Neboja Milenkovi

VIAK ISTORIJE
KAO UMETNIKI
MATERIJAL
ta uraditi sa vikom istorije bilo da su u pitanju line, intimne povesti
ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, dravne i ta biva sa istorijskim
reliktima kada istekne njihov rok upotrebe? Da li ideoloki artefakti, reli-
kvije i insignije govore iskljuivo o vremenu i vrednostima u kom su imali
status ideolokih totema, religijskih insignija u ovom sluaju komuniz-
ma i (samoupravnog) socijalizma ili moda i o nama, tanije: naim
strahovima, idealima, nadama, projekcijama, oekivanjima, tabuima,
ponosu, stidu, i slinom. Koliko uitane i upisane, line i kolektivne (pred)
istorije utiu na nau sadanjicu? U kojoj je meri nae dananje post/
demokratsko, tranziciono, (centralno)evropsko i balkansko ja uslovljeno i
neposredno odreeno upravo iskustvom komunizma? Da li grafti Bravar
je bio bolji ili Josip Broz dobar skroz koji svako malo osvanu na fasada-
ma irom (i uzdu) zemlje koja se ranije zvala SFRJ (a sada je poznatija
pod neutralnom geografsko/politikom odrednicom ovi prostori) govori
iskljuivo o nostalgiji za tamnicom naroda ili je, mogue, taj kontekst
ipak mnogo obuhvatniji i iri? U kojoj je meri viak ideolokih znaenja
srazmerno proporcionalan emotivnim osujeenostima i uskraenostima
svih onih ivota koji su na razliite naine najpre bili nekritiki veliani,
onda nasilno prekinuti (bilo neposredno, fziki, ili pak simboliki), potom
nastavljeni uz primenu strategija brisanja kojima prolost koje (iz razli-
itih razloga) ne elimo da se seamo postaje neka vrsta fundamenta
za stvaranje i konstruisanje nekih novih ivota? Da li su ti novi potemki-
novski ivoti uopte mogui? Na kraju, moe li potisnuta prolost zaista
tek tako da proe? U zemlji koja je svojevremeno na vie ili manje so-
fsticirane naine osujeivala kritiku sadanjosti (tanije: tadanjosti)
danas je jednako nepopularno preispitivanje i vrednosno prevladavanje
4
prolosti (misli se, naravno, na onaj njen najtamniji i najmraniji deo).
Kontekst Jugoslavije i jugoslovenstva njene zajednike kulture, poli-
tikog, intelektualnog (umetnikog) i emotivnog naslea bili su ako ne
inicijalni pokretai onda svakako tematsko jezgro oko kog se razvijala
umetnost Balinta Sombatija, zajedno sa kojim (misli se na kontekst) se i
sama menjala, nadograivala i kontekstualno usloavala.
Sombati ivot i(li) umetnost
Kljuni trenutak Sombatijeve umetnike karijere odigrao se 27. avgusta
1969, kada u subotikoj poslastiarnici Triglav on i Slavko Matkovi sa
jo nekolicinom prijatelja osnivaju umetniku grupu Bosch+Bosch prvu
te vrste u Srbiji delujuu unutar ireg (internacionalnog) pokreta i ten-
dencija novih umetnikih praksi:
1

Grupu Bosch+Bosch formirali smo zbog toga to smo hteli da stvo-
rimo umetniki forum sopstvene generacije... Nismo bili zadovoljni
postojeim stanjem, a i prema umetnikim institucijama imali smo
tada veliki stepen averzije... Verovali smo u smisao zajednikog rada,
grupnog aktivizma: grupa je bila kola, radionica i forum istovremeno.
Grupu smo usmerili u radikalnom pravcu i nije bilo nikakve milosti,
ak su etvoro osnivaa bili primorani da vremenom istupe iz nje.
Prirodnim putem, naravno.
2
Zamiljena kao radikalan otklon od umalosti, idejne inertnosti i kon-
zervativnosti sredine, grupa Bosch+Bosch od samog starta okrenuta je
ka radikalnim, inovativnim, ekscesnim i (neo)avangardnim umetnikim
istraivanjima i eksperimentima. Opsegom delovanja obuhvatala je iri
prostor srednje Evrope i u startu je bila odreena kao antiteza svemu lo-
kalnom i provincijalnom. Njeni idejni tvorci, Matkovi i Sombati, bili su u
prijateljskim odnosima sa neoavangardistima iz ostalih jugoslovenskih
centara (Zagreb, Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Kranj...). S obzirom na
1 Uz Matkovia i Sombatija, lanovi osnivai Bosch+Boscha bili su jo i Laslo Salma, Zoltan
Maar, Edit Ba, Itvan Krekovi i Slobodan Tomanovi, 1971. grupi se prikljuuje Laslo Kere-
ke, 1973. Katalin Ladik i Atila ernik, a od 1975. i Ante Vukov.
2 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, intervju sa Balintom Sombatijem, Bule-
var, br. 102, Novi Sad, 24. 01. 2003, str. 3437.
5
injenicu da su informacije o zbivanjima na internacionaloj art sceni u
Suboticu stizale sporije nego u druge umetnike centre SFRJ, za pristup
meunarodnoj sceni boovcima je vanredan podsticaj predstavljala sa-
radnja sa slovenakim pesnikom i umetnikom Francijem Zagorinikom
kao i uspostavljanje intenzivih kontakata sa protagonistima (umetnici-
ma i kritiarima) Nove maarske avangarde.
3
Zahvaljujui toj saradnji
upoznaju se sa umetnikim, etikim i politikim stavovima maarskog
pisca, pesnika i umetnika Lajoa Kaaka (Lajos Kassk, 18871967)
kao one linosti koja je na lanove grupe (Sombatija posebno) ostvarila
snaan uticaj, pre svega po pitanju artikulacije temeljnih etikih i umet-
nikih motivacija vezanih za mesto i status umetnika u drutvu:
ist naturalizam nije vie od slobodne kontemplacije, dok pravi umet-
nik treba da bude subverzivan, revolucionarnog temperementa koji je
uvek protiv standardnih pravila svih vremena! tavie, on ne sme da
bude zadovoljan ulogom pukog hroniara.
4
Nakon osnivanja grupe, ako ve tragamo za prelomnim trenucima Som-
batijeve umetnike karijere, ali i samog ivota, poto kod njega to dvoje
teko moemo posmatrati odvojeno, tu svakako spada njegovo preselje-
nje u Novi Sad gde 1971. postaje grafki urednik asopisa za kulturu i
umetnost j Symposion pod urednitvom Ota Tolnaija (posle toga Som-
bati dizajnira, ureuje i izdaje i mnoge druge asopise), prva samostal-
na izloba Nontextualit odrana na novosadskoj Tribini mladih (1971),
raspad grupe Bosch+Bosch (1976), osnivanje jugoslovenske neoistike
elije Euroneiost Communication Project (1981), brak sa Katalin Ladik
(19731978), roenje sina Arta Sombatija (1981), smrt Josipa Broza
Tita (1980), graanski ratovi i raspad SFRJ (19911995), smrt Slavka
Matkovia (1994), bombardovanje SRJ (1999), preseljenje u Budimpetu
gde od 2000. ivi kao samostalan umetnik i konano 2005. kada je u
Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu ovaj kustos priredio
3 Poev od ranih sedamdesetih godina XX veka pa do danas, Sombati s maarskim neoavan-
gardnim umetnicima zajedno izlae i izvodi umetnike akcije, gradei jednu od najznaajnijih
spona i taaka susretanja jugoslovenske i srpske sa maarskom ali i centralnoevropskim kul-
turama uopte.
4 Lajos Kassk, The Advertisement and modern typography, edited by: Ferenc Csaplr, Kassk
Museum, Budapest 1999, str. 5.
6
njegovu prvu retrospektivu nazvanu szombathy art. Tom nizu, bez sum-
nje, moe se pridodati i aktuelni trenutak odravanja izlobe Bili smo he-
roji kao neka vrsta Sombatijevog simbolikog come back-a u Suboticu,
u kojoj samostalno nije izlagao od 1987.
Po klasifkaciji samog Sombatija njegova umetnost moe se posmatra-
ti u okviru etiri sadrinsko-formalne celine: 1. Angaovana (politika)
umetnost, 2. Konceptualna umetnost (idea art), 3. Umetnost ponaanja
(behaviour art) i 4. Umetnost znakova (semioloka ili semioumetnost).
5

Unutar navedenih oblasti, uz brojna preklapanja i poneko odstupanje,
Sombati je ostvario produkciju od vie hiljada umetnikih radova, re-
alizovanih u gotovo svim medijumima prisutnim u (neoavangardnim)
eksperimentalnim umetnikim praksama.
6
Ovu prilino preciznu kvalif-
kaciju treba dopuniti Sombatijevim bogatim urednikim, teorijskim, po-
lemikim i knjievnim radom. Pomenute mnogostruke umetnike ostva-
renosti Balinta Sombatija svrstavaju u red svestranijih autorskih linosti
kako u jugoslovenskoj i srpskoj tako, podjednako, i u maarskoj umet-
nosti. Uostalom, decenijama ve, savremenu srpsku i maarsku kulturu
malo ko povezuje na tako svestran i dinamian nain kao to to ini on.
Kako strunoj, tako i iroj umetnikoj publici Sombati je ipak u najveoj
meri poznat po svojoj politikoj umetnosti i performerskim aktivnostima
kojima se kontinuirano bavi jo od leta revolucionarne 1968. Tada jo
gimnazijalac i lan Knjievnog kluba Dee Kostolanji u Subotici, biva su-
organizator i idejni tvorac hepeninga izvedenog protiv intervencije Var-
avskog pakta odnosno ulaska sovjetskih trupa u ehoslovaku. Hepe-
ning se odvijao na glavnom subotikom gradskom trgu ispred Narodnog
pozorita i sastojao se od itanja antiratnih pesama. Po zavretku knji-
evno-muzikog dela programa uesnici su zapalili maketu tenka veih
dimenzija u koju su prethodno stavili nekoliko belih golubova koji su izle-
teli iz gorue konstrukcije. S jeseni iste 1968, sa prijateljem Ferencom
Morom (Ferenc Mra), Sombati izvodi i svoj drugi rani hepening/perfor-
mans antiratnog karaktera. O toku i sadrini ove akcije autor svedoi:
5 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, rukopis, Budimpeta
2005.
6 Kompletan Sombatijev umetniki opus detaljno je obraen u: Neboja Milenkovi, szom-
bathy art, monografja, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2005.
7
Tokom noi na vanijim punktovima centra grada (ispred glavnog ula-
za u Gradsku kuu, na kraju korzoa, ispred ulaza u Gimnaziju, na trgu
gde se nalazi spomenik rtvama faizma itd.) belim kreom ispisali
smo tekstove na asfalt koji su osudili rat u Vijetnamu i intervenciju
Varavskog pakta u ehoslovakoj. Patrola nas je uhvatila i bili smo
privedeni u stanicu milicije odakle smo posle sasluanja puteni.
7
Ove rane akcije, iako nemaju veeg znaaja unutar Sombatijevog umet-
nikog opusa, navedene su kao bitne za formiranje njegove, tad verovat-
no nedovoljno osveene ali svakako prisutne, predstave o misiji umet-
nika kao demistifkatora kolektivnih (kolektivistikih) zabluda. Odnosei
se prema umetnosti kao aktivnosti koja se mora posmatrati u irem
polju i smislu nego to je to puko proizvoenje (ne)materijalnih predme-
ta svoja istraivanja i umetniko/teoretiarski rad od samih poetaka
pa do danas Sombati je zasnovao na preispitivanju razliitih odnosa i
okolnosti, uitanih i(li) upisanih simbolikih kodova na relaciji izmeu
umetnosti (visoke i popularne kulture) sa jedne, odnosno politike i ide-
ologije sa druge strane kako na prostoru nekadanje SFRJ, tako i na
irem podruju centralne i istone Evrope.
Umetnik kao radnik na polju
demistikovanja kolektivnih zabluda
Kao to sam naznaio, uloga Nove levice i studentskog bunta 1968. i
u SFR Jugoslaviji dala je zamah kritikoj kulturi prevashodno flmu,
knjievnosti i vizuelnim umetnostima. Umetnici se usuuju da slobodnije
progovore i o tamnijim stranama i nalijima jugoslovenskog socijali-
stikog raja. Istovremeno, prividne liberalizacije drutvene i politike
klime smenjuju se s periodima neostaljnizacije i razliitih oblika admi-
nistrativnih progona misleih umetnika. Sve ovo na Sombatija ostavlja
snaan utisak, tako on za jednu od kljunih strategija svoje umetnosti
izabira rad na demistifkovanju ispraznosti vladajuih ideolokih mitova
i motiva. Smetena u meuprostor izmeu politike i poetike, estetike i
etike u epicentru umetnikovih interesovanja nalazi se sudbina Titovog
7 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, rukopis, Budimpeta
2005.
8
jugoslovenskog socijalistikog raja, kao neposredne (umetniku dostupne)
novovekovne istorijske potvrde Fukoove ideje drutvenog tela i teze o
tome kako kraljevo telo nije metafora ve politika stvarnost, tanije da je
njegovo fziko prisustvo nuno za funkcionisanje monarhije.
8
Kao neposredni akter Sombatijeve umetnosti Josip Broz Tito premijerno
se pojavljuje u Akciji lepljenja potanskih maraka sa likom Josipa Broza
Tita intervencija u asopisu j Symposion br. 75 iz 1971, godinu dana
kasnije i u ikonikom foto-performansu Bauhaus.
9
Koristei se tablom
sa ispisanim nazivom Bauhaus, u ovoj akciji Sombati svoju podstanar-
sku tavansku sobu, u kojoj je iveo neposredno po preseljenju u Novi
Sad, strategijom proglaavanja dovodi u neposrednu vezu sa kolom-ra-
dionicom iz Vajmara i Desaua, kultnim okupljalitem naprednih tenden-
cija evropske umetnosti dvadesetih godina minulog veka:
U Novom Sadu sam jedan tavanski kutak moj tadanji stambeni
prostor proglasio vlastitim Bauhausom i, posredstvom jedne tauto-
loke protivrenosti, nanianio socioloku imanenciju umetnosti.
10
Serijom veto araniranih prizora, bliskih umetnosti ponaanja, osvet-
ljavaju se uslovi i okolnosti pod kojima realne ivotne situacije iz kon-
kretnog socijalnog (preseljenje iz Subotice, egzistencijalna neizvesnost,
podstanarstvo, nade, oekivanja) bivaju transponovane u umetniki kon-
tekst. Strategijsko izjednaavanje umetnosti i ivota, s tendencijom pot-
punog brisanja i nestajanja granica izmeu njih, jedna je od konstanti
Sombatijeve umetnosti. U akciji konstruktivistika naela i red Bauhau-
sa stavljeni su u opozitni odnos prema egzistencijalnim, socio-kulturo-
lokim kontekstom i atmosferom umetnikovog podstanarstva. Tipian
real-socijalistiki enterijer Novog Sada, Ljubljane, Budimpete, Krakova
ili Praga, prepoznatljiv je i geografski odrediv jedino zahvaljujui pri-
sustvu reljefnog portreta marala SFRJ Josipa Broza Tita, kao ikoni-
8 Miel Fuko, Mo i telo, u: Miel Fuko, Mo/znanje Odabrani spisi i razgovori 19721977,
Mediterran Publishing, Novi Sad 2012, str. 61.
9 Foto-performans Bauhaus prvi put je predstavljen na izlobi grupe Bosch+Bosch u Kape-
li-ateljeu u Balatonboglaru, potom i u Salonu Likovnog susreta u Subotici i Galeriji Studentskog
centra u Zagrebu, sve 1972.
10 Balint Sombati, Steui aku peska Ispovest o isparavanju moje ars poetike, objavljeno na
maarskom: Hd, br. 234, Novi Sad 1997.
9
kog oznaitelja ivota po jugoslovenskom modelu (realnog) socijalizma.
Uvoenjem u rad ofcijelnog portreta predsednika republike ukazuje se
na proces kojim se privatni prostor (umetnikov stan) pretvara u javni
(obaveza isticanja portreta predsednika u svim javnim objektima u ze-
mlji). Prodorom ideologije u privatni ivot, odnosno svakodnevicu poje-
dinca, aludira se, takoe, i na sklonost ka nadziranju kao jednog od
karakteristinih oblika manifestovanja svakog totalitarizma (pa i mekog
totalitarizma brozovskog modela). Socijalno-umetniki ambijent u kom
se akcija odvija registrovan je foto kamerom koja neutralno belei ra-
zliite izreirane situacije u kojima se povremeno pojavljuje i lik samog
umetnika koji tako postaje istovremeni uesnik i (neutralni) posmatra
vlastite akcije. Varijantnim ponavljanjem slinog motiva istrauju se lin-
gvistiki kodovi smog medija kojim se, u trenucima registrovanja iza-
branih situacija, umetnik slui.
O drutvenoj i politikoj klimi unutar koje su protagonisti Novih umetno-
sti tih godina iveli i delovali Sombati pria:
Okruilo nas je neznanje i nerazumevanje. U zaotrenoj drutveno-po-
litikoj atmosferi ranih sedamdesetih, zajedno sa naim istomiljeni-
cima irom Jugoslavije, postali smo neka vrsta klasnog neprijatelja.
Naa je produkcija postala gradivo pomou kojeg su kultur-policajci
sticali poene pred partijskim forumima i penjali se na lestvici ljudske
podlosti.
11
Ono to nisu bile u mogunosti da razumeju partijske vrhuke su, naje-
e, na ovaj ili onaj nain osuivale. Tako se izmeu jugoslovenskih neo-
avangardista i vlasti poeo graditi sloen i na momente kontroverzan
odnos u kom su, shodno tadanjoj liberalizaciji javnog ivota, paralelno
postojale institucije alternativne kulture poput novosadske Tribine mla-
dih, zagrebakog Studentskog centra i Galerije Nova, beogradskog SKC-a,
ljubljanskog KUCa, zatim listovi i asopisi naklonjeni novim umetnosti-
ma (kao to su: Polja, Index i j Symposion u Novom Sadu, Student, Delo i
Vidici u Beogradu, Novine Studentskog centra i Pogledi u Zagrebu, Beseda,
11 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, intervju sa Balintom Sombatijem, Bulevar,
br. 102, Novi Sad, 24. 01. 2003, str. 3437.
