IZGRADNJA FARME ZA GOVEDA

U poslednjih desetak godina u

Hrvatskoj je napravljen vei broj novih porodinih govedarskih farmi. Prvo se vrila izgradnja farme sa
stajama vezanog sistema dranja. U njima su ishrana i izubravanje bili polumehanizovani ili runi, a
mua u kante. Brzo se uvidelo da je izgradnja farme sa ovakvim stajama prolost. Vezani sistem
dranja krava se naputa. Stare farme veoma je teko ili gotovo nemogue adaptirati. Danas se
iskljuivo ide na izgradnju staja slobodnog sistema dranja krava.
Nedostaci projektovanja i izgradnje farmi
Pre nego to se zapone izgradnja farme nuno je napraviti proizvodno-tehnoloki i ekonomski
elaborat. U praksi se uglavnom izrauju samo graevinski projekti (idejni i glavni). Veoma je malo
strunih kadrova koji se bave graevinarstvom u stoarstvu i projektovanjem farmi. Proizvodnotehnoloke elaborate, kao i ostalu dokumentaciju za izgradnju modernih farmi, treba napraviti u skladu
sa propisima EU. Graevinari obino bez tehnologa agronoma projektuju samo proizvodne bez
prateih objekata. Pri tome su zadovoljeni tek osnovni uslovi gradnje: grade se staje sa spoljanjom
klimom (slobodno dranje) i mua se obavlja izvan staje (u izmuzitu). U takvim stajama ponekad nije
definisano da li treba da budu sa dubokom prostirkom, reetkastim ili gumenim podom, ili sa lige
boksovima ili kosom ploom.
Najvei broj novoizgraenih porodinih farmi ine staje sa kosom ploom ili lige boksovima. Osim
jednoga proizvodnog objekta (staje), nema prateih objekata, nema objekata krmne centrale a niti
infrastrukturnih objekata. Pri tome se javlja dosta tehnikih i tehnolokih potekoa, pogotovo na
farmama izvan naselja. Kako ne postoji prostorija za zasuene krave i rodilite, uoi teljenja krave
voze u svoje domainstvo u selo na teljenje, i to na udaljenost od nekoliko kilometara. Isto tako nema
prostorija (boksova) za dranje teladi i rasplodnog podmlatka.
Na novim velikim farmama treba istai veliki propust u stajama s lige boksovima i blatnim hodnicima.
Blatni hodnici su ravni, glatki i zbog toga se krave klizaju i padaju, to uzrokuje velike tete. Povrina

staje po grlu (kvadratura) na farmama takoe ne zadovoljava potrebne uslove. Dogaa se da pedeset
posto krava jede, a ostale nemaju pristup hrani i pojilicima pa moraju da saekaju.
Kada je u pitanju izgradnja farme, neke od njih ne zadovoljavaju tehniko-sanitarne uslove i nisu
usklaeni sa evropskim standardima u mlekarstvu. Na veini do sada izgraenih farmi nema prostorija
(bokseva) za zasuene krave, boksevi za teljenje, prostora za smetaj teladi, a skladinih kapaciteta
uopte nema (silosi), ili kapaciteti ne odgovaraju potrebama. Farme se sastoje od jedne proizvodne
staje u kojoj se zajedno dre krave u laktaciji i zasuene krave, a telad se esto dri po svinjcima i
upama tako da su gubici teladi veliki.
Staje sa spoljanjom klimom
Visoko proizvodne ivotinje postavljaju sve vee zahteve za primenom optimalnih sistema koji bi
poboljali uslove njihovog smetaja. Vrlo su prikladno reenje staje sa spoljanjom klimom koje
koriste specijalizovane porodine farme, tj. krupniji proizvoai mleka u veini evropskih zemalja.
Klimatski uslovi u stajama sa spoljanjom klimom slini su kao na otvorenom. Postoje razliiti oblici tih
staja, za svako starosno doba i proizvodnu namenu. Obeleja ovakvih staja su:
- povoljan i jednostavan nain izgradnje,
- uzgoj muznih krava u skladu je sa potrebama ivotinja,
- spoljanja klima povoljno utie na zdravlje ivotinja,
- stalna cirkulacija vazduha,
- dobri uslovi radnih mesta i alternativne promene objekta.
Tehnoloki i ekonomski projekti
Tehnoloki projekti ili investicijski program za mlenu farmu treba da piu zajedno agronomi i stoari
uz pomo ekonomista. Program investicije sastoji se od:
- optih podataka o investitoru,
- opisa investicije (lokacija, kapacitet farme, sistem dranja i sistem mue, rasa), opisa proizvodnih
objekata, objekata krmne centrale i prateih objekata, opreme farme, potrebne zemljine povrine i
zaposlenosti,
- proizvodnih pokazatelja (projektovanje proizvodnje mleka i prirasta, plodnost, remont, mortaliteti,
servisno razdoblje),

- plan obrta stada obraun dana ishrane, godinji plan potreba stone hrane i plan proizvodnje
stone hrane po kategorijama.
- ekonomskih i trinih podataka (cena proizvodnje i prodajna cena litre mleka, rentabilnost i
ekonominost proizvodnje, anuiteti i kamate na

kredite i sl.).
Poluotvorena staja mora biti to vie na suncu. Staja po pravilu treba da bude otvorena prema
jugoistoku, a zatvorena strana staje mora biti okrenuta prema severu (vetru). U zimskom delu godine
sunevi zraci ulaze duboko u staju, osvetljavaju je i zagrevaju, a leti gotovo i ne padaju u staju. Farme
sa dovoljno zemlje kojima je potrebno puno stajnjaka opredeljuju se za kosu plou, koja ima svojih
prednosti ali i nedostataka. Najpoeljnija su reenja lige boksovi sa seckanom prostirkom. Re je o
tenom izubravanju, pri emu se kruta faza pomou seperatora odvaja od tene (pada na plato) koja
otie u lagunu.
U stajama sa spoljanjom klimom treba osigurati veliki prostorni volumen po jednoj stonoj jedinici (40
50 kubnih metara). Po jednoj kravi treba osigurati barem deset kvadratnih metara ukupnog stajskog
prostora. U odnosu na uobiajne zatvorene staje, ivotinjama je na raspolaganju dvostruko vea
koliina vazduha. Ove staje imaju oblik hala koje se posle mogu koristiti i u druge svrhe. Spoljanji zid
vii je od 4 m, gornji otvoreni deo oko 2m, a donji zatvoreni deo zida iznosi izmeu 2 i 2,5 cm. U
gornjem delu staje, u vrhu, izgraeni su otvori za dovod i odvod vazduha, koji moe biti vodoravan i
vertikalan. Za osvetljenje se koristi dnevno svetlo u razmeri 1:15 povrine staje.
Ishrana krava
Ishrana kabastom hranom obavlja se na hodniku (stolu) za ishranu, u sredini staje, i deli staju na dve
polovine. Hodnik treba da bude irok, tako da omoguava doziranje hrane miksericom. Koncentrat
krave dobijaju u kompjuterskim hranilicama koje se nalaze u boksevima. Na veim farmama krave su

razvrstane po proizvodnim skupovima. Treba im osigurati hranu 24 sata dnevno i ne treba ih

ograniavati da jedu putem hranilica.
Manje porodine farme gde krave ne mogu da se sortiraju po proizvodnji imaju kompjutersku hranilicu.
Na velikim farmama ne ide se na kompjutersku ishranu. Krave se sortiraju prema visini proizvodnje,
stadijumu laktacije i fazama proizvodnje, a daje im se 10 % vie hrane od normativne.
Izubravanje
U stajama sa otvorenom klimom kosa ploa ili boksovi za leanje i sistem za izubravanje dobro su
povezani. Iza bokseva za leanje ili kose ploe nalaze se blatni hodnici irine oko 2,20 m. Blatni
hodnici iste se pokretnim mainama ili kliznim spravama, a nagib u njima treba da bude od 1 do 2 % i
ne smeju biti klizavi. Na kraju blatnog hodnika nalazi se popreni kanal za izubravanje. Iz poprenog
kanala kruta faza odlazi na plato za stajnjak a tena u jamu. Veliina ubrita zavisi od veliine farme,
odnosno od broja krava i treba ga istiti dva puta godinje. Boksevi za leanje krava uglavnom su
povieni (duine od 2,20 do 2,40 m i irine 1,20 m). Treba da budu pokriveni seckanom prostirkom.
Svaka farma treba da ima izgraene prikladne jame gnojnice i plato za stajnjak. Ako prostor za depo
stajnjaka nije napravljen prema standardima EU-a, kada Hrvatska ue u EU to e morati da se sanira
ili e farmeri izgubiti podsticaje.
Objekti i proizvodni prostor
Govedarske farme po pravilu se sastoje od proizvodnih objekata u kojima se nalaze krave u laktaciji,
zasuene krave, porodilite i telinjak, zatim objekti krmne centrale kao silosi za silau, skladite za
koncentrovanu hranu i upe za seno. U infrastrukturne objekte ulaze cisterne, piste, bunari, gnojnice,
trafostanice, kotlovnice i agregati za struju. Tu su jo i kancelarije za tehnoloko i veterinarsko osoblje,
ambulanta i prostorija za lekove.

