Glasnik Zemaljskog Muzeja 1954

.
Q,LASNIK
. ,
ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU
ARHEOLOGIJA
NOVA SERIJA SVESKA IX
5- z_ ,---- ~ ---~-2 ... - .7_~ . 7 ( ~. ' -,.. ~~3 ... ff
S A 'R AJE V O - 1 9 5 4
GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU
BULLETIN DU MUSf:E DE LA Rf:PUBLIQUE POPULAIRE DE BOSNIE
ET HERZf:GOVINE ASARAJEVO
NO VA SER Ij A - 1954 - SERIE NOUVELLE
SVESKA - IX - TOME
ARHEOLOGI0A
ARCHEOLOGIE
REDAKCIJ A
DIMITRIJE SERGEJEVSKI, naucni saradnik
MARKO VEGO, naucni saradnik
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik
CVETKO . POPOVIC, kustos
Odgovorni urednik:
Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik
Stamparski zavod Veselin Maslea,(, Sarajevo - 1954
II HOBH HAY'IHH IIPHJI03H - NOUVELLES CONTRIBUTIONS SCIENTIFIQUES
I CLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET TRAITES
5- 39
77- 86
87-135
47- 75
41- 46
1*
189-210
163-171
179-188
137-150 .
175-178
des mines
- Recherches
Petites trouvailles
Quelque chose sur les
SOMl\fAIRE
heraldiku -- Notes sur la science heraldique
SADRAJ
Aleksandar Solovjev
Prinosi za bosansku i ilirsku
bosnienne ,et illyrienne . . .
Dr Irma Cremonik
Neto o antickim naseljima u okolici Konjica
stations antiques aux environs de Konjic
Dimitrije Sergejevski
Starohricanska bazilika u Klobuku - Altchristliche Basilika in Klobuk ..
Marko Vego
Statueta iz Studenaca - Die Statuctte von Studenci
Dr Alojz Benac
Novi prehistoriski nalazi iz Bosne i Hercegovine
prehistoriques en Bosnie et Herzegovine . . . . .
Dr Alojz Benac
Prethodna istraivanja na neolitskom naselju u Lisicicima
preliminaires dans la station neolithique de Lisicici . . . . .
Esad Paalic
O antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini - L'exploitation
dan s l'Antiquite en Bosnie-Herzegovine .
Dr Josip Koroec
Podela naunica sa zvezdo1ikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslo-
vena Classification des boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee
dan s les civilisations slaves de la Yougoslavie . . . . . . . . . . . . . . .
Dr Milutill V. Garaallill
Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni - Sur quelques problemes d'histoire
du neolithique recent en Serbie et en Bosnie .
Dl' Branimir Gabricevic
Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika - Le medaillon de Sa-
rajevo representant un cavalier thrace . . . . . . . . . . . . . . .
Dr
4
Stecak kod sela Tekije - Ein mittelalterliches Grabdenkmal aus Tekija
Dr Irma Cremonik
Izvjetaj o iskopavanju na Crkvini u Lisicicima kod Konjica - Compte
rendu sur les fouilles de Crkvina a Lisicici pres de Konjic . . . . . . . .
227-253
275-279
273-274
211-226
255-272
Mittelalterliche latei-
La figuration du kolo
Visoki - forteresse bosniaque
T~OKO Ma3aJIJlIi
BMcOKM- 60caHcKMrpa,!\ cpe,!\I-ber BMjeKa
du Moyen age . . . . . . . . . . .
Drago Vidovic
Pretstava kola na steccima i njihovo znacenje
sur les stecaks et sa s'gnification . . . . .
Marko Vego
Srednjevjekovni bihacki latinski spomenici 16 vijeka -
nische Denkmiiler aus dem XV!. Jahrhundert in Bihac
Ha)\a MJlJIeTJlIi
U;pKBa CB. KJIMMeHTay MocTahMMa - L'eglise de St. Clement a Mostaci ..
281-297
III ARHEOLOKA TOPOGRAFIJA - TOPOGRAPHIE ARCHEOLOGIQUE
Duro Basler
Kreevo - Kiseljak - Fojnica . . . . .
299-306
Esad Paalic
Tragom rimske ceste od Mlinita preko Podranice do Banjaluke - En suivant
la trace de l'ancienne voie romaine allant de Mlinite par Podranica jusqu'a
Banjaluka .. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
307-31G
IV nPHKA3H H BHJbEWKE - CRITIQUES ET NOTE S
Dr A. Benac
R iiCh a. r d P i t t i o,n i, Vom geistigen lVIenschenbild der Urzeit, Wien 1952
317-319
V IZVJETAJ O RADU ARHEOLOKOG ODJELJENJA - COMPTE RENDU DE LA SECTION
ARCHEOLOGIQUE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 323-324
Cv. D. Popovic
N a est ari ne - Godinjak Zemaljskog zavoda za zatitu
kulture NR Bosne i Hercegovine ,.- I 1953 - Sarajevo 1953 . .
spomenika
319-321
I Clanci 1 rasprave
Dr MILUTIN V. GARASANIN
Iz istorije mladeg neolita li Srbiji
Lista skracenica
Bosni
B. S. A.
Corinth
Chronologie
Dimini
D. S.
Griechenland
Hronologija
Larissa
Mylonas
Samos
P. M.
Problemi neolita
P. T.
II. B.
Troy
= Annual of British School at Athens
= S. Weinberg, Prehistoric Remains of Corinth, Hesperia 6 (1937)
= V. Milojcic, Chronologie der ji.ingeren Steinzeit Mittel/ und
Slidosteuropas (1949)
= M. Garaanin, Ka problemu Dimini migracije. Glasnik Ze-
maljskog muzeja vn (1952)
= X. Tcrouv'tIX<;;, lJporo'toptvo:[ &xponOAEt<;; ~tf.L1Jv[ou XIX~ ~EOX)\O'l (l908)
= V. Milojcic, Zur Chronologie der jlingeren Steinzeit Griechen-
lands, Jahrbuch des deutschen Archaelogischen Instituts,
65-66
= M. Garaanin, Hronologija vincanske grupe (1951)
= K. Grundmann, Aus neolithischen Siedlungen bei Larissa,
Athenische Mitteilungen 1932
= r. l\1UAOVIX<;;, NEOAdhx~ E:r:ox~ EU 'EHc(13t (1928)
= R. Heidenreich, Vorgeschichtliches aus der Stadt Samos, Athe-
nische Mitteilungen 1935/6
= W. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia (1939)
M. Garaanin, Problemi ukrajinskog i podunavskog neolita u
svetlosti novih arheolokih rezultata, Glasnik Zemaljskog mu-
zeja VIn (1953)
= Wace-Thompson, Prehistoric Thessaly (1912)
= M. M. BacV1h,IIpeV1cTopV1cKa BJ1HqaI (1932) - IV (1936)
= C. W. Blegen i drugi, Troy I (1950)
U Srbiji i Bosni, delovima nae zemlje koji su narocito bogati ostacima ne0-
litskog doba, rad na ispitivanju ove kulture dao je dosada vec dobrih rezultata.
Ispitivanja u tome pravcu otpocela su vec vrlo rano. Tako su jo krajem prolog
veka vodena sistemat~ka iskOlpavanja u Butmiru, koja su u svoje vreme pret-
stavljala pravu arheoloku senzaciju. Iako vec s obzirom na vreme kada su vreni,
ovi radovi ne mogu zadovoljavati zahteve moderne arheoloke nauke, njihovi re-
zultati ostali su do danas od velikog znacaja. Pa i prvi znatniji sistematski radovi
U Srbiji vreni su uglavnom na neolitskim lokalitetima (Jablanica, Carija, Mali
') N. V u I i c - M. Grb i C, Corpus vasort'm antiquorum, Yougoslavie, fasc. 3 (1937).
2) Iskopavanja u M. Grabovnici vrena su 1953 godine. Tom prilikom ustanovljena su tri
sloja od kojih najnii pripada starcevackoj, a dva gornja vincanskoj grupi u obe faze i:ljenog
ra:;;voja.
3) M. Ga r a an i n, Dimi:ni, 29; Isti, Problemi neolita, 55.
4) S toga je neprihvatljva teza N. Val m i n-a, Das adriatische Gebiet in VOT- und Friih-
bronzezeit (1939), koji rukovodeci se grubom keramikom stvara jedan nerealan jadranski
kompleks, razbijajuci stvarno postojece kulturne celine vremena koje obraduje,
Drum, Gradac i osobito Vinca). Rad u ovom pravcu nastavljen je i u periodu izme-
du dva rata, vecim i manjim iskopavanjima (Vinca, Starcevo, Plocnik, Lipovac),
to je omogucilo i stvaranje prvog hronolokog sistema nae preistorije.J) Posle dru-
gog svetskog rata, sistematska studija obilnog sakupljenog materijala, kao i nova
kontrolna iskopavanja (arkovo i u najnovije vreme Mala Grabovnica kod Leskov-
ca), omogucila su reviziju i ispravke ovoga sistema.2) U isto vreme nova iskopavanja
i IJroucavanja u Bosni, osobito ona na lokalitetu Nebo i u novije vreme u Lisici-
cima, takode su znatno upotpunila naa znanja o bosanskom neolitu. Otuda se
danas vec moe tretirati citav niz problema u vezi sa neolitom, kao to su pitanje
porekla naih neolitskih kultura, njihovog pravca irenja i njihovog uvrcivanja u
ire komplekse neolitskih kultura, njihovog odnosa sa drugim kulturnim grupama
i razvoja, najzad i naCina i uzroka njihovog postanka. Tim pitanjima pozabavicu
se u ovom radu, koji, s toga, mislim, opravdano nosi svoj naslov. S obzirom na
obim postavljene teme, ogranicicu se ovom IJrilikom samo na mladi neolit, dok ce
pitanja starijeg neolita biti tretirana u posebnom radu. Pojedini problemi koji
se ticu odredenih kulturnih grupa bice tretirani u posebnim poglavljima o tim
grupama, dok ce problem nacina i uzroka postanka naih kulturnih grupa biti obra-
deni zajednicki u zasebnom poglavlju.
Poto se u ve~i sa obradom pitanja o' kojima je rec postavlja i l;>roblemutvr-
divanja veze i srodnosti kulturnih grupa mislim da ce biti korisna da na ovom
mestu potsetim na osnovne metodske prindpe koje sam u vezi sa tim vec ranije po-
stavio, osobito govoreci o problemu migracije, a naime, da se o migracijama moe
govoriti u slucaju da je materijalna kultura jedne odredene grupe u svojim poce-
cima identicna sa jednom fazom kulturnog razvoja na nekoj drugoj teritorij i, da se
izmedu ovakvih srodnih grupa moe ustanoviti geografska i najzad hronoloka veza.
Ako ovi uslovi nisu ispunjeni u potpunosti moe se raditi samo o I;>renoenju uti-
caja, a ako postoji samo slicnost, dok se drugi uslovi ne mogu utvrditi, moe u pi-
tanju biti samo konvergenca.3) Sto se pak tice materijala koji uzimam prvenstveno
u obzir za pokazivanje identicnosti kulture, isticem da se tu radi o finijoj keramici
i plastici, gde se u tehnici, ornamentici i oblicima najbolje mogu pratiti svi detalji
lokalnog razvoja koji omogucuju izdvajanje posebnih grupa. Predmeti utilitarnog
znacaja u tome pogledu su od manje vanosti, jer odgovaraju optim dostignucima
kulture na jednom odredenam stepenu socijalno-ekonomskog razvoja. Takav je
slucaj sa grubom keramikom i orudima koji cesto prelaze granice odredenih kul-
turnih gn.:J;>ai kompleksa.4) Naravno da se pri utvrdivanju povezanosti kulture oni
uzimaju u obzir, no samo u toliko, da bi se ustanovila pripadnost svih kulturnih
grupa kompleksa o kojima je rec jednom istom stepenu drutvenog i privrednog
razvoja. Na avome mestu nece biti potrebno o tome narocito govoriti, jer je ovakva
pripadnost svih kulturnih grupa o kojima je ovde rec dobro ';>oznata i utvrdena
cinjenica. Sto se pak tice tipova stanova i oni su uslovljeni istim momentima, kao
Dr Milutin V. Garaanin 6
Iz istorije mladeg neolita u Srbiji i Bosni
7
i klimatskim i geografskim prilikama, te se i ovde na vrlo udaljenim teritorijama
nalaze konvergence. Otuda se ni na ovaj problem necu posebno osvrtati.5) O nacinu
sahranjivanja, koji bi bio od narocitog znacaja znamo jo uvek toliko malo, da se
o njemu ne moe govoriti.
Posle ovih nunih napomena, prelazim na obradu postavljene teme.
I VINCANSKA GRUPA
Prema metod skim principima postavljenim na pocetku ovoga rad;;., za utvr-
divanje veza vincanske grupe sa kulturnim grUl~ama susednih zemalja, potrebno
je pre svega tacno fiksirati odlike ove grupe na samom pocetku njenog razvoja,
u periodu vincansko-tordoke faze I (Vinca do dubine 8 m) mog hronolokog si-
stema vincanske grupe. Ove se odlike mogu jasno utvrditi na osnovu materijala
najstarijih slojeva vincanske grupe u Vinci i arkovu, kao i na materijalu iz
Aradca, gde ivot izgleda nije trajao due od te najtranije faze.G) Prelazim na
kratak pregled ovih osnovnih odlika.
Te h n ika k era m ike - Najkarakteristicniju vrstu fine keramike toga
doba pretstavlja keramika sa finom glacanom prevlakom, najcece crna i siva,
nekad intenizivno glacana i sjajna, rede mrka, uta i crvena. Na ovoj keramici
postoje mrlje razne boje, nastale zbog neujednacenog pecenja, koje samo izuzetno
mogu stajati u vezi sa odredenom namerom grncara, i pretstavljaju vecinom samo
slucajnost.') Na povrini ovih sudova jasno se vide tragovi glacanja koji su mahom
du oboda ras'~oredeni horizontalno, a nie vertikaIno i nalaze se obicno i na
spoljnoj i na unutranjoj povrini sudova. Glacana i sjajna prevlaka nekad se
ljuspa. Kod zdela se obicno nalazi, kako na spoljnoj tako i na unutranjoj povr-
ini, dok je kod amfora unutranja strana cece bez prevlake. Kod ovih poslednjih
oblika prevlaka se glaca samo izmedu ornamentalnih urezanih traka koje ostaju
neglacane, i nikad ne dostiu onaj sjaj koji nalazimo na zdelama.
Treba takode pomenuti da su predmeti kultne namene nekada radeni i u
grubljoj fakturi, kako je to po pravilu slucaj sa rtvenicima. Oni su radeni od
dobro Iprecicene zemlje, po pravilu bez glacane prevlake i bojeni posle pecenja
pastoznom bojom (crusted ware).8)
Postojanje tehnike Urfirniss,9) nisam mogao sa sigurnocu utvrditi ni na
jednom primerku keramike domace izrade u vincanskoj grupi.
Ob I i cik era mi k e - Osnovni keramicki oblik pretstavljaju zdele koje
se javljaju u dve osnovne forme: konicne i bikonicne raznih varijanata.
6) Up. Problemi neolita, passim.
ft) Za vincanski materijal up. M. M. B a C M li, II. B. I-IV (1932, 1936): M. Ga r a a n i n,
Hronologija, passim; izvetaj M. i D. Ga r a a n i n o fskopavanjima u Zarkovu je u tampi
(CTapMHapIII); za Aradac up . .n;. Kap a Il aHI,! H li, ApaAaq, CTapMHap III C. I (1922), 151 i d.;
V u li c - Grb i C, op. eit., Pl. 8.
7) Za ornamentalnim efektom tei se ocigledno kod pehara na nozi, kao i kod izvesnih
amfora iz Vince i drugih nalazita, npr. Hronologija, 73 (Potporanj er Grenze); M. r a p a-
rn a HM H-.n;. r a p a lli a H M H, LK a p K o B o, sl. 28a (amforiea).
8) Hronologija, 30 i d.
9) Moda ovakvi ornamenti postoje na jednom fragmentu trbuha amfore u Narodnom
muzeju u Beogradu (nepublikovano). Up. E. K u nze, Orchomenes II (1931), 31 i d.
8 Dr Milutin V. Garaanin
Medu bikanicni,m zdelama razlikuju se: 1. bikanicne zdele sa VISlffi ili niim
kanusam (Tab. I, sl. 1) ;'0) 2. zdele sa vrlo. atrim prafilam raclanjenim na nizak
vrat i kratka rame - carinated bawls (Tab. I, sl. 2, br. 1);") 3. evaluisane zdele sa
niskim cilindricnim vratam i kratkim zaabljenim ramenom (Tab. I, sl. 2, br. 2)/2)
4. retka se nalaze zdele sa kankavna izvijenim abadnim delam koji medutim ni-
kada ne prelazi visinu dela ispad abada. One su mi paznate iz Vince i Aradca
(Tab. I, sl. 2, br. 3).1:J)
Medu kanicnim zdelama pastoje: 1. cista kanicne zdele kasih zidava/') 2.
zdele kad kajih su kanicni zidavi u garnjem delu, admah ispad abada neznatna
zaabljeni; 3. kanicne zdele sa zoamarfnim drkama ispad samag abada."')
Pehari na nazi, ciji reci'pijent ima farme bikanicnih zdela magu imati: 1.
uplju kanicnu (zvanastu) nagu (sl. 3); 2. cilindricnu, masivnu nagu kaja se pra-
iruje u kanicnu, uplju bazu.'6)
Amfare se javljaju kao.: 1. cista bikanicne amfare, grube fakture, kaje se ve-
zuju za antrapamarfne vaze, jer pa pravilu imaju ispad abada pretstavu lica; 17) 2.
bikanicne amfme s cilindricnim vratam.'S) Za ave paslednje vezuju se prasapa-
marfni paklapci kajih ima: 1. sa visako. \,)astavljenim, kasim raastim drkama; 2.
visakih, sa neto. nie pastavljenim pravijim raastim drkama; 3. paklapaca sa
elipsastim garnjim delam, bez raastih drki, paznatih iz Aradca i iz jame 10.03 u
Vinci.'O)
rtvenici magu biti: 1. sa tri nage; 2. sa cetiri nage. Na njihavim krajevima
magu se nalaziti pretstavljene g1ave. Ovakve pretstave nalaze se u Vinci i na dru-
gim sudavima iz najstarijih slajeva, ciji se ablik iz fragmenata ne da sasvim pa-
uzdana rekanstruisa ti. 20)
Orna m en tik a avih vrsta pasuda bagata je iraznavrsna. Pastaje medutim
.i zdele, bez ikakvih ukrasa, gde se acigledna arnamentalna tendencija ispaljava u
briljivaj obradi pavrine uglacane da intenzivnag sjaja. Medu ornamentalnim teh-
nikama nalaze se:
1. Kanelavanje u sledecim varijantama: a) horizantalne kanerule na garnjem
delu (cista bikanicne zdele) ili kratkam -ramenu (carinated bawls);"") b) kanelure
10) Hronologija. 21 i d.; II. B. I, CJI. 130; II, CJ!. 22, N2 195, 28, 29; IV, 12, 13, 16, 30 b;
K Il, P Il, Il Il, HI,IYIli, op. cit., 161, CJ!. 7. -
") II. B. II, CJ!. 31, N2 62-66; IV, CJ!. 18, N2 105, 106; CJ!. 22, N2 198, M. r Il, p Il, lli Il, HYIH-
,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoBo, CJ!. 17, 1, 2, 5; 24.
J2) NpT. II. B. IV, CJ!. 11, 14, 18, N2 83 i d, 31-33, 43, a, d, e; M. r Il, p Il, lli Il, HYIH- ,n;.
r Il, p Il, lli Il, H11H, ]i( Il, P Ko B o, CJ!. 17, 3.
13) II. B. II, CJ!. 31, N2 68-69 (sa pehara na nozi), K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 123, CJ!. 8.
H) II. B. IV, CJ!. 15, 36.
"') Npr. K Il, P a Il Il, HI,I11li, op. cit., T. IV, 17-18.
,e) II. B. IV, 10-11, CJ!. 8; M. rapalliaHI1H-,n;. rapalliaHYlH, ]i(apKoB,o, cJ!,
25, 1 (uplja noga); II. B. II, loc. cit. i CJ!. 30; M. ra p Il, lli Il, H 11H-,n;. r Il, p Il, lli Il, H 11H, op. cit.,
C.II. 25, 2 (cilindricna noga). Posebna varijanta: K Il, P Il, Il Il, HI,IYI11, op. cit., 162, CJ!. 10-11.
17) Hr.onologija, 23-24; II. B. II, CJ!. 97.
'e) Hronologija, loc. cit.; II. B. IV, CJ!. 24, g, h; K Il, P Il, Il Il, HI,I11li, op. cit., 164, CJ!. 13.
19) Hronologija, 27-28; up. Kap Il, Il Il, HI,IJ1li, op. cit., 165, CJ!. 15.
20) Hronologija, 30 i d.; II. B. II, 159; M. r Il, p a lli a H YIH-,n;. r Il, p a lli Il, H 11H, ]i( Il, p-
I<o B o, CJ!. 25, 5. Za druge oblike up. II~ B. II, CJ!. 40 a, b.
2') Hronologija, 24-25.
~2) Ibid., 33-34; II. B. I, CJ!. 130; IV, CJ!. 22. N~ 198; M. r Il, p a w Il, Hn li - A. r Il, p 8,"
Itl Il, H n Ji, )K Il, 'p KOB O, CJ!. 24.
9
u vidu vertikalnih 1 kosih paralelnih nabora;23) c) kanelovani tpreplet;24) cl) kanelure
u vidu trougla. 25)
2. Urezivanje u vidu: a) urezanih linija koje prate nizove uboda; b) urezanih
traka ispunjenih kosim ubodima i rasporedenih vertikalno iH u nizovima cesto na-
spramnih trouglova, zatim u vidu uglastih traka, rafiranih trouglova i rombova
(Tab. II, sl. 4).26) Ovi ornamenti nalaze se na amforama i prosopomorfn~m poklopci-
ma. Na rtvenicima cesto su urezani meandroidni ornamenti.27)
3. Glacanje ornamenata (stralucido). Ova ornamentika postizana je intenziv-
nim glacanjem onih delova povrine na kojima se eleo postici ornamentalni efe-
kat.2H) Po pravilu su u pitanju iroke radijalne trake na trbuhu zdela sa S1poljne
strane."") Rede su trake na unutranjoj strani, ili zamenjene tankim glacanim li-
nijama. Nekada se ovi ornamenti kombinuju sa kanelurama na gornjem konu su
ili ramenu zdela.30)
4. Ornamenti otiska asure na dnu suda, poznati iz citavog niza kulturnih gru-
pa, optije su raireni i od manjeg znacaja."l)
Dr k e s u d ova. - Pored roastih i figurainih drki koje su vec pomenute,
cesta su bradavicasta, nekad dvojna ispupcenja, obicno na prelomu bikonicnih
zdela. Trakaste drke vezuju se mahom za sudove svakodnevne upotrebe."")
Pl a & tik a je u samim pocecima vincansko-tordoke faze prilicno retka."")
Izvestan deo plastike koji se javlja u slojevima toga vremena u Vinci pripada jo
starcevackoj grupi. Tipicni oblici plastike ovog vremena obradeni su vec na dru-
gom mestu, te se na njima ne mislim zadravati."') Napominjem samo da se u slo-
jevima dubine 9-8 m javljaju tipicne terakote, vezane za tip mramornih kiklad-
skih idola, o cemu ce jo biti govora u daljem izlaganju."")
Poto su na taj nacin istaknute osnovne odlike vincansko-tordoke faze I,
prelazim na kulturne grupe susednih teritorija koje se sa njom nalaze u vezi, i na
detaljniju obradu svih paralela koje se u njima mogu naci.
23) Npr. II. B. IV, CJ!. 14, 30 b, 33 a; Kap a rr a HI,I11h. op. cit., 161, CJ!. 7; T. V, 1-2.
24) Npr. II. B. IV, CJ!. 20, 31 b, 43 d; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. V, 3-4.
2[') II. B. IV, CJ!. 43 e.
2") Hronologija, 34 i d.; II. B. IV, CJ!. 24 b,e; Kap a rr a HI,I1111, op. cit., T. IV, 6 (linije i
ubodi); P. V. IV, CJ!. 23, N~171-173; 44i; KaparraHI,II1I1, op. cit., T. "IV, 1; M. rapaWaHI1H-
}:I. r a p a w aH 11H, )K a p K o B o, CJ!. 23, 28 a (paralelne trake); II. B. IV, CJ!. 23, N~190; 24 d, h;
44c; KaiParraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 8; M. rapaWaHI1H-,n:. rapaWaHI1H, op. cit., CJ!.
28c (trougli); II. B. IV., CJ!. 23, N~ 182; 24a, f; 44b, j; KaparraHI,Il1li, op. cit. T. IV, 3 (uglaste
trake); II. B. IV, CJ!. 23, N~ 160 (rafirani trougao); Kap a rr a HI,I11li, op. cit. T. IV, 9-10 (l'Om-
bovi).
27) II. B. IV, CJ!. 40, 44 a.
28) Up. Samos, 128 i d.; 156 i d.
29) Hronologija, 34; II. B. II, CJ!. 28 a, 29; IV, CJ!. 22, 33 a.
30) Ibid., CJ!. 22, N2 197.
3l) Ornamenat cest u Vinci; up. iKa par, a HI,I>1 li, op. cit., T. V, 12-13.
33) U Aradcu i 2arkovu nedostaje plastika na pocetku vincansko-tordoke faze I. Jedan
deo plastike iz Vince pripada starcevackoj gruI'i. To je 'narocito jasno pokazala D. Ga r a a-
n i'n, Starcevacka grupa (disertacija, Ljubljana 1952, u tampi).
st) Hronologija, 38 i d.
~ I'oid., 147.
10
Dr Milutin V. Garaanin
A) Makedonija
Takozvana kasnoneolitska kultura Makedonije (Late Neolithic), tesno je ve-
zana sa vincanskom grupom u pocecima njenog razvoja. Ova nam je grupa zasada
dovoljno poznata iz Egejske Makedonije.36) U jugoslovenskom delu ove zemlje (N.
R. Makedoniji), tek u najnovije vreme otpoceo je rad u pravcu iSlpitivanja mladeg
neolita, te zasada raspolaemo samo najoptijitn orijentacionim podacima. U tome
pogledu znacajni su nalazi sa Grgur Tumbe i Porodina kod Bitolja.:H) U mladim
slojevima prvoga nalazita postoje fragmenti crne intenzivno glacane keramike
otrog profila, srodne sa tzv. Larissa tipom o cijoj ce vezi sa vincanskom grupom
jo biti govora. Takode se ovde nalazi i neto tipicnih fragmenata neolitskog Ur-
firniss-a, kakav se javlja u Srednjoj GrCkoj.38) U starijim slojevima gubi se ova
keramika i nalaze se iskljucivo starije vrste (tipa tesalskih keramika Ali A 2). Isti
je slucaj i medu nalazima u Porodinu. Na ovim nalazitima i na Mogili kod Bitolja
postoje vrlo karakteristicne antropomorfne vaze sa plasticnom pretstavom detalja
(Tab. II, sl. 5), koje se mogu vezati kako za najstarije pojave ove vrste u Vinci,
iako i za prime rak iz Dimini, a stilski odgovaraju i onima iz Drakhmani i Korinta,
ako su na ovim nalaziti;ma detalji izvedeni slikanjem."") Stratigrafski poloaj ovih
oblika jo je nepoznat, ali se vec danas moe istaci njihov znacaj za formiranje an-
tropomorfnih vaza u vincanskoj grupi. Iz Opticara potice jedna zdela sa niskim
vratom i zaobljenim profilom, koja se takode vezuje za vincanske oblike. Drugi
zasada poznati materijal iz N. R. Makedonije nema veceg znacaja za ovu studiju."')
U kasnom neolitu Makedonije finija keramika (black polished ware) tehnicki
je u svim detaljima identicna sa ranom vincanskom. Prevlaka, njeno glacanje,
pojava mrlja od neujednacenog pecenja, nekada nedostatak prevlake na unutranjoj
strani suda su '.Pojave tipicne La ovu grupu.l) Nekad postoji ocigledno i tenja za
ornamentalnim efektima raznim intenzitetom pecenja (Servia, Olint, pehar na nozi
iz Komotini).42)
Bikonicne zdele poznate su u formi cisto bikonicnih zdela (Servia, Hagios
Mamas, Olint, Giumenitza, Kritsana, Armenochori, Komotini),':<) zdela otrog pro-
fila (carinated bowls-Servia, Vardina)/') kao i zdela sa niskim cilindricnim vratom
36) P. M., 66 i d.
37) Grgur Tumba - sondirnaje J. Kor o c a; Porodin - slucajni nalazi; materijal sa
oba nalazita lei nepublikovan u Gradskom muzeju uBitolju.
:l8) Identicno sa K u nze, op. cit., 32-33, Abb. 29-30.
3") Up. D. S. 321, fig. 228; K u nze, op. cit. T. XXVI, 4 b; L. W a Ike r - K o s m o p o u los,
f'rehistoric Inhabitation of Corinth (1948), T. IVa.
'O) Npr. nalazi iz Crnobuki sa keramikom tipa crusted ware irI (1.. Znacajan je materijal
sa iskopavanja R. Gal o v i c, P. Goe k ova u Zelenikovu, gde se nalaze dva sloja sa kera-
mikom sa slikanim spiralama, slicno Dimini-u i jedan mladi sloj koji bi, po kazivanju istraivaca,
imao veze sa vincanskom grupom (iskopavanja 1953). Ovo bi potvrdivalo gledite M i I o j-
c i c a, Chronologie, 45-46, o postojanju jedne srednje neolitske faze u Makedoniji.
") P. M. 67 i d.; 72 i d.
'2) Ibid. Cat. 43; My Ion a s, Excavations at Olynthos I (1929); materijal iz Komotini
(iskopavanja Kiriakidis-Pelekidis, nepublikovan u muzeju i Etnografskom seminaru u Solunu),
potice iz nekoliko slojeva. Mladi materijal blizak je nalazima iz Veselinova.
43) P. M., Cat. 22, 23, 31, 33, 45-48, 75, 76, 84, 132, fig. 26 i, 151-152, 108, 128-129, 133;
Mylonas, op. cit., 31 i d., fig. 23, 1-4.
") P. M., Cat. 26, 36, 54(?), 67, 68, 80(?), 12!.
___________ I_z_i_st_o_rI_j_e_m_la_d_e_g_n_e_ol_i.t_a_u_S_l_'b_i_ji_l_' _B_o_sn_i l_l
i zaobljenim ramenom (Servia).~r,) Zdele sa konkavno izvijenim obodom poznate su
iz Olinta.4G)
Konicne zdele javljaju se u obe vincanske varijante (Servia, Armenochori,
Komotini, Vardina, Kritsana).-J')
Rede se pojavljuje pehar na nozi (Vardina, Kritsana - uplja noga sa slikanim
ornamentima, Komotini, gde se pehar javlja u lokalnoj varijanti sa cilindricnom
nogom koja se nanie suava!8)
Postojanje amfore bikonicnog oblika ne moe se sigurno ustanoviti, no izgleda
da se tom obliku mogu pripisati neki fragmenti iz Servie i Olinta'-'")
NasUlprot tome bolje su poznati rtvenici (Servia, Olint, Armenochori, Ko-
motini), a postoji i zoomorfni sudovi u obliku slicni vincanskim (Olint).50)
Oblici drki 'kasnog neolita Makedonije odgovaraju vincanskim iako se drke
u obliku ivotinjske glave (Servia, Hagios Mamas), nekad u detaljima razlikuju od
vincanskih. 51)
Kanelovani ornamenti pojavljuju se u svim varijantama poznatim u vincan-
skoj grupi (Servia, Hagios Mamas, Olint).52)
Urezani motivi nalaze se u vidu bockanih traka (Olint) i trouglova (Servia).G")
Grublji urezani ornamenti na rtvenicima, sem pojave spiralnog motiva odgovaraju
potpuno vincanskim, ana ovim sudovima postoji delom i crveno bojenje kao na
naim primercima (crusted). Pojava spiralnog motiva u ovoj ornamentici u Olintu
bice u vezi sa survival-ima slikane keramike koji na ovom nalazitu postoje.;;~)
Sa cisto geometriskim motivima nalaze se oni na fragmentu rtvenika iz Komb-
tini.GG)
Uglacani ornamenti redi su u Makedoniji i javljaju se kako u tehnici koja
odgovara vincanskoj, tako i u onoj koju nalazimo u Tesaliji (Servia, Ajvate, Hagios
Mamas, Vardina).GG) Ornamenti se izvode na gornjem delu zdele i primenjuju tanke
glacane trake i linije.
Poznati 'Primerci kasno neolitske plastike Makedonije nedovoljni su za izvo-
denje odredenih zakljucaka (Servia, Olint, Vardina).G7)
Iz gornjeg izlaganja vidi se da kasni neolit Makedonije u potpunosti odgovara
pojavama vincansko-tordoke faze 1. Razlika postoji samo u brojnom odnosu po-
jedinih pojava (redi su urezani i uglacani ornamenti, kao i amfore, slabije je izra-
ena tenja ka figuralnosti) i u izvesnim lokalnim otstupanjima (napr., u obliku
uglacanih ornamenata). Takode u Makedoniji postoji tehnika slikanja belom bojom
45) Ibid., Cat. 20, 21, 24, 28, 30, 32, 34-35, 40, 43, 49, 63, 64, 82, 85, 92, fig. 11 b-d; 17p.
40) My Ion a s, op. cit., fig. 28.
47) P. M., Cat. 70, 71, 87, 88, 104 (konicne); 77, 93, 95, 114 (neto povijen obod).
48) Ibid. Cat. 115; 154.
40) Ibid., Cat. 62; My Ion a s, op. cit., 39 i d. i odgovarajuce slike.
GO) P. M., 75-76, Cat. 91, 148; My Ion as, op. cit., fig. 35-37.
M) P. M. 71, Cat., fig. 13, III; 24.
M) Ibid., Cat. 31-33, fig. 11h-j (horizontalne kanelure), 21, 26-28, 36, 39, 40, 132 (verti-
kalne i kose kanelure), 19, 20, 25 (trougao i preplet): 23-24 (cik-cak motivi).
~3) P. M. 72; up. nap. 50.
~) Ibid., 75-76, Cat. 148.
"'") Etnografski seminar Solun (nepublikovano).
W) P. M., 71, Cat. 42, fig. 21 c; 25m.
W) Ibid. fig. 35 I-n; zanimljiva je i kamena vaza sa ivotinjskom glavom ibid. fig. 34,1
(Olint),
12
na tamnom pozadu (r 1 al), nepoznata iz vincanske grupe. Sve se 'Ovepojave imaju
verovatno objasniti lokalnim razvojem kulturne grupe koja u osnovi pripada istom
kulturnom kompleksu.
B) Tesalija
Od svih oblasti grckoga kopna svakako je Tesalija ona u kojoj je neolit naj-
bolje ispitan. Na osnovu materijala iz ove oblasti izvrena je i osnovna podela
grckog neolita u tri faze - A, B, r (Larissa), koju je nedavno V. Milojcic dopunio
izdvajanjem jedne presesklo i dalj im raclanjivanjem Sesklo-faze.GH) Iako u po-
gledu vremenskog odnosa pojedinih ovih grupa ne postoji jo uvek potpuno sla-
ganje,r;U)Izgleda da je Milojciceva koncepcija najblia istini. I,~ak je nesumnjiva
cinjenica da se jo pre r faze tesalskog neolita koja se moe vezati za vincansku
grupu, izvesni elementi srodni vincanskim vec pojavljuju u ovoj oblasti. U vezi
sa tumacenjem ove pojave potrebno je voditi racuna o sledecem:
1. U svim svojim odlikama tzv. tesalska Rakhmani (r-Larissa) faw pokazuje
vec tipoloki jasno evoluisan karakter, to ukazuje da je ona vec potpuno formi-
rana dospela na tesalsku teritoriju.60)
2. Vec u tesalskoj B fazi pojavljuje se materijal srodan vincanskom. Takve
su ciste bikonicne zdele i pehari na nozi, koji medutim i jedni i drugi tehnicki
\)ripadaju slikanoj keramici Tesalije. U Tsangli nadeno je sa materijalom B faze
i keramike sa kanelovanim i uglacanim ornamentima srodne pojavama vincanske
grupe.61) No ove su pojave sporadicne i daju se naj pre protumaciti importom.
Otuda izgleda da je vec u vreme tesalske faze B na nekom susednom podrucju
postojala kultura srodna vincanskoj koja je uticala na formiranje izvesnih oblika
B grupe, i odakle je u ovu poslednju importovano neto keramike. Tek kasnije
prodrla je kultura ovoga karaktera u Tesaliju, gde se onda javlja u vec evoluisanim
oblicima.
Da predem sada na veze r grupe sa vincansko-tordokom fazom 1.
U tehnici keramika ove vrste potpuno odgovara vincanskoj , iako je u fakturi
nekada bolja od nje i sjajnija."") Ovo vai za tehniku fine crne keramike kao i
keramike sa urezanom ornamentikom (r 2) iz Tsanglija, koja tehnicki odgovara
vincanskoj keramici sa takvim ornamentima (amforama).
Od bikonicnih zdela poznati su cisto bikonicni oblici koji se retko nalaze
(Larisa, Sesklo-faza B),6") zatim zdele sa niskim ci1indricnim vratom i zaobljenim
ramenom (Rakhami IV - jace evoluisan oblik, Tsangli), a najtipicnija je forma
sa konkavnim obodnim delom (Larissa).64)
) Griechenland, passim.
,.9) Za diskusiju postojecih miljenja up. S (;h a c h e r m e y r, Die Abfolge der neoliti-
schen Kulturen in Griechenland, 'AVct'tll7to'l EY. 'tou 'tOfl.Oll rapotl; 'AnOV/Oll Kl;potfl.07tOU),Oll (1953), 39 i d.
(0) N"apr. tipicni oblici zdela: P. T., Pl. IV-VI, kao i crusted ornamenti; up. Hronolo-
gija, 139 i d.
61) Up. Hronologija, loe. cit.; M. Ga r a a n i n, Arheoloki Vesnik II, 2 1951, 249.
~) Narocito je primerak P. T., 102, fig. 55f, kao i primerci sa novih iskopavanja Miloj-
cica kod Larise, koja izgleda !pruaju nove argumente u prilog njegovoj tezi, identican tehnicki
sa vincanskim materijalom iako bolji od njega, kako sam se mogao uveriti autopsijom.
63) Up. Larissa, Bell. XXIV, 1-2; D. S., 197 fig. 106.
84) Ibid., Beil. XXIV, 6; P. T. 102, fig 55f; 35, fig. 23c (ovo poslednje kasnije) - svi primerei
sa niskim vratom i zaobljenim ramenom; Larissa Beil. XXIV, 3; XXV, 2, 4 (konkavan obodni
deo).
13
Konicne zdele ne mogu se blie oceniti zbog rdave ocuvanosti materijala.
Jedan fragmenat ovakve zdele iz okoline Larisse u 'Principu je slican sa naim ko-
nicnim zdelama sa figuraInom drkom. O;;)
Pehar na nozi zastupljen je sa obe tipicne varijante vincanske grupe i po-
javljuje se vec pre r faze, (Tsangli).oO)
O oblicima amfora ne moe se stvoriti jasna slika. Izgleda da se, medutim,
jedan fragmenat iz Larisse moe protumaciti kao deo prosopomorfnog poklopca, koji
bi naj pre odgovarao varijanti bez roastih drki.G7)
Antropomorfna vaza poznata iz povrinskog sloja u Sesklu, u principu stoji
blisko najstarijim primercima u Vinci, a pogotovo se vezuje za primerke iz Ma-
kedonije.GS)
Sudovi sa vie nogu slicni vincanskim rtvenicima, razlikuju se od ovih u
detaljima (Larissa, Tsangli).09)
Takode je poznat oblik tzv. sita (Larissa).'O)
Medu ornamentalnim tehnikama poznate su:
kanelure (Tsangli);71)
urezani ornamenti u obliku linija sa ubodima i urezanih bockanih traka i
nizova trouglova (Tsangli, Sesklo, Dimini, Larissa).'") Postoje i grublji urezani
ornamenti kao na naim rtvenicima (Larissa) ;73)
uglacani ornamenti (Tsangli, Larissa) od cik-cak linija, ';>aralelnih i mreastih
motiva, bez irokih radijaInih traka.'4) U tehnici je, medutim, ova ornamentika
vrlo bliska vincanskoj.
Medu plastikom sa vincanskim pojavama srodni su neki primerci koji jo
pripadaju B fazi (Sesklo, Dimini, Tsangli).7")
Iz gornjeg izlaganja vidi se da se elementi srodni vincanskim javljaju u B i
r fazi, pri cemu je delom cak velika slicnost sa onima u B fazi. r faza pretstavlja
ocigledno dalju lokalnu evoluciju kulturne grupe ciji se uticaji osecaju jo u B,
a koja se inace usko vezuje za vincansku. Ocigledno se medutim kod Vince i La-
risse radi o razvoju grana jednog istog stabla, koje na identicnoj osnovi razvija.iu
svoju posebnu evoluciju (otuda i lokalne razlike napr. grupa rIa 1).
C) Sterea Hellas i Peloponez
I ovde se moe pratiti slican razvoj neolitskih grupa kao u Tesaliji, s tom
razlikom da u mladoj slikanoj keramici (Dimini fazi) ne postoje tipicni oblici Di-
6") Ibid., 110-111, Abb. 2 (sa vertikalnom nebuenom drkom na obodu).
06) P. T., 98, fig. 90; Up. Hronologija, 139-140.
6') Larissa, Beil. XXV, 3; up. Milojcic, Koros-Starcevo-Vinca, RJeinecke Festschrift (1950),
114 i d.
08) D. S., 301-302, sl. 228.
GlI) Larissa, Beil. XXVII, 2; P. T. fig. 50a; ibid., 111 navodi se da se ovaj oblik javlja u
ichnici r 2.
70) Larissa, Beil. XXV, 1.
71) P. T., 162, fig. 55m; D. S., 239, fig. 138. Kanelure su retke u Tsangli V-VII.
72) P. T., 162, fig. 56; D. S., 251-255, fig. 154--160; ibid., fig. 113-114 (sa krivolinejnim
motivima), 115. Up. ILarissa, Beil. XXVI, 5.
73) Ibid., 116, Abb. 3; up. i sud ibid., Beil. XXVII, 2.
7') Ibid., Beil. XXVI, 1, 3, 4; P. T., 102, fig. 55n-p.
''') D. S. T. 34, 36 (Dimini sloj u Sesklu); T. 35, 8 (Dimini); P. T. 124, fig. 76f; up. II. B. III,
CJ!. 22; P. T., fig. 71b, 76, 1, h (sve Tsangli).
mini stila, no je razvoJ IZ ranijeg perioda bio, izgleda, neposredniji i bez intruzije
koju pretstavljaju tipicni Dimini elementi li Tesaliji.70)
I ovde tehnika finije keramike u potpunosti odgovara vincanskoj, ili pretstavlja
njene lokalne varijante. Dodue u Orchomenosu postoji i crna keramika u tehnici
i fakturi mnogo bolja od vincanske, koja pretstavlja vii stepen evolucije u razvoju
ovog materijala, ali i crna keramika sa tragovima glacanja u svemu identicna sa
naom.'7) Karakteristicna je i pojava mrlja neujednacenog Ipecenja. Jednu lokalnu
varijantu ove vrste pretstavlja kasnoneolitska peloponeska keramika, koja ima
odlike vincanske tehnike i fakture, no je sive boje (Korint, Asea, Malthi).7S) Po-
sebnu tehniku, cije postojanje kod nas ne moemo sigurno utvrditi pretstavlja
Urfirniss.
Bikonicne zdele poznate ~u u svim tipicnim varijantama vincansko-tordoke
faze I: cisto bikonicne (Drakhmani, Orchomenos, Ragia Marina, Korint" Asea, u
crnoj, sivoj i Urfirniss-tehnici),7[,) sa otro raclanjenim (carinated) profilom (Drakh-
mani, Ragia Marina, u lokalnoj varijanti u Korintu), sa malim cilindricnim vratom
i zaobljenm ramenom (sa istih nalazita kao cisto bikonicne),SO) i sa konkavnim
obodnim delom, cesto u lokalno evoluisanoj varijanti sa visokim gornjim delom
(Eutresis, Drakhmani, Ragia Marina, Orchomenos, Korint, Asea).Sl) love varijante
nalaze se sve u istim tehnikama kao cisto bikonicne zdele.
Postoje i obe tipicne varijante konicnih vincanskih zdela (Orchomenos).S2)
I oblici nogu pehara nalaze se u obe tipicne varijante, u crnoj, sivoj i slikanoj
keramici B faze (Orchomenos, Drakhmani II, Korint).s3)
Oblici amfora nisu nam zasada poznati, dok je o antropomorfnoj vazi iz
Drakhmani vec bilo gov.ora. Iona verovatno Ipretstavlja oblik preuzet iz neke su-
sedne grupe i adaptiran lokalnoj t,ehnici keramike.
Tipicni sudovi na vie nogu stoje u tesnoj genetskoj vezi sa vjncanskim
rtvenicima (Reroneja, Drakhmani, Korint).s4)
Pored bradavicastih i trakastih poznata je ovdje i zoomorfna drka (Korint).S")
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, znatno rede no u vincanskoj grupi, koje su takode izvedene mnogo
grublje, iako u vidu horizontalnih, kosih kanelura i prepIeta (Orchomenos, Asea
70) Griechenland, 60.
77) Up. K u nze, <>!p. cit., 10; 22-23, gde se radi o materijalu identicnom sa vincanskim,
to sam se uverio autopsijom u muzeju u Heroneji.
7S) Corinth, 503 i d,; E. J. H o 1m bel' g, The Swedisch Excavations at Asea in Arcadia,
Aeta inst. rom. regni Sueciae XI (1944), 35 i d. Za stratigrafiju ovog nalazita up. Griechen-
lCind, 41 i d.; N. Val m i n, The Swedish Messenian Expedition (1938), 241 i d,
79) H. Fra n k for t, Studies in Early Pottery from the Neal' East II (1927), fig. 9; Grie-
chenland, 26 (Drakhmani, Hagia Marina); ku nze, op. cit., Abb. 4, 8, 33; Corinth, 107, fig. 2;
H o 1mb er g, op. cit. 34g.
SCI) Fra n k for t, op. cit. Pl. IV, 4; Corinth, 502-502, 510, fig. 14; 26-27 (carina ted
bowls); Frankfort, op. cit. Pl. IV, 1,3, up. P. V. IV, sl. 17; Kunze, op. cit., Abb. 19,32;
H o 1m bel' g, op. cit. fig. 34c.
S') H. Gol d man, Eutresis (1931), 76 i d., fig. 89; K u nze, op. cit., 11, Abb. 17, T. 1,2;
VU, 2e; IX, 1d; X, lf; Corinth, 501, fig. 8a, 11; H o 1m bel' g, op. cit. fig. 34f.
S') K u nze, op. cit., 12, Abb. Ila; 23, Abb. 18.
8:1) Ibid., 13-14, Abb. 12; T. III (u tehnici Urfirniss, rekonstrukcija nesigurna); 40 i odgo-
varajuce slike; P. T., 204; Griechenland, 25 (Drakhmani II); Corinth, 504-506, fig. 21-22 (i u
Drfirniss tehnici).
8') Mylonas, 53-54, sl. 58; Walker-Kosmo:poulos, op. cit., 31, fig. 6, Pl. IV, 1;
F' r a n k for t, op. cit.
80) Ibid., 54-55, fig. 33.
15
Korint).8G)Kao varijante kanelovanih ornamenata mogu se smatrati i plitki cik-cak
urezi na ramenu zdela u sivoj tehnici (Korint), kao i urezi na istom delu zdela iz
Rakhmani II, sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom, gde su ovi
urezi i polihromno inkrustirani;8')
urezani ornamenti u vidu uglastih, cik-cak traka i trouglova koji su, iako
retki, delom potpuno identicni sa vincanskim (Korint, Orchomenos, Tirins)88)
uglacani ornamenti, delom identicni sa vincanskim te se cak javljaju u vidu
radijaInih traka (Orchomenos).89) Uopte se ova ornamentalna tehnika najcece javlja
na keramici tih oblasti (Eutresis, Hagia, Marina, Drakhmani II, Orchomenos, Atina,
Argoski Herajon-Prosymna-, Korint, Tirins, Asea, Hagiorgitika).90) Tehnika ovih
motiva po pravilu je blia onoj u Tesaliji, no u vincanskoj grupi. Takode se na
peloponeskirtl.nalazi tima (Prosymna, Hagiorgitika), javja u vidu 5'~ecificnih tekstilnih
isprepletenih motiva, koji Ipretstavljaju posebnu varijantu i, kako cemo pokazati,
stoje u vezi sa pojavama u Egini.
Postoji naravno i ovde, kao u svim krajevima koji poznaju finu monohromnu
keramiku, i materijal bez ornamenata kod koga je glavni efekat 'Postizan intenziv-
nim sjajem dobro uglacane povrine.
Jedan osvrt na gore iznete podatke pokazuje usku povezanost ove grupe sa
vincanskom, no sa izvesnim lokalnim otstupanjima. Tako u ovim krajevima ne
znamo za plastiku i prosopomorfne poklopce, a ua lokalna specijalizacija ogleda
se u izvesnim pojavama kao to je siva peloponeska keramika, belo slikanje, Ur-
firniss-tehnika, specijalni oblici uglacanih ornamenata. Ocigledno se i ovde radi o
jednoj lokalnoj grupi, varijanti, potekloj iz istog kompleksa iz koga je nastala i
vincanska grupa.
D) Kililadi i Egina
Prema onome to je u gornjem izlaganju receno o pojavama u Tesaliji i Grc-
koj bilo bi vrlo interesantno prouciti neolitski materijal Kiklada, koji bi u sva-
kom slucaju doprineo reenju problema prenoenja kulturnih elemenata komple-
ksa kome pripada i vincanska grupa na grcko kopno. No, s obzirom na nepozna-
vanje Kikladskog neolita, to je gotovo nemoguce. Ostaje s toga sam.,) da se osvr-
nemo na malobrojne pojave poznate iz ostrvskog neolita, kao i da, na osnovu
pojava koje se mogu tretirati kao neolitski survival-i u kasnijem vremenu, poku-
amo da sebi stvorimo makar sasvim nejasnu sliku o tom neolitu.
O neolitu ostrva zna se vrlo malo. Sve se uglavnom svodi na keramiku sa
uglacanim ornamentima sa Egine i na podatak da je keramika te vrste nadena i na
8") K u nze, op. eit., 17, T. VII, X, 2a; H o 1mb er g, op. eit. 40 i fig. 37; Corinth, 509,
flg. 23e.
8') Ibid., 509, fig. 27; Grieehen1an.d, 26, Abb. 14. 14.
80) K u nze, op. eit., T. VI, 1d; za ureze koje prate ubodi up. ibid. T. VI, 1, b, e; Isti,
Orehomenos III (1934),86, T. XXXIV, 4c (nepouzdano pripisano ranohe1adskom periodu); Fra n k-
for t, op. eit., 48, T. III, 2, 4.
89) K '.1 nze, Orehomenos II, T. XI, 1.
90) Gol d man, op. eit., 76 i d.; fig. 91, 3, G, 9; Pl. I, 1-3; Fra n k for t, op. cit., 43, fig.
ff, Pl. IV, 1-3 (trougli na fig. 9 odgovaraju kanelovanim motivima vincanske gr\llPe); K u nze,
op. eit., T. I, 1; X; Griechenland, 33 (Atina), C. B I e gen, Prosymna (1937), 374-376, fig. 635;
Corinth, 502, fig. 19, a, b; K. M LiIl e r, Tiryns, IV (1939), T. I, 2; H o Im b e r g, op. eit., Pl. la;
G. W e I ter, Aer.ina (1938), 7-8, Abb. 2-7; up. isti Aeginethische Keramik, Arehao1ogischer
Anzeiger (1937) 23
16
Naksosu.91) Karakteristicni oblici uglacanih motiva eginske keramike stoje vero-
vatno u vezi sa neolitskom keramikoo:n Kiklada, a preneli su se i dalje na Pelopo-
nez.9") Oni imaju izrazit karakter pletenja. Inace se u Egini nalazi i Urfirniss-teh-
nika, a jedna od zdela sa uglacanim ornamentima moda odgovara bikonicnom
obliku sa vrlo niskim gornjim konusom.93)
Od elemenata ranokikladske kulture koji se moda mogu smatrati neolitskim
survival-ima, istakao bih zdelu sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim rame-
nom koja je, uz to, ukraena ornamentom uglaste trake ispunjene ubodima (Nak-
sos)."<)Ist: je slucaj sa t,:)eharima na n0'zi, iako se oni u obe kikladske grupe, ju-
noj - peloskoj i severnoj - siroskoj, nalaze vec u specificno evoluisanim
formama."")
Sem na pomenutom primerku sa Naksosa urezani motivi javljaju se i u vidu
bockanih trouglova na tzv. tiganjima (Pfannen)."6) Nekad se motivi traka ispunjenih
tackicama nalaze i u tehnici slikanja, gde su svakako preneti iz urzane ornamenti-
ke, poto svojim karakterom i motivima takvi ornamenti ne odgovaraju slikanoj
keramici ni tehnici ukraavanja slikanjem.97)
Zanimljiva je i vec pomenuta veza kikladskih idola sa jednim odredenim
tipom vincanskih terakota, to svakako stoji u vezi sa jednim ran.im talasom uticaja
sa juga - Kiklada, na oblast vincanske grupe.98)
Posebno treba pomenuti i metalne sudove sa Egine, koji u oblicima stoje u
tesnoj vezi sa kasno neolitskim formama keramike u Grckoj. Oni su medutim na-
deni zajedno sa ranokikladskom grncarijom t,:)eloskog tipa,99) to govori u prilog
kikladskog porekla ovih vaza, a u vezi sa tim i odgovarajucih keramickih izradevina
i oblika.'OO)
Gore navedene cinjenice mogu samo pruiti jednu nejasnu sliku o tome kako
je mogla izgledati neolitska kultura Kiklada. U svakom slucaju one govore u prilog
tome da je i kikladski neolit pripadao istom kompleksu u koji treba uvrstiti i vin-
cansku grupu i obradene pojave u Grckoj.
01) G. Kal' o, Archaologische Funde, Arch11010gischel' Anzeiger (1930), 134-135. Karo po-
minje samo subneolitsku keramiku dok Mi loj i~ic, Griechenland, 60, veli da je u pitanju ke-
ramika sa uglacanim ornamentima. Ova se po njemu javlja i na Parosu.
02) W e 1ter, Arch. Anzeiger, loc. cit.; dok na tome mestu Welter, verovatno s pravom,
smatra da ova keramika stoji u vezi sa nepoznatim neolitom Kiklada, kasnije (Aegina, 7-8), s
obzirom na slicnost sa peloponeskim nalazima, smatra da je ta keramika dola sa Peloponeza.
9") Archaologischer Anzeiger, loc. cit., Abb. 6.
94) Fra n k f o I' t, op. cit., Pl. V, 5.
o
95) N. A b e I' g, Bronzezeitliche und fri.iheisenzeitliche Chronologie IV (1933), 60 i d., Abb.
IDI, 102, 105, 143-144.
96) Na pr. Ibid., 77, Abb. 138.
97) Lbid., Abb. 155.
98) II. B. III, CJ!. 61; Hronologij.a, 147; up . .n;.r a 1>a lli a HMH, HeoJ!MTCKaKaMeHanJ!aCTMKa
y Cp6MjM, CTapMHap H. C. II (1951), 7 i d.
99) Griechenland, Abb. 14, I, 11, 15. Predmeti se cuvaju u muzeju Benaki, ali je keramika
izloena odvojeno od metalnih sudova. Podatke o celini nalaza dao mi je M. Hadzidakis.
IOU) Ne izgleda mi verovatno da su ovi sudovi uticali na formiranje keramickih oblika. Ka-
rakter njihove ornamentike koja, kako sam se autopsijom uverio, odgovara ornamentici na ke-
ramici, pre bi govorio za obrnut uticaj. Up. Griechenland, 30 i d.
Iz istarije mladeg nealita u Srbiji i Basni
17
E) Krit
Za proucavanje kritskog neolita pored nalaza iz Knososa vani su i oni sa dru-
gih lokaliteta, narocito iz Trapeze, Hagios Nikolaos, Pyrgos, Mallia i Festosa.101)
U tehnici keramike osobito se istice tamna,. odlicno obradena i glacana kera-
mika, u fakturi bolja od nae, kod koje je, s obzirom na kvalitet izrade, ornamentika
bila cesto od sekundarnog znacaj a.102)Jo od srednj eg neolita pozna ta je i keramika
sa raznim nijansama boja koje su posledica raznog intenziteta tpec~nja.
Zbog neznatnih ocuvanih fragmenata keramike, teko je govoriti o njihovim
oblicima. Ipak se mogu utvrditi sledece forme:
bikonicne zdele u cisto bikonicnoj, vioj ili nioj formi (Knosos, Miamu, Tra-
peza),"I") kao i u varijanti otrog profila (carinated bowl) (Knosos, Trapeza),104i
onoj sa niskim cilindricnim vratom i zaobljenim ramenom (Mangaza).10")
Pehari na nozi subneolitskog doba identicni su sa vincanskim, pa cak poka-
ZUJU i istu evoluciju (Knosos, Trapeza,' Pyrgos).lOO.
Poklopci oblika slicnog naim prosopomorfnim takode su poznati (Hagios Ni-
kolaos-subneolitska faza),'O,) iako o amfora.ma nema podataka. Mnogo zanimljivije su
antropomorfne vaze koje se svim svojim odlikama tesno vezuju za najstarije vin-
canske (Tratpeza-subneolitski period).'08)
Poznata je i zoomorfna vaza u principu vezana za vincanske (Knosos).I"")
Od ornamentalnih tehnika postoje:
kanelure, vertikaIno rasporedene (Knosos),'1") dok se urezani motivi nalaze
grupisani u preplet;ll')
urezani ornamenti u svim detaljima, varijantama i motivima potpuno identicni
sa onima vincansko-tordoke faze I (Knosos, Mangaza, Mallia, Trapeza, Miamu);112)
uglacani ornamenti znatno su redi i sem u obliku slicnom vincanskom (Festos),
nalaze se mnogo cece u lokalno evoluisanim formama.ll3)
101) A. J. Eva n s, Palaee af lVJinas I (1921), 34 i d.; H. W. and J. D. S. P end 1e b u r y-
M. B, Man e y-C 0' u t t s, Exeavatians in the Plain af Lasithi, B. S. A. XXXV (1935/36), 5 i d.
(Trapeza); Mallia I, 1922-1924 (1928) H. Gal e t deS an ter r e, Mallia, Iip'Y)'tLxci XPO'ILXci
(1949), 365 i d.; L. Per n i e r, II Palazza minoica di Phaestas (1936). Listu nealitskih nalazita
daje J. D. S. P end I e b u r y, The Arehaealogy af Crete (1939), 44 i d.
10") Dabra apis ana kad My lan a s, 104 i d., naracita 113.
10") Eva n s, ap. eit. 37, fig', 6, il; A. Tar ame Il i, Prehistarie gratta at Miamu, American
Jaurnal af Arehaealagy (1897), 301, fig. 12; P end I e b u r y-M 0' n e y-C 0' u t t s, ap. cit., 33 i d.,
fig. 8, 160; 9, 113.
lO') Eva n s, ap. eit., 41, fig. 8, 8.
'0") R. M. Da w k i n s, Nealithic settlement at Mangaza, B. S. A. XI (1904/5), 264, fig 3.
100) Ibid., 58 i d., Evans, ap. eit., 36 i d., fig. 5, fig. 17, 19; Pendlebury-Maney-
C0' u t t s, ap. eit., 84-85, Pl. XIII, fig. 13, 804 i d.
10') Eva n s, ap. eit., 60 i d., fig. 24.
108) Pendlebury-Maney-Cautts, ap. eit., 27, Pl. 11-14.
109) Eva n s, aiP. eit., 44-45, fig. 11, 2a, b.
JlO) Ibid. 36 i d., fig. 5,
111) P end 1e b u r y, ap. eit., 30, fig. l.
112) Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 26; Eva n s, ap. cit., fig. 8, 11--=-12(urezi kaje prate ubadi;
My lan a s, 105 i d., fig. 75, 13 urezane paralelne trake sa ubadima; Eva n s, ap. eit., fig. 7, 13;
8, 7, 9; Tar ame Il i, ap. eit., 303, fig. 15 (traugli); Eva n s, ap. eit., fig. 8, 7; Mallia I, 47 i d.,
fig, 12a; Da w k i n s, ap. eit., Pl. VIlI, 24-25 (uglaste trake); up. i arnamente ahavskih palja
i urezan ih snapava, Eva n s, lae. eit.; Mall i a, lae. eit., fig. 11.
11:') Per n i e r, ap. eit. 102, T. XII, I, Eva n s, ap. eit., 58 i d., fig. 19 (Pyrga).
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
2
18
Iako se kritska plastika mahom javlja u ablicima vezanim za kikladske i za
pojave starijeg nealita, napr. starcevacke grUlpe, magu se i u njaj naci izvesne pa-
ralele sa plastikam vincanskag tipa, kako je to asabita slucaj sa jednim kamadam
iz Knasosa.114)
Sve navedene pajave pripadaju periadu ad srednjeg nealita da subnealitskag
doba na Kritu. One pakazuju kulturnu grupu tesna povezanu sa vincanskam, no sa
izvesnim lokalnim razlikama, kakva je, na primer, veci razvoj urezane ornamentike,
i reda pajava uglacanih mativa koji se takode, bar kasnije, javljaju u znatno speci-
jaliziranim oblicima. Najzad i ovde, kaa i u Tesaliji ili Makedaniji pastoji kera-
mika sa bela slikanim mativima.
F) Bugarska
Pre nega to tpredem na materijal Male Azije, patrebno je ukratka se asvrnuti
i na izvesne pajave IZ Bugarske koje su ad znacaja za razumevanje zakljucaka
ovaga rada. I u avaj zemlji nalaze se elementi jedne kulturne grupe uska vezane
za vincanski nealit. Naalost, 0' njaj se mae vrlo mala gavariti prvenstvena zbog
slabe ispitanasti zapadne Bugarske, gde se najcece nalazi ovakav materijal, kaa i
zbag nedovoljnih stratigrafskih padataka sa bugarskih nalazita uopte.
Na vincanske elemente bugarske teritarije osvrnua sam se vec u dva ranija
rada, 'pa cu se avde krace zadrati na njima.
U zapadnoj Bugarskaj, tama gde je u ranije vreme cvetala kultura sa slika-
nam ketamikam uska vezana za starcevacku, pajavljuje se najvie vincanskih ele-
menata, kaji se nalaze u ablasti Safije i dalini Strume. U pitanju su mahom po-
jedinacni, slucajni nalazi. Naracito se isticu titpicni prafili vincanskih zdela kaa i
arnamenti sa urezanim backanim trakama (Garnji Bagarav, Magilata Pernik, Ku-
rila, Kara Bujuk-Dupnica, Kada Dermen-Mursaleva)."0) Osabita su zanimljivi frag-
menti antrapamarfnih vaza iz Garnjeg Bagarava, kaji se vezuju za najstarije vin-
canske oblike i ane .iz Trapeze.lIG)
Slicni elementi paznati su i sa izvesnag braja nalazita u slivu Marice kao
to su: TeIl Raev (rtvenik), TeIl Meckur (pehar na nazi, rtvenik)/17) Jasa Tepe
kad Plovdiva (zaamarfna vaza),118)Bucum (bikonicna zdela, urezani ornamenti),
Mihajlava (prafili zdela, kanelure),ll9) Ginava Magila (slaj B, prafili zdela, pehari
na nazi, rtvenik sa vincanskim ornamentima, uglaste trake ispunjene ubodima).120)
Na ovam nalazitu nadeni su uporeda sa tim i oblici kaji se vezuju za Baian A
kulturu i rano bronzana daba, a spajanje vincanskih elemenata sa anima Baian A i
IH) Eva n s, qp. cit., 45 i d., fig. 12, 5; Up. II. B. III, CJ!. 30.
115) Up. J. H. Ga u 1, Neolithic Period of Bulgaria, Bulletin of American School of Pre-
historic Research, 16 (1948), 53 i d. Pl. XX, 4; XXI, 5-6, 8-10; XXIII, 1; 32 i d., Pl. VII, 12,
~3; XII, 7-12.
1 lG) H. II eT Ko B, MaTep~am1 3a rrpoY'IBalie Ha npel'~CTOp~'IeCKaTa enoxa B BbJlrap~f1;
J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT. XIII (1939), 307 i d., CJl.336.
117) A. De g r a n d-G. S eur e, Exploration de quelques tells en Thrace, Bulletin de cor-
respondance hellenique XXX (1906), 368 i d., fig. 5; 339, fig. 35; 412, fig. 49.
118) II. )1, eT e B, CeJlMlIlHaTa MOr~Jla Jaca Tene, rOI'~lllI-haK Ha HapOI'H~f1MY3e~IIJlOBI\I1B
I (1948), 4 i d., CJl. 12.
119) II e TKO B, MaTepl1am1 i t. d., J13B. Ha 6bJlr. apx. ~HCT.VIlI (1934), 429 i d., CJl. 245:
120) Isti, r~HoBa MOr~Jla1\0 ceJlO"<!eJlone'I, PacKonK~ ~ npoY'IBaH~f1I (1948), 75 i d., CJl. 53,
55; CeJl~lllHaTa r~HoBa MOr~Jla 1'0 l.JeJlone'I, rOI\~lllH~K Ha Hap. MY3e~I (1948), 159 i d., CJl. 17;
up. J13B. 6bJlr. apx. ~JHCT., loc. cit., 431-432, CJl. 243.
19
Gumelnitza grupe ustanovljeno je i na drugim nalazitima.'"') Zanimljiv je i slucaj
u Mihalicu kod Svilengrada, gde je medu materijalom ranog bronzanog doba na-
deno i tprimeraka sa urezanim ornamentima sa ubodima vincanskog tipa.'"2) Na ove
pojave vraticu se jo u daljem izlaganju. Zasada ce biti dovoljno podvuci da se
elementi usko vezani za vincansku grupu nalaze. i na .teritoriji Bugarske.
G) Samos i Mala Azija
O veoma znacajnom materijalu predtrojanske kulture iz zapadnog dela Male
Azije, poznato je jo uvek vrlo malo. Najvie podataka prua materijal iz Tiganija
na Samosu, koji je, naalost, nestratificiran, no ipak pouzdano stariji od Troje 1. Istoj
predtrojanskoj grupi 'r'ripadaju i nalazi iz Kum Tepe i Besika Tepe u Troadi, a
moda i oni iz Kadikeuy kod Carigrada.123)
Tehnlka keramike ove grupe, ustanovljena detaljnom studijom Heidenreich-a
u Tiganiju, svim svojim detaljima odgovara vincanskoj. Ovde postoji tipicna crna
prevlaka, mrlje od neujednacenog pecenja, tragovi glacanja, zatim osobina da se
delovi suda ograniceni urezanim motivima ne glacaju.'2<)
Od oblika sudova nalazi se, pre svega, bikonicna zdela,poznata zasada u cisto
bikonicnoj varijanti (Tigani, Besika Tepe), kao i onoj sa niskim cilindricnim vratom
i zaobljenim ramenom (Tigani).'2G)
Konicne zdele postoje u obe vincanske varijante (Tigani, Besika Tetpe).'2G)
Pehar na nozi dobro je zastupljen. Pored oblika slicnih starcevackim, vero-
vatno iz starijih slojeva Tiganija, postoje i vie konicne i cilindricne noge sa ko-
nicnom bazom (Tigani).'2') Noge pehara poznate su i u Kum Tepe, gde navodno
odgovaraju onima iz Alishar-a koje pretstavljaju samo varijantu vincanskih
formi.'2H)
Oblici velikih sudova sa urezanim ornamentima koji bi odgovarali vincan-
skim amiorama, ne daju se blize utvrditi, iako su nesumnjivo postojali (Tigani).l2O)
Zrtvenici sa urezanim ornamentima narocito su bliski onima iz okoline Larisse
(Tigani).'~O)
Takode je postojao i oblik tzv. sita (Tigani).'31)
I"') Stratigrafija Ginove mogile je nejasn3. Up. moju kritiku y CTapMHap, H. C. I (1950),
262 i d.
122) B. MMKo a, IIpeAMC'l'OpM<lecKo ceJ!MW'-leAOC. MMxaJ!M<J. PaCKonKMM npoY<J'ElaHMfI I
(1948), 7 i d., CJ!. 15.
120) Samos, 125 i d.; za hronologiju ove grupe up. 1\1: i loj c i c, Chrono1ogie 24 i d.; ibid., 25
(Kum Tepe); W. La m b, Schliemens Prehistoric sites in the Troad, Prahistorische Zeitschrift
XXIII (1932), 124 i d. (Besika Tepe); T. Arn e, Den a1dsta bebygge1sea vid BoslPoren, Fornvan-
nen (1922), 112 i d. (Kadikeuy); up. i B i t tel, Prllhistorische Forschung in Kleinasien (1934), 152
124) Samos, 126. Postoje i tehnike koje se bez autopsije ne mogu blie opredeliti, ibid.,
125-126.
12") La m b, op. cit., fig. 14, 6; Samos, 132 i d., F. 11-16, 49-51, 61-63, 66.
120) Ibid., 133 i d., F. 17, 54, 55. T. 59; La m b, op. cit., fig. 14, 4.
12') Samos, T. 29, 1; 31, 5; 64; 154, F. 69, up. Kap ana HI,I Mli, op. cit. 162, CJ!. 10.
1"8) Mi loj c i c, loe. cit.; H. H. v. d. O ste n, The Alishar Hiiylik, Oriental Institute Pu-
blications, VII-X (1937), 67 i d. fig. 75 i d.; K. B i t tel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte
Kleinsasiens (1945), Abb. 5.
129) Samos, 134 i d.
1:10) Ibid., 137 i d. F. 18, T. 27, 2.
1:11) Ibid., 139 i d., T. 38, 3.
2*
Oblici drki odgovaraju takode vincanskim, iako medu njima postoji vece bo-
gatstvo (Tigani).l:J2)
Interesantno je da medu ornamentima zasada nije poznata kanelura koja je
medutim mnogo primenjivana u kasnijim kulturama Male Azije. Karakteristicno je,
medutim, da se na ramenu sudova iz Tigani pojavljuju urezani ornamenti u vidu
tprepleta, koji odgovaraju vincanskim kanelurama,la3) a znacajna je konstatacija
Heidenreich-a da je prilikom izvodenja uglacanih ornamenata pomocu oruda dolo
do stvaranja neto udubljenih ornamenata srodnih kanelurama.13<) Ovo doprinosi
upoznavanju nacina postanka kanelovanih ornamenata, a ukazuje i na cinjenicu da
se u tehnici intenzivnog glacanja fine keramike nalaze i preduslovi za postanak obe
tipicne ornamentalne tehnike - kanelura i uglacanih ornamenata, pri cemu su u
lokalnom razvoju mogli na pojedinim mestima da pretegnu jedni ili drugi motivi.
Urezana ornamentika veoma je bogato zastupljena u raznim oblicima tipicnim
i u vincanskoj grwpi (Tigani, Kadikeuy, Besika Tepe).l3G)
Vrlo je bogato zastupljena uglacana ornamentika, koja tehnicki i motivima
potpuno odgovara vincanskoj, od"koje se razlikuje samo vecim bogatstvom, poto se
motivi mogu nalaziti i na gornjem delu sudova a prostori izmedu irokih glacanih
traka ispunjavaju se mnogim raznovrsnim motivima tanjih linija (Tigani, Besika
Tepe).136)
Za nau studiju manje interesantni bili bi ornamenti otiska asure.'37)
Ova neolitska grupa Male Azije jo uvek je suvie slabo ispitana da bi se o
svim njenim odlikama mogao stvoriti potpuni sud. S toga prelazim i na 'Pregled
materijala ranog bronzanog doba koji u svojim odlikama moe svakako da se sma-
tra kao survival iz njenoga kruga, te da nam tako i upotpuni sliku koju o njoj
imamo. Vec na drugom mestu izneo sam miljenje da mnogi elementi srodnosti
izmedu Troje i vincanske grupe ukazuju verovatno na razvoj sa jedne zajednicke
baze.138)Podatke koje sam tom prilikom izneo dopunio bih narocito materijalom
iz Thermi, Protesilaos-ovog tumula iDemirci Huyuk, dalje na istoku, u okviru Bit-
tel-ove frigijsko-pizidijske grupe.
Medu oblicima sudova postoji ovde bikonicna zdela obicnog tipa (Thermi,
Demirci Hliylik), no, to je mnogo vanije oblik carina ted bowl i zdela sa konkavnim
obodnim delom (Demirci Huyuk),t3\l) koja nedostaje u Tigani iako su oba oblika
tipicna za ceo neolitski kompleks koji ovde obradujemo.
132) Ibid., 160 i d. Up. i 130 i d., F. 1-4 (drke koje prelaze obod i u principu su srodne sa
zoomorfnim drkama na konicnim zdelama vincanskc grupe).
133) Ibid., 133, F. 8-15.
13') Ibid., 128 i d.
13&) Ibid., T. 30, 4 (urezi koje prate ubodi);. 133 i d., T. 28, 8-9; 29, 3; 30, 3; 34, 2 (trake
ispunjene ubodima); T. 29, 2; 30, 1 (urezani trougli); up. i Arn e, op. cit., fig. 46, 49-50; Samos,
T. 30, 5 (rafirani trouglovi) ; Arn e loe. cit., (mreasto podeljeni trouglovi), La mb, op. cit.,
127-128, fig. 14, 1-2 (delom i rombovi).
13") Samos, T. 41, 7, 8, 11; 42, 1-8; 43, 2; 57; 61-62; La mb, op. cit., 126, fig. 13; M i lo j-
c i C, loe. cit. Up. B i t tel Einige Idole aus Kleinasien, Prahistorische Zeitschrift XXXIV-XXXV,
zw. Hiilfte (1949/1950), 140 (Kum Tepe).
J:17) Samos, 139, T. 35, 1-3.
138) Hronologija, 132 i d. Tada navedeni primeri dali bi se znatno dopuniti materijalom koji
je publikovan u novoj publikaciji Troy, passim.
139) W. J:, a mb, Excavations at Thermi in Lesbos (l93f, fig. 26, 1-4 i iz kasnijih slojeva.
U stvari se ovde pre radi o zdeli sa uvucenim ohodom; za carinated bowls i konkavni obodni
deo up. B i t tel-O t t o, Demirci-Huyuk (1939), 19, T. 8, 4, 6; 9, 5; Abb. 3, 8-9. Ovo nalazite
l3iUei-Otto svakako s pravom datiraju pre 2300 godina pre n. C. up. ibid., 28 i d.
21
Antropomorfna vaza poznata je u svom ranom primitivnom obliku iz Thermi,
gde takode izgleda da jedan fragmenat prosopomorfnog poklopca odgovara u pot-
punosti oblicima ovoga suda iz Vince, to bi potvrdivalo da su ovi oblici sudova
stariji od slojeva Troje II.140)
Stocici iz Demirci Hiiyi.ik u principu odgovaraju vincanskim rtvenicima.lI1)
U ornamentici potrebno je narocito pomenuti ti.picne kanelovane ornamente
(Thermi),l :2) urezane ornamente traka sa ubodima izrazito vincanskog tipa (Thermi,
Protesilaos, Demirci Hliylik).H3) U Demirci Hi.iyiik javljaju se i urezani ornamenti
koji odgovaraju onima na vincanskim rtvenicima.l'.) Na ovom poslednjem nala-
zitu postoje i uglacani ornamenti, koji su inace poznati u ranom bronzanom dobu
Male Azije, u njenom istocnom delu (Ahlatlibel).Ho)
Iduci dalje prema istoku potrebno je pomenuti nalaze iz najstarijeg sloja
Alishar-a koji je bar jednim svojim del om stariji od Troje 1.146) Medu keramikom
ovoga sloja pretee crna keramika sa glacanom prevlakom na kojoj se jasno raspo-
znaju tragovi glacanja, dok je crvena keramika znatno reda. Postoje i mrlje od
raznog intenziteta ',Jecenja, koje ovoj keramici takode cesto daju izgled vrlo slican
vincanskoj.147) Medu keramickim oblicima nalazi se i zdela sa konkavnim obodnim
delom, koja se u obliku pribliuje narocito primercima iz GrCke.148) Najkarakteri-
sticniji oblik keramike je pehar na nozi. Dok oblik noge pretstavlja samo varijantu
vincanskog, profili recitpijenta li potpunosti odgovaraju raznim varijantama profila
vincanskih zdela.W) Od drugih oblika karakteristicna je konicna zdela, a medu
ornamen tima postoj i i kanelovani preplet.lOO)
Doskoranja praznina u pogledu 'Plastike ranih anadolskih kultura danas je
donekle popunjena materijalom koji je nedavno publikovao BitteP51)
Gornje izlaganje, na osnovu predtrojanskog materijala i pojava koje se mogu
tumaciti kao njegovi survival-i u rano bronzano doba, pokazalo je da se u Maloj
Aziji ima racunati sa postojanjem jedne rane kulturne grupe koja pripada istom
kompleksu kao ranije Q'pisane, odlikujuci se pri tome izuzetno velikim bogatstvom
oblika i ornamentike. Ona se moe pratiti i u istocnom delu Male Azije, iako jo
uvek oskudni materijal ne prua dovoljno osnove za njeno blie odredivanje. U
njoj se medutim nalazi obilje elemenata tipicnih i za druge kulturne grupe istog
kompleksa pa se ovde spajaju i razni elementi koji se lokalno pojavljuju samo u
',Jojedinim drugim grupama, kako je to slucaj i sa belim slikanjem. Na ove pojave
vraticu se i u kasnijem izlaganju.152)
1'0) La m b, op. eit. 121, N~ 308; Pl. XVII e; ibid., 136, N~ 30-34, Pl. XXIII, N~ 3034.
"') B i t t e 1- O t t o, op. eit. 24, T. 10, 1-5.
"') La m b, op. eit., 78, Pl. XIV, 2; XVII, o. p.
"3) Ibid., 78 i d., Pl. XIV, 1; R. Dem a n g 21, Le tumulus de Protcsilas (1926), 20 i d., N~ 8,
fig. 21; Bittel-Otto, T. 10.
"') B i t t e 1- O t t o, T. 10. Ovde ima i lokalnog otstupanja od vincanskih ornamenata.
145) Ibid. 23, T. 8, 9; np. II. B. IV, eJ!. 22, N~ 196; B i-t tel, Prahistorisehe Forsehung in
Kleinasien (1934), 73.
140) Up. B i t tel, Zur Chronologie der anatolischen Fri.ihkulturen, Reineeke Festsehrift
(1950), 16 i d. i tabela na str. 25.
147) v. d. O ste n, 'op. eit., 25 i d.
148) Ibid., fig. 70, N~2747.
140) Ibid., 67 i d. fig. 81, osobito 29-68; up. identicne profile II. B. II, eJ!. 31.
150) Ibid. fig. 67, 7; 69, N~ 2750.
15<1) B i t tel, Priihistorisehe Zeitsehrift, loe. eit., 135 i d.
",a) Za belo slikanje up. npr. La mb, op. cit., 78, 82, 85, Pl. XXX; Troy, 79 (u oba slucaja
iz perioda Troje I); La m b, Excavations at Kusura, neal' Af,yon Karahisar, Archeologia LXXXVI
(1937), 14 (Kusura A).
Gornje izlaganje pokazalo je da se na citavom podrucju od srednjeg Podu-
navlja do Male Azije na kraju neolita nalazi citav niz usko povezanih i srodnih
kulturnih grupa koje se ovde pojavljuju u raznim varijantama. Otuda smatram da
ce biti C',Jravdan naziv balkansko-anadolski kompleks mladeg neoHta koji sam na
drugom mestu vec predloio za ove pojave.'6~ Pored ovde obradenih grupa (vin-
1~3) M i loj c ic, Chronologie, 26-27; up. E. Gal' st a n g, Diseoveries at Mersin, Antiquity
XIII (1939), 247.
1~') M i loj c i C, loe. eit.
100) G. M. S h i P t o n, Notes on the Megiddo Pottery (1938).
15") Ibid, XVIII, 21 (sloj XVI, XVII); Pl. 15, 21-25 (XIX, 22-24); Pl. XVI, 15-16 (XIX, 16);
Pl. 16, 1 (razni vincanski profili iz sloja XIX); Pl. 18, 21; XX, 11-14 (sloj XX).
1&7) H. Kan tor, Early Relations of Egypt with Asia, Journal of Neal' Eastern Studies I
(1942), 195-196.
158) A. J i r k u, Die iiltere Kupfer-Steinzei t Plastinas und der Bandkeramisehe Kulturkreis
(1941), passim.
159) I. R. P i t t i o n i, Beitriige zur Gesehiehte des Keramikums in Afrika und im nahen
Osten (1950), 48-49; odbija miljenje Jirku-a.
150) Problemi neolita, 65 !d,
H) Sirija i Palestina sa Kilikijom
Pojave vezane za kompleks obraden u ovome radu mogu se pratiti i u ovim
krajevima. Naalost, ovde je tee izvoditi preciznije zakljucke, usled jo uvek sra-
zmerno malog broja publikacija, a i stoga to hronoloki odnos pojedinih na-
lazita nije ni do danas u potpunosti reen. Stoga cu se samo ograniciti ukazivanjem
na glavne momente, ne uputajuci se u detaljniju analizu, niti pak u dalekosene
zakljucke.
Veza slojeva Mersin XII u Kilikiji sa pojavama zapadne Azije, danas je do-
voljno poznata i u dovoljnoj meri isticana u arheologiji (crna keramika, 'pehari na
nozi, bela inkrustacija, bradavi.caste drke, bela slikanje.153) Istaknuto je takode da
slicne pojave postoje i u TeIl Judeidah XI.H(4)
No, uska povezanost izgleda da postoji i sa izvesnim pojavama u Palestini.
Ovde dolaze u obzir nalazi. iz Megiddo XX-XVI, od kojih su naalost oni jz Megiddo
XX teko upotrebljivi, jer izgleda poticu iz jednog meanog sloja koji sadri ma-
terijal raznih epoha, te pored elemenata :slicnih vincanskim ima i takvih koji su
bez sumnje stariji.,oe,) Materijal kasnijih slojeva pripada I i II ranobronzanom dobu
Palestine. U ovim slojevima karakteristicna je i jedna keramika kod kOJe se medu
oblicima nalaze cisto bikonicne zdele sa niskim gornjim konusom, kao i zdele sa
konkavnim obodnim delom i one sa otrim profil om. Ornamentika ovih zdela izve-
dena je u tehnici glacanja.'36) Treba ipak 'pomenuti da su ove zdele vec radene na
vitlu. Karakteristcno je da su sudovi sa uglacanim ornamentima iz Prednje Azije
eksportovani i u Egipat, gde se pojavljuju u predinasticko doba.107)
Teko je reiti pitanje pojava u tzv. GassuI kulturi Palestine, cija hronologija
nije jo potpuno reena. A. Jirku naveo je citav niz analogija izmedu ove kulture
i pojava u Vinci. Formalno, ove analogije su potpuno tacne.J58) No treba voditi
racuna i o cinjenici da je Jirku analogije uzimao bez obzira na hronologiju (cak i
one sa badenskom kerarrillkom!), to, i kad odbacimo njegovu neprihvatljivu tezu
da su ove pojave na istok dos!pele iz Evrope, oteava njihovo hronoloko koricenje.
Takode je i pitanje puta kojim su eventualne veze mogle ici i pracenja njihovog
kretanja ka zapadu je sasvim nemoguce reiti. Stoga se ogranicavam na pominjanje
ovih momenata, ne uputajuci se u njihovo dalje tumacenje i koricenje.JOD)
22
23
canska, makedonski Late Neolithic, Larissa-Tesalija r, kasni neolit Grcke, kritski
kasni neolit i subneolit, maloaziska grupa sa Samosom), tu jo spada i Gumelnitza
grupa Rumunije i Bugarske i lendelska grupa zapadne Madarske, kako to jasno
pokazuje srodnost pvih grupa sa vincanskom.'Gl) Kako je vec dovoljno istaknuto,
pojedine grupe ovoga kOffil.,Jleksaimaju svoj lokalni razvoj kojim se mogu objasniti
razlike izmedu njih, nastale regionalnom odvojenom evolucijom sa jedne zajednicke
osnove. No, one su nesumnjivo potekle i rairile se iz jednog izvora. Postavlja se
zadatak da se utvrdi odakle su se i kojim pravcem ove kulturne grupe rairile.
U vezi sa tim treba istaci sledece:
1. Medu svim pomenutim grupama narocitim bogatstvom isticala se maloaziska,
koliko se moe suditi iz njenog materijala u kasnije vreme.
2. Hronoloka posmatranja pokazuju jasno prioritet jugoistoka nad naim Po-
dunavljem. Vec ranije datirao sam pocetke vincanske grupe oko 2600 godina pre
n. e.1Gi) I danas, ma da na osnovu delom drukcijih argumenata koji mi u vreme
',Jisanja rada o hronologiji vincanske grupe nisu bili na raspoloenju, ostajem pri
ovakvom datiranju. To sam detaljno objasnio na drugom mestu, te cu ovde samo
sumarno izneti argumente u ovom smislu. a) - Kako je ustanovio Milojcic (licno
saoptenje Milojclca), u Troji II b naden je na jednom sudu otisak jednog iga tipa
ranominojske faze III to za ovaj sloj Troje II, daje kao terminu s ',Jost quem oko
2360 pre n. e. Kako se vrsta keramike na kojoj se ovakav otisak javlja nalazi od
kraja Troje I, teko je za pocetke Troje usvojiti datum mnogo pre 2600 godine pre
n. e.m) b) - Sniavanje hronologije neolitskog doba na Kritu popunilq je neshvat-
ljivu prazninu koja je ranije !postojala izmedu ovog perioda i pocetka Vince. No
s obzirom na cinjenicu da se izmedu kraja neolita na Kritu i ranominojskog perioda
II koji je vremenski paralelan sa ranoheladskim dobom/Gl) ima ubaciti jo subneo-
1itski i ranominojski period I, teko je za ranominojski period II usvojiti kao po-
cetni datum ca. 2600 godina pre n. e. Verovatniji je datum oko 2550 godine."15) Kako
se ranobronzanodobski uticaji javljaju u Vinci pocev od vincansko~tordoke faze II
(Vinca 8-7 m), to i za te slojeve Vince dobijamo kao terminu s post quem 2550
godina pre n. e. Otuda bi opet bilo teko pocetke kratke vincansko-tordoke faze I
staviti mnogo pre 2600 godina pre n. e.
Medutim, u tome slucaju vincanska je grupa nesumnjivo mlada od odgova-
rajucih kasno neolitskih grupa istog kompleksa u Grckoj, na Kritu, ili u Maloj Aziji,
gde, kako je i stratigrafski dokazano, ove grupe prethode ranom bronzanom dobu.
Tak~ se vincanska grupa u najboljem slucaju samo vremenski dodiruje sa njima,
da bi zatim due nastavila svoju evoluciju.
Na osnovu veza Tigani II / Mersin XII, poceci Tigani III mogu se pomeriti
unazad bar do ca. 2800 pre n. e. No moguce je da su u Maloj Aziji vincanski ele-
menti i jo stariji: hronologija pojedinih faza Tiganija, kao i njihove tipoloke
odlike nisu stratigrafski fiksirani. Milojcic smatra da se prvi uglacani ornamenti
nalaze vec u Tigani II, a takvi ornamenti postoje vec i u Kum Tepe Ia.'116) Kakav
I
161) Hronologija, 119 i d.; 121 i d.; Chronologie, 106 i d.; Problemi neolita, loe. eit.
lO") Hronologij.a, 145 i .d.
103) Ovim pitanjem detaljnije sam se pozabavio u radu, Zur Zeitstallung des Beginns der
Vinca-Kultur, Areheologia Jugoslaviea I (u tampi).
104) M i loj c i c, Chronologie, 34.
105) Ovakav datum ,l\oputa i Milojcic u svom radu Die Askoskanne auf dem Balkan, Mit-
teilungen des deutsehen Arehiiologisehen Instituts, III, 1950, 107 i d.
106) Chronolo~ie, 24; Up. B i t teIl Prahistorisehe Zeitschrift, loe. cit.1 140.
24
je odnos Tiganija sa pojavama dalje na istoku, u Palestini, teko je oceniti. U Me-
giddo XIX postoje i igovi tipa Demdet Nasr, to pokazuje da vremenska razlika
sa Mersin XII nij e bila velika.167) No, GassuI kultura, po milj enj u velikog dela
njenih poznavalaca, starija je od Megiddo.168) Ukoliko se i ovde nalaze vincanski
elementi, morali bi oni tu biti jo stariji no u Maloj Aziji. U dananjem stanju
nauke to pitanje mora ostati otvoreno, Dovoljno je ako istaknem da se zasada po-
reklo celog kompleksa moe nesumnjivo dovesti bar iz zapadne Male Azije i da je
on odatle 'Prodro na Balkan.
Drugi je problem puta kojim su se irile pojedine grupe ovoga kompleksa.
Izgleda nesumnjivo da je pored suvozemnog i pomorski put preko ostrva morao
igrati vidnu ulogu. Za prodiranje u Srbiju svakako je od vanosti bio Moravski put.
Ali ne sme se zabolfaviti ni mogucnost puta preko Bugarske na koji ukazuju nalazi o
kojima je vec bilo govora. Moda bi tu bila od znacaja cinjenica da se na nekim
nalazitima vincanski elementi ovde nalaze sa elementima Boian A kulture, koja
je u celini svakako starija od vincanske gru'PE'. To bi ukazivalo na prodiranje
elemenata balkansko-anadolskog kompleksa sa jugoistoka, gde su stariji, u dananju
Bugarsku, jo vrlo rano. U ~vakom slucaju moe se zakljuciti da su ovi novi ele-
menti prodrli u Srbiju sa jugoistoka, moda preko dva puta u vreme kada su dalje
na jugoistoku vec due vremena postojali, i da su zatim imali svoju specificnu
evoluciju koja se produila i onda kada su u izvornoj oblasti bili vec davno za-
menjeni potpuno novom kulturom.
I o toj daljoj evoluciji vincanske grupe nuno je progovoriti nekoliko reci.
Svi arheolozi koji su se u novije vreme pozabavili problemima vincanske grw,)e,
slau se u gleditu da je ova imala dugu unutranju evoluciju koja se razvijala
neprekidno tako, da su se stvorile nekoliko faza vincanske grupe. F. Holste obe-
leio je ove faze kao A-D to prihvata i V. Milojcic.l6n) Ja sam pak vincansku
grupu podelio u dve osnovne faze, vincansko-tordoku i vincansko-plocnicku od
kojih u svakoj razlikujem dva razdoblja.l7O) U sutini se ova podela potpuno slae
sa Holsteovom, a drukcija terminologija u oznacavanju faza uzeta je samo da bi
se podvukao veci preokret koji u razvoju ove grupe nastaje oko vincanskih slo-
jeva dubine 6,5 m. No, bilo bi pogreno misliti da u toku te evolucije vincanska
grupa nije bila podlona i uticajima sa strane. To je prirodno moralo nastupiti, vec
s obzirom na njenu geografsku rasprostranjenost. Prodrevi u Srbiju, vincanska
grupa rairila se na celoj teritorij i Srbije sa Vojvodinom, posebno Banatom, i u
Erdelju. Njeno irenje obuhvatilo je naj pre tokove velikih reka i njihovih pritoka,
yorave i Dunava. U kasnije vreme vincanska grupa 'Prodire jo dublje, u zaba-
cene, planinske krajeve. Tako nalazita vincansko-plocnicke faze nalazimo u Za-
padnoj Srbiji uStaparima, Kosjericu pa i u Sandaku, u Radojinji i samom Novom
Pazaru.I71)
1"7) W. F. Al b r i g h t, The Archaeology of Palestine (1949), 71.
168) Ibid., 65 i d. Za pregled postojecih miljenja up. Chronologie, 15.
JU") Chronologie, 70 i d. F. H o 1 ste, Zur chronologischen Stellung der Vinca Keramik,
Wiener priihistorische Zeitschrift, XXVI (1939), 1 i d.
171) Za Stapare up. M. G ara a n i n - D. G ara a n i n, Arheoloka nalazita u Srbiji (1951),
62: nalazite u Kosjericu otkrio sam u zajednici sa N. Zivkovicem i R. Galovicem 1952 godine;
na Pljosnoj Stijeni vrena su zatitna iskopavanja pod rukovodstvom Aleksandre Juriic 1953 go-
dine. IskolPavanja u Novom Pazaru vrili su asi~tenti praistoriskog odeljenja Narodnog muzeja
u Beogradu prema upustvima Drage Garaanin, Tek iz vincansko-pl.ocnicke faze poticu i prvi
pouzdani nalazi sa Kosova i Metohije, up. M. r a p aUla H 101 H, M3 npBo6101THe Io1cToplo1je KocoBa
11 MeToxlo1je,MY3ejlo13-4 (1949), 57 i d.; D. Ga r a an i n, Jedan primerak monumentalne ~~
Utske plastike, Arheoloki vestnik III, 1 (19(;2), 14 i d,
25
Rairena u slivu Morave, glavnog prirodnog puta praistoriskog Balkana i, u
junom delu iroko otvorene Panonske nizije, vincanska grupa prirodno je morala
dolaziti u dodir sa susednim grupama i stajati sa njima u tenjoj vezi. Vec sam
na drugom mestu pokazao kako je ona bila u tesnom dodiru sa potiskom grupom
u Banatu. Preko ove grupe primala je vincanska grutpa u razmeni opsidijan iz
Erdelja, no isto tako je bilo i cesto prenoenje drugih proizvoda iz jedne oblasti
u drugu. Tako je vreno i importovanje keramike, preko koje je vincanska grupa
upoznala motiv spirale koji joj je prvobitno bio stran.l72)
No, Isto tako, bilo je i importa i uticaja sa juga gde u to doba vec cveta
kultura ranog bronzanog perioda. Vec u gornjem izlaganju istaknuto je da su ovi
uticaji poceli jo u doba vincansko-tordoke faze II (posle dubine 8 m. vincanskih
slojeva). Delom se ovde radi o importovanim objektima, delom pak o lokalnim pro-
izvodima u kojima su podraavani predmeti ranog bronzanog doba na jligU. Ovde
spadaju svakako importovani sud slican ranoheladskim sauciere-ama i pehar ki-
kladskog tipa, kao i drka u obliku jadca i askosi.I7~) Zasada je poznato jo malo
ovakvog materijala, no treba voditi racuna i o tome da su naselja vincansko-
tordoke faze jo uvek u vrlo maloj meri ispitana.
Jo mnogo jaci uticaji sa strane dolaze do izraaja u mladoj, vincansko-
plocnickoj fazi. Sasvim je razumljivo da su u dve glavne oblasti rasprostranjenosti
vincanske grupe, podunavskoj ;. moravskoj, postojali i razliciti uticaji, iz razlicitog
pravca. Tako se u Podunavlju narocito razvija grupa keramike sa igosanim ubo-
dima, koja se kako oblicima tako i principima orn~mentike bitno razlikuje od
ostalog materijala vincanske grupe.l7) Pitanje porekla ove Keramike nije jo reeno,
ali je najverovatnije da ce ona morati biti u vezi sa oblastima gde su se due
zadrali uticaji staJ'e Boian A kulture u kojoj su ovi princitpi ornamentike narocito
tipicni, a koja je uticala na stvaranje ornamentalnog sklopa niza okolnih kulturnih
grupa.m) Ova je keramika mahom rairena u Podunavlju i Vojvodini dok na jug
prodire samo sporadicno (Lipovac i Raanj).l7G)
Naprotiv, u pomoravskoj grupi uticaj ranog bronzanog doba jugoistoka
mnogo s.u jaci, cak moda jaci nego to se to dosada i moglo slutiti.107) Intere-
santno je medutim da su ovi uticaji ovamo, izgleda prodrli sukcesivno i postepeno.
Tako se najranije pojavljuju plitki tanjiri sa uvucenim ili zadebljanim obodom
na kome se po pravilu nalaze ornamenti kanelura (Gradac, Mala Grabovnica),
zati.m i olje sa jednom drkom (na istim nalazitima), a moda i prvi sudici-
amforice sa dve drke (jedan fragmentovan prime rak u Maloj Grabovnici).178) Na
ovim lokalitetima karakteristicne su i drke sa ogromnim dugmastim ispupcenjem
koje su s\ razvile iz prostijih oblika poznatih u balkansko-anadolskom kompleksu u ranije ~reme.m) Nedostaju, medutim, krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom
172) Up. M. Ga r a a n i n, Die Theisskultur im jugoslawischen Banat, Bericht der romisch-
germanischen Kommission 33 (1943-1950), 125 i d.; JiICTH,O uopeKJ!Y S-cuHpaJ!e Y BHH<IaHCKOj
rpyuH, CTapHHa;p,H. C. II (1951), 267 i d.
in) Up. Chronologie, 76-77.
174) Hronologija, 58-61.
170) Up. Dimini migracija, 37-38.
170) Hronologija, 103, 107.
177) U Maloj Grabovnici elementi pod uticajem ranog bronzanog doba gotovo se javljaju u
istom broju kao i vincansko-plocnicki.
178) BaCHB.,rpaAa~. rJ!ac C. K. A. LXXXVI, CJ!. 49, B, j, K.
179) Ibid., CJ!. 43 a. Dobro zqstupljene u Maloj Grabovnici,
26
Dl' Milutin V. Garaanin
tipicni u Plocniku, gde je jo uvek redak sud sa dve drke.1SO) Naprotiv, u najka-
snijoj fazi, bubanjsko-humskoj, tipicni su elegantni pehari sa dve drke, a javlja
se i 'pastozno bojenje (crusted ware) i slikanje belom bojom to poptuno odgo-
vara kasno neolitskim pojavama u Egeji.l8l) Inace su ovde elementi vincanske grupe
difinitivno potisnuti i gotovo potpuno ice7avaju.
Treba pomenuti da ovi uticaji u PomoravIju nisu sporadicni i ograniceni
samo na pojedina nalazita, kako to pokazuje materijal sakupljen u toku rekogno-
sciranja koje se vec vie godina vri u PomoravIju. Tako se meavina elemenata
kakvu nalazimo i na Gradcu javlja i u Pavlovcu, na lokalitetu Dva Brata kod
Ranutovca (Tab. III, sl. 6, 1) severno od Vranja, u samom Vranju na lokalitetu
Raka (Tab. III, sl. 6, 2; sl. 7) i na nizu nalazita leskovacke kotline, Ll kojoj je
zastupljena i bubanjsko-humska grwpa u izdvojenom obliku (Gumnite u Donjoj
Slatini).182) U istom smislu ukazuju i novi nalazi dalje na severu, kao krcag iz
Tmave'8:l) (Tab. III, sl. 8), keramika sa Jelenca kod Aleksinca (Tab. III, sl. 6, 3-5)
kao i ona iz Varvarina.1S4) Neobicno je zanimljiv, askos nedavno naden na lokalitetu
Gradac u Ostrvici kod Nia.
Sve gore opisane pojave imaju svoje poreklo na jugoistoku. Be7. elje da
detaljno iscrpim sve analogije navecu samo nekoliko momenata koji mogu po-
sluiti preciznijem osvetljavanju porekla tih elemenata. Pri tome ce materijal iz
Bugarske koji sam tretirao odvojeno na drugom mestu biti uziman u obzir samo
ukoliko se radi o materijalu koji mi pri pisanju moga ranijeg clanka nije bio
poznat.l~") Tako se zdela sa uvucenim obodom javlja u Makedoniji (Hagios-Mamas,
Kritsana, Vardaroftsa, Kilindir, Dourmousli, Saratse, Servia,lSG)rapoheladskoj kul-
turi Grcke (Orchomenos, Eutresis, Atina, Korakou, Zygouries, Asine, Asea, Korint,
Tirins,m) Maloj Aziji (napr. Protesilaos Troja, Therrl1i, Kusura 1 ~~,) a isto t::lko i
u Bugarskoj. Zdela sa zadebljanim obodom retka je u Makedoniji i ranoheladskoj
180) M. Grb i C, Plocnik, Aeneolitische Ansiedlung (1929), Abb., 18-21.
181) Za odlike ove grupe up. M. Gal' a a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben der
Vorgeschichtsforschung im serbischen Morava Gebiet, Actes du IIIme Congres des sciences
prehistoriques et protohistoriques (1950), 98 i d., Pl. 7, 13-19.
182) Lokalitet u Ranutovcu otkriven je prilikom rekognosciranja 1953. Na Gumnitu vrila
je D. Garaanin iskopavanja 1952 godine. Za Raku i ranije nadenu statuetu koju ovde olpet
reprodukujem, up. M. Gal' a a n i n - D. Gal' a a n i n, op. cit., 31.
183) Pomenuto kod M. F i 1i p ()V i c a, Srebrni prsten iz Tmave u Toplici, Muzeji 3-4
(1949), 29.
18') Za ova nalazita koja Vasic obeleava kao tip Polj na, to ce verovatno odgovarati
naoj bubanjsko-humskoj grupi up. M. Gal' a a n i n - D. Gal' a a n i n, op. cit. (s. v. Alek-
sinac - srez Moravski; Varvarin, srez Temnicki).
18u) Pojave ove vrste u Tesaliji izdvojio je Mi loj c i C, Griechenland, 61-62, Abb. 11,
15 (sudovl sa dve drke delom slicni bubanjsko- humskim, npr. Abb. 11, 1; krcazi, sudovi sa
uvucenim obodom, askosi).
180) P. M., Cat., fig. 36-38; 162-167, 178-]82, fig. 45; 216, 217, 242, 245, 246, 249-252,
307, 311; sudovi sa zadebljanim obodom nalaze se vec u kasnom neolitu, npr. u Kaputzedes,
ibid., fig. 22 a.
187) K u nze, Orchomenos III, 62 i d., Abb. 25, T. 25: Gol d man, op. cit., 100, fig. 133;
C. BI e gen, Korakou (1921), 6, fig. 5, 2, 3; 13; Isti, Zygouries (1928), Pl. V, VIlI, O. Fra d i n-
A. P e rs o n, Asine (1938), 228 i d., fig. 168, 1, 2; D. Lev i, Abbitazioni preistoriche sulle pendici
meridionali dalI' Acropoli, Annuario della Scuola di Atene XIII-XIV (1930-1931). 458 i d.,
56 a, b; H:) 1m bel' g, op. cit., 63, fig. 65 e, f; Corinth, 516, fig., 35; up. i 519-520, fig. 39;
1\1. li Il e 1', op. cit., T. VII.
188) Dem a n g el, op, cit., 41, !ig. 50; 52, 3; Tro y, 77-78 (tip A 12); La mb, Thermi,
7G i d., fig. 26, 1-5; 28, 1-3; 29, 1, 2; La m b, Archaeologia, loe. eit., Pl. VI, 3.
27
grupi, no zato pretstavlja najtipicniju formu ranog bronzanog doba na mnogim
nalazitima maloaziske grupe (Troja, Thermi),18O) a dobro je poznata i iz Bugarske.
Obe vrste zdela tipicne su i u oltenskoj Salcutza grupi.1"O) Sud sa dve drke jedna
je od najrasprostranjenijih formi, iako se javlja u nizu raznih varijanti koje cesto
znatno otstupaju jedne od drugih. Oblik je poznat u Makedoniji (Molyvopyrgo,
Vardaroftsa, Gona, Saratse i osobito Armenochori, gde su oblici bliski bubanjsko-
humskim),"") ranoheladskoj kulturi - tzv. tankard (Orchomenos, Eutresis, Zy-
gouries, Korakou, Tirins itd.),"'") sa Kiklada (na:pr. Syros), Krita, gde se javlja jo u
ranominojskom dobu u obliku slicnom bubanjsko-humskim (Miamu),lD:l) Male Azije,
gde se pre tipicnih trojanskih pehara jo u vreme Troje I nalaze oblici slicni makedon-
skim (Troja, Thermi).1"1) Najslicniji oblici bubanjsko-humskim, postoje, medutim,
u Bugarskoj (Mihalic, Sv. Kirilovo, Meckur) i 'posebno li Salcutza grupi.J,,") Veoma
rasprostranjeni su i krcazi sa ravnim ili zasecenim obodom koji osobito u Egeji i
Maloj Aziji imaju niz baroknih formi i varijanti sa razlicito modelovanim kljuna-
stim obodom. Oni su poznati iz Makedonije (Kritsana, Hagios Mamas - identican
sa primerkom iz Plocnika, Vardaroftsa, Sala manle, Gona, Karaman)/DG) ranoheladske
kulture (napr. Eutresis, gde ima i primeraka slicnijih plocnickim, Korakou, Zygou-
ries, Asine, Tirins, Egina, gde su oblici slicniji kikladskim)/,J7) na Kikladima,l!IS)
Kritu, vec od ranominojske faze P"") i u celoj Maloj Aziji (Protesilaos, Troja,
Thermi, Jortan, Kusura, Isparta, Alaca Hiiyiik itd.)?OO)I u Bugarskoj postoje oblici
srodni plocnickim, a isti je slucaj i u Salcutza grupi, gde oblik odgovara primerku
iz Tmave.20l) Poklopac slican plocnickim javlja se u Orchomenos-u, a tiljJican je u
materijaiu trojanske kulture (Troja, Thermi).202) Najzad je poznata i olja sa jednom
J~") Oblik je poznat iz Atine, Lev i, op. cit., fig. 58, a, b; Tro y, 58-59 (tip A 6); La m b,
Thermi, 88, fig. 28, 5-6; 27, 4-6; Pl. XV, 2; XVI, 2. Na oba nalazita oblik pripada jo fazi
Troji 1.
J911) D. B er c i u, ArheoIogia preistorica Olteniei (1939), 53 i d., fig. 52, 5-12, 16; 55, 5-7;
56; 58, 3-5; 64, 5-6, 11-12; 65; 67.
19') P. M. Cat. 210, 229, 257, 258, 268-272, 282-290, 321-349.
192) K u nze, op. cit., 30 i d., T. X-XII, Abb. 7; Gol d man, op. cit., 116-118, Pl, VIlI,
fig. 153, 1; BI e gen, Zygouries, Pl. XIII; Isti, Korakou, 9-10, Pl. 1, 2, fig. 10; M ii Il e r, ()Ip.
cit., 70-71, T. XXX, 2, up. i Abb. 56.
"13) A b er g, op. cit., 88, sl. 169; Eva n s, ap. cit., 58, fig. 18, 1 (E. M. I).
'O') Specijalno Tro y, 228 (tip A 29); La mb, Thermi, 131, M 551, Pl. XXXV, fig. 26, 29 a.
1 OU) llpe):lJi!CTOpI1'IeCKO CeJU1lU'-Ie ,1\'0 c. KPJi!BO):lOJI, PaCKOrrKJi! Ji!rrpoY'-IBaHJi!51 I, 43, CJI. 30 b-p;
up. M. r a p a lUa HJi!H, Sv. KJi!PJi!JIOBO - By6aH>, CTapJi!Hap,H. C. II (1951), 13 i d.; Isti, Stand,
Probleme und Aufgaben, narocito, 113 i d. Berciu, op. cit.
""') P. M., Cat., 172-175, 193-199 (od toga 196 identicno sa placnickim), 211, 230-235,
248, 273-278, 370.
107) Gold man, Eutresis, 86, 94, 105; fig. 105, 117, 3; 136, 137; BI e gen, Korakou 7; Isti,
Zygouries, 84-85, fig. 71-72; F r i:i d i n - Per s o n, op. cit., 226 i d., fig. 167, 2; M ii Il e r, op.
CiL, 21-24, T. VIlI, W e 1ter, Aegina, 8 i d., Abb. 16.
lOS) A b er g, ap. eit., 85, Abb. 160-162.
190) Eva n s, op. cit., 62, fig. 25-26 (E. M. I).
2110) Dem a n g e 1, op. cit., 18, 39-40, 54 i d., fig. 17, 46, 48, 68, 69, 70, 12; 72, 76, 5 (sloj
I-IV); Tro y, 65-68 (tipovi B 1 i d; B 13 i d.); La mb, Thermi, fig. 26, 28 (28, 6 narocito blisko
primercima iz Plocnika), 29 (29, 2 ima takode bliske analogije u Plocniku); La m b, Archa.eologia,
loc. cit. 19: Pl. VI; 13; VII 9 (u fazi B razne varijante). R. O g u z-A r i h. Les fouilles d'Alaca
Hiiyiik (1937), CXXIII, 820, 833, Pl. VII, XIn (metal); B i t tel, Kleinasiatische Studien, 176
i d., Abb. 41 i d. (Isparta).
201) M Ji!Ko B, llpe):lMcTorpM'-ICCKO CeJIMlU'-Ie):lO c. MeXaJIM'-I,PacKoilKM 'M I rrpoyqBaHM51I (1948), 17, CJI. 19 (osobito el; B er c i u, Opi. cit., 53, fig. 51. )
2(2) K u nze, op. cit. 72, Abb. 33; Troy, 75 (t~p D 19-Troja I); La m b, Thermi. Pl.
XXXIX!VIII (grad III-V),
"0") P. M. 81, Cat. 168-171, 183-188, 202, 221-228, 243, 254-256, 279-281, 313, 319.
2",) Gradski muzej Bitolj, nepublikovano.
20") Mu 11 er, op. cit., 17, Abb. 6.
"OH) Troy, 227-228 (Tip A 27-Troja II); La m b, Thermi, fig. 29, 2-4; H. Z ii b e y r,
Ahlatlibel Hafriyati, Turk tarih arkeologya ve etnografya dergisi (1934), 308 i odgovarajuce
slike (pisac ove sudove smatra kultnim objektima); R. O g uz - Ari h, op. cit., Pl. IX-X.
207) Up. M. Ga r a a n i n, Ka problemu pocetaka bubanjsko-humske grupe, Arheoloki
vestnik II, 1 (1951), 5 i d.
208) Up. M. r a p a III a HM H, CTap1ilHap, II (1951), 13 i d. Iz oblasti oko Kumanova zasada
se zna samo za nalazite kod Lojana, koje bi moglo spadati u gru;pu o kojoj se ovde radi.
Up. G. Hi e s s 1e i t ner, Eine jungstcinzeitlicl1e Wallsiedlung nachst Lojane, Wiener Prahi-
siorische Zeitschrift XX (1933), 10-13, Abb. 1-2. Da na pomenem da u obradi materijala u
ovom radu nisu uzeti blie u obzir askosi, jer je pitanje njihove rasprostranjenosti i tipova
detaljno obradio M i loj c i C, Die Askoskanne aut dem Balkan, Mitteilungen des deutschen
archaologischen Instituts, loe. cit.
drkom koja prelazi preko oboda. Oblik postoji u Makedoniji u varijantama koje
znatno otstupaju od onih u Srbiji (Kritsana, Hagios Mamas, Kilindir, Saratse,
Sedes, Servia, Vardaroftsa, Armenochori)/O") ali ie jedan primerak iz Kravara kod
Bitolja, iako raden u odlicnoj fakturi, vec mnogo slicniji pomoravskim.""') Slican
je slucaj i sa jednim primerkolffi iz Tirinsa,""O) dok su maloaziski pri.merci speci-
jalno bliski naima (napr. Troja, Thermi, Kusura, Ahlatlibel, Alaca IIuyuk).""G)
Ovaj je oblik manje poznat iz Bugarske.
Iz gornjeg izlaganja proizlazi da se i ovde, slicno kao i u mladem neolitu moe
racunati sa jednim velikim kompleksom kulture, koji se moe obeleiti kao bal-
kansko-anadolski kompleks ranog bronzanog doba. Samo su razlike izmedu poje-
dinih lokalnih grupa i njihova specijalizacija mnogo jaci. Da se poreklo cele grupe
ima traiti na jugoistoku pokazuje vec i cinjenica da ovi elementi prodiru u na
kasni neolit kao potpuno strani i ive uporedo sa njim da bi ga tek kasno potisnuli.
Uostalom u istom smislu ukazuje i fakat da je granica pocetka ove ranobronzano-
dobske grUljJena jugu i jugoistoku fiksirana krajem kasnog neolita oko 2600/2550
pre n. e., dok kod nas datum oko 2550 godine pretstavlja samo terminu s post quem
za pojavu prvih uticaja toga kompleksa, a ljJocetak bubanjsko-humske grupe, sa
kojom je on tek postao definitivno dominantan pada mnogo kasnije, izgleda i po-
sle zavretka ivota u Plocniku, to znaci u vreme vincanskih slojeva 4-3 m
dubine. "07)
I ovde se, naravno, postavlja pitanje pravca slrenja uticaja. Na ovo pitanje
teko je odgovoriti. Izvesne pojave u Makedoniji toliko su slicne onima u Pomo-
ravlju, da se moe pomisliti na direktnu vezu, a ne samo na srodnost prouzrokovanu
razvojem iz istog izvora (sudovi iz Armenochori, pojedini krcazi). No narocito uska
povezanost postoji i sa nizom pojava u Maloj Aziji (sudovi sa zadebljanim obodom,
olje sa jednom drkom, poklopci), koja je direktno vezana sa jednim delom kul-
ture ranog bronzanog doba u Bugarskoj. Takode je uska povezanost sa mnogim
pojavama u Bugarskoj nesumnjiva, a bubanjsko-humska grupa prakticno je iden-
ticna sa Salcutza grUlpom, to bi teritorijalno ukazivalo na uu povezanost ovih
grupa preko istocnog Balkana. Uglavnom se moe pretpostaviti da su vanu ulogu
i ovde igrala oba puta dolinama velikih reka, preko Makedonije (Vardar-Morava)
i preko Bugarske (Marica). Potpunom reenju ovoga pitanja mogu doprineti tek
nova ispitivanja u dosada nedovoljno proucenim oblastima (gornji tok Vardara,
Zegligovo, zapadna Bugarska i dolina Niave).208
Dr Milutin V. Garaanin 28
II BUTMIRSKA GRUPA
29
Problem porekla butmirske grupe zasluuje takode poseban osvrt. Kako je
u uvodnom izlaganju vec istaknuto boljem poznavanju bosanskog neolita bitno su
doprineli novi radovi koji su u poslednje vreme ovde vreni. Tako sada razlikujemo
u Bosni tri neolitske kulturne grupe: kakanjsku, posavsku i butmirsku. Ove dve
poslednje sigurno su istovremene, dok prva mora pripadati drugom vremenu, kako
pokazuje cinjenica da je ona rairena na istoj teritorij i na kojoj butmirska grUl,Ja
od koje se znatno razlikuje. Izgleda mi da ce ova grupa biti starija od butmirske,
poto pokazuje izvesne veze sa vincansko-tordokom fazom. Ovu mogucnost doputa
i A. Benac u svojim najnovijim radovima.209)
U najnovije vreme otkrivena je jo jedna nova grupa, vezana ue za Herce-
govinu, dolinu Neretve, koja se danas ispituje u Lisicicima. Prema saoptenju A.
Benca ova se grupa tenje vezuje za neolitsku kulturu Hvara.
Od svih ovih' grupa zasada je jo uvek detaljno poznata samo butmirska
cijoj su pravilnoj oceni znatno doprinela istraivanja na lokalitetu Nebo. Otuda se
samo na njoj i moemo vie zadrati.
HroDologija butmirske grupe moe se danas smatrati sigurno utvrdenom: ona
vremenski odgovara vincansko-l,Jlocnickoj fazi. 210) Tei problem pretstavlja pitanje
njenoga porekla. Nedavno je A. Benac ponovo prodiskutovao miljenja koja o tome
postoje i opovrgao mnoga neopravdana gledita.2lI) Na njima se s toga ne treba due
zadravati. Napominjem samo da su pogrena miljenja koja su butmirsku grupu
dovodila u zavisnost od mikenske kulture a da su mi neprihvatljiva i ona, koja u
butmirskoj grwpi nalaze poreklo kikladske ili Dimini grupe, ili stoje .u vezi i sa
pretposatvkom o jednoj butmirskoj migraciji koja je dovela do stvaranja Dimini
grupe.212)
Postavlja se pitanje da se pokua utvrditi iz kojih je komponenti mogla na-
stati butmirska grupa. U svojim ranijim radovima ukazivao sam na citav niz ana-
logija koje butmirsku grupu povezuju sa vincanskom, pa sam je cak smatrao lo-
kalnom varijantom vincanske grupe. Benac je s pravom o',Jovrgao ovo moje gledi-
te, odricuci pri tome svaku dublju vezu izmedu butmirske i vincanske grupe.213)
Zaista je nesumnjivo da se butmirska grupa mora smatrati izdvojenom: njeni
200) Z8 podelu bosanskog neolita up. A. B ena c, Preistorisko naselje Nebo i problem
butmirske kulture (1952) 88 i d.; Isti, Nacin stanovanja preistoriskog stanovnitva Bosne i
Hercegovine, Glasnik Zemaljskog mt.izeja VII (1952), 122; Za materijal kakanjske grupe v.
Isti, Istraivanje preistoriskih nalazita u Dolini Bile, Glasnik Zemaljskog muzeja IV-V (1950),
7--12 i kritiku M. r a p a lli a H11Ha, CTapl1Ha'p H. C. II (1951), 335-336.
010) Up. M. r a p a lli a H111-1, I1oJIo)Kaj BY-:'Ml1pa npeMa npel1CTOpl1CKI1MHaJIa3l1llITl1Ma
Cp6l1je, rJIaCI-II1K3eMaJbCKOrMy3eja H. C. II (1947), 1 i d.; J. Kor o e c, Butmirska keramika,
Zgodovinski casopis I (1947), 123 i d.
"") Preistorisko naselje Nebo, 113 i d.
2,") Ovo poslednje miljenje nedavno je branjeno u Arheolokom institutu S. A. N.
Protiv njega govori cinjenica da nije ispunjen nijedan metodski uslov za dokazivanje migra-
cIje: 1. kultura burmirske grupe i Diminija potpuno su disparatne; 2. mogucnost geografske
veze ne moe se ustanoviti, jer je Benac pokazao da se butmirska grupa ne iri na jug u
dolinu Neretve, a, i pod pretpostavkom da je moglo biti veze preko planinskih krajeva, nalazi
iz Novog Pazara, koji se nalaze na tom putu i usko vezuju za vincansko-plocnicku grupu u
Pomoraviju, pokazuju se kao razliciti od Butmira, a pogotovu od Diminija; 3. hronoloka ra-
zlika izmedu Butmira i Diminija, pri cemu je Dimini stariji od Butmira, takode iskljucuje ovu
pretpostavku. Up. i moj rad Dimini, passim.
21") B ena c, op. cit., 16 i d.
osnovni oblici delom su potpuno nezavisni od vincanskih, kao to je to slucaj sa
pirifornim sudovima; njena plastika ima u pojedinim primercima tesne veze sa vin-
canskom to moe korisno posluiti datiranju, ali u svojim osnovnim tipovima
razlikuje se od nje.214) Otuda je potrebna analiza tipicnih oblika butmirske grupe,
da bi se moglo doprineti reenju pitanja njenog porekla.
U prvom redu potrebno je pozabaviti se osnovnim oblicima butmirske kera-
mike. Jedan od njih je svakako pehar na nozi, zastupljen u mnogobrojnim primer-
cima i nekoliko varijantV'5) Kako je vec pokazano ovo je jedan od tipicnih oblika
balkansko-anadolskog kompleksa. Kao osnovne varijante javljaju se u butmirskoj
grupi pehari sa cilindricnom nogom na donjem delu konicno proirenom, cije se
stablo nekad suava nanie i pehari sa nogom koja je u sredini proirena. Prvi od
ovih oblika identican je sa oblicima vincanske grupe, delom sa specificnim varijan-
tama vincansko-plocnicke faze. Druga varijanta poznata je u lendelskoj grupi a za-
stupljena je i na materijalu iz Babske.216) Ne manjE: znacajan je i oblik bikonicne
zdele. Medu njima su narocito tipicne cisto bikonicne zdele, kao i one sa neto na-
glaenim obodom.217) Pokazano je vec da ove zdele pretstavljaju tipican oblik bal-
kansko-anadolskog kompleksa kasnog neolita, u kome se u raznim grupama javljaju
u nizu raznih varijanti. Oblik sa naglaenim obodom poznat je iz vincansko-ploc-
nicke faze i ima svoje direktne analogije u Plocniku.2lS) Piriforrnni sud pak, tipi-
can je za lendelsku grupu. Ovaj oblik poznat je i iz Babske."'") Uovom poslednjem
nalazitu javlja se i oblik pehara sa neto razvracenim obodom, koji Benac s pra-
vom dovodi u vezu sa potiskom grupom (sud iz Lebo). U pitanju je kasno potiska
forma koja je bliska i kasnom importovanom potiskom sudu iz Vince. U Babsku
je taj oblik verovatno preao 'iz Potiske grupe.2"O)
U ornamentici karaketristicna je pre svega pojava kanelura na ramenu zde-
la.221) Ova pojava usko se vezuje za vincansku grupu, dok su kanelure na zdelama
i inace vezane za balkansko-anadolski kompleks. Dodue su kanelure ovde u rastpo-
redu, motivima i kombinacijama znatno siromanije nego u vincanskoj grupi. Ne
manje karakteristicna je i urezana ornamentika. Vec sam na drugom mestu pokazao
da se ona u principima svoga rasporedivanja u frizove i duguljaste metope, kao i
po motivima tesno vezuje za keramiku sa igosanim ubodi ma severne grupe vin-
cansko-plocnicke faze.222) Ovu ocenu potvrduje materijal iz Bile, gde je, uz to de-
fitivno ustanovljeno da su ubodi izvedeni igovima.223) Dodue i ovde postoje izve-
sne razlike: tako, naprimer, vrlo je cest slucaj da trake budu samo sastavljene od
igosanih uboda a ne ogranicene urezanim linijama. Primena crvenog bojenja 'po-
sle pecenja od sekundarnog je znacaja, jer je u pitanju tehnika koja je dobro po-
znata i nalazila se u upotrebi u raznim kulturnim grupama i epohama. No isto
30
214) Up. moj rad IIoJIoJKaj BYTMl1parrpeMa rrpel1eropl1eKI1MHaJIa3l1lliTI1MaCp6~lje, passim,
gde su izneti svi elementi koji nalazite u Butmiru vezuju sa Vincom.
210) Ibid., 8; B ena C, op. eit., 59-60 i odgovarajuce slike.
211\) R. R. Seh m i d t, Burg' Vucedol (1945). 124, Abb. 72, 1; Hronologija, 93, 119-120.
2L7) r a p a III aH H H, op. eit. 8-9; Benae, op. eit., 60 i odgovarajuce slike.
218) Grb i C, op. eit., Abb. 28.
219) B ena e, op. cit. 60-61 (Bila); r a p a III a H 11H, op. eit., 9; Seh mi d top. eit. Abb.
70, 10-11.
221') B ena e, op. cit. 63, T. XVII, 1.
22') Ibid. 68-69 i odgovarajuce slike.
222) M. r a p a lli a H11H, op. eit., 9-10.
m) B E: nae, op. eit., 68. Up. na!pr. T. II, 6; III, 1-3, 10 (br. 3 10 u tehnici su osobito
bliski vincanskim); IV, 3-5, V, 1-4, XIV, 2; XV; XVII, 2.
31
tako, karakteristicno je da se medu motivima ornamentike javljaju i spirale koje
su, kako Benac tacno primecuje potpuno identicne sa lendelskim.224)
Naravno, postoje ovde i oblici koji se ne mogu blie vezati ni za jednu od
pomenutih grupa. Mislim t;)re svega na bombaste oblike vaze sa plasticnom sp ira-
lom, pa i na sam motiv plasticne spirale.225)
Gore navedene cinjenice pokazuju da se u butmirskoj grupi mogu razlikovati
dve komponente, vincanska i lendelska, koje su morale ucestvovati u njenom for-
miranju. I jedna i dtuga grupa pripadaju balkansKo-anadolskom kompleksu. Za
njega se butmirska grupa vezuje i drugim svojim odlikama, bez obzira na njihovu
uu lokalnu specijaliziranost, kao to su plastika ili oblik antropomorfne vaze po-
znate iz Bile.226) Iz toga bi se dalo zakljuciti da se u butmirskoj grupi radi o jednoj
posebnoj grupi balkansko-anadolskog kompleksa, koja se u unutranjosti Balkana,
razvila u kasnoj fazi ivota ovoga kompleksa, onda kada je on na jugu vec bio
prestao da postoji, dok je dalje prema severu jo '.tJ0stojao. U planinskim krajevima
Bosne, daleko od glavnih komunikacija Balkanskog Poluostrva, ova grupa imala
je i svoj specifican razvoj i tako mogla da izgradi lokalne varijante oblika koji su
inace poznati iz susednih istovremenih grupa istoga kompleksa.
Posebno je pitanje odakle se u Bosnu rairila butmirska grupa. Cinjenica da
su u njoj zastupljene vincanska i lendelska komponenta ukazuje na taj pravac,
dok karakter kulture koja je ustanovljena li dolini Neretve, iskljucuje mogucnost
irenja sa juga. Iako je iz zapadne Srbije vincanska grupa danas vec poznata sa niza
nalazita koja dGl~iru do same bosanske granice, Drine, slabo je verovatno da se but-
mirska grupa odavde rairila. Naprotiv, mnogo je verovatnije irenje preko Srema
i Slavonije, gde se takode ~eaju elementi dveju susednih kulturnih grupa bal-
kansko-anadolskog kompleksa, vincanske i lendelske, kako to pokazuju i nalazi iz
Babske.22') Koliko se dosada moe zakljuciti po nalazima, vincansko-plocnicke faze
iz zapadne Srbije (uce Drine, Jalovik, Cucuge kod Uba, i, dalje prema jugu, Sta-
pari, Novi Pazar Radojinja), u ovim krajevima nije bilo meavine sa elementima
lendelske grupe.
Naravno, pitanje porekla butmirske grupe ne moe se jo u potpunosti reiti,
dok nam nije dovoljno poznata starija kultura ovih oblasti. Tek tada moci ce se sa
sigurnocu kazati, da li se u njenom stvaranju radi o potpuno novim meovitim
elementima dveju susednih grupa balkansko-anadol~kog kompleksa koji prodiru u
Bosnu, ili samo o jacim uticajima iz susednih severnijih krajeva na domacu, stariju
kulturu. U svakom slucaju nesumnjiva je cinjenica da i butmirska grupa pripada
balkansko-anadolskom kom'.tJleksu.
Poseban problem pretstavlja i pitanje zavretka butmirske grupe. I ovo pi-
tanje se jo ne moe reiti. Kao prva mlada kulturna grupa na teritorij i Bosne po-
javljuje se ovde tzv. slavonska (vucedoiska) grupa koja se medutim u svim svojim
odlikama bitno razlikuje od butmirske, ne pokazujuci sa njom nikakav kontinui-
tet. S toga mora ostati otvoreno i pitanje medusobnih veza pomenutih grwpa kao
i nacina irenja i postanka slavonske grupe na ovoj teritorij i.
'2') Ibid., 104. Ana10gijama koje navode Bena<: treba dodati i one sa lendelskog groblja
u ZengovaJ'kony, J. Dom b a y, The prehistorie settlement and eemetery at Zengovarkony,
Archaeologia Hungariea XXIII (1939), Pl. XXVIJI (grob 76).
22r,) Napr. B ena e, op. eit., T. XII I, 1-2.
2;6) Ibid., T. X, 6.
2;7) Hronologija, loe, cit.; Chronologie, 86 i d.
32
III SIRENJE I POSTANAK BALKANSKO-ANADOLSKIH GRUPA
Potrebno je najzad pozabaviti se i problemom uzroka i nacina irenja bal-
kansko-anadolskog kompleksa mladeg neolita i ranog bronzanog doba. Sa ovim pro-
blemom dolazimo i do najosetljivijih pitanja praistoriske arheologije, koja se ticu
problema migracija, O ovim pitanjima u poslednje vreme dovoljno je pisano kako
kod nas, tako i na strani, te nije !potrebno narocito ukazivati na sve preteranosti,
kako u pogledu primanja, tako i u pogledu odbijanja migracionih teorija. Dovoljno
je istaci da je sam problem vrlo sloen i kompleksan i da se ne moe ablonski re-
iti, vec je potrebno reenje traiti od slucaja do slucaja, vodeci racuna o svim
objektivnim uslovima, koji postoje kod pojedinih kulturnih grupa za reavanje
ovoga pitanja.
Kod balkansko-anadolskog kompleksa mladeg neolita ispunjeni su 'Pre svega
svi metodoloki uslovi za postojanje migracije: uska povezanost kulturnih grupa
koje ga sacinjavaju, mogucnost geografske povezanosti i hronoloki momenat, sve
ovo kod istih socijalno-ekonomskih uslova, postojanja primitivne zemljoradnje sa
pripitomljavanjem izvesnih ivotinjskih vrsta i lovom i ribolovom kao pomocnim
privrednim granama.228) No pri tome narocito je znacajna jo jedna cinjenica: o,vaj
kompleks zamenjuje svuda na Balkanskom Poluostrvu kulturu starijeg neolita a
sem u Bugarskoj i Rumuniji, u slucaju Gumelnitza grupe i ranije Boian A kulture,
izmedu grupa balkansko-anadolskog kompleksa i ranijih- grupa koje poznaju slikanu
keramiku (Sesklo-Dimini, Starcevo, zapadno-bugarska keramika), ne postoji nije-
dan elemenat koji bi ukazivao na vezu kulture ova dva razna perioda.22") Pri tome
je, medutim, karakteristicno da i stariji i mladi neolit pokazuju istu sodjalno-eko-
nomsku bazu. Dodue, bar u Srbiji, izgleda da se vincanska grupa nalazi na neto
viem stupnju primitivne moticne zemljoradnje: kod ove grupe postoje naime na-
selja tipa telova, kakva su zasada nepoznata iz ciste starcevacke grupe, to vero-
vatno ukazuje na trajnije naseljavanje n3 jednom odredenom mestu ili na stalno
obnavljanje primitivnih naselja polunom'1dskih zemljoradnika na odredenom me-
stu. No, ta je razlika i suvie neznatna da bi objasnila dijametralnu suprotnost u
karakteru kulture grupa balkansko-anadolskog kompleksa i ranijeg neolita, utoliko
pre to na jugu u Makedoniji, i Tesaliji, naselja tipa telova postoje jo u starijem
neolitu.200) Dakle kod istih socijalno-ekonomskih odnosa, postoje pot'puno suprotne
kulturne manifestacije, to se nikako ne moe objasniti unutranjom evolucijom
kulture. Sve ovo govori u prilog postojanju migracija.
Otuda se ne mogu sloiti sa miljenjem onih arheologa koji u nastanku balkan-
sko-anadolskog kompleksa mladeg neolita vide samo uticaje vie kulture Male Azije
koja vec poznaje metalne izradevine.231)
228) Up. V. G. C hil d e, The Prehistaric Migrations in Eurape (1950), 36 i d.; M. r a p a-
UIaHJ1H-,n:. ra;pall1aHJ1H, op. cit., 12 i d.; M. fapall1aHJ1H-J. Kapall1e~, Hall1a
3eMJba y ,l\o6a npBa6J1THOr,l\pYll1TBa, J1: J1cTap"lja Hap0,l\a JyracJlaB"lje (1953), 9 i d. Za lakaIne
specificnosti na naselju Nebo, uslavljene lokalnim polaajem up. B ena c, ap. cit., 27-28.
l;opte je u Bosni lov veravatna igraa vecu ulogu nego u Srbiji. Na to ukazuje svakaka i po-
stojanje kamenih strelica u Butmiru, kaje su u Srbiji izuzetne.
229) Pojedinacni elementi Koro;; grupe u ranim slojevima vincansko-tardake faze, po-
sledica su izvesnog vremenskog lParalelizma zavretka stari:evacke grupe u Pananiji i pacetaka
vincanske u Srbiji i Vojvodini. Hronologija, 12-14; M i I 0' J c i c, Koros-Starcevo- Vinca, oser-
bito 113-114.
2:10) Up_ tabele stratigrafije pajedinih nalazita u P. T.
2:1') F. Sc h a c h e r m e y r, Zur Entstehung der iiltesten Civilisation in Griechenland,
La nauvellc Clia la (1950), asobito :-89 i dalje; Isti, Alishar und Ki.iltepe in ihren Beziehu\1gen
33
I razlozi koji su mogli dovesti do ovakve migracije daju se lako ustanoviti.
Kako je istakao i V. G. Childe,2:l2)u vezi sa povoljnijim ivotnim uslovima koje
donosi prelaz sa lovacko-skupljacke privrede na primitivnu zemljoradnju, moralo
je ubrzo doci i do veceg umnoavanja stanovnitva. Reenje problema njegovog odr-
anja moglo se postici samo ',Jostepenim zauzimap.jem novih teritorija pogodnih za
razvijanje zemljoradnje. Ovo utoliko pre, to je primitivna ekstenzivna privreda
moticne zemljoradnje zah1evala i srazmerno veliki zemljini prostor za odravanje
ivota i manje ljudske grupe. Naravno da ovaj migracioni proces ne treba shvatiti
kao naglo pomeranje malih i organizovanih ljudskih grupa, kao neku vrstu vojnic-
kog osvajanja. Naprotiv, radi se o vrlo sporom i postE.t,Jenomprocesu koji je morao
trajati dugo vremena, decenijama, pa i vekovima. Na to, uustalom ukazuje i hrono-
logija pojedinih grupa balkansko-anadolskog kompleksa.
Neto drukcije uslove nalazimo kod balkansko-anadolskog kompleksa ranog
metalnog doba. Na prvi pogled izgledalo bi da su i ovde zadovoljeni metodoloki
uslovi za utvrdivanje migracije. U prilog migracionom kretanju prirodno govori i
cinjenica da se u to doba javljaju i prva naselja na dominantnom poloaju zgo-
dnom za odbranu i da se, naprimer, vincansko-',Jlocnicka grupa iri i u udaljene,
zabacenije krajeve, kao da se njeni nosioci sklanjaju pred osvajacima.n:l) Ipak, slika
o socijalno-ekonomskom ivotu raznih kulturnih grupa ovoga vremena, izmedu kojih
su uzgred budi receno lokalne razlike znatno jace nego u mladem neolitu, stvara o
tome neto drukciju pretstavu.
Kako je pokazao K. Bittel u Maloj Aziji ranog bronzanog doba postoji niz
gradskih naselja kojima su vladale bogate kneevske porodice, na cije postojanje
ukazuju, naprimer, grobovi iz Alaca Hiiyiik ili blaga iz Troje."") I u Grckoj, u ra-
noheladskoj grupi, ispoljava se vec nova vrsta ivota, gradski ivot, sa intenziv-
nijim razvojem trgovine i 'Pojedinih zanata, u vezi sa razvojem metalurgije. Pogo-
tovu je trgovina bila jako razvijena na Kikladima i Kritu, to je u vezi i sa geo-
grafskim poloajem ovih ostrva."":') Nasuprot tome u Makedoniji, uprkos toga to
upotreba metainih izradevina postaje mnogo ceca, nacin ivota se ne menja i za-
drava se uglavnom ivot u seoskim naseljima i gazdinstvima. A jo jace ova po-
java dolazi do izraaja u naim krajevima, gde nema vidne promene socijalno-eko-
nomske strukture kasnog neolita ni u bubanjsko-humskoj grupi. Slabo je verovatno,
medutim, da bi doljaci koji bi se doselili sa jugoistoka, naseliv~i nae krajeve za-
bOfQvili vi~u strukturu sacijalnog i ekonomskog ivota koju su u maticnoj oblasti
vec bili postigli. Ne treba zaboraviti ni fakat da elementi ranog bronzanog doba
prodiru u nae krajeve vrlo sporo i da je njihovo irenje moralo trajati dugi niz
godina. Pri tome su jo vrlo rano strani elementi kulture koji prodiru u nau zemlju
zu Troja und zum ilgiiischen Bereich, Archiv flir Orientforschung XVI, osobito 85. Ovom milje-
nju protive se sledece cinjenice 1. kulturne grupe balkansko-anadolskog kompleksa izrazito su
neolitske, te je malo verovatno da je njihovo posude moglo nastati pod uticajem importova-
nog metalnog posuda, a da pri tome ne bi bile primljene i druge metalne izradevine; 2. da bi
se celo grncarstvo preorientisalo na izradu novih oblika pod metalnim uticajem, moralo bi da
je uvezeno mnogo metainih sudova, a nijedan od njih nije naden; 3. skupoceno metal no posude
svakako je vlasnitvo bogatijih, vodecih slojeva u plemenskoj zajednici, o cijem postojanju u
neolitu nemamo nikakvih podataka.
232) C hil d e, loc. cit.
233) Up. M. Ga r a a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben, 101-102.
"3') B i t tel, Reinecke Festschrift, 15-16.
""6) C hil de, op. cit., 58 i d.; Isti, Dawn of European Civilization 4 ed. (1947). 15 i d.;
48 d.
G\a~ni k Zemaljskog muzeja - Arheologija 3
34
bivali adaptirani lakaInim kulturnim adlikama: na sudavima sa zadebljanim aba-
dam javljaju se kanelure, a tipicni ablik vincanske kanelure zadrava se ja i na
sudavima sa dve drke bubanjska-humske grupe, kaO' i na sudavima sa uvucenim
abadom. Upareda sa tim ive i oblici vincanske grupe kaji gatava patpuna nestaju
tek u bubanjska-humskoj grupi. Dobija se utisak ne jedne ekspanzije navih ple-
mena, vec jednag dugatrajnag i pastepenag 'Pracesa asimilacije.
Objanjenje avaga pracesa takade ne cini velike tekace. U pitanju su sva-
kakO' uticaji kulturnijeg jugaistaka, kaji je stajeci u teritarijalnam kantaktu sa
naim krajevima gde ja cveta vincanska grupa maraa uticati na nju. Taj uticaj
magaa je ici priradnam razmenam dabara, mada i u vezi sa izvesnim palunamad-
skim pameranjima primitivnih zemljaradnika i stacara naeg nealita u traenju
navag zemljita za zemljaradnju ili ispau.2:J6)Ne treba smesti s uma ni cinjenicu
da su nai krajevi magli biti privlacni i s abziram na svaje -bagatstva rude. TakO'
su prvi istraivaci rudnag blaga takade magli pradirati na nau teritarij u danaseci
sa sabam elemente sva'je materijalne kulture kaji su pastepena nali mesta u akviru
vincanska-ttllacnicke faze. vincanske grupe.""') Sirenje vincanske grupe uzabacenije
krajeve veravatna je pasledica sama uvecavanja braja stanavnitva, dak navaiza-
brani palaaji za padizanje naselja magu zavisiti uapte ad pastepenag pracesa
pramene u sacijalno-ekanamskaj strukturi i vecih gamilanja bagatstava u periadu
prelaza na metalna doba ta je nasila u sebi zametke nemirnijih i manje sigurnih
ivatnih uslava navaga vremena.
Za Basnu ne raspalaema ja davaljnim padacima za 'Pravilnu acenn pracesa
prelaza na metalna daba. U Srbiji medutim izgleda da je taj praces nastupiO' pa-
stepena, vie uticajima sa strane na intenzivnijim pameranjima plemena, iakO' je
takvih pameranja mada i bila, pagatavu s obziram na identicnast pajava u Srbiji
sa izvesnim pajavama susednih zemalja (Armenachari, Salcutza).
IV ZAVRSNA RAZMATRANJA
Iz svega ta je u garnjem izlaganju izneta maguce je stvariti sledecu sliku o'
istariskam razvaju u Srbiji i Basni u mladem neolitu.
Negde, ne preterana duga 'Pasle 3000 gadina pre n. e. nastupiO' je u vezi sa
vecim pavecanjem braja .stanavnitva, migraciani pakret primitivnih zemljaradnika,
nosilaca balkanska-anadolskog kampleksa mladeg r.ealita. Zasada maema ustana-
viti sa sigurnacu da se ani ire iz zapadne Male Azije, a ne maema ja tvrditi da
li kareni taga pakreta lee jo dalje na istakuo Zauzimajuci sve nave i nave teri-
t.arije zgadne za abradu, avi primitivni zemljaradnici spara su se kretali u raznim
pravcima i svajam kultuTam zamenili stariju nealitsku kulturu. Pradiranje je vrena
suvazemrtim, a svakakO' delam i marskim putem 'PrekO' Kikladskih astrva i Krita.
U unutranjost Balkanskag Palu<!strva avi daljaci pradiru glavnim recnim dali-
nama, Vardarska-maravskim putem, a verovatna i Strumarr1 i Maricom. Dalje prema
severu ovaj pakret iri se prekO' Srema i Slavanije da zapadne Madarske i srednje
2"") Up. Problemi neolita, 60-6I.
237) Slicnu pretpostavku za prenos izvesnih oblika metalnog nakita sa Istoka ucinio je CL
F. A. Seh a ef fer, Ugaritica II (1948), 49 i d. Izgleda mi preterano shvatanje da su strani
metalurzi izradivali takve !predmete u Srednjoj Evropi, ali je svakako vrlo verovatno da ~e po-
j3va tih predmeta ima staviti u vezu sa njihovim uticajem. Schaeffer nije u svojim izlaganjima
uzeo ti obzir jo nedovoljno poznat put kroz Balkansko Poluostrvo.
____________ I_z_is_to_r_i_je_m_la_deg neo1ita u Srbiji i Bosni
35
Evrope (Lendel i srodne grupe: Miinchshofen, Ottitz, Jordansmiihl). Pridoli zemljo-
radnici mirno su se naselili u novo osvojene krajeve i stajali u dodiru i vezama
razmene dobara sa susednim stanovnitvom. Tokom vremena, zbog sve jaceg uve-
cavanja broja stanovnitva, poceli su prodirati i u dalje, zabacenije krajeve i 'Planine.
Tada su izgleda elementi iz Slavonije gde se meaju nosioci dve grupe, vincanske i
lendelske jednim delom prodrli u Bosnu i doprineli formiranju butmirske grupe, cije
poreklo, zbog nepoznavanja njenih pretstupnjeva ne moemo u potpunosti reiti. No
jo u vreme punog cvetanja grupa ovog kompleksa u unutranjosti Poluostrva, u Egeji
i Maloj Aziji, pod povoljnim ivotnim uslovima nastaje prelaz na metalna doba,
koji delimicno takode stoji u vezi sa migracionim pokretima iz Male Azije. Medutim,
izgleda da takvi 'Pokreti nisu jace zahvatili unutranjost Balkanskog Poluostrva.
Ovde sIJ.samo u vezi sa dodirom kulturnih grupa egejsko-maloaziske oblasti i unu-
tranjosti, postali postepeno sve jaci uticaji vie kulture juga, ciji su nosioci mada
bili zainteresovani i za rudno blaga u unutranojsti Balkanskog Poluostrva. Moguce
je da je pri tome bilo i lokalnih plemenskih pomeranja na Poluostrvu kaja ne mo-
ema jasna da odredimo. U svakom slucaju, jednim pasteperrim pracesom, izgleda
bez bitnih pramena u sastavu stanavnitva u Srbiji nastaje prelaz na metalno doba
i formira se bubanjsko-humska grupa. U Bosni je taj proces jo nedovoljno jasan.
No kasnije pojavljuju se i ovde, u gradinskaj kulturi, elementi vrlo srodni
bubanjsko-humskaj grupi.328) Nacin na koji su se oni ovde razvili ne moe se jo
sigurno utvrditi, No njihova pastojanje ukazuje svakako i na znacajnu ulogu
bubanjsko-humske grupe u formiranju ilirskog prastanovnitva nae zemlje. Ceo
proces 00 kome ovde govorim o{ligrao se priblina do kraja trece hiljade godina
pre n. e.
Takva je slika koja se zasada mae stvoriti 00 istoriskom razvoju u Srbiji i
Bosni krajem neolita. Svakaka ce se ona navim istraivanjima jo u mnogo cemu
dopuniti i ubniti jasnijam. Izgleda mi ipak, da se ana u svojim osnavnim linijama,
kako su ovde skicirane, nece bitno izmeniti.
Rf;SUMf;
SUR QUELQUES PROBLEMES D'HISTOIRE DU NEOLITHIQUE Rf;CENT EN SERBIE
ET EN BOSNIE*)
Les connaissances relativement precises q'le nous po-ssedons aujourd'hui sur le neo1ithiquc
recent de Serbie (groupe de Vinca) et de Bosnic (groupe de Butmir), nous permettent d'envi-
sager quelques problemes de caractere historique, concernant l'epoque en question. Il s'agit en
premier 1ieu des problemes des origil1Jes de nos groupes de civilisation, de la direction de leur
expansion, de leur appartenance a un complexe plus etendu de civi1isation neo1ithique, de leur
lJeilation avec les groupes avoisinnants, de meme que du mode et des oonditions ayant regi
leur extention. Je commencerai cette etude, pal' les problemes relatifs au groupe de Vinca,
en tenant compte des conditions necessaires a la fixation de relations entre differentes civili-
sations, a savo ir du caractere etroitement apparente de la culture materielle (en premier 1ieu
de la ceramique fine et de la plastique, les elements de civilisation d'un caractere utilitaire
etant a ce sujet d'une importance secondaire) de la possibilite geographique de CES relations
et du moment chronologique.
"38) M. Ga r a a n i n, Stand, Probleme und Aufgaben, 103; Chronologie, 110-111.
*) Les chiffres en pal'antheses dans le texte franc;ais renvoient le lecteur aux notes du
texte serbe.
3*
I Groupe de Vin ca
POUl' acceder il la solution du probleme des ongmes de ce groupe, il est tout d'abord
necessaire de fixer son caractere exacte au moment de son apparition en Serbie, avant que
l'evolution loeale lui ait donne des traits specifiques etroitement determines. Je me tourne
donc d'abord vers les caracteres de la culture materie1le' de la phase Vinca-Tordo I (Vinca,
couches de plus de 8 m. de profondeur).
La ceramique fine de cette epoque est 'caracterisee par une haute perfection technique
des vases de couleur foncee il couverte lissee, parfois tres luisante, et il traces bien visibles
du polissage. Les differentes nuances il la superficie de maints vases sont d(les il l'inegalite
da la couisson. La ceramique brune, jaune et rouge est plus rare que cele de couleur noire
ou grise. La technique de l'Urfirniss ne peut etre attastE-e avec certitude.
Parmi les forme s typiques on distingue: l'ecuelle biconique (fig. 1) (10), le carina ted
bowl (fig. 2, 1 (11), 1Jes formes evoluees il panse arrondie et ambouchure cylindrique (fig. 2,
2), (12), ainsi que les vases il partie superieure concave (fig. 2, 3); des ecuelles conique ou
il parois quelque peu incurvees vers le bord, ayant aussi par fois de anses zoomorphes (14--15);
des compotiers dont le ,pied creux est de forme conique (fig. 3), ou le pied massif de forme
cylindrique (16); des amphores biccniques avec ou sans col, parfois il representations anthro-
pomorphes au-dessous du bord (17-18); des couvercles prosopomorphes de trois varietes
<iifferentes (19); de petits autels il trois ou quatre pieds (19): ces derniers vases peuvent, de
meme que ceux aux paro is rpercees de trous, etre executes en une technique plus rude (20-21).
Parmi les ornements on rencontre: des cannelures sur la partie superieure des ecuelles
(cannelures horizontales, verticales ou obliques; cannelures en forme d'entrelas, plus rarement
de triangles) (22-25); des ornements incises executes en forme de lignes accompagnees de
points, en forme de bandes paralleles ou anguh:ires et de triangles, le tout pointille (fig. 4,
1-4) (26-27); des ornements au polissoir, disposes radialement sur la inferieure de vases; des
ornements en forme d'impressions textiles sur le fond exterieur (28-31).
Les anses apparaissent en forme de mammelons, de bandes ou d'anses en forme de
corne (sur les couvercles prosopomorphes). Il existe aussi des anses zoomorphes ou anthropo-
rnorphes.
La plastique est encore rare et fait meme defaut dans les couches anciennes de certaines
stations (Zarkovo, Aradac).
Oette civilisation se rattache etroitement au Late Neolithic da la Macedoine~ connu
aujourd'hui aussi de quelques stations yougoslaves (Grgur Tumba, Mogila, et Porodin, pres de
Bitolj (fig. 5), il ceramique semblable il ce1le de Larissa -et il Urfirniss typique; ef. Kunze,
Orchomenos II, fig. 29-30, dans les couches superieures; Crnobuki et Z<elenikovo pres de
Skoplje. Dans cette derniere station les fouilles semblent devoir demontrer la supeI1Position
d-une civilisation Late Neolithic, il deux couches il ceramique peinte du type Dimini).
Les elements rattachant le Late Neolithic au groupe de Vinca sont les suivants: la technique
de la cerarnique fine (41-42), 100 formes d'ecuelles (biconiques, carina ted, il panse arrondie
et il partie superieure concave) (43-46), les eculelles conique (47), les compotiers (plus rares
en Macedoine) (48), peut-etre les amphores (49), les autels et vases zoomorphes (50), les formes
d'anses (51), les ornernents canneles (52), incisE-s (53-55) et au polissoir, executes, ces derniers,
dans une variete locale (56), anfin la plastiq ue, rare et de caractere local (57).
En Thessalie, les elements marquant une influence d'un groU/pe semblable il ceux traites
ci-dessus (certaines forrnes de vase, ceramique r 1 ((2, r 1 ((3 il Tsangli) (61), anterieurs il la
phase Rakhmani-Larissa, proviennent problabement d'un groupe semblable limitrophe, appar-
tenant il une per~ode plus ancienne que Vinca, Late Neolithic et Larissa. Notons ici aussi la
technique de la ceramique (62), les formes de vases (63-70), les differentes techniques d'orne-
mentation, par fois de caractene loeal (ornement au polissoir) (71-74), et la plastique (75).
En Grece continentale et dans le Peloponese, on rencontre de meme au neolilhique
recent un groupe rattache il ceux dont il est question. Il est caracterise egalement ipar la
technique de la ceramique (en partie identique il celle de Vinca comme il Orchornenos, en partie de
caractere local comme dans la Corinthian grey ware) (77-78), les memes formes d'ecuel1es,
parfois de caractere localement evolue (79-82). les compotiers, les vases il plus~eurs pieds et
les formes d'anses (83-85), ainsi que par une ornementation semblable, quoique parfois de
technique differente (tel s les ornements incises de la ceramique corinthienne, correspondant
37
aux cannelures des autres groupes, ou les ornements au polissoir particulierement evolues a
Prosymna et Hagiorgitika) (86-90).
Le neolithique des Cyclades est malheureusement insuffisamment connu. Les ornements
:JU polissoir d'Egine sont d'un caracteveI local (91). Certains elements du cycladique ancien
pouvant etre expliques comme des survivances d'une epoque plus reculee, semblent neanmoins
prouver l'existence dans les iLes d'une civilisatiori neolithique rattachee aux groupes traites
ci-dessus. Ce sont la forme et l'ornementation d'un vase de Naxos (94), les compotiers cycla-
diques (95), ainsi que l'ornementation d'autres vas.es (97). Les vases metalliques du musee
Renaki me semblent etre eux-aussi des immItations de vases ceramique neolithiques.
Les elements se rattachant a nos groupes de civilisation sont communs en Crete depuis
lE:neolithique moyen. ce sont a nouveaux les formes et la technique des vases (103-107, 109),
ainsi que les vases anthropomorphes de Trapeza (108). Quant a l'ornementation, outre les autres
technique semblables (111, 113), ce sont surtout les ornements incises qui sont identiques a
ceux de Vinca (112). Dans la plastique aussi il existe quelque analogie (114).
Les decouvertes de certaines stations de la Bulgarie (vallees de la Struma et de la Marica
(115-120) semblent prou ver elles-aussi l'existence d'un groupe apparente dans ce pays, groupe
dont la stratigraphie est malheureusement peu claire.
C',est surtout dans l'Ouest de l'Asie Mineure que les analogies a l'epoque pre-troadique
sont frappantes (Tigani, Besika Tepe, et, semble-t-il, Kum Tepe 'et Kadikeuy). On y rencontre
des formes et une technique identique (123-132). Les ornements au polissoir ne se distinguent
de ceux de Vin ca que par une plus grande richesse des motifs ornementaux (137), les ornements
incises sont .en tout point egaux (136). L'ornementation cannelee est inconnue jusqu'a present,
mais il existe des ornements incises qui lui corrE:slpondent en tout point (133). Il semble que
des survivances d'une civilisation semblable peuvent etre fixees a Thermi (notemment un
fragment de vase anthropomorphe et les ornements canneles manquant a Tigani-meme),
Demircy-HUyiik, Alishar HiiYuk et e quelques autres stations (139-150). Des decouvertes re-
cemment publiee nous font c<?nnaitre egalement en Asie Mineure les formes d'une plastique
ancienne (151).
Les analogies en Cilicie (Mersin XII) et Palestine (Megiddo et ptut-etre Ghassul) (153-
159), ne peuvent pOUl' le moment etre suivies avec la precision desirable.
Des faits ennumeres il ressort que sur tout le vaste territoire allant de l'Asie Mineure
jusqu'au Danube, a travers les Balkans, nous rencontrons un complexe de civilisation, disloque
en nombre de groupes locaux, de caractere pOUl' ainsi dire indentique. mais denotant egalement
quelques elements de specialisation locale (Urfirniss, Corinthtian grey ware, r 1 ul; differences
dans la distribution numerique de certains traits communs). C'est ce complexe que je designe
du nom de complexe Balcano-anadolien du neolithique recent, et auquel je rattache de meme
le groupe de Gumelnitza (qui (toutefois contient plus d'elements autochtones provenant de la
civilisation de Boian A), et le groupe de Lengyel, avec tous les petits groupes locaux qui en
dependent (Ottitz, JordansmUhl, Miinchhofen). Il semble aujourd'hui prouve (Milojcic, Garaa-
nin), que la civilisation de Vinca ne depassepas de beaucoup dans ses debuts la date du commen-
CC!TIC:lt ce Troie I (162-165), ce qui, en chiffres ronds. signifierait 2600 (Garaanin), 2700 (Mi-
lojcic). La civilisation de Tigani, anterieur a Troie I, est donc certainement plusancienne, et
les elements apparentes plus a l'Est semblent appartenir a une antiquite encore plus reculee.
Ceci nous prouve que l'expansion du groupe balcano-anadolien a du suivre necessairement une
voie allant du Sud-Est vers le Nord-ouest, de l'Asie lVfineure en direction des Balkans. Il est
probable que les routes suivies par differents groUJpes ne turent point les memes: l'expansion
dut avoir lieu par voie de terre et de mer. C'est sans doute par les vallees des principaux fleu-
ves balcaniques (Morava-Vardar, Marica, Struma), que cette expansion atteignit la Serbie ou
se forma alor3 le groupe de Vinca.
Ce dernier groupe se propagea rapidement par toute la Serbie et dans le Sud de la Panno-
nie. Au cours de son evolution (phase de Vinca--Plocnik) il s'etendit de meme dans les regions
reculees et peu accessibles, dan s les montagnes de la Serbie de l'O.uest (Kosjeric et Stapari, pres
d'Uice, Radojinja et Novi Pazar dans le Sandak). Au Nord, le groupe de Vinca soutint, a par tir
de la phase Vinca-Tordo II (couches de 8-6.5 m.) de profondeur a Vinca) des relations etro-
ites avec la civilisation tibiscine, alaquelle fut empreintee la spirale, etrangere a l'origine au
groupe cl' Vinca (172). C'est dans ces memes regions danubiennes qu'apparait a la phase de
Vinca-PloC:nik la ceramique a ornements estampilles, dont les lieu d'origine restent inconnus
38
Dr Mifutin V. Garaanin
(174). Toutefois, des la phase Vinca-Tordo II, des elements du bronze ancien des regions
egeennes font leur apparition a Vinca (173). Au cours de la phase de Vinca-Plocnik CE'S ele-
ment devinrent encore plus communs surtout dans la vallee de la MOf<wa. Ce sont des ecuelles
a bord incurve ou forme de bourrele, des cruches a bord oblique ou droit des couvercles a bord
rcdnesse, de petites tasses a une ansc depassant le bord, des vases a deux anses de formes diffe-
rentes, en fin des askos, comme a Ostrvica (fig. 9-10). Ccs formes sont aujourd'hui bien connues
d'un grand nombre de localites dans la vallee de la Morava (Pavlovc' pres de Vranje, Ranuto-
vac (fig. 6, 1), dans la meme region Vranje (fig. e, 2; 7), Mala Grabovica pres de Leskovac, trcs
riche station a trois couches - Starcevo, Vinca-Tordo, et la troisieme, la plus recente, Vinca-
Plocnik - fouillee par l'auteur en 1953, Gradac et d'autres stations aux environs de Leskovac,
Bubanj, Humska euka, pres de Ni, Plocnik et Tmava pres de Prokuplje, (fig. 8), Jelenac a
Aleksinac (fig. 6, 3-5), et jusqu'au confluent des deux Morava a Varvarin) (178-185). Ces ele-
ments s'infiltrent successivement daus le civilisation de Vinca, s'entremelent a ses formes typiques
et ne deviennent dominants qu'avec les debuts de la civilisation de Bubanj-Hum. Il s.e ratta-
chent tous etroitement a l'age du bronze ancien dans le sud et le sud-est. Les memes elements
sont 00nnus en Thessalie (185), Macedoine, Grecc, dans les iles et en Asie MineIUre (186-206).
Ici-aussi il est permis de parler d'un grand complexe de civilisation balcano-anadolienne du
bronze ancien, comprenant l'helladique, le cycladique, le minoen, le troadique ancien,
les civilisations du bronze ancien en Bulgarie, et, ,en Serbie les elements qui plus tard
amenent a la formation de la civilisatkm de Bubanj-Hum, identique a celle de Salcutza en
Roumanie. Du fait que dans l'interieur des Balkans ees elements nouveaux ne s'infiltrent que
lentement alors qu'il sont deja tout-a-fait forme dans le Sud, et qu'ils ne reussissent a se sub-
stituer a la civilisation de Vinca, contemporaine du Bronze ancien depuis la phase Vinca-Tordo
II, qu'a la fin de la phase posterieure de Vinca-Plocnik (Vinca 6.5-3 m. de profondeur), il
ressort donc qu'ici aussi l'.expansion a dD. s'operer du Sud ou Sud-Est. Les voies suivies furent
selon toute apparence les memes qu'auparavant.
II Groupe de Butmir
Le groupe de Butmir est aujourd'hui bien connu, grace surtout aux nouvelles fouilles de Benac
il Bila. Il existe en Bosnie deux autres groupes neolithiques, celu i de la Save et de Kakanj, dont
le dernier semble avair preceder Butmir (209). Au point de vue chronologique le groupe de But-
mir correS'pond a la phase de Vinca-Plocnik (210). Pour c.e qui est de ses origines il faut noter
que le groupe de Butmir contient des elements de celui de Vinca-forme et ornementation des
ecuelles, compotiers (215, 217, 221), ornements cal~neles et ornements incises et estampilles aPlpa-
rentes dans leur principe et leur tehnique a ceux da la ceramique semblable de Vinca (221-223),
ainsi que des elements du groupe de Lengyel (vase piriforme, compO<tiers a pied elargi au
milieu, ornementation en crusted ware (connu du reste aussi de la phase Vinca-Plocnik II,
quoique sous forme differente), de meme que des ornements en spirale identiques a ceux de
Hongrie (216-218, 224). Certaines formes de vase et les spirales en relief sont typiques du
groupe de Butmir lui-meme (225).
Le groupe en question a donc pu se former de deux camposantes, celle de Vinca et celle
de Lengyel. Ces elements se propagerent probablement en Bosnie, de la Slavonie, ou nous les
r(-ncontrons entremeles dan s certaines stations comme a Babska (227). De ce fait Butmir appar-
tiendrait lui-aussi au grand complexe balcano-anadolien du neolithique recent. La composante
locale de cette civilisation, procedant sans daute du groupe de Kakanj, nous est encore insufi-
samment connu.
III Mode et raison cl'expansion du complexe balcano-anadolien
Toute tentative de solution des deux rproblemes ainsi poses, doit tenir compte des faits
suivants:
1. Du point de vue methodologique il ,est possible de penser.a une migration du complexe
balcano-anadolien du neolithique recent: le caractere de civilisation est sembable, quoiqu'avec
des differences locales, la possibilite d", relations geographiques assuree, la chronologie concorde
avec les possibilites de migration. Notons de meme que la base economique de la societe est sen-
siblement la meme dans tous l,es groupes: agriculture et elevage, et, au second plan, chasse et
peche. Il est e~alement caracteristique que le complexe balcano-anadolien se substitue partout
39
dans Las Balkans a un cOffi'Plexe balcano-anadolien se substitute partout dans les Balkans a un
cnmplexe plus ancien a ceramique peinte (Sesklo-Dimini, Bulgarie occidentale, Starcevo), avec
lequel il n'a !"ien en commun bien que sa base economique soit identique. Tous les faits ci-des-
sus ne peuvent s'expliquer que par une migration dD. a l'accroissement de la population sous les
conditions de vie p~us propices que fournit a l'homme l'agriculture, qui au neolithique vient a
remplacer le role autrefois dominant de la chasse. C'est le besoin en nouvelles etendues de
terre pouv<1nt etre laboures, qui se trouve a la base de cette migration, mouvement de longue
cJuree, qui dut se continuer Ip'endant des decades sinon meme des centenaires.
2. Ce n'est qu'apparemment que les conditions neccessaires a reconnaitre un mouvement
de migration, me semblent exister dans le cas du complexe balcano-anadolien du bronze ancien.
Les differences entre les groupes locaux distincts, sont plus marquees qu'auparavant. Il existe
de meme des differences plus fortes dans le degre d'evolution sociale atteint par oertains grou-
pes. C'est ainsi qu'en Asie Mineure on rencon tre des cites dirigees par une aristocratie deja
ric he et puissante (234). En Grece le caractere urbain des agglomerations de l'helladique an-
eien a egalement ete souligne. Dans les iles, c'est le commerce qui semble jouer un role parti-
culier. Cependant en Macedoine, on rencontre encore des agglomerations d'un caractere pure-
ment rural. Il en est de meffii a l'interieur des Balkans. Et cependant il serait difficile de
croire, s'il s'agissait ici de colons venus du Sud, que ceux-ci eussent, en arrivant a l'interieur
des terres, oublie le degre plus eleve d'evolution qu'ils avaient deja atte'int dans le Sud. Si
ron ajoute a ces considerations, que ce n'est que successivement que les elements de civilisa-
tion nouveaux se substituerent a ceux du neolithique, et que les elements neolithiques ne
Smblent jamais avoir ete tout a fait aneantis (au cours de la phase de Vinca-Plocnik on voit
les formes empreintees a l'clge du bronze prendre un caractere local, et meme a la phase de
Bubanj-Hum des elements neolithiques particulierement typiques n'ont pas cesse d'.exister),
il semble, que du moins dans une partie de son expansion, la formation du complexe balcano-
anadolien du bronze ancien ne soit Ipas di1e a une migration. Il est vraisemblable qu'en ce
cas il y eut des influences de la civilisation plus haute du Sud, sur celle bien plus primitive
de l'interieur. Peut-etre que des cette epoqu.e les richesses minieres de la Peninsule balcanique
attirerent des prospecteurs dans l'interieur des terres, et que ceux-ci jouer,eJIlt un certain role
dans la transmission des influences de civilisation nouvelle.
Telle est, dans les grands traits, l'image de l'histoire du neolithique recent en Serbie
et en Bosnie qu'il est possible d'esquisser dans l'etat actuel de nos connaissances.
Dr M. V. Ga r a a n i n: Iz istorije mladeg neolita u Srbiji Bosni
Tab. I
JL.1
Dr M. V. Ga r a a li i n: Iz istorije mladeg neolita u S:rlJiji Bosni
Tab. II
!l.4
Ie.S
1) I M. V. Ga r a ~ a II i Il; iz islorije mladeg ncolila u St:biji Busrli
Tab. III
Dr BHANIMlR GABRICEVIC
Sarajevski medaIjon s prikazom trackog konjanika
Nedavno je Sergejevski na stranicama ovog casopisa,]) medu novim akvizicijama odje-
ijenj;l klasicne arheologije Zemaljskog muzeja, objavio i jedan medaijon s prikazom trackog
konjanika, naden u Sarajevu god. 1947. Tom prilikom Sergejevski je ukazao na iznimnu pojavu
somo~talnogmedaljona na teritorij i Bosne te - uzimajuci u obzir i taj neobicni oblik - pokuao
odrediti funkciju samog spomenika. Buduci, naime, da se prema miljenju najuvaenijih pozna-
valaca balkanskih religioznih starina prikaz tl'ackog konjanika ne odnosi samo na glavno tracko
boanstvo (dakle, votivni karakter), nego i na heroiziranog pokojnika (nadgrobni karakter),:)
Jasno je, da za odredivanje funkcije takvih spomenika njihov ikonografski prikaz, uzet sam za
sebe, nije gotovo ni od kakve vanosti, nego da pri tome odlucnu rijec imaju kombinacije s
drugim prikazima, epigraficki elementi, okolnosti nalaza, itd. S obzirom pak na okolnost, da je
navednni sarajevski spomenik naden potpuno izoliran i bez ikakvih bilo neposrednih bilo po-
srednih arheolokih indicija, koje bi na neki nacin govorile u prilog jednoj ili drugoj funkciji,
to je oblik medaijona, koji za prikaze trackog konjanika dosad nije uopce bio' poznat, objek-
tivno ostao kao jedini elemenat, na temelju kojeg bi se moda dalo pokuati da se odredi ka-
rakter sarajevskog prikaza. Ako bi se, naime, u medaijonima neke odredene vrste antickih spo-
menika moglo na siguran nacin utvrditi, da su svojim oblikom posluili kao uzor navedenom
sarajevskom spomeniku, onda bi se i njegov funkcionalni karakter mogao s prilicno sigurnosti
odrediti prema karakteru i funkciji odnosne vrste, koja mu je svojim oblikom posluila kao
uzor, U tom je smislu, prilikom objavljivanja, nadgrobna funkcija sarajevskih medaljona bila
dobila izvjesnu prednost, jer je tim povodom S2rgejevski primjetio, da se samostalni medaijon
javlja jedino kao nadgrobni spomenik, i to u srednjem i donjem Podunavlju, dok se na podru-
cju Bosne medaijon nalazi samo kao sastavni dio izvjesnog broja nad grobnih stela. No, spome-
nuti izvrsni poznavalac antickih starina Bosne, vodeci racuna o okolnosti, da samostalni meda-
ijon dosada u Bosni uopce nije bio poznat, ipak vie naginje pretpostavci, da je navedeni sara-
jevski spomenik imao votivnu funkciju, jer -, kako on kae - lake ce se naci usamljen
reljef neobicnog oblika, nego li nadgrobni spomenik posve neobicnog ti-a.
Prije nego bih se sloio (ili ne sloio) s takvim miljenjem, smatram potrebnim upozo-
riti na jednu cinjenicu, koja dosad u tu svrhu nije bila uocena, te izvriti analize, koje ce
ukratko osvijetliti genezu i razvoj medaljona u antickoj pla~tici nodunavskih oblasti,") a sve
to u cilju, da bi komparacije sa sarajevskim m' dalj onom bile to stvarnije i sadrajnije.
Treba prije svega voditi racuna o cinjenici, da se na podunavskom - ili, ire receno,
na balkanskom- podrucju samostalni medaijon ne javlja samo u nadgrobnoj, nego i u votivnoj
funkciji. To je slucaj s mitrickom plastikom, i to opet ba i iskljucivo na balkansko-podunav-
skomprostoru.') Prema tome, oblik samostalnog medaljona ne mora biti elemenat, koji ce pri
odredivanju funkcije sarajevskog spomenika pledirati - u mjeri, naravno, u kojoj taj elemenat
I) GZM Nove serije III, str. 172-174, Tabla III, 1.
~) Ibidem, gdje je Sergejevski naveo glavna miljenja i osnovnu literaturu.
~) Kaem ukratko, jer bi detaljnije analize prelazile okvir ove radnje. Tako sam
potpuno ispustio vrlo interesantno i dosad, koliko mi je poznato, nenaceto pitanje, za t o se
samostalni medaijon nalazi samo u srednjem i donjem Podunavlju.
I) Dosad su dodue poznata samo dva samostaJna mitricka medaijona: jedan naden u
Solinu (BuJl. Dalm. XXXII, str. 52, tabla VII, 1) te dva fragmenta jednog medaljona iz Dacije
(Cumont II, fig. 158).
sam po sebi to moe - iskljucivo za njegov nadgrobni karakter, jer mitricka plastika govori s
gotovo jednako formalnih razloga i za drugu, votivnu mogucnost funkcije. Medutim. poto je
ukazivanjem na mitricke medaljone uspostavljena ravnotea u analogijama, morat ce se dobro
ocijeniti svi momenti, koji govore u prilog, ili na tetu, svake pojedine od tih dviju vrsta spo-
menika s obzirom na mogucnost, da su inspirisale oblik sarajevskog medaIjona. No, prije nego
se to pokua uciniti, potrebno je izvesti analize o postanku, razvitku i vremenu postanka
podunavskih nadgrobnih i votivnih medaljona te s na taj nacin dobivenim elementima prici
postavljenom problemu i - ukoliko bude moguce - pokuati ga rijeiti.
Gdje je i na k'oji nacin nastao samostalni medaIjon nadgrobnog karaktel"a? - to se
tice podrucja, na kome je nastao, cini se da to pitanje ne bi smjelo sadravati potekoca: radi
se o provincijama srednjeg i donjeg Podunavlj a, gdje su takvi spomenici iskljucivo i u velikom
broju nadeni. S obzirom pak na njihovu genezu, miljenja su razlicita. Schober smatra, da se
taj oblik podunavskih nadgrobnih spomenika razvio iz metropolske imago clipeata.5) S tak-
vom interpretacijom nije se sloio S. Ferri,O) iako bi spomenuto tumacenje bilo dobro dolo
njegovoj poznatoj koncepciji u odnosu na anticku umjetnost rimskih provincija. Ferri je napro-
tiv iznio dvije mogucnosti geneze podunavskih nadgrobnih medaljona,7) ali nije se uputao da
dokazuje nitj jednu niti drugu. Moje je miljenje,") da se taj samostalni medaIjon razvio iz
onih nadgrobnih stela, koje unutar svoje arhitek tualne i plasticke dekoracije imaju i medaIjon
s portretom pokojnika (odnosno pokojnika). Isticanjem tog najmarkantnijeg dijela stele pomalo
je dolo do redukcije ostalih dijelova koji su se oko takvog medaljona na steli nalazili i na taj
se nacin medaIjon osamostalio. Takvu interpretaciju geneze norickih, panonskih i dackih nad-
grobnih medaljona temelj im na ovoj argumentaciji:
a) Prilican broj takvih samostalnih medaljona nosi na svom gornjem dijelu trokutni
zabat s postoljem za akroterij,') to nedvojbeno govori o prijanjoj strukturalnoj cjelini meda-
ljona s arhitekturom nadgrobne stele te pretstavlja prelaznu fazu u procesu navedene redulc-
cije;
42
Dr Btanimir Gabricevic
b) Velik broj samostalnih medaljona ima na prednjoj strani, kao okvirni ukras, lovorov;
odnosno hrastov vijenac.") Odakle samostalnim medaIjonima taj dekorC\tivni detalj? - Vie je
nego vjerovatno, da ga batine iz vremena, kad su bili sastavni dio stela, na kojima se - kao
uostalom i na sarkofazi ma - bezbroj puta poja vljuju vijenci, bilo da su prazni ili da uokviruju
portret pokojnika. Ako uzmemo u obzir simbolicno znacenje takvih vijenaca,") onda je prilicno
jasno, da je portret uao unutar vijenca ba iz razloga, to vijenac simbolizira triumf nad
smrcu, besmrtnost i sl. Stavljanjem, dakle, portreta unutar vijenca jo je jace naglaena imor-
talizacija pokojnika, to je sasvim u skladu s prekogrobnim iluzijama antickog svijeta u II i
III st. n. e., tj. u vrijeme kad su nai spomenici uglavnom i raden i. Sasvim je razumljivo, da
vijenac - rekompezaciju za pobjedu pokojnikovih vrlina - nose krilate Viktorije, odnosno Ero-
ti, koji se u takvim situacijama mogu smatrati materijaliziranim oblikom ljudske due.13) A
ba takvi Eroti, koji mnogo puta nose vijence na ste1ama i sarkofazima, nose i jedan samostalni
medaIjon iz muzeja u Budimpeti, 14) to dovolj no jasno govori o genezi samostalnog medaIjona,
5) Die R6mischen Grabsteine von Noricum und Pannonien, str. 209-211.
6) Silvio Ferri, L'arte Romana suI Danubio,. str. 111-113.
7) Mogucnosti, na koje ukazuje Ferri (citirano mjesto) bile bi ove:
a) MedaIjon je direktna derivacija onih nadgrobnih stela, koje su na svom gornjem kra-
ju zaobljene. Taj zaobljeni vrh se jie otcijepio od cje~ine, zadravajuci istu debljinu i noseci sa
sobom portret pokojnika.
b) MedaIjon je nastao pod utjecajem (slucajnim ili ne) spomenika, kod kojih je takva
transformacija bila vec izvrena. Ferri tu misli na kasnoetrurske stele, koje da su dobro pozna-
vali Kelti, a buduci da u Noriku postoji keltski etnicki fundus, onda bi takvo tumacenje postan-
ka m"edaljona u podunavskom podrucju - kako misli Ferri - bilo plauzibilno.
~) Nije mi poznato da je dosad netko iznio i argumentirao takvu hipotezu. Sudeci po
Ferriju, koji je imao pri ruci svu odgovarajucu literaturu, cini se da nije.
V) Na pr. Sc/'vober, o. c. Abb. 143-148.
] 0) Ibidem, Abb. 159, 168, 169, .170, itd.
11) Ibidem, Abb. 164, 166, 168, itd.
12) Cf. Cumont, Recherches sur le sym' olisme funeraire chez les Romains, Paris 1942,
pas sim.
J 3) Ibidem, str. 347, gdje su navedeni iz 'Ori za tu interesantnu interpretaciju.
14) Schober, O. c. Abb. 179.
Sarajevski medaljon s prikazom lrackog konjanika
43
tj. da je zajedno s figurama Erota izdvojen iz arhitekturalno-plasticke cjeline nadgrobnog
spomenika. Spomenuti medalion iz budimpetnskog muzeja dokumenlira, dakle, na poseban
nacin proces redukcije nadgrobne stele na sam medaijon.
Sto se tice vremena postanka spomenutih podunavskih samostalnih medaljona, moglo
bi biti da su se oni razvili relativno vrlo rano, jer Schober datira neke od njih i u I st. n. e.'~)
Ne l'U ulaziti li pitanje da li je lo ba locno, ali u svakom slucaju ti su medaljoni bili u modi u
I[ sl. n. e., a lrajali su po svoj prilici i u III st. n. e.
S obzirom na votivnu kategoriju samostalnih medaljona napomenuo sam, da se radi o
milrickoj plastici. Genezu tih mitrickih samostalnih medaljona tumacim na analogan nacin
kao i onih nadgrobnih, tj. redukcijom pokrajnih, manje vanih dijelova jedne plasticke cjeline.
Posloje, naime, u ikonografiji mitricke tzv. kompleksne ku\lne slike i takvi primjerci ( i to
o!(romnom vecinom ba u Podunavlju!), kod kojih je centralna slika tauroklonije uokvirena,
mjeslo uobicajene plinte odozdo i svoda peci ne odozgo, ili vijencem ili krunim, odnosno
(Jvalnim okvirom, unutar kojeg su izradeni zodijakalni znakovj,1) Redukcijom sekundarnih
sc na, koje se nalaze izvan takva okvira, nastao je samostalni mitricki medaljon. Sto se tice
vrcmena njegova postanka, to se je zbilo poslije pojave samostalnih nadgrobnih medaljona
otprilike za jedno stoljece, s obzirom da je trebalo izvjesno vrijeme da se razviju razne vari-
janlc mitricke kompleksne slike, a onda da iz jedne od njih redukcijom sekundarnih dijelova
dndc i do samostalnog medaijona.
Nakon izvedenih gornjih analiza potrebno je izdvojiti sve one elemente, na temelju
kojih ce se sarajevski medaijon dovesti u odnos sa svojim uzorima u Podunavlju. Pri tome
lreba dobro ocjeniti svaku pojedinacnu konstataciju i vidjeti, da li ona govori u prilog ili na
lelu ove ili one vrste uzora, odnosno u prilog ili na tetu ove ili one funkcije sarajevskog
spomcnika. Ukupna slika svih tih momenata omogucit ce konacan zakljucak bez obzira da li
c'c se on moci izvesti u korist jedne od naih dviju pretpostavki, ili ce pitanje ostati i dalje
ol\oreno.
a) - Poznato je, da karakteristicni reljefi trackog konjanika potjecu iz rimskog doba.
S obzirom da je sarajevski medaijon nastao najvjerovatnije u III st. n. e., to su mu kao uzor
mogli posluiti i nadgrobni i votivni medaijoni, jer su obje vrste u to doba ivjele i kolale u
Podunavlju. Jedino ako bi se dokazalo, da je sarajevski medaijon raniji 00 konca II st. n. e.,
onda bi - u skladu s onim to je prije receno o vremenu nastanka dviju vrsta medaljona -
nadgrobni medaijon imao nad votivnim izvjesnu, ne ba malenu ni lako osporivu prednost.
b) - Centar proizvodnje obiju vrsta medaljona bio je u donjem (za nadgrobne meda-
Ijon i u srednjem) Podunavlju. Uzmemo li u obzir ne samo geografsku blizinu Podunavlja
s teritorijom dananje Bosne, nego i okolnost, da su izmedu rimskih provincija Dalmacije i
Dacije epigraficki utvrdene vrlo jake trgovacke i vojnicke veze,17) te da su arheoloki doku-
mentirani i kulturni utjecaji,lS) onda ne bi bilo nita cudno, da se na dananjoj teritori,ii Bosne
pronadu i takvi oblici antickih spomenika, kr ji su prvenstveno karakteristicni za Daciju odno-
sno za Podunavlje u irem smislu. Za nadgrobni medaijon to je tim razumljivije, jer se na
podrucju Bosne (Srebrenica, Biliac) nalaze tip:lVi i onih stela, na kojima se u medaljonu
nalazi portret pokojnika. Te su stele dole u Bosnu nesumnjivo iz PodunavljaIV) pa kako su
mogle doci one, tako su mogli doci i samostalni medaljoni, koji su s takvim stelama, kako
smo vidjeli, u genetskoj vezi. Isto tako je i votivni medaljon mogao vrlo lako prodrijeti u
Bosnu, jer je mitricka ikonografija utjecala na mitricku plastiku u rimskoj provinciji Dalma-
I~) Ibidem, Abb. 169, 170, itd.
If') Sve takve spomenike citira Kazarov u clanku: Neue Mithrasdenkmiiler aus Bulga-
ricn (Germania 19, Heft 1), kojom je prilikom i sam publicirao jedan takav reljef.
11) Cf. Patcsh, Dalmacija i Dacija. GZM IX, 665 i dalje.
Ib) Ti se utjecaji jasno vide ba na ikonografiji mitricke kuJtne slike u provinCIJI Dal-
maCIJI,o cemu sam opirno pisao u radnii: L' iconographie de Mithra tauroctone dans la pro-
vince romaine de Dalmatie (ARCHAEOLOGIA JUGOSLA VICA 1.).
10) U dalmatinskom primorskom pojasu takvih stela gotovo i nema. Poznata su svega dva
spomenika iz splitskog arheolokog muzeja, to po mome miljenju jo jednom govori o utje-
cajima, koji su u provinciju Dalmaciju - pa i u njen primorski pojas - dolazili iz irokog podu-
navsko-balkanskog zaleda. Ovom prilikom moram svratiti pozornost na medaljone s portreti-
ma Dioklecijana i njegove ene u mauzoleju Palace.
44 Dr Branimir Gabricevic
ciji."U) Prema tome, geografski politicki i kultu;,no-historijski razlozi govore s jednako prava
u prilog jedne i druge pretpostavke.
c) - Opravdana je s mnogo razloga pl etpostavka, da je klesar saraj~vskog spome-
nika imao pred sobom kao uzor onu vrstu medaijona, koja mu je u odnosu na trackog konja-
nika i sadrajno i likovno-ikonografski bila bliska i prihvatljiva. Komparacije na temelju
likQvno- ikonografskog elementa ile bi u prilog votivnom medaljonu kao uzoru, pa prema
tome i votivnom karakteru sarajevskog prikaza, jer ikonografske slicnosti trackog boanstva s
Mitrom ipak u izvjesnoj mjeri postoje.21) Naprotiv, likovno-ikonografski momenti nisu ili na
ruku nadgrobnim medaijonima da budu uzor pri oblikovanju sarajevskog spomenika, jer podu-
navski medaijon, o kome je riiec, prikazuje iskljucivo portrete jednog ili vie pokojnika, dakle
rE:alne ovozemaljske likove, dok je heroizirani tracki pokojnik transponiran u izrazitu religio-
znu simboliku, u kojoj realistlcko-portretni mcmenti nisu ni od kakve vanosti i gdje se lik
konjanika ikonografski razlikuje od mirnih poprsja u podunavskim medaijonima. To je valjda
i razlog zato se prikaz trackog konjanika, kad ima nad grobnu funkciju, ne pojavljuje u meda-
ljonu ni u samoj Bugarskoj, iako je ondje bilo mnogo prilika, da se taj oblik preuzme te da
se na taj nacin spomenici heroiziranog trackog pokojnika i samim oblikom diferenciraju od
votivnih reljefa s istim ikonografskim prikazom."") Formalni likovno-ikonografski, dakle,
momenti govore vie u prilog pretpostavci, da su votivni medaljoni sluili kao uzor sara-
jevskom spomeniku, no ako bi se uz to postavilo pitanje i sadrajnih analogija, onda bi
opet mogucnosti bile podjednake. Tracki konjanik u sepulharnoj namjeni ima isti sadraj ni
smisao kao 'i portret u podunavskim medaijonima, pa je stoga - ukoliko je bio izraden u
medaljonu - isto kao i ovaj posljednji mogao dominirati citavim nadgrobnim spomenikom
kao njegov najistaknutiji i najsadrajniji dio. S druge strane vie je nego vjerovatno, da su
- zahvaljujuci religioznom sinkretizmu onog vremena - postojale neke sadrajne slicnosti
izmedu trackog boanstva na konju i Mitrina kulta."3)
d) - Niti onaj je:!ini ornamentalni detalj sa sarajevskog spomenika (tj. astragal na
samom okviru), aniti momenti tehnicke izrade ne plediraju u odlucnoj mjeri ni za votivni ni
za nadgrobni UZOI', iako donekle idu u prilog ovom posljednjem. Prije svega motivastragala,
iako se javlja u okviru ponekog nadgrobnog medaljona.2.') nije karakteristican ni za jednu
ni za drugu vrstu. Sarajevski medaijon ima osim toga na svojoj donjoj strani nogu, kojom je bio
pricvrcen u neki postament. Takve noge imaju nadgrobni spomenici-medaljoni iz Donje Pano-
nije i Dacije, dok se taj detalj na votivnim medaijonima - s obzirom na njihov mali broj
i fragmentarnost - nije mogao konstatirati. Nadalje, dimenzije su sarajevskog spomenika
u odnosu na ogromnu vecinu reljefa s prikazom trackog konjanika prilicno impozantne, pa
bi i taj detalj u izvjesnoj mjeri mogao govoriti u prilog nad grobne funkcije, gdje su samo-
stalni medaljoni morali biti relativno vecih dime 1Zija.
Na temelju citavog dosadanjeg izlaganja vidimo, da objektivni cinjenicni materijal
i izvodenja, koja iz njega slijede, ne pruaju dovoljno argumenata, pomocu kojih bi se s izvje-
snom sigurnosti mogao donijeti zakljucak u prilog jednoj od dviju pretpostavki. Rezultat je,
dakle, citavog ovog kratkog raspravljanja nega tivan, No, i time se je neto dobilo. Buduci,
naime, da sepulhralna namjena sarajevskog spomenika nije iskljucena, ostala su i dalje otvo-
20) Vidi bilj. 18.
2J) Boanstvo, glave okrenuto en face, jai na ivotinji, hlamida trackog konjanika i
Mitre lepra na identicno izveden nacin, kapa trackog konjanika je vrlo slicna Mitrinoj, itd.
22) Isti bi se prigovor mogao postaviti i za votivne reli efe trackog konianika u Bugar-
skoj, jer je i u tom slucaju bilo prilike, da se kopira oblik mitrickog medaijona. No, taj bi se
prigovor ipak dao lake odbiti, jer je u D('Iniem Podunavlju postojao za sve kultne reljefe (tj.
reljefe posvecene raznim boanstvima) ustaljen isti oblik: pravokutna ili trapezoidna ploca s
oblinom na gornjoj strani. Pri tako ustaljenoj i cvrstoj tradiciji donjepodunavskih radionica
teko je pretpostaviti, da bi reljefi trackog konjanika kopirali jednu manju obicnu varijan-
tu mitricke slike. Vjerojatnije je, da se tako neto moglo dogoditi negdje, gdje navedene
ustaljene tradicije nije bilo, kao u Bosni, naprimjer.
23) Da je izmedu kulta trackog konjanika i mitraizma u toku vremena dolo i do
izvjesnih sadrajnih analogija, zahvaljujuci religioznom sinkretizmu, moe se suditi po spo-
menicima tzv. dunavskih konjanika, koji sadre elemente i tracke i mitricke religije, pa se
stoga vie puta u literaturi inazivaja tracko- mitrickim.
24) Cf. Schober, o. c., Abb. 165, gdje su dva reda astragala kombinirana s cvijetnim
ornamentom.
Sarajevski medaijon s prikazom trackog konjanika
45
rena vrata jednoj mnogo iroj i vanijoj problematici. Jer, ukoliko bi se - zahvaljujuci nekoj
novoj okolnosti i nalazu - moglo ustanoviti, da je sarajevski medaijon bio ipak sepulhralnog
karaktera, onda bismo bili prisiljeni misliti i na etnickog nosioca takva spomenika. Votivni, na-
ime, prikaz trackog konjanika, kad se nade izvan podrucja utvrdene tracke etnicke cjeline, ne
mora jo govoriti o iskljucivo trackom nosiocu,25) dok nadgrobni karakter, tj. kad tracki konja-
nik znaci heroiziranog pokojnika, gotovo nuno ukazuje na opravdanost takve pretpostavke. To
iz razloga, to se u ovom posljednjem slucaju radi o vrlo dugotrajnim i cvrstim tradicijama
trackih prekogrobnih koncepcija, koje nisu bile sposobne da se u toku II ili III st. n. e. probiju
iz okvira ue tehnicke grupacije, koja ih je stvorila i konzervativno cuvala. U tim su se, naime,
stoljecima irom rimskog imperija, a posebno u Podunavlju, bila vec afirmirala vrlo atraktivna
i ra[inirana orijentalna prekogrobna shvacanja, kojima staro i prilicno naivno tracko vjerovanje
teko da je moglo konkurirati u sticanju adepta izvan vlastitog etnickog kruga. Stoga mogucnost
nadgrobne funkcije sarajevskog medaljona - kad se uzme zajedno s kockastim nadgrobnim
spomenicima s Drine i iz okoline Uica, o kojima govori SergejevskVG) te s interesantnim natpi-
somiz Ilide posvecenim AiPplonu Tadenu'?) - arheoloki signalizira na mogucnost postojanja trac-
kog ivlja na sjeveroistocnom podrucju rimske Dalmacije,"R) nezavisno i bez obzira na pitanje,
kada je i na koji nacin ono tamo dolo. Neto sigurnije moci ce o tome kazati samo nova arhe-
oloka otkrica. Cilj je ovog clanka u tome, da - ukoliko postoji vjerovatnost nadgrobnog karak-
tera sarajevskog trackog konjanika - upozori na problematiku, koja se time namece, a koja je
sadrajno kudikamo zamanija i vanija od naoko usko postavljenog problema funkcije jednog
spomenika, koji bi toboe bio interesantan jedino zbog toga, to s obzirom na podrucje, gdje je
naclen, ima izuzetno jedinstV1en i neobican oblik.
RESUME
LE MEDAILLON DE SARAJEVO REPRESENTANT UN CAVALIER THRACE
En 1947, on a trouve a Sarajevo un medaillon en marne de provenance locale, mesurant
058 m. de diametre et representant un cavalier thrace (ef. GZM Nouvelle serie III, p. p.
172-174, table III, 1.). Sans tenir compte du fait que les reliefs de cavalier thrace ne se
trouvent jamais sous forme de medaillon, il convient de souligner la circonstance que, jusqu'a
prcsent, on n'a pas rencontre, sur le territoire de la Bosnie actuelle, de medaillon isolement.
En prenant en consideration le fait que les reliefs de cavalier thrace pouvaient aussi bien avoir
un caractere votif que funeraire, et que, d'autre part, on n'a pu obtin er, pOUl' le medaillon
en question, aucune donnee archeologique en faveur des deux possibilites fonctionnelles ci-
dcssus signalees, l'auteur s'est efforce de trouver le modele d'apres lequel le monument en
question aurait re~u sa forme ronde. S'il est possible, pensons-nous, de fixer ce modele avec
quelque certitude dans une classe bien determinee de monuments antiques, on rpourrait, d'apres
le caractere du modele, preciser aussi la fonction du medaillon. C'est en ce sens que l'auteur
montre deux categories de medaillons antiques se trouvant precisement et exclusivement dans
la region balkano-danubienne. D'un cote, ce sont les nombreux medaillons funeraires et, de
l'autre, une quantite tres restreinte de medaillons mithriaques, c'est-a-dire votifs. Apres avoir
soumis il une analyse detaillee l'origine et le developpement de ces deux categories de me-
dai11ons,et apres avoir traite tous les elements en vertu desquels le relief de Sarajevo pourrait
Ctre mis en relation avec les modeles possibies, l'auteur est parvenu a la constatation que ni
~;j) Opca drutvena i religiozna situacija pogodovala je irenju i mijeanju raznih kul-
tova. Tako, napr., spomenici Kibelina ili Mi trina kulta ne moraju svaki put nuno pret-
postaviti i orijentaica vjernika, jer su ineorijen talci mogli primiti i tovati navedena boanstva.
26) eitirano mjesto u bilj. 1.
27) O odnosu ApolonoiVa epit2ta Tader.us prema Trakiji, vidi Maric, Anticki kultovi u
naoj zemlji. B_ograd 1933. str. 21-22.
") Moe se, dodue, misliti i na to, da su se pTekogrobne predodbe stanovnika nave-
denog podrucja podudarale s onima, za koje danas obicno smatramo, da su karakteristicne
samo za tracki etnicki prostor. No, i u tom slucaju problem trackog utjecaja ostao bi i nadalje
otvoren, a stara Patsch-eva hipoteza, koja se temelji iskljucivo na lingvistickim elementima
lG Z. M. XVIII, str. 463-467), mogla bi modajednog dana dobiti podrku i s arheolokog gle-
dita.
46 Dr Branimir Gabricevic
les raisons de chronologie, ni d'iconographie, de decoration, de facture technique, etc., ne
parlent d'une maniere decisive en faveur d'une des deux possibilites envisagees. Mais le fait
que la fonction funeraire du medaillon de Sarajevo n'est pas exclue, nous amene a penser
a un probleme plus vaste et plus important, a s.avoir au probleme de l'element ethnique
thrace sur le territoire de la Bosnie actuelle. Tandis que le relief votif du cavalier thrace -
grace au ~yncretisme religieux verifie au cours du IIeme et du IIIeme siecle de n. e. (lors de
l'execution de tels reliefs) - pouvait etre venere 'par n'importe quel fidele le caractere
funeraire, c'est-a-dire le mort heroi:se sous l'aspect de cavalier, revele de vieilles croyances
thraces sur la vie d'outre-tombe. Etant donne qu'en ces temps-la les conce:pltions orientales
tres attrayantes et tres raffinees s'etaient deja affirmees sur le territoire balkano-danubien, il
serait tres difficile de croire que les vieilles et nai:ves croyances thraces aient pu les concur-
r(!ncer et se frayer un pass.age en dehors d'un groupe ethnique bien determine. La possibilite
de la fonction funeraire du medaillon de Sarajevo reliee a des reliefs funeraires tres interessants
qui se trouvent dans la partie nord-orientale de la province romaine de Dalmatie (ef. Serge-
jC'vski, GZJV[Nouvelle Serie III, p. 173), et aussi a l'inscription votive a Appolo Taaenus trouvee
cl Ilida pres Sarajevo - cette posibilite, dit l'auteur, ouvre la porte a un probleme tres
important, qui ne pourrait etre eclairci et resolu qu'au fur et a mesure de decouvertes ulte-
rieUl'es. .
o antickoln rudarstvu u Bosni 1 Hercegovini
I
Drevno irudarg,1!vonae zemlje pr:i'vlaci na'raci1Jupanju antickih istoricara. Ta ima
ojih spec'iicnih razloga kadi ce b:lt! 'Objanjeni u toiku da,ljeg izlaganja. Anticka, ;rooar-
tvo u svojoj cjelakupnosti zainteresavala je i pisca 'Ovog rada j 'O pri'j e dvije godine.
Otada je p sac intenzivnije mdia na ovoj ,tem: dijelom pasebna, a dijelom u aikviru o!pse-
ijeg studiranja 'o antickim naseljima u Basni i Hercegavini. Posaa alka prikupljanja
materijala i ispitivanj<l izvora kaj ,i, se ad[l()se na anticka rudars va bia je i abiman i
teak.Valja imati na umu da matelrijal'a i iz vora 'o ovaj temi nema dov{)lljna i da se
dutada nije radilo na spec:jaJ'!1oj obrodL i sredivanju ,tog materijala. RaiZumije da sa-
znanja koja se zasniwju sama na takJvam materijalu ne bi mogla biti paltpuna !lli
dovoljna. Ukazala se kaa ne<>IPhoidna ta da se pT!Oli.ri osnava za ,ispitivanje ove V1a~ne
l1'ane drutv ne djela,tnost:. StOlgasu u ovam radu padada alIl,ti6kom;rooaJTstvu upot-
punjeni onim to pcrua nov~ja istariska }ite ratura i OIIlimmo je ikaliikJotalilk:apiscu prUtio
obilazakpoc!IDucja nae zemlje pOZlIlatihpo rudanskaj rad:nas,ti u sItarom vijelku. PITi
vemu ovome iskrsavale su i tekate koj ene bi trebalo p.osebno iS'ticatti,.
Odmah napominjem da praucavanje anti,ckag ,rudarstva i svega 'Onogto je nepa-
redna vezano za njega ima vano i ugJedna mjesta u O\Ptem i~ucavanju a!llticike ista-
rije nac zemlje. Nai kJrajevi i u preisuooiska i u prva istarllika daba bili su ipaiZnati'pa
rudnam bogatstvu. Ta cmjenica je cesto vrla snana djfll{)lvala na razvoj dagadaja i
inu nae domorvine.Stoga nam paznavanje znacaja ,i,ulage antickag rudarstva 'Omo-
gucuje da bolje upoznamo privredne prilik e, tO[pa,g1iraiijui saablTatajne veze Bosne i
ercegovineu anticko doba. Taikom daljeg izlalganja nastojtacemo da ti mamenti budu
'obolje 'Obiljeeni.
Da bi osnovna zamisao u ovam radu bila jasn(tja, :i:znijecu jla neike napamene.
Rudarstvo me prvens1tveno il11JtelTesuje kaa grana privrede, kaa za[lJimanje zasna'vano na
prirodnombogatstvu i kaa wlo uticajan fak,toiTna cjelakUipan ivot plTetsJovenskih sta-
novnikanae zemlje. Staga sam nas.tojaa da Stavmaterija,l - izvare, razne ostatke starag
rudarstva i padatke iz Mera'tJure - posmatram anaika kaka ta najboJje odgavara cilju:
. ta patpuniju sliku o rudaJTstvu kaa vaIlla'j plTi:vrednaj giTani koja je itekaka utioala
Da ivot i prilike u anticka daba nae zemlj e. RazUJmije se da ablTada nije smjeJa da
bud suena, jer bi ba ta davela cijel:i pr edmet na pagrena tle ikoje bi zamalgtlillo'i
ogranicilo pravo poznavanje stvari. Nastaj ec: da !rudarstva taka obradim, nisam ni
hto ni magao da ispustim :iiZvida OIIlemomente kaji na pr~l: pagled mogu ingledaii manje
8ni- npr. utica'j kaji je na na:e rudniike imala isarplNvanje rudnika u drugi.m dije-
v ma rimskog carstva, udia Rimljana u iProiiTenjru na~g iTudarrs.tv.a,",presjek kraz
nJegav 'is1!oriskirazvotj i sl. G1lavna pa,n1a pasvecena je pe.riodu rimslke ~ladaJvine u
ovim 'Oblastimakada je ruda;rs,tva do~iivje~o velik zamah. Zata su nalPamene 'o preista-
rlskom rudarstvu date sama u n'aJjn~nijemOlPsegu i samo onal'ka kalik'a je davaljno
se ukae na postojanJje I1UQaJTskih radavau prea'l1Jti6ka doba.
Rudarstvo nae zemlje u preanticko doba ne paq;nama dob.ra. U ta ce se iU'vjeiflirt:i
ako ka pOC<ne da se bavi njegovim ilZucavanjem. O tame -su 'Oskudni padaci i kod
vremt'nih antickih pisac-a. I mater:jaJni 'Ostaci - razni rudarski al'ati, sprema tj dr. -
48 Esad Paalic
r.jetJki su i maJobrojni. Razumije se to se odrazilo i na nov'ju literaturu. Podaci koje
nam o ,rudarstv>u daju novIji radlOV':i Iraspr a've cesto su samo pretpostavke za koje jo
nije ni ot\k,riven ni ispitan dokazni materij al. Nairocito se osjeca nedostatak onih dokaza
koje pruaju spec'jalna iskio.pavall1j'ai teren ska ispitivanja na mjestima gdje su bili stari
rudnici i rudarski centri.
O antickom rudarstvu nae zemlje pisalo se uglavnom u vidu manjih clanaka
i rasprava, i to u raznim listovima i casopi sima i sa raznih aspekata. Rudarstvo je
preteno obradiivano sa geolokog stanovita i interesa stranih gospodara nae zemlje da
takva proucavanja stave u slubu svojih ciljeva. Arheoloka istraivanja ukoliko su i
vrena bila su ogranicena na to da se ispHa lokac:da rudnika i prikupe naden!! ostaci.
Time se obicno zavravao sav posao. Nije bilo dalje obrade materijala sa sta:rih rudnika
u pravcu proucavanja uslova rada u njima, metoda i organ'zacije samog rada i sl. Ne
treba ni napomJ:lnjati koliko je takav pravac proucavanja i vaan i neophodan.
O ovoj temi najvie je pisano u Glasniku Zemaljskog muzeja u Sarajevu (GZM)
i u Wissenschaftl ehe Mitteilungen aus B. u. H. (WMBH). U radovima koje su donosile
ove dvije naucne revije obradivana su direktno ili indirektno pitanja vezana za rudarstvo
kod nas. I moja obavjetenja uglavnom poticu iz ovih revija. Ostale publikacije koje
se u ma kom vidu bave rudarstvom preistori skog i rimskog doba zahvataju ga samo
uzgred no i na osnovu otkrica objavljenih u GZM i WMBH, ik o njemu govore uopteno.
Razumije se da bi bilo !pogreno ako bismo smatrali nepotrebnom svaku dopunu i
razradu koju nam pruaju djela i rasprave o antickoj ekonomici uopte, a napose o
anti6kom rudarstvu. Cjelovitog i liscrpnog rada o ovom problemu nemamo. I onolciko
koliko se i moglo u tom pravcu dati, izostalo je.
Kad govorimo o literaturi koja se bavi naim rudarstvom, treba naglasiti da je
vec objavljeno jedno djelo koje tretira istoriski razvitak rudarstva na podrucju Jugosla-
vije d' koje je u znatnom obimu zahvatilo a ntlicki p1e1i;odove pr'irvredne grane. I) Bez
obzira na nedostatke koje ovo djelo Jima - npr. izostao je pregled o rudarstvu eljeza,
kompozicija razbija sliku cjeline, niQe upotrebljena arhivska grada za proucavanje
srednjevjekovnog i novijeg rudarstva i sl. - rijec kritike koju su dali istoricari nije
nepovoljna za njega. Ne ulazeci u ocjenu cijelog djela, smatram da je njegov pClSac
dobro obradio poglavlja o najstarijem rudarstvu na teritorij i dananje Jugoslavije :i. da
je u tim poglavljima, iako nepotpuno, data dosad najbolja sinteza o pre;lStoriskom i
antickom rudarstvu u Bosni i Hercegov.in.i. To nipoto ne znaci da je u ovom djelu
iscrpljen sa,v materi,jal i da se vie nema ta :re6i. NaprortJiJv,s obzirom na to da je V.
Simic ovo djelo radio prvenstveno kao geol:>g - ekonomIista i da je obradio sve krajeve
Jugoslavije, pa se usljed toga nije mogao detaljnije interesovati pojedin:tm oblastima,
ostalo je dosta toga i istoricarima. Tim prije ima se ta reci kad je u pitanju obrada
vezana za jednu odredenu epohu ii u njoj opet za jednu odredenu teritoriju.
Pomenuli smo da nam se sacuvalo malo materijalnih ostataka antickog rudarstva
i da su o njemu vrlo oskudni podaci kod antickih pisaca. Medutim, postoje ,i drugi
razlozi koji su li uskoj 'Vezi sa istoriskim razvitkom naoihzemalja. Tu treba ukazati na
ovo. Na naim rudiStima su tokom istorije sa manjim ili pojedinacno vecim prekidima
rudnici stalno radiJi tako, da su docniji radovi redovno zatirali tragove starijih rudarskih
radova; dalje, vaan geopoli1Jilckipoloaj nae zemlje na raskrsnoici puteva Istok - Zapad,
a uz to, kao vrlo znacajno, li njeno prirodno bogatstvo (rude, ume, stoka i sL) oduvijek
su prtivlacili strane zavojevace i izlaga1il obl asti naih zemalja porobljJivackim ratovima;
nai rudniok billi su izloeni. ces1Jimpus'toenj ima i smjenama gospodara. To narocito treba
imati u vidu kad je J:'Iijeco velikim borbama, migracijama i promjenama koje su se
odigrale na prelazu iz antiClkog u s,rednji vij ek, ma da u blaem li manjem obimu na
podrucju Bosne i Hercegovine. - Za noviji pertiod rudarstva po srijedi su i drugi razlo:'.i
koje ovdje ne misll:mo iznositi..
Kad se sve ovo ima u Viidu, postaje razumljivo zato danas nismo u stanju da damo
potpun i iscrpan prikaz o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i HercegoViine. Objek-
tivno to V\:,enije nJ moguce, Zar bi se moglo, recimo, pomiljati na to da procijenimo
makar i priblino proizvodnju naih rudnika u .doba Rimljana, kad o tome nemamo ni
') Dr. Vas i I ije S i mi c, Istoriski 1'0 zvoj n:1eg rudarstva, Beograd, 1951, 438 strana.
'J Br u n o .... N alt e r, Beitrag zur Ke nntniss der Erz1agerstatten Bosniens, Sarajevo,
IR87,6 .24, 25-27, 92, 151-161, 182-211. - Fer doK o c h, Tetraedrit iz Makare kod
Gornjeg Vakufa u Bosni. GZM IX, 1897. 503-50G. _. F rie d f'i c h Kat ze r, Die Fah1erz -
und Quecksilbererz1agerstiitten B. u. d. Ii., Berg - und Hlittenmannisches Jahrbuch der k. k.
mon!anischen Hochschu1en zu Leoben und Pfibram, LV knj., 1907, sv. 2, str. 1 i d. - Ka cer,
GeologijaBosne i Hercegovine, sv. 1. Sara;evo, 1926, 222-297. - Mi.i o K i pat i c i Fra n
Tu c a n. Slike iz rudstva, Matica Hrvatska, Zagl'eb, 1914, 55 i 115. Fra n Tu c a n, Nae
rudno blago, Matica Hrvatska, Zagreb, 1919, 24-26, 60, 80, 140-141. - Upor. V. S i mi c,
(I. c. 108-132.
II
Pregled rudarske djelatnosti usrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti
Ova oblast je najstariji ruda['ski reon u Bosni i Hercegovini. Ona zauzima podrucje
izmedu ovih rijeka: go,rnjeg toka VI1basa, Lave, Bosne, Neretve i Rame. To je kraj pozllat
l pod nazivom srednjebosansko rudogorje.
Podaci i materijalni dokazi za preistorisko i anticko doba govore da je ovdje
obavljana plodna i raznovrsna rudarska radinost. Ovdje su vadeni zlato, eljezo, srebro,
bakar, olovo, a vjerovalmo i iva. Najpoznatija ruditci. srednjebosanske Tudonosne oblasti
jesu: planina Vranica i porjecje gornje~ Vrbasa, Mracaj i Makara jugozapadno od
Gornjeg Vakufa, dolina Lave, okolina Kreeva, Fojn'lce, Busovace ,i Varea.2)
49
4
o antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini
(.Iasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
pisanih ni drugih podataka; ili, moemo li znati kako su u to doba biLi placeni rudari,
koliko ih Je radilo u pojedinim rudnicima i sL, kad ni o tome nemamo pisanih vijesti
onakvih kakve su nam os1ale npr. za rudnike srebra u Grckoj i paniji. Ovo naravno
n znaci da a priori treba odustatn od svak)g pokuaja istraivanja u tom pogledu, tim
prije to je najveci dio naih preistoriskih ). antickih rudita neisp~tan.
Za najvanija pI;,tanja o tehnici rudarskog rada, tekocama ruda:rskog po0iva,
vlasnickim odnosima, o pravu zakupa, nadzoru i sl. na naim ruditima u rimsko doba
nemamo izvornih vijesti kod antickih pisaca. Medutim, vijesti koje nam prua klasicna
1Jlcratur.l o rudar~Lvu u pojedinim zemlja ma (Egiptu, paniji, Grckoj i dr.) i koje, ma
da Sl' ticu pojedinih zemalja ili pojedinih rudnika, mogu da se prime i kao podaC'~ o
rudaIs(vu uopte. Takvih podataka ima kod Plinija, Strabona, Diodora i drugih stal"ih
pisacJ. Stoga bi se saznanja ntl tih vijesti mogla primijeniti na nau zemlju i nae prilike.
Ovo bi bilo tim vie opravdano kad je n:dec o rudarstvu u periodu .rimskog gospodstva,
Jer su u cijeloj rimskoj ,imperijLi metodi rad a, proces proizvodnje, nadzor i ivot rudara
bili manje vie jednaki, a iskustva iz pojedinih krajeva imperije obilno su uoptavana.
Osnovni zahtjev RUmijana sastojao se u ovome: izvuci to prije i to vie ruda iz provin-
cija. Tom zahtjevu sluile su sve rimske mjere i propisu, o rudarstvu u prostranim
dijelovima imperije. Prema tome, obavjetenja koja daju antickJi pisci o rudarstvu u
raznim zemljama i epohama starog vijeka magla b~ i nama posluiti u razmatranj Ll
nekih pitanja antickog rudarstva nae zemlje. - Ovaj rad je prvobitno bio zamiljen
tako, da obuhvati i poglavlja o rimskoj upravi i nadzoru nad rudnicima, uslOV1ilmarada
I poloaju rudara u antickim rudnicima na podrucju Bosne i He.rcegovine. Usljed toga
to bi obrada tih pi:ltanja morala uglavnom da se zasniva na optim podacima o rudni-
cima drugih zemalja rimske imperije i na uporedbama koje poticu liz tih podataka,
pomenuta poglavlja su izostala. Takav nacin obrade ne bi odgovarao namjeni GlaslIlJika
Zemaljskog muzeja.
Poslije ovih uvodnih napomena potrebno je poblie obiljeiti ono to ce biti obra-
u ovom radu. Naa razmatranja bice podijeljena na sljedeca poglavlja:
- Pregled rudarske djdatnos1i usrednjebosanskoj 'rudonosnoj oblasti.
- Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti.
- Pregled rudarske djelatnos1jiJ u istocnobosanskoj rudonosnoj oblasti.
Pogledi na znacaj antickog rudarstva.
Pojedini metali kaJ proizvodi rudar skog rada nece biti posebno tretirani, vec
amo onoliko koDilko ta bude trebalo u okviru pojedinih rudita i rudonosnih oblasti.
Izlaganje ce obuhvatiti samo rudarstvo metala. Eksploatacija soli i minera,lnih voda kao
i dj<,latnost u kamenolomima, to su sve oblici rudarskog rada u irem smislu, nece
ovdj<,biti obradeni.
50 Esad Paalic
Na osnovu arheolokih nalaza starost rudarstva u ovoj oblasti datira jo u ranije
preisto,risko doba. U Mracaju i Makari vec u bronzano doba eksploatisan je bakaT. Po
rudarskim ostacima (kameni maljevi, ugardi drvenog uglja i luca), a uporedbolffi sa
slicnim preistoTiskim predmetima otkrivenim na drugrtm lokalJi'tetima u naoj zemlji ili u
stranim zemljama zakljucuje se da je na ovim mjestima ikopana ruda u ,bronzano
doba.~) Na Gradini kod Varvare na vrelu Ra me dokazana je topionicarska (metalurgiska)
djelatnost preistorisko.g doba, jer su tu pronadene zemljane posude li kalupi za taljenje
rude.4) S ,tim se slau Pac i Truhelka, koji smatra da ova Gradina kao naselje potice
iz bronzanog doba, ali da njena prava aktivnost pada tek u eljezno doba.") Potrebno je
ukazati na cinjenicu da se u prozorskom kraju i oko Rame cesto nalaze ostaci iz bronzanog
doba i da je za ovo podrucje karakteristican intenzivan ivot kako, u mladim preisto-
'Pis.bm epohama tako i u doba Rimljana.6) Prema navedenim istraivacima, jo u bron-
zano doba ovaj predio srednjebosanske rudo nosne oblasti imao je svoje rudarstvo bakra
i. odgovarajucu metalurgiju bakra, kako je vec dokazano za Mracaj, Makaru i Gradinu
na vrelu Rame. Izvadeni bakar topljen je na licu mjesta Lli u neposrednoj blizini rudnika.
Ne bi se mogla primiti tvrdnja V. Simica da je bakar u ruditu Mracaj, ako je uopte 1
vaden, bio s'amo sporedan proizvod, a da je na ruditima oko gOTnjegVrbasa u bronzano
doba osnovu rudarske djela'tnoslli pretstavljala eksplotaeija zlata, srebra i ive.')
U bronzano doba moramo ocekivati pojacanu potralnju bakra i drugih metala s
obzirom na dalje usavravanje sredstava za pToizvodnju i razvitak kulture. Pogotovu je
to bilo moguce u mjestima gdje vec posto~1j,rudarstvo zlata, a vjerovatno i ive i gdje se
u tim rudama susrece bakar. Na raznim mjestima Bosne i Hercegovine ,pronadeni su nalazi
koji govore o tome da je u bronzano, a izgleda i u ranije eneolitsko doba, beno topioni-
carskih radova koji su zah1Jijevali metal, tj. bakar, ili iz rudnika na licu mjesta ili iz
uvoza.
Srednjebosanska rudonosna oblast velika je i prostrana. Drevnost rada na njenilm
ruditima pokazuje ne samo Mracaj i Makara, kao nalazite bakra, vec i nalazita
nekih drugih metala. Ovdje Su poznata rudi ta zlata (Vranica, porjecje gornjeg Vrbasa).s)
Na njima su stanovn!id ovih krajeva radili jo prije dolaska Rimljana. O zlatu u provin-
ciji Dalmaciji imamo i pisanih podataka kod rirnstk.ihpisaca. Car August stavlja u zadatak
namjesniku Dalmacije da odmah pride eksploataciji zlata u osvojenim tkrajevUm'l
provincije Dalmacije: Sed Augustus perdomandos Viblo mandat, qui efferum genus
fodere terra s coegl:ltaurumque repurgare; qu od alioquin gen s omnium cupidissima eo
studio, ea diiligentia anquirit, ut liJlud in us us suos eruere videantur.") Znacajno je to
da je ovom poslu rimska vlast prtila odmah i da je nasilno tjerala domace stanovnitvo
na rad u rudnike. Brzo otvaranje rudnika zlata po dolasku Rimljana dokazuje da je ovo
iskoritavanje zlata bilo poznato i u preistor!isko doba.
Iz druge vijesti doznajemo da se u provinciji Dalmaciji dobivalo dosta zlata i da je,
svakako, na tom poslu morao bi,ti zaposlen znatan broj radnika. To je Plini:jeva vijest
") Ve j s i 1 Cu r c i C, Prilozi poznavanj LI prehistoriskog rudarstva i talionicarstva bron-
canog doba u Bosni i Hercegovini, GZM XX, 1908, 86-89.
4) V. Cu r c i C, Die Gradina an der Ramaquelle im Bezirke Prowr, WMBH VIlI, 1902,
58--59. - Dpar. Cli r c i C, GZM XII, 1900, 115-117.
") Dr. Ci r o T r u he 1k a, Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u doba prehistoricko,
GZM, XXVI, 1914, 46 i 79. - u.p,or. Kal' 1o Pa C, Arheoloko-epigrafska istraivanja povje-
st'i rimske provincije Dalmacije. GZM XVIII, 1906, 157.
6) T r u h e 1k a, GZM V, 1893, 311-313.
') S i m i c, 'O. C., 110.
S) Dr. K o n s t a n t i n J o s. J ire cek, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Ser-
bien und Bosnien wahrend des Mittelalters, Prag, 1879, 41-42. - Walt e r o. C., 92, 151-161.
- An t o n Rli c k e r, Einiges libel' das Goldvorkommen in Bosnien, Wien, 1896, 19~28. -
Ka cer, Geologija, 223-224. - Tu c an o. C., 24-26. - S i m'i C, o. c., 11 i 109.
9) L. An nae u s Flo r u s, Epitomae 1, III, 25, izd. Halm. Lajpzig, 1879, 99. Ali August
naredi Vibiju da ih sasvim pokori, a ovaj prisili divlje pleme na kopanje zemlje i ispiranje
zlata; taj narod inace ~rlo pohlepan na sve ist rauje (zlato) takvom stracu i marljivocu da
izgleda kao da ga kopa za svoje potrebe.
li') C. P 1i n i i Se c u n di, Naturalis hi storia (libri XXXII - XXXVII), izd. Weidmann,
Berlin, 1873, knj. XXXIII, gl. 21.; "Ako je srece tu se nade zlata na povrini zemlje, tako da
Il! u svoje vrijeme za vladavine Nerona u Dalmaciji kopalo pojedinih dana (u srecan dan)
po 50 funti.
") F rit z M. H e i c h e 1h e i m, Wirtschaftsgeschichte des Altertums von Palaolitikum
bis zur V1iikerwanderung der Germanen, Slaven und Arabel' I, Leiden, 1938, 631-632.
") P. P a p i n i u s St ati u s, Silvarum libri quinque, izd. Klotz, Lajpzig, 1911. Presijeva
se hraslovina koju obilno krasi dalmatinski metal (I, 2, 13); "Ono to se blista (tj. zlato) u
dalmatinskomgorju (III, 3, 86).
11) Val e I' i u s Mar t iaI i s, Epigrammaton libri, X, LX'xVIII, stih 1 i 5; izd. Gilberl,
Lajpcig, 1896, 247-248. Makro, otici ce u Salonu, koja je na morskoj obali. .. srecni naselje-
nice zlalonosne zemlje.
") A. C o n rad, Bosnien in Bezug auf seine Mineralschatze, Wiener geogr. Mittheilungen
1870, 220-222. - Upor. O. BI a u, Reisen in Bosnien und der Hertzegowina, Berlin, 1877,
151-155.
"') Pa C, Historische Wanderungen im Karst und an der Adria - Die Herzegowina einst
und jelzt, Wien, 1922, 143-145. - Upor. Pa C, GZM IX, 1897, 514-----615.
I") Tu c a n, o. c., 157-164. - Ka cer, Mineralogija, 140 i 238-239. - Ing. Dr a g u t i n
Ti b()I cl, Rudarslvo u Bosni i Hercegovini, Rudarski i topionicarski vesnik, br. 38, 1938, 2.
4*
.lnvenitur (sc. aurum) aliquando :in summa tellure protinus, rara felicitate, ut nuper in
Dalmatia principatu Nelfonis, singulis dliebus etiam quinquagenas libras fundens.10) -
Rim je vec u I vij. n. e . mnogo cijenlio nalazita zlata u provinc\.iJji Dalmaciji. U to doba,
kad su sve snanije rasle potrebe Rima za zlatom, osjetno je smanjen priliiv ovog metala
iz mnogih nalazita zlata, na,rocito onih iz heleJ1!]stickih zemalja, a novi rudnioi u zapadnom
dijelu imperije jo nisu mogli pokriti gub:i,tke na drugoj strani.ll)
Otuda je i razumljiva velika brlilga Rimljana za sve jacim iskoritavanjem zlato-
nosnih nalazita u naim krajevima. Cak i rimskU pjesnici pjevaju o dalmatinskom zlatu.
Pjesnik Stacije, koji je ivio krajem I vij. n. e., pominje zlato kao dalmatinski metal u
opisu raskonog izgleda jedne kuce:
"Robora Dalmatl:ico lucent satiata metal,lo i
Dalmatico quod monte nitct 12)
I Marcijal, pjesnik iz I vij. n. e. govori o zlatom bogatim krajevuma Dalmacije i
naziva je zlatonosnom zemljom:
lbis \litoreas Macer Salonas .....
Felix auriferae col one terrae. "')
Opravdano je miljenje da se o>ve vij esti antickih pisaca dobijanju zlata odnose
uglavnom na podrucje srednjebosanskog rudogorja. One Se 1JiJcu prvenstveno zlata iz
rijecnih nanosa Vrbasa i njegovih pritoka, a moda i drugih rijeka, ali isto tako i zlata
12 korijenih rudita. Tragovi nam govore 'o tome da su Rimljani lIla Vranici kopali
zlato iz rudnih leita. Inenjer Konrad pisao je prije VI:e od 80 godina o nekoliko
stotina pinga na obroncima Rosinja iznad Gornjeg Vakufa i o velikim gomilama
spranog pijeska kod Crvene Zemlje, Zlatnog Guvna i drugih mjesta.U) I danas se vide
ovi ostaci antickog rudarstva zlata i tragovi starih kanala kojima se dovodi,la vQda na
mje,~tagdje se ispiralo z,Lato. Mnogi lokaliiteti u ovom kraju po svojim nazivima potsje-
caju na nalazita zlata: Zlatno Vrelo, Zlatan Vrelo, Zlatan P01Jok, Zlatno Guvno, Crvena
Zemlja i sl. Ovi radovi obavljani su na samoj Vranic,i i njenim obroncima, tako da se zbog
zime nije moglo raditi preko aiaele godine, vec samo jedan dio godine, kako je to slucaj
i danas u obavljanju izvjesnih poslova na planini. Gomile prepranog ljunka na BistI1uci
i Krupi, pritokama Vrbasa kod Gornjeg Vakufa, potvrduju djelatnost za dobivanje zlata
iz nanosa ovih rijeka. Ta djelatnost potice iz preistoriskog doba i nastavljena je u vl'ijeme
Rimljana.iro)
Poznata su i nalazita cinabarita, i to na Zec Planini, Cemernici IZahoru."')
Nemamo podataka koji bi potvrdili da se ovdje vadila iva iz cina!barita u predTiimsko
i rimsko doba. Medutim, znanje dobivanja i ve vrlo je staro, pa su ga iiiIhri mogLi nauciti.
Osim toga iva je potrebna u skupljanju sitnijih cestica zlata, tako da su iva i zlato
medusobno usko povezani. Poput zlata i ,iva se lako vadi iz rude. Ovdje je vano li to to
antickom rudarstvu u Bosni i Hercegovini
51
52 Esad Paalic
se zlato i iva na zapadnom podnoju Vrani ce nalaze u istoj rudi - tetraedritu.17) Zbog
svega toga moglo bi se pomiljat,i na to da je ovdje iva eksploatisana u preistorisko i
rimsko doba, tim prije to i danas seljaci ovog kraja znaju da vade ivu jednostavnim
tehnickim procesom.
Posebno nas interesuje rudarstvo eljeza u ovom dijelu srednjebosanske rudonosne.
oblasti. Geoloka istraivanj,a potvrduju da e'ljeznih ruda ima na planinama Vranici,
Radovanu ti Rosinju, oko Gornjeg Vakufa, Bugojna, Donjeg Vakufa i na Komaru.IS)
Poznavanje eljeza i njegova prerada u naim krajevima potvrdeni su veliJki;mbrojem
nalaza. Arheoloka otkrica i dokazi u tom pravcu nisu oskudni. Truhelka smatra da su
kod nas eksploatacija eljeza i njegova metalurgija starije od onih u srednjoi i sjever-
noj Evropi. eljezni macevi sa Glasinca u svemu oponaaju i oblike bronzanog doba sa
sjeve:ra. Osim toga, velik ibro'j nadenih predmeta iz eljeznog doba uz neznatne nalaze
bronze dokazuje da je kod nas V1tj,ekbronze bio kmtkotrajan i da ga je eljezo brzo
potisnulo. Prema tome, funkcija eljeza u jl,lnim, tj. i naim krajevima, jaca je nego
na sjeveru Ev:rope gdje je izrazittija uloga b :o>llze.'")Pa ipak zasada se moe samo pret-
postavljati da je ovdje bilo i preistoriSlkog rudarstva eljeza. Medutim, arheoloki nalazi
i saoptenja o ovom kraju ukazuju na rudar stvo eljeza i jaku naseljenost u doba Rim-
ljana."ll) Isto tako, i danas sacuvani ostaci ovog kraja iz antickog doba, anarocito tra-
gov( intenzivnog ivota kojih ima dosta i obilje eljezne tro3ke na mjestima poznatim
po nalazitima iz rimskog perioda, - svje io~e o njegovom znacaju u pogledu rudar-
stva.
Putujuci prole godine kroz podrucja Rame i Gornjeg Vrbasa u cilju isp1iltivanja
tragova rimskih cesta, usput sam oOOaooko Bugojna i Gornjeg Vakufa mnoga mjesta
koja su vana kao oentri ili :radilita antickog :rudarstva. Tako sam kod sela Kopcica
blizu Bugojna, po:red drugih ostataka, koni>tatovao jo i sada sacuvane znatne kolicine
eljezne troske na raznim mjestima. Narocito mnogo troske lei u dolini potoka Leleive,
kod Kopcica, na kopcicki!rn njivama Batite f oko Brezicana sjeveroistocno odavde.
Nad Leletvom, blizu njenog uca, uzdite se brdo Gradina obraslo u ikaru na kome i
danas ima rimskih gradeVl;nskih ostataka (opeka, maHer i dr.). U Veseloj, sasvim blizu
Bugojna, svuda je obilje eljezne troske. Podgrade, Sarajvilic i Kuti, mjesta koja se
nalaze u neposrednoj blizini: Gornjeg Vakufa, svjedoci su jakog rudarskog rada ovog
kraja u anticko doba. Svuda se moe naici na znatne os,tatke rimskih gradevina i
naselja i na slojeve troske koje jo ni do danas nije nestalo, ma da je zemljoradn;iCi
stalno ciste sa svojih polja 1,ma da vec odavno slui i za nasipanje cesta. Nesumnjiv
interes izazivaju nazivi pojed,;nih lokaliteta u Podgradu: kamenjar, Branovica, oranice
Varoite i brdo Straica, a iznad mjesta Kuti pwteu se livade koje se zovu Rudnice.
Slicno je i u samom Gornjem Vakufu gdje se na kompleksu zvanom Cickovo Groblje
otkako se pamti izbacuju komadi troske, odlomci rimskih opeka, gradevni kamen i dr. "I)
to se 1Jilcebaikra, treba navesti da s'e ne zna da 11 je on kopan oko Gornjeg
Vakufa i Vranice u rimsko doba."") Dokazi o rudarskom i topionicarskom radu koje
smo vec iznijeli upucuju nas na to da ovdje traimo eksploatacij u bakra ,j u doba
Rimljana. Prije svega, valja imati na umu 'da je ovaj kraj bogat rudama bakra na
jednom irem podrucju ,i da 'su rudarenje i metalurgija bakra postojali u predrimsko
doba. Naravno, istra:lJilvacka djelatnost u ovim podrucj'ima nije ni izdaleka iscrpena,
i ona ima jo mnogo ta da otkrije kako u blioj okolini Gornjeg Vakufa tako ,il u dolini
Rame. Skoro da je sigurno da bi neka nova arheLoka istraivanja u ovom kraju istakla
ba rudarstvo kao privrednu granu koja u anticko doba daje obiljeje cijelom podrucj u.
U srednje-bosansku rudonosnu oblast spadaju i krajevIi u dolini Lave, okolina
Busovace, Fojnice i Kreeva kao poznata nalazita ruda, narocito zlata i eljeza. Op:}te
podatke o sastavu ruda li ruditima nalazimo u djelima geoloko-rudarskih struc-
'7) S i m i c, o. c.. 109-114.
'") Ka cer, Geologija, 279-287; Tu ca n, o. C., 79-80.
'0) T r u h e 1ka, GZM XVIII, 1906, 275.
"0) Pa C, GZM VII, 1895, 286-291 i 586; GZM IX. 1897, 512-514.
21) O ovome vidi moje biljeke: GZM 1953, 345 i d.
"o) C u I' C ic, GZM XX, 1908, str. 90 smatra to samo vjerovatnim.
o antickom l'udarstvu u Bosni i Hercegovini
53
njaka."") O istoI'idi rudarstva u dolini Lave nije mnogo pisano, a i to se pisalo to su
bile samo uzgredne napomene povQdom ar heolokih otkrica. Ipak postoje neki dokazi
koji omogucuju da se dobije pretstava o najstarijoj rudarskoj kultuni! ovih krajeva.
Ovdje se ispiralo zlato iz rijecnih nanosa, o cemu svjedoce vel,ike naslage prepranog
pijeska na Lavi kod Varoluka blizu Tur beta, kod Delilovca, Krcevina, oko Potoka
Vrela i na drugl'lm mjestima. Ispiranje zlata vreno je i na pritokama Lave nizvodno od
Travnika. Prema vel,icilni 1ih gomila moe se zakljuciti da je obim radova na t;spiranju
zlata u dolini Lave bio velik i da pored Vrbasa Lava pretstavlja rijeku koja je vrlo
znacajna po tome to se iz njenih nanosa obilno vrilo ,',spiranje zlatonosnog pijeska.~1)
Nedaleko od Delilovca dva potoka koji se ulijevaju u Lavu imaju karakteri-
sticna imena: Zlatinski potok i Zlatarina potok. Ne zna se da l~je na Lavi i u preisto-
risk o doba ispirano zlato. Medutim, razna oruda, tragovi naselja i drugi nalazti u dolini
Lave govore o ulozi koju je ona imala u preistorusko i rimsko doba. Za nas su svakako
najinteresantnija ona mjesta gd}e postoje tragovi antickog rudarstva i metalurgi'je.
Treba ukazati na otkrica u Mounju kod Viteza, gdje je pos,tojalo predrimsko naselje
koje je u doba Rimljana nastavilo svoj li:V'oti razvitak!") I docnija istra'ivanja potvrdila
su da su u Mounju i drugim mjestima blizu njega bila ne samo vana [!jmska naselja
vec da je u njima postojala i topionicarska radinost. Pored Mounja, sudeci po nala-
zima, postojala je topionicarska aktivnost za vrijeme Rilmljana i u Puticevu kod Trav-
nika.26) Tragovi metalurgije posvjedoceni su i kod Doca, gdje se na,ilazi na velike koli-
cine troske.27) U Mounju su dalja otkrica potvrdila da su se stanovnici ovog pre isto-
riskog i docnije rimskog naselja bavili rudarstvom d. metalurgijom.2H) Naslage troske II
Travniku upucuju takode na to da i ovdje traimo metalurgisku radi'nost u rimsko
doba, a moda i u predrimsko. Tu su bile topionice i livnice.20) Troske ima i kod zaseoka
Karahoda u dolini Bile.3D) Arheoloki nalazi iz po.rjecja Lave, u blioj i daljoj ,okolini
Travnika, potvrduju da je ovaj pred:'lo bio dobro naseljen u preisuoriskim epohama, a
narocito u rimsko vrijeme. Medu tim nalazitima isticu se ostaci gradevl:na, tj. naselja,
zemljano posude, metalna oruda, rimski novci iz III i IV vijeka n. e., pored nckoliko
rimskih natp'sa. Na ostacima naselja u Mounju jedna zg:rada, sudeci po njen:m tra-
govima, mogla je sluiti kao topionica za zlato. U njoj je nadena i zemljana posudic::l
slicna naprsku, koja je sluila za oprobava nje zlata.3l)
Za starost rudarskJ'ih radova u kraju oko Busovace, Fojnice i Kreeva teko je dati
odredeniji sud. Ni za ovaj kraj nemamo o rudarstvu nikakvih pisanih podataka iz
antickih lizvora. Drugi dokazi koji bi govorili o antickom rudarstvu u ovom kraju nisu
pOsve sigurni ni dovoljni. Pada u oci da dosad o'vdje nisu otkriven:, znacajniji tragovi
antickog ivota, kakvi se redovno nalaze u rudarskim bazenima. Pa ipak preovladuj u
miljenja da je u ovom kraju bilo rudarskih radova u preanticko i ant,'cko doba.
U do~iinaima ne\k,ih rijleka koje pro ticu ovuda ima zlatonosnog pijeska. Gomile
ljunka oko rijeke Fojnice i na njenim pritokama pokazuju da je ovdje bilo ispiranja
zlata od davnina."2) Oko potoka Or1ovice, kod sela Gunjani, takode postoje gomile
"") W a ] ter, o. c., 6-15, 92, 182-194 i 198-205. - Ka cer, Mineralogija, 217-287. --
T u~'1 n !). c.. 24-27, 79-30, 130-132, 164. - T i o old, o. c., 2.
24) R ii c k e r, o. C., 28-61. - Dr. J o z o Pet r o v i C, Smjena kultura na Lavi, Napre-
dlk" S<lrajevo, 1947, 136.
"') V. Rad i m s k i, GZM IV, 1892. 221.
26)T r u h e 1k a - Pa C, WMBH III, 1895, 2'l7 i d.
27)P. A. H off er, WMBH V, 1897, 250.
'") O. 1. Ev. Kuj u n d i C, GZM XXVII1. 1916, 479 i d.
"D) Dr. J. Pet r o v i C, o. C., 138.
".o) Dr. J. Pet r o v i C, S arheologom kroz Travnik, Zagreb, 1931, 2.
3l) O dolini Lave u anticko doba pored dj ela navedenih u bilj. 24, 25, 26, 27, 28, 29, i 30 -
vidi jos i: Pa C, GZM VII, 1895, 292; GZM XIV, 1902, 14-16; GZM XXII, 1910, 207. - Dr. M.
Man d i C, GZM XXXVI, 1924, 83-90. - N i kol aMa s 1a C, GZM XLIV, 1932, 31-32. - Kr u-
noslav Misilo, GZM XLVIII, 1936,24. - Tomo Markovic, GZM L, 1938,65-68. -
D. Ser g e.i e v s k i: Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 12; GZM LV, '1943, 8-10; GZM 1951, 135
i d; GZM 1951, 309.
32) K i pat i c - Tu C a n, o. c., 55 - Tu ca n, o. C., 26. - T i b old, o. C., 11.
kamena i rijecnog 'pijeska koje, kako veli V. Skaric, narod smatra vrlo starim. Upored-
bom sa slicnim gomilama uz Gornji Vrbas, Lavu i Fojnicu Skaric pretpostavlja da su
i ovo os,tacLstarih radova na ispiranju zla ta.3")
to se tice rudarstva eljeza, ono je prema miljenju istoricara u anticko doba
pretstavljalo vanu privrednu granu ovog kraja. Dosad otkriveni anticki tragovi oko
Kreeva, Fojnoce ;' Busovace ne daju pouzdan arheo.]oki materijal za to. Medutim,
znatno bogatstvo eljeznih i drugih ruda i blizina rudarskog bazena oko Gornjeg Vakufa
i Bugojna u kome je bilo ivlje rudarske ak tJiiVnostiza vrijeme Rimljana - upucuju na
ovakva miljenja. Osim toga, treba imati na umu da podI'ucja o kojima je rijec nisu
dosad sistematski ispitana i da su intenZl1vni rudarski radovi kroz srednJi vijek i u
novij'e doba prekn:[i tragove antickog rudarstva. U svakom slucaj u o antickom rudarstvu
eljeza i nekih drugih metala u ovom podrucju moe se govoriti samo na osnovu
zakljucaka koji jo nisu potvrdeni materijalnim nalazima. Ne~i istoricari smatraju
sigurnim postojanje antickih rudnikl u ovom kraju. Po F. iicu u provinciji Dalma-
ciji radili su rudnici eljeza oko Ljubije, Sanslkog Mosta, Fojnice, Visokog i Varea.31)
Ovakvo miljenje usvaja i G. Novak.35) U najnovijoj istoriji naih naroda posebno je
istaknuto ovo: "Gvode se dobijalo uglavnom nz starih rudnika. Gvozdena ruda kopala
se u Noriku, kod BUS<.lvacena Savi, u Foj nici, Vareu itd."") Medutim, u svom krat-
kom poglavlju o antickom rudarstvu II Bosni i Hercegovini V. Corovic uopte ne spominje
ova mjesta.3')
Oko Busovace, Fojn:.ce i Kreeva nail azi se na stara troskovita, koja su preostala
iza srednjevjekovnih, a moda i antickih rudarsko-top:ionicarskih radova. Postoji
miljenje da je ovdje u preiston:sko doba postojala rudarska radinost na kop3nju
eljeza. Troska koja se sacuvala po visovi ma i gradinama oko Fojnice i Kreeva potice
iz dorimskog doba, jer su na takvim utvrderu'm mjestima stari Iliri podizc.li svoje
topionice.3R) Ovo shvatanje o prvenstvenoj namjeni gradina kao utvrda za obezbjedcnje
topionicarskog rada ne mora biti tacno, ma da je zavelik broj' ilirskih gradina karakte-
nisticno ba to to su na njima bile topionicarske radionice.
U rudama ovog 'kraja ima i drugih m etala. Tako se ovdje javljaju olovo i srebro.
Srebr,o se redovno nalazi uz zlatonosne i olovne rude. Olko Fojnice i Kreeva bilC'. su
vrlo cijenjena rudita srebra u srednjem vijeku. Olovo se izgleda manje eksploatisalo.
Ne znamo pouzdano da li su olovo i srebro ovdje kopani jo u anticko doba. Oko Foj-
nice i Kreeva poznate su i rude u koj ima ima arsena. U tome se narocito istice dolina
potoka Hrmze kod Kreeva. Ni za ove rude nemamo sigurnih podataka iz antickcg doba
koji bi svjedocili o tome da su ih eksploatisali Rimljani. MedutJ'm, cinjenica to u arse-
novim rudama ima i zlata upucuje na pretpostavku da su Rimljani ovdje vadili i arsen.:"')
Rudite Cemernica kod Fojnice ima cinabarita. Poto je Rimljanima bila iva nuna u
eksploataciji zlata, vjerovatno je anticko doba u Cemernici vadena iva iz ainab::lrita.40)
Posebno je pitanje kakvu je ulogu u rimsko doba igrao dananji Kiseljak kod
Fojnice, u kome su otkriveni tragovi rimskih zgrada, natpisi i sL") Treba li ovdje traiti
54
Esad Paalic
"'I) VIa d i s 1a v S k ari C, GZM XLVII, 1935, 27-28.
:I') F. S i i C, Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara, Zagreb, 1925, 145.
Ile,) G. N ova k, Pogled na prilike radnih slojeva u rimskoj provinciji Dalmaciji, Histo-
riski zbornik, Zagreb, 1948, br. 1-4, 134.
36) Istorija naroda Jugoslavije, I knj., Beograd, 1953, 43 s posednom napom-enomo tome
da je "kod Busovace na Savi pogreno navedeno mjesto ili previdena tehnicka greka
koja moe unijeti zabunu u poznavanje lokacije antickih rudnika. Svakako da ovaj naV'Od
treba da glasi; kod Busovace, na Sani. .. , jet" na Savi nema nikakve Busovace, a ni dosad
potvrdenog rudita eljeza u anticko doba.
3,) V. C o r o v i C, Historija Bosne, Beograd, 1910, 86.
38) Dr. V. Mi kol j i, Najstarije rudarstvo Hrvatske, odjeljak: Poceci troske na gradi-
tima, Spremnost, Zagreb, august 1944.
30) S i m i C o. c., ,130.
40) S i m i C o. C., 129.
41) Pa c: WMBH IV, 1896, 251; GZM IX, 1897, 523. - M. Man d i C, GZM xxxvn, 1925,
61-6~, ~ Kr. Mi i 1o, GZM XLVIII, 193G, 17-18.
neki centar za okolne rudnike;!i neko rudarsko naselje koje je bilo isaobracajno cvo-
rite, ne moe se zasad nita odredenije reci. (Za razumijevanje uloge ovog kraja u
rimsko doba interesantan je i nedavlli nal az ostataka rimske ceste u blizini Kreeva.
Prema usmenom sa'optenju ure B8.slera, saradnika Zavoda za zatitu kulturnih spo-
menika Bosne i Hercegovine, otkriveni su kod sela Vranci jugozapadno od Kreeva
tragovi rimske ceste koja jo nije detaljnije [ISpitana).
U navedenim djelima koja govore o rudnom bogatstvu Bosne i Hercegovine nije
proputeno da se Vare i njegova okolina istaknu kao vani i davnanji centri rudar-
stva eljeza. Oko Varea lee velike naslage eljeznlih ruda koje daju dobar met:ll.
Naravno, prvenstveno se misli na Vare kao jako sredite srednjevjekovnog rudarstva o
cemu ima znatnih tragova i podataka. to se tice rudarske radinosti u anticko dob'l,
treba pomenuti da dosad nemamo arheolokih tragova koji blil govorili o znacaju i
naseljenosti ovog kraja u to doba. Po tome bi trebalo zakljuciti da ovdje nisu radili
anticki rudnici eljeza. Al,':neki drugi momenti opravdavaju miljenje prema kome je u
varekom podrucju bilo eljeznih rudnika u preistorisko i rimsko doba. Ovaj kraj je
toFko bogat eljezom, da su ga Iliri jo ,prije dolaska Rimljana mogli lako eksploatisati.
Razumije se da je i Rimljanima bilo lako produiti 'i pojacati rad eljeznl'h rudnika koje
su ovdje zatekli. V. Mikolji govori o tome da je otpor Dezidijata u Batanavam ustanku
bio narocito jak ba zbog njihovog eljeznog obrta ,i. da su Rimljani morali voditi ogor-
cene borbe za osvajanje mjesta proizvodnje eljeza izmedu Kreeva i Fojnice, Varea i
Krivaje!") Osim toga, sigurno je da su glasinacki Iliri jo u haltatsko doba morali
uvozli'tieljezo za svoju razvijenu metalotehnicku radinast. Najprirodni:je je da su ga
dobavljali iz predjela oko Varea, Kreeva ili Fojnice koji su im bili najbliJi. Za rudar-
stvo eljeza u predjelu Varea u anticko doba stoje navodi istoricara koje smo vec
pomenuli kad je b'lo govora o podrucjima oko Busovace, Fojnice i Kreeva. Mislim da ne
bi trebalo izgubiti iz vida cinjenicu da su i tragove starog rudarstva iz varekog kraja
zatrli intenzivni rudarski radovi srednjeg i novog vijeIka.
Rudita Varea uvrtena su u srednje bosansku rudonosnu oblast, iako ona tu
geografski moda ne bi mogla spadati. Ovo je uCl:tnjenonajvie zbog toga to se radi o
eljezu i to je u pitanju bazen rijeke Bosne. Cini mi se da su istovjetnost rudnih
vrsta i povezanost sa krajem oko Fojnice, Kreeva i Busovace u ovom slucaju bitniji od
drugih raz~oga koji bi nas mogli uputiti na to da vareki rudarski bazen veemo za
istocnobosansku oblast iL: da ga posmatramo kao izdvojeno podrucje.
55
Pregled rudarske djelatnosti u zapadnobosanskoj rudonosnoj oblasti
U ovu oblast uvrstili smo Majdan i Sinjakava kod Jajca i podrucja Sane, Japre
i Une. To su krajevi bogati eljezom uz koje se nalazi olovo, a neto i bakra. I::) Rudarska
djelatnost u njima je vrlo stara. Tragovi preistoriskih radova nalaze se skoro svuda gdje
su docnije nastavili rad rimski rudnioi. Moglo bi se reci da je ispitivanje ostataka pre-
istorti.sko,gli anttickog i V'Ota iu ovoj o'bla sti uspjelo do danas da osvijetli najstarije
rudarstvo bolje no to je to npr. slucaj sa srednjebosanskom obla'cu.
Podrucje Majdan - Sinjakava kod Jajca poznato je po naslagama eljeznih i
bakrenih ruda .. Arheoloka proucavanja ovog podrucja pruila su nam podatke o njegovom
rudarstvu preistoriskog li antickog vremena. Vrijedni arheolog-rudar Radimski narocito
je zasluan za to. Po njegovim otkricima znamo da je na Gradini u Majdanu postojalo
predrimsko naselje u kome je topljeno li obradivano eljezo. Rudarsko-metalurgiski rad
nastavljen je i pod Rimljanima koji su u Sinjakavu blizu Majdana izgradili naselja, a
samu Gradinu utvrdili radi zatite rudnika i rudarskog naselja.44) Dalja istraivanj~
pokazala su brojne ostatke rimskog naselja i u samom Majdanu.45) Za distrikt Majdan -
Sinjakovo narocito je vano to to nam dosadanja otkrica potvrduju da je ovdje posto-
jalo rudarstvo eljeza jo u predrimsko doba. Zasad nismo u stanju da to tvrdimo za bakar .
2) Mi k o I ji, o. C., odjeljak: Borbe za rudita i radionice.
43) Walt e r, o. c., 25 i 28-44. - Ka cer, Minarelogi,ia, 308-318, 443-514. - Tu c a n,
O. c.,66-79. - T i b old, o. c., 2 i 11. - S i mi c, o. c., 133-139.
44) Rad i m s k i, WMBH I, 1893, 180-183.
4[,) Rad i m s k i, WMBH Ul, 1895, 248-255.
56
Esad Paalic
Po nalazllima u Majdanu i Sinj akovu vidi s e da je ovdje i u rimsko vrijeme bilo razvi-
jeno rudarstvo eljeza, a moguce je da su Rimljani vadili i bakar. II;)
U ljeto 1953 obiao sam podrucje Maj dan - Sinjakovo i pregledao tragove starog
rudarstva u doll:ni Majdanskog potoka, na Sinj akovu i susjednim obroncima Lisine. U
Sinj akovu je za vrijeme austro-ugarske okupacije eksploatisan bakar u periodu od 188'2
do 1905 godine. Tu je bila podl:gnuta i topi onica koja je radila neto due.'7) Stoga je
danas teko razpoznati tragove antickog i preantickog rudarstva, jer su ih prekrili radovi
koje je obavljala Austro-Ugarska. Pod Sinj akovom, oko zaseoka Zagradine i Culinove
Kuce, u BristoVl'ma, Tocioni, Zolotinu Potoku i na Debeloj Kosi ima dosta zairpanih ili
poruenih jama sa komadima otkopane bakarne rode. Ova ruda sadri 1-2% bakra, i
njeno kopanje je obustavljeno jo prije blizu pola vIijeka. Karakteristicno je da ovdanji
stanovnici, inace poznati rudari i kovaci, ne vole rad oko eksploatacije bakra i niko se
ne sjeca, bar po pricanju, da je na Sinjako vu bilo majdana bakra pf1ije onih iz vremena
austro-ugarske okupacije. U tome, svakako, ima izvjesnih indicija koje bi mogle znaciti
da su na Sinj akovu iscrpene bogate bakarne rude ,i da nema tradicije u rudarsko-topi-
onicarskoj radinosti za dobivanje bakra. Ovo je tim vie karakteristicno, jer se radi o
rudarima i kovacima eljeza, koji su ,:nace p oznati po svojoj vjetini i sposobnosti.
U ovom predjelu, pored nesumnjivj,h arheolokih dokaza koji su nam dosada
poznati, mogu se naci i novi. Tako sam bo raveci u Majdanu naao kod kovaca Boe
Kovcalije veliki komad izlivenog eljeza (sl. 1), ciji je gornji dio zaravnjen i iri, a donj i
suen poput sjeciva. Naao ga je djed Boe Kovcalije prije 80 godina u starom majdanu
pod Osojem kod dananjih kuca Kovcalija. Naveden: komad nije cisto eljezo, loe je
izli ven i na jednoj strani imE nepraviInu rupu koja je ostala od izlivanja. Sam komad
je teak 23 kg, visok 20 cm, dug 17 cm, a debeo gore 13 cm i dolje 4 cm. Kovac Anle
Kovcalija upotrebljava taj komad eljeza kao nakovanj isto onako kako su to radi]]i
njegov djed i otac: zakopaj u ga u zemlju, ne duboko, tako da gore bude okrenut zarav-
njeni i iri dio na kome se moe kovati. Predmet je vrlo interesantan, a ocito je naprav-
ljen za to da slui kao nakovanj. Drim da je ovaj nakovanj dz antickog doba zato, to
je naden u uem lokalitetu antickih nalaza i za to to je grubo izliven. Pricali su mi u
Majdanu da je stari kovac naao na istom mjestu i jedan gvozdeni ceki'c tei od ovog
nakovnja i da ga je nekom prodao. U Majdanu Tociona 1937 godine nadene su eljezna
bradva i krampa. Inace u samom Majdanu i uzdu Majdanskog potoka nalaze se velike-
naslage troske koje se mjestimicno pretvaraju u ovece gomile. Troske ima i na Lisini
i na njenim jugoistocnim obroncima kod Benjeva blizu ipova. Ova troskovita su
nastala dugim kovacko-top:onicarskim radom jo od preistoriskog vremena. Dananja
troska sadri mali postotak metala, to vje rovatno znaci da je vie puta pretapana.
U Mrkonjic Gradu, nedaleko od Majd ana i Sinj akova, mogu se naci ostaci starih
rudarskJih i topionicarskih radova. Teko je reci da li se tu radi samo o antickim ili o
srednjevjekovnim radovima, iUi moda i o jednim li drugim. Svakako, za nas je intere-
santno to to se u Mrkonjic Gradu i njegovoj blizini nalazi mnogo troske. Za vrijeme
obilaska ovih mjesta saznao sam da je prije 5 godina pri1:kom izgradnje ceste od Mrkonjic
Grada u pravcu Manjace nadeno dosta odlomaka keramike pomijeane sa troskom.
Stanovnici ovog grada znaju i za jamu (aht) na brdu Crljenica iznad Mrkonjic Grada.
Jama je prilicno duboka, a 1947 g. na nekoliko mjesta oko nje naden' su komadi otko-
pane eljezne rude.48) S obzirom na blizinu Majdana i Sinj akova i na to da u Lisini ima
rudnih naslaga, razumljivo je to u Mrkonj ic Gradu nalazimo ostatke topionicarstva.
Pitanje je iz kog je to vremena? Po tome to su dananji Mrkonjic Grad, pa Podra-
nicko Polje, Tribovo, Donje Polje, a vje-rova tno i druga mjesta u ovom podrucju, biH
naseljeni u rimsko doba i to je ovdje, po uzdano se moe reci, izbijao citav splet rim-
skih cesta - zakljucujemo da su eksploatacija rude i meta'1urgija bili jaki u rimsko
daba.49)
lG) S im i c, o. c., 133.
47) S i m i c, o. C., 133 i d.
48) Koliko mi je poznato, ovi nalazi dosad nisu obradeni.
49) Pa c, GZM XXII, 1910, 195-197. - P hil i P P B a Il i f, Romische Strassen in Bos-
nien u. d. Hercegovina. Wien, 1893. 21. - Rad i m s k i, GZM VII, 1895, 222-225. - Upor.
u ovom broju GZM: Tragom rimske ceste od Ulinita preko Podranice do Banjaluke.
E. P a a I i c: O ,antickom rudarstvu u Bosni Herceg{)vini
Tab. I
Sl. 1 - Izliveni komad eljeza kao nak{)vanj IZ Majdana kod Jajca
Sl. 2 - Naslage eljezne troske u Blagaju na Ja.pri
O_L_tn_t_icl~m rudarstvu u Bosni i Herceg_o_v_i_n_i 5_7
Prelazeci na iznoenje podataka o rudarstvu oko Sane, Japre i dijelom Une, mi
stvarno ulazimo u bogate rudarske bazene. Istorija njihovog rudarstva je vrlo plodna i
ide u daleku prolost. Ovdje je od davnina eksploa1Jisano eljezo, a vjerovatno i olovo.
Arheoloka istraivanja doline Sane otkrila s u u grobovima i naseljima dosta eljeznih i
neto bronzanih predmeta iz preistoriskog vremena to pokazuje da su ovdanjli stanov-
nici - Japodi ili Mezeji - razvili znatnu rudarsku kulturu i obradu eljeza. Otuda i
tragovi ranog trgovinskog prometa ovog kraja sa Grcima.oO) Ovdje je detaljnija ispiti-
vanja s narocitim obzirom na rimski period izvrio RadimSlki. On je u ehovcima kod
Sanskog Mosta otkrio I1imsku talionicu. Ispitujuci tragove rLmskih naselja, Radimski je
ustanovio da ih je bilo na Crkvini kod ehovaca, na Sastavcima u ehovcima, pored
nekoll;ko preistoriskih utvrda na drugim mj estima. Na Vracar Gradu kod Brieva otkri-
veni su predmeti iz rimskog doba, a tu su bile preistoriske i rimske talion;i'ce. Citave
naslage troske nalaze se oko Adamue i Brieva. Iz Brieva poticu i dva natpisa u kojima
se spom;nju iunkcioneri eljeznih rudnika. Jedan natpis glasi: ... sup cur (a) ... pro(cura-
toris) Merc [uri]us vil(icus) ofi(i:cii) [fe]rr(ariarum) XI kal(endas) M[aias vel Martias].
(CIL III, 13239). Po konjekturi Domaevskog ovaj natpis moda datira iz vremena Valeri-
jana i Galijena, sredina III vijeka n. e. - Drugi natpis glasi: ... [S]everae Aug(ustae)
..... Cossi[ti]an(i) (Fi)rmi? v(liri) e(gregii) pro(curatoris) Augg. nn. lucundus ..... virI
(icus) ie]r[r]ar(iarum)] XI kaL.. (CIL Ul, 13240). Konjektura Domaevskogpripisuje
ovaj natpis vremenu cara Filipa, sredina III vijeka n. e. - Prema tome u Brievu je vje-
rovatno bilo sjedite rudarske administracije i uprave za ovaj kraj.
RJiirnskeutvrde postojale su i u Klisini kod Aliica, pa na Crkvini u Carakovu i na
nekim drugim mjesiima gdje se nalaze tragovi pred rimskog rada. Za nas je vano i
naselje sa topionicarskim ostaaima u ehovcima. Tu su pored tragova rimskih zgrada
nadeni rimski novci IV vij. n. e. i rudarska oruda. Na osnovu toga io u doljrni S1.nc
znatno preteu nalazi iz rimskog doba nad onima iz preistoriskog vremena Rad'mski je
zakljucio da su ovdje vece naseljavanje i intenzivniji rad poceli tek od dolaska Rimljana
koji su pI1ili jacoj eksploataciji eljeza.ol) Dalja ispitivanja doline Sane potvrdila su i
proirila otkrica Radimskog i Fiale. TragoV1ipreistoriskog topionicarstva otkriveni su i u
Sanskom Mostu, a u pravcu Staroga Majdana na breuljcima zvanim Troska ostaci rimskih
topionicarskih radionica.52) Prema iome, cije! o podrucje rijeke Sane imalo je pod Rimlja-
nima veliki znacaj kao rudarski bazen u kome su se obavljali rudarski i metalurgiski
radovi irokog obima.
Vrijedno je ukazati na jedan odlomak ploce sa natpisom otkriven u Podgradini
na Glamockom PoJju 1904 godine u kome se spominje procurator metallorum. Prema
popuni i rekonstrukciji D. Sergejevskog natpis glasi: summae [integrit]atis praecipu
fae libe I ralitatis] magna(a)eque in [nocentiae 'I donis militari?]bus (donato) equo (pub-
lico ornato) et dil[ectissi I mo .... ]ntio princ(ipi) M [unicipii I .... omni]bus Ihonori[bus
in re I publica sua. i] uncto ex pro [tectore I procuratori me]talloru[m prov.1 Pan.et Dalm ...]
A(... 53) - Natp's je za nas interesantan, ier pokazuje cursus hO'l1orumjednog rudarskog
dostojanstvenika. Dedikat ovog spomenika na kraju se nastanio u svoj zavi'cajni munici-
pium na Glamockom Polju gdje je bio prin ceps i uivao potovanje kao ex protector i
bivi procurator metallorum.
Na svom putovanju po krajevima zapadne Bosne zadrao sam se u dolinama Sane
i Japre. Narocito me interesovala Ljubija i njena ua okolina. Valja napomenuti da je
danas ovdje vrlo teko Iiznalaziti i proucava ti tragove antickog rudarstva zbog toga to
je rudnik eljeza Ljubija zauzeo iroko pod rucj!e i ISV10jimradov\lma prekr,i,o ostatke
stare rudarske aktivnosti. Otuda su sigurni ji i iscrpniji podaci koje su o antickim rudni-
ocrnasa ovog podrucja dali istraivaci (Fia la i Radimski) prije 60 i vie godina. Istina,
i danas se tokom rudarskih istraivanja :;' ot varanja novih radilita nade po koji predmet
koji upotpunjuje nae znanje o ivotu i rudarstvu u anticko doba. Tako su prije dvije
godine u Celama otkriveni ostaci rimskog zi da sa komadima opeke, ali od toga se nije
50) F iai a, WMBH VI, 1899, 62 i d.
51) Rad i m s k i, WMBH J. 189~ 203 i d - Pa C, GZM VIlI, 1896, 138.
52) M. Man d i c, GZM XLIII, 1931, 3-5.
53) Ser g ej e v s k i, GZM XXXIX, 1927, 261.
58 Esad Paalic
sacuvalo skoro nita, jer se ovaj materijal upotrebi:o za gradnju kuca i sl. Ing. Kubijas
iz Ljubije, koji se inace mnogo interesuje za arheologiju ovog kraj'a, kae da je to bio
zid jedne zgrade, koja je zauzimala prostor 70 x 50 metara. U Celama je bio otkriven i
jedan kamen sa natpisom, ali je upropaten i zagubljen. Vrlo rijetko se nailazi
na rudarski alat iz antickog doba. Na Gradini kod Stare Rijeke, 9 km, daleko od
Ljubije, pronadena je zemljana lampa, svakako rudarska. Sa ove Gradine poticu jo
neka rudarska oruda koja se danas cuvaju u Direkciji rudnika Ljubija. To su: dvije
krampe priblino iste velicine - jedna teka 2,50 kg, a druga 1,50 kg; zatim oveci
klin dug 28,50 cm i 1 loptasti malj. Svi su predmeti od eljeza i jako zardali. Cini
se kao da nisu bili dugo u upotrebi. Rudarski strucnjaci u Ljubiji misle da su ovo
oruda iz srednjeg vijeka. Medutim, to mogu biti i anticka rudarska oruda zbog
toga to skoro istovjeina oruda antickog doba poznamo li Sa drugih mjesta i to su
otkrivena na jednom nalazitu poznatom po antickom rudarstvu. Uostalom, rudarske
alatke srednjeg vijeka, a ponekad i dananje, skoro se i ne razlikuju po svojoj formi od
antickih. O') Na Brievu, Adamu~: i drugim Lokalitetima danas iSe ne mogu utvrditi
tragovi starog rudarstva. Jedino to u dolini Stare i Majdanske rijeke ima j01na hiljade
tona stare troske. Ne moe se utvrditi koliko su pojedini anticki rudn'ici pfOlizvo&'Ii.
Danas se ne moe nita vidjeti ni na Gradi ni Vracarevo (Vracar Grad) kod Brieva,
osim tragova koji pokazuju da su ovdje vrena iskopavanja i da je vaden kamen koga
tu vie nema. Da pomenemo li' veliki nalaz rimskog noVCa na Brdu kod Ljubije iz 1933
godine. To su uglavnom zapaanja koja se danas mogu steci u ovom dijelu Posanja
obilaskom terena, propitivanjem i upored'ivanjem Sa vec poznatim otkricima. Svakako
detaljnije proucavanje i iskopavanje u ovom kraj u dalo bi V1iseznanja i svjetlosti o
antickom ivotu uopte i posebno o tadanjem rudarstvu.
to se tice doline rijeke Japre, ona je takode vano nalazite tragova antickog, a
vjerovatno Ir preantickog rudarstva. Okolina Blagaja i Bosanskog Novog prua dosta
dokaza za to. Sama ispitivanja doline Sane zahvatila su djelomicno i porjecje Japre,
narocito njen donji dio. Moe se reci da su dolina Japre i Blagaja danas nai najinte-
resantniji lokaliteti u pogledu antickog rudarstva tim prije to na ovim mjestima stalno
izbijaju na vidjelo njegovi tragovi. Ovdje se vadilo eljezo, a vjerovatno je eksploatisano
olovo i srebro kao i u Posanju. o,ko Japre se nalazi dosta antickih spomenika i mnogo
eljezne troske, naroCi:to u Blagaju i okolini. U troski su nadeni dijelovi nadgrobnih
spomenika, fibule i rimski novci. NajveCii dio novca je iz IV vij. n . e. a samo neto je iz
III vij. n. e. Na osnovu ovoga Sergejevski smatra sigurnim da su ,rimski rudnici eljeza na
Japri radili u IV vij. n. e. u punom intenzi tetu. On takode zakljucuje da to to se nije
nalo novaca poslije Teodozija ne mora znaciti da su rudnici 'prestali sa radom, jer takvi
novci u Bosni su vrlo rijetki. Prema tome, nije poznato kad su ovdanji rimski rudnici
prestali;' sa radom."") Treba istaci cinjenicu da troska iz ovog podrucja pokazuje da
meta:lurzi nisu dovoljno ~skoristili rudu, jer u njoj ima oko 50/0 eljeza (47-48/0 Fe i
2-3/0 Mn). Prema procjeni ing. Kubijasa ovakve tr03ke d'ma na Japri blizu milion
tona. To sve govori o velicini i obimu antickih radova, ma da bi se moda ovdje mogli
trai ti i srednj evjekovni rudnici i talionice. 56)
U ljeto 1953 god. posjetio sam porjecje Japre. Na ovom terenu i danas posjetilac
stice uvjerenje da su Japra i okolina bili znacajni za Rimljane. Skoro da za to ru:su
potrebni neki posebni dokazi. Dovoljno je ne gubiti iz vida cinjenicu da odavde idu
zgodni vodeni putevi na Savu i da je veci broj rimskih cesta sigurno prosjecao o'Vaj
kraj u kome je eljeza bilo u izobilju.
Blagaj i okolina uz Japru pokriveni su irokim naslagama troske. Od Blagaju
uzvodno narocito mnogo troske ima na nj;ivama Doce i Majdanite (sl. 2). U njivama Doce
postoje jo i danas troskovita u obliku gomila koje su obrasle u ipraje. Slicno je i u
Celopeku dalje uz Japru. PIlije posljednjeg rata kod Blagaja je od 1937-1941 posebno
O') Upal'. T rep t a w, Bergbau, Lajpcig. 1900, sl. 13 i 14 na str. 14; Sk ari C, GZM
XLVII, 1935, sl. 2 na str. 25; S,im i C, o. C., sl. 110 i 111 na str. 314 i 315.
50) S e.l' g e~ e v s k i, GZM LI, 1939, 10-14. - Upar., Rad i m s k i, WMBH I, 1893,
203 i 215.
56) Ser g e j e v S k i, ibidem, lO,
57) Ovo su, svakako, oni novci i dijelovi spomenika o kojima se gOV1oriu GZM LI, 1939,
10-14.
58) Truhelka, GZM II, 1890, 97.
50) Pa c, GZM X, 1898, 495.
00) Sk ari c, GZM XL, 1928, 99 i d.
G1) S im iC, o. c.,136,
59
rivaino preduzece eksploatisalo tu trosku i odavde je slalo na topljenje cak u inostran-
o. Uz rasutu trosku ima dos,ta i komada rimske cigle, to svjedoci o tome da su se
dje nalazile radionice li naselje. Za rudar ske peci iz antickog doba mogu govoriti
taci pripecenih cigla koje su se radom peC'i jako ispekle. Ovuda se stalno nalaze
agovi rimske kulture. Mjetani znaju za bogati nalaz rimskog bakrenog novca iz 1933
lt 1939g., a mnogi se dobro sjecaju li' nadgr obnog spomenika iskopanog u njivama Doce,
a su odnijeli strucni" ljudi.u7) Prije rata, izmedu 1937 li 1939 g., prilikom kopanja
melja za izgradnju elektricne centrale, ko ju je podizalo preduzece za eksploatacij u
troske, otkriveni su ostaci oveceg fundamen ta od kamena uz koji je bilo rimske cigle
maltera. Iskopavanje nije nastavljeno, pa se nije moglo tacno utvrditi cemu je ta zgrada
Uila. Nije iskljlUceno da je to bila rimska topionica. Detaljnije !ispitivanje na ovom
mjestu nesumnjivo bi ot!krilo mnoge nove ostatke. Interesantan je nalaz iz njive
Adilovic Mustafe na obaLi Japre kod Blaga ja. Ovdje je iskopana masivna i cvrsta opeka
pravougaonog oblika duga 50 cm, iroka 30 cm, adebela 6 lem. U njoj je dobro specena
,Ima pomijeana .~a eljezom. Ovakve ploce 'Su redovno sluile za patos u rimskim
radama. Moda ova ploca potice iz topionicarske radionice. Plocu i danas cuva Anka
J lica iz Blagaja. U septembru 1952 god. otkrili su radnici jedne istraivacke ekipe
Rudnika Ljubija na navedenoj njivi u Maj danitu 2 m duboko pod zemljom ostatke
starog r:mskog zida i otkopali ga duinom oko 4 m. Uz ovaj zid bilo je komada cigle i
z mljanog posuda. Mjesto je zakopano da bi se na njemu moglo ponovo vriti iskopavanje.
Po kazivanju mjetana u Blagaju su otkriveni li drugi nalazi prije 15-20 godina, ali sc
ne zna gdje su i ko ih je odnio. - Sve ovo neosporan je dokaz jake topionicarske radi-
nosti oko rijeke Japre u vrijeme Rimljana. Treba napomenuti' da je najvie troske i
najviI' gradevinskih i rimskih ostataka ba uz samu Japru. Ruda je vadena u nepo-
lJ'erlnoj blizini topionica. U okolli'ni Japre nemamo starih jama, pa se moe vjerovati da
j elj('zna ruda vadena povrinski. Uzgred navodimo i nekoliko lokalliteta iz ovog pod-
rucja ciji Su nazivi karakteristicni ba za rudarstvo: Majdanite, Strabenica, Gvozden,
Kremenac, T,rosklina Kosa i sl.
Odavno su nam poznati i neki tragovi topionicarstva u okolini Bos. Novog. Nema
umnje da je to u uskoj vezi sa rudarskim radovima u dolini: Japre, jer se radi o jednom
rudarskom podrucju. Tako se na mjestu zvo Rakanske Barice kod Adrapovaca izmedu
Japre i Une jo i danas nailazi na trosku, a uz to i na tragove rimskog naselja. O
tome je pisao Truhelka i pretpostavljao da bi' moglo ovdje biti rimsko naselje Claudate
1da su ovdje radile rimske topionice.58)
U Dankic - Rakanima na mjestu zvo Gromile, pored rimskih gradevinsk'ih osta-
1aka, natpisa i olovnih cijevi, moda od vodovoda, ima dosta eljezne troske. Natpis
pokazuje da su ovdje stanovali i Grci s Orijenta.sn) Na lokalitetu zvo Gromiljaca u Maloj
Rujiki kod Bos. Novog otkrlivene su supstrukeije rimskih zgrada i drugi nalazi iz
rimskog doba, po kojima bi' se moglo suditi da je ovdje bilo ovece 'naselje; ovuda je
prolazio rimski put iz doline Une u podrucje eljeza kod Starog Majdana i Prijedora,
kojim se u rimsko doba obavljao iv promet. GO) Dosadanjli rezultati istraivanja nisu
takvi da bi nam omogucili da odredimo i dr uga mj esta ovog kraj a u koj ima su vreni
rudarski radov~ antickog doba. Njih je svakako bilo jo. Narocito je to teko kad se radi
o odredivanju radilita gdje je vadeno olovo i bakar. Naprijed smo navelli da je na
podrucju Sane i Une postojala mogucnost manje eksploatacije olova i bakra pored eksplo-
atacije eljeza kao osnovne grane rudars'tva, jer se uz eljezne rude javlja olovo i bakar.
Po miljenju V. Simica teko da bi an ti,cki i srednjevjekovni rudari kopajuci eljezo
propustili da vade olovo i bakar, pa je uz rudarstvo eljeza jo od preistoriskog doba
moglo da ode i rudarstvo olova i bakra. Tim prije je to vjerovatno, jer su olovne rude
davale srebroY) Postoji nalazite olova kod Otoke u blizini Bos. K!I'upe na Uni. Tu na
60 Esad Paalic
brdu Mracaj astali su tragavi starih rudarsk ih i metalatehnickih radava, kaO' ta su jame,
patkapi i traska. Ne znamO' kalika je star03t tih rudarskih tragava, ali ani su, besumnje,
svjedaci rudarskih radava.n")
Ta bi b:a pregled nalazita i tragava annickcg rudarstva u zapadnabasanskaj ruda-
nasnaj ablasti.
Pregled rudarske djelatnosti u istocno bosanskoj rudonosnoj oblasti
Pad avam ablacu padrazumijevama Padrinje i krajeve istacne Basne. Prema
gealakim padacima u njaj se nalaze alavna, alavna-o'nkana i bakan'.a rudiita, medu
kajima su najznacajnija alavna-cinkana sre branasna rudita kad Srebrenice."") Istarija
rudarstva u avaj ablasti izuzev Damavije nije davaljna ispi'tana. Staga i nemamo
jasnije pretstave o' rudarstvu avag kraja u anticka daba, jer ana ta znamO' o' Damaviji
tice se sama jednag agranicenag padrucja prastlfane istacnobasa,nske ablasti. Znacaj
[limskag rudarstva u Padrinju mae se balje sagledati kad se imaju u vidu tragavi
tadanjih rudarskih radava u zapadnim kraj evima Srbije prema Drini.
Za nas je najznacajnije ana ta je u pagledu rudarstva dasad otkrivena u akalini
Srebrenice. Iskapavanja kaja su avdje vren a ad 1883 da 1893 g. iznijela su na svjetlo
brajne dakaze o' vrlO' intenzivnim rudarskim radavima udalinama Majdanskag Pataka i
Saske Rijeke blizu Srebrenice. Nekalika izvjetaja o' avim arhealakim iskorpavanjima
upaznali su nas ne sama sa vellicinam jednog rudarskag centra vec danekle i sa arganiza-
cijam rudarske uprave za vrijeme Rimljana. U tam pagledu su naracita znacajni natpisi
iz Gradine, liz kajih se, pared astalag, saznaje i ime avag vanag grada u daba Rimljana
- Damavia (Damaviae). Rimski rudnici su biLi uglavnam na sjeveraistacnim abrancima
Kvarac Planine i karakter ie ih ta ta nema ju poprecnih prakapa, vec im patkapi idu
sama u jednam smjeru. U atvar Kavacicu kaji je visak 3 metra, a irak 2,5 m magla
su ulaZliti kala za izvlacenje rude. Otvari i majdani iz kajih se vadila ruda adravali su
putevima vezu sa talianicam u dananjaj Gradini. Sacuvali su se tr.agavi kamenih
stubava za mastave prekO' irakih kanala. Sacuvane su i zidine jedne velike zgrade
na Gradini i pa miljenju Pagacnika, kaji je prvi pacea sa ispitivanjem avag mjesta.
ta su astaci nekadanje rimske talianice."4) Najvanija atkrica u Gradini ~zvria je Rod.i'm-
ski kaji je abradiO' rezultate sistematskih isk'ap<,van;a u avam mjestu 1891, 1892 i 1893 g.
Pasebnag interesa imaju ani nalazi kaji su u direktnaj vezi sa antickim rudarstvam.
Radimski je ustanoviO' vece naselje u Gradini na sastavcima Majdanskag Pataka i Saske
Rijeke. Medu zgradama cije je temelje atka pavaO' istice se jedna sa fundamentam dugim
31,3 miirakim 11,9 m. Ta velika zgrada, pa Radimskam, sluila je kaO' Gradska v;ec-
nica (curia) u kajaj su stajale statue careva 'i spamenici prakulfatara, a pred zgradom
rtvenik. Uz avu zgradu stajali su kaO' njeni dadaci tribunal ili zgrada za edile s istacne
strane, i stan nekog cinavnika ili skladite za alova sa zapadne strane. Istacna bocna
zgrada !imala je centralna grijanje. Ovdje su nadeni i dragacjeni natpisi. TakO' ;e ja
1884 g. 11 kuriji pronaden spamen~k s natpisam: L. Damitius Eras pracuratar metalIarum
Pannaniarum et Delmatiarum (CIL III, 12721, 8361). Izgleda da je istu slubu
wia i Caius Julius Melanius (CIL III, 12732); atkrriveni su i natpisi pasveceni
Aleksandru Severu i majci mu Juliji Mameji koji su vani za to ta se u njima
prvi put spaminje municipium Damav ... (Domavia, Damaviae, Damavianum). Pared
kurije 'iskapani su brajni predmeti Ikaji su materijalni dakaz za rimske rudarske radave
u gradu Damaviji i akalini; kamadi alavne rude, alavni adlivci, traska, paluistopljena
alavna ruda, branzana i eljezna aruda, dije lavi zemljanih lampi i slicna. Znacajan je
kamad olava sa natpisam XX, ta znaci 20 funti, a ta atprilike ii adgavara njegavaj
teini ad 6.700 gro Olava se po svaj prilici izradivala u takvim ablicima i tolikoj teini
i anda isparucivala na dalju preradu. Brajni su nalazi rimskag navca u Damaviji. Kad
kurije i u njaj atkriveni su raznavrsni sreb reni i bakarni navcici kaji pripadaju periadu
(;2) S i m i c, O. c., 139.
63) Walt er, O. c., 93-147. - Ka cer, Geologija, 358-365, 410-423. - Tu ca n, 0',
C., 130, 132 i 149. - T i b o' 1d, O'. C., 11. - S i m c, o. C., 139-142, 146-148.
64) P o' g a C k i n, WMBH II, 1894, 156.
61
kih careva od Trajana do Konstantina II, tj. od prelaza iz I u II vijek n. e. do sredine
vij. n. e. Treba se posebno osvrnuti na primjerke rudarskih lampi iz Domavije i
ne okoline. U dolini Majdanskog Potoka kod Krivog Brijega nadena je jedna rudarska
a, a docnije i druga kod sela Dimnici. Nedaleko od Domavije kod Sikir,ica, blizu Han
lovca na Drini, otkrivene su jo cetiri zemljane lampe slicne lampi iz Dimnica.O:i)
redi: lampu sa igom tvornice C. Dessi koja je nadena kod Busovace - Fiala, GZM
1894, 96)
U Domaviji su postojale i druge van e zgrade koje su sluile za javne svrhe.
kurije najznacajnije je javno kupatilo. Ovo je velika zgrada sa 45 odjeljenja,
jeljena na muke i enske prostorije, ukraena mozaikom i snabdjevena svim
bnim uredajima za rad kupatila. Odavde poticu i olovne cijevi koje su sluBe
kupalini vodovod. Jedan natpis iz 220 g. n. e. na koji se nailo tokom iskopavanja
atHa 1891 g. govori o tome kako je proikurator Valerije Super proirio vodovod:
(rius) Super v(ir) e(gregius) pr[oc(urator) argentari]arum balneo p[ublico a]quam
icient[em ind] ux[it] (CIL III, 12734, 8363). Medutim, i docnije su na kUJ'Patilu
vljene popravke. Tako je 274 g. n. e. pr okurator Aurelije Verekundus popravio
linu zgradu, kako se vidi iz natpisa: Aur(elius) Verecundus v(ir) e(gregius) pro
ator) argentariarum balneum vetustate conlapsum ad pristinam faciem reform(a)re
vit (CIL III, 12736). Na prostoru kupatila nadeni su raznov,rsn~ /predmeti, mnogi
vinski dijelovi i novoi iz rimskog do ba."")
Na osnovu navedenih otkrica sigurno je da je rudarski kraj Domavija igrao veliku
u u ivotu ovog dijela rimskog carstva. Okolina Srebrenice ukazuje na dva perioda
rske djelatnosti: anticki i srednjevjeko'mi. Ovdje je eksploatisana olovna ruda iz
se dobivalo srebro. Tragovi pokazuju da se oko Domavije kopala ruda i topila
maviji, a moda i kod samih majdana. Od velikog interesa za nas su i komunika-
koje su vezale ovaj distrikt sa bliim i dalj im podrucjima. Ma da jo nedovoljno
na, ipak se po mjestimicnim trag:wima naslucuje da je komunikaciona mrea
Domavije morala bi,ti taikva da obezbijec1i nesmetan izvoz dragocjenog metala koji
ovdje dobivao. Na ovo cemo se posebno osvrnuti docnije.
Rudarstvo u predjelu SrebTenice ima dugu istoriju. Mi ne znamo sigurno da li je
bilo i prcistorJskih rudarskih radova, ali se moe pomiljati na to. Bogata leita
oko Srebrenice bila su pristupacna i preistorisk,'m stanovnicima, pogotovo kad
a da su Iliri bili vjeti i iskusni rudari. Samo ime Domavia je epihorickog ilirskog
jekla.';') To znaci da je jo u preistorisko doba Domavia bila neki centar ciji je
aj u privrednom pogledu mogao potica bl jedino od rudarstva, jer ovaj kraj nije
drugih bogatstava. Grcke kolonije na Jadranu odravale su trgovacke veze sa
om Drine, pa i krajem oko Domavije, o cemu svjedoce novci iz Apolonije i Dira-
k j' Su nadeni u istocnoj Bosni. U prei.s torisko doba postojao je vjerovatno dobro
ntiran j1t't od Sarajevskog Polja pre ma Drini kojim su se slulli i strani i domaci
1. Ovaj put je pretstavljao nastavak predr:l'nske ceste koja je od Narone ila
m ,erdve. Njime je u to doba cirku lisala iJ tnnzitna trgovina izmedu grckih
'ja na Jadranu li krajeva sjeverno i istocno od BosneYH) Medu preistoriskim
etima koji su pocetkom ovog vijeka otkriveni u Tuzli, nalaze se raznolike
d . Jedna je narocito interesantna po tome to je na njenom dnu sacuvan komad
sjajnika (galenita) koga je trebalo rastopiti. U blizini Tuzle nema gale~ita, vec
ao biti iz Olova ili Srebrenice. PO onome to se zna o rudarstvu Srebrenice moglo
prije vjerovati da je u Tuzlu galenit otuda dospio, Stoga se i ovo moe uzeti kao
da je vadenje galenita u predjelu Srebrenice bilo poznato jo u preistorisko
e.6D)
Pa i pored toga ne znamo nita pouz 'iana o pocetku rudarstva u srebrenickom
tu. Danas ne znamo takode ni to kad su oko Srebrenice poceli lI'imski rudarski
) Pa C, GZM XXII, 1910, 193.
-> O svemu ovom vidi: Rad i m s k i, WMBH I, 1893, 218 i d. i WMBH IV, 1896, 202 i d.
") PWRE, stup. 1294 (Pac. - clanak Domavia).
) Za ove napomene upO!'.: Pa C. WMBH 'Ir, 1899, 212-213, 262-263 i Bal i f, o. c., 56.
) eur c iC, GZM XX, 1908, 82-84.
62
Esad Paalic
radovi, ali je pouzdano da je rimsko rudars,tvo bilo intenzivno u vremenu III-IV vij.
n. e. U to doba, a narocito sredinom III vij. n. e. Domavija je doivjela svoj procvat.
Ona je postala ne samo iv i prornetan cen tar rudarstva vec isto tako i vano admini-
strativno sjedite rudarske uprave. Moda je ovdje bilo sjedite efa cjelokupnog rudar-
stva za rimske provincije Dalmaciju i Pano niju, to znaci za zemlje dananje Dalmacije,
B03ne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, Istocne Kranjske, tajerske, Austrije do
Becke ume i krajeve Podunavlja do Tise. (Natpis: L. [)omitius Eros procurator metal-
lorum Pannoniorum et Delmatiorum). Kao centar Domavija je znacajna i po tome to
je u njoj boravio prokurator za rudnike srebra. (Natpisi: Valerius Super vir egregius
procurator argentariarum i Aurelius Verecundus virr egregius procurator argentariarum).
Domavija je tokom svog razvitka kao ruda rsko mjesto dobivala sve vecu ulogu. Ona
je od prvobitnog municipiuma postala izmedu 235 i 254 g. n. e. kolonija, ij. podignuta
je na vii stepen jednog ,rimskog grada. Ne znamo kad je na ovom podrucju prestalo
rimsko rudarstvo, ali bi to svakako moglo biti dolaskom novih stanovnika u doba seobe
naroda.
elio sam da upoznam jo sacuvane ostatke antickih rudnika oko Srebrenice, pa
sam posjetio ovaj kraj pocetkom septembra 1953 g. Za proucavanje stare istorije Bosne
i Hercegovine, a napose za ispitivanje njen og rudarstva i cestovne mree, interesantna
je i korisna posjeta ovom kraju. Razumije se onoga koji obilazi tragove antickog
rudarstva prvenstveno interesuje Gradina u kojoj su vec izvrena zamana arheoloka
istraivanja. Ovdje jo i sada lei kamenje is'wpano iz temelja zgrada, onoliko koliko je
jo sacuvano od raznoenja i uzimanja za gradevinske svrhe mjetana. Najvie tih
ostataka nalazi se na uglu koji sacinjavaju Majdanski Potok i Saska Rijeka pri njihovim
sastavcima. U Gradini, tj. na mjest'u nekadanje Domavije, danas se ne bi imalo ta
iskopavati, jer je sve prekopano ne samo u sistematskim istraivanjima Vef:.i docnije
u pojedinacnim traganjima za blagom. Mjes'ta gdje su nekad bile rimska kurija i ostale
ugledne zgrade danas su zasuta gomilama kamena preko kojih se kao zatitn~ plat
preplicu iblje i paprat. Ruevine ipak govore o velicini drevnog grada i rada u njemu.
Pola klilometra uzvodno Saskom Rijekom, s obje strane, nalaze se tragovi, zidova sa
cvrstim malterom i komadima rimske ope ke. Ma da se ovaj materijal vjekovima troi
za razne potrebe i ma da ga ljudi uklanjaju iz svojl:h bata i livadica, ipak njega jo i
danas ima mnogo. Na desnoj obali Saske Rijeke, stotinak metara od uca Majdanskog
Potoka, tamo gdje se nekad nalazilo javno kupatilo, koje je Radimski prvobitno drao
za kastrum, jo i danas mjetani vade kamen 'za gradnju, za temelje kuca, staja : dr.
Dolinom Saske Rijeke, a narocito na njenoj lijevoj obali ima dosta troske. Citava tr05-
kovita, iako do danas prilicno raznesena, lee na obali rijeke blizu mjesta gdje je bila
kurija. Troskovita ima na rijeci jo dalje uzvodno, a takode i na Majdanskom Potoku
tamo gdje Su dijelom kopani, a dijelom sa;no ustanovljeni zidovti raznih zgrada anticke
Domavije. Slicno je i sa preostalim ruevinama rimske kurije.
U vezi sa proucavanjem cjelokupnog arheolokog materijala i gradeVlinskih osta-
taka u Domaviji, potrebno je posebno se osvrnuti na jedno neobjanjeno pitanje.
Radimski nije utvrdio ni obiljelio mjesto gdje je bila talionica koja je nesumnjivo imala
jak kapacitet i zauzimala vecu povrinu. O takvoj talionici u Domaviji govori Pogac-
nik, misleci na ostatke masivnih udova kurije. A. Rucker takode dri da zgrada koju
Radimski i ostcl.li istraivaci smatraju kuri jom nije kurija, vec topionica.70) Pitanje je
vano i interesantno. U DomaVliji je morala biti talionica, i to prostrana i cvrsta zgrada.
Opravdano je pomiljati i na to da je postojalo nekoliko manjih taLionica. U svakom
slucaju naj pouzdanije je traiti ta1'ionice na obalama Saske Rijeke i MajdanSlkog
Potoka ondje gdje se nalaze troskovita. to se tice tragova rimsklih rudnika, njih ima
na planinama Liscu i Kvarcu, iznad Gradine i Sasa. Tu se i danas vi,de zatrpani
potkopi. Teko je utvrditi tacan broj potkopa, ali je on toliki da jasno govori o velikom
obimu rudarske proizvodnje u anticko doba i u srednjem vijeku.
Vec smo napomenuli da u ovu rudo nosnu oblast ulaze PodI1inje i drugi krajevi
istocne Bosne. Naravno, o njima Igovorimo samo onoliko koliko je to potrebno u okviru
tretiranja antickog rudarstva. OSlim srebrenickog distrikta ne znamo pouzdano ni za
7J1) A. R i.i c k e r, "Ober den Blei - und Silberbergbau in Srebrenica, Wien, 1901.
63
jedan drugi reon koji bi bio poznat po rudar stvu u rimsko doba. Ne znamo ni to da Ji
je bilo antickih rudarskih radova u Glovu i Borovici kod Varea.71) Moglo bi se samo
pomilljati na anticko rudarstvo olova i bakra u bazenu Foce gdje je potvrdena sred-
njevjekovna rudarska aktivnost. U dokaz ovoj pretpostavci za focanski reon vrijedno
je potsjetiti na tragove rimskog ivota koji su ovdje otkriveni. Poznati su nam nalazi
PREULEDNA KAP-TA
ANTici<06 AUDARSTVA V 8 . H .
Dokazeul; rlJcJorJk,' ro.do",:
Q V1I.r"v"tnl rvd'Hflt.t rAJD"','
rimskog ivota u Ustikolini. Na osnovu toga se zakljucuje da je na mjestu kod dananje
Ustikoline bilo rimsko naselje7~) Izvjesni, nalazi rimskog perioda otkriveni su u Cele-
") S i m i c, o. c., 139 i 142.
72) Pa c: WMBH V, 1897, 239-240; WMBH IX, 1904, 294-295; WMBH XII, 1912, 161-
163.- Sergejcvski, GZlVI XLVHI, 1936,3-9.
(l4
Esad Paalic
bicu i Ocrkavlju u focanskom kraju.n) Sva kako da ovi tragovi ne pretstavljaju pune
dokaze za rudarstvo, ali ih treba imati u vidu kad makar i pomiljamo na mogucnost
da je ovdje bilo rudarskih radova.
Skica koja je priloena uz ovaj rad treba da prui bolju preglednost antickih
rudita u sve tri navedene rudonosne obla 1ti Bosne i Hercegovine.
Pogledi na znacaj antickog rudarstva
U osnovi ovog rada je razmatranje o antickom rudarstvu na podrucju Bosne i
Hercegovine. Medutim, to ne bismo mogli potpuno obaviti bez osvrta na rudarsku
radinost prije dolaska Rimljana. Stoga cemo u kracim potezima ukazati na tragove prei-
storiske rudarske kulture u naim krajevi ma.
Po slicnosti nadenih oruda iz eneolitskog doba Bosne i Hercegovine sa onima iz
panonskih krajeva zakljucuje se da je postojala razmjena sa tim oblastima gdje su
inace poznata nalaZIita bakra. Metalurgija bakra u naim krajevima u to doba zasnivala
se uglavnom na uvozu ovog metala, ali nije iskljuceno da je bilo i domace eksploa-
tacije samorodnog bakra, narocito ondje gdje je bilo takvih nalaZIlta. Tako bi se
moglo govoTiti o tragovima domace meta,lurgijc u eneolitu.')
Nalazi bronzanog doba u Bosni i Her cegovini brojniji su. Znacajno je da su u
ovom preistoriskom razdoblju posvjedoceni rudarski radovi tadanjih stanovnika Bosne
i Hercegovine. Nalazi tog doba ukazuju na veze 11 razmjenu sa Italijom i oblastima
panonske kulture.'") Na interes za ovo raz dobIje mora biti veci, jer u njemu pocinje
ira iI'udarska i topionicarska djelatnost. Na to smo se osvrnuli kad je bilo r'jeci o
eksploataciji bakra u podrucju Vranice (Mra caj, Makara) i topionicarskim radovima na
Gradini kod Varvare. Razna mjesta 'li Bosni i Hercegovini pruaju tragove prerade metala
iz ovog doba: komadi staljene bronze, troska, kalupi za izlivanje i dr.7(;) Ti nalazi doka-
zuju ,da je domace stanovnitvo naucilo vjetinu livenja i topljenja metala i oslobadalo
se uvoza stranih proizvoda. Dobavljanje sirovina za domace topionice bilo je skopcano
s velikim potekocama i trokovima, jer nije bilo tako lako dopremiti ,'IZdalekih krajeva
narocito pomocu tadanjih nedostatnih komunikacija one mnoine sirovog materijala,
to su te topionice troile. Nije drugog preo stajalo nego da se domaci metalurzi (zildije)
pobrinu za jeftinije sirovine iz bliih krajeva. U tome su ubrzo uspjeli, jer su se
namjerili na bakrene ruda1ce, :koje su eksploatirali ... 77)
U haltqtsko doba na podrucju Bosne i Hercegovine dobivanje i prerada metala
postaju jo intenzivniji. Sojenicka naselja i gradine haltatskog doba pruaju dosta
tragova koji govore o jacoj domacoj IPro'izvodnji metainih predmeta.") Nalazi ovog
doba dokazuju da se trgovina jako razvila i da su metalni predmeti iz domacih topio-
nica imali znatnu ulogu u prometu koji se obavljao medu pojedinim plemenima ili sa
udaljenijim oblastima!9) Domaci rudnici davali su u to doba dovoljno eljeza meta-
lurizrna.
''') Ser g e je v s k i, GZM XLVI, 1934, 23 i d; Spomenik SAN LXXXVIII, 1938, 19.
72) T r u h e 1k a: GZM XVIII, 1906, 119; GZM XXVI, 1914, 68-70. - Cu r c i c, Historija
rudarstva i topionicarstva u Bosni i. Hercegovini, Rudarski i topionicki vesnik, Beograd, 1930,
br. 7, 309-310.
",) T r u h el ka, GZM XXVI, 1914,7Qc---75- Cu r c i C, ibidem, br. 375-376.
,G) T r uh el k a, GZM, II, 1890, 65 i 67. - Rad i m s k i: GZM IV, 1892, 120; WMBH I,
1893, 269-270. - F iaI a: WMBH IV, 1896, 60 i 65; WMBH V, 1897, 127. - Upor. Cu r c ic.
GZM XX, 1908, 373 i d.
77) Cu r c i C, o. C., Rud. top. vesnik., br. B, 377. - Upor. Cu r c ic, GZM XX, 1908, 89.
78) Rad i m s k i: GZM V, 1893, 129-138; GZM VII, 1895, 320-331, 514---515. - T r u-
he 1k a: GZM XIII, 1901, 239-241; GZM IV, 1903, 373-374, 382, 557-558. - Cu r c i C, GZM
XX, 1908, 173 i d. - Upor.: Truhelka, GZM :XXVI, 1914, 81-99. M. Mandir., GZM XLI,
1929 36-37.
"') T r uh e 1k a, GZM XXVI, 1914, 100-115. - eur c ic, o. C., Rud. top. vesnik, 1930,
br. 9, 410.
o antickom rudarstv~ u Bosni i Hercegovini
65
Mlade eljezno ili latensko doba obiljeeno je novim uticajima na nae krajeve.
Njih je donijela grcka kolonizacija na Jadra nu i keltska invazija koja je pocela sa IV
vij. st. e. Stoga je opravdano miljenje da su ba ti uticaji pomogli jaci razvitak
rudarstva eljeza u naim krajevima. Preistorisko rudarstvo eljeza u Bosni i Hercego-
vini moe se najbolje pratiti u podrucjima rije~e Sane. Na osnovu otkrica Radimskog i
Fiale zakljucuje se da je ovdje kopano, i topljeno eljezo li preistorisko doha, ali da je
u dolini Sane ta djelatnost bila primitivna i ;pokretna, tj. nije se radilo pravim rudar-
skim nacinom, vec su eksploatisani otpaci eljezne rude do kojih se lake dolazilo.
Starost proizvodnje eljeza u ovom bazenu, sudeci po nalazima u .grobovima i naseljima,
dosie u V i IV vij. st. e.80)
Tako su nai krajevi poslije kraceg vijeka mladeg eljeznog doba preistorije uli
u prvi istoriski period - anticko doba.
Medutim, prije no to predemo na razmatranje o znaca]u antickog rudarstva
potrebno je iznijeti neke momente koji kal' akteriu razvitak ivota u preistorisko doba.
Na'ravno, iu cemo imati u vidu samo ono to je u sklopu pogleda na rudarstvo.. Ako
posmatramo drutvene i privredne prilike u toku preistoriskih faza razvoja, moemo
vidjeti da je stanovnitvo Bosne i Hercegovme u tim periodima upotrebom metala
ostvarivalo bolje uslove rada i, razumije se, vece mogucnosti za poboljavanje ivota.
Ta i takva pitanja iz preistorije Bosne i Hercegovine dosad nisu cjelovito obradivana. Na
ovom mjestu ne b:h htio da se uputam u ponavljanje optih i na celnih znanja o procesu
drutvenog razvitka u preistorisko doba. Me dutim, treba naglasiti da se i na podrucja
nae zemlje poboljavanje proizvodnih sredstava nuno odraavalo na soaijalne i eko-
nomske promjene. Pojava metala donijela je sobom izrazitiju podjelu rada, vecu produk-
tivnost, povecanje razmjene dobara i nove oblike drutveno-ekonomskih odnosa. U
procesu tih promjena pocinje stvaranje saveza plemena i preduzimanje ratnih pohoda,
ucvrcuje se patrijarhat i jacaju osnove na kojima ce izrasti vojna demokratija - kao
najvii razvojni stepen preistor,iskih zajednica na podrucju Bosne i Hercegovine.
Za razumijevanje prilika u kojima su ivjele grupe i plemena u preistorisko doba
Bosne i Hercegovine zasluno priznanje tre ba odati ispitivanjima A. Benca. Ovdje bih
ukazao samo na neke od njegovih radova. Obradujuci nacin ishrane preistoriskih stanov-
nika Bosne i Hercegovine, Benac je pravilno i tacno ukazao na staln\ iako spori napredak,
u tom pogledu. Istaknuto je da su u tom odlucnu ulogu odigrali napredak materijalne
kulture i promjene koje su donosili novi doseljenici. Novija i savreni,ja oruda omogu-
cavala su stanovnicima naih oblasti da se intenzivnije bave pojedin:m granama radi-
nosti i da se te grane proiruju. Nacin ishrane postajao je razno'Vrsniji i bolji.sl) I druga
rasprava o nacinu stanovanja osvjetljava drutvene prilike u preistorisko doba Bosne i
Hercegovine. Ovdje su obradeni tipoV,i,stana i naselja od ne01ita do latenskog doba. Od
neolitskog stana i naselja, koji su uglavnom ujednaceni kod svih poznatih kulturnih
grupa, prelaz,:, se na tipove naselja bronzanog doba koja se izgraduju na zaticenim
gradinama pogodnim za odbranu. U to doba nastaju znatna previranja i promjene prebi-
valita to je rezultat prelaza na obradu metala. Gradine i sojenice su ,tipovi haltatskog
naselja. Sojenice su napredniji tip i pokazuju krupan korak u usavravanju gradevinar-
stva, Gradine su sluile kao utvrdenja i1r kao obicna sklonita bez utvrda.8Z)
Iako su u ove dvije rasprave obradena samo dva pitanja, ipak one pretstavljaju
vaan prilog poznavanju socijalno-ekonomskih odnosa preistoriskih stanovnika u Bosni
i Hercegovini. U svakom slucaju metod obrade i naucni pogledi koji karakteriu ove
radove daju istinitu sliku odredenih .grana ivota i prilika u kojima je ivjelo drutvo
preistoriske Bosne i Hercegovine. Za nau temu vano je istaknuti da je upotreba metala
igrala presudnu ulogu i u razvitku ovih vidova djelatnosti.
U vezi sa razmatranjem uloge i znacaja koje je imalo rudarstvo Bosne i Hercego-
vine, nuno je ukazat~ na razna miljenja o tome. Prije svega, da li je naa zemlja u
preanticko doba imala jako ili slabo rudarstvo i da li je stvarno pravi rudarski rad
ovdje poceo tek sa dolaskom Rimljana? P,i1tanje je vano, kako cemo vidjeti, iz mnogih
8U) F iaI a, WMBH VI, 1899, 122-123 i 128.
B') A. Bena c, GZM 1951, 271-279.
82) A. B ena c, GZM 1952, 121-138.
Glasnik Zemaljskog muzeja - ArheOlogija 5
66 Esad Paalic
razloga. Arheolog Devis, koji je proucavao pre anticko i anticko rudarstvo u Evropi i kod
nas, smatra da u Jugoslav,ilji uopte nije bilo razvijeno preistorisko rudarstvo i da su
rudarske centre u naim zemljama usposta vili tek Rimljani. Njegov zakljucak se zasniva
na tome to je u krajevima Jugoslavije uopte naden vrlo maLLbroj preistoriskih rudar-
skih alatki.s3) Devis, dalje, zastupa miljenje da je u rimsko doba rudarstvo bilo razvi-
jenije u istocnim oblastima Jugoslavije nego u zapadnim, ma da se u svim krajevima
proteu velike ume koje su jedan od prvih uslova za rudarske radove. Zato su rimski
carevi morali ovamo slati svoje strucnjake u vecem broju. Osim toga, Devis pretpo-
stavlja da su rudnici u Jugoslavij,i za vrijeme Rimljana bili napredni, jer su imali sav,re-
menija rudarska oruda no to su u to vrijeme bila rudarska oruda Ji postrojenja li
rudnicima Spanije ili Britanije. Razumije se i njegove pretpostavke su, kako sam veli,
zasnovane na oskudnim podaa:ma o najstarijem rudarstvu u naim krajevima.s4) Za
obim i znacaj preistoriskog rudarstva V. Curcic izraava miljenje da Ilir.j, uopte ni.ou
bili rudari, narocito ne u starije doba. Uz to napominje da su !liri b.:Ji pastirska plemena
i da su sve svoje potrebe u metalnim proizvodima podmirivali uvozom. Dakle, u pre isto-
risko doba, osim neto malo kovackog rada, lliri se nisu bavili ni rudarstvom, ni meta-
lurgijom.SC,)
Medutim, sa ulogom i znacajem preistoruskog rudarstva u naim krajevima, izgleda
mi, da stvari ne stoje tako. Mi smo li pocetku uglavnom istakli razloge koji su doveli
do toga da je kod nas najstarije rudarstvo slabo poznato, ali i pored toga postoje dovolj ni
dokazi koje pruaju dosadanja arheoloka istraivanja na osnovu kojih se moe govoriti
o znatnim rudarsko-tQpionicarskim radovima u preistorisko doba Bosne i Hercegovine.
Razumije se starije faze u tom pogledu su slab~je, kao to je to uostalom slucaj i u
drugim dijelovima svijeta. Argumentum ex silentio ovdje nije posve pouzdan. Rudarska
kultura naih krajeva, narocito u mladim fazama preistorije nije neznatna. Ne moe sc
primiti miljenje da su preistoriski stanovnici svoje potrebe u metalnim predmetima
iskljucivo podmirivali uvozom. Pocetak upotrebe metala doveo je do niza socijalnih i
ekonomskih promjena koje su uslovile promet i trgovunu raznim proizvodima, a medu
njima prvenstveno metalhim predmetima. U takve odnose sa drugim krajevima stupale
su i nae oblasti. Otuda i kod nas brojni nalazi uvezen og oruda i oruja od metala. Na
Osnovu toga ne smijemo zakljuciti da je Bosna i Hercegovina bila samo izvoznik stocar-
skih proizvoda cime je nabavljala metalne izradevine. Valja imati na umu da je i li
samim naim oblastima postojala unutranja razmjena i promet roba, pa svakako i
metainih predmeta. Nalazi preistoriskih rudarskih oruda u nekim starim rudnicima, ma
da malobrojni, potvrduju da je u preistorisko doba na podrucju Bosne i Hercegovine
bilo rudarskih radova. Razni ostaci metalurgiskog rada u skoro svim dijelovima Bosne
i Hercegovine svjedoce o razvijenosti metalurgije koja 'je dobar dio sirovina namirivala
kopanjem rude na licu mjesta ili dovozom drzbliih reona. Osim toga, migracije i seobe
pomogle su da se rudarstvo i metalurgija bre razvijaju pod stranim uticajima i da
osvajaju nova iskustva i tekovine. Stoji jo i ova ajnjenica. Rimljani su vrlo brzo stavili
u pogon rudnike u naim krajevima i pojacali njihovu proizvodnju. Najjaca rudarska
djelatnost u doba Rimljana bijae ba u onim bazenima za koje umamo pouzdanije
dokaze o eksploataciji ruda u preistorisko doba. (Vranica i podnoje, Sana). Radilo se,'
dakle, o nastavku i proirenju rudarskih radova koje su jo ranJ~je obavljali domaci
rudari. Naravno, proirenje rudarske proizvodnje nije se moglo izvriti brzo, vec je za
