1

19/2014

novembar / studeni

BHSC
Inicijativa za REKOM

CIP -
,
341.322.5(497.1)"1991/1999"
GLAS
!Glas Inicijative za Rekom. - Beograd :
Inicijativa za REKOM, 2012 (Beograd :
Publikum). - 28 str. : fotogr. ; 21 cm
Tira 1.000
ISBN 978-86-7932-048-3
1.
a) - - 1991-1999
COBISS.SR-ID 193321996

IMPRESSUM
!Glas je publikacija Incijative za REKOM koja izlazi jednom meseno.
Svi brojevi dostupni su na veb sajtu ZaREKOM.org.
Vesti o Inicijativi za REKOM se mogu pratiti i na Facebook profilu: http://www.facebook.com/ZaREKOM.
PerKOMRA.ForRECOM, kao i na Twitteru: @ZaREKOMPerKOMRA
Kontakt:
email: regional@zarekom.org; Tel: +381 (0)11 3349 766; Fax: +381 (0)11 3232 460; Mob: +381 (0)63 393 048
ISBN 978-86-7932-048-3
Inicijativa za REKOM

SADRAJ
TEMA BROJA
!Pomirenje u post-jugoslovenskim zemljama..................2
Dr Denisa Kostovicova
!Prevazii granice povuene kolektivnom patnjom.................3
Dr Avila Kilmurray
!Zajednica za odrivi mir u Irskoj.................8
Dr sc. Hrvoje Klasi
!Postoji li dijalog izmeu znanstvene zajednice i drutva?..................13
Prof. dr Zoran Paji
!Potrebno je prihvatiti izvinjenja ..................16
Dino Mustafi
!Vulgarni nacionalizam i prostaki faizam su na vlasti poslednjih 25
godina..................19
Dr Eric Gordy
!Potencijal kulture da izgradi prostor za dijalog i povee ljude..................23
Dr Gentian Zyberi
!Izvinjenja rtvama su vanija od presuda Tribunala.................25
Nataa Kandi
!Inicijativa za REKOM moe da ispravi ogranienja koje sudski postupak nosi sa
sobom................28

Evropska komisija. Ovaj dokument je izdat uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj ovog
dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod kojim
okolnostima smatrati da odraava stav Evropske unije.
Europska komisija. Ovaj dokument je izdat uz financijsku podrku Europske unije. Sadraj
ovog dokumenta iskljuiva je odgovornost Fonda za humanitarno pravo i ne moe se ni pod
kojim okolnostima smatrati da odraava stav Europske unije.
Inicijativa za REKOM

TEMA BROJA

!Pomirenje u

post-

jugoslovenskim

zemljama

Jubilarni, Deseti Meunarodni forum za tranzicionu pravdu odrava se ove godine

15. i 16. novembra u Beogradu, sa temom Postignua tranzicione pravde u postjugoslovenskim zemljama iz ugla civilnog drutva. Najveeg napretka ima u zastupanju
inicijative za osnivanje REKOM-a. Izaslanici predsednika/lanova Predsednitva BiH,
nakon jednogodinjeg rada na analizi Statuta REKOM koji je 26. marta 2011. godine
usvojila Koalicija, nove stavove i izmene predloenih reenja sloili su u dokument
Izmene Statuta REKOM, o kojima e se izjasniti delegati Skuptine Koalicije za
REKOM, a bie predstavljeni i uesnicima Foruma. Postoje ozbiljni izgledi da Deseti
Forum protekne u znaku zvaninih odluka o osnivanju REKOM-a.
Forum je znaajan i po tome to otvara vrata umetnicima da pokau svoj pristup
prema nedavnoj prolosti - da injenicama uznemiravaju vlasti i javnost u dravama
nastalim na prostoru bive SFRJ. Izabrane video sekvence predstava Hipermnezija
rediteljke Selme Spahi, Generacija 91-95 reditelja Boruta eparova, Izbrisani
Olivera Frljia i Potocary Party reditelja Stevana Bodroe, posluie kao uvod u
debatu o istini iz iskustva drugog, empatiji, naim injenicama i njihovim laima, u
kojoj e uestvovati umetnici, istraivai, rtve i aktivisti za ljudska prava. Uesnici
Foruma, oko 250 pojedinaca s prostora bive SFRJ, imae prilike da sluaju i pitaju
lanove porodica rtava o njihovom vienju pravde, oekivanjima i pomirenju sa
prolou i neprijateljima.
U ovom broju !Glasa Inicijative REKOM objavljujemo nekoliko izlaganja koja su se
ula na prethodnom Forumu za tranzicionu pravdu, odranom u Bosni i Hercegovini
17. i 18. maja 2013. godine, koji je bio posveen Pomirenju u post-jugoslovenskim
Inicijativa za REKOM

zemljama. Pred vie od 250 uesnika iz celog regiona bive SFRJ o pomirenju su
govorili predstavnici/ce akademske i umetnike zajednice, religijskih i umetnikih
zajednica, dravnih institucija, aktivisti/aktivistkinje za ljudska prava, umetnici,
pisci i Mirko Kovai, bivi logora u Stajievu u Srbiji. Govorio je o Miroslavu
ivanoviu, komandantu logora, oficiru nekadanje JNA. Rekao je da ne moe da se
pomiri sa injenicom da je oficir koji je brinuo o njemu i drugim starcima, bolesnima
i maloletnicima optuen kao muitelj zarobljenika. Mirko Kovai je umro 13. septembra 2014. godine u Vukovaru. Starcima, bolesnima i maloletnicima je pomogao da
budu osloboeni, i to je injenica koju nije preutao ni pred sudskim organima.

DR DENISA KOSTOVICOVA

!Prevazii

granice
povuene
kolektivnom

patnjom

!EU je mogla da uradi vie za region

Evropska unija (EU) je nastala kao mirovni projekat. U srcu tog projekta nalazila se
ideja francusko-nemakog pomirenja i integracije, kako Evropa nikada vie ne bi
iskusila sukob poput Drugog svetskog rata. Kako se Unija irila, taj projekat integracije se pretvarao u tehniki projekat. Ideja o EU kao mirovnom projektu bila je skoro
zaboravljena, sve do dogaaja na Balkanu sa poetka 1990-ih. Tada je, odjednom,
proces evropskih integracija u regionu ponovo postao mirovni projekat. Za ljude
Inicijativa za REKOM

Balkana, ulazak u EU podrazumeva i odriv mir u regionu. Iz tog ugla, primeujem

da EU regionu nije nuno prepisivala isti recept koji se pokazao delotvornim u procesu pomirenja unutar same EU. Glavni instrument tranzicione pravde u rukama EU,
koji je na neki nain predstavljao i instrument pomirenja, bio je uslovljavanje evrointegracija saradnjom sa Hakim tribunalom. EU je tako prila procesu tranzicione
pravde na jedan veoma uzak nain. Ne bih elela da u vezi sa tim budem pogreno
shvaena ja smatram da je Haki tribunal odigrao veoma vanu ulogu u regionu.
Ukoliko se prisetite perioda iz ranih 1990-ih, setiete se da je Tribunal zapravo stvorio
prostor za raspravu o ratnim zloinima, spreio nekanjivost i zaustavio proces zaborava ratnih zloina. Meutim, Tribunal je imao, i jo uvek
Odravanje ovakve civilne
ima problem sa projektovanjem poruke da zaista ostvaruje
debate, a posebno injenica
pravdu. O razlozima bi moglo da se pria u nedogled, ali
da u njoj uestvuje sve vie
elim da kaem da me zapravo dosta udi to se EU nije
predstavnika institucija drava
prominentnije uputala u inicijative na polju restorativne
iz itavog regiona, treba sve
pravde. Takve inicijative su u svojoj biti mnogo blie
da nas ohrabri. Ona zapravo
ciljevima obnove drutvenih odnosa, koji su u samoj sri
oznaava kljunu promenu u
kontekstu itavog procesa tran- pomirenja.
4

zicione pravde.

Zavriu izlaganje onim to sam i prEU regionu nije nuno

vobitno nameravala da kaem a to je moje vienje najznaajnijih prepisivala isti recept
koji se pokazao delopostignua tranzicione pravde u poslednjih petnaestak godina.
Ona se ogledaju u deliberativnim i participatornim aspektima tran- tvornim u procesu pozicione pravde, i ovaj Forum odraava oba ta principa. Deliberacija mirenja unutar same
zapravo znai rasprava. O svim elementima tranzicione pravde u EU.
regionu se uno raspravlja: o injenicama zloina, njihovom kontekstu, o tome da
li bi tranziciona pravda trebalo da bude regionalna ili nacionalna. Ne ulazei u sama
pitanja - rasprava se svakako vodi. To je, sama po sebi, velika stvar, ba kao i uee u
toj debati. Mislim da tu moramo da se osvrnemo i na ogromnu ulogu koju je liberalno
drutvo odigralo u promociji ideje suoavanja sa prolou. Samo elim da dodam
kao kratku fusnotu da nisu svi segmenti civilnog drutva u regionu doprineli tom
procesu. Nasuprot njima, ovaj forum demonstrira i participatornu dimenziju tranzicione pravde. Mislim da odravanje ovakve civilne debate, a posebno injenica da
u njoj uestvuje sve vie predstavnika institucija drava iz itavog regiona, treba sve
da nas ohrabri. Ona zapravo oznaava kljunu promenu u kontekstu itavog procesa
tranzicione pravde.

Inicijativa za REKOM

Kako definisati pomirenje

Pomirenje ne
Moj zadatak tokom ove sesije je da definiem pomirenje, ali e
moje celo izlaganje zapravo biti o tome zato to nisam u stanju da ukljuuje samo sukouradim. [...] Pomirenje je veoma vaan koncept, jer je ujedno i po- bljene strane iz perikazatelj uspeha tranzicione pravde. Tako esto moemo da ujemo oda konflikta, ve je
potrebno da se odviprocene delotvornosti Hakog tribunala, i one su uglavnom
ja i paralelno, unutar
izraene u apsolutnim kategorijama: npr, da Haki tribunal na
kraju nije doveo do pomirenja u regionu. Nasuprot tome, mnogi svake od strana.
drugi e tvrditi da Tribunal ipak jeste postavio odreenu osnovu
za pomirenje - recimo, utvrivanjem pravne istine. Meutim, koncept pomirenja
je puno kompleksniji od toga. Mnogo je lake rei ta pomirenje nije. Mislim da je
veoma interesantno i to to su neki predstavnici dravnih institucija i civilnog drutva
ovde izneli tvrdnju da pomirenje nije politika oprotaja i zaborava, niti bilo kakva
vrsta relativizacije odgovornosti ili izjednaavanja krivice to odraava i stavove
sadrane u veem delu strune literature iz te oblasti.

