David Protiv Golijata

U SLU@BI BOGU I SVOME RODU
DR @ARKO GAVRILOVI]
KWIGA PETA
DAVID PROTIV GOLIJATA
BORBA PROTIV NAJAMNIKA U CRKVI
I [I]ARXIJA U DR@AVI -
NEKA OD OTVORENIH PISAMA
BEOGRAD, 2010. godina

Pred S. A. Sabor za izbor patrijarha
2
SADR@AJ
PRVI DEO: PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOM
SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE 15
1) Sinodu o politi~kom angaòvawu, 30. april

1990. godine 15
2) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC,
Mitropolit Zagreba~ko – qubqanski, Jovan o
obustavi saradwe sa Encilkopedijom, 14. jula
1998. godine 22
- Pismo Svetom arhijerejskom sinodu SPC 25
- Pismo Patrijarhu Pavlu o Enciklopediji 27
- Kriti~ki prikaz Enciklopedije koju je redigo-
vao Dr Dimitrije Kalezi}, a izdala Savre-
mena Administracije 2002. godine 36
a) Uvod 36
b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklo-
pedije 36
v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu Enci-
klopediju 38
g) Enciklopedija je ~ist Teolo{ki proma{aj 39
d) Razo~arewe umesto odu{evqewa 40
|) Omot i povez za Enciklopediju boqi od sadr-
ìne 41
e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa 41
`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom pismu” ove
Enciklopedije 42
z) Izostanak na{ih eminentnih Teoliga u ovom
saradni~kom timu 43
i) Profesori i studenti “rame uz rame” kao
saradnici u ovij Enciklopediji 45
j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj
Enciklopediji 47
k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i
{krtost u tuma~ewu brojnih odrednica 48
l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi poje-
dinih odrednica 50
333
q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa i
nacionalnih li~nosti 53
m) Siroma{stvo i ispu{tawe mnogih va`nih
odrednica iz pravoslavqa 54
n) Zakqu~ak 55
w) Dodatak 57
3) Pismo Sinodu o predstavi Sini{e Kova~evi}a

sa potpisima stranke, 15. marta 1999. godine 62
4) Pismo Sinodu o prestolonasledniku Aleksan-
dru, o pomiwawu na bogosluèwima, 12. okto-
bra 2000. godine 65
5) Pismo Patrijarhu i Sinodu, O emisiji na RTS, o
Deda Mrazu i Boì} Bati, ekumenizam, 31.
decembra 2001. godine 67
6) Pohod Vatikana na Istok 71
7) Pismo slecijalnog papskog izaslanika Fran-
ciska Palovinetija mitropolitu Crnogorsko -
primorskom Danilu Dajkovi}u, upu}eno 28.
decembra 1969. godine 76
8) Patrijarh Pavle je bio za ekumenizam 79
9) Amfilohijev latini~ni potpis 80
10) Mapa jugoslovenskog rati{ta - Srpska grobnica 81
11) Na{i pravoslavni u saradwi sa jereticima i
judeo-masonima 82
12) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, o En-
ciklopediji, 29. aprila 2001. godine 85
13) Pismo Sinodu o afri~kim op{tinama i Alek-
sandrijskom Patrijarhu, treba mi datum, ori-
jentaciono 2001. godine 87
14) Pismo SAS o eventualnom uvo|ewu novog, Grigo-
rijanskog kalendara, 27. januara 2002. godine 89
a) Problemi sa ra~unawem vremena po Julijan-
skom i Grigorijanskom kalendaru 89
b) Kalendar i wegovo zna~ewe 90
v) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvu 91
g) Vrste kalendara 93
d) Vreme, dani, meseci i godine
|) Stvarawe Julijanskog kalendara 97
4
e) Grigorijanski kalendar kao reforma Juli-
jansko kalendara 99
`) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583. godine)
i Kirila Carigradskog (1756. godine) 102
z) Milankovi}eva Reforma Julijanskog kalen-
dara 103
i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reforma
kalendara? 103
j) Zakqu~ak 105
15) Pismo Sinodu, O DOS u i kalendaru, poslato i
Svilanovi}u i sredstvima javnog informi-
sawa, 31. januara 2002. godine 107
16) Saop{tewe za Javnost Svetog Arhijerejskog
Sinoda o Antisemitskim izjavama i postupci-
ma. Informativna slu`ba, SPC, 5. februara
2002. godine (prilog, skeniran dokument) 110
17) Pismo Sinodu, O Ko{tunici, podr{ka pred
izbore, 17. septembra 2002. godine 112
Pisano na praznik Sveta Tri Jerarha 2002.
godine. 114
Prvi deo pisma:
ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI 114
a) Obra}awe arhijerejima SPC
b) Moè li Sinod da sudi i osu|uje bez do- 115
kaza? Stavqam vam svoj sve{teni~ki ~in na
raspolagawe
v) „O mom govoru mr`we“ i wihovom govoru ra- 117
zuma?
119
d) [ta da vam jo{ kaèm?
120
Drugi deo pisma:
MOLITVENO REAGOVAWE NA SINODSKO
SAOP[TEWE 121
a) Moja molitva Gospodu! 122
Otvoreno pismo, Sveti Atanasije Veliki 2002.
godine 127
5
20) Pismo Sinodu o Bukvaru, ilustracijama i re-
cenziji, 17. septembra 2002. godine 130
21) Sinodu o ponovnom duhovnom genocidu pokr{ta-
vawa srpske dece u Zagrebu, 2. juna 2003. godine 133
a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvi 136
b) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima
vlasti 139
v) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama 141
22) Pismo Sinodu o prelasku srpske dece u kato-
like, 3. septembra 2003. godine (skeniran doku-
ment) 143
23) Apologija mojih stavova, Pismo SAS o stawu u
SPC od 5. oktobra 2003. godine 144
a) Umesto uvoda 144
b) Bojim se samo Gospoda 146
v) Stara prevara „u novom ruhu“ 148
g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem, ve}
prime}ujem i kritikujem 149
d) Va{e bezrazlo`no napadawe 150
|) Obja{wewe pisma koga napadate 153
e) U svom osu|ivawu drìm se samo jevan-
|elskog zakona 157
`) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih niti
rimskih papa 158
z) Ne pla{im se nikoga do Boga, jer me je stra-
dawe o~eli~ilo 159
i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu grad-
wu Svetosavskog hrama 160
j) Moète me kaznite kaznom koju odaberete,
ali me kaznom ne}ete u}utkati 161
k) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“ 162
l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista u
Dràvi i Crkvi 163
q) Da raspravimo to: Ko je koga prvo napadao
preko „novina“? 166
1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog preki-
da predstave Sveti Sava 168
2) Drugi javni novinski napad sam doìveo od
Svetog arhijerejskog Sabora 1991. godine. 170
6
3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napad
doìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sin-
oda SPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe-
~atiranom 173
4) êtvrti javni napad sam doìveo od episkopa
Atanasija Rakite 175
5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwa 175
m) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“ 177
n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici? 179
o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve
Boìje i na{e dràve 181
p) Va{a merila pravde cede komarca, a pro`-
diru kamilu (Mt 23, 24) 183
r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvi 184
s) Spo~itavawe srpskog Prvojerarha 185
t) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate 187
}) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mog nau~no-
istraìva~kog rada 188
u) Blagoslov Boìji i }ef qudski 191
f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno izne-
tih kao da su oni Va{i 191
24) Potpisani dokument iz Ravene na Srpskom
jeziku 195
25) Pismo Sinodu SPC, potvrda o primawu pisma
bez povratnog - odgovora, 1. februara 2008. godine 211
26) Pismo Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC, 30.
septembra 2008. godine 215
DRUGI DEO: PISMA PATRIJARHU SRPSKOM

GOSPODINU PAVLU 219
1) Pismo patrijarhu Pavlu o Faksu iz Amerike 219
2) Patrijarhu o pretwi za ra{~iwewe, posle pri-
jema akta Crkvenog suda, 1. decembra 1991.
godine 221
a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnih 224
b) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi
neko bio dostojan SVE[TENSTVA 226
v) Da li se na mene mogu primeniti navedeni
crkveni propisi? 230
7
g) Crkva na strani vladaju}e partije 236
d) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslo-
vima 239
3) Bele{ka razgovora sa Antonijem \ur|evi}em
u vezi laìrawa izbora za patrijarha Pavla,
jesen 1993. ili 1995. godina 248
4) Pismo Patrijarhu, O klevetama, po tre}i put,
24. februara 1998. godine 252
5) Bele{ka o prijemu kod patrijarha Pavla u
vezi ovih kleveta 256
a) O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom 6. feb-
ruara 2001. godine u 14 ~asova 256
6) Pismo Patrijarhu, O aktuelnim pitawima, o
politici, izboru za episkope, o Enciklope-
diji, 26. jula 1999. godine 259
7) Pismo patrijarhu Pavlu o izboru Filareta za
episkopa 264
8) Pismo Patrijarhu, O dozvoli za Hilandar, za
decembar o hramovnoj slavi, 20. septembra
1999. godine 266
9) Pismo Patrijarhu O aktuelnim pitawima o
prijemu za 29. novembra o mrtvilu u crkvi 30.
novembar 1999. godine 267
10) Pismo Patrijarhu, O slu`bi na Vavedewe, o Be~u,
o zvonima za Hram, 30. januara 2001. godine 271
12) Pismo Patrijarhu, O antisemitizmu, molba za
dostavu navoda, 12. jun 2001. godine 273
13) Pismo Patrijarhu Pavlu, 31. decembra 2001.
godine 275
14) Pismo Patrijarhu, 30. januara 2002. godine 277
14a) Pismo patrijarhu Pavlu o slawu SPP Kuvara,
Slovarice, Bele{ka povodom vra}awa tih
poklowenih kwiga od strane patrijarhu
Pavlu, 27. aprila 2002. godine – Obja{wewe
ovog pisma i posveta patrijarhu 277
15) Pismo patrijarhu Pavlu, 31. januara 2003. godine 282
16) Bele{ka o odbijawu patrijarha Pavla da me
blagoslovi (Hramovna slava 4. juna 2003. go-
dine) 284
8
TRE]I DEO: PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA 287
1) Pismo episkopu zapadnoevropskom Lavrentiju

(8. januara 1980. godine), O putu u Austriju, Linc
tro{kovi, situacija u Austriji 287
2) Pismo mitropolitu zagreba~ko - qubqanskom g.
Jovanu (Intervju, 29. oktobra 1996. godine), O
udelu Crkve u srpskom stradawu, objavqeno
kao reagovawe u listu Intervju 289
a) Kom Bogu on sluì 289
3) Pismo episkopu Lukijanu (17. aprila 1999. godi-
ne), u vezi napada, bolest 292
4) Pismo episkopu hvostanskom dr Atanasiju
Rakiti, reagovawe na Boì}wu ~estitku 295
4a) Odgovor Atanasija Rakite, 15. januara 2001.
godine 298
5) Pismo Irineju Bulovi}u, 21. avgusta 2002. go-
dine 300
6) Pismo umirovqenom episkopu zahumsko herce-
gova~kom dr Atanasiju Jevti}u, O stawu u
Crkvi, o uskra}ivawu blagoslova na Akade-
miji, 23. maja 2003. godine. 301
a) Ovde se vidi kako je umirovqeni Atanastije
Jevti} primitivno odgovarao na moje pismo
{vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da je on
prvosve{tenik Noje 310
7) Pismo Episkopu Longinu Beograd 16. novembra
2005. godine 315
8) Pismo Milice Keserovi} prot. @arku Gavri-
lovi}u 319
9) Otvoreno pismo, Wegovom preosve{tenstvu
episkopu ì~kom GG Hrizostomu Stoli}u, 16.
juna 2008. godine 321
a) Dodataka pismo, Kraqevo, Episkopija, man.
@i~a 322
10) Pribele{ka o razgovoru sa mitropolitom
Amfilohijom Radovi}em, 8. septembra 2008.
godine (pisano sa zaka{wewem vi{e od godinu
dana). 326
9
ÊTVRTI DEO: PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMA
JUGOSLAVIJE I SRBIJE 332
1) Pismo Josipu Brozu u vezi ne dobijawa paso{a

1962 godine 332
2) Pismo Stipi [uvaru, predsedniku CK SKJ. 334
a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom
Budakom? 335
3) Teatralnost zvana “[uverijada”, 23. decembra
1988. godine 341
4) Otvoreno pismo dr @arka Gavrilovi}a, Ko-
minternovsko – vatikanskoj vrhu{ci dela AP
Vojvodine 343
5) Pismo predsedniku SO Vra~ara o ru{ewu
dozvoqene gradwe, 10. marta 1984. godine 347
6) Radi budu}nosti srpskog naroda treba odbaci-
ti komunizam. Odgovor na otvoreno pismo
gospodina Radisava Filipovi}a, pukovnika
JNA u penziji od 19. marta 1990. godine. Pod
naslovom: “Zbog budu}nosti Srpskog naroda
treba odbaciti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”. 348
a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnog
zlo~nica – Josipa Broza. 348
b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva. 349
v) Od preostalih komunista me|u najboqima
jesu Milo{evi} i Dra{kovi}. 351
g) Komunisti i êtnici – pro{lost. 352
7) Gospodinu Anti Markovi}u, predsedniku SIV-a
i Savezu reformisanih jugoslovenskih snaga. 354
a) [ta }e Srbima Jugoslavija, ako su narodi u
woj srbofobi~ni i optere}eni mr`wom
prema Srbima. 18. septembra 1990. godine 355
8) Pismo javnosti, „KO ]E BITI SRPSKI PATRI-
JARH?“ iz ~asopisa „Zbiqa“ broj 27. 357
a) Ko }e biti patrijarh srpski? 357
b) Da li se sveti arhijerejski sinod SPC opre-
delio za ateisti~ku i komunisti~ku poli-
tiku; Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC
saop{tewe 358
10
v) Crkva nije osudila stranke koje su ubile
Boga u na{em ~oveku 359
g) Kako SPC misli da sara|uje sa novim
strankama? 360
e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom? 361
`) Skriveno navijawe za komuniste. 362
9) Pismo generalnom direktoru i glavnom ured-

niku lista Politika, gospodinu Darku Ribni-
karu, 20. avgusta 2001. godine 366
10) Zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu
ustavnosti ove naplate, 23. novembra 2001.
godine 368
11) Pismo predsedniku savezne republike
Jugoslavije, Gospodinu Dr Vojislavu Ko{tuni-
ci, li~no na ruke, 2. marta 2002. godine 370
12) Pismo Goranu Svilanovi}u, ministru MIP-a,
Pismo javnosti o otu|ewu teritorije, upu}eno
i dràvnim vlastima i Sinodu, o Svilanovi}u
i Piculi, 6. maja 2002. godine 372
13) Pismo engleskom ambasadoru, crkvenim i
dràvnim vlastima u vezi „molitvenog
op{tewa“ i demonstracija pred Patrijar{ijom
u pono}, 24. decembra 2002. godine 383
a) Da se predstavim 383
b) Ne{to o deci koja su protestovala pred
Patrijar{ijom 384
v) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi 384
g) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{te-
nosluìteqi koji su uzrokovali ove demon-
stracije? 385
d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje dece
obezbo`ni politi~ari koji ne znaju veru
svojih otaca, za koju su na{i preci krv lili
i ìvote svoje dali, a oni je ni ne poznaju? 386
|) Za{to nam, i sa kakvim pravom, preti
engleski ambasador? 387
e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskom
narodu kao uzrok ovih demonstracija 389
11
`) Kosovo - du{u srpskog naroda - Zapad osmi{-
qeno predaje ~itav vek u ruke na{ih nepri-
jateqima 393
z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti, to je
na{a mnogostradalna vera 393
i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontek-
stu zajedni~kog molitvenog op{tewa 395
j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molit-
venog op{tewa 398
k) Zakqu~ak 400
14) Pismo Ministru zdravqa, G. TOMICI MILO-
SAVQEVI]U u vezi pozitivne liste lekova,
Li~no na ruke, 6. septembra 2004. godine 402
15) Pismo SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJED-
NICE SRBIJE I CRNE GORE, u vezi povla~ewa
tu`be protiv NATO-a i Kosova 404
a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala je
krajwe problemati~an 409
16) Pismo svim relevantnim nadle{tvima Srbije,
o za{titi svojih sve{teni~kih i qudskih
prava, 6. maja 2004. godine 419
a) O za{titi svojih i sve{teni~kih prava 419
17) Pismo ambasadoru Izraela. Srpska Pravo-
slavna Crkva na Razme|u Istoka i Zapada, 22.
januara 2002. godine 424
a) Neta~ni i nepravedni napadi na moju li~-
nost 425
b) Utrostru~eni napadi na moj moralni
integritet 426
v) Neopravdane optu`ba protiv mene svim rel-
evantnim vlastima u zemqi i inostranstvu 426
g) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevre-
jima ili i Srbima? 427
d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi 428
|) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh”? 430
e) Servilnost na{e vlasti prema gospodarima
mo}i 432
`) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora da
bude osnovno qudsko pravo 433
12
z) “Mili Boè {ta }u i kako }u, Kojem }u se
privoqeti carstvu?” 435
i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog ma
kakvih pretwi i zastra{ivawa 438
18) Pismo uredniku lista Ve~erwih novosti,
odgovor na pismo episkopa Grigorija, 11. decem-
bra 2008. godine 441
PETI DEO: O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI

I RAÛNIMA „INFOSTAN“-A 445
1) Pismo Milki Planinc, predsedniku SIV-a u

vezi komunalija, 14. juna 1985. godine 445
2) Pismo Zoranu \in|i}u, predsedniku Vlade
Srbije, Predstavka, reklamacija na EDB ra~un,
15. oktobra 2001. godine 447
3) Pismo Bogdanovi}u o diskriminatorskog napla-
ti poslovnog prostora, 14. marta 2001. godine 451
4) Pismo Gospodinu Borisu Tadi}u, predsedniku
Republike Srbije, li~nona ruke 454
5) Pismo mimistru pravde Gospodinu Vladanu
Bati}u, li~no na ruke 28. januara 2002. godine 455
PRILOZI KWIGE “DAVID PROTIV GOLIJATA” 458
13
Izviwavamo se ~itaocima
zbog eventualnih slovnih gre{aka u tekstu
zbog izostanka vremena za uzornu korekturu
Kwigu moète naru~iti na

telefon: 011 / 344-12-29
Tira`: 50 primeraka
14
PRVI DEO:
PISMA SVETOM ARHIJEREJSKOM
SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
1) PISMO SINODU O POLITI^KOM ANGA@OVAWU
SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE,
Beograd, 30. april 1990. godine
O
dluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87
od 10. februara 1990. godine, koja mi nije nikada
zvani~no uru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da
sam do sada dva puta pozivan na saslu{awe kod
Arhijerejskog namesnika grada Beograda, odnosno, jednom
saslu{avan, a drugi put pozvan na saslu{awe. Napomiwem
da se ne radi o neposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer sam
ja pre ove odluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odluka
Sinoda nije mi nikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to se
osvrnem na samu odluku èlim da je citiram.
Tekst odluke glasi:
“Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu
podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~koj
situaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i ne
pristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno poli-
ti~koj stranci.”
Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, ~l 24 i
30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu i
ovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejski
sabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalne
ta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar.
Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosno-
vanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imaju
prizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pa
mi je nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{te
doneta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javno
opredequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu
15
politi~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da se
politi~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ova
odluka da se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno,
javno opredelili za “staroosnovane” politi~ke partije lev-
ice, kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblici
levi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, a
koje su – levi~arske organizacije i partije razorile
duhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tile
na{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselile
mnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku.
Pa, ipak, Crkva do sada ni jednim svojim migom nije osudila
ove politi~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicima
da im pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom niti
je, dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lan
KPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa da
ga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, da
li “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zato
je mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sam
pristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji,
koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svega
obnovu vere i morala, kulture i tradicije.
ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od neke
grupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a u
Crkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinim
sve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam da
li je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem da
dajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat moj
tuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, to
ovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupi
sve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila.
Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svome
ustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organa
preko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{teni-
ka. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho”
bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobio
vi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima i
levi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i da
raspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svome
dosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imaju
16
rukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celom
svetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja.
S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinoda
da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju
novoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobre
namere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i sama
SPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i neprav-
di kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav i
zakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se i
ona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se u
novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o poli-
ti~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog funda-
mentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~ki
i prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice.
I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnu
aktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqe
organizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukom
unosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno veliko
poqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamen-
tarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostane
nepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa
~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu.
Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvom
odlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqewe
za propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~ku
politiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe
“novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkva
misli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kim
strankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ih
dobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawuje
sve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~ka
crkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, na
Solunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju,
verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i musli-
manski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~aj
bra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva nama
zabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se pod
politikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. I
obi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svome
17
narodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizo-
vawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi,
ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji se
bave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva u
woj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteris-
tike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod.
Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sada
zabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacional-
noj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj,
politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqani
dokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranila
sve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako mora
da {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{a
Crkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicima
da se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewe
politikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom poli-
tikom.
Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gde
su granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kul-
turolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ove
dve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu – Sveto-
savqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnu
Crkvu, slobodu vere?
Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom poli-
tikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to je
bio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog Bugarina
Streza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar,
tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otklonio
vojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protiv
svog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada je
ovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zar
nije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svoga
brata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinov-
ca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu i
dràvu pod vlast Ohridske arhiepi-skopije i svog mo}nog
tasta, epirskog despota i cara Todora?
Gde je u Svetosavqu granica izme|u duhovnog i profanog,
verskog i politi~kog, nacionalnog i nadnacionalnog? Zar
brojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi koji su sa
18
svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima i seobama,
predvodili ga u bunama i ustancima, mogu biti ìgosani da
su se bavili politikom? [ta da kaèmo za Haxi-\eru, Haxi-
Ruvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara, Vladiku temi{-
varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenije ârnojevi}a III,
protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Lazarevi}a i mnoge
druge, koji su se perom i delom, krstom i pu{kom, verom i
politikom, borili protiv neprijateqa svoga naroda? Zar
one, kaèm, koji su se borili “Za krst ~asni i slobodu zlat-
nu”, kroz na{u istoriju, od Kosovskog Stradali{ta do
najnovijeg mu~enika Vladike Varnave Nasti}a, koji nisu
umeli da odvoje borbu za krst od borbe za slobodu, smemo
okarakterisati da su politi~ari?!
I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivala
sve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji,
transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranom
sve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvala
ove sve{tenike na odgovornost zato {to se bave
levi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su na
Bogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugim
strukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralno
pravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavim
desni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oni
napu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studen-
tima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{e
od mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe u
Crkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu i
Crkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka i
Vatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikada
na saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?!
Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a u
politi~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni za
vreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poz-
natom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu,
pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudi
one sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnove
duhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~uje
bavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demo-
kratiji?
19
Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju za
novoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode na
izan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja je
pretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije,
Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabrani
politika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propa-
gande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi se
Crkva odstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da je
vera, toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvu
treba sabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medije
komunicirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{e
mogli dotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” –
laicima da se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samo
tzv. verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, naci-
je, verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvo-
jiti iz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvo-
jivi od problema vere i nacionalni problemi od ~isto ver-
skih, kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{no
vreme. Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nije
smela baviti ni ~isto verskim problemima: nije mogla da
obnovi u ratu i posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavi
katihizacijom dece i omladine, haritativnom delatno{}u.
I to, uglavnom SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobre
odnose sa vlastima” (~itaj komunistima). âk i verski
sekta{i imaju boqi tretman pred vlastima, jer su brojne
hramove kupili, po svi zabitim delovima na{ih gradova i
sela i uspe{nije vr{e katehizaciju od nas, nego SPC koja tek
u posledwe dve godine nalazi na predusretqivost novih
qudi.
A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu po
duhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne i
Murte, jogini i egzoterici, zagovornici transcendentalne
meditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emis-
ari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}i
ga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkva
pove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge kon-
fesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini i
deci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe od
vi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu,
20
skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo,
Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikom
potiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kao
komunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamije
u Zagrebu.
Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{i
qudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili da
se me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to u
vreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka i
Zapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao i
osiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budem
poslu{an, ali ne servilan.
Osim toga, odluka Svetog arh. Sinoda da se sve{tenicima
zabrani da pristupaju novoosnovanim politi~kim strankama
suprotna je Op{toj deklaraciji o qudskim pravima, i to ~l.
6., 19., 20., 21., koju Deklaraciju je ratifikovala i na{a
dràva, a mislim da je priznaje i SPC koja je ~lan Svetskog
saveza crkava.
Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svoju
odluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovan-
im politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu moju
molbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{we
zasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu.
Posle odluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzeti
svoj stav zavisno od te odluke.
Istina, meni se preti li{avawem ~ina zbog takvog moga
stava.
@elim d kaèm da ja nisam ro|en kao sve{tenik i ne
moram da umrem kao sve{tenik, iako bi me mnogo zabolelo
da me neko zbog tako trivijalnih stvari li{i ~ina. Ali,
jedno je sigurno da }u se truditi svim srcem da sa~uvam ~in
i umrem kao ~ovek.
Ostajem u sinovskoj odanosti prema na{oj Crkvi i svome
narodu.
Beograd,
30. aprila 1990. godine
U~tiv,
Protojerej @arko Gavrilovi}
21
2) PISMO SINODU O OBUSTAVI SARADWE
SA ENCIKLOPEDIJOM PRAVOSLAVQA
POVERQIVA PISMA
MITROPOLITA ZAGREBA^KOG G. JOVANA SA SVETIM
ARHIJEREJSKIM SINODOM SPC, U VEZI DATOG MI
BLAGOSLOVA ZA ENCIKLOPEDIJU PRAVOSLAVQA
Pravoslavni Mitropolit
Eparhije zagreba~ko-qubqanske 241000 ZAGREB
Trst, 14. Jula 1998 godine
Predmet: Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
BEOGRAD
^
ast mi je izvestiti Sveti arhijerejski sinod Srpske
pravoslavne crkve da sam prilikom posledweg borav-
ka u Beogradu od 6. do 12. jula 1998. godine primio
pristiglu po{tu na moju adresu i odluke Svetog arhijerejskog
sinoda za Na{u kancelariju, pa izme|u ostalog i pismo
Uredni{tva Enciklopedije pravoslavqa od 10. juna 1998.
godine u kome potpisnici Uredni{tva (1. @arko Gavrilovi};
2. Zoran Glu{~evi} i 3. Slobodan Filipovi} - nije se pot-
pisao) {aqu svoj poziv za saradwu od 8. juna 1998. godine. U
pismu je na sredini i faksimil odluke Svetog arhijerejskog
sinoda SPC, SIN br. 531/zap. 303 od 26. marta 1998. godine
ve{to ukomponovan u ciqu davawa saglasnosti za ovaj izda-
va~ki poduhvat. Na po~etku pisma sa desne strane je lik
Svetog Save (Mili{evska), i na kraju pisma pe~at sa tek-
stom: “Uredni{tvo Enciklopedije Pravoslavqa, Beograd” i
u sredini lik Svetog Save.
Kako Srpska pravoslavna crkva jo{ do sada nije izvr{ila
registraciju i za{titu autorskog prava u ciqu o~uvawa
crkvene imovine, doga|aju se razne zloupotrebe po~ev od
patrijar{ijskog grba i zastave SPC, Mili{evskog Belog
An|ela, Svetog Save, Cara Lazara i Carice Milice, i da ne
nabrajam, jer bi spisak bio veoma velik i skoro beskrajan.
22
Sli~no je i u izdava~koj delatnosti, jer se skoro i ne se}amo
kada je posledwi put iza{la Spomenica u izdawu Svetog
arhijerejskog sinoda. Izdava~ka ustanova Srpske
pravoslavne crkve rasto~ena je na razne na~ine i sada su
Eparhijske izdava~ke ustanove dobile prioritet, a
Patrijar{ija se nalazi u pasivi. Na sajmu kwiga u Beogradu
u mnogo teìm vremenima ponosili smo se izdawima
izloènim na {tandu Svetog arhijerejskog sinoda, a sada to
nije slu~aj. Radujemo se da su se pojavili {tandovi
Eparhijskih izdava~kih ustanova na Sajmovima kwiga u
Beogradu, ali u nikom slu~aju to nije smelo da se dogodi bez
u~e{}a Svetog arhijerejskog sinoda. Wegova Svetost na{
Sveti Patrijarh Pavle osve{tao je Radio Svetigore
(Svetigora Br. 74-79). Radio “Glas Crkve” u Eparhiji
{aba~ko-vaqevskoj uspe{no emituje svoj program kao pozna-
ta sna`na izdava~ka ustanova. Sve je to za pohvalu, ali me
malo zbuwuje nedavni ~lanak iz “Politike” od 9. jula 1998.
godine, str. 14. “Adventisti nelegalno emituju program” od
Mirjane Kuburovi} i postavqeno pitawe: “… kako to da prva
“crkvena” radio frekvencija bude dodeqena adventistima,
a ne Pravoslavnoj crkvi koja je ve}inska u Beogradu i
Srbiji…” U “Pravoslavqe” br. 746 na 9. strani Petar V.
[erovi} pi{e u rubrici: Savremena Tema o Srpskoj
pravoslavnoj crkvi i internetu i prikazuje fotografiju:
Ruska pravoslaviaja cerkov”!?, a tek u slede}em broju 747
str. 9., u nastavku: “Srpska pravoslavna crkva” i fotografi-
ja Patrijarha Pavla! Pored Patrijar{ijske {tamparije
xepni kalendar za 1994. godinu {tampao je BIGZ, a za 1999.
godinu {tampa “Kultura”. Patrijarhove tri kwige: “Da nam
budu jasnija neka pitawa na{e vere”; izdava~: Izdava~ki
fond Arhiepiskopije Beogradsko-Karlova~ke, a da ne spomi-
wem pri~u oko ranije Patrijarhove kwige promovisane na
Sajmu kwiga u Beogradu i Milanskog izdava~a o Svetiwama
na Kosovu, koji je dobio i Orden Svetog Save prvog reda! U
ovakvim slu~ajevima ba{ sada nam ni{ta nije jasno! Mo`da
su se iz te “dobrote” SPC inspirisali i na{i fudbaleri na
svetskom takmi~ewu sa Nemcima, pa dali autogol, umesto da
smo doìveli pobedu kao koji su do{li do ciqa! (“Qekaru,
izlije~i se sam..”(Lk.4,23)).
23
Zato ovu Pravoslavnu Enciklopediju ne izdaje Sveti
arhijerejski sinod sa Bogoslovskom fakultetom SPC u
Beogradu i Libertivilu, Muzej SPC, u saradwi sa SANU kao
{to su nam pomagali vredni Akademci velika i u svetu poz-
nata imena, u izdavawu Spomenica SPC Svetog arhijerejskog
sinoda, Univerzitet, Matica Srpska, vredni nau~ni radnici
SANU (Miodrag Petrovi}), Narodne biblioteke Srbije,
Arhiva, Narodnog muzeja; \or|e Trifunovi} (Azbu~nik
Srpskih Sredwovekovnih kwièv-nih pojmova, Beograd,
1990. - posve}uje Profesoru Lazaru Mirkovi}u!) Protivim se
odluci Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap. 303 od
26. marta 1998. godine i iz razloga, {to nije izvr{ena odlu-
ka Svetog arhijerejskog sabora Asbr. 27/zap. 46. od 16. maja
1972. godine o izdavawu Enciklopedije Srpske pravoslavne
crkve povodom 1.100-godi{wice primawa hri{}anstva u
Srba i molim Sveti arhijerejski sinod da obustavi saradwu
Srpske pra-voslavne crkve sa Uredni{tvom Enciklopedije
pravo-slavqa u Beogradu i da se ceo predmet putem raspisa
dostavi Visokopreosve}enim Mitropolitama i Preosve-
}enim Arhijerejima, ~lanovima Svetog Arhijerejskog sabora
SPC i da se izvr{i odluka SAS o izdavawu Enciklopedije
Srpske pravoslavne crkve i Enciklopedije Pravoslavqa.
Taj projekat trebao bi da nas pokrene i na centralizaciju
Srpske pravoslavne crkve, jer smo u sada{woj praksi
pobrkali prioritete. Molim Sveti Arhijerejski sinod da se
ovaj predmet dostavi Svetom arhijerejskom saboru u prvom
wegovom sazivawu na razmotrewe i odluku.
Svetom arhijerejskom sinodu odani
+MITROPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI
Jovan
24
PISMO SVETOM ARHIJEREJSKOM
SINODU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

TRST, 14. jul 1998. godine
^
ast mi je dostaviti Svetom arhijerejskom sinodu u pri-
logu pod dopunu ./.M.Br.394/98; i kratka saop{tewa
Visokopreosve}enim Mitropolitima i Preosve}enoj
Gospodi Arhijerejima moje pismene izjave i zalagawe za
promenu odluke Svetog arhijerejskog sinoda SIN br. 531/zap
303. dod 26. marta 1998. godine da se Enciklopedija
pravoslavqa {tampa u izdawu Svetog arhijerejskog sinoda
Srpske pravoslavne crkve, a ne Uredni{tvo Enciklopedije
kojima je to sada poverio i sa se zabrani i obustavi sarad-
wa Srpske crkve sa tim Uredni{tvom i da Srpska crkva
izvr{i svoju odluku SAS iz 1972. godine i od{tampa
Enciklopediju Srpske pravoslavne crkve u svom Sinodskom
izdawu.
Nisam u mogu}nosti da svima dostavim ovaj predmet jer
nisu svi faks aparati u funkciji, a neka Gospoda Arhijereji
i nemaju i nije dostupno da im se po{aqe, pa molim Sveti
arh. sinod da ovaj predmet dostavi svima ~lanovima Svetog
arhijerejskog sabora na pro~itawe i odluku.
Episkop slavonski Lukijan i administrator Eparhije
temi{varske ima informaciju iz tog dela na{e Crkve, koja
moè biti od velike koristi za Enciklopediju. Preosve}eni
Vladika Nikanor bio je na studijama u MDA pa znawe Ruskog
jezika moè biti od koristi na izdavawu Enciklopedije.
Episkop Longin tako|e je bio na studijama MDA i zna ruski i
engleski jezik, a sada kao administrator Mitropolije
Novogra~ani~ke dragocene podatke moè da sakupi za
izdawe Enciklopedije i da najnoviju istoriju Srpske Crkve
u Eparhiji dalmatinskoj obradi za Enciklopediju. Vladika
Vasilije, episkop sremski i Vladika Mitrofan bili su stu-
denti u Bukure{tu i poznaju Rumunsku pravoslavnu crkvu.
Episkop biha}ko-petrova~ki Hrizostom bio je na studijama u
Solunu i zna gr~ki jezik i sada u najteìm uslovima u svojoj
25
Eparhiji moè da ilustruje najnoviju istoriju Srpske crkve u
tim krajevima i to }e biti dragoceni podaci za
Enciklopediju. Episkop ose~ko-poqski i barawski Gospodin
Lukijan moè da izloì i svoja iskustva iz Manastira
Bo|ana i da kaè interesantne podatke o wegovoj zbirci
stakla i da opi{e najnovije stawe u Eparhiji, {to }e biti
dragoceni podaci za Enciklopediju. Episkop Justin ima
vrednih predela u svojoj Eparhiji, poznaje gr~ki jezik uz
saradwu svoga duhovnog oca Episkopa Artemija moè da
referi{e dragocene podatke za Enciklopediju. Episkop
Sava iz Australije zalaè se za jedinstvenu celinu Novo-
gra~ani~ke Mitropolije i Srpske pravoslavne crkve, {to je
funadamentalno pitawe za prosperitet na{e Crkve. Sve
ovo pi{em sa najboqim namerama za Srpsku crkvu.
Svetom arhijerejskom sinodu odani,
+MITROPOLIT
ZAGREBA^KO-QUBQANSKI
Jovan
26
PRILOZI PISMU MITROPOLITA JOVANA
PATRIJARHU O ENCIKLOPEDIJI
WEGOVOJ SVETOSTI
ARHIEPISKOPU PE]KOM,
MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM I
PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU
Beograd, 12. jun 2001. godine
VA[A SVETOSTI,
O
pet, po ko zna koji put, moram da Vam se obratim, uz
obe}awe da to vi{e, bez te{kog jada, ne}u ~initi, jer
mi ni do sada nije pomoglo nikakvo moje obra}awe
Va{oj Svetosti.
Pre neki dan pro~itah u dnevnoj {tampi da je Va{a
Svetost dala svoj prilog beogradskom muftijiod 1000 zapad-
nonema~kih maraka, Haxi Hamdiji Jusufovi}u, za gradwu
xamije u Beogradu.
Dragi Boè! [ta sam do~ekao: da srpski Patrijarh pomaè
gradwu xamija, a Srbi su prolili potoke krvi da isteraju i
Turke i potur~ewake iz Srbije, da istrebe “gubu iz torine”,
ako i zanemarimo da su Srbi skoro petstotina godina krvar-
ili protiv svirepog okupatora. Kara|or|e i sve umne
vojvode iz Prvog srpskog ustanaka su svojim ìvotima
platili da biste i Vi, pored drugih, bili srpski patrijarh,
a Vi pomaète gradwu xamija?! O, ~udnog li vremena! ~udnih
li obi~aja! uzvikujem i ja zajedno sa Ciceronom. Kako radi-
mo, tako nam i jeste. I zato nam je sve tako naopako: prvi su
postali posledwi, a posledwi prvi. Mo`da je Va{ prilog
politi~ki potez, u {ta se ja dobro ne razumem. Ja sam, i od
Va{e Svetosti i od drugih koji se zaista bave poltikom,
optuèn da se bavim politikom, ~ak mi je zapre}eno i
ra{~iwewem zbog toga. Ali, vidite da se i Vi bavite
aktivno politikom. Pa, ako je taj Va{ prilog i to – poli-
ti~ki trik, {to barem ne odvojiste makar jednu leptu, kao
svoj prilog ili prilog SPC, za Enciklopediju pravoslavqa,
za koju ste mi uredno, preko Svetog arh. sinoda, dali
27
blagoslov? Nije li to vrhunac hipokrizije?! A izneveravawe
Hrista Gospoda i Wegove Crkve i da ne spomiwem?!
ûo sam ovih dana i to da ste, preko Svetog arh. sinoda,
otkupili unapred 500 primeraka Enciklopedije pravo-
slavqa koju izdaje “Savremena administarcija”, ~iji je ured-
nik prof. g. Dr. Dimitrije Kalezi}, koji je radio tu
Enciklopediju, koliko je meni poznato, bez ikakvog blago-
slova SPC, a da Vi niste tu Enciklopediju ni videli u
{tampi niti se upoznali sa wenom sadrìnom i vredno{}u,
iako je Bogoslovski fakultet odbio da stane iza te
Enciklopedije i da bude suizdava~. Pa, opet, i to nije smet-
alo Va{oj Svetosti da pomogne dràvno preduze}e da
opstane u ovoj besparici “prilogom” koji ste mu Vi unapred
dali, za delo koje niko od merodavnih i meritornih u SPC
nije video niti ocenio, a meni ste “natovarili na vrat” tri
mentora, tri supervajzera, od kojih dva ne mogu da stignu, od
svojih obaveza, da pro~itaju na vreme ni seminarske radove
nego im to ~ine asistenti, a kamo li vi{etomno pisawe
Enciklopedije. I to samo za to da ne bi ja ne{to napisao {to
bi, nekome u Crkvi ili izvan we, smetalo ili da bi ste meni
spre~ili da ja ma {ta zna~ajno na vreme uradim.
Pitam Vas: moè li i sme li srpski Patrijarh da bude
nekome svedobra majka, a drugome zlehuda ma}eha?! Moète
li da se tako zlehudo pona{ate prema meni i toliko blago-
naklono prema g. Kalezi}u?! Meni ste, stvar-no, to tvrdim
odgovorno, zaista zlehuda ma}eha od kako ste na tronu i
crkvenom kormilu Svetog Save. Niste takvi bili p{re
Va{eg ustoli~ewa za patrijarha. Otkuda to i za{to?!
îme to samo ja toliko razgwevih Va{u Svetost, da se
tako pona{ate samo prema meni? Da samo meni zatvarate
usta zabranama da drìm predavawa u inostranstvu, da mi
uskra}ujete bogosluèwa, iako nisam pod zabranom sve{ten-
odejstvovawa, da mi spore~avate pravo da radim na dobro
svoje Crkve i svoga naroda, a da ~oveku, kome daju “kapom i
{akom” komunisti na vlasti i komunisti u Crkvi, ~oveku koji
je dobio stan, zajedno sa Va{im protojerejem miqenikom -
koji “vedri i obla~i” u “beogradskom pa{aluku”, jer su oboji-
ca, i ne samo wih dvojica sve{tenika, dobili stanove od
komunisti~ke Mrkowi}eve gradwe “Solidarnosti”, svakako
28
ne zabadava, ve} za usluge biv{em, propalom bezbo`nom,
komunisti~kom reìmu, iako ta dva sve{tenika imaju i ku}a
i stanova na pretek. Pa mu jo{ i Vi, Va{a Svetosti, unapred
dajete, kao “pride u miraz”, novac da moè, bez ikakve
nau~ne verifikacije i recenzije, da {tampa delo koje nije
provereno od merodavnih faktora u SPC. Za{to, Va{a
Svetosti, ako imalo Boga imate u sebi?! Za{to toliko
gre{ite svoju du{u o mene?! Jesam li samo ja Va{ problemn?!
Pa, ako jesam, za{to me ne ra{~inite i time spree~ite emoje
mrcvarewe?!
S druge strane, ako se neko, od potencijalnih donatora za
na{u Enciklopediju javi i pita Va{e pulene u Patrijar{iji
da li nam moè dati prilog za na{ rad, da li da i nama
sirim “udele” neku mrvicu sa “bogate trpeze narodne muke”,
koju i Vi znate da tro{ite prema “liceprijatiju”, kako sami
ho}ete ili kako Vam drugi to kaù, Va{i miqenici odgo-
varaju tim na{im potencijalnim donatorima da ja radim
“privatnu Enciklopediju pravoslavqa”. Zar to nije licemer-
je i svetogr|e, la` i neistina. Vama i wima ni{ta ne smeta
to {to imamo, za pisawe ove Enciklopedije pravoslavqa,
pismeni blagoslov Svetog arh. sinoda SPC, a da va{
{ti}enik to nema. Tako, ispada, kao da sam ja sam falsi-
fikovao tu odluku Sinoda, da sam la`no potpisao tu|e ime
– potpis na woj, da sam stavio na tu odluku tu|i pe~at. Pa
kad bi to uradio, za{to nisam jo{ u zatvoru? Za{to niste
podneli krivi~nu prijavu za la`no predstavqawe protiv
mene. Ako ste smatrali da sam, iz ma kojih razloga, nedos-
toojan ili nedorastao ovom radu, za{to ste mi davali
dozvolu?! Ako ste se svi skupa zaletili i dali mi blagoslov
da radim ovaj posao, a posle se prisetili da ja, kao antiko-
munista, mogu prozvati i napisati istinu o brojnim najam-
nicima u Crkvi koji su radili po nalogu komunista, nkaìte
mi to, skinite mi muku sa du{e i srca! Za{to }utke
spre~avate ~ak i pomisao da radim na ovom delu?!
A da bi nesre}a, moja ili Va{a, {ta mislite ~ija?, bila
~ak ve}a, Vi ste li~no, Va{a Svetosti, zabrawivali poje-
dinim bogomoqkama, da ne navodim wehova imena, da mi ne
smeju dati svoje ikone koje poseduju da ih skeniram za
potrebe ove Enciklopedije pravoslavqa, govore}i da “niti
29
ja smem da to od wih traìm, niti one smeju da mi te ikone
daju”.
O Gospode Boè, je li to mogu}e?! Kakva je to hipokrizija
vere, morala, mr`we kod Vas prema meni i za{to?! Zar se
moète spasiti sa tolikom mr`wom prema meni?! A Bog mi je
svedok da nemam ni malo mr`we prema Vama, ali imam
opravdano negodovawe.
Za{to mi zabrawujete da radim ono {to mi Sinod dozvo-
qava, a Vi u tom Sinodu predsedavate i vodite glavnu re~?!
Za{to, i po sto puta kaèm, za{to Va{a Svetosti?! @elim
razloge i obja{wewe i to je moje qudsko pravo. Da li ste se
, Va{a Svetosti, od Milo{evi}a ili od me|unarodnih
me{etara, dobro nau~ili da ve{to uvodite sankcije samo
prema meni, da zavodite {estostruku blokadu samo moga
rada na Enciklopediji, tako da ja, do sada za ove ~etiri
godine, nisam nikada dobio, niti od Vas niti od ma koga u
SPC, niti, pak, od ma koje crkvene op{tine, ni jedan jedini
prebijeni dinar pomo}i za ovaj rad koji prevaziulazi sve
moje umne, fizi~ke i finansijske mo}i. A poznato Vam je da
niko, nikada, dakle ni jedan pojedina~ki ~ovek, nije moga
uspe{no da sam radi nikakvu Enciklopediju, ponajmawe
Enciklopediju pravoslavqa, pa makar se on zvao i @arko
Gavrilovi}. A molio sam Vas i prekliwao bezbroj puta, ~ak
sam se i pismeno obra}ao Va{oj Svetosti vi{e u tom smislu,
mole}i Vas da nas pomognete.
Vi za muslimane imate novca, za “Savremenu adminis-
traciju”, tako|e, samo nemate ni prebijenog marija{a za
mene. âk sam traìo da intereveni{ete i kod “Bra}e
Kari}”, koje pose}ujete i odlikujete, da daju svoj prilog za
ovaj rad, da se, “narodnom mukom” koju su ve{to prigrabili,
iskupe i, preko pomo}i ovoga rada, pomognu duhovnu obnovu
na{eg naroda. îme }ete kupiti Carstvo Boìje? âk i pod
predpostavkom da sam Vam ja neprijateq, a nisam kunem Vam
se Bogom ìvim, du`ni ste po nauci Gospodwoj da me volite,
da se za mene Bogu molite i pomaète (Mt. 5, 44). Pisao sam,
i molio, i g. Kalezi}a i Sveti arh. sinod, da se ne rasipa
oskudna umna teolo{ka snaga u na{oj Crkvi sa radom na tri
enciklopedije pravoslavqa istovremeno, no ni|{ta mi nije
pomoglo. Moje pisane molbe ostaju za “neka daleka pokole-
30
wa” da svedo~e o anarhiji, bezna|u i licemerstvu u SPC za
vreme Va{eg pastirstvovawa.
Ali, sve moje dobre namere su bile uzalud. Sva ~etvoro-
godi{wa moja muka, vapaji, molbe, prepiska sa Vama, nije
pomogla, nije se, ~ak, dotakla Va{eg srca i Va{e savesti. Pa,
gde Vi to, srpski Patrijar{e, ìvite? Kom svetu pripa-
date? Na kojoj planeti se nalazite? Moèli se ignorisawem
ne~ije li~nosti, ne~ijeg rada, spre~iti taj rad?! Za mene je
to provokacija, izazov da jo{ priqe`nije, odanije, mukotrp-
nije radim, ugledaju}i se na Gospoda Slave koga su raspeli,
da bi nas spasio Svojim Vaskrsewem.
O~ito je da mi nismo na istoj planeti, a kamoli u istoj
Crkvi?! A da jesmo:Zar bi na{oj u mnogome siroma{noj
bogoslovskoj nauci smetalo da bude stvarano vi{e vi{e
enciklopedija pravoslavqa istovremeno, pod pret-
postavkom da Vi podjednako pravi~no, arhipastirski,
pomognete, kako g. Kalezi}a, kome niste podarili Svoj
blagoslov da to radi to za {to mu dajete novac, a on to radi
i bez Va{eg blagoslova, a mi smo traìli Va{ blagoslov, i
podarili ste nam ga, pa ste bili du`ni da pre nas pomognete
nego g. Kalezi}a ili podjednako i wega i mene, ako ste
èleli da budete i ostanete mudar Arhipastir, kako bismo,
ako treba, a ja kaèm da ne bi trebalo, radili istovremeno
na stvarawu dve enciklopedije pravoslavqa, pa neka Bog i
narod presude ~ija je enciklopedija boqa, stru~nija i za
narod korisnija, ~ak mo`da kao iskupqewe {to do sada, u
celoj istoriji ovog napa}enog naroda, nije ra|ena ni jedna
takva enciklopedija? Mo`da bi to bilo i Va{e i na{e
iskupqewe za vekovni nedovoqan nerad i veliku nemarnost
na Gospodwoj i narodnoj wivi?
Umesto svega toga Vi ste krenuli samo da blokirate samo
moj rad u ovom pogledu. Ne Vi sami, ve} zajedno sa mitropol-
itom Jovanom, ~ija uloga u stradawu i pokr{tavawu Srba od
strane Tu|mana i nove “endehazije” jo{ nije dovoqno ispi-
tana, koji je napustio svoju pastvu kao najamnik (ni, uvidev{i
vuka grabqivoga i krvolo~nog (sr. Jn. 10, 9 – 10), sve{teno-
jerarha koji je, po mnogo ~emu va{ sadrugu i sarabotniku,
naro~ito po pismu kojke je uputio Sv, arh. sinodu u vezi rada
na na{oj Enciklopediji, ~ime ste “privoleli” ostale
31
~lanove Sinoda da donesu odluku da se {tampa i tre}a
“Enciklopedija SPC”. A molio sam, ponavqam, usmeno i pis-
meno, i Sveti arh. sinod i g. Kalezi}a, da se tako ne radi i
da se ne rasipaju snage i ne razliva znawe u tri iste encik-
lopedije, ali, {to je rekao \ura Jak{i} “Ja l` ne da |avo, ja
l` ne da Bog”. Elem, da se rade tri enciklopedije pravo-
slavqa, u istom vremenu, u istoj dekadi, pokazuju da kada
snmo mi krenuli da radimo na tom poqu, da su mnogi za nama
krenuli da to ometu i rade “svoje” enciklopedije. Sada tri
enciklopedije pravoslavqa lebde u vazduhu srpskog neba.
êmu sve to?! Zar to ne dokazuje da u na{oj Crkvi, najblaè
re~eno, nema reda, da vlada haos i zbrka?! îjom krivicom,
razmislite se?! Mojom, svakako, ne , jer ja nisam ni na kakvom
poloàju u na{oj Crkvi. Na{ odavno rekao: “Riba smrdi od
glave, ali se od repa ~isti”. Ose}am stid da to kaèm, ali
nemam druge poslovice da vaqanije potkrepim svoju tvrdwu
o anarhiji i bezna|u na duhovnom nebu Srbije.
Sve se ovo de{ava, kako ja vidim bez imalo paranoi-
~nosti, jeste samo za to da se blokira moj rad na enciklo-
pediji koji sam po~eo pre pet godina, da se meni ne pomogne,
da se spre~i da ja dovr{im ono {to sam, sa blagoslovom
Crkve, zapo~eo i {to radim, uz pomo} svojih prijateqa,
saradnika i po{tovalaca, punih pet godina.
Stoga zakwu~ujem da ste prema meni vi{estruko
nepravi~ni, samo ste meni zlehuda ma}eha, kakva danas pos-
toji samo u crtanim filmnovima. Na moje vapaje i moja prek-
liwawa Vi ste ostali nemi, gvozdeni, sa fa{isoidnom
hladno}om i ignorisawem, kako prema meni li~no tako i
prema mojim vapajima, prema mome radu. Za{to, Va{a
Svetosti?! Znate li, Va{a Svetosti, da na{ narod kaè: “Na
mrzanu ku}a ostaje” i da se moè desiti da ja, ostavqen sebi
i mojim saradnicima i prijateqima, uz sve muke koje mi
zadajete i koje }u, ako Bog da, opisati, pred narod izneti, a
moè Bog blagosloviti da kroz muku i stvorim ne{to vredno
i u ovom pogledu, pa }e mi, na{ dragi Bog, biti sudija i
branilac. Smemo li iza}i pred Boga sa ovakvom na{om
parbom? Ja se pla{im toga, a Vi?!
Opet se pitam: Zbiqa, Va{a Svetosti, ~ime sam ja toliko
ozlojedio, pre svega Vas i sve oko Vas?! Da li svojim neu-
32
mornim radom na dobro Crkve?! Ili mukotrpnim pregnu}em
za dobijawe dozvole za gradwu Spomen hrama Svetom Savi
na Vra~aru, kojom prilikom sam izloìo svoj sopstveni
ìvot smrtnoj opasnosti?! Ili, pak, li~nim zauzimawem da
spre~im odigravawe skaradne predstave “Sveti Sava” od
Sini{e Kova~evi}a, za {to su me blatili kako bezbo`nici
na vlasti i u dràvi, tako i smutqivci i najamnici u SPC,
o ~emu posedujem brojne pisane dokaze i izjave onoga koji je
tada zamewivao obolelog patrijarha Germana i koji je davao
podr{ku semjeni{tarcu rimokatoli~kom, a protiv nas, pa se
za to nije izvinio ni do danas, kao ni Vi {to ste dali pot-
pis za “Dejtonsku vizu” srpkom zlotvoru, {to ste predloìli
i izabrali Filareta, {to ste i{li na slavqewe
titoisti~kog praznika koji je bio om~a oko vrata srpskog
naroda. Ili je ta na{a me|usobna netrpeqivost, mo`da, zbog
toga {to sam ja iz srca Srbije, a Vi iz biv{e austrougarske
monarhije? Ili su u pitawu dve suprotstavqene medote u
ikonomiji spasewa: zilotska i liberalna, ili dve pogre{ne
politike: komunisti~ka i antikomunisti~ka. Priznajem da
sam antikomunista, a Vi, Va{a Svetosti?!
Sada smo u fazi otkrivawa udbinih dosijea, pa }e se
videti, i u Crkvi i u dràvi, “ko je vera, a ko je nevera”?!
Vide}e se, sazna}e se, ko je i {ta radio i u Crkvi u mraku i
tami komunizma. Zna}e se za sve nas. Za svakoga od nas
otkri}e se istina: ko je, kakav i “~iji ~ovek” bio bilo kao
bogoslov, kao teolog, ili kao sve{tenosluìteq. Bog ne}e, i
ne moè dopustiti, da se istina zauvek sakrije, pokopa,
uni{ti. Istina se ne moè sahraniti, jer }e, makar bila
ba~ena u ponor, isplivati, iz groba }e vaskrsnuti, sa
raspe}a |e pobedonosno si}i. U mojim u{ima odzvawaju
ne~iji glasovi kao bogoslova na Miqacki: “Dole srpski
kraq!” Sigurno je da to nisu moji glasovi. Ali, i bez tih
famoznih dosijea, mi }emo svi iza}i pred Gospoda da nam
plati “nadnicu za ìvot”?
Da mislite, po{to se i Vi brzo pribliàvate grobu kao i
ja, da li ste se uop{te ogre{ili o mene u svemu ovome {to
sam Vam izneo? Ja uvi|am svoj greh i {to Vam o ovome pi{em.
I za{to ba{ mene uzeste na svoj ni{an?! Verovatno da sam
i ja u ne~emu, iako meni nepoznatom, pogre{io u odnosu na
33
Vas. Ali gde? Kaìte mi da se popravim, da metani{em pred
Vama i zatraìm opro{taj, da se izmirimo pre Boìjeg suda,
da oprostimo jedan drugome da bi i On, Jedinoopra{taju}i,
oprostio nama obojici (Mt. 5, 23 – 25; 6, 15 ). U suprotnom, da
li moète da zamislite da sam Vama ja neprijateq i, ako to
mislite, u ~emu sam Vam neprijateq? Da li me smatrate svo-
jim neprijateqem za to {to ne mogu da podnesem ni~iju
nepravdu, licemerstvo, lukavstvo, pritvornost, neiskre-
nost?! Tako su me u~ili moji roditeqi, moji u~iteqi u
Bogosloviji, na Fakultetu. Pa, ako je ta Va{a blokada moga
rada na Enciklopediji pravoslavqa zbog ovih nabrojanih
mojih osobina, onda radosno kli~em sa svim svetima: Neka je
hvala Bogu na Wegovom daru i na krstu koji mi je dodelio!
Ako li, pak to nije slu~aj, nego se ja u svome dvoumqewu
varam, i ako ima ne{to drugo {to smeta na{oj normalnoj
komunikaciji, kaìte mi. Ako je to toliko nevaqalo i bezo-
brazno, ili ako postoji neki drugi meni razlog, da ja ne
naga|am koji, kaìte mi nasamo taj razlog, da se na vreme
popravim? A ako, pak, iz svoje mona{ke skromnosti ili, ne
daj Boè, pritvornosti, nemoète da mi li~no kaète taj
razlog, mislim na ta moja ogavna i prqava dela kojih se
grozite “vi{e” nego ja sam, onda, barem, kaìte nekome od
Va{ih pulena da mi to prenese, da se popravim “dok vreme-
na ima”, dok sam jo{ u ìvotu, dok me Gospod nije pozvao k
Sebi? Tako biste pomogli i meni i Sebi da se obadvojica
oslobodimo zazora, netrpeqivosti, mr`we, pre nego {to
iza|emo pred Boìje lice, po re~ima apostolskim: “Bremena
jedan drugome nosite”. A pred Gospoda }emo sigurno, pre ili
kasnije, iza}i svi bez izuzetka. I to pravilo vaì podjed-
nako za sve nas. Svi mi: Vi, ja i svi drugi qudi, izi}i }emo
pred lice Boìje da saznamo ko smo, {ta smo radili na
zemqi, i {to nismo ne{to uradili, a trebalo je to da
u~inimo. Pogotovu Vi, Va{a Svetosti, ~ije je breme ve}e,
poloàj uzvi{eniji. Na Boìjem sudu }e se sva na{a dela i
nedela obznaniti i biti vidqiva kao na dlanu.
U tom smislu Vam i pi{em ovo pismo, ne samo da izlijem
svoj bes, niti radi nekakve svoje naterijalne “koristi” oko
rada na enciklopediji, jer sam blizu groba, bliè nego
ìvotu, ve} to pi{em i radi Vas, Va{a Svetosti, pa i radi
34
svoje du{e i radi potomstva, kome }u, u svom pisanom radu,
ostaviti sve ove moje muke i druge zloupotrebe u Crkvi za
vreme Va{eg pastirstvovawa. To je moj dug mome narodu kao
sve{tenosluìteqa i narodnog poslenika. Stoga vas molim,
nemojte se zanositi da }e Bog biti prema Vama, kao srpskom
Patrijarhu, nakloweniji i milostiviji nego prema meni?
Va{a je odgovornost ve}a, pa i Va{ krst i odgovor za sve nas,
pa dakle i za mene. Ja ne odgovaram za Vas, ali Vi, kao srp-
ski patrijarh, ste odgovorni za mene. I tu je ta velika raz-
lika. Pa ako se pred Bogom desi tako, onda, kuku i lele i
Vama i meni?!
Moli za Va{ Arhipastirski blagoslov, bez trunke zazora,
Gre{ni sluga Boìjeg oltara,
Protojerej @arko Gavrilovi},

Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37
35
KRITI^KI PRIKAZ
ENCIKLOPEDIJE PRAVOSLAVQA KOJU JE
REDIGOVAO DR DIMITRIJE KALEZI], A KOJU JE
IZDALA SAVREMENA ADMINISTRACIJA 2002. GODINE
a) Uvod
P
osle dugog ~ekawa, nakon vi{egodi{weg najavqivawa
u 2001. i 2002. godine, napokon je, krajem pro{le
godine u izdawu “Savremene administracije” iza{la
Enciklopedija pravoslavqa u tri toma, ~iji je redaktor dr
Dimitrije Kalezi}, profesor Bogoslovskog fakulteta u
Beogradu, a glavni urednik Jelena Marjanovi}, slu`benik
“Savremene administracije”. Me|utim, do ove Enciklopedije
nije se moglo do}i skoro u celoj 2001. godini kada je najavqi-
vana, dok je pu{tena u slobodnu prodaju tek krajem 2002. i
po~etkom 2003. godine. Zbog toga je kasnio i ovaj prikaz.
Svi qudi dobre voqe, èqni dobre kwige, pogotovu
Enciklopedije pravoslavqa koja izlazi prvi put u toku
na{eg pravoslavnog postojawa, èqno su o~ekivali ovo
dugo najavqivano, edukativno i stru~no delo, na kome je
radilo vi{e od 70 vrsnih stru~waka i koje je pre prodaje u
kwiàrama, onako izlaze}i “ispod ~eki}a” {tampawa, dobi-
lo i nagradu ìrija na Beogradskom sajmu 2002. godine kao
izdava~ki poduhvat godine.
Ipak, da kaèmo da je neko ovu Enciklopediju primio sa
velikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem.
Mislim da je istina negde u sredini. Ona je prvenac, koji ima
mnoge nedostatke i neta~nosti u prezentirawu pravoslavnog
u~ewa, ali kao prva enciklopedija pravo-slavqa u nas, ima
i svoje draì.
b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklopedije
@elim da poku{am, bona fide, da dam svoj kriti~ki sud

i prikaz ovog “poduhvata godine”, koji je trebalo da bude
istovremeno i poduhvat stole}a, kako po vrednosti, obimu i
veli~ini istraìva~kog rada, tako i po vrsnim stru~waci-
ma koji su predstavqeni kao saradnici na ovom projektu.
36
Dakle, s obzirom o kakvom se grandioznom poslu radi,
koliko je za ovaj projekat utro{eno nov~anih sredstava i
kakvi su sve stru~waci na ovom projektu radili, on je morao
biti mnogo boqe i stru~nije ura|en. Ovako, po svome
kvalitetu, obimu i sadràju ova Enciklopedija zaista osta-
je samo na nivou izdava~kog poduhvata godine, a po povezu i
kori~ewu, {to je mawe va`no, ona moè da se takmi~i i za
“poduhvat decenije”.
U svakom drugom slu~aju, posebno {to se ti~e wene
stru~nosti i nau~nosti, ova Enciklopedija je mnoge znalce
leksikografske i enciklopedijske struke vi{e razo~arala
nego {to ih je o~arala.
Svakako da bi dobro bilo da se ~uju i druga, i ako je mogu}e
pozitivnija mi{qewa od moga, budu}i da ja o wemu sudim sa
aspekta svoga rada, iako ni ovo i ovakvo moje mi{qewe ne
bi trebalo zanemariti, budu}i da ve} skoro deceniju radim
na istom poduhvatu. Posebno bi èleo da istaknem va`nost
projekta na kome radim: Srpski pravoslavni leksikon, koji
je u zavr{noj fazi obrade i koje }e pokazati koliko smo bili
blokirani od strane autoriteta u Crkvi i Dràvi rade}i
ovaj i druge projekte. Dakle, za mene nije bilo nikakve ni
crkvene ni dràvne pomo}i i podr{ke, osim blagoslova
Svetog arh. sinoda {to je za mene najva`nija stvar, tako da
ja nisam dobio ni jednog dinara kako od Crkve, tako ni od
dràve, izuzev mawe sume novca koju sam dobio od
Skup{tine grada Beograda 1998. i od Ministarstva kulture
2001. godine. Mene su, dakle, pomogli dobri qudi iz zemqe
i rasejawa da radim na ovim projektima. A poglavar Crkve
daje blagoslov za ovu Enciklopediju kada je ona ura|ena, bez
provere wene vrednosti.
Sve ovo }e svakako sluìti na “ve~itu sramotu” crkvenim
i dràvnim organima kada iza|u na{a dela Srpski
pravoslavni leksikon, Srpska enciklopedija pravoslavqa
i Srpski pravoslavni bukvar u celosti. Tek }e se onda vide-
ti “ko je vjera, a ko li nevjera” i kakve proma{aje ~ini vrh
Crkve i dràve u nepravilnoj i nepravednoj selekciji u
“vo|ewu kadrovske politike”, dele}i ih krajwe subjektivno
na “svoje” i “tu|e”, ne vode}i nimalo ra~una ko je Hristov i
ko je koristan za Crkvu. Zbog svega toga ni mene takav stav
37
vrha SPC ne obavezuje da priznajem za svoj rad neke recen-
zente, kako bih mogao {to objektivnije i istinoqubivije da
prikaèm stawe u na{oj SPC i wihovu episkopsku
zloupotrebu vlasti. Ho}u da ukaèm na ovakav krajwe sub-
jektivan stav Crkve prema mome radu koji se odvija po
Boìjem dopu{tewu po kome se de{avaju i sve stvari, stav
koji nije i ne moè biti po Boìjoj voqi, koja ~ini i dopu{ta
samo dobro. Osim toga, ja sam pismeno i usmeno, vi{e puta,
pozvao g. Kalezi}a da objedinimo na{e napore na ovom istom
projektu za dobro naroda i teologije, {to je on odbio.
v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu

Enciklopediju
Ipak, ne moèmo a da ne naglasimo, da je za ovu

Enciklopediju dao svoj blagoslov Poglavar na{e crkve, i to
kada je ona ve} bila zavr{ena, post festum, onako kako se
posthumno dele odlikovawa u bezbo`nom svetu, a posthumno
svakog ~oveka o~ekuje Boìja nagrada ili kazna, suprotno
vekovnoj kanonskoj praksi Crkve. S druge strane, Patrijarh
je nama, preko Svetog arh. sinoda, dao pismeno blagoslov
mnogo pre ovog blagoslova (1997. godine), i to unapred – na
po~etku na{eg rada na SEP, za razliku od ovog usmenog
blagoslova, koliko znam, koji je dat post festum, dakle
“unazad”, Savremenoj administraciji 2002. godine, na kraju
wihovog rada za istu Enciklopediju pravoslavqa, ne
vode}i ra~una da za isti rad ne moè dati dva blagoslova
dvojici razli~itih teologa, mere}i po razli~itim
ar{inima: Meni je nametnuo tri episkopa kao recenzente (dr
Savu Vukovi}a, dr Irineja Bulovi}a i dr Igwatija Midi}a),
a redaktoru g. D. Kalezi}u dao je blagoslov bez ijednog
recenzenta za neproveren rad, i to kad je taj posao ve} bio
okon~an, po izlasku iz {tampe, ne upu{taju}i se u kvalitet
tog obavqenog rada, rizikuju}i da on, srpski Patrijarh,
stane iza nekog nepravoslavnog, sekta{kog – jereti~kog
u~ewa koga ima u ovoj Enciklopediji, {to bi bilo skan-
dalozno, bogohulno i jereti~ki. Neko }e, mo`da, pomisliti
ili kazati da ja zbog toga pi{em ovaj kriti~ki prikaz
Enciklopedije, {to nije ta~no. Ja ovaj prikaz pi{em kao
38
objektivni mislilac, bez trunke zazora, dobronamerno,
iznose}i pred ~itaoce istinu “na tacni” da sami prosude
“pravo stawe stvari”, iako }u kasnije izneti punu istinu o
smetwama za na{ moj rad, kako od strane vrha Crkve tako i
od strane vrha Dràve, koji su se pla{ili, sa pravom, da }u
ja izneti u SEP nagu istinu o svemu, pa i o wima. Vi{e bih se
radovao da nije bilo potrebe da ja prostudiram tuì rad
koji me odvodi u stranu od moga rada, jer bi, da je ova
Enciklopedija bila dobra, sebe po{tedeo “tantalovih muka”
u pisawu tako velikog poduhvata i projekta za koji bi treba-
lo da zalegne neka institucija srpskog naroda, a ne nijedan
pojedinac.
U pojedinim odrednicama ima dosta plagijata, {to je
sasvim dovoqan razlog da se ne daje blagoslov ad hoc, kao
{to }emo kasnije videti, te bi bilo sramotno da srpski
Patrijarh stane iza intelektualne kra|e u pojedinim odred-
nicama ove Enciklopedije. U drugim odrednicama ima dosta
neta~nosti, nepreciznosti, pa i istraìva~kog lutawa. Ono
{to posebno boli jeste ~iwenica {to je Patrijarh pre-
poru~io (îtaj: naredio) ~ak i raspisom da crkve i manas-
tiri u wegovoj Arhiepiskopiji kupe ovu nerecenziranu i
neproverenu trotomnu Enciklopediju po stvarnoj prodajnoj
ceni, bez ikakvog popusta, {to je klasi~na zloupotreba
episkopske vlasti A kada je moj rad u pitawu pona{a se po
onoj na{oj poslovici da je “nekom majka, a nekom zlehuda
ma}eha”. To je nedopustivo kako za wegov poloàj i godine,
jo{ i vi{e za wegovu ortodoksiju i ortopraksiju.
g) Enciklopedija je ~ist teolo{ki proma{aj
Imena brojnih li~nosti nisu uazbu~ena, ni obra|ivana po

azbu~nom redu prezimena, kako se to obi~no radi svuda u
svetu, pa i kod nas, ve} po azbu~nom redu svoga li~nog imena,
kako poneko radi za vi{a crkvena lica: episkope i patri-
jarhe, kako je radio pokojni episkop {umadijski dr Sava
Vukovi} u svojoj studiji Srpski jerarsi. O~ekivali smo mnogo
od ove Enciklopedije, a dobili malo. Verovali smo da }e
ove tri kwige Enciklopedije pokriti celokupno blago na{e
svetosavske i pravoslavne kulture i one sve brojne
39
poslenike na{e duhovne ba{tine, kao i ne{to od bogatstva
ostalih pomesnih pravoslavnih crkava, ali one, barem
sude}i po broju svojih odrednica i wihovom neujedna~enom
kvalitetu obrade, jedva da zasluùju ime leksikona ili
re~nika, a ni u kom slu~aju ne i ime Enciklopedije
pravoslavqa. Ovo i zbog toga {to u impresumu Katalo-
gizacije stoji oznaka: Hri{}anstvo, Pravoslavqe. Kako se
Hri{}anstvo, posle raskola 1054. godine i Luterove refor-
macije u 15. v., razbilo na sijaset verskih sekti, ovaj pre-
tenciozni naslov je neta~an. U ovoj Enciklopediji ima dosta
odrednica sa gotovo najduìm tekstovima, iz Rimokato-
licizma i Protestantizma, pa joj najboqe, bar ne u potpunos-
ti ne odgovara ni naslov Pravoslavqa. U oba ova slu~aja
ova katalogizacija je proma{ena stvar.
Sva tri toma ove Enciklopedije jedva da pokrivaju jednu
petinu na{eg rasko{nog pravoslavnog bogatstva i dvadeset-
inu ukupnog bogatstva pravoslavqa kod drugih naroda i
pomesnih crkava. A {to se ti~e sveukupnih odrednica iz
celokupnog hri{}anstva, kako je nagove{teno u impresumu
Katalogizacije, ona je tu umnogome deficitarna i krajwe
siroma{na.
d) Razo~arewe umesto odu{evqewa
Ovaj prikaz Enciklopedije ne ~inim nimalo sa zlura-

do{}u, ve}, naprotiv, raduju}i se, pre svega, ovom u neuspehu
“velikom uspehu”, ali je moja radost malo pomu}ena time {to
ova Enciklopedija nije ura|ena sasvim stru~no i {to je kao
“timski posao”, sagledala iz raznih uglova i razloga svu
su{tinu pojmova i li~nosti zastupqenih u woj, {to ona nije
ispunila ni najmawe moja o~ekivawa. U svakom slu~aju ona
je prvenac, ali ne u smislu na{e poslovice “Prvi se ku~i}i
bacaju”, ve} prvog izdawa ma koje enciklopedije pravo-
slavqa u na{oj celoj mukotrpnoj istoriji pravoslavqa i
svetosavqa.
Ova Enciklopedija je ispala oskudna i nekvalitetna i
zbog toga {to Redaktor nije hteo da poslu{a potpisnika ovih
redova da se objedine svi napori, pa dakle i onaj na kome ja,
po blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda SPC (Sin. br. 531/
40
zap. 303, od 26. marta 1998. godine), radim i onaj na kome je,
bez i~ijeg blagoslova, radio g. Kalezi}, kako bi Enciklo-
pedija pravoslavqa bila zaista potpuna, zna~ajna i kom-
pletna, na duhovnu radost i korist na{em narodu. Objek-
tivno govore}i, neko je ovu Enciklopediju primio sa
velikim odu{evqewem, a neko sa velikim razo~arewem.
|) Omot i povez Enciklopedije pravoslavqa

boqi od sadrìne
Pre svega, izdawe ove Enciklopedije je u lepom, rekao

bih ~ak odli~nom i luksuznom povezu, tako da povez uistinu
nadma{uje vrednost samog teksta i sadràjni kvalitet same
ove Enciklopedije. To mu, naàlost, nekako do|e kao da neko
neku “lako osvojenu prijateqicu” obla~i u skupoceno krzno,
a onu, koja mu je zakonita, verna i jedina, obla~i u
najobi~niju, skromnu ode}u. Ho}u da kaèm da bih vi{e voleo
da je sadràj ove Enciklopedije na ve}oj visini, makar wen
povez bio i malo skromniji.
Mnoge odrednice obra|ene su neujedna~eno, kako po
kvalitetu tako i po kvantitetu, bez obavezne prate}e lit-
erature, ne vode}i ra~una o tome da veli~ina i zna~aj neke
posebne odrednice u Pravoslavqu budu srazmerno i propor-
cionalno obra|eni i zastupqeni u ovoj Enciklope-diji.
Vi{e se vodilo ra~una o komercijali nego o kvalitetu, o
obimu nego o zna~aju, daju}i na voqu stru~wacima da pokaù
svoje znawe koje imaju iz ove oblasti, a ne da to znawe bude
ta~no, su~eqeno i ukr{teno drugim mi{qewima, iskristal-
isno i preporu~eno od strane autora kao va`no za
pravoslavnu teologiju. Upravo o pravoslavnoj teologiji ili
o bogoslovqu, nije vo|eno dovoqno ra~una ili to u~iweno
sporadi~no i nenau~no.
e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa
U sva tri toma obra|eno je negde oko 14.000 pojmova, od

~ega je samo jedan saradnik, i to filosofske, a ne teolo{ke
struke – obradio 3.000 odrednica. Potrebno je da enciklo-
pedija ovakvog jednog obima obradi barem izme|u 60 do 70
41
hiqada pojmova. I to da ih obradi stru~no, nau~no, timski,
istraìva~ki i svestrano sagledavaju}i zna~aj i vrednost
svake posebne odrednice u celom pravoslavnom svetu, da
dati problem odrednice osvetli multidisciplinarno, da se
sagleda dati problem sa svih strana i iz svih uglova nau~nog
istraìvawa. Umesto toga ve}ina odrednica ura|ena je jed-
nostrano, dakle jednoumno, a redaktor kao da nije imao
dovoqno dobre voqe ili slobodnog vremena, a urednik
stru~nog znawa, da urade svoj deo posla, da doteraju,
uobli~e i ujedna~e sve odrednice, kako bi one imale isti
ili pribli`no isti kvalitet i obim, odnosno proporciju
duìne, prema svojoj vrednosti i zna~aju.
[to se ti~e samog naziva Enciklopedija pravoslavqa,
koji najmawe odgovara svojoj sadrìni jer je u woj izneto naj-
mawe pravoslavnog, a vi{e hri{}anskog {tiva, on je
suprotan jednoj drugoj Pravoslavnoj enciklopediji, koju je
izdala “Pravoslavna re~” iz Novog Sada kao prevod
Potpunog pravoslavnog bogoslovskog enciklopedijskog
re~nika, u dva toma, pisanog 1913. godine, za koji je predgov-
or napisao jedan od saradnika na Ovoj Enciklopediji
pravoslavqa, {to li~i “na vranu koja je stala na dva koca.”
`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom timu”

ove Enciklopedije
Bez ikakvih predrasuda i zlih namera, bez uvijawa i

dvoumqewa, moram da istaknem da je ova Enciklopedija
pravoslavqa izneverila na{a o~ekivawa, kako po sadràju,
tako i po razli~itom nivou znawa koje je u woj ispoqeno, a
Redaktor, jo{ mawe Urednik, nije usaglasio te nau~ne
zahteve kod svih ovih radova i odrednica, nije je snabdeo
nau~nom literaturom. Ovo tim pre {to taj ~uveni stru~ni
tim, odnosno tim od na{ih “najeminentnijih stru~waka”, koji
su najavqivani mesecima i godinama unapred kao saradnici
na ovoj Enciklopediji pravoslavqa, sadrì veliki dijapa-
zon razli~itih stru~waka, od obi~nih studenata do profe-
sora univerziteta.
Ba{ zato {to je rad na ma kojoj enciklopediji, a posebno
na enciklopediji pravoslavqa, veliki, multidiscipli-
42
narni poduhvat, ravan gradwi katedrale i jo{ ne{to
zna~ajnije, on iziskuje timski rad vi{e razli~itih struka,
qudi razli~itih profila stru~nosti (jer samo teologija
sadrì oko 20 svojih nau~nih disciplina), takav rad iscr-
pquju}e obavezuje sve svoje autore, posebno Redaktora i
donekle Urednika, da imaju stostruke o~i, punu timsku
saradwu, ujedna~enost i komplementarnost obrazovawa,
kako bi mogli da na op{te zadovoqstvo koordiniraju svoj
rad i rad svoga tima. Ovo je posebno va`no u ovom vremenu u
kome ìvimo, u kome postoji multidisciplinarni na~in
obrade ma kog problema, pa i religioznog, sa savremenim
modernim informati~kim pomagalima (kompjuterima). Kod
nas je nevoqa u tome {to je ve}ina na{ih intelektualaca
obezboèna ili indiferentna prema religiji, ili ima sve-
tovno, sekularisti~ko obrazovawe i negativisti~ki pristup
fenomenu vere i religije. To se moè naro~ito videti kada
se ~itaju studije pojedinih saradnika “lai~kog obrazovawa”
ili wihovi radovi iz vremena “komunisti~ke vladavine”, i
kada se oni uporede sa dana{wim wihovim tvrdwama. U
ovom konkretnom slu~aju, taj faktor se odrazio na
razli~itost kvaliteta radova ovih stru~waka, pa one
obostrane, ravnopravne i entuzijasti~ke komunikacije i
zajedni~ke saradwe u ovom timu stru~waka nije na ovom
te{kom poslu bilo, i to se negativno odrazilo na kvalitet
same Enciklopedije. Upravo ona je ra|ena vi{e individual-
isti~ki nego kolektivisti~ki, tako da se ispoqilo ~itavo
{arenilo znawa i ume}a, obra|ivawa i usagla{avawa. Ruka
redaktora nije intervenisala da to popravi, ublaì i usa-
glasi.
z) Izostanak na{ih eminentnih teologa u ovom

saradni~kom timu
Kako se, dakle, u ovoj Enciklopediji radi o teolo{kim

disciplinama o~ekivali smo da }e, pre svih, na ovoj
Enciklopediji, raditi na{i poznati i priznati teolozi,
{to je u ovom konkretnom slu~aju izostalo. U ovoj enciklo-
pediji, dakle, nema na{ih najpoznatijih i najzna~ajnijih
imena dana{we teologije u Srba, pre svih nema tzv. justino-
43
vaca, kao {to su doktori teologije: Atanasije Jevti},
Amfilohije Radovi}, Artemije Radosavqevi}, Irinej
Bulovi}, Igwatije Midi} i drugih, koji su se potvrdili kao
stvarni stru~waci u pravoslavnoj teologiji.
Ovaj tihi “bojkot Justinovaca” je nezamisliv, budu}i da su
ve}ina od wih episkopi i profesori Bogoslovskog fakulte-
ta, dakle kolege Redaktoru po profesorskom pozivu. Jedan
~lan Upravnog odbora, po struci i zvawu teolog, na primer
nema ni jednu odrednicu, niti ga ima u spisku saradnika, a
saradnici ozna~eni inicijalima sa Z. S. i D. T. postoje u
spisku saradnika, ali wihove odrednice nisam mogao u tek-
stu Enciklopedije da prona|em. U stvari, pronalaèwe
imena saradnika je krajwe oteàno, jer Enciklopedija nema
Indeks pojmova, li~nosti i autora pojedinih odrednica, {to
je nedopustivo i nezamislivo pri sada{wim mogu}nostima u
doba kompjuterizacije, kada je kompjuterskim programima
lako pretraìti sve tomove Enciklopedije i ustanoviti
ta~nost u evidenciji kako pojmova, tako i imena koji se pomi-
wu ma gde u Enciklopediji.
Pored toga, u ovu Enciklopediju, nisu uvedeni brojni
zna~ajni i istaknuti moderni teolozi, bez obzira koliko ih
ko voli i simpati{e, a uvedene su mawe zna~ajne li~nosti
iz tu|ih naroda, neki koji ~ak nemaju mnogo veze sa teologi-
jom. Posebno je veliki nedostatak {to u timu nema ni jednog
uvaènog dogmati~ara, pa se u nekim dogmatskim tvrdwama
lutalo negde izme|u Pravoslavqa, Rimokatolicizma i
Protestantizma kao u “~ardaku ni na nebu ni na zemqi”. U
izradi ove enciklopedije, {to se da videti iz priloènog
spiska saradnika, najmawe je, naàlost, stru~waka iz
teolo{ke struke, u odnosu na filosofsku struku i obrazo-
vawe saradnika, ~iji je broj nesrazmerno i nepotrebno
nadmo}no zastupqen, kao da se radi o enciklopediji
filosofije, a ne o enciklopediji pravoslavqa.
Tu je, dakle, za divno ~udo, najvi{e stru~waka
filosofske provenijencije, {to se da lako utvrditi ako se
samo pogleda u spisak saradnika, a znamo {ta je ve}ina
na{ih filosofa do skora mislila i pisala o religiji, negi-
raju}i je u korenu. To nije dobro, ne samo {to se radi o
Enciklopediji pravoslavqa, nego i zbog toga {to moramo
44
imati u vidu da je ve}ina na{ih filosofi bila podvrgnuta
jednom surovom ateisti~kom obrazovawu, pa je mnogo odred-
nica obra|eno dosta lai~ki, sekularisti~ki, ekumeni-
sti~ki, sa primesom li~nog saradni~kog tzv. pozitivi-
sti~kog pristupa religiji, uzrokovanog wihovim sekular-
isti~kim obrazovawem, iako ima i onih filosofa, hvala
Bogu da ima i takvih, koji su uspeli da se otrgnu takvom neg-
ativnom obrazovawu i da obrade pojedine odrednice
kvalitetno i stru~no. Tako su, dakle, ovde stale jedna pored
druge odrednice koje su pisali doktori nauka i studenti
pojedinih fakulteta, oni koji su pozvani (profesori
teolo{ke struke zastupqeni u ovom projektu u mawini) i oni
koji su mawe pozvani za ovaj rad (profesori, asistenti i
docenti drugih fakulteta, pre svih najvi{e profesori
filosofske struke, koji su u ogromnoj ve}ini), koji su,
koliko do ju~e, sa malim brojem ~asnih izuzetaka, s jedne
strane gledali na religiju uop{te, a posebno na pravo-
slavqe, kao na “mra~wa{tvo”, zaostalost i nenau~nost. To se
da zakqu~iti iz ranijih radova ovih stru~waka iz tzv. mark-
sisti~ke ere svoga nau~nog rada. Znam da sam ja imao brojne
probleme da, kao teolog, u to vreme branim doktorski rad na
Filosofskom fakultetu sve dok nisam zapreti “sudom u
Hagu”. S druge strane, mawe je teolo{kih poslenika na radu
ove Enciklopedije, posebno onih najstru~nijih u teolo{kom
znawu tzv. sledbenika na{eg najve}eg dogmati~ara oca
Justina Popovi}a, i mnogih drugih pravoslavnih poslenika,
koji su se potvrdili u svome narodu, a i {ire, na pisawu bro-
jnih teolo{kih studija namewenih verskom prosve}ewu
svoga pravoslavnog naroda.
i) Profesori i studenti “rame uz rame”

kao saradnici u ovoj Enciklopediji
Posebno je {tetno, u najmawu ruku, nepromi{qeno od

strane Redaktora da se u istom redu stru~waka na ovom pro-
jektu na|u, jedan pored drugog, profesori Beogradskog uni-
verziteta i apsolventi Bogoslovskog fakulteta. Pogotovu
kad se zna da studenti navedeni ovde, kao {kolsku pred-
spremu za Bogoslovski fakultet nemaju prethodno
45
bogoslovsko obrazovawe, ve} potpuno svetovno, ateisti~ko
obrazovawe, a ima i onih koji nisu zavr{ili Bogoslovski
fakultet, a navedeni su kao “saradnici” Enciklopedije
pravoslavqa. Na svu sre}u, takvih napisanih i potpisanih
odrednica skoro i da nema u sva tri ova toma ove
Enciklopedije, ili ih ovaj prikaziva~ nije mogao na}i. Zato
nikome ne moè da sluì na ~ast {to su se, na ovoj listi
saradnika, zajedno na{li “rame uz rame”, studenti ma kog
fakulteta, ~ak i studenti Bogoslovskog fakulteta koji su
pre upisa na ovaj fakultet zavr{ili potpuno ateisti~ko
sredwe, a ne bogoslovsko obrazovawe, naporedo sa poznatim
profesorima univerziteta, pa ~ini mi se da takva imena u
ovaj Enciklopediji sluè vi{e “kao lutke u izlogu”, ne~iji
samovoqni i koristoqubivi “dekor”, pre nego kao stvarni
stru~waci koji su doprineli kvalitetu stru~nog rada. Takvi
ne mogu, ~ak, ni da budu ni dekor, jer ako je neko u{ao kao
stru~wak i saradnik u Enciklopediju, a nije napisao “ni
jednu crtu” iz teologije, osim stru~waka iz svetovne struke,
to je obmana ~italaca, ~ak i da je wegovo ime vrlo “va`no”,
najva`nije za Bogoslovski fakultet u nekom drugom dopri-
nosu i radu.
Saradni~ki tim ove Enciklopedije, iako je mesecima
unapred najavqivano da obuhvata sve na{e najpoznatije i
najve}e stru~wake, umnogome je raznolik, nehomogen,
“neuigran”, najmawe teolo{ki, a najvi{e filosofski, kao da
je primarni ciq pisawa i izdavawa ove Enciklopedije bio
filosofski, komercijalni, ekumenisti~ki, {to nije
dopustqivo u ovoj vrsti posla, a mawe svetosavski i
pravoslavni poduhvat, kakav je trebalo da bude, pa je treba-
lo da bude obratno. Uostalom, mno{tvo saradnika, ~ak i
izdava~, nisu rukovo|eni dobrom namerom u pisawu ove
Enciklopedije, budu}i da su mnogi bili, mo`da su i sada,
deklarisani ateisti.
Dakle, ima “stru~nih saradnika” koji nisu napisali ni
jednu jedinu odrednicu, barem ih ja nisam na{ao, a navedeni
su kao saradnici na ovoj Enciklopediji. Nepotrebno je
navoditi wihova imena, jer }e se sami prepoznati, verujem i
postideti.
46
Ima i takvih odrednica koje su najverovatnije prepisi-
vali studenti Bogoslovskog fakulteta, a potpisivali ih
profesori, kako sam mogao zakqu~iti po kvalitetu wihove
sadrìne, jer wihov stil i erudicija odudaraju od pisanih
i objavqenih radova tih profesora. Napokon, ime jednog
saradnika koji je napisao skoro ~etvrtinu odrednica u sva
tri toma ove Enciklopedije, jer se neuporedivo ~e{}e pomi-
we od drugih imena, nije ni~im, pa ni u Predgovoru ove
Enciklopedije, istaknuto. Doprinos tog saradnika na ovom
poslu je, evidentno, najve}i i najzna~ajniji, iako su i wegove
pisane odrednice iziskivale redaktorsku verifikaciju i
supervizorstvo.
j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj

Enciklopediji
Kao {to sam ve} napred kazao, ova Enciklopedija je vrlo

oskudna u nedostatku obra|ivawa i pomena brojnih odredni-
ca; ona je siroma{na i u znawu koje obra|eni tekst pokazuje,
tako da je prava {teta {to se ona u ovakvom obliku i
sadrìni pojavila.
Ova Enciklopedija je optere}ena dodatnim, nepotrebnim
i {tetnim prilozima, kojima nije ovde mesto. Tako su sasvim
nepotrebni prilozi: za I tom Akatist (str. 734 – 736), budu}i
da je to liturgijsko-bogoslu`beni ~in; za II tom Nebeska
liturgija od episkopa Nikolaja Velimiro-vi}a (str. 1399 -
1400), budu}i da je to pesni~ko - imaginativna tvorevina,
koja moè da se na|e svuda, samo u Enciklopediji pravo-
slavqa nikako, a u III tomu pridodat je Spisak mu{kih i
ènskih imena narodnih (str. 2127 – 2132), koja su u upotre-
bi u narodu, kojima tu nije mesto, jer bi mogli da se na|u u
nekom xepnom kalendaru, a nikako ovde.
Umesto tih suvi{nih i nepotrebnih priloga, Enciklo-
pediji je trebalo pridodati nedostaju}i Indeks pojmovnih
naziva i li~nih imena i prezimena, kada se ve} Redaktor,
neuobi~ajeno za na{e leksikografske vrednosti, opredelio
da navodi autore po li~nim imenima, kao da su sve te
li~nosti rimske pape ili vaseqenski patrijarsi.
Nedostatak tog indeksa je nedopustiv danas, kada postoji
47
kompjutersko tragawe i odre|ewe svakog pojma, {to bi
pomoglo lak{i pregled i nalaèwe pojedinih pojmova i
li~nosti. Osim toga nedostatak Indeksa prikriva pregled-
nost zaslu`nih, ali isto tako i mawe va`nih imena koja su
uvedena i obra|ena u ovoj Enciklopediji, kao “Pontije Pilat
u Vjeruju”, a nije trebalo da budu tu, kada je ve} tako “strog”
kriterij wihovog odabira primewen. Tako sam, na primer,
vi{e od pola sata traìo odrednicu poznatog gr~kog savre-
menog teologa Jovana Zizjulasa, kod nas dosta prisutnog i
citiranog kod modernih, liberalnih teologa – “gr~kih |aka”
- po{to nisam mogao momentalno da se setim wegovog imena,
ali je nisam uop{te na{ao, jer je nema na svome mestu. Negde
je pobegla, nestala.
Na posledwim stranicama svakog toma priloène su
kolor ilustracije, ikona ili drugih predmeta, natrpanih
bez ikakvog reda i sledovawa svome tekstu; mnoge ilus-
tracije su ~ak bez potrebne rezolucije i o{trine, kakve su
i brojne druge ilustracije u kolor i crno-beloj tehnici u
samom tekstu sva tri toma Enciklopedije. Tako ilustracija
Sveti Hristofor sa pse}om glavom (T- 68) potpuno je nejasna;
dowa ikona: Hristos Svedrìteq izgleda kao da je
na{minkana i nejasna je (T- 68), kakve su i ikone: Sveti apos-
tol Luka (T - 103), Sveti ap. Petar (T - 117) i druge. Posle III
toma priloène su opet tako re}i nabacane mape, bez
ikakvog reda i veze sa odgovaraju}im tekstom, koga bi
morale da prate.
k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i {krtost

u tuma~ewu brojnih odrednica
Za brojne odrednice nema hronolo{kog odre|ewa, kao ni

etimolo{kog zna~ewa, {to je vrlo bitno za orijentaciju u
vremenu i odre|ewe zna~ewa pojma, a wihov nedostatak je
propra}en, u~eni~kom nespremno{}u prilikom ispitivawa
da se ta~no utvrde te ~iwenice, sa “ne zna se” kada je ìveo,
etimologija nepoznata, {to je veliki propust i nenadok-
nadiv gubitak za vrednost same Enciklopedije.
Ve}ina odrednica nema svoju prate}u literaturu, {to je
isto tako veliki propust, pa se ne zna da li je to original-
48
ni sastav ili je plagijat, ~ega ima u izobiqu u sva tri toma
ove povr{ne Enciklopedije, kakva je na primer odrednica:
Crkvene {kole, koja je, u nekom obimu, prepisana iz studije
dr êdomira Dra{kovi}a pod istoimenim naslovom; zatim
Metoh i Metohija, koja je prepisana iz kwige dr Radoslava
Gruji}a, Azbu~nik Srpske pravoslavne crkve koju je, opet,
sam Gruji} prepisao iz Male prosvetine enciklopedije (tom
II, str. 546), {to je nedopustivo, nezakonito - ka`wivo, nena-
u~no i u nauci ìgosano kao intelektualna kra|a.
S druge strane iz teksta brojnih odrednica se vidi da je,
za definisawe date odrednice, kori{}ena literatura (kao
na primer Heortologija od dr Lazara Mirkovi}a,), ponekad
~ak bogata literatura, ali se ona ne navodi, {to dopu{ta
mogu}nost sumwe u originalnost i autorstvo obra|iva~a te
odrednice i ukazuje na intelektualni proma{aj same
Enciklopedije.
Spisak literature uz obra|enu odrednicu ove Enciklo-
pedije najverovatnije je izostao zbog u~iwenog plagijata, a
to je {tetno i zbog toga {to spre~ava potencijalnog istra-
ìva~a da na|e nau~ni trag u literaturi, da bi svoje nau~no
istraìvawe problema usmerio u potrebnom pravcu. Osim
toga to je gre{no i {tetno delo, jer novokomponovani
intelektualac tim plagijatom zaklawa rad brojnih nau~nih
poslenika koji su pre wega mukotrpno radili na razre-
{avawu datog problema. Time intelektualac, koji se sluì
plagijatom, predstavqa sebe kao tvorca, za~etnika i iskqu-
~ivog “stru~waka”.
Dakle, retko ko od saradnika ove Enciklopedije citira
ranije zaslu`ne istraìva~e na doti~noj obradi pojma ili
li~nosti, osim saradnika pod skra}enicom G. D. M., koji je
i napisao najvi{e odrednica, ali i wegova navedena liter-
atura za obradu doti~nog pojma mogla je biti bogatija i pot-
punija. To je u~iweno tako nespretno kod ve}ine odrednica
drugih saradnika, koje nemaju navedenu literaturu kao da
istorija i leksikografija tog pojma koji on obra|uje da
“po~iwe od wega”. Nedopustivo je da autor odrednice:
Ateist, citira samo samog sebe i nikog drugog vi{e, u tekstu
za koji èli da bude nau~an i objektivan, kao da pojam ateiz-
ma poti~e od wega samog, da ga je on definisao, izumio i
49
obradio. Konfuzija, nedostatak u definisawu, ~ak i neta~-
nosti su ispoqene i u obja{wewima Autonomije i Auto-
kefalnosti. U Pravoslavqu ne postoje termini velike nar-
odne crkve niti nacionalne, ve} samo pomesne crkve. O tome
je Redaktor morao da vodi ra~una.
l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi

pojedinih odrednica
Posebno je problemati~na i haoti~na nesrazmernost i

nenau~nost pojedinih obra|enih odrednica, kojih je ionako
malo za ovakvu jednu enciklopediju, {to je {tetno i
nenau~no. Tako, na primer, odrednica Bezbra~nost, koju je
napisao P. M., ima jedva tri reda dvostubnog teksta na jed-
nom listu (sr. Enciklopedija, I tom, str. 150), iako je ona za
teologiju, posebno za isihasti~ku, podvi`ni~ko - mona{ku
determinaciju va`na odrednica, kao odlika celomudrenos-
ti. Bigamiji je dat prostor od 1, 1/4 stupca (EP, I tom, str.
190), a Braku (EP, I tom, str. 271), kao i Braku deverskom samo
po 1/4 stupca, kao da je bigamija va`niji pojam za pravo-
slavnu teologiju od braka. Ona bi, eventualno, bila va`na
za islamsku teologiju, a ne pravoslavnu. Osim toga, verovat-
no kao posledica toga, nedovoqno je istaknut zna~aj
hri{}anskog braka. Odrednica Pretvarawe, je nejasna,
neta~na i nepravoslavna , jer se iz samog naslova ne zna da
li se ona odnosi na preru{avawe, simulirawe ili pret-
varawe slane u gorku vodu ~arobnim {tapi}em, pa je trebalo
da glasi: Pretvarawe Svetih darova.
Tako je isto filosofiji Svejedinstva (EP, III tom, str. 1682
– 1683), posve}ena ~itava tri stupca, iako je ona ~isto
filosofska odrednica koje je Redaktor doktorirao, a nije
uop{te bitna za pravoslavqe, a dogmi i odrednici Sveta
Trojica, jednoj od najva`nijih pravoslavnih i hri{}anskih
odrednica – vododelnici gde se odre|uje da li je jedno
u~ewe pravoslavno, rimokatoli~ko, protestantsko, jereti-
~ko ili nije, dat je samo jedan pun stubac teksta, (EP, II tom,
str. 1953 – 1954). Odrednici Sofiologija (EP, III tom, str.
1792 – 1794), koja je na granici filosofije, hri{}anstva i
mistike, posve}eno je ~ak 5 stubaca teksta, a odrednici
50
Carstvo nebesko (III, str. 2046) dato je samo 3,5 reda. Sli~no
je i sa odrednicom Carstvo Boìje. U tom smislu, Amvrosiju
Milanskom je posve}eno 2,5 stupca (EP, I tom, str. 38 – 41)
vi{e nego svim srpskim svetiteqima – jedan stubac (EP, III
tom, 1799), skoro isto toliko koliko i Savi I Nemawi}u, to
jest Svetom Savi, 3,5 stupca (EP, I tom, str. 1656 - 1658), a
dr Nikodimu Mila-{u isto toliko koliko i Svetom Savi -
3,5 stupca, dok je Nikodimu Svetogorcu posve}eno ~ak jo{ i
vi{e prostora nego {to je to “`rtvovano” za Svetog Savu – 4,
1/3 stupca.
Generalno govore}i, nekim rimokatoli~kim i protes-
tantskim odrednicama posve}eno je vi{e prostora nego
pravoslavnim, pa se iz toga vidi da je ova Enciklopedija
pravoslavqa pisana u ekumenisti~ke svrhe. Tako je
Vajarstvu posve}eno 2 stupca (EP, I tom, 307), iako ono nije
toliko prisutno ni zastupqeno u Pravoslavqu koliko u
Rimokatolicizmu. Ali, ovo nije Enciklopedija Rimokatoli-
cizma nego Enciklopedija Pravoslavqa.
Tako|e je pogre{no posve}eno Baroku (pravoslavnom u EP,
I tom, 140 - 143), ~ak 8 stubaca teksta, vi{e na primer nego
li celokupnom vizantijskom ikonopisawu, iako barok nije u
pravoslavqu toliko zastupqen, niti pak priznat, po{to smo
ga primili iz Rimokatolicizma.
Uzmimo odrednicu Biblijski prevodi, koja ima 5 stubaca
teksta, nepotrebno optere}enog drugim temama (Prete~e
Reformacije, [tamparstvo i Reformacija, Biblijsko
dru{tvo), u kojoj je naro~ito stavqen naglasak na protes-
tantske prevode (EP, I tom, str. 176 – 179), kao da su oni
bitni za Pravoslavqe, dok su odvojeno prikazani prevodi
na staroslovenski i srpski jezik, kao da su protestantski
prevodi Svetog pisma va`niji i hronolo{ki stariji od
gr~kih i staroslovenskih Biblijskih prevoda. Istina, bib-
lijski kriticizam je po~eo ovim protestantskim prevodima,
ali nije se smelo dopustiti da se wemu da ve}i prostor na
u{trb gr~kih ili staroslovenskih, ruskih ili srpskih pre-
voda, U tom istom smislu na{a je zamerka {to je
Reformaciji dat prostor od 4,5 stupca, a Rimskoj crkvi 3,5
stupca, a Beogradsko-karlova~koj mitropoliji, bez nacrtane
{eme, jedva 1/3 stupca.
51
Pojmu Bog, zajedno sa pojmom Bog Otac (EP, I tom, str. 811-
820) je dato 5 stubaca teksta; Bogorodici (EP, I tom, str. 221-
235) ~itavih 27 stubaca; Svetoj Trojici (EP, tom III, str.
1951-1954), koja je najve}a misterija hri{}anstva i zbog koje
su izbili svi raskoli i sve jeresi u Crkvi, dodeqen je samo
1 stubac; Duhu Svetom (EP tom I str. 603 - 604) dato je mawe
od 2 stupca; Sofiologiji (EP, III, 1792 - 1795) 4,1/2 stupca, a
Sotiriologiji (EP, tom III, str. 1792), mnogo va`nijem
teolo{kom pojmu, jedva ne{to vi{e od 1/2 stupca.
Isto tako, o Jovanu Krstitequ (EP, II tom, str. 893-894)
samo 1 1/2 stupca, a o Jovanu Majendorfu (EP, II tom, str. 895-
896) skoro 4 stupca, a o vladiki Nikolaju Velimirovi}u (EP,
tom II, str. 1321-1323) postoji samo 3 stupca, od ~ega je 2/3
fotografija. O avi Justinu Popovi}u (EP, tom II, str. 918-919)
su tri stupca sa fotografijom, dok o Jovanu Zizijulasu, mod-
ernom i modernisti~kom teologu, nema ni re~i.
Ne{to sli~no je i sa odrednicama o ikonama – ikono-
grafiji. Odrednica Ikone (EP, tom II, str. 755-765) pokriva
prostor od 21 stupca, dok odrednica Ikone Gospoda Hrista
(EP, tom II, str. 765 –766), mawe od jednog stupca, uz samo
jednu ilustraciju Ikona Hrista Halkitisa, a odrednica:
Ikona Presvete Bogorodice (EP, tom I, str. 235-236) zauzima-
ju prostor od 21 stupca.
Zar je to objektivnost i pravoslavnost ove Enciklopedije
pravoslavqa? Nesrazmernost u obra|ivawu i veli~ini
odrednica, je velika mana mnogih odrednica ove Enciklo-
pedije. Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samo
da nije timski radio, ve} nije imao smisla ni voqe da o
tome konsultuje znalce ovog posla, pa su se zato mnoge odred-
nice pisale haoti~no, po subjektivnoj oceni samog autora, a
sude}i po veli~ini teksta, brojne odrednice su prikazane
nesrazmerno svome zna~aju i potrebi. Tako, na primer,
bezna~ajnoj odrednici za Enciklopediju pravoslavqa
Avgara dat je ve}i prostor, dok je odrednica Agrafa {turo
obra|ena (EP, I tom, str. 12 – 13). Adventizmu je posve}en ve}i
prostor nego {to je to trebalo u~initi, ve}i nego mnogim
drugim hri{}anskim oblicima veroispovedawa, isto kao
{to je to ura|eno kod pojma Amblem (EP, I tom, 37 – 38), koji
nema veliku biblijsku ni pravoslavnu vrednost i zna~aj.
52
Sve u svemu, nije uo~qiva niti dovoqno istaknuta raz-
lika izme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protes-
tantskih odrednica zastupqenih u ovoj Enciklopediji, a
moralo da to bude, kako bismo sa~uvali svoju ortodoksiju i
ortopraksiju, kao da su autor istih pisali ekumenisti~ku i
prozapadwa~ku Enciklopediju, a ne pravoslavnu, kako se
isti~e u samom naslovu. A mnogim odrednicama sa rimoka-
toli~kog i protestantskog podru~ja data je prednost u obra-
di, ve}i prostor i zna~aj , {to je nedopustivo, kao da se radi
o rimokatoli~koj ili protestantskoj, a ne o pravoslavnoj
enciklopediji. âk nisu gradirane ni pravoslavne odred-
nice, kako to treba i zasluùje, po va`nosti i zna~aju.
Razume se da je nemogu}e odrediti potpunu srazmernost
tekstova, koja je primerena wihovoj va`nosti, jer je ona
odraz autorskog znawa te materije, ali je ovde ocewivawe
wene srazmernosti i vrednosti, prepu{teno stihiji, subjek-
tivizmu autora umesto da ih defini{e i odredi Redaktor.
Na kraju, “srazmernost” svih odrednica podlo`na je ne
samo redaktoru nego timskoj obradi i zakqu~ivawu, o ~emu
Redaktor nije vodio ra~una, a do ~ega se i ina~e te{ko dolazi.
Ovde je u pitawu jedan jedini Redaktor, koji ne samo da
nije radio sa timom, ve} nije imao smisla ni voqe da o tom
svom redaktorskom radu konsultuje znalce ovog posla, pa su
se zato potkrale mnoge gre{ke i mnoge odrednice napisane i
objavqene haoti~no, krajwe povr{no, ~ak i neznala~ki, po
subjektivnoj oceni samog autora te odrednice i wegovom
znawu o datom problemu, a sude}i po veli~ini teksta, brojne
odrednice su, s druge strane, prikazane nesrazmerno
op{irno, nesrazmerno svome zna~aju i duhovnoj potrebi
pravoslavqa i svoga naroda.
q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa i

nacionalnih li~nosti
Dakle, nije uo~qiva skoro nikakva ili dovoqna razlika

izme|u pravoslavnih, rimokatoli~kih i protestantskih
odrednica, a mnoge su odrednice sa rimokatoli~kog i
protestantskog podru~ja napisane, data im je prednost u
obradi i ve}i prostor, kao da se radi o rimokatoli~koj ili
53
protestantskoj, a ne o pravoslavnoj enciklopediji. Isti je
slu~aj {to se ti~e na{ih duhovnih velikana, posebno dinas-
tija, gde je evidentna velika nesrazmernost i
neujedna~enost u tretirawu i duìni teksta. Zato je ispalo,
sude}i barem po ovoj Enciklopediji, da je dinastija
Brankovi}a, u kojoj bi trebalo traìti i izdajnika u
Kosovskoj bici, va`nija i zna~ajnija za Srpstvo i SPC od
slavne dinastije Nemawi}a, koja je ovom narodu dala hris-
toliku du{u i visoku duhovnu kulturu na svetskom a ne samo
nacionalnom nivou. Kara|or|evi}ima (EP, II tom, str. 953)
posve}ena su 4 stupca, a Brankovi}ima (EP, I tom, str. 274-
279), ~itavih 11 stubaca, Obrenovi}ima (EP, I tom, str. 1356-
1358) 3,1/2 stubaca, svim Nemawi}ima (EP, II tom, str. 1299-
1302) 6,5 stubaca, od ~ega su 1 i 1/2 ilustracije. O sv. Petru
Cetiwskom je neprimereno malo napisano, kako u dinastiji
Petrovi}a, tako i pod odrednicom Petar I Petrovi}. Da li je
to u~iweno tendenciozno zato {to je on, po nekim pri~ama,
prokleo celo pleme Kalezi}a, i koji zbog toga nije “popu-
laran” u wemu. Me|utim, nau~ni rad mora da se pi{e nepris-
trasno, objektivno, bez obzira na subjektivno mi{qewe
autora. Prema tome, ravno duplo vi{e teksta je posve}eno
Brankovi}ima nego Nemawi}ima, a skoro tri puta vi{e
Brankovi}ima nego Kara|or|evi}ima. Kakva objektivnost i
stru~nost u nau~nom radu?!
m) Siroma{tvo i ispu{tawe mnogih va`nih

odrednica iz Pravoslavqa
Ve} sam napred naveo da, po broju odrednica, ova

Enciklopedija jedva da se moè nazvati re~nikom ili lek-
sikonom. Tako, na primer, Enciklopedija pravoslavqa koju
mi radimo trebalo bi da ima oko 60 do 70 hiqada obra|enih
pojmova i odrednica, dok na{ Srpski pravoslavni leksikon
bi trebalo da ima vi{e obra|enih odrednica ili toliko
koliko ova Enciklopedija, iz ~ega zakqu~ujem da se radi o
vrlo oskudnoj, siroma{no obra|enoj Enciklopediji pravo-
slavqa, ~ije brojne odrednice ne zasluùju da se na|u u ovom
prvom izdawu Enciklopedije, ~ime se Redaktor, urednik i
izdava~ veoma ponose i hvale.
54
Da napomenem da u ovoj Enciklopediji nema jako mnogo
va`nih odrednica za Pravoslavqe. Uzmimo na primer samo
neke od odrednica u ovoj Enciklopediji u slovima: K, L i P,
kojih nema, a morale bi da budu u svakoj, pa i u ovoj
Enciklopediji pravoslavqa. Pod slovom K nedostaju odred-
nice: Kazuistika, Kainiti, Kakosodigos, Kalefaktorijum,
Kalinovci, Kamaldolijci, Kampa, Kandelabr, Kanonici,
Kanotar, Kapitilavijum, Kapitularija, Karakter, Karani,
Karpokratovci, Kastrinije, Katarza, Katolik, Kesar, Kefa-
lija, Kilikion, Kilisma, Kimval, Kimitrija. Pod slovom L
nedostaju odrednice: La|a (duhovni simbol, mesto odakle je
Gospod u~io narod i Svoje u~enike; La`. Lazarice, Lakom-
stvo. Lamarkizam, Lampadarije, Lapsi, Laskawe, Legenda,
Legion, Leksikografija, Leksikologija, Lewost, Lepra,
Leprozorijum, Lepta udovi~ka, Lestvica, Libertici, Limb,
Litanija, Liturgija krvava, Litostroton, Lice Boìje,
Licemer, Li{avawe sve{teni~kog ~ina i tako daqe. Od
odrednica koje po~iwu na slovo P nedostaju odrednice:
Pagani, Pad (grehovni), Palingenezija, Palij, Paniperse-
vast, Paperta, Perisoma, Peridevti, Pla~, Pogruèwe,
Poliglota, Porekcija, Paradigna, Paraepitrop, Paraklit,
Paraklitici, Paralelizam, Paralipomenon, Parasinagoga,
Paraeklisijarh, Parik, Parohijalnik, Partenogeneza,
Pojawe (Pevawe) parteno, Pastva, Pastoforija, Pastuhovci,
Pedobatizam i mnoge druge. Ove nedostaju}e odrednice su
navedene kao paradizma, za sva druga slova.
[ta da kaèmo o nedostaju}im odrednicama pod drugim
slovima ove Enciklopedije; zatim, o plagijatstvu, prisutnom
u ovoj Enciklopediji; o nepravoslavnom (jereti~kom) u~ewu,
koje je izneto u ovoj Enciklopediji, a za koje ja nisam imao
dovoqno slobodnog vremena da podrobno istraìm? Ukoli-
ko neko bude to od mene zahtevao, zbog teìne kvalifika-
cija koje ja iznosim, ja mogu da se pozabavim i tim problemom.
n) Zakqu~ak
Sumiraju}i ovaj svoj Kriti~ki prikaz u jedan negativan

utisak o kvalitetu ove Enciklopedije, zbog toga {to su se
Redaktor i saradnici koji su pisali ove odrednice,
55
rukovodili krajwe subjektivnim razlozima, sa ose}awem
blagovoqewa prema jednima i zlonamernosti prema drugi-
ma, ili shodno svome znawu, a ne istraìva~kom poduhvatu,
ili pak rukovo|eni nekim drugim nama nepoznatim razlozi-
ma, a ne nikako nau~nim pobudama i istinoqubivim istra-
ìva~kim. Objektivizam u nau~nom istraìvawu sveden je
na nedopustivo malu meru, uz nesrazmernost teksta po
va`nosti i na mnogo mesta nedopustivo skra}enim ili
izostavqenim tekstovima odrednica, pisan ne saètim nego
prokrustovskim stilom i bez nau~nog su~eqavawa razli-
~itih mi{qewa, kako bi se izveo pravi i odgovaraju}i
autorski zakqu~ak.
Prema tome, Enciklopedija pravoslavqa, ~iji je redaktor
g. dr Dimitrije Kalezi}, iako je pisana jasnim stilom, jeste
proma{ena investicija za izdava~a, nesolidno nau~no-
istraìva~ko delo od strane Redaktora i ve}ine wegovih
saradnika, sa retkim ~asnim izuzecima, delo sumwive
nau~no - pravoslavne vrednosti. Ono malo stru~no ura|enih
odrednica ne vidi se i ne moè se prepoznati u {umi
mno{tva delimi~no, u nekima u ve}ini odrednicama i u
ve}ini, iznetih gre{aka i nedostataka.
Osim toga ova Enciklopedija je vi{e sekularisti~ka, nego
{to je pravoslavna. Imena brojnih zaslu`nih teologa i
sve{tenosluìteqa u srpskom narodu u ovoj Enciklopediji
nisu na{la svoje mesto. Jednim delom to moè da bude
posledica toga {to su studenti pisali ovu Enciklopediju, a
drugi – zato {to se mnogo ùrilo da se Enciklopedija {to
pre {tampa, pre na{e Srpske enciklopedije pravoslavqa,
~iji se radni naslov moè sada slobodno objaviti.
Poneke odrednice u ovoj Enciklopediji su vi{e plagijati
nego {to su originalni radovi. Na drugim mestima je prisut-
no nepoznavawe etimologije, leksikografije (recimo
upu}uju}a odrednica Sedamdesetorica v. Sedamdesetorica
apostola, Avramovo krilo i Avramovo lono, upu}uju}a, koje su
nepotrebno navedene jedna iza druge, upu}uju}a ispred
glavne odrednica, umesto da se navede samo glavna odred-
nica radi u{tede na prostoru, kako bi se na{lo vi{e
obra|enih odrednica ~ak i u ovom obimu. Pada u o~i, da su
brojne odrednice obra|ivane i ot{ampane sa uazbu~avawem
56
prema li~nom imenu, a neke prema pridevu, kakav je ovde
slu~aj “Sedamdesetorica apostola” “Avramovo lono”.
Po svom obimu ova Enciklopedija jedva da nadma{a
veli~inu nekog pravoslavnog leksikona ili re~nika, budu}i
da sadrì ne{to oko 14.000 odrednica.
Mislim da bi se u eventualnom drugom izdawu, ukoliko
izdava~ o tome razmi{qa, morali da otklone svi ovi
nedostaci, sve uo~ene i iznete gre{ke, zajedno sa onim
neiznetim gre{kama koje traè dubqu i duù nau~nu anal-
izu. Me|utim, s obzirom na veli~inu takvog zahvata pri tom
ispravqa~kom radu te{ko bi one mogle da se olako izvr{e,
pretresu iz temeqa, pa bi eventualno drugo izdawe ove
Enciklopedije, u ovom i ovakvom obimu i kvalitetu, ako se
uskoro proda prvo izdawe Enciklopedije pravoslavqa i
time nadoknade sve svoje tro{kove, bilo veliki rizik. kako
za Izdava~a i Redaktora tako i za teolo{ku nauku, kako bi
mogli biti svi zadovoqni: redaktor, izdava~ i pravoslavni
teolo-{ki stru~waci.
Sveti Jovan, 21. januar 2003. godina
Protojerej dr @arko Gavrilovi}
Objavqeno u “Kwièvne novine’’ br. 1072-1073, Beograd,
15.12. – 15.1.2003, st. 14 i 15; i br. 1074-1077, Bgd 15.1.-
15.3.2003, st. 14 i 15).
w) Dodatak
U dnevnom listu „Politika“ od 6. juna ove godine gospodin

prof. Dr Dimitrije Kalezi} nastavio je, posle intervjua koji
je objavqen u „Pravoslavqu“, da obave{tava na{u javnost o
Enciklopediji pravoslavqa kou je on gotovo zavr{io sa jed-
nom grupom saradnika.
Najpre, mislimo da se jedna ovakva publikacija, pogotovu
sa onakvim pretenzijama o kojima govori dr Kalezi}, ne
moè sa~initi i predati javnosti bez predhodne saglasnos-
ti i uvida od strane Crkve. Naime, svaki izdava~ u na{oj
zemqi ima pravo da objavi ovakvu ili sli~nu publikaciju
koja se bavi najva`nijim i najsuptilnijim problemima
pravoslavne teologije i da, mimo Crkve, odabere saradnike
57
po sopstvenom izboru, preuzmaju}i na sebe odgovornost pred
Crkvom i kulturnom javno{}u za objavqeno delo. Ali ~ovek
iz Crkve i na poloàju dekana Bogoslovskog fakulteta SPC
ne moè i nema pravo, po na{em mi{qewu, da koristi
autoritet crkvenog lica i stare{ine najvi{e nau~ne insti-
tucije Srpske Pravoslavne Crkve, uradi ovaj projekat mimo
i iza le|a Crkve, dovode}i u javnost u zabludu da je jedino
ovla{}eno lice da formuli{e najva`nija i najsuptilnija
pitawa pravoslaven teologije kao i da prikaè istoriju
na{e i svih sestrinskih crkava. Drugo, mislimo da dr
Kalezi} nije uop{te pogodna li~nost da vodi ovakav jedan
projekat jer se dosad, gotovo od po~etka svoje uni-
verzitetske i publicisti~ke karijere, nekoliko puta kom-
promitovao ne samo kao poznavalac svoej struke nego i kao
originalan autor tekstova iz te struke. Nekoliko se puta
desio da je wegova pojava u javnosti bila skop~ana sa sumwa-
ma u autorstvo a jednom je i nepobitno utvr|eno da je na
drsti~an na~in sklon „pozajmqivawu“ tu|ih tekstova, a kad
mu to plagirani autor javno pokaè, on kao glavni argument
za svoju „nau~nu“ radwu navodi ~iwenicu da to i drugi rade!
Ova moralna bezobzirnost ~esto se javqa kao pratilac pub-
licisti~ke aktivnosti dr Kalezi}a jer on ili radi sumwive
redwe ili sebe uvla~i u sumwive radwe situacije pomaù}i
drugima da se bave takvim radwama. Iako ga je jo{ 1973.
godine prof. Dr Lazar Milin javno i dobronamerno ukorio
{to upotrebqava tu|e tekstove bez navo|ewa autora kome
pripadaju, jer je to i sa nau~ne i sa moralen ta~ke nedopus-
tiva stvar koja se svrstava u plagijat ili kwièvnu kra|u,
dr Kalezi} je nastavio da se pona{a u plagijatorskom stilu
kao da je svekolika kulturna ba{tina wegova privatna
pr}ija koju moè koristiti ne navode}i imena autora, te
tako predstavqaju}i tu|e ideje, stavove, formulacije i
zakqu~ke kao svoje sopstvene, i na tome grade}i ime
nau~nika.
Godine 1987. pojavila se u Beogradu kwiga pod naslovom
Sveti Vasilije Ostro{ki u svome vremenu. Na koricama
kwige stajala su ravnopravno, iako je prvo ispisano ime dr
Kalezi}a, dva imena: dr Dimitrije Kalezi} i Du{an Beri}.
Neobave{teni ~italac, pomislio bi da je kwiga plod zajed-
58
ni~kog rada potpisanih autora. Istina je, me|utim , drug~ija
Dr Kalezi} je prihvatio ponudu dalmatinskog episkopa g.
Nikolaja da obradi rukopisnu gra|u o Sv. Vasiliju
Ostro{kom, koju je pripremao u me|uvremenu preminuli
Du{an Beri}.
Dr. Kalezi} je dobio na taj na~in priliku da se nametne ne
samo kao prvi nego i kao glavni autor jer sve {to je dobio,
kako sam ga kaè u predgovoru kwige, bilo je samo gra|a. Ko
sad zna {ta je ~ije u ovoj kwizi kad je autor osnovnog
rukopisa mrtav a prvopotpisan autor odbija da porodici
preminulog Beri}a vrati rukopis koji je dobio kao „gra|u“, a
to je jedini na~in da se utvrdi koliko je koji od potpisanih
stvarno uradio? Da li je moralno svojatati bilo koji stepen
autorstva nad jednim rukopisom ~iji je autor mrtav i koji pre
srmti nije traìo Kalezi}evu saradwu a onako mrtav nije
mogao uticati definitivno na oblikovawe rukopisa? S
obzirom na to kakvo je iskustvo sa Kalezi}em imao Milan za
svoga ìvota, ostaje sumwa u pogledu pravih zasluga pokojnog
Beri}a za nastanak ove kwige.
Godine 1994. pojavila se u Beogradu kwiga Re~nik simbo-
la koju su kao autori potpisali g. Krsto Milovanovi} i
Tomislav Gavri}, a kao recenzet dr Dimitrije Kalezi}. Ko
god se razume u ovu promlematiku lako }e i brzo utvrditi da
je i ova kwiga, ta~no u stilu recenzenta, ~ist i dosledan
plagijat, i to od prve do posledwe stranice. Ona savedo~i
da dr Kalezi} ili uop{te ne poznaje materiju za koje pi{e
„stru~nu“ recenziju svesrdno je preporu~uju}i za vi{estruku
upotrebu ili pak smatra, u skladu sa sopstvenim navikama i
sopstvenim moralom koji je na wima izgradio, da se mirne
du{e moè prepisati cela jedna kwiga i ispod we staviti
svoj potpis.
Po{to postoje indicije da se ovim ne zatvaraju nedopus-
tivi postupci intelektualnog, pravoslavnog po{tewa dr
Kalezi}a, a ve} ovo {to je navedeno moè kod ~italaca
upu}enih u stvari da izazove ose}awe mu~ne nelagodnosti i
sumwi~avosti u nau~ni autoritet dr Kalezi}a, primiv{i
200.000 nema~kih maraka od Savremene administracije,
dakle ateiziranih qudi, da izda ovu ofrqe ura|enu
Enciklopediju pravoslavqa, smatramo da je u principu
59
nedopustivo da se pravoslavna enciklopediaja, na ~ijem je
~elu dr. Kalezi}, pojavi u javnosti, iako sa blagoslovom
patrijarha Pavla, pre nego {to se meritorno ne utvrdi ste-
pen i nivo wene nau~ne vaqanosti, pravoslavne ispravnos-
ti i autorske originalnosti, jer se u protivnom i Crkva i
sama ideja o Enciklopedijim izlaù velikom riziku kkri-
tike, ukoliko nije u svemu ura|ena u duhu pravoslavnog
u~ewa i nauke.
Interesantno je ovde pomenuti da sam ja, zajedno sa poko-
jnim Zoranom Glu{~evi}em, dobio do Svetog arh. sinoda SPC
blagoslov da radimo na Enciklopediji pravoslavqa, bez
dinara pomo}i ma s koje strane, i da nam trojica episkopa
SPC budu recenzentim i to pre po~etka ma kakvih radobva
koje je g. Kalezi} preuezeo sa svojim “filosofima”, kome nije
bio potreban blagoslov Sinoda da radi na ovom eku-
menisti~kom delu, a ne ~isto pravoslavnom, pa je on, g.
Kalezi}, kada je wegova Enciklopedija pravoslavqa iza{la
iz {tampe dobio blagoslov Wegove Svetosti Pavle, bez da
ju je ovaj pro~itao i na{ao u woj jeresi, ~ak je sam otkrupio
500 proìmeraka ove Enciklopedije za sebe i naredio crk-
vama i crkvenim op{tinama svoje Arhiepiskopije da je kupu-
ju za svoje potrebe, te je tako fal{ {tivo, pod vidom
Pravoslavqam ubrizgano u ~istu pravoslavnu veru i time je
zagadilo jeresima ekumenizma i vatikanizma, tako da }e one
prave pravoslavne enciklopedije te{ko mo}i u}i u
Pravoslavni i Svetosavsni narod srpski. Na{ narod je
odavno mudro rekao: “Od glave riba smrdi, a od repa se
~isti”! Ipak, znam da sam pripremio sav materijal za dese-
totomnu Srpsku enciklopediju pravoslavqa i samo sami
Gospod zna da li }u sti}i i od koga pomo} dobiti da bi tako
veliko delo uradio.
Kod nas odavno vode Pravoslavqa zamu}ene i zaga|ene od
onih koji bi trebalo da ~uvaju ~istotu i bistrinu i origi-
nalnost pravoislavqa, pa je za veliko àqewee da ba{ oni
koji sebe smatraju najdostojnijim i najva`nijim da o tome
vode raa~una, utrkuju se ko }e Pravoslavqe iskvariti
Rimokatoli~kom jeresi i jeresima ekumenizma, protes-
tantizma i raznih drugih verskih u~ewa. Neka im je od Boga
opro{teno ako su to u~inili u neznawu, a ka`weno ako to i
60
tako svesno rade, jer je Gospod rekao ko malu titlu doda ili
oduzme od wegovog u~ewa, bi}e najmawe me|u an|elima u dru-
gom svetu. Mee|u prvima je neprijateqski postu{pio protiv
toga da Zoran Glu{}evi} i ja radimo na Enciklopediji
pravoslavqa mpoj {kolski drug, mitropolit zagreba~ko
qubqanski, Jovan, vaqda zbog toga da ne bismo izneli
istinu o wegovom poro~nom ìvotu i pbekstvu sa aparohije,
protivnp kanonima i Svetom pismo,kada pastir, videv{i
vuka napusta sdvoje stado na wegpvi milost i nemilost. On
se pri tom pozvao na nepostoje}u odluku SAS o radu na
Enciklopediji pravoslavqa, a ona je ukinuta a fdruga nije
doneta, ~ime se posluìo laìma, a nije ustao protiv
Enciklopedije pravoslavqa koju je, preko Kalezi}a,
pripremala Savremenena administracoja. Sve to moeète
saznati iz gorwih skeniranih wegovih pisama, o ~emu }e
biti vi{e re~i u dvadesetoj kwizi ove Biblioteke.
61
3) PISMO SINODU O PREDSTAVI SINI[E
KOVAÊVI]A, SA POTPISIMA STRANKE
SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE

PRAVOSLAVNE CRKVE,
Beograd, 15. mart 1999. godine
P
rinu|eni smo, po svom pozivu, prizivu i glasu svoje
svesti da se obratimo Svetom arhijerejskom sinodu
Srpske pravoslavne crkve da Vas obavestimo o nemil-
im i svetogrdnim pisarijama dramskog pisca Sini{e
Kova~evi}a iz Beograda, mole}i Vas za intervenciju kod
nadle`nih gra|anskih vlasti da se, dole pomenuta tri
pozori{na dela, zabrane za izvo|ewe i publikovawe na ter-
itoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Naime, pomenuti kwièvnik Kova~evi} napisao je tri
bogohulna, psova~ka i antirodoqubna dela - drame u kojima
vre|a verska i nacionalna ose}awa srpskog naroda kao
celine i svakog Srbina kao pojedinca. On to sve ~ini pod
vrlo providnom namerom takozvane slobode umetni~kog
stvarawa, zaboravqaju}i na u~ewe svetog apostola Pavla
koji kaè: “Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi; sve mi je
slobodno, ali sve ne izgra|uje” (1. Kor. 10,23) Tako se ovo
“umetni~ko stvarawe” preterava u najneukusnije i
najneuqudnije psovawe - svetogr|e - svih duhovnih vrednos-
ti kojima su i za koje su na{i preci ìveli. Ovaj umetnik kao
da je shvatio svoj ìvotni poziv pisawa kao pquvawe po
hri{}anstvu, svetosavqu, srpstvu i svim najsvetijim i
najva`nijim vrednostima na{eg naroda.
Ova wegova spisateqska delatnost, ta~nije pisawe bez
ikakve kwièvne vrednosti, ogleda se u wegove tri
napisane i {tampane pozori{ne drame.
1) U drami “Sveti Sava”, ~ije je izvo|ewe u Jugosloven-
skom dramskom pozori{tu u Beogradu 29. maja 1990. godine,
dakle uo~i Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, spre~ili
Svetosavci i wihovi simpatizeri, oko ~ega se podigla veli-
ka galama, a u kojoj drami se ismejava Sveti Sava, Simeon
Miroto~ivi, cela dinastija Nemawi}, pa i srpski narod. O
svemu tome jedan od potpisnika ovih redova je podrobno
62
izvestio Sveti arhijerejski sinod, dostaviv{i tekst drame,
i zatraìo intervenciju.
2) U drami “Ravi”, koju je Sini{a Kova~evi} napisao pre
nekoliko godina, koja je objavqena u reviji Teatrom 1997.
godine a ~ije je {tampawe finansiralo Ministarstvo kul-
ture republike Srbije, ismejava: Gospoda Isusa Hrista, sve-
tog Jovana Krstiteqa, sve apostole redom, veli~a Judu
izdajnika, ismejava svetu tajnu kr{tewa, pri~e{}a, Sveti
Duh - Tre}e lice Svete Trojice, kao i sve druge vrednosti
duha i kulture za koje su na{i preci krv lili i ìvote dali.
Kao dokaz toga dostavqamo Vam tekst pomenute drame sa
podvu~enim inkriminacijama uvredqivih tekstova, kako bi
se i sami uverili o stra{nom stepenu svetogr|a.
3) U drami “Kraqevi} Marko” Sini{a Kova~evi} ismejava
na{eg ~uvenog epskog junaka, rodoquba i hri{}anina koji se
molio Bogu da hri{}ani u bitki na Rovinama pobede Turke,
makar on prvi poginuo, {to se i obistinilo. Kova~evi}
prikazuje Kraqevi}a Marka kao posledwu uli~nu
ispi~uturu, najpoznatijeg seira Muse Kesexije, huqu i naj-
goreg ~oveka, a wegovu majku Jevrosimu kao nekakvu ama-
zonku, koje nikada nisu postojale na ovim prostorima, dok
monahiwe Qubostiwe prikazuje kao lake osobe za provod i
uìvawe. Ova predstava je nekoliko puta izvo|ena u
Beogradskom dramskom pozori{tu o tro{ku Skup{tine grada
Beograda, koja je, budu}i da je Qiqana Blagojevi} gradski
sekretar za kulturu, a ona je supruga Sini{e Kova~evi}a,
izdvojila ogromna sredstva da se ova drama postavi i neko-
liko puta prikaè publici, i da na kraju doìvi apsolutni
poraz - skidawe sa repertoara pozori{ta po{to je istu
gledalo malo posetilaca. Dostavqamo Vam, tako|e, i tekst ove
drame kako biste se u istinitost na{ih navoda i sami uverili.
Sve ove tri drame, po mi{qewu autora i problemati~ne
kwièvne kritike predstavqaju zna~ajnu trilogiju, a mi
mislimo da su ove drame tri spisa najve}eg svetogr|a i glu-
posti, psovawa i neistine koja su iza{la iz pera i iz glave
ma koga ~oveka, a kamoli Srbina. Smatramo da smo duhovno
bolestan i raslabqen ~ovek moè ovako ne{to da pomisli,
a mislimo da se niko ne bi usudio od zdravih i razumnih
qudi da stavi svoje ime kao pisca pomenutih pisanija.
63
Molimo Vas da preduzmete sve {to je u va{oj mo}i da se
ova dela uklone sa javne scene, a da razmislite o mogu}nosti
izop{tewa, sa anatemom ili bez we, iz ~lanstva Srpske
pravoslavne crkve dramskog pisca Sini{e Kova~evi}a.
O~ekujemo da nas o svemu preduzetom blagovremeno
obavestite kako bismo i mi znali {ta daqe da radimo i koje
korake da preduzmemo
U sinovskoj odanosti,
Beograd,
15. mart 1999. godine U~tiv,
64
4) PISMO SINODU O PRESTOLONASLEDNIKU
ALEKSANDRU, O POMIWAWU NA BOGOSLU@EWIMA

