala sam se {ta su glavne osmatra~nice s kojih mo`e da se pogleda i razume {ta se kod nas de{ava. Bila sam inspirisana obele`avanjem godi{njice Osme sednice. U poslednjih dvadeset godina dva doga|aja su najzna~ajnija. To su dolazak Milo{evi}a na vlast i ubistvo Zorana \in|i}a. Milo{evi}a apsolutno karakteri{e to {to je on Srbiju u klju~nom momentu odveo na sporedne koloseke. Mi padom berlinskog zida nismo krenuli ka evro-atlantskim integracijama. Mi smo tu zaokrenuli i napravili mutanta. Socijalisti~ka, komunisti~ka partija spojila se sa agresivnim nacionalizmom, krenuli smo u ratove, odvojili se od sveta, bili pod sankcijama. I dok su svi drugi putovali i ispunjavali sve uslove potrebne da bi u{li u Evropsku uniju, mi smo ostali na slepom koloseku zajedno s Milo{evi}em. Ta situacija se menja dolaskom DOS-a na vlast i dolaskom Zorana za premijera. Sada se jasno vidi da je Zoran \in|i} ubijen zato {to je od po~etka kristalno jasno zagovarao evropski put. Smatrao je da Srbija brzo mora da nadoknadi izgubljeno vreme i da {to pre u|e u Evropsku uniju.
U vreme Osme sednice bio je objavljen tekst Vojko i Savle. Ponovo sam ga pro~itala posle dvadeset godina. Vojko i Savle su Gojko Nikoli{ i Pavle Savi}. Gojko Nikoli{ se tada opredelio za disidente, za promenu sistema i demokratiju. Oni su ga napali tako {to su rekli da je

njegova `ena Margo, Francuskinja, radila za Zapad. I Zoran \in|i} je ubijen zbog toga i nije prvi u na{oj istoriji koji je zato ubijen. Njegove prethodnike su ubijali s obrazlo`enjem da vode austrijsku politiku. Demokratska stranka Srbije je, posle probnih balona poput onog da je Kosovo NATO dr`ava, odr`ala sednicu svog glavnog odbora na kojoj je promenjen program stranke. Cilj njihovog programa je o~uvanje Kosova. Zatim su rekli – Ne}emo u NATO. Zna~i, sada je to zvani~na politika Demokratske stranke Srbije. U tom programu tradicija se spaja s modernim dru{tvom i velika uloga se daje crkvi. Na to se dodaje i ono – Ne}emo na izbore. E sad, kada pogledate – Ne}u NATO, ne}u na izbore, ho}u crkvu, ho}u tradiciju, onda vam je potpuno jasno da su oni najavili zaista fundamentalni zaokret. Preko toga – Ne}emo u NATO, oni prave otklon pre svega od Sjedinjenih Dr`ava. Ali evo, otvaramo se prema Rusiji. Kada oni ka`u da ne}e u NATO, pretpostavljam da im je pokri}e za to o~ekivanje da neke ~lanice NATO-a priznaju nezavisno Kosovo. Slede}i korak je – Ne}emo u Evropsku uniju, jer {ta ako neka ~lanica Evropske unije prizna Kosovo? Time se vr{i pritisak na Demokratsku stranku. DSS gnje~i DS i dr`i ga u kle{tima jo{ od formiranja pregovara~kog tima za Kosovo i dono{enja ustava. Toma Nikoli} se hvalio na televiziji {ta je sve Radikalna stranka ubacila u taj ustav. Mislim da Boris Tadi} ne mo`e da se seti nijedne svoje formulacije koju je uneo u taj ustav. Odigrao je to jedinstvo s njima i tra`io samo da se budu}i izbori odr`e istovremeno. Onda su mu oni rekli – Ne dolazi u obzir. Zatim dolazi ovo najgore, kada on na izborima prakti~no predaje vladu Vojislavu Ko{tunici, navodno za ovu trampu da on bude predsednik republike. E sad mu oni ka`u – Ismevao si {esti princip, a to je bio predlog podele vlasti koji ti sada iznosi{. Ispostavilo se da oni ne}e da podr`e Tadi}a kao predsednika i pripremaju drugog kandidata. Na{li su sirotog Divca, kojega su po~eli da lansiraju. On ima koncert pred skup{tinom, on formira humanitarnu organizaciju i tra`i donacije. Postao je i pisac, svakog dana vidim njegov tekst u novinama. Demokratska stranka Srbije je promenila program i ne ispu{ta iz ~eljusti Demokratsku stranku i Borisa Tadi}a. Polako ih voza, oni klize ka jedinstvenom programu. DSS ka`e – Ne damo Kosovo, ne}emo u NATO i u Evropsku uniju, ima}emo svog predsedni~kog kandidata, mada mo`da vi{e ne}emo imati izbore. I Demokratska stranka na sve to nema odgovor. Ona nema {ta da ka`e i polako klizi i sada smo do{li do toga da vi{e ne znamo ko govori u ime vlade. DS kao da se po-

Vesna Pe{i}

delio, jer [utanovac i neki drugi iza|u i ka`u – Ne, ako se ne prihvati zajedni~ki predsedni~ki kandidat, ako {esti princip vi{e ne va`i, ako nema zajedni~ke podr{ke, ako se ne raspi{u izbori, mi izlazimo iz koalicije. Siromah Rasim Ljaji}, i on je u toj ~orbi. Posle svakog ispada DSS-a, pojavi se poneko iz DS-a da nas te{i, kao da }emo mi stra{no da se uznemirimo i zapla~emo ako ta vlada prestane da postoji. To da Demokratska stranka klizi ka DSS-u naro~ito se vidi kod \eli}a, koji vi{e ne zna da li pripada Demokratskoj stranci ili Demokratskoj stranci Srbije. U intervjuu koji je ovih dana dao Novostima on ka`e – Stav prema NATO-u ne}e izazvati krizu u koaliciji, vlada}emo pune ~etiri godine. I ka`e klju~nu stvar, koja je na prvi pogled zbunjuju}a – To i nije partijsko, nego dr`avno pitanje, koje se re{ava na referendumu. Na kraju ga pitaju da li je on za NATO? a on ka`e – Pa ne znam, ne znam da li sam za NATO. Onda su ga pitali za sli~nosti i razlike izme|u \in|i}a i Ko{tunice, na {ta je on rekao – Sli~nosti su velike, razlika je u stilu. A vidim da je danas izjavio da ni spor o predsedni~kom kandidatu ne}e poremetiti vladaju}u koaliciju. On se izvinio Crnoj Gori zato {to je nazvana kvazidr`avom i rekao da je to u~inio u ime vlade. A {ta je onda Bubalo u toj vladi kada ka`e – Oni nama treba da se izvine zbog Filareta, a ne da se mi njima izvinjavamo zato {to je Aleksandar Simi}, Ko{tuni~in savetnik, rekao da su oni kvazidr`ava? Ko govori u ime vlade? Isto tako je i Jeremi} rekao –Mi `elimo evro-atlantske integracije, ali je u svojoj prezentaciji za Partnerstvo za mir pomenuo samo evropske integracije. I on ka`e da govori u ime vlade. Kao da se vi{e ne zna ko u stvari govori u ime vlade. Ali ja }u vam re}i – niko iz Demokratske stranke ne govori u ime vlade. U ime vlade govori Ko{tunica, a ovi samo skaku}u i vi~u – I ja sam vlada. To je dramati~no nestabilna situacija. Uop{te me ne bi iznenadilo da za mesec dana, ako neko iz Evropske unije pisne da }e priznati Kosovo, Demokratska stranka Srbije mrtva hladna iza|e i ka`e – Mi vi{e ne}emo u Evropsku uniju. Postavlja se pitanje da li }e Demokratska stranka imati svoj trenutak istine ili }e opet samo da ka`e – Ja sam vlada, ja sam za Evropsku uniju. Pojedini dobri analiti~ari, ne ~uveni Antoni} i Vukadinovi}, ka`u da vrlo lako mo`e do}i do velikog politi~kog sloma, u smislu da posle progla{enja nezavisnosti Kosova radikali mogu do}i na vlast, na koju }e ih dovesti DSS. Pribli`avanje Putinu i Rusiji, odstupanje od evro-atlantskih, pa i evropskih integracija – nam visi nad glavom, vidi se, kao tre{nja koja samo {to nije pala. Samo ~ekamo

72

21.09.07.

da se to izgovori. Trenutak istine za DS bi bio da ka`e – Dosta je bilo, mi sada pozivamo sve gra|ane, ho}emo da preokrenemo situaciju, ne prihvatamo vi{e ovu politiku, ona nas vodi u slom. Ali bojim se da se to ne}e desiti i da }e oni na kraju biti {utnuti, a kada ih {utnu, oni }e da do|u i da ka`u – Mi volimo Pe{~anik, to nam je omiljena emisija. Boris Tadi} je, kako neki ka`u, sa simpatijom ili sa ironijom, pristojan, dobar de~ko, ali kao lider veoma bled, bez mogu}nosti da se izbori za svoje stavove. On nema odgovor i ne mo`e da ga prona|e zato {to je deklarativan. Izme|u generalnih opredeljenja DS-a koja se deklarativno zastupaju i svakodnevnih odluka koje moraju da donose zjapi ogromna praznina. Oni polako zauzimaju Ko{tuni~inu poziciju, a Ko{tunica je ve} zauzeo radikalnu poziciju, koju je veoma jasno i bez ikakve dlake na jeziku definisao. Pro{ao je glavni odbor DSS-a, ne moramo da fantaziramo, sve su sami rekli. Ali kada \eli} ka`e za \in|i}a i Ko{tunicu da im je osnovna sli~nost to {to su obojica evropskog kova, onda zaista imamo potpunu konfuziju. Mi znamo da je jedan ubijen zbog toga {to je bio evropskog kova, a da je drugi kona~no definisao svoj program koji ga potpuno udaljava od Evropske unije i da mu je najva`nije Kosovo. [to se njega ti~e, Evropska unija mo`e da visi na grani, od toga nema ni{ta. \in|i} je probao da se izmakne od politike koju je vodio Milo{evi}, pa nije uspeo jer su ga ubili, sada je vodi Ko{tunica, a vodi je delimi~no i Boris Tadi} – vide}emo, mo`da }e se on izvu}i iz tog ~amca, ali sumnjam. To je politika Lazara i Kosovskog boja – bi}e ono {to biti ne mo`e. Tu politiku je vodio Milo{evi} i to je politika koja se vodi danas. Ko{tunica i ostali nisu sledbenici Milo{evi}a, nego su svi zajedno sledbenici luda~ke pri~e – bi}e ono {to biti ne mo`e. Bilo bi jako dobro da {to vi{e ljudi vidi poslednji film Filipa [varma o padu Krajine. Tu se, kao na dlanu, vidi politika koju sam definisala kao – bi}e ono {to biti ne mo`e. Ta politika je dovela do stvaranja Krajine, njenog pada i izbegli{tva dve stotine hiljada ljudi. Oni su od po~etka vodili radikalnu politiku ne poku{avaju}i da na|u bilo kakvo srednje re{enje. I pretili su ne samo Hrvatima nego i Srbima iznutra. Drago Kova~evi}, koji sada ovde `ivi i blogira, a koji je bio gradona~elnik Knina, ka`e da je ljudima koji su poku{ali da podr`e plan Z4 pretila fizi~ka likvidacija. Moj najdramati~niji zaklju~ak o ovoj vrsti radikalne politike jeste da je poraz elemenat tog radikalizma, jer – bi}e {to biti ne mo`e. SastavVesna Pe{i}

74

ni elemenat te politike je uvek poraz, `rtva i, naravno, izdajnik. Uvek postoji neki Brankovi}, koji tobo`e izdaje, a u stvari ta politika je nemogu}a. Kakva je njena dinamika? U [varmovom filmu je pokazano da je srpsko odbacivanje plana Z4 omogu}ilo opstanak hrvatske dr`ave. Da je ovaj plan usvojen, to bi bila dr`ava u dr`avi i, uz blizinu Srbije, Hrvatska uop{te ne bi funkcionisala. Tako neprekidno radi{ za svog neprijatelja, koji trlja ruke i ka`e – Oha, {to su Srbi lu|i, {to su radikalniji, nama je bolje. I po{to je odbijen plan Z4, pred samu Oluju, u Be~u je odr`an sastanak na kojem je ponu|eno sedam ta~aka mirne predaje vlasti u Krajini. Srbi su i na to rekli – Ne. – E fino, onda }ete dobiti Oluju. Karad`i} je sve vreme u Be~u dr`ao svog ~oveka koji je sara|ivao s Tu|manom. U dogovoru s ovda{njom vla{}u, Karad`i} se dogovorio s Tu|manom da Republika Srpska ne}e pru`iti pomo} Republici Srpskoj Krajini. [areni}, glavni ~ovek Tu|manove obave{tajne slu`be, garantuje Tu|manu da Milo{evi} ne}e re}i ni A. I znate {ta su onda uradili? Generali odbrane Krajine su povu~eni i stavljeni su generali za evakuaciju. To je ta radikalna politika, koja ne}e da uzme u obzir nijednu drugu varijantu sem – bi}e ono {to biti ne mo`e, ali su{tina toga {to biti ne mo`e jeste poraz i ta se politika vodi i danas. Zato pominjem \eli}a, jer on je mlad ~ovek, odrastao je u Francuskoj, tamo je napravio karijeru, ima novca, inteligentan je, govori strane jezike, {ta }e njemu ta politika – bi}e ono {to biti ne mo`e? I onda tu ~ovek stane zabezeknut i ka`e – Dobro, pa {ta }emo onda da radimo? Evo, i Demokratska stranka vodi tu politiku poraza, ko to sada mo`e da obustavi, ko jo{ uop{te mo`e da nas zaustavi u porazu koji nas o~ekuje? Vrlo je te{ko sada nakupiti energiju, probuditi ljude da ka`u – Stani malo. Znate kada se osetila ta energija? Osetilo se da ona postoji one no}i kada je u skup{tini biran Toma Nikoli}. Svetla na prozorima moje zgrade su gorela, moje kom{ije su cele no}i gledale skup{tinski prenos. Zna~i postoji neko ko to osmatra, ali nema dovoljno artikulacije. Za vreme Milo{evi}a srednja klasa je mnogo propala, niko kinte nije imao, nije bilo ni~ega i otpor protiv te politike je dostigao takav nivo da smo mi mogli da smenimo Milo{evi}a. Me|utim, srednja klasa se preko nove vlasti obnovila. Osposobljena mla|a i mla|a srednja generacija se udomila, delom u privatnom sektoru, delom u dr`avi preko tih agencija. Srednja klasa je ponovo u{la u igru i nije zainteresovana za promene. Stanje je sli~no onom kada smo za peticiju protiv verbalnog delikta, koju je pokrenuo Sr|a Popovi}, 1980. godine sakupili svega trista potpisa u celoj biv{oj Jugoslaviji.

21.09.07.

Svako je imao neki posli} i govorio nam – Be`i s tom peticijom, mani me se. Srednja klasa se opet udomila i ona }uti, a nama ka`e – Nemoj sada ni{ta da dira{, taman sam na{ao posao, malo mi je krenulo, a ti ve} pita{ {ta }emo da radimo s ovom politikom. Mnogi ljudi se prave ludi, prave se da ne vide. Samo ih u dramati~nim trenucima uhvati strah zato {to im iskustvo govori da, ako stvari nastave da idu u tome pravcu, ne}e vi{e biti ni njihove pristojne plate. Ali uglavnom }ute. Demokratska stranka ne gura promene i zato {to je ve}ina tih ljudi zaposlena preko njih. Ljude, na primer, uop{te ne zanima za{to radnici nemaju nikakav sindikat i niko se ne pita {ta radi taj Nezavisni sindikat, koliko se i on u`ljebio u sistem. Kada sam pro{le nedelje bila u Vrbasu, pri{la mi je `ena koja radi u Vitalu. Vital je kupio Peconi i svaki radnik je dobio ugovor s pedeset dve stavke, po kojima mo`e{ biti otpu{ten ako se udalji{ jedan metar od stola za kojim radi{. Pa onda ka`u – Aha, i{ao si u klozet, i otpuste ga. Pa da li su oni normalni? To zvu~i nadrealno. Jesmo li u srednjem veku, jesu li oni roblje? Ali ni radnici nemaju artikulaciju. Ni oni ne}e da u|u ni u kakvu stranku, zato {to ipak postoje te pedeset dve stavke, koje sigurno ne preporu~uju politi~ki anga`man. To {to se mnogo ljudi u`ljebilo u sistem ose}a se kao gluvo}a u dru{tvu. Ali za sada je dovoljno da nikako ne dozvolimo ovu dramati~nu promenu spoljne politike koju diktira Vojislav Ko{tunica. I ne smemo da dozvolimo da tih nekoliko upori{nih ta~aka budu kolateralna {teta op{teg sloma koji mo`e da se dogodi. Ne sme da propadne LDP, Pe{~anik i nekoliko novinara, kao {to je Mi{a Vasi}. Vreme je ve} propalo, zato ga nisam navela kao instituciju. Ne mogu da navedem Vreme posle onoga {to @arkovi} radi u njemu. Mislim da im je ru{enje tih nekoliko upori{nih ta~aka prvi cilj. To ih mo`da najvi{e svrbi, smeta im {to to napreduje i oni poku{avaju da to likvidiraju. Kada je kona~no, kao veliki odgovor na ovo {to radi DSS, Boris Tadi} pozvao na izbore do kraja godine, Ko{tunica mu je sino} rekao – Evo vam Srpske radikalne stranke, s njima imate ve}inu u skup{tini za raspisivanje izbora. Zna~i, DSS ko~i ideju izbora, vi{e se ne zna ni kada }e oni biti i da li je to kraj svih na{ih izbora, a na sve to oni jo{ nude Demokratskoj stranci – Idite prvo vi u koaliciju s radikalima, a mi }emo malo posle. Ako ho}ete izbore, oni su vam partner, a na{ su od ranije. Ne znam kakav }e biti odgovor Borisa Tadi}a, ne znam kako }e na}i skup{tinsku ve}inu, jer je DSS decidirano, kao {to je rekao da ne}e u NATO, rekao da ne}e na izbore. To ne dolazi u obzir, dok traje

Vesna Pe{i}

operacija nema igranke. Zna~i, na izbore mo`ete da idete sami, tra`ite drugog partnera. Na sve to, ovi cirkusanti iz Demokratske stranke nam ka`u – ^etiri godine }emo zajedni~ki vladati, sve je u najboljem redu, ni{ta nas ne}e poremetiti. @ao mi je {to ovde ne mogu da iskoristim neki izraz Pere Lukovi}a. Demokratska stranka je u tesnacu, potpuno prigu{ena, onesposobljena da povu~e potez. Oni }e biti izba~eni iz te igre, kao 9. maja, i verovatno ni tada ne}e imati {ta da ka`u. Oni taj {ah ne umeju da igraju. Ne znam da li Boris Tadi} ne igra tu igru zato {to se ne razume u politiku ili prosto ne}e da je igra i zato je tu gde jeste. Znam samo da postoji mogu}nost velikog sloma, tako zovem kombinaciju Radikalne stranke i DSS-a. To je trenutak u kojem se odbacuje NATO i Evropska unija, Mladi} i Karad`i} zvani~no postaju najve}i heroji i prekida se saradnja s Ha{kim tribunalom. Paradoks }e biti u tome {to }e oni to predstaviti kao objektivni izlaz iz krize koju su sami proizveli. Samo se nadam da ve}i deo gra|ana ne}e prihvatiti tu varijantu. To su u stvari bira~i Demokratske stranke, ti {to su se lepo zaposlili i ne}e da slu{aju te ru`ne pri~e. Nemoj da me zamajava{, dobio sam posao, ugodno mi je, dobro mi je, dobili smo stan, imamo kredite, ke{ ovo, ke{ ono, automobili, lizing. I stvarno nam je bolji vozni park, po ulici vi{e nisu samo olupine. Mo`da }e oni odigrati pozitivnu ulogu, mo`da }e napustiti Demokratsku stranku, ali }e morati da se poka`e masovniji otpor svemu ovome. A ako nas bez otpora, kao neke mrtvace, opet prevuku u situaciju iz koje opet moramo sve da gradimo iz po~etka, onda je sve ovo do sada zaista bilo tro{enje energije uludo. Ponovo bismo imali njihove Udbe, njihove vojske i tome ne bi bilo kraja. Mo`da ljudi to ne}e dozvoliti. Moramo da shvatimo da je pred nama odsudna bitka, moramo biti potpuno svesni da se politi~ka situacija u Srbiji dramati~no promenila, da je ona za sto osamdeset stepeni promenjena. Ko{tunica vodi igru i mo`e Boris Tadi} da prebrojava svoje ministre koliko god ho}e, od toga nema ni{ta. Iz logike te situacije jasno je za{to je Zoran \in|i} morao da bude ubijen, jer sada deluje otvoreno antievropska politika s porukom – Ne}e Srbija tamo nikad, }ao, goodbuy, dovi|enja. Posledice tog ubistva i razlozi tog ubistva sada su jasniji nego ikad.

76

21.09.07.

Svetlana Luki}: Na onom mestu gde }e sutra stajati obra}aju}i se narodu Vlade Divac, stajao je pro{le nedelje predsednik Tadi} pred novim mladim oficiri-

ma Vojske Srbije i rekao je eksplicitno da Srbija nije odustala od evroatlantskih integracija, da nije odustala od ulaska u NATO. Znate da je istoga dana glavni odbor Demokratske stranke Srbije zaklju~io za vjeki vjekova da Srbija ne}e u}i u NATO. I evo samo malog podatka koji pokazuje ko je u srcu sada{nje vlade i vlasti. To je, naravno, Ko{tunica i to je, naravno, policija, a ne vojska. Ju~e je objavljen podatak da komandant `andarmerije ima dva puta ve}u platu od na~elnika general{taba. Plata Zdravka Pono{a je 69.000 dinara, a komandant `andarmerije Te{i} prima 140.000 dinara. Mada je to kao neslu`beno, jer Jo~i} ka`e da su plate njegovih ljudi slu`bena tajna. Pre dva meseca Jo~i} je pove}ao plate svojim stare{inama za trideset odsto. I on zna da je pretorijanska garda va`nija nego neki na~elnik general{taba i, {to bi rekao jedan vladika, fi}firi} i evroslinavac kao {to je Zdravko Pono{. U nastavku Pe{~anika slu{ate kolumnistu lista Politika, Ljubodraga Stojadinovi}a.

Ljubodrag Stojadinovi}

Ljubodrag Stojadinovi}: Nema govora o tome da nas NATO pozove da im pristupimo. Mi jo{ ne ispunjavamo ni elementarne uslove za takvu vrstu integracije. I o~igledno je da je odbijanje ne~ega za {ta ponuda nije ni stigla poruka sopstvenom bira~kom telu, nadripatriotskim snagama u Srbiji koje bi mogle da budu, smatra se, odlu~uju}i faktor ako se izbori odlo`e za vreme posle re{avanja kosovske drame. Ministar Jo~i} je rekao – Dok traje operacija nema igranke. Ta nejasna i pomalo sme{na izjava trebalo bi da obrazlo`i da smo mi dr`ava koja se ne mora dr`ati zakona kao pijan plota i da postoje mnogo va`nije stvari od zakona. Ali kada zakoni ne va`e, u dr`avi ne va`i vi{e ni{ta, pa ni odnos dr`ave prema svojoj teritoriji. To je put u bezna|e. Tako razumem negativan stav prema integracijama. Taj stav je i posledica inercije iz pro{lih vremena. On je u svojoj su{tini paranoidan i ksenofobi~an. Mi imamo mnogo zamerki na NATO. NATO je ovde po~inio velike zlo~ine, ali i svetska i doma}a istorija nam pokazuju da ljubav i mr`nja u politici i u odnosima s drugim dr`avama nisu ve~ni, nego prevladavaju interesi. A interes ove dr`ave je da ne dolazi u radikalan sukob sa onima koji mogu da nam budu vrlo mo}ni neprijatelji. Dakle, to je utopijska poruka iz stanja koje je utopijsko. Mislim tu i na onu sme{nu dosetku da NATO na Kosovu pravi svoju dr`avu. Ta teza se direktno protivi svakoj politi~koj teoriji. NATO, ~iji je interes globalna, planetarna dr`ava, sigurno ne bi svoje snage ulagao u to da pravi parodiju od dr`a-

21.09.07.

ve na Kosovu. Nekome od ovih je ta dosetka pala na pamet, pa su svi po~eli da je ponavljaju. Ali ako je NATO na{ prvi sused i ako ve} ima svoju dr`avu na Kosovu, kako }emo se odnositi prema svom kom{iluku? Da li }emo i NATO teritoriju smatrati svojom ili }emo svoje teritorije mo`da smatrati teritorijama koje su pod aspiracijama NATO-a? Na to pitanje ti novi teoreti~ari nemaju odgovor i ta vrsta nesuvislosti je samo poslu`ila za vi{ednevnu, {izofrenu kampanju o tome ko su nam prijatelji a ko neprijatelji, ko saveznici, a ko je ravnodu{an prema na{oj sudbini. Na kraju je pri~a o NATO dr`avi prestala, ali odijum prema NATO-u je postao deo zvani~ne politike jedne stranke, pretpostavljam da to nije politika vlade. Pri~e o NATO dr`avi i o NATO-u kao na{em ve~nom neprijatelju ima smisla samo kao stvaranje simboli~ke izolacije, koja treba da vodi saznanju da smo dovoljni sami sebi. Iz toga {to sami sebi spremamo nema izlaza. I ti ljudi koji nam to spremaju }e tvrditi da iz toga nema izlaza zato {to nam je neko drugi postavio tu zamku ili lavirint bez izlaza. Ova stvar mora da bude pod paskom javnosti, jer ljudi koji se bave najva`nijim stvarima u dr`avi ne mogu to da ~ine samo na osnovu sopstvenog, po sve nas opasnog razumevanja stvari. Oni moraju biti pod presijom javnosti kako bi odustali od svojih ideja. Mislim tu i na stvarnu izolaciju, koju bi u ime svih nas mogla da prizove grupa ljudi nedorasla tome da vodi dr`avnu politiku. Najbolje je imati mo}ne saveznike i dobro je imati saveznika i u Rusiji, ali je opasno tog saveznika tra`iti u situaciji kada se mi suprotstavljamo onoj drugoj strani. Dakle, ovde nije re~ o tome da li }e nam Rusija pomo}i ili ne}e, jer od nje ne mo`emo o~ekivati kapitalnu pomo}. Mi mo`emo o~ekivati deklarativnu pomo} dok ta pomo} ne bude u sukobu s interesima Rusije. Rusi }e nam pomagati sve dok princip o nenaru{ivosti granica ne bude naru{en presedanom u vezi s Kosovom. O~igledno je iz na{e istorije da mi od Rusije skoro nikada nismo dobili kapitalnu pomo}, posebno ne 1999. godine, kada smo trpeli stra{na razaranja od bombardovanja. Na mostovima i na tribinama imali smo razne atamane, kostimirane u koza~ke uniforme, kao {to je bio Sergej Baburin na primer, koji su obe}avali pomo} koja nije do{la. Ni sada nam Rusija ne bi pru`ila vojnu pomo}, niti bi nama to odgovaralo. Dakle, Srbija sada mora da vodi ra~una o tome da pre`ivi. Stav da Srbija bez Kosova ne mo`e da pre`ivi je u ovoj situaciji veoma opasan imaju}i u vidu istorijat onoga {ta se doga|alo na Kosovu i ~injenicu da je ono prakti~no izgubljeno 1999. godine. Od te godine

78

mi tamo nemamo ni dr`avu, ni vojsku, ni sudstvo, ni granice. Mi smo dr`ava bez ju`nih granica. To su okolnosti koje moramo da imamo na umu. Ova politi~ka garnitura nije odgovorna za te okolnosti i ona ne mo`e da ispravi sve istorijske gre{ke koje su napravili njeni prethodnici. Tako|e ne treba da ih ispravlja ni na {tetu Srbije. Ona mora da vodi ra~una i o tome {ta }e se re}i ovoj javnosti u danu posle, kada se dogodi ono na {ta nismo pristali. Dakle, to je klju~no pitanje za na{u politi~ku elitu, {ta }emo raditi u danu posle, da li }e oni podneti ostavke i oti}i u anonimnost, gde im je i mesto ako se dogodi ono na {ta oni nisu pristali. Ili }e nas ube|ivati da je to upravo ono {to su oni planirali, ali da je to prevazilazilo mo}i ove dr`ave, o kojoj sada o~igledno ne vode ra~una. Mi ne mo`emo biti neutralni kao {to je [vajcarska. Mi ne mo`emo biti neutralni u odnosu na ono {to nam se de{ava. Isti ljudi koji govore o tome da ne}emo dozvoliti da nam Kosovo bude oduzeto tvrde da }e u odnosu sa velikim silama biti neutralni, da }e zauzeti poziciju koja }e nas podjednako daleko dr`ati i od svake sile i od opasnosti da mi budemo centar krize. Ali mi ve} jesmo centar krize, Balkan jeste centar krize. U toj situaciji ne mo`e se biti neutralan, jer bi ta neutralnost bila izraz ravnodu{nosti prema sopstvenoj sudbini, slepila pred onim {to se de{ava i odsustva sposobnosti da se situacija proceni i da se donese odluka koja }e spre~iti dalje uni{tavanje naroda. Svaki ludak mo`e da povede Srbiju u rat, u kojem mo`e da izgubi jo{ milion ili dva miliona stanovnika, da bude razorena na ~itavoj teritoriji i da bude ba~ena u mrak koji bi trajao narednih pedeset godina. Novi rat na Balkanu bi bio katastrofa za sve narode na Balkanu, a Srbija bi izvukla najdeblji kraj, jer male zemlje koje `ele da ratuju ne mogu da dobiju rat. Male zemlje mogu da dobiju rat samo ako ga ne vode. U tom smislu, neutralnost prema velikim silama sa osloncem na Rusiju je contradictio in adjecto. Mi zaista moramo da tra`imo savezni{tvo i sa onima koji poku{avaju da nam urade ne{to lo{e. Mi nismo Rusija, pa da ka`emo, kao {to Putin ka`e – Mi imamo interkontinentalne balisti~ke rakete koje mogu da pogode svaki cilj u Americi. Mi kao dr`ava nismo u stanju da takve pretnje upu}ujemo bilo kome, jer bi one bile sme{ne i pogubne po nas. Ne mo`emo poku{avati da kidamo one odnose koji nisu ni uspostavljeni. To je isto kao kada se neko ljuti na bogatu udava~u, koja ga uop{te nije primetila, i ka`e da se nikada ne}e o`eniti njome – takav je na{ odnos prema NATO-u, jer u ovom trenutku nas niko tamo nije

Ljubodrag Stojadinovi}

80

zvao. Pretpostavljam da }e Demokratska stranka imati {ta da zameri svojim koalicionim partnerima. Mi smo imali poruke nekih ~inovnika koje su nanele veliku {tetu Srbiji. Savetnik predsednika Ko{tunice dao je sebi za pravo da ocenjuje status pojedinih nezavisnih dr`ava kao paradr`ava. Imali smo njegovog savetnika za {tampu koji upu}uje o{tre poruke pojedinim li~nostima. Zna se {ta radi savetnik za {tampu, on mo`e da upu}uje poruke kolegama u medijima, a ne da na dr`avnoj televiziji prva vest bude kako je on rekao da mi ne}emo u NATO. [ta briga NATO da li je savetnik za {tampu premijera rekao da li Srbija ho}e u NATO ili ne}e u NATO? To nije ~ovek koji vodi dr`avnu politiku, on mo`e da vodi samo politiku svoje ekipe, ako ima neku ekipu. Premijer se nikada od njih nije ogradio, niti je rekao da su to ljudi koji su slabovidi slobodni strelci koji ga|aju sve oko sebe i poga|aju pre svega nas. Mislim da je vrednosna osnova na kojoj vojska treba da postane profesionalna – katastrofalna. Premijer ima stav da treba be`ati od integracija u koje je vojska, na preporuku predsednika, upravo krenula. Imamo ministra odbrane koji je ~lan koalicione vlade, kojem je strana~ki {ef predsednik dr`ave koji ima pozitivan stav o integraciji i kojem je drugi {ef premijer Ko{tunica koji o toj istoj integraciji ima potpuno suprotne stavove. Imamo generala Pono{a, koji je postavljen na du`nost ukazom predsednika, koji je optu`ivan da je ~lan Demokratske stranke ili njen simpatizer. Na~elnik general{taba ne mo`e biti predmet politi~kih rasprava i kalkulacija. Ministar odbrane tvrdi da su NATO standardi najbolji na svetu i da }e vojska krenuti u svoju profesionalizaciju upravo tragom tih standarda. S druge strane, imamo poruku da NATO nije organizacija koju mi treba da pratimo. Protivre~ne poruke sigurno ne mogu pozitivno da deluju na vojsku, koja je i ovako godinama na marginama dru{tva, koja je postala krotka organizacija bez snage da na bilo koji na~in progovori o svojoj profesiji, osim kroz neke predloge na koji bi se na~in mogla reformisati. Ali vojsku nikad ne reformi{e vojska sama, nego to treba da uradi dr`ava, koja ne zna {ta }e sa sopstvenom vojskom. Ovakvi stavovi vode vojsku u dalju marginalizaciju, u potpunu vrednosnu, koncepcijsku, pa i profesionalnu dezorijentaciju. Da li }emo se ponovo okrenuti ideologiji pro{lih vremena, kada smo u vojsci uzgajali ksenofobiju, strah od stranaca, strah od integracija i progla{avanje svih onih koji znaju strani jezik neprijateljima? Da li }emo i dalje negovati viziju da vojska mora da bude brojno jaka kako

21.09.07.

bi mogla da za{titi dr`avu ili }emo usvojiti koncepciju generala Pono{a da snaga oru`ane sile ne zavisi od brojnog stanja ve} od njenog tehnolo{kog statusa? Tehnolo{ki status ove vojske i dalje je u relativnoj praistoriji i o tome dr`ava tako|e ne vodi dovoljno ra~una. Dakle, vojska je postala polje politi~kih obra~una. Pretpostavljam da ministar odbrane u ovom ~asu vi{e misli o svojoj poziciji, o poziciji svoje stranke, nego o reformi vojske i prevazila`enju sistema koji podrazumeva staja}e formacije i stalnu narogu{enost, jer su nam svi neprijatelji osim nas, a izgleda da je obrnuto. Problem je u nekompetentnom odnosu dr`avne administracije prema vojsci i sve ovo {to se doga|alo ovih dana u svakom pogledu ima razorno dejstvo na vojsku, na njenu funkciju, na njen profesionalni status i na mogu}nosti njene eventualne upotrebe. Mislim pre svega na jug Srbije, ne mislim na Kosovo, jer bi takav poku{aj zaista bio iracionalan po posledicama koje se u ovom ~asu ne mogu izmeriti. Mo`e se znati samo to da bi one bile katastrofalne. Pono{, na`alost, o~igledno nema podr{ku svih. On ima podr{ku predsednika i ministra odbrane, a nema podr{ku premijera, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, upravo zato {to Pono{ svojim pona{anjem razbija taj ksenofobi~ni okvir. On je njima sumnjiv zato {to putuje u inostranstvo. Znam anegdotu iz devedesetih godina. Prisustvovao sam sastanku na kojem je oficir koji se {kolovao u Britaniji i tamo bio briljantan |ak, vrhunski poznavalac srpske kulture, trebalo da bude postavljen na generalsko mesto. Oficir bezbednosti se tome suprotstavio re~ima – Ne mo`e, jer on je za vreme boravka u inostranstvu kontaktirao sa strancima. ^ovek je o~igledno prevideo da u inostranstvu, bar {to se nas ti~e, `ive stranci. To je taj na{ strah da }e u svakom kontaktu sa strancima na{ ~ovek biti inferioran. U stvari, ljudi koji to procenjuju polaze od sopstvene inferiornosti i sopstvene ksenofobije i zatvorenosti i to je osnovni razlog za{to Pono{ nema podr{ku. Druga vrsta uzdr`anosti prema njemu je profesionalna. Generali koji su bili deo Milo{evi}eve politike i njegovih ratnih pohoda smatraju da on nije kompetentan da bude na~elnik general{taba, jer navodno nije komandovao nijednom jedinicom, osim nekim vodom. Njima ne odgovara to {to je Pono{ ~ovek koji ume da misli i koji je druga~iji od njih. To je grupa ljudi koji su deo na{e najgore pro{losti, ali je jo{ gore {to oni nisu razumeli to {to se dogodilo. Oni i dalje veruju da smo mi na Kosovu pobedili i da bi oni svakako u ovom ~asu mogli da krenu u jo{ jednu takvu pobedu, za {ta Pono{ o~igledno nije spreman.

Ljubodrag Stojadinovi}

82

To su te dve poluge otpora Pono{u, pored onoga da je on bio predmet politi~ke rasprave u vreme formiranja vlade. Dakle, ako Jo~i} bude ministar odbrane, onda Pono{ ne mo`e da bude na~elnik general{taba. Zamislite, molim vas, da Jo~i} odlu~uje o tome da na~elnik general{taba ne mo`e biti niko drugi nego onaj kojega on izabere po svojoj partijskoj logici. Ako bi se to tako radilo, onda bi na nivou Jagodine Dragan Markovi} Palma mogao da ka`e – Ho}u da mi komandant garnizona bude niko drugi nego ~lan ili simpatizer moje stranke. U Svilajncu bi Bid`a rekao – Ehe, polako, bi}e ~ovek kojeg ja izaberem. Onda bi Raka Radovi}, naravno, izabrao svojega i na taj na~in bismo dobili pretorijanske bande u varo{ima. To zna~i nestanak vojske, ali to nisu zapo~eli ljudi iz unutra{njosti, nego upravo oni koji o vojsci moraju da vode ra~una kao dr`avnici. Dakle, to je ne{to {to mora da zabrine i to je situacija u kojoj je vojska. Nastao je vrednosni raskol, a vojska opstaje na orijentaciji, projekciji, finansiranju, dru{tvenim vrednostima kao {to je ljubav prema otad`bini, kao {to je profesionalizam i sve to je dovedeno u sumnju. Ako je sve to dovedeno u sumnju, onda oficiri na nekim polo`ajima moraju da misle – Na vlasti su ovi, mo`da }e da do|u radikali, da li bi bilo dobro da postanemo radikali, pa da nas sunce ogreje? Tako dobijamo vi{epartijsku vojsku, u kojoj se oficiri me|usobno tuku i sva|aju ko kome pripada. To bi bilo preno{enje partijskih, ideolo{kih ube|enja do kraja, po dubini i onda bismo dobili nezale~iv raskol u vojsci. Na svu sre}u, mislim da je vojska jo{ pametnija od svog politi~kog rukovodstva.

21.09.07.

Svetlana Luki}: Slu{ate pesmu sa poslednjeg albuma Nore D`ouns o strahu od slede}ih izbora u Americi pod nazivom Draga zemljo.
U nastavku emisije ~u}ete Pavla Raka. Pavle `ivi izme|u Slovenije, Svete gore i Rusije, ovih dana je bio u Beogradu, onda ide u Rusiju i odande }e mo`da da nam pi{e, da vidimo {ta se doga|a u toj dalekoj, ali nama prijateljskoj zemlji.

Pavle Rak: Primetio sam u susretu s kom{ijama, poznanicima, prodavcima na pijaci, da su ljudi postali toliko apati~ni i da su toliko izgubili nadu da }e ne{to bitno da se promeni, da vi{e ne prave planove, vi{e nemaju cilj u `ivotu, nego ka`u – Eto, `ivot je zavr{en i ako sutra umremo, bi}emo zadovoljni {to je i to gotovo. A da prestane ono {to nas mu~i,

tome se vi{e niko i ne nada. Druga stvar se de{ava na politi~kom nivou, ako se to uop{te mo`e zvati politikom. ^ini mi se da, pored toga {to je bio sposoban da izmanipuli{e i uceni sve druge u~esnike u politi~kom procesu formiranja vlade, Ko{tunica izgleda ima i jako dobre savetnike u Rusiji. I to {to se sada izjavljuje o NATO-u, o evroatlantskim integracijama, to je odjek onoga {to se u Rusiji sada govori o tome. Prvi put vidim da ova vlada ne{to radi efikasno. Koliko }e od te njihove efikasnosti ovaj narod jo{ vi{e da postrada, to je drugo pitanje. A {ta je iza svega toga? Mislim da Putin sada ima pote`ak unutra{nji politi~ki problem u Rusiji. U poslednjih nekoliko godina u Rusiju se slilo mnogo novca i on se, kao {to je obi~aj u Rusiji, slio u d`epove nekoliko ljudi. Dolazi vreme izbora, treba to sve na neki na~in opravdati ili prikriti nekom zavesom, i ta zavesa je spoljna politika Rusije. Danas oni obnavljaju hladnoratovsku retoriku. Putin je najavio da je njihova avijacija stavljena ne samo u stanje vojne gotovosti, nego da ona redovno obavlja vojna de`urstva i ljudi se sad pitaju {ta je to. Da to nije tako autokratski re`im, odmah bi se javili generali i rekli mu da ne pri~a gluposti. Me|utim i oni }ute, a za {iroku publiku postignut je efekat. Ljudi ose}aju da se Rusija zaista suprotstavlja i da je situacija napeta i da ovaj novac {to je stigao treba da ide na oru`je. A kod oru`ja se zna da stvar odmah postaje netransparentna, pa koliko je oti{lo po d`epovima, a koliko stvarno na oru`je, to vi{e niko `ivi ne mo`e da ra{~isti. Istovremeno s mobilizacijom javnog mnjenja protiv Atlantskog pakta, u Rusiji se odvija strahovita unifikacija unutra{nje politi~ke scene. Oni su pred ove izbore doneli nove propise po kojima je prag za ulazak u skup{tinu podignut na sedam odsto, {to zna~i da one partije koje su zaista za neki pluralizam, ~ak i ako se ujedine, imaju male {anse da pre|u taj prag. U Rusiji su sada napravili dve Putinove partije koje se kao krvavo bore me|u sobom. Novinari su naterani da o tome pi{u kao o velikom sukobu na politi~koj sceni samo zato da bi se stvorio privid de{avanja, a u stvari }e te dve partije podeliti me|u sobom oko osamdeset odsto glasa~a, tako da }e taj putinovski blok, iza kojega stoji ko zna kakav finansijski trust, vladati apsolutno, bez ikakve opozicije. Do sada je izra`avanje opozicionog stava postojalo bar na izborima. Na izbornom listi}u je postojao izbor – protiv svih. Poslednjih godina se sve vi{e de{avalo da u mnogim izbornim jedinicama opcija – protiv svih – pobedi ostale. E, to je bila velika bruka i sada je to ukinuto, tako da niko ne}e brojati glasove onih koji su protiv svih. Istovremeno je prag za va`enje izbora smanjen, tako da mo`e da

Pavle Rak

iza|e i dvadeset odsto ljudi, pa da izbori va`e. To {to se de{ava u Rusiji ide prema apsolutnom jednoumlju, koje se ovde posti`e time {to se igra na kartu Kosova. I kod nas u parlamentu oni mogu me|usobno da se psuju i izvode taj cirkus, kao {to i te dve Putinove partije jedna drugu pljuju i psuju, a da u su{tini vlada jednoumlje, koje se bazira samo na tome kako podeliti kola~. Posva|aju se o nekim perifernim stvarima, ali da ta sva|a dovede do razdora u koaliciji, ne dolazi u obzir. Vidim da je to donekle novo, da Srbija poku{ava da imitira putinovsku Rusiju, ali okolnosti su razli~ite. Ko{tunica ne mo`e da ucenjuje ceo svet time {to }e da im zavrne slavinu za gas, ali mo`e da ih ucenjuje time {to ne}emo u NATO, a NATO je pritisnuo da ceo Balkan bude u NATO-u, pa im to mal~ice smeta. Eto, i tu je onda ucena, pa se pribli`avamo Rusiji {to se toga ti~e, ali ina~e, to {to se ovde pri~a hladnoratovski zvu~i sme{no. To su dve nove stvari koje su me vi{e rastu`ile nego iznenadile. To {to su mali ljudi u Rusiji dovedeni do bezizlaza onda razvija ~udne forme surogata izlaza iz bezizlazne situacije. Tako je zvani~na politika obrazovala omladinski pokret podr{ke Putinu, Pokret na{ih. ^im se ka`e na{i, zna~i da svi ostali nisu na{i i trebalo bi da se zna i kakva im je sudbina, tim ne-na{ima. Taj pokret je poslednjih godina imao letnji logor u koji dolazi putinovska omladina iz cele Rusije i to izgleda jezivo. Vidite mlade ljude kojima je mozak potpuno ispran, a ako im nije ispran oni su svesni da ne treba da poka`u da im nije ispran, pa se pona{aju kao da im je ispran. Kao poslednji debili oni uzvikuju parole o svom genijalnom vo|i i sve ostalo. Vidite kako ta omladina u~estvuje u najgoroj kampanji bla}enja svih ostalih na politi~koj sceni. Njihov letnji kamp je ukra{en ogromnim plakatima na kojima su pripadnici drugih politi~kih strujanja foto-monta`om prikazani kao kurve. To je oti{lo u pravcu nekog Hitlerjungenda najmilitantnije vrste. Njihov sistem vrednosti je uglavnom jaka Rusija. U Rusiji je oduvek armija imala veliku ulogu, ali to je suvi{e sivomaslinasto, pa su sada tome dodali i pravoslavlje. Od ove godine je u tim kampovima prisutno pravoslavlje. Ta stvar je dosta mra~na. U poslednje vreme se dr`avna i crkvena propaganda dosta o{tro odnosi prema savremenoj umetnosti. Bivalo je slu~ajeva pogroma, koji su bili upereni protiv likovnih izlo`bi koje se slobodnije poigravaju simbolima. I kod nas se desilo sli~no, kada je pre nekoliko godina na Cetinju sli~na izlo`ba do`ivela da je napadne na{a ovda{nja crkva.

84

21.09.07.

Imali smo ne{to sli~no u Novom Sadu, kada je crkva zaklju~ila da manifestacija uli~ne umetnosti ne odgovara njihovim estetskim i ideolo{kim kriterijumima. U Rusiji su ti pogromi i{li dosta daleko, do direktnog uni{tavanja umetni~kih dela. To je dobilo sudski epilog ali, ne}ete mi verovati, nije bilo su|eno vandalima koji su uni{tavali, nego autorima izlo`bi. Na sudu su se pojavili eksperti, koji su dokazivali kako se radi o izazivanju verske, nacionalne i rasne mr`nje. Jo{ je te{ko re}i kakvo }e dru{tvo iz toga da nastane. Povratak na staro je nemogu}, tako da kada se ka`e da je to ponovna fa{izacija ili staljinizacija, pitanje je koliko je i to samo metafora za ne{to drugo {to se sada de{ava. U vreme staljinizma ili bre`njevizma postojala je bar mogu}nost da se ~ovek potpuno povu~e u sebe, u svoj krug ljudi i da se bavi ne~im finim, jer svi su vrlo lo{e `iveli i onda to nije bio problem. Umetnik `ivi lo{e, pa se bavi svojom umetno{}u u slobodno vreme, a slobodnog vremena ima mnogo. E, sada to vi{e nije tako. Ako ho}ete da pre`ivite, morate da u~estvujete u ovoj adrenalinskoj civilizaciji i onda slobodnog vremena za ne{to drugo skoro da i nema. Sem toga, nije u pitanju samo vreme, nego i volja da se bilo {ta uradi. I u tom pogledu se sada stvara totalitarna atmosfera, totalitarizovano dru{tvo koje vam ne dozvoljava da radite bilo {ta drugo, ne fizi~kom prisilom, nego ste prosto ba~eni u situaciju iz koje ne mo`ete da se ispetljate. Svi vam ka`u – Imate dve ruke i dve noge, idite. Ali kuda i {ta da se radi? I zato je to tu`no i pretu`no, izlaza nema, ~ak ni onog izlaza koji je imala moja majka kada je tri i po godine boravila u nacisti~kom logoru. To nije uspelo da je moralno slomi, jer je ona znala za{to je tamo i stalno je o~ekivala da sve to prestane i da zapo~ne novi `ivot. A ovde formalno imate sve mogu}nosti da se koprcate, ali nemate kud. Crkva je i u Rusiji i u Srbiji na neki na~in pomo}na trupa ideologije. Ona vlastima pru`a argumente protiv novog svetskog poretka. Tu je crkva vrlo aktivna, i ruska i ovda{nja. Tako|e se radi i o direktnoj zameni za ideologiju koja je odba~ena. Ta odba~ena ideologija ostavila je iza sebe prazan prostor koji treba na neki na~in popuniti, pa crkvena ideologija dobro do|e. Radi se upravo o crkvenoj ideologiji, a ne o bitnijem sadr`aju koji crkva treba da sobom nosi i da ga promovi{e, ali koji za politiku nije interesantan. I u Ruskoj i u Srpskoj crkvi imate sve{tenika i monaha koji rade svoj posao i imate onih koji su se stavili u slu`bu dnevne politike. Neke razlike tako|e postoje, i to bitne razlike. Rusija je dru{tvo koje je imalo ne{to du`u i ja~u autoritarnu tradiciju. U tom dru{tvu se ipak jo{ zna {ta mo`e, a {ta ne mo`e da se radi. Kada se to {to ne mo`e da se radi ipak radi, to se radi manje-

Pavle Rak

86

vi{e tajno, a kod nas imate politi~ku propagandu, koja je apsolutno nedostojna crkve, koja se vr{i otvoreno i onda to toliko pre|e svaku meru da postane karikatura svega {to bi mogao biti odnos izme|u crkve i dr`ave. Pa se onda i dr`ava pona{a isto. Mislim da bi ovakav {trajk gla|u kakav se desio na granici Srbije i Crne Gore u Rusiji bio nemogu}, a i reakcija ovda{nje vlade i nekih njenih ministara tamo bi izostala. To u Rusiji ne mo`e da pro|e. Povezivanje crkve i dr`ave u Rusiji po~elo je televizijskim prenosima bogoslu`enja na kojima je u~estvovao Jeljcin, a sada u~estvuje Putin. I Jeljcin i Putin su vrlo dobro znali gde im je mesto u crkvi. Ve}ina na{ih to ne zna i gura se u prve redove i onda to izgleda zaista sme{no.

21.09.07.

Svetlana Luki}: Crkva se ovde eksplicitno izjasnila za monarhiju, a protiv republike. Imam utisak da se Ruska crkva nije ba{ tako eksplicitno izja{njavala. Pavle Rak: Monarhisti~ki diskurs je tamo veoma prisutan, razlika je samo u tome {to on nije zvani~ni diskurs vrhova crkve. Ako u|ete u bilo koju crkvu i pogledate literaturu koja se tamo prodaje, onda vidite da u Rusiji toga ima znatno vi{e nego ovde. Svetlana Luki}: Kako oni izlaze na kraj s Putinom, koji je ipak KGB-ovac? Je li to onaj odnos koji je na{a crkva imala prema Milo{evi}u – jeste komunista, ali mo`e biti koristan? Pavle Rak: Putin se kao vernik pravilnije pona{a. Za razliku od Srpske crkve, Ruska crkva ima ne{to du`u tradiciju prisilne saradnje s komunisti~kim re`imom i to je ostavilo svoje posledice. Posle revolucije se te`ilo tome da crkva u Rusiji potpuno nestane i zajedno sa starim re`imom ode u ropotarnicu istorije. Pokrenuta je velika propaganda, osnovana su ateisti~ka dru{tva. U jednom trenutku zaista je izgledalo da }e borba protiv crkve biti uspe{na, jer je crkva fizi~ki gotovo bila uni{tena. Pred Drugi svetski rat u `ivotu su ostala samo ~etiri episkopa. O~ekivalo se da kada oni umru prestane takozvano apostolsko prejemstvo. To zna~i da, iako imate vernike, vi{e nemate episkope, pa nemate ni sve{tenike, jer samo episkopi mogu da rukopolo`e sve{te-

nika i tako prestaje i taj svetotajski `ivot, jer nema vi{e nikoga da produ`i tu stvar. Onda je po~eo Drugi svetski rat i Staljin je video da bi mogao da mobili{e vi{e naroda ako u to uklju~i i crkvu. To se desilo 1941. godine i od tada do danas Ruska crkva je bar pedeset godina provela pod jako strogom kontrolom. Ona je mogla da se bavi bogoslu`enjima samo kao crkvenom delatno{}u i propratnim spoljnopoliti~kim aktivnostima samo u okvirima diplomatske aktivnosti sovjetske dr`ave. I oni su na to navikli, oni i danas imaju refleks da sve {to rade usklade sa vlastima. Vlast im sada ide vi{e naruku i oni su apsolutno sre}ni da joj budu na usluzi. Nije se podvukla crta i nije se reklo – Mi smo imali takve aktivnosti, koje su nespojive s duhovnim poslanstvom crkve, ali smo, eto, morali, pa se sada kajemo. Umesto te crte preba~en je pokrov preko svega i tako je pre`iveo i odnos sluge prema lo{em gospodaru, pri ~emu sluga ne sme da ka`e da mu je gospodar lo{. U tome postoji kontinuitet. Ruska crkva sada ima znatno {ire mogu}nosti delovanja. Po prvi put je omogu}ena evangelizacija ruskog dru{tva, koja je ranije bila strogo zabranjena. Crkva je samo u hramu mogla da govori svojim vernicima, a sada imate neke stvari koje izgledaju pomalo sme{no. Imate plove}e crkve koje idu po velikim rekama, pa se usidre u naseljima u kojima nema crkava na po dve-tri nedelje, pa idu dalje. To bi nekad verovatno bilo bombardovano iz vazduha, kao {to su bombardovali monahe po Kavkazu, kada su koristili i napalm da ih pobiju. To je ra|eno pedesetih, {ezdesetih godina.

Pavle Rak

Svetlana Luki}: Kada je Putin trebalo da ide na Svetu goru, pokrenuta je i mornarica i avijacija. To je bilo otkazano, ali je na kraju Putin oti{ao, je li tako? Pavle Rak: Bio je, ali ja tada nisam bio tamo. Bio sam jednom kada je Putin trebalo da do|e, ali nije do{ao zbog oluje. Helikopteri nisu mogli da uzlete i tada su neki kalu|eri govorili da eto, Bogorodica ne da da on do|e. Me|utim, na kraju ga je pustila, kao {to je i Milo{evi}a pustila, i Bogorodica i svi koji su tada u crkvi bili protiv toga, naro~ito u Hilandaru. [to se Putina ti~e, mislim da su ga ~ak prihvatili oberu~ke, jer je on mnogo novca ulo`io u ruski manastir na Svetoj gori. Ne znam koliko su time Grci odu{evljeni, jer to pomalo po~inje da li~i na brojnu prevlast Rusa na Svetoj gori s kraja devetnaestog i s po~etka dvadesetog veka.

21.09.07.

Svetlana Luki}: Kako je izgledala Milo{evi}eva poseta Hilandaru? Pavle Rak: Tu sad imate pri~u iz prve ruke, jer sam tada bio tamo kao isku{enik. Nekoliko dana pre posete je postalo jasno da se ona ne mo`e izbe}i, iako je iguman zvani~no stavio do znanja da je ta poseta Hilandaru nepo`eljna. Ali bilo je re~eno – Ako ne}ete vi, primi}e ga Grci, intervenisala je i Srpska crkva i Gr~ka crkva i Vaseljenska patrijar{ija. Na sve njih je bio vr{en politi~ki pritisak, jasna stvar. Tako da je bio zakazan dan i ~as dolaska i onda je iguman hilandarski pobegao iz Hilandara. Njegov zamenik je posle ve~ere ustao i rekao da je to za njega najstra{niji dan otkako je monah u Hilandaru, da sutradan primamo satrapa i da je svakome ostavljeno na volju kako }e se pona{ati. Onda je po slu`benoj du`nosti odre|en monah da kuva kafe i prima goste i isku{enik koji mu je u tome pomagao, a ostali su se zaista zadr`ali po svojim kelijama. Helikopter je sleteo ne u dvori{te, jer nije bilo mesta, nego u ba{tu. Istovremeno kada i Milo{evi}, dovezen je i iguman koji je morao da ga primi. Iguman mu je izrekao dosta o{tru besedu, ali ipak u formi dobrodo{lice, na {ta je Milo{evi} s rukama prekr{tenim na zadnjem delu tela rekao – Zdravo, dru`e. Onda je u{ao u crkvu, jer je trebalo da u|e da bi ga fotoreporteri slikali. Onda su popili kafu i pojeli ratluk koji uz nju ide i oti{li. Poseta je vrlo kratko trajala, za razliku od sada{njih poseta Ko{tunice, koji se deklari{e kao vernik i Amfilohije mu je nekakav ro|ak po `eni. Dodu{e, i entuzijazam prema Ko{tunici opada, jer nije opravdao sva o~ekivanja. Svetlana Luki}: A {ta jo{ o~ekuju od Ko{tunice? [ta bi jo{ mogao da im da? Pavle Rak: Pa crkva nije dobila imanja ovde po Srbiji. Svetlana Luki}: Aha, uvek se vra}amo na to. Pavle Rak: Crkva nije odu{evljena ni time {to je Srbija u Partnerstvu za mir, ona bi htela jasnu situaciju.

88

Svetlana Luki}: Da li se dobro se}am da se Gr~ka crkva bunila zato {to u li~nim dokumentima vi{e ne}e postojati veroispovest, da se zna da su pravoslavci? Pavle Rak: Evropski stav je bio da bi to zna~ilo diskriminaciju, a Grci su navikli da se na njihovim dokumentima to upisuje, jer je Gr~ka jedna od ret- Pavle Rak kih dr`ava u Evropi u kojoj crkva nije odvojena od dr`ave. Na tome je Gr~ka crkva uspevala da okupi milionske demonstracije u Solunu i Atini, i to nekoliko puta. Svetlana Luki}: Ispri~ali ste mi da je va{a majka bila u koncentracionom logoru. Rekli ste da je ona znala za{to je bila tamo, jer je bila u oslobodila~kom pokretu. Obi~nim ljudima je bilo te`e da to podnesu. Pavle Rak: Fascinantno je kako moja majka govori o solidarnosti logora{a. Sve su to bili ljudi koji su u~estvovali u pokretu otpora u ^e{koj, Francuskoj, Nema~koj – bilo je dosta Nemica. I bitan deo te pri~e jeste da su ti ljudi znali za{to su tamo, za razliku od onih koji su slu~ajno pokupljeni kao taoci i odvedeni u logor, koje je taj u`as prosto zatekao. Ljudi koji su slu~ajno bili gurnuti u tako strahovite uslove su prvi izgubili volju i odustali od elementarnih fizi~kih re`ima pre`ivljavanja. Moja mama pri~a o tome da su oni koji su se me|usobno u tom logoru pomagali, izme|u ostalog pazili i {ta }e da jedu. Ako neko vi{e nije bio u stanju da se bori protiv u`asnog ose}aja gladi, pa je posegnuo za ne~im za ~ime ne bi trebalo, ovi drugi bi mu skretali pa`nju i pomagali mu da ne pojede truli krompir. A ovi jadnici koji nisu imali tu unutra{nju vertikalu, koji nisu ve} do{li prekaljeni nekakvim otporom, oni su u o~ajanju od gladi jeli ono {to ih je posle tri dana uvalilo u krevet sa strahovitom dijarejom i masovno su umirali. Svetlana Luki}: Na po~etku smo govorili o Srbiji, o tom ose}aju zatvorenosti, izolovanosti. Ju~e sam ~ula podatak ministarstva unutra{njih poslova da od desetoro gra|ana Srbije devetoro nema paso{. Ako ovu zemlju zamislimo kao vrstu logora, uslovno re~eno, da li to zna~i da ljudi koje ste videli kod nas na promociji, koji imaju sistem vrednosti sli~an ljudi-

21.09.07.

ma koji govore u Pe{~aniku – lak{e podnose ovaj logor nego svet koji ne `eli da ima politi~ka uverenja, nije anga`ovan i samo je u trpnom stanju?

90

Pavle Rak: To je lak{e podnositi ako ~ovek vidi gde je i {ta je i ako poku{ava da se tome suprotstavi, ~ak i ako je taj poku{aj unapred osu|en na propast. Ljudi koji se nikako politi~ki ne anga`uju i ho}e da imaju svoj mir ipak `ive u ovom logoru i onda mi ka`u u razgovoru na pijaci – Ako bi mi sutra neko rekao da }u da umrem, ja bih rekao – E, ba{ ti hvala, zato {to vi{e ne vidim zbog ~ega `ivim. Takav ~ovek lak{e podlegne svemu nego neko ko se bori, pa makar i s vrlo malim {ansama na uspeh. Primer s logorom i mojom majkom sam i pomenuo kao ilustraciju ove na{e situacije. Svetlana Luki}: Pro{log petka je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu odr`ana promocija Pe{~anika, kojoj je prisustvovalo oko osamsto ljudi. Govorili su, izme|u ostalih, istori~arka Dubravka Stojanovi}, Teofil Pan~i} i Petar Lukovi}. Dubravka Stojanovi}: Ko god je ikada u `ivotu ~itao Alana Forda, zna za filozofske misli koje se pojavljuju u tom stripu. Jedna od mojih omiljenih parafrazirano bi izgledala ovako – Bolje biti pametan, lep i bogat, nego glup, ru`an i siroma{an. Ako bismo to preto~ili u dana{nju politi~ku situaciju u Srbiji, to bi otprilike moglo da se ka`e – Bolje razvijena, bogata Srbija, ~lanica NATO-a i Evropske unije, nego nerazvijena, siroma{na Srbija mimo sveta. Ova dilema izgleda jednostavno i banalno, ali svi dobro znamo koliko je ona komplikovana i te{ka i koliko je ova misao iz Alana Forda superiorna nad sasvim suprotnom logikom koja vlada u Srbiji. Po toj izvrnutoj logici ova misao bi glasila – Bolje Rusija nego Evropska unija, bolje, kako ka`u, preventivna pretnja NATO-u nego saradnja i ~lanstvo, bolje nerazvijenost i siroma{tvo nego da se mnogo radi, bolje tlapnje o davno izgubljenom Kosovu nego razumni pregovori, bolje Crna Gora kvazidr`ava nego dobrosusedski odnosi i bolje Filaret nego pruga Beograd-Bar. Jedan od va`nih faktora koji mislim da nas razlikuje od ostatka zdravog sveta jeste to da imamo ve}i broj nepromenljivih okvira, nepromenljivih pitanja, koja su bila ista i 1850. i 1907. i 2007. godine.

Zbog toga sam napravila za danas popis tih pitanja, za koja mi se ~ini da se nisu pomerila dva veka i oko kojih se mi vrtimo i mislim da je tu obja{njenje za{to mi iz svega toga ne mo`emo da iza|emo. Prvo sam postavila tri bazi~na pitanja svake moderne nacionalne dr`ave, to su pitanje teritorije, pitanje osnovnih politi~kih smernica i pitanje stanovni{tva. Prvo je pitanje teritorije. Srbija ne}e da prizna da je na teritoriji na kojoj jeste. Ona dva veka poku{ava da bude na nekoj drugoj teritoriji i po tim `eljama granice su se pomerale na jug, zapad, sever. Zato mi uvek imamo pitanje svih pitanja, koje prvo mora da se re{i, pa }emo onda lako sve drugo, i razvoj demokratije i tranziciju i promene i transformacije svih drugih vrsta. Uvek postoji teritorijalno pitanje koje je neprikosnoveno ili {to bi Jo~i} rekao – Dok traje operacija nema igranke. To je taj prvi zatvoreni krug iz kojeg se nije iza{lo od stvaranja srpske dr`ave. Drugo, to su ti politi~ki osnovi, dakle, {ta je Srbija, je li to republika ili monarhija, je li to Zapad ili Rusija, je li to demokratija ili vladavina ~vrste ruke. Tre}e pitanje je pitanje stanovni{tva, i to u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Kvalitativno, postavlja se pitanje ko su stanovnici Srbije, da li su to svi njeni gra|ani ili su to etni~ki Srbi i ~uveni drugi. A u kvantitativnom smislu Srbija nikada nije prebrojala svoje ratne `rtve. Poznati su razni ra~uni za Drugi svetski rat, ali broj `rtava u Prvom svetskom ratu se kre}e od dvesta hiljada do milion i ~etiristo hiljada, kako pi{e u ud`benicima istorije. I to pitanje uvek ostaje otvoreno, mi ne znamo koliko imamo stanovnika i ne}emo da znamo koliko imamo stanovnika, ne znamo koliki su bili ratni gubici da bismo uvek mogli tim brojem da manipuli{emo i da ra~unamo na novi rat koji se mo`e pokrenuti u ime onih koji su umrli, a ne znamo ko su ti ljudi i ne `elimo da saznamo. Nije promenjen ni odnos prema Evropi, ~ije bogatstvo `elimo, ali ne `elimo da pre|emo put koji do njega vodi. Nismo promenili ni odnos prema drugima, koji su uvek neprijatelji i nikada nisu partneri. Nije promenjen ni odnos prema politici, koja je uvek sukob i rat u kojem je protivnik neprijatelj prema kojem je dozvoljeno, kako su govorili predstavnici opozicije u devetnaestom veku, da se upotrebe sva sredstva, po~ev{i s politi~kim ubistvima. Nije promenjen odnos prema dr`avi koja je uvek partijska, nikada pravna. Nije promenjen ni odnos prema velikim silama, koje su tako|e uvek neprijatelji, vrlo retko saveznici. Nije promenjen odnos prema crkvi, koja je politi~ki arbitar, a ne duhovno uto~i{te vernika. Nije promenjen ni odnos prema vojsci

Dubravka Stojanovi}

i policiji, koje uvek imaju su{tinsku vlast i nikada nisu servis gra|ana. Nije promenjen ni odnos prema intelektualcima, koji su mesije, a ne kriti~ari. Nije promenjen odnos prema sportistima, koji su nacionalni junaci, a ne profesionalci. Nije promenjen odnos prema istoriji koja je predvojni~ka obuka, a ne disciplina kriti~kog mi{ljenja. Ovo je top-lista najboljih deset. Srpska istorija je jedna od br`ih istorija na evropskom kontinentu. Moj kolega Miroslav Jovanovi} i ja smo za jednu knjigu napravili bilans za period od 1804. do 2004. godine. U tom periodu od dvesta godina ratovalo se deset puta, bilo je sedam smena dinastija i dr`avnih elita. Od 1835. do 2006. godine promenjeno je jedanaest ustava i bilo je deset dramati~nih zaokreta u spoljnoj politici. Granice su menjane deset puta od ustani~ke Srbije do Jugoslavije. Dr`avno-pravni okvir menjan je sedam puta: kne`evina, Kraljevina Srbija, Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, SRJ, SCG, pa opet Srbija. Politi~ki sistem menjan je od orijentalne despotije preko neke vrste prosve}enog apsolutizma do parlamentarne monarhije, preko diktature, od kraljeva do komunizma, preko mekog socijalizma do tvrdog nacionalizma i do ponovnog poku{aja demokratije. Srbija je za to vreme tri puta okupirana, tri puta oslobo|ena, Beograd je pet puta bombardovan i svi vladaoci, osim kneza Milo{a i Josipa Broza Tita, ubijeni su ili nasilno sklonjeni s vlasti. U tom preterano dinami~nom okviru ostala su nepromenjena pitanja o kojima sam govorila na po~etku. I onda postaje jasno za{to su se ona degenerisala u ta dva veka, za{to smo i mi i ta pitanja izgubili smisao i za{to se na kraju ovde obrnula logika, a i pamet. Da Alan Ford i njegovi drugari `ive u Srbiji, sigurna sam da bi bili sagovornici Pe{~anika. Njihova zdrava i banalna logika je ne{to {to nam je vrlo potrebno.

92

21.09.07.

Teofil Pan~i}: Ja sam upravo doleteo iz kvazidr`ave, tako da se pitam da li sam igde i bio. Idem pravo sa aerodroma i mogu vam re}i da je u Podgorici dvadeset devet kvazistepeni i da sam se ose}ao veoma prijatno na tim osun~anim kvaziulicama pod kvazipalmama. U torbi sam doneo ne{to kvazipr{uta i, sve u svemu, nije tako lo{e biti kvazidr`ava. Ponekad i dvadeset ~etiri sata izbivanja iz ove prave dr`ave ~oveku ume da prija. Naravno, svakoga u Podgorici `ivo je zanimalo kako se ovde gleda na pograni~ne probleme i na izvesnog sve{tenika koji nije mogao da u|e u Crnu Goru. Poku{ao sam da im objasnim elementarnu

stvar. Naime, moglo bi se re}i da Filaret i ja imamo sli~ne probleme. Filaret bi u Pljevlja, a ja bih u Pariz. E sad, niti mo`e Filaret u Pljevlja, niti ja mogu u Pariz. Razlika je u tome {to kada Filaret ne mo`e u Pljevlja, onda se cela dr`ava zbog toga uzbuni, ustane, ministri se usprave na stra`nje noge, dok kada ja ne mogu u Pariz, to se smatra sasvim normalnim. Nama je normalno da postoji politi~ka kasta koja je gore i mi koji smo dole, a postoji i crkvena kasta, koja ne samo da je iznad nas nego je i iznad politi~ke kaste, jer se politi~ka kasta udvara crkvenoj kasti. Mi smo do{li u pretpoliti~ko stanje, kao pre Francuske revolucije. O ~emu mi govorimo? O modernizaciji, neki ~ak spominju re~ postmoderna – ajde, bogati. Rekao sam vam kako bih ja u Pariz, ali mi ne daju, a da biste nekud i{li potreban vam je, izme|u ostalog, i paso{. U poslednje vreme ovde su se mnogo unervozili zato {to je grupa liga{a napravila ne{to {to je iz zezanja nazvala paso{em Vojvodine. I sad je to progla{eno separatizmom. Ja vas pitam da li je taj paso{ Vojvodine zaista toliko vi{e kvazipaso{ od paso{a Srbije? Ako ja s paso{em Srbije ne mogu gotovo nikud da odem iz ove zemlje, ako meni paso{ nije dovoljan, nego svaka dr`ava u koju bih hteo da putujem tra`i od mene uverenje da sam normalan, da nisam osu|ivan, da nisam ratni zlo~inac, da nemam namere da otimam decu po stranim zemljama i tako dalje, da li je moj paso{ zaista paso{? I drugo pitanje, da li je moja dr`ava zaista dr`ava? Bojim se da je ona kvazidr`ava vi{e od Crne Gore, a jedva ne{to manje od Vojvodine.

Teofil Pan~i}

Petar Lukovi}: Ja sam danas ne{to razmi{ljao kako da vam objasnim {ta je to {to ja pri~am, jer stvarno ne znam. I ju~e pogledam na kiosku i pi{e – Svinjarije Petra Lukovi}a, evo, na drugoj strani. Mama mi sre}om to nije videla, ina~e bi bila rahmetli. U ovom tekstu se bave time {to sam ja navodno uvredio vele~asnog Filareta. Omaklo mi se da sam rekao da je svinja `drala. U stvari, ne prestaje da me opseda pitanje kako je ono par~e teritorije na kojem je Filaret kao gladovao postalo sveta zemlja. Kako se dobija status svete zemlje? Nije me mrzelo da napi{em deset uslova koje teritorija koja pretenduje na to da bude sveta zemlja mora prethodno da zadovolji.
Inicijalna mitraljeska kapisla za svaku svetu zemlju jeste postojanje {trajka~a, re{enih da istraju da gladuju do slede}eg obroka. Uzgred,

21.09.07.

slu~aj mitraljesca Filareta u{ao je u Ginisovu knjigu rekorda, jer je to prvi {trajka~ gla|u u istoriji koji je za vreme {trajka dobio dve kile. Me|utim, nije dovoljno samo to da {trajka~ gladuje. Uslov svih uslova jeste da {trajka~ bude u mantiji ispod koje nema ni{ta. Podseti}u vas da smo pre {est meseci imali tragi~an slu~aj {trajka~a gla|u u Ni{u, koji su umrli, a njihovi zahtevi nisu usvojeni, niti je ta teritorija ispred skup{tine op{tine progla{ena svetom zemljom. To je jo{ jedan dokaz da svako mo`e da {trajkuje gla|u, ali da samo preosve}eni dobijaju {ansu da svoje livadsko ognji{te pretvore u svetu zemlju. Kada imamo crkvenog {trajka~a, slede}i korak je teritorija. Teritorija mora biti livada, njiva, kamenjar, uglavnom ravan teren, kako bi se nakon dobijanja crkveno-tehnolo{kog standarda na svetoj zemlji mogla izgraditi crkva ili manastir na oko pola miliona kvadrata sa striptiz barom, kladionicom, restoranom, bazenom, kako to ve} ide. Gradski ambijenti nisu zgodni za {trajka~e. Da je Filaret {trajkovao ispred skup{tine Srbije, gde bismo izgradili crkvu? Ne mo`e{ u gradu, potreban ti je prostor. Veli~inu teritorije budu}e svete zemlje obele`ava {trajka~ slobodnim zapi{avanjem. Tamo gde mu padne poslednja kap, tamo su granice svete zemlje. Bez pomo}i bli`njih, drugova, prijatelja, saradnika, {trajka~ je osu|en na kosmi~ku usamljenost. Tabloidi su tvrdili da Filaret vidi `uto i ru`i~asto, ali povratio se iz mrtvih gladnih kada mu je stigao prvo onaj Naumov, a docnije sveti Velja Ili}, nosilac svih alkoholnih ordena iz Gu~e, {to je pokazalo da {trajka~ mora biti teto{en, o njemu se mora voditi ra~una. O njemu treba da brine premijer, ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} i naravno, neizbe`ni Rasim Ljaji}. Rasim ima tri funkcije – ministar za socijalnu politiku, pa je predstavnik kongresnog biroa i za saradnju s Hagom. I on je na{ao vremena da pita Hag {ta da radi s Filaretom, to mi je bilo fascinantno. Uglavnom, okru`en pa`njom Pahomija, Ilariona i ostalih, Filaret je dane proveo u rahatluku. Upravo to drugarstvo, prijateljstvo {to mla|ih pionira monaha, to je dakle onaj duh koji nas vodi prema svetoj zemlji. Ne}emo dugo, imamo petu ta~ku: odluka o progla{enju svete zemlje. Tu odluku donosi samostalno ministar infrastrukture, jer je re~ o kapitalnim crkvenim investicijama. Ustavom Srbije, u odeljku o svetoj zemlji pi{e da crkveni {trajka~ nema pravo na `albu, jer ministar zna {ta je dobro za {trajka~a, za premijera, za dr`avu i za crkvu.

94

[esto, gradnja po~inje odmah. Budu}i da je u pitanju sveta zemlja, sekularni dokumenti poput gra|evinske dozvole, prostornog plana, urbanisti~kog projekta nemaju veze, ovo je sveta zemlja. Nacrt budu}eg hrama na svetoj zemlji daje od oka ministar, direktno iz glave. Sedmo, u aneksu progla{enja svete zemlje postoji mogu}nost koncesije. Ministar ima ustavno pravo da iznajmi crkvu na svetoj zemlji i {trajka~a zaposli kao svodnika. Ministar tako|e ima pravo da od crkve napravi javnu ku}u. Dokumenti o koncesiji, bez nekoliko aneksa, bi}e objavljeni na ~uvenom sajtu www.sveta zemlja.pizdavammaterina.com. Osmo, sveta zemlja je srpska zemlja. Srpska zemlja je Ili}eva zemlja, Ili}eva zemlja je zemlja u kojoj je sveti Ko{tunica na vlasti sa jedanaest odsto glasova. I deset, {trajka~u sleduje orden u obliku svetog mitraljeza i sve to uz pokli~ – Srbija.

Petar Lukovi}

Svetlana Luki}: Na ovoj promociji smo objavili da }emo napraviti film o atentatu na premijera Zorana \in|i}a. U pravljenju ovog filma u~estvuju mnogi ljudi, me|u njima su reditelj Milutin Petrovi} i dramski pisac Biljana Srbljanovi}, na{a koleginica Brankica Stankovi} iz Insajdera, advokat Sr|a Popovi}, a potrebna nam je i va{a pomo}. Sve vam je obja{njeno na www.pescanik.net, a i obave{tava}emo vas u emisijama Pe{~anika. Hvala vam {to ste danas bili sa nama.

28. 09. 2007.

TKO JE UNUTRA, TKO JE VANI
. U korenu te politike je slom... Ko{tunica zavr{ava politi~ku karijeru kao ~ovek koji je . izdao sve ideje septembarskih izbora 2000. godine... Samo o~ekujem da vidim Voju Ko{tunicu i ove njegove kako se bi~uju, puze na kolenima mole}i Boga da se Kosovo . vrati u Srbiju... Ako sada ne skupimo novac u evrima i ako ne snimimo taj . film, slede}i put }emo skupljati novac u rubljama...

@arko Kora}, narodni poslanik, Mi{a Vasi}, novinar, Dejan Jovi}, profesor politi~ke istorije, Nade`da Milenkovi}, iz Pe{~anika

Svetlana Luki}: Mora biti da se danas ose}ate nesigurno, napu{teno i skoro izgubljeno, jer obojica kormilara su nam u Njujorku. Tadi} ve} danima kampuje u zgradi na Ist Riveru i vodi `ivu diplomatsku aktivnost. U otvorenom, ali prijateljskom razgovoru sa {efovima dr`ava koje navijaju za nezavisnost Kosova saop{tio je svoj stav da je to za Srbiju neprihvatljivo. A vidim da je predsednik smirivao i Ban Ki-muna, jeste da su Albanci koji su nedavno pobegli iz zatvora na Kosovu sada u zapadnoj Makedoniji, okupljaju se i mo`da spremaju napad na Srbiju, me|utim, rekao je predsednik {efu Ujedinjenih nacija – Nema razloga za paniku, Srbija }e se odbraniti. Predsednik je nekome u hodniku tako|e rekao da nijedna normalna zemlja ne bi prihvatila da joj se oduzme deo teritorije. Naglasak je na onome – normalna.
Predsedniku savetnici jo{ nisu rekli da Srbija nije normalna zemlja, jer da jeste, ne bismo sada bili predmet rasprave i zabave velikih sila, ne bi strane trupe bile na Balkanu, ne bi se svakodnevno izricale presude za zlo~ine protiv ~ove~nosti, torturu i ubistva i sli~ne sportske aktivnosti na{ih naroda i narodnosti. Ko{tunica Vojislav je samo nakratko stupio na neprijateljsko tlo, u zgradu na Ist Riveru, tek toliko da im saop{ti novi kompromisni stav Srbije, a to je da Kosovo nikada ne}e biti nezavisno i da kosovskim Albancima on i Samard`i} nude, kako je rekao, status najpovla{}enije nacije, kada je re~ o pravima nacionalnih manjina. Nisam znala da je u najboljoj tradiciji me|unarodnog i bo`jeg prava da postoje najpovla{}enije, malo manje povla{}ene, nimalo povla{}ene i razvla{}ene nacionalne manjine. I jedan i drugi dr`avnik su u Njujorku ponovili da bi nezavisnost Kosova nanela nesagledive posledice me|unarodnom pravu i svetskom poretku. [ta Tadi} pod time podrazumeva, bog }e znati. Jednom kada prestane da glumi predsednika i postane predsednik mo`da }e nam re}i, ali do tada nam preostaje da shvatimo {ta pod time podrazumeva njegov ja~i koalicioni partner, Ko{tunica. Stariji partner izgleda stvarno misli da }e Zemljina kugla da se presaldumi ako na{a vojska ne bude ~uvala granicu sa Albanijom. Doktor Ko{tunica Vojislav, koji se na sebi svojstven na~in ozbiljno bavi prou~avanjem me|unarodnog prava i poretka, li~i na one {to vasionu prou~avaju durbinom ruske proizvodnje kupljenim na buvljoj pijaci i

28.09.07.

tvrde da nema nikakvih dokaza da kvazari, asteroidi i ostali bolidi postoje. Ko druk~ije ka`e, kleve}e i la`e. Danas po~inju takozvani pregovori izme|u Pri{tine i Beograda. [ansa da do|e do pomaka u pregovorima je manja nego {to je {ansa da se dogovore burmanski generali i budisti~ki sve{tenici koje vojska ubija po ulicama. Lo{a vest je to {to na Kosovu nealbansko stanovni{tvo zaista `ivi u u`asnim uslovima, a nealbansko stanovni{tvo su, da se podsetimo, i Srbi i Crnogorci, ali i Romi. Isti oni Romi koje je ovih dana najsrpskiji Srbin sa Kosova, DSS-ov Marko Jak{i} najstra{nije izvre|ao. Kosovske Rome su kamionima dovozili na glasa~ka mesta na Kosovu kada su Milo{evi}u bili potrebni glasovi. Kosovski Romi su zajedno sa Jak{i}em i ostalim srpskim borcima za vreme rata nosili oru`je i bili lojalni srpskim oru`anim snagama. Romi su se zajedno sa Srbima povla~ili sa Kosova u kolektivne kampove po Srbiji, gde su ih u nekim mestima odmah odvajali i slali u blatnjave stra}are, {to dalje od grada i od Srba. Neke Rome smo godinama posle 1999. godine vi|ali u istim maskirnim uniformama koje su im, kada su im bili potrebni, podelili bra}a Srbi. Marko Jak{i} nije jedini rasista me|u DSS-ovcima; podse}am na Miroljuba Lje{njaka koji je kao poslanik DSS-a u vojvo|anskom parlamentu pre neku godinu vre|ao Rusine. Lje{njak je prebrojavaju}i Vojvo|ane po nacionalnoj pripadnosti poru~io Rusinima da }ute, jer ih ima samo trinaest hiljada, a, dodao je – Uz dve i po hiljade fertilnih `ena koje imate, za sto godina vas ne}e ni biti. Ju~e je, kao {to znate, doneta presuda vukovarskoj trojci: [ljivan~anin je dobio pet godina, Radi} je u nedostatku dokaza oslobo|en. U nedostatku dokaza za zlo~ine kod Orahovca oslobo|en je i Ljimaj, a u nedostatku dokaza oslobo|eni su nedavno kod nas i neki pripadnici [korpiona. Ni Me|unarodni sud pravde nije imao dovoljno dokaza da su [korpioni povezani sa genocidom u Srebrenici. Ne mogu vi{e da slu{am sintagmu – nedostatak dokaza. Naravno da je potpuno jasno da je to jedan od mogu}ih i ne tako retkih razloga da sud nekoga oslobodi ili mu izrekne minimalnu kaznu ili da nevini ljudi budu oslobo|eni, ali stvarno je postalo neizdr`ivo gledati koliko nevinih ima me|u ubicama. Evo, i Rusi su ju~e dali svoj doprinos razvoju legalizma. Dr`avno tu`ila{tvo Rusije je reklo da ruski car Nikolaj Drugi, njegova `ena i petoro dece, koje su bolj{evici ubili, ne mogu biti progla{eni `rtvama politi~ke represije, jer nema dokaza da je postojala naredba bolj{evi~kog

100

suda ili vansudskog tela da se car i njegova porodica pogube. Tela ~lanova carske porodice prona|ena su u jednom rudarskom oknu 1991. godine. Verovatno su ih tu doneli ruski medvedi, koji su cara i njegovu decu pre toga streljali i masakrirali. Novosadska policija je zabranila skup neonacista iz Nacionalnog stroja, koji je bio zakazan za 7. oktobar, dan kada je ro|en njihov idol, Himler, valjda. Sino} je Nenad ^anak napustio studio televizije Foks, koja je htela da uklju~i u program vo|u Nacionalnog stroja. ^ekam samo nekog od Antoni}a, nekog apostola slobode govora, da napi{e kolumnu u Politici, gde bi drugde, i objasni nam kako u Srbiji postoje dvostruki ar{ini i kako se zabranjuju skupovi samo onih koji, dodu{e mo`da u pogre{nom ruhu, brane nacionalne vrednosti, kao {to to ~ine Nacionalni stroj i sli~na udru`enja nacionalno osve{}enih gra|ana. Novosadsku policiju su hvalili onomad kada su uhapsili junake iz Stroja, koji su {amarali posetioce tribine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a sada hvale policiju, jer je skup zabranila. Jeste, ali za{to im je trebalo toliko dana da to ka`u, {ta su ~ekali? Mo`da su ~ekali da vide ho}e li biti nekog pritiska javnosti. [ta nam ovakvi pozitivni primeri, kao {to je ova zakasnela odluka policije, govore? Govore nam da ne mo`emo da se oslonimo na sopstvenu dr`avu, ne mo`emo da o~ekujemo da }e nas po slu`benoj du`nosti braniti od fa{ista, nego moramo sami da stra`arimo ispred svog `ivota. Kada smo kod pozitivnih primera, vidim da su mnogi ogor~eni zbog mojih komentara o pro{lonedeljnom slavlju Vlade Divca i o pobedi tenisera. Tenisere }u da elaboriram idu}i put, a sada malo o Divcu. Ljudi su nam pisali – Ne diraj nam pozitivne primere, ne diraj nam sportiste kojima treba da se ponosimo. Ljudi, Vlade Divac je bio veliki ko{arka{, veliki sportista, mada ne znam za{to su one ve~eri slavlja pravili poseban prilog o tome kako je Divac bio kralj foliranja faulova. Ali dobro, po{to sam krenula sa pozitivnim stvarima da nastavim: Vlade Divac je dao ogroman doprinos uspesima na{e reprezentacije, Vlade Divac je zaradio ogroman novac u inostranstvu, nije ga od nas pokrao i sada ho}e da ga ula`e u Srbiji, pokrenuo je humanitarnu akciju. Sve je to veoma lepo, ali mi se, eto, ne svi|a {to je bio kralj foliranja faulova, ne svi|a mi se {to su mu kul i Maja Gojkovi} i Filaret, koga je posetio u Mile{evi, i {to je donatorsku ve~eru pravio ba{ u Belom dvoru kod Kara|or|evi}a. Jeste da }emo, kada to Bog bude zapovedio, ostati bez ovog patrijarha, ali mnogo je pretendenata na njegov presto.

28.09.07.

Na po~etku ovog Pe{~anika slu{ate narodnog poslanika @arka Kora}a.

102

@arko Kora}: ^ovek koji je napravio antiromski ispad, {ovinisti~ki ispad, Marko Jak{i}, iza{ao je za skup{tinsku govornicu i rekao da se izvinjava romskom narodu, {to je u principu u redu. I stvar je svakoga ~oveka na ovome svetu, posebno Roma, da li }e da prihvate njegovo izvinjenje ili ne}e. Ljudi ponekad ovakve stvari izgovore, a to ne misle, ali on je obja{njavaju}i {ta je uradio, izvinjavaju}i se romskom narodu, rekao da je on u stvari hteo da ka`e da Bati} ima ciganski karakter, mentalitet, ne znam ta~no {ta je rekao, {to je onda izazvalo konsternaciju u skup{tini. Onda su iz sale iza{li poslanici Demokratske stranke i LDP-a, a predsednik parlamenta je napravio pauzu. Posle te pauze sednica je nastavljena kao da se ni{ta nije dogodilo, pa su reagovali razni poslanici i reagovao sam i ja. Ose}ao sam se du`nim da ka`em da se izvinjavam gra|anima Srbije zbog ovakvih ispada u skup{tini. Rekao sam i da kada ~ovek napravi oma{ku, gre{ku, na svakome je da proceni da li ju je on napravio namerno ili slu~ajno, ali kada taj ~ovek izvinjavaju}i se napravi jo{ gori ispad govore}i o ciganskom mentalitetu, onda se radi o ~istom rasizmu.
Naravno, ne postoji nacionalni mentalitet i nacionalni karakter. Ne postoji nau~nik ili psiholog koji }e, posle iskustva holokausta i nacizma, na ovakav na~in govoriti o bilo kojem narodu. Mi psiholozi govorimo o vrednostima, orijentacijama koje ima najve}i deo pripadnika jednog naroda, pri ~emu su to promenljive stvari. Najagresivniji narod po~etkom devetnaestog veka u Evropi verovatno je bio francuski; Napoleon je oti{ao do Moskve i spalio ju je, osvojio je [paniju. A ko danas misli o Francuzima da su agresivni? Zna~i, to se menja, nacionalni karakter ne postoji, ali negativno definisan nacionalni karakter je koren svih zala na ovome svetu. U`asavaju}e je da je taj ~ovek uzdanica Ko{tuni~ine politike na Kosovu, on je ~lan delegacije i nosilac najtvr|e struje u njoj. Taj ~ovek treba da pregovara o ravnopravnosti svih gra|ana Kosova. Javno sam rekao da je najmanje {to njegova stranka mo`e da uradi da mu oduzme mandat. Ako ona to ne uradi, onda se ona indirektno solidari{e s njim. Mora se kazniti ispad koji je u izvinjenju dobio svoju potvrdu. Napadi na Rome su uglavnom maskirani u ne{to drugo, sem kada se dese u najdrasti~nijem obliku, kao kada skinhedi ubiju nekog Roma. Na fudbalskim utakmicama se vi~e – Cigani, Cigani, kao uvreda. Za-

mislite da je pripadnost jednoj naciji sama po sebi uvreda. To je kao kada bi povik – Norve`ani, Norve`ani, podrazumevao da je uvredljivo biti nazvan Norve`aninom. Ju~e i danas u parlamentu se nije pojavio nijedan predstavnik nijedne od romskih partija, ni gospodin [ajn ni gospodin \uri}. Meni je `ao {to njih dvojice nema, jer bih voleo da ljudi pogledaju u lice te `ive ljude. Neka njima u lice ka`u da postoji ne{to problemati~no u njihovom mentalitetu i ba{ me interesuje {ta bi to bilo. Mirjana Karanovi} je jasno stavila do znanja da ne prihvata {ovinisti~ke i nacionalisti~ke podele i to nekima smeta. Svi smo videli kojom brzinom je onaj mladi teniser doveden do ta~ke da pokazuje tri prsta posle pobede. Svega nekoliko nedelja pre toga rekao je da je svejedno da li si Srbin ili Hrvat. S rastom popularnosti, on se o~igledno prilago|avao dominantnom obrascu. On mo`e da pokazuje {ta god ho}e, on je odli~an teniser i mlad ~ovek, ali nisam siguran da mu je potpuno jasno kome se obra}a i {ta je simbol podignuta tri prsta tokom proteklih ratova predstavljao za ljude neke druge nacije i vere na prostoru biv{e Jugoslavije. Dakle, u slu~aju Mirjane Karanovi} u pitanju je gotovo patolo{ki {ovinizam, u kome vi ne smete ni na filmu da igrate pripadnika druge nacije. Tu je ~ak pobrkano ne{to {to se zove simbolizacija i realno. Za vreme Ko{tuni~ine vlade {ovinizam je ponovo postao prihvatljiva stvar. Tome je doprinela njegova kosovska fiks-ideja, jer to je sada postala fiks-ideja, i {ovinizam se legalizovao, pre svega u odnosu na Albance. Demokratska stranka, iz silne `elje da participira u vlasti i da ne ispadne nelojalna, o G17 ne}u ni da govorim, prosto kaska za doga|ajima, o~igledno sasvim nevoljno. Jo{ nije do{ao trenutak u kojem }e oni jednostavno re}i – Ovo je ta~ka posle koje mi vi{e ne mo`emo da vas pratimo. Tako smo dobili vladu kakva ne postoji nigde u Evropi. Ko{tuni~in savetnik ka`e da je Crna Gora pseudodr`ava i za to ne snosi nikakve sankcije – nisam primetio da je izgubio posao ili da je Ko{tunica rekao da s tim nije saglasan, zna~i jeste saglasan. A onda predsednik dr`ave zove predsednika Crne Gore, zove ga i Bo`idar \eli}, potpredsednik vlade, i oni se izvinjavaju Crnoj Gori. To je u redu, ali \eli} sedi u toj vladi. A onda svi uglas ka`u – Ne, mi se u stvari fantasti~no sla`emo i tu nema nikakvih problema. Ko{tunica je u stvari kao Luj Filip, kralj-bur`uj, ~ovek koji je nakratko restaurirao francusku monarhiju. O toj restauraciji je pisao Bal-

@arko Kora}

104

zak i sve njegove karaktere danas imate ta~no preslikane u na{em dru{tvu. Ko{tunica je ~ovek koji poku{ava da vrati vreme koje se vi{e ne mo`e vratiti. Ako se mnogi o~ajni i depresivni slu{aoci sada pitaju – ho}e li uspeti ta restauracija, moj odgovor glasi – ne}e, ona je istorijski gubitnik. Ja }u odmah re}i i za{to. Zato {to ne postoji vi{e nikakvo okru`enje koje bi vas u toj restauraciji podr`alo, sem ako su vam uzor burmanski generali, protiv kojih ovih dana protestuju i bosonogi sve{tenici. Zna~i, nemate alternativu, nemate {ta drugo da ponudite i ovo }e pro}i onako kako je Luj Filip pro{ao sa svojom restauracijom monarhije. Kao {to znate, Francuska je danas republika, a tako }e biti i u Srbiji. Samo gubimo dragoceno vreme. Poslednja istra`ivanja pokazuju da koalicija Ko{tunice i Velje Ili}a sada ima ~etrnaest odsto podr{ke, a LDP, na primer, ima deset odsto. Ko{tunica ima vrlo malu podr{ku gra|ana Srbije i utoliko je tragi~nije ovo {to on radi, jer on zapravo nema podr{ku za to. Tako da Ko{tunica zavr{ava politi~ku karijeru kao ~ovek koji je izdao sve ideje septembarskih izbora 2000. godine. Gra|anima je trebalo dosta vremena da to shvate. Ne znam za{to kod nas sve ide u`asno sporo. Radi se o ~oveku koji, kada se zavr{i kosovska pri~a – vi{e nema {ta da ka`e i zato se on gr~evito dr`i za tu pri~u. Oni su promenili sopstveni zakon o dr`avljanstvu i dodali tu klauzulu da svi Srbi mogu da tra`e dr`avljanstvo. To je mogu}e u mnogim zemljama koje smatraju da svi pripadnici jedne nacije u jednoj nacionalnoj dr`avi automatski imaju pravo da postanu njeni dr`avljani. Pri tome, treba napraviti reviziju glasa~kog prava i razdvojiti ga od dr`avljanstva i o tome sam govorio u parlamentu. Naravno da je to ura|eno zbog Crne Gore i na pritisak prosrpskih stranaka u Crnoj Gori, koje postaju sve slabije i koje ho}e da drugom delu Crne Gore poka`u da imaju veliki uticaj u Beogradu time {to su uspele da to dobiju. Odgovor }e biti zakon o ekskluzivitetu, koji }e najverovatnije biti usvojen u Crnoj Gori, po kojem Crna Gora ne dozvoljava dvojno dr`avljanstvo. Dr`ava ima pravo da to uradi. Svi Nemci imaju pravo na nema~ko dr`avljanstvo, ali moraju da se odreknu svakog drugog. Tako da mi ulazimo u ru`an, novi konflikt sa Crnom Gorom, umesto da se ipak selo i dogovorilo sa crnogorskim predstavnicima. Ali ko da sedne? Ko{tunica, njegovi mediji i saradnici govore o dana{njoj vlasti u Crnoj Gori kao o banditima, {vercerima i lopovima. Nemam posebno mi{ljenje ni o jednoj tranzicionoj vlasti, da budem po{ten, ali na ovakav na~in govoriti o legalno izabranim predstavnicima susedne i bliske

28.09.07.

dr`ave stvarno je neverovatno. Jedan sudija iz Barija u Italiji stalno podi`e tu`be protiv Berluskonija i \ukanovi}a, koje tu`ila{tvo redovno odbacuje. Na{i mediji o njemu vi{e govore nego o bilo kojem `ivom, a ja mislim i o bilo kom mrtvom Italijanu. Te{ko da se o Leonardu da Vin~iju pisalo toliko puta koliko se pisalo o tom sudiji. ^ovek je mo`da i u pravu, ali on nema nijedan dokaz za to {to pri~a i on zato pri~a koje{ta. On je najslavnija italijanska li~nost u Ko{tuni~inim medijima, jer on je krunski dokaz da su u Crnoj Gori na vlasti samo bitange i lopovi. I stalno se obe}ava veliki sudski proces, na kojem }e se \ukanovi} pojaviti u lancima i bukagijama. Takve stvari Ko{tunica osobito voli, ali ne prime}uje da takve probleme, ali ne{to ve}e, imaju Ratko Mladi} ili brat Radovana Karad`i}a, Luka Karad`i}, koji je pijan ubio jednu devojku i ~eka su|enje. To nekako nisu prestupi o kojima vredi razgovarati, jer ti ljudi su dokazane patriote. Vojislav Ko{tunica ni u jednom trenutku nije javno rekao zbog ~ega je optu`en Ratko Mladi} i {ta on kao premijer misli o tome, i, recimo, o Srebrenici. Mi smo u {aci jednoga ~oveka bez podr{ke bira~a, sa fiks-idejom da na kosovskoj pri~i ostane u politi~kom `ivotu Srbije, i ~oveka koji je mo`da najizrazitiji primer kako jedna uskogruda, populisti~ka i nacionalisti~ka politi~ka pri~a u Srbiji uvek Srbiju dovede u temeljni politi~ki }orsokak. U korenu te politike je slom. Ho}ete da u|ete u Evropsku uniju, a napadate sve evropske zemlje zbog njihovog stava o Kosovu. Ako bacate fatvu na zapadnu civilizaciju koja vam oduzima Kosovo, onda je konsekventnije re}i – Ne}u da u|em u to dru{tvo. Veliki problem je pasivnost Demokratske stranke, koja jo{ participira u toj vlasti i jo{ veruje u evoluciju te vlasti. Ona podse}a na sirotu, po{tenu devojku koja se na{la u javnoj ku}i i sve vreme vi~e – Ovo ne valja. Mislim da u ovom trenutku kriza ide ka vrhuncu, jer Ko{tunica ne}e ispustiti priliku da se, kada u decembru ili januaru kosovska kriza do|e do vrhunca, poka`e kao za{titnik srpske nacije. I ovo s dr`avljanstvom je odmah komentarisao u tom smislu – Ja sam za{titnik srpske nacije. To je taj srednjovekovni model. Se}ate se imperatora koji je od pape dobio naziv – Branilac vere? E, to je Ko{tunica – Defendor Serbie. Sa svojih deset, trinaest, ~etrnaest odsto glasova, on i dalje misli da je branilac nacije, iako mu je nacija okrenula le|a. On je izgleda i 5. oktobar shvatio kao istorijsku misiju koju mu nudi narod. Nije video da je njegov izbor za kandidata bio posledica dogovora u DOS-u, jer je on kao nacionali-

@arko Kora}

28.09.07.

sta bio najzgodniji da pobedi Milo{evi}a. Naravno da smo znali da je on nacionalista i da }e kao takav dobiti najvi{e glasova. Bojim se da }e slede}i izbori biti vrlo sli~ni septembarskim iz 2000. godine. Opet }e Srbija odlu~ivati kojim putem `eli da ide, da li `eli koaliciju radikala i DSS-a, u kojoj }e radikali biti dominantni, ili }e glasati za reformske stranke, koliko god one me|usobno bile posva|ane. To je trenutak koji se pribli`ava. Ne verujem da }e ova vlada dugo opstati, suvi{e je pocepana i ideolo{ki podeljena. Ne vidim Srbiju koja kroz slede}u godinu stabilno plovi sa ovako podeljenom vladom, koju vodi ~ovek ~ija je politika u vezi s Kosovom pora`ena. Nezavisno Kosovo u bilo kojem obliku je Ko{tuni~in poraz. Zanimljivo je pitanje da li on taj ishod vidi kao poraz. Ja mislim da ne vidi, jer on sebe vidi kao kneza Lazara koji gine za najvi{e principe. Sve to postaje veoma udaljeno od na~ina na koji ja shvatam kontakt s realno{}u. Nave{}u vam jedan primer. 1968. godine su studentske demonstracije uzdrmale De Gola i on je raspisao referendum s pitanjem podr{ke svojoj politici. De Gol je taj referendum izgubio i, bez obzira na to {to je imao parlamentarnu ve}inu, on je rekao – Bra}o Francuzi i sestre Francuskinje, ne}ete me, do vi|enja. Oti{ao je u svoje rodno mesto, nedeljom i{ao na misu, nije hteo da daje intervjue, `iveo je sa svojom `enom i tu je i umro. Nedavno su ga Francuzi izglasali za najve}eg politi~ara u svojoj istoriji, i to zbog dve stvari – njegove uloge u Drugom svetskom ratu i zbog odlu~nog re{enja al`irskog pitanja. Bilo bi dobro da Ko{tunica ~itavu svoju kosovsku politiku stavi na po{teni referendum s pravim pitanjem – Da li na~in na koji se ja borim ima va{u podr{ku. Na`alost, u Srbiji politi~ke zablude predugo traju i svi pla}amo cenu sopstvene inertnosti. Ko{tunica odlazi u politi~ku istoriju kao ~ovek koji je poku{ao da igra novog Milo{evi}a. Zoran \in|i} vam nikada ne bi rekao da je on branilac srpstva. On je sebe video kao politi~ara koji treba da modernizuje Srbiju, i svaki njegov govor sadr`i tu misao – Sada imamo istorijsku {ansu. A njega su ubili. Srbija se uvek deli na reformatore i antireformatore i Ko{tunica nesumnjivo pripada antireformatorima. Po svojoj prirodi, po svom poimanju Srbije, politike, po svom vi|enju Evrope, on je pravi antireformator. Kraj njegove ere }e jo{ jednom otvoriti pitanje kuda zapravo ide Srbija. Kao u Ajzen{tajnovom nemom filmu Krstarica Potemkin, kada de~ja kolica krenu niz stepenice i pojavi se me|unatpis – Rusijo, Rusijo, kuda si krenula? Ljudi se pitaju da li }e se sve zavr{iti izborima na kojima }e Ko{tunica dovesti radikale na vlast. Da li }e Srbija po-

106

stati Mijanmar, u kojem ljudi proklinju Zapad i tvrde da su kineski automobili najbolji na svetu i da na{i seljaci prave najbolju proju? Da kada potpi{e{ ugovor vredan vi{e od milijarde nisi du`an da ga stavi{ na uvid gra|anima? Neverovatno, svi narodi u isto~noj Evropi su bili sre}ni {to kona~no mogu da donesu odluku da postanu liberalna demokratija s tr`i{nom ekonomijom, a Srbija }e ponovo o tome glasati 2008. godine. Zapad nas vu~e kao najgoreg |aka u razredu. Mene je sramota zbog toga. Mi ne{to lupamo, a onda Solana ka`e – Ma sve je u redu. Izgledamo kao ro|ak, malo prljav i neobrazovan, u solidarnoj i velikoj porodici koja ga redovno poziva na ve~ere, iako ga ba{ ne vole mnogo, ali kao – {ta da radimo, na{ je. Tako i oni. Zna~i, stalno se trude, kao ovo sada – Dobro, Srbija ipak mo`e da potpi{e ugovor o stabilizaciji i asocijaciji po hrvatskom modelu. Ne razumem po ~emu je taj model hrvatski. Ili – Dobro, nisu uhvatili tog Mladi}a, ali {ta da radimo, tamo ga mnogi podr`avaju. Mene je od toga sramota, ne od toga {to idemo u Evropu, nego {to nas tamo vuku. Ranije smo mi radili na tome, a oni su nam samo pomagali. Ne mogu da zamislim kako na slede}im izborima gra|ani glasaju za potpunu izolaciju, presecanje veza sa Hrvatskom, sa Bosnom i Hercegovinom. To je u stvari pseudodilema jednog dela na{e intelektualne elite. Iza toga se krije nevi|ena inferiornost, u`asan strah od Zapada. Vi to ne razumete, mrzite ih, ali ih se i pla{ite. To je tu`no, na{a mlada generacija to nije zaslu`ila. Tako da je na{a inferiornost u stvari samo inferiornost tih ljudi. Oni su uvek iz te `ablje perspektive posmatrali ogromne uspone evropskog duha. Ali mi smo imali generacije politi~ara krajem devetnaestog veka koji su `eleli da budu deo toga, na primer Jovana Risti}a, na{eg verovatno najsposobnijeg ministra spoljnih poslova. Jovan Risti} je bio najve}a sirotinja, a doktorirao je na Hajdelbergu. On se nije pla{io Evrope i zgrabio je pru`enu {ansu, a ovi sada ne}e {ansu, jer se pla{e da bilo {ta u~ine s njom. To su ljudi bez sopstvenih biografija, bez nau~nih radova i, kao za Domanovi}evim slepim vo|om, i mi za njima ulazimo u tu jamu. Srbija u ovom trenutku stoji zato {to je Ko{tunica uspeo da je skrene s pravca razvoja kojim je krenula 2001. godine, to je nedvosmisleno. On nema problem s nasle|em devedesetih i sa, kako ga on vidi, tragi~nim junakom srpske istorije, Slobodanom Milo{evi}em. On ima puno razumevanja za njega. Kona~no, on je otr~ao na razgovor s njim, navodno na nagovor generala Pavkovi}a, dva dana po{to je izabran. Posle nam je pri~ao o tom su-

@arko Kora}

sretu, ali nisam ba{ najbolje razumeo za{to je on oti{ao tamo, a da pre toga nije razgovarao s nama iz DOS-a. I nikada nismo ta~no doznali o ~emu je razgovarao s Milo{evi}em. Nama je rekao da mu je Milo{evi} delovao jadno, skoro tu`no, da mu je pokazivao ku}u u kojoj `ivi, u kojoj mu ne radi slavina. Tada mi je sve to delovalo banalno, i taj susret i na~in na koji nam ga je Ko{tunica prikazao. Sol`enjicin je napisao jednu novelu, koja mi se nije dopala kada sam je pro~itao prvi put. To je Odjel za rak, jo{ je postojala Jugoslavija i mi smo je ~itali u hrvatskom prevodu. On je tu Rusiju naslikao u`asnom, drasti~nom metaforom. Rusiju pod Staljinom prikazao je kao odeljenje za rak, na kojem ljudi umiru. E, neki od ovih koji su na vlasti voleli bi da od Srbije naprave odeljenje za rak. Postoji neki rak u svemu tome. Na~in na koji oni promovi{u kriminalce i ubice je nedostojan civilizovanih ljudi. To vi{e nisu politi~ke ve} civilizacijske razlike. To je kao da pi{ete roman u kojem je Osama bin Laden divan i ne`an ~ovek, a ne odgovoran za smrt tri i po hiljade ljudi u Njujorku. Vi ste time sebe izmestili van civilizacije. Mislim na tabloide poput Kurira, Presa, koji humanizuju notornog ubicu. Ali ljudi na to ne reaguju, oni i dalje kupuju te novine. I to pokazuje da ovde vlada ne{to kancerogeno. Ima raznih teorija za{to je to tako, a jedna je da mi nismo do`iveli katarzu. Narodi ne do`ivljavaju katarzu, ~ak se i pojedincima to retko de{ava. Narodi se vremenom distanciraju od sopstvene lo{e pro{losti. Neki ljudi preuzmu odgovornost, pa do|u druge generacije koje postanu kriti~ne. Ja mislim da je uzrok u tome {to je politi~ki program koji je iznedrio Milo{evi}a u stvari bio jako duboko ukorenjen u ovome dru{tvu i da zato ova zemlja od njega te{ko odustaje i nije spremna da se suo~i s njegovim posledicama. Tek sada je neko reagovao na takozvani intervju s Ulemekom. Javnost jeste stala u za{titu Mirjane Karanovi}, ali u principu se ne reaguje. Zoran \in|i} se pretvorio u neku vrstu amajlije, u krsti} oko vrata. To je pogre{no i ja uvek ka`em – ^ekaj malo, nemoj samo da pla~e{, uzmi pro~itaj ono {to je on govorio, pa se za to bori, to je njemu spomenik. Slika Zorana \in|i}a je postala kao krst koji ljudi dr`e pred ne~astivim, dr`e se za njega kao za poslednju nadu. Ma ne tako, pogledaj {ta je on govorio, pa ti reci to isto, bori se tako. Znate {ta je on stalno govorio – Mora{ da radi{, spava}ete posle, nemojte sada da spavate. Zamislite Ko{tunicu da to izgovori. Roditelji kritikuju svoju decu. Vole ih najvi{e na svetu, pa koliko ih kritikuju. Domanovi}, Ste-

108

28.09.07.

rija Popovi}, Du{ko Radovi}, zar oni nisu voleli svoj narod, mu~enici? I \in|i}evo nasle|e mora trezvenije da se pogleda. To nasle|e polako postaje ikona na zidu i meni to smeta. To je lepo, ali nije dobro za Srbiju. Hajde da pogledamo {ta je rekao, ne moramo sve da prihvatimo, ali hajde da pogledamo su{tinu onoga za {ta se zalagao, jer on simbolizuje reformski deo Srbije. U tom smislu on jeste na{ lider i na{a inspiracija. Ali on ne mo`e da bude inspiracija ako nikada ne govorimo o njegovim konkretnim idejama. Naravno, to bi najpre morala da uradi njegova stranka. Bo`e, {ta je on sve o Ko{tunici govorio, a oni bez ikakvih problema sede s njim u koalicionoj vladi i ponavljaju ono {to on govori. Meni je to tako te{ko da gledam, jer znam koliko ga je Ko{tunica spoticao. Sedi, znate, Ko{tunica u Palati federacije, a Zoran ne}e da ide. Ja ka`em – Idi, a on ka`e – Ne}u da idem tamo, ako ho}e neka do|e on kod mene u zgradu vlade ili da se na|emo negde drugde, ne}u da mu idem tamo kao nekom monarhu. Ko{tunica je tamo sedeo kao na prestolu. Pogledajte ovo sada s Rusijom. I \eli} je rekao da je ruski kapital prvi me|u jednakima. A za{to nema~ki ili italijanski kapital nije prvi me|u jednakima? Kako smo do{li do toga? Srbija se tetura kroz svoju tranziciju, ali nema izrazite li~nosti koja bi je kroz tu tranziciju vodila, a ima ~oveka koji je protiv tranzicije. Dok ne napravimo tu ravnote`u, da su oni koji nas vuku napred bar jednako sposobni kao oni koji nas opstruiraju, Srbija ne}e mo}i napred. I kada se iznedri u gnezda{cu neko ko bi mo`da mogao Srbiju da povede, tipi~an je ^edomir Jovanovi}, onda imate najkonzistentniju kampanju protiv ~oveka koju sam video u `ivotu. Samo zato {to oni slute da bi on mo`da mogao, po{to je nesumnjivo inteligentan i politi~ki vrlo talentovan, da bude lider Srbije. Zna~i, treba satreti u korenu mogu}nost da se takav pojavi. Ni slu~ajno ne sme da se rodi jo{ jedan \in|i}, pa da Srbija ponovo po~ne da li~i na evropsku zemlju. Vi uop{te ne znate {ta }e Ko{tunica sutra da uradi. Ho}e li da tra`i da iza|emo i iz Interpola, ho}e li da tra`i da nam kalibar bude ruski, a ne natovski, ho}e li da nam objasni za{to je izbor predsednika Srbije polarizovanje Srbije, a svi ostali izbori nisu? Onda pomislim – koga }e zanimati ove na{e nesre}e, period od 2003. do 2007. godine? To je samo pet godina, moja Svetlana, i kada ja budem davno mrtav, mojim praunucima taj period ni{ta ne}e zna~iti. Ali ja `ivim u ovom vremenu i va{i slu{aoci `ive. Zna{, voleo bih da ih ohrabrim, ali va{a emisija ima notu pesimizma ba{ zbog svoje analiti~nosti. Analiza ~esto ne daje ohrabruju}e rezul-

@arko Kora}

28.09.07.

tate. To je kao analiza {ahovske partije koja je u toku, pa ti ka`u – Gubi{ partiju, predaj je sutra, kako god da igra{, gubi{ je. Mnogo je putnika kroz politiku koji do|u i nestanu. Meni srpska politi~ka scena li~i na veliku `elezni~ku stanicu kroz koju stalno neko prolazi. Tako }e i sve ovo {to sada gledamo nestati, pa i tvorac na{e sada{nje propasti, Vojislav Ko{tunica.

110

Svetlana Luki}: U nastavku emisije slu{ate novinara Mi{u Vasi}a. On po~inje odgovorom na pitanje – ko je \uro Bilbija. Mi{a Vasi}: ^ovek je u{ao u istoriju kao dopisnik Ve~ernjih novosti iz Moskve 1993. ili 1994, kada sam na svoje ogromno zaprepa{}enje na drugoj, tre}oj strani video lepo uokvireni, dobro istaknut ~lanak o tome kako izme|u Moskve i Lenjingrada postoji podzemna pe}ina, toliko velika da kroz nju lete transportni avioni. Ja se potpuno zgranem, pa ~itaj ponovo, pa su mi kasnije kolege iz Novosti objasnile da je on to malo preterao lo{e shvativ{i nekakav nau~nofantasti~ni tekst. To spada u komi~ne epizode, ali kada takav \uro Bilbija postane istovremeno glavni urednik dva dnevna lista, Kurira i Glasa javnosti, koji je postao neka vrsta Kurira light, pa kada po~nu da drmaju i jedni i drugi s ~etiri stotine pitanja i ~etiri stotine odgovora – onda se tu ve} lepo vidi da u tom pseudoludilu ima i te kakvog sistema. To je kulminiralo gnusnim napadom na Miru Karanovi}. Onda sam u jednom dosta jasnom i preciznom ~lanku u Danasu, gde sam po~eo da tezgarim, ukazao na te svinjarije, na {ta su \uro Bilbija i uredni{tvo Kurira i Kurira light na{li za shodno da mi upute otvoreno pismo, u kojem su me nazvali novinarom slu`be. Uobi~ajeno brki}evsko, mislim na Milovana Brki}a, baljezganje. Sada sam ozbiljno u dilemi da li da tu`im Kurir za jedan dinar od{tete. To rade Francuzi, tra`e samo da se ka`e – Izvinite, gospodine Vasi}u, vi niste saradnik slu`be, odnosno mi smo to izmislili. Ne}u da budem Mile Isakov, koji je jedini dr`avljanin Srbije koji je dobio pismenu potvrdu od slu`be da nije saradni~ka veza. Ne}u to da tra`im od Radeta Bulatovi}a napismeno kao Mile, isto kao {to ne}u da, kao Voja [e{elj, tra`im od Srpske akademije nauka potvrdu da sam Srbin. Njih dvojica su stvarno izuzeci u istoriji: jedan dobio napismeno da je Srbin, drugi napismeno da nije saradnik slu`be. Pa, ljudi, alo, nemojte me.

Osim baljezganja, tu postoji jedan jedini argument kojim me optu`uje da sam morao znati da je njima taj slu~aj Mirjane Karanovi} bio podmetnut. Pazi, sad je njima ne{to podmetnuto, oni ne ~itaju svoje novine, urednici, de`urni urednici, glavni urednici, nego neko donese tekst i oni ga hladno puste. I ne samo {to puste, nego objave ogromnim slovima na prvoj strani – Mira [iptarka. Ja sam napisao pismo Kuriru i Danasu, ne znam da li }e ga objaviti, o tome pitaju}i gospodina Bilbiju kako oni to ure|uju novine, o ~emu se tu radi, kada se njima razne stvari podme}u, a pri tom mene optu`uju da radim za razne slu`be, koje su meni bliske, pa su im one to podmetnule, a oni su kao sva Srp~ad, naivni i plemeniti, pristali to da puste. Ja se izvinjavam, ja sam, evo, od 1969. godine, skoro ~etrdeset godina u ovom poslu i ne se}am se novina u kojima se tekstovi pre objavljivanja nisu ~itali.