Ukoliko bismo u reniku pogledali sinonime za pojam pomirenja, oni bi nam otkrili
pravu kompleksnost tog koncepta. Pomirenje se tie obnove prijateljskih odnosa,
pribliavanja linih pogleda i stavova, kao i uspostavljanja konzistentnosti. Ali upravo
se ti aspekti nakon masovnih zloina nameu kao posebno teki i problematini.
Kako moemo biti sigurni da je obnova prijateljskih odnosa neto emu treba teiti
ukoliko su ti odnosi na kraju doveli do sukoba i patnji? ta je, onda, sr pomirenja? U
njegovoj sri su odnosi, i struka ga posmatra kroz horizontalne, ljudske odnose grupa
i pojedinaca, i vertikalne odnose koji postoje izmeu zajednica i institucija. To smo
mogli da vidimo i na primeru Severne Irske. Poverenje je, stoga, potrebno izgraditi
ne samo izmeu zajednica - ve i meu ljudima i institucijama. To su dve pozornice
pomirenja - drutvena i institucionalna. Ali, kako se do njega stie? Ukoliko je pomirenje zasnovano na odnosima ukorenjenim u poverenju, koji je to onda put koji nas
vodi iz nepoverenja i patnje - u poverenje i pomirenje? Traganje za odgovorima u
strunoj literaturi tu postaje mnogo problematinije. Poto nemamo puno vremena,
htela bih da se fokusiram na jednu konkretnu ideju iz strune literature koja mi deluje
veoma interesantno. Re je o znaaju koji istine i injenice imaju u procesu pomirenja. Kako nam one pomau da doemo do nekog vida pomirenja? Brojni autori govore
o stvaranju kognitivne disonance koja ublaava kognitivni dogmatizam. Kako se taj
koncept transformie u razumevanje procesa pomirenja u post-konfliktnom kontekstu? U kontekstu kriminalnog naslea, kognitivna disonanca implicira da procesi
kazivanja istine i utvrivanja injenica mogu dovesti do izvesne nesigurnosti i sumnje
u ispravnost neijih (svojih) ciljeva ili ideala. ta to znai u praksi? Ukoliko se osvrneInicijativa za REKOM

mo na put koji smo preli u bivoj Jugoslaviji, primetiemo odreeni pomak u razotkrivanju vela potpunog ideolokog poricanja koje je obeleilo posleratni period 1990ih. Sporovi oko injenica poinjenih zloina, tj. preispitivanje ispravnosti jedne
strane, dovode do odreenih sumnji u sve tvrdnje koje se nalaze u temelju kognitivne
disonance. Tu treba naglasiti da je pretpostavka nevinosti svoje strane bila jedna od
najveih prepreka procesima pomirenja i priznanja rtava druge strane. Iako se o
rtvama u regionu govorilo puno, razliite etnike grupe uglavnom su se bavile samo
svojim rtvama. Dodatno, ono to koncept pomirenja ini tekim za prihvatanje je i
proirivanje javne debate na pitanja koja prevazilaze okvire injenica o poinjenim
zloinima i koja ukljuuju razmatranje motiva, politike dinamike i sl.
Zakljuiu ovu sekciju o pomirenju citiranjem Michaela Ignatieffa: Istina i injenice slue suavanju okvira dopustivih
lai o prolosti. U skladu sa tim, ukoliko govorimo o svemu
to je neophodno za uspeno pomirenje, primetila bih da je
dolo do odreene kognitivne promene, do promene u nainu
na koji ljudi razmiljaju o zloinima, a posebno o zloinima
svoje etnike grupe, poinjenim u njihovo ime. Na kraju, pitanje pomirenja je veoma kontekstualno. Preduslovi uspenog
pomirenja e se sigurno razlikovati od jedne do druge post-konfliktne oblasti. [...]
Tu u citirati Alexa Borrainea, koji je rekao: Pomirenje ne moe biti koncept
koji se, poput slike, kai na zid. Drugim reima, pomirenje nije neto statino, ve
itav jedan proces. Moje istraivanje sugerie da, u kompleksnim post-konfliktnim
okruenjima, pomirenje ne ukljuuje samo sukobljene strane iz perioda konflikta,
ve je potrebno da se odvija i paralelno, unutar svake od strana. U tom procesu,
suoavanje sa kriminalnim nasleem unutar same grupe je kljuno. Kada strunjaci
govore o konceptu pomirenja, oni zapravo govore o priznavanju i pratanju. Stanley
Cohen, jedan od najfascinantnijih autora literature o pitanjima istine, priznanja i
pomirenja, smatra da je to ipak radikalan nain suoavanja sa prolou. Neki drugi
autori iznose umerenije stavove, tvrdei da pomirenje nikada ne moe biti potpuno.
Meutim, i takav pristup odraava injenicu da je pomirenje proces. Ono nikada
nije potpuno, i nikada ne ukljuuje sve pripadnike suprotstavljenih strana. Uvek e
biti pojedinaca koji se vrsto dre svojih tvrdo ukorenjenih stavova. itav taj proces
nikada ne ukljuuje sve dimenzije pomirenja, bar ne u potpunosti, i verovatno nikada
ne moe biti potpuno simetrian i reciproan iz ugla svake od strana. Ali, pomirenje
treba definisati i kroz odriv proces prevazilaenja svih prepreka koje postavljaju kultura, rasa, vera i politiko opredeljenje. Dodala bih i da se proces pomirenja primarno
odigrava kroz komunikaciju - i ranije sam govorila o znaaju komunikacije i delibe-

Ukoliko je pomirenje
zasnovano na odnosima
ukorenjenim u poverenju,
koji je to onda put, koji
nas vodi iz nepoverenja i
patnje - u poverenje i
pomirenje?
6

Inicijativa za REKOM

racije. Zapravo, samo mogu da kaem da nema jednostavnih odgovora na pitanje ta

je pomirenje, a rekla bih i da je na pitanje o dobrom pomirenju jo tee pronai
odgovor. Razvoj situacije na Balkanu nam govori da odgovor oigledno ne moe biti
izraen u apsolutnim kategorijama. Ovde u se pozvati na Galtunga, koji smatra da
se itavo to pitanje zapravo tie koegzistencije. Ljudi mogu iveti jedni sa drugima,
a pritom nemati nikakve odnose. Stoga je jasno da svaki vid poDolo je do odreene
mirenja zahteva i neto vie u pogledu saradnje koja prevazilazi
promene u nainu na
etnike podele, odnosno granice povuene kolektivnom patnjom.
koji ljudi razmiljaju o
Skupovi kao to je ovaj, u stanju su da nam pomognu da bolje
zloinima, posebno o
shvatimo kako bi pomirenje moglo da izgleda u ovom regionu, i u
zloinima svoje etnike
tome se, bar delimino, ogleda znaaj njihovog doprinosa itavom
grupe, poinjenim u
tom procesu. Struka je u tom pogledu jednoglasna pojedinane
njihovo ime.
zajednice prevode koncept pomirenja u svoju stvarnost na
veoma razliite naine. Na primer, u ileu je za uspeno okonanje procesa pomirenja bilo vano prikazati imena rtava na semaforu jednog stadiona, kao gest javnog
priznanja njihove patnje i to upravo na mestu na kom im je ona naneta. Ne mogu
vam dati jasan odgovor o tome ta bi pomirenje moglo da podrazumeva na zapadnom Balkanu, ali bih elela da sugeriem da je i samo znaenje pomirenja neto ime
se vredi baviti, kako iz ugla trenutnih politikih i drugih izazova, tako i u kontekstu
naslea brojnih zloina koji su ovde poinjeni.
Autorka je via predavaica na Londonskoj koli za ekonomiju i politike nauke (The
London School of Economics and Political Science), Velika Britanija

Inicijativa za REKOM

DR AVILA KILMURRAY

!Zajednica

za odrivi

mir u Irskoj
Avila Kilmurray
Foto: lina arhiva

Poreenja konfliktnih situacija su uvek teka i komplikovana. Sukob u Severnoj Irskoj,

ak i u svojoj najskorijoj manifestaciji, trajao je puno due od vaeg. Meutim, kada je
re o broju rtava i ukupnim posledicama sukoba, naa drutva su zapravo pretrpela
mnogo manje nego vi, ovde. Na poetku, elim da podelim sa vama neke pouke iz
naih iskustava, i zatim da vam prepustim da iz njih izvedete zakljuke koje smatrate
primenjivim na vau situaciju. Iskustva koja elim da vam prenesem sam stekla radei
za fondaciju Zajednica za Severnu Irsku, i ona se primarno tiu podrke rtvama
nasilja i njihovim porodicama. Drugo, govoriu vam o naporima koje sprovodimo na
reintegraciji bivih boraca i politikih zatvorenika. Tree, osvrnuu se na aktivnosti
koje sprovodimo u saradnji sa lokalnim zajednicama, koje za cilj imaju smirivanje
tenzija u oblastima koje su tokom sukoba bile najvie zahvaene nasiljem. I na kraju,
govoriu o naem radu sa civilnim drutvom. elela bih da ukaem i na izvesne
tekoe u reavanju svih problema proisteklih iz naslea prolosti, jer smo u Severnoj
Irskoj jo uvek suoeni sa brojnim nerazreenim dilemama. Takoe u se osvrnuti i
na neka pitanja u vezi sa finansijskom pomoi EU, obzirom da je naa fondacija bila
jedan od glavnih rukovodilaca fondova EU za mirovne programe u periodu od 1995.
do 2008. godine, a povezana je i sa tekuim mirovnim programima EU.
Prvo u vam ukratko opisati kontekst. Fondacija Zajednica za Severnu Irsku je
nezavisna dobrotvorna fondacija. Osnovana je 1979. godine na zahtev brojnih lokalnih aktivista (sa obe strane verske podele) kako bi pruala podrku najugroenijim
zajednicama i drutvenim grupama u zemlji. Osmiljena je da funkcionie u duboko
podeljenom drutvu, pod rukovodstvom odbora sainjenog od predstavnika obe
Inicijativa za REKOM

Stanje konflikta je to
to je abnormalno,
a ne reakcije ljudi
koji su njim bili
zahvaeni.

strane. Delovala je u periodu nasilnog konflikta i tokom tranzicije

iz sukoba, i za to vreme je izgradila iroku mreu kontakata, kao i
poverenje u lokalnim zajednicama irom zemlje. To se ispostavilo
veoma vanim jer su izgradnja mrea i poverenja, kao to ve i
sami znate, od kljunog znaaja za svako polarizovano drutvo.
Nakon to je 1994. godine potpisan glavni sporazum o prekidu
vatre, fondacija je kao rukovodilac fondova EU za mirovne programe podrala i
finansirala brojne lokalne inicijative za pomirenje i reintegraciju bivih politikih
zatvorenika, rtava sukoba i njihovih porodica. Jedan od najvanijih aspekata tog
procesa ogledao se u postavljanju okvira za rad fondacije, ime je istovremeno
pruen i strateki kontekst za njeno delovanje - jer nakon perioda nasilja, zahtevi i
potrebe drutva su ogromni, a ono to smo u stanju da uradimo deluje nedovoljno
ili beznaajno. U skladu sa tim, kljuno je bilo da napravimo analizu sukoba koja bi
nam omoguila da razaberemo i shvatimo sve izazove i prilike sa kojima smo suoeni.
Tako smo usvojili okvir za transformaciju sukoba po predlogu amerikog akademika
Johna Paula Lederacha, koji opisuje izgradnju mira kao trougao u okviru kog je
neophodno raditi sa osnovicom trougla (obini graani, zajednice i lokalne grupe),
njegovim stranicama (dravne institucije i agencije, crkve, mediji, bezbednosne
strukture, obrazovne institucije itd), i vrhom (politiari i pojedinci na rukovodeim
poloajima). Lederach je u vezi sa tim napisao: Izgradnja mira mora biti viena kao
otvoren, pristupaan sistem utemeljen na irokoj osnovi participacije i odgovornosti
iroj od samih uesnika u pregovorima. Kao meuzavistan model, on podrazumeva
da se, uprkos tome to priznajemo uesnike u pregovorima, ne oslanjamo na njih kao
na jedine i iskljuive graditelje ili uvare mira. Drugim reima, civilno drutvo ne
pokuava da uzurpira mesto koje pripada izbornoj predstavnikoj demokratiji mi
samo smatramo da i kritika participativna demokratija, oliena u brojnim organizacijama civilnog drutva, ima svoju ulogu u itavom procesu. Postavljanje takvog
okvira nam je omoguilo da usvojimo itav niz stratekih pristupa izgradnji mira i
transformaciji konflikta. Meutim, u poslednje vreme, takav okvir ne uiva nuno i
podrku izabranih zvaninika, koji u konceptu aktivnog civilnog drutva i participativne demokratije esto prepoznaju neku vrstu pretnje. Zato smo u veoma ranoj fazi
poeli da organizujemo sastanke sa ljudima koje je sukob najvie pogodio, to nam
je omoguilo da direktno ujemo njihova iskustva i upoznamo se sa njihovim prioritetima. To nije bio lak poduhvat, jer oni koji su u sukobu izgubili najvie, u najveem
broju sluajeva nisu bili samo duboko povreeni ve i veoma besni. U pregovorima
i mirovnim sporazumima oni su bili samo nemi posmatrai, dok su njihovi gubici i
patnja delovali zaboravljeno i zanemareno. Kada je u itavu jednainu uveden i faktor
sredstava EU, na povrinu su isplivale otre optube i podele oko toga ko su nevine
Inicijativa za REKOM

