SIGMUND FROJD

TUMAČENJE SNOVA
II
O SNU

J'reveo a nemačkog
dr Albin Vilhar
 Naslov originala
Die Traumdeutung
Uber den Traum

RAD SNA

E
PREDSTAVLJANJE KROZ SIMBOLE
U SNU — JOŠ NEKI TIPIČNI SNOVI

Analiza ovog poslednjeg biografskog sna služi

kao dokaz za to da sam od samog početka uvideo pri­
sustvo simbolike u snu. Ali do potpunog procenjiva-
nja njenog obima i njenog značenja došao sam tek
postepeno kroz povećano iskustvo i pod uticajem ra­
dova V. Štekela1, o kojima na ovom mestu treba ne­
što da kažem.
Ovaj autor, koji je psihoanalizi isto toliko na­
škodio koliko i koristio, izneo je veliki broj neslu­
ćenih prevoda simbola, u koje se u početku nije ve-
rovalo, ali koji su kasnije najvećim delom bili po­
tvrđeni i morali biti prihvaćeni. Štekelova zasluga
neće biti umanjena napomenom da skeptička uzdr­
ži jivost ostalih nije bila neopravdana. Jer primeri,
na kojima je on zasnivao svoja tumačenja, često nisu
bili ubedljivi i on se služio metodom koja se mora
odbaciti kao naučno nepouzdana. Štekel je svoje tu­
mačenje pomoću simbola pronašao intuitivnim pu­
tem, na osnovu svoje sopstvene sposobnosti da sim­
bole neposredno razume. Ali jedna takva veština ne
može se pretpostaviti kao opšta, njena efektivnost je
van svake kritike i njeni rezultati, prema tome, ne­
maju nikakvo pravo na verodostojnost. Slično, kao

I
1
W. Stekel, Die Spache des Traumes, 1911.
© 1942 by imago PubUshing Co. Ltd., London
6 Tumačenje snova, II
kada bismo dijagnozu infekcijskih bolesti hteli da
zasnivamo na olfaktornim utiscima pored bolesnič­
ke postelje, premda su nesumnjivo postojali klini-
čari kod kojih je čulo mirisa, kod većine ljudi zakr-
žljalo, više vredelo od ostalih čula i koji su zaista
bili u stanju da abdominalni tifus dijagnosticiraju na
osnovu mirisa.
Iskustvo psihoanalize koje je sve više napredo­
valo omogućilo nam je da nađemo pacijente koji su
ovako neposredno razumevanje simbolike sna poka­
zivali na iznenađujući način. Često su to bili ljudi
bolesni od dementia praecox, tako da je neko vreme
postojala tendencija da se svi bolesnici sa ovakvim
razumevanjem simbola osumnjiče da su žrtve ove
bolesti. Ali to nije tačno; radi se o jednoj ličnoj ob­
darenosti ili osobenosti bez vidljivog patološkog
značenja.
Ako smo se upoznali sa obimnom primenom sim­
bolike za prikazivanje seksualnog materijala u snu,
moramo sebi postaviti pitanje ne javljaju li se ovi
simboli, možda, kao „sigle" u stenografiji sa jednim
zauvek određenim značenjem, te se tako nalazimo u
iskušenju da skiciramo jedan nov sanovnik prema
metodu sifrovanja. Uz ovo treba napomenuti: Ova
simbolika ne pripada snu kao njegova svojina, nego
nesvesnom predstavljanju, naročito u narodu, i ona
je potpunija u folkloru, u mitovima, legendama, go­
vornim frazama, mudrim izrekama i u vicevima koji
kruže narodom negoli u snu. Mi bismo, dakle, zada­
tak tumačenja sna morali uveliko prekoračiti kada
bismo hteli da udovoljimo značenju simbola i da ras­
pravljamo o mnogobrojnim, većim delom još nere-
šenim problemima koji se nado vezu ju na pojam sim­
bola.1 Ovde, mi želimo da se ograničimo na to da
1
Uporedi radove Blojlera (Bleuler) i njegovih ciriških
učenika Medera (Maeder), Abrahama i drugih, o simbolici, i
autore nelekare na koje se oni pozivaju (Kleinpaul i dr.). Naj-
tačnije što je o tom predmetu rečeno nalazi se u spisu O. Ran­
ka i H. Zaksa (Sachs): Die Bedeutung der Psychoanalyse fur
mmmmmM
Predstavljanje kroz simbole 7
kažemo da predstavljanje kroz simbol spada među
indirektna predstavljanja, ali da nas svakojaki znaci
opominju da predstavljanje simbolom bez razlike ne
pomešamo sa ostalim vrstama posrednog predstav­
ljanja, da smo, naime, u stanju da ove znake koji
stvaraju razliku, možemo shvatiti u pojmovnoj ja­
snoći. U jednom nizu slučajeva očigledan je zajed­
nički elemenat između simbola i onoga što on zastu­
pa, u drugim slučajevima on je skriven; izbor simbo­
la nam tada izgleda zagonetan. A upravo ovi sluča­
jevi moraju da bace svetlost na zadnji smisao odno­
sa simbola; oni ukazuju na to da je taj odnos gene­
tičke prirode. Što je danas simbolički povezano bilo
je u pravremenima verovatno sjedinjeno kroz poj­
movni jezički identitet. 1 Odnos simbola izgleda osta­
tak i oznaka nekadašnjeg identiteta. Pri tome mo­
žemo posmatrati da u jednom broju slučajeva upo­
treba zajedničkog simbola prevazilazi upotrebu go­
vornih jezika, kao što je već to tvrdio Subert (Schu-
bert, 1814).2 Jedan broj simbola je star koliko i jezik
die Geisteswissenschaften (1913, glava I). Dalje: F. Jones, Die
Theorie der Svmbolik u Intern. Zschr. f. Psychoanalyse, V,
1919.
1
Ovo shvatanje našlo bi izvanrednu podršku u učenju
koje iznosi dr Hans Šperber (Sperber). Sperber (uber den Ein-
fluss sexueller Momente auf Entstehung und Entwicklung
der Sprache, Imago, I, 1912) misli da su prareči, sve bez
razlike, označavale seksualne stvari i da su zatim ovo seksu­
alno značenje izgubile tako što su prešle na druge stvari i
aktivnosti koje su upoređivane sa seksualnim.
2
Tako se, na primer, brod koji se kreće na vodi pojav­
ljuje u snovima mađarskih snevača, iako je ovom jeziku iz­
raz „schiffen" u smislu „mokriti" nepoznat (Ferenczi, uporedi
takođe str. 371). U snovima Francuza i ostalih Romana soba
služi kao simbol prikazivanja žene, mada ovi narodi ne po­
znaju ništa što bi bilo slično nemačkoj reci „Frauenzimmer".
— (Prim. prev.: Schiffen na nemačkom znači „mokriti"). I
Frojd ovu reč dovodi u vezu sa Schiff = lađa. Soba na n e ­
mačkom znači Zimmer, što ovde znači: soba za žene. Nijedan
romanski narod nema neku reč gde bi se simbolička srodnost
pokazala na ovako očigledan način kao što je kod nemačke
reci!.
8 Tumačenje snova, II
uopšte, a drugi se u sadašnjosti neprestano iznova
stvaraju (na primer vazdušna lađa, cepelin).
San se ovom simbolikom služi za prerušeno pri­
kazivanje svojih latentnih misli. Među ovako upo­
trebi jenim simbolima ima ih, naravno, mnogo koji
redovno, ili gotovo redovno, žele da znače isto. Samo
bi valjalo da imamo na umu osobenu plastičnost psi­
hičkog materijala. Jedan simbol dosta često u sadr­
žaju sna neće se tumačiti simbolički, nego u svom
pravom smislu; drugi put, snevač od specijalnog ma­
terijala sećanja može ostvariti pravo da sve moguć­
no upotrebi kao seksualni simbol, što se uglavnom
tako ne upotrebljava. Gde snevač za predstavljanje
jedne sadržine ima na raspolaganju više simbola,
odlučiće se za onaj koji pored toga pokazuje i stvar­
ne odnose prema svom misaonom materijalu inače,
koji dakle dozvoljava individualnu motivaciju pored
tipično važeće.
Ako su novija istraživanja o snu, od vremena
Sernera pa nadalje, učinila nemogućnim da se sim­
bolika sna osporava — to prihvata čak i H. Ellis da
je nemogućna sumnja o tome da su naši snovi ispu­
njeni simbolikom —, onda se ipak mora priznati da
je zadatak tumačenja snova ne samo olakšan posto­
janjem simbola u snu, nego da je i otežan. Tehnika
tumačenja sna na osnovu slobodnih snevačevih aso­
cijacija ostavlja nas većinom na cedilu za simbolič­
ne elemente sadržine sna; vraćanje samovolji tuma­
ča sna, kao što je u starom veku obavljano i izgleda
da ponovo oživljava u podivljalim tumačenjima Ste-
kelovim, isključeno je iz razloga naučne kritike. I
tako nas elementi koji se nalaze u snu i koje treba
shvatiti simbolički primoravaju na primenu jedne
kombinovane tehnike, koja se s jedne strane oslanja
na asocijacije snevača, a s druge strane unosi iz ra-
zumevanja simbola tumači ono što nedostaje. Kritič­
ka opreznost u rešavanju simbola i njihovo brižljivo
proučavanje na osnovu naročito providnih primera
snova moraju ići zajedno da bi se oslabio prigovor
samovolje u tumačenju snova. Nesigurnosti koje još
uvek prianjaju uz našu aktivnost kao tumača snova
Predstavljanje kroz simbole 9
dolaze, jednim delom, od našeg nepotpunog saznanja,
koje se postepenim daljim produbljivanjem može po­
boljšati, a s druge strane one zavise baš od izvesnih
osobina simbola sna. Ovi su često mnogo — i više-
smisleni, tako da nam kao u kineskom pismu, tek
smisao svaki put omogućuje pravilno shvatanje. Sa
ovom dvosmislenošću simbola povezuje se zatim po­
godnost sna, da dozvoljava pretumačenja, da u jed­
noj samoj sadržini prikaže različite i često po njiho­
voj prirodi različite misaone tvorevine i pokrete
želja.
Posle ovih ograničenja i opomena ja navodim:
car i carica (kralj i kraljica) predstavljaju većinom
snevačeve roditelje, princ ili princeza su on ili ona
sami. Isti veliki autoritet što se pripisuje caru pri­
znaje se i velikim ljudima, zato se, na primer, Gete
u mnogim snovima pojavljuje kao simbol oca (Hit-
schmann). Svi predmeti koji su izduženi, štapovi, sta­
bla drveća, kišobrani (zbog razapinjanja koje se može
uporediti sa erekcijom!), sva duguljasta i oštra oru­
žja: noževi, kame, koplja žele da zastupe muški ud.
Česti simbol muškog uda koji se ne da lako razu-
meti jeste i turpija za nokte (zbog trljanja i struga­
nja?). — Tabakere, kutije, sanduci, ormani, peći od­
govaraju ženskom telu, ali i pećine, brodovi i sve
vrste posuđa. — Sobe u snu najčešće su ženske sobe,
opis njihovih različitih ulaza i izlaza ne vode nas baš
na pogrešan put u tumačenju. 1 Interesovanje da li
1
Jedan pacijent koji živi u pansionu sanja kako je sreo
jednu devojku od posluge i upitao je koji broj ima; ona mu,
na njegovo iznenađenje, odgovori: 14. On je stvarno stupio
u odnose sa pomenutom devojkom i takođe često imao s njom
sastanke u svojoj spavaćoj sobi. Ona se, kao što je razum­
ljivo, plašila da gazdarica nešto ne posumnja u nju i učini
mu, na dan pre sna, predlog da se s njim nađe u jednoj n e ­
nastanjenoj sobi. Stvarno, ova soba nosila je broj 14, dok u
snu žena nosi ovaj broj. Teško se može zamisliti jedan jasniji
dokaz za identifikaciju žene i sobe. (Ernest Jones, Internatio­
nale Zeitschrift fiir Psychoanalyse II, 1914). Uporedi Artemi-
dorus, Svmbolik der Traume (preveo F. S. Krais, Beč, 1881,
str. 110): „Tako na primer, spavaća soba znači suprugu, ako
takva postoji u kući."
10 Tumačenje snova, 11
je jedna soba „otvorena" ili „zatvorena", u vezi s ovim
postaje lako razumljivo (Uporedi Dorin san u „Od­
lomku jedne analize histerije"). Koji ključ onda otva­
ra sobu, ne treba da se izričito kaže; simbolika brave
i ključa poslužila je pesniku Ulandu u pesmi „O gro­
fu Eberštajnu" za najprivlačniju svinjariju. — San
kako se prolazi kroz niz soba jeste san o bordelu ili
haremu. Ali se on upotrebljava za predstavljanje
braka (suprotnost), kao što je to na lepim primerima
pokazao H. Zaks. — Jedan interesantan odnos pre­
ma infantilnom seksualnom istraživanju pokazuje se
ako snevač sanja o dve sobe, koje su ranije bile jed­
na, ili ako u snu vidi da je jedna njemu poznata soba
jednoga stana podeljena na dva dela, ili obrnuto. U
detinjstvu smo ženske genitalije (zadnjicu) smatrali
za jedan jedini prostor (infantilna teorija o kloaki) i
tek kasnije smo saznali da ova oblast tela obuhvata
dve odvojene šupljine i otvore. — Stepenice, lestvi-
ce, stepeništa, odnosno penjanje preko njih, i to kako
penjanje tako i spuštanje, simboličko su predstavlja­
nje polnog akta. 1 — Glatki zidovi, preko kojih se pe­
njemo, fasade kuća sa kojih se — često u jakom
1
Ovde ponavljam ono što sam već jednom na drugom
mestu izjavio (Die zukiinftigen Chancen der psychoanalyti-
sehen Therapie, Zentralblatt fur Psychoanalyse, I, 1910, Sa­
brana dela, sveska VIII): „Pre izvesnog vremena saznao sam
da se jedan psiholog s kojim ne stojimo u bliskim odnosima
obratio jednom od nas sa napomenom da mi svakako pre-
cenjujemo tajanstveno seksualno značenje snova. Rekao je
da je njegov najčešći san kako se penje stepenicama, a u tome
se svakako ne krije ništa seksualno. Pošto nam je ovim pri­
govorom skrenuta pažnja, mi smo pojavljivanju u snu stepe­
nica, stepeništa i lestvica poklonili pažnju i uskoro smo mogli
utvrditi da stepenice (i što je njima analogno) predstavljaju
siguran simbol koitusa. Osnovu za ovo upoređenje nije teško
pronaći; u nizu ritmičkih pokreta, uz sve veće pomanjkanje
daha, mi stižemo na visinu i posle toga u nekoliko brzih ko­
raka ponovo možemo da se nađemo dole. Tako se ritam koi­
tusa ponovo nalazi u penjanju stepenicama. Ne zaboravimo
da u pomoć pozovemo i govor. On će nam pokazati da se
reč „Steigen" (= penjanje) bez daljeg upotrebljava kao do­
punsko obeležavanje seksualnog akta. Kaže se da je neki čo-
vek „Steiger", „nachsteigen" (ići za nekom ženskom). U fran-
Predstavljanje kroz simbole 11
strahu — spuštamo, odgovaraju uspravnim ljudskim
telima, i ponavljaju u snu verovatno sećanje na pe­
njanje male dece uz roditelje i negovateljsko osoblje.
„Glatki" zidovi su muškarci; često se u snu strana
pridržavamo „ispusta" na kućama. — Stolovi, po­
stavljeni stolovi i daske su, pak, žene, svakako zbog
suprotnosti koja ovde uklanja telesne obline. „Drvo"
je, čini se, uopšte prema svojim lingvističkim odno­
sima zastupnik ženske-materije. Ime ostrva Madeira
na portugalskom znači: drvo. Pošto „sto i postelja"
predstavljaju brak, to se u snu često prvo zamenju-
je drugim, i ukoliko je mogućno, seksualni predstav-
ni kompleks transponira u kompleks jedenja. — Od
odevnih predmeta, šešir jedne žene vrlo često sa si­
gurnošću treba tumačiti kao genitalije, i to genita­
lije muškarca. Isto tako i mantil, pri čemu ostaje
nerešeno, koji deo na ovoj primeni simbola pripada
sličnosti reci. U snovima muškaraca često nalazimo
kravatu kao simbol za penis, svakako ne samo zato
što visi nadole i što je karakteristična za muškarca,
nego takođe što je čovek može odabrati prema tome
kako mu se sviđa, sloboda koja je od prirode zabra­
njena kod osobenosti ovoga simbola.1 Lica koja u snu
upotrebljavaju ovaj simbol, u životu se luksuzno
snabdevaju kravatama i imaju čitave zbirke kravata.
— Sve komplikovane mašinerije i aparati — u snu
su, sa velikom verovatnoćom, genitalije, po pravilu
muške, i u njihovom opisivanju simbolika sna isto
je tako neumorna kao što je i vic. Potpuno je jasno,
cuskom jeziku se za stepenice kaže ,,la marche"; ,,un vieux
marcheur" se sasvim pokriva sa našim ,,ein alter Steiger"
(Prim. prev.: Reci Steiger, marcheur, mogli bismo prevesti sa
„švaler").
1
Uporedi u Zentralblatt fiir Psychoanalyse II, 675, crtež
jednog devetnaestogodišnjeg manijaka: jedan čovek sa zmi­
jom kao kravatom koja se okreće jednoj devojci. Uz to priču
„Die Schamhaftige (= stidljiva) u Antrhropophyteia VI, 334):
U kupatilo ulazi jedna dama, a tamo se nalazio neki čovek
koji je jedva stigao da obuče košulju; veoma je bio postiđen,
ali je smesta pokrio vrat prednjim delom košulje i rekao:
„Molim za oproštaj, ja sam bez kravate."
12 Tumačenje snova, II
takođe, da se sva oružja i alati upotrebljavaju
kao simboli muškoga uda: plug, čekić, puška, revol­
ver, kama, sablja itd. — Isto tako se mnogi pejzaži
u snu, naročito pokrajine sa mostovima ili pošum­
ljenim gorama, vrlo lako mogu prepoznati kao opis
genitalija. Marcinovski je prikupio čitav niz primera
u kojima su snevači svoje snove objašnjavali crteži­
ma koji je trebalo da prikazuju pejzaž i prostorije
koji se u snovima nalaze. Ovi crteži veoma očigledno
prikazuju razliku između manifestnih i latentnog zna­
čenja u snu. Dok, posmatrani bezazleno, ti crteži do­
nose planove, zemljopisne karte i slično, otkrivaju se
temelj nijem istraživanju kao prikazivanja ljudskog
tela, genitalija itd., i tek na osnovu ovakvog shvata-
nja omogućavaju razumevanje sna (Uporedi, uz to,
Pjisterove radove o kriptografiji i skrivalicama). Isto
tako kod nerazumljivih novih tvorevina reci može­
mo pomisliti da su sastavljene od delova koji imaju
seksualno značenje. — I deca u snu često ne znače
ništa drugo do genitalije: kao što su i ljudi i žene
navikli da svojim genitalijama tepaju kao „mali" i
tako ih obeležavaju. „Malog brata" Stekel je pravil­
no prepoznao kao penis: Igrati se s malim detetom,
tući maloga itd. — često su predstave onanije u snu.
— Za simboličko predstavljanje kastracije radu sna
služi: ćelavost, šišanje kose, ispadanje zuba i odseca-
nje glave. Kao predohranu protiv kastracije treba
shvatiti ako se jedan od upotrebljivih simbola penisa
u snu pojavljuje u dvostrukom broju ili u množini.
I nastupanje guštera u snu — jedne životinje kojoj
otkinuti rep ponovo poraste — ima isto značenje
(Uporedi gore san o gušteru). — Od životinja koje se
u mitologiji i folkloru upotrebljavaju kao genitalni
simboli mnoge i u snu igraju ovu ulogu: riba, puž,
mačka, miš (zbog dlaka na genitalijama), a pre svega
najznačajniji simbol muškoga uda, zmija. Male živo­
tinje, gamad, su zastupnici male dece, na primer ne­
željene braće i sestara; biti pun gamadi često treba
izjednačiti sa gravidnošću. — Kao jedan sasvim re­
centni simbol sna muških genitalija treba pomenuti
vazdušnu lađu, koja ovu upotrebu opravdava kako
Predstavljanje kroz simbole 13
svojim odnosom prema letenju kao i u zgodnom slu­
čaju svojim oblikom. — Stekel je dao, dokazujući ih
primerima, čitav niz simbola, koji delimično još nisu
dovoljno verificirani. Njegovi spisi, a naročito njego­
va knjiga Govor sna (Die Sprache des Traumes), sa­
državaju najbogatiju zbirku rešenja simbola, koji su
oštroumno pogođeni i koji su se prilikom proverava-
nja pokazali kao tačni, na primer u odeljku o simbo­
lici smrti. Nepotpuna autorova kritika i njegova
sklonost ka uopštavanjima po svaku cenu čine ostala
njegova tumačenja sumnjivim i neupotrebljivim,
tako da pri korišćenju ovih radova nužno treba sa-
vetovati da budemo pažljivi. Ja ću se zato ograničiti
na to da istaknem jedan mali broj primera.
Desno i levo, prema Stekelu, u snu treba shvatiti
etički. „Pravi put uvek pokazuje put prava, a levi —
put zločina. Tako levi put može predstavljati homo­
seksualnost, inocest, perverznost, a desni brak, opšte-
nje sa jednom droljom itd. — uvek procenjivano sa
individualno moralnog gledišta snevača" (na pom.
mestu str. 466). Rođaci uopšte u snu igraju najve­
ćim delom ulogu genitalija (str. 473). Ovde u ovom
značenju mogu potvrditi samo za sina, ćerku, mlađu
sestru, ukoliko dakle dopire oblast primenjivanja
„maloga". Naprotiv, na sigurnim primerima prepo­
znajem sestre kao simbole grudi, braću kao simbole
velikih hemisfera. Nesustizanje kola Stekel rešava
kao žaljenje zbog razlike u godinama koja se ne može
postići (str. 479). Prtljag s kojim putujemo po njemu
je teret grehova koji nas pritiskuju (ibidem). Upravo
puni prtljag se često prikazuje kao očigledan simbol
sopstvenih genitalija. I brojevima, koji se u snu često
javljaju, Stekel je odredio fiksirana značenja sim­
bola, ali ova rešavanja niti izgledaju dovoljno uteme­
ljena niti pak da su opštevažeća, mada se tumačenje
u pojedinačnom slučaju većinom može priznati kao
verovatno. Broj tri, uostalom, simbol je muških ge­
nitalija, utvrđen sa više strana. Jedno od uopštava-
nja koje Stekel daje odnosi se na dvosmisleno zna­
čenje simbola genitalija. „Gde bi postojao jedan sim­
bol koji — kad bi to fantazija samo i donekle do-
14 Tumačenje snova, II
puštala — ne bi u isto vreme mogao biti upotrebijen
i kao muški i kao ženski!". Umetnuta rečenica ovde
svakako povlači mnogo od sigurnosti ovoga tvrđenja,
jer fantazija baš to ne dozvoljava uvek. Ali ja ipak
ne smatram izlišnim da kažem da, prema mojim isku­
stvima, opšta rečenica Stekelova treba da se povuče
pred priznanjem jedne veće raznovrsnosti. Osim sim­
bola koji isto tako često stoje za muške kao i za žen­
ske genitalije, ima i takvih koji pretežno ili goto­
vo isključivo predstavljaju jedan od spolova, i još
drugih od kojih nam je poznato samo muško ili samo
žensko značenje. Dugačke, čvrste predmete i oružja
upotrebljavati kao simbole ženskih genitalija, ili šup­
lje predmete (sanduke, kutije, tabakere i slično) upo­
trebljavati kao simbole muških genitalija — upravo
to fantazija ne dopušta.
Tačno je da sklonost sna i nesvesnih fantazija
da seksualne simbole upotrebe biseksualno odaje jed­
nu arhaičnu crtu, pošto je razlika genitalija u de-
tinjstvu nepoznata i pošto se i jednom i drugom spolu
pripisuju iste genitalije. Ali možemo biti zavedeni i
na pogrešno shvatanje jednog biseksualnog seksual­
nog simbola ako zaboravimo na to da se u mnogim
snovima obavlja opšte okretanje spolova tako da je
muško predstavljeno ženskim i obratno. Takvi snovi,
na primer, izražavaju želju jedne žene da bi više vo-
lela da bude muškarac.
Genitalije mogu i u snu biti zastupljene drugim
delovima tela, muški ud rukom ili nogom, ženski ge­
nitalni otvor ustima, uvetom, pa čak i okom. Sekreti
ljudskoga tela — sluz, suze, mokraća, sperma itd. —
mogu se u snu zamenjivati jedni drugim. Ova u ce-
lini pravilna postavka V. Stekela pretrpela je, s pra­
vom, kritičko ograničenje napomenama koje je izneo
R. Rajtler (R. Reitler, u Internationale Zeitschrift fiir
Psychoanalyse, I, 1913). Radi se u suštini o zameni
značajnih sekreta, kao što je seme, jednim indiferent­
nim sekretom.
Ova u velikoj meri nepotpuna nagoveštenja neka
budu dovoljna da se drugi podstaknu na pažljiviji rad
Predstavljanje kroz simbole 15
oko prikupljanja. 1 Mnogo opširniji prikaz simbolike
sna pokušao sam da dam u svojim Vorlesungen zur
Einguhrung in die Psychoanalyse (1916/17).2
Sada ću dodati nekoliko primera o primeni ovih
simbola u snovima, koji treba da pokažu kako je ne-
mogućno stići do tumačenja sna ako se protivimo
simbolici sna, i kako se ta simbolika u mnogim slu­
čajevima neotklonjivo nameće. Na istom mestu, me­
đutim, želeo bih izričito da upozorim na to da se zna­
čaj simbola za tumačenje sna ne treba preceniti, da
se rad na prevođenju sna ograniči na prevođenje na
simbole i da se napusti tehnika upotrebljavan ja po­
misli snevačevih. Obe tehnike tumačenja sna moraju
jedna drugu dopunjavati; ali praktično kao i teorij­
ska prednost pripada postupku koji je najpre opisan,
postupku koji izjavama snevača pridaje odlučujući
značaj, dok prevođenje simbola koju preduzimamo
prilazi tome kao pomoćno sredstvo.
1. Šešir kao simbol muškarca
(muških genitalija)3
(Odlomak iz sna jedne mlade žene koja je postala agorafo-
bična zbog straha od iskušenja)
„Leti se šetam ulicom, nosim slamni šešir neo­
bičnog oblika, čiji je srednji deo savijen nagore, a
njegovi delovi sa strane nadole (opisivanje ovde za­
pinje), i to tako da je jedan deo spušten dublje nego
drugi. Vesela sam i u sigurnom raspoloženju, i kako
1
Uz sve razlike Sernerovog shvatanja simbolike sna i
ove koju sam ovde razvio, moram istaći da Sernera ipak treba
priznati kao pravog pronalazača simbolike sna, i da su isku­
stva psihoanalize, posle njegove odavno objavljene knjige
(1861), koja je dugo smatrana fantastičnom, pomogla da do­
živi čast.
2
Prim. prev.: Knjiga je objavljena i na našem jeziku
u prevodu Borislava Lorenca: Uvod u psihoanalizu, Beograd
1933, 3 izdanje „Kosmos".
Iz „Nachtrage zur Traumdeutung", Zentralblatt f. Psy-
choanalvse I, Broj 5/6, 1911.
16 Tumačenje snova, II
prolazim pored jednog odreda mladih oficira, ja po­
mislih: Vi mi ništa ne možete."
Pošto uz šešir u snu ne može da produkuje ni­
jednu pomisao, ja joj kažem: šešir je, svakako, muški
polni organ sa svojim uspravljenim srednjim delom
i sa oba dela sa strane koji vise na dole. To što še­
šir treba da bude muškarac možda je neobično, ali
mi govorimo takođe: „Unter die Haube bringen". 1
Namerno sam se uzdržao od tumačenja onoga deta­
lja o nejednakom spuštanju oba sporedna dela, mada
baš ovakve pojedinosti u svojoj determinaciji treba
da pokažu put do tumačenja. Ja nastavljam: Ako
dakle ima jednog takvog muža sa tako divnim geni-
talijama, ona ne mora da se plaši oficira, to jest, ne
mora ništa želeti od njih, pošto je inače njena fan­
tazija iskušenja u suštini zadržava od toga da ide
sama bez zaštite i pratnje. Ovo poslednje objašnjenje
njenoga straha mogao sam joj dati već više puta,
oslanjajući se na drugi materijal.
Sad je veoma vredno pažnje kako se snevačica
ponaša posle ovoga tumačenja. Ona povlači opisiva­
nje šešira i tvrdi da nije kazala da su oba dela sa
strane visila nadole. Ali ja sam suviše siguran u ono
što sam čuo da bih se dao zavesti, i nastojim na to­
me. Ona neko vreme ćuti, pa onda nađe odvažnosti
da upita šta to znači što kod njenog muža jedno
mudo leži niže od drugoga, i da li je to kod svih ljudi
tako. Ovim je ovaj neobični detalj šešira objašnjen i
čitavo tumačenje od nje prihvaćeno.
Simbol šešira bio mi je već odavno poznat, kad
mi je pacijentkinja ovaj san saopštila. Iz drugih,
ali manje providnih slučajeva, mislim da mogu za­
ključiti da šešir može stojati i za ženske genitalije. 2
1
Izraz „unter die Haube kommen" znači: udati se, udo­
miti se. Haube = kapa, kapica (Prim. prev.).
2
Uporedi jedan takav primer u saopštenju Kirhgrabero-
vu (Kirchgraber, u Zentralblatt fiir Ps. A. III, 1912, štr. 95).
Štekel u Jahrbuch, sveska I, str. 475, saopštava jedan san u
kome šešir sa naherenim perom u sredini simbolizuje (im­
potentnog) muškarca. * ma polnog organa, i ovaj prigovor nalazi ponovo u
Predstavljanje kroz simbole 17
2. „Malo" su genitalije. — Biti pregažen
je simbol polnog opštenja
(Drugi san iste agorafobične pacijentkinje)
Majka šalje njenu malu ćerku da bi morala ići
sama. Ona se zatim s majkom vozi železnicom i vidi
kako njena mala ide pravo prema koloseku tako da
mora biti pregažena. Čuje se lomljenje kostiju (pri
tom neprijatno osećanje, ali nikakvo pravo zaprepa-
šćenje). Zatim pogleda kroz prozor vagona da li se
pozadi vide delovi. Onda prebacuje majci što je do­
zvolila maloj da ide sama.
Analiza: Dati ovde potpuno tumačenje sna nije
lako. On vodi poreklo iz jednog ciklusa snova i može
se u potpunosti razumeti samo u zajednici s ovima.
Jer nije baš lako dobiti dovoljno izolovan materijal
potreban za dokazivanje simbolike. — Bolesnica naj-
pre nalazi da vožnju železnicom treba tumačiti isto-
rijski, kao aluziju na vožnju iz jednog lečilišta za
nervne bolesnike, u čijeg je upravnika naravno bila
zaljubljena. Majka je tamo došla po nju, na stanici
se pojavio lekar i predao joj kitu cveća za oproštaj;
bilo joj je neprijatno što je i majka morala biti sve-
dok ukazivanja ovog poštovanja. Majka se dakle ovde
pojavljuje kao osoba koja smeta njenim ljubavnim
nastojanjima, a taj je zadatak toj strogoj ženi zaista
pripadao za vreme njenog devojaštva. — Sledeća
pomisao se odnosi na rečenicu: ona se okreće ne bi li
se videli pozadi delovi. U fasadi sna bi se, naravno,
moralo misliti na delove pregažene i smoždene ćer-
čice. Ali pomisao upućuje u jednom sasvim drugom
pravcu. Ona se seća da je jednom svoga oca videla od
pozadi potpuno golog u kupatilu, dolazi na to da govori
o razlikama polova i ističe da se u muškarca genitalije
mogu videti i od pozadi, dok to u žene nije mogućno.
U vezi s ovim ona sad sama tumači da su „malo" ge­
nitalije, njena mala (ona ima jednu ćerku od četiri
godine) njene sopstvene genitalije. Ona majci preba­
cuje što je od nje zahtevala da živi tako kao da ne­
2 Frotfd, Odabrana dela, vrt
18 Tumačenje snova, II
uvodnoj rečenici sna: Majka je poslala malu da bi
morala ići sama. U njenoj fantaziji usamljeno hoda­
nje na ulici znači nemati čoveka, nemati nikakav
seksualni odnos (coire = sastajati se), a to ona neće.
Prema svim njenim podacima ona je zaista kao de-
vojka patila pod ljubomorom svoje majke zbog toga
što ju je otac povlašćivao.
Jedno dublje tumačenje ovog sna rezultira iz jed­
nog drugog sna te iste noći, u kome se ona identifi-
kuje sa svojim bratom. Ona je stvarno bila muško-
banjasta devojka, i morala je često slušati kako je
zbog nje jedan dečak manje na svetu. Uz ovo iden-
tifikovanje sa bratom sasvim je jasno da „mali" znači
genitalije. Majka mu (joj) preti kastracijom, koja ne
može biti ništa drugo do kazna za igru sa udom, i
tako identifikacija pokazuje da je i ona kao dete ona-
nisala, što je njeno sećanje dosad sačuvalo samo za
brata. Poznavanje muškog polnog organa, koje je
kasnije bila izgubila, mora da je prema podacima
ovog drugog sna već rano stekla. Dalje, ovaj drugi
san ukazuje na seksualnu teoriju po kojoj su devojke
dečaci koji su bili kastrirani. Pošto sam joj bio iz-
neo ovo dečje mišljenje, ona smesta nalazi potvrdu za
to u poznavanju anegdota, kako jedan dečak pita de-
vojčicu: Odsečena? na što devojčica odgovara: Ne,
uvek je tako bilo.
Udaljavanje male, genitalija, u prvom snu od­
nosi se dakle takođe na pretnju kastracijom. Najzad
se ljuti na majku što ju nije rodila kao dečaka.
Da „biti pregažen" simbolizuje seksualni odnos
ne bi postalo evidentno iz ovoga sna da to ne znamo
iz mnogobrojnih drugih izvora.
3. Predstavljanje genitalija zgradama,
stepenicama, šupljinama
(San jednog mladog čoveka sputavanog kompleksom oca)
„On ide sa svojim ocem u šetnju na jednom
mestu koje je sigurno Prater, jer se vidi r otunda,
ispred nje jedan ispust, na kome je smešten je-
Predstavljanje kroz simbole 19
dan privezani balon koji međutim, izgleda prilično
mlitav. Otac ga pita čemu sve to služi, on se tom
pitanju čudi, ali mu objasni. Zatim dolaze u jedno
dvorište u kome leži jedna velika ploča lima. Otac
hoće da otkine jedan velik deo, ali se pre toga
okrene da li možda neko to ne vidi. On mu kaže da
treba samo nadzorniku da kaže, onda može bez da­
ljeg uzeti jedan komad. Iz ovog dvorišta vode s t e-
p enice u jedan otvor, čiji su zidovi meko oblo­
ženi, otprilike kao kožna fotelja. Na kraju toga otvo­
ra nalazi se jedna duža platforma i zatim počinje je­
dan nov otvor..."
Ovaj snevač spadao je u tip bolesnika koji tera-
peutski nije povoljan, koji do izvesne tačke analize
uopšte ne čine nikakav otpor a odatle dalje pokazuju
se gotovo nepristupačnim. Ovaj san on je protuma­
čio gotovo samostalno. Rekao je: Rotunda su moje
genitalije, vezani balon ispred nje moj penis na čiju
olabavijenost (mlitavost) treba da se žalim. Podrob­
nije dakle možemo prevesti da je rotunda zadnjica
— koju dete po pravilu ubraja u polne organe — a
manja zgrada ispred nje su mošnice. U snu ga otac
pita šta je sve to, to jest pita ga za svrhu i funk­
ciju polnih organa. Pojmljivo je da se ovaj odnos
može izvrnuti tako da je on taj koji postavlja pi­
tanja. Pošto jedno ovakvo ispitivanje oca u stvari
nikad nije ni postojalo, moramo misao sna shvatiti
kao želju ili je treba otprilike uzeti pogodbeno: „Da
sam zamolio oca za objašnjenje seksualnih stvari."
Produženje te misli naći ćemo uskoro na jednom dru­
gom mestu.
Dvorište u kome leži rasprostrt lim ne treba
shvatiti u prvom redu simbolički, već mu je poreklo
u radnji njegovog oca. Iz razloga diskrecije ja sam
stavio „lim" mesto drugog materijala kojim otac
trguje, a da pri tom ništa u samom tekstu sna nisam
izmenio. Snevač je ušao u očevu radnju i bio je veo­
ma dirnut postupcima pre neispravnim nego isprav­
nim na kojima se jednim delom zasniva zarada. Zato
bi nastavak gornje misli sna mogao da glasi: (Da sam
ga pitao), on bi me prevario, kao što vara svoje mu-
2*

20 Tumačenje snova, II
šterije". Za otkidanje koje služi za prikazivanje po­
slovnog nepošten ja, sam snevač daje jedno drugo
objašnjenje, da naime znači onaniju. To nam je ne
samo odavno poznato, nego se vrlo dobro slaže s tim
što je tajna onanije izražena suprotnošću (može se
činiti otvoreno). To odgovara svim očekivanjima da
se onanistička delatnost ponovo podmeće ocu, kao i
ispitivanje u prvoj sceni sna. Otvor on odmah tu­
mači kao vaginu, pozivajući se na meko postavljene
zidove. Da se silaženjem kao inače penjanjem želi
izraziti koitiranje u vagini, to ja dodajem na osnovu
jednog drugog saznanja (uporedi moje napomene u
Zentralblatt fiir Psychoanalyse I, 1, 1910; vidi napo­
menu na str. 309).
Pojedinosti da iza prvog otvora dolazi jedna
duža platforma pa onda opet jedan nov otvor obja­
šnjava on sam biografski. On je izvesno vreme odr­
žavao polne odnose, pa ih je ostavio usled inhibicije
u njihovom vršenju i nada se da će ih sada posle
lečenja ponovo moći održavati. Sam san pred kraj
postaje nejasniji i poznavaocu mora izgledati pri­
hvatljivo što se već u drugoj sceni sna istakao uticaj
jedne druge teme na koju ukazuju očeva radnja, nje­
govi varalački postupci, i prva kao otvor predstav­
ljena vagina, tako da se može pretpostaviti odnos
prema majci.
4. Muški polni organ simbolizovan
osobama, a ženski pokrajinom
(San jedne žene iz naroda, čiji je muž stražar, koji je saopštio
B. Datner, Dattner)
„ . . . pa onda je neko provalio u stan i ona je u
strahu dozivala nekog stražara. No ovaj je složno sa
dva „lupeža" otišao u crkvu1 do koje je vodilo ne­
2 3
koliko stepenica ; iza crkve nalazilo se jedno brdo
4
i na njemu gusta šuma. Stražar je na sebi imao šlem,
1 nju jednog stručnjaka, faličke prirode.
Ili kapelu = vagina. — * Simbol za koitus. — * Mons
Veneris. — * Crines pubis.
Predstavljanje kroz simbole 21
prstenast okovratnik i ogrtač.5 Nosio je i mrku punu
bradu. Obe skitnice koje su mirno išle sa stražarom.
imale su oko kukova opasanu kecelju u vidu džaka.8
Ispred crkve je jedan put vodio na brdo. Ono je s obe
strane bilo obraslo travom i šibljem koje je postajalo
sve gušće i na vrhu brda je nastala prava šuma.
5. Kastracioni snovi u dece
a) Jedan dečak od tri godine i pet meseci, kome
je povratak njegovog oca iz rata, sigurno, očigledno
neprijatan, probudi se jednog jutra zbunjen i izgu­
bljen i neprestano ponavlja pitanje: „Zašto je tata
nosio glavu na tanjiru? Noćas je tata nosio glavu na
tanjiru."
b) Jedan student, koji je danas teško bolestan
od neuroze, seća se da je u šestoj godini nekoliko puta
sanjao ovaj san: „On odlazi frizeru da bi se ošišao.
Tu mu priđe jedna velika žena sa strogim crtama i
odseče mu glavu. Ženu je prepoznao kao majku."
6. O simbolici mokraće
Crteži reprodukovani na ovom mestu potiču iz
jednog niza slika koje je Ferenczi pronašao u jed­
nom mađarskom šaljivom listu (Fidibusz) i video da
se mogu upotrebiti za ilustraciju teorije o snovima.
O. Rank list sa naslovom San jedne francuske bone
već je upotrebio u svom radu o slaganju simbola u
snu buđenja.
Tek poslednja slika koja predstavlja buđenje
bone zbog vike deteta, pokazuje nam da prethodnih
sedam prikazuju faze jednog sna. Ali san zamenjuje
situaciju u spavaćoj sobi sa situacijom u šetnji. Na
drugoj slici bona je dečaka već postavila na jedan
8
Demoni u ogrtačima i kapuljačama, su prema objašnje­
' Obe polovine mošnica.
 22 Tumačenje snova, II
ugao na ulici, on urinira i — ona može da nastavi sa
spavanjem. Ali nadražaj buđenja još traje, on se čak
i pojačava, a dečak koji vidi da ga ne gledaju, urla
Predstavljanje kroz simbole 23
još jače. Ukoliko energičnije viče, njen san pojačava
ubeđenje da je sve u redu i da se ne mora probuditi.
Pri tom on nadražaj buđenja prevodi na dimenzije
simbola. I reka koju dečak stvara uriniranjem po­
staje sve veća. Na četvrtoj slici ona već nosi jedan
čamac, zatim gondolu, pa jedrilicu, i naposletku je­
dan veliki parobrod! Borba između uporne potrebe
za spavanjem i neumornim nadražaj em buđenja pri­
kazani su ovde na najduhovitiji način od strane jed­
nog nestašnog umetnika.
7. San o stepenicama
(Saopštio i protumačio Oto Rank)
Istom kolegi, od kojeg dolazi san o nadražaj u
zuba imam da zahvalim za sledeći slično providni san
o poluciji:
„Ja na stepeništu jurim basamacima za jednom
mladom devojkom koja mi je nešto uradila da bih
je kaznio. Dole -na kraju stepenica neko (jedna od­
rasla ženska osoba) mi je zadržala dete; ja ga uhva­
tim, ali ne znam da li sam ga istukao, jer odjednom
se nadoh nasred stepenica gde sam sa detetom (kao
u vazduhu) koitirao. To zapravo nije ni bio koitus,
nego sam svoj polni organ trljao na njenom spolja-
šnjem delu organa, pri čemu sam i taj njen organ
i njenu ukoso položenu glavu sasvim razgovetno vi­
deo. Za vreme seksualnog akta ja sam primetio da
levo iznad mene (takođe kao u vazduhu) vise dve
male slike, pejzaži, koje su predstavljale jednu kuću
u zelenilu. Na manjoj slici stajalo je moje sopstveno
ime na mestu gde se nalazi signatura slikara, kao da
je slika određena za mene za moj rođendanski po­
klon. Onde je ispred obe slike visila još jedna cedu­
lja, na kojoj je stajalo da i jevtinije slike stoje na ra­
spolaganju: ja zatim veoma nejasno vidim samog
sebe, (kao i gore na odmorištu stepenica, kako ležim
u krevetu); i probudim se jer sam osetio vlagu koja
dolazi od izvršene polucije."
24 Tumačenje snova, II
Tumačenje: Snevač je uveče uoči dana kad je
sanjao bio u radnji jednog knjižara gde je, dok je če­
kao, posmatrao neke od izloženih slika koje su pred­
stavljale slične motive kao i slike u snu. Kod jedne
sličice koja mu se naročito dopala prišao je bliže i
spazio ime slikara koji mu je bio sasvim nepoznat.
Iste večeri slušao je u jednom društvu kako se
pričalo o jednoj služavci Čehinji koja se hvalila da
je njeno vanbračno dete „bilo napravljeno na stepe­
nicama". Snevač se raspitivao o pojedinostima ovog
nesvakodnevnog doživljaja i saznao da je služavka
sa svojim obožavaocem ušla u stan njenih roditelja
gde ne bi bilo nikakve prilike za polno opštenje, i da
je nadraženi čovek snošaj obavio na stepenicama.
Snevač je, uz to, šaljivo aludirajući na zlobni izraz
koji se upotrebljava za falsifikovanje vina, rekao:
„Dete je stvarno odraslo na podrumskim stepeni­
cama."
Ovo su dnevna nadovezivanja koja su prilično
nametljivo zastupljena u sadržaju sna i koje snevači
bez daljeg reprodukuju. A isto tako lako on produ­
cira i jedan stari deo infantilnog sećanja, koji je isto
tako našao primenu u snu. Stepenište jeste stepe­
nište one kuće u kojoj je proveo najveći deo svoga
detinjstva i gde je naročito ostvario svoje prvo po­
znanstvo sa seksualnim problemima. Na tom stepe­
ništu se često igrao i pri tom se, između ostalog, i
jašući klizao niz stepenišnu ogradu, pri čemu je ose-
tio seksualno nadraženje. U snu on takođe neobično
brzo juri niz basamake, tako brzo da po svojim sop-
stvenim jasnim recima pojedine basamke uopšte nije
ni dodirivao, nego, kao što se kaže, dole poleteo ili
kliznuo. Pozivanjem na infantilni doživljaj izgleda da
ovaj početak sna prikazuje momenat seksualnog na-
draženja. — Na ovom stepeništu i u stanu koji nje­
mu pripada, snevač je i sa decom iz susedstva često
održavao seksualni megdan, pri čemu se zadovoljavao
onako kao što je to prikazano u snu.
Ako nam je iz Frojdovih seksualnosimboličkih
istraživanja (vidi Zentralblatt fiir Psychoanalyse, sve­
ska 1, str. 2 s.) poznato da stepenice i penjanje ste-
Predstavljanje kroz simbole 25
penicama gotovo redovno simbolizuju koitus, onda
san postaje sasvim providan. Njegova pokretna snaga,
kao i njegov efekat, polucije, pokazuju se čisto libi-
dinozne prirode. U stanju spavanja budi se seksual­
no nadraženje (u snu predstavljeno jurnjavom nadole
— klizanjem niz stepenice), čija je sadistička prime-
sa na osnovu megdanskih igara naznačena u jurenju
za detetom i njegovim savlađivanjem. Libidinozno
nadraženje povećava se i goni na seksualnu akciju
(predstavljeno u snu hvatanjem deteta i njegovim
prenošenjem na sredinu stepenica). Dotle bi san bio
čisto seksualnosimboličan i za malo manje izvežba-
nog tumača sna potpuno neprovidan. Ali preterano
jakom libidinoznom nadraženju nije dovoljno ovo
simboličko zadovoljenje, koje bi garantovalo mirni
san. Uzbuđenje dovodi do orgazma i time se čitava
simbolika stepenica demaskira kao koitus. — Ako
Frojd kao jedan od razloga za seksualno iskorišća-
vanje simbola ističe ritmički karakter obe akcije, onda
izgleda da ovaj san naročito jasno govori u prilog
tome pošto je na izričite izjave snevača ritmika ovog
seksualnog akta, trljanje sa pokretima gore-dole, u
čitavom snu bila najjasnije ispoljeni elemenat.
Još jednu napomenu o obe slike koje, bez obzira
na njihovo realno značenje, i u simboličkom smislu
važe kao „slike žene", što proizilazi već iz toga što
se radi o jednoj velikoj i o jednoj maloj slici, baš
kao što i u snu proizilazi jedna velika (odrasla) i jed­
na mala devojka. To što i jevtinije slike stoje na
raspolaganju, vodi u kompleks prostitutki, kao s dru­
ge strane i ime snevača na maloj slici i misao da je
slika određena za njegov rođendan ukazuju na kom­
pleks roditelja (rođen na stepenicama — stvoren u
koitusu).
Nejasna završna scena, gde snevač samoga sebe
vidi gore na odmorištu stepenica kako leži u postelji
i oseća vlagu, izgleda da preko infantilne onanije
ukazuje još dalje natrag u detinjstvo i da verovatno
kao svoj uzor ima slične prijatne scene mokrenja
u krevetu.
26 Tumačenje snova, II
8. Jedan modifikovan san o stepenicama
Jednom svom pacijentu, jednom teško bolesnom
apstinentu, čija je fantazija fiksirana za njegovu
majku i koji je više puta sanjao o penjanju stepe­
nicama u pratnji svoje majke, ja učinih primedbu da
bi umerena masturbacija za njega verovatno bila
manje štetna nego nasilna uzdrzljivost. Ovo uticanje
izaziva sledeći san:
Njegov učitelj klavira mu prebacuje što zane­
maruje sviranje na klaviru, što ne uvežbava etide
Mošelesa i Klementijev „Gradus ad Parnassum."
On na to primećuje da je „Gradus" isto što i ste­
penica, a i da je i klavijatura takođe stepenica pošto
one sadrže skalu.
Može se reći da ne postoji nijedan krug pred­
stava koji bi se mogao odupreti prikazivanju seksual­
nih činjenica i želja.
9. Osećanje stvarnosti i predstavljanje ponavljanja
Jedan čovek koji je sad trideset i pet godina pri-
poveda svoj san kojeg se dobro seća, i koji je, kaže,
imao pre četiri godine: Notar kod kojeg je bio ostav­
ljen na čuvanje testament njegovog oca — oca je iz­
gubio kad su mu bile tri godine — doneo je dve krup­
ne kruške vodenjače, od kojih je jednu dobio da po­
jede. Druga je ležala na prozorskoj dasci u sobi za
stanovanje. Probudio se sa uverenjem o stvarnosti
onoga što je sanjao i uporno je od majke tražio dru­
gu krušku; ta ona je tamo na prozorskoj dasci. Majka
se na to smejala.
Analiza: Notar je bio jedan žovijalan stari go­
spodin koji je, kao što snevač misli da se toga seća,
stvarno jednom doneo kruške. Daska na prozoru
bila je takva kao što ju je video u snu. Nešto drugo
mu uz to neće pasti na pamet; možda još to da mu
je majka nedavno pričala jedan san. Ona ima dve
ptice na glavi, pita se, kad će odleteti, ali one ne od-
Pređstavljanje kroz simbole 27
leću, nego jedna joj poleti na usta i počne da siše
iz njih.
Zatajivanje pomisli snevača daje nam pravo na
to da tumačenje pokušamo zamenom simbola. Obe
kruške — pommes ou poires — jesu grudi majke koja
ga je othranila; prozorska daska jeste isticanje grudi,
slično balkonima u snu o kući (uporedi str. 10,11). Nje­
gov osećaj stvarnosti posle buđenja je u pravu, jer
ga je majka stvarno dojila, štaviše i preko uobičaje­
nog vremena, i majčine grudi bi se još uvek mogle
dobiti. San treba prevesti ovako: Majko, daj (poka­
ži) mi opet grudi na kojima sam jednom ranije pio.
„Ranije" je predstavljeno jedenjem jedne kruške, a
„opet" željom za drugom kruškom. Vremensko po­
navljanje jednog akta u snu redovno postaje brojča­
nim umnožavanjem jednog predmeta.
Naravno da je veoma upadljivo to što simbolika
već u snu jednog četvorogodišnjaka igra neku ulogu,
ali to nije izuzetak, nego pravilo. Može se reći da
snevač raspolaže simbolikom od samoga početka.
Kako rano se čovek, i izvan života sna, počinje
da služi simboličkim prikazivanjem, o tome neka nas
pouči sledeće sećanje jedne sada dvadesetsedmogo-
dišnje dame, na koju nije vršen nikakav uticaj: Ona
je imala između tri i četiri godine. Nju, njenog je­
danaest meseci mlađeg brata i jednu kuzinu, koja je
i po godinama bila između njih, devojka tera na za­
hod da bi tamo obavili svoje poslove pre nego što
pođu u šetnju. Ona kao najstarija seda na solju, a
ostalo dvoje na nose. Ona pita kuzinu: Imaš li i ti
portemonnaie? Valter ima kobasičicu, ja imam porte-
monnaie. Odgovor kuzine: Jeste, i ja imam porte­
monnaie. Devojka je to slušala smešeći se i pričala
mami o tom razgovoru, a ova reaguje oštrim pre-
korom.
Ovde ćemo umetnuti jedan san čija je ljupka
simbolika dopustila objašnjenje uz neznatnu pomoć
snevačice.
28 Tumačenje snova, 11
1
10. Pitanje simbolike u snovima zdravih
„Prigovor koji protivnici psihoanalize — napo-
sletku i Havelok Elis2 (Havelock Ellis) — čvrsto iz­
nose glasi da je simbolika sna možda proizvod neu-
rotičke psihe, ali da nipošto ne važi za normalnu
psihu. Dok psihoanalitičko istraživanje između nor­
malnog i neurotičnog duševnog života uopšte ne zna
ni za kakve principijelne, nego samo za kvantitativne
razlike, pokazuje analiza snova, u kojima i kod zdra­
vih i kod bolesnih na podjednak način deluju poti­
snuti kompleksi, puni identitet mehanizama kao i
simbolike. Staviše, nepristrasni snovi zdravih ljudi
sadržavaju često mnogo jednostavniju, providniju i
karakteristični ju simboliku nego snovi neurotičnih
osoba, u kojima se ona može nategnuti, nejasno i te­
ško tumačiti zbog cenzure koja snažnije deluje i zbog
izopacenja sna koji iz ovoga proizlazi. San koji ćemo
saopštiti u sledećim recima neka posluži kao ilustra­
cija za tu činjenicu. On dolazi od jedne neneurotič-
ne devojke, pre izveštačene i zakopčane prirode; u
toku razgovora ja saznajem da je verena, ali da su
se pojavile prepreke za brak koje su pogodne da
ga oduže. Ona mi spontano priča sledeći san:
,,I arrange the centre oj a table ivith flowers jor
a birthday (uređujem sredinu stola cvećem za rođen­
dan). Na moja pitanja ona kaže da je u snu bila u
svom domu (koji zasad nema) i da je osetila oseća-
nje sreće.
„Popularna" simbolika omogućava mi da ovaj
san prevedem za sebe. On je izraz njenih vereničkih
želja: sto u čijoj se sredini nalazi cveće je simboli­
čan za nju samu i za genitalije; ona prikazuje svoje
želje za budućnost kao ispunjene tako što se već bavi
mišljenjem o rođenju jednog deteta; svadba je dakle
već davno za njom.
1
Alfređ Robiček (Robitschek) u Zentralblat fiir Psvcho-
analyse II, 1911, str. 340.
1
„The Worlđ of Dreams", London, 1911, str. 168.
Predstavljanje kroz simbole 29
„Ja joj skrećem pažnju na to da je „the centre
oj a table" neobičan izraz, što ona priznaje, ali ja je
ovde naravno više ne mogu da pitam. Brižljivo sam
izbegavao da joj sugerišem simbole, i pitao sam je
samo šta joj pada na pamet uz pojedine delove sna.
Njena uzdržanost je u toku analize ustupila mesto
jasnom interesovanju za tumačenje i otvorenost koju
je omogućavala ozbiljnost razgovora. — Na moje pi­
tanje kakvo je to cveće bilo, ona najpre odgovori:
expensive jlowers; one has to pay jor them (= sku-
poceno cveće za koje treba da se plati), zatim da su
to bile „lilies oj the valley, violets and pinks or car-
nations" (= đurđevak, (doslovno ljiljani iz doline),
ljubičice i karanfili). Pretpostavio sam da se reč
ljiljan u ovom snu javlja u svom popularnom zna­
čenju kao cvet čednosti; ona je tu pretpostavku po­
tvrdila tako što joj je uz „ljiljan" pala na pamet reč
„puritej" (= čistota). ,,Valley" (= dolina) jeste čest
ženski simbol sna: tako slučajni sklop obeju simbola
u engleskoj reci za đurđevak postao je simbolikom
sna upotrebijen za isticanje njenog dragocenog de-
vičanstva — expensive jlowers, one has to pay jor
them — i za izraz očekivanja da će njen muž znati
da ceni njegovu vrednost. Primedbe expensive jlo-
wers itd. ima, kao što će se pokazati, kod svakog od
tri cvetna simbola drugo značenje.
„Tajanstveni smisao prividno sasvim aseksualnih
violets (ljubičica) pokušao sam — veoma smelo, kako
sam mislio, — da objasnim jednim nesvesnim odno­
som prema francuskom „voil". Na moje zaprepašće-
nje snevačica je asocijirala reč „violate", englesku
reč za „silovati". Slučajnu veliku sličnost između
reci „violet i violate — u engleskom jeziku se razli­
kuju samo pomeranjem akcenta u poslednjem slogu
— san je iskoristio, da bi potajno (= durch die Blu-
me) izrazio misao na nasilje defloracije (i ovu reč
upotrebljava simbolika cveća), možda takođe jednu
mazohističku crtu devojke. Jedan lep primer za mo­
stove reci preko kojih vode putevi ka nesvesnom.
Reci „one has to pay jor them" znače ovde život ko­
jim mora platiti za to što postaje žena i majka.
 30 Tumačenje snova, II
„Kod reci „pinks", koje zatim naziva „carnati-
ons", pada mi u oči sličnost ove reci sa „putenim"
(= čulnim, telesnim). A njena pomisao, pri tome, gla­
sila je „colour", boja. Dodala je da je „carnations"
ono cveće koje joj verenik često i u velikim količi­
nama poklanja. Na kraju razgovora odjednom spon­
tano priznaje da mi nije kazala istinu, da joj nije
pala na pamet reč „colour" nego „incarnation", ute-
lovljenje, koju sam reč i očekivao; uostalom, i „co­
lour" kao pomisao nije daleko, nego je značenjem reci
carnation — boja mesa, dakle kompleksom, determi-
nisana. Ova neiskrenost pokazuje da je otpor bio naj­
veći na ovom mestu, shodno okolnosti što je ovde sim­
bolika najprovidnija, i što je borba između libida i
potiskivanja kod ove faličke teme bila najjača. Na­
pomena da ovo cveće predstavlja verenikove česte
poklone jeste pored dvostrukog značenja reci „carna­
tion" još jedno dalje upućivanje na njihov falički
smisao u snu. Povod za poklapanje cveća koristi se
da bi se izrazila misao o seksualnom poklonu i uz-
darju, ona poklanja svoje devičanstvo i za to očekuje
jedan bogat ljubavni život. I ovde bi reci ,,expensive
flowers, one has to pay for them" mogle imati — sva­
kako jedno realno finansijsko — značenje. — Simbo­
lika cveća ovoga sna sadržava dakle devičanski žen­
ski, muški simbol i odnos prema nasilnoj defloraciji.
Želim da skrenem pažnju i na to da seksualna sim­
bolika cveća, koja je i inače veoma proširena, čove-
kove seksualne organe simbolizuje cvećem, seksual­
nim organima biljaka, poklanjanje cveća među lju­
bavnicima možda uopšte ima upravo ovo nesvesno
značenje.
Rođendan koji ona u snu sprema svakako znači
rođenje deteta. Ona se identifikuje sa mladoženjom,
predstavlja ga kako je priprema za rođenje, dakle
koitira. Latentna misao bi mogla glasiti: Kad bih ja,
bila on, ne bih čekala, nego bih nevestu deflorisala
bez pitanja, upotrebila bih silu; jer na to baš uka­
zuje ona reč violate. Tako dolazi do izražaja i sadi­
stička komponenta libida.
Predstavljanje kroz simbole 31
,,U jednom dubljem sloju reci sna ,,I arrange"
itd. mogle bi imati jedno autoerotsko, dakle infantil­
no značenje.
„Ona ima takođe saznanje o telesnom nedostat­
ku kakvo je moguće samo u snu; ona vidi da je pra­
va kao sto; utoliko više se ističe dragocenost ,,cen-
tre-a" (ona ga drugi put naziva, a centre piece oj
floivers), njeno devičanstvo. I horizontala stola mogla
bi doprineti jedan elemenat simbolu. — Značajna je
koncentracija sna; ništa nije izlišno, svaka reč pred­
stavlja jedan simbol.
„Ona kasnije iznosi jedan dodatak snu: ,,I deco-
rate the floivers with green crinkled paper" (= ja
ukrašavam cveće zelenim, nabranim papirom). Tome
ona dodaje da je to ,,fancy paper" (fantazija papir),
kojim obično obavijamo obične saksije za cveće. Dalje
kaže „to hide untidy things, tohatever ivas to be seen,
ivhich was not pretto to the eye; there is a gap, a Uttle
space in the floivers. Dakle da bi prikrila prljave stva­
ri koje nisu lepe na pogled; jedan otvor, jedan mali
međuprostor u cveću". „The paper looks like velvet
or moss" (= hartija izgleda kao somot ili mahovina).
Uz reč „decorate" ona asocira reč „decorum", kao što
sam to i očekivao. Zelena boja preovlađuje; ona aso­
cira uz to „hope" (nada), opet jedan odnos prema gra-
vidnosti. — U ovom delu sna ne dominira identifika­
cija sa mužem, nego dolaze do izražaja misli o stidu
i otvorenosti. Ona se za njega doteruje, priznaje svoje
telesne mane kojih se stidi i koje pokušava da ispravi.
Pomisli „somot, mahovina" jasno su ukazivanje na
to da se radi o crines pubis.
„San je izraz misli koje jedva poznaje budno mi­
šljenje devojke; misli koje se bave čulnom ljubavlju
i njenim organima, ona se priprema za rođendan, tj.
da koitira; strah od defloracije, možda i patnja istak­
nuta nasladom dolazi do izražaja; ona priznaje svoje
telesne nedostatke, natkompenzira ih precenjivanjem
vrednosti svoga devičanstva. Njen stid opravdava čul­
nost koja se pokazuje tako što je njen cilj upravo
dete. I materijalna razmišljanja koja su ljubavnici­
ma strana nalaze svoj izraz. Afekt prostog sna — ose-
 32 Tumačenje snova, II
ćanje sreće — pokazuje da su ovde našli zadovoljenje
snažni osećajni kompleksi."
Ferenczi je s pravom skrenuo pažnju na to kako
lako upravo „snovi onih koji ništa ne slute" pomažu
da se pogodi smisao simbola i značenje snova (Intern.
Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV, 1916/17).
Sledeću analizu sna jedne istorijske ličnosti naših
dana uključujem na ovom mestu pošto se u njemu
jedan predmet, koji bi i inače bio pogodan da zameni
muški organ, jednim dodatim atributom na najjasniji
način karakteriše kao falički simbol. „Beskrajno pro­
duženje" prutića teško da može značiti nešto drugo
osim erekcije. Osim toga ovaj san pruža jedan lep
primer za to kako ozbiljne misli, koje su daleko od
seksualnosti, mogu biti prikazane kroz infantilno-sek-
sualni materijal.