Mi{a Vasi}

Svetlana Luki}: Pretpostavljam da redovno prati{, po slu`benoj du`nosti, ~etiri stotine pitanja i ~etiri stotine odgovora. Mi{a Vasi}: Pratim, naravno, moram. To je isto tako vrlo zanimljiva pri~a, po{to se Ulemek Legija sad setio da pri~a, ako je istina i ako se dade proveriti, o onome o ~emu je trebalo pri~ati pred sudom na su|enju za ubistvo Zorana \in|i}a, Ivana Stamboli}a, za Budvu i na su|enju Zemunskom klanu. On ni{ta od toga nije bio rekao na sudu i pri tom ispaljuje razne apsolutno fantasti~ne pri~e. E, sad se to naravno u beogradskoj pravosudno-policijskoj ~ar{iji tuma~i kao poku{aj pritiska na Vrhovni sud, u {ta ja nisam uveren. Vrhovni sud, takav kakav je, suvi{e je ozbiljan du}an da bi podlegao takvoj vrsti pritisaka, preko nekih Bilbijinih novina. Imam utisak da je cela stvar usmerena vi{e u pravcu predizborne kampanje, tim pre {to su po~eli da se javljaju razni Antoni}i, koji uzimaju Aleksandra Simovi}a i njegove nebuloze od odbrane – Ja ~uo, neko mi rekao, ~ini mi se i tako dalje – kao najozbiljniju svetu istinu. Antoni} je u malom zaka{njenju, to se radilo s Legijom kada se onomad bio predao, pa su isti takvi kao i on vri{tali okolo kako }e sada Srbija progledati. Ako }e Srbija progledati od onoga {to bude ispri~ao Aleksandar Simovi}, onda neka progleda Srbija, }ao Srbijo, divota, u`ivanje.

112

To je sve ista uobi~ajena pri~a koja je po~ela jo{ krajem 2002. i po~etkom 2003. godine. To je dogma Demokratske stranke Srbije, da budem sasvim precizan, po kojoj je \in|i} bio kriminalac i maltene to {to je ubijen mo`da je i zaslu`io. To je pri~a poput one Dejana Mihajlova, Antoni}a i Vukadinovi}a, cele te ekipe. Su{tina je u osnovnom politi~kom sukobu u Srbiji i to izme|u nacionalista i svih drugih, patriota i svih drugih, jer ko god po njima nije patriota on je dakako izdajnik, {pijun i saradnik svih slu`bi kao ja, ili vaskoliki neprijatelj srpstva kao ti, Ceco. Stvar je tu potpuno jasna, me|utim, ono {to mene zabrinjava je gebelsovska upornost u ponavljanju i recikliranju la`i, otpada i gadosti u koju su se uklju~ili ~ak i neki ljudi od kojih to nisam o~ekivao, nemoj me terati da ih imenujem, ali ko ~ita novine zna, zbog politi~kog oportunizma, zamora, ne znam ~ega sve. Ne bih ulazio u to, treba njih pitati, i tu se sada stalno prosejava i vrti iznova cela pri~a o tome ko je ubio Zorana \in|i}a. Pa ^eda i Beba, sad smo dodali Bati}a, pa za{to li su ga ubili?

28.09.07.

Svetlana Luki}: Ko je dodao Bati}a? Mi{a Vasi}: Mislim da je Aleksandar Simovi} dodao Bati}a, pa se za to uhvatio Slobodan Antoni}, svaka mu ~ast na izboru inspiracije. To je sve postalo, u svojoj sistematskoj, tupavoj, tvrdoglavoj upornosti, jer nemaju drugi argument osim upornosti i osim sistematskog ponavljanja istog, ka`em – gebelsovska matrica. [to je neverovatnije i {to ga du`e ponavlja{, vi{e }e ljudi poverovati. Metod je ispravan, videli smo rezultate, i vidimo ih, ja se nadam da ih ne}emo videti u toj meri i dan danas. Sad mene optu`uju da poku{avam da uti~em na Vrhovni sud time {to sam ukazao na nekoliko svinjarija. Pri tom, kampanja koja nosi gigabajte tekstova, radio-signala i televizijskih signala, to nije uticaj na Vrhovni sud. Alo, ljudi, vode}i naslov udarnog intervjua prvog nastavka, ka`e – \in|i}ev ubica preba~en avionom u London. Za{to to nisi rekao na sudu? Za{to to govori{ sada? Pa kako preba~en, pa niko ga ne pita kako je preba~en, je li to i{lo kroz onu podzemnu pe}inu? Legija }e sve kazati kada bude do{lo vreme i ja se iskreno nadam da }e to vreme ve} jednom do}i, ali to o~ito nije ovo vreme, kada on daje svojih ~etiri stotine glupih odgovora na ~etiri stotine glupih pitanja. Moram sada da citiram Bebu Popovi}a s glavnog pretresa za ubistvo Zorana \in|i}a, kada je rekao Legiji u suo~enju – Vi ste, go-

spodine, napravili glup pakt s glupim ljudima, e, pa sad, izvolite lizati posledice glupog pakta s glupim ljudima. Ako mislite da }e vam to uspevati i dalje, iskreno da vam ka`em, ~ini mi se da ne}e. Ne treba potcenjivati ~itaoce, ne treba potcenjivati publiku. [ta god ja mislio o Radetu Terzi}u, a to mi{ljenje nije preterano laskavo, to je stvar izme|u mene i njega, ali ono za {ta ga tu`e, da je bio pripadnik Zemunskog klana, zbog ~ega je dva meseca sedeo u pritvoru, da mu doka`u ne mogu, nema {anse. Pretpostavljam da je Rade Terzi} ga|an da bi se pogodio neko drugi preko njega. U prvom redu, naravno, ^edomir Jovanovi}, jer se o~ekivalo me|u na{im tupavim dogmatama da }e Rade Terzi} da ka`e ono {to bi oni najvi{e voleli da on ka`e – Jeste, naredio mi ^eda da pustim ove dripce. Druga meta odmah iza ^ede je Mioljub Vitorovi}, sada{nji zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine, a u to vreme zamenik ~etvrtog op{tinskog tu`ioca, koji je bio nateran naredbom, kao i njegova {efica Biljana Radovanovi}, da se ne `ali na pritvor. Me|utim, vrlo je zanimljivo u celoj pritvorskoj pri~i o Zemuncima iz 2001. godine da niko ne pominje vanraspravno ve}e ^etvrtog op{tinskog suda, koje jedino mo`e da pusti nekoga iz pritvora. Da li }e se tu`ioci `aliti ili ne}e, to vanraspravno ve}e ne obavezuje. Njih ne dira niko, ali su zapeli za Mi{u Vitorovi}a i ^edu Jovanovi}a. Jasno je za{to na ^edu, a {to se Mi{e Vitorovi}a ti~e, podseti}u za{to. Mi{a Vitorovi} je bio zamenik specijalnog tu`ioca koji je davao zavr{nu re~ za slu~ajeve Stamboli} i Budva i koji je u toj zavr{noj re~i direktno imenovao Slobodana Milo{evi}a kao inspiratora politi~kih ubistava. To ih jako boli. Za{to? U{lo je u prvostepenu i u{lo je u pravosna`nu presudu, u izreku i obrazlo`enje i to je pravosna`no potvr|eno, da Slobodan Milo{evi} jeste politi~ki ubica, ta~ka, gotovo, nema dalje razgovora, {ta god mislio Ivica Da~i} i ostali. To je gotovo, zavr{eno je, }ao. E, to Mioljubu Vitorovi}u nikada nije opro{teno, zbog toga mu nije produ`en mandat zamenika specijalnog tu`ioca i morao je da pre|e u odeljenje ratnih zlo~ina uprkos odli~nim rezultatima u nekim od slu~ajeva specijalnog tu`ila{tva. Pomenu}u trgovinu ljudima, pre svega, gde se mnogo istakao i postao me|unarodni instruktor na evropskom nivou za tu tematiku. Pa drumska mafija i bilo je jo{ nekih stvari koje je taj ~ovek odli~no uradio, ali ono mu nije bilo opro{teno. To je bilo u vreme kad je SPS kao nevladina stranka podr`avao vladu Vojislava Ko{tunice, pa sad ne znam ko je kome tu plakao na ramenu i ko je koga re{io da te{i i da ga dr`i za ru~icu,

Mi{a Vasi}

114

ali o~igledno je o tome re~. I {ta smo na kraju dobili? Jedino {to je ostalo protiv Radeta Terzi}a jeste da je on doneo odluku da se Ulemek Legija ne goni zbog onog incidenta sa policijom u klubu Stupica, u junu 2001. godine. Me|utim, tu sad dolazimo u vrlo delikatnu situaciju, a to je da okru`ni javni tu`ilac, {to je Rade Terzi} bio tada, ima diskreciono pravo da s obzirom na konsultacije, s obzirom na to da je on predstavnik dr`ave, mo`e i ne mora i bez ikakve odgovornosti da pokrene ili ne pokrene odre|eni krivi~ni postupak. Okej, sad polako proizlazi da je tada{nji vrh pre svega policije, ali i pravosu|a do{ao do zaklju~ka da je bolje ne ljuljati ~amac s Legijom. Otprilike, manja je politi~ka {teta ako ga ne budemo gonili nego ako ga budemo gonili, a i svi su `iveli u strahu bo`jem od Crvenih beretki. Mislim da }e se tu Rade Terzi} odbraniti potpuno uspe{no, tim pre {to je ve} stavio do znanja, na posredan i neposredan na~in, da je to bila stvar dogovora na vrhu, koji on kao dr`avni ~inovnik ima da po{tuje. Prema tome, ja mislim da oni Radeta Terzi}a ne mogu da uhvate nigde i nikako i da ga je trebalo pustiti na miru da se bavi svojom advokatskom praksom, jer }e taj Rade Terzi} za koji mesec presaviti tabak i odrati dr`avu Srbiju za debelu od{tetu za ova dva meseca pritvora i protivpravnog i nezakonitog proganjanja. Ja mislim da on jeste protivpravno i nezakonito proganjan, {ta god da ja ina~e o Radetu Terzi}u mislim.

28.09.07.

Svetlana Luki}: Malo~as si rekao {ta je mogao da bude cilj, koga su oni ga|ali preko Radeta Terzi}a. Mi{a Vasi}: Ga|ali su, u svojoj gluposti trusta pile}ih mozgova Demokratske stranke Srbije, i nisu pogodili, naravno, jer ne mogu da pogode, jer ovaj ~ovek je sedeo u zatvoru dva meseca, a Rade Terzi} nije nimalo glup – i }utao. Nema bolje odbrane u takvoj situaciji nego }utati, jer kad nevinog ~oveka zatvore, {to vi{e pri~a vi{e }e se uplatkati, koliko god bio nevin. Stara advokatska teorija, to sam ~uo od Sr|e Popovi}a i jo{ negde, tokom su|enja disidentima krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina bila je – Sedi{ i }uti{, pa neka se oni izvole baviti dokazivanjem. Rade Terzi} je to izveo briljantno, nije re~ rekao. Oni su se jako razo~arali i sad ne znam koliko je perja letelo izme|u njih u me|uvremenu, kad su ovi koji su uradili radnju pitali

onoga ko im je savetovao da tu radnju urade – Dobro, {ta }emo sad da radimo? – Ne znamo {ta }emo. ^ovek }uti, ne}e da optu`i ni ^edu, ni Bebu, ni Bati}a, ni Gorana Vesi}a, ne znam ko je sve bio popularan u tom trenutku i ne}e da ka`e – oni su mi naredili. Jer, ako prizna da su mu naredili, on je priznao zloupotrebu slu`benog polo`aja i naravno da Rade Terzi}, koji je odli~an pravnik, ne}e sebe da uplatka na taj na~in. On }e da }uti, to mu je najjednostavnije, a kasnije }emo da vidimo ~ija nana crnu vunu prede i ko kome do|e koliku lovu. I to je jo{ jedan dokaz gluposti vladaju}e koalicije u ovoj dr`avi. To {to oni pritvaraju koga god ho}e, kako ho}e i uz obaveznu televizijsku sliku, to je kombinacija gluposti i arogancije. Mislim da je to dinki}izam. Drugovi radikali su ovih dana u skup{tini lepo ukazivali da u sada{njoj koalicionoj raspodeli vlasti, ne samo ovoj, nego i iz prethodne vlade, G17 plus dr`i UBPOK, odnosno sada{nji SBPOK ili Slu`bu za borbu protiv organizovanog kriminala, putem njenog na~elnika Spasi}a. Otkad je Dinki}ev ~ovek tamo do{ao na ~elo, imamo ono {to se od Sablje nije ponavljalo du`e vreme, a to su hap{enja na televiziji gde su zamagljena lica policajaca, to razumem, to i treba, ali se lice pritvorenika, odnosno ~oveka koji je u tom trenutku, da budem potpuno precizan, policijski zadr`an na ~etrdeset osam sati, vidi vrlo jasno. Onda smo imali tu sme{nu scenu s Radetom Terzi}em, kojega sve televizije prikazuju kako ga vode u zatvor s lisicama, ali kad je izlazio iz zatvora samo nekoliko vernih tabloida ga je slikalo. To je bilo i s Goranom Kljajevi}em, ~iji je slu~aj u tom smislu podjednako skandalozan. I kad jednog dana Goran Kljajevi} bude iza{ao, {ta }emo onda uraditi, jer koliko ja ~ujem, ste~ajna mafija se ne dr`i najbolje kao slu~aj. Ima tu mnogo procesnih zamerki, od kojih su neke navodno fatalne.

Mi{a Vasi}

Svetlana Luki}: Kad smo ve} pominjali Terzi}a, toj pri~i pripada i silazak Mihajlovi}a s planine. On se izgubio u tim maglama, pa se pojavio i opet nestao u vidu lastinog repa. Mi{a Vasi}: Ja sam bio zapanjen Mihajlovi}evim intervjuom u Poligrafu, kod Jugoslava ]osi}a. On je odjednom po~eo da pokazuje njemu potpuno nesvojstvenu nervozu. Ja Du{ana Mihajlovi}a znam godinama kao vrlo smirenog i promi{ljenog ~oveka, a sada tu po~inje vrdanje i koprca-

116

nje, lisica kojoj je jedna noga ostala u kljusama, to je bio moj utisak. ^ekaj, polako, Du{ane, }uti, za{to si uop{te dolazio? Ali to je bila nervoza. Ne volim da koristim tu re~, po{to je radikali toliko koriste u svojim skup{tinskim i medijskim manipulacijama. Jednostavno, to je bio Du{an Mihajlovi} na kojeg ja nisam navikao. Pretpostavljam da o tome ima raznih teorija, u koje se ja ne}u upu{tati, jer sam do danas sa~uvao, {to bi rekli Kinezi, osamdeset prema dvadeset odsto pozitivnu sliku o Du{anu Mihajlovi}u iz najgadnijih vremena. Po svemu sude}i on jeste, hajde da ka`emo, lobirao kod Caneta Suboti}a da potpomogne njegovu predizbornu kampanju Crna ovca iz 2003. ujesen, u ~emu nema ni~eg lo{eg. Ljudi, za Caneta smo videli da je sada te`ak {eststo miliona i nije Du{an jedini koji je poku{ao da klepi Caneta i klepio ga za neku kintu. Razumimo se, ja sam realista, {ta god slu{aoci Pe{~anika o tome mislili, ja sam uveren da politi~ari imaju pravo da probaju da klepe bogata{a za neku kintu. To se radi u celom svetu, vazda se radilo i radi}e se, hvala na pitanju, neka Druga Srbija misli {ta ho}e. Ja apsolutno nemam primedbu moralne prirode na to, ali imam drugu primedbu. Umesto da je Du{an iza{ao i rekao ovako – Jesam, tra`io sam, ~ovek mi dao toliko i toliko i {ta ho}ete, molim, eto, jesam li ja jedini? [ta rade Ko{tunica, Velja Ili}, svi redom, zar nemaju svoje tajkune koji su tu i tamo doprinosili, a o Bogoljubu Kari}u koji je doprinosio svima i o Miloradu Mi{kovi}u koji verovatno doprinosi svima tako|e, da ne pri~amo? Ali ja u tome ne vidim ni{ta nepoliti~ko, nemoralno i, ne znam kakvi su poreski propisi, nelegalno. Neka vidi uprava prihoda da li se pla}a ili se ne pla}a finansijski doprinos politi~koj kampanji, neki PDV ili ne{to, ali ne vidim u tome problem. Nevolja je u tome {to mi jo{ nismo imali tajkuna koji }e na bazi ~istog srca, prosvetljene du{e da fljusne lovu nekakvoj politi~koj stranci, a da od nje ne o~ekuje ni{ta. To jo{ nismo imali na celoj planeti uklju~uju}i ~ak i onog ameri~kog milijardera koji je grdnu lovu fljusnuo nekakvim humanitarnim organizacijama, za{to – pa da se oslobodi od poreza. Za{to ne donesete normalne poreske propise kojima se doprinosi nauci, umetnosti, Jugoslovenskom dramskom, Pe{~aniku, Vremenu, otpisuju od poreza, kao i pri kupovini umetni~kih slika, skulptura i jako skupih automobila? Tako je po celom belom svetu. Donesite takve propise, pa }e stvari biti jasne. Nemojte nam dr`ati situaciju permanentno uzburkane blatnjave vode u kojoj mo`e da bidne, ali ne mora da zna~i, pa }e mi da vidimo koga }e da ’apsimo, a koga ne}emo.

28.09.07.

Pla{im se da }e tako pro}i i ova duvanska afera sa Canetom, sa svim ovim raznim likovima. Iz nekog razloga oni idu od 1996. godine, a to je po~elo odmah 1991. godine. Iz nekog razloga, verovatno iz razloga zastare, mi jo{ nemamo pravnu kvalifikaciju za {ta oni ljude tu`e, pa }e onda da ispadne da je ne{to oti{lo u zastaru i onda imamo ~uveni argument Bracike Kertesa, koji potpuno iskreno u`asnut ka`e – Ljudi, to je sve bilo za dr`avu. Onda dolazimo na istu onu staru pri~u da je ta zmija imala samo jednu glavu, a ta jedna glava po~iva u miru pod lipom u Po`arevcu. Ja stalno gledam prenose sednica skup{tine, stalno imam uklju~en Drugi program, kad god njihove ekselencije narodni poslanici zasedaju i smatraju i ukazuju. Nikakve razlike vi{e nema izme|u prethodnih skup{tina i ove skup{tine, nemamo onu konstruktivnu dinamiku koju smo imali u vreme vlade DOS-a, sad me nazovite dosmanlijom. Ovde imamo {ou, po napisanom scenariju, po napisanim listama dijaloga. Potpuno je jasno da je to televizijski {ou, rialiti {ou, Big brother u skup{tini i nije nikakvo ~udo {to su gospoda njihove ekselencije urliknuli, stali na zadnje noge i po~eli da vri{te kad se pojavila mogu}nost da se delovi sednica ne prenose. Njih skup{tina zanima jedino i isklju~ivo zbog TV prenosa i ni zbog ~ega drugog. Ma zabole njih ona mu{ka polna stvar za zakone, za politiku dr`ave, za Kosovo, za bilo {ta. Ne, dokle god mi mo`emo da balegamo izravno u `ivom TV prenosu. I to se najlep{e vidi na primeru Srpske radikalne stranke, koja je, po obi~aju, najorganizovanija u toj stvari. Imamo permanentne: Krasi}, povremeno Nikoli}, Nata{a i imamo povremene srpske radikale koji se pojavljuju za govornicom s napisanim sastavom koji onda sri~u. Tu je o~igledno da drugovi radikali imaju, ja sam uveren, tajni priru~nik koji im se deli, gde prva re~enica glasi – Svaku re~enicu po~inje{ sa – Mi, srpski radikali; svaki put kad pominje{ Voju [e{elja ka`e se profesor doktor Vojislav [e{elj, zarez, koji trune nevin u Hagu, zarez, i nja-nja-nja, {to god je on bio rekao bilo o ~emu, njegova stota knjiga, sve. I tu se oni snalaze fenomenalno, plivaju kao ribe u toj vodi, za{to – jer su tu vodu sami nato~ili u akvarijum. Onog trenutka kad bi neko stekao gra|anske hrabrosti, snage da ka`e ovako – Ma nema vi{e prenosa, nego hajde vi malo da radite, produktivnost Narodne skup{tine Republike Srbije bi porasla za dvesta pedeset odsto. Ali ne, skup{tina je postala {ou koji slu`i predizbornoj kampanji i uzajamnom pljuvanju, podjebavanju i {ta se ve} tamo sve radi, {to sve ~oveka u krajnjoj liniji i zamori. A Toma Nikoli} kao

Mi{a Vasi}

118

predsednik skup{tine bio je jasan signal Voje Ko{tunice – Nemojte da mislite da ste vi jedini na svetu, imam ja jo{ udvara~a, ja sam po{tena devojka, mogu da biram. Tu je re~ o koalicionom potencijalu, kako oni to zovu. Svaka kurva ispred `elezni~ke stanice ima koalicioni potencijal, hvala na pitanju, to joj je posao. Sad imamo tu nesre}nu situaciju s Kosovom, da citiram Vojina Dimitrijevi}a koji ka`e – Po tim kosovskim stepenicama se Sloba Milo{evi} jo{ 1987. godine popeo svima nama na grba~u i na glavu, pa je sve tako i zavr{ilo. E, ka`e, sad, kad ovi po~nu da se penju, to }e biti cirkus i potpuni haos. Imamo onog iz Prokuplja, onog Had`i Andreja Mili}a, komandanta Srpske garde cara Lazara koji }e sad da osloba|a Legiju sa specijalcima, on }e da ode da rastera NATO s Kosova kao ma~ke s jebi{ta, to }e biti katastrofa, kad srpski patrioti s Had`ijom na ~elu krenu. To se sve, naravno, kolportira po novinama i na kraju, {ta }e da urade? – Uradi}e isto ono {to su uradili 17. marta 2004. godine, krenu}e s litijom od Saborne crkve do Hrama svetog Save i to }e biti kao u ranom srednjem veku, kada ih opkole varvari, Huni, ajvari i ostali. Onda oni, {ta }e jadni, kad vide da su najebali, onda {ta rade? Prave litiju, bi~uju se usput. Ja samo o~ekujem da vidim Voju Ko{tunicu i ove njegove kako se bi~uju, puze na kolenima mole}i Boga da se Kosovo vrati u Srbiju. To su uradili 17. marta. A tada se ne prave litije, radi se ne{to drugo. [ta se to drugo radi, ja da im obja{njavam ne}u i ne mogu, nije moja struka, jako mi je `ao.

28.09.07.

Svetlana Luki}: U Srbiji je pro{le nedelje skoro neprimetno pro{la jedna istorijska godi{njica, godi{njica odr`avanja Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Odr`an je jedan skup u Institutu za savremenu istoriju, na kojem je izgleda bilo veoma malo u~esnika iz Srbije. A i kako bi ih bilo? Mnogi takozvani nau~ni i kulturni radnici, koji su podr`avali pobednika Osme sednice Slobodana Milo{evi}a, jo{ sede u Akademiji, institutima i na fakultetima. Jedan od organizatora skupa bio je i Dejan Jovi}. Dejan predaje politi~ku istoriju na univerzitetu Stirling u [kotskoj i s njim smo razgovarali o ovoj istorijskoj sednici. Dejan Jovi}: Ljudi se rado sje}aju nekih ranijih dana i ta nostalgi~arska dimenzija ima i politi~ku relevantnost. Vidjeli ste i na Osmoj sjednici, sada

smo se mogli prisjetiti, dvadeseta godi{njica je, da je Milo{evi}eva struja ba{ inzistirala na tom povratku u mladost. ^esto se zaboravlja generacijska dimenzija pri~e, ona je dosta va`na u politici. Vidite, 1984. godine prvi puta se bira novo predsjedni{tvo Jugoslavije, prvo poslije Tita. Tu nema prodora nove generacije, ali dolazi do prodora novog principa. Ljudi koji su izabrani nisu predstavnici Tita i saveznog vrha, nego predstavnici svoje republike i pokrajine. Onda, 1986. godine u svim republikama, naro~ito u Srbiji i Sloveniji dolazi nova generacija politi~kih lidera s Ku~anom i Milo{evi}em, kasnije se u Hrvatskoj probija Stipe [uvar i drugi. Ante Markovi} je tako|er na neki na~in nova generacija. E, sad, je li to dobro ili nije? Ljudi koji nemaju politi~kog iskustva u tako kompleksnoj zemlji ~esto `ele sve na brzinu rije{iti. Poslije Osme sjednice sve je moglo i}i ovim ili onim smjerom, stvar je jednostavno odluke tada{njih vo|a da krenu smjerom koji je zavr{io tako kako je, na`alost, i zavr{io. Ona je omogu}ila radikalizaciju politi~kog diskursa i, na primjer, Bogdan Bogdanovi} upozorava odmah da je na Osmoj sjednici do{lo do prodora radikalnog govora, da je glavna rije~ koja se upotrebljava tamo: beskompromisnost, odlu~nost, jedinstvo. ^esto ljudi zaboravljaju da nije na Gazimestanu prvi puta pomenuta mogu}nost da bi moglo do}i do bitaka. Recimo, Milo{evi} govori i na Osmoj sjednici o mogu}nosti da do|e do bitaka. Me|utim, nije Osma sjednica pala s neba, ve} u osamdesetim godinama se radikalizuje politi~ki prostor, pojavljuju se zahtjevi za radikalnim egalitarizmom u cijeloj zemlji, a narodne mase umjesto da tra`e vi{e slobode i vi{e pluralizma, na`alost tra`e vi{e reda, vi{e autoriteta, `ale za Titom i tra`e novog Tita. I u tom smislu se jugoslavenska situacija iz tih godina razlikuje mnogo od situacije u ^ehoslova~koj. Kad me pitate za va`nost Osme sjednice, ja mislim da je to vrsta najave konzervativne revolucije, a to zna~i revolucionarni metodi su obnovljeni, politika se vi{e nije vodila samo po nekim pravilima ili u nekim racionalnim forumima, nego je sve dopu{teno. A konzervativna je zato {to ona zapravo budu}nost vidi kao povratak u bolju pro{lost, i u tom smislu se ve`e s nostalgijom nekih ljudi, ~ak i starijih, koji nisu bili zainteresirani da sami budu revolucionarne vo|e u tom trenutku, ali im se svidio taj radikalni govor, radikalizacija koju je Milo{evi} ponudio na Osmoj sjednici. Ako pa`ljivo pratite simboliku narodnih protesta tada, ne govorim samo o kosovskim Srbima, govorim i o Albancima i o simbolici koju

Dejan Jovi}

120

su i oni koristili, malo je tamo zahtjeva za slobodnim medijima, privatnom inicijativom i vrijednostima koje se obi~no ve`u uz liberalnodemokratski poredak. Nasuprot tome, tu su Titove slike, parole iz revolucionarnog razdoblja ili `elje za radikalnim akcijama, za hap{enjima – Uhapsite Vlasija, na primjer. Te su ideje bile prili~no radikalne, ideja jednakosti jest ideja radikalne jednakosti. Koncept bratstva se napu{ta, nema vi{e parole bratstvo i jedinstvo, ali ima jedinstva, a nakon toga retori~ki se to jedinstvo pretvara u slogu, jer sloga ima tradicionalisti~ki i dijelom nacionalni prizvuk, za razliku od jedinstva. Ako u govoru imate parole kao {to su – beskompromisnost, `ustrina, odlu~nost, jedinstvo, i ako za to imate veliku podr{ku kod naroda, onda ne mo`ete ni{ta drugo o~ekivati nego radikalnu akciju. Prije neki dan predstavljena je knjiga o Osmoj sjednici, pa je profesorica Ljubinka Trgov~evi} spomenula Jelenu Lovri}. Jelena Lovri} je pisala u tekstovima da je to poligon za mogu}i rat, dakle, bilo je ljudi koji su se ozbiljno zabrinuli. Me|utim, meni je zanimljivo, u novinama iz septembra 1987. godine, kad se sve to doga|alo, kao da je postojala neka vrsta partijske direktive da se ni tom doga|aju, a ni doga|ajima koji su prethodili ne daje preveliko zna~enje, da se ne bi dodatno uzbunila javnost i u Hrvatskoj i drugdje, da se ne bi stvorio masovni pokret i u Hrvatskoj, pa gdje bismo stigli onda. Paradoksalno je da, recimo, kad je 3. septembra ubijeno {est vojnika u para}inskoj kasarni, slovena~ko Delo je donijelo tu vijest kao potpuno neva`nu, na dnu prve stranice, a Vjesnik ju je tako|er objavio kao petu ili {estu po va`nosti toga dana. Retrospektivno gledano, taj doga|aj je strahovito doprinio radikalizaciji ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj. Sje}am se vrlo dobro da su mnogi ljudi, obi~ni gra|ani bili zgro`eni, sje}am se protesta i da su u Zagrebu bojkotovani Albanci i albanske trgovine. Jedan vojnik, Aziz Keljmendi, neo~ekivano je na spavanju usred no}i pucao na grupu svojih kolega, drugih vojnika i ubio je {estoricu. Jedan je bio iz Beograda, jedan je bio iz Zagreba, iz ulice u kojoj ja `ivim, tako da se ja sje}am tih doga|aja koji su bili vrlo dramati~ni. Naravno da su oni izazivali uznemirenost, strah, neizvjesnost i `elju da se takve stvari zaustave. Na tom strahu i neizvjesnosti kasnije su nastale velike manipulacije koje su vodile u nasilje. Mislim da je proizvodnja straha bila jedna od najproduktivnijih grana politi~ke industrije u to doba. Milo{evi} o Titu govori na dan Osme sjednice, na posebnoj sjednici koja je posve}ena pedesetogodi{njici Titova dolaska na ~elo partije, to je

28.09.07.

1937, pa 1987, dakle pedeset godina. I on koristi zapravo taj govor da sebe predstavi kao glavnog nasljednika, interpretatora titoizma. Me|utim, u tom govoru Milo{evi} reducira Tita na samo jednu Titovu stranu, on govori samo o takozvanom mladom Titu, samo o Titu koji pobje|uje u ratovima. On koristi eksplicitno samo epizode iz Titovog `ivota koje se doga|aju u Drugom svjetskom ratu. Podsje}a izravno na Kadinja~u, `rtvovanja na Sremskom frontu, na Sutjesku i Neretvu, ali ne govori ni{ta o Titovoj politici kompromisa. Tito je prvenstveno ~ovjek kompromisa, naro~ito u kasnijoj svojoj fazi, izbjegavao je konflikte kad god je mogu}e, ~ak je popu{tao na potpuno neprincipijelnoj razini svima kojima je god mogu}e, ~ak i ako je to potpuno suprotno principima u koje on vjeruje ili onim principima kojima vjeruju suprotstavljene strane. Takvo reduciranje Tita zapravo ve} pokazuje smjer Milo{evi}eve akcije, a to je smjer beskompromisnosti, revolucionarnosti i povratak u razdoblje prije 1966. godine. Takvo predstavljanje Tita tako|er omogu}ava Milo{evi}u da do|e vrlo blizu onih ljudi koji `ele rehabilitirati Rankovi}a, koji su bliski policijskom aparatu, nostalgi~ni za vremenima prije 1966. godine i dovodi ga u blizinu Dobrice ]osi}a, koji tako|er onda smatra da je smjena Rankovi}a i smjer kojim je zemlja krenula nakon toga bio u biti pogre{an.

Dejan Jovi}

Svetlana Luki}: Ovde je omiljena tema jednog dela javnosti kada se Dobrica ]osi} ka~i na taj Milo{evi}ev voz. Dejan Jovi}: Mislim da je njegova uloga daleko manja nego {to on misli i daleko manja nego {to neke moje kolege misle. Sa stanovi{ta Milo{evi}eve pozicije, on se oslanjao isklju~ivo na tu vlast, nije slijedio nikakve ozbiljne savjete koji bi dolazili izvan krugova tog porodi~nog kabineta. Njegova intelektualna podr{ka je bila Mirjana Markovi} i njeni prijatelji s univerziteta i ja ne vidim da je uloga Dobrice ]osi}a ili Srpske akademije nauka na Milo{evi}a bila ogromna. Ona je bila ogromna u radikalizaciji srpskog javnog prostora, koji je dijelom podr`avao Milo{evi}a, a kasnije se od njega pomalo odmaknuo i onda je ~ak u nekom trenutku podr`avao i radikalnije politi~ke struje, ~ak i protivnike Milo{evi}a, jer su smatrali da je previ{e Jugoslaven i previ{e vezan za socijalisti~ku tradiciju i neuspje{an u ostvarivanju koncepta koji su oni zamislili. Ja ne bih precjenjivao ulogu koju su ti ljudi imali. Na skupu o Osmoj sjednici, Sveta Stojanovi} je iz publike

122

govorio i zanimljivo mi je bilo ~uti njegove uspomene o prvom susretu s Milo{evi}em u maju 1992. godine. Bio je prisutan Dobrica ]osi}, zajedno su i{li razgovarati, njegov zaklju~ak je bio da je Milo{evi} saslu{ao {to oni imaju da ka`u. Rekao je – Kako da ne, profesore Stojanovi}u, naravno, drago mi je da se vidimo, ali nije rekao niti jednu re~enicu komentara. Iz toga profesor Stojanovi} i ja zaklju~ujemo da je Milo{evi} smatrao da su oni potpuno nerelevantni i da misli da ga oni zapravo smaraju. Raspad Jugoslavije je jedna od centralnih tema u akademskom svijetu, a i politi~kom na Zapadu, naro~ito u devedesetim godinama, zato {to ne mo`ete objasniti me|unarodnu politiku uop}e ako ne gledate na raspad Jugoslavije. Ne mo`ete objasniti potrebu Evropske unije da ima zajedni~ku vanjsku i bezbjednosnu politiku, ne mo`ete objasniti ameri~ku novu doktrinu interveniranja u suverenim zemljama iz ideolo{kih razloga, ~ak i protiv volje Ujedinjenih naroda. Ne mo`ete objasniti ni rusku politiku povratka. Apsolutno je pretjerano kad smatramo da smo mi u centru svijeta. U normalnim okolnostima nitko ne gubi niti jednu minutu sna zbog toga {to se doga|a u Zagrebu i Beogradu, ali ovo je bio poligon za promjenu spoljnopoliti~kih orijentacija nakon kraja hladnog rata i najve}a kriza koja se dogodila u Evropi i u svijetu u devedesetim godinama. Ima vrlo razli~itih interpretacija. Jedna je da se Jugoslavija raspala zbog ekonomske neuspje{nosti, ali problem te interpretacije je u tome da se ona raspala u trenutku kad se ekonomski po~ela oporavljati. Mi se svi dobro sje}amo vremena Ante Markovi}a i poleta i entuzijazma koji je on stvorio u cijeloj zemlji, ne samo u Hrvatskoj, odakle je bio, i u Bosni, odakle je rodom. Onda postoji interpretacija da se Jugoslavija raspala zato {to je netko izvana htio da se ona razbije, to je vrlo popularna interpretacija i kod nas i drugdje. Koliko ja znam Amerika je podr`avala Markovi}a vrlo, vrlo dugo i ja ne vidim nikakve `elje da bi netko razbijao Jugoslaviju da bi stvorio rat, za koji ne zna {to bi s njim. Oni nisu znali niti kako da interveniraju, niti {to da rade s tim. Mislim da je raspad Jugoslavije primarno, ne sasvim, ali primarno na{ih ruku djelo i treba za to da uzmemo odgovornost i da o tome raspravljamo me|u sobom. Onda postoji interpretacija da multinacionalne dr`ave ne mogu opstati i da su se sve raspale. Prvo, nije to~no da su se sve raspale, nije se raspala Velika Britanija koja ima tako|er ~etiri nacije, nije se raspala Kanada, nije se raspala [panija, jo{ se nije raspala Belgija, vidje}emo {to }e biti kasnije, ali nije se raspala. Za razliku od toga, raspa-

28.09.07.

le su se socijalisti~ke multinacionalne dr`ave. Mo`emo razgovarati o razlozima. Onda imate interpretaciju da se Jugoslavija raspala zbog toga {to je postojao ustav iz 1974. godine. Ustav pi{u neki ljudi, da su ti ljudi nekako druk~ije htjeli, da je bila politi~ka volja, i ustav bi bio druk~iji. Ustav sam po sebi nije faktor. Ovo je sad smije{no, ka`e – mi smo zapisali u ustav da je Kosovo dio Srbije. Ustav nije ne{ta potpuno nepromjenjivo, osim ako niste Amerikanac, pa ga onda nikad ne mijenjate u dvjesta godina. Onda imate interpretaciju da se Jugoslavija raspala zbog li~nosti Milo{evi}a i Tu|mana i da smo imali Havela ne bi se raspala; ali nismo, nego smo imali njih. Ili da je odr`avana samo zbog Tita, da je Tito stvorio Jugoslaviju i kad je on umro, to vi{e nije bilo mogu}e. Li~nosti imaju ogroman zna~aj i nije sasvim svejedno tko je tu, me|utim, tako|er postavlja se pitanje za{to mi nismo imali Havela ili za{to ^e{ka nije imala Milo{evi}a i Tu|mana. Onda tako|er jedna interpretacija jako inzistira na nacionalizmu. Nacionalizam je uvijek postojao, bio je va`na alternativa komunizmu i socijalizmu. U vrijeme raspada nacionalizam je bio u porastu, ali meni se ~ini da on tada jo{ nije dominirao. Nacionalizam je stvoren i potican, ali ja odbijam tvrdnje da su u Jugoslaviji ljudi samo mislili o tome kako da mrze jedan drugoga. Naro~ito tu ideju o etni~koj mr`nji potpuno odbacujem. U Jugoslaviji nije bilo vje~ne etni~ke ljubavi, ali nije bilo ni etni~ke mr`nje. Pa to je normalno, ve}ina ljudi niti voli nekoga, niti mrzi, nego je manje-vi{e ravnodu{na prema drugome i to je sasvim normalno stanje. Interpretirati da je postojala velika mr`nja, pa da se samo balkanski narodi ubijaju zbog mr`nje je po mom mi{ljenju pogre{no. Moja argumentacija temelji se prije svega na priznavanju va`nosti i doprinosa koji su dali svi ovi drugi ljudi. Ja ne spadam u one koji }e re}i – Slu{ajte, ovaj svijet je pun kretena, moje kolege nemaju pojma. Treba priznati da su mnoge od ovih stvari koje sam spomenuo ranije apsolutno bile doprinijele na{em razumjevanju stvari. I ekonomska kriza je doprinijela, i promjene u me|unarodnim okolnostima i kulturalne razlike i postojanje nacionalizma i li~nosti i ustav i sve su to bili elementi. Me|utim, jedan moj mali dodatak tom ve} postoje}em mozaiku jest da malo pogledamo tako|er i na marksisti~ku ideologiju, posebno jugoslavensku interpretaciju marksizma nakon 1948. godine, koja je zapravo bila u velikoj mjeri antietatisti~ka i time je smatrala da dr`ava treba da odumre. [to je socijalisti~ki projekt uspje{niji, to je dr`ava slabija. Jugoslavenski komunisti su iskreno u to vjerovali i mnogi ljudi su ih u tome iskreno podr`avali. To je bila, mo-

Dejan Jovi}

`ete re}i iz dana{nje perspektive, mo`da utopija, ali sve je utopija, liberalna demokracija je utopija, utopija je da `ivimo u slobodnom dru{tvu. I ideja da bi dr`ava trebala oslabiti jest primamljiva i po{tena, ali nosi i opasnost da u jednom trenutku ta dr`ava vi{e nije u stanju da izvr{i svoju glavnu funkciju, a to je funkcija za{tite gra|ana. Mi pla}amo porez i pristajemo da ograni~imo svoju slobodu, da po{tujemo zakone, zato {to vjerujemo da je to cijena koju pla}amo za neku vrstu za{tite, da nas policija za{titi ako sutra netko do|e na vrata i ho}e da nas ubije ili oplja~ka, da nas vojska {titi od toga ako to netko ho}e da napravi izvana. Dr`ava ni{ta drugo ne treba raditi nego koristiti narodne pare, poreze, za tu vrstu za{tite na{e slobode, da mo`emo da radimo u ku}i, u dr`avi ono {to `elimo kroz demokratske mehanizme. E, sad, ako dr`ava to vi{e nije u stanju efikasno raditi, nego za razliku od toga smatra da je najbolji oblik za{tite da podijeli oru`je po konceptu op{tenarodne odbrane ili da podijeli odgovornost za politi~ku vlast na razli~ite male grupe, pa do razine deset radnika u takozvanim OOUR-ima, onda tu postoji opasnost – [to ako se pojavi stvarna opasnost, da stvarno netko ho}e da izvede revoluciju nasiljem, tko }e onda za{tititi na{u slobodu? Jugoslavija se krajem osamdesetih na{la u toj situaciji da su na jednoj strani alternative, uklju~uju~i i nasilne i radikalne ideologije, postajale sve jasnije i sve nasilnije, a s druge strane, gra|ani su osje}ali da dr`ave vi{e nema da ih {titi. Ja mislim da je u tome jedan od razloga raspada Jugoslavije. Na`alost, neki su to razumjeli kao da ja smatram da su jugoslavenski socijalisti ili komunisti ili ljevi~ari krivi za rat i za sve ostalo. Ali raspad Jugoslavije je jedna tema, rat je drugo. Rat je bio tako krvav zbog toga {to je u njemu sudjelovalo pedeset ili sedamdeset razli~itih vojski. Bile su privatne vojske, privatne osvete, privatni ratovi. Ja `ivim dugo u Britaniji. Britanska dr`ava dopu{ta separatizam kao politi~ku doktrinu. Sad `ivim u [kotskoj, tamo je na vlasti partija koja otvoreno ka`e kraljici u lice kad je bila u posjetu Edinburgu – Mi `elimo da se odvojimo. To je dopustivo, ali ako bi oni sutra krenuli da uzmu oru`je u ruke, to ne bi moglo nikako da zavr{i, osim zatvorom i to vrlo ozbiljnim i oduzimanjem oru`ja i spre~avanjem nasilja. Jedna stvar je {to vi ho}ete politi~ki, ali nasilje se mora sprije~iti. Sprije~iti nasilje ne mo`e individualna li~nost, to mora da radi dr`ava i jugoslavenska dr`ava se krajem osamdesetih godina na{la u situaciji da to vi{e nije mogla uspje{no da radi. I dovoljno je bilo da imate dvije do tri hiljade nasilnika ili ~ak i manje, pa da radikalizira-

124

28.09.07.

ne politi~ke vo|e krenu u tako grozan, u`asan, haoti~an i anarhi~an rat, koji je stvorio takve velike nesre}e. Postavlja se, me|utim, pitanje za{to se Jugoslavenska narodna armija tako|er raspala i za{to se sve raspalo, i porezni sistem i pravni sistem. Iz zatvora su pu{teni ljudi koji su bili pravomo}no osu|eni, jer kao eto, sad je novi sistem, pa oni sad postaju narodni heroji. Zaklju~ak koji ja predla`em jest da moramo vidjeti razloge za{to se to sve raspalo. Po mom sudu situacija bez dr`ave zapravo daje otvoreni prostor za nasilje svake mogu}e vrste. Pa gledajte, u postjugoslavenskim zemljama jo{ se radi o uspostavi normalnih dr`ava. U 2003. godini desilo se ubojstvo Zorana \in|i}a, koje je pokazalo da i 2003. dr`ava nije bila ja~a od privatnih grupa i da je zapravo bila preuzeta, da je dr`ava bila instrument kojim su upravljale kriminalne, podzemne grupe. Pogledajte hrvatske generale, pa tu ne mo`ete otkriti je li to pripadnik mafije ili je to pripadnik dr`ave. I druga stvar, ako gledate bud`et Evropske unije, kad se radi o pristupanju zemalja Evropskoj uniji, ve}ina novca koji Evropa daje ide za uspostavu normalnih, funkcioniraju}ih, efikasnih dr`ava, carine, policije, za reformu vojske, pravosudnog sistema, za uspostavu transparentne administracije, birokracije. Pogledajte ^ehoslova~ku, pogledajte i Poljsku ~ak, otpor socijalizmu tamo je bio `elja za ve}om slobodom i gra|anskim dru{tvom. Za razliku od toga, jugoslavenski socijalisti~ki koncept je bio po definiciji antidr`avni, pa je otpor njemu bio prodr`avni. Kod nas su ljudi protestirali ne zato da se dodatno uvede samoupravljanje, {ta su recimo poljski radnici tra`ili. Solidarnost se temelji na tome u prvoj fazi i do 1989. godine tamo se govorilo o samoupravljanju kao modelu i tra`ilo se vi{e jugoslavizma. Ali na{i, naravno, kad protestiraju protiv sistema i smatraju da on ne funkcionira, oni zaokre}u drugdje. Gde drugdje? Okre}u se ili na stare proetatisti~ke staljinisti~ke koncepte ili na nacionalnu dr`avu, i Milo{evi} u tom smislu, a i Tu|man, su vo|e takvih prodr`avnih pokreta, koji su odgovor na antidr`avni koncept, adr`avni, da ka`em malo bla`e, koji su imale prethodne politi~ke elite. Druga stvar je ta {to ste u Poljskoj mogli za sva zla da krivite Sovjetski Savez. Ovdje vi to vi{e niste mogli, jer ovdje Sovjetski Savez nije bio gospodar, nego ste ovdje morali na}i drugog krivca. E sad, tko je taj drugi krivac? Mo`ete da krivite Jugoslaviju kao takvu, mo`ete da krivite Srbe ako ste Hrvat, ili Hrvate ako ste Srbin ili Albance ako ste Hrvat i Srbin, ili Bosance ako ste Slovenac, ili Slovence ako ste Bosanac. Zna~i, ovdje imate prostora da krivite – ne samog sebe, to nitko

Dejan Jovi}

28.09.07.

ne}e, taj koncept ne postoji, taj film jo{ nismo gledali, nego da krivite uvijek nekog drugog. I taj drugi je ovdje, doma – ali ne ja. Nacionalizam je jednim dijelom naravno i zapadna politi~ka doktrina, ideja nacionalnih dr`ava nastaje na Zapadu, ona je povezana s liberalnom demokracijom i u tom smislu nacionalne dr`ave su ~vr{}e, uspje{nije i stabilnije na Zapadu nego bilo gdje na svijetu. U tom smislu, ako gledate sudbinu nacionalizama u biv{oj Jugoslaviji, meni ne izgleda nimalo nelogi~nim da je slovena~ki nacionalizam uspje{niji od bilo kojeg drugog. Slovenija nije tolika iznimka samo zbog toga {to je to etni~ki kompaktna teritorija, jer i Kosovo je relativno kompaktna etni~ka teritorija, me|utim razlika je u tome {to Slovenci znaju gdje su im granice – tko je unutra, tko je vani. Taj nacionalizam je konsolidiraniji, tako da ka`em, jasniji je, jer je bli`i Zapadu, jer ima i liberalno-demokratske elemente. Kako idemo dalje prema jugu i istoku, tako su te nacionalisti~ke ideje vi{e vezane s neliberalnim politi~kim doktrinama i uop}e nemaju pojma gdje su granice i tko je unutra, tko je vani. Ako pogledate makedonski nacionalizam, vidje}ete da tamo pola makedonskih nacionalista smatra da bi zapravo najbolje bilo da postanu dio bugarske dr`ave. Neki od njih smatraju da je velika Makedonija idealna, neki smatraju da treba di}i zid izme|u njih i zapadne Makedonije i da treba postupiti po izraelskom principu. Makedonski nacionalisti uop}e nemaju jasnu sliku o tome gdje je makedonska nacija i {to je makedonska nacija. Ja mislim da je sa srpskim, crnogorskim i albanskim nacionalizmom, jednim dijelom i s bo{nja~kim nacionalizmom, sli~no. Srpski nacionalisti prvo smatraju da je njihova granica cijela Jugoslavija, onda da je to Karlovac – Karlobag, i onda dva druga mjesta koja vi{e ni u Hrvatskoj nitko ne zna. Da, Virovitica. Onda nakon dva mjeseca imate ideologiju da je to cijela Bosna, ali nije Hrvatska, neka ide, pa neka se povuku ovi Srbi iz Krajine, nema veze, ne}emo mi ni{ta, {ta sad ima veze? Onda nakon toga je – Nije ba{ ni cijela Bosna, ali je svakako Srbija s Crnom Gorom, onda ide iza toga – Ma dobro, neka ide i Crna Gora, ali Kosovo ne ide. Sad, slu{ajte, to je konfuzan projekt. [to je to srpski nacionalizam, da li mo`e netko da nacrta granice toga? Vi }ete dobiti deset razli~itih karata, i onda, naravno, ako po~nete rat na osnovu deset razli~itih karata, onda }ete se povla~iti i svaki put obja{njavati da ste se povukli, ali samo na svoje granice. A gdje su vam granice, to vam nitko od njih ne mo`e jasno objasniti. A da ne govorim o kosovskim Albancima, da li ujedinjenje s Albanijom ili ne, da li da se priklju~e ove op}ine koje su u Srbiji ili ne. Kad pitate albanskog nacionalistu –

126

Nacrtaj mi mapu, vi }ete dobiti pet mapa od pet ljudi, a mo`da i pet mapa kod istoga ~ovjeka u roku od pet minuta. A Hrvati su negdje izme|u toga, znate, Hrvati su bili malo manje konsolidirani nacionalisti, kasnije su se konsolidirali od Slovenaca, pa ste onda imali Tu|mana, koji je smatrao prvo da je cijela Bosna njegova i na osnovu historijskog prava, ja se toga sje}am kad je pokazivao mape i govorio – Vidite kako izgleda Hrvatska, kao kifla. Ja svojim studentima ka`em – Kroacija ne dolazi od rije~i kroasan, zvu~i dosta sli~no i izgleda sli~no, ali nije. A onda, poslije toga nije cijela Bosna, ali Hercegovina jest cijela, a onda 1994. godine, kad je i to postalo nerealno, onda dobro, ostajemo u avnojskim granicama. Ali od 1994. godine nadalje to se vi{e ne dovodi u pitanje. Avnojske granice se dovode simboli~ki u pitanje, jo{ se smatra kad se pro|e granica kod Neuma da je to jedna dr`ava, iako morate da izvadite paso{, ali vi znate da je vjerojatno onaj tamo carinik i policajac tako|er Hrvat ili se odnosite prema njemu kao da je Hrvat, pa ga ne tretirate ozbiljno. Ako ho}ete da odete iz Splita u Dubrovnik, morate da pro|ete kroz bosansku teritoriju. Iako sad grade most preko Pelje{ca, pa mo`da i ne}ete morati. @ivimo u podru~ju gdje dr`ave dolaze i odlaze. ^esto to ka`em svojim studentima koji su ro|eni u Britaniji, a imam i ameri~ke studente. Ka`em im – Ve}ina vas i va{ih roditelja, va{ih djedova i pradjedova su ro|eni, osim ako ste u Irskoj ro|eni, i vjerojatno }ete i umrijeti u dubokoj starosti, u istoj zemlji. Morate malo da se zamislite i da shvatite da ve}i dio Evrope nije takav. U Evropi ve}ina ljudi je u svom `ivotu osjetila promjenu paso{a, promjenu ideologije, gra|anske ratove, separatizme i nasilje. Jugoslavija u tom smislu nije iznimka, ali je mo`da najburnija teritorija Evrope, tako da je ta konfuznost jednim dijelom time uvjetovana, druga konfuznost s dr`avom uvjetovana je jo{ retorikom koja je skepti~na prema dr`avi. To je paradoksalno, ali polovina nacija u biv{oj Jugoslaviji je dobila dr`avu, a ve}ina nije htjela. Da ste pitali Makedonce na referendumu, ne u okolnostima zastra{enosti, propagande, kada niste smjeli da do|ete na televiziju i ka`ete – Ja sam protiv nezavisnosti Hrvatske ili protiv nezavisnosti Slovenije, ali u normalnim okolnostima da ste pitali Makedonce `ele li oni nezavisnu dr`avu, bili bi vam rekli – Ne. Isto je s Bosancima ili u Srbiji, u krajnjem slu~aju. Slu{ajte, Srbija je sada obnovila dr`avnost bez referenduma i bez jasne svijesti da li ljudi stvarno `ele srpsku dr`avu ili `ele Srbiju i Crnu Goru ili `ele Jugoslaviju. Zna~i, konfuznost je jo{ prili~na, me|utim, ja mislim da je razlika izme|u Hrvatske i Sr-

Dejan Jovi}

28.09.07.

bije za sada u tome {to se u Hrvatskoj zavr{ila i postkomunisti~ka i postnacionalisti~ka tranzicija. [to pod tim podrazumijevam? Tranzicija je zavr{ena i faza konsolidacije po~inje onda kada na vlast ponovno do|u iste one partije ili ~ak mo`da isti ljudi koji su vladali prije, ali vi{e ne `ele taj stari sistem vratiti nazad, a i ne mogu ga vratiti – mo`da bi oni htjeli, ali ne mogu vi{e. Tako da, na primjer, tranzicija u Poljskoj ili ^e{koj, Ma|arskoj je zapravo zavr{ila onog trenutka kad su biv{i komunisti do{li na vlast, ali nisu vi{e uveli niti Edvarda Gereka, niti Jano{a Kadara, nikakav takav re`im, nego su nasuprot tome ostali dosljedni liberalno-demokratskim principima. A ista stvar je i s nacionalisti~kom tranzicijom. U Hrvatskoj su biv{i komunisti do{li na vlast 2000. godine i nisu uveli nikakav komunizam, a HDZ je do{ao na vlast, ali nije uveo tu|manizam, nego je napravio odmak od tu|manizma. I to daje ipak neku sigurnost. Sanader je ipak u tom smislu napravio veliku izdaju tu|manizma. Za Srbiju tu jo{ ima prostora. Paradoksalno je da zapravo mi moramo da vidimo {to bi se dogodilo, mo`emo da zamislimo, da SPS i radikali do|u na vlast. Pitanje je da li bi se uveo sistem iz devedesetih nazad ili ne bi, ali tek onda kada bismo bili sigurni da SPS i radikali na vlasti ne zna~e povratak u Milo{evi}evo razdoblje ni u jednom aspektu, tek tada bismo mogli re}i – Okej, ta zemlja je zavr{ila svoju postkomunisti~ku i postnacionalisti~ku transformaciju. Ja se nadam da }e se to dogoditi brzo. To ostaje da vidimo.

128

Svetlana Luki}: Bio je ovo Dejan Jovi}, a jedna od primedaba na Pe{~anik jeste da stalno pri~amo o pro{losti, o toj Osmoj sednici, o 12. martu, 5. oktobru, ratnim zlo~inima, a nikako o budu}nosti, odnosno o onome od ~ega se `ivi, o novcu, o korupciji i sli~nim stvarima. Pa to je malo te{ko, jer ve}ina ljudi koja govori u ovoj emisiji misli da jo{ u vrhovima policijske, vojne i izvr{ne vlasti u ovoj zemlji sede ljudi koji su ili ~inili zlo~ine ili ~uvaju ratne zlo~ince, da sede ljudi koji su 12. marta u~estvovali u atentatu na premijera i time u stvari sproveli pu~ u ovoj zemlji. Onda je suvi{no pri~ati o korupciji. To je kao kad biste se ~udili {to je Arkan plja~kao pumpe. Pa naravno, kada je ~ovek ubijao po Vukovaru i isto~noj Slavoniji, onda je zaista glupo ~uditi se {to je jo{ i plja~kao benzinske pumpe. Mi smo odlu~ili i to smo najavili jo{ u pro{loj emisiji, da napravimo film o atentatu na premijera \in|i}a. To smo obelodanili na promociji u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, odakle ste

pro{le nedelje ~uli malu reporta`u. Danas }ete na kraju Pe{~anika slu{ati Nade`du Milenkovi}, na{u kreativnu direktorku, koja svojim re~ima na tom skupu obja{njava na{u nameru da snimimo ovaj film.

Nade`da Milenkovi}: Ovaj deo koji je meni zapao da vam ka`em se obi~no najavljuje kao akcija prikupljanja sredstava, pa se ka`e – nama nedostaju sredstva. Nade`da Milenkovi} Prvo, odmah da vam ka`em, sredstva nam ne nedostaju, nedostaju nam pare. Zna~i, sredstva imamo, sve ono ~ime se film pravi, imamo bogu hvala pameti i znanja, iskustva, pre svega ovih sjajnih `ena, i neke ~asti i hrabrosti, a gde }e da {kripi, to je ono {to se zove – pare, novac. I onda smo razmi{ljaju}i o tome kako da prikupimo ta sredstva i ko u stvari treba da finansira ovakav film, shvatili da treba da ga finansiraju svi kojima je stalo. Jedna Ceca, ja ih ba{ i ne razlikujem, jedna od njih dve je lepo rekla da ovaj film treba da finansiraju ljudi koji su i{li iza kov~ega Zorana \in|i}a. To su ljudi koji svakog 12. marta odu na Novo groblje, a posle gledaju specijalne emisije i uredno pla~u kod ku}e. Mirko \or|evi} je u jednom Pe{~aniku divno rekao, pa je to budu}i slogan ove akcije – Ako ne}emo mi, ko }e i ako ne}emo sada, kada? Onda smo do{li na ideju da se ta akcija zove – Evro po glavi slu{aoca. Kad bi svaki slu{alac uplatio po evro, to bi bilo ihi-hi za film i da pretekne i da radimo jo{ sva{ta drugo. Kad iza|ete, vide}ete, mi smo spremili male uplatnice, prigodne za to da ih ponesete. To su samo fotokopije, ne brinite, i ono – ko ne popuni ne mo`e da iza|e. I to je na{a `elja, da vas pozovemo da svako uplati jedan evro, kad pla}ate struju koju sigurno pla}ate, i RTS koji prigodno ide uz to. A za{to evro? Pre svega zbog toga {to je to, osim {to je moneta nekim ljudima koji je imaju, nama simbol puta kojim je \in|i} poveo Srbiju. A ako sada ne skupimo to u evrima i ako ne snimimo i ne uradimo ovaj film, slede}i put }emo skupljati novac u rubljama. Svetlana Luki}: Do sada je na ra~un za finansiranje filma upla}eno sto {ezdeset hiljada dinara. Ako imate mogu}nosti i volje da nam pomognete, mo`ete na na{em sajtu na adresi www.pescanik.net da pogledate uplatnicu. Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, do vi|enja.

05. 10. 2007.

NA RINGI[PILU
. Ko priziva fa{izam, to mu je poslednje prizivanje... Sada ne postoji ni{ta besmislenije nego biti ~lan Demo. kratske stranke... Moja kamenica u glavu je da pi{em blog jednom nedelj. no... Atentat je vrlo zna~ajan za razumevanje 5. oktobra, jer je . on bio razre{enje tog dvosmislenog doga|aja...

Biljana Srbljanovi}, dramski pisac, Nenad Proki}, narodni poslanik, Miljenko Dereta, iz Gra|anskih inicijativa, Dragoljub Sto{i}, iz Unije slobodnih sindikata, Sr|a Popovi}, advokat

Svetlana Luki}: Peti je oktobar, na dana{nji dan pre mnogo godina emitovana je prva epizoda serije Lete}i cirkus Montija Pajtona. Na dana{nji dan pre sedam godina desilo se ne{to za {ta smo mislili da je revolucija, a sada je ve} jasno da na pitanje – {ta se dogodilo tog dana, postoji najmanje tri odgovora. Vi zaokru`ite onaj za koji mislite da je ta~an:
a) revolucija b) primopredaja vlasti c) pu~ Bojim se da mnogi ne bi znali {ta da zaokru`e, ba{ kao {to 31 odsto gra|ana Srbije, po rezultatima poslednjeg CESID-ovog istra`ivanja, ka`e da ni{ta ne razume u vezi s politikom koja se vodi u ovoj zemlji. Stra{na je ~injenica da tre}ina ljudi `ivi kao u bunilu, u dr`avi ~ije ciljeve ne shvata i ~iji je gospodari, vidljivi i nevidljivi, surovi i beskrupulozni, ispunjavaju u`asom. Odavno je se}anje na 5. oktobar kod mnogih od nas po~elo da izaziva neku vrstu uvrnute nostalgije. Nije to `al za mladom vrbom iz na{eg detinjstva, to je `al za nama pod tom vrbom, mladima i punim nade. Sedam godina posle, za skup{tinsku govornicu izlazi Aleksandar Vu~i} sa transparentom – sigurna ku}a za Ratka Mladi}a. Sedam godina posle, predsednik parlamenta na to }uti, jer mu poslovnik ne dozvoljava da reaguje. Sedam godina posle, neonacisti i klerofa{isti najavljuju mar{eve, a ministar policije ih zabranjuje s obrazlo`enjem da to {teti imid`u zemlje u trenutku kada se re{ava status Kosova. Da nema Kosova, to bi verovatno bilo jo{ jedno legitimno izra`avanje slobode govora i okupljanja. Sedam godina posle, radikali predla`u da se u skup{tini donese rezolucija kojom se osu|uje blokada Kube od Sjedinjenih Dr`ava i u ozbiljnim novinama se o tome vodi polemika i neki ozbiljni ljudi se izja{njavaju o ovom idiotskom predlogu. Mi smo sada, sa Rusijom, postali velika sila i izja{njavamo se o svetskim problemima starim pola veka. Za{to ne glasaju za rezoluciju kojom se osu|uje nasilje nad budisti~kim sve{tenicima u Burmi? Da li zato {to s burmanskim diktatorima ve} decenijama tako lepo trgujemo prodaju}i im haubice? [to ne glasaju za rezoluciju kojom se osu|uju kineske vlasti koje svake godine izvr{e nekoliko hiljada smrtnih kazni? Evo, 10. oktobra je Dan borbe protiv smrtne kazne, pa neka u to ime usvoje rezoluciju protiv kineske

05.10.07.

vlade. Tako bi na{a vlast po ko zna koji put dokazala svoju privr`enost ljudskim pravima koja su, kada malo bolje razmislite, izmi{ljena pre nekoliko hiljada godina u republici Srbiji. Ombudsman Sa{a Jankovi} priznao nam je da ne mo`e ni{ta onim dilberima, odbornicima iz Kni}a, koji su razre{ili du`nosti predsednicu skup{tine op{tine, jer se usudila da ode na porodiljsko bolovanje. Kada ombudsman jo{ nema kancelariju, nema bud`et, nema stru~ne slu`be, te{ko da se {ta drugo, osim njegove nemo}i, i moglo o~ekivati. Pa ni ovi {to vladaju nisu blesavi, tako su povereniku za informacije Rodoljubu [abi}u dali sobu i telefon, pa vidi kako im je uzvratio. Mi `ivimo u zemlji u kojoj izbor glasi – ombudsman ili ministar za Kosovo i Metohiju. Ombudsman dakle nema nikoga u stru~noj slu`bi, ali zato Slobodan Samard`i}, ministar za virtuelni deo Srbije, po sistematizaciji ima pravo na sto osamdeset zaposlenih. I tako dalje, mogu da nabrajam do sutra. Moj junak Foks Molder bi rekao – Lovi{ ~udovi{te mre`om za leptire. U Novom Sadu je bila promocija Pe{~anika, govorili su Miljenko Dereta, Nenad Proki} i Biljana Srbljanovi}.

152

Biljana Srbljanovi}: Normalno je da u sredini u kojoj ubiju ~oveka reformatora da bi do{li na vlast ljudi mar{iraju s kukastim krstovima – to ide jedno s drugim. Zato su ga oni i ubili. A mi treba da poka`emo kako su oni to izveli i kako im ~ak i ona druga strana te vlasti, koja bi trebalo da bude modernija, liberalnija, pre}utkivanjem i saradnjom daje apsolutni legitimitet. Ju~e sam otvorila Kurir, na naslovnoj stranici Ulemek izgovara – Voja nije na{. Kada masovni ubica i zlo~inac ne{to ka`e, ja odmah pomislim suprotno. Na prvoj stranici tih novina on obja{njava ne{to o svojim prijateljima kriminalcima i divi im se. Na drugoj stranici govore o tome da li se Bati} sun~ao u solarijumu ili je garav od ro|enja, a ispod ministar inostranih poslova obja{njava kako u Ujedinjenim nacijama zastupa na{e, srpsko pitanje. E, kada to postoji jedno s drugim, onda ne treba da se bavimo ni tim malenim de~kom koji poku{ava da glumi ministra inostranih poslova, u sme{nom odelu, sa sme{nom politikom i sme{nim ovla{}enjima, na sme{nom engleskom, niti treba da se bavimo Ulemekom i njegovim kolumnama, nego treba da se bavimo time ko tim ljudima omogu}ava da rade to {to rade. Sve drugo je za mene potpuno bezna~ajno.

Pre dva dana mi je Ceca dala knjigu Vesne Mali{i}, koja je napravila intervju s \in|i}em u periodu od 1. novembra do 1. decembra 2000. godine. Zna~i, jo{ su u toku bile promene, bila je tro~lana vlada, i on obja{njava u duga~kom monologu ta~an proces dolaska na vlast 5. oktobra. I govori ne{to {to mi se ~ini klju~nim, da je on te 2000. rekao – Ne}e ovu dr`avu promeniti ni nevladine organizacije, ni mi koji idemo okolo sa sve}ama, koji tr~imo da se bijemo, pa kad nas mlate mi be`imo. Ne}emo ni{ta promeniti mi, s na{im parcijalnim shvatanjem problema, nego tu mora da se nacrta front hrabrih, radikalnih ljudi koji juri{aju na ove koji nam rade o glavi. I kako je bilo tada, 5. oktobra, tako je i sada – ili }e oni na nas ili }emo mi na njih. Mora se juri{ati na njih, ali ne parcijalno, nego u glavu, tamo gde je najopasnije. I kada ovaj ka`e – Nije Voja na{, treba im odgovoriti – Ne, Voja je va{. Tu treba udarati.

Nenad Proki}

Nenad Proki}: Obraz, Dveri, to nisu autenti~ni pokreti. Oni nisu nastali iz nekih ideja, ve} ~istom instrumentalizacijom, od ove vlasti koja je u kolapsu, zajedno s politikom koja je nastala na temi Kosova. Sa odlaskom Kosova ta politika o~ekuje svoj kraj i boji ga se. I nama je, izgleda, su|eno da budemo poslednji, to je Dejan Jovi} dobro rekao u emisiji – postkomunisti~ka i postnacionalisti~ka tranzicija jedino kod nas nije zavr{ena. Kod nas niko nije izdao ideju Milo{evi}a. Radikali nisu uradili ono {to je Sanader u~inio u Hrvatskoj. Mirko \or|evi} mi je rekao, pa verujem, da je poslednja ve{tica u Evropi spaljena pod Kara|or|em. Prema tome, mi }emo poslednji da pro|emo postnacionalisti~ku i postkomunisti~ku tranziciju i to se upravo sada najavljuje preko tih ultimativnih sredstava, uprkos tome {to su oni svesni da je to poslednje sredstvo koje mo`e da se iskoristi. Ko priziva fa{izam, to mu je poslednje prizivanje.
Pre neki dan je u Novom Sadu igrana predstava Jirgena Go{a iz Nema~ke, Magbet. To je komad pokojnog [ekspira, koji govori o tome kako se na vlast dolazi ubistvom i on zbog toga ima posebno zna~enje u Srbiji. U Nema~koj ~itanje tog komada nije toliko va`no kao {to je ovde. To je predstava puna krvi i govana i na{i ljudi s te predstave izlaze. Jadna je zemlja koja se boji da se prepozna u ovoj predstavi. Jauci paraju nebo, a niko ni{ta da u~ini – to su [ekspirove re~i pred kraj ovog komada. Dakle, za{to ljudi izlaze s predstave koja podse}a na srpsku vlast, koja se ma`e govnima, trpa sopstvena jaja u dupe – jer tako glume ti ljudi, ko je gledao video je ogroman komad d`igerice koji

154

se tamo rastr`e. Oni su sve vreme goli i prvi put sam video golotinju koja ima svoje opravdanje u teatarskom smislu. A kada glume `ene, oni mu{ki pribor podviju ispod butina tako da on viri pozadi. E, tako su oni izgledali kada su stavljali u Kumanovu onaj potpis. A sada su frajeri i preko Obraza i Dveri su isukali te svoje neupotrebljive organe znaju}i da je to mo`da poslednji put. Ne govorim ba{ stalno ovako, ali predstava je takva, pa onda govorim na taj na~in. Tu se vidi metamorfoza zla i publika izlazi, jer, dodu{e, mo`e to da podnese u `ivotu, ali ne mo`e da ga podnese na sceni. E, dokle god ne budu mogli to da podnesu na sceni, a podnose ga u `ivotu, dotle u ovom dru{tvu ne}e biti zavr{ena postkomunisti~ka i postnacionalisti~ka tranzicija. Ideje o tome nedostaju tako|e i urednicima novina, pa u pet novina istoga dana iza|u napadi na ^edomira Jovanovi}a. To zna~i da ti urednici koji nemaju ideju dobijaju ideju iz jednog centra, iz istog onog centra iz kojeg se {alje direktiva ovim jadnim ljudima koji izigravaju neke fa{iste, a ne znaju ni {ta to zna~i.

05.10.07.

Miljenko Dereta: Mislim da je vrlo opasno verovati da oni to ne rade iz ube|enja, da oni to rade samo kao instrumentalizovani ljudi. Imao sam zadovoljstvo da u televizijskoj emisiji razgovaram s Markom Jak{i}em i on zaista misli to {to govori. Ne znam {ta je stra{nije – da ne misli to {to govori ili da misli to {to govori. Ali oni su zaista uvereni u to, oni su spremni da se `rtvuju zato {to je `rtva krajnji cilj kojem oni te`e. Ne smemo da ih potcenjujemo i da mislimo da je njih mogu}e promeniti, osim ako ne onako kako je Biljana rekla, nekim juri{em, jer to je jezik koji oni razumeju. Njihova ube|enja su u tom smislu ~vr{}a od na{ih, jer su jednostavnija od na{ih. Mi u`ivamo u sopstvenim razlikama. Sasvim je sigurno da su oni uvereni u to {to rade i da oni to rade sistematski. Ja vas podse}am na to ko je sada ministar obrazovanja, koji je pohvalio versko obrazovanje, iako bi kao ministar morao da ~uva gra|ansko vaspitanje, jer nema ko drugi da ga ~uva osim ministarstva. Dakle, to je sistematski rad na stvaranju i u~vr{}ivanju te ideologije kod mladih, da bi je oni zastupali, ako je potrebno, i svojim `ivotima. I kada se preti nekim ratom, naravno da oni iz skup{tine ne vide sebe u tom ratu, ve} vide one koje u ovom trenutku obrazuje ovo ministarstvo obrazovanja. Zato je velika stvar to {to se Novi Sad ovako mobilisao protiv ove najave. Mi smo se ve} dogovorili s nekima od organizatora da }emo biti ovde 7. oktobra. Poja~anje }e do}i iz Beograda.

Svetlana Luki}: Ju~e sam ~itala tekstove u Politici o napretku Rusije: na prvoj strani, na tre}oj strani, na petoj strani... glas iz publike: A za{to vam smeta Rusija?
Biljana Srbljanovi}

Biljana Srbljanovi}: Da vam ka`em, meni ne smeta Rusija, ali mi `ivimo u Srbiji i Putin nije predsednik ove dr`ave i ruska Duma nije ~ak ni za vreme Tita vladala ovom zemljom, pa ne}e, vala, da po~ne ni sada. Nenad Proki}: Danas je bilo usagla{avanje u parlamentu i kao 34. ta~ka dnevnog reda je usvojeno, i s kvorumom Demokratske stranke, da }e se raspravljati o tome da tra`imo od Amerikanaca da prekinu blokadu Kube. Pedeset godina traje ta blokada, a oni su se sada setili. Dakle, raspravlja}emo o tome u parlamentu i sasvim sigurno }emo, s Demokratskom strankom, tra`iti da se ukine blokada Kube. Biljana Srbljanovi}: Kada Demokratska stranka lupi {akom o sto, ima Bu{ da deblokira Kubu sto posto, nema govora. Mislim da Demokratska stranka... Srbije, dobro, zato sam i napravila ovu gre{ku, jer se to preliva jedno u drugo. ^ini mi se da dok ovi ljudi vode tu stranku, ona }e samo sve vi{e i vi{e da tone. Nju vode neodlu~ni ljudi, odlu~ni samo u tome da znaju u ~emu su saglasni sa svojim koalicionim partnerom. Ni{ta drugo oni ne znaju. S druge strane, Demokratska stranka Srbije – ni manje stranke ni vi{e gladi za pozicijama, za upravnim odborima. Oni ne pu{taju velika preduze}a. Sto javnih preduze}a puta pet ~lanova upravnih odbora, pa to su ogromne plate, privilegije. To su, ljudi, odluke koje se donose u Srbiji, a ne Kosovo, Putin, Rusija i tako dalje. Oni se me|usobno tale i dele i sve zavisi samo od koli~ine lukrativnih mesta, na kojima mo`e ne{to legalno ili paralegalno da se zaradi. Od toga }e zavisiti kada }e Demokratska stranka lupiti {akom o sto.
Da se ne zavaravamo, ta stranka nikada nije bila Gra|anski savez, ali je postojao minimum konsenzusa njihovih bira~a, i oni i dalje misle da glasaju za proevropsku, proreformsku stranku. Oni su glasali za tog nepopularnog \in|i}a, stajali mu iza odra, plakali mu na sahrani

156

i nisu verovali da }e ljudi koji su govorili da je on zlikovac, narko-diler i kriminalac sada sedeti u vladi s njegovim naslednicima. To je sramota za tu stranku i sramota za milion ljudi koji su na ulici pratili tog ~oveka, ubijenog. Ljudi koji smatraju da im ipak nije do kraja jasna uloga toga \in|i}a, da li su to ba{ bile reforme ili nisu, vode Demokratsku stranku i nominalno su zauzeli neka vrlo zanimljiva ministarstva. Mene zanima, na primer, sad sam se uhvatila za tog ministra spoljnih poslova, da li je Vuk Jeremi} razgovarao sa svojim ambasadorom Mar{i}aninom, da ga pita za saznanja koja je Mar{i}anin iznosio pre nepune dve godine o tome kako je Zoran \in|i} narko-diler i kriminalac. Da li njegov ambasador zastupa tu vrstu teorija u svojim kontaktima u [vajcarskoj, da li on uop{te ima kontakte, da li je trezan i {ta se s njim doga|a? Da li su ambasadorska mesta potpuno prebrisana, jer bez obzira na to {to je konstituisana vlada, mi i dalje nemamo ambasadore. To zna~i da se ovde diplomatija vodi nekim drugim putevima. U ovoj zemlji se sve vodi nekim drugim putevima, pa mene zanima da mi se objasni koji su to putevi. Ako se tako radi na spoljnopoliti~kom planu, za{to bih verovala da se tako ne radi u pravosu|u? DS vodi glavnu re~ u toj oblasti i ja ne znam za{to bi oni lupali {akom o sto, kada im negde u dubini du{e taj Zoran nije ba{ do kraja jasan, a i dr`ao ih je na ledu. Za{to bi oni lupali {akom o sto kada im je ovo prvi put da su ustali s rezervne klupe i pojavili se pred svetom?

05.10.07.

Miljenko Dereta: Imao sam zadovoljstvo da pre dva dana boravim nakratko u Crnoj Gori i razgovarao sam o Rusima sa Crnogorcima. Se}ate se ~uvene crnogorske izreke – Nas i Rusa trista miliona. Sada oni vrlo kriti~no govore o Rusima koji su kupili celu Crnu Goru. Oni su od Crne Gore napravili zemlju dembeliju u kojoj su se ljudi obogatili preko no}i prodaju}i dedovinu, kako oni ka`u, i koji sada za taj novac kupuju stanove ovde, u Novom Sadu i u Beogradu. Cene stanova su ovde sko~ile zato {to su Rusi do{li u Crnu Goru.
Demokratska stranka je u vrlo neugodnoj situaciji. Naime, oni se bore za vlast. [ta bi oni imali da ne u~estvuju u ovoj vlasti? Oni su jo{ manjina, ~ak ni sa LDP-om ne mogu da formiraju vladu. Dakle, {ta bi oni mogli da rade kao opozicija, kada su, kao {to nam je pokazano one ~uvene no}i sa radikalima, ovi spremni i na to? Sre}om po nas, radikali nisu bili do kraja spremni da po{tuju ustav i zakone, pa nisu

ostali na vlasti, nego su se, verovatno uz dobru pogodbu, s nje povukli. Kao i uvek poku{a}u da odbranim jednu politi~ku odluku. Ulaskom u ovakvu koaliciju vi procenjujete da ima {anse da ne{to promenite u ovoj vladi. Alternativa je da se dr`ite principa, kao {to se Gra|anski savez od osnivanja dr`ao svojih principa i porastao s jedan na dva odsto podr{ke, dakle zastupaju}i ideje koje u Srbiji zahtevaju vreme da bi za`ivele. I ~injenica da vas ovde ima toliko ve~eras i ~injenica da se sprema mar{ protiv doga|aja najavljenih za nedelju pokazuje da se podi`e glas javnosti. I to se podi`e ne kada se to dogodilo, nego pre nego {to se dogodilo. To je jako va`no. Kao {to je va`na i ~injenica da zahvaljuju}i jednom delu vlade Evropska unija menja svoj odnos prema na{em pridru`ivanju. Neki pomaci se posti`u i mislim da je najve}i izazov za Ko{tunicu i njegovu vlast bio to {to je \eli}, kakav god da je, svrdlao i oni su odjednom pomislili – Ovaj }e da nas uvede u Evropu, brzo izmisli NATO dr`avu, napadni ga i spre~i u tome. I mislim da se sada u vladi vodi velika bitka kako bi spre~ili da deo vlade pod kontrolom Demokratske stranke nastavi evropske integracije. A sli~nosti izme|u Rusije i Srbije su velike. Danas je Putin najavio da ne odbacuje mogu}nost da postane predsednik vlade. To smo ve} imali – bio sam predsednik dr`ave, a sada }u biti premijer. Putin se ugleda na na{eg Voju i mislim da }e se i Rusiji dogoditi ono {to se dogodilo nama.

Miljenko Dereta

Nenad Proki}: Sada ne postoji ni{ta besmislenije nego biti ~lan Demokratske stranke. Nedavno sam bio u emisiji u kojoj sam od svih koje sam napao najvi{e napao njih. I u|em ujutru u parlament i oni mi ka`u – Bilo je super. Ka`em – Je l’ me zafrkavate? Ka`u – Ma ne, bilo je odli~no. Pa kako mo`e{ to da mi ka`e{, kada sam tebe napao? Ne, ne, bilo je super. Dakle, oni su u potpuno {izofrenoj situaciji i to prili~no bedno izgleda. Ko{tunica se mnogo boji radikala. On nema boljeg predsednika od Tadi}a, jer }e ovaj sve da radi, samo da ostane predsednik. Biljana Srbljanovi}: Htela sam da ka`em da sam u {izofrenoj situaciji. Kada prati{ jedno krilo vlade koja gura ka evropskim integracijama, ti vidi{ da ljudi iz tog istog krila ka`u – O pripadnosti NATO-u odlu~i}e narod na referendumu. Ja sam protiv ulaska Srbije u NATO, ja li~no, Biljana Srblja-

158

novi}, dramski pisac. Sre}om po Srbiju, mene niko ni{ta ne pita, te Srbi, u|ite u NATO ako mislite da spasete `ivu glavu. Ja to jednostavno ne mogu iz svojih najdubljih uverenja da opravdam, niti da zagovaram, ali se nadam da me Srbija ne}e poslu{ati. I to ne zbog toga {to je NATO bombardovao Srbiju, nego zbog toga {to je NATO bombardovao bilo koga, {to je to vojna organizacija koja je direktno pod vla{}u jedne vlade, koja mi se nikako ne dopada sada. I to {to imam da zamerim Putinu, imam da zamerim u istoj meri i D`ord`u Bu{u, samo sre}om, kada ameri~ke kompanije kupuju preduze}a u Srbiji i daj bo`e da nam se to desi, to je jedna pri~a, a druga je pri~a kada to isto reformsko krilo vlade do|e s me|unarodnog sastanka i ka`e – Direktor Aeroflota je zainteresovan da kupi JAT. Kao da je on portparol direktora Aeroflota. [ta mene briga za {ta je zainteresovan direktor Aeroflota? Tako da oni kao bu{e, bu{e, ho}e u Evropu, ali s druge strane ka`u – Narod neka odlu~i i ako bi jo{ ruski narod mogao da nam odlu~i, to bi mo`da bilo i najbolje. Tako da nisam sasvim uverena u iskrenost, a pogotovo ne u mo} tih pojedinaca koji poku{avaju da nas integri{u u NATO. Je l’ vi shvatate da smo mi bojeva glava izme|u ^e{ke i Slova~ke, da se nama, ~itavom dr`avom, sudbinom osam miliona ljudi, ovde preganjaju kao da smo stvar? Poku{avaju da pomire nepomirljivo i mislim da je ta vlada ni riba ni devojka. Ljudi koji mo`da imaju to krilo vlade mo`da imaju iskrenu misao, iskrenu viziju, ali oni nemaju mo}, nemaju vlast i u krajnjem slu~aju se kriju iza populizma – Narod }e da ka`e. Ne daj bo`e da se ovde narod o bilo ~emu vi{e izja{njava na taj na~in. Ovo nije da na livadi izvi~emo vo`da. Mi smo glasali, izabrali smo neke ljude na osnovu njihovog programa i ako je taj rekao da program njegove stranke podrazumeva evropske integracije, nema {ta narod dalje da mu ka`e, narod mu je jednom rekao. Ako ne bude tako, onda vrati mandat, bajo, idemo na nove izbore, da ti narod malo ka`e {ta }e{ da radi{.

05.10.07.

Miljenko Dereta: Demokratska stranka valjda nikoga nije iznenadila. U jednom trenutku je jedan ~ovek me|u njima nametnuo druga~iji ton i mi koji smo mu verovali smo ostali isti, a Demokratska stranka se vratila na ono {to je uvek i bila. Za ljude koji za to glasaju, to je jedini izbor, jer nisu svi kao {to smo mi i nisu svi kao {to su radikali. Ve}ina je za srednju, nikakvu liniju, na kojoj se ose}a sigurno i mirno, u kojoj `i-

votari, u kojoj je stekla ne{to. Dosta putujem po Srbiji i ljudi mi ka`u – Moramo ipak biti oprezni, moramo polako, jer sada ne{to imamo. E, to je ta Demokratska stranka, to je sredina, to niti smrdi, niti miri{e, ali je to ve}insko opredeljenje jedne u osnovi demokratske Srbije. To {to mi mnogo o~ekujemo od Demokratske stranke je problem nas koji ne glasamo za nju. Oni koji glasaju za nju veruju u to. Na`alost, bi}e potreban bar jo{ jedan ciklus izbora da mi postanemo ve}ina.

Biljana Srbljanovi}

Biljana Srbljanovi}: U principu sam zahvalna {to ima ljudi kao {to si ti, koji umere, spuste na razumnu meru moju li~nu ljutnju, kada sam u stanju da {amaram i levo i desno. Ali moram da ka`em ne{to. Iako nisam glasala za Demokratsku stranku, predsednik Tadi}, od onog momenta kada je izabran, vi{e nije Demokratska stranka. On je predsednik moje zemlje i on meni odgovara. Ja nisam gra|anin drugog reda zbog toga {to nisam ~lan Demokratske stranke, a ovo je o~igledno postala vi{epartijska dr`ava, u smislu da su oni koji su u partijama – na vlasti, ali u svakom smislu. Direktori kompanija su ljudi iz partija, ljudi di`u kredite po partijskoj liniji, lizing se dobija po partijskoj liniji. Zna~i li to da smo mi koji nismo ~lanovi partija gra|ani drugog reda? Zna~i li to da predsednik dr`ave Srbije odgovara samo ~lanovima svoje partije ili sam i ja podjednako gra|anin kao i onaj koji ima neke koristi od toga {to je u Demokratskoj stranci? Ja mislim da jesam i da je on obavezan da meni odgovara na isti na~in kao i onom tamo. Mislim da je velika gre{ka {to se ovde to nikako ne razdvaja. Najo~iglednija stvar bi bila da predsednik dr`ave podnese ostavku na funkciju {efa partije. Ali ovako ne, mi smo vi{epartijski sistem shvatili tako da ko je u partijama taj nam vlada, a mi ostali – pa bolje da se u~lanimo.
Sad gledam unazad, bli`i se 5. oktobar, pa se svi se}amo kako je bilo, pa sam spomenula da sad ~itam neke spise i prise}am se 5. oktobra 2000. godine. Mnogo me je sramota koliko sam bila glupa i kako sam smatrala da je mnogo va`no i da je stra{no veliki otpor {to {etam tamo sto dana, mlatim sve}ama, tr~im pred pandurima. Jedina moja povreda iz demonstracija je {to sam se jednom u{inula kada sam se okliznula ispred pandura. Ho}u da ka`em, nismo ni mi spremni da malo pripomognemo, da eventualno u|emo u izbornu trku. E, ja mislim da je mo`da do{lo vreme da se totalno uvali{ u to, pa da se time bavi{ ili da se ne bavi{. Ako mora da se u|e u stranke, ulazi se u stranke, ako mora{ da stavlja{ svoje ime na liste za kandidate, stavlja{ se

na liste, uvali{ se do kraja. Nema vi{e one pozicije – gledam sa strane, kao ja sam nezavisni intelektualac, pa }u da posmatram. Koga ja ta~no posmatram? Meni bi za moju poziciju nezavisnog intelektualca mnogo odgovaralo da se ni{ta ne promeni, da bih ja imala {ta i da posmatram. Pa bolje da sebe samu posmatram i od toga {to vidim, verujte mi, mnogo me je sramota. U {ta mi ode sedamnaest godina? Mislim da je do{lo vreme da se povu~e neka crta, da svi ka`emo do koje ta~ke smo bili spremni da rizikujemo i {ta smo stvarno rizikovali i da vidimo kako ta granica mo`e malo da se makne, pa da ide{ do kraja. Ili u}uti i idi, digni taj lizing, otpla}uj tamo ratu za kola i }uti, super ti je, do}i }e ti Putin, {ta te briga {to }e Aeroflot da kupi JAT, kad ionako ne}e{ nigde da leti{, em nema{ pare, em nema{ vizu, {ta se buni{ onda? Prema tome, ili jedno ili drugo.

160

05.10.07.

Miljenko Dereta: Na{e biografije su malo razli~ite, ja sam po~eo devedesetih u politi~koj partiji, u Gra|anskom savezu, bio tamo {est godina, pa sa @arkom Kora}em oti{ao u SDU i tako dalje. I video sam ograni~ene mogu}nosti politi~kog delovanja u ovakvoj Srbiji kakva jeste, i prihvatio sam se drugog posla, da kroz podizanje obrazovanja mladih ljudi u u~enju demokratije poku{am da pomognem da se stvori dru{tvena baza koja mo`e da odr`i demokratiju. Ne samo da proizvede 5. oktobar, nego da ga odr`i, jer to je na{ problem. I mi ne slavimo 5. oktobar, mi slavimo 24. septembar, kada smo pobedili na izborima, zato {to je za nas jako va`no da smo mi u demokratskom, nenasilnom procesu, po pravilima igre koja su bila potpuno nefer, pobedili Milo{evi}a. Otpora{i, na koje se ti poziva{, ti koji idu u prvi red da se biju, to je bio Srpski pokret obnove. Nije slu~ajno da je on marginalizovan, to su Veljini ljudi, to su ljudi koji dolaze s kamenicama na 5. oktobar. Meni je te{ko da zamislim bilo koga od nas, pa i sebe naravno, kako se bije. Ne zagovaram pasivnost, naprotiv, ali zagovaram realisti~nu sliku onoga {to je sada mogu}e u Srbiji. U`asno je te{ko. Biljana Srbljanovi}: Ja uop{te ne pozivam ni na kakve demonstracije, revoluciju, to su sve besmislice koje su pro{le. I ti si u pravu, ja nikada ne bih zavalila taj kamen, i{la bih da vidim i prvi bi me kamen pogodio u glavu i ja bih pala kao prva `rtva revolucije iz ~iste gluposti. Ali ja ne govorim o to-

me, jer to je vreme pro{lo, ja govorim o tome da nama dolaze novi izbori i da mi treba da imamo u glavi da se prase ne goji pred Bo`i}. [ta vi mislite, za{to se ja akam s onim ljudima na blogu, {ta mislite {ta meni to treba u Parizu, gde sedim lepo, gledam u Senu, {etam ku~e? Akam se s blogom, jer tamo dolaze desetine hiljada ljudi i ti obja{njava{, obja{njava{, pa mic po mic, pa jedan po jedan, ne{to se talasa, ne{to se menja. To je moj posao, ja ne mogu da idem od vrata do vrata, ali mogu ovako od ~oveka do ~oveka {to sedi u ku}i iza svog kompjutera, mogu tako da skupljam glasove za promene. To je na{ posao, tako se pravi revolucija, o toj revoluciji ja govorim. Moja kamenica u glavu je da pi{em blog jednom nedeljno. Gnjavi ljude, gnjavi, pitaj – kolika ti je plata, jesi li siguran da si dobro razmislio kako }e{ da glasa{. Nama dolaze izbori, nama su va`ni gradovi. Setite se, molim vas, da su promene u Srbiji pod Milo{evi}em po~ele od gradova, i to ne od Beograda, nego od ostalih gradova, koji su vadili kestenje iz vatre za Beograd. Prema tome, to treba da radimo, o tome vam govorim, nema tu – gadim se, nema – nije to za mene. Ljudi mi ka`u – [ta te briga, je l’ ti dosadno u Parizu? Pa ti si pisac, to je ispod tvog nivoa. To su moji sugra|ani, za{to ja to ne bih radila, za{to ja ne bih zasukala rukave i uradila ne{to za svoju dr`avu? [ta mogu da uradim? – Da ispiram mozak ljudima, da ponavljam dok svi ne poludimo, pa na kraju neka se promeni pet, deset odsto, ali menja se, vi vidite da se to menja. Eto, to je neka stvar koju svi treba da radimo, svako u svom domenu. Kad su one do{le na ideju da se na osnovu knjige Nezavr{en proces Sr|e Popovi}a radi taj film, mnogo sam se obradovala, a kada su me jo{ pozvale da se uklju~im u taj rad, bila sam mnogo ponosna. Paralelno s radom na scenariju pi{em knjigu o tom iskustvu: za{to sam se uklju~ila u to, na {ta nale}em, da se izborim sa svojim demonima i da sebi ostavim nekakav dokument, vrstu dnevnika o tome {ta sam sve razmi{ljala, u kakvim zabludama sam bila. Svi smo od trenutka kada je ubijen \in|i} shvatili {ta smo izgubili, a da u ono kratko vreme dok je on nama vladao, nismo znali {ta imamo i da smo se mnogo ogre{ili o to. Ja prva moram to da priznam i ~itam sada te materijale, prolazim kroz li~nu katarzu, ka`em – ^ekaj, ti si to pro~itala u Kuriru, ~ove~e. Meni je to u mali mozak neko ubacio – reformator, proevropski, da, ali Cane, Mane, ovo, ono. Ljudi, ne umem mnogo stvari da radim u `ivotu, ali umem da u~im i da ~itam. Ja sistemati~no prilazim ovome, ~itam sve, ja vam dajem re~, i{~ita}u sve te hiljade strana novinskih ise~aka, zapisnika s procesa, deset hiljada strana ima samo zapisnika s procesa, knjiga, apsolutno svih dokumenata koji mi do|u

Biljana Srbljanovi}

162

do ruke, koji osvetljavaju veliku ulogu Zorana \in|i}a, premijera, u na{im `ivotima. Ja vam dajem re~ da }u to i{~itati da bih isterala svoje demone i da bih se oprala pred sobom za ono u {ta sam sumnjala. I mislim da smo svi mi pali kao `rtve stravi~ne propagandne ma{ine zaboravljaju}i klju~nu stvar, da je taj ~ovek bio premijer, da je ubijen zato {to je bio premijer i zato {to je radio ne{to dobro za nas, i da je na{a obaveza da damo svoj sekund vremena, pola evra, {ta god, da doprinesemo da to ruglo koje stoji kao `iva rana Srbije na neki na~in po~ne polako da zarasta. I zato vas pozivam da ~ime mo`ete pomognete, super je da pomognete, ali zbog vas. Taj jedan evro po glavi slu{aoca, taj materijal koji ima{, dajte ahrive ako imate, dajte kasete, {ta god ko da ima, bilo {ta {to misli da je va`no neka da. Ja vam dajem re~ da }u sve pro~itati i da }u sve uzeti u obzir, ako ni{ta drugo, barem ne}e biti nijedne ta~ke koja }e ostati zamu}ena, od sad pa zauvek.

05.10.07.

Svetlana Luki}: Slu{ali ste Miljenka Deretu, Nenada Proki}a i Biljanu Srbljanovi} koji su govorili na promociji Pe{~anika u ponedeljak u Novom Sadu. A ju~e je u Beogradu sahranjen na{ stalni sagovornik i na{ prijatelj, Dragoljub Sto{i}. Dragoljub je bio predsednik Unije slobodnih sindikata, vo|a sindikalnih {trajkova voza~a GSP-a pod Milo{evi}em, `estok kriti~ar dvojice gradona~elnika, Neboj{e ^ovi}a i Nenada Bogdanovi}a. Dragoljub je bio doma}in ^uvara vatre, on je obukao majicu sa \in|i}evim likom i oti{ao pred specijalni sud kada su se pred tim sudom pojavili momci sa slikom vuka Crvenih beretki na svojim majicama. Prebijan i hap{en pod Milo{evi}em, Dragoljub je 5. oktobar do~ekao u zatvoru, pa ipak, kada je umro, gnevan i brz, shvatili smo da taj 5. oktobar, koji izgleda nije bio nikakva revolucija, koji nam je komad po komad oduzet bez ostatka za ovih sedam godina – ipak ima ne{to {to mu niko ne mo`e oduzeti – svog neznanog junaka kojem mi znamo ime – Dragoljub Sto{i}. Neznani junak koji je pao u borbi za na{u izgubljenu stvar. Dragoljub Sto{i}: Kao da ste u ludnici na otvorenom, kao da je ovo ^ehovljev Paviljon 6 i mi tu teturamo, tumaramo po mraku, sudaramo se, slu|eni, bez neke nade. Ja sam se 1999. godine zalagao za protektorat, nema potrebe da menjam svoje mi{ljenje. Ja ne mislim da treba radikale pustiti,

pa kao, onda }e sve biti jasno. Pa nemamo mi vi{e mogu}nosti, nema vi{e ni energije, ni vremena. Prosto smo toliko ubijeni u pojam, toliko smo osiroma{eni. Pa zar ve} nemamo to, {ta oni jo{ mogu da urade? Za{to se ne uzme taj podatak koji je tu skoro objavljen, ali je pro{ao gotovo nezapa`eno, da sedamdeset odsto anketiranih studenata nikada nigde nije bilo izvan granica Srbije? Ja sam pre neki dan bio u Hrvatskoj i trebalo mi je nedelju dana da se oporavim, samo kada sam video kakvi su njihovi putevi. A oni su na najni`oj lestvici od tog normalnog sveta. Pa gde smo onda mi? Zoran \in|i} je jednom rekao – Ovde ~im se umije{, odmah si sumnjiv. To je stvarno ta~no i dok le`imo u blatu imamo dva izbora – da ustanemo iz tog blata ili da one malobrojne koji jo{ ne le`e, nego stoje u tom blatu, povu~emo u to blato. To mi li~i na ovo da se mi dodatno anga`ujemo da se ovde sudi za ratne zlo~ine. Umesto da ustanemo iz tog blata, da to malo energije {to jo{ imamo upotrebimo na ustajanje, mi i to malo energije upotrebljavamo da uvu~emo one malobrojne koji jo{ stoje, koji jo{ nisu legli u to blato. I kada svi budemo kao svinje i kada svi budemo groktali i kada ovo bude veliko korito u kojem }emo da lap}emo pomije, onda }emo valjda svi da budemo sre}ni, ne}e nam ni{ta drugo trebati. Kada sam u Gradskom saobra}ajnom preduze}u pokrenuo ideju da se napravi jedan sindikat, po~eo sam time {to sam razgovarao s ljudima da li je njima palo na pamet da bi oni mo`da trebalo da imaju drugi par cipela, po{to taj jedan, s izlizanim i iskrivljenim petama, izgu`van, prljav, ne bi trebalo da im bude dovoljan. Ili da ih podsetim na instituciju nedeljnog ru~ka s porodicom u kafani. Mi smo na{ standard, pristup `ivotu, elementarnom, toliko snizili, toliko smo postali ljudi bez potreba da im zaista olak{avamo posao. Ili je mo`da to {to nam rade sve ove godine dovelo do toga, svejedno {ta je, ali to mora da prestane. I taj te`ak posao suo~avanja s tim unesre}enim ljudima koji imaju stra{ne dezorijentacije i ograni~enja koja su im sve ove godine stvarana u glavama, to mora da se ra{~isti ili za nas nema nade. Ja sam se u Demokratsku stranku u~lanio 1996. godine iz dva razloga, jedan je bio va`niji, taj da se prkosi re`imu Slobodana Milo{evi}a, i drugi je bio taj {to sam verovao Zoranu \in|i}u. Zna~i, imao sam dva razloga, prkos i shvatanje da je otpor prema Slobodanu Milo{evi}u preduslov za sve drugo – iz istih razloga sam se u~lanio i u Otpor. Ali {to se ti~e Demokratske stranke sada, moram da ka`em da sam razo~aran. Ona iz vi{e razloga ne li~i na sebe, a najvi{e tome doprino-

Dragoljub Sto{i}

164

si taj tragi~ni razlog da su ubili Zorana. Pre neko ve~e, neko od onih mla|ih ~lanova Demokratske stranke, kada su do{li da daju podr{ku ^edi Jovanovi}u u op{tinskom odboru na Novom Beogradu, dodao je na tabli na kojoj pi{e Demokratska stranka – Srbije. I mislim da je to ozbiljna opomena Demokratskoj stranci. Ako ho}ete da idem do kraja, to je vrhunska uvreda za Demokratsku stranku, da je uporede s Demokratskom strankom Srbije. Da li je Boris Tadi} shvatio da ta kohabitacija dugoro~no gledano nije zdrava, ni po njegovo zdravlje, izme|u ostalog? Ja bih voleo da jeste, ali ne bih smeo da stavim ruku u vatru za to. I ^eda Jovanovi}, bez obzira na to da li je prerano do{ao na mesto na kome je bio, zaista ima politi~ki nerv koji je te{ko sporiti i stra{no brzo misli. On govori stvari koje ja u devedeset i ne znam koliko procenata potpisujem, sasvim mi odgovara sve to {to pri~a. Da li je on malo nadobudan, da li je izdr`ao teret slave koja mu se dogodila, to je druga pri~a, ali ^edomir Jovanovi} je jedan od dvojice ljudi koji su isporu~ili Slobodana Milo{evi}a. Jednog od njih su ubili, a ovog drugog poku{avamo da se oslobodimo. Da nema ni~eg drugog u biografiji ^edomira Jovanovi}a, to bi trebao da bude razlog o kojem bismo morali da vodimo ra~una kada ~inimo ustupke Kuriru ili ne znam ni ja kojoj tamo opciji koja se eksponira preko Kurira, i dopu{tamo da se na taj na~in navodno Demokratska stranka pro~i{}ava. Ne mogu da razumem, ne mogu da shvatim da Branislav ^anak, predsednik UGS Nezavisnost, ka`e da su protiv ovog zakona o radu zlonamerni investitori i ljudi koji su nam namenili ulogu kolonije. Pa ne mogu da verujem, stvarno. Pa ja bih bio presre}an, i ako je to izdaja, onda ja jesam izdajnik, da mi zaista postanemo kolonija tipa Ju`ne Koreje, da do|emo do tog nivoa kao kolonija da mo`emo da organizujemo olimpijske igre. Zaista sanjam o tome da ovde do|u velike svetske korporacije, multinacionalne kompanije koje }e da ulo`e mnogo sredstava, pa da im bude stalo do toga {to su ulo`ili, a da onda mi organizujemo sindikate i podignemo na{u svest na nivo da ka`emo – E, sad mi mislimo da smo izrabljivani, jer imamo platu tri hiljade dolara, a ho}emo da imamo pet. Ali za to je potrebno da oni ovde do|u, a ne da ih na ovaj na~in spre~avamo da uop{te do|u, jer }e oni da nas izrabljuju, Bo`e, a sada smo sre}ni i tu na{u sre}u ne damo da nam neko muti. Ako ovi budu isporu~ili Mladi}a, mi mo`emo da se pakujemo i mo`e biti da sam ja negde u podsvesti i zbog toga ~ekao Bati}a ispred zatvora da ga pozdravim, jer u Srbiji je obi~aj da ide{ na slave, ide{ na

05.10.07.

svadbe, ide{ na ispra}aje, da zadu`i{ onog doma}ina da do|e tebi. Po{to nas to sve ~eka, ja bih voleo da me sa~ekaju, da ne iza|em ba{ onako sam. Ne {alim se. @ivi{ negde gde se veruje na re~ advokatu Mirjane Markovi} da }e ona da se pojavi tamo gde je budu zvali, a Bati} je dr`an u zatvoru zato {to }e da pobegne. [ta re}i o pravosu|u ~ijeg ministra uop{te ne do`ivljavam kao da govori – on, {to se mene ti~e, sik}e, prosto me ~ovek pla{i. O~i ga odaju, on je meni najopasniji od cele te ekipe, iako je to, naravno, varka, jer sigurno je da je to Ko{tunica. Sigurno da je to on, jer on ih tu sve dr`i, sa svojim unezverenim pogledom. Prosto kada ga vidi onako unezverenog, pomislio bi ~ovek da je on tu slu~ajno, da je u{ao u neku prostoriju u kojoj je jedina slobodna stolica bila stolica predsednika vlade i on je, ~ovek, tu seo. ^ove~e, on je oti{ao u ono poplavljeno selo gde Velja Ili} gradi ku}e. I to su proglasili najve}im gradili{tem u Srbiji. Pa to bi malo ve}a moba, dva sela da se skupe, da se ljudi dogovore i da pomognu jedni drugima – isto bi uradili i pretpostavljam za kra}e vreme. To je Srbija pet godina posle 5. oktobra. Treba ljudima re}i – Toliko smo gre{ili da nas je sramota, izvinite {to nismo napravili lustraciju, izvinite {to smo zaboravili da su ^uvari vatre u ovom gradu {etali godinu i ne{to dana. Ali ja se odli~no se}am, jer ja sam svakih ~etrdeset pet dana i{ao u policiju da im legalizujem tu {etnju, da imaju pravo da {etaju, da ih ne bi tukli. Ti ljudi su tamo skandirali – Maki, Otpor, u ono vreme, ~ove~e, povremeno je bilo vi{a marica i policajaca nego njih u {etnji, bilo ih je nekad izme|u pedeset i dvesta i {etali su svaki dan trista {ezdeset i ne{to dana. Ti ljudi su zaboravljeni, ti ljudi nisu pozvani kada je pravljen onaj koktel u skup{tini grada posle promena 5. oktobra, a tamo je bilo i profesora univerziteta. Zna~i, da se izvinimo svi zajedno, svi }emo da se izvinimo jedni drugima {to smo izdali jedni druge, za sve {to nismo razumeli, stvarno je vreme. Ne mora Bati} ponovo da bude ministar pravde, ali on i ^eda i Vesna i Nata{a Mi}i} i onaj prepametni Nikola Samard`i}, svi treba da budu tu i da probamo jo{ jednom. A {ta drugo da radimo, {ta }emo sad da radimo, da se predamo, {ta? Pa ne mogu da umrem mirno s mi{lju da mi dete stoji pred nekom ambasadom zato {to je skupio neku kintu da ode u Ma|arsku, pa ne mo`e druga~ije nego da dobije vizu da bi oti{ao u Ma|arsku. Pa je li to pomisao s kojom ~ovek treba da se pomiri? Ja stvarno mislim da nije. Ja bar ne mogu s tim da se pomirim.

Dragoljub Sto{i}

166

Imamo sada izbore koji }e da izme{aju iste karte. Ima}e{ tri Tadi}a i dvojicu Ko{tunica, do sad si imao tri Ko{tunice i dva Tadi}a, i to }e valjda da bude ta promena. Mo`da bi najbolje bilo da imamo ~etiri Nikoli}a, da imamo kvartet Nikoli}a i da onda propadnemo jednom za svagda, jer bismo s njima u slede}em mandatu verovatno mnogo br`e propadali nego {to }emo propasti s ovima. Ovo je agonija kojoj nema kraja, koliko vidim. Stalno nam izmi{ljaju nekakva pitanja svih pitanja, nekakve nacionalne interese, neke specijalne situacije, osetljiva vremena. Nikako da do|e na red kako se le~imo, kako se {kolujemo, u kakvim uslovima radimo, kakve plate primamo, to nikako da budu osetljiva pitanja. Te `ivotne, svakodnevne stvari od kojih nam ovaj jedan jedini `ivot i zavisi guraju u stranu i daje se prioritet stvarima koje u stvari nisu pitanja, nego su izgovori. I to traje. @ivi{ u zemlji u kojoj ti, recimo, predsednik najve}eg sindikata u zemlji vozi slu`beni auto koji mu je dao najve}i tajkun u zemlji, koji, uzgred, ne dozvoljava sindikalno organizovanje u svojoj Delti. I opet }emo u martu da ~ekamo one koji su ga najvi{e mrzeli da polo`e vence na spomen-plo~u Zoranu \in|i}u, pa }emo onda i mi da do|emo tamo, da `alimo i sebe i njega. Treba da raskrstimo s Milo{evi}evom ba{tinom, ali da li iko normalan veruje da nas na to poziva i da je u tom poslu u~estvovao Ivica Da~i} i Milorad Vu~eli} i Tomislav Nikoli} i Vojislav [e{elj? I stvarno, da li je mogu}e da neko ko je sledio Zorana \in|i}a sada na poziv, u isto vreme Vojislava [e{elja i Borisa Tadi}a i Milorada Vu~eli}a i Vojislava Ko{tunice, treba da ode da uradi ne{to na {ta ga oni pozivaju? To je potpuno ludilo, to je let iznad kukavi~jeg gnezda. Ne zna ~ovek stvarno {ta vi{e da ka`e, jer ovo pro|e, ostarismo. Pogledam sebe, vidim da sam ostario nadaju}i se, a `ivim sve gore. Ja ne mogu da verujem da je neko zaista verovao da }e zbog preambule u ustavu sa~uvati srpsku kolevku. Za njihovu informaciju, srpska kolevka je preme{tena u Gu~u. Stvarno be{~a{}u nema kraja. Evo {est godina posle tog 5. oktobra, ako budemo ponovo imali pet minuta, ne bismo smeli da napravimo gre{ku koju smo napravili 5. oktobra. Bolje re}i, u no}i izme|u 5. i 6. oktobra. Dok sam dolazio ovamo, idem po ovom lepom danu i gledam taj narod, kojem se doga|a dono{enje ustavnog zakona. Na licima ljudi vidi{ da se ni{ta ne doga|a, to nikoga ne interesuje. Sve vi{e mislim da to nije apatija, sve vi{e sam ube|en da narod u stvari prezire predstavnike ove vlasti, od prvog do poslednjeg. Ja o~ekujem od Tomisla-

05.10.07.

va Nikoli}a da je lud, o~ekujem da }e da zarati s ~itavim svetom izgovaraju}i se da po{tuje ustav, ne o~ekujem ni{ta ni od Ko{tunice, ali od Borisa Tadi}a o~ekujem. Ipak je to opcija kojoj sam i ja kao pojedinac prili~no toga dao zala`u}i se za ne{to {to je ta Demokratska stranka nekad predstavljala. On se zaista sada pona{a kao korumpirani kriminalizovani ste~ajni upravnik u preduze}u kome ho}e da snizi cenu, da bi ga neki njegov prijatelj tajkun, u ovom slu~aju verovatno Ko{tunica, kupio. Tako nam izgleda Demokratska stranka. I sad ti skladi{te, iz kojih god razloga, eksplodira. Pojavi se zvani~nik i ka`e – Mi }emo pomo}i koliko mo`emo. Pa ~ove~e, {ta ti to pri~a{? Kako misli{ – Pomo}i }e{ koliko mo`e{? Taj narod `ivi bez plata ili s tim platama koje ima ne mo`e ni{ta da uradi, ne mo`e da plati telefonski ra~un, ne mo`e ni{ta da uradi. I sad mu dr`ava osobno, po{to mu je nanela {tetu, unesre}ila ljude, ka`e – Pomo}i }emo koliko mo`emo. Ma nije valjda? I ni{ta. Pa {ta treba ovde da se desi da neko iza|e i ka`e – Alo bre, pa dosta, stvarno dosta jednom? Neko ovde nekoga bolje poznaje nego on sebe i to nema kraja, ne mo`e{ da prati{, toliko kulja ta prljav{tina i to vre|anje i ta kanalizacija, ne znam koji je profil te cevi, ali prosto smo potopljeni. Probudi{ se i kao da nisi ni legao da spava{, stalno potpuno isto. Imamo predve~erje izbora, nadamo se da }e biti bolje, ne{to }emo promeniti. Ne}emo ni{ta promeniti, jer nemamo {ta da promenimo, ponuda }e biti ista. Nije otvorena nova prodavnica, imamo bakalnicu na }o{ku i tu robu }emo opet kupiti, s nadom da kad otvorimo kutiju u njoj ne}e biti ni{ta plesnivo i nikakvo u`eglo ulje, nego kao bi}e ne{to druga~ije. Ne}e. Jutarnjem programu B92 neko je poslao poruku. Voleo bih da ga upoznam, isto kao {to sam voleo da upoznam onog ~oveka koji je dr`ao Zoranovu sliku tamo na Tamnavi kada je Ko{tunica bio u poseti. Poruka glasi – Petnaest godina je od 9. marta, {est godina od 5. oktobra, tri godine otkako su ubili Zorana \in|i}a, ej, ljudi, u pomo}. Stvarno, u pomo}. Mi smo potpuno zaboravili kako je izgledalo kada su smenili Zorana s mesta gradona~elnika i kada smo krenuli u protestnu {etnju. Krenemo pored Kalemegdana, niz ulicu Tadeu{a Ko{}u{kog, ~ove~e, kada su istr~ali iz kalemegdanskog parka. Dotle su bili neki kordoni, pa si bio oprezan, mo`e{ da o~ekuje{, a ono je bilo kao da su nas ~ekali u zasedi. To je tako pr{talo, tako su padale devojke na {tiklama, juri te neki divljak u ~izmama, ~ove~e. Po~e {utiranje, one njihove torbi-

Dragoljub Sto{i}

168

ce se prosipaju, padaju deca, vri{te. Od onda mrzim interfon, jer ve}ina ulaza u onim popre~nim ulicama ima interfon, ne mo`e{ da u|e{ ni u jedan, nema{ gde da se sakrije{, ~ove~e. Ja na`alost taj 5. oktobar nisam do~ekao na ulici, nisam ga do~ekao ispred skup{tine, zato {to sam bio uhap{en 3. oktobra, pa sam 6. pu{ten. Taj deo nisam video, ne mogu da pre`alim, ja bih, ako ni zbog ~ega drugog, voleo da se 5. oktobar desi ponovo da mogu da budem tamo. Zamisli, posle tolikih godina ti ne vidi{ to, nego sedi{ u nekoj }eliji. Pa da se ubije{, ~ove~e, zamisli to. Ali to {to ka`e{ da neki nisu dobili dovoljno batina, ima najmanje dve stvari koje se nama nisu desile, a ja se bojim da }e zbog neke kosmi~ke pravde koja je prosto neizbe`na to da nam se desi: nisu nam uzvra}ene batine koje smo nekima oko nas zadali, to je jedno, a drugo, zbog onih koji nisu dobili batine 5. oktobra, jer nije sprovedena lustracija, zovi to kako ho}e{, batine, lustracija, nije bitno, dobi}e batine ovi {to je nisu sproveli. Ja se bojim da }e nas ta kazna sti}i, suvi{e smo zla naneli direktno. Ne mogu ja da ka`em sada – ja u tome nisam u~estvovao, ja sam bio protiv toga. Ili ja nisam bio dovoljno protiv toga ili nas nije bilo dovoljno koji smo bili protiv toga. Stvarno se iskreno bojim i na svu sre}u, ako je to sre}a, ne}emo naneti zlo drugima, ne}e nam to vi{e dozvoliti, to }e se desiti ovde, me|u nama. Ako se desi ovde me|u nama, kakvi smo, ne znam {ta }e biti. Stvarno sad po~injem da se u`ivljavam u to, pa mi se ne dopada nimalo.

05.10.07.

