P. 1
Sigmund Freud-Tumacenje Snova2

Sigmund Freud-Tumacenje Snova2

|Views: 914|Likes:
Published by diego batoa

More info:

Published by: diego batoa on Jan 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/17/2011

pdf

text

original

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA II O SNU
J'reveo a nemačkog dr Albin Vilhar

Naslov originala Die Traumdeutung Uber den Traum

RAD SNA
E PREDSTAVLJANJE KROZ SIMBOLE U SNU — JOŠ NEKI TIPIČNI SNOVI Analiza ovog poslednjeg biografskog sna služi kao dokaz za to da sam od samog početka uvideo pri­ sustvo simbolike u snu. Ali do potpunog procenjivanja njenog obima i njenog značenja došao sam tek postepeno kroz povećano iskustvo i pod uticajem ra­ dova V. Štekela1, o kojima na ovom mestu treba ne­ što da kažem. Ovaj autor, koji je psihoanalizi isto toliko na­ škodio koliko i koristio, izneo je veliki broj neslu­ ćenih prevoda simbola, u koje se u početku nije verovalo, ali koji su kasnije najvećim delom bili po­ tvrđeni i morali biti prihvaćeni. Štekelova zasluga neće biti umanjena napomenom da skeptička uzdr­ ži jivost ostalih nije bila neopravdana. Jer primeri, na kojima je on zasnivao svoja tumačenja, često nisu bili ubedljivi i on se služio metodom koja se mora odbaciti kao naučno nepouzdana. Štekel je svoje tu­ mačenje pomoću simbola pronašao intuitivnim pu­ tem, na osnovu svoje sopstvene sposobnosti da sim­ bole neposredno razume. Ali jedna takva veština ne može se pretpostaviti kao opšta, njena efektivnost je van svake kritike i njeni rezultati, prema tome, ne­ maju nikakvo pravo na verodostojnost. Slično, kao
1

© 1942 by imago PubUshing Co. Ltd., London

W. Stekel, Die Spache des Traumes, 1911.

I

6

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

7

kada bismo dijagnozu infekcijskih bolesti hteli da zasnivamo na olfaktornim utiscima pored bolesnič­ ke postelje, premda su nesumnjivo postojali kliničari kod kojih je čulo mirisa, kod većine ljudi zakržljalo, više vredelo od ostalih čula i koji su zaista bili u stanju da abdominalni tifus dijagnosticiraju na osnovu mirisa. Iskustvo psihoanalize koje je sve više napredo­ valo omogućilo nam je da nađemo pacijente koji su ovako neposredno razumevanje simbolike sna poka­ zivali na iznenađujući način. Često su to bili ljudi bolesni od dementia praecox, tako da je neko vreme postojala tendencija da se svi bolesnici sa ovakvim razumevanjem simbola osumnjiče da su žrtve ove bolesti. Ali to nije tačno; radi se o jednoj ličnoj ob­ darenosti ili osobenosti bez vidljivog patološkog značenja. Ako smo se upoznali sa obimnom primenom sim­ bolike za prikazivanje seksualnog materijala u snu, moramo sebi postaviti pitanje ne javljaju li se ovi simboli, možda, kao „sigle" u stenografiji sa jednim zauvek određenim značenjem, te se tako nalazimo u iskušenju da skiciramo jedan nov sanovnik prema metodu sifrovanja. Uz ovo treba napomenuti: Ova simbolika ne pripada snu kao njegova svojina, nego nesvesnom predstavljanju, naročito u narodu, i ona je potpunija u folkloru, u mitovima, legendama, go­ vornim frazama, mudrim izrekama i u vicevima koji kruže narodom negoli u snu. Mi bismo, dakle, zada­ tak tumačenja sna morali uveliko prekoračiti kada bismo hteli da udovoljimo značenju simbola i da ras­ pravljamo o mnogobrojnim, većim delom još nerešenim problemima koji se nado vezu ju na pojam sim­ bola.1 Ovde, mi želimo da se ograničimo na to da
1 Uporedi radove Blojlera (Bleuler) i njegovih ciriških učenika Medera (Maeder), Abrahama i drugih, o simbolici, i autore nelekare na koje se oni pozivaju (Kleinpaul i dr.). Najtačnije što je o tom predmetu rečeno nalazi se u spisu O. Ran­ ka i H. Zaksa (Sachs): Die Bedeutung der Psychoanalyse fur

kažemo da predstavljanje kroz simbol spada među indirektna predstavljanja, ali da nas svakojaki znaci opominju da predstavljanje simbolom bez razlike ne pomešamo sa ostalim vrstama posrednog predstav­ ljanja, da smo, naime, u stanju da ove znake koji stvaraju razliku, možemo shvatiti u pojmovnoj ja­ snoći. U jednom nizu slučajeva očigledan je zajed­ nički elemenat između simbola i onoga što on zastu­ pa, u drugim slučajevima on je skriven; izbor simbo­ la nam tada izgleda zagonetan. A upravo ovi sluča­ jevi moraju da bace svetlost na zadnji smisao odno­ sa simbola; oni ukazuju na to da je taj odnos gene­ tičke prirode. Što je danas simbolički povezano bilo je u pravremenima verovatno sjedinjeno kroz poj­ movni jezički identitet. 1 Odnos simbola izgleda osta­ tak i oznaka nekadašnjeg identiteta. Pri tome mo­ žemo posmatrati da u jednom broju slučajeva upo­ treba zajedničkog simbola prevazilazi upotrebu go­ vornih jezika, kao što je već to tvrdio Subert (Schubert, 1814).2 Jedan broj simbola je star koliko i jezik
die Geisteswissenschaften (1913, glava I). Dalje: F. Jones, Die Theorie der Svmbolik u Intern. Zschr. f. Psychoanalyse, V, 1919. 1 Ovo shvatanje našlo bi izvanrednu podršku u učenju koje iznosi dr Hans Šperber (Sperber). Sperber (uber den Einfluss sexueller Momente auf Entstehung und Entwicklung der Sprache, Imago, I, 1912) misli da su prareči, sve bez razlike, označavale seksualne stvari i da su zatim ovo seksu­ alno značenje izgubile tako što su prešle na druge stvari i aktivnosti koje su upoređivane sa seksualnim. 2 Tako se, na primer, brod koji se kreće na vodi pojav­ ljuje u snovima mađarskih snevača, iako je ovom jeziku iz­ raz „schiffen" u smislu „mokriti" nepoznat (Ferenczi, uporedi takođe str. 371). U snovima Francuza i ostalih Romana soba služi kao simbol prikazivanja žene, mada ovi narodi ne po­ znaju ništa što bi bilo slično nemačkoj reci „Frauenzimmer". — (Prim. prev.: Schiffen na nemačkom znači „mokriti"). I Frojd ovu reč dovodi u vezu sa Schiff = lađa. Soba na n e ­ mačkom znači Zimmer, što ovde znači: soba za žene. Nijedan romanski narod nema neku reč gde bi se simbolička srodnost pokazala na ovako očigledan način kao što je kod nemačke reci!.

mmmmmM

8

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

9

uopšte, a drugi se u sadašnjosti neprestano iznova stvaraju (na primer vazdušna lađa, cepelin). San se ovom simbolikom služi za prerušeno pri­ kazivanje svojih latentnih misli. Među ovako upo­ trebi jenim simbolima ima ih, naravno, mnogo koji redovno, ili gotovo redovno, žele da znače isto. Samo bi valjalo da imamo na umu osobenu plastičnost psi­ hičkog materijala. Jedan simbol dosta često u sadr­ žaju sna neće se tumačiti simbolički, nego u svom pravom smislu; drugi put, snevač od specijalnog ma­ terijala sećanja može ostvariti pravo da sve moguć­ no upotrebi kao seksualni simbol, što se uglavnom tako ne upotrebljava. Gde snevač za predstavljanje jedne sadržine ima na raspolaganju više simbola, odlučiće se za onaj koji pored toga pokazuje i stvar­ ne odnose prema svom misaonom materijalu inače, koji dakle dozvoljava individualnu motivaciju pored tipično važeće. Ako su novija istraživanja o snu, od vremena Sernera pa nadalje, učinila nemogućnim da se sim­ bolika sna osporava — to prihvata čak i H. Ellis da je nemogućna sumnja o tome da su naši snovi ispu­ njeni simbolikom —, onda se ipak mora priznati da je zadatak tumačenja snova ne samo olakšan posto­ janjem simbola u snu, nego da je i otežan. Tehnika tumačenja sna na osnovu slobodnih snevačevih aso­ cijacija ostavlja nas većinom na cedilu za simbolič­ ne elemente sadržine sna; vraćanje samovolji tuma­ ča sna, kao što je u starom veku obavljano i izgleda da ponovo oživljava u podivljalim tumačenjima Stekelovim, isključeno je iz razloga naučne kritike. I tako nas elementi koji se nalaze u snu i koje treba shvatiti simbolički primoravaju na primenu jedne kombinovane tehnike, koja se s jedne strane oslanja na asocijacije snevača, a s druge strane unosi iz razumevanja simbola tumači ono što nedostaje. Kritič­ ka opreznost u rešavanju simbola i njihovo brižljivo proučavanje na osnovu naročito providnih primera snova moraju ići zajedno da bi se oslabio prigovor samovolje u tumačenju snova. Nesigurnosti koje još uvek prianjaju uz našu aktivnost kao tumača snova

dolaze, jednim delom, od našeg nepotpunog saznanja, koje se postepenim daljim produbljivanjem može po­ boljšati, a s druge strane one zavise baš od izvesnih osobina simbola sna. Ovi su često mnogo — i višesmisleni, tako da nam kao u kineskom pismu, tek smisao svaki put omogućuje pravilno shvatanje. Sa ovom dvosmislenošću simbola povezuje se zatim po­ godnost sna, da dozvoljava pretumačenja, da u jed­ noj samoj sadržini prikaže različite i često po njiho­ voj prirodi različite misaone tvorevine i pokrete želja. Posle ovih ograničenja i opomena ja navodim: car i carica (kralj i kraljica) predstavljaju većinom snevačeve roditelje, princ ili princeza su on ili ona sami. Isti veliki autoritet što se pripisuje caru pri­ znaje se i velikim ljudima, zato se, na primer, Gete u mnogim snovima pojavljuje kao simbol oca (Hitschmann). Svi predmeti koji su izduženi, štapovi, sta­ bla drveća, kišobrani (zbog razapinjanja koje se može uporediti sa erekcijom!), sva duguljasta i oštra oru­ žja: noževi, kame, koplja žele da zastupe muški ud. Česti simbol muškog uda koji se ne da lako razumeti jeste i turpija za nokte (zbog trljanja i struga­ nja?). — Tabakere, kutije, sanduci, ormani, peći od­ govaraju ženskom telu, ali i pećine, brodovi i sve vrste posuđa. — Sobe u snu najčešće su ženske sobe, opis njihovih različitih ulaza i izlaza ne vode nas baš na pogrešan put u tumačenju. 1 Interesovanje da li
Jedan pacijent koji živi u pansionu sanja kako je sreo jednu devojku od posluge i upitao je koji broj ima; ona mu, na njegovo iznenađenje, odgovori: 14. On je stvarno stupio u odnose sa pomenutom devojkom i takođe često imao s njom sastanke u svojoj spavaćoj sobi. Ona se, kao što je razum­ ljivo, plašila da gazdarica nešto ne posumnja u nju i učini mu, na dan pre sna, predlog da se s njim nađe u jednoj n e ­ nastanjenoj sobi. Stvarno, ova soba nosila je broj 14, dok u snu žena nosi ovaj broj. Teško se može zamisliti jedan jasniji dokaz za identifikaciju žene i sobe. (Ernest Jones, Internatio­ nale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914). Uporedi Artemidorus, Svmbolik der Traume (preveo F. S. Krais, Beč, 1881, str. 110): „Tako na primer, spavaća soba znači suprugu, ako takva postoji u kući."
1

10

Tumačenje snova, 11

Predstavljanje

kroz

simbole

11

je jedna soba „otvorena" ili „zatvorena", u vezi s ovim postaje lako razumljivo (Uporedi Dorin san u „Od­ lomku jedne analize histerije"). Koji ključ onda otva­ ra sobu, ne treba da se izričito kaže; simbolika brave i ključa poslužila je pesniku Ulandu u pesmi „O gro­ fu Eberštajnu" za najprivlačniju svinjariju. — San kako se prolazi kroz niz soba jeste san o bordelu ili haremu. Ali se on upotrebljava za predstavljanje braka (suprotnost), kao što je to na lepim primerima pokazao H. Zaks. — Jedan interesantan odnos pre­ ma infantilnom seksualnom istraživanju pokazuje se ako snevač sanja o dve sobe, koje su ranije bile jed­ na, ili ako u snu vidi da je jedna njemu poznata soba jednoga stana podeljena na dva dela, ili obrnuto. U detinjstvu smo ženske genitalije (zadnjicu) smatrali za jedan jedini prostor (infantilna teorija o kloaki) i tek kasnije smo saznali da ova oblast tela obuhvata dve odvojene šupljine i otvore. — Stepenice, lestvice, stepeništa, odnosno penjanje preko njih, i to kako penjanje tako i spuštanje, simboličko su predstavlja­ nje polnog akta. 1 — Glatki zidovi, preko kojih se pe­ njemo, fasade kuća sa kojih se — često u jakom
1 Ovde ponavljam ono što sam već jednom na drugom mestu izjavio (Die zukiinftigen Chancen der psychoanalytisehen Therapie, Zentralblatt fur Psychoanalyse, I, 1910, Sa­ brana dela, sveska VIII): „Pre izvesnog vremena saznao sam da se jedan psiholog s kojim ne stojimo u bliskim odnosima obratio jednom od nas sa napomenom da mi svakako precenjujemo tajanstveno seksualno značenje snova. Rekao je da je njegov najčešći san kako se penje stepenicama, a u tome se svakako ne krije ništa seksualno. Pošto nam je ovim pri­ govorom skrenuta pažnja, mi smo pojavljivanju u snu stepe­ nica, stepeništa i lestvica poklonili pažnju i uskoro smo mogli utvrditi da stepenice (i što je njima analogno) predstavljaju siguran simbol koitusa. Osnovu za ovo upoređenje nije teško pronaći; u nizu ritmičkih pokreta, uz sve veće pomanjkanje daha, mi stižemo na visinu i posle toga u nekoliko brzih ko­ raka ponovo možemo da se nađemo dole. Tako se ritam koi­ tusa ponovo nalazi u penjanju stepenicama. Ne zaboravimo da u pomoć pozovemo i govor. On će nam pokazati da se reč „Steigen" (= penjanje) bez daljeg upotrebljava kao do­ punsko obeležavanje seksualnog akta. Kaže se da je neki čovek „Steiger", „nachsteigen" (ići za nekom ženskom). U fran-

strahu — spuštamo, odgovaraju uspravnim ljudskim telima, i ponavljaju u snu verovatno sećanje na pe­ njanje male dece uz roditelje i negovateljsko osoblje. „Glatki" zidovi su muškarci; često se u snu strana pridržavamo „ispusta" na kućama. — Stolovi, po­ stavljeni stolovi i daske su, pak, žene, svakako zbog suprotnosti koja ovde uklanja telesne obline. „Drvo" je, čini se, uopšte prema svojim lingvističkim odno­ sima zastupnik ženske-materije. Ime ostrva Madeira na portugalskom znači: drvo. Pošto „sto i postelja" predstavljaju brak, to se u snu često prvo zamenjuje drugim, i ukoliko je mogućno, seksualni predstavni kompleks transponira u kompleks jedenja. — Od odevnih predmeta, šešir jedne žene vrlo često sa si­ gurnošću treba tumačiti kao genitalije, i to genita­ lije muškarca. Isto tako i mantil, pri čemu ostaje nerešeno, koji deo na ovoj primeni simbola pripada sličnosti reci. U snovima muškaraca često nalazimo kravatu kao simbol za penis, svakako ne samo zato što visi nadole i što je karakteristična za muškarca, nego takođe što je čovek može odabrati prema tome kako mu se sviđa, sloboda koja je od prirode zabra­ njena kod osobenosti ovoga simbola.1 Lica koja u snu upotrebljavaju ovaj simbol, u životu se luksuzno snabdevaju kravatama i imaju čitave zbirke kravata. — Sve komplikovane mašinerije i aparati — u snu su, sa velikom verovatnoćom, genitalije, po pravilu muške, i u njihovom opisivanju simbolika sna isto je tako neumorna kao što je i vic. Potpuno je jasno,
cuskom jeziku se za stepenice kaže ,,la marche"; ,,un vieux marcheur" se sasvim pokriva sa našim ,,ein alter Steiger" (Prim. prev.: Reci Steiger, marcheur, mogli bismo prevesti sa „švaler"). 1 Uporedi u Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 675, crtež jednog devetnaestogodišnjeg manijaka: jedan čovek sa zmi­ jom kao kravatom koja se okreće jednoj devojci. Uz to priču „Die Schamhaftige (= stidljiva) u Antrhropophyteia VI, 334): U kupatilo ulazi jedna dama, a tamo se nalazio neki čovek koji je jedva stigao da obuče košulju; veoma je bio postiđen, ali je smesta pokrio vrat prednjim delom košulje i rekao: „Molim za oproštaj, ja sam bez kravate."

12

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

13

takođe, da se sva oružja i alati upotrebljavaju kao simboli muškoga uda: plug, čekić, puška, revol­ ver, kama, sablja itd. — Isto tako se mnogi pejzaži u snu, naročito pokrajine sa mostovima ili pošum­ ljenim gorama, vrlo lako mogu prepoznati kao opis genitalija. Marcinovski je prikupio čitav niz primera u kojima su snevači svoje snove objašnjavali crteži­ ma koji je trebalo da prikazuju pejzaž i prostorije koji se u snovima nalaze. Ovi crteži veoma očigledno prikazuju razliku između manifestnih i latentnog zna­ čenja u snu. Dok, posmatrani bezazleno, ti crteži do­ nose planove, zemljopisne karte i slično, otkrivaju se temelj nijem istraživanju kao prikazivanja ljudskog tela, genitalija itd., i tek na osnovu ovakvog shvatanja omogućavaju razumevanje sna (Uporedi, uz to, Pjisterove radove o kriptografiji i skrivalicama). Isto tako kod nerazumljivih novih tvorevina reci može­ mo pomisliti da su sastavljene od delova koji imaju seksualno značenje. — I deca u snu često ne znače ništa drugo do genitalije: kao što su i ljudi i žene navikli da svojim genitalijama tepaju kao „mali" i tako ih obeležavaju. „Malog brata" Stekel je pravil­ no prepoznao kao penis: Igrati se s malim detetom, tući maloga itd. — često su predstave onanije u snu. — Za simboličko predstavljanje kastracije radu sna služi: ćelavost, šišanje kose, ispadanje zuba i odsecanje glave. Kao predohranu protiv kastracije treba shvatiti ako se jedan od upotrebljivih simbola penisa u snu pojavljuje u dvostrukom broju ili u množini. I nastupanje guštera u snu — jedne životinje kojoj otkinuti rep ponovo poraste — ima isto značenje (Uporedi gore san o gušteru). — Od životinja koje se u mitologiji i folkloru upotrebljavaju kao genitalni simboli mnoge i u snu igraju ovu ulogu: riba, puž, mačka, miš (zbog dlaka na genitalijama), a pre svega najznačajniji simbol muškoga uda, zmija. Male živo­ tinje, gamad, su zastupnici male dece, na primer ne­ željene braće i sestara; biti pun gamadi često treba izjednačiti sa gravidnošću. — Kao jedan sasvim re­ centni simbol sna muških genitalija treba pomenuti vazdušnu lađu, koja ovu upotrebu opravdava kako

svojim odnosom prema letenju kao i u zgodnom slu­ čaju svojim oblikom. — Stekel je dao, dokazujući ih primerima, čitav niz simbola, koji delimično još nisu dovoljno verificirani. Njegovi spisi, a naročito njego­ va knjiga Govor sna (Die Sprache des Traumes), sa­ državaju najbogatiju zbirku rešenja simbola, koji su oštroumno pogođeni i koji su se prilikom proveravanja pokazali kao tačni, na primer u odeljku o simbo­ lici smrti. Nepotpuna autorova kritika i njegova sklonost ka uopštavanjima po svaku cenu čine ostala njegova tumačenja sumnjivim i neupotrebljivim, tako da pri korišćenju ovih radova nužno treba savetovati da budemo pažljivi. Ja ću se zato ograničiti na to da istaknem jedan mali broj primera. Desno i levo, prema Stekelu, u snu treba shvatiti etički. „Pravi put uvek pokazuje put prava, a levi — put zločina. Tako levi put može predstavljati homo­ seksualnost, inocest, perverznost, a desni brak, opštenje sa jednom droljom itd. — uvek procenjivano sa individualno moralnog gledišta snevača" (na pom. mestu str. 466). Rođaci uopšte u snu igraju najve­ ćim delom ulogu genitalija (str. 473). Ovde u ovom značenju mogu potvrditi samo za sina, ćerku, mlađu sestru, ukoliko dakle dopire oblast primenjivanja „maloga". Naprotiv, na sigurnim primerima prepo­ znajem sestre kao simbole grudi, braću kao simbole velikih hemisfera. Nesustizanje kola Stekel rešava kao žaljenje zbog razlike u godinama koja se ne može postići (str. 479). Prtljag s kojim putujemo po njemu je teret grehova koji nas pritiskuju (ibidem). Upravo puni prtljag se često prikazuje kao očigledan simbol sopstvenih genitalija. I brojevima, koji se u snu često javljaju, Stekel je odredio fiksirana značenja sim­ bola, ali ova rešavanja niti izgledaju dovoljno uteme­ ljena niti pak da su opštevažeća, mada se tumačenje u pojedinačnom slučaju većinom može priznati kao verovatno. Broj tri, uostalom, simbol je muških ge­ nitalija, utvrđen sa više strana. Jedno od uopštavanja koje Stekel daje odnosi se na dvosmisleno zna­ čenje simbola genitalija. „Gde bi postojao jedan sim­ bol koji — kad bi to fantazija samo i donekle do-

14

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

15

puštala — ne bi u isto vreme mogao biti upotrebijen i kao muški i kao ženski!". Umetnuta rečenica ovde svakako povlači mnogo od sigurnosti ovoga tvrđenja, jer fantazija baš to ne dozvoljava uvek. Ali ja ipak ne smatram izlišnim da kažem da, prema mojim isku­ stvima, opšta rečenica Stekelova treba da se povuče pred priznanjem jedne veće raznovrsnosti. Osim sim­ bola koji isto tako često stoje za muške kao i za žen­ ske genitalije, ima i takvih koji pretežno ili goto­ vo isključivo predstavljaju jedan od spolova, i još drugih od kojih nam je poznato samo muško ili samo žensko značenje. Dugačke, čvrste predmete i oružja upotrebljavati kao simbole ženskih genitalija, ili šup­ lje predmete (sanduke, kutije, tabakere i slično) upo­ trebljavati kao simbole muških genitalija — upravo to fantazija ne dopušta. Tačno je da sklonost sna i nesvesnih fantazija da seksualne simbole upotrebe biseksualno odaje jed­ nu arhaičnu crtu, pošto je razlika genitalija u detinjstvu nepoznata i pošto se i jednom i drugom spolu pripisuju iste genitalije. Ali možemo biti zavedeni i na pogrešno shvatanje jednog biseksualnog seksual­ nog simbola ako zaboravimo na to da se u mnogim snovima obavlja opšte okretanje spolova tako da je muško predstavljeno ženskim i obratno. Takvi snovi, na primer, izražavaju želju jedne žene da bi više volela da bude muškarac. Genitalije mogu i u snu biti zastupljene drugim delovima tela, muški ud rukom ili nogom, ženski ge­ nitalni otvor ustima, uvetom, pa čak i okom. Sekreti ljudskoga tela — sluz, suze, mokraća, sperma itd. — mogu se u snu zamenjivati jedni drugim. Ova u celini pravilna postavka V. Stekela pretrpela je, s pra­ vom, kritičko ograničenje napomenama koje je izneo R. Rajtler (R. Reitler, u Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). Radi se u suštini o zameni značajnih sekreta, kao što je seme, jednim indiferent­ nim sekretom. Ova u velikoj meri nepotpuna nagoveštenja neka budu dovoljna da se drugi podstaknu na pažljiviji rad

oko prikupljanja. 1 Mnogo opširniji prikaz simbolike sna pokušao sam da dam u svojim Vorlesungen zur Einguhrung in die Psychoanalyse (1916/17).2 Sada ću dodati nekoliko primera o primeni ovih simbola u snovima, koji treba da pokažu kako je nemogućno stići do tumačenja sna ako se protivimo simbolici sna, i kako se ta simbolika u mnogim slu­ čajevima neotklonjivo nameće. Na istom mestu, me­ đutim, želeo bih izričito da upozorim na to da se zna­ čaj simbola za tumačenje sna ne treba preceniti, da se rad na prevođenju sna ograniči na prevođenje na simbole i da se napusti tehnika upotrebljavan ja po­ misli snevačevih. Obe tehnike tumačenja sna moraju jedna drugu dopunjavati; ali praktično kao i teorij­ ska prednost pripada postupku koji je najpre opisan, postupku koji izjavama snevača pridaje odlučujući značaj, dok prevođenje simbola koju preduzimamo prilazi tome kao pomoćno sredstvo. 1. Šešir kao simbol muškarca (muških genitalija)3 (Odlomak iz sna jedne mlade žene koja je postala agorafobična zbog straha od iskušenja) „Leti se šetam ulicom, nosim slamni šešir neo­ bičnog oblika, čiji je srednji deo savijen nagore, a njegovi delovi sa strane nadole (opisivanje ovde za­ pinje), i to tako da je jedan deo spušten dublje nego drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloženju, i kako Uz sve razlike Sernerovog shvatanja simbolike sna i ove koju sam ovde razvio, moram istaći da Sernera ipak treba priznati kao pravog pronalazača simbolike sna, i da su isku­ stva psihoanalize, posle njegove odavno objavljene knjige (1861), koja je dugo smatrana fantastičnom, pomogla da do­ živi čast. 2 Prim. prev.: Knjiga je objavljena i na našem jeziku u prevodu Borislava Lorenca: Uvod u psihoanalizu, Beograd 1933, 3 izdanje „Kosmos". Iz „Nachtrage zur Traumdeutung", Zentralblatt f. Psychoanalvse I, Broj 5/6, 1911.
1

16

Tumačenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

17

prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja po­ mislih: Vi mi ništa ne možete." Pošto uz šešir u snu ne može da produkuje ni­ jednu pomisao, ja joj kažem: šešir je, svakako, muški polni organ sa svojim uspravljenim srednjim delom i sa oba dela sa strane koji vise na dole. To što še­ šir treba da bude muškarac možda je neobično, ali mi govorimo takođe: „Unter die Haube bringen". 1 Namerno sam se uzdržao od tumačenja onoga deta­ lja o nejednakom spuštanju oba sporedna dela, mada baš ovakve pojedinosti u svojoj determinaciji treba da pokažu put do tumačenja. Ja nastavljam: Ako dakle ima jednog takvog muža sa tako divnim genitalijama, ona ne mora da se plaši oficira, to jest, ne mora ništa želeti od njih, pošto je inače njena fan­ tazija iskušenja u suštini zadržava od toga da ide sama bez zaštite i pratnje. Ovo poslednje objašnjenje njenoga straha mogao sam joj dati već više puta, oslanjajući se na drugi materijal. Sad je veoma vredno pažnje kako se snevačica ponaša posle ovoga tumačenja. Ona povlači opisiva­ nje šešira i tvrdi da nije kazala da su oba dela sa strane visila nadole. Ali ja sam suviše siguran u ono što sam čuo da bih se dao zavesti, i nastojim na to­ me. Ona neko vreme ćuti, pa onda nađe odvažnosti da upita šta to znači što kod njenog muža jedno mudo leži niže od drugoga, i da li je to kod svih ljudi tako. Ovim je ovaj neobični detalj šešira objašnjen i čitavo tumačenje od nje prihvaćeno. Simbol šešira bio mi je već odavno poznat, kad mi je pacijentkinja ovaj san saopštila. Iz drugih, ali manje providnih slučajeva, mislim da mogu za­ ključiti da šešir može stojati i za ženske genitalije. 2
1 Izraz „unter die Haube kommen" znači: udati se, udo­ miti se. Haube = kapa, kapica (Prim. prev.). 2 Uporedi jedan takav primer u saopštenju Kirhgraberovu (Kirchgraber, u Zentralblatt fiir Ps. A. III, 1912, štr. 95). Štekel u Jahrbuch, sveska I, str. 475, saopštava jedan san u kome šešir sa naherenim perom u sredini simbolizuje (im­ potentnog) muškarca. *

2. „Malo" su genitalije. — Biti pregažen je simbol polnog opštenja
(Drugi san iste agorafobične pacijentkinje)

Majka šalje njenu malu ćerku da bi morala ići sama. Ona se zatim s majkom vozi železnicom i vidi kako njena mala ide pravo prema koloseku tako da mora biti pregažena. Čuje se lomljenje kostiju (pri tom neprijatno osećanje, ali nikakvo pravo zaprepašćenje). Zatim pogleda kroz prozor vagona da li se pozadi vide delovi. Onda prebacuje majci što je do­ zvolila maloj da ide sama. Analiza: Dati ovde potpuno tumačenje sna nije lako. On vodi poreklo iz jednog ciklusa snova i može se u potpunosti razumeti samo u zajednici s ovima. Jer nije baš lako dobiti dovoljno izolovan materijal potreban za dokazivanje simbolike. — Bolesnica najpre nalazi da vožnju železnicom treba tumačiti istorijski, kao aluziju na vožnju iz jednog lečilišta za nervne bolesnike, u čijeg je upravnika naravno bila zaljubljena. Majka je tamo došla po nju, na stanici se pojavio lekar i predao joj kitu cveća za oproštaj; bilo joj je neprijatno što je i majka morala biti svedok ukazivanja ovog poštovanja. Majka se dakle ovde pojavljuje kao osoba koja smeta njenim ljubavnim nastojanjima, a taj je zadatak toj strogoj ženi zaista pripadao za vreme njenog devojaštva. — Sledeća pomisao se odnosi na rečenicu: ona se okreće ne bi li se videli pozadi delovi. U fasadi sna bi se, naravno, moralo misliti na delove pregažene i smoždene ćerčice. Ali pomisao upućuje u jednom sasvim drugom pravcu. Ona se seća da je jednom svoga oca videla od pozadi potpuno golog u kupatilu, dolazi na to da govori o razlikama polova i ističe da se u muškarca genitalije mogu videti i od pozadi, dok to u žene nije mogućno. U vezi s ovim ona sad sama tumači da su „malo" ge­ nitalije, njena mala (ona ima jednu ćerku od četiri godine) njene sopstvene genitalije. Ona majci preba­ cuje što je od nje zahtevala da živi tako kao da ne­ ma polnog organa, i ovaj prigovor nalazi ponovo u
2 Frotfd, Odabrana dela, vrt

18

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

19

uvodnoj rečenici sna: Majka je poslala malu da bi morala ići sama. U njenoj fantaziji usamljeno hoda­ nje na ulici znači nemati čoveka, nemati nikakav seksualni odnos (coire = sastajati se), a to ona neće. Prema svim njenim podacima ona je zaista kao devojka patila pod ljubomorom svoje majke zbog toga što ju je otac povlašćivao. Jedno dublje tumačenje ovog sna rezultira iz jed­ nog drugog sna te iste noći, u kome se ona identifikuje sa svojim bratom. Ona je stvarno bila muškobanjasta devojka, i morala je često slušati kako je zbog nje jedan dečak manje na svetu. Uz ovo identifikovanje sa bratom sasvim je jasno da „mali" znači genitalije. Majka mu (joj) preti kastracijom, koja ne može biti ništa drugo do kazna za igru sa udom, i tako identifikacija pokazuje da je i ona kao dete onanisala, što je njeno sećanje dosad sačuvalo samo za brata. Poznavanje muškog polnog organa, koje je kasnije bila izgubila, mora da je prema podacima ovog drugog sna već rano stekla. Dalje, ovaj drugi san ukazuje na seksualnu teoriju po kojoj su devojke dečaci koji su bili kastrirani. Pošto sam joj bio izneo ovo dečje mišljenje, ona smesta nalazi potvrdu za to u poznavanju anegdota, kako jedan dečak pita devojčicu: Odsečena? na što devojčica odgovara: Ne, uvek je tako bilo. Udaljavanje male, genitalija, u prvom snu od­ nosi se dakle takođe na pretnju kastracijom. Najzad se ljuti na majku što ju nije rodila kao dečaka. Da „biti pregažen" simbolizuje seksualni odnos ne bi postalo evidentno iz ovoga sna da to ne znamo iz mnogobrojnih drugih izvora. 3. Predstavljanje genitalija zgradama, stepenicama, šupljinama (San jednog mladog čoveka sputavanog kompleksom oca) „On ide sa svojim ocem u šetnju na jednom mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi r otunda, ispred nje jedan ispust, na kome je smešten je-

dan privezani balon koji međutim, izgleda prilično mlitav. Otac ga pita čemu sve to služi, on se tom pitanju čudi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno dvorište u kome leži jedna velika ploča lima. Otac hoće da otkine jedan velik deo, ali se pre toga okrene da li možda neko to ne vidi. On mu kaže da treba samo nadzorniku da kaže, onda može bez da­ ljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorišta vode s t ep enice u jedan otvor, čiji su zidovi meko oblo­ ženi, otprilike kao kožna fotelja. Na kraju toga otvo­ ra nalazi se jedna duža platforma i zatim počinje je­ dan nov otvor..." Ovaj snevač spadao je u tip bolesnika koji terapeutski nije povoljan, koji do izvesne tačke analize uopšte ne čine nikakav otpor a odatle dalje pokazuju se gotovo nepristupačnim. Ovaj san on je protuma­ čio gotovo samostalno. Rekao je: Rotunda su moje genitalije, vezani balon ispred nje moj penis na čiju olabavijenost (mlitavost) treba da se žalim. Podrob­ nije dakle možemo prevesti da je rotunda zadnjica — koju dete po pravilu ubraja u polne organe — a manja zgrada ispred nje su mošnice. U snu ga otac pita šta je sve to, to jest pita ga za svrhu i funk­ ciju polnih organa. Pojmljivo je da se ovaj odnos može izvrnuti tako da je on taj koji postavlja pi­ tanja. Pošto jedno ovakvo ispitivanje oca u stvari nikad nije ni postojalo, moramo misao sna shvatiti kao želju ili je treba otprilike uzeti pogodbeno: „Da sam zamolio oca za objašnjenje seksualnih stvari." Produženje te misli naći ćemo uskoro na jednom dru­ gom mestu. Dvorište u kome leži rasprostrt lim ne treba shvatiti u prvom redu simbolički, već mu je poreklo u radnji njegovog oca. Iz razloga diskrecije ja sam stavio „lim" mesto drugog materijala kojim otac trguje, a da pri tom ništa u samom tekstu sna nisam izmenio. Snevač je ušao u očevu radnju i bio je veo­ ma dirnut postupcima pre neispravnim nego isprav­ nim na kojima se jednim delom zasniva zarada. Zato bi nastavak gornje misli sna mogao da glasi: (Da sam ga pitao), on bi me prevario, kao što vara svoje mu2*

20

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

21

šterije". Za otkidanje koje služi za prikazivanje po­ slovnog nepošten ja, sam snevač daje jedno drugo objašnjenje, da naime znači onaniju. To nam je ne samo odavno poznato, nego se vrlo dobro slaže s tim što je tajna onanije izražena suprotnošću (može se činiti otvoreno). To odgovara svim očekivanjima da se onanistička delatnost ponovo podmeće ocu, kao i ispitivanje u prvoj sceni sna. Otvor on odmah tu­ mači kao vaginu, pozivajući se na meko postavljene zidove. Da se silaženjem kao inače penjanjem želi izraziti koitiranje u vagini, to ja dodajem na osnovu jednog drugog saznanja (uporedi moje napomene u Zentralblatt fiir Psychoanalyse I, 1, 1910; vidi napo­ menu na str. 309). Pojedinosti da iza prvog otvora dolazi jedna duža platforma pa onda opet jedan nov otvor obja­ šnjava on sam biografski. On je izvesno vreme odr­ žavao polne odnose, pa ih je ostavio usled inhibicije u njihovom vršenju i nada se da će ih sada posle lečenja ponovo moći održavati. Sam san pred kraj postaje nejasniji i poznavaocu mora izgledati pri­ hvatljivo što se već u drugoj sceni sna istakao uticaj jedne druge teme na koju ukazuju očeva radnja, nje­ govi varalački postupci, i prva kao otvor predstav­ ljena vagina, tako da se može pretpostaviti odnos prema majci. 4. Muški polni organ simbolizovan osobama, a ženski pokrajinom (San jedne žene iz naroda, čiji je muž stražar, koji je saopštio B. Datner, Dattner) „ . . . pa onda je neko provalio u stan i ona je u strahu dozivala nekog stražara. No ovaj je složno sa dva „lupeža" otišao u crkvu1 do koje je vodilo ne­ 2 3 koliko stepenica ; iza crkve nalazilo se jedno brdo 4 i na njemu gusta šuma. Stražar je na sebi imao šlem,
1 Ili kapelu = vagina. — * Simbol za koitus. — * Mons Veneris. — * Crines pubis.

prstenast okovratnik i ogrtač.5 Nosio je i mrku punu bradu. Obe skitnice koje su mirno išle sa stražarom. imale su oko kukova opasanu kecelju u vidu džaka.8 Ispred crkve je jedan put vodio na brdo. Ono je s obe strane bilo obraslo travom i šibljem koje je postajalo sve gušće i na vrhu brda je nastala prava šuma. 5. Kastracioni snovi u dece a) Jedan dečak od tri godine i pet meseci, kome je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, očigledno neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgu­ bljen i neprestano ponavlja pitanje: „Zašto je tata nosio glavu na tanjiru? Noćas je tata nosio glavu na tanjiru." b) Jedan student, koji je danas teško bolestan od neuroze, seća se da je u šestoj godini nekoliko puta sanjao ovaj san: „On odlazi frizeru da bi se ošišao. Tu mu priđe jedna velika žena sa strogim crtama i odseče mu glavu. Ženu je prepoznao kao majku." 6. O simbolici mokraće Crteži reprodukovani na ovom mestu potiču iz jednog niza slika koje je Ferenczi pronašao u jed­ nom mađarskom šaljivom listu (Fidibusz) i video da se mogu upotrebiti za ilustraciju teorije o snovima. O. Rank list sa naslovom San jedne francuske bone već je upotrebio u svom radu o slaganju simbola u snu buđenja. Tek poslednja slika koja predstavlja buđenje bone zbog vike deteta, pokazuje nam da prethodnih sedam prikazuju faze jednog sna. Ali san zamenjuje situaciju u spavaćoj sobi sa situacijom u šetnji. Na drugoj slici bona je dečaka već postavila na jedan Demoni u ogrtačima i kapuljačama, su prema objašnje­ nju jednog stručnjaka, faličke prirode. ' Obe polovine mošnica.
8

22

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

23

još jače. Ukoliko energičnije viče, njen san pojačava ubeđenje da je sve u redu i da se ne mora probuditi. Pri tom on nadražaj buđenja prevodi na dimenzije simbola. I reka koju dečak stvara uriniranjem po­ staje sve veća. Na četvrtoj slici ona već nosi jedan čamac, zatim gondolu, pa jedrilicu, i naposletku je­ dan veliki parobrod! Borba između uporne potrebe za spavanjem i neumornim nadražaj em buđenja pri­ kazani su ovde na najduhovitiji način od strane jed­ nog nestašnog umetnika. 7. San o stepenicama
(Saopštio i protumačio Oto Rank)

ugao na ulici, on urinira i — ona može da nastavi sa spavanjem. Ali nadražaj buđenja još traje, on se čak i pojačava, a dečak koji vidi da ga ne gledaju, urla

Istom kolegi, od kojeg dolazi san o nadražaj u zuba imam da zahvalim za sledeći slično providni san o poluciji: „Ja na stepeništu jurim basamacima za jednom mladom devojkom koja mi je nešto uradila da bih je kaznio. Dole -na kraju stepenica neko (jedna od­ rasla ženska osoba) mi je zadržala dete; ja ga uhva­ tim, ali ne znam da li sam ga istukao, jer odjednom se nadoh nasred stepenica gde sam sa detetom (kao u vazduhu) koitirao. To zapravo nije ni bio koitus, nego sam svoj polni organ trljao na njenom spoljašnjem delu organa, pri čemu sam i taj njen organ i njenu ukoso položenu glavu sasvim razgovetno vi­ deo. Za vreme seksualnog akta ja sam primetio da levo iznad mene (takođe kao u vazduhu) vise dve male slike, pejzaži, koje su predstavljale jednu kuću u zelenilu. Na manjoj slici stajalo je moje sopstveno ime na mestu gde se nalazi signatura slikara, kao da je slika određena za mene za moj rođendanski po­ klon. Onde je ispred obe slike visila još jedna cedu­ lja, na kojoj je stajalo da i jevtinije slike stoje na ra­ spolaganju: ja zatim veoma nejasno vidim samog sebe, (kao i gore na odmorištu stepenica, kako ležim u krevetu); i probudim se jer sam osetio vlagu koja dolazi od izvršene polucije."

24

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

25

Tumačenje: Snevač je uveče uoči dana kad je sanjao bio u radnji jednog knjižara gde je, dok je če­ kao, posmatrao neke od izloženih slika koje su pred­ stavljale slične motive kao i slike u snu. Kod jedne sličice koja mu se naročito dopala prišao je bliže i spazio ime slikara koji mu je bio sasvim nepoznat. Iste večeri slušao je u jednom društvu kako se pričalo o jednoj služavci Čehinji koja se hvalila da je njeno vanbračno dete „bilo napravljeno na stepe­ nicama". Snevač se raspitivao o pojedinostima ovog nesvakodnevnog doživljaja i saznao da je služavka sa svojim obožavaocem ušla u stan njenih roditelja gde ne bi bilo nikakve prilike za polno opštenje, i da je nadraženi čovek snošaj obavio na stepenicama. Snevač je, uz to, šaljivo aludirajući na zlobni izraz koji se upotrebljava za falsifikovanje vina, rekao: „Dete je stvarno odraslo na podrumskim stepeni­ cama." Ovo su dnevna nadovezivanja koja su prilično nametljivo zastupljena u sadržaju sna i koje snevači bez daljeg reprodukuju. A isto tako lako on produ­ cira i jedan stari deo infantilnog sećanja, koji je isto tako našao primenu u snu. Stepenište jeste stepe­ nište one kuće u kojoj je proveo najveći deo svoga detinjstva i gde je naročito ostvario svoje prvo po­ znanstvo sa seksualnim problemima. Na tom stepe­ ništu se često igrao i pri tom se, između ostalog, i jašući klizao niz stepenišnu ogradu, pri čemu je osetio seksualno nadraženje. U snu on takođe neobično brzo juri niz basamake, tako brzo da po svojim sopstvenim jasnim recima pojedine basamke uopšte nije ni dodirivao, nego, kao što se kaže, dole poleteo ili kliznuo. Pozivanjem na infantilni doživljaj izgleda da ovaj početak sna prikazuje momenat seksualnog nadraženja. — Na ovom stepeništu i u stanu koji nje­ mu pripada, snevač je i sa decom iz susedstva često održavao seksualni megdan, pri čemu se zadovoljavao onako kao što je to prikazano u snu. Ako nam je iz Frojdovih seksualnosimboličkih istraživanja (vidi Zentralblatt fiir Psychoanalyse, sve­ ska 1, str. 2 s.) poznato da stepenice i penjanje ste-

penicama gotovo redovno simbolizuju koitus, onda san postaje sasvim providan. Njegova pokretna snaga, kao i njegov efekat, polucije, pokazuju se čisto libidinozne prirode. U stanju spavanja budi se seksual­ no nadraženje (u snu predstavljeno jurnjavom nadole — klizanjem niz stepenice), čija je sadistička primesa na osnovu megdanskih igara naznačena u jurenju za detetom i njegovim savlađivanjem. Libidinozno nadraženje povećava se i goni na seksualnu akciju (predstavljeno u snu hvatanjem deteta i njegovim prenošenjem na sredinu stepenica). Dotle bi san bio čisto seksualnosimboličan i za malo manje izvežbanog tumača sna potpuno neprovidan. Ali preterano jakom libidinoznom nadraženju nije dovoljno ovo simboličko zadovoljenje, koje bi garantovalo mirni san. Uzbuđenje dovodi do orgazma i time se čitava simbolika stepenica demaskira kao koitus. — Ako Frojd kao jedan od razloga za seksualno iskorišćavanje simbola ističe ritmički karakter obe akcije, onda izgleda da ovaj san naročito jasno govori u prilog tome pošto je na izričite izjave snevača ritmika ovog seksualnog akta, trljanje sa pokretima gore-dole, u čitavom snu bila najjasnije ispoljeni elemenat. Još jednu napomenu o obe slike koje, bez obzira na njihovo realno značenje, i u simboličkom smislu važe kao „slike žene", što proizilazi već iz toga što se radi o jednoj velikoj i o jednoj maloj slici, baš kao što i u snu proizilazi jedna velika (odrasla) i jed­ na mala devojka. To što i jevtinije slike stoje na raspolaganju, vodi u kompleks prostitutki, kao s dru­ ge strane i ime snevača na maloj slici i misao da je slika određena za njegov rođendan ukazuju na kom­ pleks roditelja (rođen na stepenicama — stvoren u koitusu). Nejasna završna scena, gde snevač samoga sebe vidi gore na odmorištu stepenica kako leži u postelji i oseća vlagu, izgleda da preko infantilne onanije ukazuje još dalje natrag u detinjstvo i da verovatno kao svoj uzor ima slične prijatne scene mokrenja u krevetu.

26

Tumačenje snova, II 8. Jedan modifikovan san o stepenicama

Pređstavljanje kroz simbole

27

Jednom svom pacijentu, jednom teško bolesnom apstinentu, čija je fantazija fiksirana za njegovu majku i koji je više puta sanjao o penjanju stepe­ nicama u pratnji svoje majke, ja učinih primedbu da bi umerena masturbacija za njega verovatno bila manje štetna nego nasilna uzdrzljivost. Ovo uticanje izaziva sledeći san: Njegov učitelj klavira mu prebacuje što zane­ maruje sviranje na klaviru, što ne uvežbava etide Mošelesa i Klementijev „Gradus ad Parnassum." On na to primećuje da je „Gradus" isto što i ste­ penica, a i da je i klavijatura takođe stepenica pošto one sadrže skalu. Može se reći da ne postoji nijedan krug pred­ stava koji bi se mogao odupreti prikazivanju seksual­ nih činjenica i želja. 9. Osećanje stvarnosti i predstavljanje ponavljanja Jedan čovek koji je sad trideset i pet godina pripoveda svoj san kojeg se dobro seća, i koji je, kaže, imao pre četiri godine: Notar kod kojeg je bio ostav­ ljen na čuvanje testament njegovog oca — oca je iz­ gubio kad su mu bile tri godine — doneo je dve krup­ ne kruške vodenjače, od kojih je jednu dobio da po­ jede. Druga je ležala na prozorskoj dasci u sobi za stanovanje. Probudio se sa uverenjem o stvarnosti onoga što je sanjao i uporno je od majke tražio dru­ gu krušku; ta ona je tamo na prozorskoj dasci. Majka se na to smejala. Analiza: Notar je bio jedan žovijalan stari go­ spodin koji je, kao što snevač misli da se toga seća, stvarno jednom doneo kruške. Daska na prozoru bila je takva kao što ju je video u snu. Nešto drugo mu uz to neće pasti na pamet; možda još to da mu je majka nedavno pričala jedan san. Ona ima dve ptice na glavi, pita se, kad će odleteti, ali one ne od-

leću, nego jedna joj poleti na usta i počne da siše iz njih. Zatajivanje pomisli snevača daje nam pravo na to da tumačenje pokušamo zamenom simbola. Obe kruške — pommes ou poires — jesu grudi majke koja ga je othranila; prozorska daska jeste isticanje grudi, slično balkonima u snu o kući (uporedi str. 10,11). Nje­ gov osećaj stvarnosti posle buđenja je u pravu, jer ga je majka stvarno dojila, štaviše i preko uobičaje­ nog vremena, i majčine grudi bi se još uvek mogle dobiti. San treba prevesti ovako: Majko, daj (poka­ ži) mi opet grudi na kojima sam jednom ranije pio. „Ranije" je predstavljeno jedenjem jedne kruške, a „opet" željom za drugom kruškom. Vremensko po­ navljanje jednog akta u snu redovno postaje brojča­ nim umnožavanjem jednog predmeta. Naravno da je veoma upadljivo to što simbolika već u snu jednog četvorogodišnjaka igra neku ulogu, ali to nije izuzetak, nego pravilo. Može se reći da snevač raspolaže simbolikom od samoga početka. Kako rano se čovek, i izvan života sna, počinje da služi simboličkim prikazivanjem, o tome neka nas pouči sledeće sećanje jedne sada dvadesetsedmogodišnje dame, na koju nije vršen nikakav uticaj: Ona je imala između tri i četiri godine. Nju, njenog je­ danaest meseci mlađeg brata i jednu kuzinu, koja je i po godinama bila između njih, devojka tera na za­ hod da bi tamo obavili svoje poslove pre nego što pođu u šetnju. Ona kao najstarija seda na solju, a ostalo dvoje na nose. Ona pita kuzinu: Imaš li i ti portemonnaie? Valter ima kobasičicu, ja imam portemonnaie. Odgovor kuzine: Jeste, i ja imam porte­ monnaie. Devojka je to slušala smešeći se i pričala mami o tom razgovoru, a ova reaguje oštrim prekorom. Ovde ćemo umetnuti jedan san čija je ljupka simbolika dopustila objašnjenje uz neznatnu pomoć snevačice.

28

Tumačenje snova, 11

Predstavljanje kroz simbole
1

29

10. Pitanje simbolike u snovima zdravih

„Prigovor koji protivnici psihoanalize — naposletku i Havelok Elis2 (Havelock Ellis) — čvrsto iz­ nose glasi da je simbolika sna možda proizvod neurotičke psihe, ali da nipošto ne važi za normalnu psihu. Dok psihoanalitičko istraživanje između nor­ malnog i neurotičnog duševnog života uopšte ne zna ni za kakve principijelne, nego samo za kvantitativne razlike, pokazuje analiza snova, u kojima i kod zdra­ vih i kod bolesnih na podjednak način deluju poti­ snuti kompleksi, puni identitet mehanizama kao i simbolike. Staviše, nepristrasni snovi zdravih ljudi sadržavaju često mnogo jednostavniju, providniju i karakteristični ju simboliku nego snovi neurotičnih osoba, u kojima se ona može nategnuti, nejasno i te­ ško tumačiti zbog cenzure koja snažnije deluje i zbog izopacenja sna koji iz ovoga proizlazi. San koji ćemo saopštiti u sledećim recima neka posluži kao ilustra­ cija za tu činjenicu. On dolazi od jedne neneurotične devojke, pre izveštačene i zakopčane prirode; u toku razgovora ja saznajem da je verena, ali da su se pojavile prepreke za brak koje su pogodne da ga oduže. Ona mi spontano priča sledeći san: ,,I arrange the centre oj a table ivith flowers jor a birthday (uređujem sredinu stola cvećem za rođen­ dan). Na moja pitanja ona kaže da je u snu bila u svom domu (koji zasad nema) i da je osetila osećanje sreće. „Popularna" simbolika omogućava mi da ovaj san prevedem za sebe. On je izraz njenih vereničkih želja: sto u čijoj se sredini nalazi cveće je simboli­ čan za nju samu i za genitalije; ona prikazuje svoje želje za budućnost kao ispunjene tako što se već bavi mišljenjem o rođenju jednog deteta; svadba je dakle već davno za njom.
1 Alfređ Robiček (Robitschek) u Zentralblat fiir Psvchoanalyse II, 1911, str. 340. 1 „The Worlđ of Dreams", London, 1911, str. 168.

„Ja joj skrećem pažnju na to da je „the centre oj a table" neobičan izraz, što ona priznaje, ali ja je ovde naravno više ne mogu da pitam. Brižljivo sam izbegavao da joj sugerišem simbole, i pitao sam je samo šta joj pada na pamet uz pojedine delove sna. Njena uzdržanost je u toku analize ustupila mesto jasnom interesovanju za tumačenje i otvorenost koju je omogućavala ozbiljnost razgovora. — Na moje pi­ tanje kakvo je to cveće bilo, ona najpre odgovori: expensive jlowers; one has to pay jor them (= skupoceno cveće za koje treba da se plati), zatim da su to bile „lilies oj the valley, violets and pinks or carnations" (= đurđevak, (doslovno ljiljani iz doline), ljubičice i karanfili). Pretpostavio sam da se reč ljiljan u ovom snu javlja u svom popularnom zna­ čenju kao cvet čednosti; ona je tu pretpostavku po­ tvrdila tako što joj je uz „ljiljan" pala na pamet reč „puritej" (= čistota). ,,Valley" (= dolina) jeste čest ženski simbol sna: tako slučajni sklop obeju simbola u engleskoj reci za đurđevak postao je simbolikom sna upotrebijen za isticanje njenog dragocenog devičanstva — expensive jlowers, one has to pay jor them — i za izraz očekivanja da će njen muž znati da ceni njegovu vrednost. Primedbe expensive jlowers itd. ima, kao što će se pokazati, kod svakog od tri cvetna simbola drugo značenje. „Tajanstveni smisao prividno sasvim aseksualnih violets (ljubičica) pokušao sam — veoma smelo, kako sam mislio, — da objasnim jednim nesvesnim odno­ som prema francuskom „voil". Na moje zaprepašćenje snevačica je asocijirala reč „violate", englesku reč za „silovati". Slučajnu veliku sličnost između reci „violet i violate — u engleskom jeziku se razli­ kuju samo pomeranjem akcenta u poslednjem slogu — san je iskoristio, da bi potajno (= durch die Blume) izrazio misao na nasilje defloracije (i ovu reč upotrebljava simbolika cveća), možda takođe jednu mazohističku crtu devojke. Jedan lep primer za mo­ stove reci preko kojih vode putevi ka nesvesnom. Reci „one has to pay jor them" znače ovde život ko­ jim mora platiti za to što postaje žena i majka.

30

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

31

„Kod reci „pinks", koje zatim naziva „carnations", pada mi u oči sličnost ove reci sa „putenim" (= čulnim, telesnim). A njena pomisao, pri tome, gla­ sila je „colour", boja. Dodala je da je „carnations" ono cveće koje joj verenik često i u velikim količi­ nama poklanja. Na kraju razgovora odjednom spon­ tano priznaje da mi nije kazala istinu, da joj nije pala na pamet reč „colour" nego „incarnation", utelovljenje, koju sam reč i očekivao; uostalom, i „co­ lour" kao pomisao nije daleko, nego je značenjem reci carnation — boja mesa, dakle kompleksom, determinisana. Ova neiskrenost pokazuje da je otpor bio naj­ veći na ovom mestu, shodno okolnosti što je ovde sim­ bolika najprovidnija, i što je borba između libida i potiskivanja kod ove faličke teme bila najjača. Na­ pomena da ovo cveće predstavlja verenikove česte poklone jeste pored dvostrukog značenja reci „carna­ tion" još jedno dalje upućivanje na njihov falički smisao u snu. Povod za poklapanje cveća koristi se da bi se izrazila misao o seksualnom poklonu i uzdarju, ona poklanja svoje devičanstvo i za to očekuje jedan bogat ljubavni život. I ovde bi reci ,,expensive flowers, one has to pay for them" mogle imati — sva­ kako jedno realno finansijsko — značenje. — Simbo­ lika cveća ovoga sna sadržava dakle devičanski žen­ ski, muški simbol i odnos prema nasilnoj defloraciji. Želim da skrenem pažnju i na to da seksualna sim­ bolika cveća, koja je i inače veoma proširena, čovekove seksualne organe simbolizuje cvećem, seksual­ nim organima biljaka, poklanjanje cveća među lju­ bavnicima možda uopšte ima upravo ovo nesvesno značenje. Rođendan koji ona u snu sprema svakako znači rođenje deteta. Ona se identifikuje sa mladoženjom, predstavlja ga kako je priprema za rođenje, dakle koitira. Latentna misao bi mogla glasiti: Kad bih ja, bila on, ne bih čekala, nego bih nevestu deflorisala bez pitanja, upotrebila bih silu; jer na to baš uka­ zuje ona reč violate. Tako dolazi do izražaja i sadi­ stička komponenta libida.

,,U jednom dubljem sloju reci sna ,,I arrange" itd. mogle bi imati jedno autoerotsko, dakle infantil­ no značenje. „Ona ima takođe saznanje o telesnom nedostat­ ku kakvo je moguće samo u snu; ona vidi da je pra­ va kao sto; utoliko više se ističe dragocenost ,,centre-a" (ona ga drugi put naziva, a centre piece oj floivers), njeno devičanstvo. I horizontala stola mogla bi doprineti jedan elemenat simbolu. — Značajna je koncentracija sna; ništa nije izlišno, svaka reč pred­ stavlja jedan simbol. „Ona kasnije iznosi jedan dodatak snu: ,,I decorate the floivers with green crinkled paper" (= ja ukrašavam cveće zelenim, nabranim papirom). Tome ona dodaje da je to ,,fancy paper" (fantazija papir), kojim obično obavijamo obične saksije za cveće. Dalje kaže „to hide untidy things, tohatever ivas to be seen, ivhich was not pretto to the eye; there is a gap, a Uttle space in the floivers. Dakle da bi prikrila prljave stva­ ri koje nisu lepe na pogled; jedan otvor, jedan mali međuprostor u cveću". „The paper looks like velvet or moss" (= hartija izgleda kao somot ili mahovina). Uz reč „decorate" ona asocira reč „decorum", kao što sam to i očekivao. Zelena boja preovlađuje; ona aso­ cira uz to „hope" (nada), opet jedan odnos prema gravidnosti. — U ovom delu sna ne dominira identifika­ cija sa mužem, nego dolaze do izražaja misli o stidu i otvorenosti. Ona se za njega doteruje, priznaje svoje telesne mane kojih se stidi i koje pokušava da ispravi. Pomisli „somot, mahovina" jasno su ukazivanje na to da se radi o crines pubis. „San je izraz misli koje jedva poznaje budno mi­ šljenje devojke; misli koje se bave čulnom ljubavlju i njenim organima, ona se priprema za rođendan, tj. da koitira; strah od defloracije, možda i patnja istak­ nuta nasladom dolazi do izražaja; ona priznaje svoje telesne nedostatke, natkompenzira ih precenjivanjem vrednosti svoga devičanstva. Njen stid opravdava čul­ nost koja se pokazuje tako što je njen cilj upravo dete. I materijalna razmišljanja koja su ljubavnici­ ma strana nalaze svoj izraz. Afekt prostog sna — ose-

32

Tumačenje snova, II

Predstavljanje

kroz

simbole

33

ćanje sreće — pokazuje da su ovde našli zadovoljenje snažni osećajni kompleksi." Ferenczi je s pravom skrenuo pažnju na to kako lako upravo „snovi onih koji ništa ne slute" pomažu da se pogodi smisao simbola i značenje snova (Intern. Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV, 1916/17). Sledeću analizu sna jedne istorijske ličnosti naših dana uključujem na ovom mestu pošto se u njemu jedan predmet, koji bi i inače bio pogodan da zameni muški organ, jednim dodatim atributom na najjasniji način karakteriše kao falički simbol. „Beskrajno pro­ duženje" prutića teško da može značiti nešto drugo osim erekcije. Osim toga ovaj san pruža jedan lep primer za to kako ozbiljne misli, koje su daleko od seksualnosti, mogu biti prikazane kroz infantilno-seksualni materijal. 11. Jedan Bizmarkov san
(Od dr-a Hansa Zaksa, Sachs)

,,U svojim Mislima i uspomenama (sveska II po­ pularnog izdanja, str. 223) Bizmark navodi jedno pi­ smo koje je uputio 18. decembra 1881. godine caru Vilhelmu. Ovo pismo sadržava ovo mesto: „Saopštenje vašeg Veličanstva ohrabruje me da ispričam je­ dan san koji sam imao u proleće 1863. godine u najte­ žim danima konflikta, iz kojih nijedno ljudsko oko nije moglo videti neki moguć izlaz. Ja sam sanjao i odmah u jutru ispričao svojoj ženi i drugim svedocima kako sam jahao jednim uzanim alpskim puteljkom, s desne strane provalije, a s leve stene; staza se suža­ vala sve više, tako da konj nije hteo dalje, a pošto nije bilo mesta nisam mogao ni da se okrenem ni da sjašem; tada prutićem koji sam držao u levoj ruci uda­ rili o glatku stenu i prizvah Boga; prutić se produžio u beskraj nost, stene su se srušile kao kulisa i preda mnom se otvorio jedan širok put s pogledom na brdo i šumu kao u Češkoj; tu su bile pruske trupe sa zasta­ vama, a meni se još u snu pojavi misao kako bih to

mogao brzo da javim Vašem Veličanstvu. Ovaj se san ispunio i ja se probudih iz njega radostan i ojačan." „Radnja sna deli se na dva odeljka: u prvom delu snevač dolazi u nevolju, iz koje kasnije u dru­ gom delu na čudesan način biva spašen. Težak polo­ žaj u kome se nalaze konj i jahač predstavlja stanje kritičke situacije državnika, koja se lako može pre­ poznati, situacije koju je možda uveče pre sna, razmi­ šljajući o problemima svoje politike, naročito teško bio osetio. Sa obrtom u paraboli koji je dospeo u pri­ kazivanje sam Bizmark u navedenom pismu opisuje beznadežnost svoga tadašnjeg položaja; on mu je bio sasvim poznat i pojmljiv. Pored toga imamo pred so-* bom, takođe, lep primer Zilbererovog „funkcionalnog fenomena". Proces u snevačevom duhu, koji pri sva­ kom pokušaju njegovih misli da postigne rešenje, na­ ilazi na nesavladive teškoće, ali svoj duh ipak ne može i ne srne otrgnuti od bavljenja problemom, pri­ kazan je veoma umesno jahačem koji ne može ni napred ni natrag. Ponos koji mu zabranjuje da pomisli na popuštanje ili uzmicanje, u snu dolazi do izraza re­ cima „vraćanje ili sjahanje . . . nemoguće". U svojoj osobini kao stalno aktivan čovek koji se zlopati za tuđe dobro, Bizmarku je bilo jasno da sebe uporedi sa konjem, a to je i radio u raznim prilikama, na pri­ mer u svojoj poznatoj izreci: „Valjan konj umire pod svojim samarom." Tako protumačene, reci „konj se protivio" ne znače ništa drugo nego da premoreni čo­ vek oseća potrebu da se udalji od briga sadašnjice, ili, drukčije rečeno, da namerava da se kroz spavanje i san oslobodi okova principa realnosti. Na ispunjenje želja koje se u drugom delu tako snažno ispoljava, aludira se već ovde recima „alpska staza". Bizmark je tada svakako već znao da će svoj sledeći odmor provesti u Alpima — naime u Gaštajnu; san koji ga je preneo tamo, oslobodio ga je dakle jednim udar­ cem svih dosadnih državničkih poslova. ,,U drugom delu prikazuju se sve snevačeve želje na dvostruki način — neprerušene i opipljive, pored toga još i simboličke — prikazane su kao ispunjene. Simboličke nestankom stene koja je smetala, na čijem
3 Frođd, Odabrana dela, VH

34

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

35

se mestu pojavljuje širok put — dakle traženi izlaz u najpogodnijem obliku —, neprerušene pogledom na pruske trupe koje napreduju. Za objašnjenje ove profetske vizije nije potrebno konstruisati nikakve mi­ stične hipoteze: Frojdova teorija o ispunjenju želja ovde u potpunosti zadovoljava. Bizmark je već onda priželjkivao pobedonosni rat protiv Austrije, kao naj­ bolji izlaz iz unutrašnjih konflikata Pruske. Ako on pruske trupe vidi u Češkoj, dakle u neprijateljskoj zemlji, sa svojim zastavama, onda mu time san ovu želju prikazuje kao ispunjenu, kao što to Frojd postulira. Individualno je značajno još samo to što se snevač, s kojim se ovde bavimo, nije zadovoljio samo ispunjenjem sna, nego je znao da iznudi i realno ispu­ njenje želje. Jedna crta koja mora pasti u oči sva­ kom poznavaocu psihoanalitičke tehnike tumačenja predstavlja prut koji postaje „beskrajno" dugačak. Prut, štap, koplje, i slično su nam poznati kao fizički simboli; i ako ovaj prut poseduje još i najupadljiviju osobinu falusa, sposobnost da se izduži, onda više ne može da postoji nikakva sumnja. Preterivanje feno­ mena izdužavanjem ,,u beskrajnost" izgleda da uka­ zuje na infantilno prevođenje. Uzimanje pruta u ruku jasna je aluzija na masturbaciju, pri čemu naravno ne treba misliti na aktuelne odnose snevača, nego na dečje uživanje daleko u prošlosti. Vrlo dragoceno je ov­ de tumačenje koje je pronašao dr Štekel, prema kome levo u snu predstavlja nepravdu, zabranjeno, greh, što bi se vrlo lepo moglo primeniti na dečju onaniju vrše­ nu uprkos zabrani. Između ovog najdubljeg, infantil­ nog sloja, i najgornjeg sloja koji se bavi dnevnim pla­ novima državnikovim može se dokazati da postoji je­ dan srednji sloj koji stoji u vezi sa oba ostala. Čitav tok čudesnog spasenja iz nevolje udaranjem o stenu i dozivanjem Boga kao pomagača upadljivo podseća na jednu biblijsku scenu, naime, kako Mojsije udar­ cem stvara vodu iz stene za žednu decu Izraela. Bez daljeg možemo pretpostaviti da je Bizmark ovo mesto tačno poznavao jer vodi poreklo iz jedne protestant­ ske kuće, koja veruje u bibliju. Sa vođom Mojsijem, kome narod koji želi da oslobodi zahvaljuje pobunom,

mržnjom i nezahvalnošću, Bizmark se lako mogao upoređivati u teškim vremenima konflikta. Time bi dakle bilo dato oslanjanje na aktualne želje. S druge strane, mesto u bibliji sadržava i mnoge pojedinosti koje se vrlo dobro mogu upotrebiti za fantaziju ma­ sturbacije. Mojsije protiv božje zapovesti uzima štap, i za taj prekršaj Gospod ga kažnjava tako što mu ob­ javljuje da mora umreti a da ne uđe u obećanu zem­ lju. Zabranjeno uzimanje — u snu nesumnjivo faličkog — štapa, stvaranje tečnosti udarom štapa i pretnja smrću — time smo prikupili sve glavne momen­ te infantilne masturbacije. Interesantna je obrada koja je zavarila obe heterogene slike, od kojih jednu iz psihe genijalnog državnika, a drugu iz pobuda pri­ mitivne dečje duše, posredstvom biblijskog mesta, pri čemu joj je pošlo za rukom da izbriše sve ne­ prijatne momente. Da je uzimanje štapa jedna za­ branjena i pobunjenička radnja naznačeno je sim­ bolički levom rukom kojom se to vrši. U manifestnoj sadržini sna se pri tome doziva Bog, kako bi se sa­ svim ostentativno otklonila svaka misao na zabranu ili neku tajanstvenost. Od oba obećanja koja je Bog dao Mojsiju, da će obećanu zemlju videti, ali da u nju neće ući, prikazano je jedno vrlo jasno kao ispu­ njeno (pogled na brdo i šume), a drugo, veoma ne­ prijatno, uopšte se ne pominje. Voda je verovatno žrtvovana sekundarnoj obradi, koja je uspešno te­ žila za objedinjavanjem ove scene sa ranijom, i me­ sto nje ruši se sama stena. Morali bismo očekivati da će na kraju jedne infantilne masturbacione fantazi­ je, u kojoj je zastupljen motiv zabrane, dete želeti da autoritativna lica iz njegove okoline ništa ne dozna­ ju o onom što se dogodilo. U snu je ova želja zamenjena suprotnošću, željom da smesta javi kralju o onom što se dogodilo. A ovaj preokret priključuje se izvanredno i neupadljivo uz pobedničku fantazi­ ju, sadržanu u površinskom sloju misli sna i u jed­ nom delu njegove manifestne sadržine. Jedan takav san o pobedi i osvajanju često je pokrivač za erotičku želju za osvajanjem; pojedine crte sna, kao na primer da je napredovanju snevačevom stavljena
s*

36

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

37

jedna prepreka, ali da se otvorio jedan širok prolaz pošto je uzeo u ruke prut, mogle bi ukazivati u tom pravcu, ali daju nedovoljnu osnovu za to da bi se utvrdio tok misli i želja koje se provlače kroz san. Ovde nalazimo savršen primer za jedno potpuno us­ pelo izopačavanje sna. Ono što je neprijatno bilo je prerađeno, tako da se nigde nije probilo kroz tkivo, koje je iznad njega prostrto kao zaštitni pokrivač. Posledica toga je da se svako oslobođenje od straha moglo osujetiti. To je idealan slučaj jednog uspelog ispunjenja želja bez povrede cenzure, tako da može­ mo shvatiti što se snevač iz ovakvog sna probudio veseo i ojačan." Završavam sa 12. snom jednog Kemičara — jednog mladog čoveka koji se trudio da svoje onanističke sklonosti napusti u korist normalnog odnosa sa ženom. Uvod. Na dan pre sna dao je jednom studentu objašnjenje o Grinjarovoj (Grignard) reakciji, kod koje se može u apsolutno čistom eteru rastvoriti magnezijum pod katalitičkim dejstvom joda. Dva dana pre toga desila se, naime, pri istoj reakciji eksplozi­ ja u kojoj je jednom radniku izgorela ruka. San: I) On treba da napravi fenilmagnezijumbromid, (vidi aparaturu naročito jasno, ali je samoga sebe supstituirao sa magnezijumom. On je sad u naro­ čito kolebljivom raspoloženju, uvek govori samom sebi: To je ono $to treba da ide. moje noge se već rastvaraju, kolena omekšavaju. Zatim pruži ruku, opipa noge, u međuvremenu (on ne zna kako) izvadi noge iz retorte, i ponovo kaže: To ne može biti. — Pa ipak, dobro je urađeno. Pri tom se delimično budi, ponavlja u sebi san pošto želi da mi ga ispriča. On se direktno plaši rešenja sna, u toku polusna veoma je uzbuđen i neprestano sam u sebi ponavlja: jenil, jenil.

II) On se sa čitavom porodicom nalazi u ... ingu, treba u jedanaest i po da bude na Sotentoru1 na sa­ stanku sa onom izvesnom damom ali se budi tek u pola dvanaest. On kaže: sad je suviše kasno; dok stigneš, biće dvanaest i po. U sledećem trenutku vidi ćelu porodicu skupljenu oko stola, naročito jasno majku i sobaricu sa činijom za supu. Onda kaže: E, kad već ručamo, više ne mogu otići. Analiza: On je siguran da već prvi san ima veze sa damom iz njegovog sastanka (san je snevan u noći pre očekivanog sastanka). Student kome je dao obja­ šnjenje je neki naročito odvratan tip; on mu je re­ kao: To nije dobro, jer je magnezij um bio još sasvim nedirnut, a onaj drugi je odgovorio kao da mu uopšte ništa nije stalo do toga: Pa onda to nije dobro. Taj student mora da je on sam — on je tako ravnodušan prema analizi, kao što je onaj drugi ravnodušan pre­ ma sintezi, — „On" u snu koji je vršio operaciju sta­ jao je mesto mene. Kako odvratan mora da mi izgle­ da sa svojom ravnodušnošću prema uspehu. S druge strane, on (pacijent) je ono čime se ana­ liza (sinteza) vrši. Reč je o uspehu lečenja. Noge u snu podsećaju na jedan utisak od prošle večeri. Na igranci on se našao sa jednom damom koju želi da osvoji; tako ju je čvrsto stegao da je ona jednom viknula. Kad je prestao da joj steže noge, osetio je njen snažan stisak na svojim nogama do iznad kole­ na, na mestima pomenutim u snu. U ovoj situaciji, dakle, žena je magnezijum u retorti, i sad sve ide dobro. On je feminin u odnosu prema meni, kao što je viril prema ženi. Ako ide sa damom, ići će i sa lečenjem. Opipavanje samoga sebe i senzacije na kolenima ukazuju na onaniju i odgovaraju njegovom zamoru od prethodnog dana. — Randevu je zaista bio ugovoren za jedanaest i po. Njegova želja da ga pre­ spava i da ostane kod domaćih seksualnih objekata (to jest, pri onaniji) odgovara njegovom otporu.
Schottentor, deo Beča, blizu univerziteta, nazvan po jednom starom manastiru (Prim. prev.).
1

38

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

39

Uz ponavljanje reci „fenil" on priča: Svi ovi koreni na yl uvek su mi se veoma sviđali, oni su veoma pogodni za upotrebu — benzil, acetil itd. To sad ni­ šta ne objašnjava, ali kad sam mu predložio koren: Schlemihl (Šlemil)1, on se gromko nasmeja i poče da priča kako je za vreme leta čitao jednu knjigu od Prevoa (Prevost) i u njoj je bila glava: Les exclus de l'amour, dakle svakako govor o „Schlemilies" pri či­ jem opisivanju je sam sebi rekao: To je moj slučaj. — „Schlemihlerei" bi bila i da je propustio randevu. Izgleda da je seksualna simbolika sna već našla i direktnu eksperimentalnu potvrdu. Phil. dr K. Sreter (Schrotter) je, 1912. godine, na podsticaj H. Svobode, u osoba u dubokoj hipnozi izazvao snove su­ gestivnom zapovešću, koja je dovela do stvaranja ve­ likog dela sadržine sna. Kad je sugestija izdala na­ ređenje da se sanja o normalnom ili abnormalnom seksualnom opštenju, san je ova naređenja izvršavao tako što je, umesto seksualnog materijala, stavljao simbole koji su nam poznati iz psihoanalitičkog tu­ mačenja sna. Tako se, na primer, posle sugestije da opitna ličnost sanja o homoseksualnom odnosu sa jednom prijateljicom, ova prijateljica pojavila u snu sa otrcanom putničkom torbom u ruci, i na njoj je bila zalepljena cedulja sa naštampanim recima: „Samo za dame". Snevačici, tobože, nikad ništa nije bilo ob­ jašnjeno o simbolici u snu i o tumačenju snova. Na žalost, procenu ovog značajnog istraživanja ometa nesrećna činjenica što je dr Šreter ubrzo posle toga opita završio život samoubistvom. O njegovim eks­ perimentima sa snovima javlja nam samo jedno pret­ hodno saopštenje u časopisu Zentralblatt fiir Psychoanalyse. Slične rezultate objavio je 1923. godine G. Rofenštajn (Roffenstein). Ali naročito zanimljivi izgle­ daju opiti koje su vršili Betlhajm (Betlheim) i Hart1 Schlemihl, što se slikuje sa recima na ,,yl" — jevrejskog porekla — upotrebljava se u nemačkom jeziku za nesrećan, nespretan (Prim. prev.).

man (Hartmann). Ovi autori (iiber Fehlresktionen bei der Korsakoffschen Psychose, Archiv jiir Psychiatrie, sveska 72, 1924) bolesnicima sa korsakovim sindro­ mom pričali su priče sa grubom seksualnom sadržinom i posmatrali izopačenja koja su se pri reproduk­ ciji pripovedanog gradiva javljali. Pokazalo se da su se, pri tome, pojavili simboli poznati iz tumačenja sna (penjati se uz basamake, bosti i streljati kao sim­ boli koitusa, noć i cigareta kao simboli penisa). Na­ ročita vrednost pridaje se pojavi simbola stepenica, jer kao što autori s pravom primećuju „nijedna svesna želja za izopačavanjem ne bi došla do jednog ta­ kvog simbola". Tek pošto smo ocenili vrednost simbolike u snu, možemo nastaviti sa raspravljanjem o tipičnim sno­ vima, koje smo nešto ranije prekinuli. Ja smatram da je opravdano ako ove snove, u grubim crtama podelimo na dve klase: na takve koji stvarno uvek ima­ ju isti smisao i, drugo, na takve koji, uprkos svojoj jednakoj ili sličnoj sadržini, ipak moraju biti izloženi najraznovrsnijim tumačenjima. Među tipičnim sno­ vima prve vrste ja sam već opširnije raspravljao o snu o ispitu. Zbog sličnog afektivnog utiska zaslužuju da se ovim snovima o ispitu dodaju i snovi u kojima ni­ smo u stanju da uhvatimo voz. Njihovo objašnjenje opravdaće ovaj naš postupak. To su snovi utehe za jednu drugu vrstu straha koji se oseća za vreme spa­ vanja: protiv straha od smrti. „Otputovati" predstav­ lja jedan od najčešćih simbola smrti koji se mogu najbolje potvrditi. San tada tešeći kaže: Budi spo­ kojan, ti nećeš umreti (otputovati) upravo kao što je san o ispitu tešio: Ne boj se; i ovog puta ti se ništa neće dogoditi. Teškoća u razumevanju obe ove vrste sna dolazi otuda što je osećaj straha vezan upravo za izraz utehe. Smisao „snova sa zubnim nadražajima" koje sam dovoljno često imao da analiziram kod svojih paci­ jenata dugo mi nije bio poznat zato što su se njego­ vom tumačenju, na moje iznenađenje, redovno su­ protstavljali suviše veliki otpori.

40

Tumačenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

41

Naposletku prekomerno velika evidencija nije uopšte ostavljala sumnju u to da kod muškaraca po­ kretnu snagu za ove snove ne daje ništa drugo do slast onanisanja u doba puberteta. Hoću da analizi­ ram dva takva sna, od kojih je jedan u isto vreme i „san o letenju". Oba sna dolaze od iste osobe, jed­ nog mladog čoveka sa jakom, ali u životu sputava­ nom homoseksualnošću. On se nalazi na jednoj predstavi opere „Fidelio" u parteru opere, pored L., jedne njemu simpatične ličnosti čije bi prijateljstvo rado stekao. Odjednom on poleti koso preko parketa sve do kraja, uhvati se za usta i izvuče dva zuba. On sam ovaj let opisuje kao da je bio „bačen" u vazduh. Pošto se radi o predstavi Fidelija, tu je i pesnikova reč:
Wer ein holđes Weib errungen — x

Ali osvajanje ma i najdivnije žene ne spada u želje snevačeve. Ovim željama odgovaraju dva sledeća stiha:
Wem der grosse Wurf gelungen, Eines Freundes Freund zu s e i n . . .*

San sadržava ovaj „veliki hitac", ali on nije samo ispunjenje želje. Iza njega se krije i mučno razmi­ šljanje, što je u svom traženju prijateljstva već toli­ ko puta imao nesreću da bude „izbačen", i strah da bi se ova sudbina mogla ponoviti i kod toga mladog čoveka pored kojeg on uživa u predstavi Fidelija. I sad se na ovo priključuje još priznanje, sramotno za tako osećajnog čoveka, da je jednom, pošto je od jednog prijatelja bio odbijen, iz žudnje dvaput uza­ stopce onanisao u čulnom uzbuđenju.
Ko je osvojio divnu ženu. Kome je uspeo veliki hitac (tj. ko je uspeo) da bude prijatelj prijatelja.
1 1

Drugi san: Dva njemu poznata profesora univer­ ziteta lece ga mesto mene. Jedan od njih nešto radi na njegovom udu; on oseća strah od operacije. Onaj drugi udara ga jednom gvozdenom polugom u usta tako da je izgubio jedan ili dva zuba. On je vezan sa četiri svilene marame. U seksualni smisao ovoga sna svakako se ne može sumnjati. Svilene marame odgovaraju identifikaciji sa jednim njemu poznatim homoseksualcem. Snevač koji nikad nije izvršio koitus, niti stvarno ikad tra­ žio da polno opšti sa muškarcem, seksualno opštenje zamišlja prema ugledu na onaniju u pubertetu koja mu je nekad bila dobro poznata. Mislim da i česte modifikacije tipičnog sna o n a dražajima zuba, na primer kad neko drugi vadi snevaču zub i slično, postaju razumljive istim objašnje­ njem. 1 Ali bi moglo izgledati zagonetno kako „nadražaj" zuba može dospeti do toga da ima takvo znače­ nje. Ovde skrećem pažnju na učestalost kojom se seksualno potiskivanje koristi da bi izvršilo pomeranje sa donjeg na gornji deo tela. Zbog toga se u hi­ steriji mogu realizovati svakojake senzacije i inten­ cije, ako ne onde gde zapravo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne može ništa zameriti. Jedan slučaj takvog pomeranja jeste i kad u simbolici nesvesnog mišljenja genitalije budu zamenjene licem. Govorna praksa pri tome pomaže tako što „guzove" priznaje kao homologe za obraze, a „stidne usne" pominje pored usana koje uokviruju usni otvor. Nos se u mnogim aluzijama izjednačuje sa penisom, a dlakavost i ovde i tamo samo upotpu­ njava sličnost. Samo jedna tvorevina ne daje nika­ kvu mogućnost upoređivanja, zubi: i baš ova kombi­ nacija sličnosti i nesličnosti čini zube tako pogodnim
Izvlačenje zuba od strane drugoga treba uglavnom t u ­ mačiti kao kastraciju (slično kao i šišanje kose od strane frizera; Štekel). Treba razlikovati između snova o nadražajima zuba i snovima o lekarima-zubarima uopšte, kao šio Ih je objavio na primer B. Kori ja (Coriat) u Zentralblatt f. Psa. III, 440).
1

42

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

43

za prikazivanje, pod pritiskom seksualnog potiski­ vanja. Neću da tvrdim da je tumačenje sna o nadražaju zuba isto kao i tumačenje sna onanije; u njegovu ispravnost ja ne mogu da sumnjam, i ono je sada po­ stalo sasvim objašnjeno.1 Za objašnjenje, ja dajem onoliko koliko znam, jedan ostatak moram ostaviti nerešen. Ali moram ukazati i na jednu paralelu, sa­ držanu u govornom izrazu. U našim krajevima po­ stoji jedan ne baš lep izraz za masturbatorični akt: sich einen ausreissen, ili: sich einen herunterreissen.2 (= izonanisati). Ne umem da kažem odakle ovi izrazi potiču, koja predstava u slikama leži u njiho­ voj osnovi, ali prvome od ova dva izraza „zub" bi veoma odgovarao. Pošto se snovi o vađenju zuba ili o ispadanju zuba u narodnom verovanju tumače kao da će neko od rođaka umreti, a pošto im psihoanaliza ovo zna­ čenje može u najbolju ruku priznati u gore označe­ nom parodističkom smislu, umetnuću ovde jedan ,.san o nadražaju zuba" koji nam je stavio na raspo­ laganje Oto Rank: „Uz temu snova o nadražaju zuba dobio sam sledeći izveštaj od jednog kolege koji se od nekog vre­ mena življe zanima za tumačenje snova: ^ „Sanjao sam nedavno da sam kod zubara koji mi buši jedan umnjak u donjoj vilici. On je na tome radio toliko dok je zub postao neupotrebljiv. Onda ga hvata kleštama i izvlači ga lakoćom koja me za­ čuđuje. On kaže da se ne sekiram zbog toga, jer to uopšte nije lečeni zub, i stavlja ga na sto gde se zub (jedan gornji sekutić, kako mi sada izgleda) raspada na više slojeva. Ja se pridignem sa operacione stoliPrema jednom saopštenju C. G. Junga snovi o nađražajima zuba kod žena imaju značenje snova o rođenju E. Jones je za to dao dobru potvrdu. Zajedničko u ovom tumače­ nju sa gore zastupanim tumačenjem leži u tome što se u oba slučaja (kastracija — rođenje) radi o odvajanju jednog dela od telesne celine. 2 Uporedi ovo uz ranije pomenut „biografski san".
1

ce, pristupim radoznalo i zainteresovano postavim jedno medicinsko pitanje. Lekar mi objašnjava, pri čemu je pojedine komadiće upadljivo belog zuba od­ vajao i pomoću jednog instrumenta razbijao (pulverizovao), da je to u vezi sa pubertetom, i da zubi tako lako izlaze samo pre puberteta; kod žena je rođenje deteta faktor koji o tome odlučuje." Zatim primećujem (mislim, u polusnu) da je ovaj san bio praćen polučijom, ali polučiji ja ne mogu sa sigurnošću odrediti određeno mesto u snu; izgleda mi da je ona nastupila još prilikom vađenja zuba. Zatim sanjam, dalje, o jednom događaju kojeg se više ne sećam i koji se završio time što sam, ostav­ ljajući negde (možda u zubarevoj garderobi) šešir i kaput u nadi da će te delove odela poslati za mnom, i obučen samo u gornji kaput, požurio da bih stigao na voz koji je polazio. U poslednjem trenutku pošlo mi je stvarno za rukom da uskočim u poslednji va­ gon, gde je već neko stajao. Ali više nisam mogao da uđem u unutrašnjost vagona, nego sam morao da na­ stavim put u nezgodnom položaju, iz kojeg sam po­ kušavao da se oslobodim i, najzad, u tome uspeo. Vo­ zimo se kroz jedan dug tunel, pri čemu dva voza u suprotnom pravcu kao da prolaze kroz naš voz, kao da je on tunel. Ja kao da spolja gledam u vagon kroz prozor na vagonu. Kao materijal za tumačenje ovoga sna služe ovi doživljaji i misli prethodnoga dana: I. Odnedavna, ja se stvarno nalazim na lečenju kod zubara i u vreme sna neprestano osećam bolove u zubu u donjoj vilici, koji lekar u snu buši, i na kome stvarno radi već duže nego što mi je to milo. Pre podne onog dana kad sam sanjao bio sam zbog bolova ponovo kod lekara, i on mi je preporučio da mi izvadi jedan drugi zub u istoj vilici mesto lečenog, od kojeg verovatno dolazi bol. Radilo se o jed­ nom umnjaku koji se baš probijao. Tom prilikom nje­ govoj lekarskoj savesti uputio sam jedno pitanje koje se na to odnosi. II. Poslepodne istoga dana bio sam prinuđen da se zbog svog lošeg raspoloženja pravdam kod jedne

HUMliitft 1 "

44

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

45

dame bolovima u zubima, posle čega mi je ona pri­ čala da se plaši da joj izvade jedan koren čija se krunica gotovo sasvim okrunila. Ona je rekla da je vađenje očnjaka najbolnije i najopasnije, mada joj je s druge strane neka poznanica rekla da je to kod zuba gornje vilice lakše (a takav je zub kod nje bio u pitanju). Ta poznanica joj je takođe pričala da su joj jednom u narkozi izvadili pogrešan zub, vest koja je njen strah od operacije samo još povećala. Ona me je zatim pitala da li se pod očnjacima podrazumevaju kutnjak ili koljač, i šta se o njima zna. Ja sam joj, s jedne strane, skrenuo pažnju na primesu praznoverja u svima tim mišljenjima, a nisam propustio da naglasim i pravo jezgro mnogih narodnih shvatanja. Ona nato priča o nekom, po njenom mišljenju, vrlo starom i opšte poznatom narodnom verovanju koje tvrdi: ako gravidna žena ima zubobolju, onda će ro­ diti dečaka. III. Ova me poslovica interesovala s obzirom na tipično značenje snova o nadražaju zuba kao zamene za onaniju, koju je saopštio Frojd u svojoj knjizi Tumačenje snova (2. izdanje, str. 193 s.), pošto se zub i muški polni organ (dečak) i u narodnom izrazu do­ vode u neku vezu. Uveče toga istog dana ja sam da­ kle pročitao dotično mesto u Tumačenju snova i iz­ među ostaloga našao i sledeće konstatacije, čiji se uticaj na moj san isto tako lako može uvideti kao i delovanje oba ranije pomenuta doživljaja. Frojd piše o snovima i zubnim nadražajima „da kod muškarca samo slast onanisanja pubertetnog doba ovim snovi­ ma daje pokretnu snagu (str. 193).Dalje: „Ja mislim da i česte modifikacije tipičnog sna sa nadražajem zuba, na primer da neko drugi vadi snevaču zub i slično, postaje razumljiva na osnovu istog objašnje­ nja. Ali bi moglo biti zagonetno kako nadražaj zuba može dospeti do toga da dobije ovo značenje. Ovde skrećem pažnju na takvu učestalost kojom se seksu­ alna potisnutost koristi da bi izvršila prenos sa do­ njeg na gornji deo tela (u ovom snu sa donje vilice na gornju vilicu). Zbog toga se mogu realizovati u hi­ steriji svakojake senzacije i intencije, ako ne tamo

kamo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delovima tela kojima se ne može zameriti (str. 194). Ali ja moram da ukazem i na jednu drugu vezu sadr­ žanu u govornom izrazu. U našim krajevima postoji jedna ne baš lepa oznaka za masturbatorični akt: sich einen ausreissen (-• izvaditi) ili: sicheinen heruntereissen" (str. 195). Ovaj mi je izraz bio već u ranoj mla­ dosti poznat kao izraz za onaniju i odavde će izvežbani tumač snova lako naći pristupa materijalu iz detinjstva koji bi mogao biti u osnovi ovog sna. Ja ću spomenuti samo još to da me lakoća kojom u snu izlazi zub koji se posle vađenja pretvara u gornji sekutić podseća na jedan događaj iz moga detinjstva, kad sam jedan klimav gornji prednji zub lako i bez­ bolno sam izvadio.1 Ovaj događaj kojeg se još danas živo sećam u svim njegovim pojedinostima, pada u isto rano doba u koje kod mene padaju i prvi svesni pokušaji onanisanja (sećanje pokrivalica). Pozivanje Frojda na jedno saopštenje C. G. Jun~ ga, prema kome snovi sa nadražajem zuba kod žena imaju značenje snova o porođaju (Tumačenje snova, str. 194, napomena), kao i narodno verovanje o zna­ čenju zubobolje u gravidnih žena odgovorni su za kontrast u snu između odlučujućeg faktora u sluča­ ju ženskih i muških (pubertet). U vezi s tim, sećam se jednog svog ranijeg sna, ubrzo posle otpuštanja sa lečenja kod jednog zubara, da su mi ispale upravo nameštene zlatne krunice; u snu sam se veoma lju­ tio zbog znatnih troškova u koje sam bio uvaljen, a koje tada još nisam sasvim preboleo. Ovaj san mi sada postaje jasan u vezi sa jednim mojim doživlja­ jem kao priznanje materijalnih prednosti masturba­ cije prema ljubavi objekta, koja je, sa ekonomskog gledišta, u svakom pogledu štetni ja (zlatne krune), i ja verujem da je primedba one dame o značenju zuPrim. prev.: Keči: sich einen Zahn ausreissen (izvaditi zub) i sich einen ausreissen (= izonanisati) — nešto što se ne može adekvatno prevesti.
1

46

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

47

bobolje kod gravidnih žena u meni ponovo probu­ dila ovakve tokove misli. Dotle ide tumačenje kolege koje je bez daljeg jasno i, kao što mislim, i besprekorno; njemu nemam ništa da dodam, osim da eventualno ukazem na verovatni smisao drugog dela sna, koji preko mostova reci: Zahn(ziehen — Zug; reissen — reisen) prikazu­ je prelaz snevača, izvršen, sudeći po svemu, sa teško­ ćama, sa masturbacije ka polnom opštenju (tunel kroz koji ulaze i izlaze vozovi u raznim pravcima) kao i njegove opasnosti (trudnoća; kaput). Naprotiv, slučaj mi teorijski izgleda zanimljiv u dva pravca. Najpre, on dokazuje vezu koju je otkrio Frojd, da ejakulacija u snu dolazi pri aktu vađenja zuba. Tu poluciju mi možemo, bilo u kakvoj formi se ona pojavila, smatrati kao masturbatorno zadovolje­ nje koje se vrši bez pomoći mehaničkih nadražaja. Uz to dolazi da se u ovom slučaju polucionističko za­ dovoljenje ne vrši, kao inače, na jednom ma i samo imaginarnom objektu, nego bez objekta; ono je dakle čisto autoerotičko, ako tako smemo reći, i u krajnjem slučaju dopušta samo jedan slab homoseksualni trag (zubara). Druga tačka koja se čini da zaslužuje da bude istaknuta jeste ova: „Može se lako prigovoriti da uopšte nema potrebe da se ovaj slučaj smatra kao da potvrđuje Frojdovo gledište, pošto su događaji pret­ hodnog dana, sami po sebi dovoljni, da sadržaj sna načine razumljivim. Poseta snevačeva zubaru, njegov razgovor sa damom i njegovo čitanje knjige Tumače­ nje snova u dovoljnoj meri objašnjavaju kako je on taj san stvorio, naročito još što je njegov san bio uznemiren zuboboljom; to bi objasnilo čak i to, ako se ukaže potreba, kako je san poslužio da se snevač oslobodi bola koji ga je u snu uznemiravao (posred­ stvom predstave o uklanjanju bolesnog zuba i pomo­ ću istovremenog ugušivanja straha od bola pomoću libida). Ali, čak i uz najveće priznavanje svega ovog, neće se moći održati tvrđenje da je čitanje Frojdovih objašnjenja u snevača uspostavilo vezu između vađenja zuba i akcije masturbacije, ili čak da je ovu

vezu moglo uspostaviti da ona već odavno nije po­ stojala, kao što to snevač sam priznaje da je bila (u izrazu „sich einen ausreissen"). Sta je ovu vezu, po­ red razgovora sa damom, moglo uspostaviti — na to nam ukazuje kasnija snevačeva izjava da prilikom čitanja Tumačenja snova iz razumljivih razloga nije hteo verovati u ovo tipično značenje snova sa nadražajem sna i da je žejeo da zna da li to važi za sve takve snove. San mu to potvrđuje, bar što se tiče nje­ gove sopstvene ličnosti, i tako pokazuje zašto je u to morao sumnjati. San je, dakle, i u ovom pogledu ispu­ njenje jedne želje, i u vezi je, naime, sa dalekosežnošću primene i održivošću ovog Frojdovog shvatanja." U drugu grupu tipičnih snova spadaju snovi u kojima letimo ili lebdimo, plivamo ili tome slično. Sta znače ovi snovi? Na to se ne može dati opšti od­ govor. Kao što ćemo čuti, oni znače u svakom slu­ čaju nešto drugo; samo materijal senzacija, sadržan u njima, uvek je izveden iz istog izvora. Iz izveštaja koje dobij amo iz psihoanaliza mo­ žemo zaključiti da i ovi snovi obnavljaju utiske iz detinjstva, naime, da se odnose na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. Koji ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je, šireći ruke, s njim jurio kroz sobu, ili se s njim igrao padanja tako što ga je ljuljao na kolenu, pa odjed­ nom jednu nogu ispružio, ili ga podigao uvis, pa on­ da odjednom učinio kao da ga više neće pridržati. Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom osećaju mali strah ili slabu vrtoglavicu; zatim, posle niza godina, ona oživljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu ispuštaju ruke koje su ih dočekivale, tako da sada slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za takve igre, kao što su ljuljanje i klackanje; ako zatim vide gimnastičke veštine u cirkusu, sećanje se ponovo osvežava. Kod mnogih dečaka na­ staje onda histerični napad samo od reprodukcije ta­ kvih veština koje se izvode sa velikom spretnošću. Kod ovih, samo po sebi bezazlenih, pokretnih igara nisu baš retke i pojave buđenja seksualnih osećanja.