Beograd, Mihoqdan 2000. godine
S
lobodan sam, u najboqoj nameri, da Svetom arhijere-
jskom sinodu na{e svete Crkve predloìm slede}e:
Idemo u susret vremenu kada }e se na{ narod,
najverovatnije, izja{wavati o pitawu monarhisti~kog ili
republikanskog ure|ewa u na{oj zemqi. Kako je monarhija na
najvulgarniji na~in ukinuta i vi{e od pola veka najprimi-
tivnije ruèna u na{em narodu predlaèm da Sveti arh.
Sinod SPC, radi zagrevawa na{eg naroda za monarhiju i
monarhijsko opredeqewe obaveè nadle`ne i podru~ne im
arhijereje, a ovi svoje parohe i stare{ine manastira, da u
bogosluèwima, u odgovaraju}im jektenijama pomiwu krun-
skog princa – prestolonaslednika Aleksandra Drugog.
U praksi je u na{oj crkvi ovo pomiwawe danas vrlo
{arenoliko, tako da se Prestolonaslednik Aleksandar
negde pomiwe, a u nekim crkvama i manastirima ne pomiwe.
Ova praksa bi pomogla na{em narodu da se dozove istori-
jskoj pameti i pam}ewu da je od doba Nemawi}a Srbija bila
najprosperitetnija i najbogatija, duhovno i materijalno, u
vremenu kada je bila ùpanija, despotija i kraqevina.
Moramo znati da su neki “{umski qudi” ukinuli Srbima
monarhiju bez narodnog referenduma i bez legitimnog pred-
stavnika, a bojim se da i svi arhijereji SPC nisu za uvo|ewe
parlamentarne vi{estrana~ke monarhije, budu}i da su
ro|eni i pola veka ìveli u komunizmu, pa su tako i
nehoti~no bili izloèni wegovim negativnim uticajima.Ako
bi Crkva odradila svoj deo u vezi sa propagirawem monarhi-
je, to bi pomoglo da se na{ narod dozove svom istorijskom
pam}ewu, duhovnosti. Tradiciji, redu i radu i moralnoj
obnovi, kad na{a dràva dobije svoga doma}ina napore-
do sa duhovnim doma}inom. Sve ovo u smislu na{e nar-
odne mudrosti: “Bez Boga ni preko praga” i “Bez kraqa – ne
vaqa”.
65
U~tivo molim da budete pravilan tuma~ ovih mojih
iskrenih namera. Ovaj predlog dostavqam preko svog
nadle`nog Arhijereja.
Mihoqdan, 2000. godine

U sinovskoj odanosti,
66
5) PISMO SINODU I PATRIJARHU, O EMISIJI NA RTS-u, O
DEDA MRAZU I BO@I] BATI, EKUMENIZAM

PRAVOSLAVNE CRKVE,
(Otvoreno pismo)
Beograd, 31. decembar 2001. godine
P
i{em Vam o jednom skandaloznom doga|aju koji je
prikazan na Prvom programu RTS 28. decembra 2001.
godine, ~ini mi se oko 17,20 ~asova, a protiv koga,
koliko znam, niko do sada nije reagovao. Kako je taj doga|aj
izvan eparhije kojoj pripadam, to pi{em Vama, Gospodo
Arhijereji, ne bi li izazvao Va{e reagovawe na obu i na bro-
jne negativne pojave u na{em narodu koje, uglavnom, prolaze
bez ikakvog reagovawa zvani~ne crkvene vlasti.
U pomenutoj emisiji TV voditeqka, uz pomo} kamere i
dekorisane jelke, ve{tom kamuflaòm spaja ono {to je
nespojivo, na{e sveto pravoslavqe i inostrani paganizam,
uvijen u tetra - pakovawe tvoraca Novog svetskog poretka
koji, nama barem tako izgleda, ustaju protiv svega {to je
na{e srpsko i pravoslavno, samo da bi ustoli~ili kod nas
svoje paganske obi~aje na mesto na{e svete, hri{}anske
vere. U prvom, gro planu tog doga|aja kamera zumira veliku
jelku, ve}u od crkvenog torwa smederevske crkve, a u poza-
dini prikazuje hram Svetog Georgija u Smederevu koji se
nalazi daqe na samo nekoliko metara od hrama. Dakle, na
nekoliko metara od hrama je, svetiqkama i poklonima, veli-
ka, oki}ena jelka, sa mno{tvo naroda i dece okolo, koja su
do{la da prime poklone od izvesnog “Deda Mraza” (îtajte:
Ujka Sama preko nove nomenklature vlasti u Smederevu),
koji se nekada kod nas zvao “Boì} Bata”.
I dok spikerka ~ita obja{wewe {ta jelka zna~i u nordi-
jskoj paganskoj mitologiji, pa prelazi na obja{wewe {ta
jelka zna~i u mitologiji kod germanskih naroda, deca
pruàju ruke “Deda Mrazu”, koji ima ogrlicu bele fate oko
vrata, umesto kite zlata. I pqu{te pokloni. Deca radosna,
voditeqka nasmejana, a Deda Mraz ushi}en. A ja tuàn pored
televizora, ukopan u zemqu pogledom, zagledan u neku
67
daleku budu}nost: {ta }e biti sa na{im narodom sa takvom
sve{}u i nebrigom za svoju tradiciju i svoje obi~aje, pred
naletom i nametawem tu|eg folklora i dekora. Tuàn, boga-
mi, i pretuàn {to mi, tu|om {arenom laòm, skrnave sveti-
wu, {to se izruguju mojoj veri, {to mi blate obi~aje, {to mi
sramote “Boì} Batu”, {to mi ismevaju Badwak. I vi{e od
toga, tuàn sam {to kao da nema nikoga u srpskom rodu i ple-
menu da protestuje protiv ove skarednosti, protiv ovog
uvoza duhovnog {unda, {to cela Crkva }uti, {to su se
sve{tenici u Smederevu zabili u svoje ku}e toga dana, pa
ispred svojih “soko}ala” ili ti televizora, zure u te la`ne
slike i la`ne {e}erleme “vi{eg” standarda ìvota, pasiv-
no iz svojih rupa, kao da su pacovi, a nisu pacovi, nego bogo-
lika bi}a, posmatraju u te {arene, kitwaste laè; to jest,
mirno posmatraju novu, pagansku veru, upakovanu u mundijal-
isti~ke projekte NSP i ispirawe srpskih mozgova.
O, Gospode Boè! dokle }e{ dozvoliti srpskoj naciji da
bude ravnodu{na prema rasipawu svoga kulturnog blaga, uvo-
zom tu|eg kulturolo{kog {unda, da samo Srbi prodaju svoju
veru za ve~eru, da uvozi la`nu veru mesto svoje pradedovske
koja je stvorila svetiteqe i divove od na{ih predaka?
Dokle }e{, Sveti o~e Savo, dokle }e{ okretati svoju svetu
glavu od srpske neja~i?! Pohitaj Gospode, umoli Gospoda
Sveti Savu, prosvetite i osvetite srpski narod da ne traì
sebe kod drugog! Nemam ni{ta protiv da ovakve emisije budu
predmet obrazovnih emisija na{e dece, ali po{to prethod-
no izu~e svoju veru i svoje obi~aje, svoj Badwak i svog Boì}
Batu. Ali, imam protiv da se ovakvom jeftinom propagandom,
koja dodiruje ki~, duhovni {und, zaklawa Crkva Bo`ja, dom
Boga ìvoga, i to sa Boìjom tvorevinom (jelkom) - drvetom
koje nije ni u kom pogledu nije korisnije od Badwaka, ni kao
tehni~ko, ogrevno ili ukrasno drvo, od stamenog, ~vrstog,
stoqetnog hrasta, sa kojim nas vezuju vekovi i milenijumi,
dedovi i preci, vera i obi~aji, kultura i arhitektura.
I tako dok zvani~na Crkva }uti, ja se, kao penzionisani
sve{tenik, usu|ujem da govorim, uprkos svim protestima i
negodovawima. Kome da govorim Gospode: Nemu{tim veliko-
dostojnicima Crkve koji ne umeju da ustanu ni protiv verskih
sekti koje su bezbo`nici (~itaj novi agarjani) posejali po
68
pravoslavnoj i svetoj Srbiji; ni protiv ubijawa dece u
maj~inoj utrobi u bezdetnoj Srbiji, u kojoj se sela gase, {kole
zatvaraju, kasarne ispra`wuju; one koji ne}e ni kada mogu
nove verou~iteqe da pomognu da u|u u {kole, da do|u do
Tvoje dece; one koji se ne usu|uju da traè od “nove”, u svemu
stare, vlasti oduzetu crkvenu imovinu koju ponovo par~aju i
prodaju; one koji ne}e da ustanu ni protiv nove po{asti “gej
pederastije” i wihove skaredne “predstave” u ovom genetski
zdravom narodu, nego i sami namiguju na tvorce NSP?!
Kome, Gospode, da govorim: obezboènim prosvetarima,
kojima ne ide u ra~un da se prava vera u pravoga Boga {iri,
da se brat sa bratom miri i slo`no ìvi, jer u tom slu{aju
oni ne bi mogli tako lagodno i la`no da ìve: da se
kaquàju u nemoralu, drogi, neradu, neobrazovawu, koji su
“pijani od èstokog pi}a” no}u i dawu vi{e nego od ponosa i
dostojanstva svog visokog poziva u~iteqa?!
Kome, Gospode, da govorim: sve{tenicima koji su se, sa
malo ~asnih izuzetaka, uglavnom okrenuli ovome svetu,
namiguju na nebo, a bore se za zemqu i zemaqsko carstvo,
dopu{taju nove “{atre” i nove {e}erleme pored Tvoga doma,
~ine}i od wega ponovo “razbojni~ku pe}inu” (Mt. 21, 13)?!
Kome, Gospode, da se àlim: novim vlastima?! Ali, kakve
razlike ima izme|u wih i onih prethodnih, jer su nas oni
prethodni prodavali tu|incima zarad ideologije, a ovi
drugi to ~ine zarad kapitala, zarad carstva zemaqskog, wih
kao da nema. Svi su podlegli tre}em |avoqem ku{awu (Mt.
4, 8 – 10). “Nema nikoga dobro da tvori” (Ps. 14, 1). Meni se
~ini da ih je malo koji dobro ~ine, koji vole svoj narod “u
dobru i zlu”, koji qube svoju grudu, veru i tradiciju.
Vide}emo da li }e uo~i na{eg slede}eg na{eg Boì}a
uzdi}i Badwak na trgovima, barem onako kako su uzdizali
ovu jelku pred crkvom Bo`jom, da barem naprave nekakvu
“uravnilovku” za koju su, oni i wihovi o~evi, oduvek bili
|avolski ve{ti.
Ali, govori}u, Gospode, narodu Tvome i mome, jer Tvoj
narod je i moj narod, i Tvoje zapovesti su i moje zapovesti,
jer “dobro ~initi da nam se ne dosadi” (sr. 2 Tim. 2,21), govo-
ri}u narodu Boìjemu, bez obzira da li se on zove srpski,
albanski, ameri~ki: Ostavite nam na{e barem sve dotle dok
69
ne uvidimo da je va{e boqe od na{eg, dok ne shvatimo da je
va{a vera plodotvornija za duhovnu kulturu, kojom se ne
moète di~iti, osim ratne, razaraju}e tehnike. Jer, ako je
ve}e boqe, {to nam to name}ete silom tomahavki ili silom
|avoqeg izmetka – novca. Dopustite nam, barem, toliko slo-
bode da moèmo da se slobodno opredelimo za sve {to je
dobro, bilo ono iz na{e ili va{e kulturne ba{tine. Jer u
Boìjoj ba{ti ovog ìvota ima hiqadu razli~itih ruà, ima
mesta za sve kulture sveta, pod uslovom da svako neguje svoju
i odmerava je sa tu|om.
Podeqeno sredstvima javnog informisawa.
Odani Vam,
31. decembar, 2001. godine @arko Gavrilovi}
70
6) POHOD VATIKANA NA ISTOK
Poznato je da pohod Vatikana na istok, kanonsku teri-

toriju pravoslavne Crkve, ima svoju duga~ku istorisku
tradiciju, koja je protkana ìvotima miliona mu~enika.
U
toj pustoj èqi papista, da duhovno porobe slovenski
pravoslavni narod, najvi{e su stradali Srbi i Rusi.
Dok se, naro~ito posledwih desetak godina, pojedini
pravoslavni episkopi SPC-e, koji bi trebalo da budu
tvr|ave istine, svim silama trude da fakti~ki sprovedu
uniju sa rimskom jereti~kom crkvom, prilika je da e podse-
timo i dvojice velikana dvadesetog veka, koji su dali svoj
ìvot za ipovedawe istine. Re~ je o istori~aru Jaroslavu
Aleksandrovi~u Galanu i unujatskom sve{teniku i
kwièvniku d. Gabrielu Kostelniku. Oni su primili
mu~eni~ku smrt, od strane papista sredinom dvadesetog
veka, jer su govorili istinu i poku{ali da svoj narod
povrate u istinsko pravoslavno ispovedawe vere. Pre nego
{to se upoznamo sa ovim velikanima, na àlost kod nas
malo pozantim, moramo napraviti jedan istorijski osvrt na
istoriju Male Rusije, koja je ine~na drevna kolevka Rusije...
Istorijski, ruski duhovni prostor se razdelio na zapadni
deo, osvojen od strane poqaka i papskih ritera u
{esnaestom veku i isto~ni deo, ~ije je sedi{te bila Moskva.
Zapadni deo, nikada jedinstvenog ruskog duhovnog prostora,
zvao se Mala Rusija, a istolni Velika Rusija. Pod stra{nim
terorom papskog jezitskog reda, ~iji je slogan bio i ostao –
ciq ne bira sredstvo. – Krajem 16-og veka neki episkopi su
prihvatili uniju sa rimskom crkvom. Narod Male Rusije,
Karpatske Rusije, po~eo je da se zove malorusi ili rusini.
Wihovo stradawe, tokom posledwa letiri veka, te{ko da se
moè iskazati. Svi oni, koji su se susprostavqali uniji sa
rimskom kurijom, bili su ubijani ili progoweni u nepristu-
palne planinske predele Karpata. Deo tog naroda, nasilno
pounija}enih rusina, pre vi{e od 250 godina, smi{qeno je od
strane Austro – Ugarske doseqen na teritoriju dana{we
Vojvodine (Ruski Krstur, Kucura...). Dva ofocijalno pobedi-
la. Ali iz wihovog se}awa nije izbrisana ota~ka vera.
71
Dràva u kojoj su oni tada ìveli bila je u Austro – Ugarskoj,
i oni nisu imali nikakve mogu}nosti da ispovedaju veru svo-
jih predaka. Unija je zaìvela u punom smislu te re~i. Ni
jednog pravoslavnog sve{tenika nije bilo u predelima
karpatske Rusije.
Ali, dogodilo se pravo udo. Posle velikog „Prole}a nar-
oda“, 1848. godine, u okolini grada Marmoro{a, u selu Izi,
po~elo je da se ra|a istinsko hri{}anstvo. Prvi koji su se
usudili da pravo slave Boga, bili su obi~ni mirjani –
seqaci sela Izi. @iteqi ovoga maloga sela, sa okolinom su
zvni~no istupili iz unije i prisjedini li se 1903. godine
Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ovaj, u to vreme nezamisliv
~in, bio je okida~ za ~itav talas istuapwa iz unije ostalih
sela i gardova (Muka~evo, U`gorod...). Prvi unijatski
sve{tenik, koji je zvani~no odbacio uniju i pre{ao u
pravoslavqe zvao se Jovan Naumovi}. Reakcija rimske kuri-
je je bila stra{na. S obzirom, da je to bila teritorija Austro
– Ugarske, koja je tada bila wena udarna igla, kasnije je to
postala Hitlerova Nema~ka, regularna ugarska vojska je
upala u selo Izi, ubila sveptenika Jovana Rakovskog, kao i
mnogobrojne mirjane. Otac Jovan Naumovi} je uhap{en i sa
nekoliko mirijana odveden u zatvor. Boje}i se daqeg
prelaska rusina u pravoslavqe, jezuiti su zatvorili svih
{est unijatskih manastira i predali ih poqacima u ruke.
Po~elo je sa totalnim uni{tewem svega rusinskog i
pravoslavnog. Izgra|eni su specijalni koncentracioni
logori za pravoslavne i za one koji gaje simpatije prema
pravoslaqu. Najpoznatiji me|u wima bio je Telergov, koji se
nalazi u blizini Graca u Austriji. U wemu su, pojedinalno,
ubijeni oko 300 unijatskih sve{tenika, samo zato {to su
gajili simpatije prema pravoslaqu i Rusiji. Ovo je prvi kon-
ncentracioni logor u evropi u 20-om veku. U te logore su
vojnici jednostavno dovodili ~itava sela, zagra|ivali ih
bodqikavom ìcom i ostavili narod da umire pod otvoren-
im nebom, bez vode i hrane. To je bio po~etak stra{nog geno-
cida u Maloj Rusiji u kome je stradalo nekoliko desetina
hiqada qudi i litava inteligencija Karpatske Rusije.
Zemqa karatoruska je dala Crkvi hiqade novih ispovedni-
ka i mu~enika, koji su od latina ubijeni. Tako su vojnici, u
72
selu Kamen Bord, pred o~ima èna i dece pobili ~itavo
mu{ko stanovni{tvo. Po sedo~anstvu deputata austrijske
skup{tine, poqaka Da{inskoga, tada je ubijeno preko 60.000
qudi, oko 100.000 qudi je pobeglo sa svoga ogwi{ta, a {ta je
bilo sa ostatkom naroda, ostalo je nepoznato. Istovremeno
sa genocidom ra|ala se i svest o ukrainskom narodu i
ukrainskoj samostalno{}u. Jedini na~in, da se preìvi,
bila je kolaboracija i odricawe od pravoslavqa i svog
ruskog imena i prihvatawe nove nacije – ukrajinske.
Me|utim, svest o svojoj pripadno{}u velikom ruskom narodu,
papisti nisu uspeli da ubiju. Proces povratka u krilo
pravoslavqa, vi{e niko nije mogao da zaustavi. Pre 60 god-
ina, 24. oktobra 1949. godine, u levovu (Zapadna Ukraina), u
svom stanu sekirom osve{tanom u Vatikanu, obezglavqen je
istori~ar i pisac Jaroslav Galan. (Izvor K. E. Dmitrik „Sa
Krstom i trozubcem“, Kijev – Moskva, 1979; V. P. Beqaev
„Formula otrova“, Moskva 1972. godine). Wegove ubice –
zapadnoukrajinski {ovinisti I. Luka{evi~ sa svojom dvo-
jice bra}e i M. Stahurom su 1951. godine osu|eni na smrt zbog
toga ~ina. Na sudu su posvedo~ili da su wihovi naredbo-
davci osudili Gulana za to {to je „razotkrio Vatikan,
wegove veze sa hitlerovcima, SAD-ma, Velikom Britanijom,
zato {to je iznosio u javnost ulogu Vatikana u provocirawu
mr`we ukrajinaca prema pravoslavqu i ruskom narodu“. Ni
ovi, kao ni mnogobrojni drugi dokazi na sudu nisu osporeni u
toku sudskog procesa. Do dana dana{weg. A Gulan je bio akti-
van pripadnik ideje jedinstva slovenskih naroda i
pravoslavqa. I ba{ sa ovih, moèmo re}i kompleksnih
pozicija, on je razotkrivao ulogu katolicima u zapad-
noukrainskom nacionalisti~kom pokretu i wegovom
rusofilskom karakteru. A kakav je danas odnos urkajinske
(ùte vlasti) prema istori~aru Gulanu? Sve ulice i trgovi
sa wegovim imenom su preimenovani. Svih deset wegovih
bista su poru{ene, ukqu~uju}i i spomen plo~u. Akti vandal-
izam se periodi~no doga|aju i na wegovog grobu na gradskom
grobqu. Ali zato sa druge strane, wegove ubice i wihovi
ideolozi – Bandera, Kanovelec, Melik – po~etkom 1950-ih
godina su od strane Vatikana ubrojani liku blaènih. Ve}
1920-ih i 1930-ih godina, je opublikavao oko 40 svojih rado-
73
va, u kojima je istupao za jedinstvo ukrajinaca i Ruska i
razboli~avao velikoukrainski i poqski {ovinizam,
antipravoslavnu liniju unijata katolika i samog Vatikana. A
1940. godine wegovi su radovi bili gurawe prstiju u o~i
Vatikanu. Wegove publikacije „Papska suza“, „Otac tame i
ulizice“, „Sumrak stranih bogova“, „Na slu`bu satani“, „Pred
licem ~iwenica“, potpuno su razotkrile licemernu poli-
tiku rimske kurije, koja sebe naziva crkvom. Na sudu, jedan
od ubica, Lula{evi~ je rekao:
„Gulan je bio svedok na Ninberskom procesu i veoma jasno
je razobli~io Vatikan. Pripremom ubistva zanimali su se
moja bra}a – Aleksandar i Miron, 4. oktobra 1949. godine,
zadatak da ubijem Gulana mi je dao visoki nacionalni
~inovnik Jevgen, koji ima odli~ne veze sa Vatikanom i
SAD-om“. U vreme sudskog procesa, Vatikan je mudro }utao.
Ovo }utawe je verovatno povezano sa ~iwenicom da je
Vatikan krajem avgusta 1941. godine, zakqu~io sa hitlero-
vom Nema~kom sporazum o zajedni~kom delovawu na „oslo-
bo|ewu od boqe{evizma“. A od 1944. do 1953. godine, svojim
tajnim kanalima, Vatikan je omogu}io pripadnicima mari-
onetskog reìma da izbegnu lice pravde i pobegnu na zapad.
A 1886. godine, u Ruskom Krsturu, op{tina Kula, ro|en je,
otac kwièvnog jezika Rusina u Vojvodini, psac i peta –
ruski Vuk Karaxi}. On je 1946. godine kao unijatski
sve{tenik pokrenuo inicijativu vra}awa svih grko katoli-
ka unijata u krilo Pravoslavne Crkve. Stekao mnogobrojne
pristalice me|u ruskim klerom u tada{woj Jugoslaviji.
Osokoqen uspehom svoje ideje u domovini oti{ao je u
Ukrajinu, da bi poku{ao da i tamo zadobije {to vi{e
pristalica me|u unijatskim sve{tenstvom. Me|utim, po
starom dobro oprobanom receptu, sve{tenik dr. Gabriel
Kostelnik je ubijen. Wegova smrt je ostala kao opomena, svim
unijatskim sve{tenicima, kakva }e ih sudbija zadesiti, uko-
liko poku{aju da se odreknu patronata rimske crkve.
Wegovim odlaskom, ugasila se i ideja povratka (unijata
rusina) veri svojih predaka. Sudbina ove dvojic, istaknutih
trudbenika na wivi Gospodwoj, hrabrih boraca za isinu,
otvara nam o~i sa kakvim se silama tame borimo i kakva nas
budu}nost ~eka, ukoliko ne ostanemo u krilu jedne Svete
74
Saborne Apostolske Crkve. Ujedno, neka wihovo ìtije
posluì i kao opomena svim papskim slugama i ulizicama,
koji se odri~u crkvenih kanona i u~ewa Svetih OTaca i
prvog arhijeretika, papu rimskog, nazivaju svetim ocem. Zato
dobro prou~imo onu pri~u iz Jevan|eqa o devojkama koje su
~ekale svog ènika pa zaspale. Nemojte, Srbi, da i nas takva
sudbina zadesi.
28. novembar 2009. godine

Iz Moskve za novinar.
De Mladen Olui},
75
7) PISMO SPECIJALNOG PAPSKOG IZASLANIKA
FRANCISKA PALOVINETIJA MITROPOLITU
CRNOGORSKO - PRIMORSKOM
DANILU DAJKOVI]U
Upu}eno 28. decembra 1969. godine
U nastavku sledi pismo specijalnog papskog izaslanika
Franciska Palovinetija upu}eno 28. decembra 1969.
godine blaènopo~iv{em mitropolitu Crnogorsko – pri-
morskom Danili Dajkovi}u. On ga je dva dana ranije, kao
preporuku pod brojem 22384 pisao u Metkovi}u a uputio iz
Sarajeva. Pismo se ~uva u arhivi Mitropolije Crnogorske
primorske.
U pismu je jasno iznesen „ekumenisti~ki“ stav rimske
crkve prema Crnoj Gori. No. Neka pismo samo govori:
VA[E PREOSVE[TENSTVO,
M
olim da mi oprostite na gre{kama, ali trudi}u se da
ih bude {to mawe, jer sam po prvi put u poverqivoj
misije ovdje. Molim da razumijete moje napore koje
~inim sam uz pripomo} veoma odanih i povjerqivih
sau~esnika, ali sve to da {to boqe i svjesnije, da najboqe
namjere Svete Stolice izvr{im {to razboritije uz veliku
obazrivost, ma{tao sam naro~ito upozoren.
Nosim Vam specijalnu poruku Svegtog Oca Pape i Wegovu
poruku treba li~no da uru~im pa sam rado prihvatio ovaj
naporni put da se uz wegov blagoslov objekove~i trud i
obezbijedi Va{a saglasnost i sau~e{}e {to je izri~ita
èqa Sv. Oca Pape pa sam po{ao na ovaj istorijski put koji
treba da ovjekove~i Vas.
No, evo u Sarajevu sam pozvan u Nadbiskupiju i zadràn,
hitno obavije{ten sa napomenom da momentalno nije pogodan
momenat – naime papa bi u o~i moja prisutnost na Cetiwu, pa
bi mogle nastupiti nemile posledice i noge neprijatnosti
od nenamjernih zli qudi Va{e sredine, sto bi omelo i mnogo
na{kodilo postignutim uspjesima u odvajawu Va{e Svete
crkve od naturene separatisti~ke jeresi.
Mnogo se postiglo i Sv. OTac papa je veoma zadovoqan i
76
predloìo je da bi bilo najboqe da se skine ona mala
kapela i smjesti u muzej ili Wegu{e gdje bi odgovarao nam-
jeni, gdje istorija toga vremena izmrlog naroda jo{ jedino ne
moè da vidi.
Svima je jasno da sada{wi narod nema vi{e ni{ta zajed-
ni~ko sa nekada{wim narodom orijentisanim velikosrp-
skom ideologijom koja je zroupotrijebila ovaj narod, koji eto
moè se re}i potpuno izumire. Novi narod sa novim navika-
ma i novim ìvotom je narod budu}nosti i novih pregnu}a, pa
je voqan Sv. Otac Papa da ovaj narod svesrdno pomogne i da
ga povrati u pravu Hristovu vjeru za{to je voqan i da uloì
velika sredstva.
Sv. Otac Papa je voqan da dade 500 miliona lira kao
pomo} za izradu mauzoleja koji ti hrabri qudi tako uporno
traè i èle, pa }e i Papina pomo} mnogo dopriweti, pa }e
samo traìti da u mauzolej budu smestene kosti Lucije –
Crnogorske (Ozane Kotorske), koja je jo{ ranije pre{la u
pravu Hristovu vjeru i do smrti bila izloèna svim pro-
gawawima, ali nikad nije htjela da tu vjeru osramoti i
ostavi. Zato }e ona biti ogla{ena Sveticom i èqa bi bila
da se weni ostaci pohrane u mauzolej za{to }e biti izgra|en
veliki i divan sakrofag koji }e krasiti unutra{wost mau-
zoleja.
Sv. Otac Papa cijeni}e veoma Va{e napore i veliku
du{evnu i prosvjetnu vrijednost, cijene}i Va{u odanost sve-
toj crkvi, a veruju}i da }e u Vama nai}i na saradnika u borbi
da se uspostavi u Crnoj Gori prava Hristova vjera i
osamostali kao novoro|en~e Sv. Oca Pape, on je voqan da
sve `rtve podnese i sva sredstva za to uloì, pa jedva ~eka
da se osveti Divni Hram u Titogradu i uspostavi bibliote-
ka, dovedu misionari i otpo~ne pomawage tog dobrog naroda
u prevo|ewu pravoj Hristovoj vjeri.
U tome Sv. Otac Papa ra~una na Va{u saradwu i voqan je
da Vam ponudi poloàj me|u svojim najbliìm saradnicima a
da Vi rukovodite svim tim poslovima uz zagarantovanu
diskreciju. To je bila moja misija i to bi bila poruka koju sam
imao da uru~im sa jo{ mnogim drugim, pa kako sam sprije~en
i kako su sada uao{trene mnoge nesigurnosti od pakosti
qudi, to sam obavije{ten da prilikom posjete Predsjednika
77
od strane Pa}inelija i dodira istog sa izvjesnim hrabrim
qudima Titograda, da se ovo sada izbjegne i zatraì dodir
ili sastanak u Zagrebu ili \akovu, kako bi se izbjeglo da se
pedaju nov~ana sredstva i nagrade hrabrim qudima na mjes-
tima koja bi bila podloga neprijatnosti kako tih hrabrih
qudi tako i sveg dosada{weg uspjeha i rada. Iznose}i Vam
ovo molim Vas da razumijete veliko interesovawe Sv. Oca
pape za Va{a velika djela i qubav prema svojoj pastvi koja
treba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri za {to bi Vi bili
najpogodnija li~nost. Vjerujem da Vam je poznat udio Sv. Oca
Pape kod odvajawa makedonske crkve, no iz specijalnih
razloga u dana{woj vjeri, {to je bilo uslovqeno od tih
hrabrih qudi u Skopqu, koji su voqnni da se u dogledno vri-
jeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru.
Iz èqe da se sve to najqep{e sredi molim da donesete
Va{u odluku gdje bi èqeli da se li~no sastanemo i prim-
ite sve {to Vam donosim, a Vi mi dadete Va{u saglasnost
ili mogu}nost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb.
Metkovi}i
S osobitim po{tovawem, odani pokorni Vam,

Palovineti
78
8) PATRIJARH PAVLE JE BIO ZA EKUMENIZAM
Izrazi su}uti kardinala Kaspera

i vatikanskog glasogovornika
K
atoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha Pavla kao
~ovjeka velike duhovnosti i molitve te otvorenosti za
ekumenizam, isti~e se u Vatikanu. Predsjednik
Papinskoga vije}a za jedinstvo kr{}ana kardinal Volter
Kasper (Walter Kasper) u pismu koje je poslao mitropolitu
Amfilohiju izrazio je su}ut zbog smrti patrijarha Pavla.
Tako|er je izrazio svoju blizinu u molitvi te nadu da }e se
dijalog Katoli~ke crkve i Srpskog patrijarha nastaviti
produbqivati u budu}nosti.
Cijela Katoli~ka crkva sudjeluje zajedno sa papom
Benediktom XVI, u àlosti Srpske pravoslavne crkve i pre-
poru~a Gospodinu ovog wezina velikog pastira, izrazio je
ravnateq Tiskovnog ureda Svete Stolice otac Federiko
Lombardi (Federico Lombardi).
Katoli~ka crkva sje}a se i po{tuje patrijarha pavla kao
~ovjeka velike duhovnosti i molitve, i predstavnika va`ne
duhovne tradicije pravoslavnog mona{tva. Osim toga, sje}a
ga se kao osobe otvorene za ekumenske odnose i dijalog s
Katoli~kom crkvom, rekao je Lombardi.
^lanovi povjerenstva za teolo{ki dijalog izme|u
pravoslavnih i katolika nisu zaboravili wegov poziv da se
va`ni sastanak o dijalogu 2006. godine odrì u Srbiji te
nisu zaboravili wegovo srda~no gostoprimstvo u toj prigo-
di, napomenuo je otac Lombardi te je spomenuo audenciju
odrànu pro{le subote, tijekom koje je Papa primio srbijan-
skog predsjednika Tadi}a koji je tom prigodom s Papom raz-
govarao o te{kom zdravstvenom stawu patrijarha
Pavla.Papa je zajam~io svoje molitve, pa tako moèmo re}i
da je bio duhovno osobno blizu patrijarha Pavla, dodao je
otac Lombardi. @alost povodom preminu}a patrijarha
Pavla izrazio je i ekumenisti~ki patrijarh Bartolomej
I. 18. 11. 2009 radio Vatikan/ Kri` ìv
79
9) AMFILOHIJEV LATINI^NI POTPIS “BRATU”,
ARHIEPISKOPU BELORUSKE NEKANONSKE CRKVE
80
10) MAPA JUGOSLOVENSKOG RATI[TA
81
11) NA[I PRAVOSLAVNI U SARADWI
SA JERETICIMA I JUDEO - MASONIMA
82
83
84
12) PISMO SINODU O ENCIKLOPEDIJI

Beograd, 29. april 2001. godine
U
z du`no po{tovawe obra}am se Svetom arhijerejskom
sinodu Srpske pravoslavne crkve sa jednom molbom.
Va{om odlukom Br. 531/ Zap. 303. od 26. marta 1998.
godine dodelili ste nam blagoslov da moèmo raditi na
Enciklopediji pravoslavqa. U tom blagoslovu odre|eni su
kao recenzenti eminentni episkopi na{e Crkve: {umadijski
Sava, ba~ki Irinej i brani~evski Igwatije. Ti i drugi
episkopi obe}ali su nam i svoju saradwu. Od tada do danas,
a i pre tog datuma mi radimo na istom poslu, a to je period
od pune ~etri godine, mi smo pripremili ogromnu gra|u,
identifikovali preko 60.000 odrednica, fotokopirali
brojne enciklopedije, kwige, ~asopise, na{e i strane,
formirali odrednice, uazbu~ili materijal i locirali ga u
preko 400 kartonskih kutija (u koje su ranije pakovani rise-
va bankopst papira).
Iz Skra}enica, ovog fotokopiranog i uazbu~enog materi-
jala, koje dostavqamo uz ovo pismo, svakom objektivnom
intelektualcu, koji se iole bavi istraìva~kim radom,
bi}e jasno koliki smo do sada deo posla zavr{ili za jednu
Enciklopediju pravoslavqa. Osim toga, skenirali smo
preko deset hiqada razli~itih ilustracija: ikona, fresa-
ka, svetih sasuda, manastira, crkava, {to je pohraweno na
CDR, sve u ciqu ilustracija tomova te EP. Snabdeli se sa
kompjuterima, skenerima i laserskim i drugim {tampa~ima.
Raspolaèmo sa 11 kompjutera, tri skenera, tri {tampa~a,
dve fotokopir ma{ine i tako daqe. Ostavqen sam, bez i~ije
pomo}i, kao prorok Ilija na brdu Horivu, ja do sada nisam
mogao vi{e posla u ovom pogledu u~initi nego {to sam
u~inio.
Kada je nama Sv. Arh. Sinod dao blagoslov odmah posle
toga na{ao se jedan mitropolit, koji nije napisao ni jedan
priznat nau~ni rad iz oblasti teologije, da osujeti taj nama
dati blagoslov pa je, svojim pismom Svetom arh. Sinodu,
85
traìo da se radi Enciklopedija Srpske crkve. Blagovre-
meno smo uloìli prigovor Svetom arh. Sinodu SPC u tom
pogledu.
Ovih dana smo nezvani~no ~uli da pojedini ~lanovi Sv.
Arh. Sinoda traè saradnike na Bogoslovskom fakultetu za
gore pomenutu Enciklopediju SPC.
Mislim, da bi to, ako je istinito, u najmawu ruku bilo ner-
azborito, da ne kaèm rasipni~ki, da se, u isto vreme, radi
dve - tri iste enciklopedije. Ako mi izdamo prvi tom ove
Enciklopedije pre ma koje druge, ispalo bi da mi
konkuri{emo Crkvi u ovom poslu, {to ne biodgovaralo isti-
ni. âk se sada iz na{e Patrijar{ije pronose glasovi da ja
radim privatnu Enciklopediju pravoslavqa. Kad bi to bilo
ta~no, ja za tu “privatnu” enciklopediju ne bih traìo
blagoslov Svetog arh. Sinoda, niti bi bilo ma kakve
potrebe da za tu Enciklopediju budu odre|eni, od strane
Svetog arh. Sinoda, episkopi kao recenzenti. Molim Sveti
arh. Sinod da ponovo razmotri novonastalu situaciju i na|e,
za na{u Crkvu i sve nas, najboqe re{ewe. Ja, zaista, ne znam
ko me to, i za ~iji ra~un, tera da budem “konkurent” ili “opo-
nent” na{oj Crkvi u ovom poslu, kada ja to nisam nikada bio
i kada, posle pune ~etri godine mukotrpnog rada na ovom
projektu, ne mogu od wega da odustanem. A nerazumno bi bilo
da sada, posle tolikog vekovnog ~ekawa, izlaze dve, tri
enciklopedije iste vrste na istu temu, i da tako konkuri{u
jedna drugoj, kada u celoj na{oj istoriji to nije do sada
uop{te ~iweno.
Pored svega do sada re~enog, ja sam u ovaj posao uveo bro-
jne pojedince, preduze}a, ~ak i neke institucije, kojima sam
priloìo i odluku Svetog arh. sinoda, pa bih ja ispao {arla-
tan, krivotvornik – kao da sam krivotvorio odluku Sinoda,
te i zbog toga ja ne mogu da odustanem od ovog posla, za koji
sam uredno i blagovremeno dobio odluku merodavnih
crkvenih vlasti.
U sinovskoj odanosti na{oj Crkvi i Arhijerejima koji
smelo stoje “na braniku vere i nacije”, moli Va{ arhijerejs-
ki blagoslov, preporu~uju}i se Va{im svetim molitvama.
86
13) SINODU O AFRI^KIM OP[TINAMA

Beograd
P
i{em Vam, po{tovani Arhijereji na{e svete Crkve
direktno pismo, zbog razloga {to moj nadle`ni
episkop, Wegova Svetost Gospodin Patrijarh Pavle,
ne èli da komunicura sa mnom. Naime, dosada sam se
obra}ao ~etiri puta wegovoj Svetosti, povodom akutnih
problema Crkve no, on mi na ta pisma nije odgovarao. U dva
slu~aja su odgovorili episkopi ~lanovi Svetog Arhije-
rejskog Sinoda, zbog toga uzimam slobodu da se usled
rasprodaje Srpske Pravoslavne Crkve i wene imovine i to
do strane Arhijereja SPC, obratim direktno vama.
Posle politi~ke rasprodaje srpskih krajina i Kosmeta:
teritorija, crkvene imovine, manastira, crkava i ikona, koje
je izvr{ila bezbo`ni~ka vlast u Srbiji, sada se nastavqa
daqa rasprodaja SPC, wenih op{tina i parohija u rasejawu,
dok se u isto vreme otpo~iwe sa {ikanirawem, harangom i
ra{Fiwewem sve{tenosluìteqa SPC, i to uz aktivno
u~estvovawe pojedinih uticajnih episkopa, koji izigravaju
neku “sivu eminenciju” u crkvi, suprotno svim kanonima
svetih otaca, Ustavu SPC, i vekovnoj teoriji i praksi uprav-
qawa crkvenom imovinom, po~ev od Sv. Save do dana{weg
dana.
Ozbiqnost i tragi~nost situacije u na{oj crkvi naterala
me je da kao sve{tenik ustanem protiv svetogr|a, svetootat-
stva i cepawa rize Svetog Save. Pretpostavqam da znate o
~emu je re~: o preuzimawu crkvenih op{tina, crkvene
imovine, i sve{tenosluìteqa SPC u Africi od strane
Aleksandrijskog patrijarha, te ra{~iwewe sve{tenika
Mirka Skrobowe i |akona Bratislava Jovanovi}a. Zbog
sli~nog problema odva`ni muèvi Ruske Pravoslavne
Crkve, prekinuli su odnos sa Vaseqenskom i Aleksandrij-
skom Patrijar{ijom. Zbog sli~nih problema koliko sam
obave{ten Kanon 38. svetih apostola nare|uje da se ne sme
ni{ta crkveno oti}iti (PPC, I,101.). Jerarh je obavezan da
87
se stara o “narodu Gospodwem i koji ima davati ra~una o
wihovim du{ama” (AP 39; sr. AP 3O., 40.,41; Sedm. vas. sabo-
ra prav. 12; Laodikijskog 57: Kartaginskog 6.,7.,33 ). Da
episkop ne upravqa crkvenom imovinom bez ekonoma (Prav.
26, êtrvtog vas. sabora Halkidonskog): “... tako da crkvena
imovina ne bude bez svjedoka i da seod toga ne rasipqu
dobra wezina...” “A ko toga ne u~ini, neka podlegne
boànskim pravilima...” (PPC, I, 385; Ponovqeno 11 pravilo
Sedmog vas. sabora.
Zatim, otu}ewe crkvene imovine nije uop{te predvi}eno
niti dozvoqeno Ustavom SPC, izuzev dozvolom PUO, po
~l.101. Ustava SPC, ako crkvena imovina ne prelazi vred-
nost sume od dva miliona dinara.
(Pismo nije upu}eno, iako je napisano, jer je autor

obave{ten da je Sinog poni{tio takvu odluku)
88
14) PISMO SINODU O POKU[AJU EVENTUALNOJ
UVO\EWA NOVOG, GREGORIJANSKOG KALENDARA

Beograd, 27. januar 2002. godine
(Otvoreno pismo na glasine u narodu da se na{a Crkva

sprema da primi Grigorijanski kalendar)
a) Problemi sa ra~unawem vremena po julijanskom

i Gregorijanskom kalendaru
Problem vremena i wegovog ra~unawa star je koliko je

star i ~ovek. Posmatrawe neba i kretawa nebeskih tela,
bilo je ve~iti predmet divqewa, ~u|ewa i stimulans
pra}ewa izvesnog reda i redosleda univerzalnog de{avawa
u kosmosu, tokom protoka vremena i ~ovekovog ìvota. Ta
posmatrawa „zvezdanog neba“ nad nama, kako su govorili
filosofi Platon i Kant, obavqana su od strane qudi u
svim stupwevima wihovog razvoja, na svim meridijanima
sveta i u svim narodima, kod nekih iz teorijskih razloga, a
kod drugih iz prakti~nih potreba.
Postojawe nebeskih svetila - zvezda, promena dana i
no}i, mene meseca, mewawe godi{wih doba, fenomeni
pomra~ewa Sunca i Meseca, koji su bili vidqivi i uo~qivi-
ji, kako za vreme dana, tako i za vreme vedre no}i, oduvek su
mnogo interesovali samosvesnog ~oveka - Noto sariens-a, od
kako on postoji. Svaki razuman ~ovek mora zakqu~iti da su
ti prirodni fenomeni, nametnuti prirodi prilikom
stvarawa sveta i to od strane Zakonodavca - Logosa uni-
verzuma - zakonima nebeske mehanike. Otuda su oni, kao
bitno odlu~uju}i faktori ~ovekovog ìvota i opstanka na
Zemqi, bili predmet posebne znatièqe i interesovawa
svih drugih dru{tvenih i religioznih faktora. Kroz
poku{aje da se ustanovi ta~no ra~unawe vremena, da se do|e
do apsolutno ta~nog kalendara, ~ove~anstvo je do sada
moralo da pro|e dug put, ponekad skop~an i sa lutawima i
stranputicama.
89
Prvi, koliko nam je poznato iz pisane istorije, koji su
utvrdili sistem ra~unawa vremena zasnovan na mese~evim
menama, bili su stari Egip}ani. Nedostak tog lunarnog
kalendara nije mogao da razre{i dileme sun~eve, tropske
godine, koja je ne{to duà od dvanaest mese~nih mena
mladog Meseca. U stvari, svi problemi oko ustanovqewa
ta~nosti kalendara i nastaju oko tog usagla{avawa lunarne
i solarne, odnosno mese~eve i tropske godine, koje se vre-
menski ne poklapaju u trajawu, pa je nu`no potrebno da se
ovi obra~uni izbalansiraju:
b) Kalendar i wegovo zna~ewe
Re~ kalendar poti~e od latinske re~i calendae (koja

poti~e od gr~ke {to zna~i zvati, dozivati), re~i koja
je bila naziv za prvi dan, posebno u mesecu martu, kada je
kod Rimqana po~iwala Nova godina, a koji je bio poseban
praznik. Tada je dràvni ~inovnik - neka vrsta dobo{ara -
izlazio na ulice gradova i naseqa, izvikuju}i kada ta~no
po~iwe nova godina ili neki od novih meseci u godini.
Re~ kalenda (lat. salepdae - progla{avam) dolazila je i
otuda {to je najstariji `rec u Rimu, pri svakoj pojavi mladog
meseca sve~ano progla{avao (lat. calare) po~etak novog
kalendarskog meseca, pa otuda re~ kalenda. Od ove re~i
nastala je druga re~ - kalendar (lat. calepdariit) i ozna~avao
je kwigu prihoda od prikupqenog poreza o kalendama, dok u
novije vreme kalendar sadrì podelu godine na mesece, ned-
eqe, dane i praznike.
Kalende su, u starom Rimu, bile slavqeni~ki narodni
skupovi, sa prino{ewem `rtava i veseqem, pa su od IX veka,
kalende u Rimokatoli~koj crkvi postale crkvene
bogoslu`bene svetkovine, sa slu`bama za pokoj du{a umrlih
hri{}ana, kada su se odràvale i duhovne besede,
proizno{ene u hramovima na po~etku svakog meseca (kasnije,
u XIII veku ove besede su u Nema~koj nazvane fratres calendarii).
U stvari, kalende su, u Rimskoj crkvi, kasnije postale
dru{tva sa crkvenim slavqem, koja su u doba Reformacije
i{~ezla, jer su se izrodila u razuzdanost i bahanalije.
90
v) Mno{tvo kalendara u ~ove~anstvu
Kalendari su, dakle, nastali na po~etku civilizacije i

sadràvali su, pored dostupnog znawa iz astronomije tog
vremena, ta~an datum kada po~iwu odre|eni meseci,
godi{wa doba, sezone rada, saveti kada i {ta treba raditi
u toj saezoni i tome sli~no. Uz kalendare su se plasirale
narodne umotvorine, ku}na radinost, kulinarstvo, obave{-
tavao se narod o pana|urima (va{arima). To su bile svo-
jevrsne narodne ~itanke, najomiqenije {tivo i jedna od
najomiqenijih kwiga.
Svoje sopstvene kalendare imali su mnogi stari narodi
sveta: Sumeri, Aka|ani, Asirci, Vavilonci, Egip}ani,
Jevreji, kasnije i muslimani, Kinezi, Maje, Asteci, Rimqani,
masoni, revolucionari i drugi narodi i verske zajednice, pa
i hri{}ani, kako pravoslavni tako i rimokatolici, imaju
svoje kalendare. Svaki od tih razli~itih kalendara u
razli~itim narodima imali su svoje verske i narodne karak-
teristike i posebnosti. Ovo i zbog toga {to razli~iti naro-
di i razne interesne grupe imaju svoje kulturolo{ke, istori-
jske i religiozne razloge i potrebe za pra}ewe toka vreme-
na, obra~unavawe praznika i ~uvawe svoga duhovnog
nasle|a.
Po|imo od toga da su prvi, ne{to ta~niji kalendar
ustanovili sve{tenici u starom Egiptu, pre vi{e od 6.000
godina, prate}i ciklusno izlivawe reke Nila u pravilnim
vremenskim intervalima, zajedno sa pra}ewem mena na
mesecu, od meseca do meseca, kojih je u godini dana bilo 12,
podvode}i sve to vreme od godine dana pod dane, mesece i
godine. Tako su u Egiptu do{li do kalendara sastavqenog od
12 meseci, po 30 dana, na osnovu kojih su dobili godinu od
360 dana, a pet preostalih dana su ra~unali kao kraj godine
i tako ih i beleìli. Egip}ani su za po~etak svoga kalen-
dara uzeli dan ra|awa Sirijusa, svetle zvezde koja izlazi
na nebu zajedno sa Suncem, 4236. godine pre Hrista, pa se to
smatra najranijim poznatim kalendarom, koji je imao 365
dana, {to je uglavnom pokrivalo vreme jedne rotacije Zemqe
oko Sunca. Egip}ani su pratili kretawe poplave Nila i
mene na Mesecu, pa su godinu podelili na tri sezonska,
91
godi{wa doba, od po ~etiri meseca (doba poplave Nila,
doba setve i doba ètve). Ovaj egipatski kalendar je pret-
hodnica svih dana{wih op{tepriznatih kalendara: gr~kog,
rimskog - julijanskog i grigorijanskog i Milankovi}eve
reforme Julijanskog kalendara.
Pored ovog kalendara postojao je, u staro vreme, jo{ jedan
kalendar - Kalendar Maja (dana{wi Meksiko), ustanovqen
580. godine pre Hrista, ~ija je godina bila lunarna i imala
360 dana, dok se preostalih pet dana, suprotno verovawu
Egip}ana, smatralo „zlim danima”. Stari Kineski kalendar
zasnivan je na posmatrawima astrologa, pa je u razdobqu od
2357. do 2.258. pre Hrista vr{en poku{aj da se do|e do zajed-
ni~kog kalendar, a koji bi bio obavezan za celo kinesko
carstvo, ali je tek 1122. godine ustanovqen taj op{ti kines-
ki kalendar, tako {to je dan imao 12 ~asova (od po 120 min-
uta u ~asu) i ra~unao se od pono}i do pono}i.
Najstariji Rimski kalendar (kalendar Rimske imperije)
imao je godinu od 304 dana (od 10 meseci koji su bili
razli~ite duìne), koja je po~iwala sa martom, dok su joj,
negde izme|u 715. i 672. pre Hrista, dodata jo{ dva meseca:
januar i februar, zasnovanu na lunarnom sistemu ra~unawa,
koji je zamewen solarnom godinom u V veku pre Hrista. Svaki
mesec u godini dobio je svoje ime po nekim mitolo{kim
bi}ima: Januar je nazvan po rimskom bogu Janusu; februar po
„prazniku ~i{}ewa“ koji su Rimqani proslavqali u ovo
doba godine; Mars, po Marsu, rimskom bogu rata; april,
verovatno po latinskom izrazu za cvetawe (otvarawe cveto-
va); maj je nazvan prema bogiwi Maji, za{titnici uzrasta i
razvitka; jun, po bogiwi Juno - Junoni; jul je dobio ime po
rimskom imperatoru Juliju Cezaru, za vreme koga je
izvr{ena reforma starog rimskog kalendara; avgust, po
Avgustu Cezaru, rimskom imperatoru i nasledniku Julija
Cezara; dok su septembar, oktobar, novembar i decembar
dobili nazive po redosledu rimskog izgovora ovih meseci
kako su dolazili u kalendaru: sedmi, osmi, deveti i deseti
(u kasnijoj reformi kalendara ti su meseci postali: deveti,
deseti, jedanaesti i dvanaesti, ali su im imena ostala po
ranijoj terminologiji).
92
g) Vrste kalendara
Kalendari se dele, zavisno od toga da li se vreme ra~una

po menama na Mesecu ili po rotaciji zemqe oko Sunca, na
lunearno ra~unawe vremena (one koji se ra~unaju prema svim
menama meseca u toku jedne godine, a mene - promene mena -
na Mesecu u toku jednog meseca se zavr{e za 29,5 dana ), koji
nisu sasvim precizni da pokriju vreme jedne solarne,
tropske godine i solarno ra~unawe vremena (to jest
ra~unawe vremena prema rotaciji zemqe oko sunca za godinu
dana, to je vreme tzv. tropske godine, koja nije uvek ista u
trajawu. U vreme u~enog rabina Hilela koji je, 360 godine po
Hristu, izvr{io reformu Jevrejskog kalendara tropska god-
ina je iznosila 365 dana, 5 ~asova, 55 minuta i 24,4 sekunde.
to jest koja trenutno traje 365, 242190 dana (oko 1900. godine
ona je trajala 365, 242196, a 2100. godine traja}e 365,242184
dana) i koja se, prera~unavawima, mora doterati tako da se
pokrije sve vreme od jedne do druge rotacije Zemqe oko
Sunca u toku trajawa jedne tzv tropske, kalendarske godine.
Vreme izme|u dva puna meseca naziva se sinodi~ki mesec i
trenutno traje 29,4305889 dana (1900. je trajalo 29,5305886,
a oko 2100. traja}e 29,5305891 dan). Tzv. sredwa godina traje
pribli`no od 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta, 43,155105 sekun-
di do 365 dana, 5 ~asova, 48 minuta i 48 sekundi.
d) Vreme, dani, meseci i godine
Vreme je postojawe, bitisawe, u~e{}e u op{tem toku prom-

ena. U tom op{tem toku promena vreman te{ko je vreme
odrediti {ta je. Taman kada mislimo da smo ga “uhvatili” u
poimawu, ono nam izmi~e. Ni jedan trenutak vremena, ni
jedan dan ili no}, ni jedan mesec ili godina nisu isti, apso-
lutno jednaki, ve} se stalno mewaju, sa novim sadràjem,
trajawem i mewawem. Vreme moè biti mesno, lokalno i
zvani~no vreme. Lokalno, mesno vreme je vreme koje je na tom
meridijanu zemqine kugle, koji polazi od Severnog pa ide
preko ekvatora do Ju`nog pola. Na tom meridijanu svuda je u
isto vreme, isti sat i minut, ali nije isto vreme dana i no}i.
Zvani~no vreme je ono vreme koje je ustanovqeno me|inaro-
93
dnim sporazumom da bude u nekoj zoni, dràvi, zavisno od
mesta zemqine povr{ine, po~ev od prvog, grini~kog meridi-
jana. Ukoliko neka dràva delimi~no zalazi u neki drugi
meridijan, u woj se ra~una jedinstveno vreme. Zemqa je,
dale, podeqena na 24 dela - vremenske zone, meridijane, za
koje vreme se ona okrene oko svoje ose, a to ~ini vreme dana
i no}i.
Dan i no} su, dakle, vezani za rotaciju Zemqe oko svoje
ose i zavise od toga da li je deo zemqe okrenut ka Suncu,
nagnut ka wemu kada vlada dan, ili se ta strana Zemqe
nalazi iza Sunca, pa je ono ne moè osvetliti, te na Zemqi
vlada no}. Prema tome, osvetqenoj strani Zemqe traje dan,
a na tamnoj no}. U godi{wem ra~unu pod danom se razume dan
i no}, dakle 24 ~asa za koje se vreme Zemqa prividno jedan-
put okrene oko svoje ose. Ni dan ni no} ne traju podjednako
vreme u toku razli~itih godi{wih doba, pa je nekad dan
duì od no}i, a nekad no} od dana.
Do pojave ~asovnika ra~unalo se da dan i no} traju po 12
~asova, {to nije bilo ta~no, budu}i da se duìna dana i no}i
razlikovala u pojedinim godi{wim dobima i na pojedinim
zemqinim meridijanima. Uzeto je aproksimatno da ~as ima
60 minuta, 1 minut 60 sekundi, a dan 24 ~asa. Sedmica danas
ima sedam dana, a nekada je trajala po 5, 6, 8 i 10 dana. Stari
Jevreji, Grci i drugi narodi, su ra~unali dan od jednog do
drugog zalaska Sunca, kakvo je vreme i sada u pravoslavnom
ra~uwawu trajawa dana i no}i, dok stari Grci nisu ra~unali
vreme no}u. Rimqani su, opet, ra~unali trajawe no}i od
pono}i do pono}i, {to je astronomski nasledilo savremeno
~ove~anstvo.
Ina~e, vreme rotacije Zemqe oko svoje zami{qene ose je
vreme od jednog dana, s tim {to se na osvetqenoj strani
Zemqe taj period vremena naziva dan, a na neosvetqenoj -
no}. Dan i no} nemaju uvek istu duìnu vremena, koja zavisi
od godi{wih doba, odnosno nagiba Zemqe prema Suncu i
wegovom osvetqewu planete Zemqe.
Po~etak dana se razli~ito ra~una: kod Jevreja i musli-
mana po~etak dana se ra~una od uve~e, po~etkom ve~erweg
bogosluèwa, pa do slede}eg ve~erwa; gra|ansko ra~unawe
po~etka dana od pono}i do pono}i, astronomsko od podne do
94
podne, a kod hri{}ana bogoslu`beno vreme se ra~una od
jednog ve~erwa do drugog, kao i u Starom zavetu, dok se za
post uzima gra|ansko ra~unawe vremena - od pono}i do
pono}i. Sedmice kod Jevreja traju od nedeqe do subote, kod
hri{}ana od ponedeqka do nedeqe za rad, a bogoslu`beno
od nedeqe do subote, a kod muslimana od petka do ~etvrtka.
Dani se dele na na ~asove (ovi na minute i sekunde), sed-
mice, mesece i godine. Postoje sun~ani i zvezdani dani.
Zvezdani dan je vreme koje protekne od jednog do drugog pro-
laza jedne zvezde kroz istu ta~ku na{eg polarnu osu meridi-
jana i ono uvek precizno daje isto vreme, isti ~as: 0.
Zvezdani dan se, daqe, deli na 24 jednaka dela – 24 zvez-
dana ~asa, svaki ovaj ~as na 60 minuta, svaki minut na 60
zvezdanih sekundi.
Dakle, “zvezdano vreme” se meri po uglu prema kome se
okre}e zemqina lopta oko zami{qene polarne ose od
trenutka prolaza te zvezde kroz na{ meridijan, izraèn u
vremenu, pa do ponovnog wenog dolaska u taj isti poloàj
(meridijan). Zvezdani dani su uvek jednaki, a sun~ani nisu.
Dakle, jednom punom obrtu Zemqe oko wene polarne ose uvek
}e odgovarati jedno isto vreme, to je vreme zvezdanog dana,
pa se to vreme – zvezdani dan - uzima kao osnovna jedinica
za merewe vremena.
Otuda, merewe vremena po menama Meseca ili Sunca ne
moè da bude tako precizno kao {to je merewe vremena po
Zvezdanom danu. Usaglasiti ova tri merewa vremena , odnos-
no usaglasiti vreme promene Meseca u jednoj godini sa
rotacijom Zemqe oko Sunca “bez ikakvog ostatka vremena”
nije mogu}e, pa se otuda vr{i korekcija kalendara pomo}u
zvezdanog dana, {to je vrlo sloèn matemati~ki posao od
koga zavisi ta~nost nekog kalendara. U tome su mane
Julijanskog i Grigorijanskog kalendara {to nije uzimao u
obzir korekciju protoka vremena pomo}u Zvezdanog dana
koje astronomsko znawe nije bilo qudima dostupno u vreme
formulisawa tih kalendara.
Sedmica, kod nas pogre{no nazvana nedeqa, koje je svuda
u civilizovanom svetu, vreme od sedam dana. No to vreme
sedmice nije bilo oduvek i u svima narodima isto. Stari
Grci su imali sedmicu u trajawu od 10 dana, a kasnije su
95
pre{li na sedmodnevnu nedequ, pod uticajem ra~unawa vre-
mena prenetog iz egipatskog grada Aleksandrije. Rimqani
su, opet, imali sedmicu koja je trajala osam dana. Vavilonci
su imali sedmodnevnu nedequ, s tim {to su sedmi dan
posvetili trgovini - pazaru i svetkovinama, od kojih su i
Jevreji primili sli~nu praksu, posvetiv{i sedmi dan –
[abat - ~isto religioznom praznovawu.
Mesec dana je vreme koje protekne izme|u jednog mladog
meseca do drugog, a to je ciklus otprilike od 29, 4305889
dana.
Godina je vreme rotacije Zemqe oko Sunca, u kom vremenu
se odigra 12 ciklusnih promena mese~evih mena na nebu i
ne{to vi{e vre,mena od toga. Poseban je problem sa tzv
Novom Godinom.
Po~etak Nove godine je bio razli~it kod raznih naroda.
Kod Jevreja je Nova godina po~iwala 1. Ti{rija (od 24. avgus-
ta do 23. septembra); kod hri{}ana Nova crkvena i {kolska
godina, kao i godina Indikta, po~iwala je prvog septembra.,
a po~etak Pashalnog slova 25. decembra; gra|anska nova go-
dina po~iwala je 1. januara, kako po julijanskom kalendaru
sve od 46. godine pre Hrista do 4. oktobra 1582. godine posle
Hrista, a po Grigorijanskom kalendaru od 15. oktobra 1582.
godine (to jest 5. oktobar 1582. godine po Julinaskom kalen-
daru). Kod muslimana prvi Muharem, to jest, Nova godina
moè pasti na svaki datum od 1. januara do 31. decembra
Po Julijanskom kalendaru tropska godina je vreme rotaci-
je Zemqe oko Sunca, od jedne do druge proletwe ravnod-
nevnice, {to uvek ne iznosi ta~no vreme, budu}i da se
kretawe zemqe oko Sunca usporava. Danas to vreme sredwe
sun~ane, tropske godine iznosi ukupno 365 dana, 5 ~asova, 45
minuta i 46 sekundi. Otuda, nema tog ra~unawa vremena, ni
kalendara, koji moè da obuhvati sve sekunde, minute, dane
i mesece u jednoj tropskoj godini u kalendaru, jer se i vreme
na taj na~in “mewa”, to jest ne moè se zauvek uklopiti i
ura~unati “sve vreme” od jedne do druge godi{we rotacije
Zemqe oko Sunca i da to bude paradigma za sve ostale
godine “bez ostatka”. To jest, dvanaest mese~evih mena ne
poklapa se vremenski sa vremenom rotacije Zemqe oko
Sunca koje je uvek nekoliko dana duè.
96
Zvezdana godina je vreme u kome se poloàj Zemqe na|e od
jednog nebeskog sazve`|a pa dok ponovo ne do|e do wega, te
se u odnosu na po~etni poloàj tog sazve`|a na nebu, u pot-
punosti poklapi.
Problemi oko ra~unawa ta~nosti kalendara nastaju iz
toga {to je te{ko me|usobno usaglasiti Mese~evu godinu
(vreme od punih 12 mese~evih mena koja je mawa od seku-
larne, tropske godine), sa Sun~evom godinom (vreme jedne
potpune rotacije Zemqe oko Sunca, ta~no od jedne prole}ne
ravnodnevnice do druge, koje je ne{to duè od sun~eve
godine, sa Zvezdanom godinom (prividni put Zemqe oko
zami{qene nebeske ose, koja prolazi kroz osu zvezde
Severwa~e, od poloàja jednog sazve`|a do ponovnog dolas-
ka u to sazve`|e).
Grci su svoje godine nazivali po imenima arhonta - epon-
ima, u Sparti po imenu predsednika eforeje, u Argu po imenu
Herine prvosve{tenice, u gr~kim gradovima gde su vladali
kraqevi, po godini stupawa na presto kraqa, a tek od IV
veka, kada je 432. godine astronom Meton izvr{io reformu
helenskog kalendara, godine su po~iwale krajem juna,
grupisane u 19 godina sa sedam dodatnih meseci. Ina~e,
istori~ari u Gr~koj, su po~eli da ra~unaju vreme prema Prvoj
olimpijadi odrànoj 776, a Olimpijade su trajale ~etiri
godine. Svaki grad je utvr|ivao kalendar, godina je imala 12
lunarnih meseci: {est mladih po 29 dana i 6 punih po 30
dana, a posle izvesnog vremena i po jedan pun mesec radi
uspostavqawa sklada sa solarnom godinom. Sedmica je tra-
jala 10 punih dana. Godina je po~iwala u Atini mladim
Mesecom, posle letweg solsticija, u Sparti jesewim
ekvinocijem. Rimqani su svoje godine ra~unali od osnivawa
Rima. Otuda je vrlo oteàno identifikovawe pojedinih
istorijskih doga|aja u razli~itim epohama u razli~itim
narodima, jer se moraju znati i uzeti u obzir sve posebnosti
wihovih kalendara i ra~unawa vremena.
|) Stvarawe Julijanskog kalendara
Kada se rimska imperija pro{irila na razne narode

zatekla je haoti~no stawe u ra~unawu vremena i primeni
97
raznih, lokalnih kalendara za svaki narod posebno. Tada se
ukazala potreba da jedna imperija ima jedan jedinstven
kalendar. Posle osvajawa Egipta i dovo|ewa kraqice
Kleopatre u Rim, zajedno sa „zvezdo~atcima“ - astronomima,
me|u kojima je bio najpoznatiji Sozigen, Julije Cezar je pris-
tupio reformi kalendara koji je, u to vreme, zaostajao oko
80 dana posle prole}ne ravnodnevnice, te je Nova godina za
toliko dolazila ranije. Po toj reformi ovaj se kalendar
zove Julijanski, a izvr{ena je 47. godine pre Hrista, dok je
wegova primena po~ela slede}e godine, ali tako {to je
naredna, 46. godina u to vreme bila duà za 80 dana (pa je za
to ta godina trajala 445 dana), da bi se, u potpunosti, izjed-
na~io kalendarsko vreme sa vremenom tropske godine. Tada
je i doneta odluka da godina ima 12 meseci, ~etiri meseca
po 30 i sedam meseci po 31 dan, izuzev februara, koji bi
proste godine imao 28, a prestupne 29 dana, s tim da svaka
~etvrta godina bude prestupna. Po~etak Nove godine prene-
sen je sa 1. marta na 1. januar. Taj kalendar je usvojila cela
hri{}anska crkva na Vaseqenskom saboru u Nikeji (325.
godine) i danas je poznat kao Julijanski ili Stari kalendar.
Me|utim, prema ra~unawu vremena po Starom, Julijanskom
kalendaru godina je bila kra}a za 11 minuta i 14 sekundi,
{to je od 46. godine do 1582. godine – reforme Julijanskog
kalendara i ustanovqena Grigorijanskog iznosilo nekih 80
dana vi{ka, za koliko je dana Julijanska godina bila pre
stvarnog astronomskog vremena tropske godine.
Po Julijanskom kalendaru ra~unalo se vreme od 46. godine
pre Hrista do 1582. godine posle Hrista, kada je, za podru~je
zapadne, Rimokatoli~ke crkve izvr{ena reforma
Julijanskog kalendara, poznata u istoriji kao Grigorijanski
kalendar. Sve pravsoslavne crkve od tadaaa i na daqe ssu
se pridràvale Julijanskog kalendaara, aa danas pomesne
pravcoslavne ckrve koje nisu preeeee{le na Grigorijanski
kalendaar su: jerusalimska, ruska, srpska, gruzijaska i cela
Sveta Gora koja je pod jurisdikcijom Vaseqenskog patrijarha.
Neke pomesne pravoslavne crkve su, samoinicijativno,
suprotno duhu i sabornosti Pravoslavqa, prihvatile
reformisani Grigorijanski kalendar, neke ~ak i po cenu
stvarawa raskola unutar wih samihh, kakav je slu~aj
98
starokalendaraca u Jeladskoj crkvi. Trebalo bi ista}i da je
Julijanski kalendar i daqe u bogoslu`benoj upotrebi u
pravoslavnim pomesnim crkvama.
e) Grigorijanski kalendar kao reforma Julijanskog

kalendara
Kako je svaka Julijanska godina, i pored ustanovqewa kao

prestupne svake ~etvrte astronomske godine bila duà od
tropske (to jest sun~eve) godine za 0,0078 dana, to jest, za
vreme od 5 ~asova, 46 minuta i 48 sekundi godi{we, to je
dovelo do „zaostajawa” Julijanskog kalendara za astronom-
skom, tropskom godinom. To zaostajawe se vremenom kupilo u
razliku koja nije bila zanemarqiva, pa je to, otprilike,
~inilo mawak, te je Julijanski kalendar zaostajao sve vi{e
iza stvarnog merewa vremena. To je dolazilo Svetog pisma,
kanona vaseqenskih sabora, u~ewu svetih otaca i Svetog
predawa.
Da pomenemo samo neka od mnogih protivqewa i negodo-
vawa Pravoslavne crkve u vezi uvo|ewa Grigorijanskog
kalendara i to na podru~ju Rimokatoli~ke crkve.
Na Saboru Isto~nih patrijaraha 1583. godine, godinu dana
posle uvo|ewa Grigorijanskog kalendara u upotrebu u
Rimokatoli~koj crkvi, izre~ena je te{ka Anatema na sve one
koji slede novu rimokatoli~ku upotrebu Pashalije i
Kalendara. U toj Anatemi se, izme|u ostalog, kaè i
slede}e:
„Ko ne sledi obi~aje Crkve o Svetoj Pashi i Mesecoslovu
(Kalendaru) onako kako su nam predati od Sedam Svetih
Vaseqenskih Sabora, koji su ih za na{e dobro ustanovili da
ih sledimo, nego èli da prati Grigorijansku Pashaliju i
Mesecoslov, tome - po{to se, kao i bezbo`ni astronomi
suprotstavqa svima odredbama Svetih Sabora i ho}e da ih
izmeni i oslabi - neka bude anatema, i da bude odlu~en od
Crkve Hristove i sabrawa vernih. Vi, pravoslavni i
blago~estivi hri{}ani, prebivajte u onome {to ste nau~ili,
u ~emu ste se rodili i u ~emu ste vaspitavani, a kada bude
neophodno i krv svoju prolijte, da bi sa~uvali ota~ku veru i
ispovedawe...“ Sli~ne stavove, ako ne jo{ i o{trije, potvr-
99
dio je, dva veka kasnije, Kiril, patrijarh carigradski, koji je
1756. godine bacio novu anatemu na „novokalendarce“. U toj
Anatemi kaè se. iume|u ostalog, i ovo: „Naj~asniji klirici
na{e Hristove Velike Crkve i drugi najpobo`niji jereji i
najprepodobniji jeromonasi, pojci u crkvama na{eg grada,
sledbenici nebotajnika (apostola, @.G.) Pavla, koji govori:
„Ako vam i mi ili an|eo s neba propoveda jevan|eqe
druk~ije nego {to smo vam propovedali, anatema da bude“
(Gal. 1, 8): ako je jerej ili mirjanin, da bude odlu~en od Boga,
proklet, i po smrti da ne istrune nego da prebiva u ve~nim
mukama. Kamen i gvo`|e neka se raspu i raspadnu, oni nikad
i nikako. Neka naslede gubu Gijezijinu i ve{awe Judino;
neka budu sa izdajnikom Judom i bogoborcima judejima;
zemqa neka se otvori i neka ih proguta kao nekada Datana i
Savirona; An|eo Boìji neka ih goni ma~em u sve dane
ìvota wihovog, I “Neka podlegnu svim prokletstvima
Patrijaraha i Sabora, pod ve~nim odlu~ewem i u mukama
ve~nog ogwa. Amin!“
Ovako o{tro anatemisawe novokalendaraca moè se
tuma~iti èqom Crkve i crkvenih predstavnika da se osu-
jete raskoli, sva|e i razbijawe sabornosti i jedinstva
Pravoslavne crkve kao Hristove ustanove koja pravoverno i
nepokolebqivo, ~uva neizmeweno Hristovo u~ewe.
Pravoslavna crkva se, kroz svu svoju mnogostradalnu i
sve{tenu istoriju, dràla kanona vaseqenskih sabora koji
su ta~no utvrdili pravila o praznovawu Pashe i
pridràvawu Julijanskog kalendara, sve do prve polovine
XX veka, kada su novi, ekumenisti~ki i konkordatski
talasi, pre svega iz Vatikana i sa Zapada, po~eli da
zapquskuju pojedine pomesne pravoslavne crkve i da,
suprotno duhu sabornosti i zajedni{tva Crkve, te pomesne
pravoslavne crkve re{avaju, ovako osetqivo pitawe kakvo
je pitawe Kalendara, parcijalno i pojedina~no, prihvata-
ju}i ~ak samovoqno ~ak i Grigorijanski kalendar, a ostaju}i
pri pravoslavnoj Pashaliji i dogmatici, te tako li~e na
razroke hri{}ane koji namiguju na Vatikan, a sluè se
duhovnim nasle|em Pravoslavqa.Do pojave Grigorijanskog
kalendara, ta~nije do 1582. godine, ta razlika u ra~uwawu
vremena od 325. do 1582. godine je iznosila 10 dana zaosta-
100
jawa Julijanskog kalendara iza stvarnog, astronomskog vre-
mena tropske godine. Zbog te razlike je rimski papa
Grigorije XIII (u Rimokatoli~koj crkvi wegovo ime se izgo-
varalo kao Grigorije, pa otuda Grigorijanski kalendar)
1577. godine formirao komisiju astronoma i nau~nika, me|u
kojima su bili najpoznatiji astronomi bra}a Lilijus, kako bi
se ponovo do{lo do ta~nijeg kalendara i izvr{ila nau~na
reforma Julijanskog kalendara.
Reforma Julijanskog kalendara, nakon pet godina rada na
woj, zavr{ena je od strane ove komisije, te je dekretom pape
Grigorija 1582. godine odlu~eno da se od Julijanskog kalen-
dara oduzme tih 10 dana zaostajawa u vremenu i da se pre|e
na Grigorijanski kalendar ili ra~uwawe vremena, tako da
se, po isteku ~etvrtka 4. oktobra 1582. godine po Julijanskom
kalendaru, odmah pre|e na petak 15. oktobar 1582. godine.
Tako se desilo da je iz Julijanskog kalendara izbrisano 10
dana iz postojawa u Grigorijanskom kalendaru, {to je (prom-
ena Julijanskog kalendara u Grigorijanski) ~ak u to vreme
izazvalo i proteste, i demonstracije naroda.
Od tada, pa sve do danas, Julijanski kalendar prihvatile
su pojedine pravoslavne crkve, dok su neke od pomesnih
pravoslavnih crkava i naroda prihvatile Novi, Grigorijan-
ski kalendar, a Gregorijanskog kalendara se pridràvaju
zapadni hri{}ani i ve}ina sveta.Po Grigorijanskom kalen-
daru svaka ~etvrta godina je prestupna, kao i svaka stota
(sekularna godina), kad su wene dve prve cifre deqive sa
brojem ~etiri bez ostatka, da bi se „potro{io“ onaj vi{ak u
trajawu tropske godine koji preostaje svake ~etvrte
prestupne godine Julijanskog kalendara, koji ne moè wime
da se obuhvati i prora~una. Tako je, po Grigorijanskom kale-
naru, prestupna 1600. godina, ali to nisu 1700, 1800. i 1900.
godina, jer nisu deqive sa brojem ~etiri bez ostatka, pa su
one samo proste godine, iako su po Julijanskom kalendaru,
neke od wih i prestupne (kao, na primer, 1800. godina).
Danas, po Julijanskom kalendaru, ra~unaju vreme skoro
sve pravoslavne pomesne crkve koje nisu pre{le na novi,
Grigorijanski kalendar, a to su: Jerusalimska patrijar{ija,
manastiri Svete Gore, Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslav-
na crkva, dok su druge pomesne pravoslavne crkve, neke pre
101
neke posle, uglavnom, pre{le na tzv. Novi, Grigorijanski
kalendar, {to je nailazilo na, ve}e ili mawe otpore, ~ak je
to, ponegde, izazivalo i raskole (kao {to su, na primer,
Starokalendarci u Jeladskoj pravoslavnoj arhiepiskopiji).
Trebalo bi ista}i da je Julijanski kalendar i daqe u
bogoslu`benoj upotrebi u svim pravoslavnim kwigama i
bogosluèwima, samo {to se prakti~no u nekim od wih
primewuje novi Grigorijanski kalendar.
`) Anateme Isto~nih patrijaraha (1583.)

i Kirila Carigradskog (1756.)
Julijanski kalendar je, zbog svoje dugotrajne upotrebe,

vi{e srastao sa duhom pravoslavqa, ovo i zbog toga {to je
ceo bogoslu`beni ciklus Pravoslavne crkve kao i ve}ina
doga|aja i praznika iz pravoslavne istorije vezana za taj
kalendar. Poneki, kao {to je V. I. Vernadski, smatraju da se
noosfera zemqe vi{e slaè sa ritmom Julijanskog nego sa
ritmom Grigorijanskog kalendara. Misli se da Grigorijanski
kalendar, kojim se sluì ve}ina ~ove~anstva, uspostavqa
jedan nepravilan, akosmi~an ritam vremena, neodgovaraju}i
bio~asovima i bioritmu prema novom stilu kalendara, jer su
se oni usadili u ~oveku dugovremenskom upotrebom i
uobli~ili ~ovekov hod kroz bezimeno kosmi~ko vreme.
Hristova Crkva usagla{ava vremensko i ve~no
bogoslu`benom upotrebom vremena u domostroju, spasewu
qudi, pa samo astronomsko formalizovawe i precizirawe
ra~unawa vremena, ukoliko nije ispuweno ìvogom u
Gospodu Hristu, ne zna~i mnogo. Na{, pravoslavni ciq vre-
menskog ìvota je da se on ispuni ve~no{}u - ìvotom u
Gospodu Hristu, po Hristu i sa Hristom. „A ìvim - ne vi{e
ja, nego ìvi u meni Hristos“ (Gal. 2, 20).
Stoga su u Pravoslavqu nastale mnoge pometwe oko

starog, Julijanskog i novog, Grigorijanskog kalendara. One su
poja~ane ~iwenicom da je Rimokatoli~ka crkva, odvojiv{i
se od Pravoslavne crkve, pokazala sklonost ka uvo|ewu
novotarija i u dogmatskom pogledu, suprotno u~ewu Gospoda
Isusa Hrista.
102
z) Milankovi}eva Reforma
Julijanskog kalendara
Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve

(za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godine
ra~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti za
ceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine Grigorijanski kalendar
biti duì jedan dan posle stvarne, tropske godine. Pa,
umesto {to Julijanski kalendar zaostaje za grigorijanskim,
ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar
“istr~avati” za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalen-
dara. [ta }emo i kako }emo, onda, vr{iti prilago|avawe tog
kalendara, ko }e to izvr{iti, a da Grigorijanski kalendar
ostane u funkciji i istog naziva i posle te reforme?
Dakle, do}i }e vreme, ako brzopleto sada prihvatimo
Grigorijanski kalendar, a odbacili smo Milankovi}evu
reformu Julijanskog kalendara, koja je bila ispravnija i
nau~no ta~nija, da }e na{a pokolewa, ako dotle Zemqa ne
doìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana da refor-
mi{u i Grigorijanski kalendar, pa }e ova i ovakva “korekci-
ja” hronologije vremena biti od male, mawe koristi nego
direktno usvajawe Milankovi}evog kalendara.
Danas Julijanski kalendar zaostaje za stvarnim ra~una-
wem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13 dana, dok
}e 2100. godine ta razlika biti 14 dana.
Uvidev{i velike nepravilnosti Julijanskog, kao i neke
neta~nosti Grigorijanskog kalendara, na{ nau~nik Milutin
Milankovi} (1879-1958) je 1923. godine izvr{io reformu
Julijanskog kalendara.
Danas Julijanski kalendar zaista zaostaje za stvarnim
ra~unawem vremena iza Grigorijanskog kalendara za 13
dana, dok }e 2100. godine ta razlika biti 14 dana.
i) U ~emu se sastoji Milankovi}eva Reforma

kalendara?
Milankovi} se latio posla da reformi{e Julijanski

kalendar, koji bi, tako reformisan, bio ta~niji hronometar
od Grigorijanskog kalendara. Prema toj reformi kalendara,
103
te 1923. godine izostavilo bi se 13 dana iz Julijanskog
kalendara, koliko Julijanski kalendar zaostaje za
Grigorijanskim, prosta godina bi imala 365 dana, a prestup-
na godina 366 dana, tako {to bi svaka 4. godina bila
prestupna, a kod sekularnih, vekovnih godina, prestupne
godine bi bile (ne one koje su, kao kod Grigorijanskog kalen-
dara, deqive sa brojem 4 bez ostatka) one godine ~ije prve
dve cifre, podeqene sa 9, daju ostatak 2 ili 6. Tako bi, po
Milankovi}evom kalendaru, prstupne godine bile: 2000.,
2400., 2900., 3300. itd. usled razlike izme|u tropske i
Milankovi}eve godine, razlika koju daje Milankovi}ev
kalendar je jednog dana i to posle proteka od 40.000 godina,
te je on bliì tropskoj godini nego Grigorijanski kalendar.
Radi korekcije Julijanskog kalendara carigradski patri-
jarh Meletije 4 IV sazvao je Sabor svih pravoslavnih pomes-
nih crkava u Carigradu, maja 1923. godine. Na Saboru su
u~estvovale: Carigradska (patr. Meletije), ruska (mitrop.
Antonije Ki{ewevski), srpska (mitr. Gavrilo Doì} i
Milutin Milankovi}), gr~ka (mitrop. kizi~ki Kalinik i
prof. Antonijades), kiparska (mitr. Vasilije) i rimunska
(arhim. Julije Skribin), kao i ruski atarhiepiskop
Aleksandar iz Amerike.
Kako je, u vreme odràvawa Sabora u Carigradu 1923.
godine Julijanski kalendar zaostajao 13. dana iza tropske
godine, Sabor je doneo odluku da se.sa primenom novog,
Milankovi}evog reformisanog kalendara, po~ne ra~unawe
kalendara ve} te iste godine, pa bi se 1. oktobar 1923.
godine ra~unao kao 13. oktobar, od kada bi se se nastavilo
daqe ra~unawe vremena. Me|utim, ovaj Milankovi}ev
kalendar nije nikada primewen, jer mu je izostala aktivna
podr{ka svih pravoslavnih crkava, a me|unarodni faktori
Zapada nisu bili voqni da primene ovaj kalendar, jer je
dolazio iz pravoslavnih zemaqa. Osim toga, neke
pravoslavne crkve su tada bile ve} u pripremama da
primene Grigorijanski kalendar, pa je to nejedinstvo
pravoslavnih crkava time o{tetilo ne samo celo
Pravoslavqe nego i celo ~ove~anstvo da do|e do novog,
ta~nijeg obra~una vremena i kalendara, nego {to to Grigo-
rijanski kalendar.
104
j) Zakqu~ak
To nejedinstvo u pravoslavqu i danas je evidentno, i to ne

samo u pogledu reforme Julijanskog kalendara i prih-
vatawa Grigorijanskog nego i u drugim oblastima u~ewa i
discipline pravoslavaca, i to ne samo {to se ti~e primene
Milankovi}evog kalendara, ve} se odraàva i u pripremi i
odràvawu Velikog sabora svih pomesnih pravoslavnih
crkava - neke vrste vaseqenskog sabora pravoslavqa, na
kome bi se re{ili brojni problemi, vekovima nagomilani a
nere{avani, po~ev od Sedmog vaseqenskog sabora. Svakako
da bi bilo vrlo pogre{no, ako bi Ruska i Srpska pravoslav-
na crkva, pritisnute ekumenskim te`wama zapadnih
hri{}ana, sada prihvatile tzv. novi, Grigorijanski kalen-
dar koji, uzet sam za sebe, ima svoje ozbiqne astronomske
prigovore i neuklapawe u bioritam qudskog ìvota, jer bi
se moglo vrlo lako desiti da, takav jedan nepromi{qen
potez, pored drugih de{avawa postoje}ih deoba i raskola,
ne izazove i nove podele i raskole u krilu RPC i SPC. Radi
se o dodatnim raskolima onima koji i ina~e ve} postoje
danas, optere}uju}i duhovni i moralni ìvot ve}ine
pravoslavnih crkava.
Godina po Grigorijanskom kalendaru je duà od sun~eve
(za 0,0003 dana i 12 sekundi) {to }e, posle 3.320. godine
ra~uwawa vremena po Grigorijanskom kalendaru, narasti za
ceo jedan dan. Tako }e, 3320. godine. Grigorijanski kalendar
biti duì jedan dan od stvarne tropske godine. Pa, umesto
{to Julijanski kalendar zaostaje za Grigorijanskim,
ima}emo obratnu situaciju da }e Grigorijanski kalendar
„istr~avati“ za jedan dan od sada{weg grigorijanskog kalen-
dara, te tako ni on ne}e biti ta~an u astronomskom smislu.
[ta }emo onda, i kako }emo vr{iti reformu i prilago-
|avawe tog kalendara astronomskom toku vremena, ko }e to
izvr{iti, a da Grigorijanski kalendar ostane u funkciji
raa~unawa vremena i svog naziva posle te reforme?
Dakle, do}i }e vreme, ako preostali deo pravoslavnih
crkava, koje nisu do sada prihvatile Grigorijanski kalen-
dar, a sada ga brzopleto prihvate, odbacuju}i u potpunosti
Milankovi}evu reformu Julijanskog kalendara, koja je
105
ispravnija i nau~no ta~nija za ra~unawe vremena od
Grigorijanskog kalendara, da }e na{a pokolewa, ako dotle
Zemqa ne doìvi nekakvu kataklizmu, morati jednog dana da
reformi{u i sada{wi Grigorijanski kalendar, ako èle da
do|u do ta~nog kalendara, pa }e ova i ovakva “ Grigorijanska
korekcija hronologije vremena” biti od male, dakle u svakom
slu~aju mawe koristi nego {to bi bilo direktno usvajawe
Milankovi}eve reforme Julijanskog kalendara.
Ako Pravoslavna crkva ima nameru da vr{i korekciju
Julijanskog kalendara, onda je svakako boqe u~initi te
promene u duhu Milankovi}eve reforme Julijanskog kalen-
dara, koji je astronomski boqi i ta~niji, i time izbe}i
zamku novih raskola, pa i u tom pogledu predwa~iti u
~ove~anstvu po pitawu ta~nog ra~unawa vremena i kalen-
dara (Literatura: PBE, VIII, 8-9; VSC, god. XXXVII, Beograd,
januar 1932., str. 30; PPBES, II, 1153-1153; PE, II, 448 - 450; HS,
I, 131; Dejana Ivani}, Kako je nastao kalendar - Politika, br.
31055, Beograd 9. april 2000, 18; Mala enciklopedija
prosvete, Beograd: Prosveta, 1978., kwiga 11, str. 176 - 177;
KC, 1973, 76-77; KC, 1980, 73-75; Zablude Novog kalendara.
Listi}, Man. ]elije, 2000, 3 i dr.).
Sveti Sava,
2002. godine
Protojerej Dr @arko Gavrilovi}
106
15) PISMO SINODU O DOS-u I KALENDARU,
POSLATO I SVILANOVI]U I SREDSTVIMA
JAVNOG INFORMISAWA

PRAVOSLAVNE CRKVE
(Otvoreno pismo)
O
se}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac,
hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvoreno
pismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih
pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràva
Srbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewe
rasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a da
se vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takve
kra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke,
bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potoma-
ka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizovali.
1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve druge
nacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge o
komadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko bro-
zovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svet-
skog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bez
ijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, da
Srbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izde-
jstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije da
bi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti,
odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideo-
lo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbiju
Jugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJ
odrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bi
trebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rase-
jawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdo-
qubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,,
sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu i
gradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavali
i bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sa
uranijumom.
107
2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje u
bescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunista
oteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav je
slu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena na
manastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC
}uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove pri-
jeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se ta
ponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog dru-
gog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnoj
dràvi, gde je zagarantovana li~na svojina, prodavati tu|e,
ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministar Vlahovi},
mogu prodavati ono {to su nasledili od svojih roditeqa, a
ne da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenu muku, a nama
sve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvice koje padaju sa
trpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granici socijalne
pomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka ima platu od
2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktor nauka, imam
penziju od 100 DEM, samo za to {to je on predsednik vlade,
a ja penzioner. Ima li on imalo savesti, ako mu je vlast
svest pomutila? I to je ta wegova nova “pravda” i
“demokratija”. Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate sa
takvim ponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa od
strane dràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{teni-
ci nemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prih-
vatiti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{a
vlast – nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada da
vladaju dahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele da
po~nu proces privatizacije pre procesa denacionalizacije,
jer je to nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka,
budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve,
ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnika
komunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogi
me|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprot-
nom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{i
Kurta, da......”.
3) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPC
priprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i da
SPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bila
fatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojni-
108
ka, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i pono-
vo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskole
u SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje su
komunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili.
Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve,
kanona i vekovne tradicije, a da se ne zamislite da se verni
svetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas sa
vlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja ne
bih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svoje
mi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije da
bude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim,
svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh!
Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine
Odani Vam,
Upu}eno:
Svetom arhijerejskom sinodu SPC
Goranu Svilanovi}u,
Sredstvima informisawa javnosti
(Glasu, Blicu i Nacionalu, Zbiqi,
koja je objavila ovo pismo)
109
16) SAOP[TEWE ZA JAVNOST SVETOG ARH. SINODA O
ANTISEMITSKIM IZJAVAMA I POSTUPCIMA
INFORMATIVNA SLU@BA SPC, 5. FEBRUARA 2002.
GODINE, BEZ PEÂTA I POTPISA, A KOJI JE NEZ-
VANI^NO SAÎNIO EP. BA^KI, KOME SAM O TOME
NAPISAO O[TRO PISMO
110
111
17) PISMO SINODU, O KO[TUNICI,
PODR[KA PRED IZBORE

Beograd, 17. septembar 2002. godine
O
bra}am se najvi{em Izvr{nom organu na{e svete
Crkve sa molbom i predlogom, za sada dok izbori ne
pro|u u najve}oj tajnosti i diskreciji, sa predlogom da
na{a Crkva stane iza veruju}eg kandidata za Predsednika
Srbije g. Dr Vojislava Ko{tunice, koji je, od kako znamo, bio
veruju}i ~ovek, ~lan Uprave crkve svetog Aleksaandra
Nevskog i odani ~lan na{e Crkve.
Istina je da je svakom uspe{nom politi~aru, pogotovu
danas u Srbiji, pored vere u Boga, potrebna mudrost,
po{tewe i hrabrost da se uhvati u ko{tac sa goru}im prob-
lemima i izazovima srpskog naroda, a g. Ko{tunica raspo-
laè sa ovim kvalitetima, iako, kako meni izgleda, nema
dovoqno hrabrosti da se obra~una sa mafijom koja vlada u
Srbiji, ali je on, u svakom slu~aju, najboqi kandidat od svih
drugih koji su izmilili sada na politi~ku scenu kao kandi-
dati za Pretsednika Srbije. U ovom, za nas Srbe i za Srpsku
pravoslavnu crkvu, vrlo va`nom i najkriti~nijem trenutka,
SPC ne bi smela da bude pasivni posmatra~ doga|aja i sedi
“skr{tnih ruku i nogu”, ve} da u~ini sve {to moè i da spase
{to se spasti moè, da tako pomogne duhovnu i biolo{ku
obnovu srpskog naroda time {to }e diplomatski stati iza
ovog kandidata i pomo}i mu da pobedi razne najamnike Novog
svetskog poretka, koji vode Srbiju i Srbe u vazalno, finan-
sijsko-ekonomsko ropstvo NSP. U tom slu~aju, ukoliko se
angaùje za wega, na{a Crkva ima moralno pravo da zatraì
od budu}i predsednika Srbije da poloì versku zakletvu na
vernost Bogu i svom rodu pred srpskim Patrijarhom i to nad
jeva|eqem i krstom.
Da ne bi neko, od {i}arxija na vlasti koji kr~me i proda-
ju Srbiju i srpske interese, srpske fabrike i preduze}a,
rudno bogatstvo i materijalna dobra, zamerio Crkvi na
“pristrasnosti” {to staje iza jednog kandidata (razume se da
112
to niko razuman ne bi smeo niti mogao da u~ini, jer je to
vekovno pravo SPC koje su joj komunisti oduzeli), Arhijereji
bi mogli da celu ovu akciju izvedu prikriveno, barem za
sada i pred izbore, da to izvedu takore}i nezvani~no i
usmeno, tako {to }e pozvati arhijererejske namesnike, da im
sve ovo usmeno saop{te, a ovi da pozovu celokupno im paro-
hijsko sve{tenstvo i mona{tvo, kako bi im,polu{apatom,
preneli instrukcije da agituju u gore pomenutom smeru.
Ovaj predlog ~inim ~ista srca i mirne savesti, u najboqoj
nameri i èqi, da bi na{a Crkva obesnaìla prigovore da
sada sluì dosovskoj vlasti kao nekada komunisti~koj, a ne
Bogu i svome rodu, kakav je prigovor ovih dana svima nama
dao, u najnovijem ~asopisu Zbiqe, gospodin profesor Dr
Slobodan Turlakov, koji nije imao o~i ni za rad pojedinaca
u SPC, pojedinaca koji su se, kao lavovi, borili protiv
ateisti~ko-komunisti~ke nemani u na{em narodu.
Celiva svetu Arhijerejsku Desnicu i moli za blagoslov,
113
18) PISMO SINODU NA PRAZNIK
SVETA TRI JERARHA

(Otvoreno pismo)
Beograd, Sveta Tri Jerarha 2002. godine
PREOSVE]ENA GOSPODO ARHIJEREJI,
D
o{lo mi je, najzad, do ruku jedno Saop{tewe za javnost
Svetog arh. sinoda o antisemitskim izjavama i pos-
tupcima, o kome sam slu{ao preko radija i ~itao mnogo
u dnevnoj {tampi, u kome je, na najnegativniji na~in, pomenu-
to i karikirano moje ime.
Kako ovo Saop{tewe nije niko od merodavnih potpisao ni
na wega stavio pe~at, niti pak pomenuo zapisnik Sinodske
sednice, ja iskreno mislim da je ono falsifikat, ili da je
neko, zaklawaju}i se za ime i autoritet Sv. arh. sinoda,
ovim krivotvornim putem èleo da u~ini nedopustiv ustu-
pak Jevrejima na {tetu moga sve{teni~kog integriteta i
ugleda Crkve kojoj sluìm, ili, postoji i ta mogu}nost, da ga
je neko od pojedinaca - Sinodalaca, samovlasno i neovla{-
}eno napisao, kako bi se, uz pomo} jevrejskog lobija,
obra~unao sa svojim politi~kim protivnikom, me|u kojima je
pogre{no traìti moje ime. Dakle, ja polazim od toga da je
ovo Saop{tewe falsifikat, pa }u za to, po mom sudu, sasvim
opravdano o{tro reagovati na wega. Ovo i za to {to niko od
~lanova Sv. arh. sinoda to Saaop{tewe do sada nije ni
potvrdio niti demantovao wegovu verodostojnost.
PRVI DEO: ÎWENICE KOJE NE ODGOVARAJU ISTINI
U svakom slu~aju ja ne znam {ta sada, posle ove i ovakve

la`ne optu`be, o sebi da mislim i o onima koji su mi pod-
metnuli laì u wemu:
1) Da li sam ja samo neki `rtveni jarac koji je, star i
isluèn, prinet na `rtvu izvesnom jevrejskom lobiju u
114
Beogradu, koji me je isto tako neopravdano i bezdu{no napao
sada kao i ranije ili je to 2) poku{aj novig gospodara sveta
da preko mene, insceniranog slu~aja oko incesta, zagospo-
dare na{om Crkvom i Dràvom; ili je to 3) ustupak u~iwen
Jevrejima “straha radi jevrejskog” (Jn. 19,38); ili, pak, 4)
neko me je mo`da kao “zver” za ostrel, bacio na buwi{te tvo-
raca Novog svetskog poretka; ili, najzad, 5) neko je od mene
sve{teenika èleo da u~ini degradaciju da bi me isterao iz
oltara u pritvor Crkve, me|u pla~u}e i kaju}e, dok se neka
“dobra du{a iz Crkve”, neki Samarjanin, koga danas kao i
onda u ono Hristovo vreme te{ko moèmo na}i u Crkvi, ne
smiluje i spere qagu i uvredu koju mi je neko, zaklawaju}i se
za Sinoda SPC, nedopustivo i nepo{teno, bez ikakvog
stvarnog razloga i moje krivice, oklevetao, nanev{i meni
àlost, a “diku i radost” neprijateqaima na{e Crkve.
Ipak, kako su usledila burna reagovawa na{e {tampe u svim
sredinama: da me je Sinod osudio za antisemitizam (krupna
osuda bez ikakvih dokaza), da se ogradio od mene, optuìo
me te{kim optu`bama, a kako je najnoviji ~asopis Blic NEWS
(br. 109, Beograd, 6. februar 2002, str. 3) nagovestio ~ak i
pokretawe krivi~ne istrage od strane Republi~kog javnog
tuìla{tva protiv mene {to sam, toboè, nazvao Jevreje
“incestoidnim narodom”, la` koja je poomenuta u istom
obliku i u tzv. Saop{tewu, to ne mogu ostati ravnodu{an na
sve ovo. La` i kleveta, kao i svaka falsifikovana
nov~anica, u{le su u opticaj u javnost i tuìla{tvo kao
novi farisejski kvasac, spravqen u, kako novine kaù, a
novine sva{ta pi{u, u kuloarima Srpske Patrijar{ije.
a) Obra}awe Arhijerejima SPC
Preosve}ena Gospodo Arhijereji na{e svete Crkve!

Da li je mogu}e da ma ko falsifikuje pomenuto
Saop{tewe? Ako to se nije desilo, kako je i za{to tako
minornom problemu dat toliko veliki zna~aj, sa tako
la`nim dokazima?!Zar kod toliko zla koje se desilo srp-
skom narodu, a da Sinod nije izdao nikakvo saop{tewe: ni
prodaja crkvene imovine od strane stare - komunisti~ke i
nove - “demokratske vlasti” nije vas toliko zabolela ; niti
115
vas je poku{aj davawa pozori{ne predstave „Sveti Sava“ u
JDP-u toliko uzbudio; niti vas je odràvawe skaredne gej
parade, naumqene od tvoraca Novog svetskog poretka, da se
sprovede usred Berograda, toliko dotakla; Vas ne boli ni
nemoral koji se vr{i pred o~ima i u saznawu crkvene
vlasti u nekim segmentima na|e Crkve, o ~emu je {taampa
vi{e puta pisala; ni izumirawe srpskog naroda, zatirawe
~itavih sela, ukidawe vekovnih parohija u SPC, usled izu-
mirawa Srba i slabqewa nataliteta, uz istovremen rad
“klanice” nero|ene srpske dece po bolnicama i
porodili{tima; ni to {to hiqade srpske dece prelazi u
druge sekte, ~ak i u satanisti~ke, ne naquti Vas; ~iwenica
{to se hiqade srpske dece drogira; ni to {to Vas
Rimokatoli~ka crkva kupuje za male pare i tako prevodi u
neku vrstu unije, sitnim parama sti~e pravo nad Vama i
va{im du{ama pomo}u novih indulgencija; ni “svetosavska
zvona” koja namestiste na Spomen hram Svetom Savi, ~ime
uvedoste rimokatoli~ku instrumentalnu muziku u na{u
Crkvu; ni to {to su ta zvona ra|ena, za skupe pare, u velikoj
oskudici te zbog toga ne moè Hram da se dovr{i, livena u
fabrici koja je izlivala na{a crkvena zvona, nasilno
oduzeta od Srba i skinuta sa srpskih hramova od [vaba u
toku Prvog svetskog rata i od wih stvarana topovska |ulad,
namewena za ubijawe Srba; ni to {to ste u Serbiju, koju su
na{i preci qubomorno ~uvali od “latinske prelesti”, poz-
vali budu}eg papu da, Vama i na{im teolozima, drì pre-
davawe “o pravom hri{}anstvu” na dan zaqubqenih - Svetog
Valentina; ni to {to Vam mnogi episkopi, svaka ~ast pojed-
incima, ìve u neznaboà~koj rasko{i, ~ak i nemoralu,
zidaju}i skupocene palate kada narod nema {ta da jede,
voze najskupqa kola i xipove, pla}ene ~ak i po 200.000 DEM,
te tako ìve u najprqavijem brlogu ovog sveta koji propagi-
ra nova zver iz Jovanovog Otrkivewa, na ~ijem ~elu je ìg sa
tri {estice. Izgleda da Vas ni{ta ozbiqno ne uznemirava,
samo Vas uznemirava “sve{tenik, penzionaisani paroh” i to
ne zbog toga {ta je rekao, nego da je “morao da kaè za
Jevreje da su incestualan narod”, ono {to je Singer emitovao
u vazduh, kako bi ga la`no optuìte i istinski kaznili, ne
da bi ga korigovali, nego da bi ga obrukali, da bi “demaski-
116
rali” i skinuli sa wega “imunitet” sve{tenika i Boìju i
crkvenu za{titu koji taj ~in ima u na{em narodu i pre-
pustili ga Jevrejima kako bi ga dokraj~ili, pravdaju}i to
la`ju koju su oni rekli, a Vi ponovili.
b) Moè li Sinod da sudi i

osu|uje bez dokaza?
ûdim se da je takvo Saop{tewe, koje Vam prilaèm u

fotokopiji, uop{te moglo da iza|e iz na{e Patrijar{ije?!
Zar se moè doneti ma kakva osuda ili presuda nekome u
Crkvi, ako se pre toga taj neko nije, makar i kao optuèni,
saslu{ao, ako mu se nije dala mogu}nost da se brani od
la`nih napada?! Zar ste mogli da upadnete u zamku
la`qivaca, spletkaro{a i smutqivaca i da mi donesete
“presudu” bez apelacije?! Osim toga, ne zna se ko je pred-
loìo Sinodu da se donese takvo Saop{tewe, kada to nije
u~inio “moj nadle`ni arhijerej”, ni crkveni tuìlac, ni
Crkveni sud a niti ma koja crkvena institucija?
Jendostavno, sastao se Sv. sinod i, pored toliko te{kih i
goru}ih pitawa u Crkvi, re{avao o “sve{teniku, penzio-
nisanom parohu” i wegovom antisemitizmu. To su pri~e za
malu decu, bajke i zamke ispredene da Vas mo}nici jo{ vi{e
potla~e. Postavqam Vam izazovno pitawe: kako je Sinod
mogao da izda ma kakvo Saop{tewe bez stvarnih dokaza pred
sobom, bez mog vaqanog saslu{awa kao nekog od “aktera” te
nametnute igrarije?!
Napokon, zar moè tako visoko telo u na{oj Crkvi da sudi
i presu|uje meni, na osnovu tra~a, “rekla – kazala”, a da nema
nikakvog dokaza o mojoj stvarnoj krivici i moga saslu{awa,
nego da mu neko drugi, “sa strane”, u ovom slu~aju neprijateq
Hrista i hri{}ana, diktira od re~i do re~i “moju osudu”, bez
dokaza i krivice u tzv. Sinodski zapisnik?! Nije li to pono-
vo eho ve} milenijumima vi|ene osude i presude: “Mi imamo
zakon i po zakonu na{em On mora da umre” (Jn. 19, 7)?! Ho}ete
li i Vi sada, kao nekada Pilat, osuditi pravoslavca, a oslo-
boditi varvarina, kazati kao i on: [to pisah pisah (Jn. 19,
22), a da i sami ne znate {ta je napisano u tom Saop{tewu,
kao i to ko je to i za{to napisao?!
117
Ako ste, zaista, Vi ili neko drugi, hteli da se ogradite
od mene i mog rada, pod pritiskom jevrejskog lobija koji
vlada kod nas i u svetu, mogli ste to elegantno da u~initie
bez laì i kleveta na moju sedu kosu i moj, s mukom ste~eni
autoritet pred Bogom i svojim rodom. To bih jo{ i razumeo
kao dete svoga roditeqa. Pomislio bih da ste primorani to
da u~inite, da Vas neko ucewuje da to u~inite, i ne bih Vam
re~ “prepirawa” kazao. Mogli ste, da ste hteli, da ostanete
Hristovi i svoji. Ali, Vi ste hteli da budete sluge, robovi
novih gospodara, “senke” nove stvarnosti. Ja, dakle, ustajem
protiv tih senki koje èle da se predstave kao uzor
hri{}anstva, a ne protiv Va{eg ~ina i Va{eg poloàja, pon-
ajmawe, na{e Crkve, iako }e se na}i i takvih koji }e kazati:
”Crkva, to sam ja!”, kao da Crkva nije nevesta Hristova, a ne
“razbojni~ka pe}ina” (Mt. 21, 13). Stavqam Vam svoj sve{te-
ni~ki ~in na raspolagawe.
Sada sam u prilici, i u stawu, da Vam stavim na raspola-
gawe moj sve{teni~ki ~in, ako Vam on smeta ili ako Vam neko
zapoveda da ga uzmete, ili da se onaj koji je napisao takvo,
po meni, la`no Saop{tewe Sv. arh sinoda, izvini mojoj
ugroènoj sve{teni~koj malenkosti za neoprostiv greh i
gre{ku koju je u~inio meni.
Tim àlosnim Saop{tewem, neta~nom i neistinitom osu-
dom mene, koju su pisali on ili oni, uznemirili su moju
bra}u, sestre, sve moje srodnike i poznanike, oàlo{}eni su
i naqu}eni moji prijateqi i po{tovaoci, koji me svakod-
nevno pozivaju preko telefona da mi iskaù svoju podr{ku
i simpatije, koji ~ak pi{u pisma novinama protiv ove Va{e
diskriminacije i nepravednog presu|ivawa bez saslu{awa,
u tobo`woj nameri da osigurate pravo mawine na {tetu
prava ve}ine, mawine koja se poziva na “demokratsko pravo
mawine” izgra|eno na {tetu ve}ine ovog naroda, ~ime su
ugroèna ne samo prava, ve} i istina, dostojanstvo ne samo
jednog sve{tenika nego celog jednog (srpskog) naroda, ve}
omalovaènog, kao {to je samim tim omalovaèna i Crkva
tog naroda. Ovim je i meni uskra}eno „qudsko pravo“, pravo
da se bavim naukom, da se sluìm istinom, da slobodno govo-
rim o goru}im problemima Srpstva, a umesto toga daje mi se
“uputstvo” da za svoje mi{qewe idem kod drugog, da ne radim
118
po svojoj sve{teni~koj savesti nego po nalogu i nare|ewu
kompromisera u Crkvi.
Da li je ovo Va{a “nagrada” meni za moj predani pedese-
togodi{wi rad, na dobro Crkve i Srpstva, i to od onih koji
Srpstvo prodaju za “~iniju so~iva” (1. Moj. 27, 14 – 23), za xip
ili mercedes, koji se kaquàju u grehu do gu{e, koji uìvaju
u svim blagodetima ovog sveta, ukqu~uju}i i one nehri{-
}anske, nemoralne poroke i pervezije, a mene progone, obe-
spravquju u zemqi mojih predaka.
Moramo, gospodo Arhijereji, znati da Bog i narod vide sve
i znaju sve: ko kako ìvi, {ta ko radi u mraku Srbije, ko
iskreno i celim svojim bi}em sluì Bogu i svome rodu, ko
vozi skupa kola i ko bahato, raskala{no ìvi, ko se gordi
svojim poloàjem i ~inom u Crkvi, a ko ìvi u hri{}anskoj
povu~enosti i skromnosti.
v) “O mom govoru mr`we” i wihovm

govoru razuma?
Sada sam u stawu da Vam dostavim intregralni i apsolut-

no ta~ni tekst moga intervjua koji je emitovan na spornoj
emisiji Ju info kanala o incestu, ako Vam je uop{te do
istine stalo, gde se moète uveriti da nema ni jedne jedine
inkriminacije, konstatacije niti re~i koje ste mi Vi, zajed-
no sa pojedinim neobave{tenim dràvnim predstavnicima i
Jevrejima, pripisali i javno, najjavnije uputili.
Ja nisam nikad i nigde, pa i u napadnutom itrevjuu, izjavio
da govorim u ime Crkve, nego u svoje li~no ime, u ime svoga
sopstvenog sve{teni~kog ~ina i integriteta, kojim se mnogi
od Vas ne mogu pohvaliti. Govorio sam onako kako sam u~en i
nau~en od svojih roditeqa, u~iteqa, profesora, od na{ih
svetih otaca, shodno svom sve{teni~kom ~inu i kanonima
Crkve, koje Vi drugoja~ije poimate i smatrate da episkop
moè da ru{i kanone kad god ho}e, da kanoni sluè
episkopu kako bi one sve{tenike, koji su neposlu{ni ili
koji mu nisu po voqi episkopa, ra{~inio, a episkopi izgle-
da ne smatraju da kanoni podjednako vaè i za episkope,
isto kao za sve{tenike i vernike. Kanoni bi trebalo da vè
pre za episkope nego za sve{tenike i vernike, jer zauzimaju
119
ve}i poloàj, od wih se traì da budu obraz Hristtovog
lika. Mogao bih Vam nabrojati sijaset primera kako
episkopi kr{e kanone na{e Crkve. Zato sam ja pokorni sluga
svoga Gospoda i svoga naroda, a episkopa samo utoliko uko-
liko je on slika, sluga i ogledalo ìvog Hrista.Molim Vas,
kada ovaj moj, priloèni intervju pro~itate, kaìte mi gde
je tu moj “govor mr`we”, na koji se Vi pozivate? Gde su tu
inkriminacije koje u svome Saop{tewu pripisujete meni i
stavqate mi ih na teret?! Zar moè la` da iza|e iz usta
episkopskih, a da on i daqe sebe smatra episkopom?!
Ne re~e li Gospod, ne ja, onima koji spletkare svuda u
svetu, koji opadaju hri{}ane i seju laì: “Va{ je otac |avo...”
(Jn. 8, 44). A Vi poverovaste toj laì i mene nepravedno
osudiste. Pa jo{, i pride tome, iskazaste mnogo vi{e uvreda
nego {to su ih “lukavi” Jevreji i obezboèni politi~ari na
vlasti kod nas zajedno izrekli, optuìv{i me: da sam gord,
èqan prepirke, neka vrsta revizora u Crkvi, kriti~ar koji
bez osnova napada “svoga nadle`nog arhijereja”, koji brani
Crkvu od we same. Vi, koji “odgovorno izjavqujete pred
Bogom i javno{}u”, neodgovorno ste izgovorili neistine koje
ste meni pripisali, klevete za koje se odgovara po zakonima
svake civilizovane zemqe, a ne samo pred Bogom. Znali ste
da su to uvrede koje ja ne}u mo}i otrpeti ni pre}utati bez
reagovawa, jer znate i sami, kako kaète, “da sam sklon
prepirawu“, ba{ za to {to u sebi nosim ìvu veru u ìvog
Boga kao mnogostradalni Jov. Moja vera u Boga nije moj dekor
za javnost, kao kod nekih najamnika u Crkvi, nego dah mojih
plu}a, moj duhovni ìvot.
g) [ta da Vam jo{ kaèm?
[ta bi jo{ ovom prilikom mogao da Vam kaèm? Da Vas

ruìm?! Ne èlim, jer ste se Vi dovoqno ovim la`nim
optu`bama protiv mene naruìli u celoj istoriji na{eg nar-
oda. Tim pre {to ste poslu{ali smutqivce i spletkaro{e
da me osudite neistinom, insinuacijama, laìma. Da vas
branim?! Kako }u Vas ja braniti, kada Vi ru{ite Va{
autoritet ru{e}i mene neistinama?! Uop{te, ne verujem da
}ete se pokajati za ovaj veliki greh prema meni, jer mnogi od
120
Vas boluju od sindroma “nepogre{ivosti” koji je stran
Pravoslavqu?!
Ipak Vas pitam ko Vam je pre~i: istina ili la`, Singer
ili pravoslavni sve{tenik? Zbog koga, pa bio on najve}i
me|u qudima, ovako grozomorna neistina sme da iza|e iz
ku}e koja se zove Patrijar{ija, koja bi morala da bude sveta
po svemu i za sve, pre svega za nas Srbe, a onda i za druge
narode, ukqu~uju}i i Jevreje?! [ta se sve drugo prqavo
vaqa u toj ku}i, koju zovemo Patrijar{ija, kada ovakve neis-
tine izlaze iz we za “sve{tenika penzionisanog paroha”.
DRUGI DEO PISMA: MOLITVENO REAGOVAWE NA

SINODSKO SAOP[TEWE
2) Ne obra}am se nikome od Vas, gospodo, koji me bezraz-

lo`no napadate, za pomilovawe jer ne traìm pomilovawe
od onih koji su spremni na sve, a i nisam u~inio greh koji mi
pripisujete. Ne traìm pomilovawe ni od Vas u Crkvi, jo{
mawe ga traìm od obezboènih politi~ara koji ne znaju
{ta je Crkva, kojima na{a Crkva nije i wihova, a najmawe
traìm pomilovawe od izvesnih Jevreja koji su izvan Crkve,
i koji su me la`no optuìli.
Nisam licemer da Vas obmawujem, nego nepokolebqivi
ispovednik istine i Hrista, ispovednik koji je spreman na
ispovedawe ìvog Hrista, bez obzira na silu i mo} svih
neprijateqa Hristovih i mojih, na sve {to ide uz to i takvo
ispovedawe, ~ak da po|em i na svoju Golgotu kako bih, u
Hristu, do~ekao i svoje vaskrsewe. I u ovom, za mene svetom
momentu, kao i bezbroj puta u mom ìvotu, u mojim u{ima odz-
vawaju Judejske re~i: “ Krv Wegova na nas i na decu na{u!”
(Mt. 27, 25), zajedno sa Spasiteqevom molbom: “O~e, oprosti
im, jer ne znaju {ta ~ine!” (Lk. 23, 34).
Umesto tog licemernog traèwa opro{taja za greh koji mi
pripisujete a koji ja nisam u~inio, ja poturam svoju glavu pod
Va{u giqotinu, stavqam Vam svoj sve{teni~ki ~in na raspo-
lagawe, ~in koji sam qubomorno do sada ~uvao, mole}i se
jedino jedinom i ìvom Gospodu, kako zas Vas tako i za
sebe: “O~e ne moja nego Tvoja voqa neka bude!” A pored toga
121
tome dodajem i molitvu, kao nekada pravedni Jov, kao ucve-
qeni i prite{weni car David: “Smiluj se na mene, Boè...!”
(Ps. 50, 1).
a) Moja molitva Gospodu!
Gospode! Tri jaka, i opasna neprijateqa usta{e danas na

mene: jedno “umiqato jagwe” koje, kao lukava lisica, sluì
zveri i dve “qute zveri”, koje se prave jagawcima, ne stide}i
se da me la`no oklevetaju i napadnu, da nateraju jagwe Bo`je
da bleji protiv mene! Ustani Gospode, ne zakasni i neka se
razi|u neprijateqi moji!
Tri quta neprijateqa ustremi{e se na mene, Gospode,
okomi{e se kao vukovi na bezazleno i nevino jagwe, napa-
do{e me sa svih strana, govore laì, opa~ine i klevete.
Gospode kaì mi, kako da se odrìm na nogama!? Kako da ne
pocrvenim od besa i àlosti kad me ruè?! Kako da ne pad-
nem u nesvest od stida pred vernicima, nevernicima i
inovernicima, kada me moja sabra}a, prvojerarsi, ako su to
doista oni pisali, u {ta sumwam, tako izneveri{e, napa-
do{e me pred celim svetom, ne samo pred javno{}u na{e
zemqe nego i pred Evropom i Amerikom, koji, bojim se to da
kaèm, nisu vi{e hri{}anski, ili su to samo po imenu?!
Ali, Gospode, zar Ti nisi rekao: “Blaèni ste kada vas
sramote i progone i laù}i govore protiv vas svakojake
r|ave re~i, zbog Mene” (Mt. 5, 11).
Ostao sam sam, Gospode, kao nekada prorok Ilija protiv
gomile Valovih proroka, protiv la`nih u~iteqa koji vi{e
zavode nego {to vode, protiv klimavih sve{tenika kojima
nije nimalo stalo do istine, protiv politi~ara koji vr{e
rasprodaju srpskih nacionalnih i duhovnih interesa. Nau~i
me, Gospode, kako da se borim i izborim sa tolikom silom,
nau~i me i ja }u mu~ati. Ako za}utim, likova}e: gotov je,
upla{en je, uhvatili smo ga u na{u mreù, nema mu spasa! Ako
im odgovorim i po~nem da se branim, optuìva}e me: ta, on je
sklon sva|i, prepirawu. Oni, la`qivci i nasrtqivci, moju
odbranu nazivaju prepirkom, svoj ni~im opravdan napad -
pravdom i istinom. Onima koji su la`ni, la`ne su mere i
la`ni kantari, pa otuda i la`ni zakqu~ci i la`ne optu`be.
122
Oni me napadaju, a ja se branim. Moju odbranu kr{tavaju
la`nim imenom - prepirkom. Zar Ti, Gospode moj i Putevo|o
moj, ne re~e: “Ja sam put, istina i ìvot” (Jn.14, 6)? I zar i
Ti, Gospode, ne odgovori istim napasnicima koji navali{e
na Tebe da Te udaraju:” Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; ako
li dobro, za{to me bije{” (Jn.18, 23)? A Tvoji, nazovi sled-
benici, neta~no u~e kao da nisi davao otpor nasilniku, kao
da nisi doneo ma~ a Zemqu (Mt. 10, 34).
Tuku me, a zabrawuju mi da pla~em i da se branim; da
pla~em ne toliko nad svojom sudbinom, ve} nad jadom i sud-
binom svoga naroda, koji, umesto komunisti~kog ropstva sve
vi{e, uz podr{ku Crkve i Dràve, pada i dopada u mundi-
jalisti~ko ropstvo, ne do~ekav{i zra~ka svoje nacionalne
osve{}enosti i slobode. Oni ne traè istinu da bi se od we
obogatili, nego iznose la` kako bi me osudili i wome se
opoganili.!
Opet se, Gospode, udruì{e prvosve{tenici i fariseji,
izmiri{e se Pilat i Irodom, kako bi osudili jednog
stradalnika, kao u vreme Gospoda Hrista (Lk. 23, 12)! Opet
se na|o{e na istoj strani vrh Crkve sa goniteqima
Hristovim. Opet besni “govor mr`we” protiv mene koji se
la`no dekori{e kao govor razuma, koga niko svojeru~no ne
potpisuje. Govore opa~ine, a mene optuùju da sam ih ja
izrekao, da sam se, u svojoj nemo}i i samo}i sa Tobom, pogor-
dio. A sve su poloàje zauzeli u Crkvi i Dràvi, tako da za
nas, koji smo ovde ro|eni unazad deset kolena, nema mesta,
osim progona, nema poloàja, osim {ikanirawa. Ustali su
kao qute zveri na mene da me progutaju, pripisuju}i mi ono
{to nikada nisam rekao, ~ak {to nisam ni u snu sawao!
Pa, i pored toga, ja nisam jadam i nesre}an, nego jak i
mo}an u Tebi i Tobom Gospode. Mo}niji sam od onih koji mi
prete, jer znam da se pla{e opravdanog gneva Tvoga i Bo`jeg
naroda. Na mestu sam stradawa, i u situaciji u kojoj se na{ao
sveti Jovan Krstiteq, koji je ustao protiv incesta u odbranu
vrline. Ali ne smem da im odgovorim Wegovim re~ima:
“Porodi apsidini... I ne mislite i ne govorite...”(Mt. 3, 7 -
10), jer taj govor ne}e razumeti. Traì}e i moju glavu na
tawiru kao nekada Wegovu. Opet se udruì{e prvosve{-
123
tenici i fariseji protiv mene, kao nekada protiv Gospoda
(Mt. 26,3)!
Na mestu sam svetog Jovana Zlatoustog, ali ne bih smeo da
kaèm svojim protivnicima: Opet besni Irodijada i traì
na tawiru glavu svetog Jovana Krstiteqa! Ne}e me shvatiti,
jer su upal{eni, oni a ne ja. Oni koji su se pogordili, sli~no
samom Satanailu, govore da sam gord! îme sam se ja to
pogordio, kada sam tu gordost i prema kome pokazao? Oni
imaju sve poloàje u Crkvi i u Dràvi, vi|eni su na svim
stranama i u svim sistemima vladavine, i u komunizmu i u
tzv. demokratiji, primao ih je svakodnevno Milo{evi}, da bi
mu na kraju okrenuli le|a, sada ih prima Ko{tunica -
okrenu}e le|a i wemu. Za svoju prqavu rabotu nikome ne
podne{e ra~une! A ja, Gospode, nisam imao nikakav poloàj
ba{ zahvaquju}i wima i od wih, izuzev {to sam po pra{ini
bosonog gazio kao Tvoj i narodni sluga?!
[kolovao se i stekao dva doktorata kako bih mogao samo
Tebi da sluìm, a ima me|u wima skoro nepismenih koji mi
sude i presu}uju. îme se ja to gordim, iako imam toliku
{kolu, a oni ne mogu, ne umeju da pravopisno sro~e ni jedno
najobi~nije saop{tewe kojim me optuùju, nazivaju}i me
kriti~arem, revizorom, braniteqem Crkve od we same.
Oni daju meni karakteristike, misle}i da time ni{ta o
sebi ne kazuju, smi{qaju}i la`ne optu`be. Ali, ovaj i
ovakav wihov govor ih izdaje (Mt. 26, 73) jer la`nim
optu`bama govore vi{e o sebi nego o meni. O svojoj gordosti
ne}e ni{ta da kaù, o vilama i palatama u kojima planduju i
uìvaju sve blagodeti ovoga sveta, a kaù da veruju u
duhovno Carstvo; voze se skupim kolima: mercedesima i
xipovima kao i drugi bezbo{nici na vlasti, dok wihov
narod pati i nema hleba, a sve to su platili “narodnom
mukom”, ~ak i po 200.000 DEM, dok wihovi sve{tenici sa svo-
jom decom gladuju?! Narezima sve{tenicima, crkvama i man-
astirima “kupuju” svoj luksuz, a mene optuùju da sam se
pogordio. îme se to ja gordim, Gospode, kaì mi i ja }u
mu~ati?!
A, iznad svega, Gospode, Crkva me te{ko tereti “osobito
za wegove (to jest moje, @. G.) nedavne izjave o icestualnom
pona{awu kao normalnom u jevrejskim sredinama, a pritom,
124
po wemu (to jest po meni, ~ista la`, ~ak da je i od rimskog
pape @. G.) odobrenom od strane jevrejskih verskih autorite-
ta, {to su ti autoriteti odmah s pravom demantovali kao
klevetu i besmislicu” (citat iz Saop{tewa Sv. arh. sinoda
SPC).
Oni, {to bi Vladika Nikolaj rekao - îvuti, to jesu
demantovali, ali ne moju istinu nego svoju la` koju su javno
izrekli o meni, la` o ne~emu {to ja nikad nisam rekao, a tu
su la` ponovili, ako su je ponovili, prvojerarsi Crkve u
famoznom Saop{tewu Sv. arh sinoda koje je emitovano u
javnost.
Ova posledwa konstatacija u potpunosti pokazuje i
dokazuje ko je sro~io i ko pisao ovo Saop{tewe, ~ak mislim
u pero diktirao (g. Aleksandar Singer), po{to takva inici-
jativa nije do{la od mog nadle`nog arhijereja, a niti od
Crkvenog suda, o ~emu ne govori ovo Saop{tewe.
Ja, u svojoj naivnosti i zabludi, nisam znao da, kao
pravoslavni sve{tenik, traìm blagoslov od jevrejskog
rabina! Niti da se, kao Hristov sluga, za svoj uspeh obra}am
mo}nicima na vlastiu Dràvi, niti da se za preporuku
obra}am antihri{}anima?
A {to se ti~e mojih napada, kako se kaè u Saop{tewu, “na
nadle`nog arhijereja” (ovo je ve{to sro~eno kao preporuka
mome nadle`nom arhijereju da me kazni), odgovorno sada
kaèm: da sam wemu pisma pisao, u najboqoj nameri za
wegovo i svoje spasewe, ko ra~unam, da mi u Pravoslavqu
nemamo bezgre{nog rimskog papu, kakvog imaju u Rimu, ~ijeg
su izaslanika pozvali dana{wi mo}nici u SPC da im ukrasi
“dan svetog Valentina”, nipoda{tavaju}i milione `rtava -
zaklanih Srba od usta{a, po nagovoru drugog jednog papskog
izaslanika (Markonija) i drugih prelata RC (fra Sotone
i Alojzija Stepinca itd.).
Dakle, po{to mi u Pravoslavqu nemamo bezgre{nog
~oveka, ve} je svako, kao “grad koji uvrh gore stoji” (Mt. 5, 14),
podloèn razlo`noj i dokumentovanoj kritici, makar to bio
i prvojerarh, mislim da nam je u Pravoslavqu, po kanonima
i vekovnom u~ewu i praksi Crkve, dozvoqeno iznositi nega-
tivnosti u Crkvi radi popravke a ne radi kritizerstva,
kako bi se Crkva o~istila od najamnika, kako bi se ponovo
125
isterali trgovci iz hrama. Uostalom, spremam se da uskoro
iznesem u javnost, “pred Boga i javnost”, sva svoja pisma
upu}ena crkvenim i dràvnim vlastima, pa neka mi sudija
budu moj Bog i moj narod, po{to u druge sudove sada nemam
dovoqno vere i nade.
Sveta Tri Jerarha, 2002. godine

Gre{ni rab Boìji jo{ uvek sve{tenik,
Dostavqeno nekim sredstvima
informisawa javnosti
126
19) PISMO SINODU

(Otvoreno pismo)
Beograd, Sveti Atanasije Veliki 2002. godine
O
se}am se obaveznim da Vam, kao vernik, pravoslavac,
hri{}anin, i sve{tenik SPC uputim ovo Otvoreno
pismo, kako zbog svoje savesti, tako i zbog mnogih
pravoslavaca koji se ~ude inertnosti SPC kada se dràva
Srbija komada od Dosovske vlasti i kada se u bescewe
rasprodaju sva dobra koja imamo, ~ak i crkvena imawa, a da
se vrhovi Crkvene vlasti ne usu|uju da ustanu protiv takve
kra|e i prodaje u bescewe sveop{te narodne i crkvene muke,
bez ikakvog obe{te}ewa pravih vlasnika i wihovih potoma-
ka, koje su biv{i komunisti nasilno oduzeli - nacionalizo-
vali.
1) ûdno je {to SPC, Akademija nauka i sve druge
nacionalne institucije mirno posmatraju sulude predloge o
komadawu Srbije, bilo preko ânkove komunisti~ko bro-
zovske direktive, bilo preko skrivenih naredbi Novog svet-
skog poretka novim poslu{nicima vlasti u Srbiji, bez
ijednog glasa protesta i alarmirawa javnog mnewa, da
Srbija daje autonomiju Vojvodini, iako je Vojvodina izde-
jstvovala autonomiju od biv{e Austrougarske monarhije da
bi mogla da bude uz svoj narod. To traè novi komunisti,
odnosno komunisti~ka deca koja se nisu odvojila od ideo-
lo{ke Brozovsko-vatikanske opredeqenosti da “razbiju
Jugoslaviju i uni{te Srbiju” (odluka sa IV kongresa KPJ
odrànog u Drezdenu). Zar na{e fabrike i preduze}a ne bi
trebalo prvo da se ponude na{im imu}nim qudima iz rase-
jawa, koji imaju kapital, rodoqubqe, Bogoqubqe i pravdo-
qubqe ovog tla, koje stranci nemaju niti }e ikada imati,,
sve u smislu one narodnoj mudrosti: “Pravda drì zemqu i
gradove”, umesto {to se prodaju onima koji su nas uni{tavali
i bimbardovali, kasapili tomahavkama, projetilima sa
uranijumom.
127
2) Jo{ ~udnije je to {to nova, dosovska vlast prodaje u
bescewe narodna dobra, me|u wima i privatna, od komunista
oteta imawa i nekretnine, pa i crkvena imawa, kakav je
slu~aj sa Beo~inskom fabrikom cementa, koja je sagra|ena na
manastirskom, dakle crkvenom imawu, a da zvani~nici SPC
}uti i sara|uju sa novom vla{}u u tome, idu na wihove pri-
jeme, sede pored wih, bez imalo griè savesti, kao da se ta
ponovna “kra|a i prekra|a crkvenih zvona” ti~e nekog dru-
gog, a ne nas i na{e koè i ìvota. Ne moè se u pravnoj
dràvi, gde je zagaraantovana li~na svojina, prodavati
tu|e, ve} samo svoje. Predsednik \in|i} i ministar
Vlahovi}, mogu prodavati ono {to su nasledili od svojih
roditeqa, a ne da prodaju strancima te{ko ste~enu crkvenu
muku, a nama sve{tenicima da dele bedne penzije, “Mrvice
koje padaju sa trpeza wihovih” (Mt.15, 27) koje su na granici
socijalne pomo}i. \in|i}, kao jednostruki doktor nauka ima
platu od 2.000 DEM, a ja, ka sve{tenik i dvostroku doktor
nauka, imam penziju od 100 DEM, samo za tzo {to je on
predsednik vlade,a ja penzioner. Ima li on imalo savesti,a
ko mu je vlast svest pomutila? I to je ta wegova nova “prav-
da” i “demokratija”.
3) Ako se vi, Gospodo Arhijereji, sagla{avate sa takvim
ponièwem i pristajete na kra|u crkvenog imawa od strane
dràvne vlasti za ra~un tu|inaca, a da mi sve{tenici
nemamo sredstava za goli ìvot, ja to nikada ne}u prihvati-
ti, jer ne èlim da budem “sirotiwa raja” a oni na{a vlast –
nove dahije, pa umesto raneg jednog spahije sada da vladaju
dahije. Uostalom, nove vlasti DOS-a nisu smele da po~nu
proces privatizacije pre procesa denacionalizacije, jer je
to nova kra|a i nova podvala, gora nego komunisti~ka,
budu}i da se vr{i pod vidom demokratije i pravne dràve,
ako èle da budu demokrate, dakle druk~iji od nasilnika
komunista, iako su oni uistinu komunisti~ka deca, a mnogi
me|u wima biv{i okoreli komunisti i debepovci. U suprot-
nom, i na wih se moè primeniti narodna izreka: “S ja{i
Kurta, da......”.
4) U posledwe vreme sve se vi{e ~uju glasovi da se SPC
priprema za uvo|ewe Novog, Grigorijanskog kalendara i da
SPC pozive rimskom papi da poseti Jugoslaviju, {to bi bila
128
fatalna, istorijska gre{ka na{ih crkvenih velikodostojni-
ka, pa za to kolenopreklono molim da to ne u~inite i pono-
vo, po ko zna koji put, ne izazovete nove unutra{we raskole
u SPC, kao da nam nije dosta dosada{wih raskola koje su
komunisti~ki i vatikanovski elementi u Crkvi stvorili.
Smete li, doista, da ustanete protiv u~ewa na{e Crkve,
kanona i vekovne tradicije,a da se ne zamislite da se verni
svetosavski narod ne pobuni protiv vas i zbaci vas sa
vlasti kao teret Crkve, vere i naroda? U tom smislu ja ne
bih bio u va{oj situaciji, pa Vam za to {aqem svoje
mi{qewe o Kalendarskom pitawu u SPC, bez preteznije da
bude obavezno i prihva}eno. Ja ovo Vama rekoh i, mislim,
svoju du{u pred Bogom i Svetim Savom spasoh!
Sveti Atanasije Veliki, 2002. godine
Odani Vam,
Upu}eno:
Svetom arhijerejskom sinodu SPC
Sredstvima informisawa javnosti
129
20) PISMO SINODU O BUKVARU,
ILUSTRACIJAMA I RECENZIJI