Svetlana Luki}: Ni sedam godina posle, mi ne znamo {ta se desilo 5. oktobra. Evo {ta misli da se desilo Sr|a Popovi}. Sr|a Popovi}: Za gra|anina postoji ne{to zbunjuju}e u tom doga|aju, koji jeste dvosmislen. Da li je to bila revolucija, smena vlasti, pu~, {ta je to bilo i {ta je tu pora`eno? Uzrok tome vidim pre svega u ambivalentnosti Milo{evi}evog re`ima, jer je on bio dvoglav. U raznim jugoslovenskim republikama zauzeti su razli~iti odnosi prema padu berlinskog zida, prema globalnom kolapsu komunizma. I ja se se}am da je Milo{evi} zamerao zapadnim republikama, Sloveniji i Hrvatskoj, {to su na tanjiru dale nacionalistima vlast. A on je, za razliku od toga, prvo oklevao koliko god je mogao s vi{estrana~kim izborima, a onda se dosetio, i mislim da je to njegova najve}a dosetka, da on mo`e da dr`i unutra{nje protivre~nu poziciju: da se dr`i te svoje mati~ne partije da bi zadr`ao dru{tvenu svojinu, kontrolu nad medijima, privredom,

kontrolu nad policijom, vojskom, a da to nakazno ven~a s nacionalisti~kom ideologijom i da zauzme celokupni politi~ki prostor. Dakle, da ne mo`e niko da ga skida, onako kako su svi ti komunisti~ki re`imi skidani, s nacionalisti~kih pozicija. U ostalim isto~noevropskim zemljama pobune su bile nacionalisti~ke, ali u odnosu na ono {to se smatralo ruskom okupacijom. A ovde su direktno padali komunisti~ki re`imi pred nacionalizmima. I on je odlu~io – Pa ja mogu da igram obe uloge, mogu da budem i Crvenkapa i vuk, {to je bila stvarno velika dosetka i nekako neprozirna, zato {to je to bilo toliko apsurdno i protivre~no da niko nije do{ao do dna toga. I pod Milo{evi}em ste imali i ambivalentnu opoziciju, kod koje se nikad nije znalo protiv ~ega su oni, jesu li protiv socijalizma, kao Ko{tunica, recimo, jesu li protiv nacionalizma, jesu li protiv rata, protiv ~ega su oni, ~emu su oni opozicija od svega toga. Tako da, kada je Milo{evi} padao isto tako nije bilo jasno {ta je tu pora`eno, njegova ratna politika, njegov militantni nacionalizam, je li tu kona~no skinuta petokraka, {ta se tu dogodilo. Taj doga|aj nije jasan. I onda imate dalje ambivalencije i dvosmislenosti. DOS koji dolazi na vlast je ambivalentna tvorevina. [ta je DOS, je li to Ko{tunica koji je skinuo Milo{evi}a i postao kalif namesto kalifa, ili je to \in|i} koji je sve to organizovao i koji najaktivnije poku{ava da promeni biv{i re`im? Ko{tunica insistira na legalitetu, na kontinuitetu pravnog sistema, na o~uvanju Milo{evi}evog aparata. I to je bilo dvosmisleno, zbunjuju}e, pa je onda svet kazao – Nije va`no {ta je bilo, va`no je da smo se oslobodili Milo{evi}a. A posle }e se pokazati da je vrlo va`no kako se interpretira 5. oktobar i da je vrlo va`no da se zna {ta je tu pora`eno i ko je tu pobednik. Zbog te interpretacije, koju su poku{ali i jedni i drugi da nametnu, i Ko{tunica i \in|i}, nastao je kasnije i frontalni politi~ki sukob DSS-a i DS-a. Onda je on po~eo da dobija ekstralegalne forme. Smatram da je ekstralegalno bilo kada je \in|i} izbacio iz parlamenta poslanike DSS-a, ali je odgovor bio ne samo ekstralegalan, nego i nasilan, jer onda su odjednom po~ele da se de{avaju stvari kao {to je ubistvo Gavrilovi}a, kao {to je oru`ana pobuna i na kraju atentat, kojim je kona~no razre{ena ta ambivalencija. Atentat je vrlo zna~ajan za razumevanje 5. oktobra zbog toga {to je on bio razre{enje tog dvosmislenog doga|aja. To pokazuju posledice atentata. \in|i}, koji je bio najnepopularniji od vi|enijih politi~ara na politi~koj sceni, odjednom je po~eo da biva idol. DSS je odjednom bio prepoznat kao stranka milo{evi}evske politike bez Milo{evi}a,

Sr|a Popovi}

170

mo`da najvi{e po tom brutalnom aktu nasilja kojim se ta strana poslu`ila, gde su ~ak i egzekutori bili iz milo{evi}evske garniture. Ljudi koji su za njega i pre to radili su opet to uradili. I tu je veliki deo ljudi progledao, naknadno dao kredit \in|i}u i po~eo da napu{ta DSS. I tu po~inje strmoglavi pad rejtinga DSS-a, koji prolazi neprime}eno. Kada se digla magla, pokazalo se da je Ko{tunica isto {to i radikali, da on ulazi u koaliciju sa SPS-om, da flertuje sa radikalima, i onda za{to bih ja bio u DSS-u, kada mogu da idem na pravo mesto, kod onih koji mnogo jasnije tu poziciju plasiraju na politi~kom tr`i{tu? Mislim da je ubistvo doprinelo rastu radikala i da je tu popularnost Ko{tunice po~ela da opada, jer je postala nemogu}a ta mimikrija da je on tobo` ugla|eni nacionalista. Taj atentat je mnogo razbistrio politi~ku scenu, on je ~ak onemogu}io i Demokratskoj stranci da se izja{njava tako nejasno. Odmah je prime}eno ne samo da DSS opstruira su|enje ubicama Zorana \in|i}a, nego i da Demokratska stranka na to nema {ta da ka`e. Hajde {to oni ne}e o su|enju da govore, hajde, ne}e da uti~u na sud i tako dalje, ali kada vide ono {to smo svi videli, {to je o~igledno, da DSS poku{ava da za{titi ljude koji su osu|eni za ubistvo, da poku{ava da diskredituje specijalni sud, da ga ukine, protivi se zakonodavstvu o za{ti}enom svedoku, o specijalnom sudu, tajno se sastaje s Legijom – pa zar Demokratska stranka ni{ta nema o tome da ka`e? To je bio njihov predsednik, sudi se ubicama njihovog predsednika. Zar oni mogu da ulaze u koaliciju s ljudima koji opstruiraju to su|enje? To je bio poraz Demokratske stranke, koji je, po mom mi{ljenju, izazvao i pojavu LDP-a, jer je u Demokratskoj stranci bilo ljudi koji na to nisu mogli da pristanu. To je bila linija razgrani~enja, stvorena je frakcija i Demokratska stranka je morala da odlu~i – da ih izbaci ili da odgovori na pitanja koja su oni postavljali. I oni su odlu~ili da ih izbace iz stranke i ja mislim da }e ih to ko{tati, ve} ih ko{ta, a tek }e ih ko{tati. I poslednje {to ~ujem jeste da raste broj glasa~a LDP-a, zbog toga {to se situacija razbistrila, {to je pozicija centra koju je prvo tobo` zauzimao Ko{tunica postala nemogu}a. Ko{tunica je to shvatio i pribli`io se SPS-u i Milo{evi}evim starim koalicionim partnerima, radikalima, a DS je poku{ao da stane na to mesto, da sada on bude taj centar, ali stvar je u tome {to je centar nemogu}. I DS }e se osipati isto kao {to se osipao Ko{tunica. U Srbiji postoje dve realisti~ne i konsekventne politike, a to su one koje se obi~no nazivaju ekstremnima. One su ekstremne zato {to su

05.10.07.

opcije polarizovane, a ako imate opciju istok – zapad, onda ne znam koja bi va{a opcija u centru trebalo da bude – sever, jug, {ta, to je nemogu}e. I ja mislim da }e LDP i dalje dobijati i mislim da se vidi da postoje samo dve opcije u igri, a da je sve ostalo zamla}ivanje koje povla|uje iluziji nekih ljudi, koje ja razumem, koji misle da se mo`e ne{to dobiti, a da se ne plati nikakva cena. To zna~i – ne}emo izru~iti Milo{evi}a, ne}emo sara|ivati s Hagom, ali }emo u}i u Evropsku uniju, a ne}emo u}i u NATO. To su tlapnje koje samo produ`avaju paralizu. I to po~inje da se vidi i naravno da postoji strah, jer sukob dve tako udaljene opcije kao {to je radikalska i LDP-ovska, bez obzira na neravnopravnost snaga je zastra{uju}i, zato {to se ne vidi da on mo`e da se razre{i bez ve}ih potresa. To je bio kriminalni poredak i cela ta dr`ava je bila zlo~ina~ko udru`enje i njih je amnestirao Ko{tunica time {to je proglasio da su to bili izbori, jedan predsednik oti{ao, drugi predsednik do{ao i Milo{evi} je i dalje predsednik najve}e opozicione stranke, koji zaslu`uje sve uva`avanje. A ja mislim da je najbli`e istini da je to bila dvorska zavera i da je ono {to se dogodilo bilo pu~. SPS tvrdi stalno da je to bio pu~ i jeste bio pu~. Glasovi nikada nisu prebrojani, a Milo{evi} je predao vlast tako {to je do{ao na~elnik general{taba u pratnji Ko{tunice i Ivanova i kazao mu – Vi ste, predsedni~e, izgubili izbore. Izvolite, predajte vlast, Ko{tunica vam garantuje da nikada ne}ete oti}i u Hag, da }e se prema vama pona{ati sa uva`avanjem, a gospodin Ivanov je tu da kao velika sila garantuje takav sporazum. Ja mislim da se to dogodilo i da je Milo{evi} u stvari uklonjen izdajom svoje okoline, jer je on u svom ludilu suvi{e daleko oti{ao i po~eo je sve da ih ugro`ava. To je bilo mo`da najupadljivije tokom sedamdeset sedam dana NATO bombardovanja, kada su svi pomislili – Ovaj ~ovek je lud, NATO }e u}i i sve }e nas za u{i izvaditi odavde, daj da ga sklonimo, da napravimo neki privid promene, a poku{a}emo da zadr`imo sve {to se zadr`ati mo`e. I zato je Ko{tunica izabran kao ambivalentni kandidat. To se videlo ve} iz one parole iz doba izbora – Zapu{i nos pa glasaj. Jedan veliki deo je zapu{io nos pa je glasao, potpuno svestan svega, ali je smatrao da je ipak va`no da Milo{evi} ode. Ispostavilo se da je ceo taj re`im, cela ta zlo~ina~ka dr`ava bila suvi{e te`ak objekt, te`ak orman koji poku{avate da sru{ite, ali ne mo`ete iz prve, morate da ga klatite. I on je zakla}en 5. oktobra, ali nije pao, nego se naprotiv malo klatio i na kraju se opet stabilizovao. I sada nas to dovodi do o~ajanja, gledamo taj orman, klatili smo, klatili, a ni{ta nismo rasklatili.

Sr|a Popovi}

172

Linija koju vidim kao konstantnu je dvosmislenost Milo{evi}eve pozicije, dvosmislenost opozicije koja ne zna ~emu je opozicija, dvosmislenost 5. oktobra, gde se ne zna {ta je pobedilo. Posle atentata se zna {ta je pobedilo i tek kada se to saznalo, onda su mnogi ljudi videli da je ta dvosmislenost postojala od po~etka i morali su da se odlu~e za jednu ili za drugu stranu. I to je situacija u kojoj smo i sada, dakle, dve nepomirljive opcije su na delu, jedna je ta Milo{evi}eva politika bez Milo{evi}a, a druga je ono {to je hteo \in|i}, nema tre}eg. Jedna je Istok, druga je Zapad. Male zemlje su opredeljene svojom spoljnom politikom, va`niji je taj izbor nego bilo kakva unutra{nja politi~ka odluka. Odlu~ite se za Putina, onda se zna, vi ste putinovska zemlja i ovo jeste putinovska zemlja. Ovde se de{ava sve ono {to se de{ava i u Rusiji, toj Rusiji koja je i Milo{evi}a podr`avala, toj Rusiji u koju putuju Aca Tomi} i Pavkovi} za vreme oru`ane pobune Crvenih beretki, koja garantuje Milo{evi}ev i Ko{tuni~in dogovor 5. oktobra, u koju be`e svi ratni zlo~inci. I to je ta Rusija koja sada, eto, ne dâ da nam taj zli Zapad oduzme petnaest odsto teritorije i kojoj }emo biti, ~uo sam, ve~no zahvalni. To je najve}i zaokret koji je postignut atentatom na Zorana \in|i}a. Vi iz posledica mo`ete da zaklju~ujete ne{to o uzrocima i ne{to o motivima i ciljevima. Ako gledate {ta se dogodilo posle \in|i}evog ubistva, onda imate potpuno pravo da zaklju~ujete da je to i bio cilj ubistva. Nije se ubistvo desilo slu~ajno i promene koje su posle toga nastale nisu slu~ajne. \in|i} je `eleo da u|e u Evropsku uniju i NATO, a mi sada ne `elimo da u|emo u Evropsku uniju i NATO. \in|i} nije `eleo koncentracionu vladu, Ko{tunica pravi koncentracionu vladu, \in|i} nije hteo da ima ni{ta s radikalima, a Ko{tunica flertuje s radikalima. \in|i} ni{ta nije hteo da ima s Milo{evi}evom strankom, on je u koaliciji s Milo{evi}evom strankom. Pa ~ekaj, ima neke logike u tim doga|ajima. Ali ovde se, i to je nasle|e iz Milo{evi}evog perioda, toliko toga doga|a, a to su mahom pseudodoga|aji, koji vas stalno dr`e na ringi{pilu i nikako ne mo`ete da sastavite tu pri~u, jer stalno imate neki potres i ljudi gledaju u to. Kao kada se sru{i ku}a, a vi ne ka`ete – Sru{ila se ku}a, nego govorite – Pala ova cigla, pala ona cigla, brojimo te cigle, evo jo{ jedne cigle. Kada se ku}a ru{i, padaju cigle, za{to broji{ svaku ciglu? Ali to je jo{ Milo{evi} ustanovio, kad god zapetlja i na|e se u neprilici, on stvori novi skandal i onda se svi bave tim skandalom, dok ne nai|e novi skandal. I to suvi{e dugo traje, mislim da se ljudima vrti u glavi.

05.10.07.

Svetlana Luki}: CESID je uradio istra`ivanje po kojem trideset jedan odsto ljudi ne shvata ni{ta od onoga {to se doga|a u politici. Sr|a Popovi}: Ja tako tuma~im i apstinenciju. Situacija je ne~itljiva, ve}ina stvari koje su stvarno va`ne se de{avaju daleko od na{eg pogleda. Demo- Sr|a Popovi} kratska stranka ne mo`e da ima predsednika vlade, iako je osvojila ve}inu. [ta onda zna~e ti izbori? Ne zna~e ni{ta, ali to zna~i da neko to uspeva da spre~i sredstvima koja nisu vidljiva. Jer za{to bi neko ko je pobedio pristao na to? Mora biti da se odvija neki drugi komad iza zavese. Tu vidite da postoji fakti~ka mo} koja nije institucionalna, koja deli karte i onda naravno da je svet demotivisan da izlazi na te izbore. Za{to da izlazim na izbore, glasam, mogu i da pobedim, ali pobedio sam samo na papiru? U stvarnosti }e se desiti ne{to drugo, ne{to {to ho}e Vojislav Ko{tunica koji ima pet odsto glasova, a na {ta pristaje Boris Tadi}, iako ima dvadeset pet odsto glasova.
Mi smo neosve{}eno dru{tvo, ve} dvadeset godina ne znamo {ta nam se doga|a, ne razumemo to {to nam se doga|a, a doga|aju nam se stra{ne stvari. I to izgleda kao prirodna pojava, ne{to {to se de{ava samo od sebe i svi se pozivaju na svoje glasove i na bira~ko telo. Besmisleni su glasovi koje daju neinformisani bira~i koji ne razumeju {ta je u igri. Ve}ina ljudi u ovoj zemlji `ivi kao u snu i onako kao {to je san organizovan emocijama, nema nikakvog racionalnog toka. A mi tako `ivimo, mi `ivimo kao da sanjamo. Ne mislimo, radimo ono {to nam se dopada, a ne znamo ni za{to nam se to dopada, ni da li je to dobro za nas. Kome se `ivot pobolj{ava i odakle se to finansira? Da li se to finansira na ra~un nekih budu}ih nara{taja? Vi to mo`ete da udesite, da se ono {to bi trebalo da sutra budu na{e penzije danas tro{i na asfaltiranje, ali vi ne znate da li je to tako, jer je sve neprozirno. Mo`e da bude vrlo varljivo ono {to se vidi turisti~ki.

Svetlana Luki}: Kao {to seljaci stave kre~ na zemlju da rodi i ona stvarno rodi prve godine, a druge umre.

174

Sr|a Popovi}: Mi smo jako uznemiren svet, na{a su razmi{ljanja kratkoro~na. Jedna stvar je po`eljna kratkoro~no, vrlo lo{a ve} srednjoro~no, a katastrofalna dugoro~no. Ovde ljudi razgovaraju i vidim da je nesporazum me|u njima nastao i zbog toga {to jedan misli kratkoro~no, a drugi srednjoro~no. Pa obojica su u pravu, samo ne mogu da se sporazumeju na koji rok oni to misle. Kada se zadu`ujete, pa super, dobijete novac ni za {ta. Posle do|e vra}anje i to je ve} ne{to drugo. ^itao sam u Ekonomistu da se ovde ljudi zadu`uju kod banaka da bi igrali na berzi. To je katastrofa, to niko ne radi, ali pro{le godine cene na berzi su porasle za {ezdeset odsto i svi su zaradili tih {ezdeset odsto, a sutra }e da padnu sto odsto i {ta }e onda da bude, ko }e da vra}a te dugove, kakve }e to katastrofe da budu? Kao Jezda i Dafina. To je posledica toga {to vam je ovde stalno voda ispod nosa. Ne mo`ete vi da mislite ni o ~emu drugom sem o tome da nos dr`ite iznad vode, kakvi dugoro~no, {ta dugoro~no, daj bre, pomagaj, ho}u da se udavim. Pusti to sa isu{ivanjem te mo~vare, ko zna kada }e to biti? I ovi {to su protiv Evropske unije stalno govore – Kada }emo u}i? Mo`da za dvadeset godina. ^ekaj, pa i za dvadeset godina je dobro, pa jednom, bre, da u|emo. Ali oni ka`u – Ako je za dvadeset godina i ne treba nam. Svetlana Luki}: Ne radi im posao. To je pri~a koju nam je pri~ao Aca Popovi} kada je gledao ogroman red za milion maraka na lotou. A kada je premija bila sedamsto hiljada maraka, nikoga nije bilo u redu, ka`u – Ne vr{i mi posao. Sr|a Popovi}: Mi smo toliko dugo na tom ringi{pilu da nije ~udo {to ne mo`emo, {to ka`u Amerikanci, da zastanemo da pomiri{emo cve}e, nego smo stalno u histeriji. To se ovde zove ritam modernog `ivota, to bezglavo lundranje i muvanje. Kada pogledate beogradski saobra}aj, pomislite – pa ovo cveta, ovo buja, ovo je neka privreda. Ma ne, oni svi idu u kafi}e, na splavove da se na|u s nekim, nema veze, nije to nikakva smislena `urba. To prebacuju Pe{~aniku. Neprijatno je stati, pogledati gde ste, bolje da tako {etamo okolo i da ne mislimo, samo }emo da se oneraspolo`imo. Samo }emo, {to ka`u klinci, da upadnemo u bedak. Nemoj to, pusti to, {ta mi to pri~a{, ne}u to da slu{am. Ako ne}e{ da slu{a{, to je druga stvar, ali mogao bi mo`da da popravi{ taj zub, posle }e da ti ga vade. I kada maknete izvan ovih granica to je prvo

05.10.07.

{to primetite, da ljudi imaju neke planove, da se ti planovi zasnivaju na nekim informacijama, da postoje neki stabilni trendovi. Ljudi tamo ra~unaju svoje `ivote do groba, a ovde je to nemogu}e, jer su okolnosti stalno promenljive, kao da igrate {ah na tabli na kojoj se pojavljuju nemogu}e figure, pa tabla ima sto osamdeset, pa dvesta trideset polja. Kako da igrate? Ne mo`ete vi tu ni{ta da igrate i planirate. Dilema Istok – Zapad postoji od kada postoji Srbija. ^ak i u doba komunizma ste imali te proevropske struje u jednopartijskom sistemu, a ~im je uspostavljen vi{epartijski sistem, odmah je sve do{lo u staru kolote~inu. Tako mi shvatamo politiku, da imamo narodnjake i da imamo Evropljane i da je me|u njima ve~no ista diskusija i ista debata i, na`alost, isti ishod. Evropljani su uvek gubili, a ~esto bili i ubijani, kao {to je \in|i} bio ubijen. Tako da se to ovde ve} do`ivljava kao na{a fatalna sudbina, da mi ni{ta drugo ni ne umemo nego da stalno igramo jedan isti komad s novom podelom. Odigravamo jedino {to znamo. Ovoga puta se dogodilo ne{to izuzetno povoljno za nas, da ne samo {to su neki ljudi ovde bili zainteresovani za tu Evropu, nego je ta Evropa jednom bila zainteresovana za nas i jednom htela da nam pomogne. I to je narodnja~ka ve}ina do`ivela kao stra{nu podvalu – Ne bi oni nas da nemaju neki interes. Kakav interes od tebe mo`e da bude? Jesi li ti tr`i{te, je l’ ti ima{ naftu, za {ta se oni to grabe kada poku{avaju da nas uvuku u Evropsku uniju, {ta }e to od nas da imaju, paradajz? Narodnja{tvo je uvek bilo povezano s paranojom. I kada je `eleznica trebalo da pro|e kroz Srbiju govorilo se – Jao, tu }e da nam se uvuku s tom `eleznicom. Sada vi{e niko ni ne pomi{lja da i{ta ula`e u Srbiju i vidi se da od toga ne}e biti skoro ni{ta. Sada nas svi gledaju, ja mislim, sa sa`aljenjem. To {to mi do`ivljavamo kao neprijateljstvo, to oni jo{ poku{avaju ne{to s nama, ali vide da mi ne}emo. Pa kako }e? Ne mo`e ipak ni{ta da se desi bez nas. Hajde da ka`em ne{to optimisti~no. Mislim da je dobar proces to {to se kod nas kristali{u dve opcije kao jedine. Oslonac na Rusiju, zatvaranje, opstanak u siroma{tvu i u tako re}i naturalnoj privredi i ovo drugo, gde za sada stoji samo LDP i nezadovoljni ~lanovi Demokratske stranke, a to je ta kona~na modernizacija, ulazak u Evropu, kosmopolitizam, liberalna ekonomija, osloba|anje ekonomije od politike, osnivanje tr`i{ta. Ja mislim da }e se te dve opcije sve vi{e kristalisati kao jedine i da }e onda biti mnogo racionalniji izbori, kada narod ne budu zbunjivali neki Dinki}i, Vuk Dra{kovi}, Ko{tunica vi{e i ne mo`e, ali i on je to radio, Boris Tadi}. Posta}e jasno {ta su na{a dva
Sr|a Popovi}

176

jedina puta, izme|u kojih srednji ne postoji. Mislim da }e Demokratska stranka do`ivljavati ono {to je do`iveo Ko{tunica kada je hteo da izigrava centar, a to zna~i ne samo osipanje, nego i cepanje. O~igledno je nezadovoljstvo svih ljudi koji optiraju za tu zapadnu i evropsku varijantu. Oni ne mogu da shvate kako se to Tadi} slepo i na poni`avaju}i na~in lepi uz Ko{tunicu, koji je ve} oti{ao totalno prema radikalima. DS ve} biva percipiran kao interesna grupacija. Ho}ete upravne odbore, ho}ete ministarstva, ho}ete da imate predsednika, ali ~emu sve to? – Pa, ni~emu, samo da zadovoljite svoje apetite. Oni sve vi{e tako bivaju percipirani i ljude to {to slepo slede Ko{tunicu vre|a. Pa je l’ ne vidi{, bre, da ti je zavukao ruku u d`ep, vadi {ta god ho}e, a ti se ne usu|uje{ ni da protestuje{?

05.10.07.

Svetlana Luki}: Jedan ~lan glavnog odbora DS-a nam je rekao pravdaju}i poteze Tadi}a da se oni posle atentata na \in|i}a pla{e Ko{tunice. Sr|a Popovi}: To mogu da razumem, ako uzmete u obzir kako je Ko{tunica o~istio Demokratsku stranku od nepo`eljnih ~lanova koji su `eleli da ostanu na liniji \in|i}eve vlade. On je sve po~istio i jasno im stavio do znanja – Ili ste mi svi neprijatelji ili }ete da o~istite ovo. I oni su sve to o~istili. To je bio njihov prvi poraz, kada su pokazali da nemaju odgovor na te ucene, da im je suvi{e stalo do toga da zadovolje svoje apetite i da }e se povinovati svim opscenim zahtevima koji dolaze s te strane. Zoran \in|i}: /opis inauguracije Vojislava Ko{tunice za predsednika SRJ u knjizi Vesne Mali{i}/
U centru Sava sve je izgledalo glamurozno, dolazili su ministri spoljnih poslova Gr~ke, Norve{ke, razni izaslanici, ali se ose}alo da je sve fasada bez supstance. Ose}alo se da tu nema vlasti i da sve mo`e da bude vrlo prolazno. Imaju}i u vidu iskustva Aljendea, Gerenskog i drugih bezubih gra|anskih revolucija koje su po~injale narodnim entuzijazmom, a zavr{avale krvavim obra~unima i preuzimanjem kontrole od vojske, sve vreme sam imao neprijatan ose}aj da ni{ta nije zavr{eno i da vrlo brzo stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu. Tih no}i nisam mogao da spavam, jer sam imao ose}anje mu~nine da je sa svakim satom na{a pozicija gora, a da u javnosti izgleda bolja.

Mediji su bili puni pri~a o pobedi, a kada se ~ovek zapita {ta je garant da ona opstane, onda shvati da nema nikakvog garanta. I kada se upita gde je vlast kada mi odemo ku}i, onda shvati da vlasti nema. Ona postoji dok smo skupljeni, kada se razi|emo, nje vi{e nema. A kada se upitamo da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcioni{u i kada oni nisu tu, odgovor je – imaju. To je zna~ilo da su prakti~no ve} 6. oktobra bili u prednosti u odnosu na nas.

Sr|a Popovi}

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik, slu{ali ste Biljanu Srbljanovi}, Miljenka Deretu, Nenada Proki}a, slu{ali ste ono {to nam je od 2004. do 2006. godine govorio Dragoljub Sto{i} i advokata Sr|u Popovi}a. Idu}eg petka ponovo Pe{~anik, nastavljamo da lovimo ~udovi{ta mre`om za leptire. Do vi|enja.

12. 10. 2007.

SIGURNA KU]A SRBIJA
Kordon policije nikada do sada nije u{ao u d`amiju u ~i. zmama... Dubina misli i {irina du{e jednog naciste mo`e se preci. zno izmeriti samo kur{umom... Ljudi koji dugo trpe nepravdu imaju pravo da uzmu prav. du u svoje ruke...

Muamer Zukorli}, muftija, Rajko \uri}, iz Romske partije, Teofil Pan~i}, novinar, Miljenko Dereta, iz Gra|anskih inicijativa, Biljana Kova~evi}-Vu~o, iz Komiteta pravnika za ljudska prava

Svetlana Luki}: Vesti u Srbiji su ove nedelje po~injale sa – Situacija je sada mirna, ali napeta, sukobile su se dve grupe vernika, odbornik bacio suzavac, kamenice u Novom Sadu, policija upada u d`amije i {ikanira imame, privodi neonaciste, privodi odbornike... Nasilje se opet valja ovom zemljom, a predsednik vlade i predsednik dr`ave posti`u neverovatne uspehe na diplomatskom planu. Ko{tunica se bije za me|unarodno pravo, a predsednik Tadi} na ministarskoj konferenciji @ivotna sredina za Evropu, koja se odr`ava u Beogradu, predla`e akciju pod nazivom – Nulta emisija, nula poreza.
Predsednik je predlo`io da se emisija {tetnih gasova smanji na petinu, dakle, ne za petinu, nego na petinu. Predsedniku pamet ne smeta i nastavlja svoju borbu za mir i prosperitet u svetu, a i {ire. Decenijama se mnogi ozbiljni politi~ari bore za svaki promil smanjenja zaga|enja, a na{ lepi, visoki predsednik ne}e da igra na sitno nego – da smanjimo odmah to |ubre i da `ivimo kao Porodica bistrih potoka. I to predla`e predsednik zemlje u kojoj `enama u Boru i Pan~evu od zaga|enosti pucaju najlon ~arape i u kojoj se de{ava redovni pomor ribe u rekama. Toliko smo ribe potamanili da vi{e ne}emo mo}i da slavimo Svetog Nikolu kao posnu slavu. Ne}e biti ribe za svakog srpskog doma}ina i mora}emo, bra}o Srbi, sestre Srpkinje, da pre|emo na gicetinu, {to bi predsedniku verovatno bilo posebno milo. Predsednik i premijer su od dr`avni~kih aktivnosti ove nedelje imali i veoma bitan susret sa Gaspromom. O toj ruskoj dr`avnoj kompaniji koja ho}e da kupi NIS i ko zna {ta jo{ u Srbiji izve{tavalo se kao da je u pitanju neka li~nost: Gasprom je bio u odvojenim posetama kod predsednika i premijera, Gasprom je dodao, Gasprom je podvukao... Taj Vladimir Vladimirovi~ Gasprom je ovih dana sredio stvari sa formiranjem vlade u Ukrajini ne{to br`e nego {to je predvi|ao, pa je na{ao vremena da svrati u prijateljsku i radnu posetu Srbiji. U me|uvremenu su podeljena javna preduze}a, ministri poklanjaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi hotele, motele, konobarice, konobare i sav prate}i inventar. A Islamska zajednica Srbije danas u Domu narodne skup{tine organizuje prijem povodom Bajrama. Ve} su neki upozoravali da }e iz toga mnogi izvu}i zaklju~ak da je skup{tina stala na stranu samoproklamovane nove Islamske zajednice, koja nema upori{te kod vernika u Sand`aku, dakle, da se vlasti iz Beograda direktno me{aju u ono {to se doga|a u Sand`aku, odnosno da se me{aju na

182

potpuno pogre{an na~in. Uvek mi je zanimljivo da ~ujem {ta ima da ka`e fini de~ko Oliver Duli}, predsednik skup{tine – Ne `elim da se me{am u taj sukob ni na koji na~in, ali moram da ka`em da sam otvorio vrata Islamskoj zajednici, da mi je jako `ao {to je do{lo do sukoba. Me|utim, ne mo`e da se otkazuje ne{to {to je organizovano unapred, gde je pozvano {est stotina ljudi i {to direktno politizuje problem koji postoji unutar njih, ka`e predsednik Duli}. Spremilo se pi}e i ~ast i to ne treba da se baci i zato }emo primiti ove pu~iste iz Islamske zajednice. A vi na po~etku Pe{~anika slu{ate muftiju Muamera Zukorli}a.

12.10.07.

Muamer Zukorli}: Mislili smo da se nikada ne mo`e desiti da kordon policije u|e u d`amiju u ~izmama, privode}i visokog funkcionera Islamske zajednice i jo{ jednog imama u policijsku stanicu. Dakle, to se nikada nije desilo ni u proteklom stolje}u, ni u vrijeme Milo{evi}a, a evo, na`alost, desilo se prije neki dan u Sjenici. Situacija jeste napeta i pitanje je kako }e se razvijati. Nema sumnje da postoje dvije mogu}nosti i obje se ti~u odnosa dr`ave prema zakonu. U zakonu jasno stoji da mo`e postojati samo jedna Islamska zajednica u dr`avi kao tradicionalna i, s druge strane, jasno stoji da je dr`ava obavezna da {titi i asistira implementaciji odluka legalnih organa Islamske zajednice. U ovom slu~aju se ne po{tuje niti jedno niti drugo, dakle, dr`ava ne po{tuje prava tradicionalne Islamske zajednice. Tako|er, dr`ava se licemjerno odnosi prema ovim drugim problemima. U slu~aju Prijepolja i Sjenice policija je bila potpuno tendenciozna i upravo smo imali tamo ljude koji su prstom upirali koga }e policija da privodi, da hapsi. Kasnije smo dobili obavje{tenja da se ne radi ni o kakvom nalogu iz vrha ministarstva, ve} o elementarnoj zloupotrebi. Ju~e smo dobili i, putem medija dodu{e, informaciju da je rukovodilac te akcije suspendovan, ali sve to nije dovoljno jer je ~in koji se odigrao u toj d`amiji besraman.
Dakle, ovdje imamo licemjeran odnos dr`avnih vlasti, mi o~ekujemo od dr`ave da ona po{tuje sopstvene zakone i to je prvi korak u pravcu stabilizacije. U protivnom, ako dr`ava ne po{tiva zakon, to sugeri{e da ni drugi ne treba da ga po{tivaju, a to zna~i bezakonje, bezakonje je haos, haos je plodno tlo za nasilje, a to je jednosmjerna ulica, koja sigurno nije dobra.

Svetlana Luki}: Ministar Naumov, koji je ministar vera u sada{njoj vladi Vojislava Ko{tunice, je rekao da je to problem u islamskoj zajednici i da je najbolje {to dr`ava mo`e da u~ini da se ne me{a. Muamer Zukorli}: Pa ~ujte, naravno da dr`ava ne treba da se mije{a u u unutarnja pita- Muamer Zukorli} nja Islamske zajednice, ne treba da se mije{a u to tko }e biti na ~elu Islamske zajednice, kako }e izgledati njena unutarnja struktura, ali dr`ava je sebe obavezala ~lanom sedam Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama da }e za{titi poredak Islamske zajednice. A u ovom slu~aju mi imamo udar na poredak Islamske zajednice. Dakle, grupa ljudi, ina~e biv{ih saradnika obavje{tajnih slu`bi, pomognuta Sulejmanom Ugljaninom i jo{ nekim kriminalcima iliti tajkunima odlu~ila je da neke objekte i dijelove Islamske zajednice otrgne i prika~i ih nekakvoj fiktivnoj islamskoj zajednici porodice Jusufspahi} u Beogradu. Dakle, to je udar na sistem, to je udar na poredak. Tom poretku se garantuje za{tita od dr`ave, prema tome, ako se u jednoj porodici prekora~e elementarni oblici pona{anja, policija mora da interveni{e. Re}i – Ne}emo da se mije{amo – je jo{ jedan oblik licemjerstva. To prosto ne dolazi u obzir, dakle, dr`ava mora po{tivati sopstveni zakon. I to je svojevrsno taktiziranje koje potvr|uje da su dijelovi dr`avne vlasti upleteni u ove aktivnosti protiv Islamske zajednice i prosto imam osje}aj da netko i{~ekuje da se sve to preokrene. Islamsku zajednicu je trebalo okupirati u po~etku i skinuti njenog poglavara. Po{to se u tome nije uspjelo, ajde sada, dobro, neka se bar jedan njen dio otrgne, pa }emo ih imati dvije, pa onda tri, pa ~etiri, pa pet, ne znam koliko islamskih zajednica. Prije nekoliko mjeseci su postavljali jednog reisulemu u Beogradu, sada postavljaju drugog, bog zna kada }e tre}ega. Kada su svetinje u pitanju, stvari se ne mogu tek tako relativizirati. Svetlana Luki}: A {ta mislite da je njihov glavni cilj? Muamer Zukorli}: Cilj je kompleksan. Ugljaninu kao jednom od klju~nih nosilaca ove akcije cilj je da Islamsku zajednicu oslabi kako bi je stavio pod svoju kontrolu. Naravno da mu je klju~na prepreka za to sada{nje rukovodstvo, sa mnom na ~elu. Dakle, on smatra da bi Islamsku zajednicu mogao staviti pod svoju kontrolu i tako je pretvoriti u svoj glasa~ki

184

mehanizam, {to jeste bila njegova `elja jo{ od devedesetih. Ja }u podsjetiti da su prije 1993. godine, kada sam ja postao muftija, imami u d`amijama govorili da ko ne glasa za Sulejmana Ugljanina nije musliman. Ja sam, naravno, svojim dolaskom i reformama u Islamskoj zajednici prekinuo tu praksu i evo, sada pla}am ra~une zbog toga. Dakle, to su o~ito njegove ambicije. [to se ti~e ovih imama, koji su ranije bili saradnici obavje{tajnih slu`bi, oni su o~ito htjeli da povuku potez vi{e, jer poznato je javnosti da sam prije nekoliko mjeseci tra`io od predsjednika dr`ave i premijera da nam dostave dosjee biv{ih saradnika obavje{tajnih slu`bi iz Islamske zajednice. Oni to nisu uradili, ali o~ito su se ovi upla{ili da }e oni to mo`da nekada i uraditi i onda su htjeli da se za{tite ovim poku{ajem pu~a, pa da oni postanu poznati kao netko tko ho}e da mijenja poredak i ~elnika Islamske zajednice. Ina~e, ne treba neka velika pamet, niti neko veliko poznavanje prilika u Islamskoj zajednici da bi se primijetilo koliko su stvari neprirodne, koliko su u su{tini informbiroovski postavljene. Recimo, stvari idu ovako – grupa ljudi iz nekoliko lokalnih odbora Islamske zajednice skuplja se u gradskoj kafani hotela Tad` u Novom Pazaru i sastan~e od pono}i do pet sati ujutro. Nakon toga dostavlja se u Islamsku zajednicu zahtjev da muftija podnese ostavku za tri sata, pri ~emu se zna da je tog trenutka muftija u Maroku u zvani~noj posjeti kao gost marokanskog kralja. Zamjenik muftije je tog trenutka u zapadnoj Evropi. Istoga dana se objavljuju informacije kako je navodno neki sabor zasjedao i kako je smijenio muftiju i kako je izabrao ovoga za reisa i tako dalje. Sve se to de{ava za ukupno petnaest sati. E, jo{ je dolilo ulje na vatru i pona{anje srpskih medija koji nisu prvo provjerili {to je to rijaset, {to je to me{ihat, tko mo`e da postavlja, tko mo`e da smjenjuje, ve} su sutradan svi objavili naslove – Smijenjen muftija Zukorli}, izabran reis-ulema, rasformiran me{ihat Islamske zajednice u Srbiji i tako dalje. Dakle, nastala je op{ta hajka koja je trajala nekoliko dana. Nitko nije kazao – Poku{aj smjene ili da bar postavi pitanje valjanosti te odluke. A lai~ko-politi~kim jezikom kazano, to je kao kada bi se sastali predsjednik op{tine Svilajnac, Trstenik i Jagodina sa svojim odbornicima i kazali – Mi dajemo rok od nekoliko sati predsjedniku republike da podnese ostavku, a ako ne podnese ostavku, mi }emo izabrati novoga predsjednika i priklju~iti se Moldaviji. To tako izgleda i ima i tu te`inu, ali mediji to nisu tako predstavili, nego tek sada po~inju jedan po jedan da nam daju ne{to ve}i prostor. Tek sada se informi{u o tome kako funkcioni{u Islam-

12.10.07.

ska zajednica, Fakultet za islamske studije, medresa, sistem dje~jih vrti}a, novina Glas islama i ostale ustanove koje funkcioni{u pri me{ihatu. Niti jedan od petnaest ~lanova me{ihata, koji je vlada Islamske zajednice, nije oti{ao sa tom {akom pu~ista. O tim ~injenicama nitko ne govori.
Muamer Svetlana Luki}: Zukorli} Gospodine Zukorli}u, koju ulogu mislite da su imale vlasti iz Beograda u tome i {ta mislite da je njihov cilj?

Muamer Zukorli}: Postoje pojedinci iz kruga premijera Ko{tunice, koji po osnovu koalicije sa Sulejmanom Ugljaninom asistiraju koliko mogu nastoje}i da se prikriju. Naravno, imamo sada i tu licemjernu politiku mog navodnog prijatelja, predsjednika Tadi}a, koji sada {uti i prosto ne zna da postojimo, a neposredno prije izbora je bio u Novom Pazaru, posjetio me i sve su to mediji propratili. A {to se ti~e cilja svih njih, o~ito bi im dobro do{lo da na ~elu Islamske zajednice bude netko kome je ki~ma malo mek{a, netko tko bi bio spreman da se odrekne dijela svog dostojanstva, jer Bo`e, ta Islamska zajednica za koju nitko nije ni znao da postoji, a ona ozbiljno postoji preko stotinu godina, sada je postala faktor, koji ima svoje {kole, svoj sistem, svoje organizacije, koja je najzaslu`nija za osnivanje internacionalnog univerziteta koji ima preko tri hiljade studenata. Jo{ se taj univerzitet drznuo, pa je napravio svoje departmane u Ni{u, Beogradu, Pan~evu i Subotici, na kojima se {koluju nemuslimani. Kakav je to muftija koji je uspio dobiti toliko povjerenja pravoslavnih, odnosno srpskih studenata? U svakom civilizovanom dru{tvu to bi bilo pozdravljeno, jer je taj univerzitet jedina multietni~ka ustanova u Srbiji. Da je sre}e, na sva vrata bi se o tome zvonilo, da se Srbija pohvali pred doma}om i stranom javno{}u da postoje takva dvosmjerna kretanja. Do sada se samo moglo i}i iz Beograda prema Novom Pazaru, a nikada se nije moglo desiti da ne{to ide iz Pazara prema Beogradu ili drugim gradovima. Sada imamo, dakle, taj civilizacijski momenat, ali o~ito je ono {to je u razumnom svijetu prednost, kod nas nedostatak. I ono {to se u svijetu nagra|uje, kod nas se ka`njava.
Naravno da se nekome nije dopalo {to se ja nisam saglasio s na~inom na koji je donesen Ustav Republike Srbije i s ~injenicom da s Bo{njacima o tome nitko nije razgovarao. Naravno da se nekome nije dopalo

to {to se nisam pojavio u zgradi parlamenta Srbije na progla{enju tog ustava i naravno da su imali uvijek de`urnog Jusufspahi}a koji }e se uvijek pojaviti, koji ne postavlja nikakve uslove, ~ije pojavljivanje je uvijek tako jeftino i dostupno. O~ito da je svakoj vlasti uvijek lak{e da ima poltrone nego partnere. I o~ito da je nekome stalo do toga da oslabi mo} Islamske zajednice, njenog muftije, odnosno tog me{ihata.

186
Svetlana Luki}: Kako se u sve ovo uklapaju doga|aji sa vehabijama? Muamer Zukorli}: Ta grupa ljudi ekstremista u ime vjere se potpuno uklapa u permanentne napade na Islamsku zajednicu. U junu 2006. godine bio je napad na Islamsku zajednicu u poku{aju da se otme zgrada islamske ustanove kako bi se prodala nekim novopazarskim tajkunima. Islamska zajednica se brani okupljanjem vjernika i imama. U septembru, za vreme mitinga Sulejmana Ugljanina na gradskom platou u blizini te zgrade, grupa njegovih huligana upada u zgradu i potpuno je demolira. Nakon toga Sulejman Ugljanin se pojavljuje u javnosti i pred medijima izjavljuje da me{ihat Islamske zajednice vi{e ne postoji, da je ukinut, da ga on ukida, a da }e pitanje vjerskog `ivota Bo{njaka biti u nadle`nosti bo{nja~kog nacionalnog vije}a Sulejmana Ugljanina. Ne prolazi vi{e od mjesec dana i de{ava se napad te grupe ekstremista koji `ele preoteti Arab-d`amiju. Ne prolazi nekoliko mjeseci i progla{ava se Hamdija Jusufspahi} za reis-ulemu u Beogradu. Ne prolazi nekoliko mjeseci i de{ava se incident sa istom grupom ekstremista i onim silnim naoru`anjem. Sve te mjesece prate mnoge prijetnje meni, da }e me likvidirati, da bi to kulminiralo na dan prije objediniteljskog sabora 27. marta, kada je reis-ulemi Mustafi efendiji Ceri}u iz Sarajeva poslata prijete}a poruka na telefon. Dakle, sve se ovo de{ava u godinu i po dana i apsolutno je sve povezano.
Ako je netko pratio program regionalne televizije, ina~e zvani~nog servisa Sulejmana Ugljanina, po na~inu izvje{tavanja te televizije zna}ete o ~emu se radi. Recimo, evo ju~e je Ko{tunica pustio neke deklaracije izme|u Ljaji}a i Ugljanina, kojima se navodno pozivaju ljudi na mir, na strpljenje i tako dalje. Regionalna televizija, zvani~na Ugljaninova televizija to uop{te nije ni objavila. Eto koliko su ozbiljno to potpisali. Zna~i, njegov Bajram Omeragi} je to potpisao u Beogradu da bi gore ostavio utisak pred vladom kako je on, eto, za smire-

12.10.07.

nje situacije, ali po{to im ne odgovara da se ovdje situacija smiri, izmi{ljenim saop{tenjima nekih navodno njihovih administrativnih jedinica Islamske zajednice di`e se tenzija. Dakle, u svim tim aktivnostima zadnjih godinu i po dana zajedni~ki imenilac je Ugljanin.

Svetlana Luki}: Danas ~itam naslov u nekim novinama – Imami sva|aju narod. U in- Muamer Zukorli} tervjuima sa gospodinom Jusufspahi}em potencira se teza da gospodin Jusufspahi} i njegovi istomi{ljenici `ele da budu lojalni gra|ani zemlje Srbije, za razliku od vas, ~ija domovina je Bosna i Hercegovina. Muamer Zukorli}: Prvo, mene su usta zaboljela govore}i u svim svojim javnim nastupima da je Srbija moja domovina. Ali ako ka`emo jednom, to je malo. Ni pet puta opet nije dovoljno i opet }emo u slijede}em nastupu to morati da ponovimo. To je sastavni dio na{eg opstanka ovdje. Ako slu~ajno jednom zaboravim da to ka`em, onda dolazi takva kvalifikacija – Ovaj ho}e da nas vodi u Sarajevo. I ovi na{i jadnici su to shvatili i onda idu na jeftinu promociju igraju}i na taj kvazisrpski patriotizam ili srpski kvazipatriotizam ili prosrpski kvazipatriotizam. To su obi~ne nebuloze. Prvo, ja postojim u Sand`aku ~etrnaest godina kao muftija i do sada sam imao hiljadu izazovnih situacija u politi~kom smislu: rat u Bosni, rat na Kosovu. Da sam htio pokazati svoje politi~ke aspiracije u vidu secesije naravno da sam ih mogao iskazati. Drugo, za{to bih ja povezivao Islamsku zajednicu u Sand`aku i Pre{evu i Vojvodini ukoliko me zanima secesija i veza s Bosnom? Pa to nema nikakve logike.
Za{to bih osnivao internacionalni univerzitet koji ima departmane u Beogradu, Ni{u, Pan~evu i Subotici, a ne sand`a~ki nacionalni univerzitet? Prema tome, to je zaista jeftin trik onih koji istovremeno smatraju normalnim da vladika Srpske pravoslavne crkve u Bijeljini, Trebinju i Banjaluci ima svoga patrijarha u Beogradu. Svatko }e re}i – to je vi{e nego normalno, je li tako? Ali ako im ka`ete da muftija u Sand`aku mo`e imati duhovnu vezu s poglavarom u Sarajevu, e, onda je to izdaja, secesija. Zaista ne mogu da shvatim da netko mo`e da bude toliko drzak i ne~astan. [to se ti~e politi~kog funkcionisanja Sulejmana Ugljanina, ono je jasno. devedesetih on je imao ekstremne zahtjeve tipa – Sand`ak republika ili specijalni status, ~ak i organizovanje paravojnih mehanizama da se to ostvari. Zbog toga je bio optu`en i morao je bje`ati u Tur-

188

sku. Onda se vratio pod nerazja{njenim okolnostima i ista dr`ava koja ga je optu`ila ga je sada do~ekala, a da njegov predmet nikada nije procesuiran. Onaj koji je ekstreman mora i}i u drugu krajnost, iz ekstremizma se izvla~ite tako {to idete u izdaju. To je ono {to se desilo sa Ugljaninom – da bi lije~io ili isplatio svoj ekstremizam, on je morao i}i u izdaju i prodaju sopstvenih nacionalnih interesa i politi~kih ciljeva koje je sam proklamovao. E, kada se to desilo, ostaje samo jedan cilj, a taj je opstati po svaku cijenu na polo`ajima vlasti. I onda se tu tra`e partneri, podupira~i. Dok je to Tadi}, ide s njim, pa kad to pukne, ide s Ko{tunicom, pa mo`e i s Palmom, mo`e i s Veljom Ili}em, mo`e sa svakim, tu vi{e nema nikakvog principa. U ~emu grije{e oni koji mu postaju partneri iz Beograda? Oni prave istu gre{ku koja se pravila na Kosovu. Na {ta prije svega mislim? U Titovo vrijeme predstavnici Kosova bili su istovremeno lojalni ovoj dr`avi, ali isto tako i zastupali autenti~ne interese Albanaca na Kosovu. Me|utim, kada je Milo{evi} po~eo da kontroli{e ili htio da kontroli{e Kosovo pomo}u poltrona poput Sejda Bajramovi}a, Rahmana Morine, Red`epa Hod`e, znamo {ta se desilo. To isto sada ~ini vlast u Beogradu – ona `eli kontrolirati Sand`ak posredstvom poltrona, a ne posredstvom autenti~nih predstavnika sand`a~kog interesa, koji bi istovremeno bili patriote i bili lojalni dr`avi. I na`alost, tu imamo sljepilo iz Beograda i onda se o~ito za sitni strana~ki interes prodaje op{ti nacionalni, dr`avni interes.

12.10.07.

Svetlana Luki}: U pro{lom razgovoru za Pe{~anik rekli ste re~enicu od koje me je podi{la jeza – Da li je potrebno da po~ne da se puca u Sand`aku i da ljudi po~nu da ginu, da bi Beograd shvatio {to se dole doga|a? Rekli ste – Da li mi treba da uzmemo pu{ke u ruke? Muamer Zukorli}: Upravo tako, jeste, ~ak sam mo`da napravio pore|enje Pre{evske doline i Sand`aka, pa sam kazao da evo, tamo su ljudi uzimali pu{ke u ruke i onda je pa`nja, i vlade Srbije i me|unarodne zajednice okrenuta tamo. A taj fini sand`a~ki narod, pacifisti~ki je izdr`ao i cijepanje Sand`aka od Bosne i cijepanje Sand`aka izme|u Srbije i Crne Gore i izbacivanje iz ustava i nametanje nacionalnih simbola, ma koliko oni iritirali emocije. Sve to je sand`a~ki narod izdr`ao i odr`ao svoju pacifisti~ku orijentaciju. Uz sve ovo {to mi radimo ili konkretno {to ra-

dim ja, da budem direktan, dakle, i dalje se to ne prepoznaje kao vrlina, ve} se prosto sti~e zaklju~ak – Dobro, oni su mirni, ne}e praviti problema zato {to su slabi. Na`alost, ovdje ima sve vi{e mladih ljudi koji sasvim druga~ije rezonuju. Kada sam razgovarao s nekim ~elnicima dr`ave, da ih ne pominjem poimence, govorio sam im – Ljudi moji, dovoljno je da se desi radikalizacija emocija u jednom narodu i uvijek }e se na}i netko tko }e da zapali taj upalja~ u sobi punoj plina. Zna~i, treba izbaciti plin iz sobe, a onda nije problem ni ako se netko bude igrao upalja~em. Dakle, stojim i sada iza tog stanovi{ta i mislim da se ovaj prostor gura u nasilje.

Muamer Zukorli}

Svetlana Luki}: Postavi}u vam jo{ jedno nekorektno pitanje. Zamislite slu{aoca koji je Srbin, pravoslavac, kojem muslimani nisu ba{ mili. Zbog ~ega bi on trebalo da brine o tome {ta se doga|a u Sand`aku? Ovde se ima utisak da su to va{a posla dole, da }e to nekako da se lokalizuje, do}i }e na{a `andarmerija i sredi}e stvari. Muamer Zukorli}: Pitanje je kolika je svijest ljudi u zajedni~koj zgradi u kojoj `ive. Ako su ljudi svjesni, onda sigurno ne}e dozvoliti da izbije po`ar u podrumu, niti u jednom stanu, jer znaju da po`ar ne mo`e lako da se dr`i lokalizovanim, iako postoje vatrogasne slu`be. Tamo gdje je te po`are gasila `andarmerija, ili bilo koja druga specijalna jedinica, vidjeli smo kako ih je spasla i dokle je to do{lo. Ja mislim da svatko treba da je zabrinut. Politika ima jednu ru`nu logiku – nije bitno tko {to mo`e uraditi dobro, nego je bitno tko {to i koliko mo`e uraditi zlo i po tome se mjeri politi~ki uticaj. To je logika i onih pu{aka iz {ume o kojima sam govorio u va{oj pro{loj emisiji. Svaki gra|anin treba da je zabrinut da se lekcije s Kosova, iz Pre{eva i iz drugih dijelova biv{e Jugoslavije prihvate prije nego {to za to bude kasno. Svetlana Luki}: Bio je ovo sand`a~ki muftija Muamer Zukorli}, a vi sada slu{ate muziku iz filma Grbavica, u kojem igra Mirjana Karanovi}. kad procvatu behari
(http://uk.youtube.com/watch?v=rtRAmUhYnSM)

190

Ovu bo`anstvenu pesmu iz filma Grbavica zavr{io je hor Pontanima. U nastavku Pe{~anika slu{ate gospodina Rajka \uri}a, jednog od predstavnika Roma u skup{tini Srbije. Osamnaestog oktobra u Beogradskoj ulici bi}e postavljena spomen-plo~a Du{anu Jovanovi}u. Da vas podsetim, Du{ana Jovanovi}a, desetogodi{njeg romskog de~aka je pre deset godina pretukla na smrt u Beogradskoj ulici grupa skinheda, kako je rekla policija. Naravno, u me|uvremenu nisu prona|eni krivci. Bilo je nekih problema u vezi s ovom spomen-plo~om, koji su na sre}u re{eni, tako da }e je u ~etvrtak otkriti predsednik Boris Tadi}. Ali da ~ujete genezu tog slu~aja, govori gospodin Rajko \uri}.

12.10.07.

Rajko \uri}: Mi smo najpre `eleli da plo~u postavimo u Beogradskoj, tamo gde je Du{an Jovanovi} ubijen. Onda je bilo malo otpora stanara koji tu `ive, ali znate, ljudi su ljudi. Kada je re~ o pojedincima, meni to nikada nije problem. Kada sam `iveo u Berlinu, gazda kod kojega sam stanovao jednoga dana mi je rekao – Nama za vreme Hitlera nije bilo lo{e, jer nismo pla}ali porez. Ljudi su ljudi, ali za mene problem nastaje onoga ~asa kada ljudi na vlasti, recimo jedan ministar, ka`u – Mi pred Stojadinovi}em moramo stajati u stavu mirno. To je za mene klju~ni problem. Ili kada dr`avna institucija poku{ava na ovaj ili onaj na~in da se stavi na stranu fa{ista i Hitlerovog nakota. To je jako ozbiljna stvar.
Onda smo hteli da postavimo tu plo~u preko puta Narodnog pozori{ta, gde postoji plo~a ubijenom premijeru Zoranu \in|i}u. Uverili su me da taj park za godinu dana ne}e postojati, video sam i plan. I po{to smo razumni ljudi, prihvatili smo Beogradsku, jer je to i bila na{a prvobitna ideja. Taj u`asan doga|aj koji su po~inili neofa{isti je bio logi~na posledica stanja u Srbiji. Devedesetih godina je po~ela fa{izacija Srbije, od koje se, na`alost, do dana{njeg dana nismo oslobodili. Romi su i danas `rtve raznih skinheda, neofa{ista, neonacista, desnoradikalnih grupa. Borba protiv fa{izma i nacizma ima dva puta. Jedan jesu zakoni i dr`avni organi. Nedavno sam citirao jednog pre`ivelog zato~enika Au{vica – Dubina misli i {irina du{e naciste mo`e se precizno izmeriti samo kur{umom. Kada zakazuju dr`avni organi i zakoni, a to je bio slu~aj u ^ehoslova~koj posle raspada zemlje, ja sam kao predsednik Svetskog kongresa Roma tra`io da se romsko stanovni{tvo naoru`a i odbrani se od tamo{njih fa{ista. Ako, dakle, na{a dr`ava ne bude efikasna u borbi protiv toga zla, onda }u ja to tra`iti i u Srbiji.

Meni pri~e da u Srbiji ima samo dvadesetak takvih nisu nipo{to uverljive. ^ak i da ih je samo dvadesetak, za Jevreje i Rome dovoljan je jedan i taj jedan mo`e da predstavlja opasnost za demokratiju i za one koji su bili najve}e `rtve nacizma i fa{izma. Ne zaboravimo da je, prema najnovijim istra`ivanjima koja je sproveo Institut za jugoisto~nu Evropu u Minhenu, najvi{e neonacista, neofa{ista u jugoisto~noj Evropi u Hrvatskoj i Srbiji. ^ak i u Rusiji, koja je ogromna zemlja, nema ih vi{e od osamdeset hiljada, a kod nas ih je vi{e od dvesta pedeset hiljada, jer fa{isti i neonacisti nisu samo oni koji ispisuju kukaste krstove. Tu ima salonskog fa{izma, misaonoga, tu su na{e katedre, tu su na{i pisci, novinari. Ne budimo kratkog pam}enja, Hitler je zapo~eo svoju epohu sa samo deset hiljada ~lanova partije. Mi za genocid imamo termin etni~ko ~i{}enje, {to je zapanjuju}e, alal vera onome ko je te la`ne termine izmislio. Skinhedi, kao {to pokazuju nau~na istra`ivanja, ne pisanje u dnevnoj {tampi, su grupe ~ije je duhovno izvori{te izvorni fa{izam i nacizam, po~ev od literature, preko simbola do na~ina organizovanja, pa sve do onih koji su na njihovoj meti. Na njihovoj meti su prvi Jevreji, drugi – Romi, tre}i – borci za ljudska prava i ~etvrti – borci za demokratiju. Dakle, isti redosled koji je bio i u nacisti~kim programima, tu nema nikakve razlike. Ali nemojmo imati iluzije, Stefan Cvajg, veliki pisac je rekao – Fa{isti ne dolaze s no`em u zubima. I upravo tu re~enicu treba da imamo u vidu i ja sam to javno u parlamentu rekao – To je hitlerovski nakot i s hitlerovskim nakotom nema dijaloga, jer za dijalog je potreban logos, um i razum. Taj koji nema um i razum ne zaslu`uje da se s njim vodi bilo kakav dijalog.

Rajko \uri}

Svetlana Luki}: Bio je ovo gospodin Rajko \uri}. U nastavku emisije slu{ate {ta su na promociji Pe{~anika u Ni{u govorili Teofil Pan~i} i Miljenko Dereta. Tema je bila i antifa{isti~ki skup u Novom Sadu. Teofil Pan~i}: [ta se to desilo u Novom Sadu i da li je to {to se desilo ne{to novo ili je to ne{to {to smo ranije ve} gledali? ^ovek kojega zovu Firer najavio je za 7. oktobar 2007. godine skup. On nije rekao da je to okupljanje Hajnrihu Himleru u ~ast, mada to jeste dan ro|enja Hajnriha Himlera. Da to nije puka paranoi~na slu~ajnost, podseti}u vas da u odli~noj drami Pred penzijom Tomasa Berharda, koja se sada igra u Beogradu u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, postoji lik ostarelog

192

SS-ovca, koji ima svoj privatni, tajni ritual. Po{to je to Nema~ka posle Drugog svetskog rata, on to mo`e da radi samo u svojoj sobi, a ne na ulici. I svakog 7. oktobra on dolazi ku}i s posla, obla~i SS uniformu i taj dan i ta no} su posve}eni ro|endanu Hajnriha Himlera. Ima ne{to kod tih neonacista {to ih posebno paraerotski uzbu|uje u vezi s Himlerom i konc-logorima koje je on dr`ao. Dakle, ljudi kao taj Firer ne}e taj skup nazvati – u po~ast Hajnriha Himlera ili arijevske rase, koja odjednom obuhvata i Srbe, nego }e to da nazovu mitingom za jedinstvo Srbije, za odbranu od svih silnih srpskih du{mana i tako dalje. To je vrsta poku{aja penetracije tog bizarnog, neonacisti~kog podzemlja u ne{to {to je na{ mejnstrim, uobi~ajeni nacionalisti~ki diskurs. Meni se ~ini da su ti besmisleni, beslovesni klinci zapravo vrsta dekadentne karikature onoga {to ve} dvadeset godina vileni ulicama na{ih gradova. Jednog tako|e oktobarskog dana, ali ve} prili~no davne 1988. godine odigrava se radnja poludokumentarca @elimira @ilnika. Tu vidite ljude koji vi~u, vidite kako razmi{ljaju, kako su organizovani kao prava poslu{na masa koja ide, vi~e, koja je ve} tada markirala neprijatelje u odre|enim nacijama, dr`avama, u odre|enim politi~arima i oni ka`u – Ovi su neprijatelji, ove }emo da pobijemo. To {to se sada, dvadeset godina kasnije, pojavljuje nekakav bizaran Nacionalni stroj je logi~an put dekadencije sumanutog nacionalisti~kog mita. Nisu prava opasnost u Srbiji oni koji veli~aju Adolfa Hitlera, takvih je {a~ica i nikad ih verovatno ne}e ni biti vi{e od {a~ice. Problem je kada taj diskurs, naravno zamaskiran u otad`binoljublje, postane vode}i, dominantni diskurs. Srbija je devedesetih godina `ivela upravo u tome. To {to ti klinci sada urlaju po ulicama devedesetih je bio zvani~ni jezik. Zvani~no se na taj na~in govorilo o veli~ini, izuzetnosti, slavi, jedinstvenosti ovog naroda i zemlje i o du{manstvu svih ostalih, s posebnim naglaskom na susede. Dakle, to je problem i zato mislim da ni reakcija na taj Nacionalni stroj nije bila preterana, naprotiv, ako bi joj se i{ta moglo zameriti, to je da je okasnela. Kamo sre}e da se onda kada se ulicama na{ih gradova valjala ta bulumenta i uzvikivala svoje pogane parole na{la neka druga Srbija, o kojoj mi stalno govorimo i dovoljno glasno rekla – Ne, to ne}e pro}i, ne, to tako ne mo`e, ne u na{em gradu, ne u na{oj zemlji, ne u na{e ime. Ali dobro, da ne idemo u pro{lost. Dominantan jezik ove vladaju}e strukture, ili bar jednog njenog dela, je to {to isuvi{e ~esto, suvi{e upadljivo kore-

12.10.07.

spondira sa jezikom devedesetih godina. Slu{am, recimo, saop{tenje, u kojem se ka`e – Klerofa{isti~ka organizacija Obraz. To jeste klerofa{isti~ka organizacija, ali mi imamo premijera koji je objavljivao autorske tekstove u glasilu te klerofa{isti~ke organizacije. Mi imamo vlast koja je od Srbije napravila neku vrstu unutra{njeg protektorata crkve. Nama je danas crkva ve}a vlast od politi~ke vlasti. Prvi ljudi ove dr`ave idu patrijarhu na noge. Ljudi, to nije normalno, normalno je da bude obrnuto. U Novom Sadu se u nedelju dogodilo i ne{to novo. Ljudi su se skupili i rekli – ^ekajte, ne}e mo}i tako. Ja sam kao neki polunovosa|anin i jako dobro znam taj ose}aj li~ne sramote kada ka`e{ – Ne}e{ u mom gradu, ne}e{ preko mene, mora{ prvo mene da pregazi{, pa ako me pregazi{, onda mo`e{, ali ne pre toga. To je ose}anje samopo{tovanja, koje je ve} bilo toliko isprovocirano da se na to moralo reagovati. I neke re~i koje su upotrebljene, za koje se malogra|anski komentatori svih vrsta sada ka~e, jesu samo iskaz i izraz tog razumljivog gneva, toga kada ti je dosta, kada ka`e{ – ^ekaj, mamlaze, ako su batine jedino {to razume{, treba da zna{ da batina ima dva kraja.

Miljenko Dereta

Miljenko Dereta: Taj doga|aj je po~eo da se odvija jo{ u skup{tini Srbije, kada je Jak{i} iza{ao i rekao ono o romskoj zajednici, posle ~ega se ni{ta nije dogodilo. Dakle, taj ~ovek je imao jedan potpuno fa{isti~ki nastup u skup{tini, a on je jo{ potpredsednik jedne od vladaju}ih stranaka. On je dobio neku opomenu od predsednika skup{tine i ni{ta. Manjine se nisu udru`ile u skup{tini i rekle – Sve dok ovaj ~ovek ima pravo ulaska u skup{tinu, mi ne u~estvujemo u njenom radu. Ja sam o~ekivao da }e bar Ko{tunica da ka`e da je obave{ten o tome. Ni{ta se od toga nije dogodilo i ne}e se dogoditi. Za{to? Zato {to je to politika koja vi{e nije puze}a, nego je to politika koja gubi svoj prostor i u o~ajanju da se o~uva na sceni ide do krajnjeg radikalizma, koji se po sve nas mo`e zavr{iti jako lo{e. Moram da podsetim da je odmah potom skup{tina Srbije promovisana u sigurnu ku}u za Ratka Mladi}a. Da li je fa{izam podr{ka ~oveku koji je optu`en za jedan od najve}ih zlo~ina u Evropi ikada? Skup{tina je postala sigurna ku}a za takve ljude. Ovaj doga|aj je trebalo da poka`e da je Srbija sigurna ku}a za neofa{iste i nacionaliste.
Govorimo o Novom Sadu i Novom Pazaru, u kojima postoje manjine. Ose}a se namera da se opet na toj osnovi izazovu tenzije, jer se preko

194

tog sukoba izme|u Srba i onih koji to nisu iskazuje taj pseudopatriotizam. U nedelju je u Novom Sadu bilo vidljivije ko je odsutan nego ko je prisutan. Bili su odsutni gra|ani Novog Sada koji pripadaju Demokratskoj stranci i to je za mene bilo {okantno. G17 je bio tamo, njihovo rukovodstvo je bilo tamo. Kao gra|anin ja bih o~ekivao da Pajti} i njegovi prijatelji budu me|u gra|anima, rasuti, ne kao grupa, prosto da se vidi koje vrednosti zastupaju. Ja bih o~ekivao ~ak, po{to imam vrlo razvijenu ma{tu, da do|e i Maja Gojkovi} i da u svom gradu poka`e koje vrednosti zastupa. To se, naravno, nije dogodilo. Po{to je moja ma{ta vrlo bujna, ja sam zami{ljao da }e iz onog dvora vladi~inog iza}i Irinej i pridru`iti se skupu. Svako ko nije podr`ao odre|eni sistem vrednosti time je podr`ao onaj drugi. Mi smo danas ~uli jedno nesuvislo obja{njenje u skup{tini, gde je gospo|a Kolund`ija poku{ala da objasni za{to Demokratska stranka nije reagovala. To su ljudi koji su svoju partijsku pripadnost stavili ispred svojih li~nih vrednosti. Onoga trenutka kada vi do|ete dotle, meni postaje potpuno svejedno kojoj partiji ti ljudi pripadaju. Oni su vojnici, a prestali su da budu pojedinci. Ju~e se u Novom Sadu odigrala i prva pojava u na{oj javnosti onoga {to se zove radikalna levica, antiglobalisti. To su neki mladi ljudi koji razmi{ljaju druga~ije od podmladaka bilo koje partije. Kada su se oni pojavili u anarhisti~kim crno-crvenim uniformama i s maskama, kao {to ih gledamo na svim svetskim samitima kada se biju protiv kapitalizma, nastala je konfuzija, jer se nije znalo kojoj strani oni pripadaju. Gra|ani su se upla{ili – Ko su sad ovi? Onda je bilo ono – Ne brinite, to su na{i.

12.10.07.

Teofil Pan~i}: Nedavno sam video na televiziji kako Jo~i}u novinarka postavi za njega neprijatno pitanje, a on na to ka`e – A za koga vi radite? Valjalo bi da radite za svoj narod. A onda ga ona pita – Dobro, a za koga ja to radim? – A, znate vi za koga radite. To jeste fa{isoidni diskurs i mo`e Jo~i} posle kao ministar policije kada do|e do Nacionalnog stroja sto hiljada puta da se pravi antifa{istom i da govori kako }e on to da spre~i, ali onim primerom sa televizije on dokazuje da je mentalno pre sabrat Goranu Davidovi}u nego svima onima koji su se okupili na drugoj strani. On toga mo`da ni sam nije svestan, mo`da bi se on iskreno za~udio da ovo ~uje, ali izvinite, molim vas, tako stoje stvari.

^ovek nije ono {to o sebi misli, ~ovek je ono {to govori i {to ~ini. @alim slu~aj.

Miljenko Dereta: Ima tu jo{ likova koji su se istakli poslednjih dana. Moj omiljeni je Aligrudi}, vidim i vi ga volite, zato {to on ima neverovatnu samozadovoljnost nad svojom plitko{}u i tim uverenjem da }e nas nekom Teofil Pan~i} slatkore~ivom konstrukcijom zavarati i prevesti `edne preko vode. I kada zavr{i re~enicu, on kao da ka`e – A, kako sam vas pre{ao. Dakle, on je taj koji je iza{ao u skup{tini i rekao – Za nas je slu~aj Jak{i} ovom kaznom zavr{en. On je danas bio taj koji je vodio glavnu bitku protiv Nenada ^anka u ime svoje stranke i jako je u`ivao u tome da obja{njava kako se u Evropi dozvoljava delovanje takvih grupa i kako je to samo pitanje organizacije u prostoru, da prvo policija prati jedne, pa onda ista ta policija otprati i druge i na taj na~in se {titi demokratija. Dakle, Nenad je odradio ogroman posao, on ga jo{ radi i trpe}e zbog toga ozbiljno, ali neko mora i to da radi umesto nas. Voleo bih da mu odavde po{aljemo ohrabrenje da istraje u toj borbi, jer kod njega je ta borba protiv fa{izma autenti~na. On fa{izam dobro poznaje, jer ga je vrlo ozbiljno prou~avao. Teofil Pan~i}: Pre nekoliko meseci su uveli prinudnu upravu u Zrenjaninu. Sve stranke koje su u~estvovale u kreiranju prinudne uprave su zajedno na prethodnim izborima dobile {est odsto, DSS sam je dobio recimo dva odsto, tako da su ljudi koji su imali legitimitet od {est odsto glasa~a vladali nad onima koji su imali iza sebe devedeset ~etiri odsto. To ih nije spre~ilo da ve} u prvih nedelju dana posmenjuju apsolutno sve direktore svih javnih preduze}a i postave svoje ljude. To je po~elo jo{ u onoj prvoj Ko{tuni~inoj vladi i Srbija postaje neka vrsta konfederacije lokalnih knezova. Pogledajte na~in na koji Velja Ili} dr`i veliki deo zapadne Srbije, na~in na koji Palma dr`i Jagodinu i veliki deo Pomoravlja, na~in na koji je Bid`a bog u svom Svilajncu i okolini. Sve ih povezuje to da su se svi odjednom skupili oko Ko{tunice, pa onda imate jednog radikalnog muslimana kao {to je Sulejman Ugljanin spojenog sa jednim arkanovcem kao {to je Dragan Markovi} Palma. E sad, kamo sre}e da se to spaja u smislu – neke bezvezne razlike su prevazi|ene. Ne, iza toga naprosto stoji mo} i {u{ke i ni{ta drugo.

196

U stvari, ima tu i ideologije. Ja je zovem multikultinacionalizam. Pro{la su ta ratna vremena, pro{le su devedesete godine, ne mo`e{ vi{e te stvari da isteruje{ ubijanjem, proterivanjem i stvorena je jedna vrsta mutantnog multikulturalizma nacionalista. Najbolje znam kako to izgleda u Vojvodini. Zna~i, mi }emo lepo da se podelimo, pa }e svako da ima svoje, pa }e u Novom Sadu da se srbuje, u Subotici i Senti da se ma|aruje, jer je cilj da se nigde ne vojvodinuje. Ideja da ljudi mogu kao u nekom laboratorijski ~istom prostoru da razvijaju paralelno svoje nacionalne identitete je koje{tarija. Pa onda imate srpsko kulturno dru{tvo Sveti Sava u Subotici, u koje dolazi lik da dr`i predavanje o Radovanu Karad`i}u, a onda }e u ma|arsko dru{tvo da do|e neki lik koji }e pri~ati o sramoti {to je 1918. godine Ba~ka izdvojena iz Ma|arske. A onda }e da do|e ovaj u hrvatsko dru{tvo, pa }e da pri~a ne znam {ta. Pa {ta je to? E, to je taj multikulturalizam nacionalista, koji }e se me|usobno dogovoriti, pa }e re}i – Vi nama ne dirajte Radovana Karad`i}a, a mi vama ne}emo da diramo plakanje nad Trijanonskim sporazumom. A to je ne{to iza ~ega ova vladaju}a doktrina stoji. Ako uop{te mo`e da zamisli bilo kakvu koegzistenciju me|u ljudima razli~itog porekla, ona mo`e da je zamisli samo u tom vidu. Dakle, da oni postoje paralelno, {to manje se me{aju}i me|usobno, {to manje komuniciraju}i, {to manje imaju}i bilo {ta zajedni~ko. Ti tera{ svoje, ja teram svoje i `ivimo u paralelnim kosmosima. A smatramo da su u`asno velika tolerancija i demokratija {to se, eto, nismo ba{ istrebili me|usobno. Sad se digla velika frka i frtutma zbog one famozne epizode serije ^etrdeset osam sati – svadba. Mladi predbra~ni, sada ve} bra~ni par, koji je priznao da on nju povremeno bije, pa onda njena majka ka`e – Zaslu`i ona tu i tamo. Nije problem {to je RTS pustio tu konkretnu epizodu, problem je {to RTS uop{te pu{ta taj serijal, {to javni servis uop{te pu{ta taj serijal kao takav, i bez {amara. A za{to je to problem? Taj serijal promovi{e patrijarhalne vrednosti, on je usmeren ka patrijarhalnosti, ka onome {to radikalna desnica svugde u svetu, kao hri{}anski konzervativci u Americi, zove – porodi~ne vrednosti. I kada ka`u – porodi~ne vrednosti, oni ne misle na bilo kakvu porodicu, nego na klasi~nu patrijarhalnu porodicu, u kojoj je stariji uvek iznad mla|eg, a mu{ko uvek iznad `enskog i nema boga da bude druga~ije. A ako ovo mla|e ili ovo `ensko bude mlogo bezobrazno, mo`e da popije {amar, a mo`e da popije i ne{to te`e. Ako permanentno promovi{ete patrijarhat i patrijarhalne vrednosti, i ako to radite u jednoj epizodi, u pet epizoda, u deset epizoda, u trideset epizoda, u

12.10.07.

pedesetoj epizodi }ete do}i do {amara, to je prirodan put. Nasilje je neodvojivo od patrijarhata, patrijarhat je neodvojiv od nasilja. Zna~i, nije RTS kriv zbog ove epizode, kriv je zbog svih epizoda. Ho}e li to iko re}i u skup{tini? Ne}e. Ho}e li to iko re}i u javnosti? Ne}e. Odakle se regrutuje Nacionalni stroj i svi sli~ni, ako ne iz navija~kih grupa? Imate jednu grupu koja je eksplicitno, direktno nacisti~ka, to su navija~i Fudbalskog kluba Rad, United Force. Poludim kada pre i posle neke utakmice slu{am na radiju ili televiziji B92 razgovor sa vo|om navija~a. Mar{, bre, ko je vo|a navija~a, izvinite, ho}ete li mi objasniti kakva je to funkcija? I {ta su navija~i, jesu li oni partija, jesu li oni nevladina organizacija, jesu li grupa gra|ana, jesu li registrovani negde? [ta to zna~i? Oni nemaju imena nego nadimke, kao kriminalci i onda neko sa bilo koje radio i televizijske stanice ka`e – Razgovaramo sa [empom ili Klempom, vo|om navija~a, a on ka`e – Nismo ih mnogo tukli, samo smo ih malo. Pa, ljudi, jebote, pa ko je on da ima javnu re~, a ako ima, ako ste mu dali javnu re~, pa za{to se on ne bi ose}ao kao neko ko je pozvan da sutra brani srpstvo, ~eki}stvo, ili ve} {ta je u tom trenutku u fazonu? Vi ste ga direktno proizveli u malog mesiju, koji }e vremenom da izraste u velikog.

Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: Jedan od argumenata da kod nas nema neonacista jeste teza da Srbi ne mogu da budu neonacisti, jer su stradali od nacista u Drugom svetskom ratu. Koliko je taj argument glup govori i vest koja je stigla iz Izraela, da se jevrejska dr`ava suo~ava sa neonacistima, a neonacisti su, da se razumemo odmah, mladi Jevreji. Evo kako glasi vest: Izraelska policija ju~e je saop{tila da je otkrila mre`u mladih izraelskih neonacista koji su optu`eni za vi{e napada na strane radnike, religiozne Jevreje i pripadnike gej populacije. Sud je doneo odluku da osumnji~ene zadr`i u pritvoru. Neonacisti~ka banda dokumentovala je svoje aktivnosti na filmskoj traci i fotografijama. Izraelska televizija prikazala je snimke ljudi koji bespomo}no le`e na ulicama dok ih pripadnici bande tuku. Jedna od prona|enih fotografija pokazuje mladi}a koji u jednoj ruci dr`i pu{ku M16, a u drugoj plakat s natpisom Hajl Hitler. Grupu predvodi devetnaestogodi{njak poznat pod nadimkom Eli Nacista. Slu{ate Biljanu Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

198

Biljana Kova~evi}-Vu~o: Cela stvar je opet izvitoperena i okrenuta naopa~ke, tako da je posledica progla{ena uzrokom, a to je ^ankova izjava o tome da treba ra{~istiti s tim zlom. Sada koriste tu njegovu metaforu s letvama kao uzrok pojave nacizma kod nas. I svi su mnogo vi{e zabrinuti zbog ^ankove izjave nego zbog toga {to postoje neonacisti~ke, klerofa{isti~ke grupe. Njihov zna~aj umanjuju tako {to govore da je to marginalna pojava koju ne treba tuma~iti kao sistemsku pojavu u ovom dru{tvu, a Nenada ^anka i ^edomira Jovanovi}a i nevladine organizacije, intelektualce progla{avaju uzrokom porasta pristalica neonacisti~kih ili fa{isti~kih grupa. To je zaista bezobzirno. Amoralno je tako napadati ljude koji su prvi stali u odbranu Srbije i u odbranu dru{tva od takvih grupa. Nenad ^anak je postao problem, to je obja{njenje Branka Raduna u Utisku nedelje, jer antifa{isti toliko ne vole Nenada ^anka, ^edu Jovanovi}a i ostale iz te grupe, da }e radije da pre|u na stranu fa{ista, nego da budu s ove strane gde su antifa{isti. To je bolesno.
I ponovo je po~elo izjedna~avanje nacisti~kih grupa i nas kao dva ekstrema iste pojave. Zna~i, ne valja ovo, ali ne valja ni ono, ali mi se ~ini da malo vi{e ne valjamo mi nego {to ne valjaju fa{isti, jer su oni incident i eksces, a mi smo ipak konstanta u ovom dru{tvu i ipak, da nema nas, bio bi uklonjen i uzrok nastanka fa{ista i svi bi `iveli u regularnoj demokratiji, gde bi mogli da hendluju i te male grupe koje, tako ekscesne, postoje svugde u svetu. Najnovija teza Sonje Liht je da se ~ak nigde u svetu tako dobro ne organizuju antifa{isti~ki skupovi kao kod nas i da treba da budemo ponosni na to {to su gra|ani uspeli da organizuju antifa{isti~ki skup. Zna~i, ^anak je marginalni ekstremista, neonacisti su marginalni ekstremisti, ali gra|ani su svesni, a sve to je rezultat ove mudre politike Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i razvoja demokratije kod nas. Parole koje su izvikivali neonacisti su o srpskom patriotizmu, teoriji krvi i tla, jedinstvenoj Srbiji, odbrani srpstva ugro`enog sa svih strana, za{titi srpskih nacionalnih interesa, srpskog ponosa, srpskih majki, demografske politike – cela njihova retorika je identi~na retorici narodnja~kih vladaju}ih stranaka. Mala je razlika izme|u njihove retorike i one koju vidimo po takozvanim tabloidima, kao {to su Glas, Kurir, Pres ili retorike koju slu{amo u skup{tini. E, to je problem i zato ne mo`emo da govorimo o marginalnoj pojavi.

12.10.07.

Mo`da je grupa koja artikuli{e svoje takozvane politi~ke aktivnosti, svoj rasizam kroz Nacionalni stroj ili kroz Obraz marginalna po broju ljudi koji joj pripadaju, ali kao pojava, po onome {to govore, oni nisu marginalni. Ja se usu|ujem da ka`em da je to dominantna poruka koju {alju politi~ari, koja se ~uje na svim televizijama, u svim medijima, da je to ono {to zauzima najve}i deo medijskog prostora i javnog govora. Naravno, tu ne mislim na preuzete delove o vi{oj rasi i na direktno pozivanje na Himlera i Hitlera, ali ta teorija zavere, ta paranoja i ta ugro`enost srpstva, to je potpuno isto, to je isti re~nik, to su isti argumenti i to je isti poziv na jedinstvo i na ~istotu. Sasvim je svejedno da li je u pitanju ~istota rase ili ~istota jednog naroda koji je ugro`en od raznih grupa sa strane. Kada govore o Kosovu i Metohiji, njihova retorika je opet potpuno ista kao i zvani~na, vladina i otuda toliki napadi na sve nas koji govorimo da postoji fa{izacija ovog dru{tva. Ona se ne ispoljava samo tako {to }e neko da vi~e – zig hajl, ona se ispoljava tako {to ljudi u skup{tini i van skup{tine u svom javnom govoru, i politi~ari i novinari, javne li~nosti neprekidno ponavljaju te stereotipe, predrasude i matrice i indukuju javnom mnjenju u`asno rasisti~ku, nacionalisti~ku, ksenofobi~nu poruku o tome kako je ceo svet protiv nas i o tome koliko smo mi ugro`eni i da nam je zbog te ugro`enosti sve dozvoljeno. I raste napetost, ona se ose}a na ulici. Ja ne mogu vi{e da iza|em iz ku}e, a da ne popijem dva puta od ku}e do posla – Droljo jedna. Neki ~i~a pre neki dan na pijaci mi nije dao da kupim paradajz zato {to je smatrao da sam ja odgovorna {to su ga 1941. godine Hrvati i muslimani izveli na streljanje. Ali dobro, oni znaju, oni vrlo dobro znaju da niti }e Nenad ^anak uzeti motke niti }u ja da im uzvratim agresivno i da mogu da mi rade {ta god ho}e i da mogu da se deru i da mi zagor~avaju `ivot i da na meni iskale sav svoj jed i gnev. Oni vrlo dobro znaju da mi nismo to {to oni poku{avaju da doka`u da mi jesmo i oni vrlo dobro znaju da mi nismo druga strana neonacista i fa{ista i da ne rastu nacisti i fa{isti i paranoici, patriote pod znacima navoda, ~uvari srpstva zbog nas, nego da rastu zbog ovoga u ~emu `ivimo u Srbiji, zbog nesposobne vlade, zbog ambivalentnih poruka, zbog svega. Ju~e sam ~itala \or|a Vukadinovi}a, u Politici, naravno, i to je ne{to ogavno i besramno. ^lanak je o dva firera, jedan firer je opet Nenad ^anak, a drugi firer je Davidovi}, vo|a tog Nacionalnog stroja. I ka`e da ^anku treba Firer zbog toga {to mu pada broj glasova, pa ga ugro`ava ^edomir Jovanovi} i sad on suprotstavlja ^anka ^edomiru Jovanovi}u, valjda da bi dokazao svoju objektivnost, kao

Biljana Kova~evi}Vu~o

nije on protiv cele grupe, nego mu smeta ba{ taj ^anak. Onda Milan Nikoli} isto pravi analizu kako treba biti protiv svake vrste netolerancije, diskriminacije i tvrdi da je potpuno svejedno da li se tu radi o letvama ili o pozivanju na rasnu diskriminaciju. Po konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, izme|u ostalog je utvr|eno da dr`ave ~lanice osu|uju svaku propagandu i sve organizacije koje se rukovode idejama ili teorijama zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe lica izvesne boje ili izvesnog etni~kog porekla. Zna~i, superiornost Srba kao takvih je zabranjena po konvenciji o rasnoj diskriminaciji i mi smo obavezni da to po{tujemo. Dr`ave potpisnice se obavezuju da bez odlaganja usvoje pozitivne mere da bi ukinule svako podsticanje na takvu diskriminaciju ili na svako delo diskriminacije i naro~ito se obavezuju da utvrde da je krivi~no delo svako {irenje ideja zasnovanih na superiornosti jedne nacije, etni~ke grupe i sli~no; da zabrane organizacije i aktivnosti koje su organizovane za ovakvu vrstu propagande i koje propagiraju ovakvu vrstu aktivnosti i koje podsti~u rasnu diskriminaciju. Zna~i, postoji obaveza da se zabrane takve organizacije, i da se ne dozvoli javnim vlastima, niti javnim nacionalnim ili lokalnim ustanovama da podsti~u na rasnu diskriminaciju ili da je poma`u. Kao deo pozitivnih antidiskriminacionih mera, dr`ave ~lanice moraju putem sudova i drugih dr`avnih institucija osigurati od{tetu osobama koje su o{te}ene rasnom diskriminacijom. Postoji ~itav paket mera koje svaka dr`ava mora da usvoji, ne mo`e se rasna diskriminacija suzbijati samo edukacijom i samo sistemom obrazovanja, moraju se preduzeti i odre|ene represivne mere, moraju se uneti u krivi~no zakonodavstvo odre|ene mere koje su protiv rasne i etni~ke diskriminacije, {irenja predrasuda i propagande. To je obaveza dr`ave, a mi i dalje debatujemo o tome da li je to demokratski ili nedemokratski. Nije to pitanje demokratije i nedemokratije, to su preduslovi za demokratske dr`ave, zna~i ne{to {to je sine qua non pravne dr`ave, to je abeceda, ne mo`e se bez toga. U`asno sam dosadna sa ovom konvencijom, ali mi smo tu konvenciju ratifikovali odavno. Ljudima izgleda kao da bi preduzimanje mera od odgovorne dr`ave, na{a to o~igledno nije, zna~ilo vra}anje unazad, u neki totalitarni sistem, u komunizam i da bi to suzbilo slobodu udru`ivanja i slobodu javnog ispoljavanja stava i sli~no, {to su sve gluposti. Kada bi pro~itao u novinama – Ovaj ~ovek je ubio svoju `enu, svako bi rekao – Ubica mora

200

12.10.07.

biti ka`njen. Ljudi imaju jasnu svest da je ubica – ubica i da ne sme{ da ubija{. E, ali kada Nenad ^anak ka`e – Mi }emo se boriti ako ne}e dr`ava, onda je to uzrok, a neonacisti su, jadni, posledica. Ponovo ka`em, to se kod nas smatra reliktom komunisti~ke pro{losti. Tamo je postojao delikt mi{ljenja, to je Stojkovi} specijalizirao, ali to je ne{to drugo. Ovo nije delikt mi{ljenja, ovo je rasisti~ka propaganda, a to je zabranjeno. Izjava Marka Jak{i}a je toliko jasno rasisti~ka da nije potrebno dodatno obja{njenje. Problem je u tome {to niti je on prepoznao da je to rasisti~ka izjava, niti je to prepoznala Demokratska stranka Srbije, koja je bila zbunjena – Nismo mi protiv Roma, ali jesmo protiv Bati}a, koji ima ciganski mentalitet. I to je ta {izofrenija, ljudi ne shvataju rasisti~ku su{tinu te izjave. Moram ovo da pro~itam, to je sa sajta Nacionalnog stroja: Tokom jula 2005. godine odr`an je niz protesta sa rasnom pozadinom u novobeogradskom naselju Dr Ivan Ribar, kao reakcija na odluku gradske vlade koja je pokrenula program raseljavanja ciganskog nehigijenskog naselja ispod mosta Gazele u njihov kom{iluk. @itelji naselja Dr Ivan Ribar su se usprotivili programu nasilne rasne integracije gradske vlade i organizovali masovne proteste dan za danom zabrinuti za budu}nost njihovih porodica. Navedeni razlozi za protest su bili da ako se Cigani presele u njihov kom{iluk deca im ne}e biti bezbedna, prljav{tina i bolesti }e se doseliti zajedno sa njima, kra|e }e biti svakodnevne i sve ostale stvari koje su normalne u njihovom na~inu `ivota, a suprotne na{im. Upornost i istrajnost protesta rezultirali su obustavom planiranog programa gradske vlade i ostavili to pitanje nere{enim. Ovo je dobar primer, poput mnogih drugih, da na{ narod poseduje rasnu svest, ali da je ve}ina iska`e tek kada oseti posledice na sopstvenoj ko`i, kada mo`e biti kasno. Ja mislim da je ve}ina ljudi koja je gledala ljude iz naselja Dr Ivan Ribar kako se bune protiv preseljavanja romskog naselja bila na njihovoj strani. O ~emu mi pri~amo uop{te? I svi oni {to izlaze sa slikom Ratka Mladi}a i svi oni koji izlaze sa slikama Radovana Karad`i}a, svi koji brane srpske junake, pod znacima navoda, koji su ubijali druge zbog ~asti, krvi i srpstva, sve to spada tu. Zna~i, ne mo`emo govoriti o marginalnoj pojavi kada Vu~i} izlazi u skup{tini i progla{ava skup{tinu sigurnom ku}om za Ratka Mladi}a i vadi onaj plakat, i kada predsednik skup{tine Oliver Duli} ne reaguje na to, odnosno, njemu se to ne dopada, ali zbog demokratije on ne mo`e da suzbija tu|e mi{ljenje. To su te pojave za koje je

Biljana Kova~evi}Vu~o

202

sasvim svejedno da li ih propoveda Krv i ~ast, Nacionalni stroj, Obraz ili parlamentarna stranka. I postoji jo{ jedan mit kod nas, a to je da u evropskim zemljama ne postoje propisi koji zabranjuju takve organizacije i takvu vrstu verbalnih nastupa, zna~i onoga {to se zove govor mr`nje. Me|utim, to nije ba{ sasvim tako. U Francuskoj, na primer, ne samo da su zabranjene nacisti~ke organizacije, neonacisti~ke organizacije i fa{isti~ke organizacije, nego je zabranjeno no{enje svih simbola koji podse}aju na one koji su osu|eni za ratne zlo~ine ili progla{eni ratnim zlo~incima. U Nema~koj, naravno, postoji zabrana neonacisti~kih organizacija, zabranjeno je poricanje holokausta, `rtava, postoji zabrana poni`enja `rtava. Hrvatska je donela zakon za zlo~in iz mr`nje i ve} se vodi jedanaest postupaka. Zatim, postoje preporuke Saveta Evrope kako se treba pona{ati u takvim situacijama. U Danskoj, Norve{koj, [vedskoj postoje posebna tela ~ija je du`nost da kontroli{u diskriminaciju. To se naro~ito odnosi na zemlje koje su imigrantske, gde ima puno emigranata. Mi u na{oj prepotentnosti to ne `elimo da vidimo, mi razvijamo demokratiju na svoj na~in. A sve je to ve} vi|eno i svuda postoje manje ili vi{e uspe{ni mehanizmi da se to suzbije. Hajder je izgovorio neke rasisti~ke parole i neki novinar je kvalifikuju}i to njegovo pona{anje rekao da je on idiot. Onda ga je Hajder tu`io i dr`ava Austrija, to jest sud je osudio novinara. Me|utim, Evropski sud za ljudska prava je ukinuo tu presudu i dao je za pravo novinaru i kazao da je koli~ina gluposti, sad parafraziram, koje je izgovorio Hajder kod novinara mogla da izazove samo takvu indignaciju da ga nazove idiotom. Zna~i, tu se jasno pravi razlika izme|u provokacije koju je napravio neko ko je {irio mr`nju protiv drugih i druga~ijih i novinara koji reaguje na tu mr`nju i nazove ga idiotom. I ja to poredim sa ^ankovom izjavom. Zna~i postoji jedna grupa koja pozdravlja sa zig hajl, koja propagira ~istotu srpske nacije, koja slavi Himlerov ro|endan i tu je ^anak koji ka`e – Ako ne}e dr`ava, mi }emo da ra{~istimo s njima. To je vrlo sli~na situacija, me|utim, kod nas svi politi~ki analiti~ari i politi~ari nalaze za shodno da se obru{e na ^anka i izjedna~avaju ^anka i vo|u neonacisti~ke grupe, i to ne celu grupu, nego samo njenog vo|u. ^ankova kvalifikacija jedne u`asne pojave se izjedna~ava sa u`asom i uzrokom ne samo ovoga {to mi do`ivljavamo, nego i istorijski sa svim onim posledicama koje je takva vrsta ideologije donosila.

12.10.07.

Jedan od argumenata koji se koristi u odbranu toga da je to ovde marginalna pojava jeste – kako bi u Srbiji mogli da nastanu nacisti, kada Srbi nikada nisu bili nacisti i kada su i sami bili `rtve nacisti~ke ideologije? Kao da je nacizam dat jednom za svagda u ideologiji Hitlera i u Drugom svetskom ratu. To je jedna stalno ista matrica, bez obzira na to da li su u pitanju Nemci, Francuzi, Srbi, bilo ko. ^ak i po univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima dr`ave su du`ne da po{tuju odre|ena pravila kako varvarskim pona{anjem ne bi dovele do toga da narod uzima pravdu u svoje ruke. Zna~i, predvi|a se reakcija ljudi koji dugo trpe nepravdu. Mi se stalno kre}emo u toj {izofreniji, u kojoj se ne {alje jasna poruka stanovni{tvu {ta se sme, a {ta se ne sme. Ne pravi se razlika izme|u ideolo{kih razlika koje su normalne i izme|u onoga {to je nedopustivo sa stanovi{ta prihva}enih normi u jednom ure|enom dru{tvu, izme|u onoga {to je zabranjeno po krivi~nim zakonima i politi~kog stava. Ljudi misle da mogu da ka`u bilo {ta, da mogu da pravdaju zlo~ine i da je to njihovo pravo. To je moje mi{ljenje, a ti ima{ drugo mi{ljenje. Ma nije. Sad prelazim na osam hiljada ubijenih muslimana. Ne mo`e{ to da pravda{. Ako misli{ da je u redu da se pobije osam hiljada muslimana, ono {to mora{ da zapamti{ kao gra|anin jedne dr`ave jeste da to mora{ da zadr`i{ za sebe i da sve uradi{ da ti to ne bude ni tvoj intimni stav. U ovoj dr`avi jo{ se nije do{lo do toga da se shvati da je ubistvo osam hiljada muslimana zlo~in. A svi znaju da je zlo~in kada razbojnik ubije ~uvara banke. Svako ko pokrene pri~u o Srebrenici u ovoj dr`avi }e biti ozna~en kao neprijatelj, ~ovek koji uznemirava krhku demokratiju i la` koja se zove demokratska Srbija, la` koja se zove demokratski blok. U ovom dru{tvu je jo{ prihvatljivija odbrana zlo~ina nego osuda zlo~ina i jo{ je prihvatljiviji stav – Mi smo jataci Ratka Mladi}a, nego – Ratko Mladi} bi trebalo da se uhapsi. Jo{ je velika hrabrost re}i – Ja sam za to da se Ratko Mladi} uhapsi i po{alje u Hag. Jo{ je prihvatljivo re}i – Ratko Mladi} nikada ne treba da bude izru~en Hagu zato {to mi na taj na~in {titimo na{ nacionalni ponos. Florans Artman je izdala knjigu u kojoj govori o onome o ~emu se spekuli{e u javnosti. Ona potvr|uje da je Holbruk zaklju~io ugovor s Karad`i}em da ukoliko on ne bude predsednik i povu~e se iz javnog `ivota ne}e biti izveden pred sud u Hagu. I sada se mi amnestiramo, nismo mi krivi, pa Holbruk mu je obe}ao. Prave se emisije, ju~e je na RTS-u bio Toholj i vrlo ozbiljno se razgovaralo o tome ima li ili nema

Biljana Kova~evi}Vu~o

204

sporazuma s Karad`i}em, kao da je to iskonska moralna dilema u Srbiji, kao da nam zbog tog sporazuma sve tako kilavo ide. Kao Amerikanci su minirali Ha{ki sud, nismo mi. Cela stvar je potpuno izokrenuta, i{~a{ena do kraja, ali to je emisija na javnom servisu. [ta me se ti~e da li je bilo sporazuma Holbruka i Karad`i}a? Niti je Holbruk Ha{ki sud, niti }e Holbruk da `ivi na{ `ivot u Srbiji, niti }e on da odgovara i da snosi posledice zbog zlo~ina koji su u~injeni u Bosni i Hercegovini. Kakve to veze ima sa odgovorno{}u za ratne zlo~ine? Da li Holbruk ili bilo ko na ovom svetu mo`e li~no da da amnestiju nekome da bi dobio ne{to drugo? Naravno da takva vrsta igara mo`e da postoji, ali to nije nikakvo opravdanje za dr`avu koja ima obavezu da izru~i nekoga, to jednostavno nije bitno, osim za prou~avanje diplomatije. Mislim da je Sonja Biserko ju~e rekla – I Milo{evi} je bio faktor mira, pa je zavr{io u Hagu. Pa na kraju, kada gledamo na filmu, dr`e ljudi taoce, sve im se obe}ava samo da bi ih pustili i to je normalno. I sad dobijam od Medija centra poziv, raspravlja se o tome da li se gu{i autonomnost javnog servisa zato {to on mora da prenosi sednice parlamenta. Da li su oni normalni? Prvo, koji javni servis? Drugo, gde su se ba{ sad setili da im parlament smeta? I sada UNS, NUNS, Medija centar, Bane ^anak, sindikat Nezavisnost, svi su poludeli od za{tite autonomnosti javnog servisa, jer ko je skup{tina da naredi javnom servisu da ~ini bilo {ta? Pa mi smo bolesni, svi zajedno. Ja sad pitam da li je vest za javni servis da je umrla majka ha{kog optu`enika? Vest je plasirana kao simbol prkosa, jer bez obzira na to {to je majka ha{kog optu`enika Vojislava [e{elja umrla, on ni za tako tragi~an doga|aj nije hteo da se poni`ava i da tra`i da ga puste na njenu sahranu. Vest je svuda plasirana kao simbol ~vrstine ~oveka koji se ne da u neprijateljskom sudu. Mi smo dotle do{li 2007. godine, pa meni stvarno nije jasno gde mi to `ivimo. Radi} je oslobo|en, do~ekuje se na aerodromu. Samo {to gra|anski rat nije izbio kada su hapsili [ljivan~anina i on }e sada da bude slobodan. Ti ljudi se ovamo vra}aju kao heroji. O ~emu mi pri~amo, o kakvom distanciranju od pro{losti? I onda imamo skup{tinu u Rumi, radikali ne daju pe~at, demokrate ho}e da uzmu pe~at, pa se promenilo ~lanstvo skup{tine tako {to su dvojica radikala pre{la na stranu demokrata. I kako se to zavr{ava? Tu~om i suzavcem. To {to se de{ava u Rumi je slika i prilika Srbije. Na primer, neka stranka dovede u skup{tinu neko obezbe|enje i ka`e

12.10.07.

LDP-ovcima – E, sad ne}ete da u|ete unutra. [ta bi se desilo, da li bi Oliver Duli} rekao – Ne de{ava se u sali, pa ne mogu da izreknem opomenu? Ko je taj koji bi mogao da presudi? Meni se ~ini da je sistem pao i da nema ko da ga podigne i da mi u tom padu sistema `ivimo ve} dugo. Jo{ od 5. oktobra mi ponavljamo istu pri~u kao mantru da su to prvi, nestabilni koraci mlade demokratije. Meni to ne izgleda tako, meni izgleda kao da je sve gore i gore. Ne znam, mo`da sam starija, mo`da sam se umorila, pa mi onda sve izgleda stra{no i ~ini mi se da nema mogu}nosti kontrole tih rizika, da nema mogu}nosti da se upravlja rizicima. I {ta vredi {to neke stvari funkcioni{u, kada ono {to je sr` sistema, {to je su{tina, {to treba da ga pokre}e napred, ne postoji? Kao da nema struje, radi negde poneki agregat, ali zapravo nema struje. Su{tina ostaje ista. Istra`ivanje javnog mnjenja pokazuje da je podr{ka LDP-u porasla, a da je podr{ka Demokratskoj stranci Srbije sve manja. Kako Demokratska stranka sada pravda kohabitaciju sa DSS-om, za{to se sada ne okre}e ka LDP-u? Pa valjda im je bli`i LDP nego ovi? Pa mo`e da ih nervira ^eda, ali oni moraju da brane odre|ene vrednosti. Ne mo`e se tra`iti zabrana LDP-a ili, kako ka`e Aligrudi}, LSD-a, a da Demokratska stranka na to }uti. Stvarno, kako }e oni pravdati pred svojim bira~ima da su bli`i Demokratskoj stranci Srbije nego LDP-u? Kako? Hajde, jedan jedini razlog da vidim sad.

Biljana Kova~evi}Vu~o

Svetlana Luki}: Bila je ovo Biljana Kova~evi} – Vu~o. Sutra vas na na{em sajtu pescanik.net ~eka novi tekst Teofila Pan~i}a. Od sutra }e svake subote Teofil pisati za sajt Pe{~anika, a od ponedeljka do petka u nastavcima }emo objavljivati veoma zanimljiv tekst o Rusiji Perija Andersona. Bi}e re~i o nekim stvarima koje vam zvu~e poznato, o dirigovanoj demokratiji kojom upravlja oligarhija biv{ih oficira KGB-a, o zemlji u kojoj ministri upravljaju najve}im kompanijama, o Putinovom usponu na vlast, o razlozima njegove popularnosti i autokratskom modelu vladavine i tako dalje. Slede vesti, ima jedna interesantna, mo`da vam pomogne da se obogatite. Bio je ovo Pe{~anik, do vi|enja.

19. 10. 2007.

KNEZ MI[KOVA ULICA
Ko{tunica ka`e - Ne}emo NATO dr`avu na Kosovu, a ja ka. `em - Ne}emo Gasprom dr`avu u Srbiji... Od podele javnih preduze}a do podr{ke Kubi je samo je. dan korak... Da novope~eni reis ima stvarnu podr{ku u Sand`aku, ne bi se njegovi imami u sitne sate sastajali u hotelu Tad` da . smene Zukorli}a... Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli poka. znu ve`bu pod imenom Operacija Vidojkovi}...

Mi{a Brki}, novinar Ekonomista, Milan Vukomanovi}, sociolog religije, Ivan ^olovi}, antropolog, Petar Lukovi}, novinar

Svetlana Luki}: Prema izve{taju Reportera bez granica sloboda medija u Srbiji je manja nego bilo gde u regionu, manja nego na Kosovu. Ova ~injenica obja{njava ovonedeljna izve{tavanja na{ih medija o raznim stvarima, mada ni glupost ne treba potcenjivati. To se naro~ito odnosi na uspehe susednih dr`ava. Neverovatno je na koje je sve na~ine umanjen zna~aj ~injenice da je kvazidr`ava kao {to je Crna Gora potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji.
Provladin tabloid Politika na naslovnoj strani je doneo vest o novim, ve}im tarifama muzikanata na svadbama i {i{anja u frizerajima, o ~oveku koji je ubio ~oveka koji je dao bubreg njegovoj }erki, a u dnu te iste strane, ta~no pored teksta o vi{edecenijskoj zabludi o masnoj hrani koju su lansirali Amerikanci, objavljen je i mali tekst pod vrcavim naslovom – Crnoj Gori zeleno, Srbiji `uto svetlo. I kada jednoga dana Crnogorci budu u{li u Evropsku uniju, a mi budemo jo{ ~ekali pozitivan izve{taj neke nove Karle del Ponte – pisa}e isto. Problem je {to }e `uto svetlo na semaforu za nas trajati koliko i za Turke – dvetri decenije. Hrvatska je postala ~lanica Saveta bezbednosti, to jest svetske vlade. Opet je ure|iva~ka ma{ta Politi~ice bila bujna, naslov je glasio – Budimir Lon~ar uveo Hrvatsku u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, u smislu da je na tu nerazumnu odluku uticalo uporno lobiranje kod zemalja Tre}eg sveta, koje se jo{ sa ljubavlju i ne`no{}u se}aju druga Tita i nesvrstanih, jahte Galeb i sleta za 25. maj. Naravno da Hrvate u Savet bezbednosti nije uveo Budimir Lon~ar, ni Titove pomorand`e sa Briona. Uveli su je Mesi} i Sanader. Problem je, i to boli profesionalne Srbe, {to }e sada Hrvate morati da mole da ne glasaju za rezoluciju o Kosovu. Dodu{e, Ko{tunica nam je pre neki dan sve~ano objavio da Kosovo nikada ne}e postati ~lanica Ujedinjenih nacija. Neka pita malo Kineze da li im je smetalo da postoje kao dr`ava trideset-~etrdeset godina koliko nisu bili ~lanica Ujedinjenih nacija ljute}i se zbog Tajvana. Ba{ me zanima {ta li }e Politi~ica pisati kada Crnogorci u|u u Evropsku uniju. Verovatno }e to biti maslo pokojnog Milovana \ilasa, kojega se na Zapadu se}aju kao prvog Titovog disidenta. I onda }e iz duga prema \ilasu primiti Crnogorce tamo gde mi u stvari i ne `elimo da odemo. Nikada ne}emo sti}i na neko pristojnije mesto, kako god se ono zvalo, dok je ovakvih proslava dana Udbe. Prvo, ne samo da je

210

sramota, nego je i kriminalno delo da {ef Udbe bude Rade Bulatovi}. Drugo, ko su bile zvanice na prijemu povodom dana pretorijanske garde Vojislava Ko{tunice? [ta }e tamo Milo{evi}ev, Arkanov, Cecin i Veljin Dragan Markovi} Palma, {ta }e tamo Delta Mi{kovi}, {ta }e tamo Vojin Lazarevi}, popovi raznih ~inova i {ta }e tamo Boris Tadi}? Kao, on je predsednik i kao, on po funkciji tamo mora da ide. Pa zar nije taj isti Tadi}, kada su se dogovarali o ~lanovima nove vlade, rekao da }e se o {efu Udbe naknadno dogovarati, ali da Demokratska stranka nikako ne bi htela da to bude Rade Bulatovi}. I {ta bi? Kada su se to dogovorili da Bulatovi} ipak ostane i za{to je Tadi} na to pristao? Zaokru`ite odgovor: pod A – Tadi} je saglasan sa na~inom rada i metama Radeta Bulatovi}a, pod B – sve mu je jedno, jer njega, Tadi}a, ~uvaju Kobre, pod C – on ga se pla{i. Dakle, da saberemo na brzinu, Slovenija od 1. januara preuzima predsedavanje u Evropskoj uniji, Hrvatska postala ~lanica Saveta bezbednosti, Crna Gora potpisala sporazum s Evropskom unijom, Kosovu se sme{i nezavisnost – a Makedonija je u `alosti za pop peva~em To{om Proeskim. Pojedina~na tragedija je u toj maloj zemlji poprimila razmere kolektivne psihoze. Identitet Makedonije se toliko istopio da i smrt To{eta Proeskog predstavlja ozbiljan udarac onome {to je od tog identiteta ostalo u svesti ljudi. Istovremeno, govor makedonskog premijera na sahrani mladog peva~a bio je i dirljiv poku{aj da se preko te smrti obnovi poljuljana samosvest makedonskog dru{tva. Snimci i fotografije s makedonske sahrane su u srpskim medijima potisnuli sve ostalo. Niko nam nije objasnio za{to Makedonci u stvari pla~u. Kao da je to uobi~ajeno kada dobri peva~i poginu, a nije, re~eno nam je da je u Makedoniji progla{en Dan `alosti. Nerasvetljena vest iz Makedonije nije ostavila medijskog prostora za druge, mnogo jasnije vesti, kao {to je ona da je i u Sarajevu bio Dan `alosti, posle najnovije ekshumacije `rtava rata u Bosni. Ve}ina medija je pre}utala i da je dopisnica Glasa Amerike s Kosova Vesna Boji~i} brutalno pretu~ena u svom stanu u ^aglavici, jer nije bila dobra Srpkinja. Vesna Boji~i} je pretu~ena samo tri-~etiri dana posle istorijske sednice ne~ega {to se zove Zajednica srpskih op{tina i naselja na Kosovu i Metohiji, na kojoj je pre}eno svim Srbima koji budu iza{li na predstoje}e kosovske izbore. Najne`niji je bio rasista Marko Jak{i}, koji je rekao da svim izdajnicima treba oduzeti srpske plate, jer ne mogu da prave albansku dr`avu, a da primaju srpski no-

19.10.07.

vac. Na toj sednici su se ~uli pozivi na lin~ onih koji se usude da na izbore ipak iza|u. Evo {ta je rekao koordinator op{tine Klina Stojan Don~i} – Na podru~ju Metohije postoje grupice ljudi koji }e sigurno iza}i na izbore. Mi njih ne mo`emo da kontroli{emo, me|utim, ima jedna dobra stvar. Albanci su svakog Albanca koji je tada prihvatio srpsku vlast likvidirali. Do{lo je vreme da i mi moramo takvo ne{to da uradimo. Na po~etku Pe{~anika slu{ate Mi{u Brki}a, kolumnistu lista Ekonomist i dopisnika Glasa Amerike iz Beograda.

Mi{a Brki}

Mi{a Brki}: ^etiri dana pre nego {to je napadnuta, ona me je zvala, pa narednog dana opet, pa narednog – Meni prete, meni prete. Spomenula mi je imena nekih vrlo va`nih srpskih politi~ara s Kosova, koji su vrlo ozbiljno pretili da }e joj baciti bombu u stan, da }e joj uzeti dete, a nju ubiti. Tra`ili su od nje da ne izve{tava s predstoje}ih izbora na Kosovu. Zvala me je i tog jutra, jedva sam prepoznao ko me zove. Rekla mi je da joj je u toku no}i neko upao u stan i tako je krvni~ki pretukao da jedva govori. Mislim da ona vi{e ne mo`e da ostane na Kosovu. O~igledno je da tamo vi{e nema mesta za bilo koga ko objektivno izve{tava s tog podru~ja. Zna{, mi smo ~udan svet. Pre samo petnaest godina imali smo isti taj scenario u Kninskoj krajini, istu retoriku, iste likove s druga~ijim imenima, nakostre{ene, besne, mo}ne. Vladali su `ivotima ljudi koji `ive na toj teritoriji, tom teritorijom, nov~anim i robnim tokovima. I sada se sve to {to smo gledali u Kninskoj krajini, pa velikim delom i u Bosni, preselilo na sever Kosova. I kada bi ~ovek hteo da bude zlonameran, a ja to ne}u, postavio bi pitanje – A kako druga~ije mo`e da se rasplete kosovski ~vor nego onako kako se ve} raspleo u Kninu i Republici Srpskoj? Dakle, opet stradanje naroda. Ne znam da li }e lideri Srba s Kosova pro}i kao {to su pro{li neki iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ali mi nije jasno kako ljudi ne umeju da izvuku pouke iz tako bliske istorije.
Spomenula si plate na Kosovu koje idu iz bud`eta Srbije. Naravno da to, zbog nacionalnih interesa, niko ne sme da pipne. Pre dve nedelje potpredsednik vlade, Bo`a \eli}, je rekao – Tamo se ne{to stra{no doga|a, moramo da pretresemo taj bud`et za Kosovo. Samo je neko od tih nacionalnih radnika u jednoj polure~enici zare`ao i rekao – Ma da li ste vi normalni? – i niko vi{e ne sme da pipne u to. A Bo`a je govorio o ozbiljnim malverzacijama s novcem poreskih obveznika iz Srbi-

je. Tim novcem raspola`e nekoliko ljudi i niko drugi ne zna {ta se s njim doga|a. U stvari Srbi s Kosova slu`e kao moneta za potkusurivanje Ko{tunici i dru{tvu, kao {to su i nesre}ni Srbi u Kninu i Krajini slu`ili Milo{evi}u.

19.10.07.

212

Svetlana Luki}: Setila sam se one velike fe{te, na kojoj su bili svi patrijarsi, svi predsednici, svi akademici, svi pesnici, kada je napravljen fond za Kosovo. Ko{tunica je tada dao svoju prvu platu ili topli obrok i onda je to nestalo i ne zna se ni {ta je s tim novcem, ni da li je to uop{te proradilo ili nije. Onda su pre godinu ili dve me|unarodne snage dole uhvatile neki kamion s novcem. Tako povremeno saznamo da neke pare tamo odlaze u kamionima, avionima, ali ni{ta stvarno o tome ne znamo. Mi{a Brki}: Bud`et Srbije i ina~e nije transparentan, a posebno je taj bud`et za Kosovo, koji je deo srpskog bud`eta, tamni vilajet. Ponovo smo u situaciji da pod firmom nacionalnih interesa neke pare nekim kanalima odlaze na Kosovo. Ko odatle prima platu, a ne `ivi i ne radi na Kosovu nego u Srbiji, da li oni koji `ive na Kosovu primaju novac i iz kojih fondova – mi o tome ni{ta ne znamo. Srbija izdvaja ogroman novac za Kosovo, a ljudi na Kosovu `ive u sve ve}oj i ve}oj bedi. Koordinacioni centar je osnovan zbog toga da bi ne samo prebacivao novac, nego i projekte za razvoj srpskih enklava, da bi tim ljudima pomogao da na|u posao. Indikativno je da sav novac zavr{ava u Kosovskoj Mitrovici, a da su ljudi koji `ive pedeset ili sto kilometara od Kosovske Mitrovice, kao i Srbi iz Dimitrovgrada u odnosu na Beograd, gra|ani drugog reda.
Svi predlozi, sve sugestije stru~ne javnosti, me|unarodnih poslovnih krugova, finansijskih institucija iz sveta, ka`u da ekonomske reforme moraju da se ubrzaju time {to }e se privatizovati javna preduze}a. To je zaboravljeno iz dva razloga. Petnaest-{esnaest najve}ih javnih preduze}a godi{nje obr}e onoliko novca koliki je ceo srpski bud`et. Nad novcem koji se vrti u javnim preduze}ima nema nikakve kontrole, jer partije koje postavljaju menad`ere vladaju i upravnim odborima. E, u tim preduze}ima radi izme|u sto osamdeset i dvesta hiljada ljudi i njima je poslodavac dr`ava. Oni u dr`avu gledaju kao u boga, zna~i dvesta hiljada ljudi, pa puta broj ~lanova doma}instava – sve su to glasa~i vladaju}e koalicije.