48

Tumačenje snova, II

Da izrazimo to rečju koja je kod nas u upotrebi i koja pokriva sve ove primedbe: to je „vijanje" (jur­ njava, Hetzen) u detinjstvu, koju ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici itd., čija su se osećanja prijatnosti sada pretvorila u strah. Ali, kao što to svaka majka zna i to „vijanje" dece u stvari je do­ sta često prešlo u svađu i plač. Ovaj istovrsni materijal koji se sastoji iz senza­ cija kretanja iz istog izvora upotrebljava se sad za predstavljanje najraznovrsnijih misli sna. Snovi o le­ tenju ili lebdenju, većim delom sa akcentom uživanja, zahtevaju naj različiti ja tumačenja, sasvim specijalna kod nekih osoba, a tumačenja tipične prirode kod drugih. Jedna od mojih pacijentkinja vrlo često je sa­ njala kako nad ulicom lebdi na izvesnoj visini, ne dodirujući pri tom zemlju. Ona je bila veoma malog rasta i plašila se svakog prljanja koji bi sobom doneo dodir s ljudima. Njen san o lebdenju ispunjavao joj je obe želje: time što joj je noge podizao sa zem­ lje, i što je njena glava podizana u više regione. Kod drugih snevačica imao je san o letenju značenje če­ žnje: „Da sam ptičica". Druge su noću postajale an­ đeli jer im je nedostajalo da danju budu tako nazi­ vane. Tesna veza letenja sa predstavom ptice čini ra­ zumljivim što san o letu kod muškaraca najčešće ima grubo čulno značenje. Nećemo se čuditi kada čujemo da je ovaj ili onaj snevač uvek veoma gord na svoju snagu letenja. Dr Paul Federn (Beč) izneo je privlačnu misao da priličan deo ovih snova o letenju predstavlja sno­ ve erekcije, pošto neobični fenomen koji ljudsku ma­ štu neprekidno zabavlja, fenomen erekcije, mora imponovati kao ukidanje gravitacije (Uporedi uz ovo krilate faluse u antici). Vredi napomenuti da trezveni i zapravo svakom tumačenju nenaklonjeni engleski eksperimentator Mourly Vold isto tako zastupa erotično tumačenje snova o letenju (lebdenju), (Vber den Traum, sveska II, str. 791). On erotiku naziva „najvažnijim motivom za san lebdenja", poziva se na snažno osećanje vibra-

49 * cija u telu koje prate ovakav san, i na često povezi­ vanje takvih snova sa erekcijama ili poluči jama. Snovi o padanju nose češće karakter straha. Nji­ hovo tumačenje kod žena ne predstavlja nikakvu te­ škoću, pošto one gotovo redovno akceptiraju simbo­ ličnu primenu padanja, koje opisuje popustljivost prema erotičnom iskušenju. Infantilne izvore sna o padanju još nismo iscrpli; gotovo sva deca su u datom slučaju padala, pa su ih posle toga podizali i milovali; i ako bi noću ispali iz krevetića, njihova dadilja bi ih primila u svoj krevet. Lica koja često sanjaju o plivanju, koja sa veli­ kim zadovoljstvom seku talase itd., obično su bili noćničavci (= obično su mokrili poda se), i sada u snu obnavljaju jedno uživanje koje su odavno nau­ čili da ga se odreknu. Uskoro ćemo saznati na jed­ nom ili drugom primeru kako se predstavljanje sno­ va o plivanju mogu lako dati. Tumačenje snova o vatri daje pravo jednoj za­ brani u detinjstvu koje deci zabranjuje da „se igra­ ju vatrom" da ne bi onda noću kvasila posteljinu. I u tim snovima, naime, leži reminiscencija na enuresis nocturna dečjih godina. U Fragmentu jedne ana­ lize histerije (1905) ja sam dao potpunu analizu i sintezu jednog takvog sna o vatri u vezi sa istorijom bolesti snevačice i pokazao kako se ovaj infantilni materijal može upotrebiti za predstavljanje impulsa zrelijih godina i za koje. Mogli bismo navesti još čitav niz „tipičnih" sno­ va, ako pod tim nazivom podrazumevamo činjenicu da se često vraća isti manifestni sadržaj sna kod ra­ znih snevača; takvi su, na primer, snovi o hodanju tesnim ulicama, hodanju kroz čitav niz soba, snovi o noćnom razbojniku, za koji važe i mere predostrožnosti nervoznih ljudi pre odlaska na spavanje, sno­ vi o proganjanju od strane divljih zveri (bikovi, konji) ili o ugrožavanju noževima, bodežima, koplji­ ma, od kojih su ova dva poslednja karakteristična za manifestnu sadržinu sna onih što pate od straha i slično. Jedno istraživanje koje bi se specijalno bavi­ lo ovim materijalom bilo bi veoma dobrodošlo. Ume4 Frojd, Odabrana dela, VII

Predstavljanje kroz simbole

50

Tumačenje

snova,

11

Predstavljanje kroz simbole

5J,

sto toga, učiniću dve napomene, koje se, međutim, ne odnose isključivo na tipične snove. Ukoliko se više bavimo rešavanjem snova, uto­ liko dragovoljnije moramo priznati da većina snova odraslih ljudi obrađuje seksualni materijal i izraža­ va erotične želje. Samo onaj koji snove stvarno ana­ lizira, to jest onaj koji od njihove manifestne sadržine prodire do latentnih misli sna, može doneti sud o tome, a nikad onaj koji se zadovoljava time što samo registruje manifestnu sadržinu (kao na primer Ne7ce (Nacke), u svojim radovima o seksualnim snovima). Konstatujmo odmah da nam ova činjenica ne donosi nikakvo iznenađenje, nego da je u punoj saglasnosti sa našim osnovnim principima o tumačenju snova. Nijedan drugi nagon od detinjstva na ovamo nije morao pretrpeti toliko potiskivanja koliko seksualni nagon u svojim mnogobrojnim komponentama 1 ; ni od jednog drugog nije preostalo toliko i tako sna­ žnih nesvesnih želja koje sada, u stanju spavanja, deluju izazivajući snove. Pri tumačenju snova ne smemo nikad smetnuti sa uma ovo značenje seksu­ alnih kompleksa, ali razume se, ne smemo ni preterivati pripisujući mu isključivu važnost. Prilikom pažljivog tumačenja moći ćemo da kod mnogih snova konstatujemo da se moraju shvatiti čak biseksualno, jer daju jedno neotklonjivo nadtumačenje u kome se ostvaruju snevačevi homoseksualni im­ pulsi, tj. oni koji su suprotni normalnom polnom opštenju. Ali da bi svi snovi trebalo da se tumače bi­ seksualno, kao što tvrde V. Štekel2 i Alf. Adler3 izgle­ da mi isto tako nedokažljivo kao i neverovatno uopštavanje koje ja ne bih želeo da zastupam. Pre svega, ja ne bih mogao odstraniti očiglednu činjenicu da poUporedi piščevo delo „Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie" 1905, 6. izd., 1926 (Tri rasprave o seksualnoj teoriji). 2 Die Sprache des Traumes (= Govor sna), 1911. 8 Der psychische Hermaphroditismus im Leben und in der Neurose (= Psihički hermafrođitizam u životu i neurozi), Fortschritte der Medizin, 1910, br. 16, i kasniji radovi u Zentralblatt fur Psychoanalyse I, 1910/11.
1

stoje mnogobrojni snovi koji zadovoljavaju — u naj­ širem smislu — druge potrebe nego što su erotične, — snovi o gladi i žeđi, snovi o komoditetu itd. I slič­ ne postavke — „da se iza svakog sna može naći kla­ uzula o smrti" (Štekel), da „svaki san dozvoljava da se prepozna napredovanje od ženske prema muškoj liniji" (Adler), izgleda mi da su daleko prevazišle meru onoga što je u tumačenju snova dozvoljeno. — Tvrđenje da svi snovi zahtevaju seksualno tumače­ nje, protiv kojeg se u literaturi neumorno polemiše, strano je mom Tumačenju snova. Ono se ne može naći u sedam izdanja ove knjige i stoji u očiglednoj suprotnosti sa ostalim sadržajem u njoj. Da upadljivo bezazleni snovi bez izuzetka oliča­ vaju grube erotične želje tvrdili smo već na jednom drugom mestu i mogli bismo to potvrditi mnogobroj­ nim novim primerima. Ali i mnogi snovi koji izgle­ daju indiferentni, kod kojih se ni u kom pravcu ne bi moglo primetiti nešto naročito, svode se posle ana­ lize nesumnjivo na seksualne pokrete želja, često ne­ očekivane vrste. Ko bi, na primer, pre rada na tuma­ čenju, u sledećem snu naslućivao seksualnu želju? Snevač priča: Između dve veličanstvene palate ne­ što malo pozadi nalazi se jedna kućica čija su vrata zatvorena. Moja žena me vodi jednim delom ulice do kućice, razbija vrata, i onda se ja brzo i lako uvla­ čim u unutrašnjost jednog dvorišta, koje se okomito penje. Svako ko je stekao malo prakse u prevođenju snova biće, svakako, odmah opomenut na to da ula­ ženje u tesne prostorije, otvaranje zatvorenih vrata spadaju u najobičniju seksualnu simboliku, i s lako­ ćom će u ovom snu naći predstavljanje jednog po­ kušaja vršenja koitusa od pozadi (između oba veli­ čanstvena guza ženskog tela). Tesni, koso uzlazeći hodnik je, naravno, vagina, a pomoć koju snevač ukazuje svojoj ženi goni nas na zaključak da je, u stvari, samo obzir prema zakonitoj ženi izvršio spre­ čavanje jednog takvog pokušaja; i jedno raspitiva­ nje dolazi do rezultata da je na dan sna jedna mlada devojka ušla u domaćinstvo snevačevo, koja je u nje* •

52

Tumačenje

snova,

II

Predstavljanje

kroz

simbole

53

mu izazvala dopadanje i stvorila utisak kao da se ne bi odveć bunila protiv jednog takvog približavanja. Mala kuća između dve palate uzeta iz jedne remini­ scencije na Hradščane u Pragu, i prema tome uka­ zuje na istu devojku koja potiče iz ovoga grada. Kada pacijentima ističem učestalost Edipovog sna da se polno opšti sa svojom sopstvenom majkom, kao odgovor ja obično dobijam: „Ne mogu da se setim jednog takvog sna." A odmah posle toga pojav­ ljuje se sećanje na jedan drugi, nerazgovetan i indi­ ferentan san koji se kod dotične osobe više puta po­ novio, i analiza pokazuje da je to san iste sadržine, naime opet Edipov san. Mogu sa sigurnošću tvrditi da su prerušeni snovi o seksualnom opštenju s maj­ kom nekoliko puta češći od otvorenih. 1 Postoje snovi o pejzažima i mestima u kojima se još u snu ističe sigurnost: „Ovde sam već bio jed1 Jedan tipičan primer takvog prerušenog Edipovog sna objavio sam u prvom broju časopisa „Zentralblatt fiir Psvchoanalvse" (vidi dole); jedan drugi sa opširnim tumačenjem ob­ javio je O. Rank na istom mestu, u broju 4. O ostalim prerušenim Eđipovim snovima u kojima se ističe simbolika oka vidi Ranka (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I. 1913). Na istom mestu su takođe radovi o „snovima o očima" i očna simbolika od Edera, Ferencija, Rajtlera. Oslepljivanje u Edipovom mitu, kao i na drugom mestu, kao zamena kastra­ cije. Starima, uostalom, ni simboličko tumačenje neprikrive­ nih Edipovih snova nije bilo nepoznato (Uporedi O. Rank, Jahrbuch II, str. 534): „Tako je poznat jedan san Julija Cezara o polnom opštenju sa majkom, koji su tumači sna tumačili kao povoljno predskazivanje za osvajanje sveta (majka—zemlja). Isto tako poznato je i proročanstvo dato Tarkvinijcima da će vlast nad Rimom pripasti onome koji prvi bude poljubio majku (osculum matri tulerit), što je Brut shvatio kao ukazivanje na majku—zemlju (terram osculo contigit scilicet quod ea communis mater omnium mortalium esset, Livije I, LXI). Uporedi uz ovo i Hipijev san u Herodota VI, 107: ,,A varvare je Hipija vodio u Maraton pošto je pret­ hodne noći imao sledeći san. Hipiji je izgledalo kao da spava pored svoje majke. Iz ovog sna je sad zaključio da će doći kući u Atinu i ponovo zadobiti vlast i umreti u otadžbini u svojim starim danima." Ovi mitovi i objašnjenja ukazuju na jedno pravilno psihičko saznanje. Ja sam našao da osobe koje znaju da im majka daje prednost ili ih ističe u životu poka-

nom." Ovo „Dejd vu" (= već viđeno) ima, međutim, u snu neko naročito značenje: Ovo mesto je onda uvek polni organ majke; u stvari ni za jedno drugo mesto ne možemo sa takvom sigurnošću tvrditi da „smo tamo već jednom bili". Jedan jedini put doveo me je neki prisilni neurotičar u nepriliku da saopštenjem jednog sna, u kome je stajalo da on posećuje jedan stan, u kome je već dva puta bio. Baš ovaj pa­ cijent mi je, davno pre toga, ispričao kao događaj iz svoje šeste godine da je tada jednom delio postelju sa svojom majkom i priliku zloupotrebio tako što je uvukao prst u njen polni organ dok je ona spavala. U velikom broju snova koji su često ispunjeni strahom i koji za sadržaj imaju prolaženje kroz teskobne prostorije ili boravak na vodi leže fantazije o intrauterinom životu, o boravku u materinom telu i o aktu rađanja. U sledećim redovima ispričaću san
zuju ono pouzdanje u samoga sebe, onaj nepokolebljivi opti­ mizam, da ne retko izgledaju kao heroji i postižu stvarni uspeh. Tipičan primer jednog prerušenog Edipovog sna: J e d a n čovek sanja: On održava tajne odnose s jednom damom ko­ jom želi neko drugi da se oženi. On je zabrinut da bi ovaj drugi mogao otkriti njihov odnos tako da od braka ne bi bilo ništa, i zato se veoma nežno ponaša prema čoveku; privija se uz njega i ljubi ga. — činjenice u životu ovog snevača dodiruju sadržaj sna samo u jednoj tački. On održava tajne odnose sa jednom udatom ženom, i jedna dvosmislena izjava njenog muža, s kojim je bio u prijateljskim odnosima, izazvala je u njemu sumnju da je ovaj mogao nešto primetiti. A, u stvari, ovde igra ulogu još nešto drugo što se izbegava da se pomene u snu i što ipak jedino daje ključ za rešenje sna. Život supruga je ugrožen organskim oboljenjem. Njegova žena je pripremljena na mogućnost njegove iznenadne smrti i naš se snevač svesno bavi namerom da posle muževljeve smrti mladu udovicu uzme za ženu. Ovom spoljašnjom situacijom snevač se nalazi prebačen u konstelaciju Edipovog kompleksa: njegova želja može ubiti muža, da bi se mogao oženiti njego­ vom ženom; njegov san ovu želju ispoljava u pritvornom izo­ pačen ju. Umesto da bude udata za jednog drugog, san unosi da će se neko drugi tek oženiti njome, što odgovara njegovoj tajnoj nameri, i neprijateljske želje prema mužu kriju se iza demonstrativnih nežnosti koje vode poreklo iz sećanja na nje­ govo dečje opštenje sa ocem.

54

Tumačenje snova, II

Predstavljanje kroz simbole

55

jednog mladog čoveka koji u fantaziji iskorišćava već intrauterinu priliku da bi posmatrao koitus izme­ đu roditelja. „On se nalazi u jednoj dubokoj jami, u kojoj se nalazi prozor kao u tunelu na Semeringu. Kroz ovaj prozor on najpre vidi pust pejsaž i zatim u taj pejsaž ukomponira jednu sliku, koja se odmah stvori na licu mesta i ispuni prazninu. Slika predstavlja njivu koji neki instrument duboko prevrće, i lep vazduh, ideja o temeljitom radu koja je prisutna, plavocrvene grude čine lep utisak. Zatim ide dalje, vidi otvo­ reno jednu pedagogiku... i čudi se što se u njoj to­ lika pažnja poklanja seksualnim osećanjima (deteta), pri čemu on mora da misli na mene." Lep san o vodi, koji pripada jednoj pacijentkinji, i koji je dospeo do naročite primene u lečenju, jeste i ovaj: U svom letnjem boravištu na * * jezeru ona se baca u tamnu vodu na mestu gde se u vodi ogleda, bledi mesec. Snovi te vrsti su snovi o rađanju; do njihovog tumačenja dolazimo ako činjenicu saopštenu u ma­ nifestnom snu obrnemo, dakle ako umesto: baciti se u vodu, stavimo: — izići iz vode, tj. biti rođen. 1 Loka­ litet iz kojeg se rađamo prepoznaćemo ako pomisli­ mo na raskalašni smisao francuske reci ,,la lune". Bledi mesec je tada bela stražnjica, iz koje dete usko­ ro saznaje da je došlo. Šta treba, dakle, da znači što pacijentkinja želi da „bude rođena" u svom letnjem boravištu? Pitam snevačicu, a ona mi bez oklevanja odgovara: Zar nisam ovom kurom kao novorođena? I tako ovaj san postaje poziv da se lečenje nastavi na onom letnjem boravištu, tj. da je tamo posetim; san možda sadržava i sasvim bojažljivu aluziju na želju 2 da i sama postane majka. O mitološkom značenju rođenja iz vođe vidi Rank: Der Mythus von der Geburt des Helden (= Mit o rođenju junaka). 2 Značaj fantazija i nesvesnih misli o životu u majčinoj utrobi naučio sam tek kasnije da cenim u pravoj svetlostt
1

Jedan drugi san o rođenju uzimam zajedno sa tumačenjem iz jedne knjige E. Jonesa: „Ona je sta­ jala na morskoj obali i vodila nadzor nad jednim ma­ lim dečakom dok je gazio u vodu koji je uostalom iz­ gledao kao da je njen. To je radio sve dok ga voda nije pokrila, tako da mu je mogla videti samo još glavu, kako se na površini diže i spušta. Scena se za­ tim promenila u prepunu dvoranu jednog hotela. Njen muž ju je ostavio i upustio se u razgovor s ne­ kim strancem." „Druga polovina sna otkrila se pri analizi bez da­ ljeg kao predstavljanje bekstva od muža i uspostav­ ljanje intimnih odnosa sa jednom trećom osobom. Prvi deo je bio očigledna fantazija rađanja. U snovi­ ma, kao i u mitologiji, predstavljeno je rođenje de­ teta iz vode u utrobi obično pomoću obrtanja, kao ulazak deteta u vodu; pored mnogih drugih i rođenja Adonisa, Ozirisa, Mojsija i Baha pružaju dobro po­ znate primere za ovo. Dizanje i spuštanje glave u vodi podseća pacijentkinju smesta na senzacije po­ kreta deteta koje je upoznala za svoje prve i jedine trudnoće. Misao na dečaka koji ulazi u vodu budi sa­ njarenje u kome ona vidi samu sebe kako ga je izvu­ kla iz vode, odvela u dečju sobu, umila ga i obukla i najzad odvela u svoju kuću." „Druga polovina sna dakle predstavlja misli koje se tiču bežanja, koje stoji u vezi sa prvom polovinom skrivenih misli sna; prva polovina sna odgovara la­ tentnoj sadržini druge polovine, fantaziji rođenja. Osim ranije pomenutog preobrtanja zauzimaju dalja obrtanja mesto u svakoj polovini sna. U prvoj polo­ vini dete odlazi u vodu i onda mu se glava klati; u Oni sadržavaju kako objašnjenje za neobičan strah tako mno­ gih ljudi da ne budu živi sahranjeni, kao i najdublje nesvesno obrazloženje verovanja u nastavak života posle smrti, što predstavlja samo projekciju u budućnost ovog neprijatnog života pre smrti. Akt rođenja je, uostalom, prvi doživljaj stra­ ha i prema tome izvor i prauzor afekta straha.

56

Tumačenje

snova,

II

Predstavljanje kroz simbole

57

mislima sna što leže u osnovi pojavljuju se tek po­ kreti deteta i zatim dete napušta vodu (dvostruko obrtanje). U drugoj polovini, napušta je njen muž; u mislima sna ona napušta muža." (Prevod Ota Ranka). Abraham priča još jedan san rođenja koji je ima­ la jedna mlada žena koja je očekivala svoj prvi po­ rođaj. Sa jednog mesta patosa u sobi vodi podzemni kanal direktno u vodu (put rođenja plodova voda). Ona podiže jedan poklopac na podu i smesta se po­ javljuje jedno stvorenje obučeno u krzno mrke boje, koje gotovo potpuno liči na morskog psa. Ovo biće se sad iščauri kao mlađi brat snevačice, prema kome je ona odvajkada stajala u materinskom odnosu. Rank je na čitavom nizu snova pokazao da se snovi o rođenju služe istom simbolikom kao i snovi mokraćnog nadraža ja. Erotični nadražaj predstav­ ljen je u njima kao nadražaj na mokrenje; stratifi­ kacija značenja u ovim snovima odgovara promeni značenja simbola od doba detinjstva naovamo. Ovde možemo da se vratimo na temu koju smo prekinuli: na ulogu koju pri stvaranju sna imaju or­ ganski nadražaji koji ometaju spavanje. Snovi koji su se ostvarili pod ovim utiscima ne pokazuju samo tendenciju za ispunjenjem želja i karakter komodi­ teta sasvim otvoreno, nego često i potpuno providnu simboliku, pošto jedan nadražaj često dovodi do bu­ đenja, čije je zadovoljenje u simboličkom odevanju u snu već uzalud bilo pokušano. To važi za polucijske snove kao i za snove izazvane potrebom za mo­ krenjem ili za stolicom. Osobeni karakter polucionih snova ne dozvoljava nam samo da otkrijemo izvesne seksualne simbole, koje smo već upoznali kao tipične, ali koje smo i žestoko osporavali, nego nas može uveriti i da je po neka na izgled bezazlena situacija u snu takođe samo simbolička predigra za jednu grubu seksualnu scenu koja, međutim, većinom samo rela­ tivno kratkim polucionim snovima dolazi do direkt­ nog predstavljanja, dok se vrlo često preobrće u san straha koji isto tako vodi u buđenje.

Simbolika nadražajnih snova na mokrenje naro­ čito je providna i odavno je već odgonetnuta. Već je Hipokrat zastupao mišljenje da — ako se sanja o fon­ tanama i bunarima — to znači smetnje u bešici (H. Elis). Serner je proučavao raznovrsnost ovih mokrać­ nih snova i takođe već tvrdio da „se jači nadražaj na mokrenje uvek preobrće u polnu sferu i njene simbo­ ličke tvorevine... Mokraćni san je često predstav­ nik ujedno i seksualnog sna". O. Rank, čijih sam se izvođenja u njegovim ra­ dovima o Symbolschinchtung im Traum na ovom mestu pridržavao, učinio je vrlo verovatnim da je velik broj „snova nadražaja na mokrenje" zapravo pro­ uzrokovan seksualnim nadražajem, koji najpre traži da se zadovolji putem regresije u infantilnom obliku uretralne erotike. Naročito poučni su onda oni sluča­ jevi u kojima ovako uspostavljeni nadražaj na mo­ krenje vodi do buđenja i do pražnjenja bešike, posle čega se san, uprkos tome, produžava i svoju potrebu sad izražava u neuvijenim erotičkim slikama. 1 Na sasvim analogan način otkrivaju pripadajuću simboliku i snovi nadražaja creva i pri tom potvrđu­ ju povezanost zlata i blata 2 koja je bogato dokazana u narodnoj psihologiji: „Tako, na primer, jedna žena sanja u vreme kad se zbog smetnje u crevima nalazi na lečenju, o kopaču blaga, koji u blizini jedne male
Iste predstave simbola, koje u infantilnom smislu čine pozadinu vesikalnog sna, javljaju se i u recentnom smislu u odabrano seksualnom značenju: Voda — urin — sperma — voda rođenja; (= Fruchtbehalter plodova vodica) (Schiff) lađa + = schiffen (mokriti); = Fruchtbehalter (sanduk); ovlažiti se = enuresis-koitus = trudnoća; plivati = urin = boravak nerođenog (deteta); kiša = mokrenje = simbol oplo­ đivanja; putovanje (voziti se = skinuti se) = ustajanje iz kreveta = polno opštiti (voziti se, svadbeni put); mokrenje = seksualno pražnjenje (polucija)." (Rank, 1. c ) . 2 Frojd, Charakter und Analerotik (Karakter i analna erotika); Rank, Die Symbolschichtung usw. Dattner, Internat Zschrift fur Psychoanalyse I, 1913, Rajk (Reik), Intern. Zeitschrilt III, 1915.
1

58

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje ti snu

59

drvene kolibe, koja izgleda kao neki seoski nužnik, zakopava blago. Drugi deo sna ima za sadržaj kako svome detetu, jednoj maloj devojčici koja se uprlja­ la, pere stražnjicu." Na snove o rođenju nadovezuju se snovi o „spa­ šavanjima". Spašavati, naročito spašavati iz vode, znači isto što i roditi, ako to sanja žena, ali se ovaj smisao modifikuje ako je snevač muškarac (Vidi je­ dan takav san kod Pfistera: Ein Fali vod psvchoanalvtischer Seelsorge und Seelenheilung, Evangelische Freiheit, 1909). — O simbolu „spašavanja" vidi moje predavanje: „Die zukiinftigen Chancen der psvchoanalvtischen Therapie", Zentralblatt fiir Psychoanalyse, broj 1, 1910 (Sabrana dela, sveska VIII), kao i: „Beitrage zur Psvchologie des Liebeslebens", I. Uber einen besonderen Typus der Objektwahl beim Manne, Jahrbuch fiir Psychoanalyse, sveska II, 1910 (Sa­ brana dela, sveska VIII). 1 Razbojnici, noćni provalnici i duhovi od kojih se čovek plaši pre nego što pođe na spavanje, i koji po­ nekad posećuju čoveka i za vreme spavanja, vode po­ reklo iz jedne te iste infantilne reminiscencije. To su noćni posetioci koji su dete probudili iz sna da bi ga stavili na nosu da ne bi ukvasio krevet, ili koji su po­ digli prekrivač da bi brižljivo pogledali kako drži ruke za vreme spavanja. Iz analiza nekih od ovih sno­ va straha mogao sam dovesti i do agnosciranja lica noćnog posetioca. Razbojnik je uvek bio otac, a du­ hovi će, svakako, više odgovarati ženskim osobama u beloj noćnoj odeći.

F PRIMERI — RAČUNANJE I GOVORENJE U SNU Pre nego što odredim odgovarajuće mesto četvr­ tom faktoru od onih što upravljaju stvaranjem sno­ va, hteo bih da iznesem nekoliko primera iz svoje zbirke snova. Oni će delimično objasniti saradnju iz­ među tri nama poznata činioca, a delimično dati na­ knadno dokaze za slobodno postavljena tvrđenja, ili izvesti neosporne zaključke. U ovom prikazivanju rada sna bilo mi je zaista veoma teško da svoje re­ zultate dokažem na primerima. Primeri za pojedine postavke imaju dokaznu moć samo u vezi sa tuma­ čenjem jednog sna kao celine; istrgnuti iz celine, oni gube svoju lepotu; s druge strane, samo malo dublje tumačenje sna ubrzo postaje tako obimno da nas ostavlja da gubimo nit raspravljanja, za čiju ilustra­ ciju treba da nam posluži. Ova tehnička poteškoća može služiti kao opravdanje ako ja sad svašta redam jedno za drugim, što je zajednički povezano samo za tekst prethodnog odeljka. Najpre ću dati nekoliko primera naročito osobenih ili neobičnih načina predstavljanja u snu. U snu jedne dame stoji: Jedna sobarica stoji na merdevinama kao da pere prozore i ima kod sebe jednog šimpanza i jednu gorila-mačku (kasnije snevačica isprav­ lja: angora-mačku). Ona te životinje baca na snevačicu; šimpanza se privije uz ovu, i to je vrlo odvrat­ no. Ovaj san je postigao svoj cilj jednim veoma jed­ nostavnim sredstvom tako što je jednu frazu uzeo doslovno i predstavio prema njenom tekstu. „Maj­ mun" kao i imena životinja uopšte su pogrdna ime­ na, i situacija u snu ništa drugo ne kazuje nego „pso­ vati na sve strane". Ova ista zbirka uskoro će doneti dalje primere za primenu ove jednostavne smicalice. Potpuno slično postupa jedan drugi san: Jedna žena sa detetom koje ima upadljivo unakaženu gla­ vu; za ovo dete je čula da je postalo ovakvo zbog po­ ložaja u majčinoj utrobi. Lobanja bi se mogla, rekao

Dalje još Rank, Belege zur Rettungsphantasie (Zentral­ blatt f. PsA., I, 1910, str. 331); Reik, Zur Rettungssymbolik (na istom mestu, str. 499); Rank, Die Geburtsrettungsphantasie in Traum und Dichtung (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, II, 1914).

1

60

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

61

je lekar, kompresijom dovesti u bolji oblik, ali to bi škodilo mozgu. Ona misli, pošto je to dečak, da mu to manje škodi. — Ovaj san sadržava plastično pri­ kazivanje apstraktnog pojma: „Dečji utisci", koji je snevačica čula u objašnjenjima lečenja. Drugim putem krenuo je rad sna u sledećem primeru. San sadržava sećanje na jedan izlet ka Hilmtajhu kod Graca. Napolju je strašno vreme; je­ dan bedan hotel, sa zidova kaplje voda, kreveti su vlažni (Poslednji odlomak sna je manje direktan u snu nego što ga ja iznosim). San znači „izlišan" (nemački: iiberflussig). Pojam koji se stvorio u mislima sna načinjen je najpre malo nasilno ekvivoknim, mo­ žda zamenjen, preko „iiberfliessend" (= što curi pre­ ko), ili „fliissig und uberfliissig", zatim predstavljen nagomilavanjem istovrsnih utisaka. Voda napolju, voda iznutra na zidovima, voda kao vlaga u postelja­ ma, sve je tečno (fliissig) und „iiber" flussig: znači: sve curi i sve se preliva preko". To što u svrhu prika­ zivanja u snu ortografija stoji daleko, zaostaje iza zvuka reci, neće nas naročito začuditi, ako, na primer, i slik (rima) može sebi dopustiti sličnu slobodu. U opširnom snu jedne mlade devojke, koji je saopštio Rank i veoma detaljno ga analizirao, priča se kako ona odlazi u šetnju na njive, gde seče lepo kla­ sje ječma i žita. U susret joj dolazi prijatelj iz mla­ dosti, ona bi htela da izbegne da ga vidi. Analiza po­ kazuje da se radi o poljupcu u časti (Jahrbuch II, str. 491). Klasje, koje ne sme da bude otkinuto nego odsečeno, u ovom snu služi kao takvo i u svom sažima­ nju sa Ehre, Ehrungen (= čast, poštovanja) služi či­ tavom nizu drugih misli. 1 Zato je u drugim slučajevima jezik veoma olak­ šao snu predstavljanje njegovih misli, budući da ra­ spolaže čitavim nizom reci koje su prvobitno bile za­ mišljene slikovito i konkretno, a danas se upotrebOvde se radi o dve reci: Ahre (= klas) i Ehre (= čast). Vidi se kako je nemogućno prevesti to na naš jezik, zbog istozvučnosti reci. Ali u snu je to moguće: obe reci, Ahre i Ehre sažimanjem služe svojoj svrsi (Prim. prev.).
1

ljavaju u izbledelom, apstraktnom smislu. San ovim recima treba samo da vrati njihovo prvobitno puno značenje ili da se u promeni značenja vrati na rani­ ju fazu svoga razvoja. Neko, na primer, sanja da se njegov brat krije u sanduku (= Kasten). U toku rada na tumačenju ova se reč zamenjuje jednom drugom „Schrank" (= orman) i misao sna sad glasi da ovaj brat treba da se „einschrdnken" (= ograniči), naime na svom mestu. Jedan drugi snevač penje se na brdo, sa koga ima sasvim neobičan vidik (= Aussicht) koji se pruža nadaleko. Pri tom se identifikuje sa svojim bratom koji izdaje „Obzor" (= Rundschau) i bavi se odnosima na Dalekom Istoku. U jednom snu Zelenog Hanjriha valja se jedan razdragani konj u najlepšoj zobi čije je svako zrno „sladak badem, rozina i jedan nov pfenig", „povezan u crvenu svilu i uvezan komadićem svinjske čekinje". Pesnik (ili snevač) daje nam odmah i tumačenje ovog predstavljanja sna, jer konj oseća tako prijatno goli­ canje da uzvikne: „Napeo sam se od sreće.1 Naročito bogato se koristi snom, baziranim na rečeničnim frazama i vicevima (prema Henzenu), staroindijska saga — literatura, u kojoj jedva da se može naći po neki primer za san bez dvosmislenosti ili igre reci. Prikupljati ovakve vrste predstavljanja i sređi­ vati ih prema principima koji leže u njihovoj osnovi bio bi naročiti posao. Mnoga od ovih predstavljanja mogu se nazvati gotovo vicevima. Čovek ima utisak da ga nikad ne bi sam pogodio, da snevač nije sam umeo da ga saopšti: 1) Neki čovek sanja da ga pitaju za ime, ali on ne može da ga se seti. On sam objašnjava da to treba da znači: To mi u snu ne pada na pamet.
1 Ovakav prevod ne znači ništa i ne objašnjava šta je Frojd hteo da kaže. Reč „Hafer" znači „zob, ovas" i dotle je sve u redu. Ali reč je o razigranom, razdraganom konju, a nemačka fraza der Hafer sticht mich znači: „obesan sam; napeo sam se od sreće". (Prim. prev.).

62

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

63

2) Jedna pacijentkinja priča o snu u kome su sve osobe koje su radile bile naročito velike. To treba da znači, dodaje ona, da mora da se radi o nekom do­ gađaju iz moga detinjstva, jer onda su mi svi odra­ sli izgledali ovako preterano veliki. Njena sopstvena ličnost ne nastupa u ovoj sadržini sna. Prebacivanje u detinjstvo izražava se u drugim snovima i drugoj ačije, tako što se vreme prevede na prostor. Dotične osobe vidimo kao daleko udaljene, na kraju jednog dugog puta, ili tako kao da ih posmatramo kroz dogled okrenut naopako. 3) Jedan čovek, koji je u budućnosti sklon ap­ straktnom i neodređenom načinu izražavanja, inače dobro obdaren dosetljivošću, sanja da ide na stanicu, i kako baš dolazi voz. A zatim se peron približava vozu koji stoji, dakle apsurdno obrtanje stvarnog do­ gađaja. I ovaj detalj nije ništa drugo nego indikacija koja skreće pažnju na to da u sadržini sna treba da se nalazi nešto drugo izvrnute Analiza tog istoga sna dovodi do sećanja na knjige-slikovnice, u kojima su bili predstavljeni ljudi koji su dubili na glavi i ho­ dali na rukama. 4) Isti snevač, drugi put, priča o jednom kratkom snu koji nas gotovo podseća na tehniku rebusa. Njegov ujak mu daje poljubac u automobilu. On odmah dodaje i tumačenje koje ja nikad ne bih pronašao; to znači: autoerotizam1. Jedna šala u budnom stanju bi mogla isto tako da glasi. 5) Snevač izvlači jednu ženu iz postelje. To zna­ či: Daje joj prednost. 2 6) Snevač oficir sedi za stolom preko puta cara: On dolazi u suprotnost sa ocem.
1 Nemci za automobil često kažu auto. Otuda igra reci (Prim. prev.). 2 Neprevodljivo i nerazumljivo ako se nema u vidu da reč Vorzug, što inače znači „prednost", ovde treba dovesti u vezu sa glagolom „hervorziehen" = izvlačiti, i to uporediti sa glagolom „vorziehen" = dati prednost (Prim. prev.).

7. Snevač leci jednu drugu osobu zbog preloma kostiju. Analiza pokazuje da je ovaj prelom prikazi­ vanje brakolomstva i slično. 8) Doba dana u snu zastupaju vrlo često godine detinjstva. Tako, na primer, u 5 V4 ujutru u snevača označava starost od 5 godina i 3 meseca, značajno vreme rođenja mlađeg brata. 9) Jedno drugo predstavljanje veka trajanja ži­ vota u snu: Neka žena ide sa dve devojke koje se ra­ zlikuju po starosti l11 i godine jedna od druge. — Snevačica ne nalazi ni jednu familiju u krugu svo­ jih poznanstava na koju bi se to odnosilo. Ona san tumači da oba deteta predstavljaju njenu sopstvenu ličnost i da je san upozorava da su oba traumatska događaja u njenom detinjstvu za toliko udaljena je­ dan od drugog. Jedan se dogodio kad joj je bilo 3Va godine a drugi kad je imala četiri godine i devet meseci. (3V2 i 43A godine). 10) Nije nikakvo čudo što osobe koje se nalaze na psihoanalitičkom lečenju često o njemu sanjaju i što moraju u snu izraziti sve misli i očekivanja koje lečenje izaziva. Slika odabrana za lečenje jeste po pravilu slika vožnje, većinom automobilom kao jed­ nim novim i komplikovanim prevoznim sredstvom; brzinu automobila pacijent će iskoristiti da bi se narugao. Ako „nesvesno" kao elemenat budnih misli treba da bude predstavljeno u snu, ono sasvim svrsi­ shodno biva zamenjeno „podzemnim" lokalitetima, koji su nekad, bez ikakve veze sa analitičkim lečenjem, značili telo žene ili telo majke (utrobu). „Dole" u snu veoma često se odnosi na genitalije, a suprotno „gore" na lice, usta ili grudi. Sa divljim zverima rad sna po pravilu simbolizuje strasne nagone, kako snevačeve tako i drugih lica od kojih se snevač plaši, dakle sa sasvim neznatnim pomeranjem samih lica koja su nosioci tih strasti. Odavde više nije daleko do predstavljanja strašnog oca kroz besne životinje, pse, divlje konje, a sve to podseća na totemizam. Moglo bi se reći da divlje životinje služe za pred­ stavljanje libida, jedne snage koje se plaši i savla­ đuje ga potiskivanjem. I sama neuroza, „bolesna oso-

64

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

65

ba", često se odvaja od snevača (= čepa) i u snu pre­ dočava kao samostalna osoba. 11) (H. Zaks) Iz tumačenja snova znamo da su radu sna poznati različiti putevi kako da recima ili govornim obrtima damo osećajni oblik. Tako, na primer, on može iskoristiti okolnost što je izraz koji treba da bude predstavljen dvosmislen i, upotrebljujući dvosmislenost kao „skretnicu", umesto prvog zna­ čenja koje se javlja u misli sna, primiti u manifestnu sadržinu sna drugo. To se desilo u malom snu koji iznosimo u na­ rednim redovima, i to sa spretnim korišćenjem za to sposobnih recentnih utisaka prethodnog dana kao materijala predstavljanja. Na dan sna patio sam od nazeba i zato sam od­ lučio da uveče, ako ikako bude mogućno, ne napu­ štam postelju u toku noći. San mi je prividno omo­ gućio da produžim svoj dnevni rad; bavio sam se time što sam lepio isečke iz novina u jednu knjigu, pri čemu sam nastojao da svakom odeljku odredim odgovarajuće mesto. San je glasio: „Ja se trudim da zalepim jedan isečak u knjigu, ali on ne može da stane na stranu, što mi pričinjava veliki bol." Probudio sam se i morao sam konstatovati da bol u snu traje kao istinski telesni bol koji me je zatim naterao da izneverim svoju odluku. San me je obma­ nuo kao „čuvar spavanja" i ispunjenje moje želje da ostanem u krevetu prikazivanjem reci ,,er geht aber 1 nicht auf die Seite". Može se upravo reći da se rad sna za vizuelno predstavljanje njegovih misli služi svima dostupnim sredstvima, izgledala ona budnoj kritici dozvoljena ili nedozvoljena, i time se izlaže sumnji i poruzi svih onih koji su o tumačenju sna samo slušali ali se njim samim nisu bavili. Takvim primerima obiluje naro­ čito Stekelova knjiga Die Sprache des Traumes ,,Er geht aber nicht auf die Seite" znači, takođe: „on ne ide napolje, u WC (Prim. prev.).
1

(= Govor sna), ali ja izbegavam da uzmem primere odande pošto autorova nekritičnost i tehnička samo­ volja čine nesigurnim i onoga koji nije ogrezao u predrasudama. 12) Iz jednog rada V. Tauska, „Kleider und Farben im Dienste der Traumdarstellung (= Odeća i boje u službi predstavljanja sna) u Internationale Zeitschrift jur Psychoanalyse, II, 1914): a) A. sanja da vidi svoju bivšu guvernantu u crnoj haljini od listera, koja je čvrsto zategnuta nad zadnjicom. — To znači, san ovu ženu proglašava pohotljivom.1 b) C. vidi u snu na X-drumu jednu devojku, obavijenu belom svetlošću i obučenu u belu bluzu, Snevač je na tom drumu izmenjao svoje prve nežnosti sa izvesnom gospođicom Vajs.2 c) Gospođa D. sanja da vidi staroga Blazela (jed­ nog osamdesetogodišnjeg bečkog glumca) kako u pu­ noj opremi leži na divanu. Zatim on skoči preko sto­ lova i stolica, isuče mač, pogleda se pri tom u ogle­ dalo i maše mačem oko sebe kao da se bori protiv nekog nevidljivog neprijatelja. Tumačenje: Snevačica pati od jedne stare bolesti bešike (nemački: Blase). Prilikom analize ona leži na divanu, i kad se pogleda u ogledalu, uprkos svo­ jim godinama i bolesti ona potajno samoj sebi izgleda 3 još veoma snažna. 13) „Veliki rad" u snu. Jedan snevač vidi u snu samog sebe kako leži na postelji kao gravidna žena. To stanje veoma teško podnosi. On vikne: Pa onda više volim da... (u ana­ lizi on dopunjava, sećajući se jednog bolničara: Ova su mesta neprevodljiva i potrebno je dati neka uputstva kako to treba razumeti. Žena je bila u haljini od listera (nemački: Luster), a pohotljiv je na nemačkom lustern. (Prim. prev.). 2 Beo je na nemačkom weiss. Tako se i zove ta gospo­ đica: 3 Weiss (Prim. prev.). Stari bečki glumac Blasel podseča na reč: Blase što znači: bešika. Rustung je oprema; riistig znači: snažan, jak. (Prim. prev.).
5 Frajđ, Odabrana đela, VII
1

66

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

67

... tucam kamen). Iza njegovog kreveta visi mapa, čiji je donji kraj zategnut drvenom lajsnom. On ski­ da ovu lajsnu tako što ju je dohvatio sa obe strane, ali je ne lomi preko polovine nego je raskomada u dve polovine po dužini. Time je olakšao sebi i ubrzao porođaj. Skidanje lajsne (nemački: Leiste), bez ičije po­ moći, on objašnjava kao „veliki posao" (= eine grosse Leistung); on se oslobađa svoje nezgodne situacije (u lečenju) tako što se izvlači iz ženskog položaja... Apsurdni detalj da se laj sna ne lomi, nego čepa po dužini, nalazi svoje objašnjenje u tome: snevač se seća da ovo udvajanje u vezi sa uništenjem sadržava aluziju na kastraciju. San veoma često prikazuje ka­ straciju prisustvom dva simbola penisa. „Lajsna" („Leiste") takođe jeste jedan deo tela blizu genita­ lija (= medica). On, zatim, tumačenje spaja, da sa­ vlada pretnju kastracijom koja ga je dovela do toga da zauzme položaj žene. 1 14) U jednoj analizi koju sam izvršio na fran­ cuskom jeziku treba protumačiti jedan san u kome se ja pojavljujem kao slon. Moram, naravno, posta­ viti pitanje na koji način dolazim do toga da budem tako predstavljen. „Vous me trompez" (= vi me va­ rate), odgovori snevač (trompe = surla). Radu sna često uspeva i predstavljanje vrlo mučnog materijala, kao što su na primer imena, i to nategnutim iskorišćavanjem veoma dalekih odno­ sa. U jednom od mojih snova postavio mi je stari Brilcke jedan zadatak. Ja uradim preparat i iz nje­ ga iščeprkam nešto što liči na zgužvanu srebrnu hartiju. (O ovom snu kasnije još više). Pomisao uz ovo, koju nije lako pronaći, daje: „staniol", i sada znam da imam na umu ime autora Stanniusa, koje nosi neka rasprava o nervnom sistemu riba, a kojoj sam se u ranijim godinama divio sa strahopoštovanjem. Prvi naučni zadatak koji mi je dao moj učitelj odnosio se stvarno na nervni sistem jedne ribe, zvane ammocoe1

Internat. Zeitschrift fur PsA., II, 1914.

tes. Ovo poslednje ime očigledno nije moglo biti upo­ trebi] eno u slikama. Neka mi ne bude zamereno ako na ovom mestu spomenem još jedan san neobične sadržine koji je značajan i kao dečji san i koji se pomoću analize vrlo lako objašnjava. Jedna dama priča: Mogu da se setim da sam kao dete često sanjala kako dragi Bog nosi na glavi zašiljen šešir od hartije. Jer takav šešir stavljali bi mi veoma često na glavu za stolom, da ne bih gledala u tanjire ostale dece koliko su do­ bila od određenog jela. Pošto sam čula da je Bog sve­ znajući, to san znači da ja znam sve, uprkos tome šeširu na glavi. U čemu se sastoji rad sna, i kako se on poigra­ va sa svojim materijalom, mislima sna, može se na veoma poučan način pokazati na brojevima i raču­ nima koji se javljaju u snu. Brojevi koje čovek sa­ nja osim toga služe praznovernom svetu, naročito, kao puni obećavanja. Odabraću, dakle, iz svoje zbirke neke primere te vrste. 1. Iz sna jedne dame, kratko vreme pre zavr­ šetka lečenja: Ona hoće nešto da plati; njena ćerka uzima iz njenog novčanika 3 forinte i 65 krajcara; a ona kaže: Šta radiš to? Ta to staje samo 21 krajcaru. Ovaj delić sna bio mi je razumljiv već i zbog prilika same snevačice, bez nekog naročitog objašnjenja s njene strane. Dama je bila strankinja koja je svoju ćerku smestila u jednom vaspitnom zavodu u Beču, i koja je mogla nastaviti lečenje sve dok joj ćerka ostane u Beču. Kroz tri nedelje njena je školska godina bila završena i time se i lečenje završilo. Dan uoči snevanja, predstojnica instituta stavila joj je do zna­ nja da bi bilo dobro ako se odluči da svoju ćerku ostavi još jednu godinu kod nje. Posle toga, pacijentkinja je, očigledno, u sebi produžila ovaj predlog da bi, u tom slučaju, mogla i svoje lečenje da pro­ duži za godinu dana. I na to se sad odnosi san, jer godina je ravna 365 dana, a tri nedelje do kraja školske godine i lečenje mogu se zameniti sa 21 da­ nom (mada ne sa isto toliko časova lečenja). Brojke
5*

68

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

69

koje su u mislima sna stajale uz vremena, u snu su pridodate novčanim vrednostima, tako da bi se time mogao izraziti jedan dublji smisao, jer Time is money = vreme je novac. 365 krajcara su onda svakako 3 forinte i 65 krajcara. Neznatnost sume koja se u snu pojavljuje očigledno je ispunjenje želje: želja je umanjila i troškove lečenja kao i troškove za godi­ nu dana u institutu. 2. Do složenijih odnosa vode brojke u jednom drugom snu. Jedna mlada dama, udata već čitav niz godina, saznaje da se njena poznanica gotovo istih godina, Eliza L., upravo verila. Posle toga sanja: Ona sedi sa svojim mužem u pozorištu, jedna strana u parteru je potpuno prazna. Njen muž joj priča da su i Eliza L. i njen verenik hteli da idu u pozorište, ali su mogli dobiti samo loša sedišta, tri za 1 forintu i 50 krajcara, i ta mesta, naravno, nisu mogli uzeti. Ona kaže da to ne bi bila nikakva nesreća. Odakle dolaze ova 1 forinta i 50 krajcara? Od jednog zapravo indiferentnog povoda prethodnog dana. Njena zaova dobila je od svog muža 150 forinata na poklon i požurila se da ih se oslobodi kupu­ jući za njih nakit. Želimo da napomenemo da je 150 forinata 100 puta više od 1 forinte i 50 krajcara. Odakle brojka 3, koja stoji kod pozorišnih mesta? Za to postoji samo jedno jedino povezivanje: što je verenica za taj isti broj meseci — tri — mlađa od nje. Rešenju sna vodi onda raspitivanje šta može da znači ona crta u snu što je jedna strana partera ostala praz­ na. Ta crta predstavlja neizmenjenu aluziju na je­ dan beznačajan događaj koji je njenom mužu davao povoda za zadirkivanje. Ona se bila odlučila da ide na jednu od pozorišnih predstava, objavljenih za tu nedelju, i bila je tako predostrožna da je karte uzela nekoliko dana ranije za koje je trebalo da plati cenu koja važi u pretplati. Kad su posle toga došli u po­ zorište, videli su da je jedna strana partera bila go­ tovo prazna; ona nije bila u pravu što se toliko žurila. Ja ću sad san zameniti mislima sna: „Bila je to glupost udati se tako rano, nije mi bilo potrebno da se toliko žurim. Na primeru Elize L. vidim da bih

još uvek mogla da dobijem muža. I to jednog čoveka sto puta boljeg (čovek, blago), da sam samo če­ kala (suprotnost sa zaovinom žurbom). Tri takva čoveka mogla bih da kupim za taj novac (miraz)". Mi sad skrećemo pažnju na to da su brojevi u ovom snu u daleko većoj meri izmenili značenje i smisao nego u snu o kome smo malopre raspravljali. Rad sna na izmeni i na izopačenju bio je ovde bogatiji, što mi tumačimo tako da su ove misli sna imale da do svo­ ga prikazivanja savladaju jednu naročito visoku meru unutrašnjeg psihičkog otpora. Nećemo izgubiti iz vida ni to da je u ovom snu sadržan jedan apsur­ dan elemenat, naime taj što dua lica treba da uzmu tri mesta. Mi anticipiramo tumačenje apsurdnosti u snu ako navodimo da ovaj apsurdni detalj sadržine sna treba da predstavlja najistaknutiju među mi­ slima sna; bila je ludost udavati se tako rano, 3 (troj­ ka) (tri meseca razlike) sadržana u sasvim spored­ nom odnosu između obe upoređene osobe upotrebljena je zatim spretno za stvaranje besmislice koja je snu potrebna. Smanjenje realne sume od 150 fori­ nata na 1 forintu i 50 krajcara odgovara omalovažava­ nju čoveka (ili blaga) u potisnutim mislima snevačice. 3. Jedan drugi primer prikazuje nam veštinu ra­ čunanja kojom se san služi, a koja mu je zadala to­ liko loš glas. Neki čovek sanja: On sedi kod B... (jedne porodice iz svog ranijeg kruga poznanika) i kaže: To je glupost što mi niste dali Mali. I zatim upita devojku: Koliko vam je zapravo godina? Od­ govor: Rođena sam 1882. — Ah, pa onda vam je 28 godina. Pošto se san dešava 1898. godine, to je očigled­ no loše računato, i ova slabost u računanju snevača može se uporediti sa slabošću u računanju paralitičara, ako se eventualno ne može drukčije razjasniti. Moj pacijent spadao je među ona lica čije misli ni­ jednu žensku koju vide ne mogu ostaviti na miru. Njega je u mojoj ordinaciji nasledila jedna mlada dama koja je redovno dolazila, koju je on sretao, o kojoj se često raspitivao i sa kojom je na svaki na­ čin hteo da bude uglađen. To je bila ona dama čiju

70

Tumačenje

snova,

II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

71

je starost procenio sa 28 godina. Toliko za objašnje­ nje rezultata prividnog računanja. A 1882. bila je go­ dina kad se on oženio. On nije mogao da propusti a da i sa ostale dve ženske osobe koje je kod mene sreo ne zapodene razgovor, dve devojke koje nipošto više nisu bile mladolike i koje su mu naizmenično otvarale vrata; pa kad je video da devojke nemaju baš mnogo poverenja, on je samom sebi dao obja­ šnjenje da ga one svakako smatraju jednim stari­ jim, „staloženim" gospodinom. Za jedan drugi san o brojevima, koji je izvanre­ dan zbog svoje providne determinisanosti ili, bolje rečeno, hiperdeterminisanosti, zahvaljujem zajedno sa njegovim tumačenjem gospodinu B. Datneru: „Moj gazda, čuvar bezbednosti u službi magi­ strata, sanja kako stoji na straži na ulici, što pred­ stavlja ispunjenje želje. Onda mu prilazi inspektor koji na okovratniku nosi brojeve 22 i 62 ili 26. Ali, na svaki način, na njemu je bilo više dvojki. Već sama podela broja 2262 pri reprodukciji sna dozvoljava zaključak da sastavni delovi imaju naro­ čito značenje. Pada mu napamet da su juče u kan­ celariji razgovarali o trajanju njihovog roka službo­ vanja. Povod za to je dao jedan inspektor, koji je sa 62 godine starosti otišao u penziju. Snevač ima tek 22 godine službe, i potrebno mu je još 2 godine i 2 meseca da bi postigao penziju od 90!. San mu, dakle, najpre iznosi pred oči ispunjenje jedne želje koju već odavno neguje, želje da postigne rang inspekto­ ra. Pretpostavljeni sa brojem 2262 na ogrlici je on sam, on vrši svoju dužnost na ulici, takođe jedna omiljena želja, odslužio je svoje 2 godine i 2 meseca i može sad kao 62-godišnji inspektor s punom pen­ zijom napustiti službu." 1
1 Analize drugih snova o brojevima vidi u Junga, Marci novskog i ostalih. Ti snovi često pretpostavljaju složene ope­ racije sa brojevima, koje međutim snevač rešava sa zapanju­ jućom sigurnošću. Uporedi i Džouns, Uber unbewusste Zahlenbehandulng" (Zentralblat fvir Ps.A., II, 1912, str. 241 s).

Ako sad uporedimo ove i slične primere (koji će doći kasnije) možemo reći: Rad sna uopšte ne raču­ na, ni tačno ni pogrešno; on samo u obliku računa stavlja brojke koje se nalaze u mislima sna i koje mogu služiti kao aluzija na neki materijal koji se ne može predstaviti na neki drugi način. Rad sna pri tom postupa sa brojevima na potpuno isti način kao sa materijalom za izražavanje njegovih namera, kao i sa svim ostalim predstavama, uključujući i govore koji se mogu prepoznati kao predstave reci. Rad sna, naime, ne može stvoriti nikakav govor. Koliko se od govora i odgovora u snovima može po­ javiti, koji sami po sebi mogu biti smisaoni ili bez smisla: analiza nam svaki put pokazuje da je san pri tom iz misli sna preuzeo samo odlomke iz stvarno održanih ili slušanih govora i da je sa njima veoma samovoljno postupao. On ne samo što ih je istrgnuo iz njihove celine i raskomadao ih, pa jedan deo pri­ mio, a drugi odbacio, nego ih je često sastavio na­ novo tako da se govor u snu koji izgleda kao da je celovit, prilikom analize raspada na tri ili četiri od­ lomka. Prilikom te nove upotrebe on je često ostavio po strani smisao koji su imale reci u mislima sna, i iz teksta izmamio sasvim novi smisao.1 Pri bližem posmatranju možemo kod govora u snu razlikovati
1 Na isti način kao san postupa i neuroza. Poznajem jednu pacijentkinju koja nehotice, i protiv volje, sluša (halu­ cinira) pesme ili delove pesama, a da njihov smisao njen du­ ševni život ne može da shvati. Ona, uostalom, sigurno nije paranoična. Analiza, zatim, pokazuje da je ona tekst ovih pesama primenila pomoću izvesnih sloboda sa zloupotrebom. „Leise, leise, fromme Weise (= lagano, lagano, pobožna me­ lodijo). Za njeno nesvesno to znači: Fromme Waise (= po­ božna udovice), a to ona jeste. „O du selige, o du frohliche" (= o blažena, o radosna) jeste početak jedne božićne pesme; pošto je ona ne produžava do reci ,,Weihnachtszeit" (= bo­ žično doba), ona od nje pravi svadbenu pesmu itd. — Istim mehanizmom izopačenja može se, uostalom, sprovesti i bez halucinacije u čistoj pomisli. Zašto je jednog od mojih paci­ jenata snašlo sećanje na jednu pesmu koju je morao u mla­ dim godinama da uči: „Nachtlich am Busento lispeln...? (= noću na Buzentu šapuću).

72

Tumačenje

snova,

II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

73

razumljivije, kompaktne sastavne delove od drugih koji služe kao sredstvo za povezivanje i koji su verovatno bili popunjeni onako kao što, pri čitanju, popunjavamo izostavljena slova i slogove. Govor u snu ima, prema tome, sastav sličan breši u kome jedna očvrsla međumasa povezuje veće komade raz­ nog materijala. Strogo uzev, ovaj opis je pravilan samo za one govore u snu koji imaju nešto od čulnog karaktera govora i koje snevač opisuje kao „govori". Ostale vrste govora koji se, tako reći, ne osećaju kao slušani ili izrečeni (koji u snu nemaju nikakav akustični ili motorični akcenat) jesu prosto misli kao što dolaze i u našoj budnoj misaonoj aktivnosti i prelaze neizmenjeni u mnoge snove. Za indiferentni govorni mate­ rijal sna izgleda da i lektira daje jedan izvor koji bogato teče i koji se teško može pratiti. Ali sve što se u snu ikako upadljivo ističe kao govor, može se svoditi na realan govor koji je snevač sam ili odr­ žao ili čuo. Primere za izvođenje ovakvih govora u snu našli smo već pri analizi snova saopštenih u druge svrhe. Tako u „bezazlenom snu o pijaci" (na strani 189), gde govor: To se više ne može dobiti služi za to da se identifikujem sa mesarom, dok jedan deo drugog go­ vora: Ovo ne znam, ovo neću uzeti upravo ispunjava zadatak da san načini bezazlenim. Jer snevačica je dan ranije jednu sugestiju svoje kuvarice odbila reZato što se njegova fantazija zadovoljava jednim đelom ovog citata: „Nachtlich am Busen (= noću na grudima). Poznato je da se parodistički vic nije odrekao ove vrste tehnike. „Fliegende Blatter" donele su jednom među svojim ilustracijama uz nemačke „klasičare" i jednu sliku uz Šilerovu pesmu „Siegesfest" (= svečanost pobede), uz koju je stajao citat prevremeno završen: „Und des frisch erkampften \Veibes freut sich der Atrid und strickt". Um den Reiz des schonen Leibes Seine Arme hochbegluckt.

cima: To ne znam, ponašajte se pristojno, te je sada od ovog govora primila u san prvi deo koji zvuči indiferentno, da bi s njim aludirala na kasniji deo, što bi se vrlo lepo uklapao u fantaziju koja se nala­ zila u osnovi sna, ali bi je odao. Jedan sličan primer mesto mnogih koji svi do­ vode do istog zaključka: Jedno veliko dvorište u kome se pale leševi. On kaže: Ja odlazim, to ne mogu da gledam. (Nikakav razgovetan govor). Zatim nalazi dva kasapska mom­ ka i kaže im: No, jel' prijalo? jedan odgovara: Baš nije bilo dobro. Kao da je to bilo ljudsko meso. Bezazleni povod za ovaj san je ovo. On posle ve­ čere ide sa ženom u posetu kod valjanih ali nipošto primamljivih suseda. Gostoljubiva stara dama nalazi se baš za večerom i primorava ga (za to se među mu­ škarcima u šali upotrebljava jedna sastavljena reč sa seksualnim značenjem) 1 da okusi od večere. On otklanja to recima da nema više apetita. ,,Aber~ gehns'iveg" (= ta idite samo), to ćete još podneti", ili nešto slično. On dakle mora da proba i onda pred njom hvali ono što mu je ona ponudila. „Ala je ovo dobro". Kad je ponovo sam sa svojom ženom, on grdi i nametljivost svoje susetke i kvalitet jela koje je okusio. „Ne mogu da gledam" što se i u snu ne po­ javljuje kao pravi govor, jeste misao koja se odnosi na telesne draži dame koja ga poziva, i nju bi t r e ­ balo prevesti: da ne želi da ih vidi. Poučni ja će biti analiza jednog drugog sna koji objavljujem već na ovom mestu zbog vrlo jasnog govora koji stvara njegovo središte, ali koji ću obja­ sniti tek kad budem objašnjavao afekte u snu. Sa­ njao sam veoma jasno: Otišao sam noću u Brikeov (Brucke) laboratorijum i na lako kucanje na vratima otvaram (pokojnom) profesoru Flajšlu (Fleischl) koji ulazi sa više stranaca i posle nekoliko reci seda za svoj sto. Zatim dolazi drugi san: Moj prijatelj Fl. sti1 Reč „notzuchtigen" — silovati upotrebljava se (u šali) mesto „notigen" — primoravati (Prim. prev.).

Nastavak:

74

Tumačenje snova, II

Primeri — Računanje i govorenje u snu

75

gao je neupadljivo u Beč u julu mesecu; susrećem ga na ulici u razgovoru sa mojim (pokojnim) prijateljem P. i odlazim s njima nekud, gde oni sede za jednim malim stolom jedan prema drugom, a ja napred sa uzane strane stočića. Fl. priča o svojoj sestri i kaže. Za tri četvrti sata ona je bila mrtva, pa zatim ne­ što kao: To je prag. Pošto ga P. ne razume, okreće se Fl. meni i pita me koliko sam ja saopštio P.-u od njegovih stvari. A zatim ja, pod uticajem neobičnog afekta hoću da kažem Fl.-u da P. (uopšte ne može ništa znati jer) nije živ. Ali ja kažem, primećujući sam ovu grešku: Non vixit. Zatim prodorno pogle­ dam P.-a, on od mog pogleda pobledi, postane neja­ san, njegove oči postanu bolesno plave — i naposletku ga nestane. Ja se tome neobično radujem; sada razumem da je i Ernst Flajšl bio samo jedna pojava, jedan revenant,1 i nalazim da je sasvim moguće da jedna takva osoba samo tako dugo postoji, dok mi to želimo, i da može biti odstranjena željom drugoga čoveka. Ovaj lepi san sadrži toliko zagonetnih k a r a k t e ­ ristika sadržaja sna — k r i t i k u za v r e m e samoga sna, da i sam primećujem svoju pogrešku što k a ž e m Non vixit umesto Non vivit; prirodno opštenje sa pokoj­ nicima koje sam san proglašava umrlima, apsurdnost zaključivanja, veliko zadovoljstvo koje mi to pri­ p r e m a , — da bih „od srca r a d o " h t e o saopštiti rešenje ove zagonetke. Ali, u stvari, ja nisam u moguć­ nosti da to u r a d i m — ono n a i m e što r a d i m u snu — da svom slavoljublju žrtvujem obzir p r e m a m e n i tako d r a g i m osobama. Ali svako prikazivanje mislilo bi ono što mi je poznato da je smisao sna. I tako ću se zadovoljiti, najpre na ovom mestu, a kasnije i na d r u g o m mestu, time što ću izvući samo nekoliko ele­ m e n a t a sna radi tumačenja. Središte sna stvara j e d n a scena u kojoj ja svojim pogledom uništavam P.-a. Njegove oči p r i t o m po­ staju tako neobične i n e p r i j a t n o plave, i zatim ga n e 1

staje. Ova scena je sasvim jasno podražavanje stvar­ no doživljene scene. Ja sam bio demonstrator na fi­ ziološkom institutu, imao sam službu u r a n i m j u t a r ­ njim časovima, i Brike (Briicke) je saznao da sam n e ­ koliko p u t a suviše kasno došao u studentsku labora­ toriju. Onda je on jednom došao tačno za v r e m e otvaranja i sačekao me. Ono što mi je rekao, bilo je škrto i određeno; ali njegove reci uopšte nisu bile važne. Ono što je pobeđivalo bile su njegove strašne plave oči kojima me je posmatrao i p r e d kojima sam se gubio — kao P. u snu, koji je na moje olakšanje izmenio uloge. Onaj ko je u stanju da se seća očiju velikog majstora, koje su bile divne sve do duboke starosti i koji ga je ikad video kad je bio ljut moći će se lako preneti u afekte mladoga grešnika. Ali dugo mi nije uspevalo da izvedem one reci „Non vixit", kojima vršim p r a v d u u snu, dok se n i ­ sam setio da su ove dve reci imale u snu t a k o velik stepen jasnoće ne kao reci koje sam čuo ili koje sam doviknuo, nego kao reci koje sam video. Onda sam odmah znao odakle one dolaze. Na postamentu spo­ menika cara Josif a u bečkom dvoru mogu se pročitati lepe reci: Saluti patriae vixit non diu sed totus.1 Iz ovog napisa iščeprkao sam ono što je odgova­ ralo jednom neprijateljskom nizu u mojim mislima sna, i što bi trebalo da glasi: Pa ovaj čovek uopšte n e m a šta da kaže, on uopšte i ne živi. I sad sam se morao setiti da sam taj san sanjao nekoliko d a n a p r e otkrivanja spomenika Flajšlu pod a r k a d a m a Bečkog univerziteta, p r i čemu sam ponovo video i Brikeov spomenik i (nesvesno) morao sa žaljenjem razmišljati o tome k a k o je moj veoma talentovani i nauci potNatpis glasi pravilno: Saluti p u b l i c a e vixit non diu sed totus.1 Motiv pogrešnog čitanja: patriae za publicae Vitels (Wittels) je verovatno tačno pogodio. — Prevod latinskih reci: 2iveo je za javno blagostanje, ne dugo već čitav.
1

prev.).

„Revenant"

duh, doslovno: neko ko se vraća (Prim.

7ff

Tumačenje snova, II

Primeri —• Računanje i govorenje u snu

77

puno odani prijatelj P. svojom preranom smrću iz­ gubio opravdano pravo na spomenik u ovim prosto­ rijama. I tako sam mu podigao u snu spomenik: moj prijatelj P. se zvao Josif.1 Na osnovu pravila o tumačenju snova ja još uvek ne bih imao prava da reci non vivit, koje upotre­ bljavam, zamenim recima non vixit, koje mi sećanje na spomenik cara Josifa stavlja na raspolaganje. Mora da je ovo svojim doprinosom omogućio neki drugi elemenat misli sna. Nešto mi kaže da pazim na to da se u sceni sna sudaraju jedan neprijatelj­ ski tok mišljenja i jedan prijateljski prema mome prijatelju P., prvi površno, a drugi prikriveno, i da su oba predstavljena istim recima: Non vixit. Pošto je on bio zaslužan za nauku, ja mu podižem spome­ nik; ali pošto je bio kriv za jednu zlu želju (koja je izražena na kraju sna), ja ga zbog toga uništavam. Stvorio sam jednu rečenicu sa sasvim naročitim pri­ zvukom, i pri tome mora da je na mene uticao neki uzor. Gde se samo nalazi jedna slična antiteza, jedno takvo stavljanje jedne pored druge dveju suprotnih reakcija protiv jedne te iste ličnosti, koje obe pola­ žu pravo na to da budu potpuno opravdane, pa ipak da jedna drugoj ne smetaju? Na jednom jedinom mestu u literaturi, ali mestu koje se duboko ureze čitaocu u pamćenje: u govoru kojim se Brut pravda u Sekspirovoj drami „Julije Cezar": „Jer me je Ce­ zar voleo, ja za njim plačem; jer je bio srećan, ja se radujem; jer je bio hrabar, ja ga poštujem, ali zato što je bio pohlepan za vlašću, ja sam ga ubio." Nije li to ista struktura rečenice i ista suprotnost misli kao u misli sna koju sam otkrio? U snu, ja dakle igram ulogu Bruta. Kad bih samo mogao da uz ovu kolateralnu vezu nađem još jedan trag u sadržini Kao doprinos hiperdeterminisanju: Moje opravdanje što sam došao suviše kasno bilo je u tome što sam posle dugog noćnog rada ujutru morao napraviti dugačak put od ulice Kaiser Joseph do Veringerštrase (Wahringerstrasse). (To je ime jedne bečke ulice gde se nalaze univerzitetske zgrade i instituti) — (Prim. prev.).
1

sna koji bi tu vezu potvrdili. Mislim, da bi taj trag mogao biti ovaj: Moj prijatelj Fl. dolazi u Beč u julu. Ova pojedinost ne nalazi nikakvu osnovu stvarnosti. Moj prijatelj FL, koliko znam, nikad nije bio u julu u Beču. Ali mesec jul je nazvan po imenu Juli ja Ce­ zara i mogao bi zbog toga vrlo lako da zastupa alu­ ziju na međumisao koju tražim: da igram ulogu prijatelj P. se zvao Josif.1 Zanimljivo je da sam stvarno jednom igrao Bru­ ta. Pred decom u jednom auditoriju izvodio sam sce­ nu „Brut i Cezar" iz Šilerovih pesama, i to kao če­ trnaestogodišnji dečak, zajedno sa svojim nećakom, starijim od mene godinu dana, koji je tada iz Engle­ ske došao k nama, a takođe i s jednim „revenant", — drugom u igri u prvim godinama moga detinjstva, koji se s njim ponovo pojavio. Do svoje napu­ njene treće godine života mi smo bili nerazdvojni, voleli smo se i tukli se, i ovaj dečji odnos je, kao što sam već jednom nagovestio, odlučio o svima mojim kasnijim osećanjima i druženju sa vršnjacima. Moj nećak Džon je od toga vremena dozi veo mnogo rein­ karnacija koje su ponovo oživljavale čas ovu čas onu stranu njegovog bića koje je u mom nesvesnom sećanju ostalo neizbrisivo. Mora da je s vremena na vreme veoma loše postupao sa mnom, i mora da sam i ja ispoljavao hrabrost protiv ovog moga tiranina, jer su mi u mojim kasnijim godinama često prepri­ čavali jedan kratak govor kojim sam se pravdao kad me je otac — njegov deda — pozvao na odgovor­ nost: Zašto bijes Džona? A taj govor u recima dečaka koji onda još nije imao ni dve godine glasio je: Ja sam ga bio, jer je on mene bio. Mora da je to bila upravo ova scena iz moga detinjstva koja je reci non vivit skrenula na non vixit, jer u govoru dečaka ka­ snijih dečjih godina reč schlagen znači što i wichsen;Uz to još: Caesar — Kaiser. Prim. prev.: schlagen = tući; wichsen = tući, voštiti. Uporedi sad latinsku reč vixit (što, naravno, nema nikakve veze s tim glagolom; to je prošlo vreme od vivo i znači oživeo je) sa ovim glagolom wichsen (neprevodljivo!).
2 1

78

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

79

rad sna ne preza ni od čega da se posluži ovakvim vezama. Neprijateljstvo prema mom prijatelju P., u osnovi tako malo utemeljeno, koji je bio mnogostruko nadmoćniji od mene, pa je prema tome mogao da se pojavi u jednom novom izdanju druga iz detinjstva, svodi se sigurno na komplikovani infantilni odnos prema Džonu. Ja ću se dakle ponovo vratiti na ovaj san.

G APSURDNI SNOVI — INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI U SNU U dosadašnjim tumačenjima snova naišli smo tako često na elemenat apsurdnosti u sadržini sna da više nećemo odlagati istraživanje odakle on do­ lazi i šta otprilike znači. Mi se sećamo da je pro­ tivnicima koji poriču vrednost sna upravo apsurd­ nost pružala jedan od glavnih dokaza za to da u snu vide samo besmislen proizvod jedne reducirane i fragmentarne duševne delatnosti. Počeću sa nekim primerima u kojima je apsurd­ nost sadržine sna samo prividna, i koja odmah ne­ staje čim se malo više udubimo u smisao sna. Postoje neki snovi koji, kao što se najpre mislilo, slučajno govore o mrtvom ocu. San jednog pacijenta koji je izgubio oca pre šest godina: Ocu se dogodila velika nesreća. On se vozio noć­ nim vozom, tada je voz iskliznuo iz šina, sedišta su se zbila i njemu je glava sa strane bila stisnuta. Snevač ga zatim vidi kako leži na krevetu, sa ranom iz­ nad ivice obrva, koja ide vertikalno. Čudi se tome

što je otac nastradao (pošto je već mrtav, kao što pri­ likom pričanja dopunjava). Oči su tako bistre. Prema postojećoj oceni snova ovaj sadržaj sna trebalo bi ovako razjasniti: Snevač je najpre, dok sebi predstavlja očevu nesreću, zaboravio da on već godinama počiva u grobu: u daljem toku snevanja ovo se sećanje budi i dovodi do toga da se on sam, još snevajući, čudi svome snu. Ali nam analiza po­ kazuje da je sasvim izlišno tražiti ovakva objašnje­ nja. Snevač je kod jednog umetnika poručio očevu bistu, koju je na dva dana pre sna video. I ova bista je ta koja mu izgleda da je nastradala. Vajar oca ni­ kad nije video, on radi prema priloženim fotogra­ fijama. Na dan pre samog sna, sin je pun pijeteta poslao u atelje jednog starog slugu porodice, neće li i on doneti isti sud o glavi od mermera, da je naime suviše ispala uzana u poprečnom pravcu od jednog slepog oka do drugog. A sada dolazi materijal sećanja koji je doprineo izgradnji ovoga sna. Otac je imao običaj, kad bi ga mučile poslovne brige ili te­ škoće u porodici, da obe ruke pritisne na slepoočnice, kao da želi da stegne glavu koja mu je suviše ši­ roka. — Kao dete od četiri godine, naš snevač je bio prisutan kako je slučajno napunjena puška pukla i ocu pocrnila oči (oči su tako svetle). — Na onom mestu gde san pokazuje očevu povredu, on je, dok je bio živ, kad bi bio žalostan ili zamišljen, nosio jednu dugačku boru. Sto je ova bora u snu zamenjena ra­ nom, to ukazuje na drugi podstrek sna. Snevač je fo­ tograf išao svoju malu ćerčicu; ploča mu je bila ispa­ la iz ruke i kad ju je podigao, pokazivala je pukoti­ nu koja je išla kao vertikalna brazda preko čela de­ vo j čiče i dopirala do luka obrva. I tada nije mogao da se oslobodi praznovernih slutnji, jer jedan dan pre materine smrti pukla mu je fotografska ploča sa njenom slikom. Apsurdnost ovoga sna, dakle, samo je rezultat jedne površnosti u izražavanju koje ne želi da raz­ likuje bistu i fotografiju od osobe. Svi smo mi na­ vikli da govorimo ovako: Ne nalaziš li da je otac po­ gođen? Naravno, ali se izgled apsurdnosti u ovom

80

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

81

snu lako mogao izbeći. Kad bismo smeli da sudimo već posle jednog jedinog iskustva, mogli bismo reći da je ovaj izgled apsurdnosti bio dopušten ili čak nameravan. II Drugi, sasvim sličan primer iz mojih sopstvenih snova: (ja sam svoga oca izgubio 1896. godine). Posle svoje smrti otac je igrao izvesnu političku ulogu u Mađara, ujedinio ih politički, pri čemu vidim malu nejasnu sliku: gomila ljudi kao u parlamentu; jedna osoba koja stoji na jednoj ili na dve stolice, a oko nje ostali. Sećam se toga koliko je na mrtvač­ kom odru ličio na Garibaldija, i radujem se što se ovo obećanje ipak obistinilo. To je dovoljno apsurdno. Sanjano je u ono vreme kad su Mađari parlamentarnom opstrukcijom dospeli u bezakono stanje i prolazili kroz krizu iz koje ih je oslobodio Koloman Szell. Neznatna okolnost što se scena viđena u snu sastoji od tako malih slika nije bez značaja za razjašnjenje ovoga elementa. Obično vizuelno predstavljanje sna naših misli daju slike koje nam otprilike čine utisak prirodne veličine; a moja slika u snu je reprodukcija jednog drvoreza umetnutog u tekst jedne ilustrovane istorije Austrije, koji predstavlja Mariju Tereziju na državnom sabo­ ru u Požunu, čuvenu scenu poznatog „Moriamur pro 1 rege nostro". Kao što je tamo Marija Terezija opko­ ljena gomilom ljudi, tako je u snu moj otac; ali on stoji na jednoj ili na dve stolice, dakle kao predsednik suda (= Stuhlrichter, nemačka reč: Stuhl = sto­ lica, Richter — sudija, prim. prev.). (On ih je uje1 Više ne znam kod kojeg autora sam našao da pominje jedan san u kome sve vri od malih likova, i za koji se kao izvor pokazao jedan od bakroreza Zaka Kaloa (Jacques Callot), koje je snevač danju posmatrao. Ovi bakrorezi sadrža­ vaju, razume se, velik broj veoma malih figura; jedan niz ovih tretira grozote tridesetogodišnjeg rata.

dinio: — ovde posreduje izraz: Neće nam biti potre­ ban sudija). Da je na mrtvačkom odru toliko ličio na Garibaldija, to smo primetili svi mi koji smo stajali kraj njegovog odra. On je imao postmortalno penja­ nje temperature, njegovi su obrazi bili crveni i sve crveniji... protiv volje nastavljamo: Und hinter ihm, in wesenlosem Scheine lag, was uns alle bandigt, daš Gemeine.1 Ove naše uzvišene misli pripremaju nas na to da upravo treba da imamo posla sa „prostačkim" (gemein). „Postmortale", povišenje temperature, u sadržaju sna odgovara recima „posle njegove smrti". U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoče­ nost creva (opstrukcija) u toku poslednjih nedelja. Na ovo se nadovezuju svakojake nepristojne misli. Jedan od mojih vršnjaka koji je svoga oca izgubio još kao gimnazijalac, a kojom sam mu prilikom, duboko po­ tresen, ponudio svoje prijateljstvo, pričao mi je jed­ nom, rugajući se o bolu jedne rođake čiji je otac umro na ulici i bio donet kući, kako se posle, prili­ kom svlačenja lesa, videlo da se u trenutku smrti ili postmortalno izvršilo pražnjenje creva. Ćerka je bila tako duboko nesrećna zbog toga da joj je ova nemila pojedinost morala smetati u sećanju na oca. Tu smo sad prodrli, dakle, do želje koja se u ovom snu oličava. Posle smrti stajati čist i velik pred svo­ jom decom: ko to ne bi želeo? Sta je postalo od apsurdnosti ovoga sna? Njegova prividna apsurdnost ostvarila se samo tako što je u snu verno predstav­ ljen jedan dopušten izraz, kojim smo navikli da pre­ đemo preko apsurdnosti koja može da postoji između njenih sastavnih delova. Ni ovde ne možemo odbaciti utisak da je prividna apsurdnost željena i namerno izazvana. Učestalost sa kojom mrtve osobe u snu nastupa­ ju kao žive, rade, i opšte sa nama, izazvala je neumesno čuđenje i stvorila neka neobična objašnjenja,
1 I iza njega ležaše u besuštinskom sjaju ono što nas sve kroti, prostačko.

S Frođd, Odabrana đela, VII

82

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

83

iz kojih se upadljivo vidi naše nerazumevanje za san. Pa ipak je objašnjenje ovih snova vrlo očigled­ no. Kako često dolazimo u situaciju da pomislimo: Kad bi otac još bio živ, šta bi rekao na to? Ovo kad san ne može predstaviti drugačije nego tako da od­ ređenu osobu predstavi kao prisutnu u jednoj odre­ đenoj situaciji. Tako, na primer, jedan mlad čovek kome je deda ostavio veliko nasledstvo sanja u jednoj prilici o prekoru koji mu je upućen zbog znatnog izdatka novca, da je njegov deda ponovo živ i da tra­ ži od njega polaganje računa. I kad mi, prigova­ rajući da bolje znamo, protestujemo tako protiv sna, da je čovek već umro, to u stvari predstavlja utešnu misao da pokojnik ovo nije morao doživeti, ili zado­ voljstvo zbog toga što više nema da se u to mesa. Jedna druga vrsta apsurdnosti koja se nalazi u snovima o mrtvim rođacima ne izražava podsmeh i ruganje, nego služi krajnjem odbijanju; predstavlja­ nju jedne potisnute misli, koju bismo rado smatrali kao nešto što se najmanje može zamisliti. Snovi te vrste izgleda su rešivi samo ako se podsetimo da san ne stvara nikakvu razliku između onoga što se želi i realnog. Tako, na primer, jedan čovek koji je ne­ go vao svoga oca u njegovoj bolesti i zbog njegove smrti teško patio, ubrzo posle toga sanja sledeći bes­ misleni san: Otac je ponovo živ i razgovarao je s nji­ ma kao i inače, ali (neobično bese to što) je on ipak umro samo on to nije znao. Taj san ćemo razumeti ako, između reci „ta on je umro", umetnemo: zbog želje snevačeve i ako uz „on to nije znao" dopunimo: da je snevač imao tu želju. Za vreme negovanja u bolesti sin je više puta poželeo da otac bude mrtav, tj. imao je zapravo jednu misao punu sažaljenja da smrt već jednom učini kraj njegovim mukama. U žalosti posle smrti čak je i ova želja sapatnje po­ stala nesvesno prebacivanje, kao da je njome stvar­ no doprineo da skrati bolesnikov život. Buđenje naj­ ranijih infantilnih osećanja prema ocu omogućilo je ovom samoprebacivanju da dođe do izraza kao san; ali ovaj san morao je ispasti ovako apsurdan baš zbog ogromne suprotnosti između izazivača sna i misli

dana (Uporedi uz ovo: Formulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Geschehens, Jahrbuch fur Psychoanalyse, III, 1911. Sabrana dela, sve­ ska VIII). Snovi o voljenim pokojnicima stavljaju tumače­ nju snova uopšte teške zadatke, čije rešenje ne ispa­ da uvek zadovoljavajuće. Razlog za to mogli bismo tražiti u naročito snažno izraženoj ambivalenciji ose­ ćanja koja dominira odnosom snevača prema pokoj­ niku. Veoma je obična stvar da se u takvim snovima sa pokojnikom najpre postupa kao sa živim, i da se onda odjednom kaže da je mrtav, i da on u nastavku sna ipak ponovo živi. To deluje zbunjujuće. Ja sam, naposletku, saznao da ova smena smrti i života tre­ ba da predstavi ravnodušnost snevača („Svejedno mi je da li je živ ili je umro"). Razume se da ova rav­ nodušnost nije realna, nego samo željena; ona treba da pomogne snevaču da odbaci veoma intenzivne pa često i kontradiktorne osećajne stavove, i tako ona postaje predstavljanje u snu njegove ambivalencije. U ostalim snovima, u kojima sa pokojnicima opštimo, često nam ovo pravilo deluje kao orijentacija: Ako se u snu ne skreće pažnja na to da je pokojnik — mrtav, onda se snevač izjednačuje sa pokojnikom, on sanja o svojoj sopstvenoj smrti. A prisebnost ili čuđenje koji se odjednom javljaju u snu: Pa on je već odavno umro — predstavljaju odbranu od ovog izjednačavanja i otklanjaju to da san znači smrt za snevača. Ali, ja priznajem i osećam da je tuma­ čenje snova sa ovom sadržinom još daleko od toga da je snovima izmamilo sve njihove tajne.

III U primeru koji navodim sada mogu da uhvatim rad sna na samom delu namernog fabrikovanja jed­ ne apsurdnosti za koju u materijalu ne postoji ni­ kakav povod. Primer dolazi od sna koji mi je dao su­ sret sa grofom Tunom pre moga putovanja na letof

84

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

85

vanje. „Vozim se kolima s jednim konjem i izdajem kočijašu naređenje da me odveze na stanicu. Prugom naravno ne mogu s vama da se vozim, kažem ja, po­ što mi je prigovorio kao da sam ga preko mere za­ morio; pri tome izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim delom puta koji se obično prelazi vo­ zom." Na ovu zbrkanu i besmislenu priču analiza daje sledeća objašnjenja: Uzeo sam danju kočiju s jed­ nim konjem i ona treba da me odveze u Dornbah u jednu udaljenu ulicu. Ali kočijaš nije poznavao put i vozio je sve dalje, kao što ovi dobri ljudi čine, dok to nisam primetio i pokazao mu put, pri čemu ni­ sam propustio da mu učinim nekoliko podrugljivih primedaba. Od ovog kočijaša ispreda se sad jedna misaona veza ka aristokratima, i s njom ću se ka­ snije još sastati. Za sada samo aluzije da nama, gra­ đanskom plebsu, aristokrati ja pada u oči time što voli da sedne na kočijaševo mesto. Ta grof Tun takođe upravlja državnim kolima Austrije. Ali sledeća rečenica u snu odnosi se na moga brata koga, dakle, ja identifikujem sa kočijašem ovih jednozaprežnih kola. Ja sam mu ove godine otkazao zajedničko pu­ tovanje u Italiju („Samom prugom, naravno, ne mo­ gu da se vozim s vama"), i ovo otkazivanje je bila nekakva vrsta kazne za njegovu žalbu da ga na pu­ tovanjima obično preterano zamaram (što je u san dospelo neizmenjeno) time što od njega očekujem brzo menjanje mesta, suviše lepote u toku jednoga dana. Brat me je te večeri ispratio na stanicu, ali je malo ranije iskočio na tramvajskoj stanici Westbahnhof, da bi nastavio tramvajem put za Purkersdorf. Ja sam mu napomenuo da može još neko vreme ostati kod mene tako što će se u Purkersdorf odvesti zapad­ nom železnicom a ne tramvajem. Od toga je u san ušlo to da sam se jednim delom puta vozio kolima, a taj put se obično prelazi železnicom. U stvari bilo je obrnuto (i „Umgekehrt ist auch gefahren").1 Ja Reč „fahren", dosta česta u snu i analizi, znači „voziti" se (kolima) i „voziti se", putovati (železnicom) (Prim. prev.).
1

sam bratu rekao: Rastojanje koje prelaziš tramvajem, možeš preći i zapadnom železnicom u mom društvu. Čitavu zbrku u snu izazivam time što umesto „tram­ vaj" u snu stavljam „kola", što svakako dobro služi pri spajanju kočijaša s bratom. Onda u snu stvorim nešto besmisleno, što prilikom objašnjenja izgleda jedva odgonetljivo i što je bilo gotovo u kontradik­ ciji sa jednim mojim ranijim govorom („Samom pru­ gom ne mogu s vama da se vozim"). Ali, pošto reci tramvaj i kola uopšte ne moram da mešam, mora da sam ovu čitavu zagonetnu stvar u snu namerno ova­ ko oblikovao. Ali u kojoj nameri? Mi sada treba da otkrijemo značenje apsurdnosti u snu, iz kojih motiva je ona dozvoljena ili stvorena. Rešenje tajne u ovom slu­ čaju jeste ovo: Meni je u snu potrebna jedna apsurd­ nost i nešto nerazumljivo u vezi sa „vožnjom" (fah­ ren) jer u mislima sna imam izvestan sud koji traži da bude predstavljen. Jedne večeri kod one ljubazne domaćice i duhovite dame, koja u jednoj drugoj sceni istoga sna nastupa kao „domaćica", čuo sam dve za­ gonetke koje nisam mogao da resim. Pošto su zago­ netke ostalom društvu bile poznate, mora da sam izgledao smešan svojim bezuspešnim pokušajima da ih resim. To su bile dve zagonetke sa „potomci (Nachkommen") i „preci (Vorfahren"). I one su, čini mi se, glasile ovako: Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Ein jeđer hat's, im Grabe ruht's (Vorfahren)1 Zbunjivalo je to što je druga zagonetka u prvoj polovini bila identična s prvom zagonetkom. Gospodar naređuje, kočijaš to izvršava. Svako to ima, ofts počiva u grobu. Odgovor: Preci. Vorfahren znači: a) iz­ vesti kola napred, b) potomstvo (Prim. prev.).
1

Tumačenje

snova,

II

Apsurdni

snovi

8?