(Preko Uprave Muzeja Srpske pravoslavne crkve)
^
ast mi je odgovoriti na Va{ akt Sin. br. 2367/ Zap.
11061 od 9. septembra 2002. godine. Kao urednik
Enciklopedije pravoslavqa, protojerej Dr @arko
Gavrilovi}, radi, bez ikakve potpore i pomo}i kako Crkve
tako i Dràve, pored Srpske enciklopedije pravoslavqa
(za koju je pripremni materijal za pisawe odrednica prim-
premqen i stoji na lageru u 500 kartonskih kutija ~ekaju}i
zahvalnog donatora i finansijera za ovaj mukotrpan
istraìva~ki rad), priprema i Srpskog pravoslavnog lek-
sikona koji sadrì, otprilike, 5.000 do 6.000 pojmova,
obra|en za {tampu oko 70% materijala, priprema tako|e i
Srpski pravoslavni bukvar u pet kwiga, namewen za [kolu
i Porodicu.
Ovaj Bukvar èleli bismo da ilustrujemo vizantijskim
ikonama i originalnim slikama li~nosti i sakralnih pred-
meta na{e duhovne kulture, pa nam je potrebno vi{e hiqada
odre|enih ilustracija.Naslovi tih kwiga Bukvara, pored
gorwem – op{teg naslova, ima}e i posebne, specifi~ne
naslove:
Prva kwiga: SLOVARICA, 30 tematski obra}enih slova
na{e azbuke, sa svetovnom i duhovnom problematikom i
sadràjem i ilustracijama u boji, koja je iza{la iz {tampe
pred Vaskrs 2002. godine i prodata u 1000 primeraka. Kwiga
je odli~no primqena od dece i roditeqa, iako mnogi i ne
znaju za wu da je iza{la iz {tampe. Bogate ilustracije,
crteì, originalno ra|eni samo za ovu Slovaricu i ikone u
vizantijskom stilu su u punom koloru.
Druga kwiga: SLAVARICA (U pripremi) obra|uje slave i
praznike po redu godi{weg kruga od januara do decembra, sa
prigodnim tekstom o Krsnoj slavi, praznicima i wihovom
zna~aju, kod kojih }e, na desnoj (parnoj strani) biti tekst
130
praznika ili svetiteqa, a na levoj slika svetiteqa ili
praznika, opet sve u punom koloru.
Tre}a kwiga: HRISTOVNICA (U pripremi) obra|iva}e
temu ro|ewa Bogomladenca Hrista, Wegov ìvot, rad i
u~ewe, kao i zna~aj Hristove nauke, sa punim kolorom ilus-
tracija iz ìvota Bogo~oveka Hrista u vizantijskom stilu.
Ova dva gorwa projekta Bukvara, kao i peta kwiga, su u toku
istraìva~kog rada.
êtvrta kwiga: BUKVARICA – SVETOSAVSKI AZBU^-
NIK, (zavr{ena obrada teksta, tekst je u prelomu, a potreb-
ne su ilustracije), obra|uje 470 naj~e{}e upotrebqavanih
crkvenih pojmova, imena sasuda, ~inova i drugog. U tekstual-
nom delu je puni kolor ilustracija za svaki pojam, kako bi
deca mogla da imaju punu predstavu o ~emu se radi u ovoj
kwizi. Kwiga }e imati oko 350 stranica teksta u punom
koloru ilustracija i prva je kwiga ove vrste kod nas.
Nedostaju nam ilustracije naro~ito za ovu kwigu, pa smo se
zbog toga obratili Upravi muzeja SPC za pomo} i dozvolu
fotografisawa wegovih eksponata. U tom smislu
dostavqamo Spisak odrednica pojmova od devet stranica,
za koje su potrebne ilustracije. Odgovaraju}u digitalnu
kameru bismo pozajmili da slikamo ove eksponate iz Muzeja
i na{e Patrijar{ije ukoliko dozvolite.
Peta kwiga: CRKVENOSLOVNICA (projekat tako|e u
pripremi) sadrà}e u~ewe Crkvenoslovenskog jezika, pri-
lago|eno de~jem uzrastu, kako bi deca mogla da ~itaju apos-
tol za vreme Bogosluèwa, odgovaraju na Bogoslu-èwu iz
bogoslu`benih kwiga i aktivno u~estvuju u evharistijskom
ìvotu Crkve.Bilo bi celishodno da ceo projekat iza|e po
blagoslovu Svetog arhijerejskog sinoda ili srpskog
Patrijarha, u kom ciqu predlaèmo da recezent svih pet
kwiga ovog Srpskog pravoslavnog bukvara bude Visokopre-
osve}eni mitropolit Amfilohije ili Preosve}eni episkop
jegarski Porfirije, ukoliko je Visokopreosve}eni mnogo
zauzet poslovima.
O~ekujemo da nas na{a Crkva u tom pogledu finansijski
pomogne za ovaj Projekat, po{to se radi o Projektu koji je
preko potreban za sada{we predavawe veronauke, a koji
uveliko prevazilazi sveukupne pojedina~ne (umne, fizi~ke
131
i materijalne) mo}i ma kog pojedinca, ukqu~uju}i i wegovog
autora, protojereja @arka Gavrilovi}a. Svima arhijerejima
Svetog arhijerejskog sinoda SPC celiva svetu Desnicu i
moli arhijerejski blagoslov,
Beograd,
17. septembar 2002. godine
U sinovskoj odanosti i poslu{nosti,

132
21) PISMO SINODU O PONOVNOM DUHOVNOM
GENOCIDU POKR[TAVAWA SRBSKE DECE
U ZAGREBU

SVIM RELEVANTNIM DR@AVNIM USTANOVAMA
SRBIJE I SREDSTVIMA INFORMISAWA
PO[TOVANA GOSPODO ARHIJEREJI,
B
io sam doneo odluku da Vam vi{e ne pi{em nikakva
pisma, jer i ona koja sam Vam do sada napisao nisu
imala nikakvog prakti~nog odjeka, osim {to su navukla
Va{u mr`wu na mene. Me|utim, briga za duhovno stawe na{eg
naroda i za wegov opstanak na ovim, vekovnim na{im
ogwi{tima, naterala me je da Vam se ponovo obratim. Ovo
tim pre {to do sada nisam ~uo da je na{a Crkva, dràva ili
neka medijska ku}a uop{te reagovala na udarnu vest Glasa
javnosti (br. 1.720, od 28. maja 2003. godine), objavqenu na
wegovoj prvoj strani, pa sam stoga sam prinu|en da to ovim
putem, koliko–toliko, poku{am da ispravim.
A ta vest, pod naslovom: “Srpska deca pre{la u katolike”
glasi: “U Splitu se od 5.400 Srba, koliko ih je u ovom gradu
bilo 1991. godine, na posledwem popisu samo devet izjasni-
lo da su Srbi, a u Zagrebu je oko 20.000 srpske dece iz
pravoslavqa pre{lo u katoli~anstvo, rekao je Zoran Pusi}
iz Gra|anskog odbora za qudska prava “Zagreb”. (Ovde tekst
Glasa – prva polovina gorweg derla strane u crno beloj
tehnici). Mene je ova vest {okirala i prenerazila, pa sam
bolestan od kako sam je pro~itao, a Vas ba{ briga za to.
Istina, znao sam da se ne{to “kuva” sa pravoslavnim Srbima
u Hrvatskoj, u toj ledenoj i jezivoj ti{ini u kojoj samo sami
|avo radi svoje ne~asne rabote, i to bez reagovawa javnosti:
hrvatske ili na{e. Uostalom o tome sam pisao i govorio, ali
me skoro niko nije ~uo, ili nije hteo da ~uje. Ali, nisam znao
da se zlo~in takvih razmera ponovo ~ini prema srpskoj deci
i srpskom narodu u Hrvatskoj u vreme dok svi, u Hrvatskoj i
133
Srbiji, hala~u o qudskim pravima, demokratiji i po{tovawu
prava nacionalnih mawina. A ta halabuka posluìla je
Hrvatima i {iptarima za obavqawe fizi~kog i duhovnog
genocid nad Srbima i za stvarawe wihovih etni~ki ~istih
dràva, pred licem i nosom celog sveta, koji nemaju sluha
za vapaje srpskog naroda, koji su, oni svi, obespravili i
“proglasili” ga zverima za odstrel. Samo mi nemamo pravo
na multietni~ku dràvu dràvu, himnu, jezik, samo su nama
oduzeta qudska prava, samo nas ubijaju i pokr{tavaju, sunete
i istrebquju, dok oni stvaraju svoje etni~ki ~iste “wihove
lijepe”.....
U isto to vreme, dok nam Hrvati ubijaju odrasle qude u
Hrvatskoj, ne dozvoqaaavaju povratak prognanih, diskrimi-
ni{u ono malo preostalih Srba u svakom wihovom “kotoru”,
prevode na{u decu u rimokatolike, i to ne samo u Zagrebu, a
kaù da to ~ini i nadbiskup Ho~evar u Beogradu, kao {to je
nekada ~inio nadbiskup Perko – davaju}i Srbima potvrde da
su pre{li u rimokatolike, kako bi sa~uvali svoju imovinu
(ku}e) na Jadranskom Primorju koje su s mukom gradili, na{e
dràvne velmoè ustoli~uju Hrvate na ministarska i
direktorska mesta ovde u Srbiji. Poznat je slu~aj vicegu-
vernera tada{we Narodne banke Jugoslavije i sada{we
banke Srbije, g. Jela~i}a (nije ban Jela~i}, mo`da wegov
srodnik), koji je pored dva paso{a (hrvatskog i maxarskog) za
dva dana dobio i jugoslovenski, bez ikakve provere i protiv
nacionalnog interesa ovog naroda, kako bi mogao da postane
viceguverner ovde u Srbiji, da ne govorim o mnogim drugim
pojedincima.
Pitam Vas sve: Koje i kakve poloàje zauzimaju Srbi u
Hrvatskoj, u BiH, na Kosmetu, u Makedoniji, ~ak i u Crnoj
Gori? Na{i preci su visili na kocu, raspiwani na krst,
ìvi potkivani, kao da su kowi od o~eva dana{wih ustaa{a
i muxahedina; setimo se |akona Avakuma, Haxi \ere, Ruvima,
Platona Jovanovi}a, Petra Zimowi}a i brojnih drugi, a
dana{wi pravoslavni Srbi su postali najotu|eniji narod u
svetu, otu|eni od svoje vere, nacije, dràve, kulture, tradi-
cije i to ne samo oni u dràvi nego i oni u Crkvi. Ko danas u
Crkvi ili dràvi brine brigu o Srbima?!
134
Dakle, u to vreme, dok Hrvati pokr{tavaju na{u decu i
prevode iz pravoslavqa u rimokatolike na{e crkvene
velmoè se qube sa Buzanxi}em, Tu|manom, Ho~evarom, rim-
skim papom Vojtilom, kakav je slu~aj sa Poglavarom SPC
nedavno u manastiru Begaqici; sa delegacijom Sv. arh. si-
noda i wenom posetom rimskom papi, sa jednim na{im
episkopom, koji vodi grupu od ~etrdesetak svojih sve{teni-
ka u posetu rimskom papi, da im on podeli “blagoslov” i po
koji zlatnik, a da ne govorimo o me|udràvnoj poseti na{ih
obezboènih politi~ara rimskoj kuriji i zalagawe da papa
poseti Beograd i Crnu Goru. Znaju li oni ko je i koliki
antihri{}anin rimski papa?!
Dakle, oni nas kamenom, a mi wih hlebom, u stilu one na{e

narodne poslovice koja ima izvori{te u Svetom pismu. I sve
bi to bilo u redu kada bismo, barem, tim na{im hri{}anskim
stavom izazvali uspavanu savest kod rimokatolika: da se
probudi wihova svest za zlo~ine koje su nam po~inili u sva
tri rata i izazove hri{}ansko pokajawe za zla koja su nam
naneli i koje nam jo{ uvek nanose, sve u nadi da }emo u
“bra}i” rimokatolicima probuditi hri{}ansku qubav i
pokajawe za zlo~ine koje nam ~ine.
Uzgred da napomenem, da ja nisam nikada video toliku

radost kod Poglavara na{e Crkve kao onu koju je imao na
licu kada se qubio sa nadbiskupom Ho~evarom u manastiru
Begaqici, kao da je on rimski papa, a ovaj mu podre|en
biskup~i} ili kao da mu je hteo da kaèm: O~e! “Delo svr{ih
koje si mi dao da izvr{im!” (sr. Jn. 17, 4). Tu “idili~nu sliku
poqupca” na{eg Poglavara sa Ho~evarom i wegovom svitom
ne èlim da prilaèm uz ovo pismo, jer je ona ve}ini na{ih
vernika poznata. Mawe je poznata jedna druga slika, koju sam
slobodan da priloìm uz ovo pismo, iako raspolaèm sa
mnogo drugih sli~nih fotografija, o novom “Judinom
poqupcu” jednog na{eg episkopa pred Sabornim hramom u
Ni{u, koji se u vreme tog “poqupca” popravqao, neposredno
pre nego {to je taj hram zapaqen i izgoreo u podmetnutom
poàru podmah posle ovog “ Judinog poqupca”. (Ovde slika
tog poqupca u crno beloj tehnika).
135
a) Pitawa za Gospodu Arhijereje u Crkvi
Pitam Vas, Gospodo u Crkvi: [ta ste u~inili da

za{titite srpsku decu od diskriminacija, pokr{tavawa,
ubijawa, zlostavqawa ovde ili u svetu?! Umesto toga Vi se
qubite sa papom i wegovim prelatima, sara|ujete sa onima
koji nas uni{tavaju, ne na na{u za{titu i biolo{ki
opstaanak nego na protiv. Vi qubite ruku jereticima.
Episkop, ili ma koje sve{teno lice, koje qubi ruku jeretiku
ili sara|uje sa wim, ili molitveno op{ti, ne samo svetota-
jinstveno molitveno op{ti, kako u~e “moderni” teolozi koje
je komunizam {kolovao, odlu~io je sebe od Pravoslavqa, po
kanonima na{e Crkve i u~ewu svetih otaca.
Znate li, Gospodo u Crkvi: Gde vam je nadle`ni episkop
~ija su deca “pokatoli~ena”?! Namerno ste ga premestili da
bude mitropolit cele Italije, da bi neprijateq wegovo
stado raspudio i vuci grabqivi bukvalno poklali wegove
ovce?! Zar ne ose}ate griù savesti, ni Vi ni on, kao da ste
najamnici u Crkvi, a ne pastiri Crkve Hri-stove? Prisetite
se re~i Gosapodwih: “Najamnik, koji nije pastir, kome ovce
nisu svete, vidi vuka gde dolazi, i ostav-qa ovce, i beì: i
vuk razgrabi ovce i raspudi ih” (Jn 10, 12).
Umesto svega {to biste trebalo da ~inite i da se
oduprete istrebqewu pravoslavnih Srba, Vi pozivate Srbe
da iza|u na glasawe i legalizujujete {iptarsku secesiju
Kosmeta; {aqete episkope i mitropolite na pregovare sa
papom, da mu qube ruku i skute, a on nam ponovo oduzema decu
i prevodi ih u “jani~are”, a na{i episkopi, ~ak i mitropoli-
ti sede sa wim i wegovim prelatima i xelatima i “prego-
varaju”. Papa ve} zakazuje posetu RS da u samostanu
Petri}evac izvr{i beatifikaciju Ivana Merca, ideologa
usta{ke organizacije, u samostanu ~iji su kalu|eri - fraw-
evci u~estvovali u klawu i istrebqewu pravoslavnih Srba.
Sutra }ete, mo`da, i Vi pozvati ~ak i samog papu sebi “u
pohode”. A papa Vam, preko svojih prelata i xelata, raspu|uje
stado, pokr{tava ve} kr{tene Srbe u Hrvatskoj, Srbiji,
Kosmetu, Bosni i Hercegovini, stvara divqe crkve u
Makedoniji i Crnoj Gori. Vi se toboè borite za {a~icu
136
pravoslavnih Makedonaca, {to nije za osudu, a dopu{tate
papi da odveri i odnarodi stotine hiqada pravoslavnih
Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, po onoj narodnoj “da
se Vlasi ne dosete”! Kao da to ~inite u znak “zahvalnosti”
prema “svetom ocu” {to Vam je oteo pastvu, a Vama pomogao da
se “kurtali{ete” obaveza `rtvovawa za svoje vernike, zabo-
ravqaju}i Hristovu nauku: “Od ove qubavi niko nema ve}u da
ko ìvot svoj poloì za prijateqe svoje” (Jn 15, 13). [ta }e
Vam jadni va{i ìvoti i mitre, ako izneverite Gospoda
Hrista, ako se odreknete jednoga od Wegovih malih (Mt 25,
45)? A i sada to isto nedelo - pokr{tavawa Srba - ~ini papa
u Beogradu, [apcu, Vaqevu i po drugim gradovima Srbije,
preko svojih prelata i xelata, dok na{i velikodostojnici
wega tap{u i ulaguju mu se, a on postupa bogohulno i
jereti~ki - pokr{tavaju}i pravoslavno - kr{tene Srbe da
postanu novi jani~ari ostatku ostatka srpskog naroda, a ne
~ini to nekr{tenim muxahedinima. âk, kao “pride uz }ar”
Vi, crkveni velikodostojnici, uvodite u SPC “instrumetal-
nu muziku” preko zvona na hramu Svetog Save, izgra|ujete
reqefe i bareqefe od na{ih svetiteqa, kakav je slu~aj u
Soko manastiru sa kipom sv. Vladike Nikolaja, koga osve}uje
li~no Poglavar na{e Crkve, zatim poprsje Svetog Save u
porti hramu Svetog Save u Beogradu, {to sve nije u duhu
pravoslavne umetnosti i {to je organski nespojivo sa wom
kroz vekove. Uostalom, zar nije jo{ u Starom zavetu
zapove|eno: “Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od
onoga {to je gore .....” (2. Moj. 20, 4 – 5)? Za to nije nikakvo
~udo: a) {to radnici na gradwi ovog hrama ginu, jer rade i
praznicima; {to kupola Hrama blago tone; {to nova skupo
kupqena zvona prskaju, jer Gospod daje Svoje simbole i znake
qudima, ali qudi u Crkvi: “Usta imaju, a ne govore; o~i
imaju, a ne vide; u{i imaju, a ne ~uju” (Ps.135, 16 – 17).
Pitam se: Da li ste za sve ove propuste i nerad svesni
svoje istorijske odgovornosti, posebno za nerad i okrenu-
tost materijalnom ìvotu, za svoju nedopustivu indolenciju
kada su u pitawu interesi Pravoslavqa i za{tita
pravoslavnih Srba? Ili, kako zli jezici kaù, da neko u
vrhovima SPC radi za interese Vatikana, ako je SPC kupqe-
na “Petrovim nov~i}em” da, kao Juda, izda pravoslavnog
137
Hrista u srpskom narodu i primi rimokatoli~ku “prelest i
jeres” preko zloglasne unije?!
Neki kaù to otvoreno da ima vatikanskih pla}enika u
SPC, neki prikriveno, ali se “{u{ka” i trebalo bi javno
iza}i sa istinom pred narod. Ja o tim pla}enicima ne znam,
i ne èlim da znam, jer sam se zakleo da sluìm Gospoda
Hrista po pravoslavnom u~ewu, a episkopa samo utoliko uko-
liko je poslu{an Hristu, veran Pravoslavnoj crkvi i odan
wenim kanonima i idealima. Znam, isto tako, da brojni pred-
stavnici Crkve, svaka ~ast malom broju izuzetaka, nisu na
visini svog poziva, misionarskog sluèwa i zadatka, kao ni
moralnog ìvota koji od wih zahteva vera pravoslavna.
Ako je tako, a tako jeste i to mogu dokazati, za{to se onda
brojni episkopi qute na blaènopo~iv{eg oca Tadeja koji je
kazao da je DB ubacio veliki broj svojih agenata u SPC da u
woj iznutra rovare protiv crkvenih interesa i interesa
na{eg naroda, ako to nije istina?! Koga to sme da boli isti-
na, ako je ona u slu`bi Boga, apsolutne istine (Jn 14,6) i
Pravoslavqa? I ko to u Crkvi sme da pre}utkuje
zloupotrebe u woj: kra|e, nemoralan ìvot, orgijawe, korup-
ciju, prodaju parohija, ukoliko je to istina? A ako je to la`,
ko se u Crkvi zbog te i woj sli~ne laì sme uznemiravati,
jer je Gospod rekao svima nama: “ Blaèni ste kada vas
r|ave re~i, zbog Mene...” (Mt 5, 11)? Koliko je neistina samo
za mene poteklo iz usta pojedinih arhijereja, pa ja ne smem da
se qutim na wih koliko na |avola koji je u wima na{ao
pogodno tle za laì i obmane.
Pa za to Vas naju~tivije pitam: Sa ~im }emo iza}i pred

Svetog Savu, pred sve na{e svetiteqe, pred svete episkope:
Platona, Petra, Savu, Dositeja, |akona Avakuma i pred
hiqade i hiqade drugih, znanih i neznanih, srpskih svetite-
qa, ako vam neprijateqi, kao gladni vuci, raspu|uju va{e
stado, a vi ni{ta ne preduzmete da ga sa~uvate?! Mislim da
dobro znate kome je Gospod rekao: “Kakva je korist ~oveku
ako zadobije sav svet, a du{i svojoj naudi?! (Mk 8, 36).
138
b) Pitawa za Gospodu u dràvnim organima vlasti
Postavqam pitawe i vama, politi~arima Jugoslavije

iliti SCG, kao {to sam to u~io i crkvenim prvojerarsima:
[ta ste uradili, pred na{om i svetskom javno{}u, da
za{titite diskiminisane, progowene, pobijene pravoslavne
Srbe u Hrvatskoj, u Izetbegovi}evoj xamahiriji, na Kosmetu?!
Kako moète biti ravnodu{ni prema ovako te{koj sudbini
iskasapqenog Srpstva?! Za ~ije i kakve se pozicije borite,
ako ne za svoj narod koji Vas je izabrao i postavio na to
mesto da vodite politiku u duhu dobrobiti, pravi~ne i dos-
tojanstvene saradwe i poboqàwa ìvota srpskog naroda, i
qegovog mirnog suìvota sa svim susedima i drugim narod-
nima sveta?
Nisam protiv saradwe sa na{im susedima, ali jesam pro-
tiv genocida, duhovnog i fizi~kog, prema srpskom narodu
koji sprovode rimska kurija i {iptarski teroristi pod
pla{tom za{tite demokratije, qudskih prava i pod protek-
toratom me|unarodnih mo}nika, ~ime se stvaraju etni~ki
~iste dràvice – Hrvatska i Kosovo. I to na ìvom tkivu i
vekovnim ogwi{tima srpskog naroda, a vi jo{ niste vratili
Srbima dràvu, himnu, grb, jezik, pismo, kulturu, veru {to su
nam va{i ocevi - komunisti oduzeli nego jo{ uvek, kao komu-
nisti~ka deca, na podnebqu Srbije, u svim nadle{tvima i
kancelarijama visi satanisti~ki i kabalisti~ki znak pen-
tagrama koji je unakazio srpski narod. A oni, koji nisu imali
dràve u istoriji, stvori{e ih pomo}u srpske krvi i teri-
torija.
Da li ste se, gospodo hri{}anska, bilo Vi ili ma ko u
Crkvi, ikada zapitali: {ta rade srpska deca razbeàna
progonom svuda po svetu pred Hrvatskim “Bqeskom”,
“Olujom”, {iptarskim terorom, Izetbegovi}evim muxahedi-
nima koje je Klinton doveo u BiH, razbeàna kao pili}e
pred kopcem?!
Umesto toga Vi ustoli~ujete Hrvate i druge nacionalne
mawine da vladaju Srbijom i Srbima u srcu Srbije, i to i one
nacionalne mawine ~iji narodi progone ime i jezik sprski,
~ak ~im ih samo ~uju na ulici. Osim toga, umesto naknade za
ubijene Srbe od strane monstrumskih pojedinaca ovih naro-
139
da, Vi ni{ta ne u~iniste da poboq{ate natalitet u srpskom
narodu, budu}i da sada Srbi vi{e umiru nego {to se ra|aju,
a dozvolili ste i daqe dozvoqavate ono {to su komunisti
~inili: da klanica nero|ene srpske dece u ginekolo{ko-
aku{erskim klinikama u Srbiji obavqaju svoj krvavi posao
nad nero|enom na{om decom. Da li je i to qudsko pravo da
se ubijaju nevina i nero|ena srpska deca, “pravo” koje nije
zagarantovano u mnogim drugim tzv demokratskim dràvama
Zapada i Istoka.
O ~emu brinete, ako ne brinete o vitalnim nacionalnim
interesima svoga naroda?!
Zar moè tako stra{na i porazna vest, kao ova objavena u
Glasu, da sve Vas, u Crkvi, Dràvi i sredstvima informi-
sawa javnosti, ostavi ravnodu{ne, da ne reagujete, da se
pravite “ludi” i da, umesto reciprociteta u regulisawu
me|udràvnih odnosa, promovi{ete Hrvate i [iptare ovde
u Srbiji - ne samo u vrhovima vlasti nego i davawem povlas-
tica da, kao nove dahije kupuju i zaposedaju srpsku imovinu,
~esto otetu nacionalizacijom?! Ono {to [tajner radi neza-
konito na Kosmetu, to vi radite “po va{em”, jo{ uvek komu-
nisti~kom zakonu u Srbiji: ne vra}ate oteto nacionalizaci-
jom, ve} to privatizujete, uzimaju}i u{ur za sebe, a kaète
da niste komunisti. Imate li vi, uop{te, sluha za
nacionalne interese ili samo za internacionalne “usluge” i
“obaveze”, za svoje li~no boga}ewe i saka}ewe ovog naroda?
Mislite li na sud Boìji, na sud pred istorijom i potom-
stvom?! Da li znate “su ~im }ete iza}’ pred Milo{a”, pred
Svetog Savu i, kona~no, pred Gospoda Hrista, ~ijem stadu ne
sluìte kao pastiri nego kao najamnici, misle}i samo o svo-
jim sopstvenim, a ne o op{tim, narodnim interesima?! Vi se
bogatite, a va{ narod siroma{i, gladuje i izumire; vi se
{irite i uìvate, a va{ narod se skupqa, smawuje i nestaje;
vi vladate mo}no, ~ak rekao bih nasilno, vladate ostatkom
srpskog naroda ovde u Srbiji, ne dozvoqavaju}i narodu ni
“da pisne i zavapi za pomo}”, a va{ narod robuje u susednim
dràvama koje su stvorene na ra~un ìvotnog prostora srp-
skog naroda, robuje i pati ba{ kao u Deèvoj i âu{eskuovoj
Rumuniji. Imate li savesti i dràvni~ke mudrosti da
stanete pred svetog velikomu~enika kneza Lazara, koji je
140
poloìo glavu da bi sa~uvao Kosovo, koje vi i va{i pred-
hodnici rasprodajete, a da ne pocrvenite?!
v) Pitawa novinarima i medijskim ku}ama
Obra}am se i vama, gospodo novinari, iako znam da ste

“sluge i robovi” novih gospodara MO]I, kao {to ste I rani-
je u ve}ini bili: Brozu i Milo{evi}u sa iskkrenim pitawem:
[ta ste u~unili da pitawe progona, diskriminacija,
pokr{tavawa Srba i srpske dece u Hrvatskoj, u xamahiriji
BiH i Kosmetu, iznesete na svetlost dana i pred na{u i
svetsku javnost, da ukaète na li{avawa srpskog naroda
osnovnih qudskih prava na ìvot, slobodu, rad, verois-
povest u Hrvatskoj, Kosmetu i drugde?! Umesto toga, neki od
vas se vrlo revnosno zalaù za prava homoseksualaca da
uìvaju a da se ne kote i za pravo da oni “usvajaju” tu|u decu
koju ne mogu, iz svoje gre{ne, sodomske utrobe, da rode; za
pravo Roma iz celoga sveta da naseqavaju ovu malu i pre-
stravqenu i uni{tenu Srbiju, svedenu na beogradski pa{a-
luk, kako bi od we stvorili prvu romsku dràvu na svetu.
Nisam protiv Roma, jer i oni imaju pravo da ìve, ali
svuda gde su se zatekli, a ne da samo naseqavaju Srbiju i da
se opet bune samo protiv Srba. Tako su nam Brozovi
Crnogorci (ne Srbi iz Crne Gore) naseqavali Srbiju i
vladali wome kao neka “nova klasa”, a sada èle da se, kao
“nafatirani Crnogorci” kao uhraweni “pacovi” odvoje od,
oglodanih i osiroma{enih Srba. Niti ustajem protiv ma koje
mawina u na{oj dràvi kojoj priznajem pravo da ìvi i radi
s nama na dobrobit svih. Za to se èstoko bunim protiv te
nepravde da mawina ugwetava ve}inu i da se to zove
demokratija; da se obespravquje ceo jedan - ve}inski narod,
da bi se ovlastila, “opravila” i ustoli~ila mawina kako bi
ugwetava tu ve}inu.
U tom smislu, i samo u tom, ja sam antidemokrata i
antiglobalista, “antireìmlija” i opozicionar, jer se
zalaèm za prava svih, pa i za pravo srpskog pravoslavnog
naroda da moè, svuda gde se na{ao, da ìvi u miru i dosto-
janstvu ~oveka. sa svim drugim narodima sveta, ne samo sa
mawinama u na{oj zemqi.
141
Stanite i zamislite se: da li sam ja u pravu ili nisam?!
Ja znam, a to zna i Gospod Bog, da sam u pravu. I to mi je
sasvim dovoqna satisfakcija da delam po svojoj savesti i
~vrstoj veri, a ne po poltronskom diktatu i nare|ewu, u
najboqoj nameri da tako sluìm svima qudima dobre voqe
koji pripadaju jedinome i ìvome Gospodu Bogu.

Bgd, Maksima Gorkog br. 37
Poslato: Svetom. arhijerejskom sinodu SPC

(R sa po{te Bgd 11101, 3. jun 2003. godine
Skup{tini Srbije (preko Ekspedicione kwige br. 7/3),
Predsedniku vlade Srbije (preko EK 8 /003),
Poslani~koj grupi DSS u Skuptini Srbije
(preko EK 9/2003.) i
Novinama: “Glasu javnosti” (Ek 11/2003), “Politici”
(EK 10/ 2003), “Blicu” (EK,6/2003), “Telegrafu” (12/ 2003)
i drugim.
142
22) PISMO SINODU O PRELASKU SRBSKE DECE
U KATOLIKE, 3. septembra 2003. godine
143
23) APOLOGIJA MOJIH STAVOVA,
PISMO SINODU O STAWU U SPC

Beograd, 5. oktobar 2003. godine
(Apologija mojih stavova kao odgovor na pismo Svetog

arhijerejskog sinoda SPC, Sin. Broj 1728/ zap. 1042 od
3. septembra 2003. godine)
P
ro~itao sam, sa du`nom pa`wom ali i velikom indi-
gnacijom, sa zabrinuto{}u, ali bez ikakvog straha,
Va{e pismo koje mi je upu}eno pod gorwim brojem i
datumom. Iskreno àlim {to ne mogu da na Va{e pismo
odgovorim tako koncizno i saèto, kako ste Vi meni pisali,
jer èlim da pri tom sumiram celokupnu na{u, rekao bih,
nametnutu mi korespondenciju i dosada{we odnose u jednu
Poslanicu - Apologiju mojih do sada javno iznetih stavova,
koju èlim da prezentiram javnosti kao dokaz Va{eg i mog
rada, na{e ortodoksije i ortopraksije, ko gde stoji i {ta ko
zastupa, pa neka Bog i narod prosude ko je u pravu.
Iskreno mi je, gledano iz ove perspektive i mog poloàja,
ào {to sam se rukopoloìo za sve{tenika „u zlo vreme i
godine gadne“ kada se mnogi od Vas nisu ni rodili, ili ako
su se i rodili mnogi su bili uz komuniste, dok sam se ja uz
velike prepreke od strane komunista, ~ak i li~no i poro-
di~no stradawe, upisao u Bogosloviju kasnije i rukopo-
loìo, u samo jednoj nameri - da verno i odano sluìm Bogu
i svome narodu, ne slute}i da }u, na izmaku svog ovoze-
maqskog veka i posle 48 godina po`rtvovanog sve{teni~kog
sluèwa, biti potpuno ignorisan i izolovan u Crkvi,
stavqen vi{e puta na stub srama, pre svega od onih koji su u
Crkvi najamnici, ako ~ak nisu do{li u wu „po zadatku“.
a) Umesto uvoda
@eleo bih, kada bih mogao i umeo, da Vam jezgrovito i

kratko odgovorim na gorwe Va{e pismo, kao {to ste ga Vi
144
meni napisali, ali zbog brojnih ~iwenica i dugo taloènog
bola u mojoj du{i, uzrokovanog uglavnom nepravdom koju sam
doìveo od strane pojedinih arhijereja SPC, kao i brojnih
komunista u Crkvi i izvan we, koji se naàlost ~ak i danas
boqe „kotiraju“ od mene u Crkvi, otuda ovaj moj odgovor ne
mogu tako saèto napisati. Uostalom, i ovo moje pravdawe
Vama, zbog neopravdanih Va{ih napada koje ste mi uputili,
neka posluì na{im „budu}im pokolewima“ kao dokaz moje
revnosti i odanosti u odnosu na sluèwe veri i ota~astvu.
Da Vam unapred kaèm da znate sa kim imate posla da sam, u
svojoj slu`bi Bogu i svome rodu, spreman u svakom trenutku
moga ìvota da sav sagorim bez ostatka, e da bih kako
spasao one koji jo{ uvek veruju u mene i one koji su pored
sebe, a time i samog sebe.
Dakle, sve {to sam do sada ~inio i {to i sada ~inim,

~inim to u najdubqem uverewu da time sluìm samoga
Gospoda a ne toliko qude, ili Gospoda kroz sluèwe qudi-
ma, kao istinski bogomoqac, i to samo sluè}i Bogu „duhom
i istinom“ (Jn 4, 23), budu}i da je Bog istina, i da Mu se moè
sluìti samo istinom i qubavqu, to jest verom i dobrim
delima. Ako moj rad nije u tom smeru, kaìte mi gde ja gre{im
u javnim istupima, pismima ili govoru i ja }u mu~ati kao
pravedni Jov. Setimo se ovde re~i pravednog Jova, koje
dobro odslikavaju i Vas i mene, odnosno na{ odnos kroz
odnos Jova i wegovih prijateqa: „Da, vi ste qudi, i s nama
}e umreti mudrost. I ja imam srce kao i vi, i ja sam ~ovek koji
moè da pati“, ~ak i zbog Vas koji predstavqate SPC, „nisam
gori od vas“; nisam ~ovek bez greha i ko je taj od qudi koji
nema greha neka „digne dva prsta“ da ga vidimo i neka se baci
kamenom protiv mene,? Gle, „Na podsmijeh sam prijatequ
svom, koji kad zove Boga, odzove mu se; na podsmeh je praved-
ni i dobri...
Mirne su kolibe lupe{ke, i bez straha su oni koji gneve

Boga, wima Bog daje sve u ruke.“ (Jov 12, 2-6 ). Na ovoj zemqi
mirni su oni koji, svojim ìvotom, gneve Boga, a èstoko
napadaju one koji slave Boga. To dokazuje celokupna istorija
Gospoda Hrista i hri{}anstva.
145
b) Bojim se samo Gospoda
Zbog svega Vam sada i odgovaram: Ne bojim Vas se, jer me je

Gospod nau~io: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a du{u ne mogu
ubiti; nego se vi{e bojte Onoga koji moè i du{u i telo pogubiti
u paklu“ (Mt. 10, 28). No, usu|ujem se da Vas pitam: Da li se Vi
bojite Boga kad ve} ovako radite i gonite, Crkvi i rodu, odane
sluìteqe i poslenike?! I koga se Boga bojite kad na pregov-
ore, oko sklapawa stvarawa nekakve ekumene i usvajawa pap-
skog primata, idete u Rim, sa Rimom paktirate, uniju prizivate,
s jereticima molitveno op{tite, pquju}i na sve na{e svetite-
qe, velikane, Svetog Savu, na na{e kanone i u~ewe Crkve?!
Mene je Gospod Bog dodelio Vama, da Vam budem „kao kost
u grlu“, a i Vas meni - da me ignori{ete, diskrimini{ete,
ometate u nau~nom bogoslovskom radu i nacionalnom
poslawu, i to samo zato {to Vas bratski opomiwem na zak-
letvu koju ste poloìli, pa zaboravili, protiv koje svesno
gre{ite, misle}i da time „Bogu slu`bu prinosite“ (Jn 16, 2).
Pa, ako ste zaboravili svoju zakletvu od koje se koà jeì
kada je ~ovek slu{a, uzmite je jo{ jednom u ruke i pro~itajte,
jer }emo zajedni~ki izneti svoju parbu pred Gospoda, koga ne
moèmo obmanuti, ni Vi, koji imate episkopske foteqe,
niti ja, koji gotovo, u odnosu na Vas, da sedi na {amlici i
svojoj kostrijeti, ba{ kao pravedni Jov, niti ma ko drugi koji
nepo{teno ìvi i radi u ovom svetu.
Ne sudim Vam ja nego Vas opomiwem za ono {ta radite, a
ne bi trebalo da radite, pa bi mi za to trebalo da budete
zahvalni {to èlim da doprinesem svome i Va{em spasewu.
To jest, kritika u Pravoslavqu je oduvek bila dozvoqena
svima, posebno sve{tenicima, i pogotovu sve{tenim licima,
posebno onima koji su skoro sve `rtvovali za dobro Crkve i
naroda. Zaboravili ste kako su kritikovali Va{e prethod-
nike, na primer episkopa Jovana \or|evi}a, koga su javno
nazvali idiotom, Vi}entija Jovanovi}a Vidaka „{to je imena
srpskih svetaca iz kalendara izbrisao“, Dositeja Vasi}a,
elitnog mitropolita Mihajla Jovanovi}a, neke od wih su ~ak
li{avali episkopskog ~ina za mawe grehe i propuste u odno-
su na Va{e gre{ke i sagre{ewa.
Otkuda, dakle, Vama danas pravo da nam zabrawujete da
146
govorimo, kada nas je sve Gospod izabrao i poslao u svet sa
re~ima: „Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u ime
Oca i Sina i Svetoga Duha, u~e}i ih da drè sve {to sam vam
zapovedio“ (Mt 28, 19-20)? Ko ste Vi da nam branite da
delamo shodno svojoj zakletvi i savesti koju nam je Bog dao?
Zakleli smo se da budemo poslu{ni episkopu kao Hristu.
Ali, muka je u tome {to je retko ko od episkopa kao Hristos,
mnogi su sli~ni antihristu. Episkopu jeretiku, razvratniku,
homoseksualcu, pedofilu ne smemo biti poslu{ni, jer se
tada odri~emo Hrista i sluìmo satani. Nemate pravo da
nam zavezujete usta da ne govorimo o Hristu i Wegovom
uzvi{enom u~ewu i ìvotu; nemate pravo da nam zabrawujete
da govorimo o Va{im manama, gresima i propustima, kada je
to praksa u na{oj Crkvi od davnina bila? Uzmite Vesnik
Srpske pravoslavne crkve, i pro~itajte {ta u wemu pi{u
slobodarski, dobronamerni sve{tenosluìteqi za svoje
prvojerarhe. A danas ima prvojeraraha koji spavaju sa ènama
svojih klirika, sa bludnicama, sa svojim ~tecima i
bogoslovima, sa maloletnom decom. I ne samo to, da ne
nabrajam sve ostalo, jer me je stid i sramota {to svoju du{u,
kao neki balegar, prqam ovakvim re~ima i mislima, trujem
je i kvarim tu|om balegom i izmetom.
Za to smatram da i ja, kao i svaki drugi vernik ~ak i da
nisam sve{tenik a kamoli {to sam sve{tenosluìteq sa
staòm od 48 godina, ve}ini od Vas mogu, po vekovnoj praksi
SPC, smelo i dostojastveno kazati gde gre{ite: u ìvotu,
u~ewu i postupawu. U tom smislu, nadam se da }e mi se ost-
variti èqa da napi{em svoju kwigu: „Moji nesporazumi sa
najamnicima u Crkvi“, u kojoj }u izneti svoju borbu i parbu
pred lice Boga i naroda, po{to se dosta gneva i teskobe
skupilo u meni zbog Va{ih la`nih napada, diskriminacija,
ne~asnog rada i ìvota, sa izuzetkom ~asnog broja pojedi-
naca. Ja sam duboko svestan ~iwenice da ne mogu suditi
„tu|em sluzi“ i da su|ewe ~oveku ma kome, posebno Vama,
pripada jedino Bogu (sr. 1 Moj. 16, 5; 1 Car. 24,16; Ps. 7,12; 9,
5; 49,6; Lk 18, 2; D. ap. 10, 42; 2 Tim. 4, 8). Ali, da li se ba{
svi me|u Vama boje Boga i Boìjeg suda, kada znamo {ta neki
episkopi u na{oj Crkvi ~ine?! Bojim se da ima prvojerarha
koji ni u Boga ne veruju, kada rade to {to rade.
147
v) Stara prevara „u novom ruhu“
îtaju}i Va{e pismo koje ste mi napisali setih se one

prvobitne prevare u Svetom pismu i stiha: “Glas je
Jakovqev, ali ruke su Isavove” (1. Moj. 27, 22). Ne aludiram
ve} iskreno to ispovedam, jer mislim da je ovo pismo
napisao episkop ba~ki Irinej, „moj stari an|eo ~uvar“, koji
vodi brigu o meni kao da je name{tenik DB-a ne episkop
SPC, iako nije „moj nadle`ni“, a potpisao ga je krotki i
nezlobivi mitropolit Amfilohije, koji je i sam imao sukob
sa ovim episkopom zbog wegovog me{awa u nadle`nost mit-
ropolita. Raspolaèm dokazima za ovu tvrdwu.
Dakle, episkop koji je napisao ovo pismo, sa znawem ili
bez odobrewa Sinoda, jeste episkop ba~ki, o ~emu svedo~e
prepoznatqive re~i iz ranijeg famoznog Sinodskog
saop{tewa protiv mene u vezi incesta. Posebno ga ovde
izdaje ponovqena optu`ba protiv mene da „neka`weno
napadam svog nadle`nog arhijereja“, a ta optu`ba je prvo-
bitno, u odnosu na mene, (zlo)upotrebqena u gore napomenu-
tom Sinodskom saop{tewu - nepotpisanom, nezavedenom i
nepe~atiranom ni od koga, za razliku od svih drugih
Sinodskih saop{tewa, ~ak i od ovog pisma, koje je i pot-
pisano i pe~atirano i zavedeno, a u kome su ponovqene laì
i izmi{qotine jevrejskog lobija protiv mene oko mog nau~no
obrazloènog famoznog intervjua o incestu. To Saop{tewe,
koliko ja nezvani~no znam, napisao je episkop ba~ki, kako
bi pridobio jevrejski lobi u Novom Sadu za podr{ku sebi u
„obra~unu“ sa Nenadom ânkom, sa kojim je tih dana bio u
ozbiqnom politi~kom sukobu i obra~unu.
I umesto da me brani od la`nih osuda jevrejskog lobija,
koji preko „mog slu~aja“ èli da porobi Vas - prvojerarhe u
Crkvi i da Vas pot~ini k sebi u antihristovskoj borbi pro-
tiv svih nas, a ne samo mene, on „moj nadle`ni“ i on moj „ne-
nadle`ni episkop“, solidari{u se sa judejskim farisejima,
osu|uju mene gnusnim jevrejskim laìma, kao da se obojica
nisu zakleli Bogu da }e se sluìti samo istinom i da sluè
samo Istini, to jest Bogu. Ne{to sli~no ovome ~inio je i „moj
nadle`ni arhijerej“, kada me je zvao „na razgovor“ povodom
la`nih optu`bi g. Aleksandra Singera i spo~itavao mi lek-
148
ciju da ne mrzim usta{e i Judejce, to jest Hrvate i Jevreje (ne
znam otkuda mu takvo la`no tvr|ewe), obe}av{i mi tom pri-
likom da }e mi dostaviti fotokopiju tih Singerovih
optu`bi, {to nikada nije u~inio i pored mojih pismenih i
usmenih zahteva u vi{e navrata. Umesto da me obojica brane
od prqavih izmi{qotina Judejaca, da stanu iza svog
sve{tenika koji sluì Hrista i Wegovu crkvu, oni me zajed-
no sa Jevrejima, zbog toga {to sam napisao predgovor
Protokolima sionskim mudraca napadaju, a „moj nadle`ni“,
nedavno prima od fariseja i talmudista visoko odlikovawe
„za revnosnu slu`bu“ nehristu i pentagramu, isti~u}i tom
prilikom nedopustivu tvrdwu koju Patrijarh ne sme da kaè,
~ak i kad bi bila istina, za Jevreje i Srbe „ostaci smo zak-
lanih naroda“ (v. “Ve~erwe novosti”, Beograd, Krstovdan 27.
septembar 2003. godine, str. 4). Imam pravo da mislim da mu
se to visoko odlikovawe dodequje samo zato {to je mene
javno unov~io kod Jevreja i opomiwao me usmeno i preko
Sinodskog saop{tewa javno obrukao zajedno sa episkopom
ba~kim, da osu|uju moje nau~ne izjave, za to jedva ~ekam dan
kada }e Jevreji odlikovati i episkopa ba~kog „Ordenom
zasluga za jevrejski narod prvog reda.“
I, doista, onaj koji je to Sinodsko saop{tewe sro~io, bez
obzira ko je, posluìo se gnusnim laìma kojima su se
sluìli Judeji uvek kroz istoriju, posebno kada su mu~ili i
osudili na{eg Gospoda. Podmuklo, farisejski oni, koji su
ubijali svoje vladare, a nikada nisu trpeli okupatorske,
govore Pilatu: „Nemamo cara osim }esara“ (Jn 19, 15). Mogu
me zli jezici sada, zbog ovih mojih re~i, osuditi da sebe
gradim Hristom, ba{ isto onako kako su i Wega osudili: „Ako
ovog pusti{, nisi prijateq }esaru. Svaki koji sebe carem
gradi protivi se }esaru“ (Jn 19, 12).
g) Nikome ne sudim niti ma koga osu|ujem,

ve} prime}ujem i kritikujem
Ho}u da kaèm da, u na~elu, nikome „ne sudim niti

presu|ujem“, kako kaète, ve} samo dobronamerno ukazujem
na gre{ke i propuste, kojih u na{e vreme ima mnogo kod
na{ih crkvenih velikodostojnika, a oni se zbog toga mogu
149
razlo`no i sa pravom kritikovati bez da se to shvati kao
osu|ivawe. Osu|ivawe se ~ini kada neko la`no i tenden-
ciozno pronosi za nekoga neistinu, a kritika je kada neko
nekome bri`no ukazuje na gre{ke i propuste. To je ta tanana
nit bratskog ispravqawa koja razlikuje razlo`nu i argu-
mentovanu kritiku od osu|ivawa koju mnogi danas, oni koji
sebe, bogohulno i gre{no, izjedna~avaju sa Hristovom
crkvom, ne}e da vide kod mene brigu i dobru voqu za svoje
spasewe nego samo zlu voqu i nameru, pa meni, ostarelom i
sedom sve{teniku, dokazanom borcu za Svetosavqe i
Pravoslavqe, prete ka`wavawem; meni koji sam se oprede-
lio za sve{tenika kada su neki od Vas bili s komunistima;
meni kome su komunisti, kako u dràvi tako i u Crkvi,
pretili ra{~iwewem, osu|uju}i me zamenom teza: da ja
sudim wima, a ne oni meni. Ja sam bio wihova `rtva od prvog
dana moje sve{teni~ke slu`be (21. septembra 1956. godine).
âk i neki od onih koji mi sada sude, kao episkop ba~ki, bili
su poznata komunisti~ka i prvobora~ka deca i uìvali su
sve blagodeti ovoga sveta pod komunizmom i socijalizmom,
iako su komunisti gonili Crkvu Boìju, oduzimali joj imov-
inu, ubijali sve{tenike, pa su ti (deca ili simpatizeri
komunista) posle, kada su postali episkopi, bili bliski
saradnici komunista i socijalista. Samo Bog zna da ja
nikome ne sudim, a o svome navodnom „su|ewu Vama“
poloì}u uskoro ra~un dragom Bogu kada me pozove k Sebi,
kome usrdno hrlim, i srpskom narodu, kome }u se uskoro
obratiti svim svojim pismima i borbom za ovih mojih 48
godina sve{teni~kog sluèwa.
d) Va{e bezrazlo`no napadawe
Da li stoji Va{a konstatacija da ja bezrazlo`no napadam
Vas i da to „predstavqa drskost sa moje strane“, kako
navodite u pismu, da tako neodgovorno napadam Sveti arhi-
jerejski sinod, „koji neprekidno, na najodgovorniji na~in
postavqa nadle`nim vlastima - crkvenim i dràvnim - u
Hrvatskoj pitawe prozelitizma. To je tema koja se pokre}e
svaki put zvani~no i nezvani~no, usmeno i pismeno na svim
nivoima, kao i druge teme koje se ti~u ugroènosti na{eg
naroda u Hrvatskoj“.
150
Prvo, to ne sme biti tema „kao i druge teme“, jer je to
duhovni genocid, zlo~in ka`wiv po svim me|unarodnim
zakonima, to je najva`nija tema dana{wice, pogotovu {to
Srbe optuùju za zlo~ince oni kojima savest nije mirna kada
su u pitawu zlo~ini prema Srbima i koji su stvarni
zlo~inci, koji postupaju shodno poslovici kad lopovi
arlau~u za lopoovom: „Dr`’te lopova!“ ûdi me {to niste
zbog tako velikih zlo~ina prema Srbima i srpskoj deci
alarmirali me|unarodnu javnost, onako usrdno i javno barem
+kako javno pozivate Srbe da iza|u na glasawe na Kosmetu i
da time daju legitimitet albanskim teroristima i da ih ubi-
jaju? Ja nisam ~uo, mo`da sam zbog starosti slep i gluv, ni
jedan va{ javni vapaj, jecaj, protest protiv zlo~ina koje nam
~ine Hrvati, muslimani i [iptari, osim pojedinca
(episkopa Atanasija Jevti}a, episkopa Artemije i mitro-
polita Amfilohija, ali su sada i ti glasovi protesta umuk-
li), a trebalo je da zbog toga vri{tite da se ~uje do neba, da
lele~ete i da se molite Gospodu da se smiluje na na{e
stradawe, da naloìte sveop{te narodne postove i kajawe,
radi sticawa Boìje milosti koju smo, svojim sagre{ewima,
izgubili.
Drugo, nisam nikada ~uo za Va{im proteste, demar{e u
vezi zlo~ina koji ~ine Hrvati prema Srbima, te, u tom kon-
tekstu nisam ~uo da ste javno protestovali protiv
pokr{tavawa srpske dece, i to u broju od preko 20.000 hiqa-
da, od strane rimokatoli~kih fratara, i to samo u Zagrebu,
niti ste, barem javno, po{to ne znam {ta sve radite tajno,
protestovali kod pape protiv papinog dolaska u BiH i
Hrvatsku i sluèwa wegove „mise“ na srpskom strati{tu u
Petri}evcu i progla{avawa usta{kog ideologa Ivana Merca
za blaènog, iako znam da su to ~inili pojedinci, laici
izvan Crkve, koje je ova gnusoba i rugoba duboko zabolela (v.
Politika, br. 32172, Beograd 2. jun 2003. godine, str. 10:
„Protest Milana Bulaji}a: „Misa na gubili{tu“). âk niste
protestovali protiv papine posete na{em strati{tu u Bawa
Luci, ve} ste ugovarali sastanak wegov sa poglavarom na{e
Crkve u Bawaluci i to je bilo dogovoreno „kao i druge teme“
o ~emu ste sa wim „}askali“, onako uzgred i nevezano. Pa
niste protestovali protiv „in{talacije“ unijatskog papskog
151
biskupa u Beogradu, kako pi{e Politika (od 3. oktobra 2003.
godine), protiv {tampawa bukvara na }irilici od strane
unijatskog biskupa, protiv toga {to nam muxahedini i musli-
manski teroristi prebijaju i sunete Srbe. U sveèm mi je
pam}ewu da nadbiskup Zagreba - Buzanxi} u razgovoru sa nov-
inarima, na pitawe: da li je bilo govora u tro~asovnim raz-
govorima izme|u wega i srpskog Patrijarha u Srpskoj
Patrijar{iji o srpskim izbeglicama i wihovom povratku u
Hrvatsku, hladno odgovara da nije bilo o tome ni re~i. Pa
niste protestovali kod pape nego pregovarali, pregovarali
oko papine posete Beogradu, susretu „na najvi{em vrhu“, u
koju svrhu je stvorena i komisija u Crkvi da dela na tome, a
jedan ~lan te komisije, ina~e sve{tenik SPC visokog ranga,
kako kruè pri~e po Beogradu, dobio je od pape kola i
voza~a, da moè da lako obigra sve srpske krajeve u mision-
arewu za papu. Zar to nisu ponovo Judini srebrewaci na
delu?! Vidite li {ta Vam se sve radi u Crkvi, na Fakultetu,
u Patrijar{iji, ili ste, kao ja starac, obnevideli?!
Tre}e, kaète u svom odgovoru da su „kontakti sa
Rimokatoli~kom crkvom“ jevan|elski imperativ za na{u
Crkvu i da je to praksa od doba Svetog Save. Tu ste se malo
prevarili, namerno ili nenamerno, iskrivquju}i istoriju.
To moè da kaè i misli samo umobolni pravoslavni
hri{}anin, zaraèn virusom ekumenizma i papizma.
Sveti Sava nikada nije tako radio niti i{ao u Rim, a
qutio se protiv svog brata Stefana {to je primio krunu od
pape, pa ga je on ponovo krunisao i opravoslavio. A Vi danas,
Gospodo Arhijereji, ne samo da razgovarate sa papom i wego-
vim prelatima, nego sa wima i molitveno op{tite, supprot-
no kanonima, prokletstvu koje su sveti oci, Sveti Sava i car
Du{an bacili na sve one koji „prihvate latinsku prelest“.
La` je da molitveno ne op{tite sa jereticima. Otvorite Po-
litiku br. 32294 (od 2. oktobra 2003. godine str. A11), pa }e-
te videti na{a sve{tena lica u bogoslu`benim ode`dama
kako se zajedni~ki mole sa rimokatoli~kim prelatima i
papskim nuncijem na „Novosadskom katoli~kom grobqu“, ~ime
grubo kr{e sve kanone i u~ewe svetih otaca i vekovnu prak-
su na{e Crkve. Ta sve{tena lica je „neko“, sa visokog mesta
u Crkve, dao „blagoslov“ da idu tamo, jer da nije, poveo bi se
152
postupak wihovog ra{~iwewa, budu}i da su svoje ra{~iwe-
we oni sami ve} time u~inili.
Vidite po ovom „katoli~kom grobqu“ da rimokatolici
odvajaju i svoje mrtve od nas, kako nas pogrdno zovu - Cigani,
jer imaju ~ak i „svoje grobqe“ odeqeno od na{eg u „srpskoj
Atini“, a Vi èlite da nas, „ostatke zaklanih Srba“ od wih-
ovog klawa, prevedete „èdne preko vode“ u uniju sa rimskim
papom, li~no i zvani~no, srpskim zlo~incem, {to mogu na s-
udu dokazati. No, za ~iwewe jeresi Vi dajete blagoslov sv-
e{teniku, a @arku koji sastradava u borbi protiv jeretika,
nastranika, ateista, nepomjanika i najamnika u Crkvi, vi n-
e}ete da „dodelite“ blagoslov ~ak ni kad sam u Crkvi. Kol-
ike lakrdije u tome ima i rugawa Hristu Gospodu?! Ubudu}e
nekima ne}u ni prilaziti ruci za blagoslov, jer smatram da
ga i nemaju, ~im su sebe odlu~ili od „jedne svete, saborne i
apostolske Crkve“, poklonili se satani i wegovom najve}em
sluzi na zemqi.
Vi, dakle, sa wim kao takvim pregovarate „o tim i drugim
temama“ a da mi, kao narod Boìjeg koji ~ini Crkvu, ne znamo
o ~emu to pregovarate, ~ak ne smemo ni da Vas o tome ni
pitamo, pa ne smemo da Vas, u tom nekanonskom i neovla{-
}enom razgovoru, ~ak za to ni da opomenemo. Gospodo arhi-
jereji: Vi niste Crkva, ve} predstavnici Crkve, ali samo
dotle dok drìte kanonsko jedinstvo Crkve, dokle ste
verni kanonima i u~ewu Crkve. Ina~e, Vi ste jeretici, kakvi
su papisti oduvek bili. Sazovite Crkvenonarodni sabor,
ako imate kuraì koju ispoqavate prema meni, ostarelom i
usamqenom u divovskoj - Davidovskoj borbi protiv modernih
Juda i Golijata, pa iznesite pred vernike to o ~emu pakti-
rate sa Rimokatoli~kom crkvom, kako bismo razre{ili sva
sporna pitawa jer je sazrelo vreme za to, pa da vidite da li
}e mnogima od Vas ~ak i mantija ostati na telu, a kamo li
episkopski ~in.
|) Obja{wewe moga Pisma koga napadate
Razlog za{to sam napisao prethodno pismo Sinodu koje

napadate jeste vi{estruk, ali pre svega napisao sam ga zato
{to nisam ~uo da je neko od arhijereja ili sinodalaca, koji
153
su pozvani na to, javno ili tajno protestovao protiv
pokr{tavawa 20.000 srpske dece u Zagrebu, kako je objavio
list Glas javnosti, ali jesam ~uo, i to je pompezno i na na
„sva zvona“ objavqeno u svim sredstvima informisawa kod
nas i u svetu, da Vi pregovarate sa Vatikanom, bez znawa i
odobrewa Svetog arhijerejskog sabora i sinoda, i da se o tim
pregovorima uop{te ne podnose pismeni izve{taji
nadle`nim organima u Crkvi. Mo`da sam bio malo o{triji
nego {to ste nau~ili da ~ujete, ali opet ne dovoqno o{tar
u odnosu na to koliki prekor zasluùjete, jer pregovarate sa
starim varalicama koji su tre}inu srpskog naroda pobili u
najgroznijim mukama, tre}inu pokrstili a preostalu tre}inu
sludili situacijom na Kosmetu, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni
i Hercegovini.
Jo{ se govori o zaduènim qudima u SPC koji pripremaju
posetu “svetog oca pape Srbiji” idu}e godine, o onima koji
primaju „napojnicu“ od Vatikana za svoj prqav i izdajni~ki
posao, o onima koji do~ekuju prelate, kardinale i visoke
zvani~nike iz Vatikana, drè im slavoslovqe i hval-
ospeve, a takav je nedavni slu~aj sa mitropolitom Jovanom
Pavlovi}em, koji je dao intervju rije~kom listu, a tu se
~ine pohvale „svetom ocu papi“ kao da je ve} stvorena unija
sa Rimokatoli~kom crkvom. Takav je slu~aj i sa izjavom
episkopa ba~kog „Slobodnoj Evropi“ da, po{to Hristova
crkva ima nevidqivu glavu na nebu (Hrista), sasvim je u
prirodno da ima i jednog episkopa (rimskog papu) kao
vidqivu glavu na zemqi. Vi, koji tako mislite, ste se,
dakle, potpuno izgubili u meteù koji je nastao posle
prqavog, antisrpskog rata u Jugoslaviji 1991-1999. i
postali ste vazali Vatikana i Novog svetskog poretka. Meni
je sada jasnije za{to ste se ogradili od mojih javnih istu-
pawa o pitawima vere i nacije, jer mi zaista ne mislimo
isto, Vi um Hristov nemate, Vi ste se podlegli tre}em
Hristovom ku{awu, Vas je satana sablaznio i prisvojio da
radite wegov posao.
Vi vodite tajnu diplomatiju o stvarawu unije sa
Vatikanom, ~ime }ete, slutim, pocepati Hristovu i
Svetosavsku rizu na{e Crkve i izazvati najdubqi raskol
neslu}enih razmera. Mogu da Vam dostavim kao prilog inter-
154
vju mitropolita „Trsta i cele Italije“, u kome hvali rimskog
papu u jednom rije~kom listu kao da mu je „brat ro|eni“, kako
bih potkrepio svoje tvrdwe.
Vi pregovarate sa zlo~incem i jeretikom, krvnikom
na{eg Svetosavqa i Pravoslavqa, ne po onoj narodnoj “Zmiju
gladi, ispod we se vadi!”, nego po onoj: Neman se hrani nevin-
im srpskim detiwim du{ama iz Zagreba. I to u vreme dok
vam „sveti otac papa“ pokr{tava decu u rimokatolike u
Zagrebu i celoj Hrvatskoj, istrebquje ono malo preostalih
Srba {to ih ima u Hrvatskoj (u Splitu je ostalo samo devet
Srba), postavqa unijatskog biskupa u sred Beograda, pi{e i
izdaje bukvare }irilicom, ne za svoju nego za na{u decu, a Vi
ni jezikom da liznete svoja nemu{ta usta, a kamoli da te
satanske papista postupke javno osudite. Nisam, dakle, ~uo
da ste se, javno ili tajno, oglasili protiv ovih i ovakvih
papskih name{taqki na{em narodu i Crkvi, iako u napadu
na mene to tvrdite. Ali, zato ste uvek bili spremni da mene
javno napadnete, da se ogradite od mog javnog mi{qewa i
mojih javno iznetih stavova, ako me Vi niste delegirali da
te stavove iznosim.
Koga, dakle, obmawujete kada sa zlikovcem pregovarate
bez odobrewa Sabora i Sinoda? Ne bi me, stoga, ~udilo da
i unijatskog biskupa primite u sve~anu audijenciju, kada je
ve} bilo „dogovoreno“ da se poglavari dveju „sestrinskih
crkava“ - Rimokatoli~ke i Srpske pravoslavne - sastanu u
mnogostradalnoj Bawa Luci u vreme kad Vam papa vr{qa po
Bosni i Hercegovini, a monstruozne zlo~ince prema Srbima,
svoje u zlu poznate poslu{nike, progla{ava za blaène -
svetiteqe. Ne bi me ~udilo ni da unijatskom biskupu
dodelite Orden Svetog Save prvog reda, jer je, po Frejzeru,
oboàvawe zlog boànstva starije od oboàvawa dobrog
boànstva. Jo{ Vam papa sa tog, srpskom krvqu obagrenog i
po stradawu Srba svetog mesta - Bawaluke, „predlaè“ uniju
„kao spasewe i izbavqewe Va{ih du{a“ iz „wegovih satan-
skih kanxi“, a ubrzo zatim postavqa unijatskog biskupa
usred Beograda, a Vi ni „romorite ni govorite“, za razliku i
na sramotu Va{u od Va{ih prethodnika, recimo u tzv Krvavoj
litiji 1937. godine. Zato zakqu~ujem da srpski narod nije to
{to je nekad bio, jer mu ni episkopi nisu to {to su nekada
155
bili i {to bi, da je sre}e i Boìjeg blagoslova, trebalo da
budu, da bi kao lokomotiva {to vu~e inertne vagone, pod-
stakli vernike na pokajawe, duhovnu obnovu i moralno
ìvqewe. Ukoliko primite rimskog papu izazva}ete najve}i
raskol u SPC.
Du`nost mi nalaè da vam slobodno kaèm, bez imalo
straha i zazora, i to ne samo kao zemqak mitropolita
Josifa Cvijovi}a, ve} pre svega kao osvedo~eni borac za
istinu Pravoslavqa, da ukoliko wega, srpskog zlotvora
(rimskog papu), primite u svoje farisejske zagrqaje u ovoj, od
wega oja|enoj Srbiji, ili se sa wim dogovorite oko famozne
unije, o kojoj papa ~ak javno pri~a i u Bawaluci, nesu|enom
sastajali{tu wega i Poglavara na{e Crkve, ako prihvatite
novi-grigorijanski kalendar, to }e biti kraj va{eg
pravoslavnog episkopstva i po~etak velikih i dubokih
podela u srpskom narodu i raskola u SPC. A kako su izvesni
episkopi i sve{tenici i{li u Rim da „qube skute i kapute
svetom ocu papi“ i da od wega prime, „za rukoqub“, kao
pride, jo{ i po koji zlatnik, oni su sami sebe, po kanonima
na{e Crkve i svetoota~kom u~ewu, raspravoslavili,
odlu~ili od Crkve, Pravoslavqa i Svetosavqa, nisu vi{e
episkopi i ne bi trebalo da ih smatramo episkopima, po
kanonima na{e Crkve, jer su sveti oci bacili prokletstvo
na takve episkope ili sve{tenike. Vi biste to morali da
znate. âk se pri~a da je formirana grupa sve{tenika koji
}e pripremiti papinu posetu Srbiji i Beogradu. Boqe bi im
bilo da pozovu samog demona u goste, jer za wega nema
granice prostora i vremena, nego antihrista u mantiji. Ipak,
ja ne mogu da verujem da ste namerno zaboravili svoju
episkopsku zakletvu koju ste, pred Bogom i narodom Bo`jim,
izrekli da }ete ~uvati ~istotu pravoslavnog u~ewa,
predawa i vladawa. A ako ste je zaboravili, molim Vas
kolenopreklono da je pro~itate ponovo, pa da uvidite
kakvim ste se ma~em posekli i u kakve verske spla~ine
uvalili.
156
e) U svom „osu|ivawu“ drìm se samo
jevan|elskog zakona
@elim da Vam kaèm da se ne pla{im nikoga do Boga i

ni~ije pretwe pod plavom, sivom ili crnom „nebeskom
kapom“, pla{im se jedino Boga jedinoga i svemo}nog, ali
budu}i da je On qubav i da najboqe zna moje iskrene namere
u vezi svega, pa i nameru u vezi pisawa Vama, to se ne
pla{im ni Boga, jer mislim da }e mi moju „revnost za dom
Wegov“ pre upisati u vrlinu nego u greh. Uostalom, koliko
znam na{e pravoslavno bogoslovqe dozvoqava kritiku svih
u Crkvi, pa i prvojeraraha, kada oni ne rade svoj posao kako
bi trebalo da rade, kada zablude u dogmatskog u~ewu i ìve
nemoralno, kad paktiraju sa jereticima i {izmaticima, o
~emu jasno u~i svetoota~ko predawe i, {to je najva`nije,
Gospodwa nauka: „Ako li ti sagre{i brat tvoj idi i pokaraj
ga nasamo; ako te poslu{a, dobio si brata svoga. Ako li te ne
poslu{a, uzmi sa sobom jednog ili dvojicu da na ustima dva
ili tri svedoka ostane svaka re~. Ako li wih ne poslu{a,
kaì Crkvi; a ako li ne poslu{a ni Crkvu, neka ti bude kao
neznaboàc i carinik“. (Mt. 18, 15-17). Rimski papa nije hteo
nikada da slu{a pravoslavne izaslanike. Rimski papa ùdi
da bude glava Crkve na zemqi, pa se za to proglasio bez-
gre{nim, uzurpirao Boìje mesto, seo na Boìji presto,
stvorio je kult ~ovekobo{va koji je ko{tao ~ove~anstvo,
ne{to kroz inkviziciju, ne{to kroz fa{izam i komunizam
vi{e stotina miliona qudskih ìvota. Rimski papa je
postao najve}e otelotvorewe antihrista u svetu. Pa zar da
Vam on bude obrazac Hrista, vidqiva glava Crkve i pred-
stavnik Hrista na zemqi, kako jereti~ki zagovaraju mitro-
polit cele Italije, episkop ba~ki i jo{ neki episkopi?!
Boqe Vam je da stavite vodeni~ki kamen o svoj vrat i
potonete odmah u more ìvota nego da prihvatite „bez-
gre{nog“ gre{nika, velikog inkvizitora malih naroda.
Ja sam, dakle, postupao ta~no po ovoj Hristovoj zapovesti:
prvo sam se, za nered, java{luk, nemoral i kra|u u na{oj
Crkvi, “nasamo” obratio „mom nadle`nom arhijereju“. Pa, tek,
kad „moj nadle`ni episkop“ nije uop{te reagovao, onda sam
se obra}ao pojedinim arhijerejima na{e Crkve, onda sam se
157
obratio i svetovwacima, javno ili polu{apatom, a tek onda
„kazao sve Crkvi“, odnosno Svetom arhijerejskom sinodu, koju
predstavqaju moj nadle`ni episkop i drugi episkopi na{e
Crkve. Sada je na redu da otvorim svoju du{u u celosti i da
kaèm celom narodu i svekolikom svetu sve {ta me boli u
du{i, da iznesem svu istinu koju znam, pa Vi posle toga
radite svoj „krvavi pir“, sa kojim se ne}ete spasiti, ja Vam
tvrdim. No i tada, kao i bezbroj puta do sada, molim se
Gospodu molitvom Golgotskog Stradalnika: „O~e moj, ako je
mogu}e, neka me mimoi|e ~a{a ova; ali opet ne kako ja ho}u,
nego kako Ti (ho}e{, @. G.)!“ (Mt 26, 39).
`) U Pravoslavnoj crkvi nema bezgre{nih

niti rimskih papa
Moj nadle`ni episkop nije bezgre{ni, a ponajmawe je rim-

ski papa, da ga ne bih mogao, razlo`no i argumentovano, kri-
tikovati, niti je to ma ko od episkopa ili qudi, jer niko nije
bez greha „osim jedinog Boga“. Ho}u da kaèm da Pravoslavna
crkva ne priznaje dogmu o nepogre{ivosti episkopa, niti
modernu praksu koju uvode pojedini na{i episkopi da samo
episkop ~ini Hristovu crkvu. To je zabluda, jeres i dijame-
tralno odstupawe od jevan|eqa, kanona, svetoota~kog
u~ewa, posebno je krajwe suprotno Gospodwoj naredbi: „Koji
ho}e da bude veliki me|u vama, neka vam bude sluìteq“
(Mt 20, 26). „A najve}i izme|u vas da vam bude sluga“ (Mt 23,
11). Setite se kome je Gospod rekao da vole za~eqa i prva
mesta po sinagogama (sr. Mt. 23, 6), a da nemaju za to pokri}e
u svom moralnom integritetu (sr. Mt 23, 27).
Uostalom, mene niko nikada, izuzev Wegove Svetosti,
nije pozvao na razgovor da me posavetuje, ve} da mi preti. Pa
i to kada je Patrijarh pozivao mene dva puta na „bogougodni
razgovor“ (u vezi osnivawa Svetosavske stranke i napada
Aleksandra Singera, ~ije optu`be mi Patrijarh nije dao,
iako je ~vrsto obe}ao da }e ih dostaviti). Pa, ako smatrate
da je ma ko od Vas, u odnosu na mene gre{nog, bezgre{ni rim-
ski papa, kako neki misle i ~ine, onda proglasite i „mog
nadle`nog arhijereja“ ili nekog od Vas za bezgre{ne “rimske
pape“, samo ako Vam kanoni Crkve, nauka na{eg Gospoda i
158
Va{a savest to dozvoqavaju, pa }u ja umuknuti kao pravedni
Jov. „Pou~ite me, i ja }u mu~ati; i u ~emu sam pogre{io,
obavestite me“ (Jov 6, 24). Ne smete me vi{e, a to i ne}u
dozvoliti, pau{alno i la`no optuìvati za krivicu koju
nisam u~inio, a ja da Vam budem la`no poslu{an ili stvarno
servilan, pa to smireno da prihvatim i da o}utim.
z) Ne pla{im se nikoga do Boga,

jer me je stradawe o~eli~ilo
Ja sam i ranije imao sli~an stav u odnosu na zvani~nike

iz Crkve i dràve. Se}am se vrlo dobro da su neki me|u
Vama javno pozdravqali moju kritiku „nadle`nog arhijereja“
kada sam ustao, zajedno sa wima, protiv dogovora
blaènopo~iv{eg patrijarha Germana u vezi gradwe Doma
Svetog Save umesto Hrama Svetog Save, doma qudskog
umesto doma Boìjeg, i time izloìo svoj ìvot pretwama
udba{a i smrtnoj opasnosti, {to je nekima od Vas vrlo dobro
poznato, jer su me komunisti, preko Miroslava Risti}a i
Predraga Popovi}a, slu`benika Republi~kog MUP-a, kao i
pretwi brojnih drugih velmoà koje ste Vi primali u „brats-
ki zagrqaj“, o ~emu sam pisao Sinodu posle razgledawa svog
Tajnog dosijea u DB, vodali svuda, pa i po Republi~kom SUP-
u, koji je kasnije bombardovan, i uz zapenu{enu pretwu
zabrawivali mi akciju oko podizawa Svetosavskog hrama
koju sam vodio, odnosno, da ne govorim i propovedam tako
o{tro protiv komunista kako sam propovedao i t. d. No ja se
na sve te pretwe nisam obazirao. A uskoro }e se otvoriti
dosijea za svakoga od nas, pa }emo videti „ko je vera, a ko li
nevera“.
Pa kad se nisam ni wih, osionih i obezboènih, nimalo
bojao i nisam prestajao da revnujem za Gospoda, mawe se
pla{im Va{ih pretwi, jer mi moète oduzeti samo ~in, kome
sam revnosno i predano do sada sluìo i ~uvao ga, {to }e mi
biti vrlo te{ko, jer znam da mi du{u ne moète uzeti. Kad
sam, dakle, te udba{ke i komunisti~ko-vatikanske, homosek-
sualisti~ke i pedofilske pretwe do sada ignorisao,
preìveo i do~ekao donekle „slom“ vidqivih komunista,
mawe }u se pla{iti onih nevidqivih, presvu~enih komu-
159
nista, pa bili oni u Crkvi ili dràvi. Radite {ta Vam je
voqa, jer sve {to radite i}i }e na ra~un ili teret Va{ih
du{a. Ja sam spreman sa svojim Gospodom po}i na svoju
Golgotu, a ne samo na li{avawe ~ina, jer znam da pravo pos-
tupam i radim, tako mi Bog i savest govore. Nadam se u Boga
da }u i sada, na ovaj ili onaj na~in, do~ekati slom najamni-
ka u Crkvi, posebno onih koji mi danas prete ka`wavawem, a
ne vide sebe - {ta rade i kako ìve. [to je jo{ gore, to ne
vidi ni „moj nadle`ni episkop“, nego im povla|uje i {titi
ih, pokriva „svojim ~istim ve{om“ wihovu prqavu i izan|alu
odoru.
i) Moj trud za dobijawe dozvole za daqu gradwu

Svetosavskog hrama
Dobro je znano nekima od Vas, neka barem pocrvene bi}e

mi dosta, da sam ìvot svoj zaloìo za dobijawe dozvole za
daqu gradwu Svetosavskog hrama u Beogradu. To dobro znaju
i mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije Jevti}, ako ne
zna gospodin koji me, kao tu|eg klirika, „prati u stopu“ sa
svojim nepotrebnim, neovla{}enim, protivkanonskim du{e-
bri`ni{tvom. I taj moj rad tada je bio protiv voqe „mog
nadle`nog arhijereja“, ali me on, iako me je kritikovao zbog
toga, nije nikada ka`wavao niti mi pretio ka`wavawem.
Toliko je bio diplomata da je znao da ceni moju `rtvu. âk
me jednom prilikom, kada sam uporno radio na dobijawu
dozvole, upitao pred protom Teoharom Teoharovi}em: [ta ti
@arko ho}e{?! Ho}e{ li da te crkva proglasi svetiteqem?
– Ne, Va{a Svetosti, odgovorio sam; bi}u zadovoqan ako
Gospod dodeli neki kraji~ak raja.
Dakle, i pored moje `rtve za brojne i korisne akcije za
na{u Crkvu i narod, ne samo ove za gradwu hrama, Vi sada
èlite mene da kaznite, a da mi niste (niko od Vas), nikada
kazali {ta ne vaqa u mome radu koji obavqam na dobro
Crkve. Osu|ujete me preko novina javno i zvani~no, a moj
odgovor na te napade karakteri{ete kao „moje javne napade
na Vas preko novina“, kao moje osu|ivawe Vas, a to, ustvari,
prvo Vi ~inite, a ja se samo branim od tih Va{ih napada. Nije
li takva Va{a optu`ba u stilu narodne pri~e da jagwe muti
160
vodu vuku i kad pije tu vodu nizvodno od wega?! Ili, u stilu
marksisti~ke floskule o „zameni teza“, o ve{to sro~enoj i
izmi{qenoj optu`nici protiv mene s Va{e strane da se
„vlasi“, to jest na{i neprijateqi ne dosete, {to bih razumeo
i oprostio? Verovatno da, u duhu te pri~e i floskule,
delite i Orden Svetog Save onima koji su mi tada, kada su
komunisti bili na vlasti, dok sam polagao ìvot svoj za
gradwu Hrama Svetog Save i za dobro na{e Crkve, pretili
likvidacijom, li{avali me mnogih prava u Crkvi preko
crkvene i crvene nomenklature. A pored toga taj orden
delite, pored maweg broja ~asnih, jo{ i nekim (uglavnom)
nedostojnim qudima, mafija{ima., koji su pqa~kom i
otima~inom do{li da svog imetka, a Vama sada dele po koju
paricu i kupuju „Va{u qubav“; homoseksualcima, koje su
Gospod i sveti oci osudili; rimokatoli~kim prelatima,
zapadnim ambasa-dorima i propalim politi~arima - osve-
do~enim neprijateqima pravoslavnih Srba, o ~emu Vam mogu
pruìti vaqane dokaze u spisku tih odlikovanih li~nosti.
Nisam ~uo da ste tim ordenom nagradili svoje revnosne
sve{tenike, ~ak ni one koji su svoje ìvote dali za Crkvu
ili su bili spremni da ih daju. Izme|u tako deqenog Ordena
Svetog Save i rimokatoli~kih indulgencija - prodatih
oprosnica za u~iwene grehove, o~ito, nema nikakve bitne
razlike. Vi, dakle, primate „krvav novac“ u „ blagajnu hrama“
od mnogih donatora koji Vam samo daju od suvi{ka svoga (Mt
12, 42; Lk 21, 2), ili od novca koji su „stekli“ kra|om ovog
naroda, pa i kra|om Va{e i na{e crkvene imovine, koju su
nacionalizacijom oteli, a nikako da nam je vrate. Vi, dakle,
bez iakvog zazora sara|ujete sa ateistima i sekta{ima na
vlasti, pregovarate i bogosluìte sa jereticima i
{izmaticima, ~ime pokazujete da ja Vas ne osu|ujem nego Vi
sami sebe osu|ujete, potpadate pod anatemu kanona, svetih
otaca Pravoslavne crkve i Svetog Save.
j) Moète me kaznite kaznom koju odaberete,

ali me kaznom ne}ete u}utkati
Pa Vam, zato, dovikujem: kaznite me, kad ve} ho}ete da me

kaznite, kad ho}ete i kako ho}ete, jer se ja vi{e nikakve
161
Va{e kazne ne bojim. Jednostavno, oguglao sam na sve pretwe
ma od koga dolazile, jer sam ih dosta do sada preìveo i
proìveo. Mene samo interesuje da li su oni koji mi prete u
pravu, da bih se u tom slu~aju popravio. Ali, „pitawe je sad“:
da li }ete Vi, koji mene ho}ete da kaznite - a neki me|u vama
ùde da me kazne, iako imaju „debeo sloj putera na glavi“ -
time ne{to uraditi na svome li~nom usavr{avawu ili na
spasewu svoje du{e?! A, znano je svima nama, zabadava je da i
ceo svet zadobijemo, ako svoju du{u izgubimo. Ka`wavawem
revnosnih sve{tenosluìteqa povla|ujete najamnicima u
Crkvi, koji Vam poltroni{u, kaqaju obraz svojim nemoral-
nim ìvotom, prodajom parohija, kradu crkvenu imovinu, u
~emu ve}ina Vas, ~ini mi se, tako obilno nehri{}anski
uìva. A takvih poltrona je danas mnogo oko Vas, sede Vam
„ispod skuta“, uìvaju s Vama, a Vi to ne vidite. Zabadava
Vam je ako, pored svih svojih ostalih smrtnih sagre{ewa, jo{
i mojim ka`wavawem izgubite svoju du{u (Mk 8, 36-37). Ne
re~e li sveti apostol Pavle Korin}anima “Zar nema me|u
vama ni jednoga mudra koji }e mo}i presuditi me|u bra}om
svojom” (1. Kor. 6, 5)? I zar on opet ne re~e: „Izbacite zloga
izme|u vas samih“ (1. Kor. 5, 13)? Zar smete mene javno
ve{ati na stub srama i time svoje grehe pokrivati, iako je
va{e zvawe odgovornije i ka`wivije pred Bogom i qudima
od moga. Zaboravili ste na Spasiteqevu zapovest: „Koji je
me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na wu“ (Jn 8,7). Ako
li, pak, kaète da prevare nema u Vama, sebe obmawujete, jer
niko od nas nije bez greha osim jednog Boga.
k) Bojte se zla u sebi a ne mog „zlog jezika“
Time {to pretite ka`wavawem za nepostoje}u krivicu

koju mi pripisujete Vi, u stvari, èlite da me zapla{ite i
stavite pod svoju nekanonsku samokontrolu, kako ne bih
izneo ne{to {to nije po voqi mo}nika u Crkvi. Izme|u te i
takve pretwe nema velike razlike od NATO pretwe maloj
Srbiji da }e je bombardovati toboè zbog srpskog nasiqa
nad [iptarima, iako je stvarna slika bila obrnuta. Ne bojte
se mene, za ime Boìje, jer bi trebalo da smo na istoj liniji
pravoslavnog sledovawa Gospodu Hristu i Svetom Savi.
162
Pretpostavqam da je u ovom konkretnom slu~aju sukob, ako ga
uop{te ima, interesa izme|u nas, {to neko vodi ra~una o
op{tima neko o li~nim interesima i prestiù. Mislim da
bi Vi prvenstveno morali da se vi{e bojite zla u sebi i zla
me|u Vama, ako ga ima, a mawe moga „zlog jezika“, jer smo svi
mi sve{tenosluìteqi pozvani da budemo so zemqi i svet-
lost svetu (Mt. 5, 13-14), dakle na „jednoj strani“ – strani
Boìjoj, na strani istine a ne lakirovke i laì. Osim toga,
zar nam Gospod svima nije rekao: „Blaèni ste kada vas
r|ave re~i, zbog Mene“ (Mt 5, 11). Bojte se, dakle, jedinog i
ìvog Boga, a ne smrtnog, a ne gre{nog i pra{wavog @arka,
jo{ mawe @arkovog o{trog jezika koji je, sam po sebi i bez
Boga, prah i pepeo, kao i sve drugo qudsko.
Pa, ukoliko govorim istinu i ona Vas poga|a, popravite se,
saobrazite svoj ìvot ìvotu Bogo~oveka Hrista, istini i
Bogu, pa }e se sve strele, koje upu}ujem ja prema Vama, odbiti
od Vas i vratiti na moju glavi, Vi }ete ostati ~isti pred
Bogom, a ja prqav i gre{an. Ako, pak, kazah ne{to la`no za
Vas, molim Vas na kolenima da mi oprostite i kaète: to
nije istina, to je la`, pokajte se o~e @arko, ina~e }emo te
primerno kazniti. Takvo Va{e postupawe bi bilo sasvim
hri{}ansko i u redu, i ja bih ga svesrdno i radosno prihva-
tio oberu~ke. Ali, Vi tako ne postupate. Vi èlite da me
kaznite ~ak i na anonimne dostave, kako je bio zamislio „moj
nadle`ni“ kada me laìma optuìo g. Aleksandar Singer.
Otkada to jedan rabinista, talmudista i farisej treba da
daje karakteristike pravoslavnom sve{teniku kako radi i
da li radi pravoslavno i svetosavski.
l) Dovoqno sam ka`wen do sada od komunista u

Dràvi i Crkvi
Ja sam ve} do sada dovoqno ka`wen, kako od Crkve tako

i od komunisti~ke dràve, time {to mi se sve ispode{avalo
u mom mukotrpnom li~nom ìvotu; time {to imam mese~nu
penziju 4.200 dinara, delom i krivicom samih komunista koji
su mi zakinuli primawe za vreme bolovawa i to nisu
ura~unali u sta`, verovatno za to {to sam se borio protiv
163
wih, ali i delom i va{om nebrigom za isplatu crkvene
visine doprinosa za socijalno osigurawe i sta` nas
sve{tenika, jer ste se mnogo brinuli za va{e penzije, luk-
suzan i rasko{an ìvot. Dakle, ka`wen sam i time {to imam
tako bednu penziju kao dvostruki doktor nauka, ako u to ne
ra~unam pomo} koju primam od EUO. Usudio bih se da
ustvrdim da ~ista~ice penzionerke iz Patrijar{ije imaju
ve}u penziju od mene, a znam pojedine sve{tenike-pen-
zionere koji, sa sredwom {kolom, primaju penziju od 22.000
dinara. To jest 450% puta ve}u. Zar je to pravo ili je to zla
voqa svih nadle`nih: u Crkvi i dràvi. No, nisam sve ovo
rekao da Vam se àlim, nego da Vam kaèm, da svoj krst sta-
meno i bez roptawa nosim. Mislim da ne sumwate u to da Vam
istinu govorim, a ako u to sumwate, mogu Vam dokazati svojim
penzionerskim ~ekom. Vi niste ni du`ni da brinete moju
brigu niti to traìm od Vas. Ali mi je te{ko {to Vi brinete
samo za sebe same: primate velike „apanaè“, plate,
vozikate se luksuznim automobilima, pojedinci i najluk-
suznijim xipovima pla}enim od narodne muke i po 60.000
evra, a neki ta auta mewaju „kao ciganin kowe“, ili uz sve to
primaju i penzije i puno izdràvawe od eparhije, iako nisu
sposobni da vaqano obavqaju svoju pastirsku slu`bu. Tako
„zli jezici“ govore da i pored „apanaè“ iz eparhijske kase,
primate neke „xeparce“ od Vatikana. Ako je to zaista ta~no,
onda neka Vam je „alal vera“ i neka Vam je sami Gospod Bog u
pomo}, Gospodo Episkopi!
Pa, ka`wen sam i time {to su mi DB-ovci razorili brak,
ba{ zato {to sam revnovao za veru i ota~astvo, o ~emu se
pri~a i po Patrijar{iji, a neki pomiwu DB-ovce po imenu
koji su to izveli. Pa iako je moj crkveni brak razveden kriv-
icom moje biv{e supruge, pojedini episkopi, me|u wima i moj
„du{ebri`nik“, osu|uju me kao krivca za taj razvod, zabo-
ravqaju}i da bih ja, da sam ostao da ìvim u tom braku sa
ènom koja je po~inila grehe koji su ka`wivi Zakonom o
braku i kanonima na{e Crkve, morao i sam biti li{en
sve{teni~kog ~ina. A ti isti episkopi nisu ìveli u braku
i, mislim, ne sa tako „zlom ènom“, niti bi trebalo da znaju
{ta je ènsko stvorewe u tom obli~ju budu}i da su monasi od
mladosti. Ali, vidite, oni mogu i smeju mene da osu|uju i
164
kada ne znaju pravu istinu. Onda sam ka`wen i time, {to i
sa takvim {kolskim kvalifikacijama i, mislim, moralnim
ìvotom, nisam nikad mogao da do|em do nekog va`nijeg
poloàja u Crkvi shodno mojim kvalifikacijama, a te
poloàje zauzimaju mnogi dou{nici DB-a i Va{i poltroni,
me|u kojima su i oni koji su nedostojni i nesposobni da
izuste jednu jedinu re~ o Bogu, o ~emu sam pisao Sinodu i
Bogoslovskom fakultetu u vezi razgledawa mog Tajnog dosi-
jea u DB, i jo{ }u pisati. âk ja nisam, posle penzionisawa,
pri~isqen ni jednom hramu u Beogradu, {to je nekanonski i
jedinstven primer diskriminacije jednog sve{tenika u
istoriji na{e Crkve, koliko ja znam. Ka`wen sam time {to
ste mi dali blagoslov da radim na Enciklopediji
pravoslavqa a meni niste dali ni jedan dinar pomo}i za
istraìva~ki rad na Enciklopediji pravoslavqa, dok „moj
nadle`ni arhijerej“ daje 1.000 DM priloga za Bajrakli xami-
ju u Beogradu.
Ka`wen sam i time {to mi ne udequjete blagoslov, ne
dozvoqavate da sluìm sa episkopima, i sam ne znam za{to,
osim ako je to li~ni }ef zloupotrebe arhijerejske vlasti;
ka`wen i time {to mi ne dozvoqavate da snimim ikone u
Muzeju SPC, i pored Sinodske odluke kojom je to odobreno;
{to mi ne dozvoqavate da fotografi{em na{e patrijarhe u
Salonu Patrijar{ije, nego moju molbu dostavqate na
„prou~avawe episkopu ba~kom“, koji nikako do sada, nakon
isteka vi{e od skoro godinu dana, da prou~i moju molbu i da
odgovori na wu.
Pa ka`wen sam i time {to mi dodequjete za recenzenta
Bukvarice episkopa jegarskog Porfirija, koga nisam traìo,
umesto mitropolita Amfilohija, koga sam traìo, a episkop
Porfirije je pre vi{e od pola godine primio rukopis
Bukvarice, ali do sada nije dao nikakvu svoju recenziju,
verovatno zato {to mu wegov „mentor“ to ne dozvoqava.
Ka`wen sam i zbog toga {to mi ne dozvoqavate da radim
na istraìva~kim poslovima za dobro SPC i srpskog naro-
da, posebno na radu oko Enciklopedije pravoslavqa, za {to
ste mi dodelili Svoj blagoslov, o ~emu }u pisati posebno
kwigu, a pomaète one koji razaraju Crkvu Boìju iznutra.
Samo znajte da }e ta Enciklopedija, ako Bod da, iza}i kad
165
tad i protiv Va{e voqe, da }e odslikati Va{ ìvot i Va{e
postupke onemogu}avawa rada na woj; da sam u tom ciqu
sklonio duplikat materijala na dve razli~ite lokacije
zemaqske kugle do koga Vi ne moète do}i sve i kad biste
hteli. U tom smislu ka`wavawa i onemogu}avawe mog
nau~nog rada i tragawa za istinom ka`wen sam i time {to ne
mogu da do|em do Sinodske arhive, koja je dostupna ~ak i
skojevskim aktivistima i mnogim drugim nezaslu`nim
laicima. Setite se kako je DB do{ao do potpune sinodske
arhive o usta{kim zlo~inima nad Srbima u NDH pomo}u
crkvenih qudi, pa sada te arhive nema. Sada pomalo, po
neko od episkopa, udequje po neke mrvice sinodske arhivske
gra|e, da je oni, u svojim radovima, iznesu na svetlost dana.
[ta, dakle, u toj arhivi ima {to ja ne bih smeo da saznam, i
{to ne bi smelo da ugleda svetlost dana, ako radite i
ìvite ispravno, ako ispravno sluìte Bogu i svome rodu?
Moè li se istina zauvek sakriti od Boga i od qudi, ako
znamo poslovicu: „Zaklela se zemqa raju, da se svake tajne
znaju“ i za Spasiteqevo u~ewe: „Ono {to radiste tajno,
propoveda}e se javno“ (Mt 10, 26-27)?
Sumiraju}i napred navedeno i znaju}i sve ovo isti~em
Vam: moète mi pretiti kaznom do mile voqe, nikakvom
kaznom ni pretwom ovoga sveta me ne}ete i ne moète
u}utkati i spre~iti da ùdim za pravdom i istinom Bo`jom
i ovde, u ovoj „dolini suza“ (Ps. 83,6, u na{em prevodu Ps. 84,
6), da ispovedam Gospoda kako sam vaspitan i u~en. Moète
me i kazniti li{avawem ~ina, ako Vam Gospod to zadovo-
qstvo dopusti, ali me time, nadam se jedino u Gospoda,
ne}ete li{iti spasewa du{e, koje je jedino u Bo`jim rukama.
I sve dok me dragi Bog miluje, podràva i odràva u ìvotu,
ne moète mi ni{ta! Odnosno, moète da me mrzite i time
dajete prostora da se |avo useqava u Vas a ne u mene.
q) Da raspravimo to:
Ko je koga prvo napadao preko „novina“?
[ta da Vam kaèm sada, posle ovog Va{eg pisma, Gospodo

Arhijereji? Ja znam da za mene ne}e ni{ta vi{e biti kao {to
je bilo do sada: ni u Crkvi ni u dràvi. Ja znam da moram da
166
upirem jo{ usrdnije moj pogled k nebu, ka dragom Gospodu,
jedinoj nadi i uzdanici moga spasewa i izbavqewa. Ja pre-
dose}am da }e moj daqi ìvotni put do spasewa du{e biti
vrlo teàk i usamqen, ali ga ne}u izbe}i i wega se odre}i
niti èlim da pokleknem pod ovim svojim. „Konec delo
krasi“, kaè poslovica. Vide}emo kako }e, na kraju, pro}i
mnogi od onih koji se sile svojim poloàjem i ~inom prema
meni, a ne sile se i ne oruàju u Gospodu, a kako i {ta }u ja
uraditi za dobro Crkve i naroda. Ja znam da dok Vi prego-
varate sa papom, jereticima i ekumenistima, kako je nedavno
vi|eno i ~uveno u sredstvima javnog informisawa, ja radim
i molim se Gospodu da i Vas i mene odrì na stazi
Pravoslavqa i Svetosavqa.
Ipak, u mojoj du{i je, posle svega {to ste mi priredili,
ostao gorak ukus nepravde, pre svega zato {to ste me {ikani-
rali celog mog radnog sve{tenosluìteqskog veka, a to evo
~inite ~ak i sada kada sam u penziji, ako i zanemarimo
~iwenicu da nisam „pri~islen“ do sada ni jedom beograd-
skom hramu, pod izgovorom zato {to se toliko “brinete za
Crkvu, nas sve{tenike i narod“, kada me je ve} mitropolit
Jovan „penzionisao“ preko no}i, takore}i za 24 ~asa po mojoj
ostavci. Ja, opet, }utim i ne jadikujem na svome raspe}u. Vas
i to moje }utawe vre|a, pogotovu ako i kada ne{to, kako bi
[umadinci rekli prozborim, to do~ekate „na no`“.
Ja sam se i do sada borio protiv komunista kako u Crkvi
tako i u dràvi, a do sada su mi, uglavnom, pretili komu-
nisti iz dràve, iako se sada javqaju optu`be i pretwe iz
Crkve. Napadi, dakle, opet i uglavnom od onih koji su komu-
nisti~kog pedigrea, ro|eni od famoznih komunisti~kih
prvoboraca, od onih iz na{e Crkve koji nisu izlazili iz
dvoraca svojih politi~kih qubimaca, koji biraju svoje
saradnike, naj~e{}e po svom }efu, interesu i „licezratiju“,
a ne Hristove satrudnike, i ne samo wih ve} i ~asne srpske
intelektualce, ne angaùjete po wihovim stvarnim zasluga-
ma i moralnim kvalitetima. Javni novinski napadi Sabora
i Sinoda SPC kao povod mojih gorkih izjava.
@elim da Vam dokaèm da nije ta~na Va{a konstatacija
da ja (prvo) javno napadam Crkvu i wene predstavnike preko
novina ili barem ona nije ta~na u svemu. Bilo je vi{e javnih
167
napada na mene pre toga, pa sam i ja morao da progovorim da
ne bih psihi~ki pukao. U tom smislu po|imo izvesnim hrono-
lo{kim redom.
1) Napad mitropolita Jovana na mene zbog prekida

predstave Sveti Sava
Kaèm da sam prvi javni napad preko novina doìveo

kada sam, u ime Svetosavske stranke, organizovao demon-
stracije protiv Bogohulne i skaredne predstave „Sveti
Sava“ od Sini{e Kova~evi}a, 30. maja 1990. godine pred
Jugoslovenskim dramskim pozori{tem u Beogradu, i to uo~i
Tu|manovog ustoli~ewa u Zagrebu, i izveo ih bez ijednog
incidenta i kapi prolivene krvi, o ~emu niko od Vas nije
hteo da misli niti da me od silnih napada posle toga
za{titi, iako sam ve}ini od Vas unapred, pre te drame pred
JDP, dostavio u celosti tekst ove drame, nekima sam to
u~inio vi{e puta jer su mi kazali da su izgubili. O tome
nije hteo da misli ni ~ovek koga smo u Bogosloviji zvali
„svetac“ ({to dokazuje da sam sit svetaca koji „hode po
zemqi“), „svetac“ koji je zamewivao obolelog Patrijarha,
iako sam i wemu dostavio odnosni tekst drame, nego me je
èstoko osudio i napao, a podrào biv{eg semjeni{tarca i
prikrivenog jezuitu, direktora Zeni~kog pozori{ta, koji je
sa svojom trupom sastavqenom od Hrvata i muslimana do{ao,
u Beograd da nam se „u brk“ nasmeje i ismeje sve {to nam je
najsvetije i najboqe u na{oj naciji.
Ne zaboravite da je to bilo uo~i Tu|manovog ustoli~ewa.
âk se ovom sjemeni{tarcu, u ime Crkve, mitropolit Jovan
izviwavao, iako tu akciju SPC nije izvodila, ve} ja sa
Svetosavcima. Ja sam tada, delom i zbog neodgovornog i
poltronskog postupawa nekoga ko je zamewivao Patrijarha
Germana, istrpio stra{nu kanonadu napada preko {tampe,
sve dok Sinod nije, posle nekoliko dana, „promenio }urak“,
shvatio pravu istinu, i osudio predstavu. Meni se niko za
sve to nije ni izvinio, ni javno ni tajno, za te napade, a
morao je ako je bio Hri{}anin i Svetosavac. I o tome }u
napisati jednu kwigu, sa svim podacima. îwenicama i fak-
tima.
168
Naime, kada se osnivala Svetosavska stranka, u martu
mesecu 1990. godine, zaduèn sam od strane ~asnika Stranke
da traìm savet od mitropolita zagreba~ko - qubqanskog
Jovana, koji je tada zamewivao obolelog Patrijarha Germana
o samom osnivawu Svetosavske stranke. To je onaj gospodin
arhijerej koji je napustio svoju pastvu i predao je grabqivom
vuku (Tu|manu) da je raspudi, a za uzvrat, umesto kazne
ra{~iwewa, dobio titulu od najvi{eg organa SPC da bude
„mitropolit cele Italije“, a koji sada veli~a na veliko
„svetog oca papu“, vrlo velikog zlo~inca pravoslavnih Srba,
eda bi se domogao da bude ponovo unijatski mitropolit
zagreba~ki i qubqanski, po{to je uni{tio najbogatiju
crkvenu op{tinu SPC - Trst i zavadio wegove pravoslavne
vernike. Napokon, to je onaj gospodin koji za sobom „vu~e“
izvesnu „bratstvenicu“ Sneànu, koja ga, kako kaù, ~ak i
potpisuje, koju je protivno kanonski i protivustavno pred-
loìo za „bratstvenika“ hrama Sv. Spiridona u Trstu.
Ovo zvawe bratstvenika za ènu nije nikome do sada dod-
eqivano u SPC, ali se kod nas de{avaju svakoga dana ~uda,
pa ne bi bilo ni ~udo ako „mitropolit Trsta i cele Italije“,
po ugledu na protestante, jednog dana u skoroj budu}nosti
zaredi za sve{tenika ili episkopa „ènu sestru“ koju vodi
za sobom svuda po svetu. Vi to ne vidite, jer ste izgubili vid
da vidite sebe i svoje stale{ke kolege oko sebe, ali za to
revnosno ~ujete i slu{ate {ta @arko govori i za{to tako
govori kako govori. Kad bi @arko imao i vodio neku ènu sa
sobom, mislim da bi to videli i saznali za 24 sata.
Napokon, to je onaj gospodin, moj {kolski drug, koji je hteo
da me ra{~ini zbog toga {to se toboè ja „bavim“ politikom,
a ne on koji je hvalio Milo{evi}ev komunisti~ki ustav
Srbije iz 1998. godine kao najboqi i najdemokratskiji u
svetu. Me|utim, nije mu se dalo da tu zlu voqu protiv mene
sprovede u delo, nego je to nedelo ostavio u „amanet“ svome
nasledniku i tutnuo mu taj „vru}i krompir“ u ruke. âk mi je
on usmeno odobrio da moèmo da osnujemo Svetosavsku
stranku i u tom smislu jo{ traìo neki Du~i}ev program da
ga ugradimo u program na{e Stranke, da bi, samo nekoliko
dana posle toga, dobio od nekoga (od koga nego od svojih nal-
ogodavaca) „doma}i zadatak“ da me spre~i u ostvarewu na{eg
169
dogovora. Stoga je po~eo da mi preti da }e me ra{~initi, ako
se osnuje Svetosavska stranka, kao da on, ili bilo ko u
Crkvi, odlu~uje o tome da li }e se i koja stranka i pokret
osnovati, a ne politi~ki faktori u dràvi, suprotno svojoj
ranije datoj re~i i usmenom „blagoslovu“ da to moèmo
u~initi. Me|utim, ja nisam trska koju vetar duva na svaku
stranu kako wemu padne na pamet, ve} sve{tenik od karak-
tera i moralnog dostojanstva. Odgovorio sam mu da on moè
da me ra{~ini kad ho}e, ~ak i sada, budu}i da su i svetom
ocu Nikolaju prvo oduzeli ~in, pa mu ubrzo posle toga
vratili, ali bi, ako mene ra{~ini, trebalo da se zamisli o
svojoj budu}nosti: da se i wemu moè desiti ra{~iwewe, po
Spasiteqevoj zapovesti: „svi koji se ma{e za no`, od noà
}e i poginuti“ (Mt. 26, 52). Na to mi je on osorno odgovorio:
„Nemoj ti da uobraàva{ da si sveti Nikolaj“. I ja sam quti-
to odgovorio: „Ja i ne pomi{qam da sebe izjedna~avam sa
svetiteqem, iako bih èleo da to budem, ali nemojte ni Vi
da uobraàvate da ste vaseqenski patrijarh ili „bezgre{ni
rimski papa„, koji ne postoji u Pravoslavnoj crkvi, iako
delate u wegovom dominionu“.
2) Drugi javni novinski napad sam doìveo od

Svetog arhijerejskog Sabora 1991. godine
Posle tog osnivawa Svetosavske stranke, drugo javno

saop{tewe protiv mene izdao je, niko drugi ve} Svetog
arhijerejski sabor posle svog redovnog zasedawa u Pe}koj
patrijar{iji, maja 1991. godine, i to je pompezno objavqeno
„na sva zvona“, naro~ito pompezno preko Politike, a onda i
u svim drugim va`nijim dnevnim listovima To Saop{tewe je
napisao i obrazloìo mitropolit Amfilohije, a saop{tewe
je doturio i senzacionali-sti~ki obradio kao udarnu i
glavnu dnevnu vest sa Sabora, ~ije zasedawe je pratio udbin
dou{nik - Dragan Haxi Anti}, miqenik tada{weg oca
Filareta i episkopa ba~kog, kao i mnogih drugih arhijereja
SPC, koga su, pre toga, DB-ovci, uz pomo} wihovih dou{nika
u SPC, ubacili u Uredni{tvo Pravoslavqa na moje mesto, a
mene otuda najurili, da bi ovaj, zajedno sa jo{ jednim
episkopom, pripremio personalne promene u SPC.
170
Ovo Saop{tewe Sabora je bilo izdato u dnevno - poli-
ti~ke svrhe i pod bombastim, senzacionalisti~kim
naslovom: „Sveti arhijerejski sabor protiv delatnosti pro-
tojereja dr @arka Gavrilovi}a i osnivawa Srpske sve-
tosavske stranke!“ Pre toga mene niko nije zvao na saveto-
vawe da ne osnivam Stranku, iako je, kasnije, „moj nadle`ni
arhijerej“ napisao optu`nicu protiv mene, kao da je crkveno-
sudski tuìlac a ne arhijerej, {to je kanonski i zakonski
nedopustivo, navode}i protiv mene ~ak i kanon koji se
uop{te ne moè primeniti na mene, kao da sam ja, toboè,
„napustio sve{teni~ku slu`bu i oti{ao da se zaposlim kod
nekog politi~kog mo}nika“, a ja sam „voqom mitropolita
Trsta i cele Italije“ udaqen sa parohije, istina po mojoj
molbi, jer me niko nije hteo da za{titi od nekih sve{tenika
– najamnika. Tom prilikom mi je Wegova Svetost zapretio
ra{~iwewem koje jo{ uvek nije ostvario, jer su me sve{teni-
ci branili.
Istina, ja sam osnivawem Svetosavske stranke kao
Pokreta za duhovnu obnovu, pristao dobrovoqno da se
`rtvujem za spas Svetosavqa i srpskog naroda, u{ao u muq
i ìvo politi~ko blato, pristao da se, u interesu naroda i
Crkve, blatim i kaquàm u prqavoj vodi komunisti~ke
politike, kojoj ja nisam bio dorastao, da me napadaju kako
[e{eq, kome sam dete krstio, tako i drugi komunista izvan
Crkve i u Crkvi. âk sam, u tom smislu, pisao Wegovoj
Svetosti pismo za jednog julovca koji je primqen da radi u
Patrijar{iji po~etkom devedesetih godina.
Ja sam, Gospodo Arhijereji i tada, zbog ovog Va{eg neo-
pravdanog i nepotrebnog saop{tewa, istinski crveneo pred
mojim prijateqima i srodnicima, a Vi ste se, bez imalo
griè savesti, radovali, ~ime ste sluìli tada{wim komu-
nistima na vlasti i u opoziciji, koji su se preru{ili, kao
Jakov u Isava, iz ruha komunisti~kog u ruho socijalisti~ko i
demokratsko, i tako po~eli drugu neokomunisti~ku vla-
davinu me|u Srbima, kao i DOS {to je nastavio tre}u neoko-
munisti~ku vladavinu pod vidom demokratije. Jo{ mi je u
ìvom se}awu 5. jul 1999. godine, kada je biv{i komunista
[e{eq, na sastanku u Patrijar{iji, gde su se sastali
„glavari srpskog naroda“, traìo od patrijarha Pavla da me
171
ra{~ini zbog „bavqewa politikom“, pri ~emu je pokojni
episkop Stefan, koji je bio prisutan tom razgovoru i koga
sam na{ao u svom tajnom Dosijeu kao dou{nika DB
potvr|ivao: „U pravu je [e{eq! Za sve je [e{eq u pravu!“
[e{eq je kasnije imao aktivnog udela u izboru Filareta za
episkopa, a ovaj mu se oduìo time {to mu je u Mile{evu
klao i pekao jagawce uz âsni post. îji je to nalog da se
tako postupa prema meni, i zar i takvo mi{qewe nije,
tako|e, bavqewe politikom, onom komunisti~kom, ne srp-
skom pravoslavno-svetosavskom niti demokratskom.
Znano Vam je, tako|e, da niko iz na{e Crkve nije protesto-
vao protiv osnivawa Demohri{}anske stranke, koja je za
naziv svoje stranke uzela ime na{eg Gospoda, ~ak predsed-
nik te stranke je „rado vi|en gost u Patrijar{iji“ ali ste se
zato, èstoko i slo`no, obru{ili javno na mene i protiv nas
sirih u Svetosavskoj stranci, {to smo za ime Stranke uzeli
ime na{eg najve}eg svetiteqa. Ja bih rekao da ste Vi to
~inili samo zato {to iza sebe nismo imali komunisti~ke
mo}nike, ili ste Vi dobili nalog „s vi{e“ za takvo Va{e
pona{awe. Kamo lepe Va{e i na{e sre}e da danas imamo, na
vlasti ili pri vlasti, takvu jednu stranku, sa takvim pro-
gramom duhovne i materijalne obnove kakav je na{, sa takvim
~asnicima, kako ste nas u jednom svom aktu nazvali, kakvi
smo mi doista i bili i jesmo, o ~emu mi je, 1991. godine, pri
povratku sa politi~kog skupa iz manastira Gra~anice, li~no
priznao mitropolit Amfilohije slede}im re~ima: „Sada tek
uvi|am, o~e @arko, da je tvoje prisustvo neophodno u opozi-
ciji“.
Pa, znano je svima da Vi niste nikada, ni javno ni tajno,
koliko je meni poznato, osudili komunisti~ke sve{tenike,
ni bezbo`ne, satanisti~ke politi~are, niti stranke kakve
su: KPJ, SKJ, SPS, JUL koje su “okrvavile svoje ruke o srps-
ki narod do ramena”, ni mnoge stranke na vlasti i u
tada{woj i sada{woj srpskoj „opoziciji“. Niti ste ma kada
osudili ni jednog komunisti~kog sve{tenika u Udruèwu
koji su otvoreno radili protiv na{e Crkve i episkopata; pa
niste osudili ni jednog udba{kog dou{nika u mantiji ili
izvan mantije, u sve{teni~kom udruèwu ili izvan wega; pa
Vi niste osudili udba{a Krstu Lekovi}a koji nije izlazio
172
iz Patrijar{ije, ve} je tamo vrbovao agente koji i sada
rovare u Patrijar{iji protiv interesa na{e Crkve.
Naprotiv, Vi ste ih, kao i Va{i prethodnici na vlasti, ~ak
i odlikovali ~inovima protojereja i naprsnim krstom , zah-
valnicama, ru~kovima, pozdravima i do~ecima za „revnosnu
slu`bu komunistima“, a ne za revnosnu „slu`bu Bogu i svom
narodu“, budu}i da su sluìli |avolu (Brozu i komunisti~koj
partiji). Tako su, na primer, dobili protske ~inove i
naprsne krstove sve{tenici komunisti: Milan Smiqani},
Ratko Jeli}, Krsta Bijelac, Karamantijevi}, Beli \or|evi},
Milovan Tiosavqevi} i mnogi drugi „~ija imena Ti sam zna{
Gospode!“
3) Tre}i èstok, la`no motivisan novinski napad

doìveo sam u tzv Saop{tewu Svetog arh. sinoda
SPC, nepotpisanom, nezavedeno i nepe~atiranom
Ja sam dao intervju „Ju info kanalu“ o incestu, iznev{i

nau~ne podatke o tom problemu, dodav{i da se jedno glu-
vonemo dete, po svetskim medicinskim statistikama, kod
Jevreja (kod kojih je incest vrlo prisutan), rodi na 500
ro|ene dece, kao i to da su Jevreji skloni incestu iz èqe
da zadrè imetak u svojoj ku}i. Napali su prvo Jevreji,
ta~nije izraelski ambasador u Beogradu i g. Aleksandar
Singer, javno preko {tampe, a onda Svilanovi} i kompanije,
kojima sam adekvatno odgovorio, kome orkestru se
pridruìo i episkop ba~ki, odnosno Sveti arhijerejski
sinod SPC, svojim nekim Saop{tewem koje nije zavedeno,
potpisano ni pe~atirano, koje je, po mom sudu i razumevawu,
la`no i podmetnuto. To Saop{tene, koliko je meni poznato je
samovlasno dao u javnost famozni i doìvotni „{ef“ Crkve,
siva eminencija srpskog Patrijarha, kome je Sabor zabraw-
ivao da se toliko vrzma po Beogradu, Patrijarha koga je,
zajedno sa Draganom Haxi Anti}em i drugim, izabrao,
name{tawem ceduqica, koje je otvarao pokojni Antonije
\ur|evi}. On, pokojni Antonije \ur|evi}, mi je li~no, pred
jednim sve{tenikom i jednim monahom, ispri~ao kako je
izabrao jednu ceduqicu na kojoj je pisalo ime sada{weg
173
Patrijarha. Upitao sam ga: [ta je bilo sa ostalim dvema
ceduqicama, jeste li ih otvorili? - Ne, nismo, odgovorio je
o. Antonije. Pa gde su one oti{le? priupitao sam ga. Odneo
ih je episkop Irinej u Novi Sad, odgovorio mi je pokojni
~estiti monah Antonije.
Taj episkop, koji vodi starog Patrijarha da potpi{e zajed-
no sa wim Dejtonsku vizu Slobodanu Milo{evi}u, bez znawa
i odobrewa Sinoda, iako nije bio u to vreme sinodalac, pa
posle Sabor poni{tava Patrijarhov potpis, a nijedan od wih
ne podnose ostavke; taj episkop koji u [ambeziju
neovla{}eno potpisuje saglasnost na{e Crkve da se cela
srpska dijaspora ustupi pod jurisdikciju Vaseqenskom
patrijarhu, pa mu Sabor posle poni{tava potpis, a on ne pod-
nosi ostavku; taj episkop koji vodio Patrijarha pre neku god-
inu, zajedno sa episkopom Filaretom, opet bez znawa i
odobrewa Sinoda, na proslavu famoznog komunisti~kog
praznika (29. novembra), koji je izmi{qen kao om~a o vratu
celog srpskog naroda; taj episkop koji sada vodi
neovla{}ene, bez oficijelne odluke Sabora i Sinoda, pre-
govore sa Vatikanom, ponekad sa drugim episkopom, ponekad
sam, a da ne podnosi, koliko ~ujem, Sinodu nikakav pismeni
izve{tajo tome {ta je i kome obe}ao i u ime koga je obe}ao;
taj episkop koji je, kao dekan Bogoslovskog fakulteta 1994.
godine, mene izbacio sa Fakulteta, u mome odsustvu, iako mi
je sam rekao da ne}e re{avati moju ostavku na Fakultetu bez
moga prisustva, jer me je, moj „{kolski drug“ - mitropolit
Jovan Pavlovi}, zaduìo da pripremim proslavu generacije
bogoslova iz 1954. godine u manastiru Rakovici i dobijem
saglasnost za to od tada{weg mudrog patrijarha Germana;
kasnije sam, iz mog Tajnog dosijea, saznao kako je i od koga ova
moja ostavka usvojena i o tome sam podneo iscrpan izve{taj
Svetom arh. sinodu; taj episkop koji je, kao monah, pret-
postavqam, trebalo da bude suzdràn u vezi razvoda moga
braka, koga je UDBA razorila, jer on vaqda ne zna ni{ta o
bra~nom ìvotu, mo`da o nekom drugom zna, uprkos tome {to
je Crkveni sud razveo moj brak krivicom moje biv{e supruge,
a on me iza le|a optuìvao i napadao; taj episkop je moj
ve~iti „an|eo ~uvar“, pa je, u tom svojstvu, i samovlasno, po
mom mi{qewu, u ime Sinoda, napisao „Sinodsko
174
saop{tewe“, u nameri da me javno izbruka, bez ikakvih
posledica po sebe, ne samo za ovo Saop{tewe nego i za mnoge
druge krivotvorne radwe o kojima }e se tek ~uti, kako bi
udovoqio zahtevu jevrejskog lobija koji je u Novom Sadu stao
iza wega u sukobu sa ânkom, pod uslovom da Sinod izda
takvo Saop{tewe protiv mene, jer ga i „govor wegov izdaje“
(Mk 14, 70).
Ta~nije, stil Saop{tewa koji se pripisuje Sinodu,
ra~unam, nije izdao niti ga saop{tio Sinod, jer nije zave-
deno, pe~atirano niti potpisano. Wega je pisao, kao i ~esto
do sada, nezaobilazni episkop ba~ki. Negirao sam auten-
ti~nost takvog Saop{tewa, ali se niko iz Sinoda nije
oglasio i to demantovao, pa ne znam {ta je istina, a dotle
imam pravo da sumwam i sumwom svojom nadokna|ujem istinu.
Pismeno sam pozivao episkopa Irineja Bulovi}a da rasprav-
imo tu nedoumicu oko ovog Saop{tewa, no on me je, iako mi je
obe}ao da }emo se videti u Beogradu, u tome obmanuo.
4) êtvrti javni napad sam doìveo od

episkopa Atanasija Rakite
Ovaj javni napad protiv mene izneo je episkop Atanasije

Rakita preko TV Bra}a Kari}, uo~i Boì}a, ta~nije 6. janu-
ara 2002. godine, vaqda kao „Boì}nu ~estitku“ meni, kome
sam pisao pismo o tome i traìo da se nas dvojica vidimo
kako bih zatraìo od wega javno izviwewe preko iste tele-
vizije. No, umesto vi|ewa i dogovora on mi je poslao pismeno
izviwewe, a sastanak izbegao, iako ga je obe}ao. Hvala mu i
na tome, iako bi boqe i hri{}anskije bilo da me je „oprao“ i
opravdao na istoj televiziji na kojoj me je kao episkop izbla-
tio. I to je bilo u vezi izvikanog intervjua o incestu, opet i
on da bi udovoqio jevrejskom lobiju koji apsolutno vlada
kod nas. [aka vukova predvodi milione srpskih „ov~ica“.
5) Va{e posledwe pismo je meni ozbiqna pretwa
I ovo sada{we pismo Svetog arh. sinoda, koje je potpisao,

verujem moj prijateq - mitropolit Amfilohije, a zajedno ga
sro~io sa episkopom ba~kim, jer se u wemu govori o
175
„neka`wenom napadawu nadle`nog arhijereja“, {to je
omiqena fraza toga episkopa, jeste u tonu ranijih pretwi i
zastra{ivawa. Ni strah ni zastra{ivawe ovde ne
razre{avaju na{e nesporazume, ve} samo iskren i otvoren
razgovor na dobro Crkve i naroda. Uostalom, mene niko
nikada nije pozivao na takav iskren razgovor, nego su to
bile vi{e pretwe i ucene, na koje sam ja vrlo osetqiv i
prema wima neustra{iv.
Za to bih vi{e voleo da me je neko od drugih arhijereja
pozivao na razgovor, po{to moj „nadle`ni arhijerej“ ne}e ~ak
ni da me blagoslovi; bri{e moje ime ako me kolege predvide
za bogosluèwe sa wim, vra}a mi poklowene kwige s posve-
tom, kakav je bio slu~aj sa kwigama: Srpski posni
pravoslavni kuvara i Slovarice, zajedno sa pismom, {to se
grani~i, najblaè re~eno, sa neukusom i nevaspitawem, da
ne kaèm teù re~; odmahuje rukom kad me vidi da mu pri-
lazim za blagoslov, {to je kanonski i hri{}anski nedopus-
tivo i gre{no, jer èli da mi sudi i bez suda, da me stavqa
na stub srama i bez utvr|ene krivice, ~ak i da mi ne kaè
koja je moja krivica; poziva mene na „saslu{awe“ zbog
tobo`wih optu`bi Ace Singera i jevrejske op{tine {to se
borim da oni ponovo ne razapiwu Hrista u srpskom narodu,
{to su u~inili sa NATO bombardovawem Srbije i Srba 1999.
godine, kao i sada {to su ostvarili svoje vladawe i u
Srbiji, pa i u Crkvi. A „moj nadle`ni arhijerej“ dobija od wih
visoko odlikovawe i govori da smo, zajedno sa Jevrejima
„ostatak zaklanog naroda“. Da li to odlikovawe on dobija
{to je mene, tzv Saop{tewem sinoda javno izbrukao ili za to
{to je ~inio sve po zahtevu jevrejskog lobija, ~ak i ono {to
je suprotno interesima srpskog naroda, ja to ne znam. Pa,
umesto da me za{titi od fariseja i talmudista kao svog
sve{tenika, on me poziva na razgovor i dobija od Judeja za
to wihovo odlikovawe. A odlikovawe ne dobija od Jevreja
niko za to {to sluì Hristu nego antihristu.To }e odliko-
vawe morati neko da odgonetne u bliskoj budu}nosti.
Odlikovawe od Jevreja nije dobio ~ak ni sveti Vladikaj
Nikolaj ì~ki koji je spasavao Jevreje od fa{isti~kog ubi-
jawa, ve} samo grdwe, borbu i nipoda{tavawe. Za to me i
~udi {to episkop ba~ki zahteva od mene da mazohisti~ki
176
po{tujem takvo pona{awe „mog nadle`nog arhijereja“, slepo
i bez ikakvog pogovora. Odlikovawa komunista Ordenom, a
pretwe kaznom dobrim sve{tenicima.
Vi, ~ak i sada, odlikujete Ordenom Svetog Save prvog
reda biv{e ili sada{we komuniste, koji su ukradenom od
naroda mukom kupili od Vas ovaj Orden, kao oprosnicu u
inkvizitorskoj Rimokatoli~koj crkvi. Ukoliko èlite mogu
Vam navesti sve koga ste odlikovali, sve od komunista,
homoseksualaca, narodnih neprijateqa, a nas koji smo bili
i ostali verni Bogu i svom narodu, pa kroz to i Crkvi i Vama,
koji smo bili oduvek na wihovom tapetu zbog revnosnog
sluèwa svojoj Crkvi i narodu, pa i sada smo u tom sluèwu
i u tom trendu, pretite da kaznite, ako nas ve} niste do sada
kaznili.
Svaka Vam ~ast!? Dade Vam se velika vlast, ali „ni~ija
nije gorela do zore!“ Pa kaznite nas, {ta ~ekate, jer nam
time pomaète da se spasemo, a sebi potpisujete osudu u dru-
gom svetu, ako ne i u ovom.
m) Moj problem za Vas je „moj o{tar jezik“
Mogao bih Vam izneti sijaset dokaza o tome ko se vi{e

bavi politikom u Crkvi: Vi ili ja. Moja je nezgoda u tome {to
sam obi~an sve{tenik, a mnogi me|u Vama misle da su bez-
gre{ne rimske pape, da je Vama dozvoqeno sve, a nama,
odnosno meni ni{ta, pa ni da se branim istupawem u javnos-
ti. Vi moète da govorite sve i sva{ta, ~ak me|u Vama ima i
onih kojima su ispiti na Bogoslovskom fakultetu pok-
loweni Patrijarhovim „dekretom“, ~ime je sam Poglavar
Crkve degradirao sve nas koji smo s mukom i trudom u~ili i
zavr{ili Bogoslovski fakultet, pa stoga neki od wih danas
ne bi mogli ~ak da budu pastiri ovaca, a kamoli slovesnog
Hristovog stada, koje olako napu{taju pred grabqivim
vukovima, koriste}i ih samo za „muù i striù vune“, a malo
ga duhovno hrane}i i prosve}uju}i.
I umesto da povedete ra~una da najboqe sve{teno-
sluìteqe postavqate na najodgovornija mesta; da za
verou~iteqe birate u~ene i moralne teologe, Vi birate
bezli~ne i bezimene vernike i studente teologije, koje
177
dosovska vlast }u{a po upravnim odborima televizije,
obrazovnim ustanovama i po „buxacima {kola“, ~ime i daqe
srozavate vrednost veronauke i ugled verou~iteqa, ono {to
su decenijama ~inili komunisti. Vi, sa mawim brojem ~asnih,
vrednih i agilnih verou~iteqa, postavqate na te vrlo
va`ne poloàje u sada{wem momentu sve i sva{ta, kako
biste i ovo malo preostale dece izgubili i podarili sekta-
ma i rimokatoli~koj beskrupuloznoj propagandi. A morali
bismo to malo {ansi koristiti odli~nim verou~iteqima da
vratimo poquqano poverewe u Crkvu, jerarhiju, u Srpstvo,
kako bismo ovo malo dece vratili na pravi put ka Hristu.
Ovako je dovoqno da neko bude prijateq episkopovog pri-
jateqa pa da, bez kvalifikacija, znawa i morala, postane
verou~iteq. Meni, koji ima obrazovawe koje mnogi od Vas
nemaju, ne dopu{tate da pri|em mikrofonu, u~ionici gde su
deca, da im prenesem svoje bogato iskustvo, iako pi{em, bez
la`ne skromnosti, uspe{ne kwige ba{ za decu. Zar to nije
komunisti~ka praksa: nepoèqne treba ignorisati i
odstraniti od sebe, jer mogu biti o~evici nedoli~nog
ìvqewa odgovornih mo}nika u Crkvi.
Zamerate mi na „o{trom jeziku“, a on je sasvim blag u odno-
su na situaciju u kojoj se nalazimo i u odnosu na re~i Gospoda
Hrista (Mt 23 glava), na jezik sv. Proroka Ilije tesvi}anina,
sv. Jovana Krstiteqa, sv. Jovana Zlatousta i mnogi drugih
svetiteqa. U odnosu na ove duhovne velikane moje re~i
prekora Vama su blage, miluju}e, a ne paraju}i.
Ovako, muslimani Vam prevode Srbe u islam (vid.
Politiku od 2. oktobra 2003. godine, str. A4: „Skandalozna
zbivawa na planini Ozren: Srbe teraju u islam“) ili da Vam
muxahedini isteruju Srbe iz Bosne (v. ^lanak „Napetost oko
Maglaja: Muxahedini isteruju Srbe“, Politika, br. 32296,
Beograd, 4. oktobra 2003. godine, str. A2); Hrvati Vam
pokr{tavaju na hiqade srpske, pravoslavne dece; sekta{i
Vam odvode ogroman broj dece iz pravoslavqa u sekte; droga,
koju uglavnom dileruju [iptari uz pomo} „Crnogoraca“, ubija
na stotine i hiqade na{e dece koja ìve u bezna|u;
nemoralan na~in ìvota omladine, koja ìvi u moralnom
vakuumu, uzima svoj danak bez krvi; uz to sida, koja caruje
najvi{e na Balkanu posle Afrike ba{ na tlu srpskog naro-
178
da, kosi svoje `rtve; pa, onda, klanica srpske nero|ene dece
koja se obavqa po porodili{tima i aku{erskim i privatnim
klinikama, uzima svoj krvav danak u srpskom narodu i kosi
kosom smrti stotinama hiqada nero|ene srpske dece. A Vi
}utite i ne protestujete protiv ovih zala. Bojite se
Soro{ovih organizacija, me|unarodne veze pedofila i
homoseksualaca, kompromitovanih i la`nih zagovornika
qudskih prava, ne gledaju}i na Gospoda Hrista i wegova
merila. ]utite i ne ~uje Vam se ni glas otpora kao da ste
onemeli, zbuweni, zate~eni ovim ~udima, ne~im hipnotisani
ili u}utkani.
n) Gde su Vam episkopi i sve{tenici?
Doista, Gospodo Arhijereji iz Svetog arh. sinoda: Gde su