Onaj u NIS-u, kada bih ga uporedio s radnikom u ma|arskom Molu ili austrijskom OMV-u, da ne idemo dalje, ima garantovano bar trideset odsto ve}u platu, a za isto toliko je i manje efikasan. Pojavila se kompanija koja je htela da bude drugi operater fiksne telefonije u Srbiji i tog trenutka je nastala panika – [ta }e nama drugi operater fiksne telefonije? Pa mo`da vladi nije potreban, ali tebi i meni jeste. Ako imamo mogu}nost da biramo izme|u dva operatera, mi }emo da izaberemo jeftinijeg. Zamisli da taj jeftiniji ne bude dr`avni Telekom, nego ovaj koji tra`i licencu. Da li bi onda Telekom Srbije mogao da bude ogla{iva~ na svim mogu}im medijima u Srbiji, da zakupljuje u Politici dve prve strane oglasa i da tako dr`i u {aci srpsko novinarstvo? Jesmo li videli negde neki tekst o tome kako posluje Telekom, a da to nije predstavljeno kao med i mleko? Nismo. Problem Srbije su javna preduze}a, ne samo zato {to neko tra`i da se ona privatizuju, nego zato {to takav amalgam politike i ekonomije vodi dvema u`asnim stvarima. Jedno je monopol i srpska ekonomija je danas visoko monopolizovana. I drugo, to je leglo korupcije. Oli Ren je pre dva dana rekao da Srbija ima problem da pri|e Evropskoj uniji u dve sfere – jedna je Hag, druga je korupcija. Peti element koalicionog sporazuma ove vlade Voje Ko{tunice bila je borba protiv korupcije. ^ove~e, on sistemski proizvodi korupciju i ja sada treba da verujem da }e ta vlada da dokine samu sebe. Sada se vodi akcija protiv tajkuna u srpskoj ekonomiji. I malo-malo, kada ne{to krene lo{e u dr`avi – hajde da hvatamo tajkune. U Srbiji postoje tajkuni, najmanje ih je u Sloveniji, ~uo sam da ih ima dva, ali cini~no je da dr`ava vodi hajku protiv tajkuna, a politi~ke partije su zapravo najve}i tajkuni. U Srbiji nema poslovnog ~oveka tajkuna, biznismena tajkuna koji je toliko veliki da je njegova kompanija ve}a od EPS-a, NIS-a ili Telekoma. O tajkunima mi pone{to i znamo, pa ti se zgadi kada ih vidi{. Ali {ta znamo o partijama koje upravljaju javnim preduze}ima? Ne znamo ni{ta. [ta znamo o dana{njim tajkunima, koji su bili ~lanovi naju`eg rukovodstva Slobine partije devedesetih godina? Ju~e sam rekao koleginici iz jednih dnevnih novina – Hajde poku{aj da na|e{ ~lanove izvr{nog odbora, ne glavnog, nego izvr{nog odbora, onog u`eg tela Socijalisti~ke partije Srbije iz 1994. ili 1993. godine, iz vremena naj`e{}e inflacije, i probaj da otkrije{ {ta ti ljudi danas rade. Svi su uspe{ni biznismeni, kreditiraju ovu i onu proizvodnju, imaju svoje kompanije, velike ili male. Mislim da u Srbiji danas tih pritajenih ~lanova izvr{nog odbora SPS-a, a bogatih kao Krez, ima mnogo. I nikom ni{ta. Za{to bi pre nego {to je formirana ova vlada neko iz politi~kog

Mi{a Brki}

19.10.07.

establi{menta pokrenuo takvo pitanje, kada su socijalisti bili podr{ka manjinskoj vladi? Ta vrsta politi~kog tala u kojem svi imaju ekonomskog interesa je problem koji cementira ovakvo stanje. Uz sve na{e tajkune sti`u i novi tajkuni sa istoka. Pre dve nedelje je u poseti Srbiji bio onaj direktor Gasproma. Svi su ga primili, premijer, vicepremijer, pa predsednik, ministar, samo nije bio kod patrijarha. ^ovek je do{ao i otvoreno rekao – Vi nam nudite naftnu industriju, nama je to malo, mi ho}emo ceo energetski sektor, dakle, `elimo da kupimo celu energetsku nezavisnost Srbije. On je oti{ao zadovoljan iz Beograda. Dakle, on }e da napravi ono {to se zove ju`ni tok, gasovod kroz Srbiju, samo pod uslovom da mu damo skladi{te gasa u Banatskom Dvoru i Naftnu industriju Srbije. To je srpska borba protiv monopola i protiv tajkuna. Da ti nekom strancu, pa neka ti je sto puta slovenski brat, da{ ~itavu energetsku nezavisnost, energetski sistem Srbije u ruke jedne kompanije – to mi je potpuno nejasno. Tu sam potpuno saglasan s Vojom Ko{tunicom, koji ka`e – Ne}emo NATO dr`avu na Kosovu. A ja ka`em – Ne}emo Gasprom dr`avu u Srbiji. Pri tom, Gasprom nije jedini aktuelni problem kada su u pitanju srpsko-ruski ekonomski odnosi. Ima{ poplavu ponuda, i to ne s njihove strane, nego odavde. Oni vi{e ne mogu da se odbrane od toga {ta im mi sve nudimo. Video sam podatak da je u maju na{a delegacija, sa~injena od ministarstva i JAT-a, i{la u So~i na razgovore sa Aeroflotom i da je dogovoreno strate{ko partnerstvo dve kompanije. Pazi, posle toga je sve sme{no, mi kao raspisujemo tender, pa }e ovaj ministar za infrastrukturu da ka`e – Rusi su najpovoljniji, gledao sam i ove ostale, Austrijanci, Nemci, Indusi, Australijanci nisu ni do kolena Rusima. Nije gledao ni{ta, niti zna ne{to, jer je to unapred dogovoreno. Ja mislim da se niko ozbiljan na taj tender ne}e javiti, jer je dr`ava ve} poslala signal koga prote`ira. Isto je sa RTB Borom. Da li je srpski premijer Vojislav Ko{tunica primio i ostale potencijalne kupce Rudarsko-topioni~arskog basena Bor kao {to je primio Olega Deripasku, vlasnika Bejzik elementa? – Nije. Pre neki dan me vozi taksista i po~ne taj nesre}ni politi~ki razgovor u taksiju, zna{ ono, kao vidi raskopane ulice i ka`e – Ma ovi su svi lopovi, svi sem patrijarha i Voje. Kao u Milo{evi}evo vreme – Jao, ma ovi lopovi oko Slobe, a on ~ovek u stanu od {ezdeset kvadrata na Crvenom krstu. Ej, njegovi su pobegli iz zemlje sa ~etiri milijarde dolara, to je ta po{tenja~ina. Ponovo se stvara ta predstava kao – Ovi `uti, to su lopovi i ovi Mla|ini i to su lopovi, a Voja je ~ist kao suza, `ivi na vo-

214

di i vazduhu. Mo`da oko njega ima poneki lopov, ali on ne zna za to. Pazi, ~ovek proda C market u ~etiri oka ili u {est o~iju, mrtav hladan primi Deripasku mesec dana pre raspisivanja tendera, dva meseca pred prodaju Bora i ka`e – To nije ni{ta neuobi~ajeno. Onda do|e ovaj iz Gasproma, pa ka`e – Ho}emo sve, gas, naftu, sve {to imate, a onda do|e ovaj iz Aeroflota – Ej, idealni ste za nas, koliko to ko{ta? To nije samo spoljnopoliti~ki zaokret, izgleda da je u pitanju veliki istorijski preokret i da mi napu{tamo politi~ku filozofiju demokratskih promena 2000. godine. Srbija je sebe tada videla u Evropskoj uniji i u evroatlantskim integracijama. Dakle, sedam godina posle toga mi imamo premijera koji menja temeljno opredeljenje, a nema politi~ku podr{ku gra|ana za to, jer njegova partija je u koaliciji s Veljom dobila sedamnaest odsto glasova i ka`u da i dalje pada. Mo`da on mnoge stvari radikalizuje zato da bi poku{ao da sebi digne rejting. Ne mislim kao oni koji tvrde da mi to radimo zato {to nas bra}a Rusi podr`avaju u vezi s Kosovom. Mislim da je to politi~ko vjeruju na{eg premijera, koji misli da Srbija treba da bude gubernija u nekoj novoj Rusiji, u nekoj novoj me|unarodnoj podeli karata, u kojoj }emo mi biti Gasprom dr`ava, vezana za velikog brata. Pitala si u kakvoj dr`avi `ivimo. U {izofrenoj, jer takva ti je ova vlada. Vlada ti je podeljena li~nost, jedan deo je za isto~ne integracije, jedan za evropske integracije i u istom danu jedan pri~a jedno, drugi pri~a drugo, jedan radi jedno, drugi radi drugo. Izvini, ti u Briselu govori{ – Mi `elimo evro-atlantske integracije, a premijer ti za to vreme sedi u So~iju s Putinom i govori – Evo, izvoli mapu Srbije, ubodi {ta ho}e{. Ne smem da razmi{ljam o toj mogu}nosti, izgleda orvelovski, ali hajde da poku{amo. Ti Gaspromu da{ kompletno energetsko snabdevanje Srbije naftom i gasom, a na vlast onda do|e politi~ka struktura koja `eli da za {est meseci Srbiju uvede u Evropsku uniju, liberalizuje ekonomiju, zavr{i ekonomske reforme, napravi otklon od isto~nog brata. I usred zime Gasprom ka`e, kao {to je rekao u Ukrajini – Prema na{im ra~unicama, dugujete nam milijardu i dok to ne platite, mi zaustavljamo isporuke gasa. I onda po~ne smrzavanje, jer nema gasa za grejanje, nema benzina za gradski prevoz, za automobile i sve ostalo. Je li normalno da jedna dr`ava koja nije ~lanica Ruske Federacije i ne grani~i se s Rusijom sebi dozvoli luksuz da tako zavisi od bilo koje zemlje, a ne od Rusije? Otvorite tr`i{te, dozvolite konkurenciju, oslobodite se kao dr`ava monopola, pa onda ne}e biti ni Mi{kovi}a ni Delte. U zatvorenoj eko-

Mi{a Brki}

216

nomiji, kakvu srpska vlada sada trenira, mogu} je monopol jedne kompanije i onda ga svaki gra|anin vidi svojim o~ima. Da si ti kao vlada liberalizovao ekonomske tokove u zemlji, mi bismo u okolini Beograda, kao u okolini Budimpe{te, videli i Volmart i Koru. Da nema{ politi~ku kontrolu nad gradskim gra|evinskim zemlji{tem u Beogradu, onda ne bi imao situaciju o kojoj govori Liberalnodemokratska partija, kada ka`e da se Knez Mihailova zove Knez Mi{kova ulica. Samo u ovakvoj ekonomiji jedan poslovni ~ovek mo`e da bude ta vrsta tajkuna o kojoj se sada govori. Kada je prodavan C market, nije nam bio potreban Merkator, imali smo demonstracije radnika C marketa – Ne}emo da nam Slovenci kupe kompaniju. I onda smo imali direktno me{anje srpskog premijera u proces prodaje jedne kompanije. Za{to? Kakav je interes premijera da u svom kabinetu skuplja u~esnike prodaje jedne kompanije na tr`i{tu i da favorizuje jednog kupca? Tada nismo izvukli pouku i onda nam se doga|a ovo {to nam se doga|a. Dakle, ja sam za jasna pravila igre u kojoj ti se nikada ne dogodi da ima{ monopol u snabdevanju hranom, poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, u snabdevanju ode}om, benzinom, gasom, strujom. A protivim se tome da se s vremena na vreme vode kampanje protiv pojedinih ljudi. Dakle, ako si mu omogu}io da bude monopolista, {ta sada ho}e{? Jednog dana ti valja, drugog dana ti ne valja. Sve institucije ~etvrte grane vlasti, ove razne agencije, za energetiku, Radio-difuzna agencija, Antimonopolska komisija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, to su institucije koje su u novoj politi~koj filozofiji Evropske unije stvorene da bi spre~ile spregu ekonomije i politike u kojoj gra|ani stradaju. Mi smo sve te institucije dobili, ali se to na srpski na~in izrodilo u svoju suprotnost, jer je politi~ka elita, koja je trebalo da bude stavljena pod kontrolu ~etvrte grane vlasti, tu granu vlasti stavila pod svoju kontrolu. Tako danas ima{ Radio-difuznu agenciju koja je produ`ena ruka politike. Komisija za hartije od vrednosti je ne{to poku{ala i tog trenutka je njen predsednik uhap{en, pa je ~ovek zavr{io u bolnici. Kada Narodna banka ho}e ne{to samostalno da radi, oni ka`u – ^ekaj da se setimo, mo`da bi trebalo da izvr{imo reizbor guvernera centralne banke. Od formiranja vlade su ga pet meseci dr`ali na ledu, jer on ne sme da bude svoj, nego mora da igra onako kako politi~ka elita misli da treba. Dakle, problem Srbije u ovom trenutku je metastaza politi~ke oligarhije u svim segmentima dru{tva. Samo u takvoj situaciji je mogu} monopol. Ja vi{e ne mogu da zavr{im dan, a da ne stavim bar sto dinara u kasicu Delte, jer }u ne{to morati da kupim u njihovim prodav-

19.10.07.

nicama u Beogradu, ne mogu da ih mimoi|em. Problem je u tome {to smo do{li u tu situaciju. Za{to smo do{li u tu situaciju i dokle }e ona biti odr`iva? Ima{ dve mogu}nosti. Jedna je da pred naletom nezadovoljnog naroda vlast uhapsi Mi{kovi}a, jer nije platio ekolo{ki porez negde u Jagodini. Tako je Putin uhapsio Hodorkovskog i strpao ga u zatvor na sto godina. A druga mogu}nost je da otvori{ tr`i{te, da stvori{ ekonomske uslove u kojima monopol nije mogu}.

Milan Vukomanovi}

Svetlana Luki}: Kao da su svi zaboravili {ta se prethodnih dana doga|alo u Sand`aku. Beograd je pomogao da se vatra zapali, a onda upu}ivao apele da se vatra gasi. Slu{ate profesora sociologije religije s Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milana Vukomanovi}a. Milan Vukomanovi}: Ono {to se proteklih nedelja, pa i meseci zbiva u Sand`aku trebalo bi sve da nas zabrine i anga`uje, jer je re~ o svojevrsnom udaru na verske slobode. Me|ureligijski odnosi u Srbiji su se pogor{ali s Ko{tuni~inom vladom, pro{lom i sada{njom, a time su se pogor{ali i odnosi crkve i dr`ave. Nama danas me|ureligijski odnosi direktno ugro`avaju me|udr`avne odnose. Setimo se samo Makedonije, Crne Gore, pa evo sada i Bosne i Hercegovine, s ovom reakcijom reisa Ceri}a. Dolazi, paradoksalno, do zao{travanja diplomatskih odnosa zbog neregulisanih me|uverskih odnosa. Da se razumemo, dr`ava ugro`ava verske slobode gra|ana Srbije, i veruju}ih i neveruju}ih. Rekao bih jo{ preciznije, to ~ine vladaju}e stranke u ime dr`ave. Dolazi do ustavnih prekora~enja, dr`ava ne po{tuje ni svoj vlastiti zakon i kada vam to ka`e sand`a~ki muftija, kao lider tradicionalne verske zajednice, to zvu~i kao zahtev sovjetskih disidenata iz doba Bre`njeva, koji su pozivali dr`avu da po{tuje sopstvene zakone, ni vi{e ni manje od toga. Drugo, tu imamo ozbiljne optu`be za cezaro-papizam jednog lokalnog politi~ara, predsednika novopazarske op{tine. Ova nemuslimanska vlada kao da paradoksalno neguje islamizam ili politi~ki islam, jer gura politiku u verske strukture. Taman kada misli{ da ne mogu ni{ta idiotskije da urade, oni te demantuju. Tre}e, govori se ve} dugo o saradnji nekih sve{tenika imama sa obave{tajnim slu`bama. Molim vas, to je ozbiljna optu`ba, koja sti`e s najvi{eg mesta u Islamskoj zajednici u Srbiji. To bi moralo i da se ispita na najvi{em nivou.

218

Na{i politi~ari govore o podeli odgovornosti i neko sada mora da preuzme odgovornost za ovo {to se de{ava, premijer ili predsednik ili ministar vera, policije, neka se dogovore ~ija je to nadle`nost. Setimo se samo procedure za dono{enje zakona o verskim zajednicama od 2004. do 2006. godine, pod ministrom Radulovi}em. To je, da podsetim, onaj biv{i ministar koji je govorio o ~etiri grane vlasti – zakonodavnoj, sudskoj, izvr{noj i duhovnoj. I sad ovo s ministrom Naumovim, koji prima Zilki}a samo nekoliko dana nakon ramazanskog pu~a. [ta uop{te ministar vera zna o islamu, kao ~ovek iz sasvim druge struke? [ta uop{te mo`ete znati, ako slobodno vreme provodite na tribinama Dveri, gde vam se kao glavni islamolog pojavljuje Sr|a Trifkovi}, predstavnik Republike Srpske na Zapadu devedesetih godina i stru~ni svedok odbrane nekih ha{kih optu`enika? Pa jo{ imate mesec dana unapred pripremljen bajramski prijem u Domu narodne skup{tine. Neko mo`e da ka`e da se nije moglo predvideti {ta }e se desiti uo~i Bajrama, ali imate prevrat izvr{en pred kraj ramazanskog posta, {to je svojevrsna desekralizacija od pu~ista. Ja ih zovem tad`isti, zato {to su se sastali u sitne sate u hotelu Tad` u Novom Pazaru. Elem, na taj prijem u skup{tini sigurno su pozvani i predstavnici drugih verskih zajednica. Kako se oni ose}aju u situaciji kada postoji indukovani raskol u Islamskoj zajednici, je li neko o tome razmi{ljao? I sada se Beograd kao ne me{a i svaka im ~ast na podsticanju me|ureligijskih odnosa. \in|i}eva vlada nije organizovala bajramski do~ek u skup{tini, ali je zato sand`a~ki muftija i{ao s privrednom delegacijom u Dubai i tamo ostavio izvanredan utisak na doma}ine. I poruka je tu bila jasna – Daj da radimo zajedno najbolje {to mo`emo, a neka svako slavi svoj praznik bez mentorstva dr`ave. Kod DS-a ti je sada sve samo protokol bez su{tine, bez supstance, oni postaju neprepoznatljivi, sivilo proseka. Ko ih je terao da organizuju verski praznik u narodnoj skup{tini? To je presedan. [ta je slede}e, Bo`i}, Uskrs, starokalendarski, novokalendarski, Jon Kipur, sveti Polikarpije vodonosac? Ho}e li za jednu decu da zovu Bo`i}-batu, a za drugu Miku Hajnuku? Da se razumemo, ministarstvo vera ima i ne{to kompetentnijih ljudi koji su tu du`e i imaju akademska zvanja iz sociologije religije – mada tu ni zvanje nije dovoljno. Evo, mene je letos u jednom broju Pravoslavlja napala jedna koleginica doktor nauka zbog teksta koji uop{te nisam napisao. Istovremeno je napala i jedan drugi tekst koji sam ja napisao, ali me ona uop{te nije prepoznala kao autora tog teksta. I {ta ja radim? Po{aljem pismo uredniku Pravoslavlja, }irilicom, i misli{ da mi je ne-

19.10.07.

ko odgovorio? Ma jok, ma kakvi, taman posla. Zato ka`em da ni zvanja ~esto nisu dovoljna. Ali kada je re~ o dr`avnim institucijama, o upravi, tu se dovode nekompetentni ljudi, po strana~koj pripadnosti. To je direktno suprotstavljeno interesima dr`ave i to dr`ave svih nas, gra|ana koji bismo `eleli da tu rade najbolji ljudi, jer je to na{a izborna volja. Ovako, te institucije su uzurpirane od stranaka ~iji ljudi kr{e zakone koje su te iste partije izglasale u skup{tini. To, dakle, samo zna~i da umesto neinstitucionalizovanog bezakonja imamo institucionalizovano bezakonje. U nedostatku ustavnog suda stranke konstantno vr{e male udare na zakone i institucije, ovog puta na verske slobode. I to najvi{e dolazi iz takozvanog legalisti~kog bloka, uz aminovanje koalicionih partnera. Dobar primer je petljanje oko lokalnih i predsedni~kih izbora, samo da spomenem ono {to je najskorije, tako da te ljude na izborima treba {to pre skloniti s vlasti, jer prave ogromnu {tetu ovoj zemlji. Od 2004. do 2007. godine imamo periodi~ne talase antimuslimanskog i antiislamskog pona{anja i delovanja u Srbiji, i to mo`da najvi{e u dr`avnim institucijama kao {to su vojska i policija, od uni{tavanja nadgrobnih spomenika kod Vojnog muzeja na Kalemegdanu u martu 2004. do upada u policijskim ~izmama u d`amiju u Sjenici i maltretiranja imama Islamske zajednice 2007. godine. Naravno, to je u skladu s politikom da u srpskom parlamentu ne mo`e biti doneta deklaracija o Srebrenici ili s rasizmom u odnosu na Rome. Ne{to bih rekao ba{ o doga|ajima u vezi s Islamskom zajednicom od dolaska Ko{tuni~ine vlade na vlast u Srbiji. Setimo se, u martu 2004. godine bilo je paljenje d`amija, ne samo d`amija nego i drugih verskih objekata Islamske zajednice u Beogradu, Ni{u, u Novom Sadu. U tom paljenju su uni{tene i kancelarije i biblioteke Islamske zajednice. Kazne za prestupnike u Ni{u su bile vi{e nego simboli~ne i svi se se}amo te farse od su|enja. Nekoliko dana nakon stradanja ni{ke i beogradske d`amije, rukovodstvo Vojnog muzeja u Beogradu na Kalemegdanu naredilo je da se uni{te autenti~ni i vrlo retki nadgrobni spomenici iz petnaestog i {esnaestog veka, iz osmanskog perioda. Oni su retki na ~itavom Balkanu, a ne samo u Srbiji. I Obren Joksimovi}, tada jo{ funkcioner DSS-a, evo {ta izjavljuje, prema navodu iz dnevne {tampe – Tadi} je sa krajnje nacionalnom, mud`ahedinskom strankom Sulejmana Ugljanina napravio koaliciju, tako }emo imati Homeinija i Al Kaidu sutra u skup{tini kroz DS i njihove poslanike,

Milan Vukomanovi}

220

kao transmitere muslimanske i fundamentalisti~ke ideje. Me|utim, prole}a 2006. ti isti Obrenovi takozvani mud`ahedini omogu}uju opstanak na vlasti Vojislavu Ko{tunici. A gde se dede Joksimovi} u me|uvremenu? Vlada uvodi prinudnu upravu u op{tini, spasava Ugljanina od opoziva na referendumu, pa za{to je onda ~udno kada Jo~i}eva policija pretresa automobil muftije Zukorli}a ili {to ministar vera, tako|e iz DSS-a, prima tad`iste samo nekoliko dana nakon tobo`nje smene Zukorli}a? Kada tome dodamo naklonost javnog servisa za jednu od strana u sukobu, i to od samog po~etka, mo`e se re}i da tu ima previ{e poklapanja. Ne zaboravimo ni mart ove godine i po~etak afere vehabije, koja je progla{ena dr`avnom tajnom. U tom periodu muftija Zukorli} iznosi zahtev da se dostave dosjei imama saradnika obave{tajnih slu`bi SFRJ i Srbije. I najzad, ovog meseca imamo ramazanski pu~ u Islamskoj zajednici u Srbiji, takozvano smenjivanje Zukorli}a sa svih funkcija u me{ihatu Islamske zajednice Sand`aka, dok je bio na putu, u Maroku, a njegov zamenik u zapadnoj Evropi. To je pre svega pokvareno i kukavi~ki. Da novope~eni reis ima stvarnu podr{ku u Novom Pazaru i Sand`aku, ne bi se njegovi imami sastajali u hotelu Tad` u sitne sate da smene Zukorli}a. Za reisa je izabran imam iz Tutina, a za predsednika me{ihata Islamske zajednice Sand`aka imam iz Novog Pazara, obojica do tada nepoznati {iroj javnosti. Zamisli slede}u situaciju – pet samoproklamovanih ~lanova glavnog odbora DSa sastane se u Maderi i ka`e – Mi smo glavni odbor stranke, i smene Borisa Tadi}a sa svih funkcija u stranci, dok je on na putu, u Njujorku, gde brani Kosovo. Daju mu rok od tri dana da se povu~e, a on ima govor u generalnoj skup{tini Ujedinjenih nacija tek prekosutra. ^ak je i Milo{evi} pred Osmu sednicu najpre obezbedio veliku ve}inu u centralnom komitetu, pa tek onda udario na Stamboli}a. Izazvan je, dakle, raskol u Islamskoj zajednici u Srbiji. Kome odgovara takav raskol, kome je odgovarao po~etkom {ezdesetih godina raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i ko ga je tada izazvao? U~imo malo od istorije. Negde je re~ o neznanju, negde je re~ o neosetljivosti, a negde opet o lo{im namerama, kada je re~ o odnosima u Islamskoj zajednici. Bojim se da nekima u Beogradu to odgovara po principu – zavadi pa vladaj. Tu se radi, konkretno kod nas, o koliziji dva principa, teritorijalnog, koji nagla{ava Islamska zajednica Srbije i ovog drugog, duhovnog principa, koji podrazumeva duhovno pokroviteljstvo iz Sarajeva. [ta je neobi~no {to muslimani, koji su bez obzira na varijetete islama u

19.10.07.

Srbiji ve}inom ipak Bo{njaci, `ele da odr`e duhovne veze sa Bo{njacima u svojoj domovini, Bosni i Hercegovini? Tu nema ni~ega neobi~nog, i Srbi u toj istoj Bosni i Hercegovini prihvataju duhovno stare{instvo patrijar{ije u Beogradu. I Srbi na Novom Zelandu i u Australiji prihvataju duhovno stare{instvo Beograda, nema tu ni~eg neobi~nog. Me|utim, stvar se politizuje, jer lep{e zvu~i patriotska Islamska zajednica Srbije, a ovi drugi sad treba da doka`u nekakav patriotizam. Ne bi se trebalo me{ati u organizaciono ustrojstvo islamske zajednice u ovoj zemlji, a ako tu postoje odre|eni dualiteti, {to da ne? Srbija i Balkan su karakteristi~ni po tim varijetetima islama. Prvo imamo jezi~ke i nacionalne varijetete, muslimani na na{em prostoru govore bo{nja~kim jezikom, ali govore i romskim, govore i turskim, govore i albanskim, govore i srpskim. Onda imamo nacionalne zajednice, imamo Bo{njake muslimane, imamo Rome muslimane, Albance muslimane, Turke muslimane, Gorance i tako dalje, zna~i imamo taj etni~ki varijetet. Nije ovo homogena arapska zemlja. Versko-pravna {kola ovde jeste jedinstvena, to je taj sunitski islam hanefitskog madhaba, karakteristi~an za obode islama, ne samo za Balkan. Tako da ne vidim problem u tome da se raznovrsnost islama na Balkanu i u Srbiji manifestuje kroz postojanje razli~itih islamskih zajednica, koje u perspektivi mogu da se ujedinjuju ili ne moraju to da ~ine. Za{to te stvari forsirati i za{to to uraditi ba{ u vreme ramazanskog posta, u vreme praznika pokajanja, pra{tanja, kada se ljudi mesec dana uzdr`avaju od hrane, pi}a, cigareta? To ve} samo po sebi govori o lo{im intencijama i ono {to bi sada trebalo uraditi jeste smiriti strasti. Stvari moraju da se smire, i to hitno.

Milan Vukomanovi}

Svetlana Luki}: Postoji predrasuda prema muslimanima i Bosni i Hercegovini, da su to mud`ahedini. Milan Vukomanovi}: Neki mud`ahedini su u~estvovali u ratu u Bosni, ali u tom ratu su u~estvovali i neki dobrovoljci iz Rusije i Gr~ke pod zastavom pravoslavlja. To nije neobi~no za ovo podru~je. U pitanju je vezivanje uop{te islama za terorizam, nasilje. Pa pobogu, milijardu i trista miliona ljudi danas u svetu ispoveda tu religiju, a ovi su njena manjina. Balkanski islam je umereni islam, onaj mirni islam, u kojem je vi{e prisutna sufitska tradicija, koja je i kosmopolitska i misti~ka, duhovna, spekulativna. Naprotiv, ovaj vehabisti~ki uticaj uop{te nije mogao da

222

se odr`i ni u Bosni, ni na Kosovu. Jednostavno, lokalno muslimansko stanovni{tvo to odbija. Kod nas se, pod jedan, ne pravi razlika izme|u onoga {ta je islam i {ta je islamizam. Ka`e se islamski, islamisti~ki i ljudi uop{te ne prave razliku, a to su dve potpuno razli~ite stvari. Islamski ozna~ava op{tu pripadnost religiji, a islamisti~ki jednu vrstu politi~ke orijentacije pod odre|enim uticajem religije. Govori se o islamskim dr`avama kada se radi o muslimanskim dr`avama. Samo u islamskim dr`avama je na snazi {erijatski ustav. To je kao kada bi prva stvar koju ka`emo o Holandiji bila da je to hri{}anska dr`ava. A to niko ne}e re}i, nego }e re}i – dr`ava Evropske unije, iako je tamo ve}ina hri{}ansko stanovni{tvo. Da ne govorim o islamskom terorizmu, o kojem se govori kao da je sklonost nasilju inherentna, imanentna islamu. I u socijalisti~koj Jugoslaviji i danas, centar islama je Sarajevo i islamski teolo{ki fakultet jeste u Sarajevu i prirodno je da ljudi koji su se tu {kolovali do`ivljavaju Bosnu kao drugu domovinu. U Beogradu mi jo{ nemamo dovoljno ~vrstu, etabliranu islamolo{ku {kolu. Mi smo pro{le godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu organizovali jedan kurs, zajedno sa univerzitetom u Sarajevu. Gosti su nam bili i predava~i sa Fakulteta islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu. Na{i studenti su imali prilike da ~uju njihove teologe, naro~ito predavanja o sufizmu. Mi ne mo`emo u vezi s ljudskim pravima da reagujemo samo kada je re~ o civilnim aspektima tog fenomena, moramo biti osetljivi i na religijske slobode i prava. Na`alost, stalno u~imo iz nekih ekscesa, obrazujemo se usputno uz senzacionalizam i tek po{to je {teta u~injena. Islam uop{te i tema islama je uvek kontaminirana politi~kim aspektom, i kada to zaslu`uje i kada ne zaslu`uje, ali treba videti ko je to ispolitizovao od samog po~etka. Kada vas neko ispolitizuje, vi se na|ete u politi~kom loncu. Niste vi `eleli da vas neko smeni dok ste na putu, u Maroku. Kada imamo procesije i litije sve{tenika i jerarha Srpske pravoslavne crkve, zajedno s politi~arima, ministrima u prvim redovima, to nam je kao normalno, jer je to dominantna, ve}inska verska zajednica. A kada se okupe ljudi druge vere da ispolje svoju solidarnost ili jedinstvo, odjednom nam je to neobi~no ili sumnjivo.

19.10.07.

Svetlana Luki}: U vreme onih ~uvenih karikatura Alaha, ~udila sam se {to na njih nije odgovoreno karikaturama Isusa Hrista. Kada su uzvratili uvredu, oni su se sprdali sa holokaustom, je li tako?

Milan Vukomanovi}: Sa hri{}anstvom ne bi smeli, zato {to jevrejski proroci, Isus Hristos i likovi iz jevan|elja imaju status bo`jih poslanika i u islamu, pa bi to bila uvreda vlastite religije. Muslimani ne prihvataju Isusa Hrista za boga, tu je najbitnija razlika izme|u muslimana i hri{}ana, ali Isus Hristos je jednako bo`ji poslanik kao i Muhamed, Mojsije, Avram i drugi. Islam priznaje Muhameda kao poslednjeg bo`jeg poslanika. Milan Time se zatvorila istorija objave ili istorija otkrivenja. I kada je do{lo Vukomanovi} do uzvratnog udarca u slu~aju s karikaturama, krenulo se na holokaust, {to je, naravno, skandalozno. Ali u dana{njem svetu ima svega. ^uli smo i za neonaciste u Izraelu. ^udan je ovaj svet. Svetlana Luki}: Kada su avganistanski talibani ru{ili Bude iz Bamijana, oni zapravo ne bi ru{ili statue Isusa Hrista, ~ak i da ih je tamo bilo. Milan Vukomanovi}: Tako je, zato {to judaizam i hri{}anstvo jesu objavljene religije i oni bi na taj na~in udarili i na temelje islama. U septembru iste godine se desilo ono u Njujorku i Va{ingtonu, gde su se neke moderne statue na{le na udaru teroristi~kih organizacija. Ali, od talibana u Avganistanu dug je put do Al Kaide, a jo{ je du`i od tradicionalnog, ortodoksnog islama do talibana. To uop{te nisu iste stvari. Svetlana Luki}: Poljsko ministarstvo odbrane naredilo je da svi poljski vojnici, bez izuzetka, moraju da odgledaju najnoviji film And`eja Vajde Katin, kako bi prekalili rodoljublje. Film govori o masakru poljskih vojnih i civilnih zarobljenika u prole}e 1940. godine u Katinskoj {umi, koji su izvr{ili pripadnici vojske Sovjetskog Saveza. Ministarstvo odbrane Poljske ve} je kupilo nekoliko desetina hiljada ulaznica. Mi za takav patriotski poduhvat nemamo uslova. Prvo, u mnogim gradovima u Srbiji bioskopi vi{e ne postoje i drugo, nema se para. Evo, saznali smo pre neki dan da je svim strankama pro{le godine ispla}eno 62,7 miliona dinara vi{e nego {to je trebalo. Dakle, po{to nemamo bioskope i nemamo para, pripadnici BIA, MUP-a i vojske mogli bi da se kale ~itaju}i obavezno sajt Nove srpske politi~ke misli. Ivan ^olovi} je ovaj neveseli posao ve} obavio.

224

Ivan ^olovi}: Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli pokaznu ve`bu pod imenom – Operacija Vidojkovi}? To je otkriveno i vest o tome je objavljena tek pre neki dan. Radi se o diverzantskoj ve`bi koju su na{i neprijatelji organizovali da bi se {to bolje pripremili za uni{tavanje srpske knji`evnosti i kulture, a time i srpske dr`ave, jer, kako se veruje, temelji na{e dr`ave su manje-vi{e literarni. Vest o ovoj neprijateljskoj ve`bi, odnosno o Operaciji Vidojkovi}, saop{tio je knji`evni kriti~ar i asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Slobodan Vladu{i}. On je o tome govorio na skupu Kulturna politika u Srbiji, koji je u organizaciji ~asopisa Nova srpska politi~ka misao odr`an 31. avgusta i 1. septembra ove godine na Tari. Njegovo izlaganje pod upozoravaju}im naslovom Kraj nacionalne kulture, od pre nekoliko dana mo`e se pro~itati na sajtu pomenutog ~asopisa. Vladu{i} je do{ao do operativnih saznanja, ~ije izvore nije otkrio, o tome kako se Operacija Vidojkovi} odvijala. Najpre je odabran jedan mlad pisac iz Srbije koji ko zna za{to lo{e misli o dr`avi u kojoj `ivi, pa je tako izbor pao na Marka Vidojkovi}a, autora neveselog romana Kand`e. Zatim je taj pisac ve{to nametnut doma}oj i stranoj publici kao autenti~ni i ~ak najbolji predstavnik mlade srpske knji`evnosti. Tako je ostvaren glavni cilj ove pokazne ve`be neprijatelja Srbije, to jest poslana je politi~ka poruka da Vidojkovi}evo ko zna za{to lo{e mi{ljenje o dana{njoj Srbiji tobo`e odgovara stvarnom stanju stvari, da je to mi{ljenje va`no i ~ak reprezentativno.
Kako pokazuje Vladu{i}eva analiza prikupljenih operativnih podataka, stratezi knji`evno-politi~kog rata protiv Srbije uspeli su da od po~etnika u knji`evnosti, od poluobrazovanog mladi}a, kako ga opisuje autor ove analize, naprave interesantnog, ~itanog i prevo|enog pisca. Jasno je za{to, zato da bi pomo}u njega poslali, ka`e Vladu{i}, vrlo jasne politi~ke iskaze koje bi mogle s lako}om da potpi{u i neke radikalnije politi~ke figure iz zemalja regiona koje ovoj zemlji ne misle ni{ta dobro. Ovi politi~ki iskazi koje na{ neprijatelj lansira preko sinteti~ki napravljenog literatoida po imenu Marko Vidojkovi}, svode se na la` da ljudi u Srbiji, a posebno mladi koje susre}emo u Vidojkovi}evim romanima, `ive u poni`avaju}em ambijentu ispunjenom bezna|em i nasiljem. Ne treba ni re}i koliko ta la` {teti ugledu na{e zemlje u svetu, ali Vladu{i}eva obrada operativnih podataka o Operaciji Vidojkovi} vodi zaklju~ku da ta la` pravi jo{ ve}u {tetu kod ku}e. Evo kako.

19.10.07.

Napraviv{i od nezrelog i mrzovoljnog anonimusa tobo`e va`nog i prevo|enog pisca na{i neprijatelji su stavili do znanja svim srpskim mladim piscima i svekolikoj srpskoj omladini da mogu da ra~unaju na uspeh i priznanje u svetu, makar {kolu nikad i ne videli, pod jednim jedinim uslovom, a taj je da prihvate i dalje {ire la`nu crnu sliku o svojoj zemlji. To je jedna od poenti Vladu{i}eve analize, pa zato u celini navodim mesto na kome on poentu izla`e. Po~inje ovako – Ukoliko zamislimo da upravo ovaj pisac reprezentuje Srbiju u inostranstvu, vide}emo da se time ne stvara samo izuzetno nepovoljno mi{ljenje o ovoj dr`avi, ve} se na unutra{njem planu daje signal jednoj grupi ljudi zainteresovanih za knji`evnost i kulturu uop{te da je upravo takav politi~ki anga`man jedini na~in kakve takve integracije sa svetom. A zavr{ava se ovim re~ima – Nije otuda ni ~udno {to ve}i broj mladih osoba u ovoj zemlji ima negativnu sliku o dr`avi u kojoj `ivi i narodu kome pripada. Ova stru~na literarno-bezbednosna analiza Operacije Vidojkovi} dovodi njenog autora do zaklju~ka da su tom operacijom na{i neprijatelji hteli da ispitaju teren i uve`baju strategiju za neuporedivo opse`niju literarno-politi~ku ofanzivu, kojom }e poku{ati da zaposednu ceo prostor srpske nacionalne knji`evnosti i kulture. A takvo ne{to oni mogu da planiraju, pa ~ak i, ne dao bog, da izvedu pre svega zbog `alosnog i neshvatljivog nemara dr`ave Srbije, koja je prostor svoje nacionalne kulture ostavila na izvol’te, to jest bez ikakve odbrane i za{tite. Eto, Operacija Vidojkovi} je pokazala da antisrpski lobi ovde mo`e nesmetano i tako re}i ni od ~ega da napravi mladog pisca, da ga napuni mr`njom prema svojoj zemlji, stavi na to~ki}e i gurne u svet. U toj situaciji, ka`e Vladu{i}, opet ga citiram – mo`e se o~ekivati da }e neka druga~ija kulturna politika popuniti prazan prostor koji ostaje iza nedostaju}e kulturno-politi~ke akcije dr`ave. Drugim re~ima, srpskoj nacionalnoj kulturi preti propast, ali zahvaljuju}i Vladu{i}evom upozorenju koje spada u ona koja sti`u u pet do dvanaest, ostaje mala nada da jo{ nije kasno, da se jo{ ne{to mo`e preduzeti za spas na{e nacionalne kulture. I autor ovog upozorenja ostavlja nam tra~ak nade, jer na kraju apokalipti~nog naslova teksta u kome je upozorenje izneto, a naslov glasi Kraj nacionalne kulture, ipak stoji upitnik. [tavi{e, Vladu{i} ima i spreman odgovor na pitanje – {ta dr`ava u ovoj alarmantnoj situaciji treba da radi, odnosno, kako bi mogla da izgleda strategija odgovorne nacionalne kulturne politike. On tobo`e prihvata da kulturna politika Srbije treba da vodi ra~una o onome {to on zove potreba za integracijom u evropski kulturni prostor, ali to

Ivan ^olovi}

226

o~igledno ka`e samo zato da bi njegov glavni zahtev upu}en dr`avi izgledao kao odmeren i, kako se to ka`e, izbalansiran. Naime, Vladu{i} pre svega tra`i da dr`ava povede ra~una o onome {to se po njegovom mi{ljenju u evropski prostor nikako ne da integrisati, a to je, da nevolja bude ve}a, ba{ ono glavno, sr` srpske nacionalne kulture, to jest specifi~no srpska i samo srpska knji`evnost. Dr`avna briga o toj navodno sr`noj a neprevodivoj ba{tini srpske kulture koja se ne uklapa u Evropu spre~i}e, jo{ jednom citiram Vladu{i}a – da Srbija od kulturnog centra postane kulturna, a zatim i svaka druga pustinja. Drugim re~ima, dr`ava }e tako popuniv{i na{ kulturni prostor specifi~no srpskim proizvodima spre~iti da u taj prostor nahrupi neprijateljska kultura i njeni surogati poput sinteti~kog sredstva za ocrnjavanje srpske omladine pod imenom Marko Vidojkovi}. Zar vam sve ovo ne deluje poznato? Stariji se se}aju, a mla|i su imali prilike da ~uju da je i pre skoro ~etrdeset godina zbog nebrige dr`ave o kulturnoj politici radosni `ivot u tada komunisti~koj Jugoslaviji bio zlonamerno i la`no predstavljen krajnje crnim bojama u inostranstvu. Samo tada su u stvaranju te la`ne crne slike o na{oj zemlji po neprijateljskom scenariju, kako se tada govorilo, najvi{e u~estvovali neki filmski reditelji, tvorci takozvanog crnog talasa u jugoslovenskom filmu. Ali i tada je, sre}om po radosnu socijalisti~ku Jugoslaviju, bilo budnih patriota koji su znali da otkriju ko iza svega toga stoji i kuda to vodi, te da podstaknu dr`avu da se od zla crnog talasa odbrani. Oni su, kao danas Vladu{i}, pronicljivom stru~nom obradom operativnih podataka do{li do saznanja da su reditelji kao {to su Makavejev, @ilnik i njima sli~ni u svetu hvaljeni i nagra|ivani samo zato {to su blatili svoju zemlju, odnosno, da su njihovu reputaciju tobo`e sasvim nesrazmernu pravoj vrednosti njihovog rada, proizveli na{i neprijatelji. Jedan od Vladu{i}a tog vremena po imenu Branko Milo{evi}, koji je bio sekretar aktiva Saveza komunista filmskog preduze}a Neoplanta, u jednom razgovoru za novine objavljenom oktobra 1973. godine izneo je ovo mi{ljenje o crnom talasu – Slika koju je crni film predo~io svetu o nama je zaista bila crna uprkos nagradama koje su ga zasipale na smotrama i festivalima. One su zapravo bile utoliko ve}e ukoliko se film `e{}e obarao na na{e dru{tvo i njegove tekovine. S tim se u istom razgovoru za novine saglasio i tada{nji direktor Neoplante Dra{ko Re|ep dodaju}i da nije istina da je dobar samo onaj film koji na{u stvarnost vidi crno, kako je to donedavno dokazivala liberalisti~ka orijentacija. Kao {to je poznato, srpska dr`ava je tada umela efikasno da se odbrani od opasnosti koja se tobo`e nadvi-

19.10.07.

la nad na{u kinematografiju i kulturu u celini. Film Du{ana Makavejeva Misterija organizma bio je zabranjen, a rad na @ilnikovom filmu Sloboda ili strip bio je prekinut, pa je tako zloslutni crni talas kona~no zaustavljen. Pou~ena iskustvom iz borbe protiv crnog talasa tada{nja vlast nije opet ostavila prazan prostor u srpskoj kinematografiji, nego se potrudila da on bude dobro popunjen dr`avotvornim i patriotskim filmovima. Po{to je obustavila snimanje @ilnikovog filma, Neoplanta je u prvoj polovini sedamdesetih godina proizvela filmove koji su imali na primer ovakve naslove: Tragom Marksa, Partizanski u~itelji, Deca revolucije i Radni~ki aktivi. Mo`da }e dana{nja vlast podstaknuta operativnim otkri}ima i patriotskim upozorenjima Slobodana Vladu{i}a u vezi s takozvanom Operacijom Vidojkovi}, poku{ati da preduzme mere po ugledu na one kojima je nekada{nja vlast skinula Jugoslaviji crno sa o~iju. U tom slu~aju ona }e pomo}i izdava~ima da na|u pisce koji }e biti u stanju da napi{u dela koja bi na primer mogla da se zovu: Nikolajevim tragom, Svetosavski u~itelji, Deca pravoslavlja ili Nacionalni aktivi. U stvari, kad malo bolje razmislim, vidim da su ta dela ve} napisana i objavljena, mo`da ne ba{ pod navedenim naslovima i shvatam da je Slobodan Vladu{i} u svojoj revnosti i strahu od opasnosti koju za na{u kulturu i dr`avu tobo`e predstavlja Marko Vidojkovi}, malo preterao i prevideo da je savremena srpska knji`evnost, a i kultura u celini danas sasvim dobro snabdevena delima nacionalno patriotske orijentacije, potpuno samosvojnim, neprevodivim i neupotrebljivim. Ta dela su potpuno izvan doma{aja na{ih neprijatelja, koji }e u poku{aju da njima manipuli{u samo polomiti zube, a bogme i kand`e.

Ivan ^olovi}

Svetlana Luki}: U najavi ove emisije nisam pomenula ju~era{nju raspravu u skup{tine o rezoluciji kojom se osu|uje, ne znam {ta be{e, ubistvo ^e Gevare, Zapate, blokada Kube ili {ta ve}. To je tema za Petra Lukovi}a. Petar Lukovi}: Danas sam bio u nekoj te{koj, srpskoj depresiji i onda u nekom ludilu uklju~im televizor. Prvi kadar koji sam video bio je kadar iz skup{tine Srbije. Na galeriji skup{tine je sedeo nekakav }elavi ~ovek i nekakva `ena i pored njih je sedeo Had`i Dragan Anti}, biv{i glavni urednik Politike. Naime, skup{tina Srbije je danas po podne zavr{ila vi{e~asovnu raspravu o rezoluciji kojom se zahteva ukidanje blokade

228

Kube. Ja sam ~uo pre mesec dana da postoji nacrt te deklaracije, koju su predlo`ili radikali. Danas se ispostavilo da o toj deklaraciji postoji saglasnost 205 poslanika, i ti onda ka`e{ – Jebote, pa to su svi. Pa jesu svi, dakle, tu su radikali, socijalisti, DSS, Demokratska stranka, G17 plus, dakle, svi su zajedno. Pa stani, ~ekaj, pa jebote, blokada traje ve} trideset godina, otkud znam koliko traje blokada, svi se navikli, navikli se i Kubanci, navikli se i Amerikanci, a ovi se sad sastaju. I onda slu{am diskusiju. Prvo je po~eo Vu~i}, koji je pomenuo da je ovo dramati~an trenutak za Kubu i za Srbiju, u svom govoru je pomenuo naravno i ^edu Jovanovi}a i Ha{ima Ta~ija i otimanje Kosova i malu Milicu, i deset puta pomenuo da na Kubi najvi{e pate deca, neja~ i starci, kubansko ognji{te, sve je bilo tu. Onda se javio Dragoljub Mi}unovi} i tu sam se definitivno oraspolo`io. Stvarno vi{e nema nikakve razlike izme|u radikala i Dragoljuba Mi}unovi}a. Ako je mogu}e da se oni skupe zbog Kube, onda je potpuno logi~no da se skupe i zbog podele javnih preduze}a, da se skupe zbog bilo ~ega drugog. Ali ono {to je bilo zastra{uju}e je prisustvo kubanskog ambasadora i Dragana Had`i Anti}a. Se}am se vesti 5. oktobra – Dragan Anti} pobegao po`arnim stepenicama iz Politike, pa se krio, pa bio kod Filareta u manastiru, pa bio ne{to kao bolestan, pa se le~io na Kubi. U kom je svojstvu on bio u skup{tini? [ta je on, po~asni konzul Srbije u Kubi, li~ni prijatelj Fidela Kastra, je li on neka karika koja nedostaje u ljubavi izme|u srpskog i kubanskog naroda? Moram da pitam otkud on u skup{tini. Mogu li ja da se popnem na galeriju da sednem pored kubanskog ambasadora? Dragan Had`i Anti}, ljudi, da li se neko se}a te Politike, makar u onim danima pre 5. oktobra i {ta je taj ~ovek pu{tao u novine, {ta se tu pisalo? I danas je on po~asni gost na po~asnoj galeriji u po~asnom dru{tvu sa po~asnim ambasadorom zemlje koju volimo najvi{e na svetu. Stra{no. Ali pona{anje Demokratske stranke je apsolutno najstra{nije u svemu. Vidi{ da menjaju svoje fizi~ko stanje, kao kada se prospe `elatin. Da oni pristanu na ovakvu vrstu ludila izgleda najodvratnije na svetu. I stvarno nemamo pametnija posla u skup{tini, nego da se bavimo blokadom Kube. [ta je slede}e, blokada Severne Koreje? [ta }emo, dati podr{ku Iranu u realizaciji njegovog nuklearnog programa? [ta posle toga, podr{ka kome, u ~emu je gvint? Da li je gvint u tome {to }e, kao {to oni ka`u, ceo svet govoriti o plemenitom gestu Srbije? To je njihova varijanta ili }e ceo svet da se zajebava s nama, naravno. Da li }emo mi ovakvom vrstom deklaracije i rezolucije spre~iti 10. decembra progla{enje Kosova kao budu}e nezavisne dr`ave?

19.10.07.

Ja stalno govorim o tome da nas vode ljudi koji su maksimalno poreme}eni. To nije vi{e ve}ina od 127, tu imamo 205 bolesnika, jer 205 poslanika se saglasilo o ovome. Pa jebo te bog, pa stvarno. Pazi, da me zove neko iz sveta, pa pita {ta ima novo u zemlji, a ja mu ka`em – Mi doneli rezoluciju kojom zahtevamo od Amerike da ukine sankcije Kubi. Pazi, to se de{ava u danima kada se de{avaju neke stvari u dve susedne zemlje, jedna se zove Crna Gora, koja je potpisala ugovor o ulasku u Evropsku uniju, a druga je Hrvatska. Dakle, ta u`asna Hrvatska, katastrofalna Hrvatska je postala nestalna ~lanica Saveta bezbednosti. Zamisli da se Srbiji desi ovo {to se desilo Crnoj Gori ili Hrvatskoj, zamisli tu vrstu trijumfalizma koji bi vladao ovde, pa mi ne bismo mogli da `ivimo od veselja na otvorenim trgovima, zatvorenim trgovima, od televizija koje bi imale neprekidno program sa Ist Rivera. Dakle, dok se te dve stvari de{avaju, dok tako rade nekakve dr`ave za koje mi mislimo da su pre svega kvazidr`ave, mi se bavimo Kubom. Kako ~ovek da ne bude veseo? I{~ekujemo ne{to {to je ve} izvesno, {to svi znamo. To ti je kao u fudbalu, evo, nadamo se da }e Belgijanci da pobede Poljake, a Jermeni da pobede Portugalce. Stvarno `ivimo u nekom vrlo ~udnom obliku `ivota, to je neko ~ekanje pred ne{to. Ti vidi{ da se sve minimizira, te vesti maltene ne postoje. Kada ima bilo kakve vesti o Kosovu, kad Jeremi} ne{to ka`e – sme{no je {to uop{te pominjem Jeremi}a – to je puno optimizma, to izgleda zdravo do jaja, super, ma nikad nije bilo bolje. S druge strane, da li neko mo`e da me uveri da je pri~a o podeli javnih preduze}a stvarno u`asnula ljude? – Ne. O~ekivao si to od onih koji su se najvi{e bunili, opet od nesre}ne Demokratske stranke. Oni ti stalno pi{aju u d`ep i onda ti ka`u da to pada ki{a i jo{ ti daju ki{obran da nosi{. Tako izgledaju njihova obja{njenja, ali svi u tome u~estvuju, pa moramo i mi. A od podele javnih preduze}a do Kube je samo jedan korak, izvini, ali to je samo jedan korak. Drugo, posle mitinga u Novom Sadu je napravljena kontrakampanja dokazivanja kako u Srbiji nema fa{izma. To je neverovatna kampanja, samo na onom fa{isti~kom sajtu, Nova srpska F misao, ima trideset tekstova u kojima nas ube|uju da u Srbiji nema fa{izma, da nikad nije bilo fa{izma u Srbiji, da Srbi nisu ekstremna nacija, da ovde sve puca od tolerancije, ljubavi i miroljubivih odnosa. I od koga poti~e takva vrsta osetljivosti na antifa{isti~ki ekstremizam? Od radikala, SPS-a, pazi, oni su sad osetljivi. Pazi, i DSS je postao osetljiv na ekstremizam. Pa, je l’ ja moram da pominjem {ta je sve Ko{tunica radio? Pa jesam li se ja slikao sa oru`jem na Kosovu ili se on slikao? Jesam li ja pisao za

Petar Lukovi}

230

Obraz ili je on pisao? I svima njima smetaju te letve, kojih uop{te nije ni bilo. Je l’ bilo letvi? – Nije. Ali ko su nosioci te borbe protiv ekstremista? Pazi, analiti~ari za koje svi mi koji smo u ovim govnima ve} petnaest, dvadeset godina nikada nismo ~uli. Ko je od nas 1996. ~uo za \or|a Vukadinovi}a? Je li ga iko ikada video na {etnjama, mitinzima, jesam li pro~itao ikada njegov tekst? Gde je bio ~uveni Antoni}? Gde su bili ti ljudi, {ta su radili uop{te? Ispuzali su 2003. ispod nekog kamena i sad imamo posla s pravim politi~kim komesarima. Ja te tekstove ~itam kao ideolo{ku predstavku programa vlade. Ovog sekunda prestajem da nalazim bilo kakvu razliku izme|u DS-a i DSS-a. Potpuno mi je svejedno da li }e predsednik biti Velja Ili} ili Boris Tadi}, veruj mi da mi je potpuno svejedno, u oba slu~aja }u glasati protiv, odnosno ne}u glasati ni za koga. Ve} mi je postala zabava da odem na sajt Politike, pa da pogledam {ta pi{u Antoni} i onaj njegov drug. Danas vidim, tema fa{izma je iscrpljena, jebali su majku svima iz antifa{isti~ke koalicije, o Kosovu su ve} pisali dvesta puta i danas Antoni} pi{e o politi~ki korektnom govoru, o tome kako je ova fa{isti~ka grupa antifa{ista odjednom u govor uvela politi~ki korektan jezik, od sociolo{kinje do psiholo{kinje i tako dalje. Poenta je u tome {to on ka`e da je takva vrsta politi~ki korektnog govora nai{la ~ak i na kritiku i zluradu satiru u TV alapa~i. Sad, jebote `ivot, {ta je TV alapa~a? To je njemu klju~ni argument, ali {ta je TV alapa~a, jebo te bog, ne mogu da se setim, zovem neke ljude, niko ne zna {ta je TV alapa~a. Ne znam, razume{, zbunjen sam. Odem na sajt, ukucam TV alapa~a na Google. Zna{ {ta je TV alapa~a? To je rubrika u listu Pravda, nepotpisana, naravno. ^ekaj bre, Antoni}u, pizda mu materina. Zna~i, {ta ka`e TV alapa~a u Pravdi, to je na{ zakon, i to izlazi u Politici. Stvarno, majke mi, da se sru{i{. Kunem ti se, ne mogu vi{e da gledam i ono malo {to sam morao da gledam na televiziji, ne mogu. Ja sada kidi{em na ekran, da imam neku testeru, bilo {ta, pobio bih te s one strane ekrana, to je toliko postalo stra{no. Od Utiska nedelje do U nedostatku dokaza, s mno{tvom dokaza, s Ljiljanom Smajlovi}, Oljom Be}kovi}. To je sve ista matrica, svi se prave blesavi, kao nemamo pojma, svima trebaju nekakvi dokazi, Mladi} nije osu|en, nije utvr|eno da je on kriv, pa mi, dakle, ne mo`emo da govorimo o njemu kao o krivcu. M’r{, bre, u pizdu materinu, izvini, m’r{ u pizdu materinu. Pa stvarno, pored sedam hiljada le{eva, pa idi pa pogledaj, pa ima izve{taja, ~ak je i tvoja Republika Srpska donela izve{taj u kojem priznaje genocid. Ne, svi oni imaju ljudska prava.

19.10.07.

U ponedeljak nakon mitinga u Novom Sadu, Politika je prenela izjavu nekoga iz policije, koji je objasnio, jebote `ivot, da policija nije intervenisala protiv ovih fa{ista, jer bi povredila, pi{e, citiram – ljudska prava ~lanova Nacionalnog fronta. Samo zamisli zemlju u kojoj o ljudskim pravima brinu radikali, socijalisti i DSS. Pa jo{ }e sutra da nam do|e Mladi} i da ka`e – Izvinite, i ja imam ljudska prava. [to bi me to ~udilo, za{to bi me to ~udilo? Ni{ta me vi{e ne bi za~udilo. Devedeset devet odsto poruka koje dobijamo iz medija su ~isto, destilisano zlo – to vi{e nije ~ak ni glupo. Pro{lo je vreme kada si ~itao, pa si se smejao i govorio – Vidi budalu. Sada je to zlo, to se pravi da bude zlo. Svi znaju, ~ak i oni koji su na njegovoj strani priznaju da je on opsednut Kosovom. On definitivno ne mo`e da podnese ~injenicu da }e jednog dana biti upisano da je u vreme vladavine Vojislava Ko{tunice Kosovo postalo nezavisno. Kako }e tu ~injenicu da obri{e i na koji na~in }e poku{ati da se vadi, ja to ne znam. Ali jebe{ mene {to ne znam, ne zna niko `ivi. Stvarno je sme{no, moram da ka`em, {to imamo ministarstvo inostranih poslova koje vodi DS, koje o ishodu toga s Kosovom zna koliko i ja. Misli{ da Jeremi} zna ne{to vi{e o tome {ta }e biti? I opet se vra}am na ~uvenu pri~u koju smo ponavljali od januara do maja milion puta – onog sekunda kad pristane{ da ti Ko{tunica bude predsednik vlade, tog sekunda si pristao na sve i ti kao jedinka, kao ministarstvo, kao partija vi{e ne postoji{ zato {to }e on, Ko{tunica Vojislav, snagom svojih ube|enja, pretnjama, {armom, duhovito{}u, ~ime god, uspeti da te sjebe potpuno, da te dovede u poziciju da }e{ sutra ti biti prvi koji }e glasati za Kubu. Kad ima{ poreme}enog ~oveka i poreme}ene saradnike, ti nikad ne mo`e{ da zna{ {ta mo`e da bude 10. decembra. Pojma nemam, mo`da }e jedanaestog sve da bude okej, a mo`da i ne}e. Ode{ na pijacu, bre, i ljudi pri~aju – A {ta }e biti posle 10. decembra? To }e da bude Vojindan. Zamisli 2007. godinu i dru{tvo, dr`avu u kojima svi mi zavisimo od jednog ~oveka. Ljudi, on je tre}i, njegova partija je bila tre}a po broju glasova, ali je on u toj koaliciji toliko jak i toliko niko ne sme da mu se suprotstavi, toliko je uspeo da ih kupi, da ih pacifikuje, {ta god, da ih upla{i, da danas de fakto kad ka`e{ – vlada, ti misli{ na Ko{tunicu. Nemoj da mi neko ka`e da misli na Bo`idara \eli}a, pa to izgleda sme{no. Postoji samo Vojislav Ko{tunica kao ponornica, te ima ga, te nema, te pojavljuje se, te ne pojavljuje se. Te dramati~ne pauze u njegovom postojanju i nepostojanju, {ta }e on da ka`e sutra, {ta }e njegov medijski sektor da ka`e, samo to postoji. I svi koji nisu u{li u ovu vladu, u{li su kod njega. On ima svoju vladu van ove vlade. Sr|an \uri} jo{ postoji, funkcioni{e, on daje saop{tenja. Neko

Petar Lukovi}

ve~e gledam Lalovi}a na televiziji, daje intervju tri i po sata o socijalnoj politici u Srbiji. Pa ~ekaj, bre jebote, Lalovi}u, majstore, pa jesi li ti smenjen? Pa ti vi{e nisi ministar. Ne, on je li~ni savetnik premijera ili predsednika vlade za socijalna pitanja. Parivodi} isto. Na televiziji smo gledali slu~aj Milke Forcan i pitaju Bubala, koji ka`e da ne postoji nikakva zakonska prepreka da Milka Forcan bude i potpredsednica Delta holdinga i slu`benica vlade. Naravno da ne postoji kada je Delta zakon u ovoj zemlji. Parivodi} ka`e da je ona fenomenalna i da maltene treba da stanemo mirno pred njom, kao {to bismo stali pred Nedi}em i Ljoti}em. Dakle, imamo opasan kupleraj. To vi{e nije veselo. Sve smo prepustili jednom ~oveku i to vi{e nije stvar, izvinjavam se, njegovog dobrog ili lo{eg raspolo`enja, po{to je on uvek lo{e raspolo`en, ali jeste stvar njegovih suludih ideja. Slu{a{ kako Ko{tunica govori o raznim temama, ali u svima njima je Kosovo. Pazi, neki dan je bilo kako Gasprom zahteva ne znam {ta, a onda pro~itamo komentar iz vlade, kao – Ma jok, ma ne, ma kakvi, to {to oni nama poma`u oko Kosova nema nikakve veze, oni imaju iste {anse na tenderu, pa taman posla, pa na {ta vam mi li~imo? Stvarno na {ta li~e i, izvini, a na {ta mi vama li~imo? Sve je super, ma jok, to je samo gas, JAT, ma jok, to je samo Lukoil – od Nove godine }emo svi u~iti ruski. Ne bre, danas ti je svaki Rus car, ruska privreda je najbolja privreda na svetu, ruska literatura uvek, ruski filmovi, ruske serije – sve }u da priznam, ali ruske serije ne. Stani malo, zaustavi se. Gledao sam na B92 rusku verziju Moje dadilje i zna{ {ta, streljao bih prvo te Ruse, a streljao bih i ove na{e koji su to uzeli. Ima{ TV prenos iz ruskog doma, jebote. Pa ima{ na televiziji pesme ljubavne. Nemam ni{ta protiv, okej, super, dobro, ali ka`ite nam onda – Ej, Rusi nas brane i zato tra`e pare, da znamo, ali nemoj da me pravi{ kretenom. Ej, toliko nas prave konjima, ka`u da je crno belo. Slu{am danima kako Hrvatska postaje to {to je postala, Crna Gora potpisuje, mi ne parafiramo zato {to smo dobili negativan izve{taj Karle del Ponte. Je l’ tako, je l’ negativan izve{taj? Je l’ jeste ili nije?

232

19.10.07.

Svetlana Luki}: Pa izgleda da se ne zna. Petar Lukovi}: Pa ako je pozitivan, {to nismo dobili pravo na potpisivanje? Hajde molim te, objasni mi. Ne, nego nas ube|uju da nismo dobro pro~itali.

Pa zar nismo ~uli da je izve{taj negativan? @ena je lepo rekla – Ima nekih pomaka, ali izve{taj je negativan. Ne, ovi sad ka`u, ne, nismo dobro pro~itali, on je pozitivan. Pa dobro, ako je pozitivan, {to onda ne dobismo taj paraf? Dokle, pa stvarno, aman, dokle? Pomenula si tu malu vest da je ministar vera poklonio crkvi hotel, motel, bazen, saunu, sve {to ide uz to, konobarice, osoblje. Kako je mogao da pokloni i za{to se dr`ava toga odri~e u korist crkve, ne razumem. I stvarno bih voleo da pitam kako je Kusturica dobio tu Mokru goru, kako je dr`ava mogla nekom da dâ planinu, selo? Ljude su mu dali. Nisam siguran da ti ljudi tamo nisu robovi, jebem mu mater, otkud znam kakav je njihov status? Ne sme{ da ode{ gore, on ti odre|uje koju televiziju sme{ da gleda{, ~itao sam kakav jelovnik tamo mora da bude, ko je pozvan, kako da do|e{, napla}uju putarinu. Za{to se navikavamo na sve to, kakva je, bre, to dr`ava, jebem mu mater? Pa {to meni i tebi ne poklone plac negde? Ne tra`im celu planinu, ne tra`im ni gra|ane, hajde, ni neja~ ne}u, odri~em se neja~i u korist Radikalne stranke. Daj mi to par~e zemlje, pa ne mora da bude mokra, neka bude suva gora, i na to pristajem, i bez bioskopa i bez i~ega. Pa jebem mu mater, stvarno, to su dali pre ~etiri-pet godina i super, gotovo, zavr{ena pri~a. I ko sme da postavi pitanje? Jebote, ne sme{ da postavi{ to pitanje, jer }e da te tu`e. Tu`i te sad i Delta ako ka`e{ ne{to protiv Delte. Ja sam toliko neobave{ten, pojma nemam, priznajem da pojma nemam, ne idem po gradu, Novi Beograd mi je kao Njujork. I video sam u novinama da se pravi Delta siti. To je meni daleko, ja sam na Zvezdari i ne vozim. Kad sam video na televiziji {ta je to, kako to izgleda, osamdeset pet ili osamsto pedeset hiljada kvadrata, zgrade, podzemne `eleznice, liftovi, pi~ke materine, ~ega sve tu nema. Izvini, {to se ovaj grad ne zove Delta siti, {to ne promeni ime? Pa je l’ be{e pre mesec dana progla{enje svete jebene zemlje na grani~nom prelazu? Je l’ bilo? Je l’ postavljen kamen temeljac za objekat, pa je l’ tamo gradimo manastir i prate}e prostorije? Svako iz ove vlade gradi {ta mu padne na pamet. Velja Ili} ba{ re{io da pravi tu svoju kliniku. Zar stvarno neko sumnja da }e Velja to zavr{iti? Pa kako ga ne bi zavr{io kada komisija za sukob interesa, molim te, kao najgoru vrstu kazne, izri~e preporuku optu`enome da podnese ostavku? Pa stra{no su ga kaznili, stvarno je zezanje. @ivi{ u dru{tvu u kojem jedna kompanija koja vlada ovom zemljom ka`e – Ko ka`e ne{to protiv nas, mi smo uzeli engleske advokate i oni }e da dignu tu`bu. Ne smem da ka`em ni{ta protiv njega. Ali hajde da budem iskren, a {ta ja u stvari znam o Delti, pa da ne{to mogu i da ka`em? Kad neko pravi grad, jebote, {ta ja sad mogu

Petar Lukovi}

234

da ka`em, kako da vratim svoj dignitet gra|anina? Tako {to ne}u da idem u njegove prodavnice? Ali gde }u da odem, kad on ima sedamdeset odsto svega, {ta da radim, da ignori{em sve {to postoji, od osiguranja do prodavnica brze hrane, spore hrane, mega marketa, mini marketa, maksi marketa, do gradova? On zida grad, kako ja mogu da se borim protiv toga? Ne mogu da se borim nikako i poenta je u tome da ti nametnu da ti ne mo`e{ da se izbori{ i da mora{ to da koristi{. Kupio sam ovaj sok i otkud ja znam koja je ovo firma, ali ispostavi}e se da jeste Mi{kovi}. Matemati~ka verovatno}a ka`e da je to njegov sok. Razume{, svako ima neki svoj posli}, a veliki {ef gore brine globalno i kako se njemu navrti 10. decembra, tako }e da bude. Stvarno sam mislio da postoji jedan razuman poslanik u celoj ovoj bulumenti ludaka, da ka`e – ^ekaj, jebo te bog, pa stvarno da li nam je Kuba najva`nija tema, da li je to ne{to od ~ega nam stvarno zavisi `ivot? Kad zami{ljam ove na{e gledaoce, pa je l’ mogu da budu toliki konji da gledaju i odobravaju ovo {to se de{ava? Pa jebala ih Kuba, da ih jebala Kuba na koju nikad ne}e oti}i, ne}u ni ja oti}i na Kubu, ni ti, ali je zato po~asni ~lan kubanske delegacije ovaj Dragan Had`i Anti}. Jebala vas Kuba, da vas jebala Kuba, zajedno sa Fidelom i Raulom, sa svom bra}om, ako jo{ ima bra}e i sestara, sve zajedno. Pizda vam materina, jebote, pa zar mi nemamo druga posla? Ej bre, slede}e nedelje }emo da pri~amo o Iranu, odobri}emo nuklearni program Severne Koreje i to nam je mo`da jedina {ansa da dobijemo nuklearnu bombu. Nema te stvari o kojoj onaj {ef, usamljen u svom kabinetu, ne razmi{lja, jer nikog nema da mu se suprotstavi, svi oko njega ga obo`avaju, on je taj koji celu Srbiju kao globus dr`i na svojoj glavi. Najebali smo ako mu globus padne s glave, odosmo svi u pizdu materinu. Stra{na zemlja, stra{na. I ono ose}anje koje ~ovek ima da je iz meseca u mesec sve gore i gore. Ne govorim vi{e o `ivotnom standardu, majke mi, nije vi{e stvar u tome da li ima{ para ili nema{ pare, nekako }e{ da pre`ivi{, nego govorim o ose}anju teskobe s kojim `ivimo. Evo, ja se na kraju ose}am kao neka vrsta zatvorenika, moram da ka`em, ceo prozor u svet je sveden na kompjuter. Ako slu{am radio ili gledam televiziju, ne mogu da ~ujem ni{ta. Ova dr`ava je vrsta malog zatvora. Ne ka`em da to ima ikakve veze s fa{izmom, naprosto postoji jedna dr`ava koja je prirodno postala takva, sau~esni{tvom mno{tva ljudi koje je bilo ba{ briga za sve. Evo, danas me je ta jebana Kuba osvestila, da vidim gde `ivim. Tebe sve okolo ubija, sve te ubija, a jo{ je Beograd super. Kad ode{ van Beograda u mala mesta, Majdanpek, Bor, Negotin, Zaje~ar, Vranje, to su zaboravljeni gradovi, zaboravljene regije. Nema pobolj{anja, nema

19.10.07.

nikakve nade, nema ni~ega dok vlast ne bude imala nekakve vizije i radila ne{to {to nije trenutna volja naroda. Pa daleko bilo da su svi radili po volji naroda, pa svi bi oti{li u pizdu materinu. Pariz nikada ne bi imao onakve bulevare. Pusti narod, narod izabere nekoga, pa taj radi kako treba da radi. Ne, kod nas je najgora stvar to {to ti koji su izabrani izvr{avaju volju naroda. Ja stalno gledam tu Palmu plus iz Jagodine i taj odnos predsednika op{tine i tog naroda. Vidi{ ljude koji su tamo janji~ari i taj Palma }e dole da ostane forever. Dakle, ako bude `iveo dvesta godina, dvesta godina }e Palma da ostane u Jagodini. Pazi, on narodu da zoolo{ki vrt. Vri{tao sam od smeha, sad je ~uo Palma da postoji Diznilend u Parizu i ve} je, ka`e Palma, stupio u vezu s Diznilendom iz Pariza kako bi Diznilend za`iveo na srpskoj zemlji, u Jagodini. Gledao sam na televiziji kada ga pitaju kako bi on reagovao da ima u op{tini nekog homoseksualca. On je rekao da u Jagodini nema nijednog homoseksualca, nema problema, nema nezadovoljnih, jer su njihove kulturne i duhovne potrebe zadovoljene od onog trenutka kad je on izgradio zoolo{ki vrt, a ima i crkvu i svoju televiziju koju vodi njegov sin i time su pokrivene duhovne i kulturne potrebe Jagodine. Eventualno do|e Ceca, imaju kik boks i {ta }e ti vi{e, {ta ti vi{e treba? Ima{ `ivotinje, ima{ da se pomoli{ bogu, da da{ neke pare, ima{ ovo gde se tuku dvojica i peva ti tvoja omiljena peva~ica i stvarno {ta ti vi{e u `ivotu treba? Ima{ predsednika, ima{ asfaltirane ulice i on ~etiristo ljudi svake godine vodi u Gu~u, pa ako si taj sre}nik, ide{ autobusom, dobije{ sendvi~ i sto dinara i u`iva{. Idi u bilo koje selo u Srbiji i re}i }e ti – Majku ti jebem, ho}emo i mi to da imamo. [ta njima vi{e treba, da im ne treba mo`da kompjuter, da skidaju neke mp3, neke bendove, treba im mo`da ta politi~ka rasprava, mo`da neka feministi~ka teorija, neka prava ljudska, neko sranje im treba, zarazu da dobiju? Ne treba im ni{ta, seremo se na paso{e, ni{ta im ne treba, ne}emo ni da idemo nigde, {ta }e mi? Da nam daju – ne bismo i{li. I to je model. Ako se Demokratska stranka kao najve}a stranka ne buni protiv tog modela, nego u~estvuje u njemu onda, izvini, Demokratska stranka postaje deo Palminog projekta. Izme|u Palme i Tadi}a, evo, danas posle ove Kube, kunem ti se, nema nikakve razlike. Jebem mu mater ako ima.
Petar Lukovi}

26. 10. 2007.

LI^NI PROBLEM RADMILE HRUSTANOVI]
Malo ko razume modernu dr`avu koja priznaje da ne mo. `e da uhvati jednog ~oveka... . Moje poslednje uto~i{te je Beograd... U nedelju Politika ne bi osvanula s partizanima na naslovnoj strani da nema tog stra{nog podani{tva prema . Rusiji...

Vojin Dimitrijevi}, iz Beogradskog centra za ljudska prava, Ivan Kuzminovi}, iz Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji, Olivera Milosavljevi}, istori~arka, Aida ]orovi}, iz Urban Ina, Sta{a Zajevi}, iz @ena u crnom, Nata{a Kandi}, iz Fonda za humanitarno pravo, Dubravka Stojanovi}, istori~arka

Svetlana Luki}: Danas }e biti osamnaest-devetnaest stepeni, dakle otoplilo je i bolesnici na odeljenju za onkologiju mo}i }e malo da se ogreju. Popravka grejanja, koja je trebalo da bude zavr{ena jo{ letos, kasni i gra|ani koji se le~e od najte`e bolesti se smrzavaju, lekari su u d`emperima, a kvarcne pe}i temperaturu podignu jedva do ~etrnaest stepeni. A ~ujem da je do`ivotni ministar zdravlja Tomica Milosavljevi} preporu~io tim pacijentima da se pokriju s dva }ebeta. Ovu meru ministar Milosavljevi} je verovatno preuzeo od ministra zdravlja iz vremena ^au{eskua, koji je svojim smrznutim pacijentima predlagao da legnu po dvoje u krevet i greju jedan drugog. Sedam dugih godina ministar zdravlja je iz stranke G17 plus, na po~etku stidljiv i skroman ~ovek, koji je postao oli~enje arogantnosti, i to u zemlji u kojoj u bolnicama u prestonom gradu od pacijenata tra`e da donose }ebad, hranu za ru~ak, u kojima je na prozorima {perplo~a umesto stakla, u kojima pacijenti za doru~ak dobijaju ~aj u limenoj {olji i kri{ku hleba, {to je manje nego {to su ljudi dobijali u nekim konc-logorima.
Sve je to logi~no u zemlji kojom vladaju Ko{tunica i Tadi}. Ko{tunica je ovih dana u ofanzivi na protektora Bosne i Hercegovine Miroslava Laj~aka. Laj~ak mu se zamerio jo{ onda kada je omogu}io da Crnogorci na referendumu izglasaju nezavisnost. I sada Ko{tunica Vojislav optu`uje Laj~aka da mu ukida drugo plu}no krilo, Republiku Srpsku, ba{ kao {to je Ahtisari hteo da mu uzme Kosovo. O~uvanje Kosova i Republike Srpske su najve}i ciljevi dr`avne i nacionalne politike, saop{tio nam je pre neki dan premijer. A predsednik je, da ne zaostane u patriotizmu i o~uvanju teritorijalnog integriteta Srbije i Republike Srpske, odmah telefonirao Dodiku i obodrio ga. Predsednik nam izgibe tr~e}i za Ko{tunicom, koji na krilima ruske nafte i gasa jezdi okolo bu{kaju}i gde god mo`e. U Bosni za to ima Dodika, a u Crnoj Gori Andriju Mandi}a, predsednika srpske liste, koji je pre neki dan rekao da ne priznaje novi crnogorski ustav, jer se njime, kako je rekao, formalizuje plan etni~kog ~i{}enja srpskog naroda u Crnoj Gori. Dokle }e se u poku{aju destabilizovanja susednih dr`ava i}i, dokle }e ova vlast i}i u tom naumu, kolike su na{e mo}i da opet napravimo neku svinjariju, to je pitanje, ali nema dileme da }e Ko{tunica svoju frustraciju zbog gubitka Kosova izvoziti gde god stigne, pa neka ko{ta {ta ko{ta. Nesre}ni Tadi} }e u tom slu~aju verovatno prihvatiti poziv neke organizacije za za{titu ~ovekove okoline da otvori neku konferenciju o

odr`ivom razvoju i biodiverzitetu. Ba{ mu je lepo stajalo kada je pre nekoliko dana govorio o tim stvar~icama. A mo`da idu}e godine dobije i Nobelovu nagradu za mir kao Al Gor, {to da ne? Vidim da je predsednik bio i na Sajmu knjiga i da je rekao da jo{ ne mo`e da nam ka`e kada }e biti izbori jer `eli da o tome, kao i uvek, dobro razmisli. Dok Bucko lazmisla, zemlja mu se pomalo raspada. Na po~etku Pe{~anika slu{ate Vojina Dimitrijevi}a.

240

26.10.07.

Vojin Dimitrijevi}: Malo ko mo`e da razume modernu dr`avu koja priznaje da ne mo`e da uhvati jednog ~oveka. Mo`da sada postoji raspolo`enje za to. Vojska je privedena pameti, oslobodila se nekih ljudi. Se}ate se onog vremena, jo{ je \in|i} bio `iv, kada je postojao neki komitet za saradnju s Ha{kim sudom, koji su ~inili penzionisani i aktivni generali, koji su zapravo pomagali Mladi}u. Mnogi ponavljaju da mi nismo raskrstili s Milo{evi}em. Postoji teorija po kojoj su Milo{evi}a napustile njegove pristalice jer je bio lud i radio je protiv njihovih interesa. Ceo tajkunat, kako to zove Ljuba @ivkov, svi tajkuni su pod Milo{evi}em ve} bili postigli ono {to su hteli, zaradili su taj simboli~ni prvi milion, koji je mo`da bio i peti, i vrlo je blizu pameti da je onda odlu~eno da se Milo{evi} smeni, jer je po~eo da smeta. Nama ni danas nije jasno {ta je to Milo{evi} uradio 1998. godine, za{to je prestao da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu. U svakom slu~aju, njega nema, ali sve ono {to je postojalo oko njega jo{ je tu. General Veljko Kadijevi} u svojoj knjizi tvrdi da je problem to {to svet mrzi Srbe. Po njemu je postojala zavera Gorba~ova i Nemaca, {to je jo{ zvani~na istina u Srbiji. Zna~i, postoji svetski izvor zavere, re{enost me|unarodne zajednice da nas uni{ti, ukine i mi smo se od toga branili.
Kosovo je posebna tema, jer postoji uverenje da sve drugo mo`e da stane dok se ne re{i to jedno te{ko pitanje. Mnoge dr`ave imaju probleme koji izgledaju nere{ivo, ali to ne zna~i da one zapu{taju sve svoje ostale poslove. Kosovo je izgovor za nere{ena pitanja ogromne nezaposlenosti i korupcije, koja obi~an ~ovek prepoznaje kao mnogo bitnija. Ne, mi re{avamo pitanje Kosova i to na na~in koji nije uskla|en s pravom i pravilima me|unarodne zajednice. Jedina prednost koju moram da priznam jeste da, za razliku od Milo{evi}a koji nije imao nijednog saveznika, mi sada imamo saveznika u Rusima, koji nas zbog nekih svojih interesa podr`avaju u toj stvari. Moramo priznati da sada{nja vlada ima bar jednog saveznika. Ali nijedna dr`ava

na svetu se ne okupira jednim te{kim pitanjem toliko da zanemaruje sva druga. Kada je sklonjen Milo{evi}, nije sklonjeno ni{ta drugo i sada i u vezi s Kosovom postoji razumevanje istorije koje je u suprotnosti s ~injenicama. Na nas su krenuli iz nekih nepoznatih svetskih razloga i niko odavde nije kriv, pa ni Milo{evi} nije kriv, nego prosto nije umeo da se odupre toj stra{noj zaveri, kojoj sada nastavlja da se odupire neko drugi. NATO bombardovanje se tako obja{njava `eljom sveta da Srbiji uzme Kosovo. ^ovek se sre}e s raznim pogre{nim na~inima mi{ljenja, ali ona su ~esto dosledna – glupa, ali sprovedena do kraja. Ovde su ona i glupa i nedosledno sprovedena. Ako ~itate ove glavne kolumniste, vide}ete da je najve}a gre{ka Srbije bila u~lanjenje u Jugoslaviju. Onda je trebalo da podr`imo raspad Jugoslavije, ali Milo{evi} i JNA su je branili. Ako je velika gre{ka bila u}i u Jugoslaviju, onda je trebalo pustiti da ona propadne i razdru`iti se kao u ^ehoslova~koj. Iz te odbrane Jugoslavije su proistekli u`asni sukobi i zlo~ini. Iz Kadijevi}eve knjige proizlazi da je Jugoslovenska narodna armija, koja je bila socijalisti~ka tvorevina, presudila da je srpski narod bogom dani socijalisti~ki narod, pa je zato od jugoslovenske postala srpska vojska. Na isti na~in je nedosledan stav prema antifa{izmu, koji me posebno nervira. Stendalov roman Lisijan Leven se de{ava u doba restauracije monarhije u Francuskoj i kada sam ga ~itao kao mlad zapanjilo me je kako su mi stariji likovi tog romana bili bli`i od mla|ih. Stariji su se se}ali doba monarhije i revolucije. Danas sam ja starac koji se se}a okupacije i kada ~ujem da je Hitler bio veliki ~ovek i da pred Milanom Nedi}em treba da stojim mirno, ja se skamenim, jer se se}am tog u`asnog poni`enja. Izdvojite vrlo li~ni razlog {to mi je otac bio u koncentracionom logoru, ali bilo je stra{no `iveti ovde pod okupacijom kao pripadnik ni`e rase. Ja sam stvarno mislio da se to kod nas ne}e desiti zato {to svako ko ovde zastupa podelu na vi{e i ni`e rase mora da bude svestan da smo mi u fa{isti~koj podeli bili vrlo nisko. Nemci su u tome bili vrlo dosledni, pa su u zarobljeni~kim logorima Holan|ani i Skandinavci imali bolji tretman od ostalih, jer su oni navodno arijevci, a mi smo bili ne{to ispred Rusa. I sada meni ka`u da sam ekstremista, jer sam antifa{ista. Dobro, ekstremisti su i oni, ali oni ne bi bili tako va`ni da mi, gra|anski ekstremisti, nismo digli toliku d`evu zbog pojave fa{izma kod nas. Pa shvatam i ja to da njih ima malo i mislim da je neko od va{ih sagovornika pogre{io kada je rekao

Vojin Dimitrijevi}

26.10.07.

da je Hitler imao ~lansku kartu broj 7, jer je bila broj 6. Zna~i, njih je bilo malo ali, kao {to je ^anak rekao, grobova je bilo mnogo. A kada smo ve} kod ^anka, on je ~ovek sa svim vrlinama i manama. Ali kada ~itam analiti~are, ispada da je na{ antifa{izam isto {to i ^anak i da sve ^ankove mane mo`emo da pripi{emo antifa{izmu. Me|utim kada ~itate intervjue s Firerom Davidovi}em, sem te velike ideolo{ke mane, niko ne govori o njegovim li~nim manama. Tako on ne personifikuje nacizam, ali ^anak personifikuje antinacizam, pri ~emu se primenjuju vrlo strogi kriterijumi. On je jednom pomenuo letve, letava nije bilo, ali one se ra~unaju. Jo{ gore je bilo kada su isti taj Davidovi} i njegova grupa u{li na skup o fa{izmu s namerom da i{amaraju u~esnike samo zbog toga {to su antifa{isti. Onda je re~eno da je i Nata{a Kandi} isto to, jer je i ona nekog o{amarila. Na stranu to {to je ona oslobo|ena za to delo, re~ je o isprovociranom {amaru, dok se kod onih radilo o planu da i{amaraju nepoznate ljude, ne zbog nekih li~nih osobina, nego zbog toga {to dr`e neki skup. Dok se ne oslobodimo te predstave o istoriji po kojoj smo izabrani narod, manje ili vi{e gonjeni od drugih, i dok tuma~enje perioda Slobodana Milo{evi}a ne postavimo na svoje mesto, mi }emo biti osu|eni na povratak tog starog. Ako pogledate mejnstrim medije, oni sve vi{e li~e na medije iz Titovog vremena, jer i tada su novosti sa Zapada bile samo katastrofe. Ako im se desi neka nesre}a, ako im ne{to ne ide potaman, ako se neko tamo obruka, ako neko ukrade, to }e sigurno do}i u na{e medije i stvarati kumulativni negativni utisak o Zapadu. Tako je nekad bilo i s Indijom. Da bi se o Indusima pisalo u evropskim novinama bilo je potrebno da hiljadu njih pogine. Mi sada neprekidno slu{amo kako je na Zapadu stra{no, da je Evropa pred raspadom. I tu opet dolazi do izra`aja ta na{a nedoslednost, jer nisam primetio da je iko poslao svoje dete da se {koluje na Istoku. Tako da postoji skup lagarenja, foliranja, pri ~emu je odbrana Kosova najve}e foliranje od svih. Na{e rusofilstvo je te{ko objasniti. Ono ima veze s nama kao Balkancima koji ne mogu da re{e svoj odnos s Istokom. Mi ne}emo da pripadamo orijentalnoj civilizaciji, jer preziremo Arape i Turke. Jedini prihvatljivi, a isto~nije od nas su Rusi. Evropa, opet, nikako da razume da smo ih mi spasli od prodora Turaka. Kult Rusije obja{njava i za{to je najvi{e informbiroovaca bilo iz Crne Gore i Srbije. To nije bilo iskazivanje ljubavi prema Staljinu, ve} prema Rusiji. Na`alost, istorijsko

242

iskustvo ne poma`e mnogo i kada sam ~uo da }emo osnivati me{ovita preduze}a s Rusima, setio sam se ne~ega {to se zvalo Justa i Juspa. Mi smo sa Sovjetskim Savezom imali zajedni~ku aviokompaniju koja se zvala Justa, pa neku re~nu kompaniju koja se zvala Juspa, pa su posle rezolucije Informbiroa bile potrebne godine da se to razgradi. Bio je to oblik sovjetske eksploatacije novih socijalisti~kih zemalja. Kada sam ~uo da }e to ponovo da se stvara s Rusijom, koja je sada surova kapitalisti~ka sila, setio sam se jo{ jednog paradoksa, a to je da je na{a najve}a nevolja komunizam. Ko nam je doneo komunizam? Doneo nam ga je Sovjetski Savez, prema tome Rusija. I sada }e Rusi da nas spasu, a zaboravili smo od ~ega. Zaboravljamo celu istoriju svojih odnosa s Rusijom. Na odnose iz pro{losti ne gledate emocionalno, nego prosto shvatate da je to velika sila kojoj je jedno vreme Bugarska bila pre~a od Srbije, pa smo uz pomo} Bizmarka na Berlinskoj konferenciji morali da se izborimo za ono {to smo ve} imali, a {to smo sada na putu da opet izgubimo. Zajedno s Dubravkom Stojanovi}, koju citirate na po~etku Pe{~anika, zapitajmo se kada }e iracionalni problemi prestati da dominiraju nad nama. Oni postoje u svakoj zajednici, ali se problemi ipak nekako re{avaju. Imam utisak da obi~ni ljudi vrlo dobro znaju {ta je njihov interes, ali da to ne mo`e da dopre do vlasti. Kada na{a ekipa ode da razgovara s Albancima ili s trojkom imate utisak da neki od njih znaju {ta ho}e, a da neki od njih govore ono {to moraju da ka`u, jer svi `ive u samrtnom strahu da }e, ako ne{to s Kosovom krene naopako, oni na slede}im izborima biti ka`njeni. Vidim da niko ne `eli vlast u tom trenutku. Pratite radikale, oni to izbegavaju. Svi di`u veliku dreku, ali niko ne}e da bude blizu vlasti kada se dogodi ta neprijatna stvar. ^ovek tu ne mo`e da bude veliki optimista, ali mo`e da se nada da }e, kada jednom taj zapu{a~ izleti i prestane ta velika inhibicija, nastati situacija sli~na onoj kod li~nih gubitaka. Posle perioda plakanja ljudi }e `eleti da `ive bolje. Za~udilo me je da je Masimo D’ Alema bio tako neposredan. Na Zapadu sumnjaju u to da Srbija `eli da se pridru`i Evropi i `ele da je tamo prime takvu kakva je, pa da to ovde pozdrave preduzetnici i da postepeno svi pristanu da `ive na taj na~in. Italijani su bili nosioci takve ideje. Zato kada od Italijana ~ujete da oni ne razumeju na{ predlog, to je ve} opasna stvar. I francuski predsednik, odnosno Ku{ner nas poziva da iznesemo neki novi predlog. Na{i predlozi su krajnje nejasni. Ako bismo se usredsredili na stvarnost i uporedili na{u situaciju sa sli~nim situacijama u kojima nacionalno

Vojin Dimitrijevi}

244

druga~iji ho}e da se otcepe, shvatili bismo da ima malo slu~ajeva u kojima postoji toliko ljudi koji ne `ele da `ive u jednoj dr`avi. Postoji primer da jedan deo etni~ki istog stanovni{tva `eli da se otcepi, kao u Severnoj Irskoj, ali i tamo je situacija fifti – fifti, jer polovina stanovni{tva ne `eli da se pridru`i Irskoj. Nijedna paralela od onih na kojima se insistira nije dovoljno ubedljiva. Sto puta sam ~uo i pitanje – A {ta bi Amerikanci radili ako bi Teksas hteo da se otcepi? Pa ne znam, ako bi Teksas hteo da se otcepi, videli bismo {ta bi oni radili, ali za sada niko u Teksasu ne `eli da se otcepi. Priznajem da je meni lako da ovako govorim, jer ne}u iza}i na izbore da tra`im politi~ku podr{ku, ali ipak ne mo`e ceo `ivot da stane zbog toga. Pu}i }e na nekoj drugoj strani, bar nas to istorija u~i. Sre}em mnogo mladih nacionalista, ljudi koji koketiraju s ekstremno desnim doga|ajima. Takva situacija u pro{losti je izazvala razvoj komunisti~ke partije i ponovo }e do}i do toga ako socijalne razlike budu dovoljno velike. Svako pametan u jednom ~asu po~inje da ubla`ava socijalne razlike u svom dru{tvu, kao {to je to Zapad uradio posle Oktobarske revolucije sputavaju}i neograni~eni kapitalizam. Tako je sa~uvan neki balans u tim dru{tvima. Jedno je izgubiti dvanaest i po odsto teritorije, a drugo je proizvesti poguban rascep u zajednici. Onda ne}emo imati samo ove dve Srbije, nego }emo dobiti i krajnje nezadovoljnu i buntovnu Srbiju, koja nije re{ila svoje osnovne probleme.

26.10.07.

Svetlana Luki}: Nekoliko puta ste u intervjuima pominjali primer Vajmarske republike i ~esto su vam odgovarali da je to nategnuta paralela. I jo{ jedna stvar, kada se brani porast ultradesni~arskih grupacija, navodi se podatak da je u Holandiji desni~arska stranka dobila 28,8 odsto. Vojin Dimitrijevi}: A niko ne pominje Poljsku, koja je bila krenula u pravcu za koji se ~inilo da je bez povratka, pa smo ovih dana videli da nije. A za pore|enje s Nema~kom obi~no mi ka`u da mi nismo isto {to i Nemci. Vajmarski model nije pri~a o Nema~koj, nego pri~a o sistemu koji je vrlo lepo zami{ljen, a nije imun na poku{aj da se demokratija poni{ti u ime demokratije. [ta drugo da pomislim kada ujutru otvorim novine i vidim da se sprema rehabilitacija svih osu|enih za \in|i}evo ubistvo ili u procesu za ubistvo Stamboli}a? Navodno je zaboravljeno da

se nekome ustanovi krvna grupa. Vidite da ve}ina medija gura u tom pravcu. Mi smo dru{tvo koje je jedva postalo blisko demokratiji i ako nemate taj imunitet koji Vajmarska republika nije imala, iako je to bio jedan dobro zami{ljen nema~ki ustav, onda }ete zavr{iti tamo gde su i oni zavr{ili.
Ivan Svetlana Luki}: Kuzminovi} Slu{ali ste Vojina Dimitrijevi}a iz Beogradskog centra za ljudska prava, a sada }ete ~uti Ivana Kuzminovi}a iz Helsin{kog odbora za ljudska prava.

Ivan Kuzminovi}: Nikad mi se ranije nije ~inilo da smo toliko udarili u zid kao ove godine. Ponekad me uhvati strah da smo mi stvarno izgubili veliku bitku za Srbiju i da je ta~na ona prokleta, a precizna \in|i}eva re~enica – A {ta ako Srbija stane? Ne mogu da verujem da je ta re~enica toliko aktuelna i danas i da je Srbija tako uspe{no ne stala, nego se zakopala u `ivi pesak do grla. Kada to ka`em, uvek se setim dva do tri konkretna doga|aja iz ove godine. Prvi doga|aj je izbor Tomislava Nikoli}a za predsednika skup{tine. Se}am se da su svi bili {okirani u maju, a sada smo svi zaboravili ~injenicu da su radikali ove godine kona~no potpuno legitimizovani u politi~kom `ivotu Srbije. Mislim da }e na slede}im izborima to biti realnost – Ko{tunica s radikalima i njihova zajedni~ka vlast. Druga stvar jeste da kao da su crvi}i iza{li iz onog Milo{evi}evog kov~ega i vratili se u javni `ivot Srbije. Normalno je da pre neki dan Had`i Dragan Anti} zvani Struja u|e u parlament i zastupa, mo`e{ misliti, kubanske interese. Normalno je da Kadijevi} po~inje da izlazi sa svojom vizijom raspada Jugoslavije, taj ~ovek kojem je krv do kolena.
E, a ja se nisam iznervirao kod Kadijevi}a nego kod potpuno sporedne politi~ke li~nosti. To je kao u onom vicu, kad tip ulazi u jednu, drugu, tre}u sobu i zati~e svoju `enu koja je pijana, u drugoj mu se dete drogira, a u tre}oj sobi je uklju~ena sijalica i on ih poubija zato {to ne {tede struju. Kad sam video da se u politi~ki `ivot Srbije vratila Jorgovanka Tabakovi}, meni je do{lo da ga|am televizor. Ej, u 2007. godini ona je do{la da opet brani Kosovo. I tre}a, najva`nija stvar ove godine je bila presuda za ubistvo Zorana \in|i}a i op~injenost na{ih novinara tom presudom – kako je, eto, Nata njima dala po ~etrdeset godina, pa sada, molim vas lepo, imamo presudu koja }e verovatno

246

postati pravosna`na i Legija i Zvezdan }e truliti u zatvoru. Ja sam naivno o~ekivao da }e se posle presude otvoriti kona~na diskusija, kao {to su i obe}ali u tu`ila{tvu, da }emo zaista dobiti odgovor na pitanje – {ta je zna~ila pobuna Jedinice za specijalne operacije i {ta je politi~ka pozadina ubistva Zorana \in|i}a. Nikom ni{ta, za njih je taj slu~aj zavr{en, to sada ide u istoriju, mediji se vi{e ne bave time, osim {to se bave tu`nom sudbinom Lukovi}a Legije i s njegovih ~etiristo pitanja i odgovora nam ska~u po glavi svakoga dana. Mo`da mi nismo bili u pravu kada smo govorili sve ove godine – Postoji politi~ka pozadina ubistva Zorana \in|i}a. Ili kada ljudi ka`u – Vojislav Ko{tunica je imao neke veze s ubistvom Zorana \in|i}a. Mo`da to nije bilo u redu sve ove godine govoriti, ali ja sam upravo od ovog su|enja o~ekivao da }e se neko pojaviti i re}i – Sudskom istragom i presudom smo do{li do zaklju~ka da Vojislav Ko{tunica nikakve veze nije imao s ubistvom Zorana \in|i}a, da se DSS i svi ti njegovi savetnici, a sada {efovi BIA i ~ega god, nikada nisu dru`ili sa Zemunskim klanom, nikada nisu pregovarali o nekakvoj zaveri, vi ste lupali sve ove godine i, dakle, doktor Vojislav Ko{tunica, predsednik srpske vlade u ve} dva mandata, nikakve veze nije imao s ubistvom \in|i}a. Mi tom presudom nismo dobili taj odgovor i ja mislim da }e biti legitimno da ko god ho}e trideset hiljada puta izgovori da DSS i Ko{tunica imaju ne{to s pobunom Jedinice za specijalne operacije i imaju nekakve veze sa Spasojevi}em. Dakle, po{to nismo dobili taj odgovor, onda }emo mi, lajavi kerovi, imati pravo, od danas pa narednih sto godina da tvrdimo da su oni imali ne{to s tim ubistvom. Kada ~itam pres klipinge iz 2001, 2002. godine, pa oni su za tog \in|i}a na desetine hiljada puta rekli da je kriminalac, da je pokrao Sartid, da je prodao Kosovo, do one bizarne tvrdnje iz Milo{evi}evog vremena – da je on Hitlerov unuk. Vi u stvari vidite kako je taj mehanizam funkcionisao. Oni su deset hiljada puta javno rekli – \in|i} je kriminalac, \in|i} je izdajnik. Svaka budala je mogla da ka`e o tom ~oveku {ta je htela, njega su ubili i nikom ni{ta. E, pa mo`da je i na{e pravo da mi svakog dana ka`emo – Vojislav Ko{tunica je imao neke veze s ubistvom \in|i}a. Rezultat tog su|enja je u stvari moje pravo da tvrdim da to su|enje nije bilo potpuno, da nismo dobili odgovor, a ja mislim da smo mi du`ni da ne prestanemo da pri~amo o tom ~oveku. Ne znam {ta nam drugo preostaje nego da skupljamo te tragove, da se objavljuju knjige kao {to je Nedovr{eni proces, ili uostalom, da se snimi ovaj Pe{~anikov film, pa da se stvari pore|aju, pa da vidimo, da iznesemo te na{e insinuacije zasnovane na nekim informacijama koje su posle-

26.10.07.

dica nekakve istrage u Sablji, o tome ko se s kim vi|ao, {ta su oni radili zajedno. Jahali su po nama devedesetih, poubijali su pola Balkana i nas su ovde upropastili totalno i kona~no, ali {ta je bilo, bilo je. To je taj pristup, to je definisanje `ivota u Srbiji kao logi~nog nastavka devedesetih, s kreditima, s tr`i{nom ekonomijom, s tim kao punim radnjama u kojima vas plja~kaju za svaku stvar koju kupite, jer ste nekakvom tajkunu ili monopolisti ostavili ~etrdeset odsto vi{e nego {to ta roba zapravo vredi. Dakle, ljudi su se navukli na to i prosto u`ivaju, ja vi{e ne znam nijednu osobu koja nije kupila LCD televizor, kompjuter ili nije oti{la na letovanje novcem od kredita i to je `ivot ljudi ovde. To jeste taj ukus Zapada, ali je i `ivot u zemlji u kojoj je prose~na plata od dvesta do trista evra, s obrazovanjem koje ne postoji, sa zdravstvom koje apsolutno ne postoji – to zdravstvo Tomice Milosavljevi}a, najve~nijeg ministra u istoriji Srbije. Ja mislim da u Srbiji ne mo`e{ da smeni{ Tomicu Milosavljevi}a i Vuka Bojovi}a. Direktor zoolo{kog vrta i ministar zdravlja uvek }e ostati isti. Nemam volje, a ne znam ni da li sam je ikada imao da ka`em – Jadan na{ napa}eni srpski narod. To je besmislena re~enica koju slu{am od svoje desete godine. Ovo je izbor gra|ana Srbije, ovo kako mi danas `ivimo je izbor koji je na~injen vi{e puta od 1987. do 2007. godine. U poslednje vreme `alim samo ljude u mojoj neposrednoj okolini, to je nekoliko stotina ljudi koje znam, koji pate zbog toga {to je ova zemlja takva kakva je i kojima nije – {ta je bilo, bilo je. Celokupna nesre}a i bol ove zemlje su spali na nekoliko stotina hiljada ljudi kojima je nepodno{ljivo {to `ive ovako. Ostatak u`iva, pogledajte ove ljude koji rade za javnu administraciju i u op{tinama ili za vladu, rast njihove plate je dva puta ve}i od bruto nacionalnog dohotka. Sve im je logi~no, i zavera protiv Srbije je logi~na i njihovi `ivoti su logi~ni i njihova deca koja }e s njima u istom stanu `iveti do {ezdesete godine i ovo siroma{tvo i ova funkcionalna i su{tinska nepismenost, sve je postalo prihvatljivo. Postoji pore|enje, pogledajte, Poljska je u{la u Evropsku uniju, njima se desila ta jednojaj~ana vlast one bizarne bra}e blizanaca. Mladi Poljaci su, kao i Srbi, pre neki dan, kada su bili parlamentarni izbori u Poljskoj, stajali satima u redovima ispred ambasada u Londonu, po evropskim gradovima, jer je milion i ne{to Poljaka samo u poslednjih nekoliko godina napustilo Poljsku. Stajali su u redovima da glasaju protiv te bizarne bra}e, zato {to je njihovo shvatanje bilo da oni glasaju za nekakvu Poljsku u koju }e se oni vratiti jednoga dana. A ljudi

Ivan Kuzminovi}

248

koji `ive u ovoj zemlji nisu u stanju da to urade i trideset odsto njih ne razume {ta se u politi~kom `ivotu de{ava, trideset odsto nema zube i glasa za radikale, a ostatak glasa za DS ili se potpuno pogubio. A ti Poljaci su uspeli da na|u, nekakvu unutra{nju energiju u dru{tvu i dovedu novog ~oveka da izbavi zemlju iz nacionalizma i klerofa{izma u koji je Poljska bila upala, i to je poenta demokratskog dru{tva. Normalno dru{tvo na|e energiju da se izvu~e iz toga. Srbija to nema. Moje poslednje uto~i{te je Beograd. Nova srpska politi~ka misao je ~asopis koji smo svi ignorisali, {to je bilo pametno, ali nije uspelo. Dakle, kada ka`ete Nova srpska politi~ka misao, ni{ta niste rekli. Da li su to samo Antoni} i Vukadinovi}? Ne, oni su postali vrlo va`ni politi~ki akteri. To je u stvari ta putinizacija Srbije. Vladimir Vladimirovi~ Putin je u borbi protiv civilnog dru{tva napravio svoj, paralelni nevladin sektor. To je u stvari Nova srpska politi~ka misao, dakle, dr`ava je napravila svoju nevladinu organizaciju i svoj analiti~ki {tab. To je bizarno, Vukadinovi}a i Antoni}a je lansirao B92, ali sada ti ljudi sede u upravnim odborima vrlo va`nih javnih preduze}a, na primer Politike, donose s Kusturicom i ostatkom ekipe vrlo va`ne odluke. Jedina njihova uloga je da unose konfuziju u to malo pameti {to je ima u ovoj zemlji. Ljudima i ovako ni{ta nije jasno, a onda se pojave ovi ipak uljudni ljudi s univerziteta, pristojan akademski svet, koji govore biranim re~ima bez ijedne psovke. To je najva`nije danas, samo da budete pristojni. Posle ovoga {to se 7. oktobra dogodilo u Novom Sadu, odmah je po~ela totalna relativizacija toga {to se dogodilo, a to je ta Antoni}eva ~uvena politi~ka analiza. Dakle, ti i ja smo proizveli onog Firera i mi smo ga, izgleda, naterali da onda u|e na novosadski Filozofski fakultet i nalupa ljudima {amare. Bilo je va`no da se odmah uru{i cela koncepcija antifa{izma i novosadske racije, koja je bila stra{an doga|aj. Postoje svedoci tog doga|aja koji su opisivali ljude kako su stajali po ledenom danu, Dunav je bio smrznut, a deca su, po{to su satima stajali i ~ekali da ih ubiju, jer se smrzavaju, pitala roditelje – Kada }e do}i na{ red? Kome se ne digne kosa na glavi od tih nacista i onoga {to se dogodilo i u Novom Sadu i u Kragujevcu? Ali sada neki analiti~ari ka`u da je ^anak kriv za sve. Oni su u stanju da igraju ulogu ~oveka koji pre podne ode na Filozofski fakultet, bude Antoni}, {ef katedre, dr`i predavanje, a onda uve~e stavi, valjda, tu {ajka~u na glavu i pi{e one jezive tekstove. Odem ja u jednu knji`aru u naju`em centru Beograda, tu imate sve knjige o zaveri protiv Srbije, jevrejska za-

26.10.07.

vera, antisemitizam, Srebrenica – la`. I izme|u knjige U ~eljustima kurve Karle del Ponte i knjige Protokoli sionskih mudraca, o u`asa, stoji jedna Antoni}eva knjiga. I uzmem ja to da prelistavam, `ao mi je, nisam se potrudio da upamtim naslov knjige, ali ima jedno poglavlje koje se zove Nevladin sektor protiv Nove srpske politi~ke misli. Dobro, i po~nem da ~itam to poglavlje i vidim na po~etku re~i Pere Lukovi}a. On je izvukao nekoliko re~enica u kojima Pera govori to svoje, dakle, {ta bi nekim ljudima radio, kako bi ih seckao, kakav smo mi to narod. U fusnotu stavio je izvor – Pe{~anik, datum februar ne znam koje godine, dakle, on tome pristupa kao nekakvom ozbiljnom nau~nom radu. Prvo, ako neko Peru Lukovi}a stavi u ozbiljnu nau~nu publikaciju i to analizira kao da je pisac teksta najozbiljnije mislio da }e seckati nekoga na komadi}e, on je pokazao da uop{te ne zna {ta je to satira. Za{to nije Nu{i}a uzeo i stavio ga u fusnotu i rekao – Gle, {ta je Nu{i} rekao? Ali druga stvar je tu mnogo va`nija, jer pokazuje da devedesetih godina pro{log veka, kada je taj Pera Lukovi} podizao ljudima moral, kada su ljudi ovde `iveli u paklu – Antoni} uop{te nije bio tu. To je ono pitanje – Iz kog si ti, ~ove~e, svemirskog broda iza{ao i do{ao u Srbiju kada ti ne razume{ {ta se tih devedesetih dogodilo. Ti nikada nisi bio na normalnoj strani Srbije, pa nisi ni danas. A meni se ~ini da je taj Pera Lukovi}, koji je 1993, 1995. ili 2000. ose}ao koliko je bolno to {to mi `ivimo, jedan od tih ljudi na koje je pao bol ove zemlje i on se dr`i na dve noge i pi{e tekstove, ma koliko ga napadali. Ja bih tom ~oveku skinuo kapu svaki dan. Ono {to se pi{e o LDP-u, o ^edi, o toj grupi ljudi, o toj ideji je jo{ gore nego {to su pisali o \in|i}u pre 12. marta. To je konstantan lin~ i kada ni{ta ne bih znao o 12. martu, to bi ispalo ovako – ^eda je u{mrkao tonu kokaina, uzeo pu{ku i ledenim metkom iz zgrade vlade Srbije ubio \in|i}a, seo u avion u pola osam za London i pobegao i sad se vratio da nas zeza. To tako na kraju ispada. Mislim da }emo morati mnogo otvorenije svi zajedno da stanemo na stranu tih ljudi, jer ovo je ve} postalo ozbiljno. Njima rejting o~igledno raste. Kad stignete do deset odsto podr{ke u bira~kom telu, vi po~injete ozbiljno da ugro`avate vlast. Ozbiljno me je strah. Jesi li videla onaj prijem u DB-u, koji svet se tamo okupio? Kada nam budu uzimali petnaest odsto na{e du{e zvane Kosovo, bio bio vrlo iznena|en da to pro|e bez neke `rtve, majke mi. Tu se ve} pla{im za ljude, evo za vas dve, za svoju {eficu, za bezbroj ljudi se pla{im, suvi{e su neki ljudi na vetrometini, potpuno neza{ti}eni. Ne samo neza{ti}eni od policije, nego neza{ti}eni i od te Demokratske stranke, koja bi morala da ustane i da ka`e – Jebote, dosta. U ovoj zemlji vi{e ne

Ivan Kuzminovi}

26.10.07.

vredi da iko od nas padne. Ubi}e nekoga, svi }e re}i – Bo`e, kako je to stra{no, na}i }e nekoga Lija Osvalda, nekog ludaka koji je iza{ao iz Laze preko vikenda i ubio nekoga i bi}e – nikom ni{ta. Meni je te{ko da ka`em sve {to mislim o Demokratskoj stranci danas. Kada bih `iveo u Ma|arskoj i kada bih bio sociolog i kada bih se bavio Srbijom, smejao bih se toj Demokratskoj stranci. Meni se mnogo ljudi ~udi {to i danas potpuno besmisleno i naivno mnogo o~ekujem od Demokratske stranke. Ne vidim to druga~ije nego da DS i mi svi do|emo opet na istu poziciju. Mo`da je to totalna utopija, ali kada gledam tu stranku, kada gledam izjave tih funkcionera, kada vidim tu politiku, kada vidim ministra spoljnih poslova, pa kada vidim ministra bez portfelja, kada vidim na kraju Borisa Tadi}a i Mi}unovi}a – stvarno kao da je sve san. To nije Demokratska stranka Zorana \in|i}a, to je neka druga stranka i u su{tini drugi ljudi, {to je u redu, ali su drugi ljudi s drugom porukom, drugom politi~kom vizijom. [utanovac je u{ao u kabinet ministra odbrane, kroz nekoliko nedelja je rekao da on ne dopu{ta da se na njegovu vojsku, jer on je ministar odbrane, svaljuje optu`ba da oni ~uvaju Mladi}a. Ma nije valjda? Ali stvarno, vrhunac svega je \eli}, aj ljudi moji. Strast s kojom je on prihvatio i Ko{tunicu i Tadi}a i ovakvu Demokratsku stranku u stvari pokazuje da je on najobi~niji tehnokrata, koji ni{ta ne razume. On }e sada tu da bude jedan mandat, da vu~e te reforme, da misli da to mo`e tako, da Srbija mo`e u Evropu bez Mladi}a i s ovim DB-om. Izvinite, ja bih samo podsetio na jednu stvar. S istom hiperaktivno{}u s kojom je on postao potpredsednik vlade Vojislava Ko{tunice i Labus je do{ao na isto mesto. I kako je Labus pro{ao? Ali da mi je neko rekao da }e Tadi} tako prepustiti Ko{tunici Dr`avnu bezbednost, mesto urednika Politike i najva`nije mesto, glavnog i odgovornog urednika RTS-a. Pa stvarno ne mo`e{ ispasti ve}a ovca. Ne umem ovo sportskije da im saop{tim, nisam ih opsovao nijednom, nisam im rekao to {to u su{tini mislim o njima. I ovo sa DSS-om, to vi{e nije kohabitacija, to je sada kolaboracija. Ta kampanja protiv \in|i}a, to je kao Zlo~in i kazna, dakle, postoji student, student je ubio gazdaricu, on zna da je ubio i ne mo`e da `ivi s tim. On je mo`da mogao i da se izvu~e s tim zlo~inom, ali on ne mo`e da `ivi s tim i stalno se odaje. Pre dva-tri dana uklju~im RTS, na RTS-u ko{mar: Bilbija, glavni i odgovorni urednik i Glasa i Kurira, i ovaj Relji}, urednik NIN-a. Dakle, oni opet pri~aju – ledeni metak, tre}i metak, avion u pola osam za London, Legija nije rekao pred sudom, a mogao je da ka`e, pa }e sada

250

u intervjuu. I sada ja o~ekujem da neko u|e i ka`e – Jeste li vi normalni, pa vi ne popu{tate, ubili ste ~oveka, izvukli ste se s tim i sada ne mo`ete da prestanete da pri~ate. Ali nije to su{tina, nego je su{tina {to je tog dana ministar bez portfelja \ilas, oti{ao, boga ti, u bolnicu da poseti direktora zoolo{kog vrta koji {trajkuje gla|u, da ga nagovori da prestane – Ljudi smo, dogovori}emo se, nemoj da gladuje{, pola zoolo{kog vrta }emo ostaviti na Kalemegdanu. Mo`da sam ja kreten, ali o~ekujem da je \ilas mo`da trebalo da u|e u taj studio i ka`e – Alo stoko, pa jeste li normalni, o ~emu vi pri~ate, zar nije dosta? DS je ignorisao su|enje, a sada taj isti DS pu{ta da ti ljudi o tom mrtvom predsedniku njihove partije opet govore isto – Nije Legija i Zvezdan, nego ga je ubio LDP. [ta je to, je li to politi~ka kalkulacija da }e na taj na~in smanjiti podr{ku LDP-u, {ta je to? To je jadno. Vidim jednog de~ka koji ima osamnaest godina i mnogo je mra~an. Vidim u stvari sebe od pre sedam, osam godina, to sam ja. I sada gledam njega i razmi{ljam – ^ove~e, da li }e i on tridesetu ~ekati u Srbiji ili je ve} vreme da mi tim ljudima iskreno ka`emo – Znate {ta, ako nas pitate da li da begate, prva stipendija, prvi posao, prva viza, prvi zeleni karton, hvatajte se za to i begajte. Ja mislim da }e uskoro biti potpuno nefer da mi bilo kome ka`emo – Zna{ {ta, hajde da mi poguramo jo{ deset godina do 2015. godine, tu je Evropa iza }o{ka. Nezaustavljiv je proces da ljudi ~ak i kada ni{ta ne znaju `ele da im bude bolje. Ipak mogu da opipam nekakvu alternativu i nekakve ljude, od ovih {to slu{aju Pe{~anik, preko tog LDP-a, preko civilnog sektora. Postoji grupa ljudi koja se vi{e ne meri u desetinama, to nisu vi{e dru`ine Pere Kvr`ice, nas dvadesetoro sedimo, pu{imo i u zadimljenoj prostoriji pravimo plan. Ne{to se pokrenulo, a da li }emo ne{to uraditi, bog te pita. Uvek ljudima mo`e{ da ka`e{ kao patrijarh dor}olski vaskolikog srpstva Vojislav Ko{tunica – @ivela Srbija. Ja ne mogu to da ka`em. [ta – `ivela Srbija, ovakva Srbija, ovakvi ljudi, {ta? Ali mogu da ka`em – Svi na svoja radna mesta, s tim {to ne}emo mo}i ovako jo{ dugo. Zna~i, optimizam – da, ali ja prvi mora}u da defini{em {ta }u sa sobom ovde. Stigli smo do kona~nog re{enja na{e egzistencije, a ne Kosova i Sand`aka, nego da li }emo ovako `iveti do kraja `ivota. Ne znam.

Ivan Kuzminovi}

Svetlana Luki}: Srpski vazdu{ni prostor i ruski avioni imali su ju~e nekih tehni~kih problema. Dva ruska strate{ka bombardera su ju~e letela neuobi~ajenom trasom, pribli`ili su se Holandiji, gde su se sastajali ministri od-

26.10.07.

brane zemalja ~lanica NATO-a i norve{ka vojska ka`e da je to mo`da bio signal namenjen zapadnoj alijansi, a mo`da i ~ista slu~ajnost. Mo`da smo malo popili, pa smo zaokrenuli na pogre{nu stranu. A posle balkanske turneje ministru spoljnih poslova Slovenije Dimitriju Rupelu sino} nije odobren let iz Pri{tine preko Srbije u Ljubljanu. Ina~e, ministar inostranih poslova zemlje koja od 1. januara preuzima predsedavanje u Evropskoj uniji posetio je Beograd, Skoplje i Pri{tinu. I eto, sino} nije mogao da leti preko na{e otad`bine. Rupel je telefonirao kolegi Vuku Jeremi}u, ali je ovaj odgovorio da je verovatno re~ o tehni~kim problemima. Divno za imid` Srbije. U Savet za promociju Srbije sada je u{ao i Predrag J. Markovi}, istori~ar. Vidim da je u ju~era{njem Vremenu imao tekst, u kojem grdi na{u istoriografiju jer je autisti~na. Ne znam na koga misli, da li na Kresti}a i Lju{i}a ili na Oliveru Milosavljevi}, Dubravku Stojanovi}, Latinku Perovi}. To se nikada ne zna kod Predraga J. Markovi}a. On tamo ka`e kako mi ni{ta ne znamo o na{oj istoriji i da su to {to mi pri~amo budala{tine. [to bi rekao Jova Zmaj, ka`e istori~ar Predrag J. Markovi} – [kole, {kole, a ne zvona i praporci. Alo, Predra`e, nije to rekao ~ika Jova Zmaj, to je rekao Dositej, ali verovatno mu du{a ne}e da pominje Dositeja. ^ika Jova je izgubio bitku u Novom Sadu. Gimnazija koja nosi njegovo ime bi}e ubudu}e Srpska pravoslavna velika gimnazija, a umesto fontane stavi}e se dve spomen-plo~e. Po predlogu Gradskog saveta za kulturu na jednoj plo~i }e pisati – Hristos kao pastir, a na drugoj – Sveti Sava blagosilja Srp~ad. Slu{ate istori~arku Oliveru Milosavljevi}.

252

Olivera Milosavljevi}: Kao prvo, treba re}i ne{to generalno o revizionizmu u istoriografiji. Poenta je u tome da revizionizma nema bez nu`nih pretpostavki, a to je te`nja da se izgradi neko novo dru{tvo, to je slu~aj danas kod nas, pri ~emu to novo dru{tvo poku{ava da temelji svoj legitimitet na negaciji onog prethodnog dru{tva i utoliko vi{e poku{ava da ga negira ukoliko je te`e da tom prethodnom dru{tvu legitimitet oduzme. U tom smislu, danas se u Srbiji deklarativno isti~e da se danas u Srbiji grade demokratske institucije i dru{tva slobodnih gra|ana, pa bi se onda tuma~enja i kritike prethodne, socijalisti~ke stvarnosti odnosile na kritiku autoritarizma pre svega, na jednopartijski sistem, na stopljenost par-

tijskog i dr`avnog aparata, na dru{tveno vlasni{tvo, plansku privredu, na kolektivizam, na utapanje pojedinca u kolektiv i sli~no. Ali mi smo svedoci da danas u Srbiji nema ni~ega od toga. Za ovih dvadeset godina nismo dobili nijednu ozbiljnu, utemeljenu kriti~ku analizu bilo ~ega od pobrojanog, a to se moralo pojaviti, da je cilj bio oduzimanje legitimiteta socijalisti~kom poretku i pru`anje argumenata za demokratski poredak. Sada se postavlja pitanje {ta jesmo dobili. Dobili smo isklju~ivo reviziju Drugog svetskog rata, dobili smo Nedi}a kao srpsku majku ili oca, svejedno, dobili smo Ljoti}a kao srpskog doma}ina, dobili smo Mihajlovi}a kao srpskog heroja. Naravno, postavlja se pitanje kakve veze imaju Nedi}, Ljoti} i Mihajlovi} s demokratijom i liberalizmom i naravno, jedini odgovor je da nemaju nikakve veze. E sad, postavlja se pitanje u ~emu je problem. Dakle, komunizam se ne osporava kroz elemente ideologije, ve} se isklju~ivo osporava kao nosilac ideja internacionalizma i antifa{izma u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je ovo {to se danas smatra antikomunizmom kod na{e vladaju}e ideologije u su{tini samo maska koja vi{ezna~no prikriva nacionalisti~ku sadr`inu vladaju}e ideologije. U tom smislu je vrlo va`an ovaj deo revizionizma u istoriografiji koji se odnosi na negaciju komunisti~kog antifa{izma, a koji je pro{ao kroz nekoliko razvojnih faza. On je prvobitno negiran oduzimanjem i prisvajanjem njegove borbe, zatim je na talasu rehabilitacije svega {to se smatralo nacionalnim u pro{losti osporavan pravdanjem kvislin{tva. U ovoj poslednjoj, doslovno dana{njoj, najnovijoj fazi po~eo je obra~un s antifa{izmom kao takvim, uop{te s antifa{izmom, time {to se vr{i njegovo izjedna~avanje s fa{izmom. To nivelisanje antifa{izma i fa{izma se vr{i ~i{}enjem fa{izma od njegovih su{tinskih odrednica i izdizanjem onoga {to je predstavljalo samo njegovu formu i metod, a to je ekstremizam, u njegovo najbitnije obele`je. Cilj je u stvari da se sve {to se podvede pod pojam ekstremizma izjedna~i. Time se s jedne strane fa{izam normalizuje kao ideologija ~iji je jedini problem bio ekstremizam. S druge strane, time se njegovi dana{nji protivnici koji ekstremno zagovaraju njegovu zabranu, u ime demokratije izjedna~uju s njim. Posle ovakve normalizacije fa{izma, onima koji je zagovaraju i koji izgleda ne bi imali {ta da prigovore fa{izmu da nije bio ekstreman, jedino ostaje da ga otvoreno rehabilituju.