Der Herr befiehlt's, Der Kutscher tut's. Nicht jeder hat's, In der Wiege ruht's (Nachkommen)1

Kad sam sad video kako se grof Tun tako svestan svoje moći vozi ispred nas, (vorfahren) i pao u raspoloženje Figara koji zasluge visoke gospode na­ lazi u tome što su se potrudili da se rode (da budu potomci = Nachkommen zu sein), ove dve zagonetke postale su posredničke misli za rad sna. Budući da aristokrate lako možemo zameniti sa kočijašima, i pošto se ranije u našoj zem­ lji kočijaš oslovljavao sa „Herr Schivager" (po­ bratime), mogao je rad na sažimanju sna moga brata uvući u isto predstavljanje. A misao sna koja je delovala posle toga glasi: Besmislica je ponositi se svo­ jim precima (Vorfahren). Radije sam ja sam predak (ein Vorfahr), praotac (= Ahnherr). Zbog ovoga su­ da: to je besmislica, dakle besmislica u snu. I sada se svakako rešava i poslednja zagonetka ovog tam­ nog mesta u snu, da sam se s kočijašem već ranije vozio (vorher gefahren), da sam s njim išao kolima napred2 (= vorgefahren). San se, dakle, načini apsurdnim onda kad se u mislima sna među elementima sadržaja pojavi sud: To je besmislica, kad jedan od nesvesnih misaonih to­ nova snevača motivišu kritika ili poruga. Apsurdno tako postaje jedno od sredstava kojim rad sna pred­ stavlja kontradikciju, metodima kao što je obrtanje materijalnog odnosa između misli sna, i sadržaja sna,
Naime svako to, ono počiva u kolevci. Odgovor: P o ­ tomci. Nachkommen ima dva značenja: a) doći posle; b) po­ tomci (Prim. prev.). 2 Smisao će naći u ovom prevodu i na ovom mestu samo onaj koji bude pažljivo pratio igru reci: vorfahren: Vorfah­ ren. Sve te reci služe Frojdu za to da bi objasnio jedno veoma nejasno mesto u snu. Ovde igra ulogu i sažimanje, identifi­ kacija sa bratom i kočijašem (kojeg su ljudi obično zvali „po­ bratime": tako su, naime, u ranijim vremenima zvali vozače tzv. diližansa, poštanskih i putničkih kola! (Prim. prev.).
1

kao što je eksploatisanje senzacije motorne inhibicije. Ali apsurdnost u jednom snu ne može se jedno­ stavno prevesti prostim „ne"; ona treba da da dispo­ ziciju misli sna, koja kombinuje ruganje ili smeh sa kontradikcijom. Samo u ovoj nameri rad sna daje nešto smešno. On ovde opet jedan deo latentne sadržine pretvara u jedan manifestan oblik.1 Mi smo zapravo već naišli na ubedljiv primer jednog apsurdnog sna sa takvim značenjem. Onaj ranije pomenuti san o Wagnerovoj predstavi protu­ mačen bez analize, koja traje do SA 8 ujutru, na kojoj se orkestrom diriguje sa kule itd., očigledno želi da kaže: To je jedan izokrenut svet i jedno ludo dru­ štvo. Ko nešto zaslužuje, njega to ne pogađa, i koji na to ništa ne polaže, taj ima, — čime snevačica ima na umu svoju sudbinu u poređenju sa svojom kuzinom: — Nipošto nije slučaj ni to što su nam se kao primeri za apsurdnost snova ponudili najpre sno­ vi o mrtvom ocu. Ovde se na tipičan način nalaze zajedno prikupljeni uslovi za stvaranje apsurdnih snova. Autoritet koji je svojstven ocu izazvao je rano detetovu kritiku; strogi zahtevi koje je on postav­ ljao dali su detetu povoda da u cilju njegovog olak­ šanja oštro pazi na svaku očevu slabost; ali pošto­ vanje kojim je očeva ličnost za naše mišljenje okru­ žena naročito posle njegove smrti, pooštrava cenzuru koja zabranjuje ovu kritiku da se svesno izrazi.

1 Rad sna ovako parodira misao koja mu je obeležena kao smešna, tako što stvara nešto smešno u vezi s njom. Slično postupa Haj ne (Heine) kad hoće da se ruga lošim sti­ hovima bavarskoga kralja. On to radi sa još lošijim stihovima:

Herr Ludwig ist ein grosser Poet, Und singt er, so sttlrzt Apollo Vor ihm auf die Knie und blttet und fleht, ,,Halt ein, ich werđe sonst toli, oh." (Gospodin Ludvig je velik pesnik, i kad peva, Apolon pada pred njega na kolena i moli ga i preklinje: Prestani, jer ću inače poludeti, oh!).

88

Tumačenje snova, II IV

Apsurdni snovi

Još jedan novi apsurdni san o mrtvom ocu: Primio sam dopis od opštinskog saveta opštine mog rodnog mesta koji se odnosi na plaćanje troško­ va za jedan smeštaj u bolnicu u godini 1851, koji je bio potreban zbog jednog napada koji se desio u mo­ joj kući. Ja se tome smejem, jer prvo, ja godine 1851. još nisam ni bio u životu, a drugo, moj otac na kojeg bi se to moglo odnositi, već je mrtav. Ja odla­ zim k njemu u susednu sobu, gde on leži na postelji i ispričam mu to. Na moje iznenađenje on se seća da je tada 1851. jednom bio pijan i da je trebalo da bude zatvoren ili sklonjen na neko bezbedno mesto. To je bilo onda kad je radio za kuću T... Ti si dakle i pio, pitam ja. Uskoro posle toga si se oženio? Raču­ nam da sam rođen 1856, što mi izgleda kao da dolazi neposredno posle godine koja je u pitanju. Nametljivost kojom ovaj san ispoljava svoju apsurdnost, mi ćemo na osnovu poslednjih rasprav­ ljanja zaključiti, da se može smatrati samo kao znak za jednu naročito ogorčenu i strasnu polemiku pri­ sutnu u mislima sna. Ali sa toliko većim čuđenjem konstatujemo da se u ovom snu polemika otvoreno vrši i da je otac označen kao osoba načinjena metom za ruganje. Ovakva otvorenost izgleda da se protivi našim pretpostavkama o cenzuri pri radu sna. Stvar će biti jasnija kad primetimo da je u ovom slučaju otac samo osoba gurnuta napred, dok se spor vodi s jednom drugom osobom, koja se u snu pojavljuje samo u jednoj jedinoj aluziji. Dok san normalno radi o otporu protiv drugih osoba, iza kojih se krije otac, ovde je stvar obrnuta: otac postaje podmetnuta oso­ ba za pokrivanje drugih, i san se zato ovako otvo­ reno može baviti njegovom inače posvećenom lično­ šću, pošto ovde postoji sigurno znanje da se u stvar­ nosti ne misli na njega. Ovo stanje stvari mi sazna­ jemo iz povoda za san. Jer san se dogodio, pošto sam čuo da se jedan moj stariji kolega, čiji sud važi kao neprikosnoven, nepovoljno izražava, i začuđeno, o tome da jedan od mojih pacijenata sada već petu

godinu nastavlja psihoanalitički rad kod mene. Uvod­ ne rečenice u snu ukazuju u providnoj uvijenosti na to da je ovaj kolega neko vreme preuzeo dužnosti koje moj otac više nije mogao da ispunjava (troškovi plaćanja, smeštaj u bolnici) i kad su naši neprija­ teljski odnosi počeli da hladne, došao sam u isti emo­ cionalni konflikt, koji neminovno nastaje u slučaju nesporazuma između oca i sina zbog uloge koju je otac imao i pomoći koju mi je ranije ukazivao^ Misli sna se sad ogorčeno brane od prebacivanja što ne napredujem brže, — i ono se sa lečenja toga paci­ jenta proširuje zatim i na druge stvari. Poznaje li on nekoga koji to može brže da uradi? Zar ne zna da su stanja te vrste uopšte neizlečiva i da traju čitav život? Šta su četiri ili pet godina prema trajanju ce~ log života, pogotovu ako je bolesniku egzistencija tako jako olakšana za vreme lečenja. Obeležje apsurdnosti stvoreno je u ovom snu d o ­ brim delom tako što se rečenice iz raznih oblasti misli sna redaju jedna uz drugu bez posredujućeg; prelaza. Tako rečenica: odlazim k njemu u susednu sobu itd. napušta temu iz koje su prethodne reče­ nice uzete, i verno reprodukuje okolnosti pod ko­ jima sam ocu saopštio da sam se verio na svoju ruku. On, dakle, hoće da me podseti na otmenu nesebičnost koju je stari gospodin tada pokazao, i da je dovede u suprotnost sa postupkom nekog drugog, jedne nove osobe. Ja ovde primećujem da se san može ocu podsmevati zato što se ovaj u mislima sna u punom pri­ znanju pokazuje drugima kao ugled. U suštini svake cenzure je to da se o nedozvoljenim stvarima može pre reći ono što je neistinito nego istina. Sledeća re­ čenica: da se seća da je jednom bio pijan, pa zato zatvoren, ne sadržava ništa više što se u stvarnosti odnosi na oca. Osoba od njega pokrivena nije niko drugi nego veliki — Majnert (Mevnert), čijim sam stopama išao u tako dubokom poštovanju, i čije se ponašanje prema meni posle jednog kratkog perioda naklonosti pretvorilo u otvorenu mržnju. San me podseća na njegovo sopstveno saopštenje da je jed­ nom u mladosti bio odan navici da se opija hlorofor-

90

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

91

mom, i da je zato morao potražiti Učilište, i na jedan drugi doživljaj s njim, kratko vreme pred njegov kraj. Ja sam s njim vodio ogorčenu literarnu prepir­ ku u pitanju muške histerije koju je on poricao, i kad sam ga posetio na samrtničkoj postelji i raspitao se o njegovom stanju, on se zadržao na opisivanju svog stanja i završio recima: „Vi znate da sam ja uvek bio jedan od najlepših slučajeva muške histe­ rije." Tako je on, na moje zadovoljenje i zaprepašćenje, priznao ono čemu se tako dugo protivio. A to što u ovoj sceni sna Majnerta mogu pokriti svojim ocem, nema osnove u analogiji pronađenoj između obe osobe; scena je škrta, ali potpuno dovoljno pred­ stavljanje jedne pogodbene rečenice u mislima sna, koja opširno glasi: Ja, da sam ja bio druga genera­ cija, sin jednog profesora ili nekog dvorskog savetnika, onda bih, naravno, brže napredovao. U snu dak­ le ja svoga oca činim dvorskim savetnikom i profe­ sorom. Najgrublja apsurdnost toga sna, koja najviše smeta, jeste postupanje sa godinom 1851, koja mi ne izgleda uopšte drugačija od 1856, kao da razlika od pet godina uopšte ništa ne znači. Ali baš ovo treba da iz misli sna dođe do izraza. Četiri do pet godina, za koje sam vreme uživao potporu kolege, koga sam na početku spomenuo. A i vreme za koje sam svoju verenicu ostavio da čeka na venčanje, a jednim slu­ čajnim i od misli snova rado korišćenim sticajem pri­ lika to je bilo i vreme za koje svoga najodanijeg pacijenta ostavljam da očekuje puno ozdravljenje. „Sta je pet godina?" pitaju misli sna. „To za mene nije nikakvo vreme, to ne dolazi u obzir. Imam do­ voljno vremena pred sobom i, kao što se najzad zbi­ lo i ono što vi nikada niste hteli verovati, to ću ja i ovo ostvariti." A osim toga je broj 51, bez broja od veka, determinisan još drukčije, i to u suprotnom smislu; zato se i češće javlja u snu. 51 je starost u kojoj je čovek, izgleda, najviše ugrožen; poznavao sam kolege koji su iznenada umrli u ovoj starosti, među njima i jednog koji je, posle dugog čekanja, nekoliko dana pre toga bio imenovan za profesora.

V Evo još jednog drugog apsurdnog sna koji se igra brojevima. Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na­ pao je u jednom članku niko manji nego Gete, i to, kako svi mi verujemo, sa neopravdano jakom oštri­ nom. Gospodin M. je, naravno, ovim napadom uni­ šten. On se na to gorko žali u jednom kafanskom društvu; ali njegovo obožavanje Getea od ovog lič­ nog iskustva nije stradalo: Ja pokušavam da malo rasvetlim vremenske odnose koji mi izgledaju neverovatni. Gete je umro 1832. godine; pošto je njegov na­ pad na M. morao, naravno, da se dogodi pre toga, to je g. M. tada bio sasvim mlad čovek. Izgleda mi verovatno da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja ne znam sigurno koju godinu sada pišemo, i tako čitav ovaj račun pada u zrak. Napad je, uostalom, sadržan u poznatom Geteovom sastavu „Natur". Uskoro ćemo imati u rukama sredstva da oprav­ damo glupost ovoga sna. Gospodin M., koga poznajem iz jednog kafanskog društva, nedavno me je pozvao da pregledam njegovog brata kod kojeg se javljaju znaci paralitične umne poremećenosti. Slutnja je bila tačna; pri toj poseti se dogodila neprijatnost da je bo­ lesnik u razgovoru svoga brata bez ikakvog povoda raskrinkao ukazujući na njegove mladalačke ludo­ rije. Bolesnika sam upitao za godinu rođenja i ne­ koliko puta navodio na neke male račune da bih otkrio njegovu slabost pamćenja; sve to su bile pro­ be koje je prilično dobro izdržao. Ja već primećujem da se u snu ponašam kao paralitičar (Ne znam sigurno koju godinu pišemo). Preostali ma­ terijal sna vodi poreklo iz jednog drugog recent­ nog izvora. Neki redaktor jednog medicinskog li­ sta, s kojim sam u prijateljskim odnosima, primio je u svoj list jednu krajnje neblagonaklonu, „uništa­ va juću" kritiku o poslednjoj knjizi moga prijatelja u Berlinu, koju je napisao jedan veoma mlad i ne­ dovoljno sposoban referent. Mislio sam da imam pra­ va da se u to umešam, i pozvao sam redaktora na

92

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

93

odgovornost, koji je veoma žalio što je kritika bila objavljena, ali nije hteo da obeća da će to ispra­ viti. Posle toga prekinuo sam svoje veze sa časopisom i u svom pismu, kojim sam otkazao saradnju, ista­ kao sam da naši lični odnosi neće trpeti zbog ovog događaja. Treći izvor ovoga sna je jedna u ono vreme sveza priča neke pacijentkinje o psihičkom obo­ ljenju njenoga brata koga je kad je uzvikivao „Natur, Natur" spopalo ludilo. Lekari su mislili da ovaj uz­ vik dolazi iz lektire onog divnog Geteovog članka i, da ukazuje na preterani rad obolelog u njegovim prirodnofilozofskim studijama. Ja sam, međutim, ukazao na seksualni smisao, u kome i manje obrazo­ vani ljudi kod nas govore o „prirodi", a činjenica što se nesrećnik kasnije osakatio na genitalijama iz­ gledalo je bar da potvrđuje da sam u pravu. Kada se pojavio onaj napad ludila, bolesnik je imao osamnaest godina. Ako dodam još i to da se tako oštro kritikovana knjiga moga prijatelja („Pita se: da li je autor lud ili smo mi sami ludi", izjavio je neki kritičar) bavila vremenskim odnosima života i da i Geteov vek ži­ vota svodi na višestruki broj jednog za biologiju važ­ nog broja, — onda se lako može uvideti da ja samo­ ga sebe stavljam na mesto svoga prijatelja. (Ja po­ kušavam da vremenske odnose ... malo razjasnim.) Ali se ponašam kao paralitičar i san pliva u apsurd­ nostima. To dakle znači, misli sna kažu ironično: „Na­ ravno, on je luđak, budala, a vi ste genijalni ljudi koji to bolje razumeju. A možda je ipak obrnuto?" I ovo preobraćanje je sad obilno zastupljeno u snu time što je Gete napao mladog čoveka, što je apsurd­ no, dok bi jedan sasvim mlad čovek još danas lako napao besmrtnog Getea, i tako što ja računam od godine Geteove smrti, dok sam paralitičaru dao da računa od svoje godine rođenja. Ali sam takođe obećao da ću pokazati da san omogućuju samo egoistični motivi. Prema tome, mo­ ram opravdati to što sam u ovom snu stvar prijatelja načinio svojom i što sebe stavljam na njegovo me­ sto. Moje kritičko ubeđenje u budnoći za to nije do-

voljno. A sada istorija osamnaestogodišnjeg bolesni­ ka i različito tumačenje njegovog uzvika „Natur" alu­ diraju na suprotnost s većinom lekara u koju sam samoga sebe doveo tvrđenjem da za psihoneuroze po­ stoji seksualna etiologija. Ja mogu sebi da kažem: Kao što je prošao tvoj prijatelj, tako ćeš i ti proći s kritikom, tako si delimično već i prošao, i sad mogu reč „on" — u mislima sna — zameniti sa „mi". „Da, u pravu ste, nas dvojica smo ludi." Da ,,mes res agitur" (= da sam ja u pitanju), na to me energično upozorava pominjanje malog, neuporedivo lepog sa­ stava Geteovog, jer čitanje ovog sastava u jednom popularnom predavanju bilo je ono što je mene, ne­ odlučnog maturanta, gonilo na proučavanje prirod­ nih nauka. VI Ostao sam dužan da i na primeru jednog drugog sna u kome se moje ja ne pojavljuje pokažem da je egoističan. Ranije sam pomenuo jedan kratak san kako profesor M. kaže: Moj sin, miop . . . " i rekao sam da je to samo prethodni san jednog drugog sna u kome ja igram neku ulogu. Ovde je u pitanju glavni san koji nedostaje, i koji nam pruža apsurdnu i ne­ razumljivu tvorevinu reci koja traži objašnjenje. Zbog izvesnih događaja u gradu Rimu neophod­ no je decu negde skloniti, što se i dešava. Scena je zatim ispred jedne kapije, dvostruke kapije na antički način (Porta Romana u Sieni, kao što još u snu znam). Sedim na ivici jednog bunara i veoma sam tužan, gotovo da plačem. Neka ženska osoba — bolničarka, kaluđerica — izvodi dva dečaka i predaje ih ocu, koji nisam ja. Stariji od dvojice je očigledno moj najsta­ riji sin, a lice drugog dečaka ne vidim; žena koja dovodi dečake traži pri oproštaju poljubac od njega. Ona se ističe crvenim nosom. Dečak odbije da joj da poljubac, ali pružajući joj za oproštaj ruku, kaže joj: Auf Geseres a nama dvojici (ili jednom od nas):

94

Tumačenje snova, 11

.Apsurdni snovi

95

Auf Angeseres. Imam utisak da ovo poslednje znači neko preimućstvo. Ovaj san se izgrađuje iz klupka misli, koje su bile podstaknute jednom predstavom „Novi geto" koju smo gledali u pozorištu. Jevrejsko pitanje, bri­ ga za budućnost dece kojima ne možemo pružiti za­ vičaj, briga da ih tako vaspitamo da se mogu slo­ bodno seliti iza granica, sve to se lako može otkriti u pripadajućim mislima sna. „Na vodama Babilona sedeli smo i plakali." — Siena je čuvena po svojim divnim vodoskocima, kao i Rim; za Rim moram u snu potražiti bilo kakvu zamenu iz poznatih mesta. Blizu Porta Romana u Sieni videli smo neku veliku, lepo osvetljenu kuću. Saznali smo da je to Manicomio, zavod za umobolne. Kratko vreme pre sna čuo sam da je neki pripadnik moje vere morao napustiti svoje s mukom stečeno mesto u jednom državnom zavodu za umobolne. Naše interesovanje pobuđuje govor: Auf Geseres gde smo, posle situacije u snu, morali očekivati: Auf Ungeseres. Geseres je, prema ispitivanjima koja sam potra­ žio kod poznavalaca Biblije, jedna prava jevrejska reč, izvedena od glagola goiser i može se najbolje prevesti kao „naređena patnja, sudbina". Prema upo­ trebi te reci u žargonu mogli bismo misliti da ona znači: „tugu i jad". Ungeseres je potpuno moja tvo­ revina, i skreće moju pažnju najpre na sebe, ali me u početku čini potpuno bespomoćnim. Kratka napo­ mena na kraju sna da Ungeseres znači neku prednost pred Geseres otvara vrata pomislima i time i razumevanju. Jedan takav odnos postoji i kod kavijara; neosoljen se ceni više od osoljenog; „kavijar za na­ rod, plemenite pasije": u tome leži skrivena šaljiva aluzija na jednu osobu u mom domaćinstvu, za koju se nadam da će, mlađa od mene, paziti na budućnost moje dece. Tome onda odgovara što je jedna druga osoba moga domaćinstva, naša dobra vaspitačica, u liku bolničarke (ili kaluđerice) jasno prikazana u snu. Između para osoljen — neosoljen i Geseres — Ungese­ res još uvek nedostaje posrednički prelaz. Taj se

prelaz nalazi u „ukiseljen i neukiseljen" (= gesadert-ungesadert); na svom izlasku iz Egipta koji je ličio na bekstvo, deca Izraela nisu imala vremena da osta­ ve testo da se ukiseli, i kao uspomenu na taj doga­ đaj još i danas jedu beskvasni hleb o Uskrsu (= Osterzeit). Ovde mogu da nađem mesto i za iznenadnu pomisao koja mi je došla za vreme ovoga dela ana­ lize. Setio sam se kako smo u poslednjim uskršnjim danima (= Ostertagen) šetali ulicama nama stranog grada Vroclava,1 moj prijatelj iz Berlina i ja. Jedna mala devojčiča pitala me je za put do neke ulice; morao sam se izviniti što to ne znam, i rekao sam svom prijatelju: „Verovatno će ova mala kasnije u životu pokazati više pronicljivosti kod izbora lica koja je vode." Ubrzo posle toga pade mi u oči jedan natpis: Dr Herodes o r d i n i r a . . . Rekoh: „Verovatno kolega nije baš dečji lekar." U međuvremenu, moj prijatelj mi je razvijao svoje poglede na biološko zna­ čenje bilateralne simetrije i počeo jednu rečenicu sa uvodom: „Kad bismo nosili jedno oko na sredini čela kao Kiklop . . . " I to sad vodi govoru profesora u pret­ hodnom snu: Moj sin, miop. I sad sam doveden do glavnog izvora za Geseres. Pre mnogo godina, kad je sin ovog profesora M., koji je danas samostalan mi­ slilac, još sedeo u školskoj klupi, razboleo se od neke infekcije oka za koju je lekar izjavio da izaziva za­ brinutost. Rekao je da, dok ostaje jednostrana, ne znači ništa, ali ako bi prešla na drugo oko, onda bi to bilo ozbiljno. Bolest je na jednom oku izlečena bez oštećenja; ali ubrzo zatim pojavili su se stvarno znaci oboljenja drugog oka. Zaprepašćena majka po­ zvala je odmah lekara u samoću svoga letnjikovca. A ovaj se sad okrenuo na drugu stranu. ,,Was machen Sie fur Geseres?" viknuo je na majku. „Ako je na jednoj strani ispalo dobro, ispašće dobro i na drugoj." Tako je i bilo. A sada u odnosu prema meni i mojima. Školska klupa na kojoj je sin profesora M. naučio prvu mu1

Nemački: Breslau.

S6

Tumačenje

snova,

II

Apsurdni snovi

'•

97

drost došla je, poklonom majke, u posed moga naj­ starijeg sina, kome u snu ja stavljam oproštajne reci u usta. Jedna od želja koje se mogu vezati za ovaj prenos, može se sada lako pogoditi. Ali ova klupa treba i svojom konstrukcijom da dete štiti od toga da postane kratkovido i jednostrano. Stoga u snu miop (iza toga Kiklop) i raspravljanja o bilaterdlno•sti. Briga oko jednostranosti je višesmislena; pored telesne jednostranosti može se mislili i na jednostra­ nost intelektualnog razvoja. Staviše, zar ne izgleda da scena sna u svom ludilu protivureči baš ovoj brizi? Pošto je dete izgovorilo svoje oproštajne reci na jed­ nu stranu, ono dovikuje na drugu stranu suprotnost tome, kao da bi htelo uspostaviti ravnotežu. Ono po­ stupa, tako reći, iz obzira prema bilateralnoj sime­ triji! Tako je san često najdubokoumniji — upravo onde gde izgleda najluđi. U svima vremenima ljudi koji su imali šta da kažu a nisu mogli da to učine bez opasnosti rado su sebi stavljali luđačku kapu na glavu. Slušalac, za kojeg je bio određen zabranjen govor, podnosio ga je lakše ako je pri tom mogao da se smeje i da samom sebi laska konstatacijom da je ono što je neprijatno očigledno nešto ludo. Potpuno isto kao san u stvarnosti, tako u igri postupa i princ koji se mora pretvarati da je lud, i zato i za san mo­ žemo kazati ono što Hamlet tvrdi o sebi, pri čemu svoje stvarne prilike zamenjuje duhovito-nerazumnim: „Ja sam lud samo kada duva severozapadni vetar; ako duva vetar s juga, mogu da razli­ kujem čaplju od sokola." 1 Problem apsurdnosti sna ja sam, dakle, resio u tom smislu da misli sna nikad nisu apsurdne — bar
Ovaj san pruža, takođe, lep primer za rečenicu koja ima opštu važnost: da su snovi iste noći, iako u sećanju od­ vojeni, nikli na tlu istog misaonog materijala. Situacija sna da svoju decu udaljavam iz grada Rima izopačena je, uosta­ lom, ako se unazad svede na jedan analogni događaj koji pada u moje detinjstvo. Smisao je u tome da ja zavidim rođacima kojima se već pre mnogo dana pružila prilika da svoju decu smeste na neko drugo mesto.
1

ne iz snova duševno zdravih ljudi — i da rad sna producira apsurdne snove i snove sa pojedinim ap­ surdnim elementima, ako se pred njim u mislima sno­ va nalaze kritika, ismevanje i ruganje za prikaziva­ nje u svom obliku izražavanja. Sad mi je stalo do toga da pokažem da je rad sna iscrpen saradnjom ova tri pomenuta faktora i jednog četvrtog, koji ćemo kasnije spomenuti, da inače ne vrši nikakvu drugu funkciju do prenošenja misli sna, vodeći pri tome ra­ čuna o četiri njemu postavljena uslova; a da je pi­ tanje da li duša u snu radi sa svima svojim duhov­ nim sposobnostima ili samo jednim njihovim delom pogrešno postavljeno; i da je ono skrenulo s pravoga puta pored činjeničnog stanja. Ali, pošto postoje mno­ gobrojni snovi o čijoj se sadržini sudi, kritikuje i priznaje, u kojima se pojavljuje čuđenje zbog ne­ kog pojedinačnog elementa sna, vrše pokušaji obja­ šnjenja i postavljaju argumentacije, prinuđen sam da prigovore koji se izvode iz ovakvih zbivanja re­ sim na odabranim primerima. Moj odgovor glasi: Sve što se u snovima nalazi kao prividna aktivnost funkcije suđenja ne treba shvatiti, možda, kao misaoni efekat rada sna nego to pripada materijalu misli snova i odande je dospelo u manifestni sadržaj sna kao gotova tvorevina. Ovu svoju postavku mogu još i nadmašiti. I od sudova koje o snu kojeg se sećamo donosimo posle buđenja, o osećajima koje reprodukovanje sna u nama izazi­ va, dobar deo pripada latentnom sadržaju sna i mora se uključiti u tumačenje sna. I) Jedan upadljiv primer za ovo već sam naveo. Jedna pacijentkinja ne želi da ispriča svoj san, jer je suviše nejasan. Ona je u snu videla jednu osobu, i ne zna da li je to bio neki čovek ili otac. Zatim dolazi drugi deo sna u kome se pojavljuje đubrovnik 1 („Misttrugerl") . A na to se nadovezuje sledeće seća1 Misttrugerl. Nemačka reč Mist, đubrivo, upotrebljava se i u značenju „đubre" i u ovom smislu treba razumeti bečki izraz „Misttrugerl" — kanta za otpatke, đubrovnik Poslo­ vica glasi: Nicht auf meinem eigenen Mist gewachsen (Prev.).

7 Frojd, Odabrana đela, vri

98

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

99

nje. Kao mlada domaćica, jednom prilikom je pred jednim rođakom koji je dolazio u kuću rekla da će joj prva briga biti da nabavi jedan nov đubrovnik. Sledećeg jutra poslao joj je ovaj rođak nov đubrov­ nik, ali je on bio pun đurđevaka. Ovaj deo sna služi za predstavljanje izreke: „Nije raslo na mom sopstvenom buništu." Ako sad analizu popunimo, pa ćemo videti da se u mislima sna radi o naknadnom delovanju jedne priče koju je slušala u svom detinjstvu, da je neka devojka dobila dete za koje nije bilo jasno fco mu je zapravo otac. Predstavljanje sna, dakle, ovde zahvata u budno mišljenje i ostavlja da jedan od elemenata misli sna bude u čitavom nje­ govom toku zastupljen kroz sud donet u budnoći. II) Jedan sličan slučaj: Jedan od mojih pacije­ nata usnuo je san koji mu se čini zanimljiv, jer od­ mah posle buđenja, on kaže samom sebi: „Ovo mo­ ram da ispričam doktoru." San je analiziran i anali­ za daje najjasnije aluzije na jedan ljubavni odnos koji je pacijent za vreme lečenja otpočeo i za koji je resio da o njemu ništa ne priča.1 III) Treći primer iz moga sopstvenog iskustva: Odlazim sa P. u bolnicu, kroz predeo u kome ima kuća i vrtova. Pri tom mi se čini da sam ovaj predeo već više puta video u snu. Ne snalazim se baš vrlo dobro; ukazuje mi se put koji kroz jedan ugao vodi u restoran (sala, ne bašta); tamo se raspitujem za gospodu Đoni i čujem da ona sa troje dece sta­ nuje u pozadini u jednoj maloj sobici. Odlazim tamo i još pre toga srećem jednu nejasnu osobu sa moje dve devojčice, koje zatim odvodim sobom, pošto sam neko vreme s njima stajao. Neka vrsta prebacivanja mojoj ženi što ih je ostavila tamo. Prilikom buđenja osećam veliko zadovoljstvo koje motivišem time što ću sad u analizi saznati šta Upozorenje ili odluka, sadržana već u snu: To moram da ispričam doktoru kod snova za vreme psihoanalitičkog le­ čenja redovno odgovara velikom otporu prema ispovesti sna i često je praćeno zaboravljanjem sna.
1

znače reci: Ja sam o tome već sanjao.1 Ali mi ana­ liza o tome ništa ne kazuje; ona mi pokazuje samo to da zadovoljstvo pripada latentnom sadržaju a ne sudu o snu. To je zadovoljenje za to što sam u svom braku dobio decu. P. je osoba s kojom sam zajedna prešao jedan deo života istim putem, i koja me je kasnije, i u socijalnom i materijalnom pogledu, da­ leko nadmašila, ali koja je na kraju u svom braku< ostala bez dece. Oba povoda za san mogu zameniti dokaz jednom potpunom analizom. Dan ranije čitao sam u novinama čitulju o smrti neke gospođe Done A.. ,y (iz čega sam napravio Đoni), koja je umrla 'prilikom porođaja; od svoje žene sam čuo da je po­ kojnicu negovala ista babica koja je negovala i nju prilikom rođenja naša dva najmlađa dečaka. Im® Dona palo mi je u oči, jer sam na to ime nedavno pre toga prvi put naišao u jednom engleskom roma­ nu. Drugi povod za san rezultira iz njegovog datu­ ma: to je bilo u noći posle rođendana moga najstari­ jeg sina, kako se čini, pesnički obdarenog. IV) Isto zadovoljstvo ostaje mi posle buđenja iz apsurdnog sna da je moj otac posle svoje smrti igrao' političku ulogu kod Mađara, i motiviše se trajanjem osećanja koje je pratilo poslednju rečenicu sna: ,,Sećam se toga da je na mrtvačkom odru bio tako sličan Garibaldiju, i radujem se tome što se to ipak ostva­ rilo ... (Uz to jedan zaboravljeni nastavak). Iz ana­ lize mogu umetnuti ono što spada u ovu prazninu sna. To je pominjanje mog drugog dečaka, kome sam dao ime jedne velike istorijske ličnosti koja me je snažno privlačila u mojim dečačkim godinama, naro­ čito posle boravka u Engleskoj.2 Imao sam godinu dana da čekam da bih mogao ostvariti svoju odluku da baš ovo ime upotrebim, ako to bude sin, i pozdra­ vio sam njime, veoma zadovoljan, dečaka koji se baš rodio. Lako se može primetiti kako se očeva potisnu1 Tema o kojoj se u poslednjim godištima revije „Revue philosophique" razvila opširna diskusija (paramnezija u snu)» 2 Sin se zvao Cromwell (Prim. prev.).

100

Tumačenje snova, 11

Apsurdni snovi

101

ta želja za veličinom (megalomanija), u njegovim mislima prenosi na decu; štaviše, rado ćemo verovati da je to jedan od puteva na kojima se odvija njeno potiskivanje koje je u životu postalo neophod­ no. Njegovo pravo da bude primljen u ovaj san mali je stekao time što mu se tada dogodio i nezgodan slučaj — koji se i u deteta i u umirućeg čoveka lako pravda — da uprlja pelene. Uporedi s tim aluziju na „Stuhlrichter" (= predsednik suda) i želju sna: Pred svojom decom biti velik i čist. V) Ako želim da odaberem izjave suda, koje sad ostaju u samom snu, one se ne nastavljaju u bud­ nom stanju ili se tamo premeštaju, osetiću kao veliko blakšanje što se u tu svrhu mogu poslužiti takvim sno­ vima koji su već bili saopšteni u drugoj nameri. San o Geteu koji je napao gospodina M. čini se kao da sa­ drži čitav broj sudskih akata. Ja pokušavam da malo razjasnim vremenske prilike koje mi izgledaju neverovatne. Zar to ne izgleda kao kritički podstrek protiv besmislice da je Gete jednog mladog čoveka, poznanika, tobože literarno napao? „Čini mi se verovatno da je imao osamnaest godina." Ovo zvuči sa­ svim kao rezultat jednog u svakom slučaju malo­ umnog računanja: i reci „nisam siguran koju godinu pišemo" bile bi primer za nesigurnost i sumnju u snu. A sad mi je iz analize sna poznato da ovi privid­ no tek u snu izvedeni sudski akti u svom tekstu do­ zvoljavaju drugačije shvatanje, kojim postaju neop­ hodno potrebni za tumačenje sna a u isto vreme se izbegava i svaka apsurdnost. Sa rečenicom: „Poku­ šavam da malo razjasnim vremenske prilike" stav­ ljam se na mesto svoga prijatelja, koji stvarno po­ kušava da razjasni vremenske prilike života. Reče­ nica time gubi karakter suda koji se protivi besmi­ slici prethodnih rečenica. Umetnute reci „koji mi izgledaju neverovatni" spadaju zajedno sa kasnijim recima „izgleda mi neverovatno", da je uzvik „Natur, Natur" imao kakve veze sa Geteom: „Meni je mno­ go verovatnije da je imao ono vama poznato sek­ sualno značenje." Ovde je, svakako, donet jedan sud, ali ne u snu, nego u stvarnosti, jednim povodom ko-

jeg se misli sna sećaju i iskorišćavaju ga. Sadržaj sna taj sud prisvaja kao bilo koji drugi odlomak misli sna. Broj 18, sa kojim je sud u snu na besmislen na­ čin doveden u vezu, sačuvao je još trag celine, iz koje je realni sud bio istrgnut. Najzad, reci što „ja nisam, siguran koju godinu pišemo" ne treba da sprovede ništa drugo do moju identifikaciju sa paralitičarom, a u njegovom ispitivanju ovaj jedini oslonac se i pojavio. Pri rešavanju prividnih akata suda sna možemo se podsetiti pravila za izvođenje rada na tumačenju, datih na početku ove knjige, da prividnu koherenciju između sastavnih delova sna uspostavljenu u snu mo-< žemo ostaviti po strani kao nebitnu iluziju i da treba da potražimo svaki elemenat sna za sebe. San je kon* glomerat koji treba da se u svrhe ispitivanja ponovo razvije u komadiće. Ali, s druge strane, skrenuta nam je pažnja da se u snovima ispoljava jedna psihička snaga koja uspostavlja ovu prividnu celinu, dakle da materijal dobijen obradom sna izloži sekundarnoj obradi. Mi ovde pred sobom imamo ispoljavanje one snage koju ćemo kasnije oceniti kao četvrti faktor što učestvuje u stvaranju sna. VI) Tražim još i druge primere za proces suda u snovima koje sam već izneo. U apsurdnom snu o dopisu opštinskog savetnika postavljam pitanje: Uskoro posle toga si se oženio? Računam da sam ro­ đen 1856. godine, što mi izgleda kao godina koja do­ lazi neposredno posle godine u pitanju. Ovo se sve uvija u formu zaključka. Otac se oženio ubrzo posle napada bolesti u godini 1851; ja sam najstariji, ro­ đen 1856; to se slaže. Mi znamo da je ovaj zaključak falsifikovan ispunjenjem želje da rečenica koja vla­ da u mislima sna glasi: četiri ili pet godina, to nije nikakvo vreme, to ne treba računati. Ali svaki deo ovog zaključka treba i prema sadržaju i obliku iz misli sna drukčije determinisati; to je pacijent na' čije se strpljenje žali kolega, koji misli da se oženi odmah posle završenog lečenja. Način na koji u snu postupam sa svojim ocem podseća na saslušanje ili,

102

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

103

na ispit, pa time i na jednog univerzitetskog profe­ sora koji je na času upisivanja obično uzJmao pot­ pune podatke o nacionalnosti: Rođen, kada? — Patre? (= od oca)? Zatim bismo kazali očevo ime u la­ tinskom obliku, i mi studenti smo pretpostavljali da dvorski savetnik iz očevog imena izvlači zaključke koje mu ime upisanog studenta ne bi svaki put do­ zvoljavalo. Tako bi, dakle, zaključivanje sna bilo samo ponavljanje zaključivanja koje kao jedan cleo materijala u snu misli nastupa. Iz ovoga saznajemo nešto novo. Ako se u sadržaju sna nalazi neki za­ ključak, onda on sigurno dolazi iz misli sna; a u ovi­ ma može biti sadržan kao jedan deo materijala kojeg se seća ili može da, kao logičku vezu povezuje među sobom, jedan niz misli sna. U svakom slučaju zaklju­ čak u snu predstavlja zaključak misli sna. 1 Analiza sna bi se ovde mogla nastaviti. Na pro­ fesorovo saslušanje niže se sećanje na (u moje vreme latinski napisan) indeks studenta univerziteta. Za­ tim na moj tok studija. Pet godina predviđenih za studiranje medicine bilo je opet premalo za mene. Ja sam bezbrižno radio dalje godine i u krugu mo­ jih poznanika smatrali su me propalim studentom i sumnjalo se da li ću biti „gotov". I tada se resim da brzo položim svoje ispite, i ipak sam završio: uprkos odlaganju. Jedno novo pojačanje misli sna, kojim pr­ kosno izazivam svoje kritičare. „Pa i ako mi ne ve­ ru jete što sebi ostavljam vremena: ja ću ipak biti go­ tov, ipak dolazim do završetka2. Tako se to već često događalo." Ovaj isti san u svom početnom delu sadržava neke rečenice kojima nije lako poreći karakter jed­ ne argumentacije. A ova argumentacija nije čak ni apsurdna, ona bi mogla pripadati isto tako i budnom
Ovi rezultati u nekim tačkama koriguju moje ranije podatke o predstavljanju logičkih relacija. Ove poslednje opi­ suju opšte ponašanje rada sna, ali se ne obaziru na najfinija i najbrižljivija dostignuća njihova. * Nemačka reč Schluss znači i zaključak i kraj. To treba imati u vidu ovom prilikom (Prim. prev.).
1

mišljenju. Ja se u snu sprdam sa dopisom opštinskog savetnika, jer, prvo, 1851. godine ja uopšte još nisam bio na svetu, a drugo, moj otac, na kojeg se to može odnositi, već je bio mrtav. Obe ove stvari nisu samo same po sebi tačne, nego se i potpuno sla­ žu sa stvarnim argumentima koje bih u slučaju jed­ nog takvog dopisa upotrebio. Iz ranije analize (na strani 88) znamo da je ovaj san nikao na tlu du­ boko ozlojeđenih i porugom ispunjenih misli sna; ako pored toga možemo i motive cenzure uzeti kao na­ ročito jake, onda ćemo razumeti da je rad sna imao sve razloge za to da prema slici u mislima sna stvori besprekorno obaranje jednog besmislenog traženja. Ali analiza nam pokazuje da radu sna ovde ipak nije nametnuto nikakvo naknadno stvaranje paralele, nego da je za to morao biti upotrebljen materijal iz misli sna. Izgleda kao da se u jednoj algebarskoj jednačini pojavljuju osim brojeva jedno + i —, jedan znak za potenciju i koren, i onaj koji tu jednačinu prepisuje a da je ne razume, preuzeo bi u svoj prepis operacione znakove kao slova, pa bi zatim i jedno i drugo bez reda pomešao. Oba argumenta mogu se svesti na sledeći materijal. Neprijatno mi je da po­ mislim da će mnoge od pretpostavki, koje uzimam za osnov za svoje psihološko rešavanje psihoneuroza, kad postanu poznate, izazvati nevericu i podsmeh. Zato moram tvrditi da već utisci iz druge godine ži­ vota, ponekad, čak, već i iz prve godine, ostavljaju trajan trag u duševnom životu kasnijih bolesnika i da — mada od sećanja mnogostruko izobličeni i preterani — mogu dati prvo i najdublje obrazloženje za jedan histerični simptom. Pacijenti kojima ovo na odgovarajućem mestu objašnjavam obično novoste­ čeno objašnjenje parodiraju tako što se izjašnjavaju spremnima da traže sećanja iz onog doba kada još nisu bili ni u životu. Jedan sličan prijem mogao bi, prema mom očekivanju, dovesti do otkrića nesluće­ ne uloge koju kod ženskih bolesnika igra otac u naj­ ranijim seksualnim impulsima. Pa ipak, prema mom dobro utemeljenom uverenju, i jedno i drugo je isti­ na. Da bih to potkrepio, ja mislim na pojedine pri-

104

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

105-

mere u kojima je očeva smrt padala u vrlo rano doba deteta, a kasnije inače neobjašnjivi događaji dokazi­ vali su da je dete ipak nesvesno zadržalo sećanje na osobu koja im je tako rano iščezla. Znam da se oba moja tvrđenja zasnivaju na zaključcima čiju će var žnost ljudi osporavati. To je, dakle, rad ispunjenja želja ako se upravo materijal ovih zaključaka, za koje se plašim da će im biti stavljen prigovor, upo­ trebljava od strane rada sna za stvaranje besprekor* nih zaključaka. VII) U jednom snu koji sam dosad samo dodir­ nuo govori se na početku o čuđenju zbog teme koja je iskrsla. „Mora da mi je stari Briicke postavio bilo ka^ kav zadatak; dosta čudnovato on se odnosi na pre* pariranje mog sopstvenog donjeg dela tela, karlice i nogu, koje pred sobom gledam kao u sali za secira­ nje, ali da ne osećam nedostatak na telu, takode i bez ikakova traga neke groze. Luiza N. stoji pored mene i obavlja posao sa mnom. Iz karlice je izvade*na utroba, čas se vidi njen gornji čas donji deo, i oba se medu sobom mešaju. Mogu se videti debele, ka& meso crvene guke kod kojih još u snu mislim na hemoroide. Mora, takode, da je nešto bilo pažljivo išče* prkano što je ležalo preko toga i ličilo na zgužvanu srebrnu hartiju.1 Posle toga opet sam raspolagao svo­ jim nogama i načinio sam jednu šetnju kroz grad, ali sam (zbog umora) uzeo kola. Kola su na moje zar prepašćenje krenula u jednu kapiju; ona se otvorila i otvorila im prolaz kroz hodnik koji se na kraju zti-> 2 vršavao uglom i dalje vodio napolje. Naposletku sam išao sa jednim alpskim vodičem koji je nosio moje stvari kroz pejzaže koji su se smenjivali. S obzirom na umor koji sam osećao u nogama, on me je jednim delom puta nosio. Tlo je bilo močvarno; mi smo išli ivicom; na zemlji su sedeli ljudi, medu njima i jedna
1 Staniol, aluzija na Stannius, Nervensystem der Fische, uporedi str. 66. 2 Mesto u hodniku moje kuće za stanovanje, gde stoje dečja kolica stanara; inače više puta predeterminisano.

devojka, kao Indijanci ili Cigani. Pre toga sam se sam kretao po klizavom zemljištu čudeći se nepre­ stano što sam posle preparacije to mogao tako dobro da radim. Najzad stigosmo do jedne male brvnare koja se završavala otvorenim prozorom. Tamo me jevodič ostavio i stavio dve već spremne drvene daske na prozorsku dasku, da bi tako premostio provaliju koju je sa prozora trebalo preći. I sad se zaista uplaših za svoje noge. A umesto očekivanog prelaza, ja. spazih dva odrasla čoveka kako leže na drvenim klu­ pama koje su se nalazile uz zidove brvnare, i dva deteta kako spavaju pored njih. Kao da bi trebalo* da mi omoguće prelaz deca, a ne daske. Probudih se sa strahom u mislima. Ko je jednom stekao valjan utisak o obimu saži­ manja sna moći će lako da sebi predstavi koliki broj stranica treba da zauzme iscrpna analiza ovoga sna~ Na sreću po celinu, iz sna ja uzimam samo jedan, primer za čuđenje u snu, koje se odražava umeta­ njem reci „dosta čudnovato" (= sonderbar genug)~ Ulazim u povod za san. To je poseta onoj dami Luizi N., koja mi i u snu asistira pri radu. „Pozajmi mi ne-što za čitanje." Ja joj nudim She od Rajdera Hagarda (Rider Haggard); „neobična knjiga, ali puna skrive­ nog smisla", hoću da joj objasnim; „večito žensko, besmrtnost naših afekata —" Tada me ona prekida: „To već znam. Nemaš ništa svoje?" — „Ne, moja sopstvena besmrtna dela još nisu napisana." — „Dakle,, kad će se onda pojaviti tvoja takozvana poslednjarazjašnjenja koja će, kao što kažeš, biti čitljiva i za nas?" — pita ona pomalo zajedljivo. Ja sad primetih da me neko drugi kroz njena usta upozorava i zanemeh. Mislim na savlađivanje koje me je stajalo da u javnost pošaljem samo rad o snu, u kome moram to­ liko od mog sopstvenog bića izložiti na milost i n e ­ milost „Najbolje što možeš znati ne smeš kazati de1 čacima." Preparacija na sopstvenom telu, koja mi se u snu stavlja u zadatak, jeste dakle samo analiza.
1

Iz Geteovog „Fausta".

106

Tumačenje

snova,

II
1

Apsurdni

snovi

107

povezana sa saopštavanjem snova. Stari BrtJc s pra­ vom prilazi; već u prvim godinama moga naučnog rada događalo se da bih ostavio neki pronalazak dok me Brikeovo energično naređenje nije nateralo da ga objavim. A dalje misli koje se nadovezuju na razgo­ vor sa Luizom N. ulaze suviše duboko da bi postale svesne; one doživljavaju skretanje preko materijala, koji je uzgred u meni bio probuđen pominjanjem knjiga She Rajdera Hagarda. Na ovu knjigu, i još na jednu drugu istoga pisca, na Heart oj the world odnosi se sud „dosta neobično", i mnogobrojni ele­ menti sna uzeti su iz oba ova fantastična romana. Močvarno zemljište, preko kojeg me nose, provalija koja treba da se pređe pomoću donetih dasaka, — to dolazi iz romana She; Indijanci, devojka, drvena ku­ ćica su iz romana Heart of the toorld. U oba romana vođa je jedna žena, u oba romana radi se o opasnim putovanjima, u romanu She o jednom avanturistič­ kom putu u neotkrivene predele, gde je ljudska noga jedva kročila. Umorne noge su prema jednoj zabeleški, koju nalazim uz san, realna senzacija onih dana, verovatno im je odgovaralo jedno umorno raspolo­ ženje i pitanje puno sumnji: Dokle će me moje noge još nositi? U romanu She avantura se završava time što ona žena — vođa, umesto da i za sebe i za ostale stekne besmrtnost, nalazi smrt u tajanstvenom cen­ tralnom ognju. Jedan takav strah se razgovetno pro­ budio u mislima sna. „Drvena kuća" je sigurno i „kovčeg", dakle grob. Ali u iznošenju ove najmanje željene od svih misli rad sna je kroz ispunjenje želje obavio jedno remek-delo. Ja sam, naime, jednom već bio u jednom grobu, ali je to bio jedan prazan etrur­ ski grob kod Orvieta, jedna teskobna prostorija sa dve kamene klupe pored zidova, na kojima su bili smešteni skeleti dvojice odraslih ljudi. Tačno tako izgleda i unutrašnjost drvene kućice u snu, samo je kamen zamenjen drvetom. San kao da kaže: „Ako
1 Brticke znači: most, a ujedno je to ime jednog od F r o j -dovih profesora.

već treba da boraviš u grobu, neka to bude etrurski grob", i sa ovim poturanjem on najtužnije iščekiva­ nje pretvara u jedno upravo željeno iščekivanje. Na žalost san može, kao što ćemo čuti, da u suprotnost preokrene samo predstavu koja prati afekat, a ne uvek i sam afekat. I tako se ja budim sa „mišlju stra­ ha", pošto je predstavljanje iznudila još ideja da će možda deca postići ono što je ocu ostalo uskraćeno: još jedna aluzija na neobičan roman, u kome se iden­ titet jedne osobe zadržava kroz niz generacija od dve hiljade godina. VIII) U nekom drugom snu nalazi se isto tako izraz iznenađenja zbog onog što se u snu doživelo; ali iznenađenje je bilo povezano sa jednim tako upad­ ljivim, izdaleka izvedenim i gotovo duhovitim poku­ šajem objašnjenja, da bih samo radi njih morao da čitav san izložim analizi, i kad san ne bi imao još dve druge privlačne tačke za naše interesovanje. Noću između 18. i 19. jula putujem južnom železnicom i u snu čujem: „Holturn, deset minuta. Smesta pomislim na Holoturien — jedan prirodnjačko-istorijski muzej — da je ovde jedno mesto gde su se hra­ bri ljudi bez uspeha borili protiv prevlasti svoga go­ spodara. — Da, protivreformacija u Austriji! — kao da je to neko mesto u Štajerskoj ili u Tirolu. Sada nejasno vidim jedan muzej, u kojem se čuvaju ostaci ili tekovine ovih ljudi. Hteo bih da siđem s voza, ali to odugovlačim. Na peronu stoje žene sa voćem, one čuče na zemlji i pružaju svoje korpe na tako pri­ mamljiv način. — Oklevao sam jer sam sumnjao do li imamo vremena, a sad još uvek stojimo. — Odjed­ nom sam u jednom drugom kupeu, u kome su koža i sedišta tako tesni da leđima direktno udaramo o na­ slon.1 Ja se tome čudim, ali sam možda mogao preći

1 Ovaj opis ni meni samome nije razumljiv, ali se pri­ državam osnovnog pravila da san pribeležim onim recima koje mi prilikom zabeležavanja sna padaju na pamet. J e r sklop reci, sam po sebi, deo je predstavljanja sna.

108

Tumačenje

snova,

II

Apsurdni snovi

109

u drugi voz u stanju spavanja. Više ljudi, medu njima i Englezi, brat i sestra; jedan red knjiga sasvim, razgovetno na jednoj polici na zidu. Ja vidim knjige: ,,Wealth oj Nations", „Matter and Motion" (od Maxvoella), debele knjige, povezane u platno mrke boje. Čovek pita sestru za neku Šilerovu knjigu, da je nije zaboravila. Knjige kao da su čas moje, a čas opet da pripadaju tome paru. Hteo bih da se umešam u ra­ zgovor potvrđujući ili potpomažući za Probudih se, znojeći se po čitavom telu, pošto su svi prozori zatvoreni. Voz se zaustavlja u Marburgu.1 Za vreme beleženja pade mi na pamet jedan deo sna preko kojeg je sećanje htelo da pređe. Ja bratu, i sestri u vezi sa izvesnim radom kažem: It is from... ali se ispravljam: It is by .. Muškarac primećuje se­ stri: Pa on je rekao pravilno. San počinje sa imenom stanice koje mora da me je upola probudilo. Ovo ime, koje glasi Marburg, zamenjujem sa Holturn (Hollthurn). Sto sam pri pr­ vom, a možda i pri kasnijem izvikivanju stanice čuo Marburg dokazuje pominjanje Šilera u snu, koji je rođen u Marburgu, iako na štajerskom. 2 I ovoga puta putovao sam, mada u prvoj klasi, pod vrlo neprijat­ nim okolnostima. Voz je bio prepun, u kupeu sam zatekao jednog gospodina i jednu damu, koji su iz­ gledali veoma otmeno i nisu posedovali onu životnu mudrost ili nisu smatrali vrednim truda da na bilo koji način sakriju svoje neraspoloženje prema uljezu, Na moj učtiv pozdrav nisu odgovorili; mada su muž i žena sedeli jedno pored drugog (u suprotnom prav­ cu vožnje), žena se ipak potrudila da mesto preko
1 Marburg je nemački naziv za naš Maribor. Ovde je originalno ime zadržano zbog kasnijeg teksta (Prim. prev.). 2 Šiler nije rođen u Marburgu, nego u Marbahu, kao što to svaki nemački gimnazijalac zna i kao što sam i ja znao; To je opet jedna od onih grešaka, koje se uvlače na jednom drugom mestu kao zamena za namerno falsifikovanje, i čije sam objašnjenje pokušao da dam u svojoj „Psinopatologiji svakodnevnog života".

puta prozora pred mojim očima rezerviše stavljajući kišobran na njega; vrata su smesta zatvorena, i de­ monstrativne reci izmenjene su o otvaranju prozora. Uskoro su verovatno primetili da osećam da nemam vazduha. Noć je bila vrela, a vazduh u kupeu zatvo­ renom sa svih strana bio je takav da se čovek u njemu uguši. Prema mojim iskustvima sa putovanja, ovakvo bezobzirno držanje ljudi karakteriše one put­ nike koji svoju kartu ili uopšte nisu platili ili su pla­ tili samo polovinu. Kad je kondukter došao i kad sam mu pokazao svoju skupo plaćenu voznu kartu, od­ jeknulo je iz usta dame kao preteći: Moj muž ima le­ gitimaciju. Ona je bila jedna naročita pojava sa ne­ zadovoljnim crtama, u godinama koje više nisu da­ leko od vremena kad ženska lepota počinje da pro­ pada; čovek uopšte nije došao do reci, sedeo je ne­ pomično. Pokušavao sam da spavam. U snu se svo­ jim neljubaznim saputnicima grozno svetim; čovek ne bi mogao ni da nasluti kakve grdnje i poniženja se kriju iza otkinutih fragmenata prve polovine sna. Pošto je ovoj potrebi udovoljeno, pojavi se druga želja, da se promeni kupe. San tako često menja sce­ nu i to tako da se zbog promene ni najmanje ne ne­ goduje, tako da ni najmanje ne bi bilo upadljivo da sam svoje društvo saputnika uskoro zamenio jednim novim, prijatnijim društvom iz svoga sećanja. Ali ovde nastupa jedan slučaj, da je nešto u snu prigo­ varalo promeni scene i smatralo potrebnim da je ob­ jasnim. Kako sam odjednom došao u jedan nov kupe? Nisam mogao da se setim da sam promenio voz. Tu je postojalo samo jedno objašnjenje: mora da sam kupe napustio u stanju spavanja, jedan redak doga­ đaj, ali nam za njega ipak pruža primere iskustvo neuropatologa. Mi znamo za osobe koje u sumračnom stanju preduzimaju vožnje železnicom, a da pri tom nijednim znakom ne odaju svoje abnormalno stanje, dok se na bilo kojoj železničkoj stanici pot­ puno ne osveste pa se onda čude praznini u svorrt sećanju. Jednim takvim slučajem takvog „automa-

110

Tumačenje snova, II

Apsurdni snovi

111

tišme ambulatoire", dakle, ja proglašavam svoj slu­ čaj još u snu. Analiza dozvoljava da damo jedno drugo rešenje. Pokušaj objašnjenja koji me toliko iznenađuje^ ako bih ga morao pripisati radu sna, nije originalan, nego kopiran iz neuroze jednog od mojih pacijenata. Već sam na jednom drugom mestu pričao o jednom visokoobrazovanom čoveku, koji je u životu bia meka srca, koji je ubrzo posle smrti svojih roditelja počeo da samoga sebe optužuje zbog ubilačkih sklo­ nosti, pa je sad patio od mera predostrožnosti koje je u cilju osiguranja morao da preduzme sam protiv sebe. To je bio slučaj teških prisilnih predstava (opse­ sija), pri punoj uviđavnosti. Najpre mu je prolaženje ulicom postalo mučno tako što je strahovao da mu svi koji ga sretnu polažu račune o tome gde su se izgubili; ako se neko odjednom izvukao iz njego­ vog pogleda koji ga je pratio, ostali su mu u mislima neprijatno osećanje i mogućnost da ga je možda on uklonio. Između ostalog krila se je u pozadini i Kainova fantazija, jer „svi su ljudi braća". Zbog nemo­ gućnosti da taj zadatak resi, ostavio je šetnju i pro­ vodio svoj život zatvoren između četiri zida. Ali u njegovu sobu su preko novina stalno dolazile vesti o ubistvima koja su se dogodila napolju, i njegova savest htela je da mu u obliku sumnje stavi do zna­ nja da je on traženi ubica. Sigurnost u to da već če­ tiri nedelje nije napuštao svoju kuću neko ga je vreme štitila od ovih optužbi, dok mu jednoga dana nije sinula mogućnost da bi svoju kuću mogao ostaviti u besvesnom stanju i da bi tako mogao izvršiti ubistvo a da o tome ništa ne zna. Od toga vremena, zaklju­ čavao bi kapiju, predavao bi ključ staroj nastojnici i izričito joj zabranjivao da mu ga preda iako on to bude i zatražio. Odatle, dakle, dolazi pokušaj objašnjenja da sam u besvesnom stanju promenio voz, — on je iz mate­ rijala rada sna bio unet u san gotov i u snu očigled­ no treba da posluži za to da me identifikuje sa lično-

šću onoga pacijenta. Sećanje na njega probuđeno je u meni jednom lakom asocijacijom. Sa ovim čovekom načinio sam nekoliko nedelja pre toga poslednje putovanje noću. On je bio izlečen, pratio me je u provinciju kod svojih rođaka, koji su me pozvali; imali smo odvojen kupe za nas dvojicu, ostavili srne* sve prozore preko čitave noći otvorene i izvrsno smo se zabavljali sve dok sam ja ostao budan. Znao sam da su neprijateljski impulsi protiv njegovog oca iz detinjstva u vezi sa seksualnošću bili koren njego­ vog oboljenja. Pošto sam se dakle ovako identifikovao s njim, hteo sam sebi da priznam nešto analogno. I druga scena sna se stvarno završava jednom neobu­ zdanom fantazijom da se moja dva starija saputnika zato tako neprijateljski ponašaju prema meni što sam. ih svojim dolaskom sprečio u nameravanim izmenama nežnosti tokom noći. A ova fantazija se svodi na jednu ranu dečju scenu u kojoj dete, verovatno go­ njeno seksualnom radoznalošću, upada u ložnicu ro­ ditelja, pa odande bude oterano očevom energičnom zapovešću. Smatram izlišnim svako nagomilavanje daljih primera. Oni bi svi samo potvrdili ono što smo već uzeli iz dosad navedenih primera da je akt suđenja u snu samo ponavljanje jednog prototipa iz misli sna. Većinom loše podešeno, na neodgovarajućem mestu umetnuto ponavljanje, a ponekad, kao u našim poslednjim primerima, vrlo spretno primenjeno, tako» da čovek može najpre da dobije utisak jedne samo­ stalne misaone delatnosti u snu. Polazeći odavde, mi bismo svoje interesovanje mogli posvetiti onoj psihič­ koj aktivnosti, koja doduše ne izgleda da redovno sarađuje pri oblikovanju sna, ali koja, kad to radi, na­ stoji da elemente sna, disparatne prema njihovom poreklu, stopi bez protivrečnosti i smisaono. Ali mi još pre toga osećamo kao hitno da se pozabavimo iz­ ražavanjima afekata koji se javljaju u snu, i da ih uporedimo sa afektima koje analiza otkriva u misli­ ma sna.

lj 2

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

113

H AFEKTI U SNU Jedna oštroumna Strikerova (Stricker) napome­ na skrenula nam je pažnju na to da sa izražavanji­ ma afekata u snu ne smemo postupati na ovako nipodaštavajući način kojim, pošto smo se probudili, obično odbacujemo sadržaj sna: „Ako se u snu pla­ šim od razbojnika, onda su razbojnici, doduše, ima­ ginarni, ali je strah realan", a isto tako stoje stvari ako se u snu radujem. Naše osećanje nam svedoči <ia afekat doživljen u snu nipošto nije manje vredan u poređenju sa afektom istog intenziteta doživljenim u budnom stanju; snovi energičnije polažu pravo da budu primljeni među stvarne doživljaje naše duše, JS obzirom na njihovu afektivnu sadržinu, nego s ob­ zirom na njihovu predstavnu sadržinu. Ovo uvršćenje u snu mi ne ostvarujemo zato što afekat ne umemo da procenimo psihički drugačije nego u poveza­ nosti sa jednom sadržinom predstava. Ako afekat i predstava po vrsti i intenzitetu ne odgovaraju jedno drugome, naš se budni sud vara. Kod snova je uvek izazivalo čuđenje što sadržaji predstava ne donose sobom ono delovanje afekta koje bismo kao nužno očekivali u budnom mišljenju. Strimpel je rekao da su predstave u snu lišene svojih psihičkih vrednosti. Ali u snu ne nedostaje ni su­ protna pojava da se intenzivno izražavanje afekta po­ javljuje kod jedne sadržine koja kao da ne daje ni­ kakvog povoda za oslobođenje afekta. Ja se u snu na­ lazim u jednoj odvratnoj, opasnoj, strašnoj situaciji, ali pri tom ne osećam nikakav strah ili odvratnost; naprotiv, drugi put ja se zgražam zbog nekih beza­ zlenih stvari i radujem se detinjarijama. Ova zagonetka sna gubi se tako iznenada i tako potpuno kao možda nijedna druga zagonetka sna, ako sa manifestne sadržine sna pređemo na latentnu. Mi nećemo imati nikakvog posla više sa njenom zago­ netkom, jer ona više ne postoji. Analiza nas uči da su sadržaji predstava pretrpeli pomeranja i zamereji-

vanja, dok su afekti ostali izmenjeni. Nikakvo čudo što sadržina predstava, izmenjena izopačenj em sna, više ne odgovara afektu koji je ostao sačuvan; ali nikakvo čudo nije ni to što je analiza pravu sadr­ žinu stavila na njeno ranije mesto. 1 Pri jednom psihičkom kompleksu koji je iskusio uticaj cenzure nametnute otporom, afekti predstav­ ljaju deo koji je najmanje pod uticajem koji nam može dati mig kako pravilno da dopunimo misli koje nedostaju. Još razgovetnije nego kod sna, otkriva se ovaj odnos kod psihoneuroza. Afekat je ovde uvek u pravu, bar prema svom kvalitetu; njegov intenzitet može se povećavati pomeranjima neurotične pažnje. Ako se histerik čudi što se mora toliko plašiti od neke sitnice, ili čovek sa prisilnim predstavama što se iz jedne ništavne stvari stvara jedan tako mučan pre^ kor, — onda se obojica varaju tako što oni sadržaj predstava — sitnicu ili ništavnost — uzimaju kao bit­ no, i brane se bezuspešno tako što ovu sadržinu pred­ stava čine polaznom tačkom svoga mišljenja. Psiho­ analiza im tada ukazuje na pravi put tako što, napro­ tiv, afekat priznaje kao opravdan, i traži predstavu koja mu pripada, a koja je nekom zamenom poti­ snuta. Pretpostavka pri tome je da pražnjenje afekta i sadržine predstava ne stvaraju ono nerazdvojljivo organsko jedinstvo kao što obično s njima postupa­ mo, nego da oba dela mogu biti „zalemljena", jedan
1 Ako se ne varam mnogo, prvi san koji sam mogao sa­ znati od svoga unuka od dvadeset meseci pokazuje činjenicu da je radu sna pošlo za rukom da svoje gradivo pretvori u ispunjenje želje, dok pripadajući afekat i u stanju spavanja prodire nepromenjen. Dete u noći pre onoga dana kad njegov otac treba da pođe u rat, snažno jecajući, viče: Papa, papa — Bebi. To može samo da znači: Papa i bebi ostaju zajedno, dok plač priznaje predstojeći rastanak. Dete je tada bilo potpuno u stanju da izrazi pojam razdvajanja. „Fort" (fort = „ode", odsutan, dalek otišao i si. — (Prim. prev.), zamenjeno jednim neobičnim naglašenim i oduženim oooh, bila je jedna od prvih njegovih reci, i ono je više meseci pre ovog prvog sna izvodilo ovo „fort" svima svojim igračkama, što se svodilo na uspešno samosavlađivanje koje mu je samo pošlo za rukom kad je pustio majku da ode.

« Frojd, Odabrana dela, VII

114

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

H5

za drugi, tako da se analizom mogu odvojiti jedan od drugoga. Tumačenje sna pokazuje da je to zaista slučaj. Najpre ću izneti jedan primer, u kome analiza objašnjava prividno izostajanje afekta kod jedne sadržine predstave, koji bi trebalo da iznudi oslobođe­ nje afekta. I Ona vidi u pustinji tri lava, od kojih se jedan smeje, ali se ne plaši od njih. Mora da je zatim pobegla od njih, jer hoće da se popne na jedno drvo, ali na drvetu već nalazi svoju kuzinu, francusku uči­ teljicu, itd. Analiza uz ovo donosi sledeći materijal: Indife­ rentni povod za san jeste postala jedna rečenica nje­ nog zadatka iz engleskog jezika: griva je ukras lava* Njen je otac nosio jednu takvu bradu koja je okruži­ vala njegovo lice kao griva. Njena učiteljica engle­ skog jezika zove se mis Lajonz (Lyons; lions = la­ vovi). Jedan poznanik poslao joj je balade od Leveja (Loewe). To su dakle tri lava; zašto da ih se plaši? Ona je pročitala jednu pripovetku, u kojoj jed­ nog crnca koji je druge podstakao na pobunu, gone lovačkim psima i koji se, da bi se spasao, penje na jedno drvo. Onda u najraskalašnijem raspoloženju dolaze odlomci sećanja kao ovo: uputstvo iz lista Fliengende Biatter o tome kako se love lavovi: tre­ ba da se uzme jedna pustinja, da se proseje, pa onda će ostati lavovi. Zatim veoma smešna, ali ne baš su­ više pristojna anegdota o jednom činovniku koga pi­ taju zašto se ne potrudi malo više da bi stekao na­ klonost svoga šefa, a on odgovara da se svakako tru­ dio da se uvuče tamo unutra, ali je njegov prethod­ nik već bio gore. Celokupan materijal postaje razum­ ljiv ako saznamo da je dama na dan snevanja primila posetu šefa svoga muža. On je bio veoma ljubazan
1

prema njoj, poljubio joj je ruku, i ona se uopšte nije plašila od njega, mada je on „jedna velika zverka" i u glavnom gradu zemlje igra ulogu „lava u društvu". Ovaj lav, dakle, može se uporediti sa lavom u „snu letnje noći" koji se demaskira kao šnok, stolar, i takvi su svi lavovi u snu kojih se ne plašimo. II Kao drugi primer uzeću san one devojke koja je maloga sina svoje sestre videla kako leži kao leš u mrtvačkom sanduku, a pri tome, kao što sad doda­ jem, nije osetila nikakav bol i nikakvu žalost. Iz ana­ lize nam je poznato zašto nije. San je samo sakrio njenu želju da ponovo vidi voljenog čoveka; afekat je morao biti podešen prema želji a ne prema njenom prikrivanju. Za žalost, dakle, uopšte nije bilo nikak­ vog povoda. U nekim primerima snova afekat ostaje bar još u dodiru sa onim sadržajem predstava koje je zamenio sadržaj koji mu prvobitno odgovara. U drugima se rastvaranje kompleksa nastavlja. Afekat izgleda sasvim oslobođen od predstave koja mu pripada i na­ lazi se smešten negde na drugom mestu u snu, gde se uklapa u novi poredak elemenata sna. Situacija je onda slična onoj situaciji koju smo našli u slučaju akata suđenja u snu. Ako se u mislima sna nađe ta­ kav zaključak, onda i san zadržava takav zaključak; ali se zaključak u snu može pomeriti na sasvim drugi materijal. Ovo pomeranje se dosta često vrši po prin­ cipu suprotnosti. Ovu poslednju mogućnost objasniću na sledećem primeru sna, koji sam izložio najiscrpnijoj analizi. III Zamak na moru, kasnije on ne leži baš neposred­ no na moru, nego na jednom uzanom kanalu koji vodi u more. Guverner je neki gospodin P. Ja stojim

Nemački L6we, engleski lion.

116

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

117

8 njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred kojeg se dižu ispusti zidova kao zupčasti zidovi na tvrđavama. Dodeljen sam posadi otprilike kao po­ morski oficir-dobrovoljac. Plašimo se upada neprija­ teljskih ratnih brodova pošto smo u ratnom stanju. Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva Ha treba da se desi u slučaju od kojeg strahujemo. Njegova bolesna žena sa decom nalazi se u zamku iz­ loženom opasnosti. Ako počne bombardovanje, velika sala treba da se isprazni. On teško diše i hoće da se udalji; ja ga zadržavam i pitam na koji bih način mo­ gao da mu u slučaju potrebe dostavim vesti. Nato on kaže još nešto, ali se onda smesta sruši mrtav na zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li će udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad sto­ jim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze pored mene; to su trgovački brodovi koji na tamnoj vodi brzo promiču, neki sa više dimnjaka, drugi sa nabućenim pokrivačem (koji je potpuno sličan sta­ ničnim zgradama u neispričanom prethodnom snu). Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatramo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lađe upla­ šimo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispo­ stavilo da se to samo vraćaju isti brodovi koje već poznajemo. Sada nailazi jedna mala lađa, komično odsečena, tako da se završava na sredini svoje širine; na palubi se vide neobične stvari nalik na čaše ili kutije. Kao iz jednih usta vičemo: To je lađa za doručkovanje. Brzo kretanje brodova, tamnoplava boja vode, mrki dim dimnjaka — sve to zajedno daje vrlo na­ pet, tmuran utisak. Lokaliteti u ovom snu prikupljeni su sa više pu­ tovanja na Jadranu (Miramare, Duino, Venecija, Akvileja). Jedno kratko ali puno uživanja uskršnje putovanje za Akvileju, sa mojim bratom, nekoliko nedelja pre sna, bilo mi je još sveže u sećanju. I po

morski rat između Amerike i Spanije i brige vezane za taj rat oko sudbine mojih rođaka što žive u Ame­ rici igraju takođe ulogu. Na dva mesta ovoga sna javljaju se delovanja afekta. Na jednom mestu izo^ stao je jedan afekat koji je trebalo očekivati; izri­ čito se ističe da guvernerova smrt na mene nije uči­ nila nikakav utisak; na jednom drugom mestu, kađ mislim da sam ugledao ratni brod, ja se uplašim i u snu osećam sve senzacije straha. Smeštanje ovih afe-' kata je u ovom dobro. građenom snu izvršeno taka da je izbegnuta svaka upadljiva protivrečnost. Ne po­ stoji nikakav razlog zašto bi trebalo da se uplašim povodom guvernerove smrti i svakako je u redu što se kao komandant zamka uplašim kad spazim ratne' brodove. A analiza sada pokazuje da je gospodin P. samo zamenik moga sopstvenog ja (u snu sam ja nje­ gov zamenik). Ja sam guverner koji iznenada umire. Misli sna rade o budućnosti mojih dragih posle moje prevremene smrti. Nijedna druga neprijatna misao ne nalazi se u mislima sna. Strah koji je u snu prilemljen uz viđenje ratnog broda mora se odande osloboditi i preneti ovamo. Obratno pokazuje analiza' da je oblast misli sna, iz koje je uzet ratni brod, ispu­ njena najveselijim reminiscencijama. To je bilo go­ dinu dana ranije, u Veneciji. Jednog čarobno lepog* dana stajali smo na prozorima naše sobe na Riva Skjavone i posmatrali plavu lagunu, u kojoj je toga dana bilo življe nego obično. Očekivan je svečan do­ ček engleskih brodova, a moja žena odjednom je uzviknula, raspoložena kao dete: „Eto, dolazi engleski' ratni brod!" Ja se u snu uplašim pri pomenu tih istih' reci. Ponovo vidimo da govor u snu dolazi od go­ vora u životu. Da i elemenat „engleski" u ovom go­ voru nije bio izgubljen za rad sna, pokazaću uskoro. Ovde dakle opštim između misli sna i sadržaja snđ radosti i straha i treba samo da naznačim da sa ovom promenom ja sam izražavam jedan deo latentnog sa­ držaja. Ali primer dokazuje da je radu sna od volje, da povod za afekat oslobodi iz svojih veza u mislima' sna i da ga po volji uključi na nekom drugom mestu u sadržaju sna.

118

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

\\Q

Koristim sad priliku koja mi se uzgred pruža: da „brod doručka", čija pojava u snu tako besmisleno završava jednu racionalnu uhvaćenu situaciju, izlo­ žim detaljnijoj analizi. Ako objekat sna posmatram pažljivije, onda mi naknadno pada u oči da je on bio crn i da je time što je bio odsečen na mestu gde je najširi na ovom kraju postigao veliku sličnost sa jednim predmetom koji nam je postao interesantan u muzejima etrurskih gradova. To je bio pravougaoni poslužavnik od crne zemlje, sa dve drške, na kome su stajali predmeti kao šolje za kafu ili čaj, prilično sličan nekom od naših modernih servisa za sto za doručkovanje. Raspitivajući se o tome, saznali smo da je to toalet neke etrurske dame sa sudovima za šmin­ ku i puder; i tada smo u šali rekli da ne bi bilo loše jedan takav predmet domaćice poneti sobom. Objekt sna znači dakle — crni toaletni pribor, žalost, i di­ rektno aludira na neki smrtni slučaj. Sa drugim kra­ jem objekt sna podseća na „Nachen" 1 , od korena vćxu<r, kao što mi javlja moj prijatelj — poznavalac jezika, na koji se u čun u prastara vremena stavljao leš i prepuštao moru da ga sahrani. Na to se nadovezuje zašto se u snu brodovi vraćaju. „Mirno, na spašenom čamcu, vraća se starac u luku." 2 To je povratak posle brodoloma, jer brod za doručkovanje je kao predvojen po širini. Ali odakle ime „brod doručka"? Ovde nam dolazi u pomoć „engle­ ski" koji nam je preostao kod ratnih brodova. Doru­ čak = breakjast, prekidač posta (nemački: Fastenbrecher i lomiti (= brechen) spada takođe u brodo­ lom (= Schiffbruch), a Fasten (= post) priključuje se crnoj toaleti. Ali na ovom „brodu doručka" novo je samo ime stvoreno snom. Predmet je postojao i podseća me na
Reč Nachen = čun, čamac, Trojci dovodi u vezu sa grč­ kim viku? = mrtvac, pokojnik. Etimologija je slobodna, jer ta reč ima zajednički koren sa latinskim necol = ubijam, n o ceo = škodim; pernicies = propast! (Prim. prev.). * Iz Silerovih „Henien".
1

jedan od najveselijih časova na poslednjem putova­ nju. Nemajući poverenja u hranu u Akvileji, mi smo poneli hranu sa sobom iz Gorice; bocu izvrsnog istar­ skog vina kupili smo u Akvileji, i dok je mali po­ štanski parobrod polako plovio kanalom delle Mee u osamljenu lagunu prema Gradu, mi, jedini putnici na brodu, doručkovali smo na palubi u najvedrijem raspoloženju, i taj nam je doručak prijao kao retko kada ranije. To je, dakle bio, „brod doručka", i upra­ vo iza ove reminiscencije najveselijeg uživanja ži­ vota san krije najžalosnije misli na jednu nepozna­ tu i tajanstvenu budućnost. Odvajanje afekata od masa predstava koje su izazvale njihovo oslobođenje najupadljivije je od sve­ ga što im se dešava prilikom stvaranja sna; ali to nije ni jedina niti najhitnija promena koju oni pretrpe na putu od misli sna do manifestnog sna. Ako uporedimo afekte u mislima sna sa afektima u snu, postaje nam odmah jasno jedno: gde se afekat na­ lazi u snu, tamo se nalazi i u mislima sna, ali ne i obratno. San je uglavnom siromašniji afektima nego psihički materijal iz čije je obrade ponikao. Ako sam rekonstruisao misli sna, onda gubim iz vida najin­ tenzivnije psihičke impulse u njima koji teže za tim da se osete i koji se po pravilu bore protiv drugih koji su im u oštroj protivrečnosti. A kad, zatim, ba­ cim pogled natrag na san, onda često nalazim da je bezbojan, bez emocionalnog tona nekog većeg inten­ ziteta. Rad sna nije sveo na nivo indiferentnog samo sadržinu nego i emocionalni ton mojih misli. Mogao bih reći da rad sna stvara suzbijanje afekata. Uzmi­ mo, na primer, san o botaničkoj monografiji. Njemu u mišljenju odgovara strastven odbrambeni govor za moju slobodu, da radim kao što radim, da svoj život udesim tako kao što mi izgleda jedino pravilno. San koji je iz toga proizašao zvuči ravnodušno: napisao sam monografiju, ona leži preda mnom, opremljena je tabelama u boji, svakom primerku dodate su su­ šene biljke. Podseća me na tišinu kao na bojištu; ne oseća se više ništa od bešnjenja bitke.

120

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

12t

Ali može ispasti i drukčije: u sam san mogu da uđu žive manifestacije afekata; ali, mi ćemo se najpre zadržati na neospornoj činjenici da veliki broj snova izgleda indiferentan, dok u misli sna nikad ne možemo zaroniti ako nismo duboko potreseni. Ovde ne možemo dati potpuno teorijsko razja­ šnjenje ovog suzbijanja afekta za vreme rada sna; to bi pretpostavljalo najbrižljivije prodiranje u teo­ riju afekata i u mehanizam potiskivanja. Hteo bih ovde da spomenem samo dve misli. Oslobođenje afe­ kata moram — iz drugih razloga — zamišljati kao jedan centrifugalan, protiv unutrašnjosti tela uperen proces, analogno procesima motoričnih i sekretornih inervacija. Sad upravo, kao u stanju spavanja, oda­ šiljanje motornih impulsa prema spoljnom svetu iz­ gleda ukinuto, te bi i centrifugalno probuđivanje afekata moglo biti otežano nesvesnim mišljenjem za vreme spavanja. Impulsi afekata koji se pojavljuju za vreme toka misli sna bili bi, sami po sebi, slabi impulsi, pa zato ni oni koji dospevaju u san ne bi bili jači. Prema ovom razmšljanju, „potiskivanje afe­ kata" uopšte ne bi bila nikakva posledica rada sna t nego rezultat stanja spavanja. Možda je to tako, ali to nipošto ne može biti sve. Mi moramo imati na umu i to da se svaki relativno složeniji san otkriva kao kompromis neke borbe između psihičkih snaga. S jedne strane, misli koje stvaraju želje treba da se bore protiv opozicije instancije koja vrši cenzuru; s druge strane, često smo videli da je u nesvesnom mišljenju bio čak svaki tok misli spregnut zajedno sa svojom kontradiktornom suprotnošću. Pošto su svi ovi tokovi misli sposobni za afekat, mi u glavnim crtama nećemo pogrešiti ako suzbijanje afekata shva­ timo kao posledicu inhibicije koju suprotnosti vrše između sebe, a cenzura protiv nastojanja suzbijenih od nje. Inhibicija afekata bi, prema tome, bio drugi uspeh cenzure sna, kao što je njen prvi uspeh bilo izobličavanje sna. Želim da dodam primer jednog sna, u kome se indiferentni ton osećanja sadržaja sna može objasnili

antitezom u mislima sna. Treba da ispričam sledeći kratak san, koji će svaki čitalac primiti na znanje sa gađenjem. IV Jedna uzvišica, na njoj nešto nalik na nužnik na otvorenom mestu, jedna veoma dugačka klupa, na čijem je kraju jedan veliki nužnički otvor. Čitava zadnja ivica gusto ispunjena gomilicama izmeta svih veličina i stepena svežine. Iza klupe jedan žbun. Ja uriniram na klupu; dugačak mlaz mokraće opere sve da bude čisto, komadi izmeta se lako odvajaju i pa­ daju u otvor. Na kraju — kao da je ostalo još nešto. Zašto u toku ovoga sna nisam osetio nikakva gađenje? Zato što su, kao što će pokazati analiza, na ostva­ renju ovoga sna sarađivale najprijatnije i najviše za­ dovoljavajuće misli. U analizi mi odmah pada na p a ­ met Augejeva štala koju čisti Herkul. Taj Herkul sam ja. Uzvišica i žbun pripadaju Auszeu gde sada borave moja deca. Ja sam otkrio dečju etiologiju. neuroza i tako svoju decu sačuvao od bolesti. Klupa predstavlja (razume se, osim nužničke rupe) verno podražavanje jednog komada nameštaja koji mi je poklonila jedna odana pacijentkinja. Ona me podseća na to kako me moji pacijenti poštuju. Cak i muzej ljudskih ekskremenata može se na veoma zabavan način protumačiti. Ma koliko se tamo toga gadio, u snu je to reminiscencija na divnu zemlju Italiju, u čijim malim gradovima nužnici, kao što je poznato, nisu drukčije opremljeni. Mlaz mokraće koji sve lepoispire, jeste aluzija na veličinu koja se ne može pri­ kriti. Tako Guliver gasi veliki požar kod Liliputanaca; on time, naravno, stiče negodovanje najmanje kraljice. Ali i Gargantua, nadčovek u maestra Rablea (Rabelais), sveti se svojim Parižanima tako što jaši na Notr-Dam, a pravac mokrenja upravlja prema gra­ du. U Garnijeovim ilustracijama Rablea prelistavao* sam baš sinoć pre odlaska na spavanje. I začudo, još

122

Tumačenje snova, 11

Afekti u sn«

123

jedan dokaz da sam ja nadčovek. Platforma Bogorodičine crkve bila je moje najomiljenije mesto borav­ ka u Parizu; svakog slobodnog poslepodneva ja bih se provlačio na crkvenim tornjevima između čudovišta i đavola-nakarada. Što je sav gad tako brzo nestao pred mlazom mokraće, to je moto: Afflavit et dissipati sunt1, koji ću jednom staviti na čelo jednog odeljka o terapiji histerije. A sad još o efikasnom povodu za san. Bilo je vrelo letnje popodne; u večernjim časovima održao sam predavanje o vezi histerije sa perverzijama i sve što sam umeo da kažem nije mi se svidelo i izgle­ dalo mi je bez ikakve vrednosti. Bio sam umoran, bez trunke zadovoljstva svojim radom, žudeo sam da budem daleko od ovog rijenja po ljudskoj prljavštini, žudeo sam za svojom decom i zatim za lepotama Italije. U tom raspoloženju pošao sam iz učio­ nice u jednu kafanu, da bih tamo na svežem vazduhu nešto malo prezalogajio, jer sam bio izgubio ape­ tit. Ali sa mnom je pošao i jedan od mojih slušalaca; zamolio me je za dozvolu da sedne kraj mene dok pijem kafu i jedem svoju kiflu, i počeo da mi laska: koliko je kod mene naučio, i da sad sve gleda dru­ gim očima, da sam ja očistio Augijevu štalu zabluda i predrasuda u učenju o neurozama, ukratko, da sam ja veoma veliki čovek. Moje raspoloženje je loše od­ govaralo ovoj slavopojci; borio sam se sa odvratnošću, otišao sam ranije kući da bih ga se oslobodio, pre spavanja nešto prelistavao u Rableu i čitao jednu novelu Konrada Ferdinanda Majera (C. F. Meyer) Stradanja jednoga dečaka. Iz ovog materijala ponikao je san, a novela Majerova donela je, uz to, i sećanje na scene iz detinjstva (uporedi san o grofu Tunu, poslednju sliku). Dnevno raspoloženje odvratnosti i gađenje probilo se i u snu utoliko što je moglo dati gotovo celokupan
1 Dunuo je i bili su rasterani. Natpis na medalji iskova­ noj u čast engleske pobede nad španskom armadom. (Prim. prev.).

materijal za sadržaj sna. Ali noću se pokrenulo to­ me suprotno raspoloženje sa snažnim i preteranim isticanjem samoga sebe i ukinulo je ono moje prvo neraspoloženje. Sadržaj sna morao je da se oblikuje tako da je u istom materijalu dozvolio da dođu do izraza i osećanje manje vrednosti i osećanje precenjivanja samoga sebe. Kompromis između njih stvo­ rio je dvosmisleni sadržaj sna, ali i on je zbog me­ đusobne inhibicije ovih suprotnosti imao indiferen­ tan osećajni ton. Po teoriji ispunjenja želja, ovaj san ne bi bio omogućen da se osećanju gađenja nije pridružio su­ protni, doduše potisnuti, ali sa uživanjem istaknuti nagomilani niz misli. Jer neprijatno ne treba da bude predstavljeno u snu; neprijatno iz naših dnevnih mi­ sli može da izbori ulaz u san samo onda ako svoje prerušenje istovremeno pozajmi ispunjenju neke želje. Sa afektima misli sna, rad sna može preduzeti još nešto drugo osim da im dozvoli prilaz ili da ih potisne do nulte tačke. On može da ih preokrene u njihovu suprotnost. Mi smo se već upoznali sa pra­ vilom tumačenja, da svaki elemenat sna može za tu­ mačenje predstavljati i svoju suprotnost, isto kao i samog sebe. Nikad ne znamo unapred da li treba sta­ viti jedan ili drugi; o tome odlučuje tek kontekst. Slutnja da stvari ovako stoje očigledno se nametnula svesti naroda: pri tumačenju snova sanovnici vrlo često postupaju po principu kontrasta. Takvo pretva­ ranje u suprotnosti omogućeno je tesnom asocijativ­ nom povezanošću, koja u našem mišljenju predstavu jednog predmeta vezuje za predstavu njegove suprot­ nosti. Kao svako drugo pomeranje, ono služi cilje­ vima cenzure, ali je često i delo ispunjenja želje, jer se ispunjenje želja ne sastoji ni od čega drugog nego u zamenjivanju jedne neprijatne stvari njenom suprotnošću. Isto tako, kao predstave stvari mogu se i afekti u mislima sna pojaviti preokrenuti u suprot­ nost, i verovatno je da ovo preokretanje afekata naj­ češće ostvaruje cenzura sna. Potiskivanjem afekata kao i preokretanjem afekata služimo se i u društve-

124

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

125

nom životu, koji nam je pokazala dobro poznata ana­ logija sa cenzurom sna, pre svega u svrhu izvrtanja. Ako opštim usmeno sa osobom pred kojom moram da budem obazriv, dok bih želeo da joj kažem nešto neprijatno, onda je gotovo važnije da pred njom sa­ krijem iskazivanje svoga afekta, nego da ublažim iz­ raz svojih misli recima. Ako s njom razgovaram neučtivim recima, ali ove pratim pogledom ili gestom mržnje i prezira, onda afekat koji kod ove osobe po­ stižem nije mnogo drugačiji nego da sam joj svoj prezir, bez ikakvih obzira, bacio u lice. Cenzura mi dakle naređuje da pre svega savladam svoje afekte, i ako sam majstor u pretvaranju, simuliraću suprot­ ni afekat, smešiću se onde gde bih želeo da se ljutim, a pravicu se nežnim onde gde bih želeo da uništavam. Nama je već poznat jedan izvanredan primer takvog izvrtanja afekata u snu u službi cenzure sna. U snu ,,o ujakovoj bradi" osećam veliku nežnost pre­ ma svome prijatelju R., za vreme, i baš stoga, što ga moje misli sna grde kao slaboumnika. Iz ovog primera o izvrtanju afekata izveli smo prvo ukazivanje na postojanje cenzure sna. Ni ovde nije potrebno pretpostaviti da rad sna jedan takav suprotni afekat stvara potpuno iznova; on ga obično nalazi već sprem­ nog u materijalu misli sna, i identifikuje ga samo psihičkom snagom koja proizlazi iz motiva odbrane, sve dok ona može predominirati za svrhe stvaranja sna. O snu o ujaku, koji sam maločas upravo pomenuo, nežni protivafekat verovatno potiče iz infantil­ nog izvora (kao što na to ukazuje nastavak sna), jer je odnos ujak — nećak, zbog naročite prirode mojih najranijih doživljaja iz detinjstva (uporedi analizu na str. 77), kod mene postao izvor svih prijateljsta­ va i svekolike mržnje. Izvanredan primer jednog ovakvog izvrtanja afekata daje san koji nam je ispričao Ferenczi:1 „Jed­ nog starijeg gospodina noću budi njegova žena, koja se uplašila zbog toga što se on u snu tako glasno i
1

Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV 1916.

neobuzdano smejao. Čovek je kasnije pričao da je imao ovaj san: „Ležao sam u svojoj postelji, ušao je jedan poznati gospodin, ja sam hteo da upalim svet­ io, ali nisam mogao, pokušao sam još nekoliko puta — uzalud. Posle toga ustane iz kreveta moja žena da bi mi pomogla, ali ni ona nije ništa mogla da uradi; ali pošto se pred gospodinom ženirala zbog svoga negližea, napustila je pokušaj i ponovo legla u krevet; sve to je bilo tako komično da sam se mo­ rao užasno smejati. Žena je rekla: Što se smeješ, što se smeješ?, ali ja sam se i dalje smejao dok se ni­ sam probudio. — Kasnije preko dana bio je taj go­ spodin krajnje utučen, imao je glavobolju — od to­ likog smejanja koje me je potreslo, govorio je." Analitički posmatran, ovaj san izgleda manje veseo. „Poznati gospodin", koji ulazi, u latentnim mislima sna jeste slika smrti kao „velikog nepozna­ tog", koju je prethodnog dana u duši stvorio. Stari gospodin koji pati od arterioskleroze imao je, dan ra­ nije, razloga da pomisli na smrt. Neobuzdan smeh zauzima mesto plača i jadikovanja pri pomisli da mora umreti. A svetlost koju više ne može da upali jeste svetlost života. Ova tužna misao mogla se ve­ zati za koitiranje koje je pre kratkog vremena nameravao, ali koje mu nije pošlo za rukom, pri čemu mu ni njegova žena u negližeu nije ništa pomogla; on primećuje da već ide nizbrdo. Rad sna je umeo dn žalosnu ideju o impotenciji i umiranju pretvori u komičnu scenu a jecanje u smeh." Postoji jedna klasa snova koji polažu pravo na to da budu obeleženi kao „licemerni" i koji teoriju o ispunjenju želje stavljaju na tešku probu. Ja sam obratio pažnju na njih kad je gospođa dr M. Hilferding stavila na diskusiju u „Bečkom psihoanalitič­ kom udruženju" Rozegerov (Rosegger) izveštaj o snu, a koji je štampan u sledećim redovima: Rozeger (u delu Waldheimat, II sveska) priča o pripoveci „Otpušten" (Fremd gemacht) (str. 303): „Imam, inače, zdrav san, ali sam izgubio spokojstvo poneke noći; pored svoga skromnog bitisanja kao stu­ dent i literat vukao sam niz godina za sobom sen-

126

Tumačenje snova, 11

Afekti u snu

127

ku pravog života jednog krojača kao utvaru, ne mo­ ga vši da je se oslobodim." „Nije istina da sam se preko dana, u mislima, tako često i živo bavio svojom prošlošću, čovek koji je iskočio iz kože jednog filistra, a želi da osvoji svet i nebo, ima drugo, šta da radi. Ali raskalašni mladić jedva da je mislio na svoje noćne snove; tek kasnije, kad sam se bio navikao da o svemu razmišljam ili kad se u meni ponovo pomalo pojavio filistar, palo mi je u oči, kako sam ja — ako uopšte sanjam — uvek bio krojački kalfa i da sam kao takav već to­ liko vremena besplatno radio u radionici kod svoga majstora. Kad bih ovako sedeo pored njega i šio i peglao, bio sam sasvim svestan da zapravo više ne spadam tamo, da kao građanin treba da se bavim drugim poslovima; ali sam uvek imao f eri je, bio sam uvek na letovanju i tako sam, ispomažući ga, sedeo kod svoga majstora. Cesto mi je bilo sasvim nela­ godno u srcu, i žalio sam što gubim vreme koje bih umeo bolje i korisnije iskoristiti. Od majstora sam morao da otrpim poneku prekornu reč kad nešto ne bi ispalo sasvim tačno po meri; ali o nekoj plati na kraju nedelje uopšte nikad nije bilo ni govora. Često, kad bih sedeo u tamnoj radionici ovako povij enih leđa, odlučio bih da mu otkažem rad, ali majstor to uopšte nije ni uzimao k znanju, i idući put bih po­ novo sedeo kod njega i šio." „Kako me je srećnim činilo buđenje posle tako dosadnih časova! I tada bih odlučio, ako se ovaj na­ metljivi san ponovo jednom pojavi, da ga energično odbacim od sebe i da viknem: To je samo opsena, pa ja ležim u postelji i želim da s p a v a m . . . A idu­ će noći ponovo bih sedeo u krojačkoj radionici." „Tako se to nastavljalo godinama u stravičnoj pravilnosti. I tada se jednom dogodilo, kad smo mi, majstor i ja, radili u Alpenhofera, kod onog seljaka gde sam stupio kao šegrt, da se moj majstor pokazao naročito nezadovoljan mojim radom. Hteo bih samo da znam, gde su ti misli? — rekao je i pogledao me malo ispod oka. Pomislih da bi najpametnije bilo da se dignem, da majstoru kažem da sam kod njega sa-

mo iz prijateljstva, i da posle toga odem. Ali to ni­ sam uradio. Pretrpeo sam i to kad je majstor primio još jednog šegrta i naredio mi da mu ustupim pro­ stor na klupi. Povukao sam se u ugao i nastavio da šijem. Još istoga dana bio je primljen i jedan kalfa, neki bigotan čovek, Čeh, koji je pre devetnaest go­ dina radio kod nas i onda na putu iz kafane pao u potok. Kad je hteo da sedne, nije bilo mesta. Pogle­ dom sam pitao majstora, i on mi je rekao: „Pa ti ne­ maš nikakvog smisla za krojački posao, možeš ići, ti si fremgemacht (otpušten)" — Moj strah, posle toga, bio je tako snažan da sam se probudio." „Jutarnja zora ulazila je kroz svetle prozore u moj dragi dom. Oko mene su bili predmeti; u stil­ skom ormanu za knjige očekivali su me večiti Ho­ mer, džinovski Dante, neuporedivi Šekspir, slavni Gete — svi veličanstveni, sami besmrtnici. Iz sobe da mene dopirali su srebrni glasići dece koja su se bu-r dila i ćaskala sa svojom majkom. Bilo mi je pri srcu kao da sam ponovo našao ovaj idilično slatki, ovaj spokojni, mili i pun poezije život, svetio ispunjen duhom u kome sam tako često i tako duboko osećao mirnu ljudsku sreću. Pa ipak, mučilo me je što svo­ ga majstora nisam preduhitrio otkazom, nego me je on otpustio." ,,I kako mi je to neobično: od one noći kad me je majstor „oslobodio", uživam mir, više ne sanjam o onom vremenu daleke prošlosti kada sam radio kao krojač, o vremenu koje je bilo tako vedro u svojoj skromnosti i koje je ipak bacalo tako dugu senku na kasnije godine moga života." U ovom nizu snova pesnika koji je u svojim mla­ dim godinama bio krojački kalfa teško je prepoznati dominaciju ispunjenja želje. Sve što je prijatno leži u životu preko dana, dok izgleda da san neprestano vuče sobom avetinjsku senku jedne neprijatne egzi­ stencije, naposletku savladane. Neki moji snovi slič­ ne vrste doveli su me u mogućnost da pružim neko­ liko objašnjenja o takvim snovima. Kao mlad lekar, dugo sam radio u hemijskom institutu a da pri tom u veštinama koje su se tamo tražile nisam mogao-

128

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

129

nešto postići, i zato u budnom stanju nikada rado nisam mislio na ovaj jalovi i zapravo sramni period moga učenja. Naprotiv, kod mene se to pretvorilo u .san koji se uvek vraća: da radim u laboratoriji, da vršim analize, doživljavam razne stvari itd.; ovi sno­ vi su nelagodni isto kao i snovi o ispitima i nikad veoma razgovetni. Prilikom tumačenja jednog od ovih snova, ja sam najzad bio upozoren na reč ana­ liza, koja mi je dala ključ za razumevanje. Ta ja sam -od toga vremena postao „analitičar", vršim analize koje su veoma hvaljene, doduše psihoanalize. Sad •sam razumeo: ako sam na ovu vrstu analiza u dnev­ nom životu postao gord, kad bih želeo da se sam pred sobom pohvalim dokle sam stigao, onda mi •san noću iznosi one neuspele analize kojima baš nisam imao razloga da se ponosim; to su snovi kazne jednog parvenija, kao i snovi jednog kro­ jačkog kalfe koji je postao slavan pesnik. A kako je to mogućno da se san u konfliktu između gordosti parvenija i samokritike stavlja u službu skorojevića i da za sadržaj uzima jednu razumnu opremu umesto jednog nedozvoljenog ispunjenja želje? Već sam spo­ menuo da odgovor na ovo pitanje stvara teškoće. Mi možemo zaključiti da je osnovu sna najpre stvarala jedna neumerena fantazija častoljublja; a mesto nje je u sadržaj sna dospelo njeno priguši van je i posti­ di van je. Možemo podsetiti na to da u duševnom ži­ votu postoje mazohističke tendencije kojima se ovak­ vo izvrtanje može pripisati. Ne bih mogao imati ni:šta protiv toga kad bismo ovu vrstu snova odvojili kao snove kazne od snova ispunjenja želje. U tome ne bih video nikakvo ograničenje za tezu o snu koju .sam dosad zastupao; to bi bila samo jedna jezička predusretljivost, da se shvate teškoće onih kojima iz­ gleda neobično da se suprotnosti poklapaju. Ali de­ taljnije ispitivanje pojedinih od ovih snova dozvolja­ va da saznamo još i nešto drugo. U nejasnom delu pozadine jednog od mojih laboratorijskih snova imao sam upravo one godine života koje su me stavile, i po uspesima, u najmračniju i najsiromašniju godinu moje lekarske karijere; ja još nisam imao namešte-

nje i nisam znao kako da se održim u životu, ali pri tom se odjednom dogodilo da sam mogao birati iz­ među više žena kojima je trebalo da se oženim! Bio sam, dakle, opet mlad i, pre svega, ona je bila po­ novo mlada — žena koja je sve te teške godine delila sa mnom. Tako se dakle kao nesvesni izazivač sna ispoljila jedna od želja čoveka, koji je postajao sve stariji i koja ga je neprekidno nagrizala. Borba između uobraženosti i samokritike, koja je besnela u drugim psihičkim slojevima, odredila je, doduše, sa­ držaj sna, ali mladalačka želja, koja je imala dublji koren, učinila ju je mogućnom samo kao san. Često i u budnom stanju jedan drugome kažemo: Danas je vrlo dobro, a bilo je nekad teško vreme; pa ipak je tada bilo lepo; ta bio si još tako mlad. 1 Jedna druga grupa snova, koje sam i kod samo­ ga sebe često nalazio i prepoznavao kao licemerne, ima za sadržaj pomirenje sa osobama prema kojima su se prijateljski odnosi već odavno ugasili. Analiza onda redovno otkriva jedan povod, koji bi me mogao pozvati da poslednji ostatak obzira prema ovim biv­ šim prijateljima ostavim po strani, i da sa njima po­ stupam kao sa strancima ili kao sa neprijateljima. Ali san nalazi zadovoljstvo u tome da naslika suprot­ nu relaciju. Pri prosuđivanju snova koje nam priča neki pe­ snik, razumno je pretpostaviti da je on isključio iz saopštenja one pojedinosti sadržaja sna koje je osetio kao da smetaju i da nisu bitne. Njegovi snovi nam onda nameću probleme koji bi se brzo mogli resiti, da je reprodukcija sadržaja sna bila egzaktna. O. Rank mi skreće pažnju još i na to da su u Grimovoj bajci o hrabrom krojaču ili „Sieben auf einen Streich" pripoveda jedan sasvim sličan san ne­ kog skorojevića. Krojač, koji je postao junak i kra­ ljev zet, sanja jedne noći pored princeze, svoje žene,
1 Otkako je psihoanaliza rastavila lice u ja i nad-ja (Massenpsychologia und Ich-Analyse, 1921, Sabrana dela, sv. XIII) nije teško u ovim snovima o kaznama prepoznati ispu­ njenje želja nad-ega.