11. Jedan Bizmarkov san
(Od dr-a Hansa Zaksa, Sachs)
,,U svojim Mislima i uspomenama (sveska II po­
pularnog izdanja, str. 223) Bizmark navodi jedno pi­
smo koje je uputio 18. decembra 1881. godine caru
Vilhelmu. Ovo pismo sadržava ovo mesto: „Saopšte-
nje vašeg Veličanstva ohrabruje me da ispričam je­
dan san koji sam imao u proleće 1863. godine u najte­
žim danima konflikta, iz kojih nijedno ljudsko oko
nije moglo videti neki moguć izlaz. Ja sam sanjao i
odmah u jutru ispričao svojoj ženi i drugim svedocima
kako sam jahao jednim uzanim alpskim puteljkom,
s desne strane provalije, a s leve stene; staza se suža­
vala sve više, tako da konj nije hteo dalje, a pošto nije
bilo mesta nisam mogao ni da se okrenem ni da sja-
šem; tada prutićem koji sam držao u levoj ruci uda­
rili o glatku stenu i prizvah Boga; prutić se produžio
u beskraj nost, stene su se srušile kao kulisa i preda
mnom se otvorio jedan širok put s pogledom na brdo
i šumu kao u Češkoj; tu su bile pruske trupe sa zasta­
vama, a meni se još u snu pojavi misao kako bih to
Predstavljanje kroz simbole 33
mogao brzo da javim Vašem Veličanstvu. Ovaj se san
ispunio i ja se probudih iz njega radostan i ojačan."
„Radnja sna deli se na dva odeljka: u prvom
delu snevač dolazi u nevolju, iz koje kasnije u dru­
gom delu na čudesan način biva spašen. Težak polo­
žaj u kome se nalaze konj i jahač predstavlja stanje
kritičke situacije državnika, koja se lako može pre­
poznati, situacije koju je možda uveče pre sna, razmi­
šljajući o problemima svoje politike, naročito teško
bio osetio. Sa obrtom u paraboli koji je dospeo u pri­
kazivanje sam Bizmark u navedenom pismu opisuje
beznadežnost svoga tadašnjeg položaja; on mu je bio
sasvim poznat i pojmljiv. Pored toga imamo pred so-*
bom, takođe, lep primer Zilbererovog „funkcionalnog
fenomena". Proces u snevačevom duhu, koji pri sva­
kom pokušaju njegovih misli da postigne rešenje, na­
ilazi na nesavladive teškoće, ali svoj duh ipak ne
može i ne srne otrgnuti od bavljenja problemom, pri­
kazan je veoma umesno jahačem koji ne može ni na-
pred ni natrag. Ponos koji mu zabranjuje da pomisli
na popuštanje ili uzmicanje, u snu dolazi do izraza re­
cima „vraćanje ili sjahanje . . . nemoguće". U svojoj
osobini kao stalno aktivan čovek koji se zlopati za
tuđe dobro, Bizmarku je bilo jasno da sebe uporedi
sa konjem, a to je i radio u raznim prilikama, na pri­
mer u svojoj poznatoj izreci: „Valjan konj umire pod
svojim samarom." Tako protumačene, reci „konj se
protivio" ne znače ništa drugo nego da premoreni čo­
vek oseća potrebu da se udalji od briga sadašnjice, ili,
drukčije rečeno, da namerava da se kroz spavanje i
san oslobodi okova principa realnosti. Na ispunjenje
želja koje se u drugom delu tako snažno ispoljava,
aludira se već ovde recima „alpska staza". Bizmark
je tada svakako već znao da će svoj sledeći odmor
provesti u Alpima — naime u Gaštajnu; san koji ga
je preneo tamo, oslobodio ga je dakle jednim udar­
cem svih dosadnih državničkih poslova.
,,U drugom delu prikazuju se sve snevačeve želje
na dvostruki način — neprerušene i opipljive, pored
toga još i simboličke — prikazane su kao ispunjene.
Simboličke nestankom stene koja je smetala, na čijem
3 Frođd, Odabrana dela, VH
34 Tumačenje snova, II
se mestu pojavljuje širok put — dakle traženi izlaz
u najpogodnijem obliku —, neprerušene pogledom na
pruske trupe koje napreduju. Za objašnjenje ove pro-
fetske vizije nije potrebno konstruisati nikakve mi­
stične hipoteze: Frojdova teorija o ispunjenju želja
ovde u potpunosti zadovoljava. Bizmark je već onda
priželjkivao pobedonosni rat protiv Austrije, kao naj­
bolji izlaz iz unutrašnjih konflikata Pruske. Ako on
pruske trupe vidi u Češkoj, dakle u neprijateljskoj
zemlji, sa svojim zastavama, onda mu time san ovu
želju prikazuje kao ispunjenu, kao što to Frojd postu-
lira. Individualno je značajno još samo to što se sne-
vač, s kojim se ovde bavimo, nije zadovoljio samo
ispunjenjem sna, nego je znao da iznudi i realno ispu­
njenje želje. Jedna crta koja mora pasti u oči sva­
kom poznavaocu psihoanalitičke tehnike tumačenja
predstavlja prut koji postaje „beskrajno" dugačak.
Prut, štap, koplje, i slično su nam poznati kao fizički
simboli; i ako ovaj prut poseduje još i najupadljiviju
osobinu falusa, sposobnost da se izduži, onda više ne
može da postoji nikakva sumnja. Preterivanje feno­
mena izdužavanjem ,,u beskrajnost" izgleda da uka­
zuje na infantilno prevođenje. Uzimanje pruta u ruku
jasna je aluzija na masturbaciju, pri čemu naravno ne
treba misliti na aktuelne odnose snevača, nego na de-
čje uživanje daleko u prošlosti. Vrlo dragoceno je ov­
de tumačenje koje je pronašao dr Štekel, prema kome
levo u snu predstavlja nepravdu, zabranjeno, greh, što
bi se vrlo lepo moglo primeniti na dečju onaniju vrše­
nu uprkos zabrani. Između ovog najdubljeg, infantil­
nog sloja, i najgornjeg sloja koji se bavi dnevnim pla­
novima državnikovim može se dokazati da postoji je­
dan srednji sloj koji stoji u vezi sa oba ostala. Čitav
tok čudesnog spasenja iz nevolje udaranjem o stenu
i dozivanjem Boga kao pomagača upadljivo podseća
na jednu biblijsku scenu, naime, kako Mojsije udar­
cem stvara vodu iz stene za žednu decu Izraela. Bez
daljeg možemo pretpostaviti da je Bizmark ovo mesto
tačno poznavao jer vodi poreklo iz jedne protestant­
ske kuće, koja veruje u bibliju. Sa vođom Mojsijem,
kome narod koji želi da oslobodi zahvaljuje pobunom,
Predstavljanje kroz simbole 35
mržnjom i nezahvalnošću, Bizmark se lako mogao
upoređivati u teškim vremenima konflikta. Time bi
dakle bilo dato oslanjanje na aktualne želje. S druge
strane, mesto u bibliji sadržava i mnoge pojedinosti
koje se vrlo dobro mogu upotrebiti za fantaziju ma­
sturbacije. Mojsije protiv božje zapovesti uzima štap,
i za taj prekršaj Gospod ga kažnjava tako što mu ob­
javljuje da mora umreti a da ne uđe u obećanu zem­
lju. Zabranjeno uzimanje — u snu nesumnjivo falič-
kog — štapa, stvaranje tečnosti udarom štapa i pret-
nja smrću — time smo prikupili sve glavne momen­
te infantilne masturbacije. Interesantna je obrada
koja je zavarila obe heterogene slike, od kojih jednu
iz psihe genijalnog državnika, a drugu iz pobuda pri­
mitivne dečje duše, posredstvom biblijskog mesta,
pri čemu joj je pošlo za rukom da izbriše sve ne­
prijatne momente. Da je uzimanje štapa jedna za­
branjena i pobunjenička radnja naznačeno je sim­
bolički levom rukom kojom se to vrši. U manifestnoj
sadržini sna se pri tome doziva Bog, kako bi se sa­
svim ostentativno otklonila svaka misao na zabranu
ili neku tajanstvenost. Od oba obećanja koja je Bog
dao Mojsiju, da će obećanu zemlju videti, ali da u
nju neće ući, prikazano je jedno vrlo jasno kao ispu­
njeno (pogled na brdo i šume), a drugo, veoma ne­
prijatno, uopšte se ne pominje. Voda je verovatno
žrtvovana sekundarnoj obradi, koja je uspešno te­
žila za objedinjavanjem ove scene sa ranijom, i me­
sto nje ruši se sama stena. Morali bismo očekivati da
će na kraju jedne infantilne masturbacione fantazi­
je, u kojoj je zastupljen motiv zabrane, dete želeti da
autoritativna lica iz njegove okoline ništa ne dozna­
ju o onom što se dogodilo. U snu je ova želja zame-
njena suprotnošću, željom da smesta javi kralju o
onom što se dogodilo. A ovaj preokret priključuje
se izvanredno i neupadljivo uz pobedničku fantazi­
ju, sadržanu u površinskom sloju misli sna i u jed­
nom delu njegove manifestne sadržine. Jedan takav
san o pobedi i osvajanju često je pokrivač za erotič-
ku želju za osvajanjem; pojedine crte sna, kao na
primer da je napredovanju snevačevom stavljena
s*
 36 Tumačenje snova, II
jedna prepreka, ali da se otvorio jedan širok prolaz
pošto je uzeo u ruke prut, mogle bi ukazivati u tom
pravcu, ali daju nedovoljnu osnovu za to da bi se
utvrdio tok misli i želja koje se provlače kroz san.
Ovde nalazimo savršen primer za jedno potpuno us­
pelo izopačavanje sna. Ono što je neprijatno bilo je
prerađeno, tako da se nigde nije probilo kroz tkivo,
koje je iznad njega prostrto kao zaštitni pokrivač.
Posledica toga je da se svako oslobođenje od straha
moglo osujetiti. To je idealan slučaj jednog uspelog
ispunjenja želja bez povrede cenzure, tako da može­
mo shvatiti što se snevač iz ovakvog sna probudio
veseo i ojačan."
Završavam sa
12. snom jednog Kemičara
— jednog mladog čoveka koji se trudio da svoje ona-
nističke sklonosti napusti u korist normalnog odnosa
sa ženom.
Uvod. Na dan pre sna dao je jednom studentu
objašnjenje o Grinjarovoj (Grignard) reakciji, kod
koje se može u apsolutno čistom eteru rastvoriti ma-
gnezijum pod katalitičkim dejstvom joda. Dva dana
pre toga desila se, naime, pri istoj reakciji eksplozi­
ja u kojoj je jednom radniku izgorela ruka.
San: I) On treba da napravi fenilmagnezijum-
bromid, (vidi aparaturu naročito jasno, ali je samoga
sebe supstituirao sa magnezijumom. On je sad u naro­
čito kolebljivom raspoloženju, uvek govori samom
sebi: To je ono $to treba da ide. moje noge se već
rastvaraju, kolena omekšavaju. Zatim pruži ruku,
opipa noge, u međuvremenu (on ne zna kako) izvadi
noge iz retorte, i ponovo kaže: To ne može biti. —
Pa ipak, dobro je urađeno. Pri tom se delimično budi,
ponavlja u sebi san pošto želi da mi ga ispriča. On
se direktno plaši rešenja sna, u toku polusna veoma
je uzbuđen i neprestano sam u sebi ponavlja: jenil,
jenil.
Predstavljanje kroz simbole 37
II) On se sa čitavom porodicom nalazi u ... ingu,
treba u jedanaest i po da bude na Sotentoru1 na sa­
stanku sa onom izvesnom damom ali se budi tek u
pola dvanaest. On kaže: sad je suviše kasno; dok
stigneš, biće dvanaest i po. U sledećem trenutku vidi
ćelu porodicu skupljenu oko stola, naročito jasno
majku i sobaricu sa činijom za supu. Onda kaže: E,
kad već ručamo, više ne mogu otići.
Analiza: On je siguran da već prvi san ima veze
sa damom iz njegovog sastanka (san je snevan u noći
pre očekivanog sastanka). Student kome je dao obja­
šnjenje je neki naročito odvratan tip; on mu je re­
kao: To nije dobro, jer je magnezij um bio još sasvim
nedirnut, a onaj drugi je odgovorio kao da mu uopšte
ništa nije stalo do toga: Pa onda to nije dobro. Taj
student mora da je on sam — on je tako ravnodušan
prema analizi, kao što je onaj drugi ravnodušan pre­
ma sintezi, — „On" u snu koji je vršio operaciju sta­
jao je mesto mene. Kako odvratan mora da mi izgle­
da sa svojom ravnodušnošću prema uspehu.
S druge strane, on (pacijent) je ono čime se ana­
liza (sinteza) vrši. Reč je o uspehu lečenja. Noge u
snu podsećaju na jedan utisak od prošle večeri. Na
igranci on se našao sa jednom damom koju želi da
osvoji; tako ju je čvrsto stegao da je ona jednom
viknula. Kad je prestao da joj steže noge, osetio je
njen snažan stisak na svojim nogama do iznad kole­
na, na mestima pomenutim u snu. U ovoj situaciji,
dakle, žena je magnezijum u retorti, i sad sve ide
dobro. On je feminin u odnosu prema meni, kao što
je viril prema ženi. Ako ide sa damom, ići će i sa
lečenjem. Opipavanje samoga sebe i senzacije na
kolenima ukazuju na onaniju i odgovaraju njegovom
zamoru od prethodnog dana. — Randevu je zaista bio
ugovoren za jedanaest i po. Njegova želja da ga pre­
spava i da ostane kod domaćih seksualnih objekata
(to jest, pri onaniji) odgovara njegovom otporu.
1
Schottentor, deo Beča, blizu univerziteta, nazvan po
jednom starom manastiru (Prim. prev.).
 38 Tumačenje snova, II
Uz ponavljanje reci „fenil" on priča: Svi ovi ko-
reni na yl uvek su mi se veoma sviđali, oni su veoma
pogodni za upotrebu — benzil, acetil itd. To sad ni­
šta ne objašnjava, ali kad sam mu predložio koren:
Schlemihl (Šlemil)1, on se gromko nasmeja i poče da
priča kako je za vreme leta čitao jednu knjigu od
Prevoa (Prevost) i u njoj je bila glava: Les exclus de
l'amour, dakle svakako govor o „Schlemilies" pri či­
jem opisivanju je sam sebi rekao: To je moj slučaj.
— „Schlemihlerei" bi bila i da je propustio randevu.
Izgleda da je seksualna simbolika sna već našla
i direktnu eksperimentalnu potvrdu. Phil. dr K. Sre-
ter (Schrotter) je, 1912. godine, na podsticaj H. Svo-
bode, u osoba u dubokoj hipnozi izazvao snove su­
gestivnom zapovešću, koja je dovela do stvaranja ve­
likog dela sadržine sna. Kad je sugestija izdala na­
ređenje da se sanja o normalnom ili abnormalnom
seksualnom opštenju, san je ova naređenja izvršavao
tako što je, umesto seksualnog materijala, stavljao
simbole koji su nam poznati iz psihoanalitičkog tu­
mačenja sna. Tako se, na primer, posle sugestije da
opitna ličnost sanja o homoseksualnom odnosu sa
jednom prijateljicom, ova prijateljica pojavila u snu
sa otrcanom putničkom torbom u ruci, i na njoj je
bila zalepljena cedulja sa naštampanim recima: „Samo
za dame". Snevačici, tobože, nikad ništa nije bilo ob­
jašnjeno o simbolici u snu i o tumačenju snova. Na
žalost, procenu ovog značajnog istraživanja ometa
nesrećna činjenica što je dr Šreter ubrzo posle toga
opita završio život samoubistvom. O njegovim eks­
perimentima sa snovima javlja nam samo jedno pret­
hodno saopštenje u časopisu Zentralblatt fiir Psycho-
analyse.
Slične rezultate objavio je 1923. godine G. Ro-
fenštajn (Roffenstein). Ali naročito zanimljivi izgle­
daju opiti koje su vršili Betlhajm (Betlheim) i Hart-
1
Schlemihl, što se slikuje sa recima na ,,yl" — jevrej-
skog porekla — upotrebljava se u nemačkom jeziku za ne-
srećan, nespretan (Prim. prev.).
Predstavljanje kroz simbole 39
man (Hartmann). Ovi autori (iiber Fehlresktionen bei
der Korsakoffschen Psychose, Archiv jiir Psychiatrie,
sveska 72, 1924) bolesnicima sa korsakovim sindro­
mom pričali su priče sa grubom seksualnom sadrži-
nom i posmatrali izopačenja koja su se pri reproduk­
ciji pripovedanog gradiva javljali. Pokazalo se da su
se, pri tome, pojavili simboli poznati iz tumačenja
sna (penjati se uz basamake, bosti i streljati kao sim­
boli koitusa, noć i cigareta kao simboli penisa). Na­
ročita vrednost pridaje se pojavi simbola stepenica,
jer kao što autori s pravom primećuju „nijedna sve-
sna želja za izopačavanjem ne bi došla do jednog ta­
kvog simbola".
Tek pošto smo ocenili vrednost simbolike u snu,
možemo nastaviti sa raspravljanjem o tipičnim sno­
vima, koje smo nešto ranije prekinuli. Ja smatram
da je opravdano ako ove snove, u grubim crtama po-
delimo na dve klase: na takve koji stvarno uvek ima­
ju isti smisao i, drugo, na takve koji, uprkos svojoj
jednakoj ili sličnoj sadržini, ipak moraju biti izloženi
najraznovrsnijim tumačenjima. Među tipičnim sno­
vima prve vrste ja sam već opširnije raspravljao o
snu o ispitu.
Zbog sličnog afektivnog utiska zaslužuju da se
ovim snovima o ispitu dodaju i snovi u kojima ni­
smo u stanju da uhvatimo voz. Njihovo objašnjenje
opravdaće ovaj naš postupak. To su snovi utehe za
jednu drugu vrstu straha koji se oseća za vreme spa­
vanja: protiv straha od smrti. „Otputovati" predstav­
lja jedan od najčešćih simbola smrti koji se mogu
najbolje potvrditi. San tada tešeći kaže: Budi spo­
kojan, ti nećeš umreti (otputovati) upravo kao što je
san o ispitu tešio: Ne boj se; i ovog puta ti se ništa
neće dogoditi. Teškoća u razumevanju obe ove vrste
sna dolazi otuda što je osećaj straha vezan upravo
za izraz utehe.
Smisao „snova sa zubnim nadražajima" koje sam
dovoljno često imao da analiziram kod svojih paci­
jenata dugo mi nije bio poznat zato što su se njego­
vom tumačenju, na moje iznenađenje, redovno su­
protstavljali suviše veliki otpori.
 40 Tumačenje snova, II
Naposletku prekomerno velika evidencija nije
uopšte ostavljala sumnju u to da kod muškaraca po­
kretnu snagu za ove snove ne daje ništa drugo do
slast onanisanja u doba puberteta. Hoću da analizi­
ram dva takva sna, od kojih je jedan u isto vreme
i „san o letenju". Oba sna dolaze od iste osobe, jed­
nog mladog čoveka sa jakom, ali u životu sputava­
nom homoseksualnošću.
On se nalazi na jednoj predstavi opere „Fidelio"
u parteru opere, pored L., jedne njemu simpatične
ličnosti čije bi prijateljstvo rado stekao. Odjednom
on poleti koso preko parketa sve do kraja, uhvati se
za usta i izvuče dva zuba.
On sam ovaj let opisuje kao da je bio „bačen" u
vazduh. Pošto se radi o predstavi Fidelija, tu je i pe-
snikova reč:
Wer ein holđes Weib errungen — x
Ali osvajanje ma i najdivnije žene ne spada u
želje snevačeve. Ovim željama odgovaraju dva sle-
deća stiha:
Wem der grosse Wurf gelungen,
Eines Freundes Freund zu s e i n . . .*
San sadržava ovaj „veliki hitac", ali on nije samo
ispunjenje želje. Iza njega se krije i mučno razmi­
šljanje, što je u svom traženju prijateljstva već toli­
ko puta imao nesreću da bude „izbačen", i strah da
bi se ova sudbina mogla ponoviti i kod toga mladog
čoveka pored kojeg on uživa u predstavi Fidelija.
I sad se na ovo priključuje još priznanje, sramotno
za tako osećajnog čoveka, da je jednom, pošto je od
jednog prijatelja bio odbijen, iz žudnje dvaput uza­
stopce onanisao u čulnom uzbuđenju.
1
Ko je osvojio divnu ženu.
1 jima zuba i snovima o lekarima-zubarima uopšte, kao šio Ih
Kome je uspeo veliki hitac (tj. ko je uspeo) da bude
prijatelj prijatelja.
Predstavljanje kroz simbole 41
Drugi san: Dva njemu poznata profesora univer­
ziteta lece ga mesto mene. Jedan od njih nešto radi
na njegovom udu; on oseća strah od operacije. Onaj
drugi udara ga jednom gvozdenom polugom u usta
tako da je izgubio jedan ili dva zuba. On je vezan sa
četiri svilene marame.
U seksualni smisao ovoga sna svakako se ne može
sumnjati. Svilene marame odgovaraju identifikaciji
sa jednim njemu poznatim homoseksualcem. Snevač
koji nikad nije izvršio koitus, niti stvarno ikad tra­
žio da polno opšti sa muškarcem, seksualno opštenje
zamišlja prema ugledu na onaniju u pubertetu koja
mu je nekad bila dobro poznata.
Mislim da i česte modifikacije tipičnog sna o n a -
dražajima zuba, na primer kad neko drugi vadi sne-
vaču zub i slično, postaju razumljive istim objašnje­
njem. 1 Ali bi moglo izgledati zagonetno kako „nadra-
žaj" zuba može dospeti do toga da ima takvo znače­
nje. Ovde skrećem pažnju na učestalost kojom se
seksualno potiskivanje koristi da bi izvršilo pomera-
nje sa donjeg na gornji deo tela. Zbog toga se u hi­
steriji mogu realizovati svakojake senzacije i inten­
cije, ako ne onde gde zapravo spadaju, na genitalija-
ma, bar na drugim delovima tela kojima se ne može
ništa zameriti. Jedan slučaj takvog pomeranja jeste
i kad u simbolici nesvesnog mišljenja genitalije budu
zamenjene licem. Govorna praksa pri tome pomaže
tako što „guzove" priznaje kao homologe za obraze,
a „stidne usne" pominje pored usana koje uokviruju
usni otvor. Nos se u mnogim aluzijama izjednačuje
sa penisom, a dlakavost i ovde i tamo samo upotpu­
njava sličnost. Samo jedna tvorevina ne daje nika­
kvu mogućnost upoređivanja, zubi: i baš ova kombi­
nacija sličnosti i nesličnosti čini zube tako pogodnim
1
Izvlačenje zuba od strane drugoga treba uglavnom t u ­
mačiti kao kastraciju (slično kao i šišanje kose od strane
frizera; Štekel). Treba razlikovati između snova o nadraža-
je objavio na primer B. Kori ja (Coriat) u Zentralblatt f. Psa.
III, 440).
42 Tumačenje snova, II
za prikazivanje, pod pritiskom seksualnog potiski­
vanja.
Neću da tvrdim da je tumačenje sna o nadraža-
ju zuba isto kao i tumačenje sna onanije; u njegovu
ispravnost ja ne mogu da sumnjam, i ono je sada po­
stalo sasvim objašnjeno.1 Za objašnjenje, ja dajem
onoliko koliko znam, jedan ostatak moram ostaviti
nerešen. Ali moram ukazati i na jednu paralelu, sa­
držanu u govornom izrazu. U našim krajevima po­
stoji jedan ne baš lep izraz za masturbatorični akt:
sich einen ausreissen, ili: sich einen herunterreis-
sen.2 (= izonanisati). Ne umem da kažem odakle ovi
izrazi potiču, koja predstava u slikama leži u njiho­
voj osnovi, ali prvome od ova dva izraza „zub" bi
veoma odgovarao.
Pošto se snovi o vađenju zuba ili o ispadanju
zuba u narodnom verovanju tumače kao da će neko
od rođaka umreti, a pošto im psihoanaliza ovo zna­
čenje može u najbolju ruku priznati u gore označe­
nom parodističkom smislu, umetnuću ovde jedan
,.san o nadražaju zuba" koji nam je stavio na raspo­
laganje Oto Rank:
„Uz temu snova o nadražaju zuba dobio sam sle-
deći izveštaj od jednog kolege koji se od nekog vre­
mena življe zanima za tumačenje snova:
^ „Sanjao sam nedavno da sam kod zubara koji mi
buši jedan umnjak u donjoj vilici. On je na tome
radio toliko dok je zub postao neupotrebljiv. Onda
ga hvata kleštama i izvlači ga lakoćom koja me za­
čuđuje. On kaže da se ne sekiram zbog toga, jer to
uopšte nije lečeni zub, i stavlja ga na sto gde se zub
(jedan gornji sekutić, kako mi sada izgleda) raspada
na više slojeva. Ja se pridignem sa operacione stoli-
1
Prema jednom saopštenju C. G. Junga snovi o nađra-
žajima zuba kod žena imaju značenje snova o rođenju E. Jo-
nes je za to dao dobru potvrdu. Zajedničko u ovom tumače­
nju sa gore zastupanim tumačenjem leži u tome što se u
oba slučaja (kastracija — rođenje) radi o odvajanju jednog
dela od telesne celine.
2
Uporedi ovo uz ranije pomenut „biografski san".
HUMliitft 1 "
Predstavljanje kroz simbole 43
ce, pristupim radoznalo i zainteresovano postavim
jedno medicinsko pitanje. Lekar mi objašnjava, pri
čemu je pojedine komadiće upadljivo belog zuba od­
vajao i pomoću jednog instrumenta razbijao (pulve-
rizovao), da je to u vezi sa pubertetom, i da zubi tako
lako izlaze samo pre puberteta; kod žena je rođenje
deteta faktor koji o tome odlučuje."
Zatim primećujem (mislim, u polusnu) da je ovaj
san bio praćen polučijom, ali polučiji ja ne mogu sa
sigurnošću odrediti određeno mesto u snu; izgleda mi
da je ona nastupila još prilikom vađenja zuba.
Zatim sanjam, dalje, o jednom događaju kojeg
se više ne sećam i koji se završio time što sam, ostav­
ljajući negde (možda u zubarevoj garderobi) šešir i
kaput u nadi da će te delove odela poslati za mnom,
i obučen samo u gornji kaput, požurio da bih stigao
na voz koji je polazio. U poslednjem trenutku pošlo
mi je stvarno za rukom da uskočim u poslednji va­
gon, gde je već neko stajao. Ali više nisam mogao da
uđem u unutrašnjost vagona, nego sam morao da na­
stavim put u nezgodnom položaju, iz kojeg sam po­
kušavao da se oslobodim i, najzad, u tome uspeo. Vo­
zimo se kroz jedan dug tunel, pri čemu dva voza u
suprotnom pravcu kao da prolaze kroz naš voz, kao
da je on tunel. Ja kao da spolja gledam u vagon kroz
prozor na vagonu.
Kao materijal za tumačenje ovoga sna služe ovi
doživljaji i misli prethodnoga dana:
I. Odnedavna, ja se stvarno nalazim na lečenju
kod zubara i u vreme sna neprestano osećam bolove
u zubu u donjoj vilici, koji lekar u snu buši, i na
kome stvarno radi već duže nego što mi je to milo.
Pre podne onog dana kad sam sanjao bio sam zbog
bolova ponovo kod lekara, i on mi je preporučio da
mi izvadi jedan drugi zub u istoj vilici mesto leče-
nog, od kojeg verovatno dolazi bol. Radilo se o jed­
nom umnjaku koji se baš probijao. Tom prilikom nje­
govoj lekarskoj savesti uputio sam jedno pitanje koje
se na to odnosi.
II. Poslepodne istoga dana bio sam prinuđen da
se zbog svog lošeg raspoloženja pravdam kod jedne
44 Tumačenje snova, II
dame bolovima u zubima, posle čega mi je ona pri­
čala da se plaši da joj izvade jedan koren čija se
krunica gotovo sasvim okrunila. Ona je rekla da je
vađenje očnjaka najbolnije i najopasnije, mada joj
je s druge strane neka poznanica rekla da je to kod
zuba gornje vilice lakše (a takav je zub kod nje bio
u pitanju). Ta poznanica joj je takođe pričala da su
joj jednom u narkozi izvadili pogrešan zub, vest koja
je njen strah od operacije samo još povećala. Ona me
je zatim pitala da li se pod očnjacima podrazumevaju
kutnjak ili koljač, i šta se o njima zna. Ja sam joj,
s jedne strane, skrenuo pažnju na primesu prazno-
verja u svima tim mišljenjima, a nisam propustio da
naglasim i pravo jezgro mnogih narodnih shvatanja.
Ona nato priča o nekom, po njenom mišljenju, vrlo
starom i opšte poznatom narodnom verovanju koje
tvrdi: ako gravidna žena ima zubobolju, onda će ro­
diti dečaka.
III. Ova me poslovica interesovala s obzirom na
tipično značenje snova o nadražaju zuba kao zame-
ne za onaniju, koju je saopštio Frojd u svojoj knjizi
Tumačenje snova (2. izdanje, str. 193 s.), pošto se zub
i muški polni organ (dečak) i u narodnom izrazu do­
vode u neku vezu. Uveče toga istog dana ja sam da­
kle pročitao dotično mesto u Tumačenju snova i iz­
među ostaloga našao i sledeće konstatacije, čiji se
uticaj na moj san isto tako lako može uvideti kao i
delovanje oba ranije pomenuta doživljaja. Frojd piše
o snovima i zubnim nadražajima „da kod muškarca
samo slast onanisanja pubertetnog doba ovim snovi­
ma daje pokretnu snagu (str. 193).Dalje: „Ja mislim
da i česte modifikacije tipičnog sna sa nadražajem
zuba, na primer da neko drugi vadi snevaču zub i
slično, postaje razumljiva na osnovu istog objašnje­
nja. Ali bi moglo biti zagonetno kako nadražaj zuba
može dospeti do toga da dobije ovo značenje. Ovde
skrećem pažnju na takvu učestalost kojom se seksu­
alna potisnutost koristi da bi izvršila prenos sa do­
njeg na gornji deo tela (u ovom snu sa donje vilice na
gornju vilicu). Zbog toga se mogu realizovati u hi­
steriji svakojake senzacije i intencije, ako ne tamo
Predstavljanje kroz simbole 45
kamo spadaju, na genitalijama, bar na drugim delo-
vima tela kojima se ne može zameriti (str. 194). Ali
ja moram da ukazem i na jednu drugu vezu sadr­
žanu u govornom izrazu. U našim krajevima postoji
jedna ne baš lepa oznaka za masturbatorični akt: sich
einen ausreissen (-• izvaditi) ili: sicheinen heruntere-
issen" (str. 195). Ovaj mi je izraz bio već u ranoj mla­
dosti poznat kao izraz za onaniju i odavde će izve-
žbani tumač snova lako naći pristupa materijalu iz
detinjstva koji bi mogao biti u osnovi ovog sna. Ja
ću spomenuti samo još to da me lakoća kojom u snu
izlazi zub koji se posle vađenja pretvara u gornji se-
kutić podseća na jedan događaj iz moga detinjstva,
kad sam jedan klimav gornji prednji zub lako i bez­
bolno sam izvadio.1 Ovaj događaj kojeg se još danas
živo sećam u svim njegovim pojedinostima, pada u
isto rano doba u koje kod mene padaju i prvi svesni
pokušaji onanisanja (sećanje pokrivalica).
Pozivanje Frojda na jedno saopštenje C. G. Jun~
ga, prema kome snovi sa nadražajem zuba kod žena
imaju značenje snova o porođaju (Tumačenje snova,
str. 194, napomena), kao i narodno verovanje o zna­
čenju zubobolje u gravidnih žena odgovorni su za
kontrast u snu između odlučujućeg faktora u sluča­
ju ženskih i muških (pubertet). U vezi s tim, sećam
se jednog svog ranijeg sna, ubrzo posle otpuštanja sa
lečenja kod jednog zubara, da su mi ispale upravo
nameštene zlatne krunice; u snu sam se veoma lju­
tio zbog znatnih troškova u koje sam bio uvaljen, a
koje tada još nisam sasvim preboleo. Ovaj san mi
sada postaje jasan u vezi sa jednim mojim doživlja­
jem kao priznanje materijalnih prednosti masturba­
cije prema ljubavi objekta, koja je, sa ekonomskog
gledišta, u svakom pogledu štetni ja (zlatne krune), i
ja verujem da je primedba one dame o značenju zu-
1
Prim. prev.: Keči: sich einen Zahn ausreissen (izvaditi
zub) i sich einen ausreissen (= izonanisati) — nešto što se
ne može adekvatno prevesti.
46 Tumačenje snova, II
bobolje kod gravidnih žena u meni ponovo probu­
dila ovakve tokove misli.
Dotle ide tumačenje kolege koje je bez daljeg
jasno i, kao što mislim, i besprekorno; njemu nemam
ništa da dodam, osim da eventualno ukazem na ve-
rovatni smisao drugog dela sna, koji preko mostova
reci: Zahn(ziehen — Zug; reissen — reisen) prikazu­
je prelaz snevača, izvršen, sudeći po svemu, sa teško­
ćama, sa masturbacije ka polnom opštenju (tunel
kroz koji ulaze i izlaze vozovi u raznim pravcima)
kao i njegove opasnosti (trudnoća; kaput).
Naprotiv, slučaj mi teorijski izgleda zanimljiv u
dva pravca. Najpre, on dokazuje vezu koju je otkrio
Frojd, da ejakulacija u snu dolazi pri aktu vađenja
zuba. Tu poluciju mi možemo, bilo u kakvoj formi se
ona pojavila, smatrati kao masturbatorno zadovolje­
nje koje se vrši bez pomoći mehaničkih nadražaja.
Uz to dolazi da se u ovom slučaju polucionističko za­
dovoljenje ne vrši, kao inače, na jednom ma i samo
imaginarnom objektu, nego bez objekta; ono je dakle
čisto autoerotičko, ako tako smemo reći, i u krajnjem
slučaju dopušta samo jedan slab homoseksualni trag
(zubara).
Druga tačka koja se čini da zaslužuje da bude
istaknuta jeste ova: „Može se lako prigovoriti da
uopšte nema potrebe da se ovaj slučaj smatra kao da
potvrđuje Frojdovo gledište, pošto su događaji pret­
hodnog dana, sami po sebi dovoljni, da sadržaj sna
načine razumljivim. Poseta snevačeva zubaru, njegov
razgovor sa damom i njegovo čitanje knjige Tumače­
nje snova u dovoljnoj meri objašnjavaju kako je on
taj san stvorio, naročito još što je njegov san bio
uznemiren zuboboljom; to bi objasnilo čak i to, ako
se ukaže potreba, kako je san poslužio da se snevač
oslobodi bola koji ga je u snu uznemiravao (posred­
stvom predstave o uklanjanju bolesnog zuba i pomo­
ću istovremenog ugušivanja straha od bola pomoću
libida). Ali, čak i uz najveće priznavanje svega ovog,
neće se moći održati tvrđenje da je čitanje Frojdo-
vih objašnjenja u snevača uspostavilo vezu između
vađenja zuba i akcije masturbacije, ili čak da je ovu
Predstavljanje kroz simbole 47
vezu moglo uspostaviti da ona već odavno nije po­
stojala, kao što to snevač sam priznaje da je bila (u
izrazu „sich einen ausreissen"). Sta je ovu vezu, po­
red razgovora sa damom, moglo uspostaviti — na to
nam ukazuje kasnija snevačeva izjava da prilikom
čitanja Tumačenja snova iz razumljivih razloga nije
hteo verovati u ovo tipično značenje snova sa na-
dražajem sna i da je žejeo da zna da li to važi za sve
takve snove. San mu to potvrđuje, bar što se tiče nje­
gove sopstvene ličnosti, i tako pokazuje zašto je u to
morao sumnjati. San je, dakle, i u ovom pogledu ispu­
njenje jedne želje, i u vezi je, naime, sa dalekosežno-
šću primene i održivošću ovog Frojdovog shvatanja."
U drugu grupu tipičnih snova spadaju snovi u
kojima letimo ili lebdimo, plivamo ili tome slično.
Sta znače ovi snovi? Na to se ne može dati opšti od­
govor. Kao što ćemo čuti, oni znače u svakom slu­
čaju nešto drugo; samo materijal senzacija, sadržan
u njima, uvek je izveden iz istog izvora.
Iz izveštaja koje dobij amo iz psihoanaliza mo­
žemo zaključiti da i ovi snovi obnavljaju utiske iz
detinjstva, naime, da se odnose na igre kretanja koje
za dete imaju tako izvanrednu privlačnu snagu. Koji
ujak ili stric nije već pustio dete da leti tako što je,
šireći ruke, s njim jurio kroz sobu, ili se s njim igrao
padanja tako što ga je ljuljao na kolenu, pa odjed­
nom jednu nogu ispružio, ili ga podigao uvis, pa on­
da odjednom učinio kao da ga više neće pridržati.
Deca onda vrište od zadovoljstva i neprestano traže
da se igra ponovi, pogotovu ako pri tom osećaju mali
strah ili slabu vrtoglavicu; zatim, posle niza godina,
ona oživljavaju takvo ponavljanje u snu, ali pri tom
u snu ispuštaju ruke koje su ih dočekivale, tako da
sada slobodno lebde i padaju. Poznata je ljubav sve
male dece za takve igre, kao što su ljuljanje i klacka-
nje; ako zatim vide gimnastičke veštine u cirkusu,
sećanje se ponovo osvežava. Kod mnogih dečaka na­
staje onda histerični napad samo od reprodukcije ta­
kvih veština koje se izvode sa velikom spretnošću.
Kod ovih, samo po sebi bezazlenih, pokretnih igara
nisu baš retke i pojave buđenja seksualnih osećanja.
48 Tumačenje snova, II
Da izrazimo to rečju koja je kod nas u upotrebi i
koja pokriva sve ove primedbe: to je „vijanje" (jur­
njava, Hetzen) u detinjstvu, koju ponavljaju snovi
o letenju, padanju, vrtoglavici itd., čija su se oseća-
nja prijatnosti sada pretvorila u strah. Ali, kao što to
svaka majka zna i to „vijanje" dece u stvari je do­
sta često prešlo u svađu i plač.
Ovaj istovrsni materijal koji se sastoji iz senza­
cija kretanja iz istog izvora upotrebljava se sad za
predstavljanje najraznovrsnijih misli sna. Snovi o le­
tenju ili lebdenju, većim delom sa akcentom uživanja,
zahtevaju naj različiti ja tumačenja, sasvim specijalna
kod nekih osoba, a tumačenja tipične prirode kod
drugih. Jedna od mojih pacijentkinja vrlo često je sa­
njala kako nad ulicom lebdi na izvesnoj visini, ne
dodirujući pri tom zemlju. Ona je bila veoma malog
rasta i plašila se svakog prljanja koji bi sobom do-
neo dodir s ljudima. Njen san o lebdenju ispunjavao
joj je obe želje: time što joj je noge podizao sa zem­
lje, i što je njena glava podizana u više regione. Kod
drugih snevačica imao je san o letenju značenje če­
žnje: „Da sam ptičica". Druge su noću postajale an­
đeli jer im je nedostajalo da danju budu tako nazi­
vane. Tesna veza letenja sa predstavom ptice čini ra­
zumljivim što san o letu kod muškaraca najčešće ima
grubo čulno značenje. Nećemo se čuditi kada čujemo
da je ovaj ili onaj snevač uvek veoma gord na svoju
snagu letenja.
Dr Paul Federn (Beč) izneo je privlačnu misao
da priličan deo ovih snova o letenju predstavlja sno­
ve erekcije, pošto neobični fenomen koji ljudsku ma­
štu neprekidno zabavlja, fenomen erekcije, mora im-
ponovati kao ukidanje gravitacije (Uporedi uz ovo
krilate faluse u antici).
Vredi napomenuti da trezveni i zapravo svakom
tumačenju nenaklonjeni engleski eksperimentator
Mourly Vold isto tako zastupa erotično tumačenje
snova o letenju (lebdenju), (Vber den Traum, sveska
II, str. 791). On erotiku naziva „najvažnijim motivom
za san lebdenja", poziva se na snažno osećanje vibra-
Predstavljanje kroz simbole 49
*
cija u telu koje prate ovakav san, i na često povezi­
vanje takvih snova sa erekcijama ili poluči jama.
Snovi o padanju nose češće karakter straha. Nji­
hovo tumačenje kod žena ne predstavlja nikakvu te­
škoću, pošto one gotovo redovno akceptiraju simbo­
ličnu primenu padanja, koje opisuje popustljivost
prema erotičnom iskušenju. Infantilne izvore sna o
padanju još nismo iscrpli; gotovo sva deca su u da-
tom slučaju padala, pa su ih posle toga podizali i
milovali; i ako bi noću ispali iz krevetića, njihova
dadilja bi ih primila u svoj krevet.
Lica koja često sanjaju o plivanju, koja sa veli­
kim zadovoljstvom seku talase itd., obično su bili
noćničavci (= obično su mokrili poda se), i sada u
snu obnavljaju jedno uživanje koje su odavno nau­
čili da ga se odreknu. Uskoro ćemo saznati na jed­
nom ili drugom primeru kako se predstavljanje sno­
va o plivanju mogu lako dati.
Tumačenje snova o vatri daje pravo jednoj za­
brani u detinjstvu koje deci zabranjuje da „se igra­
ju vatrom" da ne bi onda noću kvasila posteljinu.
I u tim snovima, naime, leži reminiscencija na enu-
resis nocturna dečjih godina. U Fragmentu jedne ana­
lize histerije (1905) ja sam dao potpunu analizu i
sintezu jednog takvog sna o vatri u vezi sa istorijom
bolesti snevačice i pokazao kako se ovaj infantilni
materijal može upotrebiti za predstavljanje impulsa
zrelijih godina i za koje.
Mogli bismo navesti još čitav niz „tipičnih" sno­
va, ako pod tim nazivom podrazumevamo činjenicu
da se često vraća isti manifestni sadržaj sna kod ra­
znih snevača; takvi su, na primer, snovi o hodanju te-
snim ulicama, hodanju kroz čitav niz soba, snovi o
noćnom razbojniku, za koji važe i mere predostro-
žnosti nervoznih ljudi pre odlaska na spavanje, sno­
vi o proganjanju od strane divljih zveri (bikovi,
konji) ili o ugrožavanju noževima, bodežima, koplji­
ma, od kojih su ova dva poslednja karakteristična za
manifestnu sadržinu sna onih što pate od straha i
slično. Jedno istraživanje koje bi se specijalno bavi­
lo ovim materijalom bilo bi veoma dobrodošlo. Ume-
4 Frojd, Odabrana dela, VII
50 Tumačenje snova, 11
sto toga, učiniću dve napomene, koje se, međutim, ne
odnose isključivo na tipične snove.
Ukoliko se više bavimo rešavanjem snova, uto­
liko dragovoljnije moramo priznati da većina snova
odraslih ljudi obrađuje seksualni materijal i izraža­
va erotične želje. Samo onaj koji snove stvarno ana­
lizira, to jest onaj koji od njihove manifestne sadrži-
ne prodire do latentnih misli sna, može doneti sud o
tome, a nikad onaj koji se zadovoljava time što samo
registruje manifestnu sadržinu (kao na primer Ne7ce
(Nacke), u svojim radovima o seksualnim snovima).
Konstatujmo odmah da nam ova činjenica ne donosi
nikakvo iznenađenje, nego da je u punoj saglasnosti
sa našim osnovnim principima o tumačenju snova.
Nijedan drugi nagon od detinjstva na ovamo nije
morao pretrpeti toliko potiskivanja koliko seksualni
nagon u svojim mnogobrojnim komponentama 1 ; ni
od jednog drugog nije preostalo toliko i tako sna­
žnih nesvesnih želja koje sada, u stanju spavanja,
deluju izazivajući snove. Pri tumačenju snova ne
smemo nikad smetnuti sa uma ovo značenje seksu­
alnih kompleksa, ali razume se, ne smemo ni prete-
rivati pripisujući mu isključivu važnost.
Prilikom pažljivog tumačenja moći ćemo da kod
mnogih snova konstatujemo da se moraju shvatiti čak
biseksualno, jer daju jedno neotklonjivo nadtumače-
nje u kome se ostvaruju snevačevi homoseksualni im­
pulsi, tj. oni koji su suprotni normalnom polnom op-
štenju. Ali da bi svi snovi trebalo da se tumače bi­
seksualno, kao što tvrde V. Štekel2 i Alf. Adler3 izgle­
da mi isto tako nedokažljivo kao i neverovatno uop-
štavanje koje ja ne bih želeo da zastupam. Pre svega,
ja ne bih mogao odstraniti očiglednu činjenicu da po-
1
Uporedi piščevo delo „Drei Abhandlungen zur Sexual-
theorie" 1905, 6. izd., 1926 (Tri rasprave o seksualnoj teoriji).
2
Die Sprache des Traumes (= Govor sna), 1911.
8
Der psychische Hermaphroditismus im Leben und in
der Neurose (= Psihički hermafrođitizam u životu i neurozi),
Fortschritte der Medizin, 1910, br. 16, i kasniji radovi u
Zentralblatt fur Psychoanalyse I, 1910/11.
Predstavljanje kroz simbole 5J,
stoje mnogobrojni snovi koji zadovoljavaju — u naj­
širem smislu — druge potrebe nego što su erotične,
— snovi o gladi i žeđi, snovi o komoditetu itd. I slič­
ne postavke — „da se iza svakog sna može naći kla­
uzula o smrti" (Štekel), da „svaki san dozvoljava da
se prepozna napredovanje od ženske prema muškoj
liniji" (Adler), izgleda mi da su daleko prevazišle
meru onoga što je u tumačenju snova dozvoljeno. —
Tvrđenje da svi snovi zahtevaju seksualno tumače­
nje, protiv kojeg se u literaturi neumorno polemiše,
strano je mom Tumačenju snova. Ono se ne može
naći u sedam izdanja ove knjige i stoji u očiglednoj
suprotnosti sa ostalim sadržajem u njoj.
Da upadljivo bezazleni snovi bez izuzetka oliča­
vaju grube erotične želje tvrdili smo već na jednom
drugom mestu i mogli bismo to potvrditi mnogobroj­
nim novim primerima. Ali i mnogi snovi koji izgle­
daju indiferentni, kod kojih se ni u kom pravcu ne
bi moglo primetiti nešto naročito, svode se posle ana­
lize nesumnjivo na seksualne pokrete želja, često ne­
očekivane vrste. Ko bi, na primer, pre rada na tuma­
čenju, u sledećem snu naslućivao seksualnu želju?
Snevač priča: Između dve veličanstvene palate ne­
što malo pozadi nalazi se jedna kućica čija su vrata
zatvorena. Moja žena me vodi jednim delom ulice
do kućice, razbija vrata, i onda se ja brzo i lako uvla­
čim u unutrašnjost jednog dvorišta, koje se okomito
penje.
Svako ko je stekao malo prakse u prevođenju
snova biće, svakako, odmah opomenut na to da ula­
ženje u tesne prostorije, otvaranje zatvorenih vrata
spadaju u najobičniju seksualnu simboliku, i s lako­
ćom će u ovom snu naći predstavljanje jednog po­
kušaja vršenja koitusa od pozadi (između oba veli­
čanstvena guza ženskog tela). Tesni, koso uzlazeći
hodnik je, naravno, vagina, a pomoć koju snevač
ukazuje svojoj ženi goni nas na zaključak da je, u
stvari, samo obzir prema zakonitoj ženi izvršio spre­
čavanje jednog takvog pokušaja; i jedno raspitiva­
nje dolazi do rezultata da je na dan sna jedna mlada
devojka ušla u domaćinstvo snevačevo, koja je u nje-
*•
 Tumačenje snova, II
52
mu izazvala dopadanje i stvorila utisak kao da se ne
bi odveć bunila protiv jednog takvog približavanja.
Mala kuća između dve palate uzeta iz jedne remini­
scencije na Hradščane u Pragu, i prema tome uka­
zuje na istu devojku koja potiče iz ovoga grada.
Kada pacijentima ističem učestalost Edipovog
sna da se polno opšti sa svojom sopstvenom majkom,
kao odgovor ja obično dobijam: „Ne mogu da se se-
tim jednog takvog sna." A odmah posle toga pojav­
ljuje se sećanje na jedan drugi, nerazgovetan i indi­
ferentan san koji se kod dotične osobe više puta po­
novio, i analiza pokazuje da je to san iste sadržine,
naime opet Edipov san. Mogu sa sigurnošću tvrditi
da su prerušeni snovi o seksualnom opštenju s maj­
kom nekoliko puta češći od otvorenih. 1
Postoje snovi o pejzažima i mestima u kojima se
još u snu ističe sigurnost: „Ovde sam već bio jed-
1 zuju ono pouzdanje u samoga sebe, onaj nepokolebljivi opti­
Jedan tipičan primer takvog prerušenog Edipovog sna
objavio sam u prvom broju časopisa „Zentralblatt fiir Psvcho-
analvse" (vidi dole); jedan drugi sa opširnim tumačenjem ob­
javio je O. Rank na istom mestu, u broju 4. O ostalim pre-
rušenim Eđipovim snovima u kojima se ističe simbolika oka
vidi Ranka (Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, I.
1913). Na istom mestu su takođe radovi o „snovima o očima" i
očna simbolika od Edera, Ferencija, Rajtlera. Oslepljivanje u
Edipovom mitu, kao i na drugom mestu, kao zamena kastra­
cije. Starima, uostalom, ni simboličko tumačenje neprikrive­
nih Edipovih snova nije bilo nepoznato (Uporedi O. Rank,
Jahrbuch II, str. 534): „Tako je poznat jedan san Julija
Cezara o polnom opštenju sa majkom, koji su tumači sna
tumačili kao povoljno predskazivanje za osvajanje sveta
(majka—zemlja). Isto tako poznato je i proročanstvo dato
Tarkvinijcima da će vlast nad Rimom pripasti onome koji
prvi bude poljubio majku (osculum matri tulerit), što je Brut
shvatio kao ukazivanje na majku—zemlju (terram osculo
contigit scilicet quod ea communis mater omnium mortalium
esset, Livije I, LXI). Uporedi uz ovo i Hipijev san u Herodota
VI, 107: ,,A varvare je Hipija vodio u Maraton pošto je pret­
hodne noći imao sledeći san. Hipiji je izgledalo kao da spava
pored svoje majke. Iz ovog sna je sad zaključio da će doći
kući u Atinu i ponovo zadobiti vlast i umreti u otadžbini u
svojim starim danima." Ovi mitovi i objašnjenja ukazuju na
jedno pravilno psihičko saznanje. Ja sam našao da osobe koje
znaju da im majka daje prednost ili ih ističe u životu poka-
Predstavljanje kroz simbole 53
nom." Ovo „Dejd vu" (= već viđeno) ima, međutim,
u snu neko naročito značenje: Ovo mesto je onda
uvek polni organ majke; u stvari ni za jedno drugo
mesto ne možemo sa takvom sigurnošću tvrditi da
„smo tamo već jednom bili". Jedan jedini put doveo
me je neki prisilni neurotičar u nepriliku da saopšte-
njem jednog sna, u kome je stajalo da on posećuje
jedan stan, u kome je već dva puta bio. Baš ovaj pa­
cijent mi je, davno pre toga, ispričao kao događaj iz
svoje šeste godine da je tada jednom delio postelju
sa svojom majkom i priliku zloupotrebio tako što je
uvukao prst u njen polni organ dok je ona spavala.
U velikom broju snova koji su često ispunjeni
strahom i koji za sadržaj imaju prolaženje kroz te-
skobne prostorije ili boravak na vodi leže fantazije o
intrauterinom životu, o boravku u materinom telu i
o aktu rađanja. U sledećim redovima ispričaću san
mizam, da ne retko izgledaju kao heroji i postižu stvarni
uspeh.
Tipičan primer jednog prerušenog Edipovog sna: J e d a n
čovek sanja: On održava tajne odnose s jednom damom ko­
jom želi neko drugi da se oženi. On je zabrinut da bi ovaj
drugi mogao otkriti njihov odnos tako da od braka ne bi bilo
ništa, i zato se veoma nežno ponaša prema čoveku; privija
se uz njega i ljubi ga. — činjenice u životu ovog snevača
dodiruju sadržaj sna samo u jednoj tački. On održava tajne
odnose sa jednom udatom ženom, i jedna dvosmislena izjava
njenog muža, s kojim je bio u prijateljskim odnosima, izazvala
je u njemu sumnju da je ovaj mogao nešto primetiti. A, u
stvari, ovde igra ulogu još nešto drugo što se izbegava da se
pomene u snu i što ipak jedino daje ključ za rešenje sna.
Život supruga je ugrožen organskim oboljenjem. Njegova žena
je pripremljena na mogućnost njegove iznenadne smrti i naš
se snevač svesno bavi namerom da posle muževljeve smrti
mladu udovicu uzme za ženu. Ovom spoljašnjom situacijom
snevač se nalazi prebačen u konstelaciju Edipovog kompleksa:
njegova želja može ubiti muža, da bi se mogao oženiti njego­
vom ženom; njegov san ovu želju ispoljava u pritvornom izo­
pačen ju. Umesto da bude udata za jednog drugog, san unosi
da će se neko drugi tek oženiti njome, što odgovara njegovoj
tajnoj nameri, i neprijateljske želje prema mužu kriju se iza
demonstrativnih nežnosti koje vode poreklo iz sećanja na nje­
govo dečje opštenje sa ocem.
54 Tumačenje snova, II
jednog mladog čoveka koji u fantaziji iskorišćava
već intrauterinu priliku da bi posmatrao koitus izme­
đu roditelja.
„On se nalazi u jednoj dubokoj jami, u kojoj se
nalazi prozor kao u tunelu na Semeringu. Kroz ovaj
prozor on najpre vidi pust pejsaž i zatim u taj pej-
saž ukomponira jednu sliku, koja se odmah stvori na
licu mesta i ispuni prazninu. Slika predstavlja njivu
koji neki instrument duboko prevrće, i lep vazduh,
ideja o temeljitom radu koja je prisutna, plavocrve-
ne grude čine lep utisak. Zatim ide dalje, vidi otvo­
reno jednu pedagogiku... i čudi se što se u njoj to­
lika pažnja poklanja seksualnim osećanjima (deteta),
pri čemu on mora da misli na mene."
Lep san o vodi, koji pripada jednoj pacijentkinji,
i koji je dospeo do naročite primene u lečenju, jeste
i ovaj:
U svom letnjem boravištu na * * jezeru ona se
baca u tamnu vodu na mestu gde se u vodi ogleda,
bledi mesec.
Snovi te vrsti su snovi o rađanju; do njihovog
tumačenja dolazimo ako činjenicu saopštenu u ma­
nifestnom snu obrnemo, dakle ako umesto: baciti se
u vodu, stavimo: — izići iz vode, tj. biti rođen. 1 Loka­
litet iz kojeg se rađamo prepoznaćemo ako pomisli­
mo na raskalašni smisao francuske reci ,,la lune".
Bledi mesec je tada bela stražnjica, iz koje dete usko­
ro saznaje da je došlo. Šta treba, dakle, da znači što
pacijentkinja želi da „bude rođena" u svom letnjem
boravištu? Pitam snevačicu, a ona mi bez oklevanja
odgovara: Zar nisam ovom kurom kao novorođena?
I tako ovaj san postaje poziv da se lečenje nastavi na
onom letnjem boravištu, tj. da je tamo posetim; san
možda sadržava i sasvim bojažljivu aluziju na želju
2
da i sama postane majka.
1
O mitološkom značenju rođenja iz vođe vidi Rank:
Der Mythus von der Geburt des Helden (= Mit o rođenju
junaka).
2 predstavlja samo projekciju u budućnost ovog neprijatnog
Značaj fantazija i nesvesnih misli o životu u majčinoj
utrobi naučio sam tek kasnije da cenim u pravoj svetlostt
Predstavljanje kroz simbole 55
Jedan drugi san o rođenju uzimam zajedno sa
tumačenjem iz jedne knjige E. Jonesa: „Ona je sta­
jala na morskoj obali i vodila nadzor nad jednim ma­
lim dečakom dok je gazio u vodu koji je uostalom iz­
gledao kao da je njen. To je radio sve dok ga voda
nije pokrila, tako da mu je mogla videti samo još
glavu, kako se na površini diže i spušta. Scena se za­
tim promenila u prepunu dvoranu jednog hotela.
Njen muž ju je ostavio i upustio se u razgovor s ne­
kim strancem."
„Druga polovina sna otkrila se pri analizi bez da­
ljeg kao predstavljanje bekstva od muža i uspostav­
ljanje intimnih odnosa sa jednom trećom osobom.
Prvi deo je bio očigledna fantazija rađanja. U snovi­
ma, kao i u mitologiji, predstavljeno je rođenje de­
teta iz vode u utrobi obično pomoću obrtanja, kao
ulazak deteta u vodu; pored mnogih drugih i rođenja
Adonisa, Ozirisa, Mojsija i Baha pružaju dobro po­
znate primere za ovo. Dizanje i spuštanje glave u
vodi podseća pacijentkinju smesta na senzacije po­
kreta deteta koje je upoznala za svoje prve i jedine
trudnoće. Misao na dečaka koji ulazi u vodu budi sa­
njarenje u kome ona vidi samu sebe kako ga je izvu­
kla iz vode, odvela u dečju sobu, umila ga i obukla
i najzad odvela u svoju kuću."
„Druga polovina sna dakle predstavlja misli koje
se tiču bežanja, koje stoji u vezi sa prvom polovinom
skrivenih misli sna; prva polovina sna odgovara la­
tentnoj sadržini druge polovine, fantaziji rođenja.
Osim ranije pomenutog preobrtanja zauzimaju dalja
obrtanja mesto u svakoj polovini sna. U prvoj polo­
vini dete odlazi u vodu i onda mu se glava klati; u
Oni sadržavaju kako objašnjenje za neobičan strah tako mno­
gih ljudi da ne budu živi sahranjeni, kao i najdublje nesve-
sno obrazloženje verovanja u nastavak života posle smrti, što
života pre smrti. Akt rođenja je, uostalom, prvi doživljaj stra­
ha i prema tome izvor i prauzor afekta straha.
56 Tumačenje snova, II
mislima sna što leže u osnovi pojavljuju se tek po­
kreti deteta i zatim dete napušta vodu (dvostruko
obrtanje). U drugoj polovini, napušta je njen muž; u
mislima sna ona napušta muža." (Prevod Ota Ranka).
Abraham priča još jedan san rođenja koji je ima­
la jedna mlada žena koja je očekivala svoj prvi po­
rođaj. Sa jednog mesta patosa u sobi vodi podzemni
kanal direktno u vodu (put rođenja plodova voda).
Ona podiže jedan poklopac na podu i smesta se po­
javljuje jedno stvorenje obučeno u krzno mrke boje,
koje gotovo potpuno liči na morskog psa. Ovo biće
se sad iščauri kao mlađi brat snevačice, prema kome
je ona odvajkada stajala u materinskom odnosu.
Rank je na čitavom nizu snova pokazao da se
snovi o rođenju služe istom simbolikom kao i snovi
mokraćnog nadraža ja. Erotični nadražaj predstav­
ljen je u njima kao nadražaj na mokrenje; stratifi­
kacija značenja u ovim snovima odgovara promeni
značenja simbola od doba detinjstva naovamo.
Ovde možemo da se vratimo na temu koju smo
prekinuli: na ulogu koju pri stvaranju sna imaju or­
ganski nadražaji koji ometaju spavanje. Snovi koji
su se ostvarili pod ovim utiscima ne pokazuju samo
tendenciju za ispunjenjem želja i karakter komodi­
teta sasvim otvoreno, nego često i potpuno providnu
simboliku, pošto jedan nadražaj često dovodi do bu­
đenja, čije je zadovoljenje u simboličkom odevanju
u snu već uzalud bilo pokušano. To važi za polucij-
ske snove kao i za snove izazvane potrebom za mo­
krenjem ili za stolicom. Osobeni karakter polucionih
snova ne dozvoljava nam samo da otkrijemo izvesne
seksualne simbole, koje smo već upoznali kao tipične,
ali koje smo i žestoko osporavali, nego nas može uve-
riti i da je po neka na izgled bezazlena situacija u
snu takođe samo simbolička predigra za jednu grubu
seksualnu scenu koja, međutim, većinom samo rela­
tivno kratkim polucionim snovima dolazi do direkt­
nog predstavljanja, dok se vrlo često preobrće u san
straha koji isto tako vodi u buđenje.
Predstavljanje kroz simbole 57
Simbolika nadražajnih snova na mokrenje naro­
čito je providna i odavno je već odgonetnuta. Već je
Hipokrat zastupao mišljenje da — ako se sanja o fon­
tanama i bunarima — to znači smetnje u bešici (H.
Elis). Serner je proučavao raznovrsnost ovih mokrać­
nih snova i takođe već tvrdio da „se jači nadražaj na
mokrenje uvek preobrće u polnu sferu i njene simbo­
ličke tvorevine... Mokraćni san je često predstav­
nik ujedno i seksualnog sna".
O. Rank, čijih sam se izvođenja u njegovim ra­
dovima o Symbolschinchtung im Traum na ovom me-
stu pridržavao, učinio je vrlo verovatnim da je velik
broj „snova nadražaja na mokrenje" zapravo pro­
uzrokovan seksualnim nadražajem, koji najpre traži
da se zadovolji putem regresije u infantilnom obliku
uretralne erotike. Naročito poučni su onda oni sluča­
jevi u kojima ovako uspostavljeni nadražaj na mo­
krenje vodi do buđenja i do pražnjenja bešike, posle
čega se san, uprkos tome, produžava i svoju potrebu
sad izražava u neuvijenim erotičkim slikama. 1
Na sasvim analogan način otkrivaju pripadajuću
simboliku i snovi nadražaja creva i pri tom potvrđu­
ju povezanost zlata i blata 2 koja je bogato dokazana
u narodnoj psihologiji: „Tako, na primer, jedna žena
sanja u vreme kad se zbog smetnje u crevima nalazi
na lečenju, o kopaču blaga, koji u blizini jedne male
1
Iste predstave simbola, koje u infantilnom smislu čine
pozadinu vesikalnog sna, javljaju se i u recentnom smislu u
odabrano seksualnom značenju: Voda — urin — sperma —
voda rođenja; (= Fruchtbehalter plodova vodica) (Schiff)
lađa + = schiffen (mokriti); = Fruchtbehalter (sanduk);
ovlažiti se = enuresis-koitus = trudnoća; plivati = urin =
boravak nerođenog (deteta); kiša = mokrenje = simbol oplo­
đivanja; putovanje (voziti se = skinuti se) = ustajanje iz
kreveta = polno opštiti (voziti se, svadbeni put); mokrenje =
seksualno pražnjenje (polucija)." (Rank, 1. c ) .
2
Frojd, Charakter und Analerotik (Karakter i analna
erotika); Rank, Die Symbolschichtung usw. Dattner, Internat
Zschrift fur Psychoanalyse I, 1913, Rajk (Reik), Intern. Zeit-
schrilt III, 1915.