Olivera Milosavljevi}

254

Vladaju}a ideologija je, izgleda, poverovala da je ovakav revizionizam evropski po`eljan zahtev i da je evropski po`eljno odre}i se donje granice tolerancije, kada je o potiranju komunizma re~. To pru`a tu`nu sliku podani{tva prema nekoj zami{ljenoj slici Zapada, ~ak i tamo gde on takvu podr{ku uop{te ne tra`i i pokazuje spremnost da se prihvati svaka slika pro{losti, samo ako joj je cilj negacija prethodnog sistema, ali ne zato {to je on bio nedemokratski, ve} prvenstveno zato {to je bio antinacionalisti~ki. To uklju~uje i spremnost da se prihvati rehabilitacija nacisti~kih ideja. To se videlo naro~ito posle ovog antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu u nekim glasilima za koja se slobodno mo`e re}i da predstavljaju vladina glasila, a koja ina~e za sebe ka`u da se podrazumeva da su i sama antifa{isti~ka. Dakle, videlo se tada da njihova glavna tema nije ni fa{izam ni kako ga spre~iti, ve} samo antifa{izam i kako njega zaustaviti. To se mo`e porediti s vremenom Drugog svetskog rata i vremenom pre Drugog svetskog rata. Tada je tako|e mnogo deklarisanih antifa{ista svoju aktivnost usmerilo na uni{tenje stvarnih antifa{ista veruju}i da }e se s fa{izmom u njihovo ime obra~unati neko drugi. Od sli~nih savremenih podrazumevaju}ih antifa{ista tako smo ovih dana slu{ali da je fa{izam marginalna pojava, da je svaki ekstremizam fa{izam, da je zabrana fa{izma isto {to i zabrana antifa{izma i tako dalje. Sve ove tvrdnje su izuzetno opasne zato {to predstavljaju svesnu zamenu teza, zato {to zna~e relativizaciju fa{izma, pa na izvestan na~in i njegovu rehabilitaciju, jer ga, kao {to sam rekla, normalizuju i proizvode strah od antifa{izma kompromitovanjem njegovih nosilaca. Naro~ito je opasna teza o marginalnosti pojave, zato {to fa{izam ne mo`e da bude marginalna pojava. ^ak i ako ga zagovara dvadeset ljudi, on predstavlja pojavu d`inovskih razmera zbog sadr`ine koju ima. Pri tome se zaboravlja da u istoriji nije bilo nijedne ideje i pokreta koji je po~eo kao masovna pojava. Svaka ideja je po~ela da se ispoljava kao zahtev i aktivizam malobrojnih grupa i svaka od njih je postala u nekom trenutku masovni pokret. Ali jedino fa{izam, od svih ideja i ideologija u pro{losti, nikada nije ni poku{ao da ~ove~anstvu obe}a sre}u. Jedino je on imao za jedini, eksplicitni cilj – fizi~ko uni{tavanje ljudi. Kod nas se, me|utim, a to smo slu{ali ovih dana, fa{izam uglavnom deli na mali i veliki. Mi smo verovatno jedina sredina u kojoj intelektualci prave razliku izme|u malog i velikog fa{izma, iz uverenja da dok nema fa{izma kao organizovanog pokreta ne treba ga ni pominjati. Drugim re~ima, to su intelektualci koji

26.10.07.

~ekaju da fa{izam postane organizovana sila, pa da onda i oni poka`u da su antifa{isti. Tako|e smo slu{ali i da je ovaj skup u Novom Sadu, {to je jako zanimljivo, bio politi~ka papazjanija zato {to su se na njemu okupili ljudi razli~itih ideolo{kih opredeljenja, koje je spajala samo ta ideja antifa{izma. Kakva li je onda politi~ka papazjanija tim intelektualcima tek bila antihitlerovska koalicija ili ona slika na kojoj sede ^er~il, Ruzvelt i Staljin? Posebno je la`na teza o tome da je svaki ekstremizam isto {to i fa{izam, zato {to ekstremizam nije su{tina fa{izma, on je samo njegov neizostavni metod. Nasilje je, dakle, samo sredstvo kojim on ostvaruje svoje ciljeve. A teza da je zabrana fa{izma isto {to i zabrana antifa{izma je opet opasna, zato {to nu`no otvara pitanje {ta onda ostaje nezabranjeno ako se zabrani antifa{izam. Ko onda mo`e slobodno da mitinguje, ako ne mogu antifa{isti? I jedini odgovor koji mi zvu~i razumno jeste da onda ostaju nezabranjeni samo oni koji s fa{izmom mogu lako da se sporazumeju. Pomenu}u jo{ nekoliko elemenata koji govore o ovom revizionizmu. Ju~e je oduzeto pravo da AVNOJ ima svoju ulicu, zato {to on verovatno nema nikakvih zasluga za to {to Novi Beograd uop{te postoji. Bukvalno ju~e smo imali zahtev da se ulica Proleterske solidarnosti preimenuje u ulicu Antifa{isti~ke borbe, s obrazlo`enjem da je nu`no da se istaknu, kako ka`u, oslobodila~ke tradicije na{eg naroda koje nisu ideolo{ki obojene. Jasno je da tom predlaga~u smeta proleterski simbol iz rata, jer asocira na proleterske brigade. I to predstavlja bezobzirno prekrajanje istorije, jer danas nekima o~igledno smeta ono {to nije smetalo pripadnicima tog istog naroda koji su, kada su odlazili da se bore protiv fa{izma, spremno ulazili u brigade koje su se zvale upravo proleterske. Ili mo`da ovaj predlaga~, po{to pominje oslobodila~ke tradicije, ho}e da ka`e da su svi ustanci i ratovi u pro{losti bili borba protiv fa{izma. Na njegovu `alost, nije bilo tako. Postojala je samo jedna borba protiv fa{izma, ona u Drugom svetskom ratu, a najve}i doprinos pobedi nad fa{izmom su dale upravo te proleterske brigade. Pri tome nije poznato da je ijedna takva brigada za vreme rata nosila naziv brigada neideolo{ki obojenih oslobodila~kih tradicija. Me|utim, {ta ovde o~igledno nekima smeta? Smeta im ono {to podrazumeva sintagma – proleterska solidarnost, a ona pre svega

Olivera Milosavljevi}

26.10.07.

podrazumeva internacionalizam i to je onaj deo ideologije koji poku{avaju da elimini{u, kao njen najgori sastavni deo. Pa onda imamo Politiku od nedelje, na ~ijoj je naslovnoj stranici slika partizana koje do~ekuju Beogra|ani i zasipaju ih cve}em, slika koja je bar deceniju i po bila gotovo zabranjena. Do ju~e, gradski ~elnici su povodom 20. oktobra govorili da nisu sigurni da je Beograd tada oslobo|en ili su mo`da mislili da je bolje da je ostao pod Nemcima. Me|utim, Politika je i danas ostala nesigurna i taj prividni obrt koji se desio u nedelju u stvari pokazuje samo jednu sliku vladaju}e ideologije. U tom istom broju se pozdravlja rehabilitacija ~etni{tva, pa se zatim u jednom tekstu smatra da je ironija da se Hrvatska i Slovenija danas koriste svojim, kako ka`e, nekada{njim zamecima fa{izma, a s druge strane pi{e da bi Srbija morala da bude ponosna, jer je bila deo globalne antifa{isti~ke koalicije. E sad, Politika nam ne ka`e kako se zvao taj pokret, da li je to bio neki srpski ili je mo`da, naprotiv, to bio jedan jugoslovenski pokret, koji je bio deo antifa{isti~ke koalicije. To je prisvajanje i naravno da je on bio i srpski, ali samo kao deo jugoslovenskog pokreta. Kao kada na{i sportski komentatori prisvajaju sve medalje biv{e jugoslovenske dr`ave, pa ispada da su mu~enici, sportisti iz drugih republika osvajali te medalje, recimo u vaterpolu, ko{arci i tako dalje, za srpske, a ne za jugoslovenske boje. U istoj toj Politici jedan istori~ar pravda to {to su u Kragujevcu poskidane biste narodnih heroja i ka`e – Oni su bili predstavnici jedne ideologije. To je jako zanimljivo zato {to bi on o~igledno `eleo da su tu bili predstavnici neke druge ideologije, ali {ta }emo, istorija je takva, ne mo`e danas da se menja. Isti istori~ar ka`e i da je `rtava komunisti~kog terora u Kragujevcu 1944. godine bilo vi{e nego `rtava fa{isti~kog terora, ali on ne zna koliko je bilo `rtava komunisti~kog terora. Prebrojao je fa{isti~ke, ali izgleda da ga je neko spre~io da prebroji i komunisti~ke `rtve. Drugi istori~ar pi{e za Politiku da postoji kontroverza o ulozi na{e dr`ave u borbi protiv fa{izma i naravno odmah po~inje da izmi{lja zato {to mora da relativizuje sve, pa ka`e kako je komunizam negirao genocid nad svojim najve}im narodom, {to je ~ista izmi{ljotina. Svako ko je i{ao u {kolu u vreme komunizma u~io je o sedamsto hiljada `rtava Jasenovca, |a~ke ekskurzije su vo|ene u muzej Jasenovac i tako dalje. Prema tome, jednom je izgovorena ta la` da je u komunizmu negiran genocid nad Srbima u Jasenovcu i sada tu la` {ire ~ak i ljudi sa stru~-

256

nim diplomama. U istoj toj Politici ~itamo da je u U`icu ulica 7. jula dobila naziv ulice Mage Magazinovi}. Zna~i, 7. jul je skinut kao simbol, jer jedino mo`e da asocira na antifa{izam, a dato je ime `ene koja je za vreme Drugog svetskog rata iznosila vrlo rasisti~ke teze, na primer onu da kratkovidu decu ne treba pu{tati da se {koluju zato {to predstavljaju obirke i nisu vredna daljeg {kolovanja. Zatim u toj istoj Politici opet istori~ari pi{u o dva ravnopravna, rivalska antifa{isti~ka pokreta i da problem kod nas nije u negiranju antifa{izma, ve} u ~injenici da je antifa{izam bio redukovan na samo jedan pokret. Dakle, to su istori~ari koji verovatno misle da je deklarativno pozivanje na antifa{izam isto {to i aktivna borba protiv fa{izma. Ukoliko je fa{izam pobedio jedan pokret, jedna partija, jedan vo|a, a jeste, onda ozbiljne probleme imaju samo istori~ari kojima se takva nepravedna istorija o~igledno ne dopada. Drugim re~ima, onaj deklarativni antifa{izam bez antifa{isti~ke borbe, a uz saradnju s fa{izmom, u uni{tavanju antifa{izma nikada nikoga nije pobedio, niti }e pobediti. Ovi dana{nji deklarativni antifa{isti iz vladinih glasila, koji poku{avaju da normalizuju fa{izam time {to u njemu vide samo ekstremizam kao jedinu njegovu odrednicu, nikada ne}e mo}i da zaustave fa{izam ukoliko bi on stvarno krenuo ponovo da raste. Dakle, konfuzija proisti~e pre svega iz stra{ne slike podani{tva koju manifestuje na{a vladaju}a politi~ka elita. Drugim re~ima, mislim da ne bi bilo toliko izjedna~avanja fa{izma i antifa{izma da se nije poverovalo da je to po`eljan evropski trend, verovatno pod uticajem doga|aja u Belorusiji, Ukrajini ili u isto~noevropskim zemljama. Tako|e, u nedelju Politika uop{te ne bi osvanula s partizanima na naslovnoj strani da nema tog stra{nog podani{tva prema Rusiji. Zato mislim da to {to su na{e najvi{e vlasti polagale vence na antifa{isti~ke spomenike ove godine nije nikakvo osve{}ivanje, niti je prestanak revizionizma u istoriografiji. Mislim da je u pitanju samo izvr{avanje doma}eg zadatka koji je ovoga puta stigao s Istoka. Mislim tako|e da }e ovo zalu|ivanje javnosti s tezama o dva jednaka antifa{isti~ka pokreta, s dilemama da li je Beograd 20. oktobra oslobo|en ili je trebalo da ostane pod Nemcima, biti nastavljeno. Dakle, celokupan revizionizam u istoriografiji nema motiv u antikomunizmu koji bi nastao iz demokratskih pobuda, ve} antikomunizam slu`i da se prikrije za{tita vrednosti nacionalizma, ma koje boje on bio. Ina~e kako druga~ije objasniti tu potpuno {izofrenu poziciju, u kojoj jedan visoki funkcioner DSS-a do ju~e stoji u stavu mirno pred Nedi}em, a drugi danas, kada

Olivera Milosavljevi}

26.10.07.

su Rusi naprasno postali najve}a bra}a, pola`e vence na spomenik onima kojima je Nedi} hteo da zatre seme?

258

Svetlana Luki}: U izlo`benom prostoru Posejdon na Starom sajmi{tu britanska grupa Ko{in odr`a}e koncert 3. novembra. Predsednik op{tine Novi Beograd @eljko O`egovi} tra`io je od organizatora da prestane da organizuje koncerte u tom prostoru, jer je to bio logor za vreme Drugog svetskog rata. U tom centru, pored koncerata, odr`avaju se i modne revije i izlo`be. Vlasnici tvrde da su nekoliko puta molili grad i op{tinu da im daju smernice za rad, ali nikada ih nisu dobili. Oni ka`u da su svesni na kojem se mestu objekat nalazi i da }e uskoro sami postaviti spomen-plo~u. Spomen– plo~e nema, niti }e je uskoro biti.
U Sjeverinu je u nedelju obele`ena ~etrnaestogodi{njica otmice i ubistva {esnaest gra|ana Srbije iz Sjeverina. Pripadnici formacije Osvetnici Vojske Republike Srpske su 22. oktobra 1992. godine iz autobusa na liniji Pljevlja – Priboj, za vreme prelaska preko teritorije Republike Srpske, oteli petnaest mu{karaca i jednu `enu, odveli ih u Vi{egrad, gde su ih zlostavljali, a potom ubili na obali Drine. Neki od osvetnika su osu|eni na dvadeset godina, jedan ~ovek na petnaest, Milan Luki}, koji je u me|uvremenu iz Argentine izru~en Ha{kom sudu, osu|en je u odsustvu na dvadeset godina zatvora. Zanimljivo je da ni prvostepeni sud, a ni Vrhovni sud nisu prihvatili da su ovi zlikovci pripadnici Vojske Republike Srpske, ve} su ih osudili kao pripadnike paravojnih formacija, {to je i logi~no od suda dr`ave koja krije Ratka Mladi}a. U Sjeverinu su bili predstavnici nevladinih organizacija, a onda su u Novom Pazaru odr`ali miting na kome su govorile Aida ]orovi} iz nevladine organizacije Urban In iz Novog Pazara, Sta{a Zajevi} iz @ena u crnom i Nata{a Kandi} iz Fonda za humanitarno pravo.

Aida ]orovi}: @elim da zapamtim svako lice koje je ovde u publici, jer je do{lo vreme da se prebrojavamo. Pokupili smo sve na{e go{}e i prijatelje iz Beograda, iz cele Srbije su do{li, oti{li smo da popijemo kafu do Tad`a i kada smo izlazili, na{a lokalna samouprava je ulazila na ru~ak od na{eg novca. Mi danas na ulici obele`avamo petnaest godina od zlo~ina u Sjeverinu, a oni ne{to slave. Ja bih volela da znam {ta slave. Pre nekoliko dana predsednik op{tine nas je nazvao privatnim Bo{njacima. Ja mo`da jesam privatna Bo{njakinja, ali nisam pla}ena Bo{njakinja

i nisam dobro pla}ena da glumim Bo{njakinju. I ne}u pristati da me takvi kao oni svrstavaju u bilo kakve kutije. Ja sam pre svega gra|anka. I zato vas danas ovde, gra|ani i gra|anke Novog Pazara, pozdravljam i zahvaljujem {to ste do{li, jer najmanje {to smo mogli da uradimo danas jeste da podr`imo ljude iz Sjeverina. Danas obele`avamo petnaest godina od zlo~ina u Sjeverinu. Prijatelji zlo~inaca sede u ovoj zgradi u centru grada na tre}em spratu. Mislim da je i zadnjoj budali jasno da su oni bili prijatelji Slobodana Milo{evi}a i da su prijatelji Vojislava Ko{tunice, da su oni izvr{ioci posla za tajne slu`be. Nije im bilo malo {to su ubijali Bo{njake u Bosni, {to su ubijali sve druge diljem na{e domovine, sada nastavljaju dalje. Sada nam daju no`eve i pi{tolje da se ubijamo me|usobno. Novi Pazar je danas leglo kriminalaca, Novi Pazar je leglo ljudi koji su u{li u najprljavije poslove s dr`avom. Znam da mnogo ljudi nije do{lo jer je bilo hladno, pada sneg, jer su ljudi upla{eni, ali vi koji ste ovde, vi ste hrabro lice Novog Pazara, vi ste ~ist obraz Novog Pazara, vi ste danas osvetlali lice ovom gradu. Ja vas molim da ovo bude samo jedan od na{ih mnogih susreta. Moramo da ka`emo – Dosta – tiraniji.

Aida ]orovi}

Sta{a Zajevi}: @elim da pomenem toponime zlo~ina koji je dr`ava organizovanog zlo~ina po~inila u Sand`aku – Sjeverin, [trpce, Priboj, Pljevlja, Bukovica, Kukurovi}i, Milanovi}i, Voskovina, Rai~evi}i, Zabr|e, @ivinice, Ran~i}i, Prelac, Sastavci, Slovoti}i, So~ice, Strmac, Valovlje, Zaostrog. Legalizam Vojislava Ko{tunice samo je nastavak politike Slobodana Milo{evi}a. Ova vlada se mo`e odr`ati isklju~ivo neprestanim razvijanjem sukoba i proizvodnjom haosa, i to na{im novcem. I mi im poru~ujemo – Ni u na{e ime, ni na{im novcem. Nedemokratska i bogomolja~ka vlada Vojislava Ko{tunice teokratizuje ovu dr`avu. Srpska pravoslavna crkva vodi dr`avnu politiku. Velimir Ili} ka`e da je za njega re~ sinoda – poslednja i re~ patrijarha Pavla – svetinja. E, pa ja kao slobodoumna gra|anka ka`em – Ja govorim i prije i poslije njih. I ja njih pitam – Kako to da patrijarh Pavle nije ustao svih ovih godina jasno i nedvosmisleno protiv ugro`avanja mira kao najvi{e duhovne i eti~ke vrednosti? Kako to da nije ustao protiv svojih visokih crkvenih velikodostojnika koji blagosiljaju ubice, promovi{u zlo~ince u svece, {tite pedofile, ne pla}aju nikakve poreze, propagiraju mr`nju prema drugim nacijama i verama? Osim toga, ja pitam dr`avne funkcionere da li oni znaju da je nepristojno eksponirati svoju re-

260

ligioznost javno, da je to suprotno smjernosti vere i da je to sasvim privatna i intimna stvar? I podsje}am da se u Srbiji u svakom trenutku gradi dvije stotine crkava, a ~etrdeset odsto {kola nema teku}u vodu, ~etvrtina {kola nema osnovne sanitarne instalacije. U ovoj zemlji nezaposleno je vi{e od milion ljudi, pa se pitam zar to nije moralni cinizam onih koji se stalno pozivaju i zala`u za moral i za duhovnost. Na`alost, tendencije Srpske pravoslavne crkve pogodovale su bujanju tih tendencija i u drugim verskim zajednicama u Srbiji. Me|utim, moj gra|anski i feministi~ki princip mi nala`e da prvo o~istim svoje dvori{te i da se ne dam prevariti od svojih.

26.10.07.

voditeljka mitinga: Dok ~ekamo da se Nata{a Kandi} popne na binu, citira}u vam deo iz jednog njenog intervjua – Ja se ose}am potpuno sigurnom u onom {to radim, mislim i zastupam. To }u raditi po svaku cenu, a i re}i }u ono {to mislim, tako|e po svaku cenu. Nata{a Kandi}. Nata{a Kandi}: Upravo dolazim s prijateljima iz Sjeverina, i{li smo u Mio~e, pred kafanu Amfora, kraj reke, gde su 22. oktobra na dana{nji dan pre petnaest godina poslednji put vi|eni ljudi iz Sjeverina, koji su tog dana krenuli u Priboj, neki da rade, neki privatnim poslom. Danas tamo nije bilo nijednog znaka dr`ave, nije bilo nijednog predstavnika op{tine, nijednog predstavnika vlasti, vlade iz Beograda, nikoga. Sve je to bilo samo privatno, porodice i poneko iz organizacija za ljudska prava. Potrebna nam je dr`ava koja }e da vodi ra~una o svojim gra|anima, koja }e da vodi ra~una o tome da ne bude vi{e `rtava, koja }e da obele`i stradanja za koja je odgovorna prethodna vlast. Potrebna nam je dr`ava koja }e prva da ka`e – Obele`imo taj 22. oktobar podizanjem spomenika. Vidimo da danas vlast deluje kao banda razbojnika koja deli plen. Tu su preduze}a, upravni odbori, a gra|ani? – Njih nigde nema. A onim gra|anima koji su zbog svoje nacionalne pripadnosti do`iveli pravu golgotu za vreme prethodne vlasti ne pripada ni pravda, ni istina.
Vreme je da kao gra|ani ka`emo da ta vlast mora da slu{a ono {to govore gra|ani, ali gra|ani koji se dr`e nekih vrednosti. Ho}emo kona~no da vidimo da stvarno idemo prema toj Evropi. A kakav je to put prema Evropi? Vidimo da postoji samo put prema li~nom bogatstvu, koje proizlazi iz politike. Da li postoji neka nada, da li postoji neka

gra|anska Srbija? Postoji, samo treba da se organizujemo, treba da tra`imo, treba da znamo da ta vlast i dr`ava, bilo u Novom Pazaru, bilo u Sjenici, bilo u Beogradu, postoje zbog nas i da imaju obaveze prema gra|anima. I kad to znamo, onda postavljamo dr`avi zahteve. Zna~i, prvo i prvo, ne}emo politi~are koji nam deluju nepo{teno, koji ne rade u interesu gra|ana i u interesu demokratske budu}nosti. Ho}emo vlast ovde u Pazaru, u Sand`aku, ho}emo u Beogradu vlast koja ne samo da obe}ava demokratsku budu}nost, nego zbilja gradi tu demokratsku budu}nost. I molim vas, ne dozvolimo vi{e ovakvo poni`enje kao {to je ovo danas, ovog 22. oktobra, da na tom mestu nema nikoga i da to prolazi, da je prepu{teno samo tim porodicama, koje nemaju nikakvu podr{ku od vlasti ni u Priboju, a da ne govorimo o Beogradu. Imamo vremena do 27. februara, da nateramo dr`avu da ispuni svoju obavezu i poka`e da nije milo{evi}evska vlast, nego da je vlast koja ka`e – Iznesite punu istinu o tom 27. februaru, kada su ljudi izvedeni iz voza. I da ka`e {ta }e u~initi da se to obele`i, da se svi se}amo, da deca u {kolama znaju {ta je bilo 27. februara 1993. godine i da znamo da }e deca u knjigama istorije ~itati i znati {ta se dogodilo 22. oktobra 1992. godine.

Nata{a Kandi}

Svetlana Luki}: A {ta deca u~e iz ud`benika istorije govorila je i opet }e govoriti u dana{njoj emisiji Dubravka Stojanovi}. Dubravka Stojanovi}: U Srbiji je te{ko biti mnogo toga i te{ko je u njoj `iveti, ali jedna od te`ih stvari je biti istori~ar. Postoji bar jedna stvar koja ina~e olak{ava tu profesiju, a to je {to je predmet kojim se ona bavi definitivan i vi rukujete ne~im {to je bilo i {to je zavr{eno. E, u Srbiji mo`e da se promeni i istorija, dakle, ovde se menjaju ~injenice, ne interpretacija istorije. I to je ono {to zaista ote`ava na{ posao, posebno ako je neko {treber kao ja. S koleginicama treba da idem na konferenciju u Berlin, gde }e se govoriti o redefinisanju Drugog svetskog rata. I po{to sam {treber, ja sam zavr{ila svoj referat jo{ pro{le nedelje. Kad odjednom, moj referat po~inje da se menja, odnosno spoljne okolnosti po~inju da menjaju moj referat. Na televiziji sam 20. oktobra, s iskrenim zaprepa{}enjem, videla Borisa Tadi}a kako pola`e venac na groblje oslobodilaca Beograda i zapisuje u knjigu utisaka da se Srbija uvek borila i bori}e se protiv fa{izma. Jo{ vi{e me je zapanjilo kada sam videla i Andriju Mladenovi}a, portparola DSS-a, u nekoj sli~noj situaciji. Naravno da nemam ni{ta

26.10.07.

protiv, naro~ito posle svega {to se de{avalo u Novom Sadu. Ali mene kao istori~ara je tu ne{to drugo potreslo. Od 2000. godine pasionirano pratim {ta se de{ava s raznim proslavama vezanim za Drugi svetski rat. Na prvoj godi{njici 20. oktobra 2001. gradona~elnik je bio Milan Proti} i on je tada dao zvani~nu izjavu da on taj doga|aj ne smatra oslobo|enjem, ve} okupacijom i da se taj doga|aj vi{e ne}e slaviti, tako da ga ni on kao gradona~elnik, ni gradska uprava nisu obele`ili. Slede}e godine gradona~elnica je postala Radmila Hrustanovi}, koja je to redovno obele`avala. Kada je gradona~elnik postao Nenad Bogdanovi}, on je na godi{njicu koja je prva padala u njegovom mandatu izjavio da ima i ovakvih i onakvih tuma~enja tog praznika. Cve}e je od tada polagala njegova zamenica, dakle i dalje Radmila Hrustanovi}. I nekako je od 5. oktobra do danas izgledalo da je to vi{e-manje privatna stvar Radmile Hrustanovi}. Poseban skandal bila je proslava {ezdeset godina od oslobo|enja Au{vica, na koju na{a dr`ava jedina nije poslala nijednog predstavnika. Neko je dobio kijavicu, nekom se pokvario avion. Na {ezdesetu godi{njicu 9. maja, s centralnom paradom u Moskvi, do{ao je ~ak i D`ord` Bu{ i posle ~uvenih {ezdesetogodi{njih rasprava o tome ko je dobio Drugi svetski rat – Amerikanci ili Rusi, na neki na~in je to bilo priznanje Crvenoj armiji i svim ruskim `rtvama koje su pale u Drugom svetskom ratu. Na{a dr`ava je tada poslala neku ni`erazrednu delegaciju, Boris Tadi} je oti{ao na spomenik Neznanom junaku, koji je spomenik Prvom svetskom ratu, a Vojislav Ko{tunica je u~inio jo{ ve}u manipulaciju istorijom. On je oti{ao na spomenik avijati~arima kraljevske vojske koji su pali u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, kod hotela Jugoslavija. Dakle, Vojislav Ko{tunica je slavio 1941. u trenutku kada je ceo svet slavio 1945. i slavio je poraz umesto pobede koju je slavio ~itav svet. Slavio je poraz kraljeve vojske, koja je tim porazom ispala iz rata, osim ~etnika, koji su kasnije nazvani kraljevom vojskom u otad`bini. Napravljena je ~itava manipulacija da se ne bi proslavilo ono {to je slavio ceo svet. Kako se odjednom desilo da na {ezdeset tre}u godi{njicu oslobo|enja Beograda vence postavljaju predsednik republike, pa Andrija Mladenovi}, visoki predstavnik DSS-a? Dan kasnije, u nedelju, 21. oktobra, izlazi broj Politike posve}en antifa{izmu, koji ima razne tekstove, za antifa{izam i protiv njega, {to je u redu. Zanimljivo je da je taj broj Politike osvanuo sada, 2007. godine, s ogromnom fotografijom preko

262

polovine prve stranice na kojoj vidimo partizane i Ruse zajedno s odu{evljenim narodom i gomilama cve}a. To je slika koju sasvim sigurno nismo videli sedam godina, a mislim da se to ni pod Milo{evi}em nije ba{ preterano isticalo. Odakle taj nagli preokret? Pa`ljivije gledanje Dnevnika i ~itanje teksta Svetlane Vasovi}-Mekine na naslovnoj strani Politike otkriva nam su{tinu. Uz Borisa Tadi}a bio je ruski ambasador i Svetlana Vasovi}-Mekina nam u tom tekstu ka`e da se po Beogradu pri~a da je Putin izgrdio Ko{tunicu {to su u Beogradu ukinute sve ulice sovjetskim mar{alima i generalima koji su u~estvovali u osloba|anju Beograda i Srbije. Prema tome, vrlo se lako mo`e zaklju~iti da je na{a pametna vlast razmi{ljaju}i kako sve da odbrani Kosovo do{la na ideju da odjednom, na {ezdeset tre}u godi{njicu osloba|anja Beograda, iskoristi te partizane tako {to }e oni ponovo postati oslobodioci, iako su jedno vreme bili okupatori. I da su oni sasvim zgodna kop~a s Rusima, koji treba da nam odbrane Kosovo. Istorija je, po ko zna koji put, ovde zloupotrebljena i to je, naravno, uvek ozbiljno. Ali kada se to radi s temom antifa{izma, to je naro~ito ozbiljno i opasno. Moj referat, koji sam neoprezno i naivno zavr{ila pre nego {to se istorija ponovo promenila, odnosi se na analizu ud`benika istorije koji su namenjeni osmom razredu, dakle deci od trinaest-~etrnaest godina. Ja se analizom ud`benika bavim jo{ od 1993. godine, kada je ovde prvi put drasti~no promenjena istorija. I svaki put, pa i u razgovoru s vama, kada pomenemo ud`benike, ja ka`em da vi{e time ne}u da se bavim, jer samo ja govorim o tim ud`benicima, pa }e, kao s Radmilom Hrustanovi}, ispasti da je to moj li~ni problem i da ja imam neku fantaziju i jedina se nerviram zbog toga. Ako to nikom drugom nije skandalozno, onda je to stvarno moj problem i ja se izvinjavam i povla~im. Me|utim, zbog potreba ovog skupa prisilila sam se da ponovo pro~itam ud`benike i dozvolila sebi da posle petnaest godina bavljenja tom temom opet budem zate~ena i zapanjena, jer stvari su opet oti{le nekoliko koraka dalje. Prva promena ud`benika posle 5. oktobra desila se {kolske 2002/ 2003. godine. Tada je objavljen ud`benik za zavr{ni razred srednjih {kola, u kome je potpuno promenjen tok Drugog svetskog rata na na{em tlu. ^etnici su ispali good guys, a partizani bad guys. Na taj ud`benik smo reagovali Milo{ Vasi} u Vremenu i ja. Na{e klju~ne primedbe su se odnosile na ~injenicu da se u tom ud`beniku ni na jednom mestu ne daje nijedan primer ~etni~ke kolaboracije, pa se ~ini da te

Dubravka Stojanovi}

264

kolaboracije nikada nije ni bilo. Tako|e se ne pominju ni ~etni~ki zlo~ini nad civilima u Srbiji i nad nesrpskim civilima u Bosni i Hrvatskoj. Ista grupa autora sada objavljuje nov ud`benik, koji kao da pi{e na osnovu na{ih kritika. Oni sada navode primere kolaboracije i zlo~ina, ali samo zato da bi nam objasnili da je sve to u redu. To je ta~ka u kojoj meni staje mozak. Dakle, suprotno onome {to smo videli sada pri proslavi osloba|anja Beograda, partizani su u dana{njim ud`benicima istorije minoran pokret. Slika Josipa Broza Tita je na osmoj strani od po~etka lekcija posve}enih Drugom svetskom ratu na na{em tlu. Pre njega su slike svih ostalih, prvo Dra`e Mihajlovi}a, pa Stepinca i Paveli}a i tako dalje. Novi ud`benik sada priznaje kolaboraciju, ali je potpuno opravdava. Opravdan je Nedi} jer je on, to je pisalo ve} u prethodnom ud`beniku, spasavao, ka`e, biolo{ku supstancu srpskog naroda, a sada je opravdana i ~etni~ka kolaboracija, jer su motivi te kolaboracije tako|e bili spasavanje naroda. Moram taj deo da pro~itam iz ud`benika, jer se bojim da mi niko ne}e verovati. Evo, ovako pi{e: Italijanska okupacija bila je najbolje ratno re{enje za o~uvanje golog `ivota Srba, naro~ito na prostoru Like, severne Dalmacije i Hercegovine, a italijanski vojnici najmanje zlo od svih zala sa kojima su imali da se nose. Onda dolazi do toga da je Dra`a Mihajlovi} s njima sara|ivao i ka`e se – zato je on svesno zagovarao kolaboraciju sa njima, kao jedan jedini preostali put za spasavanje naroda, koji je u NDH ve} bio iskrvavljen i slomljen. Navodi se da su se partizani, za razliku od ~etnika koji su se jedva jednom ili dvaput susreli s okupatorima, ~etrdeset puta na{li s njima, i to uglavnom, pa boldovanim slovima – u Zagrebu i Sarajevu, {to je ve} poruka samo po sebi. Dalje pi{e da su oni na te pregovore s Nemcima odlazili, citiram – sa urednim usta{kim propusnicama i u nema~koj pratnji. Partizani su kolaborirali s Nemcima ne da bi ~uvali narod, kao {to su to ~inili ~etnici, ve} da bi porazili ~etnike, tako pi{e, i da bi se, kada se Englezi u nekom fantazmagori~nom svetu Dra`e Mihajlovi}a iskrcaju na Balkan, zajedno s Nemcima borili protiv Engleza, jer po toj teoriji Englezi podr`avaju ~etnike i posle rata bi ih doveli na vlast. Prema tome, pokazuje se da partizani s Nemcima zajedni~ki ratuju protiv ~etnika i da su u stvari ~etnici tobo`e i neki vojni faktor, iako mi znamo da je njihova javno proklamovana strategija bila da se ne ratuje. Autori ud`benika odgovorili su i na na{e kritike da se ne pominju ~etni~ki zlo~ini, pa su sada napisali re~enicu, citiram – Jedna od najprimenjivijih mera zastra{ivanja kod ~etnika bilo je batinanje, a na drugoj strani postojao je kod naroda strah od par-

26.10.07.

tizana, ~iji su preki sudovi ne trepnuv{i osu|ivali ljude na smrt i svakodnevno vr{ili egzekucije. I u jednom i u drugom tekstu se ka`e – Partizani su za sobom ostavljali ~itava pasja groblja. Ve} druga ili tre}a generacija |aka u~i po ovim ud`benicima, u kojima se dolazak partizana u Srbiju i njihov ulazak u Beograd – ne znam kojim neutralnim terminima da nazovem te doga|aje – zove ofanziva na Srbiju. To se poklapa s onim {to je Milan St. Proti} rekao o tome kada je bio gradona~elnik. I zaklju~na re~enica ka`e – U Drugom svetskom ratu srpsko gra|anstvo bilo je uni{teno, nacionalni pokret razbijen, a inteligencija do`ivela slom. To je poslednja re~enica, dakle, preostaje nam da zaklju~imo da se Srbija na{la na strani pora`enih. Autori ud`benika smatraju da je to u redu, jer smatraju i da je ~etni~ka ideologija prihvatljiva. Oni prihvataju da se Srbija na{la na strani pora`enih, da je bila okupirana od partizana i na taj na~in se sticajem okolnosti na{la na pobedni~koj strani, ali da je ona su{tinski tada do`ivela slom. Ti ud`benici napisani su u antikomunisti~kom zaletu posle 2000. godine, kada je u antikomunizmu bilo potrebno sru{iti i antifa{izam. Tu pojavu je Todor Kulji} nazvao anti-antifa{izmom. Sada smo vratili antifa{izam, ali ne zbog njegovih vrednosti i ne zato {to je to sistem vrednosti prema kome se deli dana{nji moderni svet i ne zato {to je to stub odbrane pojedinca od kolektivnih ideologija koje su pretile slobodi, pa i `ivotu pojedinaca – ve} zbog udvaranja velikoj sili. Dakle, na{ motiv je opet ne{to potpuno neverovatno. Mi stvarno ostavljamo utisak tragikomi~nog dru{tva, koje nema sistem vrednosti i ~ija elita iskreno misli i tako se pona{a, da njen posao nije stvaranje tog sistema vrednosti, njegovog u~vr{}ivanja i vaspitavanja dosta razularenog naroda, ~iji su svi sistemi vrednosti sru{eni pre dvadesetak godina. I da posao te elite nije da kroz kriti~ko su~eljavanje s tom pro{lo{}u sazreva to dru{tvo, ve} da ona u skladu s dnevnim potrebama staje ~as na stranu fa{izma, ~as na stranu antifa{izma, kao da to nema nikakvih posledica. I onda se zapitate {ta se ono be{e de{avalo u Novom Sadu pre par nedelja i otkud taj Nacionalni stroj i da li je to, {to bi rekli ovi iz DSS-a, opasno ili je opasan samo Nenad ^anak koji govori protiv njih. Mene ~udi vrsta drskosti s kojom se svi ~ude {to se pojavio Nacionalni stroj. Nacionalni stroj je savr{eno ispravno procenio u kakvoj zemlji `ivi i oni su shvatili da mogu da {amaraju ljude na Filozofskom fakultetu i da bacaju kamenice iz dvori{ta restorana Vojske Jugoslavije. Ja mi-

Dubravka Stojanovi}

266

slim da su oni napravili dobre procene, i kada sada o tome razmi{ljam ne mogu da ne navedem antologijski tekst Teofila Pan~i}a, koji se zove Zvekijeva doktrina. Tu Teofil Pan~i} obja{njava ko je sve ideolo{ki i politi~ki i idejno i medijski pripremio ubistvo Zorana \in|i}a. Dakle, na svim nivoima se govorilo da takva stvar mo`e biti sasvim opravdana, a kada je Zveki pucao – svi su se zaprepastili. Zveki zapuca, Nacionalni stroj podeli {amare i onda se svi ~ude i to nazovu marginalnim pona{anjem. A sve to je u stvari rezultat vrlo {irokog, {to bi ovi moderni rekli, diskursa, pre svega elite koja je du`na da formira sisteme vrednosti. I eto, ovogodi{nja proslava 20. oktobra je jo{ jedan primer toga kako se misli da se mo`e poigrati s tokom istorijskih doga|aja. Sada |acima {aljete poruku – Ne, ne, ne, ~ekaj, partizani su okej, oni su bili s Rusima, to je sada dobitna kombinacija. [ta }e da misli onaj nesre}nik u osmom razredu osnovne {kole koji u~i ne{to potpuno suprotno i koji nastavlja da raste u idejnom haosu, u dru{tvu koje je potpuno idejno obezglavljeno i izbezumljeno u poslednjih dvadeset godina? Na sve to, jo{ se igra{ pitanjima kao {to su fa{izam i antifa{izam, u dru{tvu koje ima problem s ratnim zlo~inima i nasle|em devedesetih.

26.10.07.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik. Bile smo na Sajmu knjiga i, kao {to je Ko{tunica pro{le godine izabrao ustav za najva`niju knjigu sajma, nama je to ove godine Zabluda o Bogu Ri~arda Dokinsa, knjiga koja }e prijati ateistima. Vi{e o tome mo`ete da pro~itate na na{em sajtu www.pescanik.net. Sutra, kao i uvek subotom, novi tekst Teofila Pan~i}a, sredom i nedeljom ~ita umesto nas Tamara Kaliterna. Svakoga dana na na{em sajtu je Corax, a pogledajte i zanimljiv tekst Vladimira Arsenijevi}a o Albancima, pod naslovom – Na{e Crnje.

Corax, Milo{evi} i Kosovo, sa autorovim komentarima

Dnevnik, Ljubljana, septembar 1990.

Na{a borba, 08. 04. 1997.

Na{a borba, 04. 09. 1996.

Na{a borba, 25. 04. 1996.

Na{a borba, 26. 06. 1997.

Na{a borba, 28. 11. 1997.

Na{a borba, 14. 03. 1998.

Na{a borba, 06. 06. 1998.

Ekonomska politika, 13. 04. 1998.

[e{elj, Tomi} (NIS), Milutinovi} i Milo{evi}

Na{a borba, 19. 06. 1998.

Srbija, jun 1998.

Na{a borba, 15. 06. 1998.

Milo{evi} i [e{elj poziraju pred stranim novinarima. Kobajagi se obnavljaju poru{ene ku}e na Kosovu. Marjanovi}, Milutinovi} i Mira Markovi} poma`u.

Na{a borba, 27. 06. 1998.

Na{a borba, 26. 06. 1999.

Gde smestiti vi{ak novih lobanja?

Danas, 23. 06. 1999.

Klinton i Albanci

Danas, 10. 03. 2001.

Danas, 04. 07. 1998.

Corax, Ko{tunica i Kosovo, dnevni list Danas

02. 11. 2007.

OMETENI U RAZVOJU
Ruski privatni kapital ne ide u zemlje u kojima se nose . Putinove slike... . Vranje nema bioskop, pa sam vodio decu u Beograd... . Izbori su stvarno dosadni - uvek pobe|uje Ko{tunica...

Zoran Ostoji}, iz LDP-a, Vuka{in Obradovi}, urednik Novina vranjskih, Aleksandar Stojkovi}, advokat, Biljana Stojkovi}, s Biolo{kog fakulteta, Mirko \or|evi}, publicista, Petar Lukovi}, novinar

Svetlana Luki}: Dobar dan svima, posebno Beogra|anima. S Beogra|anima treba malo ne`nije, jer ih ove jeseni i zime ~eka saobra}ajni kolaps nevi|enih razmera. Zaobilaznica koju prave od 1990. godine jo{ je u prvoj fazi izgradnje, a kada po~ne rekonstrukcija Gazele, jedini pravi filozofski problem Beogra|ana i njihovih nesre}nih gostiju bi}e kako pre}i od ta~ke A do ta~ke B. Gazelu }e rekonstruisati dvadeset, trideset ili ~etrdeset meseci, pitanje je, {to je svakako veliki napredak na{e dr`ave, kada imate u vidu ~injenicu da su nam od ~etiri mosta u Beogradu dva napravili Hitlerovi i Staljinovi vojnici za vreme Drugog svetskog rata.
Za utehu, kako najavljuje B92, za nekoliko dana }e biti parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju s Evropskom unijom. Nedavno je Jovan Teokarevi} s Fakulteta politi~kih nauka rekao ne{to {to mi se ~ini podjednako u`asno i ta~no – I ako ostanemo beznade`an slu~aj i ne zavr{imo saradnju s Hagom, mislim da Evropska unija ne}e dozvoliti da budemo jedina zemlja u regionu bez Sporazuma, te }e nam ga s ga|enjem ponuditi. Za vreme ratova su nas s mnogo prava mrzeli, onda su bili ushi}eni na{om petooktobarskom revolucijom, posle 12. marta su nas sa`aljevali, a sada nas se gade. Politika je na naslovnoj strani pre neki dan s ponosom objavila ogromnu fotografiju navija~a koji nose transparent – Pla{i se, Evropo, evo nas, sti`emo. Pazi da se ne upla{e. U svom izve{taju Evropska komisija Srbiju kritikuje zbog nedovoljne saradnje s Hagom. Komisiju zabrinjavaju ratoborne izjave pojedinih politi~ara, pre svega iz DSS-a, povodom problema Kosova. Oni su skloni ~istom bezumlju i omiljeni sport im je besmisleno razaranje svega {to im padne pod ruku. Evropska komisija je u svom izve{taju naro~ito kritikovala pravosu|e. Evo nekoliko podataka koji svedo~e o tome da je Srbija raj za silovatelje i ubice. Nekoliko njih se i{etalo iz zatvora u Vr{cu, a nije trebalo. Kazne su im toliko blage da su mogli da sa~ekaju jo{ malo i da opet postanu po{tovani gra|ani ove lepe zemlje. Ministar pravde je pre nekoliko dana saop{tio podatak da je u protekle dve i po godine za te{ka ubistva, za koja je predvi|ena kazna zatvora od deset do ~etrdeset godina, ~ak u {ezdeset dva odsto slu~ajeva izre~ena kazna ispod zakonskog minimuma. Sudije su, dakle, u {ezdeset dva odsto slu~ajeva smatrale da su postojale izuzetno olak{avaju}e okolnosti. Bilo bi jednostavnije da su izdali proglas u kojem ka`u da je to {to neko `ivi u Srbiji samo po sebi olak{avaju}a okolnost za svako zlodelo.

Tu`ilac za ratne zlo~ine Vuk~evi} naveo je primer osobe koja je za ratne zlo~ine, zbog okrutnog postupanja i prebijanja zatvorenika na Ov~ari, osu|ena na osam godina. Vrhovni sud je tu kaznu smanjio na dve godine, {to je kazna za kra|u mobilnog telefona, rekao je Vuk~evi}. I to je poruka da se ratni zlo~in isplati. Institut za uporedno pravo je sproveo istra`ivanje i objavio zaklju~ak da sudovi u Srbiji razli~ito primenjuju zakone na najte`a krivi~na dela, a to su ubistva, silovanja, te{ke kra|e i sli~no. Zapanjuje podatak da je sud u ^a~ku u ~ak 93 odsto slu~ajeva izrekao kaznu ispod zakonskog minimuma, a da su sudovi u Jagodini i Vr{cu u 63 odsto slu~ajeva na{li da ubice i silovatelji imaju izuzetno olak{avaju}e okolnosti. I svi se `ale na ovo stanje, i ministar i predsednica Vrhovnog suda i javni tu`ilac, samo ne znam kome. Mo`da bogu pravde? Vrhovni sud je ovih dana presudio da je u slu~aju vladike Pahomija sud o{tetio i jadnog vladiku i de~ake koje je zlostavljao, ali da ostaje na snazi odluka da je bo`ji izaslanik slobodan ~ovek. Slu{ala sam nekog Rumuna koji ka`e da je za vreme ^au{eskua najte`e bilo to {to je u najgorim trenucima njegove vladavine ludilo bilo kao neki stameni blok u kojem nije bilo ni najmanje pukotine da se ~ovek u nju sakrije i da je Rumunima laknulo kada su po~ele lakrdije bra~nog para ^au{esku. Mo`da smo razma`eniji nego Rumuni, ali lakrdije bra~nog para Ko{tunica – Tadi} nama ne donose nikakvo olak{anje. Cirkus s izborima ne `elim da pominjem, onda bih morala da psujem vi{e nego Petar Lukovi}, {to je te{ko, ali }u pomenuti nekoliko stvari koje su u mnogim medijima pre}utane. Dakle, pet zemalja, i to kojih – Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nema~ka, uputile su nam demar{ zbog toga {to se ovi klovnovi igraju dr`avnika i opasno destabilizuju Bosnu i Hercegovinu. Ako ne mo`emo da sa~uvamo Kosovo, onda }emo da ru{imo Bosnu. Ko{tunici je svega dosta i zatra`io je da Miroslav Laj~ak odmah podnese ostavku. Tadi} je odmah primio poruku svog {efa i otkazao u~e{}e u radu Igmanske inicijative, koja okuplja nevladine organizacije iz Srbije, Bosne i Hrvatske. Otkazao je u~e{}e zbog toga {to }e na tom sastanku biti i @eljko Kom{i}, koji je nedavno uvredio Vojislava Ko{tunicu. Predsednik i premijer dr`ave koja krije Ratka Mladi}a, predsednik i premijer dr`ave koja je pomagala u ratnim zlo~inima u Bosni i Hercegovini morali bi da budu malo manje osetljivi na te{ke re~i koje sti`u iz Bosne.

288

02.11.07.

Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate Zorana Ostoji}a iz Liberalnodemokratske partije.

Zoran Ostoji}: Kada pogledamo Ko{tunicu i Tadi}a, pitanje je o ~emu se oni uop{te spore. O Kosovu? – Ne. O destabilizaciji Bosne i Hercegovine i podr{ci Dodiku? – Ne. Ministri ka`u – vlada funkcioni{e. Nikakvog posebnog Zoran Ostoji} politi~kog spora me|u njima nema. Pa o ~emu se radi? – O li~nim stvarima, li~nim ambicijama. Njih dvojica vladaju Srbijom ve} skoro ~etiri godine. Ko{tunica je potro{io prvi mandat na to da o~isti ljude i atmosferu promena i velikih proevropskih o~ekivanja. Drugi mandat o~igledno `eli da potro{i na to da kona~no zaustavi evropski put Srbije i da je okrene, on ka`e – vojnoj neutralnosti, ali jasno je da je to potpuno drugi put. Srbija treba da bude izolovano ostrvo, kao Enver Hod`ina Albanija. A Tadi} ima samo ambiciju da ostane predsednik Srbije. Ima raznih Napoleona, ljudi koji su ve~ni predsednici. On zna da }e u decembru dobiti vi{e glasova nego u martu, a da }e u martu slede}e godine dobiti vi{e glasova nego u novembru slede}e godine i zato je on zapeo za taj decembar. Kada bi Tadi} verifikovao svoj drugi mandat, Ko{tunica bi izgubio sredstvo ucene, i to ne Tadi}a, nego Demokratske stranke. Do sada je Tadi} svoju ambiciju da uz pomo} Vojislava Ko{tunice ostane predsednik pla}ao Demokratskom strankom. Sada je prvi put on ugro`en, nije mu prijatno i otuda taj spor. A ovaj ho}e da poka`e, kao {to je to mnogo puta pokazao, ko je ovde {ef.
Neko je negde 2001. godine napisao – Mala je zemlja za dva gospodara, misle}i na Ko{tunicu i \in|i}a. Ali njih dvojica su imali su{tinski razli~ite koncepcije razvoja ove dr`ave, dru{tva i budu}nosti. Jedan je ubijen, drugi je do{ao na vlast. Me|utim, sada to va`i i za ovu dvojicu, koji fakti~ki isto misle. Izgleda da je Ko{tunici neprijatno da deli vlast i zato ho}e da potpuno potisne Tadi}a. I ako na kraju ne bude izbora u decembru, Tadi} }e kona~no dokazati da je Nejaki Uro{. Prema tome, samo su li~ne ambicije u pitanju, ali zbog toga se dr`ava uru{ava. Pri~ajte s ljudima koji se bave biznisom, koji rade u dr`avnoj administraciji i re}i }e vam – Sve stoji. Pogledajte {ta se de{ava na berzi. Samo nekolicina ljudi ima koristi od ovakve blokade, neprogla{enog vanrednog stanja, haosa. I sada vidimo da je Ko{tunica nastavlja~ ne samo Milo{evi}eve politike, nego su im i metodi sli~ni – Kada ne znam {ta da radim, kada sam priteran uza zid, onda otvorim

290

neki problem. Sada se namestilo to {to se namestilo u Bosni, pre toga je bila Crna Gora i to je neprekidna proizvodnja haosa. Pogledajte vesti, kao da smo u devedesetim godinama, opet su pokrenuta pitanja koja bi trebalo da su zatvorena. Raspad Jugoslavije traje ve} sedamnaest godina i {to je mnogo, mnogo je. Red je da se to zavr{i. A zavr{ava se tamo odakle je i po~elo – na Kosovu i s Kosovom. Tek tada }e Srbija mo}i da se konstitui{e kao dr`ava, jer }e znati gde su joj granice. Ali nekome odgovara da `ivimo u ovom provizorijumu, koji je u su{tini ostatak Jugoslavije. I samo zato da bi opstao na vlasti, on vra}a Srbiju u 1946. i 1947. godinu, jer to su poslednje godine kada su se na ovim prostorima nosile slike stranih dr`avnika. Tada Staljina, a danas Putina. I tada i sada Srbi su negirali dr`avu u kojoj `ive. Lokalni izbori ne mogu da se raspi{u bez dono{enja novog zakona o lokalnoj samoupravi, jer je novi ustav isklju~io mogu}nost da se predsednici op{tina biraju direktno, a u zakonu o lokalnoj samoupravi to jo{ pi{e. Zna~i, zakon je neustavan i u zemlji bez ustavnog suda, njegov poslednji predsednik Vu~eti}, kao penzioner je postao tuma~ ustava. To je puze}a diktatura. Nije diktatura samo to kada se ujutru probudite, a neki ljudi u uniformama su zauzeli radio-stanicu, raskrsnice i pojavljuju se na televiziji da nam ka`u {ta su odlu~ili da rade. Diktatura je i kada vlada ne po{tuje zakone. A {ta zna~i promena ustavnog zakona? Nije su{tina u tome da se politi~kom voljom menjaju zakoni, a da se onda ka`e – Mi smo legalisti, sve je u skladu sa zakonom. Legalista je verovatno bio i ^avez kada je Venecuelu stavio u jedinstvenu ~asovnu zonu, verovatno je i to usvojio neki parlament. Ali od takvog legalizma sre}e za gra|ane ne}e biti. To nikakve veze nema s evropskim vrednostima, bez kojih ova zemlja objektivno ne}e mo}i da ide napred. Zato mi ka`emo – neka budu i parlamentarni izbori. Okej, predsedni~ki izbori su prilika da se promeni orijentacija zemlje, ali i parlamentarni izbori su va`ni. U kampanji za januarske izbore ni Tadi} ni Ko{tunica nisu rekli – Mi }emo da krenemo prema maj~ici Rusiji ili mi }emo da obnavljamo pokret nesvrstanih. Ni Tadi} ni Ko{tunica ne li~e na Tita, Nasera i Nehrua, koji vi{e nisu na politi~koj sceni, mada se ni Kastro ne ose}a dobro. Da bi se pokazalo antiameri~ko raspolo`enje, skup{tina usvaja rezoluciju o Kubi, pri ~emu se ne usvajaju na{i amandmani kojima se tra`i da se na Kubi puste politi~ki zatvorenici i da se organizuju slobodni i fer demokratski izbori. Eto, to nisu htele da usvoje demokrate, a kada je Vu~i} vre|ao Nata{u Mi}i}, pogledajte snimak, gospodin Mi}unovi} je skakao od

02.11.07.

sre}e, sve je tap{ao po klupama, toliko se radovao, po njemu o~igledno, maestralnom nastupu Vu~i}a.

Svetlana Luki}: Demokrate stalno govore da su mnoge stvari koje ta stranka i njihov predsednik ~ine iznudica, jer su pritisnuti ucenjiva~kim kapacitetom Demokratske stranke Srbije, da oni poku{avaju da preuzmu vlast u Zoran Ostoji} zemlji i da }e nam onda pokazati da se oni su{tinski razlikuju od Ko{tunice. Onda ka`u – Mi zagovaramo evro-atlantske integracije i ne pominjemo NATO, za razliku od Ko{tunice koji je protiv NATO-a, odnosno za neutralnost. Stalno poku{avaju da nam uka`u da te razlike postoje, ali ne mogu da do|u do izra`aja zbog situacije u zemlji. Zoran Ostoji}: Oni imaju ve}inu u vladi. Pa je l’ se sprovodi ta njihova politika? – Ne, sprovodi se Ko{tuni~ina politika. Da li je to i njihova politika? Na re~ima nije, ali su{tina i nije u tome {ta ko ka`e, nego {ta ~ini, posebno ako je u vladi i na vlasti. Evo primera – poslat je prezentacioni dokument za prijem u Partnerstvo za mir, s kojim se otezalo godinu dana. Pravila ga je komisija od ~etiri ministra. [ef je bio Samard`i}, a ostalo troje su bili iz Demokratske stranke. Mi tim dokumentom ka`emo da ne}emo u NATO. Oni su to poslali i Jeremi} je to tamo predstavio. [ta je bila jedina alternativa? Ono {to smo im nudili u maju – Nemojte da mu date mandat, nemoj \eli}a, on ne mo`e da sastavi vladu, idemo ponovo na izbore, ali ne na ponovljene izbore, nego na nove izbore. Aman, Borise, ili za nas pobedi ili se skloni. Dve kolone, mi protiv socijalista i radikala, Ko{tunica neka odlu~i s kim }e. Okej, on }e da ode kod njih, ali dobili bismo ih sve. S manjinama bismo glatko imali sto trideset–sto ~etrdeset poslanika. Tadi} je odlu~io druga~ije. Za{to? Zato {to mu je to tada izgledalo kao sigurniji put ka tome da ostane predsednik. Ono bi bilo sukob, rizik, mogu}nost da se izgubi i okej, izabrao je ovo. Ali sada je do{ao u situaciju da ako raspi{e izbore, ovaj mo`e da ih bojkotuje i on onda nema legitimitet, a ako ih ne raspi{e, onda je valjda svakome jasno ko ovde vlada i odlu~uje, a ko je mali od ku`ine. Doveo je sebe u situaciju da kakav god potez da u~ini, to nije dobro za njega.
Ako `eli{ da bude{ predsednik, ponekad mora{ da ima{ neku ideju. Ja bih voleo kada bi on odgovorio na pitanje – Za{to ti `eli{ da bude{ predsednik? Predsednik je popularan, vozi se u blindiranom automo-

bilu, ima obezbe|enje – ali to ne mo`e biti dovoljan razlog da neko bude predsednik. Ja bih stra{no voleo kada bi on rekao – @elim da budem predsednik zato {to `elim da uvedem zemlju u evro-atlantske integracije. Super, ali kako, je l’ preko Moskve? To mi li~i na du`i put. Nije \in|i} poginuo zato da bi na njegovo mesto do{ao neko ko }e br`e da nastavi tim putem. Ko{tunica je rekao – [to je brzo, to je kuso. Zna~i, nekome u ovoj zemlji nije odgovarala takva brzina, jer kada na tom putu pro|e{ neke ta~ke, nema vi{e povratka. I neko se uspani~io da }emo pro}i te ta~ke i zato je to relativno brzo okon~ano, posle dve godine njegove vlade i to na na~in na koji je okon~ano. Tako da je sve {to se sada doga|a potvrda onoga {to smo govorili jo{ pre tri-~etiri godine, za vreme prve vlade Vojislava Ko{tunice – da je to antievropska politika. Periodi liberala i naprednih ljudi u istoriji Srbije su bili kratki i zavr{avali su se kako su se zavr{avali. I mi jo{ `ivimo u 6. oktobru, koji je po~eo kada je Ivanov do{ao iz Moskve da proglasi pobednika i sedam godina kasnije taj dan jo{ traje. Ne znam da li je ve} ve~e ili poslepodne, da li je \in|i} ubijen ve} oko deset ujutro ili kasnije, ne znam ni koliko }e taj produ`eni dan da traje, ali mi moramo da u|emo u 7. oktobar i da zavr{imo taj 6. Ova vlada je polo`ila zakletvu pred Mrkonji}em. Neko je `eleo da nam po{alje poruku o kontinuitetu s tom politikom. Da je Milo{evi} priznao poraz 24. septembra, ni{ta se ne bi desilo, Ko{tunica bi u{ao u njegovu kancelariju, Mirko Marjanovi} bi sedeo u svojoj, Pavkovi} u svojoj, Rade Markovi} u svojoj, Momir Bulatovi} u svojoj. Mo`da bi se posle odmora Milo{evi} vratio, pa seo u fotelju Momira Bulatovi}a, ali Milo{evi} je izazvao 5. oktobar i onda se napravila rupa, kroz koju je \in|i} pro{ao neplanirano. S njihove ta~ke gledi{ta to je bio incident koji je re{en 12. marta, ali ne mo`e se tako upravljati zemljom, iz malog kruga ljudi u ~ijim rukama su informacije, poluge mo}i i novac. Ovde `ive milioni `ivih ljudi koji imaju svoje `elje, interese, strahove, svoj mozak. Vreme je druga~ije, oko nas su zemlje NATO-a i `ivot }e savladati te zaverenike opasnih namera. Ju~e su neki ljudi pobegli iz zatvora. Kada se dr`ava uru{ava, ljudi }e ~e{}e ili lak{e pro}i kroz crveno svetlo. Eto, dotle to ide. Pobegli robija{i, uzbuna prvog stepena je progla{ena u ju`nom Banatu. Ja sam dva puta ju~e na radiju slu{ao vesti i nisam ~uo imena tih ljudi. Ne se}am se da sam ikada ~uo da su neki zatvorenici u bilo kojoj zemlji pobegli, a da se ne saop{te njihova imena. Nisu objavljena ni imena ni

292

02.11.07.

slike. Ne bih voleo da se ti ljudi sutra pojave u nekakvim krivi~nim delima, pa da se ispostavi – Pa da, to su oni koji su pobegli. A ka`u da su osu|eni za silovanja, ubistva, te{ka krivi~na dela. U vreme kada su se sedam dana na onkologiji smrzavali najte`i pacijenti, jer nije bilo grejanja, oni su u skup{tini usvajali rezoluciju o Kubi. To je dokaz koliko aktivnost vlade i skup{tine nema nikakve veze s realnim `ivotom, nego s ne~im {to oni misle da je politika. Nije u redu varati bira~e. [ta je uradio Tadi}? Devetsto hiljada ljudi je glasalo za njegovu stranku i kuda ih je odveo? U vladu s Vojislavom Ko{tunicom koja ka`e – Ne}emo u NATO, ne}emo u Evropsku uniju.

Zoran Ostoji}

Svetlana Luki}: Oni tvrde da ulazak u NATO nije uslov za ulazak u Evropsku uniju. Zoran Ostoji}: Nije pisani uslov, ali samo nekoliko zemalja nisu ~lanice NATO-a, a u Evropskoj uniji su i postoje istorijski razlozi za svaku od tih zemalja. Za Austriju, zato {to ona nije mogla biti ~lan NATO-a, jer je bila ograni~eno suverena zemlja. Rusi to nisu dali i ona je morala ostati neutralna. Mi mo`emo da se merimo sa Slovenijom, Poljskom, ^e{kom, Bugarskom i ostalim zemljama isto~nog bloka. Koja od njih je u{la u Evropsku uniju, a da prethodno nije u{la u NATO? Strani kapital `eli sigurnost, a kada je zemlja u NATO-u, to podrazumeva ispunjavanje nekih standarda. Kada ispuni{ te standarde, zaista si na pola puta do Evropske unije. Nemogu}e je to zaobi}i. U dr`avi koja je ratovala, gubila ratove, u ~ije ime je po~injeno toliko zlo~ina, nema reforme bez reforme dr`avnog aparata. Nemogu}e je da udbo-mafija{ke strukture ostanu netaknute, a da se na drugoj strani odvija poletna, razvojna, otvorena ekonomija. To se neminovno sudara i pobedi}e ja~i, a ja~i su oni koji i dalje odlu~uju o na{im `ivotima. Nasuprot njima, ako ja dobro razumem Pono{a, on ka`e – Hajde, donesite odluke, pa da nastavimo su{tinsku reformu vojske. Ali to niko ne `eli. To se ne usvaja, jer usvajanje toga bi zna~ilo da mi odosmo tim putem za koji je DSS na svojoj skup{tini rekao da nije na{ put, da }emo mi biti vojno neutralni.
Sada je na delu jo{ jedan poku{aj da se Republika Srpska ve`e za Kosovo, po sistemu – ako nam uzmete Kosovo, Republika Srpska }e da se odvoji od Bosne. To }e se – A – lo{e zavr{iti po Republiku Srpsku, a B – i po Srbiju. Usledila je unisona reakcija velikih zapadnih sila koje su

294

poslale demar{, {to se retko ~ini. Opet vlada u Beogradu poku{ava da destabilizuje region. Ko{tunica ka`e – Ne}u ja vama vi{e ni{ta prodati, nego }u sve dati Rusima, pa }u tako da vas kaznim ako mi uzmete Kosovo. Dodik tu, po mom sudu, igra pogre{no. On je imao {ansu da bude reformator. Njegova dr`ava se zove Bosna i Hercegovina. Kad god su Srbi preko Drine slu{ali Beograd, pro{li su kako su pro{li – lo{e. Ako bosanski Srbi misle da mogu celu Bosnu ili svoj deo Bosne pod uticajem Beograda da skrenu s puta za Brisel i okrenu je ka Moskvi, to je – A – kratkovida politika, B – pogre{na politika, C – politika koja se ne}e ostvariti, a ima}e svoju cenu. Republika Srpska je mogla da bude bolji deo Bosne, motor razvoja Bosne i ne sumnjam da to `eli ve}ina njenih gra|ana. Svi smo `iveli u dr`avi u kojoj su komunisti 1966. godine dozvolili da se putuje. I od tada ljudi putuju i idu da rade na jednu stranu. Nisu odlazili ni u Rusiju, ni u Severnu Koreju, ni u Irak. Ako ste u prilici da ~itate sarajevsku {tampu, videli ste da penzije u Republici Srpskoj prili~no rastu zadnjih dana, ali ona sila koja je postojala u obliku JNA vi{e ne postoji. Dakle, mislim da krvi ne}e biti, ali da }e biti bede. ^ak ni ruski privatni kapital ne}e da do|e u tako haoti~ne predele, jer kapital ima logiku da napravi profit. Ruski privatni kapital ne ide u zemlje u kojima se nose Putinove slike. Imam utisak da bi Samard`i}, koji je glasnogovornik Ko{tuni~inog miljea, voleo da Kosovo bude jednostrano progla{eno nezavisnim, bez nove rezolucije Saveta bezbednosti i da oni onda mogu da ka`u – Nama su Kosovo uzeli. Meni je jedan od Milo{evi}evih kreatora politike zlo~ina, sada je valjda s radikalima, rekao – Nama je cilj da u ~itankama pi{e da nam je Kosovo oduzeto. Rekoh – Pa vas je sramota da pi{e da ste ga izgubili. Oni `ele da sakriju sopstvenu odgovornost, da to bude otvorena pri~a u nekoliko slede}ih decenija, da na tome uzimaju bira~e, da tom pri~om sakrivaju tendere i op{tu plja~ku narodnih para. To je su{tina.

02.11.07.

Svetlana Luki}: To licemerje. Sad slu{am da }e Vladeta Jankovi} oti}i u Vatikan i da }e verovatno Dra{kovi} i}i u Italiju. Pa ~ekaj, bogamu, ako vam se to toliko ne svi|a, za{to idete u srce tame? Zoran Ostoji}: Misli{, za{to idu u zapadne zemlje, a ne idu u Severnu Koreju za ambasadore?

Svetlana Luki}: Ne moraju da idu nigde, neka sede ovde u Beogradu, neka brane svoje ideje. Zoran Ostoji}: A ti si, izgleda, po~ela da veruje{ da oni veruju u ono {to pri~aju, pa Zoran odjednom vidi{ neko licemerje?
Ostoji}

Svetlana Luki}: Ponekad pomislim da mo`da ti ljudi imaju svoja uverenje. Tako su zapeli po cenu {tete za svoju zemlju, ali mo`da se njima ~ini da je ta cena mala, jer }e zemlja sa~uvati svoj dignitet. Pa {to da ne? Moram da verujem da neko od njih u to veruje, da nije sve samo zbog ambasadorskog mesta. Zoran Ostoji}: Da neko od njih sada sedi na mom mestu, zna{ li {ta bi ti rekao? Verujem, verujem, ali ta na{a ideja Srbije se brani i u Vatikanu, u Rimu i u Londonu. Nema boljih za tako odgovoran dr`avni posao od nas. Da ne}e tamo da idu mo`da Vesna Pe{i} ili Nata{a Mi}i}? Ne, najbolji moraju da idu tamo gde je najtvr|e i mi se u stvari `rtvujemo. Zamislite kako je nama, toliko ih mrzimo, a moramo da idemo tamo da s njima radimo. A demokrate bi ti rekle – Vidi{ kako je Demokratskoj stranci trebalo {est meseci da se dogovori o podeli javnih preduze}a. I to je borba. Zamisli da smo sve dali njima.
Iza svega sede ljudi koji jo{ upravljaju procesima, to su ve}inom starci na kraju biolo{kog `ivota, kojima ne bi prijalo da se pokrene pitanje njihove odgovornost za ono {to su radili. Neki me|u njima, kao Dobrica, ne `ele da se to otvori dok su oni `ivi, a neki verovatno razmi{ljaju i kako da obezbede da i kada odu s ovoga sveta oni koji dolaze to ne ~a~kaju i ne pipaju. Pro{lost je za mnoge zaista no}na mora, a jo{ su uticajni i zato mi kilavimo i `ivimo sedam godina u 6. oktobru. Zato imamo doga|anja naroda u kojim od Milo{evi}evih slika do|osmo do Putinovih. Pa ko je lud da pro|e kroz tu zemlju osim novinara CNN-a, jer to polako ide ka udarnim vestima? Zna{ kletvu iz Bosne za vreme rata – Da bog da ti ku}a bila na CNN-u? To zna~i da gori.

296

Svetlana Luki}: Bio je ovo Zoran Ostoji}. Kao {to znate, mnogi slu{aoci nam se `ale da ne mogu da nas ~uju. Me|u njima su bili i Vranjanci, ali od sutra }e OK radio iz Vranja reemitovati Pe{~anik, na ~emu smo im zahvalni. OK radio, zajedno s Novinama vranjskim, pokrenuo je slu~aj Pahomija i `ivi pod velikim pritiskom lokalnih mo}nika. Evo, da vas podsetim kako je OK radiju pretio predsednik skup{tine Vranja Nenad Sto{i}, iz Demokratske stranke Srbije. Nenad Sto{i}: Ovaj va{ direktor, ho}e li ja da ga uhapsim? Ja }u da ga uhapsim li~no, ja }u da ga uhapsim, do}i }u, ja }u da ga uhapsim, pi~ka li mu materina. I {ta ho}e ovaj govnar sada na konferenciji za {tampu? Ho}e da do|em na konferenciju za {tampu, tu da ga zapucam da se usere. Svetlana Luki}: Nedavno sam bila u Vranju i izvinjavam se Vranjancima, ali to mesto izgleda kao kasaba, zastra{uju}e zapu{tena i prljava. Nije ni ~udo, kada je po~asni gra|anin ovog grada i dalje Slobodan Milo{evi}, ~iji socijalisti ovde vladaju neprekidno ve} dvadeset godina. Na jednu od najzna~ajnijih funkcija u Vranju izabran je ~ovek koji je osu|ivan zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i protiv kojega je majka podnela prijavu zbog fizi~kog zlostavljanja. Slu{ate Vuka{ina Obradovi}a, urednika Novina vranjskih i Aleksandra Sa{u Stojkovi}a, advokata koji je zastupao trojicu de~aka koji su optu`ili vladiku Pahomija za seksualno zlostavljanje. Sa{a Stojkovi} godinama brani i lokalne novinare, koje tu`e lokalne vranjske age. Vuka{in Obradovi}: ^elnici u Vranju nikada nisu odlazili s vlasti i do poslednjih izbora su prakti~no vladali sami. Sada su u koaliciji s DSS-om, radikalima, uz podr{ku G17 plus. Mi ovde u Drugom svetskom ratu nismo imali ni ~etnike ni partizane. Mi smo jedini kraj u Srbiji koji ima jednog jedinog narodnog heroja, koji je poginuo 1942. godine. Dakle, mi smo bili i partizani i ~etnici onoliko koliko je bilo potrebno i ne vi{e od toga. Bili smo i komunisti onoliko koliko je potrebno. U protestima 1996–97. godine ovde je {etalo po nas dvadesetak zalu|enika. Svi su nas gledali kao ludake koji idu ulicama. Dragan Tomi} je najmo}niji ~ovek s juga Srbije i 1992. i 1998. i 2007. godine. U gradu sa {ezdeset hiljada stanovnika ima dvanaest hiljada nezaposlenih, {to zna~i da je

02.11.07.

svaki peti stanovnik ove op{tine bez posla. [ta ovde zna~i zaposlenost? To zna~i da dve hiljade ljudi sada radi u tom Jumku, koji se raspao, za osam hiljada mese~no – oni su kao zaposleni. BAT je do{ao ovde, pa imamo stranu investiciju, ali tu radi petsto ljudi. U Simpu tek o~ekujemo kataklizmu, jer pri~a o uspe{nom Simpu }e pu}i. Skrivaju se podaci koliko je Simpo du`an, kome je sve du`an, {ta je sve pod hipotekom. A {ta je ovde model po kojem funkcioni{e zadovoljna porodica? Da se kupe ogrevna drva u maju, tad je jeftinije, onda se u septembru u abnormalnim koli~inama pravi zimnica koja treba da nam nadomesti normalnu ishranu. A super uspe{ni su oni koji naprave svinjokolj u novembru. E, ako to sve uradite – vi ste sre}an ~ovek.

Aleksandar Stojkovi}

Aleksandar Stojkovi}: Vranje je zadnji grad u regionu koji je prihvatio Milo{evi}a. Dragomir Tomi} je bio jedan od najbli`ih saradnika pokojnog Ivana Stamboli}a i ostao mu je blizak i na Osmoj sednici, sve dok nisu prevladale Milo{evi}eve snage. Dragomir Tomi} je onda promenio dres i ostavio svog prijatelja i postao jedan od klju~nih ljudi Slobodana Milo{evi}a. Vranje od toga nije imalo ni{ta. Srbija je prestajala u Grdeli~koj klisuri, gospodin Tomi} je `iveo u vili na Dedinju, a ovde je imao svoju kamarilu koja ga je opslu`ivala. Pala su obe}anja da }e Vranje u 2000. godini da zapo{ljava radnu snagu. [ta se dogodilo? Vranje je do`ivelo krah. Jo{ nam te`e pada podani~ki odnos vlasti u Beogradu prema Dragomiru Tomi}u. Jo{ za vreme Milo{evi}a mnogi opozicioni lideri su dolazili sa suprugama i u Simpovim fabrikama tepiha i name{taja uzimali garniture i tepihe za svoje vile i stanove po Beogradu. Narodu su pri~ali kako su socijalisti zlo, a bili su gosti Dragomira Tomi}a. Boris Tadi}: Ne zanimaju me takozvani politi~ki komentari, zanima me privreda. Ho}u da istaknem zahvalnost Draganu Tomi}u zbog vizije koju je iskazao pre mnogo godina, zbog toga {to je investirao u ove ju`ne krajeve formiraju}i sistem fabrika i u op{tini Bujanovac, evo i ovde na Vlasini i zbog toga {to je pokazao da njegova ekonomska vizija jeste odr`iva. To je dokaz kako ljudi iz razli~itih politi~kih opcija umeju da saberu svoja iskustva, svoja znanja i svoje vizije za dobrobit na{e zemlje. Hvala jo{ jednom na ovoj sjajnoj viziji.

298

Aleksandar Stojkovi}: I Boris Tadi} je kao predsednik sebi dozvolio, zarad prodaje vlasinske Rose, da snishodljivo ka`e da }e on da pita za dozvolu Dragomira Tomi}a kada bude dolazio na jug Srbije. Odnosio se prema njemu kao prema turskom agi. Ko{tunica je jo{ gr|i. Tomi} je za{ti}en kao beli medved, ali to je verovatno zbog toga {to srpska vlada nije u Nemanjinoj, nego u [ekspirovoj ulici. U [ekspirovoj 6 je trust tajkuna koji vladaju Srbijom, a ~iji su eksponenti Ko{tunica i onaj upara|eni Tadi}. Priklonio se Ko{tunici i jedva ~eka da mu Ko{tunica spusti ruku na rame i ka`e – Tadi}u, bi}e{ predsednik Srbije. I zarad toga mu celu stranku stavlja na tacnu. Vuka{in Obradovi}: Mi smo 5. oktobra znali da se ne{to desilo u Srbiji kada je Tomi}eva slika sklonjena iz jedne prodavnice. Danas je ovde plja~ka postala tolika da mi je jedan socijalista rekao – Pa {to nam ranije niste objasnili da je ova demokratija toliko dobra, nismo morali da ~ekamo 2000, mogli smo ranije da vas pustimo na vlast? A Vranje? Niste pro{li Vranjem, da vidite kako izgleda. Mi nemamo bioskop, mislim da smo mi jedini grad u Evropi ove veli~ine, od {ezdeset–sedamdeset hiljada ljudi, koji nema bioskop ve} godinama. Morao sam svoju decu da vodim u Beograd da vide {ta je bioskop. I sada u Vranju ne}ete na}i ni dvadeset ljudi da se bune protiv ne~ega, ja sam siguran. Aleksandar Stojkovi}: Centralna tekovina 5. oktobra u Vranju je to da opozicije bukvalno nema. Nakon lokalnih izbora oktobra 2004. u Vranju prvi put vlast preuzimaju partije DOS-a. Skup{tina je konstituisana u petak, 15. oktobra. U petak uve~e Ko{tunica li~no hitno je pozvao celo rukovodstvo op{tinskog odbora DSS-a, a moram da napomenem da taj odbor nije postojao pre 5. oktobra u Vranju i da je Demokratska stranka Srbije u Vranju imala jednog, i slovima jednog aktivistu, tehni~kog sekretara stranke. Dakle, Demokratska stranka Srbije je pozvala hitno svoje ~lanove, oni su te no}i oti{li u Beograd. U Beogradu su im izvukli u{i, vratili su se u subotu i poni{tili sve {to se u petak dogodilo. Napravili su kompromis sa SPS-om i radikalima i ponovo smo imali Dragomira Tomi}a. Dakle, od 1945. godine demokratska vlast u Vranju se dogodila 15. oktobra 2004. i trajala je manje od dvadeset ~etiri sata.

02.11.07.

Vuka{in Obradovi}: Deca koja su podnela krivi~nu prijavu protiv vranjskog vladike su ostala potpuno u drugom planu, a pri~a se okrenula na Vranjske i mene, pa smo mi progla{avani za saradnike albanskog lobija, makedonske obave{tajne slu`be, zato {to smo mi stvarno poku{avali da skrenemo pa`nju i srpske i ovda{nje javnosti na ono o ~emu se zapravo radi, a to je da su neka deca optu`ila vladiku da ih je seksualno zlo- Vuka{in stavljao. Ovde ne mogu da budem lokal-patriota i da ka`em da smo Obradovi} imali veliku podr{ku u Vranju. Ne, nismo imali veliku podr{ku. Naprotiv, najmanje podr{ke smo imali u Vranju. I {ta se desilo s tom decom nakon silnih godina su|enja, mrcvarenja po sudovima, gde su oni, {ta sada rade? Ja znam gde su i {ta rade i kako se ose}aju, ali da li je, recimo, premijer Ko{tunica razmi{ljao o tome kada je primao vladiku u zgradi vlade ili kada se ovde dolaze}i ljubio s njime? Meni to zaista nije jasno i to mi je ostavilo najmu~niji utisak iz cele te pri~e. Da li i{ta mo`e da nadoknadi toj deci sve ono {to su pretrpeli pre podizanja krivi~ne prijave, a naro~ito pravu torturu koju su pre`iveli povla~e}i se tri godine po sudovima, suo~avaju}i se s nekim saop{tenjima Srpske pravoslavne crkve u kojima su progla{avani za antihriste, za neprijatelje? Trebalo je da oni sutradan postanu sve{tenici Srpske pravoslavne crkve. Ljudi me ~esto pitaju – Da li si ti zaista o~ekivao da neko u Ko{tuni~inoj Srbiji osudi vladiku Srpske pravoslavne crkve? Aleksandar Stojkovi}: U decembru 2002. godine u moju kancelariju su do{la ~etiri de~aka, koji su mi ispri~ali zaista zapanjuju}u pri~u, ali koja nije bila neo~ekivana imaju}i u vidu da se ve} ranije u gradu pri~alo o odre|enim stvarima koje su se de{avale. Dakle, u jesen 2002. de~aci su se s roditeljima obratili policiji i po~ela je policijska istraga i prikupljeni su svi podaci o tim aktivnostima. Me|utim, neko je o~igledno spre~avao da se to publikuje i procesuira i }utalo se sve dok de~aci nisu izgubili strpljenje i do{li u moju kancelariju. Imaju}i u vidu te`inu i delikatnost slu~aja, zamolio sam ih da svojeru~no napi{u svoje izjave. I taj slu~aj se nekako odvijao i tekao, iako vladika nije bio uhap{en i pritvoren, {to je apsolutno bilo u skladu s praksom u svim takvim slu~ajevima. Dakle, du`e vreme su|enje se prolongira zbog svih mogu}ih procesnih i zdravstvenih razloga. Od po~etka se i{lo na zastarevanje slu~aja. Imam dokaze, za koje }e srpska javnost tek saznati, o uticaju visokih funkcionera iz pravosu|a na proces. Oni su ovde postroja-

300

vali sudije i govorili – Ne}u ja da crvenim ispred Ko{tunice zbog ovog predmeta. O politi~kim uticajima da i ne govorimo, kao {to je bio uticaj ministra Stojkovi}a. Kada su videli da ne mogu da uti~u na jednog sudiju odavde, ministar pravde Stojkovi} je dodelio predmet ni{kom pravosu|u koje je zavr{ilo posao. I naravno, presude me nisu za~udile, jer to nisu bile presude, ve} poraz pravde. I rekao sam i tada Katarini Aran|elovi} da }e se neko jednom stideti toga. Ona je saop{tila presudu gledaju}i u zemlju. Verujte, postoje u predmetu takvi dokazi protiv Pahomija da ga ni ro|eni brat, ni ro|ena majka, ako pravi~no sude, ne mogu osloboditi. Spremio sam predmet za Strazbur. Dakle, deca su osam puta saslu{avana i tri puta suo~avana i doslovno mu u lice kazivala {ta je radio. Nikada nijedan crkveni velikodostojnik nije pozvao da pita {ta je s tom decom. Nikada nisam bio protiv crkve, ali sam rekao – izme|u boga i mene nikako ne smeju da budu takvi posrednici, niti `elim takve posrednike. Ovo {to javnost zna je samo vrh ledenog brega, ali ne `elim u ovom trenutku da iznosim stravi~ne ~injenice. Naravno da se pla{im za svoju sigurnost, jer slu~aj Pahomije je potpuno marginalan u odnosu na ostale stvari koje se de{avaju.

02.11.07.

Svetlana Luki}: Kada su novinari Danasa zamolili vladiku Pahomija da prokomentari{e odluku Vrhovnog suda Srbije, episkop vranjski ljubazno je rekao – Ni ja ni moji pravnici do danas nismo ni{ta zvani~no dobili, pa ne `elim da dajem nikakve izjave. Uostalom, rekao je vladika, sutra je praznik i pozdravljam sve ~itaoce Danasa.
Parlamentarni saziv Saveta Evrope je po~etkom oktobra doneo rezoluciju u kojoj se govori o {tetnosti kreacionisti~kog u~enja u evropskim {kolama i izgleda da su na{i glasali protiv te rezolucije. Ne bismo ni ~uli {ta se desilo da nije bilo Biljane Stojkovi} s katedre za genetiku i evoluciju Biolo{kog fakulteta u Beogradu, koja je istra`ivala po sajtovima i evo {ta je uspela da sazna.

Biljana Stojkovi}: Mi ne znamo kako su vlasti reagovale, jer nikakvo saop{tenje nismo dobili. Ni do danas nisam sigurna jesu li potpisali ili nisu, ali izgleda da nisu. 17. septembra bio je sastanak parlamentarnog saziva, na kojem je podnet nacrt rezolucije. Tada je to prihva}eno, a na{ predstavnik je bio Ivica Da~i}. Posle dvadesetak dana, 4. oktobra, parlamen-

tarni saziv Saveta Evrope je usvojio rezoluciju. Tada u na{e ime odlazi Milo{ Aligrudi}, koji, izgleda, ne potpisuje tu rezoluciju. Tekst rezolucije identi~an je nacrtu. Rezolucija je doneta s idejom da skrene pa`nju evropske javnosti na opasnost koja dolazi iz Amerike, a to je kreacionisti~ki uticaj u obrazovanju. To je op{ta ideja da sve {to vidite oko sebe, `ivo, ne`ivo jeste stvorio neki kreator, a kreator je bog. Najnovija varijacija toga jeste inteligentni dizajn, gde je dizajner bog, neko nadbi}e, koje mi ne mo`emo da doku~imo. Mi smo mali i sa svojim mizernim mentalnim sposobnostima ne mo`emo da doku~imo ko je ili {ta je on, niti kakve su njegove namere, zbog ~ega je ne{to uradio. Jedino nam preostaje da u to slepo verujemo, dakle, to je apsolutna dogma. Kreacionisti~ki pokret je jak u crkvama, ali sada teorija inteligentnog dizajna poku{ava da sebe digne na pijedestal nauke. Kreacionizam ne mo`e da bude opasan po nauku, jer koliko }e na{e dece postati nau~nici u nekom institutu? To je deli} procenta. Taj deli} procenta }e nastati u svakom dru{tvu, pa makar ono bilo i ekstremno teokratsko. Tako da nije problem u nauci, ve} je kreacionizam op{tedru{tveni problem. Sve je po~elo u Americi pre vi{e decenija i postoje neke dr`ave u kojima je prakti~no zabranjeno pri~ati o teoriji evolucije. U Rusiji je nedavno jedna porodica tu`ila prosvetnu vlast zato {to se njihovo dete indoktrinira nau~nom teorijom evolucije. Kreacionizam uvek ide s ekstremno desni~arskim pokretima. To uvek ide jedno s drugim i zbog toga to jeste dru{tvena opasnost. Ne postoji nijedna fundamentalno sekularna dr`ava s visoko razvijenom demokratijom gde kreacionizam ima uticaj. Inteligentni dizajn se mo`e okarakterisati i kao intelektualna lenjost. Ako ne{to ne razumem i ne mogu da objasnim, za{to bih se mu~ila kada je obja{njenje tako jednostavno? Nije to vezano samo za to kako }e izgledati pogled na svet deteta. Problem je {to mu vi od po~etka `ivota postavljate jedan autoritet koji je nedoku~iv. To se prosto preslikava i na svakodnevni `ivot. Ako postoji autoritet koji ne smete da kritikujete, u koji ne smete da sumnjate, to onda postaje model odnosa prema autoritetu roditelja, u~itelja, nastavnika, profesora i politi~ara koji vodi dr`avu. Na taj na~in stvarate podani~ku masu, koju onda mo`ete da vodite kud god ho}ete, jer ste vi autoritet u koji niko ne sumnja. Uz kreacionizam ide i misticizam, u smislu da postoje neki vi{i interesi. Kod nas se to zove nacionalni interes. To je ne{to {to je potpuno misti~no, neopipljivo, {to lebdi svuda oko nas. Nacionalni interes je i

Biljana Stojkovi}

302

za{tita pravoslavlja. Niko ne ka`e da je nacionalni interes za{tita na{e izuzetno raznovrsne kulture. Nacionalni interes je o~uvanje Kosova, re}i NE svima i svakome zato {to mi obitavamo u vi{oj sferi, imamo vi{i cilj, jer smo mi nebeski narod. To je, dakle, na~in da se formira poslu{na masa. Slobodno misle}i ljudi nemaju nekriti~an stav prema autoritetima. Me|u slobodno misle}im ljudima autoriteti se zaslu`uju. Biti autoritet me|u takvim ljudima je jako te{ko. Pitanje je u stvari {ta je ideja ove dr`ave, na koju stranu ho}e da krene. Ne razumem za{to ova rezolucija nije potpisana. [ta je tu sporno, da li to {to pi{e da je neophodno spre~iti veru da negira nauku, koja ima nezamenljivu ulogu u formiranju intelektualne o{trine? U ~lanu 13 pi{e: Napadi na teoriju evolucije i njene zagovornike nastaju kroz formu religijskog ekstremizma koji je naj~e{}e povezan sa ekstremno desni~arskim politi~kim pokretima. Samim tim, kreacionisti~ki pokreti poseduju realnu politi~ku snagu. Dosada{nje iskustvo govori nam da propagiranje kreacionizma vodi ka zameni demokratije teokratijom. [ta je tu sporno? Mislim da prosto treba da nam se ka`e zbog ~ega je Milo{ Aligrudi} u na{e ime okarakterisao na{u dr`avu kao dr`avu kreacionisti~kog smera. U julu 2006. godine mi smo potpisali drugi dokument, koji govori o tome {ta je nauka, {ta je teorija evolucije, na kojim se ~injenicama zasniva, do kojih podataka smo do{li o nastanku svemira, planeta, `ivota na zemlji.

02.11.07.

Svetlana Luki}: A ko je doneo taj dokument? Biljana Stojkovi}: Globalna mre`a svetskih akademija nauka. Na{ SANU je to definitivno potpisao. Tu se navodi spisak dr`ava koje su to potpisale, ima ih 68, od ~ega je 27 ~lanica Saveta Evrope. Svetlana Luki}: Te{ko se mo`e o~ekivati pozitivan stav od ministra prosvete, koji je na po~etku ove {kolske godine favorizovao veronauku u odnosu na gra|ansko vaspitanje. On je otvoreno rekao da je sre}an zbog toga {to sve vi{e dece upisuje veronauku. Naravno, pitanje je koliko je to ta~no.

Biljana Stojkovi}: ^ula sam da i deca koja slu{aju gra|ansko vaspitanje dobijaju svedo~anstva u kojima pi{e – veronauka. To je navodno gre{ka, ali ti podaci se bez ispravki obra|uju u ministarstvu i onda dobijate podatak da ogroman broj dece slu{a veronauku. Da li to vodi tome da }e nam u jednom trenutku saop{titi da vi{e od devedeset odsto dece slu{a veronauku, pa je vreme da ukinemo gra|ansko vaspitanje, koje se u Biljana Evropi zove – moral? U Evropskoj uniji gra|ansko vaspitanje se zove Stojkovi} moral.
Me|unarodni fondovi su nam dali ogroman novac da napravimo strategiju obrazovanja. Se}ate se kako su na{a deca bila lo{e ocenjena na tim testovima. Njihova poenta nije bila da se proveri koliko deca znaju, ve} koliko je upotrebljivo njihovo znanje. Na tim testovima deca treba da donesu zaklju~ke o stvarima za koje ~uju prvi put u `ivotu. Tako se testira koliko su oni nau~eni da razmi{ljaju i povezuju podatke, a to je su{tina nau~nog pogleda na svet. Postojala je ideja da se u tom smislu uspostave novi standardi u~enja i kod nas. Kod nas je tim projektom rukovodila Ljiljana ^oli}. Na jednom od prvih sastanaka ona je izjavila – Nama novi standardi nisu potrebni, mi imamo na{e standarde zasnovane na svetosavlju. Jo{ jedan podatak me je {okirao i prvo sam mislila da je neistinit. Neko mi je rekao da postoji ideja u ministarstvu prosvete da se svi nastavnici svih predmeta edukuju verski, bez obzira na to da li predaju prirodne ili dru{tvene nauke. Ideja je da svi nastavnici pro|u versku nastavu i tako valjda saznaju kako da predaju svoj predmet, a da ne do|u u koliziju s idejom boga. Od februara ove godine ovaj projekat se predstavlja nastavni~kim aktivima na lokalnom nivou i to se sprovodi kao me|u{kolska saradnja. Koleginica koja mi je ovo ispri~ala je prisustvovala sastanku aktiva prirodnih nauka, gde je to potureno kao probni balon. Posle prvog {oka, zavladao je grohotan smeh i onda su se ljudi pozvali na ustav, u kojem pi{e da smo mi sekularna dr`ava i to se tako zavr{ilo. Pitanje je na koji na~in }e se to sada provu}i, a da ne bude tako eksplicitno i jasno svima.

Svetlana Luki}: Da li ste informacije o rezoluciji na{li na sajtu ministarstva prosvete?

304

Biljana Stojkovi}: Ne, to je sajt Saveta Evrope, koji je prili~no razu|en i komplikovan, na kojem je vrlo te{ko do}i do podataka. To je velika organizacija, s puno podtela i saziva. Imate poseban link za rezoluciju i onda morate da potra`ite link za glasanje i tu mo`ete da vidite da je Milo{ Aligrudi} glasao za najve}i broj amandmana koji su usvojeni, a da na kraju nije glasao za rezoluciju. To je ono {to sam ja uspela da vidim na internetu. Svetlana Luki}: Da vi to niste pogledali na internetu, mi ne bismo znali da se to dogodilo. Da li mislite da oni to kriju od javnosti? Biljana Stojkovi}: Ne znam. Oni to nisu potpisali verovatno zbog svoje li~ne filozofije, svog politi~kog pogleda na svet. Prvi koji su to prona{li su ljudi s Filozofskog fakulteta koji se bave obrazovanjem. Oni su prona{li i nacrt rezolucije i kasnije usvojenu rezoluciju. Postojalo je op{te uverenje da to jeste potpisano, ali eto, ispostavilo se da nije. I nikada to ne bismo saznali da neko nije pogledao sajt i poslao link kolegama da pro{iri tu informaciju. Svetlana Luki}: Ministarstvo prosvete ni{ta nije objavilo? Biljana Stojkovi}: Ne. Svetlana Luki}: Za njih to ne postoji. Biljana Stojkovi}: Koliko ja znam, za njih to ne postoji. Pitanje je da li su oni uop{te obave{teni o tome, mo`da nisu, mo`da ni oni ne znaju. Svetlana Luki}: U ponedeljak smo imali promociju u [idu. Prvobitno je bilo dogovoreno da se promocija odr`i u sali Doma mladih u ovom gradu, ali uo~i same promocije uprava Doma mladih je tra`ila zvani~an dopis od B92

02.11.07.

u kojem se garantuje da promocija nije strana~ki obojena. Razvila se diskusija u organima uprave [ida i doneta je odluka da mi ne mo`emo da nastupimo u Domu mladih. E, onda smo kroz blato, uz pomo} baterijske lampe stigli do kafi}a na {idskim bazenima i tamo odr`ali promociju na kojoj su govorili Petar Lukovi} i Mirko \or|evi}. Slu{a}ete na po~etku Mirka \or|evi}a, kojeg smo sutradan posetile i u njegovim [imanovcima i nastavile razgovor o crkvi, dr`avi, narodu, vaseljeni i sli~nim stvarima.

Mirko \or|evi}

Mirko \or|evi}: Patrijarh je u dubokoj starosti, ima devedeset tri godine i sme{ten je u Mladenovcu. Po ustavu Srpske pravoslavne crkve on ne mo`e da podnese ostavku, iako su mu je podnosili na potpis uo~i Dejtona. On nije hteo da je potpi{e, pa su mu iznudili onaj blanko potpis na odlukama iz Dejtona, ali to je ve} istorija, grozna, prljava, ru`na. U crkvi je ljuta borba za vlast i u novije vreme sve se vi{e name}e najstariji ~lan Sinoda, crnogorski mitropolit Amfilohije Radovi}, koji mimo propisa obavlja du`nost patrijarha. On je rukopolo`io sve{tenike Beogradsko-karlova~ke mitropolije, {to je isklju~ivo pravo patrijarha, jer patrijarh Pavle nosi i titulu mitropolita beogradsko-karlova~kog. Tu se treba pla{iti tih orlova, kojih je vi{e nego golubova i koji vi{e ne kriju svoju orlovsku prirodu, vezuju se za Rusku crkvu i igraju vrlo opasnu politi~ku ulogu. E sad, za{to ih se treba pla{iti? Re}i }e neko – Zna se kako se patrijarh bira. Nije ba{ sigurno kako. Ovaj sada{nji patrijarh Pavle izabran je prvi put na slobodan na~in. Sve do tada patrijarha je birala dr`ava, ta~nije jedna lirska ustanova, Udba. U tome je sad igra, da se patrijarh Pavle nekako potisne i da crkvu vodi tvrda struja koja }e slediti Ko{tuni~inu politiku, koja }e se vezati za Rusku pravoslavnu crkvu. Nedavno je mitropolit crnogorski Amfilohije izabran, pazite bizarnosti, za predava~a na {koli za unutra{nju dr`avnu bezbednost pri kontraobave{tajnoj slu`bi Rusije. Ve} je odr`ao pristupnu besedu na akademiji za bezbednost Rusije. Na`alost, trenutno izme|u vrha crkve i vrha vlade postoji saglasje koje oni zovu ~udnom re~ju, za koju biste vi rekli da je muzi~ki termin, ali nije, on je i do{ao iz crkve, a to je – simfonija, totalno saglasje, kao sijamski blizanci. U tome je tajna.
Ja }u vam navesti neke ~udne, neobi~ne primere. Ovih dana su mediji javili da je po tre}i put u Kragujevcu policija na gradskom smetli{tu na{la bistu \ure Jak{i}a, velikog srpskog pesnika, i vratila tu bi-

306

stu koja je tamo u |ubri{tu bila, u manastir na Liparu. Ali arhimandrit manastira na Liparu, legendarnom Liparu gde je \ura napisao ~uvenu pesmu, ne}e ni da ~uje. A ta je bista podignuta tu u ~ast velikog pesnika, jer je on davno, potkraj devetnaestog veka slu`bovao tu, zlopatio se, a obja{njenje koje je ponudio arhimandrit Sava glasi – Bio je to ~ovek koji nije i{ao u crkvu, {to uop{te nije ta~no. Me|u pesmama \ure Jak{i}a postoji pedesetak pesama koje su nadahnute najiskrenijom religijskom notom. On je bio pijandura, rekao je arhimandrit, i bacio njegovu bistu. Zbunili se gradski oci u Kragujevcu, jer tu se odr`ava jedna kulturna manifestacija, Liparske sve~anosti, a sada je sve to propalo i niko ne sme da zucne. Bistu je policija donela i pita se {ef policije {ta da radi s njom. Slede}i argument tog nesre}nog arhimandrita je najbedniji – On je razgovarao s pticama. Valjda je ne{to na~uo o tome kako se \ura Jak{i} u svojoj ~uvenoj pesmi Na Liparu obra}a pticama. A {ta je to \ura Jak{i} zgre{io crkvi? On je negde potkraj veka napisao jednu pesmu koja krasi sve antologije novije srpske lirike, koja se zove Kalu|eri: Gledo sam vam metanije, Kad varate Boga `iva. Gledo sam vas de se pije, De se jede i u`iva. Slu{o sam vas kad kunete Svoje stado, svoje verne I kad Tajni prizovete Licemerni licemerne. Gledo sam vas, ne da nisam, Kad razbludom usplamtite. Gledo sam vas, ne da nisam. Licemerni, upamtite. A ^e Gevara? Videli ste u narodnoj skup{tini Anti}a koji je sebe promovisao u prisustvu kubanskog ambasadora. Mi znamo o kojoj se osobi radi, ali tu se radi i o tome da se reinkarnira ^e Gevara. Da nevolja bude ve}a, mi smo ovde imali dugu istoriju gra|enja tog mita i nisu ga gradili samo levi~ari, nego su u krojenju tog mita u~estvovali i Be}kovi} Matija i bratija napisav{i dramu, zove se ^e, koju je objavila izdava~ka ku}a Rad u ediciji Re~ i misao. Ovo {to se sada radi s Gevarom je palana~ka kopija tog mita koja nije funkcionalna u onom kulturnom smislu u kojem su mitovi i ljudska verovanja funkcionalni. Ovo je politi~ka manipulacija, opsenarstvo, da se od Gevare na~ini mitski junak bez mane i straha. Istorijska istina koja o njemu postoji odavno jasno upu}uje na mnogo {ta drugo. Preda mnom stoje knjige njegovih saboraca, iz kojih o ^eu izbijaju na videlo ~injenice da je to bio surovi revolucionar koji se dr`ao principa – cilj opravdava svako sredstvo, pa i nasilje, ubijanje, i li~ni ~in ubijanja ljudi. Tako mi doznajemo ovde iz verodostojnih izvora da je ^e Gevara kriv za

02.11.07.

smrt 164 osobe, koje su streljane na gradskom stadionu, javno, u prisustvu mase i bez ikakve procedure. [ta sam Gevara ka`e pred generalnom skup{tinom Ujedinjenih nacija 1964. godine, kao predstavnik kubanske vlade, citat: Mi smo streljali, to je ta~no, mi streljamo i sada i nastavi}emo da streljamo onoliko koliko to bude potrebno, zavr{en citat. Svi dokumenti upu}uju na to da je on, ka`u biografi, u tome prevazilazio ~ak i Raula Kastra, koji se posebno odlikovao krvo`edno{}u, uz svedo~enja da Fidel Kastro nije li~no izdavao takva nare|enja i da je namerno njima prepu{tao da u revoluciji u ime vi{ih ciljeva odrade te prljave poslove. Zanimljivo je da Gevaru sada na svojoj zastavi isti~u nacionalisti najagresivnijeg tipa, {to taj Gevara uop{te nije bio. On je bio zaslepljeni, fanati~ni internacionalista. Dakle, sve mu mo`emo pripisati, ali mu neki uskoetni~ki nacionalizam fa{isti~kog tipa nikako ne mo`emo pripisati. Pogledajte {ta se u Beogradu doga|a. Nigde tako u Evropi danas ne cveta i nije cvetala {kola istorijskog revizionizma, da se oni koji nisu bili heroji di`u na pijedestal, a istinski heroji bacaju u blato. Bulevarima se daje ime Milana Nedi}a, postoji venac Dimitrija Ljoti}a, fa{izam i antifa{izam se ili izjedna~uju ili se na najgrublji na~in pravi pore|enje, u korist fa{izma. Ovo {to su se sada profa{isti~ke grupice uhvatile za ^ea Gevaru obja{njava se prosto – I njima je do ru{enja svih vrednosti, a to se videlo i na zasedanju visokog doma Narodne skup{tine Srbije.

Mirko \or|evi}

Svetlana Luki}: On im je verovatno zgodan kao antiglobalista, ~ovek koji je ru{io ameri~ke saveznike. Mirko \or|evi}: Upravo tako. Negde sam video tekst u novinama, u kojem se porede ^e Gevara i Nikolaj, jer su obojica bili antiglobalisti i obojica su vodili ljutu bitku protiv velikog satane, zapadne civilizacije. Ne znam za{to im ne bi pridru`ili i ajatolahe iz Irana koji su majstori za sintagme kao {to je – veliki {ejtan Zapada.
Dveri srpske su ~asopis ~iji tira` nije zanemarljiv i koji je mnogo ~itan. Sada ga s dobrim razlogom smatraju najuticajnijim crkvenim glasilom. Bi}u slobodan da vam prika`em jedan dvobroj, koji je posve}en, kako oni ka`u, najve}em srpskom politi~kom misliocu. Re~ je o doktoru Marku S. Markovi}u, koji se posle ~etrdesetak godina vra-

308

tio iz emigracije u Beograd, a najpoznatiji je po tome {to je 2003. potpisao Studeni~ku deklaraciju, koju su potpisali i vladika Artemije i vladika Atanasije Jefti}. Rezultat te Studeni~ke deklaracije i tog savetovanja bilo je takozvano Drugo pismo Haralampiju. Oni su u tom dokumentu utvrdili da je posle dvesta dvadeset godina Srbima moralo postati jasno da je Dositej zabluda, prevarant, da njegova misao ne vredi ni{ta, da je on propovedao la`nu prosvetiteljsku ideju Zapada. Doktor Markovi} je potpisao takvu deklaraciju i po tome je postao ~uven. Ro|en je 1924, a 1944. se pridru`uje pokretu Jugoslovenske vojske u otad`bini pod komandom pukovnika Mihajlovi}a ili, kako su ga zvali, generala Mihajlovi}a mada nikada nije imao taj ~in, ali pustimo sad to. Rat se bli`i kraju, a Markovi} je podsekretar versko-ideolo{ke komisije vrhovne komande generala Dra`e Mihajlovi}a. 30. aprila vo|a Rajha izvr{io je samoubistvo, iste ve~eri se admiral Denic obratio naciji pateti~nim re~ima – Vo|a Rajha je pao, zakletva koju je polo`io prelazi na mene. Taj isti Denic je 2. maja potpisao bezuslovnu kapitulaciju. Rat je zavr{en 9. maja i taj se dan slavi kao Dan pobede nad fa{izmom. Osam dana i no}i su doktor Markovi}, ljoti}evci, ~etnici odbijali da polo`e oru`je, kao i brojni drugi, Jev|evi}evi crnogorski ~etnici i usta{e, domobrani. Oni su pre`iveli stvarno pakao, pobednici su bili nezaustavljivi, nisu mnogo razmi{ljali o pravu i pravdi, zna se kako se to radilo. Sre}om i hvala Bogu, Markovi} je izbegao u inostranstvo i proveo ~etrdeset godina uglavnom u Francuskoj, doktorirao je na Sorboni i napisao je mnogo knjiga. U jednom intervjuu na pitanje – Za{to ste se be`e}i pomirili s Ljoti}em i ljoti}evcima, on odgovara – Da, da, sa svim nacionalnim snagama. Na pitanje o kragujeva~kom oktobru, citiram vam njegov odgovor – Jeste, Marisav Petrovi} je Ljoti}ev oficir koji je izvodio Srbe na streljanje pred nema~ki strelja~ki vod, ali pitajte se {ta biste vi u~inili u tom momentu da ste bili na mestu Marisava Petrovi}a. On je na{ao re{enje u tome {to je umesto dvesta Srba izveo, citiram, dvesta Cigana. [to je ta~no. To je to {to se u Srbiji doga|a. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Varnava, 1937. godine daje intervju listu koji se zove Narodni dobo{ar, a to nije bio ne znam koji nema~ki list, nego je to bio zvani~ni organ Nacionalsocijalisti~ke partije Nema~ke. Na kraju razgovora stoji u slu`benom prevodu koji objavljuje Glasnik Srpske pravoslavne crkve – Firer velikog nema~kog naroda vodi borbu koja slu`i na korist celom ~ove~anstvu. I patrijarh nastavlja, citiram – Ali Bog je poslao nema~kom narodu jednog dalekovidnog firera, koji zastupa isto mi{ljenje koje sam ja mnogo ranije stvorio u sebi.

02.11.07.

Naime, da bolj{evizam nije nesre}a i opasnost samo za Rusiju nego i za celo hri{}anstvo, svet i za kulturu Evrope. Firer je sve~ano izjavio da on ne `eli nijednu stopu ruske zemlje. Patrijarh zavr{ava nagla{avaju}i – Mi fireru verujemo i njegovoj iskrenoj re~i. Objavi se pokoji kra}i tekst u novinama – Rehabilitovan je Slobodan Jovanovi}, poznati srpski pravnik, istori~ar pravnih ideja, istori~ar, uop{te ~ovek mnogih knjiga, koji je 1946. osu|en na dvadeset godina zatvora u odsustvu. Ostao je u emigraciji, ~ovek nije nikoga ubio, nije krivica ni to {to je bio predsednik vlade u emigraciji, u kojoj je Mihajlovi} bio ministar vojske i mornarice. Koja crna na{a mornarica, kao i danas, ali tako je to bilo. U toj presudi 1946, koja je vrlo stroga, samo se pominje da se on osu|uje kao ~ovek koji je podr`avao neke snage koje se nisu dovoljno borile protiv fa{izma, za oslobo|enje Jugoslavije. Danas je on rehabilitovan, pazite, sudska odluka jo{ nije objavljena, ~ak nema ni elementarnih izve{taja u novinama zbog ~ega je ~ovek rehabilitovan. Sti~e se utisak, iz novina, da je rehabilitovan zato {to mu je naneta nepravda 1946, a on je veliko ime u publicistici. Ja od njegovih knjiga, ako vas to zanima, cenim kao sjajnu vrednost jedan kratak ogled koji se zove O kulturnom obrascu. On je vi{e bio popularni istori~ar, da tako ka`em, knjige mu se lako ~itaju, stil mu je sjajan. Sada ispada da se od Slobodana Jovanovi}a stvara kult mu~enika, {to ~ovek uop{te nije bio, bio je predsednik vlade, umro je u emigraciji u svom domu, nikakvu kaznu nije izdr`avao. Zabranjen mu je bio povratak, ali on je bio predsednik vlade i u onom momentu kada su dvadeset ~etiri puta na dan i Moskva i London i Va{ington pozivali narode Evrope i srpski narod da se di`u listom svi u borbu protiv fa{izma. Ali lako }emo sa Slobodanom Jovanovi}em. Oni veli~aju Ljoti}a u Smederevu, ho}e skver, trg Dimitrija Ljoti}a. Pa taj isti Slobodan Jovanovi} u tom sjajnom eseju ka`e da mi Srbi nemamo kulturni obrazac, da nam je uvek bio jednodimenzionalan. Ne pla{im se ja ovih konzervativnih desni~arskih ideja, svako ima pravo i tako da misli, ja se pla{im ne~ega {to nam se dogodilo nekoliko puta – kada ideje iza|u na ulicu – toga se ja pla{im. Mi se nalazimo pred re{enjem za Kosovo, kako to re{avati? Oni nude za obja{njenje toliko naivne mitske formule da se deca smeju. Govori na{ih zvani~nih predstavnika su citati iz epskih pesama. Nekada je postojao Domanovi}, \ura Jak{i}, Skerli}. A danas? Kako vi mo`ete skinuti tablu na kojoj pi{e – ulica Vukice Mitrovi} [unje i baciti je u sme}e? Onaj ko je pro~itao o `ivo-

Mirko \or|evi}

310

tu te devojke mora da zna da je ta obi~na radnica svojim `ivotom i delom i sudbinom zaslu`ila da bude kanonizovana za svetiteljku, bo`ju ugodnicu, govorim ozbiljno. Sada za svece i ugodnike birate ljude koji su, blago re~eno, kontroverzni. Danas se di`u spomenici Nikolaju, poslednji, ka`u, visok je trinaest metara. Taj ~ovek nije prepoznavao znakove vremena, kuda ide Evropa, kuda ide ~ove~anstvo. Srbija je ponovo zbunjena i slu|ena. Istorija je u~iteljica, znate, to je banalna pri~a, znaju je svi koji po~nu da u~e latinski, ali mnogi zaboravljaju da tu nedostaju epiteti – istorija je surova, stroga, odvratna, stra{na u~iteljica.

02.11.07.

Svetlana Luki}: Za kraj d`ez standard s promocije Pe{~anika u [idu, Petar Lukovi}. Petar Lukovi}: U petak sam gledao Beogradsku hroniku i na periferiji Beograda proti~e neka reka, kojom ve} dvadeset i ne{to godina teku fekalije. I posle dvadeset i pet godina na{em srpskom narodu punom strpljenja je prekipelo i oti{ao je u op{tinu i po~eo da se `ali. I op{tinari ka`u – Super, odli~no, u~ini}e ne{to i onda donesu neverovatno re{enje – grade branu i zaustavljaju potok. To je minijaturni \erdap, ima i most preko njega, i sad onaj potok ide prema toj brani i ona voda se fizi~kim zakonima koji, na`alost, jo{ va`e u Srbiji, odbija od one brane. I posle izvesnog vremena od tog potoka se napravilo jezero. I svi su se okupili tamo gore i razmi{ljaju kako da re{e taj problem i zovu op{tinu, a ona ka`e – Mi smo nenadle`ni, to je za Vodoprivredu Srbije. To mi je bilo najsme{nije, Vodoprivreda Srbije koja ka`e – Mi nismo zadu`eni za staja}e vode, mi smo zadu`eni za teku}e vode. I ta govna i to jezero je tamo ostalo, i sad stoji. Ako treba da opi{em Srbiju za vreme Milo{evi}a i Srbiju za vreme Ko{tunice, onda mi se ova slika ~ini vrlo efektnom. Za vreme Milo{evi}a su ta govna nekako prolazila, pa smo ne{to ~istili, a ovde samo stoji jezero i mi ~ekamo neko ~udo. Jedna od {ansi jeste da to sve ispari, druga {ansa, da se probudimo i da toga nema, ta {ansa je realna kao i da zadr`imo Kosovo. Tre}a {ansa je da se uzdamo u nekakve podzemne pe}ine, mogu}e je da se tu krije i Mladi}, pa da ta voda ode u te rupe.
Slika tog jezera s fekalijama me opseda kada god uklju~im televizijski prenos iz skup{tine Srbije. Imam satelitski program i kada uklju~im program, onda mi titl pokazuje koja emisija je u toku. I danas

uklju~im skup{tinu, a dole pi{e – Ometeni u razvoju, ona TV serija. Kunem vam se i to stoji deset minuta dok oni pri~aju. Ne mo`e biti boljeg opisa. A skup{tinu gledam kao da igram loto, pa `elim da pogodim ne{to. Gledam skup{tinu da bih otkrio {ta je tema dnevnog reda, to mi je zanimacija poslednjih mesec dana. I evo, zapisao sam, prvo sam slu{ao nekog koji je iza{ao za govornicu i pobunio se zato {to dr`ava Srbija nije reagovala u Ujedinjenim nacijama onog trenutka kada je Hrvatska postala ~lanica Saveta bezbednosti, odnosno po njegovom predlogu Srbija mora hitno da ulo`i prigovor Ujedinjenim nacijama, da pokrene postupak za izbacivanje Hrvatske iz Saveta bezbednosti. Mislio sam – tema je ne{to diplomatsko, ali nije. Posle toga se javi neka od radikala, ona {to stalno govori mafija{ki premijer za \in|i}a. I ja sve vreme o~ekujem da }e da ustane neko iz Demokratske stranke i da ne{to ka`e ili da zadavi Vericu. Ni{ta, u klupama se smeju, pa zaklju~ujem da nije tema \in|i}, nego je to onako usput. Tre}eg slu{am, on tvrdi da se u Kru{evcu u jednoj kafani ne slu`e }evap~i}i od pse}eg mesa, dakle, kulinarstvo je tema. ^etvrti se javlja i ka`e da je pravi trenutak da priznamo Republiku Srpsku Krajinu, ~ija vlada sedi tu u izbegli{tvu u skup{tini i samo ~eka da bude progla{ena. Dobro, sedam-osam govornika je po~elo da govori o tome da li }e biti izbora 9. decembra, 10, 11, da li }e uop{te biti izbora u decembru, da li }e ikada biti izbora u Srbiji. Onda je do{la tema Kosovo i na kraju se javi moj omiljeni Albijani}, govori o tome kako je trenutak da skup{tina Srbije radnicima koji rade u skup{tini Srbije van svog radnog vremena, koji su vredni, pla}a prekovremeni rad. Naravno da nisam izdr`ao do kraja, nego sam na sajtu kasnije pro~itao da je tema bila lokalna samouprava. Dakle, to vam je tipi~an dnevni red skup{tine jedne dr`ave. Po{to sam ponekad prili~no zaludan, odem na sajt vlade Srbije da vidim ~ime se vlada Srbije bavi. Ja vam preporu~ujem, ako nemate pametnija posla, pogledajte. Ako ste raspolo`eni, bi}ete jo{ raspolo`eniji. Ja sam provalio da je u ova ~etiri meseca ova ~uvena vlada, jebote, od svih mogu}ih zakona donela zakon o pe~atima. Zakon o upotrebi velikog pe~ata, malog okruglog pe~ata, zakon o upotrebi ~etvrtastog pe~ata, zakon o upotrebi trouglastog pe~ata. Pa ~ujte, stvarno imam utisak da se neko zajebava s nama. Pe~at kao ideja vi{e ne postoji nigde u Evropi, ne, samo kod nas to su oni ogromni tenkovski pe~ati, pa kada vam ga udari ovako – oni sigurno u~e kako da udaraju pe~ate.