rtve sukoba, ko bi trebalo da ima prioritet prilikom dodele sredstava i odtete i - na

kraju - ko nosi stigmu glavnog poinioca i krivca za nasilje. Te podele su najee
raspirivali izabrani zvaninici, motivisani uskim politikim i partijskim interesima.
Tako je stvarna patnja rtava i njihovih porodica zloupotrebljena u politike svrhe.
Ta praksa opstaje i danas, 15 godina nakon potpisivanja Sporazuma iz Belfasta, naeg
primarnog mirovnog sporazuma.

10

Tokom rada sa rtvama sukoba i njihovim porodicama bili smo suoeni i sa njihovim
brojnim i veoma stvarnim potrebama. Jedna od njih je i potreba rtve da ispria
svoju priu i bude sasluana. Najgora stvar za rtve i njihove porodice bila je da
postanu samo statistiki podatak u katalogu rata, jer iza svakog takvog podatka krili
su se ivot, ljubav i gubitak, bez obzira o kome je re. Zato su stvarne prie rtava
bile veoma vane za humanizaciju itavog konflikta. Sa tim ciljem iskorien je itav
niz razliitih pristupa, poput kolanih platana na kojima svaka kockica u mozaiku
predstavlja neto to je pripadalo izgubljenoj voljenoj osobi (oblikovanih po uzoru
na amerike AIDS kolae). Bilo je vano dati ljudima fokus i omoguiti im da razmenjuju svoje prie dok prave kolae koji e kasnije postati deo zajednikog platna. Sa
tom svrhom su koriene i neke druge umetnike forme, poput prozora sa iscrtanim
staklima na jednoj koli koje su napravili kolski drugovi dece poginule u sukobu. Ti
prozori su kasnije iskorieni kao fokus za raspravu o svemu to se dogodilo. Traili
smo, dakle, naine da humanizujemo itav konflikt, da mu damo ljudsko lice onih koji
su u sukobu pretrpeli najvie i ostali sami.
Meutim, kada su prie jednom ispriane, ljudima je potrebna podrka da se izbore
sa svim implikacijama svojih iskustava. Preesto nailazimo na pojedince koji potiskuju sve to se dogodilo njima i njihovim najbliima, to esto vodi u zavisnost
od antidepresanata ili bes, ili ak do porasta porodinog nasilja. Sve to su razliite
ekspresije oaja. Zato su grupe za podrku rtvama razvile programe koji im stavljaju
na raspolaganje razliite alternativne terapije, poput refleksologije ili aroma-terapije
za stres, ali su istovremeno u stanju i da prepoznaju kada bi trebalo da ih upute
na neki formalniji vid psiholoke ili zdravstvene nege. Tu se sada postavlja pitanje
ravnotee izmeu potrebe da ne dozvolimo da itava situacija bude svedena iskljuivo
na zdravstvenu dimenziju (jer, kako obino kaemo, stanje konflikta je to to je abnormalno, a ne reakcije ljudi koji su njim bili zahvaeni) i potrebe da podrimo sve rtve
nasilja koje i dalje pate od fizikih tegoba i bolova ili su im, recimo, potrebni vetaki
udovi. Poto veliki broj njih nije bio u stanju da plati trokove novih tehnologija koje
bi im olakale ivot sa hendikepima zadobijenim u sukobu (npr. povreda izazvanih
bombakim napadima ili unakrsnom vatrom), bilo je vano pronai nain da im se
one uine dostupnim.
Inicijativa za REKOM

Zatim smo imali neka malo tea i zapaljivija pitanja, poput zahteva za istinom i
pravdom. Naime, za razliku od June Afrike i nekih drugih zemalja u postkonfliktnoj
tranziciji, bili smo suoeni sa situacijom u kojoj nisu postojali jasno definisani pobednici i gubitnici, i u kojoj je bilo mogue osporavati i samu istinu o svemu to se
dogodilo. Tako smo poeli da govorimo o itavom kaleidoskopu istina, a ne o jedinstvenoj, objektivnoj istini, mada je i to samo po sebi bilo veoma problematino. Zato
smo podrali uspostavljanje grupa za samopomo rtava i njihovih porodica, to je u
tom trenutku bilo veoma vano, jer im je na taj nain dat glas koji do tada nisu imale.
Meutim, i taj pristup je imao svoje probleme - takve grupe su preesto odraavale
iskustva samo jedne strane u sukobu. Kao takve, bile su podlone polarizujuoj
politikoj manipulaciji, i mogle su biti zloupotrebljene kao fokus za samoopravdavanje jedne od strana, odnosno potvrdu samo jedne verzije istine o konfliktu. Kao organizacija zaduena za raspodelu sredstava iz fondova EU, redovno smo organizovali
zajednike skupove za sve rtve sukoba i njihove porodice kako bismo im omoguili
da razmenjuju stavove i koordiniraju svoje politike zahteve. Ali, to su i dalje bili veoma udni odnosi. Takvim grupama su esto dominirali malobrojni pojedinci motivisani politikim interesima, koji su i sami bili rtve sukoba, i na taj nain su pokuavali
da se izbore sa bolom i besom koje su i dalje nosili u sebi.
Ljudi koje je sukob najvie
pogodio su u pregovorima i
mirovnim sporazumima bili
samo nemi posmatrai, dok su
njihovi gubici i patnja delovali
zaboravljeno i zanemareno.

U oblasti reintegracije bivih politikih zatvorenika i

boraca je takoe bilo izazova, ali su oni na neki nain
bili jednostavniji za reavanje. Bivi politiki zatvorenici
- a ukupno ih je bilo oko 30.000 - meu sobom su delili
itav niz zajednikih problema, poput drutvene stigme
krivca za nasilje, i bilo ih je relativno lako identifikovati
kao mete javnih optubi. Obzirom da su sluili zatvorske
kazne, bile su im uskraene prilike za zapoljavanje i putne vize za odreene zemlje,
a bili su suoeni i sa brojnim drugim ogranienjima: sa tekoama u sticanju prihoda
u drutvu koje ih je zaboravilo, problemima u porodici koja je nastavila dalje bez
njih, poveanim rizikom od alkoholizma (a u nekim sluajevima ak i samoubistva),
itd. Meutim, na jednom drugom nivou i u svetlu lokalnog kredibiliteta koji su imali
kao opasni momci - uglavnom se jeste radilo o mukarcima, mada ne iskljuivo
- drutvo je od njih oekivalo da ispunjavaju odreene stereotipe. I u sluaju bivih
zatvorenika, podrali smo osnivanje grupa za samopomo i centara otvorenih za
podrku, ali smo istovremeno uspeli i da ih poveemo u neki vid partnerskog odnosa
koji je ukljuivao pripadnike ak pet paravojnih grupa i lojalista i republikanaca, koje
su tokom sukoba esto ratovale jedne protiv drugih. Interesantno je i da je mnoge
od njih najvie brinulo to to mladi ljudi u zemlji nikada nisu proli kroz iskustva
Inicijativa za REKOM

11

nalik njihovim. Zato su a u pitanju je primer iz nedavne prolosti organizovali

pripremu kolskog materijala u koji su uneli svoja iskustva, a potom poseivali kole
(i katolike i protestantske) kako bi razgovarali sa mladim ljudima podlonim idealizovanju nasilja i paravojnih formacija.
Trenutno saraujemo na jednom projektu koji ispituje
mogunosti za stvaranje zajednike istorije sukoba dakle,
ne istorije oko koje se svi slau, ve zajednike istorije kako
bismo u itavu raspravu ukljuili to vie mladih ljudi. Tu
treba istai i stalno angaovanje bivih zatvorenika i boraca na
kome je re.
smirivanju nasilja u svojim zajednicama. Neke nae zajednice su
inae razdvojene desetak metara visokim bezbednosnim zidovima. Zato smo sa njima
izgradili itavu mobilnu telefonsku mreu kako bi u situacijama povienih tenzija
lake mogli da stupe u kontakt jedni sa drugima i zajedno pokuaju da spree dalje
irenje glasina i nasilja.
Iza svakog statistikog
podatka u katalogu rata
krili su se ivot, ljubav
i gubitak, bez obzira o

12

Poto mi nije ostalo puno vremena, osvrnuu se ukratko samo na jo dve grupe ije je
delovanje bilo posebno znaajno u periodu nasilja i tranzicije iz sukoba. Prva je Koalicija ena Severne Irske, koja je kasnije izabrana da uestvuje u mirovnim pregovorima. Ta pionirska inicijativa je ukljuivala brojna udruenja ena koja su sve vreme
odravala kontakt u vezi sa nekim zajednikim pitanjima. Druga je bila jedna veoma
iroka koalicija organizacija civilnog drutva (organizacije poslodavaca, udruenja
poljoprivrednika, brojne nevladine organizacije, trgovinski sindikati itd), ironino
nazvana G7, koja je konstantno ohrabrivala politiare da podre mirovni proces, ak i
kada je situacija bila veoma teka.
Pred Severnom Irskom se danas nalaze mnoga nereena pitanja koja proistiu iz
naslea nae prolosti. Ona jo uvek nisu dotaknuta u bilo kom formalnom smislu,
i uglavnom se tiu simbola, nepostojanja amnestije, usled ega su pojedinci i dalje
izloeni hapenju zbog dogaaja iz perioda sukoba, i injenice da je potpisani sporazum veoma turbulentan u pogledu nekih ustavnih pitanja. Naime, Severna Irska i
dalje ima mogunost da promeni svoj ustavni status odlukom veine.
Na kraju, elela bih da kaem neto i o EU programima finansijske pomoi. Oni su se
do sada pokazali konzistentnim u spremnosti i hrabrosti da podre reavanje nekih
veoma tekih pitanja, ukljuujui i rad sa rtvama i zatvorenicima. Meutim, oni su
istovremeno i veoma problematini, jer su u ogromnoj meri usmereni na individualne
projekte. Samim tim, odnosno izborom projekata koji e biti finansirani, oni zapravo
stvaraju atmosferu pobednika i gubitnika. Pored toga, optereeni su birokratijom i
Inicijativa za REKOM

finansijskim revizijama. Kada je re o prilagoavanju vaoj situaciji, mislim da je veoma vano da paljivo utvrdite ta tano od njih elite. Oscar Wilde, irski pisac iz XIX
veka, jednom je rekao da je istina retko ista, i nikada jednostavna. Iz naeg iskustva,
mislim da se isto moe rei za izgradnju mira i transformaciju sukoba.
Autorka radi u fondaciji Zajednica za Severnu Irsku (Community Foundation for
Northern Ireland)

DR SC. HRVOJE KLASI

!Postoji li

dijalog

izmeu znan-

13

stvene zajednice

i drutva?