Vam vladike i sve{tenici da se bore protiv svih zala koja
su skolila na{u Crkvu i narod sa svih strana?! Za{to ste
nedopustivo pasivizirali Crkvu: episkope i sve{tenike,
~esto pod la`nom mimikrijom da se sve{tena lica ne smeju
da bave politikom, a Vi se wome intenzivno bavite, kao i
svi drugi: fratri i hoxe, prelati i muftije, pape i ajato-
lasi, i to se bavite lukavom, podmuklom i prepredenom
politikom, kojoj ja, priznajem, nisam dorastao. âk i kad se
bavite politikom, ~inite to naj~e{}e nespretno, smu{eno,
jadno i, uglavnom, na {tetu pravoslavqa i vernog srpskog
naroda. U tom ciqu Vi zabrawujete sve{tenicima da mogu i
smeju, bez Va{eg blagoslova, davati javne izjave, u za{titi
vitalnih interesa svog pravoslavnog naroda, dok drugi po
na{em narodu (sekte, muxahedini i rimokatoli~ka crkva)
vr{qaju na sve strane. Tako Vam rimokatolici (Hrvati)
zabrawuju da proglasite svetom Fru{ku Goru, a Poglavar
na{e Crkve se naprasno „politi~ki“ razboleo od te{ke i
„neizle~ive“ bolesti, pa ide u Vrwa~ku Bawu na „zasluèni
i miran odmor“ po{to nije osvetio tre}u Svetu Goru u svetu.
To zna~i da se Vi bavite propalom, nemu{tom i nezamera-
ju}om politikom, dakle onom najcrwom, najpasivisti~kijom i
najpogubnijom po srpski pravoslavni narod kao da to ~inite
u nameri da nam neprijateqi mogu mirno zavoditi decu,
odvoditi ih u sekte, rimokatolici pokr{tavati, mafija{i
179
drogirati, muxahedini sunetiti, premla}ivati i ubijati, a
mi da to ne smemo ni primetiti, a kamo li glas protesta
pustiti bez Va{eg blagoslova. Zalaète se za to da ne smemo
ni{ta progovoriti o nacionalnim i verskim jadima koja nam
na{a „bra}a“ po vrstama veroispovesti - rimokatoli~ke i
muslimanske - ~ine, niti da se bavimo „verskim i nacional-
nim prosve}ivawem“ svoga naroda, da pou~avamo pastvu na
svakom mestu, pa i na ulici, televiziji, radiju, politi~kom
skupu, za {to smo svi mi sve{tenosluìteqi odgovarni pre
svega svojom zakletvom, u~ewem, save{}u pred samim
Gospodom Bogom i Svetim Savom, a ne toliko pred Vama ili
pred sobom, koji smo gre{ni i tro{ni kao i sve ovoze-
maqsko.
Zato su nam episkopi zabavqeni ~ulnim uìvawima zajed-
no sa sve{tenicima, pa nam je sve{tenstvo do te mere
pasivno za versku edukaciju naroda i moralno pregnu}e svog
ìvota, {to je nedopustivo, ali za to vrlo aktivno za sti-
cawe materijalnih dobara i ~ulnih zadovoqstava, te na{e
propuste ve{to koriste rimokatolici, muxahedini, sekta{i
da se, kao orlovi, s jate sa Istoka i Zapada na duhovnu
pusto{ u srpskom narodu, po re~ima samog Gospoda: „gde je
trup, onde }e se i orlovi okupiti“ (Mt 24, 27).
Umesto da se svi, kao jedan, aktivno borimo za Hrista,
Crkvu i pastvu, jer pripadamo Borbenoj, a ne Slavqeni~koj
crkvi, da se javno i tajno dogovaramo protiv zala koja su
sna{la srpski narod sa svih strana, Vi }utite ili imate
pogre{ne savetnike ili ih uop{te nemate; zabrawujete
sve{tenicima da rade na verskoj i nacionalnoj wivi, ~asne
pravoslavne intelektualce zaobilazite ili ih samo
prizivate kada ste u neko potrebi, a tu|e intelektualce
do~ekujete „na noge“ i sa pompom; odvajate versko od
nacionalnog, pa je stoga srpski narod, naro~ito sve{tena
lica, raskomadan, razdeqen na verski „odsek“ i nacionalno;
suprotno Svetom Savi koji je ove prividne suprotnosti
pomirio Svetosavqem; ili se me|usobno prepirete na
Va{im saborima i „ episkopskim konferencijama“, koji ste
izraz primili od Vatikana, vode}i uglavnom ra~una o svom
„staleù“ i li~nim interesima, a ne o op{tim, zajedni~kim
interesima srpskog naroda.
180
Tako vam neokomunisti ne vra}aju imovinu koju su wihovi
o~evi oteli od Crkve, niti se Vi za to borite, a Vi nemate
novca da isplatite radnike u Patrijar{iji i na Fakultetu.
I dok mnogi sve{tenici u penziji ìve u krajwoj bedi, dotle
se mnogi drugi, tzv aktivni sve{tenosluìteqi, odaju
materijalizmu, rasko{i, ako ne i nemoralu, ~ak se poneki
bave i kriminalom, prodaju radna mesta, finansijski poslu-
ju haoti~no neodgovorno i kriminalno u Crkvi, sa malim bro-
jem ~asnih izuzetaka. Pa se zbog toga de{avaju ~este kra|e,
koje neki od Vas zata{kavaju, prodaja i prisvajawe tu|ih
parohija, o ~emu se }uti u Crkvi, a sve to prolazi neka`weno
od Vas, kakav je slu~aj sa proneverom novca za gradwu Hrama
Svetom Savi, prikupqawa humanitarne pomo}i i tome
sli~no. Suprotno svemu tome, Vi za to pretite ka`wavawem
meni koji nikakvo nedelo nije u~inio, nije se ogre{io o
kanone Crkve, nije ukrao ni~iju leptu. No, i to eventualno
ka`-wavawe bi, mo`da, bilo na spasewe moje du{e, jer nam
je Gospod poru~io:„Blaèni ste kad vas sramote...“(Mt 5, 11).
No, {ta }ete Vi za Va{e du{e?! îme }ete se Vi spasti?
o) Homoseksualci su ophrvali vrhove Crkve Boìje

i na{e dràve
Mnogi prvojerarsi ne vode pravilnu „kadrovsku politiku“,

pa biraju nestru~ne, nesposobne, servilne, nepo{tene i sebi
poslu{ne li~nosti, ~ak i antisrpski raspoloène umesto
stru~ne i po{tene, Bogu i Crkvi odane, narodu i tradiciji
verne. âk ~esto birate najnedostojnije za arhijereje, sve „po
voqi Boìjoj i nadahnu}u Svetog Duha“, kao {to ste, na
primer, izabrali za episkope, moralno izopa~ene koje ako
ne znate koji su ja Vam ih imenovati.
Umesto da opomiwete i ka`wavate takve kako ne bi
sabla`wavali verne, Vi te afere zata{kavate, a meni
pretite ka`wavawem; da im sudite po crkvenom zakonu, a Vi
ih amnestirate. Bojim se da }ete takvom praksom, kako
stvari stoje, morati u skoroj budu}nosti da pla}ate, kao {to
to ~ini Rimokatoli~ka crkva, milione dolara, kako biste
zata{kavali homoseksualne i pedofilske afera svojih
„odanih i dragih slu`benika“. A na pomolu se ve} priprema
181
jedna velika afera koja }e, ako se pomoli u javnosti, uzdr-
mati i same temeqe na{e Crkve zbog uquqkanosti, samod-
ovoqnosti i otu|enosti ve}ine episkopa od Hrista Gospoda.
Pitam se za{to je na{ narod iskovao poslovicu: „Boqe je
spre~iti nego le~iti“?
Ako ka`wavate sve{tenike prequbnike, {to treba
~initi ako su krivi, morali biste, pre toga, ka`wavati
episkope homoseksualce, biseksualce i pedofile. Suprotno
tome, Vi ~ekate da gra|anski, bezbo`ni sudovi, koji jo{ uvek
nisu prijateqi Crkve, sankcioni{u greh umesto Vas za koji
ste Vi pozvani da ga ìgo{ete i za koji imate sve pravne
instrumente u svojim rukama (kanone, Krivi~na pravila,
Postupak za crkvene sudove, Sabor i drugo pravo sankcioni-
sawa) da osudite, u smislu poslovice: „brigo moja - pre|i na
drugoga“. Vi se pla{ite da to u~inite od dreke homoseksu-
alaca, na{ih i stranih odbora za qudska prava, raznih
Sowa Biserko, a zaboravqate da se „Bogu treba pokoravati
ve}ma nego qudima“ (D. ap. 5, 29). Korov se ~upa iz wive na
vreme, dok nije obuzeo celu wivu, jer }e se onda, kada se
pro{iri i bolest metastazira, morati ~upati i usev sa
korovom. Kako }e vernici teìti da budu ispravni i moral-
ni, ako prvojerarsi to nisu? Zar oni koji sabla`wavaju druge
nisu osu|eni samim Gospodom na ve~nu propast. Onima koji
sabla`wavaju druge je rekao: „Boqe bi mu bilo da mu se
vodeni~ki kamen obesi o vrat i da ga bace u more, nego da
sablazni jednoga od ovih malih“ (Lk 17, 2). Pogotovu ako je to
sve{tenosluìteq. Raspolaèm sa pismima u kojima mi vernici
iznose detaqe i imena takvih koji sabla`wavaju svoju pastvu.
Vi prema takvim nastranim osobama u Va{im redovima
uop{te ne primewujete kaznenu politiku, ~ime dozvoqavate
da se to zlo jo{ vi{e {iri i obuzima i potresa same temeqe
osnove duhovnosti na{eg naroda i temeqe Crkve, ali Vi
zato samo meni pretite ka`wavawem, pod motivacijom da ja
javno i „preko novina“ napadam Vas arhijereje, {to ne stoji.
Prvo sam Vam pisao bolne stvari koje su se sklup~ale u mojoj
du{i oko verskih i nacionalnih problema dana{wice, u
èli da me neko ~uje i ne{to preduzme, kako bismo podelili
te{ko}e i do{li do {to boqih re{ewa. Pa kad niste uop{te
reagovali pisao sam i govorio javno, otvoreno i odgovorno i
182
o svim drugim negativnostima u na{oj Crkvi, kojima tu nije
mesto da se de{avaju. No, Vi niste za to ni{ta hajali, ili se
barem meni ~inilo da ste ravnodu{ni prema zlu koje je zade-
silo na{ blago~estivi narod.
Vama kao da je svejedno {to su episkopi takvi, pa {titite
jedni druge i kad ste u pravu i kad niste, a mene zdruèno i
unisono napadate i kad ste u pravu i kada niste u pravu.
Stoga sam prinu|en da odsada po~nem otvorenije da se bra-
nim, a Vi }ete i to shvatiti kao moju kritiku i osu|ivawe
Vas, iako je evidentno da nam stawe u Crkvi i dràvi, zbog
nerada, nemorala, kra|e, sekti, razbijawa srpskog pravo-
slavnog biolo{kog tkiva, nije dobro, nespojivo je sa Hristom
Gospodom. Kada bih mogao i sebe bih zbog svega ovoga grizao,
i sebe samog bih napadao i busao se u prsa, posipao se
pepelom po glavi i ridao iz sveg glasa zbog svega {to je
trulo u dràvi Srbiji i zatravqenoj Hristovoj crkvi.
p) Va{a merila pravde cede komarca,

a pro`diru kamilu (Mt 23, 24)
Ja sam i onda, u po~etku svoje sve{teni~ke slu`be, kao i

sada, imao iste ili pribli`no iste nacionalne i politi~ke
stavove, samo sada malo zrelije, oformqenije i rafini-
ranije, za razliku od ve}ine crkvenih velikodostojnika koji
su, svoj stavove mewali zavisno od garniture politi~ara
koja je na vlasti, se permanentno bavili propalom komu-
nisti~kom politikom, u sakom slu~aju vi{e nego ja, prome-
nili dosta svojih „programa i miqenika na vlasti“, bili
prvo uz Broza, pa onda uz Milo{evi}a, pa im brzo okrenuli
le|a i pri{li sada DOS-u, iako iz Milo{evi}evog dvorca-
rezidencije nisu, takore}i, izlazili ni no}u ni dawu, zabo-
ravqaju}i narodnu mudrost koja kaè: „niti hvali Eraka
niti kudi Petaka, oba su brata jednaka“. âk i kada je Sinod
traìo neopozivu ostavku Milo{evi}a, predose}aju}i ratne
strahote NATO bombardovawa, morao je da reterira? Za{to,
ako ne ucenom, zbog nedoli~nog ìvota pojedinaca u Crkvi?!
U tom kontekstu, ponavqam, setite se da su patrijarh
Pavle i episkop Irinej Bulovi} potpisali Slobodanu
Milo{evi}u „vizu“ za Dejton, bez znawa i odobrewa Sinoda,
183
pa je posle Sabor te potpise poni{tio, a oni nisu podneli
ostavke na svoje poloàje, na {to ih je morala obavezivati
savest i moralni integritet li~nosti i bez primene
kanona?! Setite se da je episkop Irinej Bulovi} potpisao u
[ambeziju „svoju saglasnost“, bez znawa i odobrewa Sinoda,
da na{a dijaspora pripadne Vaseqenskoj patrijar{iji, pa mu
nije falila „ni dlaka sa glave“, a wegov i potpis jednog dru-
gog episkopa Sabor je poni{tio?! Oni nisu imali nikakve
posledica za tu drskost. Setite se da su nedavno, episkopi
Irinej i Filaret pre dve godine, „vodili“ srpskog
Patrijarha na „sabor ne~astivih“ - komunisti~ku proslavu 29
novembra – grozomornog Brozovog praznika istrebqewa srp-
skog naroda, koga se komunisti – na{i zlotvori, jo{ drè, a
da niko od wih nije snosio nikakve konsekvence za to.
Gre{nog @arka bi zbog takvog skandala ra{~inili, ali oni
koji ga ~ine nisu dobili ni opomenu. O, ~udnog li vremena!
ûdnih li obi~aja! Uzviknuo bi Ciceron da je na mom mestu.
r) Siva eminencija koja vlada u na{oj Crkvi
Pa, setite se da i sada pojedinci iz Sinoda vode pro-

tivkanonske i neovla{}ene pregovore sa Vatikanom, jer je
rimskom papi „ponovno skoro prijezdio“ u pohode, ko bi drugi
nego episkop ba~ki, neovla{}eno i nekontrolisano od
strane Sinoda, koji sam pregovara sa rimokatoli~kim,
jezuitskim prelatima, i to sam samcit i u ime cele SPC, a
da, koliko je meni poznato, za to nema pismene „akreditive“
Sv. arh. Sinoda niti Sabora, niti obavezu da Sinodu pod-
nose pismene izve{taje o tim pregovorima?! To i takvo
pona{awe nije imao ni jedan episkop u postojawu SPC. To
nikada nije ~iweno do sada u na{oj mukotrpnoj istoriji srp-
skog naroda, a bilo je i teìh dana nego {to su povi nesre}ni
dani. Pro~itajte ~lanak u listu Danas (Beograd, 29. septem-
bra 2003. godine, str. 5) i izjavu episkopa ba~kog, koji se
{epuri u okruèwu rimskih prelata: „Episkop Rima bi}e na
~elu jedinstvene crkve“. Ko to daje pravo tom ~oveku da pro-
daju moju du{u i du{e ostalih pravoslavnih hri{}ana? Ko je
ovlastio tog ~oveka koji prodaje srpske interese me|unarod-
nim mo}nicima, judeo-masonima, bez „ikakvog razloga“?
184
[ta mislite: Ko bi trebalo u ovom konkretnom slu~a-
ju da reaguje na sve ovo: Sveti arhijerejski Sabor, Sinod
ili ja?
Istina, guske su spasle Rim svojim gakawem, pa dozvolite
i meni da budem, uslovno re~eno, barem pravoslavni gusan i
da takvo samovoqno, antipravoslavno pona{awe smem da
kritikujem kad Vi }utite, bez pretwi ka`wavawa, kad ve}
ne}ete da povedete postupak na Saboru protiv onih koji nam
„prodaju veru za ve~eru“, koji raspu|uju pravoslavno stado,
ovce predaju vukovima na klawe, Srbe papi na jereti~ko po-
kr{tavawe? Ko daje pravo i ovla{}ewe episkopu ba~kom da
prodaje papi celu SPC i wene vernike? îme Vas to, rimski
papa ili gospodari mo}i Novog svetskog poretka, kupi{e ili
upla{i{e?! Zar se Vi, kao monasi, vi{e pla{ite za svoje ì-
vote da ga poloìte za bli`we svoje i Gospoda od mene sve-
{tenika, koji je na „pola puta izme|u zemqe i neba, svetov-
nog i duhovnog ìvota, lai~kog i mona{kog na~ina ìvqe-
wa?! Gospodo Episkopi: Gde toga ima u kanonima i u praksi
ma koje Pravoslavne Crkve: da se pregovara sa jereticima i
to ne da oni napuste svoju jeres nego da je mi primimo od wih
i wima se duhovno ogubamo?
s) Spo~itavawe srpskog Prvojerarha
U sveèm mi je pam}ewu jedna nedeqa, mislim da je to bi-

lo 1994. godine, kada se mitropolit Amfilohije vra}ao iz
Rima sa pregovora sa papom, kada sam zajedno sa Wegovom
Sveto{}u sluìo svetu liturgiju u beogradskom hramu sv. Ar-
hangela Gavrila i, posle slu`be kada smo svratili na kafu
u kancelariju, da se Patrijarh poùrivao da mora da ide: da
vidi da li je Amfilohije preveo papu u pravoslavqe, na {to
sam ja reagovao: „Va{a Svetosti! Taj film ne}ete gledati,
ali bojim se da ne bude obrnuto...!“ I tada je mitropolit Am-
filohije i{ao u Rim sa episkopom ba~kim. I tada su se vra-
tili iz Rima, koliko ja znam, a da nisu ~ak {tavi{e Sinodu
podneli pismen izve{taj o svojim „pregovorima“ sa papom,
jer nisu ni oti{li kod pape sa odobrewem Svetog arh. Sino-
da. Bojim se i strahujem da se u ovim pregovorima kuva stra-
{na podvala na{oj Crkvi i na{em narodu.
185
Da li ste se ikada zapitali o Va{im pogre{kama prema
meni ili samo mislite o mojim gre{kama? Da li ste se ika-
da zapitali: ko je ta li~nost, kakav pravoslavni pedigre
ima li~nost koja ima takvo nezvani~no blanko poverewe za
sve te ni~im kontrolisane pregovore sa Rimom i ekumeni-
stima, kao episkop ba~ki, i od koga on ima ta ovla{}ewa? I
kakve to „prvobora~ke zasluge“ za na{u Crkvu ima taj ~ovek,
kada nije u~io bogosloviju niti pro{ao redovno bogoslovsko
{kolovawe, nego se {kolovao „na strani“, ne znam od koga,
~ijim novcem i za{to? Pa, ako on stvarno ima tako velike
zasluge, za{to ste mu zabrawivali da se toliko ~esto „vr-
zma“ po Beogradu, Patrijar{iji i oko Patrijarha?!
Zar Vam nije dovoqna jedna prevara ([ambezi), ni druga
prevara (Dejtonska viza), ni tre}a podvala (odvo|ewe Pa-
trijarha i „visoke crkvene delegacije“ na proslavu 29. no-
vembra), nego prièqkujete jo{ i ve}u tragediju i podvalu,
koju vi{e ne}e mo}i niko nikada da ispravi? Jedna kineska
poslovica kaè: “Ako se jednom spotaknem o kamen, onda je
kriv kamen, a ne ja; ako se i drugi put spotaknem o isti ka-
men, onda sam kriv ja, a ne kamen“. A Vi ste se vi{e puta „spo-
takli“ o istog ~oveka, i nikakvu pouku niste iz toga nau~ili.
Da li se ikada zapitaste: Kojoj to „crnoj ruci“ ili „Beloj ru-
ì“ taj ~ovek pripada, te je toliko mo}an, rekao bih, da ni-
sam vernik, i svemo}an u Hristovoj crkvi, mo}niji od samog
Gospoda: da opra{ta jereticima i kada se ne kaju, da ih pri-
ma u krilo pravoslavqa i da pod wih podvodi pravoverne
hri{}ane? Morali biste znati da ko ima takvu i toliku, re-
kao bih, nekontrolisanu vlast u Crkvi ili uop{te u dru-
{tvu, spreman je da je jednog dana i zloupotrebi. A kad se to
desi: Kuku nama svima! O tome govori vekovno iskustvo celog
sveta, pa su tu neograni~enu vlast qudi i narodi ograni~a-
vali zakonima, kanonima, praksom, skup{tinama i saborima.
A ve}u vlast u SPC, mislim u celoj dosada{woj istoriji, ni-
je imao niko kao episkop ba~ki, pa se opravdano postavqa
pitawe: Da li ga Vi, ili neko drugi, ne priprema za na{eg
slede}eg „rimskog papu“, kome moramo qubiti skute i kapu-
te, ~ak i papu~u, kao {to je to ~inio kraq Henrih rimskom
papi?
186
t) Visoka politika, koja daje mr{ave rezultate
Uvi|am, da je moja gre{ka i u tome {to ja nisam umeo tako

uspe{no da „vodim visoku politiku“ koja donosi tako mr{a-
ve rezultate i poni{taje potpisa, bez ikakvih daqih konse-
kvenci, ve} sve {to sam radio, radio sam to po svojoj sve{te-
ni~koj zakletvi i ~istoj savesti, tako mi Bog pomogao ovog i
onog sveta! Nisam nikada bio ni uz komuniste, ni uz socija-
liste, ni uz [e{eqa, ni uz DOS, iako su me oni usrdno zva-
li i prizivali, nego sam vodio „svetosavsku“ politiku, ako
se ona sme tako nazvati, odnosno imao ~isto hri{}anski
stav o svemu, bavio se primarno i permanentno duhovnom ob-
novom svoga naroda. Dakle, bio sam uz svoj pa}eni~ki narod
i sa wim delio i zlo i dobro, odnosno, bio sam u slu`bi Bo-
gu i svome rodu. Dakle, umalo ne izgubih ~in od „mog nadle-
`nog arhijereja“ zbog tobo`weg bavqewa politikom, a ja sam
se bavio problemima duhovne obnove srpskog naroda, o ~emu
mogu pruìti vaqane dokaze svakome ko zaèli. @eleo bih
da mi neko dokaè suprotno, u kom slu~aju sam spreman da
snosim sve mogu}e konsekvense koje mi naloìte. âk mi je i
„moj nadle`ni arhijerej“, zbog tog mog rada, pretio ra{~iwe-
wem, pa je od toga, iz meni nepoznatih razloga odustao, po-
veo postupak mog ra{~iwewa, primewuju}i pogre{an kanon
koji se na mene uop{te ne odnosi, pa i od toga odustao. Pri
tom se poneo kao tuìlac i sudija, jer je napisao sam optu-
`nicu, a to nije u~inio crkveno-sudski tuìlac, kako se ina-
~e radi u na{oj Crkvi, {to je nedopustivo i nepoznato u ana-
lima na{eg crkveno-sudskog prava.
A {to se on i Vi, mawe - vi{e skoro svi, sa malim izuzet-
kom ~asnih i po{tenih episkopa, bavite politikom, ~esto
pogre{nom i pogubnom po Crkvu i na{ narod, jer Vam Sabor
SPC poni{tava te Va{e„politi~ke potpise“, to nikom ni-
{ta, jer neopravdano i neta~no mislite da Vama nema ko da
sudi za Va{e grehe, nepravilno ka`wavawe i nerazumnu
pretwu.
Kaèm Vam da se sada pruà nova i „jedinstvena prilika“
svima onima koji to èle, da me, zbog mojih, u Hristu Gospo-
du, „slobodarskih aktivnosti“, „politi~kih ube|ewa“ i mog
prisustva „u srpskoj opoziciji“, li{ite sve{teni~kog ~ina,
187
protiv ~ega }u se smelo boriti i braniti svim raspoloì-
vim i dopu{tenim sredstvima.
Eto, daje Vam se svima sada ponovna prilika da ispravite
tu svoju „gre{ku“, po onoj lukavoj Kajafinoj re~enici, da
budem u trendu jevrejskog àrgona koji neki èle: „Boqe je za
nas da jedan ~ovek umre za narod (~itajte: za nas, prim @. G.),
a ne da sav narod propadne“ (Jn 11, 50).
A ja sam, i tada i sada, govorio i pisao istinu (sr. Jn 8, 40)
i samo istinu, koju i sada govorim, „za{to mi ne verujete“ (Jn
8, 46), ve} mi ~ak pretite? A ako Vam kazah la`, dokaìte da
je to la`, pa me propisno kaznite, po re~ima samog Gospoda:
„Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; ako li dobro, za{to me bi-
je{?“ (Jn 18, 23). To jest pretite mi ka`wavawem? A ja se,
ipak, i pored svih ovih pretwi radujem svome stradawu i ka-
`wavawu, jer je dosta od toga i do sada dolazilo od gospode
Arhijereja, po nauci Svetog pisma: dobro {to stradam, da se
nau~im putevima Gospodwim. Samo, onaj koji èli mene da
kazni, mora to ka`wavawe obrazloìti, jer }u se boriti
svim silama, javno i tajno, protiv bezrazlo`nog ka`wavawa.
Vi morate znati da ja nisam „ispucao svu municiju“ sa kojom
raspolaèm, niti sam izneo sve druge dokaze u svojoj kontra-
odbrani sa kojima raspolaèm.
}) U ~emu se sastoji onemogu}avawe mog

nau~no-istraìva~kog rada
a) Dobio sam blagoslov Svetog arhijerejskog sinoda SPC

(Sin. br. 531/zap. 303, od 2. marta 1998. godine) da mogu radi-
ti na Enciklopediji pravoslavqa i u tom ciqu napisao pi-
smo svim arhijerejima SPC da nam po{aqu svoje biografije
i fotografije u boji, kao i podatke o va`nijim li~nostima
sve{tenosluìteqima iz wihove eparhije. Niko, osim epi-
skopa Lavrentija koji nam je ustupio slajdove, iz SPC nije
hteo da nas pomogne. Zanimqivo je i poniàvawe dvojica
„Slavonaca“: mitropolit Jovan, koji je napisao pismo Svetom
arh. sinodu i traìo da se ostvari ranija nepostoje}a odlu-
ka Sabora o radu na Enciklopediji pravoslavqa, a koja
odluka je ubrzo po dono{ewu poni{tena, dakle nepostoje}a,
i drugi jedan Slavonac – Wegova Svetost, je u~inio sve da
188
mi, prakti~no, onemogu}i rad na tom projektu. Za{to to
~ine?! êga se boje {to }e se napisati na papiru, ako isprav-
no ìve i rade? Moraju da znaju da je mnogo va`nije kakvi
smo mi pred Bogom u stvarnosti nego kakvi }emo biti odsli-
kani na papiru Enciklopedije koju spremamo i koji propada
i bledi. No, i o tim zluradim preprekama }u tek pisati na
osnovu dokumentacije sa kojom raspolaèm.
Tako je podvaqeno Sinodu da se ovaj pozove na odluku ko-
ja ne postoji i nije na snazi, sve u nameri da se ostvare zaku-
lisne radwe ovog najamnika u Crkvi i ja spre~im da radim na
nau~nom poqu istraìvawa za jednu ovakvu Enciklopediju.
b) Drugi jedan „Slavonac“, kome sam se bezbroj puta obra-
}ao za pomo} kod Kari}a, ili da blagoslovi da se obratim
stare{inama crkava u wegovoj nadle`nosti, za pomo} u vezi
projekata Enciklopedije, Leksikona pravoslavqa i Bukvara
(a bilo je obe}awa da }e mi pomo}i samo ako nadle`ni epi-
skop dozvoli taj izdatak), a „moj nadle`ni“ mi nikad nije
odgovorio na tu moju u~tivu molbu, a kamoli pomogao. S dru-
ge strane, pro~itao sam da je od isti pomogao izlaèwe iz
{tapme, otkupiv{i vi{e stotina primeraka unapred, jedne
bezvredne, siroma{ne i {ture, rekao bih ~ak i {tetne,
Enciklopedije pravoslavqa ~iji je redaktor dr Dimitrije
Kalezi}, iako on za taj svoj rad nije imao prethodno
blagoslov Sv. Arh sinoda; da je blagoslovio tu ekumenisti~-
ku i jereti~ku Enciklopediju, i to bez ~itawa i recenzena-
ta, a meni za Enciklopediju koju stvaram u muci i oskudici
nametnuo ~ak trojicu eminentnih teologa, od kojih je jedan
pokojni, a druga dvojica ne stiù da pro~itaju ni seminarske
radove po vi{e meseci ~ekawa; da je naredio crkvama i ma-
nastirima da je kupe, iako ona ne moè poneti epitet Enci-
klopedije pravoslavqa niti enciklopedije uop{te, o ~emu
sam dao svoj kriti~ki sud i prikaz u dva broja Kwièvnih
novina, a da se niko od pozvanih u tom Prikazu nije javio da
demantuje te moje navode i kritiku.
v) Obratio sam se Sinodu molbom da mi dozvoli da za ove
projekte snimim eksponate u Muzeju SPC, Sinod je to svojom
odlukom odobrio, ali do realizacije nije nikada do{lo, jer
slu`benici Muzeja nisu hteli da demontiraju eksponate iko-
na radi snimawa, a nisu se mogle snimiti uramqene u stak-
189
lo i pri nepovoqnom poloàju u kome su za snimawe, ve} su
me uputili na g. Slavka Mateji}a, koji ima slajdove Muzeja.
Te slajdove ja nisam nikada dobio kako od Muzeja SPC tako
ni od g. Mateji}a. To je bio samo ve{ manevar da se izigra ve}
doneta odluka Sinoda, ne znam po ~ijem nare|ewu.
g) Traìo sam od Sv. arh. sinoda da mi dodeli blagoslov
da mitropolit Amfilohije bude recenzent ~etvrte kwige
Bukvara - Bukvarice, ali je Sinod odredio da recenzent bu-
de episkop jegarski Porfirije kome sam, pre vi{e od pola
godine poslao tekst Bukvarice, i rekao mi je da ga je dobio,
ali, verovatno po nalogom svog „mentora“ ja tu recenziju ni-
sam nikada do sada dobio, tako da sam morao da {tampam Bu-
kvaricu bez blagoslova Sinoda i bez recenzije odre|enog
episkopa.
d) Obratio sam se molbom Sv. arh. sinodu da mi se dozvo-
li da slikam digitalnom kamerom portrete na{ih patrijara-
ha koji se nalaze u Holu Patrijarhovog kabineta, kako bi na-
{oj deci, u {est kwiga Srpskog pravoslavnog bukvara koji
sam, bez pomo}i Crkve i Dràve, stvaram. Me|utim, Sinod je,
svojom odlukom Sin. broj 2859/ zap. 1351 od 7. novembra 2002.
godine, doneo odluku da moju molbu dostavi „na prou~avawe
Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu ba~kom G. Irineju”, kao
mom „an|elu ~uvaru“. Kakvo prou~avawe, za{to prou~avawe,
i za{to ba{ da se to prou~avawe poveri „ episkopu ba~kom“,
koji to prou~avawe nikako da prou~i, iako to prou~avawe
traje do danas, dakle godinu dana, bez ikakvog re{ewa, kao
da u na{oj Crkvi postoje politi~ki ili jezuitski komesari
koji, bez razloga, u pomr~ini, sude i procewuju moj rad, ta~-
nije ometaju ga, a meni govore da ja sudim Crkvi.
Prema tome ja, ~ak, nisam uspeo da dobijem ni slike na-
{ih prvojeraraha za Bukvar na kome radim. Ko to daje sebi za
pravo, boqe re~eno, uzurpira pravo da brani na{oj deci da
upoznaju likove na{ih svetiteqa i velikana, koje bismo iz-
neli u Bukvaru u {est kwiga?! Zar to nije ponovqen Spasi-
teqev prekor: „Pustite decu, i ne branite im da dolaze k
Meni, jer je takvih Carstvo nebesko“ (Mt 19, 14)? Zar Vi sa-
mo malo radite, ~ast izuzecima, na poqu verskog prosve}i-
vawa srpske dece, ali zato mo}no spre~avate one koji èle
ne{to da urade, po onoj Spasiteqevoj: stojite na vratima
190
Carstva nebeskog - niti ulazite u wega niti date drugima ko-
ji èle da u|u u wega (to jest da pi{u i izdaju pravoslavne
kwige za decu, bez ikakve pomo}i Crkve). Ukoliko nam ne}e-
te da pomognete, za{to nam odmaète i spre~avate nas da
radimo na verskom prosve}ivawu i nacionalnom bu|ewu na-
{eg naroda na svakom mestu gde se za to ukaè prilika, pa i
na mestima izvan Crkve, jer su samo komunisti ograni~avali
rad Crkve na porte i grobqa. Ne}ete li, vaqda, i Vi da nam
to prire|ujete?
u) Blagoslov Boìji i }ef qudski
Dakle, ja traìm blagoslov za svoj savestan nau~ni rad, a

neki ga od Vas uskra}uju, iako sami ne rade gotovo ni{ta ili
rade nedovoqno prema stvarnim potrebama na{ih vernika.
Nije to, Gospodo Arhijereji, Va{ li~ni blagoslov, niti Va{
li~ni }ef, }ar ili imetak, nego Bo`ji dar koji Vam je dat da
ga badava delite, jer ste ga badava i primili. To, dakle, nije
Va{ blagoslov niti ga smete deliti po svome }efu. To je
Boìji dar koji ste du`ni da dalite svima koji nisu pod
epitimijom. A neki od Vas ga uskra}uje ~ak i onima koji save-
sno rade, iako ga {tedro udequju onima koji su mawe dosto-
jni ili koji taj isti blagoslov traè Post festum. Moè li,
dakle, srpski Patrijarh da bude nekom majka, a nekom
ma}eha? Kako to toliko i tako zablude{e oni koje smatramo
da su prvojerarsi, primer hri{}anske krotosti i nezlo-
bivosti. Suprotno tome, kada ne traìm od Vas blagoslov za
neke moje o{trije javne nastupe, da ne bih Vas izloìo ne-
prijatnostima za „moje“ stavove, Vi se onda èstoko qutite
i jo{ è{}e kritikujete, kako je postupio, opet nezaobila-
zni, episkop ba~ki kod direktora TV Most iz Novog Sada u
mom slu~aju u prole}e ove godine.
f) Licemerno se ogra|ujete od mojih javno iznetih

kao da su oni Va{i
ûdi me kakvo je to licemerje da se ogra|ujete od mene, ka-

da ja nisam istupao u Va{e ime niti u ime Crkve, nego samo u
svoje ime, kao Srbin, sve{tenik i Svetosavac? Nego me Vi
191
kritikujete i, ~ak se javno ogra|ujete od mene i tog mog javno
iznetog mi{qewa, kako su uvek ~inili komunisti da im ne
bi zamerio sekretar komiteta ili neko jo{ ve}i, iako ja go-
vorim kako sam u~io od svojih roditeqa, u~iteqa, profeso-
ra i svetih otaca. Kada spre~avam bogohulne predstave, opet
me napadate, pa me posle branite! Kada iznosim strogo nau~-
ne poglede o incestu, Vi me èstoko napadate; ogra|ujete se
od mog istupawa; optuùjete me la`nim optu`bama koje su
Vam Jevreji servirali, a mo`da i napisali, dok ste ih Vi bez
ikakve provere prihvatili?! Niste me podràli ni kada
sam ustao, sam u mantiji, protiv najezde duhovnih termita-
homosekualaca iz celog sveta, dok su za to vreme na{i homo-
seksualci u mantiji orgijali u beogradskom hotelu Palas,
kasnije i u Subotici.
Ja sam se, Gospodo, sam borio protiv ove najezde satanista
iz celog sveta, a Vi ste }utali i dremali po dvorcima. Ni-
ste me, dodu{e, za to direktno ni osudili (kako biste mogli
i smeli), ali niste me ni podràli, a trebalo je da su mnogi-
ma mirne savesti, ve} ste me pustili da primim bezbrojne
{ibe i udarce, javno i tajno, preko {tampe i u li~nim kon-
taktima, kod nas i u celom svetu. Jednostavno, Vi ste se iz-
makli i gledali sa strane da se lavina napada sru~i na me-
ne, da me biju i prebijaju, pquju i {amaraju, a da mene svog, u
slu`bi Bogu i svome rodu, ostarelog, da ne kaèm i istro{e-
nog, u svakom slu~aju za mnoge od Vas starijeg sabrata u man-
tiji iako sam sve{tenik a Vi episkopi, ne poku{ate da za-
{titite nego me, kasnije, jo{ javno napadate, pa onda kaète
da ja Vas „javno napadam“. U to vreme moga aktivnog
spre~avawa odràvawa gej parade u Beogradu, neki episkopi
su se provodili u beogradskom hotelu Palas.
Vi, jednostavno, sve moje zasluge za Crkvu, pa i one za
gradwu Spomen hrama Svetom Savi na Vra~aru za{to sam za-
loìo svoj ìvot, ignori{ete, prikrivate, minimalizirate,
a druge: komuniste, bezbo`nike, ~ak i homoseksualce i pro-
tivnike pravoslavqa i svetosavqa, odlikujete Ordenom
Svetog Save prvog reda. Ne èlim ja od Vas nikakvo odliko-
vawe, koje }e mi Gospod dati, ali èlim da Vi budete pravi
pastiri Hristovog stada. Ako je to moj greh, kaznite me i ne
~asite ni jednog ~asa, kako bi se {to pre spasao u Gospodu.
192
Ali, {ta Vi uobraàvate, Gospodo Arhijereji, da ste?! Go-
spod Savaot - svi znamo da niste! Bezgre{ne rimske pape ni-
ste, iako neki èle da to jesu?! Ni mnogi Arhijereji ne ìvi-
te od mene asketskije, osim malog broja pojedinaca koje na
prste moèmo izbrojiti! Koriste sve blagodeti ovoga sveta?
Voze luksuzna kola, ìve u luksuznim dvorcima, nose manti-
je sa {irokim rukavima, i to najvi{e oni koji imaju najprqa-
viju du{u, koji misle da svoju prqav{tinu prikriju sa {iro-
kim mantijama ili napadima na mene gre{nog. âk mnogi od
episkopa, iako su monasi, ìve luksuzno, da ne kaèm po-
ro~no.
Gonili ste me, Gospodo Arhijereji, celog mog sve{teni~kog
radnog veka od 48 godina, osim malog broja arhijereja, kao,
kako kaù, „Bog |avola“, pa Vam ni to nije bilo dosta; li{a-
vali ste me zagarantovanih prava u Crkvi, kakve su, na
primer, stanarina, primawe polovine prihoda sa parohije za
vreme bolovawa; pretili mi sa Bogoslovskog fakulteta da
}e mi oduzeti, s mukom ste~enu, titulu doktora bogoslovqa;
spre~avali da bogosluìm sa ponekim arhijerejima, zakulis-
nim radwama spre~avali da zauzmem svoje zaslu`no mesto u
Crkvi, zato {to ste sva mesta oktroisano poklawali nekom
drugom od svojih nedostojnih pulena, ~esto mediokriteta
ili udba{kih dou{nika. [ta Vi, u stvari, ho}ete od mene: da
me sadisti~ki mu~ite, a ja da Vam mazohisti~ki to o}utim i
„sleèm svojim ramenima“? Gospodo Arhijereji! Niti sam ja
mazohista, niti bi Vi smeli da budete sadisti. Ta vremena
su davno pro{la. Vi, samouvereno i autoritaivno, prièq-
kujete da ta vremena povratite, ne grade}i svoj autoritet na
Hristu Gospodu na kome je uobli~en autoriet episkopa nego
na svom, nadmenom dràwu i na samom episkopskom zvawu,
koji su bez Hrista „trice i ku~ine“, kako kaù sv. Apostol
Pavle i na{ narod. Poznato Vam je da su episkopi bili
Nestorije, Makedonije i mnogi drugi zabludeli jeretici, ali
nisu imali u Crkvi i pred narodom autoritet episkopa koji
su prièqkivali.
Mnogi od Vas su imali bliske kontakte sa bezbo`nicima
na vlasti, koji su radili protiv interesa srpskog naroda i
na{e Crkve, dok sam se ja borio, ~ak i za wih, za wihovo pr-
qavo lice i nali~je. Spre~avate me da i sada, u svojoj staro-
193
sti i pripremi za izlazak pred Gospoda, radim u duhu zakle-
tve koju sam poloìo kada sam primio sve{teni~ki ~in da }u
istinom sluìti Gospodu Hristu. Izgleda da o~ekujete od
mene ostarelog da se mewam i radim, ne po svojoj ~asti i sa-
vesti, ve} za one koji èle da sluìm wima, umesto Gospodu,
da u javnim nastupima poltronski i farisejski iznosim samo
wihova mi{qewa, a ne nauku Gospodwu?! Pa, otuda, {to to
ne ~inim sada èlite da me kaznite, umesto da me nagradite.
Samo izvolite! êkam Vas i uzvikujem: ne bojim se Va{e ka-
zne niti Va{e pretwe, ne samo {to sam ja hrabar Srbin i
pravoslavac nego i za to da me dragi Bog, i zbog Va{ih neo-
pravdanih pretwi i moje revnosti za dobro Crkve i Boìjeg
naroda, nagradio.
Me|utim, ka`wavawem mene, ako do toga do|e, Vi ne}ete
i ne moète spasiti svoje, bez Hristove qubavi, jadne du{e.
Naprotiv, bojim se da }ete ih izgubiti, ako ih do sada neki
od Vas nisu ve} izgubili.
Po{to se radi o dalekose`nim stavovima, vrlo bitnim za
na{u Crkvu i wenu samostalnost koju je Sveti Sava izborio,
a i za moju budu}nost kao sve{tenika, èleo bih, ukoliko to
nije isuvi{e pretenciozno, da ovu moju Poslanicu, bez obzi-
ra {to je duga, uputite kao radni materijal svim episkopima
na Vanrednom Arhijerejskom Saboru SPC, zakazanom za no-
vembar ove godine.
Ukoliko mi dozvoqavate celiva Vam svetu Desnice i è-
li svako dobro od Gospoda Va{ u Hristu Gospodu gre{ni i ne-
dostojni, mawi brat.
Beograd
5. oktobar 2003. godine
Penzionisani (i jo{ uvek) sve{tenik

@arko Gavrilovi}
Upu}eno:
Svetom arhijerejskom sinodu SPC,
Pojedinim arhijerejima SPC
Ambasadama pravoslavnih dràva
194
24) POTPISAN DOKUMENT IZ RAVENE
NA SRBSKOM JEZIKU
(Eklisiolo{ke i kanonske posledice svetotajinske

prirode Crkve prirode Crkve. Crkveno op{tewe, sabor-
nost i vlast Ravena, 13. oktobar 2007.)
Uvod
1. „Da i oni svi jedno budu, kao {to si Ti, O~e, u meni i ja
sam u Tebi, neka i svi jedno budu u nama da svijet vjeruje d si
me Ti poslao“ (Jn 17, 21). Odajemo blagodarnost trojedinome
Bogu koji nas je sabrao – ~lanove Zajedni~ke Me|unarodne
Komisije za teolo{ki dijalog izme|u Rimokatoli~ke Crkve
i Pravoslavne Crkve – da moèmo odgovoriti zajedno u
poslu{awu na ovu molitvu Gospoda. Svesni smo da na{ dija-
log ponovo zapo~iwe u svetu koji se duboko promenio u
posledwe vreme. Procesi sekularizacije i globalizacije i
izazov postavqen novim susretima izme|u Hri{}ana i
vernika drugih religija, zahtevaju da u~enici Hristovi
svedo~e o svojoj veri, qubavi i nadi uz novu hitnost. Neka bi
Duh vaskrslog Gospoda da silu na{im srcima i umovima i
doneo plodove jedinstva u odnosu izme|u na{ih Crkava, tako
da zajedno moèmo sluìti jedinstvu i miru celokupne
qudske porodice. Neka bi nas isti Duh vodio ka punom
izraàvawu tajne eklesijalnog (crkvenog) zajedni{tva. Koje
sa blagodarno{}u ispovedamo kao ~udesan dar Boìji svetu,
tajnu ~ija lepota zra~i naro~ito u svetosti Svetih, na koju su
svi pozvani.
2. Prete}i plan koji je usvojen na wenom prvom sastanku na
Rodosu 1980. godine. Zajedni~ka Komisija je po~ela sa
upu}ivawem tajne crkvene kinonije u svetlu tajne Svete
Trojice i Evharistije. Ovo je omogu}ilo dubqe razumevawe
crkvenog zajedni{tva, kako na nivou lokalne zajednice i
wenog episkopa, tako i na nivou odnosa izme|u episkopa i
izme|u pomesnih Crkava nad kojima svaki predsedava u
zajedni{tvu sa Jednom Boìjom Crkvom koja se prostire
{irom vaseqene (Minhenski dokument, 1982. godine). U ciqu
razja{wavawa prirode zajedni{tva, Zajedni~ka Komisija je
195
podvukla odnos koji postoji izme|u vere svetih tajni –
naro~ito tri svete tajne hri{}anske inicijacije – i jedinst-
va Crkve (up. Dokument iz Barija, 1987). Onda prou~avaju}i
svetu tajnu rukopoloèwa u svetotajinskoj strukturi Crkve.
Komisija je jasno ukazala na ulogu apostolskog prejemstva
kao garancije kinonije cele Crkve i wenog kontinuiteta sa
Apostolima svakom vremenu i mestu (Valamski dokument,
1988). Od 1990. do 2000, glavna tema o kojoj je Komisija
raspravqala bila je „unijatstvo“ (Balamandski dokument, i
osvr}emo se na crkveno jedinstvo, sabornost i vlast.
3. I osnovu ovih zajedni~kih potvrda na{e vere, moramo
sada izvu}i Eklisiolo{ke i kanonske posledice koje
proisti~u iz svetotajinske prirode Crkve. Po{to
Evharistija, u svetlu Svetotroji~ine tajne, ustanovquje kri-
terijum crkvenog ìvota kao celine, kako institucionalne
strukture vidqivo odràvaju tajnu ove kinonije (pri~as-
ni{tva, zajedni~arewa)? Po{to se jedna i sveta Crkva ost-
varuje u svakoj pomesnoj Crkvi koja slavi Evha-ristiju i u
isto vreme u kinoniji svih drugih Crkava, kako ìvot
Crkava izraàvawa ovu svetotajinsku strukturu?
4. Jedinstvo i raznovrsnost, odnos izme|u jedne Crkve i
mnogo pomesnih Crkava, taj konstitutivni odnos Crkve,
tako|e postavqa pitawe odnosa izme|u vlasti inherentne u
svakoj crkvenoj instituciji i sabornost koja te~e iz svete
tajne Crkve kao zajednice. Po{to termin „vlast“ i „saborno-
st“ pokrivaju veoma {iroku oblast, po~e}emo sa defini-
sawem na~ina kako ih mi razumemo (1)
I. Temeqi Sabornosti i Vlasti
1. Sabornost
5. Termin sabornost ili sinodalnost poti~e od re~i

„sabor“ na gr~kom, concilum na latinskom), koja pri-
marno ozna~ava okupqawe (sabrawe) episkopa koji vr{e
naro~itu odgovornost. Tako|e je mogu}e, me|utim, shvatiti
termin u smislu obra}awa svim ~lanovima Crkve (up. Ruski
termin sobornost). Shodno tome prvo }emo govoriti o sabor-
nosti ozna~avaju}i da svaki ud Tela Hristovog, na osnovu
196
kr{tewa , ima svoje mesto i vaqanu odgovornost u euharis-
tijskoj kinoniji (communio na latinskom). Sabornost
odraàva Svetotroji~inu tajnu i u woj nalazi svoje kona~no
utemeqewe. Tri li~nosti Svete Trojice su „nabrojane“, kako
je Sv. Vasilije Veliki rekao (O Svetom Duhu, 45), bez
nazna~avawa da „druga“ ili „tre}a“ li~nost implicira bilo
kakvo umawivawe ili podre|enost. Sli~no tome, postoji
tako|e poredak me|u pomesnim Crkvama, koji me|utim,
ne implicira na nejednakost.
6. Evharistija izboraàva Svetotroji~inu kinoniju ost-
varenu kod vernih kao organskom jedinstvu nekoliko ~lano-
va od kojih svaki ima sposobnost rukovo|ewa, slu`bu ili
sve{teni~ku slu`bu, potrebnu u wihovoj raznovrsnosti i
razli~itosti radi prosve}ivawa svih u jednom sklisijalnom
Telu Hristovom (up 1 Kor 12, 4-30). Svi su pozvani
angaòvani i smatraju se odgovornim – svako na razli~it
ali ni malo mawe istinski na~in – u zajedni~kom dostignu}u
dela koja, kroz Svetog Duha ~ine pristunim u Crkvi su`bu
Hristovu „put, istini i ìvot“ (Ji 14, 6). Na taj na~in se
sveta tajna spasonosne kinonije (salvific koinonia) sa
Blagoslovenom Svetom Trojicom ostvaruje u ~ove~anstvu.
7. Cela zajednica i svaka li~nost u woj nosi „crkvenu
svest“ kao to izaziva gr~ka teologi-
ja, odnosno sensus fidelium u latinskoj terminologiji. Na
osnovi Kr{tewa i Miropomazawa (Krizmawa) svaki ~lan
Crkve vr{i jedan v id vlasti u Telu Hristovom. U ovom smis-
lu, svi verni (a ne samo episkopi) odgovorni su za veru koju
su propovedali na sovm Kr{tewu Na{e je zajedni~ko u~ewe
da narod Boìji, primiv{i „Pomazawe d svetoga“ (1 Jn 2, 20
i 27) u zajedni{tvu sa svojim pastirima, ne mogu gre{iti u
pitawima vere (up. Ji 16, 13).
8. U propodedawu vere Crkve i u razja{wavawu normi
Hri{}anskog pona{awa, episkopi imaju specifi~an zadatak
po boànskom ustoli~ewu „Kao naslednici Apostola,
episkopi su odgovorni za zajedni{tvo u apostolskoj veri i
za vernost zahtevima ìvota u korak sa Jevan|eqem“
(Valamski dokument, nap. 40).
9. Saboru su glavni na~in na koji se op{tewe
(zajedni{tvo) me|u episkopima vr{i (up. Valmaski doku-
197
mentm, nap. 52). Jer „privrènost apostolskom zajedni{tvu
povezuje sve episkope zajedno spajaju}i episkope pomesnih
Crkava u Kolegijum Apostola. Oni tako|e formiraju kolegi-
jum ukorewenom Duhu u „jednom za sve“ apostolske grupe,
jedinstveno svedo~ewe vere. Ovo zna~i ne samo da trba da
budu ujediweni me|u sobom u veri, misiji, pomirewu, ve} da
treba da imaju zajedni~ko istu odgovornost i istu slu`bu
Crkvi“ (minhenski dokument, III, 4).
10. Ova sobarska dimenzija ìvota Crkve pripada wenoj
duboko ukorewenoj prirodi. Odnosno, ona je osnovna u voqi
Hristovoj za wegov narod (up. Mt 18, 15 – 20), iako su wena
kanonska ostvarewa potrba tako|e odre|ena istorijom i
dru{tvenim, politi~kim i kulturnim kontekstom. Tako
definisana, sobarska dimenzija Crkve treba da se zasniva
na tri nivoa zajednice, pomesnom (lokalnom), regionalnom i
univerzalnom: na lokalnom (pomesnom) nivou svojim
episkopima „poznaju koji pravi me|u wima“ (34. apostolski
kanon); i na univerzalnom nivou, gde oni koji su primusi
(protosi) u ukupnosti Crkve. Na ovom nivou tako|e, protosi
(primusi) u razli~itim regijama, zajedno sa svim episkopi-
ma, sara|uju u onome {to se ti~e u ukupnosti Crkve. Na ovom
nivou tako|e, protosi (primusi) moraju priznai koji je prvi
me|u wima.
11. Crkva postoji na mnogim i razli~itim mestima, {to
izobraàva wenu katoli~anskost. Bivaju „katoli~anski“, to
ìvi organizam, Telo Hristovo. Svaka pomesna Crkva, kada
je u op{tewu sa drugim pomesnim Crkvama, jeste projavqi-
vawe jedne i nedeqive Crkve Boìje. Biti „katoli~anski“
dakle zna~i biti u op{tewu sa jednom Crkvom svih vremena
i svih mesta. Zbog toga prekidawe evharistijskog op{tewa
(zajedni~arewa) zna~i rawavawe jedne od su{tinskih osobi-
na Crkve, wene katoli~ankosti (sabornosti).
2. Vlasti
12. Kada govorimo o vlasti, to se odnosi na eksusiju

(exhousia), kao {to je opsiana u Novom Zavetu. Vlast Crkve
poti~e od wenog Gospoda i wene Glave, Isusa Hrista.
Primiv{i Wegovu vlast od Boga Oca, Hristos ju je podelio
198
posle Wegovog Vaskrsewa, kroz Svetog Duha, sa Svojim
Apostolima (up. Jn 20:22). Kroz Apostole ona je preneta na
episkope, wihove naslednike, a kroz wih na celu Crkvu.
Isus Hristos Gospod na{ je vr{io ovu vlast na razli~ite
na~ine kojima se, do wihovog eshatolo{kog ispuwewa (up. 1
Kor 15: 24 – 28), Carstvo Boìje razotkriva svetu: u~ewem
(ul Mt 5:2, Lk 5:3); ~iwewem ~uda (up, Marko 1:30 – 34, Mt 14:
35 – 36); opra{tawem grehova (up. Marko 2:10, Lk 5:24), i
vo|ewem svojih u~enika putevima spaswa (up. Mt 28:18 – 20),
vr{ewe vlasti predate apostolima a kasnije i episkopima
ukqu~uje propovedawe i u~ewe Jevan|eqa, osve}ewe kroz
Svete Tajne posebno Evharistije, i u pastirskom rukovo|ewu
onih koji veruju (up. Lk 10:16).
13. Vlast u Crkvi pripada samome Isusu Hristu, jedinoj
Glavi Crkve (ul. Efecima 1:22, 5:23). Kroz Wegovog Svetog
Duha, Crkva kao Wegovo Telo ima u~e{}a u Wegovoj Vlasti
(ul. Ji 20:22 – 23). Vlast u Crkvi ima za ciq prizivawe
celog ~ove~anstva Isusu Hristu (ul. Efes 1:10, Ji 11:52).
Vlast koja je povezana sa blagoda}u koja se dobija rukopola-
gawem nije privatna svojina onih koji su je primili, niti je
ona ne{to {to je povereno (se delegira) od zajednice: ve} je
pre dar Svetog Duha odre|en za slu`bu zajednice
i nikada se ne vr{i van we. Weno vr{ewe ukqu~uje u~e{}e
cele zajednice, kako je episkop u Crkvi i Crkva je u episkopu
(ul. Sv.Kiprijan. Ep. 66:8).
14. Vr{ewe vlasti ostvareno u Crkvi, u ime Hristovo i
silom Svetoga Duha, mora biti, u svim svojim vidovima i na
svim nivoima, slu`ba qubavi, kao {to je bila
Hristova (ul. Mk 10, 45; Jn 13, 1 – 16). Vlast o kojoj mi govo-
rimo, po{to izraàva boànsku vlast, ne moè postojati u
Crkvi osi u qubavi izme|u onoga koji je vr{i i onih koji su
joj pot~iweni. Ona je, stoga, vlast bez dominacije, bez
fizi~ke ili moralne prinude. Budu}i da je to u~estvovawe
u vlasti raspeti i vaznetog Gospoda kome je data sva
vlast na nebu i na zemqi (ul. Mt 28, 18) ona moè i mora
pozivati na poslu{awe. U isto vreme, zbog Otelovqena i
krsta, ona je korenito razli~ita od one vo|a nacija i veli-
ka{a ovog sveta (ul. Lk 22, 25 – 27). Dok je ova vlast sigurno
poverena qudima koji su, zbog slabosti i greha ~esto ku{ani
199
da je zloupotrebe, pored svega po samoj svojoj prirodi
jevan|elsko poistove}ewe izme|u vlasti i slu`be
ustanovquje osnovnu normu za Crkvu, Za Hri{}ane, vladati
zna~iti sluìti. Vr{ewe i duhovna delotvornost crkvene
vlasti je stoga obezbe|ena kroz slobodnu saglasnost i
voqnu saradwu. Na li~nom nivou, ovo se prevodi z
posli{awe vlasti Ckve da bi se pratio Hristos koji je bio
voqno poslu{an Ocu ~ak i do smrti na Krstu (ul. Fil 2, 8).
15. Vlast unutar Crkve zasnovana je na Re~i Boìjoj,
prisutnoj i ìvoj u zajednici u~enika. Sveto Pismo je
otkrivena Re~ Boìja, kao {to ju je Crkva kroz Duha Svetoga
koji je prisutan i aktivan u woj, raspoznala u ìvom
Predawu pimewenom od Apostola. U srcu ovog Predawa je
Evharistija (ul. 1 Kor 10, 16 – 17; 23 – 26). Vlast Svetog
Pisma proisti~e iz ~iwenice da je to Re~ Boìja koju,
~itana u Crkvi i od strane Crkve, prenosi Jevan|eqe spase-
wa. Kroz Sveto Pismo, Hristos se obra|a sabornoj zajednici
u srcu svakog vernika. Crkva, kroz Duha Svetoga prisutnog u
woj, auteti~no tuma~i Sveto Pismo, odgovaraju}i na potrebe
vrmena i mesta. Stalni obi~aj Sabora da ustoli~uju
Jevan|eqa usred sabrawa potvr|uje kako prisustvo Hrista u
Svojoj Re~i, koja je potrebna ta~ka upu}ivawa za sve wihove
razgovore i odluke, tako u isto vreme potvr|uje i vlast
Crkve da tuma~i ovu Re~ Boìju.
16. U svom boànskom Domostroju, Bog ho}e da Wegova
Crkva ima ustrojstvo orijentisano prema spasewu. Ovom
su{tinskom ustrojstvu pripada vera propovedana i svete
tajne slavqewe u apostolskom prejemstvu. Vlast u crkvenom
zajedni{tvu povezana je sa ovim su{tinskim ustrojstvom:
weno vr{ewe regulisawe je kanonima i pravilima Crkve.
Neke od ovih odredbi mogu se druga~ije primeniti u skladu
sa potrebama crkvene zajednice u razli~itim vremenima i
mestima, pod uslovom da se su{tinsko ustrojstvo Crkve uvek
po{tuje. Stoga, kako pr~asnost (zajedni~arewe?) u svetim
tajnama pretpostavqa zajedni~arewe u istoj veri (ul.
Dokument iz Barija, nap. 29 - 33), tako isto, da bi postojalo
puno crkveno op{tewe, mora postojati, me|u Crkvama, reci-
pro~no prizivawe kanonskih zakonodastava u wihovim
legitimnim razli~itostima.
200
II. Trostruko ostvarivawe Sabornosti i Vlasti
17. Istakav{i temeq sabornosti i vlasti u Crkvi, i

primetiv{i kompleksnost sadràja ovih termina, moramo
sada odgovoriti na slede}a pitawa: Kako insitucionalni
elementi Crkve vidqivo izràvaju i sluè svetu tajnu
kinonije (pri~asni{tva?) Kako kanonske strukture Crkvava
izraàvaju svoj svetotajinski ìvot? U tu svrhu napravili
smo razliku izme|u tri nivoa crkvenih institucija: onog koji
je pomesna Crkva oko svog episkopa, onog oblasti (regije)
koja obuhvata nekoliko susednih pomesnih Crkava: i onog
celog naseqenog sveta (vaseqewe – ekumene) koja obuhvata
sve pomesne Crkve.
1. Pomesni nivo
18. Boìja Crkva postoji tamo gde posotji zajednica

sabrana zajedno na Evharistiji, kojoj na~alstvuje, neposred-
no ili preko svojih prezvitera, episkop koji je legitimno
rukopoloèn na apostolsko prejemstvo, u~e}i veru koju je
primio od Apostola, u op{tewu sa drugim episkopima i
wihovim Crkvama. Plod ove Evharistije i ove slu`be jeste
sabrati u autenti~no zajedni~arewe vere, molitve, misije
bratske qubavi i me|usobne pomo}i, sve one koji su primili
Duh Hrista na Kr{tewu. Ovo zajedni~arewe jeste okvir
kojem se crkvena vlast vr{i. Zajedni~arewe jeste kriteri-
jum za wegovo vr{ewe.
19. Svaka pomesna Crkva kao svoju misiju ima da bude, po
milosti Boìjoj, mesto gde se sluì i odaje po~ast Bogu, gde
se objavquje Jevan|eqe, gde se s~ave svete tajne, gde verni
teè da ublaè svetsku patwu i gde svaki vernik moè
prona|i spasewe. To je svetlo sveta (ul. Mt 5, 14 – 16), kvas
(ul. Mt 13, 33), carsko sve{teni{tvo sveto (ul. 1 Pet 2, 5 i 9).
Kanonske norme koje upravqaju wome imaju za ciq da obezbe-
de ovu misiju.
20. Na osnovu tog samog Kr{etwa koje ga ili je u~inilo
udom Hristovim, svaka kr{tena osoba je pozvana, u skladu sa
darovima jednog Svetog Duha, sluì unutar zajednice (ul. 1
Kor 12, 4 – 27). Stoga je kroz zajednicu, pomo}u koje su svi
201
~lanovi (udovi) u slu`bi jednog drugoga, pomesna Crkva se
ve} projavquje kao „sinodalna“ ili „saborna“ u svom ustro-
jstvu. Ova „sinodalnost“ ne pokazuje sebe samo u odnosima
solidarnosti, me|usobne pomo}i i komplementarnosti koje
razni rukopolpèni sve{tenici me|u sobom imaju.
21. Sposobnosti rukovo|ewa ~lanova zajednica svoje
poreklo imaju u jednom Svetom Duhu, i usmerene su na dobro-
bit svih. Ova ~iwenica skida svetlo kako na zahteve tako i
na ograni~ewa vlasti svakog u Crkvi. Ne treba da postoji ni
pasivnost ni uamewivawe finkcija, niti nemar niti domi-
nacija bilo koga nad bilo kojim drugim. Sve sposobnosti
rukovo|ewa i slu`be u Crkvi konvergiraju u jedinstvenu pod
sve{teni~kom slu`bom, episkopa, koji sluì zajednicu
pomesne Crkve. Svi su pozvani da budu obnovqewi Duhom
Svetim u svetim tajnama i da odgovore na stalno pokajawe
(preumqewe – metanoia), tako da se osigurava wihovo zajed-
ni{tvo u istini i milosr|u.
2. Regionalni nivo
22. Po{to Crkva sebe otkriva da je vaseqenska u sabrawu

( pomesne Crkve, ove vaseqenkost mora istinski da
se ispoqi u zajedni{tvu sa ostalim Crkvama koje
propovedaju istu apostolsku veru i dele istu osnovnu
crkvenu strukturu, po~ev{i sa onima koji su blizu pri ruci
u vrlini wihove zajedni~ke odgovornosti za misiju u toj
regiji koja je wihova (ul. Minhenski dokument, III3 i valams-
ki dokument, nap 52 i 53). Op{tewe me|u Crkvama izraàva
se u rukopoloèwu episkopa. Ovo rukopo-loèwe se vr{i u
skladu sa kanonskim poretkom od strane tri ili vi{e
episkopa, ili najmawe dva (ul. Nikeja I, 4. kanon), koji dela-
ju u ime episkopalnog tela i naroda Boìjeg i sami primiv{i
u slu`bu od Duha Svetoga polagawem ruku u Apostolskom pre-
jemstvu. Kada se ovo ostvari u saglanosti sa kanonima,
obezbe|uje se op{tewe me|u Crkvama u istinskoj veri, sve-
tim tajnama i crkvenim ìvotima, kao i ìvo op{tewe me|u
Crkvama u istinskoj veri, svetim tajnama i crkveni ìvota,
kao i ìvo op{tewe sa prethodnim nara{tajima.
202
23. Takvo efikasno op{tewe izme|u ekoliko pomesenih
Crkava, od kojih je svaka Katoli~anska Crkva na naro~itom
mestu, izraèna je odre|enima praksama: u~e{}em episkopa
susednih katedri na rukopolo|ewu episkopa u pomesnoj
Crkvi: pozivu episkopa iz druge Crkve da zajedni~ki
bogosluè na sabrawu pomesne Crkve: dobrodo{licu koja se
{iri na verne od ovi drugih Crkava u pri~e{}ivawu za
evharistijskom trpezom: razmenu pisama povodom rukopo-
loèna; i pruàwe materijalne pomo}i.
24. Kanoni podjednako prihva}en i na Istoku i Zapodu,
izraàva odnos izme|u pomesnih Crkava regije: “Episkopi
svakoga naroda treba da poznaju prvo da izme|u wih i da ga
smatraju kao glavu, i ni{ta va`nije da ne preduzimaju bez
wegova znawa: svaki episkop moè samo ~initi ono {to se
ti~e wegove sopstvene eparhije i wenih zavisnih
teritorija Ali primus ne moè ni{ta ~initi bez saglasnos-
ti svih. Jer }e tako biti jednosu{nost i proslavi}e se Bog
kroz Gospoda u svetome Duhu”
(34. Apostolsko kanon.
25. Ova norma, koja se ponovo pojavquje u nekolko vidova
u kanonskom predawu, primewuje se na sve episkope regije,
bilo na one iz provincije, mitropolije, ili patrijar{ije.
Wena prakti~na primena se mo|e na}i na sinodima ili
saborima provincije, regije ili patrijar{ije. îwenica da
je sastav regionalnog sinoda uvek su{tinski episkopalni,
~ak i kada ukqu~uje druge ~lanove Crkve, otkrivena priro-
du sinodalne vlasti. Samo episkopi imaju savetodavni glas.
Vlast sinoda je zasnovana na prirodi episkopske slu`be po
sebi i ispoqava kolegijalnu prirodu episkopata u slu`bi
zajedni{tva Crkava.
26. Sinod (ili sabor) u sebi implicira u~e{}e svih
episkopa jedne oblasti (regije). Vlada se principom konsen-
zisa i jednosu{nost koja je ozna~ena evharistijskim
zajedni~kim bogosluèwem, kao {to je implicirano u
finalnoj doksologiji gore pomenutog 34. Apostolskog kanona.
Me|utim, ostaje ~iwenica, da je svaki episkop u svojoj
pastirskoj brizi sudija, i da je odgovoran pred Bogom za
de{avawa u svojoj sopstvenoj eparhiji (ul. Kiprijan Posl. 55,
21): stoga je on ~uvar sabornosti (katoli~anskosti) svoje
203
pomesne Crkve, i mora uvek biti temeqan da promovi{e
saborno jedinstvo (op{tewe) sa drugim Crkvama.
27. Sledi da oblasni (regionalni= sinod ili sabor nema
vlast nad drugim crkvenim oblastima. Ipak razmena infor-
macija i konsultacija izme|u predstavnika nekoliko sinoda
su manifestacija sabornosti, kao i one bratske me|usobne
pomo}i i milosr|a koje treba da vlada izme|u svih pomesnih
Crkava, radi ve}eg zajedni~kog dobra. Svaki episkop je
odgovoran za celu Crkvu zajedno sa svim wegovim kolegama
u jednoj i istoj apostolskoj misiji.
28. Na ovaj na~in nekoliko crkvenih provincija su uspele
da oja~aju svoje veze zajedni~ke odgovornosti. To je bio jedan
od faktora koji je doveo do pojve patrijar{ija u istoriji
na{ih Crkava. Patrijar{ijski sinodi se upravqaju po istim
crkvenim na~elima i istim kanonskim normama kao i
provincijski sinodi.
29. U kasnijim vekovima, i na Istoku i na Zapadu, neke
nove konfiguacije zajednice (op{tewa) izme|u pomesnih
Crkava su se razvile. Nove patrijar{ije i autokefalne
Crkve osnovane su na Hri{}anskom Istoku, a u latinskoj
crkvi nedavno se pojavio naro~iti obrazac grupisawa (sabi-
rawa) episkopa, Episkopska konferencija. One nisu, sa epi-
skolo{ke ta~ke gledi{ta, samo administrativni podokruzi:
oni izraàvaju duh zajednice u Crkvi, dok istovremeno
po{tuju razli~itosti qudskih kultura.
30. U stvvari regionalna sinodalnost, kakva god bila
wene konture i kanonsko regulisawe, pokazuje da je Boìja
Crkva nije zajednica li~nosti ili pomesnih Crkava
odse~ena od wihovih qudskih korenova. Zato {to je to zajed-
nica spasewa i zato {to je ovo spasewe „obnova tvorevine“
(up. Sv. Irinej Adv. Haer, 1, 36, 1) ono obuhvata ~ove~iju li~-
nost u svemu {to spaja wega ili wu sa qudskom stvarno{}u
kakvu ju je stvorio Bog. Crkva nije samo zbir pojedinaca; ona
je sa~iwena od zajednica sa razli~itim kulturama, istorija-
ma i druptvenim strukturama.
31. U grupisawu pomesnih Crkava na regionalnom nivou,
sabornost se pojavquje u svom pravom svetlu. To je izraz
prisustva spasewa ne u neizdiferencionalnoj vaseqeni
ve} u ~ove~anstvu kakvom ga je Bog napravio i dolazi da ga
204
spasi. U svetoj tajni spasewa, ~ove~anska priroda je
istovremeno se pretpostavqa u svojoj puno}i i izle~ena od
onoga {to je greh ulio u wu putem samodovoqnosti, gordosti,
nepoverewa u druge, agresivnosti, qubomore, zavisti, laì
i mr`we. Eklasijalna kinonija (zajedni-~arewe) je dar
putem kojeg je celo ~ove~anstvo spojeno zajedno, u Svetom
Duhu vasrkslog Gospoda. Ovo jedinstvo, stvoreno od Svetog
Duha, daleko od toga da pada u uniformnost, iziskuje i stoga
~uva – i na neki na~in, pove}ava – razli~itost i osobitost.
3. Univerzalni nivo
32. Svaka pomesna Crkva je u op{tewu ne samo sa susden-

im Crkvama, ve} sa ukupno{}u pomesnih Crkava, sa onima
koje su sada prisustne u svetu, onima koje su postojale od
po~etka, i onima koje }e biti u budu}nosti, i sa Crkvom ve}
u slavi. Shodno voqi Hristovoj, Crkva je jedina i nedeqiva,
ista uvek i na svakom mestu. Obe strane propovedaju, u
nijesko – carigradskom Vjeruju, da je Crkva jedina i saborna.
Wena sabornost (katoli~anskost) obuhvata ne samo razli-
~itost qudskih zajednica ve} i wihovo fundamentalno
jedinstvo.
33. Jasno je, stoga, da jedna ista vera treba da se ispove-
da i ìvi u svim pomesnim Crkvama, ista jedinstvena
Evharistija treba svugde da se slavi, i jedna ista apostols-
ka slu`ba treba da funkcioni{e u svim zajednicama.
Pomesna Crkva ne moè da modifikuje Vjeruju, koji je for-
mulisan na vaseqenskim saborima, iako je Crkva uvek treba
„da daje pogodne odgovore na nove probleme, odgoovre zasno-
vane na Svetom Pismu i saglasnosti i su{tinskom kontinu-
itetu sa prethodnim izrazima dogmata“ (Dokument iz Barija,
br. 29). Podjednako, pomesna Crkva ne moè da mewa funda-
mentalnu stvar vezanu za oblik sve{teni~ke slu`be jednos-
tranom odlukom i nijedna pomesna Crkva ne moè da slavi
Evharistiju na samovoqnim odvajawem od drugih pomesnih
Crkava, ne ru{e}i ozbiqno crkveno jedinstvo. U svim tim
stvarima dodiruje se spona same zajednice – stoga, u samo
postojawe Crkve.
205
34. Zbog ove zajednice sve Crkve, kroz kanone, reguli{u
sve {to se ti~e Evharistije i svetih tajni, bogosluèwa i
rukopoloèwa i predaje i u~ewa vere. Jasno je za{to su u
ovom domenu kanonska pravila i disciplinske norme
potrebne.
35. Kroz istoriju, kada su se pojavqivali ozbiqni prob-
lemi koji su uticali na univerzalno op{tewe (zajedni~a-
rewe) i slagawe me|u Crkvama – u odnosu ili na autenti~no
tuma~ewe vere, ili na sve{tenike i wihov odnos prema
celoj Crkvi, ili na zajedni~ku disciplinu koju vernost
Jevan|equ zahteva – orubegavaki se Vaseqebsjun Saborima.
Ovi Sabori su bili vaseqenski ne samo zato {to su sabrali
zajedno episkope iz svih oblasti, ali naro~ito one i pet
glavnih episkopskih sedi{ta, Rima, Carigrada, Aleksan-
drije, Antiohije, Jerusalima, shodno ranocrkvenom poretku.
To je bilo iz zbog toga {to su wihove sve~ane doktrinarne
odluke i wihove zajedni~ke formulacije vere, naro~ito po
krucijalnim pitawima, bile obavezuju}e za sve Crkve i sve
vernike u sva vremena i na svim mestima. To je za{to odluke
Vaseqenskih Sabora ostaju normativne.
36. Istorija Vaseqenskih Sabora pokazuje ono {to treba
smatrati wihovim specijalnim karakteristikama. Ovo
pitawe treba daqe da se izu~i u na{em budu}em dijalogu
uzimaju}i u obzir razvoj crkvenih struktura tokom posledwi
vekova na Istoku i na Zapadu.
37. Vaseqenkost odluka Sabora priznaje se kroz proces
prijema bilo dugog ili kratkog trajawa, u skladu sa kojim
qudi Boìji kao celina – oisredstvin uìdràvawa, raz-
likovawa, razgovora i molitve – priznaju u onim odlukama
jednu apostolsku veru pomesnih Crkava, koja je uvek bila
ista ~iji su episkopi u~iteqi (didaskali) i ~uvari. Ovaj
proces prijema je razli~ito tuma~en na Istoku i Zapadu u
skladu sa wihovim kanonskim tradicijama.
38. Sabornost ili sinodalnost ukqu~uje, stoga, mnogo
vi{e od sabranih episkopa. Ukqu~uje tako|e i wihove
Crkve. Pravopomenuti su nosioci i daju glas veri dru-
gopomenutih. Odluke episkopa treba da se prime ìvotu
Crkava, naro~ito u wihovom liturgijskom ìvotu. Svaki
Vaseqenski Sabor primqen tako, u punom i pravom smislu,
206
jeste shodno tome, projavqivawe i sluèwe zajednici cele
Crkve.
39. Suprotno eparhijskim i oblasnom sinodu, vaseqenski
sabor nije „institucija“ ~ija se u~estalost moè regulisati
kanonima: on je pre „doga|aj“, keros (kairos) nadahnut
Svetim Duhom koji vodi Crkvu kako bi porodio u sebi insti-
tucije koje su mu potrebne i koje odgovaraju wegovoj prirodi.
Ovaj sklad izme|u Crkve i sabora je tako dubok da, ~ak i
nakon prekida izme|u Istoka i Zapada koji je u~inio
nemogu}im odr|àvawe vaseqenskih sabora u strogom smis-
lu re~i, obe Crkve su nastavile da odràvaju sabore (kon-
cile) kad god bi se pojavila ozbiqna kriza. Ovi sabori su
okupqali episkope iz pomesnih Crkava u op{tewu sa kate-
drom Rima, ili, iako shva}eno na druga~iji na~in, sa
Carigradskom katedrom, ponaosob. U Rimokatoli~koj Crkvi,
neki od ovih sabora odrànih na Zapadu smatrani su vase-
qenskim. Ovakva situacija koja je obavezala obe strane
Hri{}anstva da sazovu sabore pogodne za svaku od wih,
favorizovala je neslagawa koja su doprinela me|usobnoj
otu|enosti. Mora se tragati za sredstvima koja dozvoqavaju
ponovo uspostavqawe vaseqenskog (ekumenskog) konsenzusa.
40. Tokom prvog milenijuma, univerzalno op{tewe Crkava
u obi~ajenmo toku doga|aja odràvano je kroz bratske odnose
izme|u episkopa. Ovi odnosi, me|u samim episkopima,
izme|u episkopa i wihovih odnosnih primusa, a tako|e
izme|u samih protosa u kanonskom poretku svedo~ili su da
je rana Crkva gajila i u~vr{}ivala crkveno op{tewe.
Istorija beleì savetovawa, pisma i apele glavnim kate-
drama, naro~ito onoj Rima, {to jasno izraàva solidarnost
koju kinonija stvara. Kanonske odredbe poput ukqu~ivawe
imena episkopa glavnih katedri i diptihe i saop{tavawe
ispovedawa vere drugim patrijarsima kada su povod bili
izbori, su konkretni izrazi kinonije.
41. Obe strane se slaù da je ovaj kanonski poredak bio
prizna od strane svih u eri nepodeqene Crkve. Daqe, slaù
se da je Rim, kao Crkva koja „predsedava u qubavi“ prema
izrazu Sv. Igwatia Antihijskog (Rimqanina, Prolog), zauzi-
ma prvo mesto u poretku i da je biskup Rima stoga bio prvi
(protos) me|u patrijarsima. Oni se ne slaù, me|utim, oko
207
tuma~ewa istorijskih dokaza iz ove ere vezano za preroga-
tive biskupa Rima kao prvog, stvar koja je ve} bila shva}ena
na razli~ite na~ine u prvom milenijumu.
42. Saborsnost na univerzalnom nivou, vr{ena na vase-
qenskim saborima implicira na aktivnu ulogu biskupa
Rima, kao prvog (protos) me|u episkopima glavnih katedri, u
konsenzusu okupqenih biskupa. Iako episkop Rima nije sazi-
vao vaseqeske sabore u prvi vekovima i nikad li~no nad
weima nije predsedavao, on je, me|utim, bio tesno ukqu~en u
proces dono{ewa odluka sabora.
43. Primat i sabornost su me|usobno zavisni. Zbog toga se
primat na razli~itim nivoima ìvota Crkve, pomesnim,
oblasnim i univerzalnim, mora uvek razmatrati u kontekstu
sabornosti, a sabornost isto tako u kontekstu primata.
[to se ti~e primata na razli~itim nivoima,

èlimo da potvrdimo slede}e ta~ke:
1. Primat na svim nivoima jerste praksa koja je ~vrsto zas-

novana na kanonskom predawu Crkve.
2. Dok je ~iwenica o primatu na univerzalnom nivou prih-

va}ena i od Istoka i od Zapada, postoje razlike u
razumevawu u odnosu na na~in na koji treba da bude izvr{en,
kao i u odnosu na wenu bogoslovsku kao i na utemeqenost na
Svetom Pismu.
44. U istoriji Istoka i Zapada, najmawe do devetog veka,

niz prerogativa je bio priznat uvek u kontekstu sabornosti
u skladu sa uslovima tih vremena, za protosa ili kefali
(glavu) svakog od uspostavqenih crkvenih nivoa pomesno, za
episkopa kao protosa svoje eparhije u odnosu na wegove
prezvitere i narod; oblasno, za protosa svake mitropolije u
odnosu na episkope wegove oblasti, i za protosa svake od
pet patrijar{ija, u odnosu na mitropolita svake ograni~ene
oblasti i univerzalno, za episkopa Rima kao protosa (prvog)
me|u patrijarsima. Ovo razlikovawe nivoa ne umawuje sve-
totajinsku jednakost svakog episkopa ili sabornost svake
pomesne Crkve.
208
45. Ostaje a se pitawe uloge biskupa Rima u communion
svih Crkava izuli jo{ detaqnije. [ta je specifi~na uloga
biskopa „prve katedre“ u eksiologiji kanonije i u pogledu
onoga {to smo rekli o sabornosti i vlast u ovom tekstu? Kao
u~ew prvog i drugog Vatikanskog koncila o univerzalnom
prmatu treba shvatiti i ìveti u svetlu crkvene prakse
prvog milenijuma? Ovo su krucijalna pitawa za na{ dijalog
i za na{e nade u obavqawe punog op{tewa (zajedni~arewa)
me|u nama.
46. Mi, ~lanovi Zajedni~ke Me|unarodne Komisiji za
teolo{ki dijalog izme|u rimokatoli~ke Crkve i
Pravoslavne Crkve, ube|eni smo da gore navedena izjava o
crkvenom op{tewu, sabornosti i vlasti predstavqa poziti-
van i zna~ajan napredak u na{em dijalogu, kao i da
obezbe|uje ~vrstu osnovu za budu}e raspravqawe o pitawu
primata na univerzalnom nivou Crkve. Svesni smo da jo{
ostaje puno te{kih pitawa koja treba da se razjasne, ali se
nadamo da, podràni molitvom Gospoda „Da svi jedno budu...
da svet veruje“ (Jn. 17, 21) i bivaju}i poslu{ni Svetom Duhu,
moèmo graditi nakon sporazuma koji je ve} postignut.
POnovo potvr|uju}i i ispovedaju}i da je „jedan Gospod, jedna
vera, jedno kr{tewe“ (Eph 5`4,
5) Odajemo slavu Bogu, Svetoj Trojici, Ocu,

Sinu i Svetome Duhu, koji nas je okupio zajedno
(1). Pravoslavni u~esnici su prime}uju da je va`no da

naglase da je kori{}ewe termina „Crkva“, „univerzalna
Crkva“, „nedeqiva Crkva“ i „Telo Hristovo“ u ovom dokumen-
tu i u sli~nim dokumentima koje je izdala Zahedni~ka
komisija na na koji na~in ne podriva samo – shvatawe
Pravoslavne Crkve kao jedne, svete, saborne i episkopske
Crkve, o ~emu govori nikejski Simbol Vere (Vjeruju). Sa
katoli~ke ta~ke gledi{ta, primewuje se ista samosvest:
jedna, sveta, saborna i apostolska Crkva, ìvi u katoli~koj
crkvi (Lumen Gentium, 8:) ovo ne iskqu~uje priznawe da su
elementi istinite Crkve prisutni van katoli~ke zajednice.
Primedba urednika „Europaica“. Navedeni tekst, koji je
ovde prikazan na zahtev mnogih na{ih ~italaca, jeste prvi
209
dokument koji je usvojila zajedni~ka Me|unarodna Komisija
za teolo{ki dijalog izme|u Pravoslavne Crkve i
Rimokatoli~ke Crkve u odsustvu predstavnika Moskovske
patrijar{ije. Predstavnici Patrijar{ije Bugarske su tako|e
bili odsutni sa sastanka u raveni, dok predstavnici
PRavoslavne Crkve u Americi i PRavoslavne Crkve u
Japanu nikada nisu ni bili pozvani da u~estvuju u radu
Komisije po{to Patrijar{ija u carigradu ne priznaje wihov
status. Dokument obuhvata izjave (naro~ito ~lan 39) koje je
delegacija Moskovske patrijar{ije kritikovala u Beogradu,
2006. godine. Moskovska patrijar{ija }e analizirati doku-
ment iz Ravene i blagovremeno predstaviti svoje zakqu~ke.
21. oktobar 2007.
210
25) PISMO SINODU, POTVRDA O PRIMAWU PISMA
BEZ ODGOVORA

Beograd, 1. februar 2008. godine
^
udi me da do Vas, Gospodo Arhijereji, ne dopiru
protesti vernika i pojedinih sve{tenika protiv
samovoqe izvesnih episkopa koji kr{e svete kanone i
vekovnu praksu Pravoslavne crkve da vr{e bogosluèwe po
vekovno ustaqenom tipiku koji se kanonski ne moè mewati.
Sveti Arhijerejski sabor SPC je, na pro{logodi{wem
zasedawu, doneo je obavezuju}u odluku za sve arhijereje SPC
da se bogosluèwe u na{oj mu~eni~koj Crkvi vr{i do
daqweg onako kako se do sada vr{ilo. Grupa episkopa, koji
se pona{aju kao papisti, koji su se odmetnuli u neku vrstu
kanonske hajdu~ije Sabora SPC i Crkve, iako su poloìli
zakletvu da ~uvaju kanonsko jedinstvo Pravoslavne crkve, a
to zna~i da ne mogu samovoqno kr{iti kanone, kr{e kanone
i uvode novotarije u Svetu arhijerejsku liturgiju, idu}i tako
u susret ekumenizmu i vatikanizmu, ~ime se oglu{uju o
izri~ite kanone koji im to zabrawuju, i pored izri~ite
naredbe SAS SPC.
Laodikijski sabor (343) odre|uje da se ustanovqene
molitve na bogosluèwu ne smeju mewati niti novi poredak
uvoditi; Sabor kartaginski nare|uje da svi moraju jednoo-
brazno upotrebqavati molitve koje su na saboru
ustanovqewe; pravila Neokesarijskog sabora zabrawuju da
se slu`ba Boìja vr{i drugoja~ije osim po tipiku, a koji se
sve{tenosluìteq drzne da to prekr{i, - da se svrgne, to
jest da mu se oduzme ~in. Sveti oci su traìli da se molitve
na liturgiji ne mewaju, kao ni sama liturgija. âk je na
Zapadu Rimski sabor za vreme episkopa rimskog Gelasija
(peti vek) zakqu~io da se liturgija ne sme nikako mewati.
Uprkos svemu tome, uprkos nare|ewu na{eg SAS, pojedini
na{i episkopi, odmetnuv{i se u hajduke od kanona i Crkve,
po~eli su da gaze kanone, mewaju liturgiju, da zava|aju
Boìji narod, umesto da ih mire i spasavaju, da se sami ne
211
drè poloène im zakletve kao svetog obe}awa o ~uvawu
kanonskog jedinstva Crkve, izraènog pored ostalog i u
tipiku, zakletve date pre hirotonije, ve} oni progone one
sve{tenike koje bi trebalo da odlikuju, koje verni narod ceni
i po{tuje kao uzorne u svakom pogledu. âk se potpisuju i peti-
cije episkopu od strane vernika, kakav je slu~aj ovih dana u
â~ku gde je od 350 vernika potpisala peticiju nadle`nom
episkopu, a oni nedostojni sve{tenosluìteqi koji „ogra|uju
episkopa“ od pravih vernika, ne}e ni da prime tu peticiju,
ignori{u}i voqu naroda, ne znaju}i za mudrost: „Glas naroda
je glas Boìji“. [tavi{e, episkopi prete tim vrlim sve{te-
nicima preme{tajem i li{avawem ~ina, kakav je najnoviji
slu~aj episkopa ì~kog, koji je u jednom potezu premestio {est
eminetnih sve{tenika na udaqene parohije, ne misle}i da ti
sve{tenici imaju ugled me|u nama sve{tenicima, u narodu, da
imaju svoje porodice, decu koja poha|aju {kole u tim mestima,
supruge koje su zaposlene i ne mogu da poslu{aju samovoqu
episkopa. I sve to ~ine pravdaju}i se zakletvom sve{etenika
da „bude poslu{an svome episkopu kao Hristu“. A to, {to ti
episkopi nisu kao Hristos ni po ~emu, {to nisu poslu{ni ni
Hristu ni Crkvi Wegovoj, {to gaze kanone, {to ìve poro~no i
nemoralno, {to sebe smatraju da su „bezgre{ne rimske pape“, a
znamo da se ispod obrazine takvih kriju najve}i poroci,
gadosti i perverzije, nikom ni{ta.
Narod se s pravom pobunio. Narod }e i daqe da se buni.
Neko }e se staviti na ~elo tog ~estitog naroda, pa }ete
posle imati velikog belaja da umirite najboqe vernike.
Ho}ete li, dakle, dozvoliti stvarawe unutra{weg raskola
u SPC ili }ete preduzeti ono {to ste du`ni po Ustavu SPC?
Ho}ete li dozvoliti narodu da na Crkveno-narodnim
saborima biraju svoje klirike, kako je to bilo u Ranoj crkvi,
kako je danas u mnogim pomesnim Pravoslavnim crkvama, ili
}ete dozvoliti samovoqu, java{luk, nerad i nemoral poje-
dinih episkopa, sve dok se narod ne otpadi od takvih
„sve{tenosluìteqa“?
Ja }u ~ekati izvesno vreme da vidim da li }ete ne{to
preduzeti, a posle }u obavestiti na{e vernike i javnost o
pismu koje Vam pi{em i kolenopreklono molim da ono {to
Vam je du`nost {to pre u~inite.
212
Do sada se najvi{a crkvena vlast pokazala krajwe
nemo}na da suzbije samovoqu pojedinih episkopa, ~ast poje-
dinim episkopima koji savesno obavqaju svoje du`nosti, da
sprovedete svoje odluke kada je u pitawu nasiqe episkopa
na najboqe sve{tenike, niti da sprovede u delo jednobrazno
primewivawe tipika na celoj teritoji na{e pomesne
Pravoslavne crkve, o ~emu je Sabor doneo odluku. Koga
~ekate da to uradi? Za koga ta Va{a odluka vaì i na koga
se odnosi, ako ne na one koji je ignori{u i rade suprotno woj.
Doneli ste odluku da se sve{tenik Goran Anti} iz Vrawa
vrati u svezu klira, jer je bio o~evidac skandaloznog ìvota
svoga episkopa, i to javno rekao, a Vi ste }utke pre{li
preko toga da ga episkop ra{~ini. Niste ni{ta u~inili pro-
tiv protesta naroda u Tuleìma, u [umadijskoj eparhiji,
nego je jedan dobar sve{tenik preme{tan u Banatsku eparhi-
ju samo zato {to je ostao poslu{an Saboru na{e Crkve, a
kanonoprestupnici prete sve{tenicima ra{~iwewem.
Ja hrabro kaèm, sleduju}i svoga Gospoda, da se ne sme biti
poslu{an onome koji nije poslu{an Hristu ni Wegovoj crkvi,
jer bi takva poslu{nost bila protivna kanonima, sluèwe
mamonu umesto Bogu, a Gospod nam je zabranio da istovremeno
sluìmo Bogu i mamonu (sr. Mat. 6, 24). Uostalom, onaj koji ne
poslu{a Crkvu mora nam svima biti kao neznaboàc i
carinik (sr. Mat. 18, 15-17), makar to bio i episkop koji je
sebe, zgaziv{i kanone, odlu~io od Boìje crkve.
Vi znate vrlo dobro, Gospodo Arhijereji, da episkopi:
ì~ki, {umadijski, brani~evski, ba~ki, da ne idem daqe,
vr{e liturgiju prekrojenu po svome }itabu, a ne po kanonima
na{e Crkve i naredbe na{eg Sabora; da time unose smutwu i
zavadu u Boìji narod, da dele sve{tenike ne po stvarnim
zaslugama nego po slepoj poslu{nosti i licemerju, da uvode
haos u bogosluèwe. âk je o tim ispadima po~ela da pi{e i
umerena Politika. Ho}ete li, dakle, opomenuti te episkope
da se vrate u krilo Crkve, da primewuju kanone i na sebi i
na drugima, one kanone koje nipoda{tavaju kada su oni u
pitawu, a po kojima validno sude sve{tenicima, |akonima i
sve{tenomonasima, kakav je slu~aj sa uglednim duhovnikom
na{e Crkve arhimadritom Venijaminom iz manastira
Preobraèwa, ili }ete ~ekati da gnev narodni prokqu~a i
213
stvore se uslovi za stvarawe novog, ne daj Boè, crkvenog
raskola u na{em narodu ili novog, daj Boè, saziva
Crkvenonarodnog sabora za izbor episkopa, jer su episkopi
uzurpirali tu vlast da sebe biraju po sebi sli~nim sklonos-
tima i nakaradnostima?!

Gre{ni rab Boìji
Potvrda o prijemu pisma
214
26) PISMO SINODU

(Posredno preko nadle`nog Arhijreja i neposredno

preko po{te, po{to iz iskustva znam da ne}e niko u
Patrijar{iji da primi moju po{tu na potpis)
M
nogo sam qut, a i mnogi me vernici uznemiravaju, zbog
skandala u Markovoj crkvi u Beogradu, traè}i od
mene, ni sam ne znam za{to, da interveni{em da se
sve{tenik, koje Vam je ime poznato, ukloni iz hrama Markove
crkve, a sam hram i prostorije Markove crkve osveti. Razume
se da govorim u vezi aka br. 977/2008 od 27. jula. 2008. godine
koji je doneo mitropoli Amfilohije.
Ovoga puta taj svoj potez ~inim nerado, jer to duboko kom-
promituju celu na{u SPC, mitropolita koji je zapo~eo pos-
tupak ka`wavawa, pa od wega odustao, a vernici kod mene
dolaze i traè da ne{to preduzmem, sami govore da ne}e
vi{e da ulaze u Markovu crkvu u Beogradu, dok je odre|eni
sve{tenik tu i dok je verou~iteq Tatjana Franovi}
Mihajlovi} tamo. Da to objasnim izvesnim redom.
Vernici tog hrama su mi doneli akt koji sam gore naveo, da
je sve{tenik Nikola Jovi} vr{io bludne radwe u samom
Hramu prilikom ispovesti, nad ènama i devojkama, a da je
poku{ao i nekoliko silovawa. To nije prvi put, ve} se vi{e
puta desilo na mnogim wegovim pastirskim slu`bama i mes-
tima. Zbog toga je preme{tan na vi{e mesta, a posledwi put
ucenio patrijarha Pavla, pa umesto daide u neko selo, ovaj
ga, zbog svoje slabosti o koji govore mnogi u Beogradu, pre-
mestio u centralnu beogradsku crkvu, da nas tu sve konprmi-
tuje. Stra{no je da se desi u hramu to, {to se desilo sa wim,
i da hram posluì za satanisti~ke neznaboà~ke orgije, {to
i sami gorwi akti konstatuje, da wegovo nedelo prouzrokuje
daqe – krivicu „li{ewe sve{teni~kog ~ina zbog krivice
prouzrokuje sablazan u narodu i sluì na sramotu
sve{teni~kom ~inu...“
215
Kruè pri~e da pomenuti sve{tenik ima {uraka episkopa
u Ohridskoj arhiepiskopiji SPC, koji je intervenisao da se
pomenuti sve{tenik vrati u isti hram, na sablazan vernika,
a Mitropolit, koji ima neodoqivu èqi da postane srpski
patrijarh, pa mu treba wegov glas i glas dvojice drugih arhi-
jereja iz pomenute Arhiepiskopije, u~inio je to {to nije smeo,
protivno kazni koju je nagovestio u Dekretu, protivno kanon-
ima, Disciplinskim pravilima SPC i Pravilu o sudovima u
SPC, {to ga diskvalifikuje da se kandiduje za tako visoko
mesto u na{oj Crkvi i bi}e qudi koji }e kazati konstataci-
ju anaksios, prilkom eventualne takve hirotonije. Osim
toga, meni je uba~eno u sandu~e neko pamflet, u potpisu
Informativne slu`be SPC, pod naslovom „Rani radovi
Riste Radovica iliti Mitropolita Amfilohija“, na tri
stranice, za koje ja ne mogu da verujem da je to autenti~no
saop{tewe te slu`be. Jer bi to bilo vrlo ru`no da neko iz
Mitropolitvoe sredine kompromituje samog Mitropolita,
ali i to bi trebalo ispitati {ta je tu istina.
Stoga, traìm da se pomenuti sve{tenik udaqi iz hrama
Svetog Marka, da se hram osveti, tajno ili javno, kao i kance-
larije sve{teni~ke, u kojima se bestijalno orgijalo.
Traìm, tako|e da se udaqi iz hrama Svetog Marka u
Beogradu, kao verou~iteq i povernik Bratstva tatjana
Franovi} Mihajlovi}, jer je zavela jednog svet{enika, brak
mu likvidirala, radila razne bahanalije sa drugim qudima
tog hrama, kaù da se protiv we i wene sestre Ivane vodio
postupak falsifikovawa diplome BF SPC, a koja sama
ulazi u hram i kancelarije Markove crkve sa najve}im pvo-
erewem pojedinih sve{tenika, iako sluì na sablazan ver-
nicima i vr{i prevare svuda po celoj Srbji. Osim toga, ona
je verou~iteq i dolazi u ovaj hram, da bi prevarila druge
lakoverne vernike da bi im izmamila novac, toboè za
gradwu stanova, kako je u~inila i potpisniku ovih redova,
te se prema woj vode brojni postupci, pred raznim sudovi-
ma u Beogradu (kao Ki. Br. 238/06 pred Petim op. Sudom; Ki.
Br. 30/08 pred Tre}im op. Sudom, zbog dela prevara u
ovom smislu i milionske koristi MUP-a Srbije, u Bule-
varu despoa Stefana, kod islednika Zorana Kova~evi}a
zbog ~ega sam pozvan na saslu{awe iako je ja nisam pri-
216
javio za prevaru do sada, a sada joj preti skora{wa dugotra-
jna kazna zatvora.
Na sudu i pred tuìla{tvom pomenuta Tatjana se poziva
da je {titi Patrijarh Pavle i visoki zvani~nici Crkve,
~ime kompromituje samu SPC. Kada je sada uhapse kao ove-
janog prevaranta, a ona je verou~iteq pri ovoj crkvi, bi}e to
jo{ jedna sramota za celu na{u Crkvi i za vi{e svet{enst-
vo u SPC, jer se ta}no ne zna ko je to {stiti iz Crkve da
vr{i prevare vernika, jer svoje naivne `rtve regrutuje samo
iz Crkve, gde se prima, sa svojom majkom Olgom, ~esto za
doma}ina hramovnih slava, pa joj vernici veruju da je do bar
i ispravan vernik.êka}u 15 dana na odgovor od Svetog
Arhijerejskog Sinoda ili na izvr{ewe predloènih radwi,
a onda }u, ako od ovog mog pisma ne bude nikakvog efekta,
isto staviti javnosti na uvid preko Interneta, kao sasvim
ispravan na~in borbe protiv zloupotreba u SPC, jer nas je
tako u~io Gospod Hristos i sveti apostol Pavle: „One koji
gre{e pokraj pred svima, da i ostali imaju straha“ (1 Tim.
5.20), kao i „Izbacite zloga izme| vas samih“ (1. Kor. 5, 13)
U sinovskoj odanosti
217
DOKAZ: Fotokopija Dekreta AEM Broj 977/2008.
218
DRUGI DEO:
PISMA PATRIJARHU SRBSKOM
GOSPODINU PAVLU
1) PISMO PATRIJARHU PAVLU O FAKSU IZ AMERIKE
WEGOVOJ SVETOSTI ARHIEPISKOPU PE]KOM,

BEOGRAD
VA[A SVETOSTI,
P
re dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji pri-
laèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost u
kome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da
ste izmenili Simvol vere, da povla~ite poteze u Crkvi pod
velikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sve ovo
istina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnu neprija-
teqskog vojnika kao doìvotnog cara u ovom narodu sve je mo-
gu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} Srbi su lud narod. Mo-
`da sam i ja takav, po{to iz takvog naroda poti~em i, naro~i-
to, zato {to Vam o svemu ovome pi{em izigravaju}i neku belu
ovcu. Da ste zaista pod velikim uticajem raspolu}enih i obez-
boènih srpskih politi~ara svedo~e mnoge ~iwenice, a me|u
wima bi}u slobodan da navedem samo neke: Va{ potpis na Dej-
tonsku vizu g. Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dva
glasa u odnosu na pojedine ~lanove srpske delegacije tako da
najve}i srpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da pre-
su|uje u sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda.
Sada se ~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku tog
istog ~oveka koga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrim
delom i u ve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni ko-
ji sam ga kritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{a
Svetosti, posle velike materijalne pronevere u Zavodu za iz-
radu sve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srp-
skog boq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka bu-
de jo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewa
219
pri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Paunovi}a, o ~emu
sam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kod ku}e,
kako sam obave{ten, i prima platu od na{e Patrijar{ije. Do-
bro znate da Vam je gore pomenuti potpis poni{ten, a Vi niste
podneli ostavku. I umesto {to traìte ostavku ~oveka koga
ste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas, morali bi ste da raz-
mislite o svom moralnom kredibilitetu za takav ~in. Isto-
vremeno Vas obave{tavam da sam vi{e puta od vi{e osoba iz
inostranstva dobijao razli~ita pisma koja govore o stawu u
na{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~no pasivizirali sve{ten-
stvo da se bori protiv bezbo`nika i sekta{a, pod u svetosa-
vqu nepostoje}im izgovorom, da se ne bave politikom, koju
floskulu su izmislili komunisti i masoni da bi eliminisali
uticaj Crkve u svom narodu. Stoga Vam je ~ovek ([e{eq), koji
je traìo moje ra{~iwewe 5. jula 1990. godine u Va{oj rezi-
denciji, kada mu je episkop ì~ki rekao da ima pravo, sada za-
branio da se i Vi, kao poglavar Crkve i veruju}eg naroda Bo-
ìjeg bavite politikom, bez obzira {to se radi o borbi za op-
stanak srpskog naroda i SPC. âk je doti~ni gospodin traìo
i Va{u ostavku pod istim onim izgovorom, pod kojim ste Vi i
Vama sli~ni arhijereji pretili meni da me ra{~inite, toboè,
zbog toga {to se bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se pri-
marno politikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga na-
roda.
Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a,
se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka iz kase
eparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo u epar-
hijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni da drè
pod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be i sve{teni-
ke. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravo za penziju
iako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punoj sposobnosti, a
da arhijereji ostaju doìvotno na eparhijama iako imaju ve}u
odgovornost pred Bogom i qudima i mogu da uslove ve}u i du-
{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdno je {to episkop koji
je prodao crkvu rimokatolicima moè da ostane u ~inu i to do-
ìvotno iako ne moè da upravqa ni samim sobom i da mu se
ne bira vikar, a da mnogo mla|im arhijerejima postavqaju se
mladi vikari. Ne priziva li se ovim jo{ vi{e pronevera,
anarhije i pasivizacije u na{oj Crkvi?!
220
2) PATRIJARHU O PRETWI ZA RA[ÎWEWE POSLE
PRIJEMA AKTA CRKVENOG SUDA
WEGOVOJ SVETOSTI
VA[A SVETOSTI,
D
ugo sam razmi{qao, ~ak se i kolebao, {ta da uradim
posle prijema akta Crkvenog suda br. 40., od 20. jula
1991. godine, koji ste Vi li~no potpisali, {to je neuo-
bi~ajeno, akta koji ima prizvuk ultimatuma i optu`nice
istovremeno. Osim toga, ovaj akt sam dobio tek po{to je sve
beogradsko sve{tenstvo saznalo wegovu sadrìnu. Mislio
sam da je najboqe da o}utim ali ostavqen mi je rok od mesec
dana da na wega odgovorim, {to u roku i ~inim.
Va{im aktom sam vi{estruko povre|en i kao ~ovek i kao
sve{tenik. Kao {to rekoh, on je pro~itan pred celim
beogradskim sve{tenstvom na sednici 23. oktobra 1991.
godine, a ja sam ga dobio dve nedeqe kasnije, ta~nije 4. no-
vembra 1991. godine, i to po{to sam se obratio samoinicija-
tivno Crkvenom sudu i traìo da mi se dostavi. Video sam
da mi je on toboè dostavqan, ali me niko nikada o tome
nije obave{tavao. Po{tar kaè da Va{ akt nije imao u ruka-
ma, niti ima nalepnice koja je na wemu bila, a slu`benici u
po{ti Beograd 11050 kaù da ga oni nisu dobijali, pa su mi
na {alteru dali nekakvu potvrdicu o tome, koju dostavqam
u fotokopiji. Da li se i ovde ne radi ponovo o komunisti~koj
podvali u kakvih je do sada mnogo bilo, da mi se ne uru~i
pismo, a Vas obaveste da su ga uru~ivali, ali ga ja nisam hteo
primiti, to ne znam. Neka ih Bog pita?!
Uz sve uvaàvawe prema Vama i Va{em ~inu prinu|en sam
da Vam kaèm da se ni~ijih pretwi ne bojim. Bojim se samo
Boga, a qude po{tujem. Nisam se pla{io komunisti~kih
pretwi “u zlo vreme i godine stra{ne” kada sam oti{ao u
Bogosloviju i postao sve{tenik u vreme kada je skoro sve
221
ìvo okretalo glavu od sve{tenika, a zakleti komunisti mi
pretili vi{e nego danas da }e me zatvoriti, oterati na
robiju, kada sam bio mladi golobrad, a za{to bi se ma ~ijih
pretwi pla{io danas kada sam, takore}i, na zahodu ìvota
i nemam {ta da izgubim nego bi mi smrt bila dobit isto kao
i ìvot u Hristu. A i onda su mi komunisti pretili da se
bavim politikom, da koristim veru u politi~ke svrhe. Ali
su to bili komunisti van Crkve. Danas mi, naàlost, komu-
nisti u Crkvi upu}uju iste optu`be, pritajeni i zli vr{e
pritisak na Vas da ne {to preduzmete protiv mene, da mene
“isluènog borca za Crkvu” li{ite ~ina i izazovete nepred-
vidqive posledice po sve nas.
Pretwi i ucena se nisam pla{io, ve} su me one izazivale
da se jo{ vi{e borim. Pa kada se pretwi nisam bojao ranije;
sada ih se, na zahodu svoga ìvota, jo{ mawe bojim. Samo se
Boga bojim, a qude mogu po{tovati ako su toga zaslu`ni ili
prezreti, ako prezrewe zasluùju, te se ne bojim ni malo
svih pretwi svih komunista, onih izvan Crkve ili onih u
Crkvi, jer “Strah ~ovjeku ~esto obraz kaqa” (Wego{). Ja sam
slobodan ~ovek, slobodan u svetu slobodan od sveta, ne dugu-
jem nikome ni{ta samo Bogu du{u, a slobodan je samo onaj
koji je spreman na sve sluè}i svome Gospodu, a ne qudima,
jer je Bog istina (Sr. Jov. 14, 6). Nije istina Bog, nego je Bog
istina. A svi oni koji meni prete moraju se pla{iti i Boga i
istine, jer }e se sva~ije delo objaviti i sve {to qudi govore
u klijetma propovedati sa krovova (sr. Mat. 10,26: “Ne bojte
ih se, dakle; jer nema ni{ta sakriveno {to se ne}e otkriti,
ni tajno {to se ne}e doznati”). Onaj koji se Boga boji, qudi se
ne boji. I ko se boji qudi, malo mu je stalo do Boga.
Istina, Vi ste mi nagovestili ovo pismo jo{ kada ste me
pozivali i savetovali da napustim politiku i Stranku.
Ipak je ovo Va{e pismo iznelo na svetlost dana ~itav splet
problema i iznena|ewa. Pro{le godine primili ste me,
istina kao Episkop ra{ko - prizrenski, zajedno sa pre-
osve}enim Amfilohijem u izdvojenu audijenciju u man.
Gra~anici, a ja sam i tada vr{io iste verske i nacionalne
poslove kao i sada, bez re~i prekora ili opomene. Ali, kada
ste postali srpski Patrijarh ne{to se promenilo u Va{em
stavu prema meni, iako sam se kao dete radovao Va{em
222
izboru kada sam tu vest ~uo na ma|arskoj granici 2. decembra
1990. godine na povratku iz Minhena. Vidite, ne treba se ni
dobroj vesti radovati, jer ona pose~e ~oveka. Pitam se:
otkuda promena Va{eg stava prema meni: da li zbog toga {to
sam ja sada Va{ klirik, a onda nisam bio ili zbog toga {to
neka “podzemna struja” u Crkvi ili Va{oj okolini uti~e na
Vas da tako radite prema meni? Iako to morate da radite
èleo bih da znam, pa }e i meni, a verujem i Vama, tada
lak{e biti. 3nate li da niko nije nikada, koliko ja znam,
ra{~iwen zbog poslova kojima se ja sada bavim u istoriji
na{e Crkve, a bilo ih je, sigurno, i gorih od mene, barem onih
koji su, kao komunisti, napustili crkvenu slu`bu i stavili
se u slu`bu komunista, pa nikada nisu ra{~iweni. Osim
toga, i Vi i svi oko Vas, moraju imati u vidu ~iwenicu da ja
nisam aktivni sve{tenik kao {to su to oni bili, i da posao
kojim se ja sada bavim ne ide na {tetu moga sve{teni~kog
zvawa. Da se vratim na Va{ akt. On je ne samo ultimatum nego
i optu`nica. I ne samo optu`nica nego i prejudicirana pre-
suda, po{to ste, svojim potpisom na ovom aktu, istovremeno
podigli optu`nicu protiv mene, a kako ste, po svome
poloàju, predsednik Crkvenog suda, to ste mi svojom
optu`bom istovremeno i presudili unapred. Va{im
poslu{nicima ne}e ostati mnogo posla nego da presudu obra-
zloè, a Vama da je potpi{ete. I moj sve{teni~ki ~in, koji
sam qubomorno ~uvao i sa~uvao od komunista, ode ba{ sada
kada komunisti moraju si}i sa politi~ke scene, i to zah-
vaquju}i Crkvi?! Se}am se kada je pokojni, meni drag,
episkop Vasilije bio crkvenosudski tuìlac prilikom
ra{~iwewa pokojnog episkopa Dionisija, ali istovremeno i
glasao za to ra{~iwewe. Crkveno pravo, kao uostalom i sve-
tovno, ne poznaje takva ovla{}ewa da se, u jednoj li~nosti,
istovremeno na|u i tuìlac i suditeq, osim ako ne èlimo
da se vratimo u ono stra{no, obespravqeno vreme kada je
vaìla poslovica: “Kadija te tuì, kadija te sudi!“ Me|utim,
kakve veze ima na{a Crkva sa tzv. {erijatskim pravom? Zar
se na{a Crkva ne upravqa po kanonskom, pravu? Bilo bi mi
mnogo lak{e u du{i, a i prilikom odbrane ~ina, da Vi taj akt
niste potpisali, ali o tome je trebalo da brine Va{a
Svetost.
223
a) Kanoni u slu`bi ka`wavawa nepodobnih
Samo oni koji ne znaju, ili ne}e da znaju, {ta ja radim mogu
da govore da se ja bavim politikom. Mogu to da govore i oni
koji su u slu`bi neke druge, tamne, pozadinske sile u Crkvi
ili izvan Crkve.Vi se, Va{a Svetosti, pozivate na kanone
kada èlite mene da ìgo{ete i osudite, uz pomo}
prizivate pravila koja je praksa prevazi{la ili se na mene
ne odnose, ali onde gde biste mogli, i morali, kanone pri-
meniti, Vi }utite. Pitam Vas: za{to ne primewujete kanone
na episkope koji se sele sa eparhije na eparhiju kad god ho}e,
a ne “po sudu drugih episkopa”, kud god ho}e, koliko ho}e, ~ak
izri~ito zahtevaju koju eparhiju ho}e po cenu ostavke? Ili,
{to se ne setiste kanona prema tzv. ratorobra~kim
episkopima koji drè po dve eparhije istovremeno, suprotno
kanonima i ~l. 112 Ustava SPC? Ili prema episkopima koji
su napustili svoje eparhije i eparhiote u vreme wihovog
uàsnog stradawa? Niste se setili kanona ni prema onim
sve{tenosluìteqima sva tri stepena koji sluè na
sablazan svojoj pastvi ili su u slu`bi komunista i socijal-
ista? Niste kanone primenili ni na tzv. komunisti~ke
sve{tenike koji, i to u Crkvi, vode komunisti~ku politiku,
na sve{tenike koji su ~lanovi drugih opozicionih stranaka
ili ~ak, {to je jo{ gore, koji su ~lanovi SPS, na sve{tena
lica koji su ~lanovi sve{teni~kog udruèwa koji jo{ uvek
rade u poluilegali, pred kojima su vrhovni predstavnici
Crkve do sada bili vrlo servilni. I sami znate da dok ste
boravili u Beogradu kao episkop ra{koprizrenski, a Va{e
mona{tvo i sve{tenstvo stradalo na Kosovu od podivqalih
Arnauta, kako ste u licu prokomunisti~kog sve{tenika o.
Ratka Boì}a imali odli~nog saradnika. A znate, ne moè
biti da ne znate, da je bilo dosta sve{tenika ~lanova KPJ,
SSRN, predsednika sreskih i op{tinskih odbora koje su
komunisti postavili na te poloàje, predsednike sudova,
ministre u vladi, potpredsednike Prezidijuma Srbije, ~ak
je sve{tenik bio ministar zloglasne O3N-e i potpisao
dekret o zabrani povratka Srba na vekovna svoja ogwi{ta na
Kosovu i tada ni on nije ra{~iwen. Znam, i Vi ste
postradali na Kosovu. To cenim i po{tujem, ali za{to Vi
224
omalovaàvate moja stradawa prouzrokovana od preostalih
i preru{enih boq{evika koji su ostali u na{em narodu i u
Crkvi? Dakle, nema principijelnosti u primeni kanona u
na{oj Crkvi nego se oni koriste za ka`wavawe nepodobnih,
pa se osu|ujem ja za mawe propuste, iako sam penzionisani
paroh, a povla|uje se onima koji direktno, kao aktivni
sve{tenosluìteqi, sluè na sablazan svojoj pastvi.
Vi niste primenili kanone ni protiv homoseksualaca koje
Sveto pismo o{tro ìgo{e (III Moj. 18, 22; Rimq. 1, 27),
kanoni i Krivi~na pravila SPC (1961., ~l. 24.), kojih je
svakim danom sve vi{e u Crkvi. âk je jedan Va{ klirik iz
ra{koprizrenske eparhije koji je, zbog homoseksualstva,
o{i{an i obrijan na Bogoslovskom fakultetu, a drugog
jednog, Va{eg biv{eg klirika koji je isteran iz Prizrenske
bogoslovije zbog istog greha, Vi ste ovde u Beogradu primili
u svezu klira.
Vi niste primenili kanone ni protiv masona u Crkvi kojih
je, tako|e, sve vi{e svakim danom, iako oni sluè direktno
Satani. Jedan od wih je, kako neki kaù, mason 31 stepena,
izabran skoro za mitropolita od strane Svetog arhijere-
jskog sabora kome ste Vi li~no predsedavali.
Vi niste li{ili ~ina ni one koji su, uz pomo} dràvnih,
ali {to je jo{ gore bezbo`nih i komunisti~kih, vlasti, ~ak
udba{a i osvedo~enih neprijateqa Crkve, promovisani u
Crkvi na istaknute poloàje na kojima se jo{ uvek nalaze,
suprotno 30. pravilu Svetih apostola.
Vi niste li{ili ~ina ni sve{tenosluìteqe koji su
pristalice komunisti~ke i socijalisti~ke politike i koji
za wih rade u Crkvi, drè wihove slike naporedo sa ikona-
ma, iako su oni aktivni sve{tenosluìteqi, ili su
slu`benici Crkve po raznim ustanovama, ~ak i u Va{oj
okolini, a posegli ste, brè-boqe, da se obra~unate samnom,
zato {to ja nemam nikoga iza sebe, iako sam ja paroh u penzi-
ji. Verovatno samo zato {to se skoro samo ja u Crkvi bavim
antikomunisti~kom politikom. Ali ja imam iza sebe
najmo}nije Bi}e koje }e svaku stvar izvesti na ~istinu. Vama
oni svi ne smetaju niti grupno niti pojedina~no. Vama samo ja
smetam, samo se ja bavim politikom, a oni koji tajno i javno
rade za neprijateqe Crkve, a u Crkvi su, Vama ne smetaju.
225
âk tu moèmo ubrojati i one iz Va{e najbliè okoline, koji
su Va{i saradnici. A ja se, uglavnom, bavim duhovnom
obnovom srpskog naroda, pripadam Pokretu duhovne obnove i
ujediwewa Srpstva, ne borim se za vlast niti za svoje pozi-
cije nego za pozicije Crkve u dru{tvu, nisam se nigde kandi-
dovao ni na jednu funkciju, nisam zaposlen ni na kakvim sve-
tovnim ni gra|anskim poslovima, ne primam platu ni od koga
ve} ìvim od skromne svoje penzije od 4800 dinara.
Naprotiv, posao kojim se bavim ne donosi mi ni reputaciju,
ni slavu, ni poloàj, ni nagradu, ve} mi samo oduzima moje
slobodno vreme, u{te|ena materijalna sredstva. Ta~nije,
Stranka kojoj pripadam bori se za obnovu morala i religije,
pravne dràve i parlamentarne monarhije u srpskom narodu
ne bori se za vlast. Ali, Vama, dakle, to smeta. Onda niti
sam ja za Vas niti Vi za mene. Onda ja moram biti ra{~iwen,
ali ne i eliminisan sve dok me Gospod drì u ovom svetu.
b) Ako bismo na kanone gledali te{ko da bi neko

bio dostojan SVE[TENSTVA
Ako pogledamo na kanone te{ko bi bilo na}i dostojnog

sve{tenosluìteqa koji bi mogao da zadrì svoj ~in, jer
prvi i posledwi hri{}anin, kaè Ber|ajev, jeste Gospod
Hristos. Zar on nije objediwavao u sebi sve tri du`nosti:
carsku, prvosve{teni~ku i u~iteqsku? I zar se u toj carskoj
du`nosti ne nalaze i “svetovni i gra|anski poslovi”?
Po|imo redom!
a) 30. pravilo Svetih apostola kaè: “Ako se koji episkop
posluì svetovnim vlastima da kroz iste zadobije Crkvu,
neka se svrgne, pak i odlu~i.” A {ta da kaèmo kada je ta
vlast jo{ i bezbo`na, i ne samo bezbo`na nego Crkvi nepri-
jateqska, pa postavqa ili bira episkope i patrijarhe. A 16.
~l. Krivi~nih pravila SPC glasi: “Sve{teno lice koje se
sluì uplivom van Crkve da u Crkvi stekne kakav jerarhijs-
ki poloàj, zvawe ili slu`bu... podleè li{ewu sve{-
teni~kog ~ina, odnosno iskqu~ewu iz crkvene zajednice.”
Pitam se koliko je episkopa na{e Crkve moglo da se,
posle rata do Va{eg izbora za patrijarha, izabere bez
odobrewa “nadle`ne” komunisti~ke vlasti? Zar i Vi ne
226
znate da je biv{i patrijarh German izabran voqom komu-
nista i UDB-e, a ne voqom Izbornog sabora, pa bi wegov
izbor morao biti nevaè}i, a sve sve{tenoradwe koje je on
kao patrijarh obavio mogle staviti pod znak pitawa? O tome
je pisao o. Justin Popovi}.
b) 42. pravilo Svetih apostola isti~e da episkop,
sve{tenik ili |akon “koji se predaje igri i pijanstvu”, ako to
ne prestane ~initi po upozorewu, da se svrgne. A sloì}ete
se da kod nas ima episkopa, sve{tenika i |akona alko-
holi~ara prema kojima se ne primewuju kanoni.
v) Pravilo 70. Svetih apostola, pravila 10. i 11. [estog
vas. Sabora trulskog, kao i pravilo 1. êtvrtog vas. sabora
zabrawuju pravoslavnim episkopima i sve{tenicima, kao i
vernicima op{tewe sa Judejima i neznabo{cima, ~ak i zajed-
ni~ke molitve i trpeze, a pravilo 94. [estog vas. Sabora
odlu~uje svakog hri{}anina koji se zakliwe “neznaboà~kom
zakletvom”, a ako to ~ini klirik, da se svrgne. Na{i
episkopi i sve{tenici na ekumenskim konferencijama
skoro redovno prisustvuju zajedni~kim molitvama, trpeza-
ma, druè se i op{te sa Judejima i neznabo{cima, vrlo su
prisni sa bezbo`nicima i komunistima, sa wima su na zajed-
ni~kim sednicama parlamenta, na zajedni~kim ru~kovima i
ve~erama, ~ak hvale bezbo`ni~ke ustave i zakone, veli~aju
komuniste. I danas je mnogima u Crkvi pre~i vo|a socijal-
ista nego sto @arka Gavrilovi}a.
g) Pravilo 50. Svetih apostola zabrawuje episkopima i
sve{tenicima da vr{e jedno pogwurewe i ko ne izvr{i tri
pogwurewa prilikom svete tajne kr{tewa, da se svrgne. A
kod nas uobi~ajeno da se ne vr{i ni jedno pogwurewe nego
samo polivawe.
d) Pravilo 14. [estog vas. Sabora zabrawuje da se prezvi-
teri postavqaju pre 30., a |akoni pre 25. godine ìvota.
Sabor SPC (SBr. 17., oktobra 1884.) modifikuje taj kanon
tako da se prezviter ne sme postavqati pre 25., a |akon pre
21. godine ìvota. Da li na{i episkopi po{tuju ovo pravi-
lo? Ja sam rukopoloèn i postavqen na parohiju u 23. godi-
ni ìvota.
}) Pravilo 80. [estog vas. Sabora ukazuje da ako sve{teno
lice ne u|e u crkvu u toku tri nedeqe, da se svrgne. Kod nas
227
je bilo sve{tenika, naro~ito posle rata, koji su napustili
crkvenu slu`bu, zaposlili se kod komunista u dràvnoj,
dakle “svetovnoj i gra|anskoj slu`bi”, godinama i decenija-
ma nisu ulazili u crkvu, pa ih niko nikada nije ra{~inio
niti poveo ~ak postupak za ra{~iwewe, nego su sada obukli
mantiju i sluè. I ba{ takvih slu~ajeva ima kod onih “~istu-
naca” kanona koji danas meni i drugim sve{tenicima
zabrawuju da se bavimo politikom, ovom antikomunisti~kom.
e) Pravilo 3. Prvog vas. sabora, kao i pravilo 5. [estog
vas. Sabora zabrawuju dràwe “èwskiwa” u stanovima i
rezidencijama episkopa, prezvitera i |akona. Ovom je
sli~no i pravilo 18. Sedmoga vas. sabora. A kod nas skoro da
nema episkopske rezidencije da nema neka èna, monahiwa
ili vernica, ponegde i vi{e wih.
`) Pravilo 47. [estog vas. Sabora zabrawuje da èna
boravi u mu{kom i mu{karac u ènskom manastiru. A kod nas
je suprotno, {to o~igledno ima opravdawe.
z) Pravilo 24. zabrawuje sve{tenosluìteqima sva tri
stepena pose}ivawe kowskih trka, pozori{nih predstava,
svadbi, a ako to u~ine, da se svrgnu. I sami znate kako je kod
nas.
i) Pravilo 20. [estog vas. Sabora zabrawuje episkopu da
u~i u drugom gradu izvan svoje dijeceze, a ako to u~ini da se
reducira na stepen sve{tenika. A kod nas ima episkopa koji
se me{aju sve{tenicima u parohije.
j) Pravilo 64. [estog vas. Sabora zabrawuje svetovwaku
da u~i narod ili da drì govore u hramovima. A kod nas
podobni, samo podobni, politi~ari drè govore u hramovi-
ma, kakav je slu~aj u hramu Sv. arh. Gavrila u Zemunu, ili kad
mitropolit beogradski Perko drì govor u crkvi Sv. ap.
Marka na opelu patrijarhu Germanu. Nisam protiv toga ja,
ali kanoni jesu.
k) Pravilo 77. [estog vas. Sabora zabrawuje sve{tenici-
ma sva tri stepena da se zajedno kupaju sa ènama, a ako to
u~ine, da se svrgnu. Tako su se monasi na podvizavawu
stideli da gledaju svoje nago telo. A kod nas se ~ak i monasi
svla~e pred drugim licima.
l) Pravilo 54. Svetih apostola zabrawuje sve{tenom
licu da jede u kr~mi, a ako to u~ini, da se svrgne. Odluka
228
Sabora SPC (SBr.110. od 21. H 1892.) zabrawuje sve{tenici-
ma da sede pred kafanom, a naro~ito za vreme bogosluèwa.
Mogao bih Vam navesti sijaset primera, ranije i sada,
sve{tenika koji umesto u crkvu na liturgiju idu u kafanu,
neki i ne sluè liturgiju pod izgovorom da nema vernika.
Kako }e ih i biti ako on samo jednom izneveri ma i jednog
vernika koji se spremao za pri~e{}e, a nije pri~e{}en zato
{to je wegov sve{tenik probdeo u kafani. Me|u takvim
sve{tenicima ima i miqenika nadle`nog episkopa. A ima ih
koji ne izlaze iz kafane.
q) Pravilo 42. Svetih apostola zabrawuje da se sve{teno
lice “predaje igri ili pijanstvu”, pa ako po upozorewu to
neprestanu, da se svrgnu.
Kod nas, bogami, ima episkopa koji su zavisni od pi}a, a
kamoli sve{tenika. A oni su nadglednici sve{teni~kog
rada.
m) Pravilo 36. Svetih apostola da ako neki klirik uvre-
di sve{tenika ili |akona, da se odlu~i. A episkop ì~ki
Stefan pronosi mnoge neistine i uvrede za mene, a kada sam
konkurisao na katedru Apologetike na Bogoslovskom fakul-
tetu u Beogradu tvrdio da imam vanbra~nu ènu i decu i
traìo od episkopa Amfilohija i proto|akona Pribislava
Simi}a koji je tada bio dekan da to ustanove.
n) Pravilo 53. Svetih apostola kaè da ako se sve{teno
lice gnu{a mesa i vina u prazni~ne dane, a to ne ~ini radi
askeze, da bude svrgnuto. Poznato nam je kako je sada i sa
mirskim i sa mona{kim sve{tenosluìteqima.
w) Pravilo 5. Svetih apostola kaè da episkop “ne izgo-
ni svoju ènu.”
Sada se kod nas episkopi ne ène, ali jednoga dana moè
nekome pasti na pamet da se poziva i na ovaj kanon.
o) Pravilo 51. Svetih apostola isti~e da ako se episkop,
sve{tenik ili |akon uzdràva ènidbe, vina i mesa radi
gnu{awa i osude drugih, a ne radi askeze, da se popravi ili
svrgne. Poznato Vam je kako je u na{oj Crkvi.
p) Pravilo 29. Svetih apostola kaè da ako ko kupi
novcem, ili omogu}i takvu kupovinu, sve{teni~kog ~ina, da
se svrgne. Sli~no je i 30. pravilo istih. Pravilo 2. êtvrtog
vas. sabora isti~e da ako neko za novac rukopoloì, odliku-
229
je ili postavi nekog klirika ili vernika u crkvi, ima da se
svrgne. O tome govore i Krivivi~na pravila SPC. Da li se
kod nas po{tuje ovaj kanon u svemu?
r) Pravilo 14. Svetih apostola isti~e da episkop ne sme
napu{tati svoju eparhiju za koju se ven~ava hirotonijom,
osim po sudu drugih episkopa. Kod nas ima episkopa koji
zahtevaju tu i tu eparhiju ili nijednu.
s) Pravilo 47. Sedmog vas. sabora zabrawuje monasima da
napu{taju manastir i ìve u svetu. To isto ~ini i Sabor SPC
(SBr. 20., oktobra 1884.; SBr. 72., od Z. oktobra 1892. godine)
A kod nas svi episkopi, pa i Va{a Svetost, toleri{e ìvot
mona{kih lica izvan manastira, ~ak i u Beogradu.
t) Pravilo 9. Svetog arh. Sabora SPC zabrawuje muù i
èni da mogu oboje kr{tavati decu istim roditeqima.
Mislim da ve}ina sve{tenika i ne zna za ovu odluku, a
kamoli da je primewuje.
}) Pravilo 5. Svetog arh. sabora SPC zabrawuje da arhi-
jerej napla}uje taksu za razre{ewa i blagoslove. Kod nas se
episkopi ne drè toga pravila. Nabrojao sam samo neke od
kanona i pravila na{e Crkve kojih se Crkva ne pridràva
ili, mo`da, ja gre{im, ba{ zato {to ste Vi naveli u svom
aktu jedno pravilo na{eg Sabora i jedan kanon Vaseqenskog
sabora, i ako bi mi predupredili posledice koje me o~ekuju.
v) Da li se na mene mogu primeniti navedeni