9 Frojđ, Odabrana dela, VH

130

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

131

o svom zanatu; a ova, postavši nepoverljiva, poruči da iduće noći dođu naoružani ljudi da bi slušali što on u snu govori i da se uvere u ličnost snevača. Ali krojač je bio opomenut na to i sad ume da koriguje svoj san. Komplikacioni proces ukidanja, smanjivanja i izvrtanja, kroz koja naposletku iz afekata misli sna postaju afekti sna, može se dobro sagledati na osno­ vu odgovarajućih sinteza potpuno analiziranih sno­ va. Ovde želim raspraviti još o nekolikim primerima izazivanja afekata u snu, koji neke od pretresanih slučajeva pokazuju kao realizovane. V O neobičnom zadatku koji mi je postavio stari Brike — da, naime, prepariram svoju sopstvenu karlicu — osećam u samom snu odsustvo groze koja mu pripada. Ovo je ispunjenje želje u više nego jed­ nom smislu. Preparacija znači samoanalizu koju vr­ šim, tako reći, sa objavljivanjem ove knjige o sno­ vima, koja mi je u stvarnosti bila tako neprijatna da sam štampanje već pripremljenog rukopisa od­ ložio za više nego godinu dana. Sad se pojavljuje želja da pređem preko ovog osećanja koje uzdržava, i zato u snu ne osećam nikakvu grozu (Grauen). 1 Zeleo bih da „Grauen" i u drugom smislu ne postoji; ja sam već dobro osedeo, i ova seda boja (Grau) moje kose opominje me isto tako da duže ne odlažem. Nama je poznato da na kraju sna misao prodire do predstavljanja, da bih morao da ostavim deci da na teškom putovanju dođu do cilja. U ona dva sna koji izraz zadovoljstva stavljaju u trenutke neposredno posle buđenja, ovo zadovoljstvo je jednom motivisano očekivanjem da ću sad saznati šta znači ,,o tome sam već sanjao", i odnosi se za„Grau" = sed; Grauen = 1. groza, zgražanje, i 2. seđenje (kose) (Prim. prev.).
1

pravo na rođenje prvog deteta, a drugi put ubeđenjem da će se sad dogoditi ono „što se nekim pred­ znakom nagoveštavalo"; a to je isto ono zadovoljstvo kojim sam u svoje vreme pozdravio rođenje svog dru­ gog sina. Tu su u snu ostali afekti koji dominiraju u njegovim mislima, ali stvari ni u jednom snu ne teku tako jednostavno. Ako se malo udubimo u obe analize, saznaćemo da zadovoljstvo koje ne podleže cenzuri dobij a pristup iz jednog izvora. Taj drugi izvor ima razloga da se plaši cenzure, i njegov afekat sigurno bi izazvao protivrečnost da se nije pokrio sličnim, legitimnim afektom zadovoljenja iz dozvo­ ljenog izvora i tako reći se uvukao pod njegovom zaštitom. Ja to, na žalost, ne mogu dokazati na sa­ mom primeru sna, ali jedan primer iz druge sfere učiniće moje mišljenje razumljivim. Pretpostavimo sledeći slučaj: U krugu mojih poznanika nalazi se osoba koju ja mrzim tako da se u meni budi živ im­ puls da se radujem ako joj se dogodi neka neprijat­ nost. Ali moralna strana moga bića ne popušta pred ovim impulsom, ne usuđujem se da bih izrazio želju da joj se dogodi neka nesreća, i, pošto joj se dogo­ dilo nešto bez njene krivice, ja suzbijam svoje za­ dovoljstvo i samoga sebe primoravam na manifesta­ cije i misli žaljenja. Svako mora da se već nalazio u takvoj situaciji. A sad neka se desi da se omrznuta osoba svojom sopstvenom krivicom nađe u zasluže­ noj neprilici; onda mogu slobodno da se radujem što ju je zadesila zaslužena kazna, i u tome nalazim da se slažem sa mnogim drugim ljudima koji su nepristrasni. Ali mogu zapaziti da je moje zadovoljstvo ispalo intenzivnije nego kod drugih; ono je dobilo pristup iz izvora moje mržnje, koja je dotle unutraš­ njom cenzurom bila sprečavana da izazove efekat, ali sada, u izmenjenim okolnostima, više nije u tome sprečavana. Ovaj slučaj se događa uopšte u društvu, gde god antipatične osobe ili pripadnici jedne nera­ do viđene manjine uzimaju neku krivicu na sebe. Njihovo kažnjavanje onda obično ne odgovara nji­ hovoj krivici, nego krivici uvećanoj za neraspolože­ nje prema njima koje je dosad bilo bez posledica.

132

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

133

Nema sumnje da oni koji kažnjavaju pri tom čine nepravdu; ali oni su sprečeni da bi to zapazili, za­ dovoljstvom koje im pričinjava ukidanje jednog dugo uzdržavanog savlađivanja u njihovoj unutrašnjosti. U ovakvim slučajevima afekat je, doduše, opravdan svojim kvalitetom, ali ne i kvantitetom; i samokri­ tika, zadovoljena u jednoj tački, suviše lako zanema­ ruje ispitivanje druge. Kad su vrata jednom otvo­ rena, lako se kroz njih probija više ljudi nego što je u početku nameravano da se puste unutra. Upadljiva crta u neurotičkom karakteru — či­ njenica da jedan razlog podoban da izazove afekat može da u njemu stvori afekat koji je kvalitativno opravdan, ali kvantitativno preteran, treba da se ob­ jasni na ovaj isti način, ukoliko ona uopšte dopušta neko psihološko objašnjenje. Ali višak dolazi iz iz­ vora afekta koji je prethodno ostao nesvestan i su­ zbijen. Ovim realnim povodom i traženi put od iza­ zivanja njihovog sopstvenog afekta otvoren je dru­ gim izvorom afekta, koji je besprekoran i legitiman. I tako nam je skrenuta pažnja na to da između sa­ vladane duševne instance i one koja treba da bude savladana ne smemo isključivo posmatrati relaciju kao da je ona izuzetno naizmenične inhibicije. Isto toliku pažnju zaslužuju i slučajevi u kojima obe in­ stance, sarađivanjem i međusobnom intenzifikaci­ jom, stvaraju patološki efekat. Da upotrebimo sad ove napomene o psihičkim mehanizmima za razumevanje izražavanja afekta u snovima. Zadovoljenje koje se ispoljava u snu i koje se, razume se, ubrzo može naći na svom mestu u mislima sna, ovim po­ datkom nije uvek u potpunosti objašnjeno. Po pra­ vilu će se za njega morati potražiti u mislima sna jedan drugi izvor, na kome leži pritisak cenzure, i koji pod ovim pritiskom ne bi dao zadovoljenje nego suprotan afekat, ali zbog prisustva prvog izvora afekta omogućeno je da drugi izvor svoj afekat za­ dovoljenja izvuče iz potiskivanja i da ga kao poja­ čanje pridruži zadovoljenju iz prvog izvora. Tako afekti u snu izgledaju kao sastavljeni od više doda­ taka i kao hiperdeterminisani s obzirom na materijal

misli sna; izvori afekata koji mogu dati isti ajekat udružuju se pri radu sna da bi ga stvorili.1 Malo uvida u ove komplikovane odnose dobićemo ako analiziramo onaj lep san (u čijem je središtu „Non vixit" (uporedi str. 74). U ovom snu manifeNtucije afekata raznih kvaliteta zbijene su na dva mesta manifestne sadržine. Neprijateljski i neprijatni osećaji (u snu samom stoje reci „savladan neobičnim emocijama"), nagomilani su tamo gde suparničkog prijatelja uništavam sa ove dve reci. Na kraju sna neobično sam radostan i odobravam mogućnost koja mi je u snu izgledala apsurdna, da naime postoje revenanti, koji se mogu ukloniti prostom željom. Ja još nisam ispričao povod za ovaj san. On je od bitne važnosti i vodi duboko u razumevanje sna. Od svoga prijatelja iz Berlina (kojeg sam obeležio sa Fl.) dobio sam izveštaj da će se podvrći operaciji i da će mi dalje podatke o tome, kako je s njim, dati njegovi rođaci koji žive u Beču. Prve vesti koje sam posle operacije primio nisu bile prijatne i zabrinja­ vale su me. Najradije bih sam otputovao do njega, ali sam baš u to vreme imao neke teške bolove koji su mi svaki pokret pretvarali u mučenje. I sad, iz misli sna saznajem da sam se plašio za život dragog prijatelja. Njegova jedina sestra, koju nikada nisam poznavao, umrla je, kao što sam znao, u mladim godi­ nama posle sasvim kratkog bolovanja. (U snu: Fl. pripoveda o svojoj sestri i kaže: „Za tri četvrti sata ona bese mrtva"). Mora biti da sam sebi uobrazio da ni njegova priroda nije mnogo otpornija od prirode njegove sestre i zamislio da posle mnogo gorih vesti naposletku putujem — i da dolazim suviše kasno, zbog čega bih mogao sebe večito da prekorevam. 8 Ovaj prigovor zbog zakašnjenja postao je centar sna,
Na sličan način objasnio sam i veoma snažno đelovanje zadovoljstva tendencioznih viceva. 8 To je ta fantazija iz nesvesnih misli sna što zapovednički traži „non vivit" umesto „non vixit". „Suviše kasno si stigao, on više ne živi." Na str. 76 pokazano je da i manifest­ na situacija sna cilja na „non vivit".
1

134

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

135

ali je prikazan u jednoj sceni u kojoj mi poštovani učitelj iz mojih studentskih godina Brike ovo preba­ civanje izražava jednim strašnim pogledom svojih plavih očiju. Ubrzo će se pokazati šta je izazvalo ovo skretanje scene: a scenu ni san nije u stanju da reprodukuje onako kako sam je ja doživeo. On, do­ duše, onom drugom ostavlja plave oči, ali uništavajuću ulogu dodeljuje meni, dakle preokret koji je oči­ gledno delo ispunjenja želje. Briga za prijateljev ži­ vot, prebacivanje što ne dolazim k njemu, moja posramljenost (on je neupadljivo došao k meni u Beč), moja potreba da se smatram opravdanim svojom bo­ lešću: sve to sastavlja oluju emocija koja se u snu jasno oseća i koja besni u onom carstvu misli sna. Ali u povodu za san bilo je još nešto drugo što je na mene delovalo u sasvim suprotnom pravcu. Za­ jedno s nepovoljnim vestima iz prvih dana operacije dobio sam i opomenu da o celoj toj stvari ni s kim ne razgovaram; ta me je opomena uvredila jer je kao pretpostavku sadržavala izlišno nepoverenje u moju diskreciju. Znao sam, doduše, da ovo naređenje ne potiče od moga prijatelja, nego od nespretnosti ili preterane bojažljivosti posrednika koji mi je vest bio doneo, ali me je ovo prikriveno prebacivanje veoma neprijatno pogodilo baš zato što — nije bilo sasvim neopravdano. Drugi prigovori, u kojima „uvek ne­ čeg ima", kao što je svima nama poznato, jedini su koji nas uzbuđuju. Doduše, to se u stvari ne odnosi na ovog prijatelja, nego na jedan mnogo raniji pe­ riod moga života. Onda sam se dvojici prijatelja, koji su i mene tako oslovljavali, što mi je služilo na čast, nešto izbrbljao, sasvim nepotrebno, što je jedan bio rekao o drugome. Ni prebacivanja nisam zaboravio koja sam tada morao da slušam. Jedan od dvojice prijatelja među kojima sam onda stvorio nemir bio je profesor Flajšl (Fleischl), drugog mogu da nazo­ vem imenom Jozef, a to ime je imao i moj prijatelj i protivnik u snu. O prigovoru da ništa ne mogu zadržati za sebe svedoče u snu elementi neupadljiv, i Fl.-ovo pitanje koliko sam o njegovim stvarima ispričao P.-u. Ali

intervencija ovoga sećanja (o mojoj ranijoj indiskre­ ciji i njenim posledicama) prebacila je prigovor, što isu više kasno dolazim, iz sadašnjosti u ono vreme kad sam živeo u Brikeovoj laboratoriji; i time što drugu osobu u sceni uništenja u snu zamenjujem jednim Jozejom, ja sam uradio da ova scena ne prikazuje samo prigovor što dolazim odveć kasno, nego i onaj drugi prigovor koji je jače potisnut, da ne mogu sa­ čuvati nikakvu tajnu. Ovde jasno padaju u oči rad sna na sažimanju i na pomeranju, kao i razlozi za njih. Moja sadašnja beznačajna ljutnja na opomenu da ništa ne odam dobij a pojačanje iz izvora u dubini moje duše i tako je narasla i postala reka neprijatelj­ skih osećanja prema ličnostima koje sam, u stvari, toliko voleo. Izvor koji je dao pojačanje teče u mom dečjem dobu. Već sam ispričao da se moja topla pri­ jateljstva kao i neprijateljstva sa vršnjacima svode na druženje u detinjstvu sa jednim mojim nećakom, godinu dana starijim od mene, pri čemu je on bio nadmoćniji; ja sam rano naučio kako da se odbranim, mi smo živeli nerazdvojni jedan od drugoga, voleli smo se, a međutim, smo se, prema pričanju sta­ rijih ljudi, i tukli i jedan drugoga optuživali. Svi moji prijatelji su u izvesnom smislu inkarnacije ovog prvog lika koji „friih sich einst dem triiben Blick 1 gezeigt" — to su bili revenanti. Moj nećak se vra­ tio kada smo bili u mladićkim godinama i tada smo zajedno igrali uloge Cezara i Bruta. Jedan intiman prijatelj i jedan omrznuti neprijatelj sačinjavali su stalno moj emocionalni život; umeo sam da uvek iz­ nova stvorim obojicu i često se događalo da je ideal detinjstva išao dotle da su i prijatelj i neprijatelj postali jedna te ista osoba, razume se, više ne u isto vreme ili u više puta ponovljenoj promeni, kao što je to mogao biti slučaj u prvim godinama moga de­ tinjstva.
Koji su se jednom rano ukazali mom mutnom pogledu. Ovo je citat iz Geteovog Fausta, uvod (Prim. prev.).
1

136

Tumačenje snova, U

Afekti u snu

137.

Na koji način kod ovakvih stanja stvari može jedan recentni povod za stvaranje afekta posegnuti natrag u infantilno stanje, da bi tamo bio zamenjen za delovanje afekta, to na ovom mestu ne bih pre­ tresao. To spada u psihologiju nesvesnog mišljenja i našlo bi svoje objašnjenje u psihološkom objašnje­ nju neuroza. Pretpostavimo za naše svrhe tumačenja snova da se pojavilo jedno sećanje iz detinjstva, ili da je takvo sećanje stvoreno fantastično, sa otprilike ovom sadržinom: Oba deteta se posvađaju zbog jed­ nog predmeta — kod predmeta, ostavićemo na stra­ nu, mada sećanje ili varka sećanja misle na jedan sasvim određeni predmet; — svaki od njih tvrdi da je ranije došao, da njemu dakle pripada pravo prven­ stva; dolazi do tuče; sila dolazi pre pravde; prema nagoveštajima sna ja bih mogao znati da nisam u pravu (primećujući grešku sam); ali u ovom slučaju ostajem jači, i vladam borbom, pobeđeni trči ocu, odnosno dedi, optužuje me, a ja se branim recima koje su mi poznate iz očevog pričanja: Ja sam ga lu­ pio jer je on mene lupio. Ovo sećanje ili verovatnije fantazija, koja mi se nameće za vreme analizovanja sna — ne znam kako, bez ikakvog daljeg jemstva, — sačinjavala je neku sredinu u mislima sna, koja je emocije što su delovale u mislima sna prikupljala onako kao što bunar prikuplja vodu koja u nj utiče. Odavde dalje misli sna teku ovim putevima: Sasvim si zaslužio to da si mi morao ustupiti mesto; zašto si hteo da me oteraš sa mesta? Nisi mi potreban, ja ću već naći nekog drugog s kim ću igrati itd. Zatim se otvaraju putevi kojima se ove misli ponovo ulivaju u predstavljanje u snu. Jedno takvo „Ote-toi 1 que je m'y mette" mora da sam u svoje vreme pre­ bacio svom pokojnom prijatelju Jozefu. On je mo­ jim stopama ušao kao aspirant u Brikeov laborato­ rij um, ali tamo mu je napredovanje dugo trajalo. Ni­ jedan od oba asistenta nije se pomerao s mesta, a mladost je postala nestrpljiva. Moj prijatelj koji je

znao da mu je vreme života ograničeno, i koga nije vezivala nikakva intimna veza za njegovog prethod­ nika, s vremena na vreme bi glasno izražavao to svoje negodovanje. A pošto je ovaj prethodnik bio težak bolesnik, to je želja da bude udaljen mogla imati još i ružnije značenje nego da jednostavno bude udaljen. Razume se da je i u meni neko­ liko godina ranije bila još mnogo življa ista že­ lja da zauzmem jedno mesto koje je ostalo upražnjeno; gde god na svetu postoji rang-lista i unapre­ đivanje, onde je široko otvoren put željama koje va­ lja potiskivati. Sekspirov Princ Hal, čak ni kraj po­ stelje svoga bolesnog oca, nije mogao da se odupre iskušenju da jednom proba kako mu stoji kruna. Ali san, kao što je shvatljivo, ovu bezobzirnu želju ne kažnjava na meni nego na njemu. 1 „Zato što je bio vlastoljubiv, ja sam ga ubio." Pošto nije mogao sačekati da mu onaj drugi ustupi mesto, zato je on sam bio uklonjen. O ovome razmi­ šljam neposredno pošto sam na univerzitetu prisu­ stvovao otkrivanju spomenika onom drugom. Jedan deo moga zadovoljenja koje sam osetio u snu tumači se dakle ovako: Pravedna kazna, trebalo je da ti se tako dogodi. Na sahrani ovoga prijatelja neki mladi čovek na­ činio je primedbu koja je izgledala nezgodna: da je govornik tako govorio kao da svet odsad bez jednog ovakvog čoveka više neće moći da postoji. U njemu se pokrenuo otpor jednog časnog čoveka čiji bol ljudi ometaju svojim preterivanjem. Ali za ovaj govor ve­ zuju se druge misli sna: niko zaista nije nenadoknadljiv; koliko ljudi sam već otpratio do groba; a ja još uvek živim, sve sam ih nadživeo, ja sam zadržao mesto. Jedna takva misao u trenutku kad se plašim da svoga prijatelja više neću zateći među živima ako otputujem kod njega dozvoljava sad dalji razvoj: da
Moralo je pasti u oči da ime Jozef igra tako veliku ulogu u mojim snovima (vidi san o ujaku). Iza lica koja se tako zovu, može se naročito lako sakriti moje Ja u snu, jer Jozef se zvao i „tumač snova" koji nam je poznat iz Biblije.
1

1

Skloni se da ja tu stanem.

138

Tumačenje snova, II

Afekti u snu

139

se radujem što ću opet nekoga nadžive ti, što nisam umro ja, nego on, što još uvek ostajem na bojištu kao pobednik, kao onda u sceni o kojoj sam fantazi­ rao u svom detinjstvu. Ovo zadovoljenje o tome da sam ostao pobednik, koje dolazi iz infantilnosti, po­ kriva glavni udeo afekta koji je primenjen u san. Ja se radujem tome što sam nadživeo, i to izražavam naivnim egoizmom anegdote između dva supružnika: „Kad jedno od nas dvoje umre, preseliću se u Pariz." Za moje očekivanje, samo po sebi je razumljivo da nisam ja taj što će umreti. Ne može se poreći da tumačenje i saopštavanje svojih snova zahteva teško samosavlađivanje. Mora­ mo se otkriti kao jedini nevaljalci među svima ple­ menitim ljudima sa kojima delimo život. Za mene je dakle sasvim shvatljivo da revenanti postoje samo dotle dok ih trpimo, i da oni mogu biti odstranjeni željom. To je, dakle, ono zbog čega je moj prijatelj Jozef bio kažnjen. A revenanti su inkarnacije moga prijatelja iz detinjstva, koje se redaju jedna za dru­ gom; ja sam dakle zadovoljen i zbog toga što sam ovo lice uvek zamenjivao, a zamena će se naći i za onoga koga se baš sada spremam da izgubim: niko nije nenadoknadljiv. A gde je ostala cenzura sna? Zašto ona nije naj­ energičnije prigovorila ovom toku misli najgrublje samoživosti, i zašto nije zadovoljstvo, vezano za nj, pretvorila u osećaj snažnog nezadovoljstva? Mislim da je objašnjenje za ovo u tome: što su ostali besprekorni tokovi misli u vezi sa istim osobama istovre­ meno došli do zadovoljenja i što svojim afektom po­ krivaju afekat iz zabranjenog infantilnog izvora. U jednom drugom sklopu misli ja sam prilikom onog svečanog otkrivanja spomenika ovako razmišljao: To­ liko dragih prijatelja sam izgubio, jedne smrću a druge prekidom prijateljstva; pa ipak je lepo što sam našao zamenu za njih, što sam stekao jednoga koji za mene više znači nego što su mogli drugi, i kojeg ću sada u godinama u kojim se nova prija­ teljstva više lako ne sklapaju lako zadržati za večita vremena. Zadovoljstvo što sam našao ovu zamenu

za izgubljene prijatelje mogu primiti nesmetano u san, ali iza nje se krišom uvlači i neprijateljsko za­ dovoljstvo iz infantilnog izvora. Infantilna nežnost, svakako, pomaže sadašnju opravdanu nežnost; ali i infantilna mržnja je prokrčila sebi put u predstav­ ljanje. Ali u snu je, osim toga sadržan jasan mig na drugi tok misli koji može da se završi u zadovolje­ nju. Moj prijatelj je nedavno pre toga, posle dugog očekivanja, dobio ćerčicu. Znam koliko je žalio svoju rano umrlu sestru i pisao sam mu da će na ovo dete preneti ljubav koju je osećao prema sestri; i da će ova devoj čiča naposletku učiniti da zaboravi taj ne­ nadoknadivi gubitak. I tako se i ovaj niz misli ponovo povezuje za posredničku misao u latentnoj sadržini sna, od koje polaze puteve na sve strane u suprotnim pravcima: Niko nije nenadoknadljiv. Pregledaj, sve sami reve­ nanti — svi oni koje smo izgubili vraćaju se ponovo. I tako se asocijativne veze između kontradiktornih komponenata misli sna više stežu zbog slučajne okol­ nosti što ćerčica moga prijatelja nosi isto ime kao i moja sopstvena drugarica s kojom sam se igrao, se­ stra moga najstarijeg prijatelja i protivnika, koja je bila istih godina sa mnom. Sa zadovoljstvom sam čuo za ime Pavlina, i da bih aludirao na ovu okolnost, ja sam u snu jednog Jozef a zamenio drugim Jozefom, i našao sam da je nemogućno da potisnem isti početak imena Flajšl i Fl. Odavde nit mojih misli vodi dalje do davanja imena moje sopstvene dece. Nastojao sam da se njihova imena ne biraju prema modi vremena, nego da budu određena sećanjem na drage osobe. Njihova imena decu načiniše revenantima. I najzad, zar imati decu za sve nas ne znači je­ dini pristup u besmrtnost! O afektima sna dodaću ovde samo još nekoliko napomena sa jednog drugog gledišta. U spavačevoj duši može biti sadržana tendencija prema afektu — što mi zovemo raspoloženjem — kao dominirajući elemenat, i može imati zatim determinativni uticaj na san. Ovo raspoloženje može voditi poreklo iz do-

140

Tumačenje snova, II

Sekundarna obrada

141

življaj a i tokova misli preko dana, može imati somatske izvore; u oba slučaja biće praćeno tokovima misli koji mu odgovaraju. Za stvaranje sna ostaje sasvim svejedno što ova sadržina predstava misli sna jedan put primarno ušlo vi java sklonost afekta, a drugi put, sekundarno, emocionalno, što treba objasniti na somatskoj osnovi. U svakom slučaju stvaranje sna zavisi od uslova da može predstavljati samo nešto što je ispunjenje želja, i da samo od želja može po­ zajmiti svoju psihičku pokretačku snagu. Stvarno postojeće raspoloženje pretrpeće isti postupak kao i senzacija koja se stvarno pojavljuje za vreme spa­ vanja, koja biva ili zanemarena ili joj se daje novo tumačenje u smislu nekog ispunjenja želje. Teška raspoloženja za vreme spavanja postaju pokretači snova tako što izazivaju energične želje koje san tre­ ba da ispuni. Materijal za koji su ta raspoloženja vezana biva sve dotle prerađivan dok se može upotrebiti za izražavanje ispunjenja želje. Ukoliko je elemenat teškog raspoloženja intenzivniji i dominantniji u mislima sna, utoliko će sigurnije najjače potisnuti impulsi želja iskoristiti priliku da budu predstavljeni. Jer, budući da je već prisutno nezado­ voljstvo koje bi oni inače svakako morali proizvesti, oni teže da deo svoga zadatka — da probiju put do predstavljanja — nalaze već izvršenim. I raspravlja­ jući o ovome, mi smo se ponovo dotakli problema sno­ va straha, a ovi, kao što ćemo videti, predstavljaju marginalni slučaj u funkciji snevanja.

J SEKUNDARNA OBRADA A sada da pređemo na četvrti faktor koji sudeluje u stvaranju sna. Ako istraživanje o sadržaju sna nastavimo onako kao što smo to ranije radili, ispitujući upadljiva zbi-

vanja u sadržaju sna s obzirom na njihovo poreklo iz misli sna, naići ćemo i na elemente za čije je ob­ jašnjenje potrebno postaviti jednu sasvim novu pret­ postavku. Podsećam na one snove u kojima se u snu čudimo, ljutimo, bunimo, i to protiv jednog dela same sadržine sna. Kao što sam pokazao na pogodnim primerima, ove pojave kritike u snu većim delom nisu uperene protiv sadržaja sna, nego se pokazuju da su preuzeti i pogodno upotrebijeni delovi materijala sna. Ali ne­ što od te vrste ipak se ne prilagođava ovom obja­ šnjenju; korelat za ovo ne može se naći u materi­ jalu sna. Sta, na primer, znači kritika koja u snu nije tako retka: „Pa to je samo san"? To je stvarna kritika sna onako kako bih je mogao izreći u bud­ nom stanju. Takođe prilično je česta i prethodnica buđenja; još češće joj prethodi neko neprijatno osećanje koje se stišava posle konstatacije da se radi o stanju snevanja. Ali misao: „Pa to je samo san" za vreme sna smera isto što na otvorenoj pozornici tre­ ba da kaže kroz usta Oferibahove Lepe Jelene; ona želi da smanji važnost upravo doživljenoga i da omogući da se podnosi ono što će doći. Ona služi da bi uspavala izvesnu instanciju koja bi u datom slu­ čaju imala sve razloge da se probudi i da zabrani nastavak sna — ili scene. Ali je zgodnije nastaviti spavanje i trpeti san zato „što je to upravo samo san". Ja zamišljam ovako, da prezriva kritika: To je samo san, u snu nastupa onda kad se oseti da je cenzura koja nikad potpuno ne spava, potpuno prevarena snom koji je već propustila. Suviše kasno je da bi ga potisnula, i tako s onom napomenom susreće strah ili neprijatno osećanje koje se posle sna javlja. To je primer za jedan esprit d'escalier od strane psihič­ ke cenzure. Na ovom primeru sad raspolažemo nepobitnim dokazom za to da iz misli sna ne proizlazi sve što­ god san sadržava, nego da sadržini sna može dati do­ prinos jedna psihička funkcija koja se ne može raz­ likovati od našeg budnog mišljenja. Postavlja se pi-

142

Tumačenje snova, II

Sekundarna obrada

14JJ

tanje: da li se to dešava samo izuzetno, ili možda pripada psihičkoj instanciji koja inače deluje isklju­ čivo kao cenzura, jedan redovan udeo u stvara­ nju sna? Bez kolebanja moramo se odlučiti za ovo poslednje. Nema sumnje da je instancija koja vrši cenzuru, i čiji smo uticaj dosad upoznali samo u ograničenji­ ma i propustima u sadržaju sna, kriva i za umetanja i umnožavanja sadržaja sna. Ova se umetanja često mogu lako prepoznati; o njima se izveštava sa sne­ bivanjem, ona se uvode sa „kao da" sama po sebi, nemaju neku naročito veliku živost i uvek se nalaze na onim mestima gde mogu da posluže za poveziva­ nje dva dela sadržaja sna, u svrhu utiranja puta vezi između ta dva dela. Ona u pamćenju pokazuju ma­ nju postojanost nego pravi izdanci materijala sna; ako san podlegne zaboravu, onda ona najpre ispa­ daju, i ja snažno naslućujem da naša česta žalba da smo tako mnogo sanjali, da smo veći deo toga zabo­ ravili i sačuvali samo odlomke od svega, počiva upra­ vo na brzom ispadanju ovih misli koje povezuju i lepe. Pri potpunoj analizi ova umetanja često se oda­ ju time što u mislima sna za njih ne postoji nikakav materijal. Ali pri pažljivom proučavanju ja ovaj slu­ čaj moram obeležiti kao redi; najčešće se umetnute misli svakako mogu svoditi na materijal u mislima sna, ali taj materijal ne bi mogao da polaže pravo na to da bude preuzet u san ni po svojoj sopstvenoj vrednosti niti pak predeterminisanjem. Psihička funkcija u stvaranju sna, koju sada posmatramo, sa­ mo se u krajnjem slučaju, kako se čini, uzdiže do toga da stvara nove tvorevine; dokle god je to još mogućno, ona koristi ono što nalazi kao pogodno u materijalu sna. Ovo što ovaj deo sna ističe i odaje jeste njego­ va tendencija. Ova funkcija postupa slično kao što pesnik zlobno primećuje za filozofa: otvore u gra­ đevini sna ona ispunjava krpama i ritama. A posledica njenoga nastojanja je ta da san gubi izgled apsurdnosti i nepovezanosti i da se približava pri-

meru jednog razumljivog doživljaja. Ali napor nije uvek krunisan potpunim uspehom. Tako se stvara­ ju snovi koji za površnog posmatrača mogu izgle­ dati besprekorno logični i korektni; oni polaze od jedne mogućne situacije, nastavljaju je kroz promene bez prigovora i dovode je, iako to u najređem slu­ čaju, do jednog zaključka koji ne izaziva iznenađe­ nje. Ovi snovi pretrpeli su najdublju obradu kroz jed­ nu psihičku funkciju koja je slična budnom mišlje­ nju; izgleda da imaju neki smisao, ali je taj smisao i najviše udaljen od stvarnog značenja sna. Ako ih. analiziramo, uverićemo se u to da se sekundarna obrada sna ovde najslobodnije igrala sa materijalom, a zadržala najmanje od njegovih relacija. To su sno­ vi koji su tako reći jednom već bili objašnjeni još pre nego što ih u budnom stanju izlažemo tumače­ nju. U ostalim snovima ova tendenciozna obrada je samo malo napredovala; utoliko izgleda da poveza­ nost vlada, a posle toga san postaje besmislen ili zbrkan, možda da bi se u svom toku podigao još i drugi put dotle da dobije izgled razumnog. U osta­ lim snovima obrada je uopšte otkazala; mi se kao bespomoćni nalazimo pred besmislenom gomilom fragmentarnog materijala. Ovoj četvrtoj sili što stvara san ja ne bih ka­ tegorički porekao sposobnost da stvara nove dopri­ nose snu — tu silu mi ćemo ubrzo upoznati kao svo­ ju staru poznanicu, pošto je ona jedina od četiri na­ ma poznate sile u drugim prilikama. Ne želim po­ reći da ovaj četvrti faktor ima sposobnost da stvara • nove doprinose snu. Ali sigurno se ispoljava i njen uticaj, kao i uticaj ostalih, prvenstveno u davanju prednosti i izboru već stvorenog psihičkog materi­ jala u mislima sna. Postoji jedan slučaj u kome je ona pošteđena od rada da snu, tako reći, nazida jed­ nu fasadu time što se u materijalu misli sna jedna takva tvorevina već nalazi spremna i gotova, očeku­ jući na to da bude upotrebljena. Elemenat misli sna koji imam na umu obično obeležavam „fantazijom": možda ću izbeći nesporazume ako odmah kao ana-

144

Tumačenje snova, II
1

Sekundarna obrada

145

logiju iz budnog života označim budan san. Ulogu ovoga elementa u našem duševnom životu psihijatri još nisu iscrpno upoznali i otkrili; M. Benedikt, kako mi se čini, načinio je u ovom pravcu početak koji veoma mnogo obećava. Nepogrešivom oštrom oku pesnika nije umaklo značenje budnog sna: opšte je poznat opis koji je A. Dođe (Daudet) dao ličnosti u romanu. Proučavanje psihoneuroza vodi do zapanju­ jućeg saznanja da su ove fantazije ili budni snovi najbliži prethodnici u histerične simptome — bar čitavom nizu ovih. Histerični simptomi nisu vezani za sama sećanja, nego za fantazije sagrađene na nji­ hovom temelju. Česta pojava svesnih dnevnih fan­ tazija ove tvorevine približava našem poznavanju; ali isto tako kao što postoje svesne fantazije te vrste, tako se javljaju u prekomernom broju i nesvesne, koje zbog svoje sadržine i svoga porekla od potisnu­ tog materijala moraju ostati nesvesne. Detaljno udu­ bljivanje u karakter ovih dnevnih fantazija pokazuje nam da je pravilno da ove formacije treba da nose isto ime koje dajemo i proizvodima naše misli za vreme noći: snovi. Bitni deo svojih osobina ti budni sno­ vi imaju zajedničko sa noćnim snovima; istraživa­ nje o njima bi nam zapravo moglo otvoriti najkraći i najbolji pristup ka razumevanju noćnih snova. Kao snovi, oni su ispunjenje želje; kao snovi, oni većim delom baziraju na utiscima infantilnih doživljaja; kao i snovi, oni za svoje tvorevine kori­ ste izvesno popuštanje cenzure. Ako ispitamo njiho­ vu strukturu, zapazićemo način na koji je motiv že­ lje koji deluje u njihovoj proizvodnji pomešao mate­ rijal od kojeg su sagrađeni, preuredio ga i ponovo sklopio u jednu celinu. Oni se prema uspomenama iz detinjstva, iz kojih su izvedeni, nalaze otprilike u istom odnosu kao mnoge barokne palate Rima pre­ ma antičkim ruinama, čiji su kameni-tesanici i stubovi dali materijal za građevine modernih oblika.
1

Reve, petit roman — day-dream, story.

U „sekundarnoj obradi" koju smo pripisali na­ šem četvrtom faktoru koji stvara san nalazimo istu operaciju koja se prilikom stvaranja budnih snova može izražavati nesmetano od drugih uticaja. Mogli bismo bez daljeg reći: ovaj naš četvrti faktor poku­ šava da iz njemu dostupnog materijala oblikuje ne­ što kao budan san. A tamo gde je jedan takav bu­ dan san već formiran u sklopu misli sna, ovaj četvrti faktor na radu sna radije će osvojiti budan san, koji je već gotov, i pokušati da ga uvede u sadržinu sna. Postoje takvi snovi koji se sastoje isključivo u po­ navljanju jedne dnevne fantazije, koja je možda ostala nesvesna: na primer, san dečaka da se na bor­ benim kolima vozi sa junacima iz trojanskoga rata. U mom snu „autodidasker" bar drugi deo predstav­ lja verno ponavljanje jedne same po sebi bezazlene dnevne fantazije o mojoj vezi sa profesorom N. Zbog komplikovanih uslova koje san mora zadovoljiti ka­ da se pojavi, češće se dešava da gotova fantazija stvara samo jedan deo sna, ili da se samo jedan njen' deo probije do sadržine sna. U celini se, onda, sa fantazijom postupa kao sa svakim drugim sastavnim delom latentnog materijala; ali ona se u snu često može prepoznati još kao celina. U mojim snovima često se javljaju delovi koji se ističu utiskom što se razlikuje od ostalih. Oni mi izgledaju kao tečni, bo­ lje povezani i pri tom nepostojaniji nego ostali de­ lovi istoga sna. Ja znam da su to nesvesne fantazije koje dospevaju u san, ali mi još nikad nije uspelo da jednu ovakvu fantaziju fiksiram. Uostalom, ove fan­ tazije, kao i svi ostali sastavni delovi misli sna, zbi­ jaju se, sažimaju se, jedna se superimponira drugoj i slično. Ali postoje i prelazni slučajevi, gde mogu gotovo neizmenjene da stvaraju sadržaj sna ili bar fasadu sna, pa sve do suprotnog slučaja, gde su u snu zastupljene samo jednim od svojih elemenata ili ne­ kom dalekom aluzijom na jedan takav elemenat u sadržini sna. Očigledno i za sudbinu fantazije u mi^ slima sna ostaje kao merodavno koje prednosti mogu pružiti protiv zahteva cenzure i težnje prema sa­ žimanju.
10 Frojd, Odabrana dela, VII

146

Tumačenje

snova,

II

Sekundarna

obrada

147

Pri izboru primera za tumačenje sna izbegavao sam, koliko sam mogao, one snove u kojima nesvesne fantazije igraju značajnu ulogu, i to iz razloga što bi uvođenje ovog psihičkog elementa zahtevalo op­ širna objašnjenja iz psihologije nesvesnog mišljenja. Ali ipak „fantaziju" ne mogu potpuno zaobići ni u ovoj vezi, pošto ona često u potpunosti dospeva u san, a još češće kroz njega prosijava. Hteo bih da nave­ dem, možda, još jedan san koji izgleda da je sastav­ ljen iz dve različite i suprotne fantazije i koje se na izvesnim mestima pokrivaju, i od kojih je jedna po­ vršna, dok druga, tako reći, predstavlja tumačenje prve. 1 San — to je jedini san za koji nemam nikakvih brižljivo vođenih zabeležaka — glasi otprilike ova­ ko: Snevač — jedan neoženjen mlad čovek — sedi u jednom restoranu koji redovno posećuje i koji je u snu realistično predstavljen. Pojave se više lica da ga povedu sobom, među njima je i jedna osoba koja hoće da ga uhapsi. On kaže svojim drugovima za sto­ lom: Platiću kasnije, vratiću se opet. Ali ovi pod­ rugljivo viču. To nam je već poznato, to svako kaže. Jedan od gostiju još viče za njim: Opet jedan od­ lazi. Njega zatim odvedoše u jedan tesan lokal gde nalazi neku ženu sa detetom u naručju. Jedan od njegovih pratilaca kaže: To je gospodin Miler. Neki komesar, ili neko drugo zvanično lice, prelistava u jednom svežnju hartija ili spisa i pri tom ponavlja: Miler, Miler, Miler. Naposletku mu postavlja pitanje
1 Dobar primer jednog takvog sna, nastalog naslaganjem više fantazija jedne iznad druge, analizirao sam u svom delu: „Bruchstiick einer Hysterienanalyse" (Odlomak jedne analize histerije), 1905. godine. Uostalom, ja sam potcenjivao značenje ovakvih fantazija za stvaranje sna sve dok sam pretežno obrađivao svoje sopstvene snove koji su obično ba­ zirani na diskusijama i konfliktima mišljenja, a retko na bud­ nim snovima. Kod drugih osoba može se često mnogo lakše dokazati postojanje potpune analogije noćnog sna sa budnim. Kod histeričnih bolesnika napad se može zameniti snom; onda se lako možemo uveriti da je fantazija budnog sna za obe ove psihičke tvorevine predstavljala neposrednog pret­ hodnika.

na koje on odgovara sa „da". Zatim se okrene da bi pogledao onu ženu i primećuje da je dobila veliku: bradu. Ovde je lako odvojiti oba sastavna dela. Površni deo je fantazija hapšenja, i izgleda da ju je rad sna nanovo stvorio. A iza nje vidi se materijal koji je od strane rada sna pretrpeo mali preobražaj — fan­ tazija braka. Crte koje mogu biti zajedničke i jednom i drugom pojavljuju se naročito jasno kao na ne­ koj Galtonovoj kombinovanoj fotografiji. Obećanje dosadašnjeg neženje da će ponovo potražiti svoje mesto za stalnim stolom u restoranu, neverovanje nje­ govih drugova u piću, isprobanih mnogobrojnim isku­ stvima, vika: Opet jedan odlazi (ženi se), sve su to crte lako razumljive i za ono drugo tumačenje. Isto tako i potvrdna reč „da" koju osoba daje zvaničnom licu. Prelistavanje u jednom svežnju hartije, pri če­ mu se isto ime ponavlja, odgovara jednoj podređe­ noj crti, koja se lako može prepoznati sa svadbenih svečanosti, po čitanju telegrama koji u hrpama do­ laze sa izrazima želje za srećom, i koji svi glase na isto ime. U ličnom nastupu neveste u ovom snu odnela je čak i svadbena fantazija pobedu nad fantazi­ jom hapšenja koja ju pokriva. To što ova nevesta na kraju dobij a bradu nisam mogao objasniti nekim raspitivanjem — jer do analize nije došlo. Snevač je, dan pre toga, išao preko ulice sa jednim svojim prijateljem koji je bio isto tako neraspoložen pre­ ma braku, i skrenuo je svom prijatelju pažnju na jednu lepoticu — crnku koja im je dolazila u susret. A prijatelj je rekao: Jeste, samo kad ove žene tokom godina ne bi dobile brade kao njihovi očevi. Razume se da i u ovim snovima ne nedostaju elementi kod kojih je izobličenje sna obavilo jedan dublji rad. Tako bi reci: „Platiću kasnije" mogle da ciljaju na stav budućeg tasta, a kojeg bi se morao pla­ šiti u vezi sa mirazom. Snevačicu, očigledno, svako­ jake pomisli sprečavaju da se sa uživanjem oda fan­ tazijama o braku. Jedna od ovih sumnji da čovek brakom gubi svoju slobodu utelovila se kod promene u scenu hapšenja.
10«

/

148

Tumačenje snova, II

Sekundarna obrada

149

Ako se još jednom vratimo na to da se rad sna rado služi fantazijom koju je već našao pripremljenu umesto da je tek sastavlja iz materijala misli sna, onda ćemo na osnovu ovoga saznanja možda resiti jednu od najinteresantnijih zagonetaka sna. Ranije sam ispričao Morijev san koji se, pogođen jednom daščicom u potiljak, budi iz dugog sna, koji je pred­ stavljao jedan kompletan roman iz doba velike re­ volucije. Pošto se san izdaje kao povezan i u potpu­ nosti podešen za to da bi objasnio nadražaj koji ga je probudio, o čijoj pojavi snevač nije mogao ništa da sluti, izgleda da preostaje mogućna samo jedna pretpostavka: da je čitav bogati san morao biti komponovan i da je morao biti obavljen u kratkom vre­ menskom razmaku između padanja daske na Mori­ jev vratni pršljen i njegovog buđenja, izazvanog ovim padom. Mi se nikad ne bismo usudili da misaonoj ak­ tivnosti u budnom stanju pripišemo jednu ovakvu brzinu, i tako smo došli do toga da radu sna kao nje­ govo naročito pravo pripišemo značajno ubrzanje toka. Protiv ovog zaključka, koji je ubrzo postao po­ pularan, novi autori Le Loren, Eger i drugi (Le Lorrain, Egger) živo su prigovorili. Oni jednim delom sumnjaju u tačnost Morijevog izveštaja o samom snu, a s druge strane pokušavaju da objasne da brzina našeg budnog misaonog rada ne zaostaje za onom u ovom snu, ako odbijemo preterivanja. Diskusija nameće principijelna pitanja čije mi rešenje ne iz­ gleda da skoro postoji. Ali moram priznati da argu­ mentacija, na primer Egerova, na mene nije učinila nikakav utisak koji bi me ubedio upravo protiv Mo­ rijevog sna o giljotini. Ja bih predložio sledeće obja­ šnjenje toga sna: Da li bi bilo baš tako neverovatno da Morijev san predstavlja fantaziju koja je u nje­ govom sećanju ostala godinama sačuvana i bila pro­ buđena u onom trenutku — rekao bih: izvršena alu­ zija na nju — kad je prepoznao nadražaj koji ga je probudio? Onda, najpre, otpada celokupna teškoća da se komponuje jedna tako duga istorija sa svim njenim pojedinostima za preko mere kratko vreme

koje ovde snevaču stoji na raspolaganju: ona je već bila komponovana. Da je drvo Morijev potiljak po­ godilo u budnom stanju, bilo bi eventualno mesta za misao: To je upravo tako kao da je čovek giljotiniran. Ali pošto ga je daska pogodila za vreme spavanja, to rad sna dospevajući nadražaj koristi brzo za to da ostvari jedno ispunjenje želje, kao da misli (ovo treba shvatiti sasvim figurativno): „Sad je dobra pri­ lika da se ostvari fantazija želje, koju sam u sebi stvorio u to i to vreme prilikom čitanja." Izgleda mi da se ne može osporiti to što je snevani roman upra­ vo onakav kakav mladić obično stvara pod utiscima snažnih uzbuđenja. Ko se ne bi osećao — a osobito još kao Francuz i kulturni istoričar —, privučen opi­ sivanjima iz doba strahovlade, u kome su aristokra­ ti ja, plemstvo, ljudi i žene, cvet nacije, pokazali kako se može umreti vedre duše, i kad su oni svežinu duha i otmenost svoga načina života zadržavali sve do sud^ bonosnog poziva na sud? Kako zavodljivo za jednog mladog čoveka da se u svojoj fantaziji udubi u sve to, da samoga sebe zamisli kako se oprašta od jedne dame ljubeći joj ruku da bi se neustrašivo popeo na gubilište! Ili, ako je ambicija bila glavni motiv nje­ govog fantaziranja, da se premesti u jednu od tih strašnih ličnosti koje snagom svojih misli i plame­ nom rečitošću vladaju gradom u kome u to vreme srce čovečanstva grčevito kuca, koje hiljade ljudi šalju u smrt iz ubeđenja i pripremaju preporod Ev­ rope, a pri tome nisu sigurne ni za svoje glave, i koje će ih jednoga dana staviti pod sečiva giljotine, mo­ žda u ulozi žirondista ili heroja Dantona? Da je Mo­ rijeva fantazija bila jedna od takvih — na to izgle­ da ukazuje jedna crta sačuvana u uspomeni „pra­ ćen nepreglednom gomilom ljudi". Ali nije neophodno potrebno da ova već dugo pripremljena fantazija treba da se ostvari za vreme spavanja; dovoljno je ako se samo, tako reći, „do­ dirne". Ja to mislim ovako: Ako se odsvira nekoliko taktova, pa neko (kao što je u Don Huanu) za to kaže: To je iz Mocartove Figarove ženidbe, onda se u meni smesta pojavi roj sećanja, a nijedno od njih ne može

150

Tumačenje snova, U

Sekundarna obrado

151

u prvom trenutku pojedinačno ući u moju svest. Pra­ va reč (Schlagwort) služi kao mesto ulaza kroz koji se čitav splet odjednom stavlja u stanje uzbuđenja. Ništa drukčije ne bi trebalo da postoji i u nesvesnom mišljenju. Budni nadražaj uzbuđuje psihičku ulaznu stanicu koja otvara pristup celokupnoj fantaziji o gi­ ljotini. Ali se ova ne prelazi za vreme spavanja, nego samo u snevačevom sećanju posle buđenja. Posle bu­ đenja, on se seća u svim pojedinostima fantazije koja je u snu bila probuđena kao celina. Pri tom nemamo nikakvog načina da se uverimo da se stvarno sećamo nečega što smo sanjali. Ovo isto objašnjenje — da se radi o gotovim fantazijama koje je budni nadra­ žaj doveo kao celinu u stanje uzbuđenja — valja primeniti i na druge snove podešene na nadražaj buđe­ nja, na primer i na Napoleonov san o borbi pre eks­ plozije paklene mašine. Među snovima koje je pri­ kupila Justina Tobovolska, u svojoj disertaciji o pri­ vidnom trajanju u snu, izgleda mi da ima najveću dokaznu snagu onaj san o kome pripoveda Makario (Macario) 1857. godine, a koji je sanjao jedan dram­ ski pisac, Kazimir Bonžur (Casimir Bonjour). 1 Ovaj čovek je jedne večeri hteo da prisustvuje prvom iz­ vođenju jednog svoga komada, ali je bio toliko umo­ ran da je na svom sedištu iza kulisa zadremao baš u trenutku kada se zavesa podigla. U snu je prošao svih pet činova svoga komada i posmatrao sve raznovrsne znake uzbuđenja koje su gledaoci ispoljavali prili­ kom izvođenja pojedinih scena. Posle završetka pred­ stave čuo je, sav blažen, kako mu izvikuju ime uz naj živahni je odobravanje. Odjednom se probudio. Nije hteo da veruje ni svojim očima ni ušima: pred­ stava nije krenula dalje od prvih stihova prve scene; on nije spavao duže od dva minuta. Svakako, nije suviše smelo tvrditi za ovaj san, gde snevač prolazi kroz svih pet činova i gde posmatra stav publike pre­ ma raznim mestima u drami, da nije morao nastati iz bilo kakve sveže neuroprodukcije za vreme spava-

1

Tobovolska, strana 53.

nj a, nego da je, možda, reprodukovao jedan deo ak­ tivnosti fantazije (u onom smislu u kome sam to opi­ sao) koja je već bila završena. Tobovolska, zajedno s ostalim autorima, ističe kao zajedničke osobine sno­ va sa ubrzanim tokom predstava da izgledaju naro­ čito koherentni, nikako kao ostali snovi, i da je sećanje na njih u mnogo većoj meri sumarno nego detalj­ no. A to bi upravo bili znaci koji bi morali pripadati ovakvim gotovim fantazijama, kojih se rad sna do­ takao, dakle zaključak koji autori nikako ne povlače. Ja neću tvrditi da svi snovi buđenja dozvoljavaju ovo objašnjenje, ili da se na ovaj način može ukloniti problem ubrzanog toka predstava u snu. Neizbežno je da se na ovom mestu pobrinemo i za odnos ove sekundarne obrade sadržine sna prema faktorima rada sna. Treba li da pretpostavimo da fak­ tori koji stvaraju san — tendencija ka sažimanju, ne­ ophodnost da se izbegne cenzura i obzir na moguć­ nost predstavljanja u psihičkim sredstvima sna — pre svega od materijala načine jednu prethodnu sadržinu sna, pa da se ova sadržina naknadno preobli­ kuje, da bi se, koliko je god mogućno, prilagodila zahtevima jedne druge instancije? To je jedva verovatno. Pre bismo morali pretpostaviti da zahtevi ove instancije od samoga početka daju jedan od uslova kojima san želi da udovolji, i da ovaj uslov, isto tako kao i uslov sažimanja, cenzure otpora i uslov mogućnosti predstavljanja, istovremeno deluje indukujući i birajući na veliki materijal misli sna. A među četiri uslova stvaranja sna, onaj koji smo naposletku upoznali svakako je baš taj čiji zahtevi izgleda da imaju najmanje prinudni uticaj na snove. Identifikovanje ove psihičke funkcije, koja preduzima tako­ zvanu sekundarnu obradu sadržine sna, sa radom na­ šeg budnog mišljenja sa velikom verovatnoćom pro­ izlazi iz sledećeg razmišljanja: Naše budno (predsvesno) mišljenje ponaša se prema bilo kom perceptivnom materijalu tačno onako kao što se funkcija u pitanju ponaša prema sadržini sna. Za njega je pri­ rodno da u jednom takvom materijalu stvara red, uspostavlja relacije, i da ga načini konformnim na-

152

Tumačenje snova, II

Sekundarna obrada

153

šim očekivanjima jedne intelegibilne celine. U stva­ ri, mi u ovom pravcu idemo suviše daleko. Veštine opsenara varaju nas jer se oslanjaju na ovu našu intelektualnu naviku. U nastojanju da date čulne utiske razumno sastavimo, mi često činimo najneobičnije greške ili čak falsifikujemo istinu materijala koji je pred nama. Dokazi koji spadaju ovamo isuviše su dobro poznati da bi bilo potrebno neko opšir­ nije izlaganje. Čitajući, mi prelazimo preko štam­ parskih grešaka koje remeti smisao, tako što iluzioniramo ono što je pravilno. Priča se da se neki ured­ nik jednog mnogo čitanog francuskog lista usudio da se opkladi da će u svakoj rečenici jednog dužeg član­ ka prilikom štampanja umetnuti reci „odnapred" ili „odostrag", a da to nijedan od čitalaca neće primetiti. On je dobio opkladu. Jedan komičan primer po­ grešne povezanosti pao mi je u oči pre nekoliko go­ dina prilikom čitanja novina. Posle one sednice u francuskoj skupštini, na kojoj je Dipii (Dupuis) odvažnim recima: ,,La seance continue" otklonio strah koji je zavladao u dvorani zbog eksplozije bombe koju je jedan anarhista bacio u dvoranu, saslušani su bili posetioci na galeriji kao svedoci o njihovom uti­ sku o atentatu. Među njima su bila dva čoveka iz provincije, od kojih je jedan pričao da je odmah po­ sle završetka govora doduše čuo neku detonaciju, ali da je mislio da u parlamentu postoji običaj da se uvek ispali jedan hitac čim neki govornik završi svoj govor. A drugi, koji je verovatno slušao već više go­ vornika, dao je isti sud, samo sa izmenom da takvo pucanje predstavlja neko priznanje koje se odaje samo posle naročito uspelih govora. Nijedna druga psihička instancija, dakle, samo naše normalno mišljenje, ne pristupa sadržaju sna sa zahtevom da mora biti razumljiv, izlaže ga prvom tumačenju i, prema tome, dovodi do njegovog potpu­ nog nerazumevanja. Za naše tumačenje ostaje propis da prividnu povezanost u snu, kao sumnjivu po nje­ nom poreklu, ostavimo u svakom slučaju po strani i da od onog što je jasno i što je zbrkano krenemo istim putem natrag, na materijal sna.

Ali, pri tom, primećujemo ono od čega skala kvaliteta sna, pomenuta ranije, bitno zavisi od zbr- • kanosti do jasnoće. Jasni nam izgledaju oni delovi sna u kojima je sekundarna obrada mogla nešto da izradi, a zbrkani oni drugi u kojima je snaga ovoga rada popustila. Pošto su pobrkani delovi sna tako če­ sto u isto vreme i delovi manje jasno izraženi, to možemo zaključiti da sekundarni rad sna treba na­ činiti odgovornim za jedan doprinos plastičnom in­ tenzitetu pojedinih tvorevina sna. Ako za definitivno oblikovanje sna, onako kako proizlazi pod saradnjom normalnog mišljenja, treba ma gde da potražim neki predmet upoređivanja, onda mi se ne nameće nijedan drugi osim onih zagonetnih napisa kojima je humoristički list Fliegende Blater tako dugo zabavljao svoje čitaoce. Za jednu rečenicu, koja zbog kontrasta pripada dijalektu i koja ima što je mogućno prostački šaljivo značenje, treba da se izazove očekivanje da sadržava neki latinski napis. U tu svrhu istrgnuti su elementi slova reci iz ovog sastava i pretvoreni u slogove i tako iznova poredani. Tu i tamo pojavljuje se poneka prava latinska reč, na drugim mestima mislimo da pred sobom imamo skraćenice takvih reci, a na nekim mestima napisa, opet, mi dopuštamo da nas izgled trošnih delova ili praznina u napisu prevari da pređemo preko besmi­ slenosti slova koja stoje pojedinačno. Ako ne želimo da nasednemo ovoj šali, moramo preći preko svih re­ kvizita jednog napisa; moramo pogledati dobro slo-r va i rastaviti ih bez obzira na red koji je dat u reci našeg maternjeg jezika. Sekundarna obrada jeste onaj momenat rada sna koji je primetila većina autora i ocenila o njego­ voj vrednosti. Predstavljajući vedro ovu funkciju, H. Elis (Ellis) ovako piše: „Stvar možemo zaista zamisliti tako da svest spavanja kaže samoj sebi: Evo, ovde dolazi naš maj­ stor, budna svest, polažući ogromnu vrednost na ra­ zum, logiku i slično. Dohvati se brzo stvari, dovedi ih u red, svaki poredak je dobar — pre nego što uđe da zaposedne prizorište."

154

Tumačenje snova, II

Sekundarna obrada

155

Identitet ovog načina sa identičnošću budnog mišljenja naročito jasno potvrđuje Delakroa (Delacroix, str. 526). „Cette fonction d'interpretation n'est pas particuliere au reve; c'est le meme travail de coordination logique que nous faisons sur nos sensations pendant la veille."1 J. Sili (Sully) zastupa isto mišljenje. Isto tako i Tobovolska: „Sur ces successions incoherents d'hallucinations, l'esprit s'efforce de faire le meme travail de coordi­ nation logique qu'il fait pendant la veille sur les sensations. U relie entre elles par un lien imaginaire toutes ces images decousues et bouche les ecarts trop grands qui se trouvaient entre elles" (str. 93) .2 Neki autori dopuštaju da ova aktivnost sređiva­ nja i tumačenja počinje još za vreme snevanja i da se nastavlja u budnom stanju. Tako Polan (Paulhan, str. 547): „Cependant j'ai souvent pense" qu'il pouvait y avoir une certaine deformation, ou plutot reformation du reve dans le souvenir ... La tendence systematisante de l'imagination pourrait fort bien achever apres le reveil ce qu'elle a ebauche pendant le sommeil. De la sorte, la rapidite realle de la pensee serait augmentee en apparence par les perfectionnements dus a l'imagination eveillee."3
1 Funkcija interpretacije nije naročita za snove; to je isti rad logične koordinacije kao što ga vršimo na svojim senzaci­ jama u budnom stanju. 2 Duh se trudi da na ovim inkoherentnim tokovima ha­ lucinacija obavi isti posao logične koordinacije koji vrši na senzacijama u budnom stanju. On sve odvojene slike pove­ zuje jednom imaginarnom vezom i zatvara suviše velike otvore koji se nalaze između njih. 3 Ja sam, međutim, često mislio da u snovima postoji izvesna deformacija, ili bolje rečeno, reformisanje sna u sećanju... Tendencija imaginacije ka sistematizovanju mogla bi vrlo dobro dovršiti posle buđenja ono što je za vreme sna bila pokušala. Tako bi stvarna brzina misli bila prividno uvećana usavršenjima budne imaginacije.

Leroa i Tobovolska (str. 592): „ . . . dans le reve, au contraire, l'interpretation et la coordination se font non seulement a l'aide des donnees du reve, mais encore a l'aide de celles de la veille.. : n Nije moglo na taj način izostati to da je ovaj je­ dini prepoznati momenat pri stvaranju sna bio precenjen u svom značenju, tako da su mu pripisivali celokupan posao, da je stvorio san. Ovo stvaranje treba da se izvrši u trenutku buđenja, kao što pret­ postavljaju Goblo (Goblot) i u još većoj meri Fuko (Foucault), koji budnom mišljenju pripisuju sposob­ nost da stvori san iz misli koje se porađaju u toku spavanja. Leroa i Tobovolska za ovo gledište kažu: „On a eru pouvoir placer le reve au moment du reveil et ils ont attribue a la pensee de la veille la fonction de construire le reve avec les images presentes dans la pensee du sommeil."2 Sa ovog raspravljanja o sekundarnoj obradi pre­ lazim na diskusiju o jednom novom faktoru pri radu sna, na koji su skrenula pažnju duhovita zapažanja H. Zilberera. Zilberer je, kao što smo pokazali na jednom drugom mestu, uhvatio, tako reći, ,,in flagranti" pretvaranje misli u slike, tako što je u sta­ nju premorenosti i pospanosti samoga sebe naterao na duševni rad. Tada se obrađena misao izgubila, i na njenom mestu pojavila se vizija, što se ispoljilo kao zamena misli koja je najčešće bila apstraktna. I kod ovih opita dogodilo se da je slika koja se poja­ vila i koju je trebalo uporediti sa elementom sna po­ nekad predstavljala nešto drugo nego misao koja je obrađivana, naime samu premorenost, teškoću ili neU snu se, naprotiv, tumačenje i koordinovanje vrše ne samo pomoću podataka iz sna, nego i pomoću podataka Iz budnoga stanja... 2 Moglo se verovati da je moguće san plasirati u tre­ nutak buđenja, i oni (autori) su budnoj misli pripisivali funk­ ciju konstruisanja snova iz slika koje se javljaju u mislima u spavanju.
1

156

Tumačenje snova, 11

Sekundarna obrada

157

raspoloženje za ovaj rad, dakle subjektivno stanje i način funkcionisanja osobe koja se trudila, umesto predmeta njenog truda. Zilherer je ovaj slučaj, koji se kod njega veoma često pojavljivao, nazvao „funk­ cionalnim fenomenom", za razliku od „materijalnog" koji je trebalo očekivati. „Na primer: jedno poslepodne, ja veoma pospan ležim kod kuće na sofi, ali primoravam samoga sebe da razmišljam o jednom filozofskom problemu. Po­ kušavam naime da uporedim shvatanja Kanta i 80penhauera o vremenu. Ali mi, zbog moje pospanosti, ne polazi za rukom da misaone tokove obojice filozo­ fa držim čvrsto jedan pored drugoga, što bi za upoređivanje bilo neophodno potrebno. Posle više uza­ ludnih pokušaja, ja sam još jednom zapamtio Kantovo izvođenje i ulažući sve svoje snage, da bih ga posle primenio na Sopenhauerovo postavljanje pro­ blema. Posle toga svoju pažnju obratio sam ovom Šopenhauerovom problemu; i kada sam, sad, hteo da se vratim natrag na Kanta, pokazalo se da se njegov argument ponovo izgubio, pa sam se uzalud trudio da ga se ponovo setim. Ovo uzaludno nastojanje da ovaj Kantov dosije, zaturen negde u mojoj memoriji, odmah ponovo nađem, pojavljuje mi se odjednom pred očima kao očigledno — plastički simbol, kao u snu: Ja tražim objašnjenje od nekog namrgođenog sekretara koji se, nagnut nad pisaćim stolom, nimalo ne uzbuđuje zbog moga navaljivanja. Upola se uspravivši, on me pogleda neprijatnim i odbijajućim pogle­ dom (Jahrbuch, I, str. 514). Evo drugih primera koji se odnose na kolebanje između sna i budnog stanja: „Primer broj 2. — Uslovi: Ujutru pri buđenju. U izvesnoj dubini sna (sumrak), razmišljajući o jed­ nom prethodnom snu, sanjajući ga na neki način na­ knadno i do kraja, osećam kako se približavam svesnom budnom stanju, ali želim da još ostanem u sta­ nju sumraka. Scena: „Jednom nogom kročim preko nekog po­ toka, ali nogu odmah ponovo povlačim natrag; poku-

šavajući da ostanem s ove strane" (Jahrbuch, III, str. 625). „Primer broj 6. — Uslovi kao u primeru broj 4. (On želi još malo da leži a da se ne uspava). Ja že­ lim još malo da se predam snu. Scena: „Ja se opraštam od nekoga i sporazumevam se s njim (ili s njom) da ću se s njim (s njom) uskoro naći." „Funkcionalni" fenomen, „predstavljanje jed­ nog stanja umesto jednog objekta", posmatrao je Zilberer principijelno u dva uslova: uspavljivanja i buđenja. Nije lako razumeti zašto samo ovaj poslednji slučaj dolazi u obzir u tumačenju snova. Zilberer je dobrim primerima pokazao da krajnji delovi ma­ nifestne sadržine mnogih snova, na koje se neposredno nadovezuje buđenje, predstavljaju sa­ mu nameru ili sam proces buđenja. Ovoj svrsi služi: prelazak preko praga (Schwellensymbolik", simbo­ lika praga), napuštanje jedne prostorije da bi se ušlo u neku drugu, odlazak na put, povratak kući, odva­ janje od pratioca, zagnjurivanje u vodu i drugo. Ni­ pošto ne mogu da se uzdržim od primedbe da sam u svojim sopstvenim snovima, kao i u snovima lica koje sam analizirao, neuporedivo rede nailazio na elemen­ te sna koji se odnose na simboliku praga, nego što bi se to moglo očekivati prema Zilbererovim saopštenjima. Nimalo nije nezamišljivo niti neverovatno da bi ova „simbolika praga" mogla, takođe, objasniti mno­ ge elemente o samom snu, na primer na mestima gde je u pitanju kolebanje dubine spavanja i sklonost da se san prekine. Ali pouzdani primeri za ovo još nisu navedeni. Češće izgleda da je pred nama slučaj hiperdeterminisanja, da je jedno mesto san, koje svoju materijalnu sadržinu dobiva od sklopa misli sna, po­ vrh toga bilo upotrebijeno za predstavljanje nekog stanja duševne aktivnosti. Ovaj Zilbererov veoma zanimljivi funkcionalni fenomen doveo je, bez krivice njegovog pronalazača, do mnogih zloupotreba tako što je stara sklonost ka apstraktno-simboličkom tumačenju snova u njemu

158

Tumačenje snova, II

Sekundarna

obrada

159

našla oslonac. Ovo davanje prvenstva „funkcionalnoj kategoriji" kod mnogih ide tako daleko da govore o „funkcionalnom fenomenu" gde god se u sadržrni misli sna pojave intelektualne aktivnosti, mada ovaj materijal nema ni više ni manje prava da uđe u san kao ostatak prethodnog dana nego bilo koji drugi. Spremni smo da priznamo da Zilbererovi feno­ meni predstavljaju jedan drugi doprinos stvaranju sna od strane budnog mišljenja; ali je on na svaki način manje konstantan i značajan od prvoga, koji je uveden pod imenom „sekundarna obrada". Pokazalo se da je jedan deo pažnje, aktivne preko dana, i za vreme spavanja posvećen snu, da ga kontroliše, kri­ tiku je i sebi zadržava moć da ga prekine. Izgledalo nam je verovatno da u ovoj duševnoj instanciji koja je ostala budna prepoznamo cenzora kome pripada jedan tako snažan uticaj ograničavanja oblikovanja sna. Ono što su Zilbererova zapažanja tome doprinela jeste činjenica da u izvesnim okolnostima neke vrste samoposmatranja igraju ulogu u tome i da daju do­ prinos sadržaju sna. O verovatnim odnosima ove samoposmatrajuće instancije, koja može biti naročito istaknuta u filozofskim umovima, prema endopsihičkom zapažanju, prema obmanama posmatranja, pre­ ma savesti i prema cenzoru sna, — o svemu tome biće reci na jednom drugom mestu. 1 Pokušaću sada da rezimiram ova obimna raz­ matranja o radu sna. Mi smo se nalazili pred pita­ njem: da li duša sve svoje sposobnosti upotrebljava u nesmetanom razvijanju za stvaranje sna, ili samo za jedan odlomak toga stvaranja, koji je funkcionalno ograničen. Naša ispitivanja nas navode do toga da ovakvo postavljanje pitanja uopšte odbacimo kao pita­ nje, budući da ono nije adekvatno prilikama. Ali ako pri odgovoru treba da ostanemo na istom tlu, na koje nas naše pitanje upućuje; morali bismo odgovoriti potvrdno na obe alternative, koje se zbog svoje su1 Zur Einfiihrung đes Narzissmus, Hahrbuch der Psychoanalyse VI, 1914 (Sabrana đela, sveska X).

protnosti međusobno prividno isključuju. Duševni rad pri stvaranju sna sastoji se od dve funkcije: stvara­ nja misli sna i njihovog pretvaranja u sadržaj sna. Misli sna su sasvim korektno stvorene i konstruisane utroškom celokupne psihičke energije za koju smo sposobni; one pripadaju našem mišljenju koje nije postalo svesno, iz kojeg i svesne misli proizlaze, posle izvesne modifikacije. Ma koliko interesantnih i za­ gonetnih pitanja sadržavale misli sna, sve ove za­ gonetke nemaju neki naročiti odnos prema snu i ne zaslužuju da se o njima raspravlja među problemi­ ma sna. 1 S druge strane, druga funkcija mentalne aktivnosti za vreme stvaranja sna, pretvaranje nesvesnih misli u sadržinu sna, jeste nešto naročito i karakteristično za snevanje. Upravo ovaj rad sna udaljava se mnogo više od slike budnog mišljenja nego što su čak i najodlučniji potcenjivači psihičkog funkcionisanja mislili o stvaranju sna. San možda nije površniji, nekorektniji, zaboravniji, nepotpuniji od budnog mišljenja; on je nešto što se od toga kva­ litativno potpuno razlikuje, pa se zbog toga najpre ne može s njim ni porediti. On uopšte ne misli, ne
1 Nekad, ranije, za mene je naročito teško bilo da čita­ oce naviknem na razlikovanje između manifestne sadržine sna i latentnih misli sna. Neprestano su se crpli argumenti i prigovori iz neprotumačenih snova, onako kako ih je saču­ valo sećanje, i prelazilo se preko potrebe da se protumače. A pošto su se bar analitičari sprijateljili s tim da manifestne snove zamene smislom nađenim pomoću tumačenja, mnogi od njih su učinili grešku da padnu u neku drugu zbrku koje su se isto tako uporno pridržavali. Oni suštinu sna traže u ovoj latentnoj sadržini i pri tome ne primećuju razliku između la­ tentnih misli sna i rada sna. San u suštini nije ništa drugo do jedna naročita forma našeg mišljenja, koja je omogućena uslovima stanja spavanja. Ovu formu stvara rad sna, i on je jedini ono bitno u snu — objašnjenje njegove specijalne pri­ rode. Ja ovo kažem zbog utvrđivanja vrednosti ozloglašene „prospektivne tendencije sna". Činjenica što se snovi bave po­ kušajima da rešavaju probleme koji stoje pred našim dušev­ nim životom nije ništa neobičnija od onoga što treba da radi naš svesni budni život; ona samo doprinosi tome da se ovaj rad može obavljati i u predsvesnom stanju, što nam je, uosta­ lom već poznato.

J60

Tumačenje snova, II

računa, ne sudi, nego se ograničava na to da stva­ rima da nov oblik. Može se iscrpno opisati nabraja­ njem svih uslova koje njegov proizvod treba da za­ dovolji. Ovaj proizvod, san, treba pre svega da izbegne cenzuru i u tu svrhu rad sna se služi pomeranjem psihičkih intenziteta sve do pridavanja nove vrednosti svima psihičkim vrednostima. Misli treba da budu reprodukovane isključivo ili pretežno u ma­ terijalu vizualnih ili akustičkih tragova sećanja, i ovaj zahtev nameće radu sna obzir na predstavljivost kome odgovara stvaranjem novih pomeranja. Treba da se (verovatno) stvore veći intenziteti nego što u mislima sna noću stoje na raspolaganju, a toj svrsi služi izdašno sažimanje sna koje se preduzima sa sa­ stavnim delovima misli sna. Ne polaže se velika pažnja na logičke relacije misaonog materijala; te relacije bivaju najzad predstavljene u formalnim osobenostima snova. Afekti misli sna podleže neznatnijim promenama nego njihov sadržaj predstava. Takvi afekti, po pravilu, bivaju potisnuti; a gde su zadr­ žani, oni su odvojeni od predstava koje im pripa­ daju, a afekti sličnog karaktera se sastavljaju. Samo jedan deo rada sna, i rad koji deluje u inkonstantnoj meri, obrađivanje materijala od strane delimično probuđenog budnog mišljenja, slaže se eventualno sa shvatanjem koje su drugi autori pokušali da primene na celokupnu aktivnost stvaranja sna.

VII

PSIHOLOGIJA PROCESA SNA
Među snovima za koje sam saznao kazivanjem drugih ljudi, nalazi se jedan koji sada polaže naro­ čito pravo na to da o njemu povedemo računa. San mi je ispričala pacijentkinja koja ga je i sama čula u jednom predavanju o snu; njegov pravi izvor ostao je za mene nepoznat. Ali taj san je svojom sadržinom načinio utisak na tu damu, jer ona nije propu­ stila da ga „ponovo sanja", tj. da ponovi elemente toga sna u svom sopstvenom snu da bi ovim prenosom izrazila podudarnost u izvesnoj tački. Preduslovi za ovaj uzorit san su sledeći: Jedan otac bdeo je danima i noćima uz krevet svoga bole­ snog deteta. Pošto je dete umrlo, on ode u susednu sobu da se malo odmori, ali ostavlja vrata otvorena da bi iz svoje spavaće sobe mogao da gleda u onu drugu prostoriju gde je na odru ležao detetov leš, okružen velikim svećama. Jedan stari čovek je bio angažovan da čuva stražu i on sedi pored mrtvog de­ teta, mrmljajući neke molitve. Posle nekoliko sati spavanja otac sanja da dete stoji pored njegove po­ stelje, hvata ga za ruku i prebacujući mu šapće: Oče, zar ne vidiš da ja gorim? On se probudi, primeti jaku svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je odar, požuri u sobu, vidi starog čuvara kako je zadremao, pokrov i jedna ruka dragog pokojnika su izgoreli od svece koja je, zapaljena, pala na njih.
11 Frdđd, Odabrana dela, VII

162

Tumačenje snova, II

Psihologija procesa sna

163

Objašnjenje ovog dirljivog sna je dosta jedno­ stavno i, kako mi je pacijentkinja pričala, njega je i predavač pravilno dao. Laka svetlost prodirala je kroz otvorena vrata i padala snevaču u oči i u nje­ mu izazvala isti zaključak koji bi načinio da je bio budan, naime da je padom jedne svece nastao požar u blizini lesa. Verovatno je i otac sam bio zabrinut da stari čuvar možda nije dorastao svome zadatku, pa je tu brigu poneo sobom u san. Ni mi ne nalazimo da bi išta trebalo izmeniti u ovom tumačenju, osim da možda dodamo da je sa­ držaj sna morao biti višestruko determinisan govor detetov sastavljen od reci i govora koje je ono stvar­ no vodilo u svom životu i koji su bili povezani^ sa važnim doživljajima u očevu životu. Na primer žal­ ba: Ja gorim — sa groznicom od koje je dete umrlo, a reci: Oče, zar ne vidiš? — sa jednom drugom pri­ likom, nama nepoznatom, ali punom afekata. Ali pošto smo uvideli da je san pun smisla i da se može uklopiti u celokupnost psihičkog zbivanja, moći ćemo se začuditi što se pod ovakvim okolno­ stima uopšte pojavio jedan san gde je bilo na mestu što je moguće brže buđenje. I tu ćemo zapaziti da ni ovaj san nije bez ispunjenja jedne želje. U snu se mrtvo dete ponaša kao živo, ono čak pominje oca, prilazi njegovom krevetu i povlači ga za ruku, kao što je verovatno uradilo i u sećanju iz kojeg je san uzeo onaj prvi deo detetovog govora. Za ljubav ispunjenju ove želje otac je sad svoje spavanje pro­ dužio za trenutak. San je dobio preče pravo nad raz­ mišljanjem u budnom stanju, pošto je mogao da dete još jednom pokaže živim. Da se njegov otac najpre probudio, pa zatim doneo zaključak koji ga je odveo u spavaću sobu, on bi detetov život tako reći skratio za ovaj jedan momenat. Ne može postojati nikakva sumnja o tome kojom svojom osobenošću ovaj mali san privlači naše interesovanje. Mi smo dosad uglavnom brinuli o tome u čemu se sastoji tajni smisao sna, kojim se putem on nalazi, i kojim se sredstvima rad sna poslužio da bi ga prikazao. Zadaci tumačenja sna stajali su do-

sad u centru našeg vidika. A sad nailazimo na ovaj san koji tumačenju ne postavlja nikakav zadatak, čiji je smisao dat neuvijeno, i zapažamo da je taj san još uvek sačuvao bitne karakteristike kojima se je­ dan san očigledno odvaja od našeg budnog mišljenja i kojima u nama izaziva potrebu za objašnjenjem. Pošto smo odstranili sve ono što se tiče rada oko tu­ mačenja, mi tek možemo zapaziti kako je nepotpu­ na ostala naša psihologija sna. Ali pre nego što sa svojim mislima krenemo na ovaj novi put, hoćemo da se zaustavimo i da bacimo pogled unazad, da li možda na svom putovanju dov­ de nismo nešto propustili da zapazimo. Jer nama mora postati jasno to da za nama leži udoban i ugo­ dan deo našeg puta. Dosad su svi putevi kojima smo se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlosti, razjašnjenju i potpunom razumevanju; od tre­ nutka kad hoćemo da dublje prodremo u duševne procese pri snevanju, sve staze će se završavati u mraku. Mi nipošto ne možemo doći dotle da san objasnimo kao psihički proces, jer objasniti nešto znači svesti ga na poznato, a dosad ne postoji ni­ kakvo psihološko saznanje kome bismo mogli podre­ diti ono što bi se na osnovu psihološkog ispitivanja moglo smatrati kao razlog za objašnjenje snova. Mi ćemo, naprotiv, biti primorani da postavimo čitav niz novih hipoteza, čija će se naslućivan ja dotaći građe duševnog aparata i rada snaga koje u njemu deluju, i moraćemo paziti da te hipoteze ne raspre­ damo preko prve logičke veze, inače će se njihova vrednost rasplinuti u neizvesnosti. Čak i da ne na­ činimo nikakvu grešku u zaključivanju i da povedemo računa o svim logički datim mogućnostima, preti nam opasnost da, zbog verovatne nepotpunosti naših premisa, naš račun potpuno omane. Nikakav zaključak o konstrukciji i načinu rada duševnog in­ strumenta nećemo dobiti ni najbrižljivijim ispitiva­ njem sna ili bilo koje druge pojedinačne funkcije, ili taj zaključak bar nećemo moći obrazložiti; da bi­ smo to postigli, biće potrebno da saberemo sve im­ plikacije koje se pri komparativnom proučavanju čiii»

164

Tumačenje snova, II

Zaboravljanje snova

165

tave serije psihičkih funkcija pokažu kao neophod­ ne. I tako će psihološke pretpostavke koje crpemo iz analize procesa sna morati čekati kao na nekoj stanici dok se ne povezu sa rezultatima drugih ispi­ tivanja, koja pokušavaju da sa druge polazne (napad­ ne) tačke prodru do jezgra istog problema.