Petar Lukovi}

312

Drugo, pro{le nedelje je skup{tina Srbije otkrila istorijsku ~injenicu da je Kuba pod blokadom. I pazite, {est sati traje diskusija o tome. [ta je slede}e? Podr{ka Bin Ladenu, podr{ka novom albumu Spice girls? Pa ne, bilo {ta mo`e da bude, why not? Ali gore od same ideje da se otkrije blokada Kube posle ~etrdeset pet godina jeste ~injenica da je tu bio Dragan Anti}, stvarno nisam mogao da verujem. Ne samo ja, nije moglo da veruje jo{ mnogo ljudi. Zovu me telefonom i ka`u – Je l’ gleda{? Ja ka`em – Gledam. – Pa je l’ on? – Pa, on je, a ovi svi – Jebote, pa ja ka`em – Jebote i tako. Njega niko ne mo`e da pita – Izvini, je l’ se protiv tebe vodilo pedeset postupaka, vi{e ne mogu da se setim, ko }e da se seti svega. Svako od nas mora da bude inspektor, ja moram da radim kao DB, da imam hiljade strana, pa da vidim {ta je koji ~ovek radio. To postaje besmisleno. Ja to sve mogu da iznesem i {ta }e da bude? Pa ni{ta. Ti, Lukovi}u, mo`e{ da ga pu{i{. On je u skup{tini, a nisam ja, i nije ni Mirko, kakvi, Mirka ne bi ni pustili u skup{tinu. I on }e sada da se vrati na Kubu ili }e da ostane ovde, on ima onu ku}u s Milo{evi}evom }erkom koja je izdata nekom, da li Joci Amsterdamu. Pitali su Olivera Duli}a, takozvanog predsednika skup{tine, otkud Dragan Had`i Anti} u skup{tini, a on je odgovorio – Na to pitanje ne znam {ta da vam odgovorim. Smr{ao, kubanski preplanuo, super, pa kako i ne bi bilo, on se vratio ne na velika vrata, ovo je bio njegov trijumf. Zamislite ose}anje sre}e Dragana Anti}a koji stoji i s galerije gleda ova mala, izvinjavam se, govna dole, koja zajedno, pazite svi, demokrate, G17 plus, DSS, radikali, svi zajedno na njegov znak, on ka`e – Sad, a ovi svi – Glasamo za rezoluciju. Zamisli taj trijumf, izvinite, ~ak bih i ja u`ivao u tome. Iz dana u dan ovo izgleda sve vi{e kao Monti Pajton, kao da se sastanu i ka`u – Sa ~ime }emo danas da ih zajebavamo? Nemogu}e je da su sve ove teme spontane, pa nemogu}e je da nekom padne na pamet sve ovo. Pa izvinite, pse}i }evap~i}i, pa izvinite, to nekom treba da padne na pamet, pa izvinite, Kuba treba da mi padne na pamet. Pa ovi s Kube se vi{e ne bune zbog blokade, i oni su zaboravili na blokadu, jebote. Jebe{ blokadu, {ta joj fali? Jok, Srbija }e da brani Kubu. Od koga da je brani? Ima sva{ta u ovoj zemlji. Evo, povodom oduzimanja naziva {koli Jovana Jovanovi}a Zmaja, slu{am izjavu nekog DSS-ovca iz Novog Sada koji ka`e ovako – Mo`emo da govorimo o promeni imena te gimnazije koja }e se sada zvati Velika srpska pravoslavna gimnazija, {to me neodoljivo podse}a na film Velika mrsna pravoslavna svadba, 48 sati svadba u gimnaziji. Ka`e, mo`emo da govorimo o tome, jer je Zmaj preuzeo mnogo toga, on ima puno ulica, puno trgova, ima de~je

02.11.07.

igre, ima televizijske emisije, dakle, govori o Zmaju kao o biznismenu. Kao da je Jovan Jovanovi} Zmaj kontroverzni biznismen, tajkun. I poruka glasi – Dosta terora Jovana Jovanovi}a Zmaja, hajde da ga zaustavimo, dosta je vi{e. Pazite, mozaik Sveti Sava blagosilja Srp~ad, sa slikom Pahomija. Mi znamo kako je Pahomije blagosiljao Srp~ad, na jedan specifi~an na~in. Deset dana sam slu{ao o tome da je Republika Srpska na{ nacionalni prioritet. Majke ti, {ta to prakti~no treba da zna~i? Zna~i, posle 10. decembra, kada Kosovo postane nezavisno ili samostalno ili nadgledano, {ta }emo onda da radimo, da di`emo Bosnu u vazduh, da pripojimo Republiku Srpsku nama? Ne razumem, {ta? Ako ve} sve to nameravate, onda nam ka`ite, ne, ovde nas zajebavaju s onim jezerom, zajebavaju nas s onim }evap~i}ima, s Jovanom Jovanovi}em Zmajem, a niko nam ne ka`e {ta }e da bude, kakve ideje ima ova zemlja ako se desi ono {to }e se desiti sigurno. Ho}emo li, pojma nemam, da zapalimo ambasade, ho}emo li da idemo na ulice, {ta }emo da radimo uop{te, ba{ me interesuje, ho}emo strance da pobijemo, ne znam, {ta? Pre neki dan odem na sajt Ve~ernjih novosti, vidim reakcije Srba, uglavnom iz dijaspore, to je najzanimljivije, na izjavu ministra policije Dragana Jo~i}a da }e srpski paso{ biti 99 odsto }irili~ni. I sad ~itam, ne mogu da verujem, dvesta i ne{to komentara. Jedan dobro ka`e – ^ekaj, bi}e }irili~ni paso{, ali kako }emo kad odemo negde u svet, kako }e neko to da pro~ita? I onda 199 komentara tipa – Ma, ko ih, bre, jebe, ima da ~itaju, ima da razumeju, ako ne}e da ~itaju, ne moraju uop{te da ~itaju, {ta se nas ti~e da li oni razumeju ili ne razumeju, ako ne razumeju, ima da nau~e pa da razumeju. Ti ljudi koji pi{u to, ti koji `ive po Kanadama, po Australijama, po Kalifornijama, po pizdama materinama, oni meni govore da to treba da bude }irilicom. Ne treba ni }irilica, mo`emo da stavimo slike, mo`emo da stavimo stripove, sve srpske junake ili da stavimo ovu sliku govnjivog jezera, tako da znaju odmah odakle smo. Pa, da li mo`emo o bilo ~emu da razgovaramo na normalan na~in? Povrh svega toga imate svaki dan izjave – Srbija je odlu~na na putu ka Evropskoj uniji, ve}ina gra|ana Srbije `eli `ivot u Evropskoj uniji. Ne `eli ni{ta, kakva Evropska unija, javnih WC-a u Srbiji ima manje nego u Dizeldorfu. Evo, ovde pi{e na WC-u – Ne pi{aj po dasci. Jeste li ikada videli u svetu da pi{e – Ne pi{aj po dasci? Ne seri po zidovima i po plafonu? Pa zar se to ne podrazumeva? Pa ne podrazumeva se. Ne krivim ja vas {to ste napisali, tako i treba, takav je narod. Kod mene u zgradi ovako stoji – Ne bacaj

Petar Lukovi}

02.11.07.

sme}e s prozora. Do 1992. u Danskoj nije postojala zakonska regulativa za nezakonitu gradnju, onda je do{ao neki ~ovek iz Republike Srpske i sagradio ku}u u parku. Narod kome ja pripadam je retko glup. [ta je on sve progutao, u {ta on sve veruje, pa to je neverovatno. Pogledajte dr`avni Dnevnik. Kada bih pao s Marsa, pogledao dr`avni Dnevnik, ja bih rekao – Jebote bog, kakva je ovo fenomenalna zemlja. Kad me pita neko ko danas ima dvadeset ili dvadeset pet ili trideset godina – [ta misli{ ti, da li bi trebalo da odem iz zemlje? – Idi, ~ove~e, idi. Ja samo {to ne stanem na ulicu kao saobra}ajac i ne ka`em svima – Idite {to pre. Problem Srbije je to {to je ona kao dr`ava ve} duboko u tom jezeru, u govnima, izvinjavam se, toliko duboko da }e nam trebati decenije i decenije stra{nog rada da se to izvu~e, pod uslovom da postoje ljudi koji su spremni da je izvla~e. Ja se pla{im da }e jednog dana svi da ka`u – Ovde vi{e nema pomo}i, {ta da popravljamo? [ta god popravite, sutra se sru{i i uni{ti. Sami pitajte sebe {ta je u ovoj Srbiji ja~e – mo} kreacije, stvaranja ili mo} destrukcije. Destrukcije, naravno. I onda daju teme za zadatke deci – za{to volim Srbiju. Ro|en sam ovde, ali ne zato {to sam hteo. Koji kreten `eli da bude ro|en u Srbiji? Ali tako je ispalo, ro|en sam ovde. ^ast bi mi bila da `ivim u nekoj normalnoj zemlji, u kojoj ne bih znao imena ministara. Ovde deca od {est godina znaju imena svih ministara, pa je l’ vi mislite da je to normalno? Zamislite dete koje zna Ko{tunicu, kakav }e ono `ivot da ima? Dete koje upozna Ko{tunicu sa {est godina mora}emo da le~imo ve} u osmoj.

314

Mirko \or|evi}: Ometeno u razvoju. Petar Lukovi}: Ometeno u razvoju. Na`alost, `ivoti mene i ve}ine mojih prijatelja su kao neka vrsta ku}nog pritvora. Mi smo u ku}ama, tu slu{amo muziku, tu pri~amo, tu se izjadamo i to je to. Na}i }ete trideset odsto ljudi koji ka`u da je Srbija fenomenalna, jer Srbija ima splavove. Jebali vas splavovi, dabogda se svi potopili. To mi je jedina `elja, da se potope svi splavovi, zajedno s gostima i ugostiteljima i sa igra~icama. Koje su na{e vrednosti? U Beogradu mo`e{ da iza|e{ u dvanaest no}u, super. Znate, koncerti se odr`avaju u pola dva, pa nije to normalno. U Londonu ne postoji nijedan koncert posle devet sati uve~e, pa nemoj da mi ka`e{ da oni vole rokenrol manje nego Srbi. Ne govorim vam

ovo zato {to ne volim ovu zemlju, nego ne volim ovu dr`avu, prosto mrzim ovu dr`avu. Mrzim ovu dr`avu. Ko{tunica? Njegova partija je tre}a, ljudi, aman, tre}a na izborima u januaru, da li treba da podse}am nekoga, a on je premijer. Po~nemo da pri~amo stvari koje su glupe, a nisu glupe iz prostog razloga {to postoji neko ko se zove Boris Tadi}, ko je u januaru pri~ao – Ma ne dolazi u obzir, ma kakvi. I onda {ta bi? Dr`-ne daj, gotovo. Sad, evo, slu{amo istu pri~u – Ne dolazi u obzir, izbori }e morati da budu u decembru. Evo, za pet dana, citirajte me, za pet dana bi}e februar, mart, april, pa ako budu – budu, ako ne budu – ne budu. Nema dovoljno ljudi koji tra`e izbore. Imate mnogo ljudi koji ka`u – Jebali vas izbori, ve} su dosadni. I stvarno je dosadno, Ko{tunica uvek pobe|uje.

Petar Lukovi}

Svetlana Luki}: Hvala vam {to ste slu{ali Pe{~anik, prijatno do idu}eg petka.

09. 11. 2007.

SMEJ SE, BAJACO!
Su|enje }e ga samleti, jer }e izvo|enje dokaza biti bru. talno... . Fa{izam je strah od budu}nosti... Bog }e, kad bude dolazio u ove krajeve, izabrati da se javi Srbima ostavljaju}i po strani Hrvate, kao {to je to u~inio . i Mek Donalds... . ^itajte Uvod u astronomiju Sretena Ugri~i}a...

Vera Markovi}, iz Socijaldemokratske unije, Latinka Perovi}, istori~arka, Dejan Ili}, iz Fabrike knjiga, Ivan ^olovi}, antropolog, Sreten Ugri~i}, pisac

Svetlana Luki}: Danas je 9. novembar, na dana{nji dan pre devetnaest godina sru{en je Berlinski zid. Tada je nastala velika pometnja u svetu, dr`ave i narodi su se prestrojavali u hodu poku{avaju}i da izvuku najve}u korist od pada zida, odnosno od nestanka bipolarnog sveta. Vreme je u Evropi po~elo da se meri druga~ije, a mi smo, kao {to vam va{i `ivoti ka`u, krenuli dugim putem koji nikud ne vodi, putem koji je stotine hiljada ljudi ko{tao `ivota, ku}a i oku}nica, dece koja su emigrirala i unuka koje, kada ih vidimo jednom u nekoliko godina ne razumemo, jer su postali Novozelan|ani i Kana|ani.
Ovih devetnaest godina nove Evrope skoro sve evropske dr`ave su iskoristile da sebi obezbede {to bolje mesto u Uniji. Mi smo posle skoro dve decenije jedva pre neki dan uspeli da parafiramo, dakle, jo{ ne i da potpi{emo, Sporazum o asocijaciji i pridru`ivanju. I to jadno i poni`avaju}e dostignu}e je bilo dovoljno da se na{ predsednik samozadovoljno kliberi za vreme potpisivanja Sporazuma. Za to vreme \eli}, koji zna vi{e od svog {efa, {to i nije tako te{ko, koji zna {ta potpisuje i {ta nas jo{ sve ~eka, samo se sme{ka, a jedini ozbiljan na toj fotografiji je Oli Ren, ~ovek koji nas je proteklih godina tako dobro upoznao. Zbog toga je tako ozbiljan, a ne zato {to smo njegovu zemlju pobedili u fudbalu, pa sad ho}e da crkne {to mora da kapitulira pred nama i udari svoj paraf na Sporazum. I dok smo mi ove dve decenije potro{ili na destrukciju misle}i da nas Evropa ~eka, nepomi~na u svojoj lepoti i bogatstvu, Nemci su napravili skoro pun krug. Poslednja istra`ivanja govore da bi svaki peti Nemac `eleo da Berlinski zid opet postoji. Nemci kao ozbiljan narod preispituju posledice svog ujedinjenja i nisu sre}ni samo zbog ~injenice da ih sada u jednoj dr`avi ima vi{e od osamdeset miliona. E, da nas ima osamdeset miliona, pa, mi bismo, bre, vladali Evropom, glavni grad bi nam bio u Parizu, patrijar{ija u Rimu, konje bismo pojili na Seni, a {ljivovicu pekli u Amsterdamu. Na{ dugi mar{ prema Evropskoj uniji traja}e, izgleda, koliko i turski. Turcima je malo to {to su muslimani, {to se hri{}anskoj Evropi nikako ne svi|a. Dok je bio kardinal Rajcinger, papa se o{tro protivio prijemu Turske. Dakle, Turcima je malo ta prepreka koju su im postavili beli hri{}ani bez brkova i fesova, nego su i sami odugovla~ili na svom ve} sme{no dugom putu za Brisel. Nikako nisu hteli da priznaju Ki-

09.11.07.

par, a za genocid koji su na~inili nad Jermenima nisu `eleli ni da ~uju. Da li vas to na nekoga podse}a? Naravno da je tako dugo ~ekanje na kapijama Unije dovelo do promena u Turskoj. Sekularna dr`ava je ugro`ena, pobe|uju islamisti koji ru{e tekovine Kemala Ataturka. U predlogu novog ustava predvi|eno je da `ene zaposlene u dr`avnim ustanovama nose fered`e i uop{te, `ena se tretira kao bi}e kojem je potrebna za{tita mu{karca. Najnoviji nesporazum izme|u Turske i Evrope nastao je zbog zakona kojim se u Turskoj krivi~no goni svako ko vre|a turska nacionalna ose}anja. @rtva tog zakona bio je i nobelovac Orhan Pamuk. Puze}i tempo pridru`ivanja Evropskoj uniji izgleda neminovno vodi ka vra}anju na stare dr`avne i narodne obi~aje. Mi smo u ne{to lak{oj situaciji, jer se tih obi~aja nikada nismo ni odrekli. Na{ Kemal Ataturk je ubijen mnogo br`e nego njihov i nije imao vremena da ne{to ozbiljnije promeni u dru{tvu. Jedno je sasvim izvesno: pre }e iz zatvora iza}i Vojislav [e{elj nego {to }emo mi postati ~lanica ujedinjene Evrope. Su|enje tom opasnom klovnu prenosi dr`avni servis, tako da }emo ubudu}e pre podne gledati Vu~i}a, Nikoli}a, Krasi}a i ostale marodere u skup{tini, a uve~e }e nas do~ekivati Vojislav [e{elj, {to je dovoljno da se od sada zauvek stidi{ {to si ro|en u ovoj zemlji. Ne{to mi se javlja da }e se javni servis direktno uklju~ivati u ha{ku sudnicu kada vojvoda bude izvodio svoje svinjske bravure, a ne}e imati dovoljno novca i ljudi da direktno prenosi svedo~enja njegovih `rtava. Mo`da bi za to i bilo novca kada bi stranke vratile onih sedamsto hiljada evra koje su uzele pro{le godine. To nam je pre neki dan rekao Cvetkovi} – je l’ znate ko je to? Ko zna ~ega je ministar Cvetkovi}, dobi}e tih sedamsto hiljada evra. To je onaj ministar finansija koji se krije uspe{nije od Ratka Mladi}a. Ali da se vratimo mi vojvodi i TV prenosu; na po~etku Pe{~anika govori Vera Markovi} iz Socijaldemokratske unije.

320

Vera Markovi}: Na mene je stra{no delovalo ~itanje optu`nice, ba{ me je potreslo. Ponovo sam se setila svih tih stvari, kako je to zlo delovalo u Hrvatskoj, Bosni, Vojvodini. [e{elj se pretvorio u nekog politi~kog klovna i on je stvarno britkog uma, brzo misli i odgovara, ali nikako ne sme da se zaboravi opasna politika koja stoji iza njega. Te opasne re~i su sprovedene u delo. Radikalna stranka poku{ava da se ne{to kao umije, ne mogu da ka`em reformi{e, u neku nacionalnu stranku, koja nema

~ak ni one elemente narodnja{tva koje ima Ko{tuni~ina stranka. Kao kontrast tome, s prenosima su|enja [e{elju vratila se pri~a s po~etka devedesetih, koja curi sa stranica koje je ~itala tu`iteljka Kristin Dal. Sve to je vrlo sistemati~no i na jasan na~in nare|ano i ona nagove{tava da za sve to ima vrlo ~vrste dokaze. Za razliku od su|enja Milo{evi}u, gde nije bilo jasnih dokumenata potpisanih njegovom rukom, gde je komandna odgovornost bila udaljena od zlo~inaca koji kolju, ubijaju, siluju, pale i proteruju stanovni{tvo, ovde smo ponovo osetili miris rata, sa svim njegovim u`asima. Sve {to je radio [e{elj bilo je vrlo eksplicitno, i u re~ima i u izdavanju naredbi i u povezanosti sa slu`bama bezbednosti, sa Stani{i}em i Simatovi}em. To je bilo toliko blizu tla i blizu ratnih zbivanja i toliko eksplicitno u njegovom vrlo jasnom, so~nom jeziku da je to na mene ostavilo mnogo ja~i utisak od su|enja Milo{evi}u. Potresao me je njegov prezrivi, cini~ni osmeh za vreme ~itanja optu`nice. Mislim da }e ga ovo su|enje samleti, jer izvo|enje dokaza }e biti vrlo brutalno. To {to on ka`e da je ponosan na sve to, utoliko je gore po njega i one koji ga ovde podr`avaju. Predmet rada na{eg tu`ila{tva za ratne zlo~ine bi trebalo da budu svi zlo~ini koje su ~lanovi Srpske radikalne stranke po~inili u Bosni, Hrvatskoj i Vojvodini i ukoliko se utvrdi, a sigurna sam da }e se utvrditi, da su ti ljudi kao ~lanovi Srpske radikalne stranke u~estvovali u njima, postoje vrlo ozbiljni razlozi za to da se ta stranka ukine u skladu sa zakonom i ustavom ove zemlje. Dokumentarni materijal iz Hrtkovaca – Hrvati su oti{li i sa sobom poneli Hrtkovce i dali Kuli ime Hrtkovci, a Jak{i}u Mali Hrtkovci. Dolaskom Srba ovamo, mi smo doneli srpsku zastavu i uzeli si za neko moralno pravo da donesemo i Srbislavce ovamo. Hrvati su odneli Hrtkovce, a mi smo doneli Srbislavce. – Na{ prijatelj je do`iveo pre pet dana upad u ku}u njih petorice koji su bili naoru`ani, jedan je i{ao sa slikom, brada mu je drhtala jako i pokazivao je sliku `ene i ne znam koliko dece, samo je rekao – Morali smo oti}i, mi nemamo kud. Ho}ete li mirno ili da vas koljemo, kako ho}ete, da li vam je jasno da morate i}i? Pa, ka`e moj prijatelj, znate li vi da sam ja bio na rati{tu? Ni to nas ne zanima, {to si i{ao pucati na svoj narod. Shvati, ka`e, ~ove~e, i onog od dve kile moramo klati, jer je usta{a.

Vera Markovi}

09.11.07.

– Oni odavde odlaze mirno, mi maltene ma{emo kad odlaze, oni nama nisu mahali, oni su nas prvo progonili tamo, maltretirali, hapsili, tukli, pa smo tek onda oti{li, ko je uspio oti}i. – Ali ja sam dve ku}e dao, razumete me, i tre}u su mi uzeli i to nisu lepim na~inom, nego na silu. A opet ka`em, u Hrvatsku sigurno ne}u da idem. Nisam ja jedini slu~aj, mo`da jedini slu~aj {to je kod mene ba{ provaljeno. Mislim da je to bilo na{timano. Najte`e mi je bilo kada mi je rekao – \ubre ma|arsko, isti si kao tvojih dvadeset pet hiljada Ma|ara {to su oti{li tamo. Pa {ta sam ja kriv? Ja nisam birao ni oca, ni majku, niti dr`avu, nikoga, isto kao i svaki drugi ~ovek. – Sada neko postavlja pitanje za{to sam ja do{ao. Jebi ga, kad nemam |e, sad jedino mo`e{ uzeti pi{tolj i baciti me u Savu, nema{ kuda. E sad, {to ova Srbija, na{a majka, nije spremna da nas prihvati, jebi ga, to su neke druge stvari. – Uvalili su nam oru`je, uvalili su nam pu{ke, nagovorili nas da se tu~emo s njima. – Samo vi po~nite, mi }emo do}i. Mi po~eli, oni zakasnili. Kad su do{li izneverili su nas, bjelovarski korpus nas je izneverio, viroviti~ki isto, izdaja. Srpski narod je u Hrvatskoj izdan. – Ja sam se ose}ao kao gost u svojoj ku}i, on me ~astio, ka`e – Ja }u prvo da sipam, moja je `ena kuvala. Popili smo rakiju, kafu. E, rekoh, sad i ja da ~astim, ja sam doneo ma|arskoga vina, dao sam mu jedne patike, kilo kafe, kao prijatelju. A sad ja ne znam kakav je on moj prijatelj kad je nasilno provalio u moju ku}u. U Nikince sam spavao, imam jednog prijatelja tamo. Ne volim da idem ni kod koga, onda se oni boje, ko me primi, znate. Ja razumem i njih, nije njima svejedno tamo bilo sve to ostaviti, oni su tamo vekovima `iveli kao mi ovde, znate. – Vi ako pitate Hrvate, kaza}e da je iseljeno mnogo vi{e, mi vam ka`emo da je to trista porodica. To zna~i da je oti{la velika ve}ina i da je odnos snaga u procentima mnogo povoljniji sada za Srbe nego {to je bio prije godinu dana. – Bilo je tu svega. Hrvati tamo, Srbi ovamo i ne daj bo`e nekog napetog stanja. Pa ona dvojica {to su onog zaklali su mirno sedeli i ~ekali, kao da su jo{ preko, kao da je to u redu.

322

Svetlana Luki}: Preno{enju njegovog su|enja je prethodila kampanja Radikalne stranke da RTS to treba da prenosi i onda je upravni odbor RTS-a doneo tu odluku. Vera Markovi}: To je trebalo da bude pobeda Srpske radikalne stranke i deo predizbor- Vera Markovi} ne kampanje. Meni se ~ini da je tu do{lo do bumerang efekta, odnosno da }e se tu ~uti previ{e stra{nih stvari koje }e biti dokumentovane. ^ini mi se da }e njihov rejting pasti, da }e se ljudi distancirati od njih, jer rejting Srpske radikalne stranke pre svega raste na njihovim obe}anjima da }e se boriti protiv kriminala i korupcije u Srbiji. Ta retorika je njihov glavni oslonac kod njihovih bira~a, a ne ratna retorika i podse}anje na ono {to se doga|alo kada je [e{elj bio predsednik stranke. Dakle, ~ini mi se da }e Srpska radikalna stranka do`iveti pad, odnosno da ne postoji niko ko }e sada prvi put ~uti za zlo~in u Vo}inu, na primer, i re}i – E, ovo je pravi ~ovek i za njega }u da glasam. Svetlana Luki}: Jeste, ali pod uslovom da se ne dogodi da ba{ kada budu govorile `rtve RTS-u ponestane novca za prenos. Vera Markovi}: Najve}i problem ne}e biti da li }e RTS prenositi svedo~enja svedoka optu`be. Pitanje je da li }e ih biti, koliko }e ih biti i koliko }e biti spremni da govore. U medijima nije obja{njeno za{to je [e{elju bilo zabranjeno da prima posetioce i za{to su se i porodi~ne posete odvijale pod nadzorom sudske stra`e. Ne pominje se uop{te da je njegova supruga iznela spisak mogu}ih svedoka i da su na njih vr{eni pritisci, da im je pre}eno. Ovo {to se dogodilo novinaru Dejanu Anastasijevi}u je sigurno povezano s tim ili sa slu~ajem Jovice Stani{i}a. U svakom slu~aju, doma}e slu`be bezbednosti ne brinu o potencijalnim svedocima, nego mnogo vi{e brinu o miru [e{elja i Stani{i}a. To je ne{to {to treba da uznemiri svakoga u Srbiji, da je neko ko je po~inio zlo~ine ili je optu`en za ~injenje zlo~ina za{ti}en kao beli medved, a da su svi koji o tim zlo~inima `ele da govore predmet slobodnog lova.
Dokumentarni materijal iz Vukovara

Sa{a: Iz Ni{a, ~etni~ka stranka, [e{eljeva stranka, ako ste ~uli. E, mi osloba|amo, a JNA ni{ta. Ljudi, oni samo artiljerijom biju, a mi smo vod koji ~isti, udarni vod i ginemo, ju~e sam pet drugara izgubio kod mene. Sad }emo polako Osijek, Vinkovce da ~istimo, sve. Zagreb je isto veliko upori{te usta{a. Svetlana Luki}: A {ta ti je ovo? Sa{a: Ovo? [ta misli{, za {ta slu`i? I ovo? S tim ubijam isto, a zadu`io sam i snajpersku pu{ku, snajperista sam. Svetlana Luki}: Je l’ niko nije imao primedbe {to nosi{ ovo? Sa{a: Ne, ne, svi smo ovde naoru`ani, mora, to je preka potreba. Svetlana Luki}: Koliko misli{ da si ubio ljudi do sada? Pitam onako, ne mora{ da ka`e{. Sa{a: To se nikad ne govori. Na primer, evo, sino} sam imao no}ne more, jednog sam ubio, sanjao sam ga. Svetlana Luki}: Ne znam, mo`da sam ja... ali ubiti nekog pu{kom i no`em nije isto. Sa{a: Nije. Mora se vratiti istom merom, ili }emo mi da nestanemo ili oni, Srbi ili Hrvati. Vera Markovi}: Najavljen je skup neonacista u Pragu, na kome }e neonacisti iz ~itavog regiona da pro{etaju kroz jevrejski geto. Dopada mi se reakcija ~e{kog dru{tva i ~e{ke dr`ave. Svi su vrlo slo`no ustali protiv toga,

324

09.11.07.

javno, ne pla{e se da }e zbog toga {to su antifa{isti biti optu`eni da su komunisti ili tako ne{to, kao {to se kod nas doga|a, nego su vrlo ponosni na svoj antifa{izam i napravi}e `ivi zid oko geta da ne bi dopustili neonacistima da pro{etaju kroz geto. To je ne{to {to me ponese, odu{evim se kada vidim da i dr`ava reaguje na pravi na~in i da je dru{tvo aktivno i `ivo, a ne umrtvljeno kao kod nas. Kao ona zmija koja gleda `abu, nas gleda taj problem Kosova i mi ne smemo da mrdnemo i ne smemo ni na {ta da reagujemo. Ovi momci u Novom Sadu su se okupljali da bi kao dali podr{ku kosovskim Srbima i mi onda ne smemo da reagujemo, jer, zaboga, oni su na{i i bore se za na{e ciljeve. To je sve tako izvrnuto, tako nenormalno. Odu{evi me kao da{ak sve`eg vazduha kada vidim da ljudi sasvim normalno i prirodno, kao pravi Evropejci, ustanu i ne daju neonacistima da se pojave u njihovom gradu i ostvare svoje namere. U periodu ove nove vlade su se dosta grubo uru{ile institucije i to pre svega zbog osionog delovanja ministara, pre svega tih raznih Bubala iz DSS-a. Ljudi koji pokazuju takav prezir prema institucijama ne smeju da budu u vladi. Oni sede u vladi i preziru institucije dr`ave koje je ta vlada osnovala, kao {to je Savet za borbu protiv korupcije. Ni u vreme Milo{evi}a nije bilo tog prezira, on je sam pravio svoje institucije i ritualno je pokazivao po{tovanje prema njima, jer su tamo sedeli njegovi ljudi. Ovi su napravili neke institucije da bi imali te ukrase oko vlade, zna~i postoji antikorupcijski savet, savet za sukob interesa, sve to postoji, ali mi ignori{emo sve {to oni ka`u, polemi{emo s njima, deremo se. Postoji jedna ohrabruju}a inicijativa ministarstva pravde, u vezi sa su|enjem Ilarionu i Pahomiju. I videla sam jednu predstavnicu ministarstva pravde u nekoj od tih polemika na televiziji, u kojoj je ona rekla da oni vrlo ozbiljno rade reviziju svih sudskih procesa, proveravaju {ta je zastarelo, {ta nije, koliko toga ima u kom sudu. Ukoliko to bude ostvareno, to }e dati ogromnu sigurnost gra|anima. Ona predsednica Vrhovnog suda uvek ka`e – Mi smo autonomna institucija, a ta institucija ne pola`e ra~una dru{tvu i u`asno lo{e prolazi po statistikama ministarstva. Takvo sudstvo nema pravo na autonomiju.

Vera Markovi}

Svetlana Luki}: Prvo je to bio samo Velimir Ili}, ali onda su jedan za drugim mnogi po~eli da se bahato pona{aju. Slu{am danas izjavu iz Ni{a, povodom epidemije `utice u drugom po veli~ini gradu u Srbiji, u kojoj se ka`e da

09.11.07.

to nije epidemija, jer epidemija ne postoji dok je ministar zdravlja ne proglasi.

326

Vera Markovi}: Otkako je formirana ova vlada, mi vidimo to bahato pona{anje, uz taj nervozan ton, to – [ta me pita{, valjda znam {ta radim, ili – Dok ja nisam rekao to ne postoji. I to je deo uru{avanja institucija, zna~i, postoji ne{to {to je slu`ba zdravstvene za{tite u Ni{u, ona radi svoj posao, ona signalizira epidemiju, pa onda ministar zdravlja ka`e – Imamo epidemiju u Ni{u. Oni sve to ignori{u, postoji samo ono {to postoji u vladi. Deo toga je novogovor uveden jo{ za vreme prve Ko{tuni~ine vlade. Ljudi iz DSS-a ka`u – Narodna skup{tina Republike Srbije, ne mogu da ka`u skup{tina, svi znaju koja je. Ili ka`u Vlada Republike Srbije, kao da }e, ako ka`u samo vlada, ona izgubiti snagu ili ugled. Taj novogovor, koji je sve kabastiji, pompezniji i pretenciozan, u stvari krije u`asnu prazninu na{ih institucija. Svetlana Luki}: Svaki put kada pro|em ulicom Kneza Milo{a nerviram se zbog zastava oka~enih na zgradi vlade. Ju~e sam ih izbrojala petnaestak. Vera Markovi}: Treba proveriti tendere za nabavku tih zastava, mo`da je to razlog. Naravno, ne mislim da je to, mislim da je to ona pompeznost Titanika i {to je ve}a praznina, to je vi{e pompeznosti i vi{e pateti~nog i zveke}u}eg oslovljavanja svega i sva~ega. Svetlana Luki}: Od cele dr`ave je napravljen zverinjak, oni rade {ta god im padne na pamet, kradu koliko im padne na pamet, a onda je to poruka gra|anima da se i oni sna|u. Vera Markovi}: I onda sna`ni tipovi kao {to je Mi{kovi} vode svoju politiku, za koju tra`e i dobijaju podr{ku vlade. To vidimo po prisustvu ministara iz Demokratske stranke i DSS-a na otvaranju Delta sitija. Svetlana Luki}: I Dobrice ]osi}a.

Vera Markovi}: Taj snimak je zanimljiv i trebalo bi se zamisliti nad njim. U me|uvremenu, oni pi{u strategije za re{avanje raznih problema koje postoje samo na papiru. ^ula sam za strategiju borbe protiv siroma{tva, pri ~emu je u bud`etu predvi|en samo deo novca potrebnog za izvr{avanje te strategije. Strategije koje nemaju podr{ku u bud`etu nisu ozbiljne, operativne strategije. Ne vidimo da postoje ciljevi, fazni ci- Vera Markovi} ljevi i politika vlade. Svetlana Luki}: Kada je skup{tina potvrdila sporazum o readmisiji rekli su da u zemlju treba da se vrati pedeset hiljada ljudi. [ta }emo s pedeset hiljada ljudi? Vera Markovi}: To je jedan grad. Svetlana Luki}: Kada su se vratili neki Romi iz Nema~ke s decom koja su se tamo ve} bila integrisala, na{li su se bukvalno na ulici. Ovde govorimo o pedeset hiljada ljudi, a oni ne znaju ni {ta }e s nama. I mi smo im vi{ak. Vera Markovi}: Jedan od njih ju~e ka`e javno na nekoj od televizija da mi ne mo`emo tim povratnicima da damo prednost u zapo{ljavanju samo zato {to su do{li sa Zapada. A u sporazumu o readmisiji stoji na{a obaveza da se pobrinemo za to da ti ljudi imaju gde da stanuju, da se zaposle, {koluju decu, da im obezbedimo zdravstvenu brigu. Ne vidim da se bilo {ta tu re{ava, osim {to se Ma|arima natura da }e oni dobiti svoj deo Roma, jer ih nemaju dovoljno. Svi problemi koji se pojave uznemire vladu i ona besno reaguje i gleda koga }e da opali tim problemom u glavu. Eto, Ma|are }emo tim Romima u glavu, pa neka vide kako je to.
Se}am se borbe za porodi~ni zakon, kada smo obilazile razna mesta, razgovarale sa `enama, govorile o prednostima tog zakona. Lobiranje je bilo dosta te{ko i kada je zakon usvojen, na{oj sre}i nije bilo kraja. Sada je pro{ao jedan period primene toga zakona i vidimo da je ogroman broj nasilnika ka`njen samo uslovno. Prva statistika o primeni tog zakona je pora`avaju}a. I pored toga {to su centri za socijalni rad i sudska ve}a pro{li obuku o primeni porodi~nog zakona, oni i

328

dalje poku{avaju da budu medijatori izme|u dvoje, od kojih je jedan nasilnik, a drugi `rtva, da se njih dvoje dogovore da o~uvaju porodicu. Oni i dalje ne vide da je nasilje prema detetu najve}e zlo ovog dru{tva. Oni i dalje ne primenjuju zakon koji je napravljen tako da se prvenstveno {tite de~ja prava, nego i dalje {tite prava odraslih i na konzervativan na~in {tite porodicu nastoje}i da je odr`e pod svim mogu}im uslovima, insistiraju}i na tome da treba da postoji kontakt deteta i nasilnika. Duh toga zakona se ru{i ve} na sudu. Ja se bojim spontanih, pod znakom navoda, nereda, pre svega na jugu Srbije i u Kosovskoj Mitrovici. Predsednik vlade tvrdi da }e Kosovo ostati srpsko i uverava te ljude da }e se pregovori zavr{iti pozitivno. Oni koji mu veruju }e do`iveti ozbiljnu traumu. Sre}om, tih ljudi je malo. Bojim se izazvanih nemira, kao {to su bili oni u kojima je paljena d`amija. Bojim se da }e i ovog puta biti tako.

09.11.07.

Svetlana Luki}: Bila je ovo Vera Markovi} iz Socijaldemokratske unije, koja je bila poslanica u skup{tini Srbije. A pro{le nedelje u Sarajevu je organizovana promocija Pe{~anika, na kojoj su govorili Teofil Pan~i} i gospo|a Latinka Perovi}. Doma}in nam je bio Senad Pe}anin, glavni i odgovorni urednik nedeljnika BH dani. Senad Pe}anin: Dugo srpski zvani~nici nisu povezivali ni na koji na~in rje{enje statusa Kosova s polo`ajem Bosne i Hercegovine, me|utim svjedoci smo u zadnje vrijeme da oni dovode u vezu status Kosova s teritorijalnim integritetom Bosne i Hercegovine. Koliko to pitanje zabrinjava gra|ane Bosne i Hercegovine, ja sam otkrio prije tri ve~eri, kad me moj dvanaestogodi{nji sin po dolasku iz {kole, pitao sasvim ozbiljno – Tata, ho}e li biti rata? [okirao sam se, pa ka`em – Ne}e, sine, naravno, otkud to pitanje? Ka`e – Drug mi je rekao. Dakle, zaista, kako vi vidite, koji }e biti dalji pravci odnosa Beograda prema Bosni i Hercegovini u kontekstu re{enja statusa Kosova? Latinka Perovi}: Povezivanje pitanja Bosne i Kosova je postalo pani~nije kako se primi~e kraj pregovorima i {to je izvesnije kakvo }e to re{enje biti. Ali ja ne mislim da je re`im koji je sada na vlasti u Srbiji od toga ikada odustajao. On je prema Republici Srpskoj sve vreme vodio politiku koja

ima za cilj da stvori fakti~ko stanje koje }e jednoga dana postati i stanje de jure. To je ignorisanje realnosti, jer Bosna je nezavisna dr`ava i nikakav referendum ne mo`e odlu~ivati o njenoj sudbini. Srbija je veoma zapu{tena zemlja u kojoj ne funkcioni{u institucije, koja je veoma udaljena od svakog pojma pravne dr`ave. Imate jedno vrlo te{ko stanje u zemlji, nesporazume sa svim susedima, neuga{ene teritorijalne pretenzije. [ta mo`e biti rezultat? Nikakav rat, Srbija za njega nema snagu. Mo`e do}i do izvesnog unutra{njeg haosa, ~iji bi cilj bio uklanjanje kriti~kog dela dru{tva. Cilj je proizvesti veliku ravnodu{nost dru{tva i strah od toga {ta se mo`e dogoditi. I to {to pita va{ dvanaestogodi{nji sin, pitaju i mnogi ljudi u Srbiji, jer su se ve} navikli na atmosferu neizvesnosti, rata, nepredvidljivosti svojih politi~kih zastupnika. Politi~ke stranke se u ogromnoj ve}ini dr`e velikodr`avnog programa i ne prikrivaju da evropeizacija nije vi{e od retorike. Ja mislim da je ta politika do`ivela fakti~ki slom upravo sada, otvaranjem pitanja Bosne. Evropi je postalo jasno da teritorijalne pretenzije Srbije, iako je iznurena, iako je platila tako stra{an ceh, jo{ postoje. Ne vidim da je neko u Srbiji spreman da u~estvuje u petom ratu, ali o~ekujem unutra{nji haos i propadanje koje mo`e biti vrlo opasno i za stabilnost celog regiona. Demokratska maska je pala s kleronacionalisti~kih lidera. Jasno je da je njihov cilj ta velika dr`ava, bez obzira na to kako }e se u njoj `iveti, le~iti, {kolovati. Kosovo je fiks-ideja i vi ne mo`ete ni o ~emu drugom govoriti, ne mo`ete tako re}i disati, ne mo`ete odr`ati izbore, proveriti volju bira~a, dok ne re{ite pitanje Kosova. Dokumentarni snimci iz Sarajeva

Latinka Perovi}

Svetlana Luki}: Koliko u Bosni i Hercegovini ima Srba? 33-34 odsto, a dr`e 60 i ne{to procenata teritorije.
– Ho}e{ da ti ka`em kako je to? Zato {to smo mi nau~ili da bude ispred na{e ku}e ba{ta, sto, stolica, da se mo`e sjesti fino, popiti, a onaj je nau~io ku}u na ku}u i ono zemlje {to ima malo nekome da proda, da bi bile ku}e na~i~kane. Nema kraja dok neko ne bude vojni~ki pobije|en. – Dok ne sravnimo Sarajevo. – Kad vidimo Sarajevo poravnato...

09.11.07.

Svetlana Luki}: A gde }e oni?
– Kao Kurdi. – Ne nastojim da uvrijedim nikoga tamo, ali kad do|em u tu Srbiju ja se ne osje}am kao Srbin, nego se osje}am kao Bosanac i mene }e ~itavog `ivota proganjati: Bosanac, Bosanac. Ja nisam Bosanac, ja sam Srbin. – Evo, izgleda da }emo da po~nemo.

330

Svetlana Luki}: [ta }ete da ga|ate to?
– Ga|amo njihove ciljeve.

Svetlana Luki}: ^ije ciljeve?
– Njihove ciljeve, odakle nas svakodnevno ga|aju. Evo, ve} smo po~eli. Jo{ jedna, idemo!

Svetlana Luki}: A {ta ga|ate? Je l’ zna{ {ta ga|a{ sad?
– Znam {ta ga|am, njihova neprijateljska upori{ta, odakle nas svakodnevno tuku snajperom, mitraljezima i tako dalje, njihove transportere gore i to.

Svetlana Luki}: ^ula sam da ste ju~e i prekju~e ga|ali i imali uspeha.
– Mi svakodnevno ostvarujemo uspjeh na na{em planu, uvijek i svakodnevno poga|amo prave ciljeve.

Svetlana Luki}: Koliko ima{ godina?
– Ja imam dvadeset godina.

Svetlana Luki}: A ovi tvoji ortaci?
– Moji ortaci, ovaj ima devetnaest, osamnaest, sedamnaest, imali smo jednog momka od ~etrnaest godina, tu je u stalnoj ekipi.

Svetlana Luki}: A u me|uvremenu, ~ime se bavite, kako se zabavljate?
– Zabavljamo se tako {to idemo na liniju, malo pucamo, non{alantno to radimo. – Ovdje u Dobrinji, gore, imam jednog prijatelja koji je i{ao sa mnom u razred, ba{ mi je crtao grafi~ki u ~etvrtom razredu da bih pro{ao, da ne bih ponavljao taj ~etvrti razred na popravnom ispitu. Toliko smo dobri prijatelji bili i ne znam, on je sad u njihovoj, ja sam u ovoj srpskoj vojsci. Ne znam. Smatram da ima dosta dobrih ljudi me|u njima. Kao {to sam rekao, ne}u tim mislima da se optere}ujem, jer i oni }e postati s vremenom nacionalisti i tako, ako ve} nisu postali. Prije rata, djevojka mi je muslimanka bila, otkako se zaratilo nisam se ~uo s njom, mislim da se nikad vi{e ne}u vidjeti s njom. Mislim da se i ne `elim vidjeti s njom i da to ne}e biti mogu}e poslije rata. Ne znam, mislim da nema `ivota s njima vi{e. – Pla{im se, bogami, puca, to me strah, jo{ mi dodijalo, bolan, ovdje, dosadilo vi{e. Stvarno, ve} je dva mjeseca.

???

Svetlana Luki}: [ta radite ovde, kako provodite dane?
– Ni{ta, malo onako hodam bez veze, {etam, iza|em, ubijam dosadu.

Svetlana Luki}: A ~ega se pla{ite najvi{e, da li snajpera, granata, ~ega?
– Pa svega, i pucanja ovog snajpera, mo`e me metak u glavu, u tome je stvar.

Bojan Baji}: Evo, da se predstavim, ja sam Bojan Baji}, dolazim iz Ruda. Ina~e, Rudo je jedno malo mjesto na granici Bosne i Srbije. Da, Prva proleterska. Ina~e, stalno slu{am Pe{~anik, iz nekog razloga u Rudu ja Pe{~a-

332

nik mogu da uhvatim samo u svom golfu iz 1986. godine, tako da me vrlo ~esto vide kako se vozam kroz Rudo i slu{am neke emisije na B92. Ono {ta ja ho}u sad da pitam, jeste neka misterija vezana za Zorana \in|i}a. Mi znamo da ve}inska Srbija povezuje pitanje Kosova i Bosne, mi znamo da se apsolutna ve}ina u Republici Srpskoj nada i `eli, povezuje to pitanje, me|utim, aj’mo biti iskreni, ipak je to pitanje prvi povezao Zoran \in|i}. I u stvari pred samu smrt Zoran \in|i} se po~eo baviti pitanjem Kosova i on je u stvari, po meni, otvorio to pitanje kada je rekao da pitanje disolucije Jugoslavije mora i}i po principu administrativnih granica ili po etni~kom principu. I on je tad vrlo jasno mislio da ako Kosovo dobije nezavisnost po etni~kom principu, da je to pitanje onda otvoreno i u Bosni i Hrvatskoj i Sloveniji i da se onda mora ponovo vratiti na po~etak pitanja disolucije Jugoslavije. Dakle, ako Kosovo rije{imo na etni~ki na~in, aj’mo sve na etni~ki na~in. Kao netko tko slu{a Pe{~anik, netko tko podr`ava tu Srbiju, ja sam Srbin iz Bosne koji podr`ava Bosnu i Hercegovinu, razumijete, netko tko je podr`avao Zorana \in|i}a, netko tko se uzdao u Zorana \in|i}a, pitam se {to je on u stvari mislio kad je to rekao. [ta bi se desilo da Zoran nije poginuo? Da li bi Zoran do{ao u ovaj }orsokak u kojem je Milorad Dodik sad? Eto, ja bih volio neku vrstu komentara na ovo pitanje.

09.11.07.

Latinka Perovi}: Mi smo proveli dve i po godine rade}i jedan zbornik o Zoranu \in|i}u i ja mislim da sam za te dve i po godine pro~itala apsolutno sve {to je Zoran \in|i} napisao. On se lomio izme|u politike i filozofije, osamdesete godine su ga prelomile da se anga`uje. On je bio ~ovek revolucionarnog instinkta, bio je moderan ~ovek, dublji nego {to je smeo da poka`e sredini, bio je i ~ove~niji nego {to je smeo da poka`e, ali u Srbiji je nacionalizam totalan, nema ni~eg drugog osim re{enja tog istorijskog pitanja stvaranja srpske dr`ave, ujedinjenja srpskog naroda. Neko ko to nije hteo da radi bio je prinu|en da deluje u okru`enju koje `eli da promeni, a morao se mnogo truditi da na to okru`enje li~i. I on je preuzeo taj neverovatni rizik u politici, {to govori da nije bio obi~an politi~ar, nego ~ovek od ve}eg formata. Postoje dnevni~ke bele{ke Dobrice ]osi}a, koji ka`e da je duboko razo~aran Zoranom \in|i}em kao premijerom, ka`e – On je sledio mene, a sad me je izdao na srpskom pitanju. Imate njegov brzi sukob u DOS-u s legalistima koji su protivnici reformi, imate njegov tako re}i minimalan uticaj u bira~kom telu, oko sedam odsto. Za{to je to tako? Iz prostog

razloga {to je on imao jedan jedini cilj, za koji ne veruje da mo`e da bude ostvaren, a to je da Srbiju kona~no, kako on govori, prika~i za evropski voz i da time u~ini kraj njenom mitu o velikoj dr`avi, da u~ini kraj mitu o ujedinjenju, o prirodnim granicama za koje niko ne zna gde se ta~no postavljaju. Kada ga ~ovek pa`ljivo ~ita, onda u njemu vidi svu protivre~nost kraja dvadesetog veka u Srbiji, vidi njegovo razumevanje vremena. On je gotovo na prevaru hteo Srbiju da uklju~i u taj evropski trend i u tom smislu je bio malo naivan, {to su njegovi protivnici vrlo dobro osetili. On je znao da }e ga na pitanju Kosova i Bosne zaobi}i srpski nacionalisti, da }e oni to inicirati, i on predla`e za Kosovo ~itav niz varijanti, ali pre svega on predla`e po~etak pregovora. On uspostavlja veze s Bosnom, on tuma~i u svojim tekstovima i Pale i tog vola, kada je poku{ao da u~estvuje u tom miljeu, koji je tako re}i totalan u Srbiji devedesetih godina, tu se ne treba zavaravati. On je hteo da taj milje iznutra otvori, a kao strategiju sve vreme imaju}i vezivanje Srbije za Evropu. Ja ~ak ne mislim da je on smatrao da je politika njegov dugoro~ni cilj, da }e se on time stalno baviti, jer izvorno je bio filozof i u tom smislu zaista tragi~na pojava u srpskoj politici. Ono po ~emu on ostaje gotovo jedinstven jeste podvla~enje crte u odnosu na politiku rata, ratnih zlo~ina i isporu~enje Milo{evi}a. Mi mo`emo re}i da je to prakti~no uradio sam Zoran \in|i}. On je jednostavno do{ao na sednicu srpske vlade i rekao – Mi za pet minuta moramo isporu~iti Milo{evi}a. Bez te njegove re{enosti mi bismo se jo{ dublje mrcvarili, bili jo{ sre}niji {to je Me|unarodni sud pravde rekao da mi nismo po~inili zlo~in, ali da smo znali za zlo~in i mogli da ga spre~imo. Jo{ bismo se vi{e natezali da li uop{te da donesemo u srpskom parlamentu rezoluciju o tome da nije trebalo za ~etiri dana ubiti osam hiljada ljudi i da li je genocid kada se ne{to takvo planira. On je pre{ao tu kriti~nu ta~ku u Srbiji, za {ta je platio vrlo visoku cenu, a mi smo ostali negde na pola puta, slabe}i tu energiju i udaljavaju}i se od tog racionalnog procesa, od tog normalnog bilansa svega {to se tu zbilo, od nekog, ako ho}ete, kajanja. Vrlo ~esto se de{avaju ta me|usobna izvinjenja. Moram da vam ka`em da ja nikakav zna~aj tim izvinjenjima ne pridajem. Za mene su ona politi~ka, kurtoazna, tu nema kajanja, tu niko ne misli o `rtvama, a svako pominje Vilija Branta. Vili Brant je kleknuo, ali kada? Kada je Nema~ka do{la do nove isto~ne politike, kad je ve} postala liberalna, vode}a ekonomska sila u Evropi, tad je on to uradio. To je samo simbol za jednu ve} proLatinka Perovi}

334

menjenu politiku, a ovo su neki simboli za istu politiku i za mene su oni cini~ni i uvredljivi za `rtve i svakog ~oveka zdravog razuma. Mislim da je Zoran \in|i} u tom smislu vrlo jasno rekao – Slu{ajte, sve demokratske zemlje sveta su se saglasile da se osnuje Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu, pa ne mo`emo mi biti protiv sveta, mi ne mo`emo dovoditi taj sud u pitanje, a ra~unati na kredibilitet. [to se mene li~no ti~e, citiram ga – Ja nikada ne}u odobriti nijedan ratni zlo~in. Srbija se njega hvata kao simbola, kao ~oveka nade, kao nekoga ko je poku{ao da je vrati u svet, ali mislim da je njegova pojava mnogo dublja i ja bar nisam u stanju da prihvatim laki sud o njemu. I danas nema odbrane Zorana \in|i}a u tom smislu. Znate {ta? On je simulirao tu energiju Srbije, on je znao da je energija u Srbiji jako istro{ena u ratovima, da je dru{tvo devastirano, da je dru{tvo postalo ravnodu{no ~ak i prema sebi. Uslovi u kojima on poku{ava da ne{to u~ini su nemogu}i i zato kod njega razlikujem strategijsku od takti~ke strane. Zato je on do{ao u tako okrutan sukob sa svojim partnerima u Demokratskoj opoziciji Srbije. On je znao da je Srbija bila toliko kontaminirana nacionalizmom i ratnom politikom da je tu moglo da se ra~una samo s drugim nacionalistom, koga }e on, verovao je, uz podr{ku dru{tva nadigravati, uravnote`iti. I zbog toga je tako brzo usledila njegova egzekucija. On je govorio – Mi smo potpuno sami, na svojoj strani nemamo ni{ta osim istorijskog procesa. Istorijski proces je na na{oj strani, jer su integracije duh vremena. Mi Srbi volimo da `alimo za svojim velikim ljudima onda kada ih vi{e nema. To je politi~ko ubistvo par ekselans. Sudski proces je pokazao veliku ravnodu{nost dr`avnih organa, trajao je ~etiri godine i zavr{io se prili~no skandalozno. ^ovek se pita ko je sve u to ume{an, koliko smo mi zatrovani tom politikom zlo~ina, ne samo prema drugima, nego i prema vlastitom narodu i ljudima.

09.11.07.

Svetlana Luki}: Slu{ate Dejana Ili}a iz izdava~ke ku}e Fabrika knjiga. Dejan Ili}: Dve stvari su mi vrlo zanimljive. Ne mogu da se ne smejem, a i nije za smejanje, ovome s Hongkongom i Kosovom. Zna{ {ta mi se ~ini da je tu problem? Ljudi koji predstavljaju ovu dr`avu u tim razgovorima navikli su da nama mogu da ka`u {ta god ho}e i da nema nikakvih posledica. Oni vi{e nemaju kontrolu nad onim {to izgovaraju, jer smo ih

mi navikli da ne reagujemo na gluposti koje oni izgovaraju. I po{to su izgubili orijentire, oni odlaze napolje ne shvataju}i da to nismo vi{e mi kojima se obra}aju i onda izgovore stvar koju su izgovorili – Mi ho}emo da model Hongkonga bude re{enje za status Kosova. Tu stvar ne sme{ da izgovori{, jer kad uporedi{ te stvari, to otprilike izgleda ovako – Kosovo je Hongkong, dakle, izuzetno bogata, sposobna privreda koja je u stanju da samu sebe odr`ava, a Srbija je Kina, dakle, velesila koja ne pregovara ni s kim. Kina je tada rekla – To je, bre, na{e, kraj, ta~ka. Dakle, Kosovo kao samoodr`iva ekonomija koja ostvaruje ogromne prihode i Srbija kao velesila koja zapravo i ne pregovara, nego koristi svoju mo} da bi nametnula ona re{enja koja njoj najvi{e odgovaraju. Cela ta stvar je groteskna, ti se poziva{ na re{enje Hongkonga kao na nekakav princip iza kojega zapravo stoji puka sila, a iz pozicije Srbije koja nema vi{e nikakvu mo} i prosto je sme{na kao dr`ava. Ne znam kako su reagovali ljudi kojima su oni to izgovarali. Verovatno su to ljudi obu~eni da se ne smeju u lice onome koji izgovara gluposti. Da su to rekli nama, mi bismo odmahnuli rukom, ali o~igledno da i mi vi{e ne treba da odmahujemo rukom i da treba da im govorimo – Ej, pa nemojte da pri~ate gluposti. Ne zbog nas, navikli smo mi na va{e gluposti, nego da se ne brukate napolju, jer o~igledno vi{e ne znate {ta izgovarate. Prihvatio bih da oni ka`u – Pa i ovo {to se nama nudi je apsurdno, mi smo na njihov apsurd odgovorili na{im apsurdom. U redu, to je fina ironija, pa ko razume, razumeo je i ja bih bio zadovoljan tim obja{njenjem. Ovo {to se de{ava u Bosni i Hercegovini je ista stvar. Mehanizmi u Bosni i Hercegovini su napravljeni tako da nijedna etni~ka grupa ne mo`e da bude preglasana, jer se ispravno zaklju~ilo da }e svaka situacija u kojoj dve grupe mogu da se ujedine protiv tre}e biti iskori{}ena. [ta se, me|utim, dogodilo? Neko je te mehanizme iskoristio da opstruira rad tih tela. Dakle, ti napravi{ mehanizam da niko ne mo`e da ugrozi nijednog od aktera u dono{enju odluka i ti `eli{ dobro svakome od ta tri aktera, ali onda svaki od ta tri aktera te mehanizme iskoristi ne da bi se za{titio od druga dva, nego da bi osujetio i ono {to bi i{lo u korist svima. I onda ljudi ka`u – ^ekaj, mi imamo nefunkcionalna politi~ka tela koja ne mogu da donesu nijednu odluku zato {to ljudi namerno koriste mehanizme za{tite da bi ometali svaki rad. Kada su im uzeli igra~ku, oni ka`u – Vratite nam igra~ku. I ja mislim da je opasno napraviti mehanizme odlu~ivanja koji }e voditi tome da se dvoje udru`uju protiv tre}eg. To je za Bosnu i Hercegovinu katastrofa, ali nekako se mora nau~iti ta lekcija. Ako si zloupotrebio ne{to {to

Dejan Ili}

336

te je {titilo, mora{ biti ka`njen. I mi sad imamo tu situaciju u Republici Srpskoj i veoma je zanimljivo kako se sad cela pri~a digla na na~elni, principijelni, moralni nivo. To je sada napad na Republiku Srpsku. Pa nije, nego je Republika Srpska napala neka politi~ka tela, pa joj se to vratilo kao reakcija. I kad bi se taj kontekst tako postavio, onda ne bismo pri~ali o tome kako neko mrzi Srbe. Ne, oni su hteli da ih za{tite, ali su to Srbi zloupotrebili, pa su oni rekli – Ne}emo vi{e da vas {titimo i kraj. Sve to luda~ki podse}a na po~etak devedesetih. Pobogu, pro{lo je toliko godina, pa jesmo li ne{to nau~ili? Dobili smo nacrt zakona o kulturi, koji je pravljen s pretpostavkom da je srpska kultura ugro`ena i kako moramo svim sredstvima da je {titimo. Taj zakon bi mogao da funkcioni{e u devetnaestom veku, kada se dr`ava formirala i zaista bila ugro`ena sa svih strana. Oni su probali da taj zakon osavremene na jedan genijalan na~in. Na po~etku postoji ~lan koji ka`e – Svi pojmovi koji se koriste u mu{kom rodu va`e i u `enskom rodu. I to je njima uvo|enje politike rodne ravnopravnosti u zakon o kulturi. Tu se sve vreme govori o nacionalnoj kulturi kao proizvodu kolektiva. U tom zakonu nigde nema pojedinca, gra|anina. Tu se ka`e – ministarstvo kulture }e imati zadatak i da ~uva kulture nacionalnih manjina u Srbiji, ali onda odmah ide – ministarstvo kulture ima zadatak da ~uva srpsku kulturu na onim teritorijama gde `ive Srbi u susednim dr`avama i gde su oni manjina. Zna~i, Srbija je fina dr`ava i nacionalne manjine u njoj nisu ugro`ene, ali Srbija je okru`ena zemljama neprijateljima, gde su Srbi ugro`eni i mi odavde moramo da ih branimo. Time si rekao da su te dr`ave lo{e, da one ne misle o svojim nacionalnim manjinama i da su one na{i neprijatelji. Imam jedan kontraprimer. Ma|arsko ministarstvo kulture nema nikakav program kojim poma`e Ma|arima u Srbiji. Jo{ jedna stvar, ovde se pri~a o dvojnom dr`avljanstvu. U Ma|arskoj je bio referendum na kojem su ljudi glasali za to ili protiv toga da li Ma|ari koji `ive izvan Ma|arske mogu da imaju automatsko pravo na dvojno dr`avljanstvo. Ljudi su iza{li na referendum i rekli – ne. Zanimljivo je i to {to je na sajmu knjiga gostovao izdava~ iz Hrvatske i imao mesto u areni obezbe|eno isklju~ivo za doma}e izdava~e. To je srpsko kulturno dru{tvo Prosvjeta iz Zagreba, ~iji predsednik je pomo}nik ministra kulture Hrvatske. To zna~i da ovde nije dominantan dr`avni princip, nego etni~ki. Onda vidi{ da je to ista ona logika koja je govorila da svi Srbi moraju da budu u jednoj dr`avi, na jednoj teritoriji koja }e uspe{no da ih {titi od svih okolnih naroda koji im `ele samo zlo i ni{ta drugo. Jo{ jedan primer sa sajma, Prosvjeta je imala

09.11.07.

mesto u areni, ali pri{tinska Rilindija nije. Po svemu {to mi u ovom trenutku govorimo ona pripada dr`avi Srbiji. Dakle, ako ni{ta drugo, oni su morali da dobiju poziv da u~estvuju na Sajmu knjiga, pa neka oni taj poziv odbiju, pa ti ode{ u Be~ na pregovore i ka`e{ – Mi se trudimo da ih integri{emo u na{e dru{tvo, ali oni odbijaju, pa ne mo`ete ih nagraditi za odbijanje. Ali ~ime mi poku{avamo da ih integri{emo, {ta je to {to mi njima nudimo? Nudimo im da budu Hongkong. I ja bih voleo da budem Hongkong, ali zna{, to je druga pri~a. I Glas srpski iz Banjaluke je bio na mestu na kojem treba da budu samo doma}i izdava~i, ali se ne se}am da je tu bila ijedna izdava~ka ku}a vojvo|anskih Ma|ara. Da li mi njima time ka`emo da oni idu na sajam knjiga u Ma|arskoj, pa neka tamo izla`u, {ta }e nam ovde? Ali oni ne idu tamo, jer nemaju taj mehanizam, jer je Ma|arska dr`ava koja druga~ije funkcioni{e. Koliko god bio mali bud`et za kulturu, s obzirom na to koliko se u Srbiji uop{te radi i koliko se ljudi bavi kulturom, ja mislim da ima i vi{ka sredstava. Ima raznih primera kako se ta sredstva tro{e i za{to ih nema dovoljno. U izve{taju ministarstva od pro{le godine pi{e da je sto ~etrdeset miliona dinara potro{eno za otkup knjiga u 2006. godini. Istovremeno se raspisuje konkurs za 2007, da se otkupe knjige iz 2006. Dakle, ministarstvo samo pori~e da je uradilo otkup u 2006, ali stoji izve{taj da je sto ~etrdeset miliona dinara potro{eno za otkup knjiga. Poslednji otkup bio je 2005. godine i tada je potro{eno ~etrdeset pet miliona dinara. Zna~i, ovo je tri i ne{to vi{e puta od toga. Ti se pita{ gde je taj novac, po{to otkupa nije bilo, a oni ka`u – Ne zna se. ^etiri miliona dinara je odvojeno za to da se ove godine ode na sajam u Frankfurtu, da se predstavi srpsko izdava{tvo. Nije se i{lo na sajam u Frankfurtu i taj novac nije potro{en za to. Kada se pitalo {ta se dogodilo s tim novcem, oni su rekli – Ispita}emo. [ta }e da ispitaju? Da bi se novac odobrio, on prolazi tri instance. Kako mo`e da nestane ~etiri miliona dinara? To je jedan na~in kako se odliva novac. Drugi na~in je kada odobrava{ sredstva i institucijama koje su na bud`etu, recimo poput Filmskog centra Srbije. Njima je odobreno onoliko novca iz bud`eta koliko i za dva prose~na otkupa knjiga, da naprave deset knjiga. Oni te knjige nisu napravili. Ja sam dobio novac da u svojoj izdava~koj ku}i objavim jednu knjigu i zakasnio sam, objavio sam je dva meseca kasnije i dobio sam pismo da hitno vratim novac. Ja ne znam, mo`da je Filmski centar Srbije tako|e dobio pismo da vrati novac, ali nisam siguran. Fabrika knjiga je privatna ku}a i meni mo`e da se ispostavi taj zahtev, a ono je dr`avna ustanova, oni se valjda iz-

Dejan Ili}

338

me|u sebe ne diraju. Zna~i, to je drugi na~in, da se da novac za izdanja koja se ne realizuju. Tre}i na~in je da poma`e{ dr`avne izdava~ke ku}e koje ve} godinama zaredom dobijaju priznanja da su najbolji izdava~i u Srbiji. To je genijalno. Ima{ izdava~ku ku}u koja je dr`avna i koja dobija novac direktno iz bud`eta i jo{ ima monopol na ne{to {to je najunosnije u izdava~kom poslu, a to je pravljenje ud`benika. Dobije{ novac da napravi{ knjige, ti si jedini koji te knjige mo`e da prodaje i onda dobije{ priznanje kako si najuspe{niji. Me|utim, ni{ta od ova tri na~ina toliko dramati~no ne ugro`ava taj bud`et kao to da se preko kulturne politike vodi socijalna politika, jer od novca koji se izdvoji za kulturu devedeset odsto odlazi na plate ljudi koji su na ovaj ili onaj na~in zaposleni u dr`avnim institucijama koje se bave kulturom. Pa su to ljudi koji rade u bibliotekama i raznim domovima kulture. Najve}i broj tih institucija ne radi ni{ta i ti ima{ ljude koji su nesre}ni jer su te plate male, ali ti mora{ da ih dr`i{, jer ne zna{ {ta bi radio s njima ako oni ne bi dobijali te plate. I onda ti vidi{ da je kulturna politika kod nas vrsta socijalne politike, ~iji je jedini cilj da se ljudima da nekakav novac da pre`ive, da ne bi bili nezadovoljni, a da je kulturna proizvodnja u desetom planu. To je problem, jer kada pogleda{ koliko se ovde kulture proizvodi, novca ima i previ{e. Ali kada pogleda{ koliko ljudi `ivi od rada u dr`avnim ustanovama u vezi s kulturom, e, onda nijedan bud`et nije dovoljan. Moje dete pre neki dan ~ita knjigu Orlovi rano lete Branka ]opi}a. Branko ]opi} je moj omiljeni pisac, ja sam bio presre}an kada sam video dete da to ~ita. Me|utim, dete u jednom trenutku po~ne da pla~e – Ja ovo ni{ta ne razumem. Pazi, ne razume{ Branka ]opi}a, po definiciji nemogu}e. Kako, bre, ne razume{? Pomisli{, jebote, glupo mi je dete. U ~emu je problem, kako ne razume{? Daj, nemoj da se glupira{, to je jedan od na{ih najboljih pisaca, mora biti jasan, mo`da si umorna. Dete nastavi da ~ita, jer mora da pro~ita za {kolu, nije to veliko, to je sto i ne{to strana, i ~ita i pla~e. Ja ka`em – Daj, prekini da ~ita{, nije stvar u tome da ~ita{ i pla~e{, mora{ da u`iva{, treba da se smeje{, to je takav pisac. Ne, ne, ja ni{ta ne razumem, ja ne mogu. Ja ka`em – Daj mi, majke ti, da pogledam tu knjigu. Pogledam knjigu. Sva JE u knjizi su pripojena re~i za kojom slede i u svakoj desetoj re~enici u toj knjizi postoji slovna gre{ka. I stvarno mora{ da i{~ita{ svaku re~enicu dva puta da bi shvatio {ta se u toj re~enici ka`e. Kako je moje dete do{lo do te knjige? Pa tako {to je nastavnica u {koli rekla da je to obavezna lektira i da to mora da se kupi u tom kompletu i deca su kupila komplet {kolske lektire i niko nije pogledao {ta je unutra. [ta

09.11.07.

se dogodilo, {ta je posledica? Moje dete ne}e `eleti da ~ita knjige, jer su knjige glupe i pune gre{aka i ona ih ne razume i za moje dete Branko ]opi} ne}e postojati kao pisac. Ja mislim da je bitno da za moje dete Branko ]opi} postoji kao pisac, ali je {kola oduzela Branka ]opi}a mom detetu. Da ne pri~am o tome da na nekom drugom nivou ima{ feleri~ne obrasce za razumevanje sveta i naravno da ti onda neko ka`e – Znate, Kosovo je Hongkong – i da nema{ nikakav problem s tim. Jer ako je neko odgajan unutar feleri~nog sistema, on nema problem da izgovara feleri~ne stvari. To mo`e da se podi`e na najrazli~itije nivoe. U`asnut sam ~injenicom da ovde ubijaju cele porodice, u|e i ubije celu porodicu, a to se posle pravda obja{njenjima – on je pozajmljivao novac, zelena{io je. Zna~i, mi `ivimo u dru{tvu u kojem je senzacija za naslovnu stranu da je cela porodica pobijena, da bismo u narednih nedelju dana dobijali par~e po par~e obja{njenja za{to je to normalno i za{to tome ne treba da se ~udimo. Zamislimo situaciju da se to dogodilo u Bosni i Hercegovini i da je kojim slu~ajem ubica bio Hrvat, da li bi to onda bilo normalno, {ta bismo onda o tome mislili? Da ne pri~am da se devedesetih godina doga|alo da su cele porodice bile pobijene i da smo mi mislili da smo na neki na~in od toga za{ti}eni. Vidim direktnu vezu izme|u onoga {to se doga|alo devedesetih i ovoga {to se doga|a danas u Srbiji. I u pravu su svi oni koji su govorili da }e jednom to nasilje da se prelije, jer od onoga ko ~ini nasilje ne mo`e{ se za{tititi u svom dvori{tu. Mi sad to `ivimo i kako nam poma`e to {to smatramo da je to normalno? Kulturni obrasci koji su stajali iza onoga {to se doga|alo devedesetih o~igledno i sada funkcioni{u. Od toga da je normalno da neko poubija sve ~lanove jedne porodice, jer se zaboga neko od njih bavio zelena{enjem, do toga da mi tra`imo da Kosovo bude Hongkong, a Srbija Kina, nije dalek put. Pri~a o radikalima ili pri~a o fa{izmu u Srbiji je pri~a o ekonomiji u Srbiji i to je tako|e ne{to {to se re{ava na polju kulture. Kultura mora da uka`e na te veze. Fa{izam nije ni{ta drugo nego strah od budu}nosti, a osobe sklone fa{isti~kim ideologijama su osobe koje su sklone da svoje strahove manifestuju agresivnim pona{anjem i da poziciju `rtve u kojoj sebe vide iskoriste kao legitimaciju za nasilje koje }e ~initi drugima, jer tako oni opravdavaju svoje nasilje. Mi smo ugro`eni i moramo da se za{titimo. Moj `ivot je ugro`en, a ako je moj `ivot ugro`en, ja imam pravo da ugrozim `ivot drugog da bih se odbranio. Dakle, fa{izam je ~ist strah od budu}nosti. [ta generi{e taj strah? Pa,
Dejan Ili}

340

ne nekakav ideolo{ki nanos, nego ga generi{e jednostavna ~injenica da kad zavr{i{ {kolu ti ne zna{ da li }e{ se zaposliti ili ne, pa i ako se zaposli{ da li }e{ biti u stanju da zaradi{ dovoljno da pre`ivi{. Pa i ako ima{ dovoljno da zaradi{ da pre`ivi{, da li }e{ imati dovoljno za neki pristojan `ivot koji si u jednom trenutku sebi zamislio? Razni ljudi se razli~ito nose s tom neizvesno{}u, ali postoje tipovi li~nosti koji u takvim situacijama pribegavaju agresiji, jer su upla{eni. Dakle, fa{izam je manifestacija straha. Radikali i ja~ina radikala su tako|e posledica straha, to je stranka koja na najbolji na~in artikuli{e strah kojem su podlegli gra|ani ove dr`ave. Za{to Demokratska stranka, Liberalnodemokratska partija, za{to G17 plus ne umeju da iza|u na kraj s tim strahom? Pa zato {to su se pokazali nesposobnima, sada mislim na Demokratsku stranku i G17 plus, da kada se na|u u poziciji da donose odluke, re{e taj problem neizvesnosti. A za{to su ljudi u strahu? Zato {to pamte tu nesre}nu Jugoslaviju, koja je ipak nudila neku stabilnost, pokazalo se la`nu, pokazalo se ~ak krvavo la`nu. Ali se ljudi se}aju da su imali `ivote u kojima je ne{to bilo izvesno. Kako to da za radikale glasaju ljudi koji su nekada bili lojalni gra|ani te socijalisti~ke Jugoslavije, kada je ideologija radikala potpuno suprotna toj ideologiji socijalisti~ke Jugoslavije? Pa to je vrlo logi~no, ljudi imaju o~ekivanja gra|ena u toj socijalisti~koj Jugoslaviji i sad su upla{eni, a radikali izlaze u susret tom strahu i daju obe}anja koja ove ljude na neki na~in umiruju. I to je to. Ja moram verovati da }e gra|ani biti dovoljno pametni da ka`u – To {to su stvari oti{le do |avola ne zna~i da mi sad treba da iza|emo i ubijamo jedni druge. Nemam drugu utehu za ono {to bih mogao da o~ekujem na osnovu toga kako sada stoje stvari u Srbiji. Stvari su postavljene tako da mi sutra mo`emo da zavr{imo u gra|anskom ratu, odnosno, pre }e biti da jedni ubijaju druge, a ne da se uzajamno ubijamo. Istovremeno, stvari su postavljene tako da mi sutra mo`emo i da po~nemo da `ivimo u pristojnom dru{tvu. Ima elemenata i za jedno i za drugo, iskustvo te u~i da o~ekuje{ najgore, a vera da `ivot ima smisla te prosto tera da veruje{ u ovu drugu mogu}nost i da }e ona na kraju biti jedina opcija. Ja verujem da sve mo`e da se objasni i da su obja{njenja uglavnom jednostavna. Vojislav Ko{tunica iskreno veruje da }e u Srbiji sve da stane i da }e odjednom svi umreti od tuge i nesre}e kada izgubimo Kosovo. Ja ne mogu vi{e da komuniciram s njim, ja samo mogu da slegnem ramenima i ka`em – U redu je, u ovom trenutku si ja~i, svi }emo trpeti posledice tvog pona{anja, ali ja tebe ne razumem, ne razumem te od onog trenutka kada si mi rekao da je to

09.11.07.

sudbinsko pitanje, jer to nije sudbinsko pitanje. Nije ta~no da druge dr`ave nisu ostajale bez delova svojih teritorija. Granice su se u Evropi u dvadesetom veku menjale mnogo puta i dr`ave su gubile i dobijale teritorije. Srbija je jedna od dr`ava koja je dobijala teritorije u dvadesetom veku, sad je do{lo na red da se jedan deo te teritorije koji je dobijen u dvadesetom veku izgubi, pa {ta? Je li neko umro u onim dr`avama koje su gubile teritorije u dvadesetom veku zbog toga {to su te teritorije izgubljene? Jesu li te dr`ave nestale? Ne, ljudi su `iveli i dalje. Jesu li ljudi u Srbiji `iveli bolje zato {to je Srbija {irila svoje teritorije? Ne znam, ne izgleda mi da jesu, nisam video da je Srbija bila dovoljno pametna da iskoristi tu vrstu ekspanzije, naprotiv, nekako joj nikada nije bilo dovoljno, uvek je bilo – daj jo{, daj jo{. I onda ka`u – E, nema vi{e, sad }emo da vam uzimamo, niste umeli da raspola`ete teritorijama koje smo vam dali i sad }emo jedan deo da vam uzmemo. Pa, dobro, {ta sad? U redu je, aj’mo da zabele`imo negde – to je kr{enje me|unarodnog prava, to je nepravda, evo, zabele`i}emo to i zabele`i}emo da u ovom trenutku nismo u stanju da se s tim nosimo, pa }emo se tome povinovati kao nepravdi, i to se doga|a. Ali nemoj mi od toga praviti pitanje `ivota i smrti, moja deca }e `iveti i kada Kosovo postane nezavisna dr`ava, ona }e `iveti i to je bitno. To nije – biti ili ne biti. Ima stvari koje su to, bolest, recimo, razboli{ se pa nema re{enja, ali ovo nije to. Nemoj poistove}ivati `ivot pojedinca sa `ivotom kolektiva, sa `ivotom dr`ave. Dr`ava ima drugu prirodu, drugu vrstu `ivota. Ne mo`e `ivot dr`ave presudno uticati na moj `ivot. Oduzimanje jednog dela teritorije ne zna~i da sada svi treba da se~emo jednu ruku i da tako simboli~ki obele`imo oduzimanje Kosova. Hajde, evo, neka predlo`e, onog trenutka kad Kosovo proglasi nezavisnost svaki gra|anin Srbije neka odse~e sebi levu nogu, hajde. Koliko je ljudi spremno da to uradi? Za{to nam govore da treba da budemo spremni na to kad znaju da je to nerealan zahtev, da je to najobi~nija besmislica? Ako nezavisnost Kosova zna~i i to da }emo videti kako jedna politi~ka elita odlazi s vlasti, onda Srbija mo`da i nije lo{e pro{la.

Dejan Ili}

Svetlana Luki}: Bio je ovo Dejan Ili}, a sada slu{ate jedanaeste Vesti iz kulture Ivana ^olovi}a.

342

Ivan ^olovi}: Ima letnjih dana kad u gradskim soliterima zbog velike vru}ine ~ovek ne mo`e ni{ta ozbiljno da radi. Tada ni rashladni ure|aji ne poma`u. Ova naizgled sasvim prozai~na letnja nevolja `itelja solitera podstakla je, me|utim, jednog pisca da je opi{e na tako re}i pesni~ki na~in. Tako je nastala pesma u prozi pod naslovom Negde u Srbiji o letnjim vra~ima, s ovim po~etkom: Velike, gotovo nesnosne vru}ine u kamenim sarkofazima, ~itaj stambenim zgradama, ne samo velegrada, zaustavljaju funkcije svih ozbiljnih aktivnosti. Gust, kao iz faraonskih gra|evina za ve~nost preuzeti okamenjeni materijal prepun armature jarosno odoleva instaliranim ma{inama koje su zadu`ene da unesu u unutra{njost tih sarkofaga mrvice planinskog ozona i trag `ivota. Autor ovog pesni~kog teksta je profesor na Muzi~koj akademiji u Beogradu, kompozitor i knji`evnik Svetislav D. Bo`i}, a tekst je deo njegove knjige @amor leta 2006, koji je nedavno objavio Zavod za ud`benike iz Beograda. Pretpostavljam da su recenzent izdanja Rajko Petrov Nogo i direktor i glavni urednik Zavoda Rado{ Lju{i} smatrali da je re~ o delu koje mo`e zgodno da poslu`i kao priru~nik u nastavi srpskog jezika i knji`evnosti. Verovatno su u Bo`i}evom pesni~kom opisu letnje vru}ine u soliterima videli lep primer snage pesni~ke re~i koja, eto, i neke zgode iz svakodnevnog `ivota mo`e da uzdigne do umetni~kih visina.
Sli~nu pedago{ku vrednost recenzent i izdava~ ove knjige mogli su da na|u i u Bo`i}evom nadahnutom portretu lepinje s kajmakom, koji ide ovako: Lepinja sa kajmakom, taj praznik jednostavnosti gastronomije otmenog naroda koji je svoje siroma{tvo natkrilio arhipelagom satkanim od najskupocenijih miomirisa. Ipak, nisam siguran da bi @amor leta 2006. zaslu`io da ga objavi jedna zna~ajna, i kako se obi~no ka`e, nacionalna institucija, kao {to je Zavod za ud`benike da je njegov autor pesni~ki obradio samo pomenute i druge sli~ne teme svakodnevnog `ivota. Pre }e biti da je ovo njegovo delo u Zavodu prihva}eno najvi{e zbog toga {to su tu opevane i neke mnogo va`nije i respektabilnije teme, teme iz dalje i bli`e srpske pro{losti, a bogme i neka va`na pitanja srpske sada{njosti. Ima u ovoj knjizi pone{to i o Hilandaru, o svetom Savi i Nikolaju, te o Kara|or|evoj i Milo{evoj Srbiji, zatim o majci Rusiji, o Mokranjcu, o srpskim guslama, o srpskoj {ljivi, o Me{trovi}evim spomenicima u Beogradu i uop{te o duhovnom zdravlju srpske prestonice, a ima i zgodnih stvari o Nikoli Tesli i proslavi njegovog nedavnog jubileja. Kad sam video o kojim sve va`nim stvarima Bo`i} ovde pi{e, pomislio sam da bi u o~ima stru~nja-

09.11.07.

ka pedago{ka upotrebljivost njegovog @amora mogla biti mnogo ve}a i {ira nego {to mi se u prvi mah u~inilo. Jeste ovo delo pre svega pesni~ka tvorevina, pa }e biti korisno {tivo u nastavi srpskog jezika i knji`evnosti, ali s obzirom na njegove teme, {kolska praksa }e pokazati da je ono mo`da jo{ pogodnije za u~enje nacionalne istorije. Skoro sam siguran da su tu pogodnost recenzent i urednik imali u vidu kad su delo prihvatili za {tampu, da su `eleli da ga kao korisno didakti~ko i vaspitno sredstvo ponude i profesorima istorije. Na primer, kad profesori budu |acima govorili o prilikama u Srbiji po~etkom devetnaestog veka, u ovoj Bo`i}evoj knjizi na}i }e poetski efektno iznet podatak da je tada{nja prebogata Srbija svinjetinom hranila pomalo iznemoglu i skoro gladnu Evropu. Smetovi `ira hranljivog, pi{e Bo`i}, koji je veselio i gojio groktavu tevabiju namenjenu za transport u prostore zapadne jevropske prekrivao je tlo tih {uma nagizdavljenih. Nepregledna linija stada obrnji~enog prevo`ena preko velikih reka raznim skelama hranila je postoje}e i potencijalne imperije, one koji su ve} imali sjaj, ostvarenost, trijumfe vojni~ke i kulturne i u nekim zonama svoga trajanja pokazivali znake umora i dekadencije. Profesor istorije na}i }e u ovom izdanju Zavoda za ud`benike pogodan materijal i za lekciju o istorijskim odnosima izme|u Srba i drugih naroda, a posebno izme|u Srba i Hrvata. Pedago{ki pogodnu obradu te teme na}i }e na stranicama Bo`i}evog @amora koje su posve}ene Nikoli Tesli i ~ine posebno poetski zapis pod naslovom Tesla mo`da spava izvan jubileja. Tu }e profesori pro~itati, a zatim |acima dati da prorade zgodne, sa`ete i rodoljubivim pregnu}em nadahnute opise Tesline domovine, to jest Hrvatske. Prema jednom od tih opisa to je zemlja koja je nastala u Jasenovcu, a drugi je predstavlja kao dr`avu ~ija je najve}a hrabrost da je ni~ega nije sram. ^itaju}i Bo`i}a sazna}e srpski |aci da je za Teslinu tugu, koja se navodno vidi na njegovoj posmrtnoj maski, kriva Hrvatska, odnosno kako to Bo`i} ironi~no ka`e, da je Teslinu tugu izazvalo zlo koje mu je njegova domovina pripremila u znak zahvalnosti {to se rodio u srpstvu kao Srbin i {to je postao to {to jeste. Ali ova lekcija o stradanju jednog srpskog genija zbog fakta da se rodio u Hrvatskoj mo}i }e ipak da se zavr{i ne~im lepim, tako re}i radosnim. Deca }e na kraju ~uti da je gospodar svetlosti, ma koliko ga Hrvati mu~ili, preko svojih struja i munja bio u stalnoj vezi sa Srbijom. A i ne{to jo{ radosnije, {to }e sigurno biti od koristi ne samo u nastavi knji`evnosti i istorije, nego i u verskom obrazovanju, jer Tesla se u ovoj knjizi na kraju preobra}a u proroka koji, kako ka`e Svetislav Bo`i}, velikim praskom svojih ne-

Ivan ^olovi}

beskih saslu`ivanja kao da najavljuje drugi dolazak sina bo`jeg Isusa Hrista. Nema sumnje, zahvaljuju}i Teslinom lobiranju i Bo`i}evom saslu`enju, i Bog }e, kad bude dolazio u ove krajeve, izabrati da se najpre javi Srbima, ostavljaju}i po strani Hrvate, kao {to je to svojevremeno zaobilaze}i Hrvate u~inio i Mek Donalds. Za {kolsku obradu temata o zlodelima Hrvata nad Teslom i ostalim Srbima ova Bo`i}eva knjiga nudi jo{ jednu veoma zgodnu ilustraciju. Naime, njen autor nas podse}a da su dva mo`da najva`nija spomenika u Beogradu, Spomenik neznanom junaku i Spomenik pobedniku, na{oj prestonici nametnuta, da ih je podigao ve{t zanatlija koji je, kao {to je poznato, Hrvat. Bo`i}a kao Srbina, a bogme i kao mu{karca, najvi{e poga|a besramna golotinja Me{trovi}evog Pobednika. To je, ka`e on, mu{kost u samoponi`enju, a golotinja Pobednika, ko bi znao za{to, ima neke veze s BITEF-om, jer on nije tek tako bezveze razga}en, nego je, ka`e Bo`i}, bitefovski nag. Njega pri tom, reklo bi se, manje {okira ono {to Pobednik pokazuje spreda, a vi{e fakat da je gologuz, to jest kako se Bo`i} pesni~ki delikatno izrazio – {to mu je nag ju`ni deo tela, koji je bezobrazno okrenuo srpskoj prestonici, pa tako izgleda, `ali se na{ pesnik, kao da se Pobednik podsmehuje svemu mu{kom {to je preteklo i `ivi u ovom gradu. [ta se tu sad mo`e? Nemojte dvaput re}i. Bar srpski pesnici znaju da je sve mogu}e, i Bo`i} pesnik ima re{enje, zasad samo magijsko i pesni~ko, za problem ovog hrvatskog i bitefovskog poni`enja srpske mu{kosti. On zove vetra u pomo}, vetru upu}uje molbu da o~isti kalemegdanske vidike. Kako? Dolazimo do mesta gde se ovo Bo`i}evo pesni~ko zazivanje pro~i{}uju}eg vetra spaja s drugim vizijama o~i{}ene Srbije, koje su tako|e u po~etku samo magijske i pesni~ke, jer on se ovde moli dobrom vetru ~ista~u ne bi li on, dok na{ pesnik spava, prebacio statuu Pobednika put neke usamljene hridi na Hvaru. Naravno, Bo`i} bi bio sre}an kada bi, pored vetra, na ovom prenosu poradili drugi, pre svega takozvani sebesvesni Srbi, ali njih, avaj, ima malo, a posebno Beograd oskudeva u takvima, odnosno, kako se slikovito izrazio autor @amora, ovaj grad prosto vapije za duhovno i mentalno, pa i strukovno svesnim rodom koji }e se odupreti samrtnim mahinacijama nad sobom. Ali zasad ni{ta od toga, samo san rodoljubivog pisca o pro~i{}uju}em eugenetskom vetru. On mora zajedno s drugim Srbima, uvre|enim u svom srpstvu i svojoj mu{kosti, ako to nije jedno te isto, da sa~eka da u~enici kojima je Zavod za ud`benike ponudio ovu njegovu knjigu, kad porastu i stasaju do mu`evnog doba, uzmu stvar

344

09.11.07.

u svoje ruke i krenu da ~iste nacionalno i seksualno zatrovane srpske krajeve nastavljaju}i slavno delo svojih o~eva. A ima}e {ta da se radi, toliko je zapo~etog, a nedovr{enog posla, ne samo na Kalemegdanu i u Beogradu, nego na primer i na levoj obali Drine. Ba{ o toj obali i tamo{njem srpskom nedovr{enom pregnu}u ima u ovoj knjizi veoma zgodnih i podsticajnih stranica. Posebno su zgodne za ~itanje u |a~kom uzrastu, jer njen pisac govore}i o tim krajevima, o Zvorniku i mestima u njegovoj okolini polazi od svojih |a~kih se}anja. Prise}a se kako je, kad je kao dete prolazio tim krajevima, svaki put kad bi ugledao minare ili muslimansku ku}u ili kad bi ~uo mujezina, osetio muku i odbojnost. Oslu{kivao sam, pi{e Bo`i}, zapomaganja, a ne poziv na molitvu, koja su se ogla{avala sa {iljaka islamskih verskih upori{ta potpuno nerazumljiva, melodijski otu`na i lepljiva. Nisam ose}ao strah, nego nelagodu i neku teskobu u du{i, stranost koja nije nosila ni{ta dobro u svom ogla{avanju. Da ne bi neki |ak koji ovo ~ita pomislio da je ova Bo`i}eva de~a~ka odbojnost prema minaretu i muslimanima bila samo prolazna posledica njegove nezrelosti, neobave{tenosti, on dodaje ovo: I danas ostajem pri tom utisku koji mi je osen~io utrobu nekim mukom sa kojim raspoznajem sve ono {to }u kasnije, na`alost, sagledati kao jednu od najstra{nijih disonanci u slovenskom bi}u i uop{te slovenskom `ivotu. Mora biti da su i ove stranice Bo`i}evog @amora leta 2006. u Zavodu za ud`benike ocenjene kao {tivo pogodno za pedago{ki rad. Zar ovi ovde tako nadahnuto i plasti~no opisani rani jadi srpskog de~aka ne bi mogli danas da mu~e na{u decu kad se ona na|u na takvim mestima, gde jo{ ima za mladu srpsku du{u mu~nih i {okantnih stvari, kao {to su turske d`amije ili hrvatski gologuzi kipovi? Zar nije dobro da na{a deca na vreme spoznaju izvor i uzrok mu~nine koja }e ih pri takvim susretima nu`no spopasti? Zar nije po`eljno da {to pre shvate da je takva reakcija normalna, zdrava, da ose}anje odbojnosti i odvratnosti prema ljudima razli~itim od nas u stvari ima prirodne, genetske, rasne, odnosno kako bi se danas pre reklo, duhovne izvore? Bo`i}ev @amor leta 2006, delo nadahnuto upravo tim ose}anjem, nesumnjivo }e pomo}i |acima srpskih {kola da lak{e nau~e kako se ono neguje, ~uva od zaborava i dalje usavr{ava, a time i da na vreme steknu svest o svom rasnom identitetu.

Ivan ^olovi}

09.11.07.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Ivan ^olovi}. Ivan je jednom rekao da je njegov jedini problem s takozvanom drugom Srbijom to {to je suvi{e patriotska. Sreten Ugri~i}: Rodoljublje kao prezir

346

Najbolja sudbina je ne roditi se, tako bar tvrdi Sofokle. Sofokle kao da je bio Srbin. Ua, sramota, izdaja, uzviknu}ete, kakav je to odvratni prezir prema sopstvenom narodu. Jeste prezir. Da, ali rodoljubivi. Kako prezirati svoj narod mo`e biti rodoljubivo, upita}ete s indignacijom. Mo`e. Recimo, za Austriju i Austrijance, takav je bio Tomas Bernhard, najve}i posle Muzila. ^ak se i dr`avljanstva odrekao, zabranio da mu knjige {tampaju i drame igraju, toliko je dramati~no bilo njegovo ga|enje. Patriotizam jeste – pored toga {to je uznose}a i objedinjuju}a emocija – ili moralna kategorija ili izgovor za nemo}, jalovost i gubitni{tvo. Ovo ili – ili je doslovno isklju~uju}e. Dakle emocija sa pokri}em ili bez pokri}a. Kad je moralni stav, rodoljublje zna~i pripadanje i dobrom i lo{em, nikad pripadanje do kraja, ponos u odgovornosti, dostojanstvo u davanju, nasle|e kao najdra`a budu}nost i budu}nost kao najdra`e nasle|e. Nemojte molim vas ba{ vi – politi~ari, demagozi, retori~ari – da me osu|ujete zbog prezrenja. Pa vi se vi{e i sistemati~nije od bilo koga s prezrenjem odnosite prema gra|anima koje biste hteli da predstavljate, prema gra|anima kojima se ulagujete i kojima manipuli{ete. Va{e je gromoglasno i udvori~ko rodoljublje najvi{a forma prezrenja naroda. A moje prezrenje naroda je najvi{a forma rodoljublja. Vi{e je prezrivi i cini~ni Bernhard u~inio za Austrijance od bilo kog politi~ara njegovog vremena.

@ivot tra`i ~itav kompleks sposobnosti, mo}i, znanja, ve{tina, talenata, ume}a, vrlina... Sude}i po na{oj istoriji i po na{oj savremenosti, Srbi tih dragocenih osobina, na`alost, nemaju dovoljno. Imamo, nije da nemamo – umemo da volimo, pevamo, pla~emo, da se grdimo i da pravedno sudimo, o drugima naro~ito, da igramo ko{arku i vaterpolo – ali ipak nekako nedovoljno je ostalih sposobnosti. Da se ne la`emo: Srbi `ive amaterski. I to iz generacije u generaciju. Od toga kako mi `ivimo – ne mo`e se `iveti. Deficit samoodr`ivog i kreativnog razvoja je jedina konstanta na{ih epoha, od Du{ana Silnog do danas. To je uzelo mah fatalne samodestrukcije. Mi Srbi smo narod koji je obo`avao Milo{evi}a, a ubio \in|i}a. Nije lako to voleti, nije lako tome pripadati i sa tim se poistove}ivati, nije lako biti srpski patriota. Ali nije ni te{ko! Srpski patriota ne razlikuje se ni od jednog drugog patriote bilo koje nacije na svetu. I srpski patriota ima prirodnu potrebu da voli svoj narod i zemlju, pa i voli. Tako i ja. Time kako se pona{amo i {ta radimo sami sebe uni`avamo, previ{e ~esto, previ{e redovno. To boli. Stoga, s gorko-bolnim prezrenjem govoriti o manama sopstvenog naroda sopstvenom narodu jeste moralna i rodoljubiva obaveza. Ko }e bolje znati {ta ne valja i {ta treba da se menja – ko, do mi sami. I zato: prezirem, jer odve} volim. Odve} volim da bih mirno posmatrao propast. Ne prezirem stvarno, ne stidim se, nego dubokom `alo{}u `alim, i pla~em i pevam, ali bih sem toga i ne{to da u~inim u prilog samoosve{}enja, suo~enja, pokretanja... Pa iz o~ajanja zauzimam pozu koja ho}e da iritira, da izaziva na preispitivanje, da probudi iz samozaborava. To nije nikakvo izdajstvo, to nije nikakvo odricanje, naprotiv – to je gruba provokacija upu}ena u~maloj svesti, tupoj na tolike signale nastupaju}e propasti, to je krik vapiju}eg u pustinji – to je visoka retori~ka forma rodoljublja. I zato, ka`em vam: kako stvari stoje, i dalje za Srbe va`i: najbolja sudbina je ne roditi se. Ah, kako ovo izgovoriti godi u{ima, kao gorki lek na ljutu ranu. Ako me neko ~uje, mo`da }e se lupiti u ~elo i razmisliti malo. Prezir je esencija rodoljubivog patosa.
Sreten Ugri~i}

09.11.07.

...

348

Svetlana Luki}: Slu{ali ste Ekaterinu Veliku i Milana Mladenovi}a. U ponedeljak je bilo trinaest godina od njegove smrti. Tekstove Sretena Ugri~i}a i Ivana ^olovi}a koje ste ~uli u emisiji mo`ete pro~itati na na{em sajtu pescanik.net. Tu je i novi tekst Ljubomira @ivkova, pisan za na{ sajt, svake subote na pescanik.net je i Pe{~ani sprud Teofila Pan~i}a. Sutra imamo promociju u Ivanjici, u ponedeljak u ^a~ku, vodimo Peru Lukovi}a, Teofila Pan~i}a, Zorana Ostoji}a i Mirka \or|evi}a, a vi, Beogra|ani, se te{ite u Beoizlogu Kulturnog centra, u kojem su izlo`ene pe{~ani~arske drangulije sa sloganom Nade`de Milenkovi} – Ako vam je dobro, onda ni{ta.

16. 11. 2007.

MRA^NA PROPAGANDA
. Nastupilo je vreme u`asne, brutalne la`i... Ne}u da le`em i ustajem s Kosovom, ho}u da le`em i ustajem s osmehom zato {to mi je sre}na porodica i kom{i. luk... Super bi mi bilo da mogu da ka`em – Ne}u, ko ga {i{a, ne. ka pobedi Toma Nikoli}... Te{i me D`im Morison koji je rekao – Odavde se niko ne}e . izvu}i `iv...

Slobodan G. Markovi}, istori~ar, @eljko Bodro`i}, iz Kikindskih, Mirko \or|evi}, publicista, @arko Kora}, iz Socijaldemokratske unije, Petar Lukovi}, novinar, Milutin Petrovi}, filmski reditelj, Bob Dilan na radiju XM

Svetlana Luki}: Ovo su stra{ni dani, kada se zgadi{ i upla{i{ sopstvene zemlje. Snimci one nesre}ne dece vezane za kreveti}e u tim }umezima od socijalnih ustanova na najstra{niji na~in su nas vratili u stvarnost i to taman kada je zemlja po~ela da tone u zimski san. San koji vi{e li~i na belu smrt. O toj nemo}noj deci koja su prepu{tena na milost i nemilost svojoj otad`bini ne mogu da govorim, mogla bih samo da vri{tim ili da pla~em, ali mogu i ho}u da govorim o reakcijama dr`avnih funkcionera: dabogda slede}ih jedanaest godina kai{evima, sajlama i lancima bili vezani za svoje fotelje, dabogda tu jeli, spavali, tu srali i pisali svoje planove za re{enje kosovskog pitanja, pripremali predizborne kampanje i molili se bogu.
Vojislav Ko{tunica, taj tupi okrutnik, sitni provincijski prorok koji je tako istrajno sebe {tedeo od potresa stvarnosti, morao je ne{to da ka`e o ovom izve{taju i, naravno, rekao je da je to mra~na propaganda, koja je namerno tempirana ba{ u ovom trenutku, kada on, doktor Vojislav Ko{tunica, profesor Samard`i}, profesor Jankovi}, profesor [ormaz i drugi samo {to nisu pobedili u kosovskoj bici. Vreme je da neko pogleda u tog ~oveka, u njegovu sra~unatu svirepost i aktivira po`arni alarm. Pitanje je, me|utim, ko }e to da u~ini. Boris Tadi}, predsednik, ba{ ovih dana se odmara od svojih du`nosti i nema {ta da ka`e, a da ode u neki od tih domova nema smisla. Ispalo bi kao da veruje u tu mra~nu i sra~unatu propagandu, a i takve posete nisu atraktivne za slikanje. Nije to kao popiti kafu s Darkom Rundekom u Knez Mihailovoj po{to su Rundeka napali neki beogradski dripci. Nije to tako dirljivo kao posetiti patrijarha Pavla u bolnici. Posle takvih doga|aja mo`e se oti}i u Klub knji`evnika, mo`e se ~ak i zapevati, ali posle posete deci ometenoj u razvoju to nekako ne ide. A i ne zna {ta da im ka`e. Njegov ministar Rasim Ljaji} im je ve} obe}ao da }e ih na leto dr`ava poslati na more i {ta vi{e od toga Tadi} i njegova stranka mogu da u~ine? Jo{ je otvoren konkurs za prvo pristojno ljudsko bi}e u srpskoj vladi. Isti konkurs va`i i u patrijar{iji. Pomo}nik Amfilohije privodi razne ljude kod patrijarha Pavla. Amfilohije nam stalno {alje poruku da to nije bolesni~ka postelja ve} odar. Amfilohije voli sahrane; na \in|i}evom grobu je igrao, a na grobu majke Radovana Karad`i}a ridao, a kako i ne bi? Jovanka je rodila sina besmrtnika i svog Radovana vaspitavala kao majka Jugovi}a i kao majka Jevrosima, govorio je Amfilo-

16.11.07.

hije. Amfilohije nije propustio priliku da kod bolesnog patrijarha dovede i stare{inu novoformirane, pu~isti~ke muslimanske zajednice, Zilki}a. Bog se ovde doslovno zaklju~ao iza nekih vrata, popovi se mole glasno i teatralno, ali vi{e da zastra{e pleme nego da za njega izmole bo`ju naklonost. Pro{le nedelje je s neverovatnim zaka{njenjem odr`ana jedna javna rasprava o re{enju statusa Kosova. Tamo je govorio i istori~ar Slobodan G. Markovi}. Njemu, kao i svim ostalim sagovornicima u ovom Pe{~aniku, upada}e u re~ Petar Lukovi}.

354

Slobodan G. Markovi}: U stvari imamo dva predloga o re{enju statusa Kosova. Jedan su izneli predsednik vlade i ministar za Kosovo i Metohiju, koji su rekli – Hongkong, a ministar spoljnih poslova je rekao – Hongkong plus. Nisam to shvatio kao preterano ozbiljne predloge i nisam uspeo da shvatim kakve veze imaju Hongkong i Kosovo i Metohija. Predstavnici vlade su vrlo dobro obrazlo`ili u kojem smislu ta veza ne postoji, ali to smo znali i bez njih. Mislim da je to takti~ki potez, nastao iz `elje da se poka`e kako Srbija iznosi neke konstruktivne predloge. Ovaj potez je mo`da smi{ljen i da bi se dobilo na vremenu, ali mislim da ga ~ak i oni koji su ga predlo`ili intimno do`ivljavaju kao neozbiljan. Svetlana Luki}: ^esto ~ujem to o potrebi da se kupi vreme, da se dobije na vremenu, a {ta se onda radi s tim kupljenim ili dobijenim vremenom? Slobodan G. Markovi}: Ako Kosovu ve} ne mo`e da se vrati suverenost, a sigurno je da je to nemogu}e, mislim da to i najve}i optimisti u vladi shvataju, onda se ide na varijantu takozvanog zamrznutog konflikta. Ide se na stvaranje situacije sli~ne onoj na Kipru ili u Moldaviji. U oba slu~aja radi se o me|unarodno priznatim dr`avama, koje njihova nominalna centralna vlada fakti~ki ne kontroli{e. Tako se razmi{lja i ovde - ako mi odla`emo re{enje, to }e postati zamrznuti konflikt i mi }emo mo}i da ka`emo - Evo, nisu uspeli da nam oduzmu suverenost. Problem je u tome {to se ta re~ - suverenost ovde koristi u jednom zna~enju koje ve} ne va`i. Suveren je onaj koji ima vrhovnu vlast, a mi je na Kosovu nemamo. Zna~i, govo-

ri se o tome da se o~uva ne{to ~ega nema. To je kao kada bi se reklo da mi `elimo da sa~uvamo svoje rudnike dijamanata, a svi znamo da oni ne postoje. Ili imate suverenost ili je nemate, a ovde suverenost ne postoji, pa prema tome ne mo`e ni da se zadr`i ni da se oduzme. Postoji samo ta Rezolucija 1244 koja priznaje ranije granice. Ali kao {to to uspe{no rade vlade u Nikoziji i Ki{injevu, tako i na{a vlada mo`e da tvrdi da je, ako ne do|e do formalnog priznanja, postigla ogroman uspeh. Mislim, dakle, da je to neka vrsta izlazne strategije. Uhvatiti se za neki apstraktni formalizam i re}i - Evo, imamo ne{to {to je sa~uvano, iako je to ne{to zapravo ni{ta. Sa stanovi{ta politi~kog marketinga to je na~in da se vlada ne predstavi kao potpuni gubitnik. Ona mo`e da ka`e – Nezavisnost Kosova su priznale najva`nije zemlje, ali eto, Ujedinjene nacije nisu i ima {anse da jednoga dana to bude iskori{}eno.

Petar Lukovi}

Petar Lukovi}: Deseti decembar i gotovo, dovi|enja, }ao, baj-baj, the end, never again. Mogu na raznim jezicima to da vam ka`em. I pre neko ve~e bio je Dnevnik i ~ujem da je na{a delegacija iznela novi predlog. Taman sam hteo da ka`em supruzi da malo poja~a, kad ~ujem - Na{ predlog je King Kong. Kakav King Kong, jebo te `ivot? Ni{ta me ne bi iznenadilo, pa za{to ne i King Kong? Mali Albanci u ruci velikog srpskog King Konga, za{to da ne? ^ak mi se King Kong u~inio kao apsolutno normalna i prirodna ideja. Malo je falilo da ka`em - Hvalim te, bo`e, da se neko setio King Konga, ali za{to smo propustili Franken{tajna i sve filmove katastrofe? Do|em do televizora kad ono, jebiga, nije King Kong nego Hongkong. Bio sam potpuno zbunjen, za{to Hongkong? Ja bih razumeo da u Hongkongu `ive ljudi koji govore nekim drugim jezikom nego Kinezi, da su ih Kinezi mlatili, tukli, da se svakoga dana vojska u Hongkongu budi s kineskom zastavom, da peva kinesku verziju pesme - Volimo te, otad`bino na{a. Zamislite da sada u Pri{tini kosovski korpus peva - Volimo te, otad`bino na{a, Srbijo. Ili Bo`e pravde, daleko bilo, ne pevam je ni ja. Kom je genijalcu pao na pamet taj Hongkong? To je o~ajni~ko traganje za nekim pore|enjima u svetu. Se}am se da je na po~etku bio predlo`en model Ju`nog Tirola. Pa smo na{li neko ostrvo izme|u [vedske i Norve{ke. Evo, se~em sve {to imam na sebi ako to ostrvo ima vi{e od sto ljudi. Otkud su izvukli to jebano ostrvo, na kojem ljudi `ive od ribarenja? I nisam ~uo da je neki Norve`anin zaklao [ve|anina, da su se otimali oko kita i napravili neki krvavi pir. Kod nas vlada o~ajni~ko traganje za kosmi~kim re{enjem kosovskog pitanja.

356

Sino} sam gledao nesre}nog predsednika vlade, ka`e - Pregovori nisu vremenski ograni~eni. To zna~i da on smatra da se 10. decembra ne de{ava ni{ta, nego }emo mi i dalje pregovarati. Do kada? Ka`e - Dok se ne dogovorimo. Pa ne}emo nikad da se dogovorimo, ali {ta se to nas ti~e, mi }emo da pregovaramo dok se ne dogovorimo. Svaka ameba i spermatozoid su inteligentniji od celog pregovara~kog tima. I ba{ nas briga {ta svet ka`e, ono {to mi ka`emo je bitno. Imamo posla s maloumnicima. Pa kako da pregovara{ pedeset godina, jesi li ti normalan ~ovek? Primetili ste na prethodnim izborima da on voli da pobe|uje ~ak i ako je tre}i. I sada }emo imati problem s osobom koja }e nam obja{njavati da je on u stvari dobio. Na drugom nivou sam primetio kako se to radi kod nas, kako se crno pretvara u belo. Ja volim da gledam tenis i ne volim \okovi}a, on je meni samo teniser, niti mi je brat, niti mi je ro|ak, niti je predsednik vlade, niti mi je poslodavac, nije mi ni{ta. Ja volim Rod`era Federera. Rod`er i ja smo u bli`im odnosima nego \okovi} i ja. Ali \okovi} je kod nas postao, ve} sada, sa svojih dvadeset godina, nacionalna ikona. U Madridu i Parizu je glatko izgubio, pojma nije imao. I sad, ako vi to napi{ete, onda vam ka`u - Jesi li ti normalan, kako sme{ da ka`e{ da je izgubio? Ne igra on lo{e, samo je imao slab trenutak; {ta je on sve uradio za Srbiju, razvijao zastavu, pravio srce, pokazivao tri prsta, promenio je brend Srbije i ti se sad usu|uje{ da ka`e{ da on lo{e igra. Pa, ka`em ^ekaj, izgubio je - Nije izgubio. Sino} gledam Anu Ivanovi} protiv [arapove i na{ komentator se ubi da nam objasni kako [arapova ima sre}e, ka`e - Kad nekom krene, nema kraja. Pa stani, ~ekaj, zaustavi se, do{lo mi je da u|em u televizor da mu jebem... pa priznaj, izgubili smo. Ka`e - Umorio se \okovi}, tr~i. Pa {ta rade ovi - stoje? I tako ja sad ~ekam da vidim koje }e biti opravdanje za 10. decembar, {ta nam se sprema. Imamo ove spotove i nemoj slu~ajno da vas vidim da okre}ete glavu, da zatvarate o~i i }utite. Poka`ite odgovornost i solidarnost. Dakle, imamo spotove, imamo medije, imamo zabrinutog predsednika vlade, a imamo i zabrinutog predsednika dr`ave. Ako nekom ljubitelju Demokratske stranke to jo{ nije dosadno, to je vrlo opasan simptom i preporu~ujem hitnu posetu odgovaraju}im ustanovama. Ako to nekom nije dovoljan razlog za zabrinutost, neka pogleda {ta se de{avalo s novim izborima. To je prvo bilo iz keca u kec fiksirano da }e ovaj morati da pristane da izbori budu progla{eni do 31. decembra, a onda je bilo - bi}e odr`ani eventualno u januaru, mo`da u februaru, a ako situacija u dru{tvu

16.11.07.

bude opasna - nikad. I {ta su se oni na kraju dogovorili? - Ni{ta, sve lu|i od lu|eg. Ne{to me bole le|a, pa sam dve ve~eri sedeo pred televizorom, daleko bilo, dve ve~eri sam izdr`ao. Pukovnik Radi{i}, koji je pogledom skidao avione 1999. godine, s Miljom Vujanovi}, bio je po{tovani gost na programu - Gospodine Radi{i}u, {ta mislite o na{oj situaciji? Pa pobio bih i gledaoce i voditelja i Radi{i}a i tre}e oko i ~akru i sve ostalo. Kakav narod, pa neverovatno. Znate, kad ~itate novine u kojima je glavna vest dilema da li }e Ceca da peva Legijinu pesmu ili ne}e, onda u glavi imam samo sliku golog genocida, masovnog zlo~ina nad svima koji kupe takve novine. Mi bez te{ko}a re{avamo probleme celog sveta, ali kada poku{avamo da re{imo na{ mali problem, svoj `ivot, e tu ba{ ne{to nismo ve{ti. Tu se onda neprijatelj ume{a, pa imamo zaveru, kosmi~ke sile i Radi{i}a i ~akru. I nikada nismo mi krivi. Taman posla da mi izgubimo utakmicu, ni slu~ajno, nego smo bili umorni.

Slobodan G. Markovi}

Svetlana Luki}: Videla sam podatak da bi formalna suverenost nad Kosovom zna~ila i da mi nastavljamo da pla}amo 3,6 miliona dolara mese~no, koliko Srbija sada izdvaja za otpla}ivanje kosovskog duga. Slobodan G. Markovi}: Zanimljivo je da je Bo`idar \eli} nedavno u Americi ve} otpo~eo pregovore o tome da mi prestanemo da pla}amo tu sumu. I ne samo to, on je tra`io da nam se nadoknadi ono {to smo do sada uplatili. Dr`ava time odustaje od svog glavnog argumenta, a to je - vi ne}ete nikakvu vezu s Beogradom, a on vam otpla}uje dugove. To je racionalna odluka, jer za{to bi gra|ani trpeli bud`etske izdatke za neku apstrakciju koja u stvari ne postoji? Mo`emo da izvedemo i druga~iju ra~unicu - koliko bi ko{talo kada bi Srbija zaista preuzela suverenost na Kosovu. Ako tamo ima dva miliona ljudi, od kojih je polovina nezaposlena i ako je tri dolara dnevno minimum koji dr`ava mora da izdvoji za svakog od tih milion ljudi i tako spre~i socijalnu eksploziju, to je hiljadu i sto dolara godi{nje za svakog od tih ljudi ili milijardu i sto miliona. Na to dodajte tro{kove administracije, vojske, zdravstva i ostalog i dolazite do najmanje dvostrukog iznosa, to jest jo{ dve milijarde dolara. Ra~unica je prosta. Kada bi Srbiji neko danas rekao - Preuzmite ingerencije na Kosovu, ona to ne bi mogla da plati, ne bi mogla da izdr`ava tu prenaseljenu oblast. Na Kosovu je naseljenost preko

16.11.07.

dvesta ljudi po kvadratnom kilometru, dok je u Srbiji ispod sto, s tendencijom daljeg opadanja. Na ovom skupu, koji je odr`an u organizaciji CUPS-a i ~asopisa Heretikus, Jovo Baki} je izneo demografske projekcije po kojima }e Srbija i Kosovo 2050. godine imati isti broj stanovnika – po {est miliona. Dakle, imamo staro stanovni{tvo u Srbiji, koje }e bivati sve starije, kojem su vitalni sokovi istro{eni, a na Kosovu imamo jedno od najmla|ih stanovni{tava u Evropi, koje je puno `ivotne energije, koje je u usponu, puno `elje da se afirmi{e. Na{e {anse su tu jednake onima da starac u tu~i pobedi mladi}a. To je biolo{ka situacija koju je besmisleno negirati. Za koju god varijantu da se opredelimo, ona }e ko{tati, ali najva`nije je da na{a izlazna strategija ljudima koji `ive u Srbiji i ljudima koji }e `iveti na Kosovu obezbedi budu}nost bez bilo kakve mogu}nosti da ponovo do|e do nekih oru`anih sukoba ili intervencija. I tu se srpska politi~ka elita ne~asno pona{a, jer Srbi koji `ive na Kosovu, koji su tokom vladavine Slobodana Milo{evi}a postali saveznici Beograda, a sada vi{e ne mogu da `ive na Kosovu, jo{ slu`e kao moneta za potkusurivanje. Ju~e je Strated`ik marketing objavio rezultate ankete po kojima se vidi da bi se ve}ina nealbanaca koji `ive na Kosovu, ukoliko do|e do nezavisnosti, iselila. Dajte da vidimo kako da za{titimo te ljude, pre svega njihova imovinska prava. Valjda ova dr`ava ima neke obaveze prema njima. Krajnje je vreme da prestanemo da se igramo ljudima. Dr`ava Srbija treba da formira jedan fond i da ka`e – svakome ko nije mogao da ostane na Kosovu, dr`ava Srbija }e po tr`i{noj ceni otkupiti imovinu. Naravno, ako mo`e da je proda, neka je proda, ali ako ne mo`e da je proda ili mu je ku}a spaljena, dr`ava Srbija }e je ili otkupiti ili nadoknaditi, jer nema nikog drugog da to u~ini. Dajte da prestanemo da se igramo tim ljudima na na~in na koji smo se igrali srpskim izbeglicama iz drugih krajeva biv{e Jugoslavije. I gra|anima Srbije jednom mora da se ka`e - Mo`ete odobriti bilo kakvu dr`avnu politiku, ali za nju morate snositi i materijalne posledice. Svi gra|ani Srbije treba da osete materijalne posledice svojih odluka, pa }e slede}i put razmi{ljati na izborima - Ako treba da isplatimo dve milijarde evra, ako }emo morati da se zadu`imo i narednih deset godina ih vra}amo po dvesta miliona evra godi{nje, daj da razmislimo da li da to ~inimo. Gra|ani Srbije moraju preuzeti odgovornost za svoje odluke. Ne mo`emo sada da se pravimo ludi, kao da ti ljudi na Kosovu ne postoje. Mislim pre svega na Srbe ju`no od Ibra.