10
Revija 57 i Tribuna u Ljubljani, Problemi u Kranju, Dalje u Sarajevu takoe
i brojne alternativne publikacije i samizdati
12
) sa druge strane, protiv
umetnika su istovremeno voeni brojni administrativni i sudski postupci i
procesi od kojih su se neki zavrili ak i zatvorskim presudama (pr. Miroslav
Mandi, Slavko Bogdanovi, Lazar Stojanovi). Sama umetnost postaje
dvosmerna mimikrijska igra veito hodanje po tankoj crti gde razlika
izmeu zabranjenog i dozvoljenog nije bila jasno niti precizno oznaena.
Iako su vii interesi ponekad nalagali miroljubivu koegzistenciju, ovde se
zapravo nikad nije izgubila jasna distinkcija izmeu ofcijelne i neofcijelne
umetnike kulture.
13
Re alternativa sa aspekta i pozicija umetnikih i po-
litikih centara moi oduvek je sadrala peorativni prizvuk. Naposletku,
moe se rei da je takav status odgovarao i ovdanjim avangardistima
koji su itekako drali do vlastite razliitosti kako na planu umetnikog
jezika tako i po pitanju temeljnih etikih i estetikih motivacija.
Ideologije, identiteti, konteksti i znaenja na neto konkretniji nain ukr-
taju se u umetnikoj akciji Lenjin u Budimpeti, takoe iz 1972. U ovoj
jezikoj igri, realizovanoj u formi intimnog spektakla, Sombati transpa-
rent (omiljeno sredstvo propagande i agitacije) sa likom voe sovjetske
socijalistike revolucije pronosi maarskom prestonicom u trenucima
neposredno nakon zavretka prvomajske proslave. Referiui na situaci-
ju brisanja granice izmeu umetnosti i propagande,
14
radi se o sloenom
poigravanju kako sa samim likom i mitolokim konotacijama izabranog
modela (voe sovjetske socijalistike revolucije) jednako i drutvenim
kontekstom u kom se akcija odvijala. Vieznanou i slojevitou, Lenjin
u Budimpeti u prilinoj meri defnie Sombatijevu strategiju umetnika
kao politikog subjekta linosti koja na sebe preuzima ulogu tumaa/
demistifkatora politikih dogmi:
Teglio sam na leima Lenjinov portret ulicama Budimpete u prolee
1972. godine, uvodei ga u kompromitujui ambijent, shvativi da
12 Videti: Balint Szombathy, Alternative Art Periodicals Published in Yugoslavia During the
1970s, In: Stephen Perkins, Assembling Magazines. International Networking Collaborations, Cat.:
Half-legal, phc. 64 p, Subspace, Iowa City, 1996 / Print 1997, str. 5254.
13 Piotr Piotrowski, In the shadow of Yalta: The Avant-garde in Eastern Europe, 19451989,
Reaktion Books Ltd, London 2009.
14 Videti: eslav Milo, Zarobljeni um, BIGZ, Beograd 1987.
11
provokacija, organizovana pod okriljem estetike moe da bude umet-
nost, s obzirom na to da svaki ljudski gest koji generie radikalne
misli moe da se smatra umetnou u nedrima onog drutva koje je
Jozef Bojs i u svojoj univerzalnosti nazvao umetnikom formom.
15
Ovakav umetniki gest, snanog ironijskog naboja, podrazumeva i ne
malu dozu egzistencijalnog rizika drskim provociranjem neposrednog
(fzikog i mentalnog) ukljuenja publike. Podsetimo, u Budimpeti tog
vremena jo je itekako iva svest o posledicama maarske revolucije
1956, kao i stranim represalijama izazvanim sovjetskim intervencio-
nizmom. Istovremeno, to je vreme obeleeno naporima usmerenim ka
destaljinizaciji istonoevropskog drutva, klimi tzv. mekog totalitariz-
ma praenoj postepenom liberalizacijom maarskog drutva koja se
ogledala prevashodno kroz blagonakloniji odnos prema institucijama
alternativne kulture. U datim kontekstima akcija Lenjin u Budimpeti u
funkciji je preispitivanja jezika politike odnosno njegovog neposred-
nog funkcionisanja i prelamanja u svakodnevici maarske prestonice. U
jednom zapisu iz tog vremena, Sombati kae da mu je, u sluaju rada
Lenjin u Budimpeti, namera bila da ispituje mogue semantike situa-
cije lika V. I. Lenjina i date ivotne sredine u kojoj se pojavljuju znae-
nja raznih autoritativnih poruka (pr. plakati...). Polazei od umetnikovog
stava govorimo, dakle, o procesu pretvaranja ikona revolucije u znakove
revolucije koji vie ne stoje u direktnoj vezi sa efektivnim svojstvima re-
ferenta, ve sa njegovim mestom unutar simbolikog poretka.
16
Teei ka
razotkrivanju struktura moi, odnosno ispraznosti i apsurdnosti njihove
idolatrije, strategijom umetnikovog govora u prvom licu Sombati vlastito
telo stavlja u funkciju socijalnog objekta odnosno umetnikog subjekta/
medij(um)a istovremeno. Navedena dvosmernost odvijanja i manife-
stovanja igara moi ukazuje na odvijanje procesa kojim viak ideologije
za svoju neposrednu posledicu uvek ima gubitak ili manjak smisla.
Praksa uvoenja tela u umetnike akcije, kao jedno od obeleja Somba-
tijeve umetnosti, prisutna je i u radovima Srp i eki i Suvenir iz Italije,
15 Balint Sombati, Steui aku peska Ispovest o isparavanju moje ars poetike, objavljeno na
maarskom: Hd br. 234, Novi Sad 1997.
16 Dejan Sretenovi, To majka vie ne raa Portreti revolucionara iz zbirke MSU i drugih kolek-
cija, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2004, str. 23.
12
realizovanim tokom umetnikovog boravka u Firenci 1973. U ovim rado-
vima (posebno u Suveniru iz Italije) Sombati u neposrednu vezu dovodi
programska opredeljenja (nove) levice sa tada prisutnim militantnim,
anarhistiko/teroristikim idejama prisutnim kako u Americi i Zapad-
noj Evropi (pr. Grupa Bader-Majnhof, poznata i kao Frakcija Crvene armi-
je), tako, sve vie, i u zemljama sa ove strane gvozdene zavese.
Pozdrav zastavi
Korienje (citiranje) politikih matrica u ikonosferi
17
Balinta Sombatija
zapoeto je serijom radova (fotografja kao umetnost) pod zajednikim
nazivom Zastave (od 1971. pa nadalje). Interveniui u prostoru u Zasta-
vama Sombati istrauje meuodnose (interakcije) urbanih ambijenata
i prirodno datih pejzaa (pr. jezero kod Hajdukova u blizini Subotice,
Fruka gora...) sa ikonikim simbolom, odnosno uitanim znaenjima
jugoslovenske dravne trobojke. Dravna zastava sa zvezdom petokra-
kom u njenom centru, uz linost marala Tita, bila je jedan od zakonom
zatienih simbola SFRJ, za ije su skrnavljenje ili izlaganje bilo kakvoj
poruzi bile predviene stroge zakonske sankcije. Podsetimo, plava boja
simbolizovala je nebo, bela tenju za slobodom dok je crvena trebalo
da asocira na krv prolivenu u narodnooslobodilakom ratu petokraka,
naravno, oznaava komunistiko dravno ureenje. U radovima sa za-
stavama Sombatija primarno interesuju dve stvari: prva je (sve)prisu-
stvo ideologije u svakodnevnom ivotu (uostalom, nije li i danas slian
sluaj recimo sa zastavom Sjedinjenih Amerikih Drava) a drugi, po
meni bitniji aspekt, bile su greke, iskliznua i (nehotina) odstupanja u
ideologiji. Naime, Sombati nabavlja veu koliinu papirnatih zastavica
koje su se obino koristile prilikom razliitih proslava, sletova, doeka
druga Tita sa putovanja po svetu ili tokom poseta uglednih gostiju iz
inostranstva na kojima su, usled nestanka boje ili greaka na klieima,
boje bile pogreno odtampane, pomeane ili, ee, pojedine (plava ili
crvena) ak i sasvim izostale. Pod oreolom bezazlenosti, simuliranjem
situacija karakteristinih za prvomajske ili parade prigodom proslave
Dana mladosti (pr. akcija na Frukoj gori, 1972) simuliranjem situacija
17 Termin poljskog kritiara Mieislava Porebskog (Mieczyslaw Porebski), koji tako defnie
odnose izmeu umetnosti i masovne kulture i izmeu umetnosti i sredstava masovne komu-
nikacije.
13
karakteristinih za dogmatske rituale, boravei u interegnumu defnici-
ja simbola, simptoma i kda, umetnik ukazuje kako viak (akumulacija)
znaenja na kraju dovodi do samoukidanja, odnosno obesmiljavanja
istih. Anonimnim isticanjem (i fotografsanjem) zastava sa tamparskim
grekama u urbanim, gradskim ambijentima ironijski se ukazuje na ma-
njak ideologije odnosno zabrinjavajue izostajanje nekog od prokla-
movanih simbolikih momenata (bilo da je u pitanju plava boja neba ili
pak crvena kao uspomena na za slobodu prolivene krvi), sve ee poja-
ve skretanja sa puta revolucije i Tita, odnosno naruavanje ideala jugo-
slovenskog jedinstva od strane samih (republikih i pokrajinskih) funk-
cionera SKJ. Ideoloke igre moi okreu se u igru samom ideologijom i
njenim insignijama: Moramo da uzmemo u obzir injenicu da se ideologija
nikada ne otkriva svojim subjektima/podanicima u svom doslovnom smislu;
da se ideologija reprodukuje putem neke distance, koja ima razliite vidove
u razliitim epohama.
18
Srednja Evropa kao duhovna injenica
Kreui se, u bodrijarovskom podruju hiperstvarnosti, ideoloke matrice,
dodue manjim intenzitetom, Sombati koristi i tokom osamdesetih pre
svega kroz mail art komunikaciju,
19
tele-foto grafke ali i (neoistike)
susrete sa kolegama iz itavog sveta. Za razliku od njegovog duhovnog
sabrata i najboljeg prijatelja Slavka Matkovia koji se, muen ozbiljnim
ivotnim i umetnikim krizama, sve vie zatvara u Suboticu kao vlastiti
Geto Sombati i tokom osamdesetih nastavlja da putuje, izlae, pie,
komunicira... Ipak, tokom ovog perioda u njegovom radu nasluuje se
nova dimenzija i karakteristika koja se moe oznaiti kao odreujua
za njegovu artistiku (i aktivistiku) aktivnost sve do danas. Ta karak-
teristika moe se, u najkraem, opisati kao svest o sudbinskoj obele-
enosti pripadnitvom centralnoevropskom duhovnom prostoru. Ova
obeleenost ogleda se na dve ravni. Prva je svest da je to prostor koji
poseduje snanu i dinaminu tradiciju avangardnog umetnikog delo-
18 Marina Grini, Mladen Stilinovi; strategije cininog uma, u: Avangarda i politika: istonoev-
ropska paradigma i rat na Balkanu, Beogradski krug, Beograd 2005, str.155.
19 Jea Denegri Sombatijevu mail art aktivnost defnie kao teku ideoloku borbu protiv umet-
nikog i kulturnog elitizma. Videti: Jerko Denegri, Bosch+Bosch, u: Sedamdesete: Teme srpske
umetnosti, nove prakse (19701980), Svetovi, Novi Sad 1996, str. 4355.
14
vanja Sombati se neposrednije upoznaje sa srpsko-hrvatskim Zenitiz-
mom i delovanjem Ljubomira Micia i Dragana Aleksia, aktivnostima i
delima maarskih meuratnih avangardista (prevashodno krugom oko
Kaaka), takoe saznaje za subotiku dadaistiku aktivistiu matineju
iz 1922. godine,
20
zajedno sa Slavkom Matkoviem pridruuje se meu-
narodnoj umetnikoj zaveri ija je rezultanta zasnivanje mita odnosno
stvaranje (konstruisanje) lika i rekonstrukcija dela slovakog umetnika
andora usoa (Sndor Tssz), kao mitskog pretka i pionira najistije
avangarde...
21
Srednja Evropa prostor je u kom Sombati pronalazi temeljne etike i
estetike motivacije. Ona je ogledno polje iskuavanja poroznih i nestal-
nih granica umetnikog jezika (jezika umetnosti uopte), njegovih do-
voenja u protivurene odnose/kontekste i semantike korelacije. Mesto
susretanja razliitih umetnikih, estetskih, etikih i politikih ideologija.
Maarski istoriar umetnosti Lorand Hei (Lrnd Hegyi) prostor Cen-
tralne Evrope defnie kao prostor obeleen trajnim prisustvom istorije
u svakodnevnom ivotu, pri emu karakteristian ideoloki opreteen po-
gled na istoriju rezultira time da teret istorije ostaje na pleima pojedinca.
Stalna koegzistencija razliitih ideolokih i estetikih strategija, po njemu,
centralnoevropsko istorijsko i politiko iskustvo obeleile su snanim ose-
anjem da je ovde sve ukinuto ili ogranieno, da nita nije sasvim savreno
i da nita nije ostvareno u potpunosti.
22
Umetnost krvlju: Sombati u 1990-im
Iz injenice upotrebljavanja istih psovki
i slinih ljubavnih izjava
izvlae se previe smeli zakljuci
takoe ni zajednika kolska lektira
20 Videti: Marija Cindori, Aktivistika dadaistika matineja u Subotici, u: Grupa autora, Cen-
tralnoevropski aspekti vojvoanskih avangardi 1920-2000: Granini fenomeni, fenomeni granica,
monografja, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad 2002, str. 3454.
21 Videti: Neboja Milenkovi, Ich bin Knstler Slavko Matkovi, monografja, Muzeju savremene
likovne umetnosti, Novi Sad 2005.
22 Lrnd Hegyi, Centralna Evropa kao hipoteza i nain ivota, Anomalija, br. 1, Muzej savremene
likovne umetnosti, Novi Sad 2005, str. 4786. (prevod iz: Aspects/Positions. 50. years of Art in
Central Europe 19491999, Museum moderner Kunst Stifung Ludwig, Wien 2000).
15
ne treba da predstavlja dovoljno polazite
da se ubija
slino je i sa zemljom.
Zbignjev Herbert, Razmiljanje o problemu naroda
Poetkom devedesetih u Sombatijevoj umetnosti primat preuzimaju
anr performansa i izvoenje mentalnih skulptura (istraivanja u oblasti
instalacije). Podreujui nekad formalne aspekte dela potrebi za zau-
zimanjem stava, Sombati biva meu prvim ovdanjim umetnicima koji
aktivistiki reaguju na ratnu stvarnost. Infacija, sankcije, ratovi, izbegli-
tvo, deportacije, egzekucije i brojne druge traume kojima je obeleen
raspad SFRJ kod njega proizvode situaciju koju defnie kao demonstra-
ciju stanja neprekidne umetnike mobilnosti.
23
To je period u kom njegove
akcije i postupci postaju radikalniji, a poruke direktnije i ogoljenije. Re-
alni sadraji Sombatijeve umetnosti postaju traume kroz koje (bilo kao
drutvo bilo kao individue) tih godina dramatino prolazimo. Umetniki
postupak kojim se slui u psihologiji je poznat kao ritualno ponavljanje
trauma u svrhu (sa ciljem) njihovog lakeg prevazilaenja. Ako je tokom
sedamdesetih svakodnevica bila polazina osnova za manipulisanje ma-
nipulatorom, kritiko tumaenje nametnutih etikih i estetikih normi
te preispitivanje tautolokih modela i iznalaenje novih komunikacijskih
kdova unutar (proirenog) umetnikog polja u devedesetim, spoljanji
svet za Sombatija postaje materijal koji koristi za kreiranje specifne
geografje unutranjeg otpora, sa svim podrazumevajuim opasnostima
kojima se umetnik takvim injenjem izlae. Jea Denegri, koji njegovu
umetnost posmatra u rasponu izmeu politikog podteksta i amblemat-
skog mapiranja i markiranja svakodnevnih pojava, smatra da Sombatijeva
umetnost upravo u devedesetim dostie svoj puni uspon i stvaralaku
zrelost: pri emu socijalna, politika, jednom reju ukupna krizna stvarnost
postaje tematsko i znakovno referentno polje gotovo svih umetnikovih na-
stupa i akcija.
24
Sombatijeve najznaajnije akcije iz ovog perioda svakako su performan-
23 Blint Szombathy, Umetniki performans umetnost ivosti i nomadizma, u: Strategije novog
teatra, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 1998, str. 105.
24 Jea Denegri, Balint Szombathy u devedesetim, u: Devedesete: teme srpske umetnosti (1990
1999), Svetovi, Novi Sad 1999. str. 195198.
16
si Zastave i Zastave II. Izveden 10. juna 1993. u novosadskoj galeriji
Most, performans Zastave tematizuje aktuelna ratna zbivanja. Maui
zastavom nestajue SFRJ, uesnici performansa izvode slet omiljenu
formu slavljenja svih diktatura u kom se umesto oekivanih simbola
(srp, eki, zvezda petokraka) u vis podiu buktee pegle (simboli samo-
gorueg umetnika ali i ratnog poara zemlje koja se u tom trenutku
raspada po svim avovima). U nastavku Sombati usijanom peglom pro-
goreva zastavu SFRJ kroz mesto na kom se nalazi dravni grb, odno-
sno crvena zvezda petokraka. Medicinska sestra mu iz desne ruke vadi
epruvetu punu krvi koju umetnik na velikoj karti Evrope rasprskava po
teritoriji Bosne i Hercegovine. Za svo vreme sa razglasa, umesto oeki-
vanih revolucionarnih pesama, itaju se (odnosno uju) stihovi o zasta-
vama raznih pesnika. Na kraju sleta Sombati prisutnoj publici deli par-
tijske znake minulog sistema, a svoje sauesnike/asistente u izvoenju
sleta udara probuenom zastavom.