A ZABORAVLJANJE SNOVA Predlažem, dakle, da se najpre okrenemo jednoj temi iz koje se izvodi prigovor o kome dosad nismo vodili računa, ali koji je ipak u stanju da upropasti sva naša nastojanja oko tumačenja snova. Sa više strana prebačeno nam je da san koji treba da tu­ mačimo zapravo uopšte i ne poznajemo, bolje reče­ no, da nemamo nikakvu garantiju da ga poznajemo onako kako se on u stvari dogodio. Ono čega se od sna sećamo i na čemu se u svo­ joj veštini tumačenja vežbamo, to je, pre svega, osa­ kaćeno netačnošću našeg pamćenja koje izgleda u naročito visokom stepenu nesposobno da san saču­ va, pa je možda i najznačajnije delove njegove sadržine izgubilo. Ta mi se tako često nalazimo pobu­ đeni da ga žalimo, ako želimo da poklonimo pažnju svojim snovima, da smo sanjali daleko više i da na žalost ne znamo o tome ništa više od ovog jednog odlomka, čije nam sećanje i samo izgleda neobično nesigurno. A, zatim, sve govori za to da nam naše sećanje reprodukuje san, ne samo sa puno praznina nego i netačno i falsifikovano. Kao što s jedne stra­ ne možemo sumnjati da li je ono što smo sanjali zaista bilo tako nepovezano i nejasno kao što to pam­ timo, tako se s druge strane može sumnjati da li je neki san bio tako povezan kao što ga prepričavamo, da li prilikom pokušaja reprodukovanja nismo po­ stojeće praznine, ili praznine nastale zaboravonl,

ispunili samovoljno odabranim, novim materijalom, da li san ne ukrašavamo, zaokrugljujemo, podešava­ mo tako da je nemoguće suditi o tome kakva je bila stvarna sadržina našeg sna. Štaviše, kod jednog auto­ ra (Spita)1 našli smo pretpostavku da se sve što pred­ stavlja red i povezanost unosi u san tek pri poku­ šaju da ga se setimo. Tako se nalazimo u opasnosti da nam se sam predmet, čiju smo vrednost preduzeli da odredimo, izmigolji iz ruku. Dosad u našim tumačenjima snova nismo vodili računa o ovim upozorenjima. Staviše, mi smo, na­ protiv, u najmanjim, najneupadljivijim i najnesi­ gurni] im sastavnim delovima sadržine snova isto tako jasno čuli poziv za tumačenje kao i u delovima koji su nam razgovetno i sigurno sačuvani. U snu o Irminoj injekciji stajalo je: Brzo pozovem doktora N., i mi smo pretpostavili da ni ovaj dodatak ne bi dospeo u san da nije imao neko naročito poreklo. Tako smo došli na istoriju one nesrećne pacijentkinje, uz čiju sam postelju „brzo" pozvao jednog starijeg ko­ legu. U prividno apsurdnom snu, koji sa razlikom iz­ među pedeset i jedan i pedeset i šest postupa kao sa quantite negligeable, cifra pedeset i jedan pominje se više puta. Umesto da to smatramo samo po sebi razumljivim ili nevažnim, mi smo iz toga zaključili da postoji jedan drugi tok misli u latentnoj sadržini sna koji vodi ka broju pedeset i jedan, i trag koji smo dalje pratili vodio nas je do strahovanja da pe­ deset i jedna godina predstavlja granicu našeg ži­ vota, u najoštrijoj suprotnosti sa dominantnim to­ kom misli koji se hvalisavo razmeće godinama živo­ ta. U snu ,,non vixit" našlo se, kao beznačajan ume­ tak koji u početku nisam zapazio, ovo mesto: „Pošto ga P. ne razume, pita me Fl.", itd. Kad je zatim tu­ mačenje zapelo, vratio sam se na te reci i polazeći od njih našao put ka dečjoj fantaziji koja se u misli sna pojavljuje kao intermedijarna čvorna tačka. To se dogodilo posredstvom pesnikovih reci:
1

Isto što i kod Fukoa (Foucault) i Tenerija (Tannery).

166

Tumačenje snova, II Selten habt ihr mich verstanden, Selten auch verstand ich Euch, Nur, wenn wir im Kot uns fanden, So verstanden wir uns gleich! 1

Zaboravljanje snova

167

Svaka analiza bi mogla dati primere za to kako su upravo najbeznačajnije crte sna neophodne za tumačenje, i kako se rešenje zadatka odugovlači zato što se pažnja ovakvim crtama tek kasnije posvećuje. Pri tumačenju snova mi smo pripisali istu važnost svakoj nijansi jezičkog izraza kojim je san pred nas iznet. Štaviše, ako nam je bio iznet neki besmislen, ili nedovoljan tekst, kao da naporu nije uspelo da san prevede u pravu formu, respektovali smo i te nedostatke izraza. Ukratko, sve ono što su prethod­ ni pisci smatrali svojevoljnom improvizacijom, skrpljenom u neprilici na brzu ruku, sve to smo treti­ rali kao kakav sveti tekst. Ovoj kontradikciji je po­ trebno objašnjenje. Objašnjenje je u našu korist, a da pri tom ne odbacujemo mišljenje autora. Sa gledišta naših no­ vostečenih uvida u postanak sna kontradikcije u potpunosti nestaju. Tačno je da san izobličavamo prilikom pokušaja produkovanja; mi tu ponovo na­ lazimo ono što smo obeležili kao sekundarnu i često pogrešno shvaćenu obradu sna od strane instancije koja obavlja normalno mišljenje. Ali ovo izopačenje nije ništa drugo do jedan deo obrade, kojoj misli sna zbog cenzure sna zakonito podležu. Autori su ovde naslutili ili primetili onaj deo izopačenja sna koji radi manifestno; mi smo manje zainteresovani za to, jer znamo da je daleko izdašniji rad izobličavanja, ne tako lako uočljiv, u snu već izvršen od skrivenih misli sna. Autori greše samo u tome što pretpostavljaju da je modifikacija sna u toku sećanja i stavljanja u reci svojevoljna, da se dakle ne
1 Retko ste me razumeli, i ja sam vas takođe retko razumeo. Samo kad smo se našli u blatu, smesta smo se razu­ meli (Ovo je citat iz Hajneove, zbirke pesama, Buch der Lieder, Die Heimkehr, 78) (Prim. prev.).

može dalje raščlaniti, pa je zato smatraju pogodnom da nas u razumevanju sna vodi na pogrešan put. Oni potcenjuju determinisanje u psihičkom procesu. Tu nema ničeg proizvoljnog. Može se sasvim uopšteno pokazati da jedan drugi tok misli odmah prima na sebe obrađivanje elementa koji je prvi tok misli pro­ pustio da obradi. Na primer, ja mogu hteti da sa­ svim proizvoljno zamislim jedan broj. Ali to je nemogućno; broj koji mi pada na pamet određen je jasno i nužno mojim mislima, makar one bile dale­ ko od moje neposredne namere. 1 Isto tako nisu pro­ izvoljne izmene koje san pretrpi pri redakciji od strane budnog života. One ostaju u asocijativnoj po­ vezanosti sa sadržajem čije mesto zauzimaju i mogu poslužiti da ukazu na put do toga sadržaja, koji opet, sa svoje strane, može biti zamena za neki drugi sa­ držaj. Prilikom analize sna sa pacijentima, u vezi s ovim tvrđenjem ja obično vršim sledeću probu i to nikad bez uspeha. Ako mi izveštaj o nekom snu u počet­ ku izgleda teško razumljiv, zamolim pacijenta da mi ga ponovi. To se onda retko kada događa istim re­ cima. A mesta na kojima je pacijent izmenio svoje reci meni se na ovaj način pokažu kao slaba tačka u prerušivanju sna, i one mi služe kao što je Hagenu poslužio izvezeni znak naSigfridovoj odeći. 2 To je ono mesto odakle tumačenje sna može početi. Pripovedač sna je upozoren mojim zahtevom da nameravam posvetiti naročiti napor za rešenje ovog sna; on dakle, pod pritiskom otpora, brzo zaštićuje slabe tačke prerušenog sna time što će sve one iz­ raze koji prete da će ga odati zameniti nekim dru1 Uporedi: Psihopatologija svakodnevnog života, I izda­ nje, 1901. i 1904, II izdanje 1929 (Sabrana dela, sveska IV). Prevod dr Huga Klajna, Beograd, 1937, izdanje „Kosmos". 2 Po germanskoj mitologiji junak Sigfrid bio je ranljiv samo na jednom mestu, a to mesto je bilo poznato jedino Krimhildi! Hagen je prevarom naterao Krimhildu da na tom mestu izveze jedan krstić na Sigfridovoj haljini. I Hagen je u lovu kopljem pogodio Sigfrida upravo na tom mestu (Prim. prev.).

168

Tumačenje snova, II

Zaboravljanje

snova

169

gim izrazom koji manje otkriva. I tako mi skreće pažnju na izraz koji je izostavio. Napor koji snevač ulaže da bi sprečio rešenje sna daje mi osnova da zaključim s kakvom brižljivošću je odelo sna bilo satkano. Manje su u pravu autori kada posvećuju tako mnogo prostora sumnji s kojom naš sud prima pri­ čanje o snu. Jer za ovakvu sumnju ne postoji ni­ kakva intelektualna garanti ja; naše pamćenje uopšte ne zna ni za kakvu garantiju; pa ipak smo češće nego što je to objektivno opravdano primorani da verujemo njegovim podacima. Sumnja u tačnu repro­ dukciju sna, ili pojedinih podataka iz sna, opet je samo derivat cenzure sna, otpora protiv prodora mi­ sli sna u svest. Ovaj otpor se nije uvek iscrpeo u pomeranjima i zamenama koje je ostvario, on traje i dalje u vidu sumnje prianjajući za materijal koji je propušten. Mi smo utoliko pre skloni da pogrešno shvatimo ovu sumnju ukoliko se ona čuva da nikad ne napadne intenzivne elemente sna, nego uvek sa­ mo slabe i nejasne. A mi već sada znamo da se iz­ među misli sna i sna desila celokupna ponovna procena svih psihičkih vrednosti. Izopačenje je bilo mo­ gućno samo usled oduzimanja psihičke vrednosti; ono se redovno izražava u tome a katkad se time i zadovoljava. Ako se jednom nejasnom elementu sadržine sna pridruži još i sumnja, onda je u pita­ nju sigurna indikacija da je ta sumnja relativno posredan potomak jedne od proskribovanih misli sna. S ovim stvarima je onako kao što je bilo posle ne­ kog velikog preokreta u jednoj od republika staroga veka ili renesanse. Plemenite i moćne porodice koje su ranije vladale sad su prognane, i sva visoka mesta zauzimaju skorojevići; u gradu trpe samo još potpuno osiromašene i nemoćne članove ili daleke pristalice oborenih velikaša. Ali ni ovi ne uživaju puna građanska prava: nad njima se vodi nadzor jer im se ne veruje. Umesto nepoverenja u datom primeru, u našem slučaju stoji sumnja. I zato tražim da se prilikom analize sna napusti celokupna skala izjava sigurnosti, da se i najmanja mogućnost da se

nešto ovako ili onako u snu dogodilo tretira kao potpuna sigurnost. Dok god se neko pri praćenju jednog elementa sna nije odlučio da se odrekne ovog obzira, analiza će tu biti zaustavljena. Potcenjivanje vrednosti elementa koji je u pitanju ima na analizovanog takvo psihičko dejstvo da mu nijedna od neželjenih predstava koje se nalaze iza elementa neće pasti na pamet. Takvo dejstvo zapravo i nije samo po sebi razumljivo. Ne bi bilo besmisleno kad bi neko rekao: „Ne znam sigurno da li je ovo ili ono bilo u snu sadržano; ali pored toga mi pada na pamet i sledeće." On tako nikad ne kaže, i baš ovo dejstvo sumnje koje ometa analizu otkriva je kao de­ rivat i oruđe psihičkog otpora. Psihoanaliza je s pra­ vom nepoverljiva. Jedno od njenih pravila glasi: Otpor je sve što ometa nastavak rada na analizi.1 I zaboravljanje snova ostaje neobjašnjivo sve dok za njegovo objašnjenje ne uzmemo u obzir sna­ gu psihičke cenzure. Osećaj da smo jedne noći veo­ ma mnogo sanjali i od svega toga samo malo zapam­ tili može imati drugi smisao u nizu slučajeva, even­ tualno smisao da se rad sna tokom noći osetno odvi­ jao, a ostavio za sobom samo onaj jedan kratki san. Inače ne postoji mogućnost sumnje u činjenicu da se san posle buđenja sve više zaboravlja. Često se on zaboravlja uprkos mučnih nastojanja da se zapam­ ti. Ali ja mislim da kao što obim toga zaborava pre1 Rečenica koja je ovde ovako peremptorički postavlje­ n a : Sve što ometa nastavak analitičkog rada jeste otpor — mogla bi se lako pogrešno shvatiti. Ta rečenica ima, razume se, samo značenje jednog tehničkog pravila, jedne opomene za analitičara. Ne treba poricati da se u toku analize mogu dogoditi različiti slučajevi, koji se ne mogu staviti na teret namere analizovanog subjekta. Može umreti pacijentov otac a da ga ovaj nije ubio, može izbiti i rat koji će načiniti kraj analizi. Ali iza očiglednog preterivanja u onoj rečenici krije se ipak jedan nov i dobar smisao. Iako je događaj koji ometa realan i od pacijenta nezavisan, ipak često samo od njega zavisi do koje mere će moći da bude smetnja, i otpor se poka­ zuje nepogrešivo u dragovoljnom i preteranom iskorišćavanju jedne takve prilike.

170

Tumačenje

snova,

II

Zaboravljanje snova

171

cenjujemo, tako precenjujemo i gubitak koji je ve­ zan za isprekidanost sna, onoga što o njemu znamo. Sve što je usled zaboravljanja od sadržaja sna iz­ gubljeno može se često ponovo nadoknaditi pomoću analize; bar u jednom velikom broju slučajeva mo­ žemo od jednog jedinog preostalog komadića sna pronaći, doduše ne čitav san, — ali on i nije važan — nego sve misli sna. Potreban je veći napor pažnje i samosavlađivanje pri analiziranju; to je sve — ali to pokazuje da pri zaboravljanju sna nije nedosta­ jala ni jedna neprijateljska namera. 1
1 Kao primer za značenje sumnje i nesigurnosti u snu, uz istovremeno sažimanje sadrzine sna u jedan pojedinačan elemenat uzimam iz svojih „Predavanja za uvod u psihoana­ lizu" (1916) sleđeći san, čija je analiza posle kratkotrajnog odlaganja ipak uspela: „Jedna skeptična pacijentkinja ima poduži san, u kome se događa da joj izvesne ličnosti pričaju o mojoj knjizi „Dosetka" i da je veoma hvale. Zatim se po­ mnije nešto o jednom „kanalu", možda o nekoj drugoj knjizi u kojoj se pojavljuje kanal, ili inače nešto u vezi sa kana­ lom . . . ona to ne z n a . . . to je sasvim nejasno." Sad ćete si­ gurno biti skloni da verujete da elemenat ,kanal' neće moći da se objasni, pošto je i sam tako neodređen. U pravu ste što naslućujete teškoću, ali to nije teško zato što je nejasno, nego je nejasno iz jednog drugog razloga, onog istog koji i tumačenje čini teškim. Snevačici uz reč kanal ništa ne pada na pamet; ni ja, naravno, ne znam ništa da kažem. Nešto kasnije, u stvari sutradan, ona mi ispriča da joj je palo na pamet nešto što bi možda spadalo ovamo. Naime, opet jedan vic koji je bila čula. Na jednom brodu između Dovera i Kalea (Calais), jedan poznati pisac razgovara s jednim Englezom, koji u izvesnoj vezi citira rečenicu: Du sublime au ridicule il n'y a qu'un pas (= od uzvišenog do smešnog samo je jedan korak). Pisac odgovara: Oui, le pas de Calais (da, pa de Kale), čime želi da kaže da Francusku smatra veličanstvenom, a En­ glesku smešnom. Ali Pas de Calais je ipak .kanal', naime En­ gleski kanal, Canal La Manche. Ne mislim li da ova pomisao ima neke veze sa snom? Sigurno, velim ja, ona nam stvarno daje rešenje zagonetnog elementa sna. A zar vi sumnjate da je ovaj vic još pre sna postojao kao nesvesni deo elementa ,kanal', možete li pretpostaviti da je on tek kasnije pronađen? Pomisao naime potvrđuje skepsu koja se u nje krije iza n a ­ metljivog divljenja, a otpor je svakako zajednička osnova i za jedno i za drugo, kako za to što joj je ta pomisao došla sa takvim oklevanjem, a i za to što je odgovarajući elemenat

Ubedljiv dokaz za tendencioznu prirodu zabo­ ravljanja sna 1 , koja služi otporu, dobićemo u ana­ lizama iz procenjivanja jednog prethodnog stepena zaborava. Dosta često se dešava da se u toku samo­ ga rada na tumačenju sna odjednom pojavi izostav­ ljeni deo sna koji je označen kao dosad zaboravljen. Ovaj deo sna, otrgnut od zaborava, uvek je ono što je najvažnije: on leži na najkraćem putu ka rešenju sna i zato je najviše bio izložen otporu. Među primerima snova koje sam uneo u sadržinu ove raspra­ ve dogodilo se da sam jedan takav komadić sadrzine sna morao naknadno umetnuti. To je san o putova­ nju, kojim se snevač sveti dvojici neprijatnih saputnika i koji sam zbog njegove delimično veoma ne­ pristojne sadrzine ostavio gotovo neobjašnjenim. Izo­ stavljeni deo glasi: Ja kažem u vezi sa jednom Silerovom knjigom: It is from... Ali se ispravljam, primećujući i sam grešku, i kažem: It isby ... Čovek tada primeti svojoj sestri: Pa on je to pravilno re­ kao!"2 Samoispravljanje u snu, koje se ponekim pisci­ ma činilo tako neobično, svakako ne zaslužuje da se njime pozabavimo. Radije ću kao primer za jezičku grešku u snu izneti jedan doživljaj iz svoga sećanja. Kad mi je bilo devetnaest godina, bio sam prvi put u Engleskoj i jedan dan sam se zadržao na obali
sna ispao tako neodređen. Obratite ovde pažnju na odnos elementa sna prema njegovom nesvesnom. To je kao delić tog nesvesnog, kao aluzija na n j ; svojom izolacijom on je po­ stao sasvim nerazumljiv." 1 O nameri pri zaboravljanju uopšte vidi moju raspravicu „O psihičkom mehanizmu zaboravnosti" (Der psychiche Mechanismus der Vergesslichkeit) u „Monatsschrift fiir Psychiatrie und Neurologie", 1898 (To je postala prva glava „Psi­ hopatologije svakodnevnog života", Sabrana dela IV. — Srp­ sko izdanje Beograd, 1937). 2 Takve korekture u služenju stranim jezicima u snovi­ ma nisu retke, ali se češće pripisuju stranim licima. Mori (str. 143) je jednom, kad je učio engleski, sanjao da je nekom drugom licu saopštio da ga je juče posetio, upotrebljavajući ove reci: I called for you yesterday. A onaj drugi je pravilno odgovorio: I called on you yesterday.

172

Tumačenje snova, II

Zaboravljanje snova

173

Irskog mora. Uživao sam, razume se, loveći morske životinje koje su ostale na obali posle oseke i upra­ vo sam se bavio jednom morskom zvezdom (san po­ činje sa Hollthurn-Holothurien), kad mi priđe jed­ na ljupka devojčica i upita me: Is it a starfish? Is it alive? Odgovorih: Yes, he is alive, ali se postideh zbog nepravilnosti, pa sam rečenicu pravilno pono­ vio. A namesto jezičke greške koju sam tada načinio, san sad stavlja jednu drugu grešku, u koju Nemac isto tako lako upada. „Knjiga je od Silera" — u toj rečenici reč „od" ne smemo prevesti sa from..., nego sa by... To što rad sna ovu zamenu vrši zato što reč from zbog velike sličnosti u zvučan ju sa nemačkim pridevom fromm dozvoljava izvanrednu mo­ gućnost sažimanja, ne sme više da nas čudi posle svega onoga što smo čuli o namerama rada sna i o njegovoj bezobzirnosti prilikom izbora sredstava u tu svrhu. Ali šta treba da znači sasvim bezazleno sećanje na morsku obalu u vezi sa ovim snom? Ono na jednom što je moguće nevinijem primeru obja­ šnjava da upotrebljavam član na pogrešnom mestu, da dakle stavljam reč (he) kojom se određuje rod (pol) onde gde ona ne spada. To je svakako samo je­ dan od ključeva za rešenje sna. 1 Ko je posle toga čuo još i izvođenje naslova knjige M a tter and Motion (M o liere u ,,M a lađe Imaginaire": La m atiere est-elle laudable? a m o tion of the boivels) moći će lako da popuni ono što nedostaje. Dokaz za to da je zaboravljanje sna većim delom učinak otpora mogu da dam jednom „demonstratio ad oculos." Jedan pacijent priča da je sanjao nešto, ali da od sna nikakav trag nije ostao u nje­ govom sećanju; san, dakle, važi kao nešto čega nije ni bilo. Mi nastavljamo rad, ja nailazim na otpor, objasnim ponešto bolesniku, pomažem mu nagova­ ranjem i privoljevanjem da se pomiri s jednom neNemci za gramatički član imaju reč ,,Geschlechtswort", tj. reč koja određuje pol, rod. U engleskom taj član glasi he (= on), she (=ona) i it (= ono) (Prim. prev.).
1

prijatnom mišlju, i tek što mi je to pošlo za rukom, on viknu: Sad opet znam šta sam sanjao! Isti otpor koji mu je do toga dana smetao pri radu primorao ga je i da svoj san zaboravi. Savlađivanjem ovog otpora, ponovo sam san doveo u sećanje. Isto tako se može pacijent, kad je došao do izvesnog mesta rada, setiti jednog sna koji se do­ godio pre tri, četiri ili više dana i koji je dotada mi­ rovao u zaboravu. 1 Psihoanalitičko iskustvo poklonilo nam je još je­ dan dokaz za to da zaboravljanje sna daleko više za­ visi od otpora nego od raznorodnosti budnog stanja i stanja spavanja, kao što to pisci misle. Kao i osta­ lim analitičarima i pacijentima koji se nalaze na takvom lečenju događa se ne baš retko da mi, pro­ buđeni iz jednog sna, kako bismo rekli, neposredno posle toga počinjemo da svoj san objašnjavamo u pu­ nom posedu aktivnog mišljenja. U ovakvim slučaje­ vima često nisam mirovao dok nisam stekao potpu­ no razumevanje sna, pa ipak se moglo dogoditi da sam posle buđenja iz sna ovaj rad na tumačenju isto tako potpuno zaboravio kao i sadržaj sna, mada sam znao da sam sanjao i da sam san, štaviše, i protu­ mačio. Mnogo češće je san sobom odneo u zaborav i rezultat tumačenja sna nego što je duševnoj aktiv­ nosti uspevalo da san zadrži u sećanju. Ali, između ovoga rada na tumačenju i budnog mišljenja ne po­ stoji ona psihička provalija kojom autori isključi­ vo žele da objasne zaboravljanje sna. — Ako Morton Prins (Morton Prince) protiv moga objašnjenja za­ boravljanja sna primećuje da je to samo jedan spe­ cijalan slučaj amnezije za razdvojena duševna sta­ nja (dissociated states) i da nemogućnost da se moje. objašnjenje ove specijalne amnezije prenese na dru­ ge tipove amnezije ovu i za njene najbliže namere čini bezvrednom, onda on čitaoca podseća na to da E. Džouns (Jones) opisuje analogan slučaj koji se često događa, da se tokom analize jednog sna pomene neki drugi san iste noći, koji je dotle bio zaboravljen i koji se čak nije ni naslućivao!
1

174

Tumačenje

snova,

U

Zaboravljanje

snova

175

u svima svojim opisima ovih disociranih stanja ni­ kada nije pokušao da nađe jedno dinamičko obja­ šnjenje za ove fenomene. Inače bi morao otkriti da je potiskivanje (odnosno otpor koji ovo stvara) isto tako uzrok ovih disocijacija kao i amnezije za njenu psihičku sadržinu. Iskustvo koje sam mogao steći prilikom sastav­ ljanja ovog rukopisa pokazuje mi da se snovi ne mogu zaboraviti kao što se ne zaboravljaju ni ostale duševne radnje, i da se moraju isto tako izjednačiti sa ostalim duševnim aktivnostima i u pogledu svog zadržavanja u pamćenju. Među svojim zabeleškama sačuvao sam vrlo mnogo sopstvenih snova koje sam onda iz bilo kakvih razloga mogao samo veoma ne­ potpuno, ili ih uopšte nisam mogao, podvrći tumače­ nju. Neke od tih snova pokušao sam da protumačim godinu-dve kasnije u nameri da sebi pribavim ma­ terijal za ilustraciju svojih tvrđenja. Takvi poku­ šaji su bez izuzetka uspevali; štaviše, tvrdio bih da je tumačenje, kasnije, išlo lakše nego dok su snovi bili još svezi doživljaji; za ovo bih, kao jedino mo­ gućno objašnjenje, naveo da sam od toga vremena savladao mnoge otpore u svojoj unutrašnjosti koji su mi u ono vreme smetali. Prilikom ovakvih naknad­ nih tumačenja ja sam tada utvrđene misli sna upoređivao sa današnjima, najčešće mnogo bogatijim, pa sam ondašnje nalazio neizmenjene među današnjim. Svoje čuđenje zbog toga blagovremeno sam suzbio, pošto sam se setio da već odavna imam običaj da od svojih pacijenata tražim da snove iz ranijih godina, koje mi oni nekom prilikom ispričaju, tumače onako kao da su to snovi prethodne noći, po istom postupku i sa istim uspehom. Prilikom razgovora o snovima straha ja ću izneti dva primera ovakvog zakasnelog tumačenja sna. Kad sam ovaj eksperiment prvi put načinio rukovodilo me je u tome opravdano očekiva­ nje da će se san i u tome ponašati kao neurotički simptom. Ako, naime lečim psihoneurotičara, even­ tualno neku histeriju, pomoću psihoanalize, moram da nađem objašnjenje za prve, odnosno savladane simptome što i danas još postoje, koji su ga doveli

k meni, i nalazim da je prvi zadatak lakše resiti nego onaj što danas nagoni na rešavanje. Već u svome delu Studije o histeriji, objavljenom 1895. godine, mogao sam da iznesem objašnjenje prvog histeričnog napada koji je jedna žena od preko četrdeset godina imala u petnaestoj godini života.1 I ovde ću, ne strogo povezano, izneti još ponešto što imam da napomenem o tumačenju snova i što će možda uputiti čitaoca koji želi da me kontroliše nak­ nadnim radom na sopstvenim snovima. Niko neće smeti očekivati da će mu tumačenje sopstvenih snova pasti bez muke s neba. Već za samo zapažanje endoptičkih fenomena i drugih senzacija koje se obično izmiču pažnji potrebna je vežba, ma­ da se nijedan psihički motiv ne odupire ovoj grupi percepcije. Znatno je teže uhvatiti „nevoljne pred­ stave". Ko to traži, moraće se ispuniti očekivanjima pokrenutim u ovoj raspravi i, pridržavajući se ovde datih pravila, moraće se truditi da u samoga sebe suzbija svaku kritiku, svako predubeđenje, svako afektivno ili intelektualno opredeljivanje u toku ra­ da. On će se sećati propisa koji je dao Klod Bernar (Claude Bernard) za eksperimentatora u fiziološkom laboratorijumu: Travailler comme une bete, tj. ra­ diti istrajno kao životinja, ali i tako isto ne hajući za rezultat. Ko se pridržava ovih saveta, za njega zadatak svakako neće predstavljati težak posao. Tu­ mačenje jednog sna ne završava se uvek u jednom potezu; često osećamo da nam je naša radna spo­ sobnost iscrpljena kad smo sledili jednom lancu po­ misli, da nam san toga dana više ništa ne kazuje; onda je najbolje prekinuti rad i ponovo se vratiti na posao jednog od narednih dana. Onda će našu pažnju privući neki drugi deo sadržine sna, i mi će1 Snovi koji su se dogodili u prvim godinama detinjstva i koji su se često u sećanju sačuvali u punoj čulnoj svežini, i kroz decenije, dobijaju gotovo uvek velik značaj za razumevanje razvoja i neuroze snevačeve. Njihova analiza štiti lekara od grešaka i nesigurnosti koje bi ga mogle i teorijski zbuniti.

176

Tumačenje snova, II

Zaboravljanje snova

177

mo naći prilaz jednom novom sloju misli sna. To bismo mogli nazvati „frakcioniranim" tumače­ njem sna. Početnik u tumačenju snova najteže se može naterati da prizna činjenicu da njegov zadatak nije u potpunosti završen ako ima u rukama potpuno tu­ mačenje sna, koje je puno smisla, povezano i koje obaveštava o svim elementima sadržine sna. Osim toga može da postoji još jedno tumačenje istoga sna, jedno uporedno tumačenje koje mu je umaklo. Za­ ista nije lako u mislima stvoriti predstavu o bogat­ stvu nesvesnih tokova misli koji se bore da bi došli do izraza, i verovati u veštinu rada sna da višeznačnim načinom izražavanja tako reći uvek jednim udar­ cem pogodi sedam muva, kao što to radi krojački kalfa u bajci. Čitalac će uvek biti sklon da autoru prebaci izlišno rasipanje svoje duhovitosti; ali ko je lično stekao iskustvo, znaće to bolje. S druge strane, ne mogu se složiti sa tvrđenjem koje je prvi izneo H. Zilberer: da svaki san — ili možda samo mnogobrojni snovi i izvesne grupe sno­ va — zahtevaju dva različita tumačenja, koja su čak u čvrstoj međusobnoj vezi. Jedno od ovih tumačenja, koje Zilberer naziva psihoanalitičkim, daje snu je­ dan proizvoljan, većinom infantilno-seksualni smisao; ono drugo, značajnije tumačenje, koje je on nazvao anagogičnim, otkriva ozbiljnije, često dubokoumne misli, koje je rad sna preuzeo kao materiju. Zilberer ovo tvrđenje nije dokazao saopštenjem niza snova koje bi analizirao u oba pravca. Nasuprot tome, mo­ ram izjaviti da takva činjenica ne postoji. Većina snova ne traži nikakvo uporedno tumačenje i pre svega ne može da se protumači anagogički. Sadejstvo jedne tendencije koja bi htela da zamagli osnovne odnose u stvaranju sna i da odvrati interesovanje od njegovih nagonskih korena zapaža se isto tako dobro u Zilbererovoj teoriji kao i u ostalim teorijskim na­ stojanjima u toku poslednjih godina. U nizu sluča­ jeva mogao sam da potvrdim tačnost Zilbererovih po­ dataka; analiza mi je onda pokazala da se rad sna našao pred zadatkom da niz veoma apstraktnih misli

iz budnog života, podesnih za direktno prikazivanje, pretvori u san. Rad sna je pokušao da resi taj zada­ tak tako što se dočepao jednog drugog misaonog ma­ terijala, koji je sa onim apstraktnim mislima stajao u labavoj vezi (koju često treba nazvati alegoričnom), i koji se uz to mogao prikazati sa manje po­ teškoća. Apstraktno tumačenje sna koji je na ovaj način postao — snevač daje neposredno; a pravilno tumačenje podmetnutog materijala mora se tražiti pomoću poznatih tehničkih sredstava. Na pitanje da li se svaki san može tumačiti, tre­ ba odgovoriti sa ne. Ne smemo zaboraviti da prili­ kom tumačenja imamo protiv sebe one psihičke sna­ ge koje su krive za izopačenje sna. Tako postaje pi­ tanje odnosa snaga da li nas naše intelektualno inte­ resovanje, naša sposobnost samosavlađivanja, naše psihološko znanje i izvežbanost u tumačenju osposo­ bljavaju da savladamo unutrašnje otpore. Donekle je to uvek moguće, bar dotle da steknemo ubeđenje o snu kao tvorevini punoj smisla, a većinom i da taj smisao bar naslutimo. Vrlo često nam san koji ne­ posredno sledi dozvoljava da potkrepimo i nastavi­ mo tumačenje koje smo bili prihvatili za prvi san. čitav niz snova koji se provlači nedeljama ili mesecima počiva često na zajedničkom tlu i onda ih tre­ ba podvrgnuti tumačenju zajedno. U snovima koji slede jedan za drugim možemo često primetiti kako jedan od njih uzima za središte ono što se u sledećem nagoveštava samo na periferiji, i obratno, tako da se oba sna uzajamno dopunjuju i za tumačenje. Na primerima sam već dokazao da različite snove iz iste noći treba pri tumačenju, uglavnom, obrađivati kao celinu. I u najbolje protumačenim snovima često jedno mesto moramo ostaviti u mraku, jer ćemo pri tuma­ čenju primetiti da tamo počinje klupče misli sna koje se ne da odmotati, a koje više ne daje nikakav do­ prinos ni za rasvetl javan je sadržine sna. To je onda pupak sna, mesto gde se on nastavlja u nepoznato. Misli sna na koje nailazimo pri tumačenju moraju po samoj prirodi stvari ostati bez definitivnog kraja;
12 Frojd, Odabrana dela, Vit

178

Tumačenje snova, II

Zaboravljanje snova

179

one moraju na sve strane prelaziti u zamršeni splet našeg misaonog sveta. A iz jednog gušćeg mesta ovo­ ga spleta uzdiže se onda želja sna kao pečurka iz svoga micelijuma. Sad se vraćamo na činjenice koje se tiču zabo­ ravljanja snova. Mi smo, naime, propustili da iz tih činjenica izvučemo jedan važan zaključak. Ako bud­ ni život pokazuje jasnu sklonost da zaboravi san koji je bio stvoren u toku noći, bilo celinu neposredno posle buđenja ili delove tokom dana, i ako mi kao glavnog učesnika u tom zaboravljanju otkrivamo psi­ hički otpor protiv sna, otpor koji je već u toku noći učinio svoje protiv sna, onda se nameće pitanje šta je zapravo omogućilo da se stvori san uprkos ovak­ vom otporu. Uzmimo jedan ekstreman slučaj, u kome budno stanje ponovo odstranjuje san kao da ga uop­ šte nije ni bilo. Ako, pri tome, uzmemo u obzir igru psihičkih snaga, moramo izjaviti da san uopšte ne bi ni nastao da je otpor noću bio tako jak kao što je danju. Naš je zaključak taj da je on u toku noći izgubio jedan deo svoje snage; mi znamo da on nije bio uklonjen, jer smo dokazali da postoji njegov udeo u radu sna kao faktor izopačenja sna. Ali nameće nam se mogućnost da je u toku noći bio smanjen i da je ovim smanjenjem otpora bilo omogućeno stva­ ranje sna, i tako možemo razumeti da on, povrativši punu snagu buđenjem, ponovo odstranjuje ono što je morao da dopusti dok je bio slab. Opisna psihologija nas uči da je stanje spavanja duše glavni uslov za stvaranje sna. Mogli bismo dodati objašnjenje: sta­ nje spavanja omogućava stvaranje sna time što uma­ njuje endopsihičku cenzuru. Mi smo svakako u iskušenju da ovaj zaključak smatramo jedinim koji je mogućno izvući iz činjenica zaboravljanja sna i da iz njega razvijamo dalje za­ ključke o odnosima energije za vreme spavanja i budnoće. Ali ćemo se zasad zaustaviti na ovom. Kad se još malo više udubimo u psihologiju sna, saznaćemo da faktore koji omogućavaju stvaranje sna mo­ žemo zamisliti i drukčije. Možda se otpor protiv osve-

šćivanja misli sna može zaobići i kad on nije pretrpeo smanjenje svoje snage. A takođe izgleda prihvatljivija misao da su oba faktora povoljna za stvaranje sna — redukcija i zaobilaženje otpora — omogućena istovremeno stanjem spavanja. Ovde ću prekinuti da bih posle izvesnog vremena nastavio. Postoji jedan drugačiji niz prigovora protiv našeg postupka prilikom tumačenja sna sa kojim se mo­ ramo sad raspraviti. Naš se postupak sastoji u tome da napuštamo sve one ciljne predstave koje normal­ no upravljaju našim razmišljanjem, da svoju pažnju uperimo na jedan jedini elemenat sna i zatim beležimo koje nehotimične misli nam padaju na pamet u vezi s njim. Zatim uzimamo sledeći sastavni deo sadržine sna, ponovimo isti postupak na njemu i, ne vodeći računa o pravcu u kome se misli kreću, ostav­ ljamo da nas one vode, pri čemu — kao što to obič­ no kažemo — prelazimo s jedne stvari na drugu. Pri tome se pouzdano nadamo da ćemo na kraju bez ikakve aktivne intervencije s naše strane naići na misli sna od kojih je san nastao. Protiv toga će kri­ tika možda imati ovo da primeti: Nikakvo čudo nije što od jednog jedinog elementa sna nekuda dospevamo. Na svaku predstavu može se nešto asocijativ­ no nadovezati; čudnovato je samo to da ovaj bescilj­ ni i proizvoljni tok misli može dovesti upravo do misli sna. Verovatno je to samoobmana; mi idemo za lancem asocijacija polazeći od jednog elementa dok ne vidimo da se on iz bilo kakvog razloga prekida. Kad, zatim, prihvatimo drugi elemenat, onda je sa­ svim prirodno što je prvobitna neograničenost aso­ cijacije sada pretrpela sužavanje: Još se sećamo ra­ nijeg lanca misli i zato ćemo pri analizi druge pred­ stave sna lakše naići na pojedine asocijacije koje imaju nešto zajedničko i sa asocijacijama iz prvog lanca. Pa onda uobražavamo da smo pronašli misao koja predstavlja čvorno mesto između dva elementa sna. Pošto inače imamo svu slobodu povezivanja mi­ sli, pa zapravo isključujemo samo one prelaze sa jedne predstave na drugu koji se javljaju u normal­ nom mišljenju, to naposletku neće biti teško da iz
12*

180

Tumačenje

snova,

II

Zaboravljanje

snova

181

jednog niza „među-misli" skrpimo nešto što naziva­ mo mislima sna, i što — bez ikakve garantije za to, pošto nam one inače nisu poznate — proglašavamo psihičkom zamenom sna. Ali sve je to potpuno pro­ izvoljno i vickasto iskorišćavanje slučaja, i svaki onaj koji učini taj beskorisni napor može na ovaj način za bilo koji san da iskonstruiše bilo kakvo tuma­ čenje. Ako nam se stvarno iznose ovakvi prigovori, možemo se u cilju odbrane od njih pozvati na utisak koji čine naša tumačenja snova, na iznenađujuće veze s ostalim elementima sna, koji se pojavljuju dok mi pratimo pojedine predstave, i na neverovatnoću da bi se nešto što san tako iscrpno pokriva i objašnjava kao neko od naših tumačenja sna moglo postići na drugi način nego idući za prethodno uspo­ stavljenim psihičkim vezama. Mi bismo kao oprav­ danje mogli navesti i to da je naš postupak pri tu­ mačenju sna identičan sa postupkom kojim rešavamo histerične simptome, gde tačnost našeg postupka ga­ rantu ju pojavljivanje i nestajanje tih simptoma na njihovom mestu, gde su dakle tumačenja teksta potkrepljena doda tim ilustracijama. Ali mi nemamo ni­ kakvog razloga da izbegavamo problem kako da pra­ ćenjem jednog misaonog lanca koji se proizvoljno i besciljno ispreda dođemo do jednog preegzistentnog cilja, jer taj problem, doduše, nismo u stanju da re­ simo, ali u potpunosti možemo da ga odstranimo. Može se, naime, dokazati netačnost tvrđenja da se predajemo besciljnom toku predstava ako, kao pri radu na tumačenju sna, ostavimo razmišljanje i do­ zvolimo iskrsavanje nehotičnih predstava. Može se dokazati da se uvek možemo odreći samo nama po­ znatih ciljnih predstava i da sa prestankom tih pred­ stava smesta dolaze na vlast nepoznate — mi netačno kažemo: nesvesne — ciljne predstave, koje sad određuju tok nehotimičnih predstava. Mišljenje bez ciljnih predstava uopšte ne možemo ostvariti sopstvenim uplivisanjem na naš duševni život; ali mi je takođe nepoznato u kakvim stanjima psihičkog rastroj-

stva se ono inače uspostavlja.1 Psihijatri su se ovde prerano odrekli verovanja u čvrstinu sklopa psihič­ kih procesa. Ja znam da se nesređen tok misli bez ciljnih predstava nikako ne javlja u okviru histerije i paranoje kao ni pri stvaranju i razrešavanju snova. Možda se on uopšte ne pojavljuje u endogenim psiMeni je tek kasnije skrenuta pažnja na to da Eduard fon Hartman (von Hartmann) u ovoj psihološki značajnoj tački zastupa isto gledište: „Prilikom raspravljanja o ulozi nesvesnog u umetničkom stvaranju (Philosophie des Unbewussten, sveska I, odeljak B, glava V), Eduard fon Hartman je razgovetno i jasno izrekao zakon o asocijaciji ideja vođe­ nih nesvesnim ciljnim predstavama, a da pri tom nije bio svestan dalekosežnosti ovoga zakona. Njemu je stalo do toga da dokaže da je ,svakoj kombinaciji čulnih predstava, ako nije potpuno prepuštena slučaju, nego treba da vodi jednom određenom cilju, potrebna pomoć nesvesnoga', i da svesno interesovanje za određen misaoni sklop predstavlja podstrek za nesvesno da između bezbrojnih mogućih predstava izabere svrsishodnu: ,Nesvesno je ono što vrši izbor prema svrhama interesovanja: i to važi za asocijaciju ideja pri apstraktnom mišljenju, kao čulnom predstavljanju ili umetničkom kombinovanju, i u duhovitoj dosetki.' Stoga je ograničenje asoci­ jacija ideja na predstavu koja izaziva i onu koja je izazvana, u smislu čiste asocijacione psihologije neodrživo. Takvo ogra­ ničenje bi stvarno ,samo tada imalo opravdanja ako se u ljud­ skom životu događaju stanja u kojima je čovek slobodan ne samo od svake svesne svrhe nego i od vladavine ili sadejstva svakog nesvesnog interesovanja, svakog raspoloženja. A to je­ dva da je stanje koje se ikad može dogoditi, jer onda kad svoj tok misli prividno u potpunosti prepustimo slučaju, ili ako se sasvim prepustimo nehotičnim snovima fantazije, ipak vladaju uvek u jednom času drugi glavni interesi, merodavna osećanja i raspoloženja u duši nego u nekom drugom času, i ovi će imati uvek neki uticaj na asocijacije ideja' (Philosophie des Unbewussten, 11. izdanje, I, 246). U polunesvesnim sno­ vima uvek se pojavljuju samo takve predstave koje odgovara­ ju trenutnom (nesvesnom) glavnom interesovanju (na navede­ nom mestu). Isticanje uticaja osećanja i raspoloženja na slo­ bodan tok misli sad pokazuje da je metodski postupak psiho­ analize i sa stanovišta Hartmanove psihologije potpuno oprava dan." (N. E. Pohorilles u Internationale Zeitschrift fiir arztliche PsA., I, 1913, str. 650. — Du Prel iz činjenice što nam jedno ime kojeg uzaludno pokušavamo da se setimo često od­ jednom pada neposredno na pamet zaključuje da postoji jed­ no nesvesno, ali ipak svrhovito mišljenje, čiji rezultat zatim dopre u svest (Philosophie der Mvstik, strana 107).
1

182

Tumačenje

snova,

11

Zaboravljanje snova-

183

hičkim afekcijama; čak i delirijumi poremećenih su, prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret), puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeđenje gde god mi se pružila prilika za posmatranje. Delirijumi su delo cenzure koja se uopšte više ne trudi da sa­ krije svoje delovanje; umesto da sarađuje na jednoj obradi koja više ne bi bila neprilična, ona bez obzi­ ra briše sve protiv čega stavlja prigovor, tako da onda sve što preostane postaje bezvezno. Ova cen­ zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no­ vina na granici, koja dozvoljava da inostrani časo­ pisi u ruke čitalaca koje ona mora štititi dospeju samo kad su pune isprecrtanih redova. Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove­ zivanju asocijacija pojavljuje se možda pri destruk­ tivnim organskim moždanim procesima; ono što se smatra takvim u psihoneurozama može se uvek obja­ sniti delo van j em cenzure na misaoni niz potiskivan u prednji plan od ciljnih predstava koje su same ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo­ bodne od ciljnih predstava smatrala se međusobna povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve­ zama takozvane površinske asocijacije, dakle asonancom, dvosmislenošću reci, vremenskim poduda­ ranjem bez unutrašnjeg smisaonog odnosa, svim onim asocijacijama kojima sebi dopuštamo da se koristi­ mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri­ stično za misaone veze koje nas vode od elemenata sadržaja sna ka među-mislima i od ovih ka pravim mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim analizama snova i oni su morali izazvati naše čuđe­ nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suviše labavo, nijedna dosetka suviše za osudu da ne bi mogli po­ služiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali pravilno razumevanje ovakve popustljivosti nije da1 Uporedi sjajnu potvrdu za ovo tvrđenje koje je izneo C. G. Jung na analizama u „Dementia praecox" (Zur Psvchologie der Dementia praecox, 1907).

leko. Kad god je jedan psihički elemenat povezan sa drugim elementom nekom zazornom ili površnom asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza medu njima koja podleže otporu cenzure. Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta­ va, pravi je razlog za preovlađivanje površnih aso­ cijacija. Površne asocijacije u prikazivanju zamenjuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne spoj ne puteve čini neprohodnim. To je kao kad jed­ na opšta saobraćajna prepreka, na primer poplava, u planinama načini velike i široke drumove nepro­ hodnim; saobraćaj se tada održava nezgodnim i str­ mim stazama kojima bi inače samo lovac prolazio. Ovde je potrebno razdvojiti dva slučaja koja su u suštini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro­ tiv veze između dve misli kojima se, ako su odvo­ jene jedna od druge, ne može ništa prigovoriti. U tom slučaju obe misli ulaze u svest jedna za dru­ gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam zato pada na pamet jedna površna veza među nji­ ma na koju inače ne bismo pomislili. Ova veza po pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak, obe misli same po sebi podležu cenzuri zbog svoje sadržine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom, nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe zamenjujuće misli su odabrane tako da jednom po­ vršnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri­ tiskom cenzure izvršeno je ovde u oba slučaja pomeranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na površnu asocijaciju koja izgleda apsurdna. Znajući za ova pomeranja, mi se prilikom tu­ mačenja snova poveravamo i površnim asocijacijama, 1 potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1 Ova ista razmišljanja važe, naravno, i kad se u sadr­ žaju sna javno pojavljuju površne asocijacije, kao na primer u oba sna koja nam je ispričao Mori (strana 62): pelerinage — Pelletier — pelle; Kilometer — Kilogramm — Gilolo — Lobalia — Lopez — Lotto). Iz moga rada sa neurotičarima po-

182

Tumačenje

snova,

U

Zaboravljanje snova-

183

hičkim afekcijama; čak i delirijumi poremećenih su, prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret), puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeđenje gde god mi se pružila prilika za posmatranje. Delirijumi su delo cenzure koja se uopšte više ne trudi da sa­ krije svoje delovanje; umesto da sarađuje na jednoj obradi koja više ne bi bila neprilična, ona bez obzi­ ra briše sve protiv čega stavlja prigovor, tako da onda sve što preostane postaje bezvezno. Ova cen­ zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no­ vina na granici, koja dozvoljava da inostrani časo­ pisi u ruke čitalaca koje ona mora štititi dospeju samo kad su pune isprecrtanih redova. Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove­ zivanju asocijacija pojavljuje se možda pri destruk­ tivnim organskim moždanim procesima; ono što se smatra takvim u psihoneurozama može se uvek obja­ sniti delovanjem cenzure na misaoni niz potiskivan u prednji plan od ciljnih predstava koje su same ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo­ bodne od ciljnih predstava smatrala se međusobna povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve­ zama takozvane površinske asocijacije, dakle asonancom, dvosmislenošću reci, vremenskim poduda­ ranjem bez unutrašnjeg smisaonog odnosa, svim onim asocijacijama kojima sebi dopuštamo da se koristi­ mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri­ stično za misaone veze koje nas vode od elemenata sadržaja sna ka među-mislima i od ovih ka pravim mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim analizama snova i oni su morali izazvati naše čuđe­ nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suviše labavo, nijedna dosetka suviše za osudu da ne bi mogli po­ služiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali pravilno razume van je ovakve popustljivosti nije da1 Upoređi sjajnu potvrdu za ovo tvrđenje koje je izneo C. G. Jung na analizama u „Dementia praecox" (Zur Psvchologie der Dementia praecox, 1907). -*

leko. Kad god je jedan psihički elemenat povezan sa drugim elementom nekom zazornom ili površnom asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza medu njima koja podleže otporu cenzure. Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta­ va, pravi je razlog za preovlađivanje površnih aso­ cijacija. Površne asocijacije u prikazivanju zamenjuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne spojne puteve čini neprohodnim. To je kao kad jed­ na opšta saobraćajna prepreka, na primer poplava, u planinama načini velike i široke drumove nepro­ hodnim; saobraćaj se tada održava nezgodnim i str­ mim stazama kojima bi inače samo lovac prolazio. Ovde je potrebno razdvojiti dva slučaja koja su u suštini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro­ tiv veze između dve misli kojima se, ako su odvo­ jene jedna od druge, ne može ništa prigovoriti. U tom slučaju obe misli ulaze u svest jedna za dru­ gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam zato pada na pamet jedna površna veza među nji­ ma na koju inače ne bismo pomislili. Ova veza po pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak, obe misli same po sebi podležu cenzuri zbog svoje sadržine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom, nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe zamenjujuće misli su odabrane tako da jednom po­ vršnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri­ tiskom cenzure izvršeno je ovde u oba slučaja pomeranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na površnu asocijaciju koja izgleda apsurdna. Znajući za ova pomeranja, mi se prilikom tu­ mačenja snova poveravamo i površnim asocijacijama, 1 potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1 Ova ista razmišljanja važe, naravno, i kad se u sadr­ žaju sna javno pojavljuju površne asocijacije, kao na primer u oba sna koja nam je ispričao Mori (strana 62): pelerinage — Pelletier — pelle; Kilometer — Kilogramm — Gilolo — Lobalia — Lopez — Lotto). Iz moga rada sa neurotičarima po-

184

Tumačenje

snova,

II

Regresija

185

Psihoanaliza neuroza obilno se koristi ovim dvema postavkama: da napuštanjem ciljnih predstava kontrola nad tokom predstava prelazi na skrivene ciljne predstave, i da su površne asocijacije samo zamena pomeranjem za potisnute dublje asocijacije. Staviše, psihoanaliza obe ove teoreme čini osnovnim stubovima svoje tehnike. Ako pacijentu naredim da ostavi svako razmišljanje i da mi ispriča što god mu tada padne na pamet, onda se čvrsto držim pretpo­ stavke da on neće moći ostaviti ciljne predstave vezane za lečenje, i smatram da sam u pravu ako zaključim da je i sve ono na izgled najbezazlenije i najproizvoljnije što mi priča u vezi s stanjem nje­ gove bolesti. Jedna druga ciljna predstava, o kojoj moj pacijent ništa ne sluti, jeste predstava o mojoj ličnosti. Potpuna ocena važnosti ove dve teoreme kao i detaljnije obaveštenje o njima spadaju, prema tome, u domen prikazivanja psihoanalitičke tehni­ ke kao terapeutske metode. Mi smo ovde stigli do jednog od onih mesta na kojima namerno ostavlja­ mo predmet tumačenja snova.1. Samo je jedno tačno, i taj je prigovor opravdan, naime da ne treba za svaku asocijaciju koja se jav­ lja za vreme rada na tumačenju tražiti mesto u noć­ nom radu sna. Jer mi, vršeći tumačenje u budnom stanju, idemo putem koji vodi natrag od elemenata sna ka mislima sna. Rad sna je išao putem u su­ protnom pravcu. Nije nimalo verovatno da su ovi putevi u suprotnom pravcu prohodni. Pokazuje se, naprotiv, da danju prelazimo preko novih misaonih veza po rovovima koji među-misli i misli sna do­ diruju čas na ovom, čas na onom mestu. Možemo viznato mi je kakva se reminiscencija rado prikazuje na ovaj način. To je upravo i traženje u konverzacijskom leksikonu (u leksikonima uopšte), iz kojeg većina mladih ljudi u vreme pubertetske radoznalosti utoljava svoju žeđ za objašnjenjem seksualnih zagonetaka. 1 Ove ovde iznete teoreme, koje su tada izgledale vrlo neverovatne, doživele su kasnije eksperimentalno opravdanje i primenu u „Dijagnostičkim studijama o asocijacijama" J u n ga i njegovih učenika.

deti kako se svezi misaoni materijal dana uvlači u nizove tumačenja. Verovatno je takođe da povećanje otpora koje je nastupilo po isteku noći čini neophod­ nim nove i udaljenije zaobilazne puteve. Ali broj ili priroda kolaterala, koje mi tako danju ispredemo, psihološki je bez ikakvog značenja, sve dok nas ovi vode putem ka mislima sna koje tražimo.

B REGRESIJA A sada, pošto smo se odbranili od prigovora ili bar pokazali gde se naše odbrambeno oružje nalazi, više ne smemo odlagati psihološko istraživanje za koje smo se već odavna pripremili. Sažmimo glavne rezultate dosadašnjeg istraživanja. San je punovažan psihički akt; njegova pokretna snaga je uvek želja koja traži ispunjenje; to što se ne može prepoznati kao želja, i njegove mnogobrojne osobenosti i ap­ surdnosti — sve je to posledica psihičke cenzure koju je san prilikom procesa stvaranja pretrpeo. Osim neophodnosti da se oslobodi ove cenzure, pri stvaranju sna delovali su i drugi faktori; neophod­ nost da se sažme psihički materijal, obzir na moguć­ nost da bude predstavljen u čulnim slikama i — mada ne redovno — obzir na to da spoljna pojava sna bude racionalna i shvatljiva. Od svakog ovog stava vodi put dalje ka psihološkim postulatima i na­ gađanjima: treba ispitati odnos između želje koja je pokretač sna i četiri uslova, kao i ovih između sebe; san treba da zauzme svoje mesto u spletu duševnog života. Mi smo na čelo ovog odeljka stavili jedan san da bi nas podsetio na zagonetke čije rešenje još ne­ dostaje. Tumačenje toga sna o detetu koje gori nije nam stvaralo nikakve teškoće, mada ono nije bilo u

188

Tumačenje snova, II

Regresija

187

našem smislu potpuno. Pitali smo se zašto je snevač ovde uopšte sanjao umesto da se probudi, i videli smo da je jedan motiv snevačev bila želja da dete zamisli kao živo. Da pri tome igra ulogu još jedna druga želja moći ćemo uvideti posle kasnijih rasprav­ ljanja. Pre svega, dakle, proces mišljenja za vreme spavanja bio je pretvoren u san radi ispunjenja želje. Ako eliminišemo ispunjenje želje, videćemo da preostaje samo još jedna karakteristika koja obe vrste psihičkih zbivanja među sobom odvaja. Misao sna bi glasila: Vidim kako nekakav sjaj dolazi iz sobe u kojoj leži leš. Možda se preturila neka sveca i dete sad gori! San je rezultat ovog mišljenja reprodukovao neizmenjen, ali ga je predstavio u si­ tuaciji koja stvarno postoji i koju bi čula mogla per­ cipirati kao doživljaj budnoga stanja. A to je upra­ vo najopštiji i najupadljiviji psihološki karakter pro­ cesa snevanja; jedna misao, po pravilu misao o ne­ čemu što se želi, objektivira se u snu, predstavlja se kao scena ili se, kako nam se čini, doživljava. Kako dakle treba da objasnimo ovu karakteri­ stičnu osobenost rada sna ili — skromnije rečeno — kako da nađemo mesta za nju u spletu psihičkih pro­ cesa? Ako sad stvar malo pažljivije sagledamo, vide­ ćemo da su u obliku pojavljivanja ovoga sna izra­ žene dve međusobno gotovo nezavisne karakteristi­ ke. Jedna je ta što je misao predstavljena kao ne­ posredna situacija sa izostavljenim „možda", a dru­ ga je ta što se misao pretvara u vizuelne slike i govor. Preobražaj koji zadesi misli sna usled toga što se u njima izraženo očekivanje stavlja u prezent možda u ovom snu nije veoma upadljiv. To je u vezi s naročitom, zapravo sporednom ulogom ispunjenja želje u ovom snu. Uzmimo mesto toga jedan drugi san, u kome se želja sna ne odvaja od budnih misli prenetih u san, na primer san o Irminoj injekciji. Ovde misao koju će san prikazati predstavlja opta­ tiv: Kad bi samo Oto bio kriv za Irminu bolest! San potiskuje optativ i zamenjuje ga običnim prezentom:

Jeste, Oto je kriv za Irminu bolest. Ovo je dakle prva od promena koju i neizopačeni san vrši na mislima sna. Nećemo se dugo zadržavati na ovoj prvoj osobenosti sna. Nju možemo likvidirati ukazivanjem na svesnu fantaziju, na budan san koji isto tako postu­ pa sa svojim sadržajem. Ako Dodeov Monsieur Joyeuse besposlen luta pariškim ulicama, dok njegove kćeri moraju verovati da je zaposlen i da sedi u svom uredu, on o događajima koji će mu pomoći da dođe do protekcije i do nekog mesta takođe sanjari u prezentu. San dakle upotrebljava prezent na isti način i s istim pravom kojim to čini i sanjarenje. Prezent je vreme u kome se želja predstavlja kao ispunjena. Ali snovi se razlikuju od sna u budnom stanju po jednoj drugoj osobenosti, naime po tome što se sadržaj predstava ne pretvara u misli, nego se pre­ tvara u čulne slike, kojima se onda poklanja vera i koje čovek misli da doživljava. Dodajmo odmah da se promena predstave u čulnu sliku ne nalazi u svim snovima; postoje snovi koji se sastoje isključivo od misli, a kojima se ipak ne može osporiti da su u suštini snovi. Moj san: „autodidasker — budna fan­ tazija sa profesorom N." jeste jedan takav san u koji se jedva umešalo više čulnih elemenata nego da sam njegovu sadržinu mislio preko dana. Takođe i u svakom dužem snu postoje elementi koji nisu prošli kroz promenu u čulno, koji se jednostavno misle ili znaju onako kao što smo navikli u budnom stanju. Dalje ćemo odmah ovde pomisliti na to da ovakvo pretvaranje predstava u čulne slike ne pripada sa­ mo snu, nego isto tako i halucinaciji, vizijama, koje se pojavljuju eventualno samostalno u zdravlju ili kao simptomi psihoneuroza. Ukratko, odnos koji ovde istražujemo ni u kom pravcu nije isključiv; ali osta­ je da nam ovaj karakter sna, gde postoji, izgleda kao najznačajniji, tako da ne bismo mogli ni zamisliti svet snova bez njega. Ali da bismo ga razumeli, mo­ ramo se upustiti u mnogo obuhvatnija objašnjenja. Među svim napomenama uz teoriju snevanja, koje možemo naći u pisaca, hteo bih da istaknem

188

Tumačenje snova, II

Regresija

189

jednu kao polaznu tačku. Veliki G. T. Fehner (G. Th. Fechner), u svom delu Psychophysik (II deo, strana 520) u vezi s nekim raspravljanjima posvećenim sno­ vima izražava slutnju da je pozornica akcije snova različita od pozornice budnog života u predstavama. To je jedina hipoteza koja dozvoljava da se shvate naročite osobenosti snevanja. Ideja koja nam je ovako stavljena na raspola­ ganje jeste ideja psihičkog lokaliteta. Ostavićemo sa­ svim po strani da nam je duševni aparat o kome je ovde reč poznat i kao anatomski preparat, i hoćemo da se brižljivo sklonimo s puta iskušenju da psihički lokalitet eventualno anatomski odredimo. Mi osta­ jemo na psihološkom tlu i nameravamo da se drži­ mo samo poziva da instrument koji služi duševnom radu zamislimo onako kao što zamišljamo otprilike jedan složen mikroskop, fotografski aparat i slično. Psihički lokalitet odgovara onda mestu unutar apa­ rata, na kome se pojavljuje jedan od prethodnih stup­ njeva slike. Kod mikroskopa i teleskopa to su, kao što je poznato, delimično idealna mesta, krajevi u kojima ne leži nijedan dohvatljiv deo aparata. Sma­ tram da je izlišno tražiti opravdanje za nepotpuno­ sti ovih i svih ostalih sličnih slika. Ova upoređenja treba da nam pomognu samo pri našem pokušaju koji uzima na sebe zadatak da nam učini razumljivom složenost psihičkog rada, tako što ovaj rad rastav­ ljamo, i svaki pojedinačni rad pripisujemo pojedi­ nim sastavnim delovima aparata. Koliko je meni po­ znato, pokušaj da ovim načinom rastavljanja pogo­ dimo sastav duševnog aparata, još nije dosad nači­ njen, a on mi se čini bezazlen. Mislim da našim naslućivanjima možemo ostaviti slobodan tok ako, pri istom, samo sačuvamo svoj hladnokrvan sud, i da skelu ne smatramo građevinom. Pošto nam ništa drugo nije potrebno sem pomoćnih predstava za prvo približavanje nečem nepoznatom, mi ćemo, u početku, ispred svih ostalih, dati vrednost najgrub­ ljim i najopipljivijim pretpostavkama. Duševni aparat dakle zamišljamo kao jedan slo­ žen instrument, čije ćemo sastavne delove nazvati

instancijama ili, za ljubav veće jasnoće, sistemima. Zatim treba očekivati da ovi sistemi imaju među­ sobno, možda, stalni prostorni odnos, otprilike ona­ kav kakav imaju sistemi sočiva u teleskopu, smešteni jedan iza drugoga. Strogo uzev, mi ne moramo pretpostaviti da su psihički sistemi stvarno pore­ dani u jednom prostornom poretku. Dovoljno nam je da je time uspostavljen jedan čvrst redosled, tako što u izvesnim psihičkim zbivanjima (nadražaj) pro­ lazi kroz sisteme u jednom naročitom vremenskom nizu. U ostalim procesima možda će taj redosled biti drugačiji: takvu jednu mogućnost mi ćemo ostaviti otvorenu. Zbog kratkoće, ubuduće ćemo o sastavnim delovima aparata govoriti kao o „¥ sistemima". Prvo što nam pade u oči jeste da ovaj aparat, sastavljen po ¥ sistemu, ima jedan pravac. Naša celokupna psihička delatnost polazi od (spoljnih i unu­ trašnjih) nadražaj a i završava se u inervacijama. Prema tome, aparatu pripisujemo jedan senzibilni i motorni kraj; na senzibilnom kraju nalazi se jedan sistem koji prima percepcije, na motornom leži je­ dan drugi koji otvara brane motilitetu (= motornoj aktivnosti). Psihički proces teče uglavnom od perceptivnog kraja ka motornom. Najopštija shema psi­ hičkog aparata imala bi, dakle, ovakav izgled:

Fig. 1 Ali to tek ispunjava jedan nama odavno poznat zahtev da, naime, psihički aparat mora biti izgra­ đen kao jedan refleksni aparat. Refleksni procesi ostaju model i za svaku psihičku funkciju.

190

Tumačenje snova, II

Regresija

191

Mi, sada, imamo razloga da na senzibilnom kra­ ju uspostavimo prvu diferencijaciju. Od percepcija koje dopiru do nas, u našem psihičkom aparatu osta­ je jedan trag koji možemo nazvati tragom sećanja. Funkciju koja se odnosi na ovaj trag sećanja zove­ mo „pamćenjem". Ako smo ozbiljno shvatili svoju nameru da psihičke procese povežemo sa sistemima, onda trag sećanja može postojati samo u trajnim promenama elemenata sistema. Ali, kao što smo na drugom mestu već izložili, postoje očigledne teškoće ako pretpostavimo da jedan te isti sistem može verno sačuvati promene svojih elemenata pa da ipak bude uvek sposoban za primanje svežih i novih po­ voda za promenu. Po principu koji upravlja našim opitom, podelićemo, dakle, obe ove funkcije na raz­ ličite sisteme. Pretpostavljamo da sistem koji se na­ lazi sasvim napred na aparatu prima nadražaje opa­ žanjem, ali da nikakav trag od njih ne sačuva, dakle da nema pamćenja; i da se iza ovog nalazi jedan drugi sistem koji trenutni nadražaj prvog pretvara u trajne tragove. Onda bi slika našeg psihičkog apa­ rata bila ovakva:

Fig. 2 Poznato je da od percepcija koje deluju na si­ stem P kao nešto trajno zadržavamo nešto više osim same njihove sadržine. Naše percepcije takođe su međusobno povezane u pamćenju, i to pre svega prema istovremenosti zbivanja. To nazivamo činje­ nicom asocijacije. Sad je jasno: ako sistem P uopšte nema nikakvog pamćenja, onda ne može sačuvati ni

tragove za asocijaciju; pojedini P-elementi bili bi nepodnošljivo ometeni u svojoj funkciji kad bi se jednoj novoj percepciji usprotivio neki ostatak jed­ ne ranije povezanosti. Mi dakle možemo pretposta­ viti da osnova asocijacije leži u mnemičkim sistemi­ ma. Činjenica asocijacije sastoji se onda u tome da se, zbog smanjenja otpora i probijanja jednog od S-elemenata, nadražaj pre prenosi na jedan drugi nego na jedan treći S-elemenat. Pri detaljnijem razmatranju ukazuje se neop­ hodna potreba da je nužno pretpostaviti ne samo je­ dan nego više takvih S-elemenata u kojima jedan te isti nadražaj, prenošen preko P-elemenata, doživ­ ljava različitu fiksaciju. Prvi od ovih S-sistema sadržavaće svakako određivanje asocijacije u pogledu na istovremenost, a u udaljenijim sistemima isti perceptualni materijal biće poredan prema drugim vr­ stama koincidencije, tako da bi odnosi sličnosti i dr. bili predstavljeni ovim kasnijim sistemima. Bilo bi, naravno, uzaludno pokušati da se recima iskaže psi­ hičko značenje jednog ovakvog sistema. Njegova bi karakteristika bila u uskoj povezanosti njegovih od­ nosa prema raznim elementima grubog materijala sećanja, tj. ako želimo da ukažemo na jednu teoriju koja dublje ulazi u problem, u gradiranju efikasno­ sti otpora prema prolazu nadražaj a od ovih ele­ menata. Ovde bi trebalo učiniti jednu napomenu opšte prirode koja možda ukazuje na nešto značajno. Si­ stem P koji nema nikakve sposobnosti da zadrži pro­ mene, koji dakle nema nikakvo pamćenje, daje na­ šoj svesti čitavu raznovrsnost čulnih kvaliteta. S dru­ ge strane, naša sećanja, ne izuzimajući ni ona koja su najdublje utisnuta u naš duh, sama po sebi su nesvesna. Ona se, međutim, mogu načiniti svesnim; ali nema nikakve sumnje da ona mogu proizvesti sva svoja dejstva dok se nalaze i u nesvesnom sta­ nju. Ono što nazivamo našim karakterom oslanja se na tragove pamćenja naših utisaka; a baš oni utisci koji su najsnažnije delovali na nas — a to su utisci iz naše prve mladosti — upravo su oni što gotovo

192

Tumačenje snova, II

Regresija

193

?

nikad ne postaju svesni. A ako sećanja ponovo po~ stanu svesna, onda ona ne pokazuju nikakvo čulno svojstvo, ili ga ispoljavaju sasvim neznatno u poređenju sa čulnim opažanjima. Kad bi se sad moglo potvrditi da se u * sistemima pamćenje i svojstvo koje karakteriše svest međusobno isključuju, onda bi se na uslove koji upravljaju nadraživanjem neu­ rona bacila svetlost koja mnogo obećava 1 kad bi se utvrdilo da u ¥ sistemima pamćenje i svojstvo što karakteriše svest jedno drugo isključuju.

Fig. 3 Ono što smo dosad pretpostavili o sastavu psi­ hičkog aparata na senzibilnom kraju, urađeno je bez obzira na san i na psihološka objašnjenja koja se iz njega mogu izvesti. Ali san će nam poslužiti kao izvor za saznanje o jednom drugom delu aparata. Videli smo da smo u stanju da objasnimo formira­ nje sna, samo smo hteli da se usudimo da pretposta­ vimo postojanje dveju psihičkih instancija, od kojih jedna izlaže aktivnost druge kritici, čija je posledica isključenje iz svesti. Kritikujuća instancija, zaključili smo, održava tešnje odnose sa svešću od kritikovane instancije. Ona se između ove i svesti nalazi kao nekakav za­ klon. Dalje, obrazložili smo da kritikujuću instanciKasnije sam bio mišljenja da svest nastaje upravo na samom mestu traga sećanja (Vidi naposletku: Notiz uber den Wunderblock, 1925, Sabrana dela, sveska XIV).
1

ju izjednačujemo sa onim što upravlja našim budnim životom i odlučuje o našim slobodnim, svesnim rad­ njama. Ako sad ove instancije u smislu naših pret­ postavki zamenimo sistemima, onda će na osnovu pomenutog saznanja kritikujući sistem naposletku biti pomeren na motorni kraj. Mi ćemo sad oba si­ stema uneti u našu shemu i nazivima koje smo im dali izraziti njihov odnos prema svesti. Poslednji od sistema na motornom kraju naziva­ mo predsvesnim — da bismo naznačili da nadražajni procesi u njemu bez ikakvog daljeg zadržavanja mogu stići do svesti kada su ispunjeni još neki uslovi, na primer dostignuće izvesnog stepena intenzi­ teta, izvesne raspodele one funkcije koju moramo na­ zvati pažnjom, i slično. U isto vreme, to je sistem koji drži ključ za namerni motilitet. Sistem posle ovoga nazivamo nesvesnim, budući da nema pristu­ pa u svest, sem preko predsvesnog, a pri tom prola­ zu njegov nadražujući proces mora pretrpeti izmene. 1 U koji od ovih sistema da stavimo sad podstrek na stvaranje sna? Radi jednostavnosti u sistem Nsv. Doduše, u kasnijim raspravljanjima mi ćemo sa­ znati da to nije baš sasvim tačno, da je stvaranje sna nužno povezano s mislima sna koje pripadaju sistemu predsvesnog. Ali ćemo takođe na jednom drugom mestu, kada budemo raspravljali o želji sna, saznati da pokretačku snagu za san daje nesvesno (Nsv), te ćemo zbog ovog poslednjeg faktora prihva­ titi nesvesni sistem kao polaznu tačku za stvaranje sna. Ovo izazivanje sna izražavaće, kao i sve ostale misaone tvorevine, težnju da se produži u predsvesno i da, polazeći od njega, dobije pristup u svest. Iskustvo nas uči da je cenzura otpora zatvorila ovaj put mislima sna preko dana — put koji kroz predsvesno vodi u svest. Noću one sebi krče pristup u svest, ali se postavlja pitanje kojim putem i zbog
1 Dalje izvođenje ove linearno otvorene sheme moraće računati s pretpostavkom da je sistem koji sledi predsvesnom sistem kome moramo pripisati svest, da je, prema tome, P = svest.

13 Frojd, Odabrana dela, VH

194

Tumačenje snova, II

Regresija

195

koje promene. Kad bi mislima sna ovo bilo omogu­ ćeno time što noću opada otpor, koji čuva granicu između nesvesnog i predsvesnog, onda bismo dobili snove u materijalu naših predstava koji ne pokazuju halucinatoričan karakter koji nas sada interesuje. Opadanje cenzure između oba sistema Nsv i Psv (nesvesnog i predsvesnog) može nam dakle objasniti samo takve tvorevine sna kao što je autodidasker, ali ne može objasniti snove kao što su oni o detetu koje gori, a koje smo sebi postavili kao problem na samom početku ovih rasprava. Šta se zbiva u halucinatoričnom snu nemogućno je opisati drukčije nego da kažemo: Nadražaj kreće putem unazad. Umesto ka motornom kraju aparata, on se pomera ka senzibilnom kraju i stiže najzad do perceptivnog sistema. Ako ovaj pravac kojim se psihički proces nastavlja iz nesvesnog u budnom sta­ nju — nazovemo progredijentnim, onda ćemo za san reći da ima regredijentni karakter. 1 Ova regresija sigurno je tada jedna od psiholo­ ških osobenosti procesa sna; ali ne smemo zaboraviti da ona ne pripada samo snevanju. I namerno sećanje i drugi delimični procesi našeg normalnog mi­ šljenja odgovaraju retrogresivnom kretanju u psihič­ kom aparatu od bilo kog kompleksnog akta pred­ stavljanja natrag na sirovi materijal tragova sećanja koje ima u osnovi. Ali u toku budnog stanja ovo vraćanje nikad ne ide ispred slika sećanja; ono ne može stvoriti halucinatorno oživljavanje perceptualnih slika. Zašto je to u snu drukčije? Kad smo go­ vorili o radu sažimanja u snu, nismo mogli da izbegnemo pretpostavku da rad sna može u potpunosti
1 Prvi nago vesta j faktora regresije nalazi se već u Alberta Magnusa. Imaginatio, pisao je on, izgrađuje san iz sa­ čuvanih slika senzornih objekata. Proces se obavlja u obrat­ nom smislu nego u budnom stanju (prema Dipgenu, Diepgen, str. 14). — Hobs (Hobbes) veli (u Leviatanu, 1651): In sum, our dreams are the reverse of our waking imaginations, the motion, when we are awake, beginning at one end, and when we dream at another." (Prema H. Elisu, str. 112).

prenositi intenzitete koji prianjaju za predstave, s jedne na drugu. Verovatno je to ona izmena u normalnom psihičkom procesu koja inače omoguća­ va katheksu sistema P u suprotnom pravcu do pot­ pune čulne živosti, polazeći od misli. Nadam se da smo daleko od toga da bismo se varali u dalekosežnosti ovih razmatranja. Mi nismo uradili ništa drugo no što smo dali ime jednom fe­ nomenu koji se ne može objasniti. Mi ga nazivamo regresijom, ako se u snu predstava pretvori natrag u čulnu sliku iz koje je ponikla nekad, bilo kad. Ali i ovaj korak traži opravdanje. Zašto davati ime ne­ čemu ako nas ono ne uči ničem novom? Ja mislim da nam naziv „regresija" služi utoliko što nama po­ znatu činjenicu povezuje sa shemom psihičkog apa­ rata opremljenog jednim pravcem. Ali na ovom mestu se prvi put isplaćuje to što smo postavili takvu shemu. Jer druga jedna osobenost stvaranja sna postaće nam jasna bez novog razmišljanja, jednostav­ no uz pomoć sheme. Ako proces sna posmatramo kao regresiju unutar našeg hipotetičkog psihičkog apa­ rata, onda se bez daljeg moramo prihvatiti kao em­ pirijski utvrđene činjenice da se gube sve logičke relacije koje pripadaju mislima sna pri njegovom radu, ili da se mogu izraziti samo s teškom mukom. Prema našoj shemi ove misaone relacije ne nalaze se u prvim S-sistemima, nego su sadržane u kasni­ jim sistemima koji leže dalje prema početku, i pri regresiji moraju gubiti svako sredstvo izražavanja, osim u perceptualnim slikama. Sklop misli sna ra­ stvara se pri regresiji u svoj sirovi materijal. Ali, kakva to promena omogućava regresiju, koja je danju nemogućna? Ovde se moramo zadovoljiti samo naslućivanjem. Nema sumnje da se radi o promenama u katheksama energije vezanim za pojedi­ ne sisteme, kojima postaju prohodniji ili neprohodniji za nadražajni sistem. Ali u svakom aparatu tak­ ve vrste mogućno je ostvariti isti efekat na prolaz nadražaj a na više načina ovakvih promena. Narav­ no, mi odmah pomišljamo na stanje spavanja i na pro­ mene u katheksi koje ono izaziva na senzornom kra­
li«

196

Tumačenje snova, II

Regresija

197

ju aparata. Danju postoji stalno strujanje od ¥ sistema percepcije (P) koji struji u pravcu motorne aktivnosti; to se strujanje noću završava i ono više ne bi moglo stvarati nikakvu prepreku vraćanju nadražaja u suprotnom pravcu. To bi bilo „zatvaranje od spoljašnjeg sveta", koje po teoriji nekih naučni­ ka treba da razjasni psihološke karakteristike sna. Međutim, prilikom objašnjenja regresije sna, mi će­ mo morati povesti računa o onim drugim regresija­ ma koje se javljaju u patološkim momentima budnog stanja. Kod ovih oblika ovo upravo dato objašnje­ nje ostavlja nas, prirodno, na cedilu. Do regresije dolazi uprkos neprekidnom senzibilnom strujanju u progredijentnom pravcu. Za halucinacije u histeriji, u vizijama duševno normalnih lica mogu dati objašnjenje da one stvar­ no odgovaraju regresijama, to jest da su misli pre­ tvorene u slike, i da su samo one misli izložene ovoj promeni koje su u bliskoj vezi sa potisnutim sećanjima, ili pak sa onim sećanjima koja su ostala nesvesna. Jedan od mojih najmlađih pacijenata, na primer, jedan dvanaestogodišnji histerik osećao je smet­ nje i nije mogao zaspati plašeći se „zelena lica sa crvenim očima". Izvor ove pojave bilo je potisnuto, nekad svesno sećanje na nekog dečaka koga je pre četiri godine više puta viđao, i koji je za njega pred­ stavljao odvratan primer za sve one dečje nepri­ stojnosti, među ovima i onanije, zbog kojih on sada, naknadno, samome sebi prebacuje. Njegova majka je tada primetila da taj nevaspitani deran ima ze­ lenkastu boju lica i crvene (tj. crveno oivičene) oči. Otuda i priviđenje straha koje je uostalom određeno samo za tu svrhu da bi ga podsetilo na neko drugo mamino proricanje, da naime takvi dečaci postaju idioti, da u školi ništa ne mogu naučiti i da rano umiru. I naš mali pacijent ispunio je jedan deo ovo­ ga proročanstva: u gimnaziji on ne može da napre­ duje i, kao što nam pokazuje jedan deo njegovih nenamernih misli, užasno se plaši i drugoga dela toga proročanstva. Lečenje, doduše, posle kratkog vreme­ na uspešno se završava tako da đečak sada može

da spava, izgubio je plašljivost a školsku godinu za­ vršio je sa odličnim svedočanstvom. Na ovom mestu hteo bih da objasnim jednu vi­ ziju o kojoj mi je pričala druga jedna histerična bo­ lesnica (žena od četrdeset godina) iz vremena pre nego što se razbolela. Jednoga jutra ona otvara oči i primećuje u sobi svoga brata koji se, međutim, kao što dobro zna, nalazi u ludnici. Kraj nje u postelji spava njen sinčić. Da se dete ne bi uplašilo i dobilo grčeve kad primeti ujaka, ona preko njega navlači pokrivač, i priviđenje onda nestaje. Vizija predstav­ lja obradu jednog sećanja iz detinjstva te dame, i ono je bilo, doduše, svesno, ali je stajalo u najbližem odnosu sa celokupnim nesvesnim materijalom u nje­ noj duši. Dadilja joj je nekada pripovedala da je njena majka koja je vrlo rano umrla (njoj samoj je prilikom majčine smrti bilo tek osamnaest meseci) patila od epileptičnih ili histeričnih napada, i to posle straha koji je preživela kada se njen brat (ujak moje bolesnice) nad njenom glavom pojavio kao strašilo, kao duh, uvijen u krevetski čaršav. Vi­ zija sadrži iste elemente kao i sećanje: pojam bra­ ta, pokrivač, strah i njegovo delovanje. Ali ovi elementi su sad poredani u jednu novu celinu i preneti na druga lica. Očigledni motiv vizije, misao njome zamenjena, i jeste zabrinutost da bi njen sin­ čić, koji je fizički toliko ličio na svoga ujaka, mo­ gao da doživi njegovu sudbinu. Oba primera koja sam ovde naveo nisu bez ikakvog odnosa prema stanju spavanja, pa su zato možda i nepodesna za dokazivanje onog zašto su mi potrebni. Stoga upućujem na moju analizu jedne žene koja je patila od halucinatorne paranoje, 1 i na rezultate mojih još neobjavljenih studija o psiholo­ giji psihoneuroza, za potvrdu da se u ovakvim slu­ čajevima regresivne transformacije misli ne srne iz­ gubiti iz vida uticaj jednog potisnutog sećanja ili se1 Dalje napomene o odbrambenim neuropsihozama, Neurologisches Zentralblatt 1896, Nr. 10 (Sabrana đela, sveska I).

198

Tumačenje snova, II

Regresija

199

ćanja koje je ostalo nesvesno, u najviše slučajeva infantilnog sećanja. Ove misli, povezane sa sećanjem takve vrste, a čije je izražavanje zabranjeno cenzurom, uvučene su tako reći od sećanja u regre­ siju kao u onaj oblik predstavljanja u kome je sećanje prisutno samo psihički. Na ovom mestu mogu navesti kao rezultat proučavanja o histeriji da se in­ fantilne scene (bilo da su one sećanje ili fantazije), ako je uspelo da se načine svesnim, vide kao haluci­ nacije i da one taj karakter gube tek pošto budu saopštene drugima. Poznato je, takođe, da čak i u lič­ nostima čije sećanje inače nije vizuelnog tipa, seća­ nja iz najranijeg doba detinjstva sačuvaju svoj ka­ rakter čulne živahnosti sve do kasnih godina. Ako se sad setimo kakva uloga u mislima sna pripada infantilnim doživljajima, ili na njima zasno­ vanim fantazijama, u kojoj meri se delovi tih doziv* ljaja često i ponovo pojavljuju u sadržim sna, koliko često se i same želje izvode iz njih, onda i za san nećemo poreći verovatnoću da bi pretvaranje misli u vizuelne slike moglo biti posledica privlačnosti koju vizuelno predstavljeno sećanje što teži da po­ novo oživi vrši na misao koja se bori da bude izraže­ na, a koja je odsečena od svesti. Prema ovom shvatanju, san bi se mogao takođe opisati kao zamena za infantilnu scenu koja je izmenjena prenošenjem na recentno iskustvo. Infantilna scena ne može sprove­ sti u delo svoju obnovu: ona mora da se zadovolji tako što će se ponovo vratiti kao san. Ukazivanje na način na koji infantilne scene (ili njihove reprodukcije kao fantazije) funkcionišu u izvesnom smislu kao primeri za sadržaj snova čini izlišnom jednu od Semerovih pretpostavki i pretpo­ stavki njegovih pristalica o unutrašnjim nadražajnim izvorima. Serner pretpostavlja da postoji stanje „vi­ zuelne stimulacije", unutrašnje nadraženosti u čulu vida, kad snovi pokazuju naročitu živahnost svojih vizuelnih elemenata ili naročito bogatstvo takvih ele­ menata. Mi se ne moramo protiviti ovoj pretpostavci, i možemo se zadovoljiti otprilike time da jedno takvo stanje nadraženosti konstatujemo samo za psihički

perceptivni sistem organa vida, ali ćemo istaći da je ovo stanje nadraženosti stanje izazvano sećanjem, osveženje jednog vizuelnog nadraženja koje je svo­ jevremeno bilo aktuelno. Momentano ja ne raspolaŽem nijednim dobrim primerom iz svoga ličnog isku­ stva kojim bih dokazao jedan takav uticaj infantil­ nog sećanja; moji su snovi uopšte manje bogati čul­ nim elementima no što mi se čini da su u ostalih ljudi; ali u najlepšem i najživljem snu tokom ovih poslednjih godina postalo mi je lako da halucinatornu ja­ snoću sadržine sna svedem na čulne kvalitete svežih i nedavno doživljenih utisaka. Na strani 116 pomenuo sam jedan san, u kome su tamnoplava boja vode, mrka boja dima iz brodskih dimnjaka i tamnomrka i crvena boja građevina koje sam video na mene osta­ vili dubok utisak. Ovaj san, kao nijedan drugi, mo­ rao se tumačiti na osnovu vizuelnog nadražaja. A šta je moj organ vida dovelo u ovo stanje nadraženosti? Jedan recentni utisak koji se spojio sa čitavim nizom ranijih utisaka. Boje koje sam video bile su najpre boje jedne kutije sa kamenčićima od kojih su, dan pre moga sna, moja deca podigla čitavu jednu divnu zgradu i pokazala mi je da bih joj se divio. Tu je bila i ista tamna crvena boja na velikim kamenči­ ćima, a plava i mrka boja bile su na malim kamen­ čićima. Tome su se pridružili i utisci boja sa poslednjih putovanja po Italiji, divna plava boja reke Soče i lagune i mrka boja krasa. Lepota boja u snu pred­ stavljala je samo ponavljanje one lepote koju sam video u sećanju. Da obuhvatimo sad sve što smo saznali o naroči­ toj sklonosti sna, da svoju predstavnu sadržinu pre­ lije u čulne slike. Ovaj karakter rada sna mi možda nismo objasnili, sveli smo ga na poznate zakone psi­ hologije, a pri tome smo ga izdvojili kao da ukazuje na nepoznate odnose i okarakterisali imenom ,,regredijentnog" karaktera. Rekli smo da ova regresija, svakako, svuda gde se pojavljuje predstavlja efekat otpora, koji se suprotstavlja probijanju misli u svesno normalnim putem, kao i istovremene privlačno-

200

Tumačenje

snova,

U

Ispunjenje

želja

201

sti koju na misao vrše postojeća sećanja što imaju veliku senzornu snagu. 1 U slučaju sna, regresija bi možda bila olakša­ na prestankom progresivnog strujanja koje ide za vreme dana od čulnih organa; u ostalim oblicima re­ gresije, odsustvo ovog dodatnog faktora mora biti nadoknađeno većim intenzitetom ostalih motiva re­ gresije. Nećemo takođe zaboraviti da zapamtimo da bi kod ovih patoloških slučajeva regresije kao u snu postupak prenošenja energije morao biti neki drugi nego kod regresije u normalnom duševnom životu, pošto se njime omogućava potpuna halucinatorna katheksa perceptualnih sistema. Ono što smo prili­ kom analize sna opisali kao „obzir prema mogućno­ sti predstavljanja" moglo bi se odnositi na vezu sa selektivnom 'privlačnošću vizuelno prikupljenih sce­ na koje dodiruju misli sna. O regresiji ćemo napomenuti još i to da ona u teoriji strujanja neurotičkih simptoma ne igra manje važnu ulogu od one koju igra u snu. U tom slučaju razlikujemo tri vrste regresije: a) topičku regresiju u smislu ovde razvijene sheme 'l' sistema; b) vremen­ sku regresiju, ukoliko se radi o vraćanju na starije psihičke tvorevine; i c) formalnu regresiju, ako pri­ mitivni načini izražavanja i predstavljanja zamene uobičajene načine. Ali sve tri vrste regresije u osnovi su jedno i po pravilu se sastaju, jer ono što je vre­ menski starije ujedno je formalno primitivnije i u psihičkoj topografiji bliže perceptualnom kraju. Ali temu regresije u snu ne možemo napustiti a da ne pomenemo i ne damo izraza utisku koji nam se već više puta nametnuo i koji će se ponovo vratiti posle udubljivanja u proučavanje psihoneuroza; na­ ime: da je snevanje u celini deo regresije na najraU opisu učenja o potiskivanju trebalo bi izneti da jed­ na misao bude potisnuta zajedničkim delovanjem dva fakto­ ra koji na nju deluju. S jedne strane (od cenzure svesnog) ona se odbacuje, a sa druge (od nesvesnog Nsv) ona se privlači, dakle onako kao što se dolazi na vrh visoke piramide (Uporedi članak „Potiskivanje", Sabrana dela, sveska X).
1

nije prilike snevača, ponovno oživljavanje njegovog detinjstva, instinktivnih impulsa koji su u njemu preovlađivali i načina izražavanja koji su mu tada stajali na raspolaganju. Iza ovog individualnog de­ tinjstva obećava nam se uvid u filogenetsko detinjstvo, u sliku razvoja ljudskoga roda čiji je razvoj po­ jedinca u stvari samo skraćena rekapitulacija na koju su uticale slučajne životne prilike. Mi nasluću­ jemo koliko su tačne reci Fridriha Ničea (Nietzsche) da se ,,u snu nastavlja prastari ostatak čovečanstva, do kojeg se direktnim putem više teško može doći": to u nama budi iščekivanje da će nas analiza snova dovesti do poznavanja čovekovog arhajičnog nasledstva, da u njemu upoznamo ono što mu je psihički prirođeno. Izgleda da su nam san i neuroza sačuvali više od duševnih starina nego što smo to mogli na­ slućivati tako da psihoanaliza može polagati pravo na visok rang među naukama koje se trude da rekonstruišu najstarije i najmračnije faze porekla ljud­ ske rase. Lako je mogućno da nas prvi deo ovog našeg psihološkog proučavanja sna neće naročito zadovo­ ljiti. Ali tešićemo se time što smo primorani da gra­ dimo i krčimo put u mrak. Ako nismo sasvim zalu­ tali, onda moramo sa neke druge polazne tačke stići otprilike u istu oblast u kojoj ćemo se možda bolje snalaziti.

C
ISPUNJENJE ŽELJA San, ispričan na početku ove glave, o detetu koje gori zgodan je povod da ocenimo teškoće na koje nailazi teorija o ispunjenju želja. Sigurno smo svi sa čuđenjem čuli da san treba da nije ništa drugo do ispunjenje želje, i to ne možda samo zbog kontra-

202

Tumačenje snova, II

Ispunjenje želja

203

dikcije koja dolazi od strašnog sna. Pošto su nas prva razjašnjenja pomoću analize poučila da se iza sna kriju smisao i psihička vrednost, nismo bili nimalo spremni da se ovaj smisao odredi tako jednostavno. Prema korektnoj, ali nepotpunoj definiciji Aristote­ lovoj, san je — ukoliko se spava — samo mišljenje koje se nastavlja u stanju spavanja. Ako pak naše mišljenje danju stvara tako raznolike psihičke akte, sudove, zaključivanja, osporavanja, očekivanja, namere itd. zašto bi ono noću moralo da se ograniči isključivo na stvaranje želja? Zar, naprotiv, ne po­ stoji obilje snova koji jedan drugačiji psihički akt, na primer neku brigu, donose u vidu sna, i nije li upravo takav san onaj naročito prividni san jednog oca kojim smo ovu glavu otpočeli? Kad na oca koji spava padne zrak svetlosti, on zabrinuto zaključuje da se preturila jedna sveca i da je mogla zapaliti mrtvo telo njegovog deteta. Ovaj zaključak on pre­ tvara u san tako što ga odeva u jednu očiglednu situ­ aciju i u sadašnje vreme. Kakvu ulogu pri tom igra ispunjenje želje? Zar je mogućno u njemu prevideti preovlađivanje jedne misli koja se nastavlja od bud­ nog stanja ili koja je podstaknuta novim čulnim uti­ skom? Sve je to tačno i primorava nas da se detaljnije upustimo u ulogu koju ima ispunjenje želje u snu, i na značaj budnih misli koje se u spavanju nastav­ ljaju. Upravo ispunjenje želje nas je već podstaklo da snove podelimo u dve grupe. Nailazili smo na snove koji su očigledno predstavljali ispunjenje želje; i na druge, čije je ispunjenje želje bilo nejasno, često i svim mogućim sredstvima prikriveno. U ovim dru­ gim snovima prepoznali smo delovanje cenzure sna. Neizopačene željene snove nalazili smo prvenstveno u dece. Izgledalo je da se kratki, otvoreno željeni snovi — ovo ograđivanje naročito podvlačim — po­ javljuju i u odraslih. Sada možemo da se pitamo odakle svaki put do­ lazi želja koja se u snu ostvaruje. Ali na koju opreč­ nost ili na koju raznovrsnost se odnosi ovo naše ,,oda-

kle"? Ja mislim, na oprečnost između dnevnog života koji je postao svestan i jedne psihičke aktivnosti koja je ostala nesvesna, i koju tek tokom noći možemo primetiti. Za poreklo jedne želje nalazim da postoje tri mogućnosti: 1) ona je mogla biti izazvana tokom dana i, zbog spoljnih prilika, ostati nezadovoljena; u tom slučaju za noć preostaje jedna priznata i nerešena želja; 2) ona se mogla pojavit danju, ali biti od­ bačena; u tom slučaju nam ostaje jedna nerešena, ali potisnuta želja; ili 3) ona može biti bez ikakve veze sa dnevnim životom i pripadati onim željama koje se u nama tek noću bude iz potisnutog. Ako posegnemo za našom shemom psihičkog aparata, onda ćemo želju prve vrste lokalizovati u sistem predsvesnog (Psv); za želju druge vrste pretpostavljamo da je iz sistema predsvesnog potisnuta u nesvesno (Nsv) i samo tamo se sačuvala, ako se uopšte sačuvala; a za izazivanje želje treće vrste verujemo da je uopšte nesposobna da prekorači sistem nesvesnog. Imaju li želje koje su ponikle iz tih različitih izvora istu vred­ nost za san, istu moć da podstaknu san? Pregled snova koji nam stoje na raspolaganju da bismo mogli odgovoriti na ovo pitanje skreće nam pre svega pažnju na to da kao četvrti izvor želje sna dodamo aktuelne impulse želja koji se javljaju noću (na primer želje stimulisane žeđu, seksualnom po­ trebom). Onda će nam postati verovatno da poreklo želje sna ni u čemu ne menja njenu sposobnost da izazove san. Podsećam na san male devojčice u ko­ jem se nastavlja njena vožnja jezerom koja je danju bila prekinuta, i na druge dečje snove; oni se obja­ šnjavaju jednom neispunjenom, ali ne suzbijenom že­ ljom prethodnog dana. Za to da se jedna danju su­ zbijana želja razbukti u snu mogu se navesti bez­ brojni primeri; jedan najprostiji te vrste mogao bih ovde naknadno izneti. Jedna dama, pomalo sklona podsmevanju, čija se mlađa prijateljica verila, pre­ ko dana na pitanje poznanika da li poznaje mlado­ ženju i šta o njemu misli odgovara sa neograničenim slavopojkama; pri tome svoj pravi sud ućutkuje jer bi rado kazala istinu: on je sasvim prosečan čovek.