Izmuzita

Kapaciteti izmuzita prilagoeni su veliini stada. Velike farme idu na izmuzita velikih kapaciteta kao
to je rotirajue izmuzite (odjednom se muze izmeu 30 i 40 krava), gde se postie velika
produktivnost. Porodine farme koriste izmuzita malih kapaciteta, uglavnom tipa riblja kost i tandem.
Staja sa spoljanjom klimom pregledna je sa svih strana, kontrola ivotinja je laka. Prostor se deli na
deo gde se dre ivotinje i na prostor za muu koji je odvojen. U ovakvim stajama koriste se
izmuzita tipa riblje kosti (22, 24, 26, 28) i tandem (22, 23, 24). Izmuzite se nalazi sa
spoljanje strane staje. Klimatizaciju izmuzita treba izvesti tako da odgovara ljudskim zahtevima.
Oprema i proizvodnja stone hrane
Proizvodnja krmnih kultura mora biti dobro planirana. Treba napraviti proizvodni program biljnih kultura
za proizvodnju stone hrane i plan potreba stone hrane. Krmne strukture najbolje je koristiti u suvom i
konzervisanom stanju. Kada je re o spremanju kabaste stone hrane, i tu postoji razlika izmeu malih
i velikih farmi. Velike farme spremaju silau i senau u velike silotrapove (tren silosi), a male u velika
creva EUROBAG, senaa u rolobale i silotornjeve za koncentrat. Intenziviranje biljne proizvodnje
predstavlja najsloeniji deo posla u procesu organizovanja govedarske proizvodnje na porodinom
imanju.
Za razliku od velikih farmi, neka porodina imanja treba da savladaju tehnologiju sopstvene
proizvodnje stone hrane. Zato moraju biti opremljena potrebnom mehanizacijom. Izbor mehanizacije
za proizvodnju stone hrane podrazumeva najpovoljnije reenje radnih i prikljunih maina za
proizvodnju, prevoenje i uskladitenje stone krme. Maine za obradu tla treba bazirati na planiranoj
strukturi setve na oranicama. Neke porodine farme nemaju dovoljno zemljinih povrina, a neke ne
iskoriavaju dobro svoju zemlju proizvodnjom ratarskih i krmnih kultura.
Trokovi izgradnje farmi
Po pravilu, novoizgraene porodine farme dosta su skupe. Graevinari prilikom projektovanja nisu
tedeli materijal za staje. Osim toga, za prikupljanje dokumentacije treba dosta vremena. to se tie
cene farme, po jednom grlu treba osigurati od 5.000 do 7.000 eura, zavisno od toga da li je vrednost
jednog stajalita leita, osim graevinskog dela i opreme ukljuena i nabavka osnovnog stada
(steone junice). Tu se moe dodati jo i nabavka poljske mehanizacije i ulaganja u infrastrukturne
objekte farme. U svakom sluaju, cena farme u Hrvatskoj, za 100 krava iznosi izmeu 35 i 50 miliona
dinara. Po pravilu, izgradnja manjih farmi daleko je skuplja od velikih. Treba istai da u Hrvatskoj nije
definisana optimalna veliina farmi za pojedine predele.
Odreeni problemi u proizvodnji mleka
Neke farme nemaju mogunost merenja dnevne koliine mleka, veina manjih farmi ne obavlja
kontrolu mlenosti, analizu hrane, nema vage i ne obezrouju telad. Novoizgraene farme vode
proizvodnu, tehnoloku i ekonomsku evidenciju. Deo farmi vodi sam selekciju (registar goveda i putni

list) i veterinarsku evidenciju. Remont stada na tim farmama je povean, plodnost je slaba, tako da
veina farmi dri bikove za prirodni prirast.
Kao zakljuak, moe se rei da je osnovni problem govedarske proizvodnje proizvodnje mleka na
hrvatskim farmama manjeg kapaciteta, odnosno broja krava, to se u proizvodnji ne primenjuju nove
tehnologije kojima se postie visoka i rentabilna proizvodnja mleka, ishrana velikim koliinama kabaste
hrane, uz proizvodnju velikog broja teladi za proizvodnju mesa. Kod nas se uglavnom koriste zastarele
tehnologije u ovoj proizvodnji. Velike farme koriste najbolje tehnologije proizvodnje i zato ostvaruju
najveu proizvodnju mleka po kravi.

KVALITETNA KABASTA HRANA

Utrinoj konkurenciji proizvoai mleka moraju poveati proizvodnju i smanjiti trokove. Reenje ovog
problema je u proizvodnji vlastite krme i ishrani krava s veim postotkom voluminozne hrane. Krava je
preivar. Najzdraviji i konano najisplativiji obrok krave je s preovladavajuim udelom kvalitetne
voluminozne krme. Glavnina voluminozne krme kojom se hrane nae krave ni iz daleka ne
zadovoljava minimalne standarde kvaliteta potrebne za ishranu mlenih krava. Ali kvalitetnih hranu nije
nimalo lako proizvesti. Ta proizvodnja zavisi od puno faktora, a na mnoge od njih sami proizvoai
mogu vrlo teko ili ne mogu da utiu. To su pre svega klimatske prilike (i neprilike) koje su dole do
izraaja. Previe vlano prolee moe da sprei pravovremenu konju prvog otkosa, a time dobrim
delom umanjuje i kvalitet i ukupnu koliinu krme. To je naravno usko vezano uz kvalitet, okrupnjenost i
ureenost zemljita. I na to proizvoai mleka sami vrlo teko mogu uticati. Ne manje vana je i
mehanizacija za proizvodnju i spremanje krme. S jedne strane veliki deo manjih proizvoaa mleka
nema dovoljno dobre maine za brzu i kvalitetnu pripremu i spremanje krme, a s druge strane, jedan
deo proizvoaa ima novu tehniku, no ona finansijski previe optereuje proizvodnju mleka jer je vrlo
neracionalno iskoritena. Ni ovaj veliki problem ne mogu valjano reavati sami proizvoai mleka. U
zemljama s puno niom otkupnom cenom mleka taj problem je uglavnom reen odlinom

organizacijom i to pomou mainskih prstenova (udruenih poljoprivrednika) i/ili tzv.

kontraktora (specijalizovanih kompanija za pruanje usluga mehanizacijom).
U proizvodnji krme ima puno problema i sa semenskim materijalom i sa dostupno u potrebnih
informacija o odlikama pojedinih sorti i vrsta krmnog bilja. Pravih primenjenih istraivanja namenjenih
proizvoaima mleka (koje ukljuuju i krave) kod nas nema. Ni taj problem ne mogu reavati sami
proizvoai mleka. Pritisak na proizvoae je sve vei jer u ovakvim uslovima treba da proizvode sve
vie i jeftinije, pazei pri tome da nekoga ili neto ne povrede ili prekre neki propis u ijem kreiranju,
naravno, nisu mogli sudelovati. U takvom okruenju proizvoai mleka moraju se snalaziti. Pomozimo
im!
Koliko mleka proizvodimo iz voluminizirane krme?
Mnogi proizvoai mleka uspeju da proizvedu jedan manji deo zaista kvalitetne krme. Ako takvu krmu
ponude kravama po volji, tek tada postaju svesni koliko kravama zapravo puno treba voluminozne
krme i koliko krava u stvari moe pojesti. esto se uju komentari: ovakvu balu pojedu jednu na dan i
jo bi mogle, a one druge krme jednu balu imaju vie od dva dana, a vidi se to i u laktofrizu.
Najbolja mera kvalitete i dostupne koliine voluminozne krme je dnevna ili godinja proizvodnja mleka
iz voluminozne krme ili pak potronja koncentrovane hrane na sto kilograma proizvedenog mleka. Te
bi opte priznate standarde ocenjivanja brzo trebali uvesti u praksu i kod nas, jer vrlo jasno ocenjuju
efikasnost proizvodnje mleka i prikladni su za poreenje proizvoaa, a i razliitih tehnologija
proizvodnje.
Proizvodnja mleka iz voluminozne krme.
Potrebe mlene krave za hranjivim travama i energijom delimo na uzdrne i proizvodne. Hranu krava u
grubo delimo na voluminoznu krmu i koncentrovana krmiva. Uobiajno se dnevni obrok muzne krave
(hrana za 24 asa) sastavlja tako da uzdrne potrebe I jedan deo proizvodnje mleka podmiruje
voluminozna krma, a ostatak do pune dnevne proizvodnje mleka namiruje se iz
koncentrovanog dela obroka (smesa, zobanje). Opte prihvaeno naelo je da 1 kg
koncentrovanog dela obroka u proseku vredi 2 kg mleka.Ako prihvatimo ovo pravilo, onda nije
teko izraunati koliko nam mleka krave proizvode iz voluminoznog dela obroka.
Potronja koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog mleka
Ako se zadrimo na istom primeru, proizilazi da su te krave za proizvodnju 400 kg mleka trebale 120
kg konc. krmiva, tj. 30 kg na 100 kg mleka. Na godinjem nivou bi, dakle, za 6000 kg mleka u
prosenoj laktaciji trebalo oko 1800 kg konc. krmiva, to je istih onih 30 kg na 100 kg mleka. Naravno,
proizvodnja mleka nije matematika nego biologija!.. ali