crkveni propisi?
U svome aktu pozvali ste se na dva propisa, jednu odluku

Sabora na{e Crkve iz pro{log veka i jedan kanon Sedmog
vaseqenskog sabora odrànog pre vi{e od jednog mileniju-
ma. Najiskrenije mislim da se nijedno pravilo ne moè
odnositi na mene pre svega {to sam ja penzionisani paroh,
iako ne penzionisani sve{tenik.
1) [to se ti~e odluke Svetog arh. sabora SPC (SBr. 59.;
oktobar 1883.), po kojoj se zabrawuje sve{tenicima da budu
~lanovi ma koje politi~ke partije, ja èlim da kaèm da je
ovde Svetosavska stranka reducirana na nivo politike par-
tije, {to nije adekvatno tuma~ewe. Imam ~ast da ne pri-
padam nijednoj politi~koj partiji nego Srpskoj svetosavskoj
230
stranci koja je pre Pokret duhovne obnove i ujediwewa
Srpstva kako i glasi zvani~an podnaslov na{e Stranke, a
kao Stranka smo se registrovali kod “svetovnih vlasti”
po{to Crkva ne registruje gra|anske stranke. Osim toga,
dostavili smo Program Stranke Svetom arh. sinodu, s mol-
bom na ukazivawe primedbi, a u toku osnivawa Stranke bio
sam dva puta sa Zamenikom patrijarha Germana i
obave{tavao ga {ta smeramo da u~inimo, ~ak mi je i on sam
traìo nekakav program, mislim da je od Du~i}a, da mi da da
se pomognem, ali je kasnije, kada je dobio “instrukcije”
patrijarhov Zamenik reterirao, ali ja nisam mogao sebe da
dezavui{em. Sve ostalo {to je doneto u vezi mog nacio-
nalnog i verskog rada smatram da ne moè na mene retroak-
tivno da se odnosi nego na budu}e slu~ajeve.
Kada je Sabor SPC u pro{lom veku donosio odluku o
zabrani da sve{tenici budu ~lanovi politi~kih partija to
je i razumqivo, jer tada nije postojala Svetosavska stranka
niti ma koja demohri{}anska. A, ko{uqa je, vaqda, blià od
kaputa i Svetosavska stranka trebalo bi da je blià Crkvi
od Socijalisti~ke partije Srbije da je neko sre}nije i
sre|enije vreme. Pa iako je ta odluka doneta od strane
Sabora SPC ipak Vam je poznato koliko je mno{tvo
sve{tenika bilo u~laweno u razne politi~ke partije,
koliko ih je pre rata bilo poslanika, ~ak i komunista, ako
èlite mogu Vam dokumentovati. Pa, opet, niko nikada ne
pokrenu protiv wih nikakav postupak za li{avawe ~ina.
Da li Vam je poznat makar ijedan slu~aj ra{~iwewa srp-
skog sve{tenika samo zato {to je bio ~lan neke politi~ke
partije? Pa ako nije, za{to na meni ìvom
eksperimenti{ete i primewujete pravilo iz pro{log veka
koje nije primeweno ni prema kome? Nije li to Herostratski
postupak da bi se u{lo u istoriju? Ne re~e li Gospod:
“Subota postade ~oveka radi, a ne ~ovek subote radi” (Mar.
2,27)?
2) A {to se ti~e 10. pravila Sedmog vaseqenskog sabora
kojim èlite da mi presudite i li{ite me sve{teni~kog
~ina, mogu da Vam kaèm da se on, koliko se ja razumem u
crkveno pravo a moje znawe u wemu je oskudno, taj kanon se
uop{te ne odnosi na mene. Osim toga, Vi ste, {to je nedopus-
231
tivo ma kome a Va{oj Svetosti posebno, citirali deo teksta
tog kanona, i to onaj koji mene tereti, {to me navodi na
pomisao da Vi, ili neko ko Vas je uputio na ovaj kanon, niste
prema meni dobronamerni, a ako to stoji, onda sam ja ve}
osu|en i ra{~iwen, bez obzira {to suda nije bilo. No, poz-
navaju}i Vas, ipak mislim da Vas neko, ko nije prijateq ni
Vama ni meni ni Crkvi forsira i nateè kanone da bi mene
sada izbacio iz Crkve kada sam sav svoj ìvot uloìo u wu
i kada nastupaju boqi dani za wenu akciju. Ko je taj? - Neko
~ija je pro{lost, a delimi~no i sada{wost, tamna i koji }e
sutra biti prozvan za ono {to je radio, a nije trebalo ili za
ono {to nije radio, a trebalo je da radi.
Poku{a}u da citiram integralniji deo teksta ovog
kanona, jer je ceo kanon preduga~ak za ovaj odgovor, a on
glasi:
“Po{to neki klirici, obilaze}i naredbu pravila,
zapu{taju svoju parohiju i u druge parohije odbegavaju, (pod-
vukao @. G.)... takve klirike, bez privole svoga carigradskog
episkopa, ne treba ni u kakvu ku}u primati, a koji to u~ini,
i u tome ostane uporan, neka se svrgne. U~ine li to koji
klirici sa privolom pomenutih sve{tenona~alnika, u
takvom slu~aju ti klirici ne smeju uzimati na sebe svetovne
i gra|anske poslove (podvukao @. G.), po{to im je to
boànskim pravilima zabraweno da ~ine. A ko se zate~e da
takve poslove preduzima kod tzv. velika{a, neka ili
prestane, ili neka se svrgne. Svakako mu je boqe da ide da
u~i decu i svoje doma}e i da im ~ita svete kwige, jer je za to
sve{tenstvo dobio.” Dakle, to bi bio izvoran tekst koji ste
Vi napomenuli, ali ste citirali samo ono {to me tereti.
Pitam sebe i Vas: Ko je to tako mo}an, u Crkvi ili izvan we,
ko tera srpskog Patrijarha da pogre{no citira kanon?
Vama je, pretpostavqam, sasvim jasno da se ovaj kanon na
mene ne odnosi, niti se moè odnositi, jer pre svega, niti
ste Vi “carigradski episkop” niti sam ja fanarjot. Ovde se
radi o odnosu srpskog Patrijarha i srpskog sve{tenika. No,
neko je hteo da na|e neki kanon kojim bi uhvatio komarca,
iako drugim dozvoqava da propuste magarca. Tako sam i ja
do{ao pod udar kanona koji se na mene ne odnosi. Ja sam, u
odgovoru Vojislavu [e{equ, kada su strana~ki prvaci
232
primqeni od Svetog arh. sinoda SPC, kome prijemu ste i Vi
prisustvovali, rekao da nema kanona koji moè zabraniti
sve{teniku u umirovqewu bavqewe nacionalnim i poli-
ti~kim radom, ali ima kanona koji zabrawuju da sve{tenik
kao paroh u aktivnom statusu napu{ta svoje crkvene
du`nosti da bi se bavio politi~kim ili nacionalnim, da
prenebregava ve}e i pre~e du`nosti, a da se bavi niìm,
mawe va`nim poslovima.
Ali, za ime Boga, ja nisam aktivni paroh ve} penzionisan
od strane pomenutog Zamenika patrijarha Germana koji je za
24 ~asa, po prijemu moje molbe za razre{ewe, istu prosledio
i aktom AEMBr. 749., od 20. novembra 1989. doneo odluku:
“...sa zahvalno{}u na dosada{wem radu, razre{avamo ga
daqeg opsluìvawa III-e parohije pri hramu Pokrova
Presvete Bogorodice u Beogradu...” Kasnije mi je davao da
budem paroh pri Bolni~koj kapeli u Beogradu i kada sam ga
pitao: Kome tamo da misionarim?... Mrtvima, sa toliko
{kole? Odgovorio mi je qutito: “[ta bi ti hteo? I tamo se
moè misionariti. Kako Filaret?...” Nisam mu ni{ta odgov-
orio, jer je svaki odgovor na ovakvo rezonovawe izli{an,
po{to on upore|uje mene sa dva doktora, a i fakultetom sa
monahom bez zavr{enog fakulteta. I tako se pojedinci u
Crkvi razbacuju sa {kolovanim qudima. Za mene nije bilo
mesta u crkvenoj prosveti koju su kontrolisali dosta Crkvi
strani elementi, a pruà mi se ìvotna {ansa - da
propovedam upokojenima Ja sam, dakle, penzionisani paroh,
ali nisam prestao biti sve{tenik, sluìm po hramovima
kad god mogu, propovedam, drìm predavawa, dakle “u~im
decu i svoje doma}e” gde god mogu i ako se tome ne ispre~e
zli qudi i nategnuti propisi.
Ja nisam “zapustio” niti “napustio” svoju parohiju, jer sam
od te slu`be legalno razre{en, istina ne od “carigradskog
episkopa”, ali od onog koji je zamewivao legalnog arhijereja.
I {to je jo{ va`nije, ja nisam, po penzionisawu, oti{ao u
neku drugu slu`bu, nisam “uzeo na sebe svetovne i gra|anske
poslove”, nisam oti{ao kod ma kog velika{a u wegovu
doma}u bogomoqu, ne primam ni od koga nikakvu platu, ve}
sve {to radim za dobro Crkve i naroda, radim to gratis, ~ak
imam samo {tetu i materijalnu i gubim mnogo od svog oskud-
233
no slobodnog vremena koje bi mogao da upotrebim na pisawe.
A {to se ti~e mog u~iteqskog rada, na koji me opomiwete u
aktu, ja to obavqam u velikoj meri kao retko koji sve{tenik.
Prokrstario sam Srbiju govore}i o nu`nosti moralne i
verske obnove srpskog naroda. Samo {to mi, ponekad, tu
u~iteqsku delatnost zabrawuju oni koji me optuùju da se
bavim politikom. Pri tom, to su “mo}nici” koji se me{aju u
tu|u nadle`nost, koji èle drugima da “popuju”. Nave{}u
samo dva primera.
a) Pozovu me pro{le godine u [vedsku kao penzionisanog
paroha da zamenim nadle`nog sve{tenika u januaru.
Iskoristim tu priliku da dobijem generalno odobrewe da
mogu sluìti i propovedati gde me budu pozvali iz koga }e
se videti da nisam pod zabranom, jer ~esto me pozovu uo~i
samog nekog skupa kada je vremenski nemogu}e dobiti
dozvolu nadle`nog episkopa. Me|utim, pomenuti Zamenik
patrijarha Germana odgovori mi qutito da mi se odobrava
“iskqu~ivo odlazak u Malme, [vedsku na poziv Uprave
parohije, a za svaki drugi slu~aj obratiti se na propisan
na~in bez ikakvih uslovqavawa od strane molioca” (AEMBr.
2., od 2. januara 1990. godine).
[to zna~i da sam obavezan za svaki istup, predavawe,
pojavqivawe u Javnosti da traìm dozvolu “na propisan
na~in” od strane nadle`nog episkopa, a wega nema danima u
Beogradu i niko drugi ne moè to re{iti. A pravo
propovedawa boànske re~i kao {to Va{a Svetost napomi-
we, ne trpi nikakvo odlagawe.
b) Po~etkom juna 1990. godine pozove me u Para}in na{
ugledni teniserski stru~wak g. Mi{ko Savi}, ~ini mi se da
je predsednik ili potpredsednik IO U Para}inu, da 10. juna
1990. godine odrìm predavawe o Svetom Savi i ja pris-
tanem. Taman kada sam spremio predavawe poziva me g.
Savi} i kaè da je episkop ì~ki Stefan rekao da ne}e
dopustiti da sve{teni~ki hor Eparhije ì~ke u~estvuje na
toj proslavi, ako ja drìm predavawe. Odgovorio sam da mi
je ào {to moj profesor u Bogosloviji, koji me je jedno tada
u~io a sada govori drugo, koji me je ube|ivao da budem monah
vi{e puta, pozivao kod sebe i savetovao, tako o meni misli,
ali da oni ni u kom slu~aju ne smeju do}i u sukob sa
234
episkopom, iako to nije bio nadle`ni arhijerej. I ja se
povu~em. Namesto mene predavawe je odrào niko drugi nego
predsednik verske komisije SSRN grada Beograda nabe|eni
kwièvnik Miodrag \uki}. I kada je socijalisti~ki
predsednik verske komisije, koji }e samo posle nekoliko
dana napasti Crkvu i Sveti arh. sinod {to su ìgosali pred-
stavu “Sveti Sava” od S. Kova~evi}a, drào predavawe,
onda episkop Stefan nije povukao sve{teni~ki hor.
Eto, kako mi se dozvoqava da “u~im decu ili svoje doma}e”
Bo`jem zakonu. Socijalisti~ki aktivisti, zahvaquju}i
na{im episkopima, se {epure po na{im crkvama, drè pre-
davawa, samo {to nisu stavili epitrahiqe, a nama koji smo
krvarili od wihovog zuluma za vreme tiranije komunizma
spre~ava se dràwe predavawa o Svetom Savi. Pa, i to od
nenadle`nog episkopa.
Zar i to ne govori o moralnoj krizi kroz koju prolazimo mi
u Crkvi koje su komunisti progonili da nas sada progone
na{i profesori i episkopi?! Za ~iji ra~un oni rade?! Nisu
li to oni isti “krugovi u Crkvi” koji traè moje ra{~iwewe
{to se toboè bavim politikom, a oni su naivni u politici
i ne znaju za koju politiku rade?!
Zar ~in koji mi Vi niste dali, koji sam ja qubomorno do
sada ~uvao i sa~uvao, uprkos stra{nih pretwi
komunisti~kih, da ga Vi sada u boqem vremenu, ~ovek koga
mnogi smatraju svetim, oduzmete na tu|i zahtev?! I zbog ~ega
Va{a Svetosti?! I za koga tako uraditi?! Zar da Vi u|ete
herostratski u istoriju kao prvi srpski patrijarh koji je
ra{~inio jednog sve{tenika {to se, toboè, bavio poli-
tikom?! Zar se nije ra{~inio Vlada Ze~evi} {to je napustio
parohiju i oti{ao prvo u ~etnike, a onda u partizane i
postao ministar OZN-e nego su pred wim drhtali episkopi?
Zar se nije ra{~inio prota Milan Smiqawi} {to je napus-
tio parohiju i oti{ao u komunisti~ku slu`bu, postao pot-
predsednik Prezidijuma Srbije, nego je zbog toga odlikovan
jo{ i protskim ~inom u toku takvog komunisti~kog
slu`bovawa. A kada je prota Smiqawi} umro na sahrani mu
je episkop koji Vam “sedi uz skute” na opelu drào hval-
ospeve, veli~ao wegovo bavqewe politikom. A on je sada
jedan od najvatrenijih zagovornika da se ja kaznim {to se
235
bavim politikom, iako nije moj nadle`ni episkop. Zar i
sami ne uvi|ate, Va{a Svetosti, da pomenuti episkop nema
isti ar{in za komunisti~ku i antikomunisti~ku politiku,
da se ne odnosi principijelno prema komunistima i
sve{tenicima? I otkuda to da samo na{i mo}nici u Crkvi
zabrawuju svojim sve{tenicima da se bave nacionalnim
poslovima u vreme kada je svaki ~ovek u srpskom narodu
dragocen, a ne brani im se grehoqubqe, materijalizam, kar-
ijerizam, nebriga u uzdizawu i edukaciji pastve, naro~ito
dece i omladine koja su nam razgrabqena od verskih
sekta{a i propagatora raznih misti~nih i kabalisti~kih
u~ewa. A to nije slu~aj u drugim pravoslavnim crkvama.
Na primer, u Ruskoj pravoslavnoj crkvi patrijarh Aleksej
zajedno sa drugim sve{tenosluìteqima, je deputat
vrhovnog Sovjeta. Sada{wi rumunski patrijarh bio je ~lan
komunisti~kog âu{eskovog parlamenta, pa je i sada
Ilijesuovog. Arhiepiskop Makarios je bio istovremeno
poglavar Crkve na Kipru i predsednik dràve. U Rusiji se
posle Srpske svetosavske stranke formirao Hri{}anski
pokret na ~ijem ~elu su sve{tena lica. Otkuda nekakvo
“politi~ko” ~istunstvo samo kod na{ih episkopa? Dokle }e
se Srbi zaista praviti “ve}i katolici od samog rimskog
pape”? Da li znate da ste, ovakvim svojim dràwem
potkopali rad opozicije u borbi za slobodu i demokratiju, a
pomogli vladaju}oj partiji da u~vrsti svoju demago{ku
vlast, jer su Vam obe}avali u predizbornoj kampawi
vra}awe nacionalizovane crkvene imovine, a posle stopi-
rali u Skup{tini izglasani zakon o tome.
g) Crkva na strani vladaju}e partije
Da li Vi meni zabrawujete uop{te bavqewe politikom

ili bavqewe opozicionerskom politikom? Ako }e nam se
zabraniti politika, kako }emo glasati i znati koga bi tre-
balo glasati? A prizna}ete da je pravo da se bira i bude
biran osnovno qudsko pravo koje nije negirano ni u Bibliji,
kanonima, zakonima i poveqama o qudskim pravima. Znate
li vi da je cela Crkva, sve{tenstvo sva tri stepena i
blago~estivi narod u~estvovao u prvoj hri{}anskoj zajedni-
236
ci u birawu episkopa? Znate kakav je izgledao Izborni
sabor do izbora patrijarha Germana? Za{to sada, zbog
zloupotreba jednih, kazniti druge? Za{to zbog nepo{tene
politike koju su komunisti vodili omrznuti svaku politiku
i progla{avati je nedostojnom sve{teni~kog poziva? Zar
nije vrlo va`no ko }e nas voditi, ko }e vlast ~initi? Zar
smemo odbiti ~asno obavqawe dru{tvenih poslova? Ta
znate li koliko je sve{tenosluìteqa u na{oj istoriji
aktivno radilo na dràvnim i politi~kim poslovima?
Pri~aju dobronamerni qudi koji su Vam pomogli da date
primedbe na Ustav SFRJ i Srbije pro{le godine kada su Vam
prebacili da mnogo podràvate vladaju}u partiju da su neki
odgovorili: Ako pobedite na izborima, mi }emo tako
sara|ivati i sa vama! Da li to zna~i da Crkva nema svoga
stava kada su u pitawu glavni tokovi ìvota? Da li se moè
aktivnost Crkve poistove}ivati sa aktivno{}u vlasti? Da
li je Crvi mesto u narodu ili uz vlast, kako je na àlost
bilo pod komunistima, a nije se mnogo na boqe izmenilo ni
pod socijalistima? [ta je sa crkvenim muèvima koji su,
kada je trebalo, ustajali protiv dràvne vlasti ako je ona
bila tiranska, zlo~ina~ka, lopovska? Znate li kako je
stradao Sveti Jovan Krstiteq, za{to su prognali Svetog
Jovana Zlatoustog, za{to su komunisti prebili episkopa
Varnavu Nasti}a, mitropolita crnogorskoprimorskog
Arsenija, za{to dràli u nekoj vrsti ku}nog pritvora o.
Justina Popovi}a?! A koliko su se komunisti me{ali u na{u
Crkvu, vr{qali i gospodarili u woj ostalo je svedo~anstvo
i ovog vrlog muà. Kako }e se na{a Crkva o~istiti od onih
koji i sada, dok ja pi{em Vama ovaj odgovoru rade na
cinkarewu u Crkvi po{tenih, vrlih, rodoqubivih sve{teno-
sluìteqa? Kako }emo se li{iti ogromnog balasta koji
spre~ava Crkvu da iza|e u narod i po~ne misiju u svome nar-
odu koju su prekinuli komunisti? Kako }emo mo}i da i{ta
dobro uradimo na korist na{eg naroda i Crkve kada ima
me|u na{im najvi{im li~nostima u Crkvi onih koji nisu pri-
jateqi Crkve i srpskog naroda?!
Zar oni koji se vi{e bave od mene politikom, koji se vi{e
vi|aju sa komunistima, u parlamentu sa poslanicima, koji
drè govore, u~estvuju javno na televiziji u politi~kim
237
temama, smeju, mogu mirne du{e da mene osu|uju za bavqewe
politikom kada se oni bave socijalisti~kom, a ja demo-
kratskom politikom. Ko je taj koji je ~ist od politike,
ukqu~uju}i i Va{u Svetost, od bavqewa politi~kim
poslovima koji su na korist drugome? Pa, ako je tako, a niko
me nije uverio u suprotno, onda se setimo Spasiteqevih
re~i: “Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na
wu” (Jov. 8., 7). Zar hri{}ani smeju da zaborave Spasiteqevu
maksimu: “Lekaru, izle~i se sam!” (Luk. 4, 23). Me|utim, ako
lekar samo le~i druge a ne moè sebe le~iti malo mu to
pomaè. Onaj koji sudi drugome, nema vremena da sudi samom
sebi (sr. Mat.7, 1-5).
Zato se, opet, pitam: Za{to oni koji vr{e pritisak na Vas
da me ra{~inite nisu to sami u~inili kada im se pruìla
prilika za to? Oni vr{e pritisak na Vas da se Vi, ovim neo-
pravdanim ~inom, zamerite vernicima i opoziciji? Zar nije
bilo dovoqno muke oko famoznog pisma princu Aleksandru
Kara|or|evi}u, o ~emu jo{ uvek nije iza{la puna istina na
svetlost dana? Oni Vas, za mnoge svetog ~oveka, teraju da
radite posao koji je samo za wih ~ist. Ho}ete li dozvoliti
da mene u~inite mu~enikom radi privremenog iskupqewa?!
Ovo tim pre {to se ja nisam ogre{io o crkveno u~ewe, o
norme hri{}anskog morala, jesam gre{nik kao ~ovek, ali
nisam izvikan osim {to se iz kuhiwe vladaju}e partije
“kuvaju” mnoge laì i izmi{qotine; nisam nikada stao na
stranu neprijateqa svoga naroda ni Crkve.Da li sam se
bavio politikom kada sam vodio akciju za dobijawe dozvole
za gradwu Spomen hrama Svetom Savi u Beogradu, kako su
komunisti govorili, a i sam pokojni patrijarh German, kada
me je odvra}ao od te akcije, govorio da je to “politi~ko
pitawe” i da ja “to ne razumem”? Ili sam se bavio politikom
kada sam, sa Svetosavcima, spre~io davawe bogohulne pred-
stave u JDP, kako je grajala cela komunisti~ka {tampa i
nazivala nas svakakvim pogrdnim imenima? A tada me je i
Zamenik patrijarha Germana osu|ivao, ~ak su novine objav-
ile zahvalnost direktora zeni~kog pozori{ta, ina~e Hrvata
i biv{eg semjeni{tarca, izraènu Zameniku patrijarha
Germana {to ih je u odnosu na nas podrào. Ili, {ta je to
danas politi~ko, mislim ~isto politi~ko u mome radu na
238
korist Srpstva? Koji bi to virtuoz bio u stawu da odvoji
politi~ko od nacionalnog, izuzev “posve}enih” bezbo`nika
koji su nas unazadili svojim zabludama za ~itav jedan vek?
To su samo oni, koji su eliminisali dru{tvenu i prosvetnu
ulogu Crkve, mogli, ali mi to ne umemo i ne smemo. Ovih
meseci iza}i }e, ako Bog da, moje tri kwige govora i radova
za ovih dve godine, pa }e svi koji budu èleli ceniti i
ocewivati {ta je u wima politi~ko, a {ta nacionalno i
versko.
d) Sve{tenosluìteqi na svetovnim poslovima
Brojni su sve{tenici sva tri stepena koji su radili na

svetovnim i gra|anskim poslovima, pa kada bi ih nabrajao
trebalo bi mi mnogo vremena i papira. Ja }u navesti samo
one koji su se, sa pu{kom u ruci, borili za svoj narod i svoju
Crkvu, pri ~emu ja, koji se borim perom i govorom, izgledam
bleda slika, a oni koji mi zabrawuju da se bavim i takvim
poslom su jo{ ble|a slika rodoqubqa i veroqubqa.
Zar se Sveti Sava nije bavio svetovnim poslovima i poli-
tikom, a kao kruna tih poslova dobijena je samostalnost
Srpske crkve? Nije li on mirio zava|enu bra}u koja su se
borila za vlast? Zar nije kritikovao svoga brata Stefana i
sinovce ba{ {to vode politiku koju su vodili? Zar se nije
ponovo vra}ao u Srbiju kada su to nesre|ene politi~ke pri-
like iziskivale? Zar nije bio u politi~koj misiji kod
odmetnika Streza, na ugarskom dvoru, u Nikeji, ~ak traè}i
samostalnost Bugarske crkve? Zar se i Vladika Rade u Crnoj
Gori nije bavio svetovnim poslovima, ~emu dugujemo wegovo
delo Gorski vijenac? Nije li on bio istovremeno i vladar i
vladika, kako je sam govorio da je vladar me|u varvarima i
varvar me|u vladarima. Zar sveti Petar Cetiwski, isto
tako, nije bio vladar i vladika Crne Gore, objavqivao
ratove i u~estvovao u wima, pa ne samo da nije ra{~iwen
nego je posve}en? Zar prota Matija Nenadovi} nije bio,
istovremeno, aktivni sve{tenik, vojvoda vaqevski, vo|a us-
tanka u vaqevskom kraju, ~ak i predsednik Praviteqstvuju-
{~eg sovjeta, to jest onda{we vlade. Da mu je episkop ì~ki
Stefan bio arhijerej ne bi ga nigde bilo kao protojereja.
239
Da Vam napomenem jo{ neke primere iz bliè pro{losti.
Mitropolit Josif Cvijovi} bio je obudoveli sve{tenik,
oti{ao je kao komita u Ju`nu Srbiju da se bori za srpski
narod, napustiv{i parohiju, pa mu to nije smetalo ~inu nego
je kasnije postao mitropolit skopski i mudro vodio na{u
Crkvu u toku pro{log rata umesto patrijarha Gavrila koji je
tavorio u nema~kom konclogoru. Imam ~ast da poti~em iz
wegovog sela. A iz na{eg sela je i vojni sve{tenik Vladimir
Lijeski} koji je 26. maja 1914. preuzeo ulogu poginulog vojnog
komandanta u borbi za Srpstvo. Ovo Vam pi{em da Vam
nagovestim kakav “pedigre” imam, da sam ro|en u kraju gde se
deca od malena vaspitavaju da vole svoju rodnu grudu,
obdarena rodoqubqem i Bogoqubqem, za razliku od onih
Srba koji su ro|eni u drugim krajevima gde su, obi~no,
morali da kriju i versko i nacionalno obele`je. Pi{em Vam
o onim sve{tenosluìteqima koji su se borili sa ma~em i
pu{kom u ruci za veru i naciju, o onom obliku svetovne
slu`be – vojni~kom – koji kanon i najvi{e zabrawuju. Tako
pravilo 83. Svetih apostola zabrawuje sve{tenom licu da
bude sve{tenik i vojnik u isto vreme, da bude svrgnut, po{to
ne moè da zadrì “rimsko poglavarstvo i sve{teni~ku
slu`bu.” A pravilo 7. êtvrtog vas. sabora halkidonskog kaè:
“Koji su jednom stupili u klir, ili su se kalu|erstvu posve-
tili, nare|ujemo, da ne mogu ve} stupiti ni u vojni~ku ni u svet-
sku slu`bu; a koji se na ovo usude, i ne povrate se, pokajav{i
se, k onome {to su radi Boga izabrali, neka budu anatema.”
Ovi kanoni su pisani u vreme kada je tu|inska vojska pri-
tiskala hri{}ane. Iako oni imaju idealno shvatawe poli-
ti~kih prilika, nisu mogli da budu u svemu primewivani na
na{em uzavrelom i uvek ratom zahva}enom prostoru gde su i
sve{tenici morali da uzimaju pu{ku u ruke i {tite svoje
ogwi{te, bez obzira {to je to u nesaglasnosti sa kanonima koje
su, uglavnom, pisali monasi daleko od vreve stvarnog ìvota.
Da po~nem sa primerima, pored onih koje sam ve} nabrojao.
Patrijarh Jovan 1614. godine odveden je u Carigrad, kao
patriota i borac protiv okupatora, mu~en tamo i obe{en
iste godine. Patrijarh Gavrilo Raji} 1659. godine putuje u
Rusiju zbog narodnih - svetovnih poslova, zbog toga docnije
uhva}en od Turaka i obe{en izme|u dva hrastova drveta u
240
Brusi. Patrijarh Arsenije III ârnojevi} bio je politi~ki i
verski vo|a srpskog naroda istovremeno, u~estvovao u
ustanku protiv Turaka, bio vo|a Srba u seobi, a i kasnije u
Austrougarskoj. Patrijarh Arsenije IV [akabenda i Stani{a
Markovi} - Mlati{uma bili su vo|e ustanka Srba oko Pe}i
1737. godine. Patrijarh Jovan pripremao je Srbe na ustanaka
protiv Turaka 1592-1b14.
Episkopi su, tako|e, la}ali se oru`ja kada je trebalo da
se za{titi narod i Crkva, a ne kao u ovo sivo, komunizirano
vreme kada oni traè potpunu pasivizaciju Crkve ~ak i u
katihezaciji dece. Tako je, na primer, vladika Petar I
Petrovi} bio vo|a ustanka protiv Turaka 1784-1790, a
naro~ito mu je zna~ajna borba pod Viso~icom kod Spuà
1796. godine, no iste godine potukao je i skadarskog vezira,
tako|e, pod Viso~icom i za to dobio orden Aleksandra
Nevskog. To je onaj episkop koji je sastavio stra{nu kletvu
protiv izdajica, stra{niju od Kneève, ali i pored svega
toga on je progla{en za svetiteqa.
A da je ìv danas i da tako radi, moglo bi mu se desiti ne
samo da ga ra{~ine nego i anatemi{u. Srpski narod u Crnoj
Gori, predvo|eni svojim vladikama Ruvimom i Visarionom
Borilovi}em, digao je ustanak 1685. godine. 1695. protiv
Turaka. Vladika Teodor iz Banata bio je 1594. na ~elu srp-
skog ustanka protiv Turaka u Banatu, Turci ustanak ugu{e,
vladiku Teodora ìva uhvate i ìva oderu. Vladika jenopo-
qski Sava I Bankovi}, zajedno sa pop Stevom i drugim, udari
7. aprila 1606. godine na Turke na Lipi i pobedi ih. Vladika
Danilo Wego{ sa vojskom udari 1712. na Ahmet pa{u na
Carevom Lazu u Qe{tanskoj nahiji i pobedi ga; 1732. godine
potu~e i Topal pa{u. Vladika severimski Simeon Fili-
povi} (Lepavina) bio je veliki borac protiv unija}ewa,
~uvaju}i Srpstvo i pravoslavqe, uhap{en je, mu~en i umro u
zatvoru 1743. godine. Kakva razlika izme|u wegove borbe i sa-
da{weg predavawa pastve unija}ewu od strane odgovornih?!
To su svetli primeri “~ojstva i juna{tva” iz episkopskih
redova. Zar nisu anemi~ni oni velikodostojnici na{e Crkve
koji se danas zalaù za pasivizaciju Crkve u qutoj borbi
izme|u dobra i zla, istine i laì, vere i neverja, Boga i
demona, koji ne ohrabruju sve{tenike da se bore na svim
241
frontovima, dostojnim wihovog ugleda i istorije, za dobro
Srpstva i Crkve? Da li smo se mi to izrodili ili nacional-
no mutirali?
A primera “svetovnog i gra|anskog” delawa i ostalih
sve{tenosluìteqa u na{oj istoriji je bezbroj, koji su se,
sve do na{ih jadnih i kukavnih dana, borili i ma~em i
krstom protiv svih neprijateqa na{eg naroda “za krst ~asni
i slobodu zlatnu” ne gledaju}i na kanone, nego na ~ast i
obraz narodni, sve dok nas komunisti nisu izbacili iz
na{eg nacionalnog i verskog sedi{ta. Da po~nem sa nabra-
jawe, iako Vam napisah ~itav esej. Arhimandrit Samuilo
Jakovqevi} (Kaleni}) ubija 1794. godine ~uvenog zlikovca i
silexiju Kadriju Stupawina, po onoj narodnoj: “Ko se ne
osveti, taj se ne posveti!”, a u vreme Kara|or|evog ustanka
aktivno se borio sa ostalim ustanicima. Nisam ~uo da je
ra{~iwen ni po jednom osnovu, iako je umro u turskom
zatvoru 1824. Arhimandrit Haxi-Melentije Stefanovi}
(Ra~a) postao je 1804. godine sokolski vojvoda. A Vi ste,
Va{a Svetosti, tamo bili monah. Ne{to mislim {ta biste mu
sada uradili ako bi, zajedno sa [e{eqem, postao srpski
vojvoda? Arhimandrit Mihajlo Doì} (Mora~a) bio je koman-
dant i vo|a ustanka protiv Turaka 1876-1878. Arhimandrit
Mihailo Cerovi} iz Tu{ina bio je istaknuti borac protiv
Turaka. Arhimandrit Prokopije Buj{i} (manastir Bawa) bio
je u~esnik bosansko-hercegova~kog ustanka 1876-1878.
Arhimandrit Ni}ifor Du~i} bio je komandant dobrovoqa-
~kog kora Ibarske vojske u istom ustanku, a u tom koru
sve{tena lica (2 arhimandrita, 2 protojereja i 11 sve{teni-
ka) bili su stare{ine. Arhimandrit Sava De~anac, potowi
episkop ì~ki, primer koji bi episkopi ì~ki mogli
podraàvati, bio je dobrovoqac u borbi protiv Turaka.
Arhimandrit Melentije Pavlovi} (Vra}ev{nica) zamenio je
epitrahiq 1815. godine dobo{em u borbama protiv Turaka na
Qubi}u, na Paleù (Obrenovac) duvao u mehove da bi pomo-
gao borbu Srba, pa ga zato niko nije ra{~inio, nego kasnije
izabran za prvog Srbina mitropolita. Jeromonah Genadije
(Dra~a) hrabro se borio protiv Turaka i zbog toga zvani~no
pohvaqen od strane beogradskog mitropolita Mihaila i
ni{kog episkopa Viktora 5. januara 1878. Iguman ]esarije
242
(manastir Sv. \or|e u Temskoj), iako je 40 godina bio iguman,
mudro se starao za narodno prosve}ivawe – “svetovne
poslove” -, ali kada su 1876. udarili êrkezi i Arnauti,
uhvate ga, grozno namu~e, iskasapili ga ìvog i ostavili
tako da samre. Jeromonah Isaija (Kaleni}) bio je pisar i
bajraktar Ko~e Petrovi}a (Ko~ik ustanak), i zbog svoje borbe
za slobodu sa 40 drugova nabijen na kolac. Iguman Vasilije
Crnogorac (Kaleni}), zajedno sa Stani{om Markovi} -
Mlati{umom, vo|a ustanka u jagodinskoj nahiji protiv
Turaka 1737. Iguman Josif Leki} (\ur|evi Stupovi)
u~estvovao je u svim oslobodila~kim ratovima 1876-1878,
bore}i se hrabro za slobodu svog naroda. Isto tako su
aktivni u~esnici Prvog srpskog ustanka bili: jeromonah
Haxi - Josif (Vujan), pop \or|e iz Ku}ana (Uìce), pop Luka
Lazarevi}, vojvoda {aba~ki, pop Filip, vojvoda studeni~ki,
prezviter Dimitrije \or|evi} iz Bele Crkve (Banat), pop
Gavra iz Bawa Luke, prota Matija Nenadovi}, vojvoda iz
Brankovine, prota Atanasije iz Bukovice, prota Nikola
Smiqani} iz Badovinaca i mnogi drugi. U Drugom srp.
ustanku bili su: iguman Avakum iz Bogova|e, prota Aleksa
Lazarevi} iz [opi}a, pop Ranko Dimitrijevi} iz Rudovaca,
i mnogi drugi. Za vreme Haxi-Prodanove bune aktivni borci
su bili: iguman Ni}ifor ~ija je glava 1814. godine odse~ena
i nabijena na kolac na Stambol kapiji u Beogradu. \akon
Avakum iz Blagove{tewa, koji je uhva}en od Turaka zajedno
sa svojim igumanom Pajsijem, ìv nabijen na kolac i mnogi
drugi. Pop \oko Karan, kome se kasnije pridruìo Petar
Mrkowi}, Digao je ustanak u Bosni 1875. Prota Jovan
Jovanovi}, docniji episkop Jeronim, bio je vo|a dobrovoqa-
ca protiv Turaka 1862. godine. Pop Jovica iz Dervente
(Bosna) bio je vo|a ustanka protiv Turaka. Pop Kurixa (Petar
Jagodi}) bio je veliki borac protiv Mletaka i unijata,
~uvaju}i svoju pastvu. Pop Bogdan Zimowi}, vojvoda gata~ki,
bio je veliki borac za srpska narodna prava. Pop Pero
Ivanovi} bio je vo|a ustanka iz Ku~a. Pop Radovan Markovi}
vo|a ustanka iz Pipera. Pop Jakov Vuleti} iz Golubinaca
bio je veliki borac u ratovima 1876-1878. godine protiv
Turaka. Nevesiwsku pu{ku prvi je opalio pop Anto Glogovac
21. septembra 1874. godine.
243
I mnogi drugi sve{tenosluìteqi istakli su se i na
drugim narodnim – “svetovnim i gra|anskim poslovima.”
Mogao bih Vam navesti mnogo ovakvih i sli~nih primera, ali
mislim da je za ovu priliku dosta.U ovim primerima na{i
sve{tenosluìteqi sva tri stepena su se borili za sva,
verska i nacionalna prava, prava svoga naroda sa isukanom
sabqom, napuwenom kuburom, odapetim okida~em na pu{ci,
pa ih nije niko nikada zbog toga ka`wavao niti pretio
li{avawem ~ina. Ja se borim sa perom u ruci i krstom u
du{i, dakle ìvom re~ju, u kom ciqu sam napisao petnaestak
kwiga, odrào hiqadu predavawa, isto toliko propovedi,
moje su kwige prodavane po odluci Svetog arh. sinoda i u
prodavnici Glasnik, iako Zamenik patrijarha Germana kaè
da je “saznao od merodavnih da ono {to sam napisao ne vredi
ni{ta”, ja se ipak usu|ujem i daqe da pi{em, ne za one koji
se rukovode iz tu|e, ve} iz svoje glave.
Interesantno je napomenuti da se protiv moga rada na
nacionalnom i verskom planu uglavnom bune episkopi
ro|eni izvan Srbije, verovatno zbog toga {to èle da
uspostave svoje starateqstvo nad Srbijom sada kao {to je
Broz uspostavio starateqstvo nad Srbijom posle rata sve
do sada preko Srba iz Crne Gore. Ko to èli da mene li{i
sve{teni~kog ~ina samo zato {to se borim protiv komu-
nista, novih agarjana, protiv bezbo`nika svih boja,
vatikanovaca, xihadovaca, socijalista koji su samo
presvu~eni a nepokajani boq{evici u ve}ini slu~ajeva?!
[ta bilo sa mnom da sam se, odmetnuo u {umu, podigao
ustanak protiv bezbo`nika, poput na{ih velikih prethodni-
ka?! Onda bi me komunisti~ki dou{nici u Crkvi izdali,
uhvatili i bezbo`nicima ìva predali, a oni me ìva
oderali. Pa to je slika Spasiteqevog raspe}a, upodobqewe
Gospodu Hristu, bez ~ega ne moèmo da se spasimo ni kao
narod ni kao pojedinci. Zar Vi mislite da se moète spa-
siti neaktivno{}u, neborbeno{}u u vreme koje je najteè po
srpski narod? Zar mi ne pripadamo borbenom delu Crkve sve
dok nas Gospod ne uvede u slavqeni~ku Crkvu? Zar se bez
mu~eni{tva moè biti Hristov ispovednik? A ovo na{e, u
svemu oskudno i siroma{no vreme, naro~ito u duhovnosti,
traì ispovednike i mu~enike. Me|utim, na{a Crkva danas
244
preporu~uje kukavi~luk, nezamerawe, pasivnost, podobnost
mesto onih kristalno ~istih vrlina: odva`nosti, hristo-
qubivosti, istinoqubivosti, srboqubivosti. Da smo posle
rata boqe radili, bili organizovaniji, aktivniji, na svom i
narodnom poslu, ne bi nam bilo toliko nekr{tenih,
bezbo`nih, rasrbqenih i razistori~enih Srba, ne bi danas
sekta{i bili tako aktivni i odvodili na{u omladinu tako-
re}i ispred nas u sekta{ke redove, ne bi toliko bilo poro-
ka i nemorala, ne bi mogli socijalisti tako da se igraju sa
Crkvom - da joj prvo obe}avaju povra}aj oduzete imovine, a
onda da joj to uskrate, ne bi bilo toliko mirewa i kompro-
misa me|u na{im episkopatom. Visoki crkveni dosto-
janstvenici pona{aju se tako kao da su osvojili Carstvo
Nebesko, zaboravqaju}i na Spasiteqevu konstataciju da se
Carstvo Boìje samo na silu sti~e (sr. Mat. 11, 12).
Do sada sam se morao ~uvati bezbo`nika van Crkve da me,
zbog moje aktivnosti i borbe, ne bi strpali u zatvor mu~ili
i, mo`da, likvidirali. ûvao sam se, i Bog me ~uvao i
sa~uvao. Do{lo je vreme da se moram ~uvati od bezbo`nika u
Crkvi da me oni ne optuè i uni{te. ûvam se, i Bog me ~uva,
ali nisam siguran u ishod ove borbe. Do sada su me komunisti
izvan Crkve ba{ zato {to sam bio sve{tenik smatrali kao
dràvnom neprijateqa i osu|ivali da koristim veru u poli-
ti~ke svrhe. Do{lo je vreme da me bezbo`nici u Crkvi sada
osu|uju da koristim politiku u verske svrhe, da mi prete
ra{~iwewem. Raniji bezbo`nici, zli i ogrezli u svakojako
zlo, osu|ivali su me kao sve{tenika, a sada{wi
bezbo`nici, pritvorni i jadni, osu|iva}e me kao raspopa i
neprijateqa Crkve, zato {to poistove}uju Crkvu sa sobom, a
ne sa Hristom Gospodom. Ranije nisam vaqao komunistima
kao aktivni sve{tenik jer sam od wihovog nasrtaja branio
Crkvu kao lav bez straha. Sada su se oni pritajili i prib-
liìli Crkvi, iako nisu postali vernici, da bi me od we, i
to kao umirovqenog sve{tenika odvojili, proglasili
raspopom i tako dokusurili. Ja sada ne mogu da pri|em srp-
skom Patrijarhu od biv{ih i sada{wih komunista, iako sam
se celog ìvota trudi da budem {to boqi sve{tenik. Onda
sam bio unutra{wi neprijateq naroda, a sada }e me progla-
siti spoqnim neprijateqem Crkve oni koji malo {ta imaju
245
sa Crkvom. Svakome na ovom belom svetu mora biti jasno da
kada sam u cvetu svoje mladosti bio spreman da svoj ìvot
zaloìm za Crkvu i svoj narod, to sam danas, kao stariji
~ovek, jo{ spremniji i voqniji, po re~ima Svetog apostola
Pavla: “Jer je meni ìvot Hristos i smrt dobitak” (Filibq.
1, 21), da svoj ìvot ugradim u sudbinu svoga naroda, u teme-
qe boqeg i drugoja~ijeg sveta, boqe i Hristu podobnije
Crkve, boqeg i pravednijeg sistema vladavine. I onda kada
sam kao golobradi de~ak iz uì~kog kraja postao sve{tenik
mu~eni~ke Crkve u mu~eni~kom narodu bio sam spreman
posledwu kap svoje krvi da dam za svoj narod. To isto sam
spreman i danas da u~inim, jer ja nisam, kao mnogi van Crkve
i u Crkvi, preko no}i mewao stavove i mi{qewa.
Va{a Svetosti! Rekao sam jednom, a to ponavqam i sada:
Nisam ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao
sve{tenik. Ro|en sam kao ~ovek i Srbin i kao takav moram
da umrem. Pa tako Vi me moète li{iti sve{teni~kog ~ina
i tako posti}i jo{ jedan politi~ki poen, ali time ne}ete
umiriti nezadovoqstvo na{eg naroda pasivno{}u Crkve u
ovim izuzetno dramati~nim vremenima i te{kim stradaw-
ima srpskog naroda. Ipak mene te{i to da }emo, i Vi i ja, kao
i svi ostali koji se kriju iza scene ovog ultimatuma, iza}i
pred dragog Boga, pa }e nam tako svemo}ni i svepravedni Bog
dati kona~nu re~ ko je u pravu. Me|utim, ne zaboravite, da }e
do}i vreme i ve} je nastalo kada }e morati da se vr{e
prozivke i u samoj Crkvi radi samoo~i{}ewa od Boga dobi-
jenog svetog organizma Crkve koju su bezbo`nici u Crkvi i
van Crkve zagadili i uprqali.
Hristos nas je sve pozvao na krst i stradawe, a ne na gozbu
i pirovawe. “Ko ho}e za Mnom da ide neka se odrekne sebe i
uzme krst svoj, i za Mnom ide” (Mar. 8, 34). I ja sam poneo svoj
krst one davne 1956. godine kada sam postao sve{tenik, neka
vrsta pastor~eta u srpskom narodu, naàlost i u srpskoj
Crkvi. Taj krst sam nosio punih 35 godina, po mom sudu ~asno
i po{teno, i zar da ga sada odloìm i ne iznesem na Golgotu
- svoje raspe}e koje }e biti onog dana kada me li{ite
sve{teni~kog ~ina. Ako to mora biti, ako je to od Boga, “bi}e
mi sla|e od meda.” Vi moète da mi kaète: To ne mora biti,
to ne sme biti! A ja Vam odgovaram da to mora biti. Ako mene
246
ne li{ite sve{teni~kog ~ina, ne}e ni Crkvi biti boqe.
Kakao, pita}ete. Tek kada to u~inite narod }e po~eti da se
pita: Ko to ~ini? Za koga ~ini? I {ta time ho}e? Dakle,
po~e}e da se ra{~i{}avaju nera{~i{}ene stvari u Crkvi i
u narodu, a onda i u dràvi. Ovaj trenutak sam sawao pre
{est godina kada sam kao “opsluìva~” bio na I parohiji i o
tome pri~ao kolegama. Mo`da se neko od wih toga i se}a.
Mi smo, i kao qudi i kao sve{tenosluìteqi, odgovorni
za rad i nerad, za nedoli~ne i nepravedne poslove, ali i za
ono {to nismo uradili, a trebalo je da uradimo. Ja sam
radio koliko sam mogao, Bog mi je svedok, u najboqoj nameri
i veri da tako treba. Za sebe ne traìm ni{ta, jer sam nag
do{ao na ovaj svet, a nag }u sa wega i oti}i kako re~e
pravedni Jov. Ali sam se svagda radovao u Gospodu. Pa i
danas kada mi mnogi prete ra{~iwewem, a samo to mogu, ja se
radujem u Gospodu kao malo dete i sa apostolom Pavlom
uzvikujem: “Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ìvot, i
an|eli, ni poglavarstva, ni sile, ni sada{wost, ni
budu}nost, ni visina, ni dubina, ni ikakva druga tvar ne}e
mo}i odvojiti od qubavi Boìje, koja je u Hristu Isusu
Gospodu na{em” (Rimq. 8, 38-39).
Stoga, ako zaista smatrate da je u interesu srpskog naro-
da ili Crkve da mi oduzmete ~in, u~inite to {to pre, kako
bi nam svima svanulo posle no}i ìvota u kojoj je carovala
mr`wa, la`, otima~ina, zlo~in, stradawe. U tome Vam ne}u
ni{ta “vo prjeki” kazati. Naprotiv, ja }u Vam taj posao
olak{ati i u momentu za koji ocenim da je oportun, ja }u saz-
vati konferenciju za {tampu na sred Terazija i skinuti
svoju mantiju pred svima, zapaliti je, kako bi s wome bilo
spaqeno sve zlo koje je za ovih pola veka skolilo srpski
narod. Ovo zbog toga jer ne bih èleo da se krivica za moje
ra{~iwewe svali na Va{u Svetost nego neka se mnome zak-
lone i oni koji Vas teraju da uradite ovaj nepromi{qen ~in.
Bio sam, jesam i osta}u Srbin uprkos ~iwenici {to je danas
najteè.
Va{oj Svetosti odani do sada gre{ni sluga Boìjeg
oltara
Beograd,
247
3) PRIBELE[KE O REZGOVORIMA SA O. ANTONIJEM
\UR\EVI]EM U VEZI IZBORA PATRIJARHA PAVLA
Z
amolili su me vernici iz Homoqa, negde krajem leta
1993. ili 1994. godine, ne se}am se ta~no, da idem sa
wima na ekskurziju, kojom prilikom bismo, pored osta-
log posetili Ma~kov kamen, manastir Trono{u i druge
istorijske znamenitosti. Bez mnogog okoli{ewa sam pristao.
Svratimo u Ma~vanski Prwavor da pozovem da po|e sa nama
moj {kolski drug, prota Sre}ko Radosavqevi}, ~ijeg sina sam
ven~ao, dete krstio i bio u vrlo srda~nim odnosima. Me|utim,
on nije mogao po}i, pa je umesto wega po{ao wegov suparoh.
Kada smo do{li u manastir Trono{u sav razdragan iza{ao
je pred nas jedan ~estit monah, veliki moj prijateq, o.
Antonije \ur|evi}, srda~no nas do~ekao i po{to smo se
izqubili ponudio meni, kolegi sve{teniku iz Prwavora o.
Miroslavu Jakovqevi}u i jednom svom monahu, u stvari
isku{eniku (kasnije sam saznao da je to bio Antonije
Davidovi}, potowi monah iz Crne Reke, koji je jednom pri-
likom predvodio demonstrante pred Patrijar{ijom protiv
saradwe sa Vatikanom i ekumenistima i ru{ewem manastira
Gra~anice kod Vaqeva).
Kad smo se smestili na terasu manastira doneli su
posluèwe (mislim med, kafu neko pi}e) i otpo~eli smo
ozbiqan razgovor.
Ja sam ovaj razgovor isprovocirao re~ima:
- “O~e Antonije“! Nisam nikako imao priliku da razgo-
varamo na temu izbora patrijarha Pavla, a Vi ste imali tu
~ast da izvu~ete ceduqicu iz {e{ira, sa imenom Pavle.
Kako je to bilo?
Ja sam bio zaprepa{}en pozivom da to u~inim ba{ ja. Pitao
sam se u ~udu: Zar ja da biram srpskog patrijarha? Strahovao
sam, strepeo, ~ak i drhtao. Po~eo sam da se molim pred
oltarom u Sabornoj crkvi u Beogradu, a znoj me oblivao. Molio
sam se, molio,... a neko od arhijereja me poùrivao: Hajde! [ta
~eka{? Izvuci ceduqicu, pa da idemo svako na svoju stranu!
- A je li ta~no da je on vas, o~e Anntonije, spasio iz Drine
kada ste se davili, u{li u Drinu a niste znali dovoqno da
plivate?
248
- Otkuda to zna{? E, jesi opasan!
- Pa, znam, to je moj kraj, a narod kaè: “Zaklela se zemqa
raju, da se svake tajne znaju!” Vi ste onda u manastiru Ra~a
bili saisku{enici. On vas je izvukao onda iz Drine, da
biste vi wega kasnije izvukli iz {e{ira za patrijarha.
- U tom momentu mitropolit Vladislav odgovara:
- êkajte sada kada izvu~e ceduqicu sa imenom Pavle?
Svi su se zgledali. Mitropolit dabrobosanski Vladislav
Mitrovi}, ina~e moj razredni stare{ina ~iji sam miqenik
bio u bogosloviji i tada jo{ uvek episkop Pavle bili su
{kolski drugovi sa Bogoslovskog fakulteta (zajedno sa
patrijarhom Germanom, episkopima: Stefanom, Dositejem
Stojkovi}em, Svetozarom Milo{evi}em, izvesnim Milom
Stankovi}em i drugim koji su zauzimali visoke poloàje u
OZNI i DB, a u crkvi to je bila garnitura koja je vladala u
SPC posle Drugog svetskog rata), jer su svi: istog dana, mese-
ca i godine “~oporativno” diplomirali na BF SPC (vid.
Glasnik br. 15 iz 1942. godine, i to za vreme rata. Niti se
znam ko im je otvorio Fakultet, ko je obrazovao komisiju za
toliki broj apsolvenata, a nisu bili svi apsolventi, pred
kojom komisijom su polagali i koje ispite, kakve su ocene
dobili. Elem, wih dvadeset i ne{to su diplomirali istog
dana – oktobra 1942. godine.
I kako je teklo daqe oko izbora.
Posle sam ja, produì o. Antonije, izvadio jednu od tri
ceduqice i one su otvorene bez i pro~itano na woj napisano
ime Pavle.
- Bez komisije i zapisnika, ume{ah se ja.
- Bez ikakvog zapisnika.
- A {ta je bilo sa one druge dve, preostale ceduqice? Jesu
li one otvorene i da li konstatovano {ta na wima pi{e?,
ponovo se ume{ah ja.
- Ne, nisu. Niko to nije ni pomenuo.
- A {ta je bilo sa tim ceduqicama? Opet }u ja kao da sam
nekakav istraìteq, a bio sam samo radoznao kod prijateqa
kod koga, znam, da }u imati razumevawe. Odgovorio mi je
odmah, bez razmi{qawa:
- Ceduqice je uzeo episkop Irinej (Bulovi}).
- Pa gde su sada?
249
- Odneo ih je u Novi Sad.
- Za{to?
- Ne znam, i ja se pitam.
- Kako ne znate? Da se sakriju name{teni tragovi prqavog
izbora.
Produìli smo da }askamo u prijateqskom razgovoru sve
dok nas vo|a puta nije pozvao da po|emo daqe.
Srda~no smo se pozdravili kao i uvek, jer sam tu ~estitu
starinu voleo kao starijeg brata, ako ne i oca.
Kasnije sam saznao da su mene izbacili iz uredni{tva
Pravoslavqa, gde sam bio godinama i zajedno, sa glavnim
urednicima, prvo sa protom Milisavom Proti}em, a onda sa
Radomirom Raki}em, vodili ogor~enu bitku sa nasiqem
komunista i servilno{}u pojedinaca u SPC, kako bismo
doveli Crkvu do boqih pozicija u dru{tvu.
Mi se tada nismo borili za pozicije u Crkvi nego za pozi-
cije SPC u komunisti~koj dràvi koja je bila neprijateqski
raspoloèna prema woj.
Elem, saznao sam nezvani~no ~uo da su mene izbacili iz
uredni{tva Pravoslavqa da bi mogli da prime u
uredni{tvo, zanmislite!
“Dragana struju” (Dragana Haxi-Annti}a, koji je bio jedan
od urednika Politike), sve u nameri i po zadatku DB da
Dragan Haxi-Anti} i episkop Irinej Bulovi}, koji je tada bio
vikar Wegove Svetosti, a du`nost obolelog patrijarha
Germana vr{io malodostojni mitropolit zagreba~ko-
qubqanski i “cele Italije” Jovan (Pavlovi}), na moju nes-
re}u moj {kolski drug iz bogoslovije, koji mi je pretio ~im je
do{ao za zamenika patrijarha Germana da me ra{~ini.
Ja sam ga prosto ~ikao da to u~ini, pa }emo kasnije mi
wega ra{~initi. Ali, hvala Bogu, to nije uradio.
- Kasnije, kada sam susreo episkopa Savu, pitao sam ga:
- Pobogu, Preosve}eni Vladiko, {to ste to dozvolili! Pa
mu na tenane ispri~am na{ gore opisani razgovor u manas-
tiru Trono{i, na {to je vladika uzviknuo:
- Neka ga! @eleo je to da bude po svaku cenu, pa neka mu i
bude tako kako radi! Ja sam ~ist u tome!
- Znam, Preosve}eni, ali za Crkvu i narod nije svejedno ko
je na ~elu SPC. Ja nemam ni{ta protiv patrijarha Pavla, ali
250
on nije za ovaj poloàj u ovim burnim vremenima, jer je on
pasivizirao rad SPC, uquqkao sve{tenstvo, odre|uje tar-
ife ~inodejstava, prima rado babe na prijeme, a te{ko
sve{tenike, ne radi mnogo, skoro ni{ta, protiv sekti koje
vr{qaju po wegovoj arhiepiskopiji, sve{tenici se najvi{e
bore za materijalno, zemaqsko, a malo za Nebesko carstvo.
Kako vi zidate preko sto hramova, pa crkvu zadu`binu, pa
imate toliku izdava~ku delatnost za versko prosve}ivawe
svoje pastve, mo`da najve}u u SPC. Sve ovo ne pri~am da Vam
se dodvorim, nego da ispovedim istinu.
Tom razgovoru je prisustvovao i tada{wi i sada{wi
predsednik SO Kragujevac Veroqub Stevanovi}, sa jo{ jed-
nim svojim visokim op{tinskim slu`benikom (mislim,
predsednikom Izvr{nog saveta) i g. Slobodan Filipovi},
sponzor na izdavawu Enciklopedije Pravoslavqa.
Pretpostavqam da je to bilo u jesen 1995. godine.
251
4) PISMO PATRIJARHU, O KLEVETAMA,
PO TRE]I PUT
WEGOVOJ SVETOSTI
VA[A SVETOSTI,
D
ugo sam se razmi{qao da li da Vam pi{em u vezi pozi-
vawa moga imena i prezimena, bez ikakvog epiteta, od
strane Va{e Svetosti na zakazanom i odrànom sas-
tanku Beogradskog sve{tenstva 24. februara 1998. godine u
sali Patrijar{ije. Prozivku moga imena u~inili ste Vi,
Va{a Svetosti, sa neta~nom optu`bom da sam ja pisao u sred-
stvima javnog informisawa kako je Va{a Svetost, u po narod
kriti~no - najkriti~nije vreme, oti{ao u bolnicu i sa ste u
ku~nom pritvoru. Kako ova tvrdwa ne odgovara istini, a
du`ni smo da se sluìmo samo istinom, pre svih Va{a
Svetosti, jer sluè}i se istinom mi na najboqi na~in
sluìmo i Bogu, pored sluèwa u veri i qubavi, pa sam
~ekao da pro|e Vaskr{wi post, Vaskr{wi praznici i moja
Krsna slava - Sveti vm~. Gregorije, da bi se qutwa u meni
sti{ala i da bi sti{ala velikoponosna razmi{qawa o svo-
jim gresima.
Zato, Va{a Svetosti, ako za Boga znate, da po tre}i put
tvrdite ne{to za mene {to nije istina?! Da li smatrate da
sam ja najgori sve{tenik u Va{oj Arhiepiskopiji, ruglo Crkve
i slabazan vernik? Pa ako tako mislite, zahtevam od vas da
me, potezom pera, li{ite sve{teni~kog ~ina.
Ovo su te{ke re~i s moje strane. Ali te{ka je optu`ba koja
me bezrazlo`no tereti; te{ko je i vreme u kome se srpski
narod na{ao, dobrim delom, voqom vladaju}ih bezbo`nika
kojima mnogi iz Crkve verno sluè, vernije nego samom
Gospodu. Dakle, niko od svetovnih ili crkvenih glavara ne
prima ni trunku krivice za stradawe svog naroda. A znamo
da su rane qute i duhovno metastaziraju}e, krivicom i nas
252
sve{tenika, pogotovu onih koji su ostavili svoju pastuvu na
milost i nemilost krvoèdnih vukova, a oni potraìli azil
u Srpskoj patrijar{iji, takore}i pod Va{im skutom, ili su,
kao mitropolit zagreba~ki Jovan, postavqeni za mitropol-
ite “cele Italije” kao nagradu za izdajstvo svoje pastve. Gde
su izmakli svetli primeri episkopa Platona, Petra
Zimowi}a i mnogih drugih koje su usta{e ìve potkivale,
jahale po ulicama; Hrista radi oni pretrpe{e sve muke, a
na{i dana{wi sve{tenosluìteqi odreko{e se verois-
povedawa pravoslavqa i svetosavqa u dobroj meri,
pohrli{e za ovozemaqskim slastima i dobrima; ni{ta ne
u~ini{e, {to su mogli, da povrate Crkvi oduzetu imovinu,
vrate veronauku u {kole, ve} se utrkuju ko }e pre, i usrdni-
je, da se odazove srpskom izdajniku i ide u “wegove dvore” na
prijeme, balove, ~ak i u vreme posta.
[ta, bilo Vi - Va{a Svetost - bilo Va{i arhijereji i
podru~no Vam sve{tenstvo, u~iniste da smawite duhovnu
pusto{ koja vlada u na{em narodu, po kome sekte,
hri{}anske i nehri{}anske, satanisti~ke i okultne,
bezbo`ne i masonske, vr{qaju, i kao lavovi ri~u}i hvataju u
`deru sve {to je srpsko, pravoslavno i svetosavsko?
Pastiri }ute dok grabqivi vuci koqu, jedu i `deru srpski
narod. Ili, mo`da, i ne }ute, kakav je slu~aj kod mawine, ali
se ne vide i ne ~uju, jer tron Svetog Sve je anemi~an, iner-
tan, neorganizovan. Mi skoro proglasismo svecem vladiku
vr{a~kog Teodora, ali kakva hipokrizija?! Na{ rad,
ispovedni{tvo Hrista i sastradalna qubav za narod je u
potpunoj suprotnosti wemu, kao i brojnim sve{tenosluìte-
qima pravoslavqa: Svetom Savi, Arseniju ârnojevi}u,
Svetom Jovanu Krstitequ, pa i samom Gospodu Hristu, koga
su jude u fariseji raspeli, koga i danas nove jude i novi
fariseji raspiwu u nama i oko nas, a mi }utimo, slu{amo,
sluìmo Antihrista.
Kaìte mi samo koliko pronevera i nov~anih malverzaci-
ja u na{oj Patrijar{iji bi, otkako ste vi na prestolu Svetog
Save, a nikome od tih raspu}ina nije falila ni dlaka sa
glava?! [ta da kaèmo za najnoviju u Zavodu za izradu
sve}a?! [tavi{e, popuwavaju se kra|e novim kra|ama, samo
da bruka ne iza|e na videlo. Koga se to mi, ovde na zemqi,
253
stidimo, ako ne Gospoda koji sve zna i i pred kojim }emo
odgovarati? A Spomen hram Svetom Savi zvrji u sivilu be-
tona i ~eka? Koga? Drugi dolazak Spasiteqa? Profesor
Pe{i} proziva li~no Vas, ne znam da li i sa kakvim pravom,
ali se }uti na prozivke. Evo, ja nisam mogao da o}utim na onu
koju ste Vi u~inili pred svim sve{tenicima, mojom
sabra}om, ali bez osnove i povoda, ne toliko radi moga
opravdawa, koliko radi osuje}ewa Va{eg gre{ewa kada sam
u pitawu ja, najmawi i najnedostojniji sluga Bo`jeg oltara.
Vi ste, Va{a Svetosti, do sada tri puta bezrazlo`no i
neta~no pripisali meni ne{to {to ja nisam u~inio:
1) Kada ste me, svojom optu`nicom AEM Br.44 od 20. jula
1990. godine, optuìli da sam se ogre{io o 6. kanon Svetih
apostola, {to uop{te nije ta~no.
2) Kada ste me pozvali 13. februara 1997. godine na raz-
govor ili saslu{awe da sam, na Svetog Nikolu 1996. godine
rezao kola~ u 12 sati na Terazijama koaliciji “Zajedno”, zato
{to je to navela “Na{a borba”, a ja sam toga dana bio u hramu
Svetog Save od 7 do 14,30 ~asova, a u 15 ~asova kod o. @ivo-
jina Todorovi}a kome sam presekao kola~.
3) I sada, odnosno 24. februara 1998. godine, neistina o
meni je potekla iz Va{ih, kaù, svetih usta, {to me jako
àlosti i boli kao rana na koju se stavqa so.
Pitam se: u ~emu i zbog ~ega sam toliko razgwevio Va{u
Svetost, kada sam ve} vi{e od decenija Va{ po{tovalac?
Verujem da Van to “do{apta~i” pogre{no prenose informaci-
je, da bi me oklevetali i doveli u situaciju da se branim i
kada nisam kriv, da bi me skrenuli s puta sluèwa Bogu i
svom rodu?
Tvrdim Vam, kao pred Bogom, da nisam nikada rekao ni
napisao inkriminacije koje ste mi pripisali. Ono {to sam
kazao, to je javno kazano i to mogu, pred Vama i pred
pu{~anim zrnom, ponoviti, a nikada negirati, osim u poka-
jawu ako saznam da sam ìveo u zabludi.
Istina je ova: jedan na{ ~lan Svetosavske stanke je zaista
ne{to sli~no napisao u listu Demokratija, o ~emu ja nisam
imao pojma; ~ak sam to saznao od o. Toda Jefteni}a, jer ne
~itam uvek ovaj list. Me|utim, kod nas u Crkvi nema kolek-
tivne odgovornosti, jer je to komunisti~ka floskula, nego
254
li~ne. Ja sam odgovoran za svakog ~lana Stranke koliko
Episkop za svakog sve{tenika ili sve{tenik za svakog
vernika. Sloì}ete se da su to dve razli~ite odgovornosti.
Stoga me je vest o mome ìgosawu od strane Va{e svetosti
pogodila kao “grom iz vedrog neba”. Ali se molim dragom
Gospodu da nam obojici oprosti, jer smo qudi gre{ni i
moèmo pogre{iti, samo {to se gre{ka meri i visinom
poloàja.
Ovo sam Vam morao otvoreno re}i da se u meni ne bi vi{e
speklo gor~ine i zra~ilo u oìqak koji bi kasnije recidi-
virao u malignost i mr`wu.
Celiva Svetu Desnicu i moli za Patrijar{ki blagoslov
24. februar 1998. godine
Va{oj Svetosti odani

255
5) BELE[KA O PRIJEMU KOD PATRIJARHA PAVLA U
VEZI OVIH KLEVETA RAZNE PRIBELE[KE
BEOGRAD, 6. februar 2001. godine u 14 ~asova

(O razgovoru sa Patrijarhom Pavlom)
6.
februara oko 10 ~asova pozvao me telefonom jerej
Du{an Jovi~i} i saop{tio mi da Patrijarh èli da
do|em kod wega na razgovor u 14 ~asova tog dana.
Obe}ao sam da }u to u~ini, iako mi je malo neobi~no za takvu
hitwu za razgovor, jer sam mogao imati u to vreme druge
obaveze. Mislio sam da je razgovor u vezi mog o{trog pisma
koje sam mu poslao pre nekoliko dana, pa da ne bi shvatio da
sam se upla{io razgovora sa wim, bezpogovorno sam ga prih-
vatio.
Ne{to pre 14 ~asova sam bio u Kabinetu, gde sam na{ao
Le~i}a i Ra{u Raki}a. Sa~ekao sam vreme prijema. Ta~no u
zakazano vreme, iako je Patrijarh odnekuda do{ao, zazvonio
je telefon kod Le~i}a koji me je odveo kod Patrijarha.
Primio me u Prijemnom kabinetu.
Patrijarh je po~eo da govori:
- Zvao sam vas na razgovor jer je stigla pritu`ba protiv
vas iz Jevrejske zajednice Sv. arh. sinodu da se bavite anti-
semitizmom i da ste u Ku}i \ure Jak{i}a, na pretstavqawu
neke kwige, govorili protiv Jevreja. Patrijarh je govorio u
uvodu da, zbog zlo~ina usta{a, ne smemo optuìvati sve
Hrvate, pa i zbog gre{aka pojedinih Jevreja ne smemo
optuìvati sav jevrejski narod.
- Odgovorio sam: Va{a Svetosti sve to {to ste Vi rekli
~inim i ja. Moji tuìoci su morali konkretno da kaù u ~emu
je moja stvarna krivica, jer ovako ja na pau{alne optu`be ne
odgovaram. Ja ne znam, ~ak, ni ko me tuì ni za kakvo delo
me tuì. Na pau{alne optu`be ne odgovaram.
- Dostavi }u vam pismo u kome je to ozna~eno.
- Dobro, bi}e mi drago da na wega odgovorim. Ali moram da
Vas pitam: Otkuda to da se vrh SPC interesuje {ta mi govo-
rimo o Jevrejima, a ne interesuje se o stawu u Crkvi, o tome
kako pojedinci u Crkvi ìve i rade na {tetu ugleda Crkve,
o kra|i i prodaji simonijom parohija, i uop{te o duhovnom
256
stawu i neradu sve{tenstva. O tome predstavnici Crkve se
ne interesuju. [to vi to meni govorite, jer ja ne pret-
stavqam Crkvu. Kako to?! Po Ustavu SPC vi pretstavqate
Crkvu. Pitajte arhijereje, uputite predstavku wima i
traìte da vam objasne ko predstavqa Crkvu.
- Ja nemam potrebe da to istraùjem, jer znam {ta pi{e u
Ustavu SPC. Ali, kada smo ve} tu, ja bih èleo da malo
porazgovaramo u vezi mog posledweg pisma koje sam Vam
uputio. Konkretno mene interesuje ne to {to sam brisan sa
spiska sluà{~ih na liturgiji man. Vavedewa na dan slave,
jer Vi to imate pravo, imate pravo da mi stavite zabranu
sve{tenodejstvovawa, ako sam kriv... ali, za{to, na osnovu
kog kanona, zakona ste mi zabranili da drìm predavawe
Srbima u Be~u na dan Svetog Save ove godine, budu}i da sam
pre dve godine bio u Be~u i drào predavawe na isti dan,
koje je nai{lo na odobravawe me|u Srbima?
Patrijarh me o{tro prekinuo i rekao, izme|u ostalog, da
ne}e da truca o tome...
- Va{a Svetosti, ja sam ovde do{ao po Va{oj èqi i nemam
nameru da Vam podièm pritisak, niti da Vas nerviram, jer
smo obojica {e}era{i, ali mi dugujete obja{wewe za to {to
ste prema meni u~inili. Da li moète da mi zatvorite usta
da ne slavim Boga i Boìje ugodnike, po kom osnovu i za{to,
Va{a Svetosti, to ~inite danas kada su pasivizirani mnogi
na{i sve{tenici u svom pastirskom radu?
- E, pa tako kako vi imate pravo da idete u Be~ kada vas
neko pozove, tako i ja imam pravo da vam zabranim da go-
vorite na skupu u crkvi!
- To nije bilo u Crkvi, Va{a Svetosti, to je bilo izvan
hrama, u sportskoj hali.
- Svejedno!
- Kako moè biti svejedno da li ja govorim izvan crkve
ili u crkvi, ako slavim Boga. Da li to zna~i da ja ne smem
uop{te da se odazovem na ma koje pozive kada me pozovu da
govorim o veri, pravoslavqu, Bogu, ~ak i izvan hrama? Da ne
smem da slavim Boga?
- [ta ja znam gde vi idete i {ta vi radite?
- Ja bih èleo da malo porazgovaramo na tu temu i na temu
stawa u na{oj Crkvi.
257
- Ja nemam vremena da trucam. Mi smo zavr{ili na{ raz-
govor. Odgovorio sam:
@ao mi je Va{a Svetosti, ali to nije moja krivica. Sam
sam pomislio da Patrijarh ima vremena da po tri sata pri~a
sa beogradskim babama o pitawima vere i da im tuma~i
veru,a da nema nimalo vremena da razgovara sa mnom o akut-
nim problemima koji razbijaju Crkvu. Hteo sam da Ga pitam
kako moè da preporu}uje roterijanca za ministra vera
Srbije, da traì da veronauka bude fakultativna a ne
obligativna, kako pojedini sve{tenici prodaju parohije,
kako od wega dobijaju kredite za stanove, a druge stanove su
odbili od komunista, i tome sli~no. Ali, nisam bio udosto-
jen toga razgovora. Ja sam “udostojen” razgovora da odgovaram
na pau{alne optu`be jevrejskog lobija, koji je bio, po mom
mi{qewu, samo pretwa kaznom za ono {to ne zasluùjem.
Me|utim, mo`da, Patrijarh nije ni{ta jeo, pa mu je dijabetes
izazvao nervozu. Ostaje moje naga|awe da tuma~im za{to je
patrijarh bio takav.
Uzeo sam blagoslov od Patrijarha i pognute glave napus-
tio Patrijarhov kabinet, ne gledaju}i da Patrijarh ide za
mnom duìnom hodnika do izlaznih vrata, jer to ne bih
dozvolio prvo zbog wegovog ~ina, poloàja i godina, pa sam
se na izlazu iz hodnika Patrijarhu izvinio na tome. Sve
planirano za ovaj razgovor s moje strane, pre svega o
Enciklopediji pravoslavqa, palo je u vodu.
258
6) PISMO PATRIJARHU PAVLU,
O AKTUELNIM PITAWIMA, O POLITICI,
O IZBORU ZA EPISKOPE, O ENCIKLOPEDIJI
WEGOVOJ SVETOSTI
BEOGRAD, 26. jul 1999. godine
Sabor svetog Arhangela Mihaila

(preko episkopa ì~kog Stefana)
VA[A SVETOSTI,
O
davno se re{avam da Vam napi{em ovo pismo, ali sam
se mnogo kolebao i snebivao da li da to ~inim, s
obzirom da mi ni ranije niste odgovarali na pisma
koja sam Vam slao. Mislim da se ignorisawem goru}ih prob-
lema u na{oj Crkvi i narodu ti problemi ne re{avaju nego,
na protiv, uve}avaju i metastaziraju.
Ima vi{e razloga zbog kojih Vam pi{em ovo pismo. Vi }ete
se mo`da qutiti na mene a data Vam je vlast da preduzmete
i rigorozne mere prema meni {to u su{tini ni malo ne
poboq{ava àlosno stawe u na{oj Crkvi. Nadam se da }ete
se sloìti sa ~iwenicom da po Svetom pismu, Predawu i
kanonima Crkve, svaki ~lan Crkve ima pravo da ukazuje i
kritikuje krivice svih, ukqu~uju}i i same episkope, jer smo
mi svi udi Tela Hristovog, po u~ewu sv. apostola Pavla (). Pa
ako je samo jedan ud u tom organizmu bolestan, svi ostali
pate i boluju. Pogotovu ako je taj bolesni ud glava, celo telo
}e biti mamurno i konfuzno. Stoga, kroz istoriju i vekove,
kako u na{em tako i kod ostalih pravoslavnih naroda, najbo-
qi, Crkvi i svome rodu najodaniji, u li~nom ìvotu naj-
moralniji i Bogu ugodni, birali su se za sve{tenike, poseb-
no se vodilo ra~una o li~nom ìvotu kandidata za episkop-
ski ~in. Od kako su bezbo`nici kod nas na vlasti, to kod
nas, naàlost, nije slu~aj. êsto najgori, najnedostojniji
biraju se na visoka zvawa u Crkvi.
259
Da po~nem izvesnim redom:
1. Pre dva meseca dobio sam telefaks iz Amerike, koji
prilaèm uz ovo pismo, a koji se odnosi na Va{u Svetost u
kome se pored ostalog tvrdi da Vam je majka Hrvatica, da ste
izmenili Simbol vere, da povla~ite poteze u Crkvi pod
velikim uticajem bezbo`nika. Ne mogu da verujem da je sve
ovo istina, ali kada su ovome narodu mogli da podmetnu
neprijateqskog vojnika kao doìvotnog “cara” u ovom narodu
sve je mogu}e, jer kako re~e pokojni Ra{kovi} “Srbi su lud
narod”. Mo`da sam i ja takav, po{to iz takvog naroda
poti~em i, naro~ito, zato {to Vam o svemu ovome pi{em
izigravaju}i neku “belu ovcu”. Da ste zaista pod velikim uti-
cajem raspolu}enih i obezboènih srpskih politi~ara
svedo~e mnoge ~iwenice, a me|u wima bi}u slobodan da
navedem samo neke: Va{ potpis na “Dejtonsku vizu” g.
Slobodanu Milo{evi}u kojim ste mu dali dva glasa u odno-
su na pojedine ~lanove srpske delegacije tako da najve}i
srpski izdajnik dobija Va{ blagoslov da moè da presu|uje
u sudbonosnim stvarima za opstanak srpskog naroda. Sada se
~uje da Sveti arh. sinod SPC traì ostavku tog istog ~oveka
koga je vi{e crkveno rukovodstvo SPC, dobrim delom i u
ve}ini ustoli~ilo Milo{evi}a na vlasti a meni koji sam ga
kritikovao pretili su ra{~iwewem. Vi ste, Va{a Svetosti,
posle velike materijalne pronevere u Zavodu za izradu
sve}a, postavili kao direktora PUO sina poznatog srpskog
boq{evika i krvnika Dragog Stamenkovi}a. Da bruka bude
jo{ ve}a postavili ste za na~elnika ekonomskog odeqewa
pri Zavodu za izradu sve}a julovca Milana Panovi}a, o ~emu
sam Vam pisao i priloìo dokumenta, a on sada leì kod
ku}e, kako sam obave{ten, i prima platu od na{e
Patrijar{ije. Dobro znate da Vam je gore pomenuti potpis
poni{ten, a Vi niste podneli ostavku. I umesto {to traìte
ostavku ~oveka koga ste ustoli~ili i koji je ustoli~io Vas,
morali bi ste da razmislite o svom moralnom kredibilite-
tu za takav ~in. Istovremeno Vas obave{tavam da sam vi{e
puta od vi{e osoba iz inostranstva dobijao razli~ita pisma
koja govore o stawu u na{oj Crkvi i o tome da ste Vi li~no
pasivizirali sve{tenstvo da se bori protiv bezbo`nika i
sekta{a, pod u svetosavqu nepostoje}im izgovorom, da se ne
260
bave politikom, koju floskulu su izmislili komunisti i
masoni da bi eliminisali uticaj Crkve u svom narodu. Stoga
Vam je ~ovek ([e{eq), koji je traìo moje ra{~iwewe 5. jula
1990. godine u Va{oj rezidenciji, kada mu je episkop ì~ki
rekao da ima pravo, sada zabranio da se i Vi, kao poglavar
Crkve i veruju}eg naroda Boìjeg bavite politikom, bez
obzira {to se radi o borbi za opstanak srpskog naroda i
SPC. âk je doti~ni gospodin traìo i Va{u ostavku pod
istim onim izgovorom, pod kojim ste Vi i Vama sli~ni arhi-
jereji pretili meni da me ra{~inite, toboè, zbog toga {to
se bavim politikom. I Vi i ja ne bavimo se primarno poli-
tikom nego duhovnom obnovom i opstankom ovoga naroda.
Kada sam ve} pomenuo proneveru u Zavodu za izradu sve}a,
se}am se i kra|e blizu pola miliona nema~kih maraka iz
kase eparhije ì~ke, onda moram da kaèm da se to desilo u
eparhijama na ~ijem su ~elu najstariji arhijereji, nemo}ni da
drè pod kontrolom i u ispravnosti pot~iwene slu`be i
sve{tenike. ûdno je, zar ne, da sve{tenik koji stekne pravo
za penziju iako je u odli~nom mentalnom zdravqu i punoj
sposobnosti, a da arhijereji ostaju doìvotno na eparhijama
iako imaju ve}u odgovornost pred Bogom i qudima i mogu da
uslove ve}u i du{epogubniju {tetu za narod i Crkvu. ûdno
je {to episkop koji je prodao crkvu rimokatolicima moè da
ostane u ~inu i to doìvotno iako ne moè da upravqa ni
samim sobom i da mu se ne bira vikar, a da mnogo mla|im
arhijerejima postavqaju se mladi vikari. Ne priziva li se
ovim jo{ vi{e pronevera, anarhije i pasivizacije u na{oj
Crkvi?!
2. Prema kanonima na{e Crkve najboqi se biraju za
episkope. Tako je Sveti Sava postavqao najboqe sve{tenike
za protopope, najboqe kalu|ere za episkope, i zajedno sa
svojim bratom, najboqe qude i doma}ine za velmoè. Pre
dva meseca rekao mi je jedan intelektualac odan na{oj
Crkvi: “Do{lo je posledwe vreme kad su nam po~eli i
vladike da umiru od side!” A mnogo vernika mi je prilazilo
i negodovalo zbog najnovijeg izbora jednog episkopa na
posledwem arh. Saboru, govore}i da }e zbog toga da napuste
SPC. Samo pre tri-~etiri godine, kako sam ja ~uo Vi ste
i{li od vrata jednog episkopa do vrata drugog da molite da
261
se taj monah ne izabere za episkopa, jer su se pojavila pisma
beogradskih studenata u dnevnoj {tampi protiv takvog izbo-
ra. Posle samo nekoliko godina Vi ste zahtevali od profe-
sora Bogoslovskog fakulteta da tog ~oveka propuste na
ispitima kako bi stekao formalnu kvalifikaciju za izbor
za episkopa. Time ste degradirali ceo Bogoslovski fakul-
tet i sve nas koji smo sa mukom i velikim odricawem sti-
cali svoje znawe i obrazovawe, a i potcenili ste svoje
najvi{e zvawe u Crkvi. Nije ni ~udo i za Vas i Va{e kolege
sa Bogoslovskog fakulteta, je bila obrazovana komisija u
najè{}em toku drugog svetskog rata - oktobra 1942. godine
kada fakultet nije radio da poloìte sve ispite koje do
tada niste poloìli. Ne nastavqate li Vi time tu istu neg-
ativnu selekciju za najvi{i ~in u Crkvi i ~emu to vodi?
Osim toga, kako se ~uje, taj isti “kandidat za episkopa” je
dobio diplomu o zavr{enom Bogoslovskom fakultetu a da
nije poloìo gr~ki jezik.
Va{a Svetosti, ose}ate li griù savesti {to se na
najvi{e poloàje u Crkvi postavqaju qudi koji su nemoral-
ni i optere}eni perverzijama. Mislim da me ne}ete terati
da takve qude prozivam i nabrajam. Vi kaète da je to
bolest, a Sveto pismo i kanoni kaù da je to smrtni greh i
smetwa za svako, pa i najmawe sve{teni~ko zvawe. Ako je
bolest, za{to je ne le~ite u karantinu nego dajete bolesniku
jo{ ve}u mogu}nost i ve}e stado da ga o{uga. A na{ narod
kaè: “Jedna ovca ~itavo stado o{uga”. Jo{ ste postavili
takvog ~oveka na episkopsku stolicu Svetog Save na kojoj je
i wegov prethodnik bio isto tako “bolestan” – na osetqivo
mesto sa koga se moè pomo}i daqe cepawe Srbije i Sanxaka
od Srbije. Zar zaista u SPC ne na|oste ni jednog dostojnijeg
za Mile{evu osve{tanu mo{tima Svetog Save. Kaza}ete mi
da episkope ne birate samo Vi, ali se radi o Va{em kliriku
koji po kanonima na{e Crkve ne moè biti predloèn za
episkopa bez Va{e saglasnosti. A jo{ kad a se ima u vidu sa
kakvom pompom i reklamom u Pravoslavqu je doti~ni
episkop hirotonisan i ustoli~en Va{om svetom desnicom,
{to je dodatno iritiralo, raàlostilo i sablaznilo mnoge
vernike, to postavqam pitawe i sebi i Vama: “Su ~im }emo
iza} pred Svetoga Savu.”
262
3. Podari ste nam, sa Svetim arh. sinodom SPC, blagoslov
da radimo na Enciklopediji pravoslavqa uz obaveznu
recenziju najeminentnijih episkopa SPC, koji blagoslov je
osporio episkop – srpski Ahasver i {to je najgore wegovo
mi{qewe je bilo ja~e od odluke Svetog arh. sinoda, {to je
za ~u|ewe kad se ima u vidu pastir koji je napustio svoje
stado i umalo nije jo{ i postao srpski patrijarh. Obra}ao
sam se Va{oj Svetosti sa naju~tivijom molbom da nas pre-
poru~ite kod Bra}e Kari} za donaciju za ovako grandiozan
nau~ni poduhvat misle}i da na{a Crkva nema sredstava i ne
znaju}i za pronevere i kra|e o kojima sam gore govorio, ali
Vi ne samo da nas niste preporu~ili, nego niste hteli ni da
nam, ma i jednu leptu, dodelite kao pomo} i podsticaj u
danono}noj muci oko finansija i rada na ovom projektu.
A samo da ste deset posto sredstava koja su proneverena
ili pokradena, odvojili za ovaj projekat nama bi to bila
velika pomo} i, verujemo, Bogu i narodu velika korist. Ovih
dana obrati}emo se stare{inama pojedinih crkava u SPC za
pomo} i donaciju pa ako tu pomo} ne dobijemo smatra}emo da
Vi i pojedini episkopi ne èlite da se pojavi Enciklope-
dija pravoslavqa u srpskom narodu.
Sre}om mi smo ostvarili saradwu sa nekolicinom
episkopa na ovom projektu i nadamo se, ako nas Bog
blagoslovi, da }emo i ovaj poduhvat privesti kraju iako smo
duboko svesni i obuzeti zebwom kako }emo to u~initi.U ime
saradnika i u svoje li~no ime celivam Vam svetu Desnicu i
molim za Arhipastirski blagoslov
Va{oj Svetosti odani protojerej
Dr @arko Gavrilovi}
263
7) PISMO PATRIJARHU PAVLE
O IZBORU FILARETA ZA EPISKOPA
WEGOVOJ SVETOSTI
MITROPOLITU BEOGRADSKO KARLOVA^KOM
I PATRIJARHU SRBSKOM G. G. PAVLU
BEOGRAD
VA[A SVETOSTI,
Z
a koje ste me delo ili nedelo kaznili ovako
drasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za koju
neumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za
{ta opomenuli, kaznili?!
Hteli ste da me ra{~inite toboè {to se bavim poli-
tikom, a {to ste se Vi bavili politikom, davaju}i glavnom
srpskom zlotvoru “dejtonsku vizu”, odràvaju}i ga na vlasti,
a time produàvaju}i agoniju srpskog naroda, to nije va`no.
Vas nema ko da opomene, a kamoli kazni, ra{~ini?!
Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “Dejstoinsku vizu”,
~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi se pravite neve{ti, ne
povla~ite moralni potez koji su mnogi od nas o~ekicvali.
Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu na paw” da je se~ete, Vi
ste odustali da me ra{~inite?! Za{to?! Imali biste u meni,
barem, iskrenom kriti~ara, nikada neprijateqa. Jer ja niko-
ga ne mrzim, a imam pravo mnoge da kritikujem. To su ~inili
oni koji su nam ugled: Gospod Isus Hristos, Sveti Jovan
Krstiteq, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Petar Cetiwski i
moj bliski mitropolit Josif Cvijovi} koji me je primio u
Bogosloviju.
Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova moja
pitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojna
moja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izbor
episkopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi dan
raspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me,
kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako u
ne~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i oni
moraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe.
264
Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabara-
nom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili one
koji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili i
mene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vi
koji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~in
radite protiv svetosavqa i Svetog Save.
Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na dan
Svetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona,
roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {to
imate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe
~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save.
O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu narodu
istinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji se
samo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam toliko
koliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imam
dosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor da
lijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vreme
Prvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvena
zvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~ime
uvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqe
Pravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih
`rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Ima
dosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenike
favorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga i
mamonu.Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti,
pa ~ak i ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzeti
jeste moja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista,
moja pohvala Svetog Save. Dato Vam je da radite {ta ho}ete,
ali verujem da ne}ete mo}i dokle ho}ete.
Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov
Gre{ni rab Boìji,

265
8) PISMO PATRIJARHU PAVLU,
O DOZVOLI ZA HILANDAR, ZA DECEMBAR
O HRAMOVNOJ SLAVI

BEOGRAD, 20. septembar 1999. godine
VA[A SVETOSTI,
O
bra}am se Va{oj Svetosti sa u~tivom molbom da se
zaloìte kod Wegove Svetosti Vaseqenskog patri-
jarha da mi se, kao sve{teniku na{e Crkve, dozvoli
da u decembru 1999. godine posetim manastir Hilandar pri-
likom hramovne slave, sa grupom svojih prijateqa civila
koji ~esto odlaze u Hilandar i pomaù u radovima koji se
vode oko obnove manastira.U Hilandaru bismo se zadràli
prema raspoloèwu bratije i proigumana manastira.
Celiva sv. Desnicu i moli za blagoslov
Beograd,
Unapred zahvalan
266
9) PISMO PATRIJARHU, O AKTUELNIM PITAWIMA,
O PRIJEMU ZA 29. NOVEMBAR,
O MRTVILU U CRKVI

Beograd, 30. novembar 1999. godine
VA[A SVETOSTI,
I
mao sam nameru da se okanem “}oravog posla” moga
pisawa Vama, jer ste Vi toliko anemi~ni ili me
ignori{ete, tako da nikada nisam dobio odgovor na
moja pisma upu}ena Vama, mada imate brojne slu`benike u
Patrijar{iji. Umesto Va{eg odgovora na moje pismo od 26.
jula 1999. godine, dobio sam odgovor od strane Sv. arh. sino-
da SPC. Ne znam da li je moj greh {to se direktno obra}am
svom episkopu ili je Va{a neaùrnost i prezauzetost drugim
poslovima osujetila Va{ odgovor. Ali, u svakom slu~aju,
mogli ste da me pozovete na razgovor.
Stvar bi bila komi~na da nije àlosna i poniàvaju}a a
mo`da i tragi~na. Kad ovo kaèm mislim na stawe u Crkvi i
u na{em narodu od kako ste na ~elu tog Boìjeg naroda Vi i
Slobodan Milo{evi}.
Od Vas sam samo traìo da mi dozvolite da se apelom
obratim stare{inama beogradskih crkava, me|u kojima imam
dosta i prijateqa, za pomo} ili eventualnu pretplatu
Enciklopedije pravoslavqa, za koju sam dobio uredan
blagoslov Sv. arh. sinoda SPC. Me|utim, umesto Vas, Sv. arh.
sinod mi odgovara da ostaje pri ranijoj svojoj odluci da }e
Sv. arh. sinod SPC raditi Enciklopediju SPC.
Ja smatram da se sa ovim problem karikira i to od
najvi{ih organa na{e Crkve i da je ovakvo re{avawe prob-
lema nezakonito, jer za ovaj posao moè da donese odluku
samo Sv. arh. sabor SPC. Kako je ranija odluka Sabora iz
sedamdesetih godina o pisawu Enciklopedije pravoslavqa
ukinuta, a nova nije doneta, jer to pitawe nikada nije
postavqeno na dnevni red Sv. arh. sabora SPC., to zna~i da
267
meritorne odluke o Enciklopediji pravoslavqa u stvari i
nema. Da li je ovo pisawe Sv. arh. sinoda, pod Va{im
blagoslovom, u stvari dobar izgovor za nerad i java{luk
koji vlada u va{oj Crkvi?!
Iritiran ovakvim Va{im “o~inskim” stavom, a posebno
uàsnut {to sam Vas video, zajedno sa Va{om omiqenom
svitom na saboru ne~astivih, mislim da znate na {ta aludi-
ram – na prijem u Palati federacije povodom bezbo`nog,
satanisti~kog komunisti~kog praznika, kojim je srpskom nar-
odu stavqena om~a oko vrata - re{en sam da Vam se ponovo
obratim ovim pismom. Mislim da Vam je dobro poznato u~ewe
na{e Crkve, kanona i Sv. pisma, da Vama ne dolikuje da se
pojavqujete u dru{tvu srpskih izroda, osvedo~enih i okore-
lih bezbo`nika i srpskih detoubica, po vi{e osnova, bilo
preko vo|ewa propalih i besciqnih ratova na {tetu srpskog
naroda, bilo preko stavqawa svoga potpisa na liberalizo-
vani Zakon o abortusu, a da nije stavio potpis na Zakon o
povra}aju imovine Crkve, na {ta Vi niste uop{te javno
reagovali, tako da fabrika smrti nero|ene srpske dece jo{
uvek radi punom parom, dok se {iptarska deca mnoè
geometrijskom progresijom. [ta ste preduzeli da zaustavite
“balkanskog kasapina”, da na ovaj, i na druge na~ine ne
uni{tava srpsku decu? Da li ste mu {apnuli, sada za vreme
prijema, da dozvoli da se uvede veronauka u {kole i da se
ovo malo dece {to je ostalo u Srbiji ne rasipa i uni{tava
drogom, prostitucijom i odlaskom u inostranstvo. Umesto
toga, Vi se sa Va{om nedostojnom svitom, {epurite po
Palati federacije, sa srpskim zlo~incima, izrodima. Dobro
Vam je poznato pisawe Sv. pisma: “Blago ~oveku koji ne ide na
vije}e bezbo`ni~ko, i na putu gre{ni~kom ne stoji, i u
dru{tvu nevaqalih qudi ne sjedi...” (Ps. 1,1).
[ta ste Vi, Va{a Svetosti, do sada u~inili da privolite
bezbo`nike na vlasti da se vrate na stazu Svetog Save? A ja
znam da ste ~esto, vrlo ~esto, odlazili na ve~erinke u
Uì~ku ulicu u Beogradu. [ta ste, Va{a Svetosti, u~inili
da povratite srpsku omladinu u krilo Crkve, da ih
za{titite od nasrtaja verskih sekta{a i satanista? [ta ste
u~inili da o~istite SPC od neradnika, zabu{anata, ~ak i
lopova, najamnika tu|ih agentura, trgovaca u Hramu, kako
268
biste za{titili verni narod Boìji od daqeg osipawa od
Crkve? Umesto toga, Vi predlaète nedostojne monahe za
episkope i to na episkopski tron Svetog Save, a najnedosto-
jnije srpske Ahasvere - episkope - vra}ate iz rasejawa da
budu ~lanovi Sv. arh. sinoda, kako bi bili na tu|em poslu i
{titili tu|e interese. @eleo bih da znam kad ste iskreni
bili: kada ste traìli ostavku Slobodana Milo{evi}a ili
sada kada ste bili kod wega na “izmirewu”? Kada ste samo
pre nekoliko meseci u Pe}i primili prestolonaslednika
Aleksandra ili sada kada ste i{li na dodvorewe Slobo-
danu Milo{evi}u? Da li Vi uop{te znate {ta je AVNOJ srp-
skom narodu doneo i naneo, kada se pojavqujete da prosla-
vite wegov jubilej?
Sada{wa {tampa vrvi od ~lanaka koji govore o
nedoli~nom ìvotu pojedinih episkopa; o kra|ama koje su
izvr{ili pojedini sve{tenici i svetovwaci u Crkvi; ~ak
pojedini novinari, koji mo`da nisu ni religiozni,
progla{avaju za “dràvne svece” pojedine episkope; iznosi
se javno neslagawe pojedinih episkopa o gledawu na Crkvu i
na dogmate Crkve, kao da ih sabornost Crkve ne obavezuje na
zajednicu vere i qubavi; javno se govori i pi{e o
nedoli~nom ìvotu episkopa i monaha, a Vi }utite, samo
}utite, kao da je sve u Crkvi u najboqem redu ili, kao da ste
u Centralnom komitetu, diktatorski zabrawujete svima
sve{tenosluìteqima da javno daju ma kakve izjave o Crkvi.
Sada mi je sasvim jasna srpska narodna poslovica: “Riba od
glave smrdi, ali se od repa ~isti.” Mo`da sam ja sada taj
“rep” od koga ~i{}ewe “ribe”, to jeste na{e Crkve, treba da
po~ne.
Znam da }ete, kao {to je to u~inio i jedan episkop na
pro{lom redovnom zasedawu Sv. arh. sabora, kazati da sam
lud kad Vam ovako pi{em. Mo`da }ete i Vi na taj na~in
poku{ati da pravdate svoje propuste i neuspehe. Ali kada su
Wega – Najsvetijeg, Boìjeg Sina nazivali ludim, za mene je
kompliment da se i na ovaj na~in upodobim Wemu. Verujem da
}ete preduzeti nekakvo isle|ewe prema meni, ali znajte da
}ete pre mene, i vi{e od mene, Vi odgovarati, i pred Bogom
i pred qudima, za toliko sakupqenu trule` i mrtvilo u
Boìjoj Crkvi, koliko je ima danas, od kako ste Vi na wenom
269
~elu, ba{ zato {to metastaziraju}e probleme srpskog naro-
da u Crkvi i dràvi ne razre{avate, niti, uz du`no
po{tovawe prema Va{em ~inu, podnosite ostavku na poloàj
Patrijarha srpskog, kome niste dorasli. Barem bi to sada
bilo bezbolno, kada su bezbo`nici postavili u “zasedi”
svoga ~oveka da Vas zameni.
Sve se vi{e potvr|uju Spasiteqeve re~i iz 23. glave
Matejevog jevan|eqa, pa nije na odmet da se prisetimo nekih
od wih: “Te{ko vama kwièvnici i fariseji, licemjeri, {to
zatvarate Carstvo nebesko pred qudima; jer vi ne ulazite
niti pu{tate da u|u oni koji bi htjeli. Te{ko vama
kwièvnici i fariseji, licemjeri, {to jedete ku}e
udovi~ke i la`no se molite dugo; zato }ete ve}ma biti
osu|eni” (Mt. 23,13-14). Koristim ovu priliku da Vam kaèm
da }u razmotriti mogu}nost da prvom prilikom kada nov-
inari budu zatraìli intervju od mene obavestim na{u
javnost o zloupotrebama u Crkvi, kra|ama, favorizovawu
nesposobnih sve{tenika, kupovini parohija, kao i o Va{em
izboru za Patrijarha SPC.
Celiva sv. Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov, jo{
uvek protojerej – gre{ni rab Boìji,
@arko Gavrilovi}
270
10) PISMO PATRIJARHU, O SLU@BI NA VAVEDEWE,
O BEÛ, O ZVONIMA ZA HRAM

BEOGRAD, 30. januar 2001. godine
VA[A SVETOSTI,
O
pet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{oj
Svetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem,
{to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga.
1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao me

blagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetu
liturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znao
da je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa sam
zato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{ten-
odejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“
dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi je
da me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da li
ste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èleli
da me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to
~inite.
Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predano
Bogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spo-
qwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nije
me mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetu
liturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{a
Svetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde sa
Vama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali da
sluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, ima
ne{to drugo {to nikako ne razumem.
2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sve{tenik iz
Be~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine u
Be~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gde
sam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno od
sluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj isti
271
sve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranila
da drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save.
Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujete
da propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slav-
im Gospoda Isusa Hrista?!
Da li za to {to sam jeretik, novoverac, pervezna li~nost.
A svuda oko Vas vidim ove li~nosti koje vi nagra|ujete,
{aqete u misije i ekumenske sastanke. One koji bi trebalo
da nagra|ujete zato {to predano i samopo`rtvovano rade,
{to ih izvode pred careve i vladike imena Hristovog radi,
Vi na ovaj na~in ka`wavate.
One koji vam ispod “skuta sede” i prodaju beogradske paro-
hije, nagra|ujete svim privilegijama, po~astima, naprsnim
krstovima; one koji se prodaju komunistima i kojima komu-
nisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bu bezbo`nicima, vi
nagra|ujete sa svoje strane, da imaju “ miraz i od crkve” za
svoju satansku rabotu u crkvi, jer se simonija ka`wava
svrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijereji saop{tavali da Vam se
prodaju parohije.
One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoran
ìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivo
sluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da nam
zatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bog
dao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kri-
tike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje se
vr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.
272
11) PISMO PATRIJARHU PAVLU, O ANTISEMITIZMU,
MOLBA ZA DOSTAVU NAVODA

VA[A SVETOSTI,
6.
februara 2001. godine bio sam kod Va{e Svetosti na
Va{ zahtev u vezi izvesnih pritu`bi jevrejske zajed-
nice u Jugoslaviji i li~no gospodina Ace [najdera da
sam ja antisemita. Po{to nisam hteo da odgovaram na
pau{alne optu`be obe}ali ste mi dostaviti navode iz tog
dopisa koji se odnose na mene, kako bih znao o ~emu se
radi.Do dana dana{weg ja nisam to {to ste mi obe}ali
dobio, a proteklo je vi{e od pet meseci od tada, iako sam
vi{e puta i u vi{e navrata poku{avao uzaludno, preko
Va{eg kabineta i Referenta Svetog arhijerejskog sinoda, da
pomenuti dopis dobijem.Molim Va{u Svetost da mi
dostavite fotokopiju traènog dopisa, {to ste i obe}ali,
da bih znao o ~emu se radi i kako da se ubudu}e upravqam u
ovom pogledu.
Qubi svetu Desnicu i moli za Arhijerejski blagoslov,

Beograd, M. Gorkog br. 37
273
12) Pismo Patrijarhu 31. decembar 2001. godine
274
13) PISMO PATRIJARHU PAVLU

Beograd, 30. januar, 2002. godine
Z
a koje ste me delo ili nedelo kaznili ovako
drasti~no?! Za koje nepravoslavno u~ewe?! Za koju
neumesnu i neta~nu kriti~nu re~?! Ili, kada ste me i za
{ta opomenuli, kaznili?! Hteli ste da me ra{~inite toboè
{to se bavim politikom, a {to ste se Vi bavili politikom,
davaju}i glavnom srpskom zlotvoru “ dejtonsku vizu”,
odràvaju}i ga na vlasti, a time produàvaju}i agoniju srp-
skog naroda, to nije va`no. Vas nema ko da opomene, a kamoli
kazni, ra{~ini?! Vama arhijereji poni{tavaju potpis na “
Dejstoinsku vizu”, ~ime pokazuju mnogo vi{e od toga,a Vi se
pravite neve{ti, ne povla~ite moralni potez koji su mnogi
od nas o~ekicvali. Pa i kad sam Vam ja “poturio glavu na
paw” da je se~ete, Vi ste odustali da me ra{~inite?!
Za{to?! Imali biste u meni, barem, iskrenom kriti~ara,
nikada neprijateqa. Jer ja nikoga ne mrzim, a imam pravo
mnoge da kritikujem. To su ~inili oni koji su nam ugled:
Gospod Isus Hristos, Sveti Jovan Krstiteq, Sveti Jovan
Zlatoust, Sveti Petar Cetiwski i moj bliski mitropolit
Josif Cvijovi} koji me je primio u Bogosloviju.
Razume se, Vi meni ne morate odgovoriti na ova moja
pitawa. Vi mi ni do sada niste niste odgovarali na brojna
moja pitawa koja su bila sasvim umesna, kao {to su: izbor
episkopa Filareta, odlazak kod Milo{evi}a na krvavi dan
raspolu}enog Srpstva. Vi me niste nikada ni pozvali da me,
kao mla|eg u Hristu brata sve{tenika, posavetujete, ako u
ne~emu nisam bio u pravu. Ovako, problemi se gomilaju i oni
moraju negde pu}i, na}i svoje razre{ewe.
Da li znate da ste sa ovom, meni nerazumqivom, zabara-
nom da govorim o Svetom Savi Srbima u Be~u razqutili one
koji su me èqno o~ekivali u Be~u, pa ste raàlostili i
mene, pa ste, verujem, oneraspoloìli i Svetog Savu?! Vi
275
koji sedite na tronu Svetog Save, na ovaj i sli~an na~in
radite protiv svetosavqa i Svetog Save.
Pa, ako ste meni zabranili da govorim u Be~u na dan
Svetog Save, trebalo je da tamo poàqete nekog masona,
roterijanca, ekumenistu, pervezwaka, kako i ~inite, {to
imate obi~aj da ~inite, {to ste ~inili i {to }ete i daqe
~initi, ako ostanete i dawe na tronu Svetog Save.
O svemu tome istupi}u javno da kaèm narodu narodu
istinu, u to budite sigurni. Ja sam ~ovek i sve{tenik koji se
samo Boga boji, a od qudi nikoga, koje uvaàvam toliko
koliko su kao i ja Boìja slika i prilika. Pre svega imam
dosta da kaèm o fabrici sa kojom ste zakqu~ili ugovor da
lijete zvona za Hram Svetog Save, fabrici koja je, za vreme
Prvog svetskog rata, pretapala na{a opqa~kana crkvena
zvona za topovsku xulad upotrebqenu protiv Srba, ~ime
uvodite stranu instrumentalnu muziku pod okriqe
Pravoslavqai ~inite àlost stotinama hiqada srpskih
`rtava obe{enih, silovanih, ubijenih od Austrijanaca. Ima
dosta da se kaè o tome kako ste i koje sve{tenike
favorizovali, nagra|ivali, a koji su sluìli Boga i
mamonu.
Vi me, zbog ove moje kriti~ke re~i, moète kazniti, pa ~ak
i ~in mi oduzeti. Ali ono {to mi ne moète oduzeti jeste
moja vera u Boga, moje ispovedni{tvo Gospoda Hrista, moja
pohvala Svetog Save.
Dato Vam je da radite {ta ho}ete, ali verujem da ne}ete
mo}i dokle ho}ete.
Celiva svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov
Gre{ni rab Boìji,

276
14) PISMO PATRIJARHU PAVLU
O SLAWU SPP KUVARA, SLOVARICE,
BELE[KA POVODOM VRA]AWA TIH POKLOWENIH
KWIGA OD STRANE PATRIJARHA PAVLA

BEOGRAD, Vrbica, 27. april 2002. godine
VA[A SVETOSTI,
S
ad sam dobio iz {tampe Slovaricu, prvu od ~etiti
kwige Srpskog pravoslavnog bukvara, koju sam radio
vi{e godina, a koji primerak Vam dostavqam uz posvetu.
Istovremeno Vam dostavqam i primera Srpskog
pravoslavnog kuvara kao poklon sa posvetom, koji je, tako|e,
istovremeno ra|en kada i Bukvar, Srpski pravoslavni lek-
sikon i Enciklopedija pravoslavqa, budu}i da uvek slavite
posnu slavu, bez pretenzije da se ma kome na ovaj na~in udo-
bravam, s verom u Boga da }u svojim po{tenim radom najboqe
posluìti Bogu i svome rodu i pobediti sve one koji me
onemogu}avaju ili ne}e da pomognu u mom Bogougodnom radu.
Molim za Va{ blagoslov da se ove kwige mogu prodavati u
hramovima i manastirima na{e SPC.
Koristim ovu priliku da Vam poèlim sre}nu i dugove~nu
slavu!
Celiva svetu Desnicu i moli Patrijara{ki blagoslov,
Va{oj svetosti i na{oj Crkvi odan
Protojerej @arko Gavrilovi}, s. r.
14a) Obja{wewe uz ovo pismo i posveta Patrijarhu
Kwige koje sam poslao Patrijarhu Pavlu sa posvetama, uz

gorwe propratno pismo, poslao sam u Patrijarhov kabinet
preko radnika u Uredni{tva enciklopedije dipl. teologu
Aleksandru Sara~evi}u na sam dan Vrbice, 27. aprila 2002.
godine, negde oko 13 ~asova koje je primio, umesto
277
Patrijarha, |akon Neboj{a Topalovi}, slu`benika u Kabi-
netu. To su bile kwige: Srpski pravoslavni posni kuvar, na
kome je napisana posveta mojom rukom: “Wegovoj Svetosti
Patrijarhu srpskom GG Pavlu, uz najboqe èqe i ~estitawe
Krsne slave, Vrbica - Lazareva Subota, 27. aprila 2002. go-
dine @arko Gavrilovi}, protojerej”, s.r. A na kwizi Slova-
rica - Srpski pravoslavni bukvar, kwiga prva, stajala je
posveta: “Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom GG Pavlu, u
znak ~estitki Krsne slave - Vrbica, 27. aprila 2002. godine
@arko Gavrilovi}, protojerej”.
Me|utim, ve} slede}eg ponedeqka, 29. aprila 2002.
godine, dakle prvog radnog dana po prijemu ovih kwiga i
pisma pozvao me telefonom oko 14,05 ~asova, {ef Kabineta
Wegove Svetosti proto|akon Momir Le~i}, i saop{tio mi da
je poku{ao da preda Wegovoj Svetosti kwige sa posvetom i
koje sam mu poklonio i pismo koje sam mu uputio i preko wega
traìo blagoslov da se ove dve kwige mogu prodavati u crk-
vama i manastirima SPC. Ali, na moju veliku àlost,
Patrijarh nije hteo niti èleo da primi poklowene kwige,.
~ak ni pismo kojim sam traìo blagoslov da se te kwige pro-
daju po crkvama, uprkos tome {to je proto|akon, kako mi je
sam rekao, obrazlagao da bi trebalo da te kwige primi.
Pismo, koje je bilo u belom, neadresiranom kovertu, je
stavqeno u kwigu Kuvara, bez koverta, {to zna~i da je
pro~itano, ali koverat nije vra}en
Bio je to veliki {ok za mene i dokaz, ako ne primitiviz-
ma, a ono velike mr`we prema meni, ispoqene od strane mog
“nadle`nog episkopa”, kako glasi u famoznom Saop{tewu
Svetog arh sinoda od 6. februara 2002. godine. Stoga mi je o.
Momir Le~i} preporu~io da po{aqem nekoga da te vra}ene
mi kwige preuzme Me|u nama se razvio kra}i dijalog:
Pa zar u vreme kada nema skoro nikakvog uxbenika iz
veronauke, kada Crkva skoro ne ~ini ni{ta ili dovoqno da
se do|e do pravog i stru~nog uxbenika za veronauku, kada su
verski sekta{i preplavili na{u zemqu sa bogatom wihovom
literaturom, da ne uzme tu Slovaricu namewenu za decu,
odnosno porodici i {koli i time, decu i qude dobre voqe
zakine Vaskr{wu radost, Patrijarh odbija ~ak i da vidi {ta
ja to pi{em. Ja sam u~inio {to sam mogao, ali nije vredelo,
278
odgovorio mi je g. Le~i}. Te{ko ko moè znati moje muke koje
svakodnevno imam rade}i ovde? Ne mogu da shvatim, ne mogu
da razumem, preneraèn sam, ali posla}u sutra nekoga da
uzme te kwige.
Sutradan, u utorak 30. aprila 2002. godine oko 9 ~asova
poslao sam istog teologa Aleksandra Sara~evi}a da
preuzme te kwige i pismo, {to je on i u~inio.
Tome moj razgovor sa g. Le~i}em preko telefona slu{ali
su radnici u Uredni{tvu: Gradimir Maxarevi}, dipl.
filosof i doktorand teologije, Aleksandar Sara~evi} i
Brana Radi{i}, dok su drugi radnici radili gore, u
prizemqu (u lokalu).
Raàlostio sam se takvim postupkom Prvojerarh, tako da
sam prekinuo rad i poàlio se radnicima na re~i koje sam
od g. Le~i}a ~uo. Oti{ao sam sa g. Gradimirom u svoj stan i
porazgovarao o ovakvom gestom Patrijarha, na{ta mi se on
poverio da i on ima muke, silna ube|ivawa sa raznih strana,
~ak i polu pretwe, da radi na projektima sa mnom.
Ne razumem takav odijum prema sve{tenicima, posebno
prema meni, onog koji bi morao da nas o~inski voli i save-
tuje, i kao dobri roditeq voli podjednakom qubavqu svu
svoju duhovni deci,. ~ak i onu nevaqalu, kako nas u~i
jevan|elska pri~a o Bludnom sinu (Luk. 15, 11 – 32), koju
~esto ~itamo, i trebalo bi da je primenimo u ìvotu, i ja i
Patrijarh Pavle.
âk i da sam li{en sve{teni~kog ~ina, a nisam nikada ni
ka`wen ni opomenut, mislim da je bio je Patrijarh duàn da
uzme kwige koje sam mu poklonio sa posvetom, a na upu}eno
pismo, zamolnicu, uqudno i vaspitano odgovori, pod pret-
postavkom, da sam li{en sve{teni~kog ~ina, bio tada mir-
janin, veruju}i hri{}anin. O ~emu mi pri~amo,
sve{tenosluìteqi pri~amo, ako nemamo Hristovu qubav,
ako se me|usobne ne volimo? Zar nas sami raspeti i
Vaskrsli Gospod nije u~io: “Zapovest novu dajem vam: da
qubite jedni druge, kao {to i Ja vas qubih, da i vi qubite
jedni druge. Po tome }e svi poznati da ste moji u~enici ako
budete imali qubavi me|u sobom” (Jov. 13, 34 – 35). Zar i
sveti apostol Jovan Bogoslov ne blagovesti: “Ako ko re~e:
Qubim Boga, a mrzi brata svoga, laà je; jer koji ne qubi
279
brata svoga koga vidi, kako moè qubiti Boga, koga ne vidi?”
(1. Jov. 4,20). Sve, pa da sam ja Wegovoj Svetosti i “smrtni
neprijateq”, kunem se Bogom ìvim i svojim spasewem da to
nisam, on je duàn, ne samo kao Prvojerarh nego i kad bi bio
sasvim obi~an hri{}anin, da voli ne samo bli`we svoje, ne
samo pot~iwene sve{tenosluìteqe sa kojima bi morao da
bogosluì u miru i qubavi (Mat. 5, 23 – 25), nego bi, da je
dosledan sledbenik Gospoda Isusa Hrista, “morao” da voli
~ak i neprijateqe svoje, po u~ewu samog Gospoda: “Qubite
neprijateqe svoje, blagosiqajte one koji vas kunu, ~inite
dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas
vre|aju i gone” (Mat. 5, 44).
Patrijarh bi morao da isijava qubav iz sebe pogotovu zbog
toga {to je Prvojerarh, kao prvi i najbliì sledbenik
Gospoda Hristu, pozvan da voli sve kao {to je Gospod nas
voleo, jer episkop bi morao da bude vidqivi lik nev-
idqivog i odsutnog Hrista, kao {to je i On bio vidqiv
pokazateq lika Boga Oca, najlep{i lik Boìji me|u qudi-
ma, budu}i da je episkop prvi pozvan da nam bude svima
primer u qubavi, krotosti i svetosti. Nema svetosti bez
qubavi, jer “ i |avoli veruju, i drhte”) jak. 2, 19).
Kaù da je Patrijarh “svetac koji hoda po zemqi”. Kaù i
laù, jer nema svetiteqa u ovom svetu, budu}i da se svaki
~ovek moè pogorditi na minut pred smrt. Osim toga, da li
moè, da li uop{te sme neko ko je “svetac” da mrzi ma koga,
pogotovu starog, isluènog i u borbi istro{enog sve{tenika
sa ateizmom u Dràvi i nepravdama u Crkvi, da ne kaèm
teù kvalifikaciju?! Zapita li se iko od onih koje sam ja ,
sa razlogom, kritikovao, da sam im time pomagao da sagleda-
ju sebe u tu|em ogledalu, da vide sebe tu|im o~ima, {to sam
im govorio istinu Hrista radi i za dobro Crkve i naroda,
~ak i za dobro wih samih, pre svega zbog wih samih, da sam
im ja time najve}i prijateq? Ne re~e li umni i sveti
Vladika Nikolaj da nam neprijateqi mogu biti ve}i prijate-
qi od samih prijateqa koji nam laskaju i ulaguju se,
povla|uju}i na{im slabostima i gresima, pa nam tako pri-
jateqi mogu mogu biti neprijateqi. Za to ovaj, uistinu sveti
Boìji sluga, uzvikuje: “Sa~uvaj me Boè od prijateqa, a od
neprijateqa i sam }u se sa~uvati ?!”Moè li ma ko, posebno
280
Prvojerarh, bez qubavi biti sveti, Boìji ~ovek? Niko, ama
ba{ niko, ko ìvi na zemqi, ne moè biti sveti, jer “niko
nije bez greha, osim jednog Boga”. I kad pravednik deset puta
pada u greh na dan, {ta je ostalo onima kojima drugi podi-
laze time {to ih ìve izvikuju za svetiteqe? Ne re~e li
Sveto pismo da qubav pokriva mno{tvo grehova? I da li
~ovek, posebno sve{tenosluìteq, makar to bio i patrijarh
srpski, moè biti Hristov ili sveti bez qubavi?! Ne re~e
li sveti apostol Pavle: “Ako jezike ~ove~ije i an|eoske gov-
orim, a qubavi nemam, onda sam kao zvono koje je~i, ili kim-
val koji zve~i” (1. Kor.13, 1)? Nije li Gospod zapovedio
svima nama, pre svega episkopima, pa onda i nama
sve{tenicima i svetovwacima da je zapovest o qubavi
“Qubi bli`wega svoga kao sebe samog” (Mat. 22, 38) ravna
prvoj i najve}oj zapovesti - qubavi prema Bogu? Jer “kome
se malo opra{ta, malu qubav ima” (Luk. 7, 47).
281
15) PISMO PATRIJARHU SRBSKOM GOSPODINU PAVLU

BEOGRAD, 30. januar, 2003. godine
VA[A SVETOSTI,
O
pet sam prinu|en da se ovim pismom obratim Va{oj
Svetosti, ali ovog puta sa negodovawem i ~u|ewem,
{to se mene li~no ti~e barem iz dva razloga.
1) Za praznik Vavedewa Presvete Bogorodice pozvao me
blagovremeno duhovnik man. Vavedewa da sluìm svetu
liturgiju na sam dan praznika manastirske slave.Nisam znao
da je predvi|eno da Va{a Svetost sluì toga dana, pa sam
zato i obe}ao da sluìm, jer nisam pod zabranom sve{ten-
odejstvovawa, pa ra~unam da mogu da sluìm Gospodu svome“
dondeè jesam.” Me|utim, uo~i samog Praznika javqeno mi je
da me je neko brisao sa spiska “sluà{~ih”. Ne znam da li
ste to, Vi Va{a Svetosti, uradili i za{to?! Ako ste èleli
da me kaznite, du`ni ste da mi kaète za koje delo to
~inite.
Istina, ja vi{e volim da sluìm svetu liturgiju predano
Bogu, bez pompe i okolne gu`ve, pa dakle i bez nekakve spo-
qwe ceremonije, ve} sa unutra{wom predano{}u Bogu. I nije
me mnogo pogodilo to {to ne}u sa Vama sluìti svetu
liturgiju, po{to sam to u~inio na drugom mestu. Vi, Va{a
Svetosti, imate svakako pravo da odlu~ujete ko }e i gde sa
Vama sluìti. No, ja sam najmawe kriv {to su me pitali da
sluìm, a onda mi kazali da sam brisan sa spiska. Ali, ima
ne{to drugo {to nikako ne razumem.
2) Krajem decembra 2000. godine pozvao me sveee{tenik iz
Be~a da drìm predavawe na Svetog Savu 2001. godine u
Be~u, u jedno od sporstskih sala u sedmom kvartu Be~a, gde
sam pre dve godine drào predavawe koje je prihva}eno od
sluàlaca. Na sedam dana pred Svetog Savu javio se taj isti
sve{tenik i saop{tio mi da mi je, Va{a Svetost, zabranila
da drìm predavawe u Be~u na dan Svetog Save.
282
Za{to Va{a Svetosti, ako Boga znate, da mi zabrawujete
da propovedam re~ Boìju, da hvalim Svetog Savu, da slav-
im Gospoda Isusa Hrista?! Da li za to {to sam jeretik,
novoverac, pervezna li~nost. A svuda oko Vas vidim ove
li~nosti koje vi nagra|ujete, {aqete u misije i ekumenske
sastanke. One koji bi trebalo da nagra|ujete zato {to
predano i samopo`rtvovano rade, {to ih izvode pred careve
i vladike imena Hristovog radi, Vi na ovaj na~in
ka`wavate. One koji vam ispod “skuta sede” i prodaju
beogradske parohije, nagra|ujete svim privilegijama,
po~astima, naprsnim krstovima; one koji se prodaju komunis-
tima i kojima komunisti daju stanove za wihovu tajnu slu`bu
bezbo`nicima, vi nagra|ujete sa svoje strane, da imaju “
miraz i od crkve” za svoju satansku rabotu u crkvi, jer se
simonija ka`wava svrgnu}em; a Vama su, ~ak, i arhijereji
saop{tavali da Vam se prodaju parohije.
One, dakle, koje bi trebalo da ka`wavate za krivotvoran
ìvot i delawe, Vi ih nagra|ujete, A nas koji nepotkupqivo
sluìmo Boga i svome rodu, ka`wavate, èlite da nam
zatvorite usta, da nam sveète jezik koji nam je dragi Bog
dao, kako ne bismo mogli da kaèmo ni jednu re~ re~ kri-
tike, da ne kaèmo ni{ta o zloupotrebama u Crkvi koje se
vr{e sa Va{im znawem ili bez Va{eg znawa.
283
16) BELE[KA O ODBIJAWU PETRIJARHA PAVLA
DA ME BLAGOSLOVI
Hramovna slava 4. jun 2003. godine
Zabele{ka o Patrijrhovom odbijawu blagoslova
U
o~i Nedequ Pravoslavqa, 16. februara 2003. godine,
pozvao me stare{ina crkve, protojerej Jovan
Blagojevi}, da im pomognem u mirosawu ili
ispovedawu na liturgiji, koju }e toga dana sluìti Wegova
Svetost patrijarh Pavle Stoj~evi}. Molio sam ga da me
po{tedi toga da tada do|em za ispomo}, rekav{i da }u to
rado u~initi drugi put. Znao sam iz ranijeg iskustva da
patrijarh ne èli da me vidi. Za{to, to on sam zna.
Najverovatnije zbog mojih istupawa u javnosti i kritikovawa
predstavnika SPC i dràvnih organa za sudbinu srpskog
naroda.
- Za{to? Ti nema{ nikakvog razloga da ne do|e{, jer nisi
pod zabranom sve{tenosluèwa, ako ti to nekada bude bilo
zabraweno, ja te sam ne}u zvati da radi{ ma {ta u Crkvi!
Pristao sam i negde oko 8,30 do{ao i sve vreme, od mog
dolska, mirosao vernike. Patrijarh je bio zauzet
Proskomidijom, te nisam i{ao da traìm blagoslov od wega,
jer on ne voli da ga tada ma ko uznemirava. Ina~e,
najverovatnije zbog obolewa dijabetesa, a i zbog poodmaklih
godina, Patrijarh je vrlo nervozan, ~ak i neprijatan u takvim
prilikama, pa sam èleo da izbegnem ma kakav nesporazum.
I tako sam ja sve vreme liturgije mirosao vernika. Kad je
bio Veliki vhod i kada je Patrijarh uzeo diskos sa Darovima
da pomene sve patrijarhe pravoslavne, nekako su nam se
ukrstili pogledi, jer sam ja tada prestao da miro{em kako
red nalaè. On je odmah zaklonio svoj pogled diskosom,
podigav{i ga u visinu pogleda o~ima, i tako proizneo
odre|enu prozbu.
Kada sam zavr{io sa mirosawe, bilo je to u toku
pri~e{}a, po{to je hram bio pun vernika te nedeqe, a i
ina~e u Nedequ Pravoslavqa hram je pun vernika, u{ao sam
u oltar, pa mi je stare{ina rekao da delim naforu, dok je
284
Patrijarh pri~e{}ivao jedno vreme, a onda predao ocu
Jovanu koji je sada zajedno sa ocem Ratkom pri~e{}ivao, dok
je novopostavqeni sve{tenik o. Risto Radovi}, ispovedao.
Kada je on zavr{io sa ispove{}u, uzeo je on da deli nafopru,
a ja sam u{ao u oltar, gde su bili Patrijarh i wegov pratilac
Rakowac. Patrijarh je sedeo na stolici, ja sam skinuo epi-
trahiq i po{ao da zatraìm blagoslov od Patrijarha.
Prilaze}i mu taman sam rekao: Blagoslovite..., u nameri da
kaèm i: Va{a Svetosti, on je dva puta odmahnuo desnom
rukom da mu ne prilazim, bez ikakve re~i i obja{wewa. Hteo
sam da mu odgovorim u tom momentu: Ama ~ove~e, ja ne traìm
ni{ta va{e nego Boìji, Boìji blagoslov koji vam je dat da
ga delite, po zapovesti: “ Na dar ste dobili, na dar i dajite”
(Mt. 10, 8), i jo{ da mu kaèm: I vi ste smrtan ~ovek kao i ja,
ali, po{to je bio oltar, a on stariji po ~inu i godinama od
mene, ja sam za}utao, dok je sve ~uo i gledao Rakowac, ni{ta
ne govore}i. nda sam ja obukao zimski kaput, poqubio Sveti
presto i, pri izlasku iz hrama uspeo samo da kaèm o. Ratku
da je Patrijarh odbio da mi da blagoslov. Na to je on rekao:
Nije vaqda! Sramota! Zatim sam, bez ijedne re~i, oti{ao
ku}i setan o tuàn, àle}i kakve velikodostojnike imamo u
SPC koji se ne upravqaju po Spasiteqevoj maksimi: “Ako,
dakle, prinese{ dar svoj `rtveniku, i onde se seti{ da brat
tvoj ima ne{to protiv tebe. Ostavi onde dar svoj pred
`rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa
onda doì i prinesi dar svoj” (Mt. 5, 23-24), ve} po gnevu
vi{e li~e na Balovog `reca koji grmi i seva o~ima i
re~ima.. A Patrijarh je “prineo dar svoj” bez da je prestalo
wegovo srce da me mrzi, ve} je pun mr`we prema meni, to sam
osetio po pogledu na Velikom vhodu, odsluìo svetu
liturgiju, pri~estio sebe i pri~e{}ivao druge kao da ni{ta
nije bilo, pa je pun mr`we, ne progovoriv{i ni jednu re~,
odbio da me blagoslovi. Da li zna koliku gre{ku je u~io,
uskrativ{i meni Bo`ji blagoslov bez ikakvog stvarnog
razloga i obja{wewa?! Ima mnogo, ~ak, i sve{teno-
sluìteqa, a o mirjanima i da ne govorim, koji su puni
mr`we prema bratu, sa kojim sasluùju svetu liturgiju.
pri~e{}uju se iz iste ~a{e, isto veroispovedawe ispoveda-
ju, istim se krstom krste, ali istom Gospodu ne pripadaju, jer
285
su puni mr`we, koja pretvara svakog ~oveka u zver i demona.
U svojoj seti i tuzi “[ta se zbi?” (sr. Lk. 24, 18), nikoga ne
mrze}i da me mr`wa – izmet |avoqi - ne bi izjela spoqa i
iznutra i odvela me u nebeski pakao, zavapih iz dubine svoje
du{e re~ima jevan|eqa: “O~e, oprosti im, jer ne znaju {ta
~ine!” (Lk 23, 34).
286
TRE]I DEO:
PISMA POJEDINIM ARHIJEREJIMA
1) PISMO EPISKOPU ZAPADNOEROPSKOM LAVRENTIJU,
O PUTU U AUSTRIJU, LINC TRO[KOVI,
SITUACIJE U AUSTRIJI
BEOGRAD , 8. januar 1980. godine
D
anas sam stigao iz Linca i èlim da Vam se odmah
javim, dok su i utisci sa ovog puta sveì i sre|eni.
Izviwavam se proti Miloju {to nisam imao mogu}nosti
da do|em mu na slavu i o svemu porazgovaramo se. Naime, ja
nisam sa sobom ponio novac, jer ste mi Vi Vladiko kazali da
}e mi platiti put i platu za januar u Lincu, a to niko nije ni
ponudio, ja nisam ni mogao do}i kod Vas. Osim toga, nevreme
i sne`ne vejavice nisu naklowene tako velikom putu, budu}i
da sam se u putu mnogo namu~io.
Sluìo sam u Lincu na Badwi dan liturgiju i uve~e sa o.
Miroslavom ve~erwe i osve}ewe badwaka /odnosno vel.
pove~erje/, a na sam dan BOÌ}A liturgiju sa tamo{wim
sve{tenikom. Sveta je bilo dosta, pogotovu oba puta na
Badwi dan, dok je na Boì} bilo negde 20-30 vernika. Jo{ u
subotu oko podne kada sam do{ao javio sam se g. Nausneru i o
svemu sa wim razgovarao. On je vrlo inteligentan, staloèn
~ovek, ali sam stekao utisak da se ti krugovi, po meni
nepotrebno i nepravilno, isuvi{e mnogo me{aju u poslove
koji nisu wihovi. Naime, oni kao da èle da odlu~uju ko }e
i gde od sve{tenika da se postavi, a {to je nedopustivo s
obzirom na na{u crkvenu organizaciju i stawe u kome se
nalazimo. No tu ste Vi faktor koji odlu~uje. Razgovarao sam
sa vi{e wih o celoj situaciji u Austriji i, mislim, ukoliko
moje mi{qewe ma kome ne{to zna~i da je situacija vrlo
delikatna da ne kaèm kriti~na. Mnogo su se stvari komp-
likovale, mnoge su ruke konce zamrsile, tako da }e te{ko
biti ne{to korenito i odmah ispraviti. I pored svega ja sam
287
voqan da idem u Be~ na parohiju, jer sam i g. Nausneru rekao
da ne dolazi u obzir moj odlazak u Linc, ali pod slede}im
uslovima: Da mi se obezbedi stan /dvosoban/ i plata NETO
od 8,000 {ilinga. Da imam stalnost paroha, koju ja po na{im
propisima, s obzirom da sam doktorirao na na{em
Fakultetu, i ina~e imam. Da zakqu~imo desetogodi{wi
ugovor o mojoj parohijskoj slu`bi u Be~u, jer ne bi volio da se
pokre}em ako negde se smestim, jer èlim da se bavim, pored
parohijske, i nau~nom delatno{}u. Da od Vas imam odre{ene
ruke da sredim situaciju u Austriji, ali i Va{u pomo}, te bi,
mo`da, trebalo da se svi faktori o tome saglase i donesu
pismeno usagla{ene obaveze. U slu~aju da ovi moji uslovi ne
mogu da se prihvate ja ODUSTAJEM od moga dolaska u Be~, te
Vas molim da me o tome blagovremeno obavestite.Tako|e Vas
molim de mi se plata i putni tro{kovi za Linc isplate,
onako kako ste mi Vi obe}ali, ukoliko dolazim u obzir za
Be~, a ako ne odlazim za Be~ molim Vas da mi se isplate
putni tro{kovi za Linc i natrag u visini od 1.300 austri-
jskih {ilinga, jer ja nisam sada u materijalnoj situaciji da
ove tro{kove sam podnesem, tim pre {to ja nisam bio inici-
jator wihov, a i u putu sam se mnogo namu~io {to niko ne
moè da nadoknadi. Molim Vas pi{ite onima koji ove
obaveze imaju da ih blagovremeno izmire, jer ja ne}u nigde
krenuti daqe dok se ovo do sada ne re{i. Tetka Aleksandra
@ivkovi} se mnogo zahvaquje na Va{oj boì}noj ~estici i
àli {to ne moè da odgovori, jer je prikovana za postequ
i te{ko bolesna, a pozdravqa i Vas i mati Jelenu. Nadam se,
Preosve}eni Vladiko, da sam bio sasvim jasan i da }u
po{tovati svaku Va{u odluku u vezi novonastalih problema,
mole}i Vas da me o istoj blagovremeno obavestite. Vas, oca
Protu i sve Srbe, toplo pozdravqa i èli svako dobro u
Novoj 1980. godini, a Vama, posebno, èlim sre}nu i
blagoslovenu krsnu slavu.
Celiva Vam svetu Desnicu i moli Arhijerejski blagoslov,

Va{eg Preosve{tenstva odani,
jerej, @arko Gavrilovi}
288
2) PISMO MITROPOLITU ZAGREBA^KO-QUBQANSKOM
GOSPODINU JOVANU, O UDELU CRKVE U
SRBSKOM STRADAWU
(OBJAVQENO KAO REAGOVAWE U LISTU INTERVJU

str. 56 , 29. oktobra 1996. godine)
a) Kome Bogu on sluì
N
ije uobi~ajeno da jedno sve{teno lice javno kritikuje
drugo, pogotovu ako su {kolski drugovi, kakav je slu~aj
sa mitropolitom Jovanom i sa mnom. Me|utim, nije
uqudno da ne odgovorim na Va{e pitawe, tim pre {to sam ja,
kako mislim, celog ìvota predano i iskreno sluìo Boga i
qude istinom.
Unapred da Vam kaèm da me zbuwuje intervju Jovana dat
Svetlani Petru{i}, objavqen u Intervjuu broj 395. Nije u
politi~kom integritetu da se tako osu|uje sada ova vlast
koju je mitropolit Jovan hvalio kao najboqu, a Ustav iz 1989.
godine kao “najdemokrati~niji na celom svetu”. Tada je on bio
zamenik obolelog patrijarha Germana i ta izjava ima svoju
teìnu. to su bile politi~ke, a ne teolo{ke izjave. A samo
koju godinu kasnije mene je hteo da li{i sve{teni~kog ~ina
{to se bavim politikom. on daje prokomunisti~ke izjave, a ja
se bavim antikomunizmom koji nam je svima dozlogrdilo, a
najvi{e Crkvi i vernicima.
Ono {to me najvi{e zbuwuje jeste to {to mitropolit Jovan
minimizira krivicu Zvani~nika crkve i svoju li~nu, u
tragediji srpskog naroda. Kako moè jedan episkop, koji je
napustio svoju pastuvu kada su vukovi nagrnuli na wu, da
kaè da svako odgovara samo za sebe, ako znamo koliko je
velika krivica sve{tenih lica u odnosu na laike. Jer {to je
ve}i ~in u Crkvi, to je i odgovornost ve}a pred Bogom i
qudima. I to odgovornost za druge - pastuvu koja mu je pover-
ena. Pa kako moè jedan episkop da daje izjave da ne zna kako
ìvi wegov narod i pastva u Hrvatskoj?! kome Bogu on
sluì?! A dobar deo velikodostojnika SPC udvorni~ki
289
sluì reìmu u Srbiji, iako je on bezbo`ni~ki i antisrpski,
po cenu duhovnog propadawa srpskog naroda. da bar isposlo-
va{e da se veronauka uvede u {kole, da se ukine zakon o lib-
eralizaciji abortusa, da se Crkvi vrati oteta imovina, pa
da znamo za{to se ulaguju bezbo`nicima. A pre ove izbore na
intimnoj ve~eri kod predsednika Srbije bili su najodgov-
orniji iz Crkve. nije li u to bekstvo od odgovornosti za sud-
binu naroda? Ho}e li se oni - crkveni predstavnici - kriti
po gorama i Dobanovcima pred gnevom naroda?!
Nije li ovo licemerje arhipastira sli~no glasu Kaina
kada ga Boga pita za brata Aveqa koga je ubio: “Zar sam ja
~uvar brata svoga” (I Moj.6,9)?! Zar jedan pastir sme da kaè
za svoju pastuvu da ne zna kako ìvi i gde je? Ko }e pred
Bogom odgovarati za izmo`dene, pobijene, silovane,
prekr{tene Srbe u Hrvatskoj, ako ne mitropolit Jovan zajed-
no sa Tu|manom i drugim zlo~incima? Da li mitropolit gov-
ori u svoje ime ili u ime Crkve? Ako govori u svoje ime ili
u ime Crkve za{to Crkva nije dala nekakvo saop{tewe u
vezi ovog intervjua, ve} ~uti, a znaju, kao {to to ~ini i sam
mitropolit, da govore o onim sve{tenim licima koja se bave
politikom i osnivaju politi~ke stranke?! zar ovaj mitro-
politov intervju nije najgora politika koja {teti svima, pre
svega zvani~nicima SPC? Kako mitropolit moè mirno da
spava kada je ostavio pastvu vucima grabqivim da je ras-
trgnu?! A on se jo{ pravi “To{a” ili Englez, kao da ga se ne
ti~e sudbina srpskog naroda u zagreba~ko - qubqanskoj
mitropoliji, ve} “pastva” u celoj Italiji gde ga je vrh Crkve
naimenovao, po{to je napustio svoje arhijerejsko mesto i
tron. Visoki predstavnici }e kad-tad, ako ne pred qudima a
ono sigurno pred Bogom, morati da poloè ra~un za svoju
izdaju i veleizdaju srpskih interesa, pravoslavne vere kao
Hristi, umesto da sluè narodu kao Hristu.
Mitropolit Jovan ne uvi|a svoju krivicu {to je napustio
pastvu (Zagreb) i postao mitropolit cele Italije gde jedva
da ima {aka vernika SPC, dok je Tu|man preveo u rimoka-
tolicizam hiqade srpske dece, a sada prevodi i Srbe koji
se vra}aju u Hrvatsku ve{to sro~enom izjavom da su “deo
hrvatskog naroda.” ûdnije od svega toga {to predstavnici
SPC i bezbo`ni~ke vlasti u Srbiji ne osudi{e fa{isti~ko
290
i inkvizitorsko pona{awe Tu|mana koji se, zbog zlo~ina
prema Srbima, sada raspada. A sli~na sudbina sna}i }e i
papu Vojtilu i sve one {to proli{e nevinu srpsku krv, ili
krv bilo kog nevinog naroda.
Intervju,
29. oktobar 1996. godine, str. 56
@arko Gavrilovi}, protojerej
291
3) PISMO EPISKOPU LUKIJANU,
U VEZI NAPADA, BOLEST
BEOGRAD, 17. april 1999. godine