204

Tumačenje

snova,

II

Ispunjenje želja

205

Noću ona sanja da joj je upućeno isto pitanje, pa na njega odgovara formulom: Pri naknadnim porudžbinama dovoljno je navesti broj.1 Naposletku, kao re­ zultat mnogobrojnih analiza saznali smo da u svim snovima koji su pretrpeli izopačen je želja potiče iz nesvesnog i da danju nije mogla biti primecena. I tako, na prvi pogled, da za stvaranje sna sve želje imaju istu vrednost i istu moć. Na ovom mestu ne mogu dokazivati da stvari zapravo drukčije stoje, ali sam veoma sklon da pret­ postavim da su želje sna strože uslovljene (determinisane). Dečji snovi ne ostavljaju nikakvu sumnju o tome da izazivač sna može biti jedna želja koja danju nije bila ispunjena. Ali se ne srne zaboraviti da je to onda želja jednoga deteta, impuls želje one snage koja je svojstvena infantilnom. Za mene je sasvim sum­ njivo da li je jedna želja koja preko dana nije bila ispunjena u odraslog čoveka dovoljna da stvori san. Izgleda mi, naprotiv, da smo sa progresivnom kon­ trolom koju nad našim instinktivnim životom vrši na­ ša aktivnost mišljenja mi smo sve više i više skloni da se kao nekorisnog odreknemo formiranja ili zadrža­ vanja tako intenzivnih želja kakve su one što ih po-* znaju deca. Mogućno je da se pri tom u ovom pogledu mogu pojaviti individualne razlike, i da pojedini ljudi infantilni tip mentalnog procesa zadržavaju duže od drugih, upravo kao što postoje slične razlike i u slabljenju vizuelnog predstavljanja koje je u prvim godinama života tako živo. Ali uglavnom — tako mi­ slim — želja koja je preko dana ostala neispunjena u odraslog čoveka neće biti dovoljna da izazove san. Rado priznajem da će podsticaj želje koji dolazi iz svesnoga doprineti izazivanju sna, ali verovatno ni-

šta više. San se ne bi ostvario da predsvesna želja nije uspela u tome da pojačanje pronađe na nekoj drugoj strani. Naime, iz nesvesnog. Ja zamišljam da svesna želja može postati izazivačem sna samo ako joj uspe da probudi jednu isto takvu nesvesnu želju kojom još i sama biva pojačana. Ove nesvesne želje ja posmatram, prema nagoveštaj ima dobij enim iz psiho­ analize neuroza, kao uvek žive, uvek spremne da se probiju do izraza ako im se pruži prilika da se po­ vezu s nekim podsticaj em iz svesnoga, da svoj veliki intenzitet prenesu na njihov manji intenzitet. 1 Onda mora izgledati kao da se jedino svesna želja realizovala u snu; i samo jedna mala neobičnost u obliko­ vanju toga sna daće nam znak kako da uđemo u trag snažnom pomagaču iz nesvesnoga. Ove uvek žive. tako reći besmrtne želje našeg nesvesnog, koje podsećaju na Titane iz mitologije na kojima od pamtiveka leže teški planinski masivi što su ih, nekada, bogovi pobednici na njih svalili, i koji i sada, s vre­ mena na vreme, zadrhte pod trzajima udova Titana; — ove želje koje se nalaze u potiskivanju, velim, i same su infantilnog porekla kao što to saznajemo iz psihološkog istraživanja neuroza. Ja bih, dakle, ra­ nije iskazanu misao da je poreklo želje sna irelevant­ no uklonio i zamenio jednom drugom koja glasi: želja koja je predstavljena u snu mora biti infantil­ na. Ona onda u odraslih ljudi vodi poreklo iz nesve­ snog (Nsv); u dctcta gde još ne postoje odvajanje i cenzura između predsvesnog (Psv) i nesvesnog (Nsv),

U prevodu se izgubila veza između danju suzbijanog suda o prijateljičinom vereniku i duhovito primenjene poslov­ ne, trgovačke formule u snu. U originalu — i u latentnim mi­ slima sna — prećutkivani sud podrugljive dame glasi: ,,Er ist ein Dutzendmensch", tj. čovek kakvi se nalaze tucetima, obi­ čan kao roba koja se proizvodi serijski, na tuce, artikl koji je potpuno označen brojem u katalogu (Prim. prev.).

1

1 One ovaj karakter neuništivosti dele sa svima stvarno nesvesnim aktima, to jest onima koji pripadaju jedino siste­ mu nesvesnog (Nsv). To su putevi prokrčeni jednom zauvek, koji nikad ne opuste i koji su uvek spremni da ekscitatorni proces vode do pražnjenja kad god ih nesvesno nadraženje kathektira. Da se poslužim jednim upoređenjem: za njih po­ stoji samo onaj isti način uništenja koji postoji za seni Odisejevog podzemlja: one se bude u nov život čim popiju malo krvi; a procesi zavisni od predsvesnog sistema razori vi su u sasvim drugom smislu. Na ovoj razlici zasniva se psihotera­ pija neuroza.

206

Tumačenje snova, 11

Ispunjenjc Želja

207

ili gde se tek postepeno javlja, to je neispunjena, n e potisnuta želja iz budnoga života. Ja znam da se ovo shvatanje ne može uopšteno dokazati, ali tvrdim da se često može dokazati i onde gde ga ne bismo ni na­ slućivali, i da se uopšte uzev, ne može poreći. Impulse želja koji su preostali iz budnog stanja, dakle, ja stavljam u pozadinu u vezi sa stvaranjem sna. Ne priznajem im nikakvu drugu ulogu sem, mo­ žda, ulogu materijala senzacija koje postaju aktuelne za sadržaj sna za vreme spavanja (uporedi ranija izla­ ganja). Ja se, dakle, pridržavam linije koju mi pro­ pisuje ovaj tok razmišljanja ako sad uzmem u obzir ostale psihičke nadražaje (podsticaje) koji su preostali iz dnevnog života a koji nisu želje. Ako se odlučimo da idemo na spavanje, može nam poći za rukom da katheksije energije našeg budnog života privremeno zaustavimo. Ko je u stanju da to dobro uradi, taj je dobar spavač. Kažu da je Napoleon I bio primer ta­ kve vrste ljudi. Ali to nam ne polazi uvek za rukom i u tome ne uspevamo uvek u potpunosti. Nerešeni problemi, teške brige koje nas muče i prevlast uti­ saka produžavaju našu misaonu aktivnost i za vreme spavanja i održavaju psihičke procese u sistemu koji smo obeležili kao predsvesno. Ako nam je stalo do toga da podelimo ove impulse mišljenja koji se u snu nastavljaju, onda ih možemo podeliti u četiri grupe: 1. one što za vreme dana zbog slučajne sprečenosti nisu bili dovršeni; 2. one što nisu izvršeni i nisu rešeni zbog slabljenja naše snage mišljenja; 3. one što smo ih preko dana potisnuli i uklonili. Tome se pri­ družuje i snažna četvrta grupa: utisci što su aktiv­ nošću predsvesnog preko dana u našem nesvesnom (Nsv) pokrenuti, i najzad, kao 5. grupu možemo do­ dati: indiferentne utiske dana koji su zbog toga ostali nerešeni. Psihičke intenzitete koje ovi ostaci duševnog ži­ vota uvode u stanje spavanja, pre svega one iz grupe nerešenog, ne smemo nikako potcenjivati. Sigurno je da se ovi nadražaji i za vreme noći bore da bi došli do izraza, i sa isto takvom sigurnošću možemo pret­ postaviti i to da stanje spavanja onemogućava nastav-

ljanje ovog ekscitatornog procesa na uobičajeni način u predsvesnom, i njihov završetak preko dolaženja svesti. Ukoliko smo u stanju da postanemo svesni na­ ših misaonih procesa normalnim putem, i noću, mi jednostavno ne spavamo. Kakvu promenu izaziva stanje spavanja u sistemu predsvesnog (Psv), to ne umem da kažem 1 ali nema nikakve sumnje da psi­ hološku karakteristiku sna treba u suštini tražiti baš u modifikacijama u katheksiji upravo ovoga sistema, sistema koji takođe kontroliše pristup motilitetu koji je u snu paralizovan. S druge strane, nijedna stvar u psihologiji snova ne daje mi razloga za pretpo­ stavku da san stvara bilo kakve modifikacije, osim sekundarnih, u odnosima sistema nesvesnog (Nsv). Noćnom uzbuđenju u predsvesnom (Psv) ne preostaje dakle nijedan drugi put nego onaj kojim idu podsticaji želje iz nesvesnog (Nsv). Predsvesni nadražaji moraju tražiti pojačanje iz nesvesnog (Nsv) i mora­ ju pratiti nesvesna uzbuđenja duž njihovih zaobila­ znih puteva. A kakav je odnos predsvesnih ostataka prethodnoga dana prema snovima? Nema nikakve sumnje da oni u velikom broju prodiru u sadržaj sna, da ga koriste da bi se i noću nametnuli svesti; štaviše, oni katkad dominiraju sadržinom sna, primora­ vaju je da nastavi aktivnost u toku dana. Sigurno je, tnkođe, da ostaci prethodnog dana moraju imati i svaki drugi karakter isto tako kao i karakter želja; ali pri tome je u najvećoj meri poučno, i za učenje o ispunjenju želja upravo odlučujuće, utvrditi ka­ kvom se uslovu moraju povinovati da bi bili prim­ ljeni u san. Uzmimo jedan od ranije navedenih primera sno­ va, na primer san koji mi mog prijatelja Otona pri­ kazuje sa znacima Bazedovljeve bolesti. U toku dana Dalje prodiranje u poznavanje prilika stanja spava­ nja i uslova halucinacija pokušao sam da prikazem u svom članku „Metapsihološka dopuna učenju o snovima" (Metapsychologische Erganzung zur Traumlehre), objavljenom u Internationale Zeitschrift fvir Psychoanalyse IV, 1916/18, Sa­ brana dela, sveska X..
1

208

Tumačenje

snova,

II

Ispunjenje

želja

209

sam bio zabrinut a povod za to davao mi je Otonov izgled; a zabrinutost mi je padala teško kao i sve dru­ go što se te osobe tiče. I ona je, mogu pretpostaviti, pošla sa mnom i u spavanje. Verovatno sam želeo da utvrdim šta to s njim nije u redu. Noću je ova zabri­ nutost našla izraza u snu, koji sam ispričao, a čija je sadržina pre svega bila besmislena a, zatim, nije odgovarala nikakvom ispunjenju želje. Ali ja sam počeo istraživati odakle potiče ovaj neumesni izraz zabrinutosti koju sam preko dana osetio, te sam po­ moću analize našao neku vezu u tome što sam Otona identifikovao sa nekim baronom L., a sebe sa pro­ fesorom R. Zašto sam baš morao izabrati ovu zamenu za misao preko dana postojalo je za to samo jed­ no objašnjenje. Za identifikaciju sa profesorom R. morao sam biti uvek spreman u Nsv, pošto se preko nje ispunjavala jedna od besmrtnih želja iz moga detinjstva — želja za veličinom. Ružne misli koje bih preko dana sigurno odbacio, upravljene prema mome prijatelju, iskoristile su priliku da se uvuku zajed­ no i da budu izražene, ali i zabrinutost toga dana je preko jedne zamene u sadržaju sna došla do neke vrste izražaja. Dnevna misao, koja sama po sebi nije bila nikakva želja, nego, naprotiv, zabrinutost, mo­ rala je na bilo koji način pronaći neko vezivanje za jednu infantilnu, sada nesvesnu i potisnutu želju koja bi je dalje, istina doteranu na odgovarajući na­ čin, „stvorila" za svest. Ukoliko je ova briga više do­ minirala, utoliko je nasilnije mogla biti uspostavlje­ na veza koju je valjalo stvoriti: između sadržine želje i sadržine strahovanja uopšte nije morala ni da po­ stoji neka veza, i u našem slučaju stvarno nije ni po­ stojala. Možda bi bilo korisno da o ovom istom pitanju raspravljamo i u obliku istraživanja o tome kako se san ponaša ako mu se u njegovim mislima pruži ma­ terijal koji potpuno protivureči ispunjenju želje, da­ kle opravdane brige, bolnih razmišljanja, mučnih zapažanja. Raznovrsnost mogućnih rezultata može se onda razvrstati na ovaj način: a) Radu sna uspeva da sve neprijatne predstave zameni suprotnim pred-

stavama i da neprijatne afekte, koji njima pripadaju, potisne. To onda daje jedan čist san zadovoljenja, konkretno „ispunjenje želje" za koje izgleda da više ništa ne treba reći. b) Neprijatne predstave dolaze, u manifestni sadržaj sna više ili manje izmenjene, ali još uvek dovoljno jasne. Ovo je slučaj koji izaziva sumnju u vrednost teorije želje kod snova i traži dalje istraživanje. Takvi snovi neprijatne sadržine mogu se osetiti ili kao indiferentni, ili mogu biti pra­ ćeni čitavim neprijatnim afektom koji izgleda oprav­ dan njhovom predstavnom sadržinom ili, pak uz ra­ zvijanje straha, mogu dovesti čak do buđenja. Analiza potom ukazuje da su i ovi neprijatni snovi ispunjenja želja. Neka nesvesna i potisnuta želja, čije ispunjenje snevačevo Ja ne bi moglo osetiti drukčije nego kao mučno, poslužila se pogodnom pri­ likom koja joj se pruža postojećom katheksom ne­ prijatnih ostataka prethodnog dana, pružila je svoju pomoć, i tako im omogućila da uđu u san. Ali dok se u slučaju a nesvesna želja poklopila sa svesnom, u slučaju b otkriva se nesuglasica između nesvesnog i svesnog — između potisnutog Ja — i situacije bajke o trima željama koje vila dozvoljava onom bračnom paru — a koja biva ostvarena (vidi na str. 231). A za­ dovoljstvo zbog ispunjenja potisnute želje može is­ pasti tako veliko da može održati ravnotežu u nepri­ jatnim afektima vezanim za ostatke iz prethodnog dana. San je tada u osećajnom tonu ravnodušan, mada s jedne strane predstavlja ispunjenje želje, a s dru­ ge ispunjenje nekog strahovanja. Ili se može dogo­ diti da spavajuće Ja uzme još obilnije učešće u stva­ ranju sna, da na ostvareno zadovoljstvo potisnute želje reaguje žustro i indignirano i da samo načini kraj snu uz izbijanje straha. Nije dakle teško videti da su neprijatni snovi i snovi straha u smislu teorije isto tako ispunjenje neke želje kao što su to direktni snovi zadovoljenja. Neprijatni snovi mogu biti i snovi kazne. Mora se priznati da se njihovim priznavanjem u izvesnom smislu doprinosi nešto novo teoriji snova. Sto se nji­ ma ispunjava isto tako je nesvesna želja: želja da sne14 Frojd, Odabrana dela, VII

210

Tumačenje snova, II

Ispunjenje želja

211

vač bude kažnjen za potisnuti i nezadovoljeni impuls želje. Snovi te vrste u toj meri se uklapaju u ovde zastupljen zahtev da je pokretačka snaga za stvara­ nje jednog takvog sna morala biti data od neke želje koja pripada nesvesnom. Jedna tanani ja psihološka analiza, međutim, pokazuje kako se takve želje ra­ zlikuju od ostalih želja sna. U slučajevima grupe b pripadala je nesvesna, želja koja san stvara potisnu­ tom, kod snova kazne to je isto tako nesvesna želja, ali ovu treba smatrati kao da ne pripada potisnutom, nego ,,egu". Snovi kazne, dakle, ukazuju na moguć­ nost još dalekosežnijeg učešća ,,ega" u stvaranju sna. Mehanizam stvaranja sna postaje uopšte mnogo pro­ vidni j i ako — umesto suprotnosti (kontrasta) između „svesnog" i „nesvesnog" — stavimo kontrast između ,,ega" i „potisnutog". To se ne može dogoditi ako ne povedemo računa o zbivanjima kod psihoneuroze, pa zato u ovoj knjizi to nije ni sprovedeno. Na ovom mestu samo napominjem da snovi kazne nisu uopšteno vezani za uslov da neprijatni ostaci prethod­ nog dana budu neprijatni. Oni, naprotiv, nastaju naj­ lakše pod suprotnom pretpostavkom: da su ostaci prethodnog dana zadovoljavajuće prirode, ali da izra­ žavaju zabranjena zadovoljenja. Od ovih misli ništa ne dolazi u manifestni san kao njihova dijametralna suprotnost, baš kao što je to bio slučaj sa snovima koji pripadaju grupi a. Suštinski karakter snova kazne bio bi, dakle, da stvaralac sna ne postaje nesvesna želja iz potisnutog sistema nesvesnog (Nsv), nego kaznena želja koja reaguje protiv nje, i koja pripada egu, iako nesvesna (tj. kao predsvesna).* Zeleo bih da nešto od ovoga što sam ovde izneo objasnim na jednom svom ličnom snu, pre svega na­ čin kako rad sna postupa sa ostatkom mučnih iščeki­ vanja od prethodnog dana. „Nejasan početak. Kažem svojoj ženi da imam neku novost za nju, nešto naročito. Ona se uplaši i
Ovde je pogodno mesto da se unese super-ego (nad-ja), jedan od kasnijih pronalazaka psihoanalize.
1

neće ništa o tome da čuje. Ja je, međutim, uveravam da je to nešto što će je veoma obradovati, i počinjem da pričam da je oficirski kor našeg sina poslao jednu lumu novaca (5000 kruna?) ... kao nešto o prizna­ nju ... podeli... Pri tom odem s njom u jednu sobi­ cu, nalik na ostavu, da bih onde nešto potražio. Od­ jednom vidim svoga sina, on nije u uniformi, odelo mu više liči na neko tesno sportsko odelo (kao mor­ ski pas?) sa nekom malom kapom. On se penje na jednu korpu, koja se nalazi pored jednog ormana, kao da želi da nešto stavi na taj orman. Ja ga pozovem, ali odgovora nema. Izgleda kao da su mu lice, ili čelo, povezani; nešto doteruje u ustima, nešto stavlja u usta. I kosa mu se presijava kao da je seda. Ja pomi­ slih: Zar može biti toliko iznuren? I zar ima lažne zube? Pre nego što mogu ponovo da ga pozovem, ja se probudih — bez straha, ali sa lupanjem srca. Sat pokazuje: dva i po." I ovoga puta je nemogućno dati potpunu analizu. Ograničavam se na to da istaknem nekoliko odluču­ jućih tačaka. Povod za san su dala neprijatna išče­ kivanja prethodnoga dana: od sina koji se borio na frontu ponovo su izostale vesti više od dve nedelje. Lako se može vide ti da u sadržaju san izražava uverenje da je sin ranjen ili da je poginuo. Na početku sna zapaža se energično nastojanje da se neprijatne misli zamene suprotnim. Imam da kažem nešto veo­ ma prijatno, nešto u vezi sa slanjem novca, sa pri­ znanjem, sa podelom. (Suma novaca potiče od jednog prijatnog događaja u mojoj lekarskoj praksi, hoće da­ kle uopšte da skrene sa teme). Ali to nastojanje ne uspeva. Majka naslućuje nešto strašno i neće da me sasluša. Prerušivanja su takođe suviše tanka, svuda se probija odnos prema onom što treba da bude poti­ snuto. Ako je sin poginuo, onda će njegovi drugovi poslati kući njegove stvari; ono što on ostavlja, imaću da podelim između braće i sestara i drugih; pri­ znanje — oficiru često se ukazuje posle njegove „ju­ načke smrti". San dakle teži za tim da neposredno izrazi što je najpre želeo da porekne, pri čemu se nje­ gova težnja ka ispunjenju želje ističe još i izopača14«

212

Tumačenje snova, II

Ispunjenje želja

213

vanjima. (Prema švečreru, promenu mesta u snu treba svakako razumeti kao simboliku praga). Mi, na­ ravno, ne slutimo šta je dalo snu pokretačku snagu koja je za to bila potrebna. Ali sin se ne pojavljuje kao neko koji „pada", nego kao neko koji se „penje". On nije u uniformi nego u sportskom odelu, to jest, na mesto jedne nesreće koje se sada plašimo, došla je neka druga, ranija, koju je pretrpeo u sportu, kad je na skijanju pao i slomio gornju butnu kost. Ali na­ čin kako je obučen, da liči na morskog psa, odmah podseća na jednog mlađeg dečaka, na našeg smešnog malog unuka; seda kosa podseća na njegovog oca koji je u toku rata bio teško pogođen, na našeg zeta. Sta sve ovo treba da znači? Ali dosta s tim! Mesto: jedna ostava, orman iz kojeg želi da izvadi nešto (u snu: da nešto stavi na njega) — sve su to jasne aluzije na moj sopstveni udes koji sam imao kad sam bio nešto malo preko dve godine, ali još ni pune tri. Popeo sam se na jednu klupicu u ostavi da bih dohvatio neki slatkiš koji je bio na ormanu ili na stolu. Stoličica se preturila i pogodila me ivicom ispod donje vilice. Mo­ gao sam i sve zube da izbijem. Pri tome se javlja jedna opomena: To si i zaslužio — kao neprijateljski impuls protiv hrabrog ratnika. Dublja analiza mi je najzad omogućila da pronađem taj skriveni impuls koji se mogao zadovoljiti nesrećom moga sina od koje smo svi strepeli. To je zavist što se oseća prema mla­ dosti i koju čovek koji je već ostareo misli da ju je tokom života ugušio u korenu. I ne može biti nika­ kve sumnje da baš snaga bolnog uzbuđenja — da se ovakva nesreća zaista dogodila — pronalazi ovakvo potisnuto ispunjenje želje u cilju njegovog olakšanja. Sada sam u stanju da jasno kažem šta nesvesna želja znači za san. Hteo bih da priznam da postoji čitava jedna klasa snova za koje podsticaj pretežno, ili čak i isključivo, dolazi iz ostataka dnevnog života; i mislim, čak, da bi me želja da jednom postanem „profesor extraordinarius" (= vanredni profesor) one noći mogla ostaviti da mimo spavam, da briga o zdravlju moga prijatelja koju sam prethodnog dana osetio nije još uvek bila tako živa. Ali ova briga,
•€"•

sama, ne bi još stvorila nikakav san; pokretačkoj snazi koja je snu bila potrebna morala je doprineti jedna želja; to je bila stvar zabrinutosti da jednu ta­ kvu želju stvori kao pokretačku snagu za izazivanje sna. Da to odmah izrazim jednim poređenjem: sasvim je mogućno da misao prethodnog dana igra ulogu nekog preduzimača za san; ali preduzimač koji, kao što se kaže, ima ideju i težnju da tu ideju ostvari, ipak bez kapitala ne može ništa da uradi; njemu je potreban kapitalista koji će na sebe primiti troškove, a taj kapitalista koji doprinosi psihičkim troškovima za san, uvek je i bezuslovno, ma šta bila dnevna mi­ sao, — jedna želja iz nesvesnog. Drugi put je preduzimač sam kapitalista; to je za san čak i uobičajeniji slučaj. Dnevni rad izazvao je neku nesvesnu želju, i ona sada stvara san. I osta­ le mogućnosti ekonomskog odnosa koji sam ovde na­ veo kao primer imaju svoju paralelu u procesima sna; preduzimač može i sam doneti sobom neku malenkost od kapitala; može se i veći broj preduzimača obratiti jednom istom kapitalisti; mogu i više kapitalista za­ jednički da prikupe sumu koja je potrebna preduzimaču. Na isti način postoje i snovi, nošeni više od jedne želje sna, a postoji i više takvih varijanata koje se vrlo lako mogu prevideti i koje nam ne pružaju više nikakav interes. Sve što je ostalo još nepotpuno u ovom raspravljanju o želji sna, moći ćemo dopuniti tek kasnije. Tertium comparationis (treći stepen poređenja) poređenja koji je ovde upotrebljen — kvantitet stav­ ljen preduzimaču na raspolaganje u odgovarajućoj količini — dopušta da bude primenjen u još većim pojedinostima za objašnjenje same strukture sna. U većini snova može se prepoznati jedan centar, oprem­ ljen naročitim čulnim intenzitetom, kao što je to ra­ nije objašnjeno. Po pravilu, to je direktno predstav­ ljanje ispunjenja želje, jer ako poništimo pomeranje koje je izvršio rad sna, naći ćemo da je psihički in­ tenzitet elemenata u mislima sna zamenjen čulnim intenzitetom elemenata u sadržaju sna. Elementi koji se nalaze u blizini ispunjenja želje često nemaju ni-

214

Tumačenje snova, II

Ispunjenje željo

215

kakva posla s njegovim smislom, nego se pokazuju kao izdanci neprijatnih misli koje su u protivrečnosti sa željom. Ali oni su često, zbog veštački stvorene veze sa centralnim elementom, dobili toliko intenzi­ teta od njih da su sposobni da budu u snu predstav­ ljeni. Tako se snaga ispunjenja želje da stvori pred­ stavu difundira nad izvesnom sferom oko nje, unutar koje svi elementi, pa i oni koji su sami po sebi bez sredstava, dobivaju snagu da budu predstavljeni. U slučaju snova aktiviziranih sa više želja lako je od­ vojiti sfere pojedinih ispunjenja želja jednu od dru­ ge, i lako je takođe shvatiti praznine u snu kao gra­ nične zone između sfera. Iako smo značenje uloge koju ostaci prethodnog dana vrše u snu ograničili primedbama koje smo sada izneli, ipak se isplaćuje trud da im poklonimo još malo pažnje. Oni ipak moraju predstavljati neopho^ dan ingrediens u stvaranju sna, ako nas iskustvo može iznenaditi činjenicom da svaki san u svom sa­ držaju odaje neko vezivanje za jedan recentni utisak iz prethodnog dana, često i najbeznačajnije vrste. Dosad još nismo bili u mogućnosti da objasnimo ne­ ophodnost za ovaj dodatak mešavini koja predstav­ lja san. Ta neophodnost data je samo onda ako se čvrsto držimo uloge koju vrši nesvesna želja, pa onda za objašnjenje pitamo psihologiju neuroze. Od psi­ hologije neuroza saznajemo da nesvesna predstava kao takva uopšte, nije u stanju da uđe u predsvesno, i da onde može da dejstvuje samo uspostavljanjem veze sa jednom predstavom koja već pripada predsvesnom, prenoseći svoj intenzitet na nju, a da, pri tome, sama bude od nje pokrivena. To je činjenica prenošenja koja pruža objašnjenje tako mnogih upad­ ljivih pojava u duševnom životu neurotičara. Preno­ šenje ovu presvesnu predstavu koja na taj način sti­ če nezasluženi stepen intenziteta može ostaviti ili neizmenjenu, ili joj može nametnuti jednu modifikaciju izvedenu iz sadržaja predstave koja prenos vrši. Neka mi se ne zameri što sam sklon iznošenju poređenja iz svakodnevnog života, ali nalazim se u iskušenju da kažem da su prilike u kojima se nalazi potisnuta

predstava slične prilikama u našoj otadžbini za jed­ nog američkog zubara koji ne srne da obavlja svoju praksu, ako se ne posluži jednim rite promovisanim doktorom medicine kao firmom i zaštitom pred za­ konom. I upravo kao što lekari sa ne baš najvećom praksom ulaze u ovakve odnose sa zubotehničarima, tako ni u psihičkom svetu za pokrivanje jedne poti­ snute predstave ne bivaju odabrane one predsvesne ili svesne predstave koje su već privukle dovoljnu količinu pažnje što radi u predsvesnom. Nesvesno voli da svoje veze ispreda prvenstveno oko predsvesnih utisaka i predstava koje su ostale ili nezapažene ili indiferentne, pa im zato nije poklanjana nikakva pa­ žnja, ili su bile odbačene pa im je tako pažnja odmah oduzeta. U učenju o asocijaciji postoji jedna poznata postavka, potvrđena celokupnim iskustvom, da pred­ stave koje su povezane veoma intimnom vezom u jednom pravcu tako reći teže da odbace čitave grupe novih veza; ja sam jednom načinio eksperiment da na ovoj postavci zasnujem jednu teoriju o histerič­ nim paralizama. Ako prihvatimo da slična potreba za prenoše­ njem u stranu potisnutih predstava dolazi do izraža­ ja i u snu, koju smo otkrili pri analizama neuroze, onda se takođe jednim udarcem objašnjavaju dve za­ gonetke sna: da svaka analiza sna dokazuje da je jedan recentni utisak utkan u njegov sklop, i da je ovaj recentni elemenat često najbanalnije vrste. Mi ćemo dodati razlog što smo već na jednom drugom mestu saznali zašto recentni i indiferentni elementi tako često dospevaju u sadržaj sna kao zamena za najstarije elemente misli snova, što u isto vreme tre­ ba najmanje da se plaše cenzure otpora. Ali dok nam sloboda od cenzure objašnjava samo pretpostavljanje trivijalnih elemenata, činjenica što su recentni ele­ menti tako konstantni ukazuje na postojanje potrebe za prenošenjem. Obe grupe utisaka zadovoljavaju pravo potisnutog na materijal koji je još uvek slobo­ dan od asocijacija: indiferentni utisci zato što nisu dali nikakvog povoda za stvaranje izdašnih veza, a re­ centni zato što još nije bilo vremena za to da ih stvore.

216

Tumačenje

snova,

II

Ispunjenje

želja

217

Tako mi vidimo da ostaci prethodnog dana, među koje možemo sad ubrojiti i indiferentne utiske, ne samo što nešto pozajmljuju od nesvesnog (Nsv) ako im uspe da uzmu učešće u stvaranju sna, naime, po­ kretačku snagu kojom potisnuta želja raspolaže, nego i da nesvesnome pružaju nešto neophodno potrebno, naime neophodno vezivanje za prenošenje. Kad bi­ smo ovde hteli da dublje prodremo u duševna zbiva­ nja, morali bismo jasnije osvetliti igru nadražaja iz­ među predsvesnog i nesvesnog našta nas svakako goni proučavanje psihoneuroza, ali zašto nam upravo san ne pruža nikakav oslonac. Samo još jedna napomena o ostacima prethodnog dana. Nema nikakve sumnje da su upravo oni narušivači spavanja, a ne san, koji se naprotiv trudi da spavanje čuva. Na ovo ćemo se kasnije još jednom vratiti. Dosad smo proučavali želju sna, izvodili je iz nesvesnog i analizirali njen odnos prema ostacima prethodnog dana, koji sa svoje strane mogu biti ili želje ili psihički nadražaji bilo koje vrste, ili jedno­ stavno recentni utisci. Na taj način smo stvorili mesta za svako pravo koje bi mogla istaći bilo koja od mno­ gobrojnih misaonih aktivnosti u vezi sa važnošću ulo­ ge koju one igraju u procesu stvaranja sna. Ne bi bilo nemogućno da na osnovu našeg razmišljanja ob­ jasnimo čak i one ekstremne slučajeve u kojima san nastavljajući dnevni rad, srećno dolazi do rešenja jednog nerešenog zadatka budnog stanja. Nedostaje nam samo jedan primer te vrste, da bismo njegovom analizom otkrili infantilni ili potisnuti izvor želje čija je pomoć tražena i tako uspešno pojačala nasto­ janje predsvesne aktivnosti. Ali mi nismo načinili ni jedan jedini korak bliže rešenju zagonetke: zašto nesvesno u spavanju ne može da pruži ništa drugo osim pokretačke snage za ispunjenje jedne želje. Odgovor na ovo pitanje mora baciti svetlost na psihičku pri­ rodu izražavanja želja, i ja mislim da on mora biti dat na osnovu sheme psihičkog aparata. Ne sumnjamo ni u činjenicu da je i ovaj aparat svoje sadašnje savršenstvo stekao putem jednog du-

žeg razvoja. Pokušajmo sad da ga vratimo natrag u jedan raniji stepen njegove radne sposobnosti. Pret­ postavke čije opravdanje moramo tražiti u drugom pravcu kazuju nam da su nastojanja aparata najpre bila upravljena težnji da ostane što je mogućno dalje od nadražaja; stoga je on u svojoj prvoj konstrukciji primio izgled jednog refleksnog aparata, što mu je dozvoljavalo da je svaka čulna senzacija koja je na njega delovala mogla odmah da bude ispražnjena mo­ tornim putem. Ali zahtevi života smetaju ovoj jedno­ stavnoj funkciji; i tim zahtevima aparat ima da za­ hvali podstrek za svoj dalji razvoj. Potrebe života mu prilaze najpre u obliku snažnih telesnih potreba. Uz­ buđenje izazvano unutrašnjom potrebom potražiće pražnjenje u motilitetu koji možemo obeležiti kao „unutrašnja promena" ili „izraz emocije". Gladno dete bespomoćno plače ili se koprca. Ali situacija ostaje neizmenjena, jer nadražaj koji proizlazi iz unu­ trašnje potrebe ne odgovara snazi koja samo momentano gura, nego snazi koja kontinuirano operiše. Pre­ okret može nastupiti tek onda, kad se bilo kojim pu­ tem, kod deteta ukazivanjem pomoći spolja, stvori iskustvo doživljaja zadovoljenja koji ukida unutra­ šnji stimulus. Bitni sastavni deo toga doživljaja jeste pojava izvesnog opažaj a (u našem primeru hrane), čija slika sećanja odsad ostaje asocijirana sa tragom sećanja stimulacije izazvane potrebom, čim se ova potreba pojavi sledeći put, doći će zbog uspostavljene veze do psihičkog nadražaja koji će ponovo katheksirati sliku sećanja onog zapažaja i ponovo izazvati samo zapažanje, dakle ponovo uspostaviti situaciju prvog zadovoljenja. Impuls takve vrste je ono što na­ zivamo željom; ponovno pojavljivanje percepcije je­ ste ispunjenje želje, i potpuna katheksa percepcije, počev od izazivanja potrebe, jeste najkraći put ka ispunjenju želje. Ništa nam ne stoji na putu da pret­ postavimo da je postojalo primitivno stanje psihič­ kog aparata, u kome se ovaj put zaista ovako obavlja, dakle da željen je završava u haluciniranju. Cilj ove prve psihičke aktivnosti jeste dakle identitet opaža-

ywm

218

Tumačenje

snova,

II

Ispunjenje željo

219

ja — naime ponavljanje onog opažaja (percepcije) koje je vezano sa zadovoljenjem potrebe. Mora da je neko gorko životno iskustvo ovu pri­ mitivnu aktivnost mišljenja modifikovalo u jednu celishodniju, sekundarnu aktivnost. Uspostavljanje perceptualnog identiteta na kratkom regredijentnom putu u unutrašnjosti aparata, na drugom mestu nema onu posledicu koja je spolja povezana sa katheksijom iste percepcije. Zadovoljenje ne nastupa, a potreba i dalje traje. Da bi unutrašnja katheksa mogla imati istu vrednost kao spoljašnja, morala bi se neprestano održavati, kao što se stvarno događa u halucinatoričnim psihozama i u fantazijama gladi, koje svoju celokupnu psihičku aktivnost iscrpljuju tako što se čvrsto drže željenog objekta. Da bi se postigla jedna svrsishodni]a primena psihičke snage, potrebno je da se puna regresija zaustavi pre nego što postane pot­ puna, tako da ne može ići iznad slike sećanja, i da može potražiti druge puteve koji naposletku vode do uspostavljanja željenog perceptualnog identiteta iz pravca spoljašnjeg sveta. 1 Ova inhibicija regresije i skretanje nadražaja koje posle toga dolazi postaju za­ datak jednog drugog sistema koji kontroliše proizvo­ ljan pokret, to jest što se prvi put koristi pokretom za one svrhe kojih smo se ranije setili. Ali celokupna komplikovana misaona aktivnost koja se nastav­ lja od slike sećanja pa sve do uspostavljanja identi­ teta percepcije od strane spoljašnjeg sveta predstavlja ipak samo jedan zaobilazan put ka ispunjenju želje koji je iskustvom postao neophodan. 2 To mišljenje nije ništa drugo do zamena za halucinatornu želju, i ako je san ispunjenje želja, to onda postaje samo po sebi razumljivo pošto jedino želja može naš psihički aparat pokrenuti na rad. San koji svoje želje ispunja1 Drugim recima, postaje jasno da tu mora postojati neko sredstvo za „proveravanje realnosti". 2 O ispunjenju želje sna Le Loren (Le Lorrain) s pra­ vom kaže: Sans fatigue serieuse, sans etre oblige de recourir a cette lutte opiniatre et longue qui use et corrode les jouissances poursuivies."

va na kratkom regredijentnom putu sačuvao nam je time samo jednu probu za primoran način rada psi­ hičkog aparata koji je, kao necelishodan, napuštan. Izgleda da je u noćni život prognano sve ono što je nekad dominiralo u budnom stanju, dok je psihički život bio još mlad i nesposoban, kao što na primer u dečjoj sobi nalazimo primitivno oružje koje je odra­ slo čovečanstvo napustilo: luk i strelu. Sanjanje je jedan deo infantilnog mentalnog života koji je prevaziđen. Ovi metodi rada psihičkog aparata koji su u budnom stanju normalno potisnuti dolaze do izra­ žaja još jednom u psihozama, i onda otkrivaju svoju nesposobnost da zadovolje naše potrebe u odnosu na spoljašnji svet.1 Nesvesni impulsi želja očigledno teže za tim da se i danju istaknu, i činjenica prenošenja kao i psiho­ ze pokazuju da bi oni želeli da na putu kroz sistem predsvesnog prodru u svest i da steknu kontrolu nad motilitetom. U cenzuri između nesvesnog (Nsv) i predsvesnog (Psv), čije nam prihvatanje san upravo nameće, moramo dakle prepoznati i poštovati čuva­ ra našeg duševnog zdravlja. Nije li onda to jedna ču­ vareva nepažnja što u toku noći smanjuje svoju delatnost, što dozvoljava da potisnuti impulsi nesvesnog dođu do izražaja, što ponovo omogućava halucinator­ nu regresiju? Ja tako ne mislim. Jer čak i kad kri­ tički čuvar odlazi na spavanje — mi raspolažemo do­ kazima za to da on ipak ne spava dubokim snom, da on ipak zatvara kapiju snazi motiliteta. Bez obzira na to kakvi se impulsi iz inače inhibiranog nesvesnog javljali na pozornici, možemo ih ostaviti na miru, po­ što nisu u stanju da motorni aparat stave u pokret koji jedini može modifikovati spoljni svet. Stanje spavanja garantuje bezbednost tvrđave koju treba čuvati. Položaj je manje bezazlen ako pomeranje snaOve misli sam opširnije izložio na jednom drugom mestu (Formulisanja o dva principa psihičkog zbivanja, Formulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Geschehens, Sabrana dela sveska VIII) i kao oba principa po­ stavio princip zadovoljstva i realnosti.
1

220

Tumačenje snova, II

Ispunjenje zelja

221

ga nije izvršeno noćnim popuštanjem u primeni sna­ ge kritičke cenzure, nego njenim patološkim slablje­ njem ili patološkim jačanjem nesvesnih nadražaja, sve dok je predsvesno još uvek kathektirano i dok vrata ka motilitetu stoje otvorena. Onda je čuvar sa­ vladan, nesvesni nadražaji ovladavaju predsvesnim (Psv), a potom ovladaju i našim govorom i radnjama, ili pak iznuđavaju halucinatornu regresiju i uprav­ ljaju tokom aparata koji nije stvoren za njihovu upo­ trebu zbog privlačenja što ih percepcije vrše na raspodelu naše psihičke energije. To stanje nazivamo — psihozom. Sada se nalazimo na najboljem putu da dalje iz­ građujemo psihološko postolje koje smo napustili uvođenjem oba sistema — nesvesnog (Nsv) i predsvesnog (Psv). Ali imamo još dovoljno motiva da se zadr­ žimo na ocenjivanju želje kao jedine psihičke po­ kretačke sile pri stvaranju sna. Prihvatili smo obja­ šnjenje da je san zato svaki put ispunjenje želje što je on rad sistema nesvesnog čija aktivnost ne zna ni za kakav drugi cilj osim za ispunjenje želje i koji ne raspolaže nikakvim drugim snagama osim snagama impulsa želje. Ako sad, ma samo i za trenutak, nasto­ jimo da se zadržimo na pravu da na tumačenju snova zasnivamo tako dalekosežne psihološke spekulacije, onda nam se nameće obaveza da pokažemo da su nam te spekulacije omogućile da san uvrstimo u jedan sklop koji može obuhvatiti i druge psihičke tvorevi­ ne. Ako tako što postoji kao sistem nesvesnog (Nsv) — ili nešto što je za naša razmatranja njemu analog­ no —, onda san ne može biti njegova jedina manife­ stacija; svaki san može biti ispunjenje jedne želje, ali pored snova mora da postoje i drugi oblici nepra­ vilnih ispunjenja želja. I, zaista, teorija svih psihoneurotičkih simptoma kulminira u jednoj rečenici da se i oni moraju shvatiti kao ispunjenje želja nesve­ snog.1 Na osnovu našeg objašnjenja san postaje samo
Korektnije rečeno: Jedan udeo simptoma odgovara nesvesnom ispunjenju želje, drugi stvaranju reakcije protiv želje.
1

prvi član u jednom za psihijatra veoma značajnom nizu, čije razumevanje znači rešenje čisto psiholo­ škog udela psihijatrijskog zadatka. 1 Ostale delove ovoga niza ispunjenja želja, na primer histerične simptome, smatram samo bitnim karakterom, koji se ne može otkriti u snovima. Naime, iz istraživanja na koja sam u toku ove rasprave često ukazivao, znam da za stvaranje jednog histeričnog simptoma moraju konvergirati oba strujanja našeg duševnog života. Ovaj simptom nije samo izraz jedne realizovane nesvesne želje; mora da je prisutna još neka želja iz predsvesnog koja je ispunjena istim simptomom, tako da je simptom najmanje dva puta determinisan, sva­ ki put jednim od sistema koji se nalaze u konfliktu. Nema granica za dalje determinante. Jednom daljem predeterminisanju — kao i kod sna — nisu postav­ ljene nikakve prepreke. Determinisan je koje ne poti­ če iz nesvesnog (Nsv) jeste, koliko se može videti, re­ dovno tok misli koji reaguje protiv nesvesne želje, na primer neko kažnjavanje samoga sebe. Mogu, dakle, sasvim uopšteno reći da jedan histeričan simptom na­ staje samo onde gde se dva suprotna ispunjenja želje, svako iz izvora jednog drugog psihičkog sistema, mogu uzajamno približavati u jednom izrazu (Uporedi u vezi s tim moje poslednje formulacije o postan­ ku histeričnih simptoma u članku: „Hvsterische Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat", 1908, Sabrana dela, sveska VII — Histerične fanta­ zije i njihov odnos prema biseksualnosti). Primeri bi nam ovde malo koristili, budući da samo iscrpno ot­ krivanje postojeće komplikacije može izazvati ubeđenje. Stoga se zadovoljavam samo ovim tvrđenjem i iznosim jedan primer samo zbog njegove očiglednosti a ne zbog njegove dokazne snage. Histerično po­ vraćanje, dakle, kod jedne pacijentkinje pokazalo se s jedne strane kao ispunjenje jedne nesvesne fantaHughlings Jackson je izjavio: Pronađite suštinu sna, pa ste pronašli sve što se može znati o ludilu (Find out ali about dreams and you will have found ali about insanitv).
1

222

Tumačenje snova, 11

Ispunjenje želja

223

zije iz godina njenog puberteta, naime želje da ne­ prestano bude gravidna, da ima bezbroj dece, čemu se kasnije pridružilo i proširenje: od što je više mo­ gućno ljudi. Protiv ove neumerene želje pojavila se snažna reakcija odbrane. Ali pošto je pacijentkinja povraćanjem mogla izgubiti svoje obline i svoju lepotu, tako da se nijednom muškarcu više nije dopa­ dala, to je simptom odgovarao i mislima kažnjavanja; i pošto je bio pripušten od one strane, on se mogao i ostvariti. To je isti način upuštanja u jedno ispunje­ nje želja kojim se služila kraljica Parćana prema ijumviru Krasu. Ona je mislila da je Kras preduzeo ratni pohod iz gramzivosti, pa je naredila da njego­ vom lesu u usta sipaju rastopljeno zlato. „Evo ti ono što si želeo!" O snu zasad znamo samo to da on izra­ žava ispunjenje želja iz nesvesnog; izgleda da vlada­ jući predsvesni sistem ovo ispunjenje dopušta, pošto mu je nametnuo izvesna izobličenja. Mi stvarno ni­ smo u stanju da dokažemo postojanje jednog toka mi­ sli koji bi bio suprotan želji sna, koji se u snu ostva­ ruje kao njegov protivnik. Samo, u analizama snova ovde-onde smo se sreli sa znacima stvaranja reak­ cije, kao što su, na primer, moja nežna osećanja pre­ ma prijatelju R. u snu o ujaku. Ali, dodatak iz predsvesnog koji nedostaje možemo naći bilo gde na dru­ gom mestu. San srne da izrazi jednu želju iz nesve­ snog, posle svakojakih izobličenja, dok se vladajući sistem povukao u želju za spavanjem, i ovu želju ostvario uspostavljanjem modifikacija koje može stvoriti u katheksi unutar psihičkog aparata, da bi najzad u njoj istra jao tokom celokupnog trajanja spa­ 1 vanja. Ova čvrsto određena želja od strane predsvesnog da spava sada vrši opšti olakšavajući efekat na formiranje sna. Pomislimo na san oca koga snop svetlosti iz sobe mrtvog deteta podstiče na zaključak da
Ovu misao pozajmio sam iz Lieboove (Liebault) teo­ rije o spavanju; on je oživio hipnotičko istraživanje u na­ šim danima (Du sommeil provoque etc, Pariš, 1889. — O iza­ zvanom spavanju).
1

se leš možda zapalio. Kao jednu od psihičkih sila koje su odlučujuće za to da otac u snu donosi ovaj zaklju­ čak umesto da dozvoli da ga snop svetlosti probudi, mi smo ukazali na želju koja za trenutak produžava život deteta predstavljenog u snu. Ostale želje koje potiču iz potisnutog verovatno su nam umakle, bu­ dući da ne možemo izvršiti analizu toga sna. Ali kao drugu pokretačku silu ovoga sna možemo pored toga uzeti i očevu potrebu za spavanjem; kao što se život deteta produžava kroz san za jedan trenutak, tako se i očevo spavanje produžava za jedan trenutak. „Neka se san produži" — tako glasi ova motivacija — „jer inače moram da se probudim." Ranije smo pričali o snovima koji se, očigledno, prikazuju kao snovi ko­ moditeta. Zapravo, svi snovi imaju pravo na to da budu tako označeni. U snovima buđenje, koje spoljni čulni nadražaji tako obrađuju da se saglašavaju sa nastavljanjem spavanja, koji ih utkivaju u jedan san da bi im oteli pravo koje bi mogli polagati kao opo­ menu za spoljni svet, najlakše se može prepoznati efikasnost želje da se spavanje nastavi. Ali ta ista želja mora imati isto tako svoj udeo u dozvoljavanju svih ostalih snova, koji kao budioci samo iznutra mogu da prodrmaju subjekat iz stanja spavanja. U nekim slučajevima, ako san ide isuviše daleko, predsvesno saopštava svesti: „Ostavi to i spavaj dalje, sve je to samo san." Ali to, uglavnom, opisuje stav naše dominantne mentalne aktivnosti, prema snovima, mada nije glasno izrečeno. Iz svega toga moram izvu­ ći zaključak da mi, u toku čitavog stanja spavanja, isto tako sigurno znamo da sanjamo, kao što znamo i da spavamo. Neophodno je potrebno da ne pokloni­ mo mnogo pažnje prigovoru da naša svest nikad nije skrenuta na jedno znanje, a na drugo samo pri odre­ đenom povodu, kad se cenzura oseti kao da je na nju izvršen prepad. S druge strane, postoje osobe koje su tokom noći sasvim jasno svesne da spavaju i da sa­ njaju i koje, izgleda, na taj način poseduju sposob­ nost da svesno upravljaju svojim snovima. Jedan ta­ kav snevač, na primer, nezadovoljan obrtom koji san uzima, prekida ga ne budeći se i počinje da ga sanja

224

Tumačenje snova, U

Buđenje kroz san — Funkcija sna

225

iznova, da bi ga nastavio drukčije, sasvim onako kao što neki popularni pisac svom pozorišnom komadu na zahtev publike daje jedan srećniji završetak. Ili, dru­ gi put, pošto ga je san doveo u seksualno uzbudljivu situaciju, misli: „To neću dalje da sanjam da se ne bih u polučiji iscrpeo, nego ću to radije ostaviti za jednu realnu situaciju." Markiz d'Ervej (D'Hervev) Vaschide je tvrdio da je stekao toliku vlast nad svojim snovima da je nji­ hov dalji tok mogao po svojoj volji ubrzati i dati im onaj pravac koji je želeo. Izgleda da je u njega želja za spavanjem ustupila mesto jednoj drugoj predsvesnoj želji, naime želji da svoje snove posmatra i da u njima uživa. Sa jednom takvom željom spavanje je isto tako saglasno kao i sa ogradom da se probudi ako je ispunjen neki naročiti uslov (na primer, spavanje dadilje). Poznato je, takođe, da interesovanje za san u svih ljudi znatno povećava broj onih snova kojih se sećaju posle buđenja. O nekim drugim posmatranjima u upravljanju snovima Ferenci veli: „San sa svih strana obrađuje misao kojom je duševni život upravo zabavljen; on će odbaciti jednu sliku sna ako postoji opasnost da ispunjenje želje neće uspeti, pokušaće sa jednom no­ vom vrstom rešenja, sve dok mu naposletku ne pođe za rukom da iskonstruiše jedno ispunjenje želje koje će kompromisno zadovoljiti obe instance duševnog života."

D BUĐENJE KROZ SAN — FUNKCIJA SNA — SAN STRAHA Otkako znamo da je predsvesno u toku noći usredsređeno na želju za spavanjem, možemo proces sna s razumevanjem pratiti dalje. Ali najpre ćemo

sažeti naše dosadašnje znanje o njemu. Uzmimo da­ kle da su od budnog rada preostali ostaci prethodnog dana i od njih se nije mogla oduzeti celokupna u njih uložena energija. Ili da je aktivnost budnog života preko dana pokrenula jednu od nesvesnih želja, ili pak da oba ova događaja koincidiraju; o raznim mo­ gućnostima u vezi s tim već smo govorili. Još u toku dana, ili tek s nastupanjem stanja spavanja prokrčila je nesvesna želja sebi put do ostataka prethodnog dana, i uspostavila prenos na njih. Tako sad nastaje jedna želja prenesena na recentni materijal, ili je po­ tisnuta recentna želja ponovo oživela usled pojačanja iz nesvesnog. Ta želja bi sad htela da normalnim pu­ tem tokova misli kroz predsvesno, kojem jednim delom, i pripada prodre u svest. Ali ona nailazi na cen­ zuru koja još postoji i čijem uticaju sada podleže. Tu ona pretrpi izopačenje koje je već započelo preno­ šenjem na recentno. Dosad je ona na putu da posta­ ne nešto slično prinudnoj predstavi, sumanutoj ideji i slično, naime misao koja je prenošenjem pojačana, a cenzurom izobličena u izrazu. Ali sad zaspalost predsvesnog ne dozvoljava dalje nadiranje; verovatno se sistem zaštitio od prodiranja smenjivanjem svo­ jih nadražaja. Stoga proces sna kreće putem regre­ sije, koji je i otvoren upravo zbog osobitosti stanja spavanja, i pri tom podleže privlačenju od strane grupe sećanja, koje delimično i same postoje samo kroz vizuelne energije, a ne kao nešto prevedeno u terminologiju kasnijih sistema. Na putu ka regresiji proces sna stiče mogućnost da bude prikazan. O kom­ presiji ćemo raspravljati kasnije. On je sad prešao drugi deo svoga više puta zatomljenog puta. Prvi deo je vodio napred od nesvesnih scena ili fantazija ka predsvesnom; drugi deo opet teži od granice sa cen­ zurom ka percepcijama. Ali kad je proces sna po­ stao sadržaj percepcija, on je tako reći zaobišao pre­ preku koju su mu u predsvesnom postavili cenzura i stanje spavanja. On uspeva da skrene pažnju na sebe i da bude primećen od svesti. Svest naime, koja za nas predstavlja čulni organ za shvatanje psihičkih kvaliteta, može se u budnom stanju nadražiti sa dva
15 Frojđ, Odabrana dela, VII

226

Tumačenje snova, II

Buđenje kroz san — Funkcija sna

227

mesta; u prvom redu, sa periferije celokupnog apa­ rata, od perceptivnog sistema; osim toga od nadražaja zadovoljstva i nezadovoljstva, koji čine gotovo jedini psihički kvalitet pri transpoziciji energije u unutrašnjosti aparata. Inače su sva zbivanja u siste­ mima, i ona u predsvesnom, lišena svakog psihičkog kvaliteta, pa prema tome nisu ni objekat svesti, uko­ liko joj ne donose zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u percepiranju. Moraćemo da se odlučimo za pretpo­ stavku da ova oslobađanja zadovoljstva automat­ ski regulišu tok procesa snabdevanja energijom. Ali se kasnije pokazalo neophodnim da se tok predstava, da bi se omogućila tanani ja postignuća, načini manje zavisnim od prisustva ili odsustva nezadovoljstva. U tu svrhu su sistemu predsvesnog bili potrebni sopstveni kvaliteti koji bi mogli privući svest, i on ih je najverovatnije stekao povezivanjem predsvesnih pro­ cesa sa mnemičkim sistemom lingvističkih simbola, sistemom koji nije bio bez kvaliteta. Zahvaljujući kvalitetima ovog sistema svest, koja je ranije bila samo čulni organ za percepcije, sada postaje i čulnim organom za jedan deo naših misaonih procesa. Sada postoje tako reći dve senzorne površine, jedna okre­ nuta percepciji, a druga predsvesnim misaonim pro­ cesima. Moram pretpostaviti da senzornu površinu sve­ sti koja je okrenuta predsvesnome, stanje spavanja čini daleko manje nadražljivom nego onu koja je upravljena perceptivnim sistemima. Ovo napuštanje interesovanja za noćne procese mišljenja ima i svoju svrhu. Mišljenje treba da prestane; predsvesno traži da spava. Ali kad je san jednom postao percepcija, on može, kvalitetima koje je sad stekao, da pobudi svest. Ovo čulno nadraženje postiže ono u čemu se njegova funkcija i sastoji: ono jedan deo energije raspoložive u predsvesnom upravlja kao pažnju na izazivača nadražaja. Prema tome, moramo priznati da san svaki put budi, da jedan deo mirujuće snage predsvesnog stavlja u akciju. Od ove snage sad snu pritiče ono dejstvo koje smo označili kao sekundarnu obradu s obzirom na povezanost i razumljivost. To znači da

ona sa snom postupa kao sa svakim drugim perceptualnim sadržajem; on se podvrgava istim anticipativnim predstavama ukoliko ih njegov materijal do­ pušta. Ukoliko u ovom trećem delu procesa sna do­ lazi u obzir neki pravac kretanja, on je opet progredijentan. Da bismo izbegli nesporazume, biće na mestu da kažemo neku reč o hronološkim osobinama ovih pro­ cesa sna. Jedna vrlo privlačna misao Gobloa (Goblot), očigledno podstaknuta Morijevim (Maury) snom o gi­ ljotini, pokušava da ustanovi da se san ne koristi ni­ jednim drugim vremenom osim prelaznog perioda iz­ među spavanja i buđenja. Buđenju je potrebno vreme. I u tom vremenu se zbiva san. Ljudi misle da je poslednja slika sna bila tako snažna da ih je primo­ rala da se probude. U stvari, ona je samo zato bila tako snažna što smo u tom trenutku bili već sasvim blizu buđenju. ,,Un reve c'est un reveil qui commence" (San je buđenje koje počinje). Već je Diga (Dugas) istakao da Goblo mora od­ straniti mnoge činjenice da bi njegova teza mogla za­ dobiti opšte važenje. Postoje takođe snovi iz kojih se ne budimo, na primer mnogi snovi u kojima sanja­ mo da sanjamo. Prema onom što znamo o radu sna, nipošto se ne možemo složiti s tim da se taj rad pro­ teže samo na period buđenja. Naprotiv, verovatno prvi deo rada sna počinje već danju, još pod domina­ cijom predsvesnog. Drugi deo toga rada, modifikaci­ ja nametnuta cenzurom, privlačenje od strane nesvesnih scena, prodiranje do percepcije — sve to se sva­ kako nastavlja preko ćele noći, i utoliko bismo uvek mogli biti u pravu ako izrazimo osećanje da smo sa­ njali ćelu noć, i onda kad ne umemo da kažemo šta smo sanjali. Ali ja ne smatram potrebnom pretpo­ stavku da se procesi sna sve do našeg osvešćenja stvarno drže opisanog hronološkog reda; da najpre postoji prenesena želja sna, da se zatim obavlja izo­ pačen] e zbog cenzure, da posle toga dolazi do promene pravca u smislu regresije itd. Pri opisivanju smo morali uspostaviti takvu uzastopnost; u stvari je sva­ kako pre reč o istovremenom isprobavanju ovih i
15«

228

Tumačenje snova, U

Buđenje kroz san — Funkcija sna

229

onih puteva, o kolebanju nadražaja u ovom ili onom pravcu dok naposletku, nagomilavanjem u najpovolj­ nijem pravcu, jedno naročito grupisanje ne postane stalno. Posle izvesnih ličnih iskustava, poverovao bih čak da je radu sna često potrebno više od jednog dana i jedne noći da bi dao svoj rezultat, pri čemu onda izvanredna veština u izgradnji sna gubi sve što je na njoj čudesno. Po mom shvatanju čak i zahtev da san postane razumljiv kao perceptivni događaj može doći do dejstva pre nego što sebi privuče svest. Od toga trenutka proces je svakako ubrzan, jer se sad san podvrgava istom postupku kao i ostalo što je percipirano. To je kao vatromet koji se satima pri­ prema a koji se zatim ispali u jednom trenutku. Proces sna kroz rad sna dobij a sad ili dovoljan intenzitet da svest može privući sebi i da probudi podsvesno, potpuno nezavisno od vremena i dubine spavanja, ili pak njegov intenzitet nije dovoljan za to, i on mora pričekati dok mu neposredno pre buđe­ nja ne dođe u susret pažnja koja je sad postala živ­ lja. Izgleda da većina snova radi sa uporedno neznat­ nim psihičkim intenzitetima, jer oni većinom čekaju do trenutka buđenja. Ali ovako se objašnjava i či­ njenica da mi po pravilu percipiramo nešto što smo sanjali, ako nas neko odjednom trgne iz dubokog sna. Prvi pogled pri tome, kao i prilikom spontanog bu­ đenja, pogađa perceptivni sadržaj stvoren od rada sna, a sledeći pogađa sadržaj koji nam je dat spolja. Međutim, veće teorijsko interesovanje posvećuje se onim snovima koji su u stanju da nas probude usred spavanja. Možemo se setiti svrsishodnosti koja se svuda može dokazati, i postaviti sebi pitanje: za­ što se snu, dakle, nesvesnoj želji, ostavlja snaga da ometa spavanje, dakle ispunjenje predsvesne želje. Objašnjenje je svakako u relaciji energije u koju nam nedostaje uvid. Kada bismo raspolagali takvim zna­ njem, verovatno bismo našli da dozvoljavanje da san uzme svoj tok i da utroši izvesnu količinu više ili manje odvojene pažnje, za njega predstavlja jednu uštedu energije u poređenju sa slučajem da nesvesno treba da držimo noću pod kontrolom isto tako kao

i preko dana. Snevanje, kao što pokazuje iskustvo, ostaje u pomirljivom odnosu sa spavanjem, pa čak i onda ako ga više puta u toku jedne noći prekida. Čovek se probudi za trenutak, pa odmah ponovo zaspi. Kao kad u snu oteramo muvu: čovek se probudi ad hoc. I kad ponovo zaspimo, mi smo smetnju odstra­ nili. Ispunjenje želje za spavanjem, kao što pokazuju poznati primeri o spavanju dadilje i slično, sasvim je spojljivo sa održavanjem izvesnog utroška pažnje u određenom pravcu. Na ovom mestu valja saslušati prigovor koji se temelji na boljem poznavanju nesvesnih procesa. I same nesvesne želje mi smo prikazivali kao uvek ak­ tivne. Uprkos tome, one danju nisu dovoljno snažne da bi se u toku dana primetile. Ali ako postoji stanje spavanja i ako je nesvesna želja pokazala snagu da formira jedan san i da s njim probudi nesvesno, za­ što onda ova snaga usahne pošto je san primljen na znanje? Zar ne bi trebalo da se san neprestano ob­ navlja, upravo onako kao što i muva, pošto je oterana, uvek voli da se ponovo vraća? S kojim pravom smo tvrdili da san uklanja smetnju spavanja? Sasvim je tačno da nesvesne želje uvek ostaju aktivne. One su uvek prohodni putevi, kad god se njima posluži izvesna količina nadražaja; čak i pored istaknute osobenosti nesvesnih procesa, one ostaju nerazorive. U nesvesnom se ništa ne može završiti, ništa nije prošlo ili zaboravljeno. O tome se najsna­ žniji utisak stiče prilikom proučavanja neuroza, na­ ročito histerije. Nesvesna staza misli koja dovodi do pražnjenja u jednom histeričnom napadu smesta je ponovo prohodna ako se nagomilalo dovoljno nadra­ žaja. Uvreda koja se dogodila pre trideset godina deluje kao sveza, pošto je sebi izborila pristup do ne­ svesnih izvora afekta, tokom svih ovih trideset go­ dina. Kad god se sećanje dotakne nje, ona ponovo oživljava i pokazuje se kathektirana nadražajem koji u napadu nalazi motorno pražnjenje. I upravo ovde mora da se umeša psihoterapija. Njen zadatak je da za nesvesne procese nađe rešenje i zaborav. Jer ono što smo skloni da smatramo samo po sebi razumlji-

230

Tumačenje

snova,

11

Buđenje kroz san — Funkcija sna

231

vim, i što proglašavamo primarnim uticajem vreme­ na na duševne ostatke sećanja, bleđenja sećanja i emocionalnu slabost utiska koji više nisu recentni, to su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrp­ nim radom. Predsvesno je ono što ovaj posao obavlja, i psihoterapija ne može krenuti nijednim drugim pu­ tem osim da nesvesno (Nsv) stavi pod dominaciju predsvesnog (Psv). Za svaki pojedini nesvesni ekscitatorni proces postoje dakle dva izlaza. Ili on ostaje prepušten sa­ mom sebi, u tom slučaju najzad izbija bilo na kom mestu i tada za svoje nadraženje nalazi pražnjenje u pokretu; ili pak pada pod uticaj predsvesnog, i ovo nadraženje, umesto da se isprazni, ostaje povezano s predsvesnim. A ova druga alternativa dešava se u procesu snevanja. Katheksa koja dolazi u susret snu od strane predsvesnog koji je postao perceptualan zato što je bio skrenut na njega nesvesnim nadražajem u svesti, vezuje nesvesni nadražaj sna i čini ga nemoćnim da bi mogao delovati kao smetnja. Ako se snevač probudi za jedan trenutak, on je stvarno oterao muvu koja je pretila da mu omete san. Sad mo­ žemo naslutiti da je zaista bilo svrhovitije i ekono­ mičnije prepustiti nesvesnu želju da ide svojim to­ kom, prokrčiti joj put kao regresiji tako da može konstruisati san, pa zatim ovaj san malim utroškom pred­ svesnog rada vezati i svršiti s njim, negoli nesvesno držati na uzdi za čitavo vreme spavanja. Trebalo je stvarno očekivati da će se san, mada je prvobitno bio jedan proces bez korisne svrhe, u igri snaga dušev­ nog života dočepati jedne funkcije. Mi vidimo koja je to funkcija. Snevanje je preuzelo zadatak da na­ dražaj nesvesnog koji je ostao slobodan podvede pod kontrolu predsvesnog: pri tome ono prazni nadražaj nesvesnog, služi mu kao ventil i u isto vreme osigu­ rava spavanje predsvesnog uz neznatan utrošak bud­ ne aktivnosti. Tako ono istovremeno kao kompromis stupa u službu oba sistema, baš kao i ostale psihičke strukture u čijem nizu je član, tako što ispunjava želje oba sistema ukoliko su one međusobno saglasne. Jedan pogled na Robertovu „teoriju o izdvajanju",

iznetu ranije, pokazaće nam da ovom autoru moramo priznati da je bio u pravu u glavnoj stvari, u odre­ đivanju funkcije sna, dok se s njim ne slažemo u pretpostavkama i u samom vrednovanju procesa sna. 1 Ograničenje „ukoliko su obe želje međusobno saglasne" sadržava ukazivanje na one moguće sluča­ jeve u kojima funkcija sna dolazi do propadanja. Procesu sna se najpre dozvoljava da počne kao ispu­ njenje želje nesvesnog; ako ovo pokušavano ispunje­ nje želje tako intenzivno potresa predsvesno da ovo više ne može sačuvati svoj mir, onda je san prekinuo kompromis, i više nije ispunio drugi deo svoga za­ datka. On se tada smesta prekida i zamenjuje ga puno buđenje. Zapravo i ovde nije krivica do sna, ako on,
1 Da li je ovo jedina funkcija koju snovima treba pri­ pisati? Meni je nepoznata bilo koja druga. A. Meder (Maeder), doduše, načinio je pokušaj da pokaže da snovi imaju i dru­ ge, „sekundarne" funkcije. On je pošao od pravilnog posmatranja da mnogi snovi sadržavaju pokušaje rešavanja konflikata, koji se kasnije zaista ostvaruju i koji se dakle ponašaju kao da su prethodne vežbe za budne akcije. Zato je snevanje uporedio sa igrama životinja i dece što se može smatrati kao praksa u operisanju urođenih instinkata i kao priprema za ozbiljne aktivnosti kasnije, i postavio je hipo­ tezu o fonction ludique („funkcija igre") snevanja. Kratko vreme pre Medera, Alfred Adler je takođe istakao da snovi imaju funkciju „mišljenja unapred". (U jednoj analizi, koju sam objavio 1905. godine, jedan san koji se mogao smatrati samo kao san koji izražava neku nameru, ponavljao se sva­ ke noći sve dok nije ispunjen). Ali malo razmišljanja mora nas, međutim, ubediti da ova „sekundarna" funkcija sna ne zaslužuje nikakvo p r i ­ znanje u okviru tumačenja sna. Mišljenje unapred, formi­ ranje namera, planiranje pokušaja rešenja koji bi zatim u budnom stanju eventualno mogli biti ostvareni, to i još mno­ go drugih stvari delo su nesvesne i predsvesne aktivnosti duha, koje se u stanju spavanja nastavljaju kao „ostatak prethodnog dana" i mogu zatim kombinovati sa jednom nesvesnom željom u oblikovanju sna (vidi str. 214). Funk­ cija sna koja misli unapred jeste, dakle, pre funkcija pred­ svesnog budnog mišljenja, čiji nam rezultat može biti dat analizom snova i drugih fenomena. Dugo je postojao običaj da se snovi smatraju identičnim sa njihovim manifestnim sadržajem; sad se moramo čuvati i od toga da san ne zamenimo sa latentnim mislima sna.

i

232

Tumačenje

snova,

II

Buđenje kroz san — Funkcija sna

233

koji je inače čuvar spavanja, mora nastupiti kao nje­ gov ometač; ta činjenica ne srne da u nama stvori predrasudu protiv njegove celishodnosti. To takođe nije jedini slučaj u organizmu da jedan uređaj koji je inače svrhovit, postane nesvrhovit i da smeta, čim se u uslovima njegovog postanka nešto izmenilo; onda smetnja služi bar novom cilju da pokaže promenu i da ponovo stavi u pokret regulativnu mašineriju or­ ganizma protiv nje. Ja naravno imam pred očima slučaj sna straha i da se ne bi mislilo da izbegavam ovog svedoka protiv teorije o ispunjenju želje, gde god na njega nailazim, ja ću objašnjenju sna straha pristupiti bar sa nekim nagoveštajima. To što jedan psihički proces koji razvija strah, zbog toga ipak može biti ispunjenje želje, za nas odavno više ne predstavlja nešto kontradiktorno. Mi znamo da se to može objasniti tako da želja pripada jednom sistemu, nesvesnom (Nsv), dok je sistem predsvesnog ovu želju odbacio i potisnuo. 1 I pri pot1 „Jedan drugi, mnogo važniji momenat, i koji dopire dublje, a koji laik isto tako zanemaruje, jeste ovaj: Jedno ispunjenje želje moralo bi svakako doneti osećaj zadovolj­ stva, ali se takođe postavlja pitanje, kome? Onome, narav­ no, koji ima želju. Ali o snevaču nam je poznato da on prema svojim željama održava sasvim naročiti odnos. On ih odbacuje, cenzuriše ih, ukratko rečeno, on za njih ne mari. Ispunjenje želje, prema tome, ne može da mu donese ni­ kakvo zadovoljstvo, nego samo nešto što je tome suprotno. Iskustvo zatim pokazuje da ova suprotnost — a to treba još objasniti — nastupa u vidu straha. Snevač se u odnosu prema svojim željama sna može izjednačiti samo sa šuma­ rijom dve ličnosti koje su ipak povezane jednom snažnom zajednicom. Umesto daljeg izlaganja, ja vam iznosim jed­ nu poznatu bajku, u kojoj ćete moći da nađete iste odno­ se: Jedna dobra vila obećava siromašnom paru, mužu i ženi, da će im ispuniti njihove prve tri želje. Oni su srećni i od­ lučuju da će sve tri želje pažljivo izabrati. Ali ženu navodi miris pečenih kobasica iz obližnje kolibe i ona zaželi jedan takav par kobasica. One su za tren oka tu; i to je prvo ispu­ njenje želje. Sad se muž naljuti i u svojoj ogorčenosti po­ želi da kobasice ostanu viseći o ženinom nosu. I to se smesta dogodi i kobasice se više ne mogu ukloniti sa ovog no­ vog mesta na kome se nalaze. I to je drugo ispunjenje že­ lje, ali je to sad želja muža; za ženu je ovo ispunjenje želje

punom psihičkom zdravlju potčinjavanje nesvesnog od strane predsvesnog nije kompletno; mera ovog po­ tiskivanja označava stepen naše psihičke normalnosti. Neurotički simptomi pokazuju da se oba sistema među sobom nalaze u konfliktu, oni su rezultati jed­ nog kompromisa, koji konfliktu zasad čine kraj. Oni, s jedne strane, nesvesnom dozvoljavaju put za pra­ žnjenje njegovog nadražaja, služe mu kao kapija kroz koju se vrši ispad a ipak, s druge strane, predsvesnome daju mogućnost da nesvesno donekle kontroliše. Poučno je posmatrati, na primer, značaj jedne histe­ rične fobije ili značaj agorafobije. Pretpostavimo da neurotičar nije u stanju da ide sam preko ulice, što s pravom navodimo kao „simptom". Ako sad ovaj simptom uklonimo tako što ćemo ga primorati da izvrši radnju za koju se sam smatra nesposobnim, posledica toga će biti napad straha, kao što je često i napad straha na ulici dao povoda za stvaranje ago­ rafobije. Tako saznajemo da je simptom bio konstruisan zato da bi izbegao izbijanje straha; fobija je pro­ tiv straha podignuta kao neko granično utvrđenje. Našu raspravu ne možemo nastaviti ako se ne upustimo u razmatranje uloge afekata u ovim proce­ sima, što je, međutim, ovde samo nepotpuno moguć­ no. Postavimo dakle tezu da je suzbijanje nesvesnog (Nsv) potrebno pre svega zato što bi tok predstava u nesvesnom (Nsv), prepušten samom sebi, stvorio jedan afekat koji bi prvobitno imao karakter zado­ voljstva, ali koji posle procesa potiskivanja ima ka­ rakter nezadovoljstva. Suzbijanje ima za cilj ali i da uspešno spreči ovaj razvoj nezadovoljstva. Suzbija­ nje se prostire na sadržaj predstave nesvesnog (Nsv),
veoma neprijatno. Vi znate kako se u bajci priča nastavlja. Pošto su njih dvoje u osnovi ipak jedno, muž i žena, mora treća želja da glasi da se uklone kobasice sa ženinog nosa. Mi bismo ovu bajku mogli više puta primeniti i u drugim prilikama; ovde neka nam ona posluži samo kao ilustracija mogućnosti da ispunjenje želje jednoga može dovesti do neprijatnosti za drugoga, ako oni među sobom nisu složni" (Vorlesungen zur Einfuhrung in die Psychoanalyse, XIV, Sa­ brana dela sveska XI). Srpski prevod: Uvod u psihoanalizu.

234

Tumačenje snova, H

Buđenje kroz san — Funkcija sna

235

pošto bi se pražnjenje nezadovoljstva moglo razviti iz toga sadržaja predstava. Ovo pretpostavlja jednu sasvim određenu prirodu razvoja afekta. Ova se sma­ tra kao motorna ili sekretorna funkcija, i ključ za njenu inervaciju leži u predstavama nesvesnog. Sa­ vlađivanjem od strane predsvesnog, ove predstave se tako reći prigušuju i inhibiraju u slanju impulsa koji rađaju afekat. Ako dakle prestane katheksisa od strane predsvesnog, postoji opasnost u tome da nesvesni nadražaji oslobode takav afekat koji se — zbog potiskivanja što je izvršeno ranije — može osetiti samo kao nezadovoljstvo, kao strah. Ova opasnost ostvaruje se ako se procesu sna dozvoli da ide svojim tokom. Uslovi koji određuju njeno ostvarenje su istiskivanja koja su se dogodi­ la, i to tako što suzbijeni impulsi želje mogu postati dovoljno snažni. Oni se nalaze dakle sasvim izvan psihološkog okvira stvaranja sna. Kad ne bi posto­ jala činjenica da je naša tema ovim jednim momen­ tom, oslobođenjem nesvesnog za vreme spavanja, po­ vezana sa temom razvijanja straha, mogao bih se odreći svakog raspravljanja o snu strana i mogao bih sebi uštedeti sve nejasne strane koje ga okružuju. Učenje o snu straha, kao što sam već više puta napomenuo, spada u psihologiju neuroza. Mi nema­ mo više nikakvog posla s njim pošto smo jednom otkrili njegove dodirne tačke sa temom procesa sna. Mogu učiniti samo još jednu stvar. Pošto sam tvrdio da neurotički strah izvire iz seksualnih izvora, mogu izložiti snove straha analizi da bih dokazao da u njihovim mislima sna postoji seksualni materijal. Iz opravdanih razloga, ovde se odričem navođe­ nja svih primera koji mi u izobilju pružaju moji ne­ urotični pacijenti, i dajem prednost snovima straha koje sanjaju mladi ljudi. Već decenij ama, ja lično nisam imao nikakav san straha. Iz svoje sedme ili osme godine života sećam se jednog takvog sna koji sam otprilike trideset godina kasnije izložio tumačenju. San je bio veoma živ i pokazao mi je moju voljenu majku sa neobično mirnim, pospanim izrazom na licu, kako je dva (ili)

tri lica sa ptičjim kljunovima nose u sobu i stavljaju na krevet. Probudio sam se- plačući i ometao sam san svojih roditelja. Prekomerno visoke — neobično drapirane — figure sa ptičjim kljunovima uzeo sam iz ilustracija Filipsonove (Philippson) Biblije: mislim da su to bili bogovi sa glavom kopca, uzeti s jednog egipatskog nadgrobnog reljefa. Inače mi analiza pru­ ža sećanje na jednog nevaspitanog dečka, sina na­ šeg domara, koji se obično igrao s nama na livadi ispred kuće; mogao bih reći da se zvao Filip. Onda mi se čini kao da sam od toga dečaka prvi put čuo vulgarnu reč kojom se označava seksualno opštenje i koju obrazovani ljudi zamenjuju samo jednom la­ tinskom rečju, „koitirati", što je, međutim, izborom glave kobca dovoljno jasno obeleženo. Mora da sam seksualno značenje reci saznao iz usta mog iskusnog učitelja. Izraz lica moje majke u snu bio je kopiran sa lica mog dede, koga sam nekoliko dana pre nje­ gove smrti video kako u komi hrče. Objašnjenje se­ kundarne obrade u snu je dakle moralo glasiti da majka umire, i tome odgovara takođe nadgrobni re­ ljef. U strahu, ja sam se probudio i nisam ustao sve dok nisam probudio roditelje. Sećam se da sam se odjednom smirio kad sam spazio majku, kao da mi je bilo potrebno umirenje: ona dakle nije umrla. Ali ovo sekundarno tumačenje sna dogodilo se već pod uticajem razvijenog strana. Ne što bih bio uplašen zato što sam sanjao da majka umire; nego sam san u predsvesnoj obradi tako tumačio što sam već sta­ jao pod dominacijom straha. A strah se pomoću po­ tiskivanja može svesti na jedno nejasno, očigledno seksualno uživanje koje je svoj dobar izraz našlo u vizuelnom sadržaju sna. Jedan dvadeset i sedmogodišnji čovek, koji je od pre godinu dana teško bolestan, sanjao je između svoje jedanaeste i trinaeste godine nekoliko puta pod teškim strahom da ga juri neki čovek sa sekirom; on želi da potrči, ali je kao ukočen i ne može da se pomeri s mesta. To je, svakako, dobar primer za jedan vrlo uobičajeni san straha za koji se nikad ne bi moglo posumnjati da je seksualan. Prilikom ana-

T

236

Tumačenje snova,

II

Buđenje kroz san — Funkcija sna

237

liže, snevač dolazi na jednu priču, vremenski kasni­ ju, kako je njegovog ujaka neka sumnjiva indivi­ dua napala noću na ulici, i iz ovoga zaključuje da je možda u vreme sna mogao čuti nešto o nekom sličnom doživljaju. Uz sekiru seća se da je u onim godinama jednom prilikom cepao drva i povredio se sekirom po ruci. Zatim dolazi neposredno na svoj odnos prema mlađem bratu koga je obično zlostav­ ljao i bacao na zemlju; seća se specijalno jednog slu­ čaja kad ga je čizmom pogodio po glavi tako da je ovaj krvario i da je njegova majka posle toga rekla: Plašim se da ga jednoga dana ne ubije. Dok je još uvek izgledao kao da misli na nasilje, odjednom se u njemu pojavi sećanje iz doba kada mu je bilo de­ vet godina. Roditelji su došli kasno kući, pošli na po­ činak, dok se on pretvarao da spava, i zatim je čuo dahtanje i neke druge šumove koji su mu izgledali neobični i tajanstveni; mogao je da pogodi čak i po­ ložaj roditelja u postelji. Njegove dalje misli poka­ zuju da je između ovog odnosa roditelja i svoga od­ nosa prema mlađem bratu uspostavio jednu analo­ giju. On je supsumirao ono što se dogodilo sa rodi­ teljima pod jedan pojam: nasilje i tuča. Kao dokaz za ovo shvatanje poslužilo mu je to što je u postelji svoje majke često primećivao krv. To što seksualno opštenje odraslih ljudi deci koja ga primete izgleda nešto strašno i u njima izaziva strah jeste, rekao bih, rezultat svakodnevnog isku­ stva. Ja sam za ovaj strah dao objašnjenje da se radi o seksualnom nadraženju sa kojim se njihovo razumevanje ne može nositi, pa zato svakako nailazi kod njih na odbijanje, pošto su u nj upleteni roditelji, pa se ono zbog toga pretvara u strah. U jednom još ranijem periodu života seksualno nadraženje uprav­ ljeno prema roditelju suprotnoga pola još ne naila­ zi na potiskivanje i, kao što smo videli, slobodno se izražava. Ovo isto objašnjenje bez oklevanja primenio bih i na noćne napade straha praćene halucinacijama koji su kod dece tako česti (na pauor noctumus). I ovde se može raditi samo o neshvaćenim i otklonje-

nim seksualnim impulsima. Istraživanje bi verovatno pokazalo periodičnost u pojavljivanju napada, pošto povećanje seksualnog libida mogu stvoriti isto tako slučajni nadražujući utisci kao i spontani procesi razvoja koji se pojavljuje u sukcesivnim talasima. Nedostaje mi potreban materijal zasnovan na posmatranju da bih ovo objašnjenje mogao sprovesti do kraja. 1 Izgleda da dečjim lekarima nedostaje vi­ dik koji jedini dozvoljava da se shvati čitav niz fe­ nomena kako sa somatske tako i sa psihičke strane. Kao komičan primer za to kako se može zaobići razumevanje ovakvih slučajeva, ako je čovek zaslepljen naočnjacima medicinske mitologije, hteo bih da navedem jedan slučaj koji sam našao u tezi o „pauor noctumus" Debakera (Debacker, 1881, str. 66). Jedan trinaestogodišnji dečak slabog zdravlja po­ čeo je postajati plašljiv i zanesen; san mu je po­ stajao nemiran i gotovo svake nedelje jednom pre­ kidan teškim napadom straha praćenim halucinaci­ jama. Sećanje na te snove bilo je uvek veoma jasno. Mogao je dakle pričati da se na njega izdrao đavo: Sad smo te uhvatili, sad si naš! — pa je onda miri­ salo na smolu i sumpor, i vatra mu je izgorela kožu. Iz toga sna bi se onda trzao, nije najpre mogao da viče, dok mu se glas nije oslobodio, te su ga čuli kako jasno kaže: „Ne, ne, ne mene, nisam ništa ura­ dio!" Nekoliko puta je takođe dodao: „Albert nije to uradio". Kasnije je izbegavao da se svuče „pošto ga vatra zahvata samo onda kad je go". Tokom ovih snova o đavolu koji su dečakovo zdravlje doveli u opasnost poslali su ga na selo; tamo se u toku go­ dine i po dana oporavio, i kad mu je bilo petnaest godina, on je priznao: ,,Je n'osais pas l'avouer, mais j'eprouvais continuellement des picotements et des 2 surexcitations aux parties , a la fin, ćela m'enervait
1 Od tada je psihoanalitička literatura došla do obilja ovog materijala. 2 Podvukao autor, uostalom potpuno razumljivo. P r e ­ vodi „Nisam se usuđivao da priznam, ali sam stalno osećao bockanje i nadraženja na tim delovima; naposletku, to me

238

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje E PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES — POTISKIVANJE

239

tant que plusieurs fois, j'ai pense me jeter par la fenetre du dortoir." Zaista nije teško pogoditi: 1) da je dečak u ra­ nijim godinama masturbirao, da je to verovatno po­ ricao i da su mu zbog toga pripretili teškim kazna­ ma. (Njegovo priznanje: „Je ne le ferai plus", nje­ govo poricanje: „Albert n'avait jamais fait ćela"); 2) da se navalom puberteta u dražici na genitalija­ ma ponovo probudila želja za masturbiranjem; a da je sad 3) u njemu izbila borba za potiskivanje koja je suzbijala libido i pretvarala je u strah, a taj strah je naknadno primio one kazne kojima mu je tada bilo priprećeno. A sad čujmo zaključke našeg autora (strana 69): „Iz ovog posmatranja proizlazi da 1) uticaj puber­ teta u jednog dečaka oslabljenog zdravlja može do­ vesti do stanja velike slabosti, i da pri tom može doći do veoma znatne anemije mozga.1 2) Ova anemija mozga stvara promenu karakte­ ra, demonomanične halucinacije i veoma snažna noć­ na, možda i dnevna stanja straha. 3) Demonomanija i dečakova samoprebacivanja svode se na uticaj religioznog vaspitanja koje je na njega delovalo dok je bio dete. 4) Sve ove pojave su se izgubile posle dužeg boravka provedenog na selu, u telesnim vežbama i povratkom snaga posle završenog puberteta. 5) Mogućno je da se može pripisati naslednosti i starom očevom sifilisu predisponirajući uticaj na po­ stanak stanja mozga kod deteta. Zaključna reč: „Nous avons fait entrer cette observation dans le cadre des delires apyretiques d'inanition, car c'est a l'ischemie cerebrale que nous rattachons cet etat particulier." (Ovo zapažanje uneli smo u okvir apiretičnih delirija, jer ovo naročito stanje vezujemo za cerebralnu ishemiju).
je toliko nerviralo da sam više puta mislio da se bacim kroz prozor spavaonice." 1 Podvukao pisac.