moramo svejedno mnogo vie raunati, a

ovaj nain raunanja se primenjuje svuda u Evropi.
Ovaj primer nikako ne znai da samo tako treba da bude. No, naalost iz analiza hranidbe na mnogim
gospodarstvima oigledno je da su rezultati esto puno slabiji od navedenog u primeru, a brojke u
primeru neka su donja granica ispod koje se stvarno ne bi smelo ii. Bolja gazdinstva bez problema
postiu rezultate na nivou 12-15 kg mleka dnevno po kravi iz voluminozne krme (to je na godinjem
nivou oko 3500-4500 kg). To je posebno vano kod visoko proizvodnih mlenih krava (bez obzira na
pasminu) jer je koliina konc. krmiva koju krave mogu i smeju pojesti ograniena. To je za prosenu
kravu dnevno 12-13 kg, to moe dati 25 kg mleka ako je funkcionisanje probave besprekorno. Dakle,
u vrhu laktacije visoko mlenih krava ostaje nepokriveno esto 15,20 kg mleka dnevno po kravi. To
se jednostavno mora namiriti visoko kvalitetnom voluminoznom krmom. Te krme mora biti u velikoj
koliini jer takvim kravama nedostaje jo barem 12-13 kg suve materje u dnevnom obroku (ukupno
moraju jesti vie od 22 kg suve materje dnevno za tako visoku proizvodnju).
Kvalitetna voluminozna krma nema zamenu
U naim uslovima puno je lake proizvesti koncentrovanu hranu nego kvalitetnu voluminoznu krmu. To
nije nikakva novost, cene gotovim koncentratima za krave lagano padaju i verovatno e se pribliiti
cenama u evropskim zemljama koje su jo 20-30% nie. Dakle, koncentrovani deo hrane za krave
moi e sve vei broj proizvoaa mleka po potrebi i kupovati. No, problem voluminozne krme i dalje
ostaje, a zbog pritiska na smanjenje otkupne cene mleka taj e problem sve vie doi do izraaja.
Jedino reenje je uz isti ili malo vei trud i ulaganja ostvariti puno veu delotvornost voluminozne krme
u ishrani: umesto dosada njih 50 i vie kilograma koncentrovanih krmiva na 100 kg proizvedenog
mleka, morae se smanjivati na 30 po mogunosti 25 kg, to znai barem pola-pola: polovina
proizvedenog mleka iz voluminozne krme, polovina iz koncetrovanih krmiva. I onda e doi ono
najvanije: puno efikasnija (isplativija) proizvodnja mleka po kravi, a ona najvie zavisi o voluminoznoj
krmi i njoj nema zamene (osim delimino nekim nusproizvodima). Neki proizvoai mleka skloni su
pove avanju broja krava, a ne proizvodnji mleka po kravi (jer ne poveavaju kvalitet, a ni koliinu
voluminozne krme). To je neprirodan proces. Svugde se razvoj odvijao puno umerenije I uz
kontinuirano poveanje proizvodnje po kravi.

Preporuke za unapreenje proizvodnje krme

Veina proizvoaa mleka jo uvek nema dovoljnu koliinu krme. Na pragu je setva: mora biti 0,5 ha
po kravi pod kvalitetnim krmnim kulturama (ne raunajte prirodne livade). Veliki deo proizvodnje krme
na oraninim povrinama bazira se na ljulju i u tome nema nita loe. No u podrujima sa
slabopropusnim nizijskim zemljitem, sa ljuljem je jako teko upravljati u vlanijem proleu. Prebrz
je, prezahtevan i na kraju preskup. Njega treba u prolee obilno ubriti i kositi ponekad i pre 15 aprila,
ako elimo kvalitet! Ukoliko prolea u zadnjih 5 godina je to bilo stvarno mogue? Moda dva, a
ponegde ni toliko. Kosili ste 10.-15. maja i dobili puno bala, ali kvaliteta nema. Ako ste ubrili sa manje
od 80 kg istog azota po hektaru i bilo je puno vode onda niste imali ni koliinu, a ni kvalitet. Nakon
toga drugi otkos kasni, a i slab je, a za trei se temperatura ve digla iznad 30 C pa ga moete
otpisati. U kasnu jesen italijanski ljulj zna jako da naraste, a u polja vie mainama, ne moe da se
ide. Dakle italijanski ljulj je turbo intenzivna kultura i nije za sve terene. Moe mu se doskoiti
detelinom, a najprikladnija je crvena detelina. Ona nee doi za konju tako rano, ne treba joj puno
azota jer ga vezuje iz vazduha pa e ga dati ljulju. Kada se kosi negde oko 10.maja onda to ispadne
odlina krma sa mnogo vie proteina nego sami italijanski ljulj, i to s mnogo manje azota iz daka. Leti
daje neuporedivo vie od trava. Prinosna je i krave je vole. A moe da se seje i u prolee Dobro je
da se napravi plan setve, moda neete moi da stignete sve da pripremite i posejete u jesen. To je
mogunost za kratkotrajne travnjake ili smee.
Dugotrajniji travnjaci mogu se bazirati na vie vrsta trava, ali zbog navedenih problema na teim
zemljitima treba birati kasne vrste i sorte trava i po mogunosti uspostaviti stvarnu smeu trave i
deteline. Gotove smese najee ne uspevaju da postanu prave, ve uglavnom prevladaju samo
neke trave. Takve travnjake na kojima elimo dobiti kombinaciju u krmi otprilike 60% trava40% detelina treba sejati rano, najkasnije poetkom septembra da bi deteline imale dovoljno
vremena da se uvrste u smei pre zime. Deteline su dragocene jer jeftino poboljavaju kvalitet
krme i ne pate od sue. U obzir dolaze crvena detelina, bela detelina, smiljkita i naravno, lucerka na
kvalitetnim, propusnijim zmljitima.
Sad e mnogi rei Ne uspevaju kod nas deteline. teta, ali i vi morate neto da sejete. Prvo treba
utvrditi zao ne uspeva detelina, moe li se to, i kako, popraviti, ako nikako ne ide ni jedna vrsta
deteline, onda mora da postoji neko drugo reenje-vano je da se pokrenete i da traite reenje. Ne
postoji univerzalan recept za sve. Zato postoji struka koja mora da pronae najprikladnije
reenje u zadanim uslovima u konkretnim sluajevima. Potraite ga zajedno.