Hrvoje Klasi
Foto: hrvatski-fokus.hr

Kao povjesniar rei u neto to nee nikoga posebno okirati, niti ete ostati zapanjeni nekakvom mojom inovativnou. Proces pomirenja zbilja ne moemo promatrati
odvojeno od procesa razumijevanja prolosti, odnosno, da to malo konkretiziram,
nema pomirenja bez razumjevanja ili kontekstualiziranja povjesnih procesa. S obzirom da se mi ovdje uglavnom fokusiramo na ono to je proisteklo iz 1990-tih, razumijevanje 1990-tih svakako ukljuuje, ili moda bolje reeno, uvjetuje razumijevanje
jugoslavenske povijesti u punom kompleksu, u punom tijeku. Meutim, naalost,
ovaj proces je preesto kod nas inverzan i umjesto da tijek jugoslavenske povijesti
bude preduvjet za razumijevanje 1990-tih, u stvari je obrnuto. Dakle, 1990-te postaju
polazite i fokus kroz koji se promatra, tumai cijela jugoslavenska povjest - i Drugi
svjetski rat, i razdoblje socijalizma, uloga pojedinih linosti, i tako dalje. Dakle, to

Inicijativa za REKOM

moete promatrati ako usporedite prosjenog graanina u Sloveniji i Hrvatskoj, Srbiji

ili Makedoniji, to kako je doivljavao ili kako doivljava razdoblje socijalizma, ili kako
doivljava neke linosti. Vidjet ete velike razlike jer se uglavnom sve promatra kroz
prizmu 1990-tih. Mojim studentima danas prva spomen etnika nije Kosta Peanac,
niti Draa Mihailovi, nego su to Vojislav eelj, Arkan i tako dalje. Kao to moje kolege u Beogradu kau ustae vie nisu toliko Maks Luburi i Jure Franceti nego su
to Zenge, Kosovci i tako dalje. Da se vratim na svoju ne ba toliko uspjenu zajednicu.
Znanstvena zajednica povjesniara na ovim prostorima, prije svega,
jo uvijek je jako optereena nacionalizmom koji je esto upakiran u
patriotizam. Historiografija je jo uvijek preesto slukinja politike, a
o multiperspektivnosti zbilja moemo govoriti u tragovima, posebno
kada govorimo o udbenicima. Imamo primjer izraelsko-palestinskog udbenika gdje se pristupa tako da se daje jedna tema ali s
jedne strane izvor izraelski, s druge strane palestinski. Pokuavam
si zamisliti takvu situaciju na ovom naem podruju i nekako mi je
jo uvijek vrlo teko zamisliva. Ono to nam nedostaje - govorim o
znanstvenoj zajednici povjesniara - bez obzira na neke pokuaje, nedostaje nam dijalog, dijalog unutar svake historiografije, nacionalne historiografije, ali dijalog unutar
razliitih, odnosno dravnih historiografija. Postojao je projekt Dijalozi hrvatskih i
srpskih povjesniara/istoriara. Mi bi se okupljali svake godine negdje, i svako bi doao
sa svojom temom. I nae teme, i nai dijalozi, u stvari, bili bi monolozi, a kada bi otili
kuama, onda smo se preko novina jedni s drugima manje vie svaali, nekritiki
i bez argumenata. Ono to je ovdje bitno takoer za naglasiti [...] je pitanje to je
sa meuodnosom, ima li ga uope izmeu znanstvene zajednice i drutva u kojem
ivimo? Postoji li tu dijalog ili se radi o monologu? Moje je iskustvo da se u principu
radi vie o monologu. Mi vrlo esto ulazimo u, nazvat u to tako, znanstveni larpurlartizam. Mi i naa istraivanja sami sebi postaju svrhom. To manje-vie ne itaju ak ni
nae kolege, a drutvo u najveoj mjeri od toga ima vrlo, vrlo malo koristi.

Mi i naa istraivanja
sami sebi postajemo
svrhom. To manje-vie
ne itaju ak ni nae
kolege, a drutvo u
najveoj mjeri od toga
ima vrlo, vrlo malo
koristi.

14

Naravno, ovdje su poseban predmet nove generacije kojima se obraamo kad govorimo o razdoblju 1990-tih ali i kad govorimo o razdoblju jugoslavenske povijesti, za
koje sam naglasio da je nuno za razumijevanje ovog kompleksa tema. One zahtijevaju zbilja nove paradigme, nove metode. Mi se moemo praviti [...] da bi htjeli da
nove generacije itaju koliko su moda itale generacije profesora Puhovskog, ili neke
druge generacije. Ali oni - ne generaliziram, ali gledam po svojim studentima - oni
ne vole itati. Oni ne vole itati ni novine, jer su predugaki lanci. Koncentracija je
drugaija. Koncentracija je puno kraa, i to treba uvaiti, novim generacijama se treba
obraati na drugaiji nain.
Inicijativa za REKOM

Oliver Stone, ovjek koji je bio nedavno u Zagrebu

na Subversive festivalu, napravio je zajedno s jednim
povjesniarom odlinu dokumentarnu seriju Untold History of the United States koju je gledalo nekoliko milijuna
ljudi. I u Zagrebu je iz dana u dan svaka epizoda bila pred
punom kino dvoranom. To je jedna od paradigmi zbog
koje e me vjerovatno mnogi povjesniari prozvati da
banaliziram, da prostituiram struku i tako dalje, meutim
profesor Peter Kuznick iz Amerike i Oliver Stone napisali su i knjigu i napravili su seriju koju gledaju milijuni ljudi. Ja sam, da napravim jednu
skromnu paralelu, radio jednu seriju za Hrvatsku televiziju o Hrvatskom proljeu
koju su gledale prosjeno po 400, 500 tisua ljudi. Volio bih da moju knjigu isto tako
toliko ljudi proita. Ali bih volio da ljudi komentiraju, da moji studenti komentiraju
moju knjigu onako kao to sam vidio kako su komentirali seriju koju je napravio Oliver Stone, koja je utemeljena na znanstvenim injenicama i koja je pokazatelj jednog
novog pristupa. To je ta povezanost znanstvene zajednice - ta kombinacija umjetnosti, znanosti, medija i tako dalje. Ona je apsolutno poeljna kada pred sobom imamo
generacije koje na svijet i na znanje gledaju ipak drugaije nego to se gledalo prije 30,
40 ili 50 godina. Moemo miriti na to, ali nam to svakako nee pomoi.

Kombinacija umjetnosti,
znanosti, medija apsolutno
je poeljna kada pred sobom
imamo generacije koje na
svijet i na znanje gledaju ipak
drugaije nego to se gledalo
prije 30, 40 ili 50 godina.

Autor je predava na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, Hrvatska

Inicijativa za REKOM

15

PROF. DR ZORAN PAJI

!Potrebno

je prihvatiti

izvinjenja
Zoran Paji
www.slobodnaevropa.org

16

Mene posebno zanima odnos izmeu tranzicijske pravde i pomirenja, a o tome mislim da ne postoji dovoljno razumijevanja u javnosti, pa ak ni meu dobro informisanim zagovornicima jednog i drugog procesa. Zbog toga sam zahvalan Hrvoju
Klasniu koji je precizno ukazao na istorijski kontekst identifikacije ratnih zloina i
njihovih poinilaca u post-jugoslovenskim ratovima. Zaista je zapanjujue sa kakvom
jednostavnom lakoom je najira javnost reaktivirala izraze etnik, ustaa, balija
i kako su oni postali dio svakodnevnog zvaninog i nezvaninog narativa o ratu. Kao
da se podrazumijevalo da emo nastaviti gdje smo bili stali 1945. godine! Iz ovoga se
moe zakljuiti da, ako je i bilo napora da se pristupi pomirenju poslije graanskog
rata u Jugoslaviji (1941-1945), oni su bili ili povrni ii neiskreni. Primjer koji u pomenuti see jo dalje u prolost. Postoji jedan video-klip BBC 2 koji je snimljen sredinom 1992, tokom opsade Sarajeva. Reporter BBC-ja prilazi vojniku Vojske Republike
Srpske koji lei pored mitraljeza na Trebeviu i koji puca nasumice na Sarajevo i pita:
"Pa dobro, na koga puca dolje, ko ti je na nianu?" Vojnik lakonski odgovori: "Pa,
Turci, bogati."
Skoro 80 odsto graana
u Bosni i Hercegovini,
ukljuujui cijelu zemlju,
ivi u prolosti.

U istom smislu arko Puhovski je primijetio da udbenici

kojima smo se mi sluili generacijama oigledno nisu otkrivali
pravu istinu te istorije. Zato se mi tako lako vraamo na Turke,
na ustae i etnike. Obje intervencije mojih prethodnika me
uvjeravaju da se u ovom naem okruenju taj inter-generacijski ciklus istorijskog
obrauna i nasilja stalno ponavlja i da se novim generacijama redovno ispostavljaju
rauni njihovih predaka.
Inicijativa za REKOM

Htio bih sada da vau panju skrenem na jedan fenomen koji je, posebno u BiH, veoma rasprostranjen. Radi se o skepticizmu sa kojim javnost doekuje izjave izvinjenja i
aljenja koje se povremeno uju od najviih politikih predstavnika susjednih zemalja.
Uglavnom se izraavaju sumnje u njihovu iskrenost, pravovremenost, esto ih se diskredituje kao iznuene ustupke Evropskoj uniji ili Americi. I umjesto da ih bonjaka
javnost (kojoj su ova izvinjenja najee upuena) prihvati kao face value, tj. onakva
kakva su od rijei do rijei i sa teinom koju nosi linost koja izraava aljenje (ef
drave ili vlade, predsjednik parlamenta) oekuje se nemogue. to ree jedan moj
prijatelj, kada bi se predsjednik Srbije Nikoli javno spalio na platou Skenderije, Sarajevo bi reklo da je podmetnuo dvojnika. Dakle, prihvatiti izvinjenja, kakva su - takva
su, i njima stalno podsjeati njihove davaoce da moraju ii i dalje i odgovornije u
stvaranju politikih pretpostavki za pomirenje je jedna opcija.
S druge strane, ukazao bih na mnogo kompleksniji aspekt
pomenutog fenomena skepticizma u pogledu prihvatanja
izvinjenja. Mislim da se u javnosti poelo suvie rano, gotovo
neposredno po zavretku rata u BiH, govoriti o pomirenju. U
zagovaranju pomirenja su prednjaile neke nevladine organizacije, esto podstaknute retorikom poznatih humanista iz
inostranstva od kojih mnogi nisu razumjeli dubinu, sve nijanse rata u bivoj Jugoslaviji. Za ogromnu populaciju rtava i svih onih koji su se osjeali
teko ranjeni ovim sveobuhvatnim meunacionalnim sukobom, svaka pomisao na
pomirenje bila je preuranjena i isforsirana. Prvo nas je preplavila terminologija pomirenja (dijalog, sueljavanje sa drugom stranom, koegzistencija, zajednika bol, gubitak za sve, itd), a da jo nije bilo jasno ta su bili uzroci rata, ko su bili naredbodavci
zloina, ko je imao kakav ratni cilj u tom haosu. Drugim rijeima, insistiralo se na
pomirenju, a da ni jedan mehanizam tranzicione pravde nije bio ponuen i stavljen u
funkciju tog procesa. Saznanja o svim injenicama zloina su i dan-danas nepotpuna,
poricanje zloina u svim nacionalnim zajednicama je ve postalo dio nacionalne
kulture i identiteta, nije uspostavljen konzistentan sistem retribucija i kompenzacija
za rtve, nivo satisfakcije koji se nudi rtvama putem sudskih presuda poiniocima
zloina je nedovoljan, i sl. Jednom rijeju, dok se ovi preduslovi ne ponu ispunjavati,
neozbiljno i arogantno je govoriti o pomirenju.