25
Svoju drugu, brutalniju varijantu,
performans Zastave doiveo je 27. oktobra 1995. u novosadskom Centru
za vizuelnu kulturu Zlatno oko. Zastave II nije puki rimejk ve kompleksna
nadogradnja akcije iz 1993:
U maevalakoj uniformi leim na bolnikom krevetu. Iz vene moje leve
ruke curi krv na pod, tanije na tomove Ustava SFRJ iz 1974. godine.
U levoj ruci drim srp a u desnoj makaze za seenje metalnih ploa.
Makazama drim iz legure izliveni portret Josipa Broza Tita koji lei na
nakovnju. Pored nakovnja stoji ovek u potpuno crnom odelu, sa crnom
teroristikom maskom. On na ritam muzike udara maljem po nakovnju
tj. po licu Tita. Neprestano i naizmenino uju se odlomci kompozicija
Drava grupe Laibach te Drue Tito mi ti se kunemo koju izvodi
Zdravko oli. U pozadini na zidu visi zastava Socijalistike republike
Hrvatske, zastava meunarodnog proletarijata te nekoliko mojih ko-
lanih radova sa slinom ikonografjom.
26
Ideoloki simboli u ovim performansima upotrebljeni su kao vremenski
kdovi ambijentalni rekvizitarijumi iskorieni kao polazita za izvo-
25 Isti performans na bini novosadskog NS Time Club-a ponovio je i 25. maja 1998, ironijski
proslavljajui roendan Josipa Broza Tita.
26 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-
ta 2005.
17
enje brutalnih rezova u svakodnevici sredine koja je, anestezirana rat-
nom propagandom, jo uvek odbijala da se suoi sa neposrednim po-
sledicama odvijajuih ratova. Snanog emotivnog naboja, na momente
brutalne i okantne, Sombatijeve akcije afrmiu ulogu umetnika kao
drutvene snage odnosno neposrednog politikog subjekta. Apostrofra-
ni oseaj line odgovornosti, u funkciji je rasvetljavanja pitanja moralne
odgovornosti i krivice za jugoslovenske ratove koje bi, po Sombatiju,
sebi trebao da postavlja svaki pojedinac koji pretenduje da sauva ulo-
gu aktivnog graanina. U suprotnom svako utanje ima se smatrati
sauesnitvom:
U modernoj dravi politiki deluje svako, u najmanju ruku glasanjem
na izborima ili neizlaenjem na izbore. Smisao politike odgovornosti
nikome ne doputa uzmak... Moe se pomisliti: mogli bi postojati ljudi
koji su u potpunosti apolitini, ija se egzistencija odvija izvan politi-
ke... Ali politika odgovornost pogaa i njih, jer i oni svoj ivot ostva-
ruju kroz poredak drave. U modernim dravama izvan ne postoji.
27
U Sombatijevim akcijama sve je stvarno, otuda je uzimanje krvi u Za-
stavama II izrazito politika gesta umetnikova neposredna reakcija na
njeno aktuelno rasipanje u ime drave, nacije, vere, ideologije, partije,
teritorije:
Sve je kao u ivotu jedan prema jedan, u smislu korienja materijala i
rekvizita, no je no i ako se seem onda se zaista seem, a ako je krv
onda je prava krv a ne boja. Ne mogu da laem.
28
Identine etike motivacije poseduju i instalacije iz istog perioda. Prva
u nizu bila je etnja oko magme, realizovana februara 1993. u Centru
aktuelne umetnosti Le Lieu u Kvebeku (Kanada) od materijala naenih in
situ kupastih gomila ohlaenog kamenja nastalog vulkanskom erupci-
jom kao evokacijama grobova na kojima su postavljeni globus oko kog
hodaju privrene fgure plastinih vojnika i vetako cvee s ucrtanim
27 Karl Jaspers, Pitanje krivnje: O politikoj odgovornosti Njemake, AGM, Zagreb 2006.
28 M.(ajda) Adlei, Krv a ne boja, razgovor sa Balintom Szombatijem, Pregled, br. 2, Centar za
vizuelnu kulturu Zlatno oko, Novi Sad 1995.
18
simbolima Maljevievog krsta. Sve je praeno zvunim efektima ratne
tutnjave, vazdunih uzbuna, pucnjave i eksplozija. Sa video bima, kao
sastavni deo rada, projektovan je video rad Lica koja nestaju u kom
autor, prikazujui snimke ubijenih i monstruozno izmasakriranih ljudi,
progovara o dramama naroda s prostora bive Jugoslavije. U videu se
prikazuje i sahrana mladog vojnika koju umetnik montanim postupkom
dovodi u neposrednu vezu s predizbornim plakatima Miloevieve Soci-
jalistike partije Srbije.
29
Ono to je zapoeo etnjom oko magme, Som-
bati nastavlja instalacijama Dalekogled, u okviru izlobe Scene pogleda
30

u beogradskom Paviljonu Veljkovi te Balkanskim dijalogom, postavlje-
nim u Bauhausu (Desau), obe 1995. Dalekogled (naziv je izvedenica od
srpske rei dvogled i hrvatske dalekozor) je instalacija koja se bavi izo-
lovanou srpskog drutva u odnosu na ostatak civilizovanog sveta kao
i neposrednim uzrocima iste:
U vojnike izme postavljena merdevina naslanja se na jedan prozori
u gornjem uglu prostorije. Taj prozori vie lii na otvore u zidovima
bunkera. Na zid su postavljene vozne table sa imenima gradova koja
vie nisu u okvirima Jugoslavije (Sarajevo, Zagreb itd.). Na merdevine
su okaena etiri dalekogleda koji daju mogunost provirivanja u da-
ljinu ali samo imaginarno mogu da doseu do onog to je izgubljeno...
Ne vredi ni dvogled kada si zatvoren u sebe, iz malog prozora ne moe
videti daleko.
31
Daljina koju pogled dosee omeena je zidovima same prostorije i di-
rektno asocira na meunarodne sankcije kojima je izloena tadanja SR
Jugoslavija. Instaliran u slavnom Bauhausu Balkanski dijalog najekspli-
citnije zadire u dnevno-politiku sferu. Na sto predvien za dijalog jedan
naspram drugog Sombati postavlja dva televizijska aparata na kojima
posredstvom direktne satelitske veze prati programe srpske i hrvatske
dravne televizije (RTS i HRT), dok na same TV prijemnike instalira fo-
tografje predsednika dve drave Slobodana Miloevia i Franje Tu-
29 Szombathy Blint, Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bive Jugoslavije,
Projekat, br. 5, Prometej, Novi Sad 1995, str. 101103.
30 Autorski projekat Dejana Sretenovia i Branislava Dimitrijevia.
31 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-
ta 2005.
19
mana. Na stolu za dijalog nalazi se obostrano ogledalo, dravne zastave
dveju zemalja i rasute fgurice plastinih vojnika. Dvostruko ogledalo za-
pravo stvara situaciju u kojoj svaki od predsednika umesto sagovornika
vidi jedino vlastiti odraz u ogledalu: Dijalog je zbog toga samo prividan
svaki tera svoju priu ne obraajui panju na drugoga.
32
Balkanski dija-
log reaguje na vladavine zasnovane na proizvodnji paralelnih realnosti
i stalnom dranju graana u iluzionistikoj atmosferi proklamovanog
nacionalnog jedinstva, ostvarivanog irenjem i proizvodnjom straha od
svega to dolazi spolja s tim to je za tumanovu Hrvatsku to spolja
bila Srbija dok je u miloevievoj Srbiji neprijateljem doivljavana gotovo
itava meunarodna zajedinica.
Zavretkom ratova, Sombatijev fokus prelazi na njihove neposredne po-
sledice line izbeglike drame naroda bive Jugoslavije za koje rat jo
nije zavren (instalacije Raskra, Centar za savremenu kulturu Konkor-
dija, Vrac 1998,
33
i Sastajalite, 20. Memorijal Nadede Petrovi, a-
ak 1998
34
). Pored poznatih ideolokih matrica Sombati sada koristi i
raspea, razbacanu, iscepanu odeu (odela, kravate, donji ve, zimske
kapute, maskirne uniforme...), vojnike izme, ostatke metaka, prljavti-
nu, nered, automobilske tablice gradova iz kojih su proterani, sasuenu
krv... U Raskrima se sa ozvuenja uje tekst lekcije hrvatskog jezika
za strane turiste koji u instalaciju uvodi nov drastian element oveka
koji iz snajpera i pitolja puca u zidove galerije ime se izlobeni prostor
simboliki transformie u bojno poprite. Sve sa ciljem da se publici
neprosredno prezentuje psiholoki efekat ratne jeze. Prilikom izvoenja
rada intervenisala je ak i lokalna policija, postavi sastavnim delom
ove u mnogo emu okantne performans/instalacije:
U nemogunosti uspostavljanja civilizovane ljudske komunikacije govor
odjednom menja svoju narav i tako, na primer, metak postaje njegovo
esencijalno sredstvo. Metak stupa u funkciju elementarnog govora i
raspoznavanja, on postaje sredstvo komunikacije to jest vrsta govora.
32 Ibid.
33 U okviru izlobe Prestupnike forme devedesetih: Postmoderna i avangarda na kraju XX veka
iji su autori Miko uvakovi i Jerko Denegri.
34 U okviru autorske izlobe Umetnost i angaovanost devedesetih Jovana Despotovia.
20
Instalacija kao umetniki anr, po mom shvatanju, ne trpi vetake
efekte. Ona nije pozorina scenografja nego sadri realne materijalne
elemente, svoje rekvizite crpi iz stvarnog ivota jer je jedino na taj
nain stvarna i istinita. U instalaciji Raskra artifcijelni momenti se
potiskuju na minimalnu prisutnost, estetika gubi svoju tradicionalnu
vrednost, sve je stvarno kao i u ivotu. Rad je memento svim stradalni-
cima istorijskih tragedija.
35
Zavrni in raspada SFRJ tematizuje Sombatijev objekat Kofer (1997)
koji na simbolikoj dimenziji oznaava potpunu dekonstrukciju jednog
sveta, skupa s psiholokim krhotinama i emotivnim bagaom koji je od
tog sveta preostao. U Kofer Sombati je spakovao dravnu trobojku, ma-
ramicu, sekiru, pletenu torbu sa apliciranim motivima jugoslovenskih
narodnih nonji, primerak Politike od 5. maja 1980. sa veu o smrti
Josipa Broza Tita, auto kartu SFRJ i registarske tablice pronaene/izgu-
bljene prilikom prelaska izbeglike kolone iz Krajine preko Mosta Slobo-
de u Novom Sadu.
Seanje na nas
Umetnici nastanjeni na rubnim podrujima naeg kontinenta, na prosto-
ru Druge Evrope eslava Miloa
36
koju su, koliko jue, simbolisali Gvozde-
na zavesa i Berlinski zid svakodnevno se suoavaju sa oseajem izolo-
vanosti, uslovljenim injenicom da su preavi preko uvenog zida obavili
samo najlaki deo. Istinski zidovi, ak i oni najdeblji, uvek padnu na kraju.
Teko je prei preko nevidljivih zidova od kojih su istinski zidovi sagrae-
ni.
37
ivei na prostoru trajno kontaminiranom prisustvom neuinkovite,
jalove politike u ivotu obinog oveka oni su razvili razliite strategije
unutranjeg otpora, neophodne za prevazilaenje nadiruih banalnosti i
(pragmatistikih) totalitarnosti svakodnevice. U svetu danas, kog traj-
no karakterie manjkavost ideja, gde ekonomske krize nisu nita spram
mnogo tee, dramatinije i sveprisutnije krize smisla umetnici Evrope
35 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, rukopis, Budimpe-
ta 2005.
36 Videti: eslav Milo, Druga Evropa, Deje novine, Gornji Milanovac 1991.
37 Eduardo Lorenso, Magina decenija, u: Razoarana Evropa Prilozi za jednu evropsku mi-
tologiju, Mediterran Publishing, Novi Sad 2011, str.55.
21
sa ruba zapadnom umetnikom tritu ne mogu da ponude nita drugo
do vlastite: strahove, nade, tabue, uskraenosti, frustracije, elje za pri-
znanjem, prevladane/potisnute prolosti... Na izvestan nain, iskustvo
komunizma na tematskoj razini pretvara se u svojevrsnu komparativnu
prednost.
Kao karakteristiku nekih novijih Sombatijevih radova, valja notirati i pri-
sustvo doze nostalgije poslednjih decenija inae sve prisutnije meu
ex-jugoslovenskim narodima koji, pritisnuti sporim privikavanjem na tr-
ina pravila (liberalnog) kapitalizma, postaju svesni prednosti jugoslo-
venskog multikulturalizma kao nae line Evropske unije u malom. To
je, recimo, uoljivo u performansu Odaci Prohujalo sa vihorom.
38
U
njemu Sombati na pod prostire veliku kolsku kartu SFR Jugoslavije i na
nju, na mestima koja obeleavaju glavne gradove bivih jugoslovenskih
republika, postavlja est pepeljara. Pored pepeljara nalazi se est kutija
cigareta proizvoenih u tim republikama: Makedonija Makedonija,
Srbija Morava, Bosna i Hercegovina Drina, Crna Gora Loven,
Hrvatska Opatija, Slovenija flter 57. Prilazei svakoj od pepe-
ljara, Sombati, koji je inae nepua, otvara kutije, pripaljuje cigarete,
uvlai dim nastavljajui dalje sve dok ne otvori svih est kutija odnosno
pripali est cigareta koje simbolizuju jugoslovenske republike. U nastav-
ku akcije, praene napadima kalja, ponekad na ivici guenja, uporedo
pui cigarete pomerajui se od jedne do druge pepeljare/republike. Kada
ispui sve cigarete, preostali pepeo sipa u pepeljaru Sarajeva (BiH) koju
podie u nivo lica i pepeo izdune u vazduh ka publici. Performans zavra-
va reenicom: Prohujalo sa vihorom.
Prisutne identitetske hijatuse Sombati obrauje i u seriji digitalnih ra-
dova Milenijumske slike: Povratno seanje (od 2000. do danas) i Bili
smo heroji (20002011) u kojima na scenu stupaju upravo odbaene
38 Pod istim ili slinim nazivima performans Odaci Prohujalo sa vihorom izvoen je sledeim
povodima: Prvi festival multimedijalne umetnosti IMAF, Odaci 1998, 11th Performance Arts
Festival, Nove Zamki, Slovaka 2000; 2me Festival International d Art Vivant, Lion, Francus-
ka 2001; Konverzacije, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2001; The Real, the Desperate,
the Absolute Radical Practices in Photography, Installations, Performances, Forum Stadtpark,
Grac, Austrija 2001; Recontres Internationales Paris-Berlin, Podewil, Berlin 2003; European Per-
formance Art Festival, Lublin, Poljska 2004; Rubne posebnosti avangardna umjetnost u regiji,
Galerijski centar, Varadin 2005; Otvaranje retrospektiva Ich bin Knstler Slavko Matkovi &
Szombathy art, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka 2006.
22
komunistike relikvije i totemi doivljeni kao remetilaki elementi novih
tranzicijskih realnosti ex-socijalistikih naroda:
Kada sam preao u Maarsku sa zaprepaenjem sam posmatrao u
kojoj meri ljudi nastoje da se oslobode svoje istorije i materijalnih
uspomena iz komunizma. U podzemnim prolazima za sitne pare su
beskunici prodavali na primer partijske knjiice ili lanske karte ra-
znih organizacija. Mene su u tim dokumentima fascinirale markice koje
imaju neku srodnost sa ikonografjom pop arta, poseduju snaan gra-
fki naboj. Stranice iz lanskih karata sam preuzeo bez intervencija
ali sam u svaku kompoziciju rukom (miem) ucrtao krst kao simbol
mementa na rtve minulog sistema. Trenutno radim na sakupljanju
slinog materijala iz ostalih ex-socijalistikih zemalja.
39
Posebno linu dimenziju ima serija Radova sa znakama (2014) u koji-
ma znake sa motivima ideoloke sadrine izuzetno vane emotivne
insignije ivota pod komunizmom, kojima smo se vraali okieni nakon
gotovo svakog putovanja aplicira na likove Tita, Lenjina, dokumente iz
vlastite intimne istorije poput, recimo, potvrde o uspenom razduiva-
nju vojne opreme od 13. 12. 1986. ili pak pronaenu otpremnicu kojom
se primerak knjige Drug Tito u izdanju Grafkog zavoda Hrvatske sa
stovarita u Sarajevu dostavlja biblioteci u Srebrenici (otpremnica je
na ime bibliotekarke Bei Mubine /Nurije/). Poruka svih ovih radova je
ta da na prostorima gde su istorija i intima toliko meusobno proeti,
prolost zapravo nikada ne prolazi takoe, i da smo bez prihvatanja,
razumevanja i suoenja sa vlastitom prolou osueni na nove decenije
vrednosnih i ekonomskih tumaranja.
U formi suoenja sa prolou, nastojei da kod (sluajnih) prolaznika
izazove razliite emotivne reakcije i preispitivanja, Sombati tokom 2010.
i 2011. realizuje i public art akciju Remember! (Seaj se!/Emlkezz!/Spo-
minaj!/Ricorda!). U akciji Remember! Sombati preruen u sandwich mana
eta ulicama Novih Zamki i Komarna (Slovaka), odnosno Venecijom i
Peujom pronosei dravne zastave triju bivih socijalistikih zemalja
SSSR-a, SFR Jugoslavije i ehoslovake: U eksplicitnom bavljenju sobom
39 Ibid.
23
politika je implicitno nezaobilazna njezine su strukture medij putem kojeg
umetnik komunicira.
40
Srednje-istono evropsko lice Balinta Sombatija
Po Vaclavu Havelu, razvoj ovog dela Evrope oduvek se odvijao u soci-
jalnoj klimi totalitarizama i(li) post-totalitariz(a)ma otuda se za njene
umetnike vezuju termini poput linih kultura ili individualnih mitologija.