(Otvoreno pismo)
^
ekao sam da pro|e dosta vremena kako bi se gwev u
meni sti{ao, a i da pro|e Vaskr{wi post, kako ne bi
ne{to isuvi{e nepristojno, {to ne dolikuje ni mome ni
Va{em ~inu, rekao ili napisao na Va{u adresu. Me|utim, za
ono {to ste kazali na posledwem Vanrednom arhiepiskopi-
jskom saboru, odrànom u Patrijar{iji novembra pro{le
godine, ne mogu a da u ovom Otvorenom pismu ne iznesem
izvesna saznawa o Vama do kojih sam ja do{ao.
Vi, svakako, znate {ta ste kazali tada kada ste me
„povezali“ sa imenom oca Filareta. Mo`da ono {to je meni
preneto nije u svemu ta~no, ali je nedostojno da to iza|e iz
Va{ih usta, ako su ona arhijerejska.
Ja za Vas, do sada, nisam kazao ni jednu ru`nu re~, a
mo`da je imalo dosta razloga, barem onih koje ja znam
uglavnom po ~uvewu.
Ako ba{ èlite, iskreno i po Bogu, da znate punu istinu o
mojoj „bolesti“, ja sam se „razboleo“ da bi sa~uvao svoj
sve{teni~ki ~in pred arogantnom, samovoqnom i beskrupu-
loznom crkvenom hijerarhijom koja mi je pretila
ra{~iwewem {to sam dao ostavku na svoju parohijsku
du`nost. A to sam u~inio te{ka srca zbog torture stare{ine
Radoslava Miti}a, tzv. crvenog popa, od ~ega je, dobrim
delom, stradao i pokojni Nikola Diki}, pa je trebalo ja da
budem slede}a `rtva. u me|uvremenu moj Arhijerej mi je
obe}ao pred dvojicom drugih arhijereja SPC preme{taj u
Vo`dova~ku crkvu, a tada sam bio u Pokrovskoj crkvi, pa je
posle taj preme{taj uslovqavao da budem stare{ina crkve.
Ja to nisam pristao jer sam se stare{instva u crkvi preza-
sitio u Kraqevu. Pa kako uop{te nisam mogao da dobijem
preme{taj, ja sam podneo Ostavku na parohiju i, u odre|eno
vreme iako niko nije hteo da primi du`nost paroha od mene,
292
ostavio spiskove, kqu~eve, oprostio se od naroda o oti{ao
ku}i, jer je stare{ina Miti} po~eo da mi podvaquje i preko
svog {kolskog druga, o. Mila Milanovi}a, pripremao progon
u Patrijar{iji gde je vr{io du`nost Arh. namesnika. Brojne
„bratske sednice“, sa ìvim u~esnicima to dokazuju.
Uostalom, ìvi su i g. Miodrag Petrovi}, moji lekari koji
su me ube|ivali da otvorim bolovawe kako ne bi izgubio
sve{teni~ki ~in. Posle dve nedeqe otvorio sam bolovawe
ne pod dijagnozom koju sam kasnije morao da „iznajmim“ kako
bih produìo bolovawe do penzionisawa, a posle jedne
godine i da se hospitalizujem, sve zbog sve{teni~kog ~ina da
ga ne izgubim. Ne}u da Vas kunem da Vi tako pro|ete nego }u
kazati: Ne daj Boè da Vi budete prinu|eni da tako radite,
a moè se i to desiti.
Da nesre}a bude ve}a, ja sam se, zbog udba{a i komunista
razveo krivicom biv{e supruge pred crkvenim sudom, a da se
to stalno potezalo u crkvenim krugovima kao moja li~na
gre{ka, ~ak i u biv{em bratstvu, no ja svoju du{u ~uvam za Boga.
Dakle, postoje jo{ uvek ìvi svedoci ovoga {to Vam izneh
u ovom Otvorenom pismu, a Vi ako ho}ete verujte, a ako
ne}ete budite kao balegar koji se zavla~i u tu|u bolest, a
svoju ne vidi. Na{ Poglavar ima obi~aj da kaè, za na~in
ìvota koji vodite, da je to bolest, ali on tu bolest ne le~i
nikako nego dozvoqava da se ti{ti po celoj Crkvi, pa }emo
do~ekati uskoro da malo bude onih koji su normalni i koji
ìve onako kako je Bog namenio ili celomudreno kako sam
~ovek izabere. Slobodan sam, u tom smislu, da Vam po{aqem
kao prilog uz ovo otvoreno pismo i moj ~lanak “Moderna
simonija” da ga pro~itate i shvatite da ja do sada nisam gov-
orio o Va{oj bolesti, {to ne zna~i da ne}u od sada. Osim
toga, Vi dobro znate da niste mogli izabrati episkopa zbog
“maloletnosti” ni po kanonima ni po odluci Svetog arh.
Sabora iz pro{log veka, a Vi ste suprotno tom, izabrati.
A {ta da kaèmo {to ste dopustili usta{ama da spale do
temeqa ogromnu Biblioteku u Va{oj eparhiji me|u kwigama i
unikate i rukopisne kwige koje ste nasledili od predaka da
ih ~uvate po cenu ìvota i spasite seobom na sigurno mesto,
tako isti i za hramove i wihove dragocenosti, a Vi, kao
kakav ùtokqunac, napustite, iz Tu|manovog zatvora
293
eparhiju, bez da ste spasili ijedan putir ili diskos, suprot-
no Va{im prethodnicima: Petru Zimowi}u, Platonu
Jovanovi}u, Savi Trlaji}u i drugima koje na{a Crkva pro-
glasi za svece. A {ta }e biti sa Vama?!Zadràvam pravo da
ovo pismo objavim u vreme koje bi za na{u Crkvu bilo svr-
sishodno.
Gre{ni sluga Bo`jeg oltara,
Patrijar{ija - Kabinet Wegove Svetosti

Wegovom Preosve{tenstvu
Episkopu slavonskom Gospodinu Lukijanu
Prilog: “Moderna simonija”
294
4) PISMO EPISKOPU HVOSTANSKOM
GOSPODINU DR. ATANASIJU RAKITI,
REAGOVAWE NA BO@I]NU ÊSTITKU
O
davno se re{avam da Vam otpi{em na Va{u “Boì}nu
~estitku” koju ste mi uputili na Badwi dan preko
ekrana TV Bra}e Kari}, u emisiji: Nije srpski }utati,
ali sam ~ekao da pro|u Boì}ni praznici mira i da se
nezadovoqstvo u meni sti{a, kako bih napisao pismo mirne
svesti.
Ja tu emisiju, u kojoj ste u~estvovali i prozvali me, nisam
direktno u celosti gledao, posebno ne re~i kojima ste me
bezrazlo`no napali, pa sam o~ekivao da }e je reprizirati,
kako bih znao ta~no {ta ste rekli, pa po{to je nisu
reprizirali, odgovori}u Vam onako kako su mi preneli Va{e
re~i o meni, rizikuju}i da ne budem u svemu ta~an, pa ako
ne{to navedem {to niste kazali o meni, ja molim za izvi-
wewe, jer nije ni{ta zlonamerno.
Govore}i o mome u~e{}u u “Danu ponosa” koji su organizo-
vali homoseksualci Vi ste rekli: Da ja nisam Crkva, da sam
ja minorna li~nost u Crkvi, da narod ne bi trebalo da slu{a
ono {to ja govorim i da me ne pozivaju na televiziju, a da su
to, misle}i na homoseksualce, bolesnici i sa wima treba
postupati malo ne`nije, blago.
Prvo, ko to Vama, ili ma kome u Crkvi, daje pravo da misli
da je vrhovni tuma~ istine, kanona, svetih otaca, pa makar
Vi bili i episkop, kada smo u~ili iste ili sli~ne {kole, iz
istih kwiga, isto Sveto pismo izu~avali, kao obrazac vere
imamo isto u~ewe Crkve. Samo je Crkva, odnosno cela Crkva,
Vaseqenski sabor cele Crkve, pravi tuma~ pravoslavne
istine, a u spornim, lokalnim pitawima, to je Sveti arh.
sabor pomesne crkve.
Vi ste rekli da su homoseksualci bolesni qudi, a da nisu
perverzwaci, kako ih tretira Sveto pismo, kanoni Crkve,
spisi svetih otaca i vekovno iskustvo Crkve, kao i sva med-
295
icinska literatura do unazad deceniju - dve. Otkuda vrhu
na{e Crkve, pa dakle i Vama, takva i toliko bole}ivost
kada je u pitawu ova perverzija kao veliki, sodomski greh, a
nemate je prema ostalim gresima, ako u~imo da je bolest
posledica greha, a ne da je wegov uzrok. Ili kada pojedinci
u Crkvi dozvoqavaju da im okolina bude, uglavnom, homosek-
sualna, a prave se ~istunci kada su u pitawu heteroseksual-
ci koje gone i ra{~iwavaju ako su pre i posle braka, to jest
pre primawa sve{teni~kog ~ina, iako ih je wihov duhovni
otac – ispovednik, ispovedio i pripu{tio svetoj tajni
sve{tenstva, propisno rukopoloèni od nadle`nog
episkopa, ~ime negiraju, kako svetu tajnu ispovesti i poka-
jni{tvo - instituciju ispovedni{tva, tako i samostalno
delawe episkopa koji je to rukopoloèwe izvr{io, sve pod
izgovorom da je homoseksualnost bolest, a da su heterosek-
sualni gresi blud ili prequba veliki gresi, maltene sodom-
ski, koji “vape za osvetom”, ka`wavawem i ra{~iwewem?
Tako se de{ava da se ra{~iwavaju sve{tena lica koja su
decenijama sluìli kao sve{tenici i wihove sve{tenorad-
we ostaju validne, ako se “namiri{e” da su samo imali pred-
bra~no heteroseksualno iskustvo”. Ko to Vama ili ma kome
daje pravo da tako tuma~i kanone, da opra{tate terevenke
homoseksualaca u Crkvi, ~ak i u no}i pred sveto pri~e{}e,
a da sutradan sluè liturgiju, pri~e{}uju sebe i druge
vernike kao da ni{ta nije bilo, a da ka`wavate heterosek-
sualne odnose koji su bili decenijama pre kazne ili pri-
mawa rukopoloèwa. Otkuda da svaki episkop primewuje
kanone Crkve kada i kako ho}e i prema kome ho}e, kada oni
imaju univerzalno dejstvo u Crkvi i vaseqeni? Osim toga,
kako mogu episkopi ka`wavati sve{tenike li{avawem
sve{teni~kog ~ina za grehove koje sami imaju i upra`wava-
ju? Ne zove li se to licemerstvo, farisejstvo, hipokrizija
vere i morala? Nije li to u direktnoj suprotnosti sa u~ewem
samog Spasiteqa u vezi ène uhva}ene u grehu preqube:
”Koji je me|u vama bez grijeha neka prvi baci kamen na wu”
(Jn. 8, 7).
Zbog svega ovog ja sam u velikoj konfuziji: izgleda kao da
ja nisam u~io teologiju koju sam u~io i o~ito je da se mi i u
tome – u primeni u ìvot u {koli nau~ene teologije - razi-
296
lazimo, bez obzira {to su nam poloàji u Crkvi razli~iti i
{to mi Vi poku{avate da, kao episkop, oduzmete mo} re~i -
govora, koju mi je dragi Bog dao, a ja se na zakletvi prilikom
rukopoloèwa u crkvi Ruìci u Beogradu ) 21. septembra
1956. godine) zakleo da }u propovedati Boga ìvog i Hrista
raspetog u “vremenu i nevremenu”, da }u se dràti u~ewa i
kanona Crkve na{e Crkve do “posledweg izdihanija”.
S kojim pravom, ili na osnovu kog crkvenog kanona, poseb-
no kada mi Vi niste zakoniti episkop, da mi Vi oduzmete mo}
dara govora koju sam dobio od Boga i da zabrawujete sred-
stvima informisawa javnosti da me pozivaju u svoje emisi-
je?! Da li mislite da ste malo u svojoj osornosti i prepo-
tentnosti preterali?! Vi biste sada èleli da manip-
uli{ete i sa elektronskim medijima?
Ne znam i zaista me interesuje ~ime sam Vas ja toliko
naqutio, kada ste od mene do sada imali samo po{tovawe.
Mo`da Vas je neko na to nagovorio, da Va{im napadom na
mene neutrali{e Va{ greh svima znan, o ~emu sam ja ~uo
barem od desetorice sve{tenika i vernika.
A {to se ti~e Va{eg navoda da ja nisam Crkva, {to je u
su{tini ta~no i {to ja nisam nikad nigde ni tvrdio, ali je
to gordo i prepotentno re~eno kao da ste parafrazirali
parolu Luja XVI : Crkva – to sam ja! Me|utim, dobro znate da
niste ni Vi Crkva, iako ste episkop, jer Hristovu Crkvu ~ine
sva tri stepena sve{tenstva i ceo verni narod Boìji, da
smo mi svi samo udi Hristovi, dok je glava Crkve Gospod
Hristos, kako u~i sveti ap. Pavle (Ef. 4, 15; Kol.1,18) i
milenijumsko iskustvo Crkve. Samo je kod rimokatolika
papa vidqiva glava Crkve. Ne}ete vaqda Vi, koji dolazite
iz rimokatoli~ke ultra{ke dràve da nam tu novinu latin-
skog praznoverja uvedete na mala vrata u pravoslavnu
Crkvu?
Otkuda, dakle, Vama pravo, da ste po sto puta episkop, da
mene, starog sve{tenika. koji je bliì grobu nego ìvotu,
koji bi Vam, po godinama, mogao biti otac, tako i toliko javno
omalovaàvate, navla~e}i gnev naroda na sebe i mene, i da
pozivate sredstva informisawa javnosti da ne uzimaju
izjave od mene, da im ja ne dajem nikakve izjave? îme se to
Vi, toliko i tako istakoste i potvrdiste u teolo{kim nauka-
297
ma, da moète da iskqu~ujete one koji su pre vas videli
svetlost Boìjeg dana, pre vas saznali za Boga, pre vas
zavr{ili teologiju, doktorirali i predstavili se na{oj
{iroj javnosti, samo svojim radom, odano{}u Bogu, rodu,
Crkvi i Srpstvu?! Ili mislite da ste, samo zato {to ste
stavili mitru na glavu, stekli sva znawa u teologiji i vlast
nad elektronskim sredstvima, zauzeli poloàje u Crkvi
time {to ste vikarni episkop, osvojili sva carstva, pa i
Carstvo nebesko za koje, i Vi to znate, treba mnogo truda,
moralnog usavr{avawa i ìvota, ~ime se Vi ne moète ba{
mnogo pohvaliti.
@ao mi je, i preàliti ne mogu, {to }ete i Vi u}i u moju
Kwigu ìvota koju }u ostaviti potomstvu iza sebe, ako je
uskoro i ne objavim, kao dokaz mla|im nara{tajima moga
pravoslavnog dràwa, ~ak doìvqavaju}i napade i od
crkvenih qudi, za razliku od Vas i Vama sli~nih visokih
crkvenih velikodostojnika, koji namiguju na eufemizam, lib-
eralnu teologiju, ekumenizam i Novi svetski poredak.
Qubi svetu Desnicu i moli za blagoslov,
15. januar 2002. godine
Gre{ni rab Boìji protojerej,

@arko Gavrilovi}
4a) ODGOVOR ATANASIJE RAKITE
20. februar 2002. godine
DRAGI OÊ @ARKO,
D
anas primih Va{e pismo koje ste, kao {to vidim,
napisali 15. januara (Verovatno ga ne bih dobio ni
danas da ne sretoh na hodniku g. Mitrovi}a, pa se on
seti da za mene ima po{te). Voleo bih da ste ga poslali po
kuriru, kao i ono {to ste uputili Sinodu (i jevr, ambasadoru,
i...), jer, po{to sam okruèn Va{im “prijateqima “, po{tu
298
dobijam ili neredovno ili nikako. Piso bih Vam odmah. Ali,
evo pisa}u bar sada.
@elim da pi{em kao ~ovek ~oveku. Namera mi je prven-
stveno da odgovorim makar na neka od va{ih pitawa.
Oprostite ako oma{im, propustim.
Najpre ono o pomiwawu Bas u emisiji na BKTV. Priznajem
da sam pogre{io prema Vama, i izviwavam se. Mogu Vam re}i
kako je do{lo do toga. Va{i ku}ni “prijateqi” su mi preneli
da ste Vi autor teksta koji je sve{tenik @ika Totorovi}
poslao crkvenom sudu kao svoj odgovor wemu (u dva maha), u
kojem (tekstu) se ja klevetam za nemoral. Vi dobro znate da
sam Vas uvek iskreno cenio. To znaju svi. I ~itao sam Va{e
kwige, u koristio za apologetiku u Bogosloviji. Qut sam bio
{to ste poverovali klevetnicima, tako opako. ûdio sam se
{ta bi od Va{eg nau~nog pristupa stvarnosti, gde se infor-
macije strogo, makar koliko je mogu}e za na{e organe saz-
nawa, proveravaju. Jo{ vi{e sam se ~udio kako niste pomis-
lili da mo`da klevetnici ne klevetaju i u dva smera! Kako
ste mogli zamisliti da taj koji pquje mene pred Vama i o.
@ikom ne kleveta i Vas? Klevetnik je klevetnik, i on ne
kleveta selektivno. [ta su ti isti Va{i ku}ni “prijateqi”
ispri~ali o Vama! Nisam heto no da ih slu{am ni da im veru-
jem.
@ao mi je {to ste klevetu protiv mene sada li~no vi
izneli u Va{em pismu. Ona poti~e od Va{ih prijateqa, koji
su poku{ali, i uspeli, da me zbace sa funkcije urednika
“Pravoslavqa”, “Pravoslavne presa”, a kada sam izabran za
episkopa preduzeli pravu klevetni~ku ofanzivu, jer sam
raskinuo wihovo sluèwe nenarodnom reìmu...
Molim za opro{taj u srcu, a na delu – slobodno se svetite
ako smatrate to za korisno.
Ep. Atanasije
299
5) PISMO EPISKOPU BA^KOM
GOSOPODINU DR. IRINEJU BULOVI]U
BEOGRAD, 21. avgust 2002. godine
VA[E PREOSVE[TENSTVO
O
davno se re{avam da Vas zamolim da mi javite kada
dolazite u Beograd da se vidimo zbog nagomilanih
problema oko Va{e ume{anosti u kvalifekacije moga
sve{teni~kog i nacionalnog rada.
Ja bih Vas zamolio da mi, naknadno i blagovremeno javite,
vreme i mesto na{eg eventualnog sastanka i razgovora, za
sad u diskreciji kako bih mogao da se tome i ta~no odazovem.
U slu~aju da mi ne odgovorite ni{ta, ja }u biti spreman da
objavim neke podatke {to se ti~e Va{eg Preosvee{tenstva u
kwigama koje }e, ako Bog da, ugledati sveta pod naslovom U
slu`bi Bogu i svome rodu, Krstom i ma~em (Pisma, Napadii
Odgovori, Predavawa i Intervjui).
O predwem se obave{tavate radi znawa.
Moli Arhijerejski blagoslov

Va{em Preosve{tenstvu na usluzi
Pismo je episkop shvatio kao pretwu, obe}ao da }emo se

videtii,prvo me pozivao u Novi Sad kod wega,{to sam odbio,
ali smo se dogovorili da se vidimo u Beogradu, kad do|e i
javi mi za sastanak, da bi razre{iti nesuglasnice oko
Saop{tewa Sv. arh. sinoda, koje je mene osudilo u vezi moje
delatnosti, a koje Saop{tewe niko nije potpisao niti
pe~atirao. Ja sam saznao da je saop{tewe samovlasno
napisao Irinej Bulovi}, po{to je do{ao u sukob sa Nenadom
ânkom, pa morao da skllopi „savez“ sa jevrjeskim lobijem u
Novom Sadu. Epispok Irinej me nikaa nije pozvao vi{e te
nije do{lo do sastanka.
@. \. G.
300
6) PISMO UMIROVQENOM EPISKOPU
ZAHUMSKO-HERCEGOVA^KOM GOSPODINU
DR. ATANASIJU JEVTI]U, O STAWU U CRKVI,
O USKRA]IVAWU BLAGOSLOVA NA AKADEMIJI
BEOGRAD, 23. maj 2003. godine
P
i{em Vam ovo pismo jo{ pod utiskom, istina sti{anim i
sla|enim, u vezi Va{e qutine i oporih re~i, da ne
kaèm teù konstataciju, koje ste mi uputili kada sam
pri{ao da od Vas traìm blagoslov 21. maja 2003. godine, pred
po~etak Akademije u ~ast svetom Vladiki Nikolaju u Domu
sindikata. Na traèwe blagoslova Vi ste mi odgovorili: “Ne
znam da li da Vam dam blagoslov? Vi pi{ete protiv svog
nadle`nog episkopa; ustajete protiv Crkve”. Kada sam tiho
rekao da ja nepi{em protiv Crkve, ve} protiv nedostojnih u
Crkvi, Vi ste onda dodali: “Vi gledate Crkvu kroz patrijarha
Pavla”, {to, prizna}ete, ove dve konstatcije nisu me|usobno
konzistentne, a tvrdwa da je pi{em “protiv Crkve” jeste najor-
dinarnija la`, izuzev ako ne mislite da je episkop Crkva.
Odgovrio sam Vam, tihim i smirenim glasom, kako ne bih
sablaznio nekoga od vernika koji je do{ao drugim povodom
na tu Adademiju, a ne zbog nas dvojice, da ja ne ustajem protiv
Crkve kao boànske ustanove, ve} protiv zloupotreba i
nemoralnog ìvota onih koji predstavqaju Crkvu u najgorem
mogu}em svetlu, i da to ~inim u najboqoj nameri da time
sluìm Bogu i Crkvi svim srcem i svom du{om svojom. Na to
ste Vi primetili da su mnogi tako govorili: da pisawem
sluè Crkvi, a da su je, u stvari, tim “sluèwem” napadali.
Jo{ ste nastavili da me grdite usput idu}i {palirom, bez
obzira {to se narod tiskao oko Vas, traè}i od Vas
blagoslov, koji ste {tedro delili. U toj masi vernih i nev-
ernik bilo je, sigurno i onih koji su mawe dostojni Va{eg
blagoslova od mene, pa su ga dobili. I nije u tome moja poen-
ta. Moj naglasak je u tome {to ste tu viku ~inili isuvi{e
glasno kao da se sva|ate sa mnom, {to Vam ja nisam dao
nikakav stvarni povod (za takve glasne prekore).
301
Vi{e bih voleo da mi dokaète: ~ime to ja napadam Crkvu
i ~ime sluìm na sablazan vernima. U suprotnom Va{a osuda
je nekorektna, pau{alna, da ne kaèm i bezbo`na. Ja sam
pri{ao Vama da traìm Boìji blagoslov, a ne ni{ta Va{e
~ove~ansko, blagoslov koji ste od Boga dobili hirotonijom
za episkopa i koji ste du`ni da mi date sve dok nisam suds-
ki osu|en za nekakvu kanonsku krivicu, jer je nama
sve{tenosluìteqima davawe blagoslova zapove|eno: “na
dar ste dobili, na dar i dajite” (Mt. 10, 8). Isto tako mi je
Wegova Svetost uskratio “svoj” blagoslov u oltaru
beogradske crkve Sv. Jovana Vladimira u Nedequ
pravoslavqa (16/3. marta 2003.), kada sam mu traìo
blagoslov nije “prozborio” ni re~i, odmahnuv{i dva puta
svojom desnicom da mu ne prilazim ruci za blagoslov. ûdi
me ova koincidencija i ne znam kako se Vi to pona{ate. To
nije hri{}anski niti u skladu sa Svetim pismom (Mt 18, 15 –
17). Vi{e Vama i srpskom Patrijarhu ne}u prilaziti va{im
rukama niti traìti od Vas blagoslov Boìji sve dok mi se
ne izvinite. Ja, zaista, ne znam kako to sudite: ko je dosto-
jan Boìjeg, ne Va{eg blagoslova i po kojim kriterijumima,
kada nisam nikada osu|en ni jednim sudom: crkvenim ni
gra|anskim ni za kakvu krivicu. Ono {to je nedopustivo u
ovom na{em susretu jeste to {to ste toliko vikali na mene
kao da ste, puni sebe, vaqda zamisliv{i da ste „rimski
papa“ tako da su vernici, koji su se tiskali s obe strane
{palira kojim smo prolazili, ~uli sve to, a neki su se i
sablaznili, shvativ{i to kao na{u sva|u. Ta sva|a nije pos-
tojala, jer “za sva|u je potrebno dvoje”, a ja sam uglavnom
}utao.
Nemam nameru ni sada da se prepirem sa Vama, ponajmawe
sa Vama koji ste izgarali i sagoreli u borbi protiv svih jada
na{eg naroda, jer sam do tada mislio da smo na istoj strani
barikade. Ali, ako i sami izgarate u toj borbi, za{to onda
bagateli{ete moje izgarawe na braniku vere i nacije? Vi
koji ste nekada svu tu moju borbu svesrdno odobravali, borbe
“za krst ~asni i slobodu zlatnu”, u odbrani ugroènih
Pravoslavqa i Srpstva?! Barem sam ja tako mislio da smo
na “istoj strani”. Dopustite mi da to mi{qewe bude i moja
zabluda.
302
Ako ste hteli da me kritikom ispravite, mogli ste to ele-
gantno posti}i: da me pozovete kod sebe na razgovor, savet
ili, ~ak, nare|ewe. Sve bi to boqe razumeo, mo`da ~ak i
poslu{ao Vas, u svakom slu~aju cenio bi taj Va{ gest dobre
voqe, nego {to ste pokazali ovako arogantan Va{ stav prema
meni pred tolikim narodom. Ne zbog mene, nego naroda radi
da se ne sablazni. No, ja nisam gord, kako bi neko pogre{no
zakqu~uo, iako sam dostojanstvem sve{tenik koji smerno
kora~a Boìjim i svojim putem u ìvotu, bore}i se hrabro,
}ute}i molitveno u izolaciji od strane Crkve kojoj pri-
padam, stameno stoje}i na svome raspe}u, koje je uzrokovano
od mojih i tu|ih, “prijateqa” i neprijateqa, pa se zato molim
Bogu da Vam Bog da smirewe i trpeqivost, qubav i
po{tovawa zasluàn odnos prema, barem po godinama, sta-
rijem svom sastradalniku.
Da ste me posavetovali da ne pi{em tako britko i o{tro,
jer da nije vreme, mo`da bih Vas i poslu{ao, ili osporio
Va{e tvrdwe, jer smo u~ili istu bogosloviju, kod istih pro-
fesora, prizna}ete da nisam bio gori u~enik u bogosloviji
od Vas. Ipak, mislim da znam ~istotu Va{eg srca i Va{e
dobre namere, koje nisu uvek u skladu sa Va{im episkopskim
pona{awem, jer sve vi{e iska~u iz normalnog pona{awa,
ulaze}i u nervozu, viku, neki ~ak kaù i u tu~u, {to se kano-
nima na{e Crkve o{tro ìgo{e. Podsetimo se 27. pravilo
Svetih apostola koje kaè: “Zapovedamo da se svrgne
episkop, ili prezviter, ili |akon, koji bije verne kada
sagre{e, ili neverne kada zlobe, i kroz to ho}e da ih zas-
tra{e, jer nas tome nikako Gospod nije nau~io. Naprotiv,
kad su Ga bili, nije uzvra}ao bijewem; kad su Ga psovali nije
vra}ao psovkom, kad je trpio nije pretio” (1. Petr. 2, 23).
Sve{teno lice ne sme nikoga da bije, ni na koga da vi~e,
prema svakome da se o~inski ophodi: blago i s qubavqu,
kako bi svima bio sve i sve pridobio za Hrista (sr. 1. Kor. 9,
18-23). Zar nije greh da me, pod stare dane, navodite na
razmi{qawe da je nemogu}e na}i danas pravog Boìjeg slugu
u SPC? Moram da kaèm da nikad ni u snu nisam pomislio da
}u s Vama do}i do nekog nesporazuma, a Vi tako bagateli{ete
moju muku, moju borbu za pravoslavqe, mene koji se ose}a
usamqen u odbrani vere i nacije, koji sam ostao sam samci-
303
jat “na braniku vere i nacije”, kao {to je to nekada bio pro-
rok Ilija protiv proroka Valovih.
Sve {to sam do sada radio i napisao, ~inio sam to u najbo-
qem uverewu da sluìm Bogu i Hristovoj crkvi kako najboqe
umem i mogu, Crkvi koja je Hristova nevesta, a ne episkops-
ka pr}ija, iako je episkopalna, budu}i da bi episkopi treba-
lo da u svome ìvotu i u~ewu izobraàvaju – odslikavaju
ìvi lik Hristov pred vernima i nevernima, ponajprije svo-
jim uzornim ìvotom. Zato sveti apostol Pavle u~i da se za
episkopa biraju samo primerni vernici, uostalom kao i za
druga sve{tena lica – primerni u svemu, pre svega u svom
moralnom ìvotu. “Ali episkop treba da je bez mane, jedne
ène mu`, trezven, mudar, po{ten, gostoqubiv, kadar da
pou~ava, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar, nego krotak,
miroqubiv, ne srebroqubac, koji svojim domom dobro
upravqa, ima poslu{nu decu sa svakom skromno{}u....” (1.
Tim. 3, 2- 7). Ne znam koliko ste iskreno, u gorwim re~ima,
mogli da opravdate Va{e pona{awe prema meni, pona{awe
koje je bilo, onako uzgred non{alatno, ali u stvarnosti
osorno i prekorno, i to sve pred onolikom masom sveta!
Vi jeste episkop, dakle neko koje po pozivu, jerarhiji i
prizivu stariji od mene, pa sam Vam ja, stariji i nedostojni-
ji protojerej, zato i pri{ao ruci i traìo blagoslov, ne va{
nego Boìji, {to nisam morao. Mogao sam lako izbeci susret
s Vama, i to bih u~inio da sam znao {ta }e se desiti, ali sam
ja mislio da smo obojica “stari ratnika” protiv ateizma i
komunizma, koji se raduju me|usobnom susretu, iako sam ja
stariji od Vas po godinama, {koli i po sluèwu Gospodu
Hristu i opet sam ja pri{ao Va{oj ruci, a ne Vvi mojoj.
Neprimereno je da prema meni, koji sagoreva u àru borbe za
dobro Crkve, tako postupate. Kako tek postupati prema
drugim mawe zna~ajnim od mene? Nisam ~uo da ste tako
o{tro digli svoj glas protiv svoje sabra}e episkopa: eku-
menista, masona, vatikanovaca, pedofila, koji stvarno ru{e
Hristovu crkvu iznutra, koji s Vama sede u Saboru “rame uz
rame”, pri~e{}ujete se iz iste ~a{e Krvqu Hristovom, o
kojima ja imam dosta ru`nih podataka i {to }u, ako me Bog
podrì u ìvotu, svakako objaviti, i to u ~vrstoj nameri da
i time i tako sluìm na{em Bogu, istini i Crkvi.
304
Nadam se da }e uskoro iza}i iz {tampe vi{e tomova mojih
kwiga na ovu temu, ukqu~uju}i i sadrìnu ovog pisma, na
neka Bog i na{ narod presu|uju: ko je u pravu i ko se za {ta
borio u svome ìvotu. Pa Vi svi moète, onda, do mile voqe
~ere~iti moje telo, mu~iti moju du{u, oduzimati mi mantiju
i pri{ivati ma kakve druge etikete, ja }u stameno “sluìti
Bogu svome dokle god jesam”: àrom svoje du{e, qubavqu
svoga srca i istinom svoga uma. Sve to u iskrenoj nameri da
tako ~inim ono {to je najboqe, {to mi savest i poziv
nalaù: da idem pravo Boìjim i svojim putem, mo`da i ka
svome raspe}u – raspe}u od svojih i tu|ih. Stoga se, iako
gre{an, molim Bogu da Vam da smirewe i trpeqivost, qubav
i duàn odnos prema, barem po godinama, svom starijem
sabratu, sastradalniku i sve{tenosluìtequ.
Se}am ste kako ste me nekada hvalili i isticali moju
o{tru borbu protiv komunista kada sam vodio akciju da se
dobije dozvola za Svetosavski hram, zaloìv{i ~ak za to i
svoj ìvot, akcije koju sam i tada vodio “protiv na{eg zajed-
ni~kog arhijereja” koji je zakqu~io dogovor sa Draòm
Markovi}em da se onda{we zidine samo pokriju i da se
dobije “Dom Svetog Save”. Onda ste me hvalili za tu “borbu
protiv svog aarhijereja”. A Danas Pravoslavqe i Srpstvo
propadaju a “moj arhijerej” }uti ili se qubi sa rimoka-
tolicima. Sada ste me strpali u isti ko{ sa nevernicima,
ne daj Boè i sa jereticima ili protivnicima Crkve. Kada
bih znao da Bog tako misli kao {to ste Vi kazali, pristao bi
da me ìvog spale ili da me sa vrh Gradine, ispod koje sam
ro|en u selu mitropolita Josifa Cvijovi}a, bace u ambis
tartara, da se nikad iz wega ne izvu~em, da bi drugi mogli,
sa razlogom, da kaù: “Ne bilo dana niti no}i u kojoj se
rodio sve{tenik @arko Gavrilovi}” (sr. Jov 3, 3).
Ako Vi, Preosve}eni Vladiko, mislite da je u na{oj Crkvi
sve u najboqem redu, da su svi episkopi uzorni i da primer-
no odslikavaju lik Hristov, da me|u wima nema mnogo najam-
nika, kakav je slu~aj sa onim koji su okarakterisani kao ped-
ofili, homoseksualci, kradqivci, ekumenisti, jeretici,
luksuzno i razvratno ìve}i, o ~emu sada javno pi{u novine
(kakav je slu~aj pre pet godina bio sa episkopom Dositejem
Motikom, sada sa episkopom Pahomijem, episkopom
305
Filaretom, da ne idem daqe), a i Va{e Preosve{tenstvo je
imalo aktivnog udela u izboru ovog posledweg episkopa koji
sluì na slablazan vernika Hristove crkve, koji ne trpi
~ak ni opomene od Svetog arh. sinoda, ve} preti celom
Saboru da }e, ako on progovori, biti te{ko svima episkopi-
ma. A kad su mu iz Sinoda traìli da poloì ra~une za
prikupqawe humanitarne pomo}i, o ~emu je govorila i
princeza Katarina, budu}i da je u tome bilo nekog poza-
ma{nog mawka, on je odgovorio: da ga ne uznemiravaju, ina~e
}e on oti}i raskolniku Dedeji}u sa celom eparhijom,
hramovima, manastirima, sve{tenstvom i vernicima. Ja sam
ne{to sli~no predvideo jo{ prilikom wegovog izbora za
episkopa i o tome pisao svom “nadle`nom arhijereju” koje
pisawe, izme|u ostalog, ste okarakterisali kao napad na
“nadle`nog mog arhijereja”. Ne znam za{to tako napadate
one koji se bore za ~istotu ìvota i u~ewa svih
sve{tenosluìteqa, ukqu~uju}i i episkope, govore}i da
takvi, koji kritikuju nevaqace, “razaraju Crkvu Boìju”, {to
ne odgovara istini svima onima koji imaju zdrav razum,
prirodno ose}awe pravde, ako su ~ak i bez blagodati?
Umesto tih najamnika u Crkvi koje Vi branite, Vi napadate
one koji se bore protiv nedostojnih, pod Va{im izgovorom da
takvi, svojom kritikom, ru{e Boìju crkvu. Da li je to, {to
bi marksisti rekli, zamena teza?! Ko ru{i Crkvu Boìju: oni
koji nedostojno ìve, pa makar to bili i episkopi, ili oni
koji nedostojne kritikiju u nameri da se poprave i budu
boqi, pa makar ti kriti~ari bili najobi~niji vernici ili
zlatiborski ~obani.
Ako je sve u na{oj Crkvi u redu, postavqa se pitawe:
Za{to ste se Vi povukli sa eparhije na kojoj ste morali
doìvotno da ostanete i sluìte joj, po svojoj zakletvi i
kanonima Crkve? Sve{tenstvo i narod misli da su razlozi
o kojima ja pi{em uzrok i Va{e ostavke.
To zna~i da stawe u na{oj Crkvi nije idealno, niti su svi
episkopi uzorni, {to je dokaz da ste i Vi traìli ostavku
“moga nadle`nog episkopa”? Za{to ste podnosili svoju ostav-
ku i kritikovali “moga arhijereja”, ako se i ja borim, samo
prividno, protiv wega,a stvarno protiv toga {to je pasi-
vizirao SPC i okruìo se najproblemati~nijim qudima?!
306
Ako mislite da ìvimo u idealnoj Crkvi: nije li to jeres,
jer mi ne ìvimo u idealnoj, slavqeni~koj, ve} u borbenoj
Crkvi, crkvi koja ima dve komponetne: nebesku i zemaqsku.
Mi ìvimo u zemaqskoj Crkvi koja nije idealna. E, vidite,
ja ustajem protiv licemerja, laì, nemorala, perverzija
predstavnika zemaqske, borbene Crkve, a ne dao Bog da sam
protiv Crkve kao Boànske ustanove, kojoj kolenopreklono
i iskreno sluìm i dajem ceo svoj ìvot.
Opet Vas pitam, slobodno i hri{}anski: Kada ste, i prema
kom zabludelom episkopu, primenili kanone Crkve, kao {to
ih revnosno primewujete prema ubogim sve{tenicima kada
neko od wih u ne~emu pogre{i ili kada Vam neko od wih nije
po Va{oj voqi? Kada bi Gospod ka`wavao episkope koji Mu
nisu po voqi, veliko je pitawe koliko bi episkopa ostalo
na svojim mestima. Sve{tenik nije za to da sluì episkopu,
ve} obojica moraju da sluè Bogu i narodu. On ne mora da
bude po voqi episkopa, ve} po voqi ili dopu{tewu Boga, jer
je Bog na{a mera, na{ uzor (Mt. 5, 48), a mnogi episkopi to
nisu. Zar nije komi~no i tragi~no da episkop bludnik pot-
pisuje presudu o ra{~iwenu sve{tenika kome krivica bluda
nije dokazana? Da li Vam je poznata jevan|elska izreka:
“Lekaru, izle~i se sam” (Lk 4, 23)? Sve{tenik nije rob
episkopa, nego sluga Boga ìvoga, Hrista i Wegove Crkve, a
episkopu on je poslu{an samo tada i samo utoliko ukoliko je
episkop poslu{an Hristu i Wegovoj Crkvi. Ina~e episkopu
razvratniku, jeteriku, ekumenisti, masonu, homoseksualcu on
ne sme da bude “sluga pokorni”, jer ode wegovo spasewe u
satanski ambis, budu}i da bi time izneverio Hrista i poko-
rio se Mamoni, a . Gospod nam je, nama sve{tenicima i Vama
episkopima, zapovedio: “Ne moète sluìti Bogu i Mamonu”
(Mt 6, 24). Ne mislite li, vaqda, da je episkop, sam po sebi,
bez blagodatnog ìvota i u~ewa, bez morala i skrupula,
samo za to {to je episkop, on sam Hristova crkva, po devizi
francuskog kraqa Luja apsolutiste: “Dràva – to sam ja!”?
Da je on episkop po svaku cenu, samo za to {to je dobio, kupio
ili stavio mitru na glavu, posve}eni, bezgre{ni “rimski
papa”, vidqiva slika Hristova?! A takvih nedostojnih je
bilo i u na{oj istoriji i u istoriji drugih crkava. Takvih
zulum}ara ima naro~ito danas mnogo u vi{im predstavnici-
307
ma Crkve, kako kod nas tako i u drugim hri{}anskim crkva-
ma. Pomislite na pusto{ antihri{}anskih pravacca: ekum-
enizma, amoralizma, licemerja, krivoverja koje se, brzinom
poàra i po{asti, {ire na{om planetom, posebno u
hri{}anskim zemqama i narodima, kao i u na{em narodu.
Okrenite se oko sebe i posmotrite sebe i svoju sabra}u, u
ogledalu u~ewa Svetog pisma i kanona Crkve: koliko
krivoverja, licemerja, nedoslednosti u ispovedni{tvu
Hrista, vike, galame, nemira, te{kih re~i, kaù ~ak i bati-
na, i to za vreme bogosluèwa, {~edro rasipate oko sebe.
Gde je tu qubav Hristova, koja popravqa, a ne sagoreva
prestupnika? Uzmimo kanone Crkve, izvorno u~ewe samog
Gospoda, apostola i svetih otaca, pa vidimo svi sebe same u
ogledalu Svetog pisma i Svetog predawa, u ogledalu Hrista
Gospoda, Wegovih apostola i mu~enika, pa }emo videti
koliko smo dostojni svoga ~ina, umesto {to se gloìmo ko je
u “pravu” i ko kakav ~in ima. Samo je Gospod Bog u pravu. Eda
li }e ma koga od nas spasiti wegov ~in ili wegovo sle-
dovawe Gospodu verom i delom? Nas ne}e spasiti na{ ~in,
nego celomudren i po{ten ìvot, pravoslavna vera i
~uvawe dogmata Crkve, verno sledovawe Hristu.
Episkop nije crkva u Crkvi, nego vidqivi stoèr nev-
idqivog Hrista koji personifikuje Hrista, samo tako ako je
dostojan svoga zvawa i poloàja. A ako je nedostojan svog
zvawa, sama ga Crkva mora odlu~iti da ne sluì na sablazan
drugima, jer je on sebe, tim i takvim ìvotom, ve} pre toga
odlu~io od Crkve. Zar nije Gospod rekao: “Ne}e svaki koji
Mi govori: Gospode, Gospode, u}i u Carstvo nebesko; no koji
tvori voqu Oca Mog nebeskog koji je na nebesima” (Mt. 7, 21)?
Setimo se da je episkop bio i Nestorije i Makedonije i mnogi
drugi koji su odlu~eni od Crkve, neki ~ak i sa prokletstvom
za mawe krivice od krivica pojedinih dana{wih episkopa,
pa ga episkopski ~in nije spasao od takvog sankcionisawa.
Ja ne govorim o svima episkopima da su takvi nego o onim
nevaqalcima i najamnicima u Crkvi koji su uzurpirali svoj
poloàj i koriste ga na {tetu naroda Boìjeg.
Uostalom, ~ime moète pravdati episkope: pedofile,
homoseksualce, ekumeniste, vatikanovce, one koji su najam-
nici u Hristovoj crkvi i tvrditi da je napad na takve, napad
308
na Crkvu?! Ili, kako obja{wavate najnovije pute{estvije u
Vatikan pojedinaca, pa makar to bili i episkopi, o ~emu je
Va{ i na{ duhovni vo|a, o. Justin Popovi}, pisao u kwizi O
nepogre{ivom ~oveku? Kako moè ma koja pomesna crkva
izolovano da pregovara sa Vatikanom, bez saglasnosti svih
drugih crkava? Posebno kako moè na{a Crkva da pregovara
sa Vatikanom, koji je prolio potoke srpske krvi, pokrstio
polovinu od dana{weg broja Srba, a da se nikom nikada nije
izvinio, niti od ma koga: Boga, iskasapqenih `rtava i na{eg
naroda traìo opro{taj?! Kako, pitam Vas? Ko ima pravo u
Crkvi danas da pquje po milionima nevino iskasapqenih
Srba, zaklanih, proteranih, obesspravqenih, da pregovara
sa Crkvom koja nije boànska nego qudska i satanska ustano-
va?! Ne re~e li apostol Pavle: “Izbacite zloga izme|u vas
samih” (1. Kor. 5, 13). Ili, ~ak, “da se ne mije{ate sa blud-
nicima; ali ne sa bludnicima ovoga svijeta, ili s koristo-
qubcima, ili sa otima~ima, ili sa idolopoklonicima; jer
biste morali izi}i iz ovoga svijeta.” A i Vi, Preosve}eni
Vladiko, za koga smatramo da je “mu` ~vrst i hrabar”,
dosledan ispovednik vere pravoslavne, isto tako sedite u
Saboru, suprotno Svetiom pismu (sr Psal. 1, 1) sa: pedofil-
ima, homoseksualcima, bludnicima, ekomumestima, masoni-
ma, vatikanovcima, dakle i sa jereticima, a da se ne bunite,
ne protestujete, ne vri{tite onako kako to ~inite prema
nama sve{tenicima koje smatrate da smo “sirotiwa raja”
samo Vama episkopima za sluèwe.
âk nam ne dozvoqavate da takve i toliko zabludele
episkope, mi gre{ni i mawe dostojni vernici, sa dokazima i
opravdanim razlogom, izobli~ujemo po jevan|equ Gospod-
wem (sr. Mt 18, 15 – 17). Zar Gospod nije rekao nasilniku:
“Ako zlo rekoh, dokaì da je zlo; a ako li dobro, za{to me
bije{“ (Jn 18, 23).
U svakom slu~aju, nama je uteha {to }e nam svima suditi
dragi i pravi~ni Bog, pa bio to episkop, sve{tenik, |akon
ili obi~an vernik, po zakonima Svoje ve~ne pravde, ~iji
neprikosnoven i pravedan sud jedino priznajem.
Qubi episkopsku Desnicu, a blagoslov ne traì, po{to
ste mi ga uskratili, s po{tovawem
@. G.
309
6a) Ovde se vidi kako je umirovqeni episkop
Atanasije (Jevti}) primitivno odgovarao na moje
pismo {vrqaju}i ga i prepravqaju}i ga kao da je
on Prvosve{tenik Noje
310
311
312
313
(Poslato preporu~enim pismom)
314
7) PISMO EPISKOPU ZAPADNO - AMERI^KOM LONGINU
BEOGRAD, 16. novembar 2005. godine
O
bave{ten sam da ste na Skup{tini Novogra~ani~ke
mitropolije, koja je odràna pre sedam dana, kazali
da ja govorim govorom mr`we i da mi zbog toga ne}ete
poslati zave{tanih mi 5.000 ameri~kih dolara.
Prvo, ja ne znam takav govor koji mi Vi pripisujete, niti
je on poznat u Pravoslavqu. Poveli ste se za judeomasonskom
i rimokatoli~kom zaverom protiv Pravoslavqa, pa ste
primili wihove manire i obrazloèwa. Ako ja govorim gov-
orom mr`we, to kojim govorom je govorio Gospod Isus
Hristos kada je {ibao Svojim re~ima fariseje, kwièvnike
i prvosve{tenike Judeje (vid. Celu 23. glavu Matejevog
jevan|eqa)? I ako ja govorim govorom mr`we, kojim je onda
govorom govorio sveti Jovan Krstiteq, kada je {ibao po
porocima Judejskim (sr. Mat. 3,7; Luka 3, 7)? Pa ako ja govo-
rim govorom mr`we, kojim je govorom govorio sveti Jovan
Zlatousti, kada je {ibao re~ima po carskom dvoru: “Opet
besni Irodijada, opet traì na tawiru glavu svetog Jovana
Krstiteqa” ili sveti Nikolaj koji je bezbo`nom Ariju
udario {amar na Saboru? I, napokon, ako ja govorim govorom
mr`we, kojim govorom su govorili sveti apostoli, mu~enici,
ispovednici kada su izobli~avali bezbo`ne careve, kada su
izobli~avali sramne bezbo`ne careve, gre{nike, jeretike?
Ja sam na braniku vere i nacije, a Vi ste pobegli i
napustili svoju pastvu kada ste joj bili najpotrebniji, za
vreme “Bqeska”; niste se ~ak za to nikome izvinili, niti
toliko tada pale `rtve oplakali, a kamoli da ste
izobli~ili rimskog papu za zlo~ine koje je podsticao kada je
prvi priznao novu ND Hrvatsku, za zlo~ine koje je u~inio u
staroj NDH, niti ste digli svoj glas protiv wegove posete
Srbiji kojom se, nepokajani bezbo`nik, zlo~inac i jeretik
name}e SPC i koga, naàlost, kako novine objavquju, poziva
poglavar SPC. Bruka i sramota do neba! Sveti Sava ima
razloga da pla~e pred prestolom Svevi{weg ko mu sada
315
sedi na na tronu i ko zavodi ovaj mu~eni~ki i napa}eni
narod.
Me|utim, nisu ni mnogi arhijereji, ~ast pojedincima,
odmakli od takve politike prvojerarha, prvojerarha koji se
zaista bavi politikom najpogubnijom po srpski narod, a meni
umalo nije oduzeo sve{teni~ki ~in, {to se, toboè, bavim
politikom, a ja i ako se bavim politikom }inim to protiv
bezbo`nika i komunista koji su se uvukli u Crkvu. U stvari,
moj rad je, ta~nije, sra~unat na duhovnu obnovu srpskog naro-
da, koju su kasnije prihvatili i neki arhijereji SPC. Zar ja
sada sam, kao nekada prorok Ilija, moram da ustajem u
odbranu SPC protiv novih proroka Vaalovih: globalista,
jeretika, ekumenista, vatikanovaca, masona, homoseksualaca
u SPC?
Ovo posledwe je Vama dobro poznato, iako znate {ta je
sveti apostol Pavle rekao za takve, {ta kanoni PC i
vekovno iskustvo Crkve govore za to. Zar samo mene da
okrivqujete za jade koji su sna{li na{ narod, mene, na kome
nema ni trun~ice krivice u tom pogledu? Uostalom, kada sam
ja branio Crkvu i na{ narod Vi jedva da ste se i rodili, a
kamoli znali za mene, pa je Va{a du`nost i ukus lepog
pona{awa bila, ako ni{ta drugo, da vi{e respektujete moje
poluvekovno sve{tenosluèwe i, makar, moju sedu kosu i
borama opsednutu glavu.
Drugo, na{li ste tipi~no laàn povod da mojom revnos{}u
za veru i naciju pravdate svoju la` i kra|u, podani~ki men-
talitet me|unarodnim me{etarima i najamnicima u Crkvi i
da je kr{tavate notornom neistinom – govorom mr`we. [ta
drugo da kaèm za novac koji je od darodavke namewen mojoj
muci i mome usamqenom radu za dobro srpskog naroda i
Svetosavqa koji mi Vi, la`nim razlozima, uskra}ujete, nego
da je to svojevrsna kra|a i Ananijevo prikrivawe te kra|e?
A episkop koji ukrade tu|e, po kanonima na{e Crkve, ne
moè biti vi{e episkop. Vi barem svakako dobro znate
koliku sam borbu protiv ateista (to jest komunista) u Crkvi
i dràvi imao do sada, komunista koji su mi i brak razorili,
a da niko od Vas imu}nih, koji se provodite po celom belom
svetu, tro{ite crkvenu i narodnu muku na svoj ~esto nedos-
tojan ìvot, ne}e da pomogne ove moje nau~ne projekte za
316
dobro na{e svete vere i mu~eni~ke nacije, ve} ste nau~ili
lekciju od globalista da me ignori{ete, zaboravqaju}i na
na{u narodnu mudrost da “Na mrzanu ku}a ostaje!”
Tre}e, ko Vama daje pravo da mewate voqu darodavca, da
uzimate od mene i dajete drugim episkopima basnoslovne
sume novca bez odluke EUO, da im se udobravate i pokrivate
svoj nerad i svoju gre{nost? Samo su komunisti tro{ili
novac nenamenski, mimo namene legatora i darodavaca,
krali iz jednog fonda i prebacivali u drugi, da bi se
domogli tu|e muke i imovine, ali to nije bilo svojstveno
na{oj Crkvi, ponajmawe na{im arhijerejima u pro{losti, do
dolaska komunista na vlast. A sada je sve dozvoqeno onome
ko ne veruje u Boga i u Boìju pravdu, ~ak i onima koji kaù
da veruju u Boga, ali delima ~ine drugo.
Nisam do sada reagovao, iako sam znao ve} pre dve godine
za legat, {to mi niste poslali taj novac koji mi je gospo|a
namenila pre dve godine, jer sam znao da nemate dobru voqu
prema meni, ne onakvu kakvu ste imali do tada. Smatrao sam
da je to u kasi Va{e eparhije i da Vas ne mogu prisiliti na
pravdu, koju ste du`ni i bez mene i mog upozorewa da ~inite
pred Bogom i qudima, pre svega Va{im eparhiotima.
Ali sada, kada je la` pre{la granice i izgovorena preko
Va{ih usana, morao sam ovako o{tro da reagujem. Vi }ete i to
krstiti “govorom mr`we” iako Vam èlim da pomognem da se
operete od greha laì i spasete od greha kra|e, ako Vam je
do Va{eg spasewa imalo stalo.
Ja, u svakom slu~aju, kao sveti apostol Petar mogu, mirne
du{e, uzviknuti: “ Ananija, za{to ispuni satana srce tvoje da
slaè{ Duhu Svetom i sakrije{ od novaca {to uze za wivu?
Kad je bila u tebe, ne be{e li tvoja? A kad je prodade, ne
be{e li u tvojoj vlasti? Za{to si takvu stvar metnuo u srce
svoje? Nisi slagao qudima nego Bogu” (D. Ap. 5, 3-4). Ne re~e
li isti Apostol Simonu gataru: “Novci tvoji s tobom da budu
na pogibao, {to si pomislio da se dar Boìji moè dobiti
za novce” (D. Ap. 8, 20).
Ali, u ovom konkretnom slu~aju nisu u pitawu Va{i novci,
{to je àlosnije, nego tu|i i tu|i novac Vi ste uskratili
drugom da daje svoj milodar mu~eniku Svetosavqa i
Srpstva? Ima li u tom Va{em postupku, i kakve metodo-
317
lo{ke razlike izme|u Vas i novokomponovanih globalista
koji ucewuju sada Srbe i Srbiju sa glavom Mladi}a,
Karaxi}a i Kosovom i Metohijom la`nim ucenama i kvali-
fikacijama, kakvim Vi mene ucewujete i klevetate? Ja
kaèm da metodolo{ke razlike u tome nema, a radova}u se
da me u tome razuverite. Vi ste bili profesor u Bogoslo-
viji, pa bi morali da znate vi{e o tome od onih koji to nisu
bili, a nekim vol{ebnim na~inom, bez ikakvih zasluga i
kvalifikacija, izabrani su za episkope SPC.
Da Vam kaèm, mo`da i razo~aram, da }u i daqe svoj posao
misionarstva raditi u svome narodu, bez obzira na Va{e ili
bilo ~ije novce, da me niko ne}e mo}i u tome upla{iti,
potkupiti ili skrenuti sa strme staze Pravoslavqa, ba{
onako kako sam se zakleo da }u raditi, kako sam to do sada
~inio, pa makar i svojim mu~eni~kim ìvotom to dokazao.
Ipak, mislim da je àlosno to, {to }e ovo moje pismo ostati
i posle moje i Va{e smrti da svedo~i o nama pred Bogom,
qudima i na{im pokolewima: ko je bio na braniku vere i
nacije, a ko wihov izdajnik i najamnik u najteìm trenucima
wihove istorije. Jer na{a narodna mudrost u~i: “Na muci se
poznaju junaci?”
Oprostite mi na ovako o{trom pismu, {to dokazuje da
nisam izgubio smisao za pravdu niti sam, ma u ~emu,
optere}en mr`wom, ve} jadikovkom za na{om jadnom sudbi-
nom i nedostojnim predstavnicima Crkve i Dràve. Moli za
Gospodwi blagoslov koji Vam je badava dat da ga badava i
dajete, Va{em Preosve{tenstvu jo{ uvek odani, gre{ni rab
Boìji,
Beograd, M. Gorkog br. 37.
318
Pismo vra}eno dana 16. decembra 2005. godine
8) PISMO MILICE KESEROVI]

PROTOJEREJU @ARKU GAVRILOVI]U
7. januar 2006. godine
319
320
9) PISMO EPISKOPU @I^KOM GOSPODINU
HRIZOSTOMU STOLI]U
BEOGRAD, 16. jun 2008. godine

(Otvoreno pismo)
N
isam verovao da }u ikada imati potrebe da Vam se pis-
meno obratim, ma da od doga|aja sa stjeni~kim sestra-
ma, sa ~im ja nemam ama ba{ nikakve veze, izuzev {to
sam od Vas negativno pomenut na skupu, kasno no}u pre vi{e
od godinu dana, u kancelariji â~anske crkve.
Sada, od kako sam o{tro nastupao protiv bogoslu`benih
novotarija u SPC na raznim tribinama, gde su me vernici i
organizatori pozivali, dosta se gneva nakupilo u meni, a
verujem i u Vama, jer su mi razli~iti glasovi stizali sa
raznih strana i od raznih osoba: da ste me vrlo èstoko
ìgosali, a da me nikako niste hteli da pozovete na razgov-
or, ose}am potrebu da Vam se obratim ovim Otvorenim pis-
mom. Verujem da ste quti na mene zbog mog angaòvawa pro-
tiv bogoslu`benih novotarija koje, Vi i Vama podobna bra}a
arhijereji uglavnom iz Srbije, uvodite „na mala vrata“ u
na{u Crkvu, i to samovoqno, neovla{}eno, protiv kanonski,
protiv dogmatski i antitipi~ki, dakle nasilno zavodite,
suprotno kanonima Crkve, Nomokanonu Svetog Save,
bogoslu`benim ustavima, Va{oj doskora{woj praksi u
Hilandaru i u SPC, zakletvi koju ste poloìli pred bra}om
arhijerejima: da }ete ~uvati kanonsko i bogoslu`beno jedin-
stvo Crkve, pa je potom pogazili; suprotno svojoj re~i i
obe}awima datim dva puta u Saboru: da }ete se vratiti na
„staru praksu“ bogosluèwa, pa i to pogazili te, napokon,
suprotno i odlukama Sv. arh. sabora SPC: da se bogosluèwe
vr{i po vekovnoj praksi. Vi i daqe, uporno i tvrdoglavo,
bogoluìte novotarije za koje nemate kanonsko pokri}e.
Poku{ali smo: moji prijateqi, ja i mno{tvo vernika, kako
Va{e tako i drugih eparhija SPC, da Vas odobrovoqimo da
tako vi{e ne ~inite, doslovno koriste}i u~ewe Svetog
pisma i zapovesti Gospoda na{eg: „Ako ti zgre{i brat tvoj...“
321
(Mat. 18, 15-17), da Vam nekako prvo doturimo dobronamer-
an glas na{e savesti, a onda i pismeno zahtevamo (ja preko
Sinoda) i usmeno preko raznih tribina i revolta naroda
Srbije, da to ne ~inite ni Vi ni Vama podobni arhijereji. Pa,
po{to ne}ete nikoga od nas ni da ~ujete, a kamo li da nas
primite u audijenciju, i po{to ste se o te na{e apele
oglu{ili, pa niste ni{ta ni marili za wih, nego ste, napro-
tiv, preduzeli hajku i gowewe nevinih i ~asnih sve{teno-
sluìteqa, monaha, monahiwa i vernike Va{e eparhije, koji
se drè vekovima ustaqene prakse bogosluèwa, te da ih
preme{tate, saslu{avate, pretite im kaznama i ~ak ste
po~eli da ih ka`wavate.
Moram da Vam kaèm da smo od Vas, kao Hilandarca,
o~ekivali ortodoksnost i ortopraksiju. Ovo tim pre {to je
trebalo da se potvrdite budu}i da su Vam neki pri{ivali
naziv „}umurxije“ Hilandara, a Vi, jo{ i vi{e sa Va{im jed-
nomi{qenicima, ispadoste komorxija Vatikana.
Tako|e smo mislili da }ete nas pravilno pou~avati
u~ewu Gospoda Hrista, Svetog Save, svetih otaca i u~iteqa
Crkve, a ne da }ete Vi gaziti kanone, dogme, vekovnu praksu
Crkve, svoju zakletvu, svoje mona{ke zavete i odluke na{eg
Sabora.
9/a) Dodatak pismu, Kraqevo, Episkopija ili man. @i~a
Sada ste po~eli da progonite i vernike, dakle laike, da

bi ih zastra{ili i naterali da Vas slu{aju, Vas koji ne
slu{ate i ne sluìte vaqano Gospoda Hrista, Wegovu Crkvu
i Sabor, kakav je slu~aj sa progonom g. Vlade Dimitrijevi}a,
najboqeg verou~iteqa koga je na{a Crkva imala, a da
postavqate za verou~iteqe ne{kolovane, neznalice,
lakrdija{e, samo zato {to su Vama podobni, da pozivate na
saslu{awe pod pretwom i druge, kakav je skora{wi primer
sa g. Milojem Stevanovi}em, koji je jedan od najboqih vernika
koje imate u svojoj eparhiji, i sa mnogim drugim vernicima.
Sramota me je {o ja u~im Vas Pravoslavqu, jer je Va{e
zvawe u Crkvi ve}e od moga, ali znam da nije ve}a Va{a
revnost za Pravoslavqe i stado Hristovo od moje. Pa zato
i tvrdim: da svaki onaj koji nije poslu{an Gospodu, Crkvi ni
322
Saboru, koji ga je izabrao i uvrstio me|u klirike, ovakvim
gaèwem kanona, svoje zakletve, ustava Crkve, odluke Sv.
arh sabora, ne moè da traì poslu{nost od vernika i
sve{tenosluìteqa, sam je sebe odlu~io od svete Crkve po
kanonima PC, bez obzira da li ima ko sada da tu odluku u
SPC donese i sprovede, zbog toga {to mnogi episkopi danas
u na{oj Crkvi, ~as malom broju ~asnih, imaju mnogo „putera na
glavi“: ìve vrlo poro~no, ~ak i perverzno, suprotno kanon-
ima i datim zavetima pred Gospodom; neki ~ak imaju ène i
decu, ve}ina ìve kao axuvani, biseksualci, neki ~ak i kao
pedofili, skoro svi ìvi u nehri{}anskoj rasko{i, kao da
su neznaboà~ke velmoè, dok vernici gladuju; mnogi
bogosluè i sara|uju sa jereticima, kakav je nedavni primer
dvojice na{ih arhijereja u Raveni, gde se ne zna ko ih je tamo
poslao i za ~iji ra~un, i na drugim mestima; neki ~ak
otvoreno propovedaju jeresi, kao episkop brani~evski, kao
da nisu u~ili pravoslavnu Bogosloviju, ve} ekumenizam
Zizjulasa; drugi zavode raskole i podele u Crkvi: me|u jed-
novernom, ponekad i jednokrvnom bra}om; mnogi dele
vernike na podobne i nepodobne, servilne i i licemerne,
umesto da ih okupqaju i hri{}anski edukuju; ve}ina cepaju
rizu Svetog Save, umesto da je krpe, jer su je komunisti do
sad cepali, ra{ivali i upropastili; mnogi zavode svoju
strahovladu umesto vladavine qubavi u Gospodu prema svom
duhovnom stadu; dosta wih se odme}u u „crkvenu hajdu~iju“,
kako sam to rekao u svojim intervjuima; ima ih koji ~ak pre-
poru~uju Zizjulasa umesto Gospoda Hrista, i {ta da Vam vi{e
nabrajam?!
Kako ste i mene napadali „iza le|a“, {to nije hri{}anski
(ja sam prvo pisao Sinodu pismo, gde ste i Vi ~lan o pobuni
naroda u Va{oj eparhiji protiv Va{e prakse, a vi niste dali
ni „pet para“ za na{e vapaje i prekliwawa da se okanite
|avoqe rabote, ve} ste, naprotiv, kod vernika i „svojih pri-
jateqa“, {to ne pristoji episkopu Va{eg poloàja,
produìli da me kleve}ete, pa }ete, bojim se, Vi i Vama
podobnn arhijereji, koji uvodite novotarije u SPC odre|ene
na Drugom vatikanskom koncilu, toliko izazvati da ustanem
i javno saop{tim srpskom narodu: kakvim, Vi i pojedine
Va{e kolege, poro~nim ìvotom ìvite, suprotno zavetima
323
datim Gospodu; kako samovoqno i koristoqubivo ruko-
vodite crkvenom imovinom, koja Vam je poverena na ~uvawe;
kako po{tujete: u~ewe Svetog pisma, kanone i dogme PC; kako
i koliko se pridràvate datih obe}awa, zaveta i zakletvi,
koje ste poloìli, za{to ne drìte datu re~ na Saboru da
vi{e ne}ete sluìti liturgiju po „vatikanskom obredu“, da
ne}ete pretiti vernicima ili, kao {to je to slu~aj sa
episkopom {umadijskim, koji izvodi „umirovqenog episkopa“
Atanasija, da ga brani pred vernicima u Ven~anima, koji je
mo`da „idejni tvorac“ ovih va{ih novotarija, kome je
„u~enost udarila u glavu“ pa ne zna „gde i na koga udara“, a
episkop {umadijski izvodi stotinama udbinih policajaca
protiv svojih vernika i tome sli~no, ne obaziru}i se na
znamewa krvoto~ivih ikona u svojoj eparhiji, pojavu zmija gde
bogosluì neblagodatnu liturgiju i tome sli~no. A Vi, isto
tako, mirno gledate kako sve{tenici, me|u wima pomahni-
tali namesnik poè{ki, tu~e svoje vernike umesto da ih
pou~ava,
Ja sam potpuno svestan teìne ovih mojih re~i, te ne
èlim, i ne}u, da imam ulogu Lutera, Kalvina, Husa i
Cvinglija u na{oj Crkvi. Ali sam, svakako, duàn da govorim
istinu, ~ak i pred pu{~anim zrnom, makar bio i na svom
raspe}u. Ovo ~inim ba{ {to sam svestan svoje sve{teni~ke
zakletve: da }u verno sluìti SPC, da }u u vreme i nevreme
govoriti istinu, ~uvati veru i boriti se za sveto
Pravoslavqe i Svetosavqe. I to }u ~initi dok sam god ìv,
kunem se pred Bogom ìvim i jedinim! Ja tim svojim stavom
nemam {ta da izgubim u ovom svetu, ve}, naprotiv, da dobi-
jem: u onom ve~nom ìvotu, pa }u da ispijem svoju ~a{u
gor~ine do dna, ako mi je Gospod dosudi. Naprotiv, dobi}u
mnogo, ~ak sve od Gospoda za ovaj svoj stav i u prolaznom
ìvotu ste}i Carstvo nebesko i zajednicu s Bogom. A to je,
trebalo bi da se sloìmo, ne{to najve}e za sve bnas, a za
mene: sve {to mogu, {to ho}u i {to èlim.
Samo da znate da briga o Crkvi nije samo episkopska
du`nost, iako je prvenstveno wegova, nego i svih ostalih
klirika i blagovernog naroda Boìjeg, zbog ~ega sam se i
drznuo da Vam napi{em ovo Otvoreno pismo i da govorim na
pozvatim tribinama.
324
Vi nemate, iako ste episkop, monopol na eparhiju Svetog
Save, niti je to Va{a o~evina i pr}ija; niti takvo pravo ima
ma koji episkop u SPC: da se pona{ate kao da jee bezgre{ni
rimski papa, jer Vi niste rimski pape; a ako ho}ete da
budete, pre|ite u Rimokatoli~ku veru, pa da znamo da niste
sa nama. Ali svakako da je ta~no da mnogi me|u Vama, mo`da
i u ve}ini slu~ajeva, pate od prelesti gordosti i visok-
oumqa, smatraju}i da ne podleète za svoj ìvot i nauku ni
sudu Boìjem, ni sudu svojih vernika i sve{tenika, ni sudu
Crkve, samo za to {to ste episkop, ve} zavodite najcrwi
oblik „proleterske“ diktature, okruùju}i se sa lakejima i
licemerima, koji }e Vam, ~vrsto verujem u Boga, i „do}i
glave“. Jer na{ narod ne kaè uzalud: „S kim si, onaki si!“
Sve ovo Vam rekoh i spasoh du{u svoju! A Vi sada ~initi
{ta Vam je voqa, ako vere u Boga nemate kao korektor da
~inite samo ono {to je saglasno Va{oj savesti, Va{em zvawu
u Crkvi, Va{im zavetima i zakletvi.
Moète, kad ste ve} sada i ~lan Sinoda, da me tuìte
crkvenom sudu za ovo moje pisawe; mene moète, kad ve}
niste smeli da tuìte episkopa Pahomija za wegovu krivicu,
jer on zna mnogo o svima Vama i zapretio Vam je. No i ja znam
mnogo o stawu u Crkvi, i ne pretim Vam, ali Vas opomiwem u
duhu hri{}anske qubavi, i to znawe o svima Vama me
optere}uje, te sam uvek spreman, „kao zapeta pu{ka“, da to
kaèm hri{}anski u lice i pred celim narodom, kao pred
Bogom, da odgovaram za svaku svoju re~ i svaki svoj postupak.
Molim za blagoslov Boìji, jer verujem da mi Va{ ne}ete
podariti.
Odani sluìteq SPC i sledbenik Svetog Save
Dr @arko Gavrilovi}, protojerej SPC

Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37
P. S. êka}u deset dana na Va{ odgovor, a posle }u, ako

odgovor ne dobijem, staviti ovo pismo na internet i
uputiti ga javnosti na ~itawe. To nije pretwa nego
jedini na~in moje borbe i otpora zloupotrebama u
Crkvi!
325
10) PRIBELE[KA O RAZGOVORIMA
SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM RADOVI]EM,
DRUGA POLOVINA MAJA 2008. GODINE,
SA ZAKA[WEWEM O GODINU DANA
P
ozvao me preko telefona o. Jovan Blagojevi}, proto-
jerej crkve Svetog Marka u Beogradu, i reka da su on i
o. Miodrag Popovi}, urednik Pravoslavqa, razgovar-
ali, da bi bilo dobro za Crkvu da ja odem i razgovaram sa
mitropolitom Amfilohijem Radovi}em, koga je Svvetog
arhijerejski sinod SPC, po odobrewu patrijarha Pavla
Stoj~evi}a, ovlastio da zamewuje patrijarha, dok je on
(bole{}u) odsutan, to jest, nesposoban da vr{i du`nost
patrijarha. Bilo je to nekoliko dana kasnije kada je objavqe-
na takva vest u maju 2008. godine.
Traìo sam prijem, koji je Visokopreosve}eni odmah prih-
vatio i zakazao mi isti u svom apartmanu u Patrijar{iji, u
ve~erwim satima, posle zavr{etka samog ve~erwa u Sabor-
noj crkvi u Beogradu, da }e me primiti.
Kad sam do{ao kod Mitropolita Amfilohija, u svoje
vreme uzornog revniteqa Pravoslavqa i Svetosavqa, uzeo
sam blagoslov, ~estitao mu na postavqewu i, koliko se
se}am, na{ razgovor se vodio u ovom tonu:
Visokopreosve}eni, pruà Vam se prilika da sada
razvlastite mafiju u SPC koja krade SPC, vr{i simoniju
prodaju}i parohije za novac, koja ìvi nedostojno svog
visokog duhovnog pozvawa. âk mnogi od arhijereja i sve-
{tenika ìve bludno, luksuzno i perverzno, pa da se onda,
kad o~istite SPC od mafije, okruìte dobrim, po{tenim i
uglednim sve{tenicima, kojih, hvala Bogu, ima u Beogradu.
- Aaa, ja to ne}u raditi!
- Za{to pobogu, odgovorih ja, vide}i da Mitropolita
interesuje samo poloàj patrijarha, a ne stawe u SPC? Zar
nije sam Gospod Hristos isterao trgovce iz hrama (sr. Mt. 21,
12; Mk. 11, 15; Lk. 19, 46), da ga ne profani{u svojim poslom,
a trgovci su, u odnosu na lopove i na{u mafiju u SPC,
po{teni qudi, jer razmewuju dobra koja nam je dao Bog, a ne
326
kradu jedni od drugih, niti kradu Crkvu, {to je neoprostiv
greh. A Vi ne}ete te ne~asne qude da isterate iz Hrama, Ne
znam za{to, osim ako i Vi nemate nekakav interes od wih, da
ste podlegli wihovom uticaju ili, ne daj Boè, potkupqeni
od nekog od wih da to ne ~inite.
- Ja sam za sada samo zamenik patrijarha, a ne i patrijarh.
- Pa zar }ete opet, iako ste patrijarhov zamenik, dozvoli-
ti da protojerej, za koga kaù da je sa patrijarhom u bliskom
srodstvu, da zato vlada starim i nemo}nim patrijarhom i
na{om Crkvom, da prodaje parohije sve{tenicima, enormno
se bogate}i, ~ine}i greh simonije, mita – korupcije, kako li
se ve} to zove, pravim se ja neve{t.
- @arko, mora{ to shvatiti; patrijarh je star i treba da mu
se na|e neko pri ruci. Osim toga, oni ~etrdeset godina
sara|uju zajedno i navikli su jedan na drugog.
- Ali to ne daje pravo protojereju da vr{i simoniju, pro-
daju}i parohije, kompromituju}i i samog patrijarha. Zar Vi
ne znate da se pri~a da se taj prota oènio patrijarhovom
vanbra~nom }erkom?
- U tom trenutku Mitropolit, koji je sa mnom pri~ao mirno
i staloèno, kako to samo on ume, u odnosu na mene koji sam
govorio skoro kroz suze i u gr~u, planu i odbrusi mi:
- Nemoj to i tako da govori{; ono {to {iri CIA i nepri-
jateqi Crkve!
- Kakva CIA? Ja vam mogu dovesti najmawe deset vrsnih
intelektualaca koji bi vam mogli potvrditi ovo {to vam
govorim, I ne govorim ja ovo iz zluradosti nego {to me boli
sve {to se de{ava u na{oj Crkre vi, a ne bi smelo ni , iako
i sam ne mogu da verujem u tako ne{to, jer po kanonima ni po
zakletvi episkopa, ni po wihovom polagawu mona{kih zaveta,
a znamo da ima episkopa koji imaju vanbra~nu decu i ène.
- Zna{ li ti da patrijarha mnogi smatraju za sveca. Kod
mene u Crnoj Gori, ~ak i komunisti govore da je on svetiteq.
- Pa, poslovica kaè: „svaki Cigo svoga kowa hvali“!
- [ta ti to zna~i?, upita me pomalo za~u|eno Mitropolit.
- Zar vam nije ~udno da komunisti, bezvernici, koji ne znaju
ni {ta je Boga, ni {ta je svetost, ni {ta je vera, hvale i
progla{avaju na{eg patrijarha za svetiteqa jo{ za vreme
wegovog ìvota, a u posledwem trenutku taj „svetiteq“ moè
327
da se pogordi, da izgubi veru, a mi znamo da je na{ patrijarh
Pavle u Sarajevskoj bogosloviji bio aktivista komunista,
drào komunisti~ku literaturu, na demostracijamai da je
1939. uzvikivao parole na Miqacki: Dole srpski kraq! Da je,
pre mona{ewa, sluìo u zloglasnoj OZNi i Ozna{e i tu, kako
se pri~a, smrtno ogre{io svoju du{u, mo`da i nekim ubistvima.
- Sve ti zna{! Otkud tebi takve informacije?
- Pa znam ono {to znam. I to {to znam, moram i da pri~am.
Ali, mnoge od ovih stvari su mi pri~ali {kolski drugovi iz
Bogoslovije samog patrijarha, a i sam sâm davao intervjue o
tome da je patrijarh {kolski drug (sa Bogoslovskog fakulte-
ta) Svetozar, otac Slobodana Milo{evi}a, da su istog dana
istog meseca (oktobra 1942.), u jeku Drugog svetskog rata,
diplomirali na Bogoslovskom fakultetu SPC: patrijarh
Pavle, German, mitropolit Vladislav, episkop Boca, „mit-
ropolit“ skopski Dositej, Svetozar Milo{evi} i cela gar-
nitura koja je posle rata vladala u SPC. Niti se zna ko im je
oformio komisiju za polagawe toliki predmeta, ko je otvo-
rio Fakultet, pred kojom komisijom su oni polagali
bogoslovske predmete i diplomske ispite, pa je patrijarh
dozvolio, kasnije da se ocu Filaretu Mi}ovi}u, poklone
ispiti (iz sedam predmeta) na BF SPC, protiv ~ega sam
pisao otvoreno pismo samom patrijarhu, a i odgovarao pred
samim patrijarhom.
Uostalom, zar i Vi, Visokopreosve}eni, niste krivi za
izbor episkopa Pavla za patrijarha srpskog, jer ste, na sed-
mom glasawu za taj izbor, ustupili svoje glasove patrijarhu
Pavlu, da mu bude omogu}en laìran izbor za patrijarha, o
~emu sam pisao i Vama i patrijarhu, Sinodu i Saboru SPC
ve}ini arhijereja, otvoreno pismo. Jo{ kruè i pri~e da je
Slobodan Milo{evi}, pred izbor patrijarha Pavla, zvao
Vas i episkopa Irineja Bulovi}a i rekao Vam: Ne ti~u me se
kanoni Va{e Crkve (a Crkva nije Va{a, nego Hristova)! Ho}u
da izaberete za patrijarha Pavla, a ne nikog drugog, tako da
su sve tri ceduqice stavqene u „{e{ir“ za izbor patrijarha,
bile napisane sa imenom „episkop Pavle“, ali da je,
naàlost, od svih wih otvorena samo jedna, a druge dve nisu
otvorene, i nije to zapisni~ki konstatovano, nego su dve
zatvorene i jedna otvorena ceduqica, odnete u Novi Sad od
328
strane episkopa Irineja, tamo gde im nije mesto, na na~in
kako komisija Sabora ne sme da radi. Sve to mi je pri~ao
pokojni arhimandrit Antonije \ur|evi}, iguman trono{ki u
prisustvu svedoka, a on, je, se}ate se, izvukao ceduqicu na
kojoj je pisalo ime „episkop Pavle“, a druge dve nisu
otvarane. U stvari, patrijarha Pavla je pomenuti o. Antonije,
kao sabrata man. Ra~e (kod Bajine Ba{te, spasao patrijarha
Pavla, tada{weg monaha u manastiru, od topqewa i davqe-
na u Drini prilikom kupawa.
- @arko, mora{ da zna{ da je ma ko bio na patrijarhovom
mestu od nas episkopa, da bi te ra{~inio.
- Pa, ne bi svet niti Crkva propali, ako biste me Vi
ra{~inili. U PC su poznati i razbojni~ki sabori,
jetereti~ki patrijarsi, raskolni~ki episkopi i sve{tenici,
koji su „vedrili i obla~ili“ ovde na zemqi, jer im se dade
vlast kao izdajstvo apostolu Judi. Ali, pitam Vas i sve koji
èle da me ra{~ine: zbog ~ega da me ra{~inite,
Visokopreosve}eni?! Koji biste kanon primenili prilikom
mog ra{~iwewa, da bi to bilo pravno vaqano? Morate mi
nabrojati moje krivice. Da li biste u wih ubrojali za
ra{~iwewe to {to sam stavio svoju glavu na paw komunisti-
ma, vode}i akciju koja je bila uperena protiv komunista i
mo}nika u Crkvi, koji su se me|usobno dogovorili, kao Irod
i Pilat, akciju i borbu za dobijawe dozvole za zidawe
Hrama Svetog Save, iako se patrijarh German sloìo sa
komunisti~kom vrhu{kom da ru{evine Hrama Svetog Save
budu Dom Svetog Save. Tako {to }e onda{we zidine Hrana
pokriti, upristojiti i da budu naimenovane za salu, crkvenu
biblioteku, muzej i tome sli~no. Ili, }ete mi pripisati kao
krivicu za ra{~iwewe to {to sam, sa svojim Svetosavcima,
prekinuo skaradnu predstavu – dramu od Sini{e Kova~e-
vi}a: Sveti Sava, 29. maja 1990. godine, uo~i Tu|manovog
ustoli~ewa u Zagrebu, koja ismejava Svetog Savu i celu
svetu dinastiju Nemawi}a, izlaù}i se sam smrtnoj opasnos-
ti i neprimereno strogim pogledima policije i osudi
tada{weg zamenika patrijarha Germana, mitropolita Jovana
Pavlovi}a, moga {kolskog druga, koji je napisao i jedno {pi-
junsko pismo iz Trsta Sinodu da ja ne radim Enciklopediju
pravoslavqa, daju}i predlog da Sinod Ili }ete me li{iti
329
~ina zbog toga {to sam, u junu 2001. godine, sa pokojnim
Neboj{om Krsti}em, predsednikom „Obraza“, organizovao
otpor i onemogu}io gej parade u Beogradu, koja je trebalo da
ide od Trga Republike do Hrama Svetog Save, i tako nam
opogane grad i svetiwu, zbog ~ega su me napadali i neki
visoki predstavnici Crkve i politike, kao i wihova
piskarala.
- Ne, ne zbog toga, ve} zbog tvog o{trog jezika koji ima{ i
kojim se sluì{ u javnim izjavama! Odgovori mi smireno
Mitropolit.
- Pa vi, onda, Visokopreosve}eni, morati pre toga li{iti
Gospoda Hrista Wegovog Bogo~ove{tva, jer je govorio o{tro,
kao niko ni pre ni posle Wega, protiv fariseja, sadukeja,
licemera (Mt. 23 glava); pa, onda, morate li{iti svetite-
qstva svetog Jovana Krstiteqa, koji je govorio gre{nicima:
carinicima, farisejima i sadukejima: „Porodi aspidini, ko
vam kaza da beìte od gweva koji ide? Rodite, dakle, rod
dostojan pokajawa. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo
oca Avrama, jer vam kaèm da moè Bog i od kamena ovoga
podignuti decu Avramu.“ (Mt. 3, 7 - 9). Pa, napokon, morate
raàlovati i svetog Jovana Zlatoustog koji je ustao protiv
nemorala carskog dvora (carice), o{trim re~ima, koje vi,
novope~eni ekumenisti, vatikanovci i gre{nici, nazivate
„govorom mr`we“, a, se}ate se, on je govorio: „Opet besni
Irodijada! Opet na tawiru traì glavu Jovana Krstiteqa!“
I mnoge, milionske svetiteqe, ispovednike Hristove i
mu~enike, koji su se, isto tako, sluìli, kako Vi kaète,
o{trim „vrlo o{trim jezikom“.
Na kraju, Visokopreosve}eni, ma ako to zvu~alo paradok-
salno, ja jedva ~ekam da me ra{~inite: da vam mogu slobodno
kazati „sve u brk“, i to dokumentovano, {to znam o svima
vama: kakvim luksuznim, poro~nim i perveznim ìvotom
ìvite; kako ste vi monasi, naro~ito mnogi episkopi,
pogazili mona{ke zavete, koje ste poloìli, mislim na tri
mona{ka zaveta; kako kradete crkvenu imovinu, kako ru{ite
kanonsko i liturgijsko jejdinstvo Pravoslavne crkve, vi koji
ste se zakleli, prilikom hirotonije, da }ete to jedinstvo
Crkve ~uvati „kao zenicu svoga oka,“ koje kanonsko i litur-
gijsko jedinstvo Crkve kr{ite danas masovno u liturgijskim
330
novotarijama; kako sara|ujete i bogosluìte sa jereticima i
raskolnicima, pre svega sa rimokatolicima i ekumenistima;
kako se wima prodajete za novac i primate tajno uplatnice
i u gotovini takav Judin novac od wih; kako prema
sve{tenicima skrupulozno primewujete crkvene kanone za
nemawe wihove krivice, koje vi u veliko gazite, ~ine}i, pre
svega, jeres, raskol, pedofilstvoi tome sli~no.
Evo, Visokopreosve}eni, vama li~no se pruà sada prili-
ka da me, kao „zamenik patrijarha“ ra{~inite, jer zamewujete
moga nadle`nog episkopa, koji, po Kanonima PC moè samo
da me ra{~ini. Udovoqite, molim Vas, èqi va{e sabra}e
arhijereja, onima koji bi èleli da me ra{~ine. (Napomiwem
sada i ja: da su na sednici Sinoda, u oktobru 2008. godine,
kako sam nezvani~no ~uo, episkopi: Irinej Bulovi} i
Hrizostom Stoli} predlagali su Sinodu, koji je nenadleàn
za moje ra{~iwewe, da me ra{~ini, dok je protiv toga ustao
episkop Vasilije Ka~avenda, te je stvar pala u vodu. Istina,
i patrijarh Pavle napisao je Dekret o mome ra{~iwewu,
novembra meseca 1991. godine, sazvao Beogradsko sve{ten-
stvo i kada je to izneo sve{tenicima, oni su me za{titili,
te je i tada moje ra{~iwewe palo u vodu. Dokle, Gospode,
pitam se ja, da me progone i da mi prete? I odgovaram sebi:
Sve dok imam Tebe u sebi, sve dok je voqa Tvoja da budem
sve{tenik, ja }u biti sve{tenik, dok me Ti {titi{ i brani{
od |avoqih qudi!).
U tom su nagrnuli nekoliko mladi}a, tri ili vi{e od tri,
koji su uzimali izvesne kofere, verovatno Mitropolitove
da ga pripreme za put, a Mitropolit me zapitao: [ta kaè{
@arko: Ho}e li biti {ta od mojih sinovaca! Svakako da
ho}e, ako budu sledili Gospoda Hrista. Uzeo sam blagoslov
i tuàn iza{ao iz Patrijar{ije i to ne prvi put, razo~aran
u stav Mitropolita, koga sam cenio za brata, jer je mla|i od
mene po {koli i sve{teni~kom staù, i {to nije onaj Risto
koga smo raniji pamtili. (Napomena: Dve li~nosti koje sam
vrlo cenio i po{tovao, verujem i oni mene, su me duboko
razo~arali po izdaji Pravoslavqa i Srpstva su Amfilohije
Radovi} i Atanasije Jevti}, biv{i „justinovci“, kaèm ja
sebi sada).
Zabeleèno 8. septembra 2009. godine @. \. G.
331
ÊTVRTI DEO:
PISMA DR@AVNIM ZVANI^NICIMA
JUGOSLAVIJE I SRBIJE
1) PISMO MAR[ALU JUGOSLAVIJE GOSPODINU

JOSIPU BROZU TITU,
S
ve{tenik sam Srpske pravoslavne crkve u Kraqevu.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve,
svojim aktom br. 220/zap. Ta~. 6, od 2. januara 1962.
godine izabrao me je za odlazak na postdiplomske studije u
Gr~ku, u toku akademske 1962/63 godine, o tro{ku Ekumen-
skog saveza crkava. Sve ovo je re{eno sa znawem nadle`nih
dràvnih organa. Stoga sam blagovremeno podneo molbu
Sekretarijatu za unutra{we poslove Sreza Kraqevo za do-
bijawe putnih isprava, ali sam wihovim brojem 3-435/953/62
g. odbijen, pod obrazloèwem da stoji slu~aj iz ~lana 20 st.
2 Pravilnika o putnim ispravama za prelaz dràvne grani-
ce. @alio sam se i Dràvnom sekretarijatu za unutra{we
poslove NRS, ali sam odmah dobio isti odgovor pod br. 2653
od 16. maja 1962. godine. Sveti arhijerejski sinod svojim bro-
jem 1731/zap. 312/62 28. maja t.g. odgovorila je da odnosni
slu~aj spada u nadle`nost Dràvnog sekretarijata za
unutra{we poslove NRS.
Pitam se kome da se obratim i kakav je razlog da ne dobi-
jem putne isprave? Osu|ivan nisam nikada, ka`wavan
tako|e a ipak mi se ne dozvoqava da se usavr{avam u inos-
transtvu.
Ja sam ro|en 1933. godine, te sam u vrtlogu Drugog svetskog
rata bio dete, ali kao takav osetio sam tragediju rata. Niko
moj nije u~estvovao na strani okupatora. Naprotiv, svi moji
su pomagali oslobo|ewe zemqe. Moja ku}a je ispod same
dreèni~ke Gradine, gde se 1941. godine vodila poznata
borba izme|u Nemaca i Partizana. Posle borbe moj otac je
li~no preneo jednog rawenog partizana u selo Ma~kat 30 km
332
daqine, izlaù}i se riziku da nema~ki bes sve nas sravni
sa zemqom.
Posle rata svi su moji pomagali izgradwu zemqe. Moji
najbliì srodni i onda i danas su na istaknutim mestima
gra|anske i politi~ke vlasti, ukqu~uju}i tu i svoju ro|enu
bra}u. Ja sam se opredelio za sve{teni~ki poziv i trudim se
da svojim pozivom budem od koristi crkvi i narodu, a time i
narodnoj vlasti. Politikom se ne bavim, ve} izu~avawem
teologije i nauke. Ni sa ~im ma gde ne bih doveo u pitawe
ugled svoje zemqe i svog poziva te smatram da nije bilo
mesta da mi se ne izdaju putne isprave za odlazak na post-
diplomske studije u Atini. Ovakvim gestom stvoreno je
nezadovoqstvo kod mene, jer ne mogu da se usavr{avam u
inostranstvu; Sveti sinod srpske pravoslavne crkve ne
moè da iskoristi stipendiju Ekumenskog saveza crkva, a i
Ekumenski savez treba da se obavesti o smetwama za
kori{}ewe ove stipendije.
Obra}am se Vama Gospodine Mar{ale veruju}i u Va{e
{iroko razumevawe i nadaju}i se da samo Va{a intervenci-
ja moè omogu}iti moj odlazak u Gr~ku, na ~emu bih ostao
duboko zahvalan. U isto vreme ja se izviwavam {to Vam ovim
oduzimam dragoceno vreme oko vo|ewa te{kih dràvnih
poslova u uzburkanom svetu, ali molim Va{e saradnike da
ovaj moj apel li~no Vama pro~itaju.
Unapred zahvalan na svemu s dubokim po{tovawem
Kraqevo
Pravoslavna crkva
28. juna 1962. godine U~tiv,
@arko Gavrilovi}, sve{tenik
333
2) PISMO DR. STIPI [UVARU, PREDSEDNIKU CK SKJ
BEOGRAD, 27. juna 1986. godine
AKO JE I OD DR [UVARA, MNOGO JE!
(Odgovor na ~udnu odbranu Mila Budaka od strane dr

Stipe [uvara, izgovorenu preko Televizije)
^
udno je ovo vreme koje nam je dodeqeno da zajedni~ki
ìvimo u wemu. Sve vi{e se zakliwemo (~itajte: zak-
lawamo) u bratstvo i jedinstvo, uglavnom verbalno, a
sve vi{e potkopavamo temeqe narodne sloge u praksi.
Zari~emo se re~ima da smo za ravnopravnost i protiv
diskriminacije, a bez prestanka èlimo jedni druge danad-
mudrimo i da iskoristimo, tako da se na{e dru{tvo sve
vi{e raslojava, uglavnom zbog dvojnog morala prvenstveno
onih koji su na ~elnim pozicijama u na{em dru{tvu.
Tako, na primer, i dr Stipe [uvar sve vi{e iznena|uje
na{u javnost nekontrolisanim i neodgovornim izjavama,
iako je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovaj poli-
tikolog, je ~lan najuèg partijskog foruma u zemqi. Ovaj
politikolog, iako po struci sociolog, koliko znamo, daje
sebi pravo da sudi u svima oblastima ìvota u na{oj kul-
turi, pona{aju}i se kao svemo}ni i sveznaju}i. Sada smo ga i
mi, Srbi, upoznali po ponavqawu genocidne usta{ke
parole: „Srbe o vrbe!“ I to usred Beograda.
Naime, na Konferenciji za {tampu, u toku Trinaestog kon-
gresa SKJ, 27. juna 1986 godine, zajedno sa Bo{kom Kruni}em
(zanimqiva koincidencija!), u „Panorami“ Prvog programa
RTB, i to u najgledanije vreme, Stipe [uvar je „zalutao“ sa
terena prava,{to je wegova struka, na podru~je politike i
kwièvnosti koje mu nisu struka, i da, bez dopustive mere
pred auditorijum koji ga slu{a, ponovi parolu usta{kog
doglavnika dr Mila Budaka (ja sumwam da je to parola M.
Budaka) u jednom spontanom razgovoru sa dopisnikom „Pari
ma~a“. Kako ne raspolaèm autenti~nim stenogramom, do
koga nisam mogao do}i, parafrazira}u dr [uvara po se}awu,
rizikuju}i da to ne u~inim potpuno ta~no.
334
Kada je strani dopisnik u Beogradu, gl. Pavle Jankovi},
postavio pitawe o tzv. Verbalnom (politi~kom) deliktu koji
je unet u na{e krivi~no zakonodavstvo, iako ga nema ni u jed-
nom drugom krivi~nom zakonodavstvu ma koje kulturne i civ-
ilizovane zemqe u svetu, onda je prvo odgovorio Bo{ko
Kruni}, ili iz drugih pobuda, dr [uvar je upitao ovog stra-
nog dopisnika da li je Srbin. Na potvrdan odgovor usledilo
je drugo pitawe dr [uvara bez zastoja i neophodnog
racionalnog odstojawa, {ta ovaj dopisnik, kao Srbin, misli
o pokli~u: „Srbe o vrbe!“ Ne sa~ekav{i odgovor, iako je,
koliko smo mogli razabrati ovaj dapisnik rekao da to nije
delikt mi{qewa ve} delikt ~inidbe, dr [uvar je nastavio,
kao mo}nik i miqenik vlasti, da govori samo za sebe iako ga
je slu{ala masa Jugoslovena: tu parolu je istakao dr Mile
Budak nije u~inio nikakvo krivi~no delo, svojom rukom nije
nikoga ubio, ~ak je za{titio Krleù, pa je opet (zbog te
parole, odnosno, zbog delikta mi{qewa, @. G.) obe{en 1945.
godine. [uvar je daqe rekao da je Mile Budak dobar
kwièvnik, ~ak vrlo dobar, odli~an.
a) Kako, dakle, stoje stvari sa Milom Budakom?
Pre svega, ako dr [uvar toliko autoritativno govori o,

kako on kaè, „propalim studentima“ koji su vinovnici tzv.
„verbalnog delikta“, nas ~udi da uspe{ni, diplomirani
student, kao {to je dr [uvar, moè toliko da se zaboravi
ko je, gde se i na kojoj funkciji nalazi, pa da usred
Beograda, onako ovla{ i lukavo, ponovi usta{ku parolu koja
je mnogo jada i zla nanela ovom napa}enom narodu i da
nekakvim „fi{kalskim“ razlozima i ~udnom pravni~kom
logikom poku{a da rehabilituje opasnog i poznatog usta{kog
iideologa, slugu okupatora, ministra zloglasne NDH i mor-
bidnog psihopatu – Mila Budaka, koji, sa svojim zapenu{enim
genocidnim pokli~om: „Srbe o vrbe!“ poziva usta{e, ~ak i
okupatora, na krsta{ki rat i biolo{ko istrebqewe
golorukog i neza{ti}enog srpskog naroda. A taj narod je
iznedrio i heroje pale za bratstvo i jedinstvo jugosloven-
skih naroda, pred kojima bi razni Budaci i [uvari morali
da skinu kapu.
335
Iz dokaza koji su objavqeni kod nas i u inostranstvu zna
se dobro ko je bio Mile Budak, ali je àlosno ako to ne zna
dr [uvar koji sa svoga visokog poloàja vlasti zagovara
politiku zajdni{tva, rehabilituu}i poznatog zloglasnika.
U Maloj enciklopediji Prosvete stoji da je M. Budak
„kwièvnik, usta{ki ideolog i “doglavnik” u tzv. Nezavisnoj
dràvi Hrvatskoj, jedan od inicijatora bratoubila~ke
borbe“ (Mala enciklopedija Prosveta, tre}e izdawe,
Beograd: Prosveta, Prvi tom, str. 270.). Ovde nema nigde
pomena da je to odli~an kwièvnik, da je nevin. Naprotiv,
stoji da je jedan od za~etnika, ako ne i za~etnik onog
stra{nog krvoproli}a u Jasenovcu, Jadovnu, Velebitu, Glini
i gde jo{ ne, kakva istorija do sada nije zabeleìla, akoja
nismo jo{ uvek u svemu obelodanili, po{to sva strati{ta i
mu~ili{ta nevinih Srba, a sa wima i drugih naroda, nisu jo{
otkrivena niti su kosturi prebrojani.
Viktor Novak, u svome poznatom ìvotnom delu Veliki
zlo~in kaè: „Mile Budak, jedan od prvih Paveli}evih
suradnika, wegov prvi doglavnik i uveliko organizator
krvavih usta{akih akcija 1941“ (Viktor Novak, Magnum Krimen,
Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, MCMXLVIII, str. 537.)
ministar vera i prosvete u NDH i ~lan najuè usta{ke
vrhu{ke (Ibid., op. Cit., str. 547. 550). Svuda gde je govorio,
Budak je pretio Srbima progonom, pokr{tavawem i klawem,
traè}i proterivawe i pokr{tavawe istih (hrvatizirawe i
porimokatoli~ewe (Ibid., op. cit., str. 593. 603. 605), isti~u}i
lozinku i krilaticu, protiv Srba: „Ili se pokloni, ili se
ukloni!“ (Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941.
24. juli 1941). On je traìo ru{ewe srpskih hramova koji su
za wega bili stra{ilo (Ibid., op. cit., str. 695.). Na zboru u
Pakracu 20. jula 1941. godine kaè: „S Vlahom (tj. Srbinom)
jedi samo pola zdjele, a od pola zdjele ubij ga zdjelom po
glavi, jer }e i on tebe.“
(Ibid., op. cit., str. 605 sr. “Hrvatski narod“, 22 juli 1941. 24. juli
1941.) U Gospi}u 1941. Budak parafrazira poznatu parolu
koju [uvar ponavqa u Beogradu 1986. (u nameri da zagovara
bratstvo i jedinstvo): „Jedan dio Srba }emo pobiti, drugi
raseliti, a ostale }emo prevesti u katoli~ku vjeru i tako
pretopiti u Hrvate.“ (Ibid., op. cit., str. 695.). Taj program on
336
isti~e u vi{e navrata i na raznim mestima NDH (Ibid., op. cit.,
605. 784).
Dr viktor Novak nedvosmisleno isti~e da „Hrvatska
straà“ glorifikuje Budaka kao velikog kwièvnika, jer
„Budak je, kroz romane agitirao za ideje, koje su toliko pri-
rasle srcu hrvatskih klerikalaca“, da Hrvatima dolazi
najve}a opasnost od Beograda, da Hrvatska treba {to pre da
se re{i prisustva Srba na svojoj teritoriji, kao {to su se
Srbi re{ili Turaka, da }e se istorijski sukob Srba i Hrvata
odigrati na Drini (Ibid., op. Cit., str. 597).
Mnoge monografije u inostranstvu, tako|e, isti~u
fa{isoidno i zlo~ina~ko lice Mila Budaka. Tako, u jednoj
stoji da Budak, u govoru u Slavonskom Brodu 15. juna 1941.
isti~e da su suta{e, prepru{ene u frawevce, upu}ene u sela
i gradove NDH da pripremaju masakr Srba (Genocide in
Satellite Croatia, 1941-1945, A Record of Racial and Religious
Persecutions and Massacres by Edmond Paris, tr. From the
French by Lois Perkins, Shicago> The America Institute for Balkan
Affairs, Socond printing 1962, Chicago, 1962, str. 25), da Budak
{aqe 3. maja 1941. pismene instrukcije usta{ama, odnosno
svima podre|enim u NDH, sa svojim potpisom da usta{e
otpo~nu akciju sa progonom i nasilnim pokr{tavawem Srba
(Ibid., op. Cit., str. 67). Budak 13. jula 1941. isti~e povezanost
usta{a i Rimokatoli~ke crkve u na{oj zemqi, no da se
zapaziti i aktivna uloga Vatikana u genocidu nad Srbima,
kada ~itamo: „Usta{ki pokret je osnovan na religiji. Stoga
na{e akcije dolaze od na{e predanosti religiji i to
Katoli~koj crkvi“ (Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“,
17. VII 1941.). Me|utim, 3. avgusta 1941. Budak je potanko
obrazloìo svoje zlo~ina~ke namere: „Pravda ne moè uvek
da se dobije zakonskim sredstvima, i ponekad treba da bude
nametnuta paqbom i pu{kom. Ovo je razlog za{to sam
opomenuo srpsko gnezdo u Prwavoru da kada ih vidim
treba}e mi 24 ~asa da ih sve pobijem, i vi }ete mi pomo}i u
tome.“(Ibid., op. Cit., str. 100 sr.: „ Katolicki tjednik“, 17. VII 1941.)
I mnoge druge monografije govore o patolo{koj mr`wi Mila
budaka protiv Srba (Sr. A. Manhattan, Terror over Yugoslavia,
London, 1953, str. 60; Jean-mare Sabather in the Magayine Paris
– Match, 25 May 1957, str 23.). Dr [uvar bi trebalo da ih
337
pro~ita, ako ba{ ho}e da zna ko je bio Mile Budak, a izme|u
ostalih i kwigu Zorana Nenezi}a, Masoni u Jugoslaviji
(1764-1980), naro~ito stranu 492, na kojoj se govori o paktu
protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve, i to zaq vreme
predratne Jugoslavije, paktu koji Mile Budak zakqu~uje kao
mason i usta{a.
Dr [uvar poku{ava da nam poturi zmiju mesto ribe,
isti~u}i da je poznati usta{ki krvnik Mile Budak nevin, da
je stradao samo za tzv. Delikt mi{qewa i to svirepo –
ve{awem. Wega bi, ~ak, po [uvaru, izgleda, trebalo ne samo
rehabilitovati nego slaviti, mo`da odlikovati ordenom
narodnog heroja kao {to je odlikovan Enver Hoxa, zato {to
je, zaboga, spasio Krleù, koji je, isto tako, imao ne retko,
pogrdnih re~i za Srbe.
Progla{avaju}i Mila Budaka za odli~nog kwièvnika dr
Stipe [uvar je prekora~io granice svoje kompetetnosti,
po{to daje kriti~ki sud o oblastima i stvarima u koje je,
verujemo, neupu}en. Tako|e, prekora~io je norme pristojnos-
ti i dobrog pona{awa {to je u srcu, iako osaka}ene Srbije,
nekoliko puta uzviknuo usta{ku parolu a, nada sve, u~inio je
i krivi~no delo jer progla{ava za nevinog onog zlikovca
koga je ovo dru{tvo osudilo na smrt ve{awem bez pomilo-
vawa i rehibilitovawa. Kako, onda, tuma~iti tvrdwu dr
[uvara da Mile Budak nije u~inio nijedno krivi~no delo,
ve} samo delikt mi{qewa – nego kao gnusnu podvalu i
neistinu? A po{to je spasao Krleù, on, ~ak, po [uvaru, ima
ogromne zasluge za dana{wicu. Zar to nije tipi~an primer
provokacije sa neizbrisivim politi~kim implikacijama? Po
toj logici danas moèmo rehabilitovati Budaka, sutra
Stepinca, a prekosutra Artukovi}a i Paveli}a, jer svi oni
kaù, a to je kazao i Artukovi}, da nisu nikoga ubili, da su
se borili za Hrvate. Ispada da su Srbi, Jevreji i Romi kao
i rodoqubivi Hrvati koji su stradali od usta{a, sami sebe
mu~ili i ubijali, sami sebi o~i vadili, u vrelu vodu decu
svoju bacali, polomqeni ssami u jame skakali, palili se po
crkvama, grozno mu~ili po strati{tima. Ima li ve}e laì i
ve}e politi~ke, ako ne}emo da priznamo moralnu, {tete od
ovog rezonovawa?
338
Ne znamo da li je dr [uvar obave{ten da Milu Budaku
nije su|eno niti je osu|ivan kao kwièvnik ve} kao ideolog
usta{tva i idejni inicijator bratoubila~kog klawa Srba od
strane Hrvata – usta{a i takvog mu~ewa koje istorija do
sada nije zabeleìla u svojim analima.
Vredi zapitati da li dr [uvar zna da u krivi~nom zakon-
odavstvu biv{e Jugoslavije, kao i u posleratnom zakono-
davstvu ove Jugoslavije, nije postojalo krivi~no delo poz-
nato kao delikt mi{qewa, te, po tome osnovu, Mile Budak
nije mogao ni biti su|en, pa niti osu|en. On je su|en i osu|en
za krivi~no delo zlo~ina zlo~ina i genocida nad nevinim
`rtvama zlodela koja svi qudi ~iste savesti i zdrave
pameti znaju, pogotovu oni koji istraùju usta{ke zlo~ine, a
time i krivicu Budaka.
No, i pored svega toga, simprtomati~no je i indikativno
{to ovu zloglasnu parolu dr [uvar ponavqa nekoliko puta,
i to u te{kom trenutku kada ovo dru{tvo i svi iskreni
rodoqubi na{e zemqe ulaù ogromne napore da iza|u iz
krize u koju ga neprijateqi ovih prostora guraju. I to za
vreme samog kongresa SKJ gde su se za govornicom ~ule mnoge
opore re~i u odnosu na sve one koji, poput dr [uvara,
stvaraju razdor me|u na{im narodima. I to u te{ko vreme
na{ih nepotrebnih podela, parcelisawa, optuìvawa, ~ime
je dr [uvar bezrazlo`no uznemirio javnost – iznurenu ster-
ilim, uglavnom po politi~kim re~nikom i koja je, reklo bi
se, pasivno na {irem prostoru, propratila ovu [uvarevu
diverziju. Me|utim, mnogo je negativnih komentara, uzdu` i
popreko ovog grada, na ra~un „Konferencije za {tampu“ dr
[uvara, koja to i nije bila, po{to zastupqeni govornici
nisu dopustili novinarima ni da ih ~estito pitaju. Barem
koliko smo mi mogli da vidimo na ekranu TVB. U javnosti je,
ipak, ostala uzdràna, boqe re~eno, pritajena gor~ina zbog
svega ovoga.
Izgleda, samo za dr [uvara, da je Mile Budak odli~an
kwièvnik, i to samo zato {to je usta{a i {to je u svojim
romanima propagirao gencid i patolo{ku mr`wu prema
Srbima, a Dobrica ]osi}, borac i komunista, „slab“
kwièvnik samo zato {to je Srbin i ne ume, ili ne èli, da
sledi takt dr [uvara i wegove „Bele kwige“. A za sve jade je
339
kko se dr [uvar – i to kao „vrlo uspe{an student“ za razliku
od „propalih studenata“ koje pomiwe – smede toliko per-
fidno da okomi na dan{wu vlast u Jugoslaviji, koja je obe-
sila nevinog „heroja“ u liku Mila Budaka, a on je spasio
Krleù? Znamo da su “propali studenti“ odgovarali za svoje
verbalne delikte iako nisu zagovarali rehabilitaciju
zlo~inaca, ali da li }e ikada kod nas „uspe{ni qudi“ odgo-
varati za svoje neodgovorne izjave i podnositi ovom narodu
ra~une za svoje politi~ke diverzije? Ko kod nas snosi
posledice za svoju javnu re~ koja uznemirava javnost: oni koji
time u~ine mawu {tetu ili oni koji su neza{ti}eni od
mo}nika vlasti? Kada }e na{i rukovodioci po{tovati nas
obi~ne gra|ane barem toliko da paze {ta govore i da govore
{to treba da kaù. Apologija zla ne moè nikome dobra
doneti. Ako je i od dr [uvara, mnogo je!
Ponu|eno „Pravoslavqu“ (Del. Br. 268-86), ~iji je urednik

obe}ao da {tampa), „NIN-u“ (preko po{te R-10461 od 1.
jula 1986. godine), kao i „Glasu Crkve“ u [apcu da objave,
{to nisu u~inili.
Poslato dr Stipi [uvaru, preko CK SKJ R-2861-11050 od

15. oktobra 1986. godine i CK SK Srbije R. 2860-11050 od
15. oktobra 1986godine).
340
3) TEATRALNOST ZNANA KAO „[UVERIJADA“
BEOGRAD, 23. decembar 1988. godine
Pismo protojereja Dr @arka Gavrilovi}a ulu}eno Stipi

[uvaru, predsedniku Predsedni{tva CK SKJ, Slobodanu
Milo{evi}u, predsedniku Predsedni{tva CK SK Srbije,
„Poligici“, NIN-u i „Pravoslavqu“.
S
tipu [uvara znamo poodavno, uglavnom po wegovim
kontraverz-nim, dvosmislenim, u svakom slu~aju,
nedore~enim izjavama. Znamo ga i po skarednom, sada
to moèmo slobodno re}i, usmerenom obrazovawu koje je
upropastilo nekoliko generacija sredwo{kolaca. Znamo ga,
sada je to sasvim jasno, i po „neprincipijelnoj koaliciji“
protiv SR Srbije i wenog rukovodstva, atime i protiv srp-
skog naroda (!,n.p.). Poznajemo ga, rekoh, poodavno. Setimo se
samo wegove famozne konferencije za {tampu za vreme
(OIII kongresa SKJ, kada je, zajedno sa Bo{kom Kruni}em,
svojim pajta{em i saborcem, poku{ao, uo~i velikog srpskog
praznika Vidovdana - 27. juna 1986. godine, u emisiji „Pano-
rama“, u najudarnije vreme kada se televizija najvi{e
gleda, da javno i otvoreno brani usta{kog zlo~inca Mila
Budaka.
O tome sam ve} pisao. Znamo ga dobro i sa sednice CK SKJ,
odràne u Pri{tini zajedno sa ~lanovima Pokrajinskog
komiteta, znamo kako je vodio ovu sednicu i naglo je prekin-
uo da se ne bi ~ulo mi{qewe srpskog rukovodstva. Znamo ga
i sa KZVII sednice CK SKJ, kada je ilegalno uveo u CK
instituciju tajnog glasawa za {ta nije imao pokri}e ni u
Ustavu SFRJ ni Statutu SKJ, a sve u nameri da se „ne-
principijelnom koalicijom“ obra~una sa srpskim rukovod-
stvom.
U tom smislu i dobro poznai „Hafnerov prst“, koji i danas
lebdi ispred o~iju svih dobronamernih ali {okiranih
gra}ana SFRJ kao znak slutwe i staqinisti~ke pretwe, nije
ni{ta drugo nego ispruèna ruka Stipeta [uvara. A da je to
tako svedo~i ~iwenica da „predsedavaju}i“ nije reagovao da
za{titi Slobodana Milo{evi}a onako kako je reagovao da
341
za{titi Stipu [uvara na istoj sednici. Znamo, dakle, Stipu
[uvara dobro „kao zlu paru“.
Sada ga znamo i po nevi|enoj i neprimerenoj provokaciji
nas vernika i po napadu na Srpsku pravoslavnu crkvu, kad je
proglasio je za nacionalisti~ku organizaciju, iako ona to
nije bila u celoj svojoj mukotrpnoj istoriji, uprkos prekoj
potrebi da bude nacionalna, barem za vreme usta{kog, bal-
isti~kog ili sada{weg {iptarskog genocida nad Srbima na
Kosovu i Metohiji. Naime. Stipe [uvar, govore}i 20. decem-
bra 1988. godine, opet emitovano oko 20 sati, mislim na
NZIK) sednici CK SKJ o stawu u Makedoniji, nije propustio
ni ovu priliku da se ne „o~e{e“ o Srbe i Srpsku pravoslavnu
Crkvu. On je, konstatuju}i da Makedonci (komunisti su ih
proglasili za poseban narod na ra~un srpskog naroda! n.p.) i
danas trpe posledice gr~kog, bugarskog, albanskog i srpskog
nacionalizma, detaqi{u}i to na sebi svojstven {eretski
na~in, tvrdio da se „srpski nacionalizam prema
Makedoncima ispoqava kroz nepriznavawe autoke-falnos-
ti Makedonske pravoslavne crkve i skidawe plo~e sa
fasade manastira Prohora P~iwskog o odràvawu sednice
ASNOMA-a
(„Srpska borba“, îkago, god. K^LIV br. 1459.

februara 1989. godine)
342
4) OTVORENO PISMO DR. @ARKA GAVRILOVI]A
KOMINTERNOVSKO-VATIKANSKOJ VRHU[CI
DELA RUKOVODSTVA AP VOJVODINE
N
e pi{em vam ni kao sve{tenik Srpske pravoslavne
Crkve ni kao nacionalista kako ste me krstili vi koji
nemate pravo da kr{tavate, niti vam pi{em kao dok-
tor teologije niti kao doktor filosofije, jer vas nauka ni
filosofija nikada nisu ni interesovale nego vlast i
eksploatacija, niti vam pi{em kao prijateq i drug, jer ste
prijateqstvo i drugarstvo davno odbacili. Pi{em vam kao
najobi~niji gra|anin ove zemqe klete i proklete koga do
srì poga|a ponièwe silovanih devoj~ica i silovanih
èna na Kosovu, tragedija Srba ne samo an Kosovu koju
oli~ava tragi~na sudbina \or|a Martinovi}a kojoj ste vi
kumovali, koju ste decenijama zata{kavali, koju i danas
ignori{ete.
Pi{em vam ne zbog vas, jej je vas |avo odavno uzeo pod
svoje a na{ narod kaè ko s |avolom tikve sadi o glavu mu
se obijaju. Nego vam pi{em zbog naroda ovog jadnog i ubogog
koga zamla}ujete obmanama, kome mozak ispirate decenijama,
koga ste doveli do prosja~kog {tapa, koga ste zaduìvali i
kapom i {akom u inostranstvu, od ~ega ste dobar deo trpali
u svoje xepove. Ako ne podseti}u vas na neke afere koje bi
trebalo da dobro znate. Zbog ovog pisma vi }ete me nazvati
nacionalistom, klero nacionalistom, mo`da i fa{istom.
Jer vi odavno kr{tavate sve po{tene qude protiv kojih ne
moète da se sluìte argumentima. Mo`da }ete traìti da
budem su|en i osu|ivan kao {to ste traìli i za novinare
koji su poku{ali da pi{u o svojim zloupotrebama. Vi ste se
odavno odvojili os naroda opijeni vla{}u i privilegijama.
Vi ste se odavno odvojili od naroda opijeni vla{}u i priv-
ilegijama. Vi ne znate koje je doba civilizacije u kulturnim
zemqama, zato i smatrate u stilu poznatog apsolutiste:
Dràva to sam ja, napad na nas napad je i na dràvu, soci-
jalizam i samoupravqawe i partiju. Te u interesu ovog naro-
da koji ìvi u Jugoslaviji i svoje ~asti, ako vam je do we i
343
malo stalo, ako ej uop{te imate, trebalo bi da podnesete
neopozivu kolektivnu ostavku. Vas svakako ne boli sudbina
silovanih devoj~ica od {est, devet i trinaest godina, ali i
devojaka, èna, starica i kalu|erica, ubijenih i
premla}enih Srba, na hiqade odseqenih sa svojih vekovnih
ogwi{ta posle ne~uvenog zuluma i obespravqewa kojima su
bili izloèni decenijama. Vi ste u zavitrini vlasti, u luk-
suznim vilama okruèni pratwom i privilegijama, izdignu-
ti u oblake iznad stvarnih tokova ìvota koji u bedi vodi
radni~ka klasa. Za{to bi vas interesovao ìvot va{ih
qudi kada je vama dobro, kada vi oli~avate dràvu, soci-
jalizam i partiju. Vama je dobro, pa prema tome i onima koje
predstavqate mora da bude dobro zato {to je vama dobro a
wima kako bude. Kada vas tako stra{na silovawa poga|aju
kako da se otmemo utisku da i vi niste silovani. Kada vas
bezakowe na Kosovu i pqa~ka op{te dru{tvene svojine ne
bole, kako da ne pomislim da i vi niste ~inili bezakowe.
Kada vas genocid nad Srbima ne zanima, kako da ne
posumwam u to da li ste Srbi, qudi. Govorite da se ne
borite za republiku nego da je ima. Pitam vas ko vam je pok-
lawa?
Ako se stalno zaklawate za Avnojevske odluke i zakli-
wete u Avnojevsku Jugoslaviju kada u odlukama Avnoja nema
pomena ni o va{oj republici ni o va{oj pokrajini. Da li ste
svoju republiku nasledili od Kominterne, koja je op{ti
mrak u istoriji, od koje se i Rusi sve vi{e ogra|uju, koju ste
silovito napadali, ili ste republiku dobili onog momenta
kada ste promovisani u narodne tribune da razbijete Srbe,
ili vam je ona politi~ki testament od ajatolaha.
Kominetrna je oti{la u mrak istorije a vi èlite da pri-
menite odlike Kominterne u pogledu na srpski narod ali ne
i na Jugoslaviju i na voqenog druga Tita. Vi èlite ad se
kominternovskim metodama obra~unavate sa protivnicima i
sa srpskim narodom a da ostanete na svetlosti dana i
vlasti. Danas kada postoje integracioni procesi u svima
narodima i dràvama, ~ak i grupacijama dràva i kontine-
nata, vi se borite za ne jedinstvo Srbije i Srba, protiv
takozvane Velike Srbije, a ne dozvoqavate da se pravno i
politi~ki konstitui{e ni ona Srbija koja je postojala odmah
344
posle rata. Da li znate o ~emu pri~ate i kako otrovno seme
smutwe podele sejete. Ako èlite da znate ko ste pogledajte
se u ogledalu naroda, jer ste sopstveno ogledalo izgubili.
No {ta }e slepcu ogledalo, kaè na{ narod. Vi koje intere-
suju samo foteqe a ne dobro naroda i radni~ke klase, koja
gladnija i beznade`nija luta sve vi{e van Beograda i svih
krajeva Jugoslavije i koja se bori za minimalni li~ni doho-
dak, pred vama koji imate deset puta vi{e, koji ste samo
otu|eni predstavnici radnika, trebalo bi {to pre ad
napustite svoje nezasluène poloàje u korist mla|ih nes-
posobnijih i sposobnijih, kako bi se zemqa {to pre izvukla
iz krize, osim ako ne èlite da sahranite zemqu zajedno sa
sobom i narodom. Za{to aj pri~am vama ono {to ne}ete da
~ujete ni od svoje partije ni od svoga naroda?
Vama su va`nije va{e foteqe, va{e luksuzne vile od
va{ih fabrika u kojima uzimate ~ak i vi{e od 60% od bruto
dohodaka, za razliku od kapitalista koji uzimaju radnicima
do 20% od dohotka. Zamislite se kakvu ste Jugoslaviju
zatekli i do ~ega ste je sada doveli. Vi ste podelili celu
zemqu a ne samo Srbiju. Zamislite da bi mamutska
birokratija koju ste stvorili kao nusprodukt da {titi va{e
privilegije, mogla za deceniju da pojede dohodak jedne
Amerike i ona sve vi{e zavla~i ruku u radni~ki xep a vi se
sve vi{e i{~u|avate protestima svojih radnika, a vi i daqe
unov~avate svoje foteqe na narodnoj muci na stradawima
Srba na Kosovu. Govorite o nekom bratstvu i jedinstvu, a
bra}a nam siluju decu i ène, nabijaju mladi}e i stoku, pale
manastire i crkve, ~ak i grobove heroja koji su pali za
izmi{qenu slobodu, bratstvo i jedinstvo. êkate i to u
foteqama eksploziju narodnog gneva, umesto ad re{avate
krizu dok vremena ima, dok nije prerasla u bunu, gra|anski
rat u drugi Liban. Ko je va`niji narod ili va{e foteqe,
sloga ili va{e nejedinstvo, Jugoslavija ili va{a republi-
ka. Ne znam da li }ete mi li~no odgovoriti ali znam da }ete
me javno i tajno napasti.
No napadajte mene ali ostavite ovaj narod da u miru i
sporazumevawu re{i svoje nagomilane te{ko}e, da re{i
nelogi~ne i neprimerne ustavne norme preko izmena za
op{te dobro svih. Vi se pospite pepelom i tugujte {to niste
345
uspeli da na poloàju sluìte svome narodu, nego sluìte
svome egoitetu i neprijateqima svoga naroda.
U Beogradu, 18. jula 1988. godine

Vama dobro èle}i,
Dr @arko Gavrilovi} protojerej
346
5) PISMO PREDSEDNIKU SO VRAÂR,
O RU[EWU DOZVOQENE GRADWE
BEOGRAD, 10. mart 1984. godine
U
~tivo Vas molim da me primete na razgovor povodom
ru{ewe koje je Va{a slu`ba Komiteta za komunalne,
gra|evinske i stambene poslove izvr{ila 7. jula 1983.
godine u ulici Save Kova~evi}a br. 67.
Ja sam se preko deset puta telefonom obra}ao Va{oj
sekretarici i molio za prijem, ~ak sam u sredu 7. marta 1984.
godine li~no do{ao u SO Vra~ar i molio za prijem, ali je to
sve ostalo bez efekta. Stoga Vas molim da me obavestite da
li ho}ete da me primite ili ne, jer èlim da se obratim
Komitetu za qudska prava pri OUN budu}i da sam se, do
sada, obra}ao svima faktorima u Republici, ali uzaludno.
âk se vodi i krivi~na istraga u Tre}em javnom tuìla{tvu
u vezi tog slu~aja, ali Va{a slu`ba ne}e da odgovori na
wihovo traèwe niti da dostavi spise koje je traìlo
tuìla{tvo. Mislim da }ete shvatiti moje nezadovoqstvo i
spre~iti da uradim ono {to ne èlim i kao gra|anin ove
zemqe da nanosim {tetu ugledu wenom. Unapred zahvalan na
razumevawu
10. marta 1984. godine
Dr @arko Gavrilovi}
Beograd
347
6) RADI BUDU]NOSTI SRPSKOG NARODA TREBA
ODMAH ODBACITI KOMUNIZAM
BEOGRAD
Odgovor na Otvoreno pismo g. Radisava Filipovi}a,

pukovnika JNA u penziji od 19. marta 1990. godine pod
naslovom: “Zbog budu}nosti srpskog naroda treba odbac-
iti Milo{evi}a i Dra{kovi}a”
N
isam nikada mislio da }ete i mene uvrstiti u red
Va{ih meta za otvorena pisma pre svega {to duboko
cenim Va{e napore da iza|emo iz }orsokaka u koji su
nas komunisti doveli, a onda i zbog Va{eg intelektualnog
po{tewa, kao Don Kihot, branite komunizam po svaku cenu,
~ak i kada ga mnogi napadaju i napu{taju i, naposletku, radi
na{eg poznanstva koje je, barem do sada, bilo ~isto kao suza.
a) Distancirali ste se od zlotvora i ratnog

zlo~inca - JOSIPA BROZA
Ja sam, isto tako, duboko svestan da vi ne moète od mene

napraviti komunistu, jer sam ja imun na tu zabludu i utopiju
koja je i Vas, poput mnogih Srba, zatrovala u danima Va{e
mladosti kada ste i Vi, zajedno sa Mugo{om (Du{anom),
Spasojem \akovi}em, Miladinom Popovi}em, Tempom i
drugim, krojili sudbinu Srba na Kosovu i u ime ideologije
kojoj pripadate, slabili narodni front Srba time {to ste
~itavu ~etu ~etnika preveli u partizane i pomogli Josipu
Brozu da nasilno preuzme vlast u Jugoslaviji, uspostavi
teror nevi|en na ovim prostorima, pospe{i genocid nad
Srbima i, umnogome, dovede srpski narod do ruba propasti.
Ja znam da Vi to niste svesno uradili i od ovog zlotvora i
ratnog zlo~inca ste se, kakotako, napokon distancirali, ali
ste jo{ uvek ostali u zamci svoje vlastite ideologije, kojaje
srpski narod zavela “za Gole{“ planinu.
Poznato Vam je, mislim da ne bi trebalo da Vas ja na to
opomiwem, kakav je stav Kominterna imala i prema Srbima
i prema Kosovu sa koga i Vi poti~ete, a i Kongres KPJ u
348
Drezdenu 1928. (dakle odràn izvan granica na{e zemqe kao
i svaki izdajni~ki skup) donosi odluku o pripajawu Kosova
Albaniji i druge odluke, od kojih se, ni biv{i ni sada{wi,
srpski i drugi komunisti nikada nisu ogradili niti traìli
da se takve izdajni~ke i veleizdajni~ke odluke, “{a~ice
svetskih probisveta i protuva”, stave van snage.
Imate dakle tu kob da pripadate partiji koja je sve naro-
de kojima je vladala eksploatisala i terorisala najcrwim
terorom i istrebqewem. U Americi postoje studije o tome da
je komunizam odneo preko 150 miliona ìvota, o ~emu Vam
mogu pruìti vaqane dokaze. Dakle, komunizam je uni{tio
vi{e qudi nego svi ratovi, pa i verski do sada, vi{e nego
fa{izam u svome suludnom zlo~inu protiv ~ove~anstva,
vi{e od svih zaraza i epidemija i vi{e od svih ratova i
zaraza do sada?! Ogromna reka qudi, u jadu i ~emeru, po
logorima i kazamatima, gulazima i Golim otocima, na celoj
jednoj polovini zemaqske kugle, umirala je i mu~ena naj-
groznijim mukama u ime verovawa u neko lep{e sutra, a u
stvari to je bilo boqe danas tirana i psihopata koji su, u
ime komunizma vladali qudskim glavama i okretali ih kao
vetrokaze ka krovu gde su hteli i èleli, kakav je,
neosporno, bio slu~aj i s Vama sve dok niste istupili iz
kamarile propalica i narodnih izdajica, ali ste jo{ uvek
ostali zarobqnik svoje sopstvene ideolo{ke senke.
b) Komunizam je najve}a nesre}a ~ove~anstva
Ne stoji Va{a konstatacija da su hri{}anske crkve ~inile

zlo~ine “tokom 2.000 godina u ime izvorne Hristove vere”,
ili Vi ne}ete da uvidite razliku izme|u inkvizicije, koja je
delo Zapadne, Rimokatoli~ke crkve, a ne one kojoj ja imam
~ast da pripadam. Pripadam hri{}anskoj religiji, ta~nije
pravoslavqu i svetosavqu, koja nije nijednog svog nepri-
jateqa giqotinirala niti nau~nika spalila i samo mor-
bidne li~nosti to mogu tvrditi. Pri tome Pravoslavna
crkva nije odgovorna za izvesne zlo~ine dràvne vlasti od
koje je i ona sama trpela.
Prema tome, ako mene i moju veroispovest optuùjete za
zlo~ine Rimokatoli~ke crkve, onda ja imam ve}e pravo da
349
Vas optuìm za zlo~ine Josipa Broza kome ste verno
sluìli, kome ste se kleli kao boànstvu da sa wegovog
puta ne}ete skrenuti, kome ste povla|ivali u patolo{kim
nagonima ~ere~ewa srpstva i kome ste pomogli, svojim
doprinosom, da se ustoli~i kao tiranin nad narodom, protiv
kogaje uvekratovao po~ev od 1914. godine.
Ta~no je da smo nas dvojica razgovarali o dru{tvu “Sava”,
ali, i to je ta~no da ja nikome od wih nisam kazao da Vam ne
po{aqe materijale sa svoje Skup{tine, {to su trebali da
u~ine, znaju}i Va{ trud i borbu protiv antisrpske koalici-
je i skleroti~ne srpske birokratije koja ~uva svoje privi-
legije po cenu uni{tewa srpskog naroda. Moram da Vam
kaèm, ako to niste znali, da ni meni nisu poslali materi-
jale za Skup{tinu 5. januara 1990. godine jer sam u to vreme,
pa sve do 5. februara 1990. godine bio u [vedskoj, a, kako su
mi naknadno kazali, izabrali su me u svoj Upravni odbor u
mome odsustvu, {to sam ja naknadno prihvatio. Dakle, ja, i s
te strane, nisam mogao da uti~em na dru{tvo “Sava” iz Nove
Pazove, da Vam {aqu materijale, iakoja smatram da ste Vi,
iako istinski komunista, upotrebqiv za na{u srpsku stvar,
jer ste po{ten ~ovek i veliki nacionalni borac. O tome sam
svuda u svetu pri~ao svojim prijateqima. Istina ja li~no
mislim da Vam komunizam smeta da progledate pravim o~ima
na svoju naciju i Crkvu, jer ste se prvoj vratili, ali ste
otpadnik od druge, a u istoriji nije poznat slu~aj daje otpad-
nik od Srpske pravoslavne crkve bio dobar nacionalista.
Treba znati da je SPC ostala jedina ustanova u srpskom nar-
odu koja nije kompromitovana, iako su komunisti u wu uporno
gurali i birali svoje qude, a takvih i sada ima dosta.
No, moram da Vam iskreno kaèm, iako Vas drìm za svog
prijateqa i po{tujem Va{e ideolo{ko opredeqewe, iako
Vi moje osporavate, da je komunizam najve}a nesre}a
~ove~anstva i da se do sada nije nigde pokazao kao humana,
progresivna i inspirativna ideologija. Naprotiv, gde god je
kro~io, sve je (duhovne) vrednosti opusto{io i kao gubar,
koji brsti li{}e i ostavqa golo grawe drve}a koje mora da
vene i da se su{i, ostavio je za sobom pusto{ duha, morala,
kulture, demokratije. Radovalo bi me da me u ovom mom
uverewu moète razuveriti. Ja isto tako kaèm da svakom
350
komunisti, sada{wem i pro{lom, biv{em i budu}em, treba
dobro glavu oprati od ove zaraze, isprati mu svest i mozak
o~istiti od zaraze zablude i utopije, koju je Bekon
Verulamski krstio idolom i pe}inom, zatim dobro ga okadi-
ti i ostaviti barem mesec dana u karantinu i potpunoj soci-
jalnoj izolaciji, kako bi mogao da preispita svoju savest i
svest i da li je zastranio iz sveta realnosti u svet utopije
i fatamorgane.
v) Od preostalih komunista me|u najboqima jesu