Prerano se insistiralo na
pomirenju, a ni jedan
mehanizam tranzicione
pravde nije bio ponuen
i stavljen u funkciju tog
procesa.

U tom smislu gledam i na izvinjenja koja su uestala u posljednjih pet, est, sedam godina, od strane lidera drava u regionu. Mislim da su ta izvinjenja, bez obzira na njihove motive, dola prerano iz prostog razloga to uslovi za prihvatanje izvinjenja nisu
sazreli. Ja vas podsjeam da, kada je bivi kancelar Zapadne Njemake Willy Brandt
kleknuo u Auvicu 25 godina nakon Drugog svjetskog rata i tom dramatinom geInicijativa za REKOM

17

Zaista je zapanjujue sa
kakvom jednostavnom lakoom
je najira javnost reaktivirala
izraze etnik, ustaa,
balija i kako su oni postali
dio svakodnevnog zvaninog i
nezvaninog narativa o ratu.

18

stom pokazao svijetu grinju savjesti nove Njemake

zbog nacistikih zloina, on je u tom trenutku imao iza
sebe gotovo sve pretpostavke tranzicione pravde, o kojoj
se tada nije znalo ili bar se tako nije zvala. Naime, proces
denacifikacije je bio nepovratno u toku, sistem kompenzacija za rtve nacistikih zloina je ve bio pokrenut.
U irem okruenju Brandtova gesta je dola kao taka
na i, jer je ve bio zaokruen prvi korak u procesu
evropske integracije, u kojem su prednjaile do juer neprijateljske drave. Osnivai
Evropske zajednice su na jednoj strani bili Francuska i zemlje Beneluksa, a na drugoj
Njemaka i Italija. Ne treba zaboraviti da je u tom periodu u Zapadnoj Evropi bilo i
retrogradnih tendencija i da ovaj proces pomirenja nije iao pravolinijski. Meutim,
preovladali su vizionarski stavovi tadanjih politikih lidera, prije svega Francuske i
Njemake. Komparacija sa stanjem na Balkanu u tom pogledu bila bi neozbiljna, jer
u ovom regionu, pored sporih pozitivnih promjena, imamo uglavnom narcisoidne,
arogantne reime i lidere sa istim epitetima, i zbog toga mislim da se izvinjenja ne
primaju dovoljno pristojno, kako bi to rekao Oscar Wilde, to je i razumljivo. Ovdje
izvinjenja vise u zraku i nisu praena odgovarajuim zakonodavnim i kulturolokim
naporima i mjerama. I tu vas podsjeam na jedno odlino jezgrovito saoptenje Fonda
za humanitarno pravo u kojem je u stvari dat komentar nakon izvinjenja predsjednika
Nikolia na sarajevskoj Televiziji, gdje je jasno reeno da izvinjenje mora biti praeno
odgovarajuim politikim, da ne kaem dravnim, mjerama. Zato se izvinjenja primaju sa velikom skepsom? Iz prostog razloga to oni koji se javno izvine, ve sutradan
pokuavaju amortizovati to svoje izvinjenje, interpretirati ga u javnosti za domau
upotrebu.
Na kraju, mislim da mi kao protagonisti procesa tranzicione pravde treba u stvari
da istraimo, da upitamo rtve i sve one koji ive u prolosti, da li e pomirenje
promijeniti njihovu svakodnevnicu. Ja mislim da je to bitno pitanje na koje se treba
koncentrisati. Zavriu u stvari jednim podsjeanjem - mada pretpostavljam da
mnogi o tome znaju - da je Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) misija u
Bosni i Hercegovini proveo jedno istraivanje koje je zavreno krajem februara ove
godine. To istraivanje je utvrdilo da skoro 80 odsto graana u Bosni i Hercegovini,
ukljuujui cijelu zemlju, ivi u prolosti. Jo uvijek se bude sa sjeanjima iz ratne
prolosti, lijeu u krevet sa sjeanjima na ratnu prolost. Interesantno je da se 50
odsto ispitanih jako zalae, odnosno prihvata ideju o tome da bi trebalo meusobno
razgovarati o ratu u razliitim etnikim zajednicama. I to je pozitivan pokazatelj.
Meutim, upozoravam da takvi razgovori u sebi esto nose rizik da se pretvore u nad-

Inicijativa za REKOM

vikivanje, posebno kada se pone govoriti o uzrocima rata. I konano, interesantan

podatak iz ovog istraivanja je da se jedan dobar procenat zalae za izgradnju spomenika i memorijala o ratu u Bosni i Hercegovini, dakle podrava tu ideju. Ja sam vrlo
skeptian prema spomenicima i memorijalima. Sticajem okolnosti dosta sam proputovao po Bosni i Hercegovini kad sam radio ovdje prije nekih osam godina i vidio
sam da su svi spomenici jednonacionalni, veina sa porukama mrnje, esto sa ratnim
pokliima. Jedini, kako bih rekao, nenacionalni spomenik, koliko ja znam, nalazi se u
Sarajevu - to je spomenik ubijenoj djeci Sarajeva, gdje nema nikakve reference na bilo
koju stranu u ratu. Ja bih time zavrio, ponovo podvlaei da mislim da ne treba forsirati proces pomirenja dok nismo obavili osnovne zadatke, ispunili osnovne zahtjeve
tranzicione pravde koji se - ponovo da kaem - sastoje u utvrivanju injenica, u
informaciji prije svega, u stvaranju jednog sistema kompenzacija za bol i za gubitke u
ratu, u vraanju dostojanstva rtvama.
Autor je predava u Centru za interdisciplinarne postdiplomske studije Sarajevo, BiH

DINO MUSTAFI
19

!Vulgarni

nacionalizam

i prostaki
faizam su na vlasti

poslednjih 25

godina

Dino Mustafi
Foto: RFE

Slaem se sa Svetlanom Slapak koja kae da je rat u ex-Jugoslaviji zapravo dobrim

dijelom bio rat protiv junoslovenskog kulturnog modela. U tom ratu su se upravo
razbijali civilizacijski supstrati, ruili su se gradovi, ruilo se kulturno-historijsko
nasljee, zatirali su se zapravo oni materijalni spomenici kulture koji su govorili o
prisustvu druge kulture na nekom teritoriju koji je u ratnim doktrinama trebalo da
Inicijativa za REKOM

Nacionalizam je
vrlo pogodno tlo
da se sprovede ta
komercijalizacija ili
estradizacija kulture, da
joj se zakai i odreena
trina vrijednost.

postane monoetniki, da postane ekskluzivno nacionalni. Ja

mislim da vjerovatno ne postoji umjetnik kojem se kosa ne
digne na glavi ili se ne najei kada mu neko daje neki zadatak.
Tako da mislim da umjetnici nemaju zadatak da njeguju kulturu sjeanja ili da njeguju empatiju, nego naprosto umjetnici
polaze iz svog osnovnog motiva, a to je da su oni odgovorni
prema samima sebi i naravno prema onome to govore u
javnosti. U tom smislu uvijek su postojala relevantna, vana
umjetnika djela koja su postala dio kulturne istorije ili istorije umjetnosti, i postojala
su relevantna djela koja su naprosto loe starila i koja su nestala kao neki propagandni
ili ideoloki pamfleti. Vrlo vano da imamo jo jedan aspekt u vidu: umjetnika istina
ne mora biti ono to je i faktika ili istorijska istina, ali svakako umjetnika istina
mora polaziti od toga da ne smije da falsifikuje stvari, da ne smije da ih retuira i da
ne smije da relativizira.

Traje rat protiv

20

junoslovenskog
Naalost, sada u govoriti o nekim problemima koji su prisutni u
kulturnog modela.
umjetnikoj zajednici ili u naim zemljama gdje radimo i stvaramo,
a koje su direktno protiv procesa pomirenja. Mi imamo jednu tendenciju, na alost u susjedstvu, u Srbiji - a moram rei, sa nekim amplitudama viemanje se to dogaa i u naoj Bosni i Hercegovini (BiH) - gde imate politiare ili imate
zvanini javni diskurs u kojem se maltene kae da kultura treba da bude patriotska
i da se ona mora okrenuti nacionalnim vrednostima. To se izraava tako da je sve
manje novca za umjetnost koja je subverzivna, a umjetnik je po svojoj definiciji jedan
subverzivan ovjek, njemu je mjesto u opoziciji, on je taj koji kritiki preispituje svoju
stvarnost. Sve vie [...] se gase institucije koje treba da uvaju sjeanje i koje same
po sebi govore o multietninosti. Na primjer, u BiH je to Zemaljski muzej, koji je
kao jedna od najstarijih institucija u celoj zemlji - zatvoren. Oigledno da se iza toga
krije zvanina politika, koja kae da sve ono to je zajedniko - a kultura je po svojoj
definiciji integrirajua i zajednika - to treba razdvojiti. Bilo je tih nesuvislih ideja da
se zapravo sve ono to je kulturno-istorijsko naslee naroda BiH podjeli po etnikim
kulturama. ak je prije par mjeseci (2013, prim.ur.) bila posjeta britanske parlamentarne delegacije, koja je predlagala da se dobar dio i umjetnike galerije BiH ili
Zemaljskoga muzeja dislocira na lokacije Banjaluke, Mostara i Sarajeva. Na moje pitanje: a ta emo na primjer sa Hagadom ili Poveljom Kulina bana, koje emo stranice
cijepati, pa davati Srbima, Hrvatima ili Bonjacima? - oni naravno nisu imali odgovor,
kao ni na pitanje: ta emo sa kulturom koja je postojala prije Srba, Hrvata i Bonjaka
na ovoj teritoriji?

Umjetnost prije svega ima vrlo vanu ulogu okretanja ka mladim generacijama o kojiInicijativa za REKOM

ma vrlo rijetko govorimo. Iz mojih susreta sa mladim ljudima na alost moram rei da
je vrlo mali broj onih koji shvataju kakvu je pusto u kulturi ostavila dominacija nacionalnog koja je trajala od 1990-ih, pa do negdje 2000-ih godina, i drastino je manji
broj onih drugih koji svoj kulturni identitet zasnivaju u irem smislu od onoga to je
nacionalni identitet. Naravno, to je jako povezano i sa obrazovanjem i kolskim sistemom, ali u sasvim sigurno svjedoiti iz svog generacijskog iskustva da je do poetka
rata u BiH na identitet bio baziran na tome da li sluate rok muziku ili narodnu
muziku, ak koje boje volite, koje gradove, mnogo prije nego to je to bio etniki ili
vjerski identitet.
Bilo je tih nesuvislih
ideja da se zapravo
sve ono to je kulturno-istorijsko naslee
naroda BiH podjeli po
etnikim kulturama.