Pokušavajući da dublje prodrem u psihologiju procesa sna, uzeo sam na sebe težak zadatak, kome je i moja veština prikazivanja jedva dorasla. Izložiti istovremenost jedne tako komplikovane celine uza­ stopnim opisivanjem, a činiti to kao da se u svima tim postavkama ništa ne pretpostavlja — sve to po­ staje odviše težak problem za moje snage. Sad mi se sveti što u svom prikazu psihologije sna ne mogu da idem istorijskim redom kojim su se razvila moja saznanja. Moja gledišta o shvatanju sna odredili su moji prethodni radovi o psihologiji neuroza, na koje ovde ne treba da se pozivam, ali se ipak moram ne­ prestano pozivati na njih, dok bih želeo da idem obratnim pravcem i da, polazeći od sna, stignem do psihologije neuroza. Poznate su mi sve teškoće koje otuda nastaju za čitaoca, ali mi nije poznato kako da ih mimoiđem. Nezadovoljan ovim stanjem stvari, rado se zadržavam na jednom drugom gledištu, koje izgleda da mojim nastojanjima podiže vrednost. Kao što je pokazao uvod u prvi odeljak, ja sam se na­ šao pred temom o kojoj su autori imali sasvim opreč­ na mišljenja. Posle naše obrade problema sna stvo­ reno je mesto za većinu ovih kontradiktornih mišlje­ nja. Samo dvema od iznetih shvatanja: da je san samo jedan besmislen i somatski proces, morali smo se energično suprotstaviti; inače smo svim među­ sobno kontradiktornim mišljenjima na bilo kom mestu zamršene celine mogli dati za pravo i dokazati da su pronašla nešto tačno. To da san nastavlja podsticanje i interesovanja budnog života, potpuno je potvrđeno otkrivanjem skrivenih misli sna. Ove se misli bave samo onim što nam se čini važnim i što nas snažno interesu je. San se nikad ne bavi sitni­ cama. Ali smo našli da važi i suprotno gledište, da san napabirči ravnodušne otpatke prethodnog dana i da se ne može dočepati nekog velikog dnevnog in-

240

Tumačenje snova, U

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

241

teresovanja pre nego što se donekle izvukao iz bud­ ne aktivnosti. Našli smo da to važi za sadržaj sna, koji mislima sna izopačavanjem daje izmenjen iz­ raz. Proces sna, rekli smo, iz razloga asocijacione mehanike lakše se dočepa svežeg ili ravnodušnog predstavnog materijala koji budno mišljenje još nije uzaptilo, a iz razloga cenzure prenosi psihički inten­ zitet sa onog što je značajno, ali i zazorno, na nešto indiferentno. Hipermnezija sna i raspolaganje mate­ rijalom iz detinjstva postali su osnovni stubo vi na­ šeg učenja; u našoj teoriji o snu mi smo želji koja vodi poreklo iz infantilnog pripisali ulogu motorne snage neophodne za stvaranje sna. Naravno, nije nam moglo pasti na pamet da sumnjamo u značaj spoljnih čulnih nadražaja, koji je dokazan eksperi­ mentalnim putem za vreme spavanja; ali smo poka­ zali da je taj materijal u istom odnosu prema želji sna u kome su i misli, preostale od dnevne aktivno­ sti. Ne moramo osporavati da san objektivni čulni nadražaj tumači onako kako to radi iluzija; ali smo dodali motiv za ovo tumačenje koji autori nisu od­ redili. Tumačenje se vrši tako da percipirani objekat ne ometa spavanje, a postaje upotrebljiv za ispu­ njenje želje. Subjektivno stanje nadraženosti čulnih organa za vreme spavanja, koje je, izgleda, doka­ zao Trambl Led (Trumbull Ledd), za nas ne važi kao naročit izvor sna, ali mi znamo da ga objasnimo regredijentnim oživljavanjem uspomena koje deluju iza sna. I za unutrašnje organske senzacije, koje se pri objašnjenju snova rado uzimaju kao stožer, u našoj teoriji preostala je jedna, mada skromnija ulo­ ga. Za nas one — senzacije padanja, lebdenja, inhibiranosti — predstavljaju materijal koji je uvek pri ruci i kojim se rad sna, kad god je to potrebno, služi za izražavanje misli sna. Da je proces sna rapidan, trenutan, izgleda nam tačno u odnosu na svesnu percepciju prethodno stvo­ rene sadržine sna; za tok prethodnih delova procesa sna našli smo da je verovatno spor i fluktuirajući. Zagonetki o prebogatoj, u kratak trenutak zbijenoj sadržini sna mogli smo doprineti da je po sredi pri-

hvatanje već gotovih tvorevina psihičkog života. Našli smo da je tačno da sećanje izopačuje i osakaćuje san, ali da to ne predstavlja smetnju, jer je to samo poslednji manifestni deo jednog rada na izopačenju koji deluje od samog početka formiranja sna. Sto se tiče ogorčenog i naoko nepomirljivog spora, da li duševni život noću spava ili raspolaže celokupnom svojom radnom sposobnošću kao i danju, mogli smo dati pravo i jednoj i drugoj strani, ali ni jednoj u potpunosti. U mislima sna našli smo doka­ ze za jedan izvanredno komplikovan intelektualni rad koji se služi gotovo svima sredstvima duševnog aparata; ali se ne može odbaciti mogućnost da su ove misli sna nastale danju, i neophodno je pretpo­ staviti da postoji neko stanje spavanja duševnog apa­ rata. Tako je stekla priznanje i teorija o parcijal­ nom spavanju; ali karakteristiku stanja spavanja nismo našli u dezintegraciji duševnih veza, nego u usredsređenju psihičkog sistema koji za vreme dana utiče na želju za spavanjem. Faktor odvraćanja od spoljnog sveta sačuvao je svoj značaj i za naše shvatanje; on pomaže, iako ne kao jedini činilac, da se omogući regresivni karakter u prikazivanju sna. Odustajanje od samovoljnog upravljanja tokom pred­ stava je neosporno: ali psihički život stoga ne po­ staje besciljan, jer smo videli da posle napuštanja voljnih ciljnih predstava vlast preuzimaju nevolj­ ne. Labavo asocijativno povezivanje u snu ne samo što smo priznali, već smo mu i odredili mnogo veći obim nego što se moglo naslutiti; ali smo utvrdili da ovo labavo asocijativno povezivanje predstavlja sa­ mo prinudnu zamenu za jedno drugo, korektno i smisaono povezivanje. Tačno je da smo i mi nazvali san apsurdnim; ali su nas primeri mogli poučiti kako pa­ metan može biti san kad se pretvara da je apsur­ dan. Naše mišljenje o funkcijama koje su priznate snu ne protivreči ostalima. Gledište da san rastere­ ćuje dušu kao ventil i da, po Robertovim recima, sve moguće štetne stvari postaju neškodljive kad su predstavljene u snu, ne samo što se tačno slaže s na­ šim učenjem o dvostrukom ispunjenju želja koje san
16 Frojd, Odabrana dela, VH

242

Tumačenje snova, 11

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

24$

donosi već je za nas prema njegovom tekstu čak i jasnije nego kod samog Roberta. Gledište da se duša u snovima slobodno igra svojim funkcijama pred­ stavljeno je u našoj teoriji time što predsvesna aktivnost dozvoljava snovima da idu svojim tokom. Rečenice kao „povratak duševnog života na embrio­ nalno stanovište u snu" i napomena Hevloka Elisa (Havelock Ellis), o ,,an archaic world oj vast emotions and imperject thoughts" (,,u drevnom svetu silnih osećanja i nedovršenih misli"), izgledaju nam kao srećne anticipacije naših izlaganja da su primi­ tivni, danju potisnuti načini rada učesnici u stva­ ranju sna; tvrđenje Silija (Sully) da nam „san po­ novo vraća naše ranije sukcesivno razvijene lično­ sti, naš stari način posmatranja stvari, naše impulse i načine reagovanja koji su pre davnih vremena nama dominirali", to tvrđenje mogli smo u potpu­ nosti prihvatiti kao svoje; kao kod Delaža (Delage) i kod nas ono što je „suzbijeno" postaje pokretačka snaga snevanja. Uloga koju Šerner pripisuje fantaziji sna i sama objašnjenja Sernerova prihvatili smo u potpunosti, ali smo im morali tako reći odrediti jedno drugo mesto u problemu. Ne stvara san fantaziju, nego u kon­ strukciji misli sna najveći udeo pripada nesvesnoj aktivnosti fantazije. Mi dugujemo Serneru zahval­ nost što nam je skrenuo pažnju na izvor misli sna; ali gotovo sve ono što on pripisuje radu sna treba pripisati aktivnosti nesvesnog koja je danju živa, koja je podstičući agens ne manji za snove no što je za neurotične simptome. Had sna morali smo od ove aktivnosti odvojiti kao nešto sasvim različito i mnogo više povezano. Naposletku, mi nipošto nismo napustili i odnos sna prema duševnim smetnjama, nego smo ga na novom tlu bolje učvrstili. Tako smo mogli da u našoj građevini nađemo mesta za na j različiti je i kontradiktorne rezultate do kojih su raniji pisci došli blagodareći novinama u na­ šoj teoriji o snovima, koja ih tako reći povezuje u jednu višu jedinicu. Neke od njih okrenuli smo druk­ čije, a samo smo neke u potpunosti odbacili. Ali i

naša zgrada još uvek nije dovršena. Na stranu mno­ ge nejasnoće, koje smo na sebe navukli prodirući u mrak psihologije: izgleda da nas pritiskuje još jed­ na nova kontradikcija. S jedne strane, pretpostavili smo da misli sna nastaju kroz potpuno normalnu duhovnu aktivnost, a s druge strane mi smo među mislima sna otkrili niz potpuno abnormalnih pro­ cesa misli koje se prostiru dalje u sadržaj sna i koje mi onda u toku našeg tumačenja -sna ponavljamo.. Sve ono što smo nazvali „radom sna" izgleda da se tako mnogo udaljava od svih procesa mišljenja na­ ma poznatih kao korektnih da i najoštriji sudovi ranijih pisaca o niskom nivou psihičkog funkcionisanja u snovima moraju izgledati potpuno na svo­ me mestu. Možda ćemo u ovim teškoćama naći objašnjenje i pomoć samo ako ovo prodiranje nastavimo još dalje. Izabraću jednu od konstelacija koje vode ka formi­ ranju sna: Saznali smo da san zamenjuje niz misli koje vode poreklo iz našeg dnevnog života i koje su pot­ puno logički sklopljene. Stoga ne možemo sumnjati da ove misli izviru iz našeg normalnog duševnog ži­ vota. Sve ove osobine koje visoko cenimo kod na­ šeg toka misli i koje se karakterišu kao komplikovani rad višeg reda, u mislima sna mi ponovo nala­ zimo. Ali nas ništa ne primorava da pretpostavimo da je ovaj misaoni rad bio obavljen za vreme spa­ vanja — mogućnost koja bi u velikoj meri pobrkala onu čvrstu sliku koju smo dosad imali o psihičkom stanju spavanja. Naprotiv, ove misli mogu vrlo lako da vode poreklo od prethodnog dana, one su se mog­ le, neprimećene od naše svesti, od samog početka nastaviti i mogle su biti već gotove na početku spa­ vanja. Najviše što na osnovu toga možemo zaključiti jeste u krajnjem slučaju dokaz da su i najkomplikovanije radnje misli moguće i bez pomoći svesti — a to je činjenica koju smo već inače morali saznati iz svake psihoanalize jednog histeričnog bolesnika ili lica sa opsesionim predstavama. Ove misli sna same po sebi sigurno nisu nepristupačne svesti; ako nam
i«»*

244

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

245

preko dana nisu postale svesne, za to mogu posto­ jati razni razlozi. Osvešćivanje je povezano sa primerom jedne naročite psihičke funkcije, funkcije pažnje, koja je, kao što izgleda, dostupna samo u od­ ređenom kvantitetu, i koju su drugi ciljevi mogli da skrenu sa odgovarajućeg toka misli. Postoji još je­ dan način kako se ovakvi tokovi misli mogu uskra­ titi svesti: od našeg svesnog razmišljanja znamo da prilikom primenjivanja pažnje idemo jednim odre­ đenim putem. Ako na ovom putu naiđemo na neku predstavu koja ne može izdržati kritiku, mi preki­ damo; mi napuštamo katheksiju pažnje. Sad izgle­ da da se započeti i napušteni tok misli može i dalje raspredati, a da se pažnja ne skreće ponovo ka nje­ mu, osim ako na jednom mestu ne postiže neki na­ ročito visok intenzitet koji onda pažnju iznuđuje. Tako, ako je jedan tok misli na početku odbačen (možda svesno) od strane kritike kao pogrešan ili nekoristan za aktuelnu svrhu akta mišljenja, uzrok može biti da se proces mišljenja, neprimećen od sve­ sti, nastavi sve do početka spavanja. Rezimirajmo sada: da mi jedan takav tok misli zovemo predsvesnim, da ga smatramo potpuno ko­ rektnim, i da on može biti isto tako samo jedan za­ nemareni tok, kao što može biti prekinuti ili pak suzbijeni tok. Kažimo, takođe, sasvim otvoreno na koji način zamišljamo tok predstave. Mi verujemo da od jedne ciljne predstave izvesna količina nadraženja koju nazivamo kathektičkom energijom biva pomerena duž asocijacionih puteva izazvanih od ove ciljne predstave. Jedan „zanemareni" tok misli tak­ vu katheksu nije primio; od jednog „suzbijenog" ili „odbačenog" toka katheksa je ponovo oduzeta; oba su ostavljena svojim sopstvenim nadraženjima. Pod izvesnim uslovima, jedan tok misli sa svrhovitom katheksom u stanju je da privuče pažnju svesti na sebe, i tako njenim posredstvom prima jednu „hiperkatheksu". Malo kasnije ćemo morati objasniti naše pretpostavke o prirodi u funkciji svesti. Jedan tok misli, podstaknut na ovaj način u predsvesnom, može se spontano ugasiti ili se održa-

ti. Prvi od ovih ishoda zamišljamo tako da se njegova energija difundira u svim asocijacionim pravcima koji od njega polaze, da čitav lanac misli dovodi u stanje nadraženosti koje neko vreme traje, a zatim nestaje, pošto nadraženje kome je potrebno pražnje­ nje bude pretvoreno u mirujuću katheksu. Ako na­ stupi onaj prvi ishod, onda proces više nema nikak­ vog značaja za formiranje sna. Ali u našem pred­ svesnom vrebaju druge ciljne predstave koje vode poreklo iz naših nesvesnih i uvek spremnih želja. Ove mogu preuzeti kontrolu nad nadraženjem veza­ nim za krug misli prepušten samom sebi, uspostav­ ljaju vezu između njega i nesvesne želje, prenose na njega energiju sopstvenu nesvesnoj želji, i od toga trenutka dalje zanemareni ili suzbijeni tok misli u stanju je da se održi, mada ovim pojačanjem ne stiče nikakvo pravo na pristup u svest. Možemo reći da je tok misli koji je dosad bio predsvestan bio od­ lučen u nesvesno. Druge konstelacije za formiranje sna bile bi da je predsvesni tok misli od samog početka stajao u vezi sa nesvesnom željom i da je zato naišao na od­ bijanje od strane dominantne ciljne kathekse, ali da je neka nesvesna želja iz drugih (eventualno somatskih) razloga postala aktivna i da pokušava da iz­ vrši prenos na psihičke ostatke koje predsvesno nije kathektiralo. Sva tri slučaja slivaju se najzad u jedan rezultat da se jedan tok misli stvara u pred­ svesnom, koji je bez predsvesne kathekse, ali je kat­ heksu primio od nesvesne želje. Od ovoga trenutka dalje tok misli trpi čitav niz transformacija koje više ne priznajemo kao normal­ ne psihičke procese, i koje nam daju jedan rezultat što nas iznenađuje — jednu psihopatološku tvore­ vinu. Mi ćemo ove procese izdvojiti i klasifikovati: 1) Intenziteti pojedinih predstava postaju spo­ sobni da se prazne ,,en bloc" i prelaze s jedne predstave na drugu, tako da se stvaraju pojedine predstave opremljene velikim intenzitetom. Pošto se ovaj proces nekoliko puta ponovi, može intenzitet celokupnog toka misli naposletku da bude koncen^-

246

Tumačenje snova, 11

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

247

>

trisan u jednom jedinom predstavnom elementu. To je činjenica kompresije ili sažimanja, sa kojom smo se upoznali za vreme rada sna. Ono nosi glavnu kri­ vicu za neobičan utisak koji san na nas čini, jer ne­ što njemu analogno potpuno nam je nepoznato iz normalnog duševnog života koji je dostupan svesti. I u normalnom duševnom životu mi takođe imamo predstave koje imaju veliko psihičko značenje kao čvorne tačke, ili krajnji rezultati čitavih lanaca mi­ sli, ali njihovo značenje se ne izražava ni u jednom obliku koji bi na senzorni način bio jasan za unu­ trašnje percipiranje; njihovo perceptualno predstav­ ljanje nije ni u kom pogledu intenzivnije zbog nji­ hovog psihičkog značaja. V, procesu sažimanja, celokupna psihička povezanost pretvara se u intenzitet sadržine predstava. To je isti slučaj kao kad ja u jed­ noj knjizi pripremanoj za štampu jednu reč, kojoj pridajem naročitu važnost za razumevanje teksta, štampam spacionirano ili masno. U govoru, ja bih tu istu reč izgovorio glasno i polagano i naročito je naglašujući. Prvo od ova dva poređenja podseća nas neposredno na jedan primer uzet iz rada sna (trimethylamin u snu o Irminoj injekciji). Istoričari umetnosti skreću nam pažnju na to da se najstarije istorijske skulpture pridržavaju jednog sličnog prin­ cipa, tako što veličinu po rangu predstavljenih lica izražavaju veličinom slike. Kralj je predstavljen kao dva ili tri puta veći od njegove pratnje ili od pobeđenog neprijatelja. Jedna skulptura iz rimskog doba poslužiće se finijim sredstvima u istu svrhu. Ona će figuru imperatora postaviti na sredinu, prikazaće ga visoko uspravljenog, naročito pažljivo obradiće nje­ gov stas, neprijatelje će mu staviti pred noge, ali više ga neće prikazati kao džina među patuljcima. Savijanje leđa potčinjenog pred njegovim pretpo­ stavljenim danas, u našoj sredini, jeste odjek onog starog principa predstavljanja. Pravac kojim se sažimanje sna kreće napred propisan je s jedne strane korektnim predsvesnim relacijama misli sna, a s druge strane privlačenjem koje vrše vizuelna sećanja u nesvesnom. Uspeh rada

na sažimanju postiže one intenzitete koji se traže za probijanje puta u perceptualne sisteme. 2) Još jednom, zbog slobode kojom se intenziteti mogu prenositi, i u službi sažimanja stvaraju se međupredstave kao neki kompromisi (uporedi mno­ gobrojne primere). To je opet nešto nečuveno u nor­ malnom toku predstava, gde se glavna pažnja po­ laže na izbor i pridržavanje „pravog" elementa pred­ stave. S druge strane, mešovite tvorevine i kompro­ misne tvorevine pojavljuju se izvanredno često, ako pokušavamo da nađemo jezički izraz za predsvesne misli. One se smatraju kao neka vrsta „grešaka u govoru". 3) Predstave koje intenzitete prenose jedna na drugu međusobno su u najlabavijim odnosima. One su povezane asocijacijama takve vrste koje naše normalno mišljenje prezire, i ostavljaju se samo du­ hovitom efektu da se njima koristi. Naročito asoci­ jacije bazirane na homonimima i sličnostima reci važe kao ravnopravne po vrednosti sa ostalima. 4) Misli koje su jedna drugoj kontradiktorne ne teže za tim da jedna drugu odstrane, nego postoje jedna pored druge. One se često kombinuju da bi stvorile proizvode sažimanja — kao da među njima uopšte ne postoji kontradikcija; ili pak stvaraju kom­ promise koje našem mišljenju nikad ne bismo opro­ stili, ali koje u našim akcijama često odobravamo. To bi bili neki od najupadljivijih abnormalnih procesa kojima su misli sna, prethodno racionalno konstruisane, podvrgnute u toku rada sna. Vidimo da je njihova glavna karakteristika u tome da se sva vrednost polaže na to da kathektička energija bude pokretljivija i sposobna da se isprazni; sadržina i sopstveno značenje psihičkih elemenata za koje su ove kathekse vezane postaju sporedne stvari. Covek bi mogao još pomisliti da se sažimanje i stvaranje kompromisa dešava samo u službi regresije, ako je to pitanje pretvaranja misli u slike. Ali analiza — a još jasnije sinteza — takvih snova koji ne sadr­ žavaju regresiju na slike, na primer „Autodidasker

248

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

249

— razgovor s profesorom N." pokazuju iste procese pomeranja i sažimanja kao i ostali. Tako ne možemo a da ne zaključimo da dve fundamentalno različite vrste psihičkih procesa uče­ stvuju u formiranju sna; jedan stvara potpuno ko­ rektne misli sna, koje imaju istu vrednost kao i nor­ malno mišljenje; drugi postupa s ovim mislima na krajnje iznenađujući i nekorektan način. Ovaj drugi psihički proces izdvojili smo već u odeljku VI kao istinski rad sna. Šta imamo sad da iznesemo o poreklu ovog poslednjeg psihičkog procesa? Ovde ne bismo mogli dati odgovor da nismo pro­ drli malo dalje u psihologiju neuroza, naročito hi­ sterije. A iz ove saznajemo da isti iracionalni psi­ hički procesi, — i drugi koje nismo specifikovali — dominiraju produkcijom histeričnih simptoma. I u histeriji nalazimo najpre jedan niz potpuno korekt­ nih misli koje su potpuno iste vrednosti kao i naše svesne misli, ali o čijoj egzistenciji u ovom obliku ne možemo ništa saznati i možemo ih samo naknadno rekonstruisati. Ako su one igde prodrle do našeg percipiranja, mi iz analize stvorenog simptoma vidi­ mo da su ove normalne misli pretrpele jednu abnor­ malnu obradu i da su posredstvom sažimanja, stva­ ranja kompromisa, preko površnih asocijacija, pod pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regre­ sije bile pretvorene u simptom. Pri punom identi­ tetu između osobenosti rada sna i osobenosti psihič­ ke aktivnosti koje prelaze u psihoneurotičke simpto­ me, mi osećamo da smo u pravu ako zaključke na koje nas histerija primorava prenesemo i na san. Iz nauke o histeriji uzimamo tezu da se jedna ovakva abnormalna psihička obrada jednog normal­ nog toka misli javlja samo onda kad ovaj prenosi jednu želju koja vodi poreklo iz infantilnog i koja se nalazi u stanju potiskivanja. Ovoj rečenici za lju­ bav mi smo svoju teoriju o snovima zasnovali na pretpostavci da želja sna koja daje pokretačku sna­ gu uvek vodi poreklo iz nesvesnog, što se, kao što smo i sami priznali, ne može dokazati ni kao nešto opšte, iako se ne može ni odbiti. Ali, da bismo mogli

reći šta je to „potiskivanje" — s tim nazivom smo se već tako često igrali — mi moramo na našem psi­ hološkom postolju graditi još jedan komad. Mi smo se udubili u fikciju jednog primitivnog psihičkog aparata čiji je rad reguli san težnjom da se izbegne nagomilavanje nadraženja i da se po mogućstvu održi bez njih. Stoga je aparat bio izgrađen prema shemi jednog refleksnog aparata. Pokretlji­ vost koja je najpre put ka unutrašnjoj promeni tela, predstavljala je put pražnjenja koji mu je sta­ jao na raspolaganju. Mi smo zatim nastavili sa ra­ spravljanjem o psihičkim posledicama jednog doživ­ ljaja zadovoljenja i mogli bismo u vezi s tim dodati već i drugu hipotezu da se nagomilavanje nadražaja — prema izvesnim modalitetima koji nas ne interesuju — oseća kao nezadovoljstvo i da stavlja aparat u pokret da bi ponovo doveo osećanje zado­ voljenja kod kojeg se smanjenje nadražaja oseća kao zadovoljstvo. Jedno takvo strujanje u aparatu, koje polazi od nezadovoljstva i koje cilja ka zado­ voljstvu, mi nazivamo željom; rekli smo da ništa drugo osim želje nije u stanju da aparat stavi u po­ kret, i da se tok nadraženja u njemu automatski reguliše osećanjima zadovoljstva i nezadovoljstva. Prva želja je izgleda bila halucinatorična katheksa sećanja zadovoljenja. Ali se ova halucinacija ako ne treba da bude održavana do iscrpljenja, pokazala nesposobnom da dovede do prestanka potrebe, dakle da dovede do zadovoljstva povezanog sa zadovoljenjem. Tako je postala neophodna jedna druga aktiv­ nost — po našem načinu izražavanja, aktivnost jed­ nog drugog sistema koja nije dozvolila mnemičkoj katheksi da prodre do percepcije i da odande veže psihičke snage; umesto toga, ona je nadraženje, na­ stalo iz potrebe, skrenula jednim zaobilaznim pu­ tem koji je naposletku putem namernog kretanja spoljni svet toliko izmenio da je bilo omogućeno da se dođe do realne percepcije predmeta zadovoljenja. Dotle smo već pratili shemu psihičkog aparata; oba sistema predstavljaju klicu za ono što smo u pot­ puno izgrađenom aparatu opisali kao Nsv i Psv.

250

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

251

Da bismo mogli koristiti snagu kretanja i da bi­ smo izvršili izmene u spoljnom svetu koje će biti efikasne, potrebno je nagomilati velik broj iskustava u sistemima sećanja i mnogostruko fiksiranje odno­ sa koje raznovrsne ciljne predstave izazivaju u ovom mnemičkom materijalu. Mi sad u pretpostavkama idemo dalje. Aktivnost ovog drugog sistema, stal­ no pipajući svoj put, i naizmenično šaljući i povla­ čeći kathekse, mora s jedne strane imati celokupan materijal sećanja slobodno pod svojom komandom; a s druge strane, bilo bi nepotrebno trošenje ener­ gije kad bi velike količine kathekse slala na poje­ dine misaone puteve koji bi onda nesvrhovito oticali i smanjivali kvantitet potreban za izmenu spoljnjeg sveta. Zbog svrsishodnosti, dakle, ja postuliram da drugom sistemu pođe za rukom da zadrži veći deo svojih katheksa energije u stanju mirovanja, i da samo jedan manji deo upotrebi na pomeranje. Meha­ nika ovih procesa potpuno mi je nepoznata; svako ko želi da ove predstave ozbiljno shvati morao bi potražiti fizičke analogije za njih i prokrčiti sebi put da pronađe način kako da predstavi pokrete koji prate nadraženje neuroze. Ja se samo čvrsto pridr­ žavam ideje da je aktivnost prvog fy sistema uprav­ ljena na slobodno pražnjenje kvantiteta nadražaja, i da drugi sistem katheksama koje od njega potiču dovodi do intoniranja ovog pražnjenja, do pretva­ ranja u mirujuće kathekse, svakako uz simultano podizanje njegovog nivoa (potencijala). Ja dakle pretpostavljam da pod dominacijom drugog sistema pražnjenjem nadražaja upravljaju mehanički uslovi sasvim različiti od onih koji su na snazi pod domi­ nacijom prvog sistema. Ako je drugi sistem završio svoju istraživačku misaonu aktivnost, on ukida i inhibiciju i nagomilavanje nadražaja i prepušta im da se isprazne u kretanju. Sad dolazimo do interesantnog razmišljanja, ako posmatramo odnose između te inhibicije pražnjenja, vršene od strane drugog sistema, i regulacije koju vrši princip nezadovoljstva. Potražimo sada antitezu

primarnom doživljaju zadovoljstva, naime doživljaj spoljašnjeg straha. Neka perceptivni nadražaj deluje na primitivni aparat, koji je izvor jednog bolnog nadražaja. Slediće nekoordinisane motorne manife­ stacije sve dotle dok jedna od njih ne ukloni aparat iz percepcije i istovremeno iz bola. Ako se ova per­ cepcija ponovo javi, pokret će se odjednom ponoviti (možda kao pokret bežanja) dok se percepcija ponovo ne izgubi. U ovom slučaju neće ostati nikakva sklo­ nost da percepciju izvora bola rekathektira halucinatorno ili na bilo koji drugi način. Naprotiv, u pri­ marnom aparatu će postojati sklonost da ovu bolnu sliku sećanja smesta ponovo napusti ako ona slu­ čajno nekako ponovo oživi, iz razloga što bi prelivanje njegovog nadražaja u percepciju izazvalo ne­ zadovoljstvo (tačnije rečeno: počelo da ga izaziva). Izbegavanje sećanja koje je samo ponavljanje neka­ dašnjeg bekstva iz percepcije olakšano je takođe time što sećanje nema dovoljno kvaliteta kao što ga ima percepcija da bi nadražilo svest i time na sebe pri­ vuklo novu katheksu. Ovo nenaporno i redovno iz­ begavanje od strane psihičkog procesa sa sećanja na nešto što je nekad bilo bolno daje nam prototip i prvi primer za psihičko potiskivanje. Opšte je pozna­ to koliko se mnogo od ovog otklanjanja, od nepri­ jatnog, — još uvek može videti u normalnom du­ ševnom životu odraslih. Zbog principa nezadovoljstva, dakle, prvi vp si­ stem uopšte je nesposoban da u kontekst misli une­ se nešto neprijatno. Sistem je nesposoban za sve drugo, osim da želi. Kad bi to tako ostalo, bila bi inhibirana misaona aktivnost drugog sistema, pošto je njemu potreban slobodan pristup do svih seća­ nja skupljenih u iskustvu. Sad se otkrivaju dve mo­ gućnosti: ili se rad drugog sistema potpuno oslo­ bađa principa nezadovoljstva, i svoj put nastavlja vodeći računa o neprijatnosti sećanja; ili pak poku­ šava da nađe način kako da kathektira neprijatna se­ ćanja da bi se pri tom izbeglo oslobođenje od neza­ dovoljstva. Mi možemo odbaciti prvu mogućnost, jer se princip nezadovoljstva pokazuje takođe kao regu-

252

Tumačenje snova, II

Primami i sekundarni proces — Potiskivanje

253

lator toka nadraženja u drugom sistemu; tako smo upućeni na drugu mogućnost, da ovaj sistem tako kathektira jedno sećanje da je njegovo pražnjenje inhibirano, uključujući, dakle, i inhibiciju pražnje­ nja (koja se može uporediti sa motornom inervacijom) u pravcu razvoja nezadovoljstva. Dve polazne tačke su nas odvele do hipoteze da katheksa od stra­ ne drugog sistema u isto vreme predstavlja simul­ tanu inhibiciju za pražnjenje nadražaja, s obzirom na princip nezadovoljstva i princip najmanjeg utro­ ška inervacije. Toga se moramo čvrsto držati — jer je to ključ do učenja o represiji — da drugi sistem može kathektirati jednu predstavu samo onda ako je u stanju da inhibira razvoj nezadovoljstva koji od nje polazi. Sve što bi eventualno izbeglo ovu inhi­ biciju bilo bi nepristupačno i za drugi sistem kao i za prvi, ali bi zbog principa nezadovoljstva uskoro bilo napušteno. Inhibicija nezadovoljstva, međutim, ne mora biti potpuna; mora se dopustiti jedan njen početak, pošto on drugom sistemu pokazuje prirodu odgovarajućeg sećanja i eventualno njegovu nepo­ dobnost za cilj koji misaoni proces ima u vidu. Psihički proces koji jedini dopušta prvi sistem nazvaću sad primarnim procesom, a sekundarnim pro­ cesom nazvaću onaj koji proizlazi iz inhibicije dru­ gog sistema. Mogao bih još i na jednoj drugoj tački pokazati u koju svrhu drugi sistem mora da koriguje primarni proces. Primarni proces teži za pražnje­ njem nadraženja da bi uz pomoć količine nadraženja, na ovakav način akumulirane, uspostavio identitet percepcije; sekundarni proces je ovu nameru napu­ stio i mesto nje preuzeo drugu da bi postigao iden­ titet mišljenja. Celokupno mišljenje je samo zaobi­ lazni put od sećanja jednog zadovoljenja (sećanja koje je bilo prihvaćeno kao ciljna predstava) do iden­ tične kathekse istog sećanja koja treba da se ponovo postigne na putu preko motornih iskustava. Mišlje­ nje se mora interesovati za spoj ne puteve između predstava a da ne bude zavedeno na pogrešan put intenzitetima ovih predstava. Ali je jasno da saži­ manja predstava, posrednih i kompromisnih tvore-

vina, smetaju u postizanju ovoga cilja identiteta, time što jednu novu predstavu zamenjuju drugom, skreću s puta koji bi nas odveo dalje polazeći od prve predstave. Takvi procesi se dakle u sekundarnom mi­ šljenju pažljivo izbegavaju. Može se takođe lako videti da princip nezadovoljstva, koji procesu mišlje­ nja kojeg inače snabdeva svojim najznačajnijim upo­ rištima, takođe stavlja teškoće na njegovom putu ka utvrđivanju identiteta mišljenja. Tendencija mišlje­ nja mora, prema tome, ići u tom pravcu da se sve više oslobađa od isključivog regulisanja od strane principa nezadovoljstva i da razvoj afekta kroz mi­ saoni rad svede na najmanju meru koja se još može upotrebiti kao signal. Jednom novom hiperkatheksijom, koju daje svest, treba da se postigne ova veća delikatnost (prefinjenost) u funkcionisanju. Ali mi znamo da nam to čak i u normalnom duševnom ži­ votu retko kada u potpunosti uspeva i da je naše mišljenje uvek izloženo falsifikovanju jer se u to mesa princip nezadovoljstva. Ali ovo nije praznina u funkcionalnoj efikasno­ sti našeg duševnog aparata koja omogućuje mislima (koje se predstavljaj u kao proizvodi sekundarne mi­ saone aktivnosti) da postanu subjekt primarnog psi­ hičkog procesa — jer ovo je formula kojom mi sada možemo opisati aktivnost koja vodi do snova i do histeričnih simptoma. Slučaj neefikasnosti dolazi do sukoba dva faktora iz istorije našeg razvoja, od ko­ jih jedan u potpunosti pripada duševnom aparatu i vrši merodavan uticaj na odnose između oba sistema, dok se drugi oseća u promenljivom iznosu, i u dušev­ ni život uvodi pokretne snage organskog porekla. Oba faktora vode poreklo iz detinjstva i predstavljaju ta­ log promene, koju su naš duševni i somatički orga­ nizam pretrpeli od vremena našeg detinjstva. Ako sam jedan od psihičkih procesa u duševnom aparatu nazvao primarnim, nisam to uradio samo s obzirom na rang i na efikasnost; mislio sam pri da­ vanju imena i na hronološke odnose. Jedan psihički aparat koji bi posedovao samo primarni proces, do­ duše, koliko nam je poznato, ne postoji, pa je prema

254

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

255

tome samo jedna teorijska fikcija. Ali ovoliko je či­ njenica: primarni procesi prisutni su od samog po­ četka u mentalnom aparatu, dok se sekundarni pro­ cesi stvaraju tek postepeno u toku života, inhibiraju primarne, naslažu se iznad njih i svoju punu vlast nad njima stiču može biti tek u punom cvetu života. Zbog ove zakasnele pojave sekundarnih procesa, srž našeg bića koja se sastoji od nesvesnih željnih im­ pulsa ostaje neshvatljiva, nepristupačna razumevanju i inhibiciji predsvesnog, čija je uloga jednom zauvek ograničena na to da impulsima želje koje vode poreklo iz nesvesnog pokazuje na j svrhoviti je (najpo­ godnije) puteve. Ove nesvesne želje vrše prinudnu snagu na sva kasnija psihička nastojanja, kojoj se one moraju pokoravati, ili smeju da nastoje da je skrenu i upute višim ciljevima. Jedna velika oblast mnemičkog materijala ostaje takođe nepristupačna za predsvesnu katheksu zbog ovog zakašnjenja poja­ ve sekundarnog procesa. Među ovim impulsima želja, koje vode poreklo iz infantilnog, koje su nerazorive i koje se ne mogu inhibirati, nalaze se i takvi impulsi čija su ispunje­ nja došla u odnos kontradikcije prema ciljnim pred­ stavama sekundarnog mišljenja. Ispunjenje ovih želja više ne bi izazvalo efekat zadovoljstva nego nezado­ voljstva, i upravo ova promena afekta sačinjava su­ štinu onoga što mi označavamo kao „potiskivanje". Problem potiskivanja leži u pitanju kojim putem i zbog kojih pokretačkih snaga se ovakva promena može dešavati, ali to je problem kojeg se ovde mo­ ramo samo ovlaš dotaći. Dovoljno je da utvrdimo da se ovakva promena afekta dešava u toku razvoja (tre­ ba da se setimo samo pojave odvratnosti koja u detinjstvu u početku nedostaje), i da je ona vezana za aktivnost sekundarnog sistema. Sećanja, na osnovu kojih nesvesna želja izaziva pražnjenje afekta, nika­ da nisu bila pristupačna predsvesnom (Psv), stoga se i pražnjenje afekta vezanih za ta sećanja ne može inhibirati. Baš zbog ovog razvoja afekta ove pred­ stave su sada nepristupačne čak preko predsvesnih misli na koje su prenele svoju snagu želje. Naprotiv,

na. snagu stupa princip nezadovoljstva i prouzrokuje to da se predsvesno okrene od ovih prenosnih misli. Ove su sad prepuštene same sebi — „potisnute su" — i na taj način prisustvo jedne količine infantilnih sećanja, koja su od samog početka bila odstranjena iz predsvesnog, postaje preduslov za potiskivanje. U najboljem slučaju razvoj nezadovoljstva pre­ staje čim je katheksa oduzeta od prenosnih misli u predsvesnom; i ovaj uspeh znači da se intervencija principa nezadovoljstva pokazala kao svrhovita. Ali stvari stoje drukčije kad potisnuta nesvesna želja do­ bije organsko pojačanje, koje može pozajmiti svojim prenosnim mislima, i time ih staviti u mogućnost da svojim nadraženjem pokušaju da izvrše prodor, i onda kad ih je katheksa predsvesnog ostavila. Onda dolazi do odbrane tako što predsvesno pojačava svoju opo­ ziciju prema potisnutim mislima, to jest stvara antikatheksu, i posle toga prenosne misli koje su nosioci nesvesne želje probijaju put u nekoj vrsti kompromi­ sa postignutog stvaranjem jednog simptoma. A od onoga trenutka, u kome su potisnute misli snažno kathektirane od nesvesnog željnog impulsa, a od predsvesne kathekse napuštene, one podležu primar­ nom psihičkom procesu i njihov jedini cilj jeste mo­ torno pražnjenje, ili, ako je put otvoren, halucinatorno oživljavanje željenog identiteta percepcije. Mi smo već ranije empirički videli da se opisani iracio­ nalni procesi odigravaju samo s onim mislima koje su u potiskivanju. Sada možemo celokupno stanje sa­ gledati malo dalje. Ovi iracionalni procesi koji se javljaju u psihičkom aparatu jesu primarni; oni se javljaju svuda gde god su predstave napuštene od predsvesne kathekse, prepuštene same sebi, i gde se mogu ispuniti neinhibiranom energijom od nesvesnog, koja teži za pražnjenjem. Neka druga zapažanja po­ mažu nam da podržimo gledište da ovi procesi, koje smo opisali kao iracionalne, u stvari nisu falsifikati normalnih procesa, greške u mišljenju, nego su načini rada psihičkog aparata oslobođenog od inhibicije. Tako mi vidimo da se prevođenje predsvesnog nadražaja na pokretnost vrši na osnovu istih procesa, i

256

Tumačenje snova, II

Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje

257

da povezivanje predsvesnih predstava sa recima lako može pokazati ista pomeranja i konfuzije koje se pri­ pisuju nepažnji. Najzad, dokaz za povećanje aktivno­ sti, koje postaje neophodno kad se ovi primarni na­ čini funkcionisanja inhibiraju, može se naći u činje­ nici da mi postižemo jedan komičan ejekat, to jest višak energije koja treba da se isprazni u smehu, ako dozvolimo da ove vrste mišljenja prodru u svest. Teorija o psihoneurozama tvrdi sa neospornom sigurnošću da samo seksualni željni impulsi iz detinjstva, koji su u razvojnim periodima detinjstva pretrpeli potiskivanje (to jest transformaciju afekta), mogu u kasnijim razvojnim periodima biti obnovlje­ ni, bilo zbog seksualne konstitucije (koja se izvodi iz prvobitne biseksualnosti), ili zbog nepovoljnih uticaja na tok seksualnog života, i da su tako sposobni da daju pokretačku snagu za stvaranje svih moguć­ nih psihoneurotskih simptoma. Samo uvođenjem ovih seksualnih snaga mogu se zatvoriti sve praznine čije se postojanje u teoriji o potiskivanju još može doka­ zati. Ostavljam otvoreno pitanje da li se ovi seksu­ alni i infantilni faktori podjednako mogu tražiti i za teoriju o snovima; ovu teoriju ostaviću ovde nedovr­ šenu, budući da sam već samom pretpostavkom da svaka želja sna vodi poreklo iz nesvesnog načinio je­ dan korak dalje od onoga što se može dokazati. 1 Ta-

kode neću dalje istraživati u čemu je priroda distink­ cije između igre psihičkih snaga u formiranju snova i stvaranju histeričkih simptoma; za to nam nedosta­ je tačnije poznavanje jednog od članova koje treba uporediti. Ali ja polažem važnost na jednu drugu tačku i moram priznati da sam se samo i isključivo zbog ove tačke upustio ovde u sva ta raspravljanja o oba psihička sistema, o njihovim načinima aktivnosti i potiskivanju. Jer sad nije važno to da li sam psiho­ loške odnose koji su u pitanju približno pravilno shvatio, ili sam ih shvatio pogrešno ili nepotpuno, kao što je to kod tako teških stvari lako mogućno. Bilo kako da se menja objašnjenje psihičke cenzure, ko­ rektne ili abnormalne obrade sadržine sna, ostaje da važi da su takvi procesi efikasni pri formiranju sno­ va i da pokazuju najveću analogiju u suštini sa pro­ cesima s kojima smo se upoznali kod histeričkog stva­ ranja simptoma. A san nije nikakav patološki feno­ men; on ne pretpostavlja nikakav poremećaj psihič­ ke ravnoteže; on za sobom ne ostavlja nikakvo slab­ ljenje radne sposobnosti. Prigovor da moji snovi i snovi mojih neurotičnih pacijenata ne dopuštaju za­ ključak na snove zdravih ljudi mogao bi se svakako bez procenjivanja njegove vrednosti odbaciti. Ako dakle sa fenomena zaključujemo na njihove pokret­ ne snage, saznajemo da psihički mehanizam kojim se
mene nije uvek bila laka. — Što nisam iscrpno obradio ulogu koju seksualni predstavni život ima za san, i što sam izbegavao tumačenje snova sa očigledno seksualnim sadr­ žajem, zasniva se na jednoj naročitoj motivaciji koja se možda ne poklapa s očekivanjem čitaoca. Upravo to je da­ leko od mojih pogleda i teorijskih mišljenja koja zastupam u neuropatologiji; da, naime, seksualni život smatram kao nešto sramno, što se ne tiče ni lekara niti pak naučnog istraživača. Takođe nalazim da je smešno moralno ogorčenje koje je podstaklo prevodioca dela Artemidora iz Daldisa o „Simbolici snova", da od čitalaca sakrije glavu o seksual­ nim snovima koja se u tom delu nalazi. Za mene je bilo merodavno isključivo gledište da bih se pri objašnjavanju seksualnih snova morao uplesti duboko u još neobjašnjene probleme perverzije i biseksualnosti, pa sam zato celokupan materijal ostavio za neku drugu priliku. 17 Frog'd, Odabrana dela, VU

1 I ovde, kao i na drugim mestima, postoje praznine u obradi teme, i ja sam te praznine namerno ostavio nepo­ punjenim, jer bi njihovo popunjavanje s jedne strane iziski­ valo odveć velik napor, a sa druge strane oslanjanje na materijal koji je snovima stran. Tako sam, na primer, izbegao da kažem da li pod izrazom „suzbijen" mislim nešto drugo nego pod izrazom „potisnut". Moglo je samo postati jasno to da ovo poslednje jače ističe svoju pripadnost nesvesnom nego ono prvo. Ja se nisam upuštao u ovaj bliski problem — zašto misli sna pretrpe izobličenje od strane cen­ zure i za slučaj da se odreknu progredijentnog nastavka puta do svesti i da se odlučuju za put regresije, i sličnih propusta više. Pre svega mi je stalo do toga da stvorim impresiju o problemima, do kojih vodi dalje analiziranje rada sna, i da nagovestim druge teme s kojima ovo analiziranje dolazi u dodir. Odluka na kome mestu ovo treba da se prekine za

258

Tumačenje

snova,

II

Nesvesno i svest — Realnost

259

neuroza služi, nije stvoren tek nekom bolesnom smetnjom koja je zahvatila duševni život, nego da već leži u normalnoj strukturi mentalnog aparata. Oba psihička sistema, prelazna cenzura između njih, inhibicija i superponiranje jedne aktivnosti drugom, odnosi obeju prema svesti — ili što bi na njihovom mestu moglo dati jedno pravilnije tumačenje stvar­ nih prilika — sve to spada u normalnu strukturu našeg duševnog instrumenta, i san nam pokazuje je­ dan od puteva koji vode poznavanju njegove struk­ ture. Ako hoćemo da se zadovoljimo minimumom potpuno osiguranog povećanja saznanja, onda ćemo reći da potisnute misli postoje i u normalnog čoveka dalje i da ostaju sposobne za psihičko funkcionisanje. Sami snovi jedna su od manifestacija ovog potisnu­ tog materijala; oni su to po teoriji u svakom slučaju, i mogu se empirički posmatrati bar u velikom broju slučajeva koji upravo najjasnije iznose upadljive osobenosti snevanja. Ono što je duševno potisnuto, što je u budnom stanju sprečeno da se izrazi kontradiktor­ nim rešavanjem suprotnosti, i što je bilo odsečeno od unutrašnje percepcije — sve to u noćnom životu i pod dominacijom kompromisnih tvorevina nalazi sredstva i puteve da se nametne svesti.
Flectere si nequeo Superos, 1 Acheronta movebo

aparata, stvaranje novih pukotina u njegovoj unu­ trašnjosti; ona se mora objasniti dinamički pojačava­ njem ili slabljenjem komponenata igre snaga, koja pokriva tako mnoga dejstva za vreme normalne funk­ cije. Na nekom drugom mestu moglo bi se još poka­ zati, kako sastav aparata od obeju instancija dozvo­ ljava da normalni duh profinjenije funkcioniše nego što bi to bilo mogućno sa samo jednom od njih. 1

F NESVESNO I SVEST — REALNOST Ako tačnije pogledamo, videćemo da nas psiho­ loška razmatranja u prethodnim odeljcima ne upu­ ćuju na pretpostavku o postojanju dva sistema blizu motornog kraja aparata, nego o postojanju dvojakog procesa ili načina pražnjenja nadražaja. Nama bi to bilo svejedno, jer uvek moramo biti spremni da na­ pustimo naše pomoćne predstave ako mislimo da ih možemo zameniti nečim drugim što je približni je ne­ poznatoj stvarnosti. Pokušajmo sada da ispravimo neka shvatanja, koja su se mogla pogrešno stvoriti dok smo sebi predočavali oba sistema u najbližem i
1 San nije jedini fenomen koji dozvoljava da psihopa­ tologiju zasnivamo na psihologiji. U malom nizu članaka, koji još nije završen, objavljenom u listu „Monatsschrift fur Psvchiatrie und Neurologie" (tfber den psychischen Mechanismus der Vergesslichkeit, 1898 — "Ober Deckerinnerungen, 1899. — O psihičkom mehanizmu zaboravnosti, 1898. — O uspomenama pokrivalicama, 1899), pokušao sam da objasnim niz svakodnevnih psihičkih pojava kao dokaz za iste za­ ključke. Ovi i drugi članci o zaboravljanju, o greškama u govoru, o omaškama i tako dalje, prikupljeni su sada pod naslovom: Psihopatologija svakodnevnog života (Psvchopathologie des Alltagslebens, 1904, 11. izdanje 1929. (Sabrana dela, sveska IV). Srpsko izdanje: preveo dr Hugo Klajn, Beograd 1937.

Tumačenje snova jeste vio. regia za poznavanje nesvesnog u duševnom životu. Prateći analizu sna, dobij amo bolji uvid u sastav ovog najčudesnijeg i najtajanstvenijeg instrumenta; samo jedan mali korak, naravno, ali time je načinjen početak da sa drugih tvorevina — koje moramo na­ zvati patološkim — prodremo dalje u njegovu ana­ lizu. Jer bolest — bar ona koja se s pravom naziva funkcionalnom — nema kao preduslov rušenje ovog
1 Ako ne mogu dirnuti višnje bogove, ganuću Aheront (Vergilije, Enejida, VII 312).

17»

260

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

261

najgrubljem smislu kao dva lokaliteta unutar psi­ hičkog aparata, shvatanja koja su ostavila tragove u izrazima „potiskivati" i „prodirati". Ako dakle ka­ žemo da jedna nesvesna misao teži za prelaskom u podsvesno, kako bi zatim prodrla u svest, mi ne mi­ slimo da treba da se stvori jedna druga misao koja leži na nekom novom mestu, tako reći jedan prepis pored kojeg i dalje postoji original; a i prodiranje u svest brižljivo ćemo osloboditi od svake predstave o nekoj promeni mesta. Ako kažemo da jedna predsvesna misao biva potisnuta, pa onda prihvaćena od nesvesnog, onda bi nas ove slike, pozajmljene iz pred­ stava o borbi za neki teren, mogle navesti na pret­ postavku da se stvarno u jednom psihičkom lokalite­ tu jedan poredak narušava i zamenjuje novim po­ retkom u drugom lokalitetu. Mesto ovih poređenja stavićemo nešto što možda bolje odgovara stvarnom stanju činjenica, da se jedna investirana energija stavlja na određeni poredak ili sa njega povlači, tako da psihička tvorevina dolazi pod dominaciju jedne instancije ili se iz njene dominacije izuzima. Mi ovde opet jedan topički način predstavljanja zamenjujemo dinamičkim. Ono što smatramo pokretljivim nije psi­ hička tvorevina, nego njena inervacija. 1 Ipak, smatram da je korisno i opravdano da se i dalje služimo očiglednim predstavljanjem oba si­ stema. Izbeći ćemo svaku zloupotrebu ovog načina prikazivanja ako se setimo da se predstave, misli, psi­ hičke tvorevine uopšte ne smeju nikako lokalizovati u organskim elementima nervnog sistema, nego tako reći između njih, gde njima odgovarajući korelat predstavljaju otpori i utiranje novih puteva (Bahnungen). Sve ono što može postati predmetom naše unu­ trašnje percepcije jeste virtuelno, kao što je i slika stvorena u durbinu prolaženjem svetlosnih zrakova. Ovo shvatanje je nadograđeno i izmenjeno, pošto se uvidelo da je suštinski karakter jedne pređsvesne predstave u njenoj povezanosti s ostacima predstava reci (Das Unbewusste, 1915, Sabrana dela, sveska X — Nesvesno, 1915).
1

Ali sisteme, koji sami nisu ništa psihičko i koji nikad ne postaju pristupačni našoj psihičkoj percepciji — njihovo postojanje možemo s pravom pretpostaviti, kao i sočiva durbina koja projiciraju sliku. I ako pro­ dužimo ovo upoređenje, onda bi cenzura između dva sistema odgovarala prelamanju zrakova prilikom pre­ laska u jedan novi medijum. Dosad smo se psihologijom bavili na svoju ruku; a sad je vreme da bacimo pogled na teorijska gledi­ šta koja vladaju današnjom psihologijom, i da ispi­ tamo njihov odnos prema našim postavkama. Pita­ nje nesvesnog u psihologiji je, prema snažnom izrazu Lipsovom (Lipps),1 manje psihološko pitanje nego što je pitanje psihologije. Sve dok je psihologija ovo pitanje rešavala verbalnim objašnjavanjem da je „psihičko" upravo „svesno", i da su „nesvesni psi­ hički procesi" očigledna besmislica — sve dotle je bilo isključeno svako psihološko korišćenje zapažanja do kojih je lekar mogao doći posmatranjem abnor­ malnih duševnih stanja. Lekar i filozof će se tek onda naći zajedno kad obojica priznaju da su nesvesni psi­ hički procesi „svrhovit i potpuno opravdan izraz za jednu nepobitnu činjenicu". Lekar ne može da sleganjem ramena odbije ubeđivanje „da je svest neop­ hodno svojstvo psihičkog" i da, možda, u slučaju da je njegov respekt pred izjavama filozofa još dovolj­ no jak, pretpostavi da oni ne raspravljaju o istom objektu i da se ne bave istom naukom. Jer i samo jedno jedino, s razumevanjem vršeno posmatranje duševnog života nekog neurotičara, jedna jedina ana­ liza sna mora mu nametnuti nepokolebljivo ubeđenje da najkomplikovaniji i najkorektniji procesi mi­ šljenja, kojima se ipak ne može odreći naziv psihič­ kih procesa, mogu da se zbiju a da ne izazovu svest Der Begriff des Unbewussten in der Psvchologie. — Vortrag auf dem Dritten Internationalen Kongress fiir Psv­ chologie zu Munchen, 1897 (Pojam nesvesnog u filozofiji Predavanje na Trećem međunarodnom kongresu za psiho­ logiju u Minhenu, 1897),
1

262

Tumačenje

snova,

11

Nesvesno i svest — Realnost

263

osobe.1 Sigurno je da lekar za ove nesvesne procese neće saznati pre nego što su oni svojim delovanjem na svest omogućili da budu saopšteni ili posmatrani. Ali psihički karakter ovog efekta svesti može da se sasvim razlikuje od nesvesnog procesa, tako da unu­ trašnja percepcija ne može prepoznati jedno kao zamenu za drugo. Lekar mora da za sebe zadrži pravo da pomoću jednog procesa zaključivanja prodre od efekta svesti do nesvesnog psihičkog procesa; tim pu­ tem on saznaje da je efekat svesti samo jedno daleko psihičko dejstvo nesvesnog procesa, i da ovaj nije postao svestan kao takav, nego da je i postojao i delovao a da se svesti nikako nije odao. Napuštanje precenjivanja osobine svesti posta­ je neophodan preduslov za svaki pravilan uvid u tok psihičkog. Nesvesno se mora, prema Lipsovim reci­ ma, prihvatiti kao opšta osnova psihičkog života. Ne­ svesno je veći krug koji u sebi obuhvata onaj manji krug svesnog; sve što je svesno ima prethodni stepen nesvesnog, dok nesvesno može da ostane na tom stepenu a da ipak polaže pravo na potpunu vrednost jedne psihičke funkcije. Nesvesno je ona stvarna psihička realnost, nama po svojoj unutrašnjoj pri­ rodi isto tako nepoznata kao i realnost spoljnog sve­ ta, i ono nam je u podacima svesti isto tako nepotpu­ no dato kao i spoljni svet u podacima naših čulnih organa. Ako je stara antiteza između svesnog života i ži­ vota sna umetanjem psihički nesvesnog pala u vred1 Milo mi je što mogu ukazati na jednog autora koji je iz proučavanja snova izvukao isti zaključak o odnosu svesne aktivnosti prema nesvesnoj. Di Prel (Du Prel) kaže: „Pitanje šta je duša očigledno traži prethodno istraživanje o tome da li su svest i duša identični. San upravo na ovo prethodno pitanje odgovara odrečno, jer nam pokazuje da se pojam duše izdiže iznad poj­ ma svesti, otprilike kao što privlačna sila jednog nebeskog tela prelazi granicu sfere svetlosti" (Philosophie der Mvstik, str. 47). „Da svest i duša nisu pojmovi istog obima, to je istina koja se ne može dovoljno jasno istaći."

nosti na mesto koje joj pripada, uklonjen je takođe i čitav niz problema koji su ranijim piscima zadavali mnogo posla. Tako mnogobrojne aktivnosti, čijem su se izvršenju u snu mogli čuditi, sada se više ne mogu pripisivati na račun sna, nego nesvesnom mišljenju koje radi i danju. Ako, prema Serneru, san izgleda kao da se igra sa jednim simboličnim predstavlja­ njem tela, onda znamo da je to aktivnost izvesnih nesvesnih fantazija koje verovatno popuštaju sek­ sualnim nadražajima, i koje nalaze izraz ne samo u snu nego i u histeričkim fobijama i drugim simpto­ mima. Ako san nastavlja radove preko dana i zavr­ šava ih, pa čak i dragocene ideje iznosi na svetlost, onda preostaje da sa njega skinemo samo prerušenost koja je posledica rada sna i obeležje pomoći što je pružaju tamne snage duševnih dubina (uporedi đavola u Tartinijevom snu o sonati). Sam intelek­ tualni rad pripada istim duševnim snagama, koje svaki takav rezultat preko dana ostvaruju. Mi smo verovatno u daleko preteranoj meri skloni precenjivanju svesnog karaktera intelektualne, a takođe i umetničke produkcije. Iz izjava nekih visoko pro­ duktivnih ljudi — kao što su Gete (Goethe) i Helmholc (Helmholtz) — saznajemo ipak pre da im je ono što je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato kao nešto bez prethodnog razmišljanja, i da je to nji­ hovo saznanje stiglo kao nešto gotovo dovršeno. Po­ moć svesne aktivnosti u drugim slučajevima nema na sebi ničeg neobičnog onde gde je postojala koncentra­ cija svih duševnih snaga. Ali postoji mnogo zloupotre­ bljavana privilegija svesne aktivnosti da, gde god igra neku ulogu, od nas može sakriti svaku drugu aktivnost. Jedva da se isplaćuje trud da se istorijsko zna­ čenje snova postavi kao neka naročita tema. Tamo gde je neki san nekog poglavicu odredio za jedan važan podvig čiji je uspeh u istoriji izazvao neku promenu javlja se jedan nov problem samo dotle dok se sam san smatra kao neka strana sila u kon­ trastu sa ostalim poznatijim duševnim silama; nika­ kav takav problem više ne postoji ako se prizna da

264

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

265

je san jedan oblik izražavanja impulsa koji su danju pod pritiskom otpora, ali koji su tokom noći mogli da nađu pojačanje iz dubokih izvora nadražaja. 1 Ali poštovanje koji su snovima ukazivali stari narodi predstavlja poštovanje zasnovano na pravilnom psi­ hološkom naslućivanju pred nečim neukroćenim i nerazorivim što u čovekovoj duši postoji, pred de­ monskim koje stvara želju sna i koje u našem nesvesnom ponovo nalazimo. Ne kažem: u našem nesvesnom — bez namere, jer ono što mi tako nazivamo ne pokriva se sa nesvesnim filozofa, pa ni sa nesvesnim kod Lipsa. Ta­ mo ono treba da predstavlja samo kontrast u odnosu na svesno; da osim svesnih procesa postoje i nesvesni psihički procesi teza je koja je žestoko osporavana a i energično branjena. Lips ide još i dalje tvrđenjem da sve što je psihičko postoji kao nesvesno, a nešto od toga postoji i kao svesno. Ali mi se fenomenima sna i histeričnim stvaranjem simptoma nismo poslu­ žili da bismo dokazali ovu tezu; posmatranje nor­ malnog života preko dana dovoljno je i samo da ovu tezu dokaže van svake sumnje. Novo što nas je na­ učila analiza psihopatoloških struktura i već samog njihovog prvog člana, sna, sastoji se u tome što se nesvesno — dakle psihičko — javlja kao funkcija dva odvojena sistema i da se tako javlja već u nor­ malnom duševnom životu. Postoje dakle dve vrste nesvesnog, što psiholozi još nisu diferencirali. I jed­ no i drugo je nesvesno u smislu psihologije; ali, po našem mišljenju, ono jedno što nazivamo nesvesno (Nsv) takođe je nesposobno za svest, dok smo ono drugo predsvesno (Psv) tako nazvali zato što nje­ govi nadražaji mogu dospeti u svest, doduše takođe posle pridržavanja izvesnih pravila, može biti tek po­ što su izdržali jednu novu cenzuru, ali ipak bez ob­ zira na sistem nesvesnog (Nsv). Činjenica da nadra­ žaji, da bi dospeli u svest, moraju da prođu kroz
1 Uporedi sa ovim ranije ispričani san Aleksandra Ve­ likog prilikom opsade grada Tira (2a--:0po<;).

jedan neizmenljivi niz ili hijerarhiju instancija (koju su nam otkrile izmene što ih je izvršila cenzura), poslužila nam je da postavimo jednu analogiju iz prostornosti. Mi smo opisali odnose oba sistema jed­ nog prema drugom i prema svesti tako što smo rekli da se sistem predsvesnog (Psv) nalazi kao neki ekran između sistema nesvesnog (Nsv) i svesti. Sistem pred­ svesnog (Psv) ne samo što zatvara pristup u svest, nego takođe ovlađuje pristupom ka voljnom pokretu i raspolaže distribucijom jedne mobilne kathektičke energije, čiji nam je jedan deo poznat kao pažnja. 1 Moramo takođe izbegavati razlikovanje između „nadsvesti" i „podsvesti", koje je postalo tako omi­ ljeno u novijoj literaturi o psihoneurozama, jer iz­ gleda da upravo takvo razlikovanje ističe ekvivalen­ ciju psihičkog i svesnog. Koja uloga pripada svesti u našem prikazivanju, koja je nekad bila svemoćna, i koja je sve ostalo stavljala u zasenak? Nijedna druga do uloga jednog čulnog organa za percipiranje psihičkih kvaliteta. Prema osnovnoj zamisli našeg shematskog opita, mi zapažanje svesti možemo shvatiti kao sopstvenu ak­ tivnost jednog naročitog sistema, za koji se prepo­ ručuje skraćeno obeležavanje sa Sv. Ovaj sistem za­ mišljamo u njegovim mehaničkim karakteristikama slično kao i sisteme percepcije P, koje dakle mogu nadražiti kvaliteti, i koji su nesposobni da sačuvaju trag promena, što, dakle, znači da su bez pamćenja. Psihički aparat koji je sa čulnim organom P-sistema i sam okrenut spoljnom svetu predstavlja i spoljni svet za čulni organ Su-ja, čije teleološko opravdanje leži u ovom odnosu. Mi ovde ponovo nalazimo prin­ cip hijerarhije instancija, koji kao da upravlja strukUporedi, uz ovo, moje: Bemerkungen uber den Begriff des Unbewussten in der Psychoanalyse" (na engleskom ob­ javljeno u „Proceedings of the Societv for Psvchical Rese­ arch", sveska XXVI = „Napomene o pojmu nesvesnog u psihoanalizi), u kojima se među sobom odvajaju deskriptiv­ no, dinamičko i sistematsko značenje reći „nesvesno" koje ima tako mnogo značenja.
1

266

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

267

turom ovog aparata. Nadrazaj ni materijal teče kao <Su-čulnom organu sa dve strane, od sistema P, čiji nadrazaj, uslovljen kvalitetima, verovatno prolazi kroz jednu novu obradu dok ne postane svestan osećaj, a iz unutrašnjosti aparata samoga, čiji kvantita­ tivni procesi se osećaju kao kvalitetni niz zadovolj­ stva i nezadovoljstva kad pod izvesnim modifikaci­ jama dospevaju u svest. Oni filozofi koji su zapazili da su racionalne i veoma složene misaone tvorevine mogućne i bez učešća svesti naišli su posle toga na teškoću u tome da svesti pripišu neku funkciju; ona im se činila kao izlišno reflektovanje dovršenog psihičkog procesa. Analogija našeg Su-sistema sa sistemima percepcije oslobađa nas ove neprilike. Mi vidimo da percepcija pomoću naših čulnih organa ima za posledicu stva­ ranje jedne kathekse pažnje na putevima kojima se širi dolazeći čulni nadrazaj; kvalitativni nadrazaj P-sistema služi mobilnom kvantitetu u psihičkom apa­ ratu kao regulator njegovog pražnjenja. Istu funk­ ciju možemo pripisati superponiranom čulnom orga­ nu Su-sistema. Time što percipira nove kvalitete, on daje nov doprinos upravljanju i svrhovitoj raspodeli mobilnih kathektičkih kvantiteta. Pomoću zapažanja zadovoljstva i nezadovoljstva utiče na tok katheksije unutar psihičkog aparata koji inače deluje nesvesno i kroz pomeranje kvantiteta. Verovatno je da princip nezadovoljstva najpre automatski reguliše pomera­ nje katheksije; ali je takođe vrlo lako mogućno da svest ovih kvaliteta doprinosi i finijem regulisanju, koje se čak može odupreti prvom regulisanju usavr­ šavajući funkcionalnost aparata time što ga, protiv­ no njegovom prvobitnom planu, stavlja u stanje da kathektira i obradi čak i ono što je vezano za oslo­ bođenje od nezadovoljstva. Iz psihologije neuroza saznajemo da ovi procesi regulisanja koje izvodi kvalitativni nadrazaj čulnih organa igraju veliku ulogu u funkcionalnoj aktivno­ sti aparata. Automatska dominacija primarnog prin­ cipa nezadovoljstva, i s tim u vezi ograničenje efi­ kasnosti, prekinuti su procesima senzornih regulisa-

nja koja su i sama opet automatizmi. Mi saznajemo da se potiskivanje koje se (mada je u početku svrhovito, najzad dovelo do štetnog gubljenja inhibicije i du­ ševne kontrole) mnogo lakše manifestu je u sećanjima nego u percepcijama, pošto ona prva ne mogu do­ biti (ekstra) povećanu katheksu od strane psihičkih čulnih organa. Istina je, s jedne strane, da misao koju treba odbiti ne može postati svesna, pošto podleže potiskivanju, ali, s druge strane, dešava se kat­ kada da ona može biti potisnuta samo što je iz dru­ gih razloga bila udaljena iz svesne percepcije. To su znaci kojima se koristimo u terapiji da bismo po­ ništili potiskivanja koja su već bila ostvarena. Vrednost hiperkathekse koja je uspostavljena u mobilnim kvantitetima kroz regulisavajući uticaj Sv-čulnog organa ne može se u svom teleološkom aspek­ tu ničim bolje objasniti nego stvaranjem jednog novog niza kvaliteta i time jednog novog procesa regulisanja koji stvara preimućstvo čoveka nad ži­ votinjom. Procesi mišljenja, naime, sami po sebi su bez kvaliteta, osim nadrazaj a zadovoljstva i neza­ dovoljstva koji ih prate i koje moramo držati u gra­ nicama zbog njihove mogućnosti da mogu ometati mišljenje. Da bi se procesima mišljenja dao kvalitet, oni su kod ljudskih bića asocijirani sećanjima reci čiji su ostaci kvaliteta dovoljni da privuku pažnju svesti na sebe i da proces mišljenja obdare jednom novom mobilnom katheksom iz svesti. Celokupno šarenilo problema svesti može se sa­ gledati tek pri analizi procesa mišljenja u histeriji. Tada se stiče utisak da je i prelaz od predsvesnog do svesne kathekse povezan jednom cenzurom, slič­ nom cenzuri koja postoji između Nsv i Psv. I ova cen­ zura počinje tek kod izvesne kvantitativne granice tako da joj mogu umaći samo misaone strukture ni­ skog intenziteta. Primeri za svaki mogući slučaj — kako misao može biti sprečena da ne prodre u svest pod izvesnim ograničenjima — mogu se naći pri­ kupljeni u okviru psihoneurotičkih fenomena. Oni svi zajedno ukazuju na intiman i recipročan odnos između cenzure i svesti. Saopštavajući dva primera

268

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

269

takvih zbivanja, ja ću završiti ovim psihološkim raz­ matranjima. Jedan konzilijum odveo me je prošle godine do jedne devojke koja je gledala inteligentno i prirodno. Njena odeća bila je veoma neobična; tamo gde se inače o odeći žene vodi računa sve do poslednjeg nabora, ona je nosila spuštenu čarapu a dva dugmeta na bluzi bila su joj nezakopčana. Devojka se žali na bolove u jednoj nozi i, bez poziva da to učini, sama otkriva list na nozi. Ali glavno na što se žalila bilo je po njenim recima: U telu ima osećaj kao da se u njemu nalazi nešto što se kreće ovamo i onamo i što je potresa skroz i skroz. Ponekad joj, pri tome, čitavo telo postaje kao kruto. Kolega, koji je prisu­ tan, pogleda me na te reci; on ne nalazi da je ne­ razumljivo ono na šta se ona žali. Obojici nam se čini neobično što majka bolesnice pri tome ništa ne misli; ona mora da se već više puta nalazila u po­ ložaju koji joj sad opisuje njeno dete. Devojka sama i ne sluti ništa o značenju svojih reci, jer ih inače ne bi izgovorila. U ovom slučaju cenzuri je uspelo da se u toj meri prikrije da jednoj fantaziji koja bi inače ostala u predsvesnom dopušta da se u punoj svesti pojavi pod maskom jedne žalbe. Još jedan primer. Počinjem psihoanalitičko lečenje jednog četrnaestogodišnjeg dečaka koji pati od ,,tic convulsif", od histeričnog povraćanja, glavobolje i sličnog. Ja ga uveravam da će, pošto zatvori oči, videti slike ili će dobiti neke ideje koje zatim tre­ ba da mi ispriča. On odgovara u slikama. Poslednji utisak, pre nego što je došao k meni, oživljava vizuelno u sećanju. Sa svojim ujakom igrao je „damu" i sad pred sobom vidi ploču. Raspravlja o raznim po­ zicijama, povoljnim i nepovoljnim, o potezima koji se ne smeju povući. Zatim primećuje kako na ploči leži jedan bodež, predmet čiji je sopstvenik njegov otac, ali koji njegova fantazija stavlja na ploču. Na ploči leži i jedan srp, zatim se tome pridružuje jedna kosa, i sad se pojavljuje i slika nekog starca, se­ ljaka, koji kosi travu pred roditeljskom kućom. Posle nekoliko dana shvatio sam šta ovo redanje sli-

ka znači. Neprijatni porodični odnosi uzbudili su de­ čaka. Jedan neosetljiv, plahovit otac koji s majkom živi u nesrećnom braku, čija su vaspitna sredstva bile pretnje; razvod očev sa blagom i nežnom maj­ kom; njegov ponovni brak kad je jednoga dana u kuću doveo jednu mladu ženu kao novu majku. Prvih dana posle toga pojavila se bolest četrnaesto­ godišnjeg dečaka. To je bio potisnuti bes protiv oca i taj bes je sastavio one slike u razumljive aluzije. Materijal za to dala je jedna reminiscencija iz mi­ tologije. Srp je onaj kojim je Zevs uškopio oca; kosa i slika seljaka predstavljaju Kronosa, starca-nasilnika, koji ždere svoju decu i kome se Zevs sveti na na­ čin tako nedostojan jednoga sina. Očev brak je pred­ stavljao priliku da mu vrati sva prebacivanja i pret­ nje koje je dete ranije jednom nekad od njega čulo, pošto se igralo sa genitalijama (igra dama; zabranje­ ni potezi; bodež kojim se neko može ubiti). Tu su ova davno potisnuta sećanja i njihovi derivativi koji su ostali nesvesni i uvlače se u svest zaobilaznim pu­ tem koji im je otvoren, kao prividno besmislene slike. Tako bih ja teorijsku vrednost bavljenja snovima potražio u doprinosima psihološkom saznanju i u pri­ premi za razumevanje psihoneuroza. Ko može na­ slutiti važnost do koje se još može uzdići jedno te­ meljno poznavanje strukture i funkcije duševnog apa­ rata, kad već današnje stanje našeg znanja dozvolja­ va srećno terapeutsko uplivisanje na forme psihone­ uroza koje su, same po sebi, izlečive? A praktična vrednost ovog bavljenja — čujem kako se postavlja pitanje — za poznavanje duše, otkrivanje karakter­ nih osobina u pojedinaca? Zar nesvesni impulsi koje otkriva san nemaju vrednost realnih snaga u dušev­ nom životu? Treba li etičkom značenju potisnutih želja pripisivati malu vrednost koju mogu, kao što stvaraju nove, jednoga dana da stvore i nešto drugo? Ne osećam da sam u pravu da na ova pitanja od­ govorim. Moje misli nisu dalje pratile ovu stranu problema. Ja samo mislim da onaj rimski car sva­ kako nije bio u pravu kad je naredio da se njegov podanik ubije stoga što je sanjao da je ubio impera-

270

Tumačenje snova, II

Nesvesno i svest — Realnost

271

tora. Trebalo je, pre svega, da se poštara o tome da shvati šta taj san znači: Vrlo verovatno, taj san nije značio ono što je iznosio. Pa čak i kad bi jedan san, koji je drukčije glasio, imao ovo značenje zločina pro­ tiv veličanstva, bilo bi još uvek na mestu da se car seti Platonovih reci da se čestit čovek zadovoljava time da sanja o onome što loš čovek radi u životu. Zato mislim da je najbolje da se snovi oslobode. Da li nesvesnim željama treba priznati realnost — ne mogu da kažem. Ona se, naravno mora, odreći svih prelaznih misli i međumisli. Ako pred sobom imamo nesvesne želje, dovedene do njihovog poslednjeg i najistinitijeg izraza, moramo svakako reći da je psi­ hička realnost nesumnjivo naročita forma egzisten­ cije, koja se ne srne zameniti sa materijalnom real­ nošću. Onda, čini se, nema opravdanja za to ako se ljudi protive da na sebe prime odgovornost za imoralnost svojih snova. Vrednovanjem načina funkcionisanja duševnog aparata i uvidom u odnos između svesnog i nesvesnog obično se gubi ono što je u na­ šem životu snova i u našoj fantaziji u etičkom po­ gledu neprilično. „Ono što nam je san otkrio u odnosima prema sadašnjosti (realnosti) potražićemo i u svesti i ne smemo se čuditi ako onda čudovište koje smo našli pod uveličavajućim staklom analize — ponovo nađemo kao sitnu inf uzori ju" (H. Zaks, Sachs). Za praktičnu potrebu procenjivanja čovekovog karaktera najvećim delom zadovoljavaju njegova ak­ cija i svesno izražene misli. Akcija pre svega zaslu­ žuje da bude stavljena na prvo mesto, jer mnogi impulsi koji su prodrli u svest bivaju osujećeni od strane realnih snaga duševnog života još pre njiho­ vog ulaska u akciju; štaviše, oni zbog toga na svom putu često ne nailaze ni na kakvu psihičku smetnju, pošto je nesvesno ubeđeno da će oni biti zadržani negde na nekom drugom mestu. U svakom slučaju osta­ je poučno da upoznamo mnogo puta preoravano tlo na kome se gordo uzdižu naše vrline. Kompleksnost čovekovog karaktera, u svim pravcima dinamički pokretana, vrlo retko se prepušta rešenju nekom

jednostavnom alternativom kao što bi to želeo naš zastareli moral. A vrednost sna za poznavanje budućnosti? Na to se, naravno, ne može misliti. Umesto toga bi se moglo reći: za poznavanje prošlosti. Jer san u sva­ kom pogledu vodi poreklo iz prošlosti. Doduše, ni staro verovanje da nam san pokazuje budućnost nije sasvim bez istinite sadržine. Time što nam san jednu želju prikazuje kao ispunjenu, on nas svakako vodi u budućnost; ali ova budućnost, koju snevač smatra za sadašnjost, svojom nerazorivom željom obliko­ vana je u sliku i priliku one prošlosti.

O SNU

I U vremena koja možemo nazvati prednaučnint ljudi nisu bili u neprilici prilikom objašnjavanja sno­ va. Kad bi se sna posle buđenja sećali, on bi za njih važio ili kao milostivo ili neprijateljsko ispoljavanje viših, demonskih ili božanskih sila. Sa napretkom prirodnonaučnih načina mišljenja ova duhovita mi­ tologija pretvorila se u psihologiju, i danas samo neznatna manjina među obrazovanim ljudima sum­ nja u to da je san sopstvena psihička funkcija snevača. Ali otkako je mitološka hipoteza odbačena po­ javila se potreba da san bude objašnjen. Uslovi nje­ govog postanka, njegov odnos prema duševnom ži­ votu u budnom stanju, njegova zavisnost od nadražaja koji se za vreme stanja spavanja probijaju u zapažanje, mnoge osobine njegove sadržine koje su neprilične za budno mišljenje, neslaganje između njegovih predstavnih slika i afekata vezanih za njih, najzad i nepostojanost sna, način na koji ga budno mišljenje gura u stranu kao nešto strano, kako ga u sećanju osakaćuje ili sasvim briše: — svi ovi pro­ blemi, a pored toga još mnogi drugi, već stotinama godina traže rešenja koja sve do danas nisu mogla biti data u zadovoljavajućem obliku. Ali na prvom meštu interesovanja stoji pitanje o značenju sna koje u sebi sadržava dvostruki smisao. Prvo pitanje je pi­ tanje o psihičkom značenju snevanja, o položaju sna prema ostalim duševnim procesima i o njegovoj eve&tualnoj biološkoj funkciji; a na drugom mestu,

302

O snu

O snu

303

ono bi htelo znati da li se san može tumačiti, da li pojedini sadržaj sna ima neki „smisao" kakav obič­ no nalazimo u ostalim psihičkim kompozicijama. U procenjivanju vrednosti sna mogu se zapaziti tri pravca. Jedan od njih koji je tako reći sačuvao odjek starog precenjivanja našao je izraza kod mno­ gih filozofa. Kao osnova za snevanje za njih važi jedno naročito stanje duševne aktivnosti; ovo stanje oni čak slave kao izdizanje na jedan viši stepen: Ta­ ko, na primer, misli Šubert (B. Schubert) da je san oslobođenje duha od sila spoljne prirode, oslobođe­ nje duše od okova čulnosti. Drugi mislioci ne idu tako daleko, ali se čvrsto pridržavaju mišljenja da snovi proizlaze u suštini iz duševnih podstreka i da predstavljaju ispoljavanja duševnih sila koje su pre­ ko dana ometene u svom slobodnom razvoju (fanta­ zije sna — Serner, Folkelt). Mnogi posmatrači pripi­ suju snevanju, bar u izvesnima oblastima (sećanje), sposobnost za naročitu višu funkciju. U oštroj suprotnosti sa ovim gledištima većina autora-lekara zastupa shvatanje koje snu jedva da ostavlja još vrednost jednog psihičkog fenomena. Prema njima, izazivači sna isključivo su senzorni i somatski nadražaji, koji snevača pogađaju ili spolja ili se slučajno bude u njegovim unutrašnjim organi­ ma. Ono što je snevano ne polaže pravo na smisao i značenje više nego što je možda niz tonova koji iza­ ziva deset prstiju čoveka, potpuno neveštog muzici, kad prelaze preko dirki instrumenta. San treba pro­ sto označiti kao „jedan somatski, u svim slučajevi­ ma nekorisni, a u mnogim slučajevima bolesni pro­ ces" (Bine, Binz). Sve osobenosti snevanja objašnja­ vaju se iz nepovezanog rada pojedinih organa, iznu­ đenog fiziološkim nadražajima, ili grupa ćelija moz­ ga, koji je inače utonuo u spavanje. Ovaj sud nauke nije mnogo uticao na mišljenje ljudi; ne vodeći računa o izvorima sna, oni se, čini se, čvrsto drže verovanja da san ipak ima nekakav smisao koji se odnosi na predskazivanje budućnosti i da se ovaj smisao, pomoću tumačenja, može na bilo koji način steći iz njegove često zbrkane i zagonetne

sadržine. Metodi tumačenja koji su primenjivani sa­ stoje se u tome da se deo sna kojeg se sećaju zamenjuje drugim delom, bilo deo po deo na osnovu jed­ nog utvrđenog ključa, ili da se celokupan san zameni jednom drugom celinom prema kojoj on stoji u odnosu jednog simbola. Ozbiljni ljudi se smeše ovim nastojanjima. „Snovi su kao pena."

II Jednog dana otkrio sam, na svoje veliko izne­ nađenje, da se istini o tome šta je san ne približava shvatanje lekara, nego laičko shvatanje koje je upo­ la još obuzeto praznoverjem. Do novih otkrića o snu došao sam, naime, tako što sam na san primenio je­ dan nov metod psihološkog istraživanja koji mi je izvrsno poslužio pri rešavanju fobija, opsesionih ide­ ja, sumanutih ideja itd.; to istraživanje je otad pod imenom „psihoanalize" bilo prihvaćeno od čitave jed­ ne škole istraživača. Mnogobrojni istraživači-lekari s pravom su zapazili mnogostruke analogije snevanja sa najraznovrsnijim stanjima psihičke bolesti u bud­ nom stanju. Od samog početka je dakle izgledalo da mnogo obećava ako i za objašnjenje sna upotrebimo jedan postupak ispitivanja koji se iskazao kao dobar kod psihopatskih tvorevina. Ideje straha i opsesije strane su normalnoj svesti na sličan način kao što su snovi strani svesnom budnom stanju; nji­ hovo poreklo je isto tako nepoznatno svesti kao što je i poreklo snova. Kod ovih psihopatskih tvorevina gonio nas je praktičan interes da utvrdimo njihovo poreklo i način postanka, jer nam je iskustvo poka­ zalo da jedno ovakvo otkriće misaonih puteva, skri­ venih od svesti, kojima su bolesne ideje povezane sa ostalom psihičkom sadržinom, odgovara rešenju ovih simptoma, da ima za posledicu savlađivanje ideje koja» se dosad nije mogla inhibirati. Postupak kojim

304

O snu

O snu

305

sam se služio za rešenje snova dolazio je dakle od psi­ hoterapije. Ovaj postupak se lako može opisati, mada bi njegovo izvođenje moglo zahtevati i pouku i vežbu. Ako treba da ga primenimo nad nekim drugim, even­ tualno nad jednim bolesnikom sa predstavom straha, mi ga pozivamo da svoju pažnju upravi prema odre­ đenoj ideji, ali da o njoj ne razmišlja, kao što je to već toliko puta učinio, nego da sebi objasni sve, bez izuzetka, i da lekaru ispriča sve što mu u vezi s njom padne na pamet. Tvrđenje koje se možda posle toga javlja da njegova pažnja ne može ništa obuhvatiti, odstranjuje se energičnim ubeđivanjem da je jedno ovakvo izostajanje jedne predstavne sadržine potpu­ no nemoguće. I, zaista, vrlo brzo se javljaju mnogo­ brojne pomisli na koje se nadovezuju nove misli, koje se uvode redovno sudom samoposmatrača da su one besmislene ili nevažne, da ne spadaju ovamo, da su mu pale na pamet sasvim slučajno i bez ikakve veze sa datim zadatkom. Odmah se primećuje da je upravo ova kritika isključila sve ove pomisli od saopštenja, štaviše i od dolaženja svesti o njima. Ako sad dotičnu osobu možemo privoleti na to da se od­ rekne ovakvog kritikovanja svojih misli i da nastavi sa ispredanjem nizova misli koje se pojavljuju ako se zadržava pažnja, onda dobij amo psihički materijal koji će se ubrzo razgovetno vezati za bolesnu ideju, uzetu za temu, otkriti njene veze sa ostalim ideja­ ma i u daljem praćenju dozvoliti da se bolesna ide­ ja zameni jednom novom koja se na razumljiv način uklapa u duševnu povezanost. Ovde nije mesto da opširnije raspravljamo O pretpostavkama na kojima se ovaj opit zasniva i o zaključcima koji se izvode iz njegovog redovnog uspeha. Neka bude dovoljna konstatacija da pri sva­ koj bolesnoj ideji dobij amo materijal dovoljan za njeno rešenje, ako svoju pažnju posvetimo upravo „neželjenim" asocijacijama, onima koje „ometaju na" še razmišljanje", i koje kritika inače odstranjuje kao : otpadak bez vrednosti. Ako se u ovom postupku vežbamo na samom sebi, onda se pomažemo prilikom^

ispitivanja najbolje tako što ćemo smesta zabeležiti sve misli koje su u početku nerazumljive. Želim sad da pokažem kuda to vodi ako ovaj metod ispitivanja primenim na san. Za to bi svaki primer sna morao biti pogodan: ali iz izvesnih mo­ tiva, ja ću odabrati jedan svoj sopstveni san koji mi u sećanju izgleda nejasan i besmislen, i koji se može preporučiti svojom kratkoćom. Možda će ovim zahtevima odgovarati upravo san poslednje noći. Njegov sadržaj, koji sam fiksirao neposredno posle buđenja, glasi ovako: „Neko društvo, sto ili Table d'hote... Jede se spanać... Gospođa E. L. sedi pored mene, okreće se sasvim prema meni i prijateljski mi stavlja svoju ruku na koleno. Ja se branim i sklanjam njenu ruku. Ona zatim kaže: Uvek ste imali tako lepe o č i . . . Za­ tim vidim nejasno nešto kao što su dva oka, kao ne­ kakav crtež ili konturu jednog stakla naočara ..." Ovo je čitav san, ili bar sve čega se sećam. San mi izgleda taman i besmislen, ali pre svega čudan. Gospođa E. L. je osoba prema kojoj jedva da sam negovao prijateljske odnose i, koliko znam, nikad ni­ sam poželeo da s njom imam srdačnije odnose. Dugo je nisam viđao i ne sećam se da je tokom poslednjih dana bilo govora o njoj. Tok snevanja nije praćen bilo kakvim afektima. Razmišljanje o ovom snu nije me dovelo bliže razumevanju. Ali, sad ću bez ikakvih namera i bez kri­ tike zabeležiti sve pomisli koje mi se budu javile u mom samoposmatranju. Ubrzo primećujem da je pri tom od koristi da san rastavim na njegove elemente i da za svaki od ovih fragmenata potražim pomisli koje se za njega vezuju. Društvo, sto ili Table d'hote. Za ovo se smesta povezuje sećanje na jedan mali doživljaj koji je za­ ključio jučerašnje veče. U pratnji jednog prijatelja otišao sam iz jednog društva; on se ponudio da uzme kola i da me odveze kući. „Pretpostavljam kola sa taksimetrom", reče on, „to čoveka tako prijatno za­ bavlja; čovek uvek ima nešto što može da posmatra." Kad smo sedeli u kolima i kad je kočijaš namestio
S0 Frojđ, Odabrana dela, vn

306

°

STlu

O snu

307;

ploču tako da su se mogli videti prvih šezdeset nov^ čića, ja sam šalu nastavio: Tek što smo se popeli, a već mu dugujemo šezdeset novčića. Mene kola sa taksimetrom uvek podsećaju na Table d'hote. On me čini škrtim i samoživim, jer me neprestano podseća na moj dug. Izgleda mi kao da taj dug suviše brzo raste, i bojim se da ću biti oštećen, upravo kao što se i kod Table d'hote ne mogu odbraniti od smešne za­ brinutosti da ću dobiti suviše malo, da moram mi­ sliti o svojoj koristi." U daljoj vezi s ovim ja citiram: „Ihr fiihrt ins Leben uns hinein, Ihr lasst đen Armen schuldig \verden".1 Još jedna pomisao u vezi sa Table d'hote: Pre nekoliko nedelja ja sam se za jednim stolom u go­ stionici u Tirolu, u jednom visinskom lečilištu, jako naljutio na svoju dragu ženu koja po mom mišlje­ nju nije bila dovoljno rezervisana prema nekim od suseda s kojima nisam hteo da imam bilo kakve veze. Molio sam je da se više bavi sa mnom nego sa strancima. A to upravo jeste kao da sam za Table d'hote bio suviše oštećen. Sada mi pada na pamet i suprotnost između ponašanja moje žene za onim sto­ lom i ponašanja gospođe E. L. u snu, „koja se okreče sasvim prema meni." Dalje: Ja sad primećujem da je tok sna repro­ dukcija jedne male scene koja se sasvim slično odi­ grala između moje žene i mene u vreme mog tajnog prošenja. Milovanje pod stolnjakom bio je njen od­ govor na moje pismo u kome sam je ozbiljno prosio. A u snu je moja žena zamenjena ovom stranom oso­ bom E. L. Gospođa E. L. je kći čoveka kome sam dugovao novac! Ne mogu a da ne napomenem da se ovde otkriva jedna nenaslućena veza između delova sa­ držaja sna i mojih pomisli. Ako pratimo lanac aso1

cijacija koji polazi od jednog elementa sadržaja sna, uskoro ćemo biti vraćeni natrag jednom od drugih elemenata. Moje pomisli uz san stvaraju veze koje se, u samome snu ne mogu videti. Ako neko očekuje da drugi ljudi treba da brinu o njegovoj koristi, tako da u tome ne nalaze nikakvu svoju ličnu korist, zar ovakvog čoveka, poznavaoca sveta, ne pitamo obično: Mislite li vi da će se to do­ goditi zbog vaših lepih očiju? Onda reci gospođe E. L. u snu: „Vi ste uvek imali tako lepe oči" ne znače ništa drugo do: Vama su ljudi uvek sve činili iz lju­ bavi; vi ste sve imali badava. Istina je, naravno, su­ protno: Ja sam skupo platio sve što god su mi dru­ gi možda dobro učinili! Mora da sam u sebi stvorio utisak da sam juče kola, kojima me je prijatelj od­ vezao kući, dobio zabadava. U stvari, prijatelj kod koga smo juče bili u go­ stima, često me je načinio svojim dužnikom. Tek ne­ davno sam priliku da mu se za to odužim propustio neiskorišćenu. On ima jedan jedini poklon od mene, jednu antičku pliticu, na kojoj su svuda unaokolo naslikane oči, jedan takozvani occhiale za odbranu od „malocchia"1. On je uostalom očni lekar. Ja sam se te iste večeri raspitivao o jednoj pacijentkinji kojoj sam bio preporučio da ode u njegovu ordinaciju da bi joj odredio naočare. Kao što primećujem, dovedeni su u novu vezu gotovo svi delovi sadržaja sna. Ali, držeći se konzekventnosti, mogao bih još da upitam: Zašto se u snu iznosi na sto baš spanać? Zato što spanać podseća na jednu malu scenu koja se odigrala nedavno za našim porodičnim stolom kada se jedno dete — upravo ono koje možemo hvaliti zbog njegovih lepih očiju — usprotivilo da jede spanać. Ja sam se isto tako po­ našao kao dete: spanać je neko vreme za mene pred­ stavljao pravu odvratnost sve dok se moj ukus ka­ snije nije izmenio te sam ovo jelo uvrstio među Occhiale — italijanski naočari. Malocchio = urok. Da­ kle: protiv uroka (Prim. prev.).
20*
1

dužan.

Vi nas vodite u život, i ostavljate siromaha da bude

308

°

sn

«

ci snu

309

svoja najomiljenija jela. Pominjanje ovoga jela na ovaj način uspostavlja približavanje između moje mladosti i mladosti moga deteta. „Budi zadovoljan što imaš spanać", doviknula je majka tom malom sladokuscu. „Ima dece koja su bila veoma zadovoljna sa spanaćem." I tako me to podseća na dužnosti ro­ ditelja prema njihovoj deci. Geteove reci: ,,lhr fuhrt ins Leben uns hinein, Ihr lasst den Armen schuldig werden" u ovoj vezi pokazuju jedan novi smisao. Ovde ću se zaustaviti da bih pregledao dosada­ šnje rezultate analize sna. Idući za asocijacijama koje su se vezivale na pojedine elemente sna istrgnute iz svoje sadržine, ja sam došao do jednog niza misli i sećanja u kojima moram da prepoznam dragocena ispoljavanja svoga duševnog života. Ovaj materijal, koji je pronađen analizom sna, stoji u bliskom od­ nosu prema sadržaju sna; ali je ipak taj odnos ta­ kav da ovo što je nanovo pronađeno ja nikad ne bih mogao zaključiti iz sadržaja sna. San je bio bez afek­ ta, nepovezan i nerazumljiv; dok razvijam misli koje se nalaze iza sna osećam aktivne i dobro utemelje­ ne pokrete afekta; misli same sklapaju se izvrsno u logički povezane lance u kojima se neke predstave kao centralne nekoliko puta pojavljuju. Ovakve pred­ stave koje same nisu zastupljene u snu u našem primeru su kontrasti između samoživ •— nesamoživ, elementi biti dužan i raditi zabadava. U tkivu koje se analizi otkriva mogao bih da konce jače stegnem i onda bih mogao pokazati da se oni svi stiču u jed­ nom čvoru; ali me u tome da ovaj rad izvršim javno sprečavaju obziri privatne prirode, nikako naučne. Ja bih morao suviše odati što je bolje da ostane moja tajna, pošto sam na putu ka ovom rešenju svašta sebi objasnio što vrlo nerado samome sebi priznajem. Ali, zašto nisam radije izabrao jedan drugi san čija je analiza pogodnija za iznošenje, tako da bih mogao probuditi bolje ubeđenje za smisao i sadržaj i vezu materijala koji je analizom pronađen? Odgovor gla­

si: zato što će svaki san s kojim želim da se bavim voditi istim stvarima koje se teško iznose i dovesti me u istu neophodnu potrebu da budem diskretan. Tu teškoću ne bih mogao izbeći ni onda kad bih neki drugi san izložio analizi, osim ako bi prilike dopu­ stile da bez ikakve štete po one koji u mene imaju poverenja ostavim svako prikrivanje. Shvatanje koje mi se već sada nameće ide u pravcu da je san neka vrsta zamene za one tokove misli koji su puni afekata i smisla, do kojih sam došao posle završene analize. Ja još ne poznajem proces koji je iz ovih misli stvorio san, ali uviđam da je nepravda da ovaj proces smatram čisto telesnim t psihički beznačajnim procesom koji je nastao izolovanom aktivnošću pojedinih grupa moždanih će­ lija probuđenih iz sna. Još dve stvari treba da zapamtim: da je sadržaj sna mnogo kraći nego što su misli koje proglašavam njegovom zamenom, i da je analiza kao izazivača sna otkrila jedan nevažan događaj koji se odigrao one večeri pre snevanja. Razume se da neću izvesti jedan tako dalekose­ žan zaključak ako imam pred sobom tek jednu jedi­ nu analizu sna. Ali ako mi je iskustvo pokazalo da praćenjem asocijacija bez kritike od svakog sna mogu doći do jednog takvog lanca misli, pod čijim se ele­ mentima sastojci sna ponovo vraćaju i koji su među sobom povezani korektno i smisaono, onda će se sva­ kako napustiti neznatno očekivanje da bi se prvi put primećene međusobne veze mogle pokazati kao čist slučaj. Onda osećam da sam u pravu da ovaj novi uvod fiksiram davanjem imena. San, koji je preda mnom u sećanju, upoređujem sad sa pripadajućim materijalom koji je pronađen analizom, pa prvi na­ zivam manifestnom sadržinom sna, a drugi — najpre bez daljeg odvajanja — latentnom sadržinom sna. Sad se nalazim ispred dva nova problema koja dosad nisu formulisana: 1) koji je to psihički proces koji je latentnu sadržinu sna preveo u manifestnu sadržinu koja mi je poznata iz sećanja; 2) koji je to motiv, ili motivi koji su zatražili ovakvo prevode-

310

O snu

O snu

31t

nje. Proces pretvaranja iz latentne u manifestnu sadržinu sna nazvaću radom sna. Suprotnost ovom ra­ du koji obavlja suprotno pretvaranje, već poznajem kao rad na analizi. O ostalim problemima sna, pi­ tanjima o izazivačima sna, o poreklu materijala sna, o eventualnom smislu sna, i funkciji snevanja, i o razlozima zaboravljanja sna, ja neću raspravljati na manifestnoj sadržini sna, nego na novostečenom la­ tentnom sadržaju sna. Pošto sve protivrečne kao i sve netačne podatke o snevanju u literaturi svodim na nepoznavanje latentnog sadržaja sna koji treba otkriti tek analizom, pokušaću da odsad što je mo­ gućno pažljivije, izbegavam brkanja manifestnog sna sa latentnim mislima sna.