 58 Tumačenje snova, II
drvene kolibe, koja izgleda kao neki seoski nužnik,
zakopava blago. Drugi deo sna ima za sadržaj kako
svome detetu, jednoj maloj devojčici koja se uprlja­
la, pere stražnjicu."
Na snove o rođenju nadovezuju se snovi o „spa­
šavanjima". Spašavati, naročito spašavati iz vode,
znači isto što i roditi, ako to sanja žena, ali se ovaj
smisao modifikuje ako je snevač muškarac (Vidi je­
dan takav san kod Pfistera: Ein Fali vod psvchoana-
lvtischer Seelsorge und Seelenheilung, Evangelische
Freiheit, 1909). — O simbolu „spašavanja" vidi moje
predavanje: „Die zukiinftigen Chancen der psvcho-
analvtischen Therapie", Zentralblatt fiir Psychoana-
lyse, broj 1, 1910 (Sabrana dela, sveska VIII), kao i:
„Beitrage zur Psvchologie des Liebeslebens", I. Uber
einen besonderen Typus der Objektwahl beim Man-
ne, Jahrbuch fiir Psychoanalyse, sveska II, 1910 (Sa­
brana dela, sveska VIII). 1
Razbojnici, noćni provalnici i duhovi od kojih se
čovek plaši pre nego što pođe na spavanje, i koji po­
nekad posećuju čoveka i za vreme spavanja, vode po­
reklo iz jedne te iste infantilne reminiscencije. To su
noćni posetioci koji su dete probudili iz sna da bi ga
stavili na nosu da ne bi ukvasio krevet, ili koji su po­
digli prekrivač da bi brižljivo pogledali kako drži
ruke za vreme spavanja. Iz analiza nekih od ovih sno­
va straha mogao sam dovesti i do agnosciranja lica
noćnog posetioca. Razbojnik je uvek bio otac, a du­
hovi će, svakako, više odgovarati ženskim osobama u
beloj noćnoj odeći.
1
Dalje još Rank, Belege zur Rettungsphantasie (Zentral­
blatt f. PsA., I, 1910, str. 331); Reik, Zur Rettungssymbolik (na
istom mestu, str. 499); Rank, Die Geburtsrettungsphantasie in
Traum und Dichtung (Internationale Zeitschrift fiir Psycho-
analyse, II, 1914).
Primeri — Računanje i govorenje ti snu 59
F
PRIMERI — RAČUNANJE
I GOVORENJE U SNU
Pre nego što odredim odgovarajuće mesto četvr­
tom faktoru od onih što upravljaju stvaranjem sno­
va, hteo bih da iznesem nekoliko primera iz svoje
zbirke snova. Oni će delimično objasniti saradnju iz­
među tri nama poznata činioca, a delimično dati na­
knadno dokaze za slobodno postavljena tvrđenja, ili
izvesti neosporne zaključke. U ovom prikazivanju
rada sna bilo mi je zaista veoma teško da svoje re­
zultate dokažem na primerima. Primeri za pojedine
postavke imaju dokaznu moć samo u vezi sa tuma­
čenjem jednog sna kao celine; istrgnuti iz celine, oni
gube svoju lepotu; s druge strane, samo malo dublje
tumačenje sna ubrzo postaje tako obimno da nas
ostavlja da gubimo nit raspravljanja, za čiju ilustra­
ciju treba da nam posluži. Ova tehnička poteškoća
može služiti kao opravdanje ako ja sad svašta redam
jedno za drugim, što je zajednički povezano samo za
tekst prethodnog odeljka.
Najpre ću dati nekoliko primera naročito osobe-
nih ili neobičnih načina predstavljanja u snu. U snu
jedne dame stoji: Jedna sobarica stoji na merdevina-
ma kao da pere prozore i ima kod sebe jednog šim-
panza i jednu gorila-mačku (kasnije snevačica isprav­
lja: angora-mačku). Ona te životinje baca na sneva-
čicu; šimpanza se privije uz ovu, i to je vrlo odvrat­
no. Ovaj san je postigao svoj cilj jednim veoma jed­
nostavnim sredstvom tako što je jednu frazu uzeo
doslovno i predstavio prema njenom tekstu. „Maj­
mun" kao i imena životinja uopšte su pogrdna ime­
na, i situacija u snu ništa drugo ne kazuje nego „pso­
vati na sve strane". Ova ista zbirka uskoro će doneti
dalje primere za primenu ove jednostavne smicalice.
Potpuno slično postupa jedan drugi san: Jedna
žena sa detetom koje ima upadljivo unakaženu gla­
vu; za ovo dete je čula da je postalo ovakvo zbog po­
ložaja u majčinoj utrobi. Lobanja bi se mogla, rekao
60 Tumačenje snova, II
je lekar, kompresijom dovesti u bolji oblik, ali to bi
škodilo mozgu. Ona misli, pošto je to dečak, da mu
to manje škodi. — Ovaj san sadržava plastično pri­
kazivanje apstraktnog pojma: „Dečji utisci", koji je
snevačica čula u objašnjenjima lečenja.
Drugim putem krenuo je rad sna u sledećem
primeru. San sadržava sećanje na jedan izlet ka
Hilmtajhu kod Graca. Napolju je strašno vreme; je­
dan bedan hotel, sa zidova kaplje voda, kreveti su
vlažni (Poslednji odlomak sna je manje direktan u
snu nego što ga ja iznosim). San znači „izlišan" (ne-
mački: iiberflussig). Pojam koji se stvorio u mislima
sna načinjen je najpre malo nasilno ekvivoknim, mo­
žda zamenjen, preko „iiberfliessend" (= što curi pre­
ko), ili „fliissig und uberfliissig", zatim predstavljen
nagomilavanjem istovrsnih utisaka. Voda napolju,
voda iznutra na zidovima, voda kao vlaga u postelja­
ma, sve je tečno (fliissig) und „iiber" flussig: znači:
sve curi i sve se preliva preko". To što u svrhu prika­
zivanja u snu ortografija stoji daleko, zaostaje iza
zvuka reci, neće nas naročito začuditi, ako, na pri-
mer, i slik (rima) može sebi dopustiti sličnu slobodu.
U opširnom snu jedne mlade devojke, koji je saop-
štio Rank i veoma detaljno ga analizirao, priča se
kako ona odlazi u šetnju na njive, gde seče lepo kla­
sje ječma i žita. U susret joj dolazi prijatelj iz mla­
dosti, ona bi htela da izbegne da ga vidi. Analiza po­
kazuje da se radi o poljupcu u časti (Jahrbuch II, str.
491). Klasje, koje ne sme da bude otkinuto nego od-
sečeno, u ovom snu služi kao takvo i u svom sažima­
nju sa Ehre, Ehrungen (= čast, poštovanja) služi či­
tavom nizu drugih misli. 1
Zato je u drugim slučajevima jezik veoma olak­
šao snu predstavljanje njegovih misli, budući da ra­
spolaže čitavim nizom reci koje su prvobitno bile za­
mišljene slikovito i konkretno, a danas se upotreb-
1
Ovde se radi o dve reci: Ahre (= klas) i Ehre (= čast).
Vidi se kako je nemogućno prevesti to na naš jezik, zbog
istozvučnosti reci. Ali u snu je to moguće: obe reci, Ahre i
Ehre sažimanjem služe svojoj svrsi (Prim. prev.).
Primeri — Računanje i govorenje u snu 61
ljavaju u izbledelom, apstraktnom smislu. San ovim
recima treba samo da vrati njihovo prvobitno puno
značenje ili da se u promeni značenja vrati na rani­
ju fazu svoga razvoja. Neko, na primer, sanja da se
njegov brat krije u sanduku (= Kasten). U toku rada
na tumačenju ova se reč zamenjuje jednom drugom
„Schrank" (= orman) i misao sna sad glasi da ovaj
brat treba da se „einschrdnken" (= ograniči), naime
na svom mestu. Jedan drugi snevač penje se na brdo,
sa koga ima sasvim neobičan vidik (= Aussicht) koji
se pruža nadaleko. Pri tom se identifikuje sa svojim
bratom koji izdaje „Obzor" (= Rundschau) i bavi se
odnosima na Dalekom Istoku.
U jednom snu Zelenog Hanjriha valja se jedan
razdragani konj u najlepšoj zobi čije je svako zrno
„sladak badem, rozina i jedan nov pfenig", „povezan
u crvenu svilu i uvezan komadićem svinjske čekinje".
Pesnik (ili snevač) daje nam odmah i tumačenje ovog
predstavljanja sna, jer konj oseća tako prijatno goli­
canje da uzvikne: „Napeo sam se od sreće.1
Naročito bogato se koristi snom, baziranim na
rečeničnim frazama i vicevima (prema Henzenu),
staroindijska saga — literatura, u kojoj jedva da se
može naći po neki primer za san bez dvosmislenosti
ili igre reci.
Prikupljati ovakve vrste predstavljanja i sređi­
vati ih prema principima koji leže u njihovoj osnovi
bio bi naročiti posao. Mnoga od ovih predstavljanja
mogu se nazvati gotovo vicevima. Čovek ima utisak
da ga nikad ne bi sam pogodio, da snevač nije sam
umeo da ga saopšti:
1) Neki čovek sanja da ga pitaju za ime, ali on
ne može da ga se seti. On sam objašnjava da to treba
da znači: To mi u snu ne pada na pamet.
1
Ovakav prevod ne znači ništa i ne objašnjava šta je
Frojd hteo da kaže. Reč „Hafer" znači „zob, ovas" i dotle je
sve u redu. Ali reč je o razigranom, razdraganom konju, a
nemačka fraza der Hafer sticht mich znači: „obesan sam;
napeo sam se od sreće". (Prim. prev.).
62 Tumačenje snova, II
2) Jedna pacijentkinja priča o snu u kome su
sve osobe koje su radile bile naročito velike. To treba
da znači, dodaje ona, da mora da se radi o nekom do­
gađaju iz moga detinjstva, jer onda su mi svi odra­
sli izgledali ovako preterano veliki. Njena sopstvena
ličnost ne nastupa u ovoj sadržini sna.
Prebacivanje u detinjstvo izražava se u drugim
snovima i drugoj ačije, tako što se vreme prevede na
prostor. Dotične osobe vidimo kao daleko udaljene,
na kraju jednog dugog puta, ili tako kao da ih po-
smatramo kroz dogled okrenut naopako.
3) Jedan čovek, koji je u budućnosti sklon ap­
straktnom i neodređenom načinu izražavanja, inače
dobro obdaren dosetljivošću, sanja da ide na stanicu,
i kako baš dolazi voz. A zatim se peron približava
vozu koji stoji, dakle apsurdno obrtanje stvarnog do­
gađaja. I ovaj detalj nije ništa drugo nego indikacija
koja skreće pažnju na to da u sadržini sna treba da
se nalazi nešto drugo izvrnute Analiza tog istoga sna
dovodi do sećanja na knjige-slikovnice, u kojima su
bili predstavljeni ljudi koji su dubili na glavi i ho­
dali na rukama.
4) Isti snevač, drugi put, priča o jednom kratkom
snu koji nas gotovo podseća na tehniku rebusa. Nje-
gov ujak mu daje poljubac u automobilu. On odmah
dodaje i tumačenje koje ja nikad ne bih pronašao;
to znači: autoerotizam1. Jedna šala u budnom stanju
bi mogla isto tako da glasi.
5) Snevač izvlači jednu ženu iz postelje. To zna­
či: Daje joj prednost. 2
6) Snevač oficir sedi za stolom preko puta cara:
On dolazi u suprotnost sa ocem.
1
Nemci za automobil često kažu auto. Otuda igra reci
(Prim. prev.).
2
Neprevodljivo i nerazumljivo ako se nema u vidu da
reč Vorzug, što inače znači „prednost", ovde treba dovesti u
vezu sa glagolom „hervorziehen" = izvlačiti, i to uporediti sa
glagolom „vorziehen" = dati prednost (Prim. prev.).
Primeri — Računanje i govorenje u snu 63
7. Snevač leci jednu drugu osobu zbog preloma
kostiju. Analiza pokazuje da je ovaj prelom prikazi­
vanje brakolomstva i slično.
8) Doba dana u snu zastupaju vrlo često godine
detinjstva. Tako, na primer, u 5 V4 ujutru u snevača
označava starost od 5 godina i 3 meseca, značajno
vreme rođenja mlađeg brata.
9) Jedno drugo predstavljanje veka trajanja ži­
vota u snu: Neka žena ide sa dve devojke koje se ra­
zlikuju po starosti l11 i godine jedna od druge. —
Snevačica ne nalazi ni jednu familiju u krugu svo­
jih poznanstava na koju bi se to odnosilo. Ona san
tumači da oba deteta predstavljaju njenu sopstvenu
ličnost i da je san upozorava da su oba traumatska
događaja u njenom detinjstvu za toliko udaljena je­
dan od drugog. Jedan se dogodio kad joj je bilo 3Va
godine a drugi kad je imala četiri godine i devet me-
seci. (3V2 i 43A godine).
10) Nije nikakvo čudo što osobe koje se nalaze
na psihoanalitičkom lečenju često o njemu sanjaju
i što moraju u snu izraziti sve misli i očekivanja koje
lečenje izaziva. Slika odabrana za lečenje jeste po
pravilu slika vožnje, većinom automobilom kao jed­
nim novim i komplikovanim prevoznim sredstvom;
brzinu automobila pacijent će iskoristiti da bi se
narugao. Ako „nesvesno" kao elemenat budnih misli
treba da bude predstavljeno u snu, ono sasvim svrsi­
shodno biva zamenjeno „podzemnim" lokalitetima,
koji su nekad, bez ikakve veze sa analitičkim leče-
njem, značili telo žene ili telo majke (utrobu). „Dole"
u snu veoma često se odnosi na genitalije, a suprotno
„gore" na lice, usta ili grudi. Sa divljim zverima rad
sna po pravilu simbolizuje strasne nagone, kako sne-
vačeve tako i drugih lica od kojih se snevač plaši,
dakle sa sasvim neznatnim pomeranjem samih lica
koja su nosioci tih strasti. Odavde više nije daleko
do predstavljanja strašnog oca kroz besne životinje,
pse, divlje konje, a sve to podseća na totemizam.
Moglo bi se reći da divlje životinje služe za pred­
stavljanje libida, jedne snage koje se plaši i savla­
đuje ga potiskivanjem. I sama neuroza, „bolesna oso-
64 Tumačenje snova, II
ba", često se odvaja od snevača (= čepa) i u snu pre­
dočava kao samostalna osoba.
11) (H. Zaks) Iz tumačenja snova znamo da su
radu sna poznati različiti putevi kako da recima ili
govornim obrtima damo osećajni oblik. Tako, na pri-
mer, on može iskoristiti okolnost što je izraz koji
treba da bude predstavljen dvosmislen i, upotreblju-
jući dvosmislenost kao „skretnicu", umesto prvog zna­
čenja koje se javlja u misli sna, primiti u manifestnu
sadržinu sna drugo.
To se desilo u malom snu koji iznosimo u na­
rednim redovima, i to sa spretnim korišćenjem za to
sposobnih recentnih utisaka prethodnog dana kao
materijala predstavljanja.
Na dan sna patio sam od nazeba i zato sam od­
lučio da uveče, ako ikako bude mogućno, ne napu­
štam postelju u toku noći. San mi je prividno omo­
gućio da produžim svoj dnevni rad; bavio sam se
time što sam lepio isečke iz novina u jednu knjigu,
pri čemu sam nastojao da svakom odeljku odredim
odgovarajuće mesto. San je glasio:
„Ja se trudim da zalepim jedan isečak u knjigu,
ali on ne može da stane na stranu, što mi pričinjava
veliki bol."
Probudio sam se i morao sam konstatovati da bol
u snu traje kao istinski telesni bol koji me je zatim
naterao da izneverim svoju odluku. San me je obma­
nuo kao „čuvar spavanja" i ispunjenje moje želje da
ostanem u krevetu prikazivanjem reci ,,er geht aber
nicht auf die Seite".
1
Može se upravo reći da se rad sna za vizuelno
predstavljanje njegovih misli služi svima dostupnim
sredstvima, izgledala ona budnoj kritici dozvoljena
ili nedozvoljena, i time se izlaže sumnji i poruzi svih
onih koji su o tumačenju sna samo slušali ali se njim
samim nisu bavili. Takvim primerima obiluje naro­
čito Stekelova knjiga Die Sprache des Traumes
1
,,Er geht aber nicht auf die Seite" znači, takođe: „on ne
ide napolje, u WC (Prim. prev.).
Primeri — Računanje i govorenje u snu 65
(= Govor sna), ali ja izbegavam da uzmem primere
odande pošto autorova nekritičnost i tehnička samo­
volja čine nesigurnim i onoga koji nije ogrezao u
predrasudama.
12) Iz jednog rada V. Tauska, „Kleider und Far-
ben im Dienste der Traumdarstellung (= Odeća i
boje u službi predstavljanja sna) u Internationale
Zeitschrift jur Psychoanalyse, II, 1914):
a) A. sanja da vidi svoju bivšu guvernantu u
crnoj haljini od listera, koja je čvrsto zategnuta nad
zadnjicom. — To znači, san ovu ženu proglašava po-
hotljivom.1
b) C. vidi u snu na X-drumu jednu devojku,
obavijenu belom svetlošću i obučenu u belu bluzu,
Snevač je na tom drumu izmenjao svoje prve
nežnosti sa izvesnom gospođicom Vajs.2
c) Gospođa D. sanja da vidi staroga Blazela (jed­
nog osamdesetogodišnjeg bečkog glumca) kako u pu­
noj opremi leži na divanu. Zatim on skoči preko sto­
lova i stolica, isuče mač, pogleda se pri tom u ogle­
dalo i maše mačem oko sebe kao da se bori protiv
nekog nevidljivog neprijatelja.
Tumačenje: Snevačica pati od jedne stare bolesti
bešike (nemački: Blase). Prilikom analize ona leži
na divanu, i kad se pogleda u ogledalu, uprkos svo­
jim godinama i bolesti ona potajno samoj sebi izgleda
3
još veoma snažna.
13) „Veliki rad" u snu.
Jedan snevač vidi u snu samog sebe kako leži na
postelji kao gravidna žena. To stanje veoma teško
podnosi. On vikne: Pa onda više volim da... (u ana­
lizi on dopunjava, sećajući se jednog bolničara:
1
Ova su mesta neprevodljiva i potrebno je dati neka
uputstva kako to treba razumeti. Žena je bila u haljini od
listera (nemački: Luster), a pohotljiv je na nemačkom lustern.
(Prim.2 prev.).
Beo je na nemačkom weiss. Tako se i zove ta gospo­
đica: 3 Weiss (Prim. prev.).
Stari bečki glumac Blasel podseča na reč: Blase što
znači: bešika. Rustung je oprema; riistig znači: snažan, jak.
(Prim. prev.).
5 Frajđ, Odabrana đela, VII
66 Tumačenje snova, II
... tucam kamen). Iza njegovog kreveta visi mapa,
čiji je donji kraj zategnut drvenom lajsnom. On ski­
da ovu lajsnu tako što ju je dohvatio sa obe strane,
ali je ne lomi preko polovine nego je raskomada u
dve polovine po dužini. Time je olakšao sebi i ubrzao
porođaj.
Skidanje lajsne (nemački: Leiste), bez ičije po­
moći, on objašnjava kao „veliki posao" (= eine grosse
Leistung); on se oslobađa svoje nezgodne situacije
(u lečenju) tako što se izvlači iz ženskog položaja...
Apsurdni detalj da se laj sna ne lomi, nego čepa po
dužini, nalazi svoje objašnjenje u tome: snevač se
seća da ovo udvajanje u vezi sa uništenjem sadržava
aluziju na kastraciju. San veoma često prikazuje ka­
straciju prisustvom dva simbola penisa. „Lajsna"
(„Leiste") takođe jeste jedan deo tela blizu genita­
lija (= medica). On, zatim, tumačenje spaja, da sa­
vlada pretnju kastracijom koja ga je dovela do toga
da zauzme položaj žene. 1
14) U jednoj analizi koju sam izvršio na fran­
cuskom jeziku treba protumačiti jedan san u kome
se ja pojavljujem kao slon. Moram, naravno, posta­
viti pitanje na koji način dolazim do toga da budem
tako predstavljen. „Vous me trompez" (= vi me va­
rate), odgovori snevač (trompe = surla).
Radu sna često uspeva i predstavljanje vrlo
mučnog materijala, kao što su na primer imena, i
to nategnutim iskorišćavanjem veoma dalekih odno­
sa. U jednom od mojih snova postavio mi je stari
Brilcke jedan zadatak. Ja uradim preparat i iz nje­
ga iščeprkam nešto što liči na zgužvanu srebrnu har-
tiju. (O ovom snu kasnije još više). Pomisao uz ovo,
koju nije lako pronaći, daje: „staniol", i sada znam da
imam na umu ime autora Stanniusa, koje nosi neka
rasprava o nervnom sistemu riba, a kojoj sam se u
ranijim godinama divio sa strahopoštovanjem. Prvi
naučni zadatak koji mi je dao moj učitelj odnosio se
stvarno na nervni sistem jedne ribe, zvane ammocoe-
1
Internat. Zeitschrift fur PsA., II, 1914.
Primeri — Računanje i govorenje u snu 67
tes. Ovo poslednje ime očigledno nije moglo biti upo­
trebi] eno u slikama.
Neka mi ne bude zamereno ako na ovom mestu
spomenem još jedan san neobične sadržine koji je
značajan i kao dečji san i koji se pomoću analize
vrlo lako objašnjava. Jedna dama priča: Mogu da
se setim da sam kao dete često sanjala kako dragi
Bog nosi na glavi zašiljen šešir od hartije. Jer takav
šešir stavljali bi mi veoma često na glavu za stolom,
da ne bih gledala u tanjire ostale dece koliko su do­
bila od određenog jela. Pošto sam čula da je Bog sve­
znajući, to san znači da ja znam sve, uprkos tome
šeširu na glavi.
U čemu se sastoji rad sna, i kako se on poigra­
va sa svojim materijalom, mislima sna, može se na
veoma poučan način pokazati na brojevima i raču­
nima koji se javljaju u snu. Brojevi koje čovek sa­
nja osim toga služe praznovernom svetu, naročito,
kao puni obećavanja. Odabraću, dakle, iz svoje zbirke
neke primere te vrste.
1. Iz sna jedne dame, kratko vreme pre zavr­
šetka lečenja:
Ona hoće nešto da plati; njena ćerka uzima iz
njenog novčanika 3 forinte i 65 krajcara; a ona kaže:
Šta radiš to? Ta to staje samo 21 krajcaru. Ovaj de-
lić sna bio mi je razumljiv već i zbog prilika same
snevačice, bez nekog naročitog objašnjenja s njene
strane. Dama je bila strankinja koja je svoju ćerku
smestila u jednom vaspitnom zavodu u Beču, i koja
je mogla nastaviti lečenje sve dok joj ćerka ostane
u Beču. Kroz tri nedelje njena je školska godina bila
završena i time se i lečenje završilo. Dan uoči sne-
vanja, predstojnica instituta stavila joj je do zna­
nja da bi bilo dobro ako se odluči da svoju ćerku
ostavi još jednu godinu kod nje. Posle toga, paci-
jentkinja je, očigledno, u sebi produžila ovaj predlog
da bi, u tom slučaju, mogla i svoje lečenje da pro­
duži za godinu dana. I na to se sad odnosi san, jer
godina je ravna 365 dana, a tri nedelje do kraja
školske godine i lečenje mogu se zameniti sa 21 da­
nom (mada ne sa isto toliko časova lečenja). Brojke
5*
68 Tumačenje snova, II
koje su u mislima sna stajale uz vremena, u snu su
pridodate novčanim vrednostima, tako da bi se time
mogao izraziti jedan dublji smisao, jer Time is money
= vreme je novac. 365 krajcara su onda svakako 3
forinte i 65 krajcara. Neznatnost sume koja se u snu
pojavljuje očigledno je ispunjenje želje: želja je
umanjila i troškove lečenja kao i troškove za godi­
nu dana u institutu.
2. Do složenijih odnosa vode brojke u jednom
drugom snu. Jedna mlada dama, udata već čitav niz
godina, saznaje da se njena poznanica gotovo istih
godina, Eliza L., upravo verila. Posle toga sanja:
Ona sedi sa svojim mužem u pozorištu, jedna strana
u parteru je potpuno prazna. Njen muž joj priča da
su i Eliza L. i njen verenik hteli da idu u pozorište,
ali su mogli dobiti samo loša sedišta, tri za 1 forintu
i 50 krajcara, i ta mesta, naravno, nisu mogli uzeti.
Ona kaže da to ne bi bila nikakva nesreća.
Odakle dolaze ova 1 forinta i 50 krajcara? Od
jednog zapravo indiferentnog povoda prethodnog
dana. Njena zaova dobila je od svog muža 150 fori-
nata na poklon i požurila se da ih se oslobodi kupu­
jući za njih nakit. Želimo da napomenemo da je 150
forinata 100 puta više od 1 forinte i 50 krajcara.
Odakle brojka 3, koja stoji kod pozorišnih mesta? Za
to postoji samo jedno jedino povezivanje: što je ve-
renica za taj isti broj meseci — tri — mlađa od nje.
Rešenju sna vodi onda raspitivanje šta može da znači
ona crta u snu što je jedna strana partera ostala praz­
na. Ta crta predstavlja neizmenjenu aluziju na je­
dan beznačajan događaj koji je njenom mužu davao
povoda za zadirkivanje. Ona se bila odlučila da ide
na jednu od pozorišnih predstava, objavljenih za tu
nedelju, i bila je tako predostrožna da je karte uzela
nekoliko dana ranije za koje je trebalo da plati cenu
koja važi u pretplati. Kad su posle toga došli u po­
zorište, videli su da je jedna strana partera bila go­
tovo prazna; ona nije bila u pravu što se toliko žurila.
Ja ću sad san zameniti mislima sna: „Bila je to
glupost udati se tako rano, nije mi bilo potrebno da
se toliko žurim. Na primeru Elize L. vidim da bih
Primeri — Računanje i govorenje u snu 69
još uvek mogla da dobijem muža. I to jednog čo-
veka sto puta boljeg (čovek, blago), da sam samo če­
kala (suprotnost sa zaovinom žurbom). Tri takva čo-
veka mogla bih da kupim za taj novac (miraz)". Mi
sad skrećemo pažnju na to da su brojevi u ovom snu
u daleko većoj meri izmenili značenje i smisao nego
u snu o kome smo malopre raspravljali. Rad sna na
izmeni i na izopačenju bio je ovde bogatiji, što mi
tumačimo tako da su ove misli sna imale da do svo­
ga prikazivanja savladaju jednu naročito visoku
meru unutrašnjeg psihičkog otpora. Nećemo izgubiti
iz vida ni to da je u ovom snu sadržan jedan apsur­
dan elemenat, naime taj što dua lica treba da uzmu
tri mesta. Mi anticipiramo tumačenje apsurdnosti u
snu ako navodimo da ovaj apsurdni detalj sadržine
sna treba da predstavlja najistaknutiju među mi­
slima sna; bila je ludost udavati se tako rano, 3 (troj­
ka) (tri meseca razlike) sadržana u sasvim spored­
nom odnosu između obe upoređene osobe upotreblje-
na je zatim spretno za stvaranje besmislice koja je
snu potrebna. Smanjenje realne sume od 150 fori­
nata na 1 forintu i 50 krajcara odgovara omalovažava­
nju čoveka (ili blaga) u potisnutim mislima snevačice.
3. Jedan drugi primer prikazuje nam veštinu ra­
čunanja kojom se san služi, a koja mu je zadala to­
liko loš glas. Neki čovek sanja: On sedi kod B...
(jedne porodice iz svog ranijeg kruga poznanika) i
kaže: To je glupost što mi niste dali Mali. I zatim
upita devojku: Koliko vam je zapravo godina? Od­
govor: Rođena sam 1882. — Ah, pa onda vam je 28
godina.
Pošto se san dešava 1898. godine, to je očigled­
no loše računato, i ova slabost u računanju snevača
može se uporediti sa slabošću u računanju paraliti-
čara, ako se eventualno ne može drukčije razjasniti.
Moj pacijent spadao je među ona lica čije misli ni­
jednu žensku koju vide ne mogu ostaviti na miru.
Njega je u mojoj ordinaciji nasledila jedna mlada
dama koja je redovno dolazila, koju je on sretao, o
kojoj se često raspitivao i sa kojom je na svaki na­
čin hteo da bude uglađen. To je bila ona dama čiju
70 Tumačenje snova, II
je starost procenio sa 28 godina. Toliko za objašnje­
nje rezultata prividnog računanja. A 1882. bila je go­
dina kad se on oženio. On nije mogao da propusti a
da i sa ostale dve ženske osobe koje je kod mene
sreo ne zapodene razgovor, dve devojke koje nipošto
više nisu bile mladolike i koje su mu naizmenično
otvarale vrata; pa kad je video da devojke nemaju
baš mnogo poverenja, on je samom sebi dao obja­
šnjenje da ga one svakako smatraju jednim stari­
jim, „staloženim" gospodinom.
Za jedan drugi san o brojevima, koji je izvanre­
dan zbog svoje providne determinisanosti ili, bolje
rečeno, hiperdeterminisanosti, zahvaljujem zajedno
sa njegovim tumačenjem gospodinu B. Datneru:
„Moj gazda, čuvar bezbednosti u službi magi­
strata, sanja kako stoji na straži na ulici, što pred­
stavlja ispunjenje želje. Onda mu prilazi inspektor
koji na okovratniku nosi brojeve 22 i 62 ili 26. Ali,
na svaki način, na njemu je bilo više dvojki.
Već sama podela broja 2262 pri reprodukciji sna
dozvoljava zaključak da sastavni delovi imaju naro­
čito značenje. Pada mu napamet da su juče u kan­
celariji razgovarali o trajanju njihovog roka službo­
vanja. Povod za to je dao jedan inspektor, koji je sa
62 godine starosti otišao u penziju. Snevač ima tek
22 godine službe, i potrebno mu je još 2 godine i 2
meseca da bi postigao penziju od 90!. San mu, dakle,
najpre iznosi pred oči ispunjenje jedne želje koju
već odavno neguje, želje da postigne rang inspekto­
ra. Pretpostavljeni sa brojem 2262 na ogrlici je on
sam, on vrši svoju dužnost na ulici, takođe jedna
omiljena želja, odslužio je svoje 2 godine i 2 meseca
i može sad kao 62-godišnji inspektor s punom pen­
zijom napustiti službu." 1
1
Analize drugih snova o brojevima vidi u Junga, Marci -
novskog i ostalih. Ti snovi često pretpostavljaju složene ope­
racije sa brojevima, koje međutim snevač rešava sa zapanju­
jućom sigurnošću. Uporedi i Džouns, Uber unbewusste Zahlen-
behandulng" (Zentralblat fvir Ps.A., II, 1912, str. 241 s).
Primeri — Računanje i govorenje u snu 71
Ako sad uporedimo ove i slične primere (koji će
doći kasnije) možemo reći: Rad sna uopšte ne raču­
na, ni tačno ni pogrešno; on samo u obliku računa
stavlja brojke koje se nalaze u mislima sna i koje
mogu služiti kao aluzija na neki materijal koji se ne
može predstaviti na neki drugi način. Rad sna pri
tom postupa sa brojevima na potpuno isti način kao
sa materijalom za izražavanje njegovih namera, kao
i sa svim ostalim predstavama, uključujući i govore
koji se mogu prepoznati kao predstave reci.
Rad sna, naime, ne može stvoriti nikakav govor.
Koliko se od govora i odgovora u snovima može po­
javiti, koji sami po sebi mogu biti smisaoni ili bez
smisla: analiza nam svaki put pokazuje da je san pri
tom iz misli sna preuzeo samo odlomke iz stvarno
održanih ili slušanih govora i da je sa njima veoma
samovoljno postupao. On ne samo što ih je istrgnuo
iz njihove celine i raskomadao ih, pa jedan deo pri­
mio, a drugi odbacio, nego ih je često sastavio na­
novo tako da se govor u snu koji izgleda kao da je
celovit, prilikom analize raspada na tri ili četiri od­
lomka. Prilikom te nove upotrebe on je često ostavio
po strani smisao koji su imale reci u mislima sna, i
iz teksta izmamio sasvim novi smisao.1 Pri bližem
posmatranju možemo kod govora u snu razlikovati
1
Na isti način kao san postupa i neuroza. Poznajem
jednu pacijentkinju koja nehotice, i protiv volje, sluša (halu­
cinira) pesme ili delove pesama, a da njihov smisao njen du­
ševni život ne može da shvati. Ona, uostalom, sigurno nije
paranoična. Analiza, zatim, pokazuje da je ona tekst ovih
pesama primenila pomoću izvesnih sloboda sa zloupotrebom.
„Leise, leise, fromme Weise (= lagano, lagano, pobožna me­
lodijo). Za njeno nesvesno to znači: Fromme Waise (= po­
božna udovice), a to ona jeste. „O du selige, o du frohliche"
(= o blažena, o radosna) jeste početak jedne božićne pesme;
pošto je ona ne produžava do reci ,,Weihnachtszeit" (= bo­
žično doba), ona od nje pravi svadbenu pesmu itd. — Istim
mehanizmom izopačenja može se, uostalom, sprovesti i bez
halucinacije u čistoj pomisli. Zašto je jednog od mojih paci­
jenata snašlo sećanje na jednu pesmu koju je morao u mla­
dim godinama da uči: „Nachtlich am Busento lispeln...?
(= noću na Buzentu šapuću).
72 Tumačenje snova, II
razumljivije, kompaktne sastavne delove od drugih
koji služe kao sredstvo za povezivanje i koji su ve-
rovatno bili popunjeni onako kao što, pri čitanju,
popunjavamo izostavljena slova i slogove. Govor u
snu ima, prema tome, sastav sličan breši u kome
jedna očvrsla međumasa povezuje veće komade raz­
nog materijala.
Strogo uzev, ovaj opis je pravilan samo za one
govore u snu koji imaju nešto od čulnog karaktera
govora i koje snevač opisuje kao „govori". Ostale
vrste govora koji se, tako reći, ne osećaju kao slušani
ili izrečeni (koji u snu nemaju nikakav akustični ili
motorični akcenat) jesu prosto misli kao što dolaze i
u našoj budnoj misaonoj aktivnosti i prelaze neizme-
njeni u mnoge snove. Za indiferentni govorni mate­
rijal sna izgleda da i lektira daje jedan izvor koji
bogato teče i koji se teško može pratiti. Ali sve što
se u snu ikako upadljivo ističe kao govor, može se
svoditi na realan govor koji je snevač sam ili odr­
žao ili čuo.
Primere za izvođenje ovakvih govora u snu našli
smo već pri analizi snova saopštenih u druge svrhe.
Tako u „bezazlenom snu o pijaci" (na strani 189), gde
govor: To se više ne može dobiti služi za to da se
identifikujem sa mesarom, dok jedan deo drugog go­
vora: Ovo ne znam, ovo neću uzeti upravo ispunjava
zadatak da san načini bezazlenim. Jer snevačica je
dan ranije jednu sugestiju svoje kuvarice odbila re-
Zato što se njegova fantazija zadovoljava jednim đelom
ovog citata:
„Nachtlich am Busen (= noću na grudima).
Poznato je da se parodistički vic nije odrekao ove vrste
tehnike. „Fliegende Blatter" donele su jednom među svojim
ilustracijama uz nemačke „klasičare" i jednu sliku uz Šilero-
vu pesmu „Siegesfest" (= svečanost pobede), uz koju je stajao
citat prevremeno završen:
„Und des frisch erkampften \Veibes
freut sich der Atrid und strickt".
Nastavak:
Um den Reiz des schonen Leibes
Seine Arme hochbegluckt.
Primeri — Računanje i govorenje u snu 73
cima: To ne znam, ponašajte se pristojno, te je sada
od ovog govora primila u san prvi deo koji zvuči
indiferentno, da bi s njim aludirala na kasniji deo,
što bi se vrlo lepo uklapao u fantaziju koja se nala­
zila u osnovi sna, ali bi je odao.
Jedan sličan primer mesto mnogih koji svi do­
vode do istog zaključka:
Jedno veliko dvorište u kome se pale leševi. On
kaže: Ja odlazim, to ne mogu da gledam. (Nikakav
razgovetan govor). Zatim nalazi dva kasapska mom­
ka i kaže im: No, jel' prijalo? jedan odgovara: Baš
nije bilo dobro. Kao da je to bilo ljudsko meso.
Bezazleni povod za ovaj san je ovo. On posle ve­
čere ide sa ženom u posetu kod valjanih ali nipošto
primamljivih suseda. Gostoljubiva stara dama nalazi
se baš za večerom i primorava ga (za to se među mu­
škarcima u šali upotrebljava jedna sastavljena reč
sa seksualnim značenjem) 1 da okusi od večere. On
otklanja to recima da nema više apetita. ,,Aber~
gehns'iveg" (= ta idite samo), to ćete još podneti",
ili nešto slično. On dakle mora da proba i onda pred
njom hvali ono što mu je ona ponudila. „Ala je ovo
dobro". Kad je ponovo sam sa svojom ženom, on grdi
i nametljivost svoje susetke i kvalitet jela koje je
okusio. „Ne mogu da gledam" što se i u snu ne po­
javljuje kao pravi govor, jeste misao koja se odnosi
na telesne draži dame koja ga poziva, i nju bi t r e ­
balo prevesti: da ne želi da ih vidi.
Poučni ja će biti analiza jednog drugog sna koji
objavljujem već na ovom mestu zbog vrlo jasnog
govora koji stvara njegovo središte, ali koji ću obja­
sniti tek kad budem objašnjavao afekte u snu. Sa­
njao sam veoma jasno: Otišao sam noću u Brikeov
(Brucke) laboratorijum i na lako kucanje na vratima
otvaram (pokojnom) profesoru Flajšlu (Fleischl) koji
ulazi sa više stranaca i posle nekoliko reci seda za
svoj sto. Zatim dolazi drugi san: Moj prijatelj Fl. sti-
1
Reč „notzuchtigen" — silovati upotrebljava se (u šali)
mesto „notigen" — primoravati (Prim. prev.).
74 Tumačenje snova, II
gao je neupadljivo u Beč u julu mesecu; susrećem ga
na ulici u razgovoru sa mojim (pokojnim) prijateljem
P. i odlazim s njima nekud, gde oni sede za jednim
malim stolom jedan prema drugom, a ja napred sa
uzane strane stočića. Fl. priča o svojoj sestri i kaže.
Za tri četvrti sata ona je bila mrtva, pa zatim ne­
što kao: To je prag. Pošto ga P. ne razume, okreće se
Fl. meni i pita me koliko sam ja saopštio P.-u od
njegovih stvari. A zatim ja, pod uticajem neobičnog
afekta hoću da kažem Fl.-u da P. (uopšte ne može
ništa znati jer) nije živ. Ali ja kažem, primećujući
sam ovu grešku: Non vixit. Zatim prodorno pogle­
dam P.-a, on od mog pogleda pobledi, postane neja­
san, njegove oči postanu bolesno plave — i naposlet-
ku ga nestane. Ja se tome neobično radujem; sada
razumem da je i Ernst Flajšl bio samo jedna pojava,
jedan revenant,1 i nalazim da je sasvim moguće da
jedna takva osoba samo tako dugo postoji, dok mi to
želimo, i da može biti odstranjena željom drugoga
čoveka.
Ovaj lepi san sadrži toliko zagonetnih k a r a k t e ­
ristika sadržaja sna — k r i t i k u za v r e m e samoga sna,
da i sam primećujem svoju pogrešku što k a ž e m Non
vixit umesto Non vivit; prirodno opštenje sa pokoj­
nicima koje sam san proglašava umrlima, apsurdnost
zaključivanja, veliko zadovoljstvo koje mi to pri­
p r e m a , — da bih „od srca r a d o " h t e o saopštiti reše-
nje ove zagonetke. Ali, u stvari, ja nisam u moguć­
nosti da to u r a d i m — ono n a i m e što r a d i m u snu —
da svom slavoljublju žrtvujem obzir p r e m a m e n i tako
d r a g i m osobama. Ali svako prikazivanje mislilo bi
ono što mi je poznato da je smisao sna. I tako ću
se zadovoljiti, najpre na ovom mestu, a kasnije i na
d r u g o m mestu, time što ću izvući samo nekoliko ele­
m e n a t a sna radi tumačenja.
Središte sna stvara j e d n a scena u kojoj ja svojim
pogledom uništavam P.-a. Njegove oči p r i t o m po­
staju tako neobične i n e p r i j a t n o plave, i zatim ga n e -
1
„Revenant" duh, doslovno: neko ko se vraća (Prim.
prev.).
Primeri — Računanje i govorenje u snu 75
staje. Ova scena je sasvim jasno podražavanje stvar­
no doživljene scene. Ja sam bio demonstrator na fi­
ziološkom institutu, imao sam službu u r a n i m j u t a r ­
njim časovima, i Brike (Briicke) je saznao da sam n e ­
koliko p u t a suviše kasno došao u studentsku labora­
toriju. Onda je on jednom došao tačno za v r e m e
otvaranja i sačekao me. Ono što mi je rekao, bilo
je škrto i određeno; ali njegove reci uopšte nisu bile
važne. Ono što je pobeđivalo bile su njegove strašne
plave oči kojima me je posmatrao i p r e d kojima sam
se gubio — kao P. u snu, koji je na moje olakšanje
izmenio uloge. Onaj ko je u stanju da se seća očiju
velikog majstora, koje su bile divne sve do duboke
starosti i koji ga je ikad video kad je bio ljut moći
će se lako preneti u afekte mladoga grešnika.
Ali dugo mi nije uspevalo da izvedem one reci
„Non vixit", kojima vršim p r a v d u u snu, dok se n i ­
sam setio da su ove dve reci imale u snu t a k o velik
stepen jasnoće ne kao reci koje sam čuo ili koje sam
doviknuo, nego kao reci koje sam video. Onda sam
odmah znao odakle one dolaze. Na postamentu spo­
menika cara Josif a u bečkom dvoru mogu se pročitati
lepe reci:
Saluti patriae vixit
non diu sed totus.1
Iz ovog napisa iščeprkao sam ono što je odgova­
ralo jednom neprijateljskom nizu u mojim mislima
sna, i što bi trebalo da glasi: Pa ovaj čovek uopšte
n e m a šta da kaže, on uopšte i ne živi. I sad sam se
morao setiti da sam taj san sanjao nekoliko d a n a p r e
otkrivanja spomenika Flajšlu pod a r k a d a m a Bečkog
univerziteta, p r i čemu sam ponovo video i Brikeov
spomenik i (nesvesno) morao sa žaljenjem razmišljati
o tome k a k o je moj veoma talentovani i nauci pot-
1
Natpis glasi pravilno:
Saluti p u b l i c a e vixit
non diu sed totus.1
Motiv pogrešnog čitanja: patriae za publicae Vitels (Wittels)
je verovatno tačno pogodio. — Prevod latinskih reci: 2iveo
je za javno blagostanje, ne dugo već čitav.
7ff Tumačenje snova, II
puno odani prijatelj P. svojom preranom smrću iz­
gubio opravdano pravo na spomenik u ovim prosto­
rijama. I tako sam mu podigao u snu spomenik: moj
prijatelj P. se zvao Josif.1
Na osnovu pravila o tumačenju snova ja još uvek
ne bih imao prava da reci non vivit, koje upotre­
bljavam, zamenim recima non vixit, koje mi sećanje
na spomenik cara Josifa stavlja na raspolaganje.
Mora da je ovo svojim doprinosom omogućio neki
drugi elemenat misli sna. Nešto mi kaže da pazim
na to da se u sceni sna sudaraju jedan neprijatelj­
ski tok mišljenja i jedan prijateljski prema mome
prijatelju P., prvi površno, a drugi prikriveno, i da
su oba predstavljena istim recima: Non vixit. Pošto
je on bio zaslužan za nauku, ja mu podižem spome­
nik; ali pošto je bio kriv za jednu zlu želju (koja je
izražena na kraju sna), ja ga zbog toga uništavam.
Stvorio sam jednu rečenicu sa sasvim naročitim pri­
zvukom, i pri tome mora da je na mene uticao neki
uzor. Gde se samo nalazi jedna slična antiteza, jedno
takvo stavljanje jedne pored druge dveju suprotnih
reakcija protiv jedne te iste ličnosti, koje obe pola­
žu pravo na to da budu potpuno opravdane, pa ipak
da jedna drugoj ne smetaju? Na jednom jedinom
mestu u literaturi, ali mestu koje se duboko ureze
čitaocu u pamćenje: u govoru kojim se Brut pravda
u Sekspirovoj drami „Julije Cezar": „Jer me je Ce­
zar voleo, ja za njim plačem; jer je bio srećan, ja se
radujem; jer je bio hrabar, ja ga poštujem, ali zato
što je bio pohlepan za vlašću, ja sam ga ubio." Nije
li to ista struktura rečenice i ista suprotnost misli
kao u misli sna koju sam otkrio? U snu, ja dakle
igram ulogu Bruta. Kad bih samo mogao da uz ovu
kolateralnu vezu nađem još jedan trag u sadržini
1
Kao doprinos hiperdeterminisanju: Moje opravdanje
što sam došao suviše kasno bilo je u tome što sam posle
dugog noćnog rada ujutru morao napraviti dugačak put od
ulice Kaiser Joseph do Veringerštrase (Wahringerstrasse). (To
je ime jedne bečke ulice gde se nalaze univerzitetske zgrade
i instituti) — (Prim. prev.).
Primeri —• Računanje i govorenje u snu 77
sna koji bi tu vezu potvrdili. Mislim, da bi taj trag
mogao biti ovaj: Moj prijatelj Fl. dolazi u Beč u julu.
Ova pojedinost ne nalazi nikakvu osnovu stvarnosti.
Moj prijatelj FL, koliko znam, nikad nije bio u julu
u Beču. Ali mesec jul je nazvan po imenu Juli ja Ce­
zara i mogao bi zbog toga vrlo lako da zastupa alu­
ziju na međumisao koju tražim: da igram ulogu
prijatelj P. se zvao Josif.1
Zanimljivo je da sam stvarno jednom igrao Bru­
ta. Pred decom u jednom auditoriju izvodio sam sce­
nu „Brut i Cezar" iz Šilerovih pesama, i to kao če­
trnaestogodišnji dečak, zajedno sa svojim nećakom,
starijim od mene godinu dana, koji je tada iz Engle­
ske došao k nama, a takođe i s jednim „revenant",
— drugom u igri u prvim godinama moga detinj-
stva, koji se s njim ponovo pojavio. Do svoje napu­
njene treće godine života mi smo bili nerazdvojni,
voleli smo se i tukli se, i ovaj dečji odnos je, kao što
sam već jednom nagovestio, odlučio o svima mojim
kasnijim osećanjima i druženju sa vršnjacima. Moj
nećak Džon je od toga vremena dozi veo mnogo rein­
karnacija koje su ponovo oživljavale čas ovu čas onu
stranu njegovog bića koje je u mom nesvesnom se-
ćanju ostalo neizbrisivo. Mora da je s vremena na
vreme veoma loše postupao sa mnom, i mora da sam
i ja ispoljavao hrabrost protiv ovog moga tiranina,
jer su mi u mojim kasnijim godinama često prepri­
čavali jedan kratak govor kojim sam se pravdao kad
me je otac — njegov deda — pozvao na odgovor­
nost: Zašto bijes Džona? A taj govor u recima dečaka
koji onda još nije imao ni dve godine glasio je: Ja
sam ga bio, jer je on mene bio. Mora da je to bila
upravo ova scena iz moga detinjstva koja je reci non
vivit skrenula na non vixit, jer u govoru dečaka ka­
snijih dečjih godina reč schlagen znači što i wichsen;-
1
Uz to još: Caesar — Kaiser.
2
Prim. prev.: schlagen = tući; wichsen = tući, voštiti.
Uporedi sad latinsku reč vixit (što, naravno, nema nikakve
veze s tim glagolom; to je prošlo vreme od vivo i znači oživeo
je) sa ovim glagolom wichsen (neprevodljivo!).
78 Tumačenje snova, II
rad sna ne preza ni od čega da se posluži ovakvim
vezama. Neprijateljstvo prema mom prijatelju P., u
osnovi tako malo utemeljeno, koji je bio mnogostruko
nadmoćniji od mene, pa je prema tome mogao da
se pojavi u jednom novom izdanju druga iz detinj-
stva, svodi se sigurno na komplikovani infantilni
odnos prema Džonu.
Ja ću se dakle ponovo vratiti na ovaj san.
G poslao u atelje jednog starog slugu porodice, neće li
APSURDNI SNOVI —
INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI
U SNU
U dosadašnjim tumačenjima snova naišli smo
tako često na elemenat apsurdnosti u sadržini sna
da više nećemo odlagati istraživanje odakle on do­
lazi i šta otprilike znači. Mi se sećamo da je pro­
tivnicima koji poriču vrednost sna upravo apsurd­
nost pružala jedan od glavnih dokaza za to da u snu
vide samo besmislen proizvod jedne reducirane i
fragmentarne duševne delatnosti.
Počeću sa nekim primerima u kojima je apsurd­
nost sadržine sna samo prividna, i koja odmah ne­
staje čim se malo više udubimo u smisao sna. Postoje
neki snovi koji, kao što se najpre mislilo, slučajno
govore o mrtvom ocu.
San jednog pacijenta koji je izgubio oca pre šest
godina:
Ocu se dogodila velika nesreća. On se vozio noć­
nim vozom, tada je voz iskliznuo iz šina, sedišta su
se zbila i njemu je glava sa strane bila stisnuta. Sne-
vač ga zatim vidi kako leži na krevetu, sa ranom iz­
nad ivice obrva, koja ide vertikalno. Čudi se tome
Apsurdni snovi 79
što je otac nastradao (pošto je već mrtav, kao što pri­
likom pričanja dopunjava). Oči su tako bistre.
Prema postojećoj oceni snova ovaj sadržaj sna
trebalo bi ovako razjasniti: Snevač je najpre, dok
sebi predstavlja očevu nesreću, zaboravio da on već
godinama počiva u grobu: u daljem toku snevanja
ovo se sećanje budi i dovodi do toga da se on sam,
još snevajući, čudi svome snu. Ali nam analiza po­
kazuje da je sasvim izlišno tražiti ovakva objašnje­
nja. Snevač je kod jednog umetnika poručio očevu
bistu, koju je na dva dana pre sna video. I ova bista
je ta koja mu izgleda da je nastradala. Vajar oca ni­
kad nije video, on radi prema priloženim fotogra­
fijama. Na dan pre samog sna, sin je pun pijeteta
i on doneti isti sud o glavi od mermera, da je naime
suviše ispala uzana u poprečnom pravcu od jednog
slepog oka do drugog. A sada dolazi materijal seća-
nja koji je doprineo izgradnji ovoga sna. Otac je
imao običaj, kad bi ga mučile poslovne brige ili te­
škoće u porodici, da obe ruke pritisne na slepoočni-
ce, kao da želi da stegne glavu koja mu je suviše ši­
roka. — Kao dete od četiri godine, naš snevač je bio
prisutan kako je slučajno napunjena puška pukla i
ocu pocrnila oči (oči su tako svetle). — Na onom me-
stu gde san pokazuje očevu povredu, on je, dok je
bio živ, kad bi bio žalostan ili zamišljen, nosio jednu
dugačku boru. Sto je ova bora u snu zamenjena ra­
nom, to ukazuje na drugi podstrek sna. Snevač je fo­
tograf išao svoju malu ćerčicu; ploča mu je bila ispa­
la iz ruke i kad ju je podigao, pokazivala je pukoti­
nu koja je išla kao vertikalna brazda preko čela de­
vo j čiče i dopirala do luka obrva. I tada nije mogao
da se oslobodi praznovernih slutnji, jer jedan dan
pre materine smrti pukla mu je fotografska ploča sa
njenom slikom.
Apsurdnost ovoga sna, dakle, samo je rezultat
jedne površnosti u izražavanju koje ne želi da raz­
likuje bistu i fotografiju od osobe. Svi smo mi na­
vikli da govorimo ovako: Ne nalaziš li da je otac po­
gođen? Naravno, ali se izgled apsurdnosti u ovom
80 Tumačenje snova, II
snu lako mogao izbeći. Kad bismo smeli da sudimo
već posle jednog jedinog iskustva, mogli bismo reći
da je ovaj izgled apsurdnosti bio dopušten ili čak
nameravan.
II
Drugi, sasvim sličan primer iz mojih sopstvenih
snova: (ja sam svoga oca izgubio 1896. godine).
Posle svoje smrti otac je igrao izvesnu političku
ulogu u Mađara, ujedinio ih politički, pri čemu vidim
malu nejasnu sliku: gomila ljudi kao u parlamentu;
jedna osoba koja stoji na jednoj ili na dve stolice,
a oko nje ostali. Sećam se toga koliko je na mrtvač­
kom odru ličio na Garibaldija, i radujem se što se ovo
obećanje ipak obistinilo.
To je dovoljno apsurdno. Sanjano je u ono vreme
kad su Mađari parlamentarnom opstrukcijom dospeli
u bezakono stanje i prolazili kroz krizu iz koje ih je
oslobodio Koloman Szell. Neznatna okolnost što se
scena viđena u snu sastoji od tako malih slika nije
bez značaja za razjašnjenje ovoga elementa. Obično
vizuelno predstavljanje sna naših misli daju slike
koje nam otprilike čine utisak prirodne veličine; a
moja slika u snu je reprodukcija jednog drvoreza
umetnutog u tekst jedne ilustrovane istorije Austrije,
koji predstavlja Mariju Tereziju na državnom sabo­
ru u Požunu, čuvenu scenu poznatog „Moriamur pro
1
rege nostro". Kao što je tamo Marija Terezija opko­
ljena gomilom ljudi, tako je u snu moj otac; ali on
stoji na jednoj ili na dve stolice, dakle kao predsed-
nik suda (= Stuhlrichter, nemačka reč: Stuhl = sto­
lica, Richter — sudija, prim. prev.). (On ih je uje-
1
Više ne znam kod kojeg autora sam našao da pominje
jedan san u kome sve vri od malih likova, i za koji se kao
izvor pokazao jedan od bakroreza Zaka Kaloa (Jacques Cal-
lot), koje je snevač danju posmatrao. Ovi bakrorezi sadrža­
vaju, razume se, velik broj veoma malih figura; jedan niz
ovih tretira grozote tridesetogodišnjeg rata.
Apsurdni snovi 81
dinio: — ovde posreduje izraz: Neće nam biti potre­
ban sudija). Da je na mrtvačkom odru toliko ličio na
Garibaldija, to smo primetili svi mi koji smo stajali
kraj njegovog odra. On je imao postmortalno penja­
nje temperature, njegovi su obrazi bili crveni i sve
crveniji... protiv volje nastavljamo: Und hinter ihm,
in wesenlosem Scheine lag, was uns alle bandigt, daš
Gemeine.1
Ove naše uzvišene misli pripremaju nas na to
da upravo treba da imamo posla sa „prostačkim"
(gemein). „Postmortale", povišenje temperature, u
sadržaju sna odgovara recima „posle njegove smrti".
U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoče­
nost creva (opstrukcija) u toku poslednjih nedelja. Na
ovo se nadovezuju svakojake nepristojne misli. Jedan
od mojih vršnjaka koji je svoga oca izgubio još kao
gimnazijalac, a kojom sam mu prilikom, duboko po­
tresen, ponudio svoje prijateljstvo, pričao mi je jed­
nom, rugajući se o bolu jedne rođake čiji je otac
umro na ulici i bio donet kući, kako se posle, prili­
kom svlačenja lesa, videlo da se u trenutku smrti
ili postmortalno izvršilo pražnjenje creva. Ćerka je
bila tako duboko nesrećna zbog toga da joj je ova
nemila pojedinost morala smetati u sećanju na oca.
Tu smo sad prodrli, dakle, do želje koja se u ovom
snu oličava. Posle smrti stajati čist i velik pred svo­
jom decom: ko to ne bi želeo? Sta je postalo od
apsurdnosti ovoga sna? Njegova prividna apsurdnost
ostvarila se samo tako što je u snu verno predstav­
ljen jedan dopušten izraz, kojim smo navikli da pre­
đemo preko apsurdnosti koja može da postoji između
njenih sastavnih delova. Ni ovde ne možemo odbaciti
utisak da je prividna apsurdnost željena i namerno
izazvana.
Učestalost sa kojom mrtve osobe u snu nastupa­
ju kao žive, rade, i opšte sa nama, izazvala je ne-
umesno čuđenje i stvorila neka neobična objašnjenja,
1
I iza njega ležaše u besuštinskom sjaju ono što nas sve
kroti, prostačko.
S Frođd, Odabrana đela, VII
82 Tumačenje snova, II
iz kojih se upadljivo vidi naše nerazumevanje za
san. Pa ipak je objašnjenje ovih snova vrlo očigled­
no. Kako često dolazimo u situaciju da pomislimo:
Kad bi otac još bio živ, šta bi rekao na to? Ovo kad
san ne može predstaviti drugačije nego tako da od­
ređenu osobu predstavi kao prisutnu u jednoj odre­
đenoj situaciji. Tako, na primer, jedan mlad čovek
kome je deda ostavio veliko nasledstvo sanja u jednoj
prilici o prekoru koji mu je upućen zbog znatnog
izdatka novca, da je njegov deda ponovo živ i da tra­
ži od njega polaganje računa. I kad mi, prigova­
rajući da bolje znamo, protestujemo tako protiv sna,
da je čovek već umro, to u stvari predstavlja utešnu
misao da pokojnik ovo nije morao doživeti, ili zado­
voljstvo zbog toga što više nema da se u to mesa.
Jedna druga vrsta apsurdnosti koja se nalazi u
snovima o mrtvim rođacima ne izražava podsmeh i
ruganje, nego služi krajnjem odbijanju; predstavlja­
nju jedne potisnute misli, koju bismo rado smatrali
kao nešto što se najmanje može zamisliti. Snovi te
vrste izgleda su rešivi samo ako se podsetimo da san
ne stvara nikakvu razliku između onoga što se želi
i realnog. Tako, na primer, jedan čovek koji je ne­
go vao svoga oca u njegovoj bolesti i zbog njegove
smrti teško patio, ubrzo posle toga sanja sledeći bes­
misleni san: Otac je ponovo živ i razgovarao je s nji­
ma kao i inače, ali (neobično bese to što) je on ipak
umro samo on to nije znao. Taj san ćemo razumeti
ako, između reci „ta on je umro", umetnemo: zbog
želje snevačeve i ako uz „on to nije znao" dopunimo:
da je snevač imao tu želju. Za vreme negovanja u
bolesti sin je više puta poželeo da otac bude mrtav,
tj. imao je zapravo jednu misao punu sažaljenja da
smrt već jednom učini kraj njegovim mukama. U
žalosti posle smrti čak je i ova želja sapatnje po­
stala nesvesno prebacivanje, kao da je njome stvar­
no doprineo da skrati bolesnikov život. Buđenje naj­
ranijih infantilnih osećanja prema ocu omogućilo je
ovom samoprebacivanju da dođe do izraza kao san;
ali ovaj san morao je ispasti ovako apsurdan baš zbog
ogromne suprotnosti između izazivača sna i misli
Apsurdni snovi 83
dana (Uporedi uz ovo: Formulierungen iiber die zwei
Prinzipien des psvchischen Geschehens, Jahrbuch
fur Psychoanalyse, III, 1911. Sabrana dela, sve­
ska VIII).
Snovi o voljenim pokojnicima stavljaju tumače­
nju snova uopšte teške zadatke, čije rešenje ne ispa­
da uvek zadovoljavajuće. Razlog za to mogli bismo
tražiti u naročito snažno izraženoj ambivalenciji ose­
ćanja koja dominira odnosom snevača prema pokoj­
niku. Veoma je obična stvar da se u takvim snovima
sa pokojnikom najpre postupa kao sa živim, i da se
onda odjednom kaže da je mrtav, i da on u nastavku
sna ipak ponovo živi. To deluje zbunjujuće. Ja sam,
naposletku, saznao da ova smena smrti i života tre­
ba da predstavi ravnodušnost snevača („Svejedno mi
je da li je živ ili je umro"). Razume se da ova rav­
nodušnost nije realna, nego samo željena; ona treba
da pomogne snevaču da odbaci veoma intenzivne pa
često i kontradiktorne osećajne stavove, i tako ona
postaje predstavljanje u snu njegove ambivalencije.
U ostalim snovima, u kojima sa pokojnicima opšti-
mo, često nam ovo pravilo deluje kao orijentacija:
Ako se u snu ne skreće pažnja na to da je pokojnik
— mrtav, onda se snevač izjednačuje sa pokojnikom,
on sanja o svojoj sopstvenoj smrti. A prisebnost ili
čuđenje koji se odjednom javljaju u snu: Pa on je
već odavno umro — predstavljaju odbranu od ovog
izjednačavanja i otklanjaju to da san znači smrt
za snevača. Ali, ja priznajem i osećam da je tuma­
čenje snova sa ovom sadržinom još daleko od toga
da je snovima izmamilo sve njihove tajne.
III
U primeru koji navodim sada mogu da uhvatim
rad sna na samom delu namernog fabrikovanja jed­
ne apsurdnosti za koju u materijalu ne postoji ni­
kakav povod. Primer dolazi od sna koji mi je dao su­
sret sa grofom Tunom pre moga putovanja na leto-
f
84 Tumačenje snova, II
vanje. „Vozim se kolima s jednim konjem i izdajem
kočijašu naređenje da me odveze na stanicu. Prugom
naravno ne mogu s vama da se vozim, kažem ja, po­
što mi je prigovorio kao da sam ga preko mere za­
morio; pri tome izgleda kao da sam se već vozio
s njim jednim delom puta koji se obično prelazi vo­
zom." Na ovu zbrkanu i besmislenu priču analiza daje
sledeća objašnjenja: Uzeo sam danju kočiju s jed­
nim konjem i ona treba da me odveze u Dornbah u
jednu udaljenu ulicu. Ali kočijaš nije poznavao put
i vozio je sve dalje, kao što ovi dobri ljudi čine, dok
to nisam primetio i pokazao mu put, pri čemu ni­
sam propustio da mu učinim nekoliko podrugljivih
primedaba. Od ovog kočijaša ispreda se sad jedna
misaona veza ka aristokratima, i s njom ću se ka­
snije još sastati. Za sada samo aluzije da nama, gra­
đanskom plebsu, aristokrati ja pada u oči time što
voli da sedne na kočijaševo mesto. Ta grof Tun ta-
kođe upravlja državnim kolima Austrije. Ali sledeća
rečenica u snu odnosi se na moga brata koga, dakle,
ja identifikujem sa kočijašem ovih jednozaprežnih
kola. Ja sam mu ove godine otkazao zajedničko pu­
tovanje u Italiju („Samom prugom, naravno, ne mo­
gu da se vozim s vama"), i ovo otkazivanje je bila
nekakva vrsta kazne za njegovu žalbu da ga na pu­
tovanjima obično preterano zamaram (što je u san
dospelo neizmenjeno) time što od njega očekujem
brzo menjanje mesta, suviše lepote u toku jednoga
dana. Brat me je te večeri ispratio na stanicu, ali je
malo ranije iskočio na tramvajskoj stanici Westbahn-
hof, da bi nastavio tramvajem put za Purkersdorf. Ja
sam mu napomenuo da može još neko vreme ostati
kod mene tako što će se u Purkersdorf odvesti zapad­
nom železnicom a ne tramvajem. Od toga je u san
ušlo to da sam se jednim delom puta vozio kolima, a
taj put se obično prelazi železnicom. U stvari bilo
je obrnuto (i „Umgekehrt ist auch gefahren").1 Ja
1
Reč „fahren", dosta česta u snu i analizi, znači „voziti"
se (kolima) i „voziti se", putovati (železnicom) (Prim. prev.).