Forsiranje arhaine tradicije i ruralnog je neto vrlo agresivno,

ali ono to je zastraujue je da je to esto u budetima naih zemalja, tako da ete se iznenaditi kada vam kaem da su na primjer
budetirane stavke borbe bikova u BiH, i da smo mi po tim koridama zemlja sa najvie korida u Evropi. Zato je ovo vano napomenuti? Profesor Zdravko Grebo je govorio o jednom odreenom
zamoru materijala ili ljudi koji se ve dugo, vie od 25 godina, bore
protiv zla. Onda se naravno pitate: pa kome ja sve ovo govorim i zbog ega? I ako sebi
postavljate to pitanje, i ako ste uopte u pravu, poinjete da dovodite sve svoje postulate, politike, intelektualne i sve to mislite, pod veliki upitnik. Vulgarni nacionalizam, prostaki faizam, koji je vie-manje s kratkim prekidima na vlasti u poslednjih
25 godina, je neto sa im se mi i danas susreemo i zaista je u tom smislu umjetnika
zajednica ili porodica neto to je, rekao bih, jedna manjinska grupa ljudi koja kroz
svoja vredna ostvarenja i djela ima uticaj. Ali postoji takoe, i ne treba je zanemariti i
podcijeniti, i te kako snana produkcija nacionalnog kia, nacionalnog unda ili ona
umjetnika produkcija koja sve ini da se ne doe do ovoga vanoga procesa pomirenja.
Moramo rei neto i o generalnom trendu posustajanja kulture, uopte umjetnikih
djela s visokim dometima i vrijednostima. To se uklapa i u svjetski trend kulture za
iroku potronju. Puno toga je komercijalizovano i u tom smislu nacionalizam je
vrlo pogodno tlo da se sprovede ta komercijalizacija ili estradizacija kulture, da joj se
zakai i odreena trina vrijednost. Ovakvi uslovi stvaraju, ini mi se, dihotomiju
u naem drutvu razapetom izmeu pokuaja ostvarenja kolektivnog identiteta, nacionalne, proevropske ili regionalne orijentacije, i onda je prolost slavna, a ne ova
kritika, a svi neuspjesi pokuavaju se opravdati u sadanjosti, obino orkestrirano
krivnjom onih drugih.
A sada u govoriti o nadi. Mislim da je djelovanje jedne nove generacije umjetInicijativa za REKOM

21

nika koja se pojavila iz nevladinog sektora vrlo zanimljivo. Spomenuu na primer

Hartefakt iz Beograda, koji su pravi primjer takve jedne produkcije. Potpuno su
neoptereeni lokalnim uspomenama i mitovima - jedna generacija koja je sazrela u
vrijeme informacijskog drutva. To je pravi primjer na kojem se moe govoriti o dijalogu izmeu umjetnosti i sadanjeg trenutka.

22

Posmatrajui razliite aspekte drutvenih fenomena u kojima se ogleda naa politika,

ekonomska i socijalna realnost, a rat jeste razorio zajednika sjeanja, umjetnost
mora raditi na njegovanju kulture sjeanja i relacije ka slubenoj politici i nainu
sjeanja i politike kulture. Na alost, sjeanja su i dalje izraz nacionalne homogenizacije - ona utemeljuju mit nacije i drave, postaju herojska taka nacionalne istorije,
a neka druga je jako teko potisnuti iz javnog diskursa i prepustiti zaboravu. Obino
je vrlo emotivni naboj takvih intelektualnih debata, zbog sjeanja na rat, pogrome,
bijeg, zbjegove, i to se veoma sporo ublaava. Ako imate stalnu historizaciju [...]
onda je naravno normalno da je dotino vienje historije uvijek nacionalistiki obojeno i esto se konotira kao historija gubitka izgubljene veliine i znaaja. Reirao
sam nedavno jedan skup posveen sedamdesetogodinjici bitke na Neretvi. Zamislite - 70 godina. U isti dan smo se skupili antifaisti i stari partizani, a zatim su bili
skup na Ravnoj gori i skup u Blajburgu. Strana je ta spoznaja da smo mi 70 godina
i dalje podijeljeni na partizane, etnike i ustae, bez obzira kako ih to sada nazivali.
Naposljetku, rei u ipak da su na svu sreu - i ovdje ima mojih kolega koji su u sali,
vinovnika, protagonista toga - napravljena vrlo znaajna djela koja su dodirivala nau
neposrednu prolost, a i daleku prolost, dodirivala istoriju i sjeanje na jedan vrlo
odgovoran i human nain kroz mikrosvijetove pojedinaca i rtava. To je ona umjetnost koja je preskakala sve podignute nacionalne barijere, administrativne granice,
sve zidove mrnje ruila, to je ona umjetnost koja budi samilost, i to je umjetnost koja
nas vodi preispitivanju savjesti i pokajanju. U toj umjetnosti mi moemo traiti nadu
za na proces pomirenja.
Autor je pozorini reditelj iz Sarajeva

Inicijativa za REKOM

DR ERIC GORDY

!Potencijal

kulture da

izgradi prostor

za dijalog i
povee ljude

Eric Gordy
Foto: lina arhiva

Poeu sa tri citata o kulturi. Prvi citat su rei predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, sa jedne akademske, odnosno polu-akademske konferencije koja je
prole nedelje (maja 2013, prim.ur.) odrana u Beogradu. On je tom prilikom izjavio: Kultura Srbe predstavlja kao agresore. Drugi citat se odnosi na neto to sam
proitao pre samo nekoliko minuta na Facebook profilu jednog svog prijatelja. Re je
o pitanju jednog itaoca koje je 1956. godine objavljeno u asopisu Praktina ena.
Pitanje je glasilo ovako: Zato ene odlaze na koncerte i kulturne priredbe mnogo vie
nego mukarci? Neu se detaljno baviti odgovorom ali, ukratko, uzroci se objanjavaju
biolokim karakteristikama. To zapravo dosta podsea na neto to se moe uti od
ljudi koji smatraju da su pronali objanjenje za nacionalizam u evolucionoj biologiji.
Zakljuak do kog su doli je da su tela ena prilagoenija sedenju, dok mukarci stalno
moraju negde da tre. Nemam predstavu kako su do toga doli - moda je u pitanju
nekakva ideja o razlikama u raspodeli telesne teine, usled ega mukarci nemaju
dovoljno strpljenja ili fizikih kapaciteta za kulturu. Trei citat su rei uvenog, a sada
ve pokojnog teoretiara Raymonda Williamsa: Kultura je obina. To su ta tri citata.
Kultura ima odreene
prednosti u odnosu na
usko formalne i pravne
procese poput krivinih
suenja.

Tri razliita tumaenja kulture jedno koje kulturu posmatra

kao neto instrumentalno, kao formu propagande koja postoji
da bi bila kontrolisana ili iskoriena; drugo, koje kulturu posmatra kao neto uzvieno, izdvojeno i pomalo irelevantno za
sve to se, bar iz ugla odreenih tumaenja uloga polova, smatra
primerenim ivotom; i tree, koje kulturu vidi kao usaenu u nain na koji ivimo i
sve to tokom ivota radimo. Sada, ako prihvatimo Williamsovu definiciju kulture kao
Inicijativa za REKOM

23

sasvim obine, time se zapravo pitamo kako se ona odnosi prema stvarima koje nisu
obine i redovne, kako nam ona pomae da shvatimo sve one stvari koje su izuzetne
i vanredne, poput sluajeva masovnog i rasprostranjenog nasilja, sa kojima smo svi
ve dobro upoznati? Mislim da u vezi sa tim moemo da ustvrdimo kako kultura ima
odreene prednosti u odnosu na usko formalne i pravne procese poput krivinih
suenja koja smo imali prilike da vidimo, i one se ogledaju u injenici da kultura,
pod uslovom da funkcionie optimalno, moe da ponudi neke stvari koje sudska
okruenja jednostavno nisu u stanju. Kultura potvruje, ona nudi potvrdu itave
kompleksnosti i protivrenosti stvarnih ivotnih situacija. Kultura otvara prostor za
raspravu i neslaganja koji prevazilaze sam kulturni proizvod. Kultura stvara prilike za
meusobno priznanje ljudskog iskustva i oseanja. Tu bismo mogli da se pozovemo
na stari filosofski princip da je ono to nas ini ljudima kapacitet da u drugima prepoznamo osobine ljudskosti. To zapravo znai da kultura, onda kada funkcionie
dobro, nije ograniena na svoju proizvodnu lokaciju, niti na nekakvu predstavu ili
izlobu, ve svoj uticaj iri i spolja, na dijalog i razmenu, iji je krajnji proizvod zapravo unapreenje meusobnog priznavanja.

24

Kultura u najgorem
obliku nudi jednu ritualizovanu formu rekapitulacije, ponavljanja
dominantnih ideolokih
narativa i istina koje su ve
nairoko rasprostranjene i
prihvaene.

Meutim, do sada sam govorio o kulturi u najboljem

sluaju. ta je kultura u svom najgorem obliku? Vratimo
se sada na Dodikovu definiciju, ili na nain na koji je kultura iskoriena u definiciji iz asopisa Praktina ena. U
najgorem sluaju, kultura nudi jednu ritualizovanu formu
rekapitulacije, ponavljanja dominantnih ideolokih narativa
i istina koje su ve nairoko rasprostra-njene i prihvaene.
Upravo nam takva njena uloga, praena oiglednim interesovanjem drave ba za tu vrstu kulture, rasvetljava neke
inae misteriozne fenomene, poput ogromnih investicija sukcesivnih vlada u umetnike kao to su ne, neu pominjati imena, ali u pitanju su oni umetnici na koje i vi
mislite.
Mislim da je u poslednjih 13 godina, tj. od promene vlasti u veini drava regiona,
ograniavanje diskursa pravde na pravne i formalne nivoe zapravo dovelo do
dugoronog oslobaanja odgovornosti velikog broja pojedinaca angaovanih u oblasti
kulture. Preovladavala su oekivanja da su sudske institucije te koje e pruiti neke
odgovore, i da do tada nita nije potrebno uraditi, niti baviti se odgovornou u nekim
drugim institucionalnim domenima. To je zvaninoj kulturi omoguilo da se ponovo
grupie, i danas smo svedoci izraene dominacije tvrdih ideolokih formi u obrazovnom i najveem delu kulturnog prostora u regionu. Dodatno, to je za posledicu
imalo i pad podrke bilo kom vidu kulture sa subverzivnim potencijalom. To, dodue,
Inicijativa za REKOM

ne znai da kultura subverzivnog potencijala ne postoji. Naprotiv, ona je sve vreme

postojala, i njen doprinos je veoma bitan. Gde, onda, lei znaaj njenog doprinosa?
Ovde u izneti dve pretpostavke koje smatram neophodnim, iako bi one vrlo lako
mogle biti pogrene. U suprotnom, ne bih mogao da radim posao koji radim. Prva
pretpostavka je da kultura zadovoljava ljudsku potrebu za razumevanjem i znaenjem,
kontekstom i tumaenjem. Druga pretpostavka je da potrebe ljudi, odnosno pitanja
i uslovi koje postavljaju kako bi neto razumeli nisu jednostavne, i da verovatno ne
mogu biti zadovoljene instrumentalnim ili nekakvim instant odgovorima. Time elim
da kaem da je ono za im ljudi tragaju upravo ta kompleksnost i potencijal kulture
da izgradi prostor za dijalog i povezivanje ljudi. Ukoliko bi me neko upitao zato se
uopte bavimo kulturom na Forumu koji je posveen pravdi kao jedan od razloga
bih naveo i to da je ovo verovatno najbolje mesto i nain da se takve potrebe artikuliu
i zadovolje. Ukoliko pogledamo modele tranzicione pravde u nekim drugim delovima
sveta, pre svega u Africi, videemo da je ta ideja u odreenoj formi bila sistematski
integrisana u itav tranzicioni proces. Naini na koje je to raeno bi se svakako mogli
kritikovati, i to je neto o emu bi vredelo razmiljati i u ovom kontekstu.
Autor je vii predava na University College London, Velika Britanija