41

Sombatijeva socijalna, politika, umetnika, ali i lina emotivna iskustva
moda najpotpunije sintetizuje performans Srednje-istono evropsko lice
(u slavu Slavka Matkovia) koji, ustvari, predstavlja rimejk verziju Mat-
kovieve telesne akcije Lice iz 1981. Predistorija ovog rada je sledea:
naet sumnjama u svrhu samog bavljenja umetnou, Slavko Matkovi
u Budimpeti 1981. izvodi telesnu akciju Lice, baziranu na iskuavanju
krajnjih granica izdrljivosti vlastitog organizma. Matkovi irokom se-
lotejp trakom amblemskim simbolom njegove umetnosti oblepljuje,
umotava i deformie vlastito lice izazivajui nestanak vazduha i poetak
guenja. Pokuaj ritualnog izvrenja samoubistva posredstvom umet-
nike akcije jedan je od ubedljivijih dokaza njegove spremnosti da se
zarad vere u vlastite ideale ide bukvalno do fzikog kraja. Brutalnou
i opasnou po ivot umetnika ovaj rad poredi se s performansima Ma-
rine Abramovi iz njenog ranog, beogradskog perioda. Iste ideale deli
i Sombati. U datom kontekstu, teka bolest (kancer plua) i tragina
smrt njegovog duhovnog sabrata Slavka Matkovia, u egzistencijalnom
smislu za Balinta je bila jedan od najdramatinijih ivotnih momenata.
Slavko Matkovi umro je Subotici 2. novembra 1994, na nain apostro-
fran upravo u telesnoj (umetnikoj) akciji Lice guenjem!
Naredne, 1995, u okviru Transart Communication Festival-a u Novim
Zamkima u Slovakoj Sombati premijerno izvodi performans Srednje
istono evropsko lice. Izvoenje ovog performansa ponovljeno je jo
nekoliko puta, u razliitim ali emotivno i egzistencijalno jednako uz-
40 Ivana Sajko, O Goranu Trbuljaku, u: Hrvatski paviljon, katalog, 51st Venice Biennale, 2005,
str. 119.
41 Termin vajcarskog kustosa Haralda Zemana (Harald Szeemann) kojim opisuje istonoev-
ropske art produkcije kao specifne geografske meavine folklornih, fantastinih pria nasta-
jalih unutar konteksta drutvenog totalitarizma.
24
budljivim i dramatinim trenucima:
42
Iz knjige Slavka Matkovia Selotejp tekstovi vadim listove i bacam ih
na pod. U isto vreme moj sauesnik u izvoenju akcije mota selotejp
traku oko tela prisutnih i na taj nain ih povezuje. irokom lepljivom
trakom zatim umotavam vlastitu glavu sve do trenutka kada nita ne
vidim i jedva diem. Zatim u moju ispruenu levu ruku pomonik stav-
lja goreu sveu, a u desnu omiljeno pie Slavka Matkovia fau
Rubinovog vinjaka. Kako performans odmie moje disanje postaje sve
tee, ruka poinje da mi drhti, u jednom trenutku isputam sveu (i-
vot) iz leve ruke. Posle nekog vremena podiem fau vinjaka i njen ceo
sadraj praznim na svoje umotano, distorzivno lice. Vinjak postepeno
prodire ispod selotejp-maske nagrizajui mi oi usled ega nastaje gu-
enje (Slavko Matkovi izdahnuo je guei se).
Deformisano, guee Balintovo lice ne treba posmatrati samo kao stvar-
no, Matkovievo ili Sombatijevo ve kao univerzalno lice umetnika de-
lujueg u specifnom istorijskom, ideolokom i geografskom prostoru.
To je lice umetnika sa jugo-istoka (ili srednjeg istoka) Evrope za iju je
paradigmu uzeta sudbina Slavka Matkovia. Lice umetnika akcioniste
i post-avangardiste, koje, po Dimitriju Golinko-Volfsonu, tei da bude u
saglasnosti sa razbesnelom socijalnou, nastojei da se u njoj registruje i
da je upie u vlastito telo. Ta socijalnost prepoznaje se, registruje i kritiki
sagledava nakon polovinog uspeha sovjetske Perestrojke, pada Berlin-
skog zida, ratova na prostoru SFRJ te sudara naroda i zemalja osloboe-
nih komunistikog balasta s tranzicijskom realnou u kojoj se estetiki
i tehnoloki prtljag koji je Zapad skupio za 3040 godina tzv. post-moder-
nistike paradigme prihvata bez sortiranja i merenja. Realnost i fkcija
ovde su toliko isprepleteni i meusobno uslovljeni da socijalnost postoji
(i opstoji) na nain beskrajne proizvodnje iluzija i falsifkata, od kojih neki
iznenada dobijaju status hipertrofrano udovine realnosti: totalni fnan-
42 Performans Srednje-istono evropsko lice Sombati je izvodio sledeim povodima: Transart
Communication Festival, Nove Zamki, Slovaka 1995; Perforium International Performance Festi-
val, Budimpeta 1995; Simpozijum o stvaralatvu Slavka Matkovia, Gradska biblioteka, Suboti-
ca, 2. novembar 1996; La ultima avanguardia, Musei di Spoleto, Spoleto, Italija 1998; Otvaranje
retrospektivne izlobe Ich bin Knstler Slavko Matkovi, Muzej savremene likovne umetnosti,
Novi Sad, 8. decembar 2004, kao i na otvaranju iste retrospektive u Galeriji Studentskog kul-
turnog centra, Beograd, 3. februar 2005.
25
sijski krah, masovni pokolji...
43
Dakle, politika ovde predstavljenih umetni-
kih postupaka pomak je u radikalno, ona je ponekad pozivanje na katastro-
fnost kao suprotnost kontinuitetu, ona je, takoe, otvorena igra umetnika
sa svojom linom i umetnikom sudbinom.
44
Dramatinom igrom na koju
se stalno vraa ili koja veito traje, ne postaje jasnije Sombati na-
glaava kontinuitet u vlastitom radu ali i odanost zajednikim idealima
i ivotnoj i umetnikoj sudbini svog veitog duhovnog sabrata Slavka
Matkovia (19481994).
Umesto zakljuka
Odnosei se prema umetnosti kao prema simptomu kulture, prosto-
ru permanentnog upisivanja, ispoljavanja, preispitivanja i iskuavanja
razliitih (manipulativnih) oblika manifestovanja drutvenih moi u
vremenskom luku dugom etiri i po decenije Sombati umetniki deluje
drei se nepromenjenih etikih naela i motivacija. Ideje nove levice
iz njegove mladosti, tenje za boljim, lepim i pravednijim svetom vre-
menom su pretoene u prepoznatljiv umetniki i etiki kredo koji bi se, u
najkraem, mogao svesti na tri dominantna principa:
a) nikada ne biti u gomili,
b) imati (zauzimati) stav,
c) ne initi kompromise (kako sa samim sobom tako ni sa sredi-
nom).
Za Balinta Sombatija umetnost se manifestuje kao lini arhiv mesto u
kom su sistematino pohranjeni razliiti: ideali, slike, seanja, znanja, za-
brane ili tabui koje je sobom nosilo, uvek neizvesno i dinamino, bivanje
umetnikom i postojanje umetnou na prostoru gde je istorija zgusnuta
vie no igde drugde i gde se ista oduvek prelamala preko lea pojedinca.
Kroz mreu sloenih odnosa na relaciji umetnost-kultura-drutvo-politi-
ka-ideologija, Balint Sombati tematizuje i dananju potragu istonoe-
vropskog oveka za novim i drugaijim identitetima dok, dezorijentisan
i nesiguran, tumara u procepu izmeu odbaenih recidiva post-socija-
43 Dimitrij Golinko-Volfson, Novi ruski milenijum: Iskustvo post-eshatoloke svesti, 3+4, asopis
seminara za modernu umetnost odeljenja Istorije umetnosti, br. 4, Filozofski fakultet, Beograd,
zima 1998prolee 1999, str. 3637
44 Vladimir Gudac, Flash mob, u: Much too Much, cat.ex., Hrvatski foto savez, Zagreb 2003.
26
lizma i nekritiki prihvaenih (prikrivenih) represalija post-kapitalizma.
Kreui se, dakle, u meuprostoru lociranom na pola puta izmeu bri-
sanja (genetski) upisanih tragova i kdova, i onih novih koji se upravo
formiraju, konstruiu ili falsifkuju (ne postaje jasnije) Sombati otelo-
tvoruje bojsovsko shvatanje umetnosti kao socijalne plastike, odnosno
situacije u ijem se krajnjem/konanom ishodu sam umetnik ispoljava,
manifestuje i (samo)realizuje kao vlastita umetnost.
27
Neboja Milenkovi
A TRTNELMI TBBLET,
MINT MVSZETI
ALAPANYAG
Mi legyen a sorsa a szemlyes, intim vagy akr az n. nagy, kollektv,
nemzeti, llami trtnelmi tbbletnek s mit trtnjen a trtnelem l-
tal htrahagyott dolgokkal, miutn azok hasznlati ideje lejrt? Vajon az
ideolgiai mtermkek, relikvik s jelvnyek csupn arrl az idszakrl
s rtkekrl beszlnek, amikor az ideolgiai totemek s vallsi jelv-
nyek helyzett lvezhettk esetnkben a kommunizmusrl s (nigaz-
gat) szocializmusrl avagy, rlunk is szlnak, flelmeinkrl, idelja-
inkrl, remnyeinkrl, elkpzelseinkrl, elvrsainkrl, tabuinkrl, arrl,
amire bszkk voltunk, amit szgyelltnk s hasonlkrl? Hogyan hatnak
a betpllt s bevsett, szemlyes s kollektv (el)trtnelmek jelenle-
gi mindennapjainkra? Milyen mrtkben felttelezi s hatrozza meg a
kommunizmus megtapasztalsa, kzvetlenl is, mai post/demokratikus,
tranzcis, (kzp) eurpai s balkni ntudatunkat? Vajon A lakatos jobb
volt vagy a Josip Broz - tk j volt szveg falfrkk, melyek az egy-
kor JSZSZK-nak nevezett (ma az ezen trsg semleges fldrajzi/politikai
meghatrozs alatt inkbb ismert) orszgban szltben (s hosszban)
egyre-msra megjelennek, nem kizrlag a npek tmlce utni nosztal-
girl szlnak, vagy, taln, ez a kontextus mgis tfogbb s szlesebb?
Az ideolgiai jelentstbblet milyen mrtkben viszonyul arnyosan az
rzelmi meghisulsokhoz s megfosztottsgokhoz azok letben, aki-
ket, kezdetben, klnbz mdon, minden kritika nlkl, magasztaltak,
majd azt erszakosan (akr kzvetlenl, fzikailag, akr szimbolikusan)
megszaktottk, s ennek folytatsaknt jtt a kitrls stratgija s akik
szmra a mlt, melyre (klnbz okok miatt) nem kvnunk eml-
kezni, egyfajta fundamentuma lesz valamilyen j let kialaktsnak s
felptsnek? Egyltaln, lehetsgesek-e ezek az jkori potemkini lt-
szat-letek? S vgezetl, elmlhat-e a visszafojtott mlt csak gy, ma-
28
29
gtl? Abban az orszgban, ahol annak idejn, tbb-kevesebb mester-
kltsggel fojtottk el a jelenkor (pontosabban: az akkori kor) kritikjt,
ma is pp oly npszertlen a mlt (s itt elssorban annak legsttebb
s legnyomasztbb korszakra gondolunk) fellvizsglata s jelents-
gnek lekzdse.
Jugoszlvia s a jugoszlvsg kontextusa - annak kzs kultrja, poli-
tikai s szellemi (mvszeti) s rzelmi rksge, ha nem is kezdeti ki-
vlti de mindenkppen tematikus magjai voltak annak, ami kr Szom-
bathy Blint mvszete kifejldtt s ezzel (a kontextusra gondolunk)
egytt vltozott, erre ptkezett s kontextulisan sszetettebb tette.
Szombathy - lete s(vagy) mvszete
Szombathy letnek kulcsfontossg pillanatt 1969. augusztus 27. je-
lentette, amikor a szabadkai Triglv Cukrszdban s Slavko Matkovi
meg nhny bart megalaptottk a Bosch+Bosch mvszeti csoportot,
mely az els ilyen jelleg csoport volt Szerbiban, s mely tevkenysgt
az j mvszeti gyakorlatok szlesebb (nemzetkzi) mozgalmban s
tendenciin bell fejtette ki.
1
A Bosch+Bosch Csoportot azrt alaptottuk meg, mert ki akartuk ala-
ktani genercink mvszeti frumt... Nem voltunk megelgedve a
meglv llapotokkal s a mvszettel foglalkoz intzmnyektl is
nagy mrtkben idegenkedtnk... Hittnk a kzs munka, a csoportos
aktivizmus rtelmben: a csoport szmunkra iskola, mhely s frum
is volt egyben. Csoportunkat a radiklis irny fel tereltk s nem volt
kegyelem, mitbb, ngy alapt tagunk arra knyszerlt, hogy egy id
utn, elhagyjon bennnket. Ez, persze, termszetes fejlemny volt.
2
A Bosch+Bosch Csoport, melynek alaptlete a puhnysg, az eszmei te-
hetetlensg s a krnyezet konzervativizmusnak a radiklis megker-
1 Matkovi s Szombathy mellett, a Bosch+Bosch alapt tagjai voltak mg: Szalma Lszl,
Magyar Zoltn, Basch Edit, Krekovity Istvn s Slobodan Tomanovi, majd 1971-ben a csoport-
hoz csatlakozik Kerekes Lszl, valamint 1973-ban Ladik Katalin s Csernik Attila, illetve 1975-
ben Ante Vukov is.
2 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti, (A test mint a mvszet helyszne s esz-
kze) interj Szombathy Blinttal, Bulevar folyirat, 102. szm, jvidk, 2003.1. 24. 3437 old.
lse volt, mr a kezdetek kezdetn a radiklis, innovatv, kicsapong s
(neo)avantgrd mvszeti kutatsok s kisrletek fel fordult. A cso-
port tevkenysgi hatkre fellelte Kzp-Eurpa szlesebb rtelem-
be vett trsgt s mr indulsakor megszabtk, hogy antitzise lesz
mindennek ami helyi s provincilis. Az tletgazdk, Matkovi s Szom-
bathy, barti viszonyt poltak a tbbi jugoszlviai kzpontban (Zgrb,
Belgrd, jvidk, Nagybecskerek, Kranj...) tevkenyked neoavantgrd
mvsszel. Tekintettel arra, hogy a nemzetkzi mvszeti szntr ese-
mnyeire vonatkoz informcik lassabban rkeztek meg Szabadkra,
mint egyb mvszeti kzpontba a JSZSZK-ban, a Bosch-tagok nemzet-
kzi szereplshez kivl sztnzst adott a szlovn kltvel-mvsszel,
Franci Zagorinik-kal folytatott egyttmkds, illetve az j magyar
avantgrd fszereplivel (mvszekkel s kritikusokkal) kialaktott in-
tenzv kapcsolatok.
3
Az egyttmkdsnek ksznve ismerik meg Kassk
Lajos (1887-1967) magyar r, klt s mvsz mvszeti, etikai s po-
litikai llspontjt, aki a csoport tagjaira (de, klnsen Szombathyra)
mly hatssal volt, elssorban az alapvet, a mvsz trsadalmi helyre
s sttusra vonatkoz etikai s mvszi motivcik artikulcijnak
krdsben.
A tiszta naturalizmus nem tbb a szabad gondolkodsnl, mg az igazi
mvsznek szubverzvnek kell lennie, forradalmri temperamentum-
mal, aki mindig, minden korrutinszer szablyai ellen van. Mitbb, nem
szabad megelgednie a puszta krniks szerepvel.
4
S ha mr Szombathy mvszi, a csoport megalakulsa utni plyafu-
tsnak s letplyjnak - mivel a kettt nehezen tudjuk kln-kln
szemllni- sorsdnt pillanatait kutatjuk, mindenkppen szmba kell
vennnk mvsznk jvidkre kltzst, ahol 1971-ben lesz a Tolnai
Ott ltal szerkesztett j Symposion mvszeti s kulturlis folyirat,
grafkai szerkesztje (s ez utn Szombathy tbb folyirat grafkai ter-
3 A 20. szzad hetvenes veinek elejtl egszen napjainkig, Szombathy kzs killtsokon
s mvszeti akcikban vesz rszt a magyar neoavantgrd mvszekkel, s gy pti a jugoszlv
s szerb s a magyar, de, ltalba vve, a kzp-eurpai kultrk kztti egyik legjelentsebb
ktelket s tallkozsi pontokat.
4 Lajos Kassk,The Advertisement and modern typography, szerkesztette: Csaplr Ferenc,
Kassk Mzeum, Budapest, 1999, 5. old.
30
vezje, szerkesztje s kiadja volt), mint ahogyan els nll, Nontex-
tualit cm alatt, az jvidki Ifsgi Tribnben megrendezett trlatt is
(1971), a Bosch+Bosch csoport sztesst (1976), az Euroneiost Com-
munication Project jugoszlv neoista sejt megalaptst (1981), Ladik
Katalinnal kttt hzassgt (1973-1978), fa, Szombathy Art szlet-
st (1981), Josip Broz Tito hallt (1980), a polgrhbor s a JSZSZK
sztesst (1991-1995), Slavko Matkovi hallt (1994), a JSZK bom-
bzst (1999), az tkltzst Budapestre, ahol 2000-tl szabad m-
vszknt tevkenykedik s, vgezetl, a 2005-s vet, amikor az jvidki
Modern Kpzmvszeti Mzeumban a szveg rja megrendezte els
retrospektv trlatt szombathy art cm alatt. Ehhez a felsorolshoz, kt-
sgkvl, odacsatolhat a Hsk voltunk cm killts megrendezsnek
aktualitsa, ami egyflekppen Szombathy szimbolikus come back-je
Szabadkra, ahol 1987 ta nem volt nll trlata.
Szombathy sajt felosztsa szerint, mvszete ngy tartalmi-formai
egysg kr csoportosthat: 1. angazslt (politikai) mvszet, 2. kon-
ceptulis mvszet (idea art), 3. viselkedsmvszet (behaviourart) s 4.
jelmvszet (szemiolgiai vagy szemio-mvszet).