TOV JUNADI

Tov goveda bio je jedna

od glavnih izvoznih grana nae privrede. Posle sankcija ta grana se skoro ugasila a danas opet vidimo
njenu ekspanziju. Od sedamdesetih do devedesetih godina prolog veka glavni organizator za tov
goveda bila je drava preko svojih poljoprivrednih organizacija. Obian farmer nije morao da misli ni o
emu drugom ve o nezi ivotinja koje ima na farmi. Od teladi za tov koju je dobijao, preko
koncentrovanih hraniva do veterinarskih usluga- sve je bilo obezbeeno. Krajnji kupac odnosno
organizacija je reavala eventualne probleme i snosila sve gubitke koji bi se javili u toku tova. Jednu
treinu prihoda od ovakvog usluno organizovanog tova dobijala je drava, drugu organizacija a
jedna treina je bila garantovana farmeru.
Danas, svom organizacijom, poevi od nabavke, kalkulacija, upravljanja i prodaje mora da se bavi
sam farmer. Nekoliko velikih poljoprivrednih preduzea koja i danas posluju znaajno su smanjila
procenat prihoda koji ide ogajivau, pa umesto nekadanje treine, jedva da petina zarade ide
farmeru. Trokovi uginua bilo koje vrste takoe idu na farmerov raun. Ovakva situacija uslovila je
farmere da tove junad koju finansiraju iz sopstvenih izvora.
Sistem dranja
Junad je najbolje toviti u slobodnom sistemu dranja. To zahteva potroa iz EU a smanjuje se i
procenat masnih tkiva u trupovima zaklanih grla. U zavisnosti od idejnog reenja staja moe biti
zatvorenog ili otvorenog tipa bez zidova sa mreom kao zatitom od vetra i hladnoe. Pod u staji moe
biti pun, to se danas izbegava usled oteanog ienja.
Tov goveda na reetkastom podu je dosta zastupljeno. Znaajno smanjuje sredstva i ljudski rad koji je
potrebno uloiti u ovu proizvodnju. Ovaj tip tale je najzastupljeniji kod nas. Potrebe u prostoru po grlu
su od 1,2 m2 za grlo do 200 kg do 2 m2 za grlo od 500 kg. tala se sastoji od bokseva i hranidbenog
hodnika i najee se u njoj dri 8 do 20 grla po boksu a moe biti 50 do 500 grla po objektu. Na ovu
talu se nastavlja bazen za teni stajnjak a u blizini se obino nalaze silo objekti i objekti za smetaj
hrane.
Izbor rase

U naoj zemlji najvie se tovi simentalac i njegovi melezi. Glavni centri za kupovinu priplodnog
podmlatka su Kraljevaka pijaca i ostala lokalna trita u svim optinama. U Vojvodini se dosta tove
melezi sa holtajnom i kao takvi ostvaruju znaajno manje priraste kao i krajnju prodajnu cenu. Kod
kupovine teladi najbolje je kupiti tele koje je poelo da jede vrstu hranu, to znai sa 130 do 180 kg
telesne mase. U brdskim krajevima treba paziti na telad sa simentalskom arom a koja su u tipu bue,
ona vrlo brzo napreduje u poetku i izuzetno su otporna. Mana im je to su male zavrne mase (do
400kg sa godinu dana) to je u odnosu na simentalca iz ravniarskih krajeva znatno manje. Tee je
uoiti razliku izmeu teladi u tom uzrastu. Ovakva telad je isplativa jer im je prirast do te mase odlina i
smanjeni su trokovi leenja i gubitaka. Dosta esto se na ovim pijacama javlja telad od 180 do 220 kg
koja su slabije hranjena i koja na prvi pogled dosta loe izgledaju i narodnim imenom se zovu
,,zastarci,,. Treba napraviti razliku izmeu ovakvog grla koje je vitalno i zdravo a jedina mana mu je to
je slabije hranjeno i bolesnih grla. Grla su upava sa veim rogovima i velikom glavom u odnosu na
telo a za razliku od bolesnih grla koa na rebrima moe da se odvoji od njih kada se povue, to je
nemogue kod grla koja su obolela ili usled nekog procesa bolesti dola u gladnu kondiciju. Ova
mrava grla su sa aspekta daljeg tova idealan poetni materijal jer vrlo brzo ponu da napreduju i
dobro iskoriavaju hranu.
Simentalska telad iz ravniarskih krajeva je po pravilu boljih proizvodnih osobina, veeg formata,
debljih kostiju i vee telesne mase. Prirasti i krajnja telesna masa su mnogo bolji od prethodne grupe ,
ali je takoe poveana njihova osetljivost na razna oboljenja kao i gubici. Ova telad je najea u tovu
ali poslednjih godina se pogorao njihov kvalitet usled restrikcije mleka i ishrane ove teladi zamenama
za mleko. Najbolja grla se mogu nai u slivu V. Morave, Stigu, i u ostalim krajevima intenzivne
poljoprivrede u Centralnoj Srbiji. Jedan od parametara koji su doprineli pogoranju kvaliteta ovih grla
je uvoenje bikova sa udelom crvenog holtajna u populaciju simentalskih krava. Ova akcija je
znaajno poveala mlenost krava ali je pogorala tovne osobine. Jo gora varijanta za tov je ist
holtajn koji je sav koat i za 20 do 70 evro centi mu je manja otkupna cena. S obzirom na veu
potronju hrane za postizanje kg prirasta od simentalca, postavlja se pitanje rentabilnosti njegovog
tova.
Ishrana
U zavisnosti od intenziteta ishrane imamo razliite sisteme: sa vie koncentrovanih hraniva i prirastima
preko 1100g, zatim kombinaciju konc. i vie kabastih hraniva, sa prirastima od 1000g dnevno i krajnje
ekstezivan tov kabastim hranivima sa 700 do 800g prirasta. Korienje vie konc. hraniva je
primenjivano u sistemu dobijanja bebybeef kada je raen izvoz takve junadi. Ovo ima opravdanje ako
je cena utovljene junadi visoka i pokriva trokove a potranja je velika ili se proizvodi za sigurnog
kupca. Proseni dnevni prirasti u ovom sistemu ishrane se kreu i do 1480 g kod muke junadi a kod
enske su varijacije od 1000 do 1200 g.
Telad koja je stavljena u tov je najosetljivija kategorija. Prelazak sa mleka na ishranu konc. i kabastim
hranivima kao i ostale promene stresno utiu na telad. Problem koji se javlja je da telad konstantno
rie dan ili dva i odbija da jede. Voda mora da bude obezbeena stalno a kada ogladne i ponu da

jedu mora da se vodi rauna o koliinama koncentrata koje unose. Mogue je da se prejedu i da onda
izazovu acidozu buraga, nadun i razne poremeaje. U prvih mesec dana kao kabasta hrana koristi se
iskljuivo kvalitetno seno. Za prva dva meseca, odnosno do starosti od 5 meseci grlo proseno
konzumira od 2 do 2,5 kg kvalitetnog sena lucerke a koliina koncentrata je od 1,5 kg do 2,5 kg po
grlu. Posle ovog perioda u zavisnosti od intenziteta tova moe se prei na vee koliine kabaste
hrane. Uvodi se slama i kukuruzovina kao dopuna konc. delu a moe da se pone sa korienjem
silae i senae. Sa 5-6 meseci starosti junad simentalca u intenzivnom tovu dostie 250 do 300 kg.
U periodu koji sledi tov se finiira i uvode se vee koliine koncen. smee (do 5kg po grlu) i poveava
se koliina silae,senae,sena ili nekog drugog kabastog hraniva. Dnevno se po grlu daje od 10 do 15
kg silae cele stabljike kukuruza. Zbog ispunjavanja potreba grla za celulozom, dodatak takvom
obroku je slama ili seno u koliini od 1 do 2 kg. U ovom periodu prirasti su najvei i to treba
maksimalno iskoristiti.
Leenje
Leenje predstavlja veliki problem jer su veterinarske usluge dosta skupe imalije broj dobrih strunjaka
na terenu. Glavni problemi koji se javljaju su naduni, bolesti disajnih organa kao i oboljenja crevnog
trakta. Kod uzgoja je najbolje spreiti pojavu bolesti i uraditi prethodnu dezinfekciju objekta (kreenje i
pranje ivom sodom) kao i odmor objekta od predhodnog turnusa.
Drugi vaan faktor je kupovina zdrave, vitalne stoke i pravilna ishrana uz postepen prelaz sa jedne
hrane na drugu. Nadalje, neophodna je dovoljna koliina sveeg vazduha u tali i dovoljne koliine
svetlosti. Velika vlanost zatvorenih objekata, poveana koliina amonijaka i ugljendioksida u talama
pogubno deluje na sistem organa za disanje. Pneumonije najee nastaju u ovim uslovima a ovakvi
uslovi loe deluju na opte zdravlje i prirast junadi. Otvorene tale ili proirenje prozora na postojeim
objektima su preduslovi za dobru proizvodnju ali se mora paziti da ne bude promaje jer su grla
osetljiva na nju.
Cene i plasman teladi i junadi
Poetna cena simentalske teladi varira a kupovina se odvija preteno na stonim pijacama. Veoma je
malo organizovane prodaje teladi. U proteklih godinu dana cena se kretala u rasponu od 2 do 3,5 evra
po kilogramu, najee 2,9 evra po kg.
Cena utovljene junadi preko 300 kg na pijacama se kretala od 1,46 evra u januaru prole godine,
preko 1,7 na polovini, pa do 1,9 sa blagim varijacijama od decembra prole godine do sad. Klanine
cene junadi i teladi su bile za po 10 do 20 evrocenti manje nego pijane, to je iznenaujue ali
proizilazi iz relativno neregulisanog trita, velikog broja nakupaca (zbog udaljenosti trita i pijaca
ogajivai daju svoju stoku nakupcima po 10 do 20 % manjim cenama od pijanih), malog broja
unapred ugovorenih prodaja itd. Utovljena junad najee se plasira preko lokalnih mesara i nekoliko
velikih klanica. Kada je izvoz u pitanju, tek jedna treina godinje kvote EU od 10.000 tona se realizije,