25

DR GENTIAN ZYBERI

!Izvinjenja

rtvama su

vanija od

presuda
Tribunala

Gentian Zyberi
Foto: lina arhiva

Ja u se ukratko baviti ulogom meunarodnih krivinih sudova i tribunala u procesu

pomirenja u post-konfliktnim drutvima, sa primarnim fokusom na Meunarodni
krivini sud za bivu Jugoslaviju (MKSJ). Zamolio bih da neslaganja oko pojma
Inicijativa za REKOM

prolost ostavimo za malo kasnije. Trebalo bi da znate da sam zastupao odbranu u

dva predmeta pred MKSJ i pred Meunarodnim sudom pravde (u kosovskom predmetu koji je pred njim voen, bio sam angaovan kao koordinator i pravni savetnik albanskog tima). Ukratko u govoriti o tri povezana pitanja, i ukazati
Podravam i cenim
na jo neke teme za dalje razmatranje. Da razjasnim, prvo pitanje
Inicijativu za REKOM
kojim u se baviti tie se toga ta pomirenje stvarno jeste, o emu
ona je instrument za
je govorila i prof. Kostovicova. Jedan divan izvor informacija koji
nastavak rasprave o
veina akademika prezire, Wikipedia, opisuje pomirenje kao obnsvemu to se dogodilo
ovu meusobnog potovanja u odnosima pojedinaca iz razliitih
tokom ratova u bivoj
kulturnih i etnikih grupa. U sluaju bive Jugoslavije, bez sumnje je
Jugoslaviji.
re o pomirenju na dva paralelna nivoa kako unutar pojedinanih
drava, tako i u odnosima izmeu njih. Da li je takvo meusobno potovanje zaista
obnovljeno? Mislim da u tom pogledu postoje odreeni pozitivni indikatori, i na individualnom, i na meudravnom nivou. Ne elim time da umanjim znaaj injenice
da i dalje postoje neki nereeni, ali ne i nerazreivi problemi. Prvo, eleo bih da se
osvrnem na to da li pojedinci i relevantna drutva meunarodnu krivinu pravdu
percipiraju kao proces, ili kao cilj. Da li je ljudima vie stalo do toga da suenje bude
poteno, ili da optueni na kraju bude osuen, odnosno osloboen? Moj utisak je da
mnogi nisu toliko zainteresovani za sam sudski proces i kompleksne pravne teorije
26
(poput teorija o zajednikom zloinakom poduhvatu i saizvrilatvu), koliko za
krajnji ishod suenja. Takav ishod e zatim biti protumaen u skladu sa nacionalnim
narativom koji je specifian za svaku od zemalja, etnikih grupa i naroda (u naem
sluaju - Bosnu, Srbiju, Hrvatsku, Kosovo i Makedoniju). tavie, meunarodna
pravda je u tom pogledu suoena sa veoma tekim protivnikom kojeg nam je podarila
sama priroda, a koji se zove kognitivna disonanca. Moje kolege su je ovde definisale
kao psiholoki proces kojim pojedinac tei da izbegne sve situacije ili informacije koje
u njemu bude oseanja nelagodnosti ili disonance. Da, mi jesmo moralna bia, ali
prihvatanje kolektivne odgovornosti za teke zloine je jedna sasvim druga stvar.
Sada u prei na drugu taku, koja se tie interakcije MKSJ sa ostalim akterima koji
rade na pomirenju. elim da u vezi sa tim budem sasvim jasan ja smatram da je
MKSJ veoma vana komponenta meunarodnog sistema zbog svoje uloge i doprinosa
osiguravanju individualne krivine odgovornosti za najtee zloine. Meutim, da bi
pomirenje zaista pustilo koren, neophodno je da aktivnosti meunarodnih krivinih
sudova budu praene snanom meunarodnom podrkom, nacionalnim pravnim
strukturama, institucijama i procesima. Uprkos estim kritikama da meunarodni
krivini sudovi ne doprinose nuno drutveno-politikom napretku i pomirenju u
post-konfliktnim drutvima, treba naglasiti da je, strogo uzevi, njihov mandat zapravo ogranien na procesuiranje poinilaca genocida, ratnih zloina i zloina protiv
Inicijativa za REKOM

ovenosti najvieg ranga, ina ili profila. ta se dogaa kada politike elite i mediji
u nekoj zemlji ire nacionalni narativ koji podriva rad nekog meunarodnog suda?
Kada sudski narativ utvren pred MKSJ protivrei nacionalnom narativu nekog od
drutava kojima se ovde bavimo ta mislite, koji od ta dva narativa e odneti prevagu? Iako MKSJ moe, i zapravo ve jeste otvorio odreeni prostor za uvoenje
drugaijih, uravnoteenijih narativa dugorono posmatrano, iri efekti takvih napora e, bez snane drutvene podrke, u svakodnevnom ivotu verovatno biti zanemarljivi. To je jo jedan od razloga zato podravam i cenim Inicijativu za REKOM
ona je istovremeno i instrument za nastavak rasprave o svemu to se dogodilo tokom
ratova u bivoj Jugoslaviji. U krajnjoj liniji, ta rasprava tie se istine - i toga u kakvom
drutvu zapravo elimo da ivimo.
Osvrnuu se sada ukratko na treu i poslednju taku svog
izlaganja. Ona se tie znaaja outreach-a meunarodnih
krivinih sudova i tribunala, ukljuujui i MKSJ. eleo
bih u vezi sa tim da postavim jedno pitanje: ta je za pomirenje ljudi i naroda bive Jugoslavije vanije presuda
MKSJ obrazloena na preko 600 strana, ili javno izvinjenje
rtvama koje bi uputio lider neke od zemalja u regionu? Oba ina su vana, meutim
funkcija presude MKSJ ba i nije da priblii strane u postupku. Gestovi dobre volje
i kontakti na najviim nivoima vlasti su mere koje pomirenje mogu da unaprede
mnogo bre. Naalost, do sada nismo videli dovoljno takvih gestova u bivoj Jugoslaviji. Da zakljuim, meunarodni krivini sudovi, ukljuujui i MKSJ, postoje da bi
osigurali odreenu meru odgovornosti, iako nepotpunu, i doprineli jaanju vladavine
prava na meunarodnom nivou, odnosno ohrabrili i podrali domae napore u tom
pravcu. Meutim, kada je re o pomirenju, njihove presude u stanju su samo da ponude mogunosti za pokretanje rasprave o mranoj strani oruanih sukoba unutar
datog drutva. Pomirenje se ostvaruje i na nacionalnom i na meudravnom nivou,
a to je proces koji zahteva ne samo vreme i strpljenje, ve i posveenost, upornost i
koordinaciju svih aktera u procesu. Aktivnosti meunarodnih krivinih sudova jasno
pokazuju da pravda za rtve grubih povreda ljudskih prava jeste mogua, iako moda
samo delimino, ili u ogranienoj meri. Istovremeno, njihov rad i rezultati potvruju
injenicu da pravda, mir i pomirenje ne stoje u kljunom odnosu, ve predstavljaju
ciljeve koje treba ostvarivati simultano. U krajnjoj liniji, sama naa drutva su ta koja
treba da iskoriste trenutak i zgrabe priliku da krenu napred, suoavajui se sa svim
avetima prolosti na odgovoran nain.

Da li je takvo meusobno
potovanje zaista
obnovljeno? Mislim da u tom
pogledu postoje odreeni
pozitivni indikatori.

Autor radi u Norvekom centru za ljudska prava, Norveka

Inicijativa za REKOM

27

NATAA KANDI

!Inicijativa

za REKOM

moe da ispravi
ogranienja koje
sudski postupak nosi

sa sobom

Nataa Kandi
Foto: Vreme

28

Hajde da vidimo kako mi razumemo taj pojam pomirenja i kako organizacije civilnog
drutva, udruenja rtava i rtve vide put do pomirenja. Rekla bih da postoji nekoliko prepoznatljivih inicijativa ili pogleda ili miljenja o tome kako treba da doemo
do pomirenja. Poela bih pre svega od Bosne i Hercegovine, i od predloga eksperata
UNDP-a u dokumentu koji prati Strategiju tranzicione pravde u Bosni i Hercegovini.
Stav UNDP eksperata je da je suvie rano za osnivanje nacionalnih komisija za istinu,
da ostaje mogunost za povezivanje sa regionalnim inicijativama, ali da je u Bosni i
Hercegovini u ovom trenutku najvanije stvoriti javni prostor, a oni predlau da to
bude Forum za istinu u kojem bi se govorilo, iznosile ideje, miljenja, studije, rezultati istraivanja o tome ta se dogodilo u prolosti; da to bude platforma za ispovesti
koje - samim tim to e biti izgovorene - mogu vremenom da vode i do pribliavanja
vienja o onome to se dogodilo u prolosti. Nije re o usvojenoj odnosno zvaninoj
inicijativi, ali budui da prati taj dokument Strategije tranzicione pravde i da iza nje
stoje vrlo eminentna imena eksperata tranzicione pravde, ovaj predlog treba uzeti
ozbiljno i razmiljati koji su potencijali predloenog dravnog Foruma za istinu u
postizanju pomirenja.
U nekim krugovima civilnog drutva u Srbiji se smatra da nema pomirenja ukoliko
odreena drutva ne sprovedu denacifikaciju. Ta ideja polazi od nemakog iskustva,
nikada nije detaljno elaborirana, ali su zagovarai denacifikacije ukazivali da Srbija
treba da poe od onoga to je ona uinila drugima i da e na taj nain pokrenuti
proces pomirenja. Trea, javno prepoznatljiva inicijativa, koja se moe prepoznati u
tekstovima, usmenim izlaganjima, na konferencijama, jeste vienje civilnog drutva
na Kosovu o tome na koji nain ili pod kojim uslovima kosovsko drutvo treba da
uestvuje u nekoj regionalnoj inicijativi kao to je REKOM, i ta je potrebno za pomiInicijativa za REKOM

renje Srbije i Kosova. Tamo se moe esto uti da je uslov da Srbija, njene zvanine
institucije, najvii predstavnici te drave, priznaju i izvine se za zloine koje su
poinili prema Albancima, poevi od tih masovnih zloina do proterivanja. I to je,
prema stavu, uslov koji moe da otvori put prema pomirenju. Sada bih istakla jo
jednu perspektivu - rekla bih da ona pripada vie pogledima koji dolaze iz dravnih
institucija koji se mogu nazreti, o tome ta oni podrazumevaju pod pomirenjem. [...]
Zadatak je drava da preduzmu instrumente, mere, postupke koji mogu da dovedu
do onoga to ini sutinu pomirenja, a to je javno priznanje rtava, priznanje drugih,
i nepovezivanje sa onim to je uinjeno sopstvenom narodu. Upravo to pominjanje
sopstvenog naroda, to je i sutina zvaninog razumevanja pomirenja. To se moglo
vrlo jasno videti nakon oslobaajuih presuda u poslednje vreme, kada se kae: eto,
ova oslobaajua presuda hrvatskim generalima ini da je kraj pomirenju. U osnovi
takvog jednog politikog, zvaninog stava, stoji politiko razumevanje da ako nema
presude za zloine koji su poinjeni prema srpskom narodu, onda nema ni uslova
za pomirenje. Tako da je, ini mi se, zbog takvog razumevanja procesa i pojma pomirenja, jako dobar i vaan ovaj na pokuaj da mi u ovu raspravu o instrumentima
utvrivanja injenica o prolosti ukljuimo istraivae i teoretiare iz redova akademske zajednice, kako bismo zajedno pokuali da ukljuimo i politiare u debatu o pomirenju i o tome kako je mogue pomirenje. Rekla bih da je jedan od zakljuaka devetog
Foruma za tranzicionu pravdu taj da je pomirenje proces i da je to jedan put. Taj put
mora da bude zapravo osmiljen i vien, definisan i odreen konkretnim postupcima
i merama koje e da nas dovedu do toga o emu svi mislimo kao o pomirenju, a to je
saoseanje, priznavanje drugih, uvaavanje drugih, poverenje, potovanje. To je neto
do ega mi moemo doi, a to je proputeno u prolosti - ne samo nakon ovog rata,
nego i nakon prethodnih ratova. To znai da mi moramo da svakodnevno utiemo
na politiare kako bi oni menjali svoje razumevanje pomirenja, da ih uverimo, da im
pokaemo da pomirenja nema bez priznavanja drugih. Ako uslovljavamo pomirenje
priznavanjem samo naih rtava, bojim se da neemo dobiti ono to hoemo: pomirenje, i danas nekoliko puta istaknuto, koje e se zasnivati i na poverenju i na javnom
priznanju. Zavisno odakle su udruenja rtava, mi takoe imamo i bezbroj razliitih
miljenja i pogleda o tome ta je poverenje. I na ovom Forumu smo mogli da ujemo
da postoji potreba rtava iz Bosne i Hercegovine da budu javno priznate ne samo nepravde prema njima, nego da budu javno priznate i pravne kvalifikacije krivinih dela
koje su zapravo u nadlenosti Hakog tribunala i domaih sudova.
Kada imamo razliita miljenja, poglede o tome ta je pomirenje i koliko u tom procesu pomirenja vidimo druge, u emu je osobenost ove Inicijative za REKOM? Danas
je, da ponovim, troje ljudi u ove tri sesije pomenulo da moramo stati na put balkanInicijativa za REKOM

29

skoj kulturi i praksi da su rtve brojevi i da je ta kultura seanja

uvek bila zapravo kultura nadmetanja u brojkama. Inicijativa
za REKOM upravo polazi od toga. Nema javnog priznanja, ni
rtava iz sopstvene sredine ukoliko nema njihovih imena, ukoliko ne znamo njihov identitet i ukoliko ne znamo okolnosti
u kojima su rtve izgubile ivot. Nismo jo blizu tome, ali svi
oni koji su okupljeni oko Inicijative za REKOM, oni su ve pre
nekoliko godina shvatili da nije dovoljno samo zalagati se za primenu regionalnog pristupa u utvrivanju injenica o prolosti,
s obzirom da oekujemo da drave budu nosioci meudravnog
projekta REKOM; imajui u vidu kakve su nae dravne institucije, da mi tu ideju upravo moramo da podrimo u ostvarivanju njenog osnovnog zadatka. Dakle, moramo
da pripremimo podatke i injenice na kojima se zasniva forenzika istina za javno
priznanje rtava. Otuda Kosovska knjiga pamenja, otuda Bosanska knjiga mrtvih,
otuda sada u napretku dokumentovanje pojedinanih rtava rata u Hrvatskoj, otuda
dokumentovanje ljudskih gubitaka Srbije i Crne Gore, dokumentovanje okolnosti u
kojima su policajci i vojnici Srbije i Crne Gore izgubili ivot u ratu u Hrvatskoj i u
Bosni i Hercegovini. Imenovanje rtava nam daje okvir za ono to mi ne moemo da
uradimo, a to je javno priznanje rtava. Tome drave mogu dodati jo jedan vaan
elemenat koji ne moemo mi, iako zduno zagovaramo ovu ideju, i ako budemo uspeli
da dokumentujemo sve pojedinane rtve, javno priznanje mora da bude praeno
javnim svedoenjem. Ispovesti rtava se moraju uti, mora se uti glas rtava iz Knina
u Zagrebu, albanskih rtava u Beogradu, ali isto tako i glas srpskih rtava u Pritini.
Mora se uti glas izbrisanih, ma koliko mislili da je to drugaije od masovnih grobnica napravljenih posle 1991. ili tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu.

Moramo da
svakodnevno utiemo
na politiare kako
bi oni menjali svoje
razumevanje pomirenja,
da ih uverimo, da
im pokaemo da
pomirenja nema bez
priznavanja drugih.

30

Sasvim je mogue da inicijativa ima vie, i da ih nisam sve navela. Sve ih treba mapirati i analizirati njihove potencijale. Kao zagovaraica Inicijative za REKOM smatram
da ona ima veliki potencijal. Ona ima rezultate i preciznu sliku o tome ta treba uraditi da bismo bili blie ne samo koegzistenciji, nego i suivotu, poverenju, izgradnji
kulture saoseanja, solidarnosti i neponavljanja zloina. Inicijativa za REKOM je do
sada pokazala da utie na smanjenje etnikih i politikih tenzija u regionu, da ima
potencijal da priblii one koji su donedavno sebe videli na neprijateljskim stranama.
Ima potencijal da okupi veliki broj istraivaa i naunika koji se na dobrim univerzitetima bave ovom naom prolou, koji mogu da podstaknu akademske zajednice u
post-jugoslovenskim zemljama. Svesni smo da nam je trebalo dve godine da uverimo
predsednike drava u regionu da je ovo njihov posao, da ih ubedimo da oni imenuju
svoje line izaslanike u Regionalnu ekspertsku grupu za REKOM. Molim vas da

Inicijativa za REKOM

Mora se uti glas rtava iz

Knina u Zagrebu, albanskih
rtava u Beogradu, ali isto
tako i glas srpskih rtava u
Pritini.

imate u vidu da ova Inicijativa za REKOM nema nikakvih

posebnih interesa da umanjuje znaaj naslea Hakog
tribunala. Ali postoji jedna bitna razlika izmeu Inicijative za REKOM i svih sudova. Evo primera, kako bi vam
bilo jasno o emu govorim. Za one koji ne znaju, 1. juna
1992. godine u optini Zvornik je oko 700 bonjakih
mukaraca zarobljeno, odvojeno od porodica i zatvoreno u kolsko-tehnikom centru u Karakaju. U roku od nedelju dana svi su ubijeni, na najuasniji nain. Posmrtni
ostaci svih njih jo uvek nisu naeni. U Beogradu je tri i po godine trajalo suenje
bivem predsedniku optine Zvornik, komandantu Teritorijalne odbrane i grupi pripadnika srpskih dobrovoljakih formacija koje su izvrile taj zloin, koji su oni smatrali herojskim delom i dokazom srpskog patriotizma. Sud je utvrdio da su optueni
odgovorni za smrt 300 a ne 700 ljudi, koliko je ukupno streljano. Kako je to mogue
da sud osudi dvojicu optuenih i desetak obinih poinilaca za manje od polovinu
ljudi koji su ubijeni? Zato to sud nije raspolagao izvetajima sa ekshumacije, potvrdama o smrti, tako da se i u presudi i u aneksu pominju imena 300 ljudi, dok se u
svim drugim dokumentima, koje su prikupile nevladine organizacije, imenom i prezimenom pominje 700 ljudi. U tome je taj potencijal ove Inicijative za REKOM - moe
31

Pristupanje Koaliciji za REKOM

Ime i prezime
Organizacija
Drava
Adresa
Email
Website
Telefon
Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Inicijativa za REKOM
Da krenemo dalje.

Imenovanje rtava nam

daje okvir za ono to mi
ne moemo da uradimo,
a to je javno priznanje
rtava.

da ispravi ogranienja koje nosi sa sobom sudski postupak i

moe da d potpuniju injeninu sliku o tome to se dogaalo.
Mi iz Koalicije za REKOM volimo da kaemo da e REKOM
dati forenziku sliku o prolosti. Ako uz forenziku sliku
uspemo da napiemo taj narativ o okolnostima stradanja,
onda je regionalna komisija, bilo kako da se zove, na dohvat
ruke, i bila bi greka politiara koji ne bi toliki rad, toliko podataka, toliko injenica i
forenzike istine iskoristili prvi put u balkanskoj kulturi za jedno dobro delo koje ima
potencijal da sprei ponavljanje zloina.
Autorka je koordinatorka Inicijative za REKOM

32

Potpis podrke za osnivanje REKOM

Ime i prezime
Drava
Adresa
Email
Matini broj/Osobni identifikacijski broj
Broj line karte/Broj osobne iskaznice
Broj pasoa/Broj putovnice
Broj vozake dozvole
Potpii.
Zbog sebe. Da se zna.
Inicijativa za REKOM
Da se ne zaboravi. Da se ne ponovi.
Da krenemo dalje.

PROCES REKOM
Debata o instrumentima za otkrivanje i kazivanje
injenica o prolosti pokrenuta je u maju 2006. godine
na Prvom regionalnom forumu za tranzicionu pravdu,
koji su organizovali Fond za humanitarno pravo (Srbija),
Istraivako-dokumentacioni centar (BiH) i Documenta
(Hrvatska). Uesnici, predstavnici nevladinih organizacija
i udruenja porodica nestalih i rtava iz post-jugoslovenskih zemalja, zauzeli su se za regionalni pristup u
utvrivanju injenica o ratnim zloinima, s obrazloenjem
da se rat odvijao na podruju vie drava i da rtve i
poinioci, u veini sluajeva, ne ive u istoj dravi.
Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o ratnim zloinima u ratovima u
bivoj Jugoslaviji (REKOM) osnovana je na etvrtom
regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, 28.10.2008.
godine u Pritini. Inicijativa REKOM je tokom preko
tri godine intenzivnih konsultacija u celom regionu
nekadanje SFRJ, sa preko 6000 razliitih uesnika,
podstakla najobimniju drutvenu debatu ikada
organizovanu na ovim prostorima. Na osnovu predloga,
zahteva, potreba i stavova uesnika tog konsultativnog
procesa za osni-vanje REKOM, napisan je i 26.03.2011.
godine javnosti predoen predlog Statuta REKOM,
koji je, zajedno sa vie od pola miliona potpisa podrke,
upuen najviim institucijama drava u regionu.
U oktobru 2011. godine formiran je regionalni tim
zagovaraa za REKOM, koji predvode finalnu fazu
procesa REKOM. Od drava regiona se trai osnivanje
nezavisne, meudravne Regionalne komisije za
utvrivanje injenica o svim rtvama ratnih zloina
i drugih tekih krenja ljudskih prava poinjenih na
teritoriji bive SFRJ u periodu 1991-2001. Stav Koalicije za
REKOM je da osno-vni zadatak REKOM-a treba da bude
utvrivanje injenica o ratnim zloinima i imenovanje
stradalih, ubijenih i nestalih, a o ostalim ciljevima i
zadacima konanu odluku bi trebalo da donesu vlade, koje
e zajedniki osnovati REKOM.
!Glas je publikacija iji je osnovni cilj da informie lanove
i lanice Koalicije za REKOM, brojne podravaoce
Inicijative i svu zainteresovanu javnost o procesu
REKOM. Publikacija se bavi i progresom tranzicione
pravde u regionu. Izdanja su na bosansko/hrvatsko/
srpsko/crnogorskom, kao i albanskom, engleskom,
makedonskom i slovenakom jeziku.
Inicijativa za REKOM

33

34

Inicijativa za REKOM