Milo{evi} i Dra{kovi}
Me|utim, uvek }u se zalagati da se po{tuje sva~ije, pa i

komunisti~ko mi{qewe, za slobodu da svako ima pravo da
iznese svoje razloge u odbranu svoga mi{qewa i verovawa,
ali i protiv diktature u mi{qewu i dirigovawa u dru{tvu,
totalitarizma i apsolutizma koji su nam dobro poznati
preko komunisti~ke vladavine. To je i razlog za{to komu-
nisti mewaju svoje ime, jer su sve uprqali ~ega su se doh-
vatili i pravo je da kad se dete “uneredi” u dupku, da pelene
promeni. Ali, komunista moè promeniti ime, ali da li
moè promeniti }ud. Mi znamo za poslovicu: “Vuk dlaku
mewa ali }ud nikako”. Iako poku{avam da shvatim {ta ste
hteli re}i konstatacijom da “zbog budu}nosti srpskog naro-
da treba odbraniti i Milo{evi}a i Dra{kovi}a”, pa iako ja
nisam, u svemu, pristalica ni jediog ni drugog, ne znam {ta
bi onda bilo sa srpstvom, izuzev ako ne mislite da bi Srbe
trebalo prepustiti Tu|manu i Ra~anu, a odvojiti ih od
Milo{evi}a i Dra{kovi}a.
Gde su nam boqi qudi koji bi su~elili svoja gledi{ta i
stavove?! nema ih jer su ih Broz i wegovi satrapi satrli.
Sve {to je bilo najboqe i najkarakternije u srpskom narodu,
a {to je ostalo ìvo i {to je preìvelo genocid od usta{a,
balista i drugih, u srpskom narodu, uni{tili su komunisti,
bilo na Sremskom frontu, Ko~evju, Golom otoku, progonima i
ubijawima posle rata, mu~ewima i maltretirawima kojima
kraja nema. Ostala je samo “sirotiwa raja” u na{em narodu,
ostali su defektni srpski komunisti koje Josip Broz nije
mogao ni stigao da uni{ti, koje je prevaspitao da budu
351
}utolozi i novi jani~ari i poturice koji su gradili svoje
karijere na ra~un Srbije i srpskog naroda, me|u kojima je,
naàlost, bilo i sve{tenika “raspopova”, kakav je nesumwi-
vo bio Vlada Ze~evi}. I od tih preostalih komunista me|u
najboqima, mo`da i ne najboqi, jesu Slobodan Milo{evi} i
Vuk Dra{kovi} koji su mnogo vi{e u~inili za srpski narod u
kratkom roku vremena nego svi komunisti i socijalisti od
Svetozara Markovi}a i Dimitrija Tucovi}a, sina jednog
zlatiborskog sve{tenika. To i jeste razlog {to sve samo
sami, biv{i ili sada{wi komunisti, vode ili su ~lanovi
svih razli~itih stranaka u Srbiji, jer pema drugih qudi
osim biv{ih i sada{wih komunista, a ako ih i ima, umukli
su od terora. Ako je Vuk Karaxi} nekada pisao da u Srbiji
nema drugih qudi, osim seqaka, to u dana{woj Srbiji kao da
niko nema prava glasa u politici nego sada{wi i biv{i
komunisti. Mi, dakle, nemamo mnogo boqih qudi od
Milo{evi}a i Dra{kovi}a i ne smemo se vi{e deliti na
jedne i druge, na komuniste i antikomuniste, na vernike i
nevernike, jer nam je hitna potreba nacionalnog pomirewa i
ujediwewa radi biolo{kog opstanka.
g) Komunisti i ~etnici - PRO[LOST
Ja razumem da se Vi pla{ite “fa{isti~ko-~etni~kog

revan{izma protiv komunista”, jer imate za{to, ali Vas
mogu uveriti da su za mene komunisti i ~etnici pro{lost,
jedna ru`na pro{lost koju treba {to pre zaboraviti, pogo-
tovu komuniste i wihove zlo~ine. To Vam ja kaèm onako kao
~ovek koji je rat preìveo kao dete, ali se nije ni~im nika-
da vezivao ni za komuniste ni za ~etnike, iako }u se ja tru-
diti da se do|e do istorijske istine i o ~etnicima i o par-
tizanima. Pri svemu tome ja ne sejem mr`wu niti sam wen
zarobqenik, niti mrzim ma koga komunistu niti komunizam
kao ideologiju, pa je bez osnova Va{a konstatacija: “Sejawe
mr`we ne prili~i demokratski orijentisanim qudima, a
pogotovu jednom protojereju!”. Ne znam na osnovu ~ega ste to
zakqu~ili? Naprotiv, dok se Vi zalaète samo za jednu
opciju dru{tva - komunisti~ku - ja se zalaèm za poli-
foni~no gledawe i vi{estrana~ku demokratiju u kojoj bi i
352
~etnicima bilo dozvoqeno da kaù pone{to o partizanima
i wihovim (zlo)delima, jer su dosta partizani govorili o
zlo~inima ~etnika, tako da mi ìvimo u jednoumqu i
friziranom istorijskom gledawu, a jednoumqe nas je i
dovelo do ovog stawa u kome niti umiremo niti ìvimo, niti
ratujemo niti mirujemo nego se gloìmo i jedemo kao da smo,
nedaj Boè, u nekoj ìvotiwskoj menaèriji.
Pri svemu ja èlim da budem s Vama prijateq, iako ste Vi
komunista, a ja vernik - protojerej, jer imamo jo{ dosta da se
u~imo i nau~imo jedni od drugih i o demokratiji i o mr`wi
i o politici i o naciji i o crkvi.
I kako iskreno mislim da Vi niste ~ovek za “bacawe”, bez
obzira {to se komunista, pozivam Vas da radimo zajedni~ki
na duhovnoj, ekonomskoj i nacionalnoj obnovi srpskog naroda
pod zastavom Svetog Save koji, treba to re}i, moè jedino da
nas izmiri svojom naukom mira, bratimqewa i verovawa.
Molim Vas da primite moje srda~ne pozdrave i najlep{e
èqe za .li~nu sre}u i zdravqe, Vas i cele Va{e porodice.
Vama uvek odani prijateq.
Dr @arko Gavrilovi}, protojerej

Ustani~ka 208. 11050 Beograd
SAMOUPRAVA
4 (1159), Novi Sad
Maj 1990. godine, str. 8-9
353
7) GOSPODINU ANTI MARKOVI]U,
PREDSEDNIKU SIV- A, I
SAVEZU JUGOSLOVENSKIH REFORMISANIH SNAGA
(Otvoreno pismo)
I
na ovaj na~in izraàvamo svoje ogor~ewe i pro-
tivqewe pojavquvawem Va{e politi~ke stranke koju
stvarate od Srba, a protiv Srba, u vreme kada Srbi u
Srbiji poku{avaju da do|u do kakve takve demokratije i do
jake vlade putem organizacije jake opozicije i kada Srbi
poku{aju u drugim republikama da se politi~ki organizuju
kako ih Tu|man i islamski fundamentalizam ne bi
uni{tili.
Vi se, sa Va{im Savezom JRS, niste pojavili u vreme dok
su Ku~an i Tu|man stvarali nacionalne i nacionalisti~ke
dràve koje su ru{ile temeqe Jugoslavije i hteli da Srbe
sabiju u rezervat zvani uà Srbija kao {to su u~inili
Amerikanci Indijancima kako bi ih uni{tili, ve} se
javqate sada, i to sa pozicija vlasti, te, na {tetu srpske
opozicije i vladaju}e SPS, stvarate svoju partiju kako bi
blokirali demokratski razvij Srbije i sutra je optuìli da
u woj vlada boqe{evizam. Znate li, g. Predsedni~e, da ste
Vi tre}i po suksesivnom redu predsednik SIV koji je Hrvat
i da Hrvati preko SIV-a i daqe nastoje da cepaju Srbe i
vladaju wima kako bi produìli srbofobi~nu politiku
Josipa Broza? Vi ne stvarate Va{ Svez od Hrvata i
Slovenaca koji su krenuli stampedom protiv Jugoslavije
nego, zabijaju}i no` u le|a srpskom narodu, poku{avate od
Srba u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji da, na ru{evina-
ma avnojevske i brionske Jugoslavije stvorene genocidnim
osnovama prema srpskom narodu – zami{qene kao stupci i
zamku Srbima od Va{ih predaka, srbofobi~nih politi~ara,
stvorite do sada neku vrstu pete kolone u srpskom narodu
kako bi Srbi, pod sumwivim razlozima reforme (kakve i
~ije?) ponovo pohrlili u Jugoslaviju iz koje su ve} jednom
nogom iza{li Hrvati i Slovenci.
354
a) [ta }e Srbima Jugoslavija ako su narodi u woj
srbofobi~ni i optere}eni mr`wom prema Srbima?
I kako to Vi, sa poziciaj vlasti, stvarate politi~ku

stranku u srpskom narodu i to sa pozicija savezne vlasti
koja se pokazala anemo~nom da za{titi Srbe od genocida na
Kosovu u Hrvatskoj (Knin i druga mesta), u Bosni i Hercego-
vini (Fo~a i druga mesta)? Vi na jedna vrata ulazite kao
komunista, a na druga èlite da iza|ete kao fa{ista
zami{qenog nogometnog tima, po savetima onih koji nam
nikada nisu bili nakloweni, kako bi Srbima zabili „gol“ po
ko zna koji put u istoriji?
Znate li Vi da pripadate narodu koji nikada nije stvarao
Jugoslaviju koju je, naprotiv, uvek i u svakoj prilici kada mu
se ona pruìla, ru{io i ruìo, pa sada, opet pomo}u fatal-
no zaqzbqenih Srba u jugoslovenstvo, stvarate proju-
goslovensku partiju ali samo od Srba? [to ne idete u Zagreb
pa da tamo poku{ate sa svojom novom partijom? Ne smete od
Tu|mana ili od Rimokatoli~ke crkve verovatno!? Vi ste i za
vreme dok su Ku~an i Tu|man srbofobi~no ru{uili temeqe
Jugoslavije i pretili Srbima }utali, spavali mrtvim poli-
ti~kim snom, a sada ho}ete da nam podmetnete svoje
kukavi~ije jaje i daqe cepate rizu Srpstva i Sevtosavqa.
Vi ste, silom vlasti i bezakowa, oteli zgradu biv{e
Hipotekarne banke koju su pre rata sagradili gra|ani
Beograda svojim dobrovoqnim prilozima, kako smo ~ula i
pretvorili je u sedi{te Va{e partije, ~ak ~ujemo da je izda-
jete u zakup. Da li Vam je to ostalo od Frawe Tu|mana, Josipa
Broza ili Frawe Josifa da se tako nedozvoqeno pona{ate,
otimaju}i sve srpsko za svoje jugoslovenske zamisli, dok se
niste ni jednom re~ju zaloìli da se srpskoj opoziciji dade
neki kutak u zgradi koju Vi, uzurpatorski i zavereni~kim,
bez dozvole srpskog naroda, koristite i pod zakup izdajete.
Vi }ete se i meni cini~no nasmejati, ignorisa}ete moje
ùstro i ù~no reagovawe zbog rasrbqavawa i raskola u
srpskom narodu, ~emu i Vi doprinosite, ali time ovaj prob-
lem ne}ete re{iti.
Poru~ujem Vam: Idie u Hrvatsku kod Tu|mana i u Sloveniju
kod Ku~ana i po~nite tamo sa promovisawem svoje partije,
355
jer je tamo jugoslovenstvo i na~eto, a za Srbe se ne brinete;
oni su, po ro|ewu i istoriji, dràvotvorni narod koji je slo-
bodu donosio drugima, pa i sebi. Mi, ~lanovi Srpske sve-
tosavske stranke, nismo za ru{ewe Jugoslavije zasnovana na
genocidu prema srpskom narodu, kakva je do sada bila iod
koje se Vi, ni jednim svojim migom, do asda niste ogradili.
@elim Vam uspe{nu politi~ku promociju u Hrvatskoj i
Sloveniji.
Beograd
Dr. @arko Gavrilovi}
356
8) PISMO JAVNOSTI,
”KO ]E BITI SRPSKI PATRIJARH”?
âsopis Zbiqa, br. 27, BEOGRAD,

19. marta 1994. do 1. aprila 1994, str 6.
a) Ko }e biti Patrijarh srbski
T
o pitawe je izbilo u javnost ba{ u vreme kad se Srbija
sprema da iza|e na prve vi{estrana~ke izbore posle
rata. I to nije slu~ajno. Zna se da nijedna stranka u
Srbiji ne moè ra~unati na sigurnu pobedu ako nema
podr{ku Srpske pravoslavne crkve, isto onako kao {to ni
Tu|man nije mogao biti ustoli~en bez podr{ke Vatikana.
Zato se za naklonost Srpske pravoslavne crkve otimaju sve
stranke koje se ozbiqno pripremaj u za izbore. Me|utim, tu
imamo i takav paradoks da Srpska svetosavska stranka ~iji
je predsednik protojerej dr @arko Gavrilovi}, ina~e pen-
zionisani paroh Svetosavskog hrama ne samo da nema
podr{ku, nego je i najvi{e osporavana od Srpske
pravoslavne crkve. U Politici ekspres od 29. septembra
obelodaweno je da se Sveti arhijerejski Sabor ogradio od
protojereja Gavrilovi}a a osnivawe Svetosavske stranke
smatra besmislenim. Upitan {ta kaè na ovakav stav Crkve
i glasine da je ra{~iwen, dr @arko Gavrilovi} je u istim
novinama odgovorio:
„Mislim da se u mom slu~aju radi o diskriminaciji i da je
ovakav akt SPC u~iwen pod uticajem komunista. Nikada
nisam bio u sukobu sa Crkvom, ali nije tajna da u woj ima
qudi koji je rasta~u iznutra i name{taju se da budu patri-
jarsi - preko mojih le|a.“
Iz krugova, kako se kaè, bliskih Crkvi, „Samouprava“
saznaje da su kandidati za novog patrijarha mitropolit
zagreba~ko-qubqanski Jovan, episkop {umadijski Sava,
episkop ì~ki Stefan, episkop {aba~ko-vaqevski Lavren-
tije i episkop banatski Amfilohije.
U istim krugovima se govori da narod ho}e za patrijarha
Amfilohija Radovi}a. Da je narod za Amfilohija tvrde i u
Srpskoj narodnoj obnovi ~iji su pravci, kako kaù, u posled-
357
we tri godine upoznali sve srpske zemqe i sve srpske
vladike, bili su na svim crkvenim saborima i znaju raspo-
loèwe vernika u zemqi i inostranstvu i onih koji se
vra}aju veri.
O tome {ta se doga|a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi uo~i
vi{estrana~kih izbora u Srbiji i izbora novog patrijarha
dosta se moè saznati iz jednog pisma dr @arka
Gavrilovi}a Svetom arhijerejskom sinodu Srpske
pravoslavne crkve koje objavqujemo u celini. Naslov i
me|unaslovi su redakcijski.
b) Da li se Sveti Sinod opredelio za ateisti~ku i

komunusti~ku politiku

BEOGRAD
Odluka Svetog arhijerejskog sinoda SPC br. 176/Zap. 87 od

10. februara 1990. godine, koja mi nije nikada zvani~no
uru~ena niti saop{tena, dovela je do toga da sam do sada dva
puta pozivan na saslu{awe kod Arhijerejskog namesnika
grada Beograda, odnosno, jednom saslu{avan, a drugi put poz-
van na saslu{awe. Napomiwem da se ne radi o
neposlu{nosti Crkvi sa moje strane, jer sam ja pre ove
odluke Sinoda ve} bio opredeqen, a odluka Sinoda nije mi
nikada zvani~no saop{tena. Pre nego {to se osvrnem na samu
odluku èlim da je citiram.
Tekst odluke glasi:
„Umoliti Preosve}enu GG Eparhijske arhijereje da pozovu
podru~no im sve{tenstvo da se, u novonastaloj politi~koj
situaciji u Jugoslaviji, politi~ki javno ne opredequju i ne
pristupaju ni jednoj novoosnovanoj partiji, odnosno poli-
ti~koj stranci.”
Imam utisak, koliko poznajem Ustav SPC (~l. 70, tt 24 i
30) da sveti arhijerejski sinod nije mogao doneti ovu i
ovakvu odluku, ve} da je za to ovla{}en Sveti arhijerejski
sabor SPC (Ustav SPC ~l. 69., t. 10), te iz te formalne
ta~ke gledi{ta ova odluka izaziva moj komentar.
358
v) Crkva nije osudila stranke koje su ubile
Boga u na{em ~oveku
Pre svega sama formulacija odluke “javno” i “novoosno-

vanoj” pobu|uje moje interesovawe i negodovawe, po{to imaju
prizvuk nespretne formulacije i, ~ak, diskriminacije, pa mi
je nejasno za{to je ona, u ovakvoj formulaciji, uop{te done-
ta: da li zato da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opre-
dequju za nove politi~ke stranke i da idu u neku vrstu poli-
ti~kog podzemqa, ilegale, to jest da mogu tajno da se poli-
ti~ki opredequju za bilo koju partiju; ili je, pak, ova odluka
da se za{tite oni sve{tenici koji su se, poodavno, javno
opredelili za “staroosnovane” politi~ke partije levice,
kakve su, na primer, KPJ, SKJ, SSRN i drugi oblici
levi~arewa, u ~ijoj slu`bi je i Sve{teni~ko udruèwe, a
koje su – levi~arske organizacije i partije razorile
duhovnost Srba, sapele SPC i wenu aktivnost, uni{tile
na{u tradiciju, razorile porodicu, selo i grad, preselile
mnoge radnike u inostranstvo, ubile Boga u na{em ~oveku.
Pa, ipak, Crkva do sada jednim svojim migom nije osudila ove
politi~ke stranke niti zabranila svojim sve{tenicima da
im pristupaju i da se sa tih pozicija bave politikom niti je,
dakle, ikada pozvala i jednog sve{tenika koji je bio ~lan
KPJ ili SKJ, odnosno SSRN ili Sve{teni~kog udruèwa da
ga saslu{a za wegovu politi~ku aktivnost u levi~arstvu, da
li “straha radi judejskog” ili ne, ja u to ne ulazim. Ali, zato
je mene Crkva dva puta pozvala na saslu{awe za to {to sam
pristupio “novoosnovanoj” politi~koj stranci, ne partiji,
koja ima za ciq duhovnu obnovu srpskog naroda, pre svega
obnovu vere i morala, kulture i tradicije.
ûo sam nezvani~no da sam posledwi put tuèn od neke
grupe sve{tenika, smi{qene da rade po receptu NKVD-a u
Crkvi, obrazovane da daje karakteristike pojedinim
sve{tenicima i predlaè wihovo unapre|ewe (ne znam da
li je to nova grupa GG sve{tenstva). Pa kako ne pristajem da
dajem izjave na anonimne tu`be, ve} samo ako je poznat moj
tuìlac i navedena krivica koja mi se stavqa na teret, to
ovim putem dajem svoje mi{qewe i o pomenutoj grupi
sve{tenika i o odluci Sinoda koja me je iznenadila.
359
g) Kako SPC misli da sara|uje sa novim strankama
Svima je poznato da je na{a Crkva episkopalna po svome

ustrojstvu i da Eparhijski arhijerej ima dosta svojih organa
preko kojih moè da prati rad i vladawe svakog sve{teni-
ka. Do sada, koliko mi je poznato, Episkopovo “oko” i “uho”
bio je Arhijerejski namesnik i sada kada je Episkop dobio
vi{e “o~iju” i “u{iju”, pogotovu {to je u toj grupi ima i
levi~ara kojima tu nije mesto, bojim se da ne}e mo}i da
raspozna dobre sve{tenike. I ba{ ti levi~ari, po svome
dosada{wem radu, boqe re~eno, neradu ne bi smeli da imaju
rukovode}e mesto u Crkvi. Pogotovu ne sada kada se u celom
svetu obelodawuju razaraju}a uloga levi~ara svih boja.
S druge strane, opredeqewe Svetog arhijerejskog sinoda
da se sve{tenicima zabrawuje da se javno opredequju
novoosnovanim politi~kim strankama, iako ima dobre
namere, moè se shvatiti pogre{no: da u vreme kada i sama
SPC diè svoj glas protiv mnogih diskriminacija i neprav-
di kojima je bila izloèna i sama traì da se mewa Ustav i
zakoni koji reguli{u politi~ki tretman Crkve, ~ime se i
ona bavi politikom, i to sa pravom. A {to da se u
novonastaloj politi~koj situaciji u Jugoslaviji kaè o poli-
ti~koj delatnosti Rimokatoli~ke crkve, islamskog funda-
mentalizma – xihada – koji se dobro organizuju i politi~ki
i prete Srbima i SPC da ih zbri{u sa istorijske pozornice.
I sada kada bi trebalo da i SPC pove}a svoju sveukupnu
aktivnost na svima stranama gde Srbi ìve, da se boqe
organizuje i koristi svoje potencijale ona, ovom odlukom
unosi defetizam, oportunizam, propu{ta da jedno veliko
poqe delatnosti, kakvo je stvarawe demokratije parlamen-
tarnog tipa i duhovne obnove srpskog naroda, ostane
nepokriveno sa sve{tenicima koji se i do sada nisu, sa
~asnim izuzecima, bogzna {ta pokazali na ovom poqu.
Osim toga, i {to je najneugodnije, nije li i ovakvom
odlukom Svetog arhijerejskog sinoda iskazano opredeqewe
za propalu i od naroda odba~enu ateisti~ku i komunisti~ku
politiku, kada se zabrawuje sve{tenicima pristupawe
“novoosnovanim politi~kim strankama”? Pa kako Crkva
misli sutra da sara|uje sa tim “novoosnovanim politi~kim
360
strankama”, ako dobiju na slobodnim izborima, a treba da ih
dobiju ako ti izbori budu slobodni, kada danas zabrawuje
sve{tenicima i pristup tim strankama? Rimokatoli~ka
crkva je ubacivala svoje qude, tajno i javno u Kominternu, na
Solunski front, u Tu|manovu profa{isti~ku organizaciju,
verujem i u druge formacije vlasti u Jugoslaviji, a i musli-
manski fundamentalizam to ~ini, kao {to pokazuje slu~aj
bra}e Pozderac i Fikreta Abdi}a, a na{e Crkva nama
zabrawuje da se organizujemo, makar i politi~ki, ako se pod
politikom razume briga za svoj narod i za svoju Crkvu. I
obi~no oni koji malo rade na duhovnom organizovawu u svome
narodu, grlato ustaju u Crkvi protiv politi~kog organizo-
vawa sve{tenstva. Oni koji se bore za pozicije u Crkvi,
ustaju protiv onih koji se bore za pozicije Crkve. Oni koji se
bave levi~arstvom u Crkvi, ustaju protiv desni~arstva u
woj. Oni koji malo rade, pi{u, daju negativne karakteris-
tike onima koji ne{to pi{u i rade za svoj narod.
Koliko mi je poznato na{a Crkva nije nikada do sada
zabrawivala sve{tenicima da rade na sveukupnoj nacional-
noj ba{tini svoga naroda: kulturnoj, verskoj, nacionalnoj,
politi~koj i svakoj drugo, o ~emu se mogu dati brojni vaqani
dokazi. U tom smislu Crkva nije nikada zabranila
sve{tenicima ni da se bave politikom, ako se ve} tako mora
da {titi svoj narod i interese Crkve. I kada je to na{a
Crkva, osim u doba komunizma, zabrawivala sve{tenicima
da se bave politikom? I to Crkva zabrawuje ne bavqewe
politikom uop{te nego bavqewe antikomunisti~kom poli-
tikom.
e) Zar se Sveti Sava nije bavio politikom
Ko, u Crkvi ili izvan we, moè s pravom da nam kaè: gde
su granice u Svetosavqu izme|u: verskog, nacionalnog, kul-
turolo{kog i politi~kog? Nije li, ba{, sam Sveti Sava ove
dve oblasti duha objedinio u jednu jedinstvenu –
Svetosavqe – zalaù}i se za nezavisnu dràvu, samostalnu
Crkvu, slobodu vere?
Zar se Sveti Sava nije, istovremeno, bavio i pravom poli-
tikom, ekonomijom, diplomatijom, pravom, pored toga {to je
361
bio Arhiepiskop? Nije li i{ao u tabor odmetnutog Bugarina
Streza da sa wim pregovara o politi~kim temama? Zar,
tako|e, on nije i{ao na dvor ugarskog kraqa da bi otklonio
vojnu i politi~ku opasnost po Srbiju? Nije li ustao protiv
svog ro|enog brata, kraqa Stefana Prvoven~anog, kada je
ovaj hteo radi krune da pot~ini svoj narod pod papu? I zar
nije napustio Srbiju ne slaù}i se sa politikom svoga
brata? I najzad nije li ustao i protiv politike svoga sinov-
ca, kraqa Radoslava, kada je hteo da pot~ini Crkvu i
dràvu pod vlast Ohridske arhiepiskopije i svog mo}nog
tasta, epirskog despota i cara Todora? Gde je u Svetosavqu
granica izme|u duhovnog i profanog, verskog i politi~kog,
nacionalnog i nadnacionalnog?
Zar brojni patrijarsi, episkopi, sve{tenici, monasi koji
su sa svojim narodom delili zlo i dobro, u zbegovima i
seobama, predvodili ga u bunama i ustancima, mogu biti
ìgosani da su se bavili politikom? [ta da kaèmo za
Haxi-\eru, Haxi-Ruvima, Melentija Pavlovi}a-Dobo{ara,
Vladiku temi{varskog i vr{a~kog, patrijarha Arsenije
ârnojevi}a III, protu Matiju Nenadovi}a, popa Luku Laza-
revi}a i mnoge druge, koji su se perom i delom, krstom i
pu{kom, verom i politikom, borili protiv neprijateqa
svoga naroda? Zar one, kaèm, koji su se borili “Za krst
~asni i slobodu zlatnu”, kroz na{u istoriju, od Kosovskog
Stradali{ta do najnovijeg mu~enika Vladike Varnave
Nasti}a, koji nisu umeli da odvoje borbu za krst od borbe za
slobodu, smemo okarakterisati kao politi~are?!
`) Skriveno navijawe za komuniste
I zar na{a Crkva koja nije do sada nikada zabrawivala

sve{tenicima da pristupaju razornoj komunisti~koj partiji,
transmisionom socijalisti~kom savezu, kamufliranom
sve{teni~kom udruèwu, koja nije nikada do sada pozvala
ove sve{tenike na odgovornost zato {to se bave
levi~arskom politikom, a me|u wima ima i takvih koji su na
Bogoslovskom fakultetu i sada, na parohijama i drugim
strukturama Crkve i to aktivni, sme, moè i ima moralno
pravo da mene poziva na odgovornost zato {to se bavim
362
desni~arskom politikom u obnovi srpskog naroda?! Zar oni
napu{taju svoje redovne du`nosti, ~ak i predavawe studen-
tima, i odlaze u SSRN da se bave politikom, ne gre{e vi{e
od mene koji sam penzioner i nemam nikakvo zaduèwe u
Crkvi, te ho}u, na ovaj na~in, da pomognem svome narodu i
Crkvi da se organizuje pred ~equstima xihada sa Istoka i
Vatikana sa Zapada?! Ako Crkva wih nije pozivala nikada
na saslu{awe, s kojim moralnim pravom poziva mene?!
Slobodan sam da dodam da Crkva nije htela da se me{a u
politi~ko opredeqewe svojih vernika i sve{tenika ni za
vreme rata i nije se, u toku pro{log rata, prikqu~ila poz-
natom Nedi}evom “Apelu”. Po kojoj logici i po kom kanonu,
pomesnog ili vaseqenskog sabora moè sada crkva da osudi
one sve{tenike koji se bave politikom u slu`bi obnove
duhovnih vrednosti i svome narodu? Da li Crkva izjedna~uje
bavqewe politikom u jednoumqu i vi{estrana~koj demo-
kratiji?
Stoga je zabrana sve{tenicima da se javno opredequju za
novoosnovane politi~ke partije skriveno navijawe vode na
izan|ali vito ateisti~ke politike u licu komunizma koja je
pretrpela poraz u svim delovima sveta, izuzev Srbije,
Albanije i Kine. Zalagawe da se sve{tenicima zabrani
politika jeste recidiv ateisti~ko-komunisti~ke propa-
gande, odnosno, zavera protiv hri{}anstva, kako bi se Crkva
odstranila iz aktivnog dru{tvenog ìvota, da je vera,
toboè, privatna stvar svakog gra|anina, da Crkvu treba
sabiti u porte, na grobqa, oduzeti joj {kolu, medije komuni-
cirawa, svesti je samo na pro{lost, kako bi je lak{e mogli
dotu}i, uni{titi, omogu}iti samo “posve}enima” – laicima
da se bave politikom. To jest Crkvi ostaviti samo tzv.
verske probleme, a probleme kulture, umetnosti, nacije,
verske katihizacije dece, haritativne delatnosti izdvojiti
iz tog konteksta. Me|utim, problemi kulture su neodvojivi
od problema vere i nacionalni problemi od ~isto verskih,
kako to dobro pokazuje ovo na{e duhovno siroma{no vreme.
Znano je svima da se Crkva pod komunizmom nije smela bavi-
ti ni ~isto verskim problemima: nije mogla da obnovi u ratu
i posle rata poru{ene bogomoqe, da se bavi katihizacijom
dece i omladine, haritativnom delatno{}u. I to, uglavnom
363
SPC koja je, uzgred da kaèmo, imala “dobre odnose sa vlas-
tima” (~itaj komunistima). âk i verski sekta{i imaju boqi
tretman pred vlastima, jer su brojne hramove kupili, po svi
zabitim delovima na{ih gradova i sela i uspe{nije vr{e
katehizaciju od nas, nego SPC koja tek u posledwe dve
godine nalazi na predusretqivost novih qudi.
A ti verski sekta{i, dobro organizovani i pla}eni, idu po
duhovnom grobqu na{eg naroda kao razni emisari, Kri{ne i
Murte, jogini i egzoterici, zagovornici transcedentalne
meditacije, teosofije i astrologije, idu kao svetski emis-
ari i spasiteqi, nude}i na{em narodu “pravu veru”, truju}i
ga i raslojavaju}i na{e porodice i narod. I umesto da Crkva
pove}a svoju aktivnost na ovom poqu, kako to ~ine druge kon-
fesije, da sve{tenici u svakoj prilici govore omladini i
deci o veri i Hristu, sve{tenici moraju dobiti odobrewe od
vi{ih vlasti za svaki nastup u javnosti, za svaku tribinu,
skoro za svaku re~. A i xihad je u{ao u na{ narod: Kosovo,
Sanxak, Novi Pazar, delovi Bosne svedo~e o velikom
potiskivawu srba. Poznato je kako je Fikret Abdi}, kao
komunista, organizovao hoxe u Bosni, pomagao gradwu xamije
u Zagrebu.
Dakle, svuda se vernici i laici organizuju, a nas na{i
qudi vezuju slepom poslu{no{}u kako bi nam zabranili da
se me{amo u politiku koja nas je do ovih jada i dovela i to u
vreme kada nam spremaju om~u sleva i zdesna, sa Istoka i
Zapada. Nije li servilna poslu{nost isto tako greh kao i
osiona prepotentnost, kojih sam li{en, jer èlim da budem
poslu{an, ali ne servilan. Osim toga, odluka Svetog arh.
Sinoda da se sve{tenicima zabrani da pristupaju novoosno-
vanim politi~kim strankama suprotna je Op{toj deklaraci-
ji o qudskim pravima, i to ~l. 6., 19., 20., 21., koju Deklara-
ciju je ratifikovala i na{a dràva, a mislim da je prizna-
je i SPC koja je ~lan Svetskog saveza crkava.
Stoga molim Sveti arhijerejski sinod SPC da povu~e svoju
odluku o zabrani sve{tenicima da pristupaju novoosnovan-
im politi~kim strankama kao nelogi~nu ili da ovu moju
molbu uputi Svetom arhijerejskom saboru na ovogodi{we
zasedawe radi kona~nog odlu~ivawa po ovom pitawu. Posle
odluke na{e najvi{e crkvene instance ja }u zauzeti svoj
364
stav zavisno od te odluke. Istina, meni se preti li{avawem
~ina zbog takvog moga stava. @elim da kaèm da ja nisam
ro|en kao sve{tenik i ne moram da umrem kao sve{tenik,
iako bi me mnogo zabolelo da me neko zbog tako trivijalnih
stvari li{i ~ina. Ali, jedno je sigurno da }u se truditi svim
srcem da sa~uvam ~in i umrem kao ~ovek. Ostajem u sinovskoj
odanosti prema na{oj Crkvi i svome narodu.
Samouprava, br. 10 (1165), Novi Sad

Novembar 1990. godine, str. 9-10
U~tiv,
365
9) PISMO GENERALNOM DIREKTORU
I GLAVNOM UREDNIKU LISTA POLITIKA
GOSPODINU DARKU RIBNIKARU, LI^NO NA RUKE
BEOGRAD, 20. avgust 2001. godine
PO[TOVANI GOSPODINE RIBNIKAR,
P
rinu|en sam da Vam napi{em ovo pismo. Poku{ao sam
da stupim sa Vama u kontakt, ali mi je Va{a sekretar-
ica rekla, u Va{e ime iako je kazala, da se javim g.
Milanu Mi{i}u. Poku{avao sam vi{e puta, preko telefona
a i dolaskom u Politiku, da stupim u vezu sa g. Mi{i}em, ali
mi to nije uspelo. Jednostavno, g. Mi{i} ne}e da me primi
niti da razgovara sa mnom preko telfona. A radi se o
slede}em:
Gospo|a Mirjana Kuburovi} me je prozvala, i ne navode}i
moje ime u svom ~lanku (Ne) Hri{}anska re~ (Politika 30.
jul 2001. godine), na{ta sam joj odgovorio sa Verujem da asm
ja taj teolog (Politika, 31. jul 2001. godine). Taj moj odgovor
je iza{ao u Politici blagodare}i g. Mi{i}u, kako sam
naknadno saznao od izvesne Milanovi}, urednice rubrike
Me|u nama. Na tom mi je odgovorila M. Kuburovi} sa Pohvala
samoprepoznavawu (Politika, 9. avgust 2001. godine), ne
negiraju}i da se sporni tekst, uvredqive sadrìne, ne
odnosi na mene, nego ba{ da se odnosi. I u tom wenom odgov-
oru, u kome me uporedila sa zlom ènom, ima elementa
vre|awa. U me|uvremenu ja sam i na ovaj wen odgovor poslao
pismo Politici, pod naslovom Istina nije vre|awe, koji
nikada nije objavqen; iako sam se i za to obra}ao g. Mi{i}u
i Vama li~no preko Va{e sekretarice i uzaludno inter-
venisao. Da nesre}a bude ve}a, u me|uvremenu je Milova-
novi}ka pustila jo{ jedno pismo, izvesnog Bogdana Gavri}a,
naslovqeno Ne verujem da ste teolog (Politik, 10. avgust
2001. godine), koji je, vre|aju}i mene, „branio“ Kuburovi}ku.
Odgovorio sam i na ovaj wegov napad sa adekvatnim pismom
Ne verujem da ste hri{}anin.
Po{to niko nije objavqivao ova moja pisma, ja sam ponovo
smogao snage da se javim sekretarici g. Mi{i}a i da traìm
366
prijem. Stigao je odgovor da se javim nekoj Milovanovi}.
Kada sam se woj javio preko telefona samo {to me nije
izmar{irala, govore}i da ona nije htela da objavi ni prvi
moj odgovor, ve} je to u~inio g. Mi{i}. Da ona ne}e vi{e da
objavquje moje odgovore. Za{to? Pitao sam je kako je mogla
da objavi drugi napad na mene od izvesnog Gari}a, odgovo-
rila je da je to weno pravo, vaqda po diskrecionom pravu
koje je ranije DB upra`wavala.
Dostavqam Vam u fotokopiji sva moja i druga dopisivawa
po ovom problemu, kako ona koja su objavqena tako i neob-
javqena, kako biste imali uvid u sve to.
Traìm i zahtevam da se moji neobjavqeni odgovori objave
u listu Politika, pa ako se prekida dopisivawe o tome, to
moè da se u~ini posle ovih mojih odgovora na napade koji su
na mene izvr{eni.
Ja ne bih èleo ni voleo da se sudim sa listom Politika
i da to pravo ostvarim sudom, na {to imam pravo po Zakonu
o {tampi.
Molim Vas da mi odgovorite u roku od sedam dana, kako
bih znao {ta da radim.
Unapred zahvalan uz najlep{e èqe za li~no zdravqe i
uspeh u izdavawu lista.
367
10) ZAHTEV USTAVNOM SUDU SRBIJE
ZA OCENU USTAVNOSTI OVE NAPLATE
BEOGRAD, 23. novembar 2001. godine
24.
maja 2001. godine podneo sam Ustavnom sudu
Srbije zahtev I U 106/2001. godine za ocenu
ustavnosti i zakonitosti novog tarifnog pravil-
nika naplate elektri~ne energije koju, krajwe diskrimina-
torski, i neustavno, u rasponu 1:6 napla}uje Elektrodis-
tribucija Srbije. Me|utim, obave{ten sam da Vlada Srbije
ne haje da osnuje Ustavni sud i tako sebi dozvoqava da
vlada dekretima i tarifama koje nigde ne postoje u svetu da
neko pla}a 0,80 para za jedan kilovat utro{ka EE, a neko po
6 dinara, a da ne govorim o neustavnosti pla}awa takse za
angaòvanu struju. Posebno je, s pravnog gledi{ta, intere-
santna tzv taksa za angaòvanu EE koja je kod mene bila 1500
dinara mese~no, bez obzira da li sam potro{io makar jedan
KV.
Molim Vas da interveni{ete da se ovaj sud {to pre kon-
stitui{e i da naloìte Elektrodistribuciji Beograd da ne
iskqu~uje nas od kori{}ewa EE dok se ovaj spor ne re{i, jer
Elektrodistribucija Beograd preti mi da iskqu~i kori{-
}ewe EE zbog dugova koje su nakalemili, tako da su sada
negde preko 20.000 dinara, iako sam ne{to od ra~una pla}ao.
Koliko sam obave{ten Elektrodistribucija to ~ini da bi
“ulovila u mutnom”, jer Vlada Srbije ne obrazuje Ustavni sud
da bi istoj omogu}ila da nezakonito neko do|e do ogromnih
prihoda preko na{ih osiroma{enih finansija.
Danas je kod nas cena struje ve}a nego u zapadnoj Evropi za
neke kategorije stanovni{tva, a znamo kakve prihode oni
imaju. U tom slu~aju, ako odluka Ustavnog suda i bude nega-
tivna za Eletrodistribuciju,a ne bude retroaktivna, kako se
nadaju u Elektrodistribuciji Beograd, oni opet dobijaju ono
{to su nezakonito stekli. O kom porezu na ekstraprofit
vlasti govore, kada to Eelktrodistribucija ~ini nama pod
wihovim pla{tom i uredbom.
Moja mese~na penzija je 3.043 dinara, a akontacije,
narezane od oka i prema famoznoj pro{logodi{woj
368
potro{wi, su negde oko 8.000 mese~no u letwim mesecima
kada se EE malo tro{i. Penzije i plate miruju, a kilo-
metarski a~uni za EE ska~u i uve}avaju se tako da nas
optere}uju i dawu i no}u. Ovde je re~ o pla}awu unapred, na
koje se narezuje taksa i porez,a pro{ao je 1. oktobar 2001.
kada je Elektrodistribucija bila du`na da izvede celokup-
no stawe potro{we EE kod svih potro{a~a, a ne da se napla-
ta pravda samo anuitetima i da kod wih ostaje, jer su mi
zara~unavali tro{kove oko ove struje koje ja nisam imao.
Podnosilac zahteva,
Dr @arko Gavrilovi}, protojerej,
Beograd, ul. Maksima Gorkog br. 37.
(Tel. 344-12- 29)
Upu}eno
Predsedniku Vrhovnog suda Srbije
Predsedniku Ustavnog suda Srbije i
Elektrodistribuciji Srbije
369
11) PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
GOSPODINU DR. VOJISLAVU KO[TUNICI,
LI^NO NA RUKE
Po{tovani gospodine Predsedni~e,
P
rinu|en sam da Vam se obratam za pomo}, iako znam da
ste vrlo zauzeti zna~ajnijim dràvni~kim poslovima.
Istupao sam na JU info TV 21. decembra 2001. godine
u emisiji Lice i nali~je govore}i o incestu, kao teolog i
nau~nik, bez iakvih pretenzija da nekoga vre|am ili da gov-
orim govorom mr`we. Me|utim, neko je iskarikirao moj nast-
up, iako je on prvo sniman na dva dana pre emitovaaa, i u
wemu prona{ao ono {to ja nisam rekao, da sam rekao da su
Jevreji incestualan narod, da oni upra`wavaju incest po
odobrewu svojih verskih vlasti, {to je ~ista la`.
Dostavqam Vam integralni tekst tog intervjua, skinut sa
video zapisa emisije koja je emitovana na Ju info kanalu
toga dana, a koja je ukinuta, novinarka ostala bez posla, iako
ima dvoje maloletne dece na izdràvaau, a meni zabrawen
pristup na dràvnoj televiziji, u sredstvima informisawa
javnosti, ~ak i onda kada sam napadnut, suprotno Zakonu o
{tampi.
La`ne optu`be protiv mene u~inili su ministar
Svilanovi}, Qaji}, kao i Sveti arh. sinod SPC, svs na pod-
sticaj Aleksandra Singera i izraelskog ambasadora.
Dostavqam Vam ceo elaborat moga intervjua i mojih odgov-
ora ovim relevantnim orgabnima, koje nisu hteli ni jednu
re~enicu da objave listove:
Blic, Glas javnosti, Ve~erwe novosti, Nacional, iako su
napade na mene svesrdno objavili, kao da tvorci Novog svet-
skog poretka uvode kod nas najcrwi oblik cenzure i odabira
“podobnih i nepodobnih mi{qewa”.
Molim Vas da se, svojim autoretetom i vla{}u “koja Vam je
dana”, zauzmete i da skintete zabranu moea pojavqivawa u
javnosti, koju su mi, neopravdano i pod la`nom optu`bom,
neki “cenzori” u avetiaskom mraku obave{tavawa javnosti
370
uvel.. Mi se nismo borili da, umesto jedne cenzure do|e
druga umesto komunista~ke diktature da do|e ova novog
terorizma, umesto jednog spahije koji se {epurio po Srbiji,
da do|u brojne dahije, koji uvode teror i obespravqivawe u
novinarstvu, sve pod izgovorom demokratije i garantovawa
mawinskih prava na {tetu o{ptih qudskih prava i pravne
regulative.
2. mart 2002. godine

Unapred zahvalan
Protojerej,
@arko Gavrilovi}
371
12) PISMO GORANU SVILANOVI]U, MINISTRU MIP-A,
PISMO JAVNOSTI O OTU\EWU TERITORIJE,
UPU]ENO DR@AVNIM VLASTIMA I SINODU,
O SVILANOVI]U I PICULI
V
elika nevoqa kao i briga za na{ narod naterale su me
da vam se svima obratim ovim pismom, da osujetite one
koji su me|u vama, a koji i daqe komadaju i vr{e
rasprodaju Srbije iz neprijateqskih razloga.. Nemojte mis-
liti da ja to ~inim zbog svoje umi{qene brige, kao da ja
“kobojagi” vi{e brinem o svome narodu od vas, jer ako bi to
bilo tako, onda bi to bilo sasvim naopako. Ovim putem
èlim da vas sve pozovem da spre~ite zlo rasprodaje srp-
skih zemaqa i dobara, dok se to jo{ moè spre~iti, da osu-
jetite daqe komadawe i rasprodaju Srbije i srpske zemqe
od onih koji to vr{e iz neprijateqskih razloga, a koji su
me|u vama.
Saznao sam uo~i Vaskrsa, a i dnevna {tampa (me|u wima
i “Nacional” br. 122 od 29. aprila 2002. godine, str. 1 i 4) je
objavila, alarmantnu i poraznu vest da je Goran Svilanovi}
obe}ao Hrvatima, preko g. Picule, vi{e od 10.000 hektara
srpske zemqe u Podunavqu, i tom prilikom i vi{e od 1.000
hektara za{ti}ene, kao nacionalni park, teritorije Srbije,
koja je zvani~no od na{e vlade progla{ena za nacionalni
park. Sve je to Goran Svilanovi} dao Piculi kao “miraz”
svoga antisrpstva i servilnog poloàja u odnosu na Piculu,
sa poloàja koji je zauzeo, ni sam ne znam kako, zbog ~ega i po
kom osnovu, u SMIP, izuzev ako to nije radi rasprodaje
Srpstva; poloàja sa koga uklawa sve Srbe iz svoje
neposredne blizine, da bi mogao da radi protiv interesa
srpskog naroda i da neometano vr{i daqu rasprodaju
Srbije.
Pi{em Vam od muke, optere}en velikim bolom i tugom,
pitaju}i sve, vas Dosovce pre svih, jer vi drìte “kqu~eve
carstva zemaqskog”: Ko to od vas daje pravo antisrbima da
vr{e daqe komadawe srpske zemqe?! Znate li da je ra{ki
vladar âslav Klonimirovi}, sin kneza Vlastimira, osni-
372
va~a prve nezavisne srpske dràve u Ra{koj, poginuo u tim
predelima 960. godine, brane}i tu srpsku zemqu od Ma|ara;
da je kraq Dragutin dobio Srem u mnogo ve}em obimu nego
{to je Srem danas i zale|e Srema, kao miraz od ugarskog
kraqa, da bi sada Svilanovi} poklowao tu, vekovima pose-
dovanu, svetu srpska zemqu? Zar jedan antisrbin ili nes-
rbin moè da vodi izdajni~ku politiku u odnosu na srpske
nacionalne interese, a da vi to svi mirno posmatrate i samo
}utite kao da jezika nemate?!
Ko je to od vas ovlastio Svilanovi}a, ~ije poreklo i
pro{lost nisu javno obelodaweni ba{ zbog toga da bi mogao
da radi to {to radi: kasapqewe srpstva po nekakvim avno-
jevskim granicama, koje nisu me|unarodno priznate, ~ak i
kad se zna da je prirodna i me|unarodno priznata granica
odre|ena od pamtiveka. To je sredina reke Dunava, koja deli
srpsku zemqu od druge obale Dunava. A i ta druga obala
Dunava nije nikada ranije do dolaska Broza i tzv. avno-
jevskih granica bila Hrvatska. Pa sada Svilanovi} olako i
bez trunke otpora zemqu koja je vekovima bila srpska, deli
Hrvatima kao nekakvu svoju pr}iju?!
Ministar Svilanovi} bi, ako imalo op{teg obrazovawa
ima, morao da zna da reka koja deli Normandiju i Bretawu, i
koja stalno mewa svoje korito, jeste i uvek je bila dràvna
granica izme|u Bretawe i Normandije, bez obzira koliko i
na koju stranu mewa svoje korito, kako ranije kada su
Bretawa i Normandija bile nezavisne dràve, tako i sada
kada su one pokrajine u okviru Francuske.
Uostalom, moè li samo jedan ministar, pa makar to bio i
Svilanovi}, koji je sa Zapada nametnut nama Srbima i ovoj
vlasti, da predstavqa i daqe srpske interese u vladi koja
nije srpska ni po ~emu, pre svega po odanosti interesima
srpskog naroda od strane ministara koji je predstavqaju i
po (pravoslavnoj) pripadnosti ve}inskog naroda, ministri-
ma koji }e jednoga dana morati da odgovaraju pred na{im
sudom, kao sada Milo{evi} u Hagu, za zla koja nanose naro-
du koji predstavqaju. Ovo i zbog toga {to dele ministarske
resore u vladi Srbije i Jugoslavije: predstavnici, u blièm
i daqem okruèwu, nedavnoj i ranijoj pro{losti, nama
neprijateqskih naroda, verskim sekta{ima, roterijancima,
373
dakle, neprijateqima srpskog naroda, od kojih je jedan i min-
istar Svilanovi}. Ovo tim pre {to on nema iza sebe ni
validno izborno telo, niti brojnost ~lanstva stranke koja
bi bila srazmerna wegovoj politi~koj snazi i uticaju koji
ima u vladi Jugoslavije. Uostalom, i da sve to ima, on ne bi
mogao sam da vr{i rasprodaju srpske zemqe, jer ni jedan min-
istar ni u jednoj civilizovanoj zemqi sveta sam ne re{ava
tako osetqivo pitawe bez uvida posebno obrazovane
dràvne komisije. Me|utim, to pitawe meritorno ne moè
da re{ava ni parlamentom obrazovana komisija bez uvida i
odobrewa samog parlamenta.
Dakle, da je to pitawe i re{avala “dràvna komisija”, ona
ne bi mogla pravovaqano i legalno to pitawe da re{ava i
da mewa dràvne granice na {tetu srpskog naroda, jer je i
wen rad podloàn verifikaciji od strane Savezne i
Republi~ke skup{tine. A kamo li da tako osetqivo pitawe
u osetqivom istorijskom trenutku re{ava sam ministar
Svilanovi}, kao nekakav autokrata, novi Brozovi}, i da tek
tako obe}a Piculi tu|u zemqu, ne zemqu svojih otaca i dedo-
va, ve} moju, tvoju i na{u, pa Picula ode “u wegovu lijepu”
vrlo obradovan i zadovoqan, kako kaè, razgovorima u
Beogradu. Ovo pitawe Svilanovi} ne bi smeo da re{ava ni
zbog toga, jer on dobrim delom pripada jednom drugom, nama
neprijateqskom narodu, pa je razumqivo {to poklawa
toliku srpsku zemqu, u kojoj i deo nacionalnog parka koji je
dragocen svakom narodu na kugli zemaqskoj. Dunav je bio
oduvek do sada prirodna granica koja je zagarantovana
Me|unarodnim pravom.
Ovim “dogovorom” Svilanovi}a i Picule (kakva asocijaci-
ja u ovim prezimenima!) Hrvati su dobili kopno na srpskoj
teritoriji da na wemu mogu mirne du{e da prave vojne baze
i nastave daqe osvajawe Ba~ke, Banata, Srema, Zemuna i
Beograda, o ~emu neki ekstremni Hrvati ve} danas govore i
sawaju, te takva podela i razgrani~ewe izme|u Srba i
Hrvata moè biti ve~ita “jabuka razdora”. Kada su, i po
kojim me|unarodnim aktima ti krajevi ikada pripadali
Hrvatima?!
Da li vi, gospodo Dosovci, znate {ta radite?! Kako vam se
“desilo” da nesrbin drì savezno ministarstvo, da Hrvat
374
drì ministarstvo energetike i da vr{i takve skandalozne
i dahijske naplate cene EE, koje nema nigde u svetu, da
manipuli{e tim, od naroda otetim i ukradenim, i ko zna gde
upu}enim, u ~ijim xepovima sklowenim novcem? Kako vam se
desilo da opet jedan drugi Hrvat bude vaàn ministar u
vladi Srbiji, a da u vladi Srbije najmawe ima pravih Srba ,
dok Srba ministara u vladi Hrvatske uop{te nema, nego
Srbe tamo jo{ uvek progone i ubijaju kao zveri? Zar dozvo-
qavate da vam Sowa Biserko i mnoge druge Hrvatice, da ih
ne prozivam, koje su zaklowene nekakvim nevladinim orga-
nizacijama, vode glavnu re~ u Srbiji, re{avaju “srpska
pitawa”, me|u wima i mawinska prava drugih naroda, a sve
na {tetu ve}inskog srpskog naroda, dok Hrvati protera{e
skoro sve Srbe iz Hrvatske, ako ih ve} nisu do sada
pokrstili.
Vi Hrvatima i drugim “narodnostima” dajete mnoge kqu~ne
poloàje u Srbiji, a oni nam, kaèm, odre|uju mawinska
prava obespravquju}i ve}inski srpski narod usred Srbije?
Zar Turci zaobilaze Srbe kada dele svoje ministarske
foteqe u bo{wa~koj federaciji, a vi im ih poklawate, pa
Rasim Qaji} pregovara sa [iptarima oko uzurpiranih prava
u Bujanovcu?
Znate li da [iptari, uz pomo} Vatikana, Nemaca i
Amerikanaca, podeli{e Srbima na Kosmetu samo minorno
ministarstvo poqoprivrede, da je Rugova vatikanski sje-
meni{tarac, da radi za Vatikan u zale|u Srbije, a vi to ne
objavqujete, ~emu se protivim, ve} samo }utite, ~ak takve i
favorizujete?!
Nemam ni{ta protiv da svi narodi sveta ìve sa Srbima
u jednoj pravno, zakonima ure|enoj dràvi, ali imam protiv
da nam tu|inci, pogotovu kompromitovani qudi, vode
dràvu i “sole” pamet {ta to mi Srbi treba da radimo sa
mawinama koje oni ne priznaju, kada smo imali pravno
ure|enu dràvu, ~ak i pre postojawa pojedinih dana{wih
“demokratskih naroda”.
Vi, dakle, delite ”i kapom i {akom”, ministarske foteqe
i Hrvatima i Turcima i [iptarima, i postavqate ih na vrlo
visoke poloàje i va`na mesta bez dovoqne provere, na
mesta sa kojih mogu daqe mirno da rade protiv srpskog nar-
375
oda i da, teritorijalno i duhovno, kasape na{ narod?!
Objasnite mi, ako znate, kako se desilo da Svilanovi}
postane ministar spoqwih poslova, da Rasim Qaji}
bude ministar za nacionalne mawine, da ministar ener-
getike, tako va`nog resora, bude Hrvat, da zamenik guvern-
era Narodne banke, koji je imao dva strana dràvqanstva
(hrvatsko i ma|arsko) na samo dva dana pre svog
postavqewa za zamenika guvernera narodne banke, a dobija
na{e dràvqanstvo ba{ uo~i postavqewa bez ikakve pro-
vere, da bi bio guvernerov zamenik, i da bi usred Srbije, kao
wegov ministar kolega za energetiku, radio za interes “
wihove lijepe”? Kakvu vi to politiku nacionalnih intere-
sa vodite, po ~ijem nare|ewu i u ~ije ime?! Ko vas je ovlas-
tio da tako radite protiv ovog jadnog naroda?! Da li uop{te
imate ikakvog politi~kog sluha za vo|ewe po{tene poli-
tike?! U Americi proveravaju poreklo budu}ih ~asnike
vlasti pre nego {to ih postave na neki poloàj ~ak od
~etvrtog kolena pre nego {to zauzmu neku va`nu javnu
funkciju. A Vi, komunisti~ka deca, zao izdanak zlog korena,
koji sada vladate komunisti~kim metodom, pod novom
sladuwavom firmom demokratije, vi{e zbog li~nih intere-
sa nego radi dobra naroda, postavqate ministre opet po
“Brozovom kqu~u”, po nacionalnoj pripadnosti i posle
~iwenice da nam je to razbilo “Titovu Jugoslaviju”, po onoj
izvikivanoj paroli “i posle Tita Tito”. Da nam je to zakrvi-
lo narode, donelo srpskom narodu jad, ~emer i “osiroma{eni
uranijum”. Kaète da niste vi krivi za to. Ali krivi ste za
ovo jadno stawe u koje ste uveli srpski narod. I to vi ~inite
samo u Srbiji, u dràvi koja nije ni sada dràva srpskog nar-
oda niti srpska, nego gra|anska, gde gra|ani imaju sva prava,
a Srbi nikakva, iako je vekovima ovo bila srpska dràva,
kako pre vas, komunista, i delom Kara|or|evi}a? Progla-
site srpski narod mawinom, da bismo imali barem toliko
prava koliko ih dajete i garantujete ostalim mawinama, pa
}emo vas razumeti.
Oni koji nikada nisu imali svoje dràve, stvori{e ih
danas otimawem na{e teritorije, prolivawem na{e krvi i
cepawem tkiva srpskog naroda, a Srbi koji su imali organi-
zovanu dràvu od osmog veka, nemaju je sada. I kako da je
376
imaju kada i vi, poput komunista, nedostojni vlastodr{ci
svojih velikih predaka, oslepqeni strana~kom borbom i
zaslepqeni li~nom kori{}u, prodajete sve {to je srpsko za
“~iniju so~iva”, po~ev od Beo~inske fabrike cementa,
sagra|ene na manastirskom zemqi{tu, prodajete je bez
ikakvog protesta SPC, sve do zgrade nove “proklete Jerine”
– Palate U{}e, sagra|ene od otetog i prokletog narodnog
novca i muke, a koju sada kupuje skorojevi} koji se domogao
vlasti, a nije imao nikakav kapital kada je do{ao na vlast.
[to ne objavite imena onih koji sada kupuju te i takve
zgrade, fabrike, preduze}a, ako po{teno radite? Nego sve
to ~inite bez znawa svoga naroda i javnosti svoga rada,
prikrivawem rasipni{tva od o~iju svoga naroda koji vas je
“izabrao”. Onaj koji krije svoj rad od svog naroda, ne radi
po{teno (deviza sada{weg predsednika vlade Srbije dok se
borio za vlast i bio u opoziciji), od koje nije ostalo ni
slovo “p” od po{tewa, jer se i sada, kao pre, krade i laè
svoj narod, ili se radi ono {to je nedovoqno dobro za na{
narod. Zar sa ovako katastrofalnom politikom mislite u}i
u istoriju?! Sa takvom politikom moète u}i u Evropu, ali
ne kao suvereni i ravnopravni dràvnici sa drugim
dràvnicima, ve} kao argatlije, a narod uvesti u Evropu kao
neokolonijalno robqe.
Ne mogu da vas ne pitam: da li imate imalo li~nog karak-
tera, nacionalnog ponosa, dràvni~ke mudrosti, politi~ke
vizije i smisla za vo|ewe narodnog posla koji obavqate,
ili se pravite ludi, po onoj narodnoj: “dok se mudri namudro-
va{e, ludi se naìve{e”, kad ve}, kako smo videli, ne
vodite ra~una i o tome {ta ko me|u vama radi i kako radi?!
Da li znate ko uvozi {lepere stranih cigareta uz pratwu
policije, bez ikakve carine i poreza, te se na kriminalan
na~in enormno bogati, a finansijska policija lovi jadne
“sitne ribe”- trgovce po kioscima zbog “markica” na paklica-
ma cigareta, koji od svoje trgovine i rada ne mogu ni da
preìve? Da li kod toliko policije, DB i KOS-a znate {ta
rade pojedini va{i ministri, ili se pravite toliko
neve{ti, jer imate “mnogo putera na glavi”?! Vi ste uhvatili
u “kra|i” samo jednog va{eg ministra, pa i to poku{ali da
zata{kate, a mnogi se u vrhovima vlasti bave korupcijom,
377
rade protiv interesa srpskog naroda, {tite one koji diluju
drogom, koji ubijaju na{u decu u osnovnim {kolama, a vi ih
prvo toboè hapsite, pa ih onda pu{tate na slobodu i tako
ugroàvate ìvote onih koji su vam pomogli da ih uhapsite,
te tako {tetite svima nama, vodite ovaj narod u propast i
i{~eznu}e, a vi se bogatite, slaète “kamate na kamate”, kao
da ne znate za poslovicu “oteto - prokleto”, jer }e to od nar-
oda oteto progristi creva va{e dece, ako ne i va{a sop-
stvena kad tad. Da li vas boli sudbina naroda, va{e dece,
na{eg potomstva kad se pravite kao da se ni{ta ne de{ava
i da vas nikakva narodna nesre}a ne tangira?
I opet vas pitam: Ko od vas, pametnih i prepametnih, bi
tako i toliko “pametan” da na kqu~na mesta u pojedinim
saveznim i republi~kim ministarstvima, postavi qude koji
pripadaju nama neprijateqskim narodima, dru{tveno
razornim verskim sektama, roterijancima, da ne idem daqe,
koji rade protiv interesa ovog naroda, za interese drugih
naroda, verskih sekti, a ne u interesu SPC: onima koji
sluè drugim obave{tajnim slu`bama, pre svega interesima
nama neprijateqskih okolnih naroda i dràva, u vladi koja
se samo nominalno zove Vlada Srbije ili Jugoslavije?! A
ovde se radi o pripadnicima onih naroda koji su okrvavili
svoje ruke do lakata, recimo o srpski narod?! Da li ste
zaista nezreli politi~ari, ili golobrada deca, politi~ki i
ideolo{ki diletanti, koje svako moè prevariti, ili ste,
pak, prava “deca komunizma”, raspiku}e, zulum}ari, protiv
kojih mora ustati “kuka i motika”, jer se pona{ate kao da vas
ama ba{ ni{ta srpsko i nacionalno ne interesuje, da vas
nikakav nacionalni interes ne doti~e, da vas ne interesuje
sudbina i opstanak ovog naroda, ako Vi uop{te ose}ate da
pripadate ovom narodu?
Da li mislite na budu}nost, barem, svoje dece i na{ih
potomaka, kad tako nesavesno moète da vr{ite rasprodaju
Srpstva i Srbije, da je delite na nove pa{aluke iliti
regione, a da umislite da to moè da ostane neprime}eno u
narodu i neka`weno od Boga i od qudi?! Da li ikada pomis-
liste na to da }ete nekada, ìvi ili mrtvi, nekome odgo-
varati za zla koja nanosite ovom narodu, pod la`nim imenom
i u oblandi demokratije i reformi?! Pa vi, bez ikakvog
378
stida, vr{ite privatizaciju bez denacionalizacije, ~ime
pokazujete i dokazujete da ste komunisti u du{i, zao izdanak
zlog komunisti~kog korena, da ne vra}ate od komunista
oteto ni onima koji danas ~ame gladni u klo{arama, bolesni
i na smrt osu|enim zbog nema{tine u bolnicama, ve} se
bogatite mafija{kim poslovima. Niste se jo{ uvek distan-
cirali od komunisti~kih uzurpatorstkih prava – kori{}ewa
nacionalizovane imovine, dokazuju}i da ste u praksi isto
{to i komunisti, iako vam je ime razli~ito, pa umesto rani-
jeg jednog spahije koji je nasilno vladao, sada anarhi~no vi
vladate, kao brojne dahije, koje su podelile, ili èle da
podele, Srbiju na dahiluke, uprkos evidentnoj i legitimnoj
te`wi celog sveta da se integri{e i ujedini.
Obra}am se i vama, poslanici DOS-a, pitawem: da li vas
je narod izabrao samo zato da }utite u parlamentu i samo
zato da podiète poslani~ke kartice radi glasawa i
“glasa~ke ma{ine” za velike plate i honorare, da budete
}utolozi ili da se bavite dràvom i dràvnim interesima
srpskog naroda? Da li znate ~ija je ovo zemqa bila vekovi-
ma? Da li ste se ikada usprotivili zlu, kriminalu, raspro-
daji i kasapqewu Srbije?! Nisu li ba{ tako, kako se vi sada
pona{ate, ~inili i biv{i komunisti i socijalisti zbog ide-
ologije i internacionalizma, poslu{nosti partiji i vo|i,
ili “zbog bratstva i jedinstva”, a bra}a nama, ne mogu da
kaèm {ta uradi{e od dràve i naroda, posebno biv{i
socijalisti, koji su toboè bili na{i, a vodili politiku
protiv nas Srba. A mi smo se protiv tih istih socijalista
aktivno zajedni~ki borili, ~ak i ja sve{tenik i starac me|u
vama. No vi sada ~inite ne{to sli~no wima: {iri se mito i
korupcija brzinom i u razmerama epidemije, uve}ava se va{e
li~no enormno boga}ewe, uz stra{no osiroma{ewe naroda.
Vi, bez imalo griè savesti, podiète sebi plate na 25000
i 50,000 dinara, a penzionerima, koji jedva da imaju ~etiri
hiqade dinara mese~no, skidate 12% od bedne penzije, pa ih
izgladnele i ubijene sahrawujemo sve vi{e svakoga dana.
Zar vas zaista nije za to stid i sramota?! Pocrveni li iko
od vas poslanika, kada ubaci poslani~ku karticu u “glasa~ku
ma{inu”da glasa za zakon o pove}awu svojih, poslani~kih
plata u vreme kada narod sve vi{e gladuje i zbog toga
379
umire?! Vi, poslanici DOS-a, ~inite sada isto ono {to su
~inili i oni - komunisti i socijalisti pre vas: sve ~inite da
se ne zamerite va{oj politi~koj vrhu{ci, koja, to je o~ito,
rasprodaje na{e nacionalne interese, fabrike, preduze}a,
kako pojedini “zli jezici” govore, uz visoke procente,
provizije i reketirawe ili kako se to ve} zove, samo u svoju
li~nu korist?! Ima li iko me|u vama savesti da glasa
suprotno ve}ini kao masi?! Ako je ima, barem pognite glave,
kada glasate da znamo ko ste?! Ve}ina moè i Hrista osudi-
ti na raspe}e, kao {to se desilo i govori u jevan|equ ovih
dana, ali onda je ona masa i ruqa, a vi ne smete biti ruqa,
jer vas je narod izabrao kao ~asnije qude od komunista,
julovaca, socijalista, radikala i spoovaca, kako sami
kaète.
Mislite li, zaista, da }ete ovakvim va{im }utawem u
parlamentu u}i u istoriji kao demokrate i slobodari?! Ja
vam tvrdim, ~ak i garantujem, da ne}ete, ve} }ete nas uvesti
u Evropu kao sluge i argatlije novim gospodarima mo}i i
kapitala, kao poslu{nici novih mo}nika i kapitalista koji
se bogate, skidaju}i i gule}i koù sa na{ih le|a, obe-
spravquju}i i komadaju}i na{ narod, li{avaju}i ga svih
osnovnih qudskih prava, ~ak i prava na “suvu koricu hleba”,
kod na{e bogate zemqe. A na{i nedorasli politi~ari pro-
daju u bescewe sve {to je nacionalno i srpsko belosvetskim
gospodarima mo}i, uz protekcionizam i veliku tajnost te i
takve rasprodaje, {to uslovqava veliko i dugoro~no osiro-
ma{ewe na{eg naroda. Kaù da na{i mo}nici to ~ine uz
veliku proviziju samo za sebe. A mogli bi, ti mo}nici na
vlasti, da vam je Bog dao malo pameti i dràvni~ke
mudrosti, da prekinu sa rasprodajom Srbije belosvetskim
zulum}arima budza{to i da pozovu na{e qude iz rasejawa,
da se sa wima dogovorite oko dono{ewa zakona i garanto-
vawa wihovih ulagawa, da bi oni kupili na{a preduze}a po
realnoj ceni, kako ne bismo potpuno upali u neokolonijalno
ropstvo kapitalista sa Zapada, koji su nas i doveli do
“prosja~kog {tapa” protekcionizmom, sankcijama, zelena-
{kim kamatama na wihove “zajmove”, bombardovawem ~ak i
osiroma{enim uranijumom, antisrpskom politikom, poma-
gawem Bqeska i Oluje, OVK-a i Bin Ladenovih muxahedina,
380
protiv kojih se ne preduzima ni danas ni{ta samo kod nas,
iako rade kao teroristi protiv Srba ili su ve} zavr{ili
dobar deo svog krvavog posla. A kada samo malo pri~epe wih,
oni vri{te do neba. Jo{ su na{i saveznici pomagali muxa-
hedine i Bin Ladenove teroriste u Bosni i na Kosmetu da
sru{e i unize svoje saveznike - Srbe i da uzvise svoje
neprijateqe iz oba svetska rata. Ni danas ne ispravqaju
svoju krivu politiku prema Srbima, jer èle da nas unize i
uni{te, kako bi razbili i rastro{ili sve {to je srpsko, pa
zato, na{i i svetski “mo}nici”, kupuju za za bagatelnu cenu
sve {to je srpsko, sva na{a nacionalna materijalna i duhov-
na dobra, i to ~ine svojim prqavim novcem, naj~e{}e
zara|enim na osnovu protekcionizma u trgovini, nasilnih
sankcija u politici i neprimerene zelena{ke kamate u poza-
jmqivawu novca u na{oj oskudici i siroma{tvu koje su nam
oni doneli i doprineli. Stoga zahtevam i molim sve fak-
tore vlasti u zemqi:
Da predsednici Ve}a gra|ana i Ve}a republika Savezne
skup{tine sazovu oba ve}a, kako bi preispitali ta~nost
navoda iznetih u dnevnoj {tampi o otu|ewu teritorije SRJ i
Srbije i da odrede eventualnu krivi~nu odgovornost i smenu
Saveznog ministra spoqwih poslova;
Da predsednici Jugoslavije i Srbije pokrenu postupak
smene ministra Svilanovi}a i poni{taj takvog eventualnog
dogovora i
Da, ako ti ~inioci vlasti pod 1 i 2 propuste da urade i ne
postupe po ovim predlozima, da {efovi poslani~kih grupa
oba parlamenta: Saveznog i republi~kog pokrenu postupke
poverewa obema vladama, kao i postupak poni{taja eventu-
alno zakqu~enog takvog dogovora.
Ovo zbog toga {to bi Hrvatska mogla da stvori vojnu bazu
na kopnu ove na podmukli na~in otete od Srbije teritorije i
da, uz pomo} Vatikana, Nema~ke i Amerike, odatle pokrene
daqe osvajawe Ba~ke i Srema, vekovnih pokrajina srpskog
naroda, kako to pojedinci iz Hrvatske poluglasno traè i
nagove{tavaju.
Hrvatska je ovim dogovorom stupila na tle teritorije SRJ
i Srbije pored slepe Dosovske vlasti, koja mora i za ovo da
poloì ra~une srpskom narodu.
381
Bi}e mi ute{no ako se bar neko od vas javi na bilo koji
na~in da me barem demantuje (da nisam u pravu), kako bih
mogao mirno da spavam ili da sklopim svoje, od Boìje i
narodne brige, umorne o~i.
Beograd,
\ur|evdan (moja Krsna slava) 2002. godine
Protojerej SPC,
Dr @arko Gavrilovi}
Poslato izvesnim sredstvima

informisawa javnosti
Upu}eno,
SAVEZNOJ SKUP[TINI JUGOSLAVIJE,
REPUBLI^KOJ SKUP[TINI SRBIJE,
PREDSEDNIKU SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE,
PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE,
PREDSEDNIKU VLADE REPUBLIKE SRBIJE,
PRAVOSLAVNE CRKVE,
SVIM [EFOVIMA POSLANI^KIH GRUPA SAVEZNE
I REPUBLI^KE SKUP[TINE
382
13) PISMO ENGLESKOM AMBASADORU,
CRKVENIM I DR@AVNIM VLASTIMA
U VEZI „MOLITVENOG OP[TEWA“
I DEMONSTRACIJAMA PRED PATRIJAR[IJOM
U PONO] 24. DECEMBRA 2002. GODINE
(Otvoreno pismo)
P
odstaknut pismima i telefonskim pozivima sa vi{e
strana obra}am Vam se ovim Otvorenim pismom, koje je
pre apel za razum nego povod za osudu Va{eg ner-
azumnog ìgosawa, etiketirawa i osude, ina~e spontanih i
kanonski opravdanih protesta srpske, svetosavske omla-
dine povodom davawa “u zakup” Patrijar{ijske kapele
Anglikancima, da u woj godinama sluè Boì}wu misu,
doga|aj koji se desio u pono}, 25. decembra 2002. godine.
a) Da se predstavim
Da se odmah razumemo: mnogi su pomislili da ja stojim iza

tih demonstracija. âk su me novinari: “Glasa”, “Blic Wusa” i
“Svedoka” o tome otvoreno pitali. Ja nisam organizovao te
demonstracije, ne stojim iza wih, ne za to {to sam “engleski
|ak”, kako mi neki prigovaraju, ali potpuno razumem te
demonstracije ako su bile mirne i bez vre|awa, iako ih
te{ko mogu odobriti. Pretpostavqam da su deca htela da me
po{tede zbog starosti i naru{enog stawa zdravqa, pa me
nisu ni pozvala da budem organizator ili u~esnik u tim
protestima. Ina~e da su me deca pozvala na te demon-
stracije, prvo bih pitao ko ih je organizovao, pa bi potom
odlu~io o svom u~e{}u u wima.
Uostalom, ja sam, za vreme svojih posle diplomskih studi-
ja bogoslovqa, sluìo u engleskim crkvama, {to je
pravoslanim sve{tenosluìteqima, po kanonima na{e
Crkve, dozvoqeno ako imaju antimins u kome su ugra|ene
mu~eni~ke mo{ti i ako ga je osvetio nadle`ni episkop, pa su
mo`da deca pomislila da sam ja “engleski ~ovek” i da se
383
ne}u odazvati wihovom pozivu, a ja sam samo Hristov sluga i
ni{ta drugo, pa su me po{tedela tog rizika.
Me|utim, iako sam ja sluìo u engleskim, protestanskim
crkvama svetu liturgiju za na{e vernike, ali ne zajedno sa
protestantima u smislu molitvenog me|uop{tewa, nego sam
sluìo ~isto pravoslavno bogosluèwe, znaju}i da po
na{im pravoslavnim kanonima nije dozvoqeno jereticima i
inovernicima da sluè svoje mise ili verske slu`be u
pravoslavnim crkvama. A ako se to, ipak, nekim slu~ajem
desi, taj hram mora ponovo da se osveti. Da bi se problem
re{io na obostraano zadovoqstvo dobro bi bilo da se
Kapela Sv. Simeona Miroto~ivog ponovo osveti, ako sma-
tramo sebe doslednim pravoslavcem i ako sebe nismo, opet
po kanonima na{e Crkve, odlu~ili od Crkve.
b) Ne{to o deci koja su protestovala pred

Patrijar{ijom
Mogu da kaèm generalno da su deca naj~e{}e ~istija,

ispravnija i ortodoksnija, blià veri, Bogu i naciji, od nas
starijih, uprqanih grehom, pogotovu od onih vrhovnih pred-
stavnika SPC koji su izgubili kormilo u Hristu Gospodu, pa
pu{taju da brod SPC pluta na razme|u izme|u Istoka i
Zapada, rimokatolicizma i protestantizma, ekumenizma i
mundijalizma. Me|utim, u ovom konkretnom slu~aju ja ne znam
ko stoji iza tih demonstracija, {to i nije va`no. No, i to }e
se svakako uskoro saznati, ako ni od koga drugog, a ono od
policije koja istraùje “ovaj slu~aj”.
v) Stawe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Stawe u na{oj Crkvi nije dobro, ve} je veoma kriti~no,

~ak i poraàvaju}e lo~e. Prvi me|u nama, episkopi, morali
bi da budu ogledalo Hrista me|u nama, primer za svako
podraàvawe i ugledawe, a oni to, ~ast pojedincima,
uglavnom nisu. Takvo stawe u na{oj Crkvi moèmo shvatiti
kao posledicu duge, surove borbe komunista, koje su nam
Englezi i êr~il nametnuli, da nam uni{te pravoslavqe i
Srpstvo, moral i porodicu, te su, sada{we borbe srpskog
384
naroda da “spase ono {to se spasti moè” od tvoraca Novog
svetskog poretka, a protiv produène ruke komunisti~kih i
prozapadnih pulena koji su uba~eni u SPC i u dràvu da je
razaraju iznutra i spoqa, sasvim razumqive.
Naveliko se sada govori u narodu o “delegaciji” koja, u ime
SPC, ide na poklowewe rimskom papi. Do sada su to ~inili
pojedina~no samo poneki episkopi i sve{tenici, a sada to
na{a Crkva ~ini javno i otvoreno, iako se svi zlo~ini
Vatikana o pokoqu preko milion i po Srba nisu zaboravili
niti duboke rane zale~ile, nego se stalno te rane stalno
iznova pozle|uju, “{u{kawem” o uvo|ewu Novog, Grigorijan-
skog kalendara umesto Julijanskom, o stvarawu unije sa
Rimskom crkvom, narod, a pre svih na{a omladina, se
uzbunio i uzbudio.
Vatikan se ni do sada nije nikada javno izvinio srpskom
narodu za te zlo~ine, nije se pokajao za Stepin~eve i
Markonijeve, Paveli}eve i Tu|manove, Vojtiline i
Kuhari}eve zlo~ine u~iwene prema Srbima, pa postoji veli-
ka verovatno~a da }e ih ponoviti. Znamo da Vatikan ùdi za
tim da nam nametnu uniju i da stvori nove raskole i deobe u
SPC. A tvorci NSP, u koje spada i Engleska, ho}e da nas
nasilno uteraju u jereti~ki tabor ekumenizma i liberaliz-
ma, suprotno na{oj svetoj veri i wenom u~ewu. A svoje
udvorice, najamnike i srpske izdajike, svaka mo}na sila, pa
i Vatikan moè uvek na}i u osiroma{enom srpskom narodu,
pa i u SPC. âk su ih, po na{em mi{qewu ve} i za novac
na{li, samo jo{ uvek nisu toliko mo}ni da pokrenu uniju sa
Rimokatoli~kom crkvom, kao {to su Judeji lako potkupili
jednog izme|u dvanaest prvozvanih apostola - Judu
Iskariotskog, da za 30 srebrenika izda Gospoda Hrista (Mt
26, 47 – 50).
g) Za{to se bune od Hrista otu|eni sve{tenosluìteqi

koji su uzrokovali ove demonstracije?
Dakle, oni episkopi, me|u kojima svakako spada i

Poglavar na{e Crkve, koji {uruju sa jereticima, primaju
wihove naloge i potporu, ~ine na{u Crkvu - nevestu
Hristovu- svojom ili tu|om (politi~kom) sluàvkom ili
385
obezglavqenom, imaju najmawe moralno i kanonsko pravo da
tako èstoko i nemilosrdno osu|uje mirne proteste na{e
dece, samo zato {to oni ne dozvoqavaju da me|unarodni
me{etari sipaju svoju zaga|enu versku, hri{}ansko - protes-
tantsku vodu (~itaj raslabqenu i od Hrista otu|enu veru) u
na{e ~isto, pravoslavno mleko (~itaj ortodoksno u~ewe), i
da tako prave bu}kuri{ od na{e svete vere, kroz vekove
~uvane i sa~uvane: u guwu i opancima, po zbegovima i seoba-
ma, u ustancima i ratovima. Nemate pravo, gospodo episkopi,
ni vi, ni srpski dràvnici, najmawe vi me|unarodni silni-
ci, koji ste nam mnogo jada zadali kroz istoriju, da nam sada
pretite kada smo mi, kao narod, skinuli Milo{evi}a koga
ste vi ustoli~avali izjavama da je on “najva`niji sagornik u
pregovorima za o~uvawe mira na Balkanu”, da tako napadate
decu sa kojima smo “izvojevali revoluciju” 5. oktobra 2000.
godine, ali ne u korist srpskog naroda niti Srpke pravoslav-
ne crkve, nego u korist va{ih interesa, da tako pretite na-
{em narodu i profani{ete na{u svetu, krvqom o~uvanu veru?!.
d) Sa kakvim pravom ustaju protiv svoje dece

obezbo`ni politi~ari koji ne znaju veru svojih
otaca, za koju su na{i preci krv lili i ìvote
svoje dali, a oni je ni ne poznaju?
A oni dràvni glavari koji su, brè boqe, èstoko i

neprimerno o{tro osudili ove mirne proteste, mislim ne-
vinu decu, ~ak primenili i egzekuciju protiv wih, poru~ujem
da ne znaju “{ta ~ine” (Lk. 23, 34) kada hapse na{u i svoju
decu, samo zbog mirnih demonstracija omladine koja èli da
se sa~uva ~istota vere, dobijena od na{ih predaka u gr~u i
muci borbe, da sa~uvaju crkvene kanone, pravoslavno i sve-
tosavsko dostojanstvo. Pogotovu ne oni koji su privesci i
udvorice, vi{e kao bezbo`nici nego stvarni vernici, tvo-
raca nasilnog Novog svetskog poretka, da tako govore protiv
svoje omladine “govorom mr`we”, optuùju}u wu za tu mr`wu,
ba~ kao nekada me|unarodni me{etari {to su optuìvali
ceo srpski narod. Vi, koji se javno hvalite da ste
bezbo`nici, zar smete da zamerate nama, veruju}im, {to
~uvamo ~istotu vere, {to smo je ~uvali i pod svojim izrodi-
386
ma – va{im o~evima komunistima - koje su nam, opet, kao i
vas, nametnula na{a “zapadna bra}a”?!
ûdno, zar ne, da vi koji osu|ujte tako o{tro ovu decu i
govorite samo i iskqu~ivo govorom mr`we, protiv onih koji
mirno protestvuju protiv svega onog {to je {tetno za
vitalne interese srpskog naroda i na{e svetosavske
principe, da same mirne proteste, pod pretpostavkom da
nije bilo vre|awa i tu~e, nazivate govorm mr`wom i sulu-
do{}u? Jer bezbo`nik nikada ne moè razumeti vernika,
budu}i da je bezbo`nik kao vetrokaz na krovu, koji pokazuje
samo koji vetar duva, a pravednik je ~vrst i stamen kao gran-
it, opet po re~ima Svetog pisma: “Beè bezbo`nici kad ih
niko ne goni, a pravednici su kao lavi}i bez straha” (Pri~e
Solomonove 28, 1).
|) Za{to nam, i sa kakvim pravom, preti engleski

ambasador?
Wegovoj ekselenciji, gospodinu Earls Krofordu, ovom

prilikom èlim da se u~tivo obratim i kaèm, kao “engles-
ki |ak” i srpski pravoslavni sve{tenik, bez imalo èqe da
u ma ~emu poremetim “dobre odnose” izme|u na{ih dveju
dràva, slede}e: Zahvalni smo Vam za Va{u pomo} u Prvom
svetskom ratu, iako smo ~ekali na wu nepotrebno dugo, dok
su na{i vojnici umirali od tifusa i arnautske kame u
Valoni i Dra~u; za plemenite i humane bolni~arke i lekare
koji su nas odu{evqavali, hrabro{}u i po`rtvovawem dos-
tojnim divqewa, le~ili srpske vojnike i rawenike i voleli
Srbe kao {to smo mi oduvek voleli engleski narod, ne uvek
i engleske pooliti~are; svaka ~ast i Va{oj kulturi i
ugla|enosti, jer sam imao prilike da se, kao |ak u Oksfordu
u to uverim. Ali {to se ti~e Va{ih politi~ara i wihove
politike koja je vo|ena prema nama Srbima u celom
dvadestom veka, posebno od 1941. godine do danas: daleko im
wihova lepa ku}a od na{e!
Zar Vi mislite da nam va{i politi~ari nisu do sada
mnogo zla u~inili, pa nam jo{ i Vi sada pretite, kada ste
nas, kroz komunizam i socijalizam, preko Vatikana i
podràvawem Turaka, dovoqno uni{tili, i to pretite nam
387
zbog mirnih, krajwe dobronamernih demonstracije na{e
omladine, {to je normalna stvar u Va{oj zemqi? I sa kojim
pravom Vi to ~inite, me{aju}i se u na{a suverena prava
ìvota i ~uvawa ~istote vere?! Zar Vi niste ovde u misiji
dobre voqe i za{tite interesa Va{e zemqe, ali ne na {tetu
vitalnih nacionalnih i verskih interesa na{eg naroda?
Mislim, da nije ta~no da nemate prostora gde bi mogli
odsluìti Boì}nu misu u prostorijama koje ve} imate.
Mislim da je Wegova Svetost g. Patrijarh mogao da Vam da
neku drugu prostoriju u Patrijar{iji, na primer
Patrjar{ijsku salu, da obavite Va{u misu. A mogli ste, za tu
svrhu, da obnovite barem jednu od 150 bogomoqa koje su
teroristi OVK na Kosovu, pod “va{im budnim okom” i nad-
zorom va{ih vojnika, poru{ili, pa da Vam ~ak damo, bez
imalo àqewa, da sluìte Va{u Boì}wu misu u “Gradskoj
ve}nici”, koja je nekada bila kraqevski dvor Obrenovi}a,
da se u woj molite Bogu za opro{taj i va{ih i na{ih
grehova.
Morate znati, da ako na{eg starog Patrijarha umete ve{to
da zloupotrebqavate, kao {to je skoro u~inio nema~ki
kosovski emisar Mihail [tajner u vezi izlaska kosmetskih
Srba na glasawe, da ga ~ak teratite da poziva prognane Srbe
sa Kosova da se upisuju u neke famozne bira~ke spiskove, da
glasaju u izbegli{tvu za OVK- a teroriste na Kosmetu i time
da im daju legitimitet da vladaju na na{oj svetoj kosovskoj
zemqi koja je skupo, krvqu i kostima na{ih predaka,
ome|ena i sa~uvana, nama u amanet predata na ~uvawe, zar
ho}ete da manipuli{ete i sa na{om osve{}enom i
probu|enom omladinom; da nam propisujete pravila kako da
verujemo i u {ta da verujemo, da ru{imo svoje svete kanone i
verske propise, da bismo va{oj èqi udovoqili: da ba{
sluìte Boì}wu misu u Patrijar{ijskoj kapeli? Vama koji
imate prostora u ambasadi, enmgleskoj ~itaonici i drugde u
izobiqu, vi{e nego {to mi sve{tenici imamo? Zar nije u
Svetom pismu re~eno “Bogu se treba vi{e pokoravati nego
qudima” (D. ap. 5, 29). “Sudite je li pravo pred Bogom da
slu{amo vas vi{e nego Boga?” (D. ap. 4, 19), da slu{amo Vas
kad nam kaète da moèmo da demonstriramo, kad moramo
da pognemo svoje glave i da }utimo?! Za vreme Milo{evi}a
388
ste nas podràvali u demonstracijama, ~ak mnoge iz
tada{we opozicije potpla}ivali, kako sada isti~e Va{ nov-
inar Mar{al, pla}ali da demonstriraju? A sada pla}ate
vlast u Srbiju i nare|ujete im da hapse bezazlenu omladinu
zbog mirnih demonstracija u kojima nije nikome falila ni
dlaka sa glave, osim {to je, mo`da, bilo verbalnih doviki-
vawa vi{e na{em Patrijarhu nego Vama.
Onako kako Vi èlite da ìvite u pravno ure|enoj
dràvi, u kojoj su uvek dopu{tene mirne demonstracije, tako
èlimo i mi da demonstriramo kada nas ma ko, makar to
bile i na{e duhovne stare{ine, zavodi i vodi u raskol,
deobe, pogibeqnu podelu koju vi, preko Solane, i daqe zago-
varate samo u Srbiji. Zar, zaista, èlite da nas uni{tite i
dokraj~ite zauvek kao narod?! Nebo }e dugo grmeti i rosom i
ki{om plakati, ako nestane ponosnih Srba.
Pa kad su svuda u svetu dozvoqene mirne demonstracije,
za{to tako svirepo osu|ujete ove “na{e”, bezazlene koje su,
ne Vama, nego pre na{im duhovnim i svetovnim glavarima,
priredili na{i omladinci, dakle, vi{e zbog na{ih sve-
tovnih i crkvenih predvodnika nego zbog Vas i Va{eg
Boì}a?
e) Ukupna zapadna ogre{ewa prema srpskom

narodu kao uzrok ovih demonstracija
Okrenimo se istoriji i razmislimo malo {ta ste nam sve

u~inili u sada ve} pro{lom – dvadesetom veku, da ne pomi-
wemo Va{e paktirawe sa Turcima, koji su svojom dahijskom
strahovladom odvodili na{u mu{ku deci u jani~are, a mnogo
prelepih devojaka u hareme. Zar se niste ogre{ili o nas na
Berlinskom kongresu? Zar nas niste naterali da u|emo u
Versajsku Jugoslaviju, bez ome|enih granica sprskog naroda,
i da nas tako ra{~ere~ite, budu}i da smo hiqadu godina pre
toga imali pravno ure|enu dràvu, i to ste u~inili da
biste amnestirali one koji su ratovali protiv nas i vas na
strani Austrougarske monarhije i pri~inili Srbima brojne
zlo~ine po Ma~vi, u Srbiji, oko Cera: Austrijance, Bugare,
Arbanase?! Zar nas niste bacili u ~equsti fa{isti~ke
nemani 1941. godine, sa pu~om generala Simovi}a koji ste vi
389
izveli i podsticawem demonstracijama 27. marta 1941.
godine?! Zar nas niste zasuli bombama na Vaskrs 1944.
godine, kada su Srbi na ovaj praznik uvek u ku}ama, u vreme
dok su nema~ki vojnici kao poraèni odstupali iz Srbije,
ba{ kao {to je to u~inio i Hitler 6. aprila 1941. godine; nas
pre toga postradale od Hitlera, te{ko postradale od
fa{ista, balista, usta{a i Bugara, vi - na{i “saveznici” -
ste tada svirepo bombardovali, ne da nas oslobodite i
sa~uvate, ve} da nas uni{tite i istrebite?! Zar niste,
potom, sve na{e najve}e usta{ke zlo~ince (Paveli}a,
Artukovi}a i mnoge druge), koji su se borili u Drugom
svetkom ratu protiv Vas i nas, spasili od na{eg suda i
Nirber{kog procesa, odveli ih “pacovskim kanalima” na sig-
urno mesto, opet uz pomo} Vatikana, da niko od wih nikome
ne odgovara za najmonstruoznije zlo~ine u~iwene srpskom
narodu?! Iako je NDH objavila rat vama i Americi?!
I opet kaèm vam: Zar niste, preko êr~ila, priznali
razbojnika Broza za vo|u ustanka u Jugoslaviji protiv
fa{izma, iako je on bio wihov saradnik, a stvarnog borca
protiv faa{izma i pravog ministra Kraqevske vojske
Jugoslavije – Draù Mihailovi}a, - predali, na milost i
nemilost, krvniku Brozu, da ga unakazi i izmrcvarenog ubije,
iako mu je \eneral Draà Mihailovi} vi{e puta spasio
ìvot?
Zar nam niste Vi nametnuli komunizam i najperfidnijeg
monstruma Josipa Broza, preko êr~ila, Ruzvelta i
Staqina, 1943. da razapne i ra{~ere~i srpski narod tzv.
avnojevskim granicama i antisrpskom politikom, ubijawima
Srba u svakom gradu, bez suda i presude, progonima svojih
neistomi{qenika, ne samo stvarawem tzv. avnojevskim
granicama, koje ste Vi, zajedno sa Vatikanom, preuraweno
priznali devedestih godina pro{log veka, a tada postoje}e
i priznate dràvne granice Jugoslavije, zagarantovane svim
me|unarodnim konvencijama i va{im “ugovorima i dogov-
orima”, poru{ili i razme|ili, te ste tako izloìli pro-
gonu, ubijawu, mrcvarewu mnogo hiqada pravoslavnih Srba ?!
Pre petnaest godina gledao sam, svojim ro|enim o~ima,
fotografiju na kojoj se vidi Broz 1948. godine, kada je
stvorena Rezolucija IB, kako se dogovara u Va{oj ambasadi
390
o tome, ali ja nisam mogao dobiti tu fotografiju nikako, pa
ni za novac, iako mi, opet Srbi, platismo na Golom Otoku,
gde su primewivane sve vrste komunisti~kog mu~ewa znane
jedino u NKV, Gestapou i usta{kim kazamatima. Na Golom
Otoku, po nalogu Broza i drugih, prire|ene su sve vrste
mu~ewa na jednom mestu koje je svet ma kada video prema
Srbima komunista. I tada su, uglavnom, tamo stradali srps-
ki komunisti da bi, vaqda, bilo mawe Srba. Vama je bio ciq
Rusija, kao i Hitleru 1941. godine, a tom va{em ciqu
ispre~ili su se Srbi, pa ste re{ili da nas gazite bez imalo
milosti, da biste, makar i preko na{ih le{eva, {to pre
izbili na ruske granice, ono isto {to je i Hitler èleo,
tako da smo mi Srbi uvek pla}ali va{e ra~une.
A tom Brozu, Va{em agentu i izaslaniku, a na{em najve}em
zlotvoru, odlukom Makmilana, generala Aleksandera, Loa,
kao predstavnici pravne dràve i zapadne demokratije,
izru~ili ste 1945. godine preko 50.000 na{ih rodoquba,
uglavnom Srba izbeglica iz Jugoslavije koji su se jedva
domogli Austrije, da ih skoro sve do jednog poubija u Ko~evju,
Blajburgu i drugde, bez suda i presude, verovatno za to da
bude mawe Srba?! Zbog tog istog Broza ste zatvorili Va{e
arhive i posle zakonskog roka koji je istekao pre dvadeset
godina, vi, li~no Englezi, kako biste prikrili tragove svoje
prqave politi~ke igre, koju su Srbi masovno pla}ali svojim
glavama, bez obzira {to je na tzv. Londonskom procesu dru-
goja~ije presu|eno A. Tolstoju.
Zar u najnovije vreme niste, zajedno sa Amerikancima,
naoruàvali hrvatskog generala [pegeqa nema~kim
tenkovima “Leopard” i drugim va{im oru`jem, jo{ dok je
funkcionisala Jugoslavija kao dràva, {to sam li~no rekao
u lice ameri~kom ambasadoru g. Cimermanu 1991. godine, a
nas nenaoruàne i goloruke niste naoruàvali, sve u
nameri da Hrvati istrebe ili proteraju Srbe iz Hrvatske,
pa sad ne smete da otvorite tu “Pandorinu kutiju” zlo~ina u
Hrvatskoj nad srpskim narodom, kako se ne bi otkrio udeo
Olbrajtove, Holbruka i drugih u~esnika u zlo~inima nad
Srbima preko “Bqeska” i “Oluje”.
Podgovorili ste Aliju Izetbegovi}a da pogazi datu re~ i
odrekne se svoga potpisa u Lisabonu o mirnom raspletu
391
“jugoslovenske drame”, pa ste i wega natutkali da po~ne sa
ubijawem i progonom Srba u BiH, a sada ni wega ne izvodite
na optuèni~ku klupu u Hagu, u zloj nameri da se ne otkrije i
Va{e “maslo” u tim zlo~inima, u bombardovawu Srba u BiH,
kao ni u~e{}e muxahedina i terorista Bin Laden u tim
maskrima u BiH. Zajedno sa Amerikancima obu~avali ste i
naoruàvali Ta~ija i wegovu OVK-a da poubija i protera
preko 200.000 Srba sa svete Kosmetske zemqe, pa ste nas
posle toga 1999. godine, poku{ali da dokraj~ite sa toma-
havkama i bombama sa osiroma{enim uranijumom, ~ak opet uz
pomo} muxahedina Bin Ladena, koga ste Amerikanci i Vi,
stvorili, izmislili, da proterate Ruse iz Aganistana. A
sada, bez imalo stida i srama, sudite u Hagu samo Srbima
kao ratnim “zlo~incima”, jer oni nisu imali va{u podr{ku
i nisu slu{ali va{a uputstva, a stvarne zlo~ince, Va{e
pri{ipetqe i poslu{nike iz biv{e Jugoslavije i sa
Balkana: iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosmeta,
amnestirate od ma kakve odgovornosti za zlo~ine koje su
stvarno po~inili, iako su im krvave “ruke do ramena” od pro-
livene srpske krvi.
Napokon, zar nas Vi, va{a zemqa i 18 najrazvijenijih
zemaqa Zapada, niste bestidno, bestijalno napali 1999.
godine iz svih oru`ja i oru|a, pod izgovorom da to ~inite
zbog Milo{evi}a i u za{titi albanskog stanovni{tva, koje
je ve} bilo izbeglo sa Kosmeta, pod izgovorom va{eg bom-
bardovawa, a imali ste Milo{evi}a vi{e puta u va{im
rukama (u Dejtonu), na va{em ni{anu (iz satelita)?! A sada mu
sudite kako nam ne biste platili ni ratnu {tetu koju ste nam
tim bombardovawem pri~inili.
Umesto hri{}anskog pokajawa za celu va{u pogre{nu,
zapadnu politiku naro~ito posle Drugog svetskog rata prema
Srbima, na ovaj va{ sveti dan – Boì}, kada se vr{i
mirboèwe i opra{tawe me|u svim onim koji se nazivaju
hri{~ani, Vi nam pretite zbog mirnih demonstracija
{a~ice na{e dece.
Vi nas moète uni{titi sa oru`jem sa kojim raspolaète,
ja to vrlo dobro znam, jer ste nas i do sada mnogo puta
uni{tavali, ali time ne}ete sebe usre}iti nego opteretiti
pred Bogom ìvim i jedinim koji nas sve gleda, kao i
392
postideti sebe pred qudima koji pone{to znaju od Va{e
prqave rabote.
Zato molitveno uzvikujem: Oh, Gospode Boè, da li }emo
preìveti ovo stradawe koje ste nam nametnuli i va{e
satanizovawe srpskog naroda koje jo{ uvek traje, iako ste
sada doveli svoje poslu{nike i satrape na vrhove vlasti u
Srbiji, da biste i nama osirotelim i osiroma{enim, mogli
vladati, sve ovo u nameri kako bismo mogli, barem na{im
unucima, pri~ati koliko ste nam sve zala u~inili?!
Kako ve}ina od nas danas robuje tvorcima Novog svetskog
poretka, ipak ostavqam svoj amanet svakom Srbinu, onaj isti
koji su nekada Jevreji ostavqali svojim potomcima, ~ame}i
u vavilonskom ropstvu (sr. Ps. 137, 5): “Ako zaboravim tebe
Kosovo, neka me zaboravi Desnica Gospodwa i neka me zabo-
ravi Sveti otac Sava!”
`) Kosovo - du{u srpskog naroda – Zapad osmi{qeno

predaje ~itav vek u ruke na{ih neprijateqima
Kosovo, du{u i zenicu srpskog naroda, ste nam oteli,

pomo}u [iptara i va{ih tomahavki, ali ako nas ikada bude
bilo u ìvotu, vrati}emo ga, makar i prolivawem potoka
svoje krvi, ako to nije ne bude bilo mogu}e mirnim putem.
Nau~ili smo oduvek da krvqu svojom pla}amo svoje mesto
pod suncem, jer nismo umeli da budemo samo podanici
nikome: ni Turcima, ni Austrijancima, ni Nemcima, pa ni
Vama. Nismo umeli, i to je na{a velika {teta da se, kao Vi,
sluìmo diplomatijom i lukavstvom, budu}i da nam je ku}a
“sagra|ena na putu” na kome se ukr{taju interesi velikih
sila.
z) Ako i{ta ima sveto za{ta vredi umreti,

to je na{a mnogostradalna vera
Na{i preci su prolivali svoju krv za veru i ota~astvo, “za

krst ~asni i slobodu zlatnu”, a vi nam, i sada u “slobodi”,
zabrawujete da ~uvamo ~istotu svoje vere, barem i preko
mirnih demonstracija. âk to ~inite uz pomo} va{ih satra-
pa, a na{ih dana{wih glavari u Crkvi i dràvi, koji ne
393
umeju ~ak ni da se dovijaju danas u, za nas, {kakqivim pitaw-
ima kakvi su, oduvek i svuda, naro~ito sada, pitawa:
nacionalnog opstanka, o~uvawa vere, nacije i kulture, ono
{to vi uspe{no ~inite kada su u pitawu va{i narodi, va{a
vera, kultura i rodoqubiva svest. Se}amo se kako ste slali
svoju armadu vojnika hiqadama miqa daleko od Engleske na
Foklandska ostrva, i to na tu|u teritoriju, da za{tite svoje
“vitalne interese”, a nama ne dozvoqavate da sa~uvamo
Kosovo, sveti prag svake srpske ku}e i crkve.
Stoga, ako je Gospod rekao Svojim u~enicima, kojima su
apostoli branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , i ne
branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko”
(Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravoslavnom
sve{teniku, da i ja kaèm vama: Pustite srpsku decu da
pri|u preobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga su
zatamnili i umnogome izmenili protestanti, ~ak i rimokak-
tolici, sa kojima vrh na{eg episkopata SPC poodavno {uruje
i koketira!
Pustite na{u decu da vole svoj narod, onako kako u~ite
svoju decu da to ~ine, jer ko ne voli sebe, ne}e mo}i da voli
ni drugog; ko ne voli svoj narod, ne}e mo}i da voli ni druge
narode sveta, pod uslovom da vlada racionalna ravnoteà
izme|u ove dve qubavi: rodoqubqa i internacionalizma,
kakva ravnoteà vlada izme|u centrifugalne i cen-
tripetalne sile u svemiru. Kao {to se ravnomernim delo-
vawem tih dveju sila odràva ceo kosmos, tako se ravno-
mernim delovawem qubavi prema svom narodu i qubavi
prema drugim narodima sveta, odràva i napreduje svaki
pojedina~ni narod.
Znajte da su na{a deca, u tom pogledu, ortodoksnija, ~isti-
ja od nas starijih, i spremnija da ispovede svoju veru u ìvog
i vaskrslog Hrista, ~ak i po cenu velikog mu~eni{tva i zat-
varawa u va{im i na{im kazamatima, kakav je i sada slu~aj
sa onima koji su mirno demonstrira~li protiv jeretika, pa
sada neki od wih provode svoje mlade dane (~ame) u neoko-
munisti~ke kaznionice “bogomdane” vlasti, sa kojom vrh
na{e Crkve sara|uje na {tetu sledovawa Hristu, vlasti koju
su nam opet doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ih
devizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma jo{
394
pre izbora, kako sam to rekao u nedavnom intervjuu
“Svedoku”, o ~emu govori i Va{ novinar g. Mar{al koji je
sada oti{ao u Iraku da pripremi teren za Va{e tomahavke.
A za nas, pravoslavne hri{}ane, jeretici su svi oni koji
su se ocepili od jedine, svete, saborne i apostolske
pravoslavne Crkve, koji su uveli nove dogmate, a stare
pogazili, pre svega dogmat o nepogre{ivosti rimskog pape,
o filiokve, oni koji nemaju svete tajne, pa ni tajnu sve{ten-
stva, koji ispovedaju da je crkva Hristova samo zbornica, a
ne Hristova nevesta i sveta blagovaonica onih koji
pravoverno sleduju Hristu, oni koji su u potpunosti izme-
nili originalno i od Gospoda Hrista i svetih apostola
nasle|eno izvorno hri{}ansko u~ewe.
i) O u~ewu i kanonima Pravoslavqa u kontekstu

zajedni~kog molitvenog op{tewa
Dakle, rimokatolici, pogotovu protestanti, me|u koje

ubrajamo i anglikance, su za nas pravoslavne jeretici. O
tome bruje brojni kanoni svetih apostola, vaseqenskih i
pomesnih sabora, u~ewa u~iteqa Crkve i svetih otaca, pa
sam slobodan da neka od tih kaknona i navedem kao dokaz
mojih re~i, te je nerazumno, ~ak bogohulno i izdajni~ki, od
onih koji sebe ubrajaju u pravoslavne teologe i jerarhe da
govore kako su kanoni Pravoslavne crkve zastareli, pre-
vazi|eni i da na{a Crkva ìvi ispred kanona, a ne po
kanonima. Bravo, novokomponovani teeolozi koji buncate i
ne znate {ta pri~ate (Lk 23, 34).
Posebno je bogohulno od onih episkopa koji nas
sve{tenike ra{~iwavaju po tim kanonima kojih se sami ne
pridràvaju, ~ime li~e na fariseje za koje je Gospod rekao:
Te{ko vama kwièvnici i fariseji {to zatvarate vrata
Carstva nebeskog, pa niti sami ulazite u wega, niti date da
drugi u wega u|u (sr. Mt 23, 13). Molim Vas da takvima ne
verujete, jer ko izda Hrista pred Vama, izda}e i Vas pred
nekom, drugom, ve}om silom, kako pred malom tako i pred
najve}om zemaqskom silom. A onome koji je spreman da Vam
ispovedi istinu u o~i, da govori o izvornoj veli~ini Hrista
Gospoda, budite zahvalni, jer oni se barem trude da spasava-
395
ju u Hristu kako sebe tako i Vas. I onaj koji je spreman da Vam
kaè istinu u o~i, bez obzira koliko ona bila gorka i bolna,
tako|e svedo~i da je Gospod Hristos na{ i Va{ najve}i pri-
jateq, kao put, istina i ìvot (sr. Jn. 14, 6).
Kanoni i u~ewe na{e Crkve vaè podjednako za sve nas
pravoslavne, kako za sve{tenosluìteqe tako i za vernike,
kako za nas tako i za vas, kada su u pitawu na{i me|usobni
odnosi i mogu}nost molitvenog op{tewa, drè}i se apso-
lutne poslu{nost prema kanonima Crkve, sve dotle dok ih
cela Pravoslavna crkva ne ukine ili ne izmeni.
Kada episkopi primewuju te kanone onda kada kaa`wava-
ju druuge za gre{ke koje su po~inili ili im se samo pripisuju
da su ih po~inili, kako smeju da sada kaù da ti kanoni ne
vaè kada je u pitawu na{ odnos prema rimokatolicima,
protestantima, anglikancima, ekumenistima, jednom re~ju
prema jereticima svih boja i primesa?! Zar ne upita Gospod
pritvorne fariseje: “Koji je me|u vama ~ovek od koga ako sin
wegov zai{te hleba, kamen da mu da? Ili ako ribe zai{te,
da mu da zmiju?” (Mt. 7, 9 – 10). A ba{ tako se pona{aju prvo-
jerasi u Crkvi, kada su u pitawu kanoni: Sve{tenike
ra{~iwavaju za malo naru{avawe kanona, a sebe po{te|uju
kada otvoreno gaze mnoge kanone, kao {to to ~ini poglavar
na{e Crkve. On ra{~iwava sve{tenike koji samo okom
namignu na ènu, iako je Bog ènu stvarao za ~oveka i ~oveka
za ènu, a dozvoqava slobodno sulo`ni{tvo homoseksuala-
ca u svojoj sredini, sve pod la`nim izgovorom da su to
bolesnici, protivno Svetom pismu i kanonima Crkva, koje
ih treetira kao velike gre{nike, koji ne~e naslediti
Carstvo nebesko: ”Ili ne znate da nepravednici ne}e
naslediti Carstvo Boìje? Ne varajte: ni bludnici, ni
idolopoklonici, ni prequbo~incim ni rukobludnici, ni
muèlo`nici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni
opada~i, ni otima~i, ne}e naslediti Carstvo Boìje” (1.
Kor. 6, 9 – 10). Ako su homoseksualci bolesnici, a jesu kako
Sveto pismo u~i, za{to ih pastiri ne le~e, nego ih pu{taju
da “~itavo stado o{ugaju”, zbog toga }e pastiri odgovarati
pred Bogom. Ako su ravnodu{ni prema wihovoj bolesti,
pu{taju}i ih da skapaju u svome grehu i od svoga greha, onda
su pastiri nehatni, isto {to i najamnici (sr. Jn 10, 12). Smem
396
otvoreno da Vm kaèm da ih Gospod Hristos i Majka Crkva
nisu tome i tako nau~ili, nego je ta i takva “wihova nauka”
od Lukavoga.
Koliko je ~uvawe kanona va`no za episkope, svedo~i i
~iwenica da svaki episkop, prilikom svog nare~ewa i hiro-
tonije, daje zakletvu pred Bogom ìvim, vernim narodom i
bra}om episkopima, da }e se dràti kanona jedine svete
saborne i apostolske Pravoslavne crkve po cenu svog
ìvota i da }e svako naru{avawe kanona od strane episkopa
biti sankcionisano odlu~ewem od Crkve.
Znajte jedno da onaj koji je veroloman pred Bogom, bi}e
verolomniji pred qudima, ~ak i pred nekim ko je ve}i od
Vas, kada mu se samo ukaè ve}a i boqa prilika da od tog
verolomstva vi{e profitira. Tako mi znamo episkope koji
nisu izlazili iz dvorca Milo{evi}a za vreme wegove dik-
tature, budu}i da sam ja za to vreme bio podaqe od wih, a
sada su oni “kao ~au{i” prvi u svatovima DOS- a, koji DOS
ste Vi i ostali zapadni narodi, gospodine Ambasadore,
doveli na vlast u Jugoslaviji. Narod je time izmanipulisan
kako od Vas, tako i od ~elnika DOS-a. Narod je tu samo bio
pokri}e za ~ek vladavine bez pokri}a.
Stoga je, u najmawu ruku neumesno i nerazumno osu|ivati
mirne i dobronamerne proteste dece koja èle da ìve u
~istom Pravoslavqu – u Hristovoj Ortodoksiji i
Ortopraksiji, koju su nasledili od svojih otaca i praotaca,
a ne u muqu u kome ìvi jedan deo na{e crkvene jerarhije
koji izdaje ili prodaje na{e Pravoslavqe jereticima i eku-
menistima.Stoga, molim za strpqewe i razum sve one kojima
se ovim Otvorenim pismom obra}am, da u tim ~iwenicama
sagledaju svoje pogre{ne osude ove dece, a dràvnim vlas-
tima ho}u da kaèm da }e navu}i na sebe vekovnu omrazu i
osudu budu}ih pokolewa za to {to hapse i progone te mlade
qude. Vrhovima, pak, na{e SPC ho}u da poru~im da }e, kako
vode brod Crkve, svoj li~ni i upravqa~ki ìvot u Crkvi,
morati sve vi{e da se navikavaju na ovakve, i jo{ gore
proteste, mole}i Boga “kao sirah tu`ni bez i|e ikoga”, da
zbog ovakvih i sli~nih stvari, ne do|e do ponovnog raskola
u na{oj Crkvi, na ~emu zdu{no rade svi na{i du{mani. Jer
rekoh da je mladost ~esto ~istija, ispravnija i ortodoksni-
397
ja, blià veri, Bogu i naciji, od nas starijih, pogotovu od
vrhovnih predstavnika SPC koji su izgubili kormilo u
Hristu Gospodu, pa dopu{taju da brod SPC pluta na razme|u
izme|u Istoka i Zapada, rimokatolicizma i protestantizma,
ekumenizma i mundijalizma. Moèmo takvo stawe u Crkvi
shvatiti kao posledicu duge i surove borbe na{e Crkve i
naroda sa komunistima i komunizmom, kako onim u dru{tvu
tako i onih koji su uba~eni u Crkvu da u woj rovare, lome i
razaraju iznutra,komunizma koga su nam Englezi, li~no
êr~il, nametnuli. Ali, i to stawe u na{oj Crkvi ne daje
pravo obezglavqenoj SPC bilo da kr{i kanone kojima je
Crkva ìvela vekovima, bilo da ona osu|uje mirne proteste
onih koji ometaju me|unarodne me{etare da svojim
jereti~kim u~ewem, hri{}ansko – protestantskom naukom
“bezgre{nog evropskog ~oveka”, zaga|uju na{e pravoslavqe,
i tako od wega prave nekakav verski gemi{t - bu}kuri{.
j) Kanonima Pravoslavne crkve u vezi molitvenog op{tewa
Molitveno op{tewe (gr~. - lat. Communi-

catio sacrum) zabraweno je pravoslavnima kako sa jeretici-
ma, tako i sa inovernicima t.j. onima koji pogre{no u~e o
hri{}anskoj veri i dogmatima pravoslavne vere, suprotno
u~ewu Gospoda Hrista i kanonima Pravoslavne crkve, kao i
onima koji su nekr{teni i nehri{}ani.
To molitveno op{tewe sa jereticima i inovernim narodi-
ma (za nas nehri{}anima) je zabraweno pravoslavnim ver-
nicima i sve{tenosluìteqima, a onaj koji se drzne da
takvo ne{to i u~ini, biva odlu~en od Crkve, to jest izba~en
iz we. Ako je ta li~nost episkop ili sve{tenik, biva
ra{~iwen od zvani~ne Crkve. Ukoliko ga zvani~na Crkva i
ne ra{~ini, takav sve{tenosluìteq ima se smatrati
ra{~iwenim u o~ima vernih i nadle`na crkvena vlast je
du`na da to ra{~iwewe blagovremeno sprovede u delo.
Pravoslavna crkva je ovu odluku donela kako bi se
sa~uvala ~istota pravoslavnog u~ewa, kako, s jedne strane,
od jeretika (krivoverja, praznoverja, sujeverja), tako i, s
druge strane, od inovernika i neznaboàca, da ne kaèm
nevernika.
398
Dakle, da se sa~uva izvornost, ta~nost i ortodoksnost
pravoslavqa - ortodoksija i ortopraksija na{e vere - kako
od onih koji su kr{teni suprotno dogmatima jedine, svete,
saborne i apostolske crkve, tako i od onih koji nisu uop{e
kr{teni, koji ne priznaju kr{tewe u ime Oca, Sina i Svetoga
Duha.
Dakle, zabraweno je pravoslavnim hri{}anima, pogotovu
episkopima i sve{tenicima, da molitveno op{te ili da
iznajmquju pravoslavne crkve jereticima i nevernicima.
Sve ovo u smislu jevan|elske mudrosti koja kaè: “Ne
moète sluìti Bogu i mamonu” (Mt. 6, 24), kao i apostolske
nauke: “Kakvu saglasnost ima Hristos s Velijarom? Ili,
kakav deo ima vernik s nevernikom” (2. Kor. 6, 15).
Ovi propisi – kanoni - su utemeqeni na u~ewu Svetog
pisma, Svetog predawa, na odlukama vaseqenskih i pomes-
nih sabora, kao i na celokupnom u~ewu u~iteqa Crkve i
svetih otaca, dakle celokupnom u~ewu jedine svete, saborne
- vaseqenske – katoli~anske, apostolske (Pravoslavne) crkve.
Ovo molitveno op{tewe zabraweno je pravoslavnim sa
svima onima koji neveruju ili suprotno veruju od onog kako
to Pravoslavna crkva ispoveda, pa bilo da su oni nominal-
ni hri{}ani ili pravi nehri{}ani. I, uop{te uzev{i,
zabraweno je pravoslavnim hri{}anima da se zajedno mole
– bogosluè, kako sa hri{}anima, koji su odstupili od
pravoslavne vere, tako, i jo{ vi{e, sa nehri{}anima, po{to
se prvi tretiraju kao jeretici, a drugi kao neznabo`ci, pa
bilo da je ta molitva u crkvi ili ku}i, sve pod pretwom
odlu~ewa od Crkve.
Po kanonima na{e Pravoslavne crkve svaki onaj ko to
molitveno op{tewe u~ini, sankcioni{e se odlu~ewem,
izop{tewem iz pravoslavne crkvene zajednice (sr. Pravila
Pravoslavne crkve od dr Nikodima Mila{a, kwiga I, Novi
Sad, 1895, str. 109 - 110).
Pravilo 45. Svetih apostola glasi: “Episkop, ili
prezviter, ili |akon, koji se bude sa jeretikom samo i molio,
neka se odlu~i; ako im pak dopusti kao kliricima da to
rade, neka se svrgne”. Uo~avate da se ovde pomiwu dve kazne:
odlu~ewe i li{avawe ~ina, a to je, u konkretnom slu~aju, i
bio povod ovih, boì}wih demonstracija.
399
Prema 46. pravilu Svetih apostola: episkop ili
sve{tenik koji prizna kr{tewe, pri~e{}e ili `rtvu jereti-
ka, ima da se svrgne. Isto tako, sve{teno lice koje dopu{ti
jeretiku da sluì u pravoslavnom hramu, nedostojno je svoga
crkvenog sve{tenosluìteqskog ~ina, i ima se svrgnuti, to
jest li{iti sve{teni~kog ~ina. O tome govore i Apostolske
ustanove (VI, 16, 18) da sve{teno lice koje dozvoli jeretiku
da sluì u pravoslavnom hramu, podleè ra{~iwewu.
64. pravilo Svetih apostola kaè doslovno:” Ako koji
klirik ili svetovwak po|e u judejsku sinagogu ili jereti~ku da
se moli, neka bude svrgnut i odlu~en” (PPC, I, str. 134). A prema
33. pravilu Laodikijskog pomesnog sabora isti~e se: “ S
jeretikom ili raskolnicima ne smije se zajedno moliti se”.
Ovom pravilu se dodaje i dodatno uputstvo: “da nikavog verskog
op{tewa ne smije imati pravoslavni hri{}anin ni sa raskol-
nicima ( (N. Mila{, Pravila PC, kw. II, str. 91- 92).
Mislim da bi nas to odvelo isuvi{e daleko u diskusiji,
ako bih Vam daqe navodio pravila vaseqenskih i pomesnih
sabora i u~ewa svetih otaca i u~iteqa Crkve o ovj temi.
Samo da Vam napomenem i to da se u Velikom trebniku
nalazi bogoslu`beni în Osve}ewa (o~i{}ewa) crkve koju
su oskvrnavili bezbo`ni neznabo{ci, jeretici ili otpadni-
ci od vere u kome se, ve} u uvodnim napomenama, daje uputst-
vo sve{tenosluìteqima: “Ako jeretici ili otpadnici, ma
na koji na~in uzmu crkvu od pravovernih, i u woj na svetom
prestolu izvr{e svoje bogomrske slu`be, onda su oskvr-
navqeni i crkva i sveti presto u woj. Zbog toga u takvoj
crkvi, po{to je oskvrwena, nije dopu{teno pravoslavnima
ni da se mole, akamoli da prinose Beskrvnu `rtvu. Stoga se
o ovome mora izvestiti nadle`ni episkop. I on, ili sam ako
ho}e, vr{i ovaj ~in, ili ovla{}uje nekoga od mesnih
sve{tenika svojim blagoslovom da to u~ine...” (vid. Veliki
trebnik, Prizren, 1993., str. 371 – 372).
k) Zakqu~ak
Prema tome, nema zajedni~kog molitvenog op{tewa izme|u

pravoslavnih hri{}ana i jeretika, a pogotovu ne sa inover-
nicima – nehri{}anima – koji su za nas hri{}ane ravni ne-
400
znabo{cima, jer nisu spoznali niti prihvatili jedinog
istinitog Boga i Onoga koga je On poslao Isusa Hrista (sr. Jn
5, 38; 8, 42; 12, 44), po re~ima samoga Gospoda: “ A ovo je ve~ni
ìvot da poznaju Tebe, jedinoga istinitoga Boga i koga si
poslao Isusa Hrista” (Jn. 17, 3).
Prema tome, kada je Gospod Hristos rekao Svojim u~enici-
ma, koji su branili deci da pri|u Hristu: “ Pustite decu , i
ne branite im da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo
nebesko” (Mt. 19, 14), dozvolite i meni, svegre{nom pravo-
slavnom sve{teniku, da kaèm: Pustite srpsku decu da pri|u
preobraènom i vaskrslom Hristu, a ne Hristu koga su zatam-
nili i izmenili protestanti, ~ak i rimokaktolici, sa kojima
vrh episkopata SPC {uruje i koketira. Znajte da su deca u tom
pogledu ~istija od nas i spremnija da ispovede veru u ìvog
Hrista, ~ak i po cenu svoga mu~eni{tva, kakav je sada slu~aj
sa onima koji su u neokomunisti~kim zatvorima vlasti,
vlasti koju su nam doveli Englezi i Amerikanci, kupiv{i ih
devizama i zapadwa~kim, protestantskim {arenlaàma.
Prema tome, nemate pravo da se qutite za mirne proteste
na{e omladine ni vi koji ste se, kroz rimokatolicizam i
protestantizam, odrekli Pravoslavqa i pravoslavnih
kanona, ni obezboèni politi~ari koji ne znaju kanone na{e
Crkve, a jo{ mawe episkopi koji znaju kanone na{e svete
Crkve, pa ih ipak svesno ru{e i gaze.
U Beogradu, 9. januara 2003. godine
Dr @arko Gavrilovi}, protojerej

Upu}eno:
Svetom arh. sinodu SPC (R. 510995, po{ta 11101),
Wegovoj ekselenciji g. ^. Krofordu, engleskom ambasa-
doru (R. 332696, p. 11050),
Predsedniku SR Jugoslavije, ako ona jo{ postoji, g. dr
Vojislavu Ko{tunici (R. 510996, po{ta 11101),
Predsedniku vlade Republike Srbije g. dr Zoranu
\in|i}u (EK 3/03), kao i
pojedinim Sredstvima informisawa javnosti: “Glasu” (EK
1/04), “Blicu” (EK 2/04) i “Nacionalu” (EK 3/04). Objavqeno u
“Zbiqi”, br. 93-94, od marta-aprila 2003., str 33 i 34
401
14) PISMO MINISTRU ZDRAVQA
GOSPODINU TOMICI MILOSAVQEVI]U,
U VEZI POZITIVNE LISTE LEKOVA,
LI^NO NA RUKE
PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE,
K
olebam se ve} vi{e dana da Vam pi{em iz dva razloga,
mada znam koliko ste zauzeti oko razre{avawa
novonastalih problema u zdravstvu.
1) Lekar mi je prepisao lek Diaprel MR, Glikalazid od 30
mg, za le~ewe dijabetesa, od koga bolujem ne{to oko 6 godi-
na. Lek sam po~eo da uzimam u mesecu junu, i tada je bio na
pozitivnoj lekarskoj listi, da bi ga neko skinuo sa we 11.
avgusta t. g., tako da ga nisam mogao da na|em u dràvnim
apotekama, ve} u Inofarm apoteci (Ki~evska 10) i morao da
ga kupim. Ne znam ko se to tako neodgovorno igra sa nama oko
ovih lekova, jer mewawe terapije nije ni malo bezazlena
stvar, a ukidawe ste~enog prava predstavqa uzurpaciju
prava. I onaj politi~ki mo}nik koji ukida pravo bolesnici-
ma kori{}ewe leka za koji je, u neku ruku „ste~eno“ pravo,
ispada da je neozbiqan i ~ovek i zdravstveni radnik, jer i
od toga zavisi pogor{awe bolesti. Naime, ja sam penzioner,
iako sa dva doktorata, koji ima penziju mawu od ponekih
~ista~ica (6. 200 mese~no u ukupnom iznosu), {to samo po
sebi baca senku na humanost i pravi~nost i nove i stare
vlasti kod nas prema svim svojim gra|anima, bez obzira na
idejnu i politi~ku pripadnost. A ovaj lek je prili~no skup
(684 dinara u privatnim apotekama), pa uz pla}awe drugih
lekova i participacije za hrpu lekova koju moramo da snab-
devamo svakog meseca, predstavqa nemogu}nost le~ewa kod
ovako malih primawa od penzije kao jedinog izvora prihoda.
2) S druge strane mnogi penzioneri, takore}i po nekom
diskriminacionom pravu, uìvaju enormno visoku penziju.
Tako, na primer, jedan akademik, wegovo ime mogu obznaniti
ako mi ne verujete, samo za to {to je bio aktivan komunista
i soocijalista, ostvaruje svoju penziju od preko 80.000
402
dinara mese~no, pa mu je penzija ve}a 13 puta od moje, iako ne
znam kakve su to wegove zasluge ve}e od mojih. To je vapiju}a
nepravda pred Bogom i qudima. Naprotiv, mislim da sam ja
vi{e doprineo kulturi na{eg naroda, jer sam napisao preko
30 kwiga, odrào vi{e od 2.000 predavawa i govora kod nas
i u inostranstvu, u ciqu uvo|ewa vi{e pravde, reda i
zakona u na{e dru{tvo. A ima penzionera koji primaju „min-
imalnu penziju“ od nekoliko hiqada dinara, dok, na drugoj
strani, mnogi jo{ uvek dobijaju nacionalne penzije za
„nacionalnu izdaju“ ovog naroda, koja je ve}a i od deset puta
od moje, a ~iji udeo u kulturi ovog naroda je ravan nuli. To
pravo uìvaju kao nabe|eni „spomeni~ari“, iako borbu s
Nemcima nisu mogli ni da vide, jer su tada bili deca.
Obra}am se Vama sa molbom:
1) Da lekove koji su bili na pozitivnoj listi vratite da

to i ubudu}e budu, jer niko nema pravo da se igra sa na{im
ìvotima, pogotou ne vlast za koju smo se borili, rizikuju}i
svoje ìvote, i zbog ~ega smo se i razboleli i
2) Da pokrete postupak usagla{avawa penzija i prava po

tom osnovu tako da raspon penzija ne bude ve}i od 3 do 5 puta
za sve penzionere na mese~nom nivou.
U~tivo Vas molim za odgovor i svrsishodno delovawe u

ovom pogledu,
Odani Vam,
M. Gorkog br. 37 (Tel. 344-12-29)
Beograd, 6. septembra 2004. godine
403
15) PISMO SAVETU MINISTARA DR@AVNE ZAJENICE
SRBIJE I CRNE GORE, U VEZI POVLAÊWA TU@BE
PROTIV NATO-A I KOSOVA

(Otvoreno pismo)
P
rinu|en sam da Vam se, ovim pismom, obratim i
postavim nekoliko pitawa povodom goru}ih najnovijih
politi~kih doga|aja u na{oj „dràvnoj zajednici“ i
ucena koje vr{e me|unarodni mo}nici nad na{im
politi~arima koji su, ~ast izuzecima, toliko pogrbqeni da
je dovoqno da se Karla del Ponte naka{qe, pa da oni kinu
od straha. Pi{em vam kao „wegovo veli~anstvo“ bira~, koji
je glasao za neke od vas, ali ne da prodajete narodne
interese me|unarodnim me{etarima, nego da se za wih
borite na pravi na~in. Jer, „Pokolewa djela sude, {to je ~ije
daju svjema“.
Nemojte mi kazati da sam „ostatak“ Milo{evi}evih
poraènih snaga, kada dobro znate da sam se sa vama, rame
uz rame, borio protiv narcisoidne i diktatorske vladavine
„hazjaina sa Dediwa“, ~ije metode vladavine i kardinalne
gre{ke i vi, dobrim delom, ponavqate. Budu}i da imam neko-
liko krupnih razloga za ovo pisawe, izne}u ih po segmen-
tima.
1) Koja to naknadna pamet i subverzivna politi~ka mo}
nama u Srbiji nikako ne dâ da Srbijom upravqaju Srbi, ili
kako neki prekodrinski Srbi kaù Srbijanci, pa nam je
aktuelni predsednik Jugoslavije rasrbqeni Crnogorac;
predsednik Srbije „~istokrvni“ Crnogorac, biv{i predsed-
nik vlade RS ro|en u Bosanskom [amcu, za aktuelnog i ne
znam gde je ta~no ro|en; da je najmawe ministara u RS iz
Srbije, a tako je, mawe - vi{e, i u ostalim „saveznim“ i
republi~kim ustanovama; da nam je patrijarh i ve}ina arhi-
jereja iz prekodrinskih krajeva, kao da mi nemamo qudi u
Srbiji ni za kakvo nadle{tvo, kao da smo imbecili i
kreteni? Pa, kakvi su nam kadrovi koji vladaju u Srbiji,
tako nam i jeste. Ve}ina visokih funkcionera, ~ast izuzeci-
ma, vi{e vodi ra~una o svojim li~nim nego o zajedni~kim
404
interesima; vi{e sluè partiji nego dràvi; vi{e sluè
me|unarodnim trustovima, iako se zakqiwu u predizbornoj
kampawi da }e sluìti svome narodu. Da su dana{wi poli-
ti~ki ~asnici pre izbora kazali da }e predati sve traène
Srbe Hagu, da }e povu}i tu`bu protiv NATO nacija za bom-
bardovawe, ~vrsto verujem da ne bi dobili nikakav mandat.
Ako to urade sada, po{to su nas prevarili, zna~i da rade
suprotno izbornim obe}awima, pa im obe}avam da na
slede}im izvorima ne}e dobiti dovoqno glasova ni za cen-
zus, a kamoli za neko mesto u vladi.
Pri postavqawu ovih pitawa, ja ne delim Srbe na
Srbijance i nesrbijance, nego to, verovali ili ne, ~ine oni
koji ne dozvoqavaju nama Srbima iz Srbije da vodimo glavnu
re~ u na{oj ku}i, zajedno a ne podre|eno, sa ostalim Srbima
i, proporcionalno, drugim narodnostima. Izgleda da smo mi
Srbijanci jo{ uvek pod starateqstvom Crnogoraca i preko-
drinskih Srba, u nekoj vrsti vavilonskog, to jest, neokomu-
nisti~kog ropstva jugoslovenskih naroda koji nam razbijaju i
raslojavaju Srbiju, vojsku, obrazovawe, kulturu, kao {to su
to pola veka radili srpski i jugoslovenski komunisti, a
sada to rade globalisti i wihove sluge u Srbiji.
2) Koja to nevidqiva ruka postavqa na istaknute

poloàje ove na{e „dràvne zajednice“ koja najmawe li~i na
dràvu, a najvi{e na teksa{ku ra{omonijadu, biv{e komu-
niste i komunisti~ku decu, koji bi, da je sre}e, pravih i
po{tenih politi~ara, morali da budu skrajnuti od
upravqawa politikom ako ne ni zbog ~ega drugog a ono zbog
zlo~ina svojih o~eva – komunista koji nisu „poloìli
ra~une“ svome narodu, uglavnom srpskom, za „pregoleme“
zlo~ine koje su nam, nagovoreni od na{eg zlotvora Broza,
u~inili. Pa su i oni iskasapili Srbiju i doveli je do
totalnog raspadawa „po svim {avovima i rubovima“. Tako su,
biv{i i sada{wi komunisti na{e najve}e zlo koje nam ne
dozvoqavaja do danas ni da se distanciramo od komu-
nisti~ke vladavine i „tekovina“, mislim, izme|u ostalog, i
na komunisti~ka, politi~ka ideolo{ka znamewa i simbole
koji se, evo ve}, pet godina „slatke demokratije i pravne
dràve“ vijore na nebu Srbije. Zbbog wih je Broz pobio oko
405
milion Srba, kako ~etnika, tako i komunista i onih „drugih“,
naj~e{}e bez suda i presude. Zato niste izvr{ili ni dena-
cionalizaciju; ne}ete se lako osloboditi ni od komu-
nisti~kog, „àbqa~kog ustava“, koji je napisan od rasr-
bqenih Crnogoraca samo za Srbe, a koji su oni odavno
pogazili i oti{li „papi u zagrqaj“; kao ni od drugih „velik-
ih tekovina najve}eg sina na{eg naroda i narodnosti“. Da
dodam, dok ste vi uìvali komunizam u maksimumu, ja sam bio
gowen i progowen, a ne vidim da mi je i sada ne{to mnogo
boqe kada, kao dvostruki doktor nauka, uìvam mese~nu
penziju od 6.200 dinara, a vi, naj~e{}e sa malo ili bez
imalo {kole, imate brojne beneficije, ogromne plate na
raznim „radnim“ mestima, da ne ra~unam „provizije“ i „plave
koverte“.
3) Koja to zla voqa i koje politi~ko podzemqe ustoli~uje