zbog malog kapaciteta klanica. Izvestan broj junadi izveze se ilegalno na trite Kosova, Crne Gore i
BiH.
Problem tova je kompleksan i zahteva ulaganje velikih sredstava i reavanje prvenstveno na nivou
dravnih institucija a zatim i niih instanci. Delimino bi mogao biti reen organizovanjem sada
usitnjenih odgajivaa u jake asocijacije koje bi zastupale njihove interese, imale jedinstven nastup na
tritu, konstantne koliine i kvalitet.

ISHRANA KRAVA POSLIJE TELJENJA

Adekvatna Ishrana krava u

laktaciji je vrlo vana, jer prva faza laktacije, koja traje do tri meseca posle poroaja, najkritinija je
faza u proizvodnom ciklusu. Naime, uspostavljanjem laktacije organizam visokomlenih krava je
optereen do krajnjih fiziolokih granica (40-60% ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih 120
dana laktacije). Ovaj uspon laktacije poklapa se sa vremenom kada ivotinje treba ponovo da
koncipiraju (ostanu steone), to sve zajedno znatno optereuje organizam krava, posebno organe za
varenje, promet materija, vime i genitalne organe. Za ovu fazu laktacije je isto tako karakteristino da
krave fizioloki pojedu manju koliinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja ishrana krava
moe da se svodi na svega 10-11 kg suve materije obroka. Potom se ishrana krava menja, odnosno
koliina unete hrane se postepeno poveava i dostie optimalne mogunosti izmeu drugog i treeg
meseca laktacije (18 21 kg suve materije obroka na dan). To praktino znai da u prvim nedeljama
laktacije postoji negativni energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko vee, nego to
mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora (uzimanjem hrane). Zbog toga je u ranoj fazi laktacije
energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase ivotinje (krave gube na telesnoj
masi).
Bilans energije u graviditetu i laktaciji
Poznata je injenica da je za metabolizam visoko produktivnih krava najkritiniji prelaz iz perioda
zasuenja u fazu rane laktacije. Jedno od obeleja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije, a to
u punoj meri vai i za zavrnu fazu laktacije. ivotinje u ovom periodu unose veu koliinu energije od

one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu, pa se zbog toga viak unete energije deponuje.
Ova pojava se prepoznaje po poveanju telesne mase ivotinje. Kada pozitivan bilans energije potraje
due, kao to je to sluaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom (vreme od teljenja do
ponovne steonosti), pozitivan bilans energije ima gojaznost kao posledicu. U zavisnosti od svoje
genetske predispozicije i naina ishrana krava, visokogravidne krave postiu manje ili vee promene u
telesnoj kondiciji.
Poeljno je da krave odlau dovoljne koliine energije u telesnim depoima masti, ali ne i suviak
masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju e troiti u toku rane laktacije. Suficit (viak) u
energiji na kraju laktacije i u zasuenju je osnovni razlog za izraeniji pozitivan bilans energije to ima
kao posledicu tovnu kondiciju ivotinja. Pored toga, suvino deponovana energija u telesnim depoima
(naslage masti), zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobilizacije (troenja masti) nakon teljenja,
predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave suklinikih i klinikih poremeaja metabolizma.
Procenjeno je da treina energije koja se gubi izluivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potie iz
telesnih rezervi organizma. Pri tome, treba da se ima u vidu da se posle teljenja, kada poinje
proizvodnja mleka, poveava promet energije za oko 100% u roku od samo nekoliko dana.
Sve u svemu, u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa poetkom laktacije
deficit u energiji naglo raste. Krave, naroito dobre mlekulje, u prvoj treini laktacije zbog negativnog
bilansa energije i pojaane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole. Dok
se ne uspostavi ravnotea izmeu koliine unete energije i koliine proizvedenog mleka (od 8 do 10
nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknauje iz telesnih rezervi organizma. Zapravo,
zahvaljujui kompenzatornim mehanizmima, organizam nastoji da umanji energetski disbalans
procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa (zaliha). Dakle, masti su najznaajniji izvor energije koja
je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal ivotinja. Meutim, to
istovremeno predstasvlja veliku mogunost za naruavanje metabolike ravnotee i nastajanje masne
infiltracije i degeneracije elija jetre. Izgleda da genetska predispozicija krava na visoku mlenost
moe da ima kao posledicu luenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na raun
intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje.
Treba imati u vidu da stepen uhranjenosti u visokom graviditetu utie na intenzitet lipomobilizacije i
racionalno korienje masti za zadovoljenje energetskih potreba. U prilog tome govori i injenica da
krave previe ugojene u antepartalnom (predporoajnom) periodu, kada zapone laktacija, gube
znaajno vie u telesnoj kondiciji, nego krave u optimalnoj telesnoj kondiciji u istom periodu. Krave u
optimalnoj telesnoj kondiciji bre se oporavljaju posle teljenja i u kraem vremenskom periodu mogu
da uspostave energetsku ravnoteu u odnosu na proizvodne potrebe organizma. Imajui to u vidu,
praenje telesne kondicije ivotinja bi moglo da bude pouzdan pokazatelj energetskog statusa,
pogotovo u peripartalnom (posle telenja) periodu.
Apetit i funkcija predeludaca

Ouvan apetit predstavlja veoma vaan inilac od koga zavisi uzimanje dovoljne koliine hrane koja
treba da podmiri potrebe organizma.Posvemu sudei izostanak apetita i odstupanja u funkciji
predeludaca su u uskoj korelaciji. To se najbolje moe uoiti kod krava u peripartalnom periodu. Ve
u poslednjim danima graviditeta ivotinje slabije uzimaju hranu, i to se nastavlja nakon teljenja jo
nekoliko nedelja. Priblino u isto vreme se pojavljuje hipomotilitet (smanjena aktivnost) organa za
varenje. Veoma je interesantno da se inapetencija (smanjeno uzimanje hrane, gubitak apetita)
pojavljuje skoro u isto vreme kada zapoinje intenzivnija mobilizacija masti iz telesnih depoa, odnosno
kada se koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi poveava iznad fiziolokih vrednosti.
Smanjen apetit se ee pojavljuje kod ugojenih krava, to je razumljivo, jer je kod njih lipomobilizacija
daleko jaa u vreme oko teljenja, nego to je kod ivotinja sa optimalnom telesnom kondicijom. Jo
uvek nije jasno zato se u skoro isto vreme pojavljuje i atonija (smanjena aktivnost) predeludca. Ima
vie tumaenja, ali je sasvim sigurno da u periodu neposredno oko teljenja hipomotilitet organa za
varenje je posledica stresa za vreme partusa i simpatikotonije koja je u tom periodu prisutna u veem
stepenu. Usled atonije mogu da nastanu poremeaji u razlaganju hrane, pa i acidoze buraga. Takve
poremeaje prati manje ili vie smanjeno luenje insulina. Poto insulin inhibitorno (umanjujue) deluje
na lipozu, ovaj proces moe da se pojaa u veoj meri nego to su stvarne energetske potrebe
organizma. Usled visoke koncentracije masnih kiselina u krvi i njihovog inhibitornog delovanja na
centar za glad, smanjen apetit moe da potraje do nekoliko nedelja posle teljenja. Zbog toga ivotinje
uzimaju manje hrane nego to su im stvarne energetske potrebe. To je jedan od osnovnih razloga to
se kod krava upravo u ovom periodu najvie pojavljuju poremeaji metabolizma.
Da bi se izbegle drastine promene u metabolizmu u periodu oko teljenja i ranoj fazi laktacije, izvodi
se priprema ivotinja potrebnim merama ishrane. Kao to je prethodno pomenuto, davanje
,,pripremnog obroka krava je nezaobilazna mera. Na taj nain se populacija mikroorganizama u
buragu priprema za varenje znatno veih koliina hrane i drugaijeg sastava. Osim toga, uvoenjem
hraniva visoke energetske vrednosti pred kraj graviditeta, nastaje znaajno poveanje ukupne
resorptivne povrine kutane sluzokoe buraga. To je veoma vano na poetku laktacije, kada se
poveava ukupan promet hranljivih materija u organizmu, pa i resorptivna aktivnost sluzokoe
predeludaca. Radi spreavanja energetskog disbalansa kravama se u peripartalnom periodu daju sa
hranom jedinjenja bogata energijom (propilen-glikol). U zapatima visokomlenih krava se sve vie
koriste takvi programi ishrane i imaju za cilj da se u peripartalnom periodu (posle poroajnom) spree
odstupanja u energetskom metabolizmu, koje u inicijalnoj (poetnoj) fazi karakterie smanjen ili
potpuni gubitak apetita i atonija predeludaca.
Ishrana krava u ranoj fazi laktacije
Najkritiniji period u ishrani krava visoke mlenosti je vreme od teljenja do postizanja maksimalne
dnevne mlenosti. Pouzdano je dokazano da poveanje maksimalne dnevne mlenosti za 1kg,
poveava ukupnu mlenost krave u toku laktacije za preko 200kg.