358

Kosovo je fakti~ki ve} podeljeno. Severno od Ibra ne funkcioni{u kosovske ustanove, ve} institucije Republike Srbije. Ako se i taj deo problema ne reguli{e, ima}emo zamrznut konflikt, i to ne u smislu da li je Kosovo deo Srbije ili nije, jer ako Kosovo prizna ve}ina dr`ava Evropske unije i Sjedinjene Dr`ave, to je re{eno pitanje. Ali ima}emo problem na samom Kosovu, u smislu da se severno Kosovo odvojilo. Ovde se stalno govori kako Kosovo i Metohija ~ine petnaest odsto teritorije Srbije, {to nije ta~no. Kosovo i Metohija imaju povr{inu od 10.087 kvadratnih kilometara, {to je 12,32 odsto teritorije Srbije. Severne op{tine koje nisu pod kontrolom privremenih ustanova u Pri{tini zauzimaju oko 1.100 kvadratnih kilometara Kosova i Metohije, {to je ne{to vi{e od deset odsto celokupne povr{ine Kosova. Ako tome dodamo za{ti}ene zone oko manastira, moglo bi da se postigne re{enje po kojem su svi na dobitku: Srbija gubi 12,32 odsto teritorije, ali i novonastaju}a dr`ava na Kosovu tako|e nema kontrolu nad 12 odsto svoje teritorije. To ne bi bila podela. Ako delite jabuku, prese~ete je na pola ili na tre}ine, ali ako uzmete jedan griz od te jabuke, to nije podela, ve} simboli~no utvr|ivanje granica. Uvek treba te`iti re{enju po kojem niko nije potpuni pobednik: svako je ne{to dobio i svako se odrekao ne~ega va`nog, a po{tuje se realnost situacije na terenu. Ja mislim da bi to bio izlaz. Srpska etni~ka ve}ina na Kosovu je izgubljena jo{ u osamnaestom veku, to je stvar zaista daleke pro{losti i ne treba da nas se toliko ti~e. Jedan popis koji je 1903. sprovela Austro-Ugarska pokazuje da je u Pe}kom sand`aku `ivelo samo 16,4 odsto pravoslavnih Srba i 9,2 odsto Srba muslimana. Situacija nije bila bitno druga~ija ni u Kraljevini Jugoslaviji. 1921. u okruzima Kosovo, Metohija, Prizren i Zve~ane `ivelo je 428.000 stanovnika, a od toga je Srba i Hrvata bilo 113.848. To je ~inilo 26,58 odsto, a Albanaca, koji su u tom popisu navedeni kao Arnauti, bilo je 65 odsto. 1890. godine je obele`ena dvestogodi{njica seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em u Ugarsku. Mnogi srpski istori~ari u tada{njoj Ugarskoj su pisali o tome i oplakivali Kosovo. Dakle, jo{ 1890. u svim tim tekstovima se ne govori - Kosovo }e biti vra}eno, nego - Kosovo je trajno izgubljeno. Ko god je imao vlast na Kosovu i Metohiji, bilo Srbi, bilo Albanci, on je proterivao onu drugu zajednicu, zna~i, imali smo seriju proterivanja. Mi uvek govorimo da su Albanci proterivali Srbe, ali naravno da su i Srbi proterivali Albance. Takve su bile odmazde nad Albancima
Slobodan G. Markovi}

360

1912–1913. godine. ^im je Srbija u{la na Kosovo, ona je izvr{ila odmazdu, pa onda ponovo 1945–1946. pod pla{tom ideolo{kih razlika. Radi se o hiljadama ubijenih ljudi. Drenica, koja se ~esto pominje, `ivi u se}anjima albanskog stanovni{tva od 1945–1946. Odmazde Albanaca nad Srbima smo imali 1941–1945, krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka i ponovo u novije vreme. Te{ko je na}i dodirne ta~ke izme|u Srba i Albanaca. Njego{ ka`e - Skenderbeg je srca Obili}a. Esad pa{a Toptani je pomogao srpskoj vojsci tokom povla~enja preko Albanije. Postoje primeri na kojima biste mogli ne{to da gradite, ali oni su usamljeni. To su pre svega odnosi dve odvojene zajednice koje u tom smislu podse}aju na model koji postoji izme|u Palestinaca i Izraelaca. Srbi i Hrvati su imali periode izuzetne saradnje, koji su ponekad trajali decenijama, dakle, smenjivali su se antagonizam i saradnja. Ovde nikada nije bilo tako. Mislim da uzrok tome pre svega treba tra`iti u potpuno razli~itim jezicima, koji su spre~avali komunikaciju. I sada na Kosovu vrlo malo Srba govori albanski, a ni mla|i Albanci ne govore srpski. Kako da stvorite zajednicu ~iji ~lanovi ne mogu da se sporazumeju? To bi bila zajednica s puno prevodilaca. Svaki od Srba koji bude odlu~io da ostane na Kosovu }e morati da nau~i albanski. Kao da su Ma|ari bili odu{evljeni da 1918. u Subotici u~e srpski. Bio je to diktat vremena. Na{a politi~ka elita se bezrazlo`no boji dana posle. Istra`ivanja pokazuju da su gra|ani sazreli i da su spremni da prihvate bilo koje re{enje po kojem Srbija nije potpuni gubitnik. Zaista smo u paradoksalnoj situaciji u kojoj }e ra~un za ono {to su uradile Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka biti isporu~en sada{njim strankama vladaju}e koalicije. Ali one su same krive, zato {to su zaboravile da u prethodnih sedam godina podse}aju gra|ane na to. Moramo da budemo svesni i toga da etni~ki model ne samo da nije mrtav na Balkanu - on nije mrtav ni u Evropskoj uniji. Me|unarodna zajednica posebno vodi ra~una o zemljama koje nisu nastale na etni~kom principu, nego su proizvod mirovnih sporazuma. Takve su u Evropi [vajcarska, Belgija i Bosna i Hercegovina i nije slu~ajno da su ba{ u tim zemljama sedi{ta svetskih organizacija. Nijedan analiti~ar ne sme da vam potpi{e da }e Belgija opstati kao dr`ava. Prva tri meseca ove godine sam proveo u Engleskoj, u kojoj je prevladalo raspolo`enje - Ako [kotska ho}e da ide, neka ide, neka je. Ako Britanija ne mo`e da zadr`i [kotsku, s kojom je nekoliko stotina godina u uniji, ako Belgija koja postoji vi{e od sto sedamdeset godina, u kojoj je cen-

16.11.07.

tar Evropske unije, ne samo da ne mo`e da opstane, nego je pre nekoliko dana i izborna jedinica Brisel podeljena, onda to zna~i da ni Srbija nije izuzetak i da nisu u pravu ljudi koji ka`u - Evo, samo se kod nas to de{ava. Nije ta~no, de{ava se svuda u Evropi. Jugoslavija je bila neka vrsta kolonijalnog eksperimenta, naro~ito prva. Srba je tu bilo oko 46 odsto i to je bila jedna od svega dve zemlje koje su nastale 1918. godine, a da nisu imale etni~ku ve}inu jednog naroda. To su bile ^ehoslova~ka i Jugoslavija i obe su se raspale. I nije ta~no da su Srbi u dvadesetom veku dobijali ratove, a gubili u miru, nego je problem u tome da su se oni u prvoj Jugoslaviji pro{irili preko svojih mogu}nosti. Ako pogledate prvu Jugoslaviju, od ~etrdeset njenih vlada samo u jednoj Srbin nije bio premijer. Liberalna ideja - jedan ~ovek, jedan glas u praksi ne izgleda dobro. Albanci ne `ele da budu u Srbiji, jer princip jedan ~ovek - jedan glas na prakti~nom nivou zna~i 65 odsto Srba protiv 20 odsto Albanaca. To niko ne}e da prihvati. Ta ideja jeste liberalna, ali ne odgovara stvarnosti u kojoj `ivimo, koja je takva kakva jeste - etnifikovana. O~igledno je da imamo politi~ku elitu koja se pla{i da ka`e – Evo, ljudi, do{li smo do te ta~ke, dajte da to analiziramo. Umesto toga, sada se poku{ava ne{to neverovatno, da se doka`e da su Srbi Kinezi, a da su Albanci stanovnici Hongkonga. I kona~no, vi mo`ete da budete ljuti zato {to je Bu{ u Tirani obe}ao nezavisnost Kosovu, ali nijedna ameri~ka administracija ne}e imati ovoliko uva`avanja za stavove Srbije koliko ih ima sada{nja. Da li neko o~ekuje da }e demokratska administracija, u kojoj }e biti dosta ljudi koji su bombardovali Jugoslaviju, imati vi{e razumevanja nego ova? Dakle, ovo je trenutak da se napravi kompromis, a ne kada do|e neko slede}i i ka`e - Dosta nam je Srbije, sedamnaest godina se bavimo tom temom, re{i}emo unilateralno i ta~ka.

Slobodan G. Markovi}

Svetlana Luki}: Ovde se ra~una s tim da }e SAD odmah priznati samoprogla{enje Kosova kao nezavisne dr`ave, ali ima se utisak kao da se igra na podeljenost Evropske unije. To me podse}a na Milo{evi}evo o~ekivanje da }e tokom bombardovanja Jugoslavije do}i do rascepa u NATO snagama. Slobodan G. Markovi}: I do{lo je, ali ne do dovoljnog da bi Milo{evi} mogao da postigne ono {to je hteo. Setite se 1992. i francusko-nema~kog savezni{tva. Mite-

362

ran je tada odlu~io da je to savezni{tvo va`nije od suprotstavljanja nekim Gen{erovim neprincipijelnim stavovima i on je priznao nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Sada se Britanija i Francuska zala`u za nezavisnost Kosova, a Nema~ka je prema tome uzdr`anija. Ali Nema~ka ne}e dovesti u pitanje zajedni~ko formulisanje spoljne politike Evropske unije. Protiv progla{enja nezavisnosti }e ostati samo zemlje koje su i same ugro`ene virusom etnifikacije, kao {to je [panija, i zemlje koje su bliske Srbiji, kao {to su Slova~ka, Gr~ka i Kipar. Da li }e nezavisnost Kosova priznati dvadeset ili dvadeset sedam zemalja je sasvim svejedno. U Evropskoj uniji postoji op{ti stav da Kosovo treba da bude nezavisno i pri tome oni uop{te nisu odu{evljeni tim re{enjem. Kako neko ko raspravlja o tome gde je oti{lo 0,1 odsto bud`eta mo`e biti ravnodu{an prema ~injenici da }e sada on morati da ula`e te dve milijarde dolara u Kosovo, koje bi ina~e ulagala Srbija? Pa ne}e biti odu{evljen, ali oni ne vide bolje re{enje. I re{enje po modelu Hongkonga bi opet morala da plati Evropska unija, ne Srbija. Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su zemlja u kojoj se re~ predsednika veoma ceni. Ako je predsednik u Tirani rekao - Bi}ete nezavisni - to je obaveza. Mo`da oko njega postoje ljudi koji smatraju da predsednik nije trebalo to da ka`e, ali on je to rekao. Du{an Batakovi} u knjizi De~ansko pitanje opisuje epizodu s po~etka dvadesetog veka, kada su u De~ane do{li ruski kalu|eri i kada su se u Metohiji stvorile dve stranke, takozvana ruska i srpska stranka. I odjednom ste po selima Metohije mogli da ~ujete pitanje - Jesi li Rus ili Srbin? Samo nekoliko godina je bilo dovoljno da oni ka`u - Mi smo Rusi, i to bez nekog naro~itog pritiska iz Petrograda. Danas je me|u Srbima na Kosovu i Metohiji Vladimir Putin najpopularniji politi~ar. Rusija ima pre svega interese u Ukrajini i ona je to rekla - Ukrajina je na{ spoljnopoliti~ki prioritet. Na drugom mestu Rusija ima interese u centralnoj Aziji i kona~no, ima interese i na Balkanu. Rusija je povukla svoje trupe s Kosova, to se zaboravlja, one koje su onako spektakularno u{le na aerodrom kod Pri{tine u junu 1999. godine. Rusija na Kosovu ima ve}e interese nego {to su mnogi od nas mislili, dakle, zanemarili smo taj faktor, ali ga ne treba ni prenagla{avati. I Rusija se bavi pitanjem raketnog {tita. U tom kontekstu Rusija pregovara direktno s Va{ingtonom i ona }e s Va{ingtonom na}i neko re{enje. Za Srbiju je kratkoro~no povoljno to {to se Rusija konfrontira sa Zapadom, ali srednjoro~no je to za Srbiju nepovoljno. I zato je za nas bitno da se ovo pitanje {to pre re{i da bismo iza{li iz tog {tita velikih si-

16.11.07.

la, i jedne i druge, jer takav polo`aj nikada nije povoljan za male dr`ave. Za{to bi neko smatrao da Rusija ne}e `rtvovati piona zvanog Kosovo, ako }e dobiti konja ili kraljicu na nekom drugom mestu? A da ne pominjem da smo mi, geostrate{ki gledano, okru`eni Evropskom unijom i NATO-om i sve vi{e }emo biti okru`eni, tako da zaista nemamo mnogo prostora za previ{e domi{ljanja.
Mirko \or|evi}

Svetlana Luki}: Bio je ovo Slobodan Markovi}. Pro{le nedelje smo bili na promocijama u Smederevskoj Palanci, ^a~ku i Ivanjici pod snegom. U Ivanjici je govorio i Mirko \or|evi}. Mirko \or|evi}: Evo {ta je o stanju stvari kod nas kazao Predrag Mijailovi} Lune, narodni poslanik Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije - Bezbo`nici ne treba da budu u skup{tini Srbije. Kako }e taj gospodin iz vrha Ko{tuni~ine stranke da utvrdi ko su pobo`ni, a ko su bezbo`nici? Koliko ja poznajem stanje stvari, i me|u onima bez mantija i onima s mantijama ima toliko malo zaista pobo`nih da bi skup{tina ostala na nekolicini ljudi, niko ne bi mogao u nju da u|e. Ja }u vam sada citirati izjavu ra{ko-prizrenskog vladike Artemija od pre desetak dana - Izjave predsednika Srbije i ministara Jeremi}a i [utanovca da Srbija ne}e vojskom braniti Kosovo i Metohiju su prava izdaja. A gospodin Dragan Markovi} Palma rekao je - Ministri treba da se zakunu u crkvu, a ne samo u imovinu. Valjda }e tako lak{e da kradu, {ta li.
U`asno se mnogo la`e. Evo vam jednog primera, a ti~e se Vidovdana i bitke na Kosovu. Davno je nauka utvrdila da car Lazar uop{te nije slavio slavu koja se zove Vidovdan, nego je slavio svetog proroka Amosa, to je jedan jevrejski prorok. Vidovdan uop{te nije hri{}anski praznik i nije se pominjao u na{em crkvenom kalendaru sve do balkanskih ratova. Vidovdan nije bio zapovedni praznik, niti je bio crkveni praznik, a sada su ga digli u status dvostrukog crvenog slova. Za{to? Zato {to su ljudi odlu~ili da fatalno la`u. To je dan vezan za ime jednog paganskog, ratni~kog bo`anstva, koje se zove Beli Vid. Sve to vi znate, nisam ja do{ao u Ivanjicu da vam dr`im predavanje o tome, ali vladika zahumsko-hercegova~ki je doktor nauka i on mirno tvrdi u novinama da je Vidovdan hri{}anski praznik i da je postojao neki sveti Vid koji je stradao na Kosovu. Vladika ima kamilavku na glavi, ali briga njega, smatra da treba da la`e i da su svi du`ni da mu veruju. Pet para on ne

16.11.07.

daje za nekog ^ajkanovi}a, Erdeljanovi}a i za Pravoslavnu enciklopediju koju je objavila na{a crkva, u kojoj doslovce stoji da Vidovdan nema nikakve veze sa srpskom pravoslavnom tradicijom. Nastupilo je vreme u`asne, brutalne la`i. Analizira}u vam lirsku pesmu veoma poznatog srpskog pesnika, koji je bio predsednik Udru`enja knji`evnika Srbije. Pre nekoliko meseci tu pesmu je objavila Politika u svom kulturnom dodatku, a zove se Kosovska monahinja Angelina. Ova pesma ima jednu fusnotu, napomenu koja je sastavni deo pesme, koja glasi - na Kosovu januara 2007. monahinja Angelina se mazala balegom, izmetom, kako bi izbegla zlu sudbinu onih monahinja koje su bile silovane na Kosovu i Metohiji. Ta napomena nas zgra`ava, jer odjednom smo u lirsku pesmu uneli motive skarednog, odvratnog, morbidnog. Junakinju je naru`io sam pesnik i pretvorio ju je u bi}e koje balegom ma`e bo`anski lik koji je Tvorac utisnuo u svakog ~oveka. To je antihri{}anski, antipravoslavni motiv. A u pesmi pi{e - Blagoslovena ti balega bila, bla`ena Angelina. Evo gde smo se srozali, nama je balega postala simbol spasenja.

364

Svetlana Luki}: Svi ste ve} ~uli da su radikali ove nedelje u skup{tini prodavali, a potom poklanjali [e{eljevu knjigu, sto ~etvrtu u njegovim sabranim delima, pod nazivom Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}. To, naravno, prili~i plja~ka{ima le{eva iz Srpske radikalne stranke, koji su svoj ratni i poratni plen tro{ili na kupovinu kafi}a po Zemunu. Vu~i} je, vidim, pravio kolekciju parfema na koje je, ka`e, slab. Problem je opet odsustvo reakcije dr`ave. Javni tu`ilac }uti, a predsednik skup{tine Duli} je novinarima koji su videli radikale kako prodaju knjige preporu~io da ih prijave finansijskoj policiji, jer ne izdaju fiskalne ra~une. Ne{to sli~no je rekla i {efica poslani~kog kluba DS-a, Nada Kolund`ija, gospo|a koja nam se po novinama ispoveda kako je oduvek sanjala da postane modna kreatorka. Demokratska stranka je u ovoj prilici izabrala da podra`ava G17 plus – odbila je da za{titi Nata{u Kandi} i da pominje neprijatne stvari kao {to su zlo~ini, ve} se brine o finansijskoj disciplini u skup{tinskom holu. Kod takvih bi Ajhman na su|enju u Jerusalimu bio oslobo|en, jer je gas za koncentracione logore sigurno nabavljao preko legalnog tendera. U nastavku Pe{~anika slu{ate @eljka Bodro`i}a, koji poku{ava da pravi pristojne novine u Kikindi.

@eljko Bodro`i}: I dalje ima{ novine koje propagiraju ideologiju krvi i tla i osnovni problem nije u njihovoj maloj ceni, nego u tome {to dr`ava }uti na otvoreno raspirivanje mr`nje i sprdnju sa `rtvama rata u tim glasilima. Kada pogleda{ strukturu reklama u tim takozvanim tabloidima, ti vidi{ da se u njima redovno reklamiraju velika javna preduze}a. Reklama za dr`avne lutrije, Loto ili Bingo, stoji pored velikog naslova - @eljko Ivana Duli}-Markovi} je usta{a. I {ta sada da radi Ivana Duli}-Marko- Bodro`i} vi}, kada zna da je direktor dr`avne lutrije iz njene partije? Skupom reklamom na naslovnoj strani on je toga dana finansirao te novine. Ali to {to dr`ava na taj na~in finansira ne{to {to je zlo jeste problem svih nas. Telekom, NIS, svi oni imaju reklame u tabloidima, a mi se ~udimo kako ti mediji opstaju. Dr`ava je suvlasnik tih novina. Tabloidi mogu da ka`u - Mi imamo veliki tira`, pa privla~imo velike kompanije, ali pornografski ~asopisi imaju jo{ ve}i tira`, pa za{to se tamo ne reklamiraju dr`avna javna preduze}a? Svetlana Luki}: Mnoga dr`avna preduze}a nemaju stvarnu potrebu da se reklamiraju, jer su monopolisti. @eljko Bodro`i}: Ta~no. Ne govorim o zabrani tih novina, nego o normalnom pravnom poretku, nekom redu u dr`avi. Po toj logici, lako mo`e{ da zamisli{ neki prousta{ki list u Zagrebu ili nacisti~ki list u Berlinu 1946. godine. On bi sigurno imao dobar tira`. I ako bi ove dana{nje naslove preneli na onda{nje vreme, imali bi naslove - Gering izdao novu knjigu ljubavne poezije, a iznad toga - Ajzenhauer {vercuje cigarete preko Rajne ili - Advokat Hesa: Optu`nica na staklenim nogama, Rusi i Amerikanci spaljivali Jevreje u konc-logorima. I taj slu|eni nema~ki narod bi te 1946. poverovao nekom od tih listova. Zna~i, mi ovde nismo imali ono {to se zove prekid s pro{lim sistemom, ti ljudi su o`iveli i sada ula`u u medije, koji postaju profitabilni zato {to imaju upori{te u publici i podr{ku privatnih kompanija i same dr`ave.
Proslavili smo mali jubilej, dve godine otkako smo dobili odluku Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija da se ukine presuda po tu`bi Dmitra [egrta protiv mene. Ovog prole}a, kada se digla frka zato {to su kikindske sudije izdale re{enje da me uhapse zbog neke nepla}ene kazne, u slu`bi za ljudska prava mi je re~eno da }e to biti brzo

366

ura|eno, samo da pro|e Uskrs. Me|utim, pro{ao je i Uskrs i \ur|evdan i rastanak i sastanak i Velika gospojina i evo do danas - ni{ta. Kako bi dr`ava reagovala da je neko, ne daj bo`e, od ovih koji su kao o{te}eni u Sablji dobio pred Ujedinjenim nacijama istu takvu odluku? Ja mislim da bi to bilo u drugom Dnevniku i da bi, br`e-bolje, Ko{tunica izdao saop{tenje da se tom ~oveku {to pre nadomesti sav pretrpljeni bol. Naravno, ima ljudi koji `ele da pomognu, naro~ito otkada je Demokratska stranka u{la u vlast i dr`i ministarstvo pravde, ali opet se nije odmaklo daleko. Problem je kako legitimnu odluku Ujedinjenih nacija pretvoriti u legalnu. Kada se dr`avni funkcioneri toliko pozivaju na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, mogu i ja da se pozivam na ovu odluku i da ka`em - Hajde ve} jednom da to zavr{imo. Vidim da je Ko{tunica tu glavni, to vide i moja tetka i baba iz Ruskog sela. Na`alost, dr`avni funkcioneri iz Demokratske stranke i dalje daju izjave za medije koji na najgori mogu}i na~in rade protiv osniva~a njihove stranke, ~oveka koga su ubili ljudi iz istih tih krugova. Obeshrabruju}e je kada to vidi{ kao gra|anin. Kolumnisti iz tih medija po~inju da ti popuju isto kao {to su to ~inili oni stra{ni komentatori na RTS-u devedesetih godina. To je isti govor - izdajnici, strani pla}enici, nema izbora dok se ne re{i Kosovo, sada je biti ili ne biti. Njima je dat legitimitet da oni s pravom brane dr`avu takvu kakvom je oni zami{ljaju. Imaju novac i imaju ideologiju koja je opet pobedila. Ba{ za inat takvima, do|e mi da ka`em da hongkon{ki model treba primeniti na Vojvodinu, jer Srbija i Vojvodina su jedan narod - dva sistema. Srbija ho}e taj narodni kapitalizam s doma}inima, a u Vojvodini je ljudima bli`i socijaldemokratski kapitalizam. Pa lepo, neka nam fudbaleri igraju u istoj reprezentaciji, ali pusti Vojvodinu da se ekonomski razvija, jer ovako }emo svi potonuti u blato. Lepo zvu~i - Vojvodina Hongkong. Mi iz Kikindskih i dalje idemo na sudove, poslednji nas je tu`io predsednik op{tine, radikal Branislav Bla`i}. On se naljutio zbog saop{tenja Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su ga po{teno okrpili, to nije sporno, ali su oni samo uzvratili na ono {to je on godinama pri~ao o drugima. ^ovek je devedesetih godina svima govorio da su izdajnici, strani pla}enici, olo{, majmuni, a sada se na{ao uvre|enim zbog tog saop{tenja i tra`i sto hiljada dinara od nas i Lige. Sudija je biv{i SPS-ovac i ve} vidim svoje zbogom. Ja }u se pripremiti, imam njegove izjave u kojima na{e novine naziva usta{kim i vre|a ljude po nacionalnoj osnovi. 1999, kao ministar ekologije je govorio da ako padne

16.11.07.

ijedna bomba, nijedan [iftar, on tako naziva Albance, ne}e ostati na Kosovu. Gori od tebe te tu`i, ~ovek koji nije prezao ni od ~ega. Ali kada njegov advokat napri~a o meni, ubila bi me ro|ena porodica, `ena i deca bi me se odrekli. U sudu, tu`ila{tvu, bankama dr`avnim i stranim, svuda sede Milo{evi}evi ljudi. Ne mogu da dobijem reklamu od njih. Mi list {tampamo latinicom i gotovo, kraj pri~e. Imala je promociju nova banka i ja ka`em Austrijancu - Da je bio po{tovan krivi~ni zakon dr`ave Srbije i da je bilo zakona o lustraciji, od ovih sto ljudi u sali ostali bismo vi, ja, fotograf iz moje redakcije, snimatelj i novinarka s televizije i tri konobara od pet, jer dvojica rade za Udbu, pa bi i oni bili lustrirani. Ba{ ti do|e da vrisne{ kao ovi kolumnisti iz tabloida - Alo bre, smrdovi, dokle vi{e? A najgore je {to ne vidi{ neki brzi izlaz. Svi smo se pomirili s tim da }e to biti spora evolucija, ali pro|e `ivot, bre, dok ti do~eka{ malo vazduha.
@eljko Bodro`i}

Svetlana Luki}: Videla sam Vuka{ina Obradovi}a u Vranju. Kad god se vratim u Beograd imam potrebu da ka`em ljudima - A znate li kako je ljudima u manjim mestima, pod kakvim su oni pritiskom, koliko su oni usamljeni? Kada odlazimo iz Soko Banje ili Ivanjice, ljudi nas gledaju kao da mi odlazimo u slobodu, a oni ostaju u zatvoru. @eljko Bodro`i}: U malim sredinama se jo{ manje osetio dah promene. Oni su se razmileli po strankama DOS-a i onda je postojalo stanje da si ti kao ne{to pobedio 5. oktobra, ali da si postao jo{ ve}i gubitnik zato {to se tvoja ideja pretvorila u potpunu karikaturu. I u malim sredinama ljudi su popla{eni od te vlasti, jer je ostao isti tu`ilac, iste sudije, ista policija, isti direktori dru{tvenih preduze}a. To {to oni pri~aju o pogromu nakon 5. oktobra mogu da pri~aju nekom drugom. Pogrom je bio 1988, ja sam bio klinac kada su skidali autonoma{e, ali tada je bila ~istka i ovo {to je bilo posle 5. oktobra je boza naspram toga. Glavni igra~i su ostali i ispalo je da su oni nagra|eni, a ti si ka`njen. Vuka{in je najbolji primer. Jug Srbije je ipak druga~ija sredina od nekog grada u Vojvodini. Hajde {to su ga ka`njavali na sudu, ali u Vranju mu je i glava bila u torbi. I ti 2007. ka`e{ - Pa stani, dokle, je l’ uop{te ima kraja? To mi i sudije u sudu ka`u - Pa {to si morao ti? Ja ka`em Je l’ vi znate da su to zlikovci, je l’ vi znate kakvi su oni? - Pa znam. Pa kako ne mo`ete nekad da mi presudite po pravdi? Ne, ona sudi po tom

368

i tom ~lanu zakona, a ja treba da se uzdr`im i da vi{e ne pi{em ili da pi{em u basnama. Nisam ja Ezop, ho}u da napi{em onako kako jeste. Ja sam pisao protiv prote, a Vuka{in je u Vranju udario na vladiku. Ja sam za protu naderao i dobio da platim trideset hiljada, a njemu su za vladiku obili redakciju. Ka`em, samo ~ekam tu odluku ministarstva pravde, da mi se ukine presuda i da kona~no, po{to sam se stvarno napla}ao tih kazni, i ja dobijem neki novac. Naplatio se i ovaj sudija \oin~evi}, uzeo je nekoliko miliona dinara. Ja sam kao onaj sre}nik iz vica koji je dobio na lotou, pa ga pitali - [ta }e{ uraditi s parama? - Ka`e - Vrati}u dugove. - Dobro, dugovi, a ostalo? A on ka`e Ostali neka sa~ekaju. U Hagu je unapred poznat pobednik, to je doktor Vojislav [e{elj. Tako se prave vesti na dr`avnoj televiziji i po ovim medijima, da je on ~ovek, eto, jadan, dopao Haga i jo{ je hrabar, oti{ao je sam i tamo ga na pravdi boga osu|uju zbog verbalnog delikta, mo`e{ misliti. Hvata te panika kada pomisli{ koliko }e to biti [e{elja po minutu televizijskog programa, plus radikali koji pre podne koriste parlamentarnu debatu da ponove njegove re~i od sino}. Zna~i, od tog su|enja mo`e samo da te bude strah, umesto da bude obratno, da ono bude lekovito. [ta je on radio samo u Vojvodini, u Hrtkovcima. Po Sremu ima{ crno na belo, ~ovek ode u selo, pro~ita spisak ljudi koji nisu srpske nacionalnosti i te ve~eri ve} kre}u trojke radikala iliti ~etni~kog pokreta, lupaju po prozorima, pucaju ispred tih ku}a. To je bio prvi stepen zastra{ivanja i ko je bio pametan, taj je odmah oti{ao. Ko je verovao da se njemu to ne}e desiti, taj je sutradan ili kroz nedelju dana stradao. Dolazili su kod nas u Kikindu, lepo sednu u vozilo, pa obilaze ma|arska mesta okolo. Dana{nji predsednik op{tine Kikinda je organizovao ljude koji su i{li u Sentu, Adu, Kanji`u. Stanu nasred grada, odvrnu muziku, pucaju. Samo to je dovoljno da ih svaki normalan sud osudi, da se barem objavi osu|uju}a presuda u novinama, uslovna, ne mora da ide u zatvor, ali da se zna da je sud to potvrdio. A on sada iz Haga mirne du{e ponovo radi ono {to je radio devedesetih godina zato {to mu je pripremljen teren. Ne}u da le`em i ustajem s Kosovom, ho}u da le`em i ustajem s osmehom zato {to mi je sre}na porodica i zato {to mi je sre}an kom{iluk i zato {to imam novca da odem na neki koncert u Beograd ili s decom na Zvezdinu utakmicu, ali ne da slu{am ove divljake koji veli~aju ~etnike i kolja~e.

16.11.07.

Svetlana Luki}: Drugi krug izbora za predsednika dr`ave izme|u Tome Nikoli}a i Borisa Tadi}a i odmi~e dan i onda do|e pet sati po podne i treba da donese{ neku odluku. @eljko Bodro`i}: Jao, to stalno slu{am, i u ku}i raspravljamo. Danas sam potpuno ljut @eljko Bodro`i} na sve {to se de{ava i rekao bih - Ne. E sad, tog jutra kada se probudim pitanje je {ta bi u meni prelomilo. Taj deo Srbije koji je mali, kojem ja na neki na~in pripadam, ima tu potrebu da uvek da ne{to od sebe da spre~i zlo. Zna~i, kada je zlo, ti iza|e{ na ulicu, pa kada je bilo bombardovanje, i{ao sam kod mog kom{ije Albanca. Toliko mogu da pomognem da mu stojim ispred ku}e, da mu neko ne naudi. Ovo }e mi biti ba{ velika dilema. Raspravljam u redakciji i u ku}i i kada bih sada sproveo anketu me|u ljudima iz familije, mislim da bi Boris dobio malo glasova, ali ne znam {ta }e se desiti toga dana, ne znam koliko }emo se upla{iti od ovoga zlo~estog ~oveka. Znam ljude, to su mi kasnije priznali, koji su 1997. iza{li da glasaju za Milutinovi}a. Oni to nisu smeli javno da ka`u, ali su se toga dana upla{ili i glasali za Milana Milutinovi}a. Razumem one koji ve} danas imaju jasan, negativan odgovor, ali razumem i one koji }e se toga dana mo`da predomisliti. Mo`e{ li da zamisli{ RTS? Verujem da bi Tijani} ostao, on bi bio dobar direktor i za koaliciju radikala i SPS-a. Mogu da zamislim kakav bi to bio Dnevnik, to bi bilo zlo i naopako. I onda ka`e{ - Ej, hajde bar to da spre~im. Super bi mi bilo da mogu da ka`em - Ne}u, ko ga {i{a, neka pobedi Toma Nikoli}. Na `alost nekih ljudi koji su to ve} re{ili, ja to ne mogu tako decidno da ka`em. Svetlana Luki}: ^u}ete {ta su na promociji u Smederevskoj Palanci i ^a~ku rekli @arko Kora} i Petar Lukovi}. @arko Kora}: Nije bitan gospodin Laj~ak, bitan je na~in na koji se ovde razume Dejtonski sporazum. Najcelovitije podatke o `rtvama rata u Bosni ima jedan centar u Sarajevu, koji vodi gospodin Mirsad Toka~a. Po tim podacima u Bosni i Hercegovini je poginulo oko sto hiljada ljudi. Poginulih Bo{njaka je ne{to vi{e od sedamdeset hiljada, poginulih Srba je vi{e od dvadeset hiljada i Hrvata je osam hiljada. On ima sva imena, ko je poginuo u uniformi, ko je poginuo kao civil, gde je poginuo.

370

To su u`asavaju}i brojevi. Dejtonski sporazum se mo`e shvatiti kao sporazum koji je zaustavio jedan rat i koji daje {ansu Bosni i Hercegovini da postane dr`ava u kojoj }e ljudi `iveti bez rata, slobodno, u kojoj }e mo}i da putuju gde ho}e i da `ive i rade gde ho}e. Dejtonski sporazum se mo`e shvatiti i kao privremeni sporazum kojim je samo zaustavljen rat, ali nije dovr{eno ono {to je taj rat zapo~eo, a to je da se Bosna i Hercegovina pocepa na tri nacionalna dela. Ko{tunica i njegov politi~ki krug tako shvataju Dejtonski sporazum, kao sporazum koji nije fer prema srpskom narodu. U Beogradu je po~ela kampanja zastra{uju}ih razmera, koja je prvi put jasno pokazala da veliki broj ljudi bliskih Ko{tunici Dejtonski sporazum vidi kao provizorij koji je spre~io da se srpski narod u Bosni i Hercegovini izjasni za priklju~enje matici Srbiji. Mi smo uo~i odluke o statusu Kosova i ba{ sada je napravljena analogija Kosova s Republikom Srpskom. Postavlja se pitanje za{to se jednom narodu dozvoljava da ima prava na samoopredeljenje, a drugom narodu u Bosni i Hercegovini se uskra}uje to pravo. Pitanje je naizgled logi~no, ali da li to zna~i da Hrvati u Sremu tako|e imaju pravo na samoopredeljenje i pripajanje Hrvatskoj i da li Ma|ari u Vojvodini imaju pravo da se pripoje Ma|arskoj? Dakle, otvara se ogromno pitanje koje smo imali na po~etku ratova na prostoru biv{e Jugoslavije - ko ima pravo da se kome pripoji. Ne znam da li }e u Srbiji biti izbora i kada }e oni biti. Doneta je ~uvena klauzula koja vas podse}a na {alu iz op{tenarodne odbrane – ve`ba pod nazivom - Ni{ta nas ne sme iznenaditi - nije odr`ana, jer je pala ki{a. Zna~i, ni{ta nas ne sme iznenaditi, sem da Kosovo postane nezavisno. Mi smo do{li u zaista neverovatnu situaciju za zemlju koja za sebe tvrdi da je demokratska i pluralisti~ka - kod nas se raspravlja o tome kada }e se odr`ati izbori, iako to odre|uju ustav i ustavni zakon. Da li vi znate neku zemlju u kojoj se vodi ovakva rasprava? To je stvarno neverovatno. Na{a javnost je potpuno otupela i sve to prima kao ne{to gotovo normalno, a mi smo na korak od bezakonja. Ko{tunica od ovog trenutka ulazi u istoriju kao ~ovek koji je suspendovao ustav i zakone. U tome, na`alost, u~estvuje i Tadi}.

16.11.07.

Petar Lukovi}: Evo, @arko nam je pri~ao o izborima. Zamislite tu prostu stvar - kada }e biti izbori u ovoj zemlji, da li postoji prostija stvar? Ja ne tra`im ~ak ni dan, ka`ite mi mesec, hajde, digao sam ruke, ka`ite mi godi-

{nje doba - nema ni godi{njeg doba. A {ta }e nam izbori u ovakvoj situaciji? Ali mi smo ve~ito u ovakvoj situaciji. Kada smo bili u onakvoj? - Nikad, uvek smo bili u ovakvoj situaciji. Uvek je najte`i trenutak i ko da misli o izborima ba{ u ovom trenutku? Nikad nismo imali neki normalan trenutak, stalno je ba{ najte`i trenutak. I tako celog mog `ivota. Dobro, ipak mi njega znamo, ipak je Tadi}... - Mr{, glasam ili za normalnog ili ne}u da glasam uop{te. - Pa do}i }e ti ovi. - Neka do|u, sve smo pre`iveli, ne mo`e gore da bude. Ne}u vi{e da izigravam majku Terezu i poma`em mojim glasovima ludacima. Kada budu izbori, telefon odmah isklju~ujem, ne dolazi u obzir da me nagovaraju - Smrt ili droga ili Nikoli}. I smrt i droga, ali pustite me vi{e. Cela ideja te politike je - Pa oni su odvratni, glasajte za mene. Pa, je l’ ima{ ti ne{to da ponudi{, sem toga? Je l’ mo`emo da ponudimo ne{to drugo sem da je neko kreten i odvratan? Okej, to znamo, ali da vidim tebe, kakav si ti. Ne, ne, ne, taman posla, nisam bitan ja, samo je va`no da Toma ne do|e. E, pa vi{e ne mo`e.

Milutin Petrovi}

Svetlana Luki}: Slu{ate reditelja Milutina Petrovi}a, uz povremene smetnje u vidu Pere Lukovi}a. Milutin Petrovi}: Ne, ovde se stvara atmosfera - Kome majku, kome majku? Nemoj majku da mi pominje{. [ta je njima u glavi, kakva je njihova psihologija? Kad god se presli{avam da li sam pogre{an ili nisam, imam tu kontrolnu sliku da je patriotizam isto {to i odnos prema majci. Ako ti neko zakuca na vrata, otvori{ i pojavi se tvoja mama i ka`e - Juri me policija, brzo me sakrivaj, ti }e{, naravno, da sakrije{ majku od policije. Kada je pita{ - [to te juri policija? - ako ti ka`e - Ubila sam ~oveka, ali me sakrivaj i dalje - ti }e{ i dalje da sakriva{ svoju majku. Re}i }e{ Uf, uf, ali to je ipak moja majka. Mo`e{ ne{to malo falsifikovati, gledati kroz prste, ali postoji neka granica kada svojoj majci mora{ da ka`e{ neke stvari. Na primer, ako ti tre}i put zakuca na vrata i ka`e Ubila sam ~oveka, juri me policija - onda mora{ da ka`e{ - Pobogu, majko, prestani da ubija{ ljude, {ta se s tobom de{ava? Volim tu metaforu s mamom i narodom i zato {to su razni poreme}aji li~nosti vezani za odnos prema mami.
Entoni Perkins u Psihu mnogo voli svoju mamu, pa zbog toga ubija druge ljude. Oni ljudi koji ka`u - ^ekaj, sada }u da zovem policiju da

372

je prijavim, jer ipak ne mogu da idem protiv zakona - oni tako|e vole svoju mamu i njima je te{ko kada to rade. E sad, unutar tog kompleksa slika o na~inu na koji mo`e{ voleti svoju mamu, postoji jedna podvrsta, to su oni koji ka`u - Kome majku? Nemoj majku da mi pominje{. Mislim da lagano cela Srbija ulazi u tu kategoriju, zajedno s novim korpusom DS-a, Tadi}evog DS-a. To je prosto ta situacija, samo ho}u da razgovaram o tvojoj mami, a ti ve} ima{ stav - Nemoj, bre, ti moju majku, nemoj, bre, moju majku da pominje{. Tako se pona{aju ljudi koji su pod stresom, u velikim porodi~nim problemima, koji su ~lanovi sekte, koji su opsesivno zaljubljeni. Tako otprilike po~inje da izgleda narod u kojem smo. Ne mo`e vi{e da se razgovara o bilo ~emu, jer ~im neko postavi bilo kakvo pitanje ka`u - ^ekaj, ~ekaj, je li ovaj iz prve ili druge Srbije? A ti si iz druge Srbije, ma komunisto jedan, ma {ta ti meni, ti }e{ meni Kosovo da otu|uje{. To je postalo kao porodi~na sva|a iz devedesetih, u kojoj je otac za Slobu, a sin za Vuka Dra{kovi}a. Meni je tim gore {to su to ljudi koje li~no poznajem, ljudi meni generacijski bliski ili mla|i od mene, imali smo iste svetonazore, tako da sam potpuno zbunjen. Mnogo mi je lak{e bilo za vreme Slobe, kada su to bili neki drugi ljudi. Ne znam bolju sliku od one s ljudima u sektama. Nekoliko puta sam video ljude koji su sreli Hara Kri{nu i u{li u tu stvar. Oni imaju to ~udno ludilo u o~ima, kojem ne mo`e{ da pri|e{. Zaista vi{e nemam nikakvu `elju ni motiv da analiziram i obja{njavam stvari. Va{e emisije su do pre godinu dana bile emisije u kojima neki ljudi analiziraju i obja{njavaju, pa ka`u - ^ekajte, pa, pre nedelju dana je Ko{tunica rekao to i to. Sada u va{im emisijama ljudi prelaze na emotivne tripove, govore vam svoje emocije i ja ih razumem, jer ni sam vi{e ne znam {ta da pri~am. Gledam na televiziji Veljka Kadijevi}a i neku `enu koja s njim razgovara i mogao bih vrlo lako da se prebacim u sintaksu Pere Lukovi}a i da ka`em {ta mislim o Veljku Kadijevi}u. Ali da bi se objasnila ta scena, mora{ da objasni{ i fal{ one `ene preko puta njega, a njen fal{ je toliko o~igledan i glup da mi je mu~no da sada potro{im pet {lajfni teksta da bih objasnio to ludilo, koje opet ne}e dopreti ni do koga, jer }e ljudi unapred re}i - On je iz druge Srbije, on ima ne{to protiv Ko{tunice i on je dobio drogu od ^ekua. Po~eo je stra{ni emotivni porodi~ni rat izme|u istih ljudi, u kojem mi na njih gledamo kao na pomahnitale ljude koji su odlepili i vi{e im ne mo`e{ pri}i racionalno, a i oni isto tako gledaju na nas. Pla{io sam se da }ete tra`iti da razgovaramo o ovim ljudima s bilborda i hteo sam da vas molim da o tome ne pri~amo, jer me je sramota da pri~am o tome.

16.11.07.

Petar Lukovi}: Kampanja se zove Nije svejedno i danas je Politika na naslovnoj strani objavila ogroman tekst, u kojem se navodi tih dvadeset {est poznatih li~nosti koje su svojim delom, `ivotom i radom priznate ne samo kod nas, nego i u svetu. Snimljena je serija istih spotova, samo su li~nosti druge. Radi se o tome da vas oni ubede da je Kosovo deo Srbije i onda ka`e - Kad nekog tuku, ja ne okre}em glavu. Onda se javi drugi i ka`e - Milutin Kad neko pati, ja ne }utim, a onda tre}i ka`e - Kad neko pla~e, ja ne za- Petrovi} tvaram o~i. A onda se svi pojave zajedno i svi uglas, unisono ka`u - Svi zajedno, Kosovo je Srbija. I onda na kraju ka`e - Poka`imo odgovornost i solidarnost. I to je kampanja koja }e do 10. decembra da se ubrzava i kad god uklju~ite televizor, najebali ste. 9. decembra }u povodom pesme Volimo te, otad`bino na{a re}i - Vrati se, sve ti je opro{teno. Milutin Petrovi}: Srbija je ponovo u{la u biblijski stadijum - svako se ose}a kao pravednik. Ne volim film Mela Gibsona Muke Hristove. Ne svi|a mi se kako je prikazao negativce, kao u lo{im filmovima o Drugom svetskom ratu, u kojima su Nemci zli, dekadentni, ru`ni ljudi koji zbog toga rade neke u`asne stvari. Gibson je celu rulju koja je protiv Hrista prikazao kao ru`ne, zle ljude. A oni su bili mi. Pilat ih tri puta pita - Pa ~ekajte, koga ho}ete, Barabu koji je ubio nekoliko ljudi ili ovog ~oveka koji je nevin i koji ni{ta nije uradio? Oni su tri puta urlali da ho}e da spasu Barabu, a ovoga da razapnu. Nisu oni bili zli i ru`ni, to je pri~a o nama, to smo bili mi, vo|e, kolumnisti, savetnici, predsednici, prvosve{tenici i Sinod, svi su oni bili tu. I nisu to radili jer ih je opseo demon, nego su imali ljudsku pri~u iza toga. Oni su zaista verovali da time brane svoj narod, da se ovaj uzdigao iznad svetih knjiga, da ne sme da govori da je bo`ji sin. A taj Baraba je bukvalno slika tih Legija, Radovana Karad`i}a, on pripada paravojnoj jedinici koja se borila protiv rimske globalizacije sveta. I da si sve te ljude posle intervjuisao, svaki od onih koji je vikao i tra`io da raspnu Hrista bi ti rekao - Ali ja sam to radio iz najboljih namera, zato {to mislim da je moj narod ugro`en i da nije u redu da ovde zavladaju Koka-kola i Mek Donalds. Sem toga, ovaj ~ovek mi je bio sumnjiv. Ako je on bo`ji sin, za{to je dozvolio da ga uhvate? A da li vi mirno spavate? Ja svakako mirno spavam. Svi su oni mirno spavali, svi su na{li opravdanje za to {to su tra`ili da se spase Baraba.
To mi je sad omiljeno pitanje problemati~nim ljudima - Da li mirno spavate. Svi mirno spavaju i vi{e ne znam {ta zna~i metafora mirnog

374

spavanja. Ako svi mirno spavaju, ona postaje besmislena. Kapiram da jedino monah u isposnici ne spava mirno, dok Veljko Kadijevi} spava mirno. Mislim da nas mirno spavanje nikuda ne}e odvesti. Sli~na biblijskoj pri~i s Barabom i Pilatom, Olijem Renom ili kako bi se taj ve} zvao, jeste i pri~a o tome da smo mi defetisti. ^itao sam neki blog, u kojem se podrazumeva da mi, Pe{~anik, glasilo druge Srbije, {irimo defetizam. Mi smo kao defetisti. Ljudi misle da je Nade`din slogan Ako vam je dobro, onda ni{ta - defetizam. Ljudi misle da je to bedak. - Kakav vam je to slogan, ako mi je dobro, onda to ne valja? Oni proma{uju temu i ne znaju koliko je Nade`da osoba vesele naravi i najdivnije bi}e koje postoji na planeti Zemlji. Ali nas predstavljaju kao izdajice, kukavice, defetiste, strane pla}enike, to je stvarno nepravi~na stvar, stvarno to nismo. U pro{loj emisiji sam slu{ao tekst Sretena Ugri~i}a o preziru i rodoljublju i to je to. Hrabra je Nata{a Kandi}, sitna `enica, ona predstavlja ideju hrabrosti, a ideju kukavi~luka predstavljaju oni momci u maskirnim odelima koji ubijaju de~ake u {umi. I mu}ak ose}anje, mu}ak atmosferu koja je oko nas prave ljudi koji su gnjide. Nije hrabrost kada radi{ i misli{ ono {to na~elno glavni mediji u zemlji govore izme|u redova da se misli u vladi i upravnim odborima. Sada opet dolazimo do bilborda o kojima ne bih da pri~am.

16.11.07.

Petar Lukovi}: Tu je glumac Sergej Trifunovi}, onako ozbiljan, ljut. Ljudi, iskopali su Mikija Jevremovi}a. Naravno, kako mo`e ovakva akcija da pro|e bez Nemanje Kusturice? Tu je @ika Jeli} iz YU grupe, tu sam se sru{io, @ika Jeli}, nevi|eno. Naravno, Dule Savi} i supruga mu Marina Rajevi}-Savi}, onda se od svih ljudi pojavljuje Sla|ana Milo{evi}, `ena potpuni fijuk, pre dve godine je pri~ala da je u Pekingu imala koncert pred milion ljudi. Bata @ivojinovi}, koji izgleda kao da }e umreti istog trenutka, direktan prenos smrti u reklami. Dragan Bjelogrli} zvani Vrati}e se rode, Ljiljana Smajlovi} o kojoj ne smem da pri~am, Ceca Luki} mi je zabranila, Nenad Jezdi}, onaj {to reklamira Lav pivo - Kume, Lav pivo, Vanja Buli}, jebote, da li mo`e da pro|e ne{to bez Vanje Buli}a? Na konferenciji za {tampu ka`e Vanja Buli} - Ovo je na{ dug srpstvu, jer u vreme komunizma nismo smeli da slavimo slavu i da pevamo na{e pesme. Vanja Buli}, disident! Naravno, kako bi ovo pro{lo bez Bore \or|evi}a? Nikako. Merima Njegomir, on-

da onaj heroj splavova Marko Bulat i \or|e David, hevi metal, jebote. I glumac Dragan Jovanovi}, ~ija izjava je nesmotreno promakla Politici, jer on ka`e - Ideja ove kampanje je u tome da poka`emo svima da je Kosovo neotu|ivi deo Srbije i da nikada, nikada ne}e biti albansko i da }e zauvek biti srpsko. Tu smo se razumeli, ali onda Draganu Jovanovi}u izleti spontano - Mislim da svako treba da pomogne da ne damo Kosovo tako lako. Dakle, mi }emo ga dati, to ka`e Jovanovi}, ali ne}emo ga dati ba{ tako lako, nego }emo da imamo ovu malo akciju.

Milutin Petrovi}

Milutin Petrovi}: Ja nas ne do`ivljavam kao ljude koji su u akciji osvajanja terena, nego kao ljude u situaciji opsade Alamoa. Mi znamo da }e da nas pobiju, ali prosto }emo hrabro `iveti do kraja i uvek }emo pevati na{e pesme. [to se mene ti~e, to je gotovo, ali me te{i {to znam da smo mi pravednici i da se, kako je rekao D`im Morison, niko odavde ne}e izvu}i `iv. Tako da, d`abe im, mogu da brendiraju Srbiju koliko god ho}e, opet }emo svi pomreti, a mi }emo pomreti pevaju}i. Hteo sam da vas zamolim da na svoj sajt postavite link koji mi je dala moja drugarica Lana. To je link na kojem mogu da se skinu emisije koje Bob Dilan vodi na nekom radiju. Pre godinu i po dana je Bob Dilan po~eo da pravi emisije na nekom internet radiju, koji mi ne mo`emo da slu{amo jer moramo da uplatimo 7,98 dolara, a nemamo na~ina da iz ove zemljice to uradimo, i pored toga {to u Beogradu imamo vi{e banaka nego pekara. Tu Bob Dilan jednom nedeljno ima jednosatnu emisiju u kojoj je on di-d`ej, pu{ta muziku po svom izboru, a izme|u toga pri~a. I Lana je prona{la link na kojem mo`e da se skine MP3 tog materijala i ovih dana samo to radim - skidam s interneta i po ceo dan slu{am radio-emisije koje vodi Bob Dilan. Ima neverovatan glas. Svaka emisija ima jednu temu, na primer majka, Teksas, `enska imena, instrumenti, kafa. Tu su i one njegove sumanute re~enice - Slu{ali smo stvar osniva~a Blue Grassa, ali ono na {ta bih sada skrenuo pa`nju je njegov ujak, koji je bio jedan od najve}ih svira~a - nekog instrumenta za koji nikad nisam ~uo. Pu{ta muziku u rasponu od bizara iz Luizijane, snimak iz 1921. do Bisti bojsa. I onda ~ita i-mejl i ka`e - D`on iz Oklahome mi ka`e: Stalno pu{tate stare stvari, imate li ne{to protiv novih pesama? - a ja moram da mu ka`em: D`one, starih stvari ima mnogo vi{e nego novih stvari. Onda citira Konfu~ija, pa ka`e - Konfu~ije je bio mnogo pametan momak. Tako da, molim vas, postavite taj linki} i ko god ima internet mo`e to da skine, da mu se jesen i zima u Srbiji pretvore u ne{to lepo i pametno.

376

Hit mi je misao moga druga Bambija, s kojim sam ovih dana bio na festivalu u Be~u. Gledali smo izlo`bu Od Monea do Pikasa, onda s na{im diplomatama bili u kafi}u Kod Mileta na }evapima, a onda smo se vratili u zemlju Srbijicu. I onda je Bambi formulisao moju hit misao - Dakle, nije komunizam, izgleda nije ni Tito, nije ni Sloba, izgleda da ne{to ozbiljnije nije u redu. Mi smo izgleda laskali sebi. Ja sam bio tabula raza za politiku. Moja infiltracija u ideologiju se odvijala preko Lile Radonji} na Studiju B, gosti su Mihiz, Mi}a Popovi} i Matija Be}kovi} i ja sam ih slu{ao i shvatio - Aha, mi smo imali kralja, aha, ono {to smo u~ili nije istina, pa da, ud`benike pi{u ovi koji su na vlasti. I tako, mislio sam da je ceo problem u geopolitici, 1945. Rusi u{li, uveli komunizam, oterali ~etnike, do{ao Tito koji je bio kominternovski ~ovek i sad samo treba ~ekati da se to zavr{i. Au, kao, nije to. Aha, ali Sloba, zli Sloba, do{ao Sloba, on nas je zeznuo. U, nije ni Sloba, sad su na vlasti moji drugovi i gore je nego {to je ikada bilo. Uf, ne{to ozbiljno s nama nije u redu. Dvadeset godina svog `ivota bio sam antikomunista, a onda mi je tri-~etiri godine kapitalizma bilo sasvim dovoljno da shvatim za{to je moj deda bio komunista. Potpuno mi je jasno {ta zna~i biti antikapitalista. Za ovih nekoliko godina `ivota u kapitalizmu sam na svojoj ko`i i ko`i svoje porodice osetio sva zla kapitalizma i svu monstruoznost tog sistema, a vrlo malo dobrog, kojeg neosporno mora biti da ima. Onaj ko je zlovoljan i ko ho}e da manipuli{e nema nikakav problem u zemlji Srbiji. On }e uvek na}i deset, petnaest, sto pedeset, hiljadu dvesta najstra{nijih gnjida. Ho}e{ gnjide iz gra|anskog sektora, ho}e{ gnjide akademike, gnjide doktore nauka, gnjide iz prirodnih nauka, ho}e{ one gnjide koje su simpati~ne u Utisku nedelje, biraj, uvek }e{ imati korpus gnjida. Ako vidim da \eli} misli da je Kosovo srce Srbije i da ga ne treba dati, ja mislim da na slede}im izborima glasam za Tomu Nikoli}a. Za{to da ne? Malo bi-bapa, kao sad ja malo glasam za Tomu Nikoli}a, za{to to ne bih mogao? Nekako je sve toliko besmisleno, sve je sumanuto. Je li zezanje, je l’ se igramo advertajzinga, pa trostruki obrti, kako }emo da se postavimo, pa kao - Aha, sad je demokratija, pa }u ja na demokratski na~in vama kroz upravni odbor to da uradim, a vi ako ste demokrate, onda tra`imo da obe strane ka`u svoje. Ako }emo tako da se igramo, prijatelju, nema problema, evo ja glasam za Tomu Nikoli}a. Ho}ete da ne pri~amo o Hrtkovcima? Pa hajde da glasamo za Tomu Nikoli}a, pa da vidimo {ta }e da bude. [to bih se ja sad u tom ludilu koje oni prave hvatao za logiku i glasao za Borisa

16.11.07.

Tadi}a? Pa ne, prijatelju, hajde ti meni malo vi{e logike daj, hajde, ti se malo osloni na logiku. Dakle, formulacija glasi - Mi smo se dogovorili, izbori }e biti raspisani, sem ukoliko ne bude ugro`en teritorijalni integritet Srbije. Pre godinu dana bi na takvu vest ceo Pe{~anik bio posve}en tome da se u sitna crevca fino analizira ta stvar. Sada je glupo da analizira{, jer se radi o tome da su oni idioti. Ne}u vi{e da analiziram {ta je Tadi} rekao Ko{tunici. I ko }e da utvrdi da li je ugro`en teritorijalni integritet Srbije, sinod, akademija nauka, forum za brendiranje Srbije? A drugo, u ovom trenutku trideset hiljada stranih vojnika je na Kosovu. Da li je sada ugro`en teritorijalni integritet zemlje Srbije? Ako jeste i zbog toga ne raspisujemo izbore, za{to smo ih raspisali pro{le godine, kada je tako|e bio podjednako ugro`en? Kada bi na{i vojnici probali da odu na Kosovo, bili bi ubijeni. Da li je to dovoljan stepen ugro`enosti teritorijalnog integriteta? O bo`e, koliko je sve to glupo. Ali kao, nije Tadi} glup, nije, nije Tadi} glup, super je on, a i plemenit je. Najstra{nije je kada zna{ da ljudi koji su preko puta tebe isto tako ne vole tebe, misle da si ti lud. Oni su potpuno sigurni da si ti lud i pri tome su za~arani i ti nikako ne mo`e{ da do|e{ do njih i da im bilo {ta ka`e{. To je ba{ uznemiruju}e. Prosto ne zna{ {ta da im radi{. Nisu oni neki bezvezni ljudi, a ti super~ovek, nego smo i mi tro{ni, i mi otpadamo i me|u nama su ljudi koji izdaju i nikada ne zna{ {ta }e sutra i tebi da se desi. I zato mi se nije dopao taj film Mela Gibsona, naivan je i glup. Biblijske pri~e su velike zbog toga {to su, gledane iz bilo ~ijeg ugla, stra{no dobro ispri~ane. Nije Juda bio neka zlica kao – Sada }u da izdam svog brata, nego je on stra{no logi~no razmi{ljao. On je razmi{ljao na na~in na koji sada razmi{lja neki ~ovek, pa kada ga za deset godina budemo intervjuisali, on }e nam re}i da mirno spava, jer on je samo poku{avao da ipak Kosovo ne damo tako lako, to niko ne bi dao. Uostalom, ja uvek poma`em ljudima kada su u nevolji, je li tako? Tako }e da ka`u svi ovi s bilborda. Kada Kosovo bude bilo nezavisno, ustanovi}e se da Zemlja nije ravna plo~a, nego da je okrugla. Mi smo ljudi koji obja{njavaju da je Zemlja okrugla. Na{ polo`aj je zaista pateti~an. Najgori su mi ovi s bilborda, zato ne}u da pri~am o bilbordima, zato {to na njima prepoznajem ljude koji su tu dobronamerno, a prepoznajem ljude koji su ra~und`ije i ta~no znam {ta }e se desiti. Kada se sve bude zavr{ilo, ovi dobronamerni }e da se izbeda~e, njima }e biti bezvezno u `ivotu, a ove ra~und`ije koje sam video ve} pedeset puta na raznim takvim mestima, }e re}i - Mene su zamolili, ja sam rekao - [to da ne, uvek treba pomaga-

Milutin Petrovi}

16.11.07.

ti ljudima. To je u krajnjoj liniji humana akcija, meni je bilo jasno da Kosovo odlazi. I tako, svako od njih }e uvek imati opravdanje i tu se vra}amo na pri~u da li je li~ni integritet ne{to {to treba po{tovati ili ne.

378

Svetlana Luki}: Bili su ovo Bob Dilan i Milutin Petrovi}, Milutin koji ne mo`e da preboli to {to su njegovi doju~era{nji poznanici i prijatelji postali vlast i potpuno poludeli. Ima mnogo ljudi koje smo nekada znali, koji se sada pona{aju kao da je nad njima sproveden neki genetski in`enjering. Postali su neko drugi i najiritantnije je {to tvrde da je to prvi uslov da pre`ivimo, to dakle, da postanemo neko drugi, da se unizimo, da se samosakatimo iz dana u dan. Bio je ovo Pe{~anik, do vi|enja do idu}eg petka.

23. 11. 2007.

VE^NA SRBIJA
Kvazipatriotske diktature u malim zemljama umeju da . budu veoma gadne... Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u . Bujanovac, mene ne}e sigurno... Ono {to me instinktivno svrstava na stranu ^ede Jovanovi}a jeste spisak njegovih neprijatelja...

Mirko \or|evi}, publicista, Aleksandar i Slobodan, Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, iz Centra za prava deteta, Milena Jerotijevi}, psiholog, Valentina Zavi{i}, iz organizacije Veliki-i mali iz Pan~eva, Teofil Pan~i}, novinar

Svetlana Luki}: Ove nedelje je odra|ena pretposlednja runda takozvanih pregovora o Kosovu. Ko{tunica je zborio iste fraze o tome kako nikad, ni u snu ni na javi, ni pod elektro{okovima ne}emo priznati taj akt nasilja koji se sprema i uporedio ga s nacisti~kim prekrajanjem granica ili ve} tako ne{to. Kada smo ve} kod Ko{tuni~inih fraza i kod nacista, Hana Arent je pi{u}i o su|enju Ajhmanu bila zapanjena koliko je taj ~ovek bio ogrezao u kli{eima i frazama. ^ak i kada se na{ao licem u lice sa smr}u, prona{ao je kli{e iz pogrebnih govora. Pod ve{alima je bio toliko ushi}en mantrama koje je izgovarao da je zaboravio da se radi o njegovom pogubljenju. I Ajhman je sebe do`ivljavao kao `rtvu koja ispa{ta zbog drugih i od suda je tra`io saose}anje za nevolju koja ga je sna{la.
A {ta je pred pretposlednji ~in drame zvane re{enje statusa Kosova rekao Havijer Solana? Da neuspeh pregovora ne zna~i smak sveta i da `ivot ide dalje, {to je za nas smrtna uvreda, i da oni, Evropljani, tragaju za zajedni~kim stavom Evropske unije. Evropljani se sada pre svega brinu o tome kako da pridobiju jo{ pet-{est svojih ~lanica kojima se ne svi|a ideja o nezavisnosti Kosova. Evropska unija je vrlo osetljiva na nejedinstvo u svojim redovima. Dosta im je toga da im se svi rugaju zato {to su tako komplikovana i troma ma{inerija. Henri Kisind`er im se podsmevao zbog nejedinstva i neefikasnosti i pitao - Ako ho}u da pozovem Evropu, koji pozivni broj treba da okrenem? Dok predsednik vlade bludi u svojoj beskrajnoj usamljenosti, koja li~i na usamljenost bogova koji tragaju beskrajem i ne nalaze nikoga s kim bi mogli da razmene misli, dotle se Evropljani prera~unavaju koliko }e da ih ko{ta odr`avanje Kosova i koliko-toliko mirna i stabilna situacija u tom podru~ju. Nedavno je neko od zapadnoevropskih stru~njaka za Balkan rekao - Lako je srpskim politi~arima da govore o Kosovu kao o srpskom Jerusalimu, kada srpski bud`et ne snosi tro{kove stabilnosti na Kosovu. U me|uvremenu su Srbi u pet op{tina u kojima su ve}ina, zbog bojkota izbora na Kosovu izgubili lokalnu vlast i moraju da je predaju Albancima, kojih u tim op{tinama prakti~no i nema. Du{an Prorokovi}, kome je u podeli poslova i velikih plata palo u deo da glumi sekretara sekretarijata za Kosovo, ima odli~nu ideju da se te op{tine pripoje Srbiji. A Evropljani, opet, razmi{ljaju o tome kako da pomire dve nepomirljive stvari, da se po{tuje izborna volja gra|ana Kosova, a izbegnu scene koje je lako zamisliti na stepe-

16.11.07.

ni{tu op{tina Leposavi}, [trpci, Novo Brdo, ako neki Albanac poku{a da u|e u kancelariju predsednika op{tine. Prorokovi} i mnogi kvalitetni Srbi nemaju problem da sra~unato glume budale samo ako im to obezbe|uje sekretaricu, {ofera, koju hiljadu evra i gostovanje na televiziji Ko{ava. Moj omiljeni stru~njak za kosmos, Hoking, omiljen jer jedino njega razumem, ka`e da fizi~ki zakoni spre~avaju putovanje u pro{lost, odnosno da je majka priroda stvorila neku vrstu za{titne tehnologije za to. Samo jo{ da ovde prorade ti fizi~ki zakoni i onda smo, bra}o i sestre, na putu za Eldorado. U me|uvremenu }e pasti jo{ koja glava. Za sada svi upiru prstom u ^edomira Jovanovi}a. Ta~nije, ju~e i prekju~e smo prisustvovali onome {to muslimani rade na kraju had`iluka, kolektivnom kamenovanju |avola. Na podno{enje krivi~nih prijava LDP-a protiv Ko{tunice, Mi{kovi}a i nekoliko ministara koji su omogu}ili nelegalno poslovanje vlasniku Delte, \eli} je ve} najavio da }e tu`iti ^edomira Jovanovi}a. Niko drugi do Mla|an Dinki} ga je nazvao sramotom za srpsku politiku, ministar Milosavljevi} mentalnim bolesnikom, a Andreja Mladenovi} je rekao za Jovanovi}a da je moralna nakaza i narkoman. Ima mnogo razloga zbog kojih je nastala ova nova faza satanizovanja ^edomira Jovanovi}a. Nave{}u samo jedan, koji nije prvi ni najva`niji. Ova politi~ka kasta, klika koja vlada zemljom je toliko uzajamno povezana da svako svakoga mo`e da uceni i po{alje na nekoliko godina ili decenija na robiju. Kao da su se zavetovali na }utanje i stvorili neku vrstu pakta o nenapadanju. Jeste li primetili koliko se sada re|e uzajamno vre|aju i optu`uju? Kada je Dinki} ovoliko morao da }uti dok ne zalaje? Koliko je te{ko Velimiru Ili}u da trpi, a da nikoga ne {utne? Koliko je \eli}u i Dinki}u te{ko da se ne sva|aju? Ta suspregnuta agresivnost politi~kog polusveta, koji je navikao da mo} demonstrira na najbrutalniji na~in, morala je da na|e nekoga koga mo`e da udara, a da to nikoga od kolega lopova i mo}nika ne ugrozi. Jovanovi} je ovde kao dete u nasilnoj porodici, gde odrasli i jaki ne smeju da se pobiju, pa se obru{avaju na dete. I kad smo kod dece, vlada je odlu~ila da ne}e smanjivati PDV na hranu i opremu za bebe, jer, kako ka`u u obrazlo`enju - ranije olak{ice nisu uticale na rast nataliteta i oni nisu ludi da sebi otkidaju od usta, a da se Srp~ad i dalje ne ra|aju. Ne znam koliko bi novoro|ene Srp~adi

384

bilo dovoljno da oni odlu~e da smanje PDV. I patrijarh Pavle je apelovao da se to u~ini, ali ko ga {i{a, sada je bolestan i niko ga ne slu{a. Povodom patrijarhove bolesti pozvao nas je Mirko \or|evi}.

Mirko \or|evi}: Ve} dve nedelje iz crkve nema nikakvoga biltena o stanju zdravlja Mirko starog patrijarha, {to bi bilo sasvim normalno, nego ~itamo razne ve- \or|evi} sti koje izazivaju zabune. Patrijarh ima devedeset tri godine i skoro sedamnaest godina je prvi ~ovek crkve. On je institucija koja ne pripada Sinodu, ni partijskim mo}nicima, ni akademicima, ve} pripada narodu srpskom. I dok je patrijarh bio zdrav, njime je manipulisano. Pred sam Dejton on je Milo{evi}u potpisao akt u kojem se u ime svih Srba zala`e za mir, ali mu je taj potpis oduzet i on je bio poni`en. Patrijarh je 24. marta 2005. godine svojom rukom potpisao s kosovskim ministrom kulture memorandum o razumevanju u kojem stoji - obnoviti i za{tititi sve srpske crkve i svetinje, a garant za to su me|unarodne institucije. Dva dana iza toga usledilo je iz patrijar{ije saop{tenje u kojem se ka`e - Patrijarhov potpis i ovaj sporazum se smatraju neva`e}im. Patrijarh to svakako nije zaslu`io, a i najnovije manipulacije njegovom bole{}u zabrinjavaju. To {to ga je posetio mitropolit Amfilohije je u redu, on je najstariji ~lan Sinoda, ali odjednom su tu i predsednik vlade Ko{tunica i akademik Matija Be}kovi}. Ljudi se pitaju u kakvu situaciju je stavljen patrijarh.
Od avgusta pro{le godine mitropolit Amfilohije obavlja du`nosti koje su u isklju~ivoj nadle`nosti patrijarha Pavla. U jednom saop{tenju se pominje da Amfilohije zamenjuje patrijarha Pavla. U slede}em se ka`e da on poma`e patrijarhu Pavlu. Dok je patrijarh bio zdrav, oni su ga vodili u rovove di~ne vojske Karad`i}eve i Mladi}eve, svi su hitali da se s njim slikaju, a uspaljeni nacionalisti su ga u svom ludilu progla{avali za vrhovnog komandanta oru`anih snaga. Sve mi govori da se i sada ne{to nedostojno prema patrijarhu ~ini. Lai~ka i crkvena javnost imaju pravo na redovni crkveni bilten o stanju patrijarhova zdravlja. Taj bilten ~lanovi sinoda potpisuju s desne strane, a s leve lekari punim imenom i prezimenom. Patrijarh nije svojina partijskih mo}nika u njihovoj partijskoj dr`avi, u kojoj politi~ki uzurpator Ko{tunica ~ini {ta ho}e, mimo volje gra|ana izra`ene na izborima i saop{tene od dr`avne komisije o rezultatima izbora. Srpsku crkvu ~ini veruju}i narod, a to je, da budem precizan, svake nedelje i o prazniku milion ljudi koji na njenom kanonskom podru~ju ulaze u crkvu.

386

Zbog toga je sve ovo nedostojno i izaziva ozbiljno uznemirenje javnosti. Iz sata u sat su izdavana saop{tenja dok je papa Jovan Pavle Drugi bolovao, svet je bio na nogama, i vernici katolici. Izgleda mi vrlo ~udno i sumnjivo i brine me i vre|a me kada po tri-~etiri dana beogradske novine ni re~ju ne pominju stanje patrijarhovog zdravlja. Procuri vest - On bistrim pogledom gleda, iz drugih novina se vidi da su ga ve} pri~estili, iz tre}ih da kraj uzglavlja sede dvojica monaha. Javnost zapravo ni{ta ne zna, a red bi bio da zna, jer to je momenat bitan i za njega li~no i za Srpsku crkvu. Brine me {to upravo dok se doga|a sve ovo o ~emu govorimo, na sceni imamo ekstremno nacionalisti~ke, profa{isti~ke i klerofa{isti~ke grupe. Jo{ se nije dogodilo, a ~ekam da se dogodi da se na{a crkva slu`beno, sinodalnim aktom ogradi od tih paracrkvenih formacija i organizacija. Ukoliko se ne ogradi, krivica }e pasti na nju, jer videli smo da ti juri{nici bukvalno fizi~ki tra`e uto~i{te u crkvi. Kada je kod nas krenula kampanja da su nevladine organizacije delovi stranih agentura koje mute vodu i zlo nam smi{ljaju, ista ta kampanja ne{to pre toga je bila povedena u Rusiji, pod istim sloganima. Kada je kod nas nedavno zbog porasta nasilja u porodici i na javnim mestima ponu|eno obja{njenje - za sve su krive sekte, u Rusiji se u isto vreme vodio rat sa sektama, koji se tamo na druga~iji na~in zavr{io, jer u Ruskoj crkvi postoje i vrlo razumne struje. Nedavno su Putinu postavili pitanje zbog ~ega nema veronauke u ruskim javnim {kolama. On je odgovorio mirno i jednostavno - To ne mo`emo, jer za to treba menjati ustav, {to je u ovom momentu nemogu}e. Imao sam ~ast i priliku da se vi{e puta oglasim u Pe{~aniku i kada vidim sve ovo {to se dogodilo u Aran|elovcu, pitam se gde su ti ljudi da do|u na predstavljanja Pe{~anika i da vide pravi primer otvorene tribine; da govorimo o Srbiji, o Kosovu, o srpstvu u atmosferi normalnog dijaloga, a ne u atmosferi nasilja. ^uo sam saop{tenje da je predstavljanje Pe{~anika otkazano iz bezbednosnih razloga. Ne dao Bog, ~ovek pomi{lja da neko tu dolazi da prikazuje Pe{~anik nose}i bombe u d`epu i da ga tamo ~ekaju drugi s bombama u d`epu. Nikada Srbija u svojoj istoriji nije bila manja, jer su glave u vru}ici intelektualne nemo}i krojile veliku Srbiju. Na momente se pitam da mi nismo po~eli da se u`ivljavamo u ulogu totalnog gubitnika, da mazohisti~ki prihvatamo tu ulogu. Pozivaju nas da do razre{enja kosovskog statusa mal’ne ne treba da prihvatamo ni infuziju ni transfuziju. Da citiram jednu gospo|u koju veoma po{tujem, koja ka`e - Niko ne}e

16.11.07.

smeti ni da umre do tada. I zato i u mojim re~ima ponekad zazvu~i nota pesimizma i posustalosti. Imao sam vremena da sustanem u ovom poslu. Mnogi su po~eli meni da pripisuju re~i apostola Pavla - Ustani, ustani, progovori; ako ne}e{ ti - ko }e, ako ne}e{ sad - kad }e{.

Svetlana Luki}: Ho}emo li, Mirko, da idemo u Aran|elovac? Mirko \or|evi}: Pomi{ljao sam da vas molim, spreman sam da idem, ali kada bi moglo u centar Aran|elovca, da se ti ljudi pozovu da budu prisutni, da govorimo o Srbiji, o srpstvu, o svetom Savi i njihovom svetosavlju razborito i razumno. Ja ~ak verujem da }e oni posle tih razgovora odustati od svojih nauma da treba dizati temperaturu i gu{iti javnu re~. Pe{~anik je ba{ primer otvorenih tribina, koje ljudima dolaze na noge u gradi}, u hladnu dvoranu, na gradski trg, u ~itaonicu, bilo gde. Da sam u jednom momentu primetio da se neko u Pe{~aniku ruga crkvi, ja bih javno u Pe{~aniku zbog toga protestovao, ali dopustite, ako su mera duhovnosti, a to je u re~niku Ko{tunice i Matije i bratije valjda neki balisti~ko-artiljerijski pojam, ako su mera na{e duhovnosti Pahomije, otac Gavrilo ili vladika Filaret, te{ko nama i crkvi i dr`avi i te{ko duhu. Kad sebe slu{am, po~inje da me hvata strah i pitam se slu{a li neko ovo {to ja govorim. Dok sam bio aktivan sa studentima imao sam zadovoljstvo da razgovaram s desetinama mladih ljudi i video sam da to ostavlja neki trag. Kada danas govorimo, osim mr`nje i pakosti nema drugog odjeka. Svetlana Luki}: ^uli ste Mirka \or|evi}a, kome kao i ve}ini pravih hri{}ana nije dovoljno to da ovih dana na slavama pojede prvu sarmu i popije prvu kuvanu rakiju, nego bi `eleo da zna {ta se de{ava sa zdravljem pedeset petog po redu patrijarha Srpske pravoslavne crkve, koji sedi na prestolu svetog Save. Na`alost, mnoge vladike Srpske pravoslavne crkve se pona{aju tako kao da im se jo{ nije dogodilo hri{}anstvo, mada sve ostalo jeste. Mladi hri{}ani, Srbi iz Aran|elovca su uz pomo} lokalnih vlasti spre~ili promociju Pe{~anika u tom gradu. Momci koji su to inicirali podse}aju na mlade Irance koji su i{li ulicama Teherana i sklanjali iz radnji lutke Barbike i na njihovo mesto stavljali Saru, lutku s ~adorom. Mladi hri{}ani iz Aran|elovca i ne{to stariji hri{}ani iz lokalnih vlasti ovoga puta su uspeli, a vide}emo da li }e uspeti i slede}i

Mirko \or|evi}

16.11.07.

put. Slu{ate Aleksandra i Slobodana, koji su poku{ali da organizuju promociju na{e devete knjige u Aran|elovcu.

388

Aleksandar: Direktor Doma kulture nam je, na moje veliko iznena|enje, jer sam znao da je on tu postavljen od SPS-a, iza{ao u susret i izdao nam salu. Imao sam sa svih strana informacije da }e do}i stvarno mnogo ljudi. Nameravao sam da to bude jedno divno ve~e za Aran|elovac, koji je zadnjih godina sterilan po pitanju bilo kakvih kulturnih de{avanja. Ja sam slu{alac Pe{~anika i meni ovo nije bilo potrebno. Slu{ao bih emisiju narednog petka, pa bih je slu{ao. Jednostavno sam hteo da vi{e ljudi upoznam sa vama, da i neka od knjiga Pe{~anika bude prodata, da se ta ideja malo pro{iri. Sve je bilo u redu do nedelje uve~e, kada su se iznenada na televiziji [umadija pojavila neka ~etiri lika, koji su po~eli neverovatnu pri~u. Jedan od njih je predsednik nekog udru`enja Na{i. Oni sebe predstavljaju kao pravoslavne vernike, zna~i, smeta im bilo kakva kritika Srpske pravoslavne crkve. Bili su tu i ~lanovi udru`enja Ravnogorski pokret i Svetozar Mileti}. Trebalo je to da ~ujete, `ao mi je {to ne mo`emo da do|emo do tog snimka. Ne mogu da podnesem da upravo ti ljudi, koji podr`avaju Srpsku pravoslavnu crkvu, ne pominju njene svetle ta~ke, Pahomija i Ilariona. ^im ih ne pominje{, zna~i da ih prihvata{, a prihvata{ ih, kao {to je rekao taj Ani} iz te Na{e [umadije, zato {to ih je rodila srpska majka. Pa srpska majka je rodila i Legiju i Zvezdana Jovanovi}a, pa {ta sad treba da radimo, da ih pustimo iz zatvora?
Ja se ne stidim da ka`em da je meni pop na opelu mog oca tra`io ~etiri i po hiljade dinara za to opelo. Ne stidim se da ka`em da je taj isti sve{tenik na ven~anju mog brata tra`io {est i po hiljada dinara i po hiljadu dinara kumovima, zna~i, tu postoji neka tarifa. Ja sam vaspitan u ku}i u kojoj se Sveti Stefan slavio otkad znam za sebe. Ja da }utim za takve stvari ne}u.

Svetlana Luki}: Direktorka televizije je rekla da je ta emisija emitovana u pla}enom terminu. Slobodan: Kada sam ih pitao gde im je kajron na kojem pi{e da je termin iznajmljen, rekli su mi da im ne radi kompjuter. Termin je upla}en naknad-

no, 19. novembra, kada je ve} najavljena poseta Senke Vlatkovi} sa B92. Mi smo dali reklamu za Pe{~anik lokalnom radiju Fle{ i radiju i televiziji [umadija. Nismo smatrali da skup treba da obezbe|uje policija. Pred ovu emisiju me je pozvao direktor Kulturnog centra Simonovi} i rekao mi da on dobija strahovite pretnje i da trpi pritisak od odre|enih ljudi iz op{tine. U tom trenutku on nije smatrao da treba da otka`e zakup sale i ja sam mu rekao - Slu{aj, ako prima{ pretnje, javi se policiji. – Ma – ka`e - nemoj, molim te da anga`ujemo policiju. Posle ove emisije ja sam zvao na~elnika SUP-a, dao nam je uredno dozvolu i rekao da }e policija obezbe|ivati skup i u principu nisam o~ekivao da }e i{ta zna~ajno da se desi. Motivi za protest i pozivanje gra|ana su navodno skrnavljenje pravoslavne crkve i navodno promovisanje pederastije. Oni tvrde da emisija Pe{~anik to promovi{e. Oko deset sati ujutro me je zvao direktor Kulturnog centra i rekao mi da on mora da otka`e, da je pod velikim pritiskom, da tu mo`e da padne krv, da Kulturni centar nije mesto na kojem treba da se de{avaju takve stvari. Onda sam ja tra`io da mi to napi{e ra~unaju}i na to da moram da imam neko opravdanje pred voditeljkama Pe{~anika. On mi je rekao - Nema nikakvih problema. Mi smo posle dva sata do{li kod njega, on je otkucao saop{tenje i dok smo tako sedeli kod njega u kancelariji, javlja mu se de~ko i ka`e - Je li, je l’ dolaze ovi ve~eras? Ho}emo da ih deremo. Ba{ takvim re~ima. Direktor odgovara - [ta ako njih bude vi{e, pa oni vas oderu? Takvu vrstu tenzije ima{ u gradu na osamdeset kilometara od Beograda. Grad ima trideset hiljada ljudi, a cela op{tina mo`da pedeset hiljada. Do{lo je mnogo izbeglica u prethodnom periodu, ali ipak je to dugo bio otvoren grad.

Slobodan

Aleksandar: Oni brane neku teoriju lokalpatriotizma, koja stvarno mo`e da nas uni{ti. Ako nemamo menad`era za na{ grad, hajde, ljudi, plati}emo, neka do|e, neka nam da pet super ideja od kojih }emo `iveti narednih petnaest godina. Ali ne}emo te ideje bazirati samo na siru i kajmaku. Slobodan: Kao banja smo nestali s turisti~ke scene, ljudi vi{e ne dolaze u taj grad. Rekao sam jednom koji je bio u toj emisiji - De~ko, ti mora{ da shvati{ da smo mi razli~iti, ali ta razli~itost mora da donese neki kvalitet, a ne da se ti i ja tu~emo na ulici zato {to smo razli~iti. Nisam o~ekivao da }e biti toliko napeto da }e emisija morati da se otka`e. Vi

390

ste nas pitali da li na drugom mestu mo`emo da na|emo salu, ali Aran|elovac je grad u kojem pored sala za svadbe nema ve}eg prostora. Mogli smo jedino da vas dovedemo u privatnu ku}u, da do|e trideset-~etrdeset ljudi. Ali ovo nije 1941. godina, da se bavimo ilegalom. Mi smo bili suorganizatori, a ideja je potekla jo{ letos od nekih starijih ljudi koji su ljubitelji Pe{~anika, ~lanovi lokalnog udru`enja Ba{tina i budu}nost. Bilo je zainteresovanih i iz okolnih mesta. Nakon svega, od ozbiljnijih partija jedino su Demokratska stranka i Nova Srbija izdale saop{tenja, naravno potpuno suprotnog sadr`aja. Demokratska stranka je revoltirana, oni ka`u da je to skandal i da je op{tinska vlast pokazala veliku nemo}, dok je Nova Srbija zadovoljna {to se takva antisrpska emisija nije pojavila u Aran|elovcu.

16.11.07.

Aleksandar: Ja }u citirati njihovo saop{tenje za javnost - da su zajedni~kom akcijom uspeli da spre~e divljanje belosvetskih hoh{taplera u cilju takozvanih nezavisnih medija i njihovih nazovi nezavisnih produkcija, ~itaj soro{evskih, u kojima se pljuje sve ono {to je svakom Srbinu sveto, svetosavlje, patriotizam, ljubav i nada da }e u ovoj zemlji jednom biti bolje. Svetlana Luki}: Da li su te organizacije tako mo}ne da mogu da narede, da nogom u vrata u|u u TV [umadiju i da dovedu do otkazivanja promocije ili su oni samo ne~ija udarna pesnica? Aleksandar: Naravno da nisu toliko mo}ni. Imali su nekoliko akcija koje su mi se dopale, na primer, okre~ili su vrti}. Kada sam vozio za Beograd video sam plakate koji najavljuju dolazak zvezda Granda u Aran|elovac. I {ta sad, zato {to ne volim da slu{am takvu muziku ja treba da okupim ljude da demonstriramo zato {to oni zaglupljuju narod? Ali jeftina demagogija pali kod ljudi u Aran|elovcu. Oni se rukovode izjavama lokalnih gazda, koji su za vreme Milo{evi}a govorili - ^iji se dedovski od`ak ne vidi sa Bukulje, taj nema {ta da tra`i u Aran|elovcu. Moj otac je do{ao u Aran|elovac po konkursu za veterinara koji je bio otvoren godinu dana, jer veterinarska stanica nije mogla da na|e tre}eg veterinara. Ja sam se tu rodio i moja `elja je da Aran|elovac postane pristojnije mesto. Predsednik op{tine, koji je u ve} dva mandata narodni poslanik, uspeo je da upropasti sve {to je moglo da se

upropasti. Ja sam siguran da je ovo njegovo maslo. Boban je pri~ao malopre o tom pozivu dok mi sedimo kod direktora Kulturnog centra i kad smo ga pitali ko je to, on ka`e - To je neki Ne{a iz DSS-a. Ja ka`em - Koji Ne{a? On ka`e - To ne mogu da ti ka`em.

Slobodan: Direktorka televizije [umadija mi je rekla - Zna{ ti, ja sam ovde ro|e- Aleksandar na, a ti si do{ao. Novinar koji je vodio tu emisiju mi je rekao - Je l’ zna{ ti ko je ovde na vlasti, a ti dovodi{ Pe{~anik; zar to nije provokacija lokalne vlasti? Aleksandar: Koju smo poruku dobili od aran|elova~ke vlasti? - Ako ste razli~iti, nemojte slu~ajno da dolazite ovde. Kakva crna Evropa? Kada je bio referendum za ustav, oko {est po podne, kada je postalo izvesno da taj referendum ne}e uspeti, ministar Ili} se pojavio u medijima i rekao Ma nemoj sutra da mi je neko do{ao, pa da mi ne{to tra`i, a nije glasao, jer ljudi, Kosovo je u pitanju. I evo, super, sa~uvali su Kosovo. Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u Bujanovac, mene ne}e sigurno. Neka me ni ne zovu, neka me odmah proglase dezerterom. Ja pu{ku u ruke da uzimam i da se bijem ni s kim ne}u, to nije moj na~in borbe protiv bilo ~ega. Slobodan: Stra{no u celoj pri~i je {to su ti Na{i i pokret Svetozar Mileti} na bud`etu op{tine. Iza takvih organizacija stoje lokalne vlasti. A i ako ne stoje, stra{no je da lokalna vlast bude indiferentna prema takvima. Isto nam se de{ava na saveznom nivou. Pojavi se neka garda cara Lazara i to nikome ne smeta, ka`u - Oni ne ugro`avaju bezbednost Srbije. Zna~i, nije bitno da li }e neko da zvecka oru`jem i sebe predstavlja kao oru`anu formaciju. Zaboravili smo da ka`emo, onog dana kada su dolazili novinari iz B92, prvo nisu mogli da dobiju adekvatnu izjavu od direktorke televizije [umadija. Ona je dovela te de~ake iz Na{ih da joj budu kao telohranitelji. I kada je kona~no taj materijal pu{ten u vestima B92 u jedanaest sati, je l’ mo`ete da verujete da su minut-dva pre emitovanja tih vesti nestali i struja i kablovska televizija u Aran|elovcu? Kablovsku su pustili kada je po~eo sport. U kojoj mi dr`avi `ivimo, u kom gradu? Ja sam sutradan pitao na~elnika SUPa, koji mi se `alio da je pod velikim pritiscima - Znate {ta, vi ste prema suorganizatoru bili korektni, odobrili ste obezbe|enje, ja ni{ta

drugo od vas nisam ni tra`io, ali da li vi stvarno mislite da je struja nestala slu~ajno i da je slu~ajno nestala kablovska televizija kada je trebalo da se emituje prilog u jedanaest sati? Odgovorio mi je da ne misli da je to bilo slu~ajno. Da se takve stvari de{avaju posle petnaest godina, stvarno je sramota.

392

16.11.07.

Aleksandar: Neko se iz te lokalne vlasti setio da letos organizuje nekoliko koncerata. Na{i su i to osudili, njima ne valja da do|e Van Gog. Pa {ta onda valja? Valja samo ono {to rade oni, kre~enje vrti}a ili ne znam {ta. Dobro, ako ste vi moleri, vi radite taj posao i nemojte se me{ati ljudima u bilo {ta drugo. Ako znate da kre~ite, aj’mo da okre~imo ceo Aran|elovac. Evo, ja }u vam kupiti dve kante poludisperzije, kre~ite {ta god mo`ete. Ja s njima vi{e nemam {ta da razgovaram. Vi samo postojite, neka vas podr`ava ko vas podr`ava. Ni njihov prvi ve}i incident, kada je dolazio ^eda, nije ka`njen. To im je dalo zeleno svetlo da nastave dalje. Pravo svakog gra|anina je da se buni, ali buni se kako treba da se buni{. Slobodan: Predsednik op{tine se uop{te nije oglasio o ovom incidentu. Oni poku{avaju da zatvore o~i pred svakim problemom. Aran|elovac je grad koji za vreme biv{eg predsednika op{tine nije imao trotoare. On radi u Agenciji za privatizaciju, a nijedna privatizacija u Aran|elovcu nije obavljena kako treba. Sada su navodno po~eli da sre|uju trotoare, da stavljaju behaton plo~e i misle da je to dovoljno. Ovo {to se desilo je veliki problem za mali grad, ali svi misle - svake halabuke dosta za tri dana. Ali mi smo re{ili da organizujemo promociju Pe{~anika u Aran|elovcu. Aleksandar: Ljudi verovatno nisu svesni zna~aja filozofije asfalta. Ta Nova Srbija asfalt gleda kao ne{to sveto, to je proizvod koji im daje neverovatnu mo}. Pomo}u asfalta oni su ostvarili neverovatan rezultat na parlamentarnim izborima. ^udo jedno {ta mo`ete da uradite s jednim kamionom asfalta. Predsednik op{tine Topola, koji je verovatno ve} progla{en lokalnim svecem, i{ao je dotle da je oko mauzoleja na Oplencu, po originalnoj kaldrmi udario vru}i asfalt. Kaldrma vi{e ne va`i, ovo je dvadeset prvi vek i stavljamo asfalt, i to vru}i asfalt. I molim lepo.

Slobodan: Jedan moj drugar koji ima asfaltnu bazu igra s nama tenis i ja mu ~esto ka`em - Ti si jedan od najja~ih politi~ara u gradu. On mi ka`e Stani ~ove~e, ja se ne bavim politikom. - Kako se ne bavi{? Asfaltira{, bre. Ko ovde vi{e asfaltira, on je bolji politi~ar.
Slobodan Svetlana Luki}: Samo jo{ jedno prakti~no pitanje. Za sada vi ne mo`ete da na|ete nijedan zatvoreni prostor ili neku salu gde bismo mogli da do|emo?

Aleksandar: Na}i }emo, pa makar iznajmili veliku sportsku salu. Ovome je dat toliki publicitet da mo`da mo`emo i sportsku salu da popunimo. Sada ni ona Ceca ne bi mogla dovede vi{e ljudi. ^ak ni ove zvezde Granda. Svetlana Luki}: [to mi ne iza|emo na ulicu? Da tra`imo da odr`imo javni skup na ulici? Ozbiljno to govorim. Slobodan: To nije lo{a ideja. Svetlana Luki}: Nama je va`no da ne idemo kod nekoga privatno u ku}u. Ipak ne idemo na slavu. Mo`emo da do|emo i na slavu, ako nas pozovete, ali ovo je drugo. Aleksandar: Ne, oni verovatno misle da mi ni slavu ne slavimo, da ja ne znam {ta to zna~i vera, da ja nikad nisam i{ao u crkvu, da ne znam {ta je kola~, da ne znam ko je Isus Hrist. Pa je l’ oni znaju da je Isus Hrist razapet zato {to je mislio druga~ije od ostalih? I oni bi sada da se pona{aju kao ti ljudi koji su ga razapeli. Pa dajte ljudi, bre, mislite malo glavom.
Mi }emo u svakom slu~aju organizovati predstavljanje Pe{~anika. U slede}e dve nedelje }ete biti na{i gosti u Aran|elovcu. Ako ne obezbedimo zatvoreni prostor, tra`i}emo od op{tine otvoreni, to nije lo{a ideja. Mislim da sada stvarno ne}e smeti da nas odbiju. Verovatno }e se oni opet okupljati, moja je zamisao i bila da vam oni postave neko-

16.11.07.

liko pitanja, {ta im tu nije jasno, za{to su oni Srbi, a vi niste. @ao mi je {to se to nije desilo, ali evo, ja im obe}avam da }u im obezbediti razgovor s vama, neka vas pitaju sve {to im nije jasno.

Svetlana Vukovi}: Da li ste vi tu u bilo kakvoj opasnosti?

394
Slobodan: Znate {ta, ja sam ginekolog, radim u bolnici, igrao sam aktivno fudbal za fudbalski klub [umadija, stalno sam na ulici, ja od tih ljudi ne ose}am nikakvu pretnju. Oni meni, iskreno re~eno, nikada i nisu pretili, jer mi smo ipak ljudi koji imaju kakvu-takvu te`inu u tom gradu, voleli nas ili mrzeli. U svakom slu~aju, jo{ verujem da bezbednost u tom gradu mo`e da odr`i policija i ljudi koji su zadu`eni za to. U svakom slu~aju ne smemo da dozvolimo da Aran|elovac bude zatvoreni grad. Mi smo ~itav vek bili mondensko, turisti~ko mesto Beogra|ana, koji su svaki vikend provodili u Aran|elovcu. Mi ne smemo da dozvolimo da taj grad bude zatvoren, to je u interesu svih gra|ana, pa i tih koji su napravili nepromi{ljeni eksces i ta tribina mora da se odr`i. Uostalom, mislim da }e se i sve op{tinske strukture ovoga puta anga`ovati. Mi }emo oti}i direktno kod njih i zatra`iti pomo} u organizaciji i mislim da posle ovoga {to se desilo ne bi smeli da nas odbiju. Svetlana Luki}: Ju~e je na sednici vlade, osim {to je doneta odluka o dodeli nagrada kajaka{ima, usvojen i izve{taj o stanju u ustanovama za sme{taj dece i odraslih s posebnim potrebama. Vlada je, dakle, ju~e i zvani~no saop{tila da je izve{taj me|unarodne organizacije za pravo mentalno obolelih pod naslovom, se}ate se, Mu~enje kao le~enje - neistinit, zbog ~ega je stvorena la`na slika o stanju u tim ustanovama u Srbiji. Ko{tunica kao predsednik vlade nije ni ~ekao izve{taj svoje vlade, nego je odmah rekao da je to nastavak mra~ne propagande o Srbiji, koju vode oni koji tvrde da u Srbiji ima fa{izma. Ni ministru zdravlja Milosavljevi}u nije bio potreban izve{taj vlade. Jo{ pre nekoliko dana je rekao da je izve{taj ove me|unarodne organizacije maliciozan i da on, Tomica Milosavljevi}, nikada nije ni kontaktirao s tim amaterima za koje jedva da je i ~uo.
Me|utim, kada je londonski Gardijan 2002. godine objavio porazni izve{taj ove me|unarodne organizacije o stanju u socijalnim i psihija-

trijskim ustanovama na Kosovu, ministar Milosavljevi} je izdao saop{tenje, kojim je obavestio doma}u i svetsku javnost da su - navodi ove organizacije potpuno ta~ni i da pokazuju krajnje nehumano pona{anje Albanaca zaposlenih u zdravstvu. Za ove ~etiri godine se ostarilo, pa je Milosavljevi} zaboravio {ta je to MDRI. Jedna od na{ih dana{njih sagovornica nas je podsetila da je 1991. rumunski premijer video izve{taj o stanju u ovim institucijama u svojoj zemlji i zaplakao. Ljaji} je ne{to pominjao da nije mogao da spava kada je video fotografije, ali se brzo oporavio od nespavanja i krenuo na turneju, sme{kao se deci, nudio im u ime vlade letovanja i stanove. ^ak {ezdeset nevladinih organizacija uputilo je pismo Ko{tunici, \eli}u, Ljaji}u i Tomici Milosavljevi}u, u kojem se tra`e najelementarnije stvari: da se za{titi pravo mentalno obolelih osoba u psihijatrijskim ustanovama i da vlada Srbije ne negira kr{enje ljudskih prava, ve} da ka`e da }e ne{to u~initi. U dana{njoj emisiji ~u}ete Nevenu Vu~kovi}-[ahovi} s Pravnog fakulteta Union i iz Centra za prava deteta. Govori}e i Valentina Zavi{i} iz organizacije Veliki i mali iz Pan~eva i psiholog Milena Jerotijevi}.

Nevena Vu~kovi}[ahovi}

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: To je valjda potreba ljudi da kada do|u na vlast pravdaju stanje misle}i da }e na taj na~in da spasu svoj obraz ili obraz svoje zemlje. Oni po~inju da se identifikuju sa svojom dr`avom i {tite joj ugled na taj na~in {to misle da, kao {to stara poslovica ka`e - prljav ve{ ne treba da se iznosi. Me|utim, to je na po~etku dvadeset prvog veka vrlo neprakti~na reakcija. U me|unarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija i UNICEF-a postoji institucija koja se zove - pru`anje tehni~ke pomo}i dr`avama. Prema tome, najpametnija reakcija bi bila da se obratimo me|unarodnim organizacijama i ka`emo - Mi sami mo`da nismo bili svesni, prevideli smo, nismo obilazili, nije ra|ena inspekcija, bili smo preokupirani politi~kim problemima, eto, prosto se nismo fokusirali, hajde sada ne{to da uradimo. I htela bih kao pravnik da obrazlo`im, ne ulaze}i u to da li je bilo opravdano ili nije, za{to se mo`e takav naslov staviti na ceo izve{taj. Tortura ili mu~enje se ne odnosi samo na ~in mu~enja u nekoj ustanovi. Dakle, mi kvalifikujemo da je do torture do{lo ne samo kada neko od zaposlenih vr{i torturu nad korisnicima usluga, ve} i kada je sam ambijent ambijent mu~enja, i to ne samo za korisnike, nego i za one koji su tu zaposleni.

396

Za{to je to mu~enje, a nije obi~no nasilje? Zato {to se de{ava u ustanovi koja je u nadle`nosti dr`ave. Da se to desi u porodici, mi bismo to zvali zlostavljanjem, ali kada dolazi od dr`ave, u pravu se to kvalifikuje kao mu~enje. Prema tome, taj izraz nije za brigu. Ovih dana dolaze u posetu Srbiji ljudi iz komiteta Saveta Evrope koji se zove Komitet protiv mu~enja, i ~iji rad je zasnovan na me|unarodnoj konvenciji protiv torture. To je ne{to sasvim uobi~ajeno i kada bi ljudi samo malo vi{e o tome znali, ne bi imali toliki strah od toga.

16.11.07.

Milena Jerotijevi}: Mu~enje se ne de{ava samo onda kada postoje ma{ine za mu~enje. Najve}i mu~itelji su ljudi. Ovde se deca i ljudi koji su u institucijama zatvorenog tipa mu~e i tu nema mnogo pri~e. Ne treba da filozofiramo o tome da li je ne{to mu~enje ili nije. Niko se ne bavi osobama koje to trpe. I moj utisak je da ministar Milosavljevi} brani ne{to {to ne poznaje. Njega to nije interesovalo, on ne zna {ta se de{ava i kakvo je zdravstveno stanje dece s posebnim potrebama. Nikada mu nije pro{lo kroz glavu da ta deca ne mogu da poprave zube, da ne znaju da ka`u ako ih boli slepo crevo, da lekari ne znaju da pri|u toj deci. On nije saznao od dr`ave i resornog ministarstva za te{ke muke tih porodica, jer ne mogu da svojoj deci pru`e osnovnu zdravstvenu za{titu. Roditelji se boje to da ka`u, zaposleni u tim institucijama se boje da ka`u {ta se tamo radi, korisnici usluga tih institucija ne znaju kome to da ka`u, nekad i ne umeju to da formuli{u, nego samo kroz agresiju i autoagresiju pokazuju da se mu~enje nad njima sprovodi. To jeste mu~enje po svim definicijama, a ministar zdravlja je tako reagovao zato {to on nema pojma {ta se tamo de{ava. Kao da je prvi put sve to ~uo i na prvu loptu je po~eo da se brani, potpuno neargumentovano, difuzno.
Ministar Ljaji} o~igledno ima neke informacije i ~ovek je mo`da video i neke druge izve{taje, pa prosto zna da je to tako. I svi mi kao ozebli sunce gledamo u njega, ho}e li dati neki ljudski mig u svojim izjavama, da li }e ne{to uraditi. Ja hvatam i najmanju notu ljudskosti i blagonaklonosti prema tim osobama i prema ovom izve{taju, hvatam se za slamku, jer `elim da verujem da }e dr`ava ne{to da uradi. Ali {ta se de{ava? On govori kako }e preduzeti mere, zabranio je da se nova deca dovode u Kuline, a paralelno s tim ide snimak - igra~ke, divan prostor, svi ih maze, smeju se i sve je lepr{avo.

Valentina Zavi{i}: Zaista nisam o~ekivala ba{ ovakvu reakciju vlade. [esnaest godina smo bili neprijatelji dr`ave i opet je sve isto. Mi smo i dalje neprijatelji dr`ave ako ukazujemo na to da je na svima nama odgovornost da ne{to preduzmemo. To je zastra{uju}e i pora`avaju}e za mene li~no i ~injenica je da me Srbija jako boli u ovom trenutku.
Valentina Zavi{i}

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Pedeset godina posle Drugog svetskog rata na{ pojam o ljudskim pravima je bio vezan za prava u ekonomskoj i socijalnoj oblasti. Mi smo mislili da ako narodu obezbedi{ zdravstvo, obrazovanje, hranu, ti si u stvari zadovoljio sva ljudska prava. I na{ narod i predstavnici vlasti su bili nau~eni da tako misle. Drugim re~ima, kada im sada poka`ete ustanovu koja je okre~ena i u kojoj su ~isti kreveti}i, svi smatraju da su time zadovoljena i ispunjena ljudska prava. Me|utim, ljudska prava dece i ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta podrazumevaju da oni tako|e imaju pravo na obrazovanje, na u~e{}e u dru{tvenom `ivotu, na `ivot u porodici. Mnogi od tih ljudi i dece ne bi bili u takvom stanju invaliditeta da je na vreme obezbe|ena podr{ka njihovim porodicama, a ne institucijama. To je i mnogo jeftinije. Jeftinija je pomo} porodici od tro{ka za svako dete u instituciji.
Mi se i dalje nosimo s odnosom na{e javnosti prema ljudima koji su marginalizovani. Mi imamo jako veliki problem s tim da prihvatimo razli~itost i mnogo nam je lak{e da ljude koji pripadaju razli~itoj grupi ne gledamo i zbog toga je cela ideja o dislociranju takvih ustanova kod nas nai{la na vrlo plodno tlo. Mi zato imamo dom u Kulinama, koje se nalaze dvadeset pet kilometara od Aleksinca, gde roditelj ne mo`e da poseti svoje dete, gde lekari ne}e da `ive i rade, gde nema vode, nego mora da se donosi cisternama. Tako da je poruka da mi treba da probamo da vidimo te ljude, da oni mogu da budu me|u nama, prihva}eni takvi kakvi jesu. Ako mora da postoji, institucija je u centru grada. Treba da probudimo solidarnost ljudi, ako je to mogu}e, a mislim da je mogu}e. To je jedini na~in da po~nemo da re{avamo problem.

Valentina Zavi{i}: U zakonu stoji da dete, osoba s invaliditetom ima pravo na sme{taj u instituciji. To ne mo`e da bude pravo, ako se na taj na~in kr{i pravo da dete `ivi u porodici, da ima adekvatan tretman, da ima pristup obrazovnim institucijama. Pre ~etiri-pet godina na nekom okruglom

stolu pri~aju}i o tome jedan direktor Centra za socijalni rad je rekao - Dok ne kr{imo zakon, mi ne kr{imo prava. Ne mo`e neko pravo da bude dobro za nekoga, a za nas ostale lo{e. Ako je stvarno dobro to pravo na `ivot u institucijama, to onda treba da preporu~imo svima.

16.11.07.

398

Milena Jerotijevi}: Ako je to tako presti`na stvar, za{to lekari ne bi iz `elje za presti`om bili lekari u tim institucijama? Za{to psiholozi zbog presti`a ne bi tamo bili psiholozi ili vaspita~i? To je ~ista demagogija. Institucije niko ne voli. I kasarne se sada ukidaju. Sada su porodili{ta prijateljska prema bebi i ona je s majkom. Zna~i, sve se menja, samo su ove institucije dobre. I zaista je sramna formulacija stru~njaka iz tih institucija, koji su rekli - Mi sprovodimo blage fiksacije. [ta zna~i fiksacija? To zna~i - Ve`em te, zave`em te za krevet i ne mo`e{ da mrda{, dok ne po~ne da deluje lek, dakle, dok drugo fiksaciono sredstvo ne po~ne da deluje i dok ne padne{ onesve{}en. Kada ne mo`e{ da mrda{, ne moram da te gledam. To zbog ~ega na{i stru~njaci vezuju decu i odrasle jeste posledica odnosa struke prema njima. Elementarna potreba jednog deteta jeste da ima dodir preko ko`e, da se kre}e, da ima stimulacije preko centra za ravnote`u i da na jako ranom uzrastu ima stimulacije preko zone usta, dakle, sisanje. Za{to postoje cucle, za{to hranjenje mora da bude ritualno, za{to dojenje? Zato {to su to informacije koje idu direktno u mozak i razvijaju mozak i stvaraju svest o sopstvenosti, o sopstvenom telu. Tako se razvija JA svakoga od nas. Dakle, tako sti~em svoj identitet. Ako vi li{ite dete tih stimulacija, a to se de{ava u instituciji, onda deca po~inju da prave ono {to se zove roking, odnosno da se klate ne bi li na taj na~in aktivirala svoj centar za ravnote`u, ne bi li na taj na~in imali dodir preko ko`e, da bi stimulisali mozak, jer to mora da se de{ava da bi mogli da do`ive svoje telesne granice. Ako ga jo{ ve`ete, pa to ne mo`e ni samo da uradi, onda ste vi napravili dete koje odbija hranu, po~inje dramati~no da slabi, mek{aju mu kosti.
Smatra se da deca koja se nose nemaju rahitis. Nije rahitis eliminisan samo hranom. Ka`u da `ene u menopauzi treba da hodaju, jer hodanje je najbolja prevencija osteoporoze. A vi malo dete ve`ete. Je l’ shvatamo {ta radimo? I onda neko ka`e - Moramo blago da ih fiksiramo zato {to su oni {tetni po sebe. Ono {to je posledica odnosa prema njima, oni su sad obrnuli protiv njih.

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Roditelji su dovodili decu s invaliditetom u na{u kancelariju nakon traumati~nih doga|aja u nekim od institucija, pri kojima je deci u postupku disciplinovanja nanesena telesna povreda. Bilo je lomova kostiju, bilo je i{~a{enja ruku. Nasilje koje vr{e odrasli nad decom je mnogo ja~e i ve}e i lak{e u institucijama za decu s invaliditetom nego u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ili u {kolama. Nevena Dete u {koli ima na~in da se suprotstavi nasilju, mo`e da ka`e, mo`e Vu~kovi}[ahovi} da prijavi. Dete bez roditeljskog staranja u institucijama je u nepovoljnijem polo`aju, ali opet mo`e negde to da ka`e, nekom da se po`ali. Dete koje ima neki oblik invaliditeta naj~e{}e ne mo`e da se po`ali i to ide tako dok se ne vidi neka dramati~na posledica poput loma ili i{~a{enja. Milena Jerotijevi}: Ro|eno je dete s Daunovim sindromom i roditelji su savetovani u porodili{tu da dete smeste u instituciju. Majka ka`e - Ja ne znam kako su me skleptali da to uradim. Dete je tamo po~elo ozbiljno da propada, posle odre|enog vremena majka je vratila dete i posle nekoliko meseci dete je `ivnulo i po~elo da se razvija u skladu sa svojim mogu}nostima. Kada vi date detetu dovoljno prilike i sve {to mu je potrebno, onda se vidi da definicije ograni~enja ne stoje. To je prevazi|eno i dok ne damo {ansu detetu, mi ne znamo koje su njegove mogu}nosti. U jednoj beogradskoj instituciji koja radi s decom sa autizmom, de~aka su besomu~no pretukli vaspita~i. Ti roditelji jo{ nisu uspeli da ostvare ni{ta od svojih prava, jer su se drugi roditelji upla{ili i povukli, jer su ostali zaposleni stali u za{titu tog kolege, jer gradski sekretarijat ni{ta nije mogao da preduzme, jer su se ~ak i roditelji koji su u odgovaraju}em udru`enju podelili iz straha. To vam je definitivno Kafka. Odjednom ostanete sami na ledini.
Pre nekoliko godina pretu~en je jedan momak u instituciji zatvorenog tipa blizu Beograda. Izbijen mu je zub i slomljena klju~na kost. Majka je pokrenula postupak, ali na kraju ni{ta nije mogla da uradi. Za{to? Zato {to je institucija koja je radila s tim detetom pre nego {to je sme{teno u ovu instituciju zatvorenog tipa stala u odbranu te institucije zatvorenog tipa zato da se ne zameri kolegama, jer je to, bo`e moj, te`ak posao. Pa hajde da svi radimo lak posao, hajde da se bavimo ne~im {to nema veze s ljudskim `ivotom. A da ne govorim ve} o toj floskuli - Mi smo humani. Ja sam to vi{e puta u poslednje vreme

16.11.07.

ponovila - Ne zanima me, bre, tvoja humanost, daj mi da ostvarim svoja prava i mani me se s tvojom humano{}u. U Engleskoj sada postoje timovi koji rade na posredovanju u sukobu izme|u kom{iluka i malih zajednica u kojima borave osobe s invaliditetom. Zna~i, ni tamo nije svest kod svih bog zna kakva, svi ljudi na celoj zemaljskoj kugli su isti, ali dr`ava mora da radi na tome da te stvari re{ava. Ima mnogo primera dobre prakse. Beogradsko Udru`enje za pomo} osobama sa autizmom je napravilo projekat kojim predvi|a dnevni centar, ne boravak, mi ne volimo tu re~, nego centar za mlade s problemima iz autisti~nog spektra, gde oni dolaze ujutro i imaju potpuno ravnopravan polo`aj s onima koji s njima rade. U tom centru rade dve apsolventkinje politi~kih nauka, baletski pedagog, dolazi jedna slikarka, dolaze volonteri iz Udru`enja studenata s hendikepom. I u svemu {to se de{ava u tom dnevnom centru ovi mladi s problemima iz autisti~nog spektra ravnopravno u~estvuju, po~ev od spremanja doru~ka, kupovine, nabavke, ure|ivanja prostora, odla`enja u druge delove grada, kori{}enja gradskog prevoza, u koji neki od tih mladih ljudi mnogo godina unazad nikada nisu hteli da u|u. Zahvaljuju}i jednom roditelju koji se bavi stolarijom oni rade na elektri~nim ma{inama, bez ikakvih strahova od toga da mogu da se povrede.

400

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Se}am se jednog slu~aja, do{la je jednog dana majka, sama, radi, razvedena, njen de~ak ima ve} trinaest-~etrnaest godina, fizi~ki je postao jako veliki, a zahtevao je potpunu negu, kao {to je kupanje i presvla~enje. @ena je ve} bila na ivici izdr`ljivosti, prosto nije mogla da ide na posao, da radi i zara|uje. Da skratim pri~u, njoj je savetovano da dete smesti u instituciju. I onda je ona do{la kod nas i to je bilo dramati~no, ona je plakala i bila o~ajna i rekla da nema drugog izbora, da nema pomo} i prosto je od nas tra`ila savet u koju instituciju da ga smesti, gde bi bila sigurna da se ove stvari o kojima pri~amo ne bi de{avale. I na kraju, mi smo nevoljno preporu~ili jednu instituciju zato {to smo znali da }e mo}i da uzima dete svakog vikenda. Me|utim, ona je bila o~ajna, njoj je trebalo jako malo nov~ane i psiholo{ke podr{ke, pa bi imala vi{e snage da zaradi ne{to dodatno, da plati nekog da joj sve to radi. Ona je ve} bila potro{ena, na ivici i na kraju je donela odluku koju je donela. Do`ivela je poraz, ose}ala se kao da je izgubila najve}u bitku svog `ivota, kao da je ona kriva {to je izgubila svoje dete.

Valentina Zavi{i}: Mi na`alost i dan-danas imamo to da u porodili{tu lekari savetuju majci da odmah smesti dete u instituciju. Prvo, na~in na koji se to saop{tava. Niko ih nije obu~io kako se saop{tavaju vesti koje nisu vesele, koje }e zahtevati od porodice bolno prestrojavanje. Ne, nego se majci savetuje da ne doji dete da se ne bi vezivala za njega i da ga da u instituciju, jer }e se tamo brinuti o njemu, jer od njega nikada ne}e Valentina biti ~ovek. Izostaje i minimum podr{ke od samog po~etka. [to smo Zavi{i} udaljeniji od civilizacije, gradova, pritisak je ve}i, pitamo se za{to smo rodili takvo dete, da li }e nas prihvatiti i tako dalje. Problemi su jo{ ve}i kada je ugro`eno zdravlje deteta, kada mu je potrebna fizikalna terapija i podr{ka da se uklju~i u vr{nja~ku grupu. Kada sve to izostane, porodica se na|e u kolapsu i pred dramati~nom odlukom da ostavi dete u instituciji. Sada se vra}amo na finansijsku konstrukciju. Porodice se suo~avaju s nemogu}no{}u da ostvare pravo na tu|u negu i pomo}. Roditelji jako te{ko refundiraju tro{kove za lekove, pa da li su ba{ ti lekovi na pozitivnoj listi, da li mogu da se nabave, da li imaju ro|aka u inostranstvu da im to po{alje i tako dalje. A ako se dete smesti u instituciju, onda to pla}a dr`ava.
Surova realnost u institucijama je da dr`ava snosi potpune tro{kove kada je dete kategorizovano kao te`e i te{ko ometeno. Ako je umereno ili lako o{te}eno, onda roditelj participira ili pla}a sve. Sretali smo roditelje koji su bili o~ajni zato {to su morali da daju dete u instituciju, a onda da prelaze kilometre da bi ga posetili. Svi znamo kakav je tro{ak putovanje. I na kraju jo{ pla}aju ili dopla}uju tro{kove u instituciji. Ljudi su u situaciji da poku{avaju da svoje dete rekategori{u u te`i slu~aj, da bi le~enje bilo besplatno.

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Mi ne `elimo da vidimo siroma{tvo, jer nas to ugro`ava, ne `elimo da vidimo strance, crnce, mi imamo izreke tipa - Uda}e se za njega, makar bio crni Ciganin. To govori o tome kako se mi odnosimo prema razli~itosti. [ta je za nas Ciganin? To je simbol i sinonim svega {to je najgore i toga se treba re{iti i ne gledati. Isti odnos postoji prema ljudima koji imaju neki oblik invaliditeta i smatra se da je najve}a tragedija za porodicu da dobije dete koje ima neki oblik invaliditeta. Kada su ta deca bez roditeljskog staranja, mi ne mo`emo da na|emo usvojitelje za decu invalide u Srbiji. A postoje zahtevi za usvojenjem iz drugih zemalja. Naravno, postoje slu`be koje prate kako je to dete

402

sme{teno, kako mu je u novoj porodici. Sve su to neka mogu}a re{enja, a najgore re{enje je institucionalno re{enje. Treba biti jako obazriv i s naglim zatvaranjem institucija. Se}amo se rumunskog slu~aja, kada su oni 1991. imali veliki problem suo~avanja sa stanjem u kome su bila deca u njihovim institucijama, uglavnom deca bez roditeljskog staranja. I to je bilo toliko stra{no, slike su obi{le svet i premijer se rasplakao kada je video te slike. I onda su pod pritiskom me|unarodne zajednice i doma}e javnosti oni pola institucija zatvorili, a nisu na{li dobra re{enja i dobili su ono {to zovemo deca ulice. Odjednom se od stotinu hiljada dece pedeset hiljada na{lo na ulici, po~eli su da spavaju po kontejnerima i cevima. Kod nas u institucijama za decu s invaliditetom ima mo`da oko dve hiljade dece, a u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ne{to vi{e od dve hiljade dece. U Bugarskoj koja ima oko devet miliona ljudi, ima skoro trideset hiljada dece koja `ive u ustanovama i oni imaju mnogo te`i slu~aj. Ali na{ problem je re{iv i ministarstvo je po~elo projekat individualnog mapiranja problema i pravljenja individualnog plana za svako dete koje je u nekom od oblika institucionalnog sme{taja. Mi ovde govorimo i o bud`etu koji je neadekvatan, netransparentan kada je u pitanju izdvajanje za takve vrste potreba i uop{te izdvajanje za decu. Mi nismo u stanju da izmerimo kolike su bud`etske alokacije za decu. Ono {to znamo jeste da je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po bud`etskim alokacijama za obrazovanje.

16.11.07.

Valentina Zavi{i}: I ako postoji potreba za dnevnim centrima, oni moraju da budu tamo gde smo mi. Ako je meni potreban vrti}, {kola, bioskop, mi moramo da verujemo da je to potrebno i toj deci, tim ljudima. Zna~i, nisu oni tu`ni, tu`ni smo i jadni mi ako im ne pru`imo ono {to im je potrebno. I oni postaju tu`ni zato {to ne dobijaju ono {to treba da dobiju sva ljudska bi}a. Milena Jerotijevi}: [ta inkluzivni pokret podrazumeva? [ta je inkluzija? - Ne zanima me {ta ne mo`e, nego {ta mo`e. Kako ja mogu da stvorim uslove da ta osoba mo`e? I ove institucije i ovo poricanje ovog izve{taja su deo tog starog modela, jer se ljudi jo{ nisu odlepili od toga da kada govore o osobama s problemima u funkcionisanju pre svega govore o njihovim ograni~enjima, nemogu}nostima, nedostacima. Va`no je da se mrdne-

mo s nedostataka, s hendikepa na potencijal, a da hendikep shvatimo onako kako se on sada defini{e - on je problem nas koji ~inimo okru`enje. Mi nismo u~inili sve da otklonimo ono {to je prepreka osobi s nekom pote{ko}om da se uklju~i u `ivot zajednice. Najjednostavniji primer su rampe, liftovi, zvu~ni semafori, ali za svaku vrstu problema koji mo`e da se javi u funkcionisanju postoji mogu}nost da mi taj hendikep koji je u sredini, a ne u osobi, elimini{emo ili barem smanjimo.