5
A felsorolt terlete-
ken bell, szmos tfedssel s itt-ott eltrssel, Szombathy tbb ezer
malkotst hozott ltre a (neoavantgrd) experimentlis mvszi gya-
korlatban hasznlt szinte minden mdium alkalmazsval.
6
E meglehe-
tsen precz minstst ki kell egszteni Szombathy gazdag szerkeszti,
elmleti, polemizl s irodalmi munkival. Az emltett, igen vltozatos
alkoti teljestmny Szombathy Blintot a sokoldal mvszegynis-
gek sorba helyezi mind a jugoszlv s szerb, mind a magyar mv-
szetben. Amgy, mr vtizedek ta, kevesen vannak azok, akik a kortrs
szerb s magyar kultrt oly sokoldalan s lendletesen sszektik,
mint ahogyan azt teszi.
Mind a szakemberek, mind a szlesebb kznsg szmra Szombathy
mgis legfkpp politikai mvszetrl s performansz-tevkenysg-
rl ismert, melyekkel a forradalmi 1968-as nyr ta folyamatosan fog-
5 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.
6 Szombathy teljes alkoti opuszt az albbi kiadvny dolgozza fel: Neboja Milenkovi,
szombathy art, monogrfa, Modern Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2005.
31
lalkozik. Akkor mg gimnazistaknt s a szabadkai Kosztolnyi Dezs
Irodalmi Klub tagjaknt, a Varsi Szerzds llamainak beavatkozsa,
pontosabban Csehszlovkia szovjet csapatok ltali megszllsa, elleni
happening trsszervezje s eszmei atyja volt. A happening Szabadka
ftern zajlott, a Npsznhz eltt s hborellenes versek felolvass-
bl llt. Az irodalmi-zenei sszellts vgn a rsztvevk felgyjtottak
egy nagyobb mret tank-makettet, melybe elzleg nhny fehr ga-
lambot helyeztek el s ezek kirepltek a lngol szerkezetbl. Az v szn,
bartjval, Mra Ferenccel, Szombathy eladja msodik korai, hbor
ellenes jelleg happeningjt/performanszt. Az akci folyamatrl s
tartalmrl az alkot gy vall:
Az jszaka folyamn a vros fontosabb pontjain (a Vroshza fbej-
rata eltt, a Korz vgn, a Gimnzium bejrata eltt, s a fasizmus
ldozatainak tern, stb.) fehr msszel a vietnami hbort s a Varsi
Szerzds csehszlovkiai beavatkozst eltl szvegeket rtunk az
aszfaltra. A jrrk rajtakaptak bennnket s bevittek minket a ren-
drllomsra, ahonnan, a kihallgats utn, hazaengedtek.
7
Br Szombathy opuszban ezek a korai akcik nem kapnak nagyobb
jelentsget, mgis fontosknt kerlnek emltsre az akkor mg, va-
lsznlleg nem kell mrtkben tudatosodott, br mr mindenkppen
ltez elkpzelse kialaktsra, miszerint a mvsz kldetsvel a kol-
lektv (kollektivista) tveszmk demisztifktori szerept tlti be. Azl-
tal, hogy gy viszonyul a mvszethez, mint egy olyan tevkenysghez,
melyet a(z) (im)materilis trgyak puszta ltrehozstl tgabb mez-
ben s rtelemben kell szemllni, kutatsait s alkoti/elmleti mun-
kssgt a kezdetektl egszen a mai napig Szombathy a klnbz vi-
szonyok s krlmnyek, betpllt s(vagy) bert/bevsett szimbolikus,
egyfell a mvszet (magas s npszer kultra), msfell, a politika
s az ideolgia kapcsolati kdjainak jragondolsra alapozta, mind a
valamikori JSZSZK, mind Kzp- s Kelet-Eurpa szlesebb trsgre
vonatkoztatva.
7 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.
32
A mvsz, mint a kollektv tveszmk
demisztiklsn munklkod ember
Mint mr jeleztem, az j Baloldal s az 1968-as egyetemista lzads
szerepe a Jugoszlv SZSZK-ban is sztnzleg hatott a kritikt megfo-
galmaz kultrkra, elssorban a flmre, irodalomra s a vizulis mv-
szetekre. A mvszek immron btrabban mernek beszlni a jugoszlv
szocialista paradicsom sttebb oldalrl s visszsgairl is. Ugyan-
akkor, egymst vltjk a politikai s trsadalmi lgkr ltszat-liberaliz-
cijnak s a neosztlinizmus, illetve a gondolkod mvszek klnbz
formt lt, adminisztratv meghurcoltatsainak az idszakai. Mind-
ez nagy hatssal van Szombathyra, ezrt azt vlasztja, hogy mvsze-
ti stratgijnak egyik kulcsfontossg eleme a meghatroz, medd
ideolgiai mtoszok s motvumok demisztifklsn vgzend munka
lesz. A politika s kltszet, az eszttika s etika kztti trbe kelve a
mvsz rdekldsnek epicentrumban a titi Jugoszlvia szocialista
paradicsomnak utlete ll, mint Foucault a trsadalom testre vonat-
koz eszmjnek s annak a tzisnek a kzvetlen (a mvsz szmra
hozzfrhet), j vszzadi, trtnelmi megerstse, hogy a kirly teste
nem metafra, hanem politikai valsg, pontosabban, hogy fzikai jelenl-
te ltfontossg a monarchia mkdse szempontjbl.
8
Josip Broz Tito, mint Szombathy mvszetnek kzvetlen szereplje az
arcmst brzol postblyeg-ragasztsi akciban jelenik meg az j
Symposion 75. szmban1971-ben, majd egy vvel ksbb a Bauhaus
ikonikus fot-performanszban.
9
A tblra felrt Bauhaus elnevezst
felhasznlva, ebben az akciban Szombathy albrleti padlslakst,
melyben jvidkre kltzse utn lt, a kikillts stratgijval kz-
vetlen kapcsolatba hozza a weimari s dessaui iskolval-mhellyel, az
1920-as vek haland eurpai irnyzatainak kultikus gylekezhelyvel.
jvidken egy padlsteret a sajt Bauhausomnak nyilvntottam, s
8 Miel Fuko, Mo i telo, in: Miel Fuko, Mo/znanje Odabrani spisi i razgovori 19721977,
Mediterran Publishing, jvidk, 2012, 61. old.
9 A Bauhaus fot-performansz elszr a Bosch+Bosch csoport killtsn kerlt a ltogatk
el a balatonboglri Kpolnamteremben, majd a szabadkai Kpzmvszeti Tallkozban s a
zgrbi Egyetimsta Kzpont Galrijban is lthatta a kznsg 1972 folyamn.
33
egy tautologikus paradoxon ltal a mvszet szociolgiai immanenci-
it cloztam meg.
10
Az tletesen elrendezett jelenetek sorozatban elnk trulnak a mv-
szi szvegkrnyezetbe transzponlt konkrt trsadalmi kontextus vals
lethelyzetei (a Szabadkrl trtnt elkltzs, ltbizonytalansg, albr-
leti let, remnyek, elvrsok). A mvszet s az let stratgiai egyen-
rtkstse, melyben tetten rhet a kett kztti hatr eltrlsre s
eltnsre val trekvs, Szombathy mvszetnek egyik lland eleme.
Az akciban szembehelyezte egymssal a konstruktivista elveket s a
Bauhaus rendjt az egzisztencilis, trsadalmi-kulturolgiai kontextussal,
valamint a mvsz albrleti letnek lgkrvel. Az jvidki, ljubljanai,
budapesti, krakki vagy prgai jellegzetesen rel-szocialista enterir
csak a JSZSZK marsallja, Josip Broz Tito dombormves portrjnak k-
sznheten ismerhet fel s hatrolhat be fldrajzilag, mint a (rel)
szocializmus jugoszlv modellje szerinti let ikonikus ismertetjegye.
Azzal, hogy a kztrsasgi elnk hivatalos arckpt beviszi munkiba,
Szombathy rmutat arra a folyamatra, amikor a magnszfra (a mvsz
laksa) kzszfrv alakul t (az elnk arckpnek ktelez kifggeszt-
se az orszg minden kzleti ltestmnyben). Az egyn magnletbe,
illetve mindennapjaiba behatol ideolgia clzs a felgyelet-gyakorls
irnti hajlamra - mint minden totalitarizmus (gy a brozi modell puha
totalitarizmusnak) jellegzetes megnyilvnulsi formjra. Az akci tr-
sadalmi-mvszi hangulatt fnykpezgp rgzti, mely semlegesen
rkti meg a klnbzkppen megrendezett helyzeteket, melyekben
idknt a mvsz alakja is megjelenik, aki, gy, sajt akcija rszesv
s (semleges) szemlljv vlik. Mvsznk a hasonl motvum varici-
s ismtlsvel kutatja a kivlasztott helyzetek rgztsnek pillanatai-
ban ltala hasznlt mdium nyelvi kdjait.
Szombathy gy vall arrl a trsadalmi s politikai lgkrrl, amelyben az
j mvszetek szerepli azokban az vekben ltek s tevkenykedtek:
Tudatlansg s rtetlensg vett bennnket krl. A korai hetvenes vek
10 Szombathy Blint, Mark homokot szorongatva Valloms ars poeticm prologtatsrl
megjelent magyarul a Hd folyirat 2-3-4 szmban, jvidk, 1997.
34
kilezett trsadalmi-politikai lgkrben, a hasonl gondolkodsak-
kal egytt, egyfajta osztlyellensgekk vltunk Jugoszlvia-szerte.
Rendezvnyeink tananyagknt szolgltak a kultr-rendrsgnek ah-
hoz, hogy ponokat szerezzenek a prtfrumoknl s felfel kapasz-
kodjanak az emberi aljassg ltrjn.
11
Azt, amit a prt cscsvezetse nem tudott megrteni, leggyakrabban,
gy vagy gy eltlte. gy kezdett kiplni a jugoszlv neoavantgrdis-
tk s a hatalom kztt egy szetett, idnknt ellentmondsos, viszony,
melyben a kzlet akkori liberalizcijval sszhangban, prhuzamosan
lteztek az alternatv kultra intzmnyei, mint az jvidkiIfsgi Tri-
bn, a zgrbi Egyetemista Kzpont s az j Galria (Galerija Nova), a
belgrdi Egyetemista Kultrkzpont (SKC), a ljubljanai SKUC, valamint az
j mvszeteket prtol lapok s folyiratok (mint pl.: a Polja, az Index s
az j Symposion jvidken, a Student, a Delo s a Vidici Belgrdban, az
Egyetemista Kzpont folyirata, a Novine Studentskog centra s a Pogledi
Zgrbban, a Beseda, a Revija 57 s a Tribuna Problemi, a Dalje Szaraje-
vban valamint szmos alternatv kiadvny s szamizdat
12
) ugyanak-
kor, msfell, szmos kzigazgatsi s brsagi eljrs folyt a mvszek
ellen, akik kzl nhnyan brtnbntetst is kaptak (pl. Miroslav Man-
di, Slavko Bogdanovi, Lazar Stojanovi). Maga a mvszet ktirny
mimikri jtk lesz - lland ktltnc, melyben a tilos s szabad kztti
klnbsg nem volt egyrtelmen s pontosan megszabva. Br a fel-
sbb rdekek nha a bks egyttlst szorgalmaztk, itt valjban soha
nem tnt el a hivatalos s nem-hivatalos kultra kztti vilgos megk-
lnbztets.
13
A mvszeti s politikai hatalmi kzpontok szempontjbl
s helyzetbl, az a sz, hogy alternatv mindig megtartotta pejoratv
mellkzngjt. Vgezetl elmondhat, hogy az ilyen helyzet az itteni
avantgrd mvszeknek is megfelelt, akik, bizony, fontosnak tartottk
mssgukat, mind mvszeti nyelvezetk tern, mind alapvet etikai s
eszttikai motivcijuk krdsben.
11 Dragana Popov, Telo kao mesto i orue umetnosti (A test mint a mvszet helyszne s esz-
kze), interj Szombathy Blinttal, Bulevar folyirat, 102. szm, jvidk, 2003.1. 24. 3437 old.
12 Lsd: Balint Szombathy, Alternative Art Periodicals Published in Yugoslavia During the 1970s,
In: Stephen Perkins, Assembling Magazines. International Network- ing Collaboration, Cat.:
Half-legal, phc. 64 p, Subspace, Iowa City, 1996 / Print 1997, 52-54. old.
13 Piotr Piotrowski, In the shadow of Yalta: The Avant-garde in Eastern Europe, 19451989,
Reaktion Books Ltd, London, 2009.
35
Az ideolgik, identitsok, kontextusok s rtelmek konkrtabb mdon
keresztezdnek a szintn 1972-es Lenin Budapesten akciban. Ebben az
intim ltvnyossgknt bemutatott nyelvi jtkban, Szombathy a szov-
jet szocialista forradalom vezrnek arckpt brzol transzparenst (a
propaganda s agitci kedvelt eszkzt) cipelte a magyar fvrosban
kzvetlenl a mjus elsejei nnepsgek utn. A mvszet s propaganda
kztti hatr eltrlsnek
14
helyzetre utalva, mvsznk sszetett m-
don jtszadozott el mind a kivlasztott modell (a szovjet szocialista for-
radalom vezrnek) szemlyvel s mitolgiai konnotcijval, mind az
akcinak teret ad trsadalmi kontextussal. A Lenin Budapesten tbbr-
telmsge s rtegezettsge feletbb meghatrozza Szombathy stra-
tgijt a mvszrl mint politikai szubjektumrl - a politikai dogmk
tolmcsoljnak/demisztifktornak szerept felvllal szemlyrl:
Cipeltem Lenin arckpt Budapesten 1972-ben, hogy kompromittl
krnyezetbe gyazhassam, felismerve, hogy az eszttikailag megszer-
vezett provokci is lehet mvszet, mivel minden emberi tett, amely
radiklis gondolatokat gerjeszt, mvszetnek tekinthet annak a tr-
sadalomnak a kebln, amelyet Joseph Beuys sszessgben vve is
mvszeti formnak nevezett.
15
Ez az ersen ironikus tltet mvszi gesztus jelents egzisztencilis
kockzatot is jelent azltal, hogy vakmeren provoklja a publikum kz-
vetlen (fzikai s mentlis) bekapcsoldst. Ne feledjk, Budapesten
akkor mg nagyon is lt az 1956-os forradalom kvetkezmnyeinek s
a szovjet beavatkozs utni slyos megtorlsoknak az emlke. Ugyan-
akkor, ezt a korszakot a kelet-eurpai trsadalmak desztlinizcijra,
az n. puha totalitarizmus lgkrnek kialaktsra irnyul erfe-
sztsek is jellemzik, melyet a magyar trsadalom fokozatos liberali-
zcija kvetett s mely, elssorban, az alternatv kultra intzmnyei
irnti jindulatbb, engedkenyebb viszonyban nyilvnult meg. Az adott
kontextusokban a Lenin Budapesten akci rendeltetse az volt, hogy fe-
llvizsglja a politika nyelvezett, illetve annak kzvetlen mkdst s
14 Lsd: eslav Milo, Zarobljeni um, BIGZ, Belgrd, 1987.
15 Szombathy Blint, Mark homokot szorongatva Valloms ars poeticm prologtatsrl,
megjelent magyarul a Hd br. 2-3-4 szmban, jvidk, 1997.
36
lecsengst a magyar fvros mindennapjaiban. Az egyik korabeli fel-
jegyzsben, Szombathy elmondja, hogy a Lenin Budapesten akcival V.I.
Lenin arckpnek lehetsges szemantikai helyzeteit szndkozta tanul-
mnyozni, illetve azokat az adott lethelyzeteket, amelyekben megje-
lennek a klnbz autoritatv zenetek jelentsei (pl. plaktok...) Teht,
a mvsz szempontjt vve kiindul pontknt, arrl a folyamatrl be-
szlnk amikor a forradalom ikonja tvltozik a forradalom jeleiv, s ez a
kett immron nem a referens tnyleges tulajdonsgaival van kzvetlen
kapcsolatban, hanem annak a szimbolum-rendszerben betlttt helyvel.
16

A hatalmi struktrk, illetve azok ressgtl s abszurditstl pang
blvnyimdatnak leleplezsre trekedve, azzal, hogy egyes szm, els
szemlyben beszl, Szombathy egyidejleg helyezi sajt testt a szoci-
lis objektum, illetve mvszi szubjektum/mdium funkcijba. A hatalmi
jtkok lefolysnak s megnyilvnulsnak fenn nevezett ktirnys-
ga rmutat arra, hogy egy olyan folyamat zajlik, melyben az ideolgiai
tbblet mindenkori kzvetlen kvetkezmnye a jelents elvesztse vagy
annak hinya.
A test mvszi akcikba trtn hasznlatnak gyakorlata, mely Szom-
bathy alkotmunkssgnak egyik jellemzje, megjelenik a Sarl s ka-
lapcs s az Olaszorszgi szuvenrek munkiban is, melyeket 1973-as
frenzei tartzkodsa alkalmval valstott meg. Ezekben a munkiban
(de klnsen az Olaszorszgi szuvenrek cmben), Szombathy kzvet-
len kapcsolatba hozza az (j) baloldal programcljait az akkori militns,
anarchista/terrorista eszmkkel (pl. a Baader-Meinhof Csoport, mely a
Vrs Hadsereg Frakci nven is ismert), melyek mind Amerikba s Nyu-
gat-Eurpba, mind, nvekv mretekben, a vasfggny ezen az oldaln
is jelen voltak.
A zszl dvzlse
A politikai matrick hasznlata (idzete) Szombathy Blint ikonoszf-
rjban
17
a Zszlk gyjtnv alatt elkszlt munkkkal kezddtt (a
16 Dejan Sretenovi, To majka vie ne raa Portreti revolucionara iz zbirke MSU i drugih kolek-
cija, Kortrs Mvszetek Mzeuma, Belgrd, 2004, 23 old.
17 Mieczyslaw Porebski, lengyel kritikus kifejezse, aki gy defnilja a mvszet s a tmeg-
kultra eszkzei kztti viszonyt.