Adekvatna ishrana u poetnoj fazi laktacije omoguava realizaciju genetskog potencijala krava za

maksimalnu

proizvodnju mleka.

Zatim, svodi se na minimum broj sluajeva ketoze i dovodi do pozitivnog bilansa energije u toku 8-10
nedelja nakon teljenja. Ovo je period laktacije koji zahteva najveu panju u ishrani. U toku ove faze
laktacije krava ispoljava pozitivnu reakciju na dodate aditive.
Cilj ishrane krava u poetnoj fazi laktacije je to bre poveanje konzumiranja hrane, kako bi se
hranidbeni deficit (nedostatak) sveo na to manju meru. U tom cilju, promene u sastavu obroka ne
smeju biti suvie brze da dovedu do poremeaja u varenju i odbijanje hrane. im se zavri fi zioloki
stres izazvan sa teljenjem, konzumiranje zrna itarica se moe poveati za 0,5-0,7kg/dan. Pri
korienju kompletnih obroka, uee koncentrata se moe postepeno poveati dok odnos
koncentrati: kabasta hraniva ne dostigne 60:40. Pri veem ueu koncentrata u obroku veoma je
teko obezbediti minimalan sadraj kiselih deterdentskih vlakana od 18-19%.
Poveanje koncentracije energije u obroku pomae obezbeenju potreba krava u energiji. U izvesnoj
meri ovo se moe ostvariti poveanim ueem koncentrovanih hraniva. Meutim, obroci sa veim

sadrajem skroba i manje sirovih vlakana, pokazuju veu sklonost za pojavu acidoze, digestivnih
poremeaja i depresije sadraja mlene masti. Dodavanje masti obrocima krava moe poveati
koncentraciju energije u ovima, ali je pri tome neophodno obezbediti konzumiranje adekvatnih koliina
vlakana. Posto Postoje ogranienja koliina masti koje se mogu koristiti, ali krave sa lakoom mogu
konzumirati 0,5-0,7kg dopunskih masti. Pri korienju masti u ishrani krava muzara, sadraj kalcijuma
u obroku se mora poveati na vie od 0,9% i magnezijuma na oko 0,3% u suvoj materiji obroka. U
ovoj fazi laktacije dolazi do brzog porasta mlenosti, tako da krava za 6-8 nedelja iza teljenja dostie
svoj maksimum. Na suprot ovome, konzumiranje hrane ne prati potrebe u hranljivim materijama za
proizvodnju mleka, a naroito u energiji. Zbog toga, dolazi do mobilizacije telesnih tkiva za
obezbeenje potreba u energiji za sintezu mleka.
Prilagoavanje krave na obrok za proizvodnju mleka je od velikog praktinog znaaja u ovoj fazi
laktacije. Poveanje koliine zrna itarica ili smee koncentrata za 0,5kg na dan, poveae
konzumiranje hranljivih materija, svodei tako na minimum probleme vezane za odbijanje hrane i
pojavu acidoze. Meutim, suvine koliine zrna itarica (preko 60% od ukupne suve materije) mogu
izazvati acidozu i opadanje sadraja mlene masti. Nivo vlakana u ukupnom obroku ne sme biti nii od
18% ADF, 28% NDF. Pri tome, sa kabastim hranivima treba obezbediti najmanje 21% NDF ili oko 75%
ukupnih NDF u obroku krava. Od znaaja je, takoe, i fi zika forma vlakna. Normalan proces
preivanja i varenja hrane moe se odrati ako je vie od 20% kabastih hraniva duine 2,5cm i vie.
Seckanje (8cm teoretska duina seke), mlevenje i/ili peletiranje reduciraju fiziku formu vlakana i
njihovu efi kasnost za stimulisanje preivanja. Konzumiranje 2,5kg sena u toku jednog dana, doprinosi
normalnom preivanju i varenju hrane.
Ako se koriste seckana ili mlevena kabasta hraniva, duina estica hrane moe biti najmanje 2,5-4cm.
Puferi, kao to je NaHCO3 (soda bikarbona), sama ili u kombinaciji sa MgO (magnezijum oksid), mogu
biti korisni u ranoj fazi laktacije. Krave hranjene sa kabastim hranivima, koja su sitno seckana i sa
velikim koliinama lako rastvorljivih ugljenih hidrata, mogu efi kasno koristiti 100-200g NaHCO3/dan ili
njenog ekvivalenta. Najvea korist je u odravanju optimalne kiselosti sadraja rumena, ime se
smanjuje broj sluajeva acidoze, poremeaja u varenju, a to dovodi do poveanog konzumiranja
suve materije.
Proteini su kritina hranljiva materija u ranoj fazi laktacije. Obezbeenje potreba ili viak u proteinima,
stimuliu konzumiranje hrane i efikasniju upotrebu mobilisanih telesnih tkiva za proizvodnju mleka.
Kada konzumirana energija odgovara potrebama, u tom sluaju obrok koji sadri 16-17% sirovih
proteina e verovatno obezbediti potrebe u proteinima veine krava. Meutim, u toku rane faze
laktacije 18-20% sirovih proteina moe biti potrebno za podmirenje potreba u proteinima, kada
konzumiranje energije ne obezbeuje sve potrebe krava.Tip proteina (razgradivi ili nerazgradivi) i
njihova koliina zavise od ingredijenata (sastojaka) obroka, metoda ishrane i genetskog potencijala
krava za proizvodnju mleka. Preporuka za praksu je da se poev od 23kg mleka/dan kravi daje 1kg
sojine same, ili ekvivalentnog proteinskog dodatka, na svakih 10kg mleka. Ako se koristi ureja,
najbolje je da se ova daje sa kukuruznom silaom ili kao deo smee itarica.

U toku rane faze laktacije od koristi je upotreba bypass proteina. Potrebe krava u proteinima, koje
proizvode do 5kg mleka/100kg telesne mase, obino mogu biti obezbeene mikrobiolokom sintezom
proteina u rumenu i sa normalnim koliinama bypass proteina u obroku. Krave koje proizvode vee
koliine mleka, ispoljavaju znatne koristi pri konzumiranju dopunske koliine bypass proteina i /ili
protektiranih (zatienih) aminokiselina od razgradnje u rumenu. Do pojave niske mlenosti i ketoze
dolazi kada nisu obezbeene potrebe krave u hranljivim materijama. Da bi se povealo konzumiranje
hranljivih materija treba preduzeti sledee mere:
Koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta,
Osigurati da obrok sadri adekvatne koliine sirovih, razgradivih i nerazgradivih proteina,
Posle teljenja treba postepeno poveavati konzumiranje zrna itarica,
Razmotriti potrebu za dodavanjem masti (0,1 do 0,6kg/krava/dan) obroku krava,
Omoguiti stalni pristup krava hrani,
Stresna stanja treba svesti na najmanju meru.
U ishrani krava visoke mlenosti sve vie se daje prednost korienju takozvanih kompletnih
miksiranih obroka (TMR). Ustanovljeno je da davanje miksirane hrane pogoduje delovanju flore i faune
u predelucima, ne nastaju drastine promene u elektrohemijskoj reakciji sadraja predeludaca, i to
je veoma vano doprinosi poveanju obima potronje hrane. Takoe je uoljivo da se smanjuju ostaci
nekonzumirane hrane, a mnogo bolje se koriste i manje ukusna hraniva. Dosadanji rezultati ukazuju
na povoljan uinak ovog sistema hranjenja krava na proizvodnju mleka. Pored poveane proizvodnje
mleka (6 do 8 posto), poveava se sadraj masti u mleku, poboljava se zdravstveno stanje ivotinja i
ostvaruje se bolji reproduktivni rezultati.
Avansiranje