to trebalo vie vremena i rada na sredivanju optih prildtka u novoosvojenim krajevima.
Konstatacija da je anticko rudarstvo u Jugoslaviji bilo naprednije i tehnicki bolie
opremljeno no ono u Spanijl~ ili Britaniji -- tacna je. Ali se iz toga ne moe zakljuciti
da je rudarstvo u naim krajevima tek tada pocelo i za to dobilo bolju i moderniju
opremu. Naprotiv, tu je odlucna cinjenica da su Rimljani u nae krajeve doli docnije,
poto su vec bili zaposjeli oblast zapadnog Mediterana, i da su, prema tome, imali znatna
iskustva u rudarskim poslovima. Ta iskustva i znanja odmah su primijenili na rudarstvo
~:l) O. De v i s, Prehistoric copper - mine at Jarmovac near Priboj na Limu, GZM XLIX,
1937, 1-3.
S') O. De v i s, Ancient mining in the central Balkans, Revue internationale des et udes
balcaniques, Beograd, 1938, 405-418. .
~G) Cu r c i c, o. c., Rud. top. vesnik, br. 9, 411.
o antickom rudarstvu u :Bosni i Hercegovini
67
u osvojenom Iliriku. S druge strane, zapos,je danje naih krajeva od strane Rimljana pada
ba u vrijeme sve vecih potreba rimske ro bovlasnicke drave za metalima, trlm vie,
jer su mnogi poznati rudnici u ostalim dije lovima rimske imperije poceh gubiti svoj
znacaj. Ovi rudnici su se pribliavali kraj u svojih rezervi lih su vec bili iscrpeni, naravno
s obzirom na tehnicka sredstva ondanjeg vremena za rudarska istraivanja i eksplo-
ataciju. Stoga su Rimljani opremali i uredi vali rudnike u osvojenom Iliriku to su bolje
mogli, sve sa ciljem da se poveca njihova pfOlizvodnja i da se to uspjenije nadoknade
gubici koje je drava imala usljed smanjene rudarske proizvodnje u starijim rudnicima.
Potrebno je posebno ukazati i na cinjenicu da je rudarstvo naih krajeva u doba rimskog
carstva imalo zbog blizine granice na Dunavu izuzetnu strategisku vanost za razliku
od npr. BI11tanije. Rimljani su, besumnje, u naim krajevima zatekli rudarsku tradiciju
i koristili se njome. Ne moe se reci da se radilo o nekim znacajnijl1m tehnickim teko-
vinama naslijedenim u naim krajevima, alriJ su iskustva i vjetina domacih rudara,
poznavanje terena i rudita dobro doli Rimljanima i omogucili im da organizuju iru
rudarsku proizvodnj u.
Prema tome, ne bi se mogla smatrati. neosnovanom tvrdnja da je rudarstvo nae
zemlje zauzimalo vano mjesto u preistorisko doba. Ono je jo od najstarijih vremena
pretstavljalo jedan od sudbonosnih faktora u ivotu zajednica koje su ovdje ivjele.
Rude i rudno bogatstvo uvijek su bili na umu osvaja'cima koji su dolazili lU nae krajeve.
Preistoriska gradinska naselja u naoj zemlji interesantna su ne samo po tome to su
pretstavljala utvrde za odbranu od prepada i pohoda drugih grupa vec i po tome to u
nj'ima nalazimo tragove livenja i topionicarstva. Ostaci metalurgiske radinosti na gradi-
nama karakteristicni su zbog toga, to dokazuju da je ovo zanimanje postojalo i da je
bilo cijenjeno, pa se stoga nije zanemaI11valo ni na gradinama gdje su cesto tei uslovi za
ovu vrstu poslova.
Anticko rudarstvo Bosne i Hercegovine nastavak je preistoriskog rudarstva. Ono
se razvijalo u vfl'jeme rimske vladavine i nosilo je. obiljeje napregnute eksploatacije
kako je to inace -rimska drava sprovodila u osvojenim provincijama. O ovom periodu
rudarstva, iako apsolutno uzevi o njemu ne znamo mnogo, ipak smo obavijeteni
znatno vie no to je to slucaj kod preistoriskih faza rudars.kog rada.
Rudarstvo i rudno bogatstvo ilirskih zemalja, to znaci i Bosne i Hercegovine,
bilo je dobro poznato novim osvajacima sa zapadne strane Jadrana. Poslije definitivnog
pokorenja ovih krajeva novi gospodari odmah su prili jacem iskoritavanju rudnog
blaga. Ono to narocito karakterie nastojanja i mjere rimske uprave u naim krajevima
jeste velika briga za maksimalnu eksploataciju rudnika eljeza kako bi se obezhijedile
sirovine za rad tvornica oruja. Lijepu i ta!':nu ocjenu o osnovnim motivima rimskih
osvajackih ratova u naim zemljama daje G. Novak:
Kad su Rimljani godine 229 pr. n. e. zapoceli rat na Ilire, u prvom su redu htjeli,
da na istocnoj obali Jadrana osvoje nekoliko upo-rita, s kojih ce prodirati na ,Balkan-
ski poluotok, a preko njega i dalje na istok. I~irskJ~su krajevi bili tada vec dobro poznati
u Italiji ne samo :zJbog gusara, nego i zbog rudnog bogatstva. Rim, koji je koracao
cvrstim koracima u imperijalizam i spremao se na drugl~ punski rat, trebao je oruja,
dakle eljeza, pa zatim bakra za pravljenje bronce. I jednog i drugog bilo je obilno u
ilirskim krajevima, najvie u Bosni, s kojom su stanovnici Aperuilll.Skog poluotoka trgo-
vali jo nekoliko stoljeca ranije, kako nam to [lokazuju ne samo etru'canslke kacige to
su nadene u Bosni, nego i razni uzajamni utjecaj italskih ~ ilirskih metaInih proizvoda.
Definitivno pokorivi ilirske krajeve, Rim je mogao abilno ek~ploatirati rudno blago na
cijelom ilirskom teritoriju.8G)
Istoriska literatura slae se u tome da su Rimljani obilno eksploatisali rudno
bogatstvo naih krajeva. Valja posebno istaknulti privredni i strategisk,1 znacaj rudnika
u ovim oblastima. Bosna i Hercegovina je za Rimljane bila vana kako zbog svog rud-
nog bogatstva d' drugih privrednih izvora tako i zbog svog geopolitickog polO'aja. Ona
je zauzimala prostor izmedu Jadrana s jedne strane i posavsko-podunavske' doline s
druge strane. Njome su mogle prolaziti vane komunikacije koje su Rimljani brzo i
podigli ili pristupili pQpravci onih koje su zatekli. ta je za Rimljane. znacila sigurnost
~") G. N ova k, o. c., 131.
5*
68 Esad Paalic
u ovim krajevima, najbolje potvrduje to to je granica carstva na Dunavu bila u stalnoj
opasnosti pred napadima novJh naroda. Trebalo je neprekidno imati na umu ne. samo
bezbjednost te granice vec i mir u njenom zaledu. Privreda u Dalmaciji, Panoniji ,i dru-
gim rimskim provincijama sa podrucja nae zemlje imala je da se podredi potrebama
brojne vojske koja cuva granicu na Dunavu. U privrednom pogledu Dalmacija je za Rim-
ljane najvie privlacna zbog njenih eljeznih rudnika koje su domaci stanovnici vec
odavno eksploatisali. Oni su za Rimljane vani radi naoruanja armija na Dunavu kao
to su to bih galski rudnici radi armija na Rajni.8')
I novi rudnici i obnovljeni stari rudnici u doba principata pretstavljaju korak
naprijed u ovoj grani privredne djelatnosti uopte. To je rezultat do koga je dovelo
poboljanje sredstava za proizvodnju i politicka prevlast rimske drave. U starijim
provincijama nema mnogo novih rudnika, vec su to uglavnom bili oni koje su zatekli
novi gospodari (panija, Mala Azija). Medutim, u mladim provincijama kakve su Brita-
nija, zemlje juno od Dunava i Dakija otvaran je velik broj novih rudnika. Oni su mogli
bar donekle naknaditi gubitak koji je nastao zbog smanjenja proizvodnje u poznatim
starijim rudnicima i istovremeno podmiriti povecane potrebe ogromnih podrucja rim-
skog carstva.88)
Opti poloaj rimske drave u rano carsko doba i potrebe koje su joj diktirane
drutvenim odnosJma robovlasnickog poretka i spoljnopol'iti.ckim momentima omogucuju
nam da bolje shvatimo ulogu antickog rudarstva nae zemlje. Kad se govori o rudarstvu
u rimsko doba kod nas i u drugim krajevima, treba imam na umu da Rimljani nisu
bili rudari i metalurzi i da su se obilno koristili tekovinama pokorenih naroda. U isti-
canju znacaja koje je imalo anticko rudalfstvo naih zemalja uzima se kao dokaz i to
to su Rimljani morali dva i po stoljeca da se ogorceno bore protiv !lira cijem su otporu
ba jako rudarstvo i dovoljna proizvodnja oruja davali materijalnu osnovu. Po Miko-
ljiju narocito teke borbe Rimljani su mO~'ali voditi protiv Japoda, Mezeja i Dezidijata,
koji su stanovali u predjelima bogatim eljezom.80) (Razumije se da treba biti vrlo opre-
zan kad su u pitanju izvjesna shvatanja u pogledu odredivanja mjesta i uloge antickog
rudarstva u Bosni i Hercegovini koja kod V. Mikoljija znaju izbiti u vidu najobicnijih
pretjerivanja). - Valja posebno istaknuti da su Rimljani po dolasku u nae krajeve
prili brzoj izgradnji cesta u rudarskim bazenima da bi ih to bolje povezali radi izvoza
i prevoza ruda. Takvo uvjerenje stekao sam baveci se, iako od nedavno, ispitivanjem
nekih rimskih cesta u Bosni i Hercegovini.
Govoreci pojedinacno o tri rudonosne oblasti Bosne li Hercegovine pokuali smo da
obiljeimo mjesta rudarske i topionica'rs1ce djelatnosti i da navedemo vrstu rudarskog
rada s obzirom na metale koji su se dobivali na pojedinim ruditima. Uz to smo naveli i
arheoloka otkrica iz naselja koja Su blizu rudnih nalazita, ukazujuci na ostatke samih
rudruika i talionica gdje ih ima. U pribiranju i proucavanju tog materijala s orijentacijom
na to jasnije uocavanje svih momenata koji su u vezi sa razvitkom i znacajem najstarijeg
rudarstva nae zemlje, ne moe se zapostaviti ni pitanje opteg razvitka odgovarajuceg
kraja. Zato smatram da je u okviru ovog rada koji tretira rudarstvo, vanu privrednu
granu naih krajeva od preistoriskih vremena, potrebno osvrnuti se i na dokaze koji
govore o uticaju rudarske radJinosti na naseljenost i intenzivnost ivota u kraju o kome
je rijec. Razumije se, anticka naselja u Bosni i Hercegovini zahtijevaju zasebnu obradu,
ali valja imati na umu da su ona, rekao bih ba u naoj zemlji, usko povezana sa rudar-
stvom i proizvodnjom metala. Na osnovu dosad otkrivenih tragova o naseljima, saobra-
cajnim vezama i ivom prometu u rudarskim krajevima takvi su zakljucai opravdani. Na
to smo skrenuli panju u naem izlaganj u o pojedinim rudarskim oblastima. Istina,
imamo prilican broj mjesta .gdje su otkriveni takvi tragovi, ali ne znamo pouzdano kakve
su vrste bila ta naselja, da li gradovi i vojne baze, saobracajne postaje illi kakvi drugi
centri. To oteava osvjetljavanje ostalih pitanja anticke istorije nae zemlje. Stoga smo
"') M. Ro s tov t zef f, Gesellschaft und Wirtschaft im romischen Kaiserreich I, Lajpcig,
1931, 196.
~') O optim privrednim prilikama i o rudarstvu u rimskom carstvu vidi: F rit z He i-
c h el he i m, o. C., 677-862 sa posebnim poglavljima o rlldarstvll.
80)Mi k o lj i, o. c., LI odjeljcima: eljezni domaci obrt - temelj snage 'I1ira Borba
Z:1 rudita i radionice.
69
se bar zasad ogranicili samo na to da obiljeimo ono to karakterie rudarski centar ili
okolinu rudnika. Navecu neka zapaanja u tom pravcu o najizrazitijim rudarskim podru-
cjima Bosne i Hercegovine u rimsko doba. Obilazak terena sa Diljem upoznavanja
rudarskih centara i lokaliteta znatno pomae u sticanju takvih saznanja.
Kraj oko Gornjeg Vakufa takoreci vri tragovima impozantnijih antickih naselja.
Na mnogim mjestima, naalost, jo neispitane i danas lee na povrini zemlje ili plitko
pod njom supstrukcije zgrada i drugih objekata, svuda obilje troske, a po uzvisinama i na
gradinama opet ostaci utvrda i topionicarskih radova. Skoro da se i ne zna gdje je obilje
skrivenih ostataka vece - u Gornjem Vakufu, Podgradu, Bistrici, Sarajvilicu ili Kutima
- da ne pominjemo vec poznate tragove ispiralita zlata na Vranici i u njenom podnoju.
Slicno je i sa Bugojnom i njegovom okolinom - Vesela, Kopcic i dr. Nesumljivo je anticki
grad kod Gornjeg Vakufa i Bugojna bio znacajan i velik, a moda je ovaj rudarski kraj
ima niz naselj,a, koja su razvijala razne djelatnosti vezane za rudarstvo. U svakom slucaju
na ovom podrucju za vrijeme Rimljana pulsirao je bujan ivot. Naravno, za Rimljane je
ovaj kraj bio interesantan i zbog drugih razloga - zgodan poloaj i raznovrsna privredna
bogatstva - ah je rudarstvo bilo sigurno ono to ih je najvie interesovalo. S tim u
vezi su utvrde i obezbjedenja u neposrednoj blizini kako bi se zatitili rudnici i radionice'
narocito rudnici i ispiralita zlata. Ovdje su, prema tome, bile i jake vojne posade odre-
dene za cuvanje nesmetanog rada u rudnicima i na radilitima ;koja prate 'rudnike. P,ada
u oci i iroka mrea rimskih puteva koji ovaj kraj veu sa jadranskim primorjem, dolinom
Rame, porjecjem Bosne i okolnim mjestima. Splet rimskih cesta koje se ovdje stjecu
prelstavlja poseban dokaz za vanost ovog rudarskog podrucja.oO)
Za zapadnu rudonosnu oblast Rimljani su bili narocito zainteresovani zbog nienih
bogatih nalazita eljeza. I ovdje se nazire relativno plodndji ivot i naseljenost. Osim
toga, ovuda prolazi gusta mrea cesta koje su izgradili Rimljani ne samo radi eksplo-
alacije privrednih dobara prvenstveno ruda vec i radi obezbjedenja to kracih veza
izmedu Jadrana i Podunavlja. Tako su ceste iz srednieg Jadrana u pravcu Save prolazile
kroz oblast na San i i Japri - oblast vrlo bogatu eljezom. Nema sumnje da je za
prevoz rude i drugih proizvoda ovog kraja rimska uprava koristila i rijeke Sanu i Unu
cija plovnost je omogucavala da se ruda lake i jeftinije izveze do Save. Naravno, ne
moe se bez prigovora primiti tvrdnja V. Mi.kolj'ija kad kae da je eljezo iz Norika
najobicnija legenda bez stvarne podloge i da je eljezo iz Bosne i Hercegovine preo-
vladavalo kako u Panoniji tako i u Italiji. On vjeruje da eljezo iz Ilirika nije
imalo premca 'i. da je u prvo vrijeme carstva sve rimsko eljezo bilo iz naih
krajeva.ol) Rudnici eljeza u Noriku bdli su vrlo cijenjeni i davali su obilne prinose. Stoga
,je neosnovano pokuavati da im se na ovaj nacin umanji znacaj da bi se poto poto
islakla premoc Bosne i Hercegovine u proizvodnji eljeza nad svim ostalim dijelovima
rimskog carstva. Kad govorimo o rudarskim bazenima na Sani i Japri, imamo u vidu i
krajeve oko Une i Vrbasa. Literatura je vec ukazala na znacaj tih krajeva gdie su ivjeli
Japodi i Mezeji. Bilo da je riiec o Japodima ili o Mezejima, radi se o plemenima koia su
i u preistorisko doba bila ugledna li mocna. Nesumnjivo je tome naivie doprinosila ci'l1je-
nica to su njihova podrucja imala mnogo eljeza koje su oni kopali i preradivali.
Ranije smo dali napomene o naseljima i tragovima rudarsko-topioncarskri.h radova u ovim
krajevima iz preantickog i antickog doba. Vrijedni su podaci F. Peha o velicini rudar-
skih radova na Sani i Japri 'izneseni u kratkom pregledu rudnog bogatstva Bosne i
Hercegovine, kao i njegovo miljenje da se domace stanovnitvo Bosne i Hercegovine
bavilo rudarstvom li u preistorisko doba.92)
O eljeznim ruditima u provanciji Dalmaciji znacajnu vijest daje Kasiodor iz
VI vij. n. e.:
"Fraeterea ferrarias ven as praedictae Dalmatiae cuniculo te veritatis jubemus
inquirere, ubi r1igorem ferri parturit terrena molllities, et igne decoquitur, ut an duritiem
00) o svemu to se tice Skopljanskog Polja na Vrbasu i predjela oko njega vidi zabi-
ljeke u GZM 1953, 277-287 i 345-348.
91) Mi kol ji, o. C., u odjeljku: Zeljezo iz Norikuma legenda!
02) Fra n z P O ,e c h, L' industrie mineralc de Bosnie - Hexzegovine, Wienne, 1900,5-6
i 3~-36,
transferatur, Rine, auxiliante Deo, defensio !patriae venit; hine agroI"um utilitas procu-
ratur, et in usus humanae vitae multiplici commoditate porrigitur, (XXV).
Simconem itaque vrrum cbxis31[i1 um, cujus fidem olim nob is est cognita yel
devotio comprobata, ad ardinationem si'liquatici, nec non ferrariarum, ad provinciam
Dalmatiam nostra ordinatione direximus. (XXVI).o3)
Istocna oblast, koju u pogledu antickog rudarstva poznamo iskljucivo po srebre-
nickom kraju, prua nam dosta dokaza o tome kako rudnici uticu na razvitak kraja
u kome se nalaze. Blia okolina Domavije pokazuje da su tu postojala ugledna naselja,
saobracajnice, depoi, postaje i slicno. U ovaj kraj dolazili su mnogi stranci koje su privla-
cm rudnici i lizglecLina bogacenje. Natpisi nam govore o Grcima koji su se ovdje naselili
i o njihovim proizvodima.H) Sama Domavija sa uim rudarskim distriktom imala je vrlo
raznovrsno stanovnitvo: domaci Iliri, doselj eni rimski kolonisti i nadiZornici, strucnjaci
i trgovci iz Grcke i sa Orijenta. Eksploatacija olovnh ruda i dobivanje srebra oko Doma-
vije mora da su i za rimsku dravu i z'a !pojedine preduzimace bili vrlo unosni. Naselje
u kome su bile uprava, talionice i druge javne ustanove imalo je svoje utvrdenje sa
sna'nim zidovima. Tragova ovakvih utvrda ima li na drugim mjestima oko Domavije.
Domavija je bila vezana dobrom komuniJkacionom vezom. To je jo, Radimski 'istakao
navodeci da je rimska cesla na Drini morala imati svoj pravi :krak za 'Domaviju dolinom
Saske Rijeke, a ne samo obi'cnu stazu kako je dr'ao Truhelk~.n5) Sigurno je da je ovaj
bazen imao dobre veze ,narocito lU pravcu Save ikuda su najvecim dijelom i odlazili
metali ,proizvedeni u Domaviji. Tragovi nas upucuju na to da je za transport iskori-
tavan put - splavovima niz Drinu.
to se tice bliih krajeva u Podrinju, i u njima su otkriveni znatni ostaci i spome-
nici rimske kulture. Zidine na Gradini Mihaljevic kod Srebrenice su rimske i poticu od
uLvrdenja. I natpisi iz Mihaljevica govore o naseljenosti oko ovog mjesta u rimsko
doba.no) Gr,cki natpis iz Biljace kod Domavije ukazuje na to da je i ovdje bilo Grka koje
je kao strucnjake i trgovce privlacilo rudarstvo. To je prvi slucaj da se na antickim
natpisima javljaju Grci kao slobodni privrednici, dok ih na vie mjesta u natpisima
susrecemo kao robove i oslobodenike.n7) Skelani su jedno od vanih rimskih naselja u
kome je bila beneficijarska stanica, a tragovi ukazuju i na lokalnu proizvodnju grade-
vinskog materijarla. Rimskih os'tartaka ima i unJa}blioj okolini Skelana08) Cio !kraj uz
Drinu od Srebrenice do Viegrada igrao je u rimsko doba vanu ulogu i bio dobro naseljen,
mnogo vi'e nego kraj izmedu Bosne i Drine_ O tome govore rimski spomenici na mnogim
mjestima.oO) Dalja istraivanja oko Srebrenice dala su vrijedne dokaze o znarcaju ovog
podrucja u rimsko doba. Nalazi u Sikiricu kod Han Bjelovca na Drini u direktnoj su
vezi sa rudarskom i metalurgiskom djelatnocu u Domaviji (cetiri lampe slicne onoj iz
Dimnica, olovni sarkofag izraden u Domaviii, u kome su bili dijelovi zlatnog nakita neke
bogate dievojke i koji je naden na nekropoli Domavije, zatim novci i s1.)100)U Bratuncu
03)Mar c i A ure 1i Ca s s i o dor iVariarum libri duodecim (Patrologiae cursus
oompletus, series latina, izd. J. P. Migne, 1865),Epistola XXV i XXVI. 590.
Osim toga nareduiemo ti da pravim podzemnim prokopima pretrai leita eljeza u
vec spomenutoj Dalmaciji, gdj,e u mekoj zemlji nastaje tvrdo eljezo, i tali se na vatri, da bi
postalo izdrljivo. Od toga, s Bojom pomoci, dolazi odbrana domovine; time se stvara plo-
dnost polja, i mnogostrukom koricu slui za potrebe ljudskog ivota. (XXV).
Stoga smo naim naredenjem Simeona vrlo uglednog covjeka, cija nam je vjernost
odavno poznata ili odanost prokuana, uputili u provinciju Dalmaciju da sredi placanje
poreza u n,turi R takode da sredi i eljezne rudnike. (XXVI).
94) Pa c, Die Herzegowina itd., 87, - Vpar.: Rad i m s k i, WMBH IV; 1896, 217; P a ~,
WMBHV, 1897,238.
O:i) Rad i m s k i, GZM IV, 1892, 2. - Vpor.: T r u h e 1k a, GZM III, 1891,240; Bal i f,
o. C., 40-43.
06) Rad i m s k i, WMBH V, 1897, 273. - Pa c, GZM XII, 1900, 177-182.
97) Pa c, GZM VII, 1895, 584.
98) P a C, GZM XIX, 1907, 431-466. - Ser g e j e v s k i: GZM XLII, 1930, 163-165;
Spomenik SAN, LXXXVIII, 1938, 18; GZM 1951, 307.
99) Ser g e je v s k i; GZM XLVI, 1934, 11-12; Spomenik SAN LXX;VII, 1934, l3-1g.
100) Pa C, GZM XXII, 1910, 192-195. .
70 Esad Paalic~' _
71
su takode otkriveni ostaci naselja, a uz to novi rimski natpisi uSasama, Tegari, Voljavici,
Fakovicu, ljebcu, Bratuncu i Gradini, sve u okolini Srebrenice, kao i u samoj Srebre-
nici.101)
Prema tome, otkrica i nalazi iz rimskog perioda pokazuju da su rudarski reoni u
naoj zemlji bili dobro naseljeni i da su u njima uz rudarstvo snanije djelovale i druge
privredne grane (zanatstvo, gradevinarstvo, trgovina). Narocito padaju u oci brojni
tragovi rimskog doba u krajevima oko Srebrenice, Sane i Japre i gornjeg Vrbasa. Valja
napomenuti da je, kako izgleda, Srebrenica bila najguce naseljeno podrucje Bosne i
Hercegovine u doba Rimljana. Pri tome je, svakako, odlucnu ulogu igralo to to se radilo
o kraju u kome se vadio plemeniti metal srebro i to je cio bazen imao pogodan poloaj,
narocito u odnosu na Panoniju. Vidjeli smo koliko su Rimljani bili zainteresovani za
eksploataciju eljeza u Posanju isrednjebosanskoj rudonosnoj oblasti. U Bosni i Herce-
govini leala su i druga prirodna dobra koja su Rimljani iskoritavali, ali po svemu sudeci
najvecu korist pruale su im Tude. U tome je, dakle, primarni privredni znacaj naih
krajeva u anticko doba, ali znacaj koji je donosio koristi stranim gospodarima. Uslovi
tudinske vl'adavine i robovlasnicka epoha nisu dozvoljavali domacem stanovitvu da osjeti
blagodati od tih bogatstava i svog napornog rada. .
Razumljivo je, stoga, to su u Bosni i Hercegovini za cijelo ViTijeme rimske vlada-
vine rudnici radili sa vecom li manjom intenzivnocu u raznim periodima tog doba i na
raznim ruditima. O tome imamo materijalnih dokaza i neto pisanih vjesti za period do
kraja IV vij. n. e.
Mnogi znaci govore da su u ovom periodu vec u II vij. n. e. iscrpeni rudnici zlata
i da je teite rudarske radinosti oko dobivanja zlata preneseno u Dakiju koja je tada
inkorporirana rimskoj imperiji. Otada jacaju veze izmedu provincija Dalmacije i Dakije.
Po miljenju Paca mnogi pripadnici plemena Pirusta, Sardeata i drugih prihvatili su
poziv da podu na rad u dakiske rudnike.102) Mislim da se tu nije Iradilo o pojedinacnom
dobrovoljnom odlasku u Dakiju vec o prisilnoj mobilizaciji za rudarski rad u novoosvo-
jenoj zemlji gdie ie trebalo obezbijediti iskusne rudare. Veliki dio plemena Pirusta
preseljen je u Dakiiu za vrijeme Trajana. Obicno se misli da je do tog dolo zato da bi
Pirusti tamo pomogli u poslovima oko rudarstva zlata.103) I u ovom slucaju radi se,
svakako, o nasilnom progonu i preseliavaniu plemena, ili bar njihovih najsposobnijih
pripadnika, cime su Se Rimljani znali sluiti i u drugim krajevima. Interesantno je da su
Pirusti bili posljednji koji su poloili oruje u Batonovom ustanku, pa je i taj momenat
mogao imati udjela u ovakvom postupku Rimljana. S druge strane, organizacija rudarske
uprave u Dakiji bila je, kako izgleda, izvrena po uzoru na upravu u Dalmaciji, a natpisi
potvrduju da su ista lica sluila kao prokuratori u Dalmaciji i Dakiji.lO~) Ovo nas upucuje
na zakljucak da su rudnici u provinciji Dalmaciji bili razvijeni, da su imali znatne
tradicije !Tada i da su iskustva u upravljanju rudarstvom u naim zemljama imala iri
znacaj. Posebno valja ukazati na to da su ilirski stanovnici naih zemalja vaili za dobre
rudare, pa su kao takvi upotrebljavani u rudarskim poslovima drugih krajeva rimskog
carstva. U ovom slucaju obilieava se i sam postupak Rimljana prema rudarima. Rudarski
poziv je bio pod dravnom kontrolom do te mjere da je drava mogla vriti mobilizacij u
na rad i masovno preseljavati rudare i njihove porodice daleko od domaceg ognjita kad
je to zatrebalo. Da li se u ondanjim uslovima moe govoriti o dobrovoljnom odlasku na
rad iz naih oblasti u udaljenije krajeve, kad se ima u vidu da je i kod nas bila jaka
rudarska radinost i da su radnici bili vecinom domaci ljudi. Ako je i dolo do smanjenja
produkcije zlata na podrucju Bosne i HelTcegovine, ipak je u to vrijeme rasla i razvijala
se produkcija drugih metala - eljeza, srebra - tako, da domaci rudari nisu ostajali bez
posla i nisu morali traiti zaposlenje u stranim zemljama. Radilo se o dlTugim razlozima..
Rimljani su vrili nasilno preseljavanje IlirCI u Dakiju,jer im je tamo bila potrebna struc-
JOJ)Ser g e je v s k i: GZM XLII, 1930, 161-162; GZM XLVI, 1934, 12-15; Spomenik
SAN LXXVII, 1934, 12-13; GZM LII, 1940, 23-26; GZM 1951, 306-307.
10") Pa C, GZM IX, 1897, 667-669.
103) Mom m s e n, CIL III, 214. - Upor. J. Jung, Romer und Romanen in den Donau-
liindern, Insbruk, 1887, 107.
104) P a C, GZM IX, 1897, 670-671.
72 Esad Paalic
nija i vjetija radna snaga za rudarstvo, a istovremeno time su otklanjali opasnosti koje
su im dolazile od nepokornih !lira u pozadini, i to ba u casu kad su borbe za Dakiju
i oko Dunava iziskivale angaovanje velikih vojnih jedinica, pa i onih koje su sluile
kao posada u naim krajevima. Eventualni nedostatak radne snage u rudnicima Bosne
i Hercegovine Rimlj ani su pokrili vecim uklj ucivanj em domaceg stanovnitva na rad u
rudnicima i primjenom novih mjera u tom cilju (nasljednim rudarskim pozivom, uvode-
njem veceg broja 'Osudenika ad metalla i sl).
to se tice perioda od IV vijeka do propasti rimskog carstva, karakteristican je
navedeni podatak kod Kasiodora. PO tom svjedocanstvu moglo bi izgledati da je rudar-
stvo eljeza u provinciji Dalmaciji - a ovdje se sigurno misli na bazene u zapadnoj
Bosni - bilo prestalo, pa ga je trebalo ponovo pokrenuti. Medutim, vjerovatnije je da je
ostrogotska vlada iz Italije preduzimala mjere za pobolj'anje i povecanje rudarske proiz-
vodnje u tim krajevima provincije Dalmacije. ( ... cuniculo te veritatis jubemus inqui-
rere ... , Epist. XXV). Osim toga, i comes Simeon upucen je u Dalmaciju sa zadatkom
da pored ostalog uredi rudnike eljeza, ( ... ad ordinationem s'i:liquatici, nec non ferra-
riarum., Epist. XXVI) dakle, da bolje organizuje proizvodnju eljeza. Na osnovu ovoga,
zaklj'Ucuj em da se radilo o nekim tekocama - 'uproizvodnj i, u uprav lj anu i sl. - 'eljeznih
rudnika na podrucju nae zemlje koje je trebalo otkloniti. Svakako te su tekoce
morale nastati u V vijeku, a moda i u drugoj polovini IV vijeka n. e., jer su ove mjere
od strane Ostrogota bile preduzete pocetkom VI vij. n. e" za vrIjeme njihove kratkotrajne
vladavine u naim krajevima.
Opte stanje rimske drave i porast opasnosti spolja, uz sve veci pritisak m.
rudare, vodili su postepenom propadanju rimskog rudarstva, pa i rudarstva u naim obla-
stima. Rudari gledaju na svaki nacin da se oslobode rada u rudnicima. Otuda njihovo
masovno naputanje posla i traenje utocita kod plemena koja preko Dunava upadaju u
rimske provincije juno od ove rijeke. Invazije sa sjeve!I'a ometale su rudarstvo inanosile
mu ozbiljnu tetu, ali ga u Bosni i Hercegovini nisu unitile. Rudarstvo je u naoj zemlji
egzistiralo, povlaceci se u tee pristupacne i planinske dijelove. Rudarska proizvodnja
opadala je i svodila se na lokalne potrebe. U vezi s time je i cinjenica da su centri
metalurgiske radinosti (Siscija, Sirmijum) bili na domaku napadaca, narocito u IV vij. n.
e., pa je usljed toga proizvodnja kovnica novca 'u njima zapadala u krize ili je !povremeno
obustavl;ana da bi najzad na prelazu u V vij. n. e., ove kovnice definitivno prestale sa
radom.lOG) U pitanju su bile i radionce -oruja u tim krajevima koje su takode zapadale u
krize i obustavljale proizvodnju, pa su se na taj nacin osjetno smanjile isporuke ruda iz
rudnik'l. Bosne i Hercegovine u ove metalurgiske cent!re.
Da zakljucimo. Pregled rudonosnih oblasti i pogled na istoriski razvitak rudarstva
uvjerava nas da su rudarski i topionicarski radovi bili poznati jo u preistorisko doba.
PreistOlTiski stanovnici Bosne i Hercegovine dobro su poznavali eksploataciju i obradu
eljeza. Rimljani su u naim krajevima rairiH rud'arsku proizvodnju. Oni su posebnu
panju posvetili rudarstvu eljeza, zlata i srebra o cemu imamo materijalnih i pisanih
dokaza. Rimljani su tim eljezom namuavali veliku armiju na Dunavu. Za njih su bila
narocito privlacna bogata rudita u predjelu srednjebosanskih rudonosn'ih rplanina, oko
Sane i Japre i u srebrenickom podrucju. Uz ova rudita nicala su naselja i snanije se
razvijao privIredni ivot. Anticki rudnici Bosne i Herceg'Ovine privlacili su strance jz
Italije, Grcke i s Orijenta. Rudarska radinost obavljala se uglavnom neprekidno za cijelo
vrijeme rimske vladavine u Bosni i Hercegovini.
*
* *
Ovaj rad o najstalrijem rudarstvu Bosne i Hercegovine imao je za cilj da to cjelo-
vitije iznese sliku njegovog razvitka i znacaja. Materijal koji je za to iskoriten i neka
vlastita zapaanja trebalo je da poslue i objanjenju optih socijalno-ekonomskih
prilika u kojima je ivjelo stanovnitvo naih krajeva u rano doba istorije. Na ovom mjestu
to se nije moglo uciniti potpunije zbog ogranicenog 'Okvira ovog rada. Pri tom valja
napomenuti da su za bolja i preciznija znanj a o antickom rudarstvu Bosne i Hercegovine
nuna dalja ispitivanja.
lO~) Bar t o 1 Zrna j i c, Rimske carske kovnice od god. 293-476, Numizmatika, V,
Zasreb, 1953, 13 i 15,
o antickom rudarsivu u Bosni Herccg_o_v_i_n_i 7_3
RESUME
L'EXPLOITATION DES MINE S DANS L'ANTIQUITE EN BOSNIE-HERZEGOVINE
Les articles et dissertations se rapportant il l'industrie miniere de la periode antique sont
flublies principalement dans le Glasnik du Musee national et dans les Wissenschaftliche Mit-
theilungen aus B. u. H. Dans ces periodiques. la question des mines y est traitee plut6t
accessoirement et rarement a fond. Dans les revues, scientifiques et autres, l'industrie miniere
antique de la Bosnie et de l'Herzegovine n'est presentee que partiellement. L'auteur explique
pourquoi le~ traces des plus anciennes exploitations minieres se sont peu eonserve es. C'est
paree que cette exploitations miniere s'est poursuivie dan s les contrees de Yougoslavie pOUl'
ainsi dire sans interruption, de sorte que les nouveaux travaux effac;aient les traces des anciens;
en outre, a cause de leur importanie position geographique et politique, ces contrees ont ete
exposees, au cours de l'histoire a de constantes invasions et devastations. Dans ce trava il, il
est parle de l'industrie miniere dans le sens etroit du mot, c.-a-d. uniquement de l'exploitation
du metal a l'epoque antique de la Bosnie et de l'Herzegovine.
Releve de l'activite miniere dans la region centrale de la Bosnie
Cette region comprend la superficie situee entre les cours superieurs du Vrba s, de la
Lava, de la Bosna, de la Neretva et de la Rama. D'apres les decouvertes scientifiques, l'activite
miniere s'exerc;ait ici au pied de la montagne Vranica, aMracaj et aMakara, deja a l'epoque
du bronze. La ont egalement existe des chantiers romains pOUl' l'exploitation de 1'01', au pied
de la Vranica et dan s les apports alluviaux du Vrbas et de ses affluents (Bistrica, Krupa
et autres). Au-dessus de Gornji Vakuf et au pied de la Vranica, on trouve encore des traces
d~ lavage de l'or. Vers la fin du XIXo siecle Konrad, Jirecek, Rticker et d'autres explorateurs
de Bosnie et Herzegovine ont ecrit a ce sujet. Il est interessant de noter les appellations
derivant du mot zlato (01') qu'on rencontre: Zlatno Vrelo (source), Zlatan Potok (ruisseau, Zlatno
Guvno (aire a baHre le ble) etc. Au temps des Romains, on exploitait ici le fer, peut-etre meme aux
temps prehistoriques. En 1952, l'auteur avisite cette contree et a constate des traces d'exploi-
tation du fer datant de l'epoque antique autour de Bugojno et de Gornji Vakuf. Cette contree
est encore inexploree du point du vue qui nous interesse, ma is on p'eut. etre certain que
l'exploitation miniere est son trait caracteristique principal pOUl' la periode antique.
Les vallees de la Lava, les alen tours de Busovaca, Fojnica, Kreevo, Vare font egalement
partie de cette regi:on. On trouve des traces de lavage de 1'01' datant de l'antiquite aux
Gords de la Lava et de ses affluents, de la Fojnica et de quelques autres rivieres. On ren-
contres la des tas de sable qui a ete lave. A l\Iounj, Dolac, Puticevo et autres localites des
environs de Travnik, on a decouvert des vestiges de metallurgie prehistorique et de la periode
antique. Les historiens estiment que dan s le domaine de la Busovaca, de la Fojnica et de
Kreevo, on exploitait le fer dans la pe60de antique et peu-etre meme auparavant. Mais les
dccouvertes archeologiques dans cette contree sont trop pauvres en renseignements pOUl'
pouvoir confirmer cette opinkm. Il est possible qu'autour de Fojnica et de Kreevo, les Romains
aient exploite egalement le mercure, peut-etre aussi le plomb, l'argent et l' arsenic.
Raleve de l'activite miniere dans la region occidentale de la Bosnie
Il est question ici de Majdan et de Sinjakovo pres de Jajce et des regions des vallees
de la Sana, de la Japra et de l'Una. Autour de Majdan, une activite developpee dans l'exploi-
tation du fer a ete prouvee pOUl' l'epoque prehistorique et l'epoque antique. Peut-etre, a
Sinjakovo, les Romains ont-ils exploite aussi le cuivre. Les resultats des recherches archeo-
logiques ont etabli qu'ici la vi:e etait intense meme avant les Romains. Dans l'ete de 1953,
l'auteur avisite cette region et s'est assure que les vestiges conserves confirment aujourd'hul
encore l'existence d'une exploitation miniere dans la periode antiqu~. Des fouilles a effectuer
l'etabliraient dans une plus grande mesure encore. Le minerai de cuivre est pauvre, ma is la
!imaille de fer est abondante le long du ruisseau de Majdan.
Les districts les plus importants sont situes dans les vallees de la Sana et de la Japra.
La vivaient les Japodes 'Ou les Meses, puissantes tribus il1yriennes qui pratiquaient l'exploita.tion
miniere. Les stations archeologiques de Sehovci pres de Sanski Most, de Stari Majdan, Bri-
~evo et Adamua pres de Ljubija, sont bien connues, A Brievo, on a meme decouvert deux
74 Esad Paalic
inscriptions qui parlent de fonctionnaires des mines de fer, probablement de lIla siede de
notre ere. Il ressort de la que Brievo a ete le centre de l'administration miniere romaine
pOUl' oette contree. Pres de Stari Majdan, on a etabli l'existence de fonderies romaines, et a
Sehovci des vestiges de fonderies prehistoriques. L'auteur s'est rendu dan s cette contree en
1953, et a constate l'ampleur des travaux miniers acoomplis a l'epoque romaine dan s. le bassin
de la Japra. A Blagaj gisent encore d'enormes couches de limaille'datant de l'epoque antique.
Da veritables collines de cette limaille se dressent aujourd'hui encore a Blagaj (fig. :l). Quelques
trouvailles - substruction de murs, morceaux de grandes briques melanges a du feg pendant
la cuisson et autres objets analogues, decouve.rts, mais non encore etudies - completent les
autres traces de travaux miniers deja connus dans cette contree. Les pieces de monnaie romaine
trouvees dans la vallee de la Japra proviennent du lIla et IVo siede de notre ere. Autour de
Bos. Novi, on a releve des traces d'importants habitats romains avec des debris provenant de
travaux de fonte. Pres de Bosanska Krupa, il est possible qu'a l'epoque romaine on ait expl.oite
le plomb. On suppose que sur la Sana et la Japra pouvait etre pratiquee aussi l'exploitation
du cuivre. POUl' cette region ega1ement, on a fourni des donnees geologiques.
Releve de l'activite miniere dans la region orientale de la Bosnie
Cette region oomprend la Bosnie orientale et le Podrinje (region de la riviere Drina).
On y connait jusqu'a present des mines d'argent datant de l'antiquite dans les environs de
Srebrenica et l'important centre minier de Domavija (Gradina qui se trouve au confluent du
ruisseau de Majdan dans la riviere Saska). C'est la que vers la fin du XIXo siede Radimski avait
effectue des fouilles et determine les ruines de la cite miniere romaine Domavija (Domavia,
Domaviae). En septembre 1953. l'auteur a parcouru ce district minier. Les traces des ruines
demeurees sur plaoe apres les fouilles subsis,tent aujouI1d'hui enoore, parmi lesquelles on
constate une grande quantite de limaille. En ce lieu, il n'y aurait plus lieu de faire de nouvelles
recherches. L'auteur signale ici une contradiction existant entre les chercheurs: quelques uns
d'entre eux (Pogacnik, Riicker) considerent que la construction que Radimski et les autres
tiennent pOUl' avoir ete la curie etait en realite une fonderie. En correlation avec ceHe divergence
d'opinion, il n'est pas sans interet de savoir que jusqu'a 'p'resent an n'a pas pu etablir avee
eertitude l'emplacement ou se trouvait la fonderie. Il est evident qua celle-ci - une ou plusieurs
- devait exister, et le plus sur est de ehercher le long de la rive du ruisseau et de la riviere
Saska, ou aujourd'hui encore il existe une assez grande quantite de limaille. Il est probable
qu'il devait aussi exister des fonderies en contact avee les mines elles-memes sur les montagnes
Lisac et Kvarc. - Il n'a pas ete possible d'etablir s'il existait des miaes datant de l'Antiquite
dans les autres contrees de cette region. Aux environs de Foca, on a decouvert des traees d'habitats
romains et, de fa!;on generale, de la vie antique, mais il n'existe aucune preuve directe de
l'existence d'une exploitation miniere. POUl' .oette region, on a egalement donne des renseigne-
ments d'ordre geologique.
On trouvera en annexe, pour ces trois reglOns, des esquisses ou sont indiques les empla-
eements des mines datant de l'epoque antique.
Ref1exions sur l'importancc et la signification de l'industrie miniere antique
Les decouvertes archeologiques montrent que l'exp'loitation des mines existait aux temps
prehistoriques en Bosnie-Herzegovine. A l'epoque du bronze, on a confirme l'existence d'une
activite plus intense de la fonte des metaux, ainsi que l'exploitation du cuivre dan s les mines
du pays. Les orbjets en bronze etaient en partie des produits d'importation, mais pOUl' une bonne
part Us provenraient de l'industrie loeale. De la periode hallstattienne et de eelle de la Tene
sont demeures de nombreux restes qui temoignent de la grande produetion d'objets en fer,
d'une eirculation intense et d'influenoes etrangeres, mais ils eonfirment en meme temps que
les mines de fer du iPlaYSetaient exploitees. Les habitants de la Bosnie et de l'Herzegovine
etaient, a l'epoque prehistorique, des mineurs et des metallurgistes habiles. Les Romains ont
su tirer profit de ces traditions, et ils ont developpe les travaux mini-ers dans aes regions.
Il n'est pas possible d'accepter la conoeption de divers savants en la matiere, qui considerent
les Romains comme les premiers mineurs de Bosnief-Herzegovine. L'une des causes, entl'e autres,
de la venue des Romains dans ces contrees, a ete precisement l'utilisation des riches mines exploitees
dans cette partie de la province de Dalmatie. Ils n'ignoraient \pas l'existence du tresor minier
75
o antickom l'udarstvu u Bosni i Hercegovini
ces conlrees et savaient aussi que leurs habitants etaient d'habiles mineurs. Leur souci
augmentation de la production miniere, surtout des mines de fer, avait pOUl' but d'assurer
armees sur le Danube la quantite d'armes qui leur etait necessaire. En outre, les mines
la Bosnie et de l'Herzegovine ont retenu l'attention de3 Romains et leUl' survei1lance pOUl'
autre raison: c'est que, a 1'epoque du Principat et plus tard aussi le besoin de metaux
faisait de plus en plus sen tir- et que les nombreuses vieilles mines de 1'ouest et de 1'est se
vaient sur la fin de leurs reserves. On considere que les Desidiati, les Japodes et autres
us ont pu opposer une si violente resistance aux envahisseurs romains justement parce
'lls possedaient leurs mines de fer. Les autorites romaines dans ces contrees ont ,pris soin
creer rapidement, a cate des mines, les habitats necessaires et de les relier par de bonnes
:IOUtes. Les vestiges qui subsistent autoU1' de Gornji Vakuf, sur la Sana et la Japra, et a Sre-
oica en sont une preuve irrefutable. Dans les bassins miniers de Bosnie-Herzegovine,
tivite etnit plus intense que dans les autres contrees; on en donne de nombreuses preuves
ies par des decouvertes archeologiques. Apres la conquete de la Dacie, un grand nombre
yriens de ces contrees y fut transplante POUl' preter leUl' concours, comme excellents
eurs, dans 1'exploitation des mines d'or, et aussi pOUl' eloigner de leur P<lYS natal ces hommes
ul se montraient hostiles aux Romains. En Dacie, on appliqua :pOUl' les travaux miniers et
direction, les resultats d'experience acquis dans la province de Dalmatie. L'industrie miniere
tlque de Bosnie-Herzegovine a subi la crise du IVO siecle de notre ere, a cause des conditions
erales dans lesquelles se debattait 1'empire romain. Depuis lors, jusqu'a la fin de la do-
ation romaine, elle a decIine et a fini par prendre des propol'tions locales.
Dr JOSIP KOROSEC
Podela naunica sa zvezdolikim priveskom
u slavenskim kulturama Jugoslavije
Medu vrlo redke ukrasne predmete koji imaju samo dekorativnu funkciju
spada grupa naunica sa zvezdolikim priveskom. One se ne nalaze samo na po-
drucju Jugoslavije, nego i u drugim slavenskim predelima u ranom srednjem
veku. Do skoranjeg vremena bile su takve naunice i na podrucju Jugoslavije
vie ili manje gotovo nepoznate. Jo 1940 godine mogao je Karaman pomenuti
samo tri takva primjerka naunica sa zvezdolikim priveskom iz raznih vremena.])
Kasnije se, medutim, videlo da je takvih naunica i u Jugoslaviji mnogo vie/)
ali nisu bile objavljene, a nalazile su se deponirane u Arheolokom muzeju u Za-
'rebu. Pored toga su se nali medu novim materijalom, dodue usamljeno, no ipak
1 novi primeri, kao napr. na Ptujskom gradu.B) Nedavno je do sada neobjavljene
primere koji se nalaze u Arheolokom muzeju u Zagrebu publikovao Vinski pod
na~lovomNaunice zvjezdolikog tipa u Arheolokom muzeju u Zagrebu s posebnim
obziromna nosioce srebrnog nakita u Cadavici.4) U svojoj raspravi kuao je Vinski
zahvatiti i pitanje nosioca martinovske kulturne grupe, kao i nosioca predmeta na-
denih u Cadavici, Zalesiju i nekim drugim nalazi tima, gde se nalazi srodan ma-
terijal onom u martinovskoj kulturnoj grupi. Kod toga se Vinski naslanja prven-
tveno na rezultate do kojih su doli Werner i Ribakov, a pobija gledite Fetticha,
koji je te nalaze pripisivao Kuturgurima. Nov momenat koga Vinski pokuava
doneti u vezi sa tim pitanjem bio bi, da su nalazi u Martinovki, Pastirskoju, Ca-
davici, Cosovenii-de-Jos, Maros Gombos itd. kulturni ostaci Anta. Trenutno nas ta
problematika ovde ne zanima. Znacajno je samo pitanje, hocemo li nalaze tipa
Cadavice i slicnih sa drugih lokaliteta po starijem tumacenju Fetticha smatrati
kao neslavenske,") ili cemo prihvatiti gledite koje te nalaze danas pripisuje Sla-
venima.
S obzirom na dananje dokaze i tumacenja pre svega Wernera i Ribakova,tI)
moramoipak martinovsku kulturnu grupu smatrati slavenskom. Ne mislim ovde
ponavljati sve dokaze, koj~ su ti naucnici uverljivo izneli, poto sam ih pomenuo
ec na drugim mestima,7) i poto su to ucinili isto tako vec i drugi. 8) Velik deo
') Rad Jugoslavenske akademije nauka i umjetnosti, Zagreb 1940, 21 sL, 42 napomena 60.
Kor o e c, Staroslovenska grobica v Severni Sloveniji, Celje 1947, 73.
') Kor o e c, St'aroslovansko grobice na Ptujskem gradu, Lljubljana 1950, 67 sl. - K 0-
o e c, Uvod v materijalno kulturo Slovanov zgodnjega srednjega veka, Ljubljana 1952,290 sl.
'I) Kor o e c, Staroslovansko grobice na Ptujskem gradu, 67.
') Starohrvatska prosvjeta III!2, 29, sl.
r,) Vjesnik Hrvatskog arheolokog drutva, Zagreb, 1942/43, 55 sl.
') We r ner, Reinecke Festschrift, Mainz 1950. - R i b ako v, Remeslo drevnej Rusi,
oskva 1948.
i) Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu 1952, 15 sl. - Arheoloki vestnik, Ljubljana 1951,
35sl. - Kor o e c, Uvod v materialno kulturo, 45 sl.
') Starohrvatska prosvjeta 1. c. 39 sL, 41 sl.
78
br Josip Koroec
naucnika, medutim, ne vidi samo slicnost, nego cak i identicnost medu martinov-
skoro kulturnom grupom i nalazima iz Cadavice.") Na taj nacin je svakako 'po-
trebno kao dokaz smatrati, da ako je martinovska kultura slavenska, onda mora
biti i nalaz iz Cadavice slavenski. Sam sam nekada tumacio nalaz iz Cadavice
kao germanskVO) to sam kasnije uvideo da mora biti pogreno.l1) Predmeti u Ca-
davici, ako ih danas pripiemo Slavenima, zajedno sa nekim drugima vie ili ma-
nje slucajnim nalazima u Jugoslaviji, pretstavljace prvi trag dolaska i ivota Sla-
vena u naim krajevima.
Medu materijalom nadenim u Cadavici imamo i nekoliko naunica i to na-
unica sa zvezdolikim priveskom. Te pripadaju najstarijim takvim predstavama
na podrucju slavenske arheologije u Jugoslaviji. To su naunice koje su sastavlje-
ne iz karicice izradene iz deblje 'srebrne ice na kojoj visi uplja zvezda mnamen-
tisana u granulaciji i filigranu. Na karicici iznad zvezde nalaze se dva ispupcenja
oivicena sa granuliranom icom. Na stranama karicice nalaze se dve bikonicne
jagode, koje su isto tako oivicene sa filigranskom icom. Sama zvezda se sastoji
iz okruglog dela sa ornamentiranim ispupcenjem na sredini i sa pet krakova iz
Sl. 1
piramidaIno sastavljenih zrnca granulacije od kojih imaju dva kraka samo po tri
veca granulirana zrnca i vie manjih, a tri kraka po 6 vecih i vie manjih granu-
liranih zrnaca (sl. 1, br. 1).'2) Analogije za tu vrstu naunica naveli su vec mnogi."')
Sa tipolokog gledita, medutim, sve te naunice nisu posve identicne nego imamo
ceo niz raznih podgrupa, koje vie ili manje otstupaju jedna od druge. No ipak
je slicnost medu njima prilicna, te pokazuje vrlo veliko arenilo u izvadanju takve
vrste nakita. Taj momenat je moguce razumeti u toliko lake jer su ti komadi bili
radeni prostorucno ili su pak bili otiskivani u modelima odnosno u kalupima i
kasnije doradivani, a nisu bili levani. Zbog toga moemo videti u svakoj llIaunici
odnosno u svakom paru naunica individualan rad pojedinih "izradivaca, gde je
svaki dao vec prema svojoj sposobnosti neto svog vlastitog. Pored toga moramo
razne varijante tumaciti i sa neobicno velikom rasprostranjenocu, koja se prostire
od Ukrajine preko Panonije i Rumunije na Balkan.
") Vjesnik Hrvatskog arh. dr. ]942/43, 60. - Reinecke Festschrift, 1771 sl. - Itd.
'0) Kor o e c, Staroslovansko grobice na Ptujskem gradu, 336.
11) Arheoloki vestnik 1951, 136 sl. - Glasnik Zemaljskog muz. 1952, 15 sl.
'") Vjesnik hrvatskog arh. dr. 1942/43, T. III, 6, 6a, 7, 7a.
13) Reineckc Festschrift, 157 sl. - Starohrvatska prosvjeta 1. C, 34 sl.
Podela naunica sa zvezdolikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslavije 79
U vezi sa tim naunicama navode arheolozi danas i drugi predmet, koji do-
ne pretstavlja naunicu, nego samo model za otiskivanje naunice, odnosno
de sa krakovima, model koji je naden u Biskupiji (sl. 1, br. 2).1') Ta naunica
ala samo tri kraka, koji su se sastojali iz triju i est zrnca koja imitiraju gra-
rana zrnca. Srednji deo, rozeta, bio je ispupcen, no na drugi nacin izvajan nego
Je kod naunica iz Cadavicc. Ipak je ceo nalaz zajedno sa drugim modelima za
'vanje koji su otkriveni u Biskupiji, i model za naunicu, kako po stilu tako
drugim detaljima povezan sa martinovsk()im kulturnom grupom, a sa time u
i sa Cadavicomkao i drugim srodnim nalazitima.
Po svim dosadanjim zakljuccima moramo predmete martinovske kulturne
pe, koji su nadeni na podrucju Balkana i Panonske Ravnice dovesti u vezu sa
m i naselenjem Slavena u tim krajevima. Werner uopte sudi da su i lucne
e, koje su nadene u Grckoj, Maloj Aziji, Panonskoj Ravnici itd., a koje pri-
Je Slavenima, trag slavenske ekspanzije. Na taj nacin moramo sve slicne na-
kao i naunice sa zvezdohkim priveskom staviti u VII vek, u vreme pre nego
potpunorazvila avaroslavenska kulturna grupa, koja ima posve drugi karakter
Sl. 2
oja se od martinovske grupe razlikuje i stilisticki. Naunice tipa Cadavice kao
tali predmeti koji dolaze s njima, morali bi prema tome da budu doneseni od
ne Slavena iz oblasti Dnjepra i Ponta. Svakako bismo mogli ovde racunati i
neki daljni razvoj ali u vremenski uem okviru, kada su mogle biti napravljene
itacije sa sobom donesenog nakita. Na alost danas nemamo jo nalaza koji
nam omogucavali istraivanje u tom pravcu.
Po obliku bile bi naunicama martinovske kulturne grupe u nekoliko slicne
aunicenadene u severnoj Albaniji u okolini Skadra (sl. 2, br. 1 i 2).1G) Mada te
umice nisu nadene direktno na podrucju Jugoslavije, moramo taj tip naunica
uzeti u obzir, jer ce se verovatno iriti i po jugoistocnim krajevima nae
veoNa drugom mestu izneo sam vec svoje gledite o tim naunicama, medu
Ima moemo razlikovati dva tipa. Jedan tip je izraden iz dve plocice trapezo-
ogoblika, koje imaju na je-dnom kraju zvezdoliki zavretak. Te su bile otisnjene
kalupusa ispupcenim srednjim delom u obliku rozete i sa pet krakova. Granu-
lja je tu samo imitirana pomocu malih okruglih ispupcenja. Drugi tip takvih
unicaje srodan prvome samo to je odliven u kalupu.";) Werner je u vezi sa
rtinovskom kulturnom grupom i te naunice pripisao VII veku. lO) Iste te na-
") Reinecke Festschrift, 157 sl. - Starohrvatska prosvjeta 1. c. 31, sl. 17.
16) WMBH XII, 194, sl. 68, 69.
18) Arheoloki vestnik 1953 (u tampi).
1,) Reinccke Festschrift, 158.
80
Dr Josip Koroec
unice je Niederle datirao tek u VIlI vek.1S) S obzirom na dosadanje nalaze u oko-
lini Skadra, kao i na tipoloke pojedinosti, te stilisticki nacin izrade, i sam stavljam
te naunice pre u VIlI nego li u VII vek. ''') A usto bi i pored sve srodnosti izmedu
tih naunica iz okoline Skadra i naunica iz martinovske kulturne grupe pre bilo
moguce misliti da su nastale pod nekim novim bizantijskim uplivom, a ne pod
uplivom martinovske kulturne grupe.20) Ta vrsta naunica je u Albaniji neobicno
omiljena i primera te vrste imamo u dovoljnoj kolicini. Direktno povezivanje sa
martinovskom kulturnom grupom bi dodue bilo moguce, jer se tu nalazi i stili-
zirana lucna fibula, koja je posebnog, odnosno posve degenerisanog oblika.2J) Ako
se obistini gledite, da su te naunice unekoliko ranije, jer ih danas zbog oskudice
u podacima moramo pre datira ti u avaroslavensku kulturnu grupu,2t) onda ce one
bih, odnosno stajati samo pod uplivom martinovske kulturne grupe, anikako
nece biti i njen proizvod. Svakako to pitanje danas mora ostati jo otvoreno jer
nije moguce konstatovati tacan izvor te vrste naunica u Albaniji.
U avaroslavenskoj kulturnoj grupi u naim krajevima, a isto tako ni u Pa-
nonskoj Ravnici naunica sa zvezdolikim priveskom, bar po dosadanjim podacima,
nemamo.
Stran import u naim krajevima pretstavljaju zlatne naunice nadene u Go-
lubicu kod Knina (sl. 2, br. 3), zajedno sa svim drugim predmetima, koji se sa-
stoje od zlatne ogrlice, prstena i dva para naunica od kojih je jedan sa piramidaI-
nim a drugi sa zvezdolikim pri.veskom.2") Te naunice zajedno sa svim ostalim pred-
metima stavlja Karaman u isti period kao i Cadavicu i modele za titenje iz
Biskupije kod Knina, tj. u vreme od VI do VIlI veka. I Vinski stavlja te naunice
u VII vek.t<) No on smatra da su ili kasnoantickog ili bizantiskog porekla.t") Stili-
sticki i tehnicki, medutim, smatra, da su te naunice srodne raznim naunicama
sa Sicilije. Na drugom mestu izrekao sam vec svoje miljenje, da ce te naunice
kao i nalaz iz Trilja biti mnogo mladeg datuma. tO) Kao glavni detalj za takvo
datiranje posluila mi je S pet1ja upotrebljena na karicicama tih naunica, a po-
red toga i ogrlica, koja je identicna ogrlici naden oj u Trilju. Karaman ogrlicu iz
Trilja na temelju novca Konstantina V. Kopronima nadenog u istom grobu, datira
u VIlI vek, mada se tu nalaze naunice, koje su dodue importirane, a koje ipak
pretstavljaju izraziti belobrdski. tip.t') U novije vreme Karaman se izrazio protiv
moga miljenja i ostaje na svojoj nekadanjoj dataciji.tS) Ne vidim nikakve oprav-
danosti za njegovo gledite, izuzev u slucaju da nosioci toga nakita nisu bili Sla-
veni to je, medutim, iskljuceno. I pretpostavka po kojoj bi Slaveni S karicicu
odnosno S petlju 'Poznavali i upotrebljavali vec mnogo ranije nego to je danas
poznato i konstatovano po arheolokim nalazima, je samo hipoteticka i vrlo du-
bitativna. Na podrucju Balkana i Panonske Ravnice nemamo nigde ni jednog
odgovarajuceg komparativnog primera, gde bi se S pet1ja na karicici ili naunici
upotrebljavala bar za vreme avaroslavenske kulturne grupe. Usled toga ta pretpo-
stavka otpada vec sama po sebi. Isto tako upotreba tipicnih belobrdskih naunica
sa grozdolikim priveskom nije do sada nigde dokazana ni poznata u VIlI veku. Ne
moemo caoktvrditi da bi tu vrstu naunica upotrebljavali Slaveni kod nas bar za
vreme IX veka. Buduci da moramo takve naunice po dananjem stanju nauke
18) N i ede rIe, Pfispevky k vyvoji byzantskych p~rku ze IV.-X. stoleti, Praha 1930, 131.
20) 1. c. - Zgodovinski casopis, Ljubljana 1951, 344.
2') Arheoloki vestnik 1953 (u tampi), sl. 28. - ZfE 1902 (Verhandlugen), 59, sl. 5. -
WMBH XII, 192, sl. 56. - Reinecke Festschrift, T. 31, Nr 55.
23) Rad Jugoslavenske akademije, 1940, 19, sl. 18, str. 22.
24) Starohrvatska prosvjeta, 1. c. 40.
2") 1. c. 32, 40.
2") Kor o e c, Uvod v materiaino kulturo, 290 sl. - Zgodovinski casopis 1951, 344.
27) Rad Jugoslavenske akademije 1940, 22. - Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatin-
sku 1921, 3 sl.
28) Vjesnik za arh. i hist. daI. LIV (u tampi).
6
Podela naunica sa zvezdolikim priveskom ti slavenskim kulturama Jugoslavije 81
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
lli) Ni ede r 1e, Rukovet slovanske archeologie, Praha 1931, 137, sl. 51. - N i ede rie;
pevky, 19.
SU) Ni ede rie, Rukovet, 139.
SI) 1. c. 137, sl. 51.
S') Rad Jugoslavenske akademije, 1940, 28. - Ham p e 1. Alterthumer des fruhen Mittel-
lers in Ungarn, II, 491.
") Mittheilungen der Central-Commission, 1896, 46, sl. 1-3.
Sl) Starohrvatska prosvjeta 1. c 32, 40. - Vjesnik za arh. i histor. dal. XXIX, 26, T. II,
No 4.
viti tek u X vek, nastaje medu njima i naunicama koje su nadene u Trilju, ako
vatimo gledite Kara;rnana, hiatus od 200 godina. Takav hiatus nije niti ra-
jiv niti moguc. Usled toga ni nadeni novac, zlatnik Konstantina Kopronima,
moe imati prave datacijske vrednosti. To nam potvrduje i depo naden u Sofiji
ome su pored drugih predmeta nadeni razni privesci, delovi verovatno neke
lice, dalje manja okrugla dugmeta, koja imaju svoje analogije u Trilju s time
suzadnji ukraeni u granulaciji, prsten i naunice sa grozdolikim privjeskom.29)
tom depou naao se i zlatnik Komnena kao i S karicica.30) Vec s obzirom na
tnik depo nije moguce datirati u vreme pre XI veka. Srodnost toga depoa i
nog nalaza u Trilju je neosporna, te tako ni triljski nece biti iz VIlI veka,
usled identicnosti sa Sofijom, kao ni usled ranije navedenih razloga. Kako sam
pomenuo postoji i neka daleka srodnost izmedu nalaza' iz Golubica i toga iz
ja. Najveca srodnost je u ogrlicama, odnosno u jagodama ogrlica, gde dolazi
izraaja cak i identicnost. Mislim stoga da je pitanje datacije potrebno reavati
ledno za oba nalaza i cak ukljuciti ovamo i nalaz iz Sofije. Uvek imamo samo
portirane komade. Golubic i Sofiju dodue direktno ne moemo medusobno po-
'vati, jer nemamo nikakvih identicnih predmeta kakvi se nalaze medu Triljem
Sofijom. No moemo uzeti u obzir neke naunice, ili bolje karicice sa S petljom
kojima se u Golubicu nalaze privesci u obliku zvezde ili piramide, dok se u
fijskom nalazu nalaze isto tako karicice sa S petljom na kojima se nalazi jagoda,
la je ukraena granulacijom na slican nacin kao to su dugmeta u Trilju.3l)
ce pripada naunica grupi naunica sa jednom jagodom, kakve se upotreblja-
lU u dalmatinskoj kulturnoj grupi. Sam Karaman navodi isto tako srodnost po-
inih objekata nadenih u nalazu iz Trilja sa objektima koji su nadeni u nalazu
Tokaju, koji je sa novcem opet datiran najranije tek u X vek.:'2)
Naunice iz Golubica imaju po svom izgledu i neku slicnost sa naunicama
denim u. Buzetu."") To pominje i Vinski, koji pored toga kao srodnu naunicu
vodi i neku naunicu nadenu u Saloni.3oj) Poslednja naunica je na svaki nacin
noantickog izvora. No nema nita zajednickog sa naunicama nadenim u Golu-
CU.Pitanje je, medutim, uopte u koliko je moguce povezati naunice iz Golubica
tima iz Buzeta. Na svaki nacin danas nam nije moguce rekonstruisati pojedine
bne cjeline u Buzetu. A tu su nadene i pojedine bjelobrdske naunice, koje su
eospomo slavenske. Ako su naunice sa priveskom u obliku lire i tima slicne do-
slavenske, onda ce biti paralelne vremenski tu nadenim bjelobrdskim na-
icama. U najgorem slucaju velike vremenske razlike nece biti medu nji'ma.
naunica iz Golubica razlikuju se i po tehnickom radu, bez obzira na to, da
e pretstavljaju iinport.
Danas moemo naunice jz Golubica smatrati jo kao jedinstvene na naem
rucju. U VII vek ih ne moemo nikako datirati, nego u mnogo kasnije vreme.
ikakvih dodirnih tacaka nemamo u materijalu koji se stavlja u VIlI i IX vek.
ek u X veku moguce ih je fiksirati neto uze ali u vezi sa nalazom iz Trilja. Veza
langobardskom nekropolom iz eastel Trosina VII do VIlI veka je samo prividna.
eza se pokuala postaviti na temelju ogrlice. Isto tako su dosta sumnjive vred-
ti neke analogije koje se postavljaju sa Sicilijom, a koje imaju svoj izvor isto
O u bizantijskoj umetnosti, mada neka udaljena srodnost sa Golubicem moe i
lojati vec s obzirom na isti kulturni krug izvora. Medutim, ta srodnost Tle
ci jo i identicnosf u objektima koja bi dozvoljavala dataciju golubicskog na-
u VII '.lek.
82
Dr Josip Koroec
Pored gore navedenih vrsta naunica sa zvezdolikim priveskom, od kojih je
jedna pontskog ili dnjeparskog izvora (Cadavica), druga, koja je nastala ili pod
uplivom Bizanta ili, pak, to je isto tako moguce pod uplivom nekadanje marti-
novske kulturne grupe (Albanija, Skadar), treca koja pretstavlja bizantiski import
(Golubic), imamo jo vrstu naunica sa zvezdolikim priveskom, od kojih su neke
bile poznate vec do sada, dok je druge tek nedavno objavio Vinski.3") Takve su na-
unice do sada nadene u. Novim Banovcima, u Prozoru kod Otocca, na Kaptolu u
Zagrebu, u Dalju, u Velikoj Gradusi,3G)u BiskupijV7) na Ptujskom gradu38) i u
Vinci.3U)Verovatno ce, medutim, biti u pojedinim muzejima spremljena jo koja
naunica slicnog oblika.40) Vinski deli naunice te vrste na dva tipa i to na nauni-
ce koje imaju zvezdu sa pet krakova i lunulom i na naunice koje imaju zvezdu sa
tri kraka bez lunule~ Treci tip koga pominje Vinski i koji bi trebao imati tri
zvezde sa po tri kraka uopte ne dolazi u obzir jer tu nisu zamiljene naunice sa
zvezdolikim priveskom. Mi cak ne moemo tu izradene priveske smatrati ni imi-
tadjom zvezde.41)
Velika je teta to danas nemamo izuzev za naunicu nadenu na Ptujskom
gradu nikakvih podataka o nalazu. Sve te naunice nadene su slucajno i jedva zna-
Sl. 3
mo za lokalitet kome pripadaju. Iz toga razloga postavlja se i pitanje, smemo li
takve naunice pripisati bjelobrdskoj kulturnoj grupi? Tipoloka raspodela, koju
je napravio Vinski nekako bi odgovarala dananjem stanju materijala. Medutim,
bilo bi potrebno, da se teite stavi ne na zvezdoliki privesak, nego na lunulu
odnosno na karicicu, jer je privesak, kao to vidimo kad drugih prim era uSrednaj
Europi sama padreden. U tom momentu se naravna magu te naunice padeliti u
nekalika vrsta i padvrsta. Prva bi bile naunice u abliku lunule sa tri raga i zve-
zdolikim priveskam sa pet krakova (sl. 3, br. 1, 2 i sl. 4, br. 1). Padgrupu tih na-
3") Starohrvatska prosvjeta 1. c. 29 sl.
3") 1. c. 29 sL, sl. 1, 5-8, 12.
37) Rad Jugoslavenske akademije 1940, 19, sl. 19.
38) Kor o e c, Staroslovansko grobice na Ptujskem gradu, 67, 71, sl. 9.
3") Muzeji 3/4, 120, sl. lo
'0) Tako pominje Vinski (Starohrvatska prosvjeta 1. c. 32, napomena 7) jo jednu naunicu
koja se nalazi u Muzeju hrvatskih starina u Splitu, no ne kae gdje j<eta naunica nadena. _
U raspravi "Staroslovansko grobice na Ptujskem gradu str. 68 pomenuo sam naunicu sa
zvezdolikim priveskom, koja je navodno nadena u Hrtkovcima na Savi. Podatke sam dobio od
kolege Vinskog (1. c. napomena 109). U Starohr vatskoj prosvjeti 1. c. str. 33, napomena 16a,
Vinski naznacava da ti podaci nisu tocni i da mi se to potkralo kao slucajna pogreka u mojim
zapisnicima. U to, medutim, sumnjam i verovalno se kao slucajna pogreka potkrala Vinskom,
kod davanja p()dataka o zvezdolikim naunicama u Hrtkovcima. Na svaki nacin pak verujem
da je sada nakon kontrole inventara tocan podatak, da u Hrtkovcima za sada nije nadeno
takvih naunica.
") Starohrvatska prosvjeta 1. c. 31, sl. 2-4. - Po podacima koje mi je dao Vinski, smatrao
sam ranije da naunica iz Surduka spada medu zvezdolike naunice, to, medutim, sada vidim
da nije tocno. (Uporedi, Staroslovansko grobice na Plujskem gradu, 68).
Sl. 4
Podela naunica sa zvezdolikim priveskom li slavenskim kulturama Jugoslavije 83 .
rima, koje nalazimo tu i tamo Ll slavenskom materijalu. Medutim, nije potrebno
da imaju zvezdolik privesak, nego mo,e na lunulu biti obeena i jagoda, ili su pak
i bez ikakvog priveska. Baza je tu samo lunulasta naunica dok je privesak po-
drcden.43) Sve analogije koje kod tih naunica dolaze u pitanje pripadaju vremen-
ski vec bjelobrdsklQj kulturnoj grupi. I naa druga grupa, koja ima na lunuli dva
roga moe se ubrajati pod iste analogije.Medutim to nije slucaj sa naunicama
koje imaju umesto lunule samo neto sploten donji deo karicice. ZanimljiVI() je,
da imamo za takve primere vanredno lepe analogije u martinovskoj kulturnoj
grupi.lI)No ipak izgleda da su te analogije samo prividne. Tehnicka izrada naih
naunica te grupe je ista kao to je i tehnicka izrada naunica prve i druge grupe.
Postoji li, medutim, medu prvom i drugom grupom na jednoj i trece grupe na
drugoj strani jo i neki vremenski interval, danas je jo nemoguce konstatovati.
o ako bi takav interval i postojao nece biti vanredno velik. Tako bismo i tu grupu
uprkos razlikama u obliku mogli pripisati bjelobrdskoj kulturnoj grupi odnosno
vremenu njezinog trajanja. U tom pogledu bio bi posve u skladu i nalaz takve
naunice u Zagrebu na KaptJolu, gde su bili nadeni i drugi predmeti bjelobrdske
kulturne grupe.
U) Kor o e c, Staroslovansko grobice na Ptujskem gradu, 68. - Kor o e c, Staroslo-
venska grobica v Severni Sloveniji, 73.
13) Ham p el II, 492. - P o u 1i k, Staroslovanska Morava, Praha 1948, T. LXXI, 1-4;
T. XLI, 4; str. 47, sl. 13. Itd.
") Reinecke Festschrift, T. 31, sl. 2, 4; T. 33, sl. 3611362, c.
6*
ica pretstavljaju identicne naunice koje imaju'Probijenu lunulu (sl. 4, br. 3). Drugu
.gupu pretstavljaju naunice u obliku lunule sa dva roga i zvezdolikim priveskom
tri ili pet krakova (sl. 3, br. 3). U trecoj grupi su naunice sa pljosnatim donjim
delom karicice i zvezdolikim priveskom sa tri kraka (sl. 4, br. 2). U cetvrtoj grupi
, me<lutim, nalaze naunice sa pojacanim donjim delom karicice i priveskom u
obliku degenerisane zvezde (sl. 4, br. 4). Poslednji tip mi je bio vrlo sumnjiv u
pogledu opredeljivanja, da li ga uopte moemo staviti u tu grupu i da li tu nije
bila osnova bjelobrdska naunica sa grozdolikim priveskom, kal() to sam nekada
sam mislio. Kasnije sam ga stavio medu zvezdolike naunice sa posve promenje-
nim oblikom!") Na svaki nacin stoji ta naunica pod uplivom tehnickog rada
bjelobrdskih naunica sa zvezdolikim priveskom, koje su bile radene odnosno uli-
ane u dvodelnom kalupu, dok su, medutim, ostale naunice te grupe bile ulivane
U Jednodclnim kalupima, tj. izradivane samo sa jedne strane. Usled toga je po-
trebno da tu naunicu sa cisto tehnicke strane stavimo u posebnu grupu. Na-
\JAnicasa Ptujskog grada i naunica iz Biskupije pripadaju prema tO\ffie vremenu
bjelobrdske kulturne grupe, kod cega je ptujska naunica nadena jo i na bjelo-
brdskoj nekropoli. Ostale naunice moemo opredeljivati samo tipoloki. U tom
pogledu najlake je sa prvom grupom u cijoj podgrupi se nalazi i naunica sa
Ptujskog grada. Svoj izvor imaj L1 te naunice u bizantiskim imporrtiranim prime-
84
Dr iI osip Koroec
Kao to sam vec pomenuo imaju nausmce prve grupe nadene na podrucju
Jugoslavije analogije u ariginalnim bizantinskim naunicama, koje su nadene na
podrucju Panonske Ravnice i srednje Europe. Ovamo spada i druga grupa. Na taj
nacin stoje nae naunice pod bizantinskim uplivom i to kasnijim bizantinskim
uplivom X veka. Za naunice trece grupe za sada direktnih analogija medu bizan-
tinskim naunicama nije jo moguce naci. Vec s obzirom na velik vremenski
razmak ne mogu imati nita zajednickog sa nekadanjom martinovskom kultur-
nom grupom. Mogucnost da su nastale pod uplivom nekadanje martinovske kul-
turne grupe bila bi u tom momentu, ako bismo ih smeli datirati u vreme avaro-
slavenske kulturne grupe i to bar neke na pocetak VIlI veka. U avaroslavenskoj
kulturnoj grupi, pak, do danas uopte ne poznajemo te vrste nakita. Stoga mislim
da su naunice trece grupe samo neka vrsta degenerisanih oblika prve i druge
grupe, gde je teite u ovom slucaju bilo na privesku, a ne na naunici odnosno
karicici. Hipoteza, koju zastupa Vinski da bi te naunice imitirale' naunice mar-
tinovske kulturne grupe je stoga posve pogrena:") Nalaze martinovske kulturne
grupe moemo postaviti u VII vek. Nae naunice se, medutim, javljaju tek oko
X i u XI veku. Cezura od okruglo 200 godina je ipak suvie velika da bi ju mogli
mimoici ili prevideti. P0red toga nije bio vie moguc nikakav direktan upliv mar-
tinovske kulturne grupe, nego bismo, u slucaju da bi se ti objekti mogli bar ne-
kako povezati, morali govoriti samo o eventualnom nekadanjem izvoru. No u tom
slucaju bismo morali imati medustupnjeve u avaroslavenskoj kulturnoj grupi.
Ovako pak moemo pretpostaviti i za tu grupu samo nov, bizantinski upliv, koji
je tako i takO' vec nepobitan za pojedine druge grupe, preko kojih se naa treca
grupa mogla i razviti.
Ako ukratko sve sumiramo moemo naunice sa zvezdolikim priveskom tipo-
loki i vremenski razdeliti na sledeci nacin:
1) Naunica iz Cadavice i kalup za titenje naunica sa zvezdolildm prive-
skom iz Biskupije - martinovska kulturna grupa, VII vek.
2) Naunice iz okoline Skadra - izvor martinovska kulturna grupa ili bizan-
tinski upliv, VIlI vek.
3) Naunice iz Golubica kod Knina - bizantinski import, IX-X vek.
4) Naunice I grupe (Novi Banovci, Velika Gradusa i Dalj) - bjelobrdska
kulturna grupa, X-XI vek.
5) Naunice la grupe (Ptuj) i naunice IV grupe (Biskupija) - bjelobrdska
kulturna grupa, X-XI vek.
6) Naunice II grupe (Dalj, Vinca) - bjelobrdska kulturna grupa, X-XI vek.
7) Naunice III grupe (Zagreb-Kaptol, Prozor kod Otocca) bjelobrdska kul-
turna grupa, X-XI vek?
RESUME
CLASSIFICATION DES BOUCLES D'OREILLES A APPENDICE EN FORME ETOILEE DANS
LES CIVILISATIONS SLAVES DE LA YOUGOSLAVIE
Le groupe des boucles d'oreilles a appendice en forme etoilee, npandu dans tous les
pays slaves, represente de rares pieces d'ornement au cours des diverses periodes du haut
Moyen age. Jusqu'a present, en Yougoslavie, on n'en connaissait qu'un petit nombre d'exem-
plaires. Recemment, Vinski a publie quelques unes de ces boucles qui jusqu'a present n'avaient
pas ete publiees, a savoir celles qui se trouvent "u Musee archeologique de Zagreb. A cette occa-
sion, il a touche egalement a la question ethnique des promoteurs de la civilisation de Marti-
novka, de meme que de ceux qui ont porte les bijoux decouverts a Cadavica etc., en se
basant sur les resultats publies par Ribakov et J. Werner.
D'apres toutes les conclusions auxquelles on a abouti jusqu'a ce jour, nous pouvons re-
lier tous les objets du groupe culturel de Martinovka, trouves dans la region des Balkans et
4") Starohrvatska prosvjeta 1. c. 48.
Pode]a naunica sa zvezdolikim priveskom u slavenskim kulturama Jugoslavije 85
de la depression pannonienne, a la migration et a l'etablissement des Slaves dans ces regions.
Aux exemplaires du groupe de Martinovka, nous devons egalement joindre les fibules en arc,
que Werner considere aussi comme un indice de l'expansion slave du VIle siecle.
Dans lecadre du groupe culturel de Martinovka et de la dep.ression pannonienne, nous
constatons aussi l'apparition des premieres boucles d'oreilles a forme etoilee. En Yougoslavie,
on en a trouve a Cadavica avec l'etoile pendant a l'anneau, composees d'une partie mediane
ronde avec un renf1ement au milieu et cinq bras en forme de pyramide d'un fin granule (fig.
1). Les analogies existant entre ces boucles d'oreilles, dont on a deja beaucoup parle, montrent
pourtant une grande diversite de type, de sorte que, de ce point de vue, il existe toute une
serie de divers sous-groupes, qui different plus ou moins les uns des autres. La cause de
cette diversite est avant tout dans l'execution manuel1e et dan s l'execution a l'aide de moules,
par suite de quoi ces objets ont du sub ir un fa~onnage supplementaire. Il y aurait eu beaucoup
moins de diversite, si les boucles avaient ete coulees dan s des moules, comme nous le voyons
faire pOUl' d'autres objets dans des groupes culturels plus jeunes.
En correlation avec le groupe culturel de Martinovka, on prend aussi en consideration
aujourd'hui le modele a empreinte des boucles d'oreilles, c.-a-d. de l'etoile a plusieurs bras
(fig. 2), qui a ete trouve, avec d'autres modeles semblables, a Biskupija pres de Knin. Ces mo-
deles, tant au point de vue du style que par d'autre details, sont reellement tres etroitement
l'elies au groupe culturel de Martinovka, et, par la, egalement a Cadavica et autres localites
qui lui sont apparentees.
Par leur forme, les boucles d'oreilles du groupe culturel de Martinovka presentent une
certaine analogie avec celles qui ont ete trouvees en Albanie aux environs de Skadar (Scu-
tari). Du point de vue de l'execution technique, ces dernieres ont ete executees de deux fa-
~ons differentes. L'un des types est constitue de deux plaquettes reunies de forme trapezoidale,
suspendues a un petit anneau, a l'extremites desquelles se trouve l'appendice en forme
etoilee. La partie mediane en est bombee en forme de rosette, les cinq bras se trouvant en
bordure (fig. 3). Ce type a ete obtenu par empreinte, tandis que le second a ete coule au moule,
de sorte qu'il n'a qu'une seule plaquette. Malgre cela, il est tres apparente au premier (fig. 4).
J. Werner date ces boucles d'oreilles du VIlo siede, en correlation avec le groupe culturel de
Martinovka, tandis que Niederle les a placees au VIlIo. Mais la question se pose du lieu d'ori-
gine de ces boucles. Il n'est pas exclu qu'el1es soient apparues sous l'inf1uence du groupe
culturel de Martinovka, ma is il n'est pas possible de les considerer comme des produits de ce
groupe. En outre, elles ont pu apparaitre egalement sous quelque autre inf1uence, byzantine
peut-etre, un peu plus tard.
Dans le groupe avaro-slave, nous n'avons pas de boucles d'oreilles a appendice en forme
etoilee.
Les boucles d'oreilles en 01' en forme etoilee, trouvees a Golubic pres de Knin (fig. 5)
representent une importation etrangere. Karaman les date de la periode entre le VIc et le
VIHo siir~cle. Cependant, j'ai deja signale ailleurs mon opinion qu'il faudrait corriger cette
ttribution de date, comme celle de la tombe de Trilj, datee du VIlI siecle, en se basant sur
une monnaie de Constantin V Copronyme. La decouverte de Trilj d{)it pourtant etre reliee a
celle, analogue, de Sofia, qui, d'apres la piece d'or de Commene, doit etre datee du XIo siecle.
De cette fa~on, naturellement, la tombe de Trilj doit etre beaucoup plus recente qu'on ne l'avait
supposee, et sa date, abstraction faite de tout son caractere, ne peut tombel' qu'entre le XO et
le XIo siecle. Par ailleurs, la decouverte de Trilj est relie aussi a Golubic par le collier qui,
par son type, est apparente a celui qui a ete decouvert dan s cette derniere ville. Et comme,
la aussi, nous trouv{)ns sur les petits aneaux des boucles d'oreilles une fermeture en S, il s'en
suit que les objets tr{)uves dans cette localite doivent etre d'une date de beaucoup posterieure
il ce qu'on avait pense jusqu'a present.
Dans le groupe culturel de Bijelo Brdo, nous possedons une serie de boucles d'oreilles
en forme etoilee comme sont celles de Novi Banovci, Prozor pres Otocac, Zagreb Kapitol, Dalj,
Velika Gradua, Biskupija, chateau de Ptuj et Vinca. En tenant compte du petit anneau et de
la lunule nous pouvons classer toutes ce boucles d'oreilles en plusieurs groupes. Le groupe I
comprend les boucles d'oreilles a forme de lunule a tro is corl1'es avec appendice en forme
etoilee a cinq bras (fig. 6, 8). Un sous-groupe pourrait comprendre les boucles d'oreilles, tout
a fait identiques, mais dont la lunule a ete ajouree. Le groupe II est represente par les
baueles en forme de lunule a deux cornes avec appendice en forme etoilee a cinq bras (fig. 7).
86
Dr Jasip Karaec
Dans le gr0upe III figurent les bauc1es d'areil1es dant la partie inferieure de l'anneau est
aplatie et <]ui ant un appendice en farme etailee a trois bras (fig. 9). - Le graupe IV camprend
les baucles d'areil1es dant la partie inferieure de l'anneau est renfarcee et dant l'appendice
l'epresente une degen era tian de l'appendice en farme etailee, au bien, peut-etre, de l'appendice
en farme de grappe (fig. 11).
Tautes les baucles d'areil1es du graupe culturel de Bjela Brda ant ete caulees en maule
simple, sauf celles du graupe IV, qui l'ant ete en maule double.
Quaique les analagies canstatees jusqu'a present indiquent que toutes ces bauc1es
d'areil1es appartiennent plus au mains a la meme periade, la questian se pase, tautefais, de
sava ir s'il n'existerait pas entre elles, c.-a-d. entre les divers groupes, un certain intervalle
de temps. Camme naus ne passedans pas, sauf paul' quelques unes, de dannees stratigraphiques,
il n'est pas passible, aujaurd'hui encare, de fixer ces differents maments. Quelques unes des
baucles de cette espece accusent me me une analagie et une parente laintaines avec le graupe
des bauc1es d'areil1es de Martinavka. Mais an ne paurrait envisager la passibilite d'une
pravenance saus l'influence de ce graupe de Martinavka, que si naus pauvions faire remanter
quelques unes au mains d'entre, ne. fut-ce qu'au debut du VIIIo siec1e, ce qui aujaurd'hui
n'est pas encare le cas. Or, camme naus ne placer nas baucles d'areil1es qu'au XO et XIo siec1e,
l'intervalle de temps est taut de meme trop grand paul' naus permettre de parler d'influence,
meme indil'ecte, puisque naus n'avans pas, nan plus baucles d'areil1es dans le graupe avara-
slave.
D'apres l'etat actuel de la science, naus pouvans classer appraximativement tautes les
baucles d'areil1es en farme etoilee de Yaugaslavil', - tant au paint de vue de la culture qu'au
paint de vue de l'epaque, de la fa~an suivante:
1. Baucles d'areil1es de Cadavica et mauJe a empreinte paur baucles a appendice etailee
de Biskupija _. Culture du groupe de Martinavka, VIIo siec1e.
2. Baucles d'areil1es des envirans de Skadar - Lien d'arigine: graupe culturel de Mar-
tinavka au influence byzantine, VIIIo siec1e.
3. Baucles d'areilles de Golubic, pl"eS Knin - Importatian byzantine. IXo-Xo siecle.
4. Boucles d'oreil1es du graupe I (Novi Banovci, Velika Kladua et Dalj - graupe
culturel de Bjelo Brdo, XO-XIo siecle.
5. Boucles d'oreil1es du groupe la, (Chateau de Ptuj) et celles du groupe IV (Biskupija)
_. graupe culturel de Bjelo Brda, XO-XIo siecle.
6. Baucles d'areilles du groupe II (Dalj, Vinca) - groupe culturel de Bjelo Brdo XO-XIo
siecle.
7. Boucles d'areil1es du groupe III (Zagreb Capitol, Prozor pres Otocac) - groupe culturel
de Bjela Brdo, XO-XIo siecle (?)
Dr A. SOLOVJEV
Prinosi za bosansku 1 ilirsku heraldiku
I
RODOSLOVLJE BOSANSKIH I SRPSKIH KRALJEV A
Godine 1932 pisao sam u Glasniku Skopskog Naucnog Drutva o Postanku
ilirske heraldike. Onda sam u vezi s ilirskim grbovnicima od kojih je najstariji
Korenicev-Neoricev iz g. 1595, pretresao i pitanje o Rodoslovlju bosanskih i
srpskih kraljeva sa datumom 1482 g., zalepljenim za sliku iz manastira Sutjeske.l)
Tada sam se pridruio miljenju Fr. Rackog da je rodoslovlje postalo
krajem XVI veka i da je datum netacan; izneo sam za to nekoliko istoriskih dokaza
i pretpostavku da je tajanstveni Petar od istije Ohmucevica najverovatnije isti
Petar od IveIje Ohmucevic, poznati rodoljubivi falsifikator iz kraja XVI veka,
za ciju je licnost vezan i postanak ilirskog grbovnika.") ,
Ipak sam jo imao neke skrupule i rekao da ovo pitanje zasluuje posebnu
paleografsku studiju. Mislio sam - moda je i1pakRodoslovlje napisano g. 1482?
Obratio sam se onda najboljem znancu stare dubrovacke knjievnosti, pok. pro-
fesoru Milanu Reetaru, poslavi mu tacnu kopiju Rodoslovlja. On mi je lju-
bazno odgovorio opirnim pismom koje vredi da se objavi kao najautoritativnije
miljenje u tom pitanju:
U Firenzi, 18 juna 1934 g.
Sad mislim da Vam mogu kazati neto o RodoslovIju. Prije svega sasvim je
sigurno da ga nije pisao (govoreci ovijek o njemu kakav nam se je sacuvao) Dubrov-
canin, dakle ni Petar Ohmucevic, koji je bio bez sumnje, kao i svi Ohmucevici,
iz Slanoga gdje se govo'ri kao u gradu, dakle jekavski i tokavski, s tacnim izgo-
vorom glasa h, a Rodoslovlje je pisano mjeovito ikavski-jekavski, sa j mjesto d
(meju, roistva, rojenogo), a na dva mjesta bez h (istije i njegovi),3) pisao ga je neki
tokavac iz sjevernozapadnih krajeva (Bosanska Krajina ili bolje sjevernozapadna
Bosna ili sjeverna zagorska Dalmacija) gdje se moe cuti j za d i mjeoviti ikavsko-
jekavski izgovor bez pravilnog izgovora glasa h.
1) Bilo je poznato u nauci po opisu F r. Ju k ic a u Danici Ilirskoj 1842, br. 34 iMe d a
p u c i c a u Arhiv f\ir slavo Philologie IV (1880), 339-342. Doneo sam i njegovu tacnu ko-
piju (na alost, smanjenu u pola LI tampi), koju sam izradio perom, ,poto fotografija nije
mogla da tacno prikae ovaj potamneli dokumenat.
2) A. V. S o lov je v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic. Glasnik Skopskog
Naucnog Drutva XII (1932), str. 94-95.
3) Ovo opaanje Reetarovo nije tacno: 1) citanje istie osnovano je na nesporazumu,
kao to cemo videti; 2) u reci njegovi(h) na kraju retka slovo h se izlizalo, a trebalo bi
da bude, poto odmah posle njega dolazi: starijeh. Inace je upotreba slova h dosledno spro-
vedena u citavom sllomeniku (A. S.).
88
Dr A. Solovjev
Nego Rodoslovlje nije pisano ni g. 1482; milostima boijem (mjesto
milostmi boijem), Sa r b lom (mjesto Srbljern), kr ale v i n a (mj. kraljevstvo),
dalmantinske (mj. dalmatinske), bijahui (m. bijehu), negavi(h, istije(h),-
on je u jezicnom pogledu mnogo blii kraju XVI vijeka nego li kraju XV-ga; a
asobito za to govori to prepisivac nije vie znao to su S o I i i Hum s ka ze m I ja
i kralj Matija, pa pie: S lav i, U om c i ze m I i, kr a IMa t i a e, dok se krajem
XV vijeka kod nas lijepo .znalo za ta tri imena. I to to ima nekoliko stihova
12-eraca, ukazuje prije na kraj XVI-ga nego na kraj XV-ga vijeka. .
Paleografija pak meni ne pomae, jer sam ja vidio vrlo malo spomenika za-
padne cirilice u originalu ili u reprodukciji, a koliko vidim slova po Vaoj repro-
dukciji u Vaam clanku, ja ne vidim da bi se po cemu-god moglo reci da Slpomenik
moe biti iz kraja XV vijeka, a ne moe biti iz kraja XVI-oga.
Slaem se dakle potpuno s Vama da je Rodoslovlje pisano, to jest prepisano
krajem XVI vijeka, kad Vi iz historiskih razlaga uzimljete da je iz toga vremena,
a mislim da je najprilicnije uzeto - zbog ortografije - da je pastalo ovak,o: ska-
lupIjeno u Dubrovniku - zbag 12-eraca! - poslije g. 1482, a krajem XVI vijeka
ga je Bonjak, valjda fratar franjevac, nespretno pre p i s a o s lat i n i c e.
Ko je taj Petar Ohmucevic i zato je uzeo godinu 1482, toga ja ne znam ali
svracam panju na to da ono istije(h) ne treba shvatiti u smislu ruskog tjeh-e,
jer moe znaciti i nastojacih\{. Va 'prigovor dakle da se prije Ohmucevici ne
spominju, otpada, - jer autor Rodoslovlja kae da je on pravih Ohmucevica sin;
svakako on se dasta istice tim to je autor, pa se lako razumije da je on koji je
po starini Bonjanin sastavlja Rodoslovlje za milos njegove stare gospode, -
to bi bio ba psiholoki opravdan prvi korak u proslavljanju kuce Ohmucevica -
istaknuti vezu s Bosnom i njenom starom gospodom. - A to znaci ono da Tvrtko
II pohodi i Cvijetu od Diagena??
Jo jedno pitanje: to 'jJretstavlja ona slika na cijem je nalicju prilijepIjeno
Rodoslovlje: Vi kaete da ko hoce da proslavi sebe ili svoju kucu, ne cini to na
nalicju jedne slike, ali otkuda se zna da je ta kopija bila ispocetka namijenjena
da dode tamo gdje se sada nalazi? Inace, ne zaboravite, o v u kOlpiju nije pisao
ni P. Ohmucevic ni uopce Dubrovcarun.
Dakle, pok. M. Reetar je tacno dokazao da Rodoslovlje u ovom obliku ne
pripada XV-m veku, da ga je pisao Bonjanin iz severozapadne Bosne, verovatno
fratar-franjevac, i da ga je 'Prepisao s originala pisanog latinicom, krajem XVI-og
veka."3)
Sto se tice njegovih razlaganja o reci istijeh, ono je ne tacno poto je on
bio, kao i mnogi drugi, zaveden netacnim citanjem Meda Pucica. O tome treba
sada da progovorimo.
Da je pok. Reetar bio u pravu kad je tvrdio da je Rodoslovlje skalupljeno
krajem XVI-og veka, a da je njegov autor ipak sam admiral Ohmucevic kao to
smo pretpostavljali, - za to smo nali tacnu potvrdu u clanku o fra Martinu Ne-
dicu, objavljenom od fra Drljica: an navodi da se u biblioteci franjevackog samo-
stana u Sutjesci cuva opis doticne slike, napravljen jo god. 1835 od Martina Nedica
koji je napisao:
U samostanu Sudiskom (sic) cuv'ala se je slika na drvetu bojadisana koja
prikazuje Isusa stojeceg niza se spustitih rukuh koji su dlani okrenuti prama Ide-
33) To je uostalom vec opazio Va tro s 1a v Ja g i c: der Orthographie und der Sprache
nach wiirdc ich dafiir halten, dass diese Genealogie in Ragusa erst in der zweite~ Htilfte
l1es XVI. Jahrh, verfasst WUrqe. Archiv slavo Phil. IY (1880), 503,
Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku 89
cecemu covjeku u kraljevskom ruhu, isti je gologlav. Po usmenoj predaji dri se
da je onaj klececi covjek Toma kralj kome se je Isus prikazao. Daska na kojoj
je recena slika, dugacka je % jednog metra, a iroka je pol metra i dva prsta,
Na toj dasci s druge strane naljepljena je pergamena, na kojoj je rodoslovlje kralj ah
Bosanskih i Srbskih to je vrlo liepo izradeno, a izradio je kao to se tije bosan-
cicom ovo: Petar sin IveIje Ohmucevica po starini Bonjanin, a radi nepovoljnog
razumira i bogube Bosanske, priacah njegovieh starih sad je Dubrovcanin, koji
za milost njegove stare Gospode sloi i postavi ovo Rodoslovlje za 5~omen i slavu
Bosansku i svakoga vridnoga Bonjanina. Doka li Bog dopusti i njegova sveta
volja izvri. Pisano Lita Hristova na 1482:)
Isti R. Drljic navodi da je Martin Nedic izradio pet kopija tog rodoslovlja
i poslao ih na pet mesta: Narodnom domu u Zagrebu, biskupu trosmajeru, Beo-
Sl. 1 - Rodoslovlje gospode srpske i bo-
sanske na slici iz Sutjeske, u Galeriji slika
u Zagrebu (Glasnik Skopskog naucnog drutva,
Knj. XII, str. 111 - Crte dr-a A. Solovjeva).
gradskom Ucenom drutvu, zboru bosanskih franjevaca (u Visokom) i manastiru
uTolisi, a da je samu sliku biskup trosmajer preneo g. 1871 iz Sutjeske u Zagreb:)
Najznacajnije je ovo: dok se na originalu u Zagrebu moe procitati samo:
Fetar i .. je Ohmucevica sin (a tako je M. Nedic stavio i na prepis iz g. 1842
koji smo videli u Slavo Brodu), on je na prepisu iz g. 1835, koji se cuva u Sutjesci,
') Fra R a s t i s lav Dr 1ji C, Prvi Ilir Bosne. Sarajevo 1940, str. III.
5) Na prepisu koji smo videli u Slavo Brodu u zbirci A. Brlica, pie: Hocce documentum
'xhibens Gemealogiam Regum Sarbicorum atque Bosnensium seu Illyriorum ex SUD originali
pervetusto utpote a. D. i482 confecto, summa diligentia per me Fr. Mat'tinum Nedich a Tolissa
desumptum fuit a. D. 1842. Originale huius asservitur in Bibliotheca Conventus S. Joann.
~app. de Sudiuska in tabula lignea.
90
Dr A. Solovjev
napIsao: Petar Ivelie Ohmucevica sin. Smatramo da je ovo citanje najtacnije:
onda M. Nedic nije mogao n,ita da cuje o Petru Iveljinu sinu o kojem je Gelcic
poceo da pie tek g. 1880; ako je on procitao !velie, tako je zaista stajalo na
originalu. Docnije su slova izbledela te se fra Nedic nije odluciO' da stavi tu nera-
zumljivu rec i prepisao i .. ie,") to je kasnije Medo Pucic pogreno procitao
kao istie.
Treba da pretresemo pitanje o grbu Bosne! o kojem se dosta raspravljalo u
godinama 1879 i 1880. Naravno, moramo odbaciti zastarelo miljenje M. Hoernesa
da je toboe car Duan darovao g. 1343 grbove provincijama Bosni i Primorju7)
i to iz dva razloga. Prvo, Stefan Duan nije mogao da~ovati grb Bosni jer nije u
Bosni vladao, a jo manje Primorju poto je na pocetku svoje vladavine, 22 ja-
nuara 1333 g. prodao Dubrovniku !poslednji komad srpskog Primorja. Drugo,
Hoernes je verovao u istinitost grbovnika Stani;:;lava Rubcica (datiranog 1340 ili
1343 godinom); medutim, sada je jasno da car Duan nikako nije mogao u tim
godinama da ima takve grbove i da je ilirski grbovnik samo jedan zanimljivi
falsifikat nastao posle 1584 g. u vezi s plemickim aspiracijama admirala Petra
Ohmucevica a skrojen po kalupu grbovnika Vergila Solisa iz 1555 godine.
Poceci srpske i bosanske heraldike u XIV veku vrlo su skromni: jedva se
javljaju sredinom tog stoljeca prvi pokuaji vladalackih grbova, koji su istovre-
meno i grbovi drava; jo su dosta nestalni. to se tice grbO'va provincija i vla-
steoskih kuca, oni jo ne postoje niti u Srbiji niti u Bosni XIV veka.
Prve, dosta mutne podatke o grbovima Bosne i Huma nalazimo u putu oko
sveta jednog lpanskog fratra oko g. 1330 na koji je skrenuo nau panju pok.
Josip Smodlaka.8) On kratko opisuje la Esclavonia u kojoj su gradovi Senj i
Zadar (dakle to je Dalmacija) i opisuje zastavu kralja te zemlje; zatim prelazi na
Bosnu, za koju veli, izmedu ostalog, da njeni stanovnici non san cristianos ca-
tolicos i da gospodar ovih brda ima istu zastavu ako to je ima kralj Slavonije
(Y el senor de estos mont es ha por senales tales como las del rey de Esclavonia).
Kao to tacno primecuje J. Smodlaka, ocekivalo bi se da cemo na odnosnom mestu
naci grb jednog savremenog dinaste koji je vladao i Hrvatskom i Bosnom, recimo,
grb banova ubica; ali na nae iznenadenje, kao grb Slavonije dolazi grb, knezova
krckih i senjskih, koji se kasnije nazvae Frankopanima. Verovatno ga je vidio
na bedemima Senja koji je onda pripadao Frankopanima, a sacuvao je tradiciju
o tome da su Hrvatska i Bosna pod vladavinom banova ubica imale istu zastavu
s istim grbom. Grb Bosne uopte nije prikazan.
") Fra Ju k i c natampao je "Petar Ilije Ohmucevica sin (verovatno video je slova:
1.. lije, ostala od Ivelije). Danica Ilirska Hl42, str. 133 (br. 34). Tek je g. 1880 Medo Pucic
netacno procitao, po domiijanju: istije. Archiv IV, 341.
7) Manchmal findet sich ein geharnischter Arm mit geschwungenem oder zur Erde ge-
senktem Schwert, eine ReJhiniscenz an das Landeswap,pen, welches Czar Stephan Duan (1343)
der serbischen Provinz Primorje gegeben. Halbmond und Stern (in kurzem Schilde), welche
gleichzeitig der Provinz Bosnien verliehen worden, schmiicken oft auch den ritterlichen Schild
und erscheinen einmal als Feldzeichen an einer Stange befestigt. M. Ho e I' n e s, Mittelalter-
Iiche Grabdenkmaler in der Hercegovina, Mittheilung,em der Anthropologischen Gesellschaft
in Wien, B. XIII, 1883, s. 172. Tim pogrenim 1.vrdenjem (bez navoda izvora) zaveo je dora
AL B ene a u njegovom, inace odlicnom radu Siroki Brijeg. Sar. 1952, str. 51.
8) J o s i p S mod 1a k a, Zemlje Junih Slovena i njihovi grbovi oko god. 1330 u putu
oko svijeta jednoga panjolskog fratra. Split 1931 (= II. Prilog Vjesniku za arheologiju i
flistoriju Dalmatinsl\u, sv. L. G04. 1928-1929), 51.1'. 6-7 i 25,
U) G i u s e p p e G e roI a, L'elemento aralc1ico nel portolano di Angelino Dall'Orto. Atti
del Heale Jstituto Veneto di scienze, lettere ed arti. Tomo XCIII, Venezia 1934, p. 425.
III) Via dim ire o r o v i C, Historija Bosne 1. B. 1940, str. 247 i 250.
11) Ale k s a I v i C, Stari srpski pecati i grbovi. Novi Sad 1910, str. 20 i slika br. 17.
") Navodi Med o P u c i c u Jagicevom Arhivu IV (1880), str. 497.
13) Bar t o s z P a p r o c k i u svojem cuvenom grbovniku g. 1584 navodi da je kralj
Ljudevit podario g. 1353 ruskom vlastelinu Kierdieju iz Galicij.e plemicki grb: u desnoj polovini
Atita tri zlatna krina na p1ayom polju, t. j, grb Anuvinske kuce. B. P a p r o c k i, Herbarz
r~cerstwa polskiego, izd. 1858 g., str. 700.
") L. v. Tha 11o c z Y, Studien zur Geschi{~hte Bosniens und Hercegovinas im Mittelalter.
Leipzig und Wien 1914, 275-276.
Jr') Med o P u c i c u Spomenicama srpskim II, 32 opisuje ga ovako: kaciga i tit a na
AUtunahere pas i tri lijera pod pasom a tri nad pasom.
16) V. sliku 20 na tablici V u raspravi; A. S o lov j e v, Pastanak ilirske heraldike itd,
91
Prinosi za bosansku i ilirsku heraldiku
Kao grb Narente, to Smodlaka tumaci kao Hum, prikazana je zastava po-
deljena u cetiri cetvrti, od kojih su prva i cetvrta bele, a druga i treca tamnomodre
bOl ~ ista zastava Narente naslikana je i na najstarijem porta-lanu (pomorskoj
:\ina Dall'Orto iz g. 1330 koji je verovatno bio izvor za tobonji put
oko sv ta panskog fratra. Na portolanu Dall'Orta je ipak nad ibenikom sasvim
druga zastava, a zastava Bosne uopte nije prikazana.O) Ipak, poto je ban Stefan
II Kotromanic vec g. 1324 zauzeo citav primorski kraj od Cetine do Neretve,1") a
zatim jo proirio svoju vlast u Humu, moemo pretpostaviti da je ta zastava nad
eretvom ba banova zastava, tim vie to se ona prikazuje i na docnijim porto-
lanima XIV veka, kada 'je Nereiva bila cvrsto u bosanskim rukama. Moemo sma-
trati da je ta zastava sa dve modre i dve bele cetvrti - najstarija bosanska za-
stava.
Ban Stefan II koji se, kao to veli Corovic, potpuno oslanjao na madarskog
kralja cak u pitanju svoje enidbe 1329 godine, morao je pod madarskim uticajem
da za sebe stvori i grb.i heraldicku zastavu. Prema tacnom miljenju Alekse Ivica,
lep pecat s legendom: Sigil1um minus Stephani Dei gratia totius Bosni bani i
'"
,rN 5<1N CTEn<1N kojim se posluio ban Tvrtko na povelji 1356 g., pripadao je
njegovom stricu Stefanu 11.11)Tu se na titu konjanika vidi kosa !pregrada (bande)
s desna na levo, a na lemu kao celenka (cimer) - okruglo drvo sa stablom. Vrlo
J verovalno, da su na pregradi morali biti tri krina, jer na ispravama 1357 i 1367 g.
Tvrtkov grb na pecatu ima potprecnu prugu (fasce), a na njoj tri krina.12) Ti kri-
novi jasno prikazuju madarski uticaj, jer se oni nalaze u grbu Anuvinske kuce,
a kralj Ljudevit Veliki rado ih je stavljao u grbove svojih vazala i istaknutih
plemica.t'!)
Oblik grba Kotromanica (koji je u isto vreme i bosanski grb) jo nije dobio
talan oblik: pruga je cas kosa, cas poprecna, krinova moe biti tri, a docnije est,
ali su ipak ta pruga i ti krinovi - stalne figure u tom grbu.
Veliki prestoni pecat Tvrtka kao kralja nije se sacuvao, ali prema ubedljivom
miljenju Thalloczyja, njime se posluio njegov sin Ostoja, samo urezavi u kalup
svoje ime mesto Tvrtkova.14) Pored kralj a na !presta-lu vidimo s desne strane - iit
sa dvoglavim orlom, kao grb Nemanjica (Srbije), a s Ieve strane - tit sa kosom
prugom i est krinova - tri iznad pruge i tri ispod - kao grb Kotromanica (Bosne).
Sasvim isti je grb prikazan na malom pecatu kralja Tvrtka na pismu Dubrovniku
iz g, 1388-89.1') .
Isti je grb prikazan kao grb Tvrtkovica (sa kraljevskom krunom) u ilirskim
grbovnicima. Njegove su boje: bela pruga na plavom titu i 6 zlatnih krinova.16)
92
Dr A. Solovjev
Moemo smatrati da su te boje zasnovane an tacnoj tradiciji, poto su anu-
vinski krinovi (koji su u XIV veku postali sastavni deo ugarskog grba) ba zlatni
na plavom. Dakle, osnovne su boje grba Kotr()manica u XIV veku bile: bel a
(pruga) i 'p 1a v a (tit). Iz toga ispada da je zagonetna zastava nad Narentom
ba zastava bana Stefana II, jer u Srednjem veku, a i docnije, zastava moe ili
da nosi grb vladara ili da bude stvorena od o,snovnih boja njego'va grba, bez fi-
gura."l)
Ipak, pojedini naslednici Tvrtkovi menjaju njegov grb, moe biti stoga to
su ih anuvinski krinovi i suvie potsecali na vazaIni odnos prema Ugarskoj, kojega
bi se oni hteli osloboditi.
Prvi Tvrtkov naslednik, njegov brat od strica kralj Stefan Dabia, ima na
malom pecatu grb dosta slican Tvrtkovu: isto okruglo drvo u cimeru, i'sta kosa
pruga, ali su est krinova prikazani kao est nejasnih kvadrata (namerno ili ne-
hoticno?"8)
Za kralja Ostoju rekli smo da se on na prestonom pecatu slui istim Tvrtkovim
grbom, ali na malom pecatu g. 1399 konjanik je okrenut na drugu stranu i stoga
se ne vidi ni njegov tit ni ikakav grb."O)
Nezakoniti sin Tvrtkov, Tvrtko II, na srednjem pecatu g. 1405 ima lepo izraden
grb: u cimeru isto drvo, lem je ukraen kraljevskom krunom (sa tri zUl.JCau
obliku krinova, kao na malom pecatu Dabiinom), ali je kosa pregrada na titu
postala topuz u istom kosom poloaju; krinova uopte nema.20)
Njegov protivnik, kralj Stefan Ostojic, za vreme svoje kratke vladavine dao
je da mu se izradi lep veliki prestani pecat, nalik na veliki pecat njegova oca (i
Tvrtka I). Znatna je razlika u tome, to vie nema grba Srbije, nego andeli s abc
strane dre u rukama slicne titove s jednim istim grbom: velika kruna sa tri zupc~
u obliku krinova."") Ona potseca na stari grb Kotromanica, ',Joto izgleda skoro kao
poprecna pruga (fasce) sa tri krina iznad nje, ali je Ostoja verovatno izvrio tu
prornenu da naglasi svoje kraljevsko dostojanstvo: kruna sada treba da se nalazi
ne samo iznad tita, nego i u samom titu.
Kada je Tvrtko II opet zamenio Ostojica na prestolu g. 1421, poceo je da se
slui dosta slicnim grbom. Nema vie topuza, nego na malom pecatu g. 1433 vi-
dimo opet drvo iznad krunisanog lema, a u titu lisnatu krinovu krunu iznad
velikog slova T.22) To je licno obeleje grba Tvrtka II.
Kralj Stefan Toma Ostojic (1443-1461) slui se lepim velikim pecatom svog
prethodnika Tvrtka II na poveljama Dubrovniku 3 septembra 1444 i 18 decembra
1451 godine.":l) Dakle, ista lisnata kruna u titu oznacava kraljevinu Bosnu, a po-
JI) Jo u prvoj polovini XIX v2ka mnoge su nacionalne zastave stvara ne od boja dravnog
grba, koje su bile smatrane za Landesfarben, na primer: bavarska, pruska, austriska, ma-
darska, srpska 1838 g., belo-crvena hrvatska 1848 g. i sl.
J8) A. I v i C, nav. d. sl. 30.
J9) A. I v i C, sl. 32.
29) A. I v i C, sl. 34 i str. 30.
2J) Ipak na velikoj abajliji (hai) kojom je pokriven ceo konj (na reversu velikog pecata),
utkana su dva grba sa kosom prugom, est krinova jedva se vide. To je stari grb Kotromanica,
koji je sada dospeo u podr,eden poloaj prema novom, sa kraljevskom krunom u titu, na
levoj ruci oklopljenog konjanika - kralja. A. I v i C, sl. 38 i 39; Tha Il o c z y, nav. d. 278-280.
22) A. I v i C, sl. 46. Slovo T. u titu vidi se vec na dosta nejasnom iPecatu Tvrtka II na
pismu od 16 avgusta 1420. ib. sl. 42.
23) A. I V i C, br. 57-60. Cak su na krunoj legendi ostale s obe strane nepromenjene
reci: S(IGILLUM) TV(E)RTCONIS DEI GRATIA REX BOSNE R(EGNI); v. Ivic, str. 361
93
rodicni 'grb Kotromanica (kosa pruga, pored koje se vide i 6 krinova .......,.. Ivic br.
60) ostaje na konjskoj abajliji.
Isto tako i na novcu kralja Tomaa ujedinjena su oba grba, i stari i novi: s
jedne strane je krinova kruna spojena sa slovom T, a s druge opet kosa pruga sa
po tri krina, iznad i ispod nje. Ali na vratima grada Jajca isklesan je samo kraljev-
ski grb - krinova kruna u titu i iznad tita. 24)
Cak i poslednji kralj, Stefan Tomaevic nije imao vremena da sebi izradi nov
pecat i na njegovoj povelji Dubrovniku od 23 novembra 1461 g. visi opet isti veliki
pecat kralja Tvrtka 11.25)
Ista krinova kruna u titu vidi se na malom l,Jecatu kraljice Katarine vec u
izgnanstvu, 1740 godine.26)
Dakle, tokom XV veka, i pored izvesne nestalnosti, dva grba obeleavaju kra-
ljevinu Bosnu i kraljevsku kucu Kotromanica. Ipak, stroge vitalnosti nema, a na
grobnoj ploci kraljice Katarine g. 1478 u Rimu vidimo dva sloena grba: jedan
je njezin porodicni grb Kosaca, drugi pretstavlja bosansku kraljevinu. Taj bosanski
grb, postavljen od kraljicinih dvorjana, dosta je sloen; podeljen je u pet delova. U
prvoj i cetvrtoj cetvrti nalazi se pravi grb Bosne - krinova kruna, u drugoj i trecJj
- konjanik, verovatno uzet sa reversa velikog pecata gde smo uvek videli oklop-
ljenog konjanika koji olicava kralja. Povrh toga, u sredini nalazi se mali tit (ecu
en coeur) sa zagonetnim, sasvim novim grbom: ruka s macem, a iznad nje mali
polumeseci zvezda. Odakle ovinovi elementi u bosanskom grbu, vec posle pada kra-
ljevine?J. Smodlaka pokuavao je da objasni taj mali tit kao osobiti (licni ili po-
rodicni) grb bosanskog kralja Tomaa, mua Katarine,"') ali ne moemo primiti to
tumacenje: ceo veliki grb jeste grb kralja Tomaa, a videli smo da on ima na pe-
catima i kraljevski i osobiti grb (Kotromanica) ali nikad nije se sluo ni rukom
s macem ni polumesecom sa zvezdom. Stoga moramo pokuati drugo objanjenje.
U XV veku pojedini bosanski velikai poceli su, pod ugarskim uticajem, da
kroje sebi grbove. Ucesnici svecanosti i turnira u Budimu i Becu (na pr. godina
1409 i 1412) morali su da stavljaju heraldicke ambleme na svoje titove, a pre sviju
mocanherceg Hrvoje. Vec u Hrvojevom misalu vidimo ga u vitekom oklopu na
konju, a nacrtan je i njegov grb: jo dosta primitivan, heraldicki pogrean, jer
nosi na istom titu, bez podele na polja, razlicite figure - dve poprecne pruge,
rukus macem i uspravnog lava.2~)Ista ruka s macem nalazi se kao cimer iznad lema.
Ta je ruka s macem tipican ukras ugarskih grbova, oznacavajuci vitetvo junaka.
U velikomSibmacherovom grbovniku poceo sam da brojim te naoruane ruke: samo
za madarske porodice sa slovima A i B nalo ih se 91 u cimeru, a u titu - 13."")
Hrvojeje tu ruku s macem. primio i u cimer 'i na tit;BO)ista ruka s macem u ci-
meruvidi se na malom pecatu njegova sinovca kneza Jurja Vojsalica 1434 godine.:")
") Tha 11o c z y, str. 294-295.
21,) A. I v i c, br. 66 i 67.
'O) Tha 110 c z y, 298-299.
") J. S mod 1a ka, nav. d. 28.
'8) V. A. S o lov j e v, Postanak ilirske beraldike, posljednji grb ha tab!. XIII (str. 123).
'9) G e z a v. C z e r g e ti, Der Ungarischer Adel, sv. I, passim (= Siebmachers Grosses
und Allgemeines Wappenbuch, IV Theils 15 Adtheilung, Niirnberg 1893). Jedna od cetiri poro-
dice Bosnych dobila je g. 1526 u Budimu od kralja Ljudevita II grb i cimer: ruka s macem
ece tursku glavu. Vidi se da je nova varijanta starijeg j,ednostavnog motiva.
30) Ruka s macem poznata nam je samo na jednom spomeniku iz Huma (Trn br. 12),
A, Bena c. Siroki Brijeg, tabla XXII; ina'ce je tipicna figura na spomenicima - mac iza
stita, obicno bez ruke.
31) A. I v i c, br. 47.
94
Dr A. Solovjev
Znama da je kralj Ostoja bio jedno vreme aenjen Hrvajevom uda vicam Je-
lenam i htea je da bude pun naslednik Hrvajev.32) Kralj Tama bio je nezakaniti
sin Ostajin, ali nije li on pakuavaa da se 'Prikae kaa Jelenin sin, kaa naslednik
Hrvajev? Ili aka ta nije cinia an, nisu li' ta ucinili njegovi dvarjani g. 1478 u Rimu,
da pavecaju njegav ugled, i stavili u mali tit grb njegove tabonje majke,3') to jest
varijantu Hrvojeva grha, ja dosta nestalnOog?Sta se tice palumeseca i zvezde, kaji
se javlja tu prvi put kao heraldicka figura u basanskam grbu, magaa je da bude
uzet sa grobnih spamenika gde se on cesta nalazi kaa verski simbol, a mogao je
da aznacava i Hrvajev vazaIni adnas prema Turcima, pota se vec ad pacetka XIV
veka polumesec javlja na partolanima kao grb raznih muslimanskih dr.ava."') Tu
je neka cudna padudarnast izmedu islamskag i starag basanskag simbola kaji su
se sreli na zemljitu Basne u XV veku.
Teka je reci da li je pastojaa zaseban grb Prirrlarja ili Huma. Tu se vie
aseca srpska-vizantiski uticaj, i stoga je heraldika ja manje razvijena, nego u Bosni
u kaju su ipak stalna 'Prodirali ugarski uticaji.
Najstariji pecat sa tag padrucja, humskag kneza Andrije (iz dinastije Nema-
njica) nema grbavnag tita, sama vizantiski amblem - nekrunisanag dvaglavog
arIa sa sputenim krilima. Taj amblem vezuje se za dvaglave arlove na adelima
prvih Nemanjica i kneza Miraslava humskog na fresci u Bijelam Polju."!)
Gavarili srna vec 00 taba,njaj zastavi Narente u partolanu DalI'Orta iz g. 1330
i u putu aka sveta panskog fratra i istumacili srna je kao basansku zastavu. J.
Smadlaka htea je da je istumaci kaa grb Huma i da je stavi u vezu sa mnoga ka-
snijim grbam Kosaca cetiri kase pruge u smjeru ad desna na levo, koje su po
opcem miljenju histaricara (kajih?) bile madre boje.:W)Ova je kambinacija po-
grena, pato grb Kasaca u grbovnicima uvek prikazuje srebrne ili zlatne 'Pruge na
crven om palju, dakle nikaka se ne slae sa belo-modram zastavam, a i apte po-
radica Kasaca nije g. 1330 igrala nikakvu ulagu u Primarju koje je .pripala banu
Stefanu II Katromanicu.
Zanimljivo je da u kasnijim panskim rukopisima (aka g. 1450) zastava Narente
ima sasvim drugi ablik: ravnakraki krst sa cetiri krstica u uglavima.37) U ana doba
Narenta je 'Pripadala hercegu Stefanu Vukcicu koji se g. 1444 priznaa za vazala
araganskag i napuljskog kralja Alfonsa V. Stoga moema primiti miljenje J. Smo-
dlake da je ta zastava hercega Stefana, u kojaj maema opet videti sIlpska-vizan-
tisku tradiciju: novi herceg ad Svetog Save istice u svecanim trenucima krsta-
barjak kaji lici na vizantiski i srpski amblem anog doba: poznati ravnokraki krst
sa cetiri acHa.
32) V. C o r o v i c, Historija Bosne, str. 419 i 421.
33) Kao primer fiktivnog porekla po macehi moemo navesti da je cerka Jaroslava Mudrog,
Ana !postavi francuska kraljica g. 1051, bila smatrana za unuku vizantiske carevine Ane (cije
je ona ime i dobila) i nadenula svom sinu grcko ime Filip, u cast oca velikog Aleksandra,
tobonjeg pretka Makedonske dinastije, iako je u stvari carevna Ana' bila samo maceha Ja-
t oslava, a ne njegova majka.
'I') G. G e roI a, nav. d. 436-438.
3r,) I v i c, br. 7; up. A. S o lov i e v, Les emblemes heraldiques de Byzante et les Slaves.
Seminarium Kondakovianum VII (Pr. 1935), p. 137-139.
"U) J. S mod 1a k a, nav. d. str. 25.
37) J. S mod 1a ka, nav. d. 26.
J:>rinosi za bosansku i ilirsku heraldiku
95
Ipak, herceg Stefan nema jo izradenog grba: na svojim pecatima i an i njegav
sin Vladislav (u g. 1451, 1453 i 1954) slue se ciril skim managramima, te managram
hercega Stjepana sasvim lici na monogram cara Duana na njegovam navcu.3S)
Tek pred sam pad Hercegavine, g. 1465 herceg Vladislav (kaji se sada draO'
Madara) stavlja na svaj pecat lepa izraden heraldicki grb: tri kase pruge: na titu,
a u cimeru - lav sa zastavom li akama. Slicnim grbam slui se njegov brat Vlatka
g. 1467 i 1470, a g. 1492 njegov sin herceg Bala, vec u emigraciji.30)
Na spomeniku kraljice Katarine u Rimu g. 1478 bila su stavljena dva grba, ad
kojih je jedan oznacavaa grb njenog mua, bosanskag kralja, a drugi - njezin
paradicni. Taj drugi grb jednastavniji je: ta su tri kase pruge (catices) 'PrekO'celag
tita, ali na njih je apet stavljen mali tit (ecu en caeur) na kojem se vidi sama
ravnokraki krst. KaO' to smO'videli, tri kase pruge su grb Kasacica, paznat iz g. 1465,
a mali tit aznacava veravatna, kao na basanskam grbu, majcin grb:lI) Katarina je
bila cerka Jelene Baliceve, unuke Jelene, cerke kneza Lazara. laka katolkinja, Ka-
tarina se panasila svajim pareklom pa tankaj lozi ad srpskih vladara, i na istaj
grobnaj placi njezini su dvarjani stavili: s parada Jelene i kuce cara Stjepana ra-
jeni. Dakle, prekO' svoje majke Jelene Katarina je cak nekakO' ispala patamak cara
Stefana Duana - a'.tJetbktivna genealagija! Staga smatramo da taj mali tit ozna-
cava majcin grb, stavljen u sredinu aceva: ravnakraki krst vadi nas srpskaj tra-
diciji - magaa je da bude znamenje Baoica ili da prikazuje tradiciju svetag kneza
Lazara (ili svetag Save ad Mileeva).
Dakle, Humska zemlja nije imala adredenag grba, a parodica Kasacica skrojila
je za sebe grb tek akO' g. 1465, pred sam pad Hercegavine.
Maema spamenuti da i humska-primarski velikai nisu imali adredenih grbava
ni u XV veku. Na mnagabrajnim njihovim ugavarima s Dubravnikom vide se ili
managrami ili figure-amblemi bez tita (ne heraldickog ablika). Radic Sankavic g.
1391 i 1399 ima na svajem pecatu neki cudan znak kaji Al. Ivic naziva >:kotvam,
Pavle Radenovic 1397 i njegov sin Radaslav Pavlovic 1432 - sliku grada sa tri kule,
ta je acigledna padraavanje pecatu grada Dubravnika (Ivic, br. 48). Jedino upan
Beljak Sankavic ima na pecatu tit, ali bez lema, na titu kosa pruga s leva ne desno
i nejasna figura kaju Ivic apet tumaci kaO' Kotvu.41)
Dakle, Katarinin kraljevski grb 'Pretstavlja paslednju stvarnu evoluciju basan-
skag grba. Marama naglasti dve cinjenice: 1) da su u njemu kaO' asnavni elemenat
nalazi krinava kruna, kaja pretstavlja zvanicni grb Basne ad g. 1419, ad vremena
Stefana Ostajica i 2) da u njemu nema grba Srbije kaji se nalaziO' na pecatu kralja
Srbljem u BO'snikraj,em XIV veka.
Sada treba da se vratima Rodoslavlju. Praf. Reetar je ubedljivO' dokazaO'
da ga je krajem XVI veka jedan Bonjak, valjda fratar franjevac, nespretna
3S) A. I v i C, br. 51, 52, 58, 61, 62.
39) A. I v i C, br. 68, 69 (Vladislav) 71, 73 (Vlatko) i 80 (Bala). Ipak treci brat, Stefan
(docniji poturcenjak) slui se g. 1467 pecatom sa cirilskim monogramom, slicnim ocevom. ib.
br. 72.
40) J. Smodlaka hteo je da istumaci taj grb kao novi grb Hercegov koji je on postavio
povrh starijeg grba Huma (nav. d. 26), ali na alost mi nemamo nikakvih dokaza da je taj
stariji grb Huma postojao pre 1465 godine.
41) A. I v i C, br. 28 i 33 (Radic Sankovic), br. 31, 43 i 45 (Pavle i Radoslav Pavlovic),
br. 29 (Beljak). Sandalj i Vuk Hranici g. 1420 imaju na pecati ma cirilske monograme (ib. br.
40 i 41), Grgur Vukosalic g. 1418 i Radosav Dragiic-Kosaca g. 1438 slue se ariticnim gemama
(ib. br. 37 i 49).
96
Dr A. Solovjev
prepisao s latinice, ali je doputao da je ono bilo skalupljeno u Dubroniku (zbog
dvanaesterca) poslije g. 1482, to je neodreden datum. Sam je ipak rekao da ti
dvanaesterci ukazuju prije na kraj XVI-ga nego na kraj XV-ga veka.
Moemo dokazati heraldiC:kom analizom da original Rodoslovlja nije mogao
da bude skalupljen krajem XY-ga veka, poto je bosanska heraldicka tradicija u
njemu tprekinuta. Autor slika grb Bosne iz novih elemenata kojih nema na grobnoj
ploci kraljice Katarine u Rimu (koju nije ni video). On ne poznaje ni krinovu
krunu ni kosu prugu sa 6 krinova, tj. ne zna autenticne grbove XV veka kojima
su se sluili i Ostoja i Tvrtko II i Toma i Stefan Tomaevic.
Mesto toga on uzima kao kraljevine Bosanski tit grb vrlo sumnjivog po-
rekla: dve ukrtene zupcaste grede sa dve crnacke glave. Ovakav grb nismo sr eli
ni na jednam bosanskom pecatu ni na novcu. Njegovo je poreklo cisto knjievno
i strano.
Konstancki purgar Ulrich Richental ostavio je u rukopisu podroban opis cu-
venog crkvenog sabora u Konstanci 1415-1418 g., ukraen mnogobrojmm slikama
a i stotinama grbova ucesnika sabora.4") Mnogi su mu grbovi tacni, ali kad ra-
spravlja o dalekim zemljama (11 Evropi, Aziji, Africi), cak o onim koje nisu imale
pretstavnike na saboru, it~ak slika fantasticne grbove za vladare tih zemalja. Naivan
iradoznao, Richental hoce da prikae to vie podataka, a pri tome brka imena
i geografiju (na pr. smeta u Afriku cara Manojla iz Carigrada i nekog cara Alek-
sandra iz Atine i slika za njih sasvim fantasticne grbove). Sa tim rezervama treba
da proucimo one bosanske grbove koje on donosi i o kojima je vec dosta pisao
Thalloczy.43)
Opis samog sabora zauzima (sa slikama) strane 1-130 rukopisa; zatim prelazi
na grbove. Posle grbova pape, kardinala, nadbiskupa, biskupa, otpata i doktora teo-
logije (str. 311-423) pocinje da donosi grbove svetovnih ucesnika sabora. Prvi su
mu grb ovi kraljica i nekih kneginja (poto je grbove kralja Sigismunda i nekih
kraljeva doneo ranije, u tekstu opisa sabora, na str. 5 i 6). Slika dva grba za kra-
ljicu Barbaru, kraljevski po muu i njen kucni koji je pogrean.H) Posle toga odmah
dolazi grb: Die hochgeboren fi.irstin frouw zu Wossen. Des kungrich das mertail
inne hat der hertzog von Ratzen und die Venediger und i,st der mertail haiden.
To je Ana Ciljska, sestra kraljice Barbare, praunuka Stefana II Kotromanica, udata
za mocnog palatina ugarskog Nikolu Garaja. U ono vreme u Bosni vodila se borba
42) Postoje cetiri rukopisna primerka, od kojih je najstariji onaj u arhivi grofova Ko-
nigsegg u Virtembergu, pisan u g. 1420-1430 i izdat fototipski od d-ra H. SetVina g. 1881 (u
40 primeraka); sluio sam se tim izdanjem iz Cirike biblioteke. Ceo tekst po tome rukopisu
objavljen je od M. R. B u c ka u izdanju Bibliothek des Litterarischen Vereins in Stuttgart,
sv. CLVIII, Tiibigen 1882. Drugi, Konstancki rukupis, neto kasniji, bio j'e izdat fototipski od
Wolfa 1869 g. Treci i cetvrti rukopisi Becki i Wolfenbiittelski (iz druge pol. XV veka) pri-
padaj u neto skracenoj recenziji istog dela.
'") L. V. Tha Il o c z Y, Studien zur Geschichte Bosniens und Herzegovina im Mittelalter.
Leipzig u. Wien 1914, 263-299. Smatramo da je Thalloczy pogreio u tome to je te grbove
uzeo iz Richentala svaki posebno, a nije stavio u vezu sa citavim sklopom Richentalova
dela, to cemo mi pokuati da ucinimo.
") Richental veli da je kraljica Barbara geboren ain grafin von Clewen i slika grb te
vestfalske porodice, iako je Barbara bila cerka grofa Hermana Ciljskog a mnogo ranije, na
str. 41, sam Richental veli da je na sabor doao kralj Sigismund, njegova ena Barbara
geboren grafin von Zill, und mit ir die durchluchtig fiirstin frow Elisabeth, kiingin von
\Vossen, dakle brka poreklo kraljice i ime njene sestre koja mu je cas Elizabeta cas Ana.
izmedu Ostoje i Tvrtka II, u koju su se umeali i Ugri i Turci; kralj Sigismund
smatrao je da njemu pripada pravo raspolaganja bosanskom krunom. Moda je
Richental cuo od dvorskih slugu ;;'to da Sig2:'mund hoce da svoju svastiku 'tJrogIasi
za bosansku kraljicu. ,_Stogaje nju odmah proglasio za kraljicu te paganske kralje-
vine i nacrtao za nju grb koji ne lici na nijedan pravi bosanski, a ne lici ni na grb
Ciljskih ni Garajevih: - tit podeljen na cetiri cetvrti od kojih se u I-oj i 4-oj na-
lazi crveni vojnik-peak, a u 2-oj i 3-oj - bela kosa pruga na crvenom polju.
Jedino ta bela kosa pruga (bande) potseca na grb Kotromanica, ali su boje pobr-
kane - crveno polje mesto plavog.
5
6
Sl. 2 - Br. 1-4 u rukopisu Ulricha Richentala 1418 god.: 1 - Grb bosanske kraljice.
2 - Grb bosanskog kralja. 3 - Grb bosanskog hercega. 4 - Grb cekog pana Alsta od Ranova.
- Br. 5-8 u grbovniku Virgila Solisa 1555 god 5 - Grb Hrvatske, 6 - Grb Bosanske
kraljevine. - 7 - Grb hercega od Bosne. 8 - Grb od Etiopije.
4~) et habet nul1um nuncium hic, nisi tres Ethiopes, qui dixerunt, se esse de terra et
]"egnoisto, qui autem ignorabant latin um, neque habebant ideoma, intel1egere ipsos non po-
terant,
7 G1o~nik Zemaljskog muzeja - Arheologija
Posle toga redaju se mnogobrojni grb ovi evropskih kneeva, grofova i vite-
zova koji su tacni, poto su ih oni imali naslikane na titovima a te su titove
isticalina vratima stanova (str. 430-471). Ali zatim dolazi sasvim fantastican odeljak
o legendarnom Jovanu koji zapoveda u Velikoj Indiji i ima pod sobom 300 biskupa:
od njega nije bilo poslanstva, naivno veli Richental, samo tri Etiopa koji su rekli
da su doli iz njegova carstva, iako nisu govorili ikakav razumljivi jezik.40) To ne
smeta Richentalu da naslika cak tri grba tog presbitera i drugih fantasticnih drava.
Tu se naao i grb cara Bugarske (tri hrta) ciji je vazal rex Chaldeorum (lav
98
Dr A. Solovjev
u grbu);46)tu su razni grbovi s crnackim glavama (Mohrenkopfe), na pr. rex MorO,
kayser von Argie, cesar de Ethyopia. Sve je toliko smueno, da su pod naslovom
~>Affricasmeteni grbovi cara Manojla (herr Mamol Pelalogus kayser zu Con-
stantino'Pel) i nekog cara Aleksandra od Atine, koji nikako ne lice na grb Paleolo-
ga.47) Na sledecoj strani nalazi se, izmedu litavsko-ruskih i grckih grbova, i grb
vom furst hertzog Dipolt zu Ratzen.48) Najzad, na str. 485 vidimo, pored dosta
fantasticnih grbova nekih hercega od Bele i prave Rusije (von Roten Russen,
von rechten Russen), CJI,Jet grb kralja od Bosne (von dem durchluchtigsten her-
ren und fi.irsten ki.ing zu Wossen), a zatim Der hertzog von Possen in der
Turggy. Grb kralja Bosne - to je isti grb Ane Ciljske, ali preinacen - vojnik
je drugog oblika, a kose pruge idu u drugom pravcu; vidi se da Richental nije o
njemu imao tacnih podataka te je crtao napamet. Grb hercega od Bosne pret-
stavlja dva ukrtena cvorasta pgranka (ecots, geastete PHihle), a na njima dve
crnacke glave.4V)
Koji je to herceg od Bosne? Nema sumnje da je Richental neto cuo o jedi-
nom bosanskom hercegu onog doba, mocnom Hrvoju Vukcicu. Ba u onim godina-
ma 1414 i 1415 on je doveo Turke u Bosnu i zajedno s njima potukao Sigismun-
dovu vojsku kod Doboja; bio je ozloglaen kao izdajnik hricanstva, kao turski
vazal i kao poganin. Nikakvog poslanstva iz Bosne nije bilo u Konstanci, ali sa
poslanstvom velikog kneza Vitolda litavskog dolo je nekoliko Vlaha i tri Srbina:
Lanschgo, Gergo, Brango.oO)Od njih je (ili od nekih Ugara) Richental neto cuo
o nevernom hercegu i, poto nije nikad video njegov pravi grb, izmislio za njega
paganski grb koji dosta lici na spomenuti grb Etio'pije (dva cvor asta stabla iz
jednog panja, a na njima dve crnacke glave).
U svakom slucaju, ovaj fantasticni grb nema stvarne veze s Bosnom i nije
joj bio poznat u XV veku. Ali u nemackoj knjievnosti nastavio je svoj ivot. U
drugom rukopisu Richentalovom njegov je oblik neto promenjen: ogranci su do-
bili cvorove samo s donje strane i postali su zupcaste grede (bandes bastillees).
Bio je preuzet u rukopisnu zbirku konstanckog birgermajstora Karla Gri.inberga
1845 g. s potpisom: der herzog von Bossen in der Turgy (f. 30). Richentalov zbor-
nik doiveo je dva tampana izdanja u Augsburgu g. 1483 i 1536. Odatle je preao
u cuvenu Kosmografiju Sebastiana Mi.instera, tampanu u Bazelu g. 1544;') Mi.in-
46) "Der Kayser von Bulgari muss och ainen haben zu vicarien von Ordo und hett
under im regem Chaldeorum (na str. 487).
47) Grb cara Manojla ima u gornjem polju dve krune, a u donjem vertikalne crvene pruge;
grb cara Aleksandra - dve ruke koje dre krunu. Sve je to izmiljeno (str. 471).
4") Grb rakog despota pretstavlja dvoglavog orla sa dva roga u kljunovima, to dosta
lici na cimer velikog pecata deSIPota Stefana - dvoglavog orla izmedu dva roga, Thalloczy,
312-313.
4V) Sasvim slicna dva ukrtena cvorasta ogranka (samo bez glava) vidimo kod Richentala
na grbu cekog pana Alstha od Ranova (str. 449).
'''') "Herr Lanschga, herr Gergo, haiden. Rer Brango, ain heiden (str. 472). Drugi oce-
vidac Konstanckog sabora, Gebhard Dacher veli izricno: Zanschga, Gergo, Brango- pagani
ex Servia. H. von der Ha r d t, Rerum Concilli Constanciensis Corpus, t. V, Francfortii
1699, p. 40. Fr. Piekosinski dosta se namucio da razjasni zapletene zagonetke (balamutne,
poprzekr~cane lamig16wki) Richentalove a poljskim i litavskim ucesnicima sabora. Lancka, Grga
[ Branka on smatra vitezovima iz Podolja i Ukrajine, ali tome se protivi Dacherovo tvrdenje,
za koje Piek. nije znao. F r. P i eko s i r\ s k i, Gocie polscy na soborze konstancyjskim. Roz-
prawy Akademji Umejl';tnosci t. 37, Krak6w 1899, str. 130-158.
"') Cosmographia. Beschreibung all er Lender durch S e b a s t i a n um M ii n ste rum.
Gedruckt zu Basel 1544, S. DXLIX.
ster se za svoje grbove nairoko posluio Richentalom, imao je u njemu na izbor
grb kraljevine Bosne i grb hercega od Bosne, ali se odlucio za drugi 'Poto je
taj sa svojim crnackim glavama vie odgovarao pojmu o Bosni kao turskoj i pa-
ganskoj zemlj i."2)
Oba grba Bosne nalaze se i u talmpanom zborniku Virgila Solisa 1555 g. (str.
3~ i 36)."3)
U Rodoslovlje Petra Ohmucevica grb hercega od Bosne dospeo je g. 1582
iz Miinsterove Kosmografije, samo ulepan. Obe grede postale su tanje i elegant-
nije; obicne crnacke glave zamenjene su krunisanim enskim glavama sa dugac-
kom kosom, a povrh grba stavljen je mali tit sa zatvorenom zupcastom belom
krunom, nalik na kneevsku; sastavljac Rodoslovlja neto je cuo o tome da je u
pravom kraljevskom grbu Bosne bila kruna u titu, samo nije znao njen tacan
oblik - krinovu krunu.
Iz Rodoslovlja je taj grb preao u ilirski grbovnik, a iz njega u Orbinijevo
delo, poto je ilirski grbovnik bio glavni izvor za heraldicka znanja Mavra 01'-
binija, kao to smo to dokazali jo g. 1932."4)
Na Rodoslovlju Petra Ohmucevica jasno se ocrtava bosansko-ilirska
ideja~ Ono se nalazi celo pod zatitom Grgura p&',Je, horuhve bosanske kralje-
vine. Znamo da je Grgur Cudotvorac (Neokesariski) bio od starih vremena sma-
tran za zatitnika Bosne a da je u XV veku, pod uticajem franjevaca, njega
poceo da zamenjuje Grgur Nazijanski."") Medutim sada se javlja Grgur papa -
to je verovatno Grgur Veliki, prvi papa tog imena (590-604), odavno priznat za
sveca od obe hricanske crkve. Ali u toj pojavi Grgura pape moemo videti i alu-
ziju na papu Grgura XIII (1572-1585), energicnog reformatora kalendara, obno-
vitelja ilirskog kolegija sv. Jeronima u Rimu i monakog reda sv. Vasilija.
Pod zatitom 'Pape Grgura nalazi se sloeni grb Bosanske kraljevine, ukraen
ordenskOlm kolajnoan sv. Stefana. Tu je na gornjem, pocasnom mestu spomenuti
grb Bosne, pod njim, s desne strane - grb Slovinske kraljevine, s leve - grb
Srpske kraljevine, jo nie - desno grb Dalmacije, levo grb Hrvatske, i sasvim
dole, u iljku tita - ruka s macem koja je verovatno oznacavala Primorje.
O") MUnster voli grbove sa crnackim glavama: preuzeo je iz Richentala grb von As'cholot
in der Walachey (tri crnackI.' glave) i napl'avio od toga grb Kine (Cathay)!
Ul) Fr. Heyer kojemu je grb Bosn,e bio poznat samo u njegovom poslednjem obliku,
istumacio je (nav. d. str. XX) te tanke zupcaste grede, kao altartige SchlUssel, ohne Hand-
griffe, verovatno pod uticajem franjevackog tumacenja. Ovo je miljenje prihvatio V. Klaic
II Obzoru 1879 (Bosnensia). Fr. Racki je u tom grbu video dve tursk.e zastave sa tugovima
kao izraz turske misli (Ubereinander gekreuzte zwei Fahnen mit herabhangenden Ross-
schweifen und im Schilde Stern und Halbmond... k6nnte man da nicht sagen, dass der
t li r k i s c h e G eda n k ,e ausgedruckt erscheint. Archiv slavo Phil. IV, 508, n. 1). Bolje je
tumacenje dao u istom Archivu IV, 511 Vatr. Jagic: zwei Ubers Kreuz gelegte gezackte
Ba1ken. Ipak se Novakovic vratio g. 1884 starom tumacenju i izneo cudnu hipotezu: da su to
kljucevi od taka Grgura pape (God. Cup. VI, 108). Sva ta nagadanja objanjavaju se tim to
spomenuti pisci nisu pozanvali prvi oblik grb<; Bosne u izvornom Richentalovom delu.
:;.t) To je vec naslucivao Stojan Novakovic, ali u vrlo neodlucnoj recenici; Moemo tvrditi
da se ili Mavro Orbini sluio grbovima zbornika, i to bi onda izazivalo pretpostavku da su
zbornici pre Orbinijeva dela postali; ili da je zbornicima izvor u delu Orbinijevu'<, God. Cu-
pica VI (1884), str. 117. Pogreno je postavio stvar g. N i k o la Rad o j c i c u clanku; Odakle
j,; preuzeo Mavro Orbini svoj grb Bosne? Glasnik Zem. Muzeja XLI (1929), 2, 103-108.
"') Vidi podrobnije: A. S o 1o lo' i e v, Saint Gregoire patron de Bosnia. Byzantion XIX
(Bruxelles 1950), 2683-279.
7*
Da je taj grb bio slikan g. 1482, morao bi da bude drukciji, da odgovara tituli
bosanskih kraljeva XY. veka.
Bosanski su kraljevi imali dve titule: kratku i sloenu. U kratkoj veli se:
kralj Srbljem, Bosni, Primorj L1 i k tomu,56) u sloenoj: kralj Srbljem, Bosni,
Primorju, Humskoj zemlji, Dalmaciji, Hrvatskoj, Donjim krajem, Zapadnim stra-
nam i k tomu.5')
Prema tome, u sloenom grbu Bosanske kraljevine trebalo bi da bude ili samo
tri grba: Srbije, Bosne i Primorja, ili 8 grbova: Srbije, Bosne, Primorja, Huma,
Dalmacije, Hrvatske, Donjih krajeva i Zapadn_ih strana, ili najzad 6 (ako ostavimo
na stranu Donje krajeve i Zapadne strane, za koje bi bilo teko naci. odredene
grbove).
Veliki grb u RodoslovIju kao da se ugleda na sloenu titulu od (j zemalja
(Srbija, Bosna, Primorje, Hum, Dalmacija, Hrvatska), ali je slikar pobrkao ili na-
merno promenio redosled: stavlO je Bosnu na prvo mesto, ispred Srbije, a Primorje
na poslednje mesto, jer su mu Dalmacija i Hrvatska znacajnije. Sasvim je ispustio
Hum i zamenio ga Slovinskom kraljevinom koja je dola cak ispred Srbije.5~)
Isto kao i ;pogrean grb Bosne, tako je i taj fantastican grb Slovinske kralje-
vine (crveni biskupski eir na belom titu) doao u Rodoslovlje direktno iz Mun-
sterove Kosmografije. Tamo u izdanju 1544 g., ba ispred opisa i grba Bosne, na
str. DXLVIII nalazi se naslov Sclauonia od er Windisch land, slican
eir sa zapletenim pantlikama kao grb, i zanimljiv opis:
Es seind vor zeiten zwischen der Venediger more und Ungerland zwo nam-
hafftige prouintzen oder langschafften gelegen, die man Illyricum unnd Dalmaciam
hat geheissen. Aber zu unsern zeiten ist IIlyria in vile landschafften zertheilt
worden, nemlich in Carinnthiam, das ist Kernten, und in Coruatiam, Croatiam, zu
teutsch Crain und Crabaten, item in Sclauoniam, das ist die Windisch markt. Etlich
wollen auch das Bosna oder Bossen darzu hab geh6rt. Zatim govori najvie o Slo-
vencima, ali spominje da je Sclauonische sparche isto to jezik Dalmatinaca,
Hrvata, Krajinaca, Bosanaca, Bugara, Srba, Raca, Ceha, Poljaka, Rusa i Moskovita.
U tome Munsterovom opisu vidimo ilirsku ideju jo u skromnom obimu.
Renesansna istorija i filologija pocinje da se slui anticnim imenom !lira, obuhvata
tim imenom Slovence i Hrvate, ali ne zna da li im srne pribrojiti Bosnu. Dalmacija
je, kao u rimsko doba, neto posebno od Ilirije. .
Zato je Munster dao toj Iliriji, koja nije zasebna drava, spomenuti grb sa
biskUlpskim eirom? Verovatno stoga to je sveti Jeronim bio smatran za patrona
Ilirije, za tvorca glagolice i ilirske knjievnosti, a sveti je Jeronim slikan sa crve-
nim biskupskim eirom cak u pustinji, na primer na Mantegninoj slici iz g.
100
Dr A. Solovjev
W) Na pr. kralj Stefan Toma g. 1449, kralj Stefan Tomaevic g. 146l.
"7)' Kralj Stefan Toma g. 1444, kralj Stefan Tomaevic g. 146l.
08) Na samom RodoslovIju, s leve strane gore, prepisana je titula bosanskog kralja:
"iNb CTHnC1Nb TOMC1WEOH,:!;b MH/\OCTHMC1 50)I<HEM ICPC1/\b 50CNH. CC1P5/\OM
H nPHMOPHI-o. ~OMLlH lEM/\H. AC1/\MC1LlHH. XC1POC1TOMb.AO/\iNHMb ICPC1HEMb.
lC1nC1ANHMb CTPC1NC1Mb,~COPH, C/\C10H, nOAPHNH [1-0 H ICblTOM~" Prema pravo-
pisu, jasno je da je ta titula bila prepisana s latinice, verovatno iz neke falsifikovane povelje
poslednjeg kralja. Interesantna j,e pogreka: "Slavi mesta "Soli: ona nesumnjivo stoji u vezi
s tim to se u grbu pojavila "Slavonia, Slovinsk2. kraljevina. Up. M. P u c i c u Arhivu IV, 340.
Prinasi za basansku i ilirsku heraldiku
101
1453.09) Dakle, ilirska, jerommovska ideja i Munsterova Kosmografija to su
dva izvora Rodoslovlj~.
Nama izgleda da se sastavljac Rodoslovlja posluio ne nemackim originalom
Kosmografije, nego italijanskim 1575 g., prevedenim sa francuske proirene pre-
rade od Belle-Foresta. Tu je slika eira sa zapletenim cvorovima blia onoj u
RodoslovIju, a u naslovu vie je istaknuta ilirska ideja:
Dello Illyrico e delle terre circumvicine che hoggi et per commune nome
sono ademandate la Schiauonia.GO)
Smatarmo da su i grb Bosne i grb Slovenije doli u Rodoslovlje direktno iz
italijanskog izdanja Kosmografi.je, iz g. 1575. Grb Primorja uzet je iz ugarske tra-
dicije: videli smo koliko je kod Ugara omiljena naoruana ruka s macem, a inace
vec kod Gruneberga g. 1485 moemo naci taj grb, kao grb Rame.
Nismo mogli utvrditi, odakle je sastavljac Rodoslovlja uzeo tobonji grb
Sarbske kraljevine: tri srebrne (bele) potkovice na plavom titu. Tog grba nema
ni kod Munstera ni kod Virgila Solisa; u ilirskim grbovnicima on se jo provlaci,
pored pravog grba Srbije, kao Rake zemlje cimeri, ali zatim se gubi.
Grbovi Dalmacije. i Hrvatske tacni su i odgovaraju po bojama praksi XVI
veka.
Grb Nemanjica (beli dvoglavi orao na crvenom polju) osnovan je na staroj
tradiciji: videli smo ga na velikom pecatu kralja Stefana Dabie, inace kralja Tvrtka
I, ba kao grb Nemanjica, ali tamo je on bio sa sputenim krilima prema vizan-
tiskom uzoru. Na RodoslovIju on je sa krilima podignutim u letu, kao poljski beli
orao ili nemacki dvo glavi orao; ukraen je krunama iznad glava i belim krinovima
dole. To su verovatno dodaci sastavljaca Rodoslovlja; u tome obliku preao je i
u ilirske grbovnike kao Nemanjica plemena cimer.
Porodicni grb Kosacica prikazuje tri zatne kose pruge u crvenom 'polju i, kao
to smo rekli, slae se s autenticnim grbom Kosacica poznatim od 1465 godine. U
docnijim grbovnicarna boje su promenjene: zlatne su pruge na plavom polju, a
00) V. Mantenjinu sliku "Sv. Jeronim u "Umetnickm Pregledu Beagrad 1937, braj 2.
Maema predlaiti i druga objanjenje: u Miinsteravam delu eir je mnaga vii ad plitkag
biskupskag (i kardinalskag) eira. Nije li ta aluzija na "seljacki klabuk kaji igra taliku ulagu
u aktu ustalicenja karukih hercega na Gaspasvetsakm palju? Miinster ne spaminje taj abred
u tekstu, ali njegavapis "Windisch land cilja pre svega na Karuku u kojaj navadi grad
Klagenfurt (Celavec). Za avakva tumacenje gavari i cinjenica da je uSalisavam grbavniku
1555 g. natampan na str. 27 grb Windisch Marck na kajem je, nesumnjiva seljacki, visak
crn eir sa crvenim pantljikama. U svakam slucaju, iakO' je Miinster hteO' da prikae "se-
ljacki klabuk, sastavljac Radaslovlja shvatiO' ga je kaO' crveni kardinalski eir, u duhu svaje
jeranimavske ideje. Isti kardinalski crveni eir nas i sv. Jeranim na slici na I-am listu "ilirskih
grbavnika kaO' "Patranus, speculum atque lux tatius Illyriae (v. sliku na sir. 112 majeg "Pa-
stanka ilirske heraldike, gdje je pagrena stavljena "Papa Grgur). Treba se patsetiti da je
admiralski brad dan-Pedra Ohmucevica nasia ja g. 1581 ime: "Sveti Jeranim. G e I c i c h,
I eonti di Tuhelj, str. 85.
UO) Casmagrafia Universale . .. In Calania ]575, p. 985. Isti je naslav u francuskaj pre-
radi tam'panaj iste gadine u Parizu: "De l'Illyrie et terres, qui luy sant adiacentes, lesquelles
an appelle aujaurd'huy d'un mat general, Esc1avan1e. Sam tekst je slican nemackam: "Il
y avait anciennement deux nables regians entre la mer Adriatique et le rayaume de Hangrie,
appellees Illiric, et Dalmatie. L'Illiric, de natre temps, a este divise en beaucaup de parties,
il scavair, Carinthie, Caruatie, Craatie, et la marche Esclavanique. Aucuns aussi y adiaustent
Basne. La Casmagraphie Universelle de taut le mande. Aucteur en partie MVNSTER, mais
beaucaup plus augmentee et enrichie par Fran~ays de BELLE-FOREST Camingeais. A Paris
MDLXXV, 1. I, cal. 1828.
povrh njih doao je crveni lav koji se inace nalazio u cimeru na pravim pecatima
hercegovih sinova. Sastavljac grbovnika imao je pred sobom pravi pecat ili dobru
sliku grba Kosacica, ali je taj grb pripisao Kotromanovica tplemenu, dok je Ko-
sacica plemenu dao bele pruge u crvenom titu, s istim crvenim lavom u cimeru.
Iz ove analize vidimo da ga je sastavljac Rodoslovlja nacrtao za vreme pape
Grgura XIV, tj. pre g. 1585, da je verovatno bio kolovan u Jeronimovskom zavodu
u Rimu, da je bio rodom iz severa-zapadne Bosne,G1)da je poznavao italijansku isto-
risku knjievnost i Munsterovu Kosmografiju uprevodu 1575 g. Sluio se italijan-
skim jezikom i pravopisom, ali je znao da lepo pie i bosancicom. Znao je da crta
grbove, ali dosta primitivno; heraldicka tradicija mu je nepouzdana. Taj kolovani
fratar dobro je doao admiralu Ohmucevicu da ostvari njegovu bosansko-ilirsku
II ideju, tpretstavu o propaloj velicini Bosanske kraljevine, naslednice srpske krune
INemanjica. Tu je vec dva plita naslikan i grb samih Ohmucevica, a stavljena je I
godina 1482. Ta je pogreka mogla da bude namerna, da pomakne za sto godina
nazad starost dokumenta, a mogla je da bude i slucajna.02)
Pada u oci to je sastavljac Rodoslovlja imao u rukama dosta tacan rodoslov
srpskih kraljeva, cak tacniji nego rodoslov bosanskih kraljeva u kojem su izme-
ane kraljice a neka imena sasvim isputena.03) Naravno, i urodoslovu Nemanji-
ca ima pogreaka u imenima (Vuksan mesto Vukan, Pribislav m. Predislav, Dra-
guna m. Dragutin), ali je rodoslov razgranat i u glavnome tacan. Sasvim tacno je
navedena godina Duanove smrti - 1355.0+) Sveti Sava je istaknut lepom belom
mitrom obasjanom zracima; dok Predislav (Sava II) ima crveni nadbiskupski eir,
nalik na Jeronimov u grbu Slovinske kraljevine, ali sa vie cvorova. Vidi se ten-
dencija da se arhiepiskopi Nemanjici ';Jrikau kao dobri katolici.
Izvesna srpska tradicija javlja se i u podacima o caru Urou kojega ubie
neverni Marnjavcici, to je vezano za porodicnu legendu Ohmucevica o tome da
Je njihov predak, sin Hrelje kneza od Kostura, pobegao od Mrnjavcica u Bosnu.
102
Dr A. Solovjev
OI) U naem "Postanku ilirske heraldike, str. 88 spomenuli smo ucenog dominikanca,
Simeona Ohmucevica, kapelana admiralove eskadre u Velikoj Armadi 1588 g. kao eventualnog
slikara Rodoslovlja. Sada, posle ubedljivih dokaza M. Reetara da je sastavljac bio rodom iz
severo-zapadne Bosne, ova hipoteza otpada, ali je admiral imao na raspoloenju i druge ucene I
fratre. I
02) Naprimer, u rukopisima Poljickog statuta vidimo da su jedni datirani: Y ~M, a
drugi: LrtM, to treba da znaci 1440 g.; datum 1475 navodi se cas L.1~OE, cas L.11;OE, a
datum 1485 cas Y ~nE, cas L.1XnE: (Monumenta hist.-jur. IV, str. 27, 35 i 56), dakle brkaju
se brojke~, 1; iX, koje oznacavaju 400, 500 i 600 godina. Ipak, poto je u Rodosloviju tacno
navedena godina smrti kraljice Katarine kao L.1~OH, mislimo da je pogreka bila nemarna.
03) Na pr. ne spominje prve Kotromanice Stefana I i II, nego pocinj'e od kralja Tvrtka,
kojem daje enu Jelenu, iako j.e on bio oenjen Dorotejom, a Jelena je bilo ime njegove majke;
Dabii prilpisuje neku kralji'cu Cvijetu, dok je Dabia stvarno imao dve ene - Vitacu i Ku-
javu, Ostoji pripisuje kraljicu Grubu, dok je Gruba verovatno bila prva ena Tvrtka II (C 0-
r o v i C, Hist. Bosne I, 615). Za Stipana Ostojica veli da je bio neenjen, to izgleda tacno,
a za Tvrtka II veli da je imao enu Jelenu kraljicu, dok mi znamo samo za njegove ene Grubu
i Doroteju, kcer Janoa Garaja kojom se oenio 1428 g. (Corovic, 435), a Jelena je ime Hrvo-
jeve udovice, ene kralja Ostoje. Zna ime kraljice Katarine, ali ne spominje Jelenu kcer
despota Lazara Brankovica, enu posljednjeg kralja Stjepana Tomaevica.
O') Interesantno je da u falsifikovanoj Duanovoj povelji "knezu Hrelji Ohmuccvicu-
Garguricu od 10 aprila 1349 g. stoji sasvim tacan datum: "catvartoga godita naega carstva,
a devetnesto naega kralevstva, Rod'stva Hristova 1349, a ot stvorenia svita 6857, dakle su
falsifikatori tacno znali da je Duan postao kralj 1331 godine, dok su srpski istoricari XVIII
~ XIX veka obicno navodili 1338 godinu.
II DVA ILIRSKA GRBOVNIKA U BOLONJI
Malo kasnije, negde oko g. 1590, naao je admiral Pedro Ohmucevic boljeg
slikara koji je iz osnovnih elemenata istog Rodoslovlja, a nalik na nemacki
grbovnik Vergila Solisa 1555 g., izradio veliki grbovnik u kojem je sada istaknuta
nova. ilirsko-srpska ideja. Ne nesretni poslednji bosanski kraljevi, slabi turski
i ugarski vazali, nego veliki car Stefan Duan javlja se kao mocan vladar iceznule
carevine, kao imperator Illyriae: on je toboe nekada ujedinio deset jugosloven-
skih kraljevina, na njegovom su dvoru bili, kao vazaIni vladari i kao velikai, -
Kotromanici, Baoici, Crnojevici, Mrnjavcici, a naravno i Ohmucevici; taj je
grbovnik bio toboe sastavljen od Bosanca Stanislava Rubcica, bana od cimerja
velikog cara, i cuvan kroz vekove negde na Svetoj Gori.
Taj velicanstveni falsifikat, roden u isto vreme sa falsifikovanim poveljama
cara Duana i drugih vladara poroClici Ohmucevic-Grguric, imao je veliki uspeh. Vec
je g. 1595 bila sa njega ucinjena ko'pija Korenic-N eorica, a zatim nie se citav
niz kopija i prerada. Moemo navesti i opisati cetiri nepoznata grbovnika iz XVII
veka, od kojih je svaki znacajan za istoriju ilirske ideje u to doba.
U mOJoJ raspravi o Postanku ilirske heraldike naveo sam pet primcraka
ilirskih grbovnika, pisanih toboe od Stanislava Rubcica. To su:
1. Zbornik Korenic-Neorica iz g.. 1595, u biblioteci Zagrebackog Sveuci-
lita (r-s br. 4084, iz Gajeve zaostavtine);GG)
2. Zbornik iz prve polovine XVII v. u Beogradskoj Narodnoj Biblioteci br.
683 (izgoreo g. 1941);
3. Zbornik pisan od M. Skorojevica (oko g. 1650) u bivoj Dvorskoj Biblio-
teci u Becu;
4. Zbornik franjevackog samostana u Fojnici, pisan oko g. 1668 i
5. Zbornik g. Iva Sarake u Dubrovniku, pisan g. 1746 od M. Pesica.
Posle toga skrenuo je 'pok. M. Reetar moju panju na clanak Stjepana Beigla
o spisima grofa Marsiglija, cuvanim u biblioteci univerziteta u Bolonji i znacajnim
za nau prolost.66)
U tome clanku navedeni su, izmedu ostalih, zbornici koji izgl~daju kao ilir-
ski grbovnici. To su:
A) U Cod. 103 (I. M. 21), p. 132-138. Catalogus familiarum in libro insi-
gniorum Illyricae nobilitatis co:rnprehensarum (spominju se 157 porodica).
B) U istom Cod. 103, tra le pagine 321 e la 322 sono cinque libri, cioe:
I. Intitolato: Breve ristretto del regno di Bosnia che contiene le armi dise-
gnate delle famiglie nobili dell' Illyrico; ha fogli numo 174 ed ha prefisso il catalogo
delle famiglie quali vi sono l'armi - opera di Giovanni Benigni (169 porodica);
II. Stanislai Rubcich Libellus sanctorum patronorum et publicorum insigni-
orum regu.m et familiarum illustrium Illyrici im'perii - Ex autographo fideliter
descriptum ann o 1614. - Il libro e scritto in lingua e carattere shiavone e contiene
157 figure o armi miniate. Naslovi bosanski (cirilicom) i latinski.
103
6~ Ispravljam omaku u navedenoj ras;pravi (str. 79), gde sam napisao da je zbornik u
Biblioteci Jugoslavenske Akademije u Zagrebu.
66) St j epa n B e i g 1, Spisi grofa Marsiljija u sveucilinoj biblioteci u Bolonji. Glasnik
Zemaljskog Muzeja XIII (1901), s. 537-563; up. jo Lod o vic o Fra t i, Catalogo dei mono-
mitu di L, F. Marsigli, conservati nella biblioteca universitaria di Bologna, Firem:e J 928, p. lO?
104
Dr A. Solovjev
III. Regnorum et provinciarum illyricarum insignia genuina. - Contiene 72
scudi d'arme miniati.
Posle V Medunarodnog Kongresa Vizantologa, odranog u Rimu u septembru
1939 godine, iskoristio sam nekoliko dana dopusta da svratim u biblioteke li Mlecima
i u Bolonji. Zatraio sam li univerzitetskoj biblioteci u Bolonji taj veliki konvolut
br. 103 koji je u jednom povezu sadravao mnogo spisa iz jugoslovenske istorije,
raznog formata i raznih ruku.
Sada je on raiven i neki su spisi izdvojeni kao zasebni rukopisi, ali se jo
uvek vode pod istim brojem: Codex 103. Vidi se da su ti spisi dospeli u Marsilji-
jevu zbirku iz hartija Ritera- Vitezovca.
Takav je spis br. IV Croatia rediviva, deducta ab equite Paulo Ritter (do-
cnije tampan u Zagrebu).
I rukopis br. III Regnorum et tprovinciarum Illyricorum insignia genuina
pisan je rukom Riterovom, sadri vrlo lepo crta ne grbove u bojama, ovim redom:
1. Imperatorum Nemanich 15. Istria
2. Panonia 16. lVlacedonia
3. Liburnia 17. Bulgaria
4. lllyria 18. Albania
5. Dalmatia 19. Epirus
6. Croatia 20. Romania
7. Slavonia 21. Thracia, nunc Turcia
8. Slavonia quae est inter 22. Rama
Savam et Dravam 23. Chulmia
9. Bossna 24. Ragusia
10. Serbia 25. Valachia
11. Rassia 26. Moldavia
12. Carinthia 27. Besarabia
13. Carniola Listovi 28-30 ostali su prazni.
14. Japoida
Posle toga dolaze:
Magnatorum et nobilium
31. Auersperg
32. Battyany
33. Bedekovich
34. Berislavich
35. Budaczky
36. Cikulin
37. Csernkoczi
38. Cseskovich
39. ? (nezavreni,
40. ? bez potpisa)
41. Domnianovich
42. Draskovich
43. Druskoczy
44. Erdeody
45. Gereczy
46. Gotthal
quorumcunque Croatiae regni insignia.
47. ?
48. Jelacsich
49. Jelacsich de Buzin
50. Illasich
51. Ivanovich
52. Keglevich
53. Krishanich
54. Makar
55. Malakoczy
56. Malinich
57. Orahoczy
58. Orsich
59. Patacsich
60. Petheo
61. Plemich
62. Pogledich
A) ALTHANOV GRBOVNIK G. 1614
8') Mihail Adolf v. Althann, roden g. 1574, umro u Becu g. 1638. Vec u 20-oj godini
IIvota proizveden za pukovnika, odlikovao se u ratovima protiv Turaka, na pr. prilikom
osvojenja Stolnog Beograda u Ugarskoj i odbrane Grana. Postavljen za feldmarala g. 1607,
14 juna 1610 dobio je grofovsku titulu. Car Matija slae ga cesto kao poklisara, Betlenu
Gaboru i sultanu u Carigrad, s kojim je sklopio ugovor o miru 1627 godine. Allgemeine
DeutacbeBlographie, B. I, Leipzig 1875, s. 366.
105
Prinosi za bosansku ilirsku heraldiku
Ovo je rukopis, naveden u katalogu pod br. II kao Stanislai Rubcich Libel1us.
Pisan na hartiji 18,5 X 14,2 cm., sadri 2 nepaginirana i 157 paginiranih listova.
Sada je bez poveza, ali vidi se da je bio lepo povezan, jer su rubovi listova po-
zlaceni.
Na poledini poslednjeg lista (f. 157~) nalazi se zapis:
Ego Laurentius Ferenczffij, Sacratissimi Romanorum Imperatoris ac Germa-
niae, Hungariae, Bohemiae, Dalmatiae, Croatiae et Slauoniae etc. Regis, per Regnum
Hungariae Aulae Secretarius et Sacra A'postolica authoritate Notarius publicus,
praesentem Patronorum, Insigniorum, tam Regnorum quam illustrium familiarum
Illyrici Imperij librum; ad instantiam IlI-mi Domini D. Adolphi Comitis ab Althan
ete. ex alio consimili manuscripto authentico, a me viso et in manibus meis habito
fideliter depictum aut descriptum fuisse affirmo et attestor. In quorum fidem,
propriae manu scriptione, ac signati TabelliO'natus mei appositione, hunc ipsum dili-
genti collatione praemissa, muniui, roboraui, authenticaui: Idquod supra ultimum
insigniorum folium, quod est in ordine, centesimum quinquagentesimum setptimum.
Datum Viennae ipso Conceptionis Beatissimae MARIAE Virginis die, qui est
VIlI Mensis Decembris. Anno Domini MDCXIIIIo. .
(Notarski znak) Idem qui supra M(anu) pr(O'pria).
Iz ovog zvamcnog zapisa vidimO' da je zbornik bio prepisan u Becu g. 1614 za
mladog feldmarala grofa Adolfa Althana,67) i to tacno s jednog starijeg rukopisa
koji sc isto nalaziO' u Becu i bio je podnet notaru na uvidaj.
63. Rassinski 68. Vagyich
64. Rattkay 69. Vojkovich
65. Ricciardi 70. Vojnovich
66. Ritter 71. Vragovich
67. Selischevich, episcopus 72. Zavrsski
Z:lgrabiensis Listovi od 73 do 78 ostali prazni.
Vidimo da se Riter-Vitezovic inSpIrISaO jednim od ilirsikih grbovnika koje
Je imao u rukama, i stvorio jedan ilirsko-hrvatski. Poceo je od grba cara Duana
1 drugih jugoslovenskih grbova koje je naao u svojem izvoru, dodao im fanta-
sticne grbove klasicnih !pokrajina - Panonije, Japodije, Trakije i dr., a zatim je
mesto bosanskih plemickih grbova stavio pod okrilje Nemanjicke Imperije grbove
hrvatskog plemstva. Isto kao to se u ilirskim grbovnicima moe naci na ugled.,.
nom mestu grb Ohmucevica (s barunskom krunom), isto tako Riter nije zaboravio
da u hrvatski grbovnik unese svoj grb, vrlo skromnog porekla, pored magnata
Auersperga, Battyanija i svog pokrovitelja, biskupa Selicevica.
Ovaj je rukopis interesantan za poreklo ilirske ideje kod Ritera i za poreklo
njegove Stematografije. Ali za nau temu mnogo su znacajnija dva lepa, nOjJoznata
ilirska grbovnika.
Po broju grbova i njihovom rasporedu poklapa se potpuno sa zbornikom
Korenica-Neorica iz 1595 godine, Isto tako sadri 4 slike ilirskih patrona, grb cara
Duana (1. V), 10 grbova jugoslavenskih zemalja (1. VI-IX), grb cara Uroa (1. XVI)
i 141 grb vladalackih i plemickih porodica (1. XVII-CLVII),
Grbovi su lepo slikani u bojama, najvie lice na one u Korenicevom zborniku,
imaju iste oblike kaciga (heaumes, KUbelhelme),
Natpisi i potpisi su na dva jezika: naj pre srpski c i r i 1i c om, a zatim latinski,
isto kao u Korenicevom, Dok pisac Koreniceva zbornika nije znao da dobro cita
cirilicu nego ju je prepisivao sa mnogo pogreaka, u Althanovom zborniku svi su
cirilski natpisi tacniji, iako ima nekoliko pogreaka, Stoga je on znacajan kao ta-
cniji prepis s izgubljenog originala ilirskog grbovnika,
Navodimo naslov zbornik'1 (na drugom ne-pag, listu), u uporedenju s naslovom
u Korenicevom zborniku, da se vidi koliko je Althanov tekst tacniji,68)
lOG
Dr A. Solovjev
Althanov 1614 g.
rOi-lOCIIOBH
Il~KlllhHIIIXb Il IKf'('IIXh O'r~I\,l, It Kd,IWb'l'lI'rItXh
~HI1It I ff'OKIt, 31,II,l,I~, It tKII"",ItXh lt"f,HfIlIO, 11'-
I,lPt'TK~ 1t,IH I PhtKOl'll: KOf Kit II1(Ktilllt, It llolpl,l,IIO
IIII'1'11KIt IKf"11KO I ,>Ih 1I0,lIIlOtHh It 011,1'1'10 t'r,lIl1fC~ti
pti~'flthh K,11t 'I1t,1I1 I PIt,l ,Ci1.1 'I,IP,I t'f'ltltiHl,1 t'rltllt~ll~
Hf,1111111th,1
1I11 GlIlIBc
'IHlIPhlKOI'~, It KP,l,II~KOl'ol KI,IIt'(ollH'I'K,I, It 0''r~,1I I
rOlllO,\f 1t0r,I~KItI\~, K~It~,' KOfKO;\lI, ll({;1l111l~, K'III-
30K~, K~'r{;It~P~, KItTI30Kol, K,I~l'I'f,'ol, It 1I,1I.>llth~
lK I ItXh 3f,lI~m~ lI,IIIPblKIXh, 1I0A K11,lI K,r~WTII-
'I'lt.tlh I K,I~i\lIIIIII.>lb, nplt~ItK,11O P'13,IIIKI Il~PIAhKI
1\",IPhlT I K~ 1t,lIlphlKor~.
OKO II I,IOll(1t It ITPlplt~, 1t3 ItIAllOI'~ I1ItKP~ KIOAIII
l'rll I P~ KOIt II Itllhl mfhti l'r~p"mh KIIIII'~.lIh ,11t-
Kpllplll tHOI I 'rIiPOKIt lKI'r1 ropf PIA~ I,IIIKHOI'~ li
IIHKIlOI'~ K~31tI1H~.
Korenic-Neoricev 1595 g,
ro . lOGIIOKH
11,IKltth1HItXh II lKf'I'Xh o'r,lIlol, ti K,I~lIlh'1'I1'1'ltXh I
KIt"ltfl'OKII, Zlm,ll1,l, It tKII'I',"I'T',IItXh 1If1f.lIflllO I 1\1-
lolPht'I'K,1 1t~ltphlKorll: KOIKIt l~IKtinH, Itll I ,1pIA"0
"fC'1'KIt, IKf,1ItKOm nomllO.lI It 01101'1'10 I I'I',II1IHolti
p{;K,(lthK, ~,1I1K 'I1t.HfPIt~ ','1l11 I 1\~P'l I,,ItIl~I1~ I'('Ii-
m,lllll I III,lIllIlIlhol.
HA GlIlIKc
'IH~phtKOr,l, It KP,l'If'(hlKOI'~ 1",III~,IIIKl'f'K,1 II Ol'l',lIH
rOti\! 11l0I',I'lKI1I\~, KoIIl,l, KOIKOA~ ll(tinollt~, KIlIZOK,l,
K,I'I'till~\l~ I KII'I'IZOK~, K,I~I'rIIl~, It IIllltHlth,l, IKItXK
ZI,lI,I,"I, 1t,IItPKIK I ItIXK, IIOA Klttl1K, K,IIIIlI'T'II'rlttl1K
K,I~n~llIlf.lIK "PltKltK 110 pil' ,IItKI It~PIAHI lIH~pKI'rK~
1t,lItpKlKor~,
OKO II I,IOll(1t H npflllfCil, It3 ItfA"Or~ ,1I1KP~, KIO.ttll
l'I'~P'1 I KOH II H~hl .Hfh{; I'I'11PIt,lIK KllITr,l,tIK, ,IItK-
P,IPltf ,lIOI'rllp I OKIt, IKI'T'I I'0Pf, PIA~ I,"IKHo'r'~ It
AltKI10rll K~ZI1,1I1~.
Vidi se jasno da je Althanov ';)repis ucm]en ne sa Koreniceva zbornika, nego
s jednog boljeg primerka koji je imao sve markantne crte pravopisa i rukopisa
druge polovine XVI veka (slova nalik na tampaHa u mletackim crk'venim knjigama
za Ilire-katolike).
Isto se vidi i iz latinskog naslova (na nepag, listu 2~), Tu stoji tacno: LI-
BELLVS sanctorum patronorurn et publicorum i:nsigniorum etc., dok Korenicev
zbornik pie: publicarum insigniarum i dalje rex insigniarum mesto rex insi-
gniorum kao u Althanovom,
68) Althanov grbovnik u sadanjem obliku nema azbucnog pregleda porodica, koji se na-
lazi na pr. u Korenicevom-Neoricevom, Ali izgleda da je Catalogus familiarum in libro ins i-
gniorum Illyricae nobilitatis comprehensarum, spomenut pod slovom A u Cad. 103, na str,
132-138 ba taj azbucnl pregled poto se u njemu spominju 157 slika i grbova t<Jcno kao u
Althano~om grbovniku; verovatno kada je on izgubio svoj povez, neko je odvojio taj azbucf\i
pregled od grbovnika i stavio ga napred,
Neke variante u potpisima kod pojedinih slika i grbova izgledaju nam tacnije
u Althanovom zborniku. Na Iprimer:
Potpis na 1. I: 0'1'''41- 3fMltflltIlflllPlKllfXI-. Pater Regnorum Illyricorum kraci je i
logicniji nego uKoren. 1. 1: 0'T'1t41-, !ItPl-qltflO, Il !KII'rfINI-,!KIlXZf,IIltflltll,lItPI-!KllfXI-, Patronus,
speculum atque lux totius Il1yriae.6")
Potpis na 1. III: ll3;\"PI-"'II'rlfllll~II 3f,II11flll IlflltPl-lKHfXI-. Conservatris regnorum Illyrico-
rum kraci je nego uKoren. 1. III: (ll3A)ItPI-XII'T'lflllllll, II MIt'rIl, fl1IIII'rIl (!), MllflOl'rIlKHII
It.IIIP"IKIlIX" Zfmltflll.- Patrona ac Mater piissima totius l1yriae,
U naslovu na 1. IV 0'1'114 KOlIIHIKI3f,\1flf dobro je prevedeno: Pater Regni
Bosnae, ne Patronus kao u Korenicevom,
List V, na kojem se nalazio grb cara Duana, istrgnut je. Ali na poledini lista
IV neko je docnije dodao taj grb, da popuni prazninu. Naslikao ga je dosta rdavo:
nosi samo jednu kacigu (mesto tri) i sastoji se samo od est grbova (Bosne, Sla-
vonije, Nemanjica, dva puta, Dalmacije i Hrvatske) mesto deset, Vidi se da ga je
neko neveto naslikao po secanju. Naslov nad tim dodatkom bio je latinski: Insi-
gnia Regum et Comitum Regni lllyrici etc. Dalmatici hereditariorum. Taj je naslov
prebrisan s napomenom: Falsa additio, a iSlpod grba stoji glagoljicom XVII veka:
Zlamena plemena Ilirie kuk'na.
Na 1. VI-XV (grbovi pojedinih zemalja) razlika je u tome to su naslovi
stilizovani ovako: VI. IlI'l'1fAOIl!KI 3fMfll41l.mpll. Insignia regni Macedoniae itd. dok u
Korenicevom stoji: VI 41l,mpIl MII'IfAOIHKf 31fl1tl!,Macedoniae,
Na 1. XV stoji: IIpMMopcKc M XYMcKe 3eMJIe QMMepM. Insignia Pomeraniae
et Cumaniae dok u Korenicevom: Primordiae, Kumaniae.7tI)
Na 1. XVI U Althanovom naslov glasi: KpaJIa CTMrraHa Ypoma QHMepM.
Insignia Filli Regis Stephani Henrici,71) dok je kod Korenica tacnije: KpaJIa CTM-
naRa Ypoma HeMarHMha QMMepM. - Regis Stephani Urosii Nemagnich insignia ..
Kod vladalackih i vlasteoskih porodica olpet je razlika u stilizaciji naslova.
Althanov zbornik svuda veli ovako: KoTpoMaHoBMhb rrJIeMeHa QMMepH. Insignia
Dominorum Kotromanich,'2) dok Korenicev opet ima krace naslove: IIJIeMeHa
KOTpoMaHoBMhb QMMepM. Kotromanovich, i tako do kraja.
U vlasteoskim prezimenima ima sitnih razlika, obicno u latinskom tekstu.
Znatnije su razlike sledece: br. XXX u Althanovom nosi naslo,v: IllKopoeBMhb
nJleMeHa qMMepM. Insignia D. Skoroewich,73) medutim u Korenicevom (i u drugim)
isti grb nosi naslov: IIJIeMeHa IlIMMpaKoBMhb QMMepM. Ximrakovich.
Br. XXXI: OxMyheBMhb rapbrYPMhb rrJIeMeHa QMMepM. Insignia D. Ochmuche-
wich74) nema u latinskom dodatka Gargurich koji se nalazi uKorenica.
Br. XL. Bogassinovich Dobrassinovich nema dodatka Mernarich koji se
nalazi kod Korenica .
") Na 1. II naslov je "OTa~ YI BoeBo,n;aKpaJIeBYIIilJIl11lbcKlilexb. Pater et Dux Regum
I1lyricorum", dok u KCorenicevom stoji "OTa~b YI KoeKo,n;a, KpaJIeKl1 YIJIlilpbCKYIexb. Patronus
atque Dux Regum Illyriae; mladi arhidakon sv. Stefan predaje zastavu s raspecem bradatom
kralju s macem u ruci.
7") U Althanovom zborniku nalazimo na mnogo mesta ispravke rukom P. Ritera-Vitezovica.
Tako je on prebrisao "Pomeraniae et Cumaniae i stavio Maritimae et Chulmiae,
71) I tu je Riter prebrisao Henrici i stavio "Drosii.
72) Riter ispravlja, prema svojem pravopisu; "Kotromanovic.
73) Riter ispravlja: "Skoroevic.
7') Riter: Ohmuceyic.
108 Dr A. Solovjev
Br. LIV, naslov glasi: PeCJt'ulhb. Ressichich,7a) kod Kor. PeCJ.1hh. Resich.
Br. LXIII: MopOBJIanUlhb. Morlakowich,7ti) kod Kor. Morowlaxich.
Br. LXXV: PecIVlepeBHhb. Resciewich, kod Kor. PYLKHepeBHhb. Rusciere-
vich.
Br. LXXVII glasi samo: HexopHhb. Nehorich, dok kod Kor. KotlJ1eHJ.1hb
HeopJ1hb."17) Corienich Neorich. Ierinich.
List br. LXXVIII l(eTHHaHHhb. Cetignanich istrgnut je uKorenica.
Br. LXXX: BYKOIIJHhb.Wukowich, kod Kor. BYKOTHhb. Wkotich.
Br. LXXXXI: neH)J,HCaJIHh,? Czendissalich, kod Kor. neHb)J,HCaJIHhb. Gien-
disaglich .
Br. CIII: IlIHhb. Ssieths,78) kod Kor. IlIHhb. Xiich."')
Br. CXIX: TeceB'IHhb. Tesewchich, kod Kor. TeIIJeY'IHTb. Texevvcich.
Br. CXXIX: EYLKe6HoBHhb. Eusebiowitsch, kod Kor. EY3e6HoBHhb. Evse-
biovvich. 1\
Br. CXXX: MOKpOY'IHhb. Mokrouwitsch, kod Kor. MOKpOBY'Iich (l). Mo-
krovvich.
Br. CXXXIV: 1KerJIHroY'IHhb, kod Kor. 1KerJIHroBY'IHhb.
Br. CXLIV: OPJIOBHhb. Orlowich, kod Kor. OPJIOBY~IHhb.Orlovvcich.
Br. CXLV: 3y6Hhb. Zubitch, kod Kor. 3y6Hhb. Subich.
Br. CLVI: J.fyroeBHhb. Iugowich, kod Kor. J.fyroBHhb. Iugovich.
A1thanov zbornik zavrava se brojem CLVII (Jagrosalic) te nema onih jeda-
naest dodataka (bez potpisa) koji se nalaze na kraju Koreniceva zbornika i izgledaju
da su crtani docnijom rukom, no grubljoj hartiji.
Dakle, A1thanov je zbornik znacajan poto dokazuje da je postojao original
ilirskog grbovnika, stariji od Koreniceva, sa tacnijim cirilskim natpisima. Ipak.
A1thanov nije prepisan sa tog originala koji se verovatno nalazio u rukama admi-
rala Petra Ohmucevica, nego sa nekog prepisa koji je g. 1614 dospeo u Bec. Vidimo
da je u original u vec bilo 157 slika i grbova, jer se isti broj ponavlja i u Koreni-
cevom i u Al thanovoIm.
S druge strane, taj original nije bio mnogo star, jer su njegov pravopis i oblik
slova tipicni za drugu polovinu XVI veka, a njegov je naslov i otpti plan uzet iz
nemackog grbovnika Vergila Solisa iz g. 1555.8) A1thanov zbornik jo jednom po-
tvrduje da nije postojao nikakav grbovnik Stanislava Rubcica (toboe iz g. 1343),
nego da je to krojenje blazona pocelo negde posle g. 1584, kada je admiral P.
Ohmucevic traio od panskih vlasti potvrdu svog starog plemstva i ulazak u red
panskih vitezova.
A1thanov grbovnik g. 1614 blii se izgubljenom Ohmucevicevom originalu, nego
Korenic-Neoricev. To se vidi poto A1thanov:
1) ima mnogo tacniji cirilski pravopis u celom zborniku,
2) naslovi prvih pet slika kraci su i tacniji,
7") Riter ispravlja: Resi!;ic.
76) Riter: Morovlassic.
77) Duanov vlastelin Neor spominje se u povelji 25 marta 1355 g. A. S o lov je v, Oda-
brani Spomenici. B. 1926, str, 156 (kod N ova k o vi c a, Zak. Spom. 436 pogreno: Nesor, ve-
rovatno zbog slabog citanja omege: HEW?b1
78) Riter ispravlja: Sich, alias Sikavisza.
79) U Korenicevom zborniku, neko je docnije prepravio olovkom na llIl1wl1hb.
SO) To smo dokazali u nav. raspravi, str. 100.
109
3) nema dodataka nekim prezimenima (nema kod br. 40 dodatka Mernarich,
kod br. 77 nema Korienich Neorich Jerrinich nego samo Nehoric, kod br. 120
nema dodatka Palikuchia).
4) nema 11 anonimnih dodataka na kraju zbornika, posle lista 157, koji se
nalaze u Korenic-Neoricevom zborniku.
S druge strane, ima izvesne promene koje su bile ucinjene pri prepisivanju
g. 1614 u Becu:
1) Regis Stephani Henrici mesto Regis Stephani Urosii na 1.16 markantna
je pogreka tog zbornika,
2) na 1.30 potpis pod grbom je Skoroewich mesto Ximrakovich. Slavni
Simraci koje je velicao Petar Ohmucevic u svojim dvanaestercima g. 1582, morali
su da ustupe svoj grb nekim Skorojeviclma. Moemo navesti da je porodica tog
prezimena postojala u Bosni XVI veka: Thomas Skoroevich Suttiscensis bio je g.
1526 franjevacki provincijal cele Bosne.81) Vrlo je verovatno da je neki Skorojevic
prepisivao za grofa Althana ilirski grbovnik i dopustio sebi tu zamenu, da proslavi
i svoju porodicu. O tome cemo jo govoriti povodom Beckog grbovnika.
B) OLOVSKI GRBOVNIK
Drugi bolonjski rukopis koji se nalazio u istom konvolutu Cod. 103, pod
brojem I, a koji je sada odvojen, pisan je na hartiji (19,9.X 14,2 cm.), nema poveza,
broiran je u obicnu hartiju. Sadri 8 nepaginiranih i 174 paginirane strane. Pisan
je verovatno u drugoj polovini XVII veka.
Prvi je nepaginirani list prazan, kao i u Althanovom.
Na drugom nepaginiranom stoji interesantan naslov:
Breve ristretto
del Regno di Bosna, oue si descriue
la sua positura, l'origine di questa Na-
tione, eon l'insegne delle Nobili & An-
tiche Famiglie d'esto Regno e dell'Illi-
ria, la discendenza de'Principi, Re,
& Imperatori, che lo dominorno sino
la caduta al dominio Turco, con uarij succes-
si di guerre: come s'introdusse la Re-
ligi one Francescana de Minori Osseruanti
in quel Regno, e progresso fattoui a bene-
fitio della Fede Cattolica, che sin o a tempi
correnti mantengono soli costarttamente tra
Barbari, e finalmente un breue trattato del
rinomato Santuario della Miracolosa Imma-
gine della Madonna di Piombo
Raccolte da Giouanni Benigni.
Prema ovome naslovu izgledalo bi da se u zborniku mora nalaziti citava isto-
rija Bosne od njenog pocetka do pada pod Turke, pa istorija bosanskih franjevaca
81) P h. Oce h i eva, Epitome vetustatis Bosnensis provinciae. Anconae 1776, p. 76 (Cata-
logus Ministrorum Provinciae Bosnae Argentinae).
110
Dr A. Solovjev
i opis manastira u Olovu, sve pisano od nekog Ivana Beninjija. Na alost, nita od
toga nema u rukopisu, nego imamo olpet obican ilrski grbovnik koji moemo zvati
Olovskim, jer je verovatno bio prepisan u Olovu, kao to se vidi iz navedenog
naslova.
Na 1. 3 (nepag.) nalazi se nezavren vlasteoski grb (samo okvir bez figura),
crtan perom.
List 4 (nepag.) prazan je.
Na 1. 5-8 (nepag.) nalazi se azbucni pregled grbova sadranih u knjizi, sa na-
slovom Tauola dell'insegne Nobili dell'Illirico, che si contegono in questo Libro
secondo l'ordine dell'Alfabeto.
Na paginiranim 1. 1-174 nalaze se, kao obicno, grbovi ilirskog grbovnika po
ovom rasporedu:
1. Patronus, speculum atque Lux totius Illyrie.
2. Patronus atque dux Regum Illyrie.
3. Patrona ac Mater pijssima totius Illyrie.
4. Patronus Regni Bosne.
5. Im,Jeratoris Stephani Nemagnich insignia itd.
sve istim redom kao u zborniku Korenic-Neorica, ali su naslovi sam o lat i n s k i.
Ipak ima izvesnih razlika: broj grbova je neto veci - 174 mesto 157. Ova
razlika dolazi od toga to je nekoliko novih grbova dodato u sredini zbornika, a
jo nekoliko - pri kraju. Tako je posle br. 33 (Kovacich) dodat novi grb br. 34.
Rad mir o vic h.
Posle br. 54 (Grupkovich) dodat je kao br. 55. B e r g he g I i c h.
Posle br. 63 (Goykovich) dodat je kao br. 64. Do b r o t o u i c h-D o b r o e u i c h.
Posle br. 82 (Xypanouich) dodati su br. 83. K u ria c i ch i br. 84. Vuk o-
s I a u i c h.
Posle br. 125 (Voikouich) dodat je kao br. 126. B o x i c h i e u i ch.
Posle br. 136 (Morrouuich) dodat je kao br. 137. Lat i c i ch.
Posle br. 142 (Kosouich) dodati su br. 143. Je I i c i c h, br. 144. Man o I o u i c h,
br. 145. Radouceuich i br. 146 Bogstinouich.
Zbog ovih 11 dodataka poslednji grb starog reda: Jagrosaglich dolazi na
168-om mestu, a ne na 157-om kao u zbornicima Korenicevom ili Althanovom.
Posle Jagrosaljica redaju se jo 6 grbova, nepoznatih ostalim zbornicima: br. 169.
K o s i ter o u i c h, br. 170. X a he r ch i ch, br. 171. MIa die n o u i c h, br. 172.
Louretouich, br. 173. Merressich i br. 174. Zuriatich.
Ostali su grbovi isti, postoje samo male razlike i dodaci u potpisima.
Na primer, grb br. 39 (koji nosi u drugim zbornicima potpis Vladimirovic,
br. 38) nosi mesto tog prezimena druga: Grubiexeuich, Grubissich modo Berna-
couich!
Br. 41 (kod Alt. br. 40. Bogasinovic) potpisan je :Bogascinouich, Dobrascino-
vich, Mernarich); isti je dodatak Mernarich u Korenicevom zborniku.
Br. 80 (= Alt. 77. Neorich) ima: Korienich, Neorich, Ierrinich, kao uKoren.
Br. 89 (= Alt. 84. Glavich) ima Glauich, Glauoseuich, Glauaseuich, Glumcich.
Br. 125 (= 120. (Vojkovic) ima: Voikouich, Palicuchia, kao u Korenicevom.
Br. 132 (= 126. Hvaokovic) ima: Kuaokouich, Faukouich.
Treba naglasiti da u Olovskom grbovniku slike i grbovi nisu obojeni, samo su
crtane perom, ali bez pravog heraldickog rafiranja koje bi dozvoljavalo da se boje
grbova procitaju. Slemovi su svuida no:,ijeg oblika: to su turnirski lemovi (Thur-
nierhelme, casques), ne starinske kacige (KUbelhelme, heaumes), kao u Korenicevom
iAlthanovom.
Prema navedenim razlikama moemo tvrditi da je Olovski grbovnik bio prepisan
direktno sa Koreniceva,S2) ali dopunjavan, verovatno u Dubrovniku gde je doao
neki Giovani Benigni iz Olova sa namerom da napie i kratku istoriju Bosne i da
opie Olovski manastir.
Ko je bio taj .9iovani Benigni? Poznat je jedan uceni Bosanac tog prezimena,
to je Juraj Dragiic, 'mladi franjevac iz Srebrnice koji je u Italiji u humanistickom
drutvu stekao slavu kao teolog i filozof pod imenom Georgius Benignus; bio je
vaspitac sinova Lorenza Medici (umro 1492 g.) u Firenzi, gde je branio Savanarolu
i stoga morao da ode u neku vrstu progonstva u Dubrovnik.S") I',)ak taj Dragiic-
Benigni nosi drugo ime - Georgius i nije mogao krajem XV veka da prepisuje
Korenicev zbornik iz 1595 godine. Moramo traiti drugog Benignija i izgleda da smo
ga nali. '
Vec posle katastrofe hricanstva u Bosni, g. 1702 u Iloku, u emigraciji, franjevci
izbegli iz manastira Olova reavali su spor sa Filipom i JakovoIr! Brnjakovicima,
uglednim sarajevskim gradanima i tutorima manastira (procuratori generali d'esso
convento). Akt izravnjavanja potpisan je od pet franjevaca i tri svetovna lica:
Giacomo Berna~ovich, Filipo Bernacovich, io Giovani Benigni fui presente per
testimonio.s<)Jasno je da je taj Ivan Benigni (moda isto Dragiic?) bio neki ugledni
olovni parohijanin, verovatno bivi treci .tutor manastira. On je nekad, pre 1689 go-
dine, odlazio u Dubrovnik i tamo nalpravio Olovski primerak ilirskog grbovni'ka,
a za vreme beanije poneo sobom u Ilok tu dragocenu knjigu koja je zatim dospela
u ruke grofa Marsiglija ili Pavla Ritera- Vitezovi ca (moda je bio primoran da je
proda). Na taj nacin se taj Olovski zbornik obreo u Boionji.
111
III DRUGI ILIRSKI GRBOVNICI
C) SKOROJEVICEV (BECKI) GRBOVNIK
Heraldicki zbornik koji se nalazio u Dvorskoj Biblioteci u Becu (br. 7683)
poznat je u nauci po nedovoljnim opisima Iv. Kukuljevica i V. Jagica.sO)
U novembru 1939 g. bio je izloen na izlobi nemackih knjiga u Beogradu;
onda sam dobiQ mogucnost da ga paljivo proucim.
Narocito se istice svojom lepom opremom: pisan je na hartiji velikog formata
(29 X 19,4 cm.), lepim ruko',)isom, slike su u bojama sa pozlatom. U lepom je sta-
rinskom ko:nom povezu sa pozlatom: rubovi stranica isto su pozlaceni. Na hrbtu
poveza starinski nalepak od hartije sa natpisom: Insign(ia) Regno(rum) Ilustris
Imperii Illyrici. Vidi se da je to bio primerak, spremljen kao poklon nekoj vi-
sokoj osobi. To se da, u ostalom, utvrditi i iz njegove sadrine.
S2) Na 1. 16 Olovskog zbornika stoji: Regis stephan i Vrosij Nemagnich insignia", kao u
Korenicevom, ne Henrici" kao u Althanovom.
S:I) R. Hor v a t, Kultura Hrvata, str. 273. Jedan od ucenika tog bosanskog emigranta,
Giovani Medici postao je docnije papa Lav X (1513-1521), veliki pokrovitelj umetnosti.
8') Fer m end i n, Acta Bosnae, p. 541.
sr,) Iva n Kuk u 1j e v i c u Arkivu za povjestnicu jugoslavensku I (1851), str. 176 V.
Ja g i c u Archiv flir slavische Philologie IV (1880), 510-512.
112
Dr A. Solovjev
Sadri: est praznih listova na 'Pocetku (1. I-VI) i 175 listova teksta (1.
1-175).
List 1 je isto prazan, ali na njegovoj poledini nalazi se poznati naslov (samo
latinski) :
LIBELLVS
Sanctorum Patronorum, et publicorum Insigniorum
Regnorum et Familiarum Illustrium, Illyrici Imperij,
quae magna cura, singularique diligentia collegit, atque depinxit,
Stanislaus Rubcich, Rex Insigniorum Domini Im-
peratoris Stephani Nemagnich
IN LAVDEM
Caesareae !lc Regiae Mattis et reliquorum Principum,
Ducum et Marchionum, Comitum, Vice Comitum, Equi-
tum ac Nobilium Illyriae, sub quorUIIDprotect'one fun-
damenta monumentaque eiusdem Illyrici Imperij consistunt.
Quod quidem translatum est exantiquissimo libro, &
charactere Illyrico scripto, reperto in Bibliotheca Mo-
nasterij de Monte Sancto, Ordinis Diui Basilij.
Na 1. 2 i 2:::" nalazi se 'Posveta koje nema u drugim zbornicima, a cije su
prve reci pisane zlatom:
Serenissimo Austriae Archiduci,
Augustissimorum Caesarum,
Ferdinandi III et Mariae,
Primogenito,
Ferdinando, Francisco,
Vita, Falicitas, Imperium
Nomen, Numenque Austriacum, non minus BonorumAmor,quam hostium terror,
tot iam, olim nominibus, titulisque uere Magnum, Uniceque Augustum, cum fuerit;
etiamnum, tot alijs, succedentibus nominibus, nouisque Victorijs, ac triumphis, Maius
in dies et Augustius eff~ctum (si tamen cumulatissima gloria .recipere potest
accisionern) non modo Christianus Orbis omnis, suspicit et gratulatur, Verum etiam
remotae barbaricaeque nationes, Vnum illud, Nomen Austriacum, vere Maximum,
Vnicique Augustissimum hactenus redditum, agnoscere coguntur et reuereri. Et
uero si tam gloriosum est, a tam remotis, barbaricisque nationibus, Austriacum
timeri Nomen, Numen Austriacum, adorari profecto, easdem gentes barbarras,
ipsas etiam, eiusdem Austriaci Numinis experiri praesentiam, potentiam sentire,
eius substerni ac succumbere Maiestati, id enim uero gloriosissimum augustissi-
mumque, hoc et uere Austriacum esse, uti dmnino existiment Boni omnes, ita
pe.nes singuli, Magno Austriaco Nomini, animitus id ipsum exoptant, deuouent,
adprecantur. Ros inter, ne postremus ego Vnus reperiar, hoc Votum, hane compre-
cationem, hoc desiderium meum, 'praesenti Libro, uolui contestari: Vt uidelicet,
Austriaca illa, semper Victrix, ac Triumphatrix Aguila, post primum ac
Supremum Orbem, Imperij ne dicam, ac Impyrij, (quem nescio qui Gigantei
113
(f. 2~) terrarum filij disturbare atque expugnare eonabantur (compositum et tran-
quillatum, ad alios quoque minores, sibique quondam subiectos orbes (',t>rouinctas
intellego, quas Machometanae gentes quasi Lunatici Canes allatrare infestareque
praesumpserunt) uindicandos, recuperandosque, fulminatrices suas acies, tandem
aliquando conuertat. Ex harum Prouinciarum numero, Vnicum I Il y ric uma t q u e
Bo s z n e n seR e g n u m, praesenti hoc Libro meo, adumbratum potius quam
expressum, Tibi, o genuinae Romanae ac semper Victricis Aquilae, Pulle, Aguiline,
FER D I N AND E FRA N C I S CE, Archidux Serenissime, Augusti non mod o
Hominis as Sanguinis, sed et Virtutis, ac felicitatis Haeres unice, Tibi inquam, hane
ueluti allectricem escam obiectamque praedam, exhibeo sub imagine spectandam:
ut Tu aliquando, Orbe iam et Imperio, per Augustissimum Progeni torem Tuum
pacato et firmato, ad auitas etiam Prouincias, nunc quidem sub grauissimo Macho-
meticae Tyrannidis iugo gementes, libertatemque suam, n_onnisi per Te anhelantes
recuperandas, obtinendasque accingaris: Certa en im omnes etiam num haec spes
tenet ex~ectatio, quod Tu FER D I N AND E FRA N C I S CE, Archidux Sereni-
ssime, qui tot, ac tanta, ab AugustissiJmo Progeni tore Tuo gesta et confecta bella,
non nisi per gloriosas Victorias vel ipsa inter crepundia, numerare didiceris, Tuis
quoque succrescentibus anni s, et FER D I N AND I SE C V N D I, Aui Tui felici-
tates et FER D I N AND I TER T I I, Progenitoris Tui Triumphos, Tu FER D I-
N AND E Q V ART E, geminato etiam Auctario, sis cumulaturus. Ita uoueo
apprecorque Serenitatis Tuae,
Humillimus ac perpetuus Subditus
Marcus Skoroeuich
Boszensis.
List je prazan, ali na njegovoj poledini (f. 3~) nacrtan je veliki austriski dvo-
glavi orao sa potl,t>isom:INSIGNJA FERbINANDI III.
Na 1. 4 vidimo lepo nacrtanu sliku u bojama sa potpisom: Augustissima
domus Austriae. Car na prestolu predaje svoje ezlo detetu, isto na drugom pre-
stolu. Iznad njih dva andela dre krune; s neba sputaju se lozinke: Vivat Domus
Austriae, Te Deum laudamus i Te Deum confitemur. Desno od carevica stoji
allegoricna figura Pravde sa terazijama u ruci, levo od cara - Muza s knjigom u
ruci, pored nje dral.
Od 1. 5 pocinje obicna sadrina ilirskih grbovnika, sa numeracijom od I do
CLVII (na 1. 161). Ipak u natpbima ima nekih dodataka:
Na listu 6: I. Pater Terrae Illyricae Sanctus Hieronymus.
Na listu 7: II. Pater et Dux Regni Illyrici S. Basilius. Stephanus Skorouoij.8G)
Na listu 8: III. Patrona Terrae Illyricae.
Na listu 9: IIIl. Pater Terrae Bosznensis Papa SixtuS.87)
Na listu 10: V. Insignia Im~eratoris Stephani.
Na sledecim listovima grbovi i potpisi potpuno se slau sAlthanovim zbornikom
1614 g. Isto tako je ispod grba cara Uroa potpis: XVI. Insignia Henrici filij Ste-
80) Vrlo je znacajna ta promena. Dok u starijim zbornicima sv. Stefan, kao patron Ilirije,
predaje zastavu s raspecem bosanskom kralju, ovde sv. Vasilije predaje slicnu plavu zastavu
nekom "Stefanu Skorovoju, verovatno tobonjem pretku Marka Skorojevica.
87) Zato je papa Grgur zamenjen papo~ Sikstom? Je li to sveti papa Sikst IV (1471-
1484), pokrovitelj kraljice Katarine bosanske u Rimu, ili je to aluzija na papu Siksta V (1585-
1590), energicnog reformatora velikih redova?
Glnsllik Zem::tljskog muzeja - .Arheologija
8
114
Dr A. Solovjev
phani Regis, isto tako je ispod grba imrakovica potpis: XXX. Insignia Dominorum
Skoroeuich .
Ako ima razlika u potpisima, one se svode na neznatne varijante u IjJravopisu.
Zabeleili smo: LXIX. Sagrieuich (= Alt. Zagriewicz), LXXX. Vukosich
(= Alt. Wukowich), XCI. Czendisalich) (= Alt. Czendissalich), CIII. Sijch
(= AH. Ssieths), CXVIII. Vukouich (= Alt. Wukowisch), CXXV. Bachich
(= Alt, Baschich), CXXX. Mokrowich (= Alt. Mokrouwitch) i slicna.
Na 1. 161 nalazi se grb: CLVII. Iagrasolich, a posle toga, na 1 162-166
azbucni pregled latinicom s naslovom: Index Insigniorum tatius Libri.
Listovi 167-171 prazni su.
Na 1. 172 (na novijoj zelenkastoj hartiji bez filigrana) nalazi se zanimljivo
pismo:
Frater Andreas Kujuncxich de Kreshevo Ordinis Minorum Sancti Patris Fran-
cisci Missionariae Provinciae Bosnae Argentinae Actualis Minister Provincialis etc etc
Natum facimus Universis praesentes inspecturis, sincereque testamur, quod
nos, ut justis postulationibus, et ardentibus desideriis Il1ustrissimi Domini Comitis
Ladislai Festetich de Tolna, prouti decebat, satisfaceremus, Scuta Gentilitia, seu
Stemmata praecipuarum Antiquarum Nobilium Familiarum Gentis Illyricae ai prae-
senti Libello ex Antiquo Codice, ab im!memarabili tempore an Bibliotheca nostri Con-
ventus Fojnicensis conservato, et cl Presbytero Stanislae Rupcich Graeco quidem,
et illi aevo convenienti, Stylo, attamen diligenti lab ore exarato, Serviorumque et
Bosnensium Imperatori Stephano Nemanjich anna 1340 dedicato, et a bonae me-
moriae Illustrissimo Domino Gregorio a Varesh Episcopo et Vicario Apostolico pro
Authentico recognito, sigilloque Episcapali munito per Patrem Ioannem Kressich
nihil prorsus, quoad ordinem etiam, et minimos apices, immutando, aut addendo
depingi curaverimus atque ita delineata, et depincta in IjJraesentia Secretarii Nostri,
duorum fidedignorum et peritorum testium, a Nobis ad hoc specialiter adhibitorum,
cum suo Originali conferentes eidem in omnibus conformia esse deprehenderimus.
In cujus rei fidem, ac majus rob Ul' has Manu Nostra, Nostrique Secretarii, ac duorum
memoratorum testium subscriptas, ac Sigillo Provinciae munitas, eidem Libello dicta
Scuta Gentilitia continenti praefigimus Testimoniales Litteras.
Kreshevii in Bosna die 26 Augusti 1837.
Frater Andreas Kujuncxich
Minister Provincialis Bosnae
Argentinae
(nespretno na c rta n pecat s legen-
dom: Ierusalem u sredini i Sigillus
Provinciae Bosnae Argentinae<, nao-
kolo)
Ad Mandatum Adm. R. P. Min. Provinc.
Fr. Elias Ostrich m. pr. Secretarius Pro-
vinciae, et Guardianus Conventus te-stor ut
supra.
Frater Nicolaus Iliich ID. ppria Aggregatus
Provinciae, moderatorque Chori testor ut
supra.
Frater Petrus Sh.unjich m. pr. Professor
Humaniorum et Magister Novitiorum
testor ut sUlj)ra.
Delineavi Ego Fr. Joannes Kressih m. pr.
Ex Codice ut supra in Conventu Kresheviensi
Na 1. 173 (na istoj zelenkastoj hartiji) stoji:
Rodoslovie Bosanskoga aliti Ilirickoga
ISappskoga vladanio.
Va iedno Postavhleno Po Stanisla-
vu Rubcihu Popu; na slavu
Stipana Nemahniha
cara Sabhlena u Bos-
hnaka 1340.88)
Codicem hunc continentem varia Stemmato. plurium No-
bilium Familiarum Bosnensium jam ab imme-
morabili tempore, a captivitate nempe Regni
Bosnae studiose conservatum fuisse
a R\:dis Pribus Fraciscanis Fami-
liae Fojnicensis testamur Nos
Fr. Gregorius a Vares EIJpus
Ruspensis, et Vicarus
Aplcus in Bosna Otho-
mana, dicta Argen-
tina, tpraecipue
vero in olim
Episcopatu
Dumnensi
115
Suttiscae Die 6
L. S.89)
Julii 1880
Ita est Fr. Gregorius Episcopus et Vicarius
Apostolicus M.ppria.
Na listu 174 (iste zelenkaste hartije) dolazi pismo grofu Festeticu:
Illustrissime Domine Comes, Domine,
Gratiosissime Aestimatissime!!
Cuncta Gubernantis adiutus dextera, et in bona conservatus valetudine Stem-
mato.Antiquarum Familiarum Bosnensiumab Illustrissima Dominatione Vestra haberj
desiderata, maiori cum diligentia, et attentione, quantum debilitas mea admiserat
adlaboravi satisfacere voluntati, et Superiorum meorum, et vel maxime exstimulabat
pietas ac benignitas Tua, Vir omni aestimatione dignissime! gratulabarque ut ego
tam exiguae scientiae Ill(ustrissi)mae D(ominatio)ni Vestrae deservire possim, et
licet hoc opus meum, quod offero exigui momenti sit, attamen prae oculis habendo
tam antiqui aevi delineationem, quae certe cum praesenti aevi elegantia haud aequi-
parari possit, ljJarcet rudi penicillo meo; et humiliter, enixeque rogo, quatenus susci-
pere non dedignaretur tamquam a peritissimo Magistro foret delineatum; quia non
licuit mihi uti voluntate mea sed studere debui ut opusculum hocce, quamvis mo-
derno aevo sit delineatum, in onmibus, et quidem minutissimis etiam lineamentis
88) Zanimljiva je meavina cirilskih i latinskih slova; sa strane stoji beleka istom rukom:
,,(charactere cyrillo-bosnico).
89) Nema pecata, samo slova: L. S. u krugu.
8*
116
Dr A. Solovjev
antiquo omnino correspondeat. - In reliquo Illustrissimae Dominationis Vestrae
Gratiae favorique commendantus in ima sui submissione maneo.
Kreshevii in Bosnia die 2G Augusti 1837.
Illustrissimae Dominationis Vestrae
Humilis Servus P . .Toannes
Kresich m. pr. de Xepesc.
L. 175 opet stara hartija sa istim filigramom XVII veka, prazan je.
L. 176 (ista hartija) isto prazan, zalepljen je za povez.
Becki zbornik interesantan je po novoj ideji koja se u njemu izraava, a i po
zanimljivoj svojoj sudbini koja se da utvrditi iz navedenih pisama i 'Potvrda.
Posvecen je od Marka Skorojevica nadvojvodi Ferdinandu Francisku, sinu cara
Ferdinanda III (1637-1657). Ta posveta daje nam mogucnost da odredimo datum
zbornika. Mladi Ferdinand bio Je roden g. 1633, na slici on izgleda kao malo dete
od 3-5 godina. Dakle zbornik je izraden za njega u g. 1636-1638. M~ko Skoro-
jevic je verovatno crtao i Althanov zbornik g. 1614, bio je od onih Bosanaca-katolika
koji su nadu za oslobodenje polagali u Habsburgovce.90) U njegovoj posveti istice
se, mesto bosansko-ilirske ideje Rodoslovlja i srpsko-ilirske ideje Ohmucevi-
ceva grbo~nika, nova, austrisko-ilirska ideja. Po Skorojevicu, austriske pobede
nad Turcima imaju za cilj da vrate dinastiji izgubljene nasledne zemlje (avitas
provincias). Od njih je jedna Ilirska i Bosanska kraljevina naslikana u ovom zbor-
niku u obliku grbova; njih treba da razgleda mali orlic (pullus aquilinus) koji jo
ne zna da cita, da iz tih lepih slika sastav sebi pojamo Ilirskoj kraljevini koju ce
kasnije osloboditi od Turaka i pripojiti zemljama carske krune. O pretenzijama
ugarske krune na Bosnu nema ni reci. Mladom Ferdinandu nije bilo sudeno da do-
ivi veliki pohod 'Princa Eugena u Bosnu koji je pokuao da izvri to delo. Krunisan
u dvadesetoj godini ivota za Rimskog kralja, on je umro naprasno sledece 1654 go-
dine, a carska kruna prela je na njegova mladeg brata Leopolda (1658-1705). Ali
je austrisko-ilirska' ideja, istaknuta u zborniku Skorojevica, zatim prela u ruke
grofa Marsiglija i Pavla Ritera- Vitezovica.
Vrlo su cudna pisma na I 172-174. Iz njih ispada, da kada je g. 1835 fra
Martin Nedic napravio prve prepise Rodoslovlja u Sutjesci, proculo se i za Fojnicki
grbovnik koji je onda bio smatran za autetican zbornik iz 1340 godine. Eto u letu
1837 g. grof Ladislav Festetics iz Tolne obraca se provincialu bosanskih franjevaca
s molbom da mu nabavi kOIpiju tog znacajnog grbovnika. Provincijal fra Andrija
Kujundic iz Kreeva alje mu 26 augusta 1837 kopiju Fojnickog grbovnika izra-
denu od patera Ivana Kreica, sa prepisom potvrde, ucinjene jo 6 jula 1800 g. od
biskupa Grgura iz Varea, koji u Sutjesci potvrduje da se Fojnicki zbornik nalazi u
Fojnici od nezapamcenih vremena, od doba pada kraljevine Bosne. Navodi se i
naslov Fojnickog zbornika, nespretno prepisan meavinom cirilice i latinice. Ivan
Kreic izvinjava se pred presvetlim Festiticem, to nije mogao svojim grubim
90) Skorojevicev zbornik je nesumnjivo prepisan s Althanova: ima istu pogreku na 1. 16:
Insignia Henrici filii Stephani regis, isto ta ko na 1. 30. prezime Skoroeuich zamenilo je
Ximrakoviche. Ceo broj i redosled grbova je isti. Samo nema vie cirilskog teksta, ostao je
samo latinski.
perom da se izjednaci sa lepotom naeg doba, imajuci kao obrazac starinske slike.
Dakle, Ivan Kreic, uz potvrdu franjevackog provincijala i drugih istaknutih fra-
njevaca, izradio je toboe za grofa Festetica prepis Fojnickog zbornika. Medutim,
sva su ta pisma uvezana u velelepan zbornik 1636-8 g., nekad na~injen za naslednika
austriskog prestola.
Postoje dva objanjenja: ili je grof Festetics zaista dobio nov prepis Fojnickog
zbornika i zatim je prepisku o tome dao uvezati u starinski zbornik koji se cuvao
u Dvorskoj biblioteci? ali je sasvim nerazumljivo, zato bi i kako bi on to ucinio?
Ili je Skorojevicev zbornik nekako dospeo pocetkom XIX veka u Kreevo, a
kada je Festetics zatraio od provincijala !prepis zbornika, Andrija Kuj undic, koji
nije imao slikara pri ruci, reio se da grofu poalje originalni zbornik XVII veka,
prikazavi ga kao savremeni prepis s Fojnickog o'riginala 1340 godine; u originalni
Skorojevicev zbornik dao je uvezati i pisma i lanu potvrdu biskupa Grgura iz
g. 1880.
Da se to pitanje izvede na cistinu trebalo bi potraiti u arhivi bive Dvorske
biblioteke u Becu podatke o tome, otkako se taj Codex br. 7683 nalazi u toj Biblioteci.
D) VUKOSLA VICEV (BORELIJEV) GRBOVNIK
U Beogradu stanovao je od g. 1920 ugledni Zadranin, g. Manfred Borelli, !po-
tomak grofova od Vrane (conti di Vrana), koji nije hteo da ostane pod italijanskom
vladom i preselio se u jugoslovensku prestonieu. U njegovoj biblioteci nalazi se lep
primerak ilirskog grbovnika koji sam proucio u martu 1939 sa ljubaznom dozvolom
njegova vlasnika kome dugujem najvecu zahvalnost.
Zobrnik je velikog formata (25,7 X 17,8 cm), u starinskom povezu sa pozlatom,
na 214 listova hartije. Po broj u listova najopseniji je od svih poznatih te sadri
interesantne dodatke obicnoj sadrini.
Na 1. 1 je naslov: Liber Sanetorum Patronorum ac Protectorum et publicorum
insignorium Regnorum et Familiarum illustrium Illyrici Imperij: Conscriptus in
laudem Caesareae ac Regiae Majestatis et reliquorum Princi'jJum, Ducum, Marchionum,
Comitum, Vicecomitum, Equitum et Nobilium totius Illyrici, sub quorum protectione
fundamenta, monumentaque ejusdem Illyrici Imperij consistunt. Olim translatus ex
antiquissimo libro in charactere Illyrico scripto reperto in Bibliotheca MonasteTii de
Monte Sancto ordinis Divi Basilii Macedoniae. Nunc semum magna cura, ingenti
studio singularique diligentia transsumptus, depictus et exmnatus et in lucem editus,
atque reverendissimo Dno Dno Petro Luposignoli, alias Vukoslavieh, Illyrici Nobili
J. U. D. in Ecclesia Metropolitani Spalatensi Canonico ac in aedem duorum illustris-
simorum et reverendissimorum D. D. Antistitum Auditori Generali dicatus. Valle
Tessalonicae 4 Augusti 1690. Tu je po,svetu pisao neki fra Georgius de Nissa.91)
Na 1. 2 naslikan je sv. Jeronim Patronus, speculum atque lux totius Illyriae.
Na 1. 3 sv. Stefan Patronus atque dux Regum Illyriae.
Na 1. 4 Bogorodica Patrona ac mater !piissima totius Illyriae.
Na 1. 4 papa Grgur Patronus Regni Bosnae.
91) Za vreme nae selidbe negde se izgubio list na kojem sam prlpisao tu posvetu i naslov.
Stoga prepisujem naslov iz dela F r. Hey era: "Der Adel des Konigreichs Dalmatien. Ni.irnberg
1874, Uvod, str. II. Heyer se u svoje doba posluio tim grbovnikom koji je onda bio svojina
konta Francesca Borelli u Zadru. Ipak, Heyer nije prepisao posvetu u potpunom obimu, nije ni
naveo ime pis<:a, fra Georgija iz Nia, koje sam inace zabele.io.
Dr A. Solovjev
118
Na 1. 5 - papa Grgur Patronus Regni Bosnae.
Na 1. 6 - Imperatoris Stephani Nemagnich insignia, i tako dalje, redom
kao u svim poznatim nam zbornicima.
Ipak ima izvesnih razlika u broju i uredosledu vlasteoskih grbova. Najsta-
riji zbornici - Korenicev 1595 g. i Althanov 1614 g. sadre 141 grb vladalackih
i vlasteoskih porodica. Isti je broj u Skorojevicevom (Beckom) zborniku iz g.
1636-38, ali u Olovskom (Benignijevom) broj tih grbova popeo se na 158. U Bo-
relijevom ih ima 164; tu se nalaze svi dodaci Olovskog, samo rasporedeni po dru-
gim mestima, a pored toga jo 6 sasvim novih.
Iznecemo u'iJoredenje dodataka Berelijeva zbornika s onim iz Olovskog:
1) Na 1. 33. Vukoslavich = Olovski 1. 84,
2) 1. 62. Radmirovich = 01. 1. 34,
3) 1. 82. Bergheglich = 01.1. 55,
4) 1. 89. Dobroevich-Dobrotich = O. 1. 64,
5) 1. 96. Kuriacevich = 01. 83,
6) 1. 97. Boxichievich = 01. 1. 126,
7) 1. 106. Laticich = 01. 137,
8) 1. 113. Jelicich = 01. 1. 143,
9) 1. 122. Manolovich = 01. 1. 144,
10) 1. 131. Radovcevicll = 01. 1. 145,
11) 1. 141. Bogstinovich = 01. 1. 146,
12) 1. 158. Mladienovich = 01. 1. 171,
13) 1. 165. Merressich = 01. 1. 173,
14) 1. 172. Zuriatich = 01. 1. 174,
15) 1. Kositerovich = 01. 1. 169,
16) 1. Xahercich = 01. 1. 170.
Pored toga, Borelijev ima jo 7 novih grbova:
1) Torgatovich (1. 47),
2) Berislavich (1. 63),
3) Dragancich (1. 145),
4) Tolenovich (1. 149),
5) Liacovcevih (1. 150),
6) Filip;:>ovich (1. 153) i
7) Divnich (1. 177).
Po tome to je grb Vukoslavica doao sa 84 na 33-e mesto, izmedu krunisanih
porodica, odmah posle Baoica i Kosaca, a ispred Harvojevica, Jablanovica i Ohmu-
cevica, vidimo da je taj zbornik bio narocito udeen za kanonika Petra Vuko.sla-'
vica, te prema tome moemo ga zvati Vukoslavicevim.D2)
Spomenuli smo da je redosled porodica neto drukciji nego u poznatim zbor-
nicima, ali razlike nisu toliko znatne da bi vredelo navoditi ga ceo. Spomenucemo
samo da grb Jagrosaljica koji se nalazi u Kor. Neoricevom na poslednjem, 157-om
listu, tu je doao na 178-i list a posle njega nalaze se jo kao
92) Grb Vukoslavica prikazuje vuka prema kojem leti ptica-slavuj. Dakle, kanonik je
shvatio svoje prezime kao sastavljeno od vuka i slavja, prema tome je preveo svoje prezime
kao Lupo + (ros) signolo i prema tome nacinio za sebe armes par1antes. Up. Heyer, nav.
d. str. 118 itab!. 63. Isti je grb naknadno unet li Korenic-Neoricev zbornik kao 79-ti, mesto
istrgnutog grba Cetinanjica; v. S o lov j e v, Postanak, str. 118 (tab!. V, 79).
Prinosi za bosansku ilirsku heraldiku 119
179. Kositerovich (= 01.169),
180. Masnovich (= Kor.-Neor. 128, 01.134) :
181. Xahercich (= Olov. 170).
Na 1. 182-191 dolaze jo anonimni grbovi, sa potpisom: Familiarum affini-
um insignia ili (na 1. 187): Insigne anonimum. To su isti anonimni grbovi koje
nalazimo u produenju Korenic-Neoriceva zbornika na 1. 158-168 i koji nisu
nita drugo nego kombinacije grba Korenica (grana = koren!) sa grbom Neorica,
Jerinica i jo nekih drugih nam nepoznatih porodica. U Borelijevom zborniku je
njihov redosled neto promenjen (1. 182-191 = Kor.-Neor. 1. 163, 164, 167, 166,
165, 168, 159, 158, 162 i 161) a dva sloena grba koja su u Kor.-Neor. bila ne-
dovrena (K.-N. 167 i 168) tu su dopunjena.
Na 1. 192-193 dolazi obican azbucni pregled sadrine, pod naslovom: Index
Insigniorum antiquorum Nobilium praecipuorum Imperij Illyrici, quae continentur
in hoc Libro per ordinem Alphabeti.
Na listu 193v prepisana je potvrda citprovackog biskupa od 8 maja 1690:
Nos Frater Joannes Stephanus de Comitibus Ordinis Minorum de Observan-
tia Dei et Apostolicae Sedis gratia Archiepiscopus Sardicensis Sophiensis nuncu-
patus Thraciae, Daciaeque ripensis Administrator necnon Valachiae Transalpinae
Apostolicus Vicarius.
Universis et singulis has Nostras lecturis fidem facimus et attestamur, Librum
hunc Insigniarum Familiarum Nobilium Il1yrij, in quo prius apparent Sanctorum
Patronorum necnon Regnorum et Provinciarum Insignia sexdecim; deinde quatuor
supra triginta stemmata cum coronis super'positis; postea centum et triginta absque
coronis, singulis eorum proprii.s cognominibus subditis; postremo vero decem ano-
nyma stemmata, omnia suis coloribus graphice. distincta et elaborata; Concordem
prorsus esse cum vetustissimo libro reperto in Bibliotheca Reverendorum Patrum
Basilianorum Montis Sancti in IVJacedonia, per nos viso et cum praesenti diligen-
tissime examinato, sine ulla additione vel detractione. Quapropter huic ubique
locorum constans poterit fides haberi. In quorum fidem has Nostras testimoniales
manu nostra subscripsimus Nostroque solito sigillo munivimus.
Datum Chiprovatij in Nostra solita residentia die 8 Maij Anno Salutis 1690.
Frater Joannes Stephanus qui sutpra Affirmo.
De man(dato) suae Il1-mae ac Rev-mae Do(minatio)nis
Frater Mattaeus de Jagnesco Can (cellariu)s.
Naslikan je i pecat (s napomenom: Signum Sigil1i originalis): dva lava dre
sLub sa krunom, naokolo legenda: FR. IOA. STEPF A. A COMITIBUS. ARCHIE-
PVS. SARDICEN. SEV. SOPFIE.
Posle toga, na 1. 194 i 194~ prepisana je dugacka potvrda od korculanskog no-
tara Franceska Natalisa koji je uporedio ovu knjigu s njenim originalom i naao
da je u svemu istovetna, osim posvete na prvom listu u cast kanonika Petra Lupo-
signoli-ja. Isto potvrduje i drugi notar Ivan Caputgrosso, a zatim splitski knez
Enrico Paptpafava potvrduje da su Francesco Natalis i Giovanni Caputgrosse no-
tari kojima se moe u svemu verovati. Ova je potvrda datirana u Splitu 9 novem-
bra 1700 godine.
Na 1. 194 stoji:
Ego Franc(iscus) Natalis Veneta Auctoritate Publicus Notarius, et magnificae
Co~munitatis Curzolensis Cancellarius, praesentem Librurn Insignorum diligenter
120
Dr A. Solovjev
(slican
pecat)
Enrico Papafaua Co et Cap-io
Zuanne Nazaro Cancell-o civile
Ego, qui supra manu propria.
examinavi cum alio Originali authentico, concordemque in omnibus inveni non
solum in numero et coloribus eorundem fideliter depictis, singulique propriis cog-
nominibus subditis, prout constat ex attestatione in fine Libri cum Sigillo po-
sita; verum etiam in primi folii inscriptione, et in secundi folii epistola dedicato-
ria facta ad honorem Reverendissimi Petri Luposignoli 1. V. V. Canonici huius
MetrGl~olitanae ac Auditoris Generalis; meque ob talis rei veritatem subscripsi,
meique hotariatus Sigillo munivi.
(nacrtan pecat s
lavom Sv. Marka) Ego qui supra manu propria.
ZatiIT}drugom rukom:
Concordat cum originali, Ita est. Joannes
Caputgrosso Veneta Auctoritate Notarius
Publikus, in fidem veritatis subscriptis,
et sigilavit.
I trecom rukom:
Noi Enrico Papafaua per la Serenissima Republica di Venetia
Conte et Capitaneo di Spolato, et sua Giurisditione
A qualumque IlI-mo et Ecc-mo Tribunale, Magistrato, Offitio, o Comandante
(f. 194~) di questo Serenissimo Dominio, et anco di Stati allieni, oue peruenissero
le tpresenti, amplamente attestiamo, come li oltroscritti Signori Nobili di questa
citta, Fran-co Nadali et Gio: Capogrosso, sono Nodari Publici, et legali, alle sotto-
scrittioni de quali uiene presta ta intiera, et indubitata fede, et iri qualumque altro
luogo se gli puo prestare piena credenza.
In quorum etc.
Spalato li 9 Nouembre 1700.
(pecat s lavom
Sv. Marka)
Na 1. 195 splitski kanonik Nicola Gaudentius, nadbiskupski protonotar, tvrdi
da je isto tako utporedio ovu knjigu s original om i naao da je njemu u svemu
slicna, a zatim sam- nadbiskup spliski Stefan Cosmi potvrduje 30 novembra 1700
godine, da je Nic?la Gaudenti verodostojan notar:
Ego Nicolaus Gaudentius Nobilis huius Civitatis, S. V. D. Cancellarius huius
Metropolitanae, Prothonotarius Apostolicus, et IlI-mi et Rev-mi Domini D. Stephan i
Cosmi Archiepiscopi Spalatensis alias Salonitani Dalmatiae ac totius Croatiae Pri-
matis Cancelarius, presentem Insigniorum Librum cum alio originali authentico
diligenter examinaui, concordemque in omnibus reperi, pro'ut testantur superius
D. D. Notarij Publici Franciscus Natalis, et Joannes Caputgrosso Nobiles huius
Civitatis; qua propter, ut eidem, ad quouis Forum, Tribunale Ecclesiasticum vel
alio delato integra possit Fides haberi, In veritatis Testimonium subscrips et Archi-
episcopali sigilio muniui.
(pecat s grbom ilegendom:
Stephanus. Cosmus.
(drugom rukom):
Nos Stephanus Cosmi Dei et Apostolicae Sedis gratia Archiepiscopus Spa-
latensis, ali as Salonitanus, Dalmatiae ac toti us CrQatiae Primas Vniversis, et sin-
121
(isti pecat)
gulis praesentes Nastras im:l,Jecturis, ac lecturis, ad quas 'Per plenam fidem facimus
et attestamur, Exc-mum Nicalaum Gaudentium S. V. D. Nabilem huius Civitatis,
Cananicum Nastrae Ecclesiae Metrapalitanae, et Pratanatariurn Apastalicum, esse
Cancellarium Nastrum banae apinianis, et famae, Ministrum legalem, et fide dignum:
Cuius (f. 195~) attestatianibus, actis, exemplis et subsriptianibus amnimada fides
est ubique habenda, praut hic habetur. In quarum etc.
Datum Spalati in Archiepiscapali NastrO' Palatia
die 30 Navembris 1700
Stephanus Casmi Archiepiscapus Spalatensis
Andreas Carlavich Curiae Archie',Jiscapalis Caadiutar
Na listu 195~ pacinje interesantan tekst:
Al Lettare
Eccaui cartese lettare ristretta in pache linee la campassianeual tragedia
dell'infelice Regna di Basna Argentina saggiagata e crudelmente deuastata daH'
empia Turhane Bassa di Tessaglia, et Ismael Aga de'Gianizzari can l'armi prepa-
tenti di Mehmed 2 - sultana de'Turchi spettatare del'auuenimenta funesta suc-
ceduta l'anna di camun salute 1465.93) Al prima ingressa dell'armi Ottamane in
quel fioritissima Regno rauiuaran i Barbari le fierezze usate nella presa dell'Imperial
Canstantinapali, scguita li 29 Maggia 1453, perche clotppafatta un harribi.le macellO'
senza perdanare all'eta, ne f. 196) alla canditiane uialarana a uiua farza l'hanesta
delle Matrane, edeIle Vergini, prafanarana i Santuarij, bandirana la Religiane, in
sama cangiarana il bel giardina della Bas~a in una bascaglia di fiere seluaggie.
Dispersa, efugata il misera auanza de'Basnesi dal lara furrare, a rintranati per
piu tempO' ne'manti, ne'baschi, enelle cauerne cal benefizia della natte, e tempi
appartuni si pracacciarana la salute ricaurandasi dal natiua Reame in diuersi laughi
della Dalmatia, e 'sue Isale, Craatia e Rausi, praseguenda altri a ritirarsi aNapali,
Puglia, Istria, eStata Ecclesiastica: altri transpartati dall'amar della Patria si
contentarano di saffrir il tirani cO' gauerno degl'Ottamani, e farse in 'Pena di cio
rinegarana malti la fede, e diuenera seguaci dell'Alcarana.
la che senza campassiane nan passo raffigurarmi le calunnie accadute a questa
Regna, nan ha patutO' tener celate alcune natitie, che ha ricauata intarna ad alcune
delle sue pili reguardeuali Famiglie; per tanta nan senza gran facita ho qui
raccalta l'Arme gentilitie delle Casate pili conspicue assicurandami, che nan sara
di paca candenta a malti specchiarsi al tempO' d'adessa in queste marche d'hanare.
Ha aggiunta ad esse l'Arme, asiana Imprese delle Famiglie pilI nabili dell'Illyria
can i lara cagnami ueridici tratti da un antica ariginale, taccanda alla sfugita alcune
paricolarita a lara spettanti. Oltre di cio ha inserta l'Arme, o' Imprese delle Casate
de'Prencipi deriuati dall'Illyria; ma in questa narratiane nan dara d'esse alcun
raguaglia, bensi di quelle, che sanO' di minar sfera.
Deua auertire in prima luaga, che fuari di queste Arme, o' Insegne si uede
qalche (. 196 ) marca, o' qualche aggiunta di pili dell'antica pasteriarmente accre-
sciuta; ma ciO'sara a causa di qualche carica canspicua o' di qualche luoga acquistata,
o' di qualche titala canferita alla Famiglia dalla clemenza di qualche Patentada in
ricampensa de'suai meriti. Di piu sarana alcune Arme, o' Imprese, che partana i
cagnami duplici, et altri' triplici, il che accidentalmente succede, o' pure per l'usa,
che regnaua in tutta l'Illyria, nella quale tutte le stirpi riguardeuali prendeuanq
93) Brojka: 5 napisana je na brisanom mestu.
122
Dr A. Solovjev
il cognome alle uolte dal nome del Padre, a taluolta dell'Auo, o Bisauo, et haueuano
diuersi cognomi differenti, benche erano d'un istessa Prosapia. E credibile anco,
ma di rado auuiene che le Famiglie muti no li cognomi antiehi, e l'Arme gentilitie
per qualche accidente, che oceore nelle Prouincie, a Citta, che loro gouernano; o
pure per qualche posto sublime, o digni ta conquistata, come e succeduto felice-
mente ad Ostoyea Re di Bosna figliuolo di Paolo Cristich di Famiglia Giablanouich,
il quale portaua nella sua Arme due gigli, et il scudo diuiso per mezzo, e sopra il
cimier la corona, et un: giglio: ma assunto, che fu Ostoye al Trono di Bosna si
uidde la sua Arme dieursa, cioe nel scudo un castello eon tre gigli, e sopra il cimier
la corona eon un castello. Non e dissimile la mutatione, che fece del proprio cognome
Emanuel Comneno, il quale conquisto il Des'Jotato della Bulgaria, e perche arriuo
in hora buona alla conquista di quel Principato, gli resto il sopranome Ariuabene,
come anco a tutti i suoi descendenti, e non pili Comneni, la qual Imperial Famiglia
Ariuabene si ritroua a Mantoua in stato conspicuo. Similmente Constantin o della
medema Imperial Casata Comnena per le sue eroiche uirtu fu da tutti generalmente
ehi amato col sopranome di Sebasto in Greco, che in Italiano sona Cesare, onde i
suoi descendenti hanno conseruato il cognome de'Sebasti, non pili de'Comneni,
la quale Imperial Famiglia Sebasta al presente s'attroua aNapoli in stato priuato.
Da quest'Augustissima Casata Comnena deriuano per diritta linea Zarnoeuichi
PrencilJi de'Montenegrini, Casazzi Duchi di San Sabba, uolgarmente Hercegouina,
Castriotto detto Scanderbego, e l'Ottomafia progenie. Accade pero molte uolte, che
una Famiglia d'ordinaria conditione conuenga m.l cognome eon qualche Famiglia
riguardeuole, e nel progreso del tempo comincia a:ppropriarsi l'Armi della Famiglia
nobile. Ce 'Jretende eon ambitioni di prouenire ueramente da qualche Famiglia
nobile, ma puo essere per linea indirecta, et inalberano l'Arme della uera nobile,
e legitima Casata, onde 'Jer non dare un minimo sospetto, che possa porre in dubbio
la uerita, sarebbe necessario, che quilli diano le proue eon depositioni et ettestationi,
e c0I?-scritture antiche, a lettere d'altorue scritte da huomini di Publica auttorita
in uigore, serie, e tenore delle quali consti ueramente, che loro prouengono da quel
ceppo, o Famiglia eon legitima descendenza.
Ma uediamo anco la differenza del stato, nel quale si trovano molte Famiglie
nobili doppo d'esser (f. 197~) state scacciate dall'Otomafio, e per non apportar tedio
al lettore faremo mentione d'alcune poche, che si trouano in stato conspicuo, me-
dioere, edeplorabile. Il Co:04) Tassoucich per i suoi meri ti insigni fu decorato dal
serenissimo di Toscana col titolo di Caualiero della militia di San Stefano. Bogasci-
nouich Famiglia Nobile dell'Hercegouina conserua in Rausi eon esercitio honoreuole
le sue degne (;ognitioni. Tassoucich per le sue reguardeuoli qualita e doti fu ho-
norato dalla Maesta Cattolica col titolo di Kr:05) di Calatraua in Spagna. Il Co:
Mateicouich adornto di particolari prerogatiue, merito il posto della nobilta d'Ancona.
Grubiexeuich, o Grubissich 'Jer li fruttuosi impieghi eser citati in Bosna a difesa,
e profitto della Religione Cattolica hanno havuto per ricompensa dalla Sacra Con-
gregatione di Roma pili Diplomi honoreuolissimi, edalla Maesta Cesarea altri
Diplomi col titolo d'Conti, e Baroni di Bosna. Drascioeuich per molte cariche, et
impieghi riguardeuoli fruttuosamente sostenuti, hanno ottenuto dalla Maesta Publica
di Venetia pili Diplomi hohoreuoli col titolo de'Conti a se, et alla loro descendenza.
Giaeouceuich Famiglia celebre per li egregi portamenti, a cariche honoreuoli
94) Co: = Conte.
95) Kr: = Cavalijer,
Prinosi za bosanskuilirsku heraldiku
123
sostenute con ualore in molto occasioni, merito dalla Maesta Publica di Venetia
un Diploma col titolo di Cavaliero. Torquatouich Conti di Corbauia ab antico,
"gia un secolo sono stati decorati dalla Maesta Cesarea con un Diploma di uarii
titoli, edalla Maesta Publica di Venetia d'altri Dipl{)mi in recognition~ degl'impieghi
fruttuosi (f. 198) esercitati da quella Famiglia, e posteriormente sono stati meri-
teuolmente aggregati fra nobili di Zara. Vucoslauichi Co: di Vares, e Bani di Cleuna,
a tempi andati Famiglia celebre, conseruano Diplomi rimarcheuoli di tre sel{)li
rilasciati dalli Re di Bosna, et Ungaria, (3 dalla Porta Ottomana, e posteriormente
meritorono dalla Maesta Publica di Venetia pili Diplomi honoreuoli a tutta la loro
descendenza. Ochmuchieuich ne'tempi trascorsi Famiglia di gran grido, Co: e Ba-
roni, e signori delle citta in Bosna, e Macedonia, e luoghi di Primordia superiore
in Dalmatia, come consta da molti Diplomi, che essi sonseruano, tra quali altri
conceduti dalla Maesta Cesarea e Cattolica, un ramo di quelli si ritroua in Rausi
in stato priuato esercitando la carica di Nodaro Publico. Milienouich, o Milinouich,
un ram{) di questa Nobil Famiglia s'attroua nella citta di Trau et esercita la carisa
di scontro della Camera del Publico. Voicouich gia tempo Famiglia nota, un ramo
di questa s'attr{)ua in Sebenico, e per ',Jroprio sotentamente esercita il mestiere
d'intagliator, et inodorato,r sopra legname. Costagnich Co: e signore di Cosiza di
Primordia superiore di Dalmatia, un ramo di questa Famiglia s'attroua in Narenta
in stato deplorabile, che per campare zappa la terra. Resich un ramo di questa
nobil Famigila s'atroua nella citta di Trau in stato molto basso procacciandosi la
uita con la zappa.
Le Famiglie poi, che restarono sotto il tirannico gouerno de'Turchi, e che col
progresso del tem,Jo abbracciarono la setta di Mahometto sono le seguenti tra le
pilI conspicue - Predoeuich, (f. 19~) Soccolouich, Cossiterouich, Cossouich, Copcich,
Giamometouich, Filippouich, Alaupouich detta Alagich, et altre mol te.
Non si deue marauigliare il lettore, che cosi miseramente si sono rinuersate
rante nobili Famiglie con la loro posterita perche il sdegno dell'Omnipotente Dio
s'e scarricato sopra d'esse, e sopra quel nobilissimo Regno a punt{) come s'e scar-
ricato scpra l'infelice Constantinopoli in tempo del crudele macello fatto da Turchi
di quel popolo, e della dispersi{)ne delle pili cospicue Famiglie, tra le quali sario
(
la Famiglia Imperial Angela, della quale un ramo s'attroua in Brisana soHo Nouale
del Treuisano ridotta a ~osi estrema necessita, che per uier e obligata zappar la terra.
Un ramo dell'Imperial Famiglia Paleologa, che ha hauuto otto Imperatori di Con-
stantinopoli, et altri molti Prencitpi conspicui, s'attroua nella citta di Messina ridotta
atal meshinita, che per uiuer e astretta accomodar liuti, et accordare chitare. La
Famiglia Lascari pure degl'Imperatori d'Oriente e rid{)tta a segno tale, che un ramo
di quella uiue da priuato nella citta di Trau esercitando la carica di N{)daro, e
nuouamente estato meriteuolmente aggregato per le sue ottime prerogatiue fra
Nobili della medema Citta.
Hor chi non amirera, cortese lettore, i colpi della Prouidenza Diuina, che a
suo piacere hor ci humilia, et hor ci esalta. Vediamo pure, che la nobilta, la pilL
antica giace nascosta cotto rustici drap'Pi, che regna la miseria doue abondarano le
richezze, ha la sua sede la pouerta doue erano accopiate con gl'honori le ma-
gnificenze, che si sono cangiati i Troni (f. 199) in capanne, sceptri ne
gl'aratri, le Porpore ne'stracci, le Grandezze in un estremo di basezza. Impariamo
per tanto a non insuperbirsi a spese de'tanti grandi, che con una miserabile facondia
ci auisano esser sottoposto agl'infortunij chiunque uiue Terra, e preghiamo il Cielo,
Stefana pnma Bana
I
Elisabetta maglie
di Luadauica Re
di Palania, ed'Vngh.
Dl' A. Solovjev
Wladislau
I
VVkich TuaTtca
Ban Re
che ci preserui da sinistri accidenti quanda nan deuana essere di prafitta alla salute
eterna, came farana all'humiliata Giabbe, e uiui felice.
(Drugam rukam:)
Signari, e Regnanti in Basna della Fa-
miglia Catramani, e Successari
Catraman
I
Stefana Cante
I
Ninaslau
I
Dabiscia
Re
124
Regnanti di Bosna
1. Tuartca prima Re incaranata di Rassia, e Basna.
2. Dabiscia Re. incaranata di Rassia, e Basna.
3. Ostaye Christich Re di Rassia e Basna.
4. Stefana prima Giablanauich Re di Rassia e Basna.
5. Tuartca 2 figlia spuria di Tuartca pORe di Rascia, e Basna.
6. Tamasc Christich Re di Rascia, e Basna.
7. Stefana 2 Re di Rascia, e Basna, Thornae filius spurius, el patricida; ne-
gavit censum Mahumeti 2 a qua accisus est, et Reges Basnae extincti 1465.
Rimarcata il Carra degl'Ottamani trianfi anca eon l'uccisione de Regnante di
Basna, sfarza d'indi alla fuga la Real Famiglia, che camp agna alle uicende (f 199~)
della Nabilta dispersa ui prana uaria sarte. Tra queste Cattarina Maglie di Tamas
penultima Re partatasi aRama s'appresento aSistO' 4 Pantefice, da cui richiese
cansiglia, ed'aiuta; ma consigliata ben presta dal Ciela, si fece Manaca, morenda
finalmente in stata casi felice. Fu sepelita nella Chiesa d'Araceli d'inanti la grata
dell'Altar maggiare, restando pur'ad anta del Barbara honarata in essa la memaria
Reale cal ritratta al naturaI della medema nella Sala di Canstantino del PalazzO'
Pa'Pale; e dall'Epitafio Latina, e Slava scolpita su l'marmo del Sepalcra eon la sua
Imagine cOtfanata" eparole, che seguana.
CATHARINI KRAGLICI BOSANSKOI HERCEGA SVETO-
GA SAVE, S PORODA IELLINE, I KVCCHIE CARA STIEPANA
ROIENI, TOMASCIA KRAGLIA BOSANSKOGA XENA,
KOLIKO XIVI GODINI. LIV. I PRIMINV V RIMI NA
LI TA GOSPODINA. M. CCCC. LXXIV. NA. XXV. DNI OCTO-
BRA. SPOMINAK GNE PISMOM POSTAVGLIEN.
CATHARINAE REGINAE BOSNENSI, STEPHANI DV-
CIS SANCTI SABBA, EX GENERE HELENA, ET DOMO
PRINCIPIS STEPHAN I NATAE, THOMAE REGIS BOSSINAE
VXORI QUANTVM VIXERIT ANNORVM. LrIrI. ET OBI-
11' ROMAE ANNO DOMINI. M. CCCC. LXXIV. XXV. DIE
OCTOB~IS. MONVMENTVM IPSIVS SCRIPTIS POSITVM.
Od 1. 200 do 1. 206 , tj. na 14 strana vidimo 56 grbova nacrtanih samo perom,
bez boja, po 4 na svakoj strani. Prvi grbovi: ILLYRIUM, IMPERIVM a
Nemanide comstitutum ALBANIA i AVSTRIA uetus itd. azbucnim redom;
poslednji su na 1. 206- TVRCIA VALLACHIA, VENETIA i HVNGARIA.
Svi su oni preslikani iz tampane Stemmatografije Pavla Ritera- Vitezovi ca 1701
godine.
Na 1. 207 stoji naslov: Dichiarazione delli stemmi premessi i dolazi podroban
opis tih 56 grbova, istim azbucnim redom, opet uzet iz Riterove Stematografije,
samo u prevodu s latinskog jezika na talijanski; zavrava se na 1. 212~.
Listovi 213 i 214 prazni su. Na 'Poledini poslednjeg lista nalaze se docniji za-
pisi: Copirt, Zara 13 Juni 1862. Fr. de Heyer, 29 Inft. Rgnt Ob1t i Ex libris
comitum Borelli.
Moemo sada odrediti datum i poreklo tog grbovnika. Videli smo da je on
bio ucinjen za splitskog kanonika Petra Vukoslavica, prema Olovskom (ili zajed-
nickom protografu) - to se vidi. po njegovim dodacima. Interesantno je da je on
ipak zatim bio uporeden s~ Korenic-Neoricevim koji se onda nalazio u Du-
brovni.ku i da su tada u njega bili uneti 10 anonimnih grbova. Datum se odreduje
godinom 1700 kada su splitski notari a i splitski nadbiskup I~otvrdili potpis korcu-
lanskog notara. Te potvrde moemo smatrati za autenticne. Ali pre toga bio je
izvren citav niz drskih falsifikata ciji je cilj bio da se podigne ugled grbovnika.
Prvi je falsifikat - tobonje pismo fra Georgija iz Soluna koji je toboe poslao
taj grbovnik iz Makedonije u Split, 4 aprila 1690 g. kada se Turska nalazila u
estokom ratu protiv hricana.
Drugi, jo drskiji falsifikat jeste tobonja 'Potvrda sofiskog katolickog nad-
biskupa koji tvrdi da je uporedio taj grbovnik s original om koji se naao u biblioteci
00. Bazilijana na Svetoj Gori (u kojem manastiru?) i da je, paljivo uporedivi oba,
naao ih u svemu istovetne. Dakle, Korenic-Neoricev zbornik bio je 1595 g.
toboe prepisan s originala koji se nalazio na Svetoj Gori; sada posle sto godina,
naao se opet na Svetoj Gori original, potpuniji od Koreniceva, u kojem porodica
Vukoslavica stoji izmedu krunisanih glava, na 33 mestu. I taj je drski falsifikat
datiran 8 maja 1690 u Ciprovcu! Na kanonik Vukoslavic u Splitu kao da nije ni
cuo za stranu sudbinu Ciprovca, te rezidencije katolickih nadbisku'J)a, popaljene i
razorene od Turaka 1687 godine, posle neuspelog pokuaja ustanka u Bugarskoj u
vezi s pobedama austriske vojske. Nije ni cuo da su jadni ostaci Bugara-katolika
(bivih pavlicana) iz Ciprovca pobegli sa svojim svetenstvom u Erdelj i Banat a
da je Ciprovac ostao prazan. OH) Vukoslavicu u Splitu 1700 g. izgleda da je katolicki
nadbiskup 1690 g. mirno sedeo u Ciprovcu i razgledao grbovnik donet sa Svete
Gore.
eudan je falsifikat i potvrda korculanskog notara Francesca Natalis koji posl~
toga Ul~oreduje isti grbovnik sa njegovim original om i naao da su u svemu isto-
vetni. Kako je mogao da to ucini kada je original toboe ostao na Svetoj Gori?
Ova potvrda izgleda nam opet kao falsifikat: nema ni datuma ni mesta, ne vidi se
da li je bila pisana na Korculi ili u Splitu pa i uopte nije jasno zato je korcu-
lanski notar morao da vri uporedenje, kada je u Splitu bilo dosta notara.
90) Fer m end i n, Acta Bosnae, p. 301 seq. (s. a. 1688).
126
Dr A. Solovjev
Posle toga redaju se potvrde splitskih notara, protonotara i nadbiskupa koji
svi redom potvrduju pot'pise prethodnih lica i time stvaraju lanac verodostojnosti
za prvobitni falsifikat.
Te su sve potvrde dvosmislene: na pr. Nicola Gaudentius, apostolski proto-
notar, tvrdi: presentem Insigniorum Librum cum alio originali authentico diligenter
ex amina vi, concordemque in omnibus reperi - izgleda da je i on imao u rukama
original, ali zatim veli: prout testantur superius D. D. Franciscus Natalis et Joannes
Caputgross, dakle poziva se na prethodnike koji svedoce o toj istovetnosti te pre-
bacuje odgovornost na njih. U svakom slucaju, da je on imao u rukama original,
to je morao da bude ili Olovski ili Korenicev grbovnik, a oba ona nisu istovetni
cak ni po broju strana s Vukoslavicevim: vidi se da se uporedenje vrila dosta
povrno.
Dakle, g. 1700 kanonik Vukoslavic je splitskim vlastima podnea na potvrdu nov
primerak ilirskog grbovnika, n kojem je njegova porodica dobila ugledno mesto.
Radi uporedenja posluio se nekim starijim primerkom sa kojeg je njegov bio pre-
slikan: verovatno je ta bio Olovski (ili njegov protograf), ili dobiven u 'LJoslednjem
trenutku na poslugu Korenic-Neoricev. Ipak je nacinio falsifikate da .bi dokazao
da se original nalazi negde na Svetoj Gori kod grckih kaludera.
Nekoliko godina kasnije, 5vakaka posle 1701 g., dodao je svojem zbarniku 56
grbova raznih zemalja i njihove opise iz Riterove Stematografije.
Najinteresantniji je u Borelijevom grbovniku talijanski istoriski tekst na 1.
195-199 . Poto znamo da taj grbovnik ima najvie slicnosti s Olovskim u kojem
se nalazi naslov: Breve ristretto del Regno di Bosna, mogli bismo pomisliti da je
Borelijev zbornik raden po patpunijem protograflf Olovskog, u kome su bili i naslov
i tekst Benignijeva dela: naslov je ostao u sadanjem Olovskom grbovniku, a tekst
bez naslova dospeo je u Vukoslavicev grbovnik.
Ipak, posle paljive analize, doli smo do zakljucka da ovaj teskt nije izgubljeno
delo Ivana Benignija.
Prvo, taj je tekst 'Pisan na 1. 195-199, vec posle svih mnogobrojnih potvrda
datiranih od 1690 do 1700 g. Verovatnije je da je to, isto kao i grbovi iz Riterove
Stematografije, kasniji dodatak pisan od samog vlasnika zbornika.
Drugo i glavno, sadrina tog teksta nikako se ne slae sa Benignijevim na-
slovom. Breve ristretto obecava da ce izneti: 1) geografski poloaj Bosne, 2) poreklo
bosanskog naroda, 3) opis grbova vlastele i kraljevina u Iliriji, 4) genealogiju vla-
dara, 5) istoriju franjevaca u Bosni i 6) opis ikone Bogorodice u Olovu. i njezinih
cudesa. Medutim, Vukoslavicev je tekst drukciji. On iznosi: 1) dosta kratko pad
Bosne g. 1465 (!) i beanje mnogih porodica u druge zemlje i 2) podrobne podatke
0' sudbini tih porodica, o njihovim prezimenima i njihovom menjanju. Tek pri
kraju donosi rodoslov bosanskih vladara i epitafiju kraljice Katarine, ali o fra-
njevcima i o Olovskoj svetinji nema ni reci.
Navodi kao primere razlicite sudbine emigranata, ne samo bosanske nego i
druge porodice. Pocinje od 1) Komnena-Arivabene u Mantovi, 2) Komnena-Sebasta
u Napulju i 3) Komnena-Crnojevica u Napulju. Zatim govari o lanim plemicima i
opet se vraca na pravu' vlastelu: 4) Tasovcice, 5) Bogainovice u Dubrovniku, 6)
Matejkovice u An~oni, 7) Grubiice kojima su pape i carevi priznali njihove stare
povelje, 8) Draojevice priznate u Mlecima, kao conti, 9) akovcice isto il Mlecima,
10) Torkvatovice - plemice u Zadru, 11) Vukoslavice bive kneeve od Varea i
banove od Hlevna, koji cuvaju povelje od bosanskih i ugarskih kraljeva i Otoman-
;e Porte, 12) Ohmucevice koji isto cuvaju stare povelje a dobili su nove od cara,
;) Miljenovice u Trogiru, 14) Vojkovice u Sibeniku, 15) Kostanjice sada zemljo-
dnike u Narenti i 16) Reice, isto zemljoradnike u Trogiru.
Zatim navodi devet vlasteoskih porodica koje su u Bosni primili islam, te
aca se na alosnu sudbinbl potomaka starih porodica u emigraciji: 17) Andela u
'evizu, 18) Paleologa u Mesini i 19) La~karisa u Trogiru. Zavrava pobonim raz-
iljanjima o sujetnosti i prolaznosti svake zemaljske slave.
Po geografskim podacima u tom tekstu (Mleci, Brevizo, Mantova, Ankona, cak
~sina, i mnogo dalmatinskih gradova) vidi se da je taj clanak postao u Mletackoj
.lmaciji. Po tome to se tu isticu staro plemstvo i stare povelje Vukoslavica, mo-
no tvrditi da je taj clanak pisan odmah posle 1700 g. u Splitu od kanonika Vuko-
vica ili za njega - od nekog njegova prijatelja.n)
Mnogi su njegovi podaci interesantni za istoriju XVII-og veka.
E) PODACI O DRUGIM RUKOPISIMA ILIRSKIH GRBOVNIKA
Moemo navesti nekoliko podataka o drugim grbovnicima, koji mogu da
lu od koristi za dalja istraivanja.
1) Beogradski grbovnik (rukopis br. 683 B. Nar. Bib1.) izgore o je u poaru
ila 1941 g. Velikog formata (31 X 21,5 cm), imao je samo 152 lista, poto nije
lO ni naslov ni ',Jet slika svetaca na pocetku.oS) Kao to smo vec rekli, verovatno
je izraden u prvoj polovini XVII veka za drugu granu Ohmucevica, verovatno
admirala Andriju Nikolina sina koji je g. 1640 vodio u Napulju postupak da
ae svoje plemstvo, a g. 1645 dao da se objavi u Napulju veliko delo Lorenza
tiatija Le glorie cadute, u kojem se pored Komnena narocito slavi porodica
nucevica. Tu vezu moemo videti u tome to je u tom zborniku grb Dinjicica
10 sa 65-og na 29-0 mesto, to blie Ohmucevicima, a dva su brata admirala
lrije, Pedro (t 1631 g.) i Pavle bili oenjeni devojkama iz porodice Dinjicic."")
; je interesantno da je na 1. 103 bio narocito istaknut lepim okvirom grb Ugri-
.ca, ispod koj eg je bio proiren ',Jotpis: Vgrinovich zimer ali Sinovcichia i
za: Arma ferunt pacem, to nije slucaj za druge grbove. To je moglo da bude
1adno ulepavanje. Moemo se potsetiti da je u Poljicama postojala ugledna
dica Sinovcica, gospode ungarske, iz koje su u XVII i XVIII veku bili birani
d kneevi i vojvode.'OO) Verovatno je taj velelepni zbornik dospeo u XVIII veku
97) Treba naglasiti da porodice Vukoslavica nema u starim ilirskim grbovnicima, osim
:kog, ali je u Korenic-Neoricevom istrgnut list 79, na kojem se nalazio grb Cetinjanina
:e vidi po azbucnom pregledu i po drugim zbornicima) i zamenjen drugim sa grubo na-
tm grbom Vukoslavica i potp,isom: VVkoslavich, samo latinicom bez cirilic,e,. Oblik grba,
ito lema, kasniji je. Mislimo da je ta zamena opet falsifikat, ucinjen g. 1700 u Splitu u
vukoslavica, kada je njegov zbornik bio upotedivan sa Korenic-Neoricevim, kao to-
im originalom.
98) Na pocetku imao je jo dva numerisana lista na kojima se nalazio azbucni registar
:nim naslovom: Tavola del1e arme contenute. Videlo se da je format bio jo veci, a d<J
tovi bili obrezani pri pov,ezivanju. Opisan od S 1. N ova k o v ic a u God. Cupica, VI,
11.
99) A. V. S o lov j e v, Postanak ilirske heraldike, str. 92 i 104.
""') Monum hist-jurid. IV, 113 (knez od upe Poljica Jura Sinovcic g. 1655), 114, 118 i 136.
rcnic-Neoricevom rukopisu stoji samo Ugrinovich.
lO') Poto smo sada, na osnovu slike u Bec Kom grbovniku, utvrdili da je on bio slikan g.
1636-38, a ne oko 1650, i da je on licno delo Marka Skorojevica, vezano za Althanov'rukopis
1G14 g., moemo priznati da Becki grbovnik nije mogao biti poslan u Bec od admirala Andrije
g. 1650 (kao to smo nagadali u nav. raspravi str. 104), nego da je verovatno postao ranije, u
Kapulju ili Dubrovniku.
10") Poto sam se g. 1934 sluio samo tim beogradskim pI1episom Fojnickog grbovnika te
nisam mogao pomisliti da je on netacan, napisao sam da su naslovi u Fojnickom cirilicom (nav.
d. str. 103).
lO") Tek g. 1940 imao sam priliku da proucim grbovnike u Zagrebu; kada sam pisao "Po-
stanak ilirske heraldike, poznavao sam Korenicev zbornik samo po opisima u literaturi i po
opisu koji mi je poslao pok. A. Olesnieki. Sada cujem da se u Ristoriskom Institutu Jug. Ale
nalazi drugi grbovnik koji ce biti opisan od g, S. Traljica u Zborniku Rist. Inst."
u ruke te porodice, dok se nije g. 1878 obreo u knjiari Herolda u Becu, odakle
ga je nabavila Beogradska Narodna Biblioteka.1Ol)
2) Drugi Beogradski grbovnik (rukopis B. N. B. br. 53), isto izgoreo g. 1941,
manjeg formata, u povezu sa naslovom Rodoslovie Srbsko (cirilicom), nije bio
nita drugo nego noviji prEl~is Fojnickog. O tome svedoci zapis na 1. 2-om: Ex
originali delineavit, Belgradi, mense Junio 1845. D-r Joannes afarik. Ipak ne
mislimo da ga je Janko afarik precrtao direktno s originala, poto 1) Fojnicki
original ne bi smeo da bude poslan 1845 g. u Beograd na poslugu i 2) svi su potpisi
u Beogradskom rukopisu bili samo cirilicom, dok su oni u Fojnickom samo latinicom.
Savestan arheolog, kao to je bio Janko Safarik, ne bi nikada sebi dopustio ovakvu
slobodu. "'") Izgleda da su mu u Beograd doneli kopiju Fojnickog grbovnika, u
kojoj je neki fratar iz doba ilirizma zamenio latinske potpise cirilskim, da bi grbovnik
vie odgovarao dobu cara Duana. Jedino kratak naslov na 1. 1: Rodoslovie bosan-
skoga aliti Ilirickoga i saI'Jskoga vladania itd. pisan je u originalu cirilicom i
izgleda nam kao dopisan kasnije, u XVIII ili cak pocetku XIX veka.
3) U Zagrebackoj sveucilinoj knjinici nalazi se pod br. 4084 poznati Kore-
nic-Neoricev zbornik o kojem se vec mnogo pisalo.lO:l) Vidi se da je on bio
prepisan g. 1595 za nekog Korenica-Neorica, poto se na 1. 6 nalazi lepa vinjeta s
Hristovim monogramom, lozinkom: Confido in Domino, non confundar in aeternum,
amen, natpisom u zlatnom okviru gore, cirilicom: KopMemlIib HeOpMTI.b i dole,
isto u zlatnom okviru: Corienich: Neorich ano Dni 1595. Sve je to pisano istom
rukom to i ceo zbornik. Isto tako, narocito je ukraen grb na 1. LXXVII, koji u
Althanovom zborniku nosi samo naslov: Neorich. Tu je gore, u lelpom okviru s
amorima i cvecem, naslov: KopMeHMTI.b HeOpMTI.bIIJleMeHa ~MMepM,a dole u
slicnom okviru, latinicom: Corienich Neorich. Docnije je neko ispod donjeg okvira
dopisa o Yerinich. I anonimni grbovi na jedanaest nepaginiranih listova posle
1. CLVII pokazuju da se zbornik nalazio u rukama te porodice. Oni su crtani ka-
snije, sa docriijim turnirskim lemovima, na grub oj hartiji bez filigrana: prvi (. 158)
prikazuje koren (granu) sa pet listova koja se die iz mora: to je nesumnjivo
grb Korenica. Drugi prikazuje lep ravnokraki krst (croix enhendee) na 8 irougaonih
!polja, sve naizmenicno crne i zlatne boje; moemo pretpostaviti da je to grb Je-
rinica, koji se inace ne nalazi u grbovnicima. Na 1. 160 tit je prazan (nedovrena
slika), na 1. 161-163 tri sasvim nepoznata grba. Ali od 1. 163 vidimo na pet poslednjih
strana pokuaje vrlo sloenih grbova u kojima se kombiniraju svi prethodni: na-
rocito su markantni grb na 1. 165 samo od dva polja: grb Korenica (= 1. 158) i
Neorica (= 1. 77), sa dva eimera, i na 1. 166 grb podeljen na 4 polja: u prvoj ce-
tvrti - Korenic, u drugoj - Neoric, u trecoj - Jerinic, u cetvrtoj - upanovic
128
Dr A. Solovjev
(= 1. 78). Dakle zbornik je pripadao nekom Korenicu, cija je majka bila Neoric,
a babe - Jerinic i Zupanovic. Na 1. 164 i 167 vidimo jo sloenie kombinacije sa
titom podeljenim u 8 polja; opet su na prvim mestima grbovi Korenica i Neorica,
a zatim navedeni i jo neki (sa 1. 161 i 162), ali su neka polja ostala prazna: Ko-
renic-Neoric nije se mogao setiti grbova nekih prababa. Zbornik je jedno vreme
pripadao Ljudevitu Gaju, na 1 listu stoji: L. Gaj 1873.
4) Pored tog poznatog grbovnika, u istoj Sveucilinoj knjinici u Zagrebu cuva
se jo jedan grbovnik, sa sign. SMo 33. D. 5 (Gaj 32). Ovo nije nita drugo nego
tacna kopija Fojnickog grbovnika nacinjena g. 1842 od Filipa Paalica za Lj. Gaja.
Moemo navesti da se u istoj knjinici u Zagrebu nalazi jo rukopis SMo33.
D. 4 (Gaj 20 i 16) pod naslovom Stemmata seu scuta gentilitia desumpta ex origine
opera et sumptibus L. Gaji: 2 iasc. in quo stemmata maxima parte gentium croa-
ticorum vel colore pieta vel calamo delineata continentur. To su dva zbornika,
jedan na 183, drugi na 122 lista, povezana zajedno; sadre u glavnom grbove
hrvatskih porodica i ne pripadaju ilirskoj heraldici. Oba su prepisa ucinjena u
XIX veku za Ljudevita Gaja.
Iznosimo neke podatke o grbovnicima koje nismo imali u rukama:
5) U zagrebackom Obzoru od 27 studenog 1936, br. 276, bilo je obljavljeno
da knjiara Giehofer und Rauschburg u Becu prodaje za 4800 dinara ilirski grbov-
nik, datiran 1620 g., na 158 listova; prema kratkom opisu videlo se da je to tipican
grbovnik starijeg oblika (na 1. I-IV patroni Ilirije i Bosne, na 1. V grb Imperatoris
Stephani Nemanieh, na 1. VI-XV grbovi deset kraljevina, na 1. XVI grb Regis
Stephani Urosi Nemanich itd.). Obratio sam se pismom t.oj knjiari s molbom da
mi da podatke od koga je nabavljen i je li kome prodan. Knjiara mi je odgo-
vorila na prvo pitanje a na drugo je odgovorila da ga je prodala u privatne ruke
ali ne moe da mi naznaci ime kupca. Posle toga rekao mi je d-r Milan Kaanin
da je princ Pavle Karadordevic nabavio pred rat jedan lep primerak grbovnika
Stanislava Rupcica; vrlo je verovatno da je to isti iz Beca. Poto nosi tacan datum:
1620 g., trebalo bi da ga neko od beogradskih naucnika potrai u Belom Dvoru i
prouci, da vidi ima li potpise cirilicom.
6 i 7) G. Viktor A. Dujin koji je jedno vreme izdavao u Zagrebu heraldicki
casopis, govorio mi je 1940 g. u Zagrebu da su njemu poznati jo dva zbornika:
A) Codex Galeotovich u Pezaru u Italiji sa kojeg je pocetkom XIX veka neki
Miogostovic nacinio prepis koji se nalazio kod pok. Ivana Galvanija u ibeniku.
Taj grbovnik !pripada mladoj recenziji, ima naslove samo latinicom, blii je Foj-
nickom po sadrini a ima na kraju nekoliko ibenskih grbova kao dodatak. B) Codex
Keveic kod ucitelja Gligo u Splitu; izgleda da je prepisan u god. 1740 sa
Korenic-Neoriceva, ima potpise samo latinicom; nema slike sv. Jeronima na
I-om listu ali ima grb cara Duana.
Vidimo da interesovanje za grbovnike Ilirske Imperije cara Duana nije
prestaj alo ni u XVIII veku.104)
10') F. Heyer veli da se za svoje delo: Der Adel des K5nigreichs Dalmatten 1874 posluio,
pored Borelijeva grbovnika, jo jednim koji je bio svojina notara Ivana Lorenza Pappafava LI
Zadru, pod naslovom: Arma delIllyrico Stato di Dalmazia, intitolato: Notizie historiche
descritte dal Autentico di Dno Michiel Salonitano sin dell'anno 1010, nella descritione che fece
del Regno di Slavi ad laudem Dei (Codex in 4, prepisan 1719 g., na 261 strana od kojih se
na 239 nalazi po jedan kolorisani grb). Nije jasno, je li to kasnija, znatno popunjena prerada
ilirskog grbovnika ili neki lokalni dalmatinski grbovnik: V. Heyer, nav. d. uvod, str. II.
Glasnik Zel1131jskog muzeja - Arheologija
9
8) Jo jedan interesantan podatak nali smo u delu cuvenog historicara XVII
veka, jezuite Charle-Fran~ois Menestrier, pisca mnogobrojnih rasprava iz heraldike.
Raspravljajuci o evropskom plemstvu, donosi posebnu glavu pod naslovom: De la
noblesse de Hongrie, de Boheme et de Windischland ou Esclavonie.105) On veli
izmedu ostalog: Poto banat Slavonije cini plemstva ugarskih drava, treba da
progovorim i o slavonskom plemstvu i navodi spisak koji je prepisao iz ruko-
pisnog zbornika s kolorisanim grbovima i pot';Jisima na slovenskom i italijanskom
jeziku (avec leurs couleurs et leurs noms en Langue Esclavonienne et en Langue
Italienne). Navodi i potpun naslov zbornika; to je opet Libellus Sanctorum Pa-
tronorum et publicarum insignarum Regnorum itd. Stanislava Rubcica'O(l) - isti
naslov kao u Korenicevom zborniku, zakljucno do reci ordinis Divi Basilii. Navodi
i 141 prezime, ne azbucnim redom, nego onim kako se nalaze u zborniku, pocev
od Nemagnicha i zavravajuci Jagrosaglich-em. Vidi se da je imao u rukama
jedan od zbornika najstarije redakcije, koji se slagao s Korenicevim po pogrenom
obliku publicarum insignarum (mesto insigniorum), ali nije imao dodatka na
1. 77: Korenich'-Neorich-Jerinich, nego kratko: Nehorich, kao u Althanovom
1614 g. a ';Josle njega Zetignanich, Xupanovich, Vukotich, VVlaxich (nema za-
mene Zetinjanica Vukoslavicem, kao sada u Korenicevom). Ipak, Menestrier nije
imao pred sobom Althanov zbornik, poto navodi na svojem mestu prezime
Ximracovich, koje je u Althanovom vec zamenio potpis Skoroewich (1. XXX).
Prema tome moemo pretpostaviti da je Menestrier imao u rukama ba najstariji
zbornik, traeni protograf i Koreniceva i Althanova.
Gde je Menestrier mogao da ga vidi? Iz njegove biografije u Biographie
universelle doznajemo da je on iveo u Parizu i Lionu, ali da je g. 1670 preduzeo
naucno putovanje po Nemack'oj, Engleskoj i Italiji. Vrlo je verovatno da je on
naao taj zbornik u Italiji, u Rimu ili u Napulju; treba se ',Jotsetiti da su Ohmu-
cevici vec g. 1580 postali napuljski gradanP(7) i da je tamo bila baza 51tJanskeflote
u kojoj su oni sluili u XVI i XVII veku; nae je miljenje da je najstariji ilirski
grbovnik postao u Napulju uko g. 1590 i da se moda jo tamo nalazi.
Na osnovu svih navedenih podataka moemo izneti rodoslovno stablo ilirskih
grbovnika. (v. tab. pregled).
130
Dr A. Solovjev
105) C l.-F r. Me n est rie r, Le blason de la noblesse, ou les preuves de noblesse de toutes
les Nations de l'Europe. Paris-Lyon 1683, p. 174-182.
10") Menestrier pie: Stanislaus Rubrich, to je verovatno tamparska greka.
J(l7) G. G e 1c i c h, I eonti di Tuhelj, p.
POREKLO
ILIRSKIH GRBOVNIKA
Oosmographia uni ver sale
LIBELLUS SCUTORUM
VEL
SIGNORUM PUBLICORUM
Seb. Munstera ital. izd. 1575g. Vergila Solisa 1565 g.
I
--_ ...............
lOS)
............... - ..
:1
:
Rodoslovje bosanske i srpske
Zj,irnik
bosanskih
gospode adm. Petra Ohmucevica
II
grbova?
1682 g.
: ............ .1.......................................................................... ~~::: ... ~J
.......... --
........ ___ o ...
o
...
... - .....
..... , 108)
1'AOGt10RH6
1I11RHG1i6HHX
H GR6THX
OTlII..\lI
= LIBELLUS
SS. PATRONORUM ET PUBLIKORUM
:
,
:
INS1GNIORUM
adm. P. Ohmucevica, oko 1590 g.
I
-- .....
--_ .. , ...... _-- .... ____ o
r
.....
..,
....
I
-
I
l'O,\OGt10RH6
- LI~ELLUS
Korenica-Neorica 15g5 g.
1.157+11 Beogradski rnk. br. 683
PO,llOCJlOBI1E
(cirilica i latinica)
(bez naslova i svetaca)
L1BELLUS
grofa Althana
prva pol. XVII v. ? (Balonjski 1) 1614 g.
I
I
(potpisi latinicom) 1. 152
(ciril. i latin.) I. 1,7
.
#
I 108)
"" ............... _.. ..... ....._. - ...- - .. - .... _. - ~
I Olovski 1 ? pre 1689 g.
LIBELLUS
(Becki)
IK.. N.+ Ristretto J. Benigni
Marka Skorojevica. g. 1636-38
................ , ......
- .............. ... ..
(samo Ja.tinicom) I. 157
.
I
I
Olovslri
Vukosla.vicev
Fojnicki (potpisi latinicom)
(Bolonjski II)
(Borelijev)
Breve Ristretto
1700 g.
g. 1675-1688
,
(lat.)
I. 174 I. 191 + (latin.)
I. 2 + 138
I
I
M. Peic 1746 g.
I
I
Makarski
I (Sarakin)
1724 g.
Gajeva. kopija 1842 g.
ar .rikova
knjiga
Zagreb. Un. knj.
184; g.
(potpisi cirilicom)
SMo 33. D5
Begr. N. B. br. 53
108)
Ocrtali
smo
tackicama
zbornike
koji
nam
nisu
poznati
ali za koje
pretposta-
vljamo
da su
nekad
postojali.
Prinosi za bosansku ilirsku heraldiku 131
9*
132
Dr A. SolovJev
Rezultat naih istraivanja potvrduje nae pretpostavke iz g. 1932. Admiral
don-Pedro Ohmucevic bio je pokretac Rodoslovlja zalepljenag g. 1584 za sliku
koja pretstavlja Hrista koji blagosilja gologlavog velikaa; u tome ga je pomagao
uceni fratar, nosilac jeronimovske ilirske ideje.
Jo 'Pre Koreniceva zbornika g. 1595 morao je da postoji njegov protograf,
nacinjen na osnovu Rodoslovlja i po uzoru na grbovnik Virgila Solisa 1555 g.,
ciji je glavni cilj bio da proslavi plemstvo Ohmucevica i svih njegovih rodaka i
predaka po debeloj i tankoj lozi. Tragove tog protografa nalazimo sada u Altha-
novu zborniku 1614 g. i u Menestrierovoj beleci iz g. 1683. Svi ostali zbornici
samo su kopije i prerade tog protografa. Izmedu njih je Fojnicki jedan od naj-
kasnijih, iz druge polovine XVII veka.
Neka nam je dozvoljeno da ukratko ponovimo ono ta smo napisali 'pre dva-
deset godina, poto je to i sada nae miljenje:'
Ono to zasluuje naracitu panju u radu Ohmucevica - ta je dosledno
izraena ilirska ideja. Vec na Sutjeskom pergamenu (g. 1584) jasno se ocrtava
velika tradicija kralja Tvrtka i njegovog sugubog venca srpskog i bosanskog.
Loza Kotromanica i loza Nemanjica prikazane su zajedno; obe su podjednako
drage slikaru koji sa istim potovanjem govori o Svetom Savi od Mileeva, o
kralju Milutinu koji pohodi sv. Nikolu u Baru, i o nesrecnoj kraljici Katarini sa-
hranjenoj u Rimu. Na tom pergamenu prikazan je i tit Bonjaka - starih Ilira ...
Napokon, u grbovniku 1595 g. ilirska ideja je na vrhuncu snage. Ona izbija iz
umnog naslova zbornika, u kojem se prikazuje jedna legendarna slovenska care-
vina kao dostojni takmac Rimske carevine germanskog naroda. Tu se velica car
slovenske krvi, koji za'poveda sa deset kraljevina i ujedinjuje ih u jedan Imperium
IIlyricum. Tu su i grbovi svih jugoslovenskih vladalackih i kneevskih loza: Ne-
manjica, Hrvojevica, Brankovica, Frankopanavica i drugih, u jednom smiljenom
i cvrstom bratstvu. Tu su i cimeri mnogobrojnih pomoraca i vojnika, koji su iza-
zivali divljenje panaca i Talijana svojim junatvom i cija je imena taj grbovnik
sacuvao od zaborava. U tome zborniku ja vlja se prvi put srpski krst sa cetiri ocila,
koji ce obnoviti vizantisku tradiciju borbe Turaka i postati slavan kroz vekove.
Iz tog zbornika uzeo je Mavro Orbini mnoge inspiracije za svoje zamano delo.
Ovo ispovedanje ideala jugoslovenskog jedinstva dozvoljava nam do opro-
stimo admiralu Petru Ohmucevicu (t 1599) njegovu sujetu i nebiranje sredstava,
i da ga istaknemo kao jednog' od prvih svesnih pobornika ilirizma, kao prethod-
nika Orbinija i Jurja Krianica.IOO)
Prilog
Donosimo, kao 'Prilog, tacan tekst rodoslovlja bosanskih srpskih kraljeva,
poto je od Pucica bio objavljen sa mnogo pogreaka.
Ukorenu ,rodoslovnog stabla stoji natpis:
ICOTPOM<:1NOOH;l; ICOI\HENO IcP<:1I\EO<:1 50C<:1NCICHEXb, zatim na drvetu, u
krugovima:
(I) TO<:1Pb TICO 50C<:1HbClcH n<:1PbOH ICP<:11\ : <:1:- HEI\HEN<:1 IcP<:1I\HLJ<:1.
(2) A<:15HW<:1 : 5: IcP<:1l\b AP~rH : O: - LJOHET<:1 ICP<:1I\HLJ<:1.
(3) OCTOf-<l IcP<:1l\b 5: r: - ICP<:1I\HLJ<:1 IP~5<:1. (na novoj grani).
(4) CTHn<:1Nb ICP<:11\ : A: 50C[ <:1NbCICH] NE )I<ENHEN.
10\1) A. S o lov je v, Postanak, str. 106-107.
"0) ispravka: NEM<1;!;NH;!;b.
111) up. CT<1NHC<1~u naslovima Kor, i Althanova zbornika.
U2) Alesa sesare prema talijanskom izgovoru: Alessio cesare.
U3) $vati mesto zvati, opet prema tal. pravopisu.
(5) TO<1PbTICO ICP<1/\: E: 50CN nOXOAH H L.jOET~ W AHorEN<1- HE/\HEN<1
IcP<1/\HL.j<1. (nova grana).
(6) TOM<1wb IcP<1/\b : 2: 50CH - IC'1T<1PHN<1ICP<1/\HL.j[<1 ..... ]M~. (opet na
novoj grani).
(7) CTHEn'1Nb IcP<1/\b : 1: Icor<1 nOr~5H L.j<1PbnOA 5/\<1r<1EM H ~1E M~
rOCnOL.jTOO.
s desne strane je radoslav Nemanjica; u korenu stabla stoji natpis.
A
NEM<1rHH;!;b110) Ico/\HENO W ~Pow<1 nOVHrNE N<1:V ... (t. j. god. 1000. -.. ),
zatim na drvetu, u krugovima:
(1) AEW<1 CHNb 5E/\<1 ~POW<1W TP~CICE /\HVHNH<1 PHM/\'1NHN<1.
(2) NEM<1rN<1 THXOMH~lll) MHPOC/\<10~111) ICOCT'1NTHNb CHNOOH AEWE.
(3) WHM~Nb NEM<1rNH;!;b nPE1HMEN00<1Nb W H1<1IC<1VEC'1P<1r'1PbVlcOr<1
CTHEn<1N. H ~VHNH CE C/\HV<1Nb rOCnOA<1p~ N<1: VO: (= g. 1070)
(4) CTHEn<1Nb ICP<1/\C<1Pb5ClcH H nPHMoPbClcH n'1POH <1:- E~A01<1, Ic;!;H
<1/\EC<1CEC<1p<1,u2)
(5) Q~ICbC<1Nb.
(6) COETH C'10<1. ~ MH/\EWEO<1 . PEVENH P<1WbICO.
l7) P<1[AOC/\<1~] IcP<1/\ : O: ... ~ rOCnOL.j .... rOAHN'1 .... N<1CT ...
(8) ~/\<1AHC/\<1~ IcP<1/\ : r: IcP<1/\EO<1: 1: rOAHN<1 C<1rp<1AH l.l<1PblcO~
COETOr<1 C<10E ~ MH/\EWEO~.
(9) CTEep<1Nb IcP<1/\ : A: H TH ECb C0<1THIJ3) 5ENl ~powb - HE/\EN<1 .lc;!;H
IcP<1/\<1epP<1N<1VlcOr<1 ..
(10) nPH5HC/\<10b . <1PbXH5HClc~n C<1Pb5ClcH.
(11) Ap'1r~N<1 ICP<1/\b: E: P'115H OOHClcOM Coor<1 0L.j<1. n~C/\HE nOlc<1H<1~
CE H ~VHNH CE Ic<1/\otEPb ~ AE5'1PbL.j~.
(12) MH/\~THNb ICP<1/\ : 2: ICOH IcP<1/\EO<1: M: rOAHN<1 H C<1rp'1AH : M:
L.j'1Pblc<10<1 . CO<1 CE WA rOAHw .. coor.
(13) ~powb IcP<1/\ : 1: OC/\HEn/\ENb tj 0L.j<11<1 rPHEXE N<1..... M<1;!;EXE -
O)I<ENH CE : A: n~T<1 N<1H1<1rNE . CHMONHA<1 CECTP<1 [<1NAPONHIC<1n<1]/\E-
o/\o[r<1] ,
Sa strane: ODN IcP<1/\. ~pow nOXOAH H V<1CTH COETor<1 NHlcO/\~ W 5<1P<1
~ n~/\H N<1: V: T: c&. '1': (=g. 1319).
(14) A~wbM<1Nb PEVEN. L.j<1PbCTHEn<1Nb IcP<1/\ : H. ~5H 0L.j<1. H MHX<1H/\<1
ICP<1/\<1 5~r<1PbCICor<1 . ~MPHE H nOICOn<:1Nb ~ nPH1PEN~ ~ COET '" <1PX<1NtE/\~
N<1:V:TN:E: C g.1355).
(15) ~pow ICP<1/\: 8 : 5~A~;!;H. AHETETOM ~5HwE r<1 M<1PbrN<1~VH;!;H. H
A
~VHNHWE CE WNH roCnoA<1 C OCT<1/\HEM W 1EM<1/\<1.
Encore en 1932 nous avons publie une etude sur L'origine de l'art heraldique illyrien et la
f;:lmille Ohmucevic.') Nous y avons demontre que les armoriaux manuscrits, soidisant copies sur
un original jadis conserve au Mont-Athos et des sine par Stanislas Rubcic (heraut d'armes d'Eti-
enne Douchan, empereur d'Illyrie) en 1340, rue remontaient qu'li un armorial forge li la fin du
XVI-me siec1e, li l'instar de l'armorial alemand d.e Virgile Solis, imprime li Nuremberg en 1555,
dont on avait me me imite le titre: Libel1us scutorum et signorum publicorum etc.. La compo-
sition de cet arrmorial illyrien est ]iee aux aspirations d'un amiral.espagnol, don-Pedro Ochmu-
chievich, originaire d'une famille de Raguse, qui descendait de l'ancienne noblesse de Bosnie. Cet
amiral ambitieux avit besoin de prouver ses titres de nobless li NClIpleset ,elllEspagne; c'est lui
qui fit faire cet armorial, ou l'on pouvait trouver les blasons de sa famille et de ses huit quar-
ters, comme remontants li l'epoque de l'Empire Illyrien de Douchan.
1. Une premiere ebauche die ces fictions genealogiques et heraldiques est l~ parchemin
de Sutjeska, accole au dos d'un tableau italien qui represente le Christ benissant un seigneur
agenouille;2) on y voit le blason ecartele de huite des rois de Bosnie et de Serbie, ces huit blasons
a IP,art, ainsi que celui des Ohmucevi<.':,beaucoup de texte historiques curieux et, en:tre autres, les
arbres genealogiques des familles royales des Kotromanides et des Niemanides. Ce document est
signe par Petar I ... ie Ohmucevic et porte la date de y ~ n[L ce qui devrait etre l'an 1482. Cepen-
dant nous Rvons coupc;onne encore avant vingt ans que cette date devrait Nre lue: 1582 et que l'au-
teur de cette: Genealogie serait le meme amirC\l Pedro d'Iveglia Ochmuchievich, comme il sig-
nait en italien.
Nous publions la lettre d'un philologue eminent, feu M. Re~tar qui, aJpres avoir analyse
notre copie de ce document et son orthographe, urriva li la conc1usion que c'est une oeJuvre de
la fin du XVI-me siecle. Une notice, publiee en 1940, nou s edifie que fra Martin Nedit:, qui avait
copie ce document en 1835, y a lu: "Petar Ivelie Ohmucevic, ce qui est justement le patrony-
mique de l'amira!. Nous sommes donc encore plus surs que ce document fut ecrit en 1582 et
que sa date etait erronee (on embrouillait souvent les lettres ~ b', t X, qui designent les centa ines
dans l'alph3bet cyrillique).
Nous demontrons ensuite que les armes de Bosnie dans cette Genealogie ne remontent
point li une bonne tradition locale, ce qui aurait eu lieu en 1482, mais qu'el1es sont empruntees li
des sources imprimees allemandes.
En Ipassant en revue les sceaux et les monnaies de Bosnie, nous voyons que ce royaume
n'avait pas encore de blason stable au XIV et au XV siecle: d'abord c'est: (d'azur) li la bande
d'argent accompagnee de 6 fleurs de lys, sans doute sous l'influence de la dyn<;lstie Angevine
en Hongrie; plus tard c'est une couronne li fleurons de lys comme figure de l'ecu, quelqulfois
surmontant un T majuscu1e. Cependant, la Genealogie de Sutjeska nous presente comme blason
de Bosnie un ecu d'or li deux cotices bastil1ees de gueules, en sautoir, surmontees de deux te1Jes
de Mores couronnees et portant un ecusson en coeur de gueules li couronne ducale d'argent. Ce
blason .fantastique remonte li la fameuse Description du Conci1e de Constance faite par Ulrich
Richental; il y attribue, entre autres, au herzog von Wossen in Turgy un ecu qui presente sur
champ d'or deux ecots de gueules, en sautoir, surmontes de tetes de Mores. Richental pensait
sans doute au duc (herzeg) Hrvoje de Bosnie, qui faisait en 1414 et 1415 a l'aide des Turcs, la
guerre li l'empereur et roi Sigismond: Hrvoje avait son blason qui nou s est connu de son Missel
de 1404, mais qui est tout autre. Il est clair que Richental lui inventa un blason barbare",
comme il l'a fait aussi pour tant de royaumes fabuleux (le blason d'Ethiopie, forge 'Par lui, res-
semble assez li ce pretendu blason du duc de Bosnie), Imprimee depuis 1483, l'oeuvre de Richen-
tal influen<;a fortement la Cosmographie de Seb. lVIunster (1544), qui insera ce blason comme
armes de la' Bosnie en re-mplac;ant les ecots par des cotices bastillees. Nous p-ensons que l'auteur
de la Genealogie de l'an 1582 a emprunte ce blason (en l'ayant modifie :et embelli) li l'edition
italienne de Munster, parue en 1575; il y trouva aussi un blason curieux d.e la Slavonie (d'argent
au chapeau episcopal de gueules).
134
Dr A Solovjev
RESUME
NOTE S SUR LA SCIENCE HERALDIQUE BOSNIENNE ET ILLYRIENNE
') A S o lov i e v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic dans le Glasnik Skop-
skog Naucnog Drutva XII (Skoplje 1932), p. 79-125 (en serbe, resume franyais).
2) Ce tableau se trouve actuellement il la Galerie des Beaux-Arts de l'Academie Yougoslaye
a Zagreb; son auteur est inconnu.
Quelques annees plus tard, ayant trouve l'armorial de Virgile Solis, l'amiral Ohmucevic fit
executer de la meme maniere un grand armorial illyrien, qu'il fit remonter au XIV-me siecIe
et ou l'on trouve aussi quelques blasons de la Genealogie.
II. Dans la seconde tpartie de ces notes, nous decrivons quelques manuscrits inconnus
ou peu connus de cet armorial illyrien:
A. Un bel e~emplaire se trouve il la Bihliolheque Universitaire de Bologne, dans la
collection du marechal comte Marsigli qui faisait la guerre aux Turcs il la fin du XVIII-me
siecIe. C'est une copie faite pOUl' le marechal autrichien comte Althann, sur un original plus
ancien, ce qui est atteste par un nota ire de Vienne en 1614. Elle contient 157 images et
blasons, tout comme l'armorial dit de Korenic-Neoric de 1595 (conserve il la BibI. Univ.
de Zagreb); les deux ont le texte en slavon et en latin, mais l'orthographe illyrienne est
beaucoup plus correcte dans le manuscript de 1614 que dans celui de 1595. On peut donc
presumer qu'il existait un protograophe, anterieur il l'an 1595, ou Je texte slave etait ecrit
sans fautes.
B. Un autre manuserit de la meme collection du comte Marsigli porte un titre curieux:
"Breve ristretto del Regno di Bosna etc (v. 109). On s'attendrait donc il y trouver toute une
dissertation sur la Bosnie et sur le couvent d'Olovo, mais tIle n'y existe point. Ce n'est
qu'un armorial du meme type, ou le nombre dE' blasons est augmente de 17 nouveaux, inter-
cales dans diverses places du recueiI. Nous sommes d'avis que cet armorial a ete copie sur
celui de Korenic (qui se trouvait alors il Dubrovnik) V1Crsla fin du XVII-me siecIe et augmente
par Giovanni Benigni, dont nous trouvons ensuite le nom en 1702, comme ancien tuteur du
couvent d'Olovo, emigre avec ses franciscains il Ilok en Hongrie.
C. Le magnifique armorial de la Hof-Bibliothek de Vien ne fut execute par un certain
Marko Skorojevic de Bosnie pOUl' l'archiduc Ferdinand Fran~ois, fils '\<i l'empereur Ferdinand
III; etant donne que cet archiduc y est represente sur un tableau allegorique comme enfant
de 3 il 5 ans, nous datons ce manuserit de 1636 il 1638. La dedicace pompeuse de cet armorial
exprime une idee austro-illyrienne, les esperances des catholiques de Bosnie de voir leu I'
patrie liberee du joug turc par les empereurs. Le nombre de figures dan s ce manuserit est
toujours 157; il semble avoir ete copie sur celu i d'Althann de 1614.
D. Un manuserit de 214 feuilles se trouve il Belgrade, dans la famille du comte Manfred
Borelli, originaire de Zadar. Il contient toutes les additions du manuserit d'Olovo et encore
6 blasons et noms nouveaux teIt 10 blasons anonymes. Cette copie est dediee au chanoine de
Split, Pierre Vukoslavic-Luposignoli et pretend avoir ete copiee il Thessalonique sur un original
eonserve au Mont-Athos, ce qui est confirme par l'archeveque catholique de Bulgarie en
1690. Ces donnees sont fausses, car l'attestation de l'archeveque est datee dans la ville de
Ciprovac en Bulgarie, ce qui est impossible, car cette ville avait ete detruite par l!es Turcs en 1687
et les catholiques en emigrerent en :rransylvanie. Notre analyse demontre que ce manuserit
avait ete copie sur celui d'Olovo, mais qu'on s'etait servi aussi du recueil de Korenic, dont
on a emprunte les dix blasons anonymes Un texte curieux il la fin du recueil nous parle
des vicissitudes des descendants de l'ancienne noblesse grecque et illyrienne, emigree en
1talie et en Dalmatie. Nous pensons que ce texte a ete ecri vers 1700 par le chanoine Pierre
Vukoslavic lui-meme, car il y mentionne les anciens titres de noblesse de sa famille.
E. Nous publions lencore quelques donnees sur d'autres manuscrits de l'armorial illyrien:
sur deux de la Bibliotheque Nationale de Belgrade, detruits dans l'incendie cause ~ar le
bombardement allemand du 6 avril 1941, sur celui de Zagreb de l'an 1595 (le plus connu)
et sur un exemplaire date de 1620, que vendait une librairie de Vienne en 1938 et dont
les traces sont perdues. On doit souligner que le R. P. Menestrier apporte dans un des ses
ouvrages heraldiquelS: Le blason de noblesse ou les preuves de noblesse de toutes les Nations
de l'Europe de 1683, des donnees precises sur la Noblesse de l'EscIavonie. Il y cite (p.
174-182) le titre, d'un armodal illyrien qui portait tous les noms en langue EscIavonienne
et en langue Italienne, et il imprime tous les noms de familles qui s'y trouvaient inscrites.
Nous voyons que c'etait un manuserit du meme Libellus, soit-disant de Stanislas Rubcic,
et nous pouvons presumer que c'etait justement l'original de tous les armoriaux illyr1eos
qu'il avait etudie durant son voyage en Italie en 1670; il a pu le trouver il Rome ou il NaJp.]es,
car les Ohmucevic etaient citoyens de Naples depuis l'an 1580. Si les papiers de Claude-
Fran<;ois Menestrier se sont conservees, il serait uti1e d'y chercher des donnees plus preciser
sur cet armorial et sur le lieu de sa provenance.
II HOBU HaY4Hu llPUJl03U
Dr ALOJZ BENAC
Intenzivnija arheoloka istraivanja, izvrena 1951 i 1952 godine u onom
dijelu doline Neretve koji dolazi pod Jablanicko jezero, urodila su jednim vrlo
znacajnim rezultatom za nau prehistorisku arheologiju. To je otkrivanje neolitskog
nalazita kod Lisicica. Ovim je ustvari ustanovljen prvi neolitski lokalitet u dolini
Neretve kao i u citavoj Hercegovini.
Na taj lokalitet prvi je upozorio g. Pavo Andelic, sudip iz Konjica, i njemu
treba prvenstveno zahvaliti to je pronadeno pomenuto neolitsko naselje. Ovaj
vrijedni saradnik Zemaljskog muzeja obilazio je vrlo cesto okolinu Lisicica i ispitao
skoro svaku stopu zemlje u ovom predjelu. Tom prilikom on je doznao od mjetana
za kremenje i ostatke starog posuda na Cievinama. Obiao je savjesno oznaceni
teren i pronaao na povrini nekoliko kamenih oruda. Dalji posao nije bio teak
i Muzej je doao do dragocjenih podataka. Zbog toga mi je osobita dunost da se
odmah u pocetku toplo zahvalim g. Pavi Andelicu na iskazanoj usluzi Muzeju i
naoj arheolokoj nauci.
Neolitsko naselje kod Lisicica nalazi se na mjestu zvanom Cievine (po neka-
danjem vlasniku!). Lokalitet lei ispod brda Gostijevanj i udaljen je od sela Lisi-
cica za oko jedan kilometar. Zauzima neznatno uzvien i irok plato nad obalom
Neretve, od koje je udaljen 100- metara. Na zapadnom diJelu neolitskog naselja
die se jedna ogromha gotmila kamena, za koju se ovaj put ne moe tacno reci
da li je neka ilirska utvrda ili dio neolitskog naselja. Jo dalje prema zapadu njive
su posute ostacima rimske cigle i slicnim gradevinskim materijalom, to pokazuje
rasprostiranje rimskih imanja prema eljeznickoj stanici u Lisicicima.
Zbog lakeg snalaenja, ovo cu naselje jednostavno nazivati neolitski lokalitet
Lisicici (analogno nazivima Butrnir, Bila, N. Seher itd.).
Prva iskopavanja izvedena su u maju 1952 god. prilikdltn ekipnog istraivanja
doline Neretve.') Otvorena su cetiri kvadrata po 25 m" na istocnom rUDu naselja,
tako da je u svemu otkopana povrina od 100 m2 Zbog ovako malog otkopnog pro-
stora ovi radovi se mogu nazvati preliminarnim, iako su vec i oni pruili drago-
cjene podatke o karakteru neolitske kulture u Lisicicima. Iskopavanjima je pored
autora prisustvovala Ruica Biic, tadanji asistent Zemaljskog muzeja, koja je vrila
izvjesna tehnicka snimanja i pruila veliku pomoc u radovima uopce.
Treba naglasiti da kulturni sloj neolitskog naselja u Lisicicima pocinje odmah
sa povrine zemlje. Prvih 10 cm su obicno siromani_ nalazima, to je sasvim pri-
niti u ostalom dijelu nalazita.
1) U aprilu 1953 g. izvreno je veliko sist~matsko iskopavanje- u Lisicicima, ciji ce rezul-
tati biti objavljeni u iducoj godini. Tom prilikom snimljen je i generalni plan koji je u ovom
radu izostao,
Ir
0,25
N
80 ..
:,:" o'" ~
t :.
~ =/
""0,31>
170.50
@
vo,so
il
I
,G-
.~ .
: 0,62.
Q
M
Dr A. Benac 138
rodna pojava s obzirom na obradivanje i zasijavanje zemljita. Kulturni sloj na
ovom lokalitetu je opcenito dosta plitak i ne prelazi nigdje na otkopanom prostoru
dubinu od 0,70 cm. Izgleda da se situacija u tom pogledu nece mnogo izmijeniti
niti u ostalom dijelu nalazita.
Gornji dijelovi kulturnog sloja su meki i rastresitiji, dok oni ispod 0,30 m
izgledaju kao nabijena, kompaktna masa. Neolitski humus pretstavlja uta, prhka
"0,10
CD
vO,58
I "0,55
J[
Q
"0,98
@
VO,5~
"0,10
Plan I
zemlja, koja je vec tada bila samo naplavina sa brdovitog terena na sjevernoj
strani. To se vidi po tome to je neolitski humus vrlo plitak. Ujamama 1 zemuni-
cama dno redovno lei na ljunkovitom rjecnom nanosu. Pa i bez toga, gdjegod
se zakopa u taj humus, na dubini od 30-50 cm nailazi se na rijecni nanos. Prema
tome citav je teren naselja bio u jednoj daljoj prolosti prekriven rjecnim napla-
yinama. Kasnije je desna obala Neretve (kad je rijeka dublje ukopala svoje ko-
_______ P_re_t_h_od,_n_a __ i_stl_'a_ivanj_a _n_a_n~ol_i_ts_k_o_m_n_as_e_lj !J_u_L_i_si_cJ_' c_im_a 1_3_9
rito) postepeno prekrivena tankim slojem humusa - nanosa sa sjevera. Na tom hu-
musu izgradili su neolicani svoje naselje.
Kao to se vidi na planu 1, debljina kulturnog sloja nije svagdje jednaka.
Ona je najmanja na istocnoj strani (0,25 m), gdje prema povrinskim zapaanjima
uskoro dolazi i kraj naselja na ovoj strani.Najdeblji sloj vidimo sjeverno od zemu-
nice O (0,70 m), dok se on na jugu od nje opet postepeno smanjuje (O,5~ m). Tako
bi se humus sputao prema sjevero-zapadu, ali ce se tek kod iducih radova vidjeti
definitivna slika odnosa neolitskog humusa prema dananjoj povrini zemljita.
Prema dosadanjim zapaanjima, na neolitskom naselju u Lisicicima postoji
jedinstven kulturni sloj. On oznacava razvoj jedne kulturne cjeline i nema prekida.
Zbog male povrine koja je dosada istraena ne bih mogao ipak o tome da dam
definitivan sud.
*
Sasvim slucajno se desilo da centar dosada otkopane povrine zauzima zemu-
nica C. No, ta okolnost je imala svoje vanredne prednosti. Na prostoru oko zemu-
nice naao se jo citav niz objekata koji govore o ivotu neolitskih stanovnika u
naselju.
Na planu 1 uneseni su svi objekti koji ilustruju topografiju otkopanog dijela
naselja. Tu su zemunice C i O, te jame A, B i D-N.
Zemunica C (vidi sl. A) je otkopana cijeloim svojom povrinom. Njena nepra-
vilnost je vie prividna nego stvarna. Moe se cak reci da zemunica C ima jasno
naglaen ovalan oblik, sa jednom vecdm izbocinoJffi na istocnoj strani i izvjesnom
neravninom na sjevernoj strani. Najveca duina zemunice u pravcu I-Z iznosi
3,65 m, a najveca irina (S-J) 3,00 m. Kada bi se uklonile ',)omenute lleravnine,
idealne proporcije zemunice iznosile bi 3X2,5 m. Zidovi zemunicne jame su bili
okomito odrezani. Jama je ukopana za 0,35 m, sa izuzetkom izbocine na istoku
i jugoistocnog dijela zemunice uz izbocinu. Okrugli dio izbocine sputa se na dubinu
od 0,62 m od ruba jame, dok je njeno produenje lealo na dubini od 0,54 m. Prema
tome dubina zemunicne jame bila je sasvim normalna. Podnica u jami je pokri-
vena rjecnim ljunkom, audubljenje na istoku bilo je ustvari iskopano u ljunku.
I udubljenj0 u istocnoj izbocini i njeno produenje bili su poplocani vecim koma-
di.ma kamenja [to se djelomicno vidi iz profila a, koji oznacava presjek kroz ze-
municu od sjevera prema jugu]. Pored tog kamenja ovdje su primjecene velike
kolicine izgoretine, pa bi se zato moglo uzeti da je ovdje loena vatra u nastambi.
Ipak je teko tvrditi da je to bilo neko trajno ognjite, jer nema onih elemenata
koji karakteriu stalno, ognjite. Tu se valjda prigodno loila vatra, samo onda kada
se ukazala potreba zagrijavanja.
Unutranjost zemunice bila je ispunjena raznim ostacima. Donji dio prekri-
vao je jedan sloj garotine koji se sastojao od izgorjelog prepIeta, drveta i od pepela.
Juni dio unutra~njosti ove jame sadravao je pored toga prilicno mnotvo crveno
pecenog lijepa. Neki komadi ovog lijepa su imali na sebi otiske kolaca, a veci dio
je bio bez tih otisaka. Centralni dio jame bio je pri vrhu ispunjen vecim kamenim
oblucima, a izvjestan dio tih oblutaka prostirao se i prema junim rubovima jame.
U ostalim dijelovima zemunicnih sloj'eva bila je pomijeana zemlja, sitni lijep, razni
objekti iz inventara neolitske kuce (vidi profil a).
Druga zemunica O je samo djeldmicno otko.pana. Njena jama je - iako ima-
mo samo njen dio - neto vecih dimenzija od zemunice C. Tako. je njena osnova
S-J dugacka 4,00 m. Ko.lika je njena osnova u pravcu I-Z ne moe se zasada
reci. Medutim, ako se ova zemunica bude duinom protezala u pravcu I-Z, onda
cemo imati jednu nastambu velikih dimenzija. U tom slucaju ne bi bilo iskljuceno
da se i ovdje radi o jednoj vecoj gradevini kakva je poznata i u naselju Nebo.2)
Vrlo je zanimljivo primjetiti da je i ova zemunica imala na sjeveroistocnoj
strani. jednu izbocinu, cije jedno bilo sputeno za 10 cm ispod ostalog nivoa poda.
U njenom opsegu je bila posebno izdubljena jedna manja jama. Ova jama kao i
2) Glasnik Zemaljskog muzeja 1953, str. 238.
Luci,
cijela izbocina bile su pune izgoretine, kao i ispust u zemunici C. Da li se radi o