Apsurdni snovi 85
sam bratu rekao: Rastojanje koje prelaziš tramvajem,
možeš preći i zapadnom železnicom u mom društvu.
Čitavu zbrku u snu izazivam time što umesto „tram­
vaj" u snu stavljam „kola", što svakako dobro služi
pri spajanju kočijaša s bratom. Onda u snu stvorim
nešto besmisleno, što prilikom objašnjenja izgleda
jedva odgonetljivo i što je bilo gotovo u kontradik­
ciji sa jednim mojim ranijim govorom („Samom pru­
gom ne mogu s vama da se vozim"). Ali, pošto reci
tramvaj i kola uopšte ne moram da mešam, mora da
sam ovu čitavu zagonetnu stvar u snu namerno ova­
ko oblikovao.
Ali u kojoj nameri? Mi sada treba da otkrijemo
značenje apsurdnosti u snu, iz kojih motiva je ona
dozvoljena ili stvorena. Rešenje tajne u ovom slu­
čaju jeste ovo: Meni je u snu potrebna jedna apsurd­
nost i nešto nerazumljivo u vezi sa „vožnjom" (fah­
ren) jer u mislima sna imam izvestan sud koji traži
da bude predstavljen. Jedne večeri kod one ljubazne
domaćice i duhovite dame, koja u jednoj drugoj sceni
istoga sna nastupa kao „domaćica", čuo sam dve za­
gonetke koje nisam mogao da resim. Pošto su zago­
netke ostalom društvu bile poznate, mora da sam
izgledao smešan svojim bezuspešnim pokušajima da
ih resim. To su bile dve zagonetke sa „potomci
(Nachkommen") i „preci (Vorfahren"). I one su, čini
mi se, glasile ovako:
Der Herr befiehlt's,
Der Kutscher tut's.
Ein jeđer hat's,
im Grabe ruht's (Vorfahren)1
Zbunjivalo je to što je druga zagonetka u prvoj
polovini bila identična s prvom zagonetkom.
1
Gospodar naređuje, kočijaš to izvršava. Svako to ima,
ofts počiva u grobu. Odgovor: Preci. Vorfahren znači: a) iz­
vesti kola napred, b) potomstvo (Prim. prev.).
8® Tumačenje snova, II
Der Herr befiehlt's,
Der Kutscher tut's.
Nicht jeder hat's,
In der Wiege ruht's (Nachkommen)1
Kad sam sad video kako se grof Tun tako sve-
stan svoje moći vozi ispred nas, (vorfahren) i pao u
raspoloženje Figara koji zasluge visoke gospode na­
lazi u tome što su se potrudili da se rode (da
budu potomci = Nachkommen zu sein), ove dve
zagonetke postale su posredničke misli za rad
sna. Budući da aristokrate lako možemo zame-
niti sa kočijašima, i pošto se ranije u našoj zem­
lji kočijaš oslovljavao sa „Herr Schivager" (po­
bratime), mogao je rad na sažimanju sna moga brata
uvući u isto predstavljanje. A misao sna koja je de-
lovala posle toga glasi: Besmislica je ponositi se svo­
jim precima (Vorfahren). Radije sam ja sam predak
(ein Vorfahr), praotac (= Ahnherr). Zbog ovoga su­
da: to je besmislica, dakle besmislica u snu. I sada
se svakako rešava i poslednja zagonetka ovog tam­
nog mesta u snu, da sam se s kočijašem već ranije
vozio (vorher gefahren), da sam s njim išao kolima
napred2 (= vorgefahren).
San se, dakle, načini apsurdnim onda kad se u
mislima sna među elementima sadržaja pojavi sud:
To je besmislica, kad jedan od nesvesnih misaonih to­
nova snevača motivišu kritika ili poruga. Apsurdno
tako postaje jedno od sredstava kojim rad sna pred­
stavlja kontradikciju, metodima kao što je obrtanje
materijalnog odnosa između misli sna, i sadržaja sna,
1
Naime svako to, ono počiva u kolevci. Odgovor: P o ­
tomci. Nachkommen ima dva značenja: a) doći posle; b) po­
tomci (Prim. prev.).
2
Smisao će naći u ovom prevodu i na ovom mestu samo
onaj koji bude pažljivo pratio igru reci: vorfahren: Vorfah­
ren. Sve te reci služe Frojdu za to da bi objasnio jedno veoma
nejasno mesto u snu. Ovde igra ulogu i sažimanje, identifi­
kacija sa bratom i kočijašem (kojeg su ljudi obično zvali „po­
bratime": tako su, naime, u ranijim vremenima zvali vozače
tzv. diližansa, poštanskih i putničkih kola! (Prim. prev.).
Apsurdni snovi 8?
kao što je eksploatisanje senzacije motorne inhibici-
je. Ali apsurdnost u jednom snu ne može se jedno­
stavno prevesti prostim „ne"; ona treba da da dispo­
ziciju misli sna, koja kombinuje ruganje ili smeh sa
kontradikcijom. Samo u ovoj nameri rad sna daje
nešto smešno. On ovde opet jedan deo latentne sa-
držine pretvara u jedan manifestan oblik.1
Mi smo zapravo već naišli na ubedljiv primer
jednog apsurdnog sna sa takvim značenjem. Onaj
ranije pomenuti san o Wagnerovoj predstavi protu­
mačen bez analize, koja traje do SA 8 ujutru, na kojoj
se orkestrom diriguje sa kule itd., očigledno želi da
kaže: To je jedan izokrenut svet i jedno ludo dru­
štvo. Ko nešto zaslužuje, njega to ne pogađa, i koji
na to ništa ne polaže, taj ima, — čime snevačica
ima na umu svoju sudbinu u poređenju sa svojom
kuzinom: — Nipošto nije slučaj ni to što su nam se
kao primeri za apsurdnost snova ponudili najpre sno­
vi o mrtvom ocu. Ovde se na tipičan način nalaze
zajedno prikupljeni uslovi za stvaranje apsurdnih
snova. Autoritet koji je svojstven ocu izazvao je rano
detetovu kritiku; strogi zahtevi koje je on postav­
ljao dali su detetu povoda da u cilju njegovog olak­
šanja oštro pazi na svaku očevu slabost; ali pošto­
vanje kojim je očeva ličnost za naše mišljenje okru­
žena naročito posle njegove smrti, pooštrava cenzuru
koja zabranjuje ovu kritiku da se svesno izrazi.
1
Rad sna ovako parodira misao koja mu je obeležena
kao smešna, tako što stvara nešto smešno u vezi s njom.
Slično postupa Haj ne (Heine) kad hoće da se ruga lošim sti­
hovima bavarskoga kralja. On to radi sa još lošijim stihovima:
Herr Ludwig ist ein grosser Poet,
Und singt er, so sttlrzt Apollo
Vor ihm auf die Knie und blttet und fleht,
,,Halt ein, ich werđe sonst toli, oh."
(Gospodin Ludvig je velik pesnik, i kad peva, Apolon pada
pred njega na kolena i moli ga i preklinje: Prestani, jer ću
inače poludeti, oh!).
88 Tumačenje snova, II
IV
Još jedan novi apsurdni san o mrtvom ocu:
Primio sam dopis od opštinskog saveta opštine
mog rodnog mesta koji se odnosi na plaćanje troško­
va za jedan smeštaj u bolnicu u godini 1851, koji je
bio potreban zbog jednog napada koji se desio u mo­
joj kući. Ja se tome smejem, jer prvo, ja godine
1851. još nisam ni bio u životu, a drugo, moj otac na
kojeg bi se to moglo odnositi, već je mrtav. Ja odla­
zim k njemu u susednu sobu, gde on leži na postelji
i ispričam mu to. Na moje iznenađenje on se seća da
je tada 1851. jednom bio pijan i da je trebalo da bude
zatvoren ili sklonjen na neko bezbedno mesto. To je
bilo onda kad je radio za kuću T... Ti si dakle i
pio, pitam ja. Uskoro posle toga si se oženio? Raču­
nam da sam rođen 1856, što mi izgleda kao da dolazi
neposredno posle godine koja je u pitanju.
Nametljivost kojom ovaj san ispoljava svoju
apsurdnost, mi ćemo na osnovu poslednjih rasprav­
ljanja zaključiti, da se može smatrati samo kao znak
za jednu naročito ogorčenu i strasnu polemiku pri­
sutnu u mislima sna. Ali sa toliko većim čuđenjem
konstatujemo da se u ovom snu polemika otvoreno
vrši i da je otac označen kao osoba načinjena metom
za ruganje. Ovakva otvorenost izgleda da se protivi
našim pretpostavkama o cenzuri pri radu sna. Stvar
će biti jasnija kad primetimo da je u ovom slučaju
otac samo osoba gurnuta napred, dok se spor vodi
s jednom drugom osobom, koja se u snu pojavljuje
samo u jednoj jedinoj aluziji. Dok san normalno radi
o otporu protiv drugih osoba, iza kojih se krije otac,
ovde je stvar obrnuta: otac postaje podmetnuta oso­
ba za pokrivanje drugih, i san se zato ovako otvo­
reno može baviti njegovom inače posvećenom lično­
šću, pošto ovde postoji sigurno znanje da se u stvar­
nosti ne misli na njega. Ovo stanje stvari mi sazna­
jemo iz povoda za san. Jer san se dogodio, pošto sam
čuo da se jedan moj stariji kolega, čiji sud važi kao
neprikosnoven, nepovoljno izražava, i začuđeno, o
tome da jedan od mojih pacijenata sada već petu
Apsurdni snovi 8»
godinu nastavlja psihoanalitički rad kod mene. Uvod­
ne rečenice u snu ukazuju u providnoj uvijenosti na
to da je ovaj kolega neko vreme preuzeo dužnosti
koje moj otac više nije mogao da ispunjava (troškovi
plaćanja, smeštaj u bolnici) i kad su naši neprija­
teljski odnosi počeli da hladne, došao sam u isti emo­
cionalni konflikt, koji neminovno nastaje u slučaju
nesporazuma između oca i sina zbog uloge koju je
otac imao i pomoći koju mi je ranije ukazivao^ Misli
sna se sad ogorčeno brane od prebacivanja što ne
napredujem brže, — i ono se sa lečenja toga paci­
jenta proširuje zatim i na druge stvari. Poznaje li
on nekoga koji to može brže da uradi? Zar ne zna da
su stanja te vrste uopšte neizlečiva i da traju čitav
život? Šta su četiri ili pet godina prema trajanju ce~
log života, pogotovu ako je bolesniku egzistencija
tako jako olakšana za vreme lečenja.
Obeležje apsurdnosti stvoreno je u ovom snu d o ­
brim delom tako što se rečenice iz raznih oblasti
misli sna redaju jedna uz drugu bez posredujućeg;
prelaza. Tako rečenica: odlazim k njemu u susednu
sobu itd. napušta temu iz koje su prethodne reče­
nice uzete, i verno reprodukuje okolnosti pod ko­
jima sam ocu saopštio da sam se verio na svoju ruku.
On, dakle, hoće da me podseti na otmenu nesebičnost
koju je stari gospodin tada pokazao, i da je dovede u
suprotnost sa postupkom nekog drugog, jedne nove
osobe. Ja ovde primećujem da se san može ocu pod-
smevati zato što se ovaj u mislima sna u punom pri­
znanju pokazuje drugima kao ugled. U suštini svake
cenzure je to da se o nedozvoljenim stvarima može
pre reći ono što je neistinito nego istina. Sledeća re­
čenica: da se seća da je jednom bio pijan, pa zato
zatvoren, ne sadržava ništa više što se u stvarnosti
odnosi na oca. Osoba od njega pokrivena nije niko
drugi nego veliki — Majnert (Mevnert), čijim sam
stopama išao u tako dubokom poštovanju, i čije se
ponašanje prema meni posle jednog kratkog perioda
naklonosti pretvorilo u otvorenu mržnju. San me
podseća na njegovo sopstveno saopštenje da je jed­
nom u mladosti bio odan navici da se opija hlorofor-
90 Tumačenje snova, II
mom, i da je zato morao potražiti Učilište, i na jedan
drugi doživljaj s njim, kratko vreme pred njegov
kraj. Ja sam s njim vodio ogorčenu literarnu prepir­
ku u pitanju muške histerije koju je on poricao, i
kad sam ga posetio na samrtničkoj postelji i raspitao
se o njegovom stanju, on se zadržao na opisivanju
svog stanja i završio recima: „Vi znate da sam ja
uvek bio jedan od najlepših slučajeva muške histe­
rije." Tako je on, na moje zadovoljenje i zaprepa-
šćenje, priznao ono čemu se tako dugo protivio. A to
što u ovoj sceni sna Majnerta mogu pokriti svojim
ocem, nema osnove u analogiji pronađenoj između
obe osobe; scena je škrta, ali potpuno dovoljno pred­
stavljanje jedne pogodbene rečenice u mislima sna,
koja opširno glasi: Ja, da sam ja bio druga genera­
cija, sin jednog profesora ili nekog dvorskog savet-
nika, onda bih, naravno, brže napredovao. U snu dak­
le ja svoga oca činim dvorskim savetnikom i profe­
sorom. Najgrublja apsurdnost toga sna, koja najviše
smeta, jeste postupanje sa godinom 1851, koja mi ne
izgleda uopšte drugačija od 1856, kao da razlika od
pet godina uopšte ništa ne znači. Ali baš ovo treba
da iz misli sna dođe do izraza. Četiri do pet godina,
za koje sam vreme uživao potporu kolege, koga sam
na početku spomenuo. A i vreme za koje sam svoju
verenicu ostavio da čeka na venčanje, a jednim slu­
čajnim i od misli snova rado korišćenim sticajem pri­
lika to je bilo i vreme za koje svoga najodanijeg
pacijenta ostavljam da očekuje puno ozdravljenje.
„Sta je pet godina?" pitaju misli sna. „To za mene
nije nikakvo vreme, to ne dolazi u obzir. Imam do­
voljno vremena pred sobom i, kao što se najzad zbi­
lo i ono što vi nikada niste hteli verovati, to ću ja
i ovo ostvariti." A osim toga je broj 51, bez broja od
veka, determinisan još drukčije, i to u suprotnom
smislu; zato se i češće javlja u snu. 51 je starost u
kojoj je čovek, izgleda, najviše ugrožen; poznavao
sam kolege koji su iznenada umrli u ovoj starosti,
među njima i jednog koji je, posle dugog čekanja,
nekoliko dana pre toga bio imenovan za profesora.
Apsurdni snovi 91
V
Evo još jednog drugog apsurdnog sna koji se igra
brojevima.
Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na­
pao je u jednom članku niko manji nego Gete, i to,
kako svi mi verujemo, sa neopravdano jakom oštri­
nom. Gospodin M. je, naravno, ovim napadom uni­
šten. On se na to gorko žali u jednom kafanskom
društvu; ali njegovo obožavanje Getea od ovog lič­
nog iskustva nije stradalo: Ja pokušavam da malo ra-
svetlim vremenske odnose koji mi izgledaju nevero-
vatni. Gete je umro 1832. godine; pošto je njegov na­
pad na M. morao, naravno, da se dogodi pre toga, to
je g. M. tada bio sasvim mlad čovek. Izgleda mi ve-
rovatno da mu je bilo osamnaest godina. Ali ja ne
znam sigurno koju godinu sada pišemo, i tako čitav
ovaj račun pada u zrak. Napad je, uostalom, sadržan
u poznatom Geteovom sastavu „Natur".
Uskoro ćemo imati u rukama sredstva da oprav­
damo glupost ovoga sna. Gospodin M., koga poznajem
iz jednog kafanskog društva, nedavno me je pozvao
da pregledam njegovog brata kod kojeg se javljaju
znaci paralitične umne poremećenosti. Slutnja je bila
tačna; pri toj poseti se dogodila neprijatnost da je bo­
lesnik u razgovoru svoga brata bez ikakvog povoda
raskrinkao ukazujući na njegove mladalačke ludo­
rije. Bolesnika sam upitao za godinu rođenja i ne­
koliko puta navodio na neke male račune da bih
otkrio njegovu slabost pamćenja; sve to su bile pro­
be koje je prilično dobro izdržao. Ja već prime-
ćujem da se u snu ponašam kao paralitičar (Ne
znam sigurno koju godinu pišemo). Preostali ma­
terijal sna vodi poreklo iz jednog drugog recent­
nog izvora. Neki redaktor jednog medicinskog li­
sta, s kojim sam u prijateljskim odnosima, primio
je u svoj list jednu krajnje neblagonaklonu, „uništa­
va juću" kritiku o poslednjoj knjizi moga prijatelja
u Berlinu, koju je napisao jedan veoma mlad i ne­
dovoljno sposoban referent. Mislio sam da imam pra­
va da se u to umešam, i pozvao sam redaktora na
92 Tumačenje snova, II
odgovornost, koji je veoma žalio što je kritika bila
objavljena, ali nije hteo da obeća da će to ispra­
viti. Posle toga prekinuo sam svoje veze sa časopisom
i u svom pismu, kojim sam otkazao saradnju, ista­
kao sam da naši lični odnosi neće trpeti zbog ovog
događaja. Treći izvor ovoga sna je jedna u ono vre-
me sveza priča neke pacijentkinje o psihičkom obo­
ljenju njenoga brata koga je kad je uzvikivao „Natur,
Natur" spopalo ludilo. Lekari su mislili da ovaj uz­
vik dolazi iz lektire onog divnog Geteovog članka
i, da ukazuje na preterani rad obolelog u njegovim
prirodnofilozofskim studijama. Ja sam, međutim,
ukazao na seksualni smisao, u kome i manje obrazo­
vani ljudi kod nas govore o „prirodi", a činjenica
što se nesrećnik kasnije osakatio na genitalijama iz­
gledalo je bar da potvrđuje da sam u pravu. Kada se
pojavio onaj napad ludila, bolesnik je imao osamnaest
godina.
Ako dodam još i to da se tako oštro kritikovana
knjiga moga prijatelja („Pita se: da li je autor lud ili
smo mi sami ludi", izjavio je neki kritičar) bavila
vremenskim odnosima života i da i Geteov vek ži­
vota svodi na višestruki broj jednog za biologiju važ­
nog broja, — onda se lako može uvideti da ja samo­
ga sebe stavljam na mesto svoga prijatelja. (Ja po­
kušavam da vremenske odnose ... malo razjasnim.)
Ali se ponašam kao paralitičar i san pliva u apsurd­
nostima. To dakle znači, misli sna kažu ironično: „Na­
ravno, on je luđak, budala, a vi ste genijalni ljudi
koji to bolje razumeju. A možda je ipak obrnuto?"
I ovo preobraćanje je sad obilno zastupljeno u snu
time što je Gete napao mladog čoveka, što je apsurd­
no, dok bi jedan sasvim mlad čovek još danas lako
napao besmrtnog Getea, i tako što ja računam od
godine Geteove smrti, dok sam paralitičaru dao da
računa od svoje godine rođenja.
Ali sam takođe obećao da ću pokazati da san
omogućuju samo egoistični motivi. Prema tome, mo­
ram opravdati to što sam u ovom snu stvar prijatelja
načinio svojom i što sebe stavljam na njegovo me­
sto. Moje kritičko ubeđenje u budnoći za to nije do-
Apsurdni snovi 93
voljno. A sada istorija osamnaestogodišnjeg bolesni­
ka i različito tumačenje njegovog uzvika „Natur" alu­
diraju na suprotnost s većinom lekara u koju sam
samoga sebe doveo tvrđenjem da za psihoneuroze po­
stoji seksualna etiologija. Ja mogu sebi da kažem:
Kao što je prošao tvoj prijatelj, tako ćeš i ti proći
s kritikom, tako si delimično već i prošao, i sad mogu
reč „on" — u mislima sna — zameniti sa „mi". „Da,
u pravu ste, nas dvojica smo ludi." Da ,,mes res agi-
tur" (= da sam ja u pitanju), na to me energično
upozorava pominjanje malog, neuporedivo lepog sa­
stava Geteovog, jer čitanje ovog sastava u jednom
popularnom predavanju bilo je ono što je mene, ne­
odlučnog maturanta, gonilo na proučavanje prirod­
nih nauka.
VI
Ostao sam dužan da i na primeru jednog drugog
sna u kome se moje ja ne pojavljuje pokažem da je
egoističan. Ranije sam pomenuo jedan kratak san
kako profesor M. kaže: Moj sin, miop . . . " i rekao sam
da je to samo prethodni san jednog drugog sna u
kome ja igram neku ulogu. Ovde je u pitanju glavni
san koji nedostaje, i koji nam pruža apsurdnu i ne­
razumljivu tvorevinu reci koja traži objašnjenje.
Zbog izvesnih događaja u gradu Rimu neophod­
no je decu negde skloniti, što se i dešava. Scena je
zatim ispred jedne kapije, dvostruke kapije na antički
način (Porta Romana u Sieni, kao što još u snu znam).
Sedim na ivici jednog bunara i veoma sam tužan,
gotovo da plačem. Neka ženska osoba — bolničarka,
kaluđerica — izvodi dva dečaka i predaje ih ocu, koji
nisam ja. Stariji od dvojice je očigledno moj najsta­
riji sin, a lice drugog dečaka ne vidim; žena koja
dovodi dečake traži pri oproštaju poljubac od njega.
Ona se ističe crvenim nosom. Dečak odbije da joj
da poljubac, ali pružajući joj za oproštaj ruku, kaže
joj: Auf Geseres a nama dvojici (ili jednom od nas):
94 Tumačenje snova, 11
Auf Angeseres. Imam utisak da ovo poslednje znači
neko preimućstvo.
Ovaj san se izgrađuje iz klupka misli, koje su
bile podstaknute jednom predstavom „Novi geto"
koju smo gledali u pozorištu. Jevrejsko pitanje, bri­
ga za budućnost dece kojima ne možemo pružiti za­
vičaj, briga da ih tako vaspitamo da se mogu slo­
bodno seliti iza granica, sve to se lako može otkriti
u pripadajućim mislima sna.
„Na vodama Babilona sedeli smo i plakali." —
Siena je čuvena po svojim divnim vodoskocima, kao
i Rim; za Rim moram u snu potražiti bilo kakvu za-
menu iz poznatih mesta. Blizu Porta Romana u Sieni
videli smo neku veliku, lepo osvetljenu kuću. Saznali
smo da je to Manicomio, zavod za umobolne. Kratko
vreme pre sna čuo sam da je neki pripadnik moje
vere morao napustiti svoje s mukom stečeno mesto
u jednom državnom zavodu za umobolne.
Naše interesovanje pobuđuje govor: Auf Geseres
gde smo, posle situacije u snu, morali očekivati: Auf
Ungeseres.
Geseres je, prema ispitivanjima koja sam potra­
žio kod poznavalaca Biblije, jedna prava jevrejska
reč, izvedena od glagola goiser i može se najbolje
prevesti kao „naređena patnja, sudbina". Prema upo­
trebi te reci u žargonu mogli bismo misliti da ona
znači: „tugu i jad". Ungeseres je potpuno moja tvo­
revina, i skreće moju pažnju najpre na sebe, ali me
u početku čini potpuno bespomoćnim. Kratka napo­
mena na kraju sna da Ungeseres znači neku prednost
pred Geseres otvara vrata pomislima i time i razu-
mevanju. Jedan takav odnos postoji i kod kavijara;
neosoljen se ceni više od osoljenog; „kavijar za na­
rod, plemenite pasije": u tome leži skrivena šaljiva
aluzija na jednu osobu u mom domaćinstvu, za koju
se nadam da će, mlađa od mene, paziti na budućnost
moje dece. Tome onda odgovara što je jedna druga
osoba moga domaćinstva, naša dobra vaspitačica, u
liku bolničarke (ili kaluđerice) jasno prikazana u snu.
Između para osoljen — neosoljen i Geseres — Ungese­
res još uvek nedostaje posrednički prelaz. Taj se
.Apsurdni snovi 95
prelaz nalazi u „ukiseljen i neukiseljen" (= gesadert-
-ungesadert); na svom izlasku iz Egipta koji je ličio
na bekstvo, deca Izraela nisu imala vremena da osta­
ve testo da se ukiseli, i kao uspomenu na taj doga­
đaj još i danas jedu beskvasni hleb o Uskrsu (= Ost-
erzeit). Ovde mogu da nađem mesto i za iznenadnu
pomisao koja mi je došla za vreme ovoga dela ana­
lize. Setio sam se kako smo u poslednjim uskršnjim
danima (= Ostertagen) šetali ulicama nama stranog
grada Vroclava,1 moj prijatelj iz Berlina i ja. Jedna
mala devojčiča pitala me je za put do neke ulice;
morao sam se izviniti što to ne znam, i rekao sam
svom prijatelju: „Verovatno će ova mala kasnije u
životu pokazati više pronicljivosti kod izbora lica
koja je vode." Ubrzo posle toga pade mi u oči jedan
natpis: Dr Herodes o r d i n i r a . . . Rekoh: „Verovatno
kolega nije baš dečji lekar." U međuvremenu, moj
prijatelj mi je razvijao svoje poglede na biološko zna­
čenje bilateralne simetrije i počeo jednu rečenicu sa
uvodom: „Kad bismo nosili jedno oko na sredini čela
kao Kiklop . . . " I to sad vodi govoru profesora u pret­
hodnom snu: Moj sin, miop. I sad sam doveden do
glavnog izvora za Geseres. Pre mnogo godina, kad je
sin ovog profesora M., koji je danas samostalan mi­
slilac, još sedeo u školskoj klupi, razboleo se od neke
infekcije oka za koju je lekar izjavio da izaziva za­
brinutost. Rekao je da, dok ostaje jednostrana, ne
znači ništa, ali ako bi prešla na drugo oko, onda bi
to bilo ozbiljno. Bolest je na jednom oku izlečena
bez oštećenja; ali ubrzo zatim pojavili su se stvarno
znaci oboljenja drugog oka. Zaprepašćena majka po­
zvala je odmah lekara u samoću svoga letnjikovca.
A ovaj se sad okrenuo na drugu stranu. ,,Was machen
Sie fur Geseres?" viknuo je na majku. „Ako je na
jednoj strani ispalo dobro, ispašće dobro i na drugoj."
Tako je i bilo.
A sada u odnosu prema meni i mojima. Školska
klupa na kojoj je sin profesora M. naučio prvu mu-
1
Nemački: Breslau.
S6 Tumačenje snova, II
drost došla je, poklonom majke, u posed moga naj­
starijeg sina, kome u snu ja stavljam oproštajne reci
u usta. Jedna od želja koje se mogu vezati za ovaj
prenos, može se sada lako pogoditi. Ali ova klupa
treba i svojom konstrukcijom da dete štiti od toga
da postane kratkovido i jednostrano. Stoga u snu
miop (iza toga Kiklop) i raspravljanja o bilaterdlno-
•sti. Briga oko jednostranosti je višesmislena; pored
telesne jednostranosti može se mislili i na jednostra­
nost intelektualnog razvoja. Staviše, zar ne izgleda da
scena sna u svom ludilu protivureči baš ovoj brizi?
Pošto je dete izgovorilo svoje oproštajne reci na jed­
nu stranu, ono dovikuje na drugu stranu suprotnost
tome, kao da bi htelo uspostaviti ravnotežu. Ono po­
stupa, tako reći, iz obzira prema bilateralnoj sime­
triji!
Tako je san često najdubokoumniji — upravo
onde gde izgleda najluđi. U svima vremenima ljudi
koji su imali šta da kažu a nisu mogli da to učine
bez opasnosti rado su sebi stavljali luđačku kapu na
glavu. Slušalac, za kojeg je bio određen zabranjen
govor, podnosio ga je lakše ako je pri tom mogao da
se smeje i da samom sebi laska konstatacijom da je
ono što je neprijatno očigledno nešto ludo. Potpuno
isto kao san u stvarnosti, tako u igri postupa i princ
koji se mora pretvarati da je lud, i zato i za san mo­
žemo kazati ono što Hamlet tvrdi o sebi, pri čemu
svoje stvarne prilike zamenjuje duhovito-nerazum-
nim: „Ja sam lud samo kada duva severozapad-
ni vetar; ako duva vetar s juga, mogu da razli­
kujem čaplju od sokola." 1
Problem apsurdnosti sna ja sam, dakle, resio u
tom smislu da misli sna nikad nisu apsurdne — bar
1
Ovaj san pruža, takođe, lep primer za rečenicu koja
ima opštu važnost: da su snovi iste noći, iako u sećanju od­
vojeni, nikli na tlu istog misaonog materijala. Situacija sna
da svoju decu udaljavam iz grada Rima izopačena je, uosta­
lom, ako se unazad svede na jedan analogni događaj koji pada
u moje detinjstvo. Smisao je u tome da ja zavidim rođacima
kojima se već pre mnogo dana pružila prilika da svoju decu
smeste na neko drugo mesto.
Apsurdni snovi '• 97
ne iz snova duševno zdravih ljudi — i da rad sna
producira apsurdne snove i snove sa pojedinim ap­
surdnim elementima, ako se pred njim u mislima sno­
va nalaze kritika, ismevanje i ruganje za prikaziva­
nje u svom obliku izražavanja. Sad mi je stalo do
toga da pokažem da je rad sna iscrpen saradnjom ova
tri pomenuta faktora i jednog četvrtog, koji ćemo
kasnije spomenuti, da inače ne vrši nikakvu drugu
funkciju do prenošenja misli sna, vodeći pri tome ra­
čuna o četiri njemu postavljena uslova; a da je pi­
tanje da li duša u snu radi sa svima svojim duhov­
nim sposobnostima ili samo jednim njihovim delom
pogrešno postavljeno; i da je ono skrenulo s pravoga
puta pored činjeničnog stanja. Ali, pošto postoje mno­
gobrojni snovi o čijoj se sadržini sudi, kritikuje i
priznaje, u kojima se pojavljuje čuđenje zbog ne­
kog pojedinačnog elementa sna, vrše pokušaji obja­
šnjenja i postavljaju argumentacije, prinuđen sam
da prigovore koji se izvode iz ovakvih zbivanja re­
sim na odabranim primerima.
Moj odgovor glasi: Sve što se u snovima nalazi
kao prividna aktivnost funkcije suđenja ne treba
shvatiti, možda, kao misaoni efekat rada sna nego to
pripada materijalu misli snova i odande je dospelo
u manifestni sadržaj sna kao gotova tvorevina. Ovu
svoju postavku mogu još i nadmašiti. I od sudova
koje o snu kojeg se sećamo donosimo posle buđenja,
o osećajima koje reprodukovanje sna u nama izazi­
va, dobar deo pripada latentnom sadržaju sna i mora
se uključiti u tumačenje sna.
I) Jedan upadljiv primer za ovo već sam naveo.
Jedna pacijentkinja ne želi da ispriča svoj san, jer
je suviše nejasan. Ona je u snu videla jednu osobu, i
ne zna da li je to bio neki čovek ili otac. Zatim dolazi
drugi deo sna u kome se pojavljuje đubrovnik
1
(„Misttrugerl") . A na to se nadovezuje sledeće seća-
1
Misttrugerl. Nemačka reč Mist, đubrivo, upotrebljava
se i u značenju „đubre" i u ovom smislu treba razumeti bečki
izraz „Misttrugerl" — kanta za otpatke, đubrovnik Poslo­
vica glasi: Nicht auf meinem eigenen Mist gewachsen (Prev.).
7 Frojd, Odabrana đela, vri
98 Tumačenje snova, II
nje. Kao mlada domaćica, jednom prilikom je pred
jednim rođakom koji je dolazio u kuću rekla da će
joj prva briga biti da nabavi jedan nov đubrovnik.
Sledećeg jutra poslao joj je ovaj rođak nov đubrov­
nik, ali je on bio pun đurđevaka. Ovaj deo sna služi
za predstavljanje izreke: „Nije raslo na mom sop-
stvenom buništu." Ako sad analizu popunimo, pa
ćemo videti da se u mislima sna radi o naknadnom
delovanju jedne priče koju je slušala u svom de-
tinjstvu, da je neka devojka dobila dete za koje nije
bilo jasno fco mu je zapravo otac. Predstavljanje sna,
dakle, ovde zahvata u budno mišljenje i ostavlja da
jedan od elemenata misli sna bude u čitavom nje­
govom toku zastupljen kroz sud donet u budnoći.
II) Jedan sličan slučaj: Jedan od mojih pacije­
nata usnuo je san koji mu se čini zanimljiv, jer od­
mah posle buđenja, on kaže samom sebi: „Ovo mo­
ram da ispričam doktoru." San je analiziran i anali­
za daje najjasnije aluzije na jedan ljubavni odnos
koji je pacijent za vreme lečenja otpočeo i za koji
je resio da o njemu ništa ne priča.1
III) Treći primer iz moga sopstvenog iskustva:
Odlazim sa P. u bolnicu, kroz predeo u kome
ima kuća i vrtova. Pri tom mi se čini da sam ovaj
predeo već više puta video u snu. Ne snalazim se baš
vrlo dobro; ukazuje mi se put koji kroz jedan ugao
vodi u restoran (sala, ne bašta); tamo se raspitujem
za gospodu Đoni i čujem da ona sa troje dece sta­
nuje u pozadini u jednoj maloj sobici. Odlazim tamo
i još pre toga srećem jednu nejasnu osobu sa moje
dve devojčice, koje zatim odvodim sobom, pošto sam
neko vreme s njima stajao. Neka vrsta prebacivanja
mojoj ženi što ih je ostavila tamo.
Prilikom buđenja osećam veliko zadovoljstvo
koje motivišem time što ću sad u analizi saznati šta
1
Upozorenje ili odluka, sadržana već u snu: To moram
da ispričam doktoru kod snova za vreme psihoanalitičkog le­
čenja redovno odgovara velikom otporu prema ispovesti sna
i često je praćeno zaboravljanjem sna.
Apsurdni snovi 99
znače reci: Ja sam o tome već sanjao.1 Ali mi ana­
liza o tome ništa ne kazuje; ona mi pokazuje samo
to da zadovoljstvo pripada latentnom sadržaju a ne
sudu o snu. To je zadovoljenje za to što sam u svom
braku dobio decu. P. je osoba s kojom sam zajedna
prešao jedan deo života istim putem, i koja me je
kasnije, i u socijalnom i materijalnom pogledu, da­
leko nadmašila, ali koja je na kraju u svom braku<
ostala bez dece. Oba povoda za san mogu zameniti
dokaz jednom potpunom analizom. Dan ranije čitao
sam u novinama čitulju o smrti neke gospođe Done
A.. ,y (iz čega sam napravio Đoni), koja je umrla
'prilikom porođaja; od svoje žene sam čuo da je po­
kojnicu negovala ista babica koja je negovala i nju
prilikom rođenja naša dva najmlađa dečaka. Im®
Dona palo mi je u oči, jer sam na to ime nedavno
pre toga prvi put naišao u jednom engleskom roma­
nu. Drugi povod za san rezultira iz njegovog datu­
ma: to je bilo u noći posle rođendana moga najstari­
jeg sina, kako se čini, pesnički obdarenog.
IV) Isto zadovoljstvo ostaje mi posle buđenja iz
apsurdnog sna da je moj otac posle svoje smrti igrao'
političku ulogu kod Mađara, i motiviše se trajanjem
osećanja koje je pratilo poslednju rečenicu sna: ,,Se-
ćam se toga da je na mrtvačkom odru bio tako sličan
Garibaldiju, i radujem se tome što se to ipak ostva­
rilo ... (Uz to jedan zaboravljeni nastavak). Iz ana­
lize mogu umetnuti ono što spada u ovu prazninu
sna. To je pominjanje mog drugog dečaka, kome sam
dao ime jedne velike istorijske ličnosti koja me je
snažno privlačila u mojim dečačkim godinama, naro­
čito posle boravka u Engleskoj.2 Imao sam godinu
dana da čekam da bih mogao ostvariti svoju odluku
da baš ovo ime upotrebim, ako to bude sin, i pozdra­
vio sam njime, veoma zadovoljan, dečaka koji se baš
rodio. Lako se može primetiti kako se očeva potisnu-
1
Tema o kojoj se u poslednjim godištima revije „Revue
philosophique" razvila opširna diskusija (paramnezija u snu)»
2
Sin se zvao Cromwell (Prim. prev.).
7»
100 Tumačenje snova, 11
ta želja za veličinom (megalomanija), u njegovim
mislima prenosi na decu; štaviše, rado ćemo vero-
vati da je to jedan od puteva na kojima se odvija
njeno potiskivanje koje je u životu postalo neophod­
no. Njegovo pravo da bude primljen u ovaj san mali
je stekao time što mu se tada dogodio i nezgodan
slučaj — koji se i u deteta i u umirućeg čoveka lako
pravda — da uprlja pelene. Uporedi s tim aluziju
na „Stuhlrichter" (= predsednik suda) i želju sna:
Pred svojom decom biti velik i čist.
V) Ako želim da odaberem izjave suda, koje sad
ostaju u samom snu, one se ne nastavljaju u bud­
nom stanju ili se tamo premeštaju, osetiću kao veliko
blakšanje što se u tu svrhu mogu poslužiti takvim sno­
vima koji su već bili saopšteni u drugoj nameri. San o
Geteu koji je napao gospodina M. čini se kao da sa­
drži čitav broj sudskih akata. Ja pokušavam da malo
razjasnim vremenske prilike koje mi izgledaju ne-
verovatne. Zar to ne izgleda kao kritički podstrek
protiv besmislice da je Gete jednog mladog čoveka,
poznanika, tobože literarno napao? „Čini mi se ve-
rovatno da je imao osamnaest godina." Ovo zvuči sa­
svim kao rezultat jednog u svakom slučaju malo­
umnog računanja: i reci „nisam siguran koju godinu
pišemo" bile bi primer za nesigurnost i sumnju u snu.
A sad mi je iz analize sna poznato da ovi privid­
no tek u snu izvedeni sudski akti u svom tekstu do­
zvoljavaju drugačije shvatanje, kojim postaju neop­
hodno potrebni za tumačenje sna a u isto vreme se
izbegava i svaka apsurdnost. Sa rečenicom: „Poku­
šavam da malo razjasnim vremenske prilike" stav­
ljam se na mesto svoga prijatelja, koji stvarno po­
kušava da razjasni vremenske prilike života. Reče­
nica time gubi karakter suda koji se protivi besmi­
slici prethodnih rečenica. Umetnute reci „koji mi
izgledaju neverovatni" spadaju zajedno sa kasnijim
recima „izgleda mi neverovatno", da je uzvik „Natur,
Natur" imao kakve veze sa Geteom: „Meni je mno­
go verovatnije da je imao ono vama poznato sek­
sualno značenje." Ovde je, svakako, donet jedan sud,
ali ne u snu, nego u stvarnosti, jednim povodom ko-
Apsurdni snovi 101
jeg se misli sna sećaju i iskorišćavaju ga. Sadržaj
sna taj sud prisvaja kao bilo koji drugi odlomak
misli sna.
Broj 18, sa kojim je sud u snu na besmislen na­
čin doveden u vezu, sačuvao je još trag celine, iz koje
je realni sud bio istrgnut. Najzad, reci što „ja nisam,
siguran koju godinu pišemo" ne treba da sprovede
ništa drugo do moju identifikaciju sa paralitičarom,
a u njegovom ispitivanju ovaj jedini oslonac se i
pojavio.
Pri rešavanju prividnih akata suda sna možemo
se podsetiti pravila za izvođenje rada na tumačenju,
datih na početku ove knjige, da prividnu koherenciju
između sastavnih delova sna uspostavljenu u snu mo-<
žemo ostaviti po strani kao nebitnu iluziju i da treba
da potražimo svaki elemenat sna za sebe. San je kon*
glomerat koji treba da se u svrhe ispitivanja ponovo
razvije u komadiće. Ali, s druge strane, skrenuta nam
je pažnja da se u snovima ispoljava jedna psihička
snaga koja uspostavlja ovu prividnu celinu, dakle da
materijal dobijen obradom sna izloži sekundarnoj
obradi. Mi ovde pred sobom imamo ispoljavanje one
snage koju ćemo kasnije oceniti kao četvrti faktor
što učestvuje u stvaranju sna.
VI) Tražim još i druge primere za proces suda
u snovima koje sam već izneo. U apsurdnom snu o
dopisu opštinskog savetnika postavljam pitanje:
Uskoro posle toga si se oženio? Računam da sam ro­
đen 1856. godine, što mi izgleda kao godina koja do­
lazi neposredno posle godine u pitanju. Ovo se sve
uvija u formu zaključka. Otac se oženio ubrzo posle
napada bolesti u godini 1851; ja sam najstariji, ro­
đen 1856; to se slaže. Mi znamo da je ovaj zaključak
falsifikovan ispunjenjem želje da rečenica koja vla­
da u mislima sna glasi: četiri ili pet godina, to nije
nikakvo vreme, to ne treba računati. Ali svaki deo
ovog zaključka treba i prema sadržaju i obliku iz
misli sna drukčije determinisati; to je pacijent na'
čije se strpljenje žali kolega, koji misli da se oženi
odmah posle završenog lečenja. Način na koji u snu
postupam sa svojim ocem podseća na saslušanje ili,
102 Tumačenje snova, II
na ispit, pa time i na jednog univerzitetskog profe­
sora koji je na času upisivanja obično uzJmao pot­
pune podatke o nacionalnosti: Rođen, kada? — Pa-
tre? (= od oca)? Zatim bismo kazali očevo ime u la­
tinskom obliku, i mi studenti smo pretpostavljali da
dvorski savetnik iz očevog imena izvlači zaključke
koje mu ime upisanog studenta ne bi svaki put do­
zvoljavalo. Tako bi, dakle, zaključivanje sna bilo
samo ponavljanje zaključivanja koje kao jedan cleo
materijala u snu misli nastupa. Iz ovoga saznajemo
nešto novo. Ako se u sadržaju sna nalazi neki za­
ključak, onda on sigurno dolazi iz misli sna; a u ovi­
ma može biti sadržan kao jedan deo materijala kojeg
se seća ili može da, kao logičku vezu povezuje među
sobom, jedan niz misli sna. U svakom slučaju zaklju­
čak u snu predstavlja zaključak misli sna. 1
Analiza sna bi se ovde mogla nastaviti. Na pro­
fesorovo saslušanje niže se sećanje na (u moje vre-
me latinski napisan) indeks studenta univerziteta. Za­
tim na moj tok studija. Pet godina predviđenih za
studiranje medicine bilo je opet premalo za mene.
Ja sam bezbrižno radio dalje godine i u krugu mo­
jih poznanika smatrali su me propalim studentom i
sumnjalo se da li ću biti „gotov". I tada se resim da
brzo položim svoje ispite, i ipak sam završio: uprkos
odlaganju. Jedno novo pojačanje misli sna, kojim pr­
kosno izazivam svoje kritičare. „Pa i ako mi ne ve­
ru jete što sebi ostavljam vremena: ja ću ipak biti go­
tov, ipak dolazim do završetka2. Tako se to već često
događalo."
Ovaj isti san u svom početnom delu sadržava
neke rečenice kojima nije lako poreći karakter jed­
ne argumentacije. A ova argumentacija nije čak ni
apsurdna, ona bi mogla pripadati isto tako i budnom
1 prema mom očekivanju, dovesti do otkrića nesluće­
Ovi rezultati u nekim tačkama koriguju moje ranije
podatke o predstavljanju logičkih relacija. Ove poslednje opi­
suju opšte ponašanje rada sna, ali se ne obaziru na najfinija
i najbrižljivija dostignuća njihova.
* Nemačka reč Schluss znači i zaključak i kraj. To treba
imati u vidu ovom prilikom (Prim. prev.).
Apsurdni snovi 103
mišljenju. Ja se u snu sprdam sa dopisom opštin-
skog savetnika, jer, prvo, 1851. godine ja uopšte još
nisam bio na svetu, a drugo, moj otac, na kojeg se
to može odnositi, već je bio mrtav. Obe ove stvari
nisu samo same po sebi tačne, nego se i potpuno sla­
žu sa stvarnim argumentima koje bih u slučaju jed­
nog takvog dopisa upotrebio. Iz ranije analize (na
strani 88) znamo da je ovaj san nikao na tlu du­
boko ozlojeđenih i porugom ispunjenih misli sna; ako
pored toga možemo i motive cenzure uzeti kao na­
ročito jake, onda ćemo razumeti da je rad sna imao
sve razloge za to da prema slici u mislima sna stvori
besprekorno obaranje jednog besmislenog traženja.
Ali analiza nam pokazuje da radu sna ovde ipak nije
nametnuto nikakvo naknadno stvaranje paralele,
nego da je za to morao biti upotrebljen materijal iz
misli sna. Izgleda kao da se u jednoj algebarskoj jed-
načini pojavljuju osim brojeva jedno + i —, jedan
znak za potenciju i koren, i onaj koji tu jednačinu
prepisuje a da je ne razume, preuzeo bi u svoj pre-
pis operacione znakove kao slova, pa bi zatim i jedno
i drugo bez reda pomešao. Oba argumenta mogu se
svesti na sledeći materijal. Neprijatno mi je da po­
mislim da će mnoge od pretpostavki, koje uzimam za
osnov za svoje psihološko rešavanje psihoneuroza,
kad postanu poznate, izazvati nevericu i podsmeh.
Zato moram tvrditi da već utisci iz druge godine ži­
vota, ponekad, čak, već i iz prve godine, ostavljaju
trajan trag u duševnom životu kasnijih bolesnika i
da — mada od sećanja mnogostruko izobličeni i pre-
terani — mogu dati prvo i najdublje obrazloženje za
jedan histerični simptom. Pacijenti kojima ovo na
odgovarajućem mestu objašnjavam obično novoste­
čeno objašnjenje parodiraju tako što se izjašnjavaju
spremnima da traže sećanja iz onog doba kada još
nisu bili ni u životu. Jedan sličan prijem mogao bi,
ne uloge koju kod ženskih bolesnika igra otac u naj­
ranijim seksualnim impulsima. Pa ipak, prema mom
dobro utemeljenom uverenju, i jedno i drugo je isti­
na. Da bih to potkrepio, ja mislim na pojedine pri-
104 Tumačenje snova, II
mere u kojima je očeva smrt padala u vrlo rano doba
deteta, a kasnije inače neobjašnjivi događaji dokazi­
vali su da je dete ipak nesvesno zadržalo sećanje na
osobu koja im je tako rano iščezla. Znam da se oba
moja tvrđenja zasnivaju na zaključcima čiju će var
žnost ljudi osporavati. To je, dakle, rad ispunjenja
želja ako se upravo materijal ovih zaključaka, za
koje se plašim da će im biti stavljen prigovor, upo­
trebljava od strane rada sna za stvaranje besprekor*
nih zaključaka.
VII) U jednom snu koji sam dosad samo dodir­
nuo govori se na početku o čuđenju zbog teme koja
je iskrsla.
„Mora da mi je stari Briicke postavio bilo ka^
kav zadatak; dosta čudnovato on se odnosi na pre*
pariranje mog sopstvenog donjeg dela tela, karlice i
nogu, koje pred sobom gledam kao u sali za secira­
nje, ali da ne osećam nedostatak na telu, takode i
bez ikakova traga neke groze. Luiza N. stoji pored
mene i obavlja posao sa mnom. Iz karlice je izvade*-
na utroba, čas se vidi njen gornji čas donji deo, i oba
se medu sobom mešaju. Mogu se videti debele, ka&
meso crvene guke kod kojih još u snu mislim na he-
moroide. Mora, takode, da je nešto bilo pažljivo išče*
prkano što je ležalo preko toga i ličilo na zgužvanu
srebrnu hartiju.1 Posle toga opet sam raspolagao svo­
jim nogama i načinio sam jednu šetnju kroz grad,
ali sam (zbog umora) uzeo kola. Kola su na moje zar
prepašćenje krenula u jednu kapiju; ona se otvorila
i otvorila im prolaz kroz hodnik koji se na kraju zti->
2
vršavao uglom i dalje vodio napolje. Naposletku sam
išao sa jednim alpskim vodičem koji je nosio moje
stvari kroz pejzaže koji su se smenjivali. S obzirom
na umor koji sam osećao u nogama, on me je jednim
delom puta nosio. Tlo je bilo močvarno; mi smo išli
ivicom; na zemlji su sedeli ljudi, medu njima i jedna
1
Staniol, aluzija na Stannius, Nervensystem der Fische,
uporedi
2
str. 66.
Mesto u hodniku moje kuće za stanovanje, gde stoje
dečja kolica stanara; inače više puta predeterminisano.
Apsurdni snovi 105-
devojka, kao Indijanci ili Cigani. Pre toga sam se
sam kretao po klizavom zemljištu čudeći se nepre­
stano što sam posle preparacije to mogao tako dobro
da radim. Najzad stigosmo do jedne male brvnare
koja se završavala otvorenim prozorom. Tamo me je-
vodič ostavio i stavio dve već spremne drvene daske
na prozorsku dasku, da bi tako premostio provaliju
koju je sa prozora trebalo preći. I sad se zaista upla-
ših za svoje noge. A umesto očekivanog prelaza, ja.
spazih dva odrasla čoveka kako leže na drvenim klu­
pama koje su se nalazile uz zidove brvnare, i dva
deteta kako spavaju pored njih. Kao da bi trebalo*
da mi omoguće prelaz deca, a ne daske. Probudih se
sa strahom u mislima.
Ko je jednom stekao valjan utisak o obimu saži­
manja sna moći će lako da sebi predstavi koliki broj
stranica treba da zauzme iscrpna analiza ovoga sna~
Na sreću po celinu, iz sna ja uzimam samo jedan,
primer za čuđenje u snu, koje se odražava umeta­
njem reci „dosta čudnovato" (= sonderbar genug)~
Ulazim u povod za san. To je poseta onoj dami Luizi
N., koja mi i u snu asistira pri radu. „Pozajmi mi ne--
što za čitanje." Ja joj nudim She od Rajdera Hagarda
(Rider Haggard); „neobična knjiga, ali puna skrive­
nog smisla", hoću da joj objasnim; „večito žensko,
besmrtnost naših afekata —" Tada me ona prekida:
„To već znam. Nemaš ništa svoje?" — „Ne, moja sop-
stvena besmrtna dela još nisu napisana." — „Dakle,,
kad će se onda pojaviti tvoja takozvana poslednja-
razjašnjenja koja će, kao što kažeš, biti čitljiva i za
nas?" — pita ona pomalo zajedljivo. Ja sad primetih
da me neko drugi kroz njena usta upozorava i zane-
meh. Mislim na savlađivanje koje me je stajalo da u
javnost pošaljem samo rad o snu, u kome moram to­
liko od mog sopstvenog bića izložiti na milost i n e ­
milost „Najbolje što možeš znati ne smeš kazati de-
1
čacima." Preparacija na sopstvenom telu, koja mi
se u snu stavlja u zadatak, jeste dakle samo analiza.
1
Iz Geteovog „Fausta".
106 Tumačenje snova, II
1
povezana sa saopštavanjem snova. Stari BrtJc s pra­
vom prilazi; već u prvim godinama moga naučnog
rada događalo se da bih ostavio neki pronalazak dok
me Brikeovo energično naređenje nije nateralo da ga
objavim. A dalje misli koje se nadovezuju na razgo­
vor sa Luizom N. ulaze suviše duboko da bi postale
svesne; one doživljavaju skretanje preko materijala,
koji je uzgred u meni bio probuđen pominjanjem
knjiga She Rajdera Hagarda. Na ovu knjigu, i još
na jednu drugu istoga pisca, na Heart oj the world
odnosi se sud „dosta neobično", i mnogobrojni ele­
menti sna uzeti su iz oba ova fantastična romana.
Močvarno zemljište, preko kojeg me nose, provalija
koja treba da se pređe pomoću donetih dasaka, — to
dolazi iz romana She; Indijanci, devojka, drvena ku­
ćica su iz romana Heart of the toorld. U oba romana
vođa je jedna žena, u oba romana radi se o opasnim
putovanjima, u romanu She o jednom avanturistič­
kom putu u neotkrivene predele, gde je ljudska noga
jedva kročila. Umorne noge su prema jednoj zabe-
leški, koju nalazim uz san, realna senzacija onih dana,
verovatno im je odgovaralo jedno umorno raspolo­
ženje i pitanje puno sumnji: Dokle će me moje noge
još nositi? U romanu She avantura se završava time
što ona žena — vođa, umesto da i za sebe i za ostale
stekne besmrtnost, nalazi smrt u tajanstvenom cen­
tralnom ognju. Jedan takav strah se razgovetno pro­
budio u mislima sna. „Drvena kuća" je sigurno i
„kovčeg", dakle grob. Ali u iznošenju ove najmanje
željene od svih misli rad sna je kroz ispunjenje želje
obavio jedno remek-delo. Ja sam, naime, jednom već
bio u jednom grobu, ali je to bio jedan prazan etrur­
ski grob kod Orvieta, jedna teskobna prostorija sa
dve kamene klupe pored zidova, na kojima su bili
smešteni skeleti dvojice odraslih ljudi. Tačno tako
izgleda i unutrašnjost drvene kućice u snu, samo je
kamen zamenjen drvetom. San kao da kaže: „Ako
1
Brticke znači: most, a ujedno je to ime jednog od F r o j -
-dovih profesora.
Apsurdni snovi 107
već treba da boraviš u grobu, neka to bude etrurski
grob", i sa ovim poturanjem on najtužnije iščekiva­
nje pretvara u jedno upravo željeno iščekivanje. Na
žalost san može, kao što ćemo čuti, da u suprotnost
preokrene samo predstavu koja prati afekat, a ne
uvek i sam afekat. I tako se ja budim sa „mišlju stra­
ha", pošto je predstavljanje iznudila još ideja da će
možda deca postići ono što je ocu ostalo uskraćeno:
još jedna aluzija na neobičan roman, u kome se iden­
titet jedne osobe zadržava kroz niz generacija od dve
hiljade godina.
VIII) U nekom drugom snu nalazi se isto tako
izraz iznenađenja zbog onog što se u snu doživelo; ali
iznenađenje je bilo povezano sa jednim tako upad­
ljivim, izdaleka izvedenim i gotovo duhovitim poku­
šajem objašnjenja, da bih samo radi njih morao da
čitav san izložim analizi, i kad san ne bi imao još
dve druge privlačne tačke za naše interesovanje.
Noću između 18. i 19. jula putujem južnom železni-
com i u snu čujem: „Holturn, deset minuta. Smesta
pomislim na Holoturien — jedan prirodnjačko-isto-
rijski muzej — da je ovde jedno mesto gde su se hra­
bri ljudi bez uspeha borili protiv prevlasti svoga go­
spodara. — Da, protivreformacija u Austriji! — kao
da je to neko mesto u Štajerskoj ili u Tirolu. Sada
nejasno vidim jedan muzej, u kojem se čuvaju ostaci
ili tekovine ovih ljudi. Hteo bih da siđem s voza, ali
to odugovlačim. Na peronu stoje žene sa voćem, one
čuče na zemlji i pružaju svoje korpe na tako pri­
mamljiv način. — Oklevao sam jer sam sumnjao do
li imamo vremena, a sad još uvek stojimo. — Odjed­
nom sam u jednom drugom kupeu, u kome su koža i
sedišta tako tesni da leđima direktno udaramo o na­
slon.1 Ja se tome čudim, ali sam možda mogao preći
1
Ovaj opis ni meni samome nije razumljiv, ali se pri­
državam osnovnog pravila da san pribeležim onim recima
koje mi prilikom zabeležavanja sna padaju na pamet. J e r
sklop reci, sam po sebi, deo je predstavljanja sna.
108 Tumačenje snova, II
u drugi voz u stanju spavanja. Više ljudi, medu nji-
ma i Englezi, brat i sestra; jedan red knjiga sasvim,
razgovetno na jednoj polici na zidu. Ja vidim knjige:
,,Wealth oj Nations", „Matter and Motion" (od Max-
voella), debele knjige, povezane u platno mrke boje.
Čovek pita sestru za neku Šilerovu knjigu, da je nije
zaboravila. Knjige kao da su čas moje, a čas opet da
pripadaju tome paru. Hteo bih da se umešam u ra­
zgovor potvrđujući ili potpomažući za Probudih
se, znojeći se po čitavom telu, pošto su svi prozori
zatvoreni. Voz se zaustavlja u Marburgu.1
Za vreme beleženja pade mi na pamet jedan deo
sna preko kojeg je sećanje htelo da pređe. Ja bratu,
i sestri u vezi sa izvesnim radom kažem: It is from...
ali se ispravljam: It is by .. Muškarac primećuje se­
stri: Pa on je rekao pravilno.
San počinje sa imenom stanice koje mora da me
je upola probudilo. Ovo ime, koje glasi Marburg, za-
menjujem sa Holturn (Hollthurn). Sto sam pri pr­
vom, a možda i pri kasnijem izvikivanju stanice čuo
Marburg dokazuje pominjanje Šilera u snu, koji je
rođen u Marburgu, iako na štajerskom. 2 I ovoga puta
putovao sam, mada u prvoj klasi, pod vrlo neprijat­
nim okolnostima. Voz je bio prepun, u kupeu sam
zatekao jednog gospodina i jednu damu, koji su iz­
gledali veoma otmeno i nisu posedovali onu životnu
mudrost ili nisu smatrali vrednim truda da na bilo
koji način sakriju svoje neraspoloženje prema uljezu,
Na moj učtiv pozdrav nisu odgovorili; mada su muž
i žena sedeli jedno pored drugog (u suprotnom prav­
cu vožnje), žena se ipak potrudila da mesto preko
1
Marburg je nemački naziv za naš Maribor. Ovde je
originalno ime zadržano zbog kasnijeg teksta (Prim. prev.).
2
Šiler nije rođen u Marburgu, nego u Marbahu, kao što
to svaki nemački gimnazijalac zna i kao što sam i ja znao;
To je opet jedna od onih grešaka, koje se uvlače na jednom
drugom mestu kao zamena za namerno falsifikovanje, i čije
sam objašnjenje pokušao da dam u svojoj „Psinopatologiji
svakodnevnog života".
Apsurdni snovi 109
puta prozora pred mojim očima rezerviše stavljajući
kišobran na njega; vrata su smesta zatvorena, i de­
monstrativne reci izmenjene su o otvaranju prozora.
Uskoro su verovatno primetili da osećam da nemam
vazduha. Noć je bila vrela, a vazduh u kupeu zatvo­
renom sa svih strana bio je takav da se čovek u
njemu uguši. Prema mojim iskustvima sa putovanja,
ovakvo bezobzirno držanje ljudi karakteriše one put­
nike koji svoju kartu ili uopšte nisu platili ili su pla­
tili samo polovinu. Kad je kondukter došao i kad sam
mu pokazao svoju skupo plaćenu voznu kartu, od­
jeknulo je iz usta dame kao preteći: Moj muž ima le­
gitimaciju. Ona je bila jedna naročita pojava sa ne­
zadovoljnim crtama, u godinama koje više nisu da­
leko od vremena kad ženska lepota počinje da pro­
pada; čovek uopšte nije došao do reci, sedeo je ne­
pomično. Pokušavao sam da spavam. U snu se svo­
jim neljubaznim saputnicima grozno svetim; čovek
ne bi mogao ni da nasluti kakve grdnje i poniženja
se kriju iza otkinutih fragmenata prve polovine sna.
Pošto je ovoj potrebi udovoljeno, pojavi se druga
želja, da se promeni kupe. San tako često menja sce­
nu i to tako da se zbog promene ni najmanje ne ne­
goduje, tako da ni najmanje ne bi bilo upadljivo da
sam svoje društvo saputnika uskoro zamenio jednim
novim, prijatnijim društvom iz svoga sećanja. Ali
ovde nastupa jedan slučaj, da je nešto u snu prigo­
varalo promeni scene i smatralo potrebnim da je ob­
jasnim. Kako sam odjednom došao u jedan nov kupe?
Nisam mogao da se setim da sam promenio voz. Tu
je postojalo samo jedno objašnjenje: mora da sam
kupe napustio u stanju spavanja, jedan redak doga­
đaj, ali nam za njega ipak pruža primere iskustvo
neuropatologa. Mi znamo za osobe koje u sumrač-
nom stanju preduzimaju vožnje železnicom, a da pri
tom nijednim znakom ne odaju svoje abnormalno
stanje, dok se na bilo kojoj železničkoj stanici pot­
puno ne osveste pa se onda čude praznini u svorrt
sećanju. Jednim takvim slučajem takvog „automa-
110 Tumačenje snova, II
tišme ambulatoire", dakle, ja proglašavam svoj slu­
čaj još u snu.
Analiza dozvoljava da damo jedno drugo reše-
nje. Pokušaj objašnjenja koji me toliko iznenađuje^
ako bih ga morao pripisati radu sna, nije originalan,
nego kopiran iz neuroze jednog od mojih pacijenata.
Već sam na jednom drugom mestu pričao o jednom
visokoobrazovanom čoveku, koji je u životu bia
meka srca, koji je ubrzo posle smrti svojih roditelja
počeo da samoga sebe optužuje zbog ubilačkih sklo­
nosti, pa je sad patio od mera predostrožnosti koje
je u cilju osiguranja morao da preduzme sam protiv
sebe. To je bio slučaj teških prisilnih predstava (opse­
sija), pri punoj uviđavnosti. Najpre mu je prolaže-
nje ulicom postalo mučno tako što je strahovao da
mu svi koji ga sretnu polažu račune o tome gde su
se izgubili; ako se neko odjednom izvukao iz njego­
vog pogleda koji ga je pratio, ostali su mu u mislima
neprijatno osećanje i mogućnost da ga je možda on
uklonio. Između ostalog krila se je u pozadini i Kai-
nova fantazija, jer „svi su ljudi braća". Zbog nemo­
gućnosti da taj zadatak resi, ostavio je šetnju i pro­
vodio svoj život zatvoren između četiri zida. Ali u
njegovu sobu su preko novina stalno dolazile vesti
o ubistvima koja su se dogodila napolju, i njegova
savest htela je da mu u obliku sumnje stavi do zna­
nja da je on traženi ubica. Sigurnost u to da već če­
tiri nedelje nije napuštao svoju kuću neko ga je vre-
me štitila od ovih optužbi, dok mu jednoga dana nije
sinula mogućnost da bi svoju kuću mogao ostaviti u
besvesnom stanju i da bi tako mogao izvršiti ubistvo
a da o tome ništa ne zna. Od toga vremena, zaklju­
čavao bi kapiju, predavao bi ključ staroj nastojnici
i izričito joj zabranjivao da mu ga preda iako on to
bude i zatražio.