U fazi razdojavanja, posle normalizacije ishrane, a to je najee 10 dana po teljenju, daju se

poveane koliine hrane,

neto iznad

stvarnih potreba. Ovakvo poveanje obroka se naziva i avansiranje. U ovom periodu razdojavanjaavansiranja, svakih sedam dana se, nakon kontrole mue, odreuje potrebna koliina hrane, u
zavisnosti od proizvodnje, ali se obrok poveava za onoliko koliko je potrebno za proizvodnju 3-4 l
mleka, a kod visokomlenih krava i do 5. Ako krave povoljno reaguju na pojaanu ishranu, tj.
poveanom proizvodnjom reaguju na avansiranje, koristi se dopunsko avansiranje sve dok krave ne
prestanu da reaguju na avansiranje ili je avansiranje proizvodnje vie neekonomino. Obrok se tada
stabilizuje prema postignutoj proizvodnji. Obino se ovakvom ishranom uz pravilno avansiranje
dostigne maksimalna proizvodnja ve sa 30 do 35 dana laktacije. Individualna odstupanja postoje.
Kada se postigne maksimalna dnevna proizvodnja mlaka, krave se hrane prema stvarnim potrebama,
a tim to se redovno prati proizvodnja i tako obezbeuje potrebna koliina hrane. Sa opadanjem
krivulje proizvodnje smanjuju se potrebe, te time i koliina hrane. Kao to nedovoljna ishrana
negativno utie na proizvodnju, jer ne obezbeuje dovoljno hranljivih materija, tako i preobilna ishrana
utie negativno. U prvo vreme ona je neekonomina, jer se daje vie hrane nego to je ivotinji
potrebno, te se smanjuje iskoriavanje hranljivih materija. Zatim dolazi i do negativnih posledica
utovljenosti krava, zbog ega moe proizvodnja i da se smanji.

POJILICE ZA GOVEDA

Slika 1
Reenja su kod goveda jednostavna i manje brojna. U osnovi, pojilice za goveda su posude i ventili
koji putaju istu sveu vodu u posude, odakle je ivotinje piju. Konji i goveda piju na drugaiji nain
od svinja, to je posledica razlika u anatomiji. U stvari velike ivotinje stvaraju vakum u ustima,
formiraju velike gutljaje i gutaju ih. U narodu bi rekli da smru ili sru, ovaj nain konzumacije
omoguava im da popiju veliku koliinu vode u kratkom vremenu. edna krava moe popiti kantu od
20 litara vode za manje od jednog minuta.
Klasine pojilice za goveda
Kada su u pitanju pojilice za goveda sa poluloptastom posudom konzumacija ide sporije jer je koliina
vode u pojilici i njen dotok manji, pa se i formiraju manji gutljaji. Klasinu pojilicu za krupnu stoku vidite
na slici 1. Sastoji se od livenog tela, najee presvuenog emajlom ili nekom veoma otpornom bojom
dozvoljenom za kontakt sa hranom i ventila koji radi na pritisak. Pritisak se ostvaruje na taj nain da
ivotinja nosom pritisne metalni (prohromski, liveni, mesingani) jeziak ispod kojeg se nalazi

Slika 2
ventil. Jeziak je uraen tako da je krak sile na strani ivotinje to omoguuje da ona bez napora
aktivira ventil i puta vodu u telo pojilice. Uobiajeno je da jeziak ima graninik koji limitira hod i
spreava da snana ivotinja polomi ventil. Ventil se obino sastoji od cilindrinog tela, opruge,
sigurnosnog prstena i gumene brtve. Postoje razliita tehnika reenja kod razliitih proizvoaa a u
osnovi se sve svodi da svako pokuava da primeni neku varijantu poznatog reenja u nadi da e se
ba ona pokazati najtrajnija u eksploataciji.
Najei kvarovi

Tokom eksploatacije najee se deava da se izgloe osovinica jezika usled ega on ima prevelik
luft pa ne pritiska

Slika 3
dovoljno ventil i voda slabo ili uopte ne ulazi u pojilicu. Drugi est kvar je da opruga oslabi, zara ili se
polomi pa pojilica puta vodu. Deava se jo da gumica na ventilu bude oteena i ne dihtuje ili da
se mehaniki izgloe jeziak sa donje strane ili ventil na mestu kontakta s jezikom, pa se ne ostva
ostvaruje dovoljan hod ventila i protok vode je slab ili izostaje. Veinu ovih kvarova mogue je otkloniti,
uglavnom zamenom pohabanih delova i najverovatnije ete to morati sami da uinite. Zato vodite
rauna pri kupovini pojilice za goveda da model postoji due na tritu i da ima rezervnih delova. Ako
niste sigurni u proizvoaa kupite odmah nekoliko rezervnih ventila i spremite ih na bezbedno mesto.
Moe se desiti da proe i vie godina pre nego to vam zatrebaju, a ako ih tada ne budete imali sledi
vam zamena itave pojilice.
U osnovi posledice kvarova pojilice za goveda dele se na dve grupe. Jedno je da ivotinje ostaju bez
vode dok se kvar ne otkloni, a drugo da voda nekontrolisano istie. I jedno i drugo moe biti

Slika 4

ozbiljan problem. Zato se kod grupnog dranja ivotinja preporuuje da u jednom oboru budu
najmanje dve pojilice ili broj koji omoguuje napajanje svih ivotinja bez preterane guve. Koji je to
broj zavisi od tipa pojilice, pritiska vode, preporuke proizvoaa ali i uzrasta ivotinja. U svakom
sluaju vie pojilica u jednom oboru reava problem prestanka rada jedne pojilice ali ne i problem u
sluaju curenja pojilice. Za to je jedino reenje redovna kontrola pojilica.
Dovod vode
Dovod vode u ovaj tip pojilica mogu je odozgo ili odozdo, zavisno o tehnikom reenju proizvoaa, a
ponekad su mogue i obe varijante. Voda se danas uobiajeno dovodi plastinim cevima, a u zoni
ivotinja one moraju biti zatiene od mehanikog

Slika 5
uticaja ili se terminalno zavravaju metalnim cevima (pocinkovane, prohromske). Pre svake pojilice u
nizu poeljno je da postoji ventil za zatvaranje dotoka vode, ime se omoguuje intervencija na pojilici
a da se ne uskrauje voda ostalim ivotinjama. Postavljanje ovih pojilica u objektu mogue je na
nekoliko naina. Jedan je da pojilica bude usmerena prema prostoru boravka ivotinja (boksu, leitu)
a drugi da se nalazi prema spolja, iznad valova. Oba sistema imaju prednosti i nedostatke. U sluaju
pojilice u prostoru boravka ivotinja vea je mogunost oteenja pojilice ili povrede ivotinje kao i
prljanja pojilice balegom. Goveda i konji su osetljivi na istou vode za razliku od svinja, pa prljava
pojilica znai isto to i neispravna pojilica. Ako je u zoni ivotinja pun pod i pojilica koja curi to znai
da e ivotinje boraviti u blatu dok se

Slika 6
problem ne otkloni.