III Pretvaranje latentnih misli sna u manifestnu sadržinu sna zaslužuje našu punu pažnju kao primer pretvaranja jednog psihičkog materijala koji nam je najpre postao poznat iz jednog načina izražavanja u drugi, iz jednog načina izražavanja koji nam je bez daljeg razumljiv, u jedan drugi u čije razumevanje možemo prodreti tek preko uvoda i napora, mada se i on mora priznati kao funkcija naše duševne aktiv­ nosti. S obzirom na odnos između latentne sadržine sna prema manifestnoj sadržini sna snovi se mogu podeliti na tri kategorije. Mi najpre možemo razli­ kovati takve snove koji su smisaoni i ujedno ra­ zumljivi, to jest, koji bez ikakve dalje prepreke mo­ gu biti uvršteni u naš duševni život. Takvih snova ima mnogo; oni su većinom kratki i izgledaju nam uglavnom malo značajni, pošto ne sadrže ništa što bi izazivalo začuđenost i neobičnost. Njihovo pojav­ ljivanje uostalom predstavlja jedan snažan argu­ ment protiv učenja koje veli da san postaje izolovanom delatnošću pojedinih grupa moždanih ćeli-

ja; nedostaju im svi karakteristični znaci smanjene ili raskomadane duševne delatnosti, pa ipak im kao snovima nikad ne prigovaramo i ne mešamo ih sa produktima budnog stanja. Drugu grupu sačinjavaju oni snovi koji su, doduše, u sebi povezani i koji ima­ ju jasan smisao, ali koji deluju iznenađujuće, pošto ne znamo kako da ovaj njihov smisao smestimo u na­ šem duševnom životu. Takav jedan slučaj, na pri­ mer, postoji ako sanjamo da je neki naš dragi rođak umro od kuge, dok nam nije poznat nikakav razlog za jedno takvo očekivanje, zabrinutost ili pretpostav­ ku, pa se onda u čudu pitamo: kako samo dolazim na tu ideju? U treću grupu spadaju, najzad, oni sno­ vi koji nemaju ni jedno ni drugo, ni smisao ni ra­ zumljivost, koji izgledaju nepovezani, zbrkani i be­ smisleni. Pretežna većina produkata našeg snevanja pokazuje ove karakteristike koje su dovele do toga da se snovi nipodaštavaju i utemeljili medicinsku teoriju o ograničenoj duševnoj aktivnosti. Naročito što u dužim i komplikovanijim kompozicijama sna samo retko kada primećujemo odsustvo najjasnijih znakova inkoherencije. Suprotnost između manifestne i latentne sadrži­ ne sna očigledno ima značenje samo za snove druge, a još tačnije, za snove treće kategorije. Tu se nala­ ze zagonetke koje nestaju tek onda kad manifestni san zamenimo latentnom sadržinom misli, i na jed­ nom primeru ovakve vrste, na jednom zbrkanom ne­ razumljivom snu, mi smo izveli i analizu sna, koju smo u prethodnom odeljku izneli. Ali mi smo protiv očekivanja naišli na motive, koji su nam zabranili potpuno upoznavanje sa latentnim mislima sna, i ponavljanjem istoga iskustva mogli bismo biti do­ vedeni do pretpostavke da između nerazumljivog i zbrkanog karaktera sna i poteškoća pri saopštavanju misli sna postoji bliska i zakonita povezanost. Pre nego što ispitamo prirodu ove povezanosti, biće ko­ risno ako svoje interesovanje posvetimo lakše razum­ ljivim snovima prve kategorije, u kojima se pokla­ paju manifestna i latentna sadržina, gde dakle izgle­ da da je ušteđen rad sna.

312

O snu

O snu

313

Istraživanje ovih snova preporučuje se i sa jed­ nog drugog gledišta. Snovi dece su naime te vrste, dakle smisaoni i ne izazivaju čuđenje sna — uzgred budi rečeno — daje jedan nov prigovor protiv svođe­ nja sna na disocijarnu delatnost mozga u spavanju; jer zašto bi ovakvo smanjenje psihičkih funkcija u odra­ slih pripadalo osobenostima stanja spavanja, a u dece ne bi? Ali mi se s punim pravom možemo prepustiti očekivanju da će se objašnjenje psihičkih procesa u deteta, gde oni mogu biti bitno uprošćeni, pokazati kao neophodno potreban prethodni rad za psiholo­ giju odraslih. Izneću dakle nekoliko primera snova koje sam prikupio od dece. Jedna devoičica od 19 meseci pre­ ko dana ostaje bez hrane, jer je ujutru povraćala, i prema izjavi dadilje pokvarila je stomak od jago­ da. U noći posle ovog dana gladovanja čuli su je kako u snu viče svoje ime i uz to dostavlja: ,,Er(d)beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Papp." Ona dakle sanja da jede, i od svoga obroka ističe upravo ono što joj je, kako misli, u poslednje vreme suviše škrto dodeljivano. — Slično o jednom zabranjenom uživanju sanja jedan dečak od dvadeset i dva meseca koji je dan ranije svom ujaku morao da kao poklon ponu­ di korpicu sa svežim trešnjama, od kojih je naravno smeo samo da proba. On se budi sa radosnim reci­ ma: He(r)mann alle Kirschen aufgessen. — Jedna devojčica od tri godine i tri meseca preko dana se vozila jezerom; vožnja joj nije trajala dovoljno du­ go, jer je plakala kad je trebalo da iziđe iz čamca. Ujutru je pričala da se noću vozila jezerom, nastav­ ljala je, dakle, prekinutu vožnju. — Jedan dečak od pet godina i tri meseca nije bio baš zadovoljan pešačenjem u okolini Dahštajna; kad god bi se poja­ vila neka nova planina, on bi se raspitivao da li je to Dahštajn, i odbijao je posle toga đa pođe s osta­ lima do slapa. Njegovo ponašanje pripisivano je umo­ ru, ali je bolje objašnjeno kad je sutradan ujutru ispričao svoj san da se popeo na Dahštajn. On je oči­ gledno očekivao da će cilj toga izleta biti penjanje na Dahštajn, pa se on neraspoložio kad nije ugledao

zaželjenu planinu. U snu je nadoknadio ono što mu dan nije doneo. — Sasvim slično ponašao se san jedne šestogodišnje devojčice čiji je otac prekinuo šetnju pre postignutog cilja jer je vreme bilo poodmaklo. Na povratku pao joj je u oči jedan putokaz koji je ukazivao na jedno drugo izletište, a otac joj je obećao da će je drugi put i tamo odvesti. Idućeg jutra je svoga oca dočekala saopštenjem da je sa­ njala da je s njim bila i na jednom i na drugom mestu. Ono što je u ovim dečjim snovima zajedničko —» očigledno je. Svi ti snovi ispunjavaju želje koje su se danju pojavile i ostale neispunjene. Takvi snovi su jednostavna i neprikrivena ispunjenja želje. Ništa drugo do ispunjenje želje jeste i sledeći dečji san koji na prvi utisak nije potpuno razumljiv. Jedna devojčica od nepune četiri godine doneta je sa sela u grad zbog polijemijelitskog oboljenja, pa je prenoćila kod neke tetke koja je bila bez dece — u postelji, koja je za nju, razume se, bila preko mere velika. Sledećeg jutra pričala je kako je sanjala da joj je postelja bila suviše mala tako da u njoj nije našla mesta. Rešenje ovog sna kao sna želje odvija se odmah ako se setimo da je „biti velik" želja koju deca često izražavaju. Veličina postelje podsećala je malu hvalisavicu isu više snažno na njen mali stas: zato je ona u snu korigovala taj — njoj neprijatni — odnos i postala tako velika da joj je veliki krevet bio još uvek suviše mali. I onda kad se sadržaj dečjih snova komplikuje i postaje finiji, shvatanje sna kao ispunjenja želje" svaki put je veoma jasno. Jedan dečak od osam go­ dina sanjao je kako se s Ahilom vozi na borbenim kolima kojima upravlja Diomed. Ispostavilo se da se dan ranije udubio u čitanje grčkih junačkih priča; lako se može konstatovati da je ove junake primio kao uzor i da je zažalio što ne živi u njihovo doba. Iz ove male zbirke snova bez daljeg postaje jasan jedan drugi karakter dečjih snova: njihova povezanost sa dnevnim životom. Zelje koje se u njima ispunjavaju preostale su od dana, po pravilu od pret-

314

O snu

O snu

315

hodnog dana, a u budnom mišljenju opremljene su intenzivnim čulnim naglašavanjima. Sve što je ne­ bitno i ravnodušno, ili što detetu tako treba da iz­ gleda, to u sadržaju sna nije bilo prihvaćeno. I kod odraslih ljudi možemo prikupiti mnogobroj­ ne primere ovakvih snova infantilnog tipa koji su, kao što smo pomenuli, vrlo škrti sadržajem. Čitav niz osoba, tako, na noćni nadražaj žeđi redovno od­ govara snom da piju, koji dakle teži da nadražaj ukloni i da spavanje nastavi. U mnogih ljudi ovakve snove komoditeta nalazimo često pre buđenja — onda kad im prilazi zahtev da ustanu. Tada oni sanjaju da su već ustali, da stoje kraj umivaonika ili da se već nalaze u školi, u kancelariji i slično, gde u određeno vreme treba da budu. U" noći pre nameravanog pu­ tovanja čovek dosta često sanja da je stigao na mesto opredeljenja; pre neke pozorišne predstave, pre nekog društva san često anticipira — tako reći nestrpljivo — očekivano zadovoljstvo. Drugi put san izražava ispunjenje želje za jedan stepen indirekt­ ni je; potrebno je još uspostavljanje jednog odnosa, jedan zaključak, dakle početak rada na objašnjenju, da bi se ispunjenje želja moglo prepoznati. Tako, na primer, kad mi neki čovek priča o snu svoje mlade žene da joj je prestala menstruacija, tada moram da pomislim na to da mlada žena očekuje gravidnost ako joj je perioda izostala. Onda je saopštenje sna izjava o graviditetu, a njegov smisao jeste da ispoljava želju kao ispunjenu, da gravidnost još neko vreme izostane. Pod neobičnim i ekstremnim prili­ kama ovakvi snovi infantilnog karaktera naročito su česti. Vodič jedne polarne ekspedicije, na primer, priča da njegovi ljudi u toku prezimi]ivanja na ledu, pored monotone hrane i malih obroka redovno sa­ njaju kao deca o bogatim obedima, brdima duvana i o tome da se nalaze kod kuće. Nipošto nije redak slučaj da se iz jednog dužeg, komplikovanog i u celini zbrkanog sna stiče jedan naročito jasan deo koji sadržava očigledno ispunje­ nje želje, ali koji je zalemljen za drugi nerazumljiv materijal. Ako češće pokušavamo da analiziramo i

one snove odraslih koji su prividno neprovidni, saznaćemo često na naše iznenađenje da su ovi snovi retko kada tako jednostavni kao što su snovi dece i da iza jednog ispunjenja želje prikrivaju još i neki drugi smisao. Bilo bi, svakako, jednostavno i zadovoljavajuće rešenje zagonetaka sna kad bi nam rad na analizi eventualno omogućio da i besmislene i zbrkane snove odraslih svodimo na infantilni tip ispunjenja jedne intenzivno osećane želje iz prethodnog dana. Izgled, bez sumnje, ne odgovara ovom očekivanju. Snovi su najčešće puni najravnodušnijeg i najneobičnijeg ma­ terijala, i u njihovom sadržaju ne može se primetiti ništa od bilo kakvog ispunjenja želje. Ali, pre nego što ostavimo infantilne snove koji su neprikriveno ispunjenje želje, nećemo propustiti prili­ ku a da ne pomenemo jedan odavno zapaženi karakter sna koji se upravo u ovoj grupi pojavljuje u najči­ stijem obliku. Svaki od ovih snova mogao bih zameniti jednom željenom rečenicom: „Ah, kad bi ova vožnja na jezeru potrajala duže!" — „Samo da sam se već umio i obukao!" — „Da sam samo mogao zadržati one trešnje umesto što sam ih predao uja­ ku!" Ali san daje više od ovog optativa. On poka­ zuje želju kao već ispunjenu, predstavlja ovo ispu­ njenje kao realno i prisutno, i materijal predstav­ ljanja sna sastoji se u pretežnoj meri — ako ne i isključivo — od situacija i najčešće vizuelnih slika. I u ovoj grupi se ne primećuje kao da u potpunosti nedostaje neka vrsta promene — koju možemo ozna­ čiti kao rad sna —: Jedna misao koja stoji u optati­ vu zamenjena je jednim posmatranjem u prezentu.

IV Bićemo skloni da pretpostavimo da je ovakvo preobraćanje u jednu situaciju izvršeno i pri zbrka­ nim snovima, mada ne možemo znati da li ih je i

316

°

sn

«

ovde pogodio optativ. Primer sna koji smo na samom početku naveli, u čijoj smo analizi otišli malo dalje, daje nam svakako na dva mesta povod da tako ne­ što možemo naslutiti. U analizi se događa da se moja žena za stolom bavi drugim ljudima pri čemu se ja osećam neprijatno; san od toga zadržava tačnu su­ protnost, da se, naime, osoba koja zamenjuje moju ženu, obraća sasvim prema meni. A za koju želju može i jedan neprijatan doživljaj dati bolji povod nego za želju da se dogodilo suprotno od onoga što san sadržava kao izvršeno? U potpuno sličnom od­ nosu nalazi se gorka misao u analizi da ništa nisam uradio zabadava — prema recima žene u snu: Vi ste uvek imali tako lepe oči. Jedan deo suprotnosti iz­ među manifestne i latentne sadržine sna mogao bi se, dakle, svesti na ispunjenje želje. Ali još više pada u oči jedno drugo delo rada sna, kojim se stvaraju inkoherentni snovi. Ako na bilo kom primeru uporedimo broj predstavnih ele­ menata ili obim zabeležaka kod sna i kod misli sna, do kojih vodi analiza, i od kojih nalazimo traga u snu, onda ne možemo sumnjati u to da je rad sna ovde ostvario vanredno zgušnjavanje ili sažimanje. O razmeri ovog sažimanja najpre nismo u mogućno­ sti da stvorimo sud; ali nam ono imponuje utoliko više ukoliko smo dublje prodrli u analizu sna. Tu onda nećemo naći nijedan elemenat sadržine sna od kojeg ne bi išli asocijacioni konci u dva ili više pra­ vaca, nikakvu situaciju koja ne bi bila sastavljena od dva ili više utisaka i doživljaja. Jednom sam, na pri­ mer, sanjao o nekakvom plivačkom basenu u kome su se kupači kretali u svima pravcima; na jednom mestu na ivici basena stajala je osoba koja se nagnu­ la prema nekoj drugoj osobi koja se kupala, kao da želi da je izvuče napolje. Situacija je bila sastav­ ljena od sećanja na jedan događaj iz doba puberteta i od dve slike od kojih sam jednu video kratko vreme pre ovog sna. Obe slike bile su jedna o iznena­ đenju na kupanju iz Svindovog (Schwind) ciklusa Meluzina (vidi kupače koji beže na sve strane) a dru­ ga je predstavljala sliku potopa, delo jednog italijan-

O snu

317

skog majstora. A mali doživljaj se sastojao u tome što sam mogao posmatrati kako je u školi plivanja neki učitelj plivanja pomogao jednoj dami da iziđe iz vode, jer je bila zakasnila a došlo je vreme za kupa­ nje muškaraca. — Situacija u primeru koji sam oda­ brao za analizu vodi me prilikom analize malom nizu sećanja od kojih je svako ponešto doprinelo sadržini sna. Pre svega, tu je ona mala scena iz vremena moje prosidbe, o kojoj sam već govorio; stisak ruku pod stolom, koji se onda dogodio, za san je dao detalj „ispod stola", koji kasnije moram uvrstiti u sećanje. O nekom „okretanju prema meni" tada, naravno, nije bilo ni govora; iz analize znam da je ovaj ele­ menat ispunjenje želje kroz suprotnost, i ono pripa­ da ponašanju moje žene za „Table d'hote". Iza ovog recentnog sećanja krije se, međutim, sasvim slična ili mnogo značajnija scena iz vremena naše veridbe, koja nas je razdvojila za čitav jedan dan. Prisnost da se ruka stavi na koleno pripada potpuno različitoj po­ vezanosti i sasvim drugim osobama. Ovaj elemenat sna postaje sam ponovo polazna tačka za dva naro­ čita niza sećanja itd. Materijal iz misli sna koji se prikuplja za stva­ ranje situacije o snu mora biti, prirodno već unapred upotrebljiv za ovu primenu. Za ovo je potrebna jed­ na, ili više zajedničkih crta koje postoje u svim kom­ ponentama. Rad sna onda postupa kao što postupa Francis Galton pri stvaranju svojih porodičnih foto­ grafija. Rad sna sad pokriva razne komponente kao da su jedna iznad druge; onda se ono što je zajednič­ ko — jasno ističe u zajedničkoj slici, a pojedinosti koje jedna drugoj protivreče gotovo da jedna drugu brišu. Ovaj postupak stvaranja jednim delom obja­ šnjava i nestalna određivanja naročite nerazgovetnosti tako mnogih elemenata u sadržaju sna. Tuma­ čenje sna, oslanjajući se na ovo zapažanje, daje sledeće pravilo: Gde se u analizi izvesna neodređenost može rastaviti u jedno „ili-ili", tamo treba ovo da za tumačenje zamenimo jednim ,,i" i svaki član al­ ternative treba da uzmemo kao nezavisni završetak niza misli.

318

O snu

O snu

3ig

Gde između misli sna ne postoji ovakvo zajed­ ničko tamo se rad sna trudi da takvo zajedničko stvo­ ri, da bi omogućio zajedničko prikazivanje u snu. Najlakši put da se dve misli sna koje još ništa zajed­ ničko nemaju jedna drugoj približe sastoji se u tome da se jezički izraz za jednu misao izmeni, pri čemu joj eventualno dolazi u susret i druga misao preko odgovarajućeg prelivanja u jedan drugi izraz. To je sličan proces kao pri kovanju rima, pri čemu istoglasnost zamenjuje ono zajedničko za čim se traga. Priličan deo rada sna sastoji se u stvaranju takvih među-misli koje često izgledaju veoma duhovite, ali su često i nategnute; te misli dopiru od zajedničkog predstavljanja u sadržini sna pa sve do misli sna koje se razlikuju po obliku i suštini, ali su motivisane po­ vodima za san. I u analizi našeg primera sna ja na­ lazim da postoji jedan ovakav slučaj preoblikovanja jedne misli u cilju poklapanja sa jednom drugom mišlju koja je ovoj u suštini strana. Pri nastavljanju analize ja naime nailazim na misao: I ja bih jednom hteo da imam nešto zabadava; ali ovaj oblik je ne­ upotrebljiv za sadržinu sna. Zato on biva zamenjen jednim drugim oblikom: Ja bih želeo da nešto uži­ vam a da nemam „troškova". Reč troškovi sad sa svo­ jim drugim značenjem spada u krug predstava oko Table d'hote i ona može da nađe, da bude predstav­ ljena u spanaću koji se u snu iznosi na sto. Kad se kod nas iznese na sto neko jelo koje deca odbijaju, onda majka najpre pokušava da bude blaga i zahteva od dece: Probajte samo malo. To što rad sna ovu dvosmislenost reci tako bezobzirno iskorišćava, izgle­ da doduše neobično ali se pri bogatijem iskustvu po­ kazuje kao nešto što se sasvim obično dešava. Pomoću rada sna na sažimanju objašnjavaju se takođe pojedini sastojci njegove sadržine koji su ka­ rakteristični samo za njega i koji se u budnom pred­ stavljanju ne nalaze. To su skupne i mesovite osobe i neobične mesovite tvorevine, stvaranja koja se mogu uporediti sa kompozicijama životinja u orijentalnoj narodnoj fantaziji, ali koje su u našem mišljenju već postale ukočene jedinice, dok se kompozicije sna uvek

iznova stvaraju u neiscrpnom bogatstvu. Svako zna za takve tvorevine iz svojih sopstvenih snova; načini kako se one stvaraju veoma su raznovrsni. Ja mogu da sastavim jednu osobu tako što ću joj dati crte jedne ili druge osobe, ili tako što ću joj dati stas jed­ ne osobe a pri tome u snu misliti na ime one druge, ili mogu da jednu osobu predstavim vizuelno ali da je stavim u situaciju koja se dogodila sa onom dru­ gom osobom. U svima ovim slučajevima sastavljanje raznih osoba u jednog jedinog zastupnika u sadržini sna jeste smisaono, ono treba da znači jedno ,,i", „kao", izjednačenje originalnih osoba u izvesnom po­ gledu, koje može i u samom snu biti pomenuto. Ali po pravilu ovu zajedničnost stopljenih osoba treba potražiti tek analizom i ona je u sadržini sna nazna­ čena upravo samo stvaranjem skupne osobe. Ista raznovrsnost u načinu stvaranja i isto pra­ vilo pri rešavanju važi i za neizmerno bogate sadrža­ jem mesovite tvorevine sadržine sna, za koje svaka­ ko ne treba da navodim primere. Njihova neobičnost se sasvim gubi ako se odlučimo da ih ne stavimo u isti red sa objektima percepcije u budnom stanju, nego se setimo da one predstavljaju rad sažimanja sna i da u pogodnom skraćivanju ističu jedan zajednički karakter ovako kombinovanih objekata. Zajedničnost treba i ovde većinom zameniti analizom. Sadržaj sna tako reći kazuje samo: Sve ove stvari imaju zajed­ ničko jedno X. Rastavljanje ovakvih mešovitih tvo­ revina analizom često najkraćim putem vodi do zna­ čenja sna. Tako sam jednom sanjao da sa jednim od svojih ranijih profesora na univerzitetu sedim u istoj klupi koja sred ostalih klupa odjednom počinje brzo da se kreće unapred. To je bila kombinacija od slu­ šaonice i pokretnog trotoara (Trottoir roulant). Pre­ lazim preko daljeg praćenja ove misli. — Drugi put sedim u vagonu i na krilu držim neki predmet koji ima oblik cilindra (šešira) ali koji se sastoji od pro­ vidnog stakla. Situacija me smesta podseća na poslo­ vicu: Sa šeširom u ruci čovek prolazi kroz ceo svet. Stakleni cilindar podseća na kratkim zaobilaznim putevima na Auerovu svetlost, i ja ubrzo znam da bih

320

O snu

O snu V

321

mogao stvoriti jedan pronalazak koji će me načiniti ovako bogatim i nezavisnim kao što je mog zemljaka, doktora Auera iz Velsbaha načinio njegov pronalazak, i da bih onda mogao da putujem umesto da ostajem u Beču. U snu ja putujem sa svojim pronalaskom — šeširom-cilindrom od stakla koji se svakako još ne upotrebljava. — Rad sna naročito voli da predstavi dve predstave koje su među sobom u suprotnim od­ nosima, istom mešovitom tvorevinom, tako, na primer, kad neka žena u snu vidi samu sebe kako nosi visoko u ruci struk cveća, onako kao što je predstav­ ljen anđeo na slikama Bogorodičnih Blagovesti (ne­ vinost — Marija je njeno ime), a struk je posut krup­ nim belim cvetovima koje su slične kamelijama (su­ protnost nevinosti: Dama s kamelijama). Priličan deo onoga što smo saznali o sažimanju sna može se obuhvatiti ovom formulom: svaki od elemenata sadržaja sna predeterminisan je materi­ jalom misli sna, on ne svodi svoje poreklo iz poje­ dinačnog elementa misli sna nego iz čitavog niza mi­ sli sna koje u ovima ne moraju biti jedna pored dru­ ge nego mogu pripadati naj različitij im oblastima tki­ va sna. Elemenat sna je u pravom smislu zastupni­ štvo u sadržaju sna za celokupan ovaj disparatan ma­ terijal. Ali analiza otkriva i jednu drugu stranu ovog složenog odnosa između sadržine sna i misli sna. Kao što od svakog elementa sna vode veze ka više misli sna, tako je po pravilu jedna misao sna zastupljena sa više od jednog elementa sna; asocijacione niti ne konvergiraju prosto od misli sna ka sadržini sna, nego se ukrštaju na tom putu mnogostruko i protkavaju. Pored pretvaranja jedne misli u situaciju („dra­ matizacije"), sažimanje je najvažnija i najosobenija karakteristika rada sna. Ali o jednom motivu koji bi primoravao na jedno ovakvo zbijanje sadržine, nije nam najpre ništa otkriveno.

U komplikovanim i zbrkanim snovima koji nas sada zanimaju ne može se celokupni utisak o nesličnosti između sadržine sna i misli sna svesti na saži­ manje i dramatizovanje. Postoje svedočanstva o delatnosti jednog trećeg faktora i ona zaslužuju da se brižljivo prikupe. Kad sam analizom stigao do poznavanja misli sna, ja pre svega primećujem da manifestna sadržina sna obrađuje sasvim druge materijale nego latentna. To je naravno samo spoljašnji izgled koji se pri tačnijem istraživanju gubi, jer najzad nalazim da je celokupna sadržina sna izvedena u mislima sna, i da su gotovo sve misli sna ponovo zastupljene sadržinom sna. Ali ipak nekakva razlika je ostala. Sto je u snu naširoko i jasno prikazano kao suštinska sadrži­ na, to se posle analize mora zadovoljiti jednom kraj­ nje podređenom ulogom među mislima sna, i ono što po kazivanju mojih osećaja među mislima sna ima pravo na najveću pažnju, njegov predstavni materi­ jal se u sadržini sna ili uopšte ne nalazi, ili je zastup­ ljen nekom dalekom aluzijom u jednom nejasnom regionu sna. Ovu činjenicu mogu opisati ovako: Za vreme rada sna psihički intenzitet sa misli i predsta­ va kojima opravdano pripada prelazi na druge koji po mome sudu nemaju nikakvo pravo na takvo isti­ canje. Nijedan drugi proces ne doprinosi toliko tome da se smisao sna sakrije i da mi vezu između sadr­ žine sna i misli sna čini nejasnom. Za vreme ovog procesa, koji želim da nazovem pomeranjem sna, vi­ dim da se i psihički intenzitet, značenje ili sposob­ nost misli za afekte pretvaraju u čulnu živahnost. Ono što je u sadržini sna najjasnije izgleda mi bez daljeg kao najvažnije; ali baš u nejasnom elementu sna mogu često prepoznati naj direktni jeg potomka bitne misli sna. Ono što sam nazvao pomeranjem sna mogao bih označiti i kao pridavanje nove vrednosti psihičkim vrednostima. Ali ja fenomen nisam iscrpno ocenio ako ne dodam da ovaj rad na pomeranju ili pridava21 Frodd. Odabrana dela, VII

•MM

322

O snu

O snu

090

nju nove vrednosti vrlo promenljivo učestvuje u po­ jedinim snovima. Postoje snovi koji su se ostvarili gotovo bez ikakvog pomeranja. To su u isto vreme smisaoni i razumljivi snovi, onako kao što smo na primer upoznali neprikrivene snove želja. U ostalim snovima jedan deo misli sna više nije zadržao vrednost koja mu je sopstvena, ili se sve što je bitno iz misli sna pokazuje kao zamenjeno sporednim. A iz­ među toga može se prepoznati najpotpuniji red prelaza. Ukoliko je jedan san tamniji i zbrkaniji, utoli­ ko u njegovom stvaranju veći udeo možemo pripisati faktoru pomeranja. Naš primer koji smo odabrali za analizu pokazu­ je bar onoliko od pomeranja što njegova sadržina iz­ gleda drukčije centrirana nego što su misli sna. Na prvo mesto u sadržini sna probija se jedna situacija kao da mi neka žena daje ohrabrenje; glavno težište u mislima sna počiva na želji da jednom uživam u nesebičnoj ljubavi koja „ništa ne staje", i ova ideja krije se iza fraze o lepim očima i daleke aluzije „spanać". Ako analizom osujetimo pomeranje sna, dolazi­ mo do sasvim pouzdanih obaveštenja o dva veo­ ma osporena problema sna: o izazivačima sna i o povezanosti sna sa budnim životom. Postoje snovi koji neposredno otkrivaju svoje vezivanje za doživ­ ljaje prethodnog dana; u drugim snovima ne može se otkriti nikakav trag o jednom takvom odnosu. Ako sad uzmemo u pomoć analizu, možemo pokazati da se svaki san bez mogućeg izuzetka vezuje za jedan utisak iz poslednjih dana — verovatno je pravilnije reći: poslednjeg dana pre sna (dana snevanja). Uti­ sak kome pripada uloga izazivača sna može biti tako značajan da nas ne čudi ako se njim bavimo u bud­ nom stanju, i u tom slučaju mi za san s pravom ka­ žemo da on nastavlja najvažnije interesovanje iz budnog života. Ali obično je on, ako se u sadržini sna nalazi jedan odnos prema dnevnom utisku, tako ne­ znatan, beznačajan i dostojan zaborava, da ga se bez izvesnog napora ne možemo čak ni setiti. Tada iz­ gleda da se sadržina sna sama, i onde gde je san po-

vezan i razumljiv, bavi najbeznačajnijim sitnicama koje bi bile nedostojne našeg interesovanja u budnom . stanju. Priličan deo preziranja sna izvodi se iz ovog davanja prednosti onom što je ravnodušno i ništav­ no u sadržini sna. Analiza ruši izgled na kome se zasniva ovaj pre­ zrivi sud. Tamo gde sadržina sna jedan indiferentan utisak iznosi u prvi plan kao izazivača sna, tu analiza redovno pokazuje da postoji jedan značajan, s pra­ vom uzbuđujući doživljaj, koji se zamenjuje ravno­ dušnim doživljajem, s kojim je uspostavio izdašne asocijativne veze. Gde je materijal sna beznačajan i gde obrađuje neinteresantan predstavni materijal, tamo analiza otkriva mnogobrojne spoj ne puteve, po­ moću kojih je povezano ovo bez vrednosti s onim što je od najveće vrednosti u psihičkom procenjivanju pojedinca. To su samo akti pomeranja kad umesto utiska koji s pravom nadražuje u sadržaj sna bude primljen indiferentni utisak, umesto materijala koji je s pravom interesantan — u sadržaj sna bude prim­ ljen ravnodušni materijal. Ako sad na pitanje o iza­ zivačima sna i o vezi snevanja odgovorimo svako­ dnevnim jurenjem za novim shvatanjima koja smo stekli zamenom manifestnog sadržaja sna latentnim sadržajem, onda moramo reći: san se nikad ne bavi stvarima koje nisu dostojne ni danja da nas zabave, i sitnice koje nas danju ne snalaze nisu takođe u stanju da nas prate na spavanje. Koji je izazivač sna u primeru koji smo odabrali za analizu? Doživljaj zaista beznačajan, da mi je je­ dan prijatelj pomogao besplatnom vožnjom kolima. Situacija Table d'hote u snu sadržava aluziju na ovaj indiferentni povod, jer ja sam u razgovoru uporedio kola s taksijem sa Table d'hote. Ali ja mogu da pomenem i značajan doživljaj koji biva zastupljen ovim beznačajnim doživljajem. Nekoliko dana ranije ja sam izdao neku veću sumu novaca za jednu osobu svoje porodice koja mi je bila draga. Nikakvo čudo, kaže se u mislima sna; kad bi mi ta osoba bila za to zahvalna, onda ova ljubav ne bi bila „besplatna". Što sam nedavno sa dotičnim rođakom načinio više vo21*

324

O snu

O snu VI

325

žnji kolima omogućava jednoj vožnji kolima s mojim prijateljem da me podseti na moje odnose prema onoj drugoj osobi. — Indiferentni utisak koji ovakvim po­ vezivanjima postaje izazivač sna podleže još jednom uslovu koji ne važi za stvarni izvor sna; on svaki put mora da bude recentan, mora da dolazi od dana pre snevanja. Ne mogu ostaviti temu o pomeranju sna a da se ne setim jednog neobičnog procesa pri stvaranju sna pri kome efikasno sarađuju i sažimanje i pomeranje. Već prilikom sažimanja upoznali smo se sa slu­ čajem da se dve predstave u mislima sna, koje ima­ ju nešto zajedničko, jednu dodirnu tačku, u snu zamenjuju mešovitom predstavom, u kojoj jedno jasni­ je jezgro odgovara onom što je zajedničko, a neja­ sna sporedna određenja odgovaraju osobenostima i jednog i drugog. Ako se ovom sažimanju pridruži još pomeranje, onda ne dolazi do stvaranja jedne mešovite predstave, nego do jednog srednjeg zajedničkog, koje se prema pojedinim elementima odnosi kao re­ zultanta u paralelogramu sila prema svojim kompo­ nentama. U, sadržini jednog od mojih snova govori se na primer o jednoj injekciji propilena. U analizi do­ lazim najpre samo do jednog indiferentnog doživlja­ ju koji deluje kao izazivač sna, u kome igra ulogu amilen. Zamenu amilena s propilenom ne mogu još opravdati. Ali u krug misli istog sna spada i moje sećanje na prvu posetu u Minhenu gde su mi pale u oči propileje. Bliže okolnosti analize preporučuju mi da pretpostavim da je delovanje drugog kruga predstava na prvi krug skrivilo pomeranje sa ami­ lena na propilen. Propilen je tako reći srednja pred­ stava između amilena i propileja i zato je kao neki kompromis istovremenim sažimanjem i pomeranjem dospela u sadržaj sna. Još snažnije nego pri sažimanju javlja se pri radu na pomeranju potreba da potražimo motiv za ova zagonetna nastojanja rada sna.

Ako uglavnom misli sna treba staviti na teret radu na pomeranju, ako ih ne nalazimo ili ne prepo­ znamo u sadržini sna — a da ne saznamo za motiv jednog takvog izopačen ja —, onda nas jedan drugi i blaži način pretvaranja koji se vrši sa mislima sna vodi otkrivanju jednog novog, ali lako razumljivog rada sna. Jer najbliže misli sna koje analizom razvi­ jamo padaju često u oči svojim neobičnim predstav­ ljanjem; izgleda kao da nisu date u trezvenim jezičkim oblicima kojima se naše mišljenje najradije služi, nego su, naprotiv, predstavljene na simbo­ lički način parabolama i metaforama, kao u pesničkom jeziku punom slika. Nije teško naći motiva­ ciju za ovaj stepen povezanosti u izrazu misli sna. Sadržina sna se većim delom sastoji od očiglednih si­ tuacija; misli sna moraju, dakle, najpre pretrpeti neko doterivanje koje će ih načiniti upotrebljivim za ovaj način prikazivanja. Postavimo se otprilike pred zadatak da rečenice jednog političkog uvodnog član­ ka ili jedne odbrane u sudnici zamenimo nizom crta­ nih slika, i onda ćemo lako shvatiti promene na koje primorava rad sna obzir prema mogućnosti predstav­ ljanja u sadržini sna. Među psihičkim materijalom misli sna nalaze se redovno sećanja na upečatljive doživljaje — ne baš retko iz detinjstva —, koji su dakle sami shvaćeni kao situacije sa većim delom vizuelnom sadržinom. Gde god je to mogućno, ovaj sastavni deo misli sna vrši određujući utisak na oblikovanje sadržine sna, tako što tako reći deluje kao tačka kristalizacije pri­ vlačno i raspoređujući na materijal misli sna. Situ­ acija sna često je samo modifikovana i zbog umetanja komplikovana reprodukcija jednog takvog doživljaja punog utisaka; ali verne i nepomešane reprodukcije realnih scena san donosi samo retko kada. Ali se sadržaj sna ne sastoji isključivo iz situa­ cije, nego uključuje i nesjedinjene fragmente vizuelnih slika, govora pa čak i komade neizmenjenih misli. Stoga će možda delovati podstrekavajuće ako na naj-

326

O snu

O snu

32?

zbijeniji način pregledamo sredstva predstavljanja koja radu sna stoje na raspolaganju, da bi na osobeni način izražavanja reprodukovao misli sna. Misli sna za koje saznajemo analizom pokazuju se kao psihički kompleks najzamršenije građe. Delovi toga kompleksa stoje među sobom u najraznovrsni­ jim logičkim relacijama; oni stvaraju prednju stranu i pozadinu, uslove, udaljavanja, objašnjavanja, doka­ zivanja i prigovore. Gotovo redovno pored jednog toka misli stoji njegov kontradiktorni deo. Ovom ma­ terijalu ne nedostaje nijedna od karakteristika koje su nam poznate od budnog mišljenja. Ako sad od svega toga treba da postane san, onda ovaj psihički materijal podleže jednom presovanju koje ga izdašno zbija (sažma), jednom unutrašnjem rasparčavanju i pomeranju koje tako reći stvara nove površine, i jednom selektornom delovanju najsposobnijih delova za stvaranje situacije. S obzirom na genezu ovog ma­ terijala jedan ovakav postupak zaslužuje naziv „re­ gresije". Logičke veze koje su dosad psihički mate­ rijal držale zajedno gube se sad prilikom ovog pre­ tvaranja u sadržinu sna. Rad sna tako reći preuzima na obradu samo stvarni sadržaj misli sna. Prepušta se radu na analizi da uspostavi vezu koju je rad sna prekinuo. Izražajna sredstva sna treba dakle smatrati skromnim u poređenju sa našim misaonim govorom, ali san ipak ne treba da se u potpunosti odrekne vra­ ćanja logičkih relacija među mislima sna; naprotiv, njemu dosta često uspeva da ih zameni formalnim ka­ rakteristikama svoga sopstvenog sklopa. San, pre svega, vodi računa o nepobitnoj vezi iz­ među svih delova misli sna tako što ovaj materijal objedinjuje u jednu situaciju. On stvara logičku vezu kao približavanje u vremenu i prostoru, slično slika­ ru koji sastavlja sve pesnike za sliku Parnasa, koji nikad nisu bili zajedno na nekom planinskom vrhu, ali koji pojmovno svakako tvore jednu zajednicu. Ovaj način predstavljanja, on nastavlja u pojedino­ stima i kad dva elementa pokaže u sadržaju sna bli­ zu jedan do drugog, garantu je za jednu naročitu i

blisku vezu između elemenata koji im u mislima sna odgovaraju. Ovde, uostalom, treba napomenuti da svi snovi, produkovani iste noći, prilikom analize poka­ zuju da vode poreklo iz istog misaonog kruga. Kauzalni odnos između dve misli ostavlja se ili bez predstavljanja ili se zamenjuje dvema različito dugim delovima sna koji dolaze jedan za drugim. Ce­ sto je ovo predstavljanje obrnuto tako što početak sna donosi zaključivanje, a njegov završetak — pret­ postavku. Direktna promena jedne stvari u drugu u snu izgleda da predstavlja relaciju između uzroka i posledica. Alternativu ,,ili"-„ili" san nikad ne izražava, nego njena oba dela uzima u istu vezu kao ravnopravna. Već sam spomenuo da to„ili-ili", što se pri reproduk­ ciji sna upotrebljavaju, treba prevesti sa ,,i". Predstave koje među sobom stoje u suprotnosti, u snu se rado izražavaju istim elementom. 1 Izgleda da „ne" za san ne postoji. Opozicija između dve misli, relacija preokretanja, nalazi u snu jedno krajnje za­ nimljivo predstavljanje. Ono se izražava tako što je­ dan drugi deo sadržine sna — tako reći naknadno — biva pretvoren u njegovu suprotnost. Jedan drugi način da se izrazi protivrečnost upoznaćemo kasnije. A senzacija inhibiranog kretanja koja je tako česta u snu, služi zato da bi predstavila jednu protivreč­ nost između impulsa, jedan konflikt volje. Jednoj jedinoj među logičkim relacijama — re­ laciji sličnosti, zajedničnosti, slaganju — mehanizam stvaranja sna koristi u najvećoj meri. Rad sna se ovim slučajevima služi kao uporištima za sažimanje sna, tako što sve što ovakvo slaganje pokazuje skuplja u jednu novu jedinicu. Ovaj kratak niz grubih napomena, naravno, nije dovoljan da bi ocenio vrednost čitavog obilja formalZnačajno je da čuveni jezikoslovci tvrđe da su naj­ stariji jezici ljudi potpuno kontradiktorne suprotnosti izra­ žavali istom rečju (jak—slab; unutra—spolja i tako dalje) „Suprotni smisao prareči" (Gegensinn đer Urworte).
1

m

328

O snu

O snu

329

nih sredstava predstavljanja sna za logičke relacije njegovih misli. Pojedini snovi su u ovom pogledu iz­ rađeni tanani je ili površni je, oni su se svpga teksta koji leži pred njima držali više ili manje pažljivo, i u većoj ili manjoj meri koristili se sredstvima rada sna. U poslednjem slučaju, snovi izgledaju tamni, zbrkani, nepovezani. Ali onde gde san izgleda opip­ ljivo apsurdan, gde u svojoj sadržini uključuje oči­ glednu besmislicu, tu je on takav namerno i izražava svojim prividnim zanemarivanjem svih logičkih zahteva jedan deo intelektualne sadržine misli sna. Ap­ surdnost u snu znači protivrečnost, pogrdu i porugu u mislima sna. Pošto ovo objašnjenje izaziva najjači prigovor protiv shvatanja koje tvrdi da san postaje disocijiranom, nekritičkom duhovnom aktivnošću, ja ću ga istaći jednim primerom. Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na­ pao je u jednom članku niko manji no Gete i, kao što svi mi mislimo, neopravdano velikom žestinom. Gospodin M. je ovim napadom, naravno, uništen. On se u jednom društvu za stolom gorko žali na ovo; ali njegovo obožavanje Getea pri ovom ličnom doživlja­ ju nije dovedeno u pitanje. Ja pokušavam da malo objasnim vremenske odnose koji mi izgledaju neverovatni. Gete je umro 1832. godine. Budući da je do njegovog napada na gospodina M., prirodno, moralo doći ranije, tada je gospodin M. bio sasvim mlad čovek; čini mi se verovatnim da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja nisam siguran u kojoj smo godini sada, i tako celokupan račun postaje nejasan. Napad je, uostalom, objavljen u poznatom Geteovom članku „O prirodi." Besmislica ovog sna postaje još oštrija ako ka­ žem da je gospodin M. mlađi poslovni čovek kome su strana sva pesnička i literarna interesovanja. Ali ako se upustim u analizu ovog sna, svakako će mi poći za rukom da pokažem koliko „metoda" se krije iza ove besmislice. Svoj materijal san uzima iz tri izvora: 1) Gospodin M., koga sam upoznao u jednom društvu za stolom, molio me je jednog dana da pre-

gledam njegovog starijeg brata koji pokazuje znake poremećene duševne aktivnosti. Prilikom razgovora sa bolesnikom dogodila se neprijatna stvar da je ovaj bez ikakvog povoda doveo u nepriliku svoga brata aluzijom na njegove mladalačke ludorije. Ja sam bo­ lesnika pitao za njegovu godinu rođenja (u snu godi*na smrti) i podstakao ga na razna računanja kojima je trebalo da se dokaže njegova slaboumnost. 2) Jedan medicinski časopis koji s ponosom na naslovnoj strani nosi i moje ime primio je od jed­ nog veoma mladog recenzenta upravo poražavajuću kritiku o jednoj knjizi moga prijatelja F. u Berlinu. Ja sam zbog toga pozvao redaktora na odgovornost, koji mi je, doduše, izrazio žaljenje zbog toga, ali nije hteo da obeća da će stvar ispraviti. Posle toga sam prekinuo odnose sa časopisom i u pismu kojim sam odrekao saradnju istakao sam svoje očekivanje da naši lični odnosi neće trpeti zbog ovog slučaja. To je onaj pravi izvor sna. To što knjiga moga prijatelja nije bila primljena učinilo je na mene dubok utisak. Knjiga je prema mojoj oceni sadržavala jedno fun­ damentalno biološko otkriće koje tek sada — posle mnogo godina — počinje kolegama stručnjacima da se sviđa. 3) Malo ranije pre toga ispričala mi je jedna pacijentkinja istoriju bolesti svoga brata koji je pao u ludilo vičući „Natur, Naturi" Lekari su pomislili da ovaj usklik dolazi iz lektire onog lepog Geteovog članka i da ukazuje na bolesnikovu premorenost u njegovim studijama. Ja sam rekao da mi se čini ve­ rovatnim da uzvik „Natur" treba uzeti u onom sek­ sualnom smislu koji je kod nas poznat i manje obra­ zovanim ljudima. Činjenica što -se nesrećnik kasnije osakatio na polnim organima izgleda da je potvrdila da sam u pravu. Osamnaest godina bilo je tome bole­ sniku kad se pomenuti napad dogodio. U sadržini sna krije se iza „Ja" pre svega moj priptelj s kojim je kritika tako zlo postupila. Ja po­ kušavam da malo razjasnim vremenske odnose." Knjiga moga prijatelja bavi se, naime, sa vremen­ skim odnosima života i između ostalog i Geteovo tra-

330

O snu

O snu

331

janje života svodi na mnogostruki iznos broja dana koji su važni za biologiju. Ali ovo Ja se izjednačuje sa jednim paralitičarom („Ne znam sigurno koja je sada godina"). San dakle prikazuje da se moj prija­ telj ponaša kao paralitičar, i pri tom se raspi injava u apsurdnosti.. A misli sna ironično glase: „Naravno, on je luđak, budala, a vi ste geniji koji to bolje shvataju. Ne bi li trebalo da bude obrnuto?" — Ovo obr­ tanje je sad izdašno zastupljeno u sadržini sna tako što je Gete napao mladog čoveka, što je apsurdno, dok bi jedan sasvim mlad čovek još i danas mogao napasti velikog Getea. Ja bih tvrdio da nijedan san nije nadahnut ne­ kim drugim podstrecima osim egoističkim. J a u snu zaista ne stoji samo umesto moga prijatelja, nego i za — samog mene. Ja se identifikujem s njim pošto mi sudbina njegovog otkrića izgleda kao simbolična za prihvatanje mojih sopstvenih nalazaka. Kad bu­ dem istupio sa svojom teorijom koja ističe seksual­ nost u etiologiji psihoneurotičkih smetnji (vidi alu­ ziju na osamnaestogodišnjeg bolesnika „Natur, Natur"), ponovo ću naći istu kritiku i ja joj se već sad na isti način podsmevam. Ako sad i dalje pratim misli sna, nalazim uvek podsmeh i ruganje kao korelat apsurdnosti u snu. Pronalazak jedne napukle ovčje lobanje na Lidu kod Venecije dao je, kao što je poznato, Geteu ideju za takozvanu teoriju pršljenova lobanje. — Moj prija­ telj se hvali da je kao student izazvao buru da bi se uklonio jedan stari profesor koji je, iako nekad veo­ ma zaslužan (između ostalog i za ovaj deo uporedne anatomije), sada postao nesposoban da drži nastavu zbog staračke slaboumnosti. Agitacija koju je on podstakao otklonila je ovo zlo, da na nemačkim univer­ zitetima nije ostavljena granica starosti za akadem­ sko delovanje. — Starost ne štiti od ludorija. — U ovoj bolnici ja sam imao čast da godinama služim pod jednim primari]usom, koji je odavno bio fosi­ lan, decenij ama notorno sldbouman, ali je ipak smeo da svoj posao, pun odgovornosti, i dalje vodi. Meni se ovde nameće jedna karakteristika posle nalaska

na Lidu. — Ovom čoveku su nekad mlade kolege ispevale u bolnici prevod jednog u ono vreme omiljenog šlagera: Das hat kein Goethe g'schrieben, das hat kein Schiller g'dicht itd .. - 1

VII Još nismo došli do kraja sa ocenjivanjem vrednosti rada sna. Vidimo da smo primorani da radu sna, osim sažimanja, pomeranja i očiglednog doterivanja psihičkog materijala, treba da pripišemo još i jednu drugu delatnost, čiji se doprinos, doduše, ne može prepoznati u svim snovima. O ovom delu rada sna ne bismo hteli da govorimo opširno; želeli bismo samo da navedemo da o njegovoj suštini najlakše mo­ žemo stvoriti predstavu ako se odlučimo za pretpo­ stavku (verovatno neprikladnu): da on tek naknadno delu je na već unapred stvorenu sadržinu sna. Nje­ gov rad se onda sastoji u tome da sastavne delove tako raspoređuje da se otprilike sklapaju u jednu celinu, u kompoziciju sna. Na taj način san dobija nekakvu fasadu koja, naravno, ne pokriva njegovu sadržinu na svim stranama; pri tome dobija svoje prvo prethodno tumačenje koje biva potpomognuto umecima i neznatnim izmenama. Ova obrada sadržine sna omogućena je svakako samo tako što sve ostavlja da ide kako ide, ona i dalje daje samo jedno eklatantno nerazumevanje misli sna, i ako počnemo sa analizom, moramo se najpre osloboditi ovog po­ kušaja tumačenja. U ovom delu rada sna naročito je providna mo­ tivacija. Ovu poslednju preradu sna prouzrokuje obzir na razumljivost; time se odaje i poreklo ove delatnosti. Ona se prema sadržini sna koja je pred
1

Nije*to napisao ni Gete, nije to ispevao ni Siler.

332

O STIM

O snu

33$

njom ponaša kao naša normalna psihička delatnost uopšte prema bilo kakvoj perceptivnoj sadržini koja joj se pruža. Ona ovu sadržinu obuhvata pod izvesnim predstavama očekivanja, sređuje je još pri per­ cepciji pod pretpostavkom njene razumljivosti, izla­ že se pri tom opasnosti da je falsifikuje i, zaista, ako .se ne može staviti u red ničeg što je poznato, upada pre svega u najneobičnija pogrešna razumevanja. Poznato je da mi nismo u stanju da posmatramo je­ d a n niz stranih znakova i da saslušamo redosled ne­ poznatih reci a da pre svega njihovu percepciju ne falsifikujemo prema obziru na razumljivost, prema •oslanjanju na nešto što nam je poznato. Snove koji su pretrpeli ovu obradu od strane jedne psihičke aktivnosti potpuno analogne budnom mišljenju možemo nazvati dobro komponovanim. U •ostalim snovima ova delatnost je u potpunosti otka­ zala; nijednom nije načinjen pokušaj da se usposta­ ve red i tumačenje, i dok se posle buđenja osećamo identični sa ovim poslednjim delom rada sna, mi su­ dimo da je san potpuno „zbrkan". Ali za našu ana­ lizu taj san, koji liči na gomilu bez reda nepoveza­ nih fragmenata, ima isto toliku vrednost kao i lepo uglačani san sa površinom. U prvom slučaju sebi ušteđujemo trud da ponovo razorimo preradu sa-držine sna. Ali bismo pogrešili kada bismo u ovim fasadama s n a hteli da vidimo samo ovakve zapravo nerazum­ ljive i prilično svojevoljne obrade sadržine sna od strane svesne instance našeg duševnog života. Za stvaranje fasade sna upotrebljavaju se, ne baš retko, fantazije želje koje se nalaze već predoblikovane u mislima sna, i koje su iste vrste kao i fanta­ zije koje su nam poznate iz budnog života i koje s pravom nazivamo „dnevnim snovima". Fantazije želje koje analiza otkriva u noćnim snovima poka­ zale su se često kao ponavljanja i prerađivanja in­ fantilnih scena; fasada sna nam tako pokazuje u mno­ gim snovima neposredno pravo jezgro sna, koje je izopačeno mešanjem sa drugim materijalom.

Druge aktivnosti, osim četiri navedene, ne mogu. se otkriti u radu sna. Ako se čvrsto držimo pojmov­ nog određenja da „rad sna" označava prevođenjemisli sna u sadržinu sna, onda moramo kazati da rad sna nije stvaralački, da ne razvija nikakvu fantaziju, koja bi mu bila sopstvena, da ne sudi, ne zaključuje, da uopšte ne radi ništa drugo do što sažima materi­ jal, pomera ga i prerađuje tako da postane očigledan; uz to dolazi još i nekonstantni poslednji delić objašnjavajuće obrade. U sadržini sna se, doduše, nalazi mnogo štošta, što bismo mogli shvatiti kao rezultat, jednog drugog i višeg intelektualnog rada, ali ana­ liza uvek uverljivo dokazuje da su se ove intelek­ tualne operacije dogodile već u mislima sna i da ih je sadržina sna samo preuzela. Zaključivanje u snu. je samo ponavljanje jednog zaključka u mislima sna; ono izgleda kao da ne vređa, ako je bez promeneprešlo u san; ono postaje besmisleno, ako je radom sna bilo eventualno prebačeno na neki drugi mate­ rijal. Računanje u sadržini sna ne znači ništa drugo* nego to da se među mislima sna nalazi neko preraču­ navanje. I dok je ovo uvek tačno, račun u snu može sažimanjem njegovih faktora i pomeranjem istog na­ čina operacije na drugi materijal dati najluđi rezul­ tat. Cak ni govori koji se već nalaze u mislima sna nisu ponovo komponovani; pokazuju se kao da su sastavljeni od isečaka govora koji su u mislima sna. bili obnovljeni kao saslušani ili pročitani; njihov tekst kopiraju najvernije, dok povod za njih ostav­ ljaju potpuno po strani i njihov smisao najnasilnijemenjaju. Možda nije izlišno ako ova poslednja tvrđenja potkrepimo primerima. I) Jedan san koji zvuči bezazleno, dobro komponovan san jedne pacijentkinje: Ona odlazi na trg sa svojom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kaže, pošto je nešto zatražila: „To se iMe ne može dobiti", i hoće da joj da nešto drug& uz napomenu: To je takode dobro. Ona to otklanja v odlazi piljarici. Ova hoće da joj proda nekakvo neo­ bično povrće povezano u svežanj, ali koje je crno

334

O snu

O snu

335

-po boji. Ona kaše: „Ovo ja ne poznajem, to neću uzeti". Govor: „To se više ne može dobiti" — potiče od lečenja. Ja sam lično pacijentkinji, nekoliko dana ra­ nije, doslovce rekao da se najstarija sećanja iz detinjstva više ne mogu kao takva dobiti, nego samo zameniti prenosima i snovima. Drugi govor: „Ovo ja ne poznajem" — dogodio se u jednoj sasvim drugačijoj vezi. Dan ranije ona je sama prekorno prebacila svojoj kuvarici koja se uostalom takođe pojavljuje u snu: „Ponašajte se pri­ stojno: ja to ne poznajem", to jest, svakako, ja jedno takvo ponašanje ne priznajem, ne dozvoljavam. Bezazleniji deo ovog govora dospeo je pomeranjem u sadržinu sna; u mislima sna igrao je ulogu samo onaj drugi deo, jer ovde je rad sna izmenio jednu situa­ ciju fantazije do potpune nerazgovetnosti i do kraj­ nje bezazlenosti: situaciju u kojoj se ja prema ovoj dami na izvestan način nepristojno ponašam. A ova situacija očekivana u fantaziji samo je novo izda­ nje jedne situacije koja je jednom stvarno bila do­ življena. II) Jedan naoko sasvim beznačajan san u kome se javljaju brojke: Ona hoće nešto da plati; njena ćerka uzima iz novčanika tri forinte i 65 krajcara; ali ona kaže: Šta radiš? Pa to staje samo 21 krajcaru. Snevačica je bila strankinja koja je svoje dete bila smestila u jedan bečki vaspitni institut i koja je mogla da nastavi lečenje kod mene sve dok joj je ćerka ostajala u Beču. Na dan pre sna objasnila joj je upraviteljica instituta da dete može ostaviti još godinu dana. U ovom slučaju ona bi i lečenje produžila za godinu dana. Brojevi u snu dobijaju zna­ čenje ako se setimo da je vreme novac. Time is money. Jedna godina je 365 dana, izraženo u krajcarama: 365 krajcara ili 3 for. 65 krajcara. 21 kraj­ cara odgovara trima nedeljama, koje su tada od dana sna preostajale do završetka školske godine, pa pre­ ma tome i do kraja lečenja. Očigledno su novčani obziri naterali damu da otkloni predlog upravitelji­ ce; oni su odgovorni i za mali iznos novca u snu.

III) Jedna mlada dama, već godinama udata, sa­ znaje da se verila gospođica Eliza L., njena pozna­ nica otprilike istih godina. Ovaj povod izaziva sledeći san: Ona sa svojim mužem sedi u požarištu, jedna strana parketa je potpuno prazna. Njen muž joj pri­ ča da su i gospođica Eliza L. i njen verenik hteli da idu, ali da su dobili samo loša sedišta, tri za 1 fo­ rintu 50 krajcara, a takva mesta naravno nisu mogli uzeti. Ona kaže da to ne bi bila nikakva nesreća. Ovde će nas interesovati poreklo brojki iz mate­ rijala misli sna i promene koje su one pretrpele. Odakle dolaze 1 for. 50 kr.? Iz jednog indiferentnog povoda prethodnog dana. Njena zaova je od svoga muža dobila na poklon sumu od 150 forinata i po­ žurila da ih se oslobodi tako što je za tu sumu ku­ pila za sebe nakit. Mi želimo napomenuti da je 150 forinata sto puta više od 1 forinte 50 kr. Za trojku koja stoji uz pozorišne karte nalazi se samo jedna veza, naime što je gospođica Eliza L. tačno tri meseca mlađa od snevačice. Situaciju u snu predstav­ lja reprodukciju jednog malog događaja zbog kojegju je njen muž često zadirkivao. Ona se jednom to­ liko požurila da pre vremena kupi karte za jednu pozorišnu predstavu, i kad je zatim došla u pozorište, jedna strana parketa bila je gotovo prazna. Nije, dakle, bilo nužno da se toliko žuri. —- Naposletku ne treba prevideti i apsurdnost sna što dve osobe tre­ ba da uzmu tri karte za pozorište! A sad misli sna: Bila je ipak besmislica udati se tako rano; ja nisam imala potrebu da se žurim. Na primeru gospođice L. vidim da bih još uvek dobila muža, i to sto puta boljeg (muža, dragana) samo da sam čekala. Tri takva čoveka mogla bih da kupim za svoj novac (miraz).

336

O snu VIII

O snu

337

Pošto smo u prethodnim izlaganjima upoznali rad sna, bićemo svakako skloni da ga proglasima jednim naročitim psihičkim procesom kakvih inače, koliko znamo, nema. Na rad sna je tako reći prešlo« čuđenje koje je inače u nama obično budio njegov proizvod, san. U stvari, rad sna je samo prvi u či­ tavom nizu psihičkih procesa koji smo prepoznali,, na koji se svodi postanak histeričnih simptoma, ide­ ja straha, prinudnih i sumanutih ideja. Sažimanje i pre svega pomeranje su takođe karakterističnosti koje i ovim drugim procesima nikad ne nedostaju. Međutim, prerada u očiglednost ostaje svojstvena samo radu sna. Ako ovo objašnjenje dovodi san vt isti red sa stvaranjem psihičkih oboljenja, onda će za nas postati utoliko važnije da saznamo za bitne uslove ovakvih procesa kao što je stvaranje sna. Mi ćemo verovatno biti začuđeni kad čujemo da među ove neophodne uslove ne spadaju ni stanje spavanja ni bolest. Jer čitav niz fenomena svakodnevnog ži­ vota zdravih ljudi — zaboravljanje, pogrešno izgova­ ranje, pogrešno shvatanje i jedna izvesna klasa gre­ šaka — duguju svoj postanak jednom analognom psi­ hičkom mehanizmu kao što su san i ostali članovi niza. Jezgro problema leži u pomeranju, tom izdale­ ka najupadljivijem među pojedinačnim radovima r a ­ da sna. Bitni uslov za pomeranje upoznajemo pri temeljnom udubljenju u predmet kao čisto psiholo­ ški; on je neke vrste motivacija. Mi joj ulazimo u> trag, ako cenimo vrednost iskustva koje nam nemože umaći prilikom analize snova. Pri analizi p r i mera sna na strani 307 ja sam morao prekinuti iz­ nošenje misli sna, pošto su se među njima, kao štosam priznao, nalazile i takve misli koje rado krijem, od stranaca i koje ne mogu saopštiti a da teško ne povredim važne obzire. Dodao sam da ne bi bilo n i ­ kakve koristi kad bih umesto ovog izabrao neki drugi san za saopštenje njegove analize; pri svakom snu„ čiji je sadržaj nejasan ili zbrkan, naišao bih na misli

sna koje zahtevaju da se drže u tajnosti. A kad na­ stavljam analizu sam za sebe, bez obzira na druge ljude za koje jedan ovako lični doživljaj kao što je san uopšte nije određen, ja naposletku dolazim do misli koje me iznenađuju, koje u sebi nisam pozna­ vao, koje mi nisu samo strane nego i veoma nepri^ jatne, i koje bi zbog toga hteo energično da pobijem, dok mi ih neumoljivo silom nameće povezanost misli koje ide kroz analizu. O ovom sasvim običnom stanju stvari ne mogu da povedem računa drukčije nego uz pretpostavku da ove misli zaista postoje u mom duševnom životu i da su posedovale izvesni psihički intenzitet i energiju, ali da su se našle u jednoj osobenoj psihološkoj situaciji zbog koje mi nisu mogle postati svesne. Ovo naročito stanje nazi-» vam potiskivanje. Ja ne mogu drukčije a da između tame sadržine sna i stanja potiskivanja, nesposobno­ sti za svest, nekih od misli ne uspostavim jedan kau-r zalni odnos i da ne zaključim da san mora biti taman zato da ne bi otkrio zabranjene misli sna. I tako do­ lazim do pojma izopačenje sna, koje je delo rada sna, i do prerušivanja, namere da prikriva. Izvršiću probu na primeru sna koji sam odabrao za analizu i zapitaču se: koja je to misao koja sebi u ovom snu pribavlja vrednost kao izopačena dok bi, neizopačena, izazvala moj najoštriji protest. Sećam se da me je besplatna vožnja kolima podsetila na moje poslednje skupe vožnje kolima s jednom osobom iz moje porodice, i da se kao objašnjenje sna pokazalo: Hteo bih jednom da upoznam ljubav koja me ništa ne staje, i na to da sam kratko vreme pre sna morao da upravo za ovu osobu isplatim jednu veću sumu novaca. U vezi s tim ne mogu da se odbranim misli da mi je žao zbog tog izdatka. Tek po­ što sam priznao ovaj motiv dobij a smisao to da u snu želim ljubav koja me neće primoravati na iz-> datke. Pa ipak mogu pošteno da kažem da se prili­ kom donošenja odluke da onu sumu utrošim, nisam ni jedan trenutak kolebao. Žaljenje zbog toga, su­ protna struja, nije mi postala svesna. Iz kojih raz­ loga, to je svakako drugo pitanje, koje vodi daleko,
22 Frctfđ, Odabrana dela, vrt

mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmm

338

°

snw

O snu

339

i odgovor na to pitanje, koji mi je poznat, spada u drugi domen. Ako analizi izložim san neke druge osobe, a ne svoj sopstveni, rezultat ostaje isti; ali se menjaju motivi za ubeđivanje. Ako je to san jednog zdravog čoveka, ne preostaje mi nijedno drugo sredstvo nego da ga privolim da prizna pronađene potisnute ideje kao sastavni deo misli sna, pa makar se on proti­ vio takvom priznanju. Ali ako se radi o neurotičkom bolesniku, eventualno o nekom histeriku, onda on mora priznati postojanje potisnute misli zbog po­ vezanosti ove misli sa njegovim simptomima bole­ sti i zbog poboljšanja koje on doživljava prilikom zamene simptoma za potisnute ideje. Kod pacijentkinje, na primer, od koje dolazi onaj san sa tri ula­ znice za 1 forintu i 50 krajcara, analiza mora pretpo­ staviti da ona svoga muža nipodaštava, da joj je žao što se za njega udala, da bi želela da ga zameni ne­ kim drugim. Ona naravno tvrdi da svoga muža voli, da njen osećajni život ništa ne zna o ovom nipodaštavanju (jednog sto puta boljeg!), ali svi njeni simp­ tomi vode do istog razrešenja kao i ovaj san; i pošto su njena potisnuta sećanja na jedno određeno vreme ponovo oživljena, u kome svoga muža i svesno nije volela, ovi simptomi su razrešeni, i njen otpor protiv tumačenja sna je nestao.

IX Pošto smo fiksirali pojam potiskivanja i izopa­ čen je sna doveli u vezu sa potisnutim psihičkim ma­ terijalom, možemo potpuno uopšteno izneti glavni rezultat koji daje analiza snova. O razumljivim i smisaonim snovima saznali smo da su neprikrivena ispunjenja želje, to jest, da situacija sna u njima prikazuje kao ispunjenu jednu želju koja je svesti

poznata i preostala od dnevnog života, i koja je sva­ kako vredna interesovanja. O tamnim i zbrkanim snovima analiza uči nešto sasvim analogno: situacija sna opet prikazuje jednu želju kao ispunjenu, želju koja se redovno uzdiže iz misli sna, ali je predstav­ ljanje nerazgovetno, i treba ga tek analizom obja­ sniti; želja je ili potisnuta, strana svesti, ili je ipak najbliže povezana sa potisnutim mislima i njima no­ šena Formula za ove snove dakle glasi: Oni su pri­ krivena ispunjenja potisnutih želja. Pri tome je za­ nimljivo napomenuti da je narodno mišljenje u pra­ vu kad tvrdi da san apsolutno objavljuje budućnost. U stvari, budućnost koju nam san pokazuje nije ona koja će se dogoditi, nego ona za koju želimo da se dogodi. Duša naroda ovde postupa kao što je i ina­ če navikla: ona veru je u ono što želi. U svom odnosu prema ispunjenju želje snovi se dele na tri klase: Najpre su snovi koji nepotisnutu želju prikazuju neprikriveno; to su snovi infantilnog tipa koji u odraslih bivaju sve redi. Drugo: snovi koji jednu potisnutu želju izražavaju prikriveno; to je, svakako, najveći broj naših snova za čije je razumevanje potrebna analiza. Treće: To su snovi koji, doduše, predstavljaju potisnutu želju, ali bez prikri­ vanja ili nedovoljno prikriveno. Ovi poslednji snovi redovno su praćeni strahom koji prekida san. Strah je ovde zamena za izopačen je sna; strah je uštedeo rad sna samo u snovima druge klase. Mogućno je, bez neke naročite teškoće, dokazati da je predstavna sadržina koja nam sad u snu stvara strah nekad bila želja i da je otada podlegla potiskivanju. Postoje, takođe, snovi neprijatne sadržine koja se u snu ne oseća kao neprijatna. Stoga te snove ne možemo ubrojiti među snove straha; ali su oni uvek služili za to da dokažu beznačajnost i psihičku bezvrednost snova. Analiza jednog takvog primera pokazaće da se ovde radi o dobro prikrivenim ispunje­ njima potisnutih želja, dakle o snovima druge kla­ se, i ujedno će pokazati izvrsnu sposobnost rada na pomeranju za prikrivanje želje.
S2»

340

O snu

O snu

341

Jedna devojka sanja da jedino dete svoje se­ stre gleda mrtvo pred sobom u istoj okolini u kojoj je nekoliko godina ranije gledala njeno prvo dete kao leš. Ona pri tom ne oseća nikakav bol, ali se, razu­ me se, buni protiv shvatanja da ova situacija odgo­ vara jednoj njenoj želji. To se i ne zahteva; ali ona je kraj odra toga deteta pre nekoliko godina videla poslednji put čoveka koga je volela i razgovarala s njim; kad bi ovo drugo dete umrlo, onda bi toga čoveka sigurno ponovo srela u kući svoje sestre. Ona žudi za tim susretom, ali se buni protiv tog svog osećaja. Ona je na sam dan snevanja kupila ulazni­ cu za predavanje koje je objavio čovek koga je još uvek volela. Njen san je prosto san nestrpljenja, kao što se obično javlja pred putovanje, pri poseti pozorištu i sličnim uživanjima. Ali da bi joj tu čežnju sakrila, situacija je pomerena na jednu priliku, najnepovoljniju za jedno takvo prijatno osećanje, a tak^ va Se prilika ipak jednom zaista desila. Treba paziti i na to da držanje afekta u snu nije prilagođeno napred pomerenom sadržaju sna, nego stvarnom, ali uzdržavanom. Situacija sna je preduhitrila davno željeno viđenje; ona ne daje nikakvo nadovezivanje za jedno bolno osećanje.

X
Filozofi dosad nisu imali nikakvog povoda da se bave psihologijom potiskivanja. Dopušteno je, dak­ le, da u prvom pristupu još nepoznatom činjeničkom stanju stvorimo jednu očiglednu predstavu o toku stvaranja sna. Shema do koje ne dolazimo samo od proučavanja sna, doduše, već je prilično komplikovana; ali s jednom jednostavnijom shemom mi ne možemo izići na kraj. Pretpostavljamo da u našem duševnom aparatu postoje dve instance koje stvara-

ju misli; druga od ovih instanca ima prednost što njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok je delatnost prve sama po sebi nesvesna i može dospeti u svest samo preko druge instance. Na granici obeju instanca, na prelazu sa prve ka drugoj, na­ lazi se cenzura koja propušta samo ono što je njoj prijatno, dok ostalo zadržava. Onda se, prema na­ šoj definiciji, ono što je cenzura odbacila nalazi u stanju potiskivanja. Pod izvesnim uslovima, od ko­ jih je jedan stanje spavanja, menja se odnos snaga između obe instance na taj način što potisnuto više ne može biti u potpunosti zadržano. To se u stanju sna dešava eventualno popuštanjem cenzure; onda će onom što je dosad bilo potisnuto uspeti da sebi prokrči put u svest. Ali pošto cenzura nikad nije ukinuta, nego samo smanjena, ona će pri tom mo­ rati dopustiti neke izmene koje ublažavaju njegove nepristojnosti. Ono što u takvom slučaju postaje svesno predstavlja kompromis između onog što jedna instanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje-popuštanje cenzure-stvaranje kompromisa — to je osnovna shema za postanak vrlo mnogih drugih psihopatskih tvorevina na isti način kao i za san, i pri stvaranju kompromisa posmatraju se, ovde kao i onde, procesi sažimanja i pomeranja i uzimanje površnih asocijacija, što smo ih upoznali pri radu sna. Nemamo nikakvog razloga da prećutimo elemenat demonizma koji je igrao ulogu pri postavljanju našeg objašnjenja rada sna. Stekli smo utisak da se stvaranje tamnih snova zbiva tako kao da jedna oso­ ba, koja je zavisna od jedne druge osobe ima da kaže nešto što ovoj drugoj mora biti neprijatno da čuje i, polazeći od ovog upoređenja, svorili smo pojam izopačen ja sna i pojam cenzure i potrudili se da naš utisak prevedemo na jednu svakako grubu, ali bar očiglednu psihološku teoriju. Čime god se prilikom daljeg objašnjenja predmeta naša prva i druga in­ stancija budu identifikovale, mi ćemo očekivati da će se potvrditi jedan korelat naše pretpostavke da druga instanca dominira ulaskom u svest i da prvu može od svesti isključiti.

342

O snu

O snu

343

Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se brzo ponovo uspostavlja u punoj visini i ponovo može sad da poništi ono što joj je za vreme njene slabo­ sti bilo oteto. To da zaboravljanje sna bar delimično traži ovakvo objašnjenje proizlazi iz iskustva koje je nebrojeno puta potvrđeno. Za vreme prepričavanja jednog sna ili za vreme njegove analize dešava se često da se ponovo pojavi jedan fragmenat sadržine sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A ovaj deo, otet od zaborava, redovno sadrži najbolji i najbliži pristup značenja sna. Trebalo je, verovatno, da samo zato pripadne zaboravu, to jest ponovnom potiski­ vanju.

XI Ako sadržaj sna shvatimo kao predstavljanje jedne ispunjene želje a njegovu ne jasnoću svedemo na promene koje je cenzura izvršila na potisnutom materijalu, neće nam biti teško da dokučimo ni nje­ govu funkciju. U neobičnoj suprotnosti sa izrekama koje kažu da snovi ometaju san, moramo priznati san kao čuvara spavanja. Naše tvrđenje lako bi moglo biti potvrđeno mišljenjem o dečjim snovima. Stanje spavanja ili psihološka promena spava­ nja, ma u čemu se ona sastojala, ostvareno je odlu­ kom koja je detetu nametnuta ili ju je ono donelo na osnovu senzacija umora, da spava, i omogućena je jedino time što se po strani drže nadražaji koji psihičkom aparatu postavljaju druge ciljeve nego što je spavanje. Sredstva koja služe za to da se spoljni nadražaji drže daleko poznata su; ali koja nam sredstva stoje na raspolaganju da bismo kočili unu­ trašnje duševne nadražaje koji se protive usnuću? Posmatrajmo majku koja uspavljuje svoje dete. Ono neprestano izražava svoje potrebe, zahteva još je­ dan poljubac, htelo bi još da se igra. Ovim potre-

bama se delimično udovoljava, a drugim delom one se ostavljaju za sutrašnji dan. Jasno je da su želje i potrebe koje se javljaju smetnje za usnuće. Kome nije poznata vedra priča o nevaljalom deranu (Balduin Grollers) koji, probudivši se noću, kroz san vi­ če: Das Nashorn tviller? (= Traži nosoroga). Neko valjanije dete, umesto da viče, sanjalo bi da se igra sa nosorogom. Pošto san koji ispoljava želju kao ispu­ njenu za vreme spavanja nalazi verovanje, on ukida želju i omogućuje spavanje. Ne može se ukloniti mi­ sao da ovo verovanje pripada slici sna, pošto se i ova oblači u psihičku pojavu percepcije, dok detetu još nedostaje sposobnost koju će kasnije steći, da razlikuje halucinacije ili fantaziju od realnosti. Odrastao čovek upoznao je ovo razlikovanje, on je takođe shvatio beskorisnost željen ja, a nastavlja­ njem vežbe postigao je da svoje težnje odlaže sve dok preko dalekih zaobilaznih puteva, preko prome­ ne spoljnog sveta, mogu naći svoje rešenje. Shodno tome u njega su retka i ispunjenja želje na krat­ kom psihičkom putu u spavanju; čak je mogućno da se one uopšte i ne pojave, i da sve ono što se čini da je stvoreno po ugledu na dečji san zahteva mno­ go komplikovanije rešenje. A zato se u odraslog čoveka — a svakako i u svakog normalnog bez izu­ zetka — oblikovala diferencijacija psihičkog materi­ jala, koja je detetu nedostajala. Stvorila se jedna psihička instanca koja, poučena životnim iskustvom, održava dominantni i inhibitorni uticaj na duševne impulse sa ljubomornom strogošću, i koja je svojim stavom prema svesti i prema svojevoljnom kretanju opremljena najvećim sredstvima psihičke moći. A jedan deo dečjih impulsa potisnut je od ove instan­ ce kao beskoristan za život, i celokupni materijal misli koji dolazi od ovih nalazi se u stanju potiski­ vanja. Dok se sad instanca u kojoj prepoznajemo naše normalno Ja priprema na želju da spava, izgleda da je psihofiziološkim uslovima spavanja primorana da popusti u energiji kojom je pritiskivala ono što je danju bilo potisnuto. Ovo popuštanje doduše, samo

mmmmm

lHM)i(HHHH»'J

344

°

s n u

O snu

345

je bezazleno; uzbuđenja potisnute dečje duše mogu se kojekako poigravati; zbog tog istog stanja spava­ nja njihov pristup u svest je otežan a pristup u motilitet zatvoren. Ali opasnost da bi san njima mogao biti ometen treba da bude odstranjena. Mi ionako moramo dozvoliti pretpostavku da se čak i u dubo­ kom snu javlja izvestan iznos slobodne pažnje kao čuvar od senzornih nadražaja koji buđenje prikazu­ ju kao uputnije nego nastavak spavanja. Inače se ne bi mogla objasniti činjenica da nas u svako doba mogu probuditi čulni nadražaji izvesnog kvaliteta, kao što je već stari fiziolog Burdah isticao: majku može, na primer, probuditi stenjanje njenog deteta, vodeničara ako vodenički točak stane, a većina lju­ di može se probuditi ako se tiho pozovu imenom. Ova pažnja koja čuva stražu okreće se sad i unutrašnjim nadražajima želje iz potisnutog i zajedno s njima stvara san koji kao kompromis u isto vreme zado­ voljava obe instance. San stvara neku vrstu psihič­ kog rešenja za potisnutu želju, ili želju formiranu pomoću potisnutog, time što je prikazuje kao ispu­ njenu; ali ona zadovoljava i drugu instancu time što dozvoljava nastavak spavanja. Naše Ja se pri tom rado ponaša kao dete, ono slikama sna poklanja veru kao da želi kazati: Dobro, dobro, u pravu si, ali osta­ vi me da spavam. Potcenjivanje koje mi, pošto se probudimo, pokazujemo prema snu i koje se poziva na zbrkanost i njegovu prividnu nelogičnost, verovatno nije ništa drugo do sud našeg usnulog Ega o impulsima iz potisnutog koje se oslanja na motoričnu nemoć ovih narušivača spavanja. Ovaj potcenjivački sud postaje nam ponekad i u samom spava­ nju svestan; ako sadržina sna suviše prekorači cen­ zuru, mi mislimo: Pa to je samo san — i nastavlja­ mo da spavamo. Nije to nikakav prigovor ovom shvatanju, iako i za san postoje granični slučajevi, u kojima svoju funkciju da sačuva spavanje od prekida više ne može zadržati — kao pri snu straha — i menja je za dru­ gu funkciju da ga blagovremeno prekine. On, pri

tom, postupa isto kao i savesni noćni čuvar koji najpre vrši svoju dužnost tako što prvo stiša smetnje da građane ne bi probudio, a zatim svoju dužnost nastavlja time što sam budi građanstvo ako mu uz­ roci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam ne može da iziđe na kraj. Naročito jasna postaje takva jedna funkcija sna ako se spavaču pridruži nadražaj za čulna osećanja. Opšte je poznato da čulni nadražaji, izazvani za vre­ me spavanja, utiču na sadržaj sna, koji se eksperi­ mentalno mogu dokazati i spadaju među manje po­ uzdane, ali veoma precenjene rezultate lekarskog istraživanja sna. Ali za ovo otkriće vezana je i jed­ na zagonetka koja dosad nije mogla biti rešena. Čul­ ni nadražaj kojim eksperimentator deluje na spava­ ča izgleda, naime, da u snu nije pravilno prepoznat, nego podleže bilo kome od neodređeno mnogih tu­ mačenja, čije je determinisanje ostavljeno psihičkoj .samovolji. Psihička samovolja, naravno, ne postoji. Spavač može na više načina reagovati na jedan čulni nadražaj koji dolazi spolja. Ili se probudi ili mu po­ đe za rukom da uprkos tome nastavi da spava. U ovom poslednjem slučaju on se može poslužiti snom •da bi uklonio spoljašnji nadražaj, i to opet na više načina. On, na primer, može da otkloni nadražaj tako što sanja jednu situaciju koja je potpuno ne­ podnošljiva s nadražajem. Tako se, na primer, po­ našao jedan spavač kome je smetao jedan bolan absces na perineumu. On je sanjao da jaše na konju pri čemu se služio, kao sedlom, oblogom od kaše koja je trebalo da mu ublaži bolove, i tako je sav­ ladao smetnju. Ili pak, što je češći slučaj, spoljni nadražaj dobij a drugo tumačenje koje san dovodi u vezu sa jednom potisnutom željom koja upravo vre1>a na ispunjenje, lišava ga na taj način njegove re­ alnosti i s njim postupa kao s jednim delom psi­ hičkog materijala. Tako neko sanja da je napisao jednu komediju koja oličava određenu osnovnu ide­ ju, da se komad izvodi u pozorištu, da je prvi čin prošao i da dobija oduševljeno priznanje. Pljeska se

346

O snu

O snu

347

besomučno... Mora da je snevaču ovde uspelo da svoje spavanje produži uprkos smetnji, jer kad se probudio, više nije čuo nikakav šum, ali je s pra­ vom ocenio da su se tresli tepisi ili postelja. — Snovi koji se glasnim šumom javljaju neposredno pre bu­ đenja, pokušali su svi da očekivani nadražaj buđe­ nja poreknu nekim drugim tvrđenjem da bi još za kratko vreme san produžili.

XII Onaj koji se pridržava gledišta da je cenzura glavni motiv za izopačenje sna neće biti iznenađen kad iz rezultata tumačenja snova sazna da se veći­ na snova odraslih ljudi analizom svode na erotske želje. Ovo tvrđenje ne cilja na snove sa neprikrive­ nom seksualnom sadržinom, koji su svakako svim snevačima poznati iz sopstvenog doživljavanja i koji se obično jedini opisuju kao „seksualni snovi". Tak­ vi snovi još uvek pružaju dosta neobičnosti izbo­ rom osoba koje su načinili seksualnim objektima, na kojima snevač u budnom životu zaustavlja svoje sek­ sualne potrebe, nego i mnogim neobičnim pojedino­ stima koje podsećaju na takozvano perverzno. Ana­ liza pokazuje da se veliki broj mnogih drugih snova koji u svojoj manifestnoj sadržini ne pokazuju ni­ šta erotično radom na tumačenju demaskiraju kao seksualna ispunjenja želje, i da s druge strane mno­ ge misli koje su preostale od misaonog rada iz bud­ nog stanja, kao „ostaci prethodnog dana", dospevaju da budu predstavljene u snu jedino uz pomoć po­ tisnutih erotskih želja. U cilju objašnjenja ovog činjeničkog stanja koje se teorijski ne pretpostavlja kao uslov, neka bude skrenuta pažnja na to da nijedna druga grupa nago-r na nije pretrpela tako obimno potiskivanje zbog za-

hteva kulturnog vaspitanja kao upravo seksualni nagoni, ali i da se seksualni nagoni kod većine ljudi umeju najlakše izvući iz vladavine najviših dušev­ nih instancija. Otkako smo upoznali infantilni seksualitet, koji je u svojim ispoljavanjima često taka neugledan, redovno previđen i pogrešno shvaćen, mi smo u pravu da kažemo da je gotovo svaki kulturni čovek u bilo kojoj tački zadržao infantilno obliko­ vanje seksualnog života; i tako shvatamo da poti­ snute infantilne seksualne želje daju najčešće i naj­ snažnije pokretačke snage za stvaranje snova.1 Ako snu koji izražava erotske želje može da uspe da u svom manifestnom sadržaju izgleda bezazleno' aseksualan, onda se to može dogoditi samo na jedan, način. Materijal seksualnih predstava kao takav ne srne da bude predstavljen, nego u sadržini sna mora biti zamenjen aluzijama, nagoveštajima i sličnim vrstama indirektnog predstavljanja, ali za razliku od ostalih slučajeva posrednog predstavljanja, pred­ stavljanje primenjeno u snu mora biti lišeno nepo­ sredne razumljivosti. Navikli smo da predstavna sredstva koja odgovaraju ovim uslovima označavamo kao simbole onoga što se njima predstavlja. Njima je posvećeno naročito interesovanje otkako se primetilo da se snevači istog jezika služe istim simbolima, štaviše, da u pojedinim slučajevima zajednica sim­ bola premaša i jezičku zajednicu. Pošto snevači sami ne znaju značenje simbola koje upotrebljavaju, osta­ je najpre zagonetno odakle dolazi njihov odnos pre­ ma onom što zamenjuju i označavaju. Ali je sama činjenica nesumnjiva i ona postaje značajna za teh­ niku tumačenja sna, jer pomoću poznavanja simbo­ like sna mogućno je razumeti smisao pojedinih ele­ menata sadržine sna, a ponekad i čitavih snova a da snevača ne moramo pitati za njegove pomisli. Tako se približavamo popularnom idealu prevođenja sna Upoređi s ovim autorovo đelo „Drei Abhanđlungen zur Sexualtheori" (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905, ponov­ ljeno izdanje, 1922 (Sabrana dela sveska V).
1

348

O snu

O snu

34$

i s druge strane vraćamo se tehnici tumačenja sta­ rih naroda za koje je tumačenje snova bilo identič­ no sa tumačenjem pomoću simbolike. Mada su proučavanja simbola sna još daleko od toga da budu završena, ipak sa sigurnošću možemo zastupati čitav niz tvrđenja i specijalnih podataka o njima. Postoje simboli koji se mogu gotovo jednosmisleno prevesti: Tako car i carica (kralj i kraljica) znače — roditelje, sobe predstavljaju — žene1, izlazi i ulazi u njima — telesne otvore. Najveći broj sim­ bola služi predstavljanju osoba, delova tela i poslo­ va koji su istaknuti sa erotskim interesom; naroči­ to mogu genitalije biti predstavljene velikim brojem .simbola koji često veoma iznenađuju, i za simbolič­ no obeležavanje genitalija upotrebljavaju se najraz­ novrsniji predmeti. Ako oštro oružje, dugi i kruti predmeti, kao na primer stabla i štapovi, zastupaju .muški polni organ, a ormani, kutije, kola, peći žen­ sko telo u snu, onda nam je „tertium comparationis" — ono što je u ovim zamenama zajedničko — bez •daljeg razumljivo; ali shvatanje ovih odnosa koji povezuju nije nam time olakšano u svim simboli­ ma. Simboli kao što su stepenice i penjanje stepe­ nicama za seksualno opštenje, kravata za muški pol­ ni organ, drvo za žensko telo — izazivaju naše neverovanje sve dok drugim putevima nismo stekli uvid u označavanje simbola. Uostalom čitav jedan niz simbola sna je biseksualan, i može se prema smi­ slu primeniti na muški ili na ženski polni organ. Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranjenošću na koje nailazimo u svih snevača iz jednog jezickog kruga ili jednog kruga obrazovanja, i drugi koji se javljaju krajnje ograničeno i individualno, a Jeo je je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog ma­ terijala. Među prvima razlikujemo takve simbole
Nemački: Zimmer = soba; Frauen (zimmer) = žene. .Ali reč Frauenzimmer može značiti dvoje: 1. soba za žene; X žena. Danas reč Frauenzimmer ima više pejorativno zna­ menje (Prim. prev.).
1

čije je pravo da zastupaju seksualno jezičkom upo­ trebom bez daljeg opravdano (kao što su na primer simboli koji vode poreklo iz zemljoradnje, uporedi rasplođavanje, seme) od drugih, čiji odnos prema sek­ sualnom životu izgleda da dopire u najstarija vre­ mena i najtamnije dubine našeg stvaranja pojmova. Snaga koja stvara simbole nije se ugasila ni danas u obe vrste simbola koje smo gore odvojili. Možemoposmatrati kako se novopronađeni predmeti (na pri­ mer vazdušna lađa) odmah izdižu do seksualnih sim­ bola koji se univerzalno upotrebljavaju. Bilo bi, uostalom, pogrešno očekivati da će nas još temeljnije poznavanje simbolike sna („jezika sna") učiniti nezavisnim od toga da snevača pitamoza njegove pomisli u vezi sa snom, i da se ponovovratimo tehnici antičkog tumačenja snova. Bez obzi­ ra na individualne simbole i na kolebanja u upotre­ bi univerzalnih simbola, nikada se ne zna da li j e ­ dan element sadržine sna treba tumačiti simbolički ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnošću se zna da se simbolički ne može tumačiti celokupna sadržina sna. Poznavanje simbolike sna uvek će nas dovoditi samo do prevođenja pojedinih sastavnih delova sadržine sna i neće načiniti izlišnim primenjivanje ranije datih tehničkih pravila. Ali kao najdragocenije pomoćno sredstvo, ona će nastupiti, upravo onde gde nas pomisli snevačeve ostavljaju na cedilu ili gde su nepotpune. Simbolika sna je neophodna i za razumevanje takozvanih „tipičnih" snova ljudi i snova pojedina­ ca „koji se vraćaju". Ako je ocenjivanje vrednosti simboličnog načina izražavanja sna u ovom kratkom, prikazu ispalo tako nepotpuno, onda se ovo zanema­ rivanje opravdava upućivanjem na jedno saznanje koje spada među najvažnije što o ovom predmetu možemo reći. Simbolika sna vodi daleko iznad sna;, ona ne pripada snu kao svojina, nego na isti način dominira prikazivanjem u pričama, mitovima i le­ gendama, u vicevima i u folkloru. Ona nam dopušta

IfflfflPPHfflfPfflPiP^

350

O snu

O snu

351

•da pratimo intimne odnose sna prema ovim proiz­ vodima; ali moramo reći da ona nije ostvarena ra­ dom sna, nego da je svojstvenost — verovatno na­ šeg nesvesnog mišljenja ono što radu sna daje ma­ terijal za sažimanje, pomeranje i dramatizovanje. 1

kog čoveka, pošto su gotovo svi ljudi, i najnormal­ niji, sposobni da sanjaju. Na nesvesno u mislima sna, na njegov odnos prema svesti i prema potiski­ vanju nadovezuju se dalja pitanja, značajna za psi­ hologiju, čije se rešenje svakako mora odložiti sve dok analiza ne objasni postanak ostalih psihopat­ skih tvorevina, kao i histeričkih simptoma i prinud­ nih ideja.

XIII Ne polažem pravo na to da sam ovde osvetlio sve probleme sna niti da sam uverljivo resio one probleme o kojima sam na ovom mestu raspravljao. Onog koji se interesu je za celokupan obim literature 0 snovima upućujem na knjigu: Sante de Sanctis: 1 sogni (Snovi), Torino 1899; onaj ko traži detaljnije obrazloženje shvatanja sna koje sam ja izneo, neka ;se obrati mome delu: Die Traumdeutung, Lajpcig i Beč, 1900. Ja ću ukazati samo još na to na koji bi način valjalo nastaviti moja raspravljanja o radu sna. Ako kao zadatak tumačenja sna postavljam zamenu sna njegovim latentnim mislima, dakle rešenje onog što je rad sna ispleo, onda s jedne strane nabacujem čitav niz novih psiholoških problema koji se odnose na sam mehanizam ovog rada sna kao i na prirodu i uslove takozvanog potiskivanja; s dru­ ge strane, ističem postojanje misli sna, kao veoma bogatog materijala psihičkih tvorevina najvišeg reda, opremljenog svim znacima normalnog intelektual­ nog rada: taj materijal se ipak kloni svesti dok je, oštećen sadržinom sna, nije obavestio. Primoran sam da pretpostavim da su ovakve misli prisutne u svaViše o simbolici sna, osim u starim spisima o t u m a ­ čenju snova (Artemidor iz Daldisa, Serner, „Das Leben des Traumes", 1861) nalazi se u delu „Tumačenje snova" autora, u mitološkim radovima psihoanalitičke škole i takođe u r a ­ dovima Stekelovim (Stekel, „Die Sprache des Traumes", 1911).
1

SADRŽAJ
VI RAD SNA E. Predstavljanje kroz simbole u snu — Još neki tipični snovi F. Primeri — Računanje i govorenje u snu G. Apsurdni snovi — Intelektualne aktivnosti u snu H. Afekti u snu I. Sekundarna obrada 5 5 59 78 118 140

VII PSIHOLOGIJA PROCESA SNA A. Zaboravljanje snova B. Regresija C. Ispunjenje želja D. Buđenje kroz san — Funkcija sna — San straha F. Nesvesno i svest — Realnost 161 184 185 201 224 259

VIII LITERATURA 273

* **
© SNU 302

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->