odredenom gradevinskom obicaju? Da li se u svakoj zemunici nalazilo ovakva
vatrite - ognjite? Svakako zasada nema podataka da se neto takvo tvrdi.
Jama zemunice O je neto manje ukopana od one kod zemunice C. Dno jame
(pod zemunice) lealo je na 0,25 m od ruba jame. To dno stajalo je ovdje na
rjecnom ljunku. Rubovi su bili okomito odrezani, ali se dosada ne mo.e nazreti
nikakva pravilna linija u obliku ove zemunice. - Donji dio jame ispunjavao je
sloj gara pomijean sa prhkom zemljom. Sredina jame prekrivena je debljim sla-
jem crveno pecenog lijepa, garotine i oblutaka razne velicine'. Na sjevernoj strani
nastavljaju se kompaktniji slojevi crveno pecenog lijepa i iznad zemunicne jame.
Oni dopiru sve do humusa (vidi profil b).
Prema ovim podacima sistem izgradnje zemunica u Lisicicima nece se razli-
kovati od onog u neolitskim naseljima Bosne (Butmir, Nebo). Ostaci izgorjelog pre-
pIeta i crveno pecenog lijepa svjedoce o zidovima nacinjenim od pletera i oblje-
pljenim ilovacom; odnosno blatom. Krovna konstrukcija bila je slicna. Od interesa
je cinjenica da se u sredinjem dijelu obiju zemunica nalazilo vece ili manje ka-
menje. Moda je ono sluilo za ucvrcivanje krovne konstrukcije (pritiskivala
krovni dio) i uruavanjem krovne konstrukcije nalo se u jami.
U kvadratu II crveno peceni lijep se dosta gusto pojavljivao i u slojevima
iznad zemunice. Tako je ovdje na dubini od 0,30 m uz istocni rub bio jedan kom-
pletan sloj pomijean sa crvena pecenim lijepom, medu kojim su leali i neki ko-
madi sa otiscima kolja. Na dubini od 0,40 m sloj sa lijepom na istocnoj strani ne-
staje, a ostaju samo dvije manje gomilice u sjevernom dijelu kvadrata. Na nivou
ruba zemunice (na neolitskom humu su) crveno peceni lijep je u razbijenim dije-
lovima pomijean sa drugom zemljom. Postavlja se, naravno, pitanje da li ovaj
lijep u viim slojevima pripada zemunici C ili su to ostaci neke kasnije nastambe.
Zasada mi se cini da bi oni mogli pripadati ovoj zemunici i da se jedan njen dio
sru10 u pravcu sj everoistoka.
Ovo bi uglavnom bile najvanije cinjenice koje su dosada notirane u vezi sa
nastambama u Lisicicima.
Pored zemunicnih jama C, O i neke druge jame su zasluile posebnu panju.
Tu u prvom redu dolazi jama I. (Vidi sl. B). Ona je prilicna pravilnog oblika i
relativno dosta duboko ukopana. Njeni okomiti zidovi bili su mjestimicno obloeni
oblutkom, a dno je takoder prekrivao sloj oblutaka. Inace najveci dio jame bio je
ispunjen crnim garom i pepelom. U gornjem dijelu jame bili su pored gara i ostaci
ivotinjskih kostiju i fragmenti razlicite keramike. Citav prostar zapadno od jame I
(ukljucujuci i jamu L) biO' je takoder prekriven garom. No, mnogo je zanimljivije
da je ovaj prostor pored gara bio ispunjen velikim mnotvom keramickih fragmena-
ta. Prava obilje svih keramickih vrsta, a pagotovo grube keramike. Teko se oteti
utisku da jama I i ove pojave zapadno od nje ne stoje u medusobnoj vezi. Prema
mnoini gara u jami i zbog kamene obloge na zidovima, za jamu I moe se pret-
postaviti da je sluila za pecenje keramickih po.suda. U tom slucaju citav proces
pecenja bi se odvijao na sasvim jednostavan nacin. Jo i danas, naprimjer, postoji
obicaj u Bosanskoj Krajini da se za pecenje lonaca iskopa ira jama. U nju se
poreda svjee napravljeno glineno posude i prekrije debelim slojEm1lica i granja.
Lice se potpali i na taj nacin vri pecenje keramike.3) Jama I u naem neolitskom
naselju mogla je da slui potpuno istoj svrsi. Masa keramickih fragmenata i ga-
rotine zapadno od ove jame bila bi onda sasvim normalna pojava uz tu primitivnu
loncarsku pec.
Iza jame I (koja se,' eto, vjerovatno moe oznaciti kaO' loncarska pec) treba
odmah navesti jame G i N. One su plitke i pretstavljaju ognjita na otvorenom
prostoru u ovom naselju.
Ognjita G i N su po svojoj konstrukciji i novi tip eksternog ognjita. Obadva
imaju velike, ravne ploce (oznacene na pl~nu 1 tackicama !) koje slue kaO' donja
3) Ove podatke sam dobio od g. Ante Kalmete, biveg direktora Zav. muzeja u Banjoj
140 Dr A. Benac
Dr A. B ena c: Prethodna istraivanja na neolitskom naselju u Lisicicima
SI. A - Zemunica C
SI. B - Jama I
Dr A. B ena c: Prethodna istraivanja na neolitskom naselju u Lisicicima
SI. A - Zemunica C
SI. B - Jama I
141
Profil a (zemunica C)
l/~
gOr. kIJlt Sloi
YI;;' kIJlt .s/oi sa 9Qrom .' .. /.
....
~1'1:1~1
k.ult ~/oi ,jo Ili"epom
" "6."
.:,Ioj zute
zemlje
..
... " .
-
II/ep od zemvn/cer
~
o5loj gora i pepela
Profil b (zemunica O)
*
*
') A. B ena c, Prehistorijsko naselje Nebo i problem butmirske kulture, str. 26.
Dr A. Benac
142
Na atkopanam prostaru nije pronadena neka veca kalicina kamenog oruda i
aruja. Potpuni statisticki pregled ovog materijala daje sljedecu sliku: 15 kame-
Kulturni sloj u naselju nije ni debeo ni prekidan, to sam vec naglasio. Iako
je kod iskapavanja biljeena stratigrafska dubina svakog predmeta, ipak to u avom
slucaju nema zasada nikakve vanosti. Isti predmeti od kamena i kosti, i isti ke-
ramicki oblici pojavljuju se na svim dubinama. Zbog toga se u ovom prethodnom
izvjetaju necu zadravati na stratigrafskim dubinam predmeta, jer bi to bilo samo
formalno biljeenje - bez ikakve svrhe.
Ovom prilikom magu samo da naglasim da je zemunica C bila ispunjena -
pored ostalog - i prilicno velikim brojem keramickih fragmenata i drugim pred-
metima. Iz L.emunicne jame izvadena su tri ila, 1 kamena sjekira, dva kremena
noica i 1 kremena strugalica. Keramika je bila zastupljena u svim varijacijama,
koje su zasada poznate. Tu je bilo dasta grubO'g posuda, uobicajenih dijelova zdje-
la, razlicito ornamentisanih, pa cak i crveno bojenih ;, inkrustiranih kamada. Tako
nam ova zemunica izlazi pred oci kao iva nastamba, u kojoj su njeni stanovnici
imali pri ruci sve ono ta im je inace bilo potrebno u svakodnevnom ivotu. -
Ovi podaci su zasada jedina korist kO'ja se dobila striktnim biljeenjem dubina
svakog predmeta. .
podlaga. Na ognjitu G ploca je bila prevucena debljim premaZOlmlijepa i na taj
nacin se dobila dotjerana povrina. Od dugotrajnog loenja premaz lijepa je bio
sasvim crven i kao takav sasvim odgovara crvena pecenam lijepu sa zemunica.
Pozadi ploce nalaze se udubljenja, koja su valjda vezana sa ovim ognjitima. Udu-
bljenje N je velikih dimenzija, ali je zasada istraen samo njegov dio. Udubljenje
G je - kako izgleda - manje, ali ono ima jednu drugu osO'binu. Puno je gara i
pepela. Taj gal' i pepeo leao je cak i pod plocom gore opisanog ognjita. Zbog toga
se objekat koji je na planu O'znacen kao jama G mO'esmatrati dvostrukim ognji-
tem. Prvo je samO' udubljenje (jama) sluilo kao ognjite, a zatim je na sjevernoj
strani stavljena ozgo ploca i napravljeno novo ognjite sa premazanom povrinom.
Kod jame N nije, medutim, primjecen isti slucaj. Tamo je ognjite sa plocom le-
alo na prvobitnom humusu, a pozadi se pruala udubljenje N.
Izmedu zemunice C i ognjita G stajalo je veliko mnotvo ivotinjskih kostiju,
a i prilican broj grube keramike. Ognjite je, dakle, imalo svoju namjenu i neka
domacinstva je na njemu kuvalO' i peklo. Ali, na O'tkapanom prostaru ovog naselja
ivatinjske kasti su se magle naci u svim njegovim dijelovima (a i na svim dubi-
nama). Zbag taga avdje ja ne moe biti govara o onakO' velikoj vanosti eksternih
ognjita kaO' ta je ta slucaj u naselju Neba.') Ista tako se mae spamenuti da su
na O'tkopanam prastaru nadena 24 fragmentovana rvnja, kaji su leali rasuti na
svim dubinama. Tu nije bila nekog reda.
Ostale jame (A, E, D, E, F, H, J, K, L, M) nisu imale kaO' abjekti neku naro-
citu funkciju. To su jame manjih dimenzija, ispunjene redavno O'bicnimkulturnim
slojem. Neke od njih su vjerovatno slucajne tvorevine (D, E, F, H, M), dok su
druge vjerovatna sluile za vadenje zemlje koja je mogla da slui u razlicite svrhe.
U tom pogledu ove jame ne pretstavljaju nita novo, jer su one nadene i u Butmiru
i u Nebu.
U cjelini uzevi, na O'tkapanom prostoru su otkrivene dvije zemunice, jedna
loncarska pec, dva eksterna ognjita posebnog tipa i deset drugih jama. S obzi-
rom na velicinu otkopanag prastora, ovo je bogat inventar objekata i on vec daje
uvid u nacin ivota neolitskih stanovnika u Lisicicima. Cini mi se da je ovim isko-
pavanjem obuhvacen citav ivotni prastor zemunice C i da je pruena prilicno
jasna slika O' ivotu njenih stanavnika. Naravna, kad se atkopa veci broj nastambi,
maci ce se odvaJiti ono to je tipicno za ivot u ovim zemunicama od onog to
je slucajno i individualno.
nih sjekira (medu njima nekoliko komada fragmentovanih), 11 kremenih nOZlca,
2 masivna kremena noa, 4 strugalice, 1 kremeni vrh strelice, 24 kamena rvnja i
2 kamena satiraca. U poredenju sa nalazima u Butmiru, pa i drugim neolitskim
naseljima u Bosni, ovo je svakako siromaan inventar.
Medu kamenim sjekirama 11 komada pripada jezicastom obliku, a samo 4
kalupastolm tipu. Pretean dio ovih sjekira izraden je od uobicajenih jaspisa i vrlo
lijepo uglacan. Neke pretstavljaju upravo majstorski izradeno i dotjerano orude
(Tab. I, sl. 2-4). Svega dva komada su okresane sjekire, na kojima uopce nije
primjenjena tehnika poliranja. Inace ove sjekre se ne razlikuju od tipova u bosan-
skim neolitskim naseljima i ne unose nita novo u poznavanje tog oruda na teri-
toriju BiH.
Kremeni noici su jednostavno radeni, najvecim dijelom malih dimenzija.
Njihov vertikaIni presjek je uglavnom trougaonog .oblika, sa otricama na oba
uzduna kraja. Rjede su otrice retuirane. Nekoliko primjeraka ima sasvim bez-
licnu formu, tako da je teko reci da li su to pravi noici ili kremeni otpaci.
Ali zato kremeni noevi na Tab. I, sl. 16 i 17 pretstavljaju izvanredno ma-'
sivna i solidno radena oruda. No na Tab. I, sl. 16 je dugacak 12,5 cm, njegove
otrice su retuirane, tako da daju utisak prave kremene pile. Slicno je i sa noem
na Tab. I, sl. 17, samo to se njegov oblik znatno razlikuje od onog prvog. On je
vie ovalan i kao takav bi se mogao oznaciti kao neto stariji tip ovog oruda.
Od strugalica svakako je najinteresantniji primjerak na Tab. I, sl. 11. Ova
strugalica ima na donjem dijelu dugacak trn koji je slui.o za nasadivanje. Prema
tome ona je bila usadena na drveni ili kotani drak i na taj nacin ucinjena mnogo
prikladnijom za upotrebu. U prvi mah je izgledalo da je ovo bila strelica i da je
sekundarno upotrebljena kao 8trugalica (nakon ponovnog dotjerivanja). Medutim,
nema nikakvog traga lomljenja i po svemu se vidi da je orude ovako nacinjeno
u primarnom obliku. Tako ova strugalica ulazi kao nova varijacija u skalu slicnih
oruda iz BiH. - Opcenito su nadene strugalice u Lisicicima dosta masivne i iroke
- narocito ona na Tab. I, sl. 9 - pa se time neto udaljuju od uobicajenih formi
u bosanskim neolitskim nalazitima.
Svega jedna kremena strelica je zaista mali broj ovakvog oruja za otkopani
prostor. Tim vie kada se uzme u obzir da je iskopavanjem obuhvacen citav i-
votni prostor zemunice C. Ova strelica (Tab. I, sl. 12) ima jedan od rjedih obli-
ka: jako izduena, kratkog trna i trouga6nog vrha. U malom broju primjeraka
takve strelice su nadene u naselju But:mir (Butmir I, Taf. XIV, 74).
Najzad, kada je rijec o kamenim rvnjevima, onda se mora podvuci da 24
nadena komada ne pretstavljaju ni u kom slucaju mali broj ovakvih predmeta.
Naprotiv, to je prilicno obilje, a uz njih dolaze jo i dva satiraca (vidi Tab. I, sl. 7).
Prisustvo ovako velikog broja rvnjeva i satira ca nije slucajna pojava i ono govori
o odredenom vidu zemljoradnje.
Suprotno kamenom orudu i oruju, nadeno je na otkopanQm dijelu ovog na-
selja relativno mnogo kotanih predmeta (22 primjerka). U tom pogledu postoji,
napr., vidna razlika izmedu naselja u Lisicicima i onog u Butmiru, koje gotovo ne
poznaj e kotana oruda.
Medu nadenim k.otanim predmetima najveci broj pripada obicnim ilima (15
komada). To su mahom precizno dotjerana oruda, cesto izvanredno dobro uglacana
(Tab. II, sl. 4, 5). 'Upravo iznenaduje koliko je truda posveceno njihovom glaca-
nju, jer je kod nekih komada povrina slicna staklu. Vecina ovih ila ima jako
zaotren vrh i njihova namjena je potpuno jasna. No, neka od njih su tupa i jedva
da se moe govoriti o ilima. Prije bih rekao da su to glacalice u obliku ila.
Svakako izaziva panju ilo na Tab. II, sl. 6. Ono je izradeno od tankog rebra neke
ivotinje i po svojem obliku pretstavlja jedinstveno orude ove vrste u BiH. Upravo
je teko zamisliti kako je moglo biti upotrebljavano ovako slabo orude u onda-
njim uslovima.
Iza ila dolaze odmah po broju primjeraka kotane glacalice (5 primjeraka).
One su takI) napravljene da su mogle vrlo pogodno sluiti za glacanje keramicke
143
144
Dr A. Benac
povrsme. Osim toga kod vecine ovih glacalica je vrh pretvoren u pravu otricu
i na taj nacin ucinjen podesnim za ukraavanje glinenih posuda (Tab. II, sl. 7,9).
Sa ovakvim orudem mogli su se izvoditi svi motivi urezane, linearne arnamentike,
a takvi mativi su upravo preteni na keramici iz Lisicica.
Koliko je bila razvijena obrada kosti, najbolje svjedoce dva oruda, koja vi-
dimo na Tab. II, sl. 10 i 11. Prva od njih moemo oznaciti kao kota ni cekic ili
malj. Rucica mu je dodue odbijena, ali smatram da je orude u prvobitno!m obliku
izgledalo avako kako je u crteu rekonstruisano. Mislim, nadalje, da je u ovom
obliku taj predmet prije sluio kao aruje nego kao. pravi cekic. On je blO podesan
i za udar iz blizine i za bacanje. - Drugi predmet je takoder otecen, ali o nje-
govom prvobitnom obliku nema nikakve sumnje. To je kotam budak, izraden na
principu kasnijih bronzanih keltova. Nasadivao se takoder po principu kasnijih
keltova. Takav budak mogao je sluiti jedino kao zemljoradnicko orude i zato on
sa svoje strane potvrduje zakljucak da su se stanovnici u Lisicicima bavili dosta
intenzivno zemljaradnjom.
Nadam se da ce ispitivanje vece povrine ovog naselja potvrditi pretpostavku
da je u ovom naselju bila veoma razvijena izrada kotanih oruda i da je to -
moda - djelomicno uzrok nedostatka veceg broja kamenog oiruda (?).
*
Prethodno iskopavanje u Lisicicima pruilo je velik broj keramickih primje-
raka, tako da vec danas moemo odrediti osnovne kulturne karakteristike ovog
neolitskog naselja.
Tehnika izrade glinenog posuda u Lisicicima odlikuje se obilnom upotrebom
bijelag pijeska koji je pomijean sa zemljom. Kod grubo radenog posuda zrna pije-
ska su krupna i svajom velicinom odgovaraju debljini posuda, dok se kod finije
radenih primjeraka to prmjecuje u obliku prainaste prevlake. Povrina grubo ra-
denog posuda je cesto jako rupicasta, zbog otpadanja pjecanih zrna. Za keramiku
iz naselja Lisicici vrlo je karakteristicno da ne postoji nikakva otrija granica
izmedu grubog i finije radenog posuda, kakav je slucaj, napr., u basanskim nala-
ziti\ffia butmirske kulture. Ovdje postoji citava gradacija od grubog do boljeg
poliranja povrine (zajedno sa gradacijama mijeanja krupnijeg i sitnijeg pijeska),
ciji se stupnjevi razlikuju samo u nijansama. Zbog toga keramika u Lisicicima ne
prua onako efektnu raznovrsnost kakva se inace moe sresti u neolitskim nase-
ljima. Medu dosada nadenim komadima prilicno su rijetki primjerci posuda sa
potpuno uglacanQlm povrinom i sa crnobojnom povrinom. To dolazi kao poslje-
dica mijeanja zemlje sa pijeskom, zbog cega su povrine glacanih posuda ipak
neto hrapave. Boja povrine grube keramike krece se u rasponu izmedu uto-
smedeg i crveno-smedeg tona (sa nekim varijacijama sivog tona). Keramika sa
glacanom povrinom ima tamnije tonove - do rijetkih primjeraka sasvim crne
povrine.
Osnovni oblik posuda - i medu grubom i medu finije radenom keramikom
- pretstavlja z d je 1a. Radi se uglavnom o bikonicnoj zdjeli, kod koje je gornji
konu s ponegdje samo beznacajno naglaen (Tab. IV, sl. 1), a na drugim mjestima
sasvim lijepo istaknut (Tab. IV, sl. 9, 10). Ovo je oblik koji je toliko puta ponovljen
u nadenom materijalu, da on bez sumnje najpotpunije odraava ukus stanovnika
naselja. Iza toga slijede vii oblici posuda koji stoje na prelau izmedu zdjele i
olje (Tab. VI, sl. 2, 5), no takoder bikonicnog izgleda.
olje loptastog oblika zauzimaju pored zdjela najvanije mjesto u keramo-
grafiji naselja u Lisicicima. Jednostavn{) i lijepo zaobljene, one bez nekih dodataka
pruaju jedan konacno oformljen oblik (Tab. IV, sl. 2; Tab. V, sl. 3, 4, 6). Kod njih
se samo nekad nade izvracen obod u !Obliku okQlmite bordure pri otvoru. To je
moda jedini dodatak koji ide uz ovu jednostavnu formu. - Preko ovog ablika
dolazimo do valjkastog oblika posuda, la ovaj se svakako moe ubrojiti u najvie
forme keramike u Lisicicima. Mala posudica na Tab. IV, sl. 4 je nadena potpuno
sacuvana i ona daje punu pretstavu o izgledu takvih posuda. - Mali ostatak vaze
Prethodna istraivanja na neolitskom naselj~ Lisic_i_cl_"m_a l_4_5
na Tab. VI, sl. 3 izgleda da pripada jednom peharu sa napolje izvracenim gornjim
dijelom. Zasada nije moguce dati definitivan sud o tome, ali bi prisustvo takvog
oblika u Lisicicima bilo svakako od interesa.
Najzad treba reci da u neolitskom naselju u Lisicicima nisu nepoznate ni
vaze na nozi. Naprotiv, pored zdjela i olja, one po dosadanjoj statistici spadaju
u cece oblike. Cini mi se da posebnu panju zasluuje cinjenica da se vec sada
pokazuju znatne varijacije nogu ovih zdjela. Tu je poznata mala, prstenasta noga
kao pocetm oblik ovih vaza (Tab. IV, sl. 5). Velika je teta to ne moemo zasada
nikako reci kako je izgledao njihov gornji dio. Niske noge sa rairenom bazom su
najceca forma nogu (Tab. IV, sl. 6, 7), a onda imamo tanke i visoke - potpuno
valjkaste noge, koje su vie specijalnost ovog naselja (Tab. IV, sl. 8).
Kad se uzme u cjelini, keramika iz Lisicica pokazuje izvjesnu jednostavnost
i prakticnost ako se posmatra iz ugla njenih oblika. Ova konstatacija je, cini mi
se, vec danas prilicno opravdana.
Za keramiku iz Lisicica je zasada karakteristicno i to to vrlo rijetko upo-
trebljava drke na sudovima. To je naravno vrlo usko povezano sa oblicima posuda,
koji i ne zahtijevaju upotrebu narocitih drki. Kod grube keramike mjesto drki
nalazimo uz obod suda redovno cepasta ili slicna ispupcenja, koja slue ujedno i
za ukras. Mnogo rjede se mogu sresti traka ste uice. Ove su usko vezane za osnovni
oblik suda, ne stre, i zapravo vie djeluju kao vodoravno probuene rupe za ve-
zivanje (Tab. III, sl. 13). Kod ostale keramike drke su gotovo redovno zamijenjene
ovalnim ispupcenjima (Tab. III, sl. 8-12). Posebnu karakteristiku daju pri tome
neolitskoj keramici iz Lisicica kosa ovalna ispupcenja, poredana na trbuhu posuda.
To je svakako neto novo, to pored svega ostalog obiljeava ovo naselje kao novu
kulturnu pojavu u ovoj oblasti.
A kao novu kulturnu pojavu u neolitu Bosne i Hercegovine ovo naselje obi-
ljeava u prvom redu ornamentalni sistem na keramici. Tu su doli na vidjelo
takvi elementi koji su manje-vie nepoznati u dosada proucenim neolitskim kul-
turama Bosne.
Vec gruba keramika, u vecini slucajeva uniformna po drugim neolltskim na-
seljima, ima izvjesne modelacije karakteristicne za ovo naselje. To se u prvom redu
moe reci za modelaciju oboda k,od grubog posuda. Valovito uvijanje tih oboda se
konstantno ponavlja (Tab. III, sl. 4-6), tako da u ovakvoj njihovoj formi vidimo
osnovnu karakteristiku grube keramike. Pored valovitog uvijanja, obod je naj-
cece modelovan s gornje strane udubljenjima prsta (Tab. III, sl. 1). Ukoliko se
radi o plasticnim, apliciranim traka ma - modelovanim istim udubljenjima prsta
-, one se nalaze redovno ispod oboda i pokazuju znatnu plasticnost. Ako ovome
dodamo udubljenja na ramenu posuda (Tab. III, sl. 3), gotovo da smo iscrpli citavu
ornamentalnu skalu na grub oj keramici.
Ornamentlka na glacanom posudu je svakako mnogo raznovrsnija, ali i ona
(zapravo, ona u prvom redu) ima svoje origi.nalne osobine. Kao najceci motiv moe
se oznaciti ornamentalna traka na gornjem konusu zdjele (Tab. IV, sl. 9, 10; Tab.
V, sl. 1, 2, 4, 5). To je zapravo leit-motiv u sklopu ove ornamentike. Te ornamen-
talne trake su izvedene redovno tehnikom urezivanja i zauzimaju gotovo citavu
povrinu gornjeg konusa. Omedene su SR obe strane urezanim linijama i ispunjene
razlicitim kombinacijama polu krugova. U vecini slucajeva polukrugovi su rafi-
rani linijama i rasporedeni naizmjenicno sa donje i gornje strane. Ponekad ovako
postavljene polukrugove zamjenjuje snop koso urezanih linija (Tab. V, sL 2).
Ovoj grupi pripada i dio olje na Tab. V, sl. 3. Njena uska traka uz obod
otvora bila je obojena crvenom bojom.Na zaobljenom trbuhu je druga traka, na-
cinjena od redova dvaju - suprotno okrenutih - polukrugova. Time se dobila
jedna valovi ta traka, sa iljatim izbocinama na zavr:"3ecima polukrugova. Ova traka
je takoder bila obojena crvenom bojom, ciji su tragovi i danas sasvim vidljivi.
Treba odmah spomenuti da ovo nije jedini primjerak bojene keramike koja
je dosada nadena u naselju iz Lisicica. Postoji jo citav niz fragmenata sa vrlo ja-
snim tragovima crvenog bojenja (radi se, naravno, o pastoznom bojenju!). Medu
Glasnil<\: Zerrfflljslcog Inuzcj:l - ArheologijA
10
146 Dr A. Benac
prikazanim primjercima crvena boja je sacuvana na onim u Tab. VI, sl. 5 i 9. Po-
sebno mjesto zauzima dio vaze na Tab. VI, sl. 13. Citava njegova povrina izuzev
tro uglova bila je intenzivno obojena crvenom bojom, to se jasno vidi po bogatim
njenim ostacima. Urezane linije trouglova bile su ispunjene bijelom masom, tako
da ovaj sud ispada polihroman. Kombinacijom crveno bojenih povrina i bijele
inkrustacije dobila se ta polihromija.
Poslije navedenih ornamentalnih traka, relativno dosta cesto upotrebljava se
i pravi trakasti motiv. Na fragmentima u Tab. VI, sl. 2, 14; Tab. V, sl. 6 vidimo
najcece trakaste motive koji su dosada primjeceni na ovoj keramici. Vrlo je za-
nimljivo da se ovdje radi o trakama ispunjenim kosim i slicnim linijama ili o line-
arnom trakastom motivu kakav vidimo na Tab. V, sl. 6. Nema nijednog orna-
menta ove vrste koji bi odgovarao motivima bosanskog neolita ili uobicajenom tra-
kastom ornamentu u Podunavlju. Mislim u prvom i'edu na trakaste motive ispu-
njene tackicama. Tako se i u ovom pogledu keramika iz Lisicica izdvaja potpuno
iz kruga bosanskog neolita i ide sasvim u drugom pravcu.
Cini mi se da je slicna situacija i u pogledu spiraloidnih motiva. Dosada, do-
due, nemamo keramickih komada sa potpuno sacuvanim takvim motivima, ali
nam primjerci na Tab. VI, sl. 9-11 mogu ipak da prue neku sliku o torne. Nadam
se da ce materijal iz sljedecih istranih radova nadopuniti tu sliku.
Najzad, dolazi grupa razlicitih pojedinacnih motiva, koji prate one osnovne
i daju citavoj ornamentici izvjesnu raznovrsnost. Vecim dijelom su izradeni u teh-
nici urezivanja, a manjim dijelom tehnikom udubljivanja. Ne moe se, naravno,
jo govoriti o nekim orna:mentalnim sistemima, ali elim samo da upozorim na neke
karakteristicne pojave. rafirani motivi na komadima u Tab. VI, sl. 4, 5 i rombovi
na Tab. VI, sl. 6 spadaju u pojave kOJe nisu poznate na keramici bosanskog neolita.
Nemarno izvedeni, ovi ornamenti ipak ne odaju primitivnost, nego sasvim ugodno
djeluju. Mislim da oni imaju i svoju dokumentarnu vrijednost. Istakao bih jo i
fragmenat na Tab. VI, sl. 12, sa ornamentom koji takoder moe da poslui u doku-
mentarne svrhe.
Prirodno je da ovaj pregled ornamenata, kao to je slucaj i sa ostalim, treba
da poslui samo kao orijentacionj oslonac (dodue, kao glavni oslonac!) pri odredi-
vanju kulturne pripadnosti ovog naselja.
Kao prvu stvar treba podvuci da keramicki oblici, anarocito ornamentalni
sistem na keramici, odlucno odvajaju naselje u Lisicicima od poznatih neolitskih
naselja u Bosni. Ornamentalne trake sa pomenutim polukrugovima, koje daju
osnovni ton ornamentici posuda u Lisicicima, nemaju uopce mjesta u okviru orna-
mentike butmirske kulturne grupe i drugih neolitskih kultura u Bosni. Naprotiv,
oni ukljucuju neolit u Lisicicima u sasvim drugi kulturni krug.
Ovaj krug bi obuhvatio dijelove Jadranskog i Sredozemnog bazena. Mislim da
necu pogrijeiti ako ovdje na prvom mjestu spomenem neolitske nalaze sa Malte.
U Santa Verni na Malti dosta su ceste zdjele istog oblika kao i u Lisicicima. No, jo
je mnogo vanije to se tu srecu na gornjem konusu zdjela slicni motivi onima
koje smo naprijed naveli kao osnovnu karakteristiku u Lisicicima (polukrugovi).H)
Bradley dijeli keramiku u Santa Verni na cetiri grupe, pa bi ova naa nala mjesto
negdje u drugoj grupi (tzv. Maltese slip ware).') Ali nije keramika iz S,mta Veorna
jedina koja vezuje ovu nau iz Lisicica sa Maltom. Keramika iz Bahrije (Bahria
ware) je moda druga spona. Na njoj se vide razni koncentricni kvadrati i rombo-
vi,8) koii i te kako Ipotsjecaju na nae primjerke u Tab. VI, sl. 4-6. Konacno da
spomenemo keramiku iz Hypogeuma u Hal-Saflieni. Njeni spiralni motivi, pa polja
ispunjena kratkim horizontalnim udubljenjima (kao to na primjerak u Tab. VI,
sl. 12) takoder nam izgledaju donekle bliski kad ih usporedimo sa naim.!)
6) R. N. Bra dIe y, Malta and the Medi terranean race, London 1912, fig. 31.
7) Ibid .. p. 142.
8) Ibid., fig. 34.
6) M. Hoc r n e s, Urgeschichte der bildenden Kunst, 1925, S. 349.
147
R. Bradley veli da se malteka keramika sa urezanim ornamentima moe u
grubim potezima komparirati sa nalazima iz predinastickog Egipta i nekim neolit-
skim posudem sa Krita i Sicilije.lO) No, i on sam kae da je ta komparacija vie
opceg karaktera, dok je u pojedinostima malteka keramika ipak jedinstvena. S
druge strane ovdje treba podvuci da keramika iz Lisicica ba u nekim pojedinosti-
ma moe da se komparira sa onom iz Malte. Prema tome izlazi da je keramika iz
naeg nalazita mnogo direktnije vezana sa Maltom, nego keramika sa Malte sa
navedenim analogijama dalje na zapad Sredozemlja.
Iduci blie prema Jadranu i dolini Neretve, nailazimo na grcko kopno i na
Siciliju. Na grckom kopnu ne moemo da nademo bilo koje neolitsko naselje cije bi
osnovne komponente odgovarale naselju u Lisicicima. Neki ornamenti na keramici
iz neolitskog Korinta imaju izvjesne elemente koji nas navode na komparaciju.
Radi se o lldubljenim polukrugovima na zdjelama i o poljima prekrivenim krat-
kim urezima.' I) Ovi ukrasi pripadaju prema Kosmopulosu III periodu prehistorij-
skog naselja u Korintu, dok ih Milojcic stavlja u period V svoje hronoloke skale
neolita u GrCkoj.I") U svakom slucaju ti primjerci tamo pripadaju mladem neolitu
(kasnom). Medutim, potrebno je podvuci da navedeni ornamentalni elementi u Ko-
rintu imaju sasvim sekundaran znacaj u sklopu ostale istovremene keramike. To
svakako mijenja sliku u naem putu prema dolini Neretve.
I Sicilija posjeduje izvjesne elemente u ornamentici neolitske keramike, koji
tehnikom izrade i motiva ulaze u ovaj krug (Piano Notaro, Moarda, Trefontano).13)
No, ovdje se ipak jo manje nego to je slucaj sa Korintom moe govoriti o nekom
bliem kontaktu .
. Cini mi se da moda najvecu panju treba u ovom slucaju posvetiti odnosu
izmedu naselja u Lisicicima i neolitskih naselja na ostrvu Hvaru. Jedinstveni na-
lazi u Grapcevoj pilji i Pokriveniku na Hvaru pruaju citavu skalu keramickih
vrsta i njihovih medusobnih mijeanja. U toj skali i najkarakteristicnija keramika
iz Lisici'ca moe naci svoje najblie analogije. Prema onome to je dosada publiko-
vano s Hvara, izgleda da ce bojena keramika (crveno na tamno-smedem) iz pilje
Pokrivenik pretstavljati najsrodniju kulturnu komponentu sa keramikom iz Llsi-
cica. lJ) Tu je vrlo cest oblik zdjele kao i u Lisicicima, a na gornjem konusu su
uobicajeni razni polukruni ornamenti (dodue bojeni, ali po ideji i izgledu vrlo
slicni oni:m naim). Mislim stoga da ce se ovdje u prvom redu mo,rati traiti kul-
turna veza sa Lisicicima.
Prema tome, dosada otkriveni materijal u Lisicicima govori dosta sigurno o
tome da je kultura ovog naselja (odnosno njeni nosioci) dola dolinom Neretve iz
Jadranskog bazena. Kulturna osnova razvila se iz raznih komponenata negdje u
Sredozemnom bazenu (Malta), a onda prodrla Jadranskim bazenom prema sjeveru.
Nosioci neolitske kulture u Lisicicima su prema tome potomci prehistorijskih po-
moraca koji su se zavukli duboko u dolinu Neretve.
elim jo jednom podvuci da su ovo impresije na osnovu prethodnih istrai-
vanja. Definitivnu potvrdu ovakve slike moci cemo dobiti tek nakon velikog isko-
pavanja (ili je necemo dobiti!). Tada ce se konacno vidjeti da li je zaista Ivan-pla-
nina granica dvaju kulturnih krugova u neohtu Bosne i Hercegovine. Tada ce se
konacno vidjeti i to da li naselje u Lisicicima zaista nema nikakve veze sa srednjo-
bosanskim neolitom, te neolitom Posavine i Podunavlja.
10) R. N. Bra dIe y, 1. C., p. 148.
11) Le s 1i e W a 1k e r K o s m o p o u los, The prehistoric inhabitation of Korinth, Vol.
1. 1948, p. 52, fig. 30.
12) V. M i loj c i C, Zur Chronologie der jlingeren Steinzeit Griechenlands (Sonderab-
druck aus Jahrbuch des Deutsches Arhilo1. Instiluts, Bd. 65/66, S. 81).
13) E bel' t, Reallexikon, Bd. XII, Taf. 24, 32, 33.
14) Dr. G r g a N ova k, Izvjetaj o prethistorijskim istraivanjima otoka Hvara (Ljeto-
pis JugosI. Akademije, knj. 55, 1949), Prilog II.
10*
148
Dr A. Benac
RESUME
RECHERCHES PRELIMINAIRES DANS LA STATION NEOLITHIQUE DE LIsICIOI
Cette station se trouve dan& une localite, nommee Cievina, et elie est eloignee du village
Lisicici environ 1 km (au sud de Konjic). POUl' en faciliter 1'0rientation, je Ja nommerai
simplement la station neolithique de Lisicici.
. Cette localite occupe up. plateau peu eleve au-dessus de la rive de la Neretva et elle est
eloignee d'elie 100 m. Elle a ete decouverte a l'occasion des fouilles archeologiques syste-
matiques dan s la vallee de ce fleuve (de Konjic a Jablanica) qui sera bient6t recouverte d'eaux
du lac de Jablanica. Vu qu'elle est la premiere station neolithique dans la valiee de la Ne-
retva, voire meme dans toute I'Herzegovine, on a entrepris au commencement de 1952 des
fouilles preJiminaires qui ont donne un materiel tres precieux. (En 1953 on a execute des
fouilles systelJlatiques plus grandes, dont les resultats seront publies dans une nouvelie etude).
A 1'0ccasion des fouilles preliminaires en 1952, on a ouvert 4 carres dont la superficie
totale etait de 100 m'. On a constate que la couche de civilisation commenc;:ait a la surface
meme du terra in et que, sur l'endroit deterre, elle ne depassait pas la profondeur de 0,70 m
(yoir de plan 1). Les couches au-dessous de 0,30 m semblent une masse aplanie compacte.
L'humus neolithique est l'epresente par un sol jaune et fragile, dep6t du terrain montagneux
du nord. Au-dessous de l'humus neolithique peu profond se troU'Ve le de;pct sablonneux de
riviere.
D'apres le premier examen de la station neolithique de Lisicici, on a constate l'existence
d'une couche de civilisation unique. Elle designe le developpement ininterrompu d'une unite
de culture et il sera possible de suivre les phases de ce developpement quand une plus grande
superfi'Cie de la station sera mise au jour.
Sur le plan 1 sont marques tous les objets qui montrent la topograjp!hie de la partie
deterree de la station: les fonds de cabane C et O, les fosses A, B, D-N.
Par accident, on a deterre toute la superficie de la cabane C (fig. A). Sa forme est
evidemment ovale et elle a une proeminence au c6te est. Sa plus grande longueur est de
3,65 m, largeur de 3 m. La fosse a 0,35 m de 'profendeur san~ compter la proeminence
(0,54-0,62 ml. - Le prdfil a montre la ccupe transversale de la couche de la cabane, du
norti vers le sud. On voit que la proeminence au c6te est etait pavee de grands morceaux de
pierre et a c6te de ceux-ci une quantite d'objets caJcines. Nous pouvons dire qu'on avait fait
au feu ici bien qu'il n'y eut pas d'elements qui IpKJUrraient prouver l'existence d'un foyer
permanent. Le fond de la fosse Hait recouvert d'une couche, melange d'entrelacs calcine,
de bois ordinaire brUle et de cendre. Dans la partie sud, une grande quantite d'enduit cuit
s'impose et au milieu de la partie superieure de la fosse de la cabane, on a trouve d'es pierres
d'une grandeur considerabJe. Tout cela deno-te le systeme de construction des fonds de cabane
habituel.
La cabane O n'est pas entierement deterree. Certainement, ses dimensions sont plus
grandes, mais sa fo-sse est mo-ins pro fun de que celle de la cabane C. Elle avait aussi une
proeminence du c6te nord-est avec une fosse moins grande. Toute la proeminence et la fosse
etaient pleines d'objets calcines et on peut dire qu'ici aussi on avait fait du feu. - Le profil
b rep'resente la coupe transversale de la cabane O et il montre qu'on s'etait servi du meme
systeme de construction que pOUl' la cabane C.
Il importe de mentionner que l'enduit cuit rouge dan s le carre II apparait aussi assez fre-
quemment dans les couches au-dessus de la cabane (surtout a la profondeur de 0,20--0,30 ml.
On verra dans le compte rendu suivant s'il est en rapport avec la couche constructive au-
dessus des cabanes.
La fosse I est relativement !pll'ofonde (!ig. E). Son, fond et ses parois etaient revetus de
pierres rondes et son interieur etait plein d'objets calcines et de cendre. Comme toute la place
~l l'ouest de la fosse I etait recouverte d'une quantite de differents fragments ceramiques, cette
fosse avait pu servir a la cuisson de Ja ceramique (une espece de four ceramique primitif).
Les fosses C 'et N sont relativement moins profondes et representent un type de foyel' au
grand air determine. D'un c6te, ces deux fo\Yers avaient de grandes et plattes dalles de pierre
(sur le plan, elles sont marquees par de petits traits) qui servaient de support. La dalle du
foyer G avait mcme un enduit qui, par le long usage, etait devenu tout rouge. Au surplus, la
c:wite G etait pJeine de noir de fumee (meme sous la dal1e) de sorte qu'on pourrait conclurc
qu'el1e servait de .foyer avant 1'installation de la dalle. - Entre la eabane C et le foyer G il y
avait une quantite d'ossements d'animaux. Il en resulte que ee foyer appartenait probablement a
la eabane C. .
Les autres fosses n'avaient pas de fonetion partieuliere.
De la eabane C, on a exhume des objets bien differents: 3 pen;oirs, 1 haehe de ptierre, 3
olltils de pierre a feu, un grand nombre de fragments de eeramique dans toutes ses variations.
Ainsi, eette eabane nous apparait eomme un habitat vivant dans lequel ses habitants avaienf
sous la main tout dont ils avaient besoin pOUl' leur vie journaliere.
Dans la partie deterree de la station, on a eonstate que la p'1upart des ossemenst d'ani-
maux aplpaJ'tenait au gro s betail domestique (38 oi;sements differents). On y a trouve eneore des
Gssements de brebis, de ehevre, de pore et de ehi en. Le plus grand nombre des ossements
d'animaux sauvages appartient au eerf (21 ossernents dif.ferents), puis un il un. au martre, au
sanglier et a l'ours. Il serait premature d'en tirer des ('onc1usions sur l'oeeupations de la
population ete.
En eomparaison avee les stations neolithiques bosniennes, on a trouve sur le terrain de
Lisicici un petit nombre d'outils et d'armes en pierre (15 haches, 13 petits eouteaux, 4 rac1oirs, 1
peti te fleehe, 24 meules et 2 broyeurs - planehe I). Cet outillage ne represente pas une nou-
veaute par rapport a 1'outillage pareil en Bosnie, exeepte le rac10ir avee epine sur la planehe
I, fig. 11, qui merite une attention partieuliere. A son bas bout, ee raeloir a une epine qu'on
reneontre ordinairement sur les fleehes.
Par eontre, on y a trouve relativement beaueoup d'objets en os - 22 paeees. A eet egard,
il y a une differenee sensible entre Lisicici et Butmir, olLl'outillage en os est presque ineonnu.
Le plus grand nombre des objets en os est represente par les perc;oirs (15 pieees) et, apres eux,
par les polissoirs en os (5 pieees - planehe II, 7, 9). La massue en os sur la planehe II, 10 et
la pioehe en os sur la pilanehe II, 11 sont la meilleure preuve qu'iei le fac;onnement de 1'os
etait frequent. La massue en os a uniquement pu servir aux agrieulteurs et, d'autre part, eela
prouve que l'agrieulture etait assez intensive dan s eette station.
La ecramique de Lisicici exeite en effet un interet particulier.
La vaisselle en argile se distingUJe par 1'addition eonsiderable de sablon blane au me-
12nge avee la terre. Ensuite, ee qui est tres ear aeteristique pOUl' la teehnique dL! travail, la
qualite n'y eompte pas, e'est-a-dire la limite determinee entre un beau et un moins beau
trava il n'y ex iste pas. A eause de eela, la eeramique de Lisicici n'a pas eette riehesse de
variations qu'on reneontre ordinairement. dans les stations neolithiques. Les nuanees de eouleur
etendue sur la sur.faee de la eeramique grossiere varient entre le jaune-brun et le rouge-brun.
La eeramique a surfaee polie a des teintes plus foneees et sur quelques ex'emplaires tres
rares, meme une teinte entierement noire.
L'eeuel1e represente la forme elementa ire de la vaisselle. Ordinairement, elle apparait
sous une forme bieonique (par exemple planehe IV, 1), dont le cone sup'erieur est moins
aeeentue. Cette forme est si frequente qu'el1e reflete, sans doute, Ile plus eompletement le gout
et les besoins des habitants de la station. Apres les eeuelles, les tasses exeel1ent. Le plus
souvent, elles ont la forme de boule (voir pl. IV, 10; pl. V, 6) qui mene a vaisselle eylindrique,
pOUl' le moment la forme la plus eminente dans eette station. Enfin, nous devons dire aussi
qu'a Lisicici les vases a pied ne sont pas ineonnus (pl. IV, 5-8). - Les proeminenees pla-
stiques remplaeent le plus souvent les anses qu'on reneontre rarement sur ees vases. Les
eonvexites ovales et obliques, rangees, sur la panse des vases, earaeterise d'une maniere
pqrtieuliere eette eeramique nealithique (pl. III, 10-12).
Ce qui denote un element de eivilisation nouveau, e'est en premier lieu le systeme
arnemental applique a la eeramique de eette station. lei, apparaissent des elements plus ou
moins ineonnus aux eivilisation neolithiques de Bosnie, examinees jusqu'a present.
La eeramique grossiere se distingue surtout par 1'entortillement ondoyant du bord
eomme on le voit sur la planehe III, 4-6. Nous pouvons dire que les bandes ornementales sur
la partie superieure des eones des eeuel1es est le matif le plus frequent de la vaisselle polie.
C'est pOUl' ainsi dire, le leit-motif de la eomposition dan s eetart ornemental (pl. IV, 9, 10;
pl. V, 1, 2, 4, 5). Produites par la teehnique d'ineision, ees bandes sont bordees de lignes et
remplies de dive rs es eombinaisons de demi-eerc1es. Quelquefois, ees demi-eereles sont rem-
plaees par des lignes obliques (pl. V, 2). - A ee groupe appartient aussi une partie de la tasse
sur la planehe V, 3. Sa bande etroite, tout pres du bord, etait teinte en rouge. La bande sur la
panse arrondie etait aussi teinte en rouge.
149
150
Dr A. Benac
Il ex iste encore certain nombre de fragments ceramiques sur lesquels sont visibles les
tl'aces de couleur rouge. Parmi eux, le fragment sur la pl. VI, 13 occupe une place particuliere.
Toute sa surface superieure - excepte les triangles - etait intensivement teinte en rouge. Les
lignes des triangles incises etaient pleines d'incrustation blanche, ce qui prouve que le vase
ctait polychrome.
Outre les bandes ornementales que nous avons mentionnees en haut, on employait rela-
tivement assez souvent le motif en forme die ruban ('pl. VI, 2, 14; pl. V, 6). Cependant, on n'y
trouve point de motif en forme de ruban qui corresponderait aux motifs typiques de la culture
butmirienne ou a ceux du neolithique dans le bassin du Danube. On pourrait dire, me sem-
ble-t-il, la me me chose des motifs spiraloi:des (pl. VI, 9-11) et des autres (pl. VI, 4-6).
Apres tout ce qui est dit jusqu'ici, il faut souligner le fait que les formes ceramiques et
ce systeme ornemental, surtout, separe decidement la station de Lisicici des autres stations neo-
lithiques de Bosnie connues. Les rubans ornementaux avec demi-cerc1es et les autres ornements
joignent cette station neolithique a la civilisation du bassin adriatique et mediterraneen. Il
semble que la ceramique de Lisicici se relie ostensiblement a la ceramique correspondante de
Malte (San!a Verna et autresll)). En s'approchant de la mer adriatique et de la vallee de la Ne-
retva, le continent grec et la Sicile n'offrent guere de materiel semblable a celui dei Malte.
Sur quelques ecuelles du neolithique de Corinthe se trouvent comme ornements incises des
d'?mi-cerc1es et de courtes entailles.") D'apres Cosmopoulos, ces ornements appartiennent a la
III periode de la station prehistorique de Corinthe. Cependant, il faut souligner _qu'ils ont un
caractere tout a fait secondaire dans le cadre de la ceramique coexistante. De meme, la Sicile
n'offre point de materiel comparatif evident.
Dans ce cas, il faut preter ne attention particuliere au rapport entre la station de Li-
sicici et les stations neolithiques a Hvar. Les trouvailles abondantes dans la grotte de Grabac
et de Pokrivenik a Hvar offrent toute une gamme d'especes ceramiques et de leur melanges
mutuels. D'apres ce qui est publie jusqu'a present, il semble que la ceramique nombreus a
Pokrivenik presentera le composant le plus conforme a la ceramique de Lisicici.") La, la forme
de l'ecuelle biconique est tres frequente et sur le cone superieur, les ornements en demi-
cerc1es teints se rencontrent.
Par consequent, en ayant egard au materiel decouvert jusqu'a pres1ent a Lisicici, on peut
dire presque avec certitude que les champions de cette civilisation sont venus du bassin adri-
atique par la vallee de la Neretva. Le fond da la civilisation s'etait developpe de divers com-
posants quelque part dans la region mediterraneenne (Malte) et les habitants neolithiques a
Lisicici etaient descendants des marin s prehistoriques qui s'etaient profondemrnt fourrees dans
la vallee de la Neretva. Le massif d'Ivan ..jplanina les a separes du groupe neolithique eon tempo-
rain en Bosnte et empeche leur communication.
Dr A. Ben ac: Preth adna istra' .
lvanJa
na nealit.
naselju u .. "
Tab. I L1S1Clcimll
15
Dr A. B ena c: Prethodna istraivanja na neolit. naselju u Lisicicima
Tab II
2
: .. '
< -
.; =
:- ::.
.
-
f ~
:
5
q
6
" ,
" '
I' I',' I "
, ' I
:'11,' .'
, I I
, '
, "
\._/~
;lO
Dr A. B ena c: Prethodna ist.raivanja na neolit. naselju u Lisicicima
Tab. III
~".-
....
:..::::~:::-:-~~: "::~; ".:};:';~\
/: ""
.'
,,:'." ",
.............. -.~...._.-~':"'~ .: ..:.:~.: ..... :.... ~.~~
.. , ... -, . ','
o' : >:1
Dr A. TIena c: Pr;;th,;dna istraiva\1ja na neolit. naselju u Lisicicima
Tab. IV
...'~(.~
0Jjj8
.'tk~~'
..)F!
Tah. V
'"'-,'-. I
2~
Tab. VI
r~::;:-~'~7-;-~:~~~:~ -:-:7
L.;~~:~~-~~~~.~~~~ ~--~~~.~;
'. '. ." ". ' ': ',.-: ",0. :
...... -",
.,' '.
b
n::t-~"':r\
ii\
Glasnik Zemaljskog muzeja - Al heologiJa
11
Dr A. BENAC
Novi prehistorijski nalazi IZ Bosne I Hercegovine
A - Grobni nalaz lia: Gra,pske
PlI'illilloom !r~a ikqjli. SIU iJzvodeni na k1reclan:i:lUGTClIPs~md nalillJiSIUlfadniJCi Illiadva
prehisiOOlrliostkagJroba1). Malterid~, naden lU,tJim Igrrobo~ma, rplfetSltavlja datlgl1dorprrdiniosra-
svgertJljalValllJjlUodredenog iplfehisitolritis~og !period.a lUHosni i Hercegolvini pa ga zalto odmah
j o.bijlatV!l.tiuOem.
G. uro Basiletr je UspiTedZalVoda za zati!tu sp:omenl'lka ~tl,1n.lJreobiao moestQ nalaza
i p~~a mi ,o tome r~lZvtieslll.e IPo:dartJke.Lotkalitet se .zove Pecenli Kamen (loorta 274) u Glfarp-
stkoj, Slfez Dobod Gatovo svi ovdje objavtljeni rplfedmeti nadeni SIUpo priclalll,jlUlI'adrulka lU
dv,ilje zemllja:ne posude, .zagedna s'a galfOooom i kosItIima kaje su nesrtale. Radnici su, naa-
lost, razbi'il'i li posude <talko da ad ndliJhrUtie Illita ,k!asnije nadena. ;P'rema ovim naknadno
priklU/piljenim podarcima lIla Pecenom Kamenu se raidti lO dva gmba srpatljelI1ih rpollooon1tka
sa IUmama. Urne su ileaile s,vegJa 30-40 cm IisrpQd!palVlflilnezemtltie i ibille sru potkrirvene
silioijem lfaslt!r\Senog tkamena pomijearnog sa zemilijQm. PoiLoene SIUbille na pTliJlJlrOno sltJrmod
padin1 ib!rijega" tkOija j,e Illia rOlVammjesr1Ju oka 30 m ruzd1gJnuta nad dalinom rri!jetke Bosne.
P,rostor je ,tatko 'lWatk J nezgJodarn da ne dOfPlUtapoSltojande bitlo katklVe vece lI1e1kropOlle.-
Iznad \lokaililteta sa I\.lJl1I1Jama ilearla je il1Jahrptu br1jega iplferus.oocr-j;\jskonasetlje ikoje ce
vjerovartil1a tb;]tliu VlZ\i: sa ovli.m n.ailJa~om.
To su 1U1gilavnomslvi podarci ikJoji sru se dah naknadno lPIfiJ~urp1ti. Iz njJrh se dasno
VliJd:1 da SIU,oiVdje POSltOti,ailJJ tzv. ra'vni gJrobovi sa iUIITlama. NUlkakve nam pO[jedJiarostli.niSIU
pOZlIlJaltei zato :o samJOIDtkJu\l,wna ovom mjestu ne moemo ni govoIiitti. Od OSlll.Olvnede
vanosJti sam marteridarl, jer ce lIlam n;jegolV'a tirpolotka anlaitiZa !p.ru.iti neke padartJke o
kOlj\'ma je na!priJjed ,bitlo TtitieQi.
tNarlalZUIZGrarpslke s3!<k!i. u slVemu 11 'blf,Oll1Z'ani\h ,predmeta, jed:l1JuIk.arme.nrusjoekiiru
i tri fragmenJta tkeramike. Za naS SIUZIIlacaji11ilU prvom Tedu ibrI101Ilzarni predmeti.
1) MasiJVian br,onzani SII1P(Talb. I, SIl. 1) ~a dasta !i.s!tIfOeil1omo1Jrtilcomod d!uJe rupo-
tJrehe. Usarc!Jn1tkde !pojarcan sa. diva !p1aslt:iima iI"ebra, omamell1ltJiSana iPo tf1UJhlU lIwslitrn udu-
btljeil1(jiima.V,andsilm !rebtro se iP:I1odru~a,vai na gOlrilji obod sjeciva, aH rilunilje OII1I1am.enJtiiSano.
Na Lro!kQm sdecilVru SIUdival manda plaSl1!i.ctnarebira tkQ'ja se polViDadlUplfema liilIllidiJslfpa.
Konacno, na gorndem, vandSikQm c!Jitietlurusac!JnJitkaje UIOMcajeni diodartark na iPrehiistOlfij-
stkim SrpOIV1IIl\aJ.
2) Sv~alkJo nadvriOe<1nidi hron.zani komad. preJtS1taJvlldarprilictna maSliJvarn li lijepo
utkraen nQ-Ibritiarc (TaJb. I, stl. 5). PolrumdesecaslOO sjecivo tima j,atk.Q:i\sJtmen.u otilrliJCIU. Na
unruJtarmjem ZialVoju stieCfiJVode ojaQanJO SIaidIVa Ifebrn O1I'Illarmentisana kosim /UTezima. Po!red
njih doilalZi ci.zeili:rail1a oomamenltal1Jna tJraikla~oiMiJceil1ta sa diVide JiJruide.UJlJUt1:alf tra.tke t~vedeil1i
su ra1l:lfai!1d.tiI'O'UIgil'OIVID koji medusobno zartIVaT.ajucisti citk-cak mo,tiv. Isti mot~v uknaa,va
') Za o\llaj nalaz ZemaljSlkJi muzej u Sarajevu je na:rocito zahvalan dlitreiktoru kame-
noloma i nastavnik u gimnazije uDoboju Abduselamu Abdulahovicu koji su stvari prikupili
i predali muzeju, kao i Zavodu za zatitu spomenika kulture koji je takoder preduzeo mjere
oko skupljanja materijala i zatite lokaliteta.
11'"
164 Dr A. Benac
i vanredlIllo deklOlI1artjilVlIludTku. Ne kiradu drke je fmmliran kruni za'v['etaik sa dva
odgIQlvaIT'aJjrucaTolcirca. ISlte kose crtli.!oe, ikao i kod pomenutih rebam, ukraavaju i o'vaj
z,alvlniIllidJio drke.
Donja rpwoha oViOlg nOce-:b['!ijaJC,a je POtpUlllO Tcwna i ibez omamenata. Isti de silucad
i kOld rpTethodrnog srpa.
3) B:noll1'zarni v[1h kQplja, sra ,vanlredlllo dobro ugilJClIcan,om rpOIVIrSill10ffi(Taib. I, sil. 4).
OkTIUJgJJj]us'aldll1~k, klOdi se 'vrilo bl'alg'o plrema vrhu sluaJv.a, ,ima lUIZdu vanjske !povTI;rne 18
ralvnriJh ploha; lOd ndiJh je usr1JvaJri i S'asrta1vtlden,a oblJIna. LisrtlOlVi se ib'lago sarvijajlU uz usadnilk.
Ispod lisltorv,a UIS'adniJk joe 'UiM,aern dedrnrom cik-caik urezanorm lirn.idom, a na S1redl:ln.i.njego-
vog diorndeg dijelia su 9'V~je - na!SlUpTot rpos,tavl'jene - 1r1U1P1i'ce za rprtC'v[\Ciilvande uz
dr'veni drak. iiJ.jlalk je diosrta zaoblden.
4) Jo j'eidan bronzanli wh kOlPlda (Taib. I, sJ. 3), ne'1Jo marndliJh id:meIlJzida. Na usadn.iiku
SlU ne12nartnije nalgJIa;ene TaVlIle ipllohe, a njegov doruj,i d):1o je TeIlaiLIvno neMo dui.
5) Bronzana :sjek'lra~keJ,t (Taib. I, Si1. 2), manjih diimell1JZirj,a;i :sa u'OIbi~adenJOm u.ilcom
za vezi'vanje. Okov je dak,o pod,alcan, tako dla s!a spoiljnjoe srtlrane rc1ni skoTlO povUlkJI1Uan
pTnl'i1l. Duc slVa!ke srtIrIane 'kelita nailalze se !po ,tri plasrtiJcna rebra, ikoje zajedno sa rp:OIj,alcanim
liivlilcama z'aJt'v,a'Tiadu 16et,itri ikanel,ure. To de slValkaJklO OS:Iw,vna ikalrlaikteTiisltiika orvog ikeJrt,a.
6) Nelto masilVntida ibrronzana sdeikilra-kelt (Taib. I, sil. 8), sa iSltim pojacanjem uz
obod i u:lcom za rvezivanje. Na 101V10m!kel1Ju nema uopce niJlk,akv,ih ulk'Tasa .
7) Jo jedina sdelkiJ'a-ikei1t, i\9tog olb!lika li !ilZ'rade ikao li p!rertho:dna, s'amo ne,to vecih
dlimenzlio,a (Taib. I, sil. 7).
8) BrlOlIlJZlalIlas.j,elkiiy;a--ikeilltsa utoom za vezli'vande (Taib. il, srl. 6), najOlbtcnJlde,g tipa i
mmamelD!ta. Obod je ne1Jo iIZlVT,a'cen, a iS!pod njega cetitri para[eilna Ireiblr,a pojacav,aju
gOI1ndi dli'o k'eilrta. Ispo:d rtIilh hOirllzion1Jailll1liih['ebaT,a doJaze uob~cadena UJg[asta rebra, ikona
zajedno sa ih'Olrizlonltailnim za:tvalranu niz tr:oug,lova. K!od ovog keNJal na dedrnod stI1ani su
t,r!:" a na dI1llg1oD cetiri taJk,va ItI1OUigla.
9) 8jek.i.'r.a-ikelt sla po1:jpuno isltirm ulkJraslOlm L potpuno 'iste i12l!'aJde ikao ;il prethodna
(T,ab. I, srl. 10). Ona prOlka21uje da su ova dva :kel'ta iJza,il.a iz !istog ik,ailuil'a, pa tako moiemo
preltrp,os'1JaJvi,ti da je u bJ1zmi bila Iii ilDlva,ona.
10) Posildoe:dnd1aJS\i,eik:lra-ikellt (T,aib. I, siJ.. 9) je neItlO 'vecIih di.menll'J:tia od plrertihodnih.
Obod o1Jvorra de dalkJo ipojalcan, la mjes,to UlOIbticadeniih Ulka o,vaj keJ.t ima sa svake strane
po jedruu ruplicru 'Za uovrclil\nanje. To de jedini plrimjerlaik 'O'\Te vmte u GTwpslkoj. IS!pod
obodJa su rtri IUg[asl1Ja 'reibIrCll, a lU njiholVlOd sIredini jednJo manje pilasrtWono dugme.
11) Bll1oll1JZana p10ailoa sa 13 p!lalSticnlih rr.ebara ('Dah. I, sJ. 11). Sv.aJko rebro de odJvi-
cenlo ni,zom sirtrniih u:boda, l:lSIP'I'eklildanLh u iklralukelinide. PiLocica pret:sl1Jarwja il'II1agmenart
nekolg pod asa, nalrl\lk\n~ce .ili neceg sil.i.oniQg.
12) Kamena sdelk1ra jezl!casrtog orbJi!lm li' veoma dobno IgJa,6rune povrrine (Taib. I, sl
12). Izr,adenla: je lod jaslPli.s'a. Prem.a srtanju ocuvanosIbi; ilzg,l'eda da ova sjekilra ni;je uopce
up o1Jrebld alvan a.
13) Tlri iI"ragmelIlJta, glrl\lbJde Iradene keramike, s,i,vlkaslte i dosta noe:r.alVne povlnine.
Frwgmenti su pI"lp'aid.a[i drv,amra vecl:m :srudrovima, aH se 'OIbrldlkslurdrova ovlim fra,gmentima
ne da uopce odTedirti. PlreillormJ1 ,f,ragm!enruta su saslvim srtari i. zaJto 1000ine 8ItOlj.eli ntkakvoj
vezlL sa p,omen'U,ti'm Ul!'nama.
OiP'~s,ani cmte,i narpl!'arviljelIlli su 'u TazmjoeTIi od % i prema tome se moe odredi1Ji
nj ihrolva veililcina.
112 oCirta1vog n,ailalza u Grarpslk,oD od!Vaj.a se kamena soelklwa il1Ja sil. 12. (Tab. I). Ona
se vlreme!IllSki nilkako ne mOie spojW1 s,a, rQSltaJdrm o,bDelktima, nego 'tT'a,i neko posebno
obdalrndende. Vell'ika je teta, ito girob0iV1 nisu mogE biti pwsrtJUdilrani in slitu, jelr blir tada
biJa ffi1llOigO jasnija s'wUJa,cid'a lU po!giledu ikamene sjek,tre. U pmnom redu bli[1Obi od nad-
veceg liiIlrteres,a,zrna,1Ji. da JJh de OVia 'Sje.kJilra stajala ou u:rrnama (Nakn.a;dino je I\lSlt'a:nolVldeno
da je n'eilmlilko [predmeta ipak biilo iiZvan urn!i" medutim, ne 12nra se da Ji. od ovih ili neki
dlI1Uigi~iPlredme,ti!). Urk.oiJ.,tkloje sjeikEra biil,a lU 'U'rrnama, portrpUlll.o je j'ai'lno da je .ona lirzradena
samo u kmilrtne slvrhe. 'Njena iP'ralk,tiooa Uipotreba u droba ovih girrolborvla de gotovo isikldu-
Novi pl'ehistol'ijski nalazi iz Bosne i Hercegovine
165
cena. No, neizvjeslIlosrt u po,glledu llIjilWg polocao,a ne daje nam oN1dje mOgJucnosti da
dO'l1osimo tallmv ~aiktldlUcaik.Zato ovo pitanje mOlTamo ostaviti po srtrani.
Za bl,ie odired'ilvanje kulturne p['\'[>adnost'L naJaza u GraiPs!koj najboiltie ce nam
poslu~iJtJr no,-<bri'oa,cna Tab. I, sl. 5. Svo,jiJm oblikom 'on se s,a!SvLmpodudara sa takvim
briJja'cem iz groba I u Tenju2). P>OIl'edQibiliJkajo je iJntresla!ntn'lja poruudarnos,t ornamenta
na hrijaJCu sa nelkJ'm dJrug:m predmetJiJma itl Tenda. U groblU br. I ie; Tenja naden je
naj~jeipli',!kellrt;u B'O'SJlIii Herce,go'VilIli, sa istim omacrnentom ,lfafirall1iJh'tJrou,glova i cik-cak
traJke kao i na naem br,ijacu3). VTlo je kaJfaik:teristi:iCno.da tad keJ.rt ima i urezani cik-cak
omamenaJt, is1:i onalkalv kao kod koplj,a iz Grapske na Tab. I, sl. 4. Uz kelt je bio i
jedan bode, a na nj,e,go'Vod precoi taJlkode[' ,ova lwmb:nacljj.a motiva4). Konacno, u grobu
III iz Tenja nadeno je ,jedno vece diugme sa ovim IilStim orn,amentom na vanoskom
obodu").
Na taj nacin misilim da je saslVi'm op['a'VldanlOda se az'Vede z,a[{illjlucaiko apsolutnoj
kUl1tJu:rnoj S'I1010010Slti izmedu nallarz;,au Telllju i ov:h u Grapskoj. Ta d'Va loikailiil1;etasu i
geo~a.fsikl.i v,rlo blri.sika, to ide samo u plI'i[og prednjoj tvrdJnj!". U olba slucatia I1aidi se o
groboV':ima i priilozima kojl.i su u njima nadeni. - Verzu izmedu ova dva naJla,zii1:'ac:ne
pOljedina,cni nalalzi na Grlkvenl.iai il{lOdDobOlja. Tu je pQ['ed oSltJaJih preh!'\9tOTiJj'Slkl.ihst'Va'ri
naden i bronzani vrh koplja kOljI.i; por1Jpuno odgovalfa o.vom i,z Grapske na Tab. I, sl. 4).
U CTkvell1Ji,oise o3im toga na,ao zemiljanl.i kaJuf za izili'jevatnje ikeMova, cija fOlfma (nega-
tiv) Ij,aiko potsdeca na kel,oo'Ve ilz Gflapsike sa tri t'rougla na sltT,anama7).
S obzirom na ovakve ~adednEiCke !komponente, nalaz 'u Glfa,psikoj pripada uem
kultJUlrnom klI1Uigu oko sastJavaka :r1ioeikeBosne, Us'olfe i Splfece. CiJni ma se (balf zasada!)
da se IQIvaljkUl1rtUirni!kI1ug usiko ,polve~je i z,a tJUlzil,ansikli balzen.
Obradl\.lijuci predmete iz Tenja, vec je C. TruJhelka lUocio citav niz anailogija u
raznl',m dmt1Jgim Ipreddeilima Bosne li: Hercegovine. M'sJim lU prvom redlU na OIl'llamen-
tallne an,ailo,gi\je. Tako on navodi 'velliki hroll1za'ni umbo iz Krehin'og G~aca u Hercegovini,
veliilm :fJiibuJllU iz I va'l1/jlsike,razne nalarze sa Glasinca, dugmeta !'e; Gorice kod Pos'uja, kao
i keramJi.tku iz Debelog Brda i tRaIl'ne8) C. Truheillka je saS'Vim taClil10primjetio isl1:eorna-
mente lfafdlfan'!h lJIfolUgil'o'vai ciik-cak traika na bironzall1l1m predme:tl.ima, kao i raJ1.'T'2Ille
1Jwugilove na keramici. Na teandsikod keramiai, n alfa'VlllO, vdo SIUkarakte[" ,ticni takvi
troug101vi, jer oni potpuno odgovara,ju onima na bronzanim 'PTedmetima.
C. Truhe:llka na o,"nolVluovfiih podal1:alka kO'je je sakupio olko nallaza u Telllju, da1i,ra
ovaj nalaz lU bronzano doba.
U ve~i, sa nailazom u Grapskoj interesuje nas svaikaik,o da li de broj 1s,tovremenJi.h
nailaza u Bosni i' Heroegovlini zal1NOIl',ensa oniJm to je na'Veo T,ruhelka uz Tanj, da li
je njego'Va daJtaoid,a, tacna i ta ovi nalaz!: znace - najzad -' lU sklopu etnogeneze
prehlls,toriljslkih stalIlovnJiika Bosne i Hercegovine.
IZgile:da mi da u krug ,istovjetnlih po:java treba u prvom 'redu uvrs,t'ti iz'Vanredni
depo !"Z V. MoullIja kod Tra'Vnilka9). OizeJilr,ani omamenJtli, na korioama mounjskog maca
po tehnici i po oblliku ormamenal1:a spada'jlU bez sumn.je lU ,j'sti 'kTlUg. Po svojoj izvan-
rednoj ,1j~pOiti depo iz Veliikog Mounja stoji cak n,a prvom mjestJu medlU sllicnim na!la-
z!:ma. - Ah ni'lje samo Irajec o o'vaik'vom olfnamentu. Sirpovi i vrhovi kopalj.a SlU takoder
ViI110pogodan ikom.parativ'llIi ma,teridal. Oblici slfPo'Va i kopaLja u GrapsuWij SIli dovoLjnl()
k,alfa.k>teris,tiClil1'i za to
.kastvum !rod Doboja, G. Z. M.
Rimska utvrda na Crr'Jwenioi
Rrehistori,jski nalazi u Bosni i Hercegov,ini, G. Z. M. 1907, sibr. 64
1. c., SitIr. 69-72
Jedan od1Ji,cannalaz broncall1e dobe .iz Velikog Mounja, G. Z. M.
KOlfoec, Broncani nalaz ~<I Velikog Mounja, Novita,tes,'SeT,ija
") C. T l' U h e 1k a,
3) IbLd., sur. 63
4) Ihid., s,Dr. 63
5) Ibid., s1;r. 66
0) V. Radimsky,
1891, str. 259, sl. 23
7) IhLd., sl. 24
8) C. T'ruheltk<a,
8) C. T If U h e 1k a,
1913, ,s,tr. 325 ff.; Dr. J.
IIi1, 1945
'0) F. F li ala, Arheoloke 'Vijes'1Ji,G. Z. M. 1896, st'r. 344
'I) C. T tr U h e 1k a, P,rehistori.jsLk!i nal'ae: iz Podzvizda, G. Z. M. 1890, sbr. 66, sl. 1, 5, 6
12) VLdi. C. T r 'u ihe 1k a, KultUlrne ;priLike Bosne li HercegoV1irneu doba Iprehistoricko,
G. Z. M. 1914, str. 70-75
''') Dr. J. Koroec, 1. c., str. 6
U) Usmeno saQPtenje
JO) Os bIOr iD e, Da,s Bell, S. 52
JO) Kod ovog n'Oa-briljac.a je interesantna pojava da mu Ije otrioa okrenuta na lijevu
s,ttranu. Inace je lI'edovan obmut slucaj. Tak,av jedan brijac - zapravo ikaLUIPza njegovo
pravljenje - !prJcmjetliosram lU Donljoj Do1Jirni(C. TruhelJka, G. Z. M. 1914, srtr. 94, sl. 70). Donja
Do1irna S'eJ mrlvHta u staritjem elljeZlnom dQbu (R. Bi:ic, GroboiVtilU DonjQj Dolini, G. Z. M. 1952,
str. 201 ff.). II ,to je siVakJak'OIjedan 'Od dokaza za mlade dOl1JiJranje oVliohnalaza. I jo jedna stvar
u vezi Isa naiJm noem-lbr'ijacem iz Gr.alPske. NjegOIVa je o1JriJcaza'tupljena i otecena I!'zanjem
ili udalI'anjem 'o nekJi. tvrd,i <predmet. iNe izgleda mi nillkako da je on sluli.o u svrhe koje nam
njegovo ime !kazuje. Da nlije to 'ilpaik samo neki !kuLtnli tpredmet?
11) R an k e, Rasdermesser (Ebert, Real1exWk'On,Bd. XI, S. 18)
U seWu Motikama (Donja Zgoca, Slrez Visoko) naden je 1896 god. jedan depo od
21 bironzano,g kelta. Medu njima devet k::mada ima rucicu, a dvanaest to nema. Na
ke11Jovi:,mah~ I1U1ci.camoe se kOil1\S,tartova'tisJ. svaJke srtrane po jedna ruplica za zab'dan:je
k1inaca 10). OV<Qje Ulpmvo ono to vidimo na kel1Ju iz Grapslke na Tah. I, sJ. 9. U Bosni
i Herce,go'Vini su T,ijetik,i !kel1l1Jovi bez ul'lea i ova z,ajedniJclka pojava s,vaikaiko ne'to gov01!!;.
Drug~ jedan idepo naden je lU Podz'wzdlU u oJwlini Cazina. 'Du je o,tikri'ven velikIi bmj
SlI'polVa, zart:l:imkeJotova, rpa,lrtaJba i sJ. Za na,s SiU ovdj e vand SIrpovi. Neki od nj ih talko
dOlwo odgovaJrauu 'STPU,iz Grtarpske, da !:'zgJedalju kao da StUiz :is,tog na,laz;,ta11). - Broj
depo,a sa ovakvim i sl1icnim hronzanim predmetIima je dosta veilik, pa se sa ovo nekoFko
primjer,a ne iscrpljuje ni izdaueka njl'hov broF2).
Kotloiko se danas moe v:ddeti, sawemeni natlazi onima u Grapskoil (resp. nalazima
u Tenju iVelIiikom MounjlU) pro:ireni StUu doldJnll,Bosne, USOlre, Sp rece, Lave, pa zatim
u ne1kim d[1u,g1m k'raljevima Bosne i Hercegovne. OirtaJVnjihov siklop - i dailja otkrica
u tom pravcu - mod,a ce jednog daJDa isipuniti~ diio praznine koja se danas ,jo jaiko
oojeca izmedu sila'Vonsike, odnosno pan1o[lske klulbUlTe ii, rkasntiljdh iilirsikih !kultura u Bosni
i Heroegovini.
Itdlucir za TI1ulheilikinom hl'onOllogi'jOlm, natl,alz u Grarpsikoo bi sipadao u bI1OtIlZanO
doba. Ml:isllim, medutim, da 'je njegova hronologija vec zaL':lltalI'jellai da ce morati doi'vjeti
~natlltioe promjene. Zbog toga se namece potre/ba idetaJjnl'lje anaHze naJaza iz Grarps!ke i
nj-effiIUSif,od.nih nailaza, da bi se dolo do ndihOlVe SligtU11'DJije datadje.
Pos1Jije Thuhe1kIinog datiranja depoa iz Velikog Mounja lU bronzano doba, pojavio
se rad dr. J. Koroca koji je doikaz'ao da je Truhelka pogreno rekonstbruJ.sao mouno ku
fibuilu i rprema t<Qme pogreno datl:i"lI'aocitav nalazI3). On je iznio miJjenje da mounj ki
nalaz moe biti u najbolju ruku paralelan sa srodnim <tiito,viimaetrur kog perioda u
Italiji, aM je slkilon da da,tac'ou pOrnljeiI!i,caik i do lI'anoJatenslkog pelI'ioda. U nadnovije
vrijeme datiJraIlJjem maUlDdsko.g nalaz,ClJbalVi,ose dl!'. FiI'anc Stalre, koji opet tvrdli da ovaj
nalaz priJpada p['vom perl'.odu s,taflilje.g eiLjezno,g (hau'tatslkog) dobaH). PlI'ema dok,grzima
koje !'Iznols.iStare, Cii'l1li mi se da ce njegova datacija biti nadJta.cnida i zato nam ona mo~e
pOls,lui,ti Ikao OlsnO'V,a,. Ukolirko se radii o uslkoj tehni:l~!koj i o['namen'ta,lIlJoj vezi izmedu
nailaza u GrClipstkoj i OtIlog u Vel,ilkom Mounju, onda n; grobovt, u GlI'alPsik'oljnece biJh
dalleko od ove dattacije.
Tome u pdlog govore j o neke srtvari.
Obradluoucli kel1Jorve, OsbolI'lDe istice da su keltovi sa rupicama mjesto ruci,ca iz;ra-
d':,vani uvi'jek od eljeza15). Kelt iz Grarpsike na Sll. 9, kao i onli u Motkama, imaju te
rupice na bronzani.m tkel,toviJma. A to Walk govoci da se radJi o uticaju izvjesnih kasnidih
tek '01VIin a.
AJ1i i, IlJo~...,b[':datcna Tab. I, sJ. 5 moe odiUilCnoda pOSllwi za dattilI'anje nalaza u
GraspikoljlG). Poznata Ije siv,alf da sre hriljaci 'Ovatkvog rpoilumjesecasrtog oblika u Italiji
datilf.aju'U elljezno doha17). Oni sru u to v,rijeme nalfoc!ito cesti u gmrnjro;j ii s,red'l1jtoj 1ta.l'dIi,.
166
Dr A. Benac
Da spomenemo s,amo brojne primjerke I i II perioda sta['!ljeg eljeznog doba u Bolonji18),
pored nizJa dirugih nalazita. Noevi-brijaci iz Bolonje SIUnam zalll!imljiivti i zbog toga to
na njlima nailazimo ukJ-ase TafiraJI1ih trouglova, rkak'v{ su i na ovom naem19). Isti ukras
imadu i llJoevi-lbrijaci i'z Ch~USli,a prpaidaju sltaIIildem eil(jeznom dohu20). &rodnost i u
jednom i u c1rrugom slucaju pojacavalju okrugli zaweoi i rocicli, na drc, kodi su isti
kao i nai. S obzirom na ovu pa['aJ.elu i na no~-hrija<c nece bit1 mnogo s<tariji od ov~h
u Ita[idi, pa prema tome nii, ciltalv nalaz u G['a'psikod.
Uzevi SiVe ovo u obZJir, na[az u Grapokod ne moe biti stariji od krada brornzanog
doba, a vjerovaltno ce priparpati I periodu starijeg eljeZJnog doba u o,vEro ikiraljervtima
(HaJ,1~taltt A za s,rec1nju Ev['1orpu). Istovremeno it['Iba !Teci da i c!:ltaiVkulturni ktr1ugo kome
je ovdje biilo rtijeci treba staviti u wemensild diapamn iemedu pocertJka Harrrrtata A i
pocetka Haltata B (prema siI"ednjeevropslkoj skali). Od njih je moda najmladi depo u
VeHkom Mounju, jer siVlOjomvisokom tehn!ikom i bogar1Js<tvomolmamenata nadmaUJje sve
slicne nalaze iz BOSllle i Hercegovme.
Svi spomelll11,1Jinalazli u Bosni i HercegoviniL hronolokrl. prethod'e ipo=atim !i,li~~
ku<1tUITama(Gtlasim.a,c, DOll1'jaDolin,a" RiJpac itd.) u ovim ik1ra'jevima,. Zbog toga je siVaikako
interesantno ~aruje u kakvom su mm medusobnom odnoou.
Kada je objavio nala,z u PodzvilZdu, C. Truhe!lka de vec bilQ pos<ta,v\:o jednu
etnogenel1Jsku teorij1u. On kae da je zapadnddl:1o Bo,s,ne i Hercegovme bio u bronzanom
dobu mnogo bolje nas'tanjen od isitoC>DJogdijetla (Krehin, Gradac, P,rozor, RaikiJlIDo, Tre-
biat, POdZ'Vli~d). KaSlJli'je su se tamonJjn stanoVlllidi, (prema Tiruhetlkil - Ilii['1i) povukli
pred stranim klUiltJUlTamau iS1tocne predjeile21), Pij'san jo 1890 .godiine, ovo je bilO bez
sumnje preu!Tanjen zakljucak Svojim vlasti~, kasniJjfum prona,lasdma u zapadnim
predjelima BiH on de demantovao ovaJkav zarkljucak, i;a1k1Ou tom sml'lSlu nije ruMa pisao.
- Mi dana,s vidli;mo da je k,ru.g is,tovremelllith li kU['1JUITnobrliJsikih pOlja,va obuhva,1J~o goto,vo
sve di:jetlove Bosne i Hercegovine. - U kasnijim, vec izdl:d'erenc:rarum, iJJilTskimkruil.t'UiI"ama
ovih obla,o,1Ji,nekropale na GlasinCIU su p'I"'UHe najvie bronzaJI1ih predmeta sa slicnli.m
ornamentaJnirn mlQti:vima onima u Grapsikod, TelJljlU itli Vell'kom MounglU. To nadb01je
svjedoce ralzna drU!gmeta i Vlrci tiJtorva sa trouglastQrn, ~ad'irallllim ornamentima (Vda-
zije~2), PlaTlije2~) TaJine24), iva,ljerviCi(25) i sl.). Naprijed smo spomellJull:, llJo-brijac irzDonde
DoJine koji se vezuje sa ovim iz G['aIpsike. ALi to nisu jedine verze. Pored drugih pred-
meta u TenjlU je naden malc sa 1!ipilcnom dJ:kom za kaslllJu btrron.zu i raniji Ha[>itat2G).
Takvi :s,tJ: macevi su pOQ;nati u DonDlQj Dolini27), a i na Debelom Brdu ikod Sa['ageva28).
Oni u Donjoj Dolini daltliiI"aniSIUu s<tarije eljezno doba, - Samo iz oiVih pOSiVeervli.dentll'lih
usporedbi vbdL se da de 'kJrrug kome p1T~aida nartlalz u Grapsikoj imao i.zrvj'esne kuil,trn-ne
veze s'a kasnijlim iJliiiI"slkimgrupacIidama lU BiH.
OvdJje se. postavlja p~tanje da Iii ce nalazi u Tenju, Velikom Mounjlu, Grapsik'Oj
i tome ~lic!l1Jop['etstalVljaJ1Ji,(pITedillirnki iIri.p'railiirsiki kU1tUlrnIl:i etnliciki s[oj u Bosni j, He>r-
cegovini. Cini mi se zasada da su nosf.lQci ove s,tarije kult'U'I"e ~aJk ucestvoiVa[i u iliJrskoj
etnogenez~. Neke od pomenutJ:h ikutltUJflllih9,nalogliJja s:u talko ervidenrtme da one UJk'aIZlUju
barem na vellilkiu k,ui11Jumu povez'alllJoslt. Stoga blih relkalO da 'su nosioci ikul,ture TenJja, V.
Mounda, G1Tapsike iJtd. ba[' djeJ.imlicno ucestvovalri. u eronogenezi Ili['a i da 'Oni pre'tstavljajlU
praiJliirsiki, a ne ,prediJJirski kutltumni s[od u Bosni li Hercegovini.
Novi prehistorijski nalazi iz Bosne i Hercegovine
167
'") O s car M o I) t e l'i <li S, La civilisa tilOn /primimve en Ita,l~e, Pl. 73, 78
'0) Ibid.
"0) Irbid. Pl. 213
"') C. T I' U h el ka, Prehistorijski nalaz iz Podzvizda, G. Z. M. 1890, str. 66
"") G. Z. M. 1894, str. 726, sl. 12
"al G. Z. M. 1895, str. 543, sl. 14
"O) G. Z. M. 1895, St'L 550, sl. 24
20) G. Z. M. 1897, str. 600
20) C. Tr,uhelka, I. C., str. 63
27) G. Z. M, 1901, s,tr. 242, sl. 4
:") G. Z. M. 1914, st>r. 76, sl. 4.3
168
Dr A. Benac
NalPomenlul1i smo vec o ilzvjeSll1im analogijama izmedu Grapske i s,rednje i sjeverne

ItaJ-ide. Sli,cni br:i(jaic1i, onima iz G['alPs1ke pojaV1IJj'ujlUse lUVit1an,olVa11mli1JU[ii, ,(Benacci I 20) i
Este II ilO) kultlUTi. Poznata pticij.a kolka iz Es,te I kultU!re imaju na tockovima i na
donj,em (l,j evu ,pt~cij eg tlijela:srte tWUlgaone i cik-cak O'rnamente31) kao )~\ovi u Bosni i
Hercegmf'lllli. Jo zanimt1jlivllja je keramlilka iz GOllas,ecca ,kulture I sa Sivortim ll'alff.['anim
trougt1orvima kao olSnolVnim 0Irnamentomil2). IspitVvanje veza ilzmedu ovih divaju oblasti
i njoihO've kuJtuiITle ~\ hro!l1coloke komparacije, a zatim noliholvo p.olVezvanje sa Podu-
nav/ljem:lil) pretsta,vt1j,a jedan ozbiljan porduhva,t. M:,s.Iim da ce s,e u okviru olVih ilspi,iilvanja
ut'V'Ild'ti medu os/ta~im barrem jedna od e1mogen'1Js~ilhkomponenata !iJkskog etrn:~ckog
stabla.
B - Balml'lla sjekirra iz Kalp,ove Jame
U proljece 1952 god. ,predao je Zemaljskom muzeju g. Savic Milllko, penzioner iz
Saraljeva, jednu baka['uu sjekiru i dao nam o njoj osnovne podatke. Ta sjekira je pri-
k,alZana na stI. 1 lUteiksw. Naao ju je zemljoradnik Petkovic JO'van iz sela Brani Do, opc.
odbor Ljlubomi[', 6['ez TTeblinje. Sjekli['a je lealla u pecinIi Kapova Jama, a pmed nje nije
biLo nilkalkvih d'rlUgih prehisltorii(jslkih p[edmeta. Iznad pec:ll1e Sltoji citav n:iz pr:ehiils,tOirijsr~ih
gI'om.iJla od naiSutorg kamena li olko njih z1dline, Oizidane bez upotrebe maHera .
Sl. 1 Sl. 2
To su svi podaci korte je sa>hrao g. Savic od pomenutog zemljo[adnika. PO S'vemu
izgrleda da sjelk1r.a u pecliini i grom]e sa zidom nemadu ni:kakve veze. OVlOposlljednje ce
s'Vaik,at1wp[ipaidati Il1ii['ri.ma, dok balka,rna sljeikira pretsrtavl'ja s,lucajall1 nalaz ili dio nekog
depoa iz zna1mo ran'je epohe.
Batkarna iS'jek"ra i'z Kapove Jame ima ob1ii1knadaika sa cri.llindr[lcnom USlrCom za
nasad,ivaruje, D0ll10dkirali uice je pOijacall1 jedrn1m i['oikim rubom, klOOidjeluje k,alOsolidno
podacanj e. Samo sjec1vo se blago saJvtija i dOllljim krajem rairrUije tako da sa ot['flcom
cini gortovo trolUtgao. SOecli.vo je v'l"1roirroko, a ci,tarva sjekira je neab:lcno masivl1la. Na
slici se to li\jepo vildJi.
20) R. P li t t i o n i, Unges.chiohtlirche Gr undlagen, .rubib. 87, 7
00) Irbid., Aibb. 95, 16
31) IIbLd., AJbb. 95, 3
82) Irbid., Abo. 93, 1
aa) Ham p e 1, Trouvailles de l'age de bro[lze en Hongll",ie,T. X, 7, Taf. XVI, 1 itq.
Novi prehistorijski nalazi iz Bosne i Hercegovine
169
Slicne sjekl:tre ovoj ja: Kapove Jame p07jnate su iz Bosanslke Krajine li, sjeveme
Bosne. Medu IlIjiima su najpoznatije sdekiJre iz depoa u Gtrici kod Mrikoil1dlic~rada8.1) i
Kozarca8:i). O tom tipu sdekitre je dovoJ.jno raspravljao TI1uhelika, a po ndegoiVom mi-
ljenju one spadaIju u cis,to bClJka~no doba. Na prlimjerak razliikuje se samo onJ:im po,ja-
canljem nal donJem roraou cilLndr16ne ,uice.
Na,laz u KaJpovOlj Ja11lii, de vido vrijedan zborg toga to su dosadanji nalazi ove
vrste poticaL iskljucivo iz BOSIIle. Ovaj komad, medutim, porka0u~e da bak,aJrna oooda
nl'tSu samo prodtrla u Bosnu ir;>; Posavt:ne, nego da su poznata i daileko dalje na zapadu.
Bez obziJra da li je u BiH postoo,atlo neko cisto bakarno doba (mitS.lim da se zasada to ne
moe sasvim preci7jllo utvrdiJti), nailazi ovakvog oruda upotpunjuju sliku o preistorij-
skom periodu I:,za neoilitskog doba. Tome ce dobro posluiti i bakaJrna sjekiJra iz Kapolve
Jame
C - ,BronzalIla diadema iz Kusaca '
Kopaljuci temelje za novu kucu, naiao je zemljoradnik 5urka Mihaljlo na prehli-
storijski ~rob sa dva kos,tura. Gla'Va svalkog kostma bila je ukraena sa po jednom
dI;,ademom, ciji oblilk vidimo na su. 2 u tekstu. Prem3. iskazu zem1jo.radn'ika uke u
grobu nije billo drugih prl:Joga. Tacan topografo'kli pobaj groba,: Kusace, O. N. O. Ca-
varine, S. N. O. Sokolac.
Diadema je sada izloena u Gradskom muzeju u Saradevu, koji je duguje kol-
skom inspektoru u Sokocu Vitomilru Ni'kibu. Ova'j je obfao lokal'ltet i nadene prehl'ls.torij-
ske plfedme,te donilO u Sa,raljevo i predao ih muzedu (druga diadema je unitena!).
Ova'j dv,oiS,t1:1uki glrob je bez slUmtie lealO pod nas'UJtom 'gTomillom, koja je torkom
v,remena !l'aznesena. Po,to diadema i njeni pri'vjesci IOIdgovara'ju os,ta'lom gla's,ina,ckom
inventaru, nema potlfebe sumnjati da i ovaj grob prfpada kll'lUgu glasIinacke iililrske kulture.
Diadema je izradena od bI10nze i na njo'j ima nelkoliko interesanlmiJh detalja. Njena
k,runa tralka je ukraena sa tri rebra, kosa nalfezana. Jedan kraj diademe se zavrava
sp'ralll"m za'Vodem, a drugi oWcnom kukicom. Za spajanje tih krajeva upotrebljen je
poseban spiralni zavoj, kako se to vidi na sl. 2. Svojim krajem ovaj posebni spiralni
zavoj pridrava veci privjesak u obliJku osmice i na tad nao;n je sastav krajeva di<lJdeme
poSltao neki zamreni cvor nakita.
])I:,adema riz Kius'aca nije pTivi primje::ak te vrste iz ovog lkiraja. M. HoeJrns je jo
1891 god. publikOlvao jednu diademu sa Glas'inca, koja u mnogome' potsjeca na OMU
nau:Hi). Njena tira/ka je 'uk,raena sa is,ta tri ,reibra, a kirajeivli, se zavlraiVa'ju srpLra'lnilm
zavojima. Za ra,z1i1ku od ove llizKUlsaca, navedena diJaJdema ima spilI'al1ne za,vOlj.e na olba
k,ralja. Oni se medusobno uklapaj'u 'i, tako se diadema zatvalra. Zanim1Jjilvo je slpomenuti
HO'I1nesov podartalk da su u grobu sa pomenurtom diademom nadena dva privjeska u
obDlku osmice, koj i su prema njegovim rijecima krasili sljepoocnice kostura.37) Dakle, i
tu e inventar podudara.
C1tava ova usporedba samo jo jednom potvrdude tvrdenje da diadema iz Kusaca
spada u krug glasinacke ilirske kulture.
a,) C. TJ' u h el ka, Prehilslorij,s.kii nalazi u Bosni i Hercegovini, G. Z. M. 1906, stL 117
(Tab. I, 1-8)
35) C. T IrlUh el lka, Prehistordjsild nalazi u Bosni i Herceg,ovimi, G. IZ. M. 1907, srtJr. 60
(Taib. III)
30) M. H o elf !ile s, Arheoloke studJije lU-Bosni, G. Z. M. 1891, str. 363, sl. 33
37) IbiJd., str. 365
170 Dr A. Benac
R:l!:SUM1!:
PETITES TROUV AILLES PR:l!:HISTORIQUES EN BOSNIE ET HERZEGOVINE
A - Trouvaille funeraire de Grapska
Les chaufaurniers de Grapska pres de Dabaj (lacalite precise: Peceni Kamen, c6te 274)
ant trauve le materiel represente sur la planche 1. D'apres le rappart des auvriers, ce
materiel se trauvait dans deux urnS ensemble avec les cendres et les assements
des defunts incineres, de sorte qu'il naus est permis de suppaser qu'il s'agit de deux sepultures
prehistoriques. Il est il regretter qu'an n'a,it pu trauver aucun reste des urnes qui etaient
entierement detruites. El1es etaient posees sur une pente escarpee (enviran 30-40 cm au-
dessaus de la surface du sal) qui s'elevait au-dessus de la valee du fleuve Basna. L'espace
au les urnes etaient trauvees etait tres etrait et il ne ,permettait pas la canstructian d'une
necropole spacieuse. Au-des'sus de la lacalite des urnes se trouve une statian prehistarique,
probablement cantemparaine de natre trauvaille.
La trauvaille de Grapska se corilpose d'une faucille de branze (planche I, fig. 1), d'un
rasair (p1anche I, fig. 5), de deux pointes de lance de branze (planche I, fig. 3, 4), de six
haches il dauille de branze (planche I, fig. 2, 6, 7, 8, 9, 10), d'une lame de branze (planche I,
fig. 11) et d'une hache de pierre (;pJanche I, fig. 12). On a recueilli en care trais fragments de
ceramique atypique, mais qui n'appartenaient pas aux urnes.
Le plus remarquable des abjets de Grapska est le rasair. Par san tres bel arnement,
il est taut il fait confarme aux abjets de la trauvaille funeraire de Teanj", ", " "). C'est paurquai
je cansidere la trauvaille de Grapska comme tres prache au paint de vue culturel et chrana-
lagique il celles de Teanj. Par leur positian geagraphique aussi, ces deux lacalites sant. tres
proches et reliees peut-etre par les trauvaille de Crkvenica pres de Dabaj. Par cansequent, le
~iege de cette culture se trauve dans la cantree qu'avaisinent trais fleuves: Basna, Usara et
Spreca.
C. Truhelka 03 deja cite taute une serie d'o:nalagies paul' la trauvaille de Teanj (Krehin
Gradac, Ivanjska, Garica, Glasinac, Debela Brdo8)) et d'apres san analyse, cetj;e trauvaille
appartenait il l'age du branze.
Certainement, an peut elargit- la sphere des phenomenes analagues en Basnie et Herze-
govine et, autre cela, il faut carriger aujaurd'hui la datation de Truhelka de la trauvaille de
Teanj. Avant taut, le dep6t remarquable de Veliki Maunj appartient, il man avis, il la meme
culture. En effet, les arnements sur les abjets en branze de V. Mounj") prauvent cette suppa-
sition. Au surplus, les dep6ts il Matike pres de Kakanj1U) et il Podzvizd pres de Cazin") y
appartiennent aussi. On peut dire la meme chase de quelques dep6ts dans les autres lacalites.
On peut dane canclure que tous les phenomenes de culture semblables sant repandus sur le
territoire entier de la Basnie et Herzegovine, que divers graupes illyriens ant habite plus tard.
Au mayen de la datatian nouvelle de la trauvaille de V. Maunj ainsi qu'en vertu
d'ana1agie entre le rasoir sur la planche 1. fig. 5 et la hache il dauille sur la planche I, fig. 9,
la trauvaille de Gr3lP'ska paurrait etre mise il la premiere periade de l'age du fer plus ancien
(regian de Hallstatt A paul' l'Eurape centrale). A cette periede appartenaient prabablement les
autres taruvailles citees, mais il semble que celle de V. Maunj sait la plus recente.
Enfin, la questian se pase si les trouvailles de Grapska, Teanj, V. Maunj et 1es autres
pareilles representent la culture p,rataillyrienne au preillyrienne. Vu certaines analagies avec
le materiel des statians illyriennes en Basnie et Herzegavine (Glasinac, Debelo Brda, Donja
Dolina), il est tres vraisemblable que les champians de cette culture en Baooie et Herzegavine
aient collabare il l'ethnogenese illyrienne. C'est pOUl' cela que je suis pret il penser que ces
stations representent une des couches prataill(YTiennes et nan pas une couche preillyrienne.
B - Hachc de cuivre de Kapova Jama
La hache de cuivre sur le tableau I, une donation au musee regional de Sarajevo, 03
ete trauvee dans la gratte Kapova Jama (O. N. O. Ljubamir, arrondissement Trebinje). D'alP'res
les dannees posterieures, aucun autre objet prehistadque ne se trouvait aupres de cette
hache, mai:s <lu-dessus de 101 gro,tte il y en ?V<lit beaucoup, toute une serie d'amas et, autre
cela, une fortification prehistorique avec une muraille sans martier (des pierres entassees les
Novi prchislorijski nalazi iz Bosne i Hercegovine
171
unes sur les autres - suhozid). Cependant, ces objets n'ont aucun rapport avec notre hache,
car ils sont sans doute plus recents.
La hache de cuivre de Kapova Jama ressemble tout a fait aux haches trouvees au nord
rt a l'occident de la Bosnie"\ "5). Cette trouvaille nouvelle est importante parce qu'elle prouve
aussi que les trouvailles d'outils en cuivre ne s'etendent point au dehors des regions de la
Bosnie seplentrionale- et occidentale et qu'elles embrasseront probablement mainte partie de
la Bosnie et Herzegovine. C'est pourquoi toute trouvaille d'outils en cuivre est precieuse
pOUl' l'eclaircissement de la periode postneolithique dans ces contrees.
C - Diademe de bronze de Kusaca
En fouillant les fondements pOUl' sa maison, le paysan Suka Mihajlo a rencontre une
sepulture prehistorique avec deux squelettes. La tete de chaque squelette etait ornee d'une
diademe represente sur la fig. 2. C'est dommage qu'un seul soit arrive au musee, l'autre etait
detruit. Localite precise de la trouvaille: Kusaca, O. N. O. Cavarine, arrondissement Sokolac.
Un bout du diademe termine par des contorsions spiraloi:des et l'autre par un crochet.
POUl' reunil' les deux bouts, on a fabrique une agrafe spirale speciale qui soutient en meme temps
une breloque en forme d'un huit. Ainsi, les bouts du diademe sont tronsformes en un noeud
tres embrouille.
Ce diademe de Kusaca n'est pas l'exemplaire unique de cette espece aGIasinac. M.
Hoernes a deja reproduit et decrit un diademc semblable""), qui ne differe pas heaucoup de
celui de Kusaca. Seul-ement, ses details sont un Ipeu differcnts. Par consequent, notre diademe
appartient a la culture de Glasinac, a la culture illyrienne, et complete son riche inventaire.
Dr A. B ena c: Novi prehist. nalazi iz Bosne Hercegovine
Tab. I
: .... ,..::
," :-.:,)
. I
. ' '
',' .
: '
.' ,
t
. '"
.. <:t
"':"J:
. .,:. ~
(",:,i",;'~>i4j/:
~"' ..-::':':':':"" .
,:
..
. .
('---.~~~S>:C~;
MARKO VEGO
Statueta IZ Studenaca
Stari grcki i rimski pisci zabiljeili su da su razni narodi Sredozemlja trgo-
vali s plemenima nastanjenim na obalama Jadranskog Mora i njegovom zaledu jo
u prehistorisko vrijeme. Najaktivniji su bili Grci i stanovnici grckih kolonija koji
su importirali svaje izradevine u Solin u VI v. pr. n. e. gdje je sacunava jedna
grcka vaza.l) Kad su Grci osnovali u IV v. svoje kolonije na sjevernom dijelu Ja-
dranskog Mora, razvili su svoju trgovinu i u Hercegovini dolinom rijeke Neretve.
(Theopomp kod Strabona VII, 317).
Glavno pristanite mediteranskih trgovaca bila je Narona u kojoj je nadena
glinenog posuda iz Thasa i Chija i bakrenag novca iz Thasa iz III v. pr. n. e.2) Oka
40 km daleko od Narone u pravcu sjevero-zapada nadena je u selu Go,rici i Grudi
grckih broncanih ljemova i kaciga.3) Svi pomenuti lokaliteti nalaze se 20-30 km
daleko od mjesta nalaza statuete iz Studenaca.
U prehistorisko doba dolina rijeke Trebiata i njezinih pritoka bila je nase-
ljena od raznih ilirskih plemena izmedu kojih se isticu Manijci i Ardiejci. Ardiejci
su potisnuli Manijce i zauzeli su podrucje izmedu Neretve i zemljita koje su na-
selili ilirski Dalmati. Na tom podrucju Ardiejci su osno'vali veliku dravu ~oja je
dola u sukob s Rimljanima u III v. pr. n. e. i napokon priznala rimsku vlast.
Rimska dominacija ostavila je svoje tragove na tom zemljitu. U blizini sela
Studenaca vide se tragovi rimske ceste Salana-Novae-Narana i rimski vojni lagor
Bigeste i nekoliko bazilika iz V ili VI v. pos. n. e. u okolici Ljubukag.
Ovaj kratki historijat podrucja Ardiejaca moe posluiti za orijentaciju pri
proucavanju broncane statuete iz Studenaca.
Pregledajuci arheoloke lokalitete u selu Studencima kod Ljubukog 1951 god.,
nali smo jednu Crkvinu na studenackom polju uz rjecicu Studencicu. Ustanavili
smo da je Crkvina iz rimskog doba jer se na tom mjestu nalazi u gomilama mnoga
rimske cigle i drugih dijelova od zgrade. Izgleda da je zgrada bila dosta velika jer
se vide i temelji koji se 'Proteu do same rjecice Studencice. Vlasnik Crkvine
Crnac Luka pok. Marijana je naaO' statuetu u vrijeme Drugog svjetskog rata i
draO' je u kuci nad vatram pa je mala pacr:njela. Ispricao nam je da je statuetu
naao na Crkvini u zemlji.
Opis broncane statuete iz Studenaca
Statueta je salivena od bronca i dobro je sacuvana takO' da se na njoj vide
dosta dobra svi ornamenti. Majstor je vanjske dijelove kovao posebnom alatkom od
koje se udarci jo vide.
Visoka je 15 cm bez onoga dijela na kojem je leala. Sirina ramena je 3,4,
irina haljine pri dnu s prednje strane je 3,3 cm, oko pasa 4,1 cm, duljina ruku
iznosi 5,5 cm, rub od diademe je 3 cm, teina 213 gro i 20 cg.
') Je 1i c-B u 1i c-R u tar" Voda po Spljetu i Solinu, tab. 13.
") K. Pat s c h, Zur Geschichte U. Topographie von Narona, str. 52, lO!.
") Wiss. Mitt. aus Bosnien und Hercegovina Bd. VIlI, 6-7, 101, VI, 149-151.
Prednji dio statuete. - Statueta vjerovatno 'Prikazuje neku boginju cija je
diadema ukraena crtama oblika cik-cak (vucji zubi), ali se ispod nje na celu vidi
ornament koji je, po svoj prilici, prikazivao kosu. Oba oka su dobro naglaena sa
dubljim urezom dok su usta neto slabije urezana. Nos se dobro ne uocava jer je
gotovo srastao s licem. .
Prednji dio haljine od statuete ukraen je raznim ukrasima i simbolima od
kojih se isticu kovrcaste crte, cik-cak linije i tri reda punktiranih linija, pravilno
rasporedenih po prednjem dijelu haljine. Ispod izreza od haljine vidi se cik-cak
linija u obliku vucjih zubi a ispod toga opet drugi red spiralnih zavoja. Ispod
spiralnih linija pore-dan je polukruni red od tackica. Grudi su izraene krugo-
vima od tackica koji se povezuju s punktiranom linijom nad njima. Ispod samih
grudi (dojki) vidi se s desne i s lijeve strane po jedan trospiralni zavoj cije spirale
nisu spojene. To je neka vrsta trikvetruma. Na lijevoj strani ispod lijevog trikve-
truma nalazi se jo jedan trikvetrum. Na drugoj polovini haljine vide se dva reda
spiralnih zavoja od tackica koji su povezani sa krajnjim punktiranim linijama sa
obadva kraja. Po sredini haljine prua se jedna punktirana linija koja se ',Jovezuje
sa spiralnim zavojima koji idu vodo,ravno po zadnjem rubu haljine. Izgleda da je
druga polovina haljine rastavljena od prednjeg dijela. Umjetnik je ba na tom
drugom dijelu htio da izrazi svoju umjetnost (Vidi tab. I, sl. 1 i 2).
Bocne strane statuete. - Desna bocna strana statuete ima red koji ide od
pazuhe do kraja stopala. Po sredini buta vidi se spirala oblika S.
Uzdu lijeve bocne strane poredan je red tackica od pazuhe do stopala (Vidi
tab. I, sl. 4).
Poledina statuete. - Na ledima statuete urezan je red tackica s kojim se vee
po jedan kovrcasti zavoj, svaki ograden sa jednim ljJunktiranim polukrugom. Iz
tih polukrugova ide po jedna koso punktirana linija koje cine ugao od 45. U tom
uglu urezana su dva zareza, a s vanjske strane krakova pri dnu ugla opet po dva
zareza. Kraj od ugla povezan je punktiranom linijom koja ide do kraja haljine sa
nekim prekidom. Na lednim slabinama urezan je po jedan spiralni zavoj, s desne
i s lijeve strane. Na drugoj polovini od haljine vide se tri romba od tackica koji su
odvojeni od punktiranih ',Jolukrugova, spojenih sa punktiranim linijama na kraje-
vima halJine. Spiralni punktinmi zavoj i su simetricno izradeni arastavljeni od
punktiranh rombova.
Ruke statuete. - Desna ruka je prikazana u pokretu ciji se prsti malo vide
izuzevi sami palac. Ona je s vanjske strane ukraeno. sa duboko urezanim tacki-
cama. Lijeva ruka stoji u normalnom poloaju, ali je tehnika izrade prsta dobro
vidljiva tako da se svaki prst vidi.
Stopala nogu su otro izraena. Na desnoj nozi nema ostatka od dijela ljJo-
stolja, nego samo na lijevoj. Jasno je da je statueta leala na nekom postolju, i to
na vidnom mjestu. Noge su krive i nisu simetricne sa ostalim dijelovima tijela
jasno ocrtanim kao i sama haljina.
Statueta nam pokazuje da je njezina haljina bogato ornamentisana s prednje
i vanjske strane leda.
176
Marko Veg_o _
Porijeklo i starost statuete
TekI) je odrediti porijeklo i starost nae statuete. Za to je potrebna preci-
znija komparacija sa drugim svjetskim nalazima pa i sama analiza materijala iz
koga je statueta salivena. Statueta je svakako arhaickog tipa, dosta provincijali-
zirana. Umjetnik se ugledao na druge slicne statuete, ali je tehniku forme statuete
sam originalno upotrebio. Ova statueta sluila je u votivne svrhe u hramu ili u
kuci. Potrebno je jo utvrditi koji su narodi na ovakav nacin ukraavali svoje
predmete i statuete pak ce se moci odredenije odrediti porijeklo i vrijeme izrade
iako ni tada ljJotpuno sigurno.
M. V e.g o: Statueta iz Studenaca
Die S~atuette von Studenci
Tab. I
:>
o
o.. :>
er"
~
"
@
:>
~
ce
.~
~
ce
b'o o
-O
....
0'0", : .::
o";" .
:' :.: .. H-::
.: .. : o":' ":',
.::-. "::: .. ~.. ',:-
: : '.: ..
...... : :..... . :.. :
. .....<N
0,0
. : :.. :;':: f
"
uce
o:
"
"
eN
V
:>
u:i ~
ce
.~ ~
ce
b'o o o
177
Statueta iz Studenaca
Grci su bili glavni uvaznici raznih statueta kaje su pajedini naradi Evrape
imitirali. Oni su ukraavali svaje predmete spiralnim zavajima u brancana daba,
i ta vrlo. bagata.4) Pa tipu, adijelu i takazvanaj "Schnabelschuhe statueta iz Stu-
denaca slici na etrurske praizvode kaje su ani stvarali pad uticajem grcke arhajske
plastike. Paslije taga su Kelti imitirali etrurske arnamentisane metalne praizvade.
Ovakve arnamente nalazima i li rana daba prehistarije.O) Na jedna'j arhaj~kaj glavi
li Kapui vide se dva reda spiralnih zavoja kao. i na naaj statueti.6) Na jednaj
drugaj statueti u Nacianalnaj Biblio.teci u Parizu vidi se da "Venus ima slicnasti
sa naam jer i ta ima tackice LI abliku ramba na svam talaru. Ova statueta "Venus
je etrurskag stila.7) Jedna statueta u Luvru ima trikvetrume na sebi kao i naa
iako. je pa drugim ukrasima razlicita. S) Margarita Bieber dano.si u svaja'j knjizi
jednu statuetu kaja je naj slicnija naoj iz Studenaca jer ima stoipala ablika "Schna-
belschuhe i diadem na glavi, sa punktiranim ornamentam ramba na prednjaj strani
suknje. On.a pie da su statuete bile votivne, namjenjene za slubu u hramavima
i stavlja ih u jo.nska-etrurski rad cija se imitacija pratezala do rimska-carskag
doba.9)
Sto. je statueta otkrivena na lokalitetu koji pa autohtonom materijalu nasi sve
asebine antickag objekta, nije tim receno da je ona atkrivena u svo.m primarnom
palaaju. Arheolako oikapavanje na lakalitetu ce pakazati da li anticka zgrada
lei na temelju jednog starijeg lokaliteta ili je pak figura prenesena sa drugog sta-
rijeg lokaliteta.
Prenoenje statuete magla bi se abrazloiti cinjenicom da je potivanje jednag
starijeg autohtonag boanstva moglo da se povlaci dugi niz vjekova, vezano. uz
jednu takvu figuru.
S obzirom na mjesta nalaza statuete i s obzirom na njezine arn amente i
simbole moemo pret!;)Ostaviti da je statueta iz Studenaca imitirana od nekog Kelta
pa etrurskam uzaru. Ipak ce prablem blieg datiranja statuete i njezina porijekla
astati i dalje nejasan dok se ne izvre arhealoka iskopavanja na tom lokalitetu.
ZUSAMMENFASSUNG
DIE STATUETTE VON STUDENCI
Dem Landesmuseum in Sarajevo ist es gegliickt eine bronzene Statuette zu erwerben,
die bei Landarbeiten im Trebiattale, unweit Ljubuki (Herzegovina) ausgegraben wurde.
Schon der Name der Fundstelle "Crkvina deutet auf archaologische Lokalitaten, in welchen
meist alte Kirchenruinen anzutreffen sind. Auf unserer Fundstelle sind besonders Reste 1'0-
mischer Architektur zu beobachten, welche durch zerbrochenes und herumliegendes Baumaterial
auf einen ausgedehnten Bau schliessen lassen.
Die bis jetzt gewonnenen archaologischen Funde in der Gegend des Flusses Trebiat
deuten auf eine relativ dichte Besiedlung des umliegenden Gebietes zu prahistorischer Zeit,
welche auch zu romischer Zeit andauerte, ja sogar noch einen bemerkenswerten wirtschaft-
lichen Aufschwung erlebte, wie aus den i.iberall verstreuten Resten romischer Bautatigkeit zu
schliessen ist.
4) F. Ada m a Sc h e I t e m a, Die altnordische Kunst, str. 110, 119.
0) F. A. Sc h el t e m a, o. c. 128, 40, 107, III. K i n d t-J e n s e n, Acta archeologica, XX,
str. 152, izd. 1949. Ale x and l' e 1\'L Bel' t l' and et M. Sa lom o n Rei n a c h, Les Celtes
dans les Vallees du Po et Danube, fig. 4, str. 54.
") AId. Lev i. Le Terracotte figurate del Museo nazionale di Napoli, str. 132, Firenze 1926.
7) Er n est B a b e Ion et J. And l' i e n B I a n c het, Catalogue des Bronzes antiques
de la Bibliotheque nacionale, str. 97, br. 216, Paris 1897.
S) S alo m o n Rei n a c h, Repertoire de la Statua ire Grecque et Romaine, t. II, vol. I,
str. 642, br. 2, Paris 1898.
9) Mar gal' e t e B i e bel', Die antiken Skulptunen und Bronzen des Koniglichen Museum
Friedericianum in Cassel, br. 126, izd. 1915 god.
GlasniJe Zemaljskog muzeja - Arheologija
12
178
Marko Vego
Der Erha1tungszustand der Statuette ist sehr gut; sie war gegossen, und nachtraglich
durch kleine Schlage ausgebessert. Sie ist 15 cm hoch, und wiegt etwas libel' 213 Gramm. Die
Gcsichtszlige sind nul' noch durch Augen- und Lippeneinritzungen zu erkennen. Der Kopf ist
durch ein Diadem gekriint. Das an den Kiirper dicht anliegende armellose Kleid reicht bis
unter die Knie, und ist durch Zickzack- und Spiralornamenten verziert.
Wenn libel' die Herkunft und das Alter diesel' Statuette etwas ausgesagt werden soll, so
muss in erster Linie auf die Tatsache hingewiesen werden, dass die Fundumstande eine solche
Bestimmung nicht gestatten. Wenn auch die Statuette aus einer typisch riimischen Lokalitiit
stammt, kann troztdem eventuell eine ii1tere Herkunft in Betracht kommen. VOl' allem ist es
noch nicht bekannt, ob sich un ter dem riimischen Bau nicht noch altere Kulturschichten be-
finden. Auch konnte Sie als beliebtes Kultobjekt von einer a1teren, prahistorischen Statte in
die Raume des antiken Gebaudes gebracht worden sein. Typologisch deutet die Statuette auf
etruskische Vorbilder, die durch einen einheimischen Meister sehr provinzialisiert und individuell
geformt wurde. Solche Statuetten sollen auch zu riimischen Zeit nachgeahmt worden sein.
Es bleibt weiteren Ausgrabungen an der Crkvina vorbehalten, nun vielleicht auf diesem
Wege mehr Klarheit in das Problem zu bringen.
Dr IRMA CREMONIK
Neto o antickim naseljima u okolini Konjica
Anticka naseilda .u doil'uni Neretve u okoilidli Kanj'~ca nahr'0tiao je vec C. Patseh
i istakao guetu naserjenost ovog kiratja u rimsko doba. Kako ce naseJja ako Neretve od
Konjica do Ja/blanke potopi,ti jezeJlo, to su pregledani jo jednom ovi lokaliteti 'i pre-
duzeta su iJspi1J:IV<inda u olbL'mu kode SIUplrlUale prilike. Izvedena su dva manja probna
kopanja u Celebi<cima i u Buturovic Bolju i jedno vece SI:stemaltsko u Lisicicima.
Nova ~sttraijvanda u OIVO'j -doiJ.inli pokaza!la su da su tratgO'Vi Irurruskih na<seilja dosta
brojni, nadeno de dosrt;a i novih nailazit.a, koja ce birt;i obradena u posebiI1lO(jtopogirafitii.
U ()Ivoj radnjli cemo se zadrati SaJmO na podacima o natcinu grn<dIlJjeO'vlilhnaselja, prema
osrt;acCma koji se jo vilde i reZlUiltatiJma manjih probnUh islkoJPavalr1ja u Celebicima i
Buturovic Poil'j!u.
I. Ostaoi naselja
Od n:rrusklih lokailite,ta u okJoilriciK!ondlica Pats'ch1) navodi Kanaic (loka1l:Jtet POIlje),
Oraho'viou, Ceilebice, (oko p,r':\lYosilavne orkrve), Lisucic'e, Rubille (seilo Rade1ne, l'0katltitet
Giromiile li iJr,oka) 'i Os1Jro,ac (okJo eJ.jeznJlOke si1;anLce) (Sl. 1).
Na ovim naibradaJll11m naseloima Patsch spominje samo osta1Jke gJr,adevlinskog matte-
rijaila UJZ <tatcnu ozmaku JParceile na kotiod se nailaiZi. Kako se na orvim nalazitima niJje
ucl:nilo nli:k:aJk'VtO ba,r i pokiusna kOJPa[lJje, to o nai9:lnu gradntie ovim naselja nismo obalvi-
jeteni. ZalkJ1jucci kade je Paltsch dOiIlJosi'Osamo na osno1vu reklolgnolSlckaJll1oa nisu zatto
uvijek S'ugu,rni, nega ih 1Jreba lreviJdriJrat.i.To je, napr., silucaj sa Grik,vIillom u LiJslicll&ima.
Ovdje je on kaStnije S1fed.ndevjeil.wvno grob1{je sma1Jrao anttic:k:iJm g'I1OIhljem, jer su alnJtiJc\ki
nadgiriObni spomeIJJ1ci UiP01JrebJdeni kao spoHja na kalSniljim sll'oonjev!iekovnlim gll'Olborvtima.
Na osnorv:u O'vng g1rolhlja i na 0iSil10iV'U !pcwoiljIlJOlggeografskog !p,oloaoa LisJJcica zakJ1juclia
je da u Lis.iJclc1ima mora da posrt;'adi li aJIl1t1ilQk.a na<selje2). Medutim, mjeslto rt;o,gnaseilja nide
naao. Nova iSI1Jrairva[lJjalU orv()ljdoili:ni o1Jk:rila su nadzad i ovo na<seilje. Tra,glovi ruevina,
ob<llUceli ciJgJe natlaze se napr!osrt;OO"Uuz Neretvu od lokat1!iteta C1evi'll1e do e1(jeznicke
staniJce. ISlkopavaJll11a koja su tiu pIl'edJuzeta 1953 godine pokazaila su da SIUo~dje kuce
biile snab.djevene i hJi(pOkalUS<tomlUziJdrum slika/rijama 1Jos<v!iedoci '0 rpiI1Od1ra'll1lju nap,re1Jka
rimske tehnike i u ove k,ratieve. (IZlVjet.ati o ovim 'isilm!pavaJll1lidmaje u ratdu).
Is(pl1tiJva'li1!jemterena i lQSitattaik:agrade vinsk,og maJterll:jatla, zal1':m i na asnovu pll'e-
duzetiJh iskopavanda dobiJja se, ako ne potpuna, ailli lpak izvjesna slika o lflimS1kliJmnase-
ljima u kiraju .iJzmedu ~ondiJca i Osi1;(foca. Sudeci po masl()l.vnolSlll~ 1.1'Pll'ostrarusrtvu osta,1Ja!ka
g,radev1nSlkog malterijala brle StU vece nase.obine r<:mske u Celeoo'cima, Lisd.Oi'Cimai OstJroou.
Na svim oS/talim nalwotianiiim naJa:zJitima ostaci Sili manje bIl',ooni, ,to iJsi1;inaopet ne mo~e
sl'Ullrt;i !k,al() siJgUJraJll1d()ikatz o veJiJcini same naseOlbi1ne, 1er je matterluja[ mogao bil1ri.fi
Ifazneen.
Ovim nabiI10danim nalSeJ.j,ima oc<uvalli su se jo danas podedJiJn'ac<nitragove. Tako se
u KCJIIl:jli1ou, na spomenu1Jom mjestu "PoJ.je, uz desnu obaJu T.reanice, billirzunoenog utoka
schen
:) ~. pP a 1;seh, Die ~~~hen O~tscha~ten des Bez1rkes Kon j'ica, Wiss. Mitt. IX, str. 235
Tl! : ,at s c h,. Aroh~ologIILSCh-ep1graJphl'3cheUnterS'Uchungen ZiUlfGesohiohte der rami-
rIIO',nLnZDalmatlen, W'lSS. Mitt. IV, 1896, str. 266.
12*
180 Dr Irma Cremonik
u NeretviU, i danas nalaze odlomci cigle. OstartaJka z1dova vie nema, te se ne moe
odredirti kalka,v je biJo nacin gradnje.
Na osta.lim nalazi.lJ:ma od rimsikih naseobi:na SlUotSltaJesamo hxrpekamenja pOlITl/ir-
'jeane sa fragmentima krovnih cigli. Samo u Radeinama, na parceJama zvanim Gro-
mile os-tatEsu ocuvani. jo fragmentavni ZIDovi u dananjoj medl1 nj1va.
Znacajno je da na ovim nalazitima u CelebicLma, Lisi,cicima, Radel:nama i
Ostmcu nalazimo svuda uvijek isti gradevinski materijal. To su recni obluci, od kojih su
pojedJ":ni oklresan,i tako da imaou s jedne strane obradenu ,ra,V!l1JU povTinu. Korpa,nje u
CeJebilcima1 z1d 'li Radeinama p:oika,zujuda SIU~od oVl:h naselIja podedini zidovi bili
gradeni od ovakvih OIblUJtalka. Ovi Z1Jdovise sasltoje od IPOdva ['eda oblutaka, kojima
je obradena ['avna sltrana okrenuIta na van, ,a prosltOtri:zmedu ova diva .reda oblUItaikade
popunjen smjesom l.j,unka i mailrtera. Iskopavanjoa su pokazala da je ovaj nacin zidanja
uvidelk upotrebljen ovdje za temelje, a ponekad i ;oa. zidove. Kod stambenih iPItostor1ja
moglo se uociti da su u zidove mijeane ploce od tkri,ljca ih i cigle ikao u CeilebLcima.
Na 'Ostartke ziJdo'Vasu na:ili i u OSltrocu, medutim nam Patsch3) naalost nita poblie
ne ka,e o kOillS'kukciYovih osl1altaJka. On kae samo. da su naili na s~bstrukcije ovece
cVII'sbog,radene kuce.
Ovad nac'n glTadenja koji je ~etean u ovom kITaju oko Konjica zaSJtUlpJjenje i
u nekim drugim k,rajevd.ma u Bosni, koli:iko je iz isrtr,aivanja do sada IPo<:naito,jer se
do sada davalo ma,lo podaJtalka o na,c-inu g,radenja. ISlti :nacin zida,n:ja sa oblucima utvrden
je do sada kod otkopane kuce u Malom Moul1lju (nji,va Debelj>aika-) kod TITalvnika.ZglTada
je bila so1Jidno g['adena sa betonskim podom, a :naden:iJSiUi ,tragovi flTeski sa zidova4).
Isti gcradeVl':nsk,imaterijail kao i u doL:ni Neretve nailazi se na veliJkom prostoru u Tur-
!betu kod Travnika.5) Mnogobrojne gromile oblutaka nalaze se na prosto,ru od 2-3 km na
padini :iznad ceste za Ka['au.1u kao os,taci ne~adanjeg veoliko.gnasellja. Po,to je tu na
padini 'kuJtUJmLsJoj zemlje VTilotaJnaJk,a zemlda se olbtraduje, to su zido'vi rpovadeni, a
sada jo samo g,radevl'!l1JSlki ma,ter;d,alii ostaoi keramiike Slvjedoce o o,vom nalselju.
Isti je slucaj i sa tragovima naseJja u doJini Neretve. I ovdje 'je kuJ,turni sloj
zemlje iznad zdrav1ce VlTlotanak, i ispod njega se odmah javlja ljunkovill~ nanos. Zalto
SIUse samo mjesltim:,crlOodrali temeljlL ziJdGva.Na dosta velikom prostoru u Celebicima,
na kome se naJaze Gc,tacLg,radevinslkog maJterij a,la u velJilk,imgromilarna, naitlJ:.smo na
oSltatke zitdo,va samo u oikoili,oLcr'k've. Anticka se na,seob:na inace, s,udeci po gromi,lama
pTostLre izmedu ,puta za Os,troac i II1j;jekeNelTetve, i od prtaJvos,lavneoIikve s,ve do utoka
Idbcra u Ne;retvu. Na toj srt:ra!l1JiJ du IdbTa plato naseohine je 'UZd~gn'Ut,,te kao da je
hio zaticen nelkJ:m nasiJpom. MedUltim, na tom nas:iJpunema tragova ZIDova.
Medu IQsltacimaz:dova li u Ra.deinama i u Celebicima uoceni SIUtand,i z1dovi od
60-70 cm i: delb[ijlLzidolvi od metar i vie :'l1ine. U CeJebilc~ma rta!l1Jjiz,idovli prirpada'ju
zgr'adi, dok se irokom zidu ovdje nije mo.gla uoci,ti namj'ellloa.On je samo fragmen,ta,rno
ocu'Van, z,aJazi kos.a pod samu arkvu i tilZgJedanema diJrek,tno veze sa z:iJdoV'imazgrade.
I u Radeinama je jedan ta.ka'V iJroiki z1d o,cuvan pod hlTpom kamenja u medJi nj;ve.
Medutim, kako su ovi zidovi samo froalgmenta.rno ocuvani I1!iiiJho,va se fUllllkcijarpo dana-
njem stanju vie ne moe odrediti. Jednu ITlJO,gucnoslt rz:anjihovo tumaceruje daju nam
ipak iskopane zg,rade lULiJs,i,cicl:ma. O'Vdje tanje zidove ima stambena zg'rada, dolk go~po-
da,rska ~g,ratda u samotj njenoj hlizini Gmado 1 m LrOlkeZIDove. Nije tdakJ.eis!klOlUcenoda
su i debl;ju.zhdov,i u Celeb1ciJlna i Radeinama tatk,odep.riJpatdao1i, jednoj gosrpodarsllrod~gradi.
2. Zgrada lU Celebicima
Radi upoznaivanja naOlllloaglra.denja :1tipQ;va kuca p.rediwzltoje ma:nj,e pI'oibno iS'tra-
hvanje oSltaJtalkaII'imslkih z,grada u Celehi ci ma,. RekilJ~smo vec da se je neto vie osta-
taka temelja ocuvalo na sjeveroza(pad1u danaruje pravosilavne okve, na njivlh Sa've Vuko-
") C. Pat s c h, Wiss. Mi,tt. IX, str. 256
') C. T,1' U h el:k a-C. Pa ,t s c h, Romische Funde im Lavathale, Wiss. Mitt. III, str.
230-31.
~) P. Ale x and e r H off e r, Fundorte Q'omischer A1Jterttime1'im Bezi:r:ke T['avn'ik,
Wiss. Mitt. V, s1Jr. 246.
.-
co
.-
101'1(~StCl 1$Iu>l"""v .. \.I~
R<l.lWl ...,: 50 ODcJ
z
(l)
Ul'
Jiostqjni~
')Y
.....
I
I I~
Ql
::l
o.C:)}
tV /' I
19;
;>;"
j
''VI I
19
a
'"
ul
~
S'
Ql Co
;>;"
~
2.
~
o
,'" J1 a cle .si~~ ~J'\\'\
I
12. <...l
I
n'
I
OJ
....
.~
"-.:l
~
SJ. 1 - Geografska karta ispitanih nalazita - La carte geographique des localites fouille~s
182
Dr Irma Cremonik
v1ca. P,ata se na toj il1Ijiv,iora,la i slijalo, .a humUJs je va:-Ia pUtaik, jedva 25-30 cm, ta
se z:davi, ibailJje Jrecii; temelji] nisu s'vuda salC'uvallii,.UsIJjed ,toga se nilje mogla dabd.,ti
potipuna IOsnova zga:-ade. 01Jklriven je samo jedan nJjen dio sa tri p.mJsltaa:-Lje(A, B, C),
Coiji su zidovi sama djelimilClno sacUivanlL OstaE osl1JalCi' zgTade isl1Ja:-jeb'1'jeni su, a abIud su
skUlpl>jeni u veilike g,romile kao i na slUsJjednim rujliJvama (8il. 2). -
Od zga-ade se oCUIV.aQu C1'ltavodduini samo sjeverni z'd, ~i 11;'0mjesl1;i'micnlQ SJa'mo
zadnji red oblutaka temelja. Na avaj zLd se nasl1Jarvlja 'PrlOstalrilja A i B. Du cil1;ave vanjske
strane zida nadeno je mnotvo flraglII1Ienata k,rovnliJh dilgala, ad crvene a neke i od ~c-
kaSJte zem1Jje kalje SIUma,ce ,rljede. Fa:-algmenti su vrlo l;iZilamljenii te se nilje mogll.a a-ekon-
iSltTlUii.iSal1;:iI dedna cijela. T'egule su debrlljine 4 cm, ,a imbriceiS 1,8 om. Na te,grulama se
nallalZe 'UlTezani ;znakovi 'kanceil1lbri'cnih krUJga1va, dak se lIljina 'jednaj ruije naao iJg fabl!"iike.
S:jev&il11i de Z1'd (Tab. I, 1) dug 45 m i pretsta:vlJja, sudeci pa ovim Ors:ta,c'ma, s,amo
irinu kamrpleks,a :l'ga:-a:da"dok se .je zarpadni zid magao ip,raltirt:iu duini od 65 m, i 11;'0 sve
da puta :kodli:vadf, od ca-kve na gl'avnl:, ;PUltza Ostra!ac, a i ItlUilZgleda da mu nije jo
za'v,retaik. Pa ovim velitkim diJmenz.ijama slUdeci magaa bir to biti tip vileruslt~ce, kaj,a
u svam sklorpu fima sem rpras1JQ['lijaza srtana \Tanje i nuzrpa:-ostarr:de. Vdea:-lQIvaltnoj,ednu od
il1IUIZlprostmd.j,a iPTetstarvilja .i wila veliika pa-ostaTiti a A, ciJji su zl'dovi 17 m dugi. U njenom
za:padnam zidu, .koji je acuvan da pOl1,ametra vilS,ine ulZJidane SIU Cl'g'le, a u Ul1JUje
naldena iJ seidre. Cemu :je seclJra ovdde sillU,liila ne da se ipa avaka fragmentarnim ostacima
sUJdi,ti. Kod m'mskihzglrada sem z,a sv'adove, c,es,ta je sedcr-a silUJila i za zidanje ulglov,a,
osabita ako je zg,rada od mart:eriidaJa kajli se je teka magao iOIbJrladilti.Laiko otb.radi-v.a
sooTa billa tie pogodna! za z,iJdanae rug[alVa zgiI'<iJde.Cemu je ,inalce s,luiila IPIr,astaiI'ija A ne
da se po OskiUJclJn:mna[a:zima a!da:-ediltiIkao ni za drUlge pil'asltall'itie. Na,delIl je u njoj samo
jedan I1U1bdailliuma, lisltag OIbil~kai f,alMure kaa i dailija iz Magall'jeila.
P.ras,tor'lja B do nae jo je vecih dimenzija a nedosltcllje jad di'a jlUJn.ogzida. Kako su
u ovom dije,lu zidoVi] wlo sltradaU, nlije is/kljluceno da je nek,ada mada pas,toda,la i~koja
jo prrelga-ada ou oVOlj pa:-ostamiJji. Os,taci frralglffienarta krovne cilgl1edu sljerveiI'nag zLda (poka-
zUJju da je bila Iplrelk,rivena. !'Zvan sljevea:-nOigzLda nad'elIle su u T,aK':.2 i 3 dva fI1agmenta
tzv. belllg,ijs!kolg pasuda (Tab. I, 5, 7,) silve fa.k,1JUJresa 1Jamnaslivam p'I'evlaJkom I] jedan
f,ragmenat !ute kea:-amiJke tan!kih zJiJdova, sa wagovima kancel1Jtr1cnlih a:-ebarra lOd vLtlla
(Tab. I, 6) kadiJ IUrplucuju lIla doba .kasne antike. ZaJtim tiedan fralgmenalt na["lU[{ivice od
staiktla mnke bo}e (Tarb. I, 8). Mada alVa kell'am1ka U[)lUCiUl}e na kasna doba clJnltL!ke, .iJpak
ta prertsltavllja ii, sUIVIiiemailo materi:jaila,a Itl~tiejn siJglumo dartiJrclJnIkad nas Ta:ka se za
belg~jska palS'ud'e jo nlije malgla UJtva:"(1i:ti -ti likam se razdoblju klad nas darvJdla.
Na pa:-ostaridu B UIZzapalclJni zid se ooJail1ljajo treca plt'astorija C. Njen za,padni zid
sarC'u:vanje da najvece viJsine mjesr1lim'lcna (da 75 om). Uz zapadni ziJd alVe rpl!"as,to.rude nadeni
su (u tarC. 4 i 5, Tab. I, 2-4, 10) fragmenti doili,j,a, ikamadi dmzge, i jedna sr1rrelica. Od
istocnog zida padav'na nedalS,taje. I ~VclJn zapadnog ~Lda olVe IprostaiI'iJje mo.r,a,la je biJti ja
piI"as:tort10la, jer s'e sjevemi 'P'rerg,radni ZJ~dproslta!rije C p1rordu~uje il i'zvan zapadnog zida.
Od djelle zgrade prema .tome art:ikmiveneSIUsamo tri plt1oo'torije, a. utvll'dena de iiI'ina
i daneiklle duina zgrade. O td.pru alVe zga:-ade na asnovu rte tri plt1astall'ije ne ma!e se nita
sl',gua:-na tMl1dilti, a,J..inas v'eili'C1'na same zgrade ipajedinih pa:-asrtoa:-ijauiPuCiuje na pret-
paslta,viklUda se u avom sr}UlcajlulI'adi o vili rustici, Ikadla s'adri UIZsitamb ene pras'torlije i
nUlzrplrastorije. Zidarvi zlgrade SIU g;radeni od orb1IUtaka" na vec slp'0meil1lUtlii lIlacin, a dada-
yana je ka:tkad i cLgla. Debeli SIU60 cm. Onako .kako ISU o,cuvani u danJanj,em srta:ndu
izgledaliu doo,ta sl'a:bli..Mail,teiI' olVdje nije Ipamijean sa ci.gilam i nedas,taje mu tvrdina rim-
skag malteJra. p.al1Jaszgrade se nigdje nije sa Couvlala.~ada de billa ipolkll'1Vena ci'gilom to
svj edoce mnogi os'taci cilglle uz zidaIVe.
3) ZgrrtaJdana ButuroVfilc-PiOIlju
Medu rlimske os,ta,tke .kade ce potapiti Jablanicka jezel'a spadaJju i astaci jedne
ma,le ~ga-arde u bllilZini ,t~v. biilVekad'ane Becanke na BlUrt\l)["OViJC-PoJijlu. Ova ikucla se nalazi
na pu1Ju iz Os!1Jrooa :za PoclJhum, udaJdena okla 5 km ad Os!1Jroc,a. Na pla,tau na kome
stoji ova z,giI'ada naJalZe se i dall'lias veci, as;taCl~nek'h rlimskih 'rIUIevina. Ovad pla:rt:o se neta
srul'ta "prema Bodhurmu, ataj usoelk izgleda da je naciil'llila u tea:enJ1,ln~k!aJda Ne;retvica.
183
Na ovoj ma'IOljpadiJrui, na livadi lViUeAndelic, naden je pre 'rata jedan ikultrui reljef sa
prikazom bogi/nje, u ruevinama male zglI'ade. Poto su do sada lI'imski kultni ob~ekti
malo is.traeni u BooI1li:, i~pi<tana.je i ova zglI'ada.
Ovaj ,je reljef iirz'vadioUIZTiuevine zgrade seljalk, kOljije tu vadio lmmen. Od njega
je reljef mkupLo prof. Krlunosllav Misilo i d:io ga na cuvanje fran1evackom muzeju u
Visokom, gdje se i sada nalazi.G) Sigurni podaci o tome koji je materijal izvaden iz
ruevine i kada je odneen ne mogu se danas vie ~.tanoviti, Ijer je seljak kodi je .reljef
izvad'o vec umro, a i prof. M~.illOnide od njega dobio bliih poda,1aka.
Dananji s1anoVI1liC\i. zgmade oko tzv. kabne Becanke tvrde da je matell:ljalom iz
ove male ruevine graden nisk,i suhozid s desne s,t'rane puta za Podhum, odmah iza kaflane.
U tom suhoz;du upadaju u oci cet'ri v.rlo precizno obradena bloika krecnjaka i to su
sljedeci a'Thli,tekrtulI'[lJ' frargmenti:
1) K'omad anticko.g SliJms'aod krecrujaka sa precizno i'zradenom proIilacijom, dok
su druge povrine grubo owadene (vel 100 X 56 X 28 cm). Na suprotnoj strani s:msa
jamiea za povezivanje sa precnikom od ceti'Ti cm (sl. 3, (2) Tab. II, 3).
A
B
;Io.~~. '
1
. ~'...
,.\".;, ..
"1.1(1
..i
''==..= LU;" ,~"",f=::::,::~L .. ", .. "".
Sl. 2 - Plan anticke zgrade u Celebicima - Le plan de l'edifice ar1tique a Celebici
2) Komad rantfckog S'imsa od krecnjaka sa precizno rliZTadenomprofilacijom, sa
osrtalih strrana grubo obraden (vel. 84 X 52 X 28 cm). Deblj.ina obiJh ovih simsova se
suuje prema pozadini od 28 cm na 24 (sl. 3 [11).
3) Ugaoni dio simsa od 'krecnjaka sa dve strane profillilI'anli skracenom irinom sa
jedne strane (vel. 90 X 56 [48] X 25 cm). Na go:rnjoti povrini simsa veliko udubljenje
(33 X 18 X 4 cm) li dva manja (4 cm precnika) na bocnim stranama za povezivIanje
(sl. 3 [4]).
4. Jedan komad neprofili!ranog simsa od pjeca!Ta (vel. 60 X 52 [43] X 24 cm)
(s,l. 3 [6, 5]).
Porijeklo ovih alfhitek,twrni.h o~ltataka ootace 1paik neizvjesno, jer se na platou
ilZnad malle ruevine u 'koj'o~ de naden lI'eljef, na.laze takode os,taci all1!ui.clk!ih lI'iUevina,te
nitie iSlkljuceno da kodi fragmenat potice i oda,tle.
6) Reljef ml Je prepustio da lPubHkujem prof. Kruno MLsilona cemu mu se li ovom
pri1I1kom zahvaljujem,
Sl. 3 - Anticki simsovi (Buturovic Polje) - :Lea simses antiques (Champ Buturovic)
3
....:.
" .
,.
Dr Irma Cremonik
1
184
185
Naalost IlI~iskopa'VIclll1lje maJe !ruevine, koje je preduzeto juna 1953 godine, niJje
daJo vi'e podataika. Od zidova vje.rova,tno cetvrtaste zgrade os,tao je samo os,ta,tak ZJarpad-
nog zida prema NeretviCJi, I:, to izgleda samo ndegovi temelji. SasltOljise od tlfi vel~il{a
neobradena hloka kamena, irine 90-100 cm, VI;sine 45-50 cm i I1arzlictiJte duine od
2-0,5 m. Ov,~ blokova. SIUpos,tavljeni na redu ohlutaka. Od IlIjeffiIUrpa!ra'lelnog zida
(iStocnog) ocuvan de samo zadnji red ovih obliutaka u iJri.ni od 1 m. Od sjevernog i
junog zida OIsta.1isu samo pojedinacni t!rago1viovog ziardnjegreda oblutaka od temelja.
Prema konturama tih ostataka zgrada je bila 6 m liJn'.ne i vjerova,tno is,te tolike dlUine
(sl. 4). Tragovi podnice nisu se nilkakvi nali. Plfema tome nacin gradenja i 'Tekonstlfukcijla
zglrade ostace nam nepOiZnati, jedfno donekle moemo pretpostaviti da je imala cetvr-
tasotu os:novu. Teko je prema tome govoriltita. o njenoj sv'Tsi. ReJdef boginje koji je naden
u njoj, naj'Pride bi OVIU zgradu ik,alr.alkiteTisaokao malu kapelu pos1vecenu boanstvu.
Ovakve ma1le ikapeJ.e cetvI1tasrtJo,goblika nalaze se ces!to kirad !rimskih I;manja i na Radni
i u Gail,ij,i,.Svaikako da ovo moemo iiZni.jetisamo kao pretpostavku us1jed slabog s,tanja
u ko'me se zgrada sacuvlaila.
Reljef (velicline 88 X 55 X 35 cm) u dednosta'vnom plfofihranom ok'vi,ru p'Tika'zuje
boginju Veneru. Na ovom kamenom bloku obraden je samo prednji di'o sa reljefom.
Poledina spomenika kao i reljef dosta su st<J:adah. Gornji z'adnj,i, uglovi spomenika su
-oCt1..
~O"oco~
~:,,~e8fo;' . . . . . . . . . .
,~ ~?)~
?lo ~oo '1' 0:
po o . !/l ~ ' U
;OOo~ O' '
o:
o
:p8 v 0'0" '60' bb!o' dd. . -'O 00 000 0 .
. 00 o
C ,
'..... , ... _.. 0.0... , . _. _ ... _ .... _... '
Sl. 4 - Plan osnove zgrade u Buturovic Polju
- Le plan du fondement de l'edifice au Champ
Buturovic
odbijeni. I samo re1jefno polde s .prednje strane je na podnoju za 5 cm 1re nego na
gornjoj strani. Na gornjod povrini bloka, iznad reljefa nalaze se sa strane po jedno
udubljeIlIje (4 cm preCnl'tka) z'a vezivamde u zi.d. Po tome se mO.e sudi,ti da je blok sa
reljefom morao bilt1 ugraden u nek.L zid, to uostailolffisvdedoci i to da su mu sve ostaJe
strane potpuno ncobradene (Tab. II, 1).
ReLjef (vel. 40 X 68 cm) u prodiiliranom okviru (ir. 8 cm) prik:tzuje Veneru koda
u obim rukama dri raf!ren pJJat iJza sebe, a lijevom je nogom neto koracila unaprijed.
Dctal,j,i se vec jedva nazlilTuus,ljed otecenos.t1. Dobro se jo vidi samo kontu-ra .tijela,
lice Venere sasvim je odbijeno, to se tice f1"'i~uremoe se dO'samo po neto uzodi'Jgll>utoj
kosi iznad cel'a suditi da je vjePo,va,1mobila poceJ:jana u tz,v. kTobiiilios.Reljef se ,inace
plasticno izdie od osnove, po cemu se moe suditi da je rad plrVih stoljeca, a ne ikasnog
doba antike. Mnogo sJablije se ITa,zaiZnade d!raper!ja kojom je boginja ogrnuta. Sa desne
uzdignute cI1uikei tlideve sputene [JaJdaju jaci nabod pila,ta, koji', se jo, dobro vi1di, aJi
raireni dio plata izmedu obe ['uke Tazaznaje se jo samo po zadnjlim tragovima bora
odmah ispod lJ;aeve ruke, i pri dnu omotaca iSipod desne ruke.
Reljef, ma da doota isrtrven, pokaiZU!ieiboJOi lPlI'ovUn'oidsiki rad, P'fOlpOlI"cijefigu!re
Vene~e su sdtladne i fine, sita\' graciozan. PO ,tome UC~n~ ostatke boojdh p'fiGtae:a VeneiI'~
R1';SUM1';
QUELQUE CHOSE SUR LES STATIONS AUX ENVIRONS DE KONJIC
C. Patsch a deja visite les station s aux environs de Konjic. Comme ces stations, entre
Konjic et Jablanica, seron s recouvertes d'eaux du lac, on a examine encore une fois ces
localites et on a entrepris des recherches dans la mesure que les circonstances les permettaient.
On a execute deux lPe1Jites fouilles a Celebic et a Buturovic Polje et une plus grande syste-
P:latique a Lisicici. Dans l'etude presente on a elabore seulement les donnees sur la maniere
de CO'1lstruction de ces stations d'apres les restes qu'on y voit encore et d'apres les resultats
. des fouil1es faites a titre d'essai.
1. Les restes des stations. - Patsch fait mention des localites romaines suivantes aux
environs de Konjic: Konjic, Orahovica, Celebici, Lisicici, Radeine et Ostroac (fig. 1). Nous
ne sommes pas renseignes sur la maniere de construction de ces stations parce qu'aucune
Dr Irma Cremonik
7) G. Ka sc h n i t z- W e i n b er g, SoulJture del lVIagazJino del museo Vaticano, Citta
del Vatiaano 1937, Tab. XIX, 284.
S) Salamon Re'inach, Repertoire de La s'tallUai'fe, Palnis 1897, T. 1., str. 336, Nr. 1402.
0) Dr Mti c ha elA b'f a mJ C, Archaologli:sche Fo['sohUlngen ,in Jl\lgoolaw.ien, VI I,nter-
na,1Ji.onaler Konglfes !tir AJrchaologtie, Berlin 1939, str. 174, Tajb. IVa.
'0) B I' Un mti dJ., Kameni slpomenici Hl"'Vatskog na'rodnog muzeja u Zag1rebu, Vi-
jesnik hrv. alrh. dJl'Utva VII, 1903-4, sir. 217, sl. 7
JI) R o b elf t Sc h n e,i d e ,1', Dber die l:.ildlichen Denkmaler Dalmatiens, Archiiologi-
sche-epigll'alPhische MMltediliungenIV, 1885, str. 79.
12) Fotografiju ove statuete dao mi je prof. D. Serrgejevsikrl.na cemu mu se najljepe
~ahvaljui'em.
186
ili Gracia mmsikog doiba7). Po tipu naa prtstava Venere odgovara Veneri Victrix iz
Dresdenas).
Da li de i naa Venera .hiJa tirp up;ravo Venere Vj,otrix (~t?t7]cp6po<;) ne da se odre-
di,ti radi ote6eIlos1J1 reljefa. Od dresdell1ske se Venere trazHiklU'jepo tome to direstdell1ska
u Ji:jevOlj 'f1U!Ot drm jaibuiku, a ILpla&t joj nije razalS,tr,t kao li nae Vene;re nego je sikupljen
i ,prebacen preko l'jeve ruke. Upravo li ovoj obradi plata se i osjeca lI"ad provincijsikog
majSlto'ra. Ra:lTen plat nae Venere priikazan je sa manje spretnosti, nedostaje mu rafi-
nillrane ~g;r'e ,bOlTadI1apelrij.e. Plait je oedll1os,tavno ral:;ren [IZmedu oibe lI"uik.e, a bore se
pravo.lJ:ll1dJj.skii ematsiki niu jedna za drugom, kolLko se jo moe vidjeti. U tome se
svakaiko os.jeca nedosltatak prov:ncijskog majstora, koji je klasicni W':()if donekle ema-
bizovao.
K,lalSiLon~'Uzo,r ll1a,eg rel(jefa je t1p nage Afrodite, koji se ja~l'ja tek kasnije u IV
viljeku. Dok su proporCl:je ;ranlidih grckih A:fIrodita monurnenta:lne i odgova'raju vie
ozbi.Wjnom ka;rakteI1U, u IV vijeku s'a pojavom nage Afrrodlite javlja se gracioIZI1I;,ji tip,
vil1Jki:jih i njeruidii:h oiblJiJka, odgova,rajuci njenoj ulozi kao boginji ljutbavi. Sve ka,ratkte-
rislt'itke ovog ,tlipa odraa'VaJju se i na naem ;reljefIU.
Nalazi Venera na naem teritoriju nisu !inace olSob!ito mnogohrojni. Medu njima
treba spomeIluti lijep i dob;ro ocuvani k"p VIIlcre Ansotike naden u Dalmaoid!i") koji
inace po tilpu ne odgovlalTa naem reljefu. Po tipu su ll1ajtblrl.c naem ,reljefu ulomak
kipa Ven ere iz Prozora kod .otocca, koja takode u podJignultod desnoj 'ruCli diTi plat'O)
i reljef iz CavtatalI) na kome VeneITa 1J lijevoj IUzdiJgnu1Joj Ifuci dri plat, a li desnoj
jatbuku. Po pretstavlb i propCirdjama naem reljefu je sliilCna i bronzana statuetica VeIlere
nadena u Crnom Lugu kod G;rahova1') (Tab. II, 2) (bila u posjedu d'r SieLskog). Prret-
stava plata se neto razlLkuje od nabrOlj!ainih, jer je savijen i prebacen preko obe ruke.
Prema tome ovaj tip Venere sa pla1Jom ima J je mnogo va;rijanti i izgleda b:o omiiljen i
u nai:m !k,najevima.
Ilz naprijed iznesenog moemo datk,le p'I'etpos,ta'Virti da je mala zgrada na Buturovic
Pol'ju vjerovatno svetite Vencre. Kotlitko se danas po izradi lTeljefa nadenog u toj zgradi
moe sudmi, ona je nastala negdje u prva dva stoljeca nimSJke impe;rije.
187
fouiile n'a ete execute. A cause de oela, les conclusions que Patsch a faites s'appuyaient
uniquement sur la recognition. C'est le cas avec Crkvina a Lisicici qui, selon son opmlOn,
etait un cimeW~re antique tandis ques les fouilles ont rendu evident que c'etaient des ruines
medievales avec un cimetiere. Il supposai.t l'existence d'une station a Lisicici, mais il ne l'avait
pas trouvee. Les fouilles nouvelles ont rendu evident qu'elle se trovait entre la localite Cievin~
et la station de chemin de fer d'aujourd'hui. Les fouilles dans cette localite ont montre que
les maisons avaient ete bil.ties par les constructeurs qui connaissaient a fond la' technique
romaine. Elles avaient des hypocaustes et des peintures murales.
En vertu des recherches du terra in et des restes du materiel pOUl' la construction ainsi
qu'en vertu des fouilles entreprises, un plan se dresse, quoique incomplet, qui nous fait connaitre
les stations romaines dans la contree en1JreKonjic et Ostroac. Aujourd'hui, il n'y a que des
resres de pierres constructives melees avec les tuiles. A Radeine seulement, dans la localite
Gromile, les murs, qui servaient de limite aux champs, s'etaient conserves en quelques
endroits. Le materiel cOinstructif dans ces stations consiste en pierres rondes dont un bout
etait enleve de sorte que d'un cate elles avaient la surface plate et polie. Les fouilles a Celebici
et a Lisicici ont rendu evident que les fondements et quelques murailles etaient hil.tiesuniquement
de ces pierres rondes. La muraille se composait de deux rangees de pierres rondes dont la
partie 'pilane etait tournee a l'exterieur et l'espace entre ces deux rangees etait rempli de
mortier et de cailloux. On a pu remarquer que dans les murs des pieces destinees a l'habitation,
il y avait aussi des carreaux d'ardoise et meme des tuiles.
On s'etait servi aussi de cette maniere de construction aux environs de Travnik en
Bosnie', r,). Les murs de ces stations etaient souvent demolis et tout leur materiel emporte
quelque part. Il n'est reste que dc grands tas de pierres. On a enlE!Veles murs al'occasion
des travaux agricoles. C'etait le cas a Celebici 'et a Turbe pres de Travnik.
2.. Le batiment a Celebici. - De la grande station qui s'etendait de l'eglise orthodoxe
jusqu'a l'embouchure de l'ldbar dans la Neretva il n'est reste que des fragments de murs sur
le champ de Sava Vukovic (pl. 1,1). Ici, on a decouvert les restes fragmentai.res d'un bil.timent
romain (grand de 45 X 55 m - fig. 2). Les fondements seuls de trois pieces se sont un peu
conserves (fig. 2, A. B. C.). La couche de culture etant mince, en quelques endroits 20-30 cm,
peu d'objets s'etaient conserves. Dans les lPOints2 et 3 du plan I, on a trouve des fragments
de vaisselle belge (pl. I, 5, 7) et de ceramique da la basse epoque romaine et un fragment de
bracelet de verre (I, 8). Dans les points 4,5 (pl. I, 2-4), on a trouve des fragments de vaisselle
ordinaJi:re,des dolium de la meme facture commc aMogorjelo, et une fleche (I, 10).
Il n'est pas possible de faire des conjectures sures sur le type de cebatiment, mais Jagrandeur
de l'edifice meme permet de supposer qu'il s'agit d'une vma rustica. Les murs ont 60 cm de
grosseur. Le mortier n'est pas mele avec la tuile et il est moins gras. Le pave du bil.timent ne
s'est nulle 'plart conserve. Une grande quantite de fragments; de tuiles prouve que le bil.timent
etait couvert de tuiles.
3. Le batiment a Buturovic Polje. - Aux restes romains qui seront couverts d'eaux du lac
appartiennent aussi les fragments d'un petit bil.timent tout pres de l'ancien cafe Be'cankasur
Buturovic Polje. Avant la guerre, on y a trouve un relief de culte representant une deesse.
Comme les objets de culte romains en Bosinien'etaient pas suffisamment exp,lores, on a examine
ce bil. timent.
Les habitants d'aujourd'hui de ce village pretendent que des materiaux de cette ruine
on a bil.ti le mur sans mortier bas du cate droit de la roote pOUl'Podhum. Quatre blocs calcaires
de ce mur, qui en verite etaient des corn:i.chesantiques (leuI' grandeul': 100 X 56 X 28; 84 x 52 X 28;
90 X 56 (48) X 25; 60 X 52 (43) X 24 cm - fig. 3), attirent notre attention. Pourtant, l'origine de
ces pieces architecturales restera incertaine, car sur le plateau au-dessus de la petite ruine se
trouvent aussi les restes des ruines antiques et il est possible que quelques fragments y <IlPpar-
tiennent aussi.
La fouille de la ruine petite n'a donne plus de materiel non plus. Des murs du bil.tiJment,
qui etait carre probablement, il n'est reste qu'une partie du mur occidental (pl. II, 3), tandis
que des autres murs on n'a trouve que la derniere rangee de pierres rondes (fig. 4). D'apres
les contours de ces restes, le bil.timent etait large de 6 m et, vraisemblablement, il avait la meme
longueul'. Par consequent, il est difficile de deviner a quoi il servait. D'apres le relief de la
l;leesse,trouvee la, li pourrait avoiT ere une petite chapelle.
188
Dr Irma Cremonik
Le relief (sa grandeur est de 88 X 55 X 35 cm - pl. II, 1) replresente Venus qui tient
derriere elle un manteau deploye. D'apres les trous pOUl'la jonction, on voit que ce relief
etait mure quelque part. Il est dejii tellement endommage qu'on entrevoit ii peine ses details.
Le relief se detache bien du fond ce qui fait supposer que c'est un trava il des pre}lliers siecle
et non pas de l'ancienne epoque antique. On ne distingue !pas si bien la draperie dont la deesse
est couverte. Les plis qui tombent de la main droite levee et de la main gauche abbaissee sont
plus grands et le manteau deploye n'est reconnaissable que par les dernieres traces de plis. Le
relief represente un travail provincial assez bono Les proportions de Venus sont harmoniques
et belles, l'attitude gracieuse. En cela, il ressemble aux autres representations de Venus de l'epoque
romaine. D'apres le type, notre Venus correspond ii la Venus Victrix de Dresde8). Elle ne s'en
distingue que !par la pose et le trava il sur le manteau. Celui-ci n'est pas si adroitement execute
comme celui de la Venus de Dresde. Le jeu de plis plus fm lui fait defaut. Ses plis sont trop
droits et ranges si regulierement qu'on ressent la schematisation de l'artiste provincial. Le
prototype de notre Venus est forme au IV siede a. n. e.
Parmi les trouvailles sur notre territoire, ii notre Venus ressemblent, d'apres le type, le
fragment du buste de Venus ii Otocac'"). le relief de la Venus de Cavtat et la statuette en
bronze de Venus, trouvee ii Crni Lug (pl. II, 2). Le manteau de toutes ces Venus est un peu
diff$rent. Par consequent, ce type de Venus au manteau avait assez de variantes et il semble
qu'il fut aussi en vogue dans nos contrees.
Par tout ce qui est expose ci-dessus, nous 'pouvons supposer que le bfltiment petit sur
Buturovic Polje etait probablement une chapelle consacree ii Venus. Jugeant d'apres l'execution
du relief qu'on a trouve dans le bfltiment, elle a ete bfltie aux deme' premiers siecle de la do-
mination romaine et non 'pas ii une epoque plus reculee.
Dr 1. C rem o n i k: Neto o antickim naseljima u okolici Konjiea
Tab. I
5
8
Otkrivanje sjeverno,g zida zgrade u Ce1ebicima (I) i nalazi ~a tog lokaliteta (2-10)
L'exeavation du mm du nord de l'edi,fiee il 'Celebici et les ,trouvail1es de eette J.ocalite (2-10)
Dr I. C rem o ii n i k, Neto o antickim naseljima u okolici Konjica
Tab. II
1 - Reljef Venere sa Buturovic Polja. 2 - Kip Venere iz Grahova. 3 - Sims zgrade 'li
Buturovi,c Polju - 1 - Le relief de Venus de champ Buturovic. 2 - La statuette ,de
Venus ,de Grahov{) . .3 - Le sims de l'edific au cham:p BUJturovi,c
DIMITRIJE SERGEJEVSKI
Staro-hricanska bazilika u Klobuku
Zemaljski muzej u Sarajevu u septembru 1952 godine otkopao je u selu Klo-
buku (srez ljubuki) jednu staro-hricansku baziliku. Ruevina lei u lokalitetu
Zupnica. Ovo mjesto prije nekoliko decenija posjetio je C. Truhelka i rezultat
objelodanio u Glasniku Zemaljskog muzeja u jednoj prekratkoj biljeci. On je
spomenuo !postojanje dveju antickih ruevina na tome mjestu.!) U decembru 1951 g.
posjetio sam ovaj lokalitet u drutvu direktora Zemaljskog muzeja M. Vege, a
nakon drugog pregleda ekipa Zem. muzeja izvrila je iskopavanje u istocnom di-
jelu upnice na tzv. Crkvini. Ekipa se sastojala od D. Sergejevskog i d-ra 1.
Cremonik, a tehnicku stranu obayljao je A. Kucan uz pomoc laboranta 1. Hajre.
U ovom opisu fotografije su A. Kucana, a crtei D. Sergejevskog.
Forschungen 1. S.
Gallia
Glasnik
Recherches a S.
Kratice
Forschungen in Salona, Dritter Band, Wien 1939. Der altchrist-
liche Friedhof von Marusinac - bearbeitet von Ejnar
Dyggve und Rudolf Egger.
Gallia. Fouilles et monuments archeologiques en France
Metropolitaine.
Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo.
Recherches a Salone. Tome 1. Copenhague, 1928. La basilique
des cinq martyrs a K~pljuc: - par Iohannes Bronsted (str.
33 do 188).
Ulpnicom se zove kompleks parcela, do 500 m duine, koji se prostire u do-
lini jugozapadno od brda Klobuk. Istocni dio ovog kompleksa zove se Crkvine.
U zapadnom dijelu upnice razabiru se dobro sacuvani ostaci dugackog zida neke
velike anticke zgrade. Odmah ispod ove ruevine, tj. s june strane prolazi tzv.
Jankov put - ostaci rimske ceste. Ova cesta bila je vjerovatno varianta rimskog
puta Narona-Salona. Pravac ovog puta, oznacen u Itinerarium Antonini i na Ta-
bula Peutingeriana, prolazi paralelno naemu, neto sjevernije iza brda Klobuka.
Cijelo ovo zemljite, tj. upnica, je tupicno: male parcele opkoljene su velikim
suhozidinama (pristavama) i velikim gromilama iskrcenog kamenja. Sve te gro-
mile su pune antickih ostataka: odlomaka gradevinskog kamenja, cigle, tegula,
odlomaka keramike. Cesto se nade i rimski novac iz III i IV stoljeca. Sve to svje-
doci da je na ovom mjestu u anticko doba lealo dosta veliko naselje. Jedna od
") T r uh e 1k a, Rimske iskop ine u Vitini :-:: Glasnik Z. m. V, 677; Wiss. Mitt. III, 525.
gromila velikih dimenzija sakri vala je ruevine nae bazilike. Debljina sl'Oja na-
bacanog kamenja i zemlje, koji je trebalo skinuti, mjestimicno je prelazio dva metra.
Tokom iskopavanja ispostavilo se, da je bazilika, (jo u staro doba?) pala rtvom
poplave: bujica sa brda Klobuka poruila je zidove i odnijela zapadni dio crkve.
Ova bujica, koja se zove Kolivert, i sada tece zimi sa brda vodederinom nekoliko
desetina metara istocnije od ruevina.
O'P 1S baz i I ike - Nie cemo govoriti o planu i usporedicemo ga sa pla-
novima bazilika susjednih zemalja. Zasada cemo dati samo opis bazilike.2) Jezgra
bazilike je njezin centr<illni dio, prostorije A, B i C, tj. presbiterium, naos i narteks.
To je dio, o kojem nemamo to da govorimo, jer njegov odnos prema drugim dije-
lovima ne izaziva pitanja. Sa sjeverne strane njemu se pridruuju prostorije D, E
i ?; s june strane 'Prostorije F, G i ?
Pre s b i ter i u m - Presbiterium A (slika A) sastoji Se od polukrune
apside iroke 4.25 m, duboke 3.35 i berne iroke 5.80, aduboke 2.75. Zid atp s ide
graden je, kao i ostali zidovi prostora A i B: sa lica sitnim quadrima razne duine
(sl. B), a unutranjost zida sastoji se od lomljenog kamena u malteru. Lice prema
unutranjosti zgrade bilo je pokriveno bukom. Debljina polukrunog zida apside
nije ravnomjerna, a iznosi od 1.25 do 1.45. Ova velika debljina pokazuje da je apsida
bila pokrivena zidanom polukalotom, od koje nije sacuvan nijedan kamen. Na ovom
zidu s unutranje strane u sredini vidi se veliki prostor koji je bio popravljen i
to kamenjem razne velicine i oblika, to je upadljivo. S vanjske strane zid apside
ima lice gradena jako nemarno (slika B). buka je mjestimicno dolje sacuvana, a
zacadena - dakle tragovi poara. To je jedino mjesto u centralnim prostorijama,
gdje se sacuvala buka. Apsida ima du zida dvije stepenice (sintronos, subsellia).
Gornja stepenica, tj. ona uz zid je visoka (od poda) 0.47, ali je uska: od 0.1O do 0.13,
a gradena je od kvadrica. Ona sastavlja jednu cjelinu sa zidom. Ona se polako. su-
ava prema krajevima i prestaje na 0.50 od tacke X, a na 0.80 od tacke y.
S prednje strane na ovoj stepenici jo se vide 'Ostaci buke. Ispred te ste'penice
dodata je druga, grubo gradena od lomljenog kamenja i komada sedre. Ocigledno
je da je ona dodata kasnije, jer se naslanja na lice sa bukom prve stepenice. Ona
je neto ira od prve, ali je znatno kraca: zavrava se na dva metra od tacke X,
a stie do same tacke y, obuhvata dakle, juni dio apside. Pretpostavljamo, da su
te stepenice nosile na sebi drvene dijelove koji su sastavljali pravo sjedalo. Mjesto
za episkopa ne izdvaja se. Pod apside bio je poplocen nejednakim komadima ka-
mena, ali je od tog 'Plocnika ostalo malo: manje-vie sacunan je prostor u naj isto-
cnijem dijelu, gdje je kamenje uredeno na taj nacin, to ostavlja u sredini jedan
cetvero ugaoni slobodan prosto.r f, sada prazan. Vjerovatno je to bio grob ispod
oltara. Na 0.80 prema istoku od linije x-y jo su se nala dva kamena (in situ?)
od posto.lja za trpezu (menzu). To su dva slabo obradena kamena a i b, velicine
0.90 X 0.24 i 0.73 X 0.26, u ko.jima su po jedno cetvrta sto udubljenje za noge menze.
Rupe su dimenzija 0.09 X 0.09, duboke 0.02, ali u sredini imaju 'Opet manja cetvr-
tasta udubljenja 0.04 X 0.04, aduboka 0.06. Udubljenja su izradena na samom rubu
kamena. Treci kamen (odlomak) za no.gu trpeze naao se van presbiteriuma (c
na planu) i na svom novom mjestu je bio smjeten namerno. Taj kamen c ima
190
2) Kako se zna, planovi bosanskih bazilika nisu jednostavni i ne mogu se smjestiti u
uobicajene kalupe poznatih tipova starih bazilika.
191
~--
- C~().. /5'.0'1 --
1)5
B
~
"/
I
I
I
I
I
I
I
I
I
---------
,--------
I
:. C
, I
I /
E
I
III
II
I
I
I
I
I
I I
<
Plan bazilike (1: 100)
192
dimenzije: 0.21 X 0:20, adebljine 0.25; ima cetvrtastu rUlpu 0.09 X 0.08, duboku
0.04 i unutar drugu cetvrtastu rupu'~velicine 0.03 X 0.03, aduboku 0.05. Razmak
od rupe a do rupe b iznosi 0.71, dok razmak od a i b do kamena e iznosi
1.46 (to je prostor oznacen sa f). Tu je bilo udubljenje, van sumnje grab ili
mjesto za relikvarij. Istocni i sjeverni rubavi su djelimicna sacuvani, dok juni rub
nije sacuvan. Od ploca, kojima je taj prostor bio poplocan, nita nije sacuvano. Tlo
u prostoru f nadeno je sve prerovano, u neredu: nita se tamo nije nalo, iako
smo kopaH na dubinu od 1 m, dok nismo na,ili na prirodne stijene. Treba zabilje-
iti jedan duguljasti okrugli, kamen j pored kamena b, koji se sav raEJpaou
sitne komade - on pravi utisak gornjeg dijela miljokaza. Ostali prostor apside
nije imao nikakvog plocnika ili poda i bio je pun zemlje i prirodnag kamenja u
punom neredu.
Ostali prostor presbitariuma isto tako nije imao poda, sve je bilo puno zemlje
i kamenja, neto od sruenih zidova, a najvie od 'tJrirodnog kamenja. U ovom pro-
storu sacuvano je bilo 'Ova. U sjeveroistocnom coku du sjevernog zida uzvienje
g, dugo 1.30, iroko cca 0.70, avisoka 0.25. Pod kamenjem kojim je ono bilo po-
plocano nije bilo nita osim zemlje. Dalje prema zapadu ad g sacuvan je plocnik
od kamenja raznih dimenzija i izrade. Tako, npr., pored g u podu je bio lijepo
tesani kamen velicine 0.55 X 0.43 (i). Pod kamenom i bio je malter, ali se pod
malterom nije nalo nita. Kod junog zida nala se zidana grobnica k,( (v. sliku
A). To je nemarno ozidana raka, dugacka 2.07, (od toga udubljenja za glavu iznosi
0.45), a iroka 0,72, visaka u cemeru (svodu) 0.76; od junog zida grabnica je uda-
ljena 0.35. Grobnica je bila iznutra pokrivena bukom; svod nije morao da viri
iznad poda. Unutra su se nale jako istrule kosti dvaju individua, anikakvih pri-
laga ili ostataka od odijela. Grobnica je bila 'puna zemlje (mulja).
Niz kamenja na liniji w-z pravi utisak da je u vezi sa oltarnam pre-
gradam. Ali nikakvih ostataka od takve nije se nalo. Da li je pregrada bila od
drveta, pa je propala, ili je bila kamena, ali je iza poara bila prenesena (ukolika
se sacuvala) u prostoriju D, gdje se nalo mnogo ostataka od kamene pregrade?
Na ovo pitanje ne maemo sa sigurnocu da odgovorimo. Du linije W-Z kamenje
je smjeteno u dva reda. Iznenaduje, da se izmedu ovog kqmenja nalazi jedan
kamen - C-, koji je nesumnjiva sluio kao dio postolja za menzu. On, kao
i komadi a i b ima cetvrtastu rupu slicnih dimenzija ..
Na zatpad od presbiterija lei n a o s B dugacak 8.20, irok 5.84. Od zidova
je sacuvan samo juni u cjelini, od sjevernoga neto vie od 2 m, od zapadnog sa
june strane oka 2.50 - sve ostalo je prapalo, kako izgleda, odnesena vodom. Zi-
dovi naosa (i presbiterija) gradeni su paljivo (v. naprijed), ali nisu svuda jednake
debljine: debljina junog zida iznasi ad 0.55 do 0.70, sjevernog 0.65. Oni su sacuvani
do visine: juni zid do 1.10 (kod apside) do 0.70 (na zapadu), dok visina sjevernog
iznosi jo 0.53, a kod mjesta >:gcca 1.50. Od poda u naosu nije ostalo nita. U
junom zidu, odmah uz crtu W-Z nalaze se vrata, iraka 1.00, kaja iz naosa vode
u prostoriju F. Tamo gdje bi bila vrata iz naosa u narteks, zid je propao. Sav,
prostor naosa bio je i&punjen kamenjem i zemljom u kaoticnom stanju; ni crijepa,
ni ugljena nije bilo nadena. Drugi su nalazi bili oskudni i slucajni: jedan maleni
odlomak parapetne ploce (pluteja), nekoliko beznacajnih odlomaka keramike i jedan,
iako slucajni, ali znacajan nalaz - eljezna strelica tipicno avarskog oblika (sl. 2, b).
Prema sacuvanim ostacima zidova bazilika je imala na r tek s, ali od nje-
gova prostora nita nije 'Ostala. Kaka izgleda, i an je pao rtvam papIave.
D. Scrgcjcvski: Bazilika LI KloiJlIkll
-+ub.lI-
SI. A - Presbiterij
Sl. B - Apsida gledana izvana
D. Scrgcjcyski: Bazilika u Klobuku
1'((15. III
'I. C - PisciJIa
SI. D - Prostorij,a F, y,rata
Stal'O-hricanska bazilika u Klobuku
193
:
,
, I
L .,
o
Sl. 1 - (1 : 20)
Sj e ver n e p r o s tor ije - Prostorije DiE za nas su najinteresantniji dio
cijele ruevine. Taj dio gradevine sastavljale su prostorije iroke 3.35, dok se za
duinu ne zna, jer se na osmom metru 'Prema zapadu gube ostaci zidova i podova.
Sjeverni zid prostorija DiE tanji je (0.45) od junog, graden je od dobrog ma-
terijala - malih kvadrica, kao i juni zid, samo neto nemarnije. Istocni zid
je debeo 0.60, ali je graden od slabijeg materijala. Da li su ta obadva zida bila
otecena i na brzu ruku popravljena?
Od 3jevernog dijela zgrade sacuvane su dvije prostorije DiE. Prostorija D
je malena - 4.60 X 3.35; u nju se ulazilo iz prostorije E. Od zida izmedu te dvije
prostorije ostalo je malo, ali se mjesto vrata moe konstatovati, jer se u sjevero-
istocnom coku prostorije E sacuvao kamen, koji je sluio kao stepenica (Trittstein)
pred vratima. Pod prostorije D napravljen je na dosta primitivan nacin: na slabu
kaldrmu nali ven je sloj maltera. Sjeveroistocno coe u D bilo je zauzeto jednim
zidanim uzvienjem, kao podium, visokim cca 0.50. To je bila jedna zidana grob-
nica L. Ona je orijentisana sjever-jug, dugacka 2.37, iroka 1.14, a visoka u
sljemenu 1.19. Sa sjeverne strane imamo ulaz u grobnicu - zasvodeno udubljenje,
iroko 0.42, visoko 0.52, a duboko isto tako 0.52. Ulaz je dopirao do samog vanjskog
zida bazilike, koji je zatvarao ulaz. 'Grobnicu u duini prosjecao je jarak sirok 0.14,
adubok ccn 0.15, tako da su se dobila dva leaja. Svod je
slabo graden, kamen nije ni pritesan i svod se drao iskljucivo .--
na malteru. Prilikom iskopavanja bio je otvoren juni kraj
grobnice (kasnije sazidan). Grobnica je bila iznutra malteri-
sana. Zemlja nije prodrla u grobnicu, u kojoj su se nale slabo
ocuvane kosti od cetiri individue; kO'sti su leale u punom
neredu. Nikakvih predmeta u grobnici nije se nalo. Prostorija
D sluila je, dakle, kao memoria.
U prostoriji D leali su na podu gotovo svi komadi ka-
menO'gnamjetaja, koji su bili nadeni u ruevini. Oni su leali
na podu du junog zida, a i usred prostorije. Pored same
grobnice du njezinog zida leao je komad kamenog stupa sa
kapitelO'm (na br. 14), a malo prema zapadu od njega na
jednoj hrpi leali su dva imposta (na broj 2).
Sa prostorijO'm D granici na zapadu b a p t i ste r ijE. Njegove dimenzije
ostaju nam nepoznate, jer na pocetku treceg metra, racunajuci od istocnog zida,
obadva zida - i sjeverni i juni, nestaju. Pod ove prostorije sastoji se od slabog
betona od maltera. Ispod ovog 'Poda nasut je ut u debljini od cca 0.30, u kojem su
se nali mnogobrojni ostaci staklenog posuda. Ispod ovog sloja nalazi se 'drugi be-
tonski. pod, a pod njim zemlja-zdravica. Na razmaku od 0.70 od istocnog zida na-
lazi se zidana piscina (slika C). Ona je izvana ovaIna, gotovo okrugla, dok samo
udubljenje oponaa oblik krsta sa zaobljenim cokovima. Dimenzije piscine izvana
2.20 X 1.90, same kade 1.05 X 1.20. Ona je gradena od lomljenog kamenja, vrlo
nemarnO', kao da ima tri plitke stepenice i dno od crijepa na dubini od 0.50. Na
sjeveroistocnoj strani piscina pravi coe, kao ostatak od cetvrtaste konstrukcije.
Piscina se nalazi u vrlO' slabom stanju: nismo sigurni da li je njeno gornje lice sa-
cuvanO'. UnutranjO'st 'Piscine je sva ruinirana, a na dnu je napravljena velika rupa
(traili blago?). Odmah iza piscine prema zapadu prestaju zidovi i pod. U sjevero-
istocnom coku baptisterija leao je kamen, kako izgleda, pred ulazom u memoriju.
Nikakvih nalaza, osim odlomaka stakla izmedu dva poda nije bilo nadeno.
Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija 13
P r O s tor ije naj u n o j str ani. - Ove prostorije F i G gradene su i do-
date kasnije: Zidovi su gradeni na drugi nacin (od lomljenog kamenja), nemarno;
u tacci M. gdje je zid prostorije F naslonjen na zid apside, tokom vremena na-
stala je pukotina tako da se novi zid potpuno odvojio od staroga. Debljina zidova
dogradnje iznosi 0.50 do 0.65.
P r o s tor i ja F iroka je 3.60, a dugacka 8.75. U nju vode vrata iz naosa.
Odmah pored vrata, sa zapadne strane stoji cetvrtasti kamen n (slika 1 i A) sa
cetvrtastim udubljenjem. Njegova svrha nije jasna, jer za vodu on je smjeten
prenisko. jedino to moemo reci, da je to jedan spolium, to se vidi po obliku ka-
mena. Dalje prema zapadu du zida sloen je kamen u obliku uske stepenice ili
klupe m. Od zida, koji s june strane zatvara prostoriju F, nadeni su mali ostaci
samo na jednom mjestu. Kako sam rekao, bio je vrlo slabo graden, adebljine 0.55.
Blizu ovih ostataka zida bio je naden ostatak poda in situ: malter nasut na slabu
podlogu od kamena.
Sav lt:JrostorF bio je ispunjen zemljom i kamenjem, a u donjim dijelovima
odlomcima crijepa. Narocito velike kolicine crijepa bile su nadene blizu vrata na
mjestu 0. Na mjestu p bilo je nadeno neto ljudskih kostiju - 1 prIjen i 3
komada dugackih kostiju - vjerovatno iz kakvog vodom razorenog groba. Na
mjestu q naden je komad stupa (br. 36, inv. br. 628) koji svojim oblikom ne pri-
pada ostalim nadenim komadima; na mjestu s kapitel, na broj 15, razbijen u 7
komada, a na mjestu r komad stupa, na broj 8, razbijen u tri komada, a
slicnog oblika kao i onaj iz prostorije D. Svi odlomci i broja 8 i broja 15 leali su
zajedno, kao da su i kapitel i stup bili baceni na zemlju sa snagom i razbili se kod
pada.
p r o s tor i j a G bila je odjeljena od F slabo gradenim zidom, ciji su se mali
ostaci nali 'Pored zida naosa. Ali odmah iza toga zida naao se niz velikih kame-
nova, smjetenih u obliku zida t. Namjena ove prezide nije jasna, vjerovatno je
postavljena u kasnije doba. Blizu te prezide naden je grob malih dimenzija u,
ograden gradevinskim kamenjem, a u njemu posve istrule kosti. U tacci Q ne-
znatni tragovi poprecnog zida, koji odmah nestaju prema jugu; isto tako i prema
zapadu zid brzo nestaje. Samo prema sjeveru zid iz tacke Q protee se jo za 2.50,
djeleci naos od narteksa.
194
Ornamentirani arhitekturni komadi
Od ornamentiranih kamenih komada nadeni su samo fragmenti kamenog na-
mjetaja bazilike. Oni su nadeni vecim dijelom u memoriji (prostoriji D). Svi ovi
komadi pri't:Jadaju, kako izgleda, pregradi, koja je morala stajati u memoriji pred
grobnicom. Ostataka drugih arhitekturnih dijelova, napr. od velikih stupova, nad-
vratnika, dijelova prozora, ili drugog namjetaja - menze, ambona i sl. nije na-
deno nita. Materijal, od kojeg su izradeni nadeni komadi, je lapor (mulj ika, mer-
gel) osim broja 36, koji je izraden od krecnjaka. Izrada svih komada je slaba. Stu-
povi, koji svojim oblikom lice na one iz Breze, radeni su, kao i oni, na tocku,
ali vrlo primitivno.
Ornamenat je izraden na dva nacina: ili je to plosnati reljef visine cca 0.015
do 0.02, ili je izraden pomocu urezanih crta (gravirani). Zanimljivo je da su
crte dosta iroke _. do 8 mm. Neke su od njih radene dlijetom, druge pomocu
svrdla, koje se premjetalo po odredenoj liniji.
Broj 1 (inv. br. 620), table I, 1 i IV, 1, 2. Garnji diO' cetvrtastag bazamenta.
Garnja je 'Pavrina djelamicna sacuvana i ima kvadratna udubljenje sa akruglam
rupam na dnu za usadivanje stupa. Prednja strana bazamenta ukraena je palu-
krunim crtama i nizam izbuenih rupica. Desna strana, slaba sacuvana, ima ljeb
za usadivanje parapetne place (pluteja). Lijeva strana je ravna, izgladena, sa ure-
zanam crtam du rubava. Pazadina adbijena. Zanimljiva je, da na svim pavri-
nama, iakO' su ane ugladene, ima tragava zubace sa vrlO' irakim zubima. Sudeci
pa tame, ta, lijeva strana nema nikakvih grafitija, pretpastavljama, da je taj stup
stajaO' uz sami (lijevi) zid. Naden u 'Prastoriji D.
Broj 2 (inv..br. 621), tabla I, 2; V, 4, 5. Garnji diO' bazamenta sa astacima
stupa (u jednam kamadu), dalje je adbijen znatan diO'. Prednja strana ukraena je
pamacu crta urezanim arnamentam: radiaine 'crte, razeta na vitla (Wirbelrasette),
estakrake zvijezde, kancentricni kruga vi. Naakala je akvir, aznacen crtam. Desna
strana ima ugladenu povrinu, slican akvir i ljeb za usadivanje pluteja (parapetne
place). Ostale dvije strane ugladene su, imaju slican akvir, a iarane, su bezna-
cajnim grafitijima: na lijevaj bacnaj strani vidimO' naarana A i B, na cetvrtaj
strani mnagabrajne vertikalne i harizantalne crte. Treba zabiljeiti tragave zubace
na svim stranama i unutar ljeba. Naden u prastariji D.
Broj 3 (inv. br. 622), tabl. I, 3; IV, 3. Odlamak ad garnjeg dijela oazamenta.
Prednja, arn amentirana strana djelimicna je sacuvana: urezani arnamenat sastaji
se ad kancentricnih krugava i crta. Sacuvana je netO' ad lijeve bacne strane, dak
su desna j pazadina adbijene. Na garnjaj pavrini tragavi adbijenag stupa. Ovaj
bazamenaL vjeravatna je biO' desni ad jednag ljJara. Naden u prastariji D.
Broj 4 (inv. br. 630), tabla I, 4. Odlamak ad garnjeg dijela bazamenta. Na
prednjoj 5trani sacuvana je netO' ad arnamenta (sa lijeve strane): vidi se crta koja
ogranicava palje sa arnamentam. Otraga astaci ljeba, kakO' se vidi na crteu. Sa
sviju strana je adlamijen i abijen.
Broj 5 (inv. br. 623), table I, 5 i XIII, 2. Odlamak ad bazamenta (?) sa prednje
strane, vjeravatna ad danjeg dijela. Odbijen je sa sviju strana osim prednje. Na
prednjaj strani je harizantalna (?) crta, iznad kaje su urezani kancentricnl kru-
gavi - pet na braju. Naden u prastariji D.
Broj 6 (inv. br. 630), tabla I, 6. Mali odlamak ad prednje strane bazamenta
(?). Odbijen sa sviju strana, deblj. 0.025. Ostatak profilisanag ak'{ira i kancentricni
krugovi, koji su vjeravatna zauzimali cijelu povrinu prednje strane.
Broj 7 (inv. br. 617), tabla I, 7. Odlamak vjeravatna bazamenta Sacuvani su
dijelavi dveju glatkih strana, kaje se sjeku pad pravim kutam. Du ruba urezana
je crta.
Broj 8 (inv. br. 615), table I, 8 i VI, 2. Tri fragmenta stuljJa kaji se spajaju.
Odbijen gare, dalje i pa vecem dijelu perimetra. Ukraen sa tri harizantalne pra-
filisane zane, raznag prafila. Diametar je biO' cca 0.22. Naden u prastariji F, mje-
sta S.
Brojevi od 9 do 13 (inv. br 630), tabla I, 9-13. Pet sitnih adlamaka ad stu-
pava istag tipa i dimenzija.
Broj 14 (inv. br. 619), table II, 1 i VII, 2. Garnji diO' stupa sa kapitelom, iz-
radeni u jednam kamadu. Odlamak se sastaji ad garnjeg dijela stupa, jake prafi-
lacije, kaja zamjenjuje astragal ispad kapitela, isamag ka'Pitela sa abakam. Na
garnjaj pavrini abaka, kaja nasi tragave ferrum dentatum-a, iskapana je kvadra-
tna udubljenje (0.06 X 0.055, dub. 0.1), u kQjem je na dnu izdubena rupa za eljezO'.
13*
Staro-hricanska bazilika u Klobuku 195
196
Stup, osim spomenute gore profilacije, ima jo na dva mjesta profilisane zone. Ka-
pitel je vrlo jednostavan. To je posljednji izdanak korintskog kapitela; sa svake od
cetiri strane idu odazda na gore dvije paralelno urezane crte, kaje se gare savi-
jaju na mala trokuina ispu'pcenja - degenerisane volute. Gore izmedu crta jo ce-
tiri kratke crte. Du vertikalnih crta izvana ide niz sitnih izdubenih rupica, koje
isto takO' obilaze kalatas iznad astragala. Abak je malo utegnut, ukraen je sa
dvije horizontalne crte; flos je jedno kvadratno uzvienje.
Izrada je vrlo slaba. Stup je otecen SOl jedne strane. Isto tako i sam kapitel.
Leao je na podu pored zapadnog zida grobnice L u D.
Broj 15 (inv. br. 618), table II, 2 i VIlI, 1 i 2. Kapitel, oblikom i izradom
lici na prethodni braj, ali nije posve identican: na njemu rupice idu sa dvije strane
vertikaInih crta. Flos je sacuvan sa dvije strane abaka, ostale su dvije strane jako
nastradale. Kapitel je razbijen u 7 komada, od kojih su 6 mogli biti spojeni, dok se
mali sedmi odlomak nije dao smjestiti. Svi fragmenti su leali jedan 'pored dru-
gog u prostoriji F blizu zida naosa.
Broj 16 (inv. br. 616), table II, 4 i VI, 1. Kapitel je oblikom slican broju 15,
neto manjih dimenzija. Izrada je jo nemarnija, nego kod ostalih. Gornja povr-
ina ima kvadratno udubljenje sa akruglom rupom. Gornja povrina obradena je
na uobicajeni nacin zubacom. Kapitel je jaka atucan gare, dalje, i s jedne strane.
Naden uprostariji D uz sami juni zid na p'Odu.
Broj 17 (inv. br. 614), table II, 3 i VII, 1, 3. Tri adlamka kapitela, kaji se
spajaju (garnji dio). Prema dimenzijama i abliku lici na ostale kapitele. Ovi od-
lamci nadeni su zajednO' na istocnom zidu prost'Orije D.
Brojevi 18-23 (inv. br. 630), tabla II, 5-10. est sitnih odlomaka od ka'pitela
istog tipa.
Broj 24 (inv. br. 625), table II, 11 i IX, 3. Impost bez ornamenta. Donja po-
vrina (0.18 X 0.15) distproporcionalna je malena prema garnjoj (0.66 X 0.17) i ne-
ma udubljenja za gvade (Diibbelloch). Pavrina je paljivo obradena zubacom,
kaja se odlikuje izvanredno irokim zubima, Ovaj impost biO' je naden na podu
prostorije D zajedno sa drugim lmpastam (na br. 25), a ispod bazamenta br. 2.
Broj 25 (inv. br. 624), table II, 12 i IX, 1, 2. Ovaj impost je drugog oblika
nega 'prethodni: kraci i vii. Donja povrina nema udubljenja za eljezo. Na jednoj
od kosih povrina prika?:an je u reljefu krst, a iznad njega janje sa jelenskim ro-
govima. Povrina je obradena sa dvije vrste 'Otre zubace. Izrada je slaba. Naden
na podu prostorije D pored imposta br. 24.
Broj 26 (inv. br. 606), table III, 1 i X, 2. Odlomak parapetne ploce (pluteja),
vjeravatno od gornjeg desnog c'Oka. Prednja strana: glatki iroki okvir, unutar
bordura sa plasticnim rozetama, zatim ostatak glatke letve (vjerovatno ostatak pro-
filisanog okvira koji je omedavao ukrasno tpolje). Od polja nita nije sacuvana. S
desne bocne strane slabo izradeno pero. Zadnja povrina paljivo je obradena zu-
bac'Om br. 6. Ostale su povrine glatke. Izrada je slaba. Naden u prostoriji D
pored junog zida.
Broj 27 (inv. br. 607 + 629), table III, 2 i X, 1. Tri odlomka parapetne ploce,
koji se spajaju. Odbijeno sa sviju strana osim pozadine. Gore ostaci bordure sa
plasticnim rozetama, slicnim onima na broju 26. Ispod nje je tprofilisan okvir, ispod
njega polje sa plasticnim ornamentom: ostaci stupa i arkade. Zadnja je povrina
obradena zubacom. DiO' 607 naden u prostoriji D, dok dio 629 (donji dio) naden je
van apside.
197
Broj 28 (inv. br. 608), table III, 4 i X, 3. Odlomak od bocne strane parapetne
ploce. Sacuvano je pero, pIosnati okvir, netO' od bordure, na kojoj se razabiraju
ostaci jedne plasticne rozete. Odbijeno: gore, dolje, desno i zadnja 'ilovrina, tako
da debljina ploce ostaje nepoznata. Naden u naosu u nabacanom kamenju.
Broj 29 (inv. br. 609), table III, 3 i XI, 3. Odlomak (od gornjeg dijela?) para-
petne ploce, odbijen sa sviju strana. Bordura gore je obijena, ispod nje profilisani
okvir i pelje sa plasticnim ornamentom: trokut sa koncentricno urezanim troku-
tima. Od trokuta odvajaju se sitni stilizovani listici na stabljikama. Slicne listice
vidimo i na brojevima 30-33. Pozadina je grubo izravnjena i ima malobrojne tra-
gove zubace. Naden u prostoriji D na gomili sa ostalim fragmentirna.
Broj 30 (inv. br. 612), table III, 7 i XI, 1. Odlomak parapetne ploce sa stili-
ziranim licem, slicnim prethodnome broju. Odbijen sa sviju strana, osim pozadine.
Debljina iznosi 0.085 - obicna debljina parapetnih ploca bosanskih bazilika, koja
je manje-vie ravna polovici arhitektonske stope. Povrina otraga je ravna sa ne-
znatnim tragovima zubace. Naden u prostoriji D zajedno sa ostalim fragmentirna.
Broj 31 (inv. br. 613), table III, 5 i XI, 6. Mali odlomak parapetne ploce.
Odbijen sa sviju strana. Debljina je ja 0.06. Stilizovano lice u reljefu kaO' i na
brojevima 29-33.
Broj 32 (inv. br. 610), table III, 6 i XI, 2. Odlomak parapetne ploce, odbijen
sa sviju strana, osim zadnje povrine. Sacuvano je malo ad profilisanog okvira i
lica ispod njega. Ornamenat je visak 7 mm, debljina odlomka iznosi 0.075. Poza-
dina je ravna sa minimalnim tragovima zubace. Naden u prostoriji D pored ju-
nog zida.
Broj 33 (inv. br. 611).table III, 8 i XI, 4. Odlomak parapetne ploce (od gor-
njeg kraja?). Odbijen sa sviju strana. Sacuvana je bordura sa urezanim ornamen-
torp - estokrakom zvijezdom j sa dva koncentricna kruga - profilisani okvir,
a u polju plasticno lice, kao na prethodnim brojevima. Naden u prostoriji D.
Broj 34 (inv. br. 626), table I, 15 i XI, 5. Odlomak kamenog namjetaja. Su-
deci po ornamentu moda pripada grupi naeg broja 27. Svakako spada u istu sku-
pinu fragmenata. Naden u kamenju, nabacanom na ruevine bazilike.
Broj 35 (inv. br. 627), table I, 14 i XIII, 1. Odlomak kamenog namjetaja.
Odbijen sa sviju strana i otraga. Ornamenat se sastoji od urezane estokrake zvijezde,
ostataka koncentricnih krugova i urezanog okvira (?), Naden u prostoriji D.
Broj 36 (inv. br. 628). I):omad stupa odbijen sa obadva kraja. Krecnjak. Du.
0.40, precnik 0.18. Naden u prostoriji F, mjesto q.
Broj 37 (inv. br. 631), tabla XII, 4. Odlomak kamene cesme u obliku lavlje
glave. Ovaj komad nije bio naden u bazilici, nego prije nekoliko godina kod ko-
panja kanala nekoliko desetina metara ispod (junije) bazilike. Opisujemo ga
usput, jer 'ilripada, kako izgleda, istome vremenu, a lako je mogao da bude dio
bazilike.
Odlamak je dugacak 0.32, visok (debeo) 0.205. Grubi rad. On nije u obliku
cunka, nega, osim njegova ispusta, tj. same lavlje glave, ima oblik jednog korita,
to susrecemo i kod drugih slicnih objekata.
Sitni nalazi
U naoj ruevini bilo je vrlo malo sitnih nalaza - beznacajnih odlomaka
grube keramike, stakleni fragmenti, klinci i druge obicne eljezne sitnice. Svi ti
objekti bili su nadeni u zemlji, koja je ispunjavala ruevinu i vjerovatno je slu-
<
caj no tu dospela kasnije. Ovi nalazi prema tome ne mogu da slue kao dokumen-
tacija za nau baziliku. Izuzetak cini samo broj 6 - eljezna strelica avarskog tipa,
Ovaj nalaz iako je mogao da dosIpije u ruevinu kasnije, ipak je za nas od velike
vanosti. Objekata, koji bi sluili za datiranje, napr., novca ili natpisa nije naden
nijedan komad. Opis cemo poceti od tri odlomka tegula, koji su nadeni na podu
prostorije F.
Broj 1 (inv. br. 387), tabla XII, 2. Odlomak tegule iz njezine sredine. Di-
menzije: 0.18 X 0.17, deblj. 0.023. S jedne strane utisnuta je rozeta ili krst - ne
moe se tacno ustanoviti, jer se dogodio dupli udarac. Precnik te figure iznosi
0.055. Naden u prostoriji F.
Broj 2 (inv. br. 388), tabla XII, 1. Odlomak tegule iz njezine sredine. Vis.
0.215, ir. 0.11 i 0.07, deblj. 0.03. Na odlomku je urezan krst, visok 0.175, oblika
obicnog u VI vijeku. Naden u prostoriji F.
Broj 3 (inv. br. 389), tabla XII, 3. Odlomak tegule iz njezine sredine, vis.
0.265, ir. 0.235, deblj. 0.03. ig sa udubljenim poljem: . PASI. A . NA . S. Po-
cetak iga nedostaje, ispred P jedan mali ispulpceni trokut koji ima ulogu tacke;
isto ispred drugog A, ispred N i iza zadnjeg A. Na kraju veliki ispupceni
trokut sa malim S u sredini. Naden u prostoriji F.
Ovaj crijep potice iz poznate ciglane figlina Pansiana. Ova ciglana je leala
na obali sjevernog Jadrana, negdje u Istri ili u Venetskoj oblasti. Ispocetka je
bila privatna, od vremena cara Tiberija do Vespasiana bila je carska, a zatim se
njezin trag gubi. U prvom vijeku nae ere njezini Iproizvodi (crijep) izvozili su se
morem u ogromnim kolicinama. U naim krajevima cesto se nadu, narocito na Do-
njoj Neretvi. U Bosni (a i u drugim krajevima) redo'vno se nade obicni oblik iga
PANSIANA. Ipak jedanput (u Duvnu) naao se ig bez prvog N, ali ne identican,
naime, bez tacaka. to se tice zadnjeg S, ig je na ovom mjestu odlomljen, pa ne
moemo nita reci.") Potpuno identican ig zabiljeen je pet puta, sve u Venetskoj
oblasti (C. 1. L. V, 8110), dok u Arheolokom muzeju u Zadru cuvaju se dva pri-
mjerka slicnog crijepa PASlANA, nadena u Zadru (br. 251), ali bez tacaka i orna-
menta, tj. bez zadnjeg sumnjivog S.
Broj 4 (inv. br. 2195), slika 2-a. Rucka od noica (?), kost. Ukraena je sa 10
produnih nizova tacaka. Duina 0.047, diam. 0.012 do 0.013. Nadena u gornjem
sloju uta u apsidi.
Broj 5 (inv. br. 2196), slika 2-c. Zrno od derdana u obliku plosnatog koluta.
Tamnoplava Ipasta. Diam. 0.011. nadeno u utu u naosu.
Broj 6 (inv. br. 2193), slika 2-b. Trobridna eljezna strelica avarskog tipa.
Dosta dobro sacuvana, malo odlomljen iljak. Ukupna duina 0.058, od toga na
samu otricu otpada 0.035. Nadena u utu u naosu.
Broj 7 (inv. br. 2194), tabla XIV, 1. eljezno zvonce obicnog antickog tipa,
jezicac sacuvan. Visina 0.073, otvor iznosi 0.054 X 0.04. Nadeno u naosu u utu.
Broj 8 (inv. br. 391), tabla XIV, 1. eljezni okov od vrata. Sastoji se od okru-
glog otecenog tita, i tri karike. Diam. tita 0.085. Naden u naosu u utu.
Broj 9, tabla XIV, 2. Osam raznih eljeznih klinaca, nadeni na raznim mje-
stima u utu.
Broj 10. Cetiri odlomka nekih eljeznih alatki antickog tipa. Nadeni na ra-
znim mjestima u utu.
198
3) Glasnik VI, 1894, 305 Wiss. Mitt. IV, 157. Sada u Z. muzeju, inv. br. 26. O crijepu ov~
W()rJliC vidj; P q t seh tJ Glasnik\l, 19H, Z03 tilkoCle U Wiss. M.itt. IX, 279,
Broj 11. Osam sitnih odlomaka plosnatog stakla, debljine: 0.5 mm, 1 mm,
1.5 mm, 2 mm. Nadeni u utu na raznim mjestima r;uevine.
Broj 12. Odlomak male staklene ca e sa bra d avi cam a (Nuppen). Dia-
metar je vjerovatno bio oko 0.07.
Broj 13, tabla XIII, 3. 4. Odlomci triju malih staklenih caa: 5 odlomaka od
ruba sa ruckom, 7 odlomaka od ruba, 2 odlomka od dna cae, 1 odlomak od dna
male caice. Debljina stakla od 1 mm do 1.5 mm. Staklo pod brojem 13 nadeno
u utu izmedu dva poda u baptisteriju.
a.. .
C~.-----:---'.'-J [QbP\
- -- - - :.: : -- ~- - .. - - - . .~ ~
, - - -~ . - "
<
o.orl
t,
C.
0.os6
Sl. 2
>
Broj 14. U utu je nadeno neto odlomaka grube keramike, od koje donekle
'Prestavlja interes jedan odlomak koji je vjerovatno iz kasno-antickog doba, sa
horizontalnim prugama, i drugi mali odlomak sa valovitim ornamentom napravlje-
nim celjem.
Nacin gradnje
Naa bazilika je dosta siromana. Ipak sami zidovi centralnog dijela izgra-
deni su paljivo. Nacin njihove gradnje je tipican. Lice zida sastavljaju kvadri
malih dimenzija, uz to razlicitih dimenzija. Oni su poloeni na taj nacin to su u
svakom redu smjeteni kvadri razlicne irine (dume), ali iste visine, dok je visina
redova razlicita (slike 3 i 4). Ono to je markantno i s cim s?m se sreo prvi put u
Bosni, to je oblik tih kvadara (slika 5): oni donekle oponaaju piramidu, cija osno-
va sastavlja lice zida, dok je vrh okrenut prema unutranjosti. Unutranjost zida
bila je po obicaju sagradena od lomljenog ili bud ~akvog kamenja sa puno mal-
11
)
100
15"
10
Sl. 3 - Vrata izvana (visine ozn. u centimetrima)
Sl. 4 - Juni zid izvana (visine ozn. u cm)
Od prozora i vrata nemamo ostataka. Kakve je visine bila zgrada mi ne mo-
emo reci. Krov je sigurno bio na dvije vode, pokriven crijepom. U pogledu kro-
va, zbog male irine zgrade i njezinih '.Jojedinih dijelO'va, mislim, nije bilo pO'te-
koca. Isto takO' ni u pogledu prozora, jer je bazilika bila gradena od seoskih maj-
stora. Crijepa u ruevini bilo je nadeno puno, ali samo uprostarijama F i G i malo
C) P. M. D u val, Cherchel et Tipasa, 1946. str. 96, Adn. 1. Naalost, na ovu potanko st
drugi arheolozi do sada su maLo obracali panje.
to
Pod u prostorijama A i B sastojao se od plocnika. Sudeci po oskudnim osta-
cima, to je bilo kamenje raznih dimenzija. U sjevernim i junim prostorijama (D,
E, F, G) na vrlo slabu kaldrmu bio je naliven tanki sloj maltera.
Malter je svuda slab. Sve gov~,ri o siromatvu bazilike. Lijepo tesano kame-
nje, koje je bilo nadeno tu i tamo u ruevini, vjerovatno su bila spolia, koja su
bila ugradena u zgradu.
200
tera. Ovim oblikom kvadara '.J0stizalo se, da se oni to bolje priljube uz unutra-
njost zida. Takav nacin gradnje bio je u upotrebi kod rimskih graditelja u kasno-
anticko doba, u Galiji sve do u VII vijek!) Ovaj fakat dobro odgovara i ostalim
momentima kod nae bazilike i potvrduje njezin kasno-anticki karakter.
201
ti?
~
o
~
~D
~O.2.'b~
<:
u DiE. Crijep je obicnog tipa, dobre izrade, bez iga. Dimenzije su: duina 0.54,
ir. 0.38, deblj. od 0.02 do 0.03. Zanimljivo je da se naao i jedan crijep sa igom
PASIANA tj. PANSIANA (tabla XII, 3), koji potice iz I vijeka n. e. Taj komad
bio je, dakle dugog ivota. Ne moemo sumnjati u dugovjecnost crijepa, jer na
slucaj nije usamljen.5)
Kameni namjetaj bazilike izraden je, kao obicno u Bosni u kasno-anticko
doba, od lapora (mulj ika, mergel). Izrada je slaba. Stupovi su izradeni na tocku,
ali taj tocak mora da je bio primitivan, jer izrada nije ni najmanje precizna.
r z rad a p o v r i n e. - Jedno poglavlje za se prestavlja obrada povrina
kamenog namjetaja. U posljednje vrijeme arheolozi su obratili panju na nacin
obrade povrine u kasno-anticko doba. Tako je danski arheolog Bronsted dao u
svom opisu groblja u Kapljucu kod Solina6) nekoliko primjera raznih nacina obra-
de povrine. Njegov rad produio je E. Dyggve, rekonstruisavi citav tehnicki
'Postupak kod izrade povrina na reljefima u to doba, tj. u V i VI vijeku.') Na ovom
mjestu ja ~u se ograniciti samo na opis povrina obradenih pomocu ferrum den-
Sl. 5 - (1 : la)
tatum-a, a ostavicu po strani povrine koje su izrctdene ili potpuno glatko ili su
grubo izradene. Treba uzeti u obzir, da izmedu bosanskih i salonitanskih primje-
raka postoji razlika u materijalu: bosanski su primjerci od mekanog lapora, dok je
materijal iz Salone tvrdi - krecnjak ili mramor.
U Klobuku osim povrina pot.lpuno glatkih ili onih grubo obijenih ima mnogo
koje su obradene zubacom i to ne samo sa strana koje se ne vide, nego i na stra-
nama koje su izloene pogledima. Pregledavi spomenike iz bazilike, pokuao sam
da sastavim tablicu povrina li bazilici, koje su obradene pomocu ferrum denta-
tum-a.
Zubaca sa otrim iljatim zubima:
1) Razmak izmedu zuba 2.2 mm. Tabla XV, 1. Na broj 25.
2) Razmak izmedu zuba 3.2 mm. Tabla XV, 2. Isti br. 25.
") Kao kuriozum mogu navesti i o'vaj slucaj. U 1935 godini konstatovao sam da je jedan
stanovnik sela Pjeevac kod Stoca imao talu pokrivenu rimskim crijepom; vidio sam i mje-
sto (valjda ostaci rimske ciglane), odakle je taj crijep bio uzet,
6) Recherches a Salona, I, 63 i 5 slika.
7) Forschungen in Salona III, 28, sl. 36.
202
Zubaca sa plosnatim zubima:
3) irina zuba od 4 do 5 mm; razmak izmedu zuba [na kamenu ispupceno] 1 mm.
Tabla XV, 3. Na broj 15.
4) irina zuba 6 mm; razmak izmedu zuba 1 mm. Tabla XV, 4. Na broj 16.
5) Kako izgleda, zubaca nije imala jednake zube: ima zuba irokih 6 mm
drugih sa 7 mm irine. Razmak izmedu zuba je neto ispod 2 mm. Tabla
XV, 5. Na broj 27.
6) irina zuba 7 mm, razmak ispod 2 mm. Tabla XV, 6. Na broj 26.
7) irina zuba 9 mm, razmak izmedu zuba 2 mm. Tabla XV, 7. Na broj 24.
Sudeci po tragovima na kamenu, alat kojim se radilo za povrine 1 i 2 bio je
cekic sa otrim zubima, kakav je i sada u upotrebi (zubaca, mlinski cekic),
a za 'Povrine 3 do 7 dlijeto sa plosnatim zubima. U naim slucajevima ovo dlijeto
imalo je, izgleda, tri zuba.
Moemo dodati, da, koliko sam mogao opaziti na antickim spomenicima Ze-
maljskog muzeja u Sarajevu, upotreba zubace, odnosno izrada povrine ima svoju.
istoriju. Ispocetka, u I vjeku n. e. povrine su glatke. Zatim se pojavljuju povrine
arirane sitnom zubacom otrih zuba; poslije se pojavljuju zubace sa uskim plo-
snatim zubima, cija Se irina sve vie povecava. irina zuba od 9 mm je najveca,
koju sam pribiljeio. Tokom vremena zubaca sa bocnih strana 'Prelazi i na lice
spomenika. Kako izgleda, takvoj upotrebi zubace pomagali su ne samo tehnicki,
nego i estetski momenti: arirane povrine su sve vie i vie ulazile u modu, to
potpuno odgovara kasno-antickom ukusu, napr. u obradi odjela na reljefima: sitne
paralelne bore su stvarale igru svjetla i. sjenke, isto kao i u naem slucaju. Tako
je makar bilo u sadanjo'j B. i H. tj. u unutranjosti rimske provincije Dalmacije,
gdje je obilje lapora, mekanog kamena, koji se dao lako obradivati, pomagalo ovoj
pojavi. Na jadranskoj obali, u sadanjoj Dalmaciji, kako izgleda, bilo je drukcije.
Zubaca sa otrim zubima, koja je imala oblik cekica, bila je vrlo omiljena, njom
su redovno obradivali ne samo bocne strane i grublje spomenike, nego i IjJrednje
povrine. Zubaca sa plosnatim zubima bila je isto tako poznata, ali se upotreblja-
vala veoma rijetko.
IV
TIP BAZILIKE
. Naa bazilika bila je za bosanske prilike srednjih dimenzija, orijentisana
istok-zapad. Drim da je bila zamiljena kao jednobrodna bazilika sa narteksom
i sa dopunskim prostorijama sa sjeverne strane. Zidovi tog sjevernog aneksa gra-
deni su od slicnog materijala kao i zidovi prostorija A, B i C, ali su tanji i gradeni
nemamije. Teko je odluciti, to je po srijedi: ili 'Popravak otecenih zidova, ili
pomanjkanje materijala? Zurba? Ali mi se cini, da gradnja prostorija DiE vre-
menski nije daleko odmakla od centraInih. Pitanje prostorija s june strane (F i G)
nije teko rijeiti: one su bile dodate kasnije; slab rad, slab materijal, a vidi se
i otvoren av izmedu zida apside i zida M-N.
Staro-hricanske bazilike Bosne odlikuju se tim, to ne slijede tipove bazilika
u to doba najvie rasprostranjenih: dosada u Bosni nije nadena nijedna trobrodna
bazilika, ni bazilika centralnog plana, samo je bila jedna sa nekom vrstom neo--
bicnog transepta (Majdan). Sa gledita plana, bosanske bazilike moemo podjeliti
\l dvije grupe (ili moda tri: Breza). Bazilike prve grupe ~retstavljaju neki kva-
S) Ne treba zaboraviti, da su to ispocetka bili posve razliciti obredi, a i kasnije se ia
razlika odrala, samo u manjem obimu: J. Las s u s, O. c. 158.
") U starije doba, tj. do 313, toga nije moglo da bude, jer je bio na punoj snazi zakon,
da se mrtvaci ne smiju sahranjivati unutar grada, ali tokom IV vijeka taj zakon pada u zabo-
rav, nesumnjivo pod uticajem kulta sveta<:a,.narocito kada se pocelo sa dijeljenjem (komada-
njem) relikvija.
10) Ce n'est qu'en apparence que le mausolee-chapel du saint a penetre a l'interieur de
I cglise; en fait, il est reste en dehors du local des reunions eucharistiques etant rejete en l'un
de ses f1ancs. A. G I' a bar, Martyrium, I, 342.
1') Tako je Ambrosije Mediolanski otvoreno izraavao elju da iza svoje smrti (t 397) bude
sahranjen u crkvi koju je sam sagradio i to u oltaru: hunc ego locum praedestinaveram mihi,
ut ibi requiescat sacerdos, ubi offerre consueverit. Sed cedo sacris victimis dexteram portionem,
locus iste martyribus debebatur. (Migne, P. L. XVI, c, 1066). Drugi episcOlpi bili su skromniji,
na pr. Ephraim Sirac (t 378).
12) E g g e r, Forsch. i. S. II, 42.
13) Vidi opis hadiluka Aetherije u Svetu Zemlju I t i ner. Hi e r o s o 1. ed. Geyer,
C. S. E. L. XXXIX, 53.
.
drat, cak katkada irina im moe biti veca od duine (Dabravina). U tome kvadratu
na naos otpada u centru samo jedan mali dio prostora. Drugi tip su duple crkve (Ze-
nica, Turbe). U takvom slucaju jedan dio sluio je za redovnu, parohialnu slubu,
dok je drugi - memorialni - bio namjenjen slubi za mrtve. S) Katkada, kao u
Mogorjelu i Skelanima, to su bile dvije jednal<e bazilike, gradene jedna pored
druge. U naem slucaju bazilika ne spada potpuno u jedan od tih slucajeva. Ona
se sastoji od dosta velikog naosa, kojemu su sa sjeverne strane dodate male po-
sebne ';>rostorije, od kojih su dvije sluile ~ao baptisterij i kao memorialna kapela.
Presbiterij. - Oblik presbiterija je obican za ono doba (V-VI vijek).
Obicno je ispod trpeze (menze) bio smjeten grab sveca. Ako crkva nije posjedovala
citavi grob, u oltaru je bio smjeten samo relikviarij sa dijelovima mociju.") Dok su
na Zapadu grobovi svetaca bili obicno smjeteni (u narocitim grobnicama) u 01-
tarnoj apsidi i u presbiteriumu, na Istoku nisu voljeli to da rade, nego bi grobovi
ostali u specialnim zgradama (memorijama), ili su bili smjeetni u posebnim pro-
storijama, pritpojenim naosu, tj. samome hramu, s kojim ipak nisu sastavljali or-
gansku cljelinu.IO) Ovo nam objanjava, zato nema prolaza izmedu prostorija D
i presbiterija. Ali i obicni ljudi su htjeli da budu pokopani to blie grobu sveca.
Na taj nacin jo u IV vijeku dolo je do obicaja da se pokojnici pokopavaju i u
samoj crkvi, cak i u presbiteriju. Narocito na to su imali pretenziju pokojni tpi-
skopi i oni koji su sagradili crkvu.n) Tako su van sumnje i u Saloni u novosagra-
denoj bazilici u Manastirinama 11 oltarnoj apsidi nali sebi mjesto pored jednog mu-
cenika i dva episkopa (Gaianus i Symferius) koji su (oko 400 g.) gradili ovu
baziliku.12) .
Naa prostorija D je tipicna mE:'morija.Iako sagradena uz sami presbiterij,
ona nema direktne veze s njim, nego se u nju ulazilo iz baptisterija. Moemo se
tome cuditi, jer zaista ne postoji logicka veza izmedu baptisterija i memorije.
Sama grobnica viri iznad 'Poda na cca 0.50 i ima oblik nekoga podija. To je obicna
pojava u memorijama toga doba.13) Uz samu grobnicu (prema zapadu) i du junog
zida nadeni su odlomci septuma (oltarne pregrade). I to je obicna pojava, jer su
memorije bile uredene kao kapelice i uprkos malim dimenzijama, bile su redovno
i pregrade. katkada minimalnih razmjera. U naem slucaju sacuvana su cetiri ka-
pitela, to odgovara trima interkolumnijama. irina cijelog prostora iznosi 3.35,
to je tpotpuno dosta da imamo srednji interkolumnij, tj. ulaz pred grobnicu, oko
0.75, a dva sa strana, zatvorena 'Parapetnim plocama cca 0.90 irine. Ove dimen-
zije su potpuno realne. Obraca na se panju cinjenica, da su komadi pregrade,
koji su tu nadeni, manjevie disparatni. Sva tri manjevie sacuvana bazamenta su
razlicite konstrukcije, iako je ta razlika neznatna; jedan bazament je izraden u
jednom komadu sa stupom, drugi - posebno. Razlika u dimenzijama kapitela ne
igra ulogu, jer su bili izradeni zajedno sa stupovima. Ali je velika razlika u impo-
stima: oni ocigledno ne idu zajedno. Na podu prostorije D nije naden nikakav
sokl ili kakvo kamenje za ucvrcivanje pregrade, ni traga na podu. Sve to nas sili
na pretpostavku, da je pregrada bila postavljena naknadno, donesena sa drugog mje-
sta, moda iz naosa iza njegova naputanja.
Ako se upitamo, ko je bio pokQpan u memoriji, a ciji su grobovi u 'Presbite-
riju, nije teko na to odgovoriti: mogucnosti su bile, kako smo vidjeli, raznovrsne.
U apsidi ili u grobnici K mogao je da bude pokopan osnivac (ktistes) bazilike uz
relikvije sveca. U memoriji su moda bili pokopani clanovi kakve lokalne ugledne
porodice. Napokon, ako hocemo, da oko nekog od tih pokojnika bude i ore01 sve-
tosti, mutna vremena i neprekidne najezde barbara uvijek su davale mogucnost
da bude ljudi, za koje se moglo reci da su nastradali za vjeru. (E. Dem og e o t:
De l'unite cl la division de l'empire romain, 473). Tee je protumaciti nered u grob-
nici 1.Kosti su se nale li potpunom neredu, ali zemlje nije bilo unutra, niti je svod
grobnice bio otecen. Nagadati se moe, ali sigurno neto je teko reci.
B a'P t i ste r i j - Ono, to odmah pada u oci, da je na baptisterij, tacnije
piscina, slabo graden. Oblik piscine izvana je nepravilni oval, samo se udubljenje
oblikom pribliava krstu sa zaobIjenim krakovima. Taj oblik i dimenzije mogu se
naci u svim provincijama rimske drave, svakako u manjim mjestima. U velikim
gradovima, napr., u Saloni, sve je bilo drukcije. Skromne dimenzije, skromna izrada
i potpuno ukljucenje u zgradu bazilike dokazuju relativno kasno vrijeme njegove
izgradnje. Vidi se, da se prestalo sa krtavanjem odraslih ljudi, nego da se prelo
krtavanju djece. Zanimljivo je usporediti nau 'Piscinu sa takvom u Lepenici.14)
Tamo je piscina otprilike naeg oblika i dimenzija, ali je ugradena u stariju, vecu.
Vidi se, kako se prelo na krtavanje djece. Kod ocjene poloaja i dimenzija bapti-
sterija treba uzeti u obzir, da je li prvim vijekovima hricanstva, kada su se kr ta-
vali odrasli ljudi i to prozeliti, obred krtenja bio je za crkvu jedan vrlo zn~cajan
obred, jedan akt vaan ne samo sa vjerskog gledita, nego i tim, to je manifestovao
napredovanje, pobjedu nove vjere. Zato se tada - mislim na IV vijek - gradile
velike i lijepe posebne krstionice. Ali kad je cijelo stanovnitvo primilo novu vjeru,
tada je obred izgubio svoj socijalno-politicki znacaj. Tada nije vie bilo razloga
graditi narocito veleljepne krstionice. Na taj nacin skromne dimenzije i uredaj
naeg baptisterija odgovaraju kasnijem vremenu. Ne treba zaboraviti, da sve go-
vori za to, da se nova vjera proirila li naim kTajevima tek u V stoljecu, ali naglo.
Ula z u baz i 1i k u - Uzevi nau baziliku u njezinom prvobitnom obliku,
tj. bez dogradnje s june strane F i G, vidimo da je ona imala ulaz s june strane
(koji je sacuvan) i, nesumnjivo, sa zapadne strane kroz narteks. Sa sjeverne strane,
izgleda, da nije bilo ulaza u naos, a ako je i postojao, on je vodio ne van, nego
u neku sporednu prostoriju, npr., u baptisterij. Pravih ulaza u naos bilo je, dakle,
dva: s june i zapadne strane. Mi smo navikli na velicanstvene portale srednjevje-
kovnih crkava (a i sadanjih donekle) koji zauzimaju upadljivo mjesto u za'padnoj
204
14) V. S k ari c u Glasniku Z. m. 1932, 13.
fasadi zgrade. Ali u IV, V, VI vijeku bilo je drukcije: ulaz sa zapadne strane
cesto nije bio ni glavni, ni jedini. Ima slucajeva, gdje zapadnog ulaza uopte nije
bilo, nego se ulazilo na juna vrata. Taj slucaj imamo cesto u Siriji.'G) Tamo imamo
slucajeva da je naos imao dva ulaza, a obadva s june strane. Teko je reci da li je
ta slicnost sa Istokom slucaj na ili ne. Na poloaj ulaza uticao je i raspored vjer-
nika u naosu. Izvori toga doba odredeno govore da su u naosu mukarci i ene
stajali odvojeno i da se na to strogo pazilo'6) narocito na Istoku. Ako su postojale
bocne lade, mukarci su se nalazili u desnoj, ene u lijevoj; ako su postojale em-
pore, one bi sluile kao matroneum. U bazilikama bez lada i empora mukarci
bi stajali naprijed, ene otraga. Prema tome u naoj bazilici kroz juna vrata u
naos ulazili bi mukarci, kroz zapadna - ene.
Oblik i ornamenat kamenog namjetaja
Kod ocjene oblika nadenih komada kamenog namjetaja ',)ostavlja se pitanje,
da li imamo ostataka od svih vrsta namjetaja? - Svakako nam nedostaje menza
i ambon. Ambon vjerovatno nije ni postojao, jer dosada ni o jednoj od bosanskih
bazilika nije bio naden. Inace Bosna ne cini izuzetaka: ni u Siriji nije bilo uobica-
jeno imati ambone.17)
Sto se tice oltarne pregrade ona je vjerovatno imala oblik pergole, tj. na stu-
povima je leao epistil - greda (trabes, kosmetes), ali najvjerovatnije je da je bio
od drveta. '")
Mi smo vec spomenuli da imposti ne odgovaraju jedan drugome. Dakle,
makar je jedan dospio ovamo slucajno. Impost br. 25 moda je bio prvobitno u
jednoj bifori. Govorili smo da je moguce, da cijela pregrada nije bila prvobitno
izradena za ovu memoriju.
Sudeci po oblicima irruposta, oni su bili izradeni u V vijeku. Slicne oblike na-
lazimo u Saloni: u Marusincu i u Kapljucu10) - oni poticu iz V vijeka.
Oblik stupova sa mnogobrojnim horizontalnim zonama karakteristican je i
potsjeca na stupove iz bazilike u Brezi. U toj bazilici horizontalna profilacija
toliko je razvijena da ne dozvoljava sumnjati u barbarski karakter. brezanskog
ornamenta. U klasicno doba svakako je postojala kod stupova i horizontalna pro-
filacija, ali je ona bila vrlo skromna, nije se udaljavala od odredenih mjesta na
stupu, igrala je jednu potpuno t;:>odredenuulogu. Ovdje je posve drukcije.
Kapiteli prave na nas cudan utisak. Ako budemo analizirali svaki elemenat,
od kojih se oni sastoje, moracemo priznati da ti pojedini elementi nisu za nas tudi.
W) Ovo se tumaci tim, to se u Siriji citav )domus ecclesiae gradi po uzoru, po rasporedu
obicne kuce, u kojoj je ulaz bio po mogucnosti sa june strane.
10) Tako kod H i p p o I ita: et mulieres stent in loco suo intra ecclesiam orantes sepa-
ntim. Vidi o tome u' potankostima kod P. Le me rIe, Philippes ... , 353 i d.; kod J. La s-
s u s, Sanctuaires. 191. Cak u dalekoj Irskoj pazilo se na to, vidi interesantan cLanak M.
Me s na r da L'eglise iriandaise de Kildar = Rivista di arch. cristiana, IX, 37-50.
17) U Saloni ostaci ambona bili su nadeni samo u Manastirinama i u Kapljucu, dok u cetiri
gradske bazilike dosada nije nadeno ostataka ambona.
18) Libel' Pontificalis na vie mjesta sacuvao je podatke o upotrebi drveta za slicne
objekte u crkvama. Napr., spominje se starinski drveni trabes u vezi sa popravcima pape Lava
III. (795-816) u bazilici apo Petra, koji je papa Hormizda okovao srebrom, bio je vjerovatno
drveni. I slicno.
111) 1VIClrusinac: Forschungen in S, III, Tabla 5, D 4--6; u Kapljucu: Recherches a S. I,
Tab,. 37 : 16-18.
206
Nai kapite1i su daleki izdanci korintskih kapitela; imaju pravilan utegnuti sa strana
abak, sa flos-om i dvije horizontalne crte tj. najobicniji oblik. Volute su se pretvo-
rile u neku vrstu kratkih istupa, kako to vidimo na mnogim kapitelima VI vijeka
u naim krajevima. Cak i ono to se na prvi pogled cini posve originalnim i ne-
obicnim - urezane crte - i njih cemo naci u Saloni, npr., u Marusincu"O) i u ba-
silica urbana.2l) Primjerci iz Salone svakako su ljepi i skromniji u svom obliku,
ipak su u osnovi to isto, taj isti motiv. Uprkos svemu tome nai kapiteli u svojoj
cjelini prave na nas utisak neceg tuceg, ekzoticnog.
Ornamenat parapetnih 'ploca (pluteja) isto tako je mjeavina klasicnih i novih,
tudih momenata. Profilacija i rozete manjevie su klasicne, trokuti (tabla XI, 3)
prave utisak vi{Opre-historijskog ornamenta. Kod nas su se nali donekle slicni na
kapitelima bazilike u Lepenici (neizdati). Ostali urezani ornamenat: koncentricni
krugovi, polukrugovi, estokrake zvjezde, sve se to upotrebljavalo u Bosni u prva
tri stoljeca n. e'., ali vuce svoje porijeklo iz prehistorijske Evrope (Haltat, cak i
Bronzff). Bile> je daklE' stara svojina ilirskog stanovnitva. Najzanimljiviji su oni
mali listici na tankim stabljikama, koji okruavaju trokute. Moda su oni daleka
Sl. 6 - Ornamenat iz Zenice
reminiscencija lista akantusa. Vec u trecem vijeku n. e. imamo primjere rastpadanja
lista akantusa na samostalne tanke listice."2) Kasnije se ta tedencija pojacava; u
predromanskoj arhitektonskoj plastici mi je vidimo u raznim krajevima Evrope. Na
pr. li kapitelima oktogona u Majncu2") u obliku dosta dalekom od naega; slicniji
su listici na kapitelima VII vijeka iz Poitier-a,21) ili u Moncaret-a (Dordogne).2G)
U naim krajevima vidimo ih u bazilici u Zenici (slika 6), koju na alost ne mo-
emo tacno datirati, ali koja svakako spada u rani srednji vijek. Iz Knina imamo
na jednoj gredi sa tipicno staro-hrvatskim ornamentom lice akantusa, koje se
raspada na listice slicne naima.2oa)
20) Forschungen i S., III, 29, slika 38-B. 17.
2') Recherches a S., I, 73, sl. 48.
22) U Sanxay u Galiji (dep. Vienne), .v. GaJ.1ia, II, 1944, 71, fig. 20.
23) L. L i n den s c h m i d t, Die Alt'erti.imer unserer heidnischen Vorzeit, V, 152, 153, Abb.
4 (desno) i ostale. Naalost ovi ka(piteli nisu ni priblino datirani. Usp. Haupt, Die Baukunst
der Germanen, 2 Aufl., 84, Abb. 56.
24) D. F o s s ard, Les chapitaux de marbre du VII s. en Gaule. = Cahiers Arch. II, 79,
Pl. XXXVIII, 2.
20) G rim alu GaUia, IX, 1952, 122, fig. Il.
20'a) St. G u n j a ca, Muzej Hrvatskih starina od oslobodenja do danas, sl. 15. Staro-
hrvatska Prosvjeta, serija III, svezak 2.
207
Jednom rIJecI, ornamenat nae bazilike daleko je otiao od klasicnih obra-
zaca, a cesto nema s njime ni veze, odnosno izgubio je tu vezu.
Treba jo ukratko spomenuti hricansku simboliku, koju bismo ocekivali u
naoj bazl1ici. Ostavivi po strani krst, imamo samo janje (?) na irnt,Jostu br. 25.
Janje je moda najpopularniji motiv u simbolici toga doba, ali je majstor, koji je
klesao taj impost, bio daleko od razumijevanja tog simbola i dao je janjetu jelenske
rogove.
Pogovor
Da ukratko rezimiramo rezultate, do kojih smo doli u naem istraivanju.
Bazilika je bila sagradena vjerovatno u V vijeku i to u njegovoj drugoj polovici,
kao jednobrodna bazilika sa memorijom i baptisterijom sa sjeverne strane. Kasnije
su dogradene (nemarno) prostorije s june strane. Zatim, u nepoznato nam vrijeme,
dolazi do poara i otecenja bazilike. Uzrok nam nije poznat, ali mnogobrojni na-
padi barbara tokom V i VI stoljeca daju za to mogucnost. Oteceni zidovi bazilike
popravljent su. Renoviran je ili prepravljen barptisterij, gdje _se nasipa tlo za 0.30
i stavlja se drugi pod. Tada se sprovodi redukcija bazilike: naputa se centralni
dio bazilike, a u upotrebi ostaje samo sjeverni dio. Ali su centralne prostorije oci-
cene od uta, koji je ostao leati u junim prostorijama. Ipak nismo sigurni: moda
je ta redukcija nastala nakon kakvog drugog razaranja.
Zatim dolazi konacno naputanje zgrade i poplan. Ruevina slui kao kameni
majdan. Napokon se stvaraju male parcele obradive zemlje i kamen, koji se trijebi,
baca se na ruevinu, na kojoj se stvara velika gromila. Koje od tih razaranja mo-
ramo pri';Jisati Avari.ma, ciju smo strelicu ovdje nali, ne znam da reknem.
Sto se tice plana bazilike i rasporeda prostorija, o tome smo dosta govorili na
svome mjestu. Na ovom primjeru vidimo, koliko su originalne bosanske bazilike.
Mi imamo jo premalo materijala, premalo su nam ';Joznati spomenici toga doba u
naoj zemlji, da bismo mogli odluciti koji su bili glavni faktori kod razvitka umjet-
nosti u naim krajevima: da li je bila pojacana uloga narodne umjetnosti ilirskog,
samo povrno romanizovanog stanovnitva, ili je po srijedi uticaj Gota, koji su go-
spodarili u zemlji. Slicno je pitanje istocnog (sirijskog) uticaja na naim spomenicima.
Jedino to zasada sa sigurnocu vidimo to jE; da umjetnicki spomenici nae
zemlje iz doba Seobe Naroda nose originalan karakter, a i mnogobrojni su. Daljnje
istraivanje starih bazilika u Bosni nesumnjivo ce nam dati nove i zanimljive podatke
za kulturnu istoriju, a napose za arhitekturu i umjetnicki ivot toga doba i to ne
samo za nau zemlju, nego i za druge evropske zemlje.
ALTCHRISTLICHE BASILIKA IN KLOBUK
Z u sam m e n f a s s u'n g
Im Herbste 1952 hat das Landesmuseum in Sarajevo eine altchristliche Basilika in Klo-
buk ausgegraben. Die genannte Lokalitat liegt 25 km nordwestlich vom antiken Narona an
einem r6mischen Talwege, der ein Nebenweg der bekannten Strasse Narona-Salona war.
Nnch den Funden und dem Stande des Gebaudes zu urteilen, war das Schicksal unserer Basilika
das folgende. Sie wurde wahrscheinlich im V. Jahrhunderte als eine einschiffige Basilika mit
Ncbenraumen - einem Baptisterium und einer Memoria, die an der Nordseite lagen, gebaut.
Nachher, zu einer uns unbekannten Zeit, wurden die Nordmauer und die Apsismauer repa-
riel't. Im Baptisterium wurde der Boden um 0.30 mit aufgeschUtteten Schutt erh6ht und ein an-
dcrel' Estrichboden darauf gelegt. Zu unbekannter Zeit \Vurde eine grosse Vorhal1e Fund G
von der siidliehen Seite hinzugebaut. Ein Feuersehaden hat die Basilika hart angegriffen. In der
Apsis auf dem Bewurf, der noeh teilweise erl1alten ist, sind Brandspuren zu sehen. Deshalb,
orier anderer Griinde wegen, wurde die BasiLika reduziert: der Zentralteil wurde aufgegeben,
abel' von BruehstUeken und Sehutt gesaubert. Die Raume Fund G wurden ohnc Sorge voll
Sehutt stehen gelassen. Als Notkirehe wurde dEr nordliehe Annex (D, E und ?) verwendet,
Die steinerne Einrichtung - Saulen, Basamente, Brustungsplatten -' die! in D gefunden
,,,"urde, war moglicherweise nieht fur diesen Raum gearbeitet: es ist nieht ausgesehlossen,
dass es Reste der Altarbrustung aus A und B ware'l1. Spater hat eine Wasserflut den
Westteil des Gebaudes niedergerissen. Das sind die Begebenheiten und die Miss-
geschieke die unsere Basilika getroffen haben. Doeh konnen wir nicht ihre Reihenfolge und
ihren Zusammenhang bestimmen. Keine Inschriften ader Munzen, die uns bei der Zeitbestim-
mung hilfen, sind gefunden worden. Eine in der Ruine gefundene Pfeils:pitze avarischen Typus
(Abb. 2-b) bezeugt, dass aueh die Avaren bei den genannten Ungliieksfallen eine Rolle mit-
gespielt haben.
Die Apsis muss.te von einer gemauerten Halbkalotte uberdaeht sein, wofiir die Dieke der
Mauer spricht; doch sind keine Reste von ihr gefunden worden. Ein gemauerter Synthronos,
der aus zwei Stufen bestand (die innere war spateren Datums), wurde ausgegraben. Der
Fussboden in A. und B , der aus unregelmassigen Steinplatten bestand, ist fast restlos ver-
schwunden; das Grab in der Aps,is wurde aufgewuhlt gefunden, doeh sind zwei Steine von
der Unterlage der Mensa (a und b) in situ gefunden worden; der dritte (e) lag im Naos.
Im Presbyterium war das gemauerte Grab k, das .die Gebeine zweier Person en ohne Beigaben
barg, intakt gefunden.
Ein gemauertes niJedriges Podium g war links im Presbyterium eingeriehtet. Es scheint,
dass weder das Presbyterium, noch die Apsis, i.iber den Fussboden des quadratum populi er-
hoht war. Im Presbyterium und im Naos wurden nur einige unbedeutende Funde in der Dicke
des zwei Metel' hohen Sehuttes gemacht. Am Fussboden und in den unteren Schichten des
Sehuttes fehlte es auch an Dachziegeln, die naeh dem Einsturz des Daches am Boden der
Raume liegen bleiben mussten. Aueh Kohlen fehlten, obwoh1 am Verputz der Apsiswand
Brandspuren zu erkennen sind. Fon den Funden ist nul' die avarisehe Pfeilspitze von Wiehtig-
keit, da sie bezeugt, dass die Avaren diese antike Ansiedlung eines Tages heimgesueht haben.
Anders steht es mit den Raumen an der Nordseite. In der Nordost-Ecke der Memoria D
befand sich ein gemauertes Grab 1, dessen Gewolbe den Estriehboden um 0.50 uberragte
und das Aussehen eines Podiums hatte. Das Grab, 1.14 breit und 1.19 hoch, hatte zwei gemau-
erte Lager und eine vermauerte Offnung von der Nords.eite. Im Grabe befanden sieh in vol-
leI' Unordnung Knoehen von vier Personen. Keine Beigaben wurden gefunden. Die Erde ist
nieht in das Grab eingedrungen; aueh sind keine Spuren von gewaltsamen Offnen des Grabes
festzustellen. Um das Grab herum 1ag auf dem Boden der Memoria der grosste Teil der
bis auf uns aus der Basilika gekommenen Reste einer Brustung. Nul' vereinzelte verschleppte
Fragmente wurden in Fund ausserhalb des Gebaudes ausgegraben. Doch wurde kein Soeke1,
aueh keine Spur am Boden des Raumes gefunden. Die Memoria hatte nul' einen Eingang, der
aus dem Baptisterium hereinfiihrte.
Das Baptisterium E hat k1eine Dimensi:onen und eine armlieh gemauerte Piseina (Abb.
Cl, die von Aussen einen Ova1 bildete; der Beeken selbst besass eine Kreuzform mit abge-
rundeten Armen. Der Sehutt unter dem oberen Estrichboden enthielt BruehstUeke vom antiken
Glasgesehirr. Die Gebaudeteile westlieh von der Piseina fehlen giinzlieh.
Die Raume F ung G waren spater der Basilika beigefiigt; die Ausfiihrung dieses Baues
ist naehliissig. Im Raume F, westlieh von der Tur, war eine Bank von frei stehenden Steinen
der Mauer angelehnt (m). Im Punkte U wurde ein armliehes Grab mit vermoderten Ge-
beinen festgestellt. Reste von Estriehboden wurden an einigen Stellen von F. und G konsta-
tiert. Eine Menge von Daehziegelfragmenten wurde in Fund G gefunden, sowie die Brueh-
stUeke N. 8 und 15.
Die Hohe der stehengebliebenen Mauern der Basilika variert von 0.50 bis 1.05, in einem
Falle (die Nordwand des Presbyteriums) ist sie 1.50. Die Art des Mauerwerkes und die ziemlieh
seltene Form der Quadern sieht man auf Abb. 3, 4 und, 5.
Unsere Basilika wurde als einsehiffige Basilika mit Annexen von der Nordseite (D, E, ?)
erbaut. Spiiter wurden Riiume Fund G (und ?) von der sudliehen Seite beigefiigt. Nach ihrem
Plan gleicht die Basilika anderen altehristlichen Kirchen Bosniens, die alle einschiffig, ohne
208
Pastophorien211) waren. Wenn wir aueh die si.idliehen Raume (F, G) nieht in Betraeht nehmen,
wird sieh das Bild nieht andern: wir kennen eine Anzahl bosniseher Basiliken!') die nul' von
ner Nordseite Annexe besassen. Die Anwesenheit einer Memoria ist aueh ftir die Kirchen, besser
gesagt ftir die domus ecclesiae Bosniens niehts auffallendes: so die Momoria in der Basilika
von Dabravina, Doppelkirehen im Zenica und Turbe, nebeneinander gestellte Basiliken in
Mogorjelo und Skela ni. Das Baptisterium, das nul' kleine Dimensionen hatte, war in das Kir-
chengebaude eingefi.igt. Dasselbe sehen wir in den anderen Basiliken Bosniens, Das Christentum
hat sih im Inneren der ri:imisehen Provinz Dalmatien, allen Anseheine naeh, spiit verbreitet,
wahrseheinlieh im V. Jh.; aus dem IV Jh. haben wir bis jetzt keine Funde, die die Anwesenheit
der neuen Religion in unseren Gegenden bezeugen konnten. So kann man aueh die ldeinen
Dimensionen und die auserst al'mliehe Ausstattung des Baptisteriums in Klobuk mit ihrer
Entstehung im V. Jh. erkliiren. In diesem Jahrhunderte hat die Taufe ihre politisehe Bedeutung
eingebi.isst und ist nul' naeh als religii:iser Akt geblieben. Wie gesagt, hatte unsere Basilika
keine Pastophorien. Es ist kein Zufall, dass man keine Reste eines Ambo fand, denn in keiner
Basilika Bosniens ist bis jetzt die Anwesenheit von diesel' Einriehtung konstatiert worden.
tn diesel' Hinsieht gleiehen sie den Basiliken Syriens. Aueh in einer anderen Hinsieht fin den
wir eine Ahnliehkeit mit diesem Lande: unsere Basilika (ieh denke an den Kernbau, ohne der
siidliehen Anbauten) haUe einen Eingang von der Si.idseite, der zweifelsohne ftir die Miinner
bestimmt war. Unsere Basilika besass keine Empora und glieh in diesel' Hinsieht den i.ibrigen
Basiliken Bosniens.
Was die Form und das Ornament der steinernen Einriehtung angeht, so muss man sagen,
dass die sehr eigenti.imlieh sind. Die Siiulen der Altarbri.istung, auf einer Dreehselbank sehr
ungesehiekt gearbeitet, gleiehen ihreI' Form naeh denen der Basilika in Breza"") bei Sarajevo.
Die Siiulen sind mittels horizontalel' eingeritzten Linien und schmaler Wi.ilste in Zonen geteilt,
eine Form, die der europiiisehen Steinarehitektur fast ganzlieh unbekannt ist und uns den
Weg direkt zur Holzarehitektur weist!9) Saulen auf iihnliehe Art gebildet ki:innen wir noeh in
den alten hi:ilzernen Kirchen des XVII Jh. in Fussland finden.:lll) In Breza ist die Profilierung
der Siiulen no eh reieher als in unserer Basilika.
Aueh die Kaopitells zeiehnen sich dureh ihre Form aus. Im Grunde sind sie die Ausliiufer
des korintisehen Kapitells. Alle ihre Teile (Abakus, die Rudimente der Voluten, die eingeritzten
Striche) haben Analogien in den klassisehen Kapitteln oder in den Erzeugnissen guter Werk-
stiitte. Doeh maehen auf uns die Kapitelle von Klobuk in ihrem Ganzen einen befremdenden
Eindruek. Sie haben den gleiehen Durehmesser wie die Siiulen, sie sind nieht der "Kopf, der
Siiule, sondern nul' ihr oberer, reieh ornamen.tirter Teil, das heisst, dass unsere Kapitelle die
konstruktive Rolle, an die wir uns an den klassisehen Kapitellen gewi:ihnt haben, nieht mehr
zlim Vorsehein bringen.
Die Form der Kiimpfer ist uns aus Salona bekannt: sie gehi:irt dem V. Jahrhunder.te.
Von den Bri.istungsplatten haben wir leider nul' kleine Fragmente, die zweierlei Ornament
<lufweisen. Da die Reste der Platten dem Raume D, der 3.35 m breit ist, angehi:iren, muss man
annehmen, dass es nul' zwei Platt~n ftir die Bri.istung verwendet worden shJ.d. Die eine Platte
hatte eine Bordi.ire mit plastisehen Rosetten und im Felde, wie es seheint, eine Art plastiseher
Arkaden (Taf. III, 1, 2, 4 und Taf. X 1-3). Die zweite Bri.istungsplatte hat eine Bordi.ire mit
eingeritzten sechsstraligen Sternen und im profiliertem Felde plastisehe mit eingeritzten Linien
verzierte Dreieeke und kleine lPilastisehe Blatter auf langen Stengeln (TaI. III, 3, 5-8; Taf. X
1-4, 6). Das Vorkommen von BliiUern diesel' Art ist eine seltene Erseheinung, doeh ist sie
aueh fur Gallien ftir diese Zeit (VII Jahrh.) bezeugt. Aus diesem Lande haben wir einige
211) Die Basilika in Majdan mit ihrem originalen Plan maeht eine Ausnahme, s. Wiss.
Mit t. II Il , 248.
2') Skelani I und II, Varvara, ipraga.
28) Novitates musei Sarajevoensis, M 9, Taf. I; Si.idostforsehungen, 1940, 173, Tgf. Abb. 5.
211) Ausser den Siiulen in Breza aueh in Monkwearmouth in England vier Halbsiiulen
dieses Typus. S. A. Haupt, Die iilteste Kunst... 287, Abb. 202: "Ferner fiillt uns an diesen
Bauten die so i.iusserst hiiufige Obert~'i:lgung des Dreehslerwerkes auf Stein auf. S. I, uen A.
W. Cl a p ham, Engliseh romanesk .:\.rehiteeture, 38.
"") K. G i n haI' 1" Das ehristliehe KapiteIl, 54, Abb. 42.
interessante Beispiele."J) Die Akanthusbliitter der Kapitelle von Poitier und Moncaret zerfallen
in mehrere BHitchen dieser Art. Auch aus der romischen Provinz Dalmatia kann man zwei
Beispiele anfi.ihren: aus der Basilika in Zenica haben wir ein ziemlich iihnliches Ornament
(Abb. 6),"2) ebenfalls aus Knin (Dalmatien)."3) Beide sind aus dem fri.ihen Mittelalter. Dreiecke
. derselben Art finden wir auf den Kapitellen der altchristlichen Basilika in Lepenica (unediert).
Mit der klassischen Kuns,t haben sie wenig gemeinsames.
Al1es, was wir i.iber die steinerne Einrichtung der Basilika vermerkt haben, macht den
Eindruck nicht nur eines Primitivismus, sondern auch den Eindruck eines barbarischen Stil-
gefi.ihls;') den wir eher im vorgeschichtlichen Europa zu suchen haben, als dass wir ihn aus
der klassischen Kunst ableiten. Ob wir abel' diese Vertindernug dem gotischen Einflusse zu-
schreiben mi.issen, ist selbstverstiindlich noch nicht erwiesen.
210
:I') Siehe Anm. 22 bis 25 auf Seite 206.
32) Nicht veroffentlicht. Zenica liegt etwa 50 km nordlich von Sarajevo. Siehe C. T r u-
h el ka, Die christlichen Denkmaler Bosniens und Rerzegovina = Rom. Quartalschrift, 1895.
3") Abgebildet in Starohrvatska Prosvjeta, Se,r. III, Reft 2, Abb. 15.
:I') A. W. ela p ham, o. c. von den SUl'len Monkwearmouth: the whole effect is
extremely barbaric ...
1
I
),
I
I
I
I
I
I~O.2,O
I
I
I
U"";,:, 1
" '"
'. o
.:.... ,..... ~
1t:r)
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
.------; 1
'o
'()?
I .
\l
1- _
I
'-'
00
r?
o
~O.IOS_"t
)
I
I
I
I
I
I
I' - - - - - - - - - - - - -j
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
lski: Bazilika u Klobuku
~ o./8S"
)
.~ O.I~S'~
~ O.ri\" ->
< 0.01'8
>
~----:;-----., - --1
r
I,' "'" I
t C:;;/
I'" "
I
t
' "
o.oZ
I ' ,. [
I ,
I ' ,1
~
,t
'I
1) (1))
~
"-
,
h
O
{~,{tfi!;f::tr:~~i%
"
l'.:
1
,II
O
tj
~
,
r
1
,
O
7(7)
I
1
'...:..~:,'-'.: ..:~'. '.,'''':;:;
- _J
< 0.06 >
.. - .' ..
O. fU:f
A~
~O.1f~
~ ..... ;.... () _.:~~~

I
I
c:i :
I
...
r
I
I
,
11. (12)
I
I
r
~
I
"-
I
I
O
I
I
I
1
I I
I
r
I
'](?)
I
I
<0'1
I
-- - ..
,-
..
<0.0:7 >
,
<O.OS
"
,
411- - --
,
,
"'
,
,-
,
I
,
,.
I
I
,.
,
I
,
,
I
,
,
,
I
I
I
\
I
"
I
, ,
O.~1
,
1-4:
"
/
<o .Q~">
I
I
<
O.~1
'>
Q(9)
r
I
I
I
,
I
I
I
I
I
~O.lra
):
<. O.O6~)
I
I
I
,
"
<$
Ir:>
Q()
,
r
".1..'
q
~
I
()
)
V
I
O I <;- O. 10S -'}-
1
I
10 ,10)
I
00
I
....
1\"
I
O
on
I
~
1
':
I
o
I
V
I
8(5)
~O./~~
11( 11)
I
-14(75)
-~
0.20
)( 17)
I
I
I
I
I
I
,
\
\
\...
<
ti
O.r;(,Jr
,-'"
- ---
~
\
'"
---
;"
,----'
./
"-
~
,
,
I
,
I
' /
I
\ f
I
\1
I
\
\
I
,\
I
,\
JI
"
Il
t
"
\
I
...
-'
9(20.)
< o,08S>
tV
~ .. .

o
-.L- "
~
7(20)
N-...
m
I
()
I
.
o
)
1(14)
~.,..::: ..
!:;~.... #'.
.:':..
,
,--,...,... -,___J--
~ O.~O
o
I
~
I)
J
( O.19S""- >
0.156 )
1
"-
C'I
o
1
~O.1S ')
l'
I
1
j \..,
"
o
t
11(24)
(
o, s-s-
)
,-
1
,
~O./~.J.
!-..
>
4(~b)
~
'o ~
T~~LP II
o
1
1:5
k qpit eLi: 1-10
~O.IS
~
imp o st \ : 11/1~
r-
o,onl
~r--O,lt~
~
0')1
"-
br ojev~ u 7Q grpd'l .
otr
o
Q I
I
07 noCUJU. reDni broJ
11_<
~ OPiSU 1~(2?)
. s k 1" Bazilika u Klobuku
D. Ser g e J e v .
-_ -'1
~ 0.263'---"7
orapetnB
pLoce
IpLutBij
J(e.9)
..
i
AS.
o
1
lo
o
O
~
>
.2 (21)
o
1
~ o.o8~
..... ,...,.
I ,'.,"," ...
!.~\
r ~ .,"
~ O./<il
S (33)
7()o)
<-- 0.1 ------,~ f
1), Ser g' c je v s k i: Bazilika u Klubuku
Tab. IV
c<')
,,;
A
c:;-
I
-
<N
,,;
iXl
1-:
.o
rli
c
<u
E'"
N '"
lXl
D. Ser g c je y s k i: Bazilika u KloLJlIku
Tab. V
(;01
tJ. S e I g C je v s k i: Bazilika u Klobuku
Tah. VI
1), Sl' r g l'.i l' v ~ k i: l1azilika II Klobllkll
Tab. VII
1). Ser g- c.i c v s k i: Bazilika li KI"bukll
Tab. VIlI
Tab. IX
.'\-
D. Ser g e je v s k i: Bazilika u Klobuku
n. s (' r g ej c v s k i: B:ll.ilib 1\ Klollllku
Tab. X
o)
oU
o
o..
D. Ser g- c je v s k i: Bazilika LI KlulJllkLl
Tab. XI
...
..o
3
D. Ser g c je v s k i: 13azilika u Klubuku
Tab. XII
TCe)"ule br. 1-3; ccsm,1 br. 37
D, Scrgcjcv~ki: I.lazilika u KJoouku
Tab. XIII
en
D. St: r g t: je v ~ k i: Bazilika u Klobuku
Tab. XIV
Silui lla!azi, br. 7-llJ
D. Ser g c je v s k i: Bazilika LI Klobllkll
Tab. XV
E
o
>U
'"
-D
:::l
N
OJ
C
""
..
>
o
o..
Dr IRMA CREMONIK
Izvjetaj o iskopavanjima na Crkvini
u Lisicicima kod Konjica
U selu Lisicicima, 9 km sjeverazapadna ad Kanjica, nalazi se arhealaki pa-
laaj zvan Crkvina. Ta je humak blizu stanice u Lisicicima, nedaleko. ad pruge
kaja vadi u Ostraac. Crkvina se nalazi u ravnici blizu rijeke Neretve, a bila je
vlasnitvo Avde Sarajlica.
Ovaj lakalitet bio. je i ranije paznat kao. arhealaki lakalitet. Dr Patsch ga
spaminje 1894 gadine i smatra ga najvanijim rimskim lakalitetam u akalici Ka-
njica. Na ovaj Crkvini su se u ta doba vidjeli ja zidovi, a kraj zidava je Ra-
dimski vidio. asam rimskih grabava. Patsch je tada na avam lo.kalitetu naao. pet
rimskih nadgrabnih spamenika, te je ovO'mjesta smatrao. rimskim grabljem velikag
rimskag naselja ko.je bi magla biti u Lisicicima. On sama nabacuje da je naselje
tu magla biti ali mu pablie ne adreduje mjesta.1)
Medutim, njegava miljenje poslije istraivanja o.vag lakaliteta trebace sva-
kako. ispraviti. Ovdje se sama radi o. rimskim nadgrabnim spomenicima, kaji su
kao. spalija daspjeli na srednjevjekavne grabave, ta ne znaci da su ta spalija uzeta
iz nepasredne blizine.
Mjesta crkve aznacavala je sama humka cetvrtastag ablika, ko.ja se iznad
nivoa njiva uzdie neto vie ad pala metra. U ruevinama se vie ne naziru zidavi.
Pa pricanju mjetana iz Crkvine je u neka lika mahova vaden kamen, cak su
znali pakazati i tacno. mjesta gdje je kamen vaden iz zidava, ta se kad iskapa-
vanja patvrdila. Ovaj materijalupatrebili su za gradenje nekadanjeg mekteba
i damije u Lisicicima. ta vie kamen i pijesak je panava vaden iz humke mala
prije naeg zahvata. Ovam prigadam je iskapan 11 metara dugi i vie ad metra
iroki rov dubine da 1.20 metara. Tam prilikam su svakako. stradali astaci zidava
na zapadnam kraju crkve. Tada su u rav prispjele dvije place sa pavrine, ta se
ustanovljuje pa njihQvam paloaju i pa mahavini i patini, kaju su dabili bez
sumnje na prvatnam palo.aju na pavrini. Place su ad krecnjaka dobre obrade a
antick'Og parijekla. Jedna placa ima na stranama ornamenat vinave laze kaja izlazi
iz kratera, a zabiljeio. ju je vec Patsch.2) Vecina placa, koje Patsch sparninje, da-
nesene su u Sarajevski muzej i publicirane.3) Na an ne nava di da li je dala i da
kakvag malag pakusnag kopanja. Pa njegavo.j napameni da bi tu trebalo kapati
cini se da da tada nije nita preduzeo..
Tok iskopavanja
Mjeseca maja 1952 godine pristupila sam istraivanju ovag lo.kaliteta, pri cemu
se atkrila crkva i srednjevjekavna grablje u njaj i oka nje. Ovim radam se zahvatio.
prastar crkve, a izvan nje ispitana su tri graba na istacnoj strani, tako da je naj-
') Dr. C. Pat seh, Archaeologisch-epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der ro-
mischen Provinz Dalmatien, Wiss. Mitt. IV, str. 266.
") Ibidem str. 266, br. 2.
") Ibidem str. 266--e79.
14*
212
Dr Irma L:remonik
dalji grob bio 2.50 m udaljen od linije koja prolazi krajnjim obodom apside. Osim
toga kopalo se pola metra daleko od O'stalih zidova crkve i tu se osim na strani
procelja takode nalazilo grobova. Osim tri groba na strani crkvenog zacelja, drugi
grobovi koji su se nali kraj zidova nisu istraeni, negO' je tO' ostavljeno za po-
sebni zahvat.
Grobovi su se gusto nizali 'Okocrkve, i ploce su vecinom potonule u zemlju.
Vecina ploca je vrlo slabe obrade, od pjecara koji je nepostojan i cijepa se. Inace
se vide nadgrO'bne ploce na njivi oko crkve sve do Neretve, a na sjever se prostiru
i preko puta. Lijepo ornamentisani stecak u ljiviku sjeverno od puta izgleda da je
takode pripadao ovom groblju. Srednjevjekovno groblje se ocito prostiralo na dosta
velikom prostoru O'kocrkve.
Na mjestu ruevine povucen je rov na istocnom dijelu humke u pravcu sjever-
jug. Ovim rovom je otkriven samo sjeverni zid zgrade. Profil rO'va pokazao je da
je dubina uta prosjecno 1,30 m, a na jugoistocnom kraju i 1,70 m. U prO'filu se
ut pokazao jednoslojnim. Preduzeto je prema tome cicenje uta do zdravice s obje
strane rova. Time se nailo na zidove arhitekture koji su se dalje pratili. No poka-
zalo se da su zidovi mjestimicno presjeceni, samo se temelji nastavljaju, anegdje
uopce nestaju. Medutim, ipak se njihova povezanost mogla konstatovati na taj
nacin, to se u pravcima preostalih zidova nalazio ut u vecoj dubini, a to nita
drugo ne moe biti nego temelji nestalih dijelova zida, kao to je bio slucaj i u
Rogacicima kod. Blauja. Temelji su bili ukopani u zdravicu 15-20 cm na mjestima
gdje je zi.d potpuno izvaden, to je potpuno odgovaralo odnosu zdravice i temelja.
Tako se pronadenim zidovima i temeljima u kojima su zidovi bili a kasnije pova-
deni, ustanovio tlorisni oblik crkve. Ustanovljeno je da je zgrada bila bazilikaInog
tipa sa pojacanjima, lezenama na vanjskoj strani zidova, apsidom na istocnoj i malim
endonarteksom na zapadnoj strani (v. Plan).
Unutranjost crkve ispunjena je gusto poredanim grobovima pokrivenim ka-
menim plocama i rimskim spolijama. Kako smo naveli grobova se nalo i izvan
zidova arhitekture. Osobito su gusto poredane ploce du istocne strane junog zida.
Ovde su grobovi pO'kriveni plocama bili poredani jedni iznad drugih u dva sloja
i visina uta je tu iznosila 1,70 m (Tab. I, 1).
Najveca visina zida sacuvala se na zaceljnom zidu i to s obje strane apside,
gdje je iznosila pola metra. Ali i taj zid nije svuda jednako visok, jer se vanjski
dio zida sacuvao, a unutarnji manje. Do pola metra visine sacuvane su treca i
cetvrta lezena na junom zidu (Tab. II, 1). Prvi red temelja zida - samo red
oblutaka - sacuvao se djelimicno u sjevernom zidu, u apsidi i na malom prostoru
junog zida pred narteksom. Od unutarnjeg zida narteksa sacuvan je samo temelj
oko praga preko kojeg se ilo iz narteksa u unutranjost lade crkve.
Zid se sastoji od netesanog, lomljenog kamenja, a manje od ploca pjecara.
Kamenje je vezano dosta loi:m malterom sa malo kreca, jer se kamenje dosta lako
odvaja. Prema tome kvalitet maltera i nacin gradnje se razlikuje od onog u Ro-
gacicima kod Blauja, moe se reci zaostaje za njim.
Kao prag koga smo spomenuli, posluio je ovdje stari anticki prag sa ure-
zanim lijebom, od krecnjaka okrunjen sa dvije strane (dim. 1,20 X 0,75 >< 0,25 m).
Donesen je u zgradu kao i ostala rimska spolija s nekog antickog lokaliteta. Pred
pragom u narteksu je bio poloen manji neobradeni pjecar kao pomocni stepenik
(Trittstein; dim. 0,58 X 0,90 X 0,16 m; Tab. I, 2).
Samo osnova crkve nije pravilna. Crkva se neto suava iduci od apside prema
narteksu. I zidovi su razlicite debljine. Dok su temeljni zidovi lade 0,90 m, vanjski
temeljni zid narteksa je 125-130 cm, a pregrada izmedu narteksa i lade 0,70 m.
Ovo pojacanje zidova narteksa vjerovatno je u vezi sa presvodnim krovom. Slicne
nepravilnosti u osnovici pokazuju i starohrvatske crkve slobodnih oblika u Dalma-
ciji, kao cetvrta crkva u Biskupiji kod Knina.")
4) O zadebljanju zaceInih zidova crkve isporedi S. G u n j a c a, L:etvrta starohrvatska
crkva u Biskupiji kod Knina, Starohl'vatska prosvjeta III/2, str. 57.
l
~
I
Il
r
.u
Plan crkve li Lisicicima
- Le pL
s
li,
, ,
_lJ
:C-.; 'i:"~\c->-
: ~j.ft~
11 ""~" ~- -, : I
~ \~- '
.~. ... - ~- ..-'. .. - .
RAZ"l7f.R
li Lisicicima - Le plan de l'egli.se a Lisicici
..f
R.AZMJER
o
,
:t
,
Izvjetaj o iskopavanjima na Crkvini Ll Lisicicima kod Konjica
213
I dimenzije podupiraca - lezena - su razne. Najire su lezene u koje se
nastavljaju uglovi zidova kod apside i ta 2 metra. Temelj.i lezena produuju se i u
unutranjost crkve do same unutarnje linije apside. Od tog unutarnjeg produenja
lezena ocuvani su samo krajnji kalmenovi a mjestimicno i samo ukopani temelji
zida. Ue su dvije srednje lezene (95 cm) dok su lezene na pocetku narteksa 125
cm. I dubina lezena varira izmedu 0,70-0,90 cm.
Uz juni zid u unutranjosti nalaze se dva bloka kvadratnog presjeka. Ti
blokovi su sacuvani neto iznad povrine zida s kojim su vezani. Blokovi se nalaze
dublje od zidnih temelja 80 cm. Zid je ovih blokova izraden istom tehnikom kao
i ostali zidovi. Piloni imaju pandane na sjevernom zidu, na odgovarajucem mjestu,
samo su ih kasniji grobovi neto okrnjili.
U ladi se nije nalo traga kamenom patosu, ali se zato u sredini lade pronalo
nabite crvene pecene zemlje u debljini od 4 cm, to bi pretstavljalo ostatke na-
bijenog poda kakav je bio i na Crkvini u Biskupiji.) Od nekadanje podnice ocu-
vano je samo par ploca uz sam luk apside, (Tab. II, 2) to u neku ruku potsjeca
na subsellu. Od gradevnog materijala nadena je i sedra.
Unutranjost crkve je gusto posijana grobovima. Prije ruenja crkve ukapana
su u crkvu tri groba uz samu apsidu (Tab. I, 1) i cetvrti najblii do njih- uz sje-
verni zid. Ovi grobovi su pokriveni pravilno obradenim plocama od krecnjaka.
Ploce nisu ornamentirane i vece su i masivnije od ostalih ploca na grabovima.
Od ovih su tri groba bila naknadno remecena, ta pokazuje zatecena odignuta
ploca groba br. 2 i malo upalog uta ispod ploce. Na osnovu toga to se takav
odnos ponavlja jo kod dva groba sudimo da su i oni bili otvarani, te je prigodom
zatrpavanja u njih dospjelo uta. R'ake svih ostalih grobova u crkvi zatrpane su
samim utam sa ruevine crkve, tako da se vidi da su tek naknadno ukopane u rue-
vinu. I ploce kojima su ';Jokriveni kasniji grobovi vecinom nisu specijalno pripremljene
za ove grobove, nego davucene iz starih antickih ruevina, ili su grubo radene
od loeg kamena konglomerata ili pjecara koji se lako lome. Sve to upucuje da
su ovi grobovi vec iz doba teeg ekonomskog stanja, te je i materijal loiji.
Osvrnucemo se najprije na cetiri najstarija groba. Sva cetiri groba bila su
pokrivena plocama od krecnjaka dobre obrade. Raka nije bila obzidana nego prosta.
Skeleti su okrenuti prema istoku. Karakteristika je ovih grobava da su bili vrlo
dubolw ukopani.
Grob br. 1 pokriven je plocom dimenzije 1,90 X 0,90 X 0,25 m. Kostur je na-
den tek 1,70 duboko pod nivoom poda crkve. Poto je kostur biO' zasut debelim
slajem zdravice kaja se sastoji od ilovace pomijeane velikim komadima recnih
oblutaka i ljunka, usljed pritiska kostur se zateka.o u loem stanju. Ostale su sa-
cuvane samo velike kosti, dok je grudni ko sav smrvljen od oblutaka. Uz kostur
su nadeni i ostaci sanduka - klinci i neto istrulog drveta. Ruke su bile ispruene
uz tijelo. Na prstu lijeve ruke imao je pecatni prsten od zlata sa kamenom u koji
je urezan grb. U prostoru grudnog koa nadena je zlatna prevlaka okruglog dug-
meta sa prikazdrn ptice iznad sidra.
Grob br. 2 (dim. 2,30 X 1,45 X 0,30 m) vec po poloaju ploce govori o na-
knadnom diranju. U gornjem slaju nasute zemlje nadena su dva bronzana krsta.
Vec u garnjim slojevima groba javljali su se dijelovi kostiju. Kostur je takode bio
ukopan 1,70 dubako pod podnicom crkve. Glava i noge nadene su cijele 'a grudni
ko i bedra su usljed naknadnog diranja nestali. Na sjevernoj strani glave, ispod
potiljka, nadena su tri novcica vrlo oksidisana, pikali ananimnih biskupa iz sje-
verne. Italije, koji su i do sada tako cesto nalaeni u grobavima. Novac je takO'
otecen da se natpis vie ne moe citati. Na dva'rna se vidi sama da su varijante
sa krstom u sredini (ne sa zvijezdom) Prema ovom navcu su grobavi svakako
mladi od kraja dvanaestog vijeka, pato se ovi novci kuju od XII do XIV vijeka.
Isto je tako prokopan i grob br. 3 do njega. Tu je kostur bio ukopan samo
70 cm duboko, i nije se nalo nikakvih priloga (dim. 2,20 X 1,10 X 0,40 m).
G) S. G u n j a c a, Revizija iskop ina u Biskupiji kod Knina 1950 god., izicice u Ljeto-
pisu Jugoslavenske akademije, LVII, Zagreb 1953, str. 14, 24, 25.
Nalazi
Mora se podvuci, da su nalazi, sem nakita, dosta oskudni na ovom l~kalitetu.
Zacudavajuce je to osobito za arhitektonske dijelove. Oni su vjerovatno stradali
usljed cestog prekopavanja i odnoenja. Medu utom je naden svega jedan arhi-
tekturni ukras. To je ugao ploce, vjerovatno septuma, na kojoj je ocuvan motiv
dvostruke vrpce koja se savija u krunicu i time popunjava ugao ploce. Ispod ovog
motiva fragmenat se zavrava irom okvirnom letvom bez ukrasa (dim. 20 X 25 X 2,5
cm). Ne moe se odrediti da li je debljina od 2,5 cm i prvobitna debljina ploce.
Ploca je od uckastog, dosta nepostojanog pjecara, koji se cijepa u horizontalne
slojeve. Poledina ploce nije glatka i pokazuje tragove tog cijepanja. Prema tome se
ne moe odrediti da li i prvobitno ploca nije bila uglacana sa poledine, ili se usljed
otecenja pocela cijepati, i zbog toga se stanjila. Nadena je izmedu prvog i drugog
reda ukopanih grobova kod apside, upravo pred grobom pokrivenim plocom nad-
grobnog rimskog kamena uz juni zid. Ploca je iz starokrcanskog doba (Tab. III,
13). Ali po tome to joj je lice uglacano i istroeno, vidi se da je, kao i ostala
rimska spolia sekundarne upotrebe, pa to nita ne prinosi datiranju.
Svuda po unutranjosti crkve rastreseni nalazili su se fragmenti vrlo tankog
bijelog stakla sa ukrasom tamnoplavih niti. Ovakvi su fragmenti nadeni i u drugim
srednjevjekovnim grobovima, pod plocama i steccima u Zgoci i Mogorjelu. To su
tipicni fragmenti srednjevjekovnih staklenih posuda, kasnijeg datuma (dim. 2 X 2,5;
2,5 X 3,7; 2 X 2; 3,7 X 1,3; 1,7 X 4 am; (Tab. III, 4-8).
Od nalaza se isticu zlatni prsten naden u utu 20 cm iznad poda crkve izmedu
ploce br. 7 i sjevernog zida crkve, i zlatni prsten naden u grobu, zatim zlatna pre-
vlaka du~meta,
Cetvrta ploca (dim. 2,35 X 1,20 X 0,20; br. 4) lei do sjevernog temelja crkve.
I ovdje se u gornjim slojevima groba nailo na ulomke kostiju i fragmente uta
od ruevina, to su znaci da je i on diran. Na dubini od 1,70 m nadena je samo
glava i noge.
Ostali grobovi. - Do spomenute zadnje ploce odmah u drugom redu je ploca
od rastroenog pjecara (br. 6) (2,40 X 1 X 0,34 m) koja se svojim sjeveroistocnim
krajem naslanja na tu plocu. Kostur se naao 1 m duboko ispod podnice. Bio je
nedirnut i bez priloga, U istom redu 1 metar udaljena su jo dva groba, jedan
(br. 5) pod plocom od pjecara (1,82 X 55 X 0,10), a drugi (br. 4) pokriven antickom
stelom sa dva poprsja bez natpisa i ograden plocama. Pod oba kamena nadeni su
dijelovi djecjih kosti, a rake su bile zasute utom.
Jedan metar na zapad od anticke stele nalaze se jo dva groba u ladi, i to
grob pokriven antickim cipusom (br. 8) u obliku kocke sa natpisom i pretstavom
delfina sa strane (1,10 X 0,82 X 0,52 m). Do njega je ploca :malih dimenzija
(1,50 X 0,G4 X 0,17 m). Oba pokrivaju takode djecje grobove, vrlo plitko ukopane
i bez priloga. Izgleda da su bili prekopani.
Red naknadno ukopanih grobova javlja se i u narteksu. Drugi grob (br. 10)
do sjevernog zida pokriven je rimskom stelom sa cetiri poprsja takode bez nat-
pisa (dim. 1,70 X 0,68 X 0,27 m). Grob do ovog (br. 9) bio je pokriven plocom koja
je razbijena u komade (1,60 X 0,60 X 0,14), a grob do njega je pokriven obicnim
neobradenim komadom pjecara (br. 11). Do junog zida je grob pokriven malom
plocom (1 XIX 0,20 m; Tab. I, 2).
Od ovih naknadno ukopanih grobova samo je grob pod rimskom stelom u
endonarteksu imao priloga. U grobu su leala dva kostura jedan do drugog. Kostur
s june strane, izgleda enski, bio je troniji. Desna ruka im je bila poloena preko
prsa, a glave bile okrenute jugu. Nie same glave tronijeg enskog skeleta, pod
predjelom uha nadena je jedna tzv. naroskana naunica, a druga deset santimetara
nie, sa iste strane glave.
214
Dr Irma Cremonik
,B ... ~
~ 0,
.... ~.~ .r~~ .. .'
t ... '.! ZI.t
215
Izvjetaj o iskopavanjima na Crkvini u Lisicicima kod Konjica
Prsten naden u utu ima polukruan presjek. Obruc se naprijed SIn u kosi
cetverokut oko koga se nalazi ornamenat polukrugova rastavljenih crticama. Orna-
menat je istrven i nejasan. Na prednjem ravnom polju cetverokuta urezan je lav,
fantasticno stiliziran: Prsten je sluio za pecacenje (Sl. 1, Tab. III, 3).
Drugi prsten polukrunog presjeka zadebljava obruc na cetiri mjesta krunim
lopticama u koje je urezana zvijezda. Zadebljanje na sredini pozadine obruca je
elipsastog oblika. Izmedu tih zadebljanja urezan je na obruc ornamenat koji je dosta
istrven u obliku palmeta. Do samog okvira kamena u obruc su urezane pretstave
ivotinja i to vepra sa jedne, a sa druge strane je macki slicna ivotinja, moda ris
Sl. 1 Zlatni prsten sa .amblemom lava - La bague d'or avec l'embleme d'un !ion
ili lav. Na prednjoj strani obruca je osmerokutni duguljasti plavi kamen (du. 8 mm)
u zlatnom okviru, koji kako izgleda jo nosi tragove jako izlizanog natpisa. U kamen
je urezan heraldicki znak nekog grba. U polju tita urezane su tri kose linije, i
sredinom jedna horizontalna iroka linija u cijem polju je u sredini znak mjeseca,
a sa obje strane mjeseca po jedan ljiljan. Ovo je dosada izuzetan primer, gdje je
po antickoj tradiciji grb urezan u kamen, a ne u zlatnu plocu kao na ostalim
srednjevjekovnim pecatnim prstenovima(sl. 2, Tab. III [1]).
U istom grobu kod poloaja prsiju nadena je zlatna prevlaka izgleda za dugme,
ovalnog oblika, neto prignjecena (prec. 1,8 cm)). Na prevlaci je tehnikom iskuca-
Sl. 2 - Zlatni prsten sa bosanskim grbom - La bague d'or avec l'armoiries bosniaque
vanja dat reljefan prikaz pticje glave okrenute na lijevo, iznad poloenog sidra
(Tab. III, 2).
Klinci sanduka koji su nadeni u ovim grobovi.ma imaju uobicajeni izgled, du-
ine do 25 cm, istog oblika kao i mnotvo do sada drugih nadenih pod steccima.
Pod velikom plocOl1nspomenuto je, da su nadena dva novcica, po kojtma se
moe jo samo suditi da su iz kovnice anonimnih biskupa sjeverne Italije,iz XII-XIV
vijeka te je prema tome i grob negdje iz tog doba. U istom grobu je naden 'i krst
od bronzanog lima trapezastih krakova (dim. 4 X 3,5 cm). Drugi ukras od metalnog
lima u obliku krsta ciji krakovi imaju pri vrhu rupice sluio je vjerovatno kao
aplikacija (dim. 2,3 X 2,3 cm; (Tab. III, 10, 9).
216
Dr Irma Cremonik
Od nalaza nadenih u utu posebno mjesto zauzimaju fragmenti slavenske ke-
ramike. Tu spada fragmenat oboda jajolikog slavenskog lonca (prec. otvora 9 cm,
vis. 5 cm). Obod je jako izvijen na van i pripada tipu trece gradine periode. Raden
je na vitlu, tankih zidova i osrednje je pecen, mrke boje po povrini. Zemlja ima
dosta primjesa pijeska, zato je povrina rapava. Ispod grla urezan je prvo red kosih
linija, a ispod njega je urezana talasasta linija. Drugi mali fragmenat oboda jednog
lonca slabije je izvijen na van, ali inace je iste obrade i materijala (3,3 X 5 cm).
Ostali fragmenti su istog kvaliteta (Tab. III, 14, 15).
Prilikom istraivanja srednjevjekovnih grobova na istocnom platou ispred apside
crkve konstatovano je, poto je pretraeno nekoliko grobova ispod ploca od neobra-
denog pjecara, da su bez priloga. Medutim, pod jednim takvim grobom naden je
na deset cm ispod njega drugi kostur, koji je pod glavom ima dvije bakarne kari-
cice (Tab. V, 5, 6). Preduzeto je stoga manje probno kopanje groblja oko crkve.
Iz naknadno ukopanih grobova u crkvi potice samo jedan nalaz i to par
naunica cija je donja polovina ka rike ukraena sitnom granulacijom izmedu tri
koljenca. Donji polukrug karike izmedu tri koljenca ukraen je nizom filigranskih
zrna. Manjih su dimenzija (dim. 2,3 cm). Kod jedne je naunice gornja polovina
luka karike neto deformisana i povijena unutra (Tab. III. 11-12).
Ovaj nalaz je znacajan poto se priblino moe datirati. Kako je raka groba
bila zatrpana samim utom znaci da grob potice iz doba paslije ruenja crkve, te
je svakako kasnije nastaO' od groba koji je ukopan u crkvu dok jo nije bila sru-
ena, a u njemu se naao pecatnjak iz 15 vijeka. Znaci da ove naunice svakako
poticu iz doba poslije XV vijeka. Time je produeno doba trajanja ove vrste na-
unica, do sada dati ranih u IX-XII vijek. Slican tip i danas postoji u narodnom
nakitu u Dalmaciji
Groblje oko crkve
Od groblja ako crkve ispitan je samo mali prostor (10 X 5 m), na sjevero-
istocnoj strani crkve u dva kvadranta.
U prvom kvadrantu su ispod sloja od 20-30 cm nailo na ploce kojima su
svi ovi grobovi bili pokriveni (Tab. IV, 1). Ploce su od obicnog pjecara, razne
velicine, slabe obrade, a medu njima i jedan anticki sims (grob br. 2). Ploce su u
ovom kvadrantu dosta pravilno poredane i orijentisane na istok-zapad, samo po-
loaji kostura ne odgovaraju uvijek i poloaju ploca.
U prostoru izmedu grobova rastreseno nadeni su fragmenti stakla i jedan
novcic (tac. I), jedna karicica (tac. II) i jedna mala karicica (tac. III). Skele ti su
se pojavili na dubini od 80 cm, svi otprilike na istoj dubini, a izvjesni od njih
pokazuju neuobicajen poloaj ruku - desna lei na prsima, a lijeva je opruena
preko cijele karlice do nogu (Tab. V, 3).
Grob br. 1: du. 1,55 m. Ruke ispruene niz tijelo. Ocuvani slabi ostaci drvenog
sanduka.
Grob br. 2: du. 1 m. Djecji grob pod antickim simsom. Kostur slabo ocuvan,
ruke ispruene niz tijelo.
Grob br. 3: Grob sa plocama poloenim u vidu krova iznad Kostura, pokazuje nov
nacin sahranjivanja na ovom groblju, akonstatovan je i pod steccima.
Du. 1,50 m. Vjerovatno enski grob. Ocuvani su tragovi sanduka.
Ruka je prebacena preko grudi, lijeva je ispruena preko karlice sve
do nogu. Ispod desne ruke na prsima naden uti kamen (pasta) vjero-
vatno od prstena. Na lijevoi strani prsa nadena bronzana karicica
(Tab. III, 3).
Grob br. 4: Du. 1,10 m. Djecji skelet dobro ocuvan, ruke poloene niz tijelo.
Grob br. 5: Du. 1,20. Skelet samo fragmentarna ocuvan, tako da se ne vidi po~
loaj ruku.
217
Grob br. 6: Du. 1,10 m. Otecene su kosti nogu. Lijeva ruka lei na prsima, a
desna je poloena preko karlice.
Grob br. 7: Du. 1,55 m. Ostaci tragova drvenog sanduka. Obe ruke lee pre-
krtene na prsima, lijeva ispod desne.
Odmah nastavljajuci na ovaj kvadrant prema istoku otvoren je drugi kvadrant
(5 X 5 m). On prua drukciju sliku od prvog kvadranta. Ovdje grobovi nisu po-
kriveni pl'avilnim redom ploca. U citavom kvadrantu samo su cetiri groba pokri-
vena plocama. Ponegdje su se iznad skeleta nalazili fragmenti manjih ploca. Ske-
leti se nalaze na raznoj dubini pa i svi nisu orijentisani na istok-zapad. Poloaj
skeleta ne odgovara uvijek poloaju ploca (Tab. IV, 2).
Rastreseno izmedu grobova nadeno je posvuda odlormaka srednjevjekovne
keramike, jedna bron'zana ica valjda od karike (tac. II), i jedan fragmenat sive
rimske keramike (tac. III).
Grob br. 1: du. 1,50 m, dubina 1,30. Skelet dobro ocuvan. Lijeva je ruka povi-
jena prema glavi na gore, a druga prema trupu. S obe strane lubanje
ispod uiju nadena po jedna slomljena bronzana karicica sa koljencem,
a do desne noge srebren novcic.
Grob br. 2: dub. 1,10 m. Nadena samo lobanja i jedan dio rucne kosti. Sobe
strane lubanje ispod uiju nadena po jedna srebrena naunica u vidu
ka rike od ice.
Grob br. 3: du. 1,60 m, dub. 1,20 m. Dosta ocuvan skelet sa prekrtenim rukama
i glavom okrenutom na sjever. Poloaj neto otstupa od pravca istok-
zapad.
Grob br. 4: du. 1,60 m, dub. 1,14 m. Dobro ocuvan skelet sa rukama prekrienim
na grudima, paralelan sa prethodnim te i on otstupa od pravca ostalih
skeleta.
Grob br. 5: du. 0,70 m, dub. 0,90 m. Ocuvan samo gornji dio skeleta.
Grob br. 6: du. 1,60 m, dub. 1 m. Dobro ocuvan skelet na rukama prekrtenim
na grudima.
Grob br. 7: du. 0,80 m, dub. 0,90 m. Vrlo otecen skeIet od kojeg je ostao samo
dio skrtenih ruku i none kosti sa ostacima drvenog sanduka. Uz
fragmenat desne ruke medu ostacima drvenog sanduka nadena bron-
zana aplika valjda za pojas.
Grob br. 8: du. 1,70 m, dub. 1,40 m. Ostaci skeleta u drvenom sanduku, slabo
ocuvani.
Grob br. 9: du. 1,80, dub. 1,20 m. Dobro ocuvan skelet sa jednom rukom opru-
enom preko karlicnih kostiju, a druga povijena na pojas.
Grob br. 10: du. 1,10 m, dub. 1,10 m. Skelet djeteta sa rukama oputenim niz ti-
jelo i ostacima drvenog saI).duka. Neto otstupa od pravca istok-zapad.
Grob br. 11: du. 1,35 m, dub. 1,10 m. Dosta fragmentarno ocuvan kostur, poloen
u pravcu sjever-jug nie nogu skeleta br. 10.
Grob .br. 12: du. 0,70, dub. 0,90 m. Slabo fragmentarno ocuvan kostur.
Nalazi
Predmeti su nadeni kako rastreseni u zemlji tako i kao prilozi uz grobove.
I k v a d I' a n t: Rastreseno u zffinlji nadeni su:
Fragmenti stakla (tac. I) - i to jedan fragmenat bijelog stakla, uskog ruba
izvijenog na van (1,7 X 2,8 cm); ravan rub ukraen paralelnim nitima (2,5 X 2,2
cm) i jedan odlomak zelenkastog stakla sa plasticnim ukrasom u obliku vertikaI-
nog tapica '(4 X 2,3 cm).
Dva fragrnenta velike bronzane ka ricice (diam. 318 cm; nadena u taC. II i
mala karicica (diam. 1,4 cm) nadena u tac. III).
218
Dr lrma Crcmonik
Jedan novcic poljski: Av. - Lijevi obraz poljskog dravnog orla rairenih
krila iznad glave desno natpis: t MONETA t ALBERTl; Rs. - Otvorena kruna
sa 3 ljiljana i okolo natpis t REGIS POLONIE. Spada u kraj XV i poce-tak XVI
vijeka.
Kao prilozi u grobu br. 3 naden je kamen od svjetlourte paste okruglog
oblika na rubu otecen (diam. 0,9 cm) i bronzana karicica (diam. 2,4)< 2,6 cm).
II k v a dr a n t: Rastreseno u zemlji nadeni su:
Fragmenti slavenske keramike razlicite fakture, boje i debljine (0,4 do 1
cm). Kod odlomaka sa tanjim zidovima je faktura od bolje precicene zemlj~ sa
dodatkom sitnog pijeska. Fragmenti su crvene i mrke boje po povrini. Kod frag-
menata sa debljim zidovima je izrada grublja, dodavan je dosta krupan pijesak.
Sl. 3
Takode su i crvene i mrke boje. Na dva fragmenta mrke boje vide se ostaci urc-
zane mnogostruke valovite linije.
Fragmenat sive rimske keramike sa ornamentom plasticne spiralne linije
naden u tac. III (2,5 X 2 cm).
Fragmenat bronzane ice, valjda od naunic~, naden u tac. I (du. 4,3 cm).
Jedan mali uti bobak (diam. 0,6 cm) od paste naden u tac. II.
Kao prilozi u grobu bili su sljedeci predmeti:
U grobu br. 1 jedna fragmentarna bronzana naunica sa tri koljenca i donja
polovina iste takve (diam. 3,7 cm; [Sl. 3]). Dosta su otecene. Koljenca se sastoje
Sl. 4 Sl. 5
od po dva reda zrnaca. Kraj nogu istog skeleta bio je madarski novcic: Av.
Bogorodica i naokolo natpis PATRO(na) (hungarie); Rs. - Ugarski grb. do njega
desno K lijevo B. Okolo natpis D. G. R. Pojavljuje se ova varijanta u razmaku
1458-1538 g., a poto je grb istrve-n ne moe se tacno odrediti.
Dvije srebrene naunice u vidu karike od debele srebrene ice u grobu br. 2
(diam. 3 X 3,3 i 3,2 X 3,5 cm [Sl. 4]).
Fragmenat jezi'cca pojasa (grob br. 7) koji se suuje prema jednom kraju .sa
9~tatkom kukice (du. 3, ir. 1,8-~,4cm). Na irem kraju reljefni prikaz jednog
219
izgleda enskag popri}ja iznad cije glave se nastavlja neki ornament. Ovaj prikaz
enskag lika i ablik placice potsjeca na rana-gatske aplike pranadene pad velikim
steckam na vrelu Cetine.6 (Sl. 5).
Ovi nalazi ;ma da rijetki praduuju tradiciju staro-slavenskog nakita. Naj-
brajnije su karicice za koje smO' vec prema drugam materijalu magli adrediti da
se pajavljuju do XIV vijeka. Naunica sa tri koljenca je za sada sa dalmatinskim
nalazima datirana u IX-XII vijek ali za neke se zna da su se i kasnije javljale.
Prema tome jedina novcic naden u grabu br. 1 uz naunice sa koljencima magaa
bi netO' priblinije datirati grablje, i ta u kraj XV pacetak XVI vijeka.
Anticka spolia
Spoonenuta je vec da su anticke stele pasluile kaO' place na nekim srednje-
vjekovnim grabavima u crkvi, a ta su sljedeca spalia:
1) Anticka stela (dim. 177 X 75 X 37 cm) sa ravnim garnjim zavretkam i krat-
kim klinastim dijelam. Gornja pavrina kojam se zavrava stela je ravna, te izgleda
da na njaj nije pastajao nasad (Aufsatz). Gare kalkan sa glavam meduze u reljefu.
Iznad kasih strana kalkana pa jedan stilizavani delfin. Ispad kalkana u reljefnam
palju su dvije palufigure ena u autohtonaj nonji. Ispad taga prazna natpisna
palje. Stela je ad krecnjaka, izlizane garnje pavrine, nadena na grobu br. 4 u
ladi crkve (Tab. V, 4).
2) Nadgrabna stela ad krecnjaka (dim. 167 ~<68 X 23 cm) sa harizantalnim
gornjim zavretkom padjeljena u tri polja, dva zauzimaju reljefi. Garnje cetvrtastO'
palje flankirana je sa dva grubO' izradena stuba. U njemu dvije palufigure - mu-
karac i ena u autohtanoj nanji. Ispad ovag polja druga udubljena reljefna palje
sa dvije (muke?) palufigure, kaje ISene daju tacnO' adrediti pota je reljef jaka
O'tecen. Ispad toga natpisna palje bez traga natpisa. Poledina stele izradena je
grubO', dak je garnja povrina balje obradena. Na gornjaj pavrini zavretka stele
nalaze se tri udubljenja za ucvrcavanje nasada (Aufsatz). On je moraO' sudeci pa
velicini rupa, biti znatne teine. Ovakvi teki nasadi sa prikazam lava su vec
nadeni u avim krajevima i ta u Hamolju.7) Naden na grobu br. 9 u endanarteksu
crkve (Tab. V, 2).
Ova dva spamenika po tipu sasvim .odgavaraju vec ranije nadenim spame-
nicima u okalici Kanjica. Tu je i isti oblik spamenika, ista abrada, raspared bista'
i ista karakteristicna nonja za ave krajeve, koju je istakaO' vec Patseh:) On ovu
nanju upareduje sa nanjdm Eravisca, ilirsko-keltskag plemena kaje je stana vala
akO' Aquincuma. Medutim, pa samim bistama ne mae se ja adrediti kalika u
avaj nanji ima elemenata keltske nanje. I pa imenima i pa padacima iz izvara
Patsch zakljucuje da su Iliri avdje bili pomijeani sa Kelti1ma.
3) Nadgrobni cipus ad krecnjaka (Tab. VI, 1--3; dim. vis. 110, ir. 82, deb.
60 cm) naden na srednjevjekavnam grabu br. 8 u ladi crkve. Na prednjaj strani
u prafilisanam akviru dasta dabra sacuvan sljedeci natpis (visina slova od 6,5 da
10 cm):
D/is/ M/anibus/
Llucius/ PETRONI
U/sl MAXIMUS
VIVa FECIT SIBI
ET AELIAE RUFINAE
UXORI
DEFUNCTAE
6) S t I P e G u nj a c a, Muzej hrvatskih starina od oslobodenja do danas, Starohrvatska
prosvjeta III/2, 1952, str. 229. Sl. 14.
7) C. Pat seh, Archaol.-epigr. Untersuchungen zur Geschichte der. rom. Provinz Dalmatie!1
VI, Wiss. Mitt. IX, str. 248, sl. 122,
8) Ibidem str. 241-241.
220
Dr Irma Cremonik
Na svakoj od bocnih strana po jedan delfin ca 0,80 m duine. Delfin je na desnoj
strani dobro sacuvan, dok je delfinu na lijevoj strani otecena glava. Zadnja i gornja
povrina spomenika izradena je dosta grubo.
Po oblicima slova ovaj se spomenik moe datirati u kraj II stoljeca ili sam
pocetak III. Gentilicium Petronius rijedak je u provinciji Iliriku, a u ovim kra-
jevima se pojavljuje na jo jednom spomeniku. To je ara posvecena Jupitru, a
nadena u selu Cericima u blizini Konjica.!J) Priblino je iz istog vremena kao i na
stpomenik. Spominje Maximina i Severa sinove Petroniusa. Patseh je deifrovao
samo Petronius, medutim, ispred slova P vidi se na snimku lijepo jo jedno
slovo koje lici na L tj. skracenica za Lucius. Dobro se vidi jo vertikalna crta,
dok je poprecna nejasna, jer je to mjesto oteceno. U tom slucaju bi se moglo
ovdje raditi o istoj osobi, pogotovo jer i spomenici spadaju u isti vijek.
4 i 5) Na Crkvini je leao i veliki odlomak kamenog dovratnika (br. 4),
koji je, kako izgleda, dugo leao u zemlji, jer je prilicno sacuvan. Izvaden je pri-
likom vec spomenutog vadenja pijeska prije sistematskog istraivanja 1952 god.
Materijal je tvrdi lapor. Spomenik je donji dio desnog dovratnika, sacuvan jo u
visini od 0,97 m, irina je 0,32 a debljina 0,87. Na prednjoj strani reljef u prostom
okviru a prikazuje vinovu lozu koja izlazi iz vaze. Reljef je jo dosta plastican,
bolji rad (Tab. VII, 3).
Oko tridesetak koraka od ruevina crkve, na periferiji Crkvine, kraj seoskog
puta za Ostroac, leao je drugi. lijevi dovratnik, razbijen klinovima u cetiri ko-
mada (br. 5). On je slican desnom samo mu je sacuvana citava visina od donje
do gornje povrine. Sirina mu je 0,31, visina 1,77, debljina 0,88 m. Na prednjoj
je povrini reljef u prostom okviru i to vinova loza koja izlazi iz vaze. Reljef, di-
menzije i materijal ovog komada potpun') odgovaraju onome sa Crkvine (br. 4).
Oni su svakako cinili jedan par, pa cemo o njima govoriti ujedno (Tab. VII, 1).
Nesumnjivo su to dva dovratnika od istih vrata. Kod br. 5 izradena je pa-
ljivo samo lijeva bocna strana (koja se je vidjela), dok je desna obradena samo
letimicno. Kod spomenika br. 4 je obratno, obradena je desna bocna povrina,
dok je lijeva samo pritesana. Bile su vidljive dvije bocne strane, a dvije su bile
u zidu. Prema tome izgleda da to nisu bila obicna vrata u zidu. Debljina dovrat-
nika 0,88 m veca je od irine obicnog zida. Zatim spomenik br. 5 ima otraga rupe
za spajanje dovratnika sa zidom dalje u dubinu. Znaci da su dovratnici vjerovatno
stajali na ulazu u hodnik. Nije iskljuceno da su oni bili na ulazu u kakav ukopani
mauzolej, to radi nedostatka podataka moe ostati samo pretpostavka.
6) Spomenuto je vec da je kao prag u crkvi upotrebljen komad praga iz
anticke zgrade (121 X 78 X 28 cm). Sacuvana je lijeva rupa za cardo i lijeb za
krilo vrata. Vrata su vjerovatno bila dvokrilna, a irina im je mogla iznositi od
1,02 do 1,04 m. Prag je dobro sacuvan. Izraden je od jako slabog kamena, prilikom
vadenja kamen se raspao (Tab. VII, 2; sl. 6).
Istorijat
Crkvina u Lisicicima spada u niz bezimenih crkvina o kojima nemamo lll-
kakvih podataka ni u narodnoj tradiciji ni u izvorima.
Naalost su i arheoloki nalazi za sada tako krti da se ne moe odrediti kakve
vrste je bila ova crkva i kojem je naselju pripadala. Najblii srednjevjekovni lo-
kalitet prema Ostrocu je drugo groblje sa steccima u Goica hanu. Kraj same
crkve se takode nalaze ostaci neke ruevine, koju tek treba ispitati da li je anticka
ili srednjevjekovna. .
Najblii veci lokalitet srednjevjekovni je u Celebicima, 4 lqm istocno od Li-
sicica prema Konjicu, na kosi nasuprot antickom naselju, s druge strane rijecice
Idbra. U Celebicima postoji nasip koji je nastao usljed ruenja zidova te se vidi
da je ovdje smjeteno jedno utvrdenje. Ono je zahvatalo trouglasti uzdignuti plato
9) C. Pat seh, Wiss. Mitt. IX, str. 249, sl. 124.
221
koji obuhvata na toj strani Neretva i potok Idbar. Uz tragove zidova moe se po
obrisima uzdignutim u zemlji utvrditi i trag jedne okrugle kule uz ruevine zida
uz Neretvu ispred kuce Avramovica, koji su kopajuci, (izmedu kuce i puta koji
vodi za Ostroac) naili na temelje druge okrugle kule. Ovo je utvrdenje svakako
srednjevjekovno, to svjedoci nedostatak rimske cigle, a i cinjenica, da se na kosi
ispod ovog utvrdenja prema Neretvi nalazi malo srednjevjekovno groblje sa stec-
cima. Ova groblja malih srazmjera su skoro stalni pratilac svakog srednjevjekovnog
grada, a nalaze se izvan njihovih zidova. Ime i uloga ovog utvrdenja ostaje za
sada svakako otvoreno pitanje, kao i eventualna veza sa crkvom. Okrugle kule
svakako upucuju na raniji datum prije XIV vijeka. Od gradova koji se spominju
u okolici Konjica Biograd (Belgradcik) je idenitifikovan sa samim Konjicom,"")
Borovac Dinic stavlja kod Homolja ili Cicevca, a Vrabac na Vrapce Polje. Jedino
grad Debreca koji Dinic lokalizuje na rijeku Idbar mogao bi se dovesti u vezu
sa ostacima naih ruevina. Ob) Ali kako na Idbru postoji jo jedan srednjevjekovni
grad neto dalje od utoka na desnoj obali, to ce ostati sporno na koji od ovih lo-
kaliteta se odnosi ovo ime. U tom gradu na Idbru kralj Ostoja je izdao i neku
povelju. De)
O srednjevjekovnim lokalitetima oko Konjica kao i o samom Konjicu imamo
samo nekoliko podataka u izvorima.
Konjic je kroz citav srednji vijek bio pogranicno mjesto izmedu Huma i
Bosne, kao i danas izmedu Hercegovine i Bosne. "') Konjic je bio van teritorije
-
SJ. 6 - Vertikalni uzduni presjek antickog
praga - Le profil de l'un seuil antique
Bosne") vecinom u podrucju humske, docnije Hercegove drave u koju su dugo
vremena ulazile i zapadne upe, a medu njima i upa Neretva sa Konjicem.12)
Pocetkom XV vijeka spOlminje se u Konjicu i carinarnica koja je pripadala San-
dalju. "')
U XV vijeku se Konjic spominje medu gradovima u povelji cara Fridriha
III (1446-1460) za Hercega Stjepana.B) Konjic je prema tome jedan od poznatijih
centara u srednjem vijeku.
To bi se moglo suditi i po broju crkava koje se spominju u Konjicu. U Ko-
njicu su imali svoj samostan Franjevci, il spominju se i dvije crkve sv. Antonija
i sv. Roka u samom Konjicu, a u okolici crkva sv. Elizabete u Bukovici i sv. Ivana
Baptista u Dolcima (Trenjevica.1G) Mjesta ovih crkava su jo neisiraena. Medu
9") B. CK a P !illi, nOIllilC 60CaHCK!ilXHaX!ilja 1131123/1711 rOA., rJIaCH!ilK 3eM. MY3eja 42, CTp. 67.
9b) ,[(1'. M 11X a!il JI o ,[(!il H!il li, 3eMJbe xepI.1era CB. CaBe. rJIac. cprr. Kp. AKaAeM!ilje CLXXXII,
lfl40, CTp. 203-213.
9C) Jb. C TOj aH o B !illi, CTape cprrCKe rrOBeJbe !il TII1CMa,KH>. I, 6p. 447, OA 8 arrpl1JIa 141l.
10) Dr. J. Ji r i cek, Trgovacki drumovi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku, Sara-
jevo 1951, str. 43, 5l.
") Ibidem, str. 25, primjedba 76.
12) ,[(p. V. li o P o B !illi, X!ilCTOp!ilja BocHe I, BeorpaA 1940, CTp. 128.
J3) Jb. C TOj aH o B !illi, CTape cprrCKe rrOBeJbe !il rr!ilCMa,KH>. I, 6p. 299, (1411 OA 25 arrp!ilJIa).
14) L. Tha Il o Cz y, Studien zur Geschiche Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Miinch.-
Leipzig 1914, str. 154.
J') Acta Franciscana Hercegovinae, T. 1., coU. P. dr. Dom i n i Cu s Man d i c, Mostar 1934,
str. 18. ~,
222
Dr Irma Cremonik
ovim crkvama ne postoji ni jedan lokalitet u blizini naih Lisicica, na koji bi se
mogli odnositi ovi podaci. Za sam Konjic su inace podaci izvora izgleda vjerodo-
stojni. jer sem mjesta samostana postoje i danas JO dvije crkvine i to na mjestu
dananje Tekijske damije (po tradiciji manastir) i na Musali iznad ceste uz Ne-
retvu.
Za manastir u Konjicu sve domace ocuvane biljeke govore da su ga razorili
Turci medu ostalim samostanima 1524 godine. lG) Moemo pretpostaviti da su onda
ruene i druge crkve i medu njima i naa u Lisicicima.
Kao centar u kome se odravao crkveni zbor Konjic se spominje i kod Far-
latial7) (Cogniziam in extremis Bosinae partibus ad meridiam: ubi, Stjephano
Thoamsco regnante, celeberrimus Antistitum et Procerum conventus habitus fuit
ano 1446). Samo vjerodostojnost ove vijesti nije izdrala kritiku. Racki smatra
da je ova listina bila podmetnuta/S) jer se teko moe vjerovati da bi kralj Toma
otvoreno iste godine 1446 ustao protiv bos. krst jana, kad im je nekoliko mjeseci
ranije iao jasno u prilog.
Iz ovih vijesti o samom Konjicu ne moemo za sada naalost nita koristiti
za njegovu bliu okolinu, tako da nam porijeklo nae crkve ostaje neizvjesno.
Zakljucak
Iskopavanjem u Lisicicima pronali su se krnji ostaci jednobrodne crkve
(16 X 9 m) sa jednom apsidom i endonarteksom. Crkva je po svojim osnovnim
oblicima - zadebljanju pri zacelju, postojanju vanjskih i unutarnjih lezena, ne-
jednakoj irini gradena na prilicno individualnoj koncepciji. Njena osnova poka-
zuje slicnosti sa starohrvatskinl gradevinskim oblicima, najvie slicnosti pokazuje
sa crkvom u Biskupiji na Bukurovica podvornici."')
Sama tehnika njene izgradnje ne moe mncgo pomoci u datiranju, jer je
uvjetovana regionalnim materijalom. Arhitekturni ostaci, izuzev ulomaka, vjero-
vatno ograde, nisu nadeni. Ulomak pokazuje kasno anticko porijeklo, pa prema
tome, obzirom na grobove, nije istodoban sa osnovom crkve. Kako je odmah nie
ove crkve kraj tzv. Banove Glavice nadena osnova vece bazilike po cijoj se osnovi
moe suditi da potice iz perioda izmedu VI i VII vijeka, moda je kao spolia do-
neen iz njenih ruevina.
Sami oblici grobova u crkvi ne mogu nam nita pridonijeti datiranju arhi-
tekture, jer oni ne moraju biti iz. istog doba kada je nastala crkva. Talijanski pic-
CDlikoji su nadeni pod glavom groba blizu apside isto ne daju tacnog termina,
jer su, iako kovani izmedu XII-XIII vijeka, nadeni jo i u mnogo kasnijim gro-
bovima XV i XVI vijeka, kao, na pr., uz kapicu sa zlatnom cipkom iz Bile kod
Travnika. Po slicnim crkvama u Dalmaciji znamo samo da je tip crkava sa leze-
nama vrlo cest u Dalmaciji u XI v. i o njihovom porijeklu postoji opirna lite-
ratura.211)
HI) Fra M. V. Bat i n i c, Djelovanje Franjevaca u Bosni i Hercegovini, Zagreb 1881-3, sv. II,
str. 10-13.
'7) D. F arI ati, Illyricum sacrum IV, Venetiis 1759, str. 40.
18) Dr. D. K n i e w aId, Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim Krstjanima, Rad 270,
1949, str. 255.
19) S t i P e G u n j a ca, Cetvrta starohrvatsl;a crkva u Biskupiji kod Knina i groblje oko
nje, Starohrvatska Prosvjeta III/2, 1952, str. 73.
20) To su sljedeci radovi Egger-a i Dyggve-a u kojima podvlaci uticaj sirske arhitekture
na ove crkvice:
R u dol f E g g e r, Das Mausoleum von Marusinac und seine Herkunft. Actes du IV
congres international des ctudes byzantines, 1936, 226. Ej n arD y g g v e, Das Mausoleum von
lVl'orusinac und -sein Fortleben, Actes du IV congres ... 1936, str. 229 i Crkva sv. Luke na
otoku Lastovu, Vjesnik za arh. i hist. dalmatinsku LlI, 1950, str. 74 itd.
o samoj arhitekturi crkve ne moemo nita suditi jer su zidovi suvie razne-
seni. Ostaci sedre pokazuju da je ona bila zasvedena.
Dalje podatke za datiranje trajanja crkve daju nam nalazi zlatnog pr:;tenja
u grobovima koji su bili ukopani jo u crkvi. Od dva zlatna prstena koji su nadeni, .
prsten sa kamenom je kasnijeg datuma od pecatnog zlatnog prstena sa lavom.
Dok je u gemu vec urezan tit sa krinom i polumjesecom, te pretstavlja pocetak
formiranja grbova, prsten sa urezanim lavom nema jo znacenje grba. Analogne
pojave urezanog lava u prstenu i ornamenata unaokolo nalaze se na prstenju na-
denom u grobnicama crkve sv. Sofije u Bugarskoj, adatirani su u XIII vijek/')
samo je oblik ovih prstenova neto drukciji. U XIn vijek je datiran i nalaz iz
Slakovaca"") kod koga se na Ul'esnim plocicama nalazi slicno stiliziran lav kao i
na naem prstenu. I upotreba ovakvih stiliziranih ivotinja sa pecatnim prsteno-
vima odgovara ovom dobu XIn vijeka. Oblik samog prstena sa izduenom plo-
cicom vodi porijeklo jo iz doba kasne antike.
Drugi pecatni prsten sa plavim kamenom u koji je urezan grb za sada nema
analogija u naim zbirkama. Urezivanje grba u kamen pokazuje anticku tradiciju,
koju smo nali i u obliku prstena sa lavoo:n,i potsjeca nas svojom finom i preciznom
izradom na anticke geme. Srednjevjekovni' pecatni prstenovi su inace obicno od
zlata i grb je urezan na plocu na licu prstena, kao kod lijepog primjera nadenog
na nepoznatom lokalitetu u Bosni, a danas se cuva u zbirci Zagrebackog arheolokog
muzeja.~3) On pokazuje i po obliku i po ornamentu dosta analogija sa naim prste-
nom. Oblik je isti samo umjesto osmougaonog kamena ima osmougaonu plocu. Kod
same krune na obrucu prstena i ovdje je urezana stilizirana ivotinja koja isto
tako lici na macku naeg prstena iz Lisicica. Ornamenat vitice kojom je ukraeno
srednje polje obruca isto je u obliku slova S, samo kombinovan sa trolisnom dje-
telinom - ornamenat koji se takode nalazi na steccima. Ornamentu na naem
prstenu najblii je motiv vitice sa duguljastim trolistolffi sa stecka sa RadimIje."')
Ovi su stecci datirani u XIV do XV vijek, vrijeme koje odgovara po miljenju
strucnjaka"") i nastanku grba na gemi. Ovaj grb pretstavlja tek postanak formi-
ranja heraldike u naim krajevima tokom XV vijeka. Blie analogije ovom grbu
su do sada nepoznate. U fojnickom grbovniku jedini je grb sa dva ljiljana i polu-
mjesecom od imrakovica/G) samo su oni ovdje kombinovani sa buzdovanom. Prsten
se dakle moe postaviti najranije u XV vijek.
Treci nalaz zlatne prevlake dugmeta sa simbolicn~m prikazom ptice i sidra
ne daju mogucnosti sigurnijeg datiranja. Ovaj prikaz ptice (goluba)- simbola
mira, nad prikazom sidra - simbola nade, nalazimo i na steccima u Bosni. Isti
simbol ptice nalazi se i na pocetnom olovnom prstenu iz Doboja.27)
Ova dva prstena ostaju dakle jedina dva predmeta koji nam daju izvjesne
termine za postojanje ove crkve. Ovim nalazom se samo priblino moe odrediti
jedno doba postojanja crkve i to od XIn do XV vijeka. Za sada nemamo nikakvih
podataka koji bi nam potvrdili doba samog postanka ove gradevine. Trebace sa-
cekati na analogne nalaze, koji bi iznijeli na javu kakve cvrce elemente za dati-
ranje, zatim ispitati i da li ovaj objekat pripada kakvom regionalnom graditelj-
stvu da bi se nanj mogla primijeniti analogija. Uostalom, nije iskljuceno, da bi
dalja istraivanja oko ovog objekta mogla iznijeti na javu i kakav arhitektonski
podatak, na osnovu kojeg ce se, po stilskim odlikama, moci ustanoviti postanak
arhitekture.
223
2J) liI o P ~ a b liI BaH o b, CTapo6bJIrapCKI111BI13aHTI1HCKI1 npCTeH'M, liI3B'BCTVlll Ha 6bJIrap-
CKOTOapx. ~PY)KeCTBoII, 1911, str. 2 ilO.
22) J. B I' U n mi d, Hrvatske sredovjecne starine, Vjesnik hrv. arheolokog drutva VII,
1803-4, str. 47, 4, 5.
2") L. S. - Starobosans~i pecat, Viestnik hrvatskog arheol. drutva IX, 1887, str. 99.
24) A. B ena c, Radmilja, Sarajevo, 1949, Tabla XXXVI, sl. 73 drugi i treci red.
~5) Podatke o grbu zahvaljujem Bartolu Zmajicu, arhiv aru Dravnog arhiva u Zagrebu.
20) Dr. A. V. S o lov j e v, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmucevic, Glasnik
skopskog naucnog drutva XII, 1933, str. 79, grb strana 115 br. 30.
27) 1. ere m o n i k, Nalazi nakita ... , Glasnik Z. M. 1!l51 str. 250 sl. 13.
224
Dr Irma Cremonik
RESUME
COMPTE RENDU SUR LES FOUILLES DE CRKVINA A LISICICI PRES DE KONJIC
Au mois de mai 1952 on a explore la localite Crkvina a Lisicici que Patsch a deja
note. Selon lui, cette localite etait un cimetiel'~ romain d'une grande station') qui, d'apres son
opinion, avait du exister a Lisicici, car il y a trouve des monuments funeraires roma ins", ").
Cependant, ces monuments funeraires romains ont ete apPl()rtes ici comme spolia.
Les fouilles executees dans cette localite ont mis au jour les ruines d'une eglise medievale.
Sur les ruines et autour d'elles se trouvait un cimetiere qui s'etendait sur une place assez
grande auto Ul' de l'eglise. Parmi les dalles qui recouvraient les tombes, on a aussi trouve des
monuments funeraires romains qui etaient apportes ici comme spolia. Il n'y avait pas de traces
de tombes roma ines. ,
Apres le deblaiement des ruines, on a decouvert le plan d'une eglise basilicale avec des
lesenes au cote exterieur et quatre piliers dans la nef principale. Labside se trouvait a l'est
et le petit endonarthex a l'ouest (fig. 1). Dans l'interieur de l'eglise, on a trouve des tombeaux,
ranges a peu d'intervalle les uns des autres et recl()Uverts de dalles de ;pierre et de spolia
romains.
Les murs ne se sont pas entierement conserves. Le mur autour de l'abside s'est conserve
jusqu'a sa plus grande hauteur. Il n'est reste que la derniere rangee de pierres rondes des
fondements nord et sud, tandis que les murs du narthex font entierement defaut en divers
endroits et a leur place, on n'a trouve que l'embasement (planche 1, 2). La muraille est bfltie
en pierre de carriee brute avec gres et liee par un mortier maigre. Un seuil antique aux
rainures ornementales servait de seuil a l'endonarthex.
Le plan de l'eglise n'est pas regulier (fig. 1). Il se retrecit un peu en allant d'abside vers
le narthex. L'epaisseur des murs varie aussi de 1,90 a 1,30 m. Les murs du narthex sont
renforces, probablement a cause du toit voute. La quatrieme eglise a Biskupija montre des
irregularites parei1les dans le plan'). Les lesenes, renforcements exterieurs des murs, sont aussi
(lE: differente largeur. Dans l'interieur de la nef, deux piliers, supports de la voute, sont
appuyes contre le mw' nord et sud. Dans la nef on n'a pas trouve de trace de pave, il n'y
avait que de la terre bien cuite et aplanie comme dans l'eglise a Biskupija") et quelques
dalles a cote de l'arc de l'abside (pl. II, 2), qui rappelle en quelque sorte la subsella. Dans les
deoombres de la construction, on a trouve une quantite de plfltre ce qui 'Plermet de supposer
qu'elle eta1t voutee.
Les recherches ont rendu evident que deux sortes de tombes existaient dans l'eglise.
Les unes, sous les tables de pierre bien taillees (nu meI' o 1--4) pres de l'abside, avaient ete
creusees lors de l'existence de l'eglise, tandis que les autres, recouvertes de pierres funeraires
antiques (numero 4, 8, 10) et de dalles de gres, etaient creusees plus tard dans les ruines de
l'eglise. Toutes les tombes etaient foui1lees, excepte le numero 1. Les plus anciennes sont
celles qui etaient creusees le plus profondement et les morts gisaient dans des cercueils de
bois dont on a trouve queJque restes.
On n'a tl'ouve d'oHrandes que dans les tombes numero 1 et 2. Dans la tombe numeJ,;o 1,
on a trouve in situ une bague en ar a la main gauche du squelette (pl. III, 1, fig. 3) avec
les armoiries bosniennes, entaillees dans la pierre bleue de la couronne. C'est un exemple
exceptionnel de l'ancienne techniqu.e du travail sur une bague medievale. Ordinairement, les
armoiries etaient entaillees dans la lame d'or de la couronne. L'inscription etait usee iP\CIrle
frottement. Dans l'anneau de la bague etaient incises des ornements de plantes qui corres-
pondaient a ceux qu'on avait trouves sur les stecaks"') et aux c6tes de la couronne, des figure s
danimaux. A juger d'apres la facture primitive, cette bague appartient a la fin du XV ou
au commencement du XVI siecle. Quant aux armoiries connues jusqu'a present, elle n'a pas
son pareil. Dans la meme tombe, on a trouve aussi une caloUe de bouton doree (pl. II, 2),
dans laquelle etait incisee une colombe au-dessus d'une ancre, symbole qu'on retrouve aussi
sur les stecaks.
Dans la tombe foui1lee numero 2, on a trouve, sous la tete, deux piccolo des eveques
anonymes de l'Italie septentrionale tres uses, datant du XII au XIV siecle et deux crodx en
metal (pl. III, 9, 10).
Dans les decombres de l'eglise, provenants probablement d'une tombe fouillee, on a
trouve un sceau en forme de bague avec un lion comme embleme (pl. III, 3, fig. 2). Cet embleme
servait de sceau sur les bagues au XIII si~cle. Dans Ies decombres, on a trouve encore des
fragments de verre (pl. III, 4-8) et de ceramique slave (pl. III, 14-14).
Il n'y avait pas d'offrandes dans les tombes creusees plus tard, excepte dans la tombe
numero sous la stele antique. Dans cette tombe, on a trouve deux squelettes dont le moms
bien conserve, celui de femme, avait sous 1'orei11e deux pendants granules (pl. III, 11-12).
Cette trouvaille confirme la continuite de la coutume de porter ce bijou au moyen age avance.
En Dalmatie, on le porte encore aujourd'hui. Jusqu's. present, on attribuait ces pendants au IX
ou au XII siecle. Vu qu'ils ornt ete tvouves dans la tombe dejs. embasee dans les decombres
de l'eglise, cette tombe est creusee sans doute apres la demolition de 1'eglise et 'PlOu'r cette
raison elie est plus ancienne que la tombe avec la bague, datee du XV s,iecle.
On n'a explore qu'une petite partie du cimetiere autour de l'eglise (5 x 10 m, deux
quadrants) en dehors de 1'abside. Les tombes sont recouvertes de tables de gres ordinaires,
quelques-unes n'ont point de tables (pl. I\~, 1-2). Une tombe est recouverte d'un corniche antique.
Dans quelques tombes (numero 1, 7) les traces de cercueil se sont conservees.
On a trouve peu d'offrandes dans ces tombes. Dans le premier quadrant, on a trouve,
dans la tombe numero 3, un petit anneau et la pate pOUl' la couronne de la bague (pl. V,
7, 8), au deuxieme quadrant, dans la tombe numero 1, des pendants de bronze avec trois
membrets (granules) (1Pt!. V, 3, 4) et outre cela, un sou hongrois appartenant S. l'epoque entre
1458 et 1538, pas bien conserve, dan's la tombe numero 2, deux petites cuilleres d'argent (pl.
V, 1, 2) et dan s la tombe numero 7, une lame en metal (peu-etre une applique poUl' la ceinture?)
avec un buste de femme (pl. V, 9). La trouva,ule de la monnaie demontre que cette partie du
cimetiere appartiennent au moyen age avance.
Nous avons dit qu'on s'etait servi aussi de steles roma ines ];:lOurrecouvrir tro is tombes.
Sur la tombe numero 4, il a y une stele avec deux bustes de femme (pl. VI, 4) dans le
costume autochtone, sur la tombe 9, une stele avec quatre bustes (pl. VI, 2) dans le costume
autochtone. D'apres leur type, ces monuments correspondent tout S. fait aux autres, trouves
~uparavant aux environs de Konjie. Patsch a dejs. fait remarquer que les bustes de femme sur
les monuments ont le co,stume semblable S. celui de la tribu celtique-illyrienne des Eravisques
aux environs d'Aquiscum. Chez Ies Eravisques, on a retrouve souvent le eostume eeltique
pannonien. Cependant il n'es,t pas possible de deeider, d'apres les bustes seule.>, s'il s'agit
positivement du eostume pannonien. !ls app,artiennent au II ou au III siecle.
Sur la tombe numero 8, on a trouve le cipus funeraire de L. Petronius Maxi.rnus avee
l'inseription et avee des dauphins eomme arnements sur ses Hanes. Gentilicius Petronius est
d'ailIeurs rare dans nas contrees, en Herzegovine il ne se trouve qu's. Cerici"), aux environs
de Konjic done aussi. Sur eelui-ei sant mentiannes les iils de Petronius, Maximus et Severus.
Patsch a amis de lire le praenomen qui est 2n verite assez use, muis la ligne vertIc.ale est
encore bien visihle et pourrait appaiI'tenir :1 la lettre L. Dans ee cas, il s'agirait peut-etre du
meme Petroniuc;. Cette suppositian est RPPluy,epar le fait que ees deux monumets appQrte-
n&ient S. la meme epaque, du II au III sieele (pl. VII, 1-3).
Outre ees monuments funeraires romains, on a trouve encore deux montants de porte
romains (pl. VrH, 1, 3), qui, S. juger d'apres leur exeeution, appartenaient S. la meme epoque.
Sur le devant, un relief, eneadre simp/lement, represente le pampre sarta'1t du vase. C'est
un travail provincial assez bon.
Ce sant les trouvailles les plus remarquabIes qu'a livrees cette Crkvina. E11e appartient
~ la serie de Crkvina innommees, ignorees de la traditian et des sourees histariaues. Des
localites medievales aux alentours plus praches de 1'eglise il n'existe aue de petits cime-
tieres et des traces d'une fortification S. l"embouehure de l'Idbar dans la Neretva. Les sources
historiques fant mention de quatre eglises seulement1&), mais qui se trouvent sur les autres
localites. Meme s. Konjic, on parle de deux eglises, dont l'emplaeement est tout S. fait ignore
de la tradition natianale. D'apres les sourees historiques, tautes Ies eglises aux environs de
Konjie etaient detruites 1];:61' les Turques en 1524'"). Nous pouvans supposer aU'S. cette epoque
l'eglise s. Lisicici etait demolie aussi. Nous ne devons pas naus etanner de ses riehes offrandes
parce que I<onjic etait mentionne parmi les autres villes du moyen age. Se trouvant sur la
frontiere de la Bosnie et Herzegovine, eette vil1e appartenait le plus souvent :tu territaire
herzegovinien 10-12. Au XV &lecle Sandalj Hranic y avait me me une douane.'")
Pendant que nous pourrions, d'apres la trad~tion, fixer approxivement la date de la
dcmolitian de eette eglise, il n'est pas possible d'en preeiser la date initiale, ear les donnees
Izvjetaj o iskopavanjima na Crkvini u Li.sicicima kod Konjica
Glasnik Zem:lljskog muzeja - Arheologija
225
15
en font entierement defaut. Son plan (sa grandeur est de 16X 9 m) ressemble aux formes
constructives des anciennes eglises croates. Sa construction accuse quelques traits de con-
ception individuelle. La technique de son execution meme ne peut pas faciliter la datation,
car elle dependait du materiel regional. On r.'a pas trouve de restes architecturaux, excepte
un fragment qui appartenait probablement il l'enceinte (pl. III, 13). Ce fragment appartient il
l'ancienne chretiente et il n'est donc PIaSidentique au plan dont le type est attribue en Dalmatie
au XI siecle. Comme on a trouve, tout en bas de cette eglise, il cote de la localite nommee
Banova Glavica, le plan d'une basilique plus grande, dont le fondement remontait il la periode
entre le VI et le VIlI siec1e, on pourrait supposer que ce fragment appartenait il cette eglise.
Puis, des trouvailles dans l'eglise, les bagues seules nous donnent certaines dates pOUl'l'existence
de l'eglise: entre le XIII et le XVI siecle. .
On a explore une petite partie du cimetiere qui se trouvait autour de l'eglise. Les rares
offrandes dans la tombe demontrent la continuite des anciennes formes ornementales slaves
et d'aipres la trouvaille du sou, on peut les attribuer au moyen age avance (XV-XVI siec1e).
226
Dr Irma Cremonik
Dr 1. C rem o n i k: izvjetaj o iskopav,anjima na Crkvini 'u Lisicicima
Tab. I
Sl. 1 - Tri groba do apside u crkvi (br. 1-3) - Les trois tombes pres de l'apside dans
l'eglise (No 1-3)
Sl. 2 - GHJibovi u endonar,t,eksu u crkvi (br. 9-12) - Les tomb es dans endonartex dans
l'eglise (No 9-12)
Dr 1. C rem o Il i k: Izvjetaj o iskopav.anjima rna Crkvini u Lisicicima
Tab. II
Sl. 1 - Juni zid crkve - Le mur du sud de l'e.glise
Sl. 2 - Apsida crkve - L'apside de l'c,glise
Dr 1. (; rem o n i k: Izvjetaj o iskopav,anjima na Crkvi'lli il Lisicicima
Tab. III
j
10
Nalazi IZ ,g'ro'\)uv,a'ukopanih u crkvu - Lcs lrouvaillcs des lomb es enter,rces dan s l'eglise
Dr I. C rem o n i k: Izvjetaj o iskopav,anjima na Crkvini 'li Lisicicima
Tab. IV
Sl. 1 - Grobovi IZ kvadranta I Izvan crkve - Les tombes hors de l'eglise (quadrant I)
1. 2 - Grobovi iz kvadranta II izvan crkve - Lcs tombes hors de l'eglise (quadrant II)
Dr 1. C rem o n i k: Izvjetaj o iskopav,anjima na Crkvini il Lisicicima
Tab. V
1 ~ Grub br. I () LI crkvi. 2 i 4 = Stcla sa grobuv<l br. 1 i 10 'li crkvi. 3 = grob !br. ;)
(1 kvadr.) Izvan crkve - Les lombe No la dam 1'~g1ise. 2, 4 = Les 'sli:1cs des ,tombes No 4,
10 dans l'eg1ise. 3 = La tomibe No 3 (qua dr. I) hors de l'eg1ise.
Dr 1. C rem o nj k: Izvjetaj o iskopav,anjima '11a Crkvini u Lisicicima
Tab. V~
3
i\llticki C1pUS sa gToba br. 1) U crkvi - Le cipus allliljue de la tomue No 8 dam l'cglisc
Dr T. C rem o n i k: Izvjetaj o iskopavanjima na Crkvini LI Lisicic;rna
Tab. VII
3 - Anticki dovratnici sa Crkvine. 2 - AlJJticki prag IZ crkve. 1, 3 - Les portails
antiques de r6glise. 2 - Le seuil anti'que de l'eglise.
n. MA3AJIli1'B.
8HCOKH, 60caHCKH rpaA cpeAlber BHjeKa
BMCOKM, KaKO cy ra 3BaJIM Y cpe~lheM BMjeKY, 6MO je 'y 12 cToJhehy 3aMeTaK
60caHcKc cpe,[(;fbeB.ieKoIlHe ,[(pmalBe, a OCTao je C rlO'~rpaljeM lbIEI3J1.HO' rJIaBH'O MjecTo
CBe ,np rrpe,[( caMY lhe3J1HIY' rrpOrIalCT' M rrope~ Bo6oB~a, CYTjecKe, Jaj~a IH ~pyrMx
3HaTH)l11jMX MjecTa. 3aMMilIJhalO ClalM YBMjeK ,[(a je Ta Her~aWr-b,a pe3M~elHrrJ,Mja Y
rpaljeBHoM CMl1CJIY 6ap iHIE[IJ/TI()Ha,[(,Mama!BaJIa OCT&JIle J:1p~OBe 60caHCKOT rrJIeMCTBa
cpe,[(lher BMjer<a, Hap0'"l:.MTO Y TeXH.M'"l:KOM rr()lrJIe~y. IIpMBJIa'"l:Mio Me K lhOj M Heo6J1"I)aH
<paKaT ~a joj Kao rpaljeBMH.M H.MKiO~oca,n;a Hl1:je rrOCBeTMO rrorralhM ITpMKa3. li1CT'J.1JHla,
He3HaTIHM apXMTeKT'OHCKM nplElOcTlalIJ,J1Hll1lcy rrpY)KaJIM H)I1IlITa Hap0'"l:J1:TOnpvDmaTJhl1:BO,
Te he TlO' M 6MTM rJIaBHM pa3JIQlr ~a qy CT'apMjM apXeOJI03J1: J1:36jeraBaJIM Tero6lalH, a
HaOKO M He3aXBaJIaiH rrocao.
II03HaBaj yhM ~oca,[(alUI-be JIeT'l1MY1'{He OTIl1ce PlymeBl1:Ha Bll1ICO"tfKOrrpiav:\a HMj,e
ce HM MOrJIO pa'"l:YHaTM ,[(a he ce 63 OTKOrraBaJha ,n,eTaJhlHo rrpoy-qJJ1TM lIOCTaBJhHM
3~aTaK . .I!:aH;lc, 360r rrOMaJhKaJha ja'"l:e pa;lUIe OHIJ.I'e .M BeJIMKl1X MaTIE!p'MjamiMX
cpe,[(cTaBa, oTKpMBalhe pyweBI/1lHa KOnaJheM TellIK!a je cTBap, aJIll1 Il1lIlaK KO,n; je,ll;Hor
OBaKor 3a~aTKa, KaKaB je JIe)Kao rrpe~a MHOM, HajBehl1 lheroB ,[(.MOMorao ae yrJIaBHOM
pMjelU.MTM. li1C'I'J1lHa, MaKO mlM l1CKOPMCTl10 3a rrocao Ha rpa,[(y J1: OKO~ ~OCTa
BpeMeHa MrraK TO H.Mje 6MJIO ~OBOJhHO ~a ce ,zr:O!Be~y y Be3Y MHore cMTlHMje apxe-
OJIOlUKe rrojaBe Te CTBOP/1 je,n,aH ITJDalHM CTapor IIo,n;-BvrcoKor y B!El3vr c rpa,n;OM,
O,[(HOCHOy3 lherOB OiITl1C. AJIl1: rJIaBltM 3a,n;aTaK, OP;r'C)BOPHa TPM, IY, lIO'"l:eTKY ll1\ZIlY~
pe~OBa rrOCTaBJheHa rrMTafhl31, 'Koja ce TY1l'fY Bl1:CKOr Kao rrpMjeC'l1OIHOr rpa,n;a M YT'Bp,n,e,
Morao je 6MTM rrO'TITYHo pMjeweH, Ma ~a 6w cTBap C KonalheM OKO PyweBJ1Ha MO'rJIla,
,[(a ,zr:06Mje rrJIaCTMLJiH1MjMOKB/l1Ip.
3a Ha~pT rrJIaHa BapOI.I.U1 BMoOiKO'r M OKOJI~e CJIY)K.Y10 caM ce KaTaeI'1apCKJY1M
KapTaMa 1 : 6250 O~ ro,n,. 1884 M KclJCHliIjOM crre~MjaJIIHIOM KaprroM 1: 75000, Koja je
palje!fIa npeMa OIH'MMi31, HO ma TO'ra Y pa,3HJO BpliIjel'v.re ~eJIO'MM'{HO peaM6ym1paHa,
JaTM1VI HallrOM ceKW1joM Kap'IIEI 1 : 100.000, !J1!3~,alha BojHlO-reO'rpacjJcKOor M!HICTMTYTaY
Beorpla~Y. Bapow je YI nJIaIHY CBaKaKO rrpMKa3aHa rrp'J1je BeJIJ1IKOr nO)Kapa, aJIl1: 3a
Ha'llJIY CTY,ll;J1jy HJY1jelJ'O o,n; Ba)KHOICTM:,'ll'Oir'0'J10BOlll'TO HalC Hp'J1 TOM 3aHMMa CaMO lhe3MH
jYf'03Iana,ll;'ID1 ~l1JO, Ha KOM ce HeKa,n; rrpOCTJ1paO IIO,l\BMCJOIKM,a Taj je.M yHleceH Y Ham
rrJIaH ca rJIaBHO'M CTapOM ca06pahaj~oM.
3a CHMMaJhe OCH'OBe Rlal 'J1EpeHY cJIY )KJ1:0 caM ceCaMO KOMITclJCOMM Me'I"pO:M.
IIpeMa CJII1/W'l Te CTBapHe 10lCJHOBe(CJI. 3), CTBOpeHa je KO',[( KyhJe peKoHcTpYKl\J1:ja
Moryher ~jeJIoKIYIIlHor l13rJIe,n;a rpa,n;a (CJI. 4). IIa!l!oplaMa Y u.pTe)KY (CJI. 2) MBe,n;eHa
je Ha JIJ1~Y MjecTa.
:;<
* *
''-Il1CTO 60CaHCKa apxMTeKTJ.YlPa cpll\lher Bl1:jeKa cJIa50 je rajeHa rrpMJe rrocJhe,ll;fher
cBjeTCK'Or paTa al M palIiJ1je, aJIl1: TO H.Mje Hepa3Y1\1IJhJ1J3lQ,jep TJljJ1HY ,n;OK je BJI~aO
BOCHOM ID1.je 6MJIO CTaJIO ~O Hamtl1lX HapO,[(HMX CTBapM, a CaMM Cp6J1: M XpBaTM
npoy'"l:aOOLJIMcY yrJIa.RH;OM ORO y '"l:eMlY cY MOrJIl1: HahM Be3a 3a cprrcKy lJ1mf xpBaTcKY
nOJIMTMKY
15*
228 'B. Ma3amdi
ETa Ha ,1JJOlMaKC\y1 CapajeBY BY1CO'-IKI1 rpa,n;, na CYTMCKa, TPCTl1BHJ1u;a l1
Ea6aBau;, p;a CIIaMeHeM cail\'!O Ta rJIaBiHl1ja MjecTa, na Hl1 jep;Ha ap; Ihil1IX HM:jlJ Kaa
CTapa apXl1.'TeKTypa yonlllTe np OfylqaBaHa , a lllTa heMa TeK pehl1 3a aCTffi1Ie, MlalI-he
nlOI3HaTe anaMeHJ1Ke Te BpCTe cpe,D;lher Bl1jeKa, Kajl1.iVia C'Ba Hal.l1a 3IElMJba a6M.llyje.
3aOCTaJIM ClIaMlHIl1I.J;l1Tona! BpeMeH a Behl1HOM cy 6l1JIM napYllleHl1 TypCKaM
l1.HBa3HljoM 1463, a aHj/1 KOjl1 cy aCTaJIl1., lIpeMHa'IeHl1. cy Ha 3axTjeBe HO'BIOII'Ha'IMHa
paT'OBa1bla lJ1y HajBl1llle CJIY'IajeBa l1'3fly6l1.mYll cy cBa'j;y orpl1rl1.H.aJIRlOCT.Ho OHll1 KOjl1
cy 6l1JIl1: J]arpYllIeHl1, CaJ'iYBaJIl1 cy l1naK p;aBOJbH'O Tpaf'OB'a, p;,a apx~om:iO'r ITO' 1bIl1Ma
M'02Ke p;a CTB'OPl1iJ'1lCnpaBI&.iHcyp; 'o HeKaAaIb1eM 1bl1XOBOIM l13rJIe.n.y y rJIaBIU1M JIil1ilm1jaMa,
Ha'IJ1HY rpa,D;H>e l1 Bpl1je,n;H'OcTl1 pa,n,a. ,II;acaAaIbe lIpo[YI'-IaBaIbe HeKl1X TlalKJ1X'06jelmTa,
KajO l1 oBaj PaA, C Maje C'!'PaRe, Bl1.111ej'el y Be3l1 C eCTeTCKIJ1M l1 yMje"I1H1l1'IKl1.M npo-
6JIeMl1.Ma lY rpal)eBl11HapCTBY aHora BpeMe Ha lllT'O aneT ClIa,lJJ3.Y npaY'IaBaIbe OTIlllTe
YMjeTH'OCTl1 y El1X, l13BpU.I1ElHa6e3 3aMallIHl1jer l1CKaIIaBalha, He CMil1lje ce CMa'l'paTl1
KaD AecPl1Hl1Tl1BH'O, jep ce nop; rnOlBpllll1.HCKMM KyJIryPHl1M TparoBlifMa KpYlljy J1 TparoBl1
Y 3eMJbM, lllTO 331 Ha;YKY HIe CMl1je DCTaTl1 HCJIlCDll1TaiHa."tJeCT'OJ1 MaJIeHKOCT pjelll3JBa
HeK!J1. np'06JIleIM ()IKD KJO!ra ce rJIaBa TOJIMKa JIynaJIa. lIDA pYllleBl1:HaMa 6DC3JH'CKj\1IX
rpa,n:aBlaJ JIe2Ke, Ma)Kp;a, KaKBM-TaKBl1. IYKpaClIDi1 p;J1jeJIOBM cPacaAa 3a KDjl1.Ma CM'O
ADcap; Y3aJIYP; TparaJIM, a CBaKaKD p6l1He IJ1'O'Cyl)aJ1 pa3Ha rpal)eBHa rBD2Kl)apJ1ja; y
rpD6aBl1MIal DneT, MaKa pjel)e, apY2Kje, Cl1THMjl1 HIaKl1T, ,l\lifjeJIaBl1 D,n;jehe Te npeAMeTfVII
MpTBa'IKar KYJITa. CBe Ta HYIje Hl1KaKa TeMeJbMT'O, CJIlCTeMaTCKl1 l1CTpa)K]ifBaHD l1
CaCBYIM je pa3YMJbl1BD Aa ce H1l1:CTalhe Ky JITfype 1()1HJ()raBpeMeHa y E'OCHJ1 He M02Ke
HYI 6JIlif3Y ITpeTCl1alBJ1TJ1,MaKap KOJIJIlKa ce Y'Ie'H1Y11 JbIY~YI TPYAiJ1JIJ1ga l13 npeOCTaJIl1X
6acaH'cKYIx JI:JIl!CTIJ1Hap;y 6p'OBa'IKe , MJIeTa'IKe l1:JItl1!,n;gYTYIX apXJ1Ba WTD J13BYKY.
CBaKaKa he TKa ITipl1.MjeTl1TJ1 p;a YICKOnaBalha CTarpJ1HCKYIX rpal)eBYIHCKl1X a6jeKaTa
l13J1lCKyjy BeJIMKe HDB'IaHe 2Kp'l'Be Kaje MH p;aRac ReMBM'O, aJIlif TI01Mennje TaK'O, jep
ce KanaIba Mary Aa Bpllle M n'OMama, np!e:Ma pacnaJIO)K]ifBIJ1M Kpep;YITI.i1WIIa: op; raAl1He
lW rOAlifHe, Aa ce naCTJ1rHY naT'TIlYIH:'01 3aAaB'OJbyjyhvr pe3JY~TaTJ1. HajB~je je l1naK
op; cBera, Aa ce 6ap ca,n;a nacTDjehM '06jeKTlif 31alUITl1T o)J; ,n;aJ""blher npOnaAaIba, a aRa
je j,Oflll YBJ1jeK y TaKY, na 'laK M HaMjepHlO PYlllelh:e.
OA Cn'OMeHYTl1X 60CaHCKlifX pe3J1,D;eHI.J;l1jacpe,n;lher Bl1jeKa Haj6JIl1)KVII l1. Hajnpl1-
cTyna'IHl1jM HaM je BM:CO'IKl1 rpaA, YK1aJIMKa ce '1''0 a)J;H'O~11Ha cao6palhajHI1I.J;e, Te
'OCTaJIe 3a apxeoJI'Ora Ba2KHe iOIKaJIHaCTl1, aJIl1I !B1J1'OH eTa HJIlje 'Ha'llIaIO Hl1 T'O'JIl1.KO
3aCJIY2KH121TIa)K1f,e p;a M;J11 ce 61alpaApep;H aCHaBHa cma, 11:3Kaje je JIa'Ka pa3a6paTll1
lheI''OiBy jaKacT 'l1 BeJIWIlifl-l\Y, jep ce 'IeCTO lTl1TaMa ca pa)J;03H3.m:omhy, KOJIlifKJ1 je
Moraa 6J1lTl1 Taj rpa,n;, KaA cy y 1beMY pe 311AJ1paJIJ1 6'OCaRCKJ1 KpaJbeBJ1 na 'laK y
lhiclra aa3J1BaJIJ1 l1 HeKe ca6ape BeJIl1Kallla, Kaa aRa Ha CB'Ojy Hecpehy KpaJb OCTOja
1404 Ii'O:D.nne? MCTlifHa, 6aCclJH:CKMBJIaAapJ1 cpe,n;1ber BJ1jeKa, JIl3Y3eBilll/11 je)J;l1H'Or
TBpTKa I, KpaJbi3!, 6J1JIll1icy MapW'OlHeTe !YI PYKaMa Mal)apC'KJIlX BJIa)J;apa 11 BJIa,CTl1Tl1X
BeJIHKallla o,n; KOjJ1X 0y 6l1JIM J1 BOjHM.'IKJIl cJIa6J1jJ1 J1 MlarrepJIljaJIHO cMP'OMaIDlH.l1jllifl,
Hap'O'Il1Ta XaA cy Y nl1TaIbY lIaBJIaBJ1h'Jll, Kaca'Ie 11:.JIJ1BYK'Il1hvr, aJIJ1 cy OHM. 5l11JIJ1
l1naK KpaJbeBJ1 11 6aRaBJ1 11 Hac YBeJIlifKO Mapa p;a 313JHl1.Majy MjecTa 1b'l1XaBJ1X
pe311AeHUl,l1ja Ka'O r pal) ElBiJlllHa , Y lIpBaM pep;y BJIlCOK:MKajJ1 je 6Ma iY'lla'IeTKY J1 )J;B0P
J1 rpa)J;. Kop; 'OBara naK rpaAa y nJ1l'aIb y cy TPJ1 CTBapJ1: lIpBa, lajKQ je QH 6YllO
KpaJbeBCIKJ1 rpa.n;" p;a JIll1J je 'OH ITa CBOj 'Oj apXJ1TeKryP0I 611'0 rpal)eH op; 60JbJ1X
MajcTapa Hera cy 6l1Jm: ~!M:ahJ1, K1OijM, cy rpaA:l1JIM BJIarC'I1elJIl1IHCKe,n;.BQpOBelIO crpe,':\1boj
EaCiHJ1, a 3a Koje CMa YCT1a)H1'OBY1JIY1 paH~je') Aa ce HM'CY CJIY2KHJI:MY CBOM pa.n;y HIl1:
TeCaHJllM KaMeHOM IHM: aip'XJ1TeKTlOIHC'KYIMnJIa'CTl1'IHJ1M lY!KpaCJ1Ma; .n;pyra, p;ar JIJ1 je Taj
KpaJbeBCKJ1 rp3ll\ 6Ma BehM na npOCTOPY, jep je BJIa)J;ap Mapao pa'IYHaTJ1 IYIBJ1jeK Ha
3HaTaH 6paj racTMjy, a HapO'-lJl1'f1Oy CBe'IaHe ,n;aHe l1JIM Y cy,n;6aHK)ICHe ,LJJCI\cll2b KaA je
Tpe6aJI'O J1 HapaA M:3 TIap;rpal)a Y3eTM y CBOjy 3aliIT'l1TY; Tpehe, ,n;a JIM je l1lllTa
Y'IWlheH'O Aa ce rpap; ja'Ie !yrI'BP,D;J1npep; a:tIJ1TOM arraC'HQnrhy a,n; TiY'P3JKIa.,a OCa6J1TIQ. 'O,n;
T(aHa Ka.n; cy ce lhJ1X'OlBe Behe 'leTe ITO'IeJIe 'Ielllhe jaBJbaTl1 J1 Ha rpaHJ1I.J;aMa cpe,n;lhe
EOC~He, r,n;je je Bl1C'OKJ1 6J1'O npEJ1 Ha y,n;apy?
:o B!YLCOK!O!Mje P;OC'I1atlIIJ1CaIHlO.BeJIl1KO, OOJI'JIlMIa J1 J1CI.J;pnHO,n;jeJIO 'o 'OB'OM
HallleM J1CT'OPJ1CKCIMrpap;y J1 1beroBO!M: cpe3Y Ha eTH'OTpacPCKaj 6a3;'1 Harmcao je iW
J) Ma z ali C, Borac, bosanski dvor srednjeg vieka, rJJ. 3. M. 1942, CTp. 70, 71.
BHCOKJ1, 60CaHCKH rpa,l\ Cpe,l\lber BHj,e,Ka
229
ct>J1JIJ1Il'OBIY.lIfi.") MaJ'be je~Ho, IIYHO 3aHQ:ca YI' HeKlel <paHaT'YI'lHe Jby6aBYI 31al BYf'COKO
Y.l3~aO je ,zw JeJIelHiJ1h, 6a3lMpajYfiYf ra Ha KaTQJIJ1'lIDoj OCHOBJ1.") Tpehe je HamllCao
KpellIe:BJblaIKOBJ1h, n'OC'BeT'YIBIrn1 HajBehy rra)KlhY npOll.IJIOCTJ1 BJ1COKOr y TypCIK:O
BpJ1jMe.4) HM je~aH O~ CTIOMeHYT'J1XIIJo1Cau;a'HJ1je ce 6aB!Y110nOTaH:.MM OITJ1CQMpYllIe-
BiY.IlHarpa~.a, a !oH je 3arrpaBO 6J1i0 3a'leTlaIK cpe,Z:Vf>eBjeK'OBHDr n03HaT'Or TprOBJ1ll.lTa, a
J1 KaCIH'Mj er rpa,n;a, Tj. )lJSlHarm-her BJ1'C'OKOr. K OHYfCy Tora TprOBJ1'llIrra y cpe,n;lbeM
BJ1'jeKY ,n;ao j'e TeMeJbHe TIOAaTKe JJ1'pe'leK y CBOM rrot3HaT'OM AjeJIly.") O CaMOM rpa,n;y
Kao rpal)eBHC'M o6jeKTlYi H3iIIJ1iClaIOje TpyxeJTKa rrap pJ1je'l'YI o,n; Malber 3iHa'laja,6) a
apX'JofTeKTa CTpa'I'Y1MJofpOBJ1h 61H1oje HellITO OIITllIYfPIHYfjJ1,HIQlberO'B orm,c pyIIIlEIBJ1He' je
OrrlllTYf Jof 6e3 u;pTemal.7) JeJIelHJo1heB KpaTKJ1; OUJ1CHa cTpaHlYI 125 HaBe,n;eHlOr ,D;jeJIa
HJ1je yorrlllTe ,n;OTaK3iO apXJ1TeKTYPY rpa,n;a. KaKIQ je y ,n;jIE!JIYTMaI'Ope CITOMeHYTJ1X
rrJ1'cau;a J1C'u;prrJ1BIQ06p13~eHa J1 TIOJIIY1Prvr'lKaJ1 KYJITypHa X!J1CTopMja rpa,n;,a, ja ce Hehy
IhO'M IY, IOIB'Oj CTy,n;!J1.jM6aBJofTM, OCMM y IWJIJofKO H'Mje ITOCBe Be'3aHa 3a MOj ODJofC
rpal)eBJofHe. CaM!O 6J1X X'I1Y.1iO,llj8J npHje Hero ITpel)eM Ha CTBap IMicnpaBHM j'E~aH
Do,n;aTa'K, KOjH je C'BojeBpeMeHlO [YIHMOTpyxeJIiKa rra ce o:,n;'OiH~aCTaJIHO rrpOBJIa'lM KpOG
arrJ11ceBJ1iCQlKor. PaVJ;YIce HaMMe o "BMCOI'{Kl1JMKHe30BHMa" cpe,n;lber BMjeKa. TYMa'lehM
HeTay.IHO 3armc Ha C'I1EIfiKY KHe3a BaTMha,S) 'lJ1jH ce OTYfCaK, jaCaH 1J1i Y.IMTJbYfB M02Ke
BH,n;jeTYf y cpe,n;lbIe'BjeK!OBH'oj 36HpU;M 3eMaJbCKOr MY3IeOla\y CapajeBY, TpyxeJTKa BeJIH
,n;a je KBe3 BaTMh BPlllJ110 HaplOAJofTO3Balbe BJ1CO'lKOr KH,E3a y C1VIJ1CJIY3anoBje,n;HI1Ka
(KaCTeJIaHa, ,D;M3,n;apa), O,n;HOCHM ,n;MO 3arrJofCla: rJIaaw: "ce .me2KH KHe3' Ban1h' ...
MYfJIOCTMY 602KMO'M' ... KHe3' 60CaH'CKM, Ha BJofCOKOM' ce nl060JIHX'" HT,n; M3 'lera jie!
jacHol )Ja ce KHe3 Ha BJ.fClOIKOMpa360JIHO. MaKO je XepMaH Beh 1891 rop;. rrpaBY1JIHO
nlpO'lJ1TaO Taj HaTITHC M o6jaCHJ10 ra HITaK TpyxeJIKa nMllIyhH o BHCOKOM 1904 ro,n;.")
Ha'BO,n;Jof H3 lbera OB3:KaB, HeTai'!H!O U;YfT'J1PaHo,n;JIOMaK: "Irne3 BaTJofh MJ1JIQlCTYl1yi OOI2KJ1iQlM
J1 CJIaBHOnal romIO,llllillHa KpaJba TBp'TKa KI-IE3 Ha~ 60CaHCKYfM BHCOKHM." I1PlJ.1jl1Tora
y je,llHoj CTY,D;Mj'H ITpeTB'OpMO je J1CTH TIJ1Cau;O'Blolra H3iIller BaTJofha y BeJIHKOr KHe3a
Ha~ 60caHCKlIM BHCOKJfM,t) C'BaJKlaJKiOHa TeMeJbY MCTor HaTnMCa, aJIM ra Beh Ha
cycje,llHoj CTpaffi1 HCTe CTYAJ1je 30Blel caMO 60eaHCK:J11MKHe30M! A 'leTp,n;eceT rOlIHHa
Ka'CH!J1je IT'OiHlsiBJbaJofCTYfI1I'i1lCau;jep;HO M ,IlpyrlO'.") A ,Ila 6M: CT'Bap o "KHleOO'BMMa Ha,n;
60CaHCKJofM BJof'C'QIKJ1M",Ilo6Jof.rra Bl1111e ITO)J;pillKe np0lH.aJIa3'YI MCT'J1 ITMCau; lb.erOBor
Ha,CJbe,n:HJ1Kay TOj 'laCTM, OCTOjJ1iH3JHehaKa BYKa, 3iJI'YI!He HaBO,llJ1 BpeJIO, .Jof3I~ora
je Taj rro,n:aTaK u;prnao.12) Je.rrelffMh aneT 3aJby6JbeH H rrpie'BHrne y cBoje BJ1JC'OKiQI nplJ1l!VTIa,
CBe TO 6e3 ,IlaJblber, a.rr11 3'3 BiYrKa, Kao H30CJbe,n;lfHKa !Y' 'laCT'Yt BHCO'llKO'r KHe3a,
CYMlbajyh'YI y TO HrraK Be.rrJ1: "KaJK'O He'KJ1 xohe".'3) Mel)YT'YIM, cyrlElcTHja o' BYfCO... IK\J1'M
KHe3l0IBJofMla,61Y.11.rra je Jof 3a lbera o,n;Beh rrpHBJIa'll1Ba Te H OH CT'Bapa jOllI je,llHOr
BHCO'lKOr KlHe3a, 113BphyhH O'lHr.rre,D;HO TeKCT je,lllfe rrOBeJbe. HaJo11Vl1eI, 1404 rO,D;MHe, 6
2) np M. ep U JI H rr o B H h: BHCOtIKa HaxHja, C. K. A. HaceJba, np. 191-779.
") Dr J. Je 1 e n i c: Kraljevsko Visoko i samostan Sv. Nikole, Sarajevo 1906
') H. Kr e e v 1jak o v i c: Visoko, Sarajevo 1934
1ll) Ji r e cek: Die Hande1sstrassen u. Bergwerke.
6) T r u j:l e 1 k a: Nai gradovi, Sarajevo 1904, ~da 1903, str. 258.
7) eT p aT H M H P o B H h: fpa).( BUCOKH, fJl. 3. M. 1891, CTp. 220.
S) 360r pujeTKocTH UMeHa CBaKaKO je KHe3 EaTHh ca crrOMeHYTor CTehl(a HCToBlljeTall ca
naTllheM MHpKOBHheM, KOjH ce lJellJhe CrrOMl1I-be Ha H3llJHM nOneJboaiMa 0).( rrOlJeTKa XV I3HjeK3, a
360r pHjeTKocTH HMeHa MHpKO, cHrYIYHO je OH om KHe33 MHpKa Pa).(ojeBHha, KOjH ce cnOMHlbe
Ha nOBeJb11 KpaJba TBpTKa I 0).( ).(Pyror ).(eueM6pa 1382 K,aIO ).(BOPCKI1 npllCTaB II KacHHje oneT Ha
je).(Hoj nOBeJbI1 Kp3Jba Jl:a6l1llJe 0).( 26 anpl1J1a 1395 K30 cBjeJlOK (MikI. Monum., CTp. 202 H 225).
9) ,T p Y x e JI K a, HaB. ).(i.. CTp. 93, 94.
10) T p y x e JI Ka, np}J(aBHO 11 cy).(6eHO YCTPOjCTBO DocHe 11'1').(. fJl. 3. M. 1901, CTp. 95 1196.
11) HarrpeTKOBa rrol311jecT Dome np. 598, 640.
12) T p Y x e JI K a, HauJI1 rp3l).(OBH, CTp. 94. TpyxeJlKa ce jOllJ je).(HoM OCBPHYOHa crrOMellYTII
H3TnIIC y Korroumhy ca DaTHheBor crroMeHI1Ka, lJl1Tajyhll ra npaBUJlHO u He cnOMUtbyhu BUllle "BH-
COtlKe KUe3013e" (fJl. 3. M. 1914; CTp. 233 u 234). 11 ja caM ce Beh paHuje ).(0'1'03,1(30OBor fIlUalba
(fJl. 3. M. 1939, CTp. 31), aJlI1 KaKO MU je oBAje cTBap Be3aHa 3a caM BUCOqKU rp aA H3HOCUM je
nOHOBHO (Be3a ca KPUBUM rro).(auuMlaJ KOA JeJleHHli.a), a HapOlJHTO paJ(u Tora lllTO je TpyxeJlKa 11
nOTl<paj }IUmOTa, KaKO caM rope HaBeo, Bparmo ce oneT Ha CRojy paHHjy TBP,!l.lbY.
13) J e JI e li 11h, liaBe~. ~jeJlO, crp. 42,
230 D. Ma3aJll1B
jaHyapa, M3,n,aje KPa.Jb OCTOja rrOBeJbY, KOjOM BpahJa KJHe3Y I1aBJIY KJIenrnhy IQ~Y3Ta
M!y, 'MMaIb'a, M3y3eBII1II1' B~cyh-rpa,n; y1 np'l1:Mopje, Il1TO je BY1cyh-rpa,lJ,y rrpnna,n,aJIo.
EBO M P;Y10 TeKCTa Te rrOBeJbe 113 nYl~a, Kora vf JeJI'ERl1ti I.I:VfT'l1:pa:
"nPH"10~CMO 1<CE5H OOI-EOOA~ n~o/\~ I</\EWHI<H H A~CMo M~ OCE
WNOH 4-lD-IErOA bPb NI-ErOOO 5H/\o AO nOwbCTbH WAb N~~CbH"1/\O*HOWE
rp~A~ OHC~I<*r~ H C ONbMb 4-l01-E nPHMoPH--l4 nOAb OHC~I<H 5H/\o" ...
I10BeJba 3aBpIl1a'BI) "nHC~NNo nOA OHCOlJ;, bMb" VfT,n,.H)
MaKo je Ty jacHo ,n,19.ICepaAM o BiVfcyh-rpap;y Ha :U:CTI1HlVf',jep BVfCOKY1 HVfje
MMao rrpJ11Vl10pja I1'0,n, C060M, a 1J1, je3Vf'IHOI ~'3eBIrm HarrncaHO je pa3YMJbJ1BO, J1'IIaK
JeJIe!clVfh TO TyMa'-IVf Kao ,n,al je OCToja KJIermrhy Bpamo CBe OCMM "BY1COKOr vf
I1pMMopja"l") YI: OiH.ZJ;ace P;OMMIl1Jbia, .ZJ;a,aKlO jlEI KJIeIl1Mh paH'J1je 6VfO nocjep;HY1K,
Op;HIOC'HOrocno.ZJ;ap BY1COKOr, Mopa ,n,a je BplID10 '-IaCT "BVfCO''-I Kor' KHe3a," y1 YBpruhyje
ra Meljty' IbMX; caMO npM TOMe 3a50rpaBJba .ZJ;ay TOM CJIyqajy rpa,n, BVfCOKM He 6M 6VfO
KpaJbeBCKVf rpa.ZJ;! A He 6M liM Tpe6aJIO Ha IbeMY BIY1ICO'-IKO'r KHe3a, .
HeKaKo o,n, X BVfjeKa ITO'-Ieo ce y Boonn jaele olCjlEiham Y'l1MJU,aj MCTOKa 11

3arrap;a, amr liMKaKO y ,n,06pOM CMY1CJI'YBeh HarrpoTJ1B. M3a3J1B8.lH>eM Meljyc06HVfx
3a,lJ,jeBMIJ:a y BocliM y CBOjy KOpY1CT CTB0P'MJIe 0y 06je cnoMeHYTe CTpalH1e Vf3BOP
HeMMpa y 3eMJbY1, IWjVf je Tpajao lI,0 Ibe3!J1iRe np orra cm, aJIJ1 je p;ao ITOBO.ZJ;ap;a <leI M
Y BOCHVf cTBope BJIa.ZJ;ajyhe KJIVfKe, Koje cy HeHaBMp;He jep;;Ha ,ll.pyroj )J{'}fBjeJIe 'Y
CTaJIHO'M HenoBjepeIbY, a YCJbe,n, Tora CTpaxa CBaK!J1 je Tpa2Kl1:0 cnrYp'ROCT!J1\ Y
HerrpMcTyna'-LHiJ'fM' Kpaje'BIJ1lMa, iOIrpaljyjlY:hM ae -qeCTO .ZJ;e6eJIMM 3Y1p;OBYfM,al J1 KYJIaMa.
Pa3Boj ITJIeMCTBa l1' ITO.ZJ;Vf3alheYTBpljeHVfX p;BOpOBa'J1 rpap;OBa y6p3aJIJ1 cy J1KpCTaillKJ1
parroBM J1 TIOXJIeIIHJ1 cycje,n,Vf Kao M y OICTaJIoj EBpOITVf. BpxYHau: KYJI'I1yIpe cpep;lher
BMjeKa, a TO je Kpaj XIII J1 rrO'-IeTaK XIV cToJbeha rmje rrpornao Heona)K!EiH rm Kpaj
RaIl1e BOCHe, 3aXBaJhyjyhM C je.ZJ;'He cTpaHe cycje.ZJ;lH1oj .1J:aJIMaUJ1jJ1, XpBaTcKoj J1
MaljapcKoj, a C .ZJ;pyre Cp6WjM, KlOje oy C130jy KyJITYPY ~ITJ1JIe O.ZJ; MOhHJ1X cycje,lJa.
AJIM o,n, Te K!Y1JITypie:ID1je ce Ha BoCiHY CPY'-IMJ!O MHoro p;o6pa Beh BJ1ilie pljaBor J1 y
MaTep'l1:jaJIHlolM vf y ,n;IyIXOBHOMCMY1CJIY. M3 Ib'era je cjaJIO Ha mm HeKal rOCITOrnTJ1lja,
OJIJ1'-IeHa Y MHor06pojlHloj BJlaCTeJIJ1, Koja ce Meljyco6HO CanfpaJIa, J1 Y BJIa.ZJ;apy,
c6lVf!'IHO o,n, ryljJ1iHa TpnJbeHOM, KOjJ1 ce pa'p;vr Behe cwrypHOCTVf nOBYKap y Hajropo-
BJ1'I1J1jMKpaj 3'EUVfJbeM 'Y IbeMY 3a CBaKY1 CJIyqaj nO.ZJ;J1'raoBY1Il1e p;Bop'OBa (VIITBPP;J1X
rpa,n,OBa KOjJ1 cty ce pa'-IYHaJIM Kao KpyrrcKa .ZJ;06pa. Ta}KJoje HaCTao p;;BOPY CYTjecKOj,
'-IJ1ja je 3aIl1TJ1Ta 6J10 TBpP;Y1 Bo6oBau:, 3aTJ1lVI .ZJ:BOpHa yrnhy TpCTJ.1BlHlJ1IJ;eKOjJ1 ce
OCJIalhao rIOpe.ZJ;BJIaCTI1Te YTBpp;e y1 Ha cycje.ZJ;HM rpa.ZJ; Bp.a'Hy, P;BOp Y I10.ZJ;;BIl1JCOKOM
KJOlra je IlrTMTVfO rpa.ZJ;, rroP;Y1rHIYrr Ha,lJ, caMMM .ZJ;BOpO'M,.ZJ;BOpY KperneBY OCJ1'rypaH
Talwljep rY'TBp,ll)OIMTe P;BOp y <podHlJ.f:u:J1J1JIJ1 Ha CaMOM KI030-rpap;y KlOjlVfJMY' je 6VfO
14) BIICY!ilI, nllwe ce y nOBeJbIl ~ .n.O'!lI M BIICOKII ca O. Hllje HIlWTa He06Jf'!1I0 .n.a je
nJicap Hamfcao .nOAb OHCOUbMb" MjecTo .,nOAb OHCOI<HMb".jep heMO mhl[ y HaWI[M
nOBeJbaMa cpelVber BlfjeKa '!ewhe HanllC3HO ..O/\~CTE/\OMD A~5POO~L1UHEMb" li CJI. (Tpy-
XeJJKa, TYPCKOj CJJOBj,cnOM., rJJ, 3. M. 1911., r., CTp. 75., 84" 85., 33" 35,) l[JJ1f ..50C<:lNCUHMb"
~rpCuHMb, T~purHMb MjeCTo 60caHCKHM, yrapcKHM, TypCKf1M (MikI. Monum. CTp. 288., y
CaHIlaJbeBoj nOBeJbf1 OIl 24. mmrua 1419. ro.n..).
Bl[cyh - rpaIl (Visueh, Visuehi) 6HO je, BeJJHnHHHh, O.n. Hapo'!HTor 3Halfaja 3a el<cnaH3lfjy
OQCaHCKe .n.p)l(aBe npeMa MOPY Kao JI IlOJJHHa UenlHe, Koja ce 3aBpwaBa Bl[cyti-rpa.n.OM Il Koja je
61[JJa npHpo.n.HH npaBau, KOjHM je nocHa HajnpHje KpeHYJJa K MOPY. (JI II H I[ h, 3eMJbe xepuera CB.
CaBe rJJ. c. K. A. OLXXXII., CTp. 190.). rpa.n. je Beti 3a CTjenaHa KOTpOMaHl[ha nplmaIlao nOCHlf.
OCToja ce HOCHO MHWJbY Ila 60ooIHCI<Y TPrOBHHY ynYTJI Ha Mope .n.OJJIfIfOMUeTlme. 3aTo je JI OIlY3eo
rpa.n. KHe3Y KJJeWl1hy II .n.ao MY 3a Ib o.n.rOBapajytiy 3aMjeHY. \II y BJJaCTII xepuera CTjenaHo3J 61[0 je
Taj rpa.n. IlY)l(e BpeMeHa. (,,1 H H H h, HaB. .n.j., CTp. 190-191.). OBaj rpaIl He CMlfjeMO 3aMlijeHlfTII ca
BHcyh-rpaIlOM HI3I PHjeUH BHCytiHUH KOIl npBapa, KOjH je 60Jbe y HapOIlY n03HaT no.n. lIMeHOM UPH,!
KpaJbHua.
lli') J e JI e }f H h: Hall. Aj., CTp. 22, 23, 42,
BI1COKI1, 60CaHCKl1 rpaA CpeAlber Bl1j'eKa
231
yjitD;HO>M 3aIlITM:Ta. Pa3YMJ1je ce, ~a\ cy Beh rrpMje 6MJIa HaCeJba Ha '!'MM MjecTMMa,
a Ka~ ey 50CaJH1CK)M. BJIa,l\apM Hai lbMMa M3rpa,llM.ID1 CJ~oja, Malbe BMIlIe CTaJIHa 6apa-
BY1'UITa, aHa cy ce ITO.LIJWl'JIa! lY'. Beha MJIM Malba TprOBMIIlTa ,l\a y 06paTHOM CJIyqajy
6p30 arrYCTe. ;IJ,a JIM cy 60CaHCKM BJIa,l\apJ1 caMJ1 ITO,lV1'3aJIM rpalD.oBe 3a 3aIIlTl'Arry
CBlOjMX ,l\BOpOBa MJIM YOIIIIITe 3a BJIaCTMTY CMryPHOCT M.ID1 cy MX HaCJIMje,lV1'JIM J1JIM
.n;aBHo rrpeKyrr'M1JIM o.n; cBoje BJIaCTem:e H1elMO)Ke ce 3Ha'IIY1',jep 3a TO HeMaM'O HMKaKBMX
MCTOPMCKMX rro}:\aT2Ka, aJIM je BjepOBaTHO ,t.I;a cy HeKe YTBp)JJel rrOCJIMje 6aRa HMHO-
CJIaBa M KYJIJ.fH.a 3aTeKJIM: HIoIBMBJIa,l\apM Beh Kao KpYHCKa ,l\06pa, .n;oqerralBllIM ce
rrpeCTOJba -qecTO Kao MaljapcKM eKCITOHeHTM, a HeKe cy MD)K.n;a M CaMl1' rra~rJIlJ.1l :l.UT0
je Malbe BjepOB.THO, aJIM p;;al dy! MX p;orpaljMBaJIM 'DO> je CMrypHO, jlEIP cy TO
J13MCKMBaJIe O~OJIHOCT;1 lbMXOBe JIM"tlHe, BJIa,lIapc Ke , a M pa3BI>1TaK pa'IHe BjeIIlTI1'He,
HapOqMTO O}:\ 'talCa Ka,l\a je 6apYT 1J1l y 6p.n;OBMTMM, HeKa.n; HerrpMcTyrraqH,J,1M 60CaRCKMM
KpajeBMMa, nOCTao MohaH cPaiKTOp y pjernaBaI-bY 3ap,jeB~a 0PY2K21HJ1M ay'K060M.
KaKo je BJ1iOOIKOM lbeI10Ba' 6JIM)Ka M ,l\aJba OKaJI'Y1Ha BeOMa rrJIO,l\aH Kpaj KOjM
je H;a/CeJbeHML\l1Ma rrpY)K.O y M306MJbY 3eMJbe 3a 06palj.l1Balbe, .l1Crralllle, ,lIpBeTa,
KaMeHa .11Bo.n;e, 'ycrrjernaH JI10iBM pJ160JIOB, lHleM'a HM CYMlbe .n;a je O,l\ rrpa}:\aBHMX
BpeMe'Ha Ha'ceJba'BaH. HauJl111 cy rrp-a,n;je,l\OBM 3aTeKJIM OB.n;je paH.l1ja HaCeJba, H1EIKaJ1
YTBpljeHa, Te cy ce Ha lbJ1Ma 3a.u:p)KaJIJ1, jep cy OC'I'aJJIa rrYCTa MJI.l1 etY' M CaM.l1
rrpoTjepaJIM CTape HaClIJbeHMKe }:\a 3acje,D,HY Ha lb.l1XOBO MjecTo. TaKo je .11'H1aBMllD11VI
.n:jeJIOBMMa .n;aHaIIllber BlJ1coK!or, n!Qi rraJ."01HaM;ai 6p,rra rpa,l\a .11 KpM)Ka 6MJIO O,l\YBjeK
Hace:Jba Koja cy yi HaIIlYi rrpa.n;je.n;OBM 3arrocjeJIM. Y rrOJbY, y3 pll1:jeKIJ', TelliKO .n;a je
6MJIO MIlITa 360r rrorrJIaBa M .zwyre HecMrypH1OiCTM. Beh rrpBM rrJIeM'eHCK.l1 .l1JIM OBora
Kpaja rocrrop;alp MOpao jI' MJ1C.nYiTMHa BJIaCTMTY 3aIIlTYiTY, a M 0HlY caMor HaCeJba,
Te je, Ca.CBIJ1IMHapaBIHiO YiCKOPlifCTJ10 6JIaro.n;aT llITO jy je c,a!Ma rrp:vrpo.n;a rrpY:H<:aJIa,
YTBpJ."01BIll.l1: ce Ha BIJ1C0K101M6p.n;y Y:C3Ha,l\HaCeJba, r.n;je je no CBOj rrpMJIMW'[ 3aTeKao
Beh HeII1TO PaHMj.l1X l1l7IMPCKMX 6e,l\eMa. Ta rrpBa YTBp,l\a HallIMX nparue,l\OBa Ha TOM
MjllC'I1y' cacTOjaJIa ce BjepOBaTHO OilJ:,jaKe orpa.n;e, M3paljeHe aA ,l\pBeH.l1X .n;.l1peKa ca
.n; p BeTH'lifl\'l 3rp:ailJ;aMa y lbiOlj M Kao Ta.KBa MOrJIa je OCTaTM M nOlHiaBJbaTM ce MJIM
rroj aqaBaTM CBe .n;OK ce Htl1lje OCHMBalbeM 3aj e,lJ.lIlJ1"IKe .n;p)KaBe lif CTMIJ;alblE'M Behe
KYJIType rro.n;MPJIa HajrrpMje jep;H;ai KYJIa, na 3aTMM .n;py'ra, o.n; KaMeHa lif Ha110KOH
cwjeJIOM BJIa.n;apa y BlifCOK'OM, IItrr101je CBaKaKO 6MJIO Beh y BpMjE'Me KYJIlifHal 6aRa,
npeTBOp'VI Y YTBpljeH rpa.n; KOjlif ce .n;aJbe M3rpaljlJ1lBao. Kao BJIa.n;apcKoM rpa,n;y HaJIa-
3J11VI'OMY BIp.7IO KaOHiO CrnOMeHa, TeK II'OJIOBMIJ;OM XIV BMjeKa', aJIM je BjepOBaTI-IO
TOMe pa3JIOr ITOMalbKalbe rmcaHMX CTIOMeHMKa.
TM l1pBlif rOCTIo.n;aplif BIJ1ICO-qK~[, rpa.n;a 6MJIM cY' <;BaKaKO Bolje 6paTCTBa KOje j'e
rrocjeJIO BlifCOqKlif Kpaj. OHM cy ITOMamO rrpeHOCJ1JIM CBOjy BJIaCT J1 Ha cycje.n;lia
6paTCTBa, cTBapajyhM TaK101je3rpo 60caHCKe .n;p)KaBe ry ~je cy ce O.n;HOC'rrOqeJIM
yrrJIMTa'I1l1 Malj,a[>CKM BJIa.n;apM o.n; 12 BMjeKa, jep Beh y rrpBOM n03Ha'I'YlIjeM BJIa.n;apy
IJ;eHTpaJIHe EOCIHJe, 6aRy EOPIJ1!hy, B>f.n;MMO MaljapcKor Ha:l\'ljecHMKa (rroplifj'eKJIO M3
XpBaTcKe, Bal3aJIHlif a,z:W,olC). M3PJIe.n;a .n;a cy m TIY~'MHIJ;lif MJIM .n;oMahM peHeram,
He'CMrypHlif M y B.rr:aCTJ1:TOdcpe)J;J1H'J1KOjOj cy, HaMeTIHoYTM 3a rocno.n;ape, rro.n;;I1IrJIM
YCKOPO He,lraJIeKO, aJIM Iyi rryC'I'OM Kpajy j a'"iM rpa.n; no IIOmO)Kajy M M3Bep;6lif o.n;
BMOOqKOr, E06oB,aJu;, ,l\a y CBaKOM CJIYqajy' MMajy M .n;pyro CKJIOHMIIlT'c,. E06oBau; je
HCYMlbHBO rro.n;J1T'HYT KaCH.l1je o.n; rpa.n;a Bl'lCIQKOr, jep ce HaJIa3M y Malbe ITJIOJJHOM
M He3ro.n;HOM Kpajy 3a Ha'CeJbaBalbe, al 3HaM'O ITO MJIV!pC'KJ'lM 'M rrpeYiCTOpYiCKMM
RaceJbl1'Ma .n;a: cy ce :yJBMjeK Jby.n;M 3aycTaBJbaJIM M HaCTal!-bJ1BaJIMITpMje OKO IIJIOp,ID1X
paBiH\lifIJ;a. MO)K,lIa je rro,n:MrHJy'T Her.n;je npetD; Kpaj XIII BMjeKa, Ka.n;a ce rrJIeMCTBO
norqe'JI1OIQICMJbaBaTlllJM KplbllifTM BJIa,rrapcK,al ITpa:Ba, a OBM cY, M pa,l\M YHYTpallIlbMX !l1
crrOJbaIlIlblJ.'lX rrp'MJIMKa Tpa2KMJIM norryT eBOf ITJIeMCTBa CliI:rypHMje CKJIOH}1II1Te y
TeIliKO rrpoXo.n;HMM KpatieBMMa MJIM HerrpMcryITa'IHMM ry.n;ypaMa. IIocTojalbe E06oiBu;a
.n; aJI o je rrOBo.n;a ,l\a ce Y JVmpH1Mja BpeMelH1a BJIa,lI,ap CI1JY'C'I'My rrWI"OMMjly ,ll;OJIMHY, y
Hep,aJIeKY CYTjecKY, lif .n;,a oHp;je carpa)J;J\1' IJ;Bop. CYTjecKa je Ta.n;a 2KMBHYJIa, aJIM
Hlifje MOrJIa nOCTaTM Behe HaceJble C TpI"OBaqK'O'M KOJIOHJ1jOM ITO CBOj rrp~ 360r
TOTa IllTO HMje 6MJla ocMrypaHal BJIaCTMT'oM JTBp,l\OM, a Ea60Bal\ je 6MO 3a CJIyqaj
KaKB'Or HaJT1a.n;aHa 'HiaceJbe BPJIO .n:alJIeKO (2 caTa xo.n;a ITO TellIKolM TepeHy). 'YHarnpe-
ljelbeM py.n;apCTBa ,YCKOPO cy ce pa3BMJIa lY 6JIM3MHM BIYICOqKor rpa..n:a pyp;apCKa
MjecTa KpellIeBO JI! epojHJI!u;a y KojJ1Ma ey BJIa.n:aPJI! TaKoljep rrOBpeMeHO 60paBJ1JIJ1',
232 O. Ma3aJluh
aK'O He 6arn ~eK'I1HD Y I-bll1lMa, a DHD eBa KaK!O Y TBp.n;MM rp.a~OBMMa 'll1j MX Tparana
M OCTaTaKa MMa Y HermCpe,l'.,Hoj 6JTI1:3Mm1 Irna llITO je' K030-rpa.n; Ha.n; cIJOjHMl\CM Y
KOM je HeKlO Bpl1jeMe 60paBJfa KpaJb T''OMa.
BjepoBaTHO cy 60CaHCKtI1JBJI,a~ap'l-1 MMaJIl1 M: CBOjM:X npMBaTIIJ1X MMaI-ba Y
BMCOl.J:KOMKpajy Ha KDjMMa je 6MJID HaCeJba, a MeTO TaKO M IIpMHl.J:eBM 'J11OCTaJIal
6JIM}Ka po.n;6J~a, RiojJ.1:oy M:MaJIl1 M C'BDje .n;BOpl\e, caMO !Hle CMl1jeMo HM Te .n;BOpl\e KaD
HM: KpaJbeBCKe 3aMl1llIJbaT'l-1 HeKl1M KaMeHJ1Tl1M IIa~al.J:aMa, jep TaKO lUTa TeIll1Ka ce
MorJrO BM:.n;jeTM y Ta,n;aJboj EOCHM. PM:jeTKo je Iroda 3rpa.n;a 6J1Jla o,n; orreKe M:JIM:
KaMeHa.IG) 06J1l.J:HO cy 113rpalJi::1lBaHe o.n; .n;pBeTa 'Y' BM:.n;y 6pBHapa, Ha!paBCKIl1I M ca
YMjeT'lfW:[KJ1M pe36apll1:jaMa. KJojJ1 rryT, aJIJ1 BPJIO pl1jeTKO, 3rpa.n;a 6J1 .n;o6J1JIa 3M:,lIaHJ1
TeMeJb J1JIl13M:.n;aHOnpYf3eMJbe, a OCTaVIO6M 6J1JIO CBe op; .n;pBeTa. 3aTo M: He HaJIa3J1MO
o.n; MH'orJ1X rra3HaT\MiX HaceJba, p;BopOBa, l\PKaBa M KaCTe.Jlal Hl1 Tpara aCJ1M HepaBHor
TJIa. IIope.n; rpap,a lUTO je Iro:I\'J1II'HYT Ha)]; .n;aHalUI-bJ1M Bl1C10KMlM CBaKaKO je M MaI-be
rrJIeMCTBO Hap0l.J:l1TO M:3 J1CTOr 6pa!TCT'Ba, a J1 OHO lIITO je 6MJIO ca CJIY}K6OM Ha ,lIBOpy,
Y1MaJl'Oy 6JIM)Kloj 11JI'J1,lIaJElaj O[{OJI'J1IHJ1, cn oMerryTl1X KpaJb,eBCKl1X 60paBJ1lIITa, CBOj e
,lIBOpIJ,e, YTBp.n;l1BlIIM. MX ~EICTO6e)];eMl1Ma 11 roYJIaMa. TparQlBa TM.X M;alIbM.x BJIaCT-
JlJ1HCKMX ,n;Baparw J1 KaCTeJIa J1Ma y BJ1CiQl.J:K!oj 0K10JU1HM p;ocTa, 6M'JIO Y OCTal\J1Ma
C8MJ1:X 3J.f)l;l1H:ai,6J.1JIOy Ha3M.BMMa (rpap;, rpa.n;aIJ" )J;BOp, BJ.1llIerpa.n;, rpajal-<J1, rpal.J:a-
I-1'J1u;aMTp,.). Mcno)]; TJ1X .n;BapiQIB8 M rpa.n;Mha, a H;8IpCl.J:M.TOI1crrop, BJ.fCO'fK'Or rpap;a,
HalUao ce fY;CKlOIpOno KOjJ.1 TpII'OBaIJ, J.1JII13aHaTJIM.ja Y Beh rrocTajehJ1M HaCeJbMMa, a
,n;o MaJIO 6M rrpM.CTI13aJIJ1 J1 P,y6poaaNKM. Tp rOBIJ,J1, aCa6M.TO r,rrje ey ElVl1,lIjeJII1p,a MM ce
rrpY}Ka p,06pa rrp',J1JII1Ka 3a rrJracil1paJbe CBoje J1 KyrrOBaIhe JlJoMahe po6e. TaKa cY
HaCTaoaJIa Beha l1 MaI-b.::\ Tpr'OBal.J:Ka 'HIaceJba nO)1 BJIaCTeJIJ1HCKl1M ,lIB'OpOBl1Ma, a
HapOl.J:'J1'TOno.n; TBpp,l1M rpa.n;oBI1Ma, npI16J.1j ajyhJ1 ce lUTO BMmel y3 I-hI1X pa,lTJ13alUTMTe
)KJlfBOT8 J.1JlfM8I-ha\ 'y cJIYl.J:ajy I13HeIIa~l1!X HerrpI1jaTeJbCKI1X Harra.n;aja. Ta HaCeJba
,rro6MJIa cy [y1 EOiOlfJ1 aITllITe I1:Me rIo,n;rpal)i'i, aJI'J1 J1Ma CJIyqajeBa r,n;je je TaKO HaCeJble
6I1JIO I13Ha.n; rpap,a Kao lllTa je T'O KOp, B paHp,YKa. JIoKaJII1TeT BMlUerpa.n; rrOBJ1lUe
BPaHP;y'-IKJI[X KYJIa rOBopM: HecYMlliI1BO 3a TO. IIop, BpalH,lIYKQllVI ce M. HI1je MOrJIO
pa3Bl1jaTJ1 HaCle'.7he pa.n;M nOMaI-hKaJba rrp'OcTopa, Beh caMO Ha.n; I-b'WM. J1 y oKoJI\Yllm1
BJ1cC"fKar rpa.n;a MMa JICK21JU1TeT ~'rpa,n;, BjepoBaTHo ea CJIltF:IHJ1McJIY'IajeM.
* *
HajI1'CTOl.J:1HI1jI1.n;111O BeJIM.KCr XYTa lUTO ra l.J:ID:IMpjel.J:l1l\a MJIaBa cal cIJajHJ1l\DM
J1 pJ1jeK'OM EDClHP!M 3aY3eo je BJ1C, KOjM. ce .n;aHac Ha3l1Ba rpa.n; rra 3aOCTaJII1M PlY'Ille-
BJ1iHaMa: cpe.n;I-hDBjeKoBHiOlf' rpa,n;a. rpap, je 3ace6ap.: BI1C, HO npI1rrap,a 6p.n;CKCM MaCI1BY
'B.eTHl1IJ,e17) (Tp'MaHTYJIaU,J10Ha Tal.J:Ka 839), Koja C BivreoKMM ,1J,aJIJ1jaI{OM M. KpYlUl2lB-
CKOM KOiQOM qJ1lH'M3a,D;I-he orpalHKe BaCaH'C!KO<r Py,n:oropja lH'a OBOj CTpaRK EpYlaBI1TH
TepeH, KOMe npI1'na,n:a v1 B!WCrpa.n;, o6pacTao je .n;aHac CV1THlQiMlliYMOM 11 J13IJpeCJ1jel\aH .
je KiOCa:Mal, KOjMMB ce ByKy o.n;. rrpacTaplvtlX BplElMeHa nYTBI1 l1 HI1'3 l.J:'vtje CTpaHe,
06UJIaTe Bo.n;o.n;:epnnaMa YI TOl.J:M.JII11Vra, nacy a.n; BajKap,a cTa.n;a CI1THe CTaKe y KOJIJ1Ka
H'T1cy J.1CKp'l.J:eHeM npeTBOpeHe IY rrJIla~lHe opalHI1'l\e. Haj.n;1Y6JbI11Vr ,lH1jeJl:OBV1'Ma Tora
ucrrpiE:Cl1jeIJ,a'ffO'r, 6p)];OBJ1T'Or 3eMJhI1lIITa, Te Ky MHoro6pojHM. rr'OTOl.J:I1h!1, pMjel.J:J1u.e M'
pJ1jeKe. AJI'l-1 3a nO,lIM.3al-he rpaAa Ha c:rro!MeHYTOM BM.CY (TPM.aBT. Ta'IKR 767) ("BE' TO
HI1je 6M.JIOo.n; HJ1IKaKBO'I' 3IH18l.J:ajal,jep je OH rro.n;l1rHYT y HajcT8JP11je BpMjeMe CaM Kao
HaCJb 11JrI1 3aruTl1Ta je)l;HOM I1JIJV1I BI1llIe HaO'.llia, npaCTaHOBHM.K9, 'OBara Kpaja, K1o>jI1
cy ce rrp116l1JIM OB.n;je y3 rrO,ll;HO}Kje 6pp,a Ha HajBl1lliaj Ta'-IK!1 BeOMa nJIO\ZI;HiS'rBJ1Cal.J:-
Kor 'IIOJba, moje ce o,rraTJIe rrpOTe3aJIO y rrpaBl\Y cjeBep03ana.n;a, HaTarraHO a6J1JIaTa
pMjeKOM EOCHOM 11 I-he3I1HI1M ITpYITOKaMa, aJIlJ.1: 'Y' aHa BpeMeHa '-lecTO M ITJIaBJheHlO.
Je,lT.HD!MCCHOBaHO 'HaceJbe TelIIKO ce Harr,YLUTaJIO, a Hap0l.J:l1TO Y' K!p30Y 60raTOM CI.n;
1") JHpe'leK HaBOJlJl npHMjep Jl3 cycjeJlHe Cp6J1je Jl3 rOJl. 1322, KOjH jOllJ BJlJlle IlpHjeJlH 3a
EOCHY Tora BpeMeHa. nYTHHK fHjOM (Guillaume Adam) nJlllJe Jla cY Kylie JI JlBOPOBJI KpaJba JI
OCTaJIe BJIaCTeJIe nOJlHrHYTII OJl 6pBaHa H JIa HH.rJIje HHje BHJlHO OCHM Y npHMOpCKJlM KpajeBJlMa Kyliy
HJIH JUlop, carpa~eH OJI KaMeH3 HJIH oneKa (JHpe'leK-PaJIOHHIi: M. C. III., 272; BHJIII li Jirecek:
Staat und Gesel1schaft im mittelalterlichen Serbien, Wien 1912., I. CTp. 65.).
17) CTaHOBHUlliTBO BJ1COQKe OKOJlI1He 30Be BI1C'lieTHI1~a, a He IJ;BjeTHI1l\a, Kaj{Q je 3a6u ..
,JbemeliO HlI CneUHjall-K<lprl1 1: 75000 11 Ha KarllCrapcKoj OJ( 1884. rOA.
BI1COKI1, 60C<iHCKI1 rpaA CpeAfber Bl1jeKa
233
rrPMp0)J,e, Te je TaKO M HaceiJbe no,u, naIID1M rpa,u,oM M caMo YTBpl)elhe Ha IbeMY, Mje-
I-ha.iyhM CBOa OOJIMK M r1Q!cnlO)J,:ape,)J,:aBaJlO G)J, npa)J,aBHMX BpeMeHa CBOM CTaHOBHM-
IlITBY MoryhHocT HaCeJbaBalha J13aIlITMTe. )J;aKJIe 601'a7'0 nOJbe 11 pJ16Ha p'l1jeKa 6MJIe
cy npI1B.rra'IHe Ta'IKe 3a HajCTa\pJtfje CTaHOBHJ1Ke 11BMC<YtIKiOII' HaCeJba J1 rpa,n:a. Y TOM
npMpO)J,HOM, HajJIaKIlIe MCKOpJ1llIhaBaHOM 60raTCTBY BaJba 'I1pa2KJ1TMM pa3JIOre lhMXO-
BOM OCHYTKY. IIITO je OJ1JIlOIIYOooM Kpajy BMCO'IKO'r rrOJba, 6MJIO je M ,lI1Y'2KuMjeJIe
fuerOBeI nepI1<pepMje no lhe3lfHMIM J13BMure!H1T1:jJ1M,u,J1jeJIOBI1Ma, Ha KDjI1Ma ce HaIlIJIO
TparOBa npeI1CTOpMCKe KYJIrype, aJII1 He TOJIJ1KO KaKO 011 ce O'IeKI1BaJIO. Mel)YT'I1M,
HI1je HI1K<lJKBO'IY,u,o ,n:.a:TI1X Tparo~:a I1Ma TaRiO MaJIO, jep Ha OBaKO o,n: rrp~po,n:,e 601l',al-
TOM 3eMJbMIlITY Koje je Y Cpe,lJ,lheM BI1jeKY na y TypCKO BpJ1jeMe J1 CBe ,n:o )J,aHac OI1JIO
Bpno I"ycTOI HaceJbaBaHlo, y n:pBOM p!E~ o,u, 3eMJbOpa,n:HVlK.al, KOjJ1 je 6e36poj nlYTa
rrpeBpiH'YO CBalGif nJIo,n:HI1[jJ1 KOMa,lJ,I1h 3'eMJbe, TelltKO je BMIlIe HahM rrp\OIa'CTOPJ1CKI1X
TparOBa. ITa M PI1MCKMX, 3001' I1CTMX pa3JIora, HaIlIJIO ce Bpno MaJIO (ApH,alYTOBJ1hM).
AJII1 Kpaj HJ1je y TOM TIOI'JIe,u,y YOIUUTe MCTpa~(H". IIITa BJ1IlIe, BPJIO Bemmrn: 6poj
cpe.u.lbo~jel(JOBHJ1X KYJIryPHJ1X 3aOCTaTaKa HJ1joe HaY'IHO jOIlI I1CnI1TaH, a lbJ1X ce
HaJIa3M M y Haj6JIJ.12K'oj OKOJtVl1IDf B11COK!Or y 3HaTHoj KOJII1'IMHM. AKO Y3MeMO J1,n:aJhY
OKOJTI1UY BJ1COKOI', Koja je K I-heMY Kao cpe.u.J1llITY YBI1[jlelK raB:wrwpaJT.a, H'a11hI1 heM'o
Ha J1CT'OpJ1'CKeKyJTTYPHe 'OCTaTKe Y ceJIY 1{ajHY, lY' KOna'IJ1Ma, EaJIJ16erOBJ1hI1Ma,
U;PH'IY J1 1i1BID111,J1, Ha p!J.1!MCKeY ITio)I,aJcTMlbY, 1i1JIY1jarny, Epe3M, ,IT,a6paBIV1IHMJ1 AplHla-
YTOB'I1hI1Ma. KaKO je ryCTO Kpaj 6MO HPIcieiJbeH y cpe)J,lbeM BY1jeKY Haj60Jbe HaM
Ka3yjy OCT~ cpe.lJ:.I-hOBjIe1K10BIHJ1X HeKpC'l10JIa, KOjJ1X MMa y CBaKOM CTapJ1jeM HaCeJbY,
3aTMM pyureBJ1He ,ll.Bopaua J1JIJ1113 cpel2Vhell' B'I1jeKa 3aOCTaJIJ1 Ha3I1BH. T.alKo, ,n:a
Y3MeMo caMO HeII'OCpe,n:tIy 'OIK'O'JIJ1lIY,Y ce JIY Ealbepy 6MJIO jeHa JIOKaJIHTeTY OJIO-
BHurhe xprrra cTefi.alK,a, KOjH cy ynOTpe6JbleHIM 3a ceOCKe Irpal)eBJ1HI\. YcnOMIHIY Ha
cpe,n;I-bI1 BJ1ijeK iy' TOIM ceJIY ca'fYBao jel ca MO je)J,aH rp06, KOjI1 je 3aOCTao y npocjeuH
lIYTa, KOjI1 1'a je 3axBaTIfO TaKO, )la ce Kp03 IlIIY'l1JhIl1HY BM,n:e KIOCTJ1MPTBall,aI orpa-
l)'He nJIO'IaMa. MjecTo ce 30Be IIIynJW1 rp06. Y C1EJIY36!J1JbY 11Ma nap cTehaKa Ha
CeocKOM rp06JbY. Bpx 6p,lljal BJ1l1le ce.rr:a 30i3e ce U;'PKBI1ua. Ha lbeMY HeMa HI1KaKBMX
oCTaTaKa, aJIM je BjepoBaTHo 6J1JIa Ha TOM Mjecry upKBa. He)J,aJIeKo, y BpYUMMa,
Mopao je 6I1T11 I1 lY cpe,n:lbM BI1jeKY MOC'!', jep o,u,aTJIe BO.n:Je1 ,lJ,BanyTa 3a HeKa,lIaIJ.l1-bY
Bpx6IQ1CHY; jel1JalH npeKo .IJ:aYToBaua I1 ro,n:ywe, a ll:pyrn' npe'Ko CTYrrapMha, ,n:a ce
CaCTaHY Ha TjeIlIHJ1UY1 KO,n: KapaYJIe, r)J,je cY TyPUM p;p2KaJII1 CTpa)KY 3a
oCJ1rypalbe nYTa, KOjM je o)J,aTJIe B0AJ10 Ha Cpep;I-heBjeKoBHe MI1XajJIOBI1he M
CI1JIa3I10 y Capaj'BCKo IToJbe, o,lJ,Max nOBJ1llIe YToKa MI1JbaUKe y EOCHY,
r.z~je I1 ca,n:a J1Ma ,n:pBeHM MOCT. Taj nYT CaqYBao je Ha BI1IlIe MjecTa cTapy
KaJT,n:pMY. Y cnOMeH/Yrr'I1M .IJ:aYTOBUJ1Ma pa'fBOO ce Cpe,n:lbOBjeKOBH'I1 nYT, Te jrel je,n:aH
KpaK, OCl1M OHora 3a fo.u.yIllJ.Y', BO,n:Y10y3 epO.iHI1UY 3a K~lCeJbaK 11 Bapom epOjHl11J,Y.
Y ceJIY Mooll\11liMM,a, 6MJIa je Ble~)n1KaHeKporIOJIa, KO'jy cy CeJhaUH I1CKOPMCTJ1JIH Kao
Maj)J,aH I{aMeHa. Y rpajaHJ1Ma (fpal)aHJ1Mal) I1Ma Ha KOCM Ee,n:eMy TparOBa 311,n:J11-Ie.
HajB!Y1tllIJ1 BPX Te KOae 30Be ce KYJIY1He. YceJIly1 3aropffi.\a nope,n: cTapor nYTa J1Ma
OCTaTaKa cpe,n:lboBjeKDHHor rplO6Jha. Y Ty l1llbJ1hl1Ma, 'J13Ha,l];nOT'OKiaJEape I1 y ITo,n:a-
CTJ1lbiY 11Ma Beha HeKporrOJIa, a y rOpaH11Ma OC'I1M BeJII1Ke HeKpOnOJIe MMa 'Ha CBe
CTpaHe pa3aCYTI1X cTehaKa, a nope,u, TO'ra I1Ma jour je,nHO cpe,n:lboBjeKoBHo rp06Jbe
Ha JIOKB.JI11TeTY rpa,n:MHa, rroKpaj pMjeKe. Y EI1CKynI1hI1Ma 30Be ce je,n:HO BpeJIO
EWCKYnOBO BpeJI'ol 11JIJ1EMCKYIlOBa Bo,n:,a. Y MeTOM ceJIY je JIOKaJIJ1TeT 3JIaITapJ1i{e,
r,u,je c/' HaBO,n;I-IOBa,lJ,I1JIO3JIaTO. Ha MjecTY III11KYJbe I1Ma OCTaTaKa 3I1.D:I1IH1a. BeJI11Ka
HeKpOnOJIa J1Ma y ceJIY XaI.lI1hI1Ma. Y Ce6I1lbY I1 Epe30BJ1KY MMaj,Y' Cpe.lJ:.I-hOBj~!KOBHa
rpo6Jba. Y Ce6I1lhY, 'I1l3Ha)I, CaCTaBaKa ,u,Bajy nOTORa, Ha JIDK8JII1Tery fpa.u., 6J10 je
C11ryp'HO cpep,lboBjeKO'BHM .u.Bopau. Y 06e ITanpaT'ID1'Qe', roplbO'j 11 )J;OlbOj, Te Y ceJIY
JaBOpy I1Ma OCTaTaKa CTapwx rp063Jha .. Y roplboj ~OrrpJ1BID1I.J:Vl: Ha Ep.u;y BpaHl1
MMa cpe,n:lboBjeKoBilfa HeKpC)i110JIa, M JIO'KaJIJ1TeT fpa,n:, Ha KOMe je HeKa,n:a cTajao
rpa)J, BpaHa, KOjM je Morao ,n;a 3aIlITI1TM 11 KpaJbeBCKI1 ,n;BOP, lllTO ce HaJIa3110 Hacy-
npoT, Kpaj Yllllia TPCTI1BHMUe. Y ceJIY rpaQaHJ11lI1 I1 UI1jeJTOM Kpajy lllTO ce 310He
fpa'I{J.HY1ui'l ca Yf35O'poM 11 pI1jeKOM' nCTO,r l1Mena 3a6~emJ1O je et>nJIJ1ITQBrm O'CTaTKe
234
HeKor rpa.n-a ca C'TapJ1M 60CalHlCKOM rp06JbeM. Ha 'IlO!M rpo6JbY, Y ceJIY rpa'-IClHJ1W1,
OTKOnaHa jc 1947 rG)l;MRe BeB. IT03HaTa Ha,[\rpo6Ha, ITJIO'-I'a Ka3Hau;a HE'CITJ1Re.'8) Y
6JIJ13mI:M je ceJIO Bjec().IDfID1l, 3a Koje )l;PLKIDII .n-a ce norpe1IlE.O Bla3J1Ba 0,[\ Bojca-
JIMfU11!l) T. j. no npe3MMeHY n03HaTe 60caHCKe cpe,[\lheBjeKoBHe nopo,[\J1IJ;e BojcaJIJ1B.a
J13 Koje je 6J10 J1 Jypaj, BojBoAa .lJ:omlhll1lX KpajeBa, CYlHOBaIJ; Xepu;era XpBoje, a Cllli
KHC3a BojcaBa, ILO KOMe jie nop0,[\MIJ;a J1 .n;o6MJIa J1Me. IT0I1.I'I10' y ceJIY BjecoJIJ1hM J1Ma
Bemfl{;a Cpe)l;lhoBjeKolBHa HE!KpOITOJIa, a y 6JIJ13J11H!Mje rpa'-IaHM'-II{J1 CTapJ1 rpa.n;, .n;p-
}KJ1:IVI, ,[\a ce CEle' J1Ma Be3aTJ,1 3a TlY ITOP0)l;J1IJ;y, norOTOBO lllTO Y13rJIe,[\a, ,[\a ce CJ1H cno-
MeHyTor Jypja 3oH'ao Ha HeKYI Ha'-IJ1H )II019:'e'naTJ1 J1 BJ1CO'-IKOr rpa,[\a 1444. rO,[\J1He.2Cl)
Y Mal1Io!M LIajHy, Ha lhJ1BJ1 rpa'-IaHJ1IJ;J1, je cpep:lhoBjrIKOBHa HeKpOnOJIa. To
ceJIO O,[\jCJbHO je O~ BeJIYlKOr LIajHa KOCOM, Koja ce Ha3J1Ba rpa,[\ 11 Ha KOjOj J1Ma
OCTaTaKa 3M,[\YmIlE'.Y AplHalYTOBJ1B.J1Ma, KOBR'IJ1hMMa, BY3:Mdu1Ma J1 .lJ:06PI1I-hY J1Ma
MaIhJ1X HeKpionOJIa. Y .lJ:06pMI-hY MMa J1 JIOKaJTJ1TeT rpa~au;, 3a KOjJ1 CCfuaIJ;J1 B'eJIe ,[\a
je Ha lheMiY' 6MO rpaf!, a MCTO 'TaKO ~YIl Ha 3aBJ1,[\OBa'fJ1,na je 6J10 rpa,[\ CumaHa 3aBII1(lJ;a
M .n;a MMa ITO rnywM TeMeJba ITOPYIllHiMX 3rpa,[\a. Y II O,[\BMHIJ;J1MaJ1 TpHOB~al J1Ma
CTap'YIlX 60CaHCKJ1X rpo6aJba, a y cemy TOpM je,[\HO oBehe . .lJ:a ce He y,[\aJbyjeMo Of!
6JIJ1}Ke OKOJIrlllIle BJ1COKOr, BpaTMB.eMO ce OneT Ha'Tpar. C'I1apa rpa6Jba 6J1JIa cy y ITo,[\-
JIyroBMMa J1 2Kyn'-IM. Y ITo,[\ropJ1 J1Ma JIOKaJIJ1TeT rpa,[\au; Ha KOM je nio npt,:,[\alhY
6J1JIa IJ;pKBa ca CTapMM I1pa,[\OM, 'i:J1je ce pYIlleBMHe YKJIOlheHe rrpJ1 Kp'-IelbY rnyMe. Y
6JIJ13J1HJ1 je JIOKaJIl1TeT KpaJb:vru;a J1 ceJIO BJ1IHo. Y ceJIY O"IeBJbY MMa Ha 'TpM MjecTa
CTapMX 60{:aHCKJ1X rpo6cma. H8.I jep;HoM cTehKY ~ J1CKJIeCaHa '-IOBje"IJ1ja <pMrypa
npc,[\ Klh11TOM ca lll'I1anOM y pyIJ;MI (60caHCKM l'OCT J1.ID1 .n;je,[\?) y cje,[\eheM CTaBY.
J13Ha,[\ <pJ1rype je nnrua (njeTao?). Y J1CTOM ceJIY je J1 JIOKa.n:l1merr Bapom J1 He'I{8.
pYilleBYlHa. Y KOPJ1'THJ1KY je Bem1K:a cpe,[\lhoBjeKoBHa HeKpOnOJIa. KaKO 6JIM}Ka TaKO
je J1 .n;aJba OKOJIJ1Ha BWCOKor rryH'a 3aJaCTaJIJ1X YC'IlOMeHa Ha 60caHCKM cple,[\lbJ1 BJ1jex.21)
0,[( CTapJ1X upKaBa 3HaMO CMrypHO 3a OHe 'y 3roII.IhM, BMCOKOM, ApHaYTOBJ1-
hMMa, 3a Kym1E:'oBY, 3a OHY y.lJ:a6paBJ1H1Y1l, Bpe311, Ploh'J1Jbty, J1 CYTiecKoj. cPMJIJ11IIOBMh
HaBO,lI.J1 Y CBOM p;ieJIY .n;a cv no rrpe,[\afuY 6J1JIe IJ;pKBe J1 y cem1Ma MJ1CO'-IM, Bp6oBMKY,
Jby6HMhJ1Ma, y MaJIOM LIajHY, ITO,[\BMHIJ;J1Ma, BMlllTpaID1Ma (Ha MjeCTY BMHa) y
IIopjc'-IaHMMa (Ha Miec'TY CBeTMrope), y Bpe}KaHJ1Ma (lHIaJIOKaJIJ1Tery KpJ1}K), y AJIJ1-
ID1tiJ1Ma (Ha lhJ1B'MJ IJ;pKBelhaKY), IY' rOpI-heM MOlllTPY, Y XaI,l>1B.J1Ma, XJIlan'-IeBMB.J1Ma,
J1BHMIJ;J1, y JIY}KHMIJ;J1 (Ha JIOKaJIJ1TeTY KmrcapJ1JllB.e) lHIa CaMoj cpe,[\lbI!BjeKOBH'oj
HeKp::mOJIM, Y 36J1JbY (Ha MjeCTY IJ;p'KBJ1u;a).
Y 6JIM}Koj OKOJIMI.J;MBncoKor J1lVIa JIOKaJIJ1TeT ITaHal)ypMlllTe, ceJIO .lJ:BOp, JIOKa-
JIMTeT B Mlllerpa.n; , Kpaj lhera K'PM}K J1 rr0'J10IK KyJI'MlHa, CB'e Ha cTapoj cpe,[\lheBjeKoB-
HOj cao6pahajIUfIJ;l1, Koja je EO,[\J'I:.JI1a, J13 B J1COKOr rrpeKo KpaJl\yna 11 IJ;IPHOTlllie 3a
Bpx6oc~y, J1 Ha IWjOj ce ca'-IYBaJIO Ha BJ1IlIe MjecTa CTape Kla:JI,lIPMe, lllTO eMO palHlMje
cnOMeHYJIM. J1Ha'-Ie y BJ1CO'-IKOMKpajy HaJ1B.J1 B.eMO Ha cTapy KaJI,[\pMY Ha BJ1llle Mje-
eTa. <P'Mm.J1'IlOBMhjy jieI HaJIa3J10 Ha nYTeBYlMlCliIlITO cnajajy CTapa MjecTa ca BJ1COKJ1M
MJIM Mel)yco6I-IO. (c1Joj HYJ.W, Bo6olBaIJ;, BaTMheB .lJ:a6pOBHMK, Kpell1eBO M T. ,[\.)22) J1Ma
je ,[\OC'Ta BeJIl!Ka nPlyJI'a 'MIJ13!M:el)y ITo,[\aCT MI-ha J1 TYlllHMha.
Y demy Bap,[\IDI.Ihy J1Ma JIOlKlal1IMTeT KpJ1}K M KpaJbeB C'TOJ{, y TonY30BlO!M no-
Jby .lJ:BopJ1II.Ihe, y CPx:MIl-bY UIyMa KpmK,23) y CKOpOnaIHPBMhl1Ma JIOKaJIMTeT KpaJbc-
Bau;.24) Ha IJ;PKB'MHJ1 KO~ ITro,n;aCT'J11ha (KnceJba:K) J1M1a,jy TparoBM rrpeJ!CTOpJ1CK10Ir
pYlMCKOr M Cpe,l1;neBjlIKOBHOr HaCeJba.
18) O 'IIlTalbY Tora HaTnllca H3lmjeJIIl cY JJ.oca}l. cBoja MllWJbelba JJ.P By K o B I! 11 Il JJ.P
C o JI o Bje B (fJI. 3. M. 1947, CTp. 51--58 I! f,ij. 3. M. 1948, CTp. 235-237).
19) ep H JI H n o B H h, Y Hall. JJ.jeJIy Hallo JJ.1l, CBaKaKO no lJYBeIbY, .u.a ce ceJIO 3aTO Ha3HBa
BjeCOJIllll1l, jep ce HCneJIO Ha je.u.aH 3apaBaH3K 113HaJt CBor paHHjer nOJIQ}I{aja na Kao JJ..a BI1CI!
Ha JbeMY.
20) Je 1e n i c: Kraljevsko Visoko i samostan sv. Nikole, str. 42.
2J) Ynyl1yjeM Ha onwl!pHl!jll npl1Ka3 y HaB. epIlJIl'lDOBHl1eBoM JJ.jeJIY.
22) ep Il JI Il II o B Il 11, HaB. JJ.j., CTp. 242.
23) I1CTO TaMo, CTp. 459.
2') I1CTO TaMo, CTp. 542,
BI1COKI1, 60CaHCKI1 rpa'l Cpe'lFber Bl1j,eKa
235
YCII'OMe'H0" Ha ,n;oMafie IIJIeMCT'BO ca!qy1BaJIa cY MMeua ceJIa Bjecomdu1, (BojJ1-
CaJIJ1fi.J1),Typ6'l1ttiJ1, U;p'HqJ1hJ1, BjlelJIaBJ1hJ125) li! MOAPli!lbe.
lif3 rope YKpaTK!OI H:aiBe,n;eHJ1Xn:o,n;;aTaKa Bl1,z:(MMO,n;:a OKOJIMu;a BIl1COQItOr rpa,n;a
o61i!JIyje BeJIIi!KJ1M 6pojeM ycrrOMe'Ha RIa cp e,n;lbJ1 B'WjeK 1i!3 '-Iera M02KeMO 3aKJbY'-IMTJ1
p;a cy lb<E'TIOIBOTprOBJ1lUTe TI O,ZJ;BJ1C10Kl1, xipaJhieB ,n;J30P Y lbeMY, Te 6JIlMlcKla, py,n;,apCil<'a
MjecTa 611JIJ1uajBefiJ1 MaMau; 3a fl1o,n;IY'3eTHeJbyp;e J1 'H!J12KeIIJIeMCT'BO p;a ce HaClElJIe Ha
TOM Mj ecTy .
rpa,n; B~C'OKJ1 KalO TBpl)aBa HMje o,n;,Mrpao HIi!IKa:Imy YJIory y 2KJ1BOTy ope,l:J;I-he-
BjeKOBHIei 60ICaUCKe ,n;p2KaBe, KClJOlUTO jy je o,n;J1rpao 'Ha rrpJ1Mjep ,n;o6op, Cpe6peHM'K,
Bo6oBau; J1JIJ1Xo,n;J1)JJ1P;,J13 '-Iera je CaC'BJ1MjaC'Ho ,n;a OH Ul1je 6J1'OrrlO~mYTJ1t3 CT'paTe-
rIi!CKl1X pa:3JIora KalO 6paHJ1:K HeKor ,n;l1jeJIa 3eMJbie!, Befi ce J13 ,n;pBeHor ,D;,Bopu;a J1JIJ1
rpa,n;~V1ft1.a HeKor rrJIeMCTBa Koje je pa:ao rrpeY3eJIKY BofiCT'BO Y CT'BapaJbly] 60 OaiHCKe
,n;P2KaJ~'pa3BJ1ja'O v BehJ1 rpa,n;. J1 CJIY)KMO yrJIaBiHlOM Kao 3aillTJ1Ta y JIOKaJIHY11Mpa3-
MJ1pJ1u;aMa, TprOBJ1lUTY J1 KlpaJbeBCKOM ,n;BOpy. AJI'~ Ina OBOM rrOJ]ODKajy J1 113rpa,n;lbJ1
Tpe6aJIo je ,n;a ce pa3BMje y rrpBOKJIamIiO YTBpl)elbe, Koje joe J1MaJIO ,n;a rrpJ1MJ1 Ha
ce5e 3alUTMTIY' 6JIMCKJ1X 6oraTJ1x py,n;,ap'C'KJ1X MjecTa KperneBa J1 <POjH!V1~I, C KOjJ1M
HJ1je '-IJ1H'J1b1 CaMO cpe,n;J1lUTe 60c~:rH'C'KeTpr OBl1He, H1e!I'0 ITO rrpl1p'O,n;HOM nOlJIo2Kaj y
TBpl)aBHJ1 TPOKYT, KOjM ce Morao C MaJIO :>KpTaBa y,n;eCJ1TU" TaKO, ,n;a KPUTJ1'-IHie 1463
I1OI,rr,ID!e6ap 213,HeK,Q BrpujeMe 05Y'CTaBJ1 Tp 8rJ1Quy rrpeKpeTHJ1U;y Y CJIo6o,n;u BocHe.
Kap; cy ce MOrJIJ1 y X"!p[~ef'O'D'J1HJ1Mal-hJ1 rpa,n;oBJ1 0,n;6paHUTJ1 o,n; Harra,n;aja TypcKe
BojcKe HeMa HJ1 C;YllVIlbe,n;a je 1"0 lVIlorao MUOro JI13;Kille Y'-IJ1HIi!ITJ1 B.UC'OKJ1, KOjU je
~llVIao l1 OltO ce6e HleillT'O MalbJ1X rrJIeMJ1hK J1X rpa,n;OBa, a Ocmal-bao ce Ha )Ji06po YTBP-
f)IEIHepOjHJ1QKJ1 6a3eH, '-IJ1jJ1 cy BlfCOKJ1 rpa,U;'OBIJ1Kkx30' y1 3a:KOP, rpap;OBJ1 rrpBor pe,n;a
no nplJ1lpo,n;Hoj J1 BjeIl1tIia'-I,wj jaQJ1HJ1 MOrJI:I ca cycje,n;;Hl1lVI Me,n;Be,n;rpa,n;,OM, Te rpa,n;OM
y ,n;aHaml-beM ceJIY 06ojK:V J1 TBpl)aBJ1U;OM Y IlIfiJ1TOBY, 3a,n;p2KaTJ1 ,n;yro BpeMeHa Haj-
BefiJ1 JIJ10 T:vpcve B1cljrI{\E. He CMJ1jeMo 3a6opaBMTJ1 jOlU IY'CTOKpelUeBCK!1i! rpa,n;, 313rrJ1M
OIIaj y 3a6pl)y (Pa,n;oja, BeJIJ1KOr KH'e3a 60CaH'eKor) J1 nJI:am'1HCKO 3eMJhIVl!illTe yrrpaBo
Kao CTBopeEO 3a o,n;6paHY o,n; KOJ-hJ1u;eKJOjlOM cy TYPu;J1 yMjecTo ,n;aHamlbJ1X MOTOPIJ1-
30BaHJ1X J1 MeXaHJ130B,31HJ1XT'Pyua. 113B0p;l1JIJ1 cBolje NI1YI-boeBJ1Te orrepannjlel Ami Boc-
HO'M je JIeTjeJIa aBel' CTpaxa J1H.apo,n;H1i!I6IJ1j'c Ha KpaJba J1JIJ1 :>KeJba 3a OCBeT'OM, la
rreTa KOJIaHa je Y'-IJ1HJ1JIa cBoje.
IlITO ce TJ1Qe ca06pahajHJ1X Be3a., rrpeM,n;a u;eHTpial.J1lHiOrrOJIO:>KeHHa TepJ1TOplJ1jy
OJ]; TIp~opja ,n;o ,D;PMHP, B:J1ICOKJ1HJ1j'2' ,n;J1PeKTHO JIe2Kao HJ1Ha je,n;Hoj rJIaBHoj ca06pa-
hajH~, Koje cy npecjeLWJIe EOCHY yHaKpCT, aJIJ1lHMje JIe)Kao HH J1aJIeKO ITO cT'p\aIHM
oJI; lbl1X. TaKO gemJ1lKJ1TprOBa'-IKJ{ rrYT, lUTO je J1mao Jf3 ,n;y6pOBHJiKU J1JIl1 ca ,n;pJ1jeBa
3a YHYTpaml-bY BOCH:V J1 ,n;aJbe npKO MOCTapa J1 KOl-bJ1u;a, J1MaO je IIpJ1je Bpx6ocHe,
KOP; Tap-qJJ1Ha, o.n:BojaK KOjJ1 je rrpeKO 06pc~aKa OpMaH>a CJ1JIa3J1OiK JIenIE!HlJ1U;J1, HJ13
K1ojlY' je npOCJIJ1je;rrJ10 JIO II'O'3lHaTOr xaHa TI JIo;qe na npe'KO rOp;YlUe H131,n;aYTOBaIJ; P;O
BMCO'K'Q.rH ,rraJb,e. Taj nYT je J1 ,n;aJRaJC BPJIOIIpJ1Kma,n;a:a, a Ca'-IYBao je Ha HeKJ1M Mje-
CTJ1Ma rro 06POHIU1M31 OpMaJ-ha TparOJ3e' C'Bor CTapnnClwr J1.3rJIC",n;a.lif .n:,pyra rJIaBHa
cao6pahajHIo1Ua 60caHCKor C'pe:n;J-heTBJ1jexa, '-IYBeHIJ1 BeJIJ1'KH 60ClalHC'K111I .n:'PyM, KOj'U
je o,n; KJIa.n:yme npecjeuao BoclHY y jYl'Oll1lCTO'-IHOM rrpaBU1Y;, l1JlyfiJ1 npl?rKo TIpycu;a J1
TpaBHJfKa rra )JiOJJJ1HOMJIawBe, 3aTJ1M rrpeKo BycoBaQe, KJ1CeJbaKla) J1 Ko6J1JE,e rJIaBe
3a Bpx50CHY U p;aJbe Ha J1CTOK, J1MaJOje O,n;BOja:K'l1ICTTIOil\ ceJIa rpaHJ1u;e KOjH jrel mLIlao
.n:aJbe JIallTBOM JJ:Ol-be3J1HOr YT'OKl3\ y BOCH Y na POJIJ1HOM OBe ,n;o BwcOKJor. J13paBHY
Be3Y ,1Mao je J1Ha'-Ie B'J1C1olKJ1 P;OJIJ11HJOIlVI BacHe ca TIocaBJ1HIOM O,n;HOCHOca xpBaTCKJ1M
H Mal)apC'KIi!M 3eMJl5I3IMa, aJI!YllMY je TO )JiOiHJ1jIJIOY ope,n;;H:>eMBJ1jeKY, a J1 KaCHJ.ije,
,n;OCTa 3JIa, jep je TO 6J10 rrpaBau; KiO,jJ1Mey ce '-IeCT'O KpeTaJJe ,n;,oMahe J1 HenpMjaTJb-
CKe BOjCK' Pavle Besseny6, Prinz Eugen). lif3plalB~y Be3ty1 MMao je B:J11COKJ1 IIpKO
Bo6oBu;a C ,n;:OmlHIHOMKpJ1Baje, 3aTJ1M rrpeKo BalJ'J1tileiBor ,n;a6pOBHJ1:Ka, CT'O'M'0pJ1He,
n.wI)JIYKa U;pHe pJ1jeKe Ha KJIa,n;aJ-h, COJIJ1 J1 p;aJbe. C Blpx6oCHOM :M!MaJOI je .n:J3Hjle
Be3e: jeAHY, K'ojy ClWOpaHlJ1je crrIOMeHYJIJ1, npeKO KpaJIyna y Ca:pajl!B'cKJo llioJhe J1
p;pyry, ,n;eCHOMcTparroM pJ1jeKe BOCIHe Ha lifmJ1jam, ,n;'O:I-h1YJ1 rOpH:>Y BJorourhy Te
.rrpeKO KomeBC'Ki' Ko6J1Jbe rJI13B'e. Ca 3arra,D;HJ1llVI CTpa:HallVIa J1 TIpli!MopjeM J1M'a'Oje
BIJ1COKJ1JI;BJ1je Be3e Ba2KH1e 3a TprOBR'fKY J1 rrOJIJfTJ1'-IKY neaeT.pmJ;Mjy cpeJl.lbeBje-
'5) I1CTO Ta~iO. CTp. 208,
236 O. Ma3aJll1h
KOBHe BocHe IIpMa MOpy, aJU1 CY iOlHe OCTaJIe HeYi:cKopJlr1.I.IhEmepia~x CTaJIHOr paBaJI-
CTBa Ha TOM KOMa,n;y 06aJIe x3Meljy Koca'fa, BojcaJIxha, HeJIxrmha x MJIe'laHa, TaKO
,n;a je KapaBClHC'Ka TpI'<XInrna, rJIaCOBWI1a, x YHOClHlaY OHO BpujeMe, nOTIIYHO 3aTajXJIa
Ha TOj CTpaHJ1. JOlU je rope 6KJIQ Ka,ZJ;cy Ha~llL7Il1 T!YIP~X, 360r CTaJIHl1X BojeBaH>a IIIa
rp'aHl1~J1. O,n; C'I10MlfIHYTe ,D:BJ1;ec3J06pahajHM'~e l1lliJIa je je,n;;rra Ha <pajHl1l."(Y na Kp03
3e~-nJIaHXHY Ha ITp030p, )KynaH>a~, JIXBH'O, CeH> X CnJI'XT, a ,n;pyra Ha <POjH~y,
rOpH>J1BaKY<P, BYI10IjHO na rrpeKO Kynpeca Ha r JIaMO'f, KOjYl je l1Mao Be3e YI ca IlIw6e-
HWKOM '11'ca CnJIJ1ToM. 062 cnoMHyTe ca06 pahajHJ1~e 6Y1JI'e cy J1 Te2Ke X rope Kao
TeXHl1'lKX 06jeKTl1 c,,n; ropH>J1X.
TaKo BJ1',IJ;YlMO,n;a je Bl1cOJIU1 l1Mao BPJIO p;o6pe Be3e Hla, CBe cTpaHe, aJlX VlirraK
HlJ1jlE'Hl1lUTa 'liY)l:Ho ,D:.ace llirOBO rrO)1.rpalj e Hxje MOrJIO pa3BxTx y Behy BapolU, HVI
y cpe,n;H>eM m:rjeKY HYI I':<1.CHIrje. Pa3JI0311 cy TOMe )J.BojaKl1: y Cpep;H>eM BYljeKY 6xJIa
je BocHa pac~jiE!IIaHa Hla: MaJ-he o6JIacT'>1i, op; KojlJ1lX je CBaKa 3a ce6e 6KJIa AP2KaBa
Y ,l:U)2KaBYI, KO'fehJ1 TaKO CBaKM BetiJ1 31aMax Ha KYJI'IYPHOM TIOJqY lUTa qY' )1.0 MaKC'J1-
MYMa rroja'faBJIYI CTa.1JHYIHepe,lV1 YI ilreCYlry PHOCT Y 3eMJbl1. Y TYpCKO Bpl1jeMe oneT
nOp;Yl3aJIO ce HarJIO CapajlflBo Hl31pa'fYH cBoje 6JIYl2Ke YI )laJbe OKOJJIJ1lfe Y KIOljy je
crrap;ao VI BYlCOK'>1.A CapajcBo ce MOrJlO p a3BYljaTJ1, jep je 6Y1JIO TprOBa'fKJ1 ~eHTap
BeJIJ1'Knr J1 BI3,)KHOr CaHI,JaKa.
Kao TeXHYl'IKYI 06j'f'KT'M 6Y1JIYI cY CBYI crroMeHyrrVl rryTeBYI cJIa6e ca06pahajiHe
JIYlHJ1je, Kojl1Ma cy MOrJIJ1 rrpOJla3Y1Tl1 caMO KOH>'Y!';'feCTO J1 OHJ1 C MYKOM. ITo KaMe-
HJ1TOM YI 6P~CKOM 3EMJbYllUTY rrYTeBI1 cy 6Y1JIl1 06WIHO pa3pOBaHl1, rrO paBHJ1~aMla
rJIYl6aBM W npalUl1H>aBJ1. Kojl1 nYT pa3H YI,jeJIe 6M 6yj~e Behe J1JIM MaH>e KOMa~e
nYTa Te je KarpaBialH YlJlJ1 rrYTHYlK Mopao OKpeTa'I1VJ; ,n;PYrJ1M npaB~eM J1JIM KP'fJ1TJ1
ce6J1 HOBM nYT. KOJlYlMa ce M'OrJI'OI ca06pahaTl1 je)l)1HO ITO noJb!Y J1JIl1 nopep; pYljeKa
Ha KpaTKO'M OTcTojaH>Y op; B'WCO'fKOT no~rplailja, aJIl1 J1 TO CaMO 3a CYBa BpeMeHa.
BYlCOKYI ce CnOMJ1H>e y cpe)lH>,';'M BVljeKY caMO Kao TprOBJ1IllTe J1 TO! p;OCTa
KaCHO 11 3a cpa'3MjepHo BPJlO I<paTKO Bpl1jeMe. OH HYlje HUKap; HV!! y TOM norJIep;y
p;OC'I'Ylra'Osehy Ba)KHOCT Hero YI Tp'r'O!BXlUTe ITpal'fa, rOpa2K')J.e YlJIYI OJlOBO, ;al IIWlI 6JIYl3Y
HMje )lOCTMrao Y npOMeTHOM ITOr~f~y .IJ:pl1jeBa UJIJ1 Cpe6peHiJ1QY. AJIX je /y' MaJll1M
rpaHVI~B.Ma npaBe BocHe26) ca <POjHVI~OM 6J10 HajBa2KHJ1je T.prOBJ1lUTe Kp03 ~YlO
CPPlllhl1 BJ1jeK, Tla'Ko, .zja cy .IJ:y6pOB'fa..liJ1 Kap; je 6Y1o rOBop O H>MJXOBl1MTPI'OBU;J1Ma
y Bo'cHl1 TIo,n;pa3YMjeBaJTl1 TY cBoje TproB u;e y BUCOKOM J1 <PojH'J1lWf,27) Y3l1Majyhx
MM!' BocHa caMO 3a ~eHTpaJIHl1: .n;VlO HeKa,n;afb'e 60CaH:CKe p;p'2KaBe. BJtICO'!lKO Tp~OBJ1lUTe
cpe)lH>er BJ1jel<la\na J1caM rpa,n;: BMC'OKI1 )lOJIa3MJIO je .rr;0IBehe Ba2KROCTl1 y Bomm Ca!lVIO
Qe1.I.Ihl1MrrplVJ:CYCTBOM,ZJ;BojJ1lJ:e 60CaHCKl1X KpaJbeBa, OCToje I~ TBpTKa II, KOjYl c!y'6J1.n:YI
y OH)la1IJlhl1M 60CaHCKJ1M rrpYlJIYlK'aMa y J13Bjec'HO BplVJ:jeMe OB,n;je KOMO'f'HJ1jJ1 J1
CMrypHl1jM HeI'O y BOI6oB~, ycaMJbeHoj TBpljaBl1 y rryCTOM Kpla~y, Ha KOjy cy Mai)apl1
npBeHCTB<fIHJOHaJIJ1;eTa.n:J1, ::l 3a 060;YlIle cnOMeH1YTI1X KpaJbeBa Bo,n;~.n:e cy ce nopep;
Meljyco6HJ1X J1 C H>t1Ma nO BocH'l1' 60p6e. K paJb TOMa, Cl1H OCTOjMH, BjepoBaTH'O je
HaCJl11je)l110 o,n; oua HKl3i J1MaH:>al1.n:x TPro Ba'fKa npep;Y3eha Y <PiOjH'J1~J1!w, KpelUeBY,
jep cc OH Ha.n:a3Y1J1 TaMo28) J13 'fera 6vrCMO J13BeJIJ13aKJbY'faK ,n;a cy OCTOjJ1!hJ1J1Ma.n:YI
M nop0)lYf'l1HIJ1X l1IVl'a!H:>ay TOM Kpajy (K0301- rpa,n;), a KaKO cy J1' KpYHcKa )l'06pa p;pLKaBe
6J1Jla y BYlCOKOM (caM rpa)1. yf p;BOp) l1 6JIW2Koj OKOJIl1u;J1 Kao ,n;BOp IJ'I MOIllTpaMa J1
VI Ma I'b'a' OKO p;aHalUH>l[ ce.n:a BJtICKy.rTI1ha,29) CBaKa'KO MOpaMO ll1 Y TOMe r.n:ep;aTYI 'feCTM
26) Ue~lTpa'JlHa DOCHa 6e3 Ycope, ComI, 1l0IbllX KpajeBa, 3anaJlI-lllx cTpaHa, XepllerOBllx I1
nal.lnOBllha 3eMaJba II Cpe6peHHlle, 3anpaBo Kpaj OKO rop~ber TOKa pI1jeKe DOCHe.
27) Ji r e cek: Die Hande1sstrassen u. Bergwerke, str. 29
28) fOJlIIHe 1444. 3 anrYCTa I13Jlaje ".I' CJIaBHOM JlI.lOPY .I' KpeweBY" lly6poB'laHlIMa nOBeJbY
(MikI. Monum. CTp,. 427). CTonoBao je II .I' K030-rpall.l', Hall epOjHHllOM (Jllpe4eK-PaJlOlwh: ~CTO-
pllja C. II, CTp. 148). DaBH ce TprOBa4I01M nOCJIOBHMa Te yroBapa C HeKlIM HI'IKonOM TpOrrlpaHIIHOM
nocao n .I' epOjHIIIlH II CTBa'Pa TprOBa4KO JlPYWTBO ca JlP}I(3BHOnpaBHIIM KapaI<TepOM 1449 rOJl. .I'
BpaHJlYKY (Batinic: Franjevacki samostan u Fojnici, Zagreb, 1913 CTp. 15); A. COJIOBjeB, OJla-
6paHII cnOMeHIIUlI, CTp. 213, 6p. 127; . Surmin, Hrv. spom., CTp. 178, 6p. 102.
29) ep II n II n O B n h, IIMa Bpno 3aHHMJbl1B HaBOJl .I' CBOM lljeny O BlICOKOM Ha cTpaHII 455
rJlje Benn, Jl<l, cy paHHje, cena .I' HerrOCpeJl~lOj OKOJlI1HI1 Bl1coKor. TorrY30Bo IIoJbe, CpXl1lbe, BI1CKY-
rrl1BI1 11 Myx3llJI1HOBI1hl1 Ca'Il1lbaBaJlI1 j'eAHY orrlufHY, Koja ce 3BaJla KpaJbeBal\ Y 'IeMY MopaMO
rJleAaTI1 HeKaAaIIIlbe KpaJbeBCKO A06po. KaA Y3MeMO Y 063J1P Ha3J11B JJ:Bopll1whe 11 Kpl1]K Te HaJla3
KymlHoBe OJTO"ieHa TOM 3eMJt>'f1WTY, I1Ma~eMO jow jaq;y nOTSp'!\;y 3a TO,
231
60paBaK 3anpaBO rrOBpeMeHO IIpeH'0llIelbe KpaJheBCKe p3M.n;eHIJ;Mje Y BYfCOKO. He
cMMjeMo rrpeBM.n;jeTY1 HY1 Ba:~KH'0CT CaM'0r 'l'prOBY1llITa Y rro.n;rpaft)y B Y1COKOr , Koje ce
6am pap,'J1 T'Q1ra6p30 y1 pa3BY1Jl'0 y Hajja~' Y OH'0M .n;MjeJIY B'0cHe llITO je 6110 CTaJIH'0 Y
BJIaCTY1BJIa.n;apa, a Y1CTOTaKO He CMY1jeM'0 npeBJ1.n;jeTY1 HJ1 3Haqaj Py.n;apCKe TprOBJ1H,
IllT'0 je J111IJIa Y rrOqeTKY rrpeKO BY1COK'0r Ha paqYH <PojHJ1:u;e J1 KperneBa, a Y K'0jOj
cy BJIap,apY1 Y1MaJlY13HaTaH y.n;Y1'0y1 J13 Koje cy :u;prrJ1JIY1HajBehJ1 .n;Y10.n;p2KaBH'0r .n;o-
XOTKa. B'0paBehY1 Y BJ1C'0KOM JVwrJIY1ey JIaKllIe BOp,Y1TY1KOHTPOJIY Hap, rrOCJIOBalbeM
3aKyna:u;a Majp,aHa J1 p,y6pOBaqKJ1X 'I'pr'0Ba'-urn:x cneKYJIaHaTa. A yf OCT'Oj11 M TBpTKy
II, Tpe6aJI'Q>je MHOI'O HOBa:u;a, jep 3a CBe qeTY1pY1 .n;t::U;eH'J1ja,y KojY1Ma cy orm B'0CH'0M
BJIap,aJIlI1 npBa .n;Ba npOllIJIlal ey y Mel'jyoo6 HY1M6op6aMa 3a npY1jecTOJhe, npY1 qeMY je
KpaJh J13nYPJ10 CBaKY M10h Ha.n; CBOj'0M BJIa CTeJl'0M, a y .n;pyra .n;BtCli TBpTKy je BaJhKlJlO
BO.lI.l1TMI 6e3Yf3rJle.n;He 6op6e np'0TY1B Typ aKa, Tp'0llI!J1:'0 ce 6e3 rr'0Tp':6e y 6'0P6aMa
np'0TMB KHe3a HeJIYfIIMfia, CTpaXOBao o.n; C aH.n;aJha yf cprrCKor .n;ecnorr.a" '0.n; Pa.lI.l1B'0ja,
Cl1Ha OCT'0jJ1lHa y1 llIYpOBalba BeJIMlKe BJIa CTeJIe C TypJ.J;J1Ma. CBe je '1''0 J13je.n;aJIO
p,p)KaBHY 6JIanadHY, Koja je BjepOBaTHO y BY1j'E:K6'MJIa rrpa3Ha, a rmKalKO HJ1je .n;aBaJIO
rrpJ1JIMKe .n;a Bl1!COKY1 2KJ1'BY1Y HeKoj CJlaBM y1 cjaj:y KaKOI TO xohe JeJIeHlJ1h,3") jep
MaKO je nOHeKa.n; .n;OlllJI'0 AO KOlI' ca60pa y HMCOKOM Y TO BpMjeMe, Taj je Momo CaMO
p,a np0'reqe y HeMJ1.py, Mel'jyc06HOM 'HenoBjE:pelbY M pOBapelbY. ,ZJ;anpel'je'MO YKpaTKO
rrO'3HaTe .n;oral'jaje op, Tp'M .n;e:u;ermja, Koja Hac OBp:je 3aHJ1iM,a~y, y Koj)r1Ma 6Y1 no
JeJIeH~hy HWCOKM 2KJ1DJ1lOIY' iff,KaKB'0M cjajy na heMol O.n;Max BY1.n;jiETJ1KaK'0 je Taj
,.cjaj" Y13rJIep:ao. IIO'ICTaK OCTOjMHe BJIap,e 1398 ro,ll, . .n;OHOCY1npoBJaJIY TypaKa y
BoaHy y1paT ca CY1fJ1CMYH.n;OM.ro.n;J1lH'e 1403 paTyje C2 ca ,ZJ;y6pOBIll1KOM, 1404 XpBoje
mIcje,ll,a B!'060Ba:u; y1 BO,ll,e ce 60p6e C Mal'j apY1Ma; OCToja je Ha 6Y1jery. Cpe.n,MHOM
MCTe rop,WHe CBprHYT je OCToja C nPJ1jec TOJI1a' y1 Y13a6paH TBPTK'0 II. Beh iWJllYihe
r'0.lI.J1He 1405 ()[IeT je paT ca MalJapcKoM )la ce HaHOBO pa36YKTM 1407 11 1408.
I10fl.Vll6Y1ja.BocaHa:u;a KO:n; ,ZJ;o6opa, Oc'rojla' je nOH'0BH'0 Ha npY1jeCT'0JlY. O.n; 1410 BO.n;M
ce HaH'OB'0 paT ca CJ1rJ1C1VIYH.n;OM, BMCO'KJ1 je OnJhaqKaH (Pavle Bessenyu); paT ce
rraCTaBJha y 1411 rO,ll,MHY: KOMa)l;alfbe BocHe (COJIY1, YC'OIpa, Cpe6pe~IM:u;a, ,ZJ;OI-blllf
KpajJ1). YI.lJshre: I'O.n;MHJe'M'3BplllaBa Kpame B uehaK BoyK pa36ojcT'BOI rna'.n; BYHMheM.
1415 BO,ll,e ce 60p6e o rrpJ1:jocTO (TBpTKO II). MCTe rO)IJAlHe XpBoje 30Be TypKe IYI Boc'HY
/Il BO,ll,e ce 60p6e C Mal'japY1Ma. IIorY16Mja ITaBJIa Pa.n,V1HiOIBMha y1 onim MeTe2K Y
3'MJhJ1. 1416 TypIJ,J1 cY y BOCH11. 1418 YMpO je OCToja Ha 6Mjery. MCTe I'O~He cje,ll,1.1'
Het npYfjE'CTO IberOB CJ1'HCTjenaH. 1420 oneT cy Typ:u;M: y BOCiHilIlJ. IIorY16Y1ja IIeTpa
IlaBJIoBMha. M.n.yhe I'O.n"mre HecTaje OCT'0j Mha C n03oi]JH~e 5'6'I1~e'H?), a rr'0jaBJhyje
ce OTIeT TBpTKO II. P,'lrryje (lE: C KHe301VI HeJIl-ITmheM 1422, na ,ll,'0 1425. Y Mel'jYBpeMeHY
rrpOBaJhyjy TypIJ,J1 y BOCHY 1424, na oneT 1426. OTcrynalbe HeKY1X rpa.n,oBa :u;apy
MypaTY npl1je 1430 (Bpx60CHa?). PaT KpaJha, ,ZJ;y6pOBqlaHa M CaH,ll,aJha npOTMB
Pa,lli'0CJIaBa IIaBJI,oBMha OA 1430, na .n;aJhe. 1433 paryje ce ca .n;ecnOTOIM11YHYTpallllbM
HleMYrpIllf: 6Y1jer Kp3.'Jha TBpTKa II y YrapcKY. ETO 'I''0 cy rJI.aBH11jlJ1,ll,oral'jajY1 y Ta TpIJ1
,lIle:u;eHY1ja y1 HellITO B'Mrue, aJIM cy y1 ORl1 ,ll,OBOJhI-IM Aa 3aKJhyqMMO ,ll"a KpameBCKY1
rpa.n; B'l1'CO'KY1y1 lberoBo fIO,ll,rpal'je HY1C!YHM Y cBoje HI3.ljcjajrmje ,ll,06a 2KY1BjeJIM HY1 y
KaKBOM cjajy. Je,ll,vLHY1rpa.n; y Bocrm 3arrpaBo ,ll,B'OP,KOj'W je ,ll,OIWCTa2KY1BY1Oy HeKoj
JIoKaJII-Iod CJIaBM y1 cjajy,. 6Mo je .n,BOp IIaBJIoB11ha, Bopaq. MorJIo 6Y1 ce p~'fiM y1 3'3.'
BJIaraj IM' COKOJI xepu;era CTjenaHa, ,ll,a cy BM,ll,jeJIY1y lberOBO BpY1jeMe cjajHJ1X AaHa,
HO Taj cjla'j MYTY1JIe cy qeCTe 6opa', K!oje je xepu;er no cycje.n;cTBlyI 3aMeTaO', 3aTY1M
fhel'OBe nopo.n;l1!'iHe HerrpMJIMKe, 6YHe Y. 3e MJhl1 Y1T,ll,., O,ll, 'iiETa je Bopaq IIaBJIOB'l1ha
6i1'0 rrOllITel'jeH rra y1 y BpY1jeMe K'0HCl!BOCKOr paTa, jep ce TIa~ BO.n;J1!OI .n,.a.rr'KO'0A
MaTM:u;e 3eMJhe. HY1je RM MaJIO npeTjepY1BaO, npeMa JroKaJIHiOM CTaH>Y, BOjBO~ IIeTap
Il aBJIOB11h, HiaCJlJ1je,ll,l1BllllJ1 6pl3.JTa MBaIHY111Ia Ka,ll, BeJIY1 y je,ll,H1oj 110BeJhY1: "H ~sb
5~A~ICE Q~ QE/\HlcOH C/\~QH ~ rocno~ TQ~" OU) jep je )I;BOi]JY Bopqy 6MIQIy
[-her'0BO BpI.ndeMe ,ll,OM'CT'aHa BPXYHU;y OM er pa3Boja. 0CiJ1M ,ll,Plyr'I1~ 3rpa.n,a YfMao je
Ce,ll,aM KYJII'l', a rrOKpY1BaO fIPOCTOP O,ll, npeK!o' 25000 M2!32). AJIY1 J1Jna:K l1'3BaH
'0) J e JI e H H 11, HaB. )ljeJIo. np. 15, 18, 36, 38. !ih caMor reKCTa KO)l JeJIeHHl1a, y KOMe ce
TpeTIIPJ3 BJIa)laBIIHa OCTojHHa II ,TBpTKa II BH)lH ce jacHo, )la o KaKBOM cjajy u CJlaBIl BUCOKor y TO
Ib~rOBO "HajCJlaBHuje" )l06a He MO)f(e 6111'11Hil [o Bopa.
3') Mi k lo i C, Monum., str. 469.
:12) Ma z ali C, Borac, bosanski dvor srednjeg vieka, rJI. 3eM. MY3. 1942, CTp. 74.
238
'B. Ma3aJIVlh
CnO'MeHYTMX nOJI!l1.TH'lKMX ,n;ora1jaja, T.fUjH cy ce IWH~H MO}Kp;a KOjmryT pa3MPrn:aBaJIH
H Y BHCOKOM, HeM<lj RH CYMlhe ,n;a je lberoBo no,n;-rpailje Y '110 Bpl1jeMe ca BeJIHIroM
TproBaT.fKOM KOJJ'OHHjOM ,IJ;y6pOBT.faHa, MJIeTa"'fKJ1X Tpl'OB~a,33) CaJCKJ1!XP'Y,n;apcK!Wx
MajcTopa H ,n;-oMaB.'MiXnpe'l'pra Y npia'3H'WIHe HJIY1 na3apiHe ,n;aHe, Ka,n; ce Y lbe'M'y
Hamao yf BeliM 6poj MaJIOr OKOJIH!Or ITJIeMCTBa H 3eMJbOpa,ll;"HlifKa, npY}KaJIO BPJIO
lllapeHY, :>KHBY CJIHKY, KOjy je YJhenmaBaJIlO npHCYCTBO ,ZJ;"BOpcKMXJbY,ll;H H KOjH nYT
cTpaH'J1X nOCJIaHHKa.
PeKJIM CMO paHHje p;a je npItl:CYCTBO ,ZJ;"BopaItl:Be.JrnKl1 pa3Boj TproBY1111Ta 6J10
pl8.13JIOiJ'OM,n;a ce H 3HaTaH 6poj MaJIOr nJIeMCTBa Hace.ioaBao IY lberoBo'j OKO~
rrOp;H}KyB.H OKO BHCOT.fKOr rpa,n;a Malbe rpap;J1B.e H p;;Bop~e Te je TaKO BJ1COKItI: J1'Mao
CBe YCJIOBe p;a ce pa3BiWje Y BeJlJ1.KY BlaipOlll H!O nOJIJ1T'HT.fKe rrp~Ke npeKItI:,n;ome
HeMItl:JIOCp,n;HO Taj HarJIYf nOJIeT, OCTaBJb~jyhlif HaM CaMO Be"JIYfKItI: 6poj YCITOMeHa
Ha Ibera.
CBoje HMe BHCOK'J,1 (BItI:'COKa ItI:JIItI:B J1'COK'OKlfH{jQ ce Halje Y nOBeJbaMa)3.) ,n;o6J10
je rpa,n; no TOMe illTO ce 6p~ Ha KOM je nOp;J1THYT, rJIe,n;aHO J13 BY1JCOT.fKOr IlQiJha,
RarJIO !ITO)J)1}Ke M3 paBH~e Y 06JIl1KY CTOlll~a P;O peJlaTJ1BHO BeJIJ1Ke BJ1C'J1He, '-IJ1HeB.M
BJ1iCJ1iHJCKY pa3JIHK:Y OP;, npreKO 300 M."")
O nOCTaHKY rpa,n;a ReMal HHKaKBMX J1CTOPJ,1CKlI1'XIIop;aTaKa, aJIJ1 J13 paHJ1je
HaBe,n;eHJ1X pa3JIOra Mo~eMO Y3eT~ Kao CJ1l'ypHO .rta:mr ceMe Y npel1CTOpHCKO BpJ1jEMe,
a p;a je Y pYKaMa 60caHCKe BJIa,rr.apCKe no'po~e 6ap O;ZJ; Kym'lHa 6a'Ha, ,n;-OKje OH
rrop; 1b1'1M rrO,Dl1TaO CBOjy UPKBY Y TO BpJ1jeMe rp'a;n; je Morao 'J1lMaT'J1caMO je,ZJ;iHiY
K1ymy H MaJIO p;;B0pJ1llITe. CBaKaKO lbeI'OB nOJIO}Kaj H BpJ1jep;HocT Kao TBpljaBe HY1je
CMaTpaH Ba1KHIJ11M, jep MY P;yro He HaJIa3J1MO crroMeHa Y J1CTOPJ1jJ1.TeK TIlOmOBHI.l;OM
XIV BJ1jeK'a' BJ1,lI.J1MOTBpn~a I Ha lbeMY Kao 6aRa, rp;je J13,n;aj:eOHY n03HaT'Y nOBeJby.36)
OH Hla3J1Ba rpa,n; TBpljaBoM (castrum). KaKO je TY C lbMM 6<J1maMaTJ1 MY JeJIeHa J1
6p'arr BYK, aTeK cy 6J1JIJ1npoume I'Op;.l1lie ,n;OllIJIlJ1M3 YrapcKe p;a npe1)'I3My OOCa.HCKJ1
rrp'l1jecTo, J13rJ]'p;a AA cy BeB.Y1,n;MOTe rO,ll;J1He npOBeJIM Y B MCOKOM, KOjJ1 je BeB.
Morao MMaTJ1 BeB.V1 npOCTOP Hero paI-IJ1je. AJIM ce ~H ,rr.a je Kao KpaJbeBCKH rpa,n;
J1 K'a'o TBpljaBa J1rpao TeK cnope,ll;"Hy YJIOry, jep ce nOCJIMje Te rO,IQ1He na Kp03 nOJIa
CTOJbeB.a He jaBJbajy Ha lbeMY 60CCllHiC'KHBJIa,n;apH. MCTHHa, MOrJI'l1 5l1!CMO3aKJbYl.fWI"J1
M3 jep;Hor npJ1BaT'HtOlr TIJ1CM'a'O,n; 1377 ro,n;. Y KOM ce cnOMJ1lbe I10P;Bl11C0K'l1,n;a ce Tap;a
MO}K,lJ;a HaJIa3.'l1iO Y BMCOKOM TeK Kpynnca HYf KpaJb TBpTKO I. HaMMe, TpI'OBaIJ; Pa,lI.J1T.f
>ID KJIHCa j aBJba ,IJ;Y'6pOBQaHiJ1Ma j e,ZJ;"HYfMIT'HCMOtMy nnT.feTKY HOBeM6pa 1377, p;a MM
je op; KJIJ1llIaHa nCIHl1JOj'7\HO ITJ1CMO, aJ!M, KaKO My je 6MJIO HapeljeHiO o,n; 60caJ-ICKor
KpaJba ,n;a ca CYKHOM H,ll;e H3 nO~IY!lCOKar y Kp'a'JbeBY BOjCKy, TO MM je nnCMO nOCJIao
no KlbJ1I'OH01l.U1, HO Taj je Ha nJIalHYfH!J1 ITtop'l1MY (M3Meljy MOCTaJpa H HeBeCJ1lba)
OnJbaT.fKaH H ITJ1CMOMY YHiJ1ll.llTetHK).H) TIe'K C BeJIJ1KlifM HeMHP1I1Ma !Y, BOCffi1 Y BpMjeMe
rrporrYKpaJbeBa38) H 6op6M O npMjecTOJbe Y IIOT.feTKY XV BlJ1jeiKa YJI'aI3'l1BJ1COiKManeT
Y I]OBjecT BO'CH' C KpaJbeBMMa OCT'OjOM 11 TBPT'K101M U,3") ,n;a BeTI. nocJIJ1je nap
,[Ie~eHMja H3ry6M CBOjy BaJIiliIQCT J1 Kao rpa,n; J1 Kao TpI'O!BJ1llITe. "l{J1HlV1ce p;'a cy rpa,n;
Ta)J;a rrpeKy'IlYfJIJ1 o,n; KpYHe BojcaJIMB.M, 3a ~oje CMO pe'KJIH ,[la qy BjepolBaTHO HMaJIM
33) BH,U1lnOBeJby TBp'IKIa II. O,U21. npoeliH~a 1422. KO,UJeJIeHHlia, HaB. .nj. e'Ip. 141; Jb.
C TOj a II o B Il li: Crape cpnCKe nOBeJbe JOIllJolCMaI, 6p. 522.
3') BIl,UH Je JIe HJoIIi: HaB. .nj. ITp. 9.
3") Y cpe,Ul-bOBjeKoBHoj 60CHH 6HO je jow je,UaH rpa,U BIlCOKIL I1CT04HOO,U60c. neTpOB~a,
OKO15 KM, JoIMaH3Ha,UceJIa JaceHOBu,3J pyweBHHa rpa,!la (KoTa 1077) KOjH ce 30Be BHCOKII.Ha Ihera
Me yn030pHO r. CeprejeBcKH, HaY4. Capa)lHHK3eM, M.
;1(,) Fermendin: Acta B. str. 32.
37) J JOI P e 4 e K: CnOMeHIll\Il, C. K. A. CnOMeHlolKXI., CTp. 37.
38) Y TO BplljeMe na)la II npoll!3J1aMal}apcKor 3anoBje)lHIIKa rpa,!la BpaH,UYKa, 6alla naBJIa
(Bessenyo) ,!lO BHcoKor (y Mapry 1410) Il nJba4KatJbeno,Urpal)a. Taj )loral)aj II 611jer OeTojml 113
IlllC04KOr rpa)la ey TaJwl)ep ,UOKa3,,!la rpa)l Kao TBpl)aBa HHje CMaTpaH jaKHM. KaKBe ey npllJIllKe
IlJIaJlj3J1ey 60eHH Tora BpeMeHa Haj60Jbe HaM cBje)1041l cnoMeHYTOrpa6e}l<Ho YMOPCTBO, WTO ra je
nO'lIlHHO y Majy 1412 BYK, HeliaK KpaJba OCToje Ha,U,Uy6poBa4KHMBJIaCTeJIIIHOM6YHHlieM.
30) Y Be311C aKl\HjoM np0TJolBKHe3a HeJIHnfllia y rO)lHHaMi<t1422-1423 CnOMIIl-bece BlICOKO
Kao JWCTPYMII Kao KaCTeJI(Ljubic: Listine o odnoajih itd. y 113,!l. Jyr. a1<.,Klb. VIlI., Zagr. 1886.,
Cl p. 188., 206.).
B~COIU1, 60caHCK~ rpa,l:\ Cpe,l\fber BJ1jeKa
239
,n;BO'PHe,n;aJIeKO' rpa,n;a y ~alHJalillbeM CCJIY BjeCOJU1ftJ1, J1Jm1)cy ra ,up6J1JIJ1 y yrrpaBY,
jep BlJ1I,1l;J1MQ 1444 Ha I-heMY BOjBO,n;y IIeTpa BQjcaJI\l1fta.
IIQ\D;BMCOKH KaO' TpI10JBJiI1.lI'THYfje o' rrYCTI1Q pap;J1 CTpaX'3 a,n; TypaKa KajJ1 cy
ce Beft 6J1JfJ1 IYIf'H'Jlfje3MJU1 y Bpx6ac'HJ1, KaKO' ce TO a6J1"lHO' Y3J1Ma, jep I-heroBQ
TpnD'BJ1lliTe Ca'fJ1lbi3BaJIa je MH'ar06pojHia KOJIQlHJ1ja p;,y6poBa'lKJ1X TproBRu:a', KajYfMa je
6J1JIQ CBe jep;HO, y Ka.JIJ1R.a ce TO aWI'OCJ1JIQ Ha TpI1OJBa'lKe rrOCJIaBe, cjeMJIJ1 OHIJi1l y
SJ1COKOMJ1JIJ1Y KO'M ,rr.pyr'OM Mj'CTY, na 'laK J1 O'H,n;a,aKO' cy I-he-rOBJ1l'QcrrQ,rr.apiJ11 6J1JIJ1
xpm.r.rhaHJ1 J1JllI1MYCJI'J1MaHM, Eoc'a~ J1JIJ1 TypI.\J1. OHJ1 cy J1MaJIl1 C'Baje rrpJ.1BJ1JIemje
op; jep;HJ1x M .A'P'Y'fJ1X. HarrYlliTaI-heM P;BOipa QP; CTpaHe KpaJba TaMe y BJfCOKO'M, a
P;BQP je 6J1O' Haj6QJba MYllITepJ1j'a' ca CBQj I1M 6POjHJ1M Oc06JbeM, rrO'leJIH cy J1 ,ll.y5po.-
Ba'lKJf TPl'QB~J.1 p;a J1,rr.y3a I-hJ1M'l1JIJ1Ha 6QJb,c' MjecTO. 3Ha ce p;a je KpaJb TOMa
60paBJ10 y KperneBY J1 cI>aj'HmJ;l1. (Ka3Q-rp a,rr.), fp;je cJ1TYpHa HJ1je rrQ6jef'a1o o,rr. cTpaIXa
rrpe,rr. Typ~a. cI>QjHJ1~a je J1Ha'le 6J1JIa y TprQBa'IKOM rrQ'I'JIe,ll.y je,n;;HaK pJ1BaJI
BI1CQKOM, a Ty1pC'Ka CapajeBQ rrQltieJIO ce HafJIO p;J13'all'Y1.11 cI>oj~a J1 CapajeBo 6J1JIJ1
cy rIDo:m:eJbHaMjecTa y Koja cy ce J13 BIJ1COKQr HaCeJbaBaJI'JoI p;y6pQBa'lKJ1 'Tpl'aBIJ:IIII, a
BjepoBamQ J1 p;o.MaftJ1. TaKO' je QRO O'rrYCTjeJIQ. TeK Kap; je 3a,n;I-hJ1KpaJb rra6jeroo C
p;BQpeM y Jaj~e, a Taj je p;O'Il1'CTarro6jerao QP; cTpaxa rrpep; TYPWfMa, 3aBJIap;aQ je
rrQ rpaHJ1~a'lVIa CTpax, aJIJ1 je BJ1cOKJ1 KaO' TprQBJ1llITe 6J1Q Beft rrYCT. Je,n;v.IHIJI QHQ
,n;mVlaftJoIXnpe1pra cjep;J1JIQ je y I-heMY. 3a KpaJbeM H!J1je H'I1iKQMJIIaQ QCJ1M3JIi' Ko6J1.
Kap; cy llYP~J1 Y3eJlli1' rpap; 'He 3Ha .::e, aJIJ1 P;P)KlJ1M,l\a J1MHJ1je 6J1JIO' y pa'lYHY
p;a, ra Y3MY rrpJ1je fQ.AJ1He 1463, jep 6JoI 'TO' 6J1Q O'lJ1'I10 y3pOK paTY, a HM: caMOM
MexMep;y II HJ1je 61J1JIQ,rr.QpaTO'BaI-ha ca Y rapcKOM pap;M EO'CHe, ,ll.QK je 6l1'Q 3auIJIeTeH
y pa'TQBe Ha CBe CTpaiHIe. OCJ1M 'Tora HJ1je CJofOjOllI HJ1 Ca Cp6J1jQM l'O'TOB.
Typ~ QYI, J13fJI'E,l\a, Beft 3a Bp'l1"jeMe 3aY3J1MaI-ha EQCHe J1 BJ1CQ'IKJ1 rpap;
pa3O'pJoIJIM, jep 3HaMQ J.13I-hJ1XQBJ1XJ13BOpa ga, je QH y XYI C'I'QJbefty 6J.1O' pymeBJ1'Ha,IO)
a rrQllITQ 3HaMQ p;a cy HeKO Bpi!deMe ,D;p:m:aJIYfHe;[\aJIeKJ1 Ea'IYrfieB .IJ:a6pOBHJ1K y ceJIY
KQrrou.nrfty,"") 3aKJbY'lyjeMo J1 rrO' TOMe ,rr.a Bl1CQ'lKJ1 rpa,rr. J1 KaO' TBpl)aaal JOI KaO'
rpal)eBJ1Ha l-:mje J1MaQH:J1:Y' '1101BpJ1jeMe KaO' H'J1l paHJ1:je y C'JIQ60P;HQj EQCHJ1 Ba)K;l{QCTJ1.
IIoraToBo 3a HO'BJ1Ha'lJ1:H parroBaI-ha y KlQMe je BaTpeHQ QPy:m:je rrQ'leJIO J1rpaTJ1 CBe
npecyp;H'J1jy YJIQry. 11C"rl1\HJa., TYP~J1 cy J1MaJIJ1 paHJ1je y Beft 3aY3eToj Bpx6QCHJoI
MaJIeHlY, amr ,ll)ocra jaKy TBpl)'alBy, KOjy cy YI caM'J1 rrpJ1JIarQp;J1JIJ1 caBpeMeHQM paTY,
rra 6JoI J1M 6'J.1JIOrrpecKyrrQ op;p:m:aBaTli1 J1:QBY y BIJ1iCOKQMJ1 QIHY Y KQrrQIII'J1hy. OB,n;je
Ha.M je ,rr.o6pQ )JJOllUalOJ1 QHaj rrQ3HaTJ1 J1CTapJ1jcI<:J1 p;ar al) aj J13 l'Qp;J1He 1480, Ka,n;a je
yrapCKO'-XpBaTcKa BojcKa Y KacHY jeceH rro,rr. BOftCTBQM By Ka fprIYipeB'J1iha, IIeTp31
.IJ:o~J1ja J1 JIa,rr.J1CJIaBa ErepB3JpJ1ja J13BeJIa OlHIaj 6paBypQ3HJ1 HaJTa~aj Ha Capaj,E'Bo
J1 TpJ1 ,rr.aHa ra rrJba'lKaJIa. BMCIO!IU1je 6\1110Ha rrpaB~ KpeTaI-h'a: Te BO'jcKe J1 p;a je
rrOCTQjao KaO' TBpl)asa TellIKO' ,rr.a He 6J1 6KO 6ap Ha rrOBpaTKY xpJ11llftaHal YBY'leH y
6ap6y. A Ta ce p;arQ,lfJt1JIa 'TeK 21 I1O~l1IffY rrO'cJIJ1jc rra,n;a EocHe. MaI-he je rr03HaT
jallI jep;aH rrap;a'TaK J13 Ka'ral ce B~ ,l\a BJ1~O'qKaM rpap;y HJ1je 6J1lJIJo,BiJ11lIe CnJOMeHa
y ra,AJ1Hl1 1620, jep ra He CIIO!MJ1I-he(Y' TO BplJ1jeMe HJ1 TypCKJ1 J18BOP, a HJ.1oHaj MaJIO
KaCI-IJ1jJ1 Tamrj'aIHCKJ1, pal)eH rrpeMa I-heMY. TO' j,e KaO' HeKJ1 feQrpa4JcKO' CTaTJ.1CTJ1'lKH
aIIlI1C 60ICclJH'CKCrrrallIaJIYKa CaCTaBJbeH O',ll. M6paxHM name, KOjJ1 3a CBaxy Baporn
Ta'lHQ O'p;pel)yje je JIM YTBpl)eHa J1JIl1 HJ1je. TaKO' ce y TaJIJ1joocKOM rrO'IIJ1cy BeJIH 3a
BWC'OKJ1: "Visoh e una citta posta .in collii.na della grandezza medesrima di Do.brun
ma dishabitata. Cadi dal Sera/gEa vi caJPita" !l1T,lJ;. AJIJ1 3a EaI-hYJIYK\Y!, KiocTaj~y
J1JIJ1Jaj~e Be.ID1 ~aI ey "MypaTe" TaKO' "Giayce, citta murata con una f0I1tezza"J2)
.IJ:o HallIer BpeMEHa p;acID'!io' je BJ1iCaqKJoI rpap; y BPJIQ He3HaTHJ1M QCTaI1,J1Ma
llITa HaM TaKal)ep cBje,rr.a'lJoI o' I-herOBQj ,rr.aBHaj rrparraCTJ1.
'U) Kr e e v 1jak o v i c: Visoko, str. 20.
'1) Ji r e cek: Die Hande1sstrassen, CTp. 44., Ma 3 a JI Hti (onHc rpa)l.a) BII)l.J1 CTnpJlHe
no OKOJIIlII!'! CapajcBn CTp. 31-35. y fJI. 3. M. 1939.
") R a c k i: Prilozi za geografsko statis ticki opis bosanskoga paalika, Starine XIV,
str. 173, 195.
240
*
* *
BpJlO CTPMl1X CTpaH'al M peJLaTJ1BH!O He06JfqHo BMCOKa Kyna Ria KOJOJ Je rpa,n:
rro,n;MrHYT MMaJla je CaMO Ha 3ana,n;,Haj CTpaHlJ1l JI:aJKa n:pucTyrra'IHY Be3Y ca OCTaJIMM
3eMJhMWHvlM ,n;MjeJlOBMMa cBaje IOIKIOJllVlHe.Taj yeKM KaMa,n;J1h 3EMJLMillTa Jle:m:M 3a
je,n;Ho 60 M Hl1:m:e, rro BMCJ1IHCJWj pa3JlMl.\l1, O,n; piy[uleBMlH:e M rrpY)Ka ce Bo,n;opaBHa y
npaBqy ceJla fpa,n;, y,n;&LJbeHOr O:Z\ lhe 3a o. KO 500 M 3pa'IHe JI'JIJ:f!l1je, 3arra,n;~a. AJll1
J1 Taj YCKU, paBHM AMa TJla, 11'0 ~OM je He Ka,n; M Ba,ZJ;iJ10 a,n; ceJla y rrpaBU;y rpallJ,a rrYT,
'-JMjlY[ ce 'TparOBM ,DP6pa pacno3Hajy, npeJIa311 na,lI, fpa,n;OM HarJIO y Y36p:I.\Y1L\Y', ~oljmv[
c,e njewaK, rra M ,n,06ap rrJlalID1Ha:I..\je,n;Ba yc ID1lhe. ,D;aKJle 'Y' BpMjeMe, rrpMje B3TPeHar
apy:m:ja, 6Ma je BPX Kyrre, CBe a,n, rr:pelVlICToPMjcKMx BpeMeHa, yrrpaBa ,Dj>1JBiHKJ Mj,E(;Ta
3a a,n;:6pmry.
J1,n;yhM O:l.\ :m:eJhe3~Ke CTaHMu;e B McaKa rrpeMa B:ipOUIl1, M Kp03 lhY, BM,n;J1
ce rOTOBa ca C'BaKar MjecTa J1Mrr03aHTHa Kyrra C Ty6acTMM BpXOM. AKo. M3a Ta6a'IKe
I~aMJ1j,el oKpeHeMo npBiOiM y JlJ11.IiOM,n,8mro, M 36MheMo 3'a' 'Iac Ha r JlaBHY y JlJ1llIY!, KOj a
npecMjeqa B'YfCOKa a:n; jyrO'J1ICTOKa rrpeMa cjeBepa3arra,n,y 11 Jle:m:l1 y npaB'I..\Y cpe,n;lhe-
BjeKoBHe caa5pahajRl11:ie, Koja je ,npJl'a3MJIa M3 ~OJll1!H1e- JIen'HMIJ;e M HalCTaBJbaJIa ce
,n;:OJllVlHaMBOCHe, ,n;aJhe rrpeMa cjeBepy. YCKapo heMo ana3MTM II HeK';.f rrYT WTa ce
JIarClJHa nelhe cjeBepHloM rra,n,MH'aM Hame Kyrre, rrO'-IaM o,n, qpKBe CB. IIpoKoITMja rra
K 3'a11'alp;y, a 3aT'YfM K jyro3arra,llJy rrpeM'a CeOC'KMM KyhaMa, 'IMjM KpaBoBM C'Ipwe Ha
CJbeMeHY 6p,n;a I1'ap; BpXaiM Kyne. IIorrpa)KJ1.heMo HeKY YJIJ1I.\Y, Koja he Hac J13 rJIaBHe
O,lIBeCTJ1RIa Taj CTapM rrYT, KojM je H8Kal)J, Kao J1 ,n;aHac CJIy)K'J1la 3a rr:pJ1JIa3 rpa,n,y.
BMa je IliMpOK TPIJ1)Jia 'IeTMp'J1 MeTpa, Ha BpMjeMe J1 He6p'J1ra rrpeTBOpJ1me ra Hat
BJ1Ilie Mj,ElcTa IYI ,n;epY1HY CTa3Y, aJlJ1 M ,n,aH&<C je lherOB ycnoH JlaraH H rrplY1ljaTaH,
'I'J1M rrpMjaT'HJ1j'J1: IliTa Ha,c J1CrrYlh,aBa 3a,ll)OBOJh,CTBOM,,n,ace rrelheMa CT'orraMa HaIliMX
CT'apMX, lHIeKa,n;a M BeJU1:KJ1Xrrpel)a, jep cy ce 11OHJ15e3 CBaKe CYMlhe IliEH>aJIJ1MCTMM
aBMM nyTeM, 6ap lliepOBJ1M rapH>J1M ,n;J1:jeJl aM, ,n;o Koral ce H3 lliHxaBlOlr ,ir.Bopa KOjM' je
JTe:m:aa Her,n;je Ha BapOillK'oj Y3BJ1:CJ1:HMr,n;je ce ,n;aHac HaJIa3J1 KpaJbE'Baq-I,IaMJ1ja J1:JIM
Maxama HOBa Bp:n;o, MOrJIO )J,ohlMIlJ1:rI.yhJ1C.1beMeHIC\MTe Y3BMCJ1:He. Taj rrYT KOipJ1:CTe
M ,n;aiHac ceJhaqJ1 Ka,n; ce Bpah.ajy H3 cpe,n,J1illTa BapaIliJ1 y ceJla Ullfa Jl;e')Ke jIY!fOMCT'O"lHO
o,n, lhe. Bam Hai cjeBepOM,CT'O'IHOM Kpajy Te CrrOMlH:YTe Y3B1J1,CJ1He M BpJla BjepOBa'THO
Ha CaM'OM JlaKaJIl1Tery KpaJbieBa~-~aM'J1je Mopaa je Jle2KaTM ,n;PBiEHl1 KpaJhe'B ,n;BOp,
o,n;a:KJle je KpaLJb MOrao. ~ocerHY,[M OKaM Be.mrKM ,n;vro CBOjJ1X MMaJba, Kaja cy ce
rrp0'I''3aJla IliOJheM ITope,n; pJ1jeKe BocHe, X BaTajYTIJ1 ce, Ka~a CMa pa!fU1je peKJlVI ,n,a
BJ1cKyrrMha H MyxaIlllMlHO'BJ1h.a.
MCTIop; ,n,Bapa, aJIM ,n;p:m:efiiJ1l(je jom YBJ1jeK 'Y'3BJ1C'M'TMjer 3eMJhHIII'Ta, 'Te ITO,n;iH'O
6p,n;a Ha I{JaM je Jle:m:ao rpa,n; BMCOKJ1 y rrpaBqy u:pKBe CB. IIpoKonMja, J1:3Ha,n;Koje je
Jle:m:a\J1aHeKa,n; cpe,n;lbaBjeKoBHa IWKHJ1'I.\a, ITpacnrpao oe: cpe,n;llioBje~OBH.M IIO)J,BUCOK'J1I,
cacT'OjehM ce a)J, caMMX ,n;PBe!HMX KyhepaKa KaJO M OBa Ta,n;aIllJ-ba Tp'f'aBMW'Ta. ,D;a JlM
je J1 nope,n; ,n;aiHaIIIlber rJlaBiHOIr BapoIIIKor rrYTa KOjJ1M je, KaKO CMa 'peKJlM, rrpaJla3MO
J1 cpep:lhoBjeKoBHH )J,PYM, 5J1:JIa KaiKBor HaCJha T8illK'O je peh.JJ1I.IIp'M'je ,n;a HMje Hera
jecT, OCMM K1liKBlOII' xaHa. Cpe,n;lhoBjeKoBHa HaceJbia y rrJlaHJ1HCKoj BO'cHM ,n;p)KaJla cy
ce pa',n;'J1!jeY3BMJCJ1lHJa. Y c~oj HM3J11HH, ITa KOjOj ,ce p'aJHac rrpy:m:a Bapom rrO'pe,n;
p'ajeKe cvrrypH!O ,n,a HHj,el 6J1:JIOHM:KaKBor HaOE'Jh.a, Beh pa,n;M OrraC'H:OICTJ1 o,n; norrJIa'Ba.
Ka,n; CMa ce D'lCneJlM yoe.lIIO' rpa,n;, r,n;je TIeMO HlaTIJ1 M BpeJla ,n;OCTa,ll)a6pe Ba,n;e,
rrpl1MjeTJ1h.eMa nyTeM'}tj ~OjM KOM3\D; eTape KaJI,lI,pMe o,n; Koje je rrpJ1:JIM'IHiOI Tora
HeCTa'JI10J1 y 'TlerrvreJh!J1tMa CeoCKJIDCKyha pa;:r;a nypJ1TIa, BpJla cYicpe'I'JhMBJ1X, aJlIJ1
ITaBY'IermX J1 HeITOBjepJbiM:BHX CTaHOB~a ~OK f'O,n;!YIlMce Ha HeKM Ha'IlYI:H He aTBope
YCTa. OH)J,a he CTapU KICICTa, ~OjH je MaJIa ra,lI,MHa H3a oKynauMje o:n; 1878 I'O,n;.
'IYBaio CMTHY C'I'OKY rrO naJl.J1\HIaMa6p,n;a rpa,n;a J1 ITO caMoj p'YIlieBJ1HJ1, peh.1Y1: na KOjy
cTBap Ul'TO 6J1 Hac 3aH1MlMaJla y Be3J1 C fuOM, aJIJ1 CBJ1 T'J1 M3.BjeIL~'T'3jM BPJlO cy
MprnaBJ1, oCKy,n;;H1JI( J1 Henoy3,n;aH:M, ,n;a, 6l1:CMo. ce C lliiJ1fM'a MOl' JIM ITOCJlY),KM'TH, Te CMO
yrryh.eHJ1 Ha BJlaCTMTa frOCMaTPalha. OIliTpaB>ffJ:1WCT, rra M cpefiy.
KpeHYBIIIl1 3a (fJJallIJ1M3:a\lJ.aTK'OMarraaJ1TIeMa Bell. Ha 'J1I3Jla:3Y J13 ceJIa ,n;OCTa
UlM:pOKy Tpacy eTapar ITYTa, KajJ1M ce J1 ,n;anac CJly)I{e OK'OJlHJ1 CTalHoBH:Wu;J1J1 KlO'ja
je H'Ka,n, KaO' HaCTaBaK rrYT'a, KOjlfM CiMa ,n;OIliJlM, Bo,n;MJla Ha rpa,n;. ORa ce HalKOlH
C'I'OTJ1lh:aK K:apaKa pa'IBa (CJl. 1, 2) Te je,n,aH KpaK cKpehe ,n;ecH'O HJ13 6plJ-a rrpilMa
loO 100
MJEJ:\ILO:
VISOI(O
0."-
"- ...
<1..
\
\
,
/
I
,
,
,
,
...... -:~--:';-~-1~ot: -.._-_
_/~ is
r
.. ~ cl
eJI. 1 - rpa~ BMCOKM: DJIaHCKa CJIMKa cTapor rpa~a H OKOJHme ea npMna.u:aJyli~M .~r.fJeJlOM
Bapow~ Bli1::oKor
242 n. Ma3amdi
3aceDKY Bapa (.na6MhM), a ~pyrM M~e paBHO npeMa rpa,n;y nDpe,n;HeKe xpne KaMiH:>a
M Ha6au;aIror rpaJba M3. Kora BYrpe ,lJ,B'Y11je Kp2KJbaBe IliJbMBe, 3aKJlaiH:>ajyhM CBDjOM
cjeHKDM 3a,n;lbIeDCTaTKeIHIeKa,D;aIUJbe HeiKponOJIe Ha KOjy heMJOce Kac.H:MjeDCB'p!HY'IiYt.
C TDra MjecTa IIyKao je JIMjen BM,l\MK Ha BpIliaiK Kyne ca DCTa~a KpaJbeBCKOr
fpa,n;a (CJI. 2) HO MM heMo OCTanf pa3O'fapaHJ1 'I'J1lVIVf3rJIe,n;oM,jep MjeCTO OCTaTaKa
KaKBMX 311,n;MHaM KjyJIa HieJBM',lJ;MMO HMIllTat BMIlie Hero 03~O M3 a.aPDtllEtl:3apaSH:lfTM
BPX 6p~a, o6pacTao ryCTMM rpMJbM l1 Ilil16JbeM M KOMa,ll; CTI1jeHe 3a KOjy heMo
KaCHl1je YCTaH()BMTU,n;a je 'I1ElMeJblHJ1 ,l\MO HeKe KYJIe (CJI. 2). To je CBe. Ilour.aBIlIl1
~aJbe 3i;l. MaJIO RalM HecTaje M Tpaca CTapor nyTa, jep je ,n;aBHDBeh IIpeOpaHla M He
npeocTaje Jl'aM ,n;pyro Hero ,n;ay,n;apl1MOnpaao K pYllIeBJ1lU1 y3 CTPMMHY, KOjy heMO
C npl1JIWlliMiVI TpY',n;OMCaIBJIa,n;aTI1, npelti.H CTapIM, rpa)J)CK.MOITKOTI, Y3Beparn ce ,n;o
DHor OCTaTKa KYJIe, CK1peHYTI1~eCHO M yc neTI1l ce Ha HajBl1llIl1 ,n;J.10jY:>KHOC~jeura
rpa,n;a, na iO\n;aTJIeKp03 lIDf6Jbe Ki03jOM CTaGO'Mrrpehl1 ]'Jia cjeB1eplHJ1 )])MO, J(.a ce TY
MaJIO 06a3peMO OKOce6e. .n:lflBaHM3rJIep; Ha CBe CTpaHe, Hap0'iMTO Ha BapOllI no~
HallIMM HoraMa M caCTalB'eBOCHe M ~DdH l1u;e, Te nyKJIO BWCO'iKO IloJbe, Kcoje cy
ca CBMX CTpaHa DnKDJIMJIM nMTDMl1 6perOBJf, McnpecMjeu;aHM npaCTapMM nYTeBMMa.
Yro,l\HO je IJ1I3HelHJal)eJbe 3a, Hac CapajJIJ.1je Ka,n; npeMa jyrO'},ICT'O!KYlYlrJIe,n;aMOJ(.o6ap
AnO Tpe6eBJfha! AJIM Ka,n;npMl)eMo rroCJIY, pa.ro-1Kora CMOce Y3BepaJIMHa oBaj BpmaiK,
6p30 Hac npol)e BeCeJbe. Op; rpaJ(.C'Kl1X3:1f:~l1Raf'OTCBOHl1 Tpara, a o,n;rycTOiI' rpMJba
He pa13a3Hajy oel RH TepeHCKe HepaBHl11H:e,KIOIjece ocjehajy rro cjeHKaMa. Ilo JbMMa
DP;Max M B~7V1MO,lJ,Boje: ,l\MO3eMJbMlUTa Ha KOMe ce CTBapH'OllD,n;M3aorpap; M BeJIl1KM
japaK KOjH ra je onaCl1Bao. A TO je Beh ~J6ap rrYTIQ!K.a3.JapaK he HaM Ol1Bl1'iMTM
HeKa,n;aIUJbe rpa,n;CKe 3Mp;l1He, a 3eMJbl1llIHe HpaBHl1He YHYTpa OBMX, nOKa3ahe HaM
apXl1TeKTO!HCKl1CKJIO'rrrpa,n;a, 6ap y rJLaBHMM JIMH,l1aaMa. IloCJIl1je MtyI'-IHOr xo,n;<Uba
111BepaJba Kp03 BPJIO 6pC'Rarro rpMJbe M llIl16Jbe, neJbaJba 11 crryllIT<Uba, 3ana3MheMo
cJbe~ehe: 3M~MHe rpap;a cypBaJIe cy ce ~O 6JIvr3Y TeMeJba M CTBI::JpMJIe H1iKl1Ha'CMll,
3apacTao y rycTo paCJIMHCTBo.Ilo BPXY Tora HaCMrra HarrpaBMJIa je CMTHa CTOKa M
'i06aHM CTa3Y M TO je je~MHM rrpaBau;, nO' KOMe ce jOllI MD)Ke y Jbe'I1HDBpMjeMe
JIaKllIe KpeTaTM M M3BD~MTM 3a~aTaK KOjM Hac je DBaMD ~DBeD, j'.tJ HaM OH rrpY)Ka
M rJIaBHY JIMHMjy 3a DpMjeHTaU;Mjy.
AKO rrorJIep;aMO cjeBepHM ~:WOrpa~a rrpM'MjeTI1hIMOy TOM ~eJIY Kao HeKY
rrJIaT<POPMYamo 20 M p;yry .111 4 J(.O6 M llIlJ1,pOKY.OHa nOKcal3yjeHa BaJbC~Oj CTp'M!l1
KpMl~y,n;aBYmrnjy, 3aO'KpY)KeHYHa CBOMI1C'I'()l'IHOM,l\MjeJIY (CJI. 3). l1cnOill: Te, BaJbCKe
CTpaHe, 3MHYOje Ha ~y6l1HM o~ DKO'10 M rpallcKM japaK, I.IDfPOK 8 )];0 10 M. IlpeMa
YHYTpallIJboj cTpaHM rpa~a crroMeHYTa rrJIaT<popMa crryillTa ce Herp;je MaJbe, Her)lje
BMme', p..o~Ba M, y ~yfum:y. AKO' C Jb31I1HOr 3ana)J;HOr Kpaja rrol)e'M10 Kp03 rpMJbe
K03jOM CTa30Mno PlY!illBWHMy npaau;y 3aIIa~a, HaMiu1 heMO Ha ~aHaeCTOM MeTPY Ha
y~y6JbJbe wvrpOKO OKOllIeCT MeTapa, M3a Kora: oe npeIMa YHYTpHllIJbO,CTI1npY)Ka
M3BMllIeHMjM ~MO 3eMJbll1'I..IITa, rrO',n; KOjMM CBaKaKO JIe)Ke PYllIBMHe HeKe rpa,n;CKe
3rpap;e. l1~yhM o~aT.me ,n;aJbey IMICTOIMrrpRDU;Y ,n;eceTaKMeTapa, ,oo6MfieMO Ha PYllIe-
BJ1R\Yjep;He KYJIe 'ivrjl1 cy 3MJ(.OBM)ljeJIOMVI"'lHOvr36a'iRH 3a 7, Op;HO'c:HIOl 4 MlTpa M3BaH
Hamer ~OCa~allIFbie'r rrpaJB:u;aKpeTaJba. KYJI a je cypBaIHa p..o CaMor TeMeJba, rAje je
6MJIarp;e6eJIa ~Ba MeTpa (3arrpaB"OT'PV11 cpe ~JbOBjeKoBHa JIaKTa no 0.68 M). Cas Taj
TeMeJbHM ,l\l10 KYJIe, KOjH je rrp'Bo6MTHO Ca'iMJbaBaJO ,n;MO rrOp;pyMR, 3aJbe'BeH je
HaKHa'~HOKaIUOM MaJITepa l1 JIOMJbiH!Olr Ka~lHa . .na je KaCHMje 3aJbeBeH JIaKO je
3aKJbY'iMTM no TOMe llITO ce y6a'ieHa Maca KalIIe KOp"ca,CYllIMBaJbaCTerJIa YI:O,lJ,BojMJIa
O~ cTapMjer 3M,JJ;a. Taj rrpou,ec MO)Ke CBaKO 3aUaC3MTI1Ha cjeBepHOM 3M,JJ;yKYJIe. 'Dy
npM 3aCMIIaJhY KaillOM 3aOCTa:0je 6MO KOM3):( O'KpyrJIor 6aJIBaHa, npMCJIO'IbeHor o
3M~ rrop;pYMa. IneroBa epDpMa Y DHoj KallIM M ~aHac ce JIMjerrD ou;pTaBa. 113Tora npOM3-
JIa3M ~a je rrop;pYM 3aJIl1jeBaH y XMTlbM o' 'ieMY he 6MTM KacHMje jom crrDMeHa. Y
jY)KHOM ,[l)MoeJIIY\ rroAPYMa 6V[JIa je 300CTaJIa xprra 3eMJbe npeKO KOlje ce 3aJI~JIa KaIUa
HOKacHMje, Ka.n;ce Ha roj CTpaHMTIpOBaJIMO3l1,l\ KyJIJel,Bo,n;aje Kp03 c'OOLT.b'eha M<mpaJIa
3eIMJbY11,n;aJHacje T.allVrowyrrJbvrHa y KOjy ce MO)Ke "tJoBjeK 3aayft.M. 113rJIeJ(.ap;a je
npMje rreT ~eu;eH'Mja CTpaTl1MMpom1lh BM,l\MO Behe OCTaTIOO. O'BKYJIe, jep OH fOiBOPJ1M
o pyrraMa y 3~OBMMa, roOljeey T06o)Ke CJIY)KMJIe3a ):(DBol)eJbe3paKa y npocTopMje43)
.a) C T P il T Il M Il P o B tI Il, HaB. Ili. cTp. 220.
BI1COKI1, OOCaHCKI1 rpa,n; Cpe,Z:Vber Bl1j,eKa
243
11l'ra y CTBapJII HJlIje CM.rra, Hepa cy pyrre, 3aOCTaU;JII a?JlJIIKa ,n;JlIpe'Ka, rrOJIa.rauiX pa,lV'I
paBHOMjepIH1or CJIl-rjera}ba 3J1I,n;OBa"IlITa cy CTapJII Ma]CTa'jJJII 3HaJIJII BpJIa B]eIIITa .JlICKa-
p I1mhaB aTJII, a JII ,n;aHac ce 6Q:caHCK:JII,n;YHlJepJII (,n;oMaihJIIrpa,ll;)I1TeJhJlI) CJIY)K,e ycrrJC[JJHa
TaM npaKcaM npJII rpa.z:U-f,l-1601caHC'KJIIXKYha, Rapo'il1Ta OHJ1X o,n; JlICYIlleHJlIX KOMaAa
-.1t:1VLJbe l11.epIlJIIfia).
IIaIllaBIIIJII ,n;aJhe o,n;, PYIlleBJlIlHe KYJIe 'Y JlICTaM rrpaBU;Y, KaKO' CMa Ao }ble, ~[JJJIJII,
HalJlItm heMa HlaKaH ,n;BaHaeCTaK MeTapa Ha je,lV1HJlI npeOCTaJI:JII KOMaA rpaA,?Kor 3J1I,n;a
3apaCJIar raTaBa CaCBJlIM Y 3eMJhY. OH JlI3rJIe,n;a KaO' HeKJII yraa. IJ;JlIjeJIJIIM rryTeM,
KOj:JIIM CMa Aa ca,n;a rrpoUl.JI~ npOJI':JlIoBaC je C ,n;ec'He c'l'paJHe rpa,n;CKJ1 OIl'KOTI (japaK),
Her,n;jE' Y)KJII JlIJlJII UlJlIp'JII, 'Her,n;je aneT ,n;y6JhJII JlIJI1if rrJI:MhJlI. KpeTaJI1if CMa ce yrJIaBHOM
CBe jc,n;HaM BJlIC1ifHQiM,aJIJI!:1J13aCTIaMetHlYTOT yrJIa 3J1I,n;arre}beMa ce' HaII'JIO, 3aoKpehyhJII
----:-=:-~-
'..~ --
-------
--
. --...:
--
~.,... -
eJl. 2 - rpa,n; BI1COKI1: rrorJle~ Ha pyweBI1HY ca 3arra,l:\a
rrpeMa I~K(Y (CJI. 3). TaKO' heMo ce rrorre'. JI!:Ha jy}KH]if Kpaj rpa,n;a JII'crro,n;Kora BJII,n;MMa
Ha j,e~HJO)\BaAeceT MeTapaJ ,n;aJh\J1IHerrarrpe'Y:HJII japaK o' KaMe he KacHJlIje 6wrM rOBapa,
jep heMa rrpJlIje MapaTJ1 'O'KpeIHyU1 K cje'Bepy ,n;a JII Y TOM npaBU;Y o6J1l)eMa pynreBJ.1HY.
rIplIIMjeTI1heMa aAMax, 'tf.JIIMCMa KPelHl)'JIM, ,n;a j,E' 'IJlI:TalB olBaj ,D;1ifa r,n;je CMa MaJIO'Ia'C
cTajaJIJI!:, MHopa BehM lJIIla6J1iMHHjJII Kao xprra PywC'B:J1'He Hera aHH ,lV'IjeJIOBJII rpaAa
ill"I10 CMa JlIX rrpow.7I1if. IIaIllaBU11if K cjeBepy HaM:hJII heMO !y! rYCTaM rpMJhY AeCHJO, aKO
ce crrYCTJlIMa HeKaJIJlIKa MeTpa HJII)Ke qy,n;aH HeKiJII OCTaTaK rpa,n;CKar ypel)aja: 3J1I.zrpM
arracaHa MaJIa rrpacTapJlIja ,n;Y)KJlIHe 140 JII U1J1IpWHe aKO' 70 U;M, a,n;HaCHa ,n;Ba JIaKTa
rrpeMa je,n;HaM. 3J1I,n; je op0lHya C Ba}bC'Ke cTpaiHe HO MO)KeMa Y3'clT'JII Kao cV1ryp!Ha
lbraBY paHJlIj'Y ,n;e6mJ1lHIYa,n; je,n;aH JII rra JIaKaT, a,n;HaCHa aKO' je,n;aH MeTap JI!: KajJII
16*
3 . .--------
ll,eHTI1MeTap BJ1llIe. aTaJ OCTarraK 3J1W1He MJHlOII'J1 nocJe'I1I1Pi.\M rpa,n.a HJ1 He, 3Hajy. He
CnOMJ1lbe ra lU1: CTpanrM'l1pOBJ-di, a lB1cy 3a lbera 3\Hla.!JIMHM ceJhaD,M no,n; rpap;OM
KaA CaM MJ{ o TOMe nJ1Tao. CBaKaKO pap;M Tora, W'I'O Taj OCTaT.alK rp,a,n;CKor ypeljaja
JIe)KJ1 y BPJI'Ct ryCTOM rpMJbY J1 M3BaH rr:paBll,a KpeTalba, ~ pap;M 3a6opaIBHOCTJ1.
BpaTMBWM ce Ha HalllY CTa3Y J1nOWaBWJ1 p;aJhe K cjeBepy, HaCJ1n no KOMe J1;t(eMOWJIlPY1
ce npeMa lYIHYTpallllbOCT'J1 rpap;,a Y CJI'J1'IHO npOWMp'E:H>e KaKBO CMO BJ1:,n;jeJIM J1 Ha
cynpoTHoj CTp'aHM KIO\Zl; 'OIHH:XTeMeJha CTIOMeHYT'e KYJIe (CJI. 3). Op;aTJIe ce Hlam rrYT
npOT'e}Kjei jom 20 M .DiOIIJIa$plvre C Koje CMO nOWJIJ1 6e3 MKJa'KBIMXrrpOMJj!Ha" aJIM
japaK KOjM Ha'c je .n;aca.n; rrpaT.Y1.'Q1 C BCl!H>'CKeCTpaHe J1W'Ie3aO je, 6MJIO p;a' CTe CTpMJ1je
CTpaHe HJ1lje HM rrOBJIa'Ie!H, 5JfJIO Aal je YCJhe\ll; epoGJ1je HeCTao. M3 Ona2Kalba J1 6J1Jhe-
2KaKa KOje CMO npM:KYTIJ1JIIW06lfJTa3ehJ1 PyweBJ1HY, .n;o.6J1JIJ1CMO M3BjecTaH peJhe<l> Y
TepelHy M3 Kora heMO naKlYlllrr.aM CTBOPMTJ1 CJIMKY oclHOBe Hawer rpa,n;a, flO npJ1je
heMa jow )I.onyHlY1TJ1Hama Olla2Kalba.
Ca OHor 3aoKpY)KeHOr npOC'I'Opal y cjeBepOVl'CTQ'IHOM yrJIY rpa,n.a npVfMjeTM-
heMO, Ka.n; rrorJTllZI.aMOII!peKO japKa, OCTaTaK HeKO'T 3J1.n;a KOj'w ce crrYWTia, HJ136p,n;o
6JIarJ1M rpe6eHlOIM rrpeMa BapoWM. Pa3MOTPJ1MO' JIM ra J136JIJ1}Kje, M!O)KeMO YCTaiHJOBY1TIV1
p;a je lbeI10B nO'IeTaK Ha CaMaj nporr'Y1BHloj 2CKla!pnJ1 japKa nopYillEIH .n;o Te<MeJha, aJIJ1
W)l)YfiJ1lI:LaHW2Ke IWMa MY OCTaTCliKJaJ1 .n;o .n;;sa MeTpa BJ1CVI'He.BJ1O' je .n;e6eo OKO' JIaKaT
J1 no Tj. OKO' je.n;aH MeTap, ,al IIIp'Y2Kao ce HM3 6p.n;o npeKo CTO'f'Y1HYMeTapa. OIIJICJ:TaMY
je oorrOBO cBy.n;a O'TrraJIa, a .n;;P2KJ1ce CaMO' jel3rpo 3J1,llia,.Ha HeKY1lVIMjecTJ1IMa Y )l.OlbeM
~jeJ!Y TO je je3rpO' npo6MjeHO J1 TI1 .n;MjeJIOBM J13rJIe.n;ajy Kao JIYKaBJ1 KaKBor aKBa-
P;YKTa. I
TMM CMO 3aBpWlfJIJ1 rrperJIe)l. 31W.n;aHHX.n;MjeJIOBa BJ1COI'IKOr rpa,n.a, .a Ca,l\ h.IMO
ce OCBPHYTI1 Ha OCTaJIe )l.J1jeJIJOIBe,KOjJ1 CfY' YJIa3J1JU1 Y CKJI01n caMor YT.Bpljelfba. CTOra
ce MOPaIMO' BpaTI1TI1 oneT Ha HajjY}KjHlJ1jy Ta'fKY, Ha Y3BJ10l1lHY ca Kloje CMO pcNmje
rrpJ1MjeTI1JIJ1: oHaj norrp'tffiM japaK. CnYCTwh..eMo ce HJ1:3 CT]JMKHty npeMa lb'eMY J1
HaJ1h.J1h.eMo Ha lberoBoj eCKatpnM HeKe CTJ1je'H, Ha' 'Koj:WMa na)KJhVfBOM nOCMaTpa'IY
Hehe Vl'36jeh.Y1 M3 BWAa OTeCaSa!HM .n;Y1jeJfOBM Kao HeKa JIe)KWWTa, p;aBHO Beh. YTI1-
ll,ajeM aTMoc<l>epY1JIY1ja .n;ecPoplvIJ1:CaHial. C lb MMa Mo:paMO CBCliKaKOpa'IYHaTIAI onwcyjyhY1
rpa.n;,. C'I1arrMMlrpOBJ1h. je AP2KaO Te cTjHe, 360r KO'Ma.n;J1ha 3Y1.n;aW MaJITepa, KOjY1 ce
o.n;03rop Ha lbJ11XcpY'IY10, HeKIM'M,3Y1.n;OM.") K'OHTpa-eCKapna japKJ3i Ha TOM MjeCTY je
p;aHac rrI'elll!1'O HY1)Ka. JapaK je ,n;y60K VI' lllMpOK OKO 'IeTWpY1 METpa. KOiHTpa-ecKapTLaI
p;aHac je Beh CpaBlbOOa ca 3eMJb,OM, a HCrrpe.n; lbe ce npY)Ka 3apaBalHaK. O'60PEH
npeMa jY)KHoj 'lIa.n;Y1HM6p,n;a, ,lIjylr IOIKOABa.n;eceT MeTapa (CJI. 3). AKO ra o6wljeMo rro
Py6y Ona3W1.eMO Aa r,al anacyje oHaj japaK, urro Hac je paHY1je npaTY10 cj.elBepHoM IM
3anaA)HJOM cTpaHOIM rpa,n.cKor 6ep;eMa. M Ha OBOM MjeCTY je I.I.I!l1pOK8 )I.O lOM, aJIlf je
3HarrHO n.m-rim, jep ce BpeMeHaM 3acyo. O BWM japKoM YBY"IeH je Y CKJIOifI YT.Bpljelba
y1 cnOMeHYTY1 3apaBaHaK y1 'IY1HY1p;aHac ClbY1M jep;Ho TJ1jeJIO, HO p;a JIJ1 je TaKO' 6wJIO W
paHY1je BJ1)J,jeheMo. Y npaBUlYI jyra, cRpeh. yhw M\3JJIo jyro-J1ICTO'I;HO, l'rrpoTe)Ke !Ce lVf
1.l,aJheCTpM!O ce CTI)'lIITajyhM CTI!OMeHYTY13a paBaHaK .n;,O je,lIjRo ne.n;eceT MeTapa, nOCTa-
jyhM CBe CTPMY1jY1y1 Y2KJ1. Ha ILeMY Kpaj KO'HTpa-ecKapne HalIIIaO' caM ypalCJI1el Y
.rrc.n;'Y1HYneT KOMa.n;a pMMCKe oneKe, Koja je 6Y1JIa Y13pa3Y1TO'll,pBeHe 60je y1 'IBpCTOr
caCTaBa C ,rJJEI6JhJ11HOM op; neT ll,eHT'Y1MeTapa.
M3 CJIJ1Ke 6p. 4 BY1P;Y1 ce OCH'OBa rp'ap;a peKOHCTpYJ1CaHa Ha 6a3Y1 OHora 3eMJhY1-
WHar peJhe<l>a WTO CMO' ra CTBOPY1JIY1nperJIep;ajyhJ1 p;aHaWlbe CTalbe pyweBJ1!He (CJI.
3). IIp!alBll,e 3Y1,D;OBa.n;o6J1JIJ1OMO Ha Taj Ha LJ.l1RWTO CMO rrpeTIIlOiCTaBWJIY1.n;a ce CBaKY1
3W.n;" Y npB-OM pEIZI.YlberOBa OTIJIaTa, PYllIl10 Ha o6e cTpaHe cTBapajyh.M Kpaj ce6e
HaCJ1TI 06PYllleHMX ,LJ;J1jeJIOB3:. 3J1.n; ce PYUH10 CBe .n;OTJIe ,lI)OK HJ1:je ,n;oceraJOi BMCJ1lHIY
TOr HaCIIIITIial KOjJ1 ra j1 0:0; .n;aJhlber plYlllelba qyBa:O. .nPYK'U1je pe'IeHO, HaCJ1TI je pacTao
.n;OKje 6J1JIO'Pyweh.er 3Y1.n;a.CTora MO)KeMO Y3eTY1 Kao CJ1rypaH nYTOKa3 3a npaBu;e 3Y1-
p;OBa BPX HaCY1na, nO KOM cy, KaKO CMO paHwje peKJIJ1, a TO je y1HajnpY1po.n;Hwje, K03e y1
OCTaJI,aJC'Y1'TIHaCTlQiKa, Te 'Io6a1HlJ1, HarrpaBY1JIW CT'a3Y. A TOJ je 'OHa CTa3a WTO CMO je y1
MM CJTMje.n;MJIMnO' pyweBY1HlM'. Je,LJ;J1uaY13HMMKa je cj'E'BepHa CTpaHa rp~al ca OROM
nJIaT<pOpMOIM, rAje heM!ol 3M)I. nOByhJ1 TI!Olbe3MHOM BalbC~OM py6y, C BjepOBaTHawh,y
.n;a je ry.n;a Y1wao. CaicBMM je pa3YMJhY1BO' )I.a je YCJhe.n; pylllelba 3Y1,D;OBay1 CTBapaI-beM
t,) eT paT Il MIl P o Bli h, Han. )lj. np. 220.
CJ!. 3 - fpa.!' BJ1COKJ1: OCHOBa 3eMJbJ1IIIHOr peJbeepa Ha pYIIIeBJ1HJ1 ca OCTaLlI
CJ!. 4 - fpa.!' BJ1COKJ1: OCHOBa rpaJla (peKoHcTpYKQJ1ja)
~COKI1: OCHOBa 3eMJbl1IIlHOr peJbect>a Ha pYIIleBI1HI1 ca OCTal..\I1Ma 3l1Al1Ha (l..\PHO)
MJ ll\ I LO
CJ!. 4 - rp aA BI1COKI1: OCHOBa rpaAa (peKoHcTpYKl..\l1ja)
I
10
I
~O
BYlCOKYI, 50caHCKYI rpaA CpeAll>er BYljeKa
245
Op; !hl1X. crrOMeHYTor Haffi11IIa TJTO YHY'I'pallI !her p;lfjeJlJal rpap;a OCTaJIa lH1J1)Ke011 !hera
J13 '-lera je CTpaTI1lM11.pOBJ1:ftCTBOPl1.0 Kpl1B 33JKJhY'-laK, Kao ,n;,aje' rpa,u l1 ca yHlY'IJPallIlhe
C'I'paHe 3'w,n;OBa l1Mla'OjapaK. J1C'T'OMY je Ta Ka Kpl1B 3aKJbYQaK 'o pBa pep;a 3l1.,1l)1Ha,
je,U.HlMiXa1K'Orpe6eHa, a ,lIPyrl1X rro 06pOHW1Ma."\) Hea6l1'-lHa je l1 lhera'Bal TBpp;lha,
p;a ce Ha cjeBeplHaj CTpaHl1 rpa,n;a OK'O HallIe nJIaT<popM1ei HaJIa3l1 BeJIl1KO KaM!ail)e
pa3BaJheIHMX 3l1,n;l1Ha,4G) jep l1M Ta:MO HeMa'I'para, a HeBjepOiBarrHO je ,n;a 611 3a neT
p;eu;eHlfja CaCBl1M HeCTaJIlel. Hero he 6l1Tl1 BPJTO BjepoBaTHa, ,n;a je CTpaTffi\T.l11paBl1ha
Hai Ty T'BpP;lhY 3aBeJ!a rrojaBa ,lI,Ba Tpl1 6JIOKa cnrjeHa K'oje CMa paHl1je cnaMeHyJTl1, Y
rpMJhY, Ha cyrrPOlf'Hoj CT,paHl1 japKa rrop IHiailllOlMTIJIaT<poPMaM. Ha 'J1'CTO'-lHaj CTpaID1
rpta~a Bl1p;;l10 je CTapaTl1Ml1pOBl1B. poraJh HeKe KtylJIe llIT'O B.e ce MO)Kp;a O,n;HOC'J1Tl1 Ha
oBaj KOMa,n; 3l1p;a, WTO orracyje crrOMEHYTY ,n;yryJhacTy MaJTy npaCTOipl1.jy
J13 cJIM1Ke OCHOBe (CJI. 4) Bl1.lIl1Ma pa je oBaj KpaJheBCKl1 rpa:p; 61111'0 BPJI'O MaJIJ1X
,lIl1MeH3l1ja je,n;Ba 'OKa llIe3,n;eceT MeTapa no ,lP,Y?Kl1Hl1.Ho TaMe rOTCBa ,n;a :HIe rrpeMa-
w:vje .IJ:a6pOBHl1K KHe3a EaTJ1Tha Y KarramMfiy,47) MalhH jer o.n: JheTHlfKOBlja TIaBJI'O-
HVlB.a Ha BpeJIY MHJhaUKe, IR) 31yrrpaBO je rraryJhaK npeMa I-bl1XOBOM ,lIBOPY BoP'LJY Y
BapOlUJ1WTY Kbl,lI POraTl1u;e.'!') AJTl1 ce Mopa rrp113HaTl1 pa je 6J10 BPJIO Bjl~'lUTO
I13rpal)eH Y KOJUfKO ce TO T'WIe o,n;6pcJ.He.
IloKlyrnaheMo H3lirrpJ1je rrOTpa)f{'wrl1 MjecTo r,n;je jie' 1\1'o,rao 6l1TH YJIa3 'I rpap;.
CTaTVI1VfJ1POBHh, pa'-lyBajyhJ1 CBaKaK'O C TIVIIMlUTO Kyrra Ha Kajoj JIE':lKl1 pymeBHHa J1M1
Ha 3aff1a)J:Hlaj CTDaHl1 npl1pO,lIBY Be3Y ca CeJIOM rpa,n;OM, WTO CMO! paHl1;e crr'OMHYJIl1,
3aKJhYQyje p;a je npl1JIa3 OP;HOCHOYJIa3 y rpa,n; 6J1'O CBaKaK'O ca 3arran:He CTpaHe,
H("IlUTO c;eBepHMie OJ{ ,llaHamlher rrneocTa TIml 3arra,n;He KYJIe. Ta ;e Mel)YTl1M HPM{)-
ryhe pa,lIl1 Be.mVllKe CTpMl11He He CaMO K'O.n. KYJIe Hero l1 HW:lKe lhe. PeK!lH CMO pam1jc
JT::t c.p c.TanT'f rrV'T' K().;l1 ie BODVI'l, H3 ceJIa npe'Ma rpa,uy ry6l1 J1'3a0""l1X DBl1jy Kp)KJha-
Bl1X WJhl1Ba, r,n;je je HeKap; 6l1JIa rpap;CKa HeKpOrrOJIa, KaKO heMO jOllI KacHVlje
Bl1,n;jeTl1 J1 Jlrl. ce lh:f'f'OBa T'Paca 3a rraMlhl1Ba rrocMaTpaJtia jow ocjeha I1IOUlopaHlfU;OM
p;p)Keftll1' ce rrpl1]:)o):Ul!Or rrpaBu;a YCITO'Fla(CJI. 2). Ilpoc.JI'Wje,n;~o JTl1 'OKOM Taj rrpaBau;
,lIaJhe Ha TepEIHY BJ1p;jeheMo Ha npOTJ1B HOj CTpalHil1 OpaHl1u;e HellITO Y36p,lll1Tl1je,
Hi1:CTaBaK CTapOT rrYTa, p;ClJH1alc K8IOCTa3Y, r,n;je ce Bepe Kp03 rpMJbe rrpeMa jY:lKHoj
(,TpaHl1 rpa.n.a R,I KOjoj ce H:aJJa3e cn:o!MeHYTe 3apaBHJ1', rrpeKO K;Ojl1X cy ce MOfJIl1 l1
ni'EwaK J1 KOlhalHHK JIaKO rrp~6JIJ1)KMTIif rpa.n.C1KJ1M3Y!',ZJ;l1HaMla. Ilpl1JIa3 rpa,llY Morao je
,llaKJIe 6J1TMI caMO C Te CTT'aHe rllie ce rrpe Ka rraMl1'-lH101[ M'OCTa npe6aUJ1BaO rrpeKa
0Hnp;:> rrOrrDe'LJ~.rf)r i;:>p'l<,?I. Ul"PO je TV npecjeu3Jo CTPMeH ap; MCTOKa K 3a11a,lIY. PaH':iIje
CMO crrOMeHYJIl1 OHa jep;Ba rrpl1MjeTHa JIe)K/lII1llTa 3a p;l1'peKe MOCTa yc;e'-leHa y cT'VIjeHl1
(cJ!. 3, 4). MHoro je Te)Ke Op;pep;J1Tl1 npaBau; rrYTa p;aJhe, O,n;HOCHOcaM YJIa3 (MjecTo
Kaff1l1j'E) y rpap;. CBaKaKa ce nyT 0',lJ;MOCTa nelha'O ,n;aJhe JIaraHO KOClfHOM. Ta je
MO'PJIlO6MTJ1 rrpeMal1CTO.-lHoj.al1npeMa 3arra,n;Hoj rpap;cKoj CTpaHl1. "Y3l1Majyhl1 Y
063J1P olHaj CCTaTaK yrJIa rpa~CKor 3'~a, illTO ce H'ep;,aJIeKO o,n;aTJIe BI~l1 Ha jlyr03a-
rra.z:riH1oj CTpaHl1, CBe Ml1 ce '-lJ1'Hl1,n;a je nyT J11ll'aJoJ1i0 lhla:a l1 ,lIa je TY 6:VIJIa rpa.p;CKa
Karmja. Ilpo,n;Y)KJ1a caM C TO'ra npaBau; Tara 31M,n;ap;aJbe rrpeMa YHYTpa l1 ,n;~06IMIJIl1 CMO
TaJRO MaJIO p;BopIVl1llTe, l13 Kora je ,n;pyra Karmja Bo,n;l1JIa V yBYTpallIlhOCT rpa,n;a. Ty
Kanl1j'Y llITl1Tl1JIe cy 06ap;Bl1je KYJIe, l1CTO'-lH'a l1 3arra,lIHa. Ila l1 caMe Mace PyweB'liflHe,
Koje cy ce OB,llje Ha jY)KHOM JDfjeJTy rpa,n;a HarO'Ml1JIaJIe l1 CTBOpMJIre6pe)KYJhaK rOBape
3a TO pa je lH'a eBOM MjecTv 6:vra HajYTBpl) eHl1jl1 lherOB ,ZJ;l10'. MO)Kp;a cy l1 06e crrOMe-
HYTe KyJIe 611JI1' Be3aHe Mel)IY1Ca6HOHe'KJ1M 3l1',l~OMy K'OMe 611 6MJIa tWo 'I'peha rpa,n;CKa
Karril11ja. PeKaa caM paHl1je ,n;a je rpa,n; l1aKO MaJIeH, 6J10 BPJIO YT'Bpl)eH. Beh caM
l136a'-lIHiVI, <pJIaH'Kwpajyftl1 rrOJIO)Kaj ,n;Bl1jy BeJIlJ1'Kl1XKyJIa, l1CTO'-lHe l1 3arra,wre (CJI. 4),
ac:vrrypaBaa je '-ll1'TaBY MCTa'-lHY l1 3arra,ZJ;HIY',ZJ;y)KJ11HJ3l1,llaBa. IIITa BVI1IIJ11 ca 3arra,ZJ;He
KYJIe Morao ce T:vhl1 l1 rroOJIa3 Ha rrOMWIHOM MOCTY. Ilt=1Q11lIaBllIH ,llBl1je cnaMe:HYTe
KYJTe IYJIa3l1JIO ce y ppym: P;V10 rpa,,n;a rp;.je je C JIl1jeBe CTpaHe 6J1JJa Y3 6e,n;eM nO,lJJwr-
4~) C T paT If M H P o B H li, HaB. .nj. CTp. 220.
40) VlcTO TaMO CTp. 220.
47) M a 3 all If li, 'CTaplfHe no OKOIIllHIl Ca pajeBa, fll. 3. MY3. 1939, CTp. 33, CII. 8.
48) VlCTO TaMO, CTp. 27, CII. 5.
49) Ma z ali C, Borac, bosanski dvor srednjeg vieka, Oi. Hrv, zem. muz. 1941., str.
~2 do 75,
246
D. Ma3aJII1h
HYTa HeKa rra~3J1J\clJHa 3rpa,u.a. BjepaBaTHa CTaM6eHa. J13Mei)y Te 3rpa~e III 3aTI3.)l;iHe
KYJIIl l1Ma jalIl 3CMJhJ/fllllil~ iHlepaBHJ1Ha, lII3 "'Iera Ma)KeMO 3aKJby-qYfTl1 p;a je yf Ha TaM
rrpoCTapy 6YfJIa HeKa, MaKap yf MaIba, APBeHa 3Tpap;a ca 3Yf)J;:aHJ/fMTeMeJheM. Y cjeBipO-
lIICTO"'IHOM yr:rry rpap;a BlIIp;:lIIMa HarraKaiH 'o~aTpa"'IIHJ/fU;y C KJOje je 6Yfa WfBaiH rrperJICp;
TepeHa Ha TpMt CTpaHe yf Koja je YfMaJIa Ol1TWIK)y Be3Y C HaCeJheM OKa KpaJhCnCKOr
p;B'Opa y ITo~BYf'OOKaM. C T' aCMaTpa"'IHYfu;e MIOD30ce epJIaHK'YfpaTYf yf f'pap;CKY1 MeTa"!HYf
3Yf~ eBe )lJOiKYJIe, a ~o6pJ/fM ~J1.jeJIaM III cje DepID1.
)J;a ce rroBeha BYfCnna rpap;,CKJ1X 3Yfp;OBa Yfl O'Te)Kj~ Herrocpe~ rrpYfCTYII p;a
!-b:l1X, YfCKOrraH je y KaOHMje BpYfjeME', Haj BjlpOBaTH>1Ije rrpe~ TYPCKY J/fHBa3Yfjy a~
1463 ra~e japaK OKO' rpap;a, KOjYf ce rrpa~)KaEa'O y rrpalBu;y jyra yf 'OKa jep;Har ap;
rn'OMeH[YTYfX 3a'oaBaHaKa. ITap; rp~CK:l1M 311~aBYfMa japaK je YfCKarraH TY1K p;a !bJ/fX.
B%o je lIll1paK 8 p;a 10 M, ,3 ~60K Y3Y1Maj yhw y a6311ip !bera BY B3lbCKY CTPaHY
(KaHTpa-ecKapny), aKa 4 M. ITOrrpEi'IlUr jf8./paK l1crrpep; jY)KHe CTpaHe rpap;a rrpBa6YfTaH
je"jep YfMaMa !beMY CJIJ/f"'IaHHa Belpqy, 3aTJ1.M Ha KpYlIleB~, jY)KHQ ep; <pajHJ1.I..J;eyf
Ha 1lIl1'pJ1iH:Mhal rpap;y Ka~ nepa2KAa, a Hah M he ce yf H::J. P;PYrJ1.M HalIll1M cpe~oBje-
K'aBHlmVI rpa,naBmvra caCJIJ1"'IHl1M rrpiMiCTyTIOM Ka rpap;y (rpa,nau; Ka,lI XaI,JJ1ha, Ka'I1al 711)
rp;je je Y ap;6pcH-IJ/fJ1.MaOBaJKRY 3a,n;ahy YI: rrmr;e BaTpeHer apY)Kj,a,. CTpaTJ1MJ/fPOBJ1h
je MJ/fCJJIM1O p;a je ITa B3lb'CKnM rw6y BeJIlI11Kar ja pKa 6Y1:a rrap;J1rHYT 3YfP;, aJIYI: je Ta
npeTIlOCTaBKa narpellnra, jep HJ11KaKBl1X TpaI10B3 3J1~a iHleMa rra TaM H3CJ1rry, ID1Tl1 ra
je 6u'JI'O. AKa MllITa lIDYro, a alH10l 6J1 ce Ha HU36pp;J1U;J1!beraBaj C a6e CTpaHe HalIlJJa
3l1',Z:\,Ha'rK"aM!ba 'J1lJIM 6aO' Ma.JT'I1lDa,Kaa LUTa je Ta CJIyqaj ca HaCJ1rraM, KajJ1 je HaCTaa
np; rpa)l;CKMX 3M,ll;J1'HaKaje CMa 'o6Mnr.n:H, aJI u, Tora eBera HeMa 'OKa 'OBara Hacurra 'o KaM
je rOBap, 11'3Y3eBl.IIM O'H'OKa'Me!be ma ce PYlIlelbeM rpaJ:(CKar 3up;a )l;aKtl'rypa'JIo ~a
TJ'O~lbera ca yIH1yTpaJI.l1lbleJC'T'OaH'e. To je 11 p;aKa3 p;a je japaK J1CKanaH Ha 6P3Y P1YKy
J1' ,lfja) HMje 6MO V ynaTP6Yf. J1Ha"'Ie 3HaMa r13 ,n;ocap;alIllber MC'KycTBa p;a 60Ca1'ICKU
rna.rrOBVII no rrJJI8RUHaMa Hr1CY J1MaJJJ1ID1 Tp6~JIU IIIaHau;a. TI" H1l1npJ1 rrajaB!J1' BaTpeHar .
O'PIY}K;a. CT1:''Ml1'H'eHa KO;l1'Nfa CV OH'V[ nOI,lJJ13aHYfUCKJhyqJ1BaJIe cy aBe HarrpaBe, a 3a
T--T--,'M1XOBY VTIOTP"6v V BPJ1jeMe Kan: je BaTpeHO apY)Kje rra"'IeJIa MujefbaTr1 HaqYfH YTBP-
hVfBaifba HMje 6U'JIiOBMllIe rrp""-JIMKe. OBa'KaB CYBIl1I j,alpaK Y cpe)JH>,eM BYfje'KY, Kap; cy
noca,lIe 6aC;JHCKIJ1IXrpa,lIOBa J{ y paTHO B'Pl1jeMe 611JI1EI peJJaTYfBHa MaJJeHe, TIOICTaa 6u
YI anacaH, jep 6M re HeIIPMia:TeJh Maraa Hohy Kpa3 !bera JIaKlll' rrpMKpaCTJ1 ,n;a
rn8,lJCKl1X 3Y1,ID1tH1al. 'laK M TvP[JJ1 c!y aCTaB!lfJIlr1'Rarne BY1"CMH'CKe rpap;laiBe Kaje cy 3a~p-
)'(;J.Jl"Mv VITO'l'ne6Yf a~ 3aV3eBa BOCHe 6e3 aITKorra. )J;Pyra je 6VfJIa y P:JIBHl1U;aMa.
li1M;JMa iaTII je)\aH )J;!OKa3 O,lI rrpecy,n;He Ba )l{HaCTJ1, J{'()Ijl1 rraTBpi)yje HaIllY rrpeTrrac-
TaEK:)' pa ;'' CTTaMf'HvTJ1 iaDaJ( 'TTOCJbe,lIJ-bM,n;O,uaTcJK rr191UY' RiM Y !beMy, a HH Ha
fmrl1'r1V OKiO.!bera HYfje ce HaIIrJIa HJ1Kap; HV1'TTrra: HV( n6J1Re KaKBe rrocY,lIe. H'111KOMa-
,lTMha CTCll<"JJa, rno)Khal "YIJIT1lIlTO ,lJnvrn lTTTO 6J1 rOBapYfJIa 3a rrpJ1CYCTBa JhYP;J1Ha OB'OM
M;P!,TV. ]T;:jKJJe ;aO'aK ;e I]QC'lJI'V}I{J-f('1BDJIO MaJIO BpeMeHa l11JIT1HVlMaJJa. CME'T.JbV1'lTT'n~
rnp]Jlf-,oBieKOBHYfX rp.a,lI.OB,:J: 06Yf<rH'O;IEI rro,n: H->J1XaB'r1M3Mp;.YllHaMa"" R::t TaKBVfM M;eCTJ1Ma
f--l~Jherp. V:RV1";eKrr!0I Hell!Tn K:v.JJ'T'VUiHl1X3,9IaCTaTaKa. TaKBJ1x je 6J1JIa yf rrap; 3J1p;YfHaMa
B'IIIC'('qK'(,T' rnap;a. Ha J{'O'TT8'!'bf'Mjap:Ka 'ORe cy Klala TrJ)BJ1 CJIa; f1aqp'fH" F::J. B~l-f-,CKV
C'T"n;J'f-TV;~nK<l M nnT~oncJHP. JT;JJhlbJ1.MCJIoj'eBJII1V;Jl1'CKOiITaHf' 3eMJbf' J1r'T'f;( r.1TV"-lC\;;e J1
rp"" ~K() i::tDaK ITOTYfqe J13 nO'eY1"CTO'PYfC!KarBpeMeHlal, HeyrrOTnlf6.Jb!"B8H V rnp]TJ+'f'M
:RTIf;PKVvf Tf'l< rrpeJT ,lTO.rra3aK 'rVn3Ka TInQiIllYfPeH J1rrpa~y6Jhe'H. OBaKaB KaKaB je p;aHac,
aBaj japaK Maraa 6J1 6YfTJ1J1MHara MJJai)J1. Kaa M3BpCHa yrrapMIllTe 3a Beh pa3BYfjeHa
,lI;eJIOBcJ1he BaTPeHOr or!V)Kia. OBa KVrra H!i Kojaj cy JJe)KaJIe PYIIIeBYfHe HalIIIer rpa)l;a
Mar.JIa j", V.Dwrv (',lI 16q7 rraCJIY)KYfTJ1l1 TYPll)V1Ma yf ITPMHllY EBrpID1;Y 3a QrCJIaHy
Ta"-lKV. OBaj janaK yorrhJeJ ie Tr1m1"i~lIHI 3a paTOB,a1-be Y BO'Yf;eMP Kan je 6apYT M3M;eHYfa
T'a"l'TIfIf-rBOy,E'lba nJ1Ta.R"Ja. MHOiT'O H~ HaJIU"lr1 Ria! 'OlfIKnrre IIrPmnI EBI'eHJ1;eBOr '11
Ka'CIHJ1;er BUeME'Ha, CBP 110 Xau~ JJJO'je, a HYfKaKO HeMa Be3e ('a cpie\I'I-hMM BYfjeKOM. ITa
J1 OiHIaj 3apaB9H3K lIlTa ;e 'O'6vxBalieH japK'allVf J1Ma J13r.JIe.rr Kaa x;aKBaTa6luDa! 3a
'l'aK"Byce MOrJIa ynaTPe6'r1T'r1 III Cl3Ma pyrueBro-IIa rpap;a (UJJaCMaH BaTpHMX opyi)a).
3a Ta caM y peKaHc-rpYKIJ;MjJ1 :olCHiOBe(CJI. 4) M30CTaBJ1a ;.alpaK, a I-beroB npaBa:u;
a3iHaqJ1O caMa ~BacTpYKoM Ml3rrpe'KJ-f~aHaM JIJ1HIMljOM.A oHaj ,lIvra"'IJ{'J1 3Yf~ II1Ta ce op;
rpa,n:a CTJ'Vu.rra npeMa BapolllIJ1 crrojJll'.O CaM 001 rpa~C'KJ1M 3'M,lIaM, jlE'1p MMaMa 3a Ta
aHaJIarnja K!O~ Bopqa K y MaI-boj Mjepr1 KOP; rpa,n;a lHIa PJIY MYfJhaIJ;'Ke. AJIl1 J1 TaKJ31B
J{aKaJ3je ono rpap; BnCOKY1 Mopa ce 360r p;06por nOJIomaja M BjellITOr pacnopeAaJ
BV1COKV1,60CaHCKV1 rpat( cpet(H,er BV1jeKa
247
YTBp,n;a CMaTpam BPJIO "tIBPCTMM, MaH>MIM, Cpe,ll;I-bloBjeKJOIB:IDrM rpa,n;OM, KOjYf je Y
JlOKaJIID1M pa3MYfpYfll:aMa Momp YfMam Ba2KHY pMjle/'I, a KO,ll; xpa6pe lM o,n;JIY'lHe
noca,n;e Morao ce M C jaKHM HenpMjaTeJheM ,n;YJhe BpeMeHa HOCiwrM.50)
IJ;YfCTepBY Y rpa,n;y HYfoalM' Hamao, aJIJ1 je OHa CBaKaKO MiopaJIa rrocTojam yf
TO Her,ll;je OKO CIHMX npeTIIOCTaBJhelIDfX 3rpa,ll;a IY YHYTpamOCTI1 rp3llJ:a.
rpa,n;CKJW 3J1,n;OBMOOJIJ1ey Kao M KO,n; OCTaJIJ1X Cpe,JJ;H>OBjeKOIBHYfX6ocaHCKl1X
YTBptjeH>a TJ10,n;J1l'HYTMo,n; HeTeCaH01r KaMeHa, KaI<;alB ce 3aTeKao Ha JIMU;Y MjecTa MJIJ1
y 6JIJ13J1HM. OB,n;jrel je TO BaiTIiHeHau;, rnroO'laCTOr 06JlJ1Ka Befl.'YtX M MaH>YfX .LQ1MeH3Mja.
MaJITep KOj MM je KaMeH Be3aIH H'Mje Ao6 pe KBaJIMTeTe, 360r 'lena: cY ce 3Yf,ll;/OBMKao
liM y je,ll;Hor 6orcaHC'KOr cTapor rpa,n;a CypBaJIYf ,n;o 3a,n;H>e rpaHll1iu;e. Jom npMje
HeKoJ]M1Ko ,n;eu;eHMja 6MJIO je, KaKO iTIaMTe JhY.LQ1, BehMx 3aOC'IlarraKa Hem ,n;aHac. Y
eJ!. 5 - rpat( BV1COKV1:TepeHcKV1 M03ajMK ca pyrneBMHoM Ha npet(H,oj KynM (aBV1joHcKM CHMMaK)
MaJITep HYfje MjewaHia rrpolIDfCHa KOJIM'lnna Kpe'la, a caM jaMCKYf ITMjeCaK KOjYf je 3a
MjernaBnny yrrOTpe6JHeH ,ll;OCTa je rpy6 M IreaeAHaKe 'lBpCTMHe. Ho Ta H>erOBa Hera-
TMBHa cTpaHa MOrJla ce jOlU rrorrpaB'M,TI1 60JhYfM Kpe'lOM.
O,u TeCaHor KaMeHa M.ID1 KJalKBMX nJI aC'TJ1'lID1X ,n;eKOpaLJ;M,jannje ce ,n;OCa,ll;aHa
rpaAJ IDfIllYI'a HalllJIiO, ,arHlI1' Y H>eI'OBoj Haj 6JlYf){wj O'KOJIJ1ID1(3M:,ZJ;OBJ1 CeOCIU11XKYha).
00) Huje jacHo 'leMY je Morao na CJlY}KI1 oHaj nyra'lKI1 3H)l, WTO ce 0,1l cjeBepHor ,1llljeJla
rpa)l,a cnYWTa npeMa BapOWH, OCHM )l,a p<a3.1lBOjl1eB. HenplIjaTeJbCKe KOJIOHe Hana)l,a'lKe Koje 6H ce,
~le!)YTlIM, TY)l,a BPJlO TeWKO KpeTaJle. H3rJle.lla HajBjepOB<lTHlIje J!.a je Taj 311.1l OCTao He,1l0BpWell II
)l,a je naJbe Tpe6ao OKpeHYTH 3ana)l,HO npeMa ceJlY rpaAY H HaTpar Ha 3ana)l,HY rpa,1lCKY KYJlY )l,a
06YXBanr BeJlUKIl KOMa.ll 3eMJbl1WTa 3a 060p (CT060p). CJlII'lHHX ypel)aja lIMaMO rOTOBO KO,1l CBaKor
60caHCKor rpana cpenI-ber BHjeKa. CBe ce 'lHIiH .Ila je rpan CTajao npe)l, HOBUM )l,Orpa!)UBaI-beM. CBa-
KaKO je He06H'H10 na jOlll HlICY 611J1aHI1 06a cnoMeHYTa 3apaBaHKa C jY}KHe cTp~lHe rp ana 3axBaheHa
311!lI1HOMY rpa!lCKI1 o6op I1JlI1 npe!l8opje, 'lI1Me 611 ce Hana)la'lY O!lY3eo H Taj je!lI1HI1, JlaKllll1 np!1'
,'ra3 rpa.llY.
J1cTO TaKoOHJ1je. ce HallLTIa, illTO CMa Beli. CUOMeH)'.ID1 paH:l1je, HMKaKB,MJX OCTaTaKa
rrpe,nMeTa, 'KojJ1.Mia,ce JhYW1 CBRKJaIJl.HeBHiOCJIY}Ke.
III Ta 6J1CMa peKJTI1 3a cPpcU"MeHTe PMMCKl' arreKe UITa CaM Y1X HaUIaa Ha
3aJPasa'HKY jY}KHoO op; rpa~a:? CBc1xaKa lhY1XoOB'a rrpBO'6Y1THa HaJIa3Y1111Te HMje 6Y1JIa
U'lIJde, Beli. Herp;:je Ha P;PyroM Mjec'I1Y. ITO' cBaj rrpY1JIY1IJ;lI\Y PYlllemmaMa rpap;CKar
3'Y1ll\a, op;aKJIe cy Y1X 'I053lHY1 p;aBHa p;O'HJ1jeJTI1, lllTa 3aKJhyqyjlcMa rra TOMe, jep cy
6J1J])yt ll.oOBpxa YTOHYJIY1 Y TBPP;Y JIep;Y1HIY. IIPY1CYTCTBa pVfMCKe OlrreKe yrryli.yje Hac
Ha rrpeTI1O'-CTaBKy ll.a cy y1 PMT\~jbaHY1 VfMa.mr Ha' aBO'Me BPXY HeKlY KYJIY Y1JIY1Y
IheTOBaj 6JIY13il1\li1J1 KaKBY p;pyry 3rp3p;y.
TparO'Ba n1peY1CTO'pY1jcKO'r HaCeJha HT1:je ce HaJlllJIO, aJIY1 ce Ha rpap;y HMje p;a
CCl.,llayanlllTe, H:l1illlTa KO'naJIlal. C,aIM llIaHaIJ; O"K'a rpap;a, llITO CMO Beli. CTIaMeHYJIY1,
Ma}Kf];a je rTOByqeH Ha Beli. CaCBY1M3apaCJIOM, CTapQIM npel1'CTapiJl[jcKoM j:apKY.
JCp;liHHY1BY1~Jh'Y1BClCTaTax KoOjl1 je YCKa Be3aH 3a )KJffiaT Ha OBO'MH13'llIeM rpa~y
CpC)lIher DY1jeK3 jecy )l)3a cTeli.Ka, Kaje C"M aTKpJ1'O y XPIIY1 rp:alIha l1 KaMelha,
Y1CKpqeHOr C O'rpm-fY1il,erro~ OHe p;BY1je Kp:}KJhalBe lllJhl1BIeI, K'Oje caM paH.J1je crraMe'H:YO,
Ka)]; CMO' ITO'mJIlY1O'~ ceJIa rpap;a npeMa pYllleBl1JH'Y1 (CJI. 2). JbY~1 Y ceJIY y1 He 3Hajy
3a lh'V1X KlalO Hal'rpc6HO vaMelhe. AKO' Y1X llITa Y1cnJ1'ryjeMO M'JIJ1 H~ 3Hajy o TOMe
HY1111TaY1JI.J13Ha.iY, ,[Ta je KlO'(n; opalfba Hal)eHa rrO'O,ltaBH!O' je~ K3'MeHO "KapJ1'ra". CaMO'
CTapl1 KOCTal 'B;YPY1ti neJ1I',j' ~a je y1 TO' cTeli.aK, KOjJ1 je C rO'plhe CTpaHe Y1CKJIeCaH
KaIO': Tmp.J1Ta. To ;e y1 HajBjepaBaTHJ1je.51) HY1CaM Morao ~O'tiY1 ~O' Tor cTeli.Ka, jep je
O'lJ,Beti 3aTpnaH. ,IJ;pyrn je op;MiaiX lJ!.alhera. III'Y1IpO'K je J1 ~yr j~a!H MeTap, a p;e6e{) y
rO.JIY1KO' ce BY1P;Y1~O 3eMJhe 50 U,M. He)];aJIeKlo 0A lh'W'X Y npasuy pyllIeBY1He rpap;a
T'T1:.,lI,Y1 ce y 3eMJhJ1 jolll je~aH paBHJill W1O' KaMeH1a, caB lfcrrapaH JIeMellIO'M. BjepO'BaTHO'
Tla y1 OH npvrnap;,a HeKO'M YTOH)' JIaM CTeli. KY. TI PJ1j e BY1lliEI rO)lY1Ha HaY111IJIa ce Ha
'1'aM MjeCTY KO')l Bal)eIha H1eKlOlr KaMeHa, mO' je CMeTaa rrpJ1 O'PlaIIhY, Ha KO'CTT1:.Ta
je CBe utTo je BJ1)lHY1ie OCTaJIa op; Jhyp;CKar O'6Y1TaBalha Ha HallleM rpa,z:(y. -qYAHlO'I je
~OJ1:CTa, )Ja je nap; OBY1Mrpa~OM 6'Y1JIaTalKa MaJIa HeKpaITaJIa. J13rJIe)la p;a je OP;YBY1j'K
J'!Maa BPJIO MaJIY rrocan:Y,:l. BJIap;apCKY1 }K'.MIBO!Tp;a ce Ha lheM HY1je H:I1 npaBap;J1O'
pap;JY1TjeCH'Oli.e 11:.TT11: Y BnJIO' aCKYp;;HO'j Mj epJ1. He MO'}Ke ce petiM p;a cy ceJhaIJ;J1
P't3HMjeJIY1 cTeli.Ke J<JIJ1TypIJ;J1 O'ABYKJI11:, jep KaMeRa VfMa J1 y H'J1}KVfM C'rp"HaMa
np:n;a, a He 6J1 ce HM 'WCfTJIaTY1JIa.'B.ypvrhJ1 cy ce rrpBJ1 HaceJIlfJIJ1 nap; rpap;aM na HJ1
aFJ1 HY1CY 3aTe'KJIY1 B11:ill2' Ha,l\rpa6HY1Ka Ha cnoMeHYTOj HeKpO'IITOJIM, a aHa ce Kao
Bella HMKaKO' HY1 He cnolJ.\o1'J1lheKOA CTap.wjMx nMcau;a.
Jam ,l\a CrrO'MeHeMa neli.'MIHY, Koja J1~e, rra npJ1:qalhY, C TPJ1IBYHOBO'r Bpe.TTa Y
ToOny3!()lBaM noJpY y1 Jif3JIa3M Y BIMJIY1Hp;o, Cl.Op;aTJIe Ila,l\3If1MHJ1M XO,n:HY1K'O'Mm6o)f<"e
T'l\1:,'lJBe3.y C rpan:O'M. Ha Ta P'yrra y BY1JIY1HITaJIvHe J13rJIe,!la HM Ha,TTMKaHa neli.J1H'y.5")
J1Majy jallI ~BY1ie B92KHlMje CTBa.pY1Koje Ma}KeM'O' CIlOMeHYTiJI!I Y Be~!'T C rpa)JO'M. TA''lHa.n:
.n;arr8TTT1-hPJTnKBP ('1'1. TID'O'KO'IIl1Y1ija J1M1al JI'OKaJIMTeT KJIJ1:ca MJIY1 UpKBJ1:llITe. Ha3Y1B
J-TM;e 6e3pa3JIO':>KaH. ITOr'OT'OEa lllTO je TY npY1 KIOu,aIIhY 3eMJT,O Hal)eHlO' K'OCTJ1."") IIa
CBO'MTMT11\11qHJOM nO'JIa}Kaiv 3a cpep;lhloBje'KaBHa 6O'CaHICKa rpO'6Jha y1 ITO' CaMO'M Ha3Y1BY
~<T~],,\lM,) 3aKJhY'IMTY1 ,!I, je T,'Y 6M!JIO rpo6Jhe Cpe)llhO'BjeKoBHor IIa,!lBY1Cmmr c MalhO'M
n:'tTapeHCKO'M I.q)KBIVUCM CBe P;OK l1X HY1cy KaTaJIl1IJ;T1: O'AaT.JIe rrpOTjepa.JIJ1 (KpaJh
TOMa). ITpl1.rnal3 rpa6Jhv M U;pKBvru;vr C rpa'LIa 6J1O''je C ,l\B'Y1je cTparre J1 BPJI1O' npYl-
lOIc1P;aH. TVfM Ma2K:eMO nnp9B,!laTllI\: BpJIa Ma.:rry HeKporraJIY Tape nOA Ca.MIJ11Mrpap;oM.
CaCBJ1M je oneT pa3Yl\'JhY1Ba ~a\ 0 y1 U;pKB>1u;a J1 cTetiU;J1 r HeKpanaJIe ,!l.oJIaCKlOIM
TynaKa HeCTaJIY1 Y HO'BMM rpal)eBl1!HlaMa TyocKar BY1CO'KOi', jep -cjy. JIe}Ka,lH1 Ha
6JI'Y1CK'OMy1 JIjalKa npJ1cryra'IHO'M MjecTY.
JOllI jep;aH Ha3Y1B IIO'TC;eli.a Hac Ha cpe)JI-bM BMjeK M HeKJ1 lherOB ,lll.'l}f(aBHiV1
VplEihaj y BIO~H!Ml. Je,!laH ;lmO' raPlher Bapall1Kar IIaJha 3aBe Cl" KJrn!H;a. OH .J1P}!QJ11 Ha
iV:>KH'OM l1'3JT,aGY HeKap;allllher IIalJ,BMCaKar Ha IIpasD;y 3a <PojHMUY Ji (,BaKaKO je
T1P.'KBapPHcpe)JlbOBje'KaBHJ1 Ha3J1B KpY1Ha, KO';l1 je a3HaQaBaO CTaHJ11.TYHa Koin; cv
BJICl',l\aW y1 lherO'Boj np'3TI-bY1 furJra P;Y}KHa O'KOJI'Ha ceJIa ,!la rrp'MrrpalBe 11: M3lTa,!lV
248 'IJ. Ma3aJUlh
"')
CJI\1tlHe crehKe c
Xpewe
KO)l
Capa1jeBa
orm:caJIa
je II. BpahKo
Kopoweq y
rJT. 3e!Vl.
MY3.
1940.,
crp. 45.
rP)
<I> 11JI 11il o B 11h,
HaB.
)lj.,
CTp.
456.
~3)
<I> li JI H il o B H h,
HaB. )lj.,
CTp.
449,
450.
BI1COKI1, 60CaHCKI1 rpap; cpe,l\H.er Bl1jeKa
249
xpaHy 3a CTOKY, Ka,n; je 6J1'OHa rrpOJIa3Y. ITo3HaT je TaKaB ypel.Jiaj y Cp6uj:>1. cperouer
BujeKa, am'! je Rao >1.MHloro ,upyI1Olra nocTojaJI10 CJIItf'IHOypeljelhe u Y BOCHM. "ITpo-
BO,I:fjHaKp'UHa" 3BaJIO ce 06aBe3HO ,n;aBlallhe CTO'-IHJIxpaHe >1. aO\J1MHa KpaJbeBY
npOJIa3Y J1JIM,06aB3Ha rrpaTlha, I1\YTOBol)e J1 CJI."') ,II;a je y BOCRIvl' TIOCTojaJlJaJRpMHa
BJf,n;J1MO11101 Ha3l1BY ce::Ia llIeHaKpMHaI (cjeB. o.n; Pora'T'Y1u,e) lUTU je MCKBapeHO o.n;
cpe,rn-boBjcKOT'llO'r CjeHCKpMHa, r.n;j'e cy QKOJ1Ha ceJla J1MaJlJalBJIa.n;apy, Y OBO'MCJIY'-Iajy
rocrro.n;apV-l\!a I;:paja, ITUBJIUBJ1li.MMa,Ka,n; Cy H'l rryTY, J13,rJ;aB,aIT'Y1 CaMO CJ1jClHtO. Harro-
MJflheM .n;aHam CBiYldeTU3I1OBpa puje'-IJ1: CJ1jeHo, CjIYT'Pa, cjeCTli1 J1 CJI. C rrro:qeTHUM
MeKUM lli (Kao ,JbeBIEIH'Omj). OTY.n; llIeHoK']Jli1Ha J1 .n;aHac llIeHaKp{ltIlHa."")
Ca;n; 6li1CMO' Beli MOrJIJ1 JIaRO Op;r'OBOPli1Tli1 J1 Ha OHa TPJ1 HIa rroll.feTKY IDlllcr
'lJIaHKa rrOCTaBJbeHa rrJ1Talha:
1) BWCOKltI:, :HaJW KpaJb'eBCKJ1 rpa\D;, HMje 6uo HJ1illTa 60Jbe HU ,npYK'luje rpal)eH
Hero u OCTaJIJ1 rpa.n;oB:ltIlc::JcaHcKor rrJIeMC'fBa cpe,ulher BMjeKa rro u;eHTpa.rrH\)'j BOClHI/!'.
2) Taj KpaJbeBCKJ1 r['3'.n; 6MO je no rrpocTopy 3a'lY,n.o BpULOMaJIeH.
3) AKO Ta.n;a Hl1je J1CE"orraH BeJIUKli1 jClJPaR OiKOrpa;'J:a OH.n;a HWje HWlliT3, HH
rrpe,n;Y3J1MaHO.n;a ce rpa.n; cda'-Ia npe.n; HeMJ1HOBa'H' yna.n; TypaiKa 1463 ro.n;li1He, OCJ1M
aKO HE:li'ell.Vfo Y3eTli1 oB.n;je y 063J1P ,n.a cy ,II;!y6j::oB"'laHJ1o.n;o6puJTvr (MO)K.n;aM nocJIaJI\l1\)
KpaJb'eB<oiM CTPUU;Yy KpellleBo 200 JIIJ16apa 6apYTa.;;6) Ha CBC je TO 6uJIO ImICHO.
* *
:Vb Offi.1Ca rpal)eBJ11He MO'fJIU CMOJIa KO pa3a6paT1il .n;a BUCO'-IKJ1rpa.n; HJ!1je 6ltfO
TBpl)aBa npBcr pe.n;a Kao Harrp. Cpe6plelH.li1KY cjeBep0lt1cTIOI'-IHoj BOCHl1, a ca BOP'-IOM
ITaI3JIoBl1lia He M'O)Ke ce YO'I1lllTe yrropel)a BaTli1, Te He6y,n.yhfltl o.n; np1i1po,n.e lHJt1i C lmje
cTpaHe nOIf'I1YHo 3alliT'J.1lilfH, Kao lllTO je 6r1JIa Behli1Ha 60C31HCKJ1Xrpa.n;olBa l1 .n;BopoBa
y cpe.n;lheM BujeKY, I-herOBa 'YJIora y o.n;6paHJ1 3eMJbe OCTaJIa je rrOCBe 6e3Ha'-IajHa,
Ma .n;a je rp1a\D;J1Mao CBe: YCJIOBe, .n;a M caM O.n;-JI:Y'IHOcy.n;jlEillyje y lhe2JJ.1lHoj cy.n;GuHW.
TOMe cy KPJ1BU CaMM BJIa.n;apltf, KOju cy CBe lHJa.n;enlO'JIaTaJIU y Bo6oBau;, a 3aHeMa-
pl1B,aillU BJ1COKI~, KOjU je J1Mao TO rrpeltfM'Y'liCTBO .n;-a ce Morao JIaRO OrraCJ1BaTJ1
6e.n;eMl1Ma J1 3aY3UMaTU CBe BeliJ1 rrpOCTOP, a npeMa TOMe ,n.p)KaTM: Behy rroca.n;y li1
313lID1XYxpaHe, IlJOTpe6He 3a .n;YJbY onc~y. KOJIJ1.KO ce MaJIO rrOJIaraJIO Ha jaKocT
OBora rpa.n;a Haj60Jbe ce Bli1.n;J1fI1O' TOMe, lliTd ra Mal)apli1 HJ1KJaiL(HUCY Hana.n;aJIJ1,
.n;O'-IJ1Mcy Bo6oBau;, MHoro TBpl)J1 Itf rro rroJ[o)Kajy jaI'-IJ1, BJ1llle rryTa 33(Yt31J11Ma.rr11. ITa
u cJIY'-Iaj .n;a je Kpt3lJb OCTO'ja y pary 1410 IJ.I06jerao U,3 Bli1CO'ffi:Or rpa,rta, Ka.n;a je
lherOBO fI1o,urpal)e Hanao C Malhl11V!c.J1JIaMa CurUcMYH.n;oB BPaHgy~K'Yf 3arroBje.n;HuK
Bemelhe (Bessenyo), J1D;ey rrpli1JIolr M'J1lllJbelhY, ,n;a ce rpa.n; Kao TBpl)a:!a IHtJ1'jlel CMaTpao
vnOpIDIlTeM, Koje ce MOrJIO O'.z:tYnpujeTli160Jbe o.rrpeMJbieHoj UJIl1 rro,w.Y!3eTHYfjojBOjCUJ1.
MCTMHa,y rrpll1!JIolf 06paTHOM Ml1lllJbelhY J1IUJIO611 TO, IllTO ey y BoCIfJ1 Kp03 uJ1jeJIo
BpYfjeMe XIV J1 XV B%jeKa rrocToja.rre TPU CTpaHKe Koje cy OB Mel)yco5HO rJlO)KJ1JIe
yf "'mjuM cy Ko6HWM YTUI1J:ujeMDOCaRCKli1rpa.n;OBU JIaRO rra.n;aJIli1 y HenpujaTeJbCKe
pYKe. TO je 6J1'o C je.n;He cTPaHe KpaJb, ca CBOjJ1MIIpM,!l.BOpl1U;aMaKOjJ1 cy Bp,1J,aJIUca.n;
TaMO (K Mal)aPlYlllVIa) ca.n; OBaMO (K CaMOCTa,JI'Hoj IIiOJIli1TMW1');C .n;ptylfe cT'paHe cy
cTajaJIJ1 60CaHCKJ1 Hap0,lJJba~, rrpl1IIa.,ll;IIYflJ,1i1 BOCa'ItcKe U;PKB12HerrOMl1pJbl1BU Herrpu-
jaTeJbli1 Mal)a.pa li1 C Tpehe Mal)apoqmJIJ1. J13rJIe.n;a .n;a cy 11 Cpe6peHli1K, li1 ,II;o6op, li1
Bo6oBaI~, 'I1a.n;aJIlYf YBli1jeK y Mal)apcKe pYKe rr0,n. rrpltfTJ1'CKOMOBUXIliOlrOlhMiX. HarroKoH
ce <popM1i1paJlJa:npe.n; rrponaCT BOCHIe\u TYPKO<pJ1JICKaCTpaHKa, y I>:ojy yl)oure BehuM
.n;ujeJIOM rrpl1CTaille BocaHCKe Iq)KBe KOj yf J13BplllJ1111e 1463 I10:IT.J1:He y JIlmy rreTe
KOJIOHe, "'leMY jre iY!3pOKOM6ltfJIO TeIll'KO .n;pylliTBeHo li1 MaTepYfjaJIHO CTalhe llil1pOKl1X
H3pO.n;HUXMaoa, HeM'Y1JIocpwro Mcu;pnJbaBaHlHIX O\ll;CBO'jli1X<pey.n;aJIau;a.
"') Ji r e cek, Staat u. Gesellschaft im mittelalt. Serb. II., str. 68.
"'') Y nonllcy 60caHcKllx cnaxllja 113 1711 3amlcaHO je 0130 ceJJO TIweHJ Kp"lla WTO je
Cllr~'p"o norpewall npenllC, jep TYPlllI He 611 OCTaBIIJIII Y TOM IIMellY OHa nBa cyrJIaClII[I{a cnp"jena,
lIero 611nO,llaJIII no CI30M06wlajy npen J-bI1XCaMOrJIaCHIIKII nIIcaJIII V1nweHa EKpllHa Kao Hanp.
l!JCTapl1-Eq)JIaK=CTaplI BJIax, l!JcKeI-l.l\ep=CKeH,llepII np. (CKap"h, TIonllc 60caHcKllx cnaxllja, fJI. 3.
M. 1930., CTp. 23.) .
") R a c k i, Dubrovacki spomenici o odnoaju dubrovacke opcine naprama Bosni i Tur~
skoj godine rG\zspG\ bosanske kraljevine (Starine VI., str. 5.).
67) na je <I:> IIJIlin 6110 y cBoje BplljeMe rJl aCOBHT jYHaK, Haj60Jbe HaM cBje.uO'lH TO, lUTO ra
je CJlIIKap OHora BpeMeHa, AH.upea .ueJl KaCTafbO, YBPClllO y pe.u .ueBeT Hajno3HaTlrjllx qmpellTllllCKIIX
rpaljaHa (jyRaKa, njecHliKa II IT03HaUrx )I(eHa) y CIJOM IUIKJlYCY Q>pecaKa, Koje cy HeKan peCIIJle IlIWY
Kap.uylm y JIefbajH (Legnai), O)!aKJle cy npeHeceHe y MY3ej caMOCTaIla CTa AnoJloHllja y <I:>lIpeHlllI,
r.uje ce II ~a~mc HaJla3e. OpHrHHaJlaH <I:>HJIHITOBno pTpeT Morao ce BH.ujeTII Ha V13JJOlI(611IITaJl!IjaHcKor
ITOpTpeTa Kp03 BHjeKoBe, 1938, y Beorpa)!y.
56) P a.u o H H li: O KHe3Y naBJIY Pa.ueHo IJHliy, JIeT. MaT. CPIT. 212., CTp. 45, 46.
9) KpaJbeBHli MapKO II <I:>HJlHnMal,IapHH, H.apO)!Ha njeOf8.
00) Ma 3 aJI H li: CTaplffie no OKOJIHHII CapajeBa, fJI. 3. M. 1939, CTp. 34, 35.
e,) n II H H li: npHJI03H 3a HCTOPHjy BaTp eHor oPY)I(ja y .uy6pOBHI1KY 11 cycjcnHHM 3CMJbaMa,
rllac C. Ko A. CLXI., crp. 81., 82.
Pl1:jeAaK je K!O'jY1cBMjeTaa TpelH)'TaK y J1'CT'OP'Y1jJ1 BacHe KaA je BJla,n;ap Mama
c rroy3p;aHOlllhy naBeCTY1 Beihy BajcKY y p aT. ITa y1 aHaj Ba6aBau;, y KlOOM dy ce
ITOOIaraJIe TOJIJ1Ke Ha,n;e y1 r,n;je ce 'IYBaiJIa y1 KpaJbeBCKa KpyHa, je JIJIf OIIIpaB,z:r.aa TY
Bjepy? HMje. 11CTY1Ha, o,n;6paHJ1a ce a,n; u;apa' )J;YlllaHa (aKO' je Taj y1 ,n;OJIa3Y1a,IJ;OI-bera?)
ITaJIQBHU;aM XIV BJ1j'e'Ka, aJIYI )J;YllIaH cMry PRO' HMje HaCY1a ca60M ITpeKO 6QcaHCKJ1X
ry,n;ypa HMKaKBe IO[]iCa,n;HeCITp'aBe, Hera je caMa BpaTI110 6aRY CTje[JialHty' MJ1JIa 3a
,n;paro , ITJIYljeHelm 3eMJbY, aJIJ1 6J1 M J1!HaI'Ie 6Y1JIa TeIlIKO y TO' BpMjeMe aCBajaTY1
Bo60Bau; 5el3 ,n;yraTpajHe aITca,n;e, jep je OH 6l1/o1y1 a,n; rrpwpQ,z:r.e BaRpe,n;HO YTBpl)eH,
a BaTpeHQ apY2Kje 6J1JIa je TeK y rraBojy. Ho C Q,n;JIy'IHMjlJ11McryrraI-beM y aKIJ;J1j,Y'
Tora HOBar apY2Kja JlJ3ry6Y1a je y6p301 Ba6aBau; cBaje 3HacreI-be, jep ra Beh y IlpBaM
,n;eu;elH!Y1jyXV BJ1jeKa Mal)apY1 JIaKO 3aY3J1M(aay, 3aXBaJhyjlyhJ1 CBaKaKa Taj ycrrje:x
ITope,n; OCTaJIar M Mal)apio~IJ1JrCKaj cTpaHJJ,J1: y rpa,n;y Te BjepoBaTHO 3acTpamyjyheM
ycrJ1HKY 6apYTa J1 IDf2KeM ITaJIIQ2Kajy TBpl) aBe a;)l; 'O'ImJIMHe, KOjM l3iarrpeHQ 0pY2Kje
Hapa'IY1Ta J1CKapJ1IlIhyje. rpa,n; je 3aY3ea CiJ;1JN,fCMyH,n;aB BajcKaBaha, ITa3HaTY1 jYHaK
aHara BpeMeHa,G7) ~J1IpeHlTJ1Hau; <PMJIJ1ITO,n;e CKaJIapJ1 ("Daminus Philippus Hispanus
de Scolaris"), 3BaH TIMITO' CIJialHQ J1JIJ1 IT Y1ITa a,n; 030pe, a J13 HamMX Hapa,D;HJ1X
ITjecaMa Ila3HaT IlO,n; J1MeHaM <PMJIJ1'II Ma:J,IapMH. BJ1JIa je Ta, cy,n;ehJ1 ITO' HeKJ1M
CY1fJ1CMYH,n;OBJ1MJTJ1CT'J1!HiaMa K'aje ce TlI1l'Iy DBDr KaH,n;aTY1jepa, 1406 ra,n;Y1He. Ta,n;a je
<puJI1J1n, WTO' CMa Beh paff.Ji!je HaBeJIJ1, ITO' Ila.JIJlJOy1 ITaxapaa CBY BaCHY ,n;QBa6aBIJ;a,
Mel)y J1HHM J1 ,n;Ba ,n;tOMa6acaHcKar KpaJba. G8) ITQIlITO je <PY1JInn BajeB:ao J1 ITO' PyMy-
HJ1jJ1 YCIljeIlIHa IlpOTY1B T~ypaKa, a TaMa je ITarMHya ITap ,n;el.l,eHll1ja paIH!Y1je HaIlI
KpaJblIBY1h MapKa, Ta J1X je Hapa,n;Ha M;alIlITa ,1J,iaiBeJIaJIaKa y Be3Yr,O) )J;a BMCDLIKY1
rpa,n; HMje 3aHeMapY1BaH aH 6J1 'y Ta Bpll1:jeMe nal M Hap;aJbe MoraO' ,n;a ce 6paHJ1
MH'ora JIaKlll(' M ,n;YJb BpeMeHa a,n; Ba6DB ua, jep je MMaa Ta rrpelJ1MyhcTBa, IlITO 1'a
y lHenocpc,n;Haj 6JIY13J1HY1RJlJje rmIIITa Ha,ZQ3MCMBa.JIa, KaO' LUTD je 6vra cJIY'Iaj ca
Ba6aBu;eM. Tap.]alH>a apTY1JbeplwjcKa apyl)a y1 6au;a"t.fY1 KaMeI-ba, KajJ1 cy ce MarJIIJ1
rrpeBJIa'Il1TM rra BaCHl1 MapaJIY1 CIY' 6J1TY1M aI-ber M JIaKWer KaJIYl6pa, aJIY1 cy ce MarJIY1
3tal TlO J13ByhM M Ha Behe BY1CY1He.BaTJ1O:leB )J;a6paBHY1K Ka,n; KarraIlIY1ha ITaa je Ila
Ilpe,n;aI-bY, jep cy ra TYPUJ1 TyKJIJ1 Y13 ce JIa KpY3Y1, Kaje ra Ha,n;BY1cyje. TeIlIKJ1M
6au;a'IeM KaMeI-ba.6U) Ta je c:alMa rrpe,n;aI-be, aJIJ1 IDfjte' ,z:r.aJIeKOa,z:r.J1CTJ1He. Ha:paBCKM,
6al.l,a'i je Mapaa M'MaTY1 cBaj TIJI31CMaHMH:a1'0' 6JlJ12Ke Hera je ceJIa KpY3J1, a TaKBJ.1X
J1Ma y HeIlacpe,n;I-IOj 6JI:l13J1lH1J1:. HM: Ba6aB au, lIM )J;a6paBHJ1K, 3a TO IlITO JIe2Ke y
KO/f.JTlill-llf, rmqy J1MaJI:l1HJ1'KaKla\BJ13rJIe,n; Ha ,n;aJbY aKaJI:l1HY WTO' je 3a Harra,n;a'ia 6Y1a
BeJIJ1KJ1 IlJIYC, ,n;O'iJ1Mj'el BY1caKlJ1ly TOM ITO' rJIe,n;y MMaD Y1,n;eaJIaH ITQJrQ2Kaj, KajY1 MY
je ,n;:a3BIOill>\3IBao ,n;a y1 C MaI-baM KOJI~J1HIQ'lVI 6au;a'ia KaMeI-ba Y1JIY1TaI]OBa, KOjil1J cy ce
Ta,n;a y Bac'HlJ1: YBeJIJ1Ka JI:wjeBaJIJ1 'ULJIY1KaBa.JIM,Gt) ,D;p)KJ1 HeIlpJ1jaTeJba Ilo,lljalJIeKa a,n;
ce6e. ITa Ra,z:r.6J1 Harra}Ia'I 11 YCITY1a ,n;a C IlpeMahJ1 epapcY1pa rp a,n;, QiH je Marao ,llJal
I13BpIIJlJ1 o,n;JIY'iaH jypY1llI caMa ca jY2KHe CTpaHJe rpa,n;a, a Ha }IpyrY1M MiecTJ1Ma }Ijal
BpIUtl1: caMa AeMOHcTpauJI!je. A lllTa je Maraa Ha TOj CTpaH'J1' lJ/al y"mrm? Maraa je ,n;a
Harra,n;a y YCKJ1M, rycTl1M KaJ!OIHiaMa, Ha Klade 6J1 6J1JIa YITepeiHa CBa a,n;6P1aIH6e'Ha
cpe,n:CTBa rpa,n;a (J1) p;aBa,n;J1JIara Y orraCHOCT. Marao je TY, Ha MaI-be CTpMaM TepletHy
3alJIeToM yrracT'Jif Y1:lY' rrarrpeLIHJ1 japaK, aJIY1 Taj 6Y1 6Ma HaQY1'iKaH 6pKJbaMa (Sturm-
pfah1e). )J;aJbe ce rmje MarJIa jypY1IlIaTM, j ep TO CTpMMHa 3eMJbJ1IlITa CaCBJ1MY1CKJbY-
qyj'I. )J;aKJIe, lH'aTIlalZJ;a'i je MoraO' ,n;ahJ1 JI! Aa 3Y1,n:J1Ha,,n;J1jeJIaM y1 aIIITeheHl1X, arrJl1' y1
caM fut: YBJ.1,n:J1'a, ,n;a TY HeMa J13rJIe,n;a Ha ycrrjex. Pa3YMJlJje ce y3 IlpeTIlaCTaBKY ,n;a cy
6plalH:J1:TeJbMa,n;,JJiY'Irm J1 xpa6piJ1' Jbiy,n;M. 113 Tora xpaTKIOr rrpJ1Ka3a BY1,n;J1MO,n;a je
250 D. Ma3aJli'.Ifi
B/lICOKI1, 60CaHCKl1 rpal\ Cpel\fber Bl1jKa
251
BMCOKJ16Y1a peJIaTJ1BRO BPJI'O jaK rpaA y1 Y CJIY'Iajy K~ 6YI 6M0 'OCaMJbeH y 60p6M.
AJUf OH ID1je 6Y1OOCaMJbeH. HanpoTYIB. Beli CMa HarrpjMijeApeKJIYI Aa je ca KpeIlieBoM
M epaj~o'M Ca'IY1lhaBaO BpJIa jaK TBpi)aBHY1 Tp0XYT, KOjYI je MiOlraa Y13AP2KaTI1y
60p6Y1 BPJIO Ayro BpeMeHa YI cial BOjCKOM Ka'KBa je 6l1JIa rypcKa y T'O BpY1j~lMe.
Pa3MOTpY1MOMoryhHOCTY1 y 1463 rOA'MHM.BMdolKJ1 je 6Yl1OnpBM Ha 'Y\l.Capu;y. To je
6MJIa O'IY1TO11 3a 6acaHcKe BJIaAape Befl oA nO'IeTK1a\nemaeCTOr CTOJbefla, HO ORY!He
Y'IMHMIlie HJ11liTa Aa rrOBOJbIHlycMTyaI~jy Bl1'cOK!OIrl1:CKOp'MCTe. OH je OAaBH'O 6J10
rrOCTao rpaHY1'IHl1: rpaA rrpaB'E: BOCRe, 1M13ry61M'Bnrn: CBOj u;eHTpaJIH'J1 rraJI02Kaj OHora
MOMeHTa K!all\ cy IIaBJIoBJ1B.J1 npJ1M'J1JIJ1T YPCKJ1 rrpOTeKTopaT M3a CMPTYI OOaBOAe
He'l'pa, CTapJ1jer CMHa IIaBJIa M J1 nOftlJI1J11BOAMTJ1 caMOCTaJIHY rrOJIJ1TI1KY. IIpJ1
HaBaJIYI H131BOCHY 1463 TypIJ;Yf HJ11oy'M3a JIei)a OCTaBJbaJIJ1 HeocBojeRa yrrOpJ1IliTa
Ka'KBa cy npeTCTaBJbaJIJ1 BJIaCTeJIMHCKJ1rpl3~oBM J1 ,n;B0PU,11. OID1 J1X ID1cy ID1 cMjeJIYI
OICTaBJbaTl1, jep 6J1 IM!MIT03a,IV1Ha cTp~aBaJIa, IliTO 6J1 AOBOAM'JIOY nl1TaI-blJ1CXOA
paTa. ,Z:(aKJIe OHJ1 cy J1X MotpaJIJ1 peAOM 3aY3J1MaTJ1 YI TY1Me 6J1 TpOmJ1JIM CHiary M
Bpl1jeMe HO Ta ce ID1je AOrO~J1JO, jep cy ce Ta CBa YITOpMIIITa Kao rrO crropa3ty!MY
rrpeAaJIla. AJIJ1 Aa cy ce x'l'jeJIa 6paID1TYI e BO Ha KaKBY 6J1 ewryaIJ;l1jy MiorJIJ1 TypIJ,J1
IIaJ1flJ1 KOA BJ1COKOr, KiOjYI6M 6J110u;eHTap OA6paHe y T'OMAJ1jeJIY 3eMJbe. Kpaj je 61MIO
BPJIO 60raT y1 Morao je TBpi)aBe cHa6AjeTYI C ~OBOJlMOM KIOJIWU1HOMxpla'He 3a AY?KY
orrcaAY, a 6J10 je J1 MHoI'OJbY.n:a:H' Aa 'MXCHa6Aje C jaKYlM rrOCaAaMa. TypIJ,J1 cy J1IUJIJ1
cA MCTOKa K 3arraAY cpeAMHoM BocHe. II03alW1Ha MMje 6MJIa CJ1rYp'Ha, aJIJ1, H1VII,I:\BC'H10
KP'MJIOnpE!Ma IIocaBJ1HJ1, HYI JIJ1jeBo rrpeM a Xepu;erOBJ1HYI HJ1je 6MJIO, Te cy Ha 06a
Kpaja MOpaJIM AP2KaTYI ja'Ie BojcKe ..
BJ1ICOKJ1je J1MaO :MlcrrpeA ce6e y AaHaIlilheM ceJIY fpajaHJ1Ma Ha OTOKYfOAY-
IllJ1IJ;'eY epOjHJ1U;y rpaAMfl BPJIO A06por rroJIo2Kaja, a BjepoBaTHo Aa je J1 Y ceJIY BJ10'-IYI
OKO JIOKaJIMTeTa BJ1u:ierpaA J1 Kymrne nOTOKa l1Mao jam jeAaH ~a!KaB. JIJ1jEIBOKPY1JIO
6MJIOMY je 3aIllTYlfleHO BPJIO ja'KiVIlMBaTJ1.fleBIDA: rpaAoM Y K,OIT'ormrlJ(V, a AecHo
KpeIlleBOM M epOjHJ1IrOM ca lhHXIO~IMIMYTBPAaMa. "Y rro3~HH je 6J10 B060B,'3'U: ca
rpal(OM BpaHOM J1 J1BHJ1"'IKl1MrpaAHfleM. IIpJ1 opraHH30BaHoj oA6pa:Hij1 TypID1 ey Ha
C'Be TO MOpaJIY1pa'IyHiamJ1l. KaKo BJ1A'J1MOrr0JI102Kaj IllTO ra je BJ1COKM3aY3Y1MaOy TOM
paT'Y Morao je, 6palhl1H op. xpa6pwx J1 BOJbHJ1X JbY~, ,n;OBeCT1Y1' AD CaCBY1MAPyrnx
pe3YJITaT:a,. CaMJ1 rpa,rrO'BJ1IOIKOepojrm'fKe KOTJIYIHe6YIJIH C'Y rOTOBO HeoCBOjJ1.BJ1.He
6H HHaqe KpaJbHu;a KaTapJ1iHa ITOKyura.rra Aa ce 3a,n:p2K!yt y K030-rp~ (a:3ipO)lJI0
fTDPAalhl'2), p.a 'H1J1:jeY1MaJIaIT'0Y3AaJbe Y lheroBY jaKocT. K030 (Ko3ao, Klosal) CITOMHlhe
ce Beli v TpV1HaoCT'OMBMjeKy.62) 1beroBe pYIlleBJ1H' rrOAl12KY ce H~ epojHJ1IJ;aM,
jlY'2KHO,OKO TpM y1 no KM 3pal<IHe JIMHJ1je, Ha BPJIO BeJIJ1Koj aIT'COJIYTHo;jBYIC'MHYI OA
1431 M, a Ha,n; caMOM epOjID1UOMOKO850 M, Te je, 1J13Y3eBUIMfpMe'I-rpaA 'Ha rrJIaID1HYI
Jpilvre'IY, HajB'J1iUlJ1rpaA CpeA;H>OBjeKoBHe BocHe. fPMe'I-ma)l, cje:aepO'HCTOI"fH!OOA
Boe. IIeTpOBua, JIe)KV1HI:!, BJ1CMHM'0,1:\1555 M HaA MopeM. K03o-rpa)l, rropeA Tora urTO
je 6HO Ha BeJIJ1Koj BHCV1'HM, carpai)eH je 6HO J1. Ha CTPMOM 06pOHKY. CY)leliJ1 ITO
BeJ1J1KOM[JIoArpai)y 6HO je Ao6po ancKp6Jbe'H H J1Mao jaKy rroca,n;y. OH jiE: IllfT'Y1:T'WO
tPojID1UY C jynal, AOK jy je ea cjeBepa 3aIllTJ1liaBaO 3aKOp, rreliHHCKM rpa,n; (1007 M),
TnI'KO rrpMcTylITa'IaH, KOjJ1 M02KAa nO'IY1BaHa rrpeJ1.CTOpHjcKVlMTeMeJbI11VIa,epOjHJi'IKY
,n;OJIHHYca MCTOKaMorao je Aa oA6paHJ1 MaJIM rpl317I:MhIIlTO je JIe2Kao Y JIa'KTY pHjeKe
y IlIliJ1ToBY, He,l:\aJleKO MYKa'IJ1Ha XaHa, OKO 100 M Hia,n;AOJIHHOM. 1beroBH TparoBlV1,
jleABa ce jour Ha3Y1py. 3a o)l6paHlY ca cjeBepo3lalrra)la IT'O'Iea ce 6!V1iol13rpai)MBaTM y
6JIJ13J11HJ1BapO<IllH, y ceJIY fpa,l\MHJ1, BPJIO jaK rpaA Ca TPJ1 HH3a 6eAeMaIi Heo6H'IHO
MaCl1:BHOMKYJIOM, AO'Kje AaJb Ha 3anlalAY y ce.rry 06iQ1jKYrrocTOjao Beli rpa,n;, AocaA
Hay'IHO H'EMCnJ1TaHiKao HM roplhH, aJIJ1 CY)leflYI no OCT31I..J.'MlMa TeMeJbHHX 3M,n:OBaK)y'Jla
6J10 je 3HaTHe jaKOCTY1.Taj rpa,n; MMao je oneT 'lEPCT aCJIOiHaUy Me,n:BeA rpaAY, KOjH
ce KIOIt{J1'O H.a BpJl1Tl1Hl1. Yf3Ha)l, caCTaBla.Ka IIpH,n;oJIU;H rrOTOKa M BpJ130BOr rrOTOKa, KOjH
'll1He pje'll1lIY J1BaHOBHU;y (J1BaH~Y), llITO npoTje'Ie BYCOBa"'IOM.HaJIa3M ce cjeB-
ploolalrraA!iOOA epoiH'l1l.I.e 3a OKO15 KM 3pa"'IHe JIJ1Hl1je. Morao 6J1 OB,n:j'S, ,n:OliMy KOM6'M-
HaIJ;Yfjy !Mfpa,l:\ KpyureBau;, KOjH JIe2KH Ha 13 J1 na KM 3pa'IHe JIJ1HHje jY1JCHO O)l
epojID1u;e, upeKO Kora je y cpE~lheM BY1jeKYBO,IV1JCY 6JIIDI{JIlnYT H3 KalhV!lI..l;a3a cpe,n;lhY
BoCHiy (np eKO ,Z:(yClJ11He). fpaA je rrO,lI)1TnYTHa BeJIJ1KOj BYICJ1ID1Hla!CTpMY1MJIHTI1~aMa,
3allITMh.eH 'c TPJ1 CTp'aHJelhmcoBa!M CTpMl1HOM. Ha "'IeTBpTOj, ITpHieTy'ITa'I'Hoj CTpaH1'f,
82) CK a plIli: Capajeao H !'berona OKOJlHHa,Capajeso 1937., CTP, 33,
252
MMao je ImnMjcKY K}'JIY 111'pl1 HIl13a rrorrpe'1ID1X japla\Ka.6:l) BpJIO je JIal{]O Moryhe ~a
je <pojHI1I.J;a 6MIJIa ca J1CT'OKa3arnTI1heHa 11 HeKJ1:MYT'Bpl)elheM Koje je HerrQiCpe,[\HO
IlITI1H1LJIOOCTPY)l{HW!Kl1 Tpr, KOjl1 ce BPJIO paBO CflIOMl1lh'el (Y'cpe,[\lheM Bl1jeKY 11rrpl1je
q:.oj Hl1I.J;e , a CTOf'O)l.l1Harrpl1je BI1COKor Klalo Py,[\apc'KO Mjec1'o, r~je ce Ba,rV1JIa }KMBa,
Op;HOCHOI.J;Yflf06cp, a HeMoryhe je 3aMl1CJUfTl1,[\a 611je,[\aB :Ba'fKaHTpr 61106e3 3aIlITJ1rre.
TIill1KOje nOMlMlli.7baTI1,Zla611 1'10' 6110 3BOIHI1-rpa,[\ KojeMy ~aHac HeMa BI1IlIe Tpal'a,
jep je 6110 !-\pBeH. 3HoHI1-rpla\D; je 6110,MlHa'Ie rrpeBl1we y~aJum ,[\a 611 ce y lh!elra JIaIW
CKJIOHv.OHapo,[\ 3a CJIY"'-Iajl13HeHawwr Herrpl1jaTeJbCKOr Harra,[\a. Hajrupl1je je MOrJIa
3a 3aUI'TI1TYTpra 6111'11HeKa, MaKap 11 1-\PBeHa YTBp,[\a HlClJBV1,[\I1HOM Bp~, rrOB'M1ll.Ie
OCTPY}KHI1'IKe I,IaMl1je. Tpr Y OCTPY}KHI1~111-\P}KaJIl1cy ,II:y6pOB'IaHI1. To cy 611JI'I1Y
Bpl1jeMe 6aHa CTect>aHa KOTpOiMlaIHII1tha Tp'roB~11 ,II:P}KI1TI11 BYHI1TI, KaKO ce BI1,[\11113
je~e flOBIf)Jbe KpaJba TBpTKa 1.64)
KpeIlIeBCKI1 rpla~, 3aBY'IeH I1Hla'Ie Y rrJIaHI1HCKI1Kpaj, 6110 je peJIaTI1BHO BPJIIO
j aKlOIYT'Bpl)elhe, O~JIJI1l'IHorrrp!1pO,[\H'or rrOJIO}fmj a. IberOBclJ pYIlIeBI1Jua rrO,[\I1}Kece CKOpO
3arrctWI101O~ BapOllIJ1~e Ha 113,[\BojeH'OM6P,[\C'KCiMMaCI1BY 3a OKO CTIOIMeTapa 113Hla:n;
,[\'OIJIl1He. I1Maro jlei B11COKY11 ja,KY Ka'fIYfjoKY K}'JIY C r'Orplful1M11 ~OifbI1M 060pOM. OBaj
rrOT!OIl-bYf 6I1'0 je TaKol)ep 3allIT'I1TIeHje,[\HOiM YfJIl1,LI'BjeMa K}'JI:aiMa.
KaKQi BI1AJ1MOBJ1COKJ1 je MMao CBe yBj:e.Te ,[\a ce 113rpa,D}1 y rrpBOKJIacnzy
TBpl)aBY 11~a ca OKOJIHMMYTBpl)elhMM1aly KPYfTMl'l'H/od11 Cy,[\60HOCHOj 1463 rO,[\,MHI1
o~l1'rpa rrpecy,[\;Hy YJIory y :vnCT'Opl1jl1BocHe. AJI\MI11 oHaKaB, KaKaB je 6110 Morao je
3a,[\iYlJbe BpeMeHa 3:a~p}KaTI1 TYPCKY CJ1JIY,n,a jie; TO I1'KOXTMO. Cl1ryP!H!O,[\a nlO!BOJbaH
CTpaTerl1jCK:I1 rrOJIO}Kaj BJ1('.DKor Huje 61110Herr03HaT Boca~'I1Ma Y OHIO' Bpl1jeMe.
Cy~eTII1 rro I-hJ1XOBoj BjellITI1ID1 YTBpl)MBalb:aJ 3eiMJbI1llITa l1 y paTOBI1Ma C Mal)apl1Ma
11 I1CKOpI1llITaBalha rr03HaTIl1IXTBpl)aBa Cpe6pHJ1Ka, ,II:060pa 11 B06IOBIJ;a, 3HaJI11 cy '01Hl1
jclJKO~o6po 0~l1jI2HI1Tl1 11 B'PI1j',[\;HIO'CT BI1CQKQrl1 lhe'rOBe oKlOl1II1He, :aLn'I1! 1''0 HJ1KOrmje
XT110 I1CKOPI1CTI1TI1Y paTY C TYP~MMa. 3a1'O caM 11 HaBO rope CBe MorYTIHOCTl1illTO
I1X je rrpY}Kao rrOBOJCaHrrOJIO}Kaj Bl1COKl)r ""a rrperrcTOjeTIl1 pal' C T;ypUl1Ma, ,[\/alT'I1Me
p'OKa}KeMO ~a Y rrpaBoj BocH'I1 Hl1'KOH1I1ljeHl1 flOMI1liIJbaO ,[\a C lhl1Ma paTyje 3a Tyl)11
p:alqYH, OC,I1MKpaJba J1 I-bPrOBe )JBopCKe KJI~1Ke. KpaJbI ThMa, rrpO,n,clJBWl1ce PI1MY 11
Mal)apCK'CilVI KpaJbY 3a BOJbY BJIaCT'I1, rrO'Ieo jie; pal' rrpolI'l1B BJIaCTI1TOr Hapo,[\E, K'oj'J1je
y6p30 YBI1J]110 J]a je 3-N.Jba rrpo~aTa Tyl)I1HY J1 1'0 OiHOMe C KOjMM je CTOJbeTIMMa
paToB30. HeMaj,YITII1P;YI',aBpeMeHa ,[\a 61>1\paJ13Mel)y porrcTBa 11 KpcTa C je,[\He CTpaHe
Te rocrrO,[\CTBa 11 rrOJIYMjecella C ,n,pyre npUBOJI'Jt!IOce nOJIYMjC'celIY 11 OCBeTI1, Koja je
nlOlt.{eJIaC KpBa'BOM rJIlalBC'MTOMI1I-Ia CI1lHa CTjerralHa ,[\a ce HaCTaB:I11Kp03 CTOJbeTIa.
CBe TVPCKe YCTIjexe TI1X Bp1eiMe'HaHa pa36 oj I111ITI1Ma:ITO KpBaBoj KpaiJ1Hl1, ,II:aJIlVIa-
~l1jl1, XpBaTcKoj 11 CJIaBOH'I1jl1 Hoc1I1lJIaje y rrpBO Bpl1jeMe OCBeTa je,[\'Hor ,ZloTa,Zla
rrpotrolheHor Hapo,[\a, a KacHl1je CJ1.1JH0pa3 BJ1jeHl1 BOjHl1'IKM' TaLn'iHaT, CTCJbeTIl1Ma
Pr'J1TYlTTI1BaH,KOjU ce y HajJb!2TIIlIeM cjaj'Y O'IJ1TO'Baoy HaIlIe BpJ1jeMe.
Rt:SUMt:
VISOKI - FORTERESSE BOSNIAQUF. DU MOYEN AGE
Dans l'artic1e ci-dessus on trouvera la description des restes des ruincs de Visoki,
forteresse nien connue de la Bosnie medj(~vale, qui jusqu'a l'invasion turque de 1463 a ete
consideree comme la principale forteresse de cette region. Depuis la moitie du XI Vo siec1e,
pendant une centa ine d'annees, les souverains de Bosnie y ont habite temporairement. POUl'
cette raison, il etait interessant d'etablir si cette forteressE: royale du Moyen age, aux environs
de laquelle s'etaient developpes de riches exploitations minieres et des entreprises commer-
ciaies, a ete plus grande et plus solidement construite que celles de la haute noblesse.
La forteresse a ete construite sur une colline relativement tres haute, de forme
pyramidale, visible a une grande distance, et qui, vue de la grande plaine fertile
63) OBaj rpaJl He cMHjeMo 3aMlljeHIITII ca CpeJl~boBjeKoBHIIM rpaJlOM KpyweBl(eM, KOjll je
CTajao BjepOBaTHO y 6naTY KOjJ, MocTapa, a npHnaJlaO je nOpOJll1l(1I PaJlllBojeBlltia, 60caHCKe Bna-
C'TeJIe,Koja 1'a je Ao611JIa3a YCJIyre 113 1'paljaHCKI1XpaToBa aA KpaJba OCToje (Klaic, Poviest
;Bosne, CTp. 239, 240).
0<) J li P e 'I e K: CnoMei-lliUH cpncKH, CKA, CnoMeHHK XI, CTP, 3~.
253
a la lisihe de laquelIe elIe se dresse, apparait enorme, d'ou la forteresse a re<;u
san nom, Visoki (= haut). Au-dessous, au Moyen age, ~developpee la vilIe,
le Visoko d'aujourd'hui. Il semble que les Tur -e-Ieur conqete de la Bosnie, aient
I' , 1 n'en est plus parle. Les materiaux en ont ete emportes
pendant des siecles, pOUl' les nouvelIes constructions des environs, de sorte qu'il n'est reste
que les murs de fonda ti on sous des decombres, envahis par une vegetation touffue, les parties
a rez de sol d'une tour (fig. 2, 3), un detail, de la poteme peut-etre, les murs d'une peti te
chambre dont le role et la destination sont encore inconnus et un mur d'etable assez bien
conserve. C'est tout. En se basant sur ces donnees et sur la configuration du relief du terrain
(fig. 3), et sans travaux d'excavation, on a dresse le pJ.an possible de la forteresse. Ce resultat
a ete obtenu apres experience acquise que les materiaux des murs qui tombaient en ruines
s'accumulaient de part et d'autre de ces murs, jusqu'a ce que le tas de decombres n'eut atteint
la hauteur de mur-meme. A ceUe' hauteur, sur cet entassement, pendant des siecles de plus en
plus envahi par les broussailles, le petit betail et les bergers ont trace une pist~ qui, de fa<;on
generale, dessinait approximativement la .ligne des murs de la forteresse, ce qui endroits, a pu
etre etabli apres deblayage des ruines.
Le plan (fig. 4) nous montre que la forteresse etait de forme aHongee elliptique, avec
deux tours carrees sur les cotes plus longs, probablement de3 citerne3 et, a l'interieur, une
construction de dimension moindre. L'acces a la forteresse etait du cote oriental, ou, par
precaution de surete on, avait creuse deux fosses larges et profonds avec des ponts qui les
surmontaient. Un de ces fosses se prolonge.ait autour de la forteresse qu'il protegeait de tro is
cotes; le quatrieme cote etait protege par l'escarpement mE-me du tenain. POUl' ce qui est du
rosse, il est possible qu'il ait ete construit a l'epoque prehistorique, ma is il a ete ada!=,te plus
tard aux techniques nouvelIes de la guerre. L'entree de la forteresse n'a pu etre etablie avec
certitude. ElIe pouvait se trouver du cote sud, mais aussi du cote nord. Du cote ouest, sur
une profondeur de dix metres, un grand mur se separe du fosse de la forteresse et descend
la pente de la coHine jusqu'au premier escarpement important. La destination de ce mur,
habituel dans les forteresses bosniaques du Moyen age, n'a pas ete etablie, ma is il n'est pas
impossible qu'il represente une partie d'une grande Hable en voie de construction qui n'a pas
ele terminee. La longueur reelIe de la forteresse. c.-a-d. dans l'espace compris entre les murs,
est a peine de 60 m. et sa largeur de 12, ce qui nous montre qu'elIe ne depasse pas par ses
dimensions, meme les pala,is de 1a noblesse moyenne et qu'elIe ne peut meme pas etre comparec
aLlXforteresses de Pavlovici, Kosace et Hrvatinici. Il en est de meme pOUl'la technique du trava il.
Mais, par sa position et par sa construction, c'etait une forteresse tres solide qui aurait pu,
avec !es autres forteresses avoisinantes, opposer aux Turcs, en 1463, une resistance tres efficacc.
De faH, il n'en a rien ete. L'avant-dernier roi de Bosnie, Thomas, par peur autant des Turcs
que de son propre peuple qu'il opprimait impitoyablement pat amour du pouvoir et de l'etranger,
s'etait enfui avec sa famille a l'ouest du pays, implorant des secours de ceux qu'il avait
aveuglement servi. Son fils et heritier, Stjepan Tomaevic, ne vint jamais a Visoki. Parti sur
les traces de son pere, mettant son espoir dans l'aide d'autrui au lieu de compter sur ses
propres forces, il ne se montra pas a la hauteur de la situation, de sorte que, n'ayant pas
obtenu l'aide escomptee, il perdit la vie et son royaume en l'annee 1463, si tragique pOUl' la
Bosnie.
MARKO VEGO
Srednjevjekovni bihacki latinski spomenIcI XVI vijeka
Dosada je publikovano nekoliko rasprava o istoriji Bihaca i Bosanskoj Krajini
u kojima se tretirala i materija o kojoj cemo ovdje raspravljati. Medu istorica-
rima Bosanske Krajine istice se Radoslav Lopaic koji je napisao knjigu pod na- 4i."" , " slovom Bihac i :QS3dIiBtiiQ: Krajina koju je izdala u najnoyijem izdanju Matica ~ If ~I(. 'l
Hrvatska 1943 god. Dotakao se toga problema j Hamdija Kreevljakovic u Pri-
lozima ar. Instituta u Sarajevu II, 1951 god. str. 115, pod naslovom Prilozi po-
vijesti bosanskih gradova pod turskom upravom i u Naim starinama Zemalj-
skog zavoda za zatitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti NRBiH I - Sara-
jevo 1953 god. u clanku Stari bosanski gradovi, str. 7-44. Kreevljakovic je
donio nekoliko podataka i u clanku Cazin i okolica u Kalendaru Nar. Uzdanice
1935 god. Dr. Aleksa Ivic pisao je o borbama u Krajini u clankuPrilozi za povi.jest
Hrvatske i Slavonije u 16 i 17 vijeku (Starine XXXV).
to se tice bihackih latinskih spomenika, oni nisu obradeni u cjelini iz koje
bi naucna javnost dobila tacnije podatke. Istoricari i istraivaci grbova dotakli su
se toga pitanja samo nuzgredno. Dr Ciro Truhelka je napisao par recenica o bi-
hackim spomenicima u Glasniku Zem. m. 1914 god., ali je donio pogrene podatke
o natpisima tih spomenika. Te iste greke je ponovio u clanku Sredovjecni spo-
menici Bosanske Hrvatske u Hrv. :Kolu XXIII, na strani 1-13. On je donio vrlo
mrave podatke i nije ulazio u njihov istoriski postanak i znacenje koje spomenici
imaju za nau narodnu istoriju. Nije se potrudio da nam donese njihove mjere,
karakter slova, slike i opis o'rnamenata i drugih detalja. 'Treba napomenuti da
nije znao da postoji u Bihacu jo spomenika kulture osim onih koje je spominjao
u svojim clancima. Potrudicu se da ovim clankom d6punim sve ono to je Truhelka
propustio da ucini i da ispravim ono u cemu je pogreio.
U izdanju Matice Hrvatske izala je Lopaiceva radnja koja je dopunjena
slikama nadgrobnih spomenika, i to onim spomenicima koji su redaktoru bili
ljepi po izgledu. Redaktor je donio slike spomenika plemica Nikole Farkaica
(1519), plemica Bernardina Stivkovica (1523) i plemica Ivana Izacica (1565). U
tom izdanju nalazi se i slika Fetije-damije na dvije table koje mi ne mislimo po-
novo publikovati jer se istoricari istim mogu posluiti.
V. Radimsky je opisao kulturne spomenike u Bihacu i okolici u Gl. Zem. m.
1893 god. u clanku, Srednjovjekovni ostanci, str. 57-62. Tu je publikovao jedan
drugi natpis koji je otecen na cetiri kraja koga ne mislimo ponovo objavljivati
(Vidi kod Radimskog sl. 40).
Godine 1951 Zemaljski muzej prenio je iz Bihaca jedan nepoznati spomenik
s natpisom iz 1520 god., ali ul dva dijela koji cine triforu. Spomenik je vaan za
odredivanje godina drugih objekata i dace potstreka za kopanje zemljita oko
Fetije.
Mi cemo u ovoj raspravi donijeti slike od jedanaest bihackih latinskih spo-
menika i pokuati da razjasnimo njihov istoriski postanak i znacaj, karakter slova,
opis ornamenata, grbova, njihove mjere i vrstu grade od koje su isklesani. Razu-
mije se da necemo izostavi ti uporediti koji su klesari radili i pod cijim uticajem.
256
Marko Vego
Sto se tice opisa grbova, uzecemo u obzir i ono to je objavio Ivan Bojnicic u svojoj
ilustrovanoj knjizi o grbovima hrvatskih i slavonskih plemica.!) Kriticki cemo se
osvrnuti na njegove podatke jer ima slucajeva gdje je pogreno odredio godine
pojedinih spomenika.
Prije nego l?redemo na opisivanje spomenika i njihovih natpisa, treba doni-
jeti nekoliko podataka o samom Bihacu i njegovoj istoriji da bi nam slika bila
jasnija. Mi ne znamo precizno kad je Bihac postao, ali moemo sigurno tvrditi da
se u izvorimc3. cesto spominje od vremena Bele IV. Bihac je sa svojom okolicom
igrao veliku ulogu u preistorisko doba kao i u rimsko jer su nai naucni radnici
iskopali mnogo kulturnih ostataka iz oba perioda. Dolina rijeke Une sama po sebi
je vrila veliku istorisku ulogu u svim vremenskim razdobljima, narocito kao naj-
pogodniji prelaz iz Dalmacije u Hrvatsku. U doba hrvatskih vladara, a kasnjie u
vrijeme ugarske vladavine, Bihac je bio glavno cvorite vojnog puta iz Zagreba,
Topuskog prema Kninu i Splitu. Taj put se zove via exercitualis koji se cesto
spominje u izvorima srednjeg vijeka. Klima unske doline omogucavala je stalni
saobracaj izmedu Srednje Evrope i Jadranskog Mora.
1262 g. ena Bele IV Marija dola je u grad koji se zove Bihac.2) On je po-
, ~I .. ti". stepeno postao vaan sudski i administrativni centar ugilJ',J5:.Q.;b.~va tskih kralj eva i
. hercega. Izvori nam spominju 1266 god. da je Bihac sjedite suda bihacke opcine.R)
Nai domaci i strani latinski izvori nazivaju Bihac raznim imenima prema tome
kojim su jezikom pisani. Valvasor, kao i mnogi latinski izvori, nazivaju ga Wi-
chitch. Madarski kraljevi, a kasnije i hrvatski banovi, cesto su boravili u Bihacu
i izdavali povelje, sudili i rjeavali vojne probleme. Oni su mu davali veliki znacaj
kao ulaznim vratima u Hrvatsku, Dalmaciju i centraInu Bosnu. Zato je dobivao
velike privilegije od raznih kraljeva ugarsko-hrvatskih dinastija.
Tu su strani trgovci donosili svoju robu i vec u 13 v. stalno se naseljavali
to vidimo iz jedne povelje ugarsko-hrv. kralja Ladislava iz 1279 god. kojom je
dao povlasticu da hospites u Bihacu imaju ista prava kao i oni u Gricu (Za-
grebu). Tada su dobili pravo da biraju izmedu sebe jednog sudiju koji ce im
suditi. Bili su oslobodeni i poreza, osim terragium-a, ali ih ujedno ne. obavezuje
ius descensus osim samom kralju.4) Ban nad njima nije imao vlasti kao nad dru-
gim gradanima. Vidi se da je Bihac leao na srcu svih kraljeva koji su vladali
hrvatskim krajevima. Okolinom Bihaca kao i samim Bihacem vladali su jo od
starina hrvatski upani a kasnije knezovi. U pocetku je bio dio Psetske upe koju
je spominjelO i Konstantin Porfirogenet u X v. U susjednoj Humskoj Ulpi odvijao
se politicki ivot tako da je humski upan imao i svoj plemicki sud 1493 god. (Vidi
biljeku.4)
Koncem 15 v. vladao je Bihacem Ivani Korvin koji ga je dobio u
miraz od svoje ene Beatrice, kcerke kneza Bernardina Frankopana. Korvinu se
tu rodio i sin 1500 god. i bio u Bihacu i krten. Hrvatski stalei ponekad su u
Bihacu odravali i svoje sabore, narocito otkad su Turci nadirali prema zapadnim
dijelovima Bosne. Poslije banovanja Korvina doao je na bansku stolicu Andrija
Bot koji je ustupio stolicu svome nasljedniku 1512 god.")
Bihac je u 14. v. pripadao Krajini ciji se pojam irio preko posjeda vojvode
Hrvoja Vukcica. Od 1345 god. Krajina se spominje u listini bana Stjepana.~) Ban
Franjo Bacani pie 1518 god. da je Bihac u velikoj opasnosti od Turaka i da ce
pasti pod njihovu vlast ako mu se ne pomogne. Ban je predocio kralju Ferdinandu I,
') Iva n B oja n c ic Der AdeI von Kroatien und SIavonien, Niirnberg 1899.
") Tom a Arc. Hist Sal., Racki, str. 211.
") Tka 1c i c Mon. hist. Bp. Zagr., sv. 5, str. 135.
') Val vas o r "Die Ehre des Herz. Krain, IV sv., knj. XII-XV, str. 65; F e jer
Croatiae ac SIovoniae eum regno Hung. nexus et relationes; S mi c ikI a s, Cod. Dipl. XII,
str. 666-667.
5) L o p a i C, Bihac i Bihacka Krajina, it:d. Mat. Hrv. 1943 god., Zagreb, str. 48-49.
8) Iv. Luc ije u Bulletino di sto ria e flreheoIogia da!mata, vol. IV, 1881 godine, str. 87.
jo kao austriskom vojvodi, da ce okolna utvrdenja 'Pasti pod Turke ako ne dobije
hitnu pomoc jer u tom slucaju nece ostati sigurna Hrvatska, Slavonija i Kranjska!)
Poslije krvave borbe oko grada Jajca dola je na red i Banja Luka 1528 god. koja
je vrijedila kao druga utvrda u slobodnom dijelu Bosne.S) Hrvatski ple!mici uvidjeli
su kolika im opasnost prijeti od turske najezde pa su se obracali na sve strane da
dobiju pomoc. Sami su bili zainteresovani zbog svojih posjeda. Oni su s hrvatskom
vojskom podnijeli najvie rtava pa su davali i svoje ivote da ocuvaju svoje po-
sjede. Nai bihacki spomenici najubjedljivije govore o tome. U prvoj polovini XVI
v. nisu hrvatski plemici, osim izuzetaka, prelazili na islam. 1'i.aispomenici su naj-
kasnije iz 1565 godine. Poslije toga vremena nemamo spomenika sa grobova to
je i razumljivo. Pojedinci su molili kralja da im dade nove posjede u Hrvatskoj
jer su uvidjeli da ce eventualno jedanput morati izgubiti svoja utvrdenja a s njima
i posjede. To je razlog to su se hrvatski plemici poslije 1565 god. pokopavali
daleko od bojnog polja, u hrvatskim i slavonskim krajevima, to blie Zagrebu.
Turci su imali narocito na oku grad Bihac kao najvanije strategisko upo-
rite kojim bi omogucili prodiranje u Hrvatsku. Cesto su prodirali u unutranjost
Hrvatske, ali su se morali povlaciti da im hrvatska vojska ne bi zala iza leda.
Zato su Turci pokuavali da organizuju skupne napade pozivajuci po nekoliko
sandak-begova: iz Klisa, Mostara i drugih turskih krajeva. Najcece su traili po-
moc livanjskih komandanata. Marino. Sanudi pie kako je cehaja Murat skupio
vojnike iz Knina i Skradina 1532 god. i napao hrvatsku konjicu i pjeadiju u
Bihacu.O) U takvim bojevima cesto su stradali hrvatski plemici koji su bili obicno
i komandanti. Tada je bio obicaj kod Turaka i Hrvata da uglednim komandantima
protivnicke strane otsijecaju glavu u boju i nose je kao ratni trofej. Nai spome-
nici u Bihacu to potvrduju jer je jedan plemic Bernardin Stivkovic nakon to su
mu Turci otsjekli glavu 'Pokopan bez glave.
U Bihacu su sjedili stalno kapetani koji su upravljali Bihacem i okolnim tvr-
davama koje su imale posebne kastelane. Najvanija utvrdenja li okolici Bihaca
bili su: Sokol, Izacic, Ripac, Brekovica i Ostroac. Turci su najcece napadali okol-
na utvrdenja da bi svim snagama navalili na Bihac.lO) Tako Ivan Hojsic javlja
hrvatskom banu Nikoli Zrinskom 31 marta 1554 god. da su Turci doli s velikom
vojskO!ITl pod grad Ripac (sub Rypach excurerent ... ) da ga opljackaju.ll)
Poslije toga Malkoc-beg jE' povecao svoje vojne snage i napadao na slobodna
bosanska utvrdenja zadaj uci mnogo briga hrvatskom plemstvu. Nakon njegove
smrti 1565 god. Krajina je malo odahnula od cestih turskih napada i prepada.12)
Bihacki kapetan Toma Homer izvijestio je 1585 g. da je banjalucki paa sa
cetiri sandak-bega otiao na Bihac i zaposjeo obadvije strane Une u zajednici sa
Memi-begom cazinskim. Cazin je u turskim rukama vec od 1576 god., a od 1578
do 1592 god. bio je sjedite sanc1ak-bega. Turci su i kasnije ponavljali napade na
Bihac, ali se istice onaj od 15 septembra 1591 god. kojom prilikolm livanjski beg
posla na nj svoga cehaju sa 1500 vojnika.13)
Komandant Grgur Khevenhi.iller je otkazao Ferhat-begu ugovor o miru i
zauzeo Cazin 1578 god., te je uvrijedeni Ferhat-beg skupio 30.000 vojnika i po-
vratio Cazin zadavi velike gubitke carskoj vojsci. Razumije se da je ista sudbina
cekala i grad Bihac nakon pada okolnih utvrdenja pod tursku vlast. Uskocki ka-
petan Petar Erdedi je javio nadvojvodi Ernestu da je Bihac konacno pao u turske
Srednjevjekovni bihacki latinski spomenici XVI vijeka
257
7) E. Las z o w s k i, Mon. Habsb., vol. I, str. 110-111.
S) J o s. von Ham m er, Geschichte des.Osm. Reiches, Bd. II, str. 61.
9) F r. R a c k i, Izvodi iz Dnevnika M. Sanudi-ja u Starinama XY!, str. 191.
10) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 43.
11) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 470.
12) Ha z i m a b a n o v i C, Natpis na grobnim spomenicima Malkoc-bega u Prilozima
Or. Inst. II, 1951, Sarajevo, str. 256.
13) J o s. von Ham m e r, o. c. Bd. II, str. 475; H. Kr e e v 1jak o v i C, Cazin i oko-
lica, str. 16; A. I v i C, o. c. u Starinama XXXV, str. 37.
Glasni)c Zemaljskog muzeja - Arheologija
17
258
Marko Vego
ruke 22 juna 1592 god.14) Poslije pada Bihaca Turci su prenijeli sijelo sandak-
bega u Bihac i podredili mu gradove: Ripac, Krupu, Cazin i Kamengrad sa okol-
nim mjestima. Oni su tu postavili posadu od 500 vojnika. Poslije toga su usposta-
vili i sve civilne i vjerske urede tako da je bilo u gradu i aga i kadija.l")
U crkvenom pogledu jedan dio Krajine pripadao je zagrebackoj biskupiji, a
drugi dio kninskoj ciji je biskup stolovao u Kninu, a poslije pada Knina pod tursku
upravu kninski biskup prelazi u Oazin. Kraj na srednjoj Uni pripadao je kninskoj
biskupiji dok su njegovi istocni dijelovi pripadali dubickom arcidakonatu koji je
bio pod upravom zagrebackog biskupa. Posljednja upa toga arcidakonata bila je
ona sv. Nikole na Usori (in metis Usore).l6)
Nai domaci i latinski izvori govore sve vie o Bihacu u doba turskih napada
koncem 15 do konca 16 vijeka. Bihac je drao stalnu posadu, sastavljenu od ko-
njice i pjeaka, koja je prema potrebi davala pomoc okolnim utvrdenjima. Glavni
zapovjednik bio je bihacki kapetan iz redova hrvatskih plemica. Grad je bio dobro
utvrden, ali je ipak njegova sigurnost leala u okolnim utvrdenjima cije se zidine
i danas vide, a od nekih i citavi sistem utvrdenja. To je bio razlog to se Bihac
najdulje odrao kao otok, opkoljen turskim posjedima. Kraljevi su vodili narocitu
brigu oko isplate hrvatske posade i oko njezina snabdjevanja. Bilo je odredeno da
je kranjski sabor novcano pomae, ali su bihacki kapetani dobivali pomoc sa za-
kanjenje'.m ili je nisu nikako dobili. Na to se tue i hrvatski sabori i ugarsko-
hrvatski kraljevi. Broj posade nije bio stalan jer nam izvori pricaju kako nekad
nije bilo dovoljno vojne snage. Tu je svakako najvecu ulogu odigralo konjanitvo,
sastavljeno od hrvatskih vitezova (equites egregii) kako nam svjedoce bihacki nad-
grobni spomenici. lO)
Crkva sv. Ante (Fetija-damija)
Glavna i najljepa gotska gradevina u Bihacu je crkva sv. Ante koja potjece
iz 1266 godine koja je sluila kao gradska crkva pod upravom dominikanaca. Turci
su je poslije pada Bihaca pretvorili u carsku damiju i dali joj ime Fetija-damija.
Devet nadgrobnih ploca hrvatskih plemica nadene S11 pri ulazu u damiju i sluile
su za pod. Uredenje crkve bilo je promijenjeno tako da su veliki prozori pono,vo
zidani prema njihovu nahodenju. Stari zvonik je bio poruen 1863 god. a na nje-
govo mjesto sazidana munara koja izgleda vrlo lijepo. Klesari su se trudili da
ipak bude to veca slicnost sa kamenom u crkvi sv. Ante koji je u vecem dijelu
i ostao. Sigurno je da su dominikanci uz crkvu sagradili i samostan. Domini-
kanci iz Madarske bili su glavni misionari u 13 i pocetkom 14 v. te su sagradili
crkvu sv. Ante i samostan. Osim redovnika bilo je u Bihacu i svjetovnih svecenika
koji su vrili upnicku dunost pod imenom plebanua. Oni su nosili razne na-
slove prema funkciji koju su vrili. Ipak su se kraljevi oslanjali najvie na redov-
nike koji su vrili i inkvizitorsku dunost, Procelje je zajedno sa vratima izradeno
u gotskom stilu to se vidi po izradi portala i rozete koja nas vodi svojom izradom
u Dalmaciju i na uticaj njezinih majstora. Iznad ulaznih vrata nalazio se natpis
na latinskom jeziku koji je prenesen u rakovicku upsku crkvu. Natpis ima ove
rijeci: Hoc saxum fecit fieri egregius ... '~ Gdje je taj natpis sada, mi ne znamo.
Neki sumnjaju u istorijata ovog odlomka. Poslije okupacije Bosne i He~cegovine
od strane Austrije, franjevci su napravili novu crkvu sv. Ante jer se nisu mogli
pogoditi s austriskim vlastima o povracanju Fetije u vlasnitvo katolicke crkve.
To su nam pricali stari muslimani iz Bihaca.
H) A. I vi c pie da je Bihac pao 19 juna 1592, o. c. u Starinama XXXV, str. 377.
Je') F r. R a c k i, Starine XIV, str. 185.
16) Iva n Tka 1c i c, Mon. eccl. Zagr. tom II, str. 89. Kr. Draganovic postavlja granice
Kninske biskupije u gornjoj i srednjoj Uni. Meda poCinje na ucu Vojskove u Unu i ide oko-
mito prema jugu. Tako je Kninskoj biskupiji pripao Bilaj i Vl:tOC.(Croatia Sacra 1934, str. 190
tA clanku "Katolicka crkva Bosne i Hercegovine nekad i danas).
") R. L o p a i C, "Prilozi za poviest Hrvatske u Starinama XVII.
259
Pri osvajanju novih krajeva, narocito gradov,a, Turci su obicavali pretvarati
crkve u damije kao to su ucinili s onom u Beogradu 1521 god. To su isto ucinili
sa crkvom sv. Luke u Jajcu, sv. Petra u Livnu, sv. Barbare u Bihacu, pa evo i sa
crkvom sv. Ante u Bihacu.1S)
Godine 1953 pregledali smo ponovo Fetiju-damiju i njezinu bliu okolicu.
Nad vratima Fetije-damije nalazi se ploca s turskim natpisom koja govori o gra-
denju munare kako smo vec lipomenuli. Ispod nje nalazi se jo druga s imenom
kajmakama Hilmije za cije je vrijeme munara zidana. irina gornjeg natpisa je
1,90 m, visina 46 cm, a sims 10 cm dok je donji natpis dug 60 cm, visok 31, sims
24 cm. U portalu se nalaze cetiri okrugla stupcica sa dva splotena izmedu okru-
glih. Friz je irok 25 cm, dug 90 cm, zavoj prema vratima 10 cm, a prema mu-
nari 16 cm. S obadvije strane nalazi se po osam urezanih cvjeto1va kao i na
srednjovjekovnim crkvenim i svjetovnim gradevinama u Dalmaciji. Prema izradi
moe se pretpostaviti da su majstori bili Dalmatinci. Vrata su iroka 1,70 m, visoka
3,12 m. Po sredini zida nad vratima stri jedna lezena, ali otecena, dok je lijeva
u istoj visini potpuna neotecena, jedan i po metar daleko od kraja crkvenog zida.
Veliki dio crkava i gradevina u Dalmaciji imaju isti nacin uzidivanja lezena.
Crkva je iroka 11,90 m, duga 22,15 m. Pokraj Fetije-damije nalazi se jedan
kapitel sa osam izbocenih ureza u obliku stoca. Baza kapitela je 43 cm, debljina
baze 4 cm, visina 31 cm. (sl. 11, tab. IV).
Sjeveroistocna strana Fetije je malterlsana djelomicno, ali se ispod maltera
vidi drugi nacin zidanja i to od sitnog kamenja. Od C'okadamije do pocetka mal-
tera nalazi se lijepo klesani kamen koji je ostao jo od pocetka gradenja te crkve.
Duljina zida od klesanika je 8,70 m. Opet, na suprotnom kraju istoga zida, pojavlju-
je se lijepo klesani kamen svaki duine od 90 cm. Pri krovu se vidi sims. prost to
znaci da je kasnije postavljen. Suprotna, jugozapadna strana, gradena je sva od
lijepog tesanika kamena. Prikracena je apsida to se vidi po napuklom zidu koji
je malterisan, ali se lijepo vidi oblik apsidnog luka. Na tom dijelu Turci su sta-
vili dva nova prozora. Odmah ispod tih prozora u zemlji nalaze 'Se ostaci temelja
apside. Zato je potrebno da se pokua na tom mjestu kopati da bi se vidjela veli-
cina temelja apside. Vjerojatno je da ce se naci i drugi fragmenti koji bi nam
bolje osvijetlili istoriju te zgrade. Ostala su dva gotska prozora iste velicine i jedan
mali s desne strane u damiji koji je bio sastavni dio prezbiterija. On je udaljen
od donjeg coka damije 1,13 m i nema svog pandana na suprotno'j strani. Izgle-
da da ga nije ni bilo jer je taj dio zida ispunjen sitnim kamenom koji je kasnije
zidan za turske potrebe nove damije. Mi smo skloni da pretpostavimo da je taj
dio zida bio po obicaju vezan za samostan. Dominikanci, franjevci i ostali redovnici
redovno su spajali crkvu sa samostanom s jedne strane radi obavljanja molitve
u horu koji se redovno nalazio u crkvi. Jo se moe pretpostaviti da je tu bio
samo ulaz u prezbiterij radi obavljanja slube u crkvi.
Duina unutranjosti crkve (Fetije) je 20,80 m, irina 9,13 m. Zidovi su de-
beli oko jedan metar, isklesani od bihackog kamena koji se lijepo izgraduje. Ka-
men je isti kao i onaj u nadgrobnim spomenicima. Promjer rozete je 1,50 m, a
otvora s vanjske strane 2,25, s unutranje 2,03 m. RO.leta ima osam otvora. Prozori
s desne strane su visoki 6 m, a irina okana 1,10 m, irina otvora 1,70 m. Manji
prozor ima visinu otvora 2 m, a irinu otvora 1,26 m. Isti prozor ima okno visine
1,47 m, irine 65 cm. Treba napomenuti da su Turci bili zazidali sva tri prozora
tako da su ostavili otvoren samo manji dio. Prozori su dovedeni u prvobitno sta-
nje u doba Austrije.
Truhelka tvrdi da je Fetija uredivana o dravnom troku u vrijeme Ferhat-
bega poslije osvojenja Bihaca 1592 god. Truhelka pie da je arcus triumphalis li
18) Dr. C. T r u h e 1k a, Osvrt na sredovjecne kulturne spomenike u G1. Zem. m. 1914,
str. 249; Dr. Ju 1. Je len i c, Kultura i bosanski franjevci I, str. 110-111; Mar i n o S a-
n u d o, Rapporto della Rep. V. coi Slavi Mer. u Arhivu VIlI, str. 134; R. L o p a i c, Bihac i
Bihacka Krajina u izd. M. H. 1943, str. 35-36 i 53 i biljeka 30; Iva n Kuk u 1je v i C, Sre-
dovjekovni i noviji natpisi u Hrvatsko}' i Slavoniji, str. 197.
17*
260
Marko Vego
dnu lade, koji dijeli prezbiterij, bio velik 12X7,2 m. On ujedno tvrdi da je na te-
meljrma apside bila sagradena jedna privatna kuca. Ta danas ne postoji, nego ne-
koliko metara dalje u pravcu apside nalazi se nova gradevina. (Danas acki
dom).!9)
Opis bihackih latinskih spomenika
Prije prvog svjetskog rata Zemaljski muzej je sacuvao devet latinskih nad-
grobnih spomenika, porijeklom iz Fetije. Kao deseti kameni spomenik s natpisom
na latinskom jeziku je onaj koji je donesen u muzej 1951 kako smo prije napo-
menuli. Uzecemo kao jedanaesti i onaj katpitel iako nema natpisa jer je sluio u
druge svrhe.
Br. 1 - Na ovoj nadgrobnoj kamenoj ploci nalazi se natpis bihackog krojaca
Luke (inv. broj 242). Kamen je od bihacke miljevine, visok 98 (lm, irok 69 cm,
debeo 14 cm. Po sredini je napukao na pet dijelova, ali je pri dnu otecen i to na
onom dijelu gdje se nalazi rijec Luce. Pred imenom LUCE vide se dva slova
.... RI. Slova u natpisu su velika (humanistika), samo je slovo S cifrasto u obliku
zmije. Sva su slova jednaka kao po mjeri. Drugo slovo R u rijeci SARTORIS je
oteceno. Na gornjem dijelu spomenika nalaze se rijeci DE BIHICHIO, a na desnoj
strani druge rijeci koje prelaze na lijevu stranu. Slovo D je slicno obrnutom
slovu P.
[HEC SEPVLTURA VI] RI .LVCE. SARTORIS DE BlI]HICHIO NECNON.
ET. HER [EDVM] [SVORVM].
Kako je u Bihacu bio zapovjednik kapetan sa vecim garnizonom, izgleda da
je Luka bio njegov vojni krojac koji je bio ugledan te je dobio mjesto za spome-
nik uz druge hrvatske plemice. Jedno je jasno da nije pripadao u red plemica jer
na spomeniku nema grba. Mi smo miljenja da je Luka umro prije 1551 god. jer
se ne spominje u popisu pjeaka bihacke kapetanije. U tom spisku iz iste godine
spominje se Luka zlatar, Andre zidar i druge zanatlije, osobito pukari koji su
bili potrebni za opravku oruja. Krojaci su bili ugledni na dvorima kapetana to
se vidi iz jednog pisma Pavla Kerecenija 1523 god~ u Krievcima u kojem se spo-
minje krojac Mathok (sartor Mathok).20) Sl. 1, tab. I).
Br. 2 - Ovaj spomenik je visok 1,6 m, irok 66 cm, debeo 14 cm. Kamen je
od miljevine, a slova velika (humanistika). Spomenik je neotecen s gornje strane
gdje pocinje natpis, drugi donji dijelovi su oteceni. Slova su tacno izmjerena
koja su isklesana okolo grbnog polja tako da su i ona ogradena. U grbnom polju
vidi se lijepo isklesan ornament koji bi mogao. biti i grb iako ga Ivan Bojnicic
nije donio u svojoj knjizi o' grbovima hrvatskog i slavonskog plemstva. Grbno
polje je u obliku pravougaonika u kojem su izradena cetiri ljiljana okrenuta pre-
ma donjoj strani. U sredini se nalazi jedan pairnin trolist, ograden u jedan nepra-
vilan krug. Ornamenti su proporcionalni i cine lijep utisak. Grbno polje je iroko
40 cm. Na gornjem, neotecenom dijelu nalazi se na uglovima po jedna rozeta sa
12 krakova od kojih su 8 u obliku polukruga a 4 stre van u obliku trokuta. Ro-
zete su iste kao na arhitravu od ciborija zadarskog doma iz XI v. Vidi se da je
starohrvatska umjetnost imala iri dohvat izvan granica Dalmacije. Drka sa palimi-
nim listom nalazi se cece u Dalmaciji na raznim crkvenim spomenicima kao i na
portalu trogirske stolne crkve.21)
19) C i r o T r u h e 1k a, Sredovjecni spomenici Bosanske Hrvatske, 1-13 u Hrv. Kolu
1942 god. R. Lopaic o. C., str. 251.
20) V. K 1a i C, Acta Keglevichiana Zagreb, 1917, str. 60; C. T r u h e Ika, o. c. u Hrv.
Kolu 1942 (XXIII), str. 13; R. L o p a ic, o. C., str. 242 i 243. Zlatar Luka obavljao je i sudsku
dunost u bihackoj opcini 1543 god.
2') Mi loj eVa s i C, Arhitektura i skulptura u Dalmaciji od pocetka IX do XV veka,
Beograd 1922. str. 165, sl. 124; C. M. Ive k o v i C, Gradevinski i umjetnicki spomenici. Trogir
sv. III, str. 15, .tabla 17; R. L o p a ic, o. C., str. 54 i 13.
Slova u natpisu su briljivo isklesana i to u dubokom rezu kao i drugi orna-
menti. Natpis ide s lijeve strane na desno i pocinje:
[P] ETRVS .REBROVICH PRO SEPVLTVRA. SIBI. IPSI. HEREDIBVS ET
(u abrevijaciji, slovo I nalazi se u slovu L) SVIS. ANa. NATALIS .. '.. Truhelka
je stavio ANa sa dva N koja u natpisu ne postoje. Kod imena PETRUS slovo T je
malo oteceno. Od slova E vidi se sve osim gO'rnjega poteza. Godina smrti po-
kojnika i njegovo zvanje ne postoji, pa se ne bi mogla tacno rekonstruisati bez po-
moci istorije.
Ko je bio Petar Rebrovic i kakvu je funkciju vlio u Bihacu? Lopaic je na-
pomenuo da je Petar Rebrovic bio 1517 god. vicekastelan u Bihacu. Sigurno je da
je porodica Rebrovica vrila konjicku slubu u bihackoj kapetaniji. Petar Rebro-
vic bio je jedan od najuglednijih bihackih konjanika 16 v. to se vidi iz jedne
pretstavke bihackih gradana od 2 aprila 1531 god. koja je upucena generalu
Ivanu Kacijaneru kO'ji je vodio borbe s Turcima u Slavoniji. Na toj pretstavci
Petar Rebrovic potpisan je prvi izmedu ostalih i naziva se vicekapetanom. Vidi
se da je napredO'vao u svO'jO'jvO'jnoj slubi. 22)
Kasnije se spominju drugi Rebrovici kao konjanici, a medu njima Ivan i
Juraj (1551 god.) to bi znacilo da je Petar Rebrovic bio vec umro i da su pomenuti
njegovi sinovi. Prema tome Petar je umro izmedu 1531 i 1551 god. (Sl. 2, tab. 1).2:1)
Br. 3 - Spomenik je od miljevine, visok 1,92 m, irok 83 cm, debeO' oko 17
cm (inv. broj 231). On je potpuno ocuvan, samo je malo otecen s gornje lijeve
strane od strane oboda uz lijevu rozetu. S gornje i donje strane urezane su po dvije
rozete sa 12 krakova u cetiri ugla. Oko slova urezan je praviIni okvir koji dijeli
slova od grbnog polja. Grb se sastaji od ruke do ramena koja dri kratki bode sa
zavinutim balcakom. Izmedu bodea i ruke nalazi se jedan klas i grancica 'od hra-
sta sa dva bra i dva lista. Ispod toga je kamen napukaoi urezana je riba, okre-
nuta desno, ispod nje paralelno vidi se rak, okrenut lijevo. Grb je uokviren i za-
vrava se palminim listOlffiuz koji se nalazi po jedna estokraka zvijezda. Grbno
polje je iroko 53 cm, dugo 94 cm. Rozete su kao i kod broja 2. Po rozeti se vidi
da je isti majstor, ili je iz iste klesarske kole, ali svakako pod uticajem dalmatin-
ske umjetnosti. Natpisna slova su humanistika 15 v.
Natpis glasi:
Ric tumulatum. lat et. corpus. [sline capite . strenui .militis. nobilis Bernar-
dini Stivchovich . qui .pro fide catolica pugnando occisus est. curente. annO'. do-
mini. 1523 . In tumulo hociacent. (et) etiam alia corpora egregiorum militum gen-
tis Stivchovich.
C. Truhelka procitao je natpis pogreno. On je mjesto latet stavio iacet, jer
je mislio da mu je taj smisao. Tu su ga slova prevarila iako se dO'bra vide. Ako
pogledamo kako je klesar urezao slovo t u rijeci latet, vidjecemo da je ono isto
kao i ono drugo t u sredini iste rijeci. Kad uporedimo i slovo c u drugim rijecima
istog natpisa, O'pazicemo da takvog nema da bi mu moglo dati povoda da pogreno
cita. Mjesto rijeci tumulatus treba da dode tumulatum jer zadnji znak abrevija-
cije oblika 3 u daljnjem tekstu cita se kao m. To se vidi kod rijeci militum istO'ga
teksta. Pogrena je rijec trul1cati kod Truhelke jer treba citati strenui kako je
i smisao teksta. U tekstu se jasno cita strenui. Sve je to Truhelka citao po smislu.
Njega je prevario i broj slova. Prvo slO'vood rijeci strenui je isto kao u rijeci occi-
sus (S drugo od kraja rijeci occisus).
Na rijeci pugnando stoji znak kontrakcije, a na kraju rijeci occisus stavljen
je znak abrevijacije. Tako isto kod rijeci curente stoji kontrakcija kao i nad rijeci
corpora u kojO'j se stee slovO'r. Izmedu rijeci iacent i rijeci corpora Truhelka je
procitao et mjesto etiam iako jedno i drugo ima isto znacenje. Iza rijeci et klesar
261
22) E. Las z o w s k i, Mon. Habsburgica vol. II, str. 18.
23) R. L o p a i c, o. c., str. 242. I. Kukuljevic spominje Rebrovice u jednoj oporuci kojom
je Juraj Keglevic ostavio neke stvari svojoj braci, I. Kuk u 1j e v i C, Acta croatica 1. str.
~51; C. T r u h e 1rau Hryatskom KO'lu xxnr1 str. 13 u citiranom c~ank~.
262
Marko Vego
je stavio znak abrevijacije nad oba slova. Tekst natpisa 9voga spomenika sada je
potpuno revidiran i tacan. "4)
Ivan Bojnicic donosi sliku grba sa opisom na tabli 69, ali ga daje porodici
Krianica -de Hresno koja se istakla u boju protiv Turaka. Jedan od ove porodice
Ivan Krianic bio je 1711 god. vice sudija zagrebackog komitata. Bojnicic je donio
na tabli sliku grba porodice Stivkovica kao i na naem spomeniku."") To je am-
blem sudija ili vojnih plemica to pokazuje i ruka do ramena koja dri bode. Sva-
kako se na grb odnosi na vojno lice plemica Stivkovica. Bernardin Stivkovic vo-
dio je borbu protiv Turaka u Krajini u kojoj je izgubio ivot. Turci su mu otsjekli
glavu kao jednom od glavnih pokretaca te borbe 1523 god. Riba je starohricanski
znak smrti, a rak oznacava neprijatelja. Simbol ribe nalazi se i na ornamentici
olovske -crkve. 26)
Gdje je poginuo Bernardin Stivkovic, nije nam poznato iz izvora, ali znamo
da je ta porodica ivjela u Bihacu i iza 1523. god. Jedan izvjetaj Vuka Engel-
berta Auersperga iz Karlo'vaca spominje Pavla Stivkovica 17 dee. 1583 god. Jo
prije toga u popisu pjeaka bihacke kapetanije spominje se jedan drugi tifkovic
(Stivkovic) kao pjeak u Ripcu kod Bihaca (1551 god.).27)Sigurno je to ista poro-
dica kao i ona na naem spomeniku. (sl. 3, tab. I).
Br. 4 - I ovaj spomenik potjece iz Bihaca i klesan je od miljevine. Visok je
1,69 m, irok 1 m, debeo 15 cm, ali je malo pri dnu napukao. Slova su velika (hu-
manistika), ogradena posebnim okvirom kao to je obicaj kod nadenih bihackih
latinskih spomenka. U sredini grbnog polja nalazi se grb porodice Kobasica s ka-
cigom sa otvorom na kojoj se nalazi jedna grana sa tri lista kao perjanica. S lijeve
strane kacige urezana je godina smrti 1523 tako da 23 stoji na suprotnoj desnoj
strani. Ispod kacige u grbnom polju nalazi se ruka do ramena sa bodeoiffi koji
probada kacigu. Bode je dug 45 cm. To je siguran znak ratnicke sposobnQsti i
slave koju je stekao u bojevima. Grbno polje je iroko 53 cm, dugo 94 cm. Na ce-
tiri ugla spomenika nalazi se po jedna rozeta sa 12 krakova kao i kod broja 2
i 3. Na dnu grbnog polja su ljiljani (10) i jedan palmin list okrenut dolje prema
dnu spomenika. Iz toga se moe pretpostaviti da je isti klesar radio ovaj spomenik
kao i one pod brojem 2 i 3 (u prvoj polovini XVI v.). Na ovom spomeniku urezano
je slovo A kao i na onom pod brojem 3 ilO.
Natpis na spomeniku:
HANC SEPVLTVRAM EDIFICAVERVNT EGREGII IOHANES ET. GA-
SPAR. CHOBASICH. PRO. SE. ET. SVIS. HEREDIBVS. (1523).
Rijec edificaverunt ima znak kontrakcije nad slovom V. Natpis je dobro
citljiv, ali ga Truhelka nije dobro procitao. On je mjesto Kobasic procitao Coba-
cich jer je zamijenio slovo C sa slo'vom S koje je izlomljeno u drugom dijelu. Nai
izvori ne donose nikad ime Kobacic, nego Kobasic.28) Kobasici su stara hrvatska
plemicka porodica koja je u 15 i 16 v. igrala veliku ulogu u Krajini. Matko Kobasic
spominje se kao prvi potpisnik u jednoj povelji iz 1488 god., a isto tako u jednoj
darovnici 1493, izdatoj od kralja Vladislava II."") Nije iskljuceno da je Ni.atko otac
Ivana i Gaspara Kobasica. Ivan se odlikovao u borbama protiv Turaka pa je do-
bio i nova imanja u Sudci, Otoku, Topoljanima, Omialj u i Bristovici u okolici
Bihaca. Bio je veliki prijatelj novog kralja Ferdinanda I koji mu je dao imanje
Kralje.30) Izvori navode da je bio upan u upaniji Bukoj ispod Velebita (1512).
"4) C. T r u h e 1k a, o. c., str. 13.
";;) 1. Bojnicic, o. C., str. 91, tabla 121 i str. 115.
- ) Dr. J ul. J el e n l.c, Kul\.\.ua l. bos. tranievcl. sv. I str. '1.55.
"7) R. L o p a i c, o. C., str. 13 i 243.
"8) Dr. C. T r u h e 1ka, o. C., str. 13.
29) Vj. K 1a ic, Acta Keglevichiana, str. 40; R. L o p a i c, o. C., str. 229 (Izd. Matice
Jirv. 1943 god.).
30) R. Lop a i c, o. c., str. 10~-106.
Napominjemo da i danas Kobasici ive u Krajini i u Hrvatskoj. Emrik de Peren,
palatin i ban, pie dikatorima Slavonije 1513 god. te spominje i Ivana Kobasica
kao kastelana.~l)
Kad su hrvatski plemici birali Ferdinanda I za hrvatskog kralja, bia je prisu-
tan i Ivan Kobasic, kastelan tvrdave Brekovice kod Bihaca. On je dao svoj glas
Ferdinandu I 1527 god., jer ga je i prije kao nadvojvoda austriski pomagaa.32)
Nakon izbora Ferdinanda I za kralja Hrvatske plemici dobili su vecu vojnu i ma-
terijalnu pomac ad austriskih stalea i od samog kralja Ferdinanda 1. Tako je
Ivan Karlovic javia Ferdinandu I 25 februara 1527 god. da se Bihac nalazi jedini
u rukama bana i da ima vec pola godine kaka grad brani Ivan Kobasic koji je
ostao bez novcanih sredstava koja mu je bio duan poslati kranjski sabor. Kranjska
pomoc nije dalazila na vrijeme iako su primili na se obavezu. Ipak je bar done-
kle kralj Ferdinand I izvrio svoje obaveze, date na cetinskom saboru. On je dodi-
jelia Ivanu Kobasicu 15 konjanika ad onih 800 koje je Ferdinand I bio abecaa
hrvatskam plemstvu za odbranu kraljevstva. Malo kasnije Ivan Kobasic vadi bor-
bu protiv Turaka sa 30 kanjanika (1529 gad.). Strah od Turaka bio je na dnevnom
redu, te su hrvatski plemici dobivali nove pasjede u Hrvatskoj od kralja da bi
imali od cega ivjeti u slucaju gubitka Krajine. Taka je Ivan Kobasic dobio um-
berk kao sklonite u slucaju da Turci osvoje Bihac."3)
Poslije toga ne znama kako je i kada Ivan Kabasic umro jer se poslije 30
maja 1531 gadine ne spominje. O bratu Gasparu ne znamo mnago, samo znamo to
da godina na spomeniku nije godina smrti ni Ivana ni Gaspara Kobasica, jer se to
kosi s istoriskim izvorima. Ova dva brata dovrili su ovaj spamenik jo za svoga
ivota 1523 god. Vrlo je cudno da su stavili godinu izrade spamenika, ali se ta
jasno vidi iz sadrine natpisa, naracito po rijeci sagradie - edificaverunt.
Kaa sinove Ivana Kobasica izvari spominju Grgura i Petra te istic:u Grgura
kao velikog borca prativ Turaka.
U izvjetaju hrvatswg sabora 27 juna 1533 god. u Zagrebu spominje se
Ivanov sin Petar Kobasic dok se njegov brat Grgur potpisuje posljednji u izvje-
taju hrvatskih stalea u Topuskom 1535 gad.34)
Turci su Grgura Kobasica zarobili u Kastajnici 1540 gad. Za) O bratu Gasparu
Kobasicu ne znamo nita u ova vrijeme, nega to da je sin Ivanov nosio ime Ga-
spar. Porodica Kobasica bila je gospadar Brekovice do 1580 god.36)
Ivan Bojnicic donia je sliku grba Kobasica, ali bez kacige i estokrake (tab.
64). Jedan ad Kabasica A'NDRIJA od plemena Mogorovica iz Like, bio je knez
kraljevskag suda ciji se pecat nalazi na glagolskoj ispravi iz 1449 gad. (sl. 4,
tab. II).37)
Br. 5 - Spomenik je dabro ocuvan, isklesan od bihacke miljevine. Na gor-
njaj i na donjaj strani je probuen ornament da bi se valjda napravilo mjesto za
pricvrcenje spomenika. Spomenik je dug 1,95 m, irok 77 cm, debeo aka 16 cm. U
grbnom palju izmedu natpisa nalaze se s gornje strane tri trolista cije drke
idu jedna iz jednog ugla, a druga sa strane tako da se sastaju i cine jednu cjelinu
kako je bil\) i na dalmatinskim spomenicima. Ispod toga je ograden arnament e-
stokrake i trolista. Jedan s lijeve strane' otecen kao i onaj s donje strane dok je
opet ispod taga tri trolista kao i s donje strane. Ispod gornjeg uakvirenog orna-
263
31) M. Me s i c u Starinama V, str. 163; H. L o p a i c, o. c., str. 106.
32) F. S i i c, Acta Como vol. I, str. 50.
33) E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. II, str. 42, 207-208, 5~1; F. S i ic, O. C., str. 64.
3') E. Las z o w s k i, Mon. Hab. voL II, str. 39, 623; R. L o p a i c, o. c., 61, 107.
35) E. Las z o w s k i, O. C., str. 495-496.
30) H. Kr e e v 1jak o v i C, Cazin i okolica, str. 19 u Kal. Nar. Uzdanice, Sarajevo 1935.
31) I V. B o j n i c i C, o. C., tab. 64, str. 90.
On tvrdi da je Ivan Kobasic poginuo kod Kanjie 30 sept. 1580 god.
R. Lopaic tvrdi da je poginuo 1581 (Spomenici Hrvatske Krajine, I knj., str. 109). TQ
5e pi U kO!ll slucaju ne odnosi na naeg Ivana Koba~ica koji je umro mnogo prije,
264
Marko Vego
menta nalazi se opet tri trolista sa dvije odvojene drke od kojih jedna ide od
ruba ornamenta a druga sa strane od okvira natpisa. Sa strane okvira s obje stra-
ne urezan je ljiljan s tri lista a izmedu njih su dva ureza u obliku velikog slova 1.
Nad tim znakovima je sedmokraka zvije:tda.
Odmah ispod toga nalazi se grb gu:>ke, okrenute desno koja pred lijevom
nogom ima tri tackice. Guska se nalazi po obicaju na gornjoj gredi. Grb je lijepo
ograden polukrugovima koji se simetricno spajaju. Ispod grba je opet zvijezda
estokraka, simetricna gornjoj uz koju se nalaze s desne i lijeve strane tri troli-
sta sa tri lista svaka. I na ovom spomeniku vidi se uticaj Dalmacije.
Natpis:
HIC . EST SEPVLCRVM NOBlLIS. EGREGIIQUE MILITIS IOHANIS .
. ISATSICH CESA[RAE] M[AJESTATIS] CAPITANEI IN REPATS ET HEREDVM.
EIVS. ANNO. DOMI[NI] 1565.
Kod Truhelke stoji rijec nobili ;mjesto nobilis to je, po svoj prilici, tampar-
ska greka. U grbu Izacica vidi se plivajuca guska koji je spomenut na jednom
aktu iz 1630 god., pohranjen u Dr. arhivu u Zagrebu. _
Bojnicic tvrdi da je rod Izacica pripadao starom hrvatskom plemstvu Guica.
Izacici su drali grad Izacic kome su dali svoje rodovsko ime, ali se prije zvao
Beriic, poslije Dol, a od 15 v. Izacic-grad. Istina je da su Guici imali u grbu
gusku na gredi, samo je okrenuta l!jevo. Izacic-grad je dug 130 m, irok olw 80 m,
visok 8 m. Imao je tri kule. Tlocrt grada i njegov presjek donio je V. RadimskY.3S)
Izacici su bili kapetani u Ripcu i kastelani u Izacicu. Jo u 15 v. spominju
se kao plemici (nobiles). Neki Ivan Izacic spominje se u jednoj pogodbi u Zadru
koju je sklopio Zadar i knez Ivan Krbavski 1468 god., ali se taj ne bi mogao odno-
siti na naeg pokojnika Ivana Izacica. Mi pretpostavljamo da mu je gorespomenuti
Ivan bio djed jer su se ista imena davala redovno unucima. Na Cetinskom saboru
1527 god. spOlminje se kao izbornik Pavao Izacic koji je od kralja Ferdinanda I
dobio 15 konjanika za odbranu utvrdenja Izacic-grada. Pavao bi mogao biti sin
Ivana Izacica,' spomenutog 1468 god. U svakom slucaju ista je porodica koja je
u Krajini vodila borbe protiv Turaka.3Q) Truhelka tvrdi da se rod Izacica pojav-
ljuje s Bogdanom Izacicem pri koncu 15 v. dok iz gornjih navoda vidimo da se
pojavljuje jo mnogo prije.40)
Pavao Izacic vri zapovjednicku dunost u Izacicu 1530 god. koji je mnogo
trpio zbog nemara kranjskih stalea i male posade. 1537 god. bilo je u gradu samo
6 straara, ali je posada malo kasnije pojacana tako da je 1577 god. brojila 40
haramija.41)
Stjepan Izacic dao je svoj zavicajni grad kraljevskoj upravi i preselio se u
pokupske i posavske strane Hrvatske. Pavao Izacic je bio kastelan i u gradu Me-
dvedu ispod Zagrebacke Gore dok 'je Ivan Izacic bio kapetan u Ripcu. Imao je
brata Franju i Kristifora koji su vrili vane vojne dunosti, osobito Franjo (1556
god.). U Ripcu je bio Petar Ripacki kao veliki prijatelj kralja Ferdinanda I te ga
je ovaj imenovao i za 'kninskog biskupa iza smrti biskupa Andrije 1534 god. Kad
je pao Knin pod tursku vlast, kninski biskup se preselio u Cazin. Tako je i Petar
Ripacki stolovao u njemu,42) Ripac je igrao veliku ulogu u preistorisko i rimsko
doba. On je bio i sredite sredovjekovne Humske upe, plemickog suda i proku-
laba. Jedno vrijeme Ripac su drali knezovi Frankopani, a 1490 god. ugarsko-hr-
vatski kralj Vladislav II darovao ga je Korvinima. Poslije Cetinskog sabora Ni-
38) 1. B o j n i c i c, o. c., str. 73, tabla 42; V. Rad i m s k Jr, Gl. Zem. m. 1893, str. 58.
39) L j u b i c, Listine X, str. 416, 410; F, S i ic, o. c. vol. I, str. 50 i 64.
4) R. Lo p a i c, o. C., str. 140. Od 1537"Izacici su bili bihacki kapetani.
41) R. L oipa i c, o. C., biljeka 262. Kukuljevic spominje nekog Ivana Izacica, ripackog
kapetana, koji je 1575 primio imanje Zakanje od Frankopana knezova Zrinskih (u kotaru gra-
da Ribnika na Kupi). To nije na Ivan Izacic jer je umro 1565 god. kako se vidi na spomeniku.
42) I V. B o j n i c i c, Darovnce kralja Ferdinanda I za Hrvatsku, str. 25; Kuk u 1j e v i c,
/l.ct& cro&tic&, str. 257; Rad. L o p a ic, o. c., str. ~77.
265
kola Juriic potvrdio je razne povlastice gradanima koje je kasnije i kralj Ferdi-
nand I ponovio."') Posada Ripca brajala je desetak konjanika ciji se broj u vrijeme
opasnosti povecavao. Njegovi zapovjednici su se vie puta obracali kranjskim sa-
borima u Ljubljani da bi dobili bar nekakvu pomoc. Turci su napadali Ripac kao
glavnu zatitnicu grada Bihaca. Oni su s velikom vojskom udarili na Ripac 1554
god. da ga opustoe. Konacno je hrvatski sabor javio da je Ripac u turskim rukama
1582 god. Hrvatska konjica i pjeadija povratila je Ripac pod bansku vlast dok
nije konacno opet pao 6 nov. 1591 g. Turci su ga popravili i utvrdili da im poslui
za osvajanje Bihaca.44.)
Ivan Izacic spominje se kao konjanik pod zapovjednitvom Jurja Sauera 1551
koji je Izacicu isplacivao za tri konjanika13 forinti mjesecno.45) Konacno se Ivan
Izacic spominje jo jedanput kao burgraf u gradu Izacicu 1562 god. pa je poslije
tri godine umro (1565 god.). Poslije toga gospodari Izacic-grada borili su se s ne-
prijateljem i konacno je grad podlegao 1592 god. Oko njega su se borili turski
i austriski vojnici a kasnije i maral Marmont dok nije stradao 1835 god. (sl. 5,
tab. II). 45)
Br. 6 - Spomenik je od bihacke miljevine, pri dnu otecen, dug 1,79 m,
irok 85 cm, debeo 18 cm. (inv. br. 228).
U sredini se nalazi grb ciji je orao okrenut en face, rairenih krila i stoji na
grancici. Ispod krila urezane su dvije estakrake uz trolist od ljiljana. Okvir grba
zavrava se sa trolistom od ljiljana kao i na spomenicima pod brojem 2 i 4. Ispod
okvira s desne i lijeve strane vidi se po jedna rozeta kao na pomenutim spome-
nicima.
Slova su velika (humanistika) izmedu kojih su stavljeni znakovi za rastavlja-
nje kao i kod drugih spomenika, samo kod svakoga nisu isti. Nekada su tacke a
nekada imaju oblik paragrafa. Po izradi slova i drugih ornamenata vidi se da je
klesar bio isti kao i kod brojeva 2, 3 i 4.
Natpis:
SEPVLTVRA .NOBILIS. LVCE CVITCH[O]VICH. IVDICIS. BIHIC[IENSISl
[IVD]EX .CIVITATIS P[RE]FATE. SIBI SVISQUE. HEREDIBVS FIERI FECIT
15 XXIIII. (1524)
Kod rijeci prefate dolazi kontrakcija. Truhelka je ispustio slovo H koje se
jasno vidi u prezimenu, izmedu C i H nema slova O, nego nam se cini da je urezan
li slovo C po obicaju tadanjih klesara.
Cvitkovici su hrvatski plemici koji su u doba kralja Ludviga II vrili sudacku
dunost u Bihacu. Njihov grb se sastoji od orla o cemu je pisao 1. Bojnicic koji
je stavio pogreno godinu smrti Luke Cvitkovica. Mjesto 1524 godine stavio je 1523
iako se na spomeniku dobro cita.47) Klesar je oznacio prve dvije brojke arapskim
znakom a druge dvije rimskim.
Bihacka opcina imala je stalno svoje suce koji su sudili gradanima, pa se ce-
sto dogadalo da je iz iste porodice biran sudija nakon smrti jednoga clana te po-
rodice. Poslije bihackog sudije Luke Cvitkovica spominje se sudija bihacki Grgur
Cvitkovic 27 februara 1530 god. Bio je bihacki izaslanik kod kralja Ferdinanda I
od koga je u ime gradana molio vojnu pomoc protiv Turaka. S njim je u pratnji
iao i bihacki plebanu Vito ubic. Traili su od njega 100 konjanika, 200 pje-
aka, praha i lombarda da bi mogli odbraniti Bihac koji je smatran straom i vra-
tima Hrvatske (custodia et porta). Svakako da je porodica Cvitkovica zauzimala
'3) R. L o p a i c, o. C., str. 212 i 213.
") Dr. A. I v i C, Prilozi za povijest Hrv. i Slavo li 16 i 17 v. li Starinama XXXV, str. 342
i 343; F. iS i s i C, O. c., IV, str. 76; E. Las z o w s k i, Mon. Hab. vol. III, str. 470.
'5) R. L epa i C, o. C., str. 242.
'6) R. L o p a i C, o. C., str. 19 li Starinarna XIV; Val vas o r, Die Ehre ... sv. IV, knj.
XII-XV str. 125.
7) 1. 13 o j n ic i C, o. C., str. 219, tabla 158.
266
Marko Vego
vidnO' mjet3ta u barbi prativ Turaka. Iz izvara saznajemO' da je 1579 gad. bila ve-
lika barba u Krajini u kajaj je paginua Nikala Cvitkavic. Oni su bili abavezni sa
Draginicima da daju cetvara kala za utvrde 1594 gad. (Sl. 6, tab. II).~8)
Br. 7 - Spamenik je na isti nacin raden k'aa i prethadni. Dug je 1,90 m, irok
83 cm, debeO' 15 cm. Mala je i napu!kaa pri dnu d~ mu je grb uakviren takO' da se
datice glavnag okvira od natpisa. U njemu je urezan galub rairenih krila stajeci en
face na jednam panteru koji je okrenut desna i stoji na gredi. Lijeva krila galubava
je atecena jer je ad njega kasnije napravljena velika udubljenje. Galub ima na
glavi tri krina. Na uglavima natpisa nalazi se pa jedna razeta ad 12 krakova kaO' i
kad brojeva 2, 3 i 4. Na drugom dijelu grba nalazi se pahnin list u akrugu iz kajega
izlaze dvije grancice sa cetiri listica. Iz donjeg dijela spamenika vide se vijugasti
arnamenti sa dvije grancice i cetiri listica. Izrada je kaO' i kad braja 2, ali su listici
razliciti. I tu se vidi uticaj dalmatinskih arnamenata iz srednjeg vijeka. Slava su
kaO' i na spameniku pad brajem 3. Pa pisanju brajeva I i 5 pa nacinu izrade magla
bi se zakljuciti da je isti klesar ili je ista klesarska kala. Jedina su razliciti zna-
kavi izmedu slova. Truhelka je u prezime Farkaic staviO' dva slova s ta ne adga-
vara pravom stanju stvari. Jasna se vidi sama jedna s.
Natpis:
SEPVLTVRA .ST[RENVI]. MILITI[S] (Slava s je atecena). NOBILIS. NICO-
LA!. FARCASICH. IN PUGNA CONTRA TURCAS. PRO FIDE. CATOLICA. IN-
TERFECTI 1519.
Nad rijeci cantra staji kratica. Bojnicic ne spaminje nikakav grb Farkaica.
Farkaici su stara hrvatska plemicka paradica kaja se spaminje 1364 gad. pa i prije.
Ban PavaO' Cupar spaminje 1413 gad. Tama, sina Farkaa ad Krecica i nareduje mu
da povrati neke ukradene stvari ad strane dvajice redavnika u pavlinskam sama-
stanu u Dubici.'JO)Farkaici su bili plemici nametnici u Cavi. Ivan Frankopan Ce-
tinski dazvalia je paslije 1470 gad. da Jura Farkaic preuzme Padzvizd. Toma
Farkaic, jedan ad plemica paradice Farkaica, draO' je Padzvizd kaO' njegO'v ka-
stelan 1495 gad. Kasnije se Farkaici spaminju na svajim imanjima na kajima su
bili kmetavi (1519 gad.). Vjeravatna je Nikola Farkaic biO' sin Tomin kaji je
prema nadgrabnam natpisu paginuD 1519 gad. u barbi s Turcima jer se u natpisu
jasna gavori o' barbi za vjeru. Njegav nasljednik Jurka Farkaic dabia je Dd kralja
Ferdinanda I tri kanjanika ad anih 800 kDje je kralj biD abecaa hrvatskam plem-
stvu za adbranu kraljevine 1527 gad.
Kasnije se ta paradica spaminje kaO' gO'spadar Sakal-grada, ali pad imenam
Vragovici (aliter Farcas).50) (Sl. 7, tab. III).
Br. 8 - Spamenik je pakojnika Ivana Buckavica, izraden ad bihacke milje-
vine. Dug je 1,85 m, irak 85 cm, debeO' 12 cm. Sacuvan je vrlO' dabra, sama je
izrada jednostavna bez velikih ukrasa. Pri vrhu se vidi grbna palje kaje je azna-
cena jednim neabicnim plasna1.im macem(?), vrlO' kratkim sa jednim odvajenim
krakahl. Uz njega je i estakraka zvijezda. Grbna palje je duga 50 cm, iroka 41
cm. Velika slava isklesana su a da nisu uakvirena kaO' kad drugih spamenika u
Bihacu. Nije iskljucena da je u grbu pretstavljena sjekira jer izgleda sasvim
kratka i iraka. Ta je svakakO' grb ave paradice ta se vidi iz izraza vir .circum-
spectus.
~8) E. Las z o w s k i, Mon. Habs. vol. I, .str. 261-262; F. S i ic, Acta como .. vol. IV,
str. 316 i 372.
40) Acta mon. dubic. br. 39 kod R. L o p a ic a, o. C., str. 276.
5U) R. L o p a ic, o. C., str. 22-23, 204, 275-276; F. S i i C, Aeta como Reg. Croat.,
Slav., Da1m. vol. I, str. 64; E. Las z o w s k i, Mon. Hab., vol. III, str. 4 spominje Grgura Vra-
govica (Farcas) kao gospodara Sokola koji je pod bihackim kapetanom Erazmom.
Farkas dolazi od sanskrtske rijeci vrka, gotski wulfs, starogrcki lukos, latinski lupus,
srpski vuk, madarski farkas (vuk) i fark (rep) a to zI!aci repon~a ili vra~.
Natpis:
SEPVLTURA CIRCVMSPECTI . VIRI. IOHANIS. BVCCOVICH ET. HERE-
DVM. SUORVM. ID20. (1520).
Klesar se slui kraticom koju stavlja nad slovo H u imenu IOHANIS, a isto
i nad slovom V u rijeci HEREDVM. Dvije prve brojke u oznaci godine stavljene
su rimskim brojevima a druge dvije brojke oznacio je arapskim.
Po izrazu circumspectus izgleda da je Ivan Buckovic bio ugledan u kru-
govima bihackih gradana. Sigurnih podataka o njemu nismo nali u izvorima. Ipak
se moe naslutiti iz 1551 da su Buckovici bili bihacki konjanici (vitezovi) jer se
tada spominje prezime Vuckovic koje je napisano mjesto Buckovic. Pisac
isprave zamijenio je B sa slovom V to se cesto deavalo.51) Drugih podataka
nemamo u koliko se ne pojavljuje pod drugim imenom po obicaju ondanjeg
vremena, narocito pri cestim promjenama posjeda koje su izazvale turske najezde.
(Sl. 8, tab. III).
Br. 9 - I ovaj spomenik izraden je od bihacke miljevine od nekog viteza
Jurja. Dug je 1,47 m, irok 84 cm, debeo 16 cm. Nadgrobni spomenik je otecen sa
vie strana, ali su u grbu dva orlovska krila ostala citava. Krila su u poloaju leta,
lijepo izradena i lee na glavi oklopnika od koga se vidi samo poprsje s lijevim
ramenom. S lijeve strane stri iz okvira lijepo izradeni krin do koga se vidi slovo
I, a ostalo je oteceno. Slovo I je svakao neki ukras i nema veze s natpisom.
Grb orla rairenih krila oznacava doseljenika kao i kod drugih naroda.
ubici su upotrebljavali jedno orlovsko krilo u grbu na titu, a nad titom
ljem sa perjem. S vremenom se grJ:) mijenjao tako da su na titno polje stavili
dva orlovska krila. Takav grb su zadrali knezovi Zrinski za svoju porodicu.52) I
na grb viteza Jurja ima ljem s perjem. Kasnije ban Nikola Szechy je imao u grbu
dvoglava orla sa rairenim krilima.53) Na pfenezima nepoznatog novca Nikole III
Zrinskog, koje posjeduje numiztmaticar Ivan Meixner, nalaze se u titu nalijevo
dva orlovska krila, okrenuta jedan prema drugom. Grb je iz 1527 god.54) Grb naeg
spomenika izraden je vjeto, umjetnicki i tehnicki sa dubokim urezima. Ivan Boj-
nicic donio je sliku takva grba.55) Velika teta to je grb otecen da bi ga u cjelini
opisali i odredili komu pripada. Njegova izrada kao i ostalih dijelova spomenika
ipak nam daje razlog da pretpostavimo da je vitez Juraj bio ugledna licnost, a
uz to i bogata.
Natpis:
HIC. IACET. SEPVLTUS. N[OBILI]S .EGREGIVS. GEORGIVS. D[OMINVS]
FEBRrVRII] 1560. [LX]VI. AN[NORUM]. RE[QUIESCAT]. IN. PA[CE].
Truhelka je procitao godinu smrti 1560 i stavio iza toga rijec et iako u tekstu
ne postoji. On je zakljucio da treba godini 1560 dodati rimski broj VI, pa bi izila
godina 1566 kako je i stavio. Mi mislimo da nije tacno, nego pred rimski broj VI
treba staviti rimski broj LX. Tako bi. se dobila LXVI godina ivota 'Pokojnika, to
ima smisla jer se pojavljuje iza nje rijec annorum koju smo dopunili. Tako jedino
ima natpis smisla. Truhelka je pri koncu natpisa ispustio da protU\ffiaci zadnje tri
kracenice: Re. In. Pa, to sigurno znaci r e q u i e s c ati n pa ce kako je bio
obicaj kod katolika pa i danas.:;6) Prema grbu moemo zakljuciti da je pokojnik bio
Srednjevjekovni bihacki latinski spomenici XV.!; vijeka
267
M) Val vas o r, o. C., str. 125; R. L o p a i c, Bihac i Bihacka Krajina u izdanju Matice
Hrvatske 1943 god., Zagreb, str. 243; Val vas o r spominje kasnije nekog Ivana Baikovich
1575 koji je u borbi protiv Turaka bio ranjen i zarobljen (o. c. str. 125).
5~) Iva n R e n d e o, Novci porodice Subi6a, str. 80-81.
513) Po Banologiji P. Vitezovica u Wiss. Mitt. VI, str. 3D8.
1>1) Numizmatika, Zagreb i953, str. 39-40 u clanku Ivana Meixnera Nepoznati novac
Nikole III Zrinskog.
M) 1. B o j n i c i c, o. C., str. 211, tab. 153.
~) Dr. C. T r u h e 1k a, Sredovjecni spomenici Bosanske Hrvatske u Hrv. Kolu XXIII,
str. 13.
268
Marko Vego
iz porodice Subica-Zrinskih. Nai izvori spominju u Cazinu 1533 god. nekog Stje~
pana Grgura (Stephanus Gregorye) kao plemica, pa nije iskljuceno da se odnosi
i na naeg pokojnika, jer mu ne stavljaju 'tJrezime.c7) (Sl. 9, tab. III).
Br. 10 - Deseti bihacki latinski spomenik jest kameni spomenik koji je u
Zemaljskom muzeju od 1951 god. Spo~enik nije nadgrobni, nego jedna tr'ifora koja
je ba zbog toga interesantna. Ona ce nam posluiti za odredivanje gradenja gra-
devine u kojoj je bila. Izradena je 1520 godine u vrijeme vladanja ugarsko-hrvat-
skog kralja Ludviga II. Slicne trifore i polifore susrecemo u Dalmaciji na crkvenim
i svjetovnim zgradama, na propovjedaonici i u ciborijima. Najprirodnije bi bilo da
su kulturni uticaji vreni vecim dijelom iz Dahnacije u Krajinu, jer je Krajina
bila politicki i ekonomski vezana s junim dijelovima kraljevine Hrvatske.5S) Tri-
fora je pukla na mjestu drugog luka i duga je 1,66 m, iroka 24 cm, visoka 35 cm.
Razmak od luka do kraja trifore dug je 13 cm dok su lukovi pri dnu iroki 25 cm
a razmak izmedu lukova je 26 cm. Izmedu drugog i treceg luka urezana su estarom
dva koncentricna kruga s tackom u sredini, ali su malo vidljiva. Takvih krugova
bilo je i na rimskim spomenicima, nadenim u Bosni (u franjevackom muzeju u
Visokom).
Nad lukovima je urezan natpis velikim slovima. Klesar je urezao slovo A kao
i na spomeniku pod brojevima 2, 4 i 6. Napominjemo da je trifora iz istoga vre-
mena kao i spomenuti nadgrobni spomenici. Natpis na trifori donosimo prvi put
jer je naoj naucnoj publici bio nepoznat.
Natpis:
REGNANTE .SERENISIMO. [PRINC] IPE. LVDOVICO. REGE. HVNGARO-
RVM. HOC OPVS FINE[M]. [S]ORTITVM. EST. ANO. DO[MINI]. ID20.
Ondje gdje smo dopunili slova nedostaje dio kamena jer je na tom mjestu
i otecen. Naa dopuna odgovaca broju slova i smislu u natpisu. Klesarski rad tri-
fore i objekta, koji je za nju graden, je svren 1520 god. 'Ovaj fragment moe biti
iz crkve ili samostana, ali nije iz Fetije-damije to se moe ustanoviti po njego-
voj izradi i godini izrade. Po malteru se vidi da je bio uzidan u jednu drugu
zgradu u Bihacu. Truhelka tvrdi da je t:rkva sv. Marije ibila jo u 14 vijeku i da
su je franjevci popravljali u 16 V.59) Emerik, palatin zapovijedio je 1513 god. sla-
vonskim dikatorima da isplate franjevcima u Bihacu za izgradnju samostana sv.
Marije 100 for. Truhelka pogreno navodi da je Emerik de Peren dao franjevcima
za izgradnju crkve sv. Marije 100 forinti 1517 god. Kad smo provjerili izvore, usta-
novili smo da kraljevska komora i slavonski dikatori nisu izvrili nikakvu isplatu
franjevcima 1517 god. Truhelka je pogrijeio i u godini i u citiranju biljeke 71,
jer pod tom biljekom i stranicom 183 u Starinama V nema nikakva podatka o
tome. Palatin je 1513 godine pisao dikatorima da se dade fratribus ordinis s.
Francisci in claustro B. M. Virginis in Byhygio fundato ad edificationem eiusdem
claustri 100 flor. Jasno je da se dar odnosi na gradnju samostana koji je skoro
uspostavljen jer inace ne bi upotrebio rijec fundato. Ovo je vrlo vaan podatak
za porijeklo nae trifore. Bosanski franjevci su razdijelili svoju provinciju 1514
god. na dva dijela: jedna za slobodne krajeve - provincia Bosnae-Croatiae, a
druga za tursku Bosnu. Valjda je novi upravitelj stolovao u Bihacu.60) Bihacki fra-
njevacki samostan pripojio se novoj provinciji. Nakon te diobe madarski dvor
je pomagao da se sagradi ili dogradi (?) samostan uz crkvu sv. Marije u Bihacu.
50) F. i i C, Acta Como .... , vol. I, str. 320. ubica je bilo u Bihacu to smo vidjeli po
onom 1P1ebanuu Vitu ubicu koga ~mo vec naprijed citirali.
ce) C. M. Ive k o v i C, Gradevinski spomenici Dalmacije, Ostrva Rab, Hvar, Korcula sv.
V, trifora u krstionici Zudenigo-Scaffa (tab. 5) i pentafora palace de Dominis u Rabu (tabl.
10); R. Lopaic, o. c., str. 53.
51J) Starine V, str. 163.
60) R. L o p a i C, O. C., str. 53; Dr, J. Je 1e n i C, Kultura i bosanski franjevci sv. I, itl'.
l23,
269
To pomaganje je otpoceo jo kralj Vladislav II, a nastavio njegov sin Ludvig II
iako su kraljevske finansije bile u slabom stanju.
Bihac je gorio 1578 kad su bihacke crkve izgorjele sa ostalim gradevinama
tako da nije bilo ni fratara ni svecenika. 1586 god. se spominje da su strile zidine
crkava i samostana dominikanaca i franjevaca u Bihacu. Vjerovatno je tada stra-
dala i crkva sv. Marije i sagradeni samostan franjevaca, pa je i triforu nala ista
sudbina. Franjevacki samostan sv. Marije bio je kod Senjskih vrata blizu gradskog
zida, desno od Njemackih vrata prema Uni.GI) Kao vrlo vjerovatno pretpostavlja-
mo da je trifora iz samostana, ali u svakom slucaju sa vidnog mjesta. (Sl. 10. tab. IV).
Kronoloki red spomenika
1) Plemic Nikola Farkaic 1519 god.
2) Trifora 1520 god.
3) Plemic Ivan Buckovic 1520 god.
4) Plemic Bernardin Stivkovic 1523 god.
5) Bihacki sudija Luka 'Cvitklovic 1524 god.
6) Plemici Ivan i Gaspar Kobasic oko 1531 god. (Spomenik. je izraden 1523).
7) Vicekapetan Petar Rebrovic iza 1531 god.
8) Krojac Luka Bihacanin prije 1551 god.
9) Vitez Juraj Subic (?) 1560 god.
10) Kapetan Ivan Izacic 1565 god.
11) Kapitel iz 15 ili 16 vijeka .
.Napomena:
Nadgrobni spomemcl potjecu iz crkve sv. Ante, nadeni u podu Fetije-damije
u Bihacu, a koji su vjerovatno bili uzidani na desnoj strani zida u crkvi. Nije isklju-
ceno da je neki od njih bio postavljen i na lijevoj strani na vidljivu mjestu. Si-
gurno je da nisu bili na podu jer bi u tom slucaju bili istroeni to nije slucaj. Turci
su ih naprosto skinuli i stavili u pod na pocetku same lade. Trifora je po svoj pri-
lici iz samostana sv. Marije koji se gradio u to doba uz pomoc dravne blagajne.
Zakljucak
Svi opisani spomenici gradeni su do 1565 god. i pripadaju vecinom hrvatskom
plemstvu koje je sluilo u Bihacu i okolici. Klesari su upotrebljavali razne oznake
za rastavljanje rijeci. Isto tako nisu jedinstveni o oznacavanju brojeva tako da
nekad mijeaju rimske sa arapskim. Dobro su poznavali abrevijacije i kontrakcije,
ali u jeziku nisu potpuno tacni, osobito u pisanju rijeci godine. Svi su spomenici
s latinskim natpisom prema obicaju toga vremena jer je latinski jezik bio slubeni
jezik hrvatskog sabora i hrvatskih plemica sve do ] 847 g.
Spomenici imaju grbove osim onoga krojaca Luke koji nije pripadao redu
plemica. Grbovi su dobro radeni, narocito onaj pod brojem 9. Vidi se da su neki
radeni od istog majstora ili iz iste kole. Po izradi rozete i raznih listova vidi se
uticaj iz Dalmacije kao i po gotskoj izradi crkve sv. Ante. Neke figure slicne su
kao i na naim steccima koje su radili i dubrovacki majstori u 15 i 16 v. Na-
ravno da na nekim ima i starohricanskih ornamenata koji se stalno proteu kroz
citavi srednji vijek. Slova su vecinom humanistika 15 i 16 V., a neka pod uticajem
gotike. Gradevni materijal potjece iz okolice Bihaca koji se obraduje bez potekoce.
61) R. L o p a i c, o. C., str. 32-33 i 53. - Napominjemo da se uz Fetiju danas nalazi
jedan kapitel od nekog stupa koji ne izgleda da je iz Fetije u koliko nije iz dominikanskog
ili franjevackog samostana (sl. 11, tab. IV). U isto vrijeme treba napomenuti da se na sredo-
vjekovnoj kuli nalazi jedan kamen, uzidan od strane unutranjeg grada, na kojem je isklesana
jedna ptica, slicna ljuki, a potpuno razlicita 0(1 gavrana.
270
Marko Vego
ZU SAl\Il\IENF AS SUNG
l\IITTELALTERLICHE LATEINISCHE DENKl\IALER AUS DEl\I XVI. JAHRHUNDERT
IN BIHAC
Als die ungarisch-kroatischen Konige die Stadt Bihac im XII!. Jht. griindeten, gaben sie
Ihr, gleich den fremden Kaufleuten (Hosp~tes), zahlreiche Privilegien, so dass sie alsbald zu
rniliUirischen, okonomischen und admihstrativen Zentrum von Bosanska Krajina (Bosnische
Grenzmark) wurde. "Ober die Stadt Bihac und das Tal des Flusses Una iibten die ungarisch-
kroatischen Konige grossen Einfluss auf die benachbarten Gebiete, michdem dies die Hauptroute
nach Dalmatien war. So war es auch in der vorgeschichtlichen und romische Zeitperiode, was
mit reichlichen archaologischen Funde aus diesem Territorium nachweisen kann.
"Ober die Stadt Bihac und Bosanska Krajina wurden einige Studien veroffentlicht, unter
\Velchen besonders die Abhandlung Bihac und Bosanska Krajina von Radoslav Lopaic
(erschienen in der neusten Ausgabe Matica Hrvatska in Zagreb, 1943) hervorzuheben ist, sowie
?ie zweite Studie von Hamdija Kreevljakovic "Beitrage zur Geschichte der bosnischen Stadte
un ter ti.irkischen Verwaltung (Ausgabe des Orientalischen Institutes in Sarajevo, 1951, II,
S. 15).
Als die Tiirken im Jahre 1463 Zentralbosnien einnahmen, wurden die Kriegsoperationen
mehr gegen Westen geriickt. So wurde Bosanska Krajina das Hauptziel der tiirkischen Angriffe.
Deshalb befestigten die ungarisch-kroatischen Konige die Stadte in Bosanska Krajina, die
llleistens in der Nahe der Stadt Bihac lagen. Die Kommandanten der Stadt Bihac wurden aus
den Reichen der kroatischen Edelleute, von welchen in Bihac Grabdenkmaler mit lateinischen
Inschriften gefunden wurden.
Bisher wurden in Bihac zehn Denkmaler und ein Kapittel gefunden. Von diesen lagen
neun auf dem Boden der Fetija-Moschee und wurden einst in die Kirche des HI. Antonius
eingemauert, welche 1592 durch die Tiirken in eine Moschee umgewandelt wurde. Sie nahmen
die Grabdenkmaler von den Mauern herunter und legten sie in den Fussboden der Fetija-
Moschee hinein. Das zehnte und elf te Denkmal lag nicht in der Kirche, sondern draussen.
Dr. Ciro Truhelka schrieb im Jahre 1914 im Glasnik des Landesmuseums iiber diese Denk-
maler, doch brachte er keine Abbildungen. Auch die Inschriften las er nicht richtig ab.
Deshalb wollen wir sie in Ganze bringen und die begangenen Fehler ausbessern. Zugleich
werden wir auch jene mitteilen, welche Truhelka nicht kannte. Die jiingsten Funde sind jene
unter N~ 10 und 11. Alle lnschriften sind in lateinischen Sprache abgefasst, nachdem die
damaligen kroatischen Adeligen die lateinische Schrift als Dienstsprache des kroatischen
Konigreichs gebrauchten.
Die Kirche des HI. Antonius (jetzt Fetija-Moschee) ist in gotischen Stil gebaut worden,
doch, wurde das jetztige Minarett im Jahre 1863 gebaut, nachdem der alte Glockenturm der
Kirche des HI. Antonius zerstort worden war. Auf dem neuen Minarett befinden sich zwei
Inschriften in tLirkische Sprache als Andenken an dessen Bau.
Bescbreibung der Fetija-l\Ioscbee
An der Frontseite der Moschee befindet sich ein schones gotisches Portal mit vier
runden Saulchen mit zwei flachen Saulchen dazwischen, Der F rie s ist 25 cm breit, 90 cm
lang, die W o I b u n g iiber der Tiire 10 cm, wahrend die jenige auf der rechten, gegen das
Minaret gerichteten Seite 16 cm betragt. Zu beiden Seiten befinden sich je acht Blumen wie
bei anderen mittelalterlichen Kirchlichen oder weltlichen Bauten in Dalmatien.
Nach der Ausarbeitung des Portals urteilend, kann man annehmen, dass es von dalma-
tinischen Meistern ausgearbeitet wurde. Die Tiir ist 1,70 m breit und 3,1 hoch. "Ober der Tur
sind zwei Lisenen eingebaut, uzw. in derselben nohe, wie es beim Bau von vielen Gebauden
in Dalmatien der Brauch war.
Die Kirche ist 11,90 m breit und 22,15 m lang. Nahe der Spitze der Frontseite der Kirche
befindet sich eine gotische Rosette. Dieser Bau besass einst Apsiden, die von den Tiirken
zwecks Umbau der Kirche zur Moschee zerstort wurden. Um die Formen der A p s ide n se-
hen zu kon;1en, muss man Ausgrabungen vornehmen. Die Fenster sind in rein gotischen Stil.
271
Die vordere, die rechte Seite, sowie ein Teil der linken entlang laufenden Mauer der Kirche
ist aus schon behauenem Stein gebaut. Die betreffende Abbildung bringen wir nicht aus dem
Grunde, weil sle skh im zitierten Werke von Radoslav Lopaic befindet.
Beschreibung der Denkmaler von Bihac
Nr. 1 Dieses Denkmal gehort dem Schneider Luka; es hat kein Wappen, da er kein Ade-
liger war. Allem Anscheine nach war der Schneider Luka bei der Hauptverwaltung der Haupt-
mannschaft von Bihac angestellt, ahnlich wie die anderen Handwerker die zu Militarzwecken
ange\\"orben \Vurden. Luka starb VOl' dem J. 1551. (S. Abb. N2 1, Taf. 1.).
Nr. 2 Stellt das 'Denkmal des Bihacer Edelmanns Petar Rebrovic dar; es ist mit einem
Wappen und mit Ornamenten verziert, die in Dalmatien vorkommen. Rebrovic war ein Biha-
cer Reiter, welcher skh auf einme Bittgesuch der Bihacer Burger, das an den General Kazianer
gerichtet war, unterschrieb. (Am 2. April 1531). (S. Abb. NI'. 2, Taf. I.).
Nr. 3 An diesem Denkmal des Edelmann s Bernardin Stivkovic bemerkt man dass der
Verstorbene im Jahre 1523 ohne Kopf bestattet wurde und das er im Kampfe gegen die Turken
gefallen war. In der Mitte sieht man das WaI:pen der Familie Stivkovic sowie auch andere
Ornamente. (S. Abb. 3, Taf. 1.)
Nr. 4 Dieses Denkmal wurde im Auftrag der Bruder Ivan und Gaspar Kobasic aus dem
Bihacer Stein hergestellt. Das Denkmal wurde noch zu ihren Lebenszeiten erhoben. Auf dem
Denkmal steht das Jahr, im welchem es hergestellt wurde. Dabei vermissen wir abel' das Datum
ihres Todes.
Ivan Kobasic wird in Quellen als Kastellan im J. 1513 erwahnt, abel', im Jahre 1527
wohnte er der Wahl Ferdinands 1. zum kroatischen Konig in Cetina bei. Deshalb untersttitzte
ihn Ferdinand I. mit Geldmitteln und bezahite eine Anzahl Reiter ftir die verteidigung der
St.adt Bihac im Kampfe gegen die Turken. Nach dem Jahre 1531 wird Ivan Kobasic in den
geschichtlichen Quellen nicht mehr erwahnt, ohzwar seine Familie auch spater zitiert wird,
weil sie die Festung bei Bihac hielt. (S. Abb. 4, Taf. IL)
Nr. 5 Dieses Grabdenkmal ist dem Hauptmann von Ripac Ivan Izacic gewidmet, der im
J. 1565 starb und in der Kirche des HI. Antonius zu Bihac beerdigt \Vurde. Die Familie Izacic
besass ihr eigenes Wappen. (S. Abb. 5. Taf. IL)
Nr. 6 Der Bihacer Richter Luka Cvitkovic wurde im Jahre 1524 in der Kirche des HI.
Antonius begraben. Auf dem Bilde sieht man, das auch seine Familie ein Wappen besass. (S.
Abb. 6. Taf. IIL).
Nr. 7 Der Edelmann Nikola Farkaic wurde im Jahre 1519 in derselben Kirche bestattet.
Seine Familie, die schon im XIV Jht. bekannt war, kommt im XY. Jht. unter einem anderen
Namen VOI'. In den Quellen steht es, dass sia den Namen Vragovic (aliter Farcas) bekam.
Auch die Fa.milie Farkaic besass ein eigenes Wappen. (S. Abb. 7, Taf. III.)
Nr. 8 Dieses Denkmal ist mit keinen grosseren Ornamenten versehen, doch hat es in
der Mitte eine Axt. Der Verstorbene Ivan Buckovic mit dem Titel circumspectus, starb im
f. 1520. (S. Abb. 8, Taf. III.)
Nr. 9 Auf diesem Denkmal ist der Vornarne des Edelrnanns Grgur ohne seinen Zunamen
verzeichnet. Da sein Wappen demjenigen der Familie Subic-Zrinski ahnlich sieht, nehmen wir
an, dass der Verstorbene auch aus diesel' Familie stamrnt. Der Edelmann Grgur starb im J.
1566(?) (S. Abb. 9, Taf. III.)
Nr. 10 Auf dem Bilde sieht man, dass es sich hiel' um kein Grabdenkrnal handelt,
sondern um ein Triphorium, welches beim Bau des Franziskanerklosters der HI. Maria in
Bihac notig war. Die Quellen berichten uns namlich, dass die Konige aus dem Hause der
Jagellonen die Erichtung des Franziskanerklosters der HI. Maria in Bihac im Jahre 1513
forderten.
Das Triphorium ist 1,66 m lang, 24 cm breit und 35 cm hoch. Den geschichtlkhen Quellen
entnehmen wir, dass Bihac im J. 1578 von den Turken eingenommen und in Brand gesetzt
wurde, so dass alle Kirchen und K16ster den Flarnmen ZLI Opfer fielen. Dabei ist auch die
KIrche der HI. Maria und das Franziskanerkloster wahrscheinlich, abgebrannt, Als die Turken
endgultig Bihac eroberten, verwendeten sie sicher das Material der zerst6rten Gotteshauser zu
272
Marka VegO'
neuen Bauten. Sa gelangte nun das Tripharium in ein anderes Gebaude, wa es 1951 aufgefunden
und dem Landesmuseum nach Sarajeva gesandt wurde. Die Inschrift belehrt uns, dass es samt
dem Gebtiude, \VO' es stand, erst im Jahre 1520 fertig gemacht wurde. (S. Abb. Taf. IV.).
Nr. 11 Die Zekhnung bezieht sich auf das Kapitell eines unbekanten Gebaudes, h6chst-
wahrscheinlich aus dem XV. ader XVI. Jht. (g gemacht wurde. (S. Abb. 10, Taf. IV.).
Die technische Ausarbeitung aHer Denkmaller von Bihac ahnelt denjenigen von Dalmatien.
Nach der Ausarbeitung urteilend, schliessen wir, dass einige von ihnen von denselben Meistern,
ader von Meistern derselben Steinmetzerschulen hergesteHt wurden. Man sieht, dass alle im
Zeitraume von 1519 bis 1566 ausgearbeitet wurden. Ausser dem Kapitell befinden skh die
anderen Denkmaler im Landesmuseum Zli Sarajevo.
M. Vc g o: Srednjevjekovni bihacki latinski -spomenici 16 vijeka
Tab. I
M. V e g o: Srednjevjekovni bihacki latinski ~pomcnici 16 vijeka
Tab. II
iII. V e g o: Srcuujcv jckovui bihacki la[imki spomenici W vijeka
Tab. III
00
M. Vc g o: Srednjevjekovni bihacki latinski spomenici lG vijeka
Tab. IV
o
.ul1MI1TPI1JE CEPfEJEBCKI1
CTehaK KOA ceJ\a TeKl1je
}{O,ll ce!Ja TeKI Ije, omUTllIie KpaBHu.e cpe3a cpe6peHH'II<or, Y ,llO!JHHH nOTOKa J(paBIIL\e CTajao
je je,llall ycaMJbeHH, Jllljenll CTenaK. OH ce lIaJla3110 nope,ll caMor nYTa II 6110 je H3!JOJl(ell onaCHOCTU
.Ila 6Y,lle ourrehul, 'laK II YHHWTeH. 360'1' Tora je 1952 rO,llHlle npeBe3eH Y CapajeBO H cMjewTeH Y
6awhH 3eMaJbCKOr MY3eja.
CrehaK je HenpaBlI!JHor 06!JHKa, HeWTO liam-lK Ila 'leTBepOCT])allY np1l3MY, Wllpll rope lIero
,llOJbe, ca KOCO oTcje'lelloM roplbOM nOBpLUHHOM, 113pa~eH O,ll nJlaBKaCTor Kpe'nbaKa . .uHMeH3Hje cy:
BHCOK C npe,lllbe cTpaHe 1.44, ca 3aJllbe - 1.29; WHpOK rope 0.78, HCTO ,llOJbe - 0.74; ,lle6eo rope
C Jl.eClle crpaHe 0.495, C !JlljeBe 0.53, .Ile6eo, ,llOJbe C ,lleClle CTpaHe 0.45, C !Jl1jeBe CTp.aBe 0.40. BHcHHa
nJI3CTII'lHOr opHaMeHTa 113Ha,ll nOBpWHHe 113HOCHO,ll 0.02 ,ll0 0.03. Llolbll .IlII O, KOjll je YKonaH y
3CMJbY, BIICOK (.Ilyra'laK) 0.75 H, Kao KO,ll CBIIX CTenaKa Tora Kpaja, CYBHwe Ma!JeH npeMa r!JOMa3HOM
ropH,eM Jl,lIje!JY.
CTehaK je .IlOCTa PY"HHpall aTMOCQ:>ep"!JHj aMa: HeCTao MY je Be!Jl1KH KOMa,ll O,ll roplbe nOBp-
LL1Hlle ca J1HjeBe CTpaHe; HanYI<HYT je ca CBi1jy CTpaHa, UapO'lUTO ua roplboj nOBpLUIIHII. CBe cy
nOBpLLlIIHe Ol'lJlaKaHe KHLLlOM, jep Kpe'llbaK Y cpe6peHII'IKOM Kpajy Huje OTnopaH npeMa BO,llII. I1naK
opllaMeHaT Huje nYHO oWTeheH.
CBe 'IeT"p" OKOMIITe CTpaHe nOKplIBelle cy opHaMeHTOM, KOjll je Ha npe,lllboj II 60'lHIIM CTpa-
HaMa n!JaCTII'laH, ,ll01{ je Ila 3a,lllboj ype3aH. Ha npe,lllboj CTpaHII npIIKa3aHa je Y Y,lly6JbeHOM nOJbY
'loBje'lja (jJllrypa, 6e3 CYMlbe MYWK.3Jpau. (B. cmIKy). 011 CTOjl1 en-.face, a!Ju cy Hore Y npOQ:>IIJIY,
OI(peHYTe np,eMa !JHjeBoj crpaHH. PYKe cy Y nO!JQ)I;ajy "opaHTa", Tj. caBHjeHe Y !JaKTY, a!JH ,llHfi-lYTe,
OTllOpeHHX Jl,JlaHOBa. O.llHjeJIO HHje npHK8J3aHO, uno unaK Ile 3Ha'lU, ,lla je OH npHKa3aH Har.') JIHu.e
je OKpyr!JO, 0'111 nOTnYHO oKpyr!Je u ucnyn'leHe, KOca HHje np"Ka3aHa. YcTa IIMajy 06J1I1K XOP"301l-
T3J1He u.pTe. Hoc je 6HO 113pa~eH, anH je 0,ll6HjeH. I13HaJl, ,lleCHe pYKe npHKa3aH je MaJlH KpCT H
"ja6YKa", H3Ha,ll JlHjeBe - n!JaCTH'IHa cnHpaJla. V13113Jl.r!JaBe cMjewTeHa je BO,llOp.3BHO TOp,llllpalla
TpaK3, U3Ha,ll Koje je nO!JYMjeceu. u ,llBHje p03eTe. OCHM Tora cJl060,llall npOCTOp 3aY3l1Majy . .IlBHje
MaJle "ja6YKe" H lIeKOJIHKO CnHpaJlOH,llHYIX JlHKOlla. P,a,ll je npHMHTHllaH. Ha 3a,lllboj CTpaHH opHa-
MeHaT je ype3aH (B. CJlHKY). npHKa3aHa je jaKO CTHJlH30Balla 611JbKa, y KOjOj Ile 6HCMO npen03H3!JII
6HJbKY, ,lla HIICMO n03HallaJlH ,llpyre cnOMeHHKe OBOl' Kpaja. HaoKoJlo je ype3aHII OKBHP; OCIIM Tora
'1l1TaBa je nOBpWUHa YKpaweHa ca weCT KOJlYTOBa, ,llBa Mana KpCTHha JI ,ll,BHje Q:>Hrype y 06JlHKY T.
50'lHe CTpaHe ."H'le je,llHa Ha .Ilpyry, jep je p3J3JlHKa MI1HHMaJlHa. UHjeJlY 60'IHY CTpaHY 3aY3l1Ma
BHTHu.a BIIHOBe Jl03e, OKO Koje je ype3aH 0'KBHp.. CTa6JbHKa H.Ile y u.HK-u.aK, ,3: Y CJI060Jl.HOMnpOCTOpy
npUK33aHa cy '1eTHplI rp03,lla. J]HWne HHje npUKa3aHO. Ha ,lleCHoj 60'lHOj CTpaHH OKBHp rope HMa
06J1HK TOp,llHpaHe TpaKe. ,To je je,llHHa pa3Jll1Ka ,lleCHe O,ll JlHjeBe cTpaHe.
KaKO BH,llHMO, opHaMeHaT je pa3HOp0.llaH. Ha 60'IHHM CTpaHaMa OH 3aY311Ma u.lljeJlY nOBpWHHY
u cmapa OHO WTO ce 30Be "Hrpa cBjeTJla u cjeHKe". Y IICTO BpHjeMe OH .Ilaje YTI1CaK lIajIl3pa~e-
IIHjer, KOjH je Haj6!JH)I<H npaBoj YMjeTHocTl1. OpHaMeH3T ca npe,lllbe H 3aJ{lbe CTpaHe je nOCBe
PYCTI1'laH, Ua.KO He MO}KeMO O,llpHu.aTH opHoalMeHTYHa npe.lllboj CTp3l1l1 U3Bj-eCHY CJIHKOBHTOCT H
eKcnpeCHOHU3aM; na,lla y O'lH u Jl.06ap pa3MjewTaj JIHKOBa no nOBpWHHlI. no C3,llp}J(ajy opHa.MeHaT
JIII 'IH Ha opHaMeHaT ,llpymx Cpe,lllbeBjeKoBHHX Ha,llrp06HI1X cnOMellUKa OHora Kpaja.2) MOTlIBI1 cy
,) TO je 0611'1HII Ha'lHII npHKa311Balba y CHJlyeTH, WTO 3aBIICH O.ll nplIMHTllBIIOCTH paJ{a.
2) Cpe,lllbeBjeKoBHlI Ha,llrp061-IH CnOMeJHIl\1I 5HX, CBecKa ,IV, J]yJtMep - I13JlalbC 3eMaJbCKOr
MY3eja, 1952.
..
Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija 18
274
.D:HMHTpHjeCeprejeBcKvt
HCTH: CTHJIH30BaHa611JbKa, BHHOBa JI03a, 3aKp)I(JbaJIe CnHpaJIe, OCTaUH TOp)lHp,aHe TpaKe; CIIM60JIH:
nOJIYMjecel~, 3Bje3)le, KpCT. 3aHHMJbHBHja H Op'HrHHaJIHHjaje qJHrypa opaHTa (BHCOKa,0.90). O JbY)l-
CKIIMJIHKOBUMaHa Cpe.lU-beBjeKoBHHMcTetiUHMa 6uJIO je rOBop,eHO nOCJbe.ll,H,e BpHjeMe Y 113)lmbHMa
3eMaJbCIWr MY3eja.") AJIH OHe qJHrype, Koje cy )lOca.ll,a 6HJIe onHcaHe, )lpyror cy l<apal{"repa. To cy
6HJIH HJIH )I(HBII JbY)lH Y nOJIQ)l(ajy H ca ,:npH6yTYIMa CBor CBaKO)lHeBHOr)IOIBOTa, HJJHnOKOjl-IHUH. Ha
HallleM cnOMeHHI(YMII HMaMOje)ll-Ior opal-ITa. Taj npaCTapl-1 MOTHB40BjeKa y CTojeheM CTaBY, en-face,
nO.ll,HrlIYTIIXHJIII pawHpeHHx pyKy y 3Hal( MOJIHTBenOCTao je y xpHwtiaHCI(JIM KaTal(OM6aMa npaBHM
CIIM60JIOMu pe.QoBHH:\1YI(pacoM. Y Cpe.ll,~beMBilje I(y oBaj JIHK H3ry6HO<je MIloro O.ll,cBoje nonYJIap-
HOCTU,aJlli c BpeMeHa Ha np"jeMe MH ra BH)lHMO u Ha cpe.Q~6enjeKoBHHMCnOMel-HIUlIM:J. AJIH KO.ll,
nac, y OOCHH II XepuerOBIII-IH, OBJl,e CMO ra CpeJIH npml nYT.
ZUSAMMENFASSUNG
EIN MITTELALTERLICHES GRABDENKMAL AUS TEKIJA
Ein spi:itmittelalterlicher Grabstein stand vereinzelt beim Dorfe Tekija (Bezirk Srebre-
nica) in Ost-Bosnien. Im Jahre 1952 wurde er nach Sarajevo uberfuhrt und im Garten des-
Landesmuseums a u fgestell t.
Das Denkmal ist 1.44 m hoch an allen Seiten reich ornamentiert. Es handelt sich
meistenteils um das Ornament, welches am Ende des XIV. und im XV. Jh. in dieser Gegend
~m hi:iufigsten vorkam: Rebe (an den Seitenfli:ichen), stilisierte Pflanze an der Hinterseite,
gewohnliche Symbole: Halbmond, Kreuz, Sterne. Doch das Ornament auf der Vorderseite macht
eine Ausnahme; es stellt bis jetzt ein Unikum tUr Bosnien dar: es ist eine Orantenfigur.
Einzelne Menschenfiguren grosserer Dirnensionen und individuelJen Charakters, die
den Verstorbenen darstellten, sind auf den mittelalterlichen Grabsteinen Bosniens und der
Hercegovina selten. Sie erscheinen in spi:iterer Zeit: um die Wende des XIV. und im XV. Jh.
Eine Orantenfigur aber sehen wir auf unseren mittelalterlichen Grabsteinen zum ersten Male.
Zu gleicher Zeit bekundet unser Denkmal da s, Absterben des alten Ornaments (Rudimente
von Spiralen und tordierter Leisten). Dagegen behi:ilt es die alten Sinnbilder: den Halbmond
und die Sterne, die wahrscheinlich noch der heidnischen Religion der Slaven angehorten.
S) l1CTO: CBeCK:JI, A. oeHau, PaJJ:HMJba, CTp. 34; HCTO, CB. III, A. oeHau, WHPOKH opHjer,
CTp. 46 11' )l.; IICTO, en. IV, n. CeprejeBcKH, J1YJJ:Mep, CTp.-31.
Dr Ser g e je v s k i: Nadgrobni spomenik iz Tekije
Tab. I
CN
en
, I ,"';
I
DRAGO VIDOVIC
Pretstave kola na steccima 1 njihovo znacenje
Pretstave igre lmla, koje su dosta ceste na bosall1'skim nadg.robnim spomenIcIma
iz stfednjeg vijeka, SiPardaju u red pojava koje jo niSQ.l objanjene, ruiJCiJ <iJntenzivnije
izucavane. One, kao zanim1jliv,a,podedinos-t u na'oj srednjoevjekovnoj kulturi, prets,tav-
ljaju veliJki interes za irok kJrug :is1!ral:lva,ca: etnogirafa, istor:iJcara, pa :iJlZ,a koreog,r,ad'a.
Ovo tim vie to je kolo obicn'o nacin za uZtfaa'vanJjeveseilja, ,te to je uJciesmo, u
Q.vomslucaliu, na spomenidma koji ob!ljeavadu pr.ije svega jedan tUJan dogadaj u
ljudskom ~votu.
Sive pretstave nisu jednako date, niti po :iJzglleduniti po tfasp0tfedu. Biroj osolba nije
stalan. Raspored mukih i enskih ucesnika mije JU.twden, a poloaj Iruku i odjeca ig.raca
takoder nisu uvlidelk jednako pret\stavljenJi. MaJda su se neki majs'tmi-J.esalr:iJttfudili da
prikau pokirete !kola, m:iJlllismo u stanju da sa sigurnocu utvrdimo na koju se stranu
kolo okrece. U nekim sluc,ajevima kolo'voOdase nalazi na desnoj stranL,1) ali, iz razloga
koje cemo naknadno navesti, ni toOnije dovoljan dokaz da se koilo !krece ba' udesno.
Broj osoba u kolru ikJrecese od dvije do deset, a najcece je cet:iJrido est. Postoje CI:sto
muka kola, kao to je slucaj na jednom steciku na RadimIji, ,a OIpetna istoj nektfolPo[i,
na olbl1njem stetkru, d.a,to je samo ,ensko kolo.2) U znatnom broju slucajeva data su
mje\ovi,ta kola, u Jwdlima su mU!Ik'l li enski ucesnici rasporedeni nai,zmjeni'ce, :kao to je
slucaj na jednom stecJku iz BOtfja, kod Ljubukog.3) Slicno mjeovito kolo uklesano je
i na jednom stecku sa Radimlje."') hgleda da je ensko kolo cece, ba!r koliko se mOJe
za1kljuciti Ijz do sada pOZiIlatog mater.ijala. Ono se nalaziil, pOlred <>SItalog, na stecku iz
Dabar Polj-a, :kod Gackog,5) na s'tec~u u CeniiJ1U, cl na spomen:iJku Utjeenovica iz
Brotnj:iJca u KonavIjima data su dva enska :kola, jedno sa 10, a dI'lugo sa 9 osoba.o)
Na :ste6ku u Neikruku, u junoj Hercegovini, raspmoo mukaraca i ena nije nairzmjen;i-
can, nego su p.niJkazana cetiri mukarca i cetiri ene do njih.7) Na ste6ku u Naklu
kod Bukog Blata u kolu se nalazi jedan mukarac sa jo nekoliko ena.s) Na Barevitu
koOdSiro:kog Btfijega u k,oJu se nalazi jedna ena, a dva mukarca.o) Zenske prilike su
li koilu prretstavljene u dugim haljinama, ta:ko da im se obicno ne vLde noge. Osta,Li
detalji odjece na njima se ne mogu traspoznartf', bar u vecLni slucajeva. Na rnu,kJm
ucesnicima kOlla moe vec da se razlikuje da nisu u'V'ideikjedna!ko obUJCeniNekada, cak,
igra1clinose dijeloOve ;ratne opreme. U spomenutim .pretsta.vama kOl1a sa BOlf ja, te iz
Nek'ulka i Radimlj'e muke osobe limaju na glavi neke ilj,as,te kape. hgleda da se radli' o
') A. Bena c, Siroki Brijeg, T. VIlI, fig. 8a.
") A. Bena c, H.adimlja, ISl.55 i 65.
3) Ve j s liI C lUIfC LC, RJukqpis (Ov1ajlfl.llkOfPis, sla ve1'iJkimbrojem fotO'gll'aJiij,a nalazi
se 'u bi,bHoteoi Zlm.muzeja lU8aJrajevu. A!utorje pokuao da da veci sintetski rad o steccima.
J.. sam se posluio njegovim fotografijama, a Ile i s tekstom. Ubuduce samo: Rukopis).
') A. B e il ac, Radim1ja, sl. 58.
6) M. Hor n e s, 'Dinarische WanderUJl1gen, sur. 339.
U) V. C ,uIrC liC, RJuJwpi.s.
7) Glasnik Zem. muzeja, 1914, str. 230.
') C u r c i C, RJuJmpiJs.
0) A. TI ena c, SLllOk.i Brijeg, Tab, VIlI, fig. 8b.
18*
ljemo~,ima koji na VThu imaju ukrase u obliku pena" jer is,te kape naJaze se i na g.bvama
dvoji1ce vitezova koji, se sus,recu u duelu, u prikazu kO'lana spomenUItom stecku I::zBOTja.
U drugom sllucaju ':rzgleda da mukarci u kol u nose na sebi oklope.1) U nekoliko pozna-
tih mucadeva koJo je na is,tom slPomeniku ukl,esano vie puta, ka,o to de na spomenutom
stecku Utjeenw,i,ca iz Brotnjica, gdje se nalazi jedno muko k.010 sa 9 osOlba, te dva
enska, sa devet i deset ucesnika.
Poloaj ruku ilg.raca niije uvijek ist:: one su 'oibi'cnospu:itene u !Laktu, a uzd.:gnute
u visinu r,amena tamo gdje prsti dodiruju ruke susjednog ~graca, te se dobida neka vrsta
dk-calk linide. U nek'oJiko slucajeva ,ruke ,'gra.ca se dodiruju u pravoj lini;di, u v(slini
ramena, Ikao na stecku iz Cerina.H) Kraj '1ji igraci imaju obicno sJolbodnu ruiku na
p~su. U nekim pretstavama kola voda je ocigledno naglaen,12) a ponegdje je majstor
uspio da prikae, bar u grubijim crtama i ritam ko,la.13) Opcenito su pretstave !kola
ematske, jeor vecina klesa.ra nije bila ovitaia,la nacinom pretstavlj,anja osoba u pokretu.
Nelki ucesll'Joi spomenUJte pretstave kQla na stecku u Neikuku imaju ruku podignutu
;prema glavi, to citavu SI1:kukola cini neob~cnom. Zani:mIlj:vo je da se u nekim pret-
stav,ama kola u 'I1U!kamaigraca naJ,azi rznak vrlo slican trolistu djeteline.14) Na Bare-
vitu je ;prikazano kolo na jednom stecku, u kome kolovoda (?) nosi tit.1U) U
CU!f'cicevom rluik,op~lSUpriilo~e!lla je jedna fo,tngrafi.\ja kola sa est ena, sa stecika !itl
Cerina, u kome jedna od krajnjih nosi zn<!k 11 :bbiku ipleteno.g J~runog vijenca. Uz neke
slike kola na stecku pretstavljen je konjlG) koji izgleda da nije bez veze s kolom. U
nekim slucajevima kulo je pretstav1jeno u arkadama, kao napr., na jednom stecku ,'rz
Starog Slanog kod DubrovnikaY) Izgleda da se u wim sluaadevima radii o iP'rostom
ko.r;tenju prostora za smjettan,je kola, jer vecmom ono je dato bez arkada.
O ;POiTijelklukoiLa i njegov,om znacenju na steccima nije do sada mnogo pisano.
Hornes je u njemu gIledao nelm v,rsltu an['-slike,18) a, koliko je' ,poznato, jedini je do
sada Luka Z'me, pretpostavljao da se radi o posmrtnom kolu.lll) On spominje slicno !kolo
u Patrovicima, koje kao da je 'postojalo i u njegovo vrijeme; dri da se .radi o naopa-
kom kalu koje se spominje u narodnoj pjesmi enidba Milica ba.njaktara, kode se igra
nalijevo, te smatra da je u kolu obicno bilo tri, est ili devet ucesniika. On ovo kOllo
takoder smatra iSlkJ.jucivo naom narodnam k.arak,teristikom. Njegova ;pretpostavka da
je lU kolu najcece gore spomenuti broj ucei3nika nije jspravna, jer ta ne dokazuju drugi
slucadev,i" od koj'm su neki i~ ovdje spomenuti. Kao to ce se da,lje vidjet'2, posmrtno
kolo nika,lm 'nije ka.rak>teriS!ticanobicaj samo naeg naroda. Ali njegov,a pre,tpostavka da
bi k'oilo na stece.:lma mog,lo. biti ove pr'zade izgleda da ima osnova. .
Pogrebni plesovi su u raznim vidovima pos,tojali kod veliJkog broja na,roda, naro-
cito onili na niem stupnju r,aJZvoja. Onl~postoje i danas iJ1~su pOSitOljalina otocima
Samoa, na Bmneu, NOVQjIrskoj, Haitima, kod niza af,rickh pilemena, te plemena iJs,tocne
Brazilije i kod mno.g'i:hindijanskih .plemena Sjeverne Ameriike. Ta~vi plesov,:1su sada
poznati i u Kini i Japanu, OI. nekada ':' u Grckoj i Egiptu.20) Oni su, postojali i kod
nekiili vec ilstrelhljenih junoamer,Jckih plemena,21) a doskora i kod nek':h plemena na
F.illipinima.22)
276
Drago Vidovic
"') A. Be n lac, 1rokJiBrtijeg, IV, fig. 5d.
] ') CU'r c i c, Rukopis.
]') . Be 1a gli c, Kupres, sl. 29a (u tampi). Kolovoda je, izgleda, 6 desne sbrane.
''') . Be 1a ,gi c, Stecei lU doooi Neretve (u tampi). Kolo iz Ustirame. Zena s lijeve
sl!r.aneizg,~edJ. da vodi kolo, moda nalijevo. U oba kola (12 li 13 prrlmj.) je po sedG.ffiosoba .
") A. B eil a c, Radilm!j,a,sl. 58.
JO) A. Bena c, SiJroki Brijelg, sl. 8d.
lC) A. Bena c, ,i>roki Brijeg, T. VIlI, sl. 8b.
17) Glasniik Zem. muzeja, 1891, str. 386.
'R) M. Hor n es, Dim.alrischeWandenmgen, str. 339.
19) Program C. K. velikog gimnazija u Dubrovn~ku na k. god. 1880---81, str. 11 i 12.
'") St=dard Dkt:io<lli9.II'Y OI Fo1:<1ore,Mytho~gy, and Legend, edlit. M. Leach, New York,
]949, pod <:l~nce.
") A. Me t,r a'u x, La ,re1i,gdJOIl des TUlpinamba,Paris, 1928, str. 120, Tab. III, sl. 1.
"") Jen ks A. E., The Bontoc Igorot, M::mila ]9lJ5,str. 73.
Pl'etstave kola na steccima i njihovo znacenje
277
KlUiltni plesovi nisu nesltali ni u hricanstvu. Vec u IV stoiljecu za blaeil1e u hri-
canskoj optilni sma.trano je da ce lUraju, priJ1lilkomuSikJrsnuca,plesat'i kolo s andelima.
Kro,z cita,v s,rednji vijek u hriiJcansikimzemljama cesti SIU plesovi u crkvama oko Uskrsa,
narocito .u paniji, gdje se ples djecaka, slican menuetu, odrao u Sevillj,iJ s,ve do u novije
vl':jeme23). Medu srednjevjekovne plesove, kOlji:su u vezi sa smrcu, a. od kojih SIlimnogi
preos,tali i do danas, SlPadalj.u:la Muete, jota i BaUe de la mOIDtu paniji,' balfaban i
Lucia u Italiji, Reel u ko,tskoj, Jig u Irsikoj, te Gyasz Tanc u Madarskof4).
P,lesov,iJu crkvama praktiikovani su u ne/hm naim ikrajevima s've do konca sred-
njeg videka. U Dubrovlniku posljednji je ples odran 1435 god., na dan sv. Blaa24,,).
avdje nide suvino spomenuti i pretstavu kola na jednolj z::dnoj slici u manasti.ru
LesnovlU. Ovo bi bile potvrde da je hricansko shvatanje kola im.auo sasv:m odredeno
mjesto u srednjem vijeku i u nekim naim k,ra,jeviima, da se praMikovalo ~z'Vodenje
kultnog kola.
asnovna eideja plesa, kala, u hricanstvu jeste prelaenje u novo stanje. Ples je
trebao da prikae smrt i uskrsnuce. Vjerovaltno je tu udeju kollo trebalo da izrazi i na
steccima.
PosmDtno ko,lo poznaIto je slavenskim narodima jo prije primanja hriocanstva, a
SVlinapmi crkven.i!h vlasti n:lsu ga ni kasnije mogli dugo vrem~a iskorijenJiti Kosmas
spominje bezbo'na kola nad mrtvim.2~) Doklady z ruznych ruskYch pouceni a cirkevnfch
zakazll XI-XVI stol., zapovidajicich divoke hry a puesy v dnech zasvecenych, pamatce
mrtvYoh, uka.zuji, ,e na Rusi existovalo neco podobnecho dak pi'i samotnem pohr'bu, tak
i phil pozdejich pominJkach, kae Niiederle26). SHcne obicaje, aH manjeg liil1ltenziteta,
spomii11'jeNiede!11e kod Bugara, Slovenaca, ka,rpatskih Ukrajinaca i Poljaka, u novije
v,rijeme27). I danas u nekim seLima Slovenijena mru,:lkemvasovanju pa vilada tudi veselo
raspolOlenje. PripoveduJjejo sL pravujoice, razne zgodJbe s poas1;no mI'tva,cko vsebino, pojo
vese1e pesmi, igJr,ajose, uganjajo razne burke, zbijajo ale ... Po starom se je clovek z
veselim ,raspoloenjem zavaroval pred smrtj o... , kae B. are128). acigledno, sve do
danas se nisu iz,gubila star,a slavenska shvatanja smI1ti i o nacinu bOl1"'be protiv ude. Sve
to demonstra.tilvno veselje pl1"'i pogreblima trebailo je na neki nacin da osigur,a one koji
ostaju, a da .pomogne i pokojniku u njegovoj daujnjoj egzistenci6i. avaj slavensiki el eme-
nalt, pored 'cisto hricanskog, sv,akako je mogao da se zadri i u obli!k.u posmrtnog kolla,
koga su se 'tragov'i za.draiLiJ i poslije s.rednjeg vijeka u naim k,rajevima. ano se spominje
i u na:rodnoj pjesmi, gdje je u j,ednom slucaju dat ovakav opis sahrane, tugo,vanja:
Naopako koplja ok;renue
naorpako koJo zaigrae
allostivu pjesmu za:pjevae... 29)
PatroviclL donekle jedini, koliko je meni d,o s,ad poznaito, umaju ne,to postojanog
naricanja u stihovima, koje ene od roda pokojnikova, uhvativi se za ruke, kao u
kolu, nad njime pokla:njajuci se zapijevaju, kae Vuk na ,jednom mjestu30). J. F. Ivani-
evic opisao je ovak,o tubalice na jednoj sahrani u Hercegovl:ni, pocetkom ovog 5tO-
\
") A. CUIf t.i s, The meaning of the dance, The New Statesman and Nation, 1111/52,
str. 746.
24) Standall1dDiotionary of Fo1kloJre,Mythto~ogy,and Legend, M. Leach, edH., pod dance.
24a) Ji r e cek, L310rijaSrba, I, str. 305.
2&) Ni ede rIe L., Zivot starych Slovanu, D. II, sv. I, s,k 280.
2U) N,i ede '1' 1e, eU. djelo, s1Jr.281; L. A. Dd OD e e s, Izobraenije zmejeborca v ruskom
narodnom itje, SovjetSika e1Jnog,r.1948, IV, 42.
") Nliede Tle, cit. djelo, Slk 281, 282 .
8) Slovensko I1Jaax>dolpisje, I, 308.
28) Vuk, NSJl10dnepjesme, III, str. 504.
"0) VLI k, Zivot i obicaji navoda 1":I1psko g, sir, 1B6,
ljeca: Za svakijem korakom (prva tubalica, D. V.) se poginjae oiispr"lvldae... druga je
:Iror,acala 'i.9tijem nacin,om, samo kad bi Se p'rv,a pri kra!kanju ispra'viJa , druga bi se
na>ginjala, te je izg,ledalo !ka,okakvo sputanje ILcLizanje31). I kod Arball1asa je zabi-
ljeen u novije vrijeme slican nacin tll2lnja za pokojnikom, samo to tu ucestvuju
i mukarci i ene, srodnici pokojnika: Appena giungono invista della casa de! defunto
gli lUomilJ'1i segulirt:io dalle donne si mettono iJnfila, colle mani ,conserte ai fianchi, 001piede
sini.stro in avanti e .aJ' uni\sono mandano un forte ululato dimenando,tutto iJ corpo...
Q,uallohe cosa s1i:mi:lesi ,risoontra pure nel vicino MontenegtI'o, dodaje autor32).
Ovaj prastari obicalj je zabiljeen na sta1ri(jim grck,~m vazama, napI., na jednod
vazJi nadenoj u Dipi10nu kod Atene, gdje tubaIlice stoje Uredu, sa r.ukama d1gnut'm vie
glalve, dosta 801iCll1o trima enama u kolu sa spomenutog steCtka u Nekuku33). Slika
srodnog sad>raljaUJk,le:Salna je i na sarkofagu Ahirama, kJral1ja BiJbJosa34). Jo Herodot
spominje sl,jcan ohicad kod Tracana (Histo,rija V, 5)3~).
Posmrtno !koloO, nasta,loOje ou lptI'ethiJS>to[Hska vrremena, tolel'iJSall1oje u hrilcanstvu
S'redl1(j-egvij e.ka, a pIli kraj u sve 'viep11olganj ano. Vj erova,tno de u nj egovoD pO'jalV,i
iTa1Zilogkotmprom:sno dranje prema narodima kOlj'isu ga praktiailrali, da !hill1aikepri-
mili novu rrelilgiju. Neto sllucno imamo sve do danas kod hIlicana Cahito Indijanaca
srednje Amerike. OIni su :sve doskoro plesaH u crkvoil, a tek u poslijednje vrideme su
milsionaJT'iuspjeli da liih ubidede da to nije pravi,lno, sa relig,ijSlkog >gledita. A'l'i joOi
danas se u mn.ogim kiraljev.ima ove OIblas't1lpiTaiktikuju:ralZinioblidir posmrtnog kola, cak
postoje i pooobn'e grupe za izvodenje plesova ove vl'ste36). Ne bi bi,lo praviI1no pojavu
kola lUhf1icalnslkomobliku gledart:i samo kao na !kompromisnu pojavu. Izg!eda da je i
hr,j~canstvo u svojim pocecima 'ima-lioslicne 'ideje 00 !kolu kao simbolu uskJrsnuca, te da
je ono proglaeno nepoeljnim tek pri kiraju srednijeg vijelka, otkad pocinje i da nestaje
!iz cI'lkve.
Pored svih vec spomenutih razloga, izgleda da i oblik samog kola na steccima ide u
prilog pretpostavke da se tu radi o nekoj vrsti posmrtnog kola. Noenje vijenca, vitekog
oklopa, ljema, tita u kolu - nije obicna pojava. Niz osoba u kolu iz Nekuka, u
kome neke dJre rulke uz.cHgnute prema glavi, malo lici na kolo. Jo je zanimljivija
pojava noenja u kolu, izmedu ucesnika, nekih znakova iU obli!ku trolista ajeteliJne, to
je vec spomenuto. Poto se i u nekrl.m p:rri.ikaZiima dvobOlja v1tezova na stecoima isti znaci
nalaze u ruikama t()ISoba, kOlje ikao da hoce da pom1irre posvadene bOlfce, misilian da se
vjerovatno radi o ~na'~u krsta ili nelkom simbolu s.HCII1e vr.iJjednos,vi.Za Jml,tno znacenje
ko,la na steccima osobito .govori jedan sh.~caj iz Topl,~oe, kod Hrasnog, u He,rcego-
viJnJi.U lk,aJu SlU,pOITedane:ra'vnomjffimtOmuke -i ens!k,e osobe, a kolO'v'oda se nalazi s
desne strane lirjai na jelenu37). Bilo bi zanim1jliJ\"0utwdiiti na !koju se sltranu kretailo
kolo. Do sada to n~je moguce jer ima Stlucajelva .koji nagovje'tavaju da je voda kola
na 1,ilj.evtQj svrani, aM IiJma'i suprotn':h. Ucesnici su dati jalko emats.k!1 te ne moemo o
deta.J!jima l1(jlihoveoddece mnogo uoCii1i, ne znamo da iHsu, npr., nosili kakve maske iil/i
ne. Trebace jo podataka, sa jo nepoznatih spomenika, na osnovu kojih hil se moglo
utv.rdiiJtida li je kolo na s>te6ku niz .osoba koje ka,o tu~bailice oplakuju poikoon>irka, iE se
radi 'o obrku bli~em pravom kolu.
278
Drago Vidovic
31) Glasnik Zem. muzeja, 1901, sUr. 629.
3~) Anthropos, IV, 1909, fasc. 5, 6, str. 913; takoder i M. CZ I l' m i n s k i, Albania,
zarysy ethnograticzne, kultura1ne 'i lfeligijne, Krakov, 1893, te Lov l' o Mi h a c e v i c, Po
ALbaniji, Zagreb, 1911, str. 96 opisuju sllicne;poj'ave !Juenja za pokojnikom.
33) Re'i n.a c h S., RlpertoiJredes vases rpeints gI'ecs et e1Jrusques,I, 190, sl. 1-3.
34) L' art des orrigines a nos jours, I, sUr. 36.
>d) Citlillranoprema: K o str z e w s k i J., Les or'igines de la C'i'vdlrlsatQon polonaise, PClJTis,
1949.
30) R. S. B e,a ls, Cantemporary culture of Cahito Indi.ans, Wash. 1945, str. 79.
3;) Gi.p3lM1i odljev s pr1~azom OVO& lwla ~ala2li se u Ipst11iutu~a 'proucavanje foll\J!o'rali
SarajeVl-l.
Pretstave kala na steccima i njihava znacenje
Rf;SUMf;
LA FIGURATION DU KOLO SUR LES STECAKS ET SA SIGNIFICATION
279
Il s'est canserve du Mayen age, en Basnie et dans les cantrees limitraphes qui 1'enviran-
nent a 1'est, au sud et au sud-auest, un assez grand nambre de manuments tumulaires ayant
le plus sauvent la farme d'un sarcaphage au d'une dalle. Une prapartian maindre de ces
monuments, presente dive rs matifs arnementaux et diveres figuratians. PaI1ni elles, en rencantre,
relativemem assez souvent, la figura tian du kala - fHe de persannages alignes en un rang
et se tenant par la main. Il existe des kalas d'hammes, de femmes, 'et aussi des kalas mixtes
au les hammes et les femmes alternent un il un, au bien sont dispases sans ardre special.
Le nombre de persannes dans le kola differe d(. deux il dix, ardinairement quatre il six.
L'auteur signale que le kala de deuil a existe et existe encare aujaurd'hui chez beaucoup
de peuples primitifs. Au caurs du Moyen age,dons un grand nombre d'eglises en Occident,
an dansait le kala, natamment a 1'apprache de la fete de Paques, et dans qelques pays occi-
dentaux meme apres la fete. Un des traits symbaJiques de cette danse etait l'espair qu'an avait
dans la resurrectian.
De meme que dans les pays accidentaux, en Orient egalement dans la plupart des pays
slaves, se sant maintenues, pendant taut le Mayen age, malgre l'appositian de l'Eglise 'afficielle,
certaines farmes du kalo de deuil. Ceci est surtaut valable pOUl' la Russie.
Dqns les cantrees yaugaslaves, jusqu'il U:ut recemment, a existe une sorte d'un tel kala
en Herzegavine et dans quelques cantrees du Mantenegro, et qu'an cansiderait camme un
mayen pour exprimer le regret qu'an eprauvait de la perte du defunt.
L'aspect meme de ce kala, tel qu'il est figure sur quelques stecaks, parle en faveur de
l'apinian qu'il ne s'agit pas ici d'un kolo ardinaire. Ainsi, sur quelques uns de ces manumets
funeraires, les danseurs partent des cuirasses, des casques, au bien on vait un cheval figure
il cote des danseurs, au bien encare an parte une cauranne, un bauclier etc. En autI'e, dan s
quelques figura tian s du kala, les danseurs partent des insignes en farme de ti'efle il trais
feuilles, prabablement des craix. Dans un cas bien cannu, la danse est menee par un persannage
qui monte en meme temps un cerf.
En prenant en cansideratian taus ces faits, l'auteur canclut que sur les stecaks est figure
un kala funeraire camme expressian du deuil parte pOUl' le defunt et qu'il represente le
resultat de l'influence des anciennes crayance chretiennes des vieux Slaves au Mayen age en
une future apres la mart.
HA.D:A MMJIET M'B
UpKBa CB. K.J\I1MeHTa y MOCTahl1Ma
Ha 2 KM CeBfp03arra~0 O)]; Tpe6Y1lba, Ha )];eCHoj CTpaHJ1 Tpe6J1J.l.frbJ1u;e, ry ceJIY
MiOICTahJ1Ma HaJID.3J1 ce 'Jl1iaJIarrpaBOCJIaBHa u;pKBa rr03HialTa rro.n: Vl:MeHOMKJIJ1MeHTJi1:u;a.
TaKO je caM HapO)]; 30Be, a Y JIJ1TepaTypJ1 je lH'eKOJIJ1cr<:orrYTa HaBe.n:eHa TaKol)'ei rro.n:
TJ1M J1MeHIQM. IIpBJ1 CTIOMeH Y JI'VI:TepaTypJ1 J(aTvrpa J13 1888 r., K1a~ je B. BYJIIe~h
-ByxacoBJ1h Y .n:IOIDICy BwecTHJ1IKY 06jaBVl:o caM'O p;eo HaTITI1Ca KOjVl: ce Hana3J1
J13Ha.n: 3anaJ(;Hl1X BpaT9.1 u;plme.') 1890 r. J1CT'VI: TIM!cau; o6jaBJ10 je HaTIIJ1C Y rroTrry-
HOCT'VI:,y3 KpaTKe 6eJI,rllJKe o U;PKBJ1 VI: I-beROM )K'Yffi0IIJ1CJY,.2)HaTI1J1c je jOIlI jep;HiO'M
o6jaBJbeH O.n:lli. CTojaHloBJ1ha.3) 1890 r. y3 OCTaJIe IWKBe IIpoTorrpe3BJ1'I1eipJ1jlalTa Tpe-
6J1IlhCKOr, H'aBepeH je J1 "XPaM CB. KJIJ1\MIeHTa y MOCTahJ1!Ma", 6e3 JIlKaKBMX p;aJbJ1X
rro.n:aTaI(a.") KaCHJ1je, 1901 r., y J13BellITajy MJ1,TporrOJIJ1je oneT y3 OCTaJIe :u;pKBe,
rrOMJ1I-be' ce 'VI: 'OBa ca HeKOJIJ1XO rrO,lWTaKa HaBe.n:eHJ1X J13 HaTrrJ1Ca.5) MCTe ro.n:J1He MJI.
PYBapal~ )l)aliyhJ1 rrO\D.aTKe o xepu;erOBa'fKOM MMTpOrrOJIJ1TY CMMeYHY, HaBo,n:J1 )];aTYM
JKl1BOITJ1CaI-baOBe, u;pKBe.ua) Y 0IlJ1"ClY'xepU;erOBa'fKJ1X MaHJacTvrpa, BJI. 'BOpOBMh je y
HeKOJIMKO HaBpaTa rrOMeHYO J1 vPKB1ru.y Y Moc'I1ahMMa, Ha6pajajyhJ1 je y3 OCTaJIe
MaHa<:Tvrpe M llpKBe, 6e3 J1KaKBMX rrOCe6HJ1:X OCBpTaI-ba Ha I-bY, Oal1~V1I ro.n:MRe I-beHOr
:>KVl:BOIlJ1"caI-ba,H3Bo.n;ehJ1 YBeK 1630 r0p;l1Hy.6) Y JIMTepary~J1 HOBJ1jer .n:aTYMa, u;pKBa
ce jOIlI je)l)HOM rrOMJ1I-be, 0f1i'::fI' 6e3 YLKi3IKBJ1Xrrop;aTaKa, OCIWMAA je CJIJ1KaHa 1630 r.
y ,n;o6a rraTpJ1japxa IIajcJ1ja (rro.n:al1alK Y3eT O.n: BJI. 'BorpOrBJ1ha).7)
OBa u;pKB'V1u;a CKpOMHor J13fJIe,n;a J1 CKPOMHMX ,n;J1'MeH'3J1ja(,1llY':>KJ1Ha 7, ll1Mpv1H.a
4,36 M, BJ1CJ1Ha OKO 3,70 M) He rrpeTCTaBJba Hap0'fJ1TY 3aHJ1MJbJ1BOCT y rrorJIe,n:y
apXJ1TeKType. ORa crra,n;a y HJ13 u;pxaBa J1CTOT'06JI'Vl:KialJ1 CJIWrH!MX .n;J1MeH3J1ja, Koje
ce BpJIlOI'feCTO cpreihy y MHorJ1M HCU.lllJ1'M, KpajeBJ1Ma, HapO"IJ1TO y .D:aJIMaIJ;Mjvr vr jY:>KHoj
Xepu;eroB1utJ1. To je jepH:06po)J;Ha u;ipKBa 'fJ1.iy OCHOBYI'fMH'Ml Y3.n:y2KHa JIaI)a 3aBpllIerHa
Ha, J1CrOKY rrOJI'yKpY:>KIHOM anCMp;OM (CJI. 1). YHYTpallJtH,O'cT u;pKBre je HelllTO 3aHl1-
MJbMBMja. M3 Mace Y3,lIY:>KH'J1X3J1.n:OBa (,n;e6Jbiv1Ha 0,52 M) l13.n:Bajajy ce ITO TpM rrl1JIa-
cTipa KOjJ1! rrO,lI,p:>KaBajy TprJ1 JIYKa, oOpi3rJyjyhJ1 TaKO Ha CBaKOM 3J1.n:y rro TPJ1 H>Ull'e.
U;pKBa je 3aCBe,z:reHa 6a'fB3CTJ1M CBO.n:OM KOjvr I1IQ"Il1B3. Hial JIYrK'OBJ1Ma. OCBeTJIeI-be
u;pKBa ,n;06Mja Kp03 MlaJIJ1 rrp030p Ha jY:>KROM 3l1,lJ;Y l1 Kp03 HraKHa~O rrp06J1~eml Ha
J) V. V u 1e t i c-V u k a s o v i C, Dopisi, Viestnik hrv. ark. drutva, X, Zagreb,
1888, str. 27
') V. V u 1e t i c-V u k a s o v ic, Starobosanski nadpisi u Bosni i Hercegovini, Viestnik
hrv. ark. drutva, XII, Zagreb. 1890, str. 39-41
") Jb. C TOj aH o BII 11, CTapH cpnCKll 3aTIlICHH HaTTIHCII, I, orJl, 1902, CTp. 308, 6p. 1146.
') WeMaTII3aM cprr.-rrpaB. MIITpOnOJIHje H apxJ1,1\J1je1\e3e Xep1\.-3aXYMCKe :Ja r. 1890, CTp. 6I.
~,) WeMaTJI3aM cpn.-npaB. Xepl..(.-3axYMcKe MJ1TponoJ!J1je npJ1 Kpajy 1900 r., MocTap 1901,
CTp. 3I.
~a) MJ!. p YB a p a 1\, O XYMCKJ1MenJ1CKor!J1Ma J1 Xep1\erOBa'-IKJ1M MJ1TponOJ!J1TJ1Ma,1\0 ro,1\.
1766, MOCTap, 1901, CTp. 38.
6) B JI, n o p o BHti, Xepl..(erOBa'lKH MaHaCTHpH, TBPJlOW, fJI. 3eM. MY3eja, CapajeBo, 1911,
CTp. 519; B JI. no p o B1111, Xepl..(erOBa'lKI1 MaHaCTHpH, 3aBaJIa, CTapHHap I, orJl, 1922, CTp. 220;
B JI. 'li o P o B J1h, BOCHa J1 Xep1\erOBJ1Ha, C. K. 3., or Jl, 1925, CTp. 170.
7) BII. neT Ko BI11t, nperJleJl I..(pKBeHI1XcnoMeHI1Ka... C. A. H. IkI!, 1950, CTp. 201.
282
arrCM~. rpa1}'ElH'a je a?J. JIaM:1beHOr KaMeRa M M,amTepa M a6JIerrJbeHa; rraKpMBeHa je
KaMeHWIVITIJIa'iaMa. ITap; je rrO'KpMBerHTecaHMM KaMe'HMM rrJIa'iaMa. HaKHa,z:v!O je
p;ap;aT 3BOIHtMKHa rrpec.ID1llJY, ep:MlID1jli M3pap;e Hera 3Yl)l;aBl1 upKBe. 3BaHMK aBara
a6m1Ka je CKapa Hepa3p;BajHM eJIeMeHaT U;PKBl1IW aBara Tl1rra Y rape HaBep;eHl1M
Kpaj eBJ1lMia.
Ta je a6JIMK Kajl1 je 3a Malbe u;pKBe YCBajeH Y MHarMM Hallll1M KpajeBMMa
Beih Y 13 ~ 14 B. l1 Kajl1 cei Bp.na paHa ap;OMaftvfO Y ,IJ;,amMaL\l1jl1, KaKO' je Beh pe'ieHO,
Hapo'il1TO Y jY)KHlaM ITP:J1M10pjy, ap;aXJle je p;acrrea Mi y Hau.n yHyrrpallllbe 06JIacTM.
'YcBajajyhJr Millet-avu KapaKTepl1CTMKY je,lI,Ha6pa,D;lU1xopl1jeHTaJIHMx 6a3VfJIVlKa, M.
Bacl1h Be}J(e rrapeKJIa aBara Tl1rra HaIUl1X u;pKaBa 3a jep;Ha6pap;He 6a3l1JIl1Ke 5 l1 6 B.
Y MecarraTaMl1jl1, HaBap;ehl1 rp'-IKY Kao rraCpep;Hl1Ka.S) ITo A. ,IJ;etpaKYaBaj rrpMMapCKl1
Tl1rr "rrpeaBJIal)yje Y HallIoj cTapaj apXl1'reKTYPM, rearpaepCKl1 Y pallIKOM Kpajy,
XPOHOJIOllIKl1 Y pallIKoj errOCl1".D) OBaj TWlI cap;p}J(M CBe '~JIelMe'HTe KO'jl1 '-Il1He
OC'HOBYHaIUe u;pKBe (rrl1JIaCTpM1,rrprvrCJIOH>eHl1JIYlJ!l1K'ajl1 rrap;p}J(aBaljy 6a'iBacTI1 CBap;,
rraJIYKPY}J('Ha aTICMp;a), KOjH je "y cjyllITMHM napTc,Kl1 VI cacaHVfID;CKl1J1JIl1 IMY2CarrO-
TaMCK'iYfCTapoxpMIJ:Ihar-rCKl1 Ha'TI1'H, ;O:,alce OJlaJKllIa 3acBlol)aBalb j'iD1Hlor IIpaC'I'apa
CB'o:I\"alMcMalberuor palCII10Ha."Da)MHOI'O 'ieIUhe ynoTpe6JheHa je Y HallIoj apXJ1TeK'rypVI
;n:pyra BapJ1jaHTa 'OBora mrra, ca IIMlJII"lIcTpIJ1Ma rrpop;Y}J(eHMMY rrOTrropHe JlYKOBe CBop;a.
Mel)YTJ1M, C'KpolMJHep;MMeH3'l1:jeHallIe u;pKBe ~OnycTVIJle cy je)IHOCTaBHMjIY'BaplJ1jar-rTY.
113 rugrnl1ca ce; Ta'fHa BV1p;;l1, ,ua je u;plKBa }J(!JIlBOrrMcar-ra1624 r., aJIVI je CBaKaKO
carpaljeHa paHMje. l1JIVl Kao rp06Hq Karre.n,a je,lI,He l1CTaKHYTe ceOCKJe rropo)J;'l1u;e,'O)
l1JIVl y3 Y'ieIUhe u;eJIor ceJIa, Kao llITO je, CJIY'iaj ca Behl1HCM upKaBa aBOTa rrepV10lTa
Y KpajeBMMa Kaje cy TypI.J;l1 0IKyn:l1lpaJIl1.1') OBa p;pyro 1iI3rJI,ep;a BepoBanmje, jep ce
y Hl"lrrIlI1CY'H~ naMl1lbe lU1:KaKBOV1Mey Be31iI ca rro,u;~13albJMupKBe, IUTO CBaKaKO He
611 6wJIO nporryIIITeHO', p;a jlEI rrocTojaO' jep;aH O'p;pel)eHM KTI1TOp. 'Y3 TO u;pKBa je
rracBeheHa CB. KJIMMleHTy PMMCKO'M,cBeu;y KO'jn jel J1MaO' IllV1pO'Kl1Kpyr IUTOBaTeJha
VI' CJIaBJheWllii3' 6aIU y OBO'MKpajy, a w. ,uaHac jO'IU BeTIVfHa rrlcp0,lIliII.J;ay MaCTahl1Ma
l1 y Tpe6VflbY CJlaBl1 O'Bora CBeTl1TeJha. IDeraB KYJIT VI CJIaBJhelbe CIIEUl1epVf'fHa je,
l13rJIe,ua, :;la O'Ba; KPali. TaKO' p;a rrpY}J(a Mapy1u-IOCT VI' 3a J>f:1~e('lHe3al<JhY'-JKe eTHO-
JIaIUKe rrpl1pO'p;e.12) 'Y CBaKOM CJIY"-Iajv. c~a rrojaBa rrpeTCTaBJha TPa,uliIIDfiaM
rrpeHeTY 1iI O'P;P}J(<lHyYCIIOMer-ry Ha 'ieT13Pror rrarry VI' MY'ieHll1!Kaxpvrnrha'HCKe upKBe
l13 J B. H. e., 'Il1je cy MO'IIITI1'hliIpVIJIO l1 MeT('~je IIaHeJlliI C060M Ilpl1JnfKaM CBOI'
O',uJlaCKa Y PliIM. B. Jarvrh HaBlO7IJfHeKOJIMKO'peMl1W1Cu;e~ja Ha oBaj p;O'ral)aj, Koje
cy ce 3ap;p}J(,aJJle y HO~HKJIarypl1 HeKOJll1KO Malbl1X MeCTa y' ,IIaJIMaUl1jl1, - ..Ke-
JleMiH, ea ripacTapOM U,pKBliIII:OMCR KJIVlMeHTa, KeJleMl1HOBeu;, KJlVfMeH, wrp;."'3) K.
Jvrpe'ieK, Ha6pajajyhl1 'H'KOJll1lKOI PooO'-xpmIllhaIHiCKl1X CBeTaua, '-L'I1ijl1je KymT "rrOTIf-
cayo aHTl1'iKJ1 KYJlT xepoja," rrOMl1lbe l1Clemensa (Ml1c.JIehl1 Ha pI1MCKaT' rrarry).1-!)
OH TaIml)e KO'HCTaTyje, l'QlBopehvr o' KYJITY Opl1je'HTaJIH'M'X cBeTau.a, ,n;a je lbl1XI01BO
ill'vrpeH>e rrO'CJIf~u.a rrpeHomeH>a lb'l1XOBliIXMaIUTl1jy.15) 'Y HaIUeM jY}J(HOMITPl1MO'pjy
J1 6JIV1CKOjyr-ryTp'alUlb'OCTI1 Tp-ar K;y\JITa CB. KJll1MeHTa 3ap;p}J(aO' ce ,n;g ,n;y60KO Y
Cpep;I-bM BK y JIl1'iHl1M l1MeHyrMa, H1aplOlt.Il1TO' y ,IJ;y6PO'Bl-II11KY(13-14 B.) l1 KIoTOPY
S) M. B ac Hli, ApXl-lTeKTypa Il CKYJlmypa Y IlaJlMau,lIjll, l3eorp3j{, 1922, CTp. 93.
D) A. Il e p o Ko, HeKOJlHKOu'pKBHu,a,npllMopCKor Tima, fJl. CK. H. j{p., CIWnJbe, 1935,
CTp. 213.
9a) Ibi<l. CTp. 213.
'0) B JI. CK a p II li, TIoCTaHaK KpCHor IiMeHa, CapajeBo, 1920, CTp. 255-256; B. J{ o pali,
A pXlITeKTYpa u.pKBe B03Hecelba, CTaplffiap, II, l3rj{., 1951, CTp. 220.
lJ) P. Jb Y6 II H Ko BII li, UpKBa CB. Ba'3HeCelba y ceJlY JlecKOBu,y KOll Oxplllla, CTapllHap,
II, BrA., 1951, CTp. 193; B. K o p a li, op. cit., CTp. 220.
1") J. Il e Il Hj ep, Xepu.erOBllHa, HaceJba, Klb. VI, CTp. 119, 124.
13) V. Ja g i c, Historija knjievnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, knj. I, Zgb. 1867.
str. 38
H) K. Ji r e cek, Die Romanen in den Stadten Da1matiens wahrend des Mitte1alterll
I, Wien, 1901, str. 53
15) Ibid. - str. 56
283
I
7'0- .
I
6
I
.,
I
4
I
3
I
~
IJ;pKBa CB. KJlI1MCHTa y MOCTahHMa
...
I' II I I i I "I
O
284
(14-15 B.), W) a je.n;Ha u;eJIa rrJIeMie, Ap6aHaca HOCJ1 J1Me KJIJ1MeHTe.") KYJIT CB.
KJIJ1MeHTa pJ1MCKar rrOTJ1CHYT je KYJITaM CB. KJIJ1MeHTa OXpJ1,n;CKar cpe,n;. 14. B. Ka,n;
ce aBaj ,n;PyrJ1 J1HTeH3J1BHa nmpJ1 Y CBJ1M HanH1M KljJajeBJ1Ma, TaKO' ,n;a je aBaj JIa-
KaJIHJ1 CBeTau; YIllao Y Hl13 OHJ1X CBeTau;a J1 MY'IeHl1Ka KajJ1 cy 3acTyrrJbeHJ1 Y HaIllaj
J1KaHO'rpaqmjJ1.'8) .lJ:a je MaJIa u;pKBa Y MaCTahJ1Ma J1rraK rracBeheHa CB. KJIJ1MeHTY
pJ1MCKaM, rrOCJIe,n;l1u;a je jaKie, pOMaHCKe Tpa,n;l1I.J;l1je y OBl1M KpajeBl1Ma; 3aXBaJbyjyhl1
I-blO(j, rrOIllTOBaIbe 'OBara CBeT'JltTeJb3~ KaO' IllTa je BEh. pe'IeJHlCl 3a,n;p)KaJIa ce y OBJ1M
KpajeBl1Ma CBe ,n;a HajHaBJ11jer BpeMeHa.
HaTID1c je rrl1CaH iY' ya6l1'IajeHoj l1 rrparrJ1CaHaj ePOpMY.ID1, y K.aU<:Baj oe, jaBJba
arpaMaH 6paj HaIllJ1X HaTI1J1Ca Y CBJ1M HaIllJ1M KpajeBJ1Ma, rra'IeB a,n; 14 B.,1U) Kpa3
15 J1 16 B.,20) ,n;a 6J1 Y 17 B. rrOCTaJIa cKapo J1CKJbY'IJ1BJ1 a6JIJ1K.21) :U;pKBa je )KJ1Ba-
rrJ1CaHa Y ,n;a6a rrehKar rraTpJ1japxa IIajcJ1ja (1614-1647) J1 xepu;eroBa'IKar MJ1Tpa-
rraJIJ1Ta CJ1MeYHa (1615-1630),22) J1 ,n;aIllYH>aBa HJ13 CrraMeHJ1Ka J1 YMeTHl1'IKJ1X ,n;eJIa
Kaja cy peGYJITaT ,n;eJIaTHaCTl1 'OBal' rraTpJ1japxa.
IIope,n; aBl1X rra,n;aTaKJa; l13' OBal' HaTI1HCa ca3HajeMlO' v1 33. KTl1Tapa 'OBara )KH-
Barrl1'Ca Pa,n;aja MJ1XaJbeBJ1B,3J, KaO' ~11I 3a mJ1'BOITI1Cu;a "l13yrpaePa BacJ1JIYfja". Iliape,n;
CBJ1X HacTojaIha ,n;,31oe J1CTCipIJ1'CK:J1M ~oKYMeH'N1Ma tyrr'Bp,n;l1 rrocTajaIhe v1 rrOpeKJIa
KTJ1Tapa l1 IherlOlBe rropa\W1u;e, HJ1cy yi TOM I]afJIe,n;y naCTl1rHYTV1 HJ1KaKBJ1 pe3YJITaTl1.
OBaj HaTID1'C OCTaj.e 3aQ~a je,u;J1HH II03Ha TH fIlVlC3HJ1 ,n;oKYMiHrr KajV1 CIl'OMV1Ihe aBY
JIWIHaCT.23) J. .lJ:e,ll;'J1jep y CBOjJ1M CTY,n;J1jaMICl. 'o CTapJ1lVI, Ila3HaTJ1M I1lOip::>,n;;I1IJ;aMa 'OBara
Kpalja Hl1r,n;e He CTIOMJ1Ihe aBY n;apo,lJ.'Jttu;y,24) a HJ1 YCJVreHY1Mrrp".rraIheM nnje ce 'o Ihaj
3a,n;p)Kaa H1vliI{aKaB crraMeH. Pa,n;roje MHlXaJbeBJ1h je HIlaK rrj)J1Ila,n;,ao je,[\,Hoj J1CTaK-
HYTHjoj ceacKaj rr'Oipa,n;;M~, K,a(l:\ je (Y' aBO 'I1illiKa ~'06a MOraO' rrJIaTHTl1 J13Pa,n;y' )Kl1Ba-
ITl1ca je,n;HJe IJ;pK.Be. B. BYJIeTHh-BYKaCOBJ1h, a6jaBJbyjyhl1 oBaj HaTI1l1C, J1 KpaTKJ1
aIlJ1C upKBe, ,n;o,n;aje Ha Kpi30Y, ,n;a ce rropo,n;YfIJ;a MJ1XaJbeBl1ha rraryp'IJ1JIa, "T,e, l1 ,n;aH
,n;aHaIllIhl1. '06CTOjJ1 y Tpe6J1H>Y J1 MacTahJ1Ma,"2;') He HaB'O,n;ehJ1 HV1Tl1 CiC1luarnIhe rrpe-
3J1Me aBe rrapO,lJ.'Jttu;erm J13B'Ope J1JIJ1JIW'llHiOCTI! o,n; KOjl1OCje oBaj rra,n;aTaK ,n;a6J1a. MCTl1
cJIy-qaj je J1 ca aYTopcM OBora )KJ1B'OITl1Ca BaCl1JIJ1jeM. OCHM 'OBO'ra H13IT'IlJ1Ca,,n;oca.,n;a
rra3HaTH ITl1carm cnOMe'HIl1U,.l1He rra!MJ11hY HJ1r,n;e 'OBara )KJ1BarrJ1Cu;a, J1aKa nepaBaTHa
LKJ1B'OII1J1C 'y MaCTahJ1M)3. nnj.e! IheroBa je,ll;l1HO ,n;eJIa.
PaCIIOpe,lJ; Ji JiKOHO rpaiPJija, >KJ1BOIIHCa
CKpOMHa rra cBajV1M ,n;J11MeH'3J1jaMav1 apxwreKTaHCKJ1M a6JIl1IJ;J1Ma, 'OBa u;pKBa
3aHJ1MJbV1Ba je 36ar CBor )KJ1BannCa, KOjJ1M cy YKps:ureHe CBe 3V1,n;H1E:1 rraBpllIJ1He, a,n;
Bpxa ,n;a ,wta. 2KYfBa'IlJ1C je ,n;aCTa ,n;a6po a'IYBaH, V1aKa J1Ma J13BeCHJ1X allI'TeheIha. B.
BYJIeTl1h-BYKaCaBJ1h KOHcTaTyj,EI, ,n;a ce V1Crro\lI; )KV1BaI1J1ca J1G 17 B. HaJI,33J1
rrpBa6J1THJ1 J13 14 B., KaKO aIR rrpeTIl!OCTa'BJb'a.2") lDeraBa rrpeTTIaCTaBKa je npJ1JITo1'IHa
1") Ibid. - Registar romanskih imena, str. 31
17) M. M II Jb a H o B, )f{IIBOT Il o6H'Iajll Ap6a~Iaca, oeorpaA, 1907, CTp. 33, 40, 72.
18) P. Jb y 6 l1 H K o B l1 li, op. cit., CTp. 198.
19) Jb. eTO j aH o B l1 li, op. cit., CTp. 34, 6p. 87; CTp. 53, 6p. 165; CTp. 54, 6p. 166.
2U) Jb. eTO j aH o B VI li, op. cit., CTp. 77, 6p. 244; CTp. 84, 6p. 254; CTp. 118, 6p. 383;
CTp. 120, 6p. 387; CTp. 142, 6p. 449; CTp. 201, 6p, 648; CTp. 215, 6p. 698 HTA.
21) Jb. eTO ja H o B VI li, op. cit., CTp. 271, 6p. 961; CTp. 274, 6p. 976; CTp. 276, 6p. 986;
CTp. 286, 6p. 1030; CTp. 294, 6p. 1069; CTp. 301, 6p. 1106, H np.
22) CpnCKo-npaBOCJlaBHa xepU.-3aXYMCKa MflTponoJJllja npH Kpajy 1900 r., MocTap, 1901, CTp. 38.
23) o. Ila H fI 4 H h, Pe4HHK H3 Kl-bH}J(eBHHX CTaplIHa cpnCKHX, II Aeo, ErA., 1863, CTp. 77,
nOA "MIUaJbeBHh" I-IaBOAI1 je.uaH 3anHC 113 1435 r., KOjH rOBopH o CMpTH KpaJba }I\HrMYHAa H Pa.uo-
CJl3'Ba MHXaJbeBl1fta BeJlHKOr BojBO.Qe. VlCTH 3anHC o6jaBHo je Jb. CTojaI-lOBHh, CrapH cpnCI<H po.uo-
CJlOBI1 H JleTOnHCH, 360PHHK 3a HCTOPHjy, je3HK H Kl-bH)I(eBHOCT cpnCKor HapOAa, K~b. XVI, orA., -
Cp.: l\apJlOBUI1, 1927, CTp. 230, 6p. 654 6.
24) J. ,n; e A l1 je p, op. cit., CTp. 114; BVlllehKe PYAI1!ie, np, 777; eTape ceOCKe llopOAI1L(e
y XepuerOBHHH. fJlaCHHK 3eM. M. XIX, CapajeBo, 1907, crp. 391-394.
25) V. V li 1 t i c- V li k a s o v i C, op. cit., cTV. 41,
26) Ibi<i., CTp. 40.
U;pKBa CB. KJU1MeHTa y MOCTahl1Ma
285
HeOCHOBaHa, jep ReMa HYfK~KBJ1X J1HPJvu~j>3" p;a je I~PKBa :>KJ1BonJ1Ca'HaBeli paHYfje,
a p;aT;l1lpalhe Y 14 B. je BepO'BaTHJOJ1HCTlJ1Pl1CaHOapXJ1'I1~TO!HCKl1M o6JlJ1ll;l1iMa ~pKBe.
Ilo YCMelID4VJIn:pep;alhY, ~KBa H!Yfje Hl1'Kap;a ropeJla,2') ,a: MaJIO je BepOBaTiHK), n;a 6J1
OBaKO CKpOiM'Ha u:pKBa J1 IlO P;Pym nYT p;06J1Jla ~eJ]1O'KynHJl1' 2KJ1BiQIITYLC, aKO je CTapl1
Beih nocTOjao, YORa TellIKa BpeMeHa, l1i3jKOje HaCTao Y J13Y3eTHO nOBOJbHOM KpaTKOM
rrepl10P;Y 3a pa3Boj Hawe J130rpacPCKe YMeTHOCTJ1 nop;. naTpJ1japxoM IlajcJ1jeM. M3
HaTnJ1Ca ce jacHo 3aKJbyqyje, p;a je ~pKBa 6J1Jla paHl1je Ca3J1p;"ma, a 1624 r. )KJ1-
BOrrJ1CaHa, jep HJ1rp;e He CTOjJ1 p;a je )KJ1BonJ1C nOHOBJbeH,28) KaKO je TO y06J1qajeHO.
"YCKYf npDICTop ~'KBe HaMeTao je )Kl1:Ban:vrc~y J13BeCHa arpaID1qelh'll y 6pojy l1:
l1360py KOMTI03~l1:ja l1: CBeT!Wl'eJba. Mopa ce ap;;rvrax piEillM, ,n:a je OH oBaj rrp06JleM
3HaJIaqKJ1 penrno, KaKO y l1:361apy Ta:~O l1: y pi3lCnope,n:y KiOMIlo3~ja, He HapY'llla-
BajlY~ Tpap;l1:~.oHaJIH:l1 pacnopep; Ham cpep;lbeBeKOBHl1:X ~pKaBa, qJ1jy je p;eKO-
pa~jy Haw )KJ1BO'llMCa~ HeCy!MIlbl1:BOn;o6po nD'3HaBa:O. 3J1,l1;;H,1J nJla'I'Ha nOp;eJbeHa cy y
ABe 3OHe, a TPehy QJ1ElY1CBO,n:.,Il;OlhY 30Hy Y KOjOj ce no Tpa,n:M~OHaJlHaM rr:paSvfJIy
Hl1DKY' JlJ1XOBJ1 CHTJ1TeJba, OABaja ap; llOi,ll;a B'WCOKl1 noj ac yxpallI'eH MecTJ1MJ1:qHO
CTl1:JlYf30B.alID1MnaJlMeTaMa (3'arra.n;Hl1: 3J1A l1 HMllle), a MeCT'l1'MJ1qnO (Ha CTYUllJl1:Ma J1
y OJlTapCKOM npocTOpy) CTl1:JlJ130IBaHOM,H'a6paHOM CBeTJlOM p;panepMjolMl. OrpaiHJ1QeH
npOCTopOM, )KYfBormca~ j,el f10plhY 300Y Y3AY:>KHJ1X 3J1,ll)OBa pe3epBJ1cao 'WCKJbY'W1BO
3,3' HajBa2KHlJ1Ije c~eHe M3 XpYfCTOBOr )KJ1BOTa. HJ13 rroQ:ID:be Ha jY:>KHOM 3J1AY
OJlTapCKor npOCTopa c~eHOM Pol)elha 'yi 3aBpwaBa !Ha Oe!BepHOM 3M,Z:\Y OJlTapCKIOil'
rrpOCTcpa, c~eHlOM Ba3Hecelha. JIiJ1K Eoropop;~e j,alBJba ce ,n:Ba nYTa, KaO' llIaHp;aH
jep;aH P;PY~O'lVle,jep;aJH y ~OHXYf OJlTclJPCKJeI arrCJ1p;e (OpaHTa), p;pyrn: Ha 3arrap;HOM 3J1AY,
113Hap; 'YJla3Hl1:X, BpaTa ("Ycnelhe). OBoa\KaE pa:crIDlPep; j aCHIO O\l\pa2KaBa CJ1M60JlJ1KY
KpCTa, Koja apXYfTeKTYpOM OB' IJ,pKBe Huje l1:3pa)KeHlal.2n) CBOP; je n.ocBelieH He6eCKMM
JlYfKOBl1Ma .XpMCTa, Ql1)lY.J2, je 3aBprneHO JlOfl1QHO, CJ1M60Jl.J1lllliOHJ13alhe 'Cl.'(eHa J13 Xpl1-
CTOBor )Kl1I31CT'aHa 3eMJbJ1.
"Y P;OI'hOj 3'OHl1:, Y ceBepHoM p;,OBpaTfHlJ.1KY HaJla3J1 ce aHl)eo, ca BeJlJ1:KMM
CBJ1TKOM y JLE'BOj, J1 rrJ1lQa~tr(oM y p;ecHoj p~. ,Il;OlhJ1 p;elO'nOJba Jl!.CrrylheH je 6J1JbHJ1M
opHaMeHTOM - CMel)e KOlfIType Ha rrpJbaBO-3eJlIfI'OM noJbiY.
Ha 3anaAHOM 3MP.Y, ceBepiHJO op; BpaTa, OYlIeJllTeHa je cPJ1Typa apxaHl)eJLC'J
MJ1xajJla y 6oraTo YKpallleIHK:>j ParrHlWI.KlOj O'llpEIMl1' ca rope oKpeHYTJ1M MaQeM y
p;ecH!oj 11 CBl1:TKOM Y JleBoj PYqJ1. PYKe cy crrYllITelHe. MJl,allI.J1 JlYfK Y'OKBJ1JpeH je
6yjHOM KOBpQaBOM K!OOOM, Koja nap;a npeKO paMeHa. <pM;rypa CTOjl1: Ha HeKoj BPCTl1:
CY[Iep;aHE'YMa J1 roao p;a JlIOM /yI npocTOpy. "Y JleBOM yrJlY CJlM;Ke, Ha P.HY CM'WTeH3
je riocyp;a ca ~BehEIM (Ta6. I, 1).
Ha CeBeplH10M 3lifp;y Ha 106e cTpaHe JlYKa npBe HJl1llle CM1errJlTeHecy je,lJ,Ha npeMa
p;pyroj cPlJ1!rype CB. KY3MaHl'll YI: ,Il;a:MjaHa (Ta6. I, 1), fY' TaMHOIIJlaBoj XaJbil1HJ1 ca
ll111pOKOM )KYTOM 6opP;YIPOM Ha ,lJ,HY J1 ~p'Bern1M OrpTaQeM, MJ1pHOr, p;yrYJbaCTOr JlM;Ka,
ca KpaTKOM KOCOM, KpaTKOM 6lpap;OM l1: 6pKOBJ1.Ma. "Y p;ecHoj caBMjenoj PY~M p;p)Ke CBOj
aTpiJ1l6YT - Jl8.jHlqeTy, y JJiIBoj, - JleKapCKY KYTJ1:jy. IIpeTcTaBa OB'J1X CE. JleKapa
nOTIIyHO je c~a lhl1:XOBOj rrpeTCTaBJ1 IJ'I Ilpo!flarroHY (CBeTa ropa).~O) "Y TeMeHY
JlYKa HaJIa3M cel IIOlJhe McnYlh'eHlO opHaMeHTOM, KOjl1: je y ,Il;eQaHM'Ma' BPJlO 06J1JIHO
yrrOTpe6JbeH3J) (KBap;paTHa TIiOJba IqY03 Koja npOJla3e XOpJ1301HTI'aJlHe JI!. BepTl1K!a17IHe
TaJlaCaCTJ JIIJ11HJ1j e).
"Y Hl1:Wl1 je npeTCTaBa CB. KOHCTa:HTJ1Ha ll11 JeJleHe (Ta6. I, 1), Y ~BeHJ1M
u:apOKJ1'M O~OpaMl;lj 6oraTO yKlp>ameH!l1M; jep;HoM PYKOM p;p)Ke BeJlYfKl1 P;BOKPaKYf KpcT,
",) OBaj nO.QaTaK.Qao MI! je HI!KOJla KpymeBaq Ji!3 MocTal1a, ca,l\a Y Tpe6m'bY, je;L\aH 0,1\
lIajCTapl!jlIx JbY.QHy OBOMKpajy.
",q) V. V u 1 e ti c-Vuk a s o v i C, O'P1.cit., CTp. 40.
"9) O. MaH 0-311 C11, CTapa cprrCKa upKBa y CMe.QepeBY, CTaplIHap, II, Er.Q., 1951. CTp.
161-162, 3a6eJle}lOl0 je nOTnYHO alIaJlomy nojaBY .QorMaTiI'lIl0r 3Ha'lelba CJlHKapCI{e.QeKopaUHje.
30) G. M i Il e t, Monuments de l'Athos, II, Les peintures, Paris, 1927, 1. 52, I i 53, I.
JI) o. E o ul K o B Ji!11- B. II e TKO B1111, MaHaCTl1p )l;e'faHI1, Er,l\" 1941 T. LXXIII,
LXXXIX, XCVIII, CXVI, CXXXTX, CXL, CLXIX, CCXLIV, J1T;I(.
286
p;pyrQIM ITOXa3yjy Ha lhera; 1Y106wrajeHa KOM'IT03~Ylja, CaCBYlM o;ZI;OMahiHa Y :mmroj
l1iKOROrpaqmjYl.
Ha rrpe)J;fb'o\j cTpalU1 rrp'Bor ID1.macTpa HCWa3Y1 ce ITorrpcje CB. ITeTKe y1 IIJIaBoj
P;OlhOj xaJW1m1 YKpaweHlOj 2K)'TOM 60pp;,ypoM OKO BpaTa :M.Ha pyxaBYfMlal ca I.\PBe:ID1M
orPTa'-IeM yKpa.r.J1lf1HJ1M3JIaTHOM 60PP;YpoM npe6a'-IeHYlM rrpeKo rJIaBe. Y J];eCHoj p~
,l\p:>K:l1;KPCT, a JIeBOM 6JIarDcYlJba.
Ha JIYK1Y .n:pyre ~ HlaLJIa3Y1ce CB. ABY1Ba - MJIaM .ID1'K CBeu;a ca KpaTKoM
TaMHO!M' KOCOM M 6eJIY1M TPHO'BYl1\1BeHu;eM y 3eJIeHoj XaJbYlHM ca I.\'pBeHMM OrpTa'-IeM
YKpaIUeHJ1lM 2K)'TOM 6op,u;y'POM M IIip!Y1'KJOIT'-IaHY1M arpaiePoM; Y p;ecHoj PY~ ,Lq)Iili KPCT,
neBa je OKpeHYTa ,n:JIaHOM Ha 6JIarOCJIOB. fJIaBa jeJ lHIarHYTa yp;ecHo . .n:Q lhera je CE.
CaMOH, p;yrYJbaCTOr JIMU;a, CMTHMX O'-IYljy. ca KpaTKOM KOCOM y1 6eJIYlM BeHqeIMI.
ITpeKo u:pBeHe J];Olhe xaJblJ1lHe ca ~YmJ11M OK'O'BpaTHl1KOM IIpi6a'-IeH je 60raTYl 3e.rreHM
oqYI'a'-I rrpY1XBa.heH arpaepoM; y J];ecHOj P~~Yl rrpeKpYlBeHoj OrpTa'-IeM je KPCT, JIeBOM
6JIlaIrOCY1Jba.
Y Te1Mi1HY! JIyKa llffiJIa3:M. ce npeT'cTaBa CB. TpojMu;e '-IMja CYlI'IHaTY'Pa rJIaoo -
TpM JIYlI.J;a- je~o 6o)KeHCTBo. CB. Tpoj CTBO ,n:aTO je O'Bp;e Kao rron:pcje ca Tp'YI
Mp;e'HTM'-IHlaiJIl1JKa HarHYTa y,z:t]etHO, TIOp; je)J;HOM KOOOM M jep;;HlJ11MopeOi1IOIM. Y pYKa!Ma
P;P)KM nO p;Ba TpHOBa Be~a 'YI 6JIaI'ocYlJba. XaJb:M.Ha je 3eJIeHa ca )KYTYlM orpTa'-IeM
M nojaooM 5et3 M!KlaiKBYlXyKpaca (Ta6. I, 2). Hetl6Yl'-IaH MOTMB y Hawoj ~KoH'Orpaq)YljH:.
OBaKBo pewelhe CB. TpojYlu;e HaJIa3M ce y MaTejMhy,"2) yl XYlJIeH,ll,aJPIY, y MMJIYTYl-
HOBOj rrpMrrpaTYl.33)
.n:o OBe, rrpeTCTaBe CMelliTe!H'O je rrorrpcje CB. rYpYlHa ca rrpoce,ZJ.OM KOCOM, y
KOJOJ je 6eJIYI BeHaJu;, YI '-IeTBpTaCTOM 6pap;OM, P;yrYJbaCTOr, MCITYljeHor JIMKa ca
HarJIaWHMM jarO,n:Ylu;aMa. 3eJIeHa xaJbYlHa rroKpYlBeHa je I.\PBeID1M orpTIat'IeM yxpa-
weHMM )KYTOM 60pp;,ypoM KOjOM cy yxpCliWeHM yl PYKaBM. TKaHYlHa orpTa"ffi YKpa-
weHa je 6YlcepYlMa. IToJJIo)KeHl1 KpCT ,Lq)KYl:.n;eCH1OM,a npMfW)KaBa JIeBOM PIYIKOM
CKPMBEHOM) Mcrrop; orpml'Ia. J1CTIo.n; lhera HaJIa3Yl ce CB. TpM<p.YH, MJIa,n:M JI:M.K ca
KpaTKOM, TaMHOM KOCOM y1 K~OM, Y jacrro I.\PBeH'oj xaJb;l1RJ1 ca TIO'jacoM, ytKpa-
WeRoj 6eJIYlM 0pHaMeHTOM Hlal pyxaW1lMa, M 3eJIeHY1M orpTa'-IelMl; XaJbMiH1a je' IIOCYTa
rpyrraMa 6Y1cepa. Y p;ecHoj PYW1 ,D;p)KM KpCT yl CTYlJIYl30BaHY rpaH'-IY1u;Y 6opa; JIeBOM
Koja je OKpeHYTa J];JI1aHOM,6JIaflOlffi1lJba p'lle. II, ir.
Y HYllliYl OBora JIYKa CM!1ll'T'e'HOje BeJIMK'O rrorrpcje CB. KJIYlMeHTa, p~CKor
rrarre, KO'Me je I.\PiKBa M TIocBeheHa; ~CH'OM Y3,n:MrHY'lOM PlY'K:QM6JIarocJi!Jba, a Y JIeBoj
P;P)KM jeBaJHil)eJbi', YKpaJllieHO Ji! O'KO'BaHiO.n;parYlM KalMlelheM. ITpil1.Ka3aH je KaO' CTapau;
,u;y'ryJbaCTOr yCKor JIYlKa, 6JIarnx KpyrrHiJ1X O'-IY1jy, KpaTKe rrpocep;e KOce' yl jaKO' p;yre
6p1alZl;,e.Orpra'-I je YKparneH 6eJIYlM yl I.J;pBeHYlM KpCTOBY1Ma ca rrpe6a'-l\lID1JM 6eJI'.l1M
0lVJ10<P0POM,Ha KOMe cy cMel)Y1 K'PC'l10BYl YI JIJi1HeapHYl YKpaCM; pYKaBYl YlMajlYI 11IcTYl
YKpac KO'jYl ce Harra3M M Ha OKOBY KlhYlTe.
Ha npep;lhoj CTpialH:M,n:Pyrora cTyrru;a HaJIa3!M ce 'CTapa'-IK:Ml JI,J1.KCH. CY1lVJ1eJylHla
JepycaJIMiMtiKor, ca 6yjHlOiM rrp'Oc,)lJoiMKOBprqaCTOM KOOOM, M K!OBp'-IaCTOM 6pap;;oM, ca
P;YI'J1M orrylliTeHYlM 6pKjo'BJ1MIa!, TaMHOr JTliIKa ca HarJIallieHMM ceHKaMa :M.crroJ];O'-I:M.jy.
Ha ce6Yl IJ1lMa6eJIM orpTa'-I ca rrp!El6a'-IeHMM OiJ.VrOeP opolMi; .n;eCHOll\IIPYKOM 6naI'OclJ1Jba, ry:
JIeBoj, O5laBHjeiHOj OrpTarqeM, ,ll;p)KM jeBaJHl)eJbe. Y nOJbY W3Mel)y rrpBO'ra J1: p;pyrora
JIYKa, J1'3Ha.n; CB. ITeTKle:, IH\aJIa3Yl ce <pMrypa CBeu;a (CYlI"HaTYPa' HejaCHa), MJIa,n:or
OBlaLJIHO[,JIYl.Ka, ca KpaTKOM 6yjHOM KOCOiM, Y TaMHOj xaJbJ1ID1: ca 60p,u;yPOM lJ1ICBeTJIO-
cMel)eM OrpTa'-IY. Y JIeBoj PYr:V1 o6aBvtjeHoj orpTa'-l\lM, AP)K:M KlhY1ry, p;eCHOM 6JIaro-
ClIIJba. Ca crpaHe IY lMiaJI:MMoxpyrJI!MM Mep;aJb'O'HJ1Ma lH1aLJIa3ece p;;Ba JIMKa '-ID11je c:y
CYlrHaType HejaCHe. JIlBo o.n; <pHrype CMeWTeH JIYliK YlMa YCKO, TpoyraoHo JIMu;e, ca
rrpooe.n;OM KOCOM M 6pa,n:oM; n:peKo J];01he r.qmEiHe XaJbYlHe rrpe6a'-IeH je rrJIaB'YI oTpTa'-I
ca lllYlpO'KI1M )KY'I1l1\M OBpiarr'HJ1XOM, yxparneH cMel)YlM fu1JJb1HJ1M0PlHiaMeHTolM). Y ,n:ecHoj
Pyu;M 06aBMjeHoj OrpTa'-IeM )JJJ)KYl KPCT, a JIeBa JIe)KM Ha rpy;l\YlMa. ,IlielCHo OJ];<PYlTYpe
HaJIa3Y1 ce CBeT~ .z:r.yryJhaCTOr JU1Xa, CIaI'-IeTBpTaCTOM 6p a,n:OM, y MjyT'HO ,3eJIeHoj
"') V 1. Pet k o v i C, La peinture serbe du moyen age. II, Bgd, 1934, str. 50.
33) 1'>. 13o lli KO Il 11 li, CneToropCKII rra6I1pl(lI, CTapIlHal) 1939, CTp. 101, Han. 1, eJl. 30.
287
xaJbli1H.l1 ca YKparneHMIM PYKaBMMa, rrpElKO Koje je rrpe6a'!eH qpBeHM orpTlaI':I; je,lJJHla
PYKa je Ha rpY,lI;J1Ma, lWyra jreJ 06aBMjeH.a orpTa'!eM.
Y JIYKY TPelie Hli1IIIe HaJIa'3M ce cP'J1rypa 'CB. EYCTaxli1ja BM3I3JHTli1CKOr, CTa-
pa'!Kor, ~rYJbaCTOr JlM:Ka, Kpa'IKe ce.u.1Koce, KOBp'!aBe 6pa.u.e M onYIIITeHli1X 6pKOBa;
JUflJ;e je MCnl1jeH10, jarO,l:\MlJ;e HarJIarneIHe. BeLmai xaJbl1Ha /Y!KpaIIIetHia je I.J;p1HJ1JM1 li1
:m:YTli1M BepTli1KaJIHMM JIMHli1jaMa; rrpeKo H:>e, Kao MOHaillK:M: 3HaK, HaJIa3li1 ce aHaJIaB
Y TaMHO:m:y'IOj 6ojli1, YKparneH 6l1'CepM:MJal 11 :m:YTI1M KMflaHKaMa. IIpeKo 6eJIor orpTa"fa
npe6a'!eH jlel 6eJI:J1 OMocP0P ca TaMHJ1M KpC'roIBl1Ma. 06e PYKe, Y KOljMMa ,[\p:m:M jeBaH-
l)eJbe, 05alBli1joEiHecy orprra'!IMl. ,Il;o OBe qmrype nOCTaBJbeHa je cPMrypa CB. EYT'mllija;
YICKMl, ,nyI"J1 JIMK, ca KpaTKOM rrpoce.u.OM KOCOM M )J;[yl'OMITpaBOM 6pa,n;oM. IIpeKO 6eJIor
orpTa'!a rrpe6a'!eH je 6EffiW OM0<p0p. ,Il;ecHoM PYKOM 6JIarocMJI:"a, Y JIeBoj TIO'KpiMBeHoj
OrpTa"IEM P;P)KJi1 jeBaHl)eJbEI. epMrypOM CB. JOBaHa Ml1JIOCTli1BOr 3aBpIIIaBa ce Hl13
CBeTli1TeJbCKli1X JIlMJKOBaHa ceBepHOM 3M.u.y; CTapa'!Kli1, TaJMJHJ1, li1CITli1jOU1 JIHK YOKBli1pea
je KpaTKOIMI rrpocep;OM K:OCOM M CTl1JIYl80B:3iH'OM KOBp'!asollVI 6pa.u.OM M 6p'KOBl1Ma.
IIpeKo 6eJIe xaJbYIHe, YKparneHe Ha PYKaBMMa, npe,6a'!eH je OM0<p0p. ,Il;ecHoM PYKOM
6JIarocli1Jba, Y JIeBoj 06aBli1jeIroj orpTa'!eM ,l:\p:m:"MjeBaHl)eJb.
Kao 3aBpuIHa CJIli1Ka Ha OBOMe JIYKY, Beli y OJITapCK:OM rrpOCTOpy/, iH,aJIa3M
ce KOMTIo3lilII;V1ja Cli1rHli1paJHa Kao CHli1eTli1e XPIY!ICTOBO, Ha MiEIC'I(Y1rp;e ce o6M'!Ho
HaJIa3li1 IIli1eTa. OrpaHli1'!eH ITpOCTOP0!MJCJIli1Kap je llp~6eraJC) jep;H!oiM ca:m:eTOM- MKOHO-
l'paq,cKoM 06JIl1KY. RaJ 3eJIeHoj n03a,lI,MHli1, Y CKOPO YCrrpaRHOM I1IOiJIo:m:ajy ~aJIo
HarnYTo IYlHa3ap;, XPMCTOBO TeJIO je .u.OlbMM ,lJ;e.n;OM CMeIILTeHO Y He'KY BPCTY
cap'K0cPara; lberOB JIl1K, 31arroopeHM~ IOI':Ili1jy, o6pBa Ha6paHMx, Y!OKBli1pIEIHje TaMHOM,
P;yroM, KOBpl.IaBOIlVI KOCOM, Koja IIa,z:JJal rrpeKO paiMHa. IIpeKo nojaca npe6a"IeHa je
6elJIa p;parrpli1ja Be3aHaJ Y '!B0p. AHaTOMMja lberOBor TeJIa je ,lJ;eTaJbHO o6pal)eHa.
Je,[\Ha PYKa JIe:m:M Ha TeJIY, a .u.Pyry, Y3,lJ;l1rHYTY, npli1Jby51Y1bje JOB/aH lHia CElod o6pa3.
B orop0p;lil1J;a , Y lJ;PBlcIHOMMaepopv1l0Hy, '!Mja je cPMr'ypa 3a:KJIOlbOOa XpHCTOBl1M TeJIOM
y npBoM nJIaHY, npli1p;p:m:aBIaI XpMCTOBY rJIaBY p;eCHIOM PYKOM, P;OK JIeBa Mli1pHO
nOl.uma Ha I-berOBli1M rpY,[01Ma. IbeHa HanryTa rJIaBa IIpMJby6JbeHa je CaCBl1M Y3
JIMlJ;e CYI:HaY KOjEI OH13.o36MJblHo M 'IIYl)KHo rJIep;a. OBaj rrorJFe,lJ;, BeIIITO nOTeH1J;MpaH
J1li1HMjC:Mi, Y3p;MfHyn1x, Ha6pa!HYIx 06pBa, je YCTBapli1 je,!I,MHiM li1'3pa3 lbeRor 6oJIa. Y
'IpeheM nJIaJHY npli1Xa3aJH je M o:m:taiJlOlI.ll!fi,EIHli1 JIMK JOBalia, KpyITIU1Ix, ryJKHiMX O'!Mjy,
I-Ia6paHli1x 06pBa, YOKBMpeH ryCTOM TaMHOM KOCOM, K:iOdM Y3 CBOj 06pa3 '!BPCTO
rrpM)J;p:m:aBa li1'3BMjeHY PYKIY eBora Y:'lMTeJbaJ. Hiaj3ap;, Y I110CJIep;lbeM rrJIaHy, ca rrJIaBlE'
n03a)J;YlHe, J113p;J1:m:e ce 'IaMHl>1I, BYI:OOKM,lJ;BOKpaKli1 KpCT.
OBa KOMn03li11J;J11jaca)J;p:m:M Y ce6li1 eJIeMe'H.Te OrrJIaKJIIBaH:>a, ca pe,lJ;YIJ;MPaHJ1M
6pojeM JIMI.J;a, aJIl1 OH1al1'CTOBPIEMe'HOI rrpeTCTaBJba 'VLrrpoIII'Jl[pe'IfM 06JIYlK; je,IJ;He rrpeT-
CTaBe BJII3aHTli1CKOr IIopeKJIa, II'OOHaTe Kao Pieta.3.) rope OIUfCaHJII IIOJIo:m:aj XpYI:CTa
(Ha py6y CI3pK:::I~ara) rrpeTCTaBJba BapJllj aHTY OBa KOjMIT03~Yloe, Koja ce no:ZJ;
YTJI[lJ;aj,E\JVJ3ana,rra (J1TaJIl1ja M epp~YCKa) ja:BJha y CBMM CJIlY1lKlalPc:Kl1MllIKOJIaJMa
(3arrap;ID1M, BYl33.HTJIICKl1M, 0pJlljetHTraJIHli1M) op; 15 B.3") OBY BapMjaJH'Il.YI, ca Boropo-
)J;'vtIJ;OMrrp:aJhy6JbeHOM y3 XpwrcTa, Haru CJIMKap je BepQBIayrHO y3eo ca AToca. ,Il;eTaJb
Xpli1CTa JII Boropo)J;MlJ;e y Harnoj ~OMII'03J11IJ;MjJIIrroTrrYHo O,lVOBapa p;eTaJbY Y KQMflO-
3li11J;J11jJII CKMp;alba C KpcTa Y KaTOJIMKiOIHY Y JIaBpYf, CJIMKaH.oj je,lJ;aiH BeK palH:Mje
(1535 r.)"G) MecTo CBlerrl1X :m:eIHIa, Orpam1qeH rrpOCTOPOM, Ham CJIJ1Kap je li13a6pao
HajMlYJlJlYIjer XPMCTOBor YQeHmca. J1CTJI[ Tli1II OBOl' p;eJIa C.ID1JCecpelieMO M Y KceHo<poH1.Y',
J1131544 1'."7) M HellITO KaCHYIje y1 K1aITOillJ1KOHYY ,Il;li10HJ1CMY,M3 1547 r."") IIpJllJIaro-
l)aBajyliM y30pEI MK)ryliH'OCTMMa K'ojli1Ma je pacnOJIar<ljO', OH je ,lJ;ao je.nJHb HOBO
~KOHorpacPCKO YI KOMII03MqYIOHO pemelbe OBe KOMI1JIl1KOBa!He rrperrCTaBe.
Y HMlllJ1, QJlljl3, je 3J1,!I,HanO'BpIIIMHa pa36J.fjeHa je~ y)J;y6JbelbeM, HaJIa3M ce
BJII3Mja CB. IIe'Ipa AJIe~c~pli1iclKor, KlOMrr03li11J;li1ja BPJIO QeCTa y HaillOj JIIKOIH!O-
"') G. M i Il e t, Recherches sur l' iconographie de l' Evangile, Paris, 1916, str. 484
"5) Ibid., str. 488
an) G. M i Il e t, Monuments de l' Athos, II, Les peintures, Paris, 1927, t. 128, 2
:17) Ibid., t. 177, 2
"") Ibid., t. 200, 2
288
rpaq.mjllI,39) 06WffiO CMelllTeHa, Kao III OB,n;e,Hi3.1ceBepHOM 3l1I,D;yOJITapCKOr ITpoCTOpa.
Y JIeBOM yr.JI;y' CJU1Ke rrpeTCTaB.JqeHa je q.XYIrypa CB. nrrpa (Clli'HJ1paHa), rrpoce.n;or
JIMKa yi u;pBeHO-6eJIoj KOU;KacToj ,n;parrepJ1jMca OMC<P0POiM; ,n;eC'H'01M PYKOM ilOKa3Yje
Ha jeBaHl)eJhe Koje ,!\P)KJ1y JIeBoj o6lallH1je!Hoj orpTa"IeM. OKpeHYT je rrpeMIa <pJ1rypYI
MJIa.n;ora XpMCTa KOMe ce o6paha pltIYI.Ma:"Crrace, KO TIMI pYI3Y pa3,n;pa?", Koje cy
MCrrllICU!HeIl!OpeA !bera. Y1crrpeA CB. IIeTpa, Ha BY1'COKOMrrOCTaMeHTy, 06aBJ1jllll .n;pa-
rrepMjoM, YKpaureHoM Ha py60BYI.Ma, CTOj'Jl! MJIa)J;J1XpYI.CTOC (TaKolje CJ1rHlYIPaH,)
KplyIlHor JIlIIKa, ca rYCTOIM, KpaTKOM, T1allvurolWKOCOM. JIeBoM PYKOM rrpllIAP2KaiBa
pa3,n;epaHl1 CBeTJIl1 orp'I'aq rrpe6aqeH rrpeKO paMElli!a, a ,n;eCHOM,IIpy')KeHOM ,!\OJIe,
rrOKa3yj,e RISI 'TeKCT MCIIJ1CaHy KOCOj BepTYI.KaJIl1: ;,ApMje 6e3yMID1." IIOTIIYHO
CJIwrny o6pa,n;y OBe KOM1]OI3YI.IJ:l1j e, OCll1lMrrap Cl1TIIl1X ,!\eTaJha, cpehe'Mo Ha A TOCY,
orreT y KaTOJIl1KOHYJIaBpe, TaKO ,n;aHl1je lIICKJhyqeHO Aa je M oB,n;eCB. ropa 6l1IJDa
Y30P 3a CJIl1Kapa u;pKBe y MOCTahl1Ma.O) Ha ,n;HY CJIMKI HaJIa3l1I ce 3aMa3aJHI3i 11
HejaCHa epl/1\rypa Apl1ja KOjllI MeTaHJ1llle rrpe,n; rrOCTaMeHTOM,'l1lCTOKao Y' H!ajBe,n;e!f:r:oj
KOMrr03IKqYIjllI y rpaqannu;YI..
Ha jY)KHOMI ,n;eJIY 3ana)J;,HOr311,n;.a, rro JI'OrJ1qHOMpe,n;y, HaJla3M ce <pl1rypa
apxaHljeJIial raBp'v1JIa y 6oraToM OKJIOrry I1 3eJIeHOM OrpTaqy. Kao 11 apXaHlj,iO
Ml1xajJIo, CTOjllI lila cyrre,ll,aHeYMty' yKpaIIIH'OM TaJIaCaCTYI.M T.plaJKa'l\'Ia. OlllTehellll1
OBaJIHl1JJlJ1K (MaJIO HarHY,T y cTPaHY), Kpyn:Hll1X, 113pa3J1TYI.XOqJ1jy, YOKBl1peH je
6yjl;foM KOCOM.Y ,n;ecHoj PYIJ:YI,n;P)KJ1,n;yrl1 Maq, KOjYI.M}"Ka3lyoe Ha CBYI.TaKy JIeBoj.
Ha jY2KHOM 311,n;y,Hai ITOBPlllJ1H1J1i JIYKa, HaJIa3J1 ce <pl1rypa CBeTYI.u;eIMPIa,n;or
JIMRa, Cl1rrmpaHa Kao CB. JlBpOCJ1Ma;rrpeKO TaMHOI..umeHe,n;yre x.aJhIMHe,YKplawelH
TaMHOCl1BYI.M611JhH.Y1MOpHaMeH'TOM, rrpe6a qeH je TaMHOrrJIaBJ1OrpTaq; KOjllI rrO'Kpl1Ba
11rJIaBY. Y .n;CHoj PYU;l1J.D.PlKl1KPCT, JIeBa je rro,n; OrpTaqeM. Kao II1aiH)J;aH, lHiaAPyroj
CTpaHl1 JIYKa, HaJIa3J1 ce orreT <pll1rypa CBeTJ1u;e,qllIjllI ay JIl1K III CJ1THaTypa3aMa3aHl1;
rrpeKo lKYTe ,n;yre XaJhllIHe YKpallleHe U;PHI1M0pHaMe'HTOMrrpe6aqeH je U;PB'IHiOClMeljYI
OrpTaq. IIoJhe y TeMeHY JIYKa wcrry!beHO je YLCTl1M0pHaMeHTOM Kao 11 ITOJhe o,n;ro-
Bapajyhoil' JIYKa Ha ceBepHOM 3M,n;y. Y Hl1lllJ1, ca TaMHorr.malBeII03a,D;J1HelII3,!\Baja ce
<pV1rypa CB. CYI.MeYHa CBeToropcKor (CT. HeMa!be), ca l1CIIOCHJ1qKMM, JllYrMM JIMI..J;eIM',
Ayre ce,n;e Koce .YI.6pa,n;e, y TaMHOu;pBeHoj ,n;yroj xaJhl1Hl1 ca rrJIaBl1M_aHaJDllIBOMIII
TaMHYI.MorpTaqeM; y AecHoj PYIJ:YIAP)KJ1 KPCT, Y JIeBoj CBl1TaK.
Ha rrpe.n;H> oj CTPaHji1 C'Tyrru;a CMelll'Te}W je rrorrpcje CB. OHyepPJ1ja. Y1aKo je
rJDaJBa3aMa3aHa pacrr03Haje ce ,n;yrM, MCIIMjelHM JIlIIK OBOl' MCIIoCHMRa, ca ,!\yroM
KOCOMIII ,n;yrolMl6pa,n;oM. Ha ce611 YI.MaU;pBeHY xaJbMH'j III U;pHl1 OrpTaq. Y PYIJ:l1
,n;P)KJ1; CBMTaK. Ha rrOBpllll1HiJ1,n;.py[ro'rJIYKa, HaJIa3V1 ce rrorrpcje HOOI3HaTOrCBeTYI.-
TeJblal;JIlIIK J1 ClIIrHaTypa cy 3a:Ma3aHJ1;rrpeKo rrJIaBe XaJhJ1He rrpe6aqeH je CBeTJrO-
U;PB'Hl1orpTaq. Y ,n;eclHoj PYU;J1,n;P1Kl1KpCT. ,IJ;o OBOl' JIMKa HaJIa31l11ce, oneT
3aMa3'allla <pl1rypa Herr03HaTor CBeTYI.TeJbla., ,n;yrYJhaCTOr JIl1Ka y u;pBeHoj XaJhMHl1 11
TaMHOM 'Orprraqy. KaK:O je 'OBaHMI..IJ!3.1 pe3epBMcaHa 3a CB. paTIU1lKe, BepOBamo ,n;a11
OBa ,n;Ba CBeTl1TeJha llpl1III;lD;ajy lIICTOj rpyrrM.
Kao IIaH,n;aH rrpeTCTaBY:lCB. Tpojl1u;e y TeMeHY o,n;roBapajyher JIYKa CeBlpHor
3l1J,n;a, y TeMeIty OBora JIyKlSlIHaJIa311ce rrorrpcje EM'aHYJ1JIa, y CBeTJIoj AParrepV1jl1,
palllJ1peHl1X Y3,l\l1rHYTYI.XPYKY, y KojYI.Ma ,n;P)KJ1rro ,n;Ba 6eJIa TpiHOBaBeHu;a. HJa3!YIpe
ce OBlamHl1JIIIIK ca KpaTKOM KOCOM.,IJ;aJheHa JIlY'K.YCMenrreHa je epwrypa CB. reop-
mj a, MJIa,n;or, YCKor, 113,n;YlKetHlQir .JlJ1u;a C TaJMlIlOMKOCOM, Y 3eJIeHolj XaJhl1HV:l 11
u;pBeHOM orpTaqy, YKpalllElIlOM )KJTOM 60p,n;YPOM; Y ,n;eCHoj PYl.ll\1;,n;P)K!YIKpCT. ,IJ;o
!bera, Ha MCTOMJIYKY HiSlma311ce ApyrJ1, CB. paTHJ1K, CB. ,IJ;MMMTpwje, OK.peH;yTca
CTpaHe; '1'10je MJIa)J;J1JIV:lK, KPiYIIHJ1X O'-Il1jy, KpaTKe TaM\Hle Koce. U;pB~lIla xaJhMHa
rrpeKpl1BCHa je IIJIlaBYI.MOrpTaqeM, YKpalllC'HJ1l'J1 lKYT'OM 60p,n;ypOM. JIeBOIMJPYKOM
rroIKa3yje Ha AeC'HY, rrOKpMBeHY orpTaqeM.
"") V 1. Pet k o v i C, La peinture serbe du moyen age, I, Bgd, 1930, str. 57, b (Graca-
nica), 157, b (Manasija), 140, b (Matejic); op. cit. II, str. 35 (Gr3canica), 64 (Manasija). 51
Matejic; . Man o-Z i s i, op. cit., str. 166; P. JE,y 6 JI[ H K o B 11 h, op. cit., str. 197.
") G. Mi]] c t, Monuments ... , t. 120,:5.
:O;pKEa CE. KJII1MeHTa y MOCTahl1Ma
289
Y Hl1lllJ1, Ha KOJOJ je np06MjeH TIP030P, )1.eCHO 0)1. H:>,E!ra Ha.rra3J11 ce CKOpO
J136pJ1caHa qmrypa CB. IlpoKonnja, OKpeHY'I'Or YAeCIHIO, Y X1aiJb,'J1HJ1 HejacHe 60je J1
~pBeHOM orpTa'-IY. JIeno O\D; rrp030pa CMelliTelHa je <pJ1rtYlPa CB. HMKjV1rre, '-IJ1je je
JIJ1IJ:EIJ136pJ1CaHO. IlJIana XaJbJ1Ha YKpaIII eHa je IIIJ1piOIK'OM )KyTOM 60p,n;ypOM ca
6eJTJ1M 'IlclJ'-IKaMa Ha OKOBpaTlllfi{Y, PYKaBJ1Ma 'y1:Ha ,lIjHlY\J1 TIOKpMBeHa TaMHO u:pBeHJ1M
OfpTa'-IM. Y )1.eclHroj PYI..\J1 ,n;P)KM KPCT, JIeBOM, Y3)l.MrHY'I'OM 6JIal'ocJ1Jba. Kao HJ1
OCTaJIl1 CB. pa~ OB)1.e rrprI'CTaBJbeHM, HM oBaj rIOICJIe)1.lbJ1 ReMIal paTHJ1'-IKJ1X
J1HCl1THl1ja.
Il pe)l.lba TIOBpIIIJ1Ha ,n;pyrora CTYTIua YKpaIIIeHa je 0pHaMffiIlTaJIHOM TpaKOM
caCTia!BJbeH'OM 0)1. BepTJ1KaJIH'O TIOCTaBJbHWXJ CTJ1JI'Jif30BaRJ1XTIaJIMeTa.
Y TpoYlJ'aOHCiM TIOJblY ll10Meljy TIpBOr J1 )1.Pyror JIyKa HaJIa3J1 ce 3a1MJa3aHa,
HejacHi3: KOMII03IDJ;l1lja .D:'1M3l1JCa(CMmarypa M36pJ1CaJHia). Y cpe,n;l1IHl1, Y l\pBeHoj
xaJbJ1H1J1'J1 6oraTOM CBeT'JIOM orpT'a'-IY, ce,n;M XPJ1CTOC J1 ,n;P)KM Klh,'J1'!'Y Ha JIeBOM
KOJIeHY, RIme r:y rrOJI02KeHe Ha cyrre)1.aHeYM. Ca CTpaRe, Y )J;,Ba Mlama Me,n;aJbOHa,
HaJIa3e ce JIJ1KOBM BorOp0,ll;l1iI.1;1J1 JOBaHa", CJ1rHaType QY: M36pJ1ca:H~, JIl1KOBM HejaCHJ1.
MJIa)J;J1 JIMiK, ,n;eCHOo,n; XpMCTa, y' l\PBeHoj ,n;pariepJ1jJ1, OKpeHYT je Xpy~CTY; cynpOTHJ1
JIJ1K, IOKpeHYT Y rrpOqmJIY, ,n;yre Koce, Y 3eJI'ElHoj ,n;p;alfIepJ1jJ1, J1!Ma PYKe rrpY2KeRe
Ka XPMCry.
Hia IT'OBPIIIJ1H)YlI JIlYlKa TpeTIe HJ1IIIe, y OJIT'apCKOM rrpOCTOP~, HaJIa3l1 ce <pJ1rypa
HerrOC3!HlaTOr CBeT'J1TeJba (CJ1rHarypa M36pMcaHa); JIMK je TIOTITYHO M36pl11ClalH, OC11M
HeIIITO Koce. Y JI'EBOj PYl\J1 ,n;P2KJ1KlbMry (jeBaHljeJbe). Il0Jbe Y TeMeHY JIYKa
vrcrrYlbeH'O je CT'MJIl130BaH'l1M naJIMeT3.IMa, HacrrpaMHO TIOCTaBJbeHMM. Ha cynpoTIHK>j
CTpaHJ1 JIyKl3., HaJIa3J1 ce qmflypa CB. fpJ1ropJ1ja -qyp;OTBop~a, CTapa'-IKOr JT.l1lKa,ce)1.e
rprypaBE' KJoce J1: 6pa,n;e. Y JIeBoj PYl\M rrOKpMBeHoj orpTa'-IeM AP2KJ1 KIbMry, ,n;eCHOM
6JTarocJ1Jba.
Ha 311,n;y HJ1IIIe Harr:al3J1 ce BeJIMKa qmrypa CB. Ca13e cprrCKor, ca Y3)1.J1rHYTJ1M
PYKaMa; Y JIeBoj ,n;P2KJ1KlbWY, )1.eCHOM6JIarocJ1Jb9.. IlpTCTaBJbeH je Kao CTapa'-IKJ1
JIMK Qaj TOIHl3ypCIM M ,u:y1rOlM6pa~oM, Y 10000e)K,D;M y KaKBoj ra BMW1MO' J1 Y .D:'erqaHJ1IM1a41)
(6eJIa ca U;PHJ1M KpYI'OBJ1Ma Y KojMMa cy U:PHJ1 KPCTOBJ1; ca CTpaHe, Ha ,n;HY J1 Ha
pYKaBJ1M,a: YKpameHa 60p,n;ypOM). Ha CJI060,D;HDj fIQIBP1lIl1Hl1 Hl1llle, JIeBO 0)1. <pJ1Type,
Ha.rra3l1 ce je,n;aiH 0plHaMeHTMCaHJ1: Kpyr, M3Ha)J; Kora je MaJIJ1 OTBOP, '-IJ1jM: cy 3M,n;OBJ1
TaK!olje opHaMeHT'MCaHU. Ha CeBep'HOM ,n;eJII,Yi 'J1CTO'-IH:Or 3M)J;3.I, Ha 3eJIeH'OM <POHY,
HaJIa3M CO' qHfrypa CB. CTeepa:Ha apXMljaKCIHJa, MJIa,n;or .JIJ11K.Cl, ca ,n;yroM TaJMJHOMKOCOM
M: TOH3ypOM. Y JIeBoj Y3)l.MI"H!Y~j PYIJ;J1,n;p2KJ1 KIbJ1:ry, y )1.eCHoj KaAJ1:0HJ1l\Y. IlpeKo
6eJIe ,n;paJITepJ1je rrpe6a'-IeH je u;pBeH!l1 OrpTa'-I (rrpeK!O JIeBOr paMeHa), YKpameH
6McepMMa no MBl1l\J1. Ha jY2KHOM JJ:EJIy MC'I'O'fH'Or 3J1)1.a ca rrJIaBor ePOHa J1CTJ1'-Ie ce
<pMrypa ,n;pjyror apXJ1iljaKoHal, CB. HJ1KaJHiOpa, Kaa rraH)1.aH CB. CTe<paHY. MJIa,D;M JIJ1'K
y'OKBJ1peH je TaJIaCaCTOM KiOCOM, ,n;,yraM, 6e3 'I'OH3,Y!pe l1 6pa,n;OM. )KY~3.1 ,n;yra xaJbMHa
YKpameHa 6J/llCepJ1Ma OKJOBpaTa M pYKaBa, ca !"\pBeHJ1M OlJ'pTa'-IeM rrpeKO JIeBOr
paJM'eHa, IIpeKpMBeHa je YKp:ameHJ1M en:wrpaXMJb'EIM, ca TpM KJ1TIaJHlKe Ha ,rr;Hy. Y
JIeBoj PYl\J1 ,n;P2KJ1KlbJ1lry, I)" )1.eCHoj Ka,ZJJ10 HJ1l\Y.
Y 3J1,uS arrCJ1,n;ey ,n;OlbeM TIojacy y cpe)l.J1'HlJ1HaJIa3M ce rrpeTCTaB:clJAmeu;a Ha
'-IaCHoj Tprre3J1 - BJ1COK]if nOCTaMeHT rrpeKpJ1BeH !"\pBeHOM ,n;parrepMjlO!M. OCTaJIJ1
,n;eTaJbJ1 K!OMrr03~]ifj'E: OIIITeTI'ID1 cy HaKlHla)J;HOnp06l1:,jeHMM OTBOPOM Ha atrreM)J;,J1. JIeBo
J1 ,n;ecH'O0)1. eBe KlOMn03J1~J1je H1/1:2K!Y' ce JI'JI[KOBJ1 CB. JIJ1Typrn'-IapiaJ - CB. ATaHaCJ1je
BeJIJ1KJ1, JOBaH 3JIaTOYC1J1 (JIeBO), BacJ1JIJ1je BeJI'JifKJ1 J1 fpJ1ropJ1je BOrOCJIOB ()1.eCHo)
- y CBe'-IaHVJM 6O'raTO YKpaIIIeHoM TIOJII1CTaBpJ1Q1H1J1Ma.
Y KOHXJ1 aTICJf,n;eHaJIa3H ce BeJIJ1Ka lCOMII03J1l.liJ1j.aBorop0,lJJVlILI;e Kao 0paHTa, y
rrJIaBoj xaJbMHJ1 J1 ~pBeHOIiVlI MaePopMOHY, YKparneRlOIM CBeTJIOM 60p,rr;YPOM, ca MaJIMM
J1CYCOM Ha I'py,n;J1Ma, TaKolje paliIl1peHJ1X PYKY, y rrJIaBoj xaJbM:HJ1:M 2K1YrrOMOrpTa'-IY.
Hial TaMHO fIJIaBOM eP0Hy BoroPO)1.M'-II1Bj JIMK ce je,n;Ba Ha3J1pe, jep je CKOpO CaCBJ1M
M36pMcaH. Ca cTpaHa, JIeBOl J1 ,n;eCHOo,n; Bocopo~, ca 3eJIeHO'r epOHa J13,n;;M2KYce
<pJ1rype apxaIIlje.Jla faBpJ1JIa: (,n;eC:I-IO)\111apxaHljeJIa Ml1xajJIa (JIeBO') ca ,n;lylrMM Kpl1-
") 0.001111(0111111 BJJ. neTf{OBllti, op. cit., T. CXXXV.
Glnsnik ZC111nljskog rnuzejn - Arheologija 19
290
JH1Ma, y BJIa,n;apCK'CiM:a;L\eJIY; y ,n;yroj TaMHoj KaC'J1 MMlaOY 6eJIe TpaKe. OKpeHlYTJ1
cy BoroplolLl,Ml.I,Yf J1 ,n.p:>KeCBJ1TaK. <PJ1Typa apxaHijeJIa raBpJ1JIa je jaK'a 3aMa3aHa.
OBa KCMrra3J1IJ.J1j,:l!HaJIa3J11ce Ha MeCTY r,n;e ce CKapa pe,n;OBHO Y HaIliYfM Cpe,D,IheBe-
R'OBHJ1.M~KBaMa jaBJbla Boropa,D,J1'fJ1H JIJ1K, yrJIaBHlO!M Kao Borapa,n;:J1IJ.a Bl1llIa a,n;
He6eca.'") ApxaHi)eJIe y BJIa,lJ,jalpcKoM a,n;eJIY ca cTpaHle Baropo,n;J-1u;e cpeheMa '-leCTa
Ha ATaClj Y 16 B., r,n;e cy aRM pe,npBHYf rrpa TJ1aIJ;J1rrpeTCTaBe Boropo:n;Ml.I,e Ha rrpeCTOJIY
ca ,n;eTeTaM H.a KIH1JJry::J) HecYMlbYfBo je, ,n;a cy J1 OB,n;e aTaCKJ1 'MI:llHaCTJ1p.J1naCJIY-
)KJ1JIJ1 Kao. Y30P HallIeM CJIJ1lKapy, Kao yf Y MHOfJ1M ,n;PYrJ1M YfKOHJO<rpaepCKYfM
PHlIeIhJ1Ma.
rapH>J1 rrojac, Kal() llITa je Beh pe'-leHO, rracBeheH je U;J1KJIYCY J13 XpJ1CTOBar
:>KJ1BIO'Ta.IJ;.J1KJIYC nalq'J1H,e 1H13jY:>KHOM 3J1,lG aJITapCKOr rrpOCTOpa cu;eHaM Pal)eH>a
XpJ1CTaBar. Y cpe,n;J1HYf KaMrra3J1IJ;J1je, Ha JIe:>KJ1lll'!'Y, CMEiII.rTeHa je Baropa,D,J1u;a y
I]OIJIYJIe:>KeheM CTaBY, Y rrJIaBaj ,lWarrepJ1jJ1 J1 IJ;pBeHaM orpTa'-lY. IIope,n; H>e ,D,eCHOY
rrehJ1:Hl1 cy j'3.'cJIJ1u;e ca ,n.eTErroiMJ,Ha Koje rJIe,n;ajy Marapau; J1 BO. ,n;aJbe ,n;eCHOO,D,BJ1ja
ce JaBJhaH>e rraCTIVI\pJ1lMaIyl CTeHO~J1Ti()M, CTI1JIJ1'30BaHOM rrejca:>KY ca peTKJ1M ,n;pB'EheM.
AHijeOl ca, Bpxa CTeH1e jaBJha BeCT rralCTYfpMMa; je,n;aH y cTojeheM CTaBY oKpeHYT
rrpoepJ1JIOM, y TaMHOM Kp3HY Ha:CJIOlheB Ha IIITarr, CJIiYIIII:a aHi)eJIa, ,n;.pyrn HM}K'EI y
ce,n.eheM CTaBY TaKol)e y TaMHQlMI Kp3Rj, aKpeIH~T rJIep;:'-OI1)Y CBJ1pa Y epPYJIY; OBu;e
J1 K03e Koje rracy ~OIIlYH>aBajy cueHY ca rraC'IJ1p.J1Ma. JIeBo a,n; Boropo~e rrpeT-
CTaBJbeH j'e ,n;OJIa3aK My,n.pau;a Ha rrOKJIOH>eH>e - y raJIony Hai KOH>MlMa, y paTHW-IKoj
OlIlpeMI1 J1 CYfPJ1CK.J1MKarraMa; 360r yCKor rrpOCTopa ,n;aTYf cy y rrepCneKTJ1BJ1. I13Ha,n;
H>J1X, Y rOpH>eM ty!rJIY, CMellITeHa je rpyna aHl)eJIa KOjJ1 rreBajy. BeJIJ1Ka 3Be3,n;:ru
J13Ha,D, BOTopa,n;.J1IJ;e, o6acjaBa CBOjOM CBeTJIoIIIhy oBaj ,n;oral)aj. Y ,ll)O!fheM rra,jac~
IWMIT03J1U;J1je rrpeTCTaBJheHO je Kyrraifbe lMIaJTOr ,XpJ1CT'a, Kora :>KeBa ,n.P:>Kl1:y KPil1JIY
l1 PYKOM rrpo6a Ba:n;y, KOIjy MJIa,D,a :>KeHa y IIPBCHOj YKpameHaj xaJb.J1HI1; rrpe6a'IeHoj
rrpeKa rJIaBe, Cl1rra y rrocy,n;y. ,n;aJbe ,n;eCHO rrpeTCTaBJb'cH je CTapYf, ce,n;J1 rracTMp,
J13pa3lITOr JIMKa .J1 ,n.yre 6pa,n;e y 6eJIOM KO:>KYXY KOjH ce pyra JOIC.J1q:'YI (CJ1I'HI1PaH)
KOjJ1 3aM.J1IIIJbeH ce,D,J1HaCJIOH>etHlHlal .n;eCHY PYKY. OBe cu;eHe y ,n;0H>1E!Mrrojacy O,n;BJ1-
jajy ce Ha 3eJIeHoj rr0;3a,D,.J1HJ1, ca ,n;prseheM 'J1 OBu;aMa.
OBaRa ,n.aTa rrp'errcTaB:aJ Pol)lha cnaja y ce6J1 TPJ1 op;BojeHe KOMrra3J1U;l1je -
Pol)eH>e, JaBJbaifbe rracTJ1IH1Ma 11 IIoKJIOH>eH>e MIY,n.pau;a, J1 rrpeTCTaBJba, J1KOlHa-
rpa:epCKJ1I, KOM'6J1HaIJ;J1jy Kana,n;OKJ1'C'Y.:orJ1 BJ13aHTliflcKar TJ1na,44) KlOaJ1 ,l.l)OM.J1H!1pao,n;
13-15 B. J1KOjJ1 cy CJIIl1:Kapil1AToca rrpeY3eJIJ1 KaCHYfjCi.45) OBY KOM6lfiH<aIJ;J1jycpeheMO
BPJIO '-leCTO YI: y HallIeM CTapOM CJIJ1KapCTBY y HeKOJIYfKO BapJ1j:alHaTa, rrpeMa J1360py
J1 K:OIMIIOHOBaH>Y ,n;eTaJha.46) Mel)YTI1M, OBa cueHa ty MOCTahJ1Ma, y J1KOHorpaepC'KOM
rrorJIeP;!y, rroT'Il}'Ho je cmHa, ,n;a p;eTaJba (OCI1M Ircjca}KJ3.), rrpeTCTaBl1 Pol)eH>a y
KYTJIylMYrny (ATOC), pal)eHJoj 1540 1'.4,) I13Mel)y OBe KO!MfI03J1IJ;J1je J1 cu;eHe KpUITelha
HaJIa3J1 ce BepTl1KaJ]Hlf nojac KPY:>KHJ1X Me,n;aJbOHa ca rrpop0U;J1JMa; jacRal je je,D,J1HO
Cl11rHaTypa rrpopOKa J epeMJ1j'el.
Cu;e1-ra KpllITeH>a CMellITeHa je y YCK'J1 CTeHaBl1:Tl1: KJIaHau; Kp03 KOjJ1 Teqe
J Op,D,:lIH. Y cpe,LljH1HJ1KOMIIOGl1:IJ;:l1je y BO,n;Yf CTOjl1: XPJ1CTOC, ca CBeTJIOM ,n;panepJ1joM
OKO rrojaca Be3aHOM y '-lBOP; p;eCHO o,n; H>era Ha CTeHJ1 je JOBaH, y06J1'-lajeHor,
I1CrrOCHI1'-lKOr JIJ1Ka; Ha P;PLYTOj 06aJIJ1 jep;aH M3Ha~ ,n;pyror TPJ1 aIrl)eJIa p;p}Ke rrpJ1-
rrpeMJbeH y6pyc. Y BPXY KOMTI03J1IJ;J1jeje CB, ,n;yx, '-lVlja CBeTJIOCT 06acjaBa Xpl1CTa.
KOMIT03YfIJ;J1ja je ,n;,aTa y BPJIO je~olcTaBiHaM J1'KOHorpaepcKoM 06JIlf'KY; C'Be ORO IIITO
I-IHj-e 6J1JIO HeolIIxo:n;HO, J1'30CTaBJbeHa je.
4") B JI. II e TKO B 11 li, op. cit., II, CTp. 15, 23, 28, 35, 36, 38, 40, 46, 55, 60.
43) G. M i Il e t, Monuments... II, Prot aton, t. 8, I (1540 g.), Lavra, katolikon, t. 118, I
(1535 g.), Dionisiu, katolikon, t. 196, I (1547 g.)
44) G. M i Il e t, Recherches ... II, CTp. 103-104.
45) Ibid., CTp. 113.
4fi) V L Pet k o v i C, La peinture... I, 36, d 71; II, t. XIX, XXXII, XXXUI,
LXXXVII i LXXXVIII
47) G. MilI e l, Monuments. '. II, t. l5!), 2
IJ;pKEa CE. KJH1MeHTa y MocTaB.I1Ma
291
Ha J1CTOM3J1,lD' CJIe,lV1 KOMIli03J1lJ;Hj'a1CpeTe!ha foc'l1o,n,!her. Y np!BOM nJIaHY,
jE:')J;Ha3a ,n,PYfOM, pel)ajy ce .JIWrHOCTJ1OBe cu;eHe - JocHcP, KOjJ1 Iro. 06l1'lajiYI rrpJ1HOCl1
.nBe rpJIl1"I.J;e Kao }KprI'By,4R) y; u;p!Beiftoj xaJbJ1HJ1 l1 Ta1VIHlO3eJIeHOM OrpTa'ly; nope,n,
[-bera je II1\CnOCffi1.'fKa ep.vrrypai CTape rrpOPO'lJ1U:E' AHe'o) OKpeHYTe ~eM rJIe,n,.aou;y
Ca CBJ1TKrOIMy PYU;J1, TaKol)e Y u;pBeHoj xaJbJ1HJ1 l1_ TaMHOGeJIeROM orprraqy. Boro-
pOW1I.J;a y TaMH03eJIeHoj xaJIdJ1IHtJ1~ u;pBeHo-cMel)eM orpTa'ly, ynpaBo je rrpe,iJJama
,n,eTe CW.MI)yHY' l1 YKa3yj'el Ha !hera. CTapau; CJ1!MeYH Y CBemeHWIKoj O,lljOIpl1 CTOjl1
Ha nOCTaMeHTY J1cnpe,n; CBeTI1IllTa J1 ,n,P}Kl1 MaJIO,ra Xp'J1CTa. Y ,n,pYI'OM IIJIlalHY KOMnO-
3J1I.J;Jiljaje 3aTBOpeHa 60raTOM apXJ1TeKrypoM - l13a CJ11lVIeYHaBeJIJ1Ka <paca,n;aJKyh
Ca. 3a6aT'OiM J1 OKYJIYOOIM J1 BeJIJ1Kl1'IVI YKpallr'~HIJ1IM np030poM, HaCTalBJba ce y 3J1,n;,
,n,o J OCJ1<pa" r,n;e rrpeJIa3l1 IY' je,ZJ.;H[y' BPCry cry6a.Cry6 J1 3a6aT Kyhe cnojeHJ1 cy
60 raT OLVI', YCKOBJ1TJIaHOM MaTepJ1joM, TaMHlQI.I,pBeHO'IVI,YKpaJJ.l!JH10M3eJIero.rM JIJ1HJ1jaMa.
Cu;eHa je .n.aTa, Y yo6il!l'fajeHoM 06pacu;y KOjJ1 cpeheMO 'leCTO Y HallieM KJIaCWlliiOM
cpe.n.!heBeKOBHOM CJIl1KapcTBY 13 J1 14 B., r,n;e ce CaMlO pacrrrope,n; JIJ1'fHO'CTI1;J1 apXJ1-
T'JKTypa iY n03a.n;MHJ1 Mer-ba - JOCJ1ep J1 BO'rop0,lI.J1u;a H~I je,n;Hoj, a CJ1MeY!H J1 AHa Ha
,n,PYI10d crrpaHJ1,c''') v.llJIJ1CmVleYH Ha je~oj CTPaHJ1, OCTaJIe JIJ1'flHOCTJ1 Ha ,n,pyroj.''')
MCTJ1 06pa3aI.l, cpehEI;v;1OY aTOCKJ1M Ma'HaCmpJ1Ma y ,n;eKOpiaD;J1jJ1HacTaJIloj Y 16 B.,
ca KOjOM Hama KOMn03J1'I.Oifja I1oKa3yje CJIJ1'fHOCT l1 Y pacnope,n,y JIWllIDCTJ1 MI Y
apXJ1TeKTYPI1 (Y' ,n;PYI'OM nJIaHtY:."")
)J;o OBe KOiMrI03J1"I.J;J1jeje oneT BepTJ1KaJIHJ1 nc~jac CaCTaBJbeH o.n. TPJ1 Me,n;aJbOHa
ca rrpopo~a. CJ1fHaTypa roplfher JIJ1Ka je 3aMa3aHa, p3.Cn03Hraj' ce CBeTJIJ1, 6JIa'f'l1
JIJ1K y jacHlou:pBeHoj ,n,panepJ1jJ1 J1 TaMROM, IlJIaBOM OrpTa'ly; 'l1CTIpe,n; ce6e ca 06e
pYKe ,n;P}KJ1 CBJ1TaK. Biajj,aiCHI1:jJ1 je J1 HajJ13pa3HTl1jJ1 JIJ1K npopOKa ABpaMa -
CTapa'lKJ1 YCKJ1, \I1CfmjeHJ1 JL]i[:K, ,n;yre ce.n.e Koce J1 6pa,n,e ,n;yre ,l\0 'l1ojaca, 'MIIVIHOr
JIJ1Ka, YCKJ1X OllITPJ1X u:pTa. )J;'ICHOMI PYKOM 6JIarocJ1Jba, y JLeBoj, nOKplJ1BeHoj, ,n;P}KJ1
CBWI'aK. U;pBeHa xaJbJ1Ha Y'KpallIeHlal je Ha pYKaBl1Ma J1 nOKpJ1BeHa 6eJIJ1M orpTa'leM
60raT'0 YKpameHl1M Ha J1BJ1L';alMaJ1 OKO BP aTa. Mcno,n; !hera je npopOK JOHa 'lrrBp-
TaCTO'r JIJ1Ka, ce,n;e Koce, ca cBm'KlOM y ,n;eCHoj PYI.J;Jil.
Y rrpoC'ropy 3ana,n:Hor 3J1.n;a:J13Ha,n; BpaTa HaJIa3J1 ce BeJIJ1Ka KOMTI0'3J1I.1,l11ja
Ycnelfha (CMpT Boropo,n,;J1"I.J;e). Y cpe,n;J1HJ1Ha o,n;py JIe}KlJ1, Boropo.n;J1I.1,a cKp'llITeiH<J1x
PYKY, Y TIJIaBoj X3JhJ.1ln1 J1 TaMHlou.pBeHOM orpTa't.J:y. O,n,ap je npeKpJ1BeH ,n;parrepJ1joM
YKpaII..DeHOM no 'l1iBJ1lJ;H. M3H.a,n; o,n,pa XPJ1.CTOC 'J1I3lMJel)y ,n;Ba aHl)eJIa ,n;P}KJ1 ,n;YllI!Y
BOI'0p0,n;J1lJ;e. OKO o,n;p3! qy o}KaJIOmhEHM arrOCTOJIJ1 J1 CBeillTeHJ1K ca Ka,l\J10HJ1I.I,OM
(JIJ1KOBJ1cY 3aMa3aHJ1). Y n03a,n,J1HI1 y yrJIOBl1Ma je apXJ1TeKTypa - CJ1Be 3rpa,n;e ca
3'::l6aToM; Y cpe,n;mtJ1 je HeKa BpC'fa KaceTv.rpaRe 'faB~e y OKep 60jl1J. McnpE,n;
o,n,pa CaCBJ1M y npBOM nJIaHY cMeruTeHa je cu;eHa ca apxaHl)eJIOM MJ1XajJIOM Y
OKJIOrry J1 orp'.I1al'Iy, KOjJ1 ce'le pYKe j'clBpejcKoM CBellITeHJ1KY (<pJ1I1YIpa CTapu;a y
olrpTa":IY MI KanYJba'lJ1) KOjJ1 ce ,n;OTaKao o,n;pa. MKolHorpa<pcKa cxeMa je nOTITYHo
y06J1'faj'!fIa y lHanroj J1KOHorpaepJ1jJ1, aJIJ1 Tpe6a HarrOMeHYTY.I ,n,a je OB.n.eJ130CTaBJbeH
je,n;aH ,l{.erraJb, KO'j'l1l je y H1arneM Cpe)I}beBeiWBH!OIM CJIJ1KapcTBY nOCTao CKOpO rrpaBJ1JIO
- arrO'CTOJIl1 y o6JIa~al Koje BYKJYI aHl)Eml1. K0M'l103J1lJ;Hja je npollIJ1Pe'Ha cu;eHoM
I1cnpe,n; o,n;pa, Koja ce KO,n; Hac jaBJhia 'leCTO, aJIJ1 He pe,n,OBIHJO>. CpeheMO je TaKol)e
BPJIO 'leCTO Y 16 B. D' MaHlalcTv.rpJ1Ma AToca.53)
Ha ceBepHoM 3J1',lD' jel orreT BepTJ1Ka.JIlI:M: TIojac ca KPY}KRJ1M Me,n,aJbOHl1Ma Y
KojwMa cy JIJ1KOB'JiIrrpopoKa. JIJ1K CTapI.l,a ,n;yre npl()lce,n;e Koce J1 6paDJ;e, y T'aMHO-
3eJIeHOM OrpTa'ly J1cno,n; Kora je jacHOI.l,p BeHa XaJbHHa, Cl1rHl1paH! je KaIO McaJ1ja.
CBJ1TaK ,n;p}KH: J.f3Ha,n; r.rr:alBe y no.rryKpIJ1ry O',n;je,n,Hor pa'MeHa ,n;o ,n;pyror. Y Cpe)I}beM
4,) JeBaHl)eJbe no J1YI.(H,fJIaBa 2, 24.
Ml) lbid., fJI. 2, 36---38.
"f V 1. Pet ko v i C, La peinture ... , II, 1. XI, XXIV
"') Ibid., 1. LXXXVII, XCVI, CII
O") G. M i Il e t, Monuments ... II, Lavra, katolikon, 1. 119, 5; Kutlumu, 1. 159, 2; Dio-
nisiu, katolikon, 1. 198, I
O") G. M i Il et, Monuments ... , Dioni:..iu, katolikon, 1. 197, 2; Kutlumu, 1. '163, I;
Kscnofon, t. IRO, I
19*
292
Me,n;aJbOH\y HaJIa3M ce JIMIK MojcMja ,n;OCTa HejacaH, Y CBeTJIOj, YKparneHoj ApalI1epMjM.
CBMTaK :l1,n;eO',n;je,n;Hor paMeHa ,n;o ,n;pyror nOJIYKpY2KHO npeiKO npca. IIpopoK li1JT:l1ja
3aY3'>1Ma rOpJhM Me,n;aJbOH - M3pa3:l1TM CTi3pa'lKJ1 JTMK, McrmjeHor JIm.I;a, OllITP:l1X
~pTa, qyrraBe Iwce M 6pa,n;e. CBMTaK M,n;e ,n;MjarOHaJIHO o,n; ,n;ecHor paMeHa ,n;oJIe.
)J;o OBora HM3a Me,n;aJbOHa Hai ceBepHOM C3J1.AyCMellITeHa je npeTCTaBa Pacnetha
BPJIO HejacHa. Ha3I1:pe ce Y cpeAMHM KpCT aa paCneTJ1M XPMiCTOM; ,n;ecHO MCIliO\D;KpCTa
je 'ycnpaBHa epMrypa BO'I'opo,n;m.I;e ,n;MrHYTe rJIaBe; JIeBO je CMeI.UTeHa epMrypa JOBaHa.
OCTaJIM ,n;eTaJbM ay BPJIO HejaCHM. IIope,n; OBe KOMIT03MII;Mje npMlm3!aJH: je C:l1JIa3aK
XpMCTa y a,n;, TaKo1:je iOllITeheHa M 3aMa3aaa. Y cpe:n;vmfM y MJaH,lJ;0PJT:l1HaJIa3M ce
qmrypal Xpl/1ICTa ca KPCTOM; MC'I10,n;Jhera JI'IBO je HejaCHJ1 MCfl10CHJ1QKMJIHK, Bepo-
BaTHO A,n;aM, M nope,n; Jhera HejaCaH ,n;eo epMrype y CBeqaHoj XaJbMHM YKlpaI.UeHoj
Ha py6y, BepOBaTHO COJIOMOH!flJ:l1lID1:)J;aBM,n;a, qJ1:j.Mce JIMKOBM cpehy y OBOj KOMITO-
3Mu;:l1jM. OCTaJTM ,n;eo OBe KOlMno3Mu;Mje je caCBMM HejacaH. OBY BapMjaHTIY; npeTCTaBe
BaCKpCeJha XPMCTOBor cpeheMO y HiameM cpe,n;JheBeKOBHOM CJIJ1:KapCTBIY,54) a
HapOq11TO qeCTQ" y MaHaCTl-:!pHMa CB. rope, 14-16 B.55)
Hl13 cu,eHa :l13 XPMcToBO'r }KJ1BOTa 3,aiBipmaBa cel Ha jy2irnJOM 3M,n;y OJITapCKOr
npOCTopa npeTCTaBOM XPJ1'CTOBOr Ba3HeCeJha. Y cpe,n;J1:Hl1 c~eHe Ha )KYTOM
nOCTaMewry CTOj:l1 Bo[,opo,n;m.I;a y MOJIMTBeHOM cTaiBy OKp:HYTa rJIe,n;aou;y; rrope,n; Jhe
cy ca CTpaHe ,n;Ba aH1:)eJIa ca KpCTOBJ1:Ma, y ,n;YI':l1M 6eJIJ1:M XaJblVllHaMa, 6yjHe ,n;yre
Koce. JIeBo :l1 ,n;eCHO OJ]; Borop0,L\,IDl.e y npBOM nJIaHY CMeI.UTeHJ1 CIY anOCTOJI:l1 y
nJIl3'BMM, 3JIeHJ1:M l1 OKep ,n;panepMjaMla pa3JIJ1qMTMX JTMKOBa11CTaBOBa, ca norJliIl,l1Ma
ynpaBJhHJ1M K3: He6y, Iwjl1llY!CneJIO KOHTpaCTl1:pajy M11piHloj ~eHTpaJlHoj rpyrm. Y
,n;pyroM nJIaHY je CTeHOID1TJ1:nejca)K ca cxeMaTM30BaHJ1:M ,n;pBehEIM (60pOBM). li13Ha,n;
Boropo,n;J.fU,e :l1 flJITOCTOJIay cpe,n;;IDil1 Ha npeCTOJIY HaJIla;m ce XPMCTOC iMt3Me1:jIYABa
aH1:jeJIa 11pallIl1peHJ1X pyKy 6JIarOCMJba. li1KoHorpaepCKM OBa KOMn03:l1U;:l1ja npeTCTaBJba
WCTl1 nm KOjl1 ce jlaiBJba y HallIeM CTapoiMJ CJT:l1xapCTBY o,n; 13 B.o,,) Y TaKBOM MCTOM
06JTMKY cpe!heMo je y 16 B. M 17 B. !y' ,n;eKopau;MjM aTOCKMX MaHaCT:l1pa ca He3HaTHJ1:M
pa3JT:l1KaMa (yrJlaBHOM CTaB Boropo,n;11II;e).57)
li13Me1:jy OBe ,n;,Be nOCJle,n;~e cu;eHe YM'ErrHYT je on eT HM3 ca Me,n;aJbOH!t1iMa,aJIlVlI
cy JIMKOBl1 npopOKa Ca CBMTKOB:l1Ma BPJIO HejaCiHtr-f Kao :l1 C':l1I'HaT:ypa.
Y rapJhoj 30Hl1 11CTO"'lHOr 3:l1J];a M3 Ha,n; KOHxe anCM,n;e C1M1eI.UTeHaje cu;eHa
C:l1JIa3aK CB. )J;yxa. Y nOJIYKpyry ce,n;e anOCTOJIM Cla.I jeBaH1:jeJb1M 11JT:l1 CBl1TKOM Y
PY'U;M, o6yqeHJ1 y pa3H1060jHe XaJbl1iHe (TaMHou;pBeHe, 3eJIeHe, OKep, nJIaBe). li13Ha,D;
lh11X Y BPXY KOMn03MU;J1Ije je BeHau; j'GWKa CBeTJIOCMBe 60je ynpaBJbeHl1X Ha
anOCTOJIe. CxeMa aaCBMM o,n;oMaheHa y iHlaIl10j l1KOH1OlrpaepJ.fjMOA 13 B. ca He3HaTHJ1:M
:l13MeHaMa (,n;pyrH nJlaH).58) li1c'I1Y cxeMY BM,D;J1:MOW Ha ATOCY y IIpoTaToHYo,,) M CB.
ITaBJIY (KlaITem:a CB. 'Bop1:ja).GO)
Y CJI060,n;HOM MaJIOM nOJIYKplY'ry MCfl10\l];OBe KOMno3Mu;Mje HaJIa3l1 ce nonpcje
CTapu;a Y CBeqaiHoj u,pBeHoj YKpaI.UeHoj o,n;ehM ca KpYHOM, KOj:W, y PlY1KaMa ,n;P}KJ1
pa,llI:l1peHl1 opHaMeHTl1paHl1 y6pyc. Cl1I'HMpaH je Ka!O KOCMOC. OBaj JIl1K TaKo1:je
cpeheMO BPJIO qeCTO y MCTOM 06JIMKY :vt: Ha l1CTOM M'ICTY (Hcno,n; nPeTCTaBe CMJIaCKa
CE. )J;yxa).".')
"') VI. Pet k o v i C, La peinture ... , I, 18, a; 38, b
C5) G. Mi 11e t, Monuments ... II, Vatopedi, 14 V., t. 85, 3; sv. Pavle, kapela sv. Dorda
15 V., t. 189, 4; Kseno.Eon, 16 V., t. 173, 3; Dioni siu, katolikon, 16 V., t. 197, I
'~i)VI. Petkovic, La peinture ... , 1,69, a; II, sl. 5-17; t. LXXXIX, XC, XCIV
37) G. Mi 11e t, Monuments. " II, Lavra, katolikon, t. 120, 4; Ksenofon. 169, 4; sv. Pavle,
kapela sv. Dorda, t. 188, 2; Dionisiu, 1615 g., t. 196, I
oR) VI. Petkovic, La peinture ... , 1,76 a; II, XXVIII, XCVII; Dj. Bokovic-
VI. Pet k o v i C, op. cit., t. CLXXXIII
C!I) G. Mi 11e t, Monuments ... II, t. 13, 3.
"") Ibid., t. 188, I
"') P. B o lli K o B YI ti-B .TI. II e TKO B Wh, op. cit., 1.. CLXXXIII; G. Millet - Monu-
ments ... II, 1.. 118, 2 i t. 188, I.
:U;pKEa CE. KJIlIIMeHTa y MOCTaftllIMa
293
CBa~ je, KaO' WTO' je Beh pe"tJ:eHa, pe3epBJ1CaH 3a TPJ1: He3EMaJbCKlcil JIJ1:Ka
Xp'l1CTa. 'y aJITapCKaM npacTapy' y paM6'l1 qH01M: Q]JBffiIlOM naJbY ca 2KYTJ1M J1:BJ1'I.\aMa
HaJIa3J1 ce nanpcje XpJ1CTa KaO' CTapu;ai ~aHa y 6eJIOM arpTa-qy, ca KpaTKaM KacaM
J1 6pa,n;aM. .D:a OBara JIJ1:Ka je 3eJIeHlca,cTa-2KYTa ITOJbe ca KpYI'aM y KaMe je JIJ1:K
XpJ1:CT'a ITaHTaKpaTapa - J13~2K'E!Ha JIJ1:u;e, ca )IYI'OM KacaM 'l1 6pa~OM, Y u:pBeHaj
xaJbmf'l1 YKpaweHaj 2KYTaM 6ap)IIYPOM ca CBeTJIO'3eJIeHJ1M arpT3J'qeM; Y JIeBaj PYU;J1:
~2K'l1 KlhJ1:ry, ,n;eCHQMI 6JIarac'l1Jba. ITo J1BJ1IJ;J1 KpYTa J1iOITJ1:CaHje TeKCT ITcaJIMa
(102, 21-23). J13Mel)y aBa ;:r;Ba naJba, ca cTpaiHa, HaJIa3e ce cJ1M6aJIJ1: jeBa:Hl)EJI'l1CTa
JIYKe J1: JaBaHa (Ba 'l1 apaa) ca CKpaheHJ1M CJ1:rHaTypaMa. TpehJ1 JIJ1:K npeTCTaBJba
AHl)eJIlal BeJIJ1:KiOr CaBeTa - <pJ1:rypa XpJ1:CTa ca KpWJIJ1:Ma, MJIa~ar, aBaJIH'Or JIJ1Ka J1
~re CMel)e Koce, Y HapaHI,racToj XaJM11HJ1J1: 3E\rreHaM arpTa'IY; 6JIaracJ1Jba c'a, 06e
PYKe.
J13Mel)y aBa ~Ba nOCJIe~;H>a JIJ1:Ka, ca CTpaHa cy cJ1:M6aJIJ1: jeBaHl)eJIJ1:CTa
MaTej'a: (aHl)e0 'ca KlhJ1:I'aM y 3eJIeIHlolj a~ellJ1) J1 MapKa (JIaB ca KlhM:I'OM), KajJ1: JIeTe
y ABa ciynpoTIra ITpaBU;,a, JIJ1IJ;elMJ OKPE:HYTJ1: je~aH ,n;pyraM J1: KpYfJIJ1Ma 3a~YfpyhYf y
paM6Yf"tJ:Ha nOJbe. 'y cpe,n;J1:H1J1i J1:3Mel)y OBWX JIJ1'KOBa cy rrpeTC'I1aiBe clyH:u;a (3eJIeHYf
Kpyr ca 2KYTJ1M U:J1K-u;aK JIIVJlHMjaMa J1:3aMa3aH'J1:M JIJ1:KaM) J1 Mece:u;a (3'e'Jlemr Kpyr
aKO' JIJ1:ua, aKep ca Q]JBeHYfM TPayrJIOBJ1Ma).
TJ1'Me je Yfcu:pnJbe~ perreprroap <ppeCK1a ~eKapaiu;J1je u:pKBJ1:u;e y Mac'i'ahJ1iM,a.
Tpe6a cnaMeHYTJ1: npeTCTaBY BJIaBaBeCTYf Kaja ce HaJIa3Yf Ha ~BepJ1Ma, aJIJ1: naWTa
OHa na cBajJ1M ac'06J1:HaMa J13JIa3~I!' J1:3xpy rai 3J1~He ,n;'KopaU;J1:je, O' lhaj he KaCHJ1je
6l1TYf raBapa.
AHaJIJl3a CTI1JIa
ITpBa CTBap Kaja ce Mapa npYfMeTYfTYf Ka~ ce I'aBapJ1: o' aBaj )Ie IWpaU)tfj J1, je
Ta, ~a je lheH aYTap HecYMlhJ1Ba na1Ha Bola cBaj CJIJ1KapCKJ1 3aHaT. Beh y J136apy
J1 pacnape~ JIJ1:KOBa1il cu:eaa, aH' jE ITaKa3 - o' COJJ1il:~a na3HaBalhe CTapJ1X Tpa~YfU;Yfj a,
TIpYfJIarol)aBajyhJ1: YfX OrpaHYf"tJ:eHaM npoc Tapy K0jJ1M je pacnCJIaraa. JIJ1:KaBJ1 J1:
epwrype CBeTau:a ~aTJ1: cy CIa,CBJ1M~eKapa TJ1:BHO, r.aBpIITJ1lICKJ1, 6e3 aTMac<pepe aKO'
HMX, aJIJ1: Ta HJ1je II'aCJT~:VlIJ:aHeBeW'D1He Majcropa R'eI'O lheI'OBe KOHu:eTIu:Yfje, Koja
je KapaKTepYfCTJ1"tJ:Ha 3a CJIJ1:Ka;PCTBay CnaMIeHJ1IJT-1Ma16 J1 17 B.62) Cu:eHe clY cXBahElHe
CaCBJ1'MHapaTJ1IBHa, aJIY1 BpJIa 6pY12KJbJ1Ba a6pal)eHe J1:He 6e3 Yf3BeCHJ1:XCJIJ1KapCKJ1X
Bpe~HaCTYf. Rapa"tJ:J1TY na2KlhY 3aCJIY2Kyjy J1KaHorpuepCKa pewelha me cy a6pacU:J1:,
Y3apJ1:, MaryhHaCTJ1: J1:CTBapaJIa'IKa cnaca6HacT CJIJ1Kapa ~aJIJ1: HeKaJIJ1Ka BpJIO ycneJIJ1x
KOIM'6l1'HaIJ;J1ja (CB. TpajJ1:u;a, Pol)elhe XpJ1:CTaBa, CKJ1~alhe C Kpcrra, Ba3Hccelhlf), "tJ:'l1lja
je rJIaBHa aca6l1Ha, Kao yf IY' u;eJIaKynHaM 2KI1Banncy, je~Ha pa'3BJ1:jeI-IO aceruaiI-be
Mepe 1il1je)J;HacrraBHOCTJ1:. ReMa HJ1:'Iera cyBJ1IllH~OIr, HaMerJbJ1BOI', H1E~KYC'I;IOI', 'IaK H1il
y opHaMeHTaJIHaj ~eKopaW1jJ1:, Kaja CMJ1:WJbeHa )J;anYlh9B3. HJ1'30B2 JIYfKOBa Mi KaMno-
3J1:L-p:1jlal.
ITpeiMi::l J1K10HOiI'paepCKaM MaTepJ1jaJIY Ma2Ke ce 3aXJbY'I'J1T1il, )J;a je CJIJ1'Kap OB
~eKapar~l1je ,na6oa n03HaBaa J1'CTaKH1yrre crrOMeH'I1K,e< HaweI' cpe)J;lheBeKaBHaI' C'JI]if-
KapCT'Ba (ITeh, .D:e'IaHYf, LKJ1'Ia), a rraTnYHa CJIJ1''IHaCT ca eppecKiO-~eK10paU:YfjaM
aTaCKJ1X M8HaCTJ1pa J1:315 yf 16 B. H3.lMehe MJ1:caa, ,n:a je Yf3YI'paep BacJ1JIJ1je CBaKaKa
npoBea J13BeCHa BpeMe Ha Arracy vr yna3Haa lherOBO CJIJ1'KapCTBa l1JIJ1:, WTO' je
BECPOB':;IT'HHje,,n:a je ,n:awaa ca ATaca M ~a je Yf3BeCHa BpeMe pa,n:Ma y HalllJ1M
Kpaj eBJ1:Ma.
JIMKaBVII CBeTJ1:TeJba ~aTYf cy CXeMaTJ1:3aBaHO J1 Illa6JIaHCKJ1:, np2iMa CBJ1'M
ynyTCTBHlN:'a npMPY'IHYrKa, 'a\JIYfy je~oM 'I BpCTa'M, CaJIJ1)J,HaMLWTe2KY ca np0ITJ1:CaHl1l\T
ceHKaMa, CHaJIa3ehJ1: ce BpJIa BeLlITa 'Y' 06pa~J1: MJIa)IYfX J1:CTapa"tJ:KJ1:X,;:r;aC'IajaHCTBeHJ1X
:inxvrjepejCKJ1X 11JIl1 J1:cnaoHlJ1:qKYfXJIMKaBa (ApxaHl)eJIJ1:, C'B. TpYf<PYH, CB. C'I1E<paH).
MJI~ aBaJIHJ1: JIll1lKaBYf pel)ajy ce nape,n: 'IBPCTYfX MYlllK1ilX ep113J1:aHaMJ1:ja(CB. KJIJ1:-
MeHT, apXJ1:jepejVII), ~a 6Yf ITaI'JIe~ npeIll3Ja' Ha vrcnvrjeHe JIYfK()lBe MaHaxa J1:nyCTJ1:lhaK:a\
62) M. 11o p o B H Ii-Jb y 6 H li J< o B H li, Il.ne Upl<Be 17[l. Y KpywellcKOM cpe3Y (J. Cp6Hja),
fJI. CI{. li . .llPYWTBa XX! (1940) crp. 156.
294
(CB. OHYcPPJ1je, CJ1MeYH CBeTOrOpCKJ1). Hap0'-IJ1TY pa3HOBpCHOCT Y OBOM rrorJle~y
rrpeTCTaBJbajy JlJ1KOBJ1 l1pOpOKa, Mel)ly Kojl1Ma peaJlJ1C'IW'IKa i()6p'a~a ABpaM'OBor
CTapa'IKOr JlJ1Ka, Kao CJIJfKapCKO peureH>e 3aCJlY2KYje rroce6HY rra)K}hY. IIoKpeTJ1
py~e Koja 6JlarOCJ1Jb,3JJ1JlJ1 ~PLKJ1 KPCT, BPJlO cY BeliITO J1 HeYCJ1'JbeHO ~aT'Jof, ca
rrOTrrYH'Y1M aHaTOMCKJ1M fDO!3H3.BaH>eM~,eTaJha, TaKO ,n;a HaiDI c.rrJ1Kap HJ1je YCTyrrao
Hl~ npe,n; CMeJlJ1'jJ1llVI pellIelhl1Ma (PYKa CH. ,D;aJIjaHa )y' KOjOj ~PLKJ1 cBoj,e' JleKapCKe
aTpJ16YTe, J1'JIJ1XpJ1'CHlBa PYI':a KOjy je JOB'c>lHrrpIJ,1CJl0ffi10 'Y'3 cBojc6pa'3 y CKVliL\aH>Y
C KpCTa).
JIJ1KOBJ1 cy, Kao llITO je Beli pe'Ierro, paljerrn ITO jeWioM YTBpljeHoM llIa6JlOHY:
rrpeKO 3araCJ1TO OKep J1HKapHaTa, KOjJ1 je CaMO MeCTlfMW'IHO HellITO CBeTJlJ1jJ1
(Borop0,lV1"IJ1H Jll1K y CKJ1',Zl;alhY C KpCTa), peljsjy ce 3eJleHe J1 TaMHe ceHKe lY BJ1AY
JIVlIID1ja Ha 'IeJlY, TpoyraOHJ1X rrOJba J1cno,n; Ol.fJ1jy, CHaLKHJ1X rrC'I'3a Ha 6pa,n;;JII.
CHaLKHO rr:OBY'Imre 06pBe l1 CBe'IJla JlJ1HMja Ha HOCY ,n;orrYH>3Bajy OBY CJlJ1KapCKY
cxeMY, KOjy cpelieMO Ha CBl1M JIJ1KO'BJ1Ma, 036J1JhHl1M, rrpO)I,OpHOr rror.rre)1.a, J1JlJ1
6Jlarl1M J1 CMMpeHl1M, Kpyrml1X O'IJ1jy J1 6oJrnOr 113pa3a. IIpeJla3J1 cy MeCTMMl1'-IHO
)J,O'CTa HarJlJ1, aJIJ1 HMS, HeKO'JlJ1KO BPJlO ycrreJll1X CJlJ1KapCKJ1X pE:illf'Eha. Mopa ce
rroce6Ho J13)1.BOljJ1T'J1 rrpeTcTaBa CB. TpojlJ1lL\e, Koja CBOjOM J1KOHorpa<bcKO!MI J1HBeH-
TJ1BHOw:hy, llfJ1POKJ1M 3aXB3.'I'OM, CJI1060)J,;HJ1MHeYCJ1JbelfM:M I1lOKpeTM:M: 31, CJIJfKapCKOM
06pa)1.0M, rrJlacTJo:['IH:J.1M,eKcrr:peCJ10HJ1CTJ1'IKJ1M JlHKOM. rrpeTCTaBJha HajopJ1fJ1HaJI'H'J1j e
J1 HajJ1MrrpeCJ1BHJ1je oCTBapelhe y ,n;eKopa~J1jJ1 OBe ~pKBe (Ta6. I, 2).
,D;parrepJ1j aje ne)J,aHTHO lalJllll MaH>e' rr.rraCTJ1'-IH'O TpeTJ1PaHa yj e)J;Ha'IeHJ1lM
HaI'IMHOM, ca '-IBPC'I1Y1IM:, yKO'IeHJ1M H:a6opJ1Ma, nOCTJ1rHyTl1M Y'rJlaBH'OM JlJ1H:J1CKJ1M
n'O'I'e3l1Ma. Y OBOM rrorJle,n;y )1.panepl1(ja y npeTCTa'BJ1 CB. Tpoj~e rrpeTCTaBJba
J13Y3eTaK J1 6opaH>a cy MaH>e YKOI'IeHa J1 CJl060,lIHHja. M10pa. ce HCTaliJ1 'I1'2KI-ha 3<1
YMepeHJ1M YKpallIaBaH>eM ,n;parrepJ1ja, Ha KojJ1Ma ce yaeK J1CTJ1opHaMeHT CTaJlHO rro-
HaBJba, Kao J1 TLKlha 3a .pa3HOBpcHomliy ,n;e3eHa (xaJbJ1Ha CB. TPJ1cPYH8., XaJbJ1Ha
,n;eBojKe Koja CJ1rra BO,n;y J13 PoljeH>a XPJ1CTOBOr, XaJbJ1Ha CB. JeBpOCJ1Me, CaKOCJ1
apXJ1jepeja).
IlITO ce KOJIOpJ1Ta TJ1'Ie, 60je cy rrpJ1JlM:'IHO rrpJ1I'YfII.IeHe J1 jaBJbajv ce YBeK
y lfCTJ1'M KOM6MHau;JIIjaMa - ~BIHO-nJlaBO, rrpBeRO-3eJleHO, .3eJleHO-cMelj'ai ,n;OMJ1-
H1V1lpajy; HellTTO CMeJlJ1je OTCTYTIaH>e y OBO'M fIIOrJlP,llV rrpeTCTaBJba Hapam,racTo-
3eJleHa KO:M6M:Ha~J1'ja XPJ1CTOBOr JlJ1Ka Kao AHljeo BeJlJ1KOra caBeTa.
JIH'IHOCTJ1 rrpeTCTaBJbeHe Y KOMno3~jaMa Kpeliy ce np~o,n;HO, 6e3 yKO-
'IeHlO'CTl1, y yje,Zl;Ha'Il:'HOM PoJ1'I'MYr,n;e ce LKT1'BJ1rrOKpeT. CMeH>'Yje ca 'M1J1PHl1McTaBoM,
)IajyliJ1 JlorwrHIY ~em1HY (PoljeH>e XPJ1CTOBO, CpeTeH>e), u.ITO Hap0'-IJ1TO BaLK!IL 3a
KOMrr03J1I~ljy Ba3HeCeH>a, o' '-IeMY jie' Beli 6J1JlO I1oBopal. Orpaffi1'-IeHJ1 rrpCCTOP J1
rrOJbe Y KOMe ce cu;eHe O)J,J1rpaBajy, HJ1je ,n;03BOJlJ110HeKa )J,Iy5J1l-ICK.:lpellIeH>a J1 2eljaH>12
rrJlaH'o'l3a, am'! cy CBe MoryliROCTJ1 J1CKOpJ111IlieHe. ApXJ1TeKTyp:a .y )1.pyroM rrJlaHY y
CpeTeH>Y Jo:[ YcrreH>\Y Boropo,n;~e CaCBJ1M CMJ111IJbeIiiO 3aTBapa C~E:lIY, )1.ajyEJ1
ynl'CaK rrpOCTOpnOCTJ1 J1 oCTaBJblajyhJ1: ,n;OBOJbHOMeCTa 3a pa,Zl;H>y Koja ce o,n;J1rpaBa
y rrpe,DJ'I:>if'M: nJlMlY. OceliaH>e Mepe 'Y'lJ1HJ1JlO je, J1 y OBOM nor.rre,l1y )1.a, ce YTJ1CaK
npeHaTPrraJHOCTVl OTKJlOiHJ1. IlITO ce TJ1Ne rrejcaLKa Y KOMe ce O)IV!rpaBal iHeKOJlJ11VI
cu.eHa, IMloipa ce HanOMe<HyTJ1 )1.a je BPJlO na}KJbJ1BO l1 IlE,n;aHTHO paljeH. Ba_ CJHfKY je
je)J,HOCTaBHO npeHeTa J1 CTJ1JlJ1:30B-l!m )J,aTa CTeHOBJ1Ta OKOJlJ1Ha (aMe IJ;pKB~e, ca
C'YPMaTl130BaHOM 3'Io1M3eJleHI()M cPJlOp'OM OBora Kpaja (KpllITeH>e, Ba3HeceIhe), a' v
Poljf'H>Y XPiJifCTOBOM cpelieMO J1 OB~e J1 K03e (je)J;Ha y BPJlO ycrreJlOM cKpalieH>Y),
Hepa3,l1BojHe 0,[( OBOl' 6p,n;OBJ1TOr nejca}Ka.
. IlITO' ce TJ1'Ie 0pHaMe'HTJ1Ke, Beli je pe'IPHO, ,n;,aje OHa yKyrHO YK.'OMrIOHOBaH::l
Y cPlfrypa.wH!Y ,lJJKOpau;Mjy 3Y1,n;HYlXrrOBp'llIJ1Ha. YKpa!C Ha COKJIlY HI'illJla '-IHHJ1 je)J,lfa
BapJ1jaHTa rr:a,lIMeTe, y U.piHO-~BeHO-6eJwj KOM6J1Ha~jJ1, KOjy cpelieMiO :Y' HeKOJlJ1KO
OKOJlHHX MaHaCTIo1pa J1CTO~a BpeMeHl3. (3aBaJl<l, 1(c6pJ1lieBO J1 )1.p.); COKJl Ha CTYTIIJ;J1Mal
nOKlj:>J1BaCJIJ1KaHa ,n;parrepJ1ja aJlKaMa 06ellIeHa O np:ru:y J1 YKpaIll1'H!alHa py6y; J1Cry
OBY .ZIpanepJ1jy BM,n;l1MO Ha ATOCY ty CB. IIaBJlY, y KaneJlJ1 CB. 'Boplja.63) ,D;pyr~
63) G. MilI e t, Monuments ... II, t. 1~1, +
:U;pKEa CE. KJII1MeHTa y MocTalil1Ma
295
BapJ1]aHTa naJIMeTe Y TalMHa u;pBeHa-2KYTaj KaM6J1HaIJ;J1jJ1 '-lYmJlJ1l BeliJ1 1J,ea 6J1JbHe
opHa':v.IEHTJ1Ke, "y XOpJ13aHTa.JIHJ1M J1 BepTl1KaJIHJ1M najaceBJ1Ma, Y a6JIJ1KY KajJ1
cpelieMa Kaa IYIKp!alc Y PYKOIU1CHl1M KlblVl raMa Kao J1 Ha 3111J,aBMMa 1H1a1lIl1X MaHY-
MeHTaJIHJ1X CnC'MeHJ1Ka."<) Y 6J1iJbHe apHaME:-HTe cna1J,a J1 HeKaJt>1IKa nYTa TIl0HaBJbeHM
.n;eT:aiJb, BeJIl1Ka Ba3a ca CTl1JIl130BaHJ1M u;BetieM, Kaja .n;orrYlbaBa cJIa6a.n;;H11rrpocTap y.
yrJIaBMMa, a6pa30Ba:HiJ1M JIYK'OBMMa, Kato 11 y rrpeTCTaBJ1 apXaHl)eJIa Ml1XajJDal, J1 Kaja
.n;eJIyje OCBe2KYjyli'2 11 opYllrMRaJIHo.
H1l1 0pHa!MleHTYl.Ka reOMeTpJ1CKOr KapaKTepa HJ1je Yl3aCTaBJbeHa, jep je CJIJ1K:ap
YlCrrYlbaBaa CBaKloi CJIo6o,n;;HOIIaJbe, na 11 3M,l\OBe aTBapa YlJIYl YA1yr6Jb/'H>a. JIYKaBJ1
cy y CJIJ1KaHaj .n;eKOpal\YfjJ1 Ha3H1a}qeHJ1 je,7l'Hlt1M JIlYI9:Ht1IM rrajacaM, QPBeHMM, Kpa3
'-lwjy ce cpepl\11HY npOBJIa'-lJ1 U;MK-u;aK 2KYTo-QPBeHa TpaKa, ca Ta'-lKJ1I.l,aMa y CJIa-
60\AHMM TpayrJIaBJ.1Ma, (Ta6. I, 1). OBaj apHaMeHaT Y3eT je TaKal)e .113 .n;eKapau;Mje
HaIIIJ1X CTapJ1X CrraMeH.l1Ka (LKl1'-la, Ileli, ,IJ;e'-laID1),"5) II 'oJbJ3. y TeMeHY JJiylKa
YKpaillEH1al cy apHaMeHTaM ,l:(MpeK11Hlana3ajMJbeHJ1iM J13 ,IJ;e'-laHa, KajJ1 ce cacTojJ1 a1J,
rrpaBo'ylfaQlHolr TaMHOIIJIaBOr rraJba, Kpa3 Koja rrpaJIa3e XapM3aIHTaJIHe J1 BepTJ1KaJIHe
T8:.rracaCTe 6eJIe JIJ1HJ1je, a6pa3yjyhll11 u;pBeHa J1 )KYTa nOJba; rrJIaBJ1 rrpOCTap yKpaurelH
je rpynaM 6eJIYfX Ta'-l KJ1I.l,a"") (Ta6. I, 1). Y3 jOllI HeKe 'opH aMeHTI1IpaHIE rroIBpllIYrne
CaCBJ1M He3HaTHl1X 1J,J1MeH3J1ja, aBJ1M 6J1 6HO Hal6pojaH caB OpiHlaMeHTaJIHl1 YKpac.
Beli je pe'-leHa, Aa nO' l1KaiH'arpaePcKoM MaTepnjaJIY 1J"eKOpaIJ;J1ja ll;pKBe y
MaCTaliJ,1Ma TIlOlKa3yje jacHY CJIl1'-lHOCT ca ;cCeKOpaU;J1joM cBeTarapCKJ1X MaHlaiCTM!pa.
CJIMKapcKJ1 (rrpiflMla pe.rrpo:llYKIJ;J1jaMa) aHa Ha.iBJ11.lIe naTcelia Ha 1J,eKopau;Mjy 'y CB.
IIaBJIY, KarreJIa CB. 'Bapl)a, M3 1423 r.67) Ma Ka, OCY1/lV!y HeKOJIJ1IDO' HaBe1J,eiHlJ1x
npJ1Mepa, aHa He rrperrCTaBJba HeKa apl1I"J.1HaJIHa M HOBO naCTI1THyhe, Be3yjyliJ1 ce 3a
CTape Tpa1J,l1u;Mje 'y l1'KaRlolrpa<pCKOM rrarJIe,l(y, Y rrorJIe1J,y CJIMKapCKe cT'paHe aHa
npeTCTaBJba je~o c'OJIl1,l(;Ha 3aHaTClU1 ycrreJIa aCTBapelbe y aKBWpy KaHu;errU;J1ja' J1
naCTl1rHyhai y .n;eKopau;YljJ1 17 B. ,IJ;eKopaU;J1ja aBe u;pKBe J1Ma MHara Behy Bpe1J,HOCT
Ka'O KYJITypH'O-YI!cTapMCKJ1 CrraMeHl1K J13 'OBara BpeMeHa, Hera KaJO YMeTHJif'-[Ka ,lleJIa._
Ha MKaHacTaay aBe upKBe HaJIa3e oe CTape 1J,Bepl1 MaJI.I1X AJ1MeH3J1j:al, pal)eH!e
y pe36apJ1i/l'1l (6VI'JbHJ1O'PHaMeHT) J1 KacHJ1'je aCBe)KeHe cpe6pHaM 6ajaM, Kaja je .n;a6pa
O"-lYBaHa (Ta6. II, 1). 3a ,llaTY1lpalb, OBVI'X .n;BepJ1 rrocJIy)KYLTIe CJIVI'K:81H11.n.eJIOBJ1 Ha
fu'J.1jM'3.Ha KpVI'JIJ1Ma 1J,Bepl1, y BVI'CaK.l1M n paBayraOHl1M naJbJ1Ma rrpeTCTaBJbI:He cy
BJIaraBeCTl1 - aBl.)ea Ha je,llHaM, Barapa,llJ1'IJ;a Ha .z:wyroM KpvfJIY. CJIl1Ke cy o'rpral)eiHe
TaPW1PaHl1M. cry60BM'Ma, KajVI' ;rrp)Ke 6aJI1J,aX'YlIH;aBJ1 1J,eJIOBJ1npeMa3aHl1 cy 3JIaTHOM
6ajaM. CJIVI'Ke cy 3aMa3aHe, '?IIM ce Ha3Mlpe <p:Mr;ypa aHl)eJIa Ha 3eJIlIHaM ePOHY, KajJ1
je TeK CJIeTeO lHta 3eMJbY J1 jaBJbh BlOlrapaAJ1IJ;J1BeCT. OH je Y CBeTJIOITJIaBaj XaJbJ1HJ1,
c,a, jacHoUpBeHl1M OrpTa'-leiMl, ca 3JIaTHl1M Kp'J1JIJ1Ma J1 apeaJIaM. Ha 1J,pyraj (''!"paliJ1,
C3' 3JIaTHar ePaHa ('OKa rJIaBe) J1 3eJIeHlKaCTOT (y cpe1J,J1'HJ1) J131J,Baja ce ePVI'rypa
Borapa1J,J1'Ue y CBeTJIOnJIaBaj xaJbl1HJ1 vr TaMHOilpBHaM orpTa'-!Y, ca 3JIaTHJ1M OpeO'JIOoH.
Y cTajelieM cTaBY; 1J,ecHY pyKy nprt1iHeJIa je o6pa3Y, JIe'Ba je anYllITHa. CJ1fHarypc
cy rp'-l'Ke.
M3Ha,ll OBJ1X ePJ1rypa y MaJIJ1M Me1J,aJbaHl1Ma ca Tap1J,l1'paJBMM .l1BJ1TTaJMla
CMeUITeHa cy nC'ITpcja .Ima cBeqal - JIJ1K je1J,Hara CaCBJ1M je naTaMHJ1a, .l\PyrJ1, Ha
3JIaT'HaM ePaHY nOKa3yje JIJ1'K CTapu;a, TaMHe Koce. y 'J.1aMHaUpBeHOM arpTa'-lY, ca
YKpallIeHl1'N:l aMo<papoM. TIlKCT iH1a CBMTK1y YfCnVI'CaH je Ha rp'-lKaM. OBe CJIMKe rrpJ1-
na;rrajy TJ1"rrVI''-!'HJ1'M pa;rrpBJ1'Ma aTOCKe lliKaJIe 1J.1l AaCneJIe 0y aB1J,e J1MrrapTaM. YnaTpe6a
3JIaTa, jacHau;pBeH:3 6aja, 01THM, OllI'rPW IJ1aTe3J1 11 ype3M KajJ1Ma cy J13BY'-leHe
KOiHTYpe VI' Ha6apl1, Kao VI' rp'-lKJ1 HaTITHC, !'OlBape 3a aBY llIKaJIY, Kaja je Ha HallIeM
"4) MUpOCJIaBJbeBOjeBaH~eJbe, 1897, Bell, CTp. 37, 40, 52, 63, 92, 93, I1T.LJ:.; V 1. Pet ko v oi C,
La peinture, II, t. XXXIII, t. LXXXIII, t. CXXIX, t. LXVII.
05) V 1. Pet k o v i c, ibid. t. XXXVI, t. XCI, XCIV; D. B o lli Ko B Ii ti-B JI. TIeT Ko-
B J.1li, op. cit. t. CCL VIlI.
"") D. B o lli K o B II ti-B JI. TIe TKO B II ti, op. cit. t. LXXIII, LXXXIX, CXL, CLXIX,
CCXLIV.
07) g. MiII e t, Monuments .. , II, t. 187-194
296
rrpJ1Mopjy IJ;BeTaJIa y l1JKOHOIlJ1CY 14 J1 15 B. M npo,lJJy'lKl1JI:a ce J1 Kp03 16 J.1117 B. OBe
,n;BepJ1 6J1 MOrJIe IIOTI1u;aTJ1: J13 BpeMeHa Ka,n; je u;pKBa ,n;o6MJIa M 3J.1WlY ,n;eKopaI..I;J1jy,
Tj. J.13 17 B.
Kao Iloce6Ha CJIMKa Ha MKIOHocTacy HaJIa3'>1 ce je,rr,;3H TpJ1ITTMX, KIOijM npeT-
CTaBJba EO'I'opo,rr,;J1U;Yca JJ:eTeTOM y CpE\LV1HJ1M CBeU;J1Maca cTpaHe (Ta6. IT, 2, ,n;eTaJb).
Ca HejaCHle u;pBeHe rr03a,rQ1He, rJJ:e cet Hlat3Hpe CJ1THM rrejca2K, J13JJ:Baja ce qmrypa
Boropo,n;MI..I;e y ce,lJJheM CTaBY Ha U;pBeHoMl jacTYKY, Y u;pBeHoj xaJbMHJ1 M U;PHOM
rrJIaurry, rroqyTOIM 3Be3AalVIlal;lopeOJI je 3JIaTaH. 'y KPJ1JIY .n;P)KJ1 Mcyca YIMOTaHOr y
qpBeHY ApanepJ1jy, KOjJ1 ,n;oj)i11.Borop0,D;Wrn:H JIHK pal)eH je CBeTJIOM 60jOM ca
PYMeIH:J.1JIOMHa JIMI..I;y J1 He}KH/OIM ceHKOM Ha Bpary. JIeBo OA EOI'opo,D;J1u;e je CB.
Uerrap, Y U;PHOj )qa'JbJ1HM, ca CBeTJI02K)7TJ1M orpTaLIeM, ca KJbiY"IeBJ1Ma Ha u;pEeHoj
Tpau;J1. IIo,n; 3JIaTHJ1M OpeOJIOM je yo6J1LIajeH'J1 JIl1'K ca C'Mel)oM KOCOIM J.1 KpaT'KOM
6pa,n;:oM. ,IJ;ecHo je J1CrrOCHMLIKa qH1.rypa CE. JOB:3lHa ,y cMel)oj xaJWrnM J.1 U;pHOM
orpTaqy ca KO)KOM. MCIll1jeIHlJ1 JI1MtKYOIKBJ1peH je qyrraBO'M TaMHOM K'OCOM, ca 6opa'Ma
Ha qeJIY, J1 U;PHJ1M, CYfTHIJ1MoitilYliMa; y MPillaBJ1M pYKaMa ,n;P)KJ1,n;yrn C'BmaK aa' rpqKYf'M
TeKCTOIM. OB aj 'TpwrrTJ1X ji! Ta:Koilje J1MHOPT J1 rrpeTCTaBJha npo:n;yKT ,D;y6pOBaqKe
illKOJIe 16 MJIl1 17 B.
CJIHKa CB. KJIJ1MeHTa KOjfYl B. BYJIeTJ1h-BYKaaOBJ1h CrrOMl1H>e,68) He HaJIa3M
ce BJ11llIe YI OBOj U;PKBJ1I..I;M.
, RESUME
L'EGLISE DE St CLEMENT AMOSTACI
Dans cet artiele, l'auteur parIe d'une p,etite eglise orthodoxe, qui jusqu'il.' present, n'a
ete qu'accessoirement mentionnee dans la litterature il. c6te d'autres monuments plus impor-
tants de la meme epoque et de la meme contree. L'eglise En question est situee au nord-ouest
de Trebinje (Herzegovine meridionale) et aux environs immediats de cette ville. EIle fait partie
du groupe de monuments eriges pendant la periode turque. EIle est consacree' il. St Clement le
Romain (oonsequence de la forte tradition romane qui regnait dan s ces contrees) et elle est
connue sous le nom de Klimentica. Vue du dehors, eIle est d'aspect tres modeste et ses
dlmensions le sont aussi. Eglise il. une seule nef longitudinaIe v6utee en berceau et se terminant
a I'est par une abside semi-circulaire, avec un elocheton ouvert, ajoute u1terieurement; ce
sont les seuls elements qui en peuvent caracteriser l'aspect exterieur. Cette forme. d'ailleurs,
a ete adoptee il. cette ep<Jque dans beauooup de nos contrees, surtout en Dalmatie et en Her-
zegovine meridionale.
L'interieur de l'eglise n'est pas aussi uniforme. Des murs longitudinaux se degagent les
pilastres soutenant les arc s sur lesquels repose la volite. Arcs et pilastres sont disposes en file.
Une telle solution pOUl' I'interieur de l'eglise, ou plus exactement pOUl' le soutien de la volite,
cl ete adoptee tres t6t dans le Littoral l'I).eridional, et represente, d'apres Millet, la forme typique
des basiliques orientales, develQppee en Mesopotamie au Vo et VID sieele et qui est parvenue
dans nos contrees par l'intermediaire de la Grece et s'y est maintenue tres longtemps jusqu'au
XVIo sieele.
L'eglise est batie en pierre et recouverte avec des dalles de pierre.
L'interieur de l'eglise est decore de fresques, peintes au xvn siecle qui se sont assez
bien conservees. Une inscription qui se trouve au-dessus de la porte d'entree sur le mur
occidental nou s apprend que les travaux ont ete executes en 1624, que les fra is en etaient
assumes par Radije Mihaljevic et qll'el1es ont et6 peintes par l'izographe Vasilije, ma is aucun
document historique ne nous renseigne sur l'origine ni de 1'un ni de l'autre de ces personnages.
Sur la construction de l'eglise meme, nous ne possedons aucun renseignement; I'inscription
ne' se rapporte qu'il. la decoration picturale.
POUl' la distribution de la deeoration, le peintre s'en est tenu il. la division traditionneIle
par zones murales. Dans la zone inferieure se succedent des figures de saints; la zone
sllperieure est entierement oceupee par la representation des scenes principale'i de la vi~
68) y. V u 1e t i c- Vuk a s o v ic, Viestnik hrv. arkeol. dr., Zgb., 1890, str. 40,
~pKHa CH. KJIJ1MeHTay MOCTahJ1Ma
297
terrestre du Christ et la voute est reservee a La figuration de sa vie celeste. La Vierge est
figuree deux fois, dans deux fresques en pendant, l'une, la Vierge Orante dans la conque de
l'abside, et l'autre, la Dormition sur le mur occidental; li. cote de la scene de la Naissance du
Christ sur le mur meridional du bema, par quoi debute le cycle dans la 2!one superieure,
et de l'Ascension sur son mur septentrional, par quoi le cycle se termine, on a donne la
symbolique de la croix qui n'est pas exprimee par l'architecture.
Au point de vue de l'iconographie, les compositions presentent une grande analogic avcc
les fresques des monasteres athonites, dont le ~eintre a abondamment utilise .les modeles. En
adaptant ces modeles aux possibilites dont il disposait et li. ses capacites personnelles, il a
donne quelques solutions iconographiques originales et reussies (La Descente de Croix, la Sainte
Trinite). Le materiel iconographique suggere l'idee que l'auteur de ces fresques devait bien
connaltre la decoration des monasteres de l' Athos et qu'il a du ven ir de ces contrees pour
travailler quelque temps chez nous.
Du point de vue de La peinture, les fresques ont ete executees d'apres un modele etabli
d'avance, prescrit dans les manuels, avec un sen s developpe de la mesure et de la simplicite,
sans toutefois sortir du cadre d'un honnete tra vail d'artisan, sauf dans quelques eas (la Sainte
Trinite, la figure d'Abraham).
Comme monument culturel et historique, cette eglise donne une preuve de l'intense
activite artistique pendant une periode de cout"te duree, exceptionnellement favorable li. son
developpement (premiere moitie du XVII o siecle) et complete la serie des monuments eriges
ii cette epoque dans beaucoup de nos contrees occupees par les Turcs.
H a.tl: a M II JI e T II li: Up]{Ba CB. KJlIL\letlTa y MOCTahllMa
-
Ta6 .
.."
H a .r:ta M 11J! e T 11li: UpI<Ba CB. Kllil.\leHTa y MOCTaflHMa
Ta6.11
."
CJ!. I
CJ!. 2
III Topografija
URO BASLER
Kreevo - Kiseljak- Fojnica
PodJl'UlCje o k,ojeun elim ovdje da iJ;:nesem nekoliJko oridentaCl~Oi11li(hatrheolokih
pOQaJtaka -lei oko 20 kilometarra S)jevemz apadno od Sarajevskog Polja, a saC'injava
zaOlklr.u~eniiJprostor od oko 20 k\m promjera. Arheololki su lokailiiJteiIJL- kao Iiiobicno :..-
pmazmjeteni ugla'VThClmu podJrucj'ilffia rlije ka i njlihovl;1h pritoka. To su Kreevcica i
FojnicJka Riljeka, dok se Lepenica tek jednim dioelcm dOIt!'Jceovog podrucja u KJ:!>eljaku.
Kra,j je vecull10lm brdovi,t. Nad.morska visill1a u do[inama krece se i~medu 466 m
(Kiseljak) i 584 m (Fojnica), odnosno 670 m (Kreevo).
U arheoloklom pogledu Kiseljak je nadrzanim1.i'irvije podrucje, UJSpmedrUljruciga sa
Kreevom i Fojnicom. Konfiguracija tla i geo,grafs'kii poloaj pnuaJJ sru u uoj okolici
tog mjeSJta iz'vaiIlTedll1e mogucnosti za stalno naSJtalr1jitvanje pa i za kulturno stvaranje
jo od vremena Sltarriilhlliira. PifV'U k!f3Jtlku zaJb>iljeku o Kilseilijaiku oSitavio nam je Bene-
dikt KUlripe@c, kotili u SIVOIffi pozll1atom It:nerariju, izmedu ostalog kae da je dne 11
septembra 1530 godill1e, dola,zeC/i iz Bus'oivalCe, preao r1i:jek.u e1deznliau (danas uobicaden'i
na,z"1v FojniJ6ka Rijeka) i: s:tligao u Kise'lj1ak, koga njettnacki naziva SaU!felf Prunnen.
Kreevo, medutiIm, ne prua alfheoilogru mnogo materijala, upravo ne u tolJikoj
mje.fl~ kolJiiko etnQ'grafu i: hisrtDlfJicaru. Zbijeno u dubokolj kotllill1i, ono je prualo vrilo
o'glfaJ1JiJcenemo,gucnosVii za nase1dayanje i prometne veze sa oIkolir1iimterenom. U pl'olos1Jj~
kao i danas, ono izgleda kao neki otoik, izoliran i zatvOlfen u sebe. Prosperitet Kreeva
le0:i, medutim, u njegolVom bogatstrvu na eljez,noj TlUd';i,dakle i zanatiJma koji se palfa-
lelno s tim mogu razvlitia1Ji. RJ:lmska cesta, kod Vranalka govori da je ovaj krrati blio
uik1j:ucen u siJstem pri~edne eksploatacije ru to doba, no pisanli spomenici ga ilziriiJcito
spowinju telk u XV vrlneku.
Prvu vIijest o fodniclko.m !kraju imamo iz 1312 god::lne, kada se spomill1je mjesto
Stresenica, valJjda dananja Ostr:ul11'1cal, ru k odoj 'V'ec 1354 gm:!J'lne(posltodi earri[l.a. Pa:-ilVlfeda
FodnriJce doivljlava nalfociti pmcvalt ikada V nsollm dolazi u poprite bOJrbi sa 'I1urcima,
poslJ~e ucvrc!i>valr1ja tUlfsike 'vlaSiti u Sarajev u, 1435 godlline. Centar dubI1Qivacke tlfgovii11e
s Bosnclffi prelazi! tada iIZVlisolkog >li FlOjni!CJU, katia je svojilm geogra,fsikitm pOIloajem briJa
u ,to doba re1JaJtirvm) dobiro za.%itena od rat nih lI11priliJka.
Arheo1oke SaJffi abj ekJte srvrstao kro na,lo&cwm redom po gtlavnlim 1m.l,l1JUlTnlilm epo-
hama. U OVOlffi !kraou, na rvileloikaliteta jedna kultUITa prelkriva diruJgu, .ponekad vrejmensik,i
dalekih ikrultuJrniJh ~em1oda. 0\"0 vali narocito za oikol,]cruKilse1daika. Reikogno culranje telfell1a
- iZiUzev Kreerva - vreno je >li iljetu 1950 ,g'oc1ill1eu slaJ[,adIl1U:i\ sa tooaln(j;i,m asli.sltent'ima
Zemaljskog muzeja rrmom Cremonik i Ruicom B~ic-Drechslelf. JeCLalIl Id;i,o podataka.
potjece iz njihoiVe putne blilljeniJce, na ceanu am se oiVdje zahyaJjuoean,
QtkotlinJl.l K.re Ya pregledaQ sam 1953 Igo~Une,
300
uro Basler
I PRETHlSTORIJSKO DOBA
Crkvina u Porlastinju - Na whu bI"ijega ci(je se s,t'dene srtnmo pue !prema jugu
u pravcu KilSe~jaka, sliojli. lokalitet ~van Orkvina. Na t::-.nn su 'mjestu naroctto brojni
tralgO'Vl:i Ipreth]storr'ilj~lke klUl'ture, pOll'ed IObjeika'ta liiZriJmrsikog doba i Srednlieg vlUeka. Tokom
posljednlje,g mJi.lenli[ja ,prEoe nove ere pos1Joljala de na tom mjestu dos'ta pro'strana i<liJrska
gJradlina. Bogarti llJa~azi ulomaka Ikeramike s vjedoce da se na OVGil11 anje-sltu razviljala vrlo
obimna privredna djelatnoSIt. I brou'ntiIna[az( eljezne troske govore tome u Ip'rilog. Pre-
tragom pO'VTine, moe se osim karalITIllke i trooke naici i na lm3lnje ala,tke od OIikresanog
kremena, to ne 'pretstav~ja nilkak\llu novost na na'lm gradinar.na, Ciiljis'e 5ItanovnJ'lai)moda
jo i u posljednljJilm viljeik,oviima prlilje dolasika Rilmljanal nisu posIve odrekli <tradiCl1ja neo-
IHsk e ku lt ul' e.
U lkasll1l:ljevlI1:ueme, po svoj prilici u doba r1Jmske dClmilnaailje, na Crkvini SIU
izvrena veca defomntiranda terena, !podizanjem terase za utvrdenje ciji se tIl'agovi jo
mjesrtilmtcno VIide. Ci.nJilmll se da de tada pretUJI'en veliiki dio slojeva starog prethJistarid-
skog naselja, a time su arheologu znatno :umanjene mogucnoLSrtli.za detaldni~e lilSltraivan'je
na,jdonJjlih lkultUirnl:lh s,lodeva.
Ju~no od Crkvi'lne, na padinama bridega, s,toji IQlk,aJi.tet zvan Ukucevci, na lmjemu
se nalazi takoder .prethistorijske keramike i eljezne troske. Nie UkIucevaca pronadena
je 1908 goc\rine jedna broncana iJrslk:akaciga koda se Slada cuva u ZemaJ.jskom muzeju u
SaradeVlU.
Gradina na TutnjevOlm Birdu - Na a'vO\m loka1iie1tu, kOlj,i,se !prema nalzilvu ,il kon-
fi~Utraci.jj, tla moe smatra,ti !preth'isto;r;iskom gradinom, nilSaJ1nn:aialoslt :uspio !pronaci
n<iJkalkve tragave starih kultura. Nlitie (slklj:uceno da je ma,teri.jaJ. vec ranitie izapran
atmas!feniilJitiama, i adlaen negdje na !prisrtrancima bridega, pa lei danas sakriven pod
gustom umom . debelim naslagama lica.
GradJilna s,e na[a,zi oko 5 !mm zra,cne llinilje s'vjeverno-lstievero,ilstocno od Ki,scl.jaka, a
dOmliniJra dlOllin1omjednog pota6'ICa kajU. !pored Zimce 'tece prema sdeveIm. Mje'Slto je !por1Jpuno
obraslo u n:slklU bjelogoricnu UJrrllU, Iii teka pris,tUtpaono irz,uzev sedla koMm se gradina
vee za astale bregO'Ve na jugu.
Gradac 'u Vinjici. - Na iDljivi Ive FranjkovliiCa, na padinama Gradca\ nailazi se
kod kopanJja na ulomke ,tiiplilcno prethiSltarijsike keramike. Materijal !potjece nesumnjdJvo
od nekolg ilJiI1slkogutvrdenog nas'e[lj,a na Gradcu, na ci.jlirmde ,teme1jima kasnl'lie S'algr,adeno
utvrdenje, cije se razvaline mogu jo 'i danas vidjeti, a koje dr. Mandic datira 'lI
Srednji v'iJjek (Gl. Z. ffiUZ. 1925, S!tr. 62-64). Danas bi Ise 'teka mogaO' odrediti iz,gled li
ve.licina Slhurog il11llSikognaseltia, ner su ti slojevi nes:umnj,'lVa poremeceni kod ilZgradnje
vec s!pometllJUtog IUtvrdenja.
Grardac, kal1;a 717, de dosIta slkmi i oka 200 melta,ra vlls'olk'i bre~u,ljak jugoi1stocno od
sela, prema DrenoV1olj KOlsli..
Veliki Gradac na Mukacin hanu - Ovaj ba:-euljak od kri~devca zatvaiI'a sa lijevC'
obale Fa.jnicke Riueke uski prolaz kroz koji se jedva USljekla ceS'ta Iii zbi[a nekaliko
m1inica. Na njegovam je hrptu nekac stajalo utvrdeno 1:l1irs'~onaselje manjih razmjera.
Danas je u.slljed ,a1JmQsil'ersikiihpadavina i posebno IUiSlo'Vl,jeno,greljefa tla, ugla,V!l1omvec
iZC\Jpransarv ku1JtmIlli ma,terijal koj'i se u da'vna vremena 'Odlagao na nljegovoj gmnjod
povrini. U mallim 'krilpov,'ma u kqjima se jo zadralo neto zemlje od tall'og pokrov.a,
mogu se tu ,i tamo nacli manji u10maL keramike sa prethistorijskom faktJurom. Na njegovoj
sjeverozapadnoj strani je na umjetni nacin nanesena velLka gromila, pred kOIjom su
poprecno iskopana dva jarka radi boIje zatilte gradIine od strane sedla, preko kojeg se
ovalj l'okalitet vee za srvo,je ma,ticno b[1do.
Malo podalje odaltle u 1:lsltacnompravcu, kod zglI'ade Osnovne ko[e, stoji :u njivi
jedna porvelika zemlljana grorruila. S obznlI'om to se ana naJ.azi u nep0Sll'ednolj blizini
gradine, mae se prettpostaV1'iti da je i ana nas,tala u doba kada se advitiao ival1; na
Veliikam Gradcu.
Gradina u Fojnici - Sjevelf'Oeapadno od naselda, nenad saSitava CemerIllilce i Foj-
nicke Rijeike, (neki je zav,u i Draga'ca), Sitoo,en,a is,t:UiI'enombreuljiku od oko 70 m rr,elartrl.'Vne
Kreevo- Kiselj ak- Foj nica
301
Vilsme, tragovi prethistoiI'!i~og nase1Jj'a. Lokalitet se zove Gradina. Na dosta strmim
prisrt;ranaima brijega naillazi se na uJomJke prethisrtoriljske keral'IlJi!ke, no 1.0 je uJedno i
sve 1Jose moe reci o OIVOlIll lokailmetu. Nije mi uspjelo da ustam.owli.m mjesto odakle su
poteik.1i, jer je rpolVrlina brijega danas alTheoloki steriilna, d. ne prua nIilkakve podatke o
i~ledu nekadantieg nase,lja.
Lagumi gradina kod Fojnice - Oko 2 ikm zl1~cne lini,je sj'everoza!padno od Fojnice
srtOJI~na poneto odvojenaj glaJVI:lciveliko rutVlTdenje, cli:j,ipoceai s'Vakaik.o da<triITajlu lUkasno
prethistorigslko doba. Odlican st['aiteki 'poloaJj lUSilolVLO je njegov prosperitet i u jednom
kasnijem periodu, moda li doba Rimljana. Dva nasipa i duboki usjeci teku li irokom
kfluglU loko gla1v,:lce, dok se na njenom vrh lU jdanas \vliJdeoSltaci neke OIkrugile ~rade
promJera od oko 30 metalTa, a dehl:jine zida od p.reiko 4 metr,a. Zild o'e ,raden od Jomljenog
kaJmena vezanolg bukom. z,ai!1lmiljiJvo je napomenutd. da na ciljelom proSl1JolTUnije pro-
naden ni jedan ulomak keramlilke, a da li ne ,govomilmo o /predmeWma od metala. Stoga
je daJtilTanje objek1J~ vlTlo oteano, ,i moe da se iba:zilTajedlino na arhitektonskim elemen-
tima, za koje, medutim, nemamo rrunJOgoanalogiJja na koje bismo se sa S1igurnocu mogli
osJJO[l/i1Ji. Gradine sa za!tJ:IbnDm:n:ldiovima od tnaJSlU'tezemJd,e i IUkorpalIlim darclima, u Bosni
SIUvrilo rio et1:Ike.
U podnucju gradevine sa ,okr,ug1Jim tlocrtom na VlThuIglavice, neki SiU amateri wii!,i
kopanja pod utjecajem legende o zakolPam.OIIllblagu. O:ll1liJ mi se da ni njima nije uSlPjelo
naci bilo kakav alrheOllo-ki v,ritiednliiji predmet.
Gradac u Gojevicima - Ovaj prethiscorijski ilokailiitet luzdie se li!zmedru eljeznice
L pOltoilm Kodevoal, neposcr-edno l:izlnaJdOSlIlolVneiko.1e u Goj'evi6ima. Breuljak je oko 70
metara lTela<1.ivnevisine, lisi1Jureni 'VlTlomrmih sitrana, IaJil,L sa dOSIta debelim zemljaiI1'im
pok.rolVom irz ilwjega provLruju broani u.lJomci !posuda od pecene gline, 1ilpskd.srodnih vecini
materiaala sla naih prethisitoritiSikJiJh gITaJdina. I lIla ovom je grudcu naseljeni !prostor bio
sa strane prilaza zaticen jarkom i nasutom gromliJilom.
Sjeverno od njega, ijJrema LlUinama, 'po~a;zlail1 su mi jo dedan liOlka1JiltetliiSltog
imena, ii po obliJku wlo sJi6an godeviclkom ,graidcu, no tamo nisam, me diUltim, naao ini
najmande tragove billo kakvog arheolokog malteriljala.
Grad na Kotarcu Ipovie Kreeva - SjeverozaijJadno, IiznaJd prvih kuca u K~eevu,
uzdii\e se do~ta Sitrmr b,relU1jak zvan Kotarac. Govore da je na njemu hiJo neki grad".
Sama :rijec Ko1JaI1aJc, su'cna glT1ckom Ka,1Jharos, na'vela me de da p0(g1ledam taj lokaJ.iltet.
Na :jed:ruom mb~elklu kadi se 11 JsltoCllom pralVcu '0Idva!ja od kolkog platoa na vrhu hridega,
zarpazio sam dosta veliku zemljanu gromi1u i nezn3ltnli !trag s'Ulho,zi:ldakoil se povlac~
prema z~adu. Zemljlite je, medutim, u blioj i daljoo oik01:lci billo a1TheoJoki po,1..puno
s'terilno, tako da nisam mogao sa prib>linom siglUrnocu odredlil1Ji njegovlu kulturnu piIli-
padnost, IIlO OilIli mi s'e da se ovdje ,ra,dJi o nekom rprethisltonilSlkom ohjeMu.
II RIMSKI PERIOD
Glavica u ~:seljaku - Na nji'vama juno od GlalV[ce, prema ceslti za Kreevo,
na,lazi se dosta ulomaka rimske orpeke. USlTed ndli.IVestojlil hrpa kameDij a :kJoj a takoder
moe potjecaltii od zildO'va 31ntiiJckih,~g'raida. Tragovi se ijJroldiuav,aju i dal~je prema jugiU,
do rideke Kreevcice i brda z'vanolg Palj,'ke. Na ovom se prostoru nesumndivo klTiju pod
zemilijom ostaci rimskih kuca.
!timski ostaci na Krtivaci i Krcevini - DeSlno od pruta IPlTema W~{)lkom, na njivi
zvanoa KriJ\"aca, vide se ,ulomci rimske g1Tadevinske keramike ikoji uijJuougu na 1P0slto:iail1(ie
nekih zgrada. IstiH talkalv malterirjal nail,a'm se i lIla zalTlaJvall1k.ruKrce\"inl~ ienad vreJa
ki'se1ja,ckog vodovoda. Loikal,:tteti su vec od prije poznaiti, Iii o nJjima de biJo :rijecti u
Glasni'ku. (God. 1902, str. 394, Iii1925, 1S1Jr. 64).
Anticka nekropola u Pa,rieVlicima - Nedaleko od ciglane, a desno od puta kodi
vodi ilz K1se.1jaka za Gromllidak, svojedobno su ol1Jkri,veni ilijelovi anti6ke nekropoJe.
Njrilva je vlasn:ltvo ,Pere Rae. Nisu mli\ poznalte pojedilIlosti o ovom nalazu, a danas se
na 'tom IT1LieSl1JU ne vide vie nikalkvli tragovi.
302
uro Basler
CrkvIiiIlau Podastinju - Kako sam iVec ,ranije SlPomoo.uo, i'iJvort na prerthisrtori!isilwj
g,rad(lnli na CI1kvill1J:J nide bilo prekri.nJUrtdolaskom Rrlmi1Jj,alIla u nae klI'ajeve. Isrtaknuti polo<aj
ovog mjesrta lUIpodTillCju kode de biJo ,relativno ,g;wsrtoThclISe1Derno, u to c1oba, SIVakaikOde
pIiUao dOivolLjno usilJoiV'arza nasl1Javalk ivota ,i u nOiVim pril:ilkama. Nailiarzi T1imskili opeka
govoife da su na rtom ITl(jesrtuiPoo1JodaJegradevine lod s011'ldnolgmarteri'jaila. OiVdde de ortlkmilVen
\' ulomak jednog rimsl~og epdJta.fa, koji je - loe lPifIOcirtan- po svoj plf,'aiciJdao pO'Voda
legendli. onelkJadandod or1kivislVete Lucije, koda da :je pootodaJa na tom mjes1lm. To je natpis
Gaja ManJ1iQa Honez:ima, cida de giodi:lna ivota LzaJjedno a k,m!ticom lUJobliJcajenerimske
epitafne formule H. S. E. (hic situs est), !kr.:vo kod na,roda pror1Jumacena lkJao LUCE,
dakle SlV. Luce. Tak,o d,e barem ll1JalfodIispreo PTliICU. O slpomenutom naltpislU je vec piTOgO-
vorell1O lUilliJteralturi. (GL Z. m., 1894, Slk. 344-345, rzaMm WMBH, 1896, SitI'. 251, IPa C. I. L.
III, br. 8379, Gl. Z. m. 1925, str. 64). Dr M. Mandii!c naModi 1925 godone jo jedan lUilomaik
rimske ploce s 1WIbpisom mdll de naao lU zaseoku POVITa1mfuci, :pored ,k,uce Peltira Vucica.
Stara prethisrtOtlftis.ka gra:do:n.aina arkvini biJa De, medJutim, u rirnslko doba preude-
ena u ziJdani\l tvrda'vlu manjlih rarzmjem. I danas se do vide silaib) tlfagovi odbr,amibene
arhitekture u podzidima gornje terase, Ikoji se na sO'Ewerolisltocnom hje1lU z,avra,vadlU
okmglom lkuJom prom~e.ra od oko 6 merta:ra. Iako niisu za!bI:lI(je<en.i natLarz!i' tak'vog kulrtlUr-
nog materi(ja.la ko.j!iJbi dozvoil!io sliguJl'nije datJ:lran.je u If:msko doba, s11JUJacidana samom
mjestu prua mande mogucnosrti za da16rall1je utvrdenj'ai i\l Sredndi viljelk, kako to tvrdi dr
M. Mandi'lc u svam pr:lkazu 1925 godine. Srednjevjelw\T[la nekropola na rnadviod telfasi
Cr'kvine ne moe posiludJti kao alfgi\l!ffienart za kasnije datilI'anje utvrdenja, ona naprotiv
govori jo vie u prilog tezi o njegovom ant~ckom porijeklu. Nije, naime, rijedak slucaj
da su naili srednjevjekovni s,tanovnioiJ zako!pavaJi s'voje mrtve UlpnalVo medu anllUCJke
ruevine, a, ba naip'roltiv, nikada nismo nali ne.kropolu sa srtecoima usred lfazvaJlilna jednog
srednje\lljelrovnog grada.
SpomenUlo slam da SIU ,itzgradlIldom rimsikJo.g utvrden(ja uvelike nasrtradal11 silodevi. sa
ostacima iljrr-slke prethJ:l3ttolfiDske Igr,adine. TragOlv:e neke orkve, ih Ibarem siliJcne gradelVim.e
n(lsam na CI'kvlim.i n,aa,o, ov.i ce se pri'je naci na slUSjednom lok:aUirte1Juna G,r'CJkomGreblju.
Grcko Greblje lU Podastinju - Tik !puta kO'j.i iz Kiseljaka vodi kroz Podastinje lU
sjevernom p.ravou, nalazi se na v,rhu brljega lokalirtet zvan Grcko Gre.b.lde. Us['ed zara~
vanka sltoO,idianas hrpa kamena klOda nes,umnj."lvo potjece od neke gradevine. Na samoj
se PO,V1T1inl~ danas vie ne p,l1:mtiecUJjupotezi cvrslto vezani.h LZiJdiova,no naJlaLZkeramike
sa prethistorijskom fakturom, na junom ru1:Ju [1uevine, dozvoilJjlaiVaiJpaik njeno p:niibl,Lno
daJtiran,je lU r,:imS/ko doba. MiJsil!:movdde IPriVenstveno na kal&noantickt1 pemiod, jer p0.1oaj
ruevine odgovara najprjde jednoj stalfo.krcanskoj orikJvioi. Ruevine su tokom Srednjeg
videka upotrebldavane lkJao ukopno mdesto, o cemu govo,re Sltecci, sli1Jui.ra'IliLpreko naba-
canog kamenja. Po njima ,i lokailitelt nosU,svoje ':ime.
Humac u Podas,tilllju - Na obrlOtn(kJUHumca, na Ilij:IViMije V.U1clica, manije je nal,a,eno
riiITllSlkognovca, adedan vem naJarz daJti!fa !iz 1884 gQ'dlim.e.Sam Humac je vrJo maJ1kantan
izhreak (kota 567) na ilijevod obaE Fojnicike R!:deke, izmedu Podastinoa li Gromil,jaka.
Drugog arheo.lokog maJterida1a nije OiVdje do sada nailaeno. SvOljim poloajem i konH ..
gUiracidom terena, Rumac donekle portsjeca na an,1JiJcikere.fu,g1je.
NadlgiTOlbnli spomenik u Podastil1ju - U dvo[f~1JuF,rana e Sl!iklOlVica'na,larzi se j e.dan
11;lmski nadgrobni s:pomenJ:\k u obliikJu ce1Jvero~tnane pri.LZme od ,crvenkalstog ik!fecn:jalka sa
iilalll1a kaJcirta. Ova v.rsrta kamena ne natLazli se danas u okolJici mjesta. DOSIta dug.i. natpis
od 12 redaka objeil.odanio je D. Selfgej vsk.i u SpomeaU1ku LXXXVIII Srpske Alkademije
NalUka. Ni:de poznaJto odakle je oVaQ Slpomenik dopreml6en na danan(je mjesrto.
Nadgrobni s:pomen~ci iz Vinjice - Selo Vin(j;~ca udaJJjenlo je oko 3 km zracne
linije zapadno od K.is:e,~j:aka, a poznaJto de ka,o na,larzifte ve,ceg broja an.tilclkith n:adlgJ1obnJi..h
spomeniika. Ove ploce (ovdje se radilo .i:sk1diUC!iiVo o 'ste1ama), otkrivene SIUu rpodll1({ci neke
kasn.'dc gradevine, po SIVoj priJJiJCicrkve, kamo SIU;dospjele vderova,tno u ranom Srednjem
V1lUelkU. Prosrtor na manjoj pOiVTini de p.rertra.Lo fifa KTiunoslav Mis,i.1o. (Gl. Z. m. 1936,
sk 15 i dail6e). U bili,oj okOJiJci naJa0iita otkriveno je u sJodevima z'em1de i neto kera-
mike sa fil1agmelllti~ma ,glfadev'~IlIstk:Q,g malterij a,la, na temeLju ceg'a se moe pretpos:taV1:1ti
qu je mjesto vec i u rimsko doba hHo naseldeno. I neki lok~lljteti u blizini nalazgta
Kreevo- Kiseljak- Fojnica
303
nago'Vjjetavaju svojim imell10m JO's nove zaS/aidanepoznate arheoloke tragove, a to su:
Gradac, Graboa, Pa,ldike, CaJrine, Ku celine , DvoJ.)ita i slJicni.
Anticki tragovi u Gromiljakru - IduCIi uz Fo,jnicrklURi'jeku kod Gr'omiljaka se ptrV'i
pwt susre,cu velirke na;s,lage r~ecnOiglijlUll1lka kodi je ovamo nanes'en vjerovatno ,mJdomna
ispirandu zJata. I samo naseil:je !tlosri.ime po tim grrom:Jlama. Neke od nj:h su p::>SJVom
obliku potpuno s'licne prethiJSltoT!Jjsrkimgmmilama, pa je zato teko sa sigurnocu utvrditi
da ,li je sa'v ta~ uzlfOivanliteren naSltao iskljucivo usljed privredne djelatnosti na tom
mjes1u.
Vece pod,rrucje nalaza an1JiJclkogmaterijaila nalazi se sa obje strane ceste za Foj:ruiJcu,
zapadno od busovacko;g ifasrk;rca.
Nedaleko lkiuce Ive DiJbera nalalZi se lokalitet Crk.vina. Na tom se mjeSl1lu v~di jo
vrlo slab trag nekog zida. U nedostatkl\.l ;povrinskih nawrz'a teko de odIrediiJtiVIremens1ku
i kulturnu pripadnosIt lokaMoteta
Rimska cesta u Vrancima - Nepos:odn::> povie sela Vranaika rk,od KIreeva, u
pravcu vrela Mrganovca (Kreevcice), vide se u dJuilIliod olko 200 metaJrra,wilo dobro
sacuvani tragovi rimske ceslte. U ':k1:a,c kamen 'UisljecelIle kolote,cine su mo,es:ttimilcnodosIta
duboke, to govori o Jv,omprometu koji se ovdje odv!iljao. irina jednog 'Zareza i'znosi
oko 10 cm, a raspon med.u sredill1ama ohadvtje ko,loltec:ne 92 om.
Povie i,wO!I'acesti se gubli tI'lag I\.lna sipu zeml,je kOlj,ase Dui sa br.iljega.
Os,tade nam otvOlTenop1tan;je kamo je ona mO'gllavoditi. Moma je sluila loika.1nom
prometu jednog ruJdnog pod1"ucja u nlpos['ednod bliZlJni Vranaka, i:Lipak ona znacti jednu
novu vezu rudarSlkqg podrlUcja u cenLraJnolj Bosni s,a dolinom Neretve. O tome se za sada
ne moe dati odreden odgovor.
Pojediini anticki objekti u Kreevu - U glavnoj lul,ici u KreevlU s1JoMod staTlidWh
vremena kamen za uzjahi.vanje na konja, opcenito poznat pod imenom bin'jek-ta.
Us,tvari je to ugaoni kamen jednog kasno3n tiCJ..1wg profihranog vijenca, kodi je - kako
irzglcda - o,vamo dopremljen odnekud ilZokow1ce.
U Franjevackom samostanu Cuva se all1J1JI6ka kamena u,rna sa polklopcem. Nema
nikaJ{vih podataka o mjestu nala,za, pa se tako tek moe pretpostaviti da je pronadena
ncgdtie u kraju kOjiMje geo,g['aiEik,ivezan uz Kreevo.
III SREDNJI VIJEK
Stari grad Kreevo - Zapadno od Kreeva uzdie se s,trmi bri(jeg vi&ok alko 150
metara, a na njegovom v['hu sloodeostaci sre<:lnjevd,ekovnog utvrdenja. NaJrod ,ili na~ifva
Bedemom .
. Malteuiiljailza :izirarlu z.idova nije slvodedobnlObio sretno ~wbran (krilljevac vezan
kreonom !lJbrukom) , pa je Itako ti!veci dio grada dall1as.vec POr~punorazoren, a oni di:jelovi
kqji se' v,jde do i0vall1zemlde, naJalze se >li vdo 'tronom slt,anjlU.Oblj,k grada rteko bJ se
mogwo :reikonSltiI'uillsiartJil bez deta.Jd,J1jQg istIra,,wan,ja. OSlimgradevine na vrhu, vide se ul na
jugoistocnim padinama bI1ijega takoder ostaci sredndevjekovne 8.iI'hi1ektJure koda nije
nepoSIreooo po;vezall1asa s,amim grr-adolffi. Mod,a se tu kl'i,jruostaci nasilda kode de posuojalo
po,d zaljJjtomgrrada.
U kullt'UJTnUmslodeWma koje danas vecim d~jelom i.z<llPllrekia niz strane btri:jega,
nalarzi se pr~l.~lc,anbroj oSltaltaikaivotinjSlkllihikos1J1ti udomaka slavenske SiI'edndeVljekovne
kera.mike.
Za ve6u S<iguxIlJOSlt utvlI'denja p!I1okQ.panje Sa noegove zapadne strane dvoSJtJruiki
prokop. I,dJu-ci daJde doJalz.~s'e 'Ila illoiklUcestu koju narod nalZiva Kra,1jev !pUlt, akoji
vodi do iznad samih VranaJka i zavrava se na lokalItetu K.raldevo gumno. Kraljev
put il1aJZivwjutakoder li FIraltarSktiJrnetailom buduci da su posil~je vehkQg poaifa kreev-
skog s'amostana ,od 4 aJpiI111a 1765 godme :firatri sa biSlkIll.pomBogldanovicem due vremena
~;Ivjeli li jednoj ,kuci pored samog pute!.
304
uro Basler
Gradac u Vtinji c,i - Dr M. Mandic u svom opisu Kiseiltil(lika i oiko>1;1ceSlpomill1je
takoder i tragove slfednjevjekOlvnog g1fada na brdu Gradcu porvie Vinjice. Ovo sam
mjeslto vec spomenuo ikod opisa prelthisrtolf,ijsik!ilh lolkaJ':\teta. Nisam POrtJpUlnOskkm da
didelLm mil,jende dr-a Mandica u veili sa :n:jegorv,im da,tirall1jem, deir promaltradlUci glfad
nisam IUstanovilQ rnikakve arheoJoke elemem.te klQji bi mOlgJlipoltvrd(It'Dnjegovo srtall1ovite.
Prije bih rekao da se u ~idlQlv,iJffiaGradca kridu os,taci nekog antickog UJtviTdenda.
Kozograd kod Fojnice - Na Martloircu, oko 1 km. zracne linije isJtocno od vrha
Grude (kOlta 1645 m) stode na dedll10d struno.j IiIteko p:r':sltupacnod srtideJlii ostaci srednje-
vjelkorvnog grada zvanog Ko,zo- iJE Ko,zal-Grrad. Mjesrto j,e vrlo villsoiko si1Juiranlo !iznad
dOlline (kolta 1431 m) tako da je oiprisrtJUp rnJes,tm Vlrlo teak i naporan. Sam grad nalazi
se na vrhu jednog otrog g'TE~benana koji se dedva moe UtZveralti. S june st,rane stoji
zaravanak ikod': se ,zove K1faJj':Ic:>:n grilC. U,z samu ,zapadnu s,tijenu vidi se jo dio iSlklesanog
puta u 'ivoO' sitioeni, to je moda osrta,tak ne!kadandeg srporednog lU1alZalUgrad. U sedil,u
brijega kojim se s,ti~ena vee za osltale bregolve, 'UlSd'ecenasu dva duJboka jalrika, sIvakako
za bolje oSliguranje grada. Izgileda, kao da je preko tih jruraika vod:o nekW pOffilJcni moStt.
Povrina kamenog mas!iva na 'kodemu je stajao g;rad, vrlo je mallem.a i ima obl.'1k nepra-
vilnog trapeza, sa na,jduom sltranicom od 20 m i irinom ,ou 10 m Oblt:ikJu te,rena prhlla-
goden je i oJbJdJkg'radevine. Na zapadnoj strani islti'ce se pOlVeJ.I!ik.a oIkru,gJ,a kUJ1ak,oj'u narod
nalZ1va Kr,a1jevom kuilolffi. Izgleda da je jo dedna maJa lm1a tiltilla j'Uigoisrtocl1i~ugao.
Danas se na povr:lni vide sasvim neznatni trago,vi z:dova koM se mjeSlrtimicno ne penju
vie od 1 m vllsoko. Taj z'll, koliko se moe ustano,viti, bio je iZlfaden od lomLjenog, i
doneIkile olbradenog kamena ve,zanog krecnom bukom. Sa, sjevernog zida ,i K,railljteve kule
vode trans'velrzailni zidorv,i n",z brdo. Pored KraJ.jeve kwle V>iJdese ostaci c'lSrterne za koju
narrod misli da de sluila kao tamnica. Ona de danas zatrpana trulim drvecem i kame-
njem. Izgleda da de grad inace Mo snabd{jeven ivom vodom i,z re,zervoara ko~,i jo i
danms s.tojli uklesan u st':tieni jlUno od g'rada. Na zapadnod sltJranl1, na ded nod stid eni lli.pod
zlidova, stoji uklesarn nalipiJs kodIiije ostalo dio danas S\1mo fragmenta!no sa,cUivan. Pisan je
bosancicom. Njegovo c,'ltanje ruide potpuno sigurno.
U narrodu k'rue mnoge price o ovom gradu, a sve se svode na po~na,tu var:ljantu
o kmldici Kalta,pini, koja je bjeeci p['ed Turcima dala obrnuto potkovati konje da joj se
natao nalcin zamete tralg. U ip~sanim doklUmentima KozOlgr1ad se pr'v'1 pu:t spom'tnoe 22
juua 1444 god.
Nie grada OIko 500 m u S1deverrn.ompravcu, prostire se veJ<:\ko podrucje ostrutaka
nek~g na'se~ja. Ovdje se nailazi citav niz teme.Ida od suno@da u obiliku krv,adlfata od po
5 melta['a duine Sltranl:lea, iH pak pravolkutnika s'a sltranilcama dlUdne 5 X 8 m, a ima i
okrUigil':1htemelda sa promjeITom od 12 m. Na citaJVom prostOI'IU bi se moglo naci oko 150
ovakviJh temelda. Kamenje tih temelja je cesto puta vrlo velillkili. dimenz!iti,a i praviilno
obradeno. Slici na Sitecke - sanduke, no iV,idi se da to n':lsu biM s.tecci. Tad PT'OstOlTnarod
zolve Varo i smaltr'a da je t'O bio g,rad lU kome su i'v~eli Sltarnovm.l:ici pod za,i1Jiltolffi Kozila,
i da su se bav,;uILTlaIZlIlimzanaltima. NaGelje je bilo opasano zidom. Kau, da je na tom
mjesibu vec nadeno nekolJJko puta slreblfem.ih posuda, a neki s.tanovnik itZ Slela POnQlUine
naao je i jednu srebrenu paru, koja je vec izgubljena. I kod vrela Ves'elke takodelf se
na.la,ze 'ratrrkaiI1i ovakvi temeljli.
O ovome naseilJjlUnemamo his,torlijskih poda,taka, pa tako i ne ZIIl,amo za njegovo
ime i druge podatke. Grad je 'PO svoj prilici vremenski istovjetan sa Kozlom, pa se, prema
tome, u ndegovim temel1jima kl'ljU osltaci jednog naeg srednjevjekovnog naselja. Bilo bi
veoma zanJim1ljti'vo ako biL se jednom mogilo pris,1JIUpliJti lil rujego.vom istral:vanjlU, je,r ne
sumno ,am da su na tom podll1ucju zaiiS,ta i na1aieni predmeti, o kodima prica narod.
Hambarine u Podastinju - Na putu izmedu Podas,tllinja li Kruewike kose (kota 766
ml, a u neposlrednoj bl~im.i sredm.jeIVjekovne nekropole kod kote 552, nalaze se dv>ide
jame za o&tavu iJta, izduhljene lU telfcijernom pjeceniJku. Ovdje se moda radi o kasno-
,alll.ticlk,imIgrana~<dama. Dr Mandic je pregledao jedil1lu od njih, li:malterli'jta.I u nasipu daJturrao
u doba Seobe naroda. On je takode unio medu lYko1ini narod izraz Hambarine, prema
slicnom lokalitetu u Detlaku kod Dervente.
J.J.. t
JP 5ee,:.ste lana,
Vcuo;
KRf5EVO - J\J5E LJAK - FOJNICA
PRFCLEONA KARTA Af<.HEOLO.{lKll-< o8:JE><ATA
CJ Pretn,'st_ ; rim~kO utvrc1en/e I na e1le
oPnth,,t. i nmsl<d l'IeK("opo/a r-->
o ~ to!,' noi", Zoi I'r~tl,. " ",m pu,'odo
&sre~Y1i,-vl: ulvde nje "-'
+5,.~cl",(v(. mdc.,cp
.O.lc..1; 1\";''''
~
\~- ~v~lne
r::fraolq~
\\..."
Oligo.iie
Dvo,,,
L
_.- -- .--- ------ - --"- -----
--
"3
,
~
I
C,t..... i gte
Gradina...
Lipa
Potoc
~ [b
KRE5f'1
////11
Bedem
~
VraneL
Duke
9Iaval<.
, ..;. KcwrsJ(a 9rt.b'{e
SCI r O
vel- Gradac V
r.:, Mali0 ,_ M ul< ac In-na"
~~
L C"1
Kreevo- Kiselj ak- Foj nica
305
Srednjevjekovne nekropole
Klupe u Crkvenjakru kod Kreeva - U d[lJUK!relvs:kog Polda, na r,ubu vliso!ravni
koja za o~o 20 m nadviSiuje ostatlu racvniou, stOdlllneikropol,a sa tridesetalk s!redJntieNjeikov-
ruih nadg>robnlilh spomeniJka poredanih u neikoliJko redolVa mz padiJIlJU'bnitiega,. Svi SiUspo-
menioit u oibtlliikusanduka, Zarum1j~v je medu ntiima jedan pI1:lrnder.ak iz,mden od kv,alroa,
koga ima u nepos>rednod btlriZii:ni.Ukrasa nema,
U narodu se prica da je na K,lupama stadaJo SitauO, slI'edll'ljevdekovno K'ree,vo, dok
je dananje naselje nastatlo tek u tursko doba, PokaziJvatli SiUmi i mjesJto naVlOdno neka-
dan'je orikJve, ali se danas oooje ne vide v,ie llI~kakcvi tra,g,olVi gr'adeviine,
Kreevsko Polje - U PoJtiu nie K'reeva srt;aj,atl~ je rallllije cvemk'a nekrO[lola sa
oko 300 stecaka na njivli koju danas obraduje PalV'o Misilo. Do danas je os,tailo ovdile
sa'cuvano jo sVlg'a oko 10 komada, doik su druga prevucell1.'i, u KirIevo .i IUIpo1Jrehlden.i
za gradnju cr\kve.
Glavica u Kiseljaku - Uz'V'ienje zvano "G1a,vica protee se kao jeziik izmedu
Lepenli,ce i Kreevcilce, oko 250 m zapadno od njihovog s,asita'va. Zara,vanaik je izdruenog
oibllika, oT1i1jen1Jilralll ~s,to!k-~alPad. Sj.evema, istiocna, pa dJjlUlg'oisrtocna srt>rana su dos,ta s,trme,
dok je na zapadnoj b!reluildaikvezan sa sjevernim pristrancima Gracice. Na Glavici
danas stojli, kat. crkva, cilji su temeJdi mahom l>.lgraat:ni od steca!ka zatecen.iJh na o,vom
mjesrtu. Danas je vec nemoguce us,tallloviJti bar pirJbl1iG'anbrQj sp.omenIi.ik,a kodi su tada
u'nirteni. Prilli!kom !kopanja teme1(ja za crkvu, kau da se u g>robovima naitlar.?:i:ilo i na na!k.:lt ,
uglavnom prSltende, no ne zna se kotl'iJko je bilo i !kamo je dios[lljeilio.Na istocnod padtiJIli
Gla,viice naden je dcvadesetlih godina grob u Ikome su pOlred ljudskog kos.1Jura otkriveni
ditjelovi konds!kOlgsiketlerta. Nllde iskld'l1Jceno da se tu radi I(} jedn,om, ina,ce riti etikom prlimder:klu
konjanickog groba.
Podgaj u Kiseljaku - Na mdesltu gdje se danas nalazi Djecdli dom, td. na uz'viiJci
is,tocno ,od sastalv,a, K>reevcice Ij, Lepenice, srtaljala 'je sve do devedeset:h g-odllina prolog
vide:ka nekl'opotl,a sa sltecairrna,. Utnirtena je pcriJilko'ffi g'rad11Jj.esaidanjriJh ~glrada na ul,a1Zuu
Kjf;e~tiak. I danas se jO, ,u irem podrucdu ove nekropole vidi po koji stec,ak, tako
mediu vi:llama u Sijevernom prClJvcu. PlretJpoSltavldam aa ):)lU l'anilje svi ul ::.J;U111t:'.OJ.JCi bit.Li
povezani u jednu cje[inlU i da je, prema tome, OIVOkiseJjalC'loo grob1lje b:iao ~rtl,o veliJko.
Nje,gov je ollllta'r bio P'o SlVlod[JI1iill:Jci t,ad uruteni dilo u uem kTiUJgIUdan.arnjeg DtieClijeg
doma.
Kiseljak-naselje - Ne.kJropoda je smjetena na mal,om uz'viemju sjeverozapadno
od cen:tra naseLja, oko 150 m da,l'elko sjevernJO od Ce5,te koda vodi az Kiseljaka u GiTO-
milljak VeC'lina spomenika oJ'liljen1JiJranaje u pra,vou iiLs'1Jok~apClJd. Pnosltor je podJi:jelilen u
dvije slklupine nekom cestom ikoj,ClJje vec davno napuiena. Ukupno titrna 98 spomenika.
Vecina je u obliJku sanduka, a sedam medu njima SiUsLjemenD'aci. Ma,terijal de dos-ta lrazJJi-
cU, neki SIUod vapnenca, neiM od pd,e6alra, a ima !ih dj od kriljev,ca,
Na gomjoj povrini jednog sanduka s>tod,i iskilesalll p~as,tican reLjef "dljediovs:kog
tapa, za kojega OurCJiic (Gl. Z. m. 1943, stor. 79) misli da prerosta'Vi1(janaJdGak,no to je
mallo vjerovartno ako iUlZmemo u obziJr c:ntienicu da Sili nadak ,u nae k'raje.ve dlOnije~i teik
TUJrd~~i da nj egove p.Tive pT'iJka1Zesuslrecemo t,ek na ni,anima.
Na d'l'ugom jednom s,allldukru lOd kriljevca stodi ureroan kJuJkaslti k'm cidi kIraci teku
obrnuto od kazalLjke na sa,tu.
Ci,zma kod K,iseljaka - PremailSkazustanovruk.a.nab.re~ulijiku C'i,zma, :pa njdvii
zvanoj "Ostroga, stoji jedan Sitecak sa prikazom polumjeseca i ~vijezde,
Grcko Greblje u PodastinjiU - Na ovom lokatliJtertru, noa kJome se osim preth.iSlto-
riljLske ker>ahJJi1kenailaze i tna,goivi, neke Sltare g:r.adevliJne, srtodd-nelk!riorpolaod oklO30 ste6aika,
uglavnom sanduka i pIo-ca (slVega 1 sarkofag), svi! bez n.atpisa i uikras,a,. Siecci Slll
ugtlacvnom poloeni preko ruevina spomenute kamene z.g>rade, i danas zaras1LLu glustu
ikarru.
Cl'kvilna u Podas.tinj,u - Na go!rnjem z,a,rlalVa:n:kJu CTkiv:ine, medu tragovima utvr-
denja, stolji nek:ropo,la sa 7 stecaka. Na spomenE!C'ima nema nika\k'vog znaka. Grobove je
sa slabim uspjehom prekopavao dr M::mdic (Gl. Z. m. 1925).
Glasnik Zemaljsl<og muzeja - Arheologiju
20
306 uro Basler
Nekropola na Kricl.ima - Iznad Humca, na njivi Mitra Bakica u selu Kricima,
stoj'i nekropola od oko 6 Sltecaka u obiliJku pms,oo oibcr:adenili poiloletl1J:ih kamenih ploca.
Gromiljak - Pored puta kolji iz Gromiilijaka vodli u selo GomiJOnoj,cu,Sltodi nekro-
po,la s,a oko 35 ploca od kJriiljevca.
GraboVlilk u Ostrun~ci - Na sedl.'ll bnijega istocno od GraboV'i'ka stoji neikJropola
od 5 do 6 gruJbo radenih ikamenih ploca. Oko 1 km sljev'erno ,od ove neikcr:oIPoilenaIa,zi
se lokal~tet Grad, ail'1na tom mjeSltu nema nikakvih trago1va starijih kru.lJtura, a ni
kooni<g1.l!racij a tla nikako ne O'dg,o,va.Tasr,lJuiranj u j ednorg truk'Vog obdetkita.
Gojevici - Pored kuce Ilije Ive stoji nekropoila od 6 stecaka, medu kojima su
dva sanduka i 4 ploc,e. Spomenici su vecinom utonuili uzemilIjIu, a na nljlima se ne vide
n ikakvi; znal~ovi.
Dvo,rtica u Lu:bi'Dama - Na tom mjestlu srtoje 2 vrlo velika s<teClka- S11jemenjaka
na podn,oju. Na jednom je kao ukras iSIkilesan pilaSltli6ni kolut. i rozeta sa osam la'tica.
Kaursko Greblje 'u Oglavku - To jemail.aslfednjeV.jekovna nek,ropolla od sve2a
3 kamene ploce bez ikakva znaka.
IV SPOMENICI SA NEODREENOM KULTURNOM PRI,PADNOCU
Gr,adilna u Lipi - Oko 2 km sljever,o~apadno od KTeiVa nailazi se ovaj ilOlka<liltet,
na kome su se jo pn1Jje 50 g10dina vaajeli ostaci neke gradevme. Narod se jo dobI1O
sjeca nekih oikJrtuglih kamenih sltupolva, ko~1iSIli,leali povaljaIlli na zemilO'll. Danas, medutim,
toga svega V':,e nema, budlL\ici da je sav kamen raznes,en za gcr:adnlju o:l{IQilnihkuca. Loka-
Htet jo i danas slui kao ~bo:rno mjesto okolnog s<tanolvn1:wa u pra~nicne dane. P(wrina
zemlje na s,amom mjesllJu je poneto uzTcwana, aiLi se na nj:oj ne primjecuje ni:kaka\v
materi,jail koji bi mogao pos,luii,ti kao dokaz u odred1vanju kulturne priJpadTIloSlti~ namjene
objekta.
U podflUQju sela L'pe pre1maio sam taJkoder i loka]:!tet zvan G r a n i c a, to -
mis~m - treba da znaci deminJutJLv od ri'jeci gr,adiina. To je kota 710 na specijail-ikamti
1 : 75000. Iako bi se po konfEguraciji tla OIl1dde mogili ocekiivati t:ragovi nelk:og IilirSlkog
naseilJja, zemljite je ipak arheolokri. po,1lpuno S'teriilno.
Vinj,i,ca - U podrucju sela Vinjice posrtiOjl~nekoLiko lokailiteta sa nazivima kalja
u vecini sIlucajeva arheo!log1u silule kao putokaz u traenju objeikata. To- SIUCalfme, na
ulazu u klanac, a povi:e njih Dvorita. Nadailje se ondje nail<liZeKJucetine i Koilova:ji,
za kO'je narod takoder pI"I;,cada su nekoc biili nase1derui. Nisam imao pnillJike da pcr:ergiledam
ta mjesta.
Kamene grornile u Plani - Na mailom za'raiVaniku iJznad seoskih kuca slboji nekoliko
kamenih gJrom'lla. Kamen j'e vecih dirnenz'ija, ail!i ne pOltjece nI~od neklih zgrada, a ni,ti
od ob'l1atde zemildi:ta. Po SIVom hp'll oni SlUPOtpUlliO novi u naim kraoevima, pa h1 se
tek naJkon pod~iQlbn~jeg isrtra~ivanJja mo,g:la usrtanlo'Virtd.njihlO'Va prvoibirtna namoena \i kuil-
tuma pflipadnos>t.
Selite uP,lani - NedaJeiko od kuce Marika MiJj<a<to'vi,cajeoolU IllJji,v'Una~vajlu Se-
litem. Na tom je mOe.s;tu islti Mi(jlaItovic naao ;prIiJje neikiOl1i.k1OgodIna jed'l1Ju e:1(jezll1lU
bradvlu, koja, medlUrtim, nece blirt;1i slta,riJja cd XVII illi XVIII vijeika. Kau da su se na
mjestu na,laza ranije vidjeli trClJgov~z~da, laili su oni danas vec li/zbris'atnJisa lica zemlje.
ESAD PASALIC
Tragom rimske ceste od Mlinita preko Podranice
do Banjaluke
I
U ovom radu bice li.znesenripodaci o nekim rimsik'm ces,tama u ZapaJdnoU Bosni.
Poznaito je da u proucavam.ju perioda J'imske vladav~ll1e u naim krajevima vl'dno mjesto
zauzima pitande rimskih cesta. Na zna,cad tog pOl3la kao i na na,ucll1e tI'aJsrptI'a've ikoje
obnaduj'u Il'ruske ces,te pokuao sam da uikaem u s,vom ptI',cllogodintiemradu.]) Medu-
lim, 'straivanje rimskih ces,ta stalno donosli nova salznan,ja o Ci',talvo'mkompleksu pitanja
koja su u vezi sa ndiho,vom i:ogtI'adl1'1jom i ulogom uopte. Stoga i ovom pI1illJiikomnece
izostatli neki opli podJalCio cestama koje su gradiM RimlJjaTh~u naim ikrajevima. Taikva
zapaanja ne treba da izostanu vec i za to to su ona usko v'ezana za prouca,vanje
op't1:'hpriJ1i'ka u Bosni i Hercego,vini u d::Jba Rimljana. Ovdje valda napomenuti da je
pozna'vanje nimskih cesta posebno vano .za 'utv,rd~vanje lokadje i zna,caja podediruih
naselja iz tog perioda istorije, Uj. za topogtI'a,fiIjuo'VJihk'radeva.
Koncem mjeseca jula 1953 godine u drutvu sa Milanom Vasicem, vrijednim
studentom Filozofskog fakulteta u Sarajevu, obiao sam teren od Mlinita preko Pod-
ranice, Mrkonjic Grada i Majdana kod Jajca do Banjaluke. Saradnja i drutvo M.
Vasica bili su mi dragocjeni zbog njegovog poznavanja ovih krajeva. Cilj putovanja
sastojao se u ovome:
1) jo jedanput obiljeiti i tacno provjeriti trasu 'rimske ceste na sektoru od
Mlinita preko Pecke do Podranice kod Mrkonjic Grada na osnovu podataka koje su
ostavili Balif i drugi istraivaci prij e nj ega; 2)
2) ispiilati i rurt;vrdirtli PJ'ClJvacces,te od Padranice prema Banljalu.ci o kojoj de Bal f
daa podaJtike samo po kartle u CIL III ti to sa oznakom SliiguJ'nai isp1talIlJa,adidelom
Sligurna, a1Ldosad nelispitana.3)
Prema tome, u ov,om prikazu bice i.zneseni samo padaci o navedenom d>i(jeluve-
hike rimske ceslte koja je od Salone preko PlI'oJoga, Hiailalpica, Glarvica, Crne Gme,
Pecke, Podranice i Banjaluike vodila na Saovu. Tu li tamo hi,cenaveden li po iko,ji!padatak
o drugim rimsklim cestama koje se nalaze u billiJz1ni ove iliJi koje se na pojedinim mjestima
nj ad prilklj uouju adnosno od nj e lizdvaj aju.
Prije nego to predem na izlaganje prikupljenog materijala It obradu saznanja
stecenih na ovom putovanju !potlrebno je da naiPomenem da mi, Ije D. SeI1gejevsik'i,kusilos
Muzeja u SaJ'adevu, dao nekoliko podataka i ~nd1cija o ovoj rimsikoj cestl~i da mi je to
dosta pomoglo. Moja zahvalnasit D. Sergejevsikom samo de najskromniji !LzlI'azonolg1a
tQ se u ovalkvim pribkama duguje
1) Novi prilazi poznavanju rimskih cesta u Bosni i Hercegovini, Glasnik ZM, 1953, 277 i d.
") P ihi l,i PP Ba Il i f, Romische Sl:JraJS~en in Bosnien und der Hercegavina, Wien, 1893,
17-21.
") Ibidem, karia.
20*
308 Esad Paalic
1) Cesta Mli11!ite-Pecka-P'odrani,cko Polje
kod Mrkonjic Grada (Skica 1)
Da ukra1Jkrolironesem ono to Barlif4) kae o jednom sekto,ffil ove ceste. Istir6ucLda
su postojala rimska naselja Ikod Glamoca, Halapica i Glavica - a za to su potvrdu dali i
mnogi docniji nalazi - on kae da se trag ceste moe vrlo lijepo pratiti do Pecke koja se
nalazi pni izvQ!ru Sane. Na ka!1ti sou obiljeena dva mjesta - 26 i 27 - na kojima su
rami(je bila nadena, po svemu sudeclj" dva miljakaza od kojih su 'li Balifovo vrijeme obi-
laska ovog kraja ostali samo manji odlorr.ci. Prilikom rekonstrukcije jahaceg puta od
Glamoca preko Staretine Planine ovi su m~J.jokazi ,razbijeni. Razdalljina izmedu navc-
demiJh na,lazita mriltiokaza iznosi~ olko dva kilometra. Bahd' smatra da je tu zbog uma
bilo telko tacno odred'ti razdaJ.jrinu. Njegov zakrljucalk je ovakav: i olva dva kamena
bi mogK biti miljokazl1, jer su istog promtiera i od 'istag materijala kao i oni ikoji su
abildeenL na karti sa 23, 24 i 25, a ~oji se nalaze kod Skokova (u kartli pog.relannaziv
Skakavac).
Zborg vanosti drugih tragova Il podataka o o,voj ces,ti citiracu doslovno ono to
BaliJ kae:
Es ware nicht moglich gewesen, die Strasse in der Crnagora weiter zu verfarl-
gen, wenn nicht dOe Spurillen aJ.s FiihJ"er gedient hatten.
Schom auf der blisher besohrel~benen Streake bis Han Pantelija sallen sich Spurirllen
vorgefunden haben, die beim Bau des Reitwe,ges zerstort wurden. Weiterhin gelarng es
mir a.ber, sorlche Spurillen noch an zwei SteJilem beL den Serpentinen des heutigon
Wc.ges lim Aufs1!ieg zum Han Pantelija (an dem in der Karte mit Nabojina bezeichne,ten
Punkte) und n:cht weit davon an dem Orte Pilak aufzufinden, womLt der S1Jrassenzug
bi~ an da llhal des KruevLjak potok, beziehungsweise in dOe Thalsenikun.g decr Sama,
vcrfoJ..gt wurde.
Ers moge no.ch erwahnt werden, dass soworul in der Nahe des Hans Pantelli,ja,
wie auch bei Nabojina auf langere Strecken die Reete einer mehr odelr weniger gut
erhaltenen, cilrca 2 M. breiten Kaldrma sichtbalr sind, die mogJicherweise der Romer-
strasse angehorte. Diese Pflast!Tung hat eme StaTke von dilrca 20 Cm., ist etwas ge.sattelt
und sehr soil1dgearbeitet.
Am ll:nlken Ufelr des Kru:evljak pototk bei Pecka fin den sich zahlreiche romisohe
Ziegel, welche auf eine dort bestandene antike Niederlassung schrliessren laesen. BLs
dodhin ist der StrasseJlZrug zwelid'ellos constatirt. Ueber die Fortsetzung de.sseJ.rbenkonnen
nur Vermuthungen aufges,tellt wecrden.:i)
Prema tome, u ()lIlO doba, pfl:je vie od 60 godina, na ov'oj cesti su bLli znatni
i vidni tragovi kobtecina, na,rooi,to u njenom dijelu kroz planinu Crnu GOlfU i na Nabo-
jini rSve do Krluevilljak portoka. Olka Han Pantelije (danas je uobicajen naziv Pantelica
Han) i na Nabojinl"Lpostojali su ostaci kaldrme koja je mogla biti rim:ska. Tako se cesta
mogla pratiti nesumnjivim tragom do Peoke za kodu se jo prije znalo da je bila rimsko
naselje. C)
to se tJice tragova ove ceste na dideilu od Mlinl:sta do Peoke, ami i danas pos,toje.
PrroJazeci ovim k,rajem mogaro sam utVlrditi njenu 't.rasruugl.arvnom isrtim smjerom Ikako
je to zabj,ljeio Balif. Podaci koje cu iznirjetl: bice nerto podrobnijlL i sa vi:e bLlljeki o
lokalitetima. Pri tome ce dobro posluiti i priloena skica b[". l.
Od eljeznicke stanice Mlinite siJ.azi se novom cestom koda je izg,radena 1932
godine. Pored nje se vide ostaci stare ceste u kamenu koja sada proilazi Ikraz pJ"orije-
denu umu. Tragovi s.tamg puta su narocito virdnl kod 36 km danande ceste - IUlje-
bljenja i ugladena mjes.ta u kamenu. Odmah ispod 36 km odvaja se rimska cesta od
nO've, tako da ova nastavlja udesno dok lI'imska cesta produuje klracom rtrasom niz
umu izmedu Lipovca i Vrcica (ipovi Vrh). Na ovom diJjelu ceste ima kolotecina sa
') Ibidem, 19 i 20 - i ika;I"Ioo.
:;) Lbirdem,20 i 2l.
") V. R.~d't mIS lky, Onekojlim predhiis.orickim i rimskim grC\devnimostancimC\u pod-
rucju rijc1kc S:lne u Bosni, Glasnik ZM III, 1891, 432.
Tragom rimske ceste od Mlinita preko Podranicc do Banjaluke
309
14Mcaj
o ,oLeG
fbdl<r(Jj
.()
o
o
'?
'v
0"
-<l 1-/
o ("
(' 1-
J o
~
JaJ<ooljeoc.4
- wtcmovl/(In(' rim, cl!.ste
""" vier, pravac rim, C'e.ste
=danan"" putevi-
1- ~ ~ kit\.
~
1
J
TUMAC ZNAKOVA:
}('(,IP"",'/:>c:';;~' .
:('VUkO'" i"
" 'Nova/tOrJiii'
vbaoici va.s'~j::"
idrllje-- .,;::,'
1'ec ka. 90r ../::/
Cojden
Peckll doL
SkjcA: Rimsk1:\ cesta o\;l Mlinita qo Podranickog Polja
310 Esad Paalic
razmakom ad 1,20 m, a mjestim:6na i kaldrme sa lVlcnJaoima. Ovdje je karalkteristicniO
ta da 'Put vadi iUglaNnam preko kamenag tla,' atek panegdje prekO' mekanalg tla. Za
ta da je ovuda LProlarzMarrimska ces~a govari i c;njenica itosu abje planine, i L~pavac
i ilP'OviVrh, takve, da bi blilo vrlo teka i nepatrebna provlaciti put [prekO' ma kaje
'Od njih. S druge strane, pwlarz lirz:mectuavih planina je priradan i abezbdeduje dovaljnu
utedu u duini pUlta to SiU Rimilijana i traili. Sama cesta je usjecena u abranke L'pavca
fi pokazuje da je za njenu iZigradnju na ovom mjestu bila ulaena dasta truda.7) Ovdje,
pad Lipavcem, a narocita kod kuce Milana Tadarica i kad Marica kuce, jasni su
tragoiVi lI'imske ceste u kamenu. Ispad Marica kuce k.raz obranalk LiJpavca kaji se zave
Vrletnice na duini ad 200 metara nepasre :ina i'znad dananjeg puta vide se ja~:;ni
tragovi kolatecina iTimlskeceste. Ovaj dia puta Ije pa~lpuna obrastao lU umu. (Napami-
nj,em da ja za vrl:jeme svog putovanja nislm v'di'a trag ove ceste na Vrletnicarma, vec
ga je takam ljeta 1953 god. otJkII'iastudent M. Valsic i saaprtia mi ave padatke).
Iduci da1je, ostaci: rimske ceste se ne gube. Njih ima ja vie na sektaru ad Pan-
telica Hama prema Peckoj, gdje se cesta slPuta u dolinu. Kad Baica kuca (zaseak
Jasenovi Potaci) na cesti se tl~jeLPavide kalIOtecine (Sl. 1). U blizini Iima na nekolikO'
mjesta ja, takvih kalatecina, manje 'ili vie sacuvanih. Osim taga, na avam mjestu
pas1!oje i astac~ kaldrme irake p!I"'eka2 m kaja ima jake ivlilcnjake i sastavljena je ad
masivnih placa. Dasta kaldrme ima na paj edimlim dijelovima ceste irZlnadBabica kuca.
Ovaj predia ako Bab:ca kuca, koji je terasast i pad i:karom poznat je pad imenam
Breberija. Na tam mjestu je priradan pralaz kame se s desne s,trarne nalaze Hanske
Grede, a s hjeve stlI'ane Babine Grede. Treba napamenuti da je krevita brda Hans,ke
Grede svakakO' anaj lokalirtet kaji Ballif naz'i'va NabClijinam, austvari Nabaj:na je jedna
uZiVill1a zaravan jugaistocna ad Hansklih GlI'eda. Odavde je neta jace sputanje u dohnu
Kruevljak patoka (patak naz'ilvadu i Koranom) blizu Peake.
Iznad samag potoka, kad ;)Isnavne kale koja je padiJgnuta 1932 g., ja i danas ima
os,tataka rimskih gradevina. Na lijevoj abali potok,a i u JlIjenam prlQlflitlu mogu se vi:rdjeti
i abicnom rukom vaditi komadi rimske apeke, stvrrdnutog maltera i sl. Na vece k::JEcine
rimskog gradevinskog materijala i zidine nailazila se anda kad je zidana kala. SvakakO'
da je u Balifcrv;) daba i neposredna paslije njega taga bilo jaI; vje. PacS) je obradio
rimske natp':lSe koji su nadeni u blizini Pecke i na Itaj nacin potvrdio Balifovu pretpo-
staviku da Ije ovdje biJ.o rimska naselJje. Inace, is!kopa'vanja na avam mjestu nisu vrena.
Sama Peeka de u dolini koja je vdra pi,toma, a uokvi,rena je spletam planina. Ovdje bi
se rmog,la poml'~1:ja~1i na lPasl1;ojanuerilmske saobracajne s,tanice, Ijer je sama mjesta na
o\nom dijelu puta ad Mlinita da P,od,ranLce najpogardrnilje z,a tu svrhu. Osim taga, i
ostaci zidina na Uibavica BIidu iznad Peeke mogli bi bij,tJiu vezi sa nekam rimskom
gradevinom, mada straarnicam,
Od Pecke da1je prrema Po.cirranici, kakO' je zabiljeilO i Balif, ne moe se tacnO'
odredilti trasa rimske ceste. Ipak, pastaje neke indid'je kaje cu navest!iJ. Iz dahne Kru-
evlj,ak paltaka put je mogaO' vaditi na Berice i klI'ozsela Mitravice iznad Carevca preko
Brda da nave ceste na tIibini. Berricui Pecka irzrgl1eda da su bliilJL stjecite nekoliko puteva
i odvojaka,. Ta patvrdulje i padatak kad Ba1ifa9) o sigurnom, ali ja nei,spitanom kraku
kOQi se odva,jao od rrimske ceste Kurpreka Bolje-dolina Plive i kad Berrica izbl'jaa na
rlimsku cestu lo kojoj avdje gavarima. Potrebna je potsjetiti i na nalaz mi,lljokaza kad
T,mova sjeve;rcxzalPadna od ipava. Ovai nalaz bi, pored drugih momenata, magaa bjti
dakaz za poseban krak ceste kaja je ad Kupresa preko ipova ila prava na Podranicka
Polje.It)) To takade .svjedc~i da de u avom kraju rimska cestovna mrea bila razgranata.
7) rNav1Ord:m k'ao zanrimljiva,s.t o ovoj cesti legendu tkJajapa.s.1Jaj,i Iwd oiko~rllog s'tanovnirtva.
I ovdje ISe rpl1icada je cestu irz.gJ:1adila davna - davno enna k'l1aWjiroa 'i 'to za vrlO' ik!J:atkavrJ-
jeme. To mi je kazivaO' srtariji seljak Pavle Ubriipamilp. Istina, ova.kve i sliLcnelegende lo
gradinama, cestama i dr. ru;s,u,rijetke lU narad u. A1i je interesantna ba to da se legen:h, vee
za pamenutu oo.srllu ba na ovom njenom di,jelu kojri je, besUlffinje,morao biti izgraden velikim
naporima li tekJ:m ~u1ucenjem. ,
8) K. Pat sc h: Dva nims.kanatpisa iz Peoke (Isposltava Varcar- Vakuf), GlasniJk ZM
YI, 1894, 765; Epigrafski nahogjaji i7. gadine 1895, Glasnik ZM VII, 1895, 581-582.
O) Ba Ili f, o. C., 24-25 i karta.
JO) y, R a q irn I~lk Y~ ,rheolo$ke l;r~i\:~~ GIQ,~llrilkZM YU, 16951 222-221i,
Tragom rimske ceste od Mlinita preko Podranice do Banjaluke
311

Nije te:ko za,klJjucliltida se o'Vdje stvallTIo !radi o nekotliilw odvojaka gilavne rimske ceste
ih pr'lkljucaika toj cesti koji su tako zahvatali pojedina naseLja li druga mjesta. Vamo
je napomenuti da je glavni pravac izbl:dao na trbinu. - DI'!ugi krak bi mogao ici od
Peok'e iznad sela Novalkovici i Vukov}jci, tako da ova sela ostaju ispod puta s desne
strane, pa preavi dananju cestu spaja se na Brdima 'izn~d Catrevca,sa prvim kiralkom.
Put dalje vodi skoro pravom linijom ;prema sjeveru, taiko da mu s lijeve strane ostaje
Medna sa zaseocima MilekEci i Lekici. Obadva 'kra.k:!. prolaze preko blagih IuzvIisina i
ne prave veci uSlPon. Sama brda gdje se ovi ptravci sastav,ljaju ne pretstavljaju teak i
neiPI"0hodan teren za trasiranje ceste. Od Krstova kod Ca,revca 'mogao je put iE jedan
njeg'O'\' /krak voditi preko MedldanskJ'h Strana, tj. poblie !receno kroz zaseoik 'Lekice i
ptreko Malrica Grede I:,zlaziti na trbinu. Na Btrdima se jo i sada maestim'cno vide os.tadi
kaldIrrne. Ovim putem preko Bllda stano'Vnitvo se slui i dalnas narocito u lokalnom
saobracalju, dok se stvarni saobracaj vozila vri modernom cestom. Pada u ocli da
se ovuda, s .obje strane puta, nalaze znatne kolicl'ne nabacanog kamena !razne velicine,
koji je cini mi se izvaden iz planuma stalre ceste.
Odaot>lese blagom padinom silazi na trbinu kod nove cesme. Ovuda prolazi i
dananja cesta. Stari .put nastavlja dalje desnom stranom i<:rpodmoderne ceste sve
do 8 km kod zaseoka tTbI'na gdje prelazi cestu i produuje u pravcu sljevetroistoka. U
samom Podran:,6kom Polju ne mogu se ut'V!l'diti tragovi rimske ceste, batr na njegovom
sredIlIjem i junom dijelu. To je i razumLjivo" jer se na ovom poldu od davnina v,ri
intenzi:v,na obrada ii 'raznovl1Stan promet.
Dacu jo nekoliko napomena o samom predjelu i tragovima trimske ce te. Od Mli-
nita do Peeke prolazi se vecinom kroz bujnu umu kalja je svakako u r:msko doba billa
jo guca '1bujnlja. T,le k,rOozkoje ide rimska cesta cvrsto je i krevito. Samo mjestimicno
to nije s,lucaj. Pa i Ipo'red toga nema mnogo b'algoova ceste na oovom terenu, ali ipak do-
voljno da bi se mogao utvtrditi i op'sati njen pravac. Dananje stanje ne treba da zacu-
dava kad se uzme u obzir da je jo prije vie od 6 decenij.a i Balifu bilo teko utvrditi tacnu
trasu. Vec u njegovo doba bili su zatrti neki tragov' kolotecina na dijelu do Pantelica
Hana. I u ovom pogledu vjecno tempus Edax rerum snano djeluje. Kako smo na-
prlided pokazali, Ballif je ovdje naao samo pojed'ne komade kamenova za kolje je pret-
postavljao da su bili miljokazi. Medutim, opravdano je dra1:J~da se prije 60 i vfie
godina moglo dati vie podataka o rimskoj cesti no to ih stvarno imamo u pomeriutom
BaJirovom djelu. To je, "cini mi se, tim prije moguce, Jer je moderna cesta tek docn'ije
izgradena, a ona je, razumrje se, mnoge ostatke to pokrOa, to uniitila. S druge strane,
u ono vrijeme su i 'ostali radovi (eks.ploataci.ja uma, gradev'nska djelatnost i sl.) bili
neznatni, pa je zato i mogucnost temelj'itijeg obiljeavanja sa,cuvanih tragova ceste bila
veca. Vrl'Ijedno je spomenuti nacin ispiltivanj a i opisivanja rimskih cesta u Bosni, i Her-
cegovini kako to radi D. Sergejevski.ll) Pored deta'ljnog obilaska terena i antickih loka-
liteta, on preoitzno navodi pravce ceste u pojedinim njenim otsjecima i sva mjesta kroz
koja cesta prolazi.
Na ovom dijelu ceste nisam naiao ni. na jedan mi,ljokaz. O nljima ne zna ni
stanoVll1itvo ovog predjela koji je !inace s,labo naseljen. Miljenja sam, pod pretpostav-
kom da su rimski miljokazi bliJi postavljeni i ovdje, da su upropateni ili razneseni u
\'orijeme kad je ov,uda pocelo probi'janje raznih puteva za izvlacenje umske grade.
Nesumnjivo rimsko naselje koje je bilo u Peokoj, u plodnoj doll;ni Kruev,ljak
potoka, po svemu sudeci, imalo je posebnog vnacaja kao saobracajni cvor. To se vidi i
po dosadanjem s,tanj,u poznavanja stva,ri. Sjetimo se toga da je ovdje liilbijao jedan
Oid.vojaikrimske ceste iz doline Plive i da je Peoka sa svoljom neposrednom okotNnom
t~koiI'eci na :zvoru Sane. koja je prirodan put kroz kraj bogat e1jezom. TtrebaJo bi,
stoga, traiti i ces,tovnu vezu iz doHne Sane na TI:msikucestu kod Peoke, to ima oprav-
danja s obzitrom na potrebu izvoza eljeza ne samo prema'Savi vec i prema JadiI'anu.
Slucaj Majdana kod Mrkonjic G,rada - da ,pomenemo samo najblli~u okolinu.~.pouca[l
je primjer kako 'Su Rimljani rudarslke centre dobro vezali c~stama. Za odredivanje
uloge same Pecke m01gaobi se uzeti u ob.zir li ovaj momenat. Kako znamo opti p!ravac
ceiSlteide od GlamoCik'og,Polja 'na 'Sjever 'preko Peeke i Podranice, Sa Staretine Planine
1') Rimska cesta na Neve i.njsk-ott1 Polj'u, Glasnik ZM, Nova sedja. 1948, sv. III, 43-61.
312 Esad Paalic