U sluaju montae pojilice iznad jasala, pojilica u sluaju kvara moe da vlai hranu koja se lake kvari
ili je ivotinje odbijaju. Ista je situacija i kod vezanog dranja i u slobodnom sistemu.
Konaan izbor je na vama, a zavisi od primenjenih ostalih tehnolokih reenja i raspoloive radne
snage. U sluaju montae na cevaste stubove ograde ili veza, za montau pojilice koriste se elne
dizajnirane za tu namenu (sl.2).
Bowl drinker
Jo jedan tip pojilice je slinog izgleda i naziva, englezi ga zovu Bowl-drinker ili takoe pojilica s
posudom, poluloptom. Od prethodne razlikuje se delom po obliku i po nainu rada. Ima ugraen
plovak koji zatvara dotok vode kad ona dostigne odreen nivo. Zapremina joj je oko 2 litra a uobiajen
prikljuak na mreu od cola. Ovaj tip pojilice koristi se i za koze. Sve reeno za montau prethodnog
tipa pojilica vredi i za ovaj tip. Pored ovih sistema, za pojenje krupne stoke koriste se i valovi ili
specijalne pojilice u obliku manjih ili veih posuda u koje se uputa voda, a da bi predstavljali sistem
za pojenje potrebno je da imaju neki mehanizam za regulaciju nivoa vode. To su najee neke
varijante ventila na plovak, uporedivo sa ventilima u vodokotliima WC-a. Sutina je da se ostvari
dovoljan protok, pouzdanost u eksploataciji i da se fi ziki zatite od mehanikih oteenja od strane u
prvom redu ivotinja. Ta zatita moe biti u vidu kompaktnog kuita (sl.4 Auto-tanker) i koriste se
kako u zatvorenim talama, tako i u otvorenim objektima. Istu funkciju obavlja i obian plutajui ventil
(sl.5) sa promenjivom diznom, a koristi se uobiajeno u otvorenim talama.
Nipple pojilice za goveda
Jo jedan tip pojilice za goveda univerzalne za sve kategorije goveda pripada grupi Nipple pojilica,
sa ventilom koji reaguje na pritiskanje. Ima mogunost regulacije protoka od 1-5 lit/min, a telo i
pritiskajui poklopac ventila izrauju se od prohroma. Ima patentirani sistem ispiranja koji automatski
spreava zaepljenje s ostacima hrane. Kod nas je dosta retko u upotrebi.
Pored ovih tipova pojilica i sistema za napajanje koriste se i specijalni tipovi pojilica otporni na
smrzavanje (sl.6). Oni se najee upotrebljavaju u stajama otvorene klime, a uobiajeno je da se
sastoje od posude s otvorom koji zaepi plutajua lopta. Kada ivotinja njukom pritisne loptu doe do
vode za pie. Kod ekstremno niskih temperatura ova zatita nije dovoljna pa se pribegava zagrevanju
vode ili drugim esto prirunim reenjima.
Sve to smo pisali o sistemima cevi kod pojilica za svinje vredi i ovde. Nije loe imati ukljuen
vodomer u sistem, filtriranje vode se ree koristi a jo ree upotreba medikamenata. Izbor sistema za
napajanje se kod podizanja novih objekata najee integralno projektuje u meuzavisnosti od ostalih
tehnolokih reenja, dok se kod adaptacije primenjuje reenje koje je najlake primeniti. Bitno je da
neko struan prorauna ukupne potrebe za vodom za planirani maksimalan broj grla i na to doda
odreenu rezervu (oko 20-30%), a zatim odredi prenik cevi, potreban pritisak i protok, kako bi pojilice
realizovale svoje tehnike karakteristike i obezbedile dovoljno svee vode.

TEHNIKI OPIS ZA PROIZVODNJU MLIJEKA

Model od 20 matinih krava

Kod modela farmi od 20 matinih krava preporuuje se vezani dvoredni sistem, sa krmnim hodnikom po sredini
objekta, sa ije se obe strane nalaze niske jasle sa irinom od 0.60m i visinom ruba od 0.30m. irina krmnog
hodnika je 2.0m. Imajui u vidu da su leita rasporeena u dva reda od po 10 ukupna ista irina tale je
10.40m. Ukupna duina dvoredne tale za 20 matinih krava je 18,40m, pri emu je duina proizvodnog dela
14,40m, a duina prostorije za muzne agregate i mlekaricu 4m. S obzirom da se po kravi mora obezbediti 2025m3 prostora, visina staje je 3.0m.
Svako leite odvojeno je jedno od drugog polu ''H'' okvirima i iroko je 1,20m. S obzirom da smo se odluili za
simentalsku rasu krava, duina leita je 1.80m. Iza leita nalazi se kanal za izubravanje irine 0.50m, a uz sam
spoljni zid tale je manipulativni hodnik irine 1.20m (shema 1).
Na farmi ovog tipa predvia se izgradnja objekta za podmladak i to poluotvorene staje (otvorena sa jedne (june)
strane) i sa obaveznim ispustima.
Staje se predviaju sa dubokom prostirkom, krmnim stolom i jaslama sa spoljanje strane leita, obavezno
natkrivenim i u direktnoj vezi sa ispustom.
U staji za matine krave pored osnovnog dela za smetaj i ishranu krava po gornjem delu polu ''H'' okvira izgraen
je vakuumvodni i mlekovodni sistem, a u sastavu staje izgraen je objekat za muzne agregate (vakuum-pumpu i
elektromotori) i druga prostorija za sabiranje mleka u laktofriz.

Shema 1. Osnova tale od 20 krava

XX">

1. LeIta

6. Popreni hodnici

2. Hranidbeni hodnik

7. Mlekovodi i vakumvodi

3. Jasle

8. Mlekarica sa agregatima za muu

4. Kanal za izubravanje

9. Prostorije za koncetrovana hraniva

5.Manipulativni hodnik

Model od 30 i 50 muznih krava

Kod ova dva modela farmi za robnu proizvodnju mleka preporuuje se ''WEIHENSTEPHAN'' sistem za porodine
farme.
To je sistem koji se najbolje pokazao za farme od 30-100 matinih grla za koje se predvia da e u budunosti
preovladati nad ostalim sistemima. To je u stvari slobodni talski sistem koji se vrlo esto primenjuje poslednjih
godina u zapadno evropskim zemljama.

Osnovni oblik je uraen kao poluotvorena staja sa spoljanjim hranilitem. Mesto za hranjenje i prolazi su
natkriveni. U sastavu objekta, ali u odvojenom delu izgraeno je centralno izmuzite gde se krave muzu, kao i
odvojeni prostor za muzne agregate i zbirno mleko i boksevi za teljenje. Za uzgoj podmlatka paralelno je izgraen
objekat takoe za slobodan nain dranja, sa spoljanjim hranilitem, ali sa dubokom prostirkom i mogunosti
montae i demontae pregrada za razne kategorije stoke. Boksevi za leanje i odmor (lige boksovi) nalaze se u
zatvorenom delu tale, poreani su u tri reda i veliine su 2.25x1.20m (u ovim boksevima preporuuje se
prostirka od slame koju treba obnavljati svakih 20 do 30 dana). Izmeu bokseva za leanje nalaze se dva
prolazna hodnika, irine oko 3 m, koji se 1-2 puta dnevno iste traktorskim ravnjaem ili delta skreperom. Na
prolaznim hodnicima izmeu bokseva za leanje instalirani su bazeni za napajanje vodom sa automatskim
regulisanjem nivoa vode. Manipulativni hodnik od bokseva do krmnog stola je neto iri (3m), a hodnik sa
suprotne strane bokseva irok je 2.50-2.80m. Izubravanje u manipulativnim hodnicima je mehanizovano.
Dimenzije staje za model od 30 krava su 15,75 x 24,00m, a za model 50 krava 15,75 x 34,00m. Visina objekata je
3,00m (shema 2 i 3).

Shema 2. Osnova tale od 30 krava

1.LeIta

5.Prolazi za ispust

2 Prolazni hodnici

6. Izmuzite tipa riblja kost

3. Jasle

7. prostorije za mleko

4. Hranidbeni sto

8. Ispust

Shema 3. Osnova tale od 50 krava

1.LeIta

5.Prolazi za ispust

2 Prolazni hodnici

6. Izmuzite tipa riblja kost

3. Jasle

7. prostorije za mleko

4. Hranidbeni sto

8. Ispust

Na osnovu planirane proizvodnosti krava i prateih kategorija proizilazi i odreeni obim proizvodnje po modelima:

Model 20 m.krava Model 30 m.krava Model 50 m.krava

a. mleko za trite, kg

96.000

144.000

240.000

b. izluene krave, kg

2.720

4.080

6.800

c. tovna junad, kg

6.780

10.170

16.950

Svega (b+c),kg

9.500

14.250

23.750

Poboljan tehnoloki postupak kod farmi za proizvodnju mleka sa 30 i 50 muznih krava, ogleda se u izgradnji
poluotvorenih tala sa slobodnim sistemom dranja ime se omoguava da tala postane prostorni 'ambar', a ne
skupa 'stambena zgrada'. Na ovaj nain poboljan je smetaj stoke, na bazi kojeg se ostvaruju bolji rezultati u
reprodukciji i uopte u proizvodnji.

Literatura:
Mr Milun D Petrovi, Dr Milan M Petrovi, Dr Vladimir S Kurubi - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA
PROIZVODNJE, aak, 2006.