Svetozara Marovi}a za predsednika „Saveta ministara
SCG“, kad je svima poznato da je on, sa Milom \ukanovi}em i
wegovom kompanijom“, najzaslu`niji za razbijawe na{e
zajedni~ke dràve SRJ, stvorene pomenutim „àbqa~kim
ustavom“? Da kaèm g. Marovi}u, da ova moja primedba nije
motivisana mojim navodnim „srpskim {ovinizmom“, jer i moji
preci poti~u iz Crne Gore, potomak sa Baje Pivqanina. Ali,
su oni Srbi iz Crne Gore, a ne Crnogorci. Geografski pojam
nije isto {to i nacionalno nasle|e, jer sam i ja Uì~anin,
ali ne po nacionalnom poreklu, ve} po geografskom pojmu,
mestu gde sam ro|en. Pitam vas u tom kontekstu: kakve raz-
like ima izme|u izbora Marovi}a za predsednika SCG, kada
je pre toga on u~estvovao u razbijawu SRJ i ranijeg izbora
Stjepana Mesi}a, kada je i Mesi} pre svoga izbora za
predsednika SFRJ radio, kao Lewin, na razbijawu svoje
dràve i rekao da }e on biti „posledwi predsednik
SFRJ“? Mesi} je zaista kasnije, zajedno sa Tu|manom i
ostalima, razbio „svoju dràvu“, iako se zakleo da }e ~uvati
wen integritet i granice. Zar ne mislite da }e se isto
desiti i sa Marovi}em i \ukanovi}em u odnosu na SCG, kao
{to se 1990. godine desilo sa Mesi}em i Tu|manom u odnosu
na SFRJ? Ako to verujete, vi ste „golobrada deca“, jer u
vrhovima na{e politike postoje me{etari stranih poli-
406
ti~ara koji rade ono {to im wihovi mentori, a na{i nepri-
jateqi zapovede.
Da li ste vi, zaista, kao politi~ari istovremeno i komu-
nisti~ka nedono{~ad, da dajete „agreman“ i “no` i poga~u“ u
ruke na{im neprijateqima da rade na daqem razarawu
Srbije i Srpstva „po {avovima i rubovima“? Sada se
priprema, u duhu Novog svetskog poretka, i cepawe – region-
alisawe Srpske pravoslavne crkve samo u Srbiji, shodno
voqi svetskih mo}nika, a na{ih neprijateqa da vi{e ne
ostane ni kamen na kamenu od nekada{we Srbije, da se
Srbija, kako je rekao Kol Klintonu, vojno porazi da bi prih-
vatila sve postavqene joj uslove, to jest, ucene. Ama, jeste li
vi qudi? Jeste li vi Srbi, Nemawi}a soj, ili potomci Vuka
Brankovi}a? Dokle }ete biti pogrbqeni i na{im neprijate-
qima servilni, a prema narodu osorni?! Onaj koji ne ceni
sebe, ne}e biti cewen ni od neprijateqa niti od prijateqa!
4) Ko daje pravo g. Marovi}u da se onako servilno presav-

ija i naivno izviwava Mesi}u za na{e „zlo~ine“ koje su
gra|ane SCG „po~inili“ gra|anima Hrvatske pred onako
mlakim i perfidnim Mesi}evim „ispri~avawem“, kada
Marovi}, hvala Bogu, nije ni imao nikakve `rtve, niti je bio
napadnut, nego je vodio provatikansku, pronema~ku i
proameri~ku politiku cepawa Crne Gore od Srbije, jer nije
za wega „popularno“ da bude Srbin nego Crnogorac, dok su
na{e Srbe Hrvati, [iptari i muslimani svuda gde su stigli
klali, kasapili, ìvim im meso otkidali, glave im na kolac
nabijali, bacalili ih ìve u livnicu Slavonskog Broda,
tukli ih maqevima, gazili tenkovima po Novskoj, prali
ulice {mrkovima od tenkovima „Leopard“ pobijenih Srba,
„isce|ene“ srpske krvi: u Zapadnoj Slavoniji, Kninu,
Topuskom, Sarajevu, Kosovu i Metohiji. To }e i g. Dra{kovi}
govore}i o „Milo{evi}evom“ ([iptari }e to uzeti kao dokaz
o srpskom) genocidu nad [iptarima, {to ukoliko zna istinu,
zna da nije ta~no. Razume se da Marovi} i Dra{kovi}, tan-
dem koji sada duva u „iste diple“, iako se govorilo da me|u
wima postoje nepremostive razlike, nisu teolozi, da ne zna
da niko nema prava da govori neistinu, da opro{ta zlo~ine
nanete na{im Srbima, osim Boga i samih `rtvava kojima su
407
ti zlo~ini u~iweni; da nije u na{em narodu primqena ta
imitacija Brantovog kle~awa i izviwewa za nema~ke
zlo~ine, jer je trebalo da to prvo iskreno u~ini Mesi}, a naj-
mawe to pravo pripada Marovi}u, koji nije prolio ni kap
znoja da brani svoje Srpstvo nego je “obukao }urak naopako“,
od Srbina postao Crnogorac, da ne bi imao potrebu da brani
ènu i srodnike, ku}ni prag i o~evinu, jer ga niko nije ni
napao, nego kao Crnogorca „teto{io“.
5) Koje pravo ima predsednik g. Marovi} da sam pregovara

sa Mesi}em u Zagrebu, bez aktuelnog ministra spoqnih
poslova, bez auktohtonih Srba iz Srbije, bez utvr|ene plat-
forme za ove pregovore, bez skup{tinskog verifikovawa
tih pregovora, on Crnogorac i „zagreba~ki |ak“, kao {to je to
i Jevrem Brkovi}, Dedei} i brojna kamarila onih koji vr{e
vatikanski posao – rasrbqavawe Crne Gore, posebno
Marovi} - najgori Srbi i „najboqi“ Crnogorci, koji kao da
nikada nisu ~itali ni Wego{a ni Marka Miqanova {ta kaù
o Srpstvu; da dakle pregovara, kako novine izve{tavaju, sam
o tako osetqivom problemu kakav je dràvna granica izme|u
Hrvatske i SCG, kada je ta granica regulisana ~ak i „avno-
jevskim me|ama“ koje su izmi{qene, a ve}im delom je najs-
pornija sa Srbijom zbog imperijalisti~kih aspiracija
naslednika Frawe Tu|mana, ~iji je Mesi} neusvojeni
„potomak“, o „granici do Zemuna“.
Ne{to sli~no je ~inio i biv{i ministar spoqnih poslova
g. Goran Svilanovi}, onako sramno, izadjni~ki i razmetqi-
vo, obe}avaju}i g. Piculi preko 10.000 hektara srpske zemqe
kod Iloka, ne svoju {iptarsku o~evinu, nego srpsku, o ~emu
sam, u svoje vreme, pisao: g. V. Ko{tunici, tada{wem
predsedniku Jugoslavije, g. Z. \in|i}u, tada{wem predsed-
niku vlade Srbije, samom G. Svilanovi}u, Svetom arhijere-
jskom sinodu SPC i sredstvima javnog informisawa, ali su
kukavni svi oni zanemeli i sramno za}utali, jer ni od koga
od wih nisam dobio nikakav odgovor! Sramota gospodo da ne
odgovorite jednom isluènom sve{teniku i osvedo~enom
patrioti, va{em saborcu protiv pogre{ne politike
Slobodana Milo{evi}a! Ovo vam pi{em zato {to verujem da
mi opet niko od vas ne}e odgovoriti, ali }u na}i puta i
408
na~ina, ako prenebregnete ovaj moj apel, da alarmiram uspa-
vanu srpsku javnost, a ako to ne uspem: baci}u prokletstvo na
sve na{e politi~are koji, zarad svoje vlastoqubive promo-
cije i sopstvenih interesa kao sluge i, ne daj Boè,
pla}enici, izdaju vitalne interese srpskog naroda u Srbiji
na{im neprijateqima.
a) Problem oko ucena iz Ha{kog Tribunala

je krajwe problemati~an
Ja ne znam sa kakvim pravom, ako je to uop{te pravo,

Karla del Ponte, toliko ucewuje samo Srbe, traè}i
izmi{qene srpske zlo~ince, a ostavqa hrvatske, musli-
manske, {iptarske zlo~ince na miru, Al Kaidine zlo~ince
koje je sam Klinton pomagao, muxahedine iz arapskih
zemaqa, ako se nepristrasno sudi svima zlo~incima iz
biv{e Jugoslavije? Kako su Tu|man, Izetbegovi} i mnogi
drugi mogli da umru, a da za vreme ìvota i posle smrti
posthumno ne budu osu|eni kao zlo~inci? [ta je sa stra{nim
zlo~incima me|u [iptarima: Ta~ijem, Hajradinajem i mnogim
drugim, za koje gospo|a del Ponteova ~uva dokaze u fijoci, a
obe}ala je da }e ih izvesti na optuèni~ku klupu do jeseni
2003. godine? To nisu qudi koji ne drè svoje obe}awe, a
nalaze se na tako velikom poloàju. To nisu nepristrasni
pravnici, nego pla}enici u sudstvu, kakvih je kod nas, kako
novine pi{u i sada{wi ministri govore, puno sudstvo.
1) Stoga, moram da pitam: sa kakvim pravom danas vi, na{i

politi~ari, i to ~inite unisono svi u jedan glas kao „pod
nekakvu komandu“ (ne {alite se, mo`da i jeste komanda),
me|u kojima se naro~ito istr~ava i „moj saborac“, aktuelni
ministar inostranih poslova, g. Dra{kovi} - da se mora „sa
Hagom sara|ivati“, to jest da im se moraju predati (eufem-
izam za „ru`nu re~“ izdati) svi na{i patrioti, koji su ~asno
i odgovorno branili svoju zemqu u najkriti~nijem momentu
wene istorije, kada je Srbija bila napadnuta od brojnih
agresora i sa svih strana sveta, bez povoda i bez objavqenog
rata, ilegalno bez rezolucije SB i odluke UN? Kako to
moète da kaète „mora“ i ako mora, za{to ne mora
409
Hrvatska, xamahirija, [iptari, koji imaju na hiqade
stvarnih svojih zlo~inaca u odnosu na nas?! Ko to nas „pri-
morava“ da izdajemo krive i prave, suprotno latinskoj
poslovici da je boqe 99 krivih osloboditi nego jednog
pravog osuditi?! Jesmo li mi u takvom moratorijumu, u novim
sankcijama, vekovnih ultimatumima? Da li moramo ve~ito
da slu{amo, makar to bili i mo}nici, mimo na{eg zakono-
davstva, protivno na{oj ~asti i savesti?
âk nam tu saradwu pod izrazom „moramo“ da sara|ujemo
sa Hagom, bez imalo stida i srama, preporu~uju na{i poli-
ti~ari iz zemqe i kada odu „preko bare“, i iz inostranstva,
predlaù kao da nam èle da kaù da }e do}i red i na nas
koji se tome verbalno protivimo, da i nas predaju Hagu, samo
da bi zadràli svoju vlast nad ovim jadnim i ubogim naro-
dom. I to ~ine bez imalo „stila i {arma“, otvreno,
udvorni~ki i ulaguju}i se, kao nekakvi strani potr~ci –
„spoqni momci“ tih centara mo}i za na{e „unutra{we
poslove“, pa idu u inostranstvo da dobiju „doma}e zadatke“
koje moraju da ispune u celosti kao osnov~i}i, kako bi
pokazali da sluè vi{e wima nego Srbiji, kada smo mi,
gra|ani Srbije, ve} pogre{ili, po ko zna koji put, pa ih
izabrali za “narodne poslanike“, da sluè nama, a ne wima.
Me|u wima, jedan od najgrlatijih i najaktivnijih
„sluìteqa“ Haga i „stare ve{tice“ koja obilazi svet na
metli i traì srpske patriote koje je proglasila za
„zlo~ince“, jeste i g. Dra{kovi}, kao {to rekoh „moj saborac“,
~ovek koji je i sam, svojim govorima zapaqivao masu i sa svo-
jim dobrovoqcima branio napadnutu dràvu i to sa razlo-
gom, a i ja sam to ~inio verbalno kao sve{tenosluìteq, jer
nismo mogli drugoja~ije, kao na primer g. Marovi} koji ima
vi{e „rezervnih otaxbina“, a mi samo jednu, a jedna je kaù
„kao ni jedna“. âk, ako bi neko napao i danas ovu malu
Srbiju, unapred da mu kaèm da bih ja, ne ~ase}i ni jednog
trenutka, ovako star i isluèn sve{tenik, ostavio krst u
oltaru, uzeo vojni~ki {iwel, snajper ili kala{wikov i
branio svoju otaxbinu, svoj narod i veru do posledwe kapi
svoje krvi.
Pitam vas, na{e politi~are: gg Marovi}a, Tadi}a i
Dra{kovi}a: Da li znate {ta radite, ako podleète danas
410
jednoj uceni, sutran }ete podle}i svim ucenama? [ta ste vi,
g. Dra{kovi}u nama ranije govorili i radili u vezi odbrane
zemqe, a {ta danas, kada ste u{li u dru{tvu ministara
saradnika gospo|e del Ponteove, pri~ate sa pozicija
„velikog ministra spoqnih poslova“ male „dràvne zajed-
nice“ koja se, prakti~no svela na Srbiju, Srbijicu koja
izdràva vas Savet ministara sa buxetskim izdacima od
94%, a da samo 6% pla}a u buxet “ dràvnoj zajednici“ Crna
Gora, i da im je to „skupa i preskupa“ dràvna zajednica, pa
ho}e da je napuste, a u toj Srbijici ta Crna Gora ima toliko
ministara, ambasadora, politi~kih kadrova, da Srbija ne
moè da „digne glavu“ od rashoda koje pla}a drugima koji je
glo|u, a wene gra|ane more gla|u? Tako smo za vreme Broza
dotacijama, otkupom, narezom pomagali, i u Kosmeu i u Crnoj
Gori, ra|awe {iptarske dece i mortalitet na{e dece u
Srbiji, koja je tada kao i sada bila gladna; da Srbija, koja
nikako ne moè da postane dràva srpskog naroda, jo{ uvek,
i u post Titovoj i Milo{evi}evoj eri, {to je velika gre{ka
Milo{evi}a, postaje kao nekakva „krava muzara“ od koje svi
drugi boqe ìve, na {tetu tzv. Srbijanaca.
Da li pomi{qate, g. Dra{kovi}u, da ako ovako nastavite
da, Vi i na{i politi~ari, pretite nama sa takvim
podani~kim mentalitetom, da }ete sve „predati Hagu“, men-
talitetom koji ranije niste imali, pa {ta }e g. Dra{kovi}
raditi ako Karla del Ponte, ne daj Boè, sutra po{aqe
wemu zape~a}eno „qubavno pismo“, da li }e i onda on
sara|ivati sa Hagom ili, da li bi mi morali i sutra i wega
da predamo Hagu? On se, verovatno, sveti generalu
Pavkovi}u, mo`da i sa pravom, ako je istinit „slu~aj sa
helikopterom“. Ali, ja ne govorim o slu~aju, nego o principu:
da ne smemo ni pod kakvim pretwama podle}i ucenama
„zapenu{ene stare dame koja na Srbima le~i svoje komplekse
ru`no}e“, niti podle}i ucenama ma koga centra mo}i u svetu
i izdati na{e patriote i borce koji su nas, kad smo bili
napadnuti, branili. Zlo~ince da, ali samo zlo~ince po
na{em zakonodavstvu i ustavu, a ne optu`bu za „komandnu
odgovornost“, koju na{i zakoni ne poznaju. Ne}emo mi, vaqda,
svaki ~as mewati ustav i zakone po }efu neke del Pontove
koja je, koliko se ja razumem u pravo, samo dobila od nekoga
411
pravo da optuùje iskqu~ivo Srbe, bez ikakvih stvarnih
dokaza koje nam o wima, kao zlo~incima, i ne dostavqa.
Mi ucenama iz inostranstva ne smemo podle}i iz vi{e
razloga, pa makar nas i ne primili u Evropu, jer je Evropa
danas neprijateqski raspoloèna prema nama zbog
povla|ivawa Vatikanu, Nema~koj i Austriji i wihovoj srbo-
fobi~noj, antisrpskoj politici. Tim ucenama Zapada ne
smemo podle}i iz vi{e razloga:
2) Mi imamo posla sa ovejanim „trustovima mozgova“ koji

ne drè ni svoju datu re~, overenu poptpisima, kakav je
slu~aj sa Rezolucijom SB br1214, kojom su obe}ali da }e se
na Kosovo i Metohiju vratiti na{a vojska da ~uva srpske
svetiwe, a kasnije i policija i vojska da ~uvaju granice i red
i mir u dràvi. Taj dogovor su prekr{ili i dozvolili
masakre nad Srbima od strane [iptara kako su do{li na
Kosovo i Metohiju jula 1999. godine, a naro~ito genocidom
nad Srbima od 17. do 19. marta 2004. godine, uz wihovu asis-
tenciju, jer su sve{tenici izjavili da su napred i{li Kfor
i Unmik i prisilno iseqavali Srbe iz wihovih ku}a, a za
wima je i{la {iptarska ruqa i palila sve {to je srpsko,
~ak i bogomoqe iz pro{lih vekova koji su deo svetske kul-
turne ba{tine. Pored aktivno prisutnih Nemaca, u Prizrenu
je spaqeno sve {to je srpsko, ~ak i Episkopija i u woj jedini
Srbin ~uvar, a jedan vojnik iz Francuske je ukrao ~ak i
mo{ti sv. Joanikija Djevi~koj iz manastira Djevi~a. Ne bih
hteo da nabrajam vi{e primera, jer }e uskoro iza}i moja
kwiga o tom zverstvima: Prokletstvo zlo~inaca, koja }e to
detaqnije opisati. Imate li vi, na{i politi~ari, imalo
„mu{ku petqu“ i jezik da to kaète tim me|unarodnim
me{etarima nego zajedno sa wima, kao wihovi sau~esnici,
„morate“ da radite na istrebqewu svoga naroda?
3) A {to se ti~e ucene, to je zlo iz ~ega se ucewivani

narod ili pojedinac te{ko moè ikada lako izvu}i. Ako jed-
nom ispuni samo jednu ucenu, ucewiva~i idu sve daqe i
traè sve vi{e {to mogu da dobiju. Ali Vi ste postali
toliko servilni prema me|unarodnim mo}nicima da vam
traè oca ili majnku, brata ili sestru, ènu ili dete, sve
412
bi im u~inili. To je kao laka ènska: ~im je mu{karac jednom
dobije, ona mu vi{e ne moè otkazati „svoju uslugu“, kojom je
on ve~ito ucewuje. I to {to ~inite na {tetu srpskog naroda
nije ni{ta drugo nego politi~ka prostitucija, o kojoj je
Gospod pisao u 23. glavi Matejevog jevan|eqa, pa bih se
radovao da je pro~itate. Neka nas pobiju, neka nam zatvore
vrata Evrope, ne}emo na takav, po narod izdajni~ki na~in,
da ulazimo u tu staru vavilonsku bludnicu. Ni oni koji su
sada u{li nisu se mnogo usre}ili. Pogledajte kolika je
inflacija u Poqskoj, kakvu i koliko cenu doprinosa zajed-
ni~koj uniji svaka od novoprimqenih zemaqa ~lanica treba
da plati NATO, koji nije prijateq Slovena ni Pravoslavqa.
A vi }ete skinuti i ko{uqu, ali ne svoju, nego na{u i dati je
kao doprinos za ulazak u Evropsku zajednicu, umesto da trgu-
jete i sa Istokom i sa Zapadom, da pokrenete lanac
proizvodwe i zaposlite nezaposlene i gladne koji }e usta-
ti protiv vas, a ne protiv wih, a ne da primate od Zapada
pozajmicu, da vam oni diktiraju da je dajete za popravku pute-
va, dakle u potro{wu, umesto za pokretawe zamajca
proizvodwe. Kad smo ve} kod toga, nastavili ste komu-
nisti~ku praksu da na poloàje stavqate samo svoje ~lanove
partije, a ne stru~ne, odgovorne i po{tene, koji ~esto nisu
dorasli poslovima na koje ih postavqte, te opet sada
smewujete \in|i}eve qude, kao {to je i on smenio
Milo{evi}eve, da biste ustoli~ili svoje. A ja vam kaèm da
i me|u Milo{evi}evim i me|u \in|i}evim qudima ima
po{tenih, iako se to ne bi moglo re}i za ovu dvojicu. I tim
smenama dokazujete da imate „komunisti~ki pedigre“ i ne
znate onoliko o privredi i privre|ivawu koliko bi dans
trebalo, zato }e vas radnici ucewivati {trajkovima,
blokadama puteva, demonstracijama, kako vas ucewuju va{i
zapadni mentori, pa }ete se na}i izme|u nakovwa i ~eki}a.
Morate znati da ko jedanput podlegne uceni, i bez zakona
izda na{eg ~oveka me|unarodnim zlikovcima, ~ak biv{eg
predsednika dràve, i to zlikovcima koji su nas
neovla{}eno bez odluke SB i UN bombardovali, mora biti
na{ izrod, narodni izdajica i neko koga }emo se odre}i i
ispisati iz istorije na{eg naroda. Jer ko moè, bez zakona,
da izda Tribunalu u Hagu biv{eg predsednika dràve, za{to
413
ne bi sa zakonom izdao Vuka ili @arka, bez obzira da li su
oni stvarni krivci ili ne, jer se „mora“ sara|ivati sa Hagom,
bez obzira da li je to na zakonu za osnovano i pravno uteme-
qeno. Tzv na{i zlo~inci ako ih je bilo, bili su to
obezboèni, Titovi Srbi, a ne Svetosavci, pa smo im morali
sami suditi, da ne bi ~ekali da „prokqu~a glas“ del
Ponteove. Mi znamo da Milo{evi} nije bio toliko zlo~inac
prema Hrvatima, kojima je, svojom pogre{nom politikom,
pomogao da stvore veliku Hrvatsku; ni muxahedinima kojima
je omogu}io stvarawe dve xamahirije na vekovnim teritori-
jama srpskog naroda; ni [iptarima kojima je, pristankom na
pregovore u Rambujeu, na dolazak mirovwaka na Kosovo i
Metohiju, na tzv. Kumanovski sporazum, opet pod iznudom
„poklonio“ Kosovo i Metohiju, {to nije smeo da u~ini makar
i glavu izgubio, jer i ovako je samo pitawe koliko }e mu
glava ostati na ramenima, budu}i da bi samo svojom
„izgubqenom glavom“ mogao iskupiti kardinalne gre{ke
svoje politike prema Srbima. Milo{evi} je bio zlo~inac
prema srpskom narodu, ili, najvi{e prema srpskom narodu, a
mawe zlo~inac prema drugim narodima, kako ga pogre{no
sude i osu|uju. ûdo je, {to ga, gospodo nove demokrate, niste
na vreme uhapsili i sudili mu vi u zemqi, a ne da dozvolite
da on bude toliko na slobodi, da se {epuri kao i uvek, da
isplete mreù za{tite, uni{ti sve tragove svojih zlo~ina i
da, pred ovim narodom, koga je doveo do bede i gladi, ostane
~ist, a da bude sada u Hagu veli~an kao najve}i junak, ve}i
patriota od vas samih koji ste ga izdali, koji „morate“ da
sara|ujete sa me|unarodnom zajednicom, neko vi{e neko
mawe, neko zbog naroda, a neko zbog svojih interesa, ne
trude}i se dovoqno da u~inite ne{to vi{e da se na{ nar-
odni poloàj popravi.
Pa, ako je trebalo poslati Milo{evi}a u Hag, Hag je morao
prvo da nam dostavi dokaze o wegovim zlo~inima, da ih
na{i objektivni eksperti procene i prou~e, pa da, ako na|u
wegovu krivicu, izmenite zakone i ustav o ekstradiciji
na{ih gra|ana, i da ga tek tada predate, a ne da to samovo-
qno, iza le|a savezne vlasti, i protivzakonito u~ine: poko-
jni Zoran \in|i}, Vladan Bati} i Du{am Mihajlovi}, onako
sramno i kukavno. I to na Vidovdan - na dan kada je Vuk
414
Brankovi} izdao kneza Lazara na Kosovu Poqu, na na{
najve}i naciopnalni praznik kada se osu|uje izdaja, a
veli~a hrabrost u borbi „za krst ~asni i slobodu zlatnu“. Vi
ste time omogu}ili da se u narodu stvori kult Slobodana
Milo{evi}a, da ga narod smatra za heroja i va{u `rtvu, a
vas za „strine“ i kukavice. Vaskrsavawe Milo{evi}a
pomaè i del Ponteova i me|unarodna zajednica koja mu
podme}e dokaze koji nisu validni, izmi{qenu krivicu koju
sudija Mej nije mogao da podnese, nego je ~ovek pukao.
Ovo rezonovawe nije moja „naknadna pamet“, jer sam o tome,
u svoje vreme, pisao ~lanke i drào predavawa koji su
objavqivani, te mogu sluìti kao dokaz. Uostalom,
Milo{evi}a su nove vlasti morale da uhapse 6. marta 2000.
godine, kako wega tako i sve wegove pajta{e, koji su ~inili
kriminalne radwe u dràvi koju nije hteo ni da proglasi
dràvom srpskog naroda prilikom pisawa komunisti~kog
Ustava Srbije, koji vi jo{ niste promenili za ~etiri godine
svoje vladavine, {to mu nije mala gre{ka. Ne mislim da je
trebalo da hapsite po{tene qude, makar to bili komunisti
ili socijalisti, nego kriminalce i zlo~ince, pa ma to bili
i dosovci, a ima i me|u vama kriminalaca, pa ako ne znate,
pitajte nas, narod sve zna i kaza}e vam. Dakle, dok su
tragovi kriminala sveì i dokazi jo{ nisu ukloweni, neka
se sve dokaè i osudi. No, nove „demokrate“ su amnestirale
na{e zlo~ince i ~ekale da Karla del Ponte zapenu{eno
digne svoj glas i stupi na tuìla~ku scenu i da vam, jo{ i
sada, vi{e godina posle hap{ewa prvih optuènika,
postavqa uslove, ucewiva~ke uslove za uslovima, koji
uru{avaju pravni sistem na{e zemqe, suverenitet dràve,
razbijaju vojsku i policiju, uni{tavaju sistem obrazovawa i
privre|ivawa, koji dovode u pitawe bezbednost dràve, jer
se naoruàni ne}e dobrovoqno predati, nego samo proli-
vawem krvi. Imate li je, gospodo politi~ari, imate li vi{e
i jednu kap srpske krvi da je prolivate zbog zahteva Karle
del Ponte, koje se nije proslavila kao pravnik ni u svojoj
dràvi [vajcarskoj?
Srbija je danas zemqa ~uda: danas su, dakle, u woj najve}e
demokrate oni koji imaju komunisti~ki pedigre; najve}i
bogata{i oni koji su mafija{i i name{tenom privatizaci-
415
jom, ~esto tu|om imovinom i denacionalizacijom neobav-
qenom; najve}i pravdoqupci oni koji su izigravali pravdu
na svakom koraku. U Srbiji je danas najvi{e demagoga, a naj-
mawe narodnih tribuna; najvi{e koristoqubaca a najmawe
narodoqubaca; najvi{e onih koji uzimaju svoje i tu|e, a naj-
mawe onih koji svoje poklawaju; najvi{e ucewenih i ucewi-
va~a, a najmawe hrabrih i po{tenih odupira~a.
4) Moram da vam kaèm da }ete, sa politikom ucewivawa

vi, tako slabi, nedràvotvorni i podani~ki odgajeni, te{ko
iza}i na kraj. Ucena }e sustizati uceni; vi ne}ete postoje}u
ni ispuniti, sustiza}e je slede}a ucena. Jedna ispuwena,
ra|a}e mno{tvo drugih. Onaj na{ politi~ar koji danas preda
Hagu sve optuènike koje taj sud traì, sutra }e morati
povu}i i Tu`bu protiv NATO zlo~inaca koji su nas ojadili i
u crno zavili: decu nam ubijali po obdani{tima i kupatili-
ma, putnike u vozovima i autobusima, izbeglice, koje su jed-
nom pobegle od wihovog bombardovawa, u izbegli~kim kam-
povima i kolonama, u~enike po {kolama i mostovima,
seqake po wivama. A za divno ~udo oni su nam zemqu, vazduh
i vodu zagadili, narod otrovali raznim otrovima tako da je
reprodukcija stanovni{tva u Srbiji smawena za 70%. I tako
}e biti: Prvo }ete ucenom isporu~iti sve ha{ke optuènike,
pa }ete ucenom obe}ati da povu~ete tu`bu protiv NATO-a, a
jedan drugi na{ ministar obe}ava da ne}e uslovqavati
povla~ewe na{e tu`be protiv NATO-a povla~ewem wihovih
tu`bi protiv Srbije, da je sasvim mogu}e da }e Srbija, kao
{to to èle Vatikan i Nema~ka, dok postoji i nestane
„morati“ da pla}a ratnu od{tetu: Hrvatima, Bo{wacima –
muslimanima, Arbanasima – [iptarima, Slovencima, svima,
jer je od ovih zapadnih sila progla{ena za uzro~nika, to
jest `rtvenog jarca rata u Jugoslaviji. A taj rat su pre izaz-
vali Zapad i na{i susedi (naoruàvawe Jan{inih teritori-
jalaca, [pegeqevih neousta{a, {iptarskih terorista, muxa-
hedinski muslimana od strane. Nema~ke, SAD, Engleske,
Vatikana, Saudi Arabije, Irana, Turske itd) nego {to je za
wega kriva Srbija. O Srbiji kao o tom `rtvenom jarcu dobro
bi bilo da pro~itate tekst iz Svetog pisma (4. Moj. 28, 15. 22;
29, 16. 19. 22. 25. 28. 31. 34. 38).
416
Onaj koji sutra povu~e pomenutu Tu`bu, prekosutra }e
morati da preda Kosovo i Metohiju [iptarima, pa kad to
u~ini, mora}e da prizna regionalizaciju Srbije, prvo
otcepqewe Vojvodine, pa Sanxaka, pa onda Timo~ke Krajine,
zatim Ma~ve. prekosutra. „Mora}ete da sara|ujete sa
me|unarodnom zajednicom u svemu“, da im dajete sve, da ski-
date sa sebe svekao frajla i striptizeta, pa kad sve skinete
sa sebe i date to drugome, mora}ete te, zaista, da im date i
ono {to je ostalo, jer je to bilo ciq wihovog patolo{kog
voajerstva „osiroma{ewa“ srpskog naroda. Onda }e vas oni
kojima ste dali sve, kao „zaraziti“ samo davawem, pa }ete im
„davati“ i kada od vas ni{ta i ne traè; nuditi ono i {to im
ne treba. Ali tek }ete onda biti od wih i nas izvikani,
istro{eni, prezreni od svog naroda i odba~eni od me|unar-
odnih me{etara, posluì}ete kao isce|ena prqava krpa
koja nije vi{e ni za potirawe svoga identiteta i
nacionalnog suvereniteta, ve} za bacawe na buwi{te, jer
narod kaè da „stara koka“ nije vi{e ni za {ta drugo nego da
se zakoqe, skuva i od we napravi „dobra“ supa.
Da to ne bi do~ekali, ako mislite da „morate“ da predate
sve {to vam ovi me{etari traè, onda je boqe da se
uklonite, da do|u oni koji „ne moraju sve da rade {to Karla
del Ponte traì“, pa da podnesete ostavke na svoje
poloàje, da vas narod ne bi oterao „kukom i motikom“, da
vas ne bi uzimao na ni{an svoga napada, razume se ver-
balnog, da vas ne bi na slede}im izborima odbacio i prolio
kao „prqavu vodu“ koja mora da se slije u kanalizaciju.
I da, kao sve{tenik, poru~im onom na{em politi~aru koji

se drzne da u~ini dve tako kardinalne, istorijske gre{ke
protiv svog naroda:
1) Ko bez odluke Skup{tine Srbije povu~e Tu`bu protiv

NATO-a u Hagu, budu}i da je uglavnom Srbija bila bombar-
dobvana, a samo jedan aerodrom u Crnoj Gori, i
2) Ko potpi{e predaju Kosova i Metohije [iptarima bez

saglasnosti srpskog naroda na Narodnom referendumu u
Srbiji:
417
Neka je, od mene iako gre{nog sve{tenika, proklet i ovog
i onog sveta! Neka mu se seme zatre u na{em narodu! „Ne imao
od srca poroda, ni mu{koga, a ni devoja~kog. R|om kapo dok
mu je koqena!“
Beograd, Sv. Arhangel Mihail

26/13. jul 2004. godine

11000 Beograd, Maksima Gorkog br. 37,
(tel. 344-12-29)
Upu}eno direktno ili preporu~enom po{tom:

Savetu ministara SCG;
Svetom arhijerejskom sinodu SPC;
Skup{tini SCG, General{tabu vojske SCG, [efovima
poslani~kih grupa u Sku{tini SCG;
Skup{tini Srbije, Predsedniku Srbije, Predsedniku
vlade Srbije, Predsedniku Skup{tine Srbije, [efovima
poslani~kih klubova Skup{tine Srbije: SRS, DSS, DS, G17
plus, SPO-NS, SPS;
Ambasadama: SAD, Rusije, Engleske, Francuske, Nema~ke,
Italije, Birou Evropske unije u Beogradu, Predstavni{tvu
Ha{kog tribunala u Beogradu, Papskom Nuncijatu u
Beogradu;
Sredstvima javnog informisawa u zemqi i inostranstvu:
Tawugu, Politici, Ve~erwim novostima, Blicu, Glasu javnos-
ti, Kuriru, Nacionalu, Balkan ekspresu i drugim.
418
16) PISMO SVIM RELEVANTNIM
NADLE@NI[TVIMA SRBIJE
a) O za{titi svojih sve{teni~kih i qudskih prava
N
ezvani~no sam saznao da je Sveti arhijerejski sinod
Srpske pravoslavne crkve uputio zahtev dràvnim
vlastima Srbije da ne smeju pripu{tati sredstvima
informisawa javnosti ni jedno sve{teno lice, bez dozvole
nadle`nog episkopa, {to je nedopustiv, protivzakonit i
nelegalan akt samovoqe i flagrantnog kr{ewa qudskih
prava.
Nezvani~no sam, opet, saznao da je ta odluka doneta
prvenstveno zbog mene i mojih kriti~kih (ne kritizerskih)
stavova vladaju}ih krugova u Crkvi i Dràvi, zbog wihove
nebrige za dobrobit srpskog naroda, haoti~nog duhovno-
moralnog i biolo{ko - ekonoskog stawa u srpskog narodu i
raznih po{asti koje vladaju u narodu, uz pre}utnu „toleran-
ciju“ onih koji ne bi smeli da }ute. U tom orkestriranom tonu
protiv mene je i pismo objavqeno u Ilustrovanoj politici
izvesnog Milana Petrovi}a, pod naslovom „Pitawa za dr
@arka Gavrilovi}a“ (v. “Ilustrovana politika” br. 2360 od
10. april 2004. godine, str. 31), u kome ovaj „anonimac“ zam-
era voditeqki TV “Palma plus”, u Jagodini, kako je smela da
pozove mene „{ugavog“ u TV emisiju, u kojoj sam gostovao 20.
marta 2004. godine zajedno sa gg generalom Neboj{om Pavko-
vi}em i vojnopoliti~kim komentatorom Milovanom Drecunom.
Kopiju ovog Petrovi}evog pisma, kao i moj odgovor wemu
koji je Ilustrovana politika korektno objavila u istom
listu (v. “Ilustrovana politika” br. 2362 od 24. aprila 2004.
godine, str. 12), dostavqam kao priloge uz ovaj svoj dopis.
Dakle, „kockice su se sloìle“ i dokazalo se da je „nez-
vani~no“ saznawe u ne~emu ta~no, pa sam ja stvaqen u karan-
tin izolacije, u neku vrstu ku}nog pritvora, pod mentorstvo
i starateqstvo nepoznatih mi anonimaca i dosada{wih
cinkaro{a kod DB. Bio sam u izolaciji i pod prismotrom DB
od 10. jula 1964. godine, oz ozvu~enost i pretres stana. Ne
419
znam da li iikome pade na um da ukloni bubice i iz moga
stana, {to je du`nost i teret ove, nove vlastui?!
ûdno je da se na tom spisku pra}ewa moga rada na|u zajed-
no Sinod i cinkaro{i DB, zar ne?! âk bi to bilo i
idili~no, da nije ironi~no i protivzakonito. A najmawe
prili~i Sinodu SPC da gazi zagarantovana qudska i
sve{teni~ka prava svog starog, „isluènog“ borca za dobro
Crkve i naroda, sve pod maskom da se ne bi smemo „baviti
politikom“. Ja sam se mawe bavim politkom koliko se poli-
tika bavi mnome i zadire u moje najprivatnije interese. âk
i oni koji su zagovornici da se Crkva ne sme „baviti poli-
tikom“, {to je dokaz bavqewa {tetnom politi~nosti po
Crkvu i narod, bave se vi{e politikom od mene, ali za wih
Sinod nije nadleàn da ih za, po Crkvu i narod, {tetne
radwe kazni ili prekori.
Ako je takav demar{ Sinod zaista u~inio kod dràvnih
vlasti, i ako ova takav predlog usvoji, ja sam povre|en i kao
~ovek i kao sve{tenik, pa protiv tih diskiminacija
najo{trije protestujem i predo~avam da }u se, u za{titi svo-
jih qudskih i sve{teni~kih prava koja mi neprikosnoveno
pripadaju po mom pozivu sve{tenika i bogolikog qudskog
stvorewa, u istoriji srpskog naroda od kako znam za sebe,
uvaàvanog (a dovoqno sam star i {kolovan da znam mnogo i
da patim mnogo za sudbinu srpskog naroda kojoj su „kumovali“
mnogi predstavnici Crkve i politike), najenergi~nije bori-
ti po~ev od suda u Beogradu do apelacije Komitetu za
za{titu qudskih prava u [trasburu, da se ova zabrana
ukine, a krivci kazne po vaè}em Me|unarodnom pravu i
Konvenciji o za{titi qudskih prava svakog ~oveka, u koje,
vaqda, spadam i ja.
Poloìo sam Zakletvu prilikom rukopoloèwa za
sve{tenika 21. septembra 1956. godine u beogradskoj crkvi
Ruìci, pred tada{wim patrijarhom srpskim Germanom,
Wegovim vikarom episkopom topli~kim Dositejem i ver-
nicima (mnogi su tada plakali), da }u revnosno, u svakom
vremenu i nevremenu, ispovedati Gospoda Hrista, sluìti
Bogu, Crkvi i svom narodu, da }u se boriti protiv „duha ovog
sveta“ (takav je sadràj sve{teni~ke zakletve tada bio, {to
mogu dokazati), duhu koji je protivan Hristu, koji danas
420
razara Bo`ju crkvu spoqa i iznutra, kome naàlost sluè i
kome se klawaju mnogi crkveni velikodostojnici, iako je duh
ovoga sveta istovremeno i „knez ovog sveta“ (sr. Jn 14, 30; 12,
31; 16, 11).
Obe}avam Bogu i svome rodu i sada, bez zakletve ali
ravno woj, da }u se svim sredstvima boriti protiv najamni-
ka u Crkvi i Dràvi, protiv poroka ovoga sveta koji duhovno
i fizi~ki ubijaju na{ pravoslavni narod, uprkost }iwenici
{to mnogi predstavnici na{e Crkve o tome }ute, ili su
nemu{ti, wuwkavi ili ~ak „neve{ti“.
Pravo javnog nastupawa u sredstvima informisawa
javnosti nije rezervisano samo za episkope niti wihove
poslu{nike, jer se Bogu treba ve}ma klawati nego qudima
(sr. D. ap. 5, 29; 4, 19 ) budu}i da je to univerzalno pravo
svakog ~oveka na kugli zemaqskoj, pa i sve{tenika @arka
Gavrilovi}a. Mnogi od na{ih najvi{ih predstavnika Crkve
su danas otvoreni zagovornici ekumenisti, dijaloga i
molitvenog op{tewa sa jereticima i globalistima, primaju
„petrov nov~i}“ kkoji ih „podmazuje, grubo gaze}i sve {to je
do sada na{im precima, pre svih Svetom Savi, bilo
najsvetije. u~ewe Svetog pisma, kanone Crkve, u~ewe svetih
otaca i svetog predawa.
Od onog dana kada sam poloìo svoju Sve{teni~ku zak-
letvu pa sve do danas ja sam se vrlo qubomorno, rekao bih
revnosno, drào te svoje Zakletve. A nema te sile na
zemqaqskoj kugli koja bi me, starog i sedog, upla{ila i nat-
erala da se i daqe ne pridràvam te moje zakletve i prin-
cipa za koje sam se zakleo, {to mi kao sve{teniku i ~oveku
neotu|ivo pripadaju, za koje sam uvek spreman da postradam
u ispovedawu Gospoda, kako bi se {to vi{e upodobio Wemu,
najsvetijem i najkri~inijem Bogo~oveku (vid. Mt 23 glava),
Koji je zbog toga postradao i bio raspet. Postradali su za
iste principe, zbog svojih kriti~kih stavova prema
tada{wej paganskoj mo}i dru{tva, i svi Wegovi sledbenici,
po~ev od prvih apostola, ugledaju}i se na Wega i Wegov
kriti~ni ton prema farisejima, sadukejima i prvosve{-
tenicima, daju}i „Caru carevo, a Bogu Boìje“ (Mt. 22, 21).
Postradao je za te iste principe i Wegov Krstiteq zbog
kriti~kih re~i upu}enih tada{wem vladaru. Postrada}u i ja
421
za to isto, sleduju}i wima, samo ako me Bog za to udostoji.
Kako bih mogao drugoja~ije i ja da u~inim i pro|em, ukoliko
revnosno ispovedam Gospoda, sa kriti~kim, ne reklamer-
skim moga nastupa, ve} su{tastveno potrebnim radi duhovne
obnove pravoslavqa i svetosavqa u na{em narodu.
Ostavqam drugima, ~ak i onima iz Crkve SPC koji èle i
ho}e, da sluè „knezu ovoga sveta“ do mile voqe, jer }e za to
odgovarati Gospodu, a ne meni. Ja }u sluìti Gospodu mome
„dondeè jesam“ (sr Rimq. 14, 18), a qudima i svakoj vlasti
samo ukoliko i oni sluè Gospodu i svome narodu.
Pravo na tuma~ewe Hristove istine pripada Crkvi, dakle
svima u Crkvi, pa i meni sve dok sam ~lan te Crkve, dok me
neka tamna ruka ne zadavi ili satara xelata ne u}utka. Kod
nas u Pravoslavqu nema „bezgre{nih rimskih papa“, kao {to
ih ima tamo gde se hri{}anstvo izrodilo u ~ovekobo{tvo, sa
kojima na{i visoki crkveni velikodostojnici pregovaraju,
bogosluè i javno daju farisejske hvalospeve „svetom ocu
papi“ – najve}em nepokajanom xelatu pravoslavnih Srba, pod
mimikrijom pravoslavnog ekumenizma, ne da papu vrate u
Pravoslavqe nego da Pravoslavqe utope u jeres. Time na{a
gospoda episkopi ru{e osnove Pravoslavne vere, kanone
Crkve, u~ewe svetih otaca, osnove Svetog pisma – same teme-
qe na{e vere. I ja im se, u toj izdaji nebozarnog lika
Hristovog, ne}u nikada pridruìti niti pokoriti, makar mi
oni ispisivali i smrtnu presudu, a kamoli {to su napisali
ni{tavne i nevaè}e demar{e i cinkaro{ke, potajne
izve{taje, kako su mnogi to i do sada ~inili, a {to sam
video u svom Tajnom dosijeu koji se vodi u DB, o ~emu sam pod-
neo izve{taj Svetom arhijerejskom sinodu SPC.
Ho}u da verujem da u vrhovima dràve ima razboritih
qudi koji }e odbiti ovaj predlog Sinoda i mene blagovre-
meno za{tititi od samovoqe „novih i starih konvertita“ u
SPC i na{em narodu, koji se sada prave da su „ve}i
rimokatilici od rimskog pape“, a do sada su bili komunisti
ili wihovi poslu{nici. Ovo tim pre {to u svetu nije poznat
ovakav diskiminatorski postupak, izuzev u zemqama i ver-
skim zajednicima koje primewuju duhovnu torturu. Sre}om, ja
ne pripadam takvoj veroispovesti i ne ìvim u takvoj
zemqi.
422
Obra}am se ovim dopisom i Ustavnom sudu Srbije da oceni
ovakav postupak Sinoda, zatraìv{i wihov odnosni akt
upu}en Vladi Srbije, jer znam sigurno da mi ne ìvimo u
teokratskoj dràvi niti u dominionu svemo}nog i “bez-
gre{nog rimskog pape“.
U Beogradu,
\ur|evdan (23. april/ 6 maj) 2004. godine
Zahvalni protojerej,
@arko Gavrilovi}
Poslato:
Svetom arh. sinodu SPC,
Ustavnom sudu Srbije,
Vladi Srbije,
Skup{tini Srbije i
Sredstvima informisawa javnosti (“Tawugu”, RT Srbije,
“Glasu”, “Blicu”, “Politici”, “Ilutrovanoj politici”,
“Ve~erwim novostima” i “Borbi”)
423
17) OTVORENO PISMO IZRAELSKOM AMBASADORU
VA[A EKSELENCIJO,
N
ezvani~no sam obave{ten da ste uloìli o{tar
protest kod Saveznih ministara: inostranih poslova,
informacija i vera (gg. G. Svilanovi}u, S. Orli}u i R.
Qaji}u), kao i Svetom arhijerejskom sinodu Srpske
pravoslavne crkve, optuùju}i me da sam, u emisiji TV Ju
info kanala, u emisiji “Lice i nali~je”, rekao da su “Jevreji
incestan narod”. Kako ja to uop{te nisam nikad rekao, pa ni
tada, to ste me Vi pau{alno i neargumentovano optuìli i
proglasili za antisemitu, {to nikada, nijednim deli}em
svog bi}a nisam bio, niti sam to sada, niti }u to ikada biti.
Ako Vi znate ne{to drugo i vi{e o meni od mene samog o mom
navodnom antisemitizmu, to Vas molim da mi ukaète na
moje stvarne gre{ke ili eventualne zablude i na moja
neta~na tvr|ewa, kao i to na osnovu kojih mojih re~i i mojih
stavova ste stekli takvo mi{qewe o meni, kako bih se
popravio.
Ja sam, u pomenutoj emisiji, na~elno, govorio o incestu kao
teolog i filosof, a iznad svega kao slobodno misle}e bi}e
i demokrata, i tom prilikom rekao, {to je delimi~no i
nespretno objavqeno, da se iz brakova rodooskrvwewa,
prema nau~nim istraìvawima u Evropi, obi~no ra|aju glu-
vonema deca. Ovako su, barem, “TV Novosti” prenele moj
uvodni tekst, kao i to, da sam “izme|u ostalog tvrdio da kod
Jevreja, zbog nasle|ivawa imetka, nije na~iweno pravilno
krvno razgrani~ewe u rodooskrvwewu...” Pri toj istini osta-
jem i daqe, bez obzira na halabuku i napade u {tampi, radi-
ju i televiziji.
Zato tvrdim da ja nikad i nigde nisam tvrdio da su
“Jevreji incestan narod”, kako su sredstva informisawa
krivotvorno ili ta~no prenela Va{u ili tu|u izjavu, pa je to
velika kleveta na moj ra~un, kao slobodnog mislioca,
gra|anina SRJ, i kao sada{weg, a ne biv{eg sve{tenik SPC
kako su me mediji u “Slobodnoj Evropi” i “Glasu Amerike” u
424
smislu diskvalifikacije karakteri{u, navedeni na to
Va{im protestom, ako i nemate kao ciq Va{eg demar{a
dizawe harange protiv mene ili mog progona i lin~a.
Odmah da kaèm da ne èlim da ovim svojim odgovorom
remetim eventualno dobre odnose izme|u na{ih dveju
dràva i naroda, ali ni da o}utim neta~ne i ne~asne napade
na moju li~nost, pa Vas qubazno molim da mi barem dozvo-
lite, kao napadnutoj strani, da se ovim pismo samo branim,
i mo`da uspem i da se odbranim, od neopravdanih napada,
tuma~e}i to kao moje qudsko i demokratsko pravo. U tom
smislu molim da prihvatite i protuma~ite ovo moje pismo.
a) Neta~ni i nepravedni napadi

na moju li~nost
Interesuje me kako ste Vi stekli utisak da sam ja anti-

semita? Da li samo: 1) na osnovu toga teksta, koji je objavqen
u TV Novostima, {to bi bilo nepotpuno i neta~no za tako
te{ku kvalifikaciju; ili 2) na osnovu celog mog izlagawa
kada sam govorio o incestu, bez èqe da vre|am Jevreje, na
pomenutom Ju info kanalu, do koga teksta Vi moète lako
da do|ete, ili pak 3) pod nekim drugim, tu|im uticajima ili
interpretacijama koje su doprle do Vas, a koje meni nisu poz-
nate.
Ja se kunem ìvim Bogom da nisam antisemita niti
mrziteq Jevreja, niti ma kog naroda na kugli zemaqskoj, ali
jesam slobodnomisle}i intelektualac koji se, za sve {to
kaè, trudi da ima nau~no pokri}e i u kwigama objavqene
dokaze. Verovatno ova moja zakletva Vama malo zna~i, no ja
za to ne snosim nikakvu krivicu.
Znam, tako|e, i to da me je, i pre Va{eg demar{a, g.
Aleksandar Singer ranije napadao da sam antisemita, pa
sam 6. februara 2000. godine davao usmenu izjavu srpskom
Patrijarhu u vezi tih pau{alnih optu`bi. Rekao sam tada da
na pau{alne i anonimne optu`be ne odgovaram i da svako ko
me za ne{to optuì, mora to i da dokaè, da se na optu`bi
potpi{e, da mi se ta optu`ba uru~i u zakonskom roku, pa da
ja na wu odgovorim i iste opovrgnem, ako nisu istinite.
Wegova Svetost mi jo{ uvek nije dostavio kopiju tog od g.
425
Singera optuùju}eg pisma, iako je obe}ao, iako sam ja to
pismo traìo vi{e puta kako pismeno tako i usmeno preko
{efa Kabineta. Tom prilikom (6. februara 2000. godine) sam
rekao i to da me ~udi da se vrh Crkve bavi pitawem: kakvi
smo mi u o~ima Jevreja, a ne kakvi su Jevreji u o~ima nas
Hri{}ana, budu}i da su oni raspeli na{eg Gospoda, da se
jedan dobar deo wih svuda u svetu bore protiv hri{}anskog
u~ewa i morala, da su oni inicirali posledwe natovsko
bombardovawe Srba 1999. godine.
b) Utrostru~eni napadi na moj moralni integritet
Napadi na mene su nekako sinhronizovani: prvo su do{li

od g. Singera, pa onda od Vas, pa od vikarnog episkopa
Wegove Svetosti, dr Atanasija Rakite, da li samoinicija-
tivno ili po “zadatku”, i to kao “Boì}na ~estitka”, na
Badwi dan 6. januara 2002. godine preko TV “Bra}a Kari}”, a
te iste optu`be g. Singer je ponovio, isto kao i ranije, ali
ovoga puta svoju optu`bu je pro{irio i izrekao preko radi-
ja “Slobodna Evropa” i “Glasa Amerike”.
ûdne li koincidencije da pravoslavni episkop govori
kao da je potparol predsednika jevrejskih op{tina i da
predsednik jevrejskih op{tina govori kao srpski episkop
kada sam ja u pitawu.
Zbog svega toga pre sam sklon da verujem da su Vas drugi
naveli da me nepravedno i neobave{teno optuìte i da ni
do Vas nije dospeo integralni tekst moga intervjua, koji je
dat na dva dana pre emitovawa, pod uslovom da mi vodite-
qka obezbedi video zapis, {to ona nije ispo{tovala.
Pretpostavqam da Vi imate va`nija posla od “pris-
lu{kivawa” mojih intervjua. Ovo i zbog toga, {to je od emi-
tovawe napadnute emisije, u kojoj sam u~estvovao kao gost na
Ju info kanalu, pa do Va{eg demar{a, pro{lo skoro mesec
dana.
v) Neopravdane optu`ba protiv mene svim relevantnim
vlastima u zemqi i inostranstvu
U svakom slu~aju, Vi ste mene optuìli svim relevantnim
crkvenim i dràvnim organima na{e zemqe da sam anti-
426
semita i neprijateq Jevreja, a preko radija “Slobodne
Evrope” i “Glasa Amerike” ta Va{a optu`ba, kao i optu`ba
g. Singera, a koja nije ta~na, emitovana je u ceo svet, pa ne
znam, i ~udi me, {ta je ciq tog Va{eg demar{a: Va{a pre-
poruka politi~arima i “nacionalnim snagama” u Srbiji da
paze {ta se radi u zemqi u odnosu na vas Jevreje, a ne u odno-
su na interes na{eg naroda. Mo`da je to, ~ak, Va{a te`wa da
mobili{ete svoje poslu{nike u Srpskoj crkvi i dràvi kako
biste uspostavili potpuno gospodstvo nad na{im slobod-
nomisle}im qudima i medijima, a mo`da i pripremawe
zabrane emitovawa mog nau~nog rada, odlaska u inostranst-
vo, ili, ~ak, ne daj Boè, jo{ ne{to gore.
Zar je, zaista, moja krivica samo na osnovu izgovorene
jedne, blago re~ene, obi~ne nau~ne konstatacije koja nikoga
dobronamernog ne vre|a, toliko velika da se podigne takva
i tolika medijska galama?! Za to sam pre sklon da verujem da
je Va{ demar{ ili Vama dat kao tu|i stav, ili je u funkciji
uspostavqawa potpune kontrole nad na{im sredstvima
informisawa javnosti u duhu zamisli zagovornika Novog
svetskog poretka i u}utkivawa demokratskog mi{qewa
na{ih slobodnomisle}ih Srba.
g) Da li je sloboda zagarantovana samo Jevrejima

ili i Srbima?
Da li mislite da je sloboda data samo za Jevreje, da je

Jevrejima svuda u svetu dozvoqeno da Srbe napadaju i
satanizuju do mile voqe, a da Srbima nije dozvoqeno ni da
se slobodno brane, a kamoli odbrane, kada im, kao meni,
zabrawujete da se pojavquju na medijima u svojoj sopstvenoj
zemqi i tako opovrgavaju neosnovane optu`be? Zar je to
demokratija i univerzalno demokratsko pravo zagaranto-
vano za sve qude i narode, ako mogu to pravo da koriste
samo odabrani?
Da, i ja sam za demokratiju, za garantovawe qudskih prava
svima, ali za garantovawe istih prava i nama, pravoslavn-
im Srbima: da svako ko vre|a tu|a verska, rasna ili
nacionalna ose}awa, odgovara. Ali, Vi ste, sa lavinom
“o{trog demar{a”, pokrenuli lan~anu reakciju i lavinu
427
osuda prema meni, ugroàvaju}i pravo moje javne re~i, moga
odgovora i nastupa na televiziji. Dakle, obespravili ste
me. A sada mi, ~ak, “Va{i qudi” zabrawuju i da se pojavqu-
jem na TV i branim svoja prava, svoje stavove, bez
vre|awa ma koga, sluè}i se nau~nom istinom, ili barem
znawem koje sam stekao u~e}i bogoslovske i filosofske
{kole u na{oj zemqi, ~itaju}i brojne kwige na raznim
jezicima i tako dolaze}i do znawa koja su skrivena “u tamn-
im vilajetima”.
d) Srbi su uvek prema Jevrejima bili prijateqi
I ja li~no sam za dobre odnose na{ih dvaju stradalnih i

mu~eni~kih naroda, na{ih dveju dràva koje stalno susedi
osporavaju i èle da uni{te, ali ti odnosi moraju da budu
zasnovani na obostranoj ~asti, dostojanstvu i po{tovawu
na{ih naroda.
Ho}u da kaèm: srpski narod je oduvek voleo i {titio
Jevreje, ali se nisu uvek svi Jevreji pravilno oduìvali
srpskom narodu, kako je trebalo ili kako smo mi to o~eki-
vali.
Stoga, dozvolite i meni da, onako kako Vi branite
interese svoga naroda, svoje dràve, religije, da i ja tako
mogu da branim interese svoga naroda, svoje religije i
dràve. I me|u nama tada, nadam se, ne}e biti nikakvog nes-
porazuma niti sukoba.
Dakle, i ja sam za prava Jevreja da i oni mogu da slobodno
ìve u ovoj zemqi koja se zove Srbija, ali ne tako da oni
budu slobodni, a mi Srbi robovi; oni gospodari, a mi wiho-
vo robqe.
Oduvek smo, mi Srbi, bili prijateqski nakloweni prema
Jevrejima i nismo im nikada u~inili naào, a kamoli
izvr{ili na wima genocid. Tako je moj Uì~anin, pokojni
trgovac Mandi}, odgajio jevrejsko siro~e koje se zvalo Klara
Mandi}. Vladika Nikolaj je prevezao, kroz gustu nema~ku
kontrolu, jevrejsku devoj~icu skrivenu u vre}i, dokje wena
majka sedela pored Vladike i drugih u kolima, od Kraqeva
do Trstenika, da bi je spasao od pogubqewa i tako rizikovao
svoj sopstveni ìvot, da bi spasao wen. Ta se majka zove. Ta
428
Jevrejka se zvala Margita, a }erka koju je Vladika spasao se
zvala Ela Trifunovi}, ro|ena Najhaus, koja se obrastila
skoro pismom Srpskoj patrijar{iji i, sa punom adresom i
imenom, iznela te podatke. Me|utim, Jevreji {irom sveta
napadaju Vladiku Nikolaja kao antisemitu, samo za to {to se
usudio da javno kaè jednu nau~nu istinu o Jevrejima, gov-
ore}i Srbima “kroz tamni~ki prozor” u Dahau. General
Nedi} je rizikovao svoj ìvot kod Nemaca, da bi spasao
mnoge Jevreji da, pod srpskim imenima i prezimenima,
preìve nema~ke racije i pogrome, na ~emu mu Jevreji nika-
da nisu ni zahvalili niti mu se oduìli.
S druge strane, umesto jevrejske zahvalnosti i priznawa
nama Srbima za dobro koje smo im u~inili, trebalo bi da
Vam je dobro poznato kako su se Jevreji {irom sveta,
obru{ili na Srbe i satanizovali nas u ovom posledwem,
prqavom i bezdu{nom ratu (uloga Olbrajtove, Holbruka,
Kola, [iraka, Kisinxera, generala Vesli Klarka, Kozirjeva,
Mikelija, Jeqcina), i na kraju, da su pokrenuli NATO
ma{ineriju da nas bombarduje i uni{te, a potparol Bele
ku}e, mislim da se zvao Nikols, ne ustru~ava se da javno
prizna kako Olbrajtova “vodi svoj privatni rat protiv srp-
skog naroda pomo}u NATO-a”. A i wu smo mi, Srbi, gostoqubi-
vo, primili u svoju zemqu kao dete. Tu su i ostale
name{taqke oko Markala u Sarajevu, Ra~ka na Kosovu, medi-
jski rat protiv srpskog naroda, koje su izmi{qene optu`be
Srba kao genocidnog naroda, gde su predwa~ili jevrejski
lobiji u svetu i SAD.
Zbog tog satanizovawa srpskog naroda, dobrim delom, kao
i zbog NATO bombardovawa i pogre{ne politike na{ih komu-
nista tada na vlasti, koje ste vi, kao narod, ustoli~ili prvo
u SSSR, a onda i u SFRJ, ja kao dvostruki doktor nauka:
teolo{kih i filosofskih, imam mese~nu penziju od 100
nema~kih maraka, a ra~un samo za EE je dvostruko ve}i od te
penzije, (ima li zemqe u svetu gde se tako ne{to de{ava!),
dok oni koji su nas bombardovali, imaju sada otvorene banke
i ra~une na sve strane sveta, da mogu i daqe da “kupuju” nas
i na{e sirote politi~are, malim parama i obe}awima, sve
pod vidom i u oblandi nove, zapadne demokratije, koja se
nasilno name}e srpskom narodu da se “garantuju prava maw-
429
ina” na {tetu ve}inskog naroda. Mi imamo poslovicu koja
kaè: “Ne}e baba nazor ni u raj”. Otuda, nema sre}e u nasil-
nom nametawu nikakve “uvozne demokratije”, jer je Srbija
bila demokratska i pravno ure|ena zemqa (recimo imali
smo Zakonik Cara Du{ana iz 1349. godine), pre mnogih zapad-
nih demokratija. Nema sre}e u nasiqu, ~ak ni tada kada to
nasiqe ima dobre namere, jer je nasiqe – nasiqe, i „put do
raja“, kako neko re~e, „~esto je poplo~an dobrim namerama“,
to jest qudskim patwama i nesre}ama. Nasilna “demokrati-
ja”. koju smo doìveli i u komunizmu, nije vredna ni jedne
qudske suze, a kamo li glave.
|) Ja se ipak pitam u ~emu je moj “greh” ?
[ta sam to ja na Ju info kanalu govorio, osim onog
mi{qewa ili tvr|ewa koje je objektivno, drè}i se medi-
cinskih statistika, napisano u medicinskim kwigama i pub-
licistici, a {to mi g. Singer osporava?! Zbog toga bi najbo-
qe bilo da nas dvojica, g. Singer i ja, sednemo i kao qudi
porazgovaramo: da li je i koja nauka istinita, koje i kakvo je
mi{qewe ta~no, kojih se to ja nau~nih ostvarewa mogu
pridràvati, a koje da zaobilazim i da li bi ja kao teolog
trebalo za svoje mi{qewe da idem kod lajika, recimo g.
Singera. Ali, ~ak kad bih ja to i prihvatio, iako se bojim da
bi to bilo contradictio in adjecto jer objavqena istina u
nau~nim publikacijama mora biti i nau~na istina, istina za
sve ili za ve}inu, ~ak i pri kriti~kom osporavawu ili
proveravawu ono {to je objavqeno u nau~nim publikacijama
ostaje validno kao takvo. G. Singer moè, krajwe subjektivno
ili zainteresovano, neke objavqene nau~ne istine da
odbacuje ili negira, ali ja to ne mogu. Tu`no je i ru`no,
makar to bilo i od g. Singera, da mene starijeg ~oveka i
sve{tenika uteruje u la`, i da gpovori kako se ja la`no
pozivan na nauku, kao da se ja naukom, u konkretnom slu~aju,
nisam sluìo.
Ako ve}, gospodine Ambasadore, i Vi izri~ete tako te{ke
kvalifikacije protiv mene, du`ni ste i da ih potkrepite
dokazima, to jest, da navedete moja autenti~na tvr|ewa: gde
sam i kada rekao da su Jevreji incestan narod. Jer, rekao
sam to i crkvenim vlastima, kod kojih me je nepravedno i
430
neopravdano optuìo g. Singer, da pau{alne optu`be ne pri-
hvatam. Ostajem i sada, kao i onda, pri tome: da onaj koji me
tuì, duàn je da navede za {to me tuì, za koju inkrimi-
naciju, kada je ona u~iwena ili izre~ena, za koje moje
tvr|ewe, pa }u za to odgovarati pred svim sudovima ovoga
sveta, kao iskreni i pravi vojnik Hristov, Srbin koji se ne
pla{i nikoga do Boga samoga, a i Wega ne bezrazlo`no, jer je
Bog qubav (1. Jov. 4, 8), iako me proìma strahopo{tovawe
pri pomisli da }emo, Vi i ja i mi svi, morati da iza|emo
pred Wega i poloìmo ra~un o svom ovozemaqskom ìvotu i
delima...
Iskreno èlim da mi kaète gde ja to gre{im. ôvek sam,
a ne rimski papa, i mogu da gre{im. Pa ako gre{im, èlim i
da znam u ~emu gre{im da bi se popravio. Ali, pri tom, nemo-
jte o~ekivati od mene da se odreknem prava da se bavim
naukom, istinom i da ìgo{em neprijateqske radwe onih
koji se bore protiv nas Srba i Hri{}ana, pa ma ko to bio i
iz ma kog naroda poticao.
U ove posledwe ja ni u kom slu~aju, ne ubrajam sve Jevreje,
kao narod, kao protivnike Hrista Gospoda. Ima Jevreja pred
kojima ja mogu kapu da skinem s glave, Bog mi je u tome svedok
da tako mislim, ali u svakom narodu ima pojedinaca koji mu
“kvare prosek”. Uostalom, o svakom pojedincu iz ma kog naro-
da, svako moè da sudi i prosu|uje kako mu je voqa, svest i
znawe. Zbog svih ovih, Va{ih i drugih napada, morao sam da
dajem i odgovor u listu Nacional (god. II, br. 36, Beograd, 17.
januar 2002. godine, str. 16, ~iju Vam kopiju prilaèm uz ovo
pismo) i da se i na taj na~in branim od neopravdanih kleveta.
A {to se ti~e incesta i wegovog prisustva u jevrejskom
narodu, ja sam rekao podatke koje je objavila medicinska
nauka. Uostalom, zar o tome nema mnogo podataka u samom
Svetom pismu Starog zaveta (slu~aj Lota i wegovih k}eri
koje su zatrudnele sa svojim ocem - 1. Moj. 19, 31-38)? Zar i
sam Frojd, kao Jevrejin, nije ustoli~io “nau~nu istinu” o
incestu kroz svoje u~ewe o Edipovom i Elektrinom kom-
pleksu, a i sam je u~inio incest, da ne idem za sada daqe i
dubqe u obrazloèwu? Zar moè iko pametan da misli da
sam ja napamet govorio to {to sam kazao o incestu, da sam to
govorio bez ikakve nau~ne argumentacije? Ali, podvla~im po
431
sto puta, ja nisam kazao da su Jevreji incestan narod nego
onaj koji me je neta~no optuìo.
Tako|e, moram da kaèm da ste ovim svojim demar{om
kaznili Ju info kanal, voditeqku tog programa, koja je, iako
sa dvoje maloletne dece, ostala bez posla, direktora koji je
morao da se izviwava za nepostoje}u krivicu, i mene, starog
i oronulog sve{tenika, istro{enog u borbi sa komunizmom i
ateizmom, za koga Vi traìte daqe ka`wavawe i progon, ~ak
i od Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Pa niste Vi, iako ste
mo|niji, vaqda, bliì i pre~i Crkvi od mene, koji sam se
zakleo da budem dobar i ispravan sve{tenik?
e) Servilnost na{e vlasti prema

gospodarima mo}i
Dakle, kompletno me je iznenadila servilnost pojedinih

na{ih dràvnika i novinara, kao i crkvenih qudi, koji su,
samo na osnovu Va{eg demar{a i pau{alne, nedokazane i
nepostoje}e optu`be, potr~ali ko }e pre i vi{e da me osudi
i daqe okleveta u mojoj zemqi i u inostranstvu.
Neka nam je Bog u pomo}!
ûdim se, tako|e, da su se, na istoj strani i u istim
e{elonima protiv mene, na{li kako ateisti~ki - dràvni
politi~ari i novinari, tako i pojedini crkveni qudi, pa i
pojedina bra}a Jevreji, da se sluè istim kvalifikacijama
i re~ima, pa i istim paualnim optu`bama protiv mene, kako
jedan pravoslavni vladika, tako i jedan poznati Jevrejin, da
zajedni~ki traè moj izgon i progon iz sredstava informi-
sawa javnosti u zemqi koja, po pravima i ro|ewu, vi{e pri-
pada meni nego wima.
Sa kojim pravom oni to ~ine i po ~ijem ovla{}ewu? Imaju
li oni ve}e pravo u ovoj zemqi, u kojoj su stranci i do{qaci,
od mene koji sam se u woj rodio, gde su ro|eni i moj otac,
deda, pradeda i ~ukundeda? Pomenuti episkop je iz Bosne, a
ministar spoqnih poslova Svilanovi}, koliko ja znam, iz
Gwilana. Dakle, oni imaju po dve otaxbine, jednu koja je i
moja, i drugu - ”lijepu” koja im je rezervna i samo wihova, za
svaki slu~aj. Oni su se u mojoj otaxbini ulogorili i
432
razba{karili, a svoje napustili i ne daju ih, mene potisli u
stranu da ih gledam kako se nasla|uju mojom i narodnom
mukom, pa mi jo{ u woj zabrawuju zagarantovano qudsko
pravo da me novinari mogu pozvati kao gosta na televiziju. A
ja nemam druge dràve u kojoj bi na{ao svoje zakinuto pravo
i uhqebio, osim ove u kojoj ìvim skromno i povu~eno,
bave}i se naukom – danas posledwim “zanatom u svetu”, u
zemqi u kojoj sam i sam ro|en. A da i ne govorim o poloàjima
kakve oni, kao stranci u mojoj zemqi, imaju.
Pitam se: Koje to ve}e zasluge ili ve}e uro|ene ili, pak,
“ste~ene privilegije”, mogu oni da imaju od mene, ovde gde
sam ponikao i gde ìvim, radim, postojim jo{ od maj~ine
utrobe i od malih nogu? Ko to wima dade tolika prava da
lepe etikete antisemite meni, koji to uop{te nisam, kao
{to su nekada fa{isti lepili ùte trake Jevrejima oko
rukava? Da li je to ta nova, zapadna demokratija?! Sa~uvaj
me Boè od we!
Gospodin episkop bi morao da se zamisli o svom moral-
nom liku i kredibilitetu za takav stav prema meni; g.
Svilanovi} - o svojom nacionalnom poreklu, a g. Singer da
razmisli da li, kao pripadnik mawinskog naroda u ovoj
zemqi, moè da zabrani meni, pripadniku ve}inskog naroda,
da u svojoj ro|enoj zemqi, na zemqi mojih predaka, koji su,
svojom krvqu i ìvotima, pla}ali svoje “mesto pod suncem”,
pa i za to da i ja mogu slobodno da nastupam u svim sred-
stvima informisawa javnosti, barem toliko kao {to to ~ine
i oni? Pravo da i ja, kao pripadnik ve}inskog pravoslavnog
i ~istokrvnog srpskog naroda, mogu slobodno i istinoqubi-
vo da govorim o svemu, pa i o incestu, barem toliko kao i oni
{to mogu? I ni{ta vi{e i ni{ta mawe.
`) Pravo napadnutog na li~nu odbranu mora da

bude osnovno qudsko pravo
Ono {to je jo{ àlosnije jeste ~iwenica {to su Va{e

udvorice, umesto da brane svoj narod i pojedince u tom nar-
odu, da dakle vode ra~una, pre svega, o dràvnim interesi-
ma svoga naroda, onako kako Vi vodite ra~una o Va{em naro-
du i o Va{oj dràvi, odmah, i neznaju}i {ta sam i gde govo-
433
rio i {ta kazao, preuzeli Va{u ve{to sro~enu i neta~nu
osudu, spremno na brzinu obukli sudijsku togu, da me u horu
osude i razapnu, ~ak bez prava na moju odbranu, na slobodnu
re~ da im kaèm {ta sam i gde rekao, da nisam nikad i nigde
rekao da su “Jevreji incestan narod”, jer ono {to prenose
novine ~esto je senzacionalisti~ko i izvitopereno, pa ispa-
da da ja, po wihovom tuma~ewu prava i pravde te wihove
demokratije, nemam pravo ~ak ni na odbranu, ni “na pomilo-
vawe i àlbu”.
ûdno je da mi javno, i to zajedno, sude: jedan episkop
(Rakita), jedan savezni ministar (Svilanovi}), koji poti~e
iz me{ovitog braka i jedan pravoverni Jevrejin. Nije li to
neka vrsta me|unarodnog suda, novog Ha{kog tribunala u
zemqi Srbiji?!. A {to je najgore, oni ili ve}ina od wih, ne
znaju ni {ta sam i kada ne{ta od toga osu|uju}eg rekao. Oni,
i ne znaju}i i ne èle}i da znaju {ta sam rekao, spremno me,
kao svog sugra|anina, osu|uju. A Vi, eto, branite prava jevre-
jskog naroda u tu|oj zemqi, “od mene” koja im nisam nikad
osporavao, niti Va{ narod napadao. Ne sme se brkati pravo
na nau~ni rad i bavqewe naukom, koje je dodatno pravo
intelektualaca sa osnovnim qudskim pravima, koja su uni-
verzalna prava svakog qudskog bi}a. Stoga bi se i oni, ovi
na{i politi~ari i javni radnici, morali ugledati na Vas u
tome da brane svoj narod i svoju dràvu, ~ak i kada nisu
sasvim u pravu, da ublaàvaju incidentne situacije koje su
ve{to iskonstruisane, zbog mogu}ih eventualnih me|unarod-
nih skandala koji se mogu stvoriti i nepotrebno opteretiti
me|udràvne odnose, iako im svoj trojici osporavam pravo
da su ve}i i boqi Srbi, pravoslavci ili dràvqani ove
zemqe od mene, koji sam se u woj rodio, odgajio i {kolovao,
za razliku od wih koji su u wu “upali” kao “Pontije Pilat u
Vjeruju”, budu}i da imaju “svoje rezervne dràve”.
Uostalom, mislim, da sam se, kao patriota i tolerantan
Srbin i prema drugim narodima, do sada dovoqno pokazao
svome narodu, ako ne i dokazao, za razliku od wih koji mora-
ju jo{ uvek, u tom, da se pogledu pokazuju i dokazuju, jer su jo{
uvek u retrovizeru narodnih pogleda, “kao grad koji na gori
stoji” (Mt. 5, 14) .
434
No, ipak se, u ~udu, pitam: da li su ovi orkestrirani
napadni na mene novi “recepti” te ~uvene zapadne
demokratije, kojom se ustoli~uju prava mawina u ovoj zemqi,
na {tetu prava ve}inskog srpskog naroda, koga mnogi, izrodi
i me|unarodni me{etari, èle jo{ uvek da dele, par~aju,
rasrbquju, istrebquju, a da on, srpski narod, svezan i oko-
van u sladuwavu oblandu “zapadne demokratije”, ne sme i ne
moè ni da se brani od napada, ~ak ni da pusti svoj glas u
svoju odbranu preko neke “dràvne” televizije?! Pa, ~ija je
to televizija, ako ona nije i na{a, televizija svih nas koji
ìvimo u toj dràvi? Zar bi trebalo da se, na toj i takvoj
“dràvnoj televiziji”, ~uju samo unisona, monotona,
skleroti~na, jednoli~na, jednodimenzionalna, monisti~ka
mi{qewa jedne grupe qudi koji uzurpiraju prava drugima,
misle za sve druge, govore u ime svih drugih, uìvaju sve
blagodeti ovog sveta za sve nas. To su mi{qewa koja ko~e
napredak, ubijaju nau~ni dijalog, uniàvaju qudsku slobodu
i prava. Pogledajte, moja gospodo, celu istoriju nauke i
filosofije, teologije i umetnosti, pro~itajte Platona,
Hegela i druge slobodne mislioce, pa }ete videti blagode-
ti su~eqenih, razli~itih mi{qewa, umesto “monolitnosti u
mi{qewu”, koja uvla~i ~ove~anstvo u sklerozu duha,
nazadak nauke, ubistvo filosofije!
z) “Mili Boè {ta }u i kako }u,

Kojem }u se privoqeti carstvu?”
Verujte mi na re~ da sam mnogo razmi{qao o svemu ovome

i o mogu}nostima moga delovawa u vezi svih ovih napada,
{ta }u i kako da radim.
Znam da sam u sada{woj svojoj situaciji, iako sam usamqen
pred ovim velikim napadima i to sa svih strana, ja moram
da imam neku mogu}nost izbora. Bog mi je dao pravo izbora,
koji mi niko ne moè zakinuti ni ukinuti.
Ne sumwam u to da }ete ovakve, koje sada imate, i daqe
druge poslu{nike na}i u na{em narodu, kako u Crkvi tako i
u dràvi, da me i daqe napadaju, progone, jer od dvanaest
pravovernih apostola na{li ste Judu da izda Hrista,
zapla{ili apostola Petra iznu|uju}i da Ga se odrekne,
435
{kolovali fariseja Savla da Ga goni, dok se nije Hristom
preobrazio u apostola Pavla i postao najvatreniji Hristov
apostol.
Sve ste u~inili da seme Hrista zatrete, ali iako su se
ostali apostoli na Golgoti razbeàli, povratili su se i
postradali u misiji {irewa hri{}anstva, a ostao je uvek
veran Hristu, kako na Golgoti tako i u celom ìvotu, sveti
apostol Jovan Bogoslov.
U ovoj situaciji i ja mogu: da se povu~em, dakle da dezer-
tiram, iz nametnute mi borbe, i da se odreknem svojih prava
na odbranu svoga mi{qewa, da se odreknem svojih re~i koje
sam javno rekao ili da ostanem ~vrst u svojim ube|ewima.
Ta~nije re~eno ja sada mogu: 1) da kao Juda, podgovoren od
judejskih prvosve{tenika, izdam i prodam svoga Gospoda za
30 srebrenika i kao on da u~inim svoje duhovno samoubistvo
(Mt. 26, 24 - 25; Mt. 27, 3 - 7; Lk. 22, 2 - 6), {to nikako ne smem,
nisam spreman ni voqan da tako ne{to u~inim, kako zbog
svojih poodmaklih godina svoga ìvota, tako i zbog svog
dosada{weg ìvotnog dostojanstva, dràwa i opredeqewa.
Ili da se: 2) upla{im od svih mogu}ih pretwi, da me Va{i
poslu{nici u Crkvi i dràvi mogu li{iti sve{teni~kog
~ina, suditi i osuditi, strpati u zatvor, baciti psima, pa da
se, kao apostol Petar, i ja odreknem Hrista, svoje nau~ne
istine i slobode nau~nog rada i tako izdam sebe i svoga
Gospoda, pod teretom sindroma “straha radi judejskog”
(Jn. 19, 38; 18, 27), {to, tako|e, ne mogu nikako u~initi, kao
ube|eni srpski sve{tenik pravoslavne vere.
Ne znam {ta biste Vi u~inili da ste na mome mestu. Meni
ostaje najblià kao izlaz jedino tre}a mogu}nost: da
ostanem ~vrsto i zajedno sa raspetim Gospodom Hristom na
Golgoti, kao nekada sv. Jovan Bogoslov (Jn. 19, 35) i da
spremno ~ekam razvoj budu}ih doga|aja, bore}i se za svoja
prava u svojoj sopstvenoj zemqi i brane}i svoje stavove, da
bih saznao kakav je ciq svih ovih usiqenih i preteranih
napada i zastra{ivawa prema meni.
Zbog svega toga sam, slobodno i svesno, odlu~io da
ostanem pri ovoj tre}oj mogu}nosti, to jest da ostanem pri
svom ~vrstom ispovedawu istine i Hrista, koga su Va{i
preci razapeli, da ostanem pri tvr|ewima koje sam izneo na
436
Ju info kanalu, govore}i u dvema emisijama o homoseksual-
stvu i incestu, uprkos tome {to predstavnici SPC o tome
podmuklo }ute i tako izdaju Hrista Gospoda, Sveto pismo,
kanone Crkve, u~ewe svetih otaca, ostajem iako usamqen “na
braniku vere i nacije” pri svojim stavovima, kao i pri dosa-
da{wem svom radu, sve dotle dok me neko, razumnim razloz-
ima i dokazima, u tome ne razuveri, kada }u biti spreman da
korigujem svoje mi{qewe i da se kolenopreklono izvinim
svima drugima koje sam time povredio. Ina~e, spreman sam
za svoja uverewa radije umreti i glavu na paw poloìti,
nego doveka pogrbqeno ìveti.
Znajte, gospodo draga, da sam ja neustra{ivi Hristov
vojnik, iako dosta usamqen i na mrtvoj straì pravoslavne
duhovnosti i, kao takav: vojnik, Srbin i uspravan ~ovek,
prinu|en da se borim za sva svoja prava i prava svoga naro-
da, ~ak iko sam usamqen, kao nekada prorok Ilija me|u pro-
rocima Vaalovim (1 Car. 18, 22), da se borim “dokle god
jesam” i dokle slobodno di{em Boìji vazduh.
Drugim re~ima, ja ne mogu, a i ne èlim, da dajem ve}e za
mawe; da se odri~em ve~nih dobara u Hristu, radi prolazne
slave i zadovoqstva; da izgubim nebeski raj, u zamenu za
ovaj zemaqski pakao, kao {to to ~ine izvesni najamnici u
Crkvi i dràvi. Mislim da }u, kao takav, biti ve}i i pouz-
daniji prijateq svog i Va{eg naroda, kao i celog ~ove~anst-
va u celini, od onih koji po svoje mi{qewe idu kod drugog i
nikada nisu ni~iji, jba{ za to pre toga nisu ni svoji ni
Boìji.
Ta~nije i jasnije re~eno: spreman sam, u svako doba dana i
no}i, da po|em u suret svome raspetom Gospodu i da radije
izaberem smrt sa Hristom, nego li ìvot sa Judom, Kajafom
i Pilatom u ropstvu Novog svetskog poretka, jer je prava i
jedina sloboda u Gospodu Hristu (Jn. 8, 32 ). Radije }u, dakle,
da umrem sa raspetim Hristom, negoli da ìvim u „rasko{i
i luksuzu“ te nove, diskriminatorske demokratije, za koju
sam se zdu{no, u svom neznawu, do sada sa drugima borio, a
sada uvi|am da je to podmetnuta zamka i {e}erlema za nejaku
i slabu decu. Iskreno mislim da ne moè biti ve}e pravo
mawine od prava ve}ine. Ne sme se dozvoliti i{~a{ewe
437
qudske prirode u perverziju, pa to vi{e garantovati od
Boìjeg prava, koje je Bog dao heteroseksualcima.Ne smemo
izuzetak proglasiti kao pravilo, jer }e nastati duhovni
haos u moralnim vrednostima ~ove~anstva, u kom slu~aju
bi cela dosada{wa kultura i civilizacija oti{la u
propast.
Dakle, ako mogu da biram, a {to ne bih mogao kada mi je to
pravo Bog dao, jer taj izbor zavisi samo od Boga i mene,
radije }u izabrati da svoje telo dam da se saèè u ovom
svetu, nego da prodam |avolu svoju du{u, kojoj je Bog namenio
ve~nost.
i) Star sam da mogu da se uzbudim zbog ma kakvih

pretwi i zastra{ivawa
Dakle, ne bojim se nikakvih pretwi ni zastra{ivawa, pa

ma ona dolazila od episkopa Atanasija Rakite ili od gg.
Svilanovi}a, Singera, pa me one ne}e upla{iti niti
pokolebati da sluìm svome Bogu i rodu, onako kako najbo-
qe umem i mogu, po svojoj ~istoj savesti i ~vrstom karakteru,
kako su i moji preci i prethodnici sluìli, te ne mogu da se
odreknem ni nau~ne i objektivne istine, ni kriti~nog i
objektivnog mi{qewa, ni slobodnog rasu|ivawa i
istraìvawa, kojih sam se do sada drào i sluìo se wima.
Sve ovo u smislu Gospodwe zapovesti: “Pozna}ete Istinu i
Istina }e vas osloboditi” (Jn. 8, 32).
Ja sam svoju istinu ìvota formirao, ona je u meni
dovqno sazrela i sla|ena (stvrdnuta) toliko da se ne moè
vi{e mewati na burama i olujama ovog prolaznog ìvota, te
se we ne mogu nikako odre}i, jer bez we ne bih mogao daqe
duhovno da ìvim i opstanem. A kada ne mogu bez we duhovno
da ìvim, sve jedno mi je kako }u ovaj svoj prolazni ìvot
zavr{iti: od podmetnute bombe ili na mekom du{eku, samo
da svoju du{u ne ogre{im. Neka meku{ci du{ek traè, “a
trwe je za ~oveka”, kako pesnik kaè.
Neka i to, kraj mog ìvota, bude po Bo`joj, a ne po mojoj,
ili ma ~ijoj drugoj voqi, kako se neko drugi ne bi nepotreb-
no ogre{io o mene gre{nog i mnogostradalnog. Pa ja sam i do
sada imao mnogo podmetawa od bezbo`nika na vlasti, kako u
438
dràvi tako i u Crkvi, pa sam, verujte mi na re~, oguglao na
wih, kako zbog svoje starosti, tako i zbog mnoìne ìvotnih
neda}a. Milija mi je qubav Hristova nego mr`wa pojedi-
naca, koje àlim i za koje se molim Bogu: “O~e, oprosti im,
jer ne znaju {ta rade!” (Lk. 23, 34). Otuda, nikakve pretwe ni
od episkopa Atanasija Rakite, niti od g. Svilanovi}a, niti
od g. Singera, ni bojkot ma koje televizije ili radija, niti
ma kakvo i koliko qudsko ignorisawe i napadawe, ne}e mi
te{ko pasti, jer sam se bez wih rodio, i bez wih mogu da
umrem mirne savesti. Ja ne traìm slavu ovog sveta nego
slavu u Bogu. Rodio sam se kao slobodan ~ovek, pravoslavac
i Srbin, i samo kao takav mogu umreti. âk ne moram da
umrem ni kao sve{tenik, mada bih to èleo, jer se kao
sve{tenik nisam ni rodio, ali moram da umrem kao ~ovek,
uspravan i ispravan ~ovek, vernik i rodoqub. To je moj dug
precima i potomcima, svetiteqima i hajducima, stole}ima i
milenijumima. âk i da su sve televizije i radiji sveta
Va{i, ne}e me to upla{iti, obeshrabriti niti spre~iti da
se molim Bogu, u samo}i i svojoj klijeti, kako bih mogao da,
po dopu{tewu Boìjem, govorim na ekranu Neba, tamo gde
}emo se svi zajedno na}i – pred licem Boìjim i, kako kaè
pravedni Jov, izneti svoju parbu pred Bogom. Isto tako, uver-
avam Vas gospodine Ambasadore, da me niko nikakvim
obe}awima ne moè potkupiti niti pretwama zastra{iti,
jer ho}u da verujem da ìvim kao slobodan ~ovek u svojoj sop-
stvenoj zemqi, a ne na tu|em pragu. Kosovski mu~enik, sveti
Knez Lazar formulisao je 1389. godine svoje i na{e
nacionalno verovawe, i to pred najezdom Ismail}ana,
dakle, va{e bra}e po praocu Avramu, a koje su kasnije, na{i
o~evi 1941. godine, pred naletom Hitlerovih {tuka, pre-
formulisali u: Boqe grob nego rob! od koga ni ja ne smem
ni za jotu odstupiti.
U svakom slu~aju bi}u sre}an ako mogu ma {ta da doprine-
sem prijateqstvu i boqem razumevawu na obostranu korist
Va{eg i mog naroda, ali ne na {tetu moga naroda, moje
dràve, Crkve, nau~nog rada, istine i dragog mi Boga, koji je
za mene “put, istina i ìvot” (Jn. 14, 6) i Koji je do{ao, pre
svega va{em stradalnom narodu, pa onda i mom. “K svojima
do|e, i svoji Ga ne primi{e. A onima koji Ga primi{e dade
439
vlast da budu ~eda Boìja, onima koji veruju u ime Wegovo”
(Jn. 1, 11-12).
Primite izraze moga po{tovawa i najboqih èqa,
Odani Vam,
Protojerej Dr. @arko Gavrilovi}
Dostavqeno:
G. Ambasadoru Izraela,
Svetom arh. sinodu SPC, Episkopu dr Atanasiju Rakiti,
dràvnim vlastima (gg. Vojislavu Ko{tunici i Zoranu
\in|i}u, Goranu Svilanovi}u) kao i sredstvima javnog
informisawa (Glasu, Blicu, Nacionalu, Politici).
440
18) PISMO UREDNIKU LISTA VEÊRWIH NOVOSTI,
ODGOVOR NA PISMO EPISKOPA GRIGORIJA
BEOGRAD, 11. decembar 2008. godine
O
bjavili ste pismo episkopa Grigorija u Va{em listu od
9. i 10. decembra 2008. godine, u kome je ovaj nadobud-
ni episkop, optere}en gordo{}u zbog koje je Satana
proteran sa neba, a Adam isteran iz raja, episkopu koji drì
svima lekciju, a samo sebi ne ume, indirektno pomenuo moje
ime u negativnoj konstataciji. U tekstu prvog dela pisma, gde
je konstatovao, da nasuprot „sveìm i odgovornim qudima“,
koji su èqni liturgijskog promena u SPC, dakle onih koji
kr{e kanone, saborsku odluku i stvaraju raskol u
Pravoslavnom narodu Boìjem, nasuptor onima koji „stoje
izan|ali, potro{eni, tu`ni qudi izgubqene vere. Oni to
nadokna|uju fanatizmom, strahom, slepiilom i divqewem
sebi... kao na primer... jedan propali pop politi~ar,
nedou~eni profesor i uz to moralista“, ~ime je episkop
pokazao ko je na Hristovom putu, a ko nije; ko etiketira qude
u duhu minulog komunizma, judeomasonstva i svog predhodni-
ka, a ko ne; ko je moralista kad osu|uje sve druge, i ko je
oslepqen fanatizmom, ko je toliko optere}en prele{}u gor-
dosti, ko je vezan za materijalna dobra, iako je poloìo
pred Bogom zavet siroma{tva, zavet devstvenosti, da ne
idem daqe. Za ovog episkopa nema niko u SPC ko je dostojan
da sluì Bogu i svome rodu, osim wega samog. A Gospod je
rekao, a ne ja: „{to ne u~iniste jednome od ove Moje najmawe
bra}e, (ni) Meni (ne) u~iniste“ (Mt 25, 40. 45).
Razo~aran, vaqda, {to nije izabran za patrijarha, a sve je
pripremio kao car, u Jevan|eqskoj pri~i o Velikoj gozbi,
koji je, kako kaù, za to angaòvao, ~ak i izvesne globaliste
iz inostranstva, episkop Grigorije, je ovo, ina~a dijagnos-
ti~ki dobro pismo, opteretio jedom i ù~ju, etiketirawem
svih, pa i mene me|u najstarijim svet{enicima u SPC, re~ju
pop, a ne re~ju otac, ~ime episkop dokazuje da nema ni ele-
mentarno doma}e i versko vaspitawe. On je izabran za
episkopa, igraju}i nogama („nogomet“ kako kaù bra}a preko
Drine), a ja sam pet godina u~io Bogosloviju, ~etiri godine
441
BF SPC, tri godine bio na poslediplomskim studijama u
inostranstvu, doktorirao na dva fakulteta, pa opet sam, za
ovog nadobudnog, gordo{}u i sabla`wivim ìvotom,
optere}enog ~oveka, nedou~en, a on u~en za samo za to {to se
bavio borila~kim ve{tinama i futbalom, a da nije bilo
toga i wegovih predhodnika, nikada ne bi postao episkop
SPC, a kamoli patrijarh: episkopa koji ne po{tuje ni
polo`ne mona{ke zavete, koje je dao Bogu, a kamo li mene;
koji ne zna {ta Gospod u~i „Ne sudite da vam se ne sudi“
(Mt 7, 1 – 3), a on sudi svima arhijerejima, meni, samozvanom
akademiku, samo sebi ne. A u Hri{}anstvu je dozvoqena samo
jedna osuda: osuda sebe za svoje grehe, koji manir nema
episkop.
Osim toga, ja nisam u~estovao u izboru patrijarha, jer
nisam arhijerej, pa ne znam za{to se episkop na mene okomio;
ja nisam „propali pop politi~ar“, jer sam se bavio duhovnom
obnovom srpskog naroda i me|u obezboènim politi~arima,
to jest, bavio sam se toliko politikom koliko je to ~inio i
Sveti Sava, koji mi je, pored Gospdoa Hrista, uzor ìvota i
vere; ja nisam „nedou~eni profesor“, jer imam zavr{enu
petorazrednu Bogosloviju, i to Bogosloviju „Sveti Sava“,
Bogoslovski fakultet SPC kada sam progla{en za najboqeg
diplomiranog studenta te godine, zajedno sa jednom monahi-
wom, zato {to imam dva doktorata: bogoslovski i filosof-
ski; {to sam proveo pet godina na poslediplomskim studija-
ma u Oksfordu i napokon, {to nisam zaraèn virusom ekum-
enizma i vatikanizma, {to se ne bi moglo re}i za doti~nog
episkopa.
Pored sega, ja imam: skoro dva puta vi{e godina slu`be
Bogu i svome rodu u SPC nego {to episkop ima godina ìvota
i episkopovawa zajedno; a onaj koji ne po{tuje ni svoju star-
iju sabra}u arhijereje, a kamo li najmawu, zna se {ta je najam-
nik u Crkvi i ~i je ciq boga}ewe i najvi{i poloàj; uprkos
mojim godinama ìvota ja sam duhovno mlad i ~io, borac za
veru, ~ime se en moè episkop podi~iti. I ne znam kakav }e
on izgledati u mojim godinama; {to moja vera nije izan|ala
niti izgubqena, ve} je kao u „de~aka Hristovog“ {to sam se
odlu~io da idem u Bogosloviju u najgore vreme tiranije
ateizma i komunizma 1949, kada episkop nije bio ni u povoju
442
u utrobama svojih roditeqa: kad se episkop nije ni rodio, ja
postao sve{tenik SPCI po svetu gde vlada judeomasonstvo,
kad se episkop nije ni rodio niti bio za~et. A ako se iko
bavi politikom vi{e od mene, to ~ini episkog Grigorije, koji
pose}uje ekomeniste i oni wega, ide na molitvene skupove u
Va{ington i London, traì da se Karaxi} i Mladi} predaju,
ne zna sa kakvim pravom. Sve {t sam ~inio, radio sam to i
SPC, i moja vera ne jewava, uprskos mojih poodmaklih godi-
na, pa }emo videti kako }e zavr{iti svoju karijeru, episkop
koji me napada. Uostalom, oba }emo, kao sluge Boìje ili
najamnici, dati odgovor na Stra{nom sudu Hrista Gospoda.
Episkop bi morao da zna da sam ja postao sve{tenik kako
bi se borio, ne za svoje pozicijeu Crkvi, ve} pozicije Crkve
i pravoslavne vere u na{em narodu; ne da budem episkop kao
{to je to ~inio episkop, pored ostalog igraju}i fudbal sa
episkopom Atanasijem Jevti}em, ne da se borim, po svaku
cenu, da budem patrijarh pomo}u lobista i globalista, kao
{to to ~ni doti~ni episkop, koji je, kako neki kaù, nudio
~ak i novac svakom episkopu koji glasa za wega da bude
patrijarh, {to je za veru teàk greh simonije, a po dràvnom
pravu mito i korupcija – krvica za krivi~no gowewe.
A {to se ti~e da sam „propali pop politi~ar“, {to me jako
uabolelo, to je velika zabluda, ali ne moja nego eposkopova,
koji se vi{e bavio politikom i to antisprskom, nego ja,
{etaju}i i dodvoravaju}i se globalistima i talmudistima u
Va{ingonu, Londonu, Vatikanu, koji ga danas podràvaju da
bude i patrijarh: {to je traìo od g. Karaxi}a i Mladi}a da
se predaju Hagu, ne na fer su|ewe, nego na umorstvo u tamni-
ci, kao u davno tursko doba: {to ga podràvaju globalisti, a
on sam ima bolesnu ambiciju, da po svaku cenu bude patri-
jarh. Ja nemam te qude iza sebe politi~ar i izme}are, koje
ima episkop ja nisam nikada bio dou{nik, ma koje
obave{tajne slu`be, i zbog toga su mi pretili u vojsci vojn-
im sudom, na gra|anskom sudu – robijom i likvidacijom, o
~emu postoje dokazi u vojnim i policijskom arhivima
Jugoslavije, u SUP u mom Dosijeu debqine najdebqe kkwige.
DB mi je brak razorio, ba{ zato {to sam bio antikomunista;
u mom Dosijeu postoje dokazi da su me {pijunirali ~ak
episkopi i sve{tenici, da ne kaèm prosta~ki popovi, ~iji
443
termin upotrebqava episkop; {to sam na{ao u svom Dosijeu
sve podatke o izboru episkopa Pavla za patrijarha. Ne znam
da li su sada u taj Dosije rasporeda za izbor episkopa
Grigorija za patrijarha u Saboru stavili te podatke? A
takvi, kakav je episkop Grigorije, Irnej Bulovi} i neki
drugi, koji se bore protiv mene u SPC, dok DB, judeoma-
sonerije, Vatikana i drugih, pokazuju svoje lice i du{u pred
Gospodom, a ne moje, koga etiketiraju i olajavaju.
Zavr{i}u ovo svoje pismo, bojim se sa malo neu~tivom kon-
statacijom, ali to je zakqu~ak na{e narodne mudrosti: „Ko je
na popovsku kapu lajao, uvek se kajao!
O ovom skandalu sam dao izjavu Kuriru, istog dana po
objavqivawu, na zahtev wihvoog novinara, koji tu izjavu on
nije „smeo“ da objavi.
Molim Vas g. Uredni~e. Da ovaj moj protest objavite u
Va{em listu shodno Zakonu o {tampi, na ~emu }u Vam biti
zahvalan. U suptnom, javnsot }e Vas osuditi kao navija~ki i
neobjektivni medij informisawa.
Protojerej Dr. @arko Gavrilovi}
Upu}eno:
Ve~erwim novostima,
Sv. Arh. Sinodu SPC na daqu nadle`nost, na Internet
444
PETI DEO:
O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI I
RAÛNIMA „INFOSTAN“-A
1) PISMO MILKI PLANINC, PREDSEDNIKU SAVEZNOG
IZVR[NOG VE]A U VEZI KOMUNALIJA
PO[TOVANA GOSPO\O PLANINC,
P
rinu|en sam da Vam se obratim sa ovim pismom koje je
istovremeno i àlba na nedopustivo pona{awe grad-
ske slu`be greda Beograda u nabijawu cena svoje usluge.
Ve} vi{e godina ova slu`ba uvodi praksu da nam u aprilu
maksimalno pove}ava cene usluga tako drasti~no da to vodi
u gra|anski rat. I to oni ~ine po isteku sezone, naro~ito
grejne, da bi sebi osigurali li~ne dohotke i preko leta, a
natrpali su toliko slu`benika i SIZ-ova da to ni bogata
Amerika ne moè izdràvati. Tako, iako su pro{le godine u
tri puta pove}avali svoje cene u toku godine, to su u~inili
i u toku ove godine, ali toliko da mi, penzioneri, kojima
male penzije rastu kao pu` a skupo}a ide mamutskim koraci-
ma, ne moèmo da pla}amo.
Naime, ja iako imam najvi{u spremu u svojoj struci, ~ak i
doktorat, imam minimalnu penziju, tako da primam i
za{titni dodatak, jer mi je Beogradska penzijska zajednica
zakinula penziju ne ra~unav{i mi primawa za vreme bolo-
vawa nego samo doprinos iz ugovora. Ja sam vodio postupak,
pa i spor, ali birokratske klanove nisam mogao da probijem.
Tako mi je, septembra 1980. godine penzija bila 3.257 dinara,
a novembra 1984. godine 10.309 dinara.
DOKAZ: penzijski ~ekovi citiranih meseci.
Sredstva objediwene naplate za komunalne usluge juna
1983. godine za moj stan bila su ukupno 2.393 dinara, juna
1984. godine dinara 3.841, a juna 1985. godine 8.278 dinara,
tako da su za godinu dana pove}ana skoro za 300 nasto.
DOKAZ: Originali priznanica tih meseci.
445
To zna~i da se samo komunalne usluge pove}avaju godi{we
za trista posto, a penzija se pove}ava za nekih 30% ili tome
sli~no, tako da ja, sa svojom penzijom sada ne mogu da platim
reìjske tro{kove (ove komunalne usluge, plus struju, ne
ra~unaju}i telefon i televizor), a od ~ega da se hranim, ode-
vam? Moja sada{wa penzija je negde oko 12.000 dinara, a smo
komunalne usluge, bez ra~una za elektri~nu energiju, iznose,
kao {to vidite za juni 1985. godine 8.278 dinara. Po{to ne
mogu da pla}am traìo sam pre godinu dana da mi ga iskqu~e.
DOKAZ: Fotokopija akta “INFOSTANA” br. 1681/3 21. maja
1984. godine.
Me|utim, Beogradske elektrane mudro }ute, pa nisu na{li
za shodno ni da odgovore na moj zahtev, a sebi nabijaju cene
koliko im kada treba. Traìo sam od Slu`be stanovawa SO
Zvezdara regresivno pla}awe komunalnih usluga, ali su me
odbili, toboè zato {to je stan vlasni{tvo.
DOKAZ: fotokopija odnosnog akta. Ja stan ne mogu neuse-
qiv da prodam, a ako ga prodam useqivog ja nemam gde da se
iselim. Pitam Vas, {ta da radim u ovoj situaciji koja ne
miri{e na dobro. Ja znam da Vama pove}avaju plate koliko
Vam treba, da administracija i SIZ objediwene naplate to
~ini isto tako, a nama zamazuju o~i sa pove}awem penzije,
tako da nemamo ni za hleb novca.
Molim Vas nau~ite me {ta da radim? Da li da idem u
{umu, ali ja nemam nikakvog oru`ja. Da iza|em na ulice i
demonstriram? Ali, {ta ja sam mogu? Zato pi{em Vama,
o~ekuju}i da me Vi posavetujete.
Istina, ja sam se do sada nekako snalazio i ne{to radim,
ali ti moji prihodi (iako neregularni) krajwe su nesigurni,
tako da ih i najmawi povetar moè oduvati. [ta da posle
radim? Da prosim. To mi ne dozvoqava dostojanstvo, poziv i
{kolska sprema. Da kradem? To ne mogu po cenu ìvota. Da se
obesim? To mi zabrawuje religija.
Verska komisija, kako je obe}ala da za dve godine prevede stare
penzije na nove koje su povoqnije, to ne ~ini evo ve} tri godine.
Stoga o~ekujem Va{ odgovor mole}i Vas da razumete moje
negodovawe.
S po{tovawem, U~tiv,
Dr @arko Gavrilovi}, sve{tenik
446
2) PISMO ZORANU \IN\I]U, PREDSEDNIKU VLADE
SRBIJE, PREDSTAVKA, REKLAMACIJA NA EDB RAÛN
(Otvoreno pismo)
BEOGRAD, 15. oktobar 2001. godine
PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,
O
se}am se duboko poniènim i poti{tenim, ~ak i pre-
varenim, {to Vam pi{em ovo pismo. A ipak moram da
Vam ga napi{em, kako zbog sebe, tako i zbog hiqadu
drugih potro{a~a elektri~ne energije koji pla}aju neku
~udnu i nepostoje}u cenu tobo`weg utro{ka EE. Kad Vi, kao
predsednik Vlade Srbije kaète da ne znate kako i po
kojim parametrima to Elektrodistribucija ~ini, kako }emo
mi, obi~ni smrtnici, znati. A ona to ~ini, izgleda, po
nekakvim zakonima ameri~ke xungle i po evropskim cenama
na na{e afri~ke plate i penzije „sirotiwe raje“. Spadam
me|u one koji su se ù~no i ùstro borili protiv krimi-
nalne vladavine socijalista i komunista i neko sam ko se
mnogo borio da Vi pobedite, ne sawaju}i da }u doìveti
takvo i toliko razo~arewe i da }u morati da ustanem pro-
tiv novih dahija i kuluka koje name}ete nama, to jest na{em
narodu. Obe}avali ste nam zlatna brda i doline – evrops-
ki standard kada do|ete na vlast, a sada kada ste stavili
nogu u uzengiju vlasti, uzimate za sebe zlato, a nama
ostavqate maglu i pra{inu. Srbi su se digli na ustanak
protiv dahija koji su im uzimali dvadesetak, a sada svako
preduze}e, pod Va{om vladom, diè cenu koju ho}e, ne
vode}i ra~una o plate`noj mo}i gra|ana, uzima ne stotak
ve} hiqaditak, kakav je slu~aj i sa ra~unima za utro{ak
elektri~ne energije koji ovih dana Elektrodistribucija
„Beograd“ dostavqa gra|anima.
Dobio sam ra~un od Elektrodistribucije „Beograd“ od 10.
oktobra 2001. godine koji prilaèm kao kopiju, zajedno sa
kopijom ~eka od penzije, a koji je potpuna katastrofa. Dug na
ra~unu je 16.337,30 dinara, iznos poreza na dug skoro koliko
i moja penzija, a angaòvana snaga 37,18 KW, iako je toboè
smawena na 12 KW. I to je dug samo za dva meseca. Toliko,
447
procentualno i srazmerno penziji i platama, ne pla}aju fab-
rike za utro{ak EE u industrijskim zemqama Zapada.
Dao sam Predlog za ocenu ustavnosti, ovog i ovakvog
napla}ivawa utro{ka EE, ali Ustavni sud Srbije ne reagu-
je, kao da ga nije briga {ta ko radi u zemqi Nedo|iji, kako je
vladika Nikolaj opisao zemqu Srbiju pod bezbo`nicima.
I{ao sam u Elektrodistribuciju da mi smawe naplatu
angaòvane snage EE, i oni su to, toboè, u~inili, o ~emu
imam i dokumentaciju, ali ni{ta o tome nije re{eno i meni
nije smawena angaòvana snaga sa 37 na 12 KW.
Nije li to ponovqena nova kra|a i prekra|a zvona, da se
izrazim re~ima na{eg kwièvnog klasika? Ko to, pod Va{im
budnim okom, krade i vr{i prekra|u EE? Nemogu}e je da Vam
to nije poznato, a ako jeste: {ta ste u~inili da to spre~ite?!
Da tragedija bude ve}a, moja penzija, iako sam dvostruki
doktor nauka, jeste ne{to oko 3.000 dinara ukupno mese~no
sa najnovijim pove}awem. A Vi, kao „jednostruki“ doktor
nauka imate neto platu blizu 50.000 dinara, bez akcija i
transakcija, pod izgovorom, kako ste sami objasnili preko
televizije, da Vas ne bi neko „potkupio“. Ipak i Vi i ja
imamo jedna usta, jedan stomak, ali Vama je vlast dala
mogu}nost da zara|ujete za ~ukununuke, a meni Vi ne dozvo-
qavate da preìvim, a kamoli da normalno ìvim.
Za{to tako radite i dokle mislite tako da radite?! Do
novih izbora?! Pa vi }ete u}i u istoriju na{e politike kao
neozbiqan ~ovek, {to }e mi biti ào. Kada smo se borili
protiv Milo{evi}a i wegovih uzurpacija na{ih prava, niste
kazali da }ete tako vladati.
Milo{evi} je preko Eletrodistribucije Srbije vr{io
kriminalne transakcije koje niste obelodanili niti ga za to
optuìli. A morali ste za to i mnogo drugog kriminala, da ga
optuìte u na{oj zemqi, jer je nama skrivio i o nas se
ogre{io. Umesto toga Vi ste ga mimo zakona predali na{im
neprijateqima koji su nas bombardovali, a oni su mogli, da
su hteli, da ga sniù i naniù na projektil iz satelita i
time oslobode na{ narod stra{nih stradawa. Milo{evi} je
krao preko Elektrodistribucije na{u muku i prenosio je na
tajne ra~une u inostranstvo. A ko to sada krade ovaj narod
naplatom nepostoje}ih ra~una, nepostoje}eg utro{ka EE,
448
nekakve takse za angaòvanu struju koja prema{a iznos
mawih penzija? Zna se {ta je, Milo{evi} i wegova krimi-
nalna vrhu{ka, radila i mu}kala sa ra~unima Elektro-dis-
tribucije i, uop{te, preko ovog preduze}a. Ko to sada, i za
~iji ra~un, opet, preko Elektrodistribucije krade na{e
novce?!
Pa kad ja, kako rekoh, kao dvostruki doktor nauka, ne mogu
da se sna|em i da platim ra~un Elektrodistribucije struje
koji vi{e nego duplo prema{aju iznos moje penzije, kako }e
to da u~ini neka baka, starica, koja ima penziju mawu nego ja
i nema nikoga svoga, do Boga miloga, da joj pomogne i da je
za{titi?
Stoga postavqam izazovno pitawe: da li znate {ta
radite sa ovim narodom i da }e se to osvetiti vama na
slede}im izborima u Srbiji?!
Ipak, meni nije jasno ~ime }u da platim ove ra~une za
struju, kad ve} to ne mogu da uradim sa svojom malom penzi-
jom, koju mi komunisti nisu hteli da dadu u pravom iznosu
koliko je trebalo, jer su me obespravili kao svog protivni-
ka u Crkvi, a niko od novih „demokrata“ nije se na{ao da
ispravi ove i druge wihove nepravde i da se na delu dis-
tancira od wih i wihove kriminalne vladavine.
Da li taj ra~un EE mogu da platim kra|om? Kojom i
kakvom? I, zar da Vi, kao demokrata „po ube|ewu“, terate
srpskog sve{tenika da krade? I kako da kradem pod stare
dane i prqam svoj sve{teni~ki obraz, kad to nisam do sada
~inio i ne bih ~inio makar da bih skapao u mraku? – Radom?
Gde da se zaposlim ja sa 70 godina kada ni deca ne mogu sada
da na|u zaposlewe u na{oj „idili“ savremenog stradawa? –
Da platim ra~un za struju biv{om zaradom? Nemam je, jer su
je biv{i lopovi na vlasti, ve{tim manipulacijama, pokrali
preko: stare devizne {tedwe, zajma za Srbiju, cena ìvot-
nih namirnica, koje su evropske, iako je standard na{eg nar-
oda afri~ki. Prakti~no, ja ne mogu da se „prodam“ nikome, jer
sam ja gra|anin, pod Va{om vla{}u, bez ikakve cene, dakle u
gorem poloàju nego rob kod spahije, ili sirotiwa raja kod
dahije.
Ali, ono {to mogu jeste da se stavim na ~elo naroda i da
ponovo demonstriram protiv novih dahija, „Mula-Age i Mula-
449
Jusufa“, eda biste se dozvali pameti i poveli ra~una o
obi~nom narodu, saose}aju}i sa wime, dele}i wegovu moru i
nema{tinu, a ne da sebi zidate evropsku platu, a nama da
udequjete afri~ke mrvice koje padaju sa Va{ih trpeza
(Mt.15, 27).
Ne o~ekujem da }ete me pozvati zbog ovog pisma, jer to
niste hteli ni ranije da u~inite. Ali, zaista, o~ekujem da
}ete ipak ne{to preduzeti zbog svoje savesti, kako biste
spre~iti nove hara~lije iz Elektrodistribucije Srbije, kao
i one iz Telekoma Srbije, da zidaju sebi evropske plate
kra|om i naplatom nepostoje}ih ra~una za EE i za „impulse“.
U svakom slu~aju,
Va{ dobroèle}i,
Upu}eno Predsedniku Vlade Srbije

i sredstvima informisawa javnosti.
450
3) PISMO BOGDANOVI]U O DISKRIMINATORSKOJ
NAPLATI POSLOVNOG PROSTORA
P
rinu|en sam da Vam se obratim ovim svojim pismom u
vezi sa primenom nove cene poslovnog prostora koju je
Poslovni prostor grada Beograda odredio Srpskoj
svetosavskoj stranci u Mutapovoj ulici br. 12. Cena koju nam
je ranije bila odre|ena iznosila je 54 dinara mese~no (dva
dinara po kv. metru). Sekretarijat za privredu Direkcije
poslovnog prostora, svojim ra~unom br. 4901- 03 od 1. marta
2001. godine, odredio je novu cenu od 1.917 dinara (negde oko
56 dinara za kv. metar).To pove}awe cene poslovnog prosto-
ra je enormno ve}e, ~ak od oko 3.423 puta nasto, nego {to je
bilo predvi|eno zakqu~enim ugovorom.
Preistorija ovog problema je slede}a: po{to je Srpski
pokret obnove 1999. godine uzurpirao i oteo nam, od komu-
nista dati prostor 1990. godine u zajedni~koj zgradi u
Mutapovoj br. 12. gde je bio prostor za mnoge stranke, to nam
je raniji direktor prostora, g. Dr V. Vuki}evi} sa svojim
slu`benicima, dao jednu mawu prizemnu i u mnogo ~emu
nehigijensku zgradicu od 27 kv. metara, po ceni od dva
dinara za jedan kv. mertar, u zgradi gde je sme{ten jedan
zajedni~ki, nehigijenski WC koji deli prostorije ove zgrade
nama date na kori{}ewe na dva dela, a time i ugroàva na{
prostor, po{to su nam sa te strane provaqivali u prostori-
je Stranke.
Kada nam je 10. oktobra 2000. godine dat ovaj prostor na
kori{}ewe, zakqu~ili smo Ugovor sa Direkcijom za
Poslovni prostor 1. oktobra 1999. godine, i delimi~no smo
uvedeni u posed prostor koji je koristila Liberalna stran-
ka iz Vaqeva 27. novembra 2000. godine od strane slu`beni-
ka te Direkcije. U taj prostor je ponovo neko provalio, te
smo naknadno uvedeni u kori{}ewe prostora na osnovu
privremene sudske mere. Ostalo je da nas Poslovni poros-
tor grada uvede i u biv{i prostor koji je koristila SRS,
{to slu`benici Prostora to nisu do danas u~inili, a traè
nam uplatu zakuponine, {to je nezakonito. Po~etkom ove
451
godine nama je NN po~inilac ponovo provalio u prostor
Stranke ba{ preko prostorija SRS i hodnika u kome se
nalazi zajedni~ki mokri ~vor, pa smo pozvali policiju i
inspektore SUP koji su zapisni~ki konstatovali to
~iweni~no stawe provale i o tome sa~inili izve{taj.
Izvestili smo, tako|e, pismeno Poslovni prostor grada o
tome dok je tim prostorom privremeno rukovodio g.
Kolarevi} kao vd direktora, da smo u{li u posed svih datih
nam prostorija i traìli da o tome, shodno ugovoru od 1.
oktobra 1999. godine, sa~inimo me|usobni ugovor, {to
Prostor nije do danas u~inio. Me|utim, neko u Prostoru, i
mimo zakqu~enog ugovora, donosi odluku 1. marta 2001.
godine o pove}anom ra~unu nove naplate, koji prilaèmo uz
ovaj dopis, da nam enormno, 3.423 puta, pove}a zakupninu
ovog prostora, i ne poku{avaju}i da nas pozove da
zakqu~imo taj me|usobni ugovor, na ~emu smo mi insisti-
rali.
Molimo Vas da se zauzmete i obaveète Direkciju
poslovnog prostora grada Beograda da prethodno zakqu~i sa
nama ugovor o kori{}ewu celog poslovnog prostora i da
smawi ovako drasti~no pove}anu zakupninu od 54 na 1.917
dinara mese~no, na neku razuman i nama prihvatqiv iznos,
iz slede}ih razloga:
1) Mi smo se zdu{no, sa ~lanovima DOS, svih ovih
prethodnih godina borili za promenu vlasti u Srbiji, ~ak
sam i ja govorio demonstrantima pred provalu u Skup{tinu
5. oktobra 2000. godine, pa bi bilo ironi~no da nam DOS
nametne toliki “namet na vilajet” da ne moèmo da pla}amo
zakupninu i da zbog toga prekinemo rad Stranke, te da nam
tako DOS ukine Stranku koju nisu uspeli da ukinu ni sprega
vladavine komunista, socijalista, julovaca, radikala i,
donekle, Srpskog pokreta obnove..
2) Borili smo se svi skupa, vi u DOS-u i mi ostali u nekom-
promitovanoj opoziciji, protiv monopola jedne ideologije,
jedne partije ili koalicije levih partija nad svima drugim,
koji su stvarali zakone samo za sebe i koristili sve pogod-
nosti dràve samo za sebe, a nama nisu ostavqali ni mrvice
za rad na{ih stranaka. Ne{to sli~no sada ~ini i DOS kada
donosi odluku da stranke koje imaju odbornike u Gradskoj
452
skup{tini pla}aju poslovni prostor do 5% od propisane
cene, a nama su pove}ali cenu ovog prostora 3.423 puta od
one koja je do sada trebalo da se zara~unava. Zar vi, koji
imate sada ve}e mogu}nosti da pla}ate poslovni prostor od
istoga se, takore}i, oslobo|avate, a nama, koji nema nikakva
sredstva, osim na{ih malih penzija koje nisu dovoqne ni za
puko preìvqavawe, name}ete toliko pla}amo zakupninu?
Nije li to opet protekcija, subvencija onih koji su bogatiji,
koji mogu da pla}aju i vi{u cenu poslovnog prostora lak{e
nego mi, a oni, samo za to {to su na vlasti, prebacuju tu
obavezi na nas – da mi pla}amo i na{ i wihov poslovni pros-
tor? âk su stranke, i pod komunistima, uìvale neko
smawewe pla}awa poslovnog prostora, jer to nije komerci-
jalni prostor, ba{ za to {to im je bilo zabraweno da se pot-
pomaù izdavawem datog im prostora u pazakup?
Pitam se: zar nije velika ironija da nam DOS onemogu}i
rad Stranke, DOS sa kojim smo se borili protiv SPS i
wegove osione koalicije? Pa, ipak, i u toj te{koj borbi
uspeli smo da se odrìmo sve vreme vladavine ove koali-
cije od 1990. godine do danas, i da Vi, time {to nam
pove}avate cenu poslovnog prostora koju mi ne moèmo da
pla}amo, ukidate rad na{e Stranke. Osim toga, niko ne
pove}ava iznose penzija niti plata, da bismo, barem od te
“crkavice” odvajali za rad Stranke, budu}i da ne èlimo da
se ma kome prodamo niti da primimo novac sa strane.
U slu~aju da nam se, na ovaj na~in pove}awem cene
poslovnog prostora za 3.423 nasto koji mi ne moèmo da
pla}amo, onemogu}i rad jedine Stranke koja se zalaè za
duhovnu obnovu na{eg naroda, smatra}emo da je to u~inila
vlada DOS-a.
U~tivo Vas molimo da izvidite mogu}nost da nam se
smawi uplata ovoliko pove}ane cene prostora iz razloga
{to se radi o dvori{woj zgradi, koja je memliva, izloèna
~estim provalama i nasrtajima nepoznatih nasilnika, u woj
postoji zajedni~ki WC u rabatnom stawu u koji ulaze ~ak i
qudi sa ulice, {to sve ~ini da se ne radi o pristojnijem
prostoru koga koriste stranke DOS i drugi, ve} se radi o
tre}erazrednom poslovnom prostoru koji smo bili
prinu|eni da prihvatimo, jer su nam prostor na Kowarniku
453
nasilno zauzeli julovci koga jo{ uvek drè u nasilnom
kori{}ewu punih pet godina, iako se o tome vodi spor pred
Tre}im op{tinskim sudom. O~ekujemo da }ete nam pomo}i da
razre{imo ovu na{u muku oko kori{}ewa prostora na bilo
koji na~in.
Unapred zahvalan
Predsednik Glavnog odbora

Srpske svetosavske stranke,
4) PISMOGOSPODINU BORISU TADI]U,

PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRBIJE,
LI^NO NA RUKE
PO[TOVANI GOSPODINE PREDSEDNIÊ,
M
olim Vas da me primite u audijenciju radi pritu`bi
na rad gradskih komunalnih slu`bi, po{to je
gradona~elnik Beograda, Gospodin Nenad Bogdano-
vi}, odbio da me primi, a prozvao je nas preko dnevne
{tampe i to ba{ Kurira.
Moram da napomenem da leìm na posteqi do 8. juna 2005.
godine, pa Vas molim da taj, eventualni prijem, zakaète
posle tog roka, uvaàvaju}i Va{u zauzetost dràvni~kim
poslovima.
Unapred zahvalan,
454
5) MINISTRU PRAVDE SRBIJE G. VLADANA BATI]A,
LI^NO NA RUKE
BEOGRAD, 28. januar 2002, godine
PO[TOVANI GOSPODINE MINISTRE
J
edva sam ~ekao promenu komunisti~kog reìma vlasti
kako bih oprao qagu i uvrede koje mi je, javno i preko
{tampe, nanela biv{a supruga, verujem instruirana od
strane DB-a, pa Vas najqubaznije molim da odvojite malo
slobodnog vremena u kome oskudevate, upoznate se sa ovim
predmetom i ispravite nepravdu koja me boli kao opràj u
oku.
Naime, radi se o krivi~nom predmetu Prvog op{tinskog
suda K. 1523/ 99, (koji je vi{e puta mewao svoje evidencione
brojeve (X K.45O/ 97; K.1143/ 97), ali se po wemu nikako, za
ove ~etri godine, nije sudilo, iako su se mewale sudije –
~etri za ~etri godine: Dara Hut, Sneàna Stoji}, Dragan
]esarevi} i Neboj{a Mrki}).
U novosadskom listu Svet, objavqen je moj intervju u janu-
aru 1997. godine u kome sam o{tro kritikovao pasivnost
vrha SPC i wegovu kolaboraciju sa reìmom Slobodana
Milo{evi}a. U tom intervjuu nisam ni re~ju pomenuo svoju
biv{u suprugu, ali je ona, najverovatnije instruirana od
strane DB-a, “samoinicijativno” oti{la u Dopisni{tvo
Sveta u Beogradu, krajem januara 1997. godine, i dala izjavu
izvesnoj Daliborki Boòvi}, koju je list Svet objavio ten-
denciozno, bez da se ~uje i druga strana, pod senzacionalnim
naslovom: “Sve pqa~ke, {pijunaè, qubavnice i pretwe
likvidacijom mog biv{eg supruga @arka Gavrilovi}a.”
Tobo`wa motivacija za obra}awe listu moje biv{e supruge
sa ovim natpisom bila je wena èqa da “za{titi” Patrijarha
Pavla od mojih napada, iako sam ja izneo samo istinu, a i ne
znam da li je Patrijarh traìo od we da ga ba{ ona
za{{titi od mene – srpskog sve{tenika - koji se celog
ìvota borio za dobrobit Crkve i naroda.
U inkriminisanom ~lanku radi se o te{kim uvredama
mene kao sve{tenika. A to je sve u~iweno namerno, u ne~ijoj
455
“kuhiwi” laì i propagande, protiv neistomi{qenika
tada{weg reìma vlasti.
Posle objavqivawa tog natpisa mnogi su me qudi presre-
tali u crkvi, na ulici, pijacu, a to i danas ~ine, i pitali:
kako je mogu}e da se to neprovereno objavi, a ako su ti navo-
di ta~ni, za{to nisam u zatvoru? Za{to ne tuìm krivce?
Zar je mogu}e da novine objave takve neproverene uvrede i
tome sli~no.
Ja sam se ose}ao ponièno i grozno, pognute glave posle
toga sam i{ao ulicom i vra}ao se ku}i, ne smeju}i, ~ak,
qudima ni da gledam u o~i.
Kako u pomenutom natpisu kipte uvrede koje, i sa
zadovoq{tinom od strane suda ne mogu da se adekvatno
izbri{u, budu}i da je prva informacija va`nija od ma kakvog
demantija, zatraìo sam pravdu na sudu. Ali sud ne}e nikako
da sudi, niti da privede okrivqewe na saslu{awe. Na
su|ewe dolazim iskqu~ivo ja, kao da sam ja okrivqeni.
Sada{wi sudija Neboj{a Mrki}, po mom uverewu, nije
podoban da ovu stvar pravovaqano okon~a. Okrivqena
Daliborka Boòvi} je pobegla ~ak u Republiku Srpsku, da
umakne odgovornosti, pa sud ne}e ni da zatraì weno
privo|ewe sudu niti wenu ekstradiciju. Ja, kao novi sluga
Jernej, obijam pragove suda, pi{em pritu`be nadle`nim sud-
skim organima, ~ak sam se u ovom sporu obra}ao i g. Milanu
Milutinovi}u, sada{wem predsedniku Srbije, i Vlajku
Stojiqkovi}u, biv{em ministru policije, {to policija ne
privodi okrivqene. Ali, sve to nije vredelo. Sud ne privo-
di okrivqene na saslu{awe, a da je kojom sre}om bila izne-
ta neka istina u javnost protiv komunisti~kih mo}nika dok
su bili na vlasti, sud bi za 24 ~asa pribavio wihove evene-
tualno promewene adrese, jer su u vreme pokretawa spora
adrese okrivqenih bile ta~ne, pogotovu Roberta ôbana i
moje biv{e supruge.
Razume se, “ drugovi” komunisti nisu ra~unali na promenu
reìma vlasti u Srbiji, pa su mislili da me “ vozikaju” po
sudu, dok mi se ne smu~i i ne odustranem od su|ewa. Hvala
Bogu! ja sam do~ekao promenu reìma vlasti, pa o~ekujem od
nove vlasti da sud ustanovi stepen krivice okrivqenih i
krivce ovih stra{nih uvreda sankcioni{e po zakonu.
456
Obra}am se Vama sa u~tivom molbom da izvidite ceo ovaj
slu~aj, i preko Va{e slu`be, ocenite podobnost sudija koji
jo{ uvek sude u dosluhu sa DB i {tite kriminalce da se slo-
bodno kre}u i vre|aju druge nevine qude, za ra~un
bezbo`nika ili tako da “ namiruju” svoje umi{qene ra~une
na {tetu nevinih i ~estitih graa|ana.
Ovo shvatam kao obavezu i test nove vlasti i Va{eg min-
istarstva u Srbiji da se distancira od “komunisti~ke”
oktroisane “deobe pravde” na sudu, koja je bila najve}a
nepravda: otvorena za{tita kriminalaca i ìgosawe lojal-
nih gra|ana.
O~ekujem Va{ odgovor.
Beograd, 28. januara 2001. godine

Odani Vam,
457
PRILOZI KWIGE „DAVID PROTIV GOLIJATA”
458
459
460
461
462
463
464
465
466
467
468
469
470
VEROUÎTEQKA KAO OVEJANI PREVARANT
471
472
473
474
Poklowewe Judeo-Masoneriji
475

David Protiv Golijata

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

David Protiv Golijata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

U SLU@BI BOGU I SVOME RODU

BEOGRAD, 2010. godina

1) Sinodu o politi~kom anga`ovawu, 30. april

3) Pismo Sinodu o predstavi Sini{e Kova~evi}a

DRUGI DEO: PISMA PATRIJARHU SRPSKOM

1) Pismo episkopu zapadnoevropskom Lavrentiju

1) Pismo Josipu Brozu u vezi ne dobijawa paso{a

9) Pismo generalnom direktoru i glavnom ured-

PETI DEO: O NE DOPUSTIVO MALOJ PENZIJI

1) Pismo Milki Planinc, predsedniku SIV-a u

PRILOZI KWIGE “DAVID PROTIV GOLIJATA” 458

Kwigu mo`ete naru~iti na

1) PISMO SINODU O POLITI^KOM ANGA@OVAWU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

Svetom arhijerejskom sinodu odani

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

Svetom arhijerejskom sinodu odani,

Protojerej @arko Gavrilovi},

b) @eqa za objektivnim prikazom ove Enciklopedije

@elim da poku{am, bona fide, da dam svoj kriti~ki sud

v) Blagoslov koji je “posthumno” dat za ovu

Ipak, ne mo`emo a da ne naglasimo, da je za ovu

g) Enciklopedija je ~ist teolo{ki proma{aj

Imena brojnih li~nosti nisu uazbu~ena, ni obra|ivana po

d) Razo~arewe umesto odu{evqewa

Ovaj prikaz Enciklopedije ne ~inim nimalo sa zlura-

|) Omot i povez Enciklopedije pravoslavqa

Pre svega, izdawe ove Enciklopedije je u lepom, rekao

e) Obim i naziv Enciklopedije pravoslavqa

U sva tri toma obra|eno je negde oko 14.000 pojmova, od

`) Ne{to o stru~wacima i “stru~nom timu”

Bez ikakvih predrasuda i zlih namera, bez uvijawa i

z) Izostanak na{ih eminentnih teologa u ovom

Kako se, dakle, u ovoj Enciklopediji radi o teolo{kim

i) Profesori i studenti “rame uz rame”

Posebno je {tetno, u najmawu ruku, nepromi{qeno od

j) Nepotrebni i nedostaju}i prilozi u ovoj

Kao {to sam ve} napred kazao, ova Enciklopedija je vrlo

k) Nepotpunosti, neta~nosti, plagijanstva i {krtost

Za brojne odrednice nema hronolo{kog odre|ewa, kao ni

l) Nesrazmernost i subjektivnost u obradi

Posebno je problemati~na i haoti~na nesrazmernost i

q) Nedovoqno isticawe pravoslavnog u~ewa i

Dakle, nije uo~qiva skoro nikakva ili dovoqna razlika

m) Siroma{tvo i ispu{tawe mnogih va`nih

Ve} sam napred naveo da, po broju odrednica, ova

Sumiraju}i ovaj svoj Kriti~ki prikaz u jedan negativan

U dnevnom listu „Politika“ od 6. juna ove godine gospodin

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

Mihoqdan, 2000. godine

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU SRPSKE

Podeqeno sredstvima javnog informisawa.

Poznato je da pohod Vatikana na istok, kanonsku teri-

28. novembar 2009. godine

S osobitim po{tovawem, odani pokorni Vam,

Izrazi su}uti kardinala Kaspera

I. 18. 11. 2009 radio Vatikan/ Kri` `iv

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

(Pismo nije upu}eno, iako je napisano, jer je autor

SVETOM ARHIJEREJSKOM SINODU

(Otvoreno pismo na glasine u narodu da se na{a Crkva