37
fnykp, mint mvszet 1971-tl). A szabadtri beavatkozsknt vg-
rehajtott Zszlkban Szombathy az urbnus s az adott termszeti tj
(pl. a Hajdjrs melletti t Szabadka krnykn, a Tarcal-hegysg...),
valamint az ikonikus szimblum, illetve az llami, jugoszlv trikolor be-
tpllt jelentsnek klcsnhatst (interakciit) vizsglja. Az llami
zszl, az tg csillaggal a kzepn, Tito marsall szemlye mellett a
JSZSZK egyik trvnnyel vdett szimbluma volt, melynek megbecste-
lentse vagy gny trgyv ttele esetn a trvny szigor bntetst
ltott el. Emlkeztetl: a zszl kk szne szimbolizlta az eget, a fe-
hr a szabadsg utni vgyat, mg a piros a npfelszabadt hborban
kiontott vrt, s az tg csillag, pedig, a kommunista trsadalmi be-
rendezkedst. Zszls-munkiban Szombathy rdekldse, elssorban,
kt dolog kr sszpontosul: az els az ideolgia (teljeskr) jelenlte
a mindennapi letben (egybirnt, nem hasonl helyzettel llunk szem-
ben, mondjuk, az Egyeslt Amerikai llamok zszlajnak esetben is?),
a msodik, szerinten fontosabb szempont, pedig, az ideolgia hibi, ki-
siklsai s (akaratlan) eltrsei. Szombathy, ugyanis, nagyobb mennyi-
sg paprzszlt szerzett be melyeket ltalban klnbz nneps-
gekre, tornannepsgekre, a klfldi tjairl hazatr Tito elvtrs vagy
klfldi elkelsgek fogadsra hasznltak s melyekre, festkhiny
vagy klishiba miatt, rosszul nyomtattk le a szneket, felcserltk azo-
kat vagy, gyakrabban, teljesen kihagytak egyet-egyet (a kket vagy a
pirosat). Az rtatlansg dicsfnyben, a mjus elsejei vagy Ifsg-napi
pardk-nnepsgek helyzetnek szimulcijval (pl. a Tarcal-hegysgi
akci, 1972), a dogmatikus ritulkra jellemz helyzetek megjtszs-
val, a szimblum, szimptma s kdok defncijnak interregnumban
tartzkodva, a mvsz rmutat arra, hogy a jelents-tbblet (felhalmo-
zs) vgl is az nmegsemmistshez, illetve annak rtelmetlenn tte-
lhez vezet. Azzal, hogy urbnus, vrosi krnyezetben, nvtelenl kitzi (s
lefnykpezi) a nyomdahibs zszlkat, ironikusan rmutat az ideolgiai
hinyra, pontosabban, valamely kihirdetett szimbolikus momentum ag-
gaszt hinyra (lett lgyen az a kk gszn vagy a piros, mint a sza-
badsgrt kiontott vr emlke), a mind gyakoribb letrsrl Tito s a
forradalom tjrl, illetve a jugoszlv egysg ideljnak megszegsrl
a JKSZ (kztrsasgi s tartomnyi) tisztsgviseli rszrl. A hatalom
ideolgiai jtkai krtncot jrnak magval az ideolgival s annak
38
ismertetjeleivel. Figyelembe kell vennnk a tnyt, hogy az ideolgia a sz
szoros rtelmben vett, tnyleges feltrulkozsa az alattvalk eltt soha
nem trtnik meg, hogy az ideolgia nmagt valamilyen, korszakonknt
ms-ms alakba bj tvolsgbl reproduklja.
18
Kzp-Eurpa, mint szellemi tny
A Baudrillard-i hiperrealits terletrl elindulva, Szombathy a nyolcvanas vek-
ben is hasznlja, igaz kisebb intenzitssal, az ideolgiai matrickat, elssorban
a mail art kommunikciban,
19
tele-fot grafkiban, de a vilg minden sark-
bl rkez kollegival trtn (neoista) tallkozsokban is. Szellemi fvrvel s
legjobb bartjval, Slavko Matkovi-tyal ellenttben, akit komoly egzisztencilis
s mvszi vlsgok emsztenek, gy mind inkbb bezrkzik sajt gettjba,
Szabadkra, Szombathy a nyolcvanas vek sorn is folytatja utazsait, killt,
r, kommunikl... mde, munkssgnak e korszakban mr sejthet az az j
dimenzi s jellegzetessg, mely akr meghatrozja is lehet mvszi (s ak-
tivista) tevkenysgnek egszen a mai napig. Ez a jellemz sommsan gy
rhat le mint a kzp-eurpai szellemi trhez-tartozs ltali sorsszer megb-
lyegzettsgre vonatkoz tudatossg. Ez a megblyegzettsg kt skon nyilvnul
meg. Az els annak tudatos ismerete, hogy ez egy, az avantgrd mvszi te-
vkenysg ers s lendletes hagyomnyokkal rendelkez trsge. Szombathy
kzelebbrl is megismerkedik a szerb-horvt Zenitizmussal, Ljubomir Mici s
Dragan Aleksi tevkenysgvel, a kt hbor kztti magyar avantgrdistkkal
(elssorba a Kassk kr tmrlkkel), tudomst szerez az 1922-es, szabadkai
dadaista aktivista matinrl
20
, Slavko Matkovi-tyal csatlakozik ahhoz a nem-
zetkzi sszeeskvshez, melynek eredmnye a mtoszteremts, pontosabban,
egy szlovk mvsz, Tssz Sndor szemlynek a kialaktsa s munkinak
rekonstrukcija, a legtisztbb avantgrd mtikus eldjeknt s ttrjeknt...
21
18 Marina Grini, Mladen Stilinovi; strategije cininog uma, in: Avangarda i politika: istonoev-
ropska paradigma i rat na Balkanu, Beogradski krug, Belgrd, 2005, 155.old.
19 Szombathy mail art aktivitst Jea Denegri gy hatrozza meg, mint a mvszeti s
kultrelitizmus elleni nehz, ideolgiai harcot. Lsd: Jerko Denegri, Bosch+Bosch, in: Sedamdesete:
Teme srpske umetnosti, nove prakse (19701980), Svetovi, jvidk, 1996, . 4355 old.
20 Lsd: Marija Cindori, Aktivistika dadaistika matineja u Subotici, in: Tbb szerz, Centralno-
evropski aspekti vojvoanskih avangardi 1920-2000: Granini fenomeni, fenomeni granica, mono-
grfa,Kortrs Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2002, 3454. old.
21 Lsd: Neboja Milenkovi, Ich bin Knstler Slavko Matkovi, monogrfa, Kortrs Kpzmvsze-
ti Mzeum, jvidk, 2005.
39
Kzp-Eurpa olyan trsg, ahol Szombathy megtallja az alapvet
etikai s eszttikai ksztetst. Ez a trsg a mvszi nyelv (az lta-
lban vett mvszi nyelv) porzus s eltnt hatrait prbra tv, azt
ellentmondsos viszonyba/kontextusba s szemantikai korrelciba he-
lyez mintaparcella. A klnbz mvszi, eszttikai, etikai s politikai
ideolgik tallkozhelye. Hegyi Lrnd, magyar mvszettrtnsz a
kzp-eurpai trsget gy hatrozza meg, mint azt a teret ahol a trt-
nelem lland jelenlte nyomta r a blyegt a htkznapokra, s emellett,
a jellegzetesen ideolgiailag leslyozott trtnelemszemllet eredmnye,
hogy a trtnelem terhe az egyn vllt nyomja. A klnbz ideolgiai s
eszttikai stratgik lland egyttltezse, szerinte, azzal az ers rzs-
sel blyegezte meg a kzp-eurpai trtnelmi s politikai tapasztalatot
hogyitt minden vagy el van trlve, vagy korltozva van, hogy semmi se
teljesen tkletes s semmi sem valsul meg egszben.
22

Vrrel festett mvszet:
Szombathy az 1990-es vekben
A tnybl, hogy egyformn kromkodunk
s egyazon szavakkal vallunk szerelmet
a tuds tl sokra kvetkeztet
aztn a kzs iskolai olvasmny sem
nyjt felttlenl elegend alapot
az egytt-lshez
hasonl a helyzet a flddel.
Zbigniew Herbert, Tprengs a nemzet problmja felett
(Gmri Gyrgy fordtsa)
A kilencvenes vek elejn Szombathy mvszetben a primtust a per-
formansz s a mentlis szobrok (installci-kutatsok) kivitelezse ve-
szi t. Azzal, hogy alkotsai formlis aspektusait idnknt alrendeli az
llsfoglals szksgessgnek, a helyi mvszek kzl Szombathy az
elsk kztt van, akik tevkenyen reaglnak a hbors valsgra. Az
22 Lrnd Hegyi, Centralna Evropa kao hipoteza i nain ivota, Anomalija, br. 1, Kortrs
Kpzmvszeti Mzeum, jvidk, 2005, 4786. old. (a szerb fordts az: Aspects/Positions. 50.
years of Art in Central Europe 19491999, Museum moderner Kunst Stifung Ludwig, Wien, 2000
alapjn kszlt).
40
infci, szankcik, hbork, meneklt-let, deportcik, kivgzsek s
a szmtalan, a JSZSZK sztesst ksr trauma, nla egy olyan hely-
zetet teremtett, melyet a folytonos mvszeti mobilits llapotnak
bemutatsaknt hatroz meg.
23
Ebben az idszakban akcii s cseleke-
detei mind radiklisabbak, zenetei, pedig, kzvetlenebbek s lecsupa-
sztottabbak. Szombathy mvszetnek reltartalmai azokk a trau-
mkk vlnak, melyeket (akr trsadalomknt, akr egynknt) azokban
az vekben drmaian megltnk. A pszicholgiban hasznlt mvszeti
eljrs gy is ismert, mint a traumk ritulis ismtlse, (melynek cl-
ja) azok knnyebb feldolgozsa. Ha a hetvenes vekben a mindennapok
szolgltak kiindulpontknt a manipultor manipullsra, a rnk rtt
etikai s eszttikai normk kritikus tolmcsolsra, illetve a tautolgiai
modellek fellvizsglatra s a (kiszlestett) mvszeti tren belli j
kommunikcis kdok megtallsra, a kilencvenes vekben Szombathy
szmra a klvilg lesz az az anyag, melyet a bels ellenlls sajtos
fldrajznak kialaktsra hasznl mindazon magtl rtetd vesz-
lyekkel, melyeknek a mvsz, ilyetnkpp cselekedve, kiteszi magt. Jea
Denegri vlemnye szerint, aki mvsznk munkssgt a politikai sor-
kztti mondanival s a mindennapi jelensgek amblematikus feltrk-
pezse s jellse kztti tartomnyban szemlli, Szombathy mvszete
a kilencvenes vekben ri el tetfokt s alkoti rettsgt: ami ltal a
trsadalmi, politikai, egyszval a teljes vlsgos valsg, a tmk s jelek
vonatkoztatsi mezejv vlik a mvsz szinten minden fellpsben s
akcijban.
24

Szombathy legfontosabb akcii ezen idszakbl, mindenkppen a Zsz-
lk s a Zszlk II. performanszok. A Zszlk 1993. jnius 10-n, az j-
vidki Most Galriban megtartott performansza az aktulis hbors
esemnyeket tematizlja. Az eltnben lv JSZSZK zszlajt lengedez-
tetve, a performansz szerepli tornabemutatt tartanak minden dik-
tatra nneplsnek kedvelt formja mely sorn a remlt szimblu-
mok (sarl, kalapcs, tg csillag) helyett lngol vasalkat emelnek a
magasba (az nget mvsz, de a minden varrat mentn ppen akkor
23 Blint Szombathy, Umetniki performans umetnost ivosti i nomadizma, u: Strategije novog
teatra, jvidki Kultrkzpont, jvidk, 1998, 105. old.
24 Jea Denegri, Balint Szombathy u devedesetim, u: Devedesete: teme srpske umetnosti (1990
1999), Svetovi, jvidk, 1999. 195198 old.
41
sztes orszg hbors tznek a szimblumai). A folytatsban Szom-
bathy tzes vasalval geti ki a JSZSZK zszlajt azon a pontokon, ahol
az llami cmer, illetve a vrs, tg csillag volt. Az egszsggyi nvr
a mvsz jobb kezbl egy egsz epruvetta vrt vesz, melyet mvsz
Eurpa nagytrkpnek Bosznia s Hercegovina-i rszn sztpermetez.
A forradalmi dalok helyett, a performansz teljes ideje alatt a hangos-
bemondbl klnbz kltk a zszlkrl rt versei hallhatk. A torna-
bemutat vgn Szombathy a volt rendszer prtjnak jelvnyeit osztja
szt a kznsgnek, a tornabemutatban szereplket/asszisztenseit,
pedig, a kigetett zszlval tlegeli.
25
A Zszlk performansz msodik,
brutlisabb vltozatnak bemutatsra 1995. oktber 27-n kerlt sor
az jvidki Vizulis Mvszetek Kzpontjban, a Zlatno oko-ban. A Zsz-
lk II. nem az 1993-as akci puszta tdolgozsa, hanem annak komplex
tovbbgondolsa.
Vvruhban fekszem a krhzi gyon. Bal karom vnjbl a vr a
padlra cspg, pontosabban, a JSZSZK 1974-es Alkotmnynak kte-
teire. Bal kezemben sarlt tartok, a jobban, pedig, fmlapvg ollt. Az
ollval tartom Josip Broz Tito, egy lln nyugv, fmntvnybl ksz-
tett arckpt. Az ll mellett egy talpig feketbe ltztt ember ll, ar-
cn fekete terrorista maszk. A zene temre kalapcstseket mr az
llre, vagyis, Tito arcra. llandan s felvltva hallhatak rszletek
a Laibach egyttes llam c.m dalbl, illetve a Tito elvtrs, megfo-
gadjuk nked cm dalbl, Zdravko oli eladsban. A httrben, a
falon a Horvt Szocialista Kztrsasg s a nemzetkzi proletaritus
zszli lthatk, valamint nhny kollzsom hasonl ikonogrfval.
26
A performanszokban idkdokknt, hangulati rekvizitumokknt alkalma-
zott ideolgiai szimblumok voltak a kiindulsi pont a brutlis jelenetek
bemutatsra egy olyan krnyezet mindennapjaiban, amely, a hbors
propaganda ltal rzktelentett llapotba lvn, mg mindig kitrt az
ell, hogy a dl hbork kzvetlen kvetkezmnyeivel szembenzzen.
Ers rzelmi tltetkkel, Szombathy brutalitst megvillant s sokkol
25 Ezt a performanszt az jvidki NS Time Club sznpadn mutatta be 1998. mjus 25-n,
ironikusan megnnepelve Josip Broz Tito szletsnapjt.
26 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.
42
akcii pozitv megerstsei a mvsz trsadalmi ert, illetve, kzvetlen
politikai szubjektumot kpvisel szerepnek. A szemlyes felelssg-
vllals aposztroflt rzse azon krdsek megvilgtsnak funkcij-
ban ll, hogy ki viseli az erklcsi felelssget s ki okolhat a jugoszlv
hborkrt, s ezeket a krdseket, Szombathy szerint, minden az aktv
polgr szerepnek megrzsre jogot tart egynnek fel kellene tennie.
Ellenkez esetben, a hallgats minden formjt bnrszessgnek kell
tekinteni:
A modern llamban mindenki politikailag tevkeny, ha mskppen nem,
ht gy, hogy leadja szavazatt a vlasztsokon, avagy nem megy ki
a vlasztsokra. A politikai felelssgvllals rtelme senkinek sem
engedi meg a visszalpst... Gondolhatnk: lehet, hogy vannak olyan
emberek, akik kzmbsek a politikra, akik letket a politikn kvl
lik... De, a politikai felelssg ket is rinti, mivel ahhoz, hogy ljk
az letket az llamberendezs biztost keretet. A modern llamokban
nem ltezik a kvl.
27
Szombathy akciiban minden vals, ezrt a vrvtel-jelenet a Zszlk
II. performanszban kifejezetten politikai gesztus - a mvsz kzvetlen
reakcija az aktulis vrontsra az llam, a np, a valls, az ideolgia, a
prt, a terlet nevben:
Minden olyan mint az letben, egy az egyben, az anyagok s kellkek
hasznlatnak rtelmben, teht a ks az ks, s ha megvgom ma-
gam, akkor tnyleg megvgom magam, s ha vr, akkor az igazi vr,
nem pedig festk. Nem tudok hazudni.
28
Hasonl etikai indtattsak az ebben az idszakban kszlt installcik
is. Sorrendben az els a Walking Around the Magma (Sta a magma
krl) volt, melynek megvalstsra 1993 februrjban kerlt sor a
Le Lieu Kortrs Mvszetek Mzeumban, Qubec-ben (Kanada), s erre
az in situ tallt anyagot, a vulknkitrs alkalmval keletkezett, kihlt
27 Karl Jaspers, Pitanje krivnje: O politikoj odgovornosti Njemake, AGM, Zgrb, 2006.
28 M.(ajda) Adlei, Krv a ne boja, beszlgets Szombathy Blinttal, Pregled, 2. sz., Zlatno oko
Vizulis Mvszetek Kzpontja, jvidk, 1995.
43
kzet-kupacokat hasznlta fel a srhantok felidzsre, melyekre egy
fldgmbt helyezett, s ez kr masroz manyag katonkat rgztett,
illetve a Mlevics-kereszt szimblumaival elltott manyag virgokat.
Mindezt hbors moraj, lgiriadk, lvldzsek s robbansok hangefek-
tusai ksrtk. Az alkots szerves rszeknt, a kivettn a Szertefoszl
arcok cm videt nzhette a kznsg, melyben a szerz, a meglt s
gyalzatos mdon lemszrolt emberekrl kszlt felvtelek rvn mu-
tatja be a volt Jugoszlvia terletn l npeket rt szrnysgeket. A
videfelvtelen lthat egy fatal katona temetse is, melyet mvsznk
szerkesztsi-vgsi technikk alkalmazsval kzvetlenl is sszefg-
gsbe hoz a Miloevi ltal vezetett Szerbiai Szocialista Prt vlasztsi
plaktjaival.