Odatle, dakle, dolazi pokušaj objašnjenja da sam
u besvesnom stanju promenio voz, — on je iz mate­
rijala rada sna bio unet u san gotov i u snu očigled­
no treba da posluži za to da me identifikuje sa lično-
Apsurdni snovi 111
šću onoga pacijenta. Sećanje na njega probuđeno je
u meni jednom lakom asocijacijom. Sa ovim čove-
kom načinio sam nekoliko nedelja pre toga posled-
nje putovanje noću. On je bio izlečen, pratio me je
u provinciju kod svojih rođaka, koji su me pozvali;
imali smo odvojen kupe za nas dvojicu, ostavili srne*
sve prozore preko čitave noći otvorene i izvrsno smo
se zabavljali sve dok sam ja ostao budan. Znao sam
da su neprijateljski impulsi protiv njegovog oca iz
detinjstva u vezi sa seksualnošću bili koren njego­
vog oboljenja. Pošto sam se dakle ovako identifiko-
vao s njim, hteo sam sebi da priznam nešto analogno.
I druga scena sna se stvarno završava jednom neobu­
zdanom fantazijom da se moja dva starija saputnika
zato tako neprijateljski ponašaju prema meni što sam.
ih svojim dolaskom sprečio u nameravanim izmena-
ma nežnosti tokom noći. A ova fantazija se svodi na
jednu ranu dečju scenu u kojoj dete, verovatno go­
njeno seksualnom radoznalošću, upada u ložnicu ro­
ditelja, pa odande bude oterano očevom energičnom
zapovešću.
Smatram izlišnim svako nagomilavanje daljih
primera. Oni bi svi samo potvrdili ono što smo već
uzeli iz dosad navedenih primera da je akt suđenja u
snu samo ponavljanje jednog prototipa iz misli sna.
Većinom loše podešeno, na neodgovarajućem mestu
umetnuto ponavljanje, a ponekad, kao u našim po-
slednjim primerima, vrlo spretno primenjeno, tako»
da čovek može najpre da dobije utisak jedne samo­
stalne misaone delatnosti u snu. Polazeći odavde, mi
bismo svoje interesovanje mogli posvetiti onoj psihič­
koj aktivnosti, koja doduše ne izgleda da redovno sa-
rađuje pri oblikovanju sna, ali koja, kad to radi, na­
stoji da elemente sna, disparatne prema njihovom po-
reklu, stopi bez protivrečnosti i smisaono. Ali mi
još pre toga osećamo kao hitno da se pozabavimo iz­
ražavanjima afekata koji se javljaju u snu, i da ih
uporedimo sa afektima koje analiza otkriva u misli­
ma sna.
lj 2 Tumačenje snova, II
H vanja, dok su afekti ostali izmenjeni. Nikakvo čudo
AFEKTI U SNU
Jedna oštroumna Strikerova (Stricker) napome­
na skrenula nam je pažnju na to da sa izražavanji­
ma afekata u snu ne smemo postupati na ovako ni-
podaštavajući način kojim, pošto smo se probudili,
obično odbacujemo sadržaj sna: „Ako se u snu pla­
šim od razbojnika, onda su razbojnici, doduše, ima­
ginarni, ali je strah realan", a isto tako stoje stvari
ako se u snu radujem. Naše osećanje nam svedoči
<ia afekat doživljen u snu nipošto nije manje vredan
u poređenju sa afektom istog intenziteta doživljenim
u budnom stanju; snovi energičnije polažu pravo da
budu primljeni među stvarne doživljaje naše duše,
JS obzirom na njihovu afektivnu sadržinu, nego s ob­
zirom na njihovu predstavnu sadržinu. Ovo uvršće-
nje u snu mi ne ostvarujemo zato što afekat ne ume-
mo da procenimo psihički drugačije nego u poveza­
nosti sa jednom sadržinom predstava. Ako afekat i
predstava po vrsti i intenzitetu ne odgovaraju jedno
drugome, naš se budni sud vara.
Kod snova je uvek izazivalo čuđenje što sadržaji
predstava ne donose sobom ono delovanje afekta koje
bismo kao nužno očekivali u budnom mišljenju.
Strimpel je rekao da su predstave u snu lišene svojih
psihičkih vrednosti. Ali u snu ne nedostaje ni su­
protna pojava da se intenzivno izražavanje afekta po­
javljuje kod jedne sadržine koja kao da ne daje ni­
kakvog povoda za oslobođenje afekta. Ja se u snu na­
lazim u jednoj odvratnoj, opasnoj, strašnoj situaciji,
ali pri tom ne osećam nikakav strah ili odvratnost;
naprotiv, drugi put ja se zgražam zbog nekih beza­
zlenih stvari i radujem se detinjarijama.
Ova zagonetka sna gubi se tako iznenada i tako
potpuno kao možda nijedna druga zagonetka sna, ako
sa manifestne sadržine sna pređemo na latentnu. Mi
nećemo imati nikakvog posla više sa njenom zago­
netkom, jer ona više ne postoji. Analiza nas uči da
su sadržaji predstava pretrpeli pomeranja i zamereji-
Afekti u snu 113
što sadržina predstava, izmenjena izopačenj em sna,
više ne odgovara afektu koji je ostao sačuvan; ali
nikakvo čudo nije ni to što je analiza pravu sadr­
žinu stavila na njeno ranije mesto. 1
Pri jednom psihičkom kompleksu koji je iskusio
uticaj cenzure nametnute otporom, afekti predstav­
ljaju deo koji je najmanje pod uticajem koji nam
može dati mig kako pravilno da dopunimo misli koje
nedostaju. Još razgovetnije nego kod sna, otkriva se
ovaj odnos kod psihoneuroza. Afekat je ovde uvek u
pravu, bar prema svom kvalitetu; njegov intenzitet
može se povećavati pomeranjima neurotične pažnje.
Ako se histerik čudi što se mora toliko plašiti od neke
sitnice, ili čovek sa prisilnim predstavama što se iz
jedne ništavne stvari stvara jedan tako mučan pre^
kor, — onda se obojica varaju tako što oni sadržaj
predstava — sitnicu ili ništavnost — uzimaju kao bit­
no, i brane se bezuspešno tako što ovu sadržinu pred­
stava čine polaznom tačkom svoga mišljenja. Psiho­
analiza im tada ukazuje na pravi put tako što, napro­
tiv, afekat priznaje kao opravdan, i traži predstavu
koja mu pripada, a koja je nekom zamenom poti­
snuta. Pretpostavka pri tome je da pražnjenje afekta
i sadržine predstava ne stvaraju ono nerazdvojljivo
organsko jedinstvo kao što obično s njima postupa­
mo, nego da oba dela mogu biti „zalemljena", jedan
1
Ako se ne varam mnogo, prvi san koji sam mogao sa­
znati od svoga unuka od dvadeset meseci pokazuje činjenicu
da je radu sna pošlo za rukom da svoje gradivo pretvori u
ispunjenje želje, dok pripadajući afekat i u stanju spavanja
prodire nepromenjen. Dete u noći pre onoga dana kad njegov
otac treba da pođe u rat, snažno jecajući, viče: Papa, papa —
Bebi. To može samo da znači: Papa i bebi ostaju zajedno,
dok plač priznaje predstojeći rastanak. Dete je tada bilo
potpuno u stanju da izrazi pojam razdvajanja. „Fort" (fort =
„ode", odsutan, dalek otišao i si. — (Prim. prev.), zamenjeno
jednim neobičnim naglašenim i oduženim oooh, bila je jedna
od prvih njegovih reci, i ono je više meseci pre ovog prvog sna
izvodilo ovo „fort" svima svojim igračkama, što se svodilo
na uspešno samosavlađivanje koje mu je samo pošlo za rukom
kad je pustio majku da ode.
« Frojd, Odabrana dela, VII
 Tumačenje snova, II
114
za drugi, tako da se analizom mogu odvojiti jedan od
drugoga. Tumačenje sna pokazuje da je to zaista
slučaj.
Najpre ću izneti jedan primer, u kome analiza
objašnjava prividno izostajanje afekta kod jedne sa-
držine predstave, koji bi trebalo da iznudi oslobođe­
nje afekta.
I
Ona vidi u pustinji tri lava, od kojih se jedan
smeje, ali se ne plaši od njih. Mora da je zatim po-
begla od njih, jer hoće da se popne na jedno drvo,
ali na drvetu već nalazi svoju kuzinu, francusku uči­
teljicu, itd.
Analiza uz ovo donosi sledeći materijal: Indife­
rentni povod za san jeste postala jedna rečenica nje­
nog zadatka iz engleskog jezika: griva je ukras lava*
Njen je otac nosio jednu takvu bradu koja je okruži­
vala njegovo lice kao griva. Njena učiteljica engle­
skog jezika zove se mis Lajonz (Lyons; lions = la­
vovi). Jedan poznanik poslao joj je balade od Le-
veja (Loewe). To su dakle tri lava; zašto da ih se
plaši? Ona je pročitala jednu pripovetku, u kojoj jed­
nog crnca koji je druge podstakao na pobunu, gone
lovačkim psima i koji se, da bi se spasao, penje na
jedno drvo. Onda u najraskalašnijem raspoloženju
dolaze odlomci sećanja kao ovo: uputstvo iz lista
Fliengende Biatter o tome kako se love lavovi: tre­
ba da se uzme jedna pustinja, da se proseje, pa onda
će ostati lavovi. Zatim veoma smešna, ali ne baš su­
više pristojna anegdota o jednom činovniku koga pi­
taju zašto se ne potrudi malo više da bi stekao na­
klonost svoga šefa, a on odgovara da se svakako tru­
dio da se uvuče tamo unutra, ali je njegov prethod­
nik već bio gore. Celokupan materijal postaje razum­
ljiv ako saznamo da je dama na dan snevanja primila
posetu šefa svoga muža. On je bio veoma ljubazan
1
Nemački L6we, engleski lion.
Afekti u snu H5
prema njoj, poljubio joj je ruku, i ona se uopšte nije
plašila od njega, mada je on „jedna velika zverka" i
u glavnom gradu zemlje igra ulogu „lava u društvu".
Ovaj lav, dakle, može se uporediti sa lavom u „snu
letnje noći" koji se demaskira kao šnok, stolar, i takvi
su svi lavovi u snu kojih se ne plašimo.
II
Kao drugi primer uzeću san one devojke koja je
maloga sina svoje sestre videla kako leži kao leš u
mrtvačkom sanduku, a pri tome, kao što sad doda­
jem, nije osetila nikakav bol i nikakvu žalost. Iz ana­
lize nam je poznato zašto nije. San je samo sakrio
njenu želju da ponovo vidi voljenog čoveka; afekat
je morao biti podešen prema želji a ne prema njenom
prikrivanju. Za žalost, dakle, uopšte nije bilo nikak­
vog povoda.
U nekim primerima snova afekat ostaje bar još
u dodiru sa onim sadržajem predstava koje je zame-
nio sadržaj koji mu prvobitno odgovara. U drugima
se rastvaranje kompleksa nastavlja. Afekat izgleda
sasvim oslobođen od predstave koja mu pripada i na­
lazi se smešten negde na drugom mestu u snu, gde
se uklapa u novi poredak elemenata sna. Situacija je
onda slična onoj situaciji koju smo našli u slučaju
akata suđenja u snu. Ako se u mislima sna nađe ta­
kav zaključak, onda i san zadržava takav zaključak;
ali se zaključak u snu može pomeriti na sasvim drugi
materijal. Ovo pomeranje se dosta često vrši po prin­
cipu suprotnosti.
Ovu poslednju mogućnost objasniću na sledećem
primeru sna, koji sam izložio najiscrpnijoj analizi.
III
Zamak na moru, kasnije on ne leži baš neposred­
no na moru, nego na jednom uzanom kanalu koji
vodi u more. Guverner je neki gospodin P. Ja stojim
8»
116 Tumačenje snova, II
8 njim, u jednom velikom salonu sa tri prozora, ispred
kojeg se dižu ispusti zidova kao zupčasti zidovi na
tvrđavama. Dodeljen sam posadi otprilike kao po­
morski oficir-dobrovoljac. Plašimo se upada neprija­
teljskih ratnih brodova pošto smo u ratnom stanju.
Gospodin P. ima nameru da ode; on mi daje uputstva
Ha treba da se desi u slučaju od kojeg strahujemo.
Njegova bolesna žena sa decom nalazi se u zamku iz­
loženom opasnosti. Ako počne bombardovanje, velika
sala treba da se isprazni. On teško diše i hoće da se
udalji; ja ga zadržavam i pitam na koji bih način mo­
gao da mu u slučaju potrebe dostavim vesti. Nato on
kaže još nešto, ali se onda smesta sruši mrtav na
zemlju. Ja sam ga, svakako, svojim pitanjima preko
mere zamorio. Posle njegove smrti, koja na mene ne
ostavlja nikakav dublji utisak, mislim o tome da li
će udovica ostati i dalje u zamku, da li da glavnoj
komandi javim o smrti i da li da, kao prvi naredni
u komandi, preuzmem upravu nad zamkom. Sad sto­
jim kraj prozora i posmatram brodove koji prolaze
pored mene; to su trgovački brodovi koji na tamnoj
vodi brzo promiču, neki sa više dimnjaka, drugi sa
nabućenim pokrivačem (koji je potpuno sličan sta­
ničnim zgradama u neispričanom prethodnom snu).
Zatim, pored mene stoji moj brat i obojica posmatra-
mo kanal kroz prozor. Pri prolazu jedne lađe upla­
šimo se i viknemo: Evo, dolazi ratni brod. Ali se ispo­
stavilo da se to samo vraćaju isti brodovi koje već
poznajemo. Sada nailazi jedna mala lađa, komično
odsečena, tako da se završava na sredini svoje širine;
na palubi se vide neobične stvari nalik na čaše ili
kutije. Kao iz jednih usta vičemo: To je lađa za do-
ručkovanje.
Brzo kretanje brodova, tamnoplava boja vode,
mrki dim dimnjaka — sve to zajedno daje vrlo na­
pet, tmuran utisak.
Lokaliteti u ovom snu prikupljeni su sa više pu­
tovanja na Jadranu (Miramare, Duino, Venecija,
Akvileja). Jedno kratko ali puno uživanja uskršnje
putovanje za Akvileju, sa mojim bratom, nekoliko
nedelja pre sna, bilo mi je još sveže u sećanju. I po
Afekti u snu 117
morski rat između Amerike i Spanije i brige vezane
za taj rat oko sudbine mojih rođaka što žive u Ame­
rici igraju takođe ulogu. Na dva mesta ovoga sna
javljaju se delovanja afekta. Na jednom mestu izo^
stao je jedan afekat koji je trebalo očekivati; izri­
čito se ističe da guvernerova smrt na mene nije uči­
nila nikakav utisak; na jednom drugom mestu, kađ
mislim da sam ugledao ratni brod, ja se uplašim i u
snu osećam sve senzacije straha. Smeštanje ovih afe-'
kata je u ovom dobro. građenom snu izvršeno taka
da je izbegnuta svaka upadljiva protivrečnost. Ne po­
stoji nikakav razlog zašto bi trebalo da se uplašim
povodom guvernerove smrti i svakako je u redu što
se kao komandant zamka uplašim kad spazim ratne'
brodove. A analiza sada pokazuje da je gospodin P.
samo zamenik moga sopstvenog ja (u snu sam ja nje­
gov zamenik). Ja sam guverner koji iznenada umire.
Misli sna rade o budućnosti mojih dragih posle moje
prevremene smrti. Nijedna druga neprijatna misao
ne nalazi se u mislima sna. Strah koji je u snu pri-
lemljen uz viđenje ratnog broda mora se odande
osloboditi i preneti ovamo. Obratno pokazuje analiza'
da je oblast misli sna, iz koje je uzet ratni brod, ispu­
njena najveselijim reminiscencijama. To je bilo go­
dinu dana ranije, u Veneciji. Jednog čarobno lepog*
dana stajali smo na prozorima naše sobe na Riva
Skjavone i posmatrali plavu lagunu, u kojoj je toga
dana bilo življe nego obično. Očekivan je svečan do­
ček engleskih brodova, a moja žena odjednom je
uzviknula, raspoložena kao dete: „Eto, dolazi engleski'
ratni brod!" Ja se u snu uplašim pri pomenu tih istih'
reci. Ponovo vidimo da govor u snu dolazi od go­
vora u životu. Da i elemenat „engleski" u ovom go­
voru nije bio izgubljen za rad sna, pokazaću uskoro.
Ovde dakle opštim između misli sna i sadržaja snđ
radosti i straha i treba samo da naznačim da sa ovom
promenom ja sam izražavam jedan deo latentnog sa­
držaja. Ali primer dokazuje da je radu sna od volje,
da povod za afekat oslobodi iz svojih veza u mislima'
sna i da ga po volji uključi na nekom drugom mestu
u sadržaju sna.
 Tumačenje snova, II
118
Koristim sad priliku koja mi se uzgred pruža: da
„brod doručka", čija pojava u snu tako besmisleno
završava jednu racionalnu uhvaćenu situaciju, izlo­
žim detaljnijoj analizi. Ako objekat sna posmatram
pažljivije, onda mi naknadno pada u oči da je on
bio crn i da je time što je bio odsečen na mestu gde
je najširi na ovom kraju postigao veliku sličnost sa
jednim predmetom koji nam je postao interesantan
u muzejima etrurskih gradova. To je bio pravougao-
ni poslužavnik od crne zemlje, sa dve drške, na kome
su stajali predmeti kao šolje za kafu ili čaj, prilično
sličan nekom od naših modernih servisa za sto za do-
ručkovanje. Raspitivajući se o tome, saznali smo da
je to toalet neke etrurske dame sa sudovima za šmin­
ku i puder; i tada smo u šali rekli da ne bi bilo loše
jedan takav predmet domaćice poneti sobom. Objekt
sna znači dakle — crni toaletni pribor, žalost, i di­
rektno aludira na neki smrtni slučaj. Sa drugim kra­
jem objekt sna podseća na „Nachen" 1 , od korena
vćxu<r, kao što mi javlja moj prijatelj — poznavalac
jezika, na koji se u čun u prastara vremena stavljao
leš i prepuštao moru da ga sahrani. Na to se nado-
vezuje zašto se u snu brodovi vraćaju.
„Mirno, na spašenom čamcu, vraća se starac u
luku." 2
To je povratak posle brodoloma, jer brod za do-
ručkovanje je kao predvojen po širini. Ali odakle ime
„brod doručka"? Ovde nam dolazi u pomoć „engle­
ski" koji nam je preostao kod ratnih brodova. Doru­
čak = breakjast, prekidač posta (nemački: Fasten-
brecher i lomiti (= brechen) spada takođe u brodo­
lom (= Schiffbruch), a Fasten (= post) priključuje se
crnoj toaleti.
Ali na ovom „brodu doručka" novo je samo ime
stvoreno snom. Predmet je postojao i podseća me na
1
Reč Nachen = čun, čamac, Trojci dovodi u vezu sa grč­
kim viku? = mrtvac, pokojnik. Etimologija je slobodna, jer ta
reč ima zajednički koren sa latinskim necol = ubijam, n o -
ceo = škodim; pernicies = propast! (Prim. prev.).
* Iz Silerovih „Henien".
Afekti u snu \\Q
jedan od najveselijih časova na poslednjem putova­
nju. Nemajući poverenja u hranu u Akvileji, mi smo
poneli hranu sa sobom iz Gorice; bocu izvrsnog istar­
skog vina kupili smo u Akvileji, i dok je mali po­
štanski parobrod polako plovio kanalom delle Mee u
osamljenu lagunu prema Gradu, mi, jedini putnici
na brodu, doručkovali smo na palubi u najvedrijem
raspoloženju, i taj nam je doručak prijao kao retko
kada ranije. To je, dakle bio, „brod doručka", i upra­
vo iza ove reminiscencije najveselijeg uživanja ži­
vota san krije najžalosnije misli na jednu nepozna­
tu i tajanstvenu budućnost.
Odvajanje afekata od masa predstava koje su
izazvale njihovo oslobođenje najupadljivije je od sve­
ga što im se dešava prilikom stvaranja sna; ali to
nije ni jedina niti najhitnija promena koju oni pre-
trpe na putu od misli sna do manifestnog sna. Ako
uporedimo afekte u mislima sna sa afektima u snu,
postaje nam odmah jasno jedno: gde se afekat na­
lazi u snu, tamo se nalazi i u mislima sna, ali ne i
obratno. San je uglavnom siromašniji afektima nego
psihički materijal iz čije je obrade ponikao. Ako sam
rekonstruisao misli sna, onda gubim iz vida najin­
tenzivnije psihičke impulse u njima koji teže za tim
da se osete i koji se po pravilu bore protiv drugih
koji su im u oštroj protivrečnosti. A kad, zatim, ba­
cim pogled natrag na san, onda često nalazim da je
bezbojan, bez emocionalnog tona nekog većeg inten­
ziteta. Rad sna nije sveo na nivo indiferentnog samo
sadržinu nego i emocionalni ton mojih misli. Mogao
bih reći da rad sna stvara suzbijanje afekata. Uzmi­
mo, na primer, san o botaničkoj monografiji. Njemu
u mišljenju odgovara strastven odbrambeni govor za
moju slobodu, da radim kao što radim, da svoj život
udesim tako kao što mi izgleda jedino pravilno. San
koji je iz toga proizašao zvuči ravnodušno: napisao
sam monografiju, ona leži preda mnom, opremljena
je tabelama u boji, svakom primerku dodate su su­
šene biljke. Podseća me na tišinu kao na bojištu; ne
oseća se više ništa od bešnjenja bitke.
120 Tumačenje snova, II
Ali može ispasti i drukčije: u sam san mogu da
uđu žive manifestacije afekata; ali, mi ćemo se naj-
pre zadržati na neospornoj činjenici da veliki broj
snova izgleda indiferentan, dok u misli sna nikad ne
možemo zaroniti ako nismo duboko potreseni.
Ovde ne možemo dati potpuno teorijsko razja­
šnjenje ovog suzbijanja afekta za vreme rada sna;
to bi pretpostavljalo najbrižljivije prodiranje u teo­
riju afekata i u mehanizam potiskivanja. Hteo bih
ovde da spomenem samo dve misli. Oslobođenje afe­
kata moram — iz drugih razloga — zamišljati kao
jedan centrifugalan, protiv unutrašnjosti tela uperen
proces, analogno procesima motoričnih i sekretornih
inervacija. Sad upravo, kao u stanju spavanja, oda­
šiljanje motornih impulsa prema spoljnom svetu iz­
gleda ukinuto, te bi i centrifugalno probuđivanje
afekata moglo biti otežano nesvesnim mišljenjem za
vreme spavanja. Impulsi afekata koji se pojavljuju
za vreme toka misli sna bili bi, sami po sebi, slabi
impulsi, pa zato ni oni koji dospevaju u san ne bi
bili jači. Prema ovom razmšljanju, „potiskivanje afe­
kata" uopšte ne bi bila nikakva posledica rada sna t
nego rezultat stanja spavanja. Možda je to tako, ali
to nipošto ne može biti sve. Mi moramo imati na
umu i to da se svaki relativno složeniji san otkriva
kao kompromis neke borbe između psihičkih snaga.
S jedne strane, misli koje stvaraju želje treba da se
bore protiv opozicije instancije koja vrši cenzuru;
s druge strane, često smo videli da je u nesvesnom
mišljenju bio čak svaki tok misli spregnut zajedno
sa svojom kontradiktornom suprotnošću. Pošto su svi
ovi tokovi misli sposobni za afekat, mi u glavnim
crtama nećemo pogrešiti ako suzbijanje afekata shva­
timo kao posledicu inhibicije koju suprotnosti vrše
između sebe, a cenzura protiv nastojanja suzbijenih
od nje. Inhibicija afekata bi, prema tome, bio drugi
uspeh cenzure sna, kao što je njen prvi uspeh bilo
izobličavanje sna.
Želim da dodam primer jednog sna, u kome se
indiferentni ton osećanja sadržaja sna može objasnili
Afekti u snu 12t
antitezom u mislima sna. Treba da ispričam sledeći
kratak san, koji će svaki čitalac primiti na znanje
sa gađenjem.
IV
Jedna uzvišica, na njoj nešto nalik na nužnik na
otvorenom mestu, jedna veoma dugačka klupa, na
čijem je kraju jedan veliki nužnički otvor. Čitava
zadnja ivica gusto ispunjena gomilicama izmeta svih
veličina i stepena svežine. Iza klupe jedan žbun. Ja
uriniram na klupu; dugačak mlaz mokraće opere sve
da bude čisto, komadi izmeta se lako odvajaju i pa­
daju u otvor. Na kraju — kao da je ostalo još nešto.
Zašto u toku ovoga sna nisam osetio nikakva
gađenje?
Zato što su, kao što će pokazati analiza, na ostva­
renju ovoga sna sarađivale najprijatnije i najviše za­
dovoljavajuće misli. U analizi mi odmah pada na p a ­
met Augejeva štala koju čisti Herkul. Taj Herkul
sam ja. Uzvišica i žbun pripadaju Auszeu gde sada
borave moja deca. Ja sam otkrio dečju etiologiju.
neuroza i tako svoju decu sačuvao od bolesti. Klupa
predstavlja (razume se, osim nužničke rupe) verno
podražavanje jednog komada nameštaja koji mi je
poklonila jedna odana pacijentkinja. Ona me podseća
na to kako me moji pacijenti poštuju. Cak i muzej
ljudskih ekskremenata može se na veoma zabavan
način protumačiti. Ma koliko se tamo toga gadio, u
snu je to reminiscencija na divnu zemlju Italiju, u
čijim malim gradovima nužnici, kao što je poznato,
nisu drukčije opremljeni. Mlaz mokraće koji sve lepo-
ispire, jeste aluzija na veličinu koja se ne može pri­
kriti. Tako Guliver gasi veliki požar kod Liliputana-
ca; on time, naravno, stiče negodovanje najmanje
kraljice. Ali i Gargantua, nadčovek u maestra Rablea
(Rabelais), sveti se svojim Parižanima tako što jaši
na Notr-Dam, a pravac mokrenja upravlja prema gra­
du. U Garnijeovim ilustracijama Rablea prelistavao*
sam baš sinoć pre odlaska na spavanje. I začudo, još
122 Tumačenje snova, 11
jedan dokaz da sam ja nadčovek. Platforma Bogoro-
dičine crkve bila je moje najomiljenije mesto borav­
ka u Parizu; svakog slobodnog poslepodneva ja bih se
provlačio na crkvenim tornjevima između čudovišta
i đavola-nakarada. Što je sav gad tako brzo nestao
pred mlazom mokraće, to je moto: Afflavit et dissi-
pati sunt1, koji ću jednom staviti na čelo jednog
odeljka o terapiji histerije.
A sad još o efikasnom povodu za san. Bilo je
vrelo letnje popodne; u večernjim časovima održao
sam predavanje o vezi histerije sa perverzijama i sve
što sam umeo da kažem nije mi se svidelo i izgle­
dalo mi je bez ikakve vrednosti. Bio sam umoran,
bez trunke zadovoljstva svojim radom, žudeo sam
da budem daleko od ovog rijenja po ljudskoj prljav-
štini, žudeo sam za svojom decom i zatim za lepota-
ma Italije. U tom raspoloženju pošao sam iz učio­
nice u jednu kafanu, da bih tamo na svežem vazdu-
hu nešto malo prezalogajio, jer sam bio izgubio ape­
tit. Ali sa mnom je pošao i jedan od mojih slušala-
ca; zamolio me je za dozvolu da sedne kraj mene dok
pijem kafu i jedem svoju kiflu, i počeo da mi laska:
koliko je kod mene naučio, i da sad sve gleda dru­
gim očima, da sam ja očistio Augijevu štalu zabluda
i predrasuda u učenju o neurozama, ukratko, da sam
ja veoma veliki čovek. Moje raspoloženje je loše od­
govaralo ovoj slavopojci; borio sam se sa odvratno-
šću, otišao sam ranije kući da bih ga se oslobodio, pre
spavanja nešto prelistavao u Rableu i čitao jednu
novelu Konrada Ferdinanda Majera (C. F. Meyer)
Stradanja jednoga dečaka.
Iz ovog materijala ponikao je san, a novela Ma-
jerova donela je, uz to, i sećanje na scene iz detinj-
stva (uporedi san o grofu Tunu, poslednju sliku).
Dnevno raspoloženje odvratnosti i gađenje probilo
se i u snu utoliko što je moglo dati gotovo celokupan
1 nost, i verovatno je da ovo preokretanje afekata naj­
Dunuo je i bili su rasterani. Natpis na medalji iskova­
noj u čast engleske pobede nad španskom armadom. (Prim.
prev.).
Afekti u sn« 123
materijal za sadržaj sna. Ali noću se pokrenulo to­
me suprotno raspoloženje sa snažnim i preteranim
isticanjem samoga sebe i ukinulo je ono moje prvo
neraspoloženje. Sadržaj sna morao je da se oblikuje
tako da je u istom materijalu dozvolio da dođu do
izraza i osećanje manje vrednosti i osećanje prece-
njivanja samoga sebe. Kompromis između njih stvo­
rio je dvosmisleni sadržaj sna, ali i on je zbog me­
đusobne inhibicije ovih suprotnosti imao indiferen­
tan osećajni ton.
Po teoriji ispunjenja želja, ovaj san ne bi bio
omogućen da se osećanju gađenja nije pridružio su­
protni, doduše potisnuti, ali sa uživanjem istaknuti
nagomilani niz misli. Jer neprijatno ne treba da bude
predstavljeno u snu; neprijatno iz naših dnevnih mi­
sli može da izbori ulaz u san samo onda ako svoje
prerušenje istovremeno pozajmi ispunjenju neke
želje.
Sa afektima misli sna, rad sna može preduzeti
još nešto drugo osim da im dozvoli prilaz ili da ih
potisne do nulte tačke. On može da ih preokrene u
njihovu suprotnost. Mi smo se već upoznali sa pra­
vilom tumačenja, da svaki elemenat sna može za tu­
mačenje predstavljati i svoju suprotnost, isto kao i
samog sebe. Nikad ne znamo unapred da li treba sta­
viti jedan ili drugi; o tome odlučuje tek kontekst.
Slutnja da stvari ovako stoje očigledno se nametnula
svesti naroda: pri tumačenju snova sanovnici vrlo
često postupaju po principu kontrasta. Takvo pretva­
ranje u suprotnosti omogućeno je tesnom asocijativ­
nom povezanošću, koja u našem mišljenju predstavu
jednog predmeta vezuje za predstavu njegove suprot­
nosti. Kao svako drugo pomeranje, ono služi cilje­
vima cenzure, ali je često i delo ispunjenja želje, jer
se ispunjenje želja ne sastoji ni od čega drugog nego
u zamenjivanju jedne neprijatne stvari njenom su-
protnošću. Isto tako, kao predstave stvari mogu se i
afekti u mislima sna pojaviti preokrenuti u suprot­
češće ostvaruje cenzura sna. Potiskivanjem afekata
kao i preokretanjem afekata služimo se i u društve-
124 Tumačenje snova, II
nom životu, koji nam je pokazala dobro poznata ana­
logija sa cenzurom sna, pre svega u svrhu izvrtanja.
Ako opštim usmeno sa osobom pred kojom moram
da budem obazriv, dok bih želeo da joj kažem nešto
neprijatno, onda je gotovo važnije da pred njom sa­
krijem iskazivanje svoga afekta, nego da ublažim iz­
raz svojih misli recima. Ako s njom razgovaram
neučtivim recima, ali ove pratim pogledom ili gestom
mržnje i prezira, onda afekat koji kod ove osobe po­
stižem nije mnogo drugačiji nego da sam joj svoj
prezir, bez ikakvih obzira, bacio u lice. Cenzura mi
dakle naređuje da pre svega savladam svoje afekte,
i ako sam majstor u pretvaranju, simuliraću suprot­
ni afekat, smešiću se onde gde bih želeo da se ljutim,
a pravicu se nežnim onde gde bih želeo da uništavam.
Nama je već poznat jedan izvanredan primer
takvog izvrtanja afekata u snu u službi cenzure sna.
U snu ,,o ujakovoj bradi" osećam veliku nežnost pre­
ma svome prijatelju R., za vreme, i baš stoga, što ga
moje misli sna grde kao slaboumnika. Iz ovog pri-
mera o izvrtanju afekata izveli smo prvo ukazivanje
na postojanje cenzure sna. Ni ovde nije potrebno
pretpostaviti da rad sna jedan takav suprotni afekat
stvara potpuno iznova; on ga obično nalazi već sprem­
nog u materijalu misli sna, i identifikuje ga samo
psihičkom snagom koja proizlazi iz motiva odbrane,
sve dok ona može predominirati za svrhe stvaranja
sna. O snu o ujaku, koji sam maločas upravo pome-
nuo, nežni protivafekat verovatno potiče iz infantil­
nog izvora (kao što na to ukazuje nastavak sna), jer
je odnos ujak — nećak, zbog naročite prirode mojih
najranijih doživljaja iz detinjstva (uporedi analizu
na str. 77), kod mene postao izvor svih prijateljsta­
va i svekolike mržnje.
Izvanredan primer jednog ovakvog izvrtanja
afekata daje san koji nam je ispričao Ferenczi:1 „Jed­
nog starijeg gospodina noću budi njegova žena, koja
se uplašila zbog toga što se on u snu tako glasno i
1
Internationale Zeitschrift fiir Psychoanalyse, IV 1916.
Afekti u snu 125
neobuzdano smejao. Čovek je kasnije pričao da je
imao ovaj san: „Ležao sam u svojoj postelji, ušao je
jedan poznati gospodin, ja sam hteo da upalim svet­
io, ali nisam mogao, pokušao sam još nekoliko puta
— uzalud. Posle toga ustane iz kreveta moja žena
da bi mi pomogla, ali ni ona nije ništa mogla da
uradi; ali pošto se pred gospodinom ženirala zbog
svoga negližea, napustila je pokušaj i ponovo legla
u krevet; sve to je bilo tako komično da sam se mo­
rao užasno smejati. Žena je rekla: Što se smeješ, što
se smeješ?, ali ja sam se i dalje smejao dok se ni­
sam probudio. — Kasnije preko dana bio je taj go­
spodin krajnje utučen, imao je glavobolju — od to­
likog smejanja koje me je potreslo, govorio je."
Analitički posmatran, ovaj san izgleda manje
veseo. „Poznati gospodin", koji ulazi, u latentnim
mislima sna jeste slika smrti kao „velikog nepozna­
tog", koju je prethodnog dana u duši stvorio. Stari
gospodin koji pati od arterioskleroze imao je, dan ra­
nije, razloga da pomisli na smrt. Neobuzdan smeh
zauzima mesto plača i jadikovanja pri pomisli da
mora umreti. A svetlost koju više ne može da upali
jeste svetlost života. Ova tužna misao mogla se ve­
zati za koitiranje koje je pre kratkog vremena na-
meravao, ali koje mu nije pošlo za rukom, pri čemu
mu ni njegova žena u negližeu nije ništa pomogla;
on primećuje da već ide nizbrdo. Rad sna je umeo
dn žalosnu ideju o impotenciji i umiranju pretvori u
komičnu scenu a jecanje u smeh."
Postoji jedna klasa snova koji polažu pravo na
to da budu obeleženi kao „licemerni" i koji teoriju o
ispunjenju želje stavljaju na tešku probu. Ja sam
obratio pažnju na njih kad je gospođa dr M. Hilfer-
ding stavila na diskusiju u „Bečkom psihoanalitič­
kom udruženju" Rozegerov (Rosegger) izveštaj o snu,
a koji je štampan u sledećim redovima:
Rozeger (u delu Waldheimat, II sveska) priča o
pripoveci „Otpušten" (Fremd gemacht) (str. 303):
„Imam, inače, zdrav san, ali sam izgubio spokojstvo
poneke noći; pored svoga skromnog bitisanja kao stu­
dent i literat vukao sam niz godina za sobom sen-
126 Tumačenje snova, 11
ku pravog života jednog krojača kao utvaru, ne mo­
ga vši da je se oslobodim."
„Nije istina da sam se preko dana, u mislima,
tako često i živo bavio svojom prošlošću, čovek koji
je iskočio iz kože jednog filistra, a želi da osvoji svet
i nebo, ima drugo, šta da radi. Ali raskalašni mladić
jedva da je mislio na svoje noćne snove; tek kasnije,
kad sam se bio navikao da o svemu razmišljam ili
kad se u meni ponovo pomalo pojavio filistar, palo
mi je u oči, kako sam ja — ako uopšte sanjam —
uvek bio krojački kalfa i da sam kao takav već to­
liko vremena besplatno radio u radionici kod svoga
majstora. Kad bih ovako sedeo pored njega i šio i
peglao, bio sam sasvim svestan da zapravo više ne
spadam tamo, da kao građanin treba da se bavim
drugim poslovima; ali sam uvek imao f eri je, bio sam
uvek na letovanju i tako sam, ispomažući ga, sedeo
kod svoga majstora. Cesto mi je bilo sasvim nela­
godno u srcu, i žalio sam što gubim vreme koje bih
umeo bolje i korisnije iskoristiti. Od majstora sam
morao da otrpim poneku prekornu reč kad nešto ne
bi ispalo sasvim tačno po meri; ali o nekoj plati na
kraju nedelje uopšte nikad nije bilo ni govora. Često,
kad bih sedeo u tamnoj radionici ovako povij enih
leđa, odlučio bih da mu otkažem rad, ali majstor to
uopšte nije ni uzimao k znanju, i idući put bih po­
novo sedeo kod njega i šio."
„Kako me je srećnim činilo buđenje posle tako
dosadnih časova! I tada bih odlučio, ako se ovaj na­
metljivi san ponovo jednom pojavi, da ga energično
odbacim od sebe i da viknem: To je samo opsena,
pa ja ležim u postelji i želim da s p a v a m . . . A idu­
će noći ponovo bih sedeo u krojačkoj radionici."
„Tako se to nastavljalo godinama u stravičnoj
pravilnosti. I tada se jednom dogodilo, kad smo mi,
majstor i ja, radili u Alpenhofera, kod onog seljaka
gde sam stupio kao šegrt, da se moj majstor pokazao
naročito nezadovoljan mojim radom. Hteo bih samo
da znam, gde su ti misli? — rekao je i pogledao me
malo ispod oka. Pomislih da bi najpametnije bilo da
se dignem, da majstoru kažem da sam kod njega sa-
Afekti u snu 127
mo iz prijateljstva, i da posle toga odem. Ali to ni­
sam uradio. Pretrpeo sam i to kad je majstor primio
još jednog šegrta i naredio mi da mu ustupim pro­
stor na klupi. Povukao sam se u ugao i nastavio da
šijem. Još istoga dana bio je primljen i jedan kalfa,
neki bigotan čovek, Čeh, koji je pre devetnaest go­
dina radio kod nas i onda na putu iz kafane pao u
potok. Kad je hteo da sedne, nije bilo mesta. Pogle­
dom sam pitao majstora, i on mi je rekao: „Pa ti ne­
maš nikakvog smisla za krojački posao, možeš ići, ti
si fremgemacht (otpušten)" — Moj strah, posle
toga, bio je tako snažan da sam se probudio."
„Jutarnja zora ulazila je kroz svetle prozore u
moj dragi dom. Oko mene su bili predmeti; u stil­
skom ormanu za knjige očekivali su me večiti Ho­
mer, džinovski Dante, neuporedivi Šekspir, slavni Ge-
te — svi veličanstveni, sami besmrtnici. Iz sobe da
mene dopirali su srebrni glasići dece koja su se bu-r
dila i ćaskala sa svojom majkom. Bilo mi je pri srcu
kao da sam ponovo našao ovaj idilično slatki, ovaj
spokojni, mili i pun poezije život, svetio ispunjen
duhom u kome sam tako često i tako duboko osećao
mirnu ljudsku sreću. Pa ipak, mučilo me je što svo­
ga majstora nisam preduhitrio otkazom, nego me je
on otpustio."
,,I kako mi je to neobično: od one noći kad me
je majstor „oslobodio", uživam mir, više ne sanjam
o onom vremenu daleke prošlosti kada sam radio
kao krojač, o vremenu koje je bilo tako vedro u
svojoj skromnosti i koje je ipak bacalo tako dugu
senku na kasnije godine moga života."
U ovom nizu snova pesnika koji je u svojim mla­
dim godinama bio krojački kalfa teško je prepoznati
dominaciju ispunjenja želje. Sve što je prijatno leži
u životu preko dana, dok izgleda da san neprestano
vuče sobom avetinjsku senku jedne neprijatne egzi­
stencije, naposletku savladane. Neki moji snovi slič­
ne vrste doveli su me u mogućnost da pružim neko­
liko objašnjenja o takvim snovima. Kao mlad lekar,
dugo sam radio u hemijskom institutu a da pri tom
u veštinama koje su se tamo tražile nisam mogao-
128 Tumačenje snova, II
nešto postići, i zato u budnom stanju nikada rado
nisam mislio na ovaj jalovi i zapravo sramni period
moga učenja. Naprotiv, kod mene se to pretvorilo u
.san koji se uvek vraća: da radim u laboratoriji, da
vršim analize, doživljavam razne stvari itd.; ovi sno­
vi su nelagodni isto kao i snovi o ispitima i nikad
veoma razgovetni. Prilikom tumačenja jednog od
ovih snova, ja sam najzad bio upozoren na reč ana­
liza, koja mi je dala ključ za razumevanje. Ta ja sam
-od toga vremena postao „analitičar", vršim analize
koje su veoma hvaljene, doduše psihoanalize. Sad
•sam razumeo: ako sam na ovu vrstu analiza u dnev­
nom životu postao gord, kad bih želeo da se sam
pred sobom pohvalim dokle sam stigao, onda mi
•san noću iznosi one neuspele analize kojima baš
nisam imao razloga da se ponosim; to su snovi
kazne jednog parvenija, kao i snovi jednog kro­
jačkog kalfe koji je postao slavan pesnik. A kako je
to mogućno da se san u konfliktu između gordosti
parvenija i samokritike stavlja u službu skorojevića
i da za sadržaj uzima jednu razumnu opremu umesto
jednog nedozvoljenog ispunjenja želje? Već sam spo­
menuo da odgovor na ovo pitanje stvara teškoće. Mi
možemo zaključiti da je osnovu sna najpre stvarala
jedna neumerena fantazija častoljublja; a mesto nje
je u sadržaj sna dospelo njeno priguši van je i posti­
di van je. Možemo podsetiti na to da u duševnom ži­
votu postoje mazohističke tendencije kojima se ovak­
vo izvrtanje može pripisati. Ne bih mogao imati ni-
:šta protiv toga kad bismo ovu vrstu snova odvojili
kao snove kazne od snova ispunjenja želje. U tome
ne bih video nikakvo ograničenje za tezu o snu koju
.sam dosad zastupao; to bi bila samo jedna jezička
predusretljivost, da se shvate teškoće onih kojima iz­
gleda neobično da se suprotnosti poklapaju. Ali de­
taljnije ispitivanje pojedinih od ovih snova dozvolja­
va da saznamo još i nešto drugo. U nejasnom delu
pozadine jednog od mojih laboratorijskih snova imao
sam upravo one godine života koje su me stavile, i
po uspesima, u najmračniju i najsiromašniju godinu
moje lekarske karijere; ja još nisam imao namešte-
Afekti u snu 129
nje i nisam znao kako da se održim u životu, ali pri
tom se odjednom dogodilo da sam mogao birati iz­
među više žena kojima je trebalo da se oženim! Bio
sam, dakle, opet mlad i, pre svega, ona je bila po­
novo mlada — žena koja je sve te teške godine de-
lila sa mnom. Tako se dakle kao nesvesni izazivač
sna ispoljila jedna od želja čoveka, koji je postajao
sve stariji i koja ga je neprekidno nagrizala. Borba
između uobraženosti i samokritike, koja je besnela u
drugim psihičkim slojevima, odredila je, doduše, sa­
držaj sna, ali mladalačka želja, koja je imala dublji
koren, učinila ju je mogućnom samo kao san. Često
i u budnom stanju jedan drugome kažemo: Danas je
vrlo dobro, a bilo je nekad teško vreme; pa ipak je
tada bilo lepo; ta bio si još tako mlad. 1
Jedna druga grupa snova, koje sam i kod samo­
ga sebe često nalazio i prepoznavao kao licemerne,
ima za sadržaj pomirenje sa osobama prema kojima
su se prijateljski odnosi već odavno ugasili. Analiza
onda redovno otkriva jedan povod, koji bi me mogao
pozvati da poslednji ostatak obzira prema ovim biv­
šim prijateljima ostavim po strani, i da sa njima po­
stupam kao sa strancima ili kao sa neprijateljima.
Ali san nalazi zadovoljstvo u tome da naslika suprot­
nu relaciju.
Pri prosuđivanju snova koje nam priča neki pe­
snik, razumno je pretpostaviti da je on isključio iz
saopštenja one pojedinosti sadržaja sna koje je osetio
kao da smetaju i da nisu bitne. Njegovi snovi nam
onda nameću probleme koji bi se brzo mogli resiti,
da je reprodukcija sadržaja sna bila egzaktna.
O. Rank mi skreće pažnju još i na to da su u
Grimovoj bajci o hrabrom krojaču ili „Sieben auf
einen Streich" pripoveda jedan sasvim sličan san ne­
kog skorojevića. Krojač, koji je postao junak i kra­
ljev zet, sanja jedne noći pored princeze, svoje žene,
1
Otkako je psihoanaliza rastavila lice u ja i nad-ja
(Massenpsychologia und Ich-Analyse, 1921, Sabrana dela, sv.
XIII) nije teško u ovim snovima o kaznama prepoznati ispu­
njenje želja nad-ega.
9 Frojđ, Odabrana dela, VH
130 Tumačenje snova, II
o svom zanatu; a ova, postavši nepoverljiva, poruči
da iduće noći dođu naoružani ljudi da bi slušali što
on u snu govori i da se uvere u ličnost snevača. Ali
krojač je bio opomenut na to i sad ume da koriguje
svoj san.
Komplikacioni proces ukidanja, smanjivanja i
izvrtanja, kroz koja naposletku iz afekata misli sna
postaju afekti sna, može se dobro sagledati na osno­
vu odgovarajućih sinteza potpuno analiziranih sno­
va. Ovde želim raspraviti još o nekolikim primerima
izazivanja afekata u snu, koji neke od pretresanih
slučajeva pokazuju kao realizovane.
V mom primeru sna, ali jedan primer iz druge sfere
O neobičnom zadatku koji mi je postavio stari
Brike — da, naime, prepariram svoju sopstvenu kar-
licu — osećam u samom snu odsustvo groze koja mu
pripada. Ovo je ispunjenje želje u više nego jed­
nom smislu. Preparacija znači samoanalizu koju vr­
šim, tako reći, sa objavljivanjem ove knjige o sno­
vima, koja mi je u stvarnosti bila tako neprijatna
da sam štampanje već pripremljenog rukopisa od­
ložio za više nego godinu dana. Sad se pojavljuje
želja da pređem preko ovog osećanja koje uzdržava,
i zato u snu ne osećam nikakvu grozu (Grauen).
1 noj neprilici; onda mogu slobodno da se radujem što
Zeleo bih da „Grauen" i u drugom smislu ne
postoji; ja sam već dobro osedeo, i ova seda boja
(Grau) moje kose opominje me isto tako da duže ne
odlažem. Nama je poznato da na kraju sna misao
prodire do predstavljanja, da bih morao da ostavim
deci da na teškom putovanju dođu do cilja.
U ona dva sna koji izraz zadovoljstva stavljaju u
trenutke neposredno posle buđenja, ovo zadovoljstvo
je jednom motivisano očekivanjem da ću sad saznati
šta znači ,,o tome sam već sanjao", i odnosi se za-
1 hovoj krivici, nego krivici uvećanoj za neraspolože­
„Grau" = sed; Grauen = 1. groza, zgražanje, i 2. se-
đenje (kose) (Prim. prev.).
Afekti u snu 131
pravo na rođenje prvog deteta, a drugi put ubeđe-
njem da će se sad dogoditi ono „što se nekim pred­
znakom nagoveštavalo"; a to je isto ono zadovoljstvo
kojim sam u svoje vreme pozdravio rođenje svog dru­
gog sina. Tu su u snu ostali afekti koji dominiraju
u njegovim mislima, ali stvari ni u jednom snu ne
teku tako jednostavno. Ako se malo udubimo u obe
analize, saznaćemo da zadovoljstvo koje ne podleže
cenzuri dobij a pristup iz jednog izvora. Taj drugi
izvor ima razloga da se plaši cenzure, i njegov afekat
sigurno bi izazvao protivrečnost da se nije pokrio
sličnim, legitimnim afektom zadovoljenja iz dozvo­
ljenog izvora i tako reći se uvukao pod njegovom
zaštitom. Ja to, na žalost, ne mogu dokazati na sa­
učiniće moje mišljenje razumljivim. Pretpostavimo
sledeći slučaj: U krugu mojih poznanika nalazi se
osoba koju ja mrzim tako da se u meni budi živ im­
puls da se radujem ako joj se dogodi neka neprijat­
nost. Ali moralna strana moga bića ne popušta pred
ovim impulsom, ne usuđujem se da bih izrazio želju
da joj se dogodi neka nesreća, i, pošto joj se dogo­
dilo nešto bez njene krivice, ja suzbijam svoje za­
dovoljstvo i samoga sebe primoravam na manifesta­
cije i misli žaljenja. Svako mora da se već nalazio
u takvoj situaciji. A sad neka se desi da se omrznuta
osoba svojom sopstvenom krivicom nađe u zasluže­
ju je zadesila zaslužena kazna, i u tome nalazim da
se slažem sa mnogim drugim ljudima koji su nepri-
strasni. Ali mogu zapaziti da je moje zadovoljstvo
ispalo intenzivnije nego kod drugih; ono je dobilo
pristup iz izvora moje mržnje, koja je dotle unutraš­
njom cenzurom bila sprečavana da izazove efekat,
ali sada, u izmenjenim okolnostima, više nije u tome
sprečavana. Ovaj slučaj se događa uopšte u društvu,
gde god antipatične osobe ili pripadnici jedne nera­
do viđene manjine uzimaju neku krivicu na sebe.
Njihovo kažnjavanje onda obično ne odgovara nji­
nje prema njima koje je dosad bilo bez posledica.
9»
 Tumačenje snova, II
132
Nema sumnje da oni koji kažnjavaju pri tom čine
nepravdu; ali oni su sprečeni da bi to zapazili, za­
dovoljstvom koje im pričinjava ukidanje jednog dugo
uzdržavanog savlađivanja u njihovoj unutrašnjosti.
U ovakvim slučajevima afekat je, doduše, opravdan
svojim kvalitetom, ali ne i kvantitetom; i samokri­
tika, zadovoljena u jednoj tački, suviše lako zanema­
ruje ispitivanje druge. Kad su vrata jednom otvo­
rena, lako se kroz njih probija više ljudi nego što je
u početku nameravano da se puste unutra.
Upadljiva crta u neurotičkom karakteru — či­
njenica da jedan razlog podoban da izazove afekat
može da u njemu stvori afekat koji je kvalitativno
opravdan, ali kvantitativno preteran, treba da se ob­
jasni na ovaj isti način, ukoliko ona uopšte dopušta
neko psihološko objašnjenje. Ali višak dolazi iz iz­
vora afekta koji je prethodno ostao nesvestan i su­
zbijen. Ovim realnim povodom i traženi put od iza­
zivanja njihovog sopstvenog afekta otvoren je dru­
gim izvorom afekta, koji je besprekoran i legitiman.
I tako nam je skrenuta pažnja na to da između sa­
vladane duševne instance i one koja treba da bude
savladana ne smemo isključivo posmatrati relaciju
kao da je ona izuzetno naizmenične inhibicije. Isto
toliku pažnju zaslužuju i slučajevi u kojima obe in­
stance, sarađivanjem i međusobnom intenzifikaci­
jom, stvaraju patološki efekat. Da upotrebimo sad
ove napomene o psihičkim mehanizmima za razume-
vanje izražavanja afekta u snovima. Zadovoljenje
koje se ispoljava u snu i koje se, razume se, ubrzo
može naći na svom mestu u mislima sna, ovim po­
datkom nije uvek u potpunosti objašnjeno. Po pra­
vilu će se za njega morati potražiti u mislima sna
jedan drugi izvor, na kome leži pritisak cenzure, i
koji pod ovim pritiskom ne bi dao zadovoljenje nego
suprotan afekat, ali zbog prisustva prvog izvora
afekta omogućeno je da drugi izvor svoj afekat za­
dovoljenja izvuče iz potiskivanja i da ga kao poja­
čanje pridruži zadovoljenju iz prvog izvora. Tako
afekti u snu izgledaju kao sastavljeni od više doda­
taka i kao hiperdeterminisani s obzirom na materijal
Afekti u snu 133
misli sna; izvori afekata koji mogu dati isti ajekat
udružuju se pri radu sna da bi ga stvorili.1
Malo uvida u ove komplikovane odnose dobiće-
mo ako analiziramo onaj lep san (u čijem je središtu
„Non vixit" (uporedi str. 74). U ovom snu manife-
Ntucije afekata raznih kvaliteta zbijene su na dva me-
sta manifestne sadržine. Neprijateljski i neprijatni
osećaji (u snu samom stoje reci „savladan neobičnim
emocijama"), nagomilani su tamo gde suparničkog
prijatelja uništavam sa ove dve reci. Na kraju sna
neobično sam radostan i odobravam mogućnost koja
mi je u snu izgledala apsurdna, da naime postoje
revenanti, koji se mogu ukloniti prostom željom.
Ja još nisam ispričao povod za ovaj san. On je
od bitne važnosti i vodi duboko u razumevanje sna.
Od svoga prijatelja iz Berlina (kojeg sam obeležio
sa Fl.) dobio sam izveštaj da će se podvrći operaciji
i da će mi dalje podatke o tome, kako je s njim, dati
njegovi rođaci koji žive u Beču. Prve vesti koje sam
posle operacije primio nisu bile prijatne i zabrinja­
vale su me. Najradije bih sam otputovao do njega,
ali sam baš u to vreme imao neke teške bolove koji
su mi svaki pokret pretvarali u mučenje. I sad, iz
misli sna saznajem da sam se plašio za život dragog
prijatelja. Njegova jedina sestra, koju nikada nisam
poznavao, umrla je, kao što sam znao, u mladim godi­
nama posle sasvim kratkog bolovanja. (U snu: Fl.
pripoveda o svojoj sestri i kaže: „Za tri četvrti sata
ona bese mrtva"). Mora biti da sam sebi uobrazio da
ni njegova priroda nije mnogo otpornija od prirode
njegove sestre i zamislio da posle mnogo gorih vesti
naposletku putujem — i da dolazim suviše kasno,
zbog čega bih mogao sebe večito da prekorevam. 8
Ovaj prigovor zbog zakašnjenja postao je centar sna,
1
Na sličan način objasnio sam i veoma snažno đelova-
nje zadovoljstva
8
tendencioznih viceva.
To je ta fantazija iz nesvesnih misli sna što zapoved-
nički traži „non vivit" umesto „non vixit". „Suviše kasno si
stigao, on više ne živi." Na str. 76 pokazano je da i manifest­
na situacija sna cilja na „non vivit".
134 Tumačenje snova, II
ali je prikazan u jednoj sceni u kojoj mi poštovani
učitelj iz mojih studentskih godina Brike ovo preba­
civanje izražava jednim strašnim pogledom svojih
plavih očiju. Ubrzo će se pokazati šta je izazvalo ovo
skretanje scene: a scenu ni san nije u stanju da
reprodukuje onako kako sam je ja doživeo. On, do­
duše, onom drugom ostavlja plave oči, ali uništava-
juću ulogu dodeljuje meni, dakle preokret koji je oči­
gledno delo ispunjenja želje. Briga za prijateljev ži­
vot, prebacivanje što ne dolazim k njemu, moja po-
sramljenost (on je neupadljivo došao k meni u Beč),
moja potreba da se smatram opravdanim svojom bo­
lešću: sve to sastavlja oluju emocija koja se u snu
jasno oseća i koja besni u onom carstvu misli sna.
Ali u povodu za san bilo je još nešto drugo što
je na mene delovalo u sasvim suprotnom pravcu. Za­
jedno s nepovoljnim vestima iz prvih dana operacije
dobio sam i opomenu da o celoj toj stvari ni s kim
ne razgovaram; ta me je opomena uvredila jer je kao
pretpostavku sadržavala izlišno nepoverenje u moju
diskreciju. Znao sam, doduše, da ovo naređenje ne
potiče od moga prijatelja, nego od nespretnosti ili
preterane bojažljivosti posrednika koji mi je vest bio
doneo, ali me je ovo prikriveno prebacivanje veoma
neprijatno pogodilo baš zato što — nije bilo sasvim
neopravdano. Drugi prigovori, u kojima „uvek ne­
čeg ima", kao što je svima nama poznato, jedini su
koji nas uzbuđuju. Doduše, to se u stvari ne odnosi
na ovog prijatelja, nego na jedan mnogo raniji pe­
riod moga života. Onda sam se dvojici prijatelja, koji
su i mene tako oslovljavali, što mi je služilo na čast,
nešto izbrbljao, sasvim nepotrebno, što je jedan bio
rekao o drugome. Ni prebacivanja nisam zaboravio
koja sam tada morao da slušam. Jedan od dvojice
prijatelja među kojima sam onda stvorio nemir bio
je profesor Flajšl (Fleischl), drugog mogu da nazo­
vem imenom Jozef, a to ime je imao i moj prijatelj
i protivnik u snu.
O prigovoru da ništa ne mogu zadržati za sebe
svedoče u snu elementi neupadljiv, i Fl.-ovo pitanje
koliko sam o njegovim stvarima ispričao P.-u. Ali
Afekti u snu 135
intervencija ovoga sećanja (o mojoj ranijoj indiskre­
ciji i njenim posledicama) prebacila je prigovor, što
isu više kasno dolazim, iz sadašnjosti u ono vreme kad
sam živeo u Brikeovoj laboratoriji; i time što drugu
osobu u sceni uništenja u snu zamenjujem jednim
Jozejom, ja sam uradio da ova scena ne prikazuje
samo prigovor što dolazim odveć kasno, nego i onaj
drugi prigovor koji je jače potisnut, da ne mogu sa­
čuvati nikakvu tajnu. Ovde jasno padaju u oči rad
sna na sažimanju i na pomeranju, kao i razlozi za
njih.
Moja sadašnja beznačajna ljutnja na opomenu da
ništa ne odam dobij a pojačanje iz izvora u dubini
moje duše i tako je narasla i postala reka neprijatelj­
skih osećanja prema ličnostima koje sam, u stvari,
toliko voleo. Izvor koji je dao pojačanje teče u mom
dečjem dobu. Već sam ispričao da se moja topla pri­
jateljstva kao i neprijateljstva sa vršnjacima svode
na druženje u detinjstvu sa jednim mojim nećakom,
godinu dana starijim od mene, pri čemu je on bio
nadmoćniji; ja sam rano naučio kako da se odbra-
nim, mi smo živeli nerazdvojni jedan od drugoga,
voleli smo se, a međutim, smo se, prema pričanju sta­
rijih ljudi, i tukli i jedan drugoga optuživali. Svi
moji prijatelji su u izvesnom smislu inkarnacije ovog
prvog lika koji „friih sich einst dem triiben Blick
1
gezeigt" — to su bili revenanti. Moj nećak se vra­
tio kada smo bili u mladićkim godinama i tada smo
zajedno igrali uloge Cezara i Bruta. Jedan intiman
prijatelj i jedan omrznuti neprijatelj sačinjavali su
stalno moj emocionalni život; umeo sam da uvek iz­
nova stvorim obojicu i često se događalo da je ideal
detinjstva išao dotle da su i prijatelj i neprijatelj
postali jedna te ista osoba, razume se, više ne u isto
vreme ili u više puta ponovljenoj promeni, kao što
je to mogao biti slučaj u prvim godinama moga de­
tinjstva.
1
Koji su se jednom rano ukazali mom mutnom pogledu.
Ovo je citat iz Geteovog Fausta, uvod (Prim. prev.).
136 Tumačenje snova, U
Na koji način kod ovakvih stanja stvari može
jedan recentni povod za stvaranje afekta posegnuti
natrag u infantilno stanje, da bi tamo bio zamenjen
za delovanje afekta, to na ovom mestu ne bih pre­
tresao. To spada u psihologiju nesvesnog mišljenja i
našlo bi svoje objašnjenje u psihološkom objašnje­
nju neuroza. Pretpostavimo za naše svrhe tumačenja
snova da se pojavilo jedno sećanje iz detinjstva, ili
da je takvo sećanje stvoreno fantastično, sa otprilike
ovom sadržinom: Oba deteta se posvađaju zbog jed­
nog predmeta — kod predmeta, ostavićemo na stra­
nu, mada sećanje ili varka sećanja misle na jedan
sasvim određeni predmet; — svaki od njih tvrdi da
je ranije došao, da njemu dakle pripada pravo prven­
stva; dolazi do tuče; sila dolazi pre pravde; prema
nagoveštajima sna ja bih mogao znati da nisam u
pravu (primećujući grešku sam); ali u ovom slučaju
ostajem jači, i vladam borbom, pobeđeni trči ocu,
odnosno dedi, optužuje me, a ja se branim recima
koje su mi poznate iz očevog pričanja: Ja sam ga lu­
pio jer je on mene lupio. Ovo sećanje ili verovatnije
fantazija, koja mi se nameće za vreme analizovanja
sna — ne znam kako, bez ikakvog daljeg jemstva, —
sačinjavala je neku sredinu u mislima sna, koja je
emocije što su delovale u mislima sna prikupljala
onako kao što bunar prikuplja vodu koja u nj utiče.
Odavde dalje misli sna teku ovim putevima: Sasvim
si zaslužio to da si mi morao ustupiti mesto; zašto
si hteo da me oteraš sa mesta? Nisi mi potreban, ja
ću već naći nekog drugog s kim ću igrati itd. Zatim
se otvaraju putevi kojima se ove misli ponovo uli-
vaju u predstavljanje u snu. Jedno takvo „Ote-toi
1
que je m'y mette" mora da sam u svoje vreme pre­
bacio svom pokojnom prijatelju Jozefu. On je mo­
jim stopama ušao kao aspirant u Brikeov laborato­
rij um, ali tamo mu je napredovanje dugo trajalo. Ni­
jedan od oba asistenta nije se pomerao s mesta, a
mladost je postala nestrpljiva. Moj prijatelj koji je
1
Skloni se da ja tu stanem.