Milena Jerotijevi}

Svetlana Luki}: ^uli ste Milenu Jerotijevi}, Valentinu Zavi{i} i Nevenu Vu~kovi}-[ahovi}. Dakle, nas je sedam ili ve} koliko miliona, imamo oko ~etiri hiljade dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju, dece koja su najnemo}niji deo ovog dru{tva, a ova dr`ava je upravo na njihovom primeru pokazala svu svoju brutalnost i neosetljivost. Ponavljam, dakle, vest da su odbili da smanje PDV za bebi opremu i hranu, jer im izgleda srpske majke ne isporu~uju dovoljno dece. Da vas podsetim, pre godinu-dve Srpska pravoslavna crkva je ponovila svoj stav prema abortusu i pozvala `ene da ra|aju i ako ne mogu da gaje decu, da ih daju crkvi, pa }e ih crkva negovati. Zanimljivo je da je tu ponudu u ime Srpske pravoslavne crkve izneo niko drugi do vladika Pahomije.
Samo ~ekamo da se neko seti kolege Sergeja Morozova, gubernatora Uljanovske oblasti, koji je pozvao ruske bra~ne parove da be`e s posla i vode ljubav kako bi napravili neko Ru{~e i da }e svi koji uspeju u tom naumu dobiti kao nagradu fri`ider ili televizor. Guverner je pozvao i poslodavce da zaposlenim parovima svakog meseca odobre makar jedan slobodan dan i tako se svi zajedno uklju~e u kampanju Kremlja za pove}anje broja Rusa na nekada{njih sto ~etrdeset pet miliona. I evo vesti koja je stigla, jedna osoba je stradala, a vi{e njih je povre|eno pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik, re~eno je u policiji. Ekipe hitne pomo}i su iz ru{evina izvukle jednu osobu koja je davala znake `ivota, me|utim, ona je ubrzo preminula. Policija i ekipe tragaju za jo{ jednom osobom koja je ostala ispod ru{evina. Op{irnije o ovom doga|aju i druge vesti }ete slu{ati odmah nakon Pe{~anika, a za kraj slu{ate kolumnistu lista Vreme Teofila Pan~i}a.

404

Teofil Pan~i}: Ljudi jo{ zdravi u glavi prosto vide da to u Aran|elovcu nije tvoj ili moj ili privatni problem tih ljudi koji su to hteli da organizuju, nego da taj doga|aj, mada naizgled sitan, jedna od mnogih promocija Pe{~anika u jednom od mnogih gradi}a Srbije, ima u`asno jak simboli~ni naboj. Ja sam to poku{ao u svom tekstu za Vreme da nazna~im. Zato sam namerno po~eo s tim kako sam 2000. godine agitovao da se glasa za Vojislava Ko{tunicu na tribinama {irom Srbije, na kojima smo gledali ho}e li policija da upadne sada ili }e da upadne malo kasnije. Smatrali smo da, {ta god se desilo u toj postpetooktobarskoj Srbiji, neke stvari su iza nas. Verovali smo da vi{e ne postoji mogu}nost da se nekim normalnim ljudima uskrati odlazak u ceo jedan grad, koji se progla{ava nekom zabranjenom zonom. E, to se desilo, i to upravo u ovom trenutku, kada ka vrhuncu kre}e histerizacija javnog diskursa o Kosovu, da }e nama da otmu petnaest odsto du{e i teritorije. Mislim da su onda ljudi prepoznali da tu ima ne~ega krupnog, da je taj doga|aj ve}i od samog sebe. Zna~i, da on mo`e biti simptom i naznaka vra}anja onih vremena kada su kvazipatriotski komesari mogli da mere nivo patriotizma u krvi i da na osnovu toga izri~u presude. Zato smatram da je taj Aran|elovac jako va`an. Zna~i, nije on va`an u smislu da li }emo ti i ja da isteramo neku svoju stvar, nego je va`an utoliko {to to ne sme da se desi, {to to nikome ne sme da se desi.
Ako mi dopustimo da to tako pro|e, onda }e to sutra da se desi ponovo tebi i meni ili nekom drugom. To je ona stara pri~a, kao u vreme nacizma - ako se to desi nama, onda }e neko da pomisli - dobro, oni su ionako ekstremisti. Sutra }e to da se desi nekome ko nije ekstremista, pa }e onda preksutra da se desi nekome ko je jo{ manje ekstremista i tome nema kraja kada jednom krene. Va`no je da su ljudi osetili da je ta stvar ne{to {to se potencijalno zaista ti~e svakoga od nas. Meni se ~ini da na{a situacija ovde sve vi{e li~i na vrstu putinizma bez gasa i nafte. Mi smo sli~ni putinovskoj Rusiji po svemu, osim {to nemamo gas i naftu, pa ni pare. Putin ima tu organizaciju koja se zove Na{i, to je ne{to {to su svi prevideli kada su govorili o ovom aran|elova~kom slu~aju, da se ova misteriozna organizacija zove Na{i. Dakle, Na{i su neka vrsta putinovskih omladinskih juri{nika, to je nekakva me{avina, od velikoruskih neofa{ista preko monarhista do nostalgi~ara Sovjetskog Saveza; sve {to vu~e na velikodr`avlje i samodr`avlje, autoritarnost, antizapadnja{tvo i antiliberalizam u svakom mogu}em vidu. Sve se to tu zgrudvalo, zgru{alo u ne{to {to se

16.11.07.

zove Na{i, kao ideolo{ki, eklekti~ki pokret. To su ljudi koji na ulicama ruskih gradova zavode vrstu politi~kog terora. Oni ka`u - Mi poma`emo policiji da obavlja svoj posao. [ta to zna~i - vi poma`ete policiji? To je vrsta juri{ni~ke, uli~ne, parapolicijske bande. To je ne{to {to mi ovde jo{ nemamo, hvala bogu, ali nisam siguran da ne}emo ne{to sli~no dobiti. To je ono {to nismo videli ovde za vreme Milo{evi}a. Parapolicijske, paravojne trupe za vreme Milo{evi}a su delovale izvan Srbije. Sada imamo slabu, formalno demokratsku vlast, koja ima jake autoritarno-nacionalisti~ke recidive, koji tek mogu potpuno da do|u do izra`aja kada bude progla{ena nezavisnost Kosova. Ja se bojim da }e onda ta vlast, ne ka`em organizovati neke Na{e, ali mo`da jednostavno ne}e umeti ili hteti da spre~i da ne{to takvo nastane.

Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: Ne znam da li si video snimak kada Putin odlazi me|u omladinu, to je bilo da se smrzne{. Dolazi u ogromnu salu gde su svi od dvadesetdvadeset pet godina, zastave Sovjetskog Saveza, crkvene zastave, ruske zastave. Govor koji im je odr`ao po~inje sa - Neki ljudi idu u strane ambasade. Teofil Pan~i}: To je organizacija Na{i i upravo o tome govorim, o ideolo{kom eklekticizmu, mo`e i crkva i Sovjetski Savez. Rekao bi ~ovek - kako spojiti crkvu i Sovjetski Savez? Odavno je o tome Vladimir Vojnovi~ napisao proro~anski roman, izdat je na srpskom, zove se 2042. godina. Treba to ~itati danas, tu se ljudi ne krste, nego se zvezde. To je neka vrsta ideolo{kog sinkretizma koji pomiruje levo i desno, ateisti~ko i religiozno, sve je dobro samo da je u slavu velike Rusije. U isto vreme ovde ima{ ljude koji idu pred skup{tinu Srbije i govore da su oni garda cara Lazara. ^ekaj, ~ove~e bo`ji, ima{ nekoga ko ti javno govori da je paravojna formacija i jo{ se hvali da navodno ima ne znam koliko oru`ja. I sad pitaju Jo~i}a - Ho}e li to da destabilizuje Srbiju, a on ka`e Ma sve je to kul. [ta je, bre, kul? Ti ljudi {etaju Srbijom. Zna{, Rusija je velika i ozbiljna zemlja, u njoj stvari mogu da budu veoma stra{ne, kao {to su ~esto u istoriji i bile, ali su uvek nekako i ozbiljne. A ovo kod nas }e da se pretvori u neku vrstu operete. A to {to }e da bude opereta, uop{te ne zna~i da je bezopasno. Kvazipatriotske diktature u malim zemljama umeju da budu veoma, veoma gadne. Onog trenutka kada Kosovo bude {ta god, otvara se mogu}nost da u Srbiji svaki ludak radi {ta ho}e.

406

Ovde se vlast deli na one koji na`alost ne znaju {ta rade i na one koji na`alost znaju {ta rade. Ovi prvi su oni koji bi trebalo da budu svetlija strana ove vlasti, demokrate, G17 i ti neki pridru`eni elementi kao {to je Rasim Ljaji}. Ali ti ima{ dojam da ti ljudi uop{te ne pri~aju svoju pri~u, bilo zato {to nemaju tu pri~u ili zato {to misle da ovo nije vreme za tu pri~u. Ima{ ove druge koji pri~aju svoju pri~u, Ko{tunica, Velja Ili} i ta ekipa, a ta pri~a koju oni pri~aju je potpuno suicidalna, ali ne za njih, naravno, ne za njihovu politiku, nego suicidalna za {anse ove zemlje, ovog dru{tva da i{ta u~ini od sebe. I meni je to najstra{nije. Evo, slu{am i danas Ko{tunicu kako govori - Svi nas teraju da popustimo oko Kosova, ali mi to ne}emo nikad. Na~in na koji on koristi re~ – nikad, mene u`asno pla{i. Ne mo`e predsednik vlade jedne zemlje da govori da Srbija ne{to ne}e nikad, jer on to niti zna, niti ima pravo na to - to je totalitaran potez. Ti mo`e{ re}i - ja ne}u, ali neka si sto puta premijer, ne mo`e{ ti da ka`e{ da Srbija ili Nema~ka ili Estonija ili Madagaskar ne}e nikad ovo, ne}e nikad ono, ho}e uvek ovo, ho}e uvek ono. Ti na to nema{ pravo. Ta vrsta jezika, ta vrsta izri~aja zapravo otkriva tu slepu mrlju, tu slabu ta~ku nacionalisti~ke ideologije. Sve je to lepo, mi smo liberali, volimo Aleksisa de Tokvila, ali odjednom ja vi{e nisam ja, nego sam ja Srbija, i to ne samo sada{nja Srbija, nego sam ja ve~na Srbija. I ja, ve~na Srbija, }u sada da ka`em da Srbija nikada ne}e to i to. Ne mo`e{ tako, to niko nema pravo da ka`e. Kad pogleda{ kako se pona{aju oni koji, na`alost, znaju {ta rade u ovoj vlasti, onda ima{ sve mogu}e razloge da se pla{i{ toga da ova zemlja ide u vrstu izolacionisti~ko-autoritarnog re`ima, u kojem }e se opet, kao u svetlim trenucima devedesetih, kuvati u sopstvenom sosu. Ova zemlja je izvozila haos, a po{to to vi{e ne mo`e da radi, taj haos mo`e samo da klju~a tu, da vri unutar same Srbije. Ja ne ka`em oni su zli, pa su opasni, uop{te se ne bavim time da li su oni zli. Samo ka`em da su oni objektivno opasni, jer ne vide ni{ta osim svoje fiksideje, osim svog feti{a. Njihov feti{ je sada Kosovo i neka ceo svet propadne, neka Srbija propadne, neka Srbija izgori, ali oni }e samo taj feti{ da gledaju i samo to je va`no, ni{ta drugo, neka se sve drugo raspadne, neka svi pocrkamo. To je politika koja je u osnovi nihilisti~ka. U ovom trenutku, kada nad Srbijom visi to famozno kosovsko pitanje, ja bih voleo da postavim pitanje svim tim vrlim patriotama. Hajde da zamislimo da je istorija Srbije od 1990, 1991. godine do danas i{la nekim drugim tokom, zamislimo da nije bilo ratova u Hrvatskoj

16.11.07.

i u Bosni, zamislimo da Srbija nije posezala za teritorijama drugih dr`ava, kao {to jeste posezala, ali neuspe{no. Da ne mistifikujemo stvari, da nije bilo tih ratova, da nije bilo Sarajeva, Srebrenice, Vukovara i svega po redu, da li bi bilo mogu}e da Kosovo dobije nezavisnost, da ga dobije na ovaj na~in, da ga dobije ovim tempom i u ovom, najgorem mogu}em obliku? Predstoje}a nezavisnost Kosova nije velika sre}a ni za koga, to nije ne{to {to }e da usre}i ni Albance, a kamoli Srbe, Srbiju, Balkan, me|unarodnu zajednicu. Nikoga ne}e da usre}i iz milijardu razloga. Ali to je jedina opcija koja je u ovom trenutku preostala kao relativno suvisla. Ti mora{ tom Kosovu da da{ neki oblik, ono mora da postane ne{to, ono sada nije ni{ta, ne znamo {ta je to, po{to ne mo`e vi{e da bude deo Srbije. Je l’ treba sad da govorim za{to ne mo`e, je l’ treba da nabrajam i obja{njavam? Je l’ bi mogao da zamisli{ bombardovanje ’99. godine da pre toga nije bilo ratova? [ta, odjednom samo tako do|e jedna sila i krene na mirnu zemlju? Pa za{to nije bombardovala Slova~ku? Kada spirala rata i nasilja krene, ona ide, ona ide. Ona je krenula ’91. do ’95. i mlela sve pred sobom, onda se uspostavilo neko primirje, ali Srbija je ozna~ena kao zemlja kojoj nije strano da makar poku{a da menja granice u svoju korist. E, kad ti ide{ da menja{ granice u svoju korist, mo`e da ti se dogodi da dobije{ promenu granica na svoju {tetu. Kad danas slu{am na{e politi~are, vrle politi~ke analiti~are kako urlaju o svetinji granica, o tome da se granice ne mogu menjati tek tako jednostrano, silom, u svemu sam saglasan s njima, osim {to bih voleo da su to pri~ali i ’91, ’92, ’93. godine. Ne, tada su granice bile administrativne, avnojske, nepravedne, proizvoljne, na {tetu naroda srpskog. Druga stvar, ka`u - Ne mogu Albanci da dobiju drugu nacionalnu dr`avu u Evropi, ve} imaju jednu. To super zvu~i, ali {ta }emo onda s Republikom Srpskom? A {ta je Republika Srpska? Ona je nastala s intencijom da bude dr`ava, dakle, upravo ono za {ta optu`ujemo Albance sada i to verovatno sa solidnim razlozima. Ali mi smo to radili petnaest godina ranije s Republikom Srpskom, pravili drugu srpsku dr`avu na Balkanu, s namerom da je u pogodnom trenutku fuzioni{emo sa Srbijom. Kada optu`uju Albance, oni zapravo ~itaju vlastiti misaoni tok, ono isto {to su oni radili, jer svi nacionalisti funkcioni{u isto. Stavi ih pred tu vrstu isku{enja i dobi}e{ istu stvar, zvali se oni ujedinitelji srpskog ili albanskog ili hrvatskog ili ma|arskog naroda, to je isti mentalni i vrednosni i pojmovni kod. Ljudi, ni{ta od ovoga na Kosovu ne bi moglo da se odvija na taj na~in, da nije Srbija

Teofil Pan~i}

16.11.07.

samu sebe delegitimisala u milion klju~nih stvari preko ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

408

Svetlana Luki}: Pre nego {to nastavite da slu{ate Teofila Pan~i}a, evo dopune vesti koju sam vam malo~as pro~itala, a koja je glasila da je jedan radnik poginuo pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik. Na`alost, stradala su dva radnika. Na~elnik sektora za spasavanje Predrag Mari} je rekao da je jedan od radnika preminuo na putu do bolnice, a da je telo drugog upravo prona|eno. Predrag Mari}: Jedan je davao znake `ivota u trenutku dolaska na{ih ekipa, a ekipe su iza{le u roku od devet minuta na mesto doga|aja, gde se ~ekalo skoro ~etrdeset minuta zbog velike koli~ine vla`ne zemlje koja se obru{ila i ~injenice da je vrlo uzak prostor koji se stalno obru{avao. Uspeli su da ga izvuku napolje, ali i pored reanimacije verovatno je usled unutra{njih povreda preminuo. Svetlana Luki}: Ekipa B92 je krenula na mesto nesre}e i vi{e informacija ~u}ete u narednim vestima. Teofil Pan~i}: Nacionalisti~ki um je ~udo. Ovih dana sam ~itao kako je neki od diplomata sva|aju}i se s nekim od ovih na{ih naco{a rekao - Pa {ta ho}ete? Ne bi bio presedan druga albanska dr`ava, i Nemci `ive u tri dr`ave, imate Nema~ku, imate Austriju, imate [vajcarsku, a ovaj mu pou~itelno ka`e - Ne, ne, izvinite, u Nema~koj `ive Nemci, u Austriji `ive Austrijanci, a u [vajcarskoj `ive [vajcarci. Super, ali ne bi rekao da u Bosni `ive Bosanci, to ne, i da u Vojvodini `ive Vojvo|ani, pa svet bi se sru{io. Ali da u [vajcarskoj `ive [vajcarci, iako [vajcarci tako|e ne postoje kao nacija, to je u redu. ^udo su ljudi.
Ima{ politiku koja je nihilisti~ka, gubitni~ka, suicidalna, iracionalna, iznad svega iracionalna i koja }e ne samo da proizvede ogromnu {tetu Srbiji, nego }e i dole na Kosovu da proizvodi svakakvu {tetu. Pa }emo dolaziti u potpuno apsurdne situacije da u jednom mestu u kome nema Albanaca Albanci treba da vr{e vlast, jer su Srbi odbili da iza|u na izbore. Srbi }e sada, bo`e moj, da prave paralelne instituci-

je. [ta to zna~i? Opet SAO? To je politika koja je do`ivela najstra{niji mogu}i brodolom, ta saoizacija svega postoje}eg. I ni~emu se pametnijem Ko{tunica i njegovi vrli savetnici, Samard`i}i, Batakovi}i, Kojeni i ostali kosovski magovi na{i nisu dosetili, nego da prave SAO Severno Kosovo. Zamisli, kako ih nije sramota? To je neodgovorno i opasno za te ljude dole.
Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: Pa da, ali zato Batakovi} ka`e - Srbija ne mo`e da pre`ivi ako Kosovo ne bude deo Srbije - i ode u Kanadu za ambasadora. Poveo je celo pozori{te da mu igra predstavu na preuzimanju ambasade. Teofil Pan~i}: To je bezobrazna, drska izjava, to da bilo koja dr`ava i bilo koja nacija ne mo`e da pre`ivi bez dela svoje teritorije. Kada je shvatio da je definitivno izgubio rat, da nema vi{e Tre}eg rajha, da nadiru Rusi s jedne strane, Ameri s druge, Hitler je bio u fazonu - Daj da spalimo celu Nema~ku, pa nema~ki narod ne zaslu`uje da nad`ivi slom moga poretka. ^emu uop{te Nema~ka ako nije nacisti~ka? Pa izvinite, molim vas, to je taj na~in razmi{ljanja - Srbija ne mo`e da nad`ivi Kosovo. Ma daj, molim te, kako te nije sramota, koja je to poruka za sedam miliona ljudi koji ovde `ive, za decu koja tr~e po ulici? ^ovi} je imao onaj predlog da svi idu na granicu. Ovo je novi predlog - Hajde da svi izvr{imo kolektivno samoubistvo.
Ako nam stvarno otmu petnaest odsto teritorije i sto odsto du{e, hajde onda lepo svi da izvr{imo harakiri. Je li to ideja? Pri tome je Srbija, da prostite, `ivela bez Kosova i te kako, u vreme koje se danas slavi kao uspon srpske dr`avnosti, od oslobo|enja od Turaka do 1912. Nemojmo se zezati. Ta vrsta neodgovornog brbljanja je mu~na, a kada se brbljanje zavr{i u Kanadi, onda to dobija i prizvuk cinizma.

Svetlana Luki}: [ta ti ~ita{ u vestima o Mi{kovi}u i ^edomiru Jovanovi}u? Teofil Pan~i}: Meni je sve to zajedno krajnje netransparentno. Samo znam da Mi{kovi} definitivno na nivou Beograda jeste monopolista. Kada iza|e{ na ulicu, pa jebiga, sve je postalo Maksi. To u Srbiji nije toliko izra`eno i mo`da on nije monopolista u celoj Srbiji, ali u Beogradu jeste, ni-

410

ko ne mo`e da me ubedi da nije. S druge strane, otkud ja znam {ta je ^eda Jovanovi} radio dok je bio na vlasti, nisam mu dr`ao sve}u, nemam pojma, ja sam ~oveka video jednom u `ivotu. Ali ono {to me instinktivno u milion situacija svrstava na stranu ^ede Jovanovi}a - to je spisak njegovih neprijatelja. Ne mo`e{ da nema{ neku vrstu simpatije za ~oveka koji ima ba{ takve neprijatelje, jer kada pogleda{ spisak tih imena i prezimena, pa to je gotovo bez izuzetka sve najgore {to u Srbiji sad postoji na javnoj i politi~koj sceni. Samo pogledaj ko su ti ljudi. Pa i da ti je ^eda antipati~an, on mora da ti postane simpati~an. Pobogu ljudi, kako neko ko je uspeo da skupi ba{ takvu galeriju neprijatelja mo`e da bude negativac? Te{ko je da u to poveruje{. Ne znam ja {ta ^eda radi u `ivotu, nemam pojma, ali kada vidim ko ga napada, ja za po~etak stanem na njegovu stranu, dok me neko ne ubedi u suprotno. Dakle, dok me neko ne ubedi suvislim dokazima, a ne time da je ^eda, kako ono be{e, pio {ampanjac i kupao se u bazenu. Jebo vas {ampanjac i jebo vas bazen.

16.11.07.

Svetlana Luki}: U toku je privatizacija DDOR-a iz Novog Sada, tu se govori o stotinama miliona evra i odjednom vidi{ da devet velikih svetskih kompanija bojkotuje taj tender. Svetlana jako mrzi kada upotrebljavam te metafore, ali ako je ova dr`ava organizam, njoj svakoga dana uzimaju i prodaju bubreg. Ima nekih stvari koje su nepovratne, ti ne mo`e{ da ima{ {est NIS-ova, ti nema{ {est JAT-ova. U celoj toj pri~i je li ^eda ovo, da li je Mi{kovi} ovo, ti samo vidi{ da smo ostali bez oba bubrega. Teofil Pan~i}: Najgore je {to ne zna{ ba{ ta~no ni ko je te bubrege prodao, ni ko je tu lovu uzeo i da li je ba{ ta cena prava. Porodi~no srebro }e da se potro{i i onda }emo da se pitamo {ta }emo. Utisak o ekonomskom boljitku se gradi u pore|enju s devedesetim godinama. Naravno da se danas ekonomski `ivi bolje nego {to se `ivelo pre deset godina. Ali taj `ivot se bazira na dvema stvarima, jedno su donacije, drugo je prodaja velikih, javnih preduze}a. Me|utim, {ta }emo kada i jedno i drugo prestane? Ti ne zna{ vi{e da li je, bre, majku mu, ova zemlja samoodr`iva. A istovremeno ide{ u direktnu politi~ku, diplomatsku i svaku drugu konfrontaciju s onima koji te realno izdr`avaju. Mene to podse}a na one ludake iz Severne Koreje koji govore sve najgore o celom svetu, jer jedino su oni ispravni, jedino su oni super, a najgore govore o

svojoj bra}i Ju`nokorejcima. Zna~i, ako je ceo svet odvratan, Ju`na Koreja je epicentar odvratnosti i onda nakon {to tu tiradu isprazne protiv Ju`ne Koreje, na kraju ka`u - A sada nam dajte malo pirin~a. I onda Ju`na Koreja {alje milione tona pirin~a u Severnu Koreju kao humanitarnu pomo} da bi Severni Korejci pre`iveli, da bi mogli i dalje Ju`nu Koreju da grde kako je odvratna i gnusna.
Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: [ta je adut Severnoj Koreji? Ima atomsku bombu i ka`e - Nemoj da se zeza{, nemoj da se ka~i{, zna{ da mogu da poludim. Teofil Pan~i}: Ako poludim, mogu da napravim probleme, jeste da }u pre svega sebi da ih napravim, ali svejedno }e{ i ti da oseti{. To je to, to je na{a atomska bomba, na{a atomska bomba smo mi sami.
Negde sam pro~itao Ta~ijevu izjavu da ne}e do 15. februara ni{ta da radi, kao evo, ne}u pre 15. februara, obe}avam. Onda }e Samard`i} biti u velikom problemu, jer mora}e da raspi{u izbore. Na{ je problem {to na tim izborima imamo takve adute kakve imamo i {to imamo samo Tadi}a i Nikoli}a kao predsedni~ke kandidate koji mogu da pobede, to je ~injenica. Ima{ jednog predsedni~kog kandidata u vidu sada{njeg, aktuelnog predsednika, koji je dobar u onome {to ne ~ini. Najbolje strane Tadi}a su ono {to on ne radi, {to nije prost, {to nije vulgaran, {to nije agresivan, to je mnogo bolje od onoga {to radi. Ono {to radi je prili~no bezli~no i kratkog dometa i neupotrebljivo i neuverljivo. A s druge strane ima{ ~oveka koji je simbol svega najgoreg {to postoji u Srbiji. I to ti je izbor, a izme|u njih ima{ Ko{tunicu i Samard`i}a, pa ti vidi. Mo`e{ da bira{ izme|u toga da ostane ovako kako je do sada bilo ili da sve ode u bo`ju mater. Ako pobedi opcija da ostane sve kako je do sada, to }e ti biti super, jer }e{ pomisliti - Jao, moglo je da bude i mnogo gore.

Svetlana Vukovi}: Ima ljudi koji su re{ili da u tom drugom zami{ljenom krugu izbora ne}e glasati, ne}e iza}i i ne}e podr`ati Tadi}a, po cenu da do|e Toma Nikoli}. Teofil Pan~i}: Razumem tu vrstu principijelnosti, ali nisam ~ovek sa autodestruktivnim nagonima, tako da ako do toga do|e, ja }u, naravno, iza}i na izbore.

Svetlana Luki}: ^ovek mo`e da ka`e - da nije bilo bombardovanja, ne znamo koliko bi Milo{evi} jo{ vladao, jer je bombardovanje nekim ljudima otvorilo o~i i shvatili su da }e nas on sve povesti u samoubistvo. Toma Nikoli} kao predsednik dr`ave figurira kao to bombardovanje. Teofil Pan~i}: Da, ali zar nismo to ve} imali? Toma Nikoli} je parodija [e{elja. Toma Nikoli} ne nudi nikakav novi kvalitet ~ak ni pod navodnicima, on je samo figura koja treba da nam zameni odsutnog ludog ujaka. Ima{ u romanima lude ujake, e, pa ludi ujak je u Hagu, a sad nam treba neko ko }e njega tu da izigrava, dok se ovaj ne vrati trijumfalno da oslobodi Beograd. Ludilo devedesetih godina je bilo krvavo i autenti~no. Ako to opet ima{ 2007. godine, to je totalna degeneracija, potpuni raspad. To ti je kao da 1952. u Nema~koj zavladaju nacisti. Pa ~ekaj, majku mu, sedam godina ranije si imao pakao, sru{ilo Berlin, sru{ilo Drezden, pa ne ide, ne mere, `alim slu~aj. Jednostavno, ako bi ljudi svojom voljom slobodno izabrali Tomislava Nikoli}a za predsednika Srbije, oni bi se diskvalifikovali, to ne mo`e{ ozbiljno da shvata{. To je kao kada sam ~uo da su Ni{lije izabrale Smiljka Kosti}a za gradona~elnika. Prvo sam se smejao deset minuta, jer je to sme{no, izvinite, ali to je zaista sme{no, a onda sam shvatio koliko je stra{no. Ja volim Ni{lije, imam sve mogu}e privatne veze s Ni{om, ali onda to nije ozbiljan grad. Jebote, ne mo`e ozbiljan grad da izabere Smiljka Kosti}a za gradona~elnika. Alo bre, trista hiljada ljudi tamo `ivi i izaberu Smiljka. Isto ti je i s ovim. 1997. je to akt gluposti i strave, a 2007. to je akt neozbiljnosti. Ti ima{ posla s ljudima koji jednostavno ka`u More, ba{ me briga, i za mene me ba{ briga, i za decu mi me ba{ briga i za grad me ba{ briga, i za svet i za dr`avu me ba{ briga. Ni{ta, ja }u si izaberem Tomu Nikoli}a, pa {ta si bude, neka si bude. E, pa jebiga. Svetlana Luki}: Bio je ovo jo{ jedan Pe{~anik, hvala vam {to ste nas slu{ali, do vi|enja do idu}eg petka.

412

16.11.07.

23. 11. 2007.

VE^NA SRBIJA
Kvazipatriotske diktature u malim zemljama umeju da . budu veoma gadne... Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u . Bujanovac, mene ne}e sigurno... Ono {to me instinktivno svrstava na stranu ^ede Jovanovi}a jeste spisak njegovih neprijatelja...

Mirko \or|evi}, publicista, Aleksandar i Slobodan, Nevena Vu~kovi}-[ahovi}, iz Centra za prava deteta, Milena Jerotijevi}, psiholog, Valentina Zavi{i}, iz organizacije Veliki-i mali iz Pan~eva, Teofil Pan~i}, novinar

Svetlana Luki}: Ove nedelje je odra|ena pretposlednja runda takozvanih pregovora o Kosovu. Ko{tunica je zborio iste fraze o tome kako nikad, ni u snu ni na javi, ni pod elektro{okovima ne}emo priznati taj akt nasilja koji se sprema i uporedio ga s nacisti~kim prekrajanjem granica ili ve} tako ne{to. Kada smo ve} kod Ko{tuni~inih fraza i kod nacista, Hana Arent je pi{u}i o su|enju Ajhmanu bila zapanjena koliko je taj ~ovek bio ogrezao u kli{eima i frazama. ^ak i kada se na{ao licem u lice sa smr}u, prona{ao je kli{e iz pogrebnih govora. Pod ve{alima je bio toliko ushi}en mantrama koje je izgovarao da je zaboravio da se radi o njegovom pogubljenju. I Ajhman je sebe do`ivljavao kao `rtvu koja ispa{ta zbog drugih i od suda je tra`io saose}anje za nevolju koja ga je sna{la.
A {ta je pred pretposlednji ~in drame zvane re{enje statusa Kosova rekao Havijer Solana? Da neuspeh pregovora ne zna~i smak sveta i da `ivot ide dalje, {to je za nas smrtna uvreda, i da oni, Evropljani, tragaju za zajedni~kim stavom Evropske unije. Evropljani se sada pre svega brinu o tome kako da pridobiju jo{ pet-{est svojih ~lanica kojima se ne svi|a ideja o nezavisnosti Kosova. Evropska unija je vrlo osetljiva na nejedinstvo u svojim redovima. Dosta im je toga da im se svi rugaju zato {to su tako komplikovana i troma ma{inerija. Henri Kisind`er im se podsmevao zbog nejedinstva i neefikasnosti i pitao - Ako ho}u da pozovem Evropu, koji pozivni broj treba da okrenem? Dok predsednik vlade bludi u svojoj beskrajnoj usamljenosti, koja li~i na usamljenost bogova koji tragaju beskrajem i ne nalaze nikoga s kim bi mogli da razmene misli, dotle se Evropljani prera~unavaju koliko }e da ih ko{ta odr`avanje Kosova i koliko-toliko mirna i stabilna situacija u tom podru~ju. Nedavno je neko od zapadnoevropskih stru~njaka za Balkan rekao - Lako je srpskim politi~arima da govore o Kosovu kao o srpskom Jerusalimu, kada srpski bud`et ne snosi tro{kove stabilnosti na Kosovu. U me|uvremenu su Srbi u pet op{tina u kojima su ve}ina, zbog bojkota izbora na Kosovu izgubili lokalnu vlast i moraju da je predaju Albancima, kojih u tim op{tinama prakti~no i nema. Du{an Prorokovi}, kome je u podeli poslova i velikih plata palo u deo da glumi sekretara sekretarijata za Kosovo, ima odli~nu ideju da se te op{tine pripoje Srbiji. A Evropljani, opet, razmi{ljaju o tome kako da pomire dve nepomirljive stvari, da se po{tuje izborna volja gra|ana Kosova, a izbegnu scene koje je lako zamisliti na stepe-

16.11.07.

ni{tu op{tina Leposavi}, [trpci, Novo Brdo, ako neki Albanac poku{a da u|e u kancelariju predsednika op{tine. Prorokovi} i mnogi kvalitetni Srbi nemaju problem da sra~unato glume budale samo ako im to obezbe|uje sekretaricu, {ofera, koju hiljadu evra i gostovanje na televiziji Ko{ava. Moj omiljeni stru~njak za kosmos, Hoking, omiljen jer jedino njega razumem, ka`e da fizi~ki zakoni spre~avaju putovanje u pro{lost, odnosno da je majka priroda stvorila neku vrstu za{titne tehnologije za to. Samo jo{ da ovde prorade ti fizi~ki zakoni i onda smo, bra}o i sestre, na putu za Eldorado. U me|uvremenu }e pasti jo{ koja glava. Za sada svi upiru prstom u ^edomira Jovanovi}a. Ta~nije, ju~e i prekju~e smo prisustvovali onome {to muslimani rade na kraju had`iluka, kolektivnom kamenovanju |avola. Na podno{enje krivi~nih prijava LDP-a protiv Ko{tunice, Mi{kovi}a i nekoliko ministara koji su omogu}ili nelegalno poslovanje vlasniku Delte, \eli} je ve} najavio da }e tu`iti ^edomira Jovanovi}a. Niko drugi do Mla|an Dinki} ga je nazvao sramotom za srpsku politiku, ministar Milosavljevi} mentalnim bolesnikom, a Andreja Mladenovi} je rekao za Jovanovi}a da je moralna nakaza i narkoman. Ima mnogo razloga zbog kojih je nastala ova nova faza satanizovanja ^edomira Jovanovi}a. Nave{}u samo jedan, koji nije prvi ni najva`niji. Ova politi~ka kasta, klika koja vlada zemljom je toliko uzajamno povezana da svako svakoga mo`e da uceni i po{alje na nekoliko godina ili decenija na robiju. Kao da su se zavetovali na }utanje i stvorili neku vrstu pakta o nenapadanju. Jeste li primetili koliko se sada re|e uzajamno vre|aju i optu`uju? Kada je Dinki} ovoliko morao da }uti dok ne zalaje? Koliko je te{ko Velimiru Ili}u da trpi, a da nikoga ne {utne? Koliko je \eli}u i Dinki}u te{ko da se ne sva|aju? Ta suspregnuta agresivnost politi~kog polusveta, koji je navikao da mo} demonstrira na najbrutalniji na~in, morala je da na|e nekoga koga mo`e da udara, a da to nikoga od kolega lopova i mo}nika ne ugrozi. Jovanovi} je ovde kao dete u nasilnoj porodici, gde odrasli i jaki ne smeju da se pobiju, pa se obru{avaju na dete. I kad smo kod dece, vlada je odlu~ila da ne}e smanjivati PDV na hranu i opremu za bebe, jer, kako ka`u u obrazlo`enju - ranije olak{ice nisu uticale na rast nataliteta i oni nisu ludi da sebi otkidaju od usta, a da se Srp~ad i dalje ne ra|aju. Ne znam koliko bi novoro|ene Srp~adi

384

bilo dovoljno da oni odlu~e da smanje PDV. I patrijarh Pavle je apelovao da se to u~ini, ali ko ga {i{a, sada je bolestan i niko ga ne slu{a. Povodom patrijarhove bolesti pozvao nas je Mirko \or|evi}.

Mirko \or|evi}: Ve} dve nedelje iz crkve nema nikakvoga biltena o stanju zdravlja Mirko starog patrijarha, {to bi bilo sasvim normalno, nego ~itamo razne ve- \or|evi} sti koje izazivaju zabune. Patrijarh ima devedeset tri godine i skoro sedamnaest godina je prvi ~ovek crkve. On je institucija koja ne pripada Sinodu, ni partijskim mo}nicima, ni akademicima, ve} pripada narodu srpskom. I dok je patrijarh bio zdrav, njime je manipulisano. Pred sam Dejton on je Milo{evi}u potpisao akt u kojem se u ime svih Srba zala`e za mir, ali mu je taj potpis oduzet i on je bio poni`en. Patrijarh je 24. marta 2005. godine svojom rukom potpisao s kosovskim ministrom kulture memorandum o razumevanju u kojem stoji - obnoviti i za{tititi sve srpske crkve i svetinje, a garant za to su me|unarodne institucije. Dva dana iza toga usledilo je iz patrijar{ije saop{tenje u kojem se ka`e - Patrijarhov potpis i ovaj sporazum se smatraju neva`e}im. Patrijarh to svakako nije zaslu`io, a i najnovije manipulacije njegovom bole{}u zabrinjavaju. To {to ga je posetio mitropolit Amfilohije je u redu, on je najstariji ~lan Sinoda, ali odjednom su tu i predsednik vlade Ko{tunica i akademik Matija Be}kovi}. Ljudi se pitaju u kakvu situaciju je stavljen patrijarh.
Od avgusta pro{le godine mitropolit Amfilohije obavlja du`nosti koje su u isklju~ivoj nadle`nosti patrijarha Pavla. U jednom saop{tenju se pominje da Amfilohije zamenjuje patrijarha Pavla. U slede}em se ka`e da on poma`e patrijarhu Pavlu. Dok je patrijarh bio zdrav, oni su ga vodili u rovove di~ne vojske Karad`i}eve i Mladi}eve, svi su hitali da se s njim slikaju, a uspaljeni nacionalisti su ga u svom ludilu progla{avali za vrhovnog komandanta oru`anih snaga. Sve mi govori da se i sada ne{to nedostojno prema patrijarhu ~ini. Lai~ka i crkvena javnost imaju pravo na redovni crkveni bilten o stanju patrijarhova zdravlja. Taj bilten ~lanovi sinoda potpisuju s desne strane, a s leve lekari punim imenom i prezimenom. Patrijarh nije svojina partijskih mo}nika u njihovoj partijskoj dr`avi, u kojoj politi~ki uzurpator Ko{tunica ~ini {ta ho}e, mimo volje gra|ana izra`ene na izborima i saop{tene od dr`avne komisije o rezultatima izbora. Srpsku crkvu ~ini veruju}i narod, a to je, da budem precizan, svake nedelje i o prazniku milion ljudi koji na njenom kanonskom podru~ju ulaze u crkvu.

386

Zbog toga je sve ovo nedostojno i izaziva ozbiljno uznemirenje javnosti. Iz sata u sat su izdavana saop{tenja dok je papa Jovan Pavle Drugi bolovao, svet je bio na nogama, i vernici katolici. Izgleda mi vrlo ~udno i sumnjivo i brine me i vre|a me kada po tri-~etiri dana beogradske novine ni re~ju ne pominju stanje patrijarhovog zdravlja. Procuri vest - On bistrim pogledom gleda, iz drugih novina se vidi da su ga ve} pri~estili, iz tre}ih da kraj uzglavlja sede dvojica monaha. Javnost zapravo ni{ta ne zna, a red bi bio da zna, jer to je momenat bitan i za njega li~no i za Srpsku crkvu. Brine me {to upravo dok se doga|a sve ovo o ~emu govorimo, na sceni imamo ekstremno nacionalisti~ke, profa{isti~ke i klerofa{isti~ke grupe. Jo{ se nije dogodilo, a ~ekam da se dogodi da se na{a crkva slu`beno, sinodalnim aktom ogradi od tih paracrkvenih formacija i organizacija. Ukoliko se ne ogradi, krivica }e pasti na nju, jer videli smo da ti juri{nici bukvalno fizi~ki tra`e uto~i{te u crkvi. Kada je kod nas krenula kampanja da su nevladine organizacije delovi stranih agentura koje mute vodu i zlo nam smi{ljaju, ista ta kampanja ne{to pre toga je bila povedena u Rusiji, pod istim sloganima. Kada je kod nas nedavno zbog porasta nasilja u porodici i na javnim mestima ponu|eno obja{njenje - za sve su krive sekte, u Rusiji se u isto vreme vodio rat sa sektama, koji se tamo na druga~iji na~in zavr{io, jer u Ruskoj crkvi postoje i vrlo razumne struje. Nedavno su Putinu postavili pitanje zbog ~ega nema veronauke u ruskim javnim {kolama. On je odgovorio mirno i jednostavno - To ne mo`emo, jer za to treba menjati ustav, {to je u ovom momentu nemogu}e. Imao sam ~ast i priliku da se vi{e puta oglasim u Pe{~aniku i kada vidim sve ovo {to se dogodilo u Aran|elovcu, pitam se gde su ti ljudi da do|u na predstavljanja Pe{~anika i da vide pravi primer otvorene tribine; da govorimo o Srbiji, o Kosovu, o srpstvu u atmosferi normalnog dijaloga, a ne u atmosferi nasilja. ^uo sam saop{tenje da je predstavljanje Pe{~anika otkazano iz bezbednosnih razloga. Ne dao Bog, ~ovek pomi{lja da neko tu dolazi da prikazuje Pe{~anik nose}i bombe u d`epu i da ga tamo ~ekaju drugi s bombama u d`epu. Nikada Srbija u svojoj istoriji nije bila manja, jer su glave u vru}ici intelektualne nemo}i krojile veliku Srbiju. Na momente se pitam da mi nismo po~eli da se u`ivljavamo u ulogu totalnog gubitnika, da mazohisti~ki prihvatamo tu ulogu. Pozivaju nas da do razre{enja kosovskog statusa mal’ne ne treba da prihvatamo ni infuziju ni transfuziju. Da citiram jednu gospo|u koju veoma po{tujem, koja ka`e - Niko ne}e

16.11.07.

smeti ni da umre do tada. I zato i u mojim re~ima ponekad zazvu~i nota pesimizma i posustalosti. Imao sam vremena da sustanem u ovom poslu. Mnogi su po~eli meni da pripisuju re~i apostola Pavla - Ustani, ustani, progovori; ako ne}e{ ti - ko }e, ako ne}e{ sad - kad }e{.

Svetlana Luki}: Ho}emo li, Mirko, da idemo u Aran|elovac? Mirko \or|evi}: Pomi{ljao sam da vas molim, spreman sam da idem, ali kada bi moglo u centar Aran|elovca, da se ti ljudi pozovu da budu prisutni, da govorimo o Srbiji, o srpstvu, o svetom Savi i njihovom svetosavlju razborito i razumno. Ja ~ak verujem da }e oni posle tih razgovora odustati od svojih nauma da treba dizati temperaturu i gu{iti javnu re~. Pe{~anik je ba{ primer otvorenih tribina, koje ljudima dolaze na noge u gradi}, u hladnu dvoranu, na gradski trg, u ~itaonicu, bilo gde. Da sam u jednom momentu primetio da se neko u Pe{~aniku ruga crkvi, ja bih javno u Pe{~aniku zbog toga protestovao, ali dopustite, ako su mera duhovnosti, a to je u re~niku Ko{tunice i Matije i bratije valjda neki balisti~ko-artiljerijski pojam, ako su mera na{e duhovnosti Pahomije, otac Gavrilo ili vladika Filaret, te{ko nama i crkvi i dr`avi i te{ko duhu. Kad sebe slu{am, po~inje da me hvata strah i pitam se slu{a li neko ovo {to ja govorim. Dok sam bio aktivan sa studentima imao sam zadovoljstvo da razgovaram s desetinama mladih ljudi i video sam da to ostavlja neki trag. Kada danas govorimo, osim mr`nje i pakosti nema drugog odjeka. Svetlana Luki}: ^uli ste Mirka \or|evi}a, kome kao i ve}ini pravih hri{}ana nije dovoljno to da ovih dana na slavama pojede prvu sarmu i popije prvu kuvanu rakiju, nego bi `eleo da zna {ta se de{ava sa zdravljem pedeset petog po redu patrijarha Srpske pravoslavne crkve, koji sedi na prestolu svetog Save. Na`alost, mnoge vladike Srpske pravoslavne crkve se pona{aju tako kao da im se jo{ nije dogodilo hri{}anstvo, mada sve ostalo jeste. Mladi hri{}ani, Srbi iz Aran|elovca su uz pomo} lokalnih vlasti spre~ili promociju Pe{~anika u tom gradu. Momci koji su to inicirali podse}aju na mlade Irance koji su i{li ulicama Teherana i sklanjali iz radnji lutke Barbike i na njihovo mesto stavljali Saru, lutku s ~adorom. Mladi hri{}ani iz Aran|elovca i ne{to stariji hri{}ani iz lokalnih vlasti ovoga puta su uspeli, a vide}emo da li }e uspeti i slede}i

Mirko \or|evi}

16.11.07.

put. Slu{ate Aleksandra i Slobodana, koji su poku{ali da organizuju promociju na{e devete knjige u Aran|elovcu.

388

Aleksandar: Direktor Doma kulture nam je, na moje veliko iznena|enje, jer sam znao da je on tu postavljen od SPS-a, iza{ao u susret i izdao nam salu. Imao sam sa svih strana informacije da }e do}i stvarno mnogo ljudi. Nameravao sam da to bude jedno divno ve~e za Aran|elovac, koji je zadnjih godina sterilan po pitanju bilo kakvih kulturnih de{avanja. Ja sam slu{alac Pe{~anika i meni ovo nije bilo potrebno. Slu{ao bih emisiju narednog petka, pa bih je slu{ao. Jednostavno sam hteo da vi{e ljudi upoznam sa vama, da i neka od knjiga Pe{~anika bude prodata, da se ta ideja malo pro{iri. Sve je bilo u redu do nedelje uve~e, kada su se iznenada na televiziji [umadija pojavila neka ~etiri lika, koji su po~eli neverovatnu pri~u. Jedan od njih je predsednik nekog udru`enja Na{i. Oni sebe predstavljaju kao pravoslavne vernike, zna~i, smeta im bilo kakva kritika Srpske pravoslavne crkve. Bili su tu i ~lanovi udru`enja Ravnogorski pokret i Svetozar Mileti}. Trebalo je to da ~ujete, `ao mi je {to ne mo`emo da do|emo do tog snimka. Ne mogu da podnesem da upravo ti ljudi, koji podr`avaju Srpsku pravoslavnu crkvu, ne pominju njene svetle ta~ke, Pahomija i Ilariona. ^im ih ne pominje{, zna~i da ih prihvata{, a prihvata{ ih, kao {to je rekao taj Ani} iz te Na{e [umadije, zato {to ih je rodila srpska majka. Pa srpska majka je rodila i Legiju i Zvezdana Jovanovi}a, pa {ta sad treba da radimo, da ih pustimo iz zatvora?
Ja se ne stidim da ka`em da je meni pop na opelu mog oca tra`io ~etiri i po hiljade dinara za to opelo. Ne stidim se da ka`em da je taj isti sve{tenik na ven~anju mog brata tra`io {est i po hiljada dinara i po hiljadu dinara kumovima, zna~i, tu postoji neka tarifa. Ja sam vaspitan u ku}i u kojoj se Sveti Stefan slavio otkad znam za sebe. Ja da }utim za takve stvari ne}u.

Svetlana Luki}: Direktorka televizije je rekla da je ta emisija emitovana u pla}enom terminu. Slobodan: Kada sam ih pitao gde im je kajron na kojem pi{e da je termin iznajmljen, rekli su mi da im ne radi kompjuter. Termin je upla}en naknad-

no, 19. novembra, kada je ve} najavljena poseta Senke Vlatkovi} sa B92. Mi smo dali reklamu za Pe{~anik lokalnom radiju Fle{ i radiju i televiziji [umadija. Nismo smatrali da skup treba da obezbe|uje policija. Pred ovu emisiju me je pozvao direktor Kulturnog centra Simonovi} i rekao mi da on dobija strahovite pretnje i da trpi pritisak od odre|enih ljudi iz op{tine. U tom trenutku on nije smatrao da treba da otka`e zakup sale i ja sam mu rekao - Slu{aj, ako prima{ pretnje, javi se policiji. – Ma – ka`e - nemoj, molim te da anga`ujemo policiju. Posle ove emisije ja sam zvao na~elnika SUP-a, dao nam je uredno dozvolu i rekao da }e policija obezbe|ivati skup i u principu nisam o~ekivao da }e i{ta zna~ajno da se desi. Motivi za protest i pozivanje gra|ana su navodno skrnavljenje pravoslavne crkve i navodno promovisanje pederastije. Oni tvrde da emisija Pe{~anik to promovi{e. Oko deset sati ujutro me je zvao direktor Kulturnog centra i rekao mi da on mora da otka`e, da je pod velikim pritiskom, da tu mo`e da padne krv, da Kulturni centar nije mesto na kojem treba da se de{avaju takve stvari. Onda sam ja tra`io da mi to napi{e ra~unaju}i na to da moram da imam neko opravdanje pred voditeljkama Pe{~anika. On mi je rekao - Nema nikakvih problema. Mi smo posle dva sata do{li kod njega, on je otkucao saop{tenje i dok smo tako sedeli kod njega u kancelariji, javlja mu se de~ko i ka`e - Je li, je l’ dolaze ovi ve~eras? Ho}emo da ih deremo. Ba{ takvim re~ima. Direktor odgovara - [ta ako njih bude vi{e, pa oni vas oderu? Takvu vrstu tenzije ima{ u gradu na osamdeset kilometara od Beograda. Grad ima trideset hiljada ljudi, a cela op{tina mo`da pedeset hiljada. Do{lo je mnogo izbeglica u prethodnom periodu, ali ipak je to dugo bio otvoren grad.

Slobodan

Aleksandar: Oni brane neku teoriju lokalpatriotizma, koja stvarno mo`e da nas uni{ti. Ako nemamo menad`era za na{ grad, hajde, ljudi, plati}emo, neka do|e, neka nam da pet super ideja od kojih }emo `iveti narednih petnaest godina. Ali ne}emo te ideje bazirati samo na siru i kajmaku. Slobodan: Kao banja smo nestali s turisti~ke scene, ljudi vi{e ne dolaze u taj grad. Rekao sam jednom koji je bio u toj emisiji - De~ko, ti mora{ da shvati{ da smo mi razli~iti, ali ta razli~itost mora da donese neki kvalitet, a ne da se ti i ja tu~emo na ulici zato {to smo razli~iti. Nisam o~ekivao da }e biti toliko napeto da }e emisija morati da se otka`e. Vi

390

ste nas pitali da li na drugom mestu mo`emo da na|emo salu, ali Aran|elovac je grad u kojem pored sala za svadbe nema ve}eg prostora. Mogli smo jedino da vas dovedemo u privatnu ku}u, da do|e trideset-~etrdeset ljudi. Ali ovo nije 1941. godina, da se bavimo ilegalom. Mi smo bili suorganizatori, a ideja je potekla jo{ letos od nekih starijih ljudi koji su ljubitelji Pe{~anika, ~lanovi lokalnog udru`enja Ba{tina i budu}nost. Bilo je zainteresovanih i iz okolnih mesta. Nakon svega, od ozbiljnijih partija jedino su Demokratska stranka i Nova Srbija izdale saop{tenja, naravno potpuno suprotnog sadr`aja. Demokratska stranka je revoltirana, oni ka`u da je to skandal i da je op{tinska vlast pokazala veliku nemo}, dok je Nova Srbija zadovoljna {to se takva antisrpska emisija nije pojavila u Aran|elovcu.

16.11.07.

Aleksandar: Ja }u citirati njihovo saop{tenje za javnost - da su zajedni~kom akcijom uspeli da spre~e divljanje belosvetskih hoh{taplera u cilju takozvanih nezavisnih medija i njihovih nazovi nezavisnih produkcija, ~itaj soro{evskih, u kojima se pljuje sve ono {to je svakom Srbinu sveto, svetosavlje, patriotizam, ljubav i nada da }e u ovoj zemlji jednom biti bolje. Svetlana Luki}: Da li su te organizacije tako mo}ne da mogu da narede, da nogom u vrata u|u u TV [umadiju i da dovedu do otkazivanja promocije ili su oni samo ne~ija udarna pesnica? Aleksandar: Naravno da nisu toliko mo}ni. Imali su nekoliko akcija koje su mi se dopale, na primer, okre~ili su vrti}. Kada sam vozio za Beograd video sam plakate koji najavljuju dolazak zvezda Granda u Aran|elovac. I {ta sad, zato {to ne volim da slu{am takvu muziku ja treba da okupim ljude da demonstriramo zato {to oni zaglupljuju narod? Ali jeftina demagogija pali kod ljudi u Aran|elovcu. Oni se rukovode izjavama lokalnih gazda, koji su za vreme Milo{evi}a govorili - ^iji se dedovski od`ak ne vidi sa Bukulje, taj nema {ta da tra`i u Aran|elovcu. Moj otac je do{ao u Aran|elovac po konkursu za veterinara koji je bio otvoren godinu dana, jer veterinarska stanica nije mogla da na|e tre}eg veterinara. Ja sam se tu rodio i moja `elja je da Aran|elovac postane pristojnije mesto. Predsednik op{tine, koji je u ve} dva mandata narodni poslanik, uspeo je da upropasti sve {to je moglo da se

upropasti. Ja sam siguran da je ovo njegovo maslo. Boban je pri~ao malopre o tom pozivu dok mi sedimo kod direktora Kulturnog centra i kad smo ga pitali ko je to, on ka`e - To je neki Ne{a iz DSS-a. Ja ka`em - Koji Ne{a? On ka`e - To ne mogu da ti ka`em.

Slobodan: Direktorka televizije [umadija mi je rekla - Zna{ ti, ja sam ovde ro|e- Aleksandar na, a ti si do{ao. Novinar koji je vodio tu emisiju mi je rekao - Je l’ zna{ ti ko je ovde na vlasti, a ti dovodi{ Pe{~anik; zar to nije provokacija lokalne vlasti? Aleksandar: Koju smo poruku dobili od aran|elova~ke vlasti? - Ako ste razli~iti, nemojte slu~ajno da dolazite ovde. Kakva crna Evropa? Kada je bio referendum za ustav, oko {est po podne, kada je postalo izvesno da taj referendum ne}e uspeti, ministar Ili} se pojavio u medijima i rekao Ma nemoj sutra da mi je neko do{ao, pa da mi ne{to tra`i, a nije glasao, jer ljudi, Kosovo je u pitanju. I evo, super, sa~uvali su Kosovo. Ako nameravaju da nas za desetak dana sve po{alju u Bujanovac, mene ne}e sigurno. Neka me ni ne zovu, neka me odmah proglase dezerterom. Ja pu{ku u ruke da uzimam i da se bijem ni s kim ne}u, to nije moj na~in borbe protiv bilo ~ega. Slobodan: Stra{no u celoj pri~i je {to su ti Na{i i pokret Svetozar Mileti} na bud`etu op{tine. Iza takvih organizacija stoje lokalne vlasti. A i ako ne stoje, stra{no je da lokalna vlast bude indiferentna prema takvima. Isto nam se de{ava na saveznom nivou. Pojavi se neka garda cara Lazara i to nikome ne smeta, ka`u - Oni ne ugro`avaju bezbednost Srbije. Zna~i, nije bitno da li }e neko da zvecka oru`jem i sebe predstavlja kao oru`anu formaciju. Zaboravili smo da ka`emo, onog dana kada su dolazili novinari iz B92, prvo nisu mogli da dobiju adekvatnu izjavu od direktorke televizije [umadija. Ona je dovela te de~ake iz Na{ih da joj budu kao telohranitelji. I kada je kona~no taj materijal pu{ten u vestima B92 u jedanaest sati, je l’ mo`ete da verujete da su minut-dva pre emitovanja tih vesti nestali i struja i kablovska televizija u Aran|elovcu? Kablovsku su pustili kada je po~eo sport. U kojoj mi dr`avi `ivimo, u kom gradu? Ja sam sutradan pitao na~elnika SUPa, koji mi se `alio da je pod velikim pritiscima - Znate {ta, vi ste prema suorganizatoru bili korektni, odobrili ste obezbe|enje, ja ni{ta

drugo od vas nisam ni tra`io, ali da li vi stvarno mislite da je struja nestala slu~ajno i da je slu~ajno nestala kablovska televizija kada je trebalo da se emituje prilog u jedanaest sati? Odgovorio mi je da ne misli da je to bilo slu~ajno. Da se takve stvari de{avaju posle petnaest godina, stvarno je sramota.

392

16.11.07.

Aleksandar: Neko se iz te lokalne vlasti setio da letos organizuje nekoliko koncerata. Na{i su i to osudili, njima ne valja da do|e Van Gog. Pa {ta onda valja? Valja samo ono {to rade oni, kre~enje vrti}a ili ne znam {ta. Dobro, ako ste vi moleri, vi radite taj posao i nemojte se me{ati ljudima u bilo {ta drugo. Ako znate da kre~ite, aj’mo da okre~imo ceo Aran|elovac. Evo, ja }u vam kupiti dve kante poludisperzije, kre~ite {ta god mo`ete. Ja s njima vi{e nemam {ta da razgovaram. Vi samo postojite, neka vas podr`ava ko vas podr`ava. Ni njihov prvi ve}i incident, kada je dolazio ^eda, nije ka`njen. To im je dalo zeleno svetlo da nastave dalje. Pravo svakog gra|anina je da se buni, ali buni se kako treba da se buni{. Slobodan: Predsednik op{tine se uop{te nije oglasio o ovom incidentu. Oni poku{avaju da zatvore o~i pred svakim problemom. Aran|elovac je grad koji za vreme biv{eg predsednika op{tine nije imao trotoare. On radi u Agenciji za privatizaciju, a nijedna privatizacija u Aran|elovcu nije obavljena kako treba. Sada su navodno po~eli da sre|uju trotoare, da stavljaju behaton plo~e i misle da je to dovoljno. Ovo {to se desilo je veliki problem za mali grad, ali svi misle - svake halabuke dosta za tri dana. Ali mi smo re{ili da organizujemo promociju Pe{~anika u Aran|elovcu. Aleksandar: Ljudi verovatno nisu svesni zna~aja filozofije asfalta. Ta Nova Srbija asfalt gleda kao ne{to sveto, to je proizvod koji im daje neverovatnu mo}. Pomo}u asfalta oni su ostvarili neverovatan rezultat na parlamentarnim izborima. ^udo jedno {ta mo`ete da uradite s jednim kamionom asfalta. Predsednik op{tine Topola, koji je verovatno ve} progla{en lokalnim svecem, i{ao je dotle da je oko mauzoleja na Oplencu, po originalnoj kaldrmi udario vru}i asfalt. Kaldrma vi{e ne va`i, ovo je dvadeset prvi vek i stavljamo asfalt, i to vru}i asfalt. I molim lepo.

Slobodan: Jedan moj drugar koji ima asfaltnu bazu igra s nama tenis i ja mu ~esto ka`em - Ti si jedan od najja~ih politi~ara u gradu. On mi ka`e Stani ~ove~e, ja se ne bavim politikom. - Kako se ne bavi{? Asfaltira{, bre. Ko ovde vi{e asfaltira, on je bolji politi~ar.
Slobodan Svetlana Luki}: Samo jo{ jedno prakti~no pitanje. Za sada vi ne mo`ete da na|ete nijedan zatvoreni prostor ili neku salu gde bismo mogli da do|emo?

Aleksandar: Na}i }emo, pa makar iznajmili veliku sportsku salu. Ovome je dat toliki publicitet da mo`da mo`emo i sportsku salu da popunimo. Sada ni ona Ceca ne bi mogla dovede vi{e ljudi. ^ak ni ove zvezde Granda. Svetlana Luki}: [to mi ne iza|emo na ulicu? Da tra`imo da odr`imo javni skup na ulici? Ozbiljno to govorim. Slobodan: To nije lo{a ideja. Svetlana Luki}: Nama je va`no da ne idemo kod nekoga privatno u ku}u. Ipak ne idemo na slavu. Mo`emo da do|emo i na slavu, ako nas pozovete, ali ovo je drugo. Aleksandar: Ne, oni verovatno misle da mi ni slavu ne slavimo, da ja ne znam {ta to zna~i vera, da ja nikad nisam i{ao u crkvu, da ne znam {ta je kola~, da ne znam ko je Isus Hrist. Pa je l’ oni znaju da je Isus Hrist razapet zato {to je mislio druga~ije od ostalih? I oni bi sada da se pona{aju kao ti ljudi koji su ga razapeli. Pa dajte ljudi, bre, mislite malo glavom.
Mi }emo u svakom slu~aju organizovati predstavljanje Pe{~anika. U slede}e dve nedelje }ete biti na{i gosti u Aran|elovcu. Ako ne obezbedimo zatvoreni prostor, tra`i}emo od op{tine otvoreni, to nije lo{a ideja. Mislim da sada stvarno ne}e smeti da nas odbiju. Verovatno }e se oni opet okupljati, moja je zamisao i bila da vam oni postave neko-

16.11.07.

liko pitanja, {ta im tu nije jasno, za{to su oni Srbi, a vi niste. @ao mi je {to se to nije desilo, ali evo, ja im obe}avam da }u im obezbediti razgovor s vama, neka vas pitaju sve {to im nije jasno.

Svetlana Vukovi}: Da li ste vi tu u bilo kakvoj opasnosti?

394
Slobodan: Znate {ta, ja sam ginekolog, radim u bolnici, igrao sam aktivno fudbal za fudbalski klub [umadija, stalno sam na ulici, ja od tih ljudi ne ose}am nikakvu pretnju. Oni meni, iskreno re~eno, nikada i nisu pretili, jer mi smo ipak ljudi koji imaju kakvu-takvu te`inu u tom gradu, voleli nas ili mrzeli. U svakom slu~aju, jo{ verujem da bezbednost u tom gradu mo`e da odr`i policija i ljudi koji su zadu`eni za to. U svakom slu~aju ne smemo da dozvolimo da Aran|elovac bude zatvoreni grad. Mi smo ~itav vek bili mondensko, turisti~ko mesto Beogra|ana, koji su svaki vikend provodili u Aran|elovcu. Mi ne smemo da dozvolimo da taj grad bude zatvoren, to je u interesu svih gra|ana, pa i tih koji su napravili nepromi{ljeni eksces i ta tribina mora da se odr`i. Uostalom, mislim da }e se i sve op{tinske strukture ovoga puta anga`ovati. Mi }emo oti}i direktno kod njih i zatra`iti pomo} u organizaciji i mislim da posle ovoga {to se desilo ne bi smeli da nas odbiju. Svetlana Luki}: Ju~e je na sednici vlade, osim {to je doneta odluka o dodeli nagrada kajaka{ima, usvojen i izve{taj o stanju u ustanovama za sme{taj dece i odraslih s posebnim potrebama. Vlada je, dakle, ju~e i zvani~no saop{tila da je izve{taj me|unarodne organizacije za pravo mentalno obolelih pod naslovom, se}ate se, Mu~enje kao le~enje - neistinit, zbog ~ega je stvorena la`na slika o stanju u tim ustanovama u Srbiji. Ko{tunica kao predsednik vlade nije ni ~ekao izve{taj svoje vlade, nego je odmah rekao da je to nastavak mra~ne propagande o Srbiji, koju vode oni koji tvrde da u Srbiji ima fa{izma. Ni ministru zdravlja Milosavljevi}u nije bio potreban izve{taj vlade. Jo{ pre nekoliko dana je rekao da je izve{taj ove me|unarodne organizacije maliciozan i da on, Tomica Milosavljevi}, nikada nije ni kontaktirao s tim amaterima za koje jedva da je i ~uo.
Me|utim, kada je londonski Gardijan 2002. godine objavio porazni izve{taj ove me|unarodne organizacije o stanju u socijalnim i psihija-

trijskim ustanovama na Kosovu, ministar Milosavljevi} je izdao saop{tenje, kojim je obavestio doma}u i svetsku javnost da su - navodi ove organizacije potpuno ta~ni i da pokazuju krajnje nehumano pona{anje Albanaca zaposlenih u zdravstvu. Za ove ~etiri godine se ostarilo, pa je Milosavljevi} zaboravio {ta je to MDRI. Jedna od na{ih dana{njih sagovornica nas je podsetila da je 1991. rumunski premijer video izve{taj o stanju u ovim institucijama u svojoj zemlji i zaplakao. Ljaji} je ne{to pominjao da nije mogao da spava kada je video fotografije, ali se brzo oporavio od nespavanja i krenuo na turneju, sme{kao se deci, nudio im u ime vlade letovanja i stanove. ^ak {ezdeset nevladinih organizacija uputilo je pismo Ko{tunici, \eli}u, Ljaji}u i Tomici Milosavljevi}u, u kojem se tra`e najelementarnije stvari: da se za{titi pravo mentalno obolelih osoba u psihijatrijskim ustanovama i da vlada Srbije ne negira kr{enje ljudskih prava, ve} da ka`e da }e ne{to u~initi. U dana{njoj emisiji ~u}ete Nevenu Vu~kovi}-[ahovi} s Pravnog fakulteta Union i iz Centra za prava deteta. Govori}e i Valentina Zavi{i} iz organizacije Veliki i mali iz Pan~eva i psiholog Milena Jerotijevi}.

Nevena Vu~kovi}[ahovi}

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: To je valjda potreba ljudi da kada do|u na vlast pravdaju stanje misle}i da }e na taj na~in da spasu svoj obraz ili obraz svoje zemlje. Oni po~inju da se identifikuju sa svojom dr`avom i {tite joj ugled na taj na~in {to misle da, kao {to stara poslovica ka`e - prljav ve{ ne treba da se iznosi. Me|utim, to je na po~etku dvadeset prvog veka vrlo neprakti~na reakcija. U me|unarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija i UNICEF-a postoji institucija koja se zove - pru`anje tehni~ke pomo}i dr`avama. Prema tome, najpametnija reakcija bi bila da se obratimo me|unarodnim organizacijama i ka`emo - Mi sami mo`da nismo bili svesni, prevideli smo, nismo obilazili, nije ra|ena inspekcija, bili smo preokupirani politi~kim problemima, eto, prosto se nismo fokusirali, hajde sada ne{to da uradimo. I htela bih kao pravnik da obrazlo`im, ne ulaze}i u to da li je bilo opravdano ili nije, za{to se mo`e takav naslov staviti na ceo izve{taj. Tortura ili mu~enje se ne odnosi samo na ~in mu~enja u nekoj ustanovi. Dakle, mi kvalifikujemo da je do torture do{lo ne samo kada neko od zaposlenih vr{i torturu nad korisnicima usluga, ve} i kada je sam ambijent ambijent mu~enja, i to ne samo za korisnike, nego i za one koji su tu zaposleni.

396

Za{to je to mu~enje, a nije obi~no nasilje? Zato {to se de{ava u ustanovi koja je u nadle`nosti dr`ave. Da se to desi u porodici, mi bismo to zvali zlostavljanjem, ali kada dolazi od dr`ave, u pravu se to kvalifikuje kao mu~enje. Prema tome, taj izraz nije za brigu. Ovih dana dolaze u posetu Srbiji ljudi iz komiteta Saveta Evrope koji se zove Komitet protiv mu~enja, i ~iji rad je zasnovan na me|unarodnoj konvenciji protiv torture. To je ne{to sasvim uobi~ajeno i kada bi ljudi samo malo vi{e o tome znali, ne bi imali toliki strah od toga.

16.11.07.

Milena Jerotijevi}: Mu~enje se ne de{ava samo onda kada postoje ma{ine za mu~enje. Najve}i mu~itelji su ljudi. Ovde se deca i ljudi koji su u institucijama zatvorenog tipa mu~e i tu nema mnogo pri~e. Ne treba da filozofiramo o tome da li je ne{to mu~enje ili nije. Niko se ne bavi osobama koje to trpe. I moj utisak je da ministar Milosavljevi} brani ne{to {to ne poznaje. Njega to nije interesovalo, on ne zna {ta se de{ava i kakvo je zdravstveno stanje dece s posebnim potrebama. Nikada mu nije pro{lo kroz glavu da ta deca ne mogu da poprave zube, da ne znaju da ka`u ako ih boli slepo crevo, da lekari ne znaju da pri|u toj deci. On nije saznao od dr`ave i resornog ministarstva za te{ke muke tih porodica, jer ne mogu da svojoj deci pru`e osnovnu zdravstvenu za{titu. Roditelji se boje to da ka`u, zaposleni u tim institucijama se boje da ka`u {ta se tamo radi, korisnici usluga tih institucija ne znaju kome to da ka`u, nekad i ne umeju to da formuli{u, nego samo kroz agresiju i autoagresiju pokazuju da se mu~enje nad njima sprovodi. To jeste mu~enje po svim definicijama, a ministar zdravlja je tako reagovao zato {to on nema pojma {ta se tamo de{ava. Kao da je prvi put sve to ~uo i na prvu loptu je po~eo da se brani, potpuno neargumentovano, difuzno.
Ministar Ljaji} o~igledno ima neke informacije i ~ovek je mo`da video i neke druge izve{taje, pa prosto zna da je to tako. I svi mi kao ozebli sunce gledamo u njega, ho}e li dati neki ljudski mig u svojim izjavama, da li }e ne{to uraditi. Ja hvatam i najmanju notu ljudskosti i blagonaklonosti prema tim osobama i prema ovom izve{taju, hvatam se za slamku, jer `elim da verujem da }e dr`ava ne{to da uradi. Ali {ta se de{ava? On govori kako }e preduzeti mere, zabranio je da se nova deca dovode u Kuline, a paralelno s tim ide snimak - igra~ke, divan prostor, svi ih maze, smeju se i sve je lepr{avo.

Valentina Zavi{i}: Zaista nisam o~ekivala ba{ ovakvu reakciju vlade. [esnaest godina smo bili neprijatelji dr`ave i opet je sve isto. Mi smo i dalje neprijatelji dr`ave ako ukazujemo na to da je na svima nama odgovornost da ne{to preduzmemo. To je zastra{uju}e i pora`avaju}e za mene li~no i ~injenica je da me Srbija jako boli u ovom trenutku.
Valentina Zavi{i}

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Pedeset godina posle Drugog svetskog rata na{ pojam o ljudskim pravima je bio vezan za prava u ekonomskoj i socijalnoj oblasti. Mi smo mislili da ako narodu obezbedi{ zdravstvo, obrazovanje, hranu, ti si u stvari zadovoljio sva ljudska prava. I na{ narod i predstavnici vlasti su bili nau~eni da tako misle. Drugim re~ima, kada im sada poka`ete ustanovu koja je okre~ena i u kojoj su ~isti kreveti}i, svi smatraju da su time zadovoljena i ispunjena ljudska prava. Me|utim, ljudska prava dece i ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta podrazumevaju da oni tako|e imaju pravo na obrazovanje, na u~e{}e u dru{tvenom `ivotu, na `ivot u porodici. Mnogi od tih ljudi i dece ne bi bili u takvom stanju invaliditeta da je na vreme obezbe|ena podr{ka njihovim porodicama, a ne institucijama. To je i mnogo jeftinije. Jeftinija je pomo} porodici od tro{ka za svako dete u instituciji.
Mi se i dalje nosimo s odnosom na{e javnosti prema ljudima koji su marginalizovani. Mi imamo jako veliki problem s tim da prihvatimo razli~itost i mnogo nam je lak{e da ljude koji pripadaju razli~itoj grupi ne gledamo i zbog toga je cela ideja o dislociranju takvih ustanova kod nas nai{la na vrlo plodno tlo. Mi zato imamo dom u Kulinama, koje se nalaze dvadeset pet kilometara od Aleksinca, gde roditelj ne mo`e da poseti svoje dete, gde lekari ne}e da `ive i rade, gde nema vode, nego mora da se donosi cisternama. Tako da je poruka da mi treba da probamo da vidimo te ljude, da oni mogu da budu me|u nama, prihva}eni takvi kakvi jesu. Ako mora da postoji, institucija je u centru grada. Treba da probudimo solidarnost ljudi, ako je to mogu}e, a mislim da je mogu}e. To je jedini na~in da po~nemo da re{avamo problem.

Valentina Zavi{i}: U zakonu stoji da dete, osoba s invaliditetom ima pravo na sme{taj u instituciji. To ne mo`e da bude pravo, ako se na taj na~in kr{i pravo da dete `ivi u porodici, da ima adekvatan tretman, da ima pristup obrazovnim institucijama. Pre ~etiri-pet godina na nekom okruglom

stolu pri~aju}i o tome jedan direktor Centra za socijalni rad je rekao - Dok ne kr{imo zakon, mi ne kr{imo prava. Ne mo`e neko pravo da bude dobro za nekoga, a za nas ostale lo{e. Ako je stvarno dobro to pravo na `ivot u institucijama, to onda treba da preporu~imo svima.

16.11.07.

398

Milena Jerotijevi}: Ako je to tako presti`na stvar, za{to lekari ne bi iz `elje za presti`om bili lekari u tim institucijama? Za{to psiholozi zbog presti`a ne bi tamo bili psiholozi ili vaspita~i? To je ~ista demagogija. Institucije niko ne voli. I kasarne se sada ukidaju. Sada su porodili{ta prijateljska prema bebi i ona je s majkom. Zna~i, sve se menja, samo su ove institucije dobre. I zaista je sramna formulacija stru~njaka iz tih institucija, koji su rekli - Mi sprovodimo blage fiksacije. [ta zna~i fiksacija? To zna~i - Ve`em te, zave`em te za krevet i ne mo`e{ da mrda{, dok ne po~ne da deluje lek, dakle, dok drugo fiksaciono sredstvo ne po~ne da deluje i dok ne padne{ onesve{}en. Kada ne mo`e{ da mrda{, ne moram da te gledam. To zbog ~ega na{i stru~njaci vezuju decu i odrasle jeste posledica odnosa struke prema njima. Elementarna potreba jednog deteta jeste da ima dodir preko ko`e, da se kre}e, da ima stimulacije preko centra za ravnote`u i da na jako ranom uzrastu ima stimulacije preko zone usta, dakle, sisanje. Za{to postoje cucle, za{to hranjenje mora da bude ritualno, za{to dojenje? Zato {to su to informacije koje idu direktno u mozak i razvijaju mozak i stvaraju svest o sopstvenosti, o sopstvenom telu. Tako se razvija JA svakoga od nas. Dakle, tako sti~em svoj identitet. Ako vi li{ite dete tih stimulacija, a to se de{ava u instituciji, onda deca po~inju da prave ono {to se zove roking, odnosno da se klate ne bi li na taj na~in aktivirala svoj centar za ravnote`u, ne bi li na taj na~in imali dodir preko ko`e, da bi stimulisali mozak, jer to mora da se de{ava da bi mogli da do`ive svoje telesne granice. Ako ga jo{ ve`ete, pa to ne mo`e ni samo da uradi, onda ste vi napravili dete koje odbija hranu, po~inje dramati~no da slabi, mek{aju mu kosti.
Smatra se da deca koja se nose nemaju rahitis. Nije rahitis eliminisan samo hranom. Ka`u da `ene u menopauzi treba da hodaju, jer hodanje je najbolja prevencija osteoporoze. A vi malo dete ve`ete. Je l’ shvatamo {ta radimo? I onda neko ka`e - Moramo blago da ih fiksiramo zato {to su oni {tetni po sebe. Ono {to je posledica odnosa prema njima, oni su sad obrnuli protiv njih.

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Roditelji su dovodili decu s invaliditetom u na{u kancelariju nakon traumati~nih doga|aja u nekim od institucija, pri kojima je deci u postupku disciplinovanja nanesena telesna povreda. Bilo je lomova kostiju, bilo je i{~a{enja ruku. Nasilje koje vr{e odrasli nad decom je mnogo ja~e i ve}e i lak{e u institucijama za decu s invaliditetom nego u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ili u {kolama. Nevena Dete u {koli ima na~in da se suprotstavi nasilju, mo`e da ka`e, mo`e Vu~kovi}[ahovi} da prijavi. Dete bez roditeljskog staranja u institucijama je u nepovoljnijem polo`aju, ali opet mo`e negde to da ka`e, nekom da se po`ali. Dete koje ima neki oblik invaliditeta naj~e{}e ne mo`e da se po`ali i to ide tako dok se ne vidi neka dramati~na posledica poput loma ili i{~a{enja. Milena Jerotijevi}: Ro|eno je dete s Daunovim sindromom i roditelji su savetovani u porodili{tu da dete smeste u instituciju. Majka ka`e - Ja ne znam kako su me skleptali da to uradim. Dete je tamo po~elo ozbiljno da propada, posle odre|enog vremena majka je vratila dete i posle nekoliko meseci dete je `ivnulo i po~elo da se razvija u skladu sa svojim mogu}nostima. Kada vi date detetu dovoljno prilike i sve {to mu je potrebno, onda se vidi da definicije ograni~enja ne stoje. To je prevazi|eno i dok ne damo {ansu detetu, mi ne znamo koje su njegove mogu}nosti. U jednoj beogradskoj instituciji koja radi s decom sa autizmom, de~aka su besomu~no pretukli vaspita~i. Ti roditelji jo{ nisu uspeli da ostvare ni{ta od svojih prava, jer su se drugi roditelji upla{ili i povukli, jer su ostali zaposleni stali u za{titu tog kolege, jer gradski sekretarijat ni{ta nije mogao da preduzme, jer su se ~ak i roditelji koji su u odgovaraju}em udru`enju podelili iz straha. To vam je definitivno Kafka. Odjednom ostanete sami na ledini.
Pre nekoliko godina pretu~en je jedan momak u instituciji zatvorenog tipa blizu Beograda. Izbijen mu je zub i slomljena klju~na kost. Majka je pokrenula postupak, ali na kraju ni{ta nije mogla da uradi. Za{to? Zato {to je institucija koja je radila s tim detetom pre nego {to je sme{teno u ovu instituciju zatvorenog tipa stala u odbranu te institucije zatvorenog tipa zato da se ne zameri kolegama, jer je to, bo`e moj, te`ak posao. Pa hajde da svi radimo lak posao, hajde da se bavimo ne~im {to nema veze s ljudskim `ivotom. A da ne govorim ve} o toj floskuli - Mi smo humani. Ja sam to vi{e puta u poslednje vreme

16.11.07.

ponovila - Ne zanima me, bre, tvoja humanost, daj mi da ostvarim svoja prava i mani me se s tvojom humano{}u. U Engleskoj sada postoje timovi koji rade na posredovanju u sukobu izme|u kom{iluka i malih zajednica u kojima borave osobe s invaliditetom. Zna~i, ni tamo nije svest kod svih bog zna kakva, svi ljudi na celoj zemaljskoj kugli su isti, ali dr`ava mora da radi na tome da te stvari re{ava. Ima mnogo primera dobre prakse. Beogradsko Udru`enje za pomo} osobama sa autizmom je napravilo projekat kojim predvi|a dnevni centar, ne boravak, mi ne volimo tu re~, nego centar za mlade s problemima iz autisti~nog spektra, gde oni dolaze ujutro i imaju potpuno ravnopravan polo`aj s onima koji s njima rade. U tom centru rade dve apsolventkinje politi~kih nauka, baletski pedagog, dolazi jedna slikarka, dolaze volonteri iz Udru`enja studenata s hendikepom. I u svemu {to se de{ava u tom dnevnom centru ovi mladi s problemima iz autisti~nog spektra ravnopravno u~estvuju, po~ev od spremanja doru~ka, kupovine, nabavke, ure|ivanja prostora, odla`enja u druge delove grada, kori{}enja gradskog prevoza, u koji neki od tih mladih ljudi mnogo godina unazad nikada nisu hteli da u|u. Zahvaljuju}i jednom roditelju koji se bavi stolarijom oni rade na elektri~nim ma{inama, bez ikakvih strahova od toga da mogu da se povrede.

400

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Se}am se jednog slu~aja, do{la je jednog dana majka, sama, radi, razvedena, njen de~ak ima ve} trinaest-~etrnaest godina, fizi~ki je postao jako veliki, a zahtevao je potpunu negu, kao {to je kupanje i presvla~enje. @ena je ve} bila na ivici izdr`ljivosti, prosto nije mogla da ide na posao, da radi i zara|uje. Da skratim pri~u, njoj je savetovano da dete smesti u instituciju. I onda je ona do{la kod nas i to je bilo dramati~no, ona je plakala i bila o~ajna i rekla da nema drugog izbora, da nema pomo} i prosto je od nas tra`ila savet u koju instituciju da ga smesti, gde bi bila sigurna da se ove stvari o kojima pri~amo ne bi de{avale. I na kraju, mi smo nevoljno preporu~ili jednu instituciju zato {to smo znali da }e mo}i da uzima dete svakog vikenda. Me|utim, ona je bila o~ajna, njoj je trebalo jako malo nov~ane i psiholo{ke podr{ke, pa bi imala vi{e snage da zaradi ne{to dodatno, da plati nekog da joj sve to radi. Ona je ve} bila potro{ena, na ivici i na kraju je donela odluku koju je donela. Do`ivela je poraz, ose}ala se kao da je izgubila najve}u bitku svog `ivota, kao da je ona kriva {to je izgubila svoje dete.

Valentina Zavi{i}: Mi na`alost i dan-danas imamo to da u porodili{tu lekari savetuju majci da odmah smesti dete u instituciju. Prvo, na~in na koji se to saop{tava. Niko ih nije obu~io kako se saop{tavaju vesti koje nisu vesele, koje }e zahtevati od porodice bolno prestrojavanje. Ne, nego se majci savetuje da ne doji dete da se ne bi vezivala za njega i da ga da u instituciju, jer }e se tamo brinuti o njemu, jer od njega nikada ne}e Valentina biti ~ovek. Izostaje i minimum podr{ke od samog po~etka. [to smo Zavi{i} udaljeniji od civilizacije, gradova, pritisak je ve}i, pitamo se za{to smo rodili takvo dete, da li }e nas prihvatiti i tako dalje. Problemi su jo{ ve}i kada je ugro`eno zdravlje deteta, kada mu je potrebna fizikalna terapija i podr{ka da se uklju~i u vr{nja~ku grupu. Kada sve to izostane, porodica se na|e u kolapsu i pred dramati~nom odlukom da ostavi dete u instituciji. Sada se vra}amo na finansijsku konstrukciju. Porodice se suo~avaju s nemogu}no{}u da ostvare pravo na tu|u negu i pomo}. Roditelji jako te{ko refundiraju tro{kove za lekove, pa da li su ba{ ti lekovi na pozitivnoj listi, da li mogu da se nabave, da li imaju ro|aka u inostranstvu da im to po{alje i tako dalje. A ako se dete smesti u instituciju, onda to pla}a dr`ava.
Surova realnost u institucijama je da dr`ava snosi potpune tro{kove kada je dete kategorizovano kao te`e i te{ko ometeno. Ako je umereno ili lako o{te}eno, onda roditelj participira ili pla}a sve. Sretali smo roditelje koji su bili o~ajni zato {to su morali da daju dete u instituciju, a onda da prelaze kilometre da bi ga posetili. Svi znamo kakav je tro{ak putovanje. I na kraju jo{ pla}aju ili dopla}uju tro{kove u instituciji. Ljudi su u situaciji da poku{avaju da svoje dete rekategori{u u te`i slu~aj, da bi le~enje bilo besplatno.

Nevena Vu~kovi}-[ahovi}: Mi ne `elimo da vidimo siroma{tvo, jer nas to ugro`ava, ne `elimo da vidimo strance, crnce, mi imamo izreke tipa - Uda}e se za njega, makar bio crni Ciganin. To govori o tome kako se mi odnosimo prema razli~itosti. [ta je za nas Ciganin? To je simbol i sinonim svega {to je najgore i toga se treba re{iti i ne gledati. Isti odnos postoji prema ljudima koji imaju neki oblik invaliditeta i smatra se da je najve}a tragedija za porodicu da dobije dete koje ima neki oblik invaliditeta. Kada su ta deca bez roditeljskog staranja, mi ne mo`emo da na|emo usvojitelje za decu invalide u Srbiji. A postoje zahtevi za usvojenjem iz drugih zemalja. Naravno, postoje slu`be koje prate kako je to dete

402

sme{teno, kako mu je u novoj porodici. Sve su to neka mogu}a re{enja, a najgore re{enje je institucionalno re{enje. Treba biti jako obazriv i s naglim zatvaranjem institucija. Se}amo se rumunskog slu~aja, kada su oni 1991. imali veliki problem suo~avanja sa stanjem u kome su bila deca u njihovim institucijama, uglavnom deca bez roditeljskog staranja. I to je bilo toliko stra{no, slike su obi{le svet i premijer se rasplakao kada je video te slike. I onda su pod pritiskom me|unarodne zajednice i doma}e javnosti oni pola institucija zatvorili, a nisu na{li dobra re{enja i dobili su ono {to zovemo deca ulice. Odjednom se od stotinu hiljada dece pedeset hiljada na{lo na ulici, po~eli su da spavaju po kontejnerima i cevima. Kod nas u institucijama za decu s invaliditetom ima mo`da oko dve hiljade dece, a u institucijama za decu bez roditeljskog staranja ne{to vi{e od dve hiljade dece. U Bugarskoj koja ima oko devet miliona ljudi, ima skoro trideset hiljada dece koja `ive u ustanovama i oni imaju mnogo te`i slu~aj. Ali na{ problem je re{iv i ministarstvo je po~elo projekat individualnog mapiranja problema i pravljenja individualnog plana za svako dete koje je u nekom od oblika institucionalnog sme{taja. Mi ovde govorimo i o bud`etu koji je neadekvatan, netransparentan kada je u pitanju izdvajanje za takve vrste potreba i uop{te izdvajanje za decu. Mi nismo u stanju da izmerimo kolike su bud`etske alokacije za decu. Ono {to znamo jeste da je Srbija na poslednjem mestu u Evropi po bud`etskim alokacijama za obrazovanje.

16.11.07.

Valentina Zavi{i}: I ako postoji potreba za dnevnim centrima, oni moraju da budu tamo gde smo mi. Ako je meni potreban vrti}, {kola, bioskop, mi moramo da verujemo da je to potrebno i toj deci, tim ljudima. Zna~i, nisu oni tu`ni, tu`ni smo i jadni mi ako im ne pru`imo ono {to im je potrebno. I oni postaju tu`ni zato {to ne dobijaju ono {to treba da dobiju sva ljudska bi}a. Milena Jerotijevi}: [ta inkluzivni pokret podrazumeva? [ta je inkluzija? - Ne zanima me {ta ne mo`e, nego {ta mo`e. Kako ja mogu da stvorim uslove da ta osoba mo`e? I ove institucije i ovo poricanje ovog izve{taja su deo tog starog modela, jer se ljudi jo{ nisu odlepili od toga da kada govore o osobama s problemima u funkcionisanju pre svega govore o njihovim ograni~enjima, nemogu}nostima, nedostacima. Va`no je da se mrdne-

mo s nedostataka, s hendikepa na potencijal, a da hendikep shvatimo onako kako se on sada defini{e - on je problem nas koji ~inimo okru`enje. Mi nismo u~inili sve da otklonimo ono {to je prepreka osobi s nekom pote{ko}om da se uklju~i u `ivot zajednice. Najjednostavniji primer su rampe, liftovi, zvu~ni semafori, ali za svaku vrstu problema koji mo`e da se javi u funkcionisanju postoji mogu}nost da mi taj hendikep koji je u sredini, a ne u osobi, elimini{emo ili barem smanjimo.

Milena Jerotijevi}

Svetlana Luki}: ^uli ste Milenu Jerotijevi}, Valentinu Zavi{i} i Nevenu Vu~kovi}-[ahovi}. Dakle, nas je sedam ili ve} koliko miliona, imamo oko ~etiri hiljade dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju, dece koja su najnemo}niji deo ovog dru{tva, a ova dr`ava je upravo na njihovom primeru pokazala svu svoju brutalnost i neosetljivost. Ponavljam, dakle, vest da su odbili da smanje PDV za bebi opremu i hranu, jer im izgleda srpske majke ne isporu~uju dovoljno dece. Da vas podsetim, pre godinu-dve Srpska pravoslavna crkva je ponovila svoj stav prema abortusu i pozvala `ene da ra|aju i ako ne mogu da gaje decu, da ih daju crkvi, pa }e ih crkva negovati. Zanimljivo je da je tu ponudu u ime Srpske pravoslavne crkve izneo niko drugi do vladika Pahomije.
Samo ~ekamo da se neko seti kolege Sergeja Morozova, gubernatora Uljanovske oblasti, koji je pozvao ruske bra~ne parove da be`e s posla i vode ljubav kako bi napravili neko Ru{~e i da }e svi koji uspeju u tom naumu dobiti kao nagradu fri`ider ili televizor. Guverner je pozvao i poslodavce da zaposlenim parovima svakog meseca odobre makar jedan slobodan dan i tako se svi zajedno uklju~e u kampanju Kremlja za pove}anje broja Rusa na nekada{njih sto ~etrdeset pet miliona. I evo vesti koja je stigla, jedna osoba je stradala, a vi{e njih je povre|eno pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik, re~eno je u policiji. Ekipe hitne pomo}i su iz ru{evina izvukle jednu osobu koja je davala znake `ivota, me|utim, ona je ubrzo preminula. Policija i ekipe tragaju za jo{ jednom osobom koja je ostala ispod ru{evina. Op{irnije o ovom doga|aju i druge vesti }ete slu{ati odmah nakon Pe{~anika, a za kraj slu{ate kolumnistu lista Vreme Teofila Pan~i}a.

404

Teofil Pan~i}: Ljudi jo{ zdravi u glavi prosto vide da to u Aran|elovcu nije tvoj ili moj ili privatni problem tih ljudi koji su to hteli da organizuju, nego da taj doga|aj, mada naizgled sitan, jedna od mnogih promocija Pe{~anika u jednom od mnogih gradi}a Srbije, ima u`asno jak simboli~ni naboj. Ja sam to poku{ao u svom tekstu za Vreme da nazna~im. Zato sam namerno po~eo s tim kako sam 2000. godine agitovao da se glasa za Vojislava Ko{tunicu na tribinama {irom Srbije, na kojima smo gledali ho}e li policija da upadne sada ili }e da upadne malo kasnije. Smatrali smo da, {ta god se desilo u toj postpetooktobarskoj Srbiji, neke stvari su iza nas. Verovali smo da vi{e ne postoji mogu}nost da se nekim normalnim ljudima uskrati odlazak u ceo jedan grad, koji se progla{ava nekom zabranjenom zonom. E, to se desilo, i to upravo u ovom trenutku, kada ka vrhuncu kre}e histerizacija javnog diskursa o Kosovu, da }e nama da otmu petnaest odsto du{e i teritorije. Mislim da su onda ljudi prepoznali da tu ima ne~ega krupnog, da je taj doga|aj ve}i od samog sebe. Zna~i, da on mo`e biti simptom i naznaka vra}anja onih vremena kada su kvazipatriotski komesari mogli da mere nivo patriotizma u krvi i da na osnovu toga izri~u presude. Zato smatram da je taj Aran|elovac jako va`an. Zna~i, nije on va`an u smislu da li }emo ti i ja da isteramo neku svoju stvar, nego je va`an utoliko {to to ne sme da se desi, {to to nikome ne sme da se desi.
Ako mi dopustimo da to tako pro|e, onda }e to sutra da se desi ponovo tebi i meni ili nekom drugom. To je ona stara pri~a, kao u vreme nacizma - ako se to desi nama, onda }e neko da pomisli - dobro, oni su ionako ekstremisti. Sutra }e to da se desi nekome ko nije ekstremista, pa }e onda preksutra da se desi nekome ko je jo{ manje ekstremista i tome nema kraja kada jednom krene. Va`no je da su ljudi osetili da je ta stvar ne{to {to se potencijalno zaista ti~e svakoga od nas. Meni se ~ini da na{a situacija ovde sve vi{e li~i na vrstu putinizma bez gasa i nafte. Mi smo sli~ni putinovskoj Rusiji po svemu, osim {to nemamo gas i naftu, pa ni pare. Putin ima tu organizaciju koja se zove Na{i, to je ne{to {to su svi prevideli kada su govorili o ovom aran|elova~kom slu~aju, da se ova misteriozna organizacija zove Na{i. Dakle, Na{i su neka vrsta putinovskih omladinskih juri{nika, to je nekakva me{avina, od velikoruskih neofa{ista preko monarhista do nostalgi~ara Sovjetskog Saveza; sve {to vu~e na velikodr`avlje i samodr`avlje, autoritarnost, antizapadnja{tvo i antiliberalizam u svakom mogu}em vidu. Sve se to tu zgrudvalo, zgru{alo u ne{to {to se

16.11.07.

zove Na{i, kao ideolo{ki, eklekti~ki pokret. To su ljudi koji na ulicama ruskih gradova zavode vrstu politi~kog terora. Oni ka`u - Mi poma`emo policiji da obavlja svoj posao. [ta to zna~i - vi poma`ete policiji? To je vrsta juri{ni~ke, uli~ne, parapolicijske bande. To je ne{to {to mi ovde jo{ nemamo, hvala bogu, ali nisam siguran da ne}emo ne{to sli~no dobiti. To je ono {to nismo videli ovde za vreme Milo{evi}a. Parapolicijske, paravojne trupe za vreme Milo{evi}a su delovale izvan Srbije. Sada imamo slabu, formalno demokratsku vlast, koja ima jake autoritarno-nacionalisti~ke recidive, koji tek mogu potpuno da do|u do izra`aja kada bude progla{ena nezavisnost Kosova. Ja se bojim da }e onda ta vlast, ne ka`em organizovati neke Na{e, ali mo`da jednostavno ne}e umeti ili hteti da spre~i da ne{to takvo nastane.

Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: Ne znam da li si video snimak kada Putin odlazi me|u omladinu, to je bilo da se smrzne{. Dolazi u ogromnu salu gde su svi od dvadesetdvadeset pet godina, zastave Sovjetskog Saveza, crkvene zastave, ruske zastave. Govor koji im je odr`ao po~inje sa - Neki ljudi idu u strane ambasade. Teofil Pan~i}: To je organizacija Na{i i upravo o tome govorim, o ideolo{kom eklekticizmu, mo`e i crkva i Sovjetski Savez. Rekao bi ~ovek - kako spojiti crkvu i Sovjetski Savez? Odavno je o tome Vladimir Vojnovi~ napisao proro~anski roman, izdat je na srpskom, zove se 2042. godina. Treba to ~itati danas, tu se ljudi ne krste, nego se zvezde. To je neka vrsta ideolo{kog sinkretizma koji pomiruje levo i desno, ateisti~ko i religiozno, sve je dobro samo da je u slavu velike Rusije. U isto vreme ovde ima{ ljude koji idu pred skup{tinu Srbije i govore da su oni garda cara Lazara. ^ekaj, ~ove~e bo`ji, ima{ nekoga ko ti javno govori da je paravojna formacija i jo{ se hvali da navodno ima ne znam koliko oru`ja. I sad pitaju Jo~i}a - Ho}e li to da destabilizuje Srbiju, a on ka`e Ma sve je to kul. [ta je, bre, kul? Ti ljudi {etaju Srbijom. Zna{, Rusija je velika i ozbiljna zemlja, u njoj stvari mogu da budu veoma stra{ne, kao {to su ~esto u istoriji i bile, ali su uvek nekako i ozbiljne. A ovo kod nas }e da se pretvori u neku vrstu operete. A to {to }e da bude opereta, uop{te ne zna~i da je bezopasno. Kvazipatriotske diktature u malim zemljama umeju da budu veoma, veoma gadne. Onog trenutka kada Kosovo bude {ta god, otvara se mogu}nost da u Srbiji svaki ludak radi {ta ho}e.

406

Ovde se vlast deli na one koji na`alost ne znaju {ta rade i na one koji na`alost znaju {ta rade. Ovi prvi su oni koji bi trebalo da budu svetlija strana ove vlasti, demokrate, G17 i ti neki pridru`eni elementi kao {to je Rasim Ljaji}. Ali ti ima{ dojam da ti ljudi uop{te ne pri~aju svoju pri~u, bilo zato {to nemaju tu pri~u ili zato {to misle da ovo nije vreme za tu pri~u. Ima{ ove druge koji pri~aju svoju pri~u, Ko{tunica, Velja Ili} i ta ekipa, a ta pri~a koju oni pri~aju je potpuno suicidalna, ali ne za njih, naravno, ne za njihovu politiku, nego suicidalna za {anse ove zemlje, ovog dru{tva da i{ta u~ini od sebe. I meni je to najstra{nije. Evo, slu{am i danas Ko{tunicu kako govori - Svi nas teraju da popustimo oko Kosova, ali mi to ne}emo nikad. Na~in na koji on koristi re~ – nikad, mene u`asno pla{i. Ne mo`e predsednik vlade jedne zemlje da govori da Srbija ne{to ne}e nikad, jer on to niti zna, niti ima pravo na to - to je totalitaran potez. Ti mo`e{ re}i - ja ne}u, ali neka si sto puta premijer, ne mo`e{ ti da ka`e{ da Srbija ili Nema~ka ili Estonija ili Madagaskar ne}e nikad ovo, ne}e nikad ono, ho}e uvek ovo, ho}e uvek ono. Ti na to nema{ pravo. Ta vrsta jezika, ta vrsta izri~aja zapravo otkriva tu slepu mrlju, tu slabu ta~ku nacionalisti~ke ideologije. Sve je to lepo, mi smo liberali, volimo Aleksisa de Tokvila, ali odjednom ja vi{e nisam ja, nego sam ja Srbija, i to ne samo sada{nja Srbija, nego sam ja ve~na Srbija. I ja, ve~na Srbija, }u sada da ka`em da Srbija nikada ne}e to i to. Ne mo`e{ tako, to niko nema pravo da ka`e. Kad pogleda{ kako se pona{aju oni koji, na`alost, znaju {ta rade u ovoj vlasti, onda ima{ sve mogu}e razloge da se pla{i{ toga da ova zemlja ide u vrstu izolacionisti~ko-autoritarnog re`ima, u kojem }e se opet, kao u svetlim trenucima devedesetih, kuvati u sopstvenom sosu. Ova zemlja je izvozila haos, a po{to to vi{e ne mo`e da radi, taj haos mo`e samo da klju~a tu, da vri unutar same Srbije. Ja ne ka`em oni su zli, pa su opasni, uop{te se ne bavim time da li su oni zli. Samo ka`em da su oni objektivno opasni, jer ne vide ni{ta osim svoje fiksideje, osim svog feti{a. Njihov feti{ je sada Kosovo i neka ceo svet propadne, neka Srbija propadne, neka Srbija izgori, ali oni }e samo taj feti{ da gledaju i samo to je va`no, ni{ta drugo, neka se sve drugo raspadne, neka svi pocrkamo. To je politika koja je u osnovi nihilisti~ka. U ovom trenutku, kada nad Srbijom visi to famozno kosovsko pitanje, ja bih voleo da postavim pitanje svim tim vrlim patriotama. Hajde da zamislimo da je istorija Srbije od 1990, 1991. godine do danas i{la nekim drugim tokom, zamislimo da nije bilo ratova u Hrvatskoj

16.11.07.

i u Bosni, zamislimo da Srbija nije posezala za teritorijama drugih dr`ava, kao {to jeste posezala, ali neuspe{no. Da ne mistifikujemo stvari, da nije bilo tih ratova, da nije bilo Sarajeva, Srebrenice, Vukovara i svega po redu, da li bi bilo mogu}e da Kosovo dobije nezavisnost, da ga dobije na ovaj na~in, da ga dobije ovim tempom i u ovom, najgorem mogu}em obliku? Predstoje}a nezavisnost Kosova nije velika sre}a ni za koga, to nije ne{to {to }e da usre}i ni Albance, a kamoli Srbe, Srbiju, Balkan, me|unarodnu zajednicu. Nikoga ne}e da usre}i iz milijardu razloga. Ali to je jedina opcija koja je u ovom trenutku preostala kao relativno suvisla. Ti mora{ tom Kosovu da da{ neki oblik, ono mora da postane ne{to, ono sada nije ni{ta, ne znamo {ta je to, po{to ne mo`e vi{e da bude deo Srbije. Je l’ treba sad da govorim za{to ne mo`e, je l’ treba da nabrajam i obja{njavam? Je l’ bi mogao da zamisli{ bombardovanje ’99. godine da pre toga nije bilo ratova? [ta, odjednom samo tako do|e jedna sila i krene na mirnu zemlju? Pa za{to nije bombardovala Slova~ku? Kada spirala rata i nasilja krene, ona ide, ona ide. Ona je krenula ’91. do ’95. i mlela sve pred sobom, onda se uspostavilo neko primirje, ali Srbija je ozna~ena kao zemlja kojoj nije strano da makar poku{a da menja granice u svoju korist. E, kad ti ide{ da menja{ granice u svoju korist, mo`e da ti se dogodi da dobije{ promenu granica na svoju {tetu. Kad danas slu{am na{e politi~are, vrle politi~ke analiti~are kako urlaju o svetinji granica, o tome da se granice ne mogu menjati tek tako jednostrano, silom, u svemu sam saglasan s njima, osim {to bih voleo da su to pri~ali i ’91, ’92, ’93. godine. Ne, tada su granice bile administrativne, avnojske, nepravedne, proizvoljne, na {tetu naroda srpskog. Druga stvar, ka`u - Ne mogu Albanci da dobiju drugu nacionalnu dr`avu u Evropi, ve} imaju jednu. To super zvu~i, ali {ta }emo onda s Republikom Srpskom? A {ta je Republika Srpska? Ona je nastala s intencijom da bude dr`ava, dakle, upravo ono za {ta optu`ujemo Albance sada i to verovatno sa solidnim razlozima. Ali mi smo to radili petnaest godina ranije s Republikom Srpskom, pravili drugu srpsku dr`avu na Balkanu, s namerom da je u pogodnom trenutku fuzioni{emo sa Srbijom. Kada optu`uju Albance, oni zapravo ~itaju vlastiti misaoni tok, ono isto {to su oni radili, jer svi nacionalisti funkcioni{u isto. Stavi ih pred tu vrstu isku{enja i dobi}e{ istu stvar, zvali se oni ujedinitelji srpskog ili albanskog ili hrvatskog ili ma|arskog naroda, to je isti mentalni i vrednosni i pojmovni kod. Ljudi, ni{ta od ovoga na Kosovu ne bi moglo da se odvija na taj na~in, da nije Srbija

Teofil Pan~i}

16.11.07.

samu sebe delegitimisala u milion klju~nih stvari preko ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

408

Svetlana Luki}: Pre nego {to nastavite da slu{ate Teofila Pan~i}a, evo dopune vesti koju sam vam malo~as pro~itala, a koja je glasila da je jedan radnik poginuo pri ru{enju tunela u izgradnji u beogradskom naselju Resnik. Na`alost, stradala su dva radnika. Na~elnik sektora za spasavanje Predrag Mari} je rekao da je jedan od radnika preminuo na putu do bolnice, a da je telo drugog upravo prona|eno. Predrag Mari}: Jedan je davao znake `ivota u trenutku dolaska na{ih ekipa, a ekipe su iza{le u roku od devet minuta na mesto doga|aja, gde se ~ekalo skoro ~etrdeset minuta zbog velike koli~ine vla`ne zemlje koja se obru{ila i ~injenice da je vrlo uzak prostor koji se stalno obru{avao. Uspeli su da ga izvuku napolje, ali i pored reanimacije verovatno je usled unutra{njih povreda preminuo. Svetlana Luki}: Ekipa B92 je krenula na mesto nesre}e i vi{e informacija ~u}ete u narednim vestima. Teofil Pan~i}: Nacionalisti~ki um je ~udo. Ovih dana sam ~itao kako je neki od diplomata sva|aju}i se s nekim od ovih na{ih naco{a rekao - Pa {ta ho}ete? Ne bi bio presedan druga albanska dr`ava, i Nemci `ive u tri dr`ave, imate Nema~ku, imate Austriju, imate [vajcarsku, a ovaj mu pou~itelno ka`e - Ne, ne, izvinite, u Nema~koj `ive Nemci, u Austriji `ive Austrijanci, a u [vajcarskoj `ive [vajcarci. Super, ali ne bi rekao da u Bosni `ive Bosanci, to ne, i da u Vojvodini `ive Vojvo|ani, pa svet bi se sru{io. Ali da u [vajcarskoj `ive [vajcarci, iako [vajcarci tako|e ne postoje kao nacija, to je u redu. ^udo su ljudi.
Ima{ politiku koja je nihilisti~ka, gubitni~ka, suicidalna, iracionalna, iznad svega iracionalna i koja }e ne samo da proizvede ogromnu {tetu Srbiji, nego }e i dole na Kosovu da proizvodi svakakvu {tetu. Pa }emo dolaziti u potpuno apsurdne situacije da u jednom mestu u kome nema Albanaca Albanci treba da vr{e vlast, jer su Srbi odbili da iza|u na izbore. Srbi }e sada, bo`e moj, da prave paralelne instituci-

je. [ta to zna~i? Opet SAO? To je politika koja je do`ivela najstra{niji mogu}i brodolom, ta saoizacija svega postoje}eg. I ni~emu se pametnijem Ko{tunica i njegovi vrli savetnici, Samard`i}i, Batakovi}i, Kojeni i ostali kosovski magovi na{i nisu dosetili, nego da prave SAO Severno Kosovo. Zamisli, kako ih nije sramota? To je neodgovorno i opasno za te ljude dole.
Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: Pa da, ali zato Batakovi} ka`e - Srbija ne mo`e da pre`ivi ako Kosovo ne bude deo Srbije - i ode u Kanadu za ambasadora. Poveo je celo pozori{te da mu igra predstavu na preuzimanju ambasade. Teofil Pan~i}: To je bezobrazna, drska izjava, to da bilo koja dr`ava i bilo koja nacija ne mo`e da pre`ivi bez dela svoje teritorije. Kada je shvatio da je definitivno izgubio rat, da nema vi{e Tre}eg rajha, da nadiru Rusi s jedne strane, Ameri s druge, Hitler je bio u fazonu - Daj da spalimo celu Nema~ku, pa nema~ki narod ne zaslu`uje da nad`ivi slom moga poretka. ^emu uop{te Nema~ka ako nije nacisti~ka? Pa izvinite, molim vas, to je taj na~in razmi{ljanja - Srbija ne mo`e da nad`ivi Kosovo. Ma daj, molim te, kako te nije sramota, koja je to poruka za sedam miliona ljudi koji ovde `ive, za decu koja tr~e po ulici? ^ovi} je imao onaj predlog da svi idu na granicu. Ovo je novi predlog - Hajde da svi izvr{imo kolektivno samoubistvo.
Ako nam stvarno otmu petnaest odsto teritorije i sto odsto du{e, hajde onda lepo svi da izvr{imo harakiri. Je li to ideja? Pri tome je Srbija, da prostite, `ivela bez Kosova i te kako, u vreme koje se danas slavi kao uspon srpske dr`avnosti, od oslobo|enja od Turaka do 1912. Nemojmo se zezati. Ta vrsta neodgovornog brbljanja je mu~na, a kada se brbljanje zavr{i u Kanadi, onda to dobija i prizvuk cinizma.

Svetlana Luki}: [ta ti ~ita{ u vestima o Mi{kovi}u i ^edomiru Jovanovi}u? Teofil Pan~i}: Meni je sve to zajedno krajnje netransparentno. Samo znam da Mi{kovi} definitivno na nivou Beograda jeste monopolista. Kada iza|e{ na ulicu, pa jebiga, sve je postalo Maksi. To u Srbiji nije toliko izra`eno i mo`da on nije monopolista u celoj Srbiji, ali u Beogradu jeste, ni-

410

ko ne mo`e da me ubedi da nije. S druge strane, otkud ja znam {ta je ^eda Jovanovi} radio dok je bio na vlasti, nisam mu dr`ao sve}u, nemam pojma, ja sam ~oveka video jednom u `ivotu. Ali ono {to me instinktivno u milion situacija svrstava na stranu ^ede Jovanovi}a - to je spisak njegovih neprijatelja. Ne mo`e{ da nema{ neku vrstu simpatije za ~oveka koji ima ba{ takve neprijatelje, jer kada pogleda{ spisak tih imena i prezimena, pa to je gotovo bez izuzetka sve najgore {to u Srbiji sad postoji na javnoj i politi~koj sceni. Samo pogledaj ko su ti ljudi. Pa i da ti je ^eda antipati~an, on mora da ti postane simpati~an. Pobogu ljudi, kako neko ko je uspeo da skupi ba{ takvu galeriju neprijatelja mo`e da bude negativac? Te{ko je da u to poveruje{. Ne znam ja {ta ^eda radi u `ivotu, nemam pojma, ali kada vidim ko ga napada, ja za po~etak stanem na njegovu stranu, dok me neko ne ubedi u suprotno. Dakle, dok me neko ne ubedi suvislim dokazima, a ne time da je ^eda, kako ono be{e, pio {ampanjac i kupao se u bazenu. Jebo vas {ampanjac i jebo vas bazen.

16.11.07.

Svetlana Luki}: U toku je privatizacija DDOR-a iz Novog Sada, tu se govori o stotinama miliona evra i odjednom vidi{ da devet velikih svetskih kompanija bojkotuje taj tender. Svetlana jako mrzi kada upotrebljavam te metafore, ali ako je ova dr`ava organizam, njoj svakoga dana uzimaju i prodaju bubreg. Ima nekih stvari koje su nepovratne, ti ne mo`e{ da ima{ {est NIS-ova, ti nema{ {est JAT-ova. U celoj toj pri~i je li ^eda ovo, da li je Mi{kovi} ovo, ti samo vidi{ da smo ostali bez oba bubrega. Teofil Pan~i}: Najgore je {to ne zna{ ba{ ta~no ni ko je te bubrege prodao, ni ko je tu lovu uzeo i da li je ba{ ta cena prava. Porodi~no srebro }e da se potro{i i onda }emo da se pitamo {ta }emo. Utisak o ekonomskom boljitku se gradi u pore|enju s devedesetim godinama. Naravno da se danas ekonomski `ivi bolje nego {to se `ivelo pre deset godina. Ali taj `ivot se bazira na dvema stvarima, jedno su donacije, drugo je prodaja velikih, javnih preduze}a. Me|utim, {ta }emo kada i jedno i drugo prestane? Ti ne zna{ vi{e da li je, bre, majku mu, ova zemlja samoodr`iva. A istovremeno ide{ u direktnu politi~ku, diplomatsku i svaku drugu konfrontaciju s onima koji te realno izdr`avaju. Mene to podse}a na one ludake iz Severne Koreje koji govore sve najgore o celom svetu, jer jedino su oni ispravni, jedino su oni super, a najgore govore o

svojoj bra}i Ju`nokorejcima. Zna~i, ako je ceo svet odvratan, Ju`na Koreja je epicentar odvratnosti i onda nakon {to tu tiradu isprazne protiv Ju`ne Koreje, na kraju ka`u - A sada nam dajte malo pirin~a. I onda Ju`na Koreja {alje milione tona pirin~a u Severnu Koreju kao humanitarnu pomo} da bi Severni Korejci pre`iveli, da bi mogli i dalje Ju`nu Koreju da grde kako je odvratna i gnusna.
Teofil Pan~i}

Svetlana Luki}: [ta je adut Severnoj Koreji? Ima atomsku bombu i ka`e - Nemoj da se zeza{, nemoj da se ka~i{, zna{ da mogu da poludim. Teofil Pan~i}: Ako poludim, mogu da napravim probleme, jeste da }u pre svega sebi da ih napravim, ali svejedno }e{ i ti da oseti{. To je to, to je na{a atomska bomba, na{a atomska bomba smo mi sami.
Negde sam pro~itao Ta~ijevu izjavu da ne}e do 15. februara ni{ta da radi, kao evo, ne}u pre 15. februara, obe}avam. Onda }e Samard`i} biti u velikom problemu, jer mora}e da raspi{u izbore. Na{ je problem {to na tim izborima imamo takve adute kakve imamo i {to imamo samo Tadi}a i Nikoli}a kao predsedni~ke kandidate koji mogu da pobede, to je ~injenica. Ima{ jednog predsedni~kog kandidata u vidu sada{njeg, aktuelnog predsednika, koji je dobar u onome {to ne ~ini. Najbolje strane Tadi}a su ono {to on ne radi, {to nije prost, {to nije vulgaran, {to nije agresivan, to je mnogo bolje od onoga {to radi. Ono {to radi je prili~no bezli~no i kratkog dometa i neupotrebljivo i neuverljivo. A s druge strane ima{ ~oveka koji je simbol svega najgoreg {to postoji u Srbiji. I to ti je izbor, a izme|u njih ima{ Ko{tunicu i Samard`i}a, pa ti vidi. Mo`e{ da bira{ izme|u toga da ostane ovako kako je do sada bilo ili da sve ode u bo`ju mater. Ako pobedi opcija da ostane sve kako je do sada, to }e ti biti super, jer }e{ pomisliti - Jao, moglo je da bude i mnogo gore.

Svetlana Vukovi}: Ima ljudi koji su re{ili da u tom drugom zami{ljenom krugu izbora ne}e glasati, ne}e iza}i i ne}e podr`ati Tadi}a, po cenu da do|e Toma Nikoli}. Teofil Pan~i}: Razumem tu vrstu principijelnosti, ali nisam ~ovek sa autodestruktivnim nagonima, tako da ako do toga do|e, ja }u, naravno, iza}i na izbore.

Svetlana Luki}: ^ovek mo`e da ka`e - da nije bilo bombardovanja, ne znamo koliko bi Milo{evi} jo{ vladao, jer je bombardovanje nekim ljudima otvorilo o~i i shvatili su da }e nas on sve povesti u samoubistvo. Toma Nikoli} kao predsednik dr`ave figurira kao to bombardovanje. Teofil Pan~i}: Da, ali zar nismo to ve} imali? Toma Nikoli} je parodija [e{elja. Toma Nikoli} ne nudi nikakav novi kvalitet ~ak ni pod navodnicima, on je samo figura koja treba da nam zameni odsutnog ludog ujaka. Ima{ u romanima lude ujake, e, pa ludi ujak je u Hagu, a sad nam treba neko ko }e njega tu da izigrava, dok se ovaj ne vrati trijumfalno da oslobodi Beograd. Ludilo devedesetih godina je bilo krvavo i autenti~no. Ako to opet ima{ 2007. godine, to je totalna degeneracija, potpuni raspad. To ti je kao da 1952. u Nema~koj zavladaju nacisti. Pa ~ekaj, majku mu, sedam godina ranije si imao pakao, sru{ilo Berlin, sru{ilo Drezden, pa ne ide, ne mere, `alim slu~aj. Jednostavno, ako bi ljudi svojom voljom slobodno izabrali Tomislava Nikoli}a za predsednika Srbije, oni bi se diskvalifikovali, to ne mo`e{ ozbiljno da shvata{. To je kao kada sam ~uo da su Ni{lije izabrale Smiljka Kosti}a za gradona~elnika. Prvo sam se smejao deset minuta, jer je to sme{no, izvinite, ali to je zaista sme{no, a onda sam shvatio koliko je stra{no. Ja volim Ni{lije, imam sve mogu}e privatne veze s Ni{om, ali onda to nije ozbiljan grad. Jebote, ne mo`e ozbiljan grad da izabere Smiljka Kosti}a za gradona~elnika. Alo bre, trista hiljada ljudi tamo `ivi i izaberu Smiljka. Isto ti je i s ovim. 1997. je to akt gluposti i strave, a 2007. to je akt neozbiljnosti. Ti ima{ posla s ljudima koji jednostavno ka`u More, ba{ me briga, i za mene me ba{ briga, i za decu mi me ba{ briga i za grad me ba{ briga, i za svet i za dr`avu me ba{ briga. Ni{ta, ja }u si izaberem Tomu Nikoli}a, pa {ta si bude, neka si bude. E, pa jebiga. Svetlana Luki}: Bio je ovo jo{ jedan Pe{~anik, hvala vam {to ste nas slu{ali, do vi|enja do idu}eg petka.

412

16.11.07.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->