29
Amit Szombathy a Sta a magma krl cm munkjban
elkezdett, folytatja a Dalekogled (Tvcs) installcikkal a belgrdi Velj-
kovi Pavilonban
30
a Scene pogleda cm killts keretben, illetve a Bal-
kni prbeszddel, melyet a dessaui Bauhausban lltott ki, mindkettt
1995-ben. A Dalekogled (az elnevezs a szerb dvogled s a horvt
dalekozor szavak tvzete, magyar megfelelje a messzelt lehet-
ne) installci a szerb trsadalom a civilizlt vilgtl trtnt elszigetel-
dsvel, illetve ennek kzvetlen kvetkezmnyeivel foglalkozik:
A katonabakancsba helyezett ltra a helyisg fels rszben lv ab-
lakocsknak van tmasztva. Az ablakocska inkbb hasonlt a bunkerek
falain tallhat nylsokra. A falon vasti nvtblk, rajtuk azoknak a
vrosoknak a nevei, melyek mr nem tartoznak Jugoszlvia ktelkeibe
(Szarajev, Zgrb stb.). A ltrn ngy tvcs lg, melyek segtsgvel
a tvolba lehet nzni, de hattvolsguk mr csak kpzeletben r el
az elveszett terletekig... Mit r a tvcs, ha bezrkztl nmagadba?
Hiba nzel ki a parnyi ablakon, nem ltsz messzire.
31
A lttvolsgot a helyisg falai korltozzk, ami kzvetlen kpzettr-
sts az akkori Jugoszlv SZK ellen kivetett nemzetkzi bntetintzke-
dsekkel. A hres Bauhausban installlt Balkni prbeszd mr a legha-
29 Szombathy Blint, Danas je RAT! Balkanska tragedija u opusu umetnika bive Jugoslavije, Pro-
jeka

t, 5.sz., Prometej, jvidk, 1995, 101103 old.

30 Dejan Sretenovi s Branislav Dimitrijevi szerzi projektje.
31 Blint Szombathy, Vodi kroz umetniku dokumentaciju 19692004, kzirat, Budapest, 2005.
44
trozottabban a napi-politikai szfrba hatol. A prbeszdre elltott
asztalon, egymssal szemben, Szombathy kt TV kszlket helyezett el,
melyeken kzvetlen mholdas kapcsolat rvn a szerb s a horvt llami
tv-llomsok (az RTS s HRT) msorait nzi, a kszlkekre, pedig, a
kt llamf, Slobodan Miloevi s Franjo Tuman, fnykpeit helyezte.
A prbeszdre elltott asztalra ktoldalas tkrt s a kt orszg zszla-
jt helyezte, valamint manyag katona-fgurkat szrt szt az asztalon.
A ktoldalas tkr, valjban olyan helyzetet teremt, amelyben mindkt
llamf nmaga tkrkpt ltja a beszlgettrsa arc-(tkr-)kpe he-
lyett: Ezrt, a prbeszd csupn sznlels - mindegyikk a sajt trtnett
szajkzza, s nem fgyel a msikra.
32
A Balkni prbeszd a prhuzamos
valsg generlsn alapul s a polgrokat tartsan a nemzeti egysg
csalka brndjban tart uralomra reagl, melynek valra vltsa az-
ltal trtnt hogy terjesztettk s gerjesztettk a flelmet mindentl,
ami kvlrl jn, azzal, hogy a tudjmani Horvtorszgban ezt a kvlrl-t
Szerbia jelentette, mg a milosevicsi Szerbiban szinte a teljes nemzet-
kzi kzssget gy lte meg a lakossg, mint ellensget.
A hbork befejezse utn, Szombathy fgyelmt azok kzvetlen kvetkez-
mnyeire fordtja, a volt Jugoszlvia npeinekszemlyes meneklt-drmi
fel, akik szmra a hbor mg nem rt vget (az tkeresztezdsek, a
verseci Konkordija Modern Mvszetek Kzpontjban, 1998
33
, s a Tall-
kozhely, a 20. Nadede Petrovi-emlknnepsgen, aakon, 1998-ban
34
).
Az ismert ideolgiai matrick mellet, Szombathy itt mr feszletet, szt-
doblt, szttpett ruhadarabokat (ltnyket, nyakkendket, alsnemt,
tlikabtot, lczott egyenruhkat...) katonabakancsokat, tltnymarad-
vnyokat, felszradt vrt hasznl piszkos rendetlensgben, illetve azoknak
a vrosoknak a gpkocsi-rendszmtblit, ahonnan elldztk az embere-
ket. Az tkeresztezdsek bemutatsa alatt a hangosbemondb klfldi
turistknak sznt horvt nyelvleckk szvegt hallhatjuk s egy j, durva
elem jelenik meg az installciban: egy ember, aki mesterlvsz puskval
s pisztollyal lvldz a galria falaiba, gy a killt tr szimbolikus csa-
32 Ibid.
33 A Prestupnike forme devedesetih: Postmoderna i avangarda na kraju XX c. killts keretben,
melynek szerzi: Miko uvakovi s Jerko Denegri.
34 Jovan Despotovi Umetnost i angaovanost devedesetih szerzi killtsa keretben
45
tamez lesz. Mvsznk mindezt azzal a cllal alkalmazta, hogy a kzn-
sgnek kzvetlenl is bemutassa a hbors borzalmak llektani hatsait.
Az installci kivitelezsekor mg a helyi rendrsg is kzbelpett s ez-
ltal e sok tekintetben sokkol performansz/installci szerves rsze lett.
A civilizlt emberi kommunikci kialaktsnak lehetetlensge mi-
att hirtelen megvltozik a beszd jellege, s gy, pldul, a goly an-
nak lnyegi eszkzv vlik. A goly tveszi az elementris beszd s
felismers funkcijt, kommunikcis eszkz, pontosabban, egyfajta
beszd lesz. Az installci, mint mvszeti zsner, felfogsom szerint,
nem tri meg a mesterklt mefektusokat. Az installci nem sznhzi
dszlet, hanem leth, materilis elemeket tartalmaz, kellkeit a vals
letbl veszi, mivel csak gy lehet hiteles s igaz. Az tkeresztezdsek
installciban a megkrelt momentumok csak minimlis mrtkben
vannak jelen, az eszttika elveszti hagyomnyos rtkt s minden
ppoly valsgos mint az letben. Az alkots mement a trtnelmi
tragdik minden ldozatnak.
35
A JSZSZK sztessnek utols felvonst dolgozza fel Szombathy
Kofer cm objektuma, mely szimbolikus skon brzolja egy vilg tel-
jes sztesst elemeire, a szilnkjaira trt lelket halmazt s az rzel-
mi bagzst, ami abbl a vilgbl megmaradt. Szombathy bepakolta a
Koferbe a hromszn llami zszlt, egy zsebkendt, egy fejszt, egy, a
jugoszlv npek npviseletnek motvumaival dsztett, kttt tskt, a
Politika napilap 1980. mjus 5-i szmt, melyben megjelent Josip Broz
Tito hallhre, a JSZSZK kzti trkpt s a krajinai menekltoszlopok,
az jvidki Szabadsg-hdon trtnt tkelsekor tallt/elvesztett rend-
szmtblkat.
Rnk emlkeznk
A kontinensnk peremterletein, a Czeslaw Milo-i msik Eurpa a
tegnap mg a Vasfggnnyel s a berlini fallal szimbolizlt trsg-
35 Blint Szombathy, Szombathy art: Umetnika dokumentacija 19692004, kzirat, Budapest,
2005.
46
ben
36
l mvszek napi szinten szembeslnek az elszigeteltsg rzs-
vel, melyet az a tny idz el, hogy a hres fal tkelsvel, csupn a dolog
legknnyebb rszt vgeztk el. Az igazi falak, mg a legvastagabbak is,
mindig a vgn omlanak le. Nehz tkelni a lthatatlan falakon, amelyek-
bl a valdi falak pltek.
37
letket olyan trsgben lve, melyet tart-
san beszennyezett a minden hatkonysgot nlklz, medd politika
jelenlte az tlagember letben, ezek a mvszek a banalits-zn s
mindennapok (pragmatikus) totalitarizmusnak lekzdshez szksges
bels ellenlls klnbz stratgiit fejlesztettk ki. Mai vilgunkban,
melynek lland jellemzje az tlethiny, melyben a gazdasgi vls-
gok csupn egy nehezebb, drmaibb s mindentt jelen lv jelentsbeli
vlsgot jelentenek, az Eurpa peremn l mvszek nem tudnak mst
felknlni a nyugati mvszeti piacnak csupn sajt flelmeiket, rem-
nyeiket, tabuikat, srelmeiket, kudarcaikat, elismers utni vgyukat,
feldolgozott/visszafojtott mltjukat... Tematikai skon, a kommunizmus
megtapasztalsa, bizonyos mdon egyfajta komparatv elnny vlik.
Meg kell jegyezni, hogy Szombathy jabbkori munkinak jellemzjeknt
megjelenik egy adag nosztalgia is, ami az elmlt vtizedek alatt mind
gyakoribb a volt jugoszlv npek soraiban, akik a (liberl)kapitalizmus
piaci szablyainak szortsban, reszmlnek a jugoszlv multikultura-
lizmus elnyeire, mint a mi Eurpai Uninkra, kicsiben. Ez, mondjuk,
szembetl a Kmnyek Elfjta a szl cm performanszban.
38
Ebben
Szombathy Jugoszlvia SZSZK nagy iskolai trkpt terti a padlra s
azokra a pontokra, melyek a volt jugoszlv tagkztrsasgok fvro-
sait jellik, hat hamutartt helyez. A hamutartk mell hat, az adott
kztrsasgban gyrtott cigaretts doboz kerl: Makednia Make-
36 Lsd: eslav Milo, Druga Evropa, Deje novine, Gornji Milanovac, 1991.
37 Eduardo Lorenso, Magina decenija, in: Razoarana Evropa Prilozi za jednu evropsku mi-
tologiju, Mediterran Publishing, jvidk, 2011, 55. old.
38 Hasonl, vagy ugyanezen cm alatt a Kmnyek Elfjta a szl performansz az albbi alkal-
makkor kerlt bemutatsra: Multimedilis Mvszetek 1. Fesztivlja IMAF, Hdsg 1998, 11th
Performance Arts Festival, rsekjvr, Szlovkia, 2000; 2me Festival International d Art Vivant,
Lion, Franciaorszg, 2001; Konverzacije, Kortrs Mvszetek Mzeuma, Belgrd, 2001; The Real,
the Desperate, the Absolute Radical Practices in Photography, Installations, Performances, Forum
Stadtpark, Grc, Ausztria, 2001; Recontres Internationales Paris-Berlin, Podewil, Berlin, 2003;
European Performance Art Festival, Lublin, Lengyelorszg, 2004; Rubne posebnosti avangard-
na umjetnost u regiji, Killtkzpont, Varadin, 2005; Otvaranje retrospektiva Ich bin Knstler
Slavko Matkovi & Szombathy art, a Boszniai Szerb Kztrsasg Kortrs Mvszeti Mzeuma,
Banja Luka, 2006.
47
donija, Szerbia Morava, Bosznia s Hercegovina Drina, Monteneg-
ro Loven, Horvtorszg Opatija, Szlovnia Filter 57. Kzeledvn
a hamutartkhoz, Szombathy, aki egybknt nem dohnyzik, meggyjt
egy-egy cigarettt, beszvja annak fstjt s folytatja ezt mindaddig,
amg mind a hat cigaretts dobozt ki nem nyitja, illetve meg nem gyjt-
ja a hat fajta, a jugoszlv tagkztrsasgokat szimbolizl cigarettt.
A nha szinte a fullads hatrt srol khgrohamokkal ksrt akci
folytatsban, az egyik hamutltl/kztrsasgtl a msikig mozogva,
prhuzamosan tbb cigarettba is beszippant. Amikor mr minden ciga-
rettt elszvott, a hamut a Szarajevra helyezett hamutlba nti, majd
archoz emeli azt s a hamut a kznsg fel fjja. A performansz az
albbi mondattal fejezdik be: Elfjta a szl.
Identits-hitusait Szombathy egy digitlis sorozatban dolgozza fel, a
Milleniumi kpekben: A visszatr emlkezet (2000-tl napjainkig) s a
Hsk voltunk (2000-2011) cmkben, ahol a kommunista relikvik s
totemek lpnek a sznre, immron gy, mint a volt szocialista nemzetek
j, tranzcis valsgnak zavar tnyezi.
Amikor ttelepltem Magyarorszgra, csodlkozva fgyeltem azt, ami-
lyen mrtkben az emberek igyekeztek megszabadulni kommunista
trtnelmktl s annak anyagi emlkeitl. Az aluljrkban a hajlkta-
lanok apr pnzrt rultak, pldul, prtknyvecskket vagy klnz
szervezetek tagsgi krtyit. Szmomra a dokumentumokban tall-
hat blyegecskk voltak nagyon rdekesek, mivel van bennk vala-
mi hasonlatossg a pop art ikonogrfjval s ers grafkai tltettel
rendelkeznek. A tagsgi knyvecskk lapjait beavatkozs nlkl tvet-
tem, de minden kompozcira kzzel (egrrel) keresztet rajzoltam, az
elmlt rendszer ldozatainak szentelt mement szimblumt. Jelenleg
a tbbi, volt szocialista orszgbl szrmaz, hasonl anyag gyjtsn
dolgozom.
39
Klnsen szemlyes dimenzija van azon munkinak, melyekben jel-
vnyeket hasznl (2014), s melyekben az ideolgiai tartalmat hordoz
motvumokkal elltott jelvnyeket a kommunizmus alatti let igen je-
39 Ibid.
48
lents rzelmi insignii, melyekkel feldsztve trtnk haza, szinte min-
den utazsunkrl Tito, Lenin arckpeire appliklja, illetve sajt, intim
trtnelmnek dokumentumaira, mint, mondjuk, az 1986. 12.13-i kel-
tezs bizonylat a katonai felszerels sikeres tadsrl, vagy egy ta-
llt fuvarlevl, mely a Horvt Grafkai Intzet kiadsban megjelent Tito
elvtrs cm knyv a szarajevi telephelyrl a srebrenicai knyvtrnak
kldtt pldnyt ksrte (a fuvarlevlen szerepel a knyvtrosn, Bei
Mubina /Nurija/ neve). E munkk zenete, hogy ebben a trsgben, ahol
a trtnelem s az intimszfra ilyen mrtkben sszefondtak, a mlt
valjban soha nem mlik el, valamint az, hogy ha mg nem is fogadjuk
el, nem rtjk meg sajt trtnelmnket, s ha nem is szembeslnk
vele, akkor is jabb vtizedeket tltnk majd sttben tapogatzva az
rtkrendszerek s a gazdasg tvesztiben.
A mlttal val szembesls formjt vlasztva, azon igyekezve, hogy a
(vletlenl) arra haladkban klnbz rzelmi reakcikat s a rkrde-
zs ignyt vltsa ki, Szombathy 2010 s 2011 sorn mutatja be public
art akcijt Remember! cm alatt. (Seaj se!/Emlkezz!/Spominaj!/Ricor-
da!). A Remember! akciban Szombathy szendvics-embernek ltzve stlt
a szlovkiai rsekjvr s Komrom, illetve Velence s Pcs utcin s
kezben a hrom volt szocialista orszg a Szovjetni, a Jugoszlv
SZSZK s Csehszlovkia zszlait vitte. Amikor az ember explicit magval
foglalkozik, a politika implicit megkerlhetetlenn vlik - szerkezett a m-
dium jelenti, s a mvsz ez ltal kommunikl.
40
Szombathy Blint kelet-kzp-eurpai arca
Vaclav Havel szerint, Eurpa ezen rsznek a fejldse mindig is a to-
talitarizmus s (vagy) post-totalitarizmus(ok) trsadalmi lgkrben
zajlott, ezrt kthetek az itteni mvszekhez olyan kifejezsek, mint
a szemlyi kultra vagy az individulis mitolgia.
41
Szombathy trsa-
dalmi, politikai, mvszi, de szemlyes, rzelmi tapasztalatait taln
40 Ivana Sajko, O Goranu Trbuljaku, in: Hrvatski paviljon, katalgus, 51
st
Venice Biennale, 2005,
119. old.
41 Harald Szeemann, svjci kusztosz elnevezse a kelet-eurpai art produkcik lersra, mint
a npmvszeti s a trsadalmi totalitarizmus kontextusn bell keletkezett trtnetek specif-
kus fldrajzi keverkre.
49
a legteljesebben a Kelet-kzp-eurpai arc (Slavko Matkovi emlkre)
cm performansz sszegzi, amely valjban Matkovi egyik test-ak-
cijnak, az 1981-es Arc-nak a remake-verzija. Az akci eltrtnete
a kvetkez: Slavko Matkovi, akit a mveszettel foglalkozs clj-
ra vonatkoz ktelyek emsztenek, 1981-ben Budapesten bemutatja
a sajt teste llkpessgnek vgs hatrait feszeget akcijt, az
Arcot. Matkovi szles ragasztszalaggal mvszete emblematikus
szimblumval ragasztja be, csomagolja be s deformlja sajt ar-
ct, s ez leveghinyhoz, illetve kezdeti fulladshoz vezet. A mv-
szi akci tjn vgrehajtott ritulis ngyilkossgi ksrlet az egyik
legmeggyzbb bizonytka annak, hogy a sajt ideljaiba vetett hit
rdekben kszen ll akr sz szerint a fzikai vgletekig is elmenni.
Az akci brutalitsa s letveszlyessge miatt, a mvsz ezen mun-
kjt Marina Abramovi korai, belgrdi korszaknak performanszaival
hasonltjk ssze. Szombathy is ezeket az idelokat osztja. Az adott
kontextusban, szellemi fvrnek, Slavko Matkovi-nak a slyos beteg-
sge (tdrk) s tragikus halla egzisztencilis rtelemben Blint
szmra lete egyik legdrmaibb pillanata volt. Slavko Matkovi 1994.
november 2-n halt meg Szabadkn, gy, ahogyan arra mvszi akci-
jban, az Arcban is clzott: fullads ltal!