Afekti u snu 137.
znao da mu je vreme života ograničeno, i koga nije
vezivala nikakva intimna veza za njegovog prethod­
nika, s vremena na vreme bi glasno izražavao to
svoje negodovanje. A pošto je ovaj prethodnik bio
težak bolesnik, to je želja da bude udaljen mogla
imati još i ružnije značenje nego da jednostavno
bude udaljen. Razume se da je i u meni neko­
liko godina ranije bila još mnogo življa ista že­
lja da zauzmem jedno mesto koje je ostalo upra-
žnjeno; gde god na svetu postoji rang-lista i unapre­
đivanje, onde je široko otvoren put željama koje va­
lja potiskivati. Sekspirov Princ Hal, čak ni kraj po­
stelje svoga bolesnog oca, nije mogao da se odupre
iskušenju da jednom proba kako mu stoji kruna. Ali
san, kao što je shvatljivo, ovu bezobzirnu želju ne
kažnjava na meni nego na njemu. 1
„Zato što je bio vlastoljubiv, ja sam ga ubio."
Pošto nije mogao sačekati da mu onaj drugi ustupi
mesto, zato je on sam bio uklonjen. O ovome razmi­
šljam neposredno pošto sam na univerzitetu prisu­
stvovao otkrivanju spomenika onom drugom. Jedan
deo moga zadovoljenja koje sam osetio u snu tumači
se dakle ovako: Pravedna kazna, trebalo je da ti se
tako dogodi.
Na sahrani ovoga prijatelja neki mladi čovek na­
činio je primedbu koja je izgledala nezgodna: da je
govornik tako govorio kao da svet odsad bez jednog
ovakvog čoveka više neće moći da postoji. U njemu
se pokrenuo otpor jednog časnog čoveka čiji bol ljudi
ometaju svojim preterivanjem. Ali za ovaj govor ve­
zuju se druge misli sna: niko zaista nije nenadoknad-
ljiv; koliko ljudi sam već otpratio do groba; a ja još
uvek živim, sve sam ih nadživeo, ja sam zadržao
mesto. Jedna takva misao u trenutku kad se plašim
da svoga prijatelja više neću zateći među živima ako
otputujem kod njega dozvoljava sad dalji razvoj: da
1
Moralo je pasti u oči da ime Jozef igra tako veliku
ulogu u mojim snovima (vidi san o ujaku). Iza lica koja se
tako zovu, može se naročito lako sakriti moje Ja u snu, jer
Jozef se zvao i „tumač snova" koji nam je poznat iz Biblije.
138 Tumačenje snova, II
se radujem što ću opet nekoga nadžive ti, što nisam
umro ja, nego on, što još uvek ostajem na bojištu
kao pobednik, kao onda u sceni o kojoj sam fantazi­
rao u svom detinjstvu. Ovo zadovoljenje o tome da
sam ostao pobednik, koje dolazi iz infantilnosti, po­
kriva glavni udeo afekta koji je primenjen u san. Ja
se radujem tome što sam nadživeo, i to izražavam
naivnim egoizmom anegdote između dva supružnika:
„Kad jedno od nas dvoje umre, preseliću se u Pariz."
Za moje očekivanje, samo po sebi je razumljivo da
nisam ja taj što će umreti.
Ne može se poreći da tumačenje i saopštavanje
svojih snova zahteva teško samosavlađivanje. Mora­
mo se otkriti kao jedini nevaljalci među svima ple­
menitim ljudima sa kojima delimo život. Za mene je
dakle sasvim shvatljivo da revenanti postoje samo
dotle dok ih trpimo, i da oni mogu biti odstranjeni
željom. To je, dakle, ono zbog čega je moj prijatelj
Jozef bio kažnjen. A revenanti su inkarnacije moga
prijatelja iz detinjstva, koje se redaju jedna za dru­
gom; ja sam dakle zadovoljen i zbog toga što sam
ovo lice uvek zamenjivao, a zamena će se naći i za
onoga koga se baš sada spremam da izgubim: niko
nije nenadoknadljiv.
A gde je ostala cenzura sna? Zašto ona nije naj­
energičnije prigovorila ovom toku misli najgrublje
samoživosti, i zašto nije zadovoljstvo, vezano za nj,
pretvorila u osećaj snažnog nezadovoljstva? Mislim
da je objašnjenje za ovo u tome: što su ostali bespre-
korni tokovi misli u vezi sa istim osobama istovre­
meno došli do zadovoljenja i što svojim afektom po­
krivaju afekat iz zabranjenog infantilnog izvora. U
jednom drugom sklopu misli ja sam prilikom onog
svečanog otkrivanja spomenika ovako razmišljao: To­
liko dragih prijatelja sam izgubio, jedne smrću a
druge prekidom prijateljstva; pa ipak je lepo što
sam našao zamenu za njih, što sam stekao jednoga
koji za mene više znači nego što su mogli drugi, i
kojeg ću sada u godinama u kojim se nova prija­
teljstva više lako ne sklapaju lako zadržati za večita
vremena. Zadovoljstvo što sam našao ovu zamenu
Afekti u snu 139
za izgubljene prijatelje mogu primiti nesmetano u
san, ali iza nje se krišom uvlači i neprijateljsko za­
dovoljstvo iz infantilnog izvora. Infantilna nežnost,
svakako, pomaže sadašnju opravdanu nežnost; ali i
infantilna mržnja je prokrčila sebi put u predstav­
ljanje.
Ali u snu je, osim toga sadržan jasan mig na
drugi tok misli koji može da se završi u zadovolje­
nju. Moj prijatelj je nedavno pre toga, posle dugog
očekivanja, dobio ćerčicu. Znam koliko je žalio svoju
rano umrlu sestru i pisao sam mu da će na ovo dete
preneti ljubav koju je osećao prema sestri; i da će
ova devoj čiča naposletku učiniti da zaboravi taj ne­
nadoknadivi gubitak.
I tako se i ovaj niz misli ponovo povezuje za
posredničku misao u latentnoj sadržini sna, od koje
polaze puteve na sve strane u suprotnim pravcima:
Niko nije nenadoknadljiv. Pregledaj, sve sami reve­
nanti — svi oni koje smo izgubili vraćaju se ponovo.
I tako se asocijativne veze između kontradiktornih
komponenata misli sna više stežu zbog slučajne okol­
nosti što ćerčica moga prijatelja nosi isto ime kao i
moja sopstvena drugarica s kojom sam se igrao, se­
stra moga najstarijeg prijatelja i protivnika, koja je
bila istih godina sa mnom. Sa zadovoljstvom sam čuo
za ime Pavlina, i da bih aludirao na ovu okolnost,
ja sam u snu jednog Jozef a zamenio drugim Joze-
fom, i našao sam da je nemogućno da potisnem isti
početak imena Flajšl i Fl. Odavde nit mojih misli
vodi dalje do davanja imena moje sopstvene dece.
Nastojao sam da se njihova imena ne biraju prema
modi vremena, nego da budu određena sećanjem na
drage osobe. Njihova imena decu načiniše revenan-
tima. I najzad, zar imati decu za sve nas ne znači je­
dini pristup u besmrtnost!
O afektima sna dodaću ovde samo još nekoliko
napomena sa jednog drugog gledišta. U spavačevoj
duši može biti sadržana tendencija prema afektu —
što mi zovemo raspoloženjem — kao dominirajući
elemenat, i može imati zatim determinativni uticaj
na san. Ovo raspoloženje može voditi poreklo iz do-
140 Tumačenje snova, II
življaj a i tokova misli preko dana, može imati somat-
ske izvore; u oba slučaja biće praćeno tokovima misli
koji mu odgovaraju. Za stvaranje sna ostaje sasvim
svejedno što ova sadržina predstava misli sna jedan
put primarno ušlo vi java sklonost afekta, a drugi
put, sekundarno, emocionalno, što treba objasniti na
somatskoj osnovi. U svakom slučaju stvaranje sna
zavisi od uslova da može predstavljati samo nešto
što je ispunjenje želja, i da samo od želja može po­
zajmiti svoju psihičku pokretačku snagu. Stvarno
postojeće raspoloženje pretrpeće isti postupak kao i
senzacija koja se stvarno pojavljuje za vreme spa­
vanja, koja biva ili zanemarena ili joj se daje novo
tumačenje u smislu nekog ispunjenja želje. Teška
raspoloženja za vreme spavanja postaju pokretači
snova tako što izazivaju energične želje koje san tre­
ba da ispuni. Materijal za koji su ta raspoloženja
vezana biva sve dotle prerađivan dok se može upo-
trebiti za izražavanje ispunjenja želje. Ukoliko je
elemenat teškog raspoloženja intenzivniji i domi-
nantniji u mislima sna, utoliko će sigurnije najjače
potisnuti impulsi želja iskoristiti priliku da budu
predstavljeni. Jer, budući da je već prisutno nezado­
voljstvo koje bi oni inače svakako morali proizvesti,
oni teže da deo svoga zadatka — da probiju put do
predstavljanja — nalaze već izvršenim. I raspravlja­
jući o ovome, mi smo se ponovo dotakli problema sno­
va straha, a ovi, kao što ćemo videti, predstavljaju
marginalni slučaj u funkciji snevanja.
J ili neprijatno osećanje koje se posle sna javlja. To
SEKUNDARNA OBRADA
A sada da pređemo na četvrti faktor koji sude-
luje u stvaranju sna.
Ako istraživanje o sadržaju sna nastavimo onako
kao što smo to ranije radili, ispitujući upadljiva zbi-
Sekundarna obrada 141
vanja u sadržaju sna s obzirom na njihovo poreklo
iz misli sna, naići ćemo i na elemente za čije je ob­
jašnjenje potrebno postaviti jednu sasvim novu pret­
postavku. Podsećam na one snove u kojima se u snu
čudimo, ljutimo, bunimo, i to protiv jednog dela same
sadržine sna.
Kao što sam pokazao na pogodnim primerima,
ove pojave kritike u snu većim delom nisu uperene
protiv sadržaja sna, nego se pokazuju da su preuzeti
i pogodno upotrebijeni delovi materijala sna. Ali ne­
što od te vrste ipak se ne prilagođava ovom obja­
šnjenju; korelat za ovo ne može se naći u materi­
jalu sna. Sta, na primer, znači kritika koja u snu
nije tako retka: „Pa to je samo san"? To je stvarna
kritika sna onako kako bih je mogao izreći u bud­
nom stanju. Takođe prilično je česta i prethodnica
buđenja; još češće joj prethodi neko neprijatno ose-
ćanje koje se stišava posle konstatacije da se radi
o stanju snevanja. Ali misao: „Pa to je samo san" za
vreme sna smera isto što na otvorenoj pozornici tre­
ba da kaže kroz usta Oferibahove Lepe Jelene; ona
želi da smanji važnost upravo doživljenoga i da
omogući da se podnosi ono što će doći. Ona služi da
bi uspavala izvesnu instanciju koja bi u datom slu­
čaju imala sve razloge da se probudi i da zabrani
nastavak sna — ili scene. Ali je zgodnije nastaviti
spavanje i trpeti san zato „što je to upravo samo san".
Ja zamišljam ovako, da prezriva kritika: To je samo
san, u snu nastupa onda kad se oseti da je cenzura
koja nikad potpuno ne spava, potpuno prevarena
snom koji je već propustila. Suviše kasno je da bi
ga potisnula, i tako s onom napomenom susreće strah
je primer za jedan esprit d'escalier od strane psihič­
ke cenzure.
Na ovom primeru sad raspolažemo nepobitnim
dokazom za to da iz misli sna ne proizlazi sve što­
god san sadržava, nego da sadržini sna može dati do­
prinos jedna psihička funkcija koja se ne može raz­
likovati od našeg budnog mišljenja. Postavlja se pi-
142 Tumačenje snova, II
tanje: da li se to dešava samo izuzetno, ili možda
pripada psihičkoj instanciji koja inače deluje isklju­
čivo kao cenzura, jedan redovan udeo u stvara­
nju sna?
Bez kolebanja moramo se odlučiti za ovo posled-
nje. Nema sumnje da je instancija koja vrši cenzuru,
i čiji smo uticaj dosad upoznali samo u ograničenji­
ma i propustima u sadržaju sna, kriva i za umetanja
i umnožavanja sadržaja sna. Ova se umetanja često
mogu lako prepoznati; o njima se izveštava sa sne­
bivanjem, ona se uvode sa „kao da" sama po sebi,
nemaju neku naročito veliku živost i uvek se nalaze
na onim mestima gde mogu da posluže za poveziva­
nje dva dela sadržaja sna, u svrhu utiranja puta vezi
između ta dva dela. Ona u pamćenju pokazuju ma­
nju postojanost nego pravi izdanci materijala sna;
ako san podlegne zaboravu, onda ona najpre ispa­
daju, i ja snažno naslućujem da naša česta žalba da
smo tako mnogo sanjali, da smo veći deo toga zabo­
ravili i sačuvali samo odlomke od svega, počiva upra­
vo na brzom ispadanju ovih misli koje povezuju i
lepe. Pri potpunoj analizi ova umetanja često se oda­
ju time što u mislima sna za njih ne postoji nikakav
materijal. Ali pri pažljivom proučavanju ja ovaj slu­
čaj moram obeležiti kao redi; najčešće se umetnute
misli svakako mogu svoditi na materijal u mislima
sna, ali taj materijal ne bi mogao da polaže pravo
na to da bude preuzet u san ni po svojoj sopstvenoj
vrednosti niti pak predeterminisanjem. Psihička
funkcija u stvaranju sna, koju sada posmatramo, sa­
mo se u krajnjem slučaju, kako se čini, uzdiže do
toga da stvara nove tvorevine; dokle god je to još
mogućno, ona koristi ono što nalazi kao pogodno u
materijalu sna.
Ovo što ovaj deo sna ističe i odaje jeste njego­
va tendencija. Ova funkcija postupa slično kao što
pesnik zlobno primećuje za filozofa: otvore u gra­
đevini sna ona ispunjava krpama i ritama. A posle-
dica njenoga nastojanja je ta da san gubi izgled
apsurdnosti i nepovezanosti i da se približava pri-
Sekundarna obrada 14JJ
meru jednog razumljivog doživljaja. Ali napor nije
uvek krunisan potpunim uspehom. Tako se stvara­
ju snovi koji za površnog posmatrača mogu izgle­
dati besprekorno logični i korektni; oni polaze od
jedne mogućne situacije, nastavljaju je kroz prome-
ne bez prigovora i dovode je, iako to u najređem slu­
čaju, do jednog zaključka koji ne izaziva iznenađe­
nje. Ovi snovi pretrpeli su najdublju obradu kroz jed­
nu psihičku funkciju koja je slična budnom mišlje­
nju; izgleda da imaju neki smisao, ali je taj smisao
i najviše udaljen od stvarnog značenja sna. Ako ih.
analiziramo, uverićemo se u to da se sekundarna
obrada sna ovde najslobodnije igrala sa materijalom,
a zadržala najmanje od njegovih relacija. To su sno­
vi koji su tako reći jednom već bili objašnjeni još
pre nego što ih u budnom stanju izlažemo tumače­
nju. U ostalim snovima ova tendenciozna obrada je
samo malo napredovala; utoliko izgleda da poveza­
nost vlada, a posle toga san postaje besmislen ili
zbrkan, možda da bi se u svom toku podigao još i
drugi put dotle da dobije izgled razumnog. U osta­
lim snovima obrada je uopšte otkazala; mi se kao
bespomoćni nalazimo pred besmislenom gomilom
fragmentarnog materijala.
Ovoj četvrtoj sili što stvara san ja ne bih ka­
tegorički porekao sposobnost da stvara nove dopri­
nose snu — tu silu mi ćemo ubrzo upoznati kao svo­
ju staru poznanicu, pošto je ona jedina od četiri na­
ma poznate sile u drugim prilikama. Ne želim po­
reći da ovaj četvrti faktor ima sposobnost da stvara
• nove doprinose snu. Ali sigurno se ispoljava i njen
uticaj, kao i uticaj ostalih, prvenstveno u davanju
prednosti i izboru već stvorenog psihičkog materi­
jala u mislima sna. Postoji jedan slučaj u kome je
ona pošteđena od rada da snu, tako reći, nazida jed­
nu fasadu time što se u materijalu misli sna jedna
takva tvorevina već nalazi spremna i gotova, očeku­
jući na to da bude upotrebljena. Elemenat misli sna
koji imam na umu obično obeležavam „fantazijom":
možda ću izbeći nesporazume ako odmah kao ana-
144 Tumačenje snova, II
1
logiju iz budnog života označim budan san. Ulogu
ovoga elementa u našem duševnom životu psihijatri
još nisu iscrpno upoznali i otkrili; M. Benedikt, kako
mi se čini, načinio je u ovom pravcu početak koji
veoma mnogo obećava. Nepogrešivom oštrom oku
pesnika nije umaklo značenje budnog sna: opšte je
poznat opis koji je A. Dođe (Daudet) dao ličnosti u
romanu. Proučavanje psihoneuroza vodi do zapanju­
jućeg saznanja da su ove fantazije ili budni snovi
najbliži prethodnici u histerične simptome — bar
čitavom nizu ovih. Histerični simptomi nisu vezani
za sama sećanja, nego za fantazije sagrađene na nji­
hovom temelju. Česta pojava svesnih dnevnih fan­
tazija ove tvorevine približava našem poznavanju;
ali isto tako kao što postoje svesne fantazije te vrste,
tako se javljaju u prekomernom broju i nesvesne,
koje zbog svoje sadržine i svoga porekla od potisnu­
tog materijala moraju ostati nesvesne. Detaljno udu­
bljivanje u karakter ovih dnevnih fantazija pokazuje
nam da je pravilno da ove formacije treba da nose
isto ime koje dajemo i proizvodima naše misli za vre-
me noći: snovi. Bitni deo svojih osobina ti budni sno­
vi imaju zajedničko sa noćnim snovima; istraživa­
nje o njima bi nam zapravo moglo otvoriti najkraći
i najbolji pristup ka razumevanju noćnih snova.
Kao snovi, oni su ispunjenje želje; kao snovi,
oni većim delom baziraju na utiscima infantilnih
doživljaja; kao i snovi, oni za svoje tvorevine kori­
ste izvesno popuštanje cenzure. Ako ispitamo njiho­
vu strukturu, zapazićemo način na koji je motiv že­
lje koji deluje u njihovoj proizvodnji pomešao mate­
rijal od kojeg su sagrađeni, preuredio ga i ponovo
sklopio u jednu celinu. Oni se prema uspomenama iz
detinjstva, iz kojih su izvedeni, nalaze otprilike u
istom odnosu kao mnoge barokne palate Rima pre­
ma antičkim ruinama, čiji su kameni-tesanici i stu-
bovi dali materijal za građevine modernih oblika.
1
Reve, petit roman — day-dream, story.
Sekundarna obrada 145
U „sekundarnoj obradi" koju smo pripisali na­
šem četvrtom faktoru koji stvara san nalazimo istu
operaciju koja se prilikom stvaranja budnih snova
može izražavati nesmetano od drugih uticaja. Mogli
bismo bez daljeg reći: ovaj naš četvrti faktor poku­
šava da iz njemu dostupnog materijala oblikuje ne­
što kao budan san. A tamo gde je jedan takav bu­
dan san već formiran u sklopu misli sna, ovaj četvrti
faktor na radu sna radije će osvojiti budan san, koji
je već gotov, i pokušati da ga uvede u sadržinu sna.
Postoje takvi snovi koji se sastoje isključivo u po­
navljanju jedne dnevne fantazije, koja je možda
ostala nesvesna: na primer, san dečaka da se na bor­
benim kolima vozi sa junacima iz trojanskoga rata.
U mom snu „autodidasker" bar drugi deo predstav­
lja verno ponavljanje jedne same po sebi bezazlene
dnevne fantazije o mojoj vezi sa profesorom N. Zbog
komplikovanih uslova koje san mora zadovoljiti ka­
da se pojavi, češće se dešava da gotova fantazija
stvara samo jedan deo sna, ili da se samo jedan njen'
deo probije do sadržine sna. U celini se, onda, sa
fantazijom postupa kao sa svakim drugim sastavnim
delom latentnog materijala; ali ona se u snu često
može prepoznati još kao celina. U mojim snovima
često se javljaju delovi koji se ističu utiskom što se
razlikuje od ostalih. Oni mi izgledaju kao tečni, bo­
lje povezani i pri tom nepostojaniji nego ostali de­
lovi istoga sna. Ja znam da su to nesvesne fantazije
koje dospevaju u san, ali mi još nikad nije uspelo da
jednu ovakvu fantaziju fiksiram. Uostalom, ove fan­
tazije, kao i svi ostali sastavni delovi misli sna, zbi­
jaju se, sažimaju se, jedna se superimponira drugoj
i slično. Ali postoje i prelazni slučajevi, gde mogu
gotovo neizmenjene da stvaraju sadržaj sna ili bar
fasadu sna, pa sve do suprotnog slučaja, gde su u snu
zastupljene samo jednim od svojih elemenata ili ne­
kom dalekom aluzijom na jedan takav elemenat u
sadržini sna. Očigledno i za sudbinu fantazije u mi^
slima sna ostaje kao merodavno koje prednosti mogu
pružiti protiv zahteva cenzure i težnje prema sa­
žimanju.
10 Frojd, Odabrana dela, VII
146 Tumačenje snova, II
Pri izboru primera za tumačenje sna izbegavao
sam, koliko sam mogao, one snove u kojima nesvesne
fantazije igraju značajnu ulogu, i to iz razloga što
bi uvođenje ovog psihičkog elementa zahtevalo op­
širna objašnjenja iz psihologije nesvesnog mišljenja.
Ali ipak „fantaziju" ne mogu potpuno zaobići ni u
ovoj vezi, pošto ona često u potpunosti dospeva u san,
a još češće kroz njega prosijava. Hteo bih da nave­
dem, možda, još jedan san koji izgleda da je sastav­
ljen iz dve različite i suprotne fantazije i koje se na
izvesnim mestima pokrivaju, i od kojih je jedna po­
vršna, dok druga, tako reći, predstavlja tumačenje
prve. 1
San — to je jedini san za koji nemam nikakvih
brižljivo vođenih zabeležaka — glasi otprilike ova­
ko: Snevač — jedan neoženjen mlad čovek — sedi u
jednom restoranu koji redovno posećuje i koji je u
snu realistično predstavljen. Pojave se više lica da
ga povedu sobom, među njima je i jedna osoba koja
hoće da ga uhapsi. On kaže svojim drugovima za sto­
lom: Platiću kasnije, vratiću se opet. Ali ovi pod­
rugljivo viču. To nam je već poznato, to svako kaže.
Jedan od gostiju još viče za njim: Opet jedan od­
lazi. Njega zatim odvedoše u jedan tesan lokal gde
nalazi neku ženu sa detetom u naručju. Jedan od
njegovih pratilaca kaže: To je gospodin Miler. Neki
komesar, ili neko drugo zvanično lice, prelistava u
jednom svežnju hartija ili spisa i pri tom ponavlja:
Miler, Miler, Miler. Naposletku mu postavlja pitanje
1
Dobar primer jednog takvog sna, nastalog naslaga-
njem više fantazija jedne iznad druge, analizirao sam u svom
delu: „Bruchstiick einer Hysterienanalyse" (Odlomak jedne
analize histerije), 1905. godine. Uostalom, ja sam potcenjivao
značenje ovakvih fantazija za stvaranje sna sve dok sam
pretežno obrađivao svoje sopstvene snove koji su obično ba­
zirani na diskusijama i konfliktima mišljenja, a retko na bud­
nim snovima. Kod drugih osoba može se često mnogo lakše
dokazati postojanje potpune analogije noćnog sna sa budnim.
Kod histeričnih bolesnika napad se može zameniti snom;
onda se lako možemo uveriti da je fantazija budnog sna za
obe ove psihičke tvorevine predstavljala neposrednog pret­
hodnika.
/ 10«
Sekundarna obrada 147
na koje on odgovara sa „da". Zatim se okrene da
bi pogledao onu ženu i primećuje da je dobila veliku:
bradu.
Ovde je lako odvojiti oba sastavna dela. Površni
deo je fantazija hapšenja, i izgleda da ju je rad sna
nanovo stvorio. A iza nje vidi se materijal koji je
od strane rada sna pretrpeo mali preobražaj — fan­
tazija braka. Crte koje mogu biti zajedničke i jednom
i drugom pojavljuju se naročito jasno kao na ne­
koj Galtonovoj kombinovanoj fotografiji. Obećanje
dosadašnjeg neženje da će ponovo potražiti svoje me-
sto za stalnim stolom u restoranu, neverovanje nje­
govih drugova u piću, isprobanih mnogobrojnim isku­
stvima, vika: Opet jedan odlazi (ženi se), sve su to
crte lako razumljive i za ono drugo tumačenje. Isto
tako i potvrdna reč „da" koju osoba daje zvaničnom
licu. Prelistavanje u jednom svežnju hartije, pri če­
mu se isto ime ponavlja, odgovara jednoj podređe­
noj crti, koja se lako može prepoznati sa svadbenih
svečanosti, po čitanju telegrama koji u hrpama do­
laze sa izrazima želje za srećom, i koji svi glase na
isto ime. U ličnom nastupu neveste u ovom snu od-
nela je čak i svadbena fantazija pobedu nad fantazi­
jom hapšenja koja ju pokriva. To što ova nevesta
na kraju dobij a bradu nisam mogao objasniti nekim
raspitivanjem — jer do analize nije došlo. Snevač
je, dan pre toga, išao preko ulice sa jednim svojim
prijateljem koji je bio isto tako neraspoložen pre­
ma braku, i skrenuo je svom prijatelju pažnju na
jednu lepoticu — crnku koja im je dolazila u susret.
A prijatelj je rekao: Jeste, samo kad ove žene tokom
godina ne bi dobile brade kao njihovi očevi.
Razume se da i u ovim snovima ne nedostaju
elementi kod kojih je izobličenje sna obavilo jedan
dublji rad. Tako bi reci: „Platiću kasnije" mogle da
ciljaju na stav budućeg tasta, a kojeg bi se morao pla­
šiti u vezi sa mirazom. Snevačicu, očigledno, svako­
jake pomisli sprečavaju da se sa uživanjem oda fan­
tazijama o braku. Jedna od ovih sumnji da čovek
brakom gubi svoju slobodu utelovila se kod promene
u scenu hapšenja.
 Tumačenje snova, II
148
Ako se još jednom vratimo na to da se rad sna
rado služi fantazijom koju je već našao pripremljenu
umesto da je tek sastavlja iz materijala misli sna,
onda ćemo na osnovu ovoga saznanja možda resiti
jednu od najinteresantnijih zagonetaka sna. Ranije
sam ispričao Morijev san koji se, pogođen jednom
daščicom u potiljak, budi iz dugog sna, koji je pred­
stavljao jedan kompletan roman iz doba velike re­
volucije. Pošto se san izdaje kao povezan i u potpu­
nosti podešen za to da bi objasnio nadražaj koji ga
je probudio, o čijoj pojavi snevač nije mogao ništa
da sluti, izgleda da preostaje mogućna samo jedna
pretpostavka: da je čitav bogati san morao biti kom-
ponovan i da je morao biti obavljen u kratkom vre­
menskom razmaku između padanja daske na Mori­
jev vratni pršljen i njegovog buđenja, izazvanog ovim
padom. Mi se nikad ne bismo usudili da misaonoj ak­
tivnosti u budnom stanju pripišemo jednu ovakvu
brzinu, i tako smo došli do toga da radu sna kao nje­
govo naročito pravo pripišemo značajno ubrzanje
toka.
Protiv ovog zaključka, koji je ubrzo postao po­
pularan, novi autori Le Loren, Eger i drugi (Le Lor-
rain, Egger) živo su prigovorili. Oni jednim delom
sumnjaju u tačnost Morijevog izveštaja o samom snu,
a s druge strane pokušavaju da objasne da brzina
našeg budnog misaonog rada ne zaostaje za onom
u ovom snu, ako odbijemo preterivanja. Diskusija
nameće principijelna pitanja čije mi rešenje ne iz­
gleda da skoro postoji. Ali moram priznati da argu­
mentacija, na primer Egerova, na mene nije učinila
nikakav utisak koji bi me ubedio upravo protiv Mo­
rijevog sna o giljotini. Ja bih predložio sledeće obja­
šnjenje toga sna: Da li bi bilo baš tako neverovatno
da Morijev san predstavlja fantaziju koja je u nje­
govom sećanju ostala godinama sačuvana i bila pro­
buđena u onom trenutku — rekao bih: izvršena alu­
zija na nju — kad je prepoznao nadražaj koji ga je
probudio? Onda, najpre, otpada celokupna teškoća
da se komponuje jedna tako duga istorija sa svim
njenim pojedinostima za preko mere kratko vreme
Sekundarna obrada 149
koje ovde snevaču stoji na raspolaganju: ona je već
bila komponovana. Da je drvo Morijev potiljak po­
godilo u budnom stanju, bilo bi eventualno mesta za
misao: To je upravo tako kao da je čovek giljotiniran.
Ali pošto ga je daska pogodila za vreme spavanja,
to rad sna dospevajući nadražaj koristi brzo za to
da ostvari jedno ispunjenje želje, kao da misli (ovo
treba shvatiti sasvim figurativno): „Sad je dobra pri­
lika da se ostvari fantazija želje, koju sam u sebi
stvorio u to i to vreme prilikom čitanja." Izgleda mi
da se ne može osporiti to što je snevani roman upra­
vo onakav kakav mladić obično stvara pod utiscima
snažnih uzbuđenja. Ko se ne bi osećao — a osobito
još kao Francuz i kulturni istoričar —, privučen opi­
sivanjima iz doba strahovlade, u kome su aristokra­
ti ja, plemstvo, ljudi i žene, cvet nacije, pokazali kako
se može umreti vedre duše, i kad su oni svežinu duha
i otmenost svoga načina života zadržavali sve do sud^
bonosnog poziva na sud? Kako zavodljivo za jednog
mladog čoveka da se u svojoj fantaziji udubi u sve
to, da samoga sebe zamisli kako se oprašta od jedne
dame ljubeći joj ruku da bi se neustrašivo popeo na
gubilište! Ili, ako je ambicija bila glavni motiv nje­
govog fantaziranja, da se premesti u jednu od tih
strašnih ličnosti koje snagom svojih misli i plame­
nom rečitošću vladaju gradom u kome u to vreme
srce čovečanstva grčevito kuca, koje hiljade ljudi
šalju u smrt iz ubeđenja i pripremaju preporod Ev­
rope, a pri tome nisu sigurne ni za svoje glave, i koje
će ih jednoga dana staviti pod sečiva giljotine, mo­
žda u ulozi žirondista ili heroja Dantona? Da je Mo­
rijeva fantazija bila jedna od takvih — na to izgle­
da ukazuje jedna crta sačuvana u uspomeni „pra­
ćen nepreglednom gomilom ljudi".
Ali nije neophodno potrebno da ova već dugo
pripremljena fantazija treba da se ostvari za vreme
spavanja; dovoljno je ako se samo, tako reći, „do­
dirne". Ja to mislim ovako: Ako se odsvira nekoliko
taktova, pa neko (kao što je u Don Huanu) za to kaže:
To je iz Mocartove Figarove ženidbe, onda se u meni
smesta pojavi roj sećanja, a nijedno od njih ne može
150 Tumačenje snova, U
u prvom trenutku pojedinačno ući u moju svest. Pra­
va reč (Schlagwort) služi kao mesto ulaza kroz koji
se čitav splet odjednom stavlja u stanje uzbuđenja.
Ništa drukčije ne bi trebalo da postoji i u nesvesnom
mišljenju. Budni nadražaj uzbuđuje psihičku ulaznu
stanicu koja otvara pristup celokupnoj fantaziji o gi­
ljotini. Ali se ova ne prelazi za vreme spavanja, nego
samo u snevačevom sećanju posle buđenja. Posle bu­
đenja, on se seća u svim pojedinostima fantazije koja
je u snu bila probuđena kao celina. Pri tom nemamo
nikakvog načina da se uverimo da se stvarno sećamo
nečega što smo sanjali. Ovo isto objašnjenje — da
se radi o gotovim fantazijama koje je budni nadra­
žaj doveo kao celinu u stanje uzbuđenja — valja pri-
meniti i na druge snove podešene na nadražaj buđe­
nja, na primer i na Napoleonov san o borbi pre eks­
plozije paklene mašine. Među snovima koje je pri­
kupila Justina Tobovolska, u svojoj disertaciji o pri­
vidnom trajanju u snu, izgleda mi da ima najveću
dokaznu snagu onaj san o kome pripoveda Makario
(Macario) 1857. godine, a koji je sanjao jedan dram­
ski pisac, Kazimir Bonžur (Casimir Bonjour). 1 Ovaj
čovek je jedne večeri hteo da prisustvuje prvom iz­
vođenju jednog svoga komada, ali je bio toliko umo­
ran da je na svom sedištu iza kulisa zadremao baš u
trenutku kada se zavesa podigla. U snu je prošao svih
pet činova svoga komada i posmatrao sve raznovrsne
znake uzbuđenja koje su gledaoci ispoljavali prili­
kom izvođenja pojedinih scena. Posle završetka pred­
stave čuo je, sav blažen, kako mu izvikuju ime uz
naj živahni je odobravanje. Odjednom se probudio.
Nije hteo da veruje ni svojim očima ni ušima: pred­
stava nije krenula dalje od prvih stihova prve scene;
on nije spavao duže od dva minuta. Svakako, nije
suviše smelo tvrditi za ovaj san, gde snevač prolazi
kroz svih pet činova i gde posmatra stav publike pre­
ma raznim mestima u drami, da nije morao nastati
iz bilo kakve sveže neuroprodukcije za vreme spava-
1
Tobovolska, strana 53.
Sekundarna obrado 151
nj a, nego da je, možda, reprodukovao jedan deo ak­
tivnosti fantazije (u onom smislu u kome sam to opi­
sao) koja je već bila završena. Tobovolska, zajedno
s ostalim autorima, ističe kao zajedničke osobine sno­
va sa ubrzanim tokom predstava da izgledaju naro­
čito koherentni, nikako kao ostali snovi, i da je seća-
nje na njih u mnogo većoj meri sumarno nego detalj­
no. A to bi upravo bili znaci koji bi morali pripadati
ovakvim gotovim fantazijama, kojih se rad sna do­
takao, dakle zaključak koji autori nikako ne povlače.
Ja neću tvrditi da svi snovi buđenja dozvoljavaju ovo
objašnjenje, ili da se na ovaj način može ukloniti
problem ubrzanog toka predstava u snu.
Neizbežno je da se na ovom mestu pobrinemo i
za odnos ove sekundarne obrade sadržine sna prema
faktorima rada sna. Treba li da pretpostavimo da fak­
tori koji stvaraju san — tendencija ka sažimanju, ne­
ophodnost da se izbegne cenzura i obzir na moguć­
nost predstavljanja u psihičkim sredstvima sna —
pre svega od materijala načine jednu prethodnu sa-
držinu sna, pa da se ova sadržina naknadno preobli­
kuje, da bi se, koliko je god mogućno, prilagodila za-
htevima jedne druge instancije? To je jedva vero-
vatno. Pre bismo morali pretpostaviti da zahtevi ove
instancije od samoga početka daju jedan od uslova
kojima san želi da udovolji, i da ovaj uslov, isto
tako kao i uslov sažimanja, cenzure otpora i uslov
mogućnosti predstavljanja, istovremeno deluje indu-
kujući i birajući na veliki materijal misli sna. A među
četiri uslova stvaranja sna, onaj koji smo naposletku
upoznali svakako je baš taj čiji zahtevi izgleda da
imaju najmanje prinudni uticaj na snove. Identifi-
kovanje ove psihičke funkcije, koja preduzima tako­
zvanu sekundarnu obradu sadržine sna, sa radom na­
šeg budnog mišljenja sa velikom verovatnoćom pro­
izlazi iz sledećeg razmišljanja: Naše budno (predsve-
sno) mišljenje ponaša se prema bilo kom perceptiv-
nom materijalu tačno onako kao što se funkcija u
pitanju ponaša prema sadržini sna. Za njega je pri­
rodno da u jednom takvom materijalu stvara red,
uspostavlja relacije, i da ga načini konformnim na-
152 Tumačenje snova, II
šim očekivanjima jedne intelegibilne celine. U stva­
ri, mi u ovom pravcu idemo suviše daleko. Veštine
opsenara varaju nas jer se oslanjaju na ovu našu
intelektualnu naviku. U nastojanju da date čulne
utiske razumno sastavimo, mi često činimo najneo-
bičnije greške ili čak falsifikujemo istinu materijala
koji je pred nama. Dokazi koji spadaju ovamo isuvi-
še su dobro poznati da bi bilo potrebno neko opšir­
nije izlaganje. Čitajući, mi prelazimo preko štam­
parskih grešaka koje remeti smisao, tako što iluzio-
niramo ono što je pravilno. Priča se da se neki ured­
nik jednog mnogo čitanog francuskog lista usudio da
se opkladi da će u svakoj rečenici jednog dužeg član­
ka prilikom štampanja umetnuti reci „odnapred" ili
„odostrag", a da to nijedan od čitalaca neće prime-
titi. On je dobio opkladu. Jedan komičan primer po­
grešne povezanosti pao mi je u oči pre nekoliko go­
dina prilikom čitanja novina. Posle one sednice u
francuskoj skupštini, na kojoj je Dipii (Dupuis) odva-
žnim recima: ,,La seance continue" otklonio strah
koji je zavladao u dvorani zbog eksplozije bombe
koju je jedan anarhista bacio u dvoranu, saslušani su
bili posetioci na galeriji kao svedoci o njihovom uti­
sku o atentatu. Među njima su bila dva čoveka iz
provincije, od kojih je jedan pričao da je odmah po­
sle završetka govora doduše čuo neku detonaciju, ali
da je mislio da u parlamentu postoji običaj da se
uvek ispali jedan hitac čim neki govornik završi svoj
govor. A drugi, koji je verovatno slušao već više go­
vornika, dao je isti sud, samo sa izmenom da takvo
pucanje predstavlja neko priznanje koje se odaje
samo posle naročito uspelih govora.
Nijedna druga psihička instancija, dakle, samo
naše normalno mišljenje, ne pristupa sadržaju sna sa
zahtevom da mora biti razumljiv, izlaže ga prvom
tumačenju i, prema tome, dovodi do njegovog potpu­
nog nerazumevanja. Za naše tumačenje ostaje propis
da prividnu povezanost u snu, kao sumnjivu po nje­
nom poreklu, ostavimo u svakom slučaju po strani i
da od onog što je jasno i što je zbrkano krenemo
istim putem natrag, na materijal sna.
Sekundarna obrada 153
Ali, pri tom, primećujemo ono od čega skala
kvaliteta sna, pomenuta ranije, bitno zavisi od zbr- •
kanosti do jasnoće. Jasni nam izgledaju oni delovi
sna u kojima je sekundarna obrada mogla nešto da
izradi, a zbrkani oni drugi u kojima je snaga ovoga
rada popustila. Pošto su pobrkani delovi sna tako če­
sto u isto vreme i delovi manje jasno izraženi, to
možemo zaključiti da sekundarni rad sna treba na­
činiti odgovornim za jedan doprinos plastičnom in­
tenzitetu pojedinih tvorevina sna.
Ako za definitivno oblikovanje sna, onako kako
proizlazi pod saradnjom normalnog mišljenja, treba
ma gde da potražim neki predmet upoređivanja, onda
mi se ne nameće nijedan drugi osim onih zagonetnih
napisa kojima je humoristički list Fliegende Blater
tako dugo zabavljao svoje čitaoce. Za jednu rečenicu,
koja zbog kontrasta pripada dijalektu i koja ima što
je mogućno prostački šaljivo značenje, treba da se
izazove očekivanje da sadržava neki latinski napis.
U tu svrhu istrgnuti su elementi slova reci iz ovog
sastava i pretvoreni u slogove i tako iznova poredani.
Tu i tamo pojavljuje se poneka prava latinska reč,
na drugim mestima mislimo da pred sobom imamo
skraćenice takvih reci, a na nekim mestima napisa,
opet, mi dopuštamo da nas izgled trošnih delova ili
praznina u napisu prevari da pređemo preko besmi­
slenosti slova koja stoje pojedinačno. Ako ne želimo
da nasednemo ovoj šali, moramo preći preko svih re­
kvizita jednog napisa; moramo pogledati dobro slo-r
va i rastaviti ih bez obzira na red koji je dat u reci
našeg maternjeg jezika.
Sekundarna obrada jeste onaj momenat rada
sna koji je primetila većina autora i ocenila o njego­
voj vrednosti. Predstavljajući vedro ovu funkciju,
H. Elis (Ellis) ovako piše:
„Stvar možemo zaista zamisliti tako da svest
spavanja kaže samoj sebi: Evo, ovde dolazi naš maj­
stor, budna svest, polažući ogromnu vrednost na ra­
zum, logiku i slično. Dohvati se brzo stvari, dovedi ih
u red, svaki poredak je dobar — pre nego što uđe
da zaposedne prizorište."
154 Tumačenje snova, II
Identitet ovog načina sa identičnošću budnog
mišljenja naročito jasno potvrđuje Delakroa (Dela-
croix, str. 526).
„Cette fonction d'interpretation n'est pas parti-
culiere au reve; c'est le meme travail de coordination
logique que nous faisons sur nos sensations pendant
la veille."1
J. Sili (Sully) zastupa isto mišljenje. Isto tako i
Tobovolska:
„Sur ces successions incoherents d'hallucinations,
l'esprit s'efforce de faire le meme travail de coordi­
nation logique qu'il fait pendant la veille sur les
sensations. U relie entre elles par un lien imaginaire
toutes ces images decousues et bouche les ecarts trop
grands qui se trouvaient entre elles" (str. 93) .2
Neki autori dopuštaju da ova aktivnost sređiva­
nja i tumačenja počinje još za vreme snevanja i da
se nastavlja u budnom stanju. Tako Polan (Paulhan,
str. 547):
„Cependant j'ai souvent pense" qu'il pouvait y
avoir une certaine deformation, ou plutot reforma-
tion du reve dans le souvenir ... La tendence syste-
matisante de l'imagination pourrait fort bien achever
apres le reveil ce qu'elle a ebauche pendant le som-
meil. De la sorte, la rapidite realle de la pensee serait
augmentee en apparence par les perfectionnements
dus a l'imagination eveillee."3
1
Funkcija interpretacije nije naročita za snove; to je isti
rad logične koordinacije kao što ga vršimo na svojim senzaci­
jama u budnom stanju.
2
Duh se trudi da na ovim inkoherentnim tokovima ha­
lucinacija obavi isti posao logične koordinacije koji vrši na
senzacijama u budnom stanju. On sve odvojene slike pove­
zuje jednom imaginarnom vezom i zatvara suviše velike
otvore koji se nalaze između njih.
3
Ja sam, međutim, često mislio da u snovima postoji
izvesna deformacija, ili bolje rečeno, reformisanje sna u se-
ćanju... Tendencija imaginacije ka sistematizovanju mogla
bi vrlo dobro dovršiti posle buđenja ono što je za vreme sna
bila pokušala. Tako bi stvarna brzina misli bila prividno
uvećana usavršenjima budne imaginacije.
Sekundarna obrada 155
Leroa i Tobovolska (str. 592):
„ . . . dans le reve, au contraire, l'interpretation
et la coordination se font non seulement a l'aide des
donnees du reve, mais encore a l'aide de celles de la
veille.. : n
Nije moglo na taj način izostati to da je ovaj je­
dini prepoznati momenat pri stvaranju sna bio pre-
cenjen u svom značenju, tako da su mu pripisivali
celokupan posao, da je stvorio san. Ovo stvaranje
treba da se izvrši u trenutku buđenja, kao što pret­
postavljaju Goblo (Goblot) i u još većoj meri Fuko
(Foucault), koji budnom mišljenju pripisuju sposob­
nost da stvori san iz misli koje se porađaju u toku
spavanja.
Leroa i Tobovolska za ovo gledište kažu: „On a
eru pouvoir placer le reve au moment du reveil et
ils ont attribue a la pensee de la veille la fonction de
construire le reve avec les images presentes dans la
pensee du sommeil."2
Sa ovog raspravljanja o sekundarnoj obradi pre­
lazim na diskusiju o jednom novom faktoru pri radu
sna, na koji su skrenula pažnju duhovita zapažanja
H. Zilberera. Zilberer je, kao što smo pokazali na
jednom drugom mestu, uhvatio, tako reći, ,,in
flagranti" pretvaranje misli u slike, tako što je u sta­
nju premorenosti i pospanosti samoga sebe naterao
na duševni rad. Tada se obrađena misao izgubila, i
na njenom mestu pojavila se vizija, što se ispoljilo
kao zamena misli koja je najčešće bila apstraktna.
I kod ovih opita dogodilo se da je slika koja se poja­
vila i koju je trebalo uporediti sa elementom sna po­
nekad predstavljala nešto drugo nego misao koja je
obrađivana, naime samu premorenost, teškoću ili ne-
1
U snu se, naprotiv, tumačenje i koordinovanje vrše ne
samo pomoću podataka iz sna, nego i pomoću podataka Iz
budnoga stanja...
2
Moglo se verovati da je moguće san plasirati u tre­
nutak buđenja, i oni (autori) su budnoj misli pripisivali funk­
ciju konstruisanja snova iz slika koje se javljaju u mislima
u spavanju.
156 Tumačenje snova, 11
raspoloženje za ovaj rad, dakle subjektivno stanje i
način funkcionisanja osobe koja se trudila, umesto
predmeta njenog truda. Zilherer je ovaj slučaj, koji
se kod njega veoma često pojavljivao, nazvao „funk­
cionalnim fenomenom", za razliku od „materijalnog"
koji je trebalo očekivati.
„Na primer: jedno poslepodne, ja veoma pospan
ležim kod kuće na sofi, ali primoravam samoga sebe
da razmišljam o jednom filozofskom problemu. Po­
kušavam naime da uporedim shvatanja Kanta i 80-
penhauera o vremenu. Ali mi, zbog moje pospanosti,
ne polazi za rukom da misaone tokove obojice filozo­
fa držim čvrsto jedan pored drugoga, što bi za upo-
ređivanje bilo neophodno potrebno. Posle više uza­
ludnih pokušaja, ja sam još jednom zapamtio Kan-
tovo izvođenje i ulažući sve svoje snage, da bih ga
posle primenio na Sopenhauerovo postavljanje pro­
blema. Posle toga svoju pažnju obratio sam ovom
Šopenhauerovom problemu; i kada sam, sad, hteo da
se vratim natrag na Kanta, pokazalo se da se njegov
argument ponovo izgubio, pa sam se uzalud trudio
da ga se ponovo setim. Ovo uzaludno nastojanje da
ovaj Kantov dosije, zaturen negde u mojoj memoriji,
odmah ponovo nađem, pojavljuje mi se odjednom
pred očima kao očigledno — plastički simbol, kao u
snu: Ja tražim objašnjenje od nekog namrgođenog
sekretara koji se, nagnut nad pisaćim stolom, nimalo
ne uzbuđuje zbog moga navaljivanja. Upola se uspra-
vivši, on me pogleda neprijatnim i odbijajućim pogle­
dom (Jahrbuch, I, str. 514).
Evo drugih primera koji se odnose na kolebanje
između sna i budnog stanja:
„Primer broj 2. — Uslovi: Ujutru pri buđenju.
U izvesnoj dubini sna (sumrak), razmišljajući o jed­
nom prethodnom snu, sanjajući ga na neki način na­
knadno i do kraja, osećam kako se približavam sve-
snom budnom stanju, ali želim da još ostanem u sta­
nju sumraka.
Scena: „Jednom nogom kročim preko nekog po­
toka, ali nogu odmah ponovo povlačim natrag; poku-
Sekundarna obrada 157
šavajući da ostanem s ove strane" (Jahrbuch, III, str.
625).
„Primer broj 6. — Uslovi kao u primeru broj 4.
(On želi još malo da leži a da se ne uspava). Ja že­
lim još malo da se predam snu.
Scena: „Ja se opraštam od nekoga i sporazume-
vam se s njim (ili s njom) da ću se s njim (s njom)
uskoro naći."
„Funkcionalni" fenomen, „predstavljanje jed­
nog stanja umesto jednog objekta", posmatrao je
Zilberer principijelno u dva uslova: uspavljivanja i
buđenja. Nije lako razumeti zašto samo ovaj posled-
nji slučaj dolazi u obzir u tumačenju snova. Zilberer
je dobrim primerima pokazao da krajnji delovi ma­
nifestne sadržine mnogih snova, na koje se
neposredno nadovezuje buđenje, predstavljaju sa­
mu nameru ili sam proces buđenja. Ovoj svrsi služi:
prelazak preko praga (Schwellensymbolik", simbo­
lika praga), napuštanje jedne prostorije da bi se ušlo
u neku drugu, odlazak na put, povratak kući, odva­
janje od pratioca, zagnjurivanje u vodu i drugo. Ni­
pošto ne mogu da se uzdržim od primedbe da sam u
svojim sopstvenim snovima, kao i u snovima lica koje
sam analizirao, neuporedivo rede nailazio na elemen­
te sna koji se odnose na simboliku praga, nego što bi
se to moglo očekivati prema Zilbererovim saopšte-
njima.
Nimalo nije nezamišljivo niti neverovatno da bi
ova „simbolika praga" mogla, takođe, objasniti mno­
ge elemente o samom snu, na primer na mestima gde
je u pitanju kolebanje dubine spavanja i sklonost da
se san prekine. Ali pouzdani primeri za ovo još nisu
navedeni. Češće izgleda da je pred nama slučaj hi-
perdeterminisanja, da je jedno mesto san, koje svoju
materijalnu sadržinu dobiva od sklopa misli sna, po­
vrh toga bilo upotrebijeno za predstavljanje nekog
stanja duševne aktivnosti.
Ovaj Zilbererov veoma zanimljivi funkcionalni
fenomen doveo je, bez krivice njegovog pronalazača,
do mnogih zloupotreba tako što je stara sklonost ka
apstraktno-simboličkom tumačenju snova u njemu
158 Tumačenje snova, II
našla oslonac. Ovo davanje prvenstva „funkcionalnoj
kategoriji" kod mnogih ide tako daleko da govore o
„funkcionalnom fenomenu" gde god se u sadržrni
misli sna pojave intelektualne aktivnosti, mada ovaj
materijal nema ni više ni manje prava da uđe u san
kao ostatak prethodnog dana nego bilo koji drugi.
Spremni smo da priznamo da Zilbererovi feno­
meni predstavljaju jedan drugi doprinos stvaranju
sna od strane budnog mišljenja; ali je on na svaki
način manje konstantan i značajan od prvoga, koji je
uveden pod imenom „sekundarna obrada". Pokazalo
se da je jedan deo pažnje, aktivne preko dana, i za
vreme spavanja posvećen snu, da ga kontroliše, kri­
tiku je i sebi zadržava moć da ga prekine. Izgledalo
nam je verovatno da u ovoj duševnoj instanciji koja
je ostala budna prepoznamo cenzora kome pripada
jedan tako snažan uticaj ograničavanja oblikovanja
sna. Ono što su Zilbererova zapažanja tome doprinela
jeste činjenica da u izvesnim okolnostima neke vrste
samoposmatranja igraju ulogu u tome i da daju do­
prinos sadržaju sna. O verovatnim odnosima ove sa-
moposmatrajuće instancije, koja može biti naročito
istaknuta u filozofskim umovima, prema endopsihič-
kom zapažanju, prema obmanama posmatranja, pre­
ma savesti i prema cenzoru sna, — o svemu tome
biće reci na jednom drugom mestu. 1
Pokušaću sada da rezimiram ova obimna raz­
matranja o radu sna. Mi smo se nalazili pred pita­
njem: da li duša sve svoje sposobnosti upotrebljava
u nesmetanom razvijanju za stvaranje sna, ili samo
za jedan odlomak toga stvaranja, koji je funkcionalno
ograničen. Naša ispitivanja nas navode do toga da o-
vakvo postavljanje pitanja uopšte odbacimo kao pita­
nje, budući da ono nije adekvatno prilikama. Ali ako
pri odgovoru treba da ostanemo na istom tlu, na koje
nas naše pitanje upućuje; morali bismo odgovoriti
potvrdno na obe alternative, koje se zbog svoje su-
1
Zur Einfiihrung đes Narzissmus, Hahrbuch der Psycho-
analyse VI, 1914 (Sabrana đela, sveska X).
Sekundarna obrada 159
protnosti međusobno prividno isključuju. Duševni rad
pri stvaranju sna sastoji se od dve funkcije: stvara­
nja misli sna i njihovog pretvaranja u sadržaj sna.
Misli sna su sasvim korektno stvorene i konstruisa-
ne utroškom celokupne psihičke energije za koju smo
sposobni; one pripadaju našem mišljenju koje nije
postalo svesno, iz kojeg i svesne misli proizlaze, posle
izvesne modifikacije. Ma koliko interesantnih i za­
gonetnih pitanja sadržavale misli sna, sve ove za­
gonetke nemaju neki naročiti odnos prema snu i ne
zaslužuju da se o njima raspravlja među problemi­
ma sna. 1 S druge strane, druga funkcija mentalne
aktivnosti za vreme stvaranja sna, pretvaranje ne-
svesnih misli u sadržinu sna, jeste nešto naročito i
karakteristično za snevanje. Upravo ovaj rad sna
udaljava se mnogo više od slike budnog mišljenja
nego što su čak i najodlučniji potcenjivači psihičkog
funkcionisanja mislili o stvaranju sna. San možda
nije površniji, nekorektniji, zaboravniji, nepotpuniji
od budnog mišljenja; on je nešto što se od toga kva­
litativno potpuno razlikuje, pa se zbog toga najpre
ne može s njim ni porediti. On uopšte ne misli, ne
1
Nekad, ranije, za mene je naročito teško bilo da čita­
oce naviknem na razlikovanje između manifestne sadržine
sna i latentnih misli sna. Neprestano su se crpli argumenti
i prigovori iz neprotumačenih snova, onako kako ih je saču­
valo sećanje, i prelazilo se preko potrebe da se protumače. A
pošto su se bar analitičari sprijateljili s tim da manifestne
snove zamene smislom nađenim pomoću tumačenja, mnogi od
njih su učinili grešku da padnu u neku drugu zbrku koje su
se isto tako uporno pridržavali. Oni suštinu sna traže u ovoj
latentnoj sadržini i pri tome ne primećuju razliku između la­
tentnih misli sna i rada sna. San u suštini nije ništa drugo
do jedna naročita forma našeg mišljenja, koja je omogućena
uslovima stanja spavanja. Ovu formu stvara rad sna, i on je
jedini ono bitno u snu — objašnjenje njegove specijalne pri­
rode. Ja ovo kažem zbog utvrđivanja vrednosti ozloglašene
„prospektivne tendencije sna". Činjenica što se snovi bave po­
kušajima da rešavaju probleme koji stoje pred našim dušev­
nim životom nije ništa neobičnija od onoga što treba da radi
naš svesni budni život; ona samo doprinosi tome da se ovaj
rad može obavljati i u predsvesnom stanju, što nam je, uosta­
lom već poznato.
J60 Tumačenje snova, II
računa, ne sudi, nego se ograničava na to da stva­
rima da nov oblik. Može se iscrpno opisati nabraja­
njem svih uslova koje njegov proizvod treba da za­
dovolji. Ovaj proizvod, san, treba pre svega da iz-
begne cenzuru i u tu svrhu rad sna se služi pomera-
njem psihičkih intenziteta sve do pridavanja nove
vrednosti svima psihičkim vrednostima. Misli treba
da budu reprodukovane isključivo ili pretežno u ma­
terijalu vizualnih ili akustičkih tragova sećanja, i
ovaj zahtev nameće radu sna obzir na predstavljivost
kome odgovara stvaranjem novih pomeranja. Treba
da se (verovatno) stvore veći intenziteti nego što u
mislima sna noću stoje na raspolaganju, a toj svrsi
služi izdašno sažimanje sna koje se preduzima sa sa­
stavnim delovima misli sna. Ne polaže se velika
pažnja na logičke relacije misaonog materijala; te
relacije bivaju najzad predstavljene u formalnim oso-
benostima snova. Afekti misli sna podleže neznatni-
jim promenama nego njihov sadržaj predstava. Takvi
afekti, po pravilu, bivaju potisnuti; a gde su zadr­
žani, oni su odvojeni od predstava koje im pripa­
daju, a afekti sličnog karaktera se sastavljaju. Samo
jedan deo rada sna, i rad koji deluje u inkonstantnoj
meri, obrađivanje materijala od strane delimično
probuđenog budnog mišljenja, slaže se eventualno sa
shvatanjem koje su drugi autori pokušali da primene
na celokupnu aktivnost stvaranja sna.
VII
PSIHOLOGIJA PROCESA SNA
Među snovima za koje sam saznao kazivanjem
drugih ljudi, nalazi se jedan koji sada polaže naro­
čito pravo na to da o njemu povedemo računa. San
mi je ispričala pacijentkinja koja ga je i sama čula
u jednom predavanju o snu; njegov pravi izvor ostao
je za mene nepoznat. Ali taj san je svojom sadrži-
nom načinio utisak na tu damu, jer ona nije propu­
stila da ga „ponovo sanja", tj. da ponovi elemente
toga sna u svom sopstvenom snu da bi ovim preno-
som izrazila podudarnost u izvesnoj tački.
Preduslovi za ovaj uzorit san su sledeći: Jedan
otac bdeo je danima i noćima uz krevet svoga bole­
snog deteta. Pošto je dete umrlo, on ode u susednu
sobu da se malo odmori, ali ostavlja vrata otvorena
da bi iz svoje spavaće sobe mogao da gleda u onu
drugu prostoriju gde je na odru ležao detetov leš,
okružen velikim svećama. Jedan stari čovek je bio
angažovan da čuva stražu i on sedi pored mrtvog de­
teta, mrmljajući neke molitve. Posle nekoliko sati
spavanja otac sanja da dete stoji pored njegove po­
stelje, hvata ga za ruku i prebacujući mu šapće: Oče,
zar ne vidiš da ja gorim? On se probudi, primeti jaku
svetlost koja dolazi iz sobe u kojoj je odar, požuri
u sobu, vidi starog čuvara kako je zadremao, pokrov
i jedna ruka dragog pokojnika su izgoreli od svece
koja je, zapaljena, pala na njih.
11 Frdđd, Odabrana dela, VII
162 Tumačenje snova, II
Objašnjenje ovog dirljivog sna je dosta jedno­
stavno i, kako mi je pacijentkinja pričala, njega je i
predavač pravilno dao. Laka svetlost prodirala je
kroz otvorena vrata i padala snevaču u oči i u nje­
mu izazvala isti zaključak koji bi načinio da je bio
budan, naime da je padom jedne svece nastao požar
u blizini lesa. Verovatno je i otac sam bio zabrinut
da stari čuvar možda nije dorastao svome zadatku,
pa je tu brigu poneo sobom u san.
Ni mi ne nalazimo da bi išta trebalo izmeniti u
ovom tumačenju, osim da možda dodamo da je sa­
držaj sna morao biti višestruko determinisan govor
detetov sastavljen od reci i govora koje je ono stvar­
no vodilo u svom životu i koji su bili povezani^ sa
važnim doživljajima u očevu životu. Na primer žal­
ba: Ja gorim — sa groznicom od koje je dete umrlo,
a reci: Oče, zar ne vidiš? — sa jednom drugom pri­
likom, nama nepoznatom, ali punom afekata.
Ali pošto smo uvideli da je san pun smisla i da
se može uklopiti u celokupnost psihičkog zbivanja,
moći ćemo se začuditi što se pod ovakvim okolno­
stima uopšte pojavio jedan san gde je bilo na mestu
što je moguće brže buđenje. I tu ćemo zapaziti da ni
ovaj san nije bez ispunjenja jedne želje. U snu se
mrtvo dete ponaša kao živo, ono čak pominje oca,
prilazi njegovom krevetu i povlači ga za ruku, kao
što je verovatno uradilo i u sećanju iz kojeg je san
uzeo onaj prvi deo detetovog govora. Za ljubav
ispunjenju ove želje otac je sad svoje spavanje pro­
dužio za trenutak. San je dobio preče pravo nad raz­
mišljanjem u budnom stanju, pošto je mogao da dete
još jednom pokaže živim. Da se njegov otac najpre
probudio, pa zatim doneo zaključak koji ga je odveo
u spavaću sobu, on bi detetov život tako reći skratio
za ovaj jedan momenat.
Ne može postojati nikakva sumnja o tome kojom
svojom osobenošću ovaj mali san privlači naše in-
teresovanje. Mi smo dosad uglavnom brinuli o tome
u čemu se sastoji tajni smisao sna, kojim se putem
on nalazi, i kojim se sredstvima rad sna poslužio da
bi ga prikazao. Zadaci tumačenja sna stajali su do-
Psihologija procesa sna 163
sad u centru našeg vidika. A sad nailazimo na ovaj
san koji tumačenju ne postavlja nikakav zadatak,
čiji je smisao dat neuvijeno, i zapažamo da je taj san
još uvek sačuvao bitne karakteristike kojima se je­
dan san očigledno odvaja od našeg budnog mišljenja
i kojima u nama izaziva potrebu za objašnjenjem.
Pošto smo odstranili sve ono što se tiče rada oko tu­
mačenja, mi tek možemo zapaziti kako je nepotpu­
na ostala naša psihologija sna.
Ali pre nego što sa svojim mislima krenemo na
ovaj novi put, hoćemo da se zaustavimo i da bacimo
pogled unazad, da li možda na svom putovanju dov­
de nismo nešto propustili da zapazimo. Jer nama
mora postati jasno to da za nama leži udoban i ugo­
dan deo našeg puta. Dosad su svi putevi kojima smo
se kretali, ako se mnogo ne varam, vodili ka svetlo-
sti, razjašnjenju i potpunom razumevanju; od tre­
nutka kad hoćemo da dublje prodremo u duševne
procese pri snevanju, sve staze će se završavati u
mraku. Mi nipošto ne možemo doći dotle da san
objasnimo kao psihički proces, jer objasniti nešto
znači svesti ga na poznato, a dosad ne postoji ni­
kakvo psihološko saznanje kome bismo mogli podre­
diti ono što bi se na osnovu psihološkog ispitivanja
moglo smatrati kao razlog za objašnjenje snova. Mi
ćemo, naprotiv, biti primorani da postavimo čitav
niz novih hipoteza, čija će se naslućivan ja dotaći
građe duševnog aparata i rada snaga koje u njemu
deluju, i moraćemo paziti da te hipoteze ne raspre­
damo preko prve logičke veze, inače će se njihova
vrednost rasplinuti u neizvesnosti. Čak i da ne na­
činimo nikakvu grešku u zaključivanju i da pove-
demo računa o svim logički datim mogućnostima,
preti nam opasnost da, zbog verovatne nepotpunosti
naših premisa, naš račun potpuno omane. Nikakav
zaključak o konstrukciji i načinu rada duševnog in­
strumenta nećemo dobiti ni najbrižljivijim ispitiva­
njem sna ili bilo koje druge pojedinačne funkcije,
ili taj zaključak bar nećemo moći obrazložiti; da bi­
smo to postigli, biće potrebno da saberemo sve im­
plikacije koje se pri komparativnom proučavanju či-
ii»
164 Tumačenje snova, II
tave serije psihičkih funkcija pokažu kao neophod­
ne. I tako će psihološke pretpostavke koje crpemo
iz analize procesa sna morati čekati kao na nekoj
stanici dok se ne povezu sa rezultatima drugih ispi­
tivanja, koja pokušavaju da sa druge polazne (napad­
ne) tačke prodru do jezgra istog problema.
A računa o ovim upozorenjima. Staviše, mi smo, na­
ZABORAVLJANJE SNOVA
Predlažem, dakle, da se najpre okrenemo jednoj
temi iz koje se izvodi prigovor o kome dosad nismo
vodili računa, ali koji je ipak u stanju da upropasti
sva naša nastojanja oko tumačenja snova. Sa više
strana prebačeno nam je da san koji treba da tu­
mačimo zapravo uopšte i ne poznajemo, bolje reče­
no, da nemamo nikakvu garantiju da ga poznajemo
onako kako se on u stvari dogodio.
Ono čega se od sna sećamo i na čemu se u svo­
joj veštini tumačenja vežbamo, to je, pre svega, osa­
kaćeno netačnošću našeg pamćenja koje izgleda u
naročito visokom stepenu nesposobno da san saču­
va, pa je možda i najznačajnije delove njegove sa-
držine izgubilo. Ta mi se tako često nalazimo pobu­
đeni da ga žalimo, ako želimo da poklonimo pažnju
svojim snovima, da smo sanjali daleko više i da na
žalost ne znamo o tome ništa više od ovog jednog
odlomka, čije nam sećanje i samo izgleda neobično
nesigurno. A, zatim, sve govori za to da nam naše
sećanje reprodukuje san, ne samo sa puno praznina
nego i netačno i falsifikovano. Kao što s jedne stra­
ne možemo sumnjati da li je ono što smo sanjali
zaista bilo tako nepovezano i nejasno kao što to pam­
timo, tako se s druge strane može sumnjati da li je
neki san bio tako povezan kao što ga prepričavamo,
da li prilikom pokušaja reprodukovanja nismo po­
stojeće praznine, ili praznine nastale zaboravonl,
Zaboravljanje snova 165
ispunili samovoljno odabranim, novim materijalom,
da li san ne ukrašavamo, zaokrugljujemo, podešava­
mo tako da je nemoguće suditi o tome kakva je bila
stvarna sadržina našeg sna. Štaviše, kod jednog auto­
ra (Spita)1 našli smo pretpostavku da se sve što pred­
stavlja red i povezanost unosi u san tek pri poku­
šaju da ga se setimo. Tako se nalazimo u opasnosti
da nam se sam predmet, čiju smo vrednost predu-
zeli da odredimo, izmigolji iz ruku.
Dosad u našim tumačenjima snova nismo vodili
protiv, u najmanjim, najneupadljivijim i najnesi­
gurni] im sastavnim delovima sadržine snova isto tako
jasno čuli poziv za tumačenje kao i u delovima koji
su nam razgovetno i sigurno sačuvani. U snu o Irmi-
noj injekciji stajalo je: Brzo pozovem doktora N., i
mi smo pretpostavili da ni ovaj dodatak ne bi do-
speo u san da nije imao neko naročito poreklo. Tako
smo došli na istoriju one nesrećne pacijentkinje, uz
čiju sam postelju „brzo" pozvao jednog starijeg ko­
legu. U prividno apsurdnom snu, koji sa razlikom iz­
među pedeset i jedan i pedeset i šest postupa kao sa
quantite negligeable, cifra pedeset i jedan pominje
se više puta. Umesto da to smatramo samo po sebi
razumljivim ili nevažnim, mi smo iz toga zaključili
da postoji jedan drugi tok misli u latentnoj sadržini
sna koji vodi ka broju pedeset i jedan, i trag koji
smo dalje pratili vodio nas je do strahovanja da pe­
deset i jedna godina predstavlja granicu našeg ži­
vota, u najoštrijoj suprotnosti sa dominantnim to­
kom misli koji se hvalisavo razmeće godinama živo­
ta. U snu ,,non vixit" našlo se, kao beznačajan ume­
tak koji u početku nisam zapazio, ovo mesto: „Pošto
ga P. ne razume, pita me Fl.", itd. Kad je zatim tu­
mačenje zapelo, vratio sam se na te reci i polazeći od
njih našao put ka dečjoj fantaziji koja se u misli
sna pojavljuje kao intermedijarna čvorna tačka. To
se dogodilo posredstvom pesnikovih reci:
1
Isto što i kod Fukoa (Foucault) i Tenerija (Tannery).

166 Tumačenje snova, II
Selten habt ihr mich verstanden,
Selten auch verstand ich Euch,
Nur, wenn wir im Kot uns fanden,
So verstanden wir uns gleich! 1
Svaka analiza bi mogla dati primere za to kako
su upravo najbeznačajnije crte sna neophodne za
tumačenje, i kako se rešenje zadatka odugovlači zato
što se pažnja ovakvim crtama tek kasnije posvećuje.
Pri tumačenju snova mi smo pripisali istu važnost
svakoj nijansi jezičkog izraza kojim je san pred nas
iznet. Štaviše, ako nam je bio iznet neki besmislen,
ili nedovoljan tekst, kao da naporu nije uspelo da
san prevede u pravu formu, respektovali smo i te
nedostatke izraza. Ukratko, sve ono što su prethod­
ni pisci smatrali svojevoljnom improvizacijom, skr-
pljenom u neprilici na brzu ruku, sve to smo treti­
rali kao kakav sveti tekst. Ovoj kontradikciji je po­
trebno objašnjenje.
Objašnjenje je u našu korist, a da pri tom ne
odbacujemo mišljenje autora. Sa gledišta naših no­
vostečenih uvida u postanak sna kontradikcije u
potpunosti nestaju. Tačno je da san izobličavamo
prilikom pokušaja produkovanja; mi tu ponovo na­
lazimo ono što smo obeležili kao sekundarnu i često
pogrešno shvaćenu obradu sna od strane instancije
koja obavlja normalno mišljenje. Ali ovo izopače-
nje nije ništa drugo do jedan deo obrade, kojoj misli
sna zbog cenzure sna zakonito podležu. Autori su
ovde naslutili ili primetili onaj deo izopačenja sna
koji radi manifestno; mi smo manje zainteresovani
za to, jer znamo da je daleko izdašniji rad izobliča-
vanja, ne tako lako uočljiv, u snu već izvršen od
skrivenih misli sna. Autori greše samo u tome što
pretpostavljaju da je modifikacija sna u toku seća-
nja i stavljanja u reci svojevoljna, da se dakle ne
1 Krimhildi! Hagen je prevarom naterao Krimhildu da na tom
Retko ste me razumeli, i ja sam vas takođe retko ra-
zumeo. Samo kad smo se našli u blatu, smesta smo se razu­
meli (Ovo je citat iz Hajneove, zbirke pesama, Buch der
Lieder, Die Heimkehr, 78) (Prim. prev.).
Zaboravljanje snova 167
može dalje raščlaniti, pa je zato smatraju pogodnom
da nas u razumevanju sna vodi na pogrešan put. Oni
potcenjuju determinisanje u psihičkom procesu. Tu
nema ničeg proizvoljnog. Može se sasvim uopšteno
pokazati da jedan drugi tok misli odmah prima na
sebe obrađivanje elementa koji je prvi tok misli pro­
pustio da obradi. Na primer, ja mogu hteti da sa­
svim proizvoljno zamislim jedan broj. Ali to je ne-
mogućno; broj koji mi pada na pamet određen je
jasno i nužno mojim mislima, makar one bile dale­
ko od moje neposredne namere. 1 Isto tako nisu pro­
izvoljne izmene koje san pretrpi pri redakciji od
strane budnog života. One ostaju u asocijativnoj po­
vezanosti sa sadržajem čije mesto zauzimaju i mogu
poslužiti da ukazu na put do toga sadržaja, koji opet,
sa svoje strane, može biti zamena za neki drugi sa­
držaj.
Prilikom analize sna sa pacijentima, u vezi s ovim
tvrđenjem ja obično vršim sledeću probu i to nikad
bez uspeha. Ako mi izveštaj o nekom snu u počet­
ku izgleda teško razumljiv, zamolim pacijenta da mi
ga ponovi. To se onda retko kada događa istim re­
cima. A mesta na kojima je pacijent izmenio svoje
reci meni se na ovaj način pokažu kao slaba tačka
u prerušivanju sna, i one mi služe kao što je Ha-
genu poslužio izvezeni znak naSigfridovoj odeći. 2
To je ono mesto odakle tumačenje sna može početi.
Pripovedač sna je upozoren mojim zahtevom da na-
meravam posvetiti naročiti napor za rešenje ovog
sna; on dakle, pod pritiskom otpora, brzo zaštićuje
slabe tačke prerušenog sna time što će sve one iz­
raze koji prete da će ga odati zameniti nekim dru-
1
Uporedi: Psihopatologija svakodnevnog života, I izda­
nje, 1901. i 1904, II izdanje 1929 (Sabrana dela, sveska IV).
Prevod dr Huga Klajna, Beograd, 1937, izdanje „Kosmos".
2
Po germanskoj mitologiji junak Sigfrid bio je ranljiv
samo na jednom mestu, a to mesto je bilo poznato jedino
mestu izveze jedan krstić na Sigfridovoj haljini. I Hagen je
u lovu kopljem pogodio Sigfrida upravo na tom mestu (Prim.
prev.).
168 Tumačenje snova, II
gim izrazom koji manje otkriva. I tako mi skreće
pažnju na izraz koji je izostavio. Napor koji snevač
ulaže da bi sprečio rešenje sna daje mi osnova da
zaključim s kakvom brižljivošću je odelo sna bilo
satkano.
Manje su u pravu autori kada posvećuju tako
mnogo prostora sumnji s kojom naš sud prima pri­
čanje o snu. Jer za ovakvu sumnju ne postoji ni­
kakva intelektualna garanti ja; naše pamćenje uopšte
ne zna ni za kakvu garantiju; pa ipak smo češće nego
što je to objektivno opravdano primorani da veru-
jemo njegovim podacima. Sumnja u tačnu repro­
dukciju sna, ili pojedinih podataka iz sna, opet je
samo derivat cenzure sna, otpora protiv prodora mi­
sli sna u svest. Ovaj otpor se nije uvek iscrpeo u
pomeranjima i zamenama koje je ostvario, on traje
i dalje u vidu sumnje prianjajući za materijal koji
je propušten. Mi smo utoliko pre skloni da pogrešno
shvatimo ovu sumnju ukoliko se ona čuva da nikad
ne napadne intenzivne elemente sna, nego uvek sa­
mo slabe i nejasne. A mi već sada znamo da se iz­
među misli sna i sna desila celokupna ponovna pro-
cena svih psihičkih vrednosti. Izopačenje je bilo mo­
gućno samo usled oduzimanja psihičke vrednosti;
ono se redovno izražava u tome a katkad se time i
zadovoljava. Ako se jednom nejasnom elementu sa-
držine sna pridruži još i sumnja, onda je u pita­
nju sigurna indikacija da je ta sumnja relativno
posredan potomak jedne od proskribovanih misli sna.
S ovim stvarima je onako kao što je bilo posle ne­
kog velikog preokreta u jednoj od republika staroga
veka ili renesanse. Plemenite i moćne porodice koje
su ranije vladale sad su prognane, i sva visoka me-
sta zauzimaju skorojevići; u gradu trpe samo još
potpuno osiromašene i nemoćne članove ili daleke
pristalice oborenih velikaša. Ali ni ovi ne uživaju
puna građanska prava: nad njima se vodi nadzor jer
im se ne veruje. Umesto nepoverenja u datom pri-
meru, u našem slučaju stoji sumnja. I zato tražim
da se prilikom analize sna napusti celokupna skala
izjava sigurnosti, da se i najmanja mogućnost da se
Zaboravljanje snova 169
nešto ovako ili onako u snu dogodilo tretira kao
potpuna sigurnost. Dok god se neko pri praćenju
jednog elementa sna nije odlučio da se odrekne ovog
obzira, analiza će tu biti zaustavljena. Potcenjivanje
vrednosti elementa koji je u pitanju ima na anali-
zovanog takvo psihičko dejstvo da mu nijedna od
neželjenih predstava koje se nalaze iza elementa
neće pasti na pamet. Takvo dejstvo zapravo i nije
samo po sebi razumljivo. Ne bi bilo besmisleno kad
bi neko rekao: „Ne znam sigurno da li je ovo ili
ono bilo u snu sadržano; ali pored toga mi pada na
pamet i sledeće." On tako nikad ne kaže, i baš ovo
dejstvo sumnje koje ometa analizu otkriva je kao de­
rivat i oruđe psihičkog otpora. Psihoanaliza je s pra­
vom nepoverljiva. Jedno od njenih pravila glasi:
Otpor je sve što ometa nastavak rada na analizi.1
I zaboravljanje snova ostaje neobjašnjivo sve
dok za njegovo objašnjenje ne uzmemo u obzir sna­
gu psihičke cenzure. Osećaj da smo jedne noći veo­
ma mnogo sanjali i od svega toga samo malo zapam­
tili može imati drugi smisao u nizu slučajeva, even­
tualno smisao da se rad sna tokom noći osetno odvi­
jao, a ostavio za sobom samo onaj jedan kratki san.
Inače ne postoji mogućnost sumnje u činjenicu da
se san posle buđenja sve više zaboravlja. Često se
on zaboravlja uprkos mučnih nastojanja da se zapam­
ti. Ali ja mislim da kao što obim toga zaborava pre-
1
Rečenica koja je ovde ovako peremptorički postavlje­
n a : Sve što ometa nastavak analitičkog rada jeste otpor —
mogla bi se lako pogrešno shvatiti. Ta rečenica ima, razume
se, samo značenje jednog tehničkog pravila, jedne opomene
za analitičara. Ne treba poricati da se u toku analize mogu
dogoditi različiti slučajevi, koji se ne mogu staviti na teret
namere analizovanog subjekta. Može umreti pacijentov otac
a da ga ovaj nije ubio, može izbiti i rat koji će načiniti kraj
analizi. Ali iza očiglednog preterivanja u onoj rečenici krije
se ipak jedan nov i dobar smisao. Iako je događaj koji ometa
realan i od pacijenta nezavisan, ipak često samo od njega
zavisi do koje mere će moći da bude smetnja, i otpor se poka­
zuje nepogrešivo u dragovoljnom i preteranom iskorišćavanju
jedne takve prilike.
170 Tumačenje snova, II
cenjujemo, tako precenjujemo i gubitak koji je ve­
zan za isprekidanost sna, onoga što o njemu znamo.
Sve što je usled zaboravljanja od sadržaja sna iz­
gubljeno može se često ponovo nadoknaditi pomoću
analize; bar u jednom velikom broju slučajeva mo­
žemo od jednog jedinog preostalog komadića sna
pronaći, doduše ne čitav san, — ali on i nije važan
— nego sve misli sna. Potreban je veći napor pažnje
i samosavlađivanje pri analiziranju; to je sve — ali
to pokazuje da pri zaboravljanju sna nije nedosta­
jala ni jedna neprijateljska namera. 1
1
Kao primer za značenje sumnje i nesigurnosti u snu,
uz istovremeno sažimanje sadrzine sna u jedan pojedinačan
elemenat uzimam iz svojih „Predavanja za uvod u psihoana­
lizu" (1916) sleđeći san, čija je analiza posle kratkotrajnog
odlaganja ipak uspela: „Jedna skeptična pacijentkinja ima
poduži san, u kome se događa da joj izvesne ličnosti pričaju
o mojoj knjizi „Dosetka" i da je veoma hvale. Zatim se po­
mnije nešto o jednom „kanalu", možda o nekoj drugoj knjizi
u kojoj se pojavljuje kanal, ili inače nešto u vezi sa kana­
lom . . . ona to ne z n a . . . to je sasvim nejasno." Sad ćete si­
gurno biti skloni da verujete da elemenat ,kanal' neće moći
da se objasni, pošto je i sam tako neodređen. U pravu ste
što naslućujete teškoću, ali to nije teško zato što je nejasno,
nego je nejasno iz jednog drugog razloga, onog istog koji i
tumačenje čini teškim. Snevačici uz reč kanal ništa ne pada
na pamet; ni ja, naravno, ne znam ništa da kažem. Nešto
kasnije, u stvari sutradan, ona mi ispriča da joj je palo na
pamet nešto što bi možda spadalo ovamo. Naime, opet jedan
vic koji je bila čula. Na jednom brodu između Dovera i Ka-
lea (Calais), jedan poznati pisac razgovara s jednim Englezom,
koji u izvesnoj vezi citira rečenicu: Du sublime au ridicule
il n'y a qu'un pas (= od uzvišenog do smešnog samo je jedan
korak). Pisac odgovara: Oui, le pas de Calais (da, pa de Kale),
čime želi da kaže da Francusku smatra veličanstvenom, a En­
glesku smešnom. Ali Pas de Calais je ipak .kanal', naime En­
gleski kanal, Canal La Manche. Ne mislim li da ova pomisao
ima neke veze sa snom? Sigurno, velim ja, ona nam stvarno
daje rešenje zagonetnog elementa sna. A zar vi sumnjate da
je ovaj vic još pre sna postojao kao nesvesni deo elementa
,kanal', možete li pretpostaviti da je on tek kasnije pronađen?
Pomisao naime potvrđuje skepsu koja se u nje krije iza n a ­
metljivog divljenja, a otpor je svakako zajednička osnova i
za jedno i za drugo, kako za to što joj je ta pomisao došla sa
takvim oklevanjem, a i za to što je odgovarajući elemenat
Zaboravljanje snova 171
Ubedljiv dokaz za tendencioznu prirodu zabo­
ravljanja sna 1 , koja služi otporu, dobićemo u ana­
lizama iz procenjivanja jednog prethodnog stepena
zaborava. Dosta često se dešava da se u toku samo­
ga rada na tumačenju sna odjednom pojavi izostav­
ljeni deo sna koji je označen kao dosad zaboravljen.
Ovaj deo sna, otrgnut od zaborava, uvek je ono što
je najvažnije: on leži na najkraćem putu ka rešenju
sna i zato je najviše bio izložen otporu. Među pri-
merima snova koje sam uneo u sadržinu ove raspra­
ve dogodilo se da sam jedan takav komadić sadrzine
sna morao naknadno umetnuti. To je san o putova­
nju, kojim se snevač sveti dvojici neprijatnih saput-
nika i koji sam zbog njegove delimično veoma ne­
pristojne sadrzine ostavio gotovo neobjašnjenim. Izo­
stavljeni deo glasi: Ja kažem u vezi sa jednom Sile-
rovom knjigom: It is from... Ali se ispravljam,
primećujući i sam grešku, i kažem: It isby ... Čovek
tada primeti svojoj sestri: Pa on je to pravilno re­
kao!"2
Samoispravljanje u snu, koje se ponekim pisci­
ma činilo tako neobično, svakako ne zaslužuje da se
njime pozabavimo. Radije ću kao primer za jezičku
grešku u snu izneti jedan doživljaj iz svoga seća-
nja. Kad mi je bilo devetnaest godina, bio sam prvi
put u Engleskoj i jedan dan sam se zadržao na obali
sna ispao tako neodređen. Obratite ovde pažnju na odnos
elementa sna prema njegovom nesvesnom. To je kao delić
tog nesvesnog, kao aluzija na n j ; svojom izolacijom on je po­
stao sasvim nerazumljiv."
1
O nameri pri zaboravljanju uopšte vidi moju raspra-
vicu „O psihičkom mehanizmu zaboravnosti" (Der psychiche
Mechanismus der Vergesslichkeit) u „Monatsschrift fiir Psy-
chiatrie und Neurologie", 1898 (To je postala prva glava „Psi­
hopatologije svakodnevnog života", Sabrana dela IV. — Srp­
sko izdanje Beograd, 1937).
2
Takve korekture u služenju stranim jezicima u snovi­
ma nisu retke, ali se češće pripisuju stranim licima. Mori
(str. 143) je jednom, kad je učio engleski, sanjao da je nekom
drugom licu saopštio da ga je juče posetio, upotrebljavajući
ove reci: I called for you yesterday. A onaj drugi je pravilno
odgovorio: I called on you yesterday.
172 Tumačenje snova, II
Irskog mora. Uživao sam, razume se, loveći morske
životinje koje su ostale na obali posle oseke i upra­
vo sam se bavio jednom morskom zvezdom (san po­
činje sa Hollthurn-Holothurien), kad mi priđe jed­
na ljupka devojčica i upita me: Is it a starfish? Is it
alive? Odgovorih: Yes, he is alive, ali se postideh
zbog nepravilnosti, pa sam rečenicu pravilno pono­
vio. A namesto jezičke greške koju sam tada načinio,
san sad stavlja jednu drugu grešku, u koju Nemac
isto tako lako upada. „Knjiga je od Silera" — u toj
rečenici reč „od" ne smemo prevesti sa from...,
nego sa by... To što rad sna ovu zamenu vrši zato
što reč from zbog velike sličnosti u zvučan ju sa ne-
mačkim pridevom fromm dozvoljava izvanrednu mo­
gućnost sažimanja, ne sme više da nas čudi posle
svega onoga što smo čuli o namerama rada sna i o
njegovoj bezobzirnosti prilikom izbora sredstava u
tu svrhu. Ali šta treba da znači sasvim bezazleno
sećanje na morsku obalu u vezi sa ovim snom? Ono
na jednom što je moguće nevinijem primeru obja­
šnjava da upotrebljavam član na pogrešnom mestu,
da dakle stavljam reč (he) kojom se određuje rod
(pol) onde gde ona ne spada. To je svakako samo je­
dan od ključeva za rešenje sna. 1 Ko je posle toga
čuo još i izvođenje naslova knjige M a tter and Mo-
tion (M o liere u ,,M a lađe Imaginaire": La m a-
tiere est-elle laudable? a m o tion of the bo-
ivels) moći će lako da popuni ono što nedostaje.
Dokaz za to da je zaboravljanje sna većim de-
lom učinak otpora mogu da dam jednom „demon-
stratio ad oculos." Jedan pacijent priča da je sanjao
nešto, ali da od sna nikakav trag nije ostao u nje­
govom sećanju; san, dakle, važi kao nešto čega nije
ni bilo. Mi nastavljamo rad, ja nailazim na otpor,
objasnim ponešto bolesniku, pomažem mu nagova­
ranjem i privoljevanjem da se pomiri s jednom ne-
1 E. Džouns (Jones) opisuje analogan slučaj koji se često
Nemci za gramatički član imaju reč ,,Geschlechtswort",
tj. reč koja određuje pol, rod. U engleskom taj član glasi he
(= on), she (=ona) i it (= ono) (Prim. prev.).
Zaboravljanje snova 173
prijatnom mišlju, i tek što mi je to pošlo za rukom,
on viknu: Sad opet znam šta sam sanjao! Isti otpor
koji mu je do toga dana smetao pri radu primorao
ga je i da svoj san zaboravi. Savlađivanjem ovog
otpora, ponovo sam san doveo u sećanje.
Isto tako se može pacijent, kad je došao do iz-
vesnog mesta rada, setiti jednog sna koji se do­
godio pre tri, četiri ili više dana i koji je dotada mi­
rovao u zaboravu. 1
Psihoanalitičko iskustvo poklonilo nam je još je­
dan dokaz za to da zaboravljanje sna daleko više za­
visi od otpora nego od raznorodnosti budnog stanja i
stanja spavanja, kao što to pisci misle. Kao i osta­
lim analitičarima i pacijentima koji se nalaze na
takvom lečenju događa se ne baš retko da mi, pro­
buđeni iz jednog sna, kako bismo rekli, neposredno
posle toga počinjemo da svoj san objašnjavamo u pu­
nom posedu aktivnog mišljenja. U ovakvim slučaje­
vima često nisam mirovao dok nisam stekao potpu­
no razumevanje sna, pa ipak se moglo dogoditi da
sam posle buđenja iz sna ovaj rad na tumačenju isto
tako potpuno zaboravio kao i sadržaj sna, mada sam
znao da sam sanjao i da sam san, štaviše, i protu­
mačio. Mnogo češće je san sobom odneo u zaborav
i rezultat tumačenja sna nego što je duševnoj aktiv­
nosti uspevalo da san zadrži u sećanju. Ali, između
ovoga rada na tumačenju i budnog mišljenja ne po­
stoji ona psihička provalija kojom autori isključi­
vo žele da objasne zaboravljanje sna. — Ako Morton
Prins (Morton Prince) protiv moga objašnjenja za­
boravljanja sna primećuje da je to samo jedan spe­
cijalan slučaj amnezije za razdvojena duševna sta­
nja (dissociated states) i da nemogućnost da se moje.
objašnjenje ove specijalne amnezije prenese na dru­
ge tipove amnezije ovu i za njene najbliže namere
čini bezvrednom, onda on čitaoca podseća na to da
1
događa, da se tokom analize jednog sna pomene neki drugi
san iste noći, koji je dotle bio zaboravljen i koji se čak nije
ni naslućivao!
 174 Tumačenje snova, U Zaboravljanje
u svima svojim opisima ovih disociranih stanja ni­
kada nije pokušao da nađe jedno dinamičko obja­
šnjenje za ove fenomene. Inače bi morao otkriti da
je potiskivanje (odnosno otpor koji ovo stvara) isto
tako uzrok ovih disocijacija kao i amnezije za njenu
psihičku sadržinu.
Iskustvo koje sam mogao steći prilikom sastav­
ljanja ovog rukopisa pokazuje mi da se snovi ne
mogu zaboraviti kao što se ne zaboravljaju ni ostale
duševne radnje, i da se moraju isto tako izjednačiti
sa ostalim duševnim aktivnostima i u pogledu svog
zadržavanja u pamćenju. Među svojim zabeleškama
sačuvao sam vrlo mnogo sopstvenih snova koje sam
onda iz bilo kakvih razloga mogao samo veoma ne­
potpuno, ili ih uopšte nisam mogao, podvrći tumače­
nju. Neke od tih snova pokušao sam da protumačim
godinu-dve kasnije u nameri da sebi pribavim ma­
terijal za ilustraciju svojih tvrđenja. Takvi poku­
šaji su bez izuzetka uspevali; štaviše, tvrdio bih da
je tumačenje, kasnije, išlo lakše nego dok su snovi
bili još svezi doživljaji; za ovo bih, kao jedino mo­
gućno objašnjenje, naveo da sam od toga vremena
savladao mnoge otpore u svojoj unutrašnjosti koji su
mi u ono vreme smetali. Prilikom ovakvih naknad­
nih tumačenja ja sam tada utvrđene misli sna upo-
ređivao sa današnjima, najčešće mnogo bogatijim, pa
sam ondašnje nalazio neizmenjene među današnjim.
Svoje čuđenje zbog toga blagovremeno sam suzbio,
pošto sam se setio da već odavna imam običaj da od
svojih pacijenata tražim da snove iz ranijih godina,
koje mi oni nekom prilikom ispričaju, tumače onako
kao da su to snovi prethodne noći, po istom postupku
i sa istim uspehom. Prilikom razgovora o snovima
straha ja ću izneti dva primera ovakvog zakasnelog
tumačenja sna. Kad sam ovaj eksperiment prvi put
načinio rukovodilo me je u tome opravdano očekiva­
nje da će se san i u tome ponašati kao neurotički
simptom. Ako, naime lečim psihoneurotičara, even­
tualno neku histeriju, pomoću psihoanalize, moram
da nađem objašnjenje za prve, odnosno savladane
simptome što i danas još postoje, koji su ga doveli
snova 175
k meni, i nalazim da je prvi zadatak lakše resiti nego
onaj što danas nagoni na rešavanje. Već u svome
delu Studije o histeriji, objavljenom 1895. godine,
mogao sam da iznesem objašnjenje prvog histeričnog
napada koji je jedna žena od preko četrdeset godina
imala u petnaestoj godini života.1
I ovde ću, ne strogo povezano, izneti još ponešto
što imam da napomenem o tumačenju snova i što će
možda uputiti čitaoca koji želi da me kontroliše nak­
nadnim radom na sopstvenim snovima.
Niko neće smeti očekivati da će mu tumačenje
sopstvenih snova pasti bez muke s neba. Već za samo
zapažanje endoptičkih fenomena i drugih senzacija
koje se obično izmiču pažnji potrebna je vežba, ma­
da se nijedan psihički motiv ne odupire ovoj grupi
percepcije. Znatno je teže uhvatiti „nevoljne pred­
stave". Ko to traži, moraće se ispuniti očekivanjima
pokrenutim u ovoj raspravi i, pridržavajući se ovde
datih pravila, moraće se truditi da u samoga sebe
suzbija svaku kritiku, svako predubeđenje, svako
afektivno ili intelektualno opredeljivanje u toku ra­
da. On će se sećati propisa koji je dao Klod Bernar
(Claude Bernard) za eksperimentatora u fiziološkom
laboratorijumu: Travailler comme une bete, tj. ra­
diti istrajno kao životinja, ali i tako isto ne hajući
za rezultat. Ko se pridržava ovih saveta, za njega
zadatak svakako neće predstavljati težak posao. Tu­
mačenje jednog sna ne završava se uvek u jednom
potezu; često osećamo da nam je naša radna spo­
sobnost iscrpljena kad smo sledili jednom lancu po­
misli, da nam san toga dana više ništa ne kazuje;
onda je najbolje prekinuti rad i ponovo se vratiti
na posao jednog od narednih dana. Onda će našu
pažnju privući neki drugi deo sadržine sna, i mi će-
1
Snovi koji su se dogodili u prvim godinama detinjstva
i koji su se često u sećanju sačuvali u punoj čulnoj svežini,
i kroz decenije, dobijaju gotovo uvek velik značaj za razu-
mevanje razvoja i neuroze snevačeve. Njihova analiza štiti
lekara od grešaka i nesigurnosti koje bi ga mogle i teorijski
zbuniti.
 176 Tumačenje snova, II
mo naći prilaz jednom novom sloju misli sna. To
bismo mogli nazvati „frakcioniranim" tumače­
njem sna.
Početnik u tumačenju snova najteže se može
naterati da prizna činjenicu da njegov zadatak nije
u potpunosti završen ako ima u rukama potpuno tu­
mačenje sna, koje je puno smisla, povezano i koje
obaveštava o svim elementima sadržine sna. Osim
toga može da postoji još jedno tumačenje istoga sna,
jedno uporedno tumačenje koje mu je umaklo. Za­
ista nije lako u mislima stvoriti predstavu o bogat­
stvu nesvesnih tokova misli koji se bore da bi došli
do izraza, i verovati u veštinu rada sna da višeznač-
nim načinom izražavanja tako reći uvek jednim udar­
cem pogodi sedam muva, kao što to radi krojački
kalfa u bajci. Čitalac će uvek biti sklon da autoru
prebaci izlišno rasipanje svoje duhovitosti; ali ko je
lično stekao iskustvo, znaće to bolje.
S druge strane, ne mogu se složiti sa tvrđenjem
koje je prvi izneo H. Zilberer: da svaki san — ili
možda samo mnogobrojni snovi i izvesne grupe sno­
va — zahtevaju dva različita tumačenja, koja su čak
u čvrstoj međusobnoj vezi. Jedno od ovih tumačenja,
koje Zilberer naziva psihoanalitičkim, daje snu je­
dan proizvoljan, većinom infantilno-seksualni smisao;
ono drugo, značajnije tumačenje, koje je on nazvao
anagogičnim, otkriva ozbiljnije, često dubokoumne
misli, koje je rad sna preuzeo kao materiju. Zilberer
ovo tvrđenje nije dokazao saopštenjem niza snova
koje bi analizirao u oba pravca. Nasuprot tome, mo­
ram izjaviti da takva činjenica ne postoji. Većina
snova ne traži nikakvo uporedno tumačenje i pre
svega ne može da se protumači anagogički. Sadejstvo
jedne tendencije koja bi htela da zamagli osnovne
odnose u stvaranju sna i da odvrati interesovanje od
njegovih nagonskih korena zapaža se isto tako dobro
u Zilbererovoj teoriji kao i u ostalim teorijskim na­
stojanjima u toku poslednjih godina. U nizu sluča­
jeva mogao sam da potvrdim tačnost Zilbererovih po­
dataka; analiza mi je onda pokazala da se rad sna
našao pred zadatkom da niz veoma apstraktnih misli
Zaboravljanje snova 177
iz budnog života, podesnih za direktno prikazivanje,
pretvori u san. Rad sna je pokušao da resi taj zada­
tak tako što se dočepao jednog drugog misaonog ma­
terijala, koji je sa onim apstraktnim mislima stajao
u labavoj vezi (koju često treba nazvati alegorič-
nom), i koji se uz to mogao prikazati sa manje po­
teškoća. Apstraktno tumačenje sna koji je na ovaj
način postao — snevač daje neposredno; a pravilno
tumačenje podmetnutog materijala mora se tražiti
pomoću poznatih tehničkih sredstava.
Na pitanje da li se svaki san može tumačiti, tre­
ba odgovoriti sa ne. Ne smemo zaboraviti da prili­
kom tumačenja imamo protiv sebe one psihičke sna­
ge koje su krive za izopačenje sna. Tako postaje pi­
tanje odnosa snaga da li nas naše intelektualno inte­
resovanje, naša sposobnost samosavlađivanja, naše
psihološko znanje i izvežbanost u tumačenju osposo­
bljavaju da savladamo unutrašnje otpore. Donekle je
to uvek moguće, bar dotle da steknemo ubeđenje o
snu kao tvorevini punoj smisla, a većinom i da taj
smisao bar naslutimo. Vrlo često nam san koji ne­
posredno sledi dozvoljava da potkrepimo i nastavi­
mo tumačenje koje smo bili prihvatili za prvi san.
čitav niz snova koji se provlači nedeljama ili mese-
cima počiva često na zajedničkom tlu i onda ih tre­
ba podvrgnuti tumačenju zajedno. U snovima koji
slede jedan za drugim možemo često primetiti kako
jedan od njih uzima za središte ono što se u slede-
ćem nagoveštava samo na periferiji, i obratno, tako
da se oba sna uzajamno dopunjuju i za tumačenje.
Na primerima sam već dokazao da različite snove iz
iste noći treba pri tumačenju, uglavnom, obrađivati
kao celinu.
I u najbolje protumačenim snovima često jedno
mesto moramo ostaviti u mraku, jer ćemo pri tuma­
čenju primetiti da tamo počinje klupče misli sna koje
se ne da odmotati, a koje više ne daje nikakav do­
prinos ni za rasvetl javan je sadržine sna. To je onda
pupak sna, mesto gde se on nastavlja u nepoznato.
Misli sna na koje nailazimo pri tumačenju moraju po
samoj prirodi stvari ostati bez definitivnog kraja;
12 Frojd, Odabrana dela, Vit
178 Tumačenje snova, II
one moraju na sve strane prelaziti u zamršeni splet
našeg misaonog sveta. A iz jednog gušćeg mesta ovo­
ga spleta uzdiže se onda želja sna kao pečurka iz
svoga micelijuma.
Sad se vraćamo na činjenice koje se tiču zabo­
ravljanja snova. Mi smo, naime, propustili da iz tih
činjenica izvučemo jedan važan zaključak. Ako bud­
ni život pokazuje jasnu sklonost da zaboravi san koji
je bio stvoren u toku noći, bilo celinu neposredno
posle buđenja ili delove tokom dana, i ako mi kao
glavnog učesnika u tom zaboravljanju otkrivamo psi­
hički otpor protiv sna, otpor koji je već u toku noći
učinio svoje protiv sna, onda se nameće pitanje šta
je zapravo omogućilo da se stvori san uprkos ovak­
vom otporu. Uzmimo jedan ekstreman slučaj, u kome
budno stanje ponovo odstranjuje san kao da ga uop­
šte nije ni bilo. Ako, pri tome, uzmemo u obzir igru
psihičkih snaga, moramo izjaviti da san uopšte ne bi
ni nastao da je otpor noću bio tako jak kao što je
danju. Naš je zaključak taj da je on u toku noći
izgubio jedan deo svoje snage; mi znamo da on nije
bio uklonjen, jer smo dokazali da postoji njegov udeo
u radu sna kao faktor izopačenja sna. Ali nameće
nam se mogućnost da je u toku noći bio smanjen i
da je ovim smanjenjem otpora bilo omogućeno stva­
ranje sna, i tako možemo razumeti da on, povrativši
punu snagu buđenjem, ponovo odstranjuje ono što je
morao da dopusti dok je bio slab. Opisna psihologija
nas uči da je stanje spavanja duše glavni uslov za
stvaranje sna. Mogli bismo dodati objašnjenje: sta­
nje spavanja omogućava stvaranje sna time što uma­
njuje endopsihičku cenzuru.
Mi smo svakako u iskušenju da ovaj zaključak
smatramo jedinim koji je mogućno izvući iz činjenica
zaboravljanja sna i da iz njega razvijamo dalje za­
ključke o odnosima energije za vreme spavanja i
budnoće. Ali ćemo se zasad zaustaviti na ovom. Kad
se još malo više udubimo u psihologiju sna, sazna-
ćemo da faktore koji omogućavaju stvaranje sna mo­
žemo zamisliti i drukčije. Možda se otpor protiv osve-
Zaboravljanje snova 179
šćivanja misli sna može zaobići i kad on nije pre-
trpeo smanjenje svoje snage. A takođe izgleda
prihvatljivija misao da su oba faktora povoljna za
stvaranje sna — redukcija i zaobilaženje otpora —
omogućena istovremeno stanjem spavanja. Ovde ću
prekinuti da bih posle izvesnog vremena nastavio.
Postoji jedan drugačiji niz prigovora protiv našeg
postupka prilikom tumačenja sna sa kojim se mo­
ramo sad raspraviti. Naš se postupak sastoji u tome
da napuštamo sve one ciljne predstave koje normal­
no upravljaju našim razmišljanjem, da svoju pažnju
uperimo na jedan jedini elemenat sna i zatim bele-
žimo koje nehotimične misli nam padaju na pamet
u vezi s njim. Zatim uzimamo sledeći sastavni deo
sadržine sna, ponovimo isti postupak na njemu i, ne
vodeći računa o pravcu u kome se misli kreću, ostav­
ljamo da nas one vode, pri čemu — kao što to obič­
no kažemo — prelazimo s jedne stvari na drugu. Pri
tome se pouzdano nadamo da ćemo na kraju bez
ikakve aktivne intervencije s naše strane naići na
misli sna od kojih je san nastao. Protiv toga će kri­
tika možda imati ovo da primeti: Nikakvo čudo nije
što od jednog jedinog elementa sna nekuda dospe-
vamo. Na svaku predstavu može se nešto asocijativ­
no nadovezati; čudnovato je samo to da ovaj bescilj­
ni i proizvoljni tok misli može dovesti upravo do
misli sna. Verovatno je to samoobmana; mi idemo za
lancem asocijacija polazeći od jednog elementa dok
ne vidimo da se on iz bilo kakvog razloga prekida.
Kad, zatim, prihvatimo drugi elemenat, onda je sa­
svim prirodno što je prvobitna neograničenost aso­
cijacije sada pretrpela sužavanje: Još se sećamo ra­
nijeg lanca misli i zato ćemo pri analizi druge pred­
stave sna lakše naići na pojedine asocijacije koje
imaju nešto zajedničko i sa asocijacijama iz prvog
lanca. Pa onda uobražavamo da smo pronašli misao
koja predstavlja čvorno mesto između dva elementa
sna. Pošto inače imamo svu slobodu povezivanja mi­
sli, pa zapravo isključujemo samo one prelaze sa
jedne predstave na drugu koji se javljaju u normal­
nom mišljenju, to naposletku neće biti teško da iz
12*
180 Tumačenje snova, II
jednog niza „među-misli" skrpimo nešto što naziva­
mo mislima sna, i što — bez ikakve garantije za to,
pošto nam one inače nisu poznate — proglašavamo
psihičkom zamenom sna. Ali sve je to potpuno pro­
izvoljno i vickasto iskorišćavanje slučaja, i svaki onaj
koji učini taj beskorisni napor može na ovaj način
za bilo koji san da iskonstruiše bilo kakvo tuma­
čenje.
Ako nam se stvarno iznose ovakvi prigovori,
možemo se u cilju odbrane od njih pozvati na utisak
koji čine naša tumačenja snova, na iznenađujuće
veze s ostalim elementima sna, koji se pojavljuju
dok mi pratimo pojedine predstave, i na neverovat-
noću da bi se nešto što san tako iscrpno pokriva i
objašnjava kao neko od naših tumačenja sna moglo
postići na drugi način nego idući za prethodno uspo­
stavljenim psihičkim vezama. Mi bismo kao oprav­
danje mogli navesti i to da je naš postupak pri tu­
mačenju sna identičan sa postupkom kojim rešavamo
histerične simptome, gde tačnost našeg postupka ga­
rantu ju pojavljivanje i nestajanje tih simptoma na
njihovom mestu, gde su dakle tumačenja teksta pot-
krepljena doda tim ilustracijama. Ali mi nemamo ni­
kakvog razloga da izbegavamo problem kako da pra­
ćenjem jednog misaonog lanca koji se proizvoljno i
besciljno ispreda dođemo do jednog preegzistentnog
cilja, jer taj problem, doduše, nismo u stanju da re­
simo, ali u potpunosti možemo da ga odstranimo.
Može se, naime, dokazati netačnost tvrđenja da
se predajemo besciljnom toku predstava ako, kao pri
radu na tumačenju sna, ostavimo razmišljanje i do­
zvolimo iskrsavanje nehotičnih predstava. Može se
dokazati da se uvek možemo odreći samo nama po­
znatih ciljnih predstava i da sa prestankom tih pred­
stava smesta dolaze na vlast nepoznate — mi ne-
tačno kažemo: nesvesne — ciljne predstave, koje sad
određuju tok nehotimičnih predstava. Mišljenje bez
ciljnih predstava uopšte ne možemo ostvariti sopstve-
nim uplivisanjem na naš duševni život; ali mi je ta-
kođe nepoznato u kakvim stanjima psihičkog rastroj-
Zaboravljanje snova 181
stva se ono inače uspostavlja.1 Psihijatri su se ovde
prerano odrekli verovanja u čvrstinu sklopa psihič­
kih procesa. Ja znam da se nesređen tok misli bez
ciljnih predstava nikako ne javlja u okviru histerije
i paranoje kao ni pri stvaranju i razrešavanju snova.
Možda se on uopšte ne pojavljuje u endogenim psi-
1
Meni je tek kasnije skrenuta pažnja na to da Eduard
fon Hartman (von Hartmann) u ovoj psihološki značajnoj
tački zastupa isto gledište: „Prilikom raspravljanja o ulozi
nesvesnog u umetničkom stvaranju (Philosophie des Unbe-
wussten, sveska I, odeljak B, glava V), Eduard fon Hartman
je razgovetno i jasno izrekao zakon o asocijaciji ideja vođe­
nih nesvesnim ciljnim predstavama, a da pri tom nije bio
svestan dalekosežnosti ovoga zakona. Njemu je stalo do toga
da dokaže da je ,svakoj kombinaciji čulnih predstava, ako
nije potpuno prepuštena slučaju, nego treba da vodi jednom
određenom cilju, potrebna pomoć nesvesnoga', i da svesno in-
teresovanje za određen misaoni sklop predstavlja podstrek za
nesvesno da između bezbrojnih mogućih predstava izabere
svrsishodnu: ,Nesvesno je ono što vrši izbor prema svrhama
interesovanja: i to važi za asocijaciju ideja pri apstraktnom
mišljenju, kao čulnom predstavljanju ili umetničkom kombi-
novanju, i u duhovitoj dosetki.' Stoga je ograničenje asoci­
jacija ideja na predstavu koja izaziva i onu koja je izazvana,
u smislu čiste asocijacione psihologije neodrživo. Takvo ogra­
ničenje bi stvarno ,samo tada imalo opravdanja ako se u ljud­
skom životu događaju stanja u kojima je čovek slobodan ne
samo od svake svesne svrhe nego i od vladavine ili sadejstva
svakog nesvesnog interesovanja, svakog raspoloženja. A to je­
dva da je stanje koje se ikad može dogoditi, jer onda kad
svoj tok misli prividno u potpunosti prepustimo slučaju, ili
ako se sasvim prepustimo nehotičnim snovima fantazije, ipak
vladaju uvek u jednom času drugi glavni interesi, merodavna
osećanja i raspoloženja u duši nego u nekom drugom času, i
ovi će imati uvek neki uticaj na asocijacije ideja' (Philosophie
des Unbewussten, 11. izdanje, I, 246). U polunesvesnim sno­
vima uvek se pojavljuju samo takve predstave koje odgovara­
ju trenutnom (nesvesnom) glavnom interesovanju (na navede­
nom mestu). Isticanje uticaja osećanja i raspoloženja na slo­
bodan tok misli sad pokazuje da je metodski postupak psiho­
analize i sa stanovišta Hartmanove psihologije potpuno oprava
dan." (N. E. Pohorilles u Internationale Zeitschrift fiir arzt-
liche PsA., I, 1913, str. 650. — Du Prel iz činjenice što nam
jedno ime kojeg uzaludno pokušavamo da se setimo često od­
jednom pada neposredno na pamet zaključuje da postoji jed­
no nesvesno, ali ipak svrhovito mišljenje, čiji rezultat zatim
dopre u svest (Philosophie der Mvstik, strana 107).
182 Tumačenje snova, 11
hičkim afekcijama; čak i delirijumi poremećenih su,
prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret),
puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog
praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeđenje gde
god mi se pružila prilika za posmatranje. Delirijumi
su delo cenzure koja se uopšte više ne trudi da sa­
krije svoje delovanje; umesto da sarađuje na jednoj
obradi koja više ne bi bila neprilična, ona bez obzi­
ra briše sve protiv čega stavlja prigovor, tako da
onda sve što preostane postaje bezvezno. Ova cen­
zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no­
vina na granici, koja dozvoljava da inostrani časo­
pisi u ruke čitalaca koje ona mora štititi dospeju
samo kad su pune isprecrtanih redova.
Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove­
zivanju asocijacija pojavljuje se možda pri destruk­
tivnim organskim moždanim procesima; ono što se
smatra takvim u psihoneurozama može se uvek obja­
sniti delo van j em cenzure na misaoni niz potiskivan
u prednji plan od ciljnih predstava koje su same
ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo­
bodne od ciljnih predstava smatrala se međusobna
povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve­
zama takozvane površinske asocijacije, dakle aso-
nancom, dvosmislenošću reci, vremenskim poduda­
ranjem bez unutrašnjeg smisaonog odnosa, svim onim
asocijacijama kojima sebi dopuštamo da se koristi­
mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri­
stično za misaone veze koje nas vode od elemenata
sadržaja sna ka među-mislima i od ovih ka pravim
mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim
analizama snova i oni su morali izazvati naše čuđe­
nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suviše labavo,
nijedna dosetka suviše za osudu da ne bi mogli po­
služiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali
pravilno razumevanje ovakve popustljivosti nije da-
1
Uporedi sjajnu potvrdu za ovo tvrđenje koje je izneo
C. G. Jung na analizama u „Dementia praecox" (Zur Psvcho-
logie der Dementia praecox, 1907).
Zaboravljanje snova- 183
leko. Kad god je jedan psihički elemenat povezan sa
drugim elementom nekom zazornom ili površnom
asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza
medu njima koja podleže otporu cenzure.
Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta­
va, pravi je razlog za preovlađivanje površnih aso­
cijacija. Površne asocijacije u prikazivanju zame-
njuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne
spoj ne puteve čini neprohodnim. To je kao kad jed­
na opšta saobraćajna prepreka, na primer poplava,
u planinama načini velike i široke drumove nepro­
hodnim; saobraćaj se tada održava nezgodnim i str­
mim stazama kojima bi inače samo lovac prolazio.
Ovde je potrebno razdvojiti dva slučaja koja su
u suštini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro­
tiv veze između dve misli kojima se, ako su odvo­
jene jedna od druge, ne može ništa prigovoriti. U
tom slučaju obe misli ulaze u svest jedna za dru­
gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam
zato pada na pamet jedna površna veza među nji­
ma na koju inače ne bismo pomislili. Ova veza po
pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa
predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak,
obe misli same po sebi podležu cenzuri zbog svoje
sadržine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom,
nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe
zamenjujuće misli su odabrane tako da jednom po­
vršnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u
kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri­
tiskom cenzure izvršeno je ovde u oba slučaja po-
meranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na
površnu asocijaciju koja izgleda apsurdna.
Znajući za ova pomeranja, mi se prilikom tu­
mačenja snova poveravamo i površnim asocijacijama,
1
potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1
Ova ista razmišljanja važe, naravno, i kad se u sadr­
žaju sna javno pojavljuju površne asocijacije, kao na primer
u oba sna koja nam je ispričao Mori (strana 62): pelerinage —
Pelletier — pelle; Kilometer — Kilogramm — Gilolo — Lo-
balia — Lopez — Lotto). Iz moga rada sa neurotičarima po-
182 Tumačenje snova, U Zaboravljanje snova-
hičkim afekcijama; čak i delirijumi poremećenih su,
prema jednoj duhovitoj slutnji Lereovoj (Leuret),
puni smisla i nama postaju nerazumljivi samo zbog
praznina u njima. Ja sam stekao isto ubeđenje gde
god mi se pružila prilika za posmatranje. Delirijumi
su delo cenzure koja se uopšte više ne trudi da sa­
krije svoje delovanje; umesto da sarađuje na jednoj
obradi koja više ne bi bila neprilična, ona bez obzi­
ra briše sve protiv čega stavlja prigovor, tako da
onda sve što preostane postaje bezvezno. Ova cen­
zura postupa potpuno analogno ruskoj cenzuri no­
vina na granici, koja dozvoljava da inostrani časo­
pisi u ruke čitalaca koje ona mora štititi dospeju
samo kad su pune isprecrtanih redova.
Slobodna igra predstava po proizvoljnom pove­
zivanju asocijacija pojavljuje se možda pri destruk­
tivnim organskim moždanim procesima; ono što se
smatra takvim u psihoneurozama može se uvek obja­
sniti delovanjem cenzure na misaoni niz potiskivan
u prednji plan od ciljnih predstava koje su same
ostale prikrivene. 1 Kao pouzdan znak asocijacije slo­
bodne od ciljnih predstava smatrala se međusobna
povezanost predstava (ili slika) koje se javljaju ve­
zama takozvane površinske asocijacije, dakle aso-
nancom, dvosmislenošću reci, vremenskim poduda­
ranjem bez unutrašnjeg smisaonog odnosa, svim onim
asocijacijama kojima sebi dopuštamo da se koristi­
mo u dosetki i u igri recima. To je zaista karakteri­
stično za misaone veze koje nas vode od elemenata
sadržaja sna ka među-mislima i od ovih ka pravim
mislima sna; primere za to nalazili smo u mnogim
analizama snova i oni su morali izazvati naše čuđe­
nje. Nijedno povezivanje tu nije bilo suviše labavo,
nijedna dosetka suviše za osudu da ne bi mogli po­
služiti kao most od jedne misli prema drugoj. Ali
pravilno razume van je ovakve popustljivosti nije da-
1
Upoređi sjajnu potvrdu za ovo tvrđenje koje je izneo
C. G. Jung na analizama u „Dementia praecox" (Zur Psvcho-
logie der Dementia praecox, 1907). -*
183
leko. Kad god je jedan psihički elemenat povezan sa
drugim elementom nekom zazornom ili površnom
asocijacijom, postoji i jedna korektna i dublja veza
medu njima koja podleže otporu cenzure.
Pritisak cenzure, a ne ukidanje ciljnih predsta­
va, pravi je razlog za preovlađivanje površnih aso­
cijacija. Površne asocijacije u prikazivanju zame-
njuju duboke asocijacije ako cenzura ove normalne
spojne puteve čini neprohodnim. To je kao kad jed­
na opšta saobraćajna prepreka, na primer poplava,
u planinama načini velike i široke drumove nepro­
hodnim; saobraćaj se tada održava nezgodnim i str­
mim stazama kojima bi inače samo lovac prolazio.
Ovde je potrebno razdvojiti dva slučaja koja su
u suštini jedno. Ili je cenzura upravljena samo pro­
tiv veze između dve misli kojima se, ako su odvo­
jene jedna od druge, ne može ništa prigovoriti. U
tom slučaju obe misli ulaze u svest jedna za dru­
gom; njihova povezanost ostaje skrivena; ali nam
zato pada na pamet jedna površna veza među nji­
ma na koju inače ne bismo pomislili. Ova veza po
pravilu polazi od nekog drugog kraja kompleksa
predstava nego ona potisnuta, ali bitna veza. Ili, pak,
obe misli same po sebi podležu cenzuri zbog svoje
sadržine; onda se one obe pojavljuju ne u pravom,
nego u modifikovanom, zamenjenom obliku, i obe
zamenjujuće misli su odabrane tako da jednom po­
vršnom asocijacijom obnavljaju onu bitnu vezu u
kojoj se nalaze one od njih zamenjene misli. Pod pri­
tiskom cenzure izvršeno je ovde u oba slučaja po-
meranje s jedne normalne, ozbiljne asocijacije na
površnu asocijaciju koja izgleda apsurdna.
Znajući za ova pomeranja, mi se prilikom tu­
mačenja snova poveravamo i površnim asocijacijama,
1
potpuno i bez ikakvog dvoumljenja.
1
Ova ista razmišljanja važe, naravno, i kad se u sadr­
žaju sna javno pojavljuju površne asocijacije, kao na primer
u oba sna koja nam je ispričao Mori (strana 62): pelerinage —
Pelletier — pelle; Kilometer — Kilogramm — Gilolo — Lo-
balia — Lopez — Lotto). Iz moga rada sa neurotičarima po-
184 Tumačenje snova, II
Psihoanaliza neuroza obilno se koristi ovim dve-
ma postavkama: da napuštanjem ciljnih predstava
kontrola nad tokom predstava prelazi na skrivene
ciljne predstave, i da su površne asocijacije samo za-
mena pomeranjem za potisnute dublje asocijacije.
Staviše, psihoanaliza obe ove teoreme čini osnovnim
stubovima svoje tehnike. Ako pacijentu naredim da
ostavi svako razmišljanje i da mi ispriča što god mu
tada padne na pamet, onda se čvrsto držim pretpo­
stavke da on neće moći ostaviti ciljne predstave
vezane za lečenje, i smatram da sam u pravu ako
zaključim da je i sve ono na izgled najbezazlenije
i najproizvoljnije što mi priča u vezi s stanjem nje­
gove bolesti. Jedna druga ciljna predstava, o kojoj
moj pacijent ništa ne sluti, jeste predstava o mojoj
ličnosti. Potpuna ocena važnosti ove dve teoreme
kao i detaljnije obaveštenje o njima spadaju, prema
tome, u domen prikazivanja psihoanalitičke tehni­
ke kao terapeutske metode. Mi smo ovde stigli do
jednog od onih mesta na kojima namerno ostavlja­
mo predmet tumačenja snova.1.
Samo je jedno tačno, i taj je prigovor opravdan,
naime da ne treba za svaku asocijaciju koja se jav­
lja za vreme rada na tumačenju tražiti mesto u noć­
nom radu sna. Jer mi, vršeći tumačenje u budnom
stanju, idemo putem koji vodi natrag od elemenata
sna ka mislima sna. Rad sna je išao putem u su­
protnom pravcu. Nije nimalo verovatno da su ovi
putevi u suprotnom pravcu prohodni. Pokazuje se,
naprotiv, da danju prelazimo preko novih misaonih
veza po rovovima koji među-misli i misli sna do­
diruju čas na ovom, čas na onom mestu. Možemo vi-
znato mi je kakva se reminiscencija rado prikazuje na ovaj
način. To je upravo i traženje u konverzacijskom leksikonu
(u leksikonima uopšte), iz kojeg većina mladih ljudi u vreme
pubertetske radoznalosti utoljava svoju žeđ za objašnjenjem
seksualnih zagonetaka.
1
Ove ovde iznete teoreme, koje su tada izgledale vrlo
neverovatne, doživele su kasnije eksperimentalno opravdanje
i primenu u „Dijagnostičkim studijama o asocijacijama" J u n -
ga i njegovih učenika.
Regresija 185
deti kako se svezi misaoni materijal dana uvlači u
nizove tumačenja. Verovatno je takođe da povećanje
otpora koje je nastupilo po isteku noći čini neophod­
nim nove i udaljenije zaobilazne puteve. Ali broj ili
priroda kolaterala, koje mi tako danju ispredemo,
psihološki je bez ikakvog značenja, sve dok nas ovi
vode putem ka mislima sna koje tražimo.
B
REGRESIJA
A sada, pošto smo se odbranili od prigovora ili
bar pokazali gde se naše odbrambeno oružje nalazi,
više ne smemo odlagati psihološko istraživanje za
koje smo se već odavna pripremili. Sažmimo glavne
rezultate dosadašnjeg istraživanja. San je punovažan
psihički akt; njegova pokretna snaga je uvek želja
koja traži ispunjenje; to što se ne može prepoznati
kao želja, i njegove mnogobrojne osobenosti i ap­
surdnosti — sve je to posledica psihičke cenzure
koju je san prilikom procesa stvaranja pretrpeo.
Osim neophodnosti da se oslobodi ove cenzure, pri
stvaranju sna delovali su i drugi faktori; neophod­
nost da se sažme psihički materijal, obzir na moguć­
nost da bude predstavljen u čulnim slikama i —
mada ne redovno — obzir na to da spoljna pojava
sna bude racionalna i shvatljiva. Od svakog ovog
stava vodi put dalje ka psihološkim postulatima i na­
gađanjima: treba ispitati odnos između želje koja je
pokretač sna i četiri uslova, kao i ovih između sebe;
san treba da zauzme svoje mesto u spletu duševnog
života.
Mi smo na čelo ovog odeljka stavili jedan san
da bi nas podsetio na zagonetke čije rešenje još ne­
dostaje. Tumačenje toga sna o detetu koje gori nije
nam stvaralo nikakve teškoće, mada ono nije bilo u
188 Tumačenje snova, II
našem smislu potpuno. Pitali smo se zašto je snevač
ovde uopšte sanjao umesto da se probudi, i videli
smo da je jedan motiv snevačev bila želja da dete
zamisli kao živo. Da pri tome igra ulogu još jedna
druga želja moći ćemo uvideti posle kasnijih rasprav­
ljanja. Pre svega, dakle, proces mišljenja za vreme
spavanja bio je pretvoren u san radi ispunjenja želje.
Ako eliminišemo ispunjenje želje, videćemo da
preostaje samo još jedna karakteristika koja obe
vrste psihičkih zbivanja među sobom odvaja. Misao
sna bi glasila: Vidim kako nekakav sjaj dolazi iz
sobe u kojoj leži leš. Možda se preturila neka sveca
i dete sad gori! San je rezultat ovog mišljenja re-
produkovao neizmenjen, ali ga je predstavio u si­
tuaciji koja stvarno postoji i koju bi čula mogla per­
cipirati kao doživljaj budnoga stanja. A to je upra­
vo najopštiji i najupadljiviji psihološki karakter pro­
cesa snevanja; jedna misao, po pravilu misao o ne­
čemu što se želi, objektivira se u snu, predstavlja se
kao scena ili se, kako nam se čini, doživljava.
Kako dakle treba da objasnimo ovu karakteri­
stičnu osobenost rada sna ili — skromnije rečeno —
kako da nađemo mesta za nju u spletu psihičkih pro­
cesa?
Ako sad stvar malo pažljivije sagledamo, vide­
ćemo da su u obliku pojavljivanja ovoga sna izra­
žene dve međusobno gotovo nezavisne karakteristi­
ke. Jedna je ta što je misao predstavljena kao ne­
posredna situacija sa izostavljenim „možda", a dru­
ga je ta što se misao pretvara u vizuelne slike i
govor.
Preobražaj koji zadesi misli sna usled toga što
se u njima izraženo očekivanje stavlja u prezent
možda u ovom snu nije veoma upadljiv. To je u vezi
s naročitom, zapravo sporednom ulogom ispunjenja
želje u ovom snu. Uzmimo mesto toga jedan drugi
san, u kome se želja sna ne odvaja od budnih misli
prenetih u san, na primer san o Irminoj injekciji.
Ovde misao koju će san prikazati predstavlja opta­
tiv: Kad bi samo Oto bio kriv za Irminu bolest! San
potiskuje optativ i zamenjuje ga običnim prezentom:
Regresija 187
Jeste, Oto je kriv za Irminu bolest. Ovo je dakle prva
od promena koju i neizopačeni san vrši na mislima
sna. Nećemo se dugo zadržavati na ovoj prvoj oso-
benosti sna. Nju možemo likvidirati ukazivanjem na
svesnu fantaziju, na budan san koji isto tako postu­
pa sa svojim sadržajem. Ako Dodeov Monsieur Jo-
yeuse besposlen luta pariškim ulicama, dok njegove
kćeri moraju verovati da je zaposlen i da sedi u
svom uredu, on o događajima koji će mu pomoći da
dođe do protekcije i do nekog mesta takođe sanjari
u prezentu. San dakle upotrebljava prezent na isti
način i s istim pravom kojim to čini i sanjarenje.
Prezent je vreme u kome se želja predstavlja kao
ispunjena.
Ali snovi se razlikuju od sna u budnom stanju
po jednoj drugoj osobenosti, naime po tome što se
sadržaj predstava ne pretvara u misli, nego se pre­
tvara u čulne slike, kojima se onda poklanja vera i
koje čovek misli da doživljava. Dodajmo odmah da
se promena predstave u čulnu sliku ne nalazi u svim
snovima; postoje snovi koji se sastoje isključivo od
misli, a kojima se ipak ne može osporiti da su u
suštini snovi. Moj san: „autodidasker — budna fan­
tazija sa profesorom N." jeste jedan takav san u
koji se jedva umešalo više čulnih elemenata nego da
sam njegovu sadržinu mislio preko dana. Takođe i u
svakom dužem snu postoje elementi koji nisu prošli
kroz promenu u čulno, koji se jednostavno misle ili
znaju onako kao što smo navikli u budnom stanju.
Dalje ćemo odmah ovde pomisliti na to da ovakvo
pretvaranje predstava u čulne slike ne pripada sa­
mo snu, nego isto tako i halucinaciji, vizijama, koje
se pojavljuju eventualno samostalno u zdravlju ili
kao simptomi psihoneuroza. Ukratko, odnos koji ovde
istražujemo ni u kom pravcu nije isključiv; ali osta­
je da nam ovaj karakter sna, gde postoji, izgleda kao
najznačajniji, tako da ne bismo mogli ni zamisliti
svet snova bez njega. Ali da bismo ga razumeli, mo­
ramo se upustiti u mnogo obuhvatnija objašnjenja.
Među svim napomenama uz teoriju snevanja,
koje možemo naći u pisaca, hteo bih da istaknem
188 Tumačenje snova, II
jednu kao polaznu tačku. Veliki G. T. Fehner (G. Th.
Fechner), u svom delu Psychophysik (II deo, strana
520) u vezi s nekim raspravljanjima posvećenim sno­
vima izražava slutnju da je pozornica akcije snova
različita od pozornice budnog života u predstavama.
To je jedina hipoteza koja dozvoljava da se shvate
naročite osobenosti snevanja.
Ideja koja nam je ovako stavljena na raspola­
ganje jeste ideja psihičkog lokaliteta. Ostavićemo sa­
svim po strani da nam je duševni aparat o kome je
ovde reč poznat i kao anatomski preparat, i hoćemo
da se brižljivo sklonimo s puta iskušenju da psihički
lokalitet eventualno anatomski odredimo. Mi osta­
jemo na psihološkom tlu i nameravamo da se drži­
mo samo poziva da instrument koji služi duševnom
radu zamislimo onako kao što zamišljamo otprilike
jedan složen mikroskop, fotografski aparat i slično.
Psihički lokalitet odgovara onda mestu unutar apa­
rata, na kome se pojavljuje jedan od prethodnih stup­
njeva slike. Kod mikroskopa i teleskopa to su, kao
što je poznato, delimično idealna mesta, krajevi u
kojima ne leži nijedan dohvatljiv deo aparata. Sma­
tram da je izlišno tražiti opravdanje za nepotpuno­
sti ovih i svih ostalih sličnih slika. Ova upoređenja
treba da nam pomognu samo pri našem pokušaju koji
uzima na sebe zadatak da nam učini razumljivom
složenost psihičkog rada, tako što ovaj rad rastav­
ljamo, i svaki pojedinačni rad pripisujemo pojedi­
nim sastavnim delovima aparata. Koliko je meni po­
znato, pokušaj da ovim načinom rastavljanja pogo­
dimo sastav duševnog aparata, još nije dosad nači­
njen, a on mi se čini bezazlen. Mislim da našim na-
slućivanjima možemo ostaviti slobodan tok ako, pri
istom, samo sačuvamo svoj hladnokrvan sud, i da
skelu ne smatramo građevinom. Pošto nam ništa
drugo nije potrebno sem pomoćnih predstava za
prvo približavanje nečem nepoznatom, mi ćemo, u
početku, ispred svih ostalih, dati vrednost najgrub­
ljim i najopipljivijim pretpostavkama.
Duševni aparat dakle zamišljamo kao jedan slo­
žen instrument, čije ćemo sastavne delove nazvati
Regresija 189
instancijama ili, za ljubav veće jasnoće, sistemima.
Zatim treba očekivati da ovi sistemi imaju među­
sobno, možda, stalni prostorni odnos, otprilike ona­
kav kakav imaju sistemi sočiva u teleskopu, smešte-
ni jedan iza drugoga. Strogo uzev, mi ne moramo
pretpostaviti da su psihički sistemi stvarno pore­
dani u jednom prostornom poretku. Dovoljno nam
je da je time uspostavljen jedan čvrst redosled, tako
što u izvesnim psihičkim zbivanjima (nadražaj) pro­
lazi kroz sisteme u jednom naročitom vremenskom
nizu. U ostalim procesima možda će taj redosled biti
drugačiji: takvu jednu mogućnost mi ćemo ostaviti
otvorenu. Zbog kratkoće, ubuduće ćemo o sastavnim
delovima aparata govoriti kao o „¥ sistemima".
Prvo što nam pade u oči jeste da ovaj aparat,
sastavljen po ¥ sistemu, ima jedan pravac. Naša ce-
lokupna psihička delatnost polazi od (spoljnih i unu­
trašnjih) nadražaj a i završava se u inervacijama.
Prema tome, aparatu pripisujemo jedan senzibilni i
motorni kraj; na senzibilnom kraju nalazi se jedan
sistem koji prima percepcije, na motornom leži je­
dan drugi koji otvara brane motilitetu (= motornoj
aktivnosti). Psihički proces teče uglavnom od per-
ceptivnog kraja ka motornom. Najopštija shema psi­
hičkog aparata imala bi, dakle, ovakav izgled:
Fig. 1
Ali to tek ispunjava jedan nama odavno poznat
zahtev da, naime, psihički aparat mora biti izgra­
đen kao jedan refleksni aparat. Refleksni procesi
ostaju model i za svaku psihičku funkciju.
190 Tumačenje snova, II
Mi, sada, imamo razloga da na senzibilnom kra­
ju uspostavimo prvu diferencijaciju. Od percepcija
koje dopiru do nas, u našem psihičkom aparatu osta­
je jedan trag koji možemo nazvati tragom sećanja.
Funkciju koja se odnosi na ovaj trag sećanja zove­
mo „pamćenjem". Ako smo ozbiljno shvatili svoju
nameru da psihičke procese povežemo sa sistemima,
onda trag sećanja može postojati samo u trajnim
promenama elemenata sistema. Ali, kao što smo na
drugom mestu već izložili, postoje očigledne teškoće
ako pretpostavimo da jedan te isti sistem može ver-
no sačuvati promene svojih elemenata pa da ipak
bude uvek sposoban za primanje svežih i novih po­
voda za promenu. Po principu koji upravlja našim
opitom, podelićemo, dakle, obe ove funkcije na raz­
ličite sisteme. Pretpostavljamo da sistem koji se na­
lazi sasvim napred na aparatu prima nadražaje opa­
žanjem, ali da nikakav trag od njih ne sačuva, dakle
da nema pamćenja; i da se iza ovog nalazi jedan
drugi sistem koji trenutni nadražaj prvog pretvara
u trajne tragove. Onda bi slika našeg psihičkog apa­
rata bila ovakva:
Fig. 2
Poznato je da od percepcija koje deluju na si­
stem P kao nešto trajno zadržavamo nešto više osim
same njihove sadržine. Naše percepcije takođe su
međusobno povezane u pamćenju, i to pre svega
prema istovremenosti zbivanja. To nazivamo činje­
nicom asocijacije. Sad je jasno: ako sistem P uopšte
nema nikakvog pamćenja, onda ne može sačuvati ni
Regresija 191
tragove za asocijaciju; pojedini P-elementi bili bi
nepodnošljivo ometeni u svojoj funkciji kad bi se
jednoj novoj percepciji usprotivio neki ostatak jed­
ne ranije povezanosti. Mi dakle možemo pretposta­
viti da osnova asocijacije leži u mnemičkim sistemi­
ma. Činjenica asocijacije sastoji se onda u tome da
se, zbog smanjenja otpora i probijanja jednog od
S-elemenata, nadražaj pre prenosi na jedan drugi
nego na jedan treći S-elemenat.
Pri detaljnijem razmatranju ukazuje se neop­
hodna potreba da je nužno pretpostaviti ne samo je­
dan nego više takvih S-elemenata u kojima jedan
te isti nadražaj, prenošen preko P-elemenata, doživ­
ljava različitu fiksaciju. Prvi od ovih S-sistema sa-
državaće svakako određivanje asocijacije u pogledu
na istovremenost, a u udaljenijim sistemima isti per-
ceptualni materijal biće poredan prema drugim vr­
stama koincidencije, tako da bi odnosi sličnosti i dr.
bili predstavljeni ovim kasnijim sistemima. Bilo bi,
naravno, uzaludno pokušati da se recima iskaže psi­
hičko značenje jednog ovakvog sistema. Njegova bi
karakteristika bila u uskoj povezanosti njegovih od­
nosa prema raznim elementima grubog materijala
sećanja, tj. ako želimo da ukažemo na jednu teoriju
koja dublje ulazi u problem, u gradiranju efikasno­
sti otpora prema prolazu nadražaj a od ovih ele­
menata.
Ovde bi trebalo učiniti jednu napomenu opšte
prirode koja možda ukazuje na nešto značajno. Si­
stem P koji nema nikakve sposobnosti da zadrži pro­
mene, koji dakle nema nikakvo pamćenje, daje na­
šoj svesti čitavu raznovrsnost čulnih kvaliteta. S dru­
ge strane, naša sećanja, ne izuzimajući ni ona koja
su najdublje utisnuta u naš duh, sama po sebi su
nesvesna. Ona se, međutim, mogu načiniti svesnim;
ali nema nikakve sumnje da ona mogu proizvesti
sva svoja dejstva dok se nalaze i u nesvesnom sta­
nju. Ono što nazivamo našim karakterom oslanja se
na tragove pamćenja naših utisaka; a baš oni utisci
koji su najsnažnije delovali na nas — a to su utisci
iz naše prve mladosti — upravo su oni što gotovo
192 Tumačenje snova, II
nikad ne postaju svesni. A ako sećanja ponovo po~
stanu svesna, onda ona ne pokazuju nikakvo čulno
svojstvo, ili ga ispoljavaju sasvim neznatno u pore-
đenju sa čulnim opažanjima. Kad bi se sad moglo
potvrditi da se u * sistemima pamćenje i svojstvo
koje karakteriše svest međusobno isključuju, onda
bi se na uslove koji upravljaju nadraživanjem neu­
rona bacila svetlost koja mnogo obećava 1 kad bi se
utvrdilo da u ¥ sistemima pamćenje i svojstvo što
karakteriše svest jedno drugo isključuju.
Fig. 3
Ono što smo dosad pretpostavili o sastavu psi­
hičkog aparata na senzibilnom kraju, urađeno je bez
obzira na san i na psihološka objašnjenja koja se
iz njega mogu izvesti. Ali san će nam poslužiti kao
izvor za saznanje o jednom drugom delu aparata.
Videli smo da smo u stanju da objasnimo formira­
nje sna, samo smo hteli da se usudimo da pretposta­
vimo postojanje dveju psihičkih instancija, od kojih
jedna izlaže aktivnost druge kritici, čija je posledica
isključenje iz svesti.
Kritikujuća instancija, zaključili smo, održava
tešnje odnose sa svešću od kritikovane instancije.
Ona se između ove i svesti nalazi kao nekakav za­
klon. Dalje, obrazložili smo da kritikujuću instanci-
1 Dalje izvođenje ove linearno otvorene sheme moraće
Kasnije sam bio mišljenja da svest nastaje upravo na
samom mestu traga sećanja (Vidi naposletku: Notiz uber den
Wunderblock, 1925, Sabrana dela, sveska XIV).
Regresija 193
?
ju izjednačujemo sa onim što upravlja našim budnim
životom i odlučuje o našim slobodnim, svesnim rad­
njama. Ako sad ove instancije u smislu naših pret­
postavki zamenimo sistemima, onda će na osnovu
pomenutog saznanja kritikujući sistem naposletku
biti pomeren na motorni kraj. Mi ćemo sad oba si­
stema uneti u našu shemu i nazivima koje smo im
dali izraziti njihov odnos prema svesti.
Poslednji od sistema na motornom kraju naziva­
mo predsvesnim — da bismo naznačili da nadražajni
procesi u njemu bez ikakvog daljeg zadržavanja
mogu stići do svesti kada su ispunjeni još neki uslo-
vi, na primer dostignuće izvesnog stepena intenzi­
teta, izvesne raspodele one funkcije koju moramo na­
zvati pažnjom, i slično. U isto vreme, to je sistem
koji drži ključ za namerni motilitet. Sistem posle
ovoga nazivamo nesvesnim, budući da nema pristu­
pa u svest, sem preko predsvesnog, a pri tom prola­
zu njegov nadražujući proces mora pretrpeti izmene. 1
U koji od ovih sistema da stavimo sad podstrek
na stvaranje sna? Radi jednostavnosti u sistem Nsv.
Doduše, u kasnijim raspravljanjima mi ćemo sa­
znati da to nije baš sasvim tačno, da je stvaranje
sna nužno povezano s mislima sna koje pripadaju
sistemu predsvesnog. Ali ćemo takođe na jednom
drugom mestu, kada budemo raspravljali o želji sna,
saznati da pokretačku snagu za san daje nesvesno
(Nsv), te ćemo zbog ovog poslednjeg faktora prihva­
titi nesvesni sistem kao polaznu tačku za stvaranje
sna. Ovo izazivanje sna izražavaće, kao i sve ostale
misaone tvorevine, težnju da se produži u predsve-
sno i da, polazeći od njega, dobije pristup u svest.
Iskustvo nas uči da je cenzura otpora zatvorila
ovaj put mislima sna preko dana — put koji kroz
predsvesno vodi u svest. Noću one sebi krče pristup
u svest, ali se postavlja pitanje kojim putem i zbog
1
računati s pretpostavkom da je sistem koji sledi predsve-
snom sistem kome moramo pripisati svest, da je, prema tome,
P = svest.
13 Frojd, Odabrana dela, VH
194 Tumačenje snova, II
koje promene. Kad bi mislima sna ovo bilo omogu­
ćeno time što noću opada otpor, koji čuva granicu
između nesvesnog i predsvesnog, onda bismo dobili
snove u materijalu naših predstava koji ne pokazuju
halucinatoričan karakter koji nas sada interesuje.
Opadanje cenzure između oba sistema Nsv i Psv
(nesvesnog i predsvesnog) može nam dakle objasniti
samo takve tvorevine sna kao što je autodidasker,
ali ne može objasniti snove kao što su oni o detetu
koje gori, a koje smo sebi postavili kao problem na
samom početku ovih rasprava.
Šta se zbiva u halucinatoričnom snu nemogućno
je opisati drukčije nego da kažemo: Nadražaj kreće
putem unazad. Umesto ka motornom kraju aparata,
on se pomera ka senzibilnom kraju i stiže najzad
do perceptivnog sistema. Ako ovaj pravac kojim se
psihički proces nastavlja iz nesvesnog u budnom sta­
nju — nazovemo progredijentnim, onda ćemo za san
reći da ima regredijentni karakter. 1
Ova regresija sigurno je tada jedna od psiholo­
ških osobenosti procesa sna; ali ne smemo zaboraviti
da ona ne pripada samo snevanju. I namerno seća-
nje i drugi delimični procesi našeg normalnog mi­
šljenja odgovaraju retrogresivnom kretanju u psihič­
kom aparatu od bilo kog kompleksnog akta pred­
stavljanja natrag na sirovi materijal tragova seća-
nja koje ima u osnovi. Ali u toku budnog stanja ovo
vraćanje nikad ne ide ispred slika sećanja; ono ne
može stvoriti halucinatorno oživljavanje perceptual-
nih slika. Zašto je to u snu drukčije? Kad smo go­
vorili o radu sažimanja u snu, nismo mogli da iz-
begnemo pretpostavku da rad sna može u potpunosti
1 menama u katheksama energije vezanim za pojedi­
Prvi nago vesta j faktora regresije nalazi se već u Al-
berta Magnusa. Imaginatio, pisao je on, izgrađuje san iz sa­
čuvanih slika senzornih objekata. Proces se obavlja u obrat­
nom smislu nego u budnom stanju (prema Dipgenu, Diepgen,
str. 14). — Hobs (Hobbes) veli (u Leviatanu, 1651): In sum,
our dreams are the reverse of our waking imaginations, the
motion, when we are awake, beginning at one end, and when
we dream at another." (Prema H. Elisu, str. 112).
Regresija 195
prenositi intenzitete koji prianjaju za predstave,
s jedne na drugu. Verovatno je to ona izmena u
normalnom psihičkom procesu koja inače omoguća­
va katheksu sistema P u suprotnom pravcu do pot­
pune čulne živosti, polazeći od misli.
Nadam se da smo daleko od toga da bismo se
varali u dalekosežnosti ovih razmatranja. Mi nismo
uradili ništa drugo no što smo dali ime jednom fe­
nomenu koji se ne može objasniti. Mi ga nazivamo
regresijom, ako se u snu predstava pretvori natrag
u čulnu sliku iz koje je ponikla nekad, bilo kad. Ali
i ovaj korak traži opravdanje. Zašto davati ime ne­
čemu ako nas ono ne uči ničem novom? Ja mislim
da nam naziv „regresija" služi utoliko što nama po­
znatu činjenicu povezuje sa shemom psihičkog apa­
rata opremljenog jednim pravcem. Ali na ovom me-
stu se prvi put isplaćuje to što smo postavili takvu
shemu. Jer druga jedna osobenost stvaranja sna po-
staće nam jasna bez novog razmišljanja, jednostav­
no uz pomoć sheme. Ako proces sna posmatramo kao
regresiju unutar našeg hipotetičkog psihičkog apa­
rata, onda se bez daljeg moramo prihvatiti kao em­
pirijski utvrđene činjenice da se gube sve logičke
relacije koje pripadaju mislima sna pri njegovom
radu, ili da se mogu izraziti samo s teškom mukom.
Prema našoj shemi ove misaone relacije ne nalaze
se u prvim S-sistemima, nego su sadržane u kasni­
jim sistemima koji leže dalje prema početku, i pri
regresiji moraju gubiti svako sredstvo izražavanja,
osim u perceptualnim slikama. Sklop misli sna ra­
stvara se pri regresiji u svoj sirovi materijal.
Ali, kakva to promena omogućava regresiju, koja
je danju nemogućna? Ovde se moramo zadovoljiti
samo naslućivanjem. Nema sumnje da se radi o pro-
ne sisteme, kojima postaju prohodniji ili neprohod-
niji za nadražajni sistem. Ali u svakom aparatu tak­
ve vrste mogućno je ostvariti isti efekat na prolaz
nadražaj a na više načina ovakvih promena. Narav­
no, mi odmah pomišljamo na stanje spavanja i na pro­
mene u katheksi koje ono izaziva na senzornom kra­
li«
196 Tumačenje snova, II
ju aparata. Danju postoji stalno strujanje od ¥ si-
stema percepcije (P) koji struji u pravcu motorne
aktivnosti; to se strujanje noću završava i ono više
ne bi moglo stvarati nikakvu prepreku vraćanju na-
dražaja u suprotnom pravcu. To bi bilo „zatvaranje
od spoljašnjeg sveta", koje po teoriji nekih naučni­
ka treba da razjasni psihološke karakteristike sna.
Međutim, prilikom objašnjenja regresije sna, mi će­
mo morati povesti računa o onim drugim regresija­
ma koje se javljaju u patološkim momentima budnog
stanja. Kod ovih oblika ovo upravo dato objašnje­
nje ostavlja nas, prirodno, na cedilu. Do regresije
dolazi uprkos neprekidnom senzibilnom strujanju u
progredijentnom pravcu.
Za halucinacije u histeriji, u vizijama duševno
normalnih lica mogu dati objašnjenje da one stvar­
no odgovaraju regresijama, to jest da su misli pre­
tvorene u slike, i da su samo one misli izložene ovoj
promeni koje su u bliskoj vezi sa potisnutim seća-
njima, ili pak sa onim sećanjima koja su ostala ne-
svesna. Jedan od mojih najmlađih pacijenata, na pri-
mer, jedan dvanaestogodišnji histerik osećao je smet­
nje i nije mogao zaspati plašeći se „zelena lica sa
crvenim očima". Izvor ove pojave bilo je potisnuto,
nekad svesno sećanje na nekog dečaka koga je pre
četiri godine više puta viđao, i koji je za njega pred­
stavljao odvratan primer za sve one dečje nepri­
stojnosti, među ovima i onanije, zbog kojih on sada,
naknadno, samome sebi prebacuje. Njegova majka
je tada primetila da taj nevaspitani deran ima ze­
lenkastu boju lica i crvene (tj. crveno oivičene) oči.
Otuda i priviđenje straha koje je uostalom određeno
samo za tu svrhu da bi ga podsetilo na neko drugo
mamino proricanje, da naime takvi dečaci postaju
idioti, da u školi ništa ne mogu naučiti i da rano
umiru. I naš mali pacijent ispunio je jedan deo ovo­
ga proročanstva: u gimnaziji on ne može da napre­
duje i, kao što nam pokazuje jedan deo njegovih
nenamernih misli, užasno se plaši i drugoga dela toga
proročanstva. Lečenje, doduše, posle kratkog vreme­
na uspešno se završava tako da đečak sada može
Regresija 197
da spava, izgubio je plašljivost a školsku godinu za­
vršio je sa odličnim svedočanstvom.
Na ovom mestu hteo bih da objasnim jednu vi­
ziju o kojoj mi je pričala druga jedna histerična bo­
lesnica (žena od četrdeset godina) iz vremena pre
nego što se razbolela. Jednoga jutra ona otvara oči
i primećuje u sobi svoga brata koji se, međutim, kao
što dobro zna, nalazi u ludnici. Kraj nje u postelji
spava njen sinčić. Da se dete ne bi uplašilo i dobilo
grčeve kad primeti ujaka, ona preko njega navlači
pokrivač, i priviđenje onda nestaje. Vizija predstav­
lja obradu jednog sećanja iz detinjstva te dame, i
ono je bilo, doduše, svesno, ali je stajalo u najbližem
odnosu sa celokupnim nesvesnim materijalom u nje­
noj duši. Dadilja joj je nekada pripovedala da je
njena majka koja je vrlo rano umrla (njoj samoj je
prilikom majčine smrti bilo tek osamnaest meseci)
patila od epileptičnih ili histeričnih napada, i to
posle straha koji je preživela kada se njen brat
(ujak moje bolesnice) nad njenom glavom pojavio
kao strašilo, kao duh, uvijen u krevetski čaršav. Vi­
zija sadrži iste elemente kao i sećanje: pojam bra­
ta, pokrivač, strah i njegovo delovanje. Ali ovi
elementi su sad poredani u jednu novu celinu i pre-
neti na druga lica. Očigledni motiv vizije, misao
njome zamenjena, i jeste zabrinutost da bi njen sin­
čić, koji je fizički toliko ličio na svoga ujaka, mo­
gao da doživi njegovu sudbinu.
Oba primera koja sam ovde naveo nisu bez
ikakvog odnosa prema stanju spavanja, pa su zato
možda i nepodesna za dokazivanje onog zašto su mi
potrebni. Stoga upućujem na moju analizu jedne
žene koja je patila od halucinatorne paranoje, 1 i na
rezultate mojih još neobjavljenih studija o psiholo­
giji psihoneuroza, za potvrdu da se u ovakvim slu­
čajevima regresivne transformacije misli ne srne iz­
gubiti iz vida uticaj jednog potisnutog sećanja ili se-
1
Dalje napomene o odbrambenim neuropsihozama, Ne-
urologisches Zentralblatt 1896, Nr. 10 (Sabrana đela, sveska I).
 Tumačenje snova, II
198
ćanja koje je ostalo nesvesno, u najviše slučajeva
infantilnog sećanja. Ove misli, povezane sa seća-
njem takve vrste, a čije je izražavanje zabranjeno
cenzurom, uvučene su tako reći od sećanja u regre­
siju kao u onaj oblik predstavljanja u kome je se-
ćanje prisutno samo psihički. Na ovom mestu mogu
navesti kao rezultat proučavanja o histeriji da se in­
fantilne scene (bilo da su one sećanje ili fantazije),
ako je uspelo da se načine svesnim, vide kao haluci­
nacije i da one taj karakter gube tek pošto budu
saopštene drugima. Poznato je, takođe, da čak i u lič­
nostima čije sećanje inače nije vizuelnog tipa, seća­
nja iz najranijeg doba detinjstva sačuvaju svoj ka­
rakter čulne živahnosti sve do kasnih godina.
Ako se sad setimo kakva uloga u mislima sna
pripada infantilnim doživljajima, ili na njima zasno­
vanim fantazijama, u kojoj meri se delovi tih doziv*
ljaja često i ponovo pojavljuju u sadržim sna, koliko
često se i same želje izvode iz njih, onda i za san
nećemo poreći verovatnoću da bi pretvaranje misli
u vizuelne slike moglo biti posledica privlačnosti
koju vizuelno predstavljeno sećanje što teži da po­
novo oživi vrši na misao koja se bori da bude izraže­
na, a koja je odsečena od svesti. Prema ovom shva-
tanju, san bi se mogao takođe opisati kao zamena za
infantilnu scenu koja je izmenjena prenošenjem na
recentno iskustvo. Infantilna scena ne može sprove­
sti u delo svoju obnovu: ona mora da se zadovolji
tako što će se ponovo vratiti kao san.
Ukazivanje na način na koji infantilne scene (ili
njihove reprodukcije kao fantazije) funkcionišu u
izvesnom smislu kao primeri za sadržaj snova čini
izlišnom jednu od Semerovih pretpostavki i pretpo­
stavki njegovih pristalica o unutrašnjim nadražajnim
izvorima. Serner pretpostavlja da postoji stanje „vi­
zuelne stimulacije", unutrašnje nadraženosti u čulu
vida, kad snovi pokazuju naročitu živahnost svojih
vizuelnih elemenata ili naročito bogatstvo takvih ele­
menata. Mi se ne moramo protiviti ovoj pretpostavci,
i možemo se zadovoljiti otprilike time da jedno takvo
stanje nadraženosti konstatujemo samo za psihički
Regresija 199
perceptivni sistem organa vida, ali ćemo istaći da je
ovo stanje nadraženosti stanje izazvano sećanjem,
osveženje jednog vizuelnog nadraženja koje je svo­
jevremeno bilo aktuelno. Momentano ja ne raspola-
Žem nijednim dobrim primerom iz svoga ličnog isku­
stva kojim bih dokazao jedan takav uticaj infantil­
nog sećanja; moji su snovi uopšte manje bogati čul­
nim elementima no što mi se čini da su u ostalih ljudi;
ali u najlepšem i najživljem snu tokom ovih posled-
njih godina postalo mi je lako da halucinatornu ja­
snoću sadržine sna svedem na čulne kvalitete svežih
i nedavno doživljenih utisaka. Na strani 116 pomenuo
sam jedan san, u kome su tamnoplava boja vode,
mrka boja dima iz brodskih dimnjaka i tamnomrka
i crvena boja građevina koje sam video na mene osta­
vili dubok utisak. Ovaj san, kao nijedan drugi, mo­
rao se tumačiti na osnovu vizuelnog nadražaja. A šta
je moj organ vida dovelo u ovo stanje nadraženosti?
Jedan recentni utisak koji se spojio sa čitavim nizom
ranijih utisaka. Boje koje sam video bile su najpre
boje jedne kutije sa kamenčićima od kojih su, dan
pre moga sna, moja deca podigla čitavu jednu divnu
zgradu i pokazala mi je da bih joj se divio. Tu je
bila i ista tamna crvena boja na velikim kamenči­
ćima, a plava i mrka boja bile su na malim kamen­
čićima. Tome su se pridružili i utisci boja sa posled-
njih putovanja po Italiji, divna plava boja reke Soče
i lagune i mrka boja krasa. Lepota boja u snu pred­
stavljala je samo ponavljanje one lepote koju sam
video u sećanju.
Da obuhvatimo sad sve što smo saznali o naroči­
toj sklonosti sna, da svoju predstavnu sadržinu pre­
lije u čulne slike. Ovaj karakter rada sna mi možda
nismo objasnili, sveli smo ga na poznate zakone psi­
hologije, a pri tome smo ga izdvojili kao da ukazuje
na nepoznate odnose i okarakterisali imenom ,,re-
gredijentnog" karaktera. Rekli smo da ova regresija,
svakako, svuda gde se pojavljuje predstavlja efekat
otpora, koji se suprotstavlja probijanju misli u sve-
sno normalnim putem, kao i istovremene privlačno-
200 Tumačenje snova, U Ispunjenje
sti koju na misao vrše postojeća sećanja što imaju
veliku senzornu snagu. 1
U slučaju sna, regresija bi možda bila olakša­
na prestankom progresivnog strujanja koje ide za
vreme dana od čulnih organa; u ostalim oblicima re­
gresije, odsustvo ovog dodatnog faktora mora biti
nadoknađeno većim intenzitetom ostalih motiva re­
gresije. Nećemo takođe zaboraviti da zapamtimo da
bi kod ovih patoloških slučajeva regresije kao u snu
postupak prenošenja energije morao biti neki drugi
nego kod regresije u normalnom duševnom životu,
pošto se njime omogućava potpuna halucinatorna
katheksa perceptualnih sistema. Ono što smo prili­
kom analize sna opisali kao „obzir prema mogućno­
sti predstavljanja" moglo bi se odnositi na vezu sa
selektivnom 'privlačnošću vizuelno prikupljenih sce­
na koje dodiruju misli sna.
O regresiji ćemo napomenuti još i to da ona u
teoriji strujanja neurotičkih simptoma ne igra manje
važnu ulogu od one koju igra u snu. U tom slučaju
razlikujemo tri vrste regresije: a) topičku regresiju
u smislu ovde razvijene sheme 'l' sistema; b) vremen­
sku regresiju, ukoliko se radi o vraćanju na starije
psihičke tvorevine; i c) formalnu regresiju, ako pri­
mitivni načini izražavanja i predstavljanja zamene
uobičajene načine. Ali sve tri vrste regresije u osnovi
su jedno i po pravilu se sastaju, jer ono što je vre­
menski starije ujedno je formalno primitivnije i u
psihičkoj topografiji bliže perceptualnom kraju.
Ali temu regresije u snu ne možemo napustiti
a da ne pomenemo i ne damo izraza utisku koji nam
se već više puta nametnuo i koji će se ponovo vratiti
posle udubljivanja u proučavanje psihoneuroza; na­
ime: da je snevanje u celini deo regresije na najra-
1
U opisu učenja o potiskivanju trebalo bi izneti da jed­
na misao bude potisnuta zajedničkim delovanjem dva fakto­
ra koji na nju deluju. S jedne strane (od cenzure svesnog) ona
se odbacuje, a sa druge (od nesvesnog Nsv) ona se privlači,
dakle onako kao što se dolazi na vrh visoke piramide (Upo-
redi članak „Potiskivanje", Sabrana dela, sveska X).
želja 201
nije prilike snevača, ponovno oživljavanje njegovog
detinjstva, instinktivnih impulsa koji su u njemu
preovlađivali i načina izražavanja koji su mu tada
stajali na raspolaganju. Iza ovog individualnog de­
tinjstva obećava nam se uvid u filogenetsko detinj-
stvo, u sliku razvoja ljudskoga roda čiji je razvoj po­
jedinca u stvari samo skraćena rekapitulacija na
koju su uticale slučajne životne prilike. Mi nasluću­
jemo koliko su tačne reci Fridriha Ničea (Nietzsche)
da se ,,u snu nastavlja prastari ostatak čovečanstva,
do kojeg se direktnim putem više teško može doći":
to u nama budi iščekivanje da će nas analiza snova
dovesti do poznavanja čovekovog arhajičnog nasled-
stva, da u njemu upoznamo ono što mu je psihički
prirođeno. Izgleda da su nam san i neuroza sačuvali
više od duševnih starina nego što smo to mogli na­
slućivati tako da psihoanaliza može polagati pravo
na visok rang među naukama koje se trude da re-
konstruišu najstarije i najmračnije faze porekla ljud­
ske rase.
Lako je mogućno da nas prvi deo ovog našeg
psihološkog proučavanja sna neće naročito zadovo­
ljiti. Ali tešićemo se time što smo primorani da gra­
dimo i krčimo put u mrak. Ako nismo sasvim zalu­
tali, onda moramo sa neke druge polazne tačke stići
otprilike u istu oblast u kojoj ćemo se možda bolje
snalaziti.
C
ISPUNJENJE ŽELJA
San, ispričan na početku ove glave, o detetu
koje gori zgodan je povod da ocenimo teškoće na
koje nailazi teorija o ispunjenju želja. Sigurno smo
svi sa čuđenjem čuli da san treba da nije ništa drugo
do ispunjenje želje, i to ne možda samo zbog kontra-
202 Tumačenje snova, II
dikcije koja dolazi od strašnog sna. Pošto su nas prva
razjašnjenja pomoću analize poučila da se iza sna
kriju smisao i psihička vrednost, nismo bili nimalo
spremni da se ovaj smisao odredi tako jednostavno.
Prema korektnoj, ali nepotpunoj definiciji Aristote­
lovoj, san je — ukoliko se spava — samo mišljenje
koje se nastavlja u stanju spavanja. Ako pak naše
mišljenje danju stvara tako raznolike psihičke akte,
sudove, zaključivanja, osporavanja, očekivanja, na-
mere itd. zašto bi ono noću moralo da se ograniči
isključivo na stvaranje želja? Zar, naprotiv, ne po­
stoji obilje snova koji jedan drugačiji psihički akt,
na primer neku brigu, donose u vidu sna, i nije li
upravo takav san onaj naročito prividni san jednog
oca kojim smo ovu glavu otpočeli? Kad na oca koji
spava padne zrak svetlosti, on zabrinuto zaključuje
da se preturila jedna sveca i da je mogla zapaliti
mrtvo telo njegovog deteta. Ovaj zaključak on pre­
tvara u san tako što ga odeva u jednu očiglednu situ­
aciju i u sadašnje vreme. Kakvu ulogu pri tom igra
ispunjenje želje? Zar je mogućno u njemu prevideti
preovlađivanje jedne misli koja se nastavlja od bud­
nog stanja ili koja je podstaknuta novim čulnim uti­
skom?
Sve je to tačno i primorava nas da se detaljnije
upustimo u ulogu koju ima ispunjenje želje u snu, i
na značaj budnih misli koje se u spavanju nastav­
ljaju.
Upravo ispunjenje želje nas je već podstaklo da
snove podelimo u dve grupe. Nailazili smo na snove
koji su očigledno predstavljali ispunjenje želje; i na
druge, čije je ispunjenje želje bilo nejasno, često i
svim mogućim sredstvima prikriveno. U ovim dru­
gim snovima prepoznali smo delovanje cenzure sna.
Neizopačene željene snove nalazili smo prvenstveno
u dece. Izgledalo je da se kratki, otvoreno željeni
snovi — ovo ograđivanje naročito podvlačim — po­
javljuju i u odraslih.
Sada možemo da se pitamo odakle svaki put do­
lazi želja koja se u snu ostvaruje. Ali na koju opreč­
nost ili na koju raznovrsnost se odnosi ovo naše ,,oda-
Ispunjenje želja 203
kle"? Ja mislim, na oprečnost između dnevnog života
koji je postao svestan i jedne psihičke aktivnosti koja
je ostala nesvesna, i koju tek tokom noći možemo
primetiti. Za poreklo jedne želje nalazim da postoje
tri mogućnosti: 1) ona je mogla biti izazvana tokom
dana i, zbog spoljnih prilika, ostati nezadovoljena; u
tom slučaju za noć preostaje jedna priznata i nere-
šena želja; 2) ona se mogla pojavit danju, ali biti od­
bačena; u tom slučaju nam ostaje jedna nerešena,
ali potisnuta želja; ili 3) ona može biti bez ikakve
veze sa dnevnim životom i pripadati onim željama
koje se u nama tek noću bude iz potisnutog. Ako po-
segnemo za našom shemom psihičkog aparata, onda
ćemo želju prve vrste lokalizovati u sistem predsve-
snog (Psv); za želju druge vrste pretpostavljamo da
je iz sistema predsvesnog potisnuta u nesvesno (Nsv)
i samo tamo se sačuvala, ako se uopšte sačuvala; a
za izazivanje želje treće vrste verujemo da je uopšte
nesposobna da prekorači sistem nesvesnog. Imaju li
želje koje su ponikle iz tih različitih izvora istu vred­
nost za san, istu moć da podstaknu san?
Pregled snova koji nam stoje na raspolaganju
da bismo mogli odgovoriti na ovo pitanje skreće nam
pre svega pažnju na to da kao četvrti izvor želje sna
dodamo aktuelne impulse želja koji se javljaju noću
(na primer želje stimulisane žeđu, seksualnom po­
trebom). Onda će nam postati verovatno da poreklo
želje sna ni u čemu ne menja njenu sposobnost da
izazove san. Podsećam na san male devojčice u ko­
jem se nastavlja njena vožnja jezerom koja je danju
bila prekinuta, i na druge dečje snove; oni se obja­
šnjavaju jednom neispunjenom, ali ne suzbijenom že­
ljom prethodnog dana. Za to da se jedna danju su­
zbijana želja razbukti u snu mogu se navesti bez­
brojni primeri; jedan najprostiji te vrste mogao bih
ovde naknadno izneti. Jedna dama, pomalo sklona
podsmevanju, čija se mlađa prijateljica verila, pre­
ko dana na pitanje poznanika da li poznaje mlado­
ženju i šta o njemu misli odgovara sa neograničenim
slavopojkama; pri tome svoj pravi sud ućutkuje jer
bi rado kazala istinu: on je sasvim prosečan čovek.
204 Tumačenje snova, II
Noću ona sanja da joj je upućeno isto pitanje, pa na
njega odgovara formulom: Pri naknadnim porudžbi-
nama dovoljno je navesti broj.1 Naposletku, kao re­
zultat mnogobrojnih analiza saznali smo da u svim
snovima koji su pretrpeli izopačen je želja potiče iz
nesvesnog i da danju nije mogla biti primecena. I
tako, na prvi pogled, da za stvaranje sna sve želje
imaju istu vrednost i istu moć.
Na ovom mestu ne mogu dokazivati da stvari
zapravo drukčije stoje, ali sam veoma sklon da pret­
postavim da su želje sna strože uslovljene (determi-
nisane). Dečji snovi ne ostavljaju nikakvu sumnju o
tome da izazivač sna može biti jedna želja koja danju
nije bila ispunjena. Ali se ne srne zaboraviti da je to
onda želja jednoga deteta, impuls želje one snage koja
je svojstvena infantilnom. Za mene je sasvim sum­
njivo da li je jedna želja koja preko dana nije bila
ispunjena u odraslog čoveka dovoljna da stvori san.
Izgleda mi, naprotiv, da smo sa progresivnom kon­
trolom koju nad našim instinktivnim životom vrši na­
ša aktivnost mišljenja mi smo sve više i više skloni da
se kao nekorisnog odreknemo formiranja ili zadrža­
vanja tako intenzivnih želja kakve su one što ih po-*
znaju deca. Mogućno je da se pri tom u ovom pogledu
mogu pojaviti individualne razlike, i da pojedini ljudi
infantilni tip mentalnog procesa zadržavaju duže
od drugih, upravo kao što postoje slične razlike i u
slabljenju vizuelnog predstavljanja koje je u prvim
godinama života tako živo. Ali uglavnom — tako mi­
slim — želja koja je preko dana ostala neispunjena u
odraslog čoveka neće biti dovoljna da izazove san.
Rado priznajem da će podsticaj želje koji dolazi iz
svesnoga doprineti izazivanju sna, ali verovatno ni-
1
U prevodu se izgubila veza između danju suzbijanog
suda o prijateljičinom vereniku i duhovito primenjene poslov­
ne, trgovačke formule u snu. U originalu — i u latentnim mi­
slima sna — prećutkivani sud podrugljive dame glasi: ,,Er ist
ein Dutzendmensch", tj. čovek kakvi se nalaze tucetima, obi­
čan kao roba koja se proizvodi serijski, na tuce, artikl koji
je potpuno označen brojem u katalogu (Prim. prev.).
Ispunjenje želja 205
šta više. San se ne bi ostvario da predsvesna želja
nije uspela u tome da pojačanje pronađe na nekoj
drugoj strani.
Naime, iz nesvesnog. Ja zamišljam da svesna
želja može postati izazivačem sna samo ako joj uspe
da probudi jednu isto takvu nesvesnu želju kojom
još i sama biva pojačana. Ove nesvesne želje ja po-
smatram, prema nagoveštaj ima dobij enim iz psiho­
analize neuroza, kao uvek žive, uvek spremne da se
probiju do izraza ako im se pruži prilika da se po­
vezu s nekim podsticaj em iz svesnoga, da svoj veliki
intenzitet prenesu na njihov manji intenzitet. 1 Onda
mora izgledati kao da se jedino svesna želja realizo-
vala u snu; i samo jedna mala neobičnost u obliko­
vanju toga sna daće nam znak kako da uđemo u trag
snažnom pomagaču iz nesvesnoga. Ove uvek žive.
tako reći besmrtne želje našeg nesvesnog, koje pod-
sećaju na Titane iz mitologije na kojima od pamti-
veka leže teški planinski masivi što su ih, nekada,
bogovi pobednici na njih svalili, i koji i sada, s vre­
mena na vreme, zadrhte pod trzajima udova Titana;
— ove želje koje se nalaze u potiskivanju, velim, i
same su infantilnog porekla kao što to saznajemo iz
psihološkog istraživanja neuroza. Ja bih, dakle, ra­
nije iskazanu misao da je poreklo želje sna irelevant­
no uklonio i zamenio jednom drugom koja glasi:
želja koja je predstavljena u snu mora biti infantil­
na. Ona onda u odraslih ljudi vodi poreklo iz nesve­
snog (Nsv); u dctcta gde još ne postoje odvajanje i
cenzura između predsvesnog (Psv) i nesvesnog (Nsv),
1
One ovaj karakter neuništivosti dele sa svima stvarno
nesvesnim aktima, to jest onima koji pripadaju jedino siste­
mu nesvesnog (Nsv). To su putevi prokrčeni jednom zauvek,
koji nikad ne opuste i koji su uvek spremni da ekscitatorni
proces vode do pražnjenja kad god ih nesvesno nadraženje
kathektira. Da se poslužim jednim upoređenjem: za njih po­
stoji samo onaj isti način uništenja koji postoji za seni Odi-
sejevog podzemlja: one se bude u nov život čim popiju malo
krvi; a procesi zavisni od predsvesnog sistema razori vi su u
sasvim drugom smislu. Na ovoj razlici zasniva se psihotera­
pija neuroza.
 Tumačenje snova, 11
206
ili gde se tek postepeno javlja, to je neispunjena, n e -
potisnuta želja iz budnoga života. Ja znam da se ovo
shvatanje ne može uopšteno dokazati, ali tvrdim da
se često može dokazati i onde gde ga ne bismo ni na­
slućivali, i da se uopšte uzev, ne može poreći.
Impulse želja koji su preostali iz budnog stanja,
dakle, ja stavljam u pozadinu u vezi sa stvaranjem
sna. Ne priznajem im nikakvu drugu ulogu sem, mo­
žda, ulogu materijala senzacija koje postaju aktuelne
za sadržaj sna za vreme spavanja (uporedi ranija izla­
ganja). Ja se, dakle, pridržavam linije koju mi pro­
pisuje ovaj tok razmišljanja ako sad uzmem u obzir
ostale psihičke nadražaje (podsticaje) koji su preostali
iz dnevnog života a koji nisu želje. Ako se odlučimo
da idemo na spavanje, može nam poći za rukom da
katheksije energije našeg budnog života privremeno
zaustavimo. Ko je u stanju da to dobro uradi, taj je
dobar spavač. Kažu da je Napoleon I bio primer ta­
kve vrste ljudi. Ali to nam ne polazi uvek za rukom
i u tome ne uspevamo uvek u potpunosti. Nerešeni
problemi, teške brige koje nas muče i prevlast uti­
saka produžavaju našu misaonu aktivnost i za vreme
spavanja i održavaju psihičke procese u sistemu koji
smo obeležili kao predsvesno. Ako nam je stalo do
toga da podelimo ove impulse mišljenja koji se u snu
nastavljaju, onda ih možemo podeliti u četiri grupe:
1. one što za vreme dana zbog slučajne sprečenosti
nisu bili dovršeni; 2. one što nisu izvršeni i nisu re-
šeni zbog slabljenja naše snage mišljenja; 3. one što
smo ih preko dana potisnuli i uklonili. Tome se pri­
družuje i snažna četvrta grupa: utisci što su aktiv­
nošću predsvesnog preko dana u našem nesvesnom
(Nsv) pokrenuti, i najzad, kao 5. grupu možemo do­
dati: indiferentne utiske dana koji su zbog toga ostali
nerešeni.
Psihičke intenzitete koje ovi ostaci duševnog ži­
vota uvode u stanje spavanja, pre svega one iz grupe
nerešenog, ne smemo nikako potcenjivati. Sigurno je
da se ovi nadražaji i za vreme noći bore da bi došli
do izraza, i sa isto takvom sigurnošću možemo pret­
postaviti i to da stanje spavanja onemogućava nastav-
Ispunjenjc Želja 207
ljanje ovog ekscitatornog procesa na uobičajeni način
u predsvesnom, i njihov završetak preko dolaženja
svesti. Ukoliko smo u stanju da postanemo svesni na­
ših misaonih procesa normalnim putem, i noću, mi
jednostavno ne spavamo. Kakvu promenu izaziva
stanje spavanja u sistemu predsvesnog (Psv), to ne
umem da kažem 1 ali nema nikakve sumnje da psi­
hološku karakteristiku sna treba u suštini tražiti baš
u modifikacijama u katheksiji upravo ovoga sistema,
sistema koji takođe kontroliše pristup motilitetu koji
je u snu paralizovan. S druge strane, nijedna stvar
u psihologiji snova ne daje mi razloga za pretpo­
stavku da san stvara bilo kakve modifikacije, osim
sekundarnih, u odnosima sistema nesvesnog (Nsv).
Noćnom uzbuđenju u predsvesnom (Psv) ne preosta-
je dakle nijedan drugi put nego onaj kojim idu pod-
sticaji želje iz nesvesnog (Nsv). Predsvesni nadražaji
moraju tražiti pojačanje iz nesvesnog (Nsv) i mora­
ju pratiti nesvesna uzbuđenja duž njihovih zaobila­
znih puteva. A kakav je odnos predsvesnih ostataka
prethodnoga dana prema snovima? Nema nikakve
sumnje da oni u velikom broju prodiru u sadržaj sna,
da ga koriste da bi se i noću nametnuli svesti; šta-
više, oni katkad dominiraju sadržinom sna, primora­
vaju je da nastavi aktivnost u toku dana. Sigurno je,
tnkođe, da ostaci prethodnog dana moraju imati i
svaki drugi karakter isto tako kao i karakter želja;
ali pri tome je u najvećoj meri poučno, i za učenje o
ispunjenju želja upravo odlučujuće, utvrditi ka­
kvom se uslovu moraju povinovati da bi bili prim­
ljeni u san.
Uzmimo jedan od ranije navedenih primera sno­
va, na primer san koji mi mog prijatelja Otona pri­
kazuje sa znacima Bazedovljeve bolesti. U toku dana
1
Dalje prodiranje u poznavanje prilika stanja spava­
nja i uslova halucinacija pokušao sam da prikazem u svom
članku „Metapsihološka dopuna učenju o snovima" (Meta-
psychologische Erganzung zur Traumlehre), objavljenom u
Internationale Zeitschrift fvir Psychoanalyse IV, 1916/18, Sa­
brana dela, sveska X..
 Tumačenje snova, II
208
sam bio zabrinut a povod za to davao mi je Otonov
izgled; a zabrinutost mi je padala teško kao i sve dru­
go što se te osobe tiče. I ona je, mogu pretpostaviti,
pošla sa mnom i u spavanje. Verovatno sam želeo da
utvrdim šta to s njim nije u redu. Noću je ova zabri­
nutost našla izraza u snu, koji sam ispričao, a čija
je sadržina pre svega bila besmislena a, zatim, nije
odgovarala nikakvom ispunjenju želje. Ali ja sam
počeo istraživati odakle potiče ovaj neumesni izraz
zabrinutosti koju sam preko dana osetio, te sam po­
moću analize našao neku vezu u tome što sam Oto-
na identifikovao sa nekim baronom L., a sebe sa pro­
fesorom R. Zašto sam baš morao izabrati ovu zame-
nu za misao preko dana postojalo je za to samo jed­
no objašnjenje. Za identifikaciju sa profesorom R.
morao sam biti uvek spreman u Nsv, pošto se preko
nje ispunjavala jedna od besmrtnih želja iz moga de-
tinjstva — želja za veličinom. Ružne misli koje bih
preko dana sigurno odbacio, upravljene prema mome
prijatelju, iskoristile su priliku da se uvuku zajed­
no i da budu izražene, ali i zabrinutost toga dana je
preko jedne zamene u sadržaju sna došla do neke
vrste izražaja. Dnevna misao, koja sama po sebi nije
bila nikakva želja, nego, naprotiv, zabrinutost, mo­
rala je na bilo koji način pronaći neko vezivanje za
jednu infantilnu, sada nesvesnu i potisnutu želju
koja bi je dalje, istina doteranu na odgovarajući na­
čin, „stvorila" za svest. Ukoliko je ova briga više do­
minirala, utoliko je nasilnije mogla biti uspostavlje­
na veza koju je valjalo stvoriti: između sadržine želje
i sadržine strahovanja uopšte nije morala ni da po­
stoji neka veza, i u našem slučaju stvarno nije ni po­
stojala.
Možda bi bilo korisno da o ovom istom pitanju
raspravljamo i u obliku istraživanja o tome kako se
san ponaša ako mu se u njegovim mislima pruži ma­
terijal koji potpuno protivureči ispunjenju želje, da­
kle opravdane brige, bolnih razmišljanja, mučnih
zapažanja. Raznovrsnost mogućnih rezultata može se
onda razvrstati na ovaj način: a) Radu sna uspeva
da sve neprijatne predstave zameni suprotnim pred-
Ispunjenje želja 209
stavama i da neprijatne afekte, koji njima pripadaju,
potisne. To onda daje jedan čist san zadovoljenja,
konkretno „ispunjenje želje" za koje izgleda da više
ništa ne treba reći. b) Neprijatne predstave dolaze,
u manifestni sadržaj sna više ili manje izmenjene, ali
još uvek dovoljno jasne. Ovo je slučaj koji izaziva
sumnju u vrednost teorije želje kod snova i traži
dalje istraživanje. Takvi snovi neprijatne sadržine
mogu se osetiti ili kao indiferentni, ili mogu biti pra­
ćeni čitavim neprijatnim afektom koji izgleda oprav­
dan njhovom predstavnom sadržinom ili, pak uz ra­
zvijanje straha, mogu dovesti čak do buđenja.
Analiza potom ukazuje da su i ovi neprijatni
snovi ispunjenja želja. Neka nesvesna i potisnuta
želja, čije ispunjenje snevačevo Ja ne bi moglo osetiti
drukčije nego kao mučno, poslužila se pogodnom pri­
likom koja joj se pruža postojećom katheksom ne­
prijatnih ostataka prethodnog dana, pružila je svoju
pomoć, i tako im omogućila da uđu u san. Ali dok se
u slučaju a nesvesna želja poklopila sa svesnom, u
slučaju b otkriva se nesuglasica između nesvesnog i
svesnog — između potisnutog Ja — i situacije bajke
o trima željama koje vila dozvoljava onom bračnom
paru — a koja biva ostvarena (vidi na str. 231). A za­
dovoljstvo zbog ispunjenja potisnute želje može is­
pasti tako veliko da može održati ravnotežu u nepri­
jatnim afektima vezanim za ostatke iz prethodnog
dana. San je tada u osećajnom tonu ravnodušan, mada
s jedne strane predstavlja ispunjenje želje, a s dru­
ge ispunjenje nekog strahovanja. Ili se može dogo­
diti da spavajuće Ja uzme još obilnije učešće u stva­
ranju sna, da na ostvareno zadovoljstvo potisnute
želje reaguje žustro i indignirano i da samo načini
kraj snu uz izbijanje straha. Nije dakle teško videti
da su neprijatni snovi i snovi straha u smislu teorije
isto tako ispunjenje neke želje kao što su to direktni
snovi zadovoljenja.
Neprijatni snovi mogu biti i snovi kazne. Mora
se priznati da se njihovim priznavanjem u izvesnom
smislu doprinosi nešto novo teoriji snova. Sto se nji­
ma ispunjava isto tako je nesvesna želja: želja da sne-
14 Frojd, Odabrana dela, VII
210 Tumačenje snova, II
vač bude kažnjen za potisnuti i nezadovoljeni impuls
želje. Snovi te vrste u toj meri se uklapaju u ovde
zastupljen zahtev da je pokretačka snaga za stvara­
nje jednog takvog sna morala biti data od neke želje
koja pripada nesvesnom. Jedna tanani ja psihološka
analiza, međutim, pokazuje kako se takve želje ra­
zlikuju od ostalih želja sna. U slučajevima grupe b
pripadala je nesvesna, želja koja san stvara potisnu­
tom, kod snova kazne to je isto tako nesvesna želja,
ali ovu treba smatrati kao da ne pripada potisnutom,
nego ,,egu". Snovi kazne, dakle, ukazuju na moguć­
nost još dalekosežnijeg učešća ,,ega" u stvaranju sna.
Mehanizam stvaranja sna postaje uopšte mnogo pro­
vidni j i ako — umesto suprotnosti (kontrasta) između
„svesnog" i „nesvesnog" — stavimo kontrast između
,,ega" i „potisnutog". To se ne može dogoditi ako ne
povedemo računa o zbivanjima kod psihoneuroze, pa
zato u ovoj knjizi to nije ni sprovedeno. Na ovom
mestu samo napominjem da snovi kazne nisu uop-
šteno vezani za uslov da neprijatni ostaci prethod­
nog dana budu neprijatni. Oni, naprotiv, nastaju naj­
lakše pod suprotnom pretpostavkom: da su ostaci
prethodnog dana zadovoljavajuće prirode, ali da izra­
žavaju zabranjena zadovoljenja. Od ovih misli ništa
ne dolazi u manifestni san kao njihova dijametralna
suprotnost, baš kao što je to bio slučaj sa snovima koji
pripadaju grupi a. Suštinski karakter snova kazne bio
bi, dakle, da stvaralac sna ne postaje nesvesna želja
iz potisnutog sistema nesvesnog (Nsv), nego kaznena
želja koja reaguje protiv nje, i koja pripada egu, iako
nesvesna (tj. kao predsvesna).*
Zeleo bih da nešto od ovoga što sam ovde izneo
objasnim na jednom svom ličnom snu, pre svega na­
čin kako rad sna postupa sa ostatkom mučnih iščeki­
vanja od prethodnog dana.
„Nejasan početak. Kažem svojoj ženi da imam
neku novost za nju, nešto naročito. Ona se uplaši i
1
Ovde je pogodno mesto da se unese super-ego (nad-ja),
jedan od kasnijih pronalazaka psihoanalize.
Ispunjenje želja 211
neće ništa o tome da čuje. Ja je, međutim, uveravam
da je to nešto što će je veoma obradovati, i počinjem
da pričam da je oficirski kor našeg sina poslao jednu
lumu novaca (5000 kruna?) ... kao nešto o prizna­
nju ... podeli... Pri tom odem s njom u jednu sobi­
cu, nalik na ostavu, da bih onde nešto potražio. Od­
jednom vidim svoga sina, on nije u uniformi, odelo
mu više liči na neko tesno sportsko odelo (kao mor­
ski pas?) sa nekom malom kapom. On se penje na
jednu korpu, koja se nalazi pored jednog ormana, kao
da želi da nešto stavi na taj orman. Ja ga pozovem, ali
odgovora nema. Izgleda kao da su mu lice, ili čelo,
povezani; nešto doteruje u ustima, nešto stavlja u
usta. I kosa mu se presijava kao da je seda. Ja pomi­
slih: Zar može biti toliko iznuren? I zar ima lažne
zube? Pre nego što mogu ponovo da ga pozovem, ja
se probudih — bez straha, ali sa lupanjem srca. Sat
pokazuje: dva i po."
I ovoga puta je nemogućno dati potpunu analizu.
Ograničavam se na to da istaknem nekoliko odluču­
jućih tačaka. Povod za san su dala neprijatna išče­
kivanja prethodnoga dana: od sina koji se borio na
frontu ponovo su izostale vesti više od dve nedelje.
Lako se može vide ti da u sadržaju san izražava uve-
renje da je sin ranjen ili da je poginuo. Na početku
sna zapaža se energično nastojanje da se neprijatne
misli zamene suprotnim. Imam da kažem nešto veo­
ma prijatno, nešto u vezi sa slanjem novca, sa pri­
znanjem, sa podelom. (Suma novaca potiče od jednog
prijatnog događaja u mojoj lekarskoj praksi, hoće da­
kle uopšte da skrene sa teme). Ali to nastojanje ne
uspeva. Majka naslućuje nešto strašno i neće da me
sasluša. Prerušivanja su takođe suviše tanka, svuda
se probija odnos prema onom što treba da bude poti­
snuto. Ako je sin poginuo, onda će njegovi drugovi
poslati kući njegove stvari; ono što on ostavlja, ima-
ću da podelim između braće i sestara i drugih; pri­
znanje — oficiru često se ukazuje posle njegove „ju­
načke smrti". San dakle teži za tim da neposredno
izrazi što je najpre želeo da porekne, pri čemu se nje­
gova težnja ka ispunjenju želje ističe još i izopača-
14«
212 Tumačenje snova, II
vanjima. (Prema švečreru, promenu mesta u snu
treba svakako razumeti kao simboliku praga). Mi, na­
ravno, ne slutimo šta je dalo snu pokretačku snagu
koja je za to bila potrebna. Ali sin se ne pojavljuje
kao neko koji „pada", nego kao neko koji se „penje".
On nije u uniformi nego u sportskom odelu, to jest,
na mesto jedne nesreće koje se sada plašimo, došla
je neka druga, ranija, koju je pretrpeo u sportu, kad
je na skijanju pao i slomio gornju butnu kost. Ali na­
čin kako je obučen, da liči na morskog psa, odmah
podseća na jednog mlađeg dečaka, na našeg smešnog
malog unuka; seda kosa podseća na njegovog oca koji
je u toku rata bio teško pogođen, na našeg zeta. Sta
sve ovo treba da znači? Ali dosta s tim! Mesto: jedna
ostava, orman iz kojeg želi da izvadi nešto (u snu:
da nešto stavi na njega) — sve su to jasne aluzije na
moj sopstveni udes koji sam imao kad sam bio nešto
malo preko dve godine, ali još ni pune tri. Popeo sam
se na jednu klupicu u ostavi da bih dohvatio neki
slatkiš koji je bio na ormanu ili na stolu. Stoličica se
preturila i pogodila me ivicom ispod donje vilice. Mo­
gao sam i sve zube da izbijem. Pri tome se javlja
jedna opomena: To si i zaslužio — kao neprijateljski
impuls protiv hrabrog ratnika. Dublja analiza mi je
najzad omogućila da pronađem taj skriveni impuls
koji se mogao zadovoljiti nesrećom moga sina od koje
smo svi strepeli. To je zavist što se oseća prema mla­
dosti i koju čovek koji je već ostareo misli da ju je
tokom života ugušio u korenu. I ne može biti nika­
kve sumnje da baš snaga bolnog uzbuđenja — da se
ovakva nesreća zaista dogodila — pronalazi ovakvo
potisnuto ispunjenje želje u cilju njegovog olakšanja.
Sada sam u stanju da jasno kažem šta nesvesna
želja znači za san. Hteo bih da priznam da postoji
čitava jedna klasa snova za koje podsticaj pretežno,
ili čak i isključivo, dolazi iz ostataka dnevnog života;
i mislim, čak, da bi me želja da jednom postanem
„profesor extraordinarius" (= vanredni profesor) one
noći mogla ostaviti da mimo spavam, da briga o
zdravlju moga prijatelja koju sam prethodnog dana
osetio nije još uvek bila tako živa. Ali ova briga,
•€"•
Ispunjenje želja 213
sama, ne bi još stvorila nikakav san; pokretačkoj
snazi koja je snu bila potrebna morala je doprineti
jedna želja; to je bila stvar zabrinutosti da jednu ta­
kvu želju stvori kao pokretačku snagu za izazivanje
sna. Da to odmah izrazim jednim poređenjem: sasvim
je mogućno da misao prethodnog dana igra ulogu
nekog preduzimača za san; ali preduzimač koji, kao
što se kaže, ima ideju i težnju da tu ideju ostvari,
ipak bez kapitala ne može ništa da uradi; njemu je
potreban kapitalista koji će na sebe primiti troškove,
a taj kapitalista koji doprinosi psihičkim troškovima
za san, uvek je i bezuslovno, ma šta bila dnevna mi­
sao, — jedna želja iz nesvesnog.
Drugi put je preduzimač sam kapitalista; to je
za san čak i uobičajeniji slučaj. Dnevni rad izazvao
je neku nesvesnu želju, i ona sada stvara san. I osta­
le mogućnosti ekonomskog odnosa koji sam ovde na­
veo kao primer imaju svoju paralelu u procesima sna;
preduzimač može i sam doneti sobom neku malenkost
od kapitala; može se i veći broj preduzimača obratiti
jednom istom kapitalisti; mogu i više kapitalista za­
jednički da prikupe sumu koja je potrebna preduzi-
maču. Na isti način postoje i snovi, nošeni više od
jedne želje sna, a postoji i više takvih varijanata koje
se vrlo lako mogu prevideti i koje nam ne pružaju
više nikakav interes. Sve što je ostalo još nepotpuno
u ovom raspravljanju o želji sna, moći ćemo dopuniti
tek kasnije.
Tertium comparationis (treći stepen poređenja)
poređenja koji je ovde upotrebljen — kvantitet stav­
ljen preduzimaču na raspolaganje u odgovarajućoj
količini — dopušta da bude primenjen u još većim
pojedinostima za objašnjenje same strukture sna. U
većini snova može se prepoznati jedan centar, oprem­
ljen naročitim čulnim intenzitetom, kao što je to ra­
nije objašnjeno. Po pravilu, to je direktno predstav­
ljanje ispunjenja želje, jer ako poništimo pomeranje
koje je izvršio rad sna, naći ćemo da je psihički in­
tenzitet elemenata u mislima sna zamenjen čulnim
intenzitetom elemenata u sadržaju sna. Elementi koji
se nalaze u blizini ispunjenja želje često nemaju ni-
214 Tumačenje snova, II
kakva posla s njegovim smislom, nego se pokazuju
kao izdanci neprijatnih misli koje su u protivrečnosti
sa željom. Ali oni su često, zbog veštački stvorene
veze sa centralnim elementom, dobili toliko intenzi­
teta od njih da su sposobni da budu u snu predstav­
ljeni. Tako se snaga ispunjenja želje da stvori pred­
stavu difundira nad izvesnom sferom oko nje, unutar
koje svi elementi, pa i oni koji su sami po sebi bez
sredstava, dobivaju snagu da budu predstavljeni. U
slučaju snova aktiviziranih sa više želja lako je od­
vojiti sfere pojedinih ispunjenja želja jednu od dru­
ge, i lako je takođe shvatiti praznine u snu kao gra­
nične zone između sfera.
Iako smo značenje uloge koju ostaci prethodnog
dana vrše u snu ograničili primedbama koje smo
sada izneli, ipak se isplaćuje trud da im poklonimo još
malo pažnje. Oni ipak moraju predstavljati neopho^
dan ingrediens u stvaranju sna, ako nas iskustvo
može iznenaditi činjenicom da svaki san u svom sa­
držaju odaje neko vezivanje za jedan recentni utisak
iz prethodnog dana, često i najbeznačajnije vrste.
Dosad još nismo bili u mogućnosti da objasnimo ne­
ophodnost za ovaj dodatak mešavini koja predstav­
lja san. Ta neophodnost data je samo onda ako se
čvrsto držimo uloge koju vrši nesvesna želja, pa onda
za objašnjenje pitamo psihologiju neuroze. Od psi­
hologije neuroza saznajemo da nesvesna predstava