sli~azri,laje rimska cesta u Glamocko Polje kod Hala'pi,ca. Mnogobrojni rimski nalazi
potwduju da je u Halapi6u bilo neko istaknutJije naselje koje je svoj znacaj dugovalo
ba- tome to je lealo na zgodnom mjestu, a uz to vjerova,tno i na raskrsnici puteva.
(Ovd!je je, po BaJljlflQ\"ommiljenju, imao izlazit~ i rimski put [wjlL,je do,lazio od Livna.12)
Ako bi se usvojila ta mog,ucno,st, onda bi u Ha\lapicu trebalo traiti mnoge zgrade koje
su vezane za ovako vano naselje. Po onome to se o Halapicu dosad zna, tu je u anticko
doba billo i'vo li. prometno mjesto. U njemu bi se mOlgao t'rai,j;i potanski UlI'ed,ikako
za slubu izmjene konja (mutatio) tako i za odmor i 'ko.nacenje (mansio), zatim trgo-
vine, gos1!:one,'skladita li sl. 13) Od Halapica do Pecke udaLljenost iznosI neto oko 35 km.
TlOzna'ci da bi 'u Pedkod smjeli g,ledati drugu sa'obracajnu poo,taju u kojoti se obavljao
mans,io, ili ba'r samo mutatio.H) Vec smo PlQmenul,lda je u 'Peckoj, po svemu sudeci, bliLlo
cvorite puteva.
2) Cesta Podranicko Polje-B.anjaluka
Od PodraniC'kog Polja prema Banjaluci: tra,gove rimske ceste trebalo je tlI'aili u
tri pravca:
1) na sjever preko Sitnice (Dobrinja) i Kola kako je to vec zabiljeeno kod Ba.lifa
na kavtJL;
2) na sjever preko Lokvara i Azarica do nove ceste na koju \i~bija kod brda
Pa<j,tos1
3) istocnom stranom Po,lja na sjeveroistok preko Dubrave i Gustovare.
Ja sam se orpredi:jelio za treci pravac i na njemu sam traio tragove rimske ceste.
Na to SlUme UJpucivala li,zvjesna obavjetenja i ,iil1Jdidi,jeko;e sam dobio u Mrko.nji,c
Gradu i okol'ini. ENo tih obavljetenja i in:licije: sjeverno od Mrkonjic Grada kod zase-
oka Tomici postoje os,taci stare kaJdrme, kO'ju stanovnlid zovu r'mskom kaldrmom; odatle
prema Tribovu (Kucite) i Pi,ljeevcu kroz mjestimicno krev':<totle mogu se naci tragoV1i
lwlotecina; po kaziJvanju Hasana Kulenovi'ca, 'UJg,lednogi orbrazovanog \S,tarcaod 88 godina,
najstarijli, put prema sljeveru koji on pozna i o kome je jo od starih sluao vodi preko
Gustovare li Sehovaca i da.lje preko Han Surjana 'i Han Prisjeke na Kola. Hasan Kule-
novi<ckae za o'valj put da je od pamti<vijeka <biou upo'trebi i da je to svjetski put jo
od vakta prl~je Turaka.
O pravcu oznacenom pod 1) - .preko Sitnice, Dobrinja i Kola - postoje podaci
klQdBlaua koji' je i proalQ ov'im putem:
Wei:teiTaufwarts (von Banja.luka) gestattet das enge. ven schroffen Berghangen
ei'ngeschlossene Vrbasthal keinen Fahrweg, die heutigen VerkehrssLrassen vermeiden es,
und die westlikhe, naoh Dalmatien fUhrende, zieht sich uber di~ auf der Hohe niITgends-
merklioh e':nge.senkten ~ateaux zwisohen Vrbas und Sanna, :wnachts mlLt zwei Meilen
steil hJinan nach Pavic, wo neben der weithin einzigen frischen Quelle in Thurm dUTCh
seinen Quaderbau auf hoheres Aher als das der meisten bosnischen BUJrgen h'inweist.
Der Distanz nach wurde hi'e.her dFe Station Castra (13 mp. von ad fLnes Tab. Peut.)
fallen, ebenso Lamatis der Tafel {l2 mp. von Castra) oder Aemate des It. Ant. (18 mp.
von ad Ladios) auf das gleichfalils antike Reste aufweilsende Sudende der Hochebene
Dohr1inje; westJ1ich vlQmWege finden sich hier ausgemauerte, mit g,roS'sen halhrunden
Felsplatten bedeck.te Brunnen (dies bedeutet der Name Bunarovi linRoskiewicz' Karte),
ostlioh da'Von schr:ftJ.ose, aber durch ihre kolossa,len Verhalttnisse von dem nebenLliegenden
al,tchrisltl"ohen F['iedho,fe ahstechende Grabsteine; ahnliche aus einem der hiesigen Gegend
fremden marmo.rahllllichen Steii1'lesollen sI'ch bei dem seitwarts des Weges bleibenden
benaohbarlen Dorfe Ratkova finden-----.15)
12) Ba Il i f, o. c., 23-24.
13) D. Selrgejevslkij, Putne biljeke d.zGlamoca, GlaSlr1ikZM LIV, 1942, 127.
14) Dar e m b e r g-S a g 1i o, Dictionnaire des antiquites grecques et romaines, str. 1655,
pod :o>ourSlUs pub1icus.
lO) Navedeno po Bald~u,o. c., 17.
313
Iz oVQgase vidi da je nas,tava'k ceste od Podranic'kog Polja prema Banjaluci puto-
pisac Blau traio dolinom .rI:ljelkeCadavice, tj. !preko Sitnice iDobrinje.
Medutim, nisu narocito uvjerljivi podaci koje je dao Bilau. I sam BaJ'if je u njih
posumnjao. S tim u veZJion goV'ori o kolotecinama u Tribovu koje bi mogle da upute
na pravac ceste bliJe doll'ni Vrbasa Hi bi pretstavlja,le ostatak veze izmedu rimskog
naselja u Do;rljjemPolju koj Mrl:onjic Grada sa ,rimskom 'cestom. U prv,om slucaju bi
po Balifovom m!:ljenju koloteCJine u T~ibovrUupucivail.e na pravac suprotan od Blauove
trase, a u drugom slucaju na onaj pravac koji je obiljeio sam Blau. Zato Balif zaklju-
cuje:
.... Aut aUe Fi:il1etkall1Ilangenommen wer,den, dass die Strasse von Pecka durch
den Strbinasattel auf das P'IateaUJ VGnPodranica fiihrte. IhJr weiterer Zug Ibis Banjaluka
da.rf, so ,lange nLeht genauere Anhall1Jspunkte vorl"egen, nach der Vermuthung Blau' s
angenO'mmen werden.16)
P,ra1vac preko Gustovare, ehO'vaca i Han SUlrjana n'de biO' ispitivan. Za njega je
'govorio i onaj vjerovatni krak rimskog puta koji je preko Jezera i Majdana u pravcu
sjevera vodio na Donje Polje. Rims!ki put prreko Maljdana na Donje Selo Il Donje P,oJje
pretstavljao je saobracajnicu koja je rudars1~i centar Sinjakolvo~Majdan veza,la sa dru-
gim krajevima, pa je svakako morala izihiJjat' na cestu Salona~Serv.j.tium. Najprilrodnije
je izlazak ovog puta na navedenu oestu traiti u samom Mr\lwnjic G['adu dH u njegovoj
nepos,rednoj blizini. Htio bih da i,zrazim 'svoje miljeJ)Jje i o ovome: pomenuti tragovi Tim-
skog puta kod Donjeg Sela i Donjeg Polja m~gu h~ti u vezi sa kolotecinama u Tribovu,
ali to ne mora, kako misli BaliJi, znaciti nikalkvu potvrdu za onaj pravac rimske ceste
prema Banjaluoi Ikoji je odrredio BJau. Ovo tim prije to vec naziremo da su Podranicko
Polje i Mrkonjluc Grad pretstavljali cvorite citavog spIeta ,puteva u ovom kraju. Zbog
toga je nesigurno tragove pojedinih pravaca cesta illi loka,lnih odvojaka u jednom cvornom
saobracajnom kraju uzimat,i odmah kao trase glavne ceste.
Ali da se watimo na nae putovanje prema Banja,luci. Od Mrkonjic Grada starim
putem prema Gustovari I'Izaseoku Tice nem a nikakvih rimskih tragova. Kod zaseoka
Tice brzu ehovaca Gorrnjih ima vie odvojaka ulijevo na Piljeane i dalje na Tribovo.
Ni ovdje se ne mogu utvrdit/, nikakvi. ostaci koji bi govorili za lI'imski put. Da navedemo
o.vo: kod ehovaca blizu mjesta gdje je ~grada optine ehovci postoji lokalitet koji sc
zove PlocLee; predanje 'Veli da mu je ,ime potek<lo od velikih kamenih ploca na grobovima
starih junaka. Interesantna je izjava Lazan Culica, seljaka iz Tribova koji ima plI'eko
70 godina. On veli da ne zna n~ za ikakve ostatke ll1mske ceste u Tribovu. Od ehovaca
Gornjih put vodi plI'e\komjesta zvanog Anov: Vrelo (tj. Hanovi V,relo) na Han SUTjan.
Treba napomenuti da na samom mjestu Anovi V,relo stoje sruene zidine stare zgrade u
kojima osim Ikamena nema ni,ceg drugog. Jasno je da se tu radi o ostacima sta,rog tUlrskog
hana o ko.me znaju i ljudi iz ovog kraja. Od Ano'V,iVrela put dalje vodi preko Gajeva
na Ko.prasiku Ra:van gdje se nalazi nova kola. Tu je Han SUlrjan. Na ovom dijelu puta
od Anovi Vrela do Surjana ima mjestimicno os,ta:taka kalldrme koja je i,roka najvie 2
metlI'a. sastavljena od manjih pLo.cai bez ivi:CIl1jaka. Nema sumnje da su to ostaci turskog
puta. Stari ljudi su ovaj put nazivali drumom, a danas ga obicno zovu ikaldrmom .
.od Han Su'rjana put se kosom ispod Garev,ine ,Planine plI'eko Vuckovica Glavice i
pored Lokve ,penje na Han Prisjelw. Odatle po.red Begovac Vrela i i~medu Buk'Vika
(Salakovica Voda) i PleClilI1aizbija na :ibo'Vei Racune. To su sve zaseoci. Dalje e prolazi
ispod Gradine .j ,KJlanca, koji ostaju na istocnoj strani, pa zatim izb;ia u selo Ledenicu
cijlbsu zaseoci: Mujici, amarici (amaJ:e), Vukejevici, Cubrilovici, Popovici i umib.
Radulovo fudo ostaje na istocnoj strani. Nastavljajuci na sjever put lispad Naboja (Nabo-
jina) preko Mukmira (Vukm"r) iwazi, na modernu cestu kod Han Kola. Tu se sta;ri put
gubi jer ,ga je do Banjaluke pokri.la dananja cesta.
Na cijelom ovom pravcu nema nikakvih tragova ni r;rnske ceste ru~nekog rimskog
naselja.
Prema tome, ukoliko je lake bilo o:'!re.:1'ti trasu rimske ceste do Pecke, i donekle
do Podranickog Polja, utoliko je to bilo te~e za njen d:tlji pravac prema Banjaluci.
lU) B a Il if, o. C., 21,
314
Esad Paalic
N2ravna, avdje mislim na anaj pravac kaji sam proaQ. Ovaj stari put je turski. Ta
gav;)re svi znalCi i tragavi na njec1U. Kad je rijec <or,'mskam putu, magb bi se samo
pret.pastavljati da je i an ',aa avuda i da g) je dacniji strednjevjekavni adnasna turski
put pokriO' i zatrO' mu trag. Ali ta bi bila S3.ma pretpastavka, i ta vflla mala vjeravatna.
C1l1jen'ca je d3. ,t,ragava kaj _ bi govarili za rim~ku cestu u'apte nema. Iz avoga prraizl:,-
lazi da i dalje ostaje onaj pravac preko S:,tnice i Dabirinja kaji je obiJ.je'a Blau kaO'
jedna alternativa, a pravac prekO' Lakvara i Azarica kaO' druga alternativa. A mada i
abadva ... ? Ja nisam stigaO' da padem i avim pravcima. Bice patrebna uciniti i ta cim
se ukae prilika. Cetera desiderantur ...
II
Da danas je utwdena da je u Zapadnaj Bosni rimska cestavna mrea bila da,sta
razvijena. Ja, naravna, ne6u iJci tolika daleko da se slaJims nekim istraivacima ant'cke
istarije Basne i Hercegavine kaji smabraju da je cestavna mtrea na padrucju nae Repu-
blike billa veca u rimsk,a daba na Ma je ta biO' slucaj da nedavna. Ah svakakO' tJrelbapad-
vuci Cl;njenicu da je na podrucju Bosne i Hercegavine rimslk,:1hcesta bi,la dasta. U tame
se, prema anam ta da ad znamO', istice Zapadna Basna. Ne mogu, a da i avdje ne
navedem jedna mjesta iz Bali.fa17):
Aka ,razmis.lima, da ave kraj'eve danas najmanje zahvata saolbiracaj, da ,im je pla-
dav1tast i pradukcija relat:vna manja, nego mnagih drugih k'rajeva u zemljlil i da je
najlpaslije razvoj kamun:,kacija nesumnjiv biljeg za kulturni stepen jedne zemlje, onda
ne moemO', ada soene uvjer,'ma, da je B,asna pad rimsik,im gaspodstvom
billa bagata kultivi,rana zemlja (kur.ziv - E. P.), jer kad su vec u avom
zab'ltnam, go['avitom kraju raspletene toUke ceste, 'kalika ih je anda tek moraJ.o biti
andje, gdje plodavite doline i tok glavnih rijeka u zemlj: vec pa sebi. prametu odreduju
priradni put.
Na istam mjestu Balif je istakaO' li ta da su ovuda vadile najk,racim 'putem rimske
ceste ad Jadrana u Podunavlje i da su one ~luile Rimljanima za izvlacenje kar:st: iz
rudnika u Basni.
U sutJ:lni BalU je izni'a tacno gled -te. Ali ano to treba padvuci jes1te cinjenica
da su Rmljani u asvojenim k,rajevima gradili ceste ne radi kultiviranja tih krajeva,
vec prvenstvena iz stratekih iii pr,ivrednih razloga. Smatram da izgradnja rimskih cesta
u naim krajevima ne znaci. kultiviranje i stvaranje blagastanja, kakO' i treba shvatiti
kulturu u najirem znacenju r,ije-clil. O tome sv}edoci 'ta ta je ktraz cije1la vrijeme rimske
vladavine u av'm ablastima astaa manje-vie neprom'jenjen ivat damaceg ~tanovnitva.
GrO' ilirsikJogstariavniwa je nadJiv,'a sve spaljnie uticaje, pa i rimski. S druge strane, ni
rims'ki g;):-poda,ri nisu ili za tim da raman:z(lraju ire slojeve epiholr1iskog stanavnitva
u na,im krajevim3.. Ali ava pitanje je po,sebna 'i.zahtijeva ire razma,tranje. P,rema tome,
ne bih pr:hva'tio takvo gledanje na znacaj !rimskih cesta za damace stanavnitva, po
kame bi trebala smatrati da su sa navasagtradeni;1m cestama R'mljani padanicima u pra-
vincijama obavezno danosu:. tblag,ostanje. I n~je li ovakvo shvatanje u supra,tnasti sa
on,im to vec znamo o Basni i Hercegavini kaO' stra'teki i privredno vanaj zemlj,: za
r(mske gaspada,re.
M',ljenje da je pod Rimljanima cestavna mtrea lU Basni i Hetrce.gavini biJa razvi-
ienija u c!o1':nama rije,;{a i o'stalim prirodn;) pagodnijt'm predjelima nega u zaos-ta'10,j
Zapadnoj Bosni - T_e mae se odralti. I ono se svadi na ta da su Rimljan,' gradili ceste
svuda bez GlbzilTana svoje patrebe i da li:mje prvi ciJj bio pamoc poko1renim plemenima.
A vidjeli smo da tako nije bilo. Ne mae se ocekivati u astall'm krajevima Bosne i Her-
ce,gov(inejo j,ra i razvij-enija cestovna mrea od one u Zapadnaj Bosni, Ta do danas
nije pO'tvrdena,a laka bi Se moglo :J.e3iti da i li slucaju navih otkrica Zapadna Bosna
ipak astane lU tam pogledu na prvam mjestu, Ova staga, ta je Zapadna Bosna zadob:vala
~ve veClu ulogu u dravnim planovima ;rimskih vlada["a. Valja napamenuti da je p03eban
17) Ba 1.1i f, Rlimska cesta od Prologa preko Donjeg Unca i Petrovca u dal:in.uSane,
GJ<lspik Z),YI!U, la91, 403-404.
315
znacaJ Zapadne Bosne do,lazio ,i. otuda to je ona billa najblia jadranskoj obali i mnogim
primor,skim gradovima koji su s'e 'pod Rmlja.nima sna~no' rarzviH. Kraka ,pollja Zapadne
Bosne pretstavljala su itnicu za koloTI"~e i munitCipi.je na srednjem JadranlU. Da bolje
shvatimo ta su za doslovenske stanovnike na:ih kirajeva - Ilire - znacile ceste koje
su grad'tE Rimljani, navecu jednu lijEa:>uik:arakteriS>tiiku koju o tome daje istorica,r iic:
Rims,ki nClll'od nije niJkad bio seh:cniji nego tada, u doba njegovog gospodstva.
Izvan Rima nema slobode ni covjeka, niko nije od njeg.a nita dabivao, ,a davati morao je
sve. OdVt()IdiiiQje mladice deJ.matske ,j panonske u vojnike lU daleke k'l'ajeve, u Aziju i
Galiju, a od on;h to 51U kod kuce ostajali, uzimao je grabelji.vom rukom sve od cega
su ivjeli. Za uzda,rje dobivali su ces,te koje ih samo blie .primakoe osvajacima i dove-
doe rimske koloniste u nj'hoViU zemlju. Iz delmatSlkoga hajduka postade tako najpri(je
prosja,k, a onda Iroib.1S)
Rt;SUMt;
EN SUIVANT LA TRACE DE L'ANCIENNE VOlE ROMAINE ALLANT DE MLINI STE PAR
PODRASNICA JUSQU'A BANJALUKA
On decrit ici une partie de la voie romait:.e bien connue qui de Salona menait a Scr-
vitium. L'auteur en a parcourl.l une partie depl1is Mlinite par Podranica jusqu'a Banjaluka,
dans le but de:
10 Verifier le trace de la voie romaine de Mlinite jusqu'il Podranica d'apres les ren-
seignements fournis par Ballif, et
20 Rechercher et determiner la direction qu'el1e suivait de Podranica a Banjaluka.
POUl' le premier secteur de cette route, Ballif, il y a soixante ans, a fourni quelques
donnees: restes probables de deux bornes milliaire3, traces d'ornieres marquees par les vehicules
il Crna Gora pres du han Panteleon, traces probables de pavage remain au han Panteleon et
ruines de maisons roma ines a Pecka que traver~e cette route .. De fal;on generale, l'auteur a
determine toutes ces traces et etabli par la que la direction de la route fixee par Ballif etait
exacte. Il a en meme temps, dans ce trava il, donne de nouvelles preuves et une description
gIus detaillee sur la route elle-meme. Devant une maison du hameau Maric au-dessous de
Lipovac et devant celIes du hameau Boic, on constate tres nettement des restes d'ornicres
qui en ces endroits se sont bien conservees. Devant les maisons de Boic, situees au-dessus
des maisons de Babic est demeure aujourd'hui encore un pa vage qui correspond au pavage
roma in. A Kruevljak potok il Pecka, on voit encore des restes de material.lx ayant servi a
la construction de maisons romaines: briques, mortier etc. Ces faits et d'al.ltres indices encore
ont conduit l'auteur il concIure .que Pecka pou vait avok ete un important noeud de communi-
cations, pel.lt-etre meme une station de relait et de halte - mutatio ou mansio. Il est tres
probable ql.l'en cet endroit debouchait egalement une route romaine venant de Sipovo, et il
faut s'attendre al.lssi ql.le l'on d'ecouvre les vestiges de la voie romaine qui de Pecka menait
plus loin dans la vallee de la Sana. De' Pecka il Podranica, on ne sait pas exactement par ou
se dirigeait la route, ma is elIe devait passer la Strbina a l'endroit ou passe aussi aujourd'hui
la route moderne. Sur toute cette partie de la voie, il n'y a pas trace de bornes milliaires.
En se basant sur les donnees que fournissent les routes lomaines jusqu'a present connues et
sur d'autres indices de la culture et de l'econorr.ie ormaines, l'auteur conclut qu'il cet endroit
devait exister un reseau developpe de voies de communication et que l'exploitation miniere,
qui au temps des Romains etait assez intensive dans les environs, a du grandement contribuer
a ce developpement.
La directon de la seconde partie de cette route romaine - de Podranica a Banjaluka
- n'a pas ete exactement determinee, BalIif ayant accepte, quoique avec reserves, le trace
marque par Blau, il savoir: par Sitnica, Dobrinja et Kolo. L'auteur asuivi la direction par Gusto-
vara, SehovGi, Han Surjan et Kolo sans avoir pu etablir aucune trace de vole roma ine C'est une
route turque et il est tres pe1.l vraisemblable que par la ait jamais passe la route roma ine.
316 Esad Paalic
Il s'en suit, qu'en attendant quelque decouvertp nouvelle, on doit admettre la dircetion tracee
p<::r Blau. Il est possible que la voie roma ine 'ait passe par Lokvari et Azaric, ma is cela devra
etre etabli dans des recherches ulterieures.
POUl' terminer, l'auteur presente quelques observations sur l'er;aisseur du reseau de routes
construites par les Romains dans cette partie de la Bosnic. Ainsi, il nous apprend que le but
prineipal 3ssigne a ces routes construites par les Romail1s etait de satisfaire aux besoins de
l'armee roma ine et de retirer de ces contrees diverses richesses economiques. Il est impossible
d'affirmer que ces routes roma ines aient apporte le bien-etre a la population locale, comme e
pensait Ballif.
IV npUKa3U u 6UJbeU1Ke
RICHARD PITTlONI, VOU GEISTIGEN l\lENSCHENBILD DER URZEIT - (Wien, Franz
Deuticke, 1952) - Ovo novo djelo Richarda Pittioni-a Ipretstavlja zanimljiv pokuaj da se Pl'Ui
OiPCasinteza o duhovnom ivotu prehistorii'sko~ covjeka. Sam autor kae u pocetku da medu
strucnim !krugovima nije jo dovoljno preciceno t!aJ prehistoriski materijal moe da prui
za proucavanje duhovnog ivota preh. covjeka. Stoga on smatra da ovo njegovo djelo ulazi
medu :prve 'Pokuaje te vrste.
Citav rad odnosi se u!gJ;a,vnomna prehistoriju Evrope, a vanevropske zemlje su samo pone-
gdje spomenute. Pittioni je dosada uobicajeni troperiodni (kako on Ikae) si'srtem zamijenio sa
terminima Lithikum, rKel1amiJkumi Metallikum, pa je s nj'ima olbuhv.atio Evropu, B['iski
Istok i Egipat. LLthillmm sadri duhovni svijet lovaca, Ker.am:lkum duhovni svijet zemljorad-
nika bez poznav.anja metala', :'11 Metallilkum duhoVlIli svijet ljudi proizalih iz zem1jomdni'cke
strukture sra poznavanjelm metala. !No, u svojoj podjeli rpittioni ide li dalje. On <lijeli Lithikum
na rani, srednji, kasni i najkasniji. Keramikum opet dijeli na prelazni, r,an,i, srednji ilkasni, a
MetalliJkum na rani, srednji i kasni. - U okviru ovakve podjele pisac razmatra razvoj duhov-
nog ivota preh. ljudi u svjetlu osam odredenih kategorija: oruda, privrede, naselja, oblika
drutvene zajednice, mL9aonih pretstava, govora, lilk.ovnih !pretstava i shvat!anja zagrobnog ivota.
O r ude (str. 8---;16) - OU ovom dijelu pisac daje najosnovnije podatke o vrstama orud:l
li poje<iinim preh. periodima. Njegovo miljenje o nekim tipolokim varijantama poznato je bilo
vec iz nekih ranijih njegovih 'radova.
IPr i v r e<l a (str. 17-29) - lU Lithikumu je covjek bio sasvim zavisan od prirode
- kae lPittioni. On je. sabirao bilje, lovio ivotinje i uz:mao iz prirode gotov materijal za
izradu svojih oruda. Bitna prOlmjena u odnosu covjeik:aJ:prema prirodi nastupila je u Kera-
mi'kumu, Ika:da se prelo na stocarstvo i zemljoradnju. lU vezi IS tim javiljaju se budaci, a i
polirana sjekira za obaranje drveca. U Keramikwn pada i pocetak rudarstva, :poto se ljudi
Slpu'taju u utrobu zemlje da vade odgovara'juce vrste !kamena. U MetalJ1iJkumu je rudarstvo,
naravno, preuzelo je<inu od vodecih uloga u 'privredi.
N Iai S e ~j a (str. 30--36) - U najstarijim !periodima prehistorij'ski ljudi su birali pecine
i prirodna srkloni,ta (i to u predjelima podesnim za lov i Ibogatim materijalom za izradu
oruda). Tek u kalsnolm LithiJk'Uimu oni pocinju samostalno da grade svoje stanove. S obzirom
na 'ka:ralkter privrede ne postoji potreba za nekim ekolokim vezivanjem zajrednica i ?Jato se
nadena litickJa naselja mogu smatrati posebnim zajednicama. - U Ker.amilkUJffiucovjek za podi-
z.anje naselj,a izalbire zemljite pogodno za zemljoradnju (lesne ravnice uz rijeke). On gradi
zemunice, sojenice i nadzemne kuce. P'rvi !put se moe gov'Oriti o zajednici l1aznih gradevin-
sk,jh objekata koji su sluili u razne svrhe. i(J ovom periodu se prvi put moe g'Ovoriti i 'o
grupiranju citalVog niza kuca u jednu zajedniou - u selo. Konacno u iMetarHilkumu sve vie
dolaze do izraaja razne vrste utvrdenja, k>ao odraz nemirnog stanja koje je vladalo u tom
periodu.
IObil.,Lik drutvene zajednice (str. 4;0-77) - Nema sumnje da! je ovo p'Oglavlje
najinteresantniji dio cirbavog djela. Pittioni je na osnovu arheolo1kog materijala pokuao da
prikae razvoj drutvene zajednice od najstarijih vremena <lo !pocetka hist'Orijskog ,perioda. On
je to ucinio u okviru tel1minolo.kih pojmov>a: svijet, kultura, grupa, tip.
U Lithikumu se razlikuju tri gLavna svijeta, evrops!ko--.rnediteranski (KJlingenformung),
istocno-azijski (Spaltenformung) i africki (Faus1Jkeilformung). Iz ove podjele Pitt ioni izvodi
zakljucak da vec u n:aljsuarij-;m periodima postoje zaje<inice IJruI1tU'rnihznanja. Do t'Oga je mo~o
doci, prema njegovom miljenju, jedino postojanjem familije ka'Oosnovne socijalne je<iinice, !poto
je ova posjedovaLa osnovnu unutE.II'nju vezu. U Li'thikuiffiu oznaceni svjetov,i jo ne m'Ogu da
318
Prikazi i biljeke
oznace i neku socijalnu oznaku. Svjetovi se dijele na kulture (na pr. Breitklingenkultur); ali
sc;; i ovdje jo radi o formalnoj vezi. U Lithikumu nema g0'vor.a o plemenu i nalI"odu; nedo-
staje veza zajednicke sudJbine. Grupe i tipove je u Lithilkumu teka rarzlikovalti.
KeramiJkum je mnoga ra=ovrsniji, a Pi'ttioni dij.eli citJav stari svijet na 114svjetava (nor-
dijs1ki, zapadnoevropski, dunavski, egejski, africki, anatalsiki, rpa~estins'ko-sirijski, iraeki, iransiki,
prednjeindijski, zadnje:ndijski, kineski, sjeverni euroazijs:ki i japanski). Svjetovi se prostarno
suavaju, dolk kulture vec sjedinjuju medusobno povezane grupe. lPittioni veli da bi se pojam
kulture vec mogao vezati za pojam plemeske zajednice. Grupe i tipovi se izrazitije 'Obi~jealVaju.
U Metallikumu se moe govoriti 'o plemenima i narodima. Pojam narod 'istovjetan je sa
pojmom svijet. Mjesto Hal'tata treba govoriti 'o ilir kom svijetu, l,atenska kultura je ikeltski
svijet. Pojam kulture je us.tva!ri vezan za \pojam plemena, a grupa i tilI> su sa,sv:m vidljivi.
U Metellikumu se manje 'socijalne zajednice sve vie povezuju u iTe saveze.
U vezi sa drutvenom zajednicam Pittioni posvecuje dosta rprostor.a i ulozi rpojed:ne
licnosti u oblikovanju tih zajednica.
M i s.~ o n e pre t s ta ve (Str. 78>--9'8) - SVla oruda su vec u ranom Lithilkumu produkt
covjeka a ne slucaja. Dakle, covjek poznaje odredene materije ,i:" radnje, a to po'vlaci Zli sobom
odredene proces miljenja. - U Keramikumu se jalko povec.av.a Ikrug sazn,anja i ovo doba
moemo oznaciti ka'O pocetaik znanstveno orijentis:an'Og miljenja. Covjek je u 'Ovom dobu
opazio da je plodnost tla vezana uz odredene vremens,ke faze i [pramjene. Staga vec sada dolazi
do prvih matematsikih i astronomstkih saznanja. - Kanacno u Mebllikumu je razvijeno rudar-
stvo bilo vezano uz nava saznanja iz obIlami fiziJke i kemije. U ovom periodu jako narpreduje
poznavanje biologije, mateo:nat:lke i astranomije.
R az vo j go v ora (str. 98-107) - I ako je prehistorij,al aliteI'aiJ.na istorija, iJpak
Pittioni smatra da je moguce doci do nekih saznanja o jeziku u ovom dobu. - Jez,]k Lithi-
kuma je svakako siramaan, ali litioc'ki covjek je morao imati odgovarajuce govorne izr.:;ze
za svoja oruda, za biljlke, ivotinje i za pr'Oces odredenih vrsta rada. Bez toga ne b: bio
moguc napredak. Tek u kasnom Lithikumu treba 1"~,cunatisa intenzivnijim lokalnim diferen-
ciranjem i grupisanjem jezicnih zajednica. Ta se deava narocito u Keramikumu i Metallikumu,
u 'kojem svijet oznacava ustvari jeziciku familiju.
Lik o v n e rpr e t st ave i s h v ata nje za gro b n o g ivot a (str. 107-127) -
Tek kasni Lithi'kum prua OIbilne podatke za poznavanje ovih Ikategorija duhovne dje1atnosti
covjeka. lPecinske slike po miljenju autara pokazuju vec odredeno numenoloIko shvatanje
lithickog covjeka. Moda se tu radi o nekom lovaCIkom patronu. I plasticne figure imaju ovdje
odredeno ilmacenje. Mo~da ane treba da doprinesu bialokom ucvrcenju ramillije. Mrtvaci su
u 'kasnom Lithilkumu polagani u obicnom stavu slpaiVanja. To je vec jedan od vanih ind'cija
za lshvatanje o zagrOlbnom ivotu u ovo doba. - U Keramikumu se dalje razvija idoloplastika:
pretenO' enske figure u glini. iNa, ov,dje imama i prvu 'pojavu s:mboHke. - U Metallilkumu
je simboHka jako razvijem.l. Tu zapravo ilmamo numenoloke <lIpstralkcije. Spaljivanje mrtvaca
u Metallikumu govori o sasvim drugacijem shvatanj'l1 z,agrobnog ivota.
::: ;::
Iz ovog vrlo ,kratkog i nepotpunog ;pregled~ sadraj.a IPittianijevog dje]oa vidi se da je
on obuhva<tio cijelu slka'1u \ljudske djelatnasti. Danas je vec prikupljen prilicno veli'k materijal
u 'Oblasti prehistorijs.'ke arheol'Ogije i potreba za s'i:ntetickim djelima namece se samo po sebi.
Nema ni'ka'kve sumnje da TIrSI osnavu !pri!kupljenog materijala treba dati i opcu sliku o duhovnaj
djelatnosti covjeka. Ovo djelo R. Pittioni-a spadar, 'kalko ,i on sam kae, medu prve sinteticke
radove ave vrste.
R. lPi1Jtioni se svojim dosadanjim radovima pretstavio kaO' izvrstan poznavala,c evropslke
prehistorijske arheologije. Ovim svoji'm djelom on je to i potvrdio. Mislim da ce njegova nava
knji,ga biU od nesumnjive rkoristi za darlji razvoj prehist0rijs'ke arheologije, jer ona ;prua ne
sama sirnte1Js'kucjelinu nego i 'izvjesne metodslke novine.
Ovo u cjelini. Prirodna je pojava da ce njegava knjiga izazv.ati pojedinacne primjedbe, da
ce biti manjih ili vecih neshlgam.ja sa postavkama Pittioni-a. Medutim, ba to ce dQprinijeti
daljem racicavanj'u raznih pitanja koj.a je autor pokrenuo, a to ce znaciti samo d3.rl.i'i -napredak
prehist. arheolagije kao n.au'ke.
Ne'kdlilka talkvih primjedaiba pokuacu i 'Ovdje da nabacim.
Prije sveg.al :Pittioni duhovnu djelartnast ,prehistorijs:kog covjeka :posmatra ta'kode i kroz
izvjesne manifestacije njegove materijalne kulture. Tu dolaze u prvom redu oruda, privreda i
Prikazi i biljeke
319
Dr A. Benac
naselja. Pri tome ja autor iznio daleko vie poda'talka o samoj materijalnoj Ik,ulturi kao takvoj,
nego i duhovn:m maniJfestacij'ama koje iz toga proizlaze. Cini mi se d~ bi metodski bilo ispravnije
kada bi se odvojeno posmatrala materijalna, .aJ odvojeno duhovna kultura IPrehistorijskog covjeka.
Ba ovakvo odvajanje moe jedino da polkae pr.arv': odnos materijalne i duhovne kulture preh.
drutvenih zajednica. ,Pittioni je ustvari obuhvatio cjelokupnu djelatnost prehistorijskog covjeka
i time Geistiges Meschenbild proirio u neku opcu sliku. - S dl uge trane stalno ukazi-
vanje na povezanost koja postoji medu pojedinim kategorijama je osobito vans: i pozitivna
strana ovog djela.
Stari troperiodni sistem Pittioni zamjenjuje novim troperiodsk:im sistemom. !Premda on
sasvim ispravno kae da za polaznu t3lcku pri odrediv.::'ll1ju perioda treba uzim'3ti genotip, a ne
fenotip nekog kulturnog doba, i'pak ne vidim da je njegova podjela dala neto novo. Izgleda m:
da je u pitanju samo nova termill1ologija. Njegovi periodi (Lithi'kum, Keramikum i Met'alliikum)
sa svojom daljom !podjelom obuhv,a,taj'u tacno dosada uobic.ajene ra;odjele. Stoga smatram da ova
nova podjela nece dobiti neku iru primjenu, jer ona ne znaci nikakvo radik~lnije mijenjanje
stare podjele.
Cini mi se nadalje da Pittioni neopravdano bjei od toga, da za razjanjenje m.nog:h
pitanja uzme u obzir dr~:gocjene podatke etnoloke nauke. lPrehistorijska arheologija i etno-
logija (posebno IPaleoetnologija) su ipak usko vezane i one moraju da koriste i upotpunjavaju
rezultate izmedu sebe. Isto tako je neopnllVdano 'izvjesno negiranje uloge ene u opcem razvoju
prehistorijske zajednice (na prvom mjestu u Keramikumu), kako to cini Pittioni. ena je
odigrala krupnu ulogu i ima svoje odredeno mjesto ba u procesu proizvodnje prehistorijske
zajednice. - Najza,d, 'PO mom miljenju, pitmje razvoja drutvene zajednice rpreh. covjeka je
najdelikatnije pitall1je. !P,lttioni je smjelo iznio jedan stav. U njemu se vec sasvim jasno naziru
ona mjesta koja ce pokrenuti strucne i ideoloke kritike (pitanje familije, pitanje nastanka
plemena i naroda).
Pored svega ovog to sam ovdje naveo, mor.am jo jednom podvuci da ce ovo novo djelo
R. lPittionia odigrati bez sumnje znacajnu ulogu u daljem razvoju prehistorijske arheologije.
Stoga je nuno ,da ga prouci ne samo svaki arheolog-prehi'Storicar, nego i 'Svi oni Ikoji se b~ve
istorij!>kim naukams.' uopce.
NAE STARINE - Godinjak Zemaljskog zavoda za zatitu spomenika kulture i pri-
rodnih rijetkosti Narodne republike Bosne i Hercegovine -- r 1953 - Sarajevo 1953.
Ma KO je 3aBoA 3a 3alJ.ITHTY cnOMeHHKa KYJIType H lIPHj:Ol\HHX pHjeTKOCTH HP EMX OCIlOBaH
JOJl1 1945 rOA. I1lP'H 3eM3JbCKOM MY3ejy y CapajeBY. a nO'leTKOM 1941' nOCTao caMOCTaJIJf3 YCTaHoBa.
YCJIeA HeAocTa'rKa nOTpe6Hor OC06JbR, HHTeH3HBHHjH paA je nO'leo TeK OA 1950 rOA. PaAHM KO-
JIeK'fHB OBe HOBe YCTaHoBe 6e3 HKaKBor HCKYCT'Ba, ca HeAOBOJbHO CTpY'lHOr oc06Jba I1MaO je Aa
ce 60p11 ca BeJIHKHM TelJ.IKol1aMa. M3 npBe CBeCKe OBOl' rO,l\I1Jl1FbaKa, Hap0'lI1TO H3 H3BjeUlTaja o paAY
3aBO,l\a (3awTHTa cnOMeHHKa KYJIType Y EOCHH 11 Xepl.\erOBHHH) BHAH ce, Aa je pa,l\ KpeHYO He
caMo ,l\06PI1M npaBl.\eM, Hero je 3a OBa KpaTKo Bj:E"Me H Y'lI1FbeHO MHoro. M3BeAeHH cy v, KpynHHjH
pecTaypaTopcKH paAoBH nopeA MHor06pojHJo:lx MaFbHX 3axBaTa, CTaBJbaFba nOA 3al.llTHTY Belier
6poja KYJITypHHX CnOMeHI1Ka, Kao H FbHxoBor eBPAeHTHpaFba. a CBeMY oBOMe noje,l\I1HH 'lJIaHUl1
l(ajy HCl.\pnHY CJII1KY.
X aMA H jaK p e Jl1 e B Jb aKO B H li, eTapU oocaHCKH rpal\OBH - 'Y 'lJIaHKY ce YKpaTKo
113HOCH IJ1P.OWJIOCTH caAawFbe CTaFbe 84 CTapa 60caHCKa rpaAa. 'Y OBOMe npHKa3Y lie H HCTOpl1'lap
TI apxeoJIor HaliH 3a ce6e KOPHCHHX nOAaTaKa. I1flCal.\ HarO~(:;llITaBa 3a HAyliy CBeCKY rOAHllIFbaKa
!'lCTH TaKaB paA o xepl.\erOBa'lK.l1M cTapHM rpaAOUv,Ma. aBH 'lJIaHI.\H X. KpellIeBJbaKOBHlia A06po
he Aolil1 3aBoAY 3. 3. C. K. Y FberOBOM paAY !;la 3allITHTH 11 06HOBH CnOMeHI1Ka.
'B o KoM a 3 a JI H li, ,lJ;BHje CTape CJIHKe H lbHXOB ~IajCTOP - I1HCal.\ Aaje CTPY'lHY aHaJIH3Y
ABejy CTapHX CJII1Ka Ha 3anaAHoM 3Hi\HOM HKOHOCT3CY Y ABOPHllITY CTape npaBOCJIaBBe I.\pKBe Y
CapajeBY. CJII1Ke npeTCTaBJbajy CTpallIHH CYA" JI Jepyc3JIHM. I10TI1'lY H3 Kpaja 18 BeKa, a
PRAHO HX je Hen03HaT, aJIH HeCYMFbHBO TaJIeHTOB3H H Y MHoro 'leMY Opl1rHHaJIaH CJII1Kap. 3a FbHX
Ma3aJIHli BeJIH, Aa cy pHjeAaK AOKYMeHaT, jeAHl-lcTBeH Y HallIoj cTapoj HKoHorpaqmjH. 'YCJIeA
IlenoAecHor MeCTa Ha KOMe cy H HHKaKBe 3allITHTe CJIMKe cy 3HaTHO OllITelieHe H 3aBoA 3. 3. C. K.
HX je npOllIJIe rOAMHe npMBpeMeao CTaBHO nOA C'"aKJIO, AOK ce He M3BPllIH FbHXOiBO TeMeJbHTO
KOH3epBHcaFbe H CMellIT3Fbe Ha nOAecHHje MeCTO.
AJI H ia E ej T H li, Balba JIYKa DOl\ TYPCKOM BJlal\anHHOM - ApxMTeKTypa H TepHTopH-
jaJIHH pa3BI1TaK rpaAa Y XVI H XVII BHjeKY - '{JIaHaK je nYH HC1'0PHCKHX 'll1fueHHl.\a, ~leCTo
320
Prikazi biljeke
n:na ,n;oca,n; He06jaBJbeID1X. AYTOP ce HapO'fWTO 3aYCTaBJba Ha apXWTeKTYPW CTapHX TYPCKWX
rpal)eBwHa KOjwx y. Balboj JIyqw WMa rrpWJIW'faH 6poj. Mel)y lblfMa ce CBOjOM JIerrOTOM W apxw-
TeKTypOM YlCTlf'fe <1>epxa,n;wja (<1>epxa,n;-rraWWHa I,IaMwja) 3a KOjy A. BejTYIh Ka:IKe, ,n;a y rpal)e-
BHHCKOM CMWCJIY rrpeTCTaBJba OC06WTO BIPYlje,n;aH CrrOMeID1K.
M JI a,ll; e H <1>y 'f YI h, WH:IK. apx., KOH3epBal'OpCKH 3aXBaT Ha cl>epxa,ll;-nawHHoj J,IaMHjJt y
Lalboj JIY~H - AYTOP Hac YKpaTKO yrr03Haje ca KOH3epBaTopCKwM pa,n;oBwMa KOjW cy JOw Y TOKY.
P a,n; YI B oje lli y 6 YI H K o B ~I h, CTBapalbe 30rpalla Pa,ll;YJJa - Pa,n;YJI je 6wo 3H,n;HWCJIWKap
'1 MKOHorrMcaq W3 ,n;pyre rrOJIOBWHe 17 BeKa (1671--1677). AYTO'P Ha OCHOBY W3BeCHWX WCTOPWCKWX
II JIWKOBHWX eJIeMeHaTa rrpeTrrOCTaBJba ,n;a 6Y1 W 20 WKOHa y CTapoj capajeBcKoj qpKBYI MOrJIe
rlOTlfqaTw o,n; Pa,n;yJIa.
J Y P a j H a j ,n;X a P ,n;T, WH}K. ap~., CTapn 1\10CTY MocTapy - "Y 'fJIaHKY ce Yl3Jla:IKe apxw-
TCKToHcKo-yp6aHYlCTYI'fKa rrp06JIeMaTWKa KOH3epBMpalba W r:ecTaYPMpalba CTapor MOCTa Y Mo-
cTapy W lberOBe OKOJIWHe. AYTOP W3HOCW cBoje CTPY'fHO rJIe,n;WWTe KaKO 6Y1 Tpe6aJIO Ca'fYB:ITW
OKOJIWHY C'rapor MOCTa Koja C lbWMe 'fYlHYI je,n;lIY CKJIa,n;HY qeJIWHY, KOjy, YKOJIWKO je' HeKWM
IIOBOrpa,n;l-baMa rropeMeheHa, Tpe6a rrOHOBOycrrocTaBWTW W,n;aJI,e ~IYBaTI1. KOHKpeTHW rrpe,n;JI0311l\ajy
OBOj CTPY'-IHOj aHaJIYl311 rroce6HY Bpe,n;HOCT.
MB a H 3,n; p a B KOB 11h, I1H:IK. apx., OnpaBKa KYJJa KO,ll; CTapor MOCTa y MocTapy -
IiperJIep; Y'Il1lbeHI1X KOH3epBaTOpCKI1X YI peCTaypaTOpCKI1X pa,n;OBa Ha OBI1M 06jeKTI1Ma. IIl1caq
YI l:13yje I-Ia I-reKe KOH3epBaTopCKe rpeWKe Koje .cy ce nOTKlj:aJIe rrpl1 KOH3epBaTOpCKI1M pap;OBI1Ma
YCJle,n; He,n;OBOJbHOr Ha,n;30pa.
'B y P o B a CJI e p, KOll3epBaTOpcKH 3aXBaJ" Ha MoropjeJJY - KpaTaK OCBpT Ha rrp06JIeMa-
TI1KY KOH3epBaropCKI1X 3aXBaTa Ha MoropjeJIY, PXMCKOj rpal)eBWHI1 il3 IV BeKa.
II eTa p MOM 11P o B Wh, ,LJ;Bep;ilBeHe ~KBe Y BocaHcKoj KpajHHH - Pa,n;w ce o ,n;Ba pa3Ha
1\IIrra p;pBeHl1X qpKaBa; je,n;He Y MaJIOM BJIau1KY (CJIaTffiia KOP; Balbe JIYKe) YI ,n;pyre y JeJIWhKoj
(KOlI III1CKaB!'lqe) IJ;pKBa y MaJIOl\1 BJIaWKOM je pa,n; 06Y1'fHOr ceOCKor rpa,n;wTeJba, ,n;OKje l.\pKBa
Y JeJIWhKI1 canpweHYlje ,n;eJIO 'fYBeHYlX OcahaHa W3 rrpBe rrOJIOBWHe XIX BeKa. IIwcaq cMaTpa ,n;a
011 OBe l.\pKBe Tpe6aJIo 3aWTWi'W YI Ca'fYBaTl1 Kao WHTepecalITHe rrpl1Mepe Hapo,n;Hor rpal)eBwHap-
CTBa.
X a M,n; WjaK p e weB Jb aKO B Wh, CapajeBcKe ,lI;aHpe - )J;06ap rr03l-laBaJIal\ Hawe rrt:0-
JlI.TlOCTW[JOP; TYPCKOM BJIa,n;aBWHOM rrwcaq Hac yri03Haje ca rroce6HwM TprOBa'-IKWM Mara3aMa Koje
cy ce 3BaJIe 11a WP e. To cy Mara3e Koje cy ce rro,n;W3aJIe OKO je,n;Hor ,n;BopWWTa, no,n; je,n;H~IM
E:pOBOM W C je,n;HwM 3ajep;HI1'fKMM YJTa30M C y.TlYlqe y ,n;BopwwTe. "Y CapajeBY je ,n;o 1879 ro,n;MHe
GI1JIO rreT ,n;awpa. XaI,JI1MypaToBwha ,n;awPY y XaJIa'fWMa TeMeJbHO je pecTaYPl1pao 1952 rop;.
MY3ej rpa,n;a CapajeBa.
III e eP11K B e lli JI a I' YI h, llpoY'IaBalbe H 3aWTJlTa cTeliaKa IIwcal..\ YlCrrpaBI-lO
KOHcTaTyje: CTehl..\w cy je,n;wHcTBeHa W 3Ha'fajl-I:1 KYJITYPI-lO-WCTOpYlCKa YI YMjeTHw'-IKa rrojaBa.
Hope,n; HeWTO rrOBeJba, rrwcaMa W OCTaTaKa YTBpl)eHwx rpa,n;OBa BJIa,n;apa WePey,n;ajraqa, OHW npeT-
CTaBJbjy BPJIO Ba:IKHe W CKOpO je,n;~lHe 113Bope 11 ,n;OKYMeHTe 3a yrr03HaBalbe I1cTopl1je CIP,n;lber
B':jeKa. - M rropep; CBera Tora OBI1M crroMeHl1ql1Ma CBe ,n;o HajHoBl1jer BpeMeHa 11I1je oGpa-
baHa rroTpe6Ha na:IKl-ba o',n;cTpaHe Hallll1X HaY'fHl1X pa,n;HYlKa. A CBI1 cy 113rJIe,n;11,n;a he HeKI1 rrpo-
6.rreMI1 Hawer cpe,n;lber BeKa TY Hahl1, aKO He cBoje KOHa'fI-lO pemelbe, y HajMalbY PYKY cBoje
r.paBI1JIHl1je rrOCTaBJbalbe OCJIOlbeHO Ha HOBe 'fl1l-LeHl1qe y Ee311 ca rrpOY'faBalbeM cTehaKa. 3aTO
nu,n;yxBaT 3eMaJbCKOr MY3eja YI 3aBo,n;a 3a 3alliTI1'ry CnOMeHI1Ka KYJIType ,n;a ce cTehql1 CI1CTeMaTCKl1
rrpoY'fe W 3a1liTI1Te, HecYMlbwBO ne ,n;onpl1Hel'l1 Ta'lIl11jeM yn03HaBalbY Hawe npOIliJIOCTYI. )J;oca,n;a
cy 06jaBJbeHe CI1CTeMaTCKI1 o6pal)eHe MOHorpaePwje HeKpOrrOJIa: Pa,n;I1MJba (1950), OJIOBO (1951), 11
lUl1poKI1 Bpojer (1953) c,n; llP. A. BeHqa 11 JIy,n;Mep (1953) o,n; )J;. CeprejeBcKor, HaY'-IHI1X capa,n;HwKa
3eMaJbCKOr MY3eja y CapajeBY. - tJ 3aBO,n;y 3. 3. C. K. cnpeMa ce .MOHorpaePwja CTenaKa I-Ia
Kynpecy. Pa,n; Ha eBI1,n;eHqwjl1 cTehaKa ce l-IaCTaB.lba, KaKO 611 ce MOrJIa Yl3pa,n;I1Tlf It&pTOTeKa ~I
KapTa pacnpOCTpaJ-beHOCTI1.
LI e M a JI ~ e JI 11h, I1H}K. apx., 06HOBa COKOJJOBHlieBa 1\IOCTa y BHWerpa,ll;Y YI M e X M e p;
IVI: Y j e 3 11H OB 11h, 06HOBa HaTnHca na COKOJJOEMlieBY 1\10CTYY BHWerpa,ll;Y - yn03Hajy Hac ca
H3Be,n;eHI1M pecTaypaTopcKWM pa,n;OBI1Ma OBOl' je,n;I1HCTBeHor 06jeKTa TYPCKor rpal)eBI1HapCTBa,
KOjH je y nj:OIliJIOM paTY 6MO 3HaTHO oWTeheH. 3aXBaJbyjyhM 3aBOp;y 3. 3. C. K. W nYHOM pa3YMe-
B3lbY 11 nOMohw Hapo,n;He BJlaCTI1, MOCT je nOTfIYlw O ycnelliHo 06HOBJbeH, Te rrYTHwqw W TypWCTJ.I
vIJeT Mory Y:lKWSaTW y JIenOTlf COKOJIOBWneBor )lE:JIa.
321
D;B. '1. llODOBUh
Prikazi i biljeke
Ue Ma JI "9: e JI I([h, I([H:lK.apx., 1([3HOCI([ KaKO je peCTaypJ([J>aHaMycaqmpxaHa BJIarajcKe Te-
lrnje, a E BaH r e JI o C ,ZI; I([MI([TP I([j e BJi h, I([H:lK. apx., KaKO je peCTaYPl([paH M::lHaCTPI([CKMKO-
HaK y J!OBHI([QI([.
Kao WTOBI([~I([MOIlIPBa CBeCKarO~MWlbaKa Rawe CTapl([HeI([Ma60raT l%l pa3HOBpcaH ca~p:lKaj.
Bpe~HocT ca~p:lKaja nOBehaBajy MHoro6pojHe BPJIO ycneJIe I([JIycTpaQl([je. MI([CJII([McaMO ~a 61([ y
je~HoM o36l%lJbHOMHayqHOM qaConl([cy Kao WTO je oBaj TPe6aJIo 1([36eraBaTI([~a ce I([JIycTPaQl([je
CTaBJbajy CaCBI([My3 py6 JII([CTa,jep TO nO'l'ceha Ha TYPI1CTl1qKenpocneKTe. J1jow je,llHa o36l1JbHa
3aMepKa. Je3I([K! 3~CTa je WTeTa ~a OBaKOycneJIa ny6JII([KaQMja, I([ C~P:lKI([HOM l%lTeXHJ1qKOM
onpeMOM, Hl1je I([ ca je3l1qHe CTpaHe Ha rIOTpe6HOj BI1CI([HM. J1Ma I([ npl([JIl([qaH 6poj WTaMrIapCKMX
:rpeWaKa.
'Glasnik Zemaljskog muzeja - Arheologija
21
V Izvjetaj o radu Arheolokog odjel1enja
Rad se je advijaa sra'zmjem.o u svim arheolakim adjeljenjirma.
Rad u zbirkama - OU arhealakim Zlbipkama nije tokom godine bilo nekih izmjena niti
navuh izloibi, 'POto su izla1Jbene prostarije uglavnam postavljene. iRJatdilase u s,vim adijeljenjima
intenzivna i dalje na s'r'ed~vanju mnogobrajnog materij,all,a u depoima i na inventariJSanju nava
atkapanag materijala iz Lisicica, zatim pregledu numi2imaticlke :zJbir'ke.
Terenska ispitivanja - iIspitivanju terena posvetila se i ove ,godine ,mrlOgapanje. Prililkom
iskapavanja pregledan je detaljna teren ako Lisicica i Hamalja kad Kanjica. Tu je istraena
rimska ces,ta izmedu Kanjica i Baraka. Tom ,prili!kom je nadena est millijdkaJza i ustanavljen
pravac rims>ke ceste izmedu Lilpete~KaJraule i Baraka. Vrena su rekagnasciranja 'aka Ljubu-
kag iVitine. Prilikam iskapavanja pregledan je i teren aka Prijedara, rimske Halde i troske
i rimska naselj aJ u tdolini J.llIPpe.
U Bihacu su pregledani astaci srednjevjekavne lalThite'kJture, zaJtim IsrednjevjelkOViIli
grad Vinac kod Jajca gdje 'su u jednaj pecini nadeni i astaci prehi'storijslkog naselhja. Slij,edeci
padatke srednjevjekavnih izvara, tragana j'e za mjestom Padgrade kod Bica li kome su banavi
i kpailjevi izdavali cesta povelje. IIspitujuci Bice paUe ikod Mostara naden je ilailmlitet Pad-
grade u blizini Blalgaja. Ovdje se na'1aze prastrane 'ruevine pa i ruevine jedne crkve,
vjerova1rrla crikve sv. Ka=e i Damjana spomenute tJaikade 'kad du'brovackih nronicaroa. Ovo je
jedan ad 'rijetkih srednjevjelkavnih lakaJliteta s'pomenutih i u izvarLma te je svaJka!lro:potreJbnl>
ispi,tati ga.
I u avaj gadini je nastavljen abiman rad na istraivanju i publikavanju stecaka. Obradene
su nekmpoile stecaJka na dalmatinsikaj obaJIi na prastoru ISlivna-CepiJkuce. 'Tu je pranaden
materijal :kaji nam IPakazuje raslPraSltk:anje avag materijala na zapad, zajedna sa neikalika
skulpturaOnih pretstava vrla inteTesantnog sadraja. !Nekropole iz akaline Mosta'I'IaJsu takade-
obradivane.
Iskopavanja - \Pragram i:skopaJvanj.a lakaliteta biO' je i ove ,godine uglavnom vezan Zla
ilrrajeve koh su ugraeni (tereni kaji ce se !POtalPati) i za teren sreskih I>dbora kaji su da'H
sredstva za ispitivanje 's,vajim muzejima, !kaji su vecinom tek u osnivaJnju.
U okviru pre h i s t '0 r i j s lk '0 g adjeljenja izvrena je sistemats!ka iJS'kapaJVlanjeneO'litskag
naselja u Lisicicima kad Kanjica. Tam prilika m kanstatavana je da u naselju pastaje dva
osnavna stratuma u njegavom rmz'ViajU:danji pripada zemunicnam tipu naJSItambi, a ,gornji
cetvrtastim kucama. :PaTed razliJke u nastambama postoji i ra'ZliJka u keramicnam materijalu.
- lU zemuni:cnom \poseban inter,es izaziva atkrivena centI'laJlno agnjite u naselju, ikaje naan
dasta jasna ,gavari o' izvjesrrim drutvenim odnasima u ovam nase!ljru. Ker.aJm:icni materijal je
panavna i definitivna !potvrdiO' da avaj dakalitet lIlema niJkakve :kulturne veze sa lpoznatim neoUt-
s'kim na,1.azi,ti:mau Basni. lKeoomiC'ki abjekti - naJrocita 'li danjim slajevima - imaju iZvjesne
dadirne ,ta'Cke sa neoHtskalffi 'keramiJkam na Ma1'ti:, a juna Italij.a i Jadran'ski 'barzen su
takade padI1ucj,a \gdj.e treba traiti najlb\lie analogije.
iNa tragave prehistoridskag naseljla, !!lai'la se IPrililkam ilsk()lpavanja riJmskO'g utvrdenja i
crkve !!la Gradini Zecavi !kod iPTijedaTa. Tom prHikom je nadena keramiJka s1,avaI1Skekulture,
vrlO' sUcna Ikeramici iz pecine Hrusta'V!alCe.Taka u do'lini 'Sane dobivanro jednu citavu grUlPacij'li
slavanSke 'kulture, itO' je \bez sumnje od vanosti za dalje rprauc.av,anje kulture !!la na'em
podrucju.
U akviTU an ti c k '0 g i s red nje vj e 'ko' v n '0 g odjeljenja vrena su prva diadja
ispitivanja na :ugroenom terenu O'ka Kanjiea, za,tim ispitivanja na paziv S. N. O. u okalici
Travnika i PrijedQTa.
U Lisicicima 'kod Kanjic:al nastavljena je prva iSlPitivanje grablja na crlkvi!lli obkapanaj
u pralaj 'gadini. U neposrednaj :blizini crkvine na mjestu Banava Glavica otkrivena je staTa-
324
Izvjetaj o radu Arheolokog odjeljenja
krcanslka !bazilika CIJa osn()lVlal 'Ulpucuje na V,I- VIlI vije!k. Sto se tice antrokih ostataka odluceno
je da ISeu okolini Konjica ispita !bar djelimicno jedan loikalitet, kako !bi se iJmalo uvid-aJ u nacin
stanovanja u' ovim :krajevmna. !Najlbolje indicije daJLa su rprobna kopanja na novo prol1adenom
ldk1aJ1itetuu iLisiJcicima , dok 'S'U na drugmn mjestima rrlli5evinebLle vecinom vec sasvim is\krcene,
te se je ,tu prist1.liPilo radu. Otkrivena je veliJka rimska vila sa hipokaustom i zidnib:lllsliJka'rijama,
koje su cak imale ti figurame pretstave. Uz vi:lu je otkrivena i gospodall"ska zgrada sa
ostacima (pOljoprivrednog alata. U ovom ikra'ju, na Buturovic polju, ispitana je i jedna zgrada
u kojoj je ranije naden treljef Venere, poto su ikod nas do 'sada' kultne zgrade ma:lo iSIPitane.
'u Ranlkovicima !kod Travnika zavreno je !prole godine zapoceto iSkopavanje jedne
stambene 7Jgrade i njene banje. U zgradi su se i ovaj !put nali novi fragmenti karpitela od
mu'lj:tke sa geometrij\>kim ornamentom, ukras ikoji je do sada !bio nepoznat ou rimskim
zgradama.
U okolici /PJrijedora sis,teInlaltski je ispitana tzv. Crkvina ikmj iPrijedora i Gradina Zecovi.
Na Orlkvini su nadeni krajnji ostaci jedne crkve ikoja je bila ,gradena na temeljima jedne rimske
zgI'1aide.lU ruevinu crkve i oIlrolo nje ukopani su gro'bovi nad kojima je nadeno ostataka
keramjjke od dace. Na Gradini Zecovi nadeni: su ostaci jednog rimskog utvrdenja okI"UIenog
2 metra debelim zidovima i sa ostacima dveju z'grada. Tom prilikom se li donjim slojevima
naiilo na vec spomenuti! kultumi prehi:storijski sloj. U sTedi:ni utvrdenja otkopana je Ibazilika
sa ostacima 'kts.menog namjetaja, a s.agradena ie od materrjala od anticki:h I'1Uevma.
Naucni rad - Naucni rad se vecinom u sva tri aI1heololka odjeljenja svodio nJa obr.adu
isnr.3eniih lolkaliteta a poneto i tretiranje drugih pwblema.
Dr A. Benoc !PUIblilkovaoje u Glasniku Z. M. 1953 - lNeolitsko nase!lje u doHni Bile
i Neki etniC'ki IPrOlblami IPrehi:storijsiki:h stanovnika BiH, Iai za Ahaeologia iwgoslavica 11953 -
Nekoi: novi elemeruti na !keramici !butmirskog Upao lU tampu je dao za GlasniJk ,1.954 - !Pret-
hodna istraivanja neolitslkog naselja u LiJsicicima i Novi nailJa!Zieljeznog dolba u !BiH.
Dimitrije Sergejevski puJblillrovao je u Glasniku 1953 - Slilke ~ojnika na naim
srednjevjekovnirn nadgrobnim spomenicama, za Glasnik 1954 - Starohri.can!Ska lbazilikJaI u
Klobuku i Stecak kod sela Tekije, za Zbornik dr Vladimira Tkalcica - Kasno-anticka amajlija
iz Bosne, a za, Z!bomilk dr iM. Abramica - Reljef iz ViJnjice.
Marko Vego dao je za Gla:sniJk 1954 r.aspravu - Latinski bihacki spomenici XVI
vijeka i !Pisma o Bo!>anslk.o-hercegovackom ustanku 18t7'5-1~'78 godi:ne. Izdao je Ibrouru -
Don Ivan Music i Hrvati u hercegovackom ustanku 18'7'5-1878 godine. U ,priprelmi je izdam.je
nekrqpola >LjUlbuki.
Dr Irma Cremonik publikovala je u GbsnJ'ku 119513 - Izvj.e'taj o i!skopavanja na
cr.kvini u Li:siJcicima i Dva srednjevjekovna gr.ada u oIkolici Graho\"al, za Glasni:lk 1954 -
Izvjetaj o' is!kopavanjima na Crkvi:ni u Li:sicicima kod Konjica i 'Neto o antic>kiJm naseljima
u okolici Konjica, za 'I1ka1cicev Zlbornik je dah! ralSlPravu - Na gr,3[lJ~cikJulture ,Rima i Grcke.
!Nada Miletic je Obradila za Glasnik 19'54 - Crikva SiV.K!limenta u iMoS1tJ3JCmna.
U svrhu studijslkog putovanja Dimitrije Sel'gejevski iao je u Gr.ciku gdje je u Solunu
uzeo uceca u Medun,arodnom kongresu Bizanto10ga. Dr A. Benac iao je na Istudij'Sko putovanje
u Njemacku i GI'1oku.
Strucnjaci muzeja su i ove Igodine aktivno r.adili na popularizaciji svoje str.uke. OJdraU
su IPredavanj,a na Narodnom 'UlUiveI'lZitetu,na radiju, u provi:nciji, i svoje rezultatei:straivanja
objavljivali u ,dnevnoj ~tarrnpi i beletristici. Strucnj.aci su i daJ1je rpomagJaJHzaviJcajne muzeje
u IPOsltarv!J:j,anju izloJbi i tterenoSkJimi:str3ivanjirna kao to je vec ~menuto.
Sto se tice posjete muzeja ona je i ove godine bila vrlo brojna. Kroz muzej je prolo
75.000 ;posjetilaca. Za vodenje grupa i stI'1al!lacapostavljena su u arheolokom odjeljenju dva
vodica.
U rprehi:storij'Slkom odjeljenju r~di: dr Alojz Benac, naucni saradnik i asistent Covic
Borivoj.e, u klasicnom odj.eljenju Dimi,trije SergejevskJi, llIauCIli saradni:lk i dr lnma Crennonik,
nauc. sarad., a :kao honorarni nUil1lizmaticar dr Jozo P etTovic , u srednjevjekovnom odjeljenju
direktor Mar'ko Vego, lIlauc. sarad. i asistent Nada MiiJletic. Uz 0\"3 odjeljenja osnovano je
tokom godine i istorijsko odjeljenje u ikome l"adi prof. Hajrudin Curic.

Glasnik Zemaljskog Muzeja 1954

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Glasnik Zemaljskog Muzeja 1954

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.

cijela izbocina bile su pune izgoretine, kao i ispust u zemunici C. Da li se radi o

NalPomenlul1i smo vec o ilzvjeSll1im analogijama izmedu Grapske i s,rednje i sjeverne

~ ..... ;.... () _.:~~~

HeKaKo o,n, X BVfjeKa ITO'-Ieo ce y Boonn jaele olCjlEiham Y'l1MJU,aj MCTOKa 11

312 Esad Paalic

You might also like