A kvetkez vben, 1995-ben az rsekjvron, Szlovkiban megtar-
tott Transart Communication Festival keretben, Szombathy elszr
mutatja be a Keletkzp-eurpai arc cm performanszot. A perfor-
manszot mg nhnyszor megismtli klnbz, de rzelmileg s eg-
zisztencilisan pp ilyen izgalmas s drmai pillanatokban:
42
Slavko Matkovi Selotejp tekstovi (Cellux-szvegek) cm knyvbl
lapokat tpek ki s azokat a padlra dobom. Ezzel egyidben az akci
kivitelezsben rszt vev trsam cellux-szalagot tekerve a jelenlvk
teste kr, sszekti ket. Ezutn szles ragasztszalaggal gngylm
42 Szombathy a Kelet-kzp-eurpai arc c. performanszot az albbi alkalmakkor mutatta be:
Transart Communication Festival, rsekjvr, Szlovkia, 1995; Perforium International Perfor-
mance Festival, Budapest, 1995; Szimpzium Slavko Matkovi munkssgrl, Vrosi Knyvtr,
Szabadka, 1996. november 2.; La ultima avanguardia, Musei di Spoleto, Spoleto, Olaszorszg,
1998; Az Ich bin Knstler Slavko Matkovi retrospektv trlat megnyitja, Kortrs Mvszetek
Mzeuma, jvidk, 2004. december 8., valamint ugyanezen retrospektv killts megnyitjn a
belgrdi Egyetemista Mveldsi Kzpont Galrijban, 2005. februr 3-n.
50
be a sajt fejem, egszen addig, amg semmit sem ltok s alig tudok
llegezni. Majd segdem a kinyjtott bal kezembe egy g gyertyt
tesz, a jobba, pedig, Slavko Matkovi kedvenc italt, egy veg Rubin
vinjakot. Ahogy telik-mlik a performansz, mind nehezebben tudok l-
legezni, a kezem remegni kezd s az egyik pillanatban kiesik a bal ke-
zembl a gyertya (az let). Egy id utn felemelem a vinjakos veket
s teljes tartalmt a beplyzott, eltorzult arcomra ntm. Az ital las-
sacskn behatol a cellux-maszk al, cspi a szemem, ezrt fulladozni
kezdek (Slavko Matkovi fulladsos hallt szenvedett).
Blint deformlt, fullad arct nem csak gy kell rtelmezni, mint Mat-
kovi vagy Szombathy igazi arct, hanem mint a sajtsgos trtnel-
mi, ideolgiai s fldrajzi trsgben tevkenyked mvsz univerzlis
arct. Ez a dlkelet- (vagy kelet-kzp) eurpai mvsz arca, melynek
paradigmjt Slavko Matkovi sorsa szolgltatta. Az akcionista s
post-avantgrd mvsz arca, aki, Dmitriy Golynko-Wolfson szerint arra
vgyik, hogy sszhangban legyen az elmrgesedett trsadalmi viszonyok-
kal, arra trekszik hogy ezekbl ne legyen kirekesztve s bevsse ket sajt
testbe. Az emltett trsadalmi viszonyok beazonostsa, regisztrlsa
s kritikai ttekintse az orosz Peresztrojka felems sikere, a berlini fal
ledntse s a JSZSZK terletn folyt hbork utn trtnik meg, illet-
ve a kommunista holtslytl megszabadult npek s orszgok a tranz-
cis valsggal trtnt sszetkzse utn, amikor a Nyugat ltal az
n. postmodernista paradigma 30-40 vben sszeszedett eszttikai
s technolgiai poggysz minden rendszerezs s mrs nlkl kerl elfo-
gadsra. A valsg s a kpzelet itt olyannyira egymsba szvdik s
klcsns felttel-viszonyban van, hogy a kzssgi jelleg ltezst (s
tovbblst), a vgtelensgig gyrtott illzik s hamistvnyok biztost-
jk, melyek kzl nhny, hirtelen az iszonyattl tlteng valsg sttust
kapja: teljes pnzgyi csd, tmegmszrls...
43
Teht, az itt bemutatott
mvszi cselekedetek politikja egy lpst jelent a radiklis fel, s ez a
politika nha hivatkozs a katasztroflis jellegre, mint a kontinuits ellen-
ttre, ugyanakkor, a mvsz nyitott jtka a sajt s mvszi sorsval.
44

43 Dimitrij Golinko-Volfson, Novi ruski milenijum: Iskustvo post-eshatoloke svesti, 3+4, asopis
seminara za modernu umetnost odeljenja Istorije umetnosti, 4. sz., Blcssztudomnyi Kar,
Belgrd, 1998 tele 1999 tavasza, 3637. old
44 Vladimir Gudac, Flash mob, in: Much too Much, cat.ex., Hrvatski foto savez, Zagrb, 2003.
51
A drmai jtkkal, melyhez llandan visszatr, vagy amely rkk tart
br nem vlik vilgosabb, rthetbb , Szombathy sajt munkss-
gnak folytonossgt emeli ki, de elktelezettsgt is rks szellemi
fvre, Slavko Matkovi (1948-1994) lete s mvszi sorsa, kzs ide-
ljaik mellett.
Zrgondolatok helyett
gy viszonyulva a mvszethez, mint a kultra ismertetjelhez, olyan
trhez, ahol lland a trsadalmi hatalmi kinyilatkoztats klnbz (ma-
nipulatv) forminak regisztrlsa, kifejezse, fellvizsglata s prbat-
tele, Szombathy ngy s fl vtizede tevkenyen alkot s tartja magt
vlatozatlan etikai elveihez s motivciihoz. Az ifkori, j baloldali esz-
mk, vgydsa a szebb, jobb s igazsgosabb vilg utn idvel beazono-
sthat mvszi s etikai krdv formldtak, melyet, dihjban, hrom
dominns elvknt sszegezhetnk:
a) soha ne lgy a tmegben,
b) legyen llspontod,
c) ne tgy kompromisszumot (se magaddal, se a krnyezeteddel).
Szombathy Blint szmra a mvszet gy nyilvnul meg, mint egy szemlyes
levltr, az a hely, ahov rendszeresen betpllta a klnbz, magval hordott
idelokat, kpeket, emlkeket, tudst, tiltst vagy tabukat, a mindig bizonytalan
s lendletteljes mvszi ltet s mvssz vlst egy olyan trsgben, ahol a
trtnelem tmrtettebb, mint brhol msutt, s ahol annak ostora mindig
az egyn htn csattant. A mvszet-kultra-trsadalom-politika-ideolgia h-
lzatnak sszetett viszonyai rvn Szombathy Blint tematizlja azt, ahogyan
a kelet-kzp-eurpai ember jelenleg keresi j s msfajta nazonossgt,
irnyvesztetten s bizonytalanul, sttben tapogatzva a poszt-szocializmus
eldobott recidvi s a poszt-kapitalizmus kritika nlkl elfogadott (burkolt)
megtorl intzkedsei kztt. gy, abban a kztes trben mozogva, amely fl-
ton van a bevsett (genetikai) nyomok s kdok trlse s az ppen kialaku-
lban, kiplben vagy meghamistsban (nem vlik rthetbb) lvk kztt,
Szombathy megtestesti a mvszet Beuys-i, szocilis plasztikaknti, illetve
helyzetekknti felfogst, melyek vgs/vgleges kimenetelben maga a m-
vsz sajt mvszeteknt mutatkozik meg, manifesztldik s (n)realizldik.
52
reprodukcije / reprodukcik
54
p Subotica nekropola / Szabadka nekropolis
1969, digitalni print / digitlis nyomat
Zastave / Zszlk u
1971, akcija / akci
56
p Bauhaus
1972, akcija / akci
57
p Lenin in Budapest
1972, akcija / akci
58
p 36 Fixatives
1973, fotografja / fotogrfa
59
p Dekonstrukcija Jugoslavije / Jugoszlvia dekonstrukcija
1974, kola / kollzs
60
p Oma Slavku Matkoviu / Homage a Matkovic
1990, kola / kollzs
61
p Panoptik 90-ih / A 90-es vek panoptikuma
19901992, kola / kollzs
62
p Jugoslovenski standard / Jugoszlv szabvny
19942003, ofset otisci, intervencija / ofset-nyomatok, kzrs
Balkanski dijalog / Balkni dialgus u
1995, video instalacija / vide-installci
63
64
65
p etnja oko magme / Sta a magma krl
1995, instalacija / installci
t Dalekogled / Messzelt
1995, instalacija / installci
66
67
p Yugoslav Story
1996, instalacija / installci
t Zastave II / Zszlk II
1995, performans / performansz
68
69
p Raskra / Keresztutak
1998, instalacija / installci
t Kofer / Kofer
1997, objekat / objekt
70
71
p Balkanologija / Balkanolgia
1999, papir, kola / papr, kollzs
t Odaci (Prohujalo sa vihorom) / Kmnyek (Elfjta a szl)
19982006, performans / performansz
72
p Bili smo heroji / Hsk voltunk
20012011, digitalna grafka / digitlis grafka
Marx, Engels, Lenin, Szombathy u
2008 (Varava / Vars), in situ
73
74
75
t Seaj se! / Emlkezz! (Komarno / Komrom, Venecija / Velence) p
20102014, public art
76
77
p Tito i ja / Tito s n
2014, kombinovana tehnika / vegyes technika
t Radovi sa znakama / Jelvnymunkk
2014, kombinovana tehnika / vegyes technika
78
p Kada nam je jo sve bilo lepo / Amikor mg minden oly szp volt
19972014, fotografja, otisak peatom / fotogrfa, pecstnyomat
katalog eksponata / mtrgyjegyzk
Prinosi ivota, 1962..., papir (13 kom.)
lethozadkok, 1962..., papr (13 db)
Subotica nekropola IIII, 19691972, remix 2003, digitalni print
Szabadka nekropolis IIII, 19691972, remix 2003, digitlis nyomat
Zastave 1, 2, 19711972/2005, akcija (digitalni otisak), 100x60 cm (2 kom.),
foto: Laslo Kereke, Zoltan Apro
Zszlk 1, 2, 19711972/2005, akci (digitlis nyomat), 100x60 cm (2 db),
fot: Kerekes Lszl, Apr Zoltn
Underground elevator, 1971, kombinovana tehnika (papirna zastavica, mirgl papir)
Underground elevator, 1971, vegyes technika (paprzszl, drzspapr)
Bauhaus, 1972, akcija (digitalni otisak), 38,5x25,7 cm (8 kom.),
iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti Vojvodine
Bauhaus, 1972, akci (digitlis nyomat), 38,5x25,7 cm (8 db),
a Vajdasgi Kortrs Mvszeti Mzeum gyjtemnybl
Lenin in Budapest, 1972/2005, akcija (digitalni otisak), 50x60 cm (13 kom.)
Lenin in Budapest, 1972/2005, akci (digitlis nyomat), 50x60 cm (13 db)
36 Fixatives, 1973, fotografja, 18x34 cm (36 kom.)
36 Fixatives, 1973, fotogrfa, 18x34 cm (36 db)
Dekonstrukcija Jugoslavije, 1974/2014, papir (kola), 50x60 cm (2 kom.)
Jugoszlvia dekonstrukcija, 1974/2014, papr (kollzs), 50x60 cm (2 db)
Oma lanovima grupe Bosch+Bosch, 1990, kola, 21x30 cm (4 kom.)
A Bosch+Bosch csoport tagjainak tiszteletre, 1990, kollzs, 21x30 cm (4 db)
Panoptik 90-ih, 19901992, kola, 19,5x42 cm (9 kom.)
A 90-es vek panoptikuma, 19901992, kollzs, 19,5x42 cm (9 db)
Nae svakodnevice, 1991, arak umetnikih markica (2 kom.)
Our Weekdays, 1991, mvszblyeg-v (2 db)
80
Panonski krst (Oma Slavku Matkoviu), 1994, sitotisak, 39x52 cm
Pannon kereszt (Slavko Matkovi tiszteletre), 1994, szitanyomat, 39x52 cm
Jugoslovenski standard, 1994/2003, ofset otisci, intervencija, 15,5x24 cm (22 kom.)
Jugoszlv szabvny, 19942003, ofszet-nyomatok, kzrs, 15,5x24 cm (22 db)
Balkanski dijalog, 1995, video instalacija (digitalni otisak: 110x60 cm)
Balkni dialgus, 1995, vide-installci (digitlis nyomat: 110x60 cm)
Dalekogled, 1995, instalacija (digitalni otisak)
Messzelt, 1995, installci (digitlis nyomat)
etnja oko magme, 1995, instalacija (digitalni otisak: 110x60 cm)
Sta a magma krl, 1995, installci (digitlis nyomat: 110x60 cm)
Yugoslav Story, 1996, instalacija (digitalni otisak: 37x45 cm, 12 kom.),
foto: Branislav Lui
Yugoslav Story, 1996, installci (digitlis nyomat: 37x45 cm, 12 db),
fot: Branislav Lui
Kofer, 1997, objekat, 70x50x25 cm
Kofer, 1997, objekt, 70x50x25 cm
Kada nam je jo sve bilo lepo, 1997/2014, fotografja, otisak peatom,
30x40 cm (12 kom.)
Amikor mg minden oly szp volt, 1997/2014, fotogrfa, pecstnyomat,
30x40 cm (12 db)
Raskra, 1998, instalacija (digitalni otisak: 78x60 cm)
Keresztutak, 1998, installci (digitlis nyomat: 78x60 cm)
Odaci (Prohujalo sa vihorom), 19982006, performans (digitalni otisak: 83x60 cm)
Kmnyek (Elfjta a szl), 19982006, performansz (digitlis nyomat: 83x60 cm)
Balkanologija, 1999, papir, kola (13 kom.)
Balkanolgia, 1999, papr, kollzs (13 db)
81
Bili smo heroji, 20012011, digitalne grafke, 60,5x90,5 cm (10 kom.)
Hsk voltunk, 20012011, digitlis grafkk, 60,5x90,5 cm (10 db)
Marks, Engels, Lenjin, Sombati, 2008, in situ (Varava), 50x50 cm,
foto: Boris Nieslony
Marx, Engels, Lenin, Szombathy, 2008, in situ (Vars), 50x50 cm,
fot: Boris Nieslony
Seaj se!, 20102014, public art
Emlkezz!, 20102014, public art
Crveno i crno, 2012, objekat
Vrs s fekete, 2012, objekt
Mali Mao gura kolica, 2012, kombinovana tehnika
A kis Mao talicskt tol, 2012, vegyes technika
Bravar, 2014, kombinovana tehnika
A lakatos, 2014, vegyes technika
Od kolevke pa do groba, 2014, instalacija
A blcstl a srig, 2014, installci
Putevima heroja, 2014, papir (6 kom.)
Hsk utjn, 2014, papr (6 db)
Radovi sa znakama, 2014, kombinovana tehnika, 15x21; 21x29; 30x40 cm
Jelvnymunkk, 2014, vegyes technika, 15x21; 21x29; 30x40 cm
Tito i ja, 2014, kombinovana tehnika
Tito s n, 2014, vegyes technika
Vaymagy, 2014, instalacija
Vaymagy, 2014, installci
82
Autori i organizatori izlobe zahvaljuju se:
A killts szerzi s szervezi ksznetet mondanak:
Gradskom muzeju Subotica, Mirku Grlici
a Szabadkai Vrosi Mzeumnak, Mirko Grlicnak
Gradskom muzeju Subotica, dr Arpadu Papu
a Szabadkai Vrosi Mzeumnak, dr. Papp rpdnak
Gradskoj upravi Grada Subotice, Atili Takau
Szabadka Vros vezetsnek, Takcs Attilnak
JKP Pogrebno, Subotica
Temetkezsi KKV-nak, Szabadka
Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
a Vajdasgi Kortrs Mvszeti Mzeumnak
Radio-televiziji Srbije, Programskom arhivu Televizije Beograd
a Szerb Rdi s Televzinak, a Belgrdi TV archvumnak
Izloba je realizovana uz podrku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije,
Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje i
Maarske nacionalne fondacije za kulturu (Nemzeti Kulturlis Alap NKA).
A killts a Szerb Kztrsasg Mveldsi s Tjkoztatsi Minisztriuma,
a Tartomnyi Mveldsi s Kztjkoztatsi Titkrsg s a
magyarorszgi Nemzeti Kulturlis Alap (NKA) tmogatsval jtt ltre.
Izdavai / Kiadja:
Moderna galerija Likovni susret Subotica
Kpzmvszeti Tallkoz Modern Galria Szabadka
Galerija dr Vinko Peri (Subotica) / Vinko Peri Galria (Szabadka)
Za izdavae / A kiadsrt felel:
Nela Tonkovi, direktorka / Nela Tonkovi igazgat
Spartak Duli, direktor / Spartak Duli igazgat
Urednik / Szerkeszt:
Nela Tonkovi
Kustos izlobe, autor teksta / A killts kurtora, a szveg szerzje:
Neboja Milenkovi
Prevod / Fordts:
Erika Pap, Balint Sombati / Papp Erika, Szombathy Blint
Fotograje / Fot:
dokumentacija Balinta Sombatija / Szombathy Blint dokumentumtra
Laslo Kereke / Kerekes Lszl
Branislav Lui
Boris Nislonj / Boris Nieslony
Prelom / Layout:
Virag Molnar-iko / Molnr-Csiks Virg
tampa / Nyomdai munkk:
Creative Line d.o.o., Subotica / Creative Line Kf., Szabadka
Tira / Pldnyszm:
300
ISBN:
9788685035463
Subotica, 2014. / Szabadka, 2014.
CIP -
,
7.038.53:929 Szombathy B.(083.824)
, , 1950-
Blint Szombathy : bili smo heroji = hsk voltunk /
[autor teksta Neboja Milenkovi; prevod na
maarski jezik Erika Pap, Balint Sombati].
- Subotica : Moderna galerija Likovni susret: Galerija
dr Vinko Peri, 2014
(Subotica: Creative Line). - 88 str.: ilustr. ; 16x23 cm
Uporedo srp. tekst i ma. prevod. - Tira 300.
ISBN 978-86-85035-46-3
a) , (1950-) -
-

COBISS.SR-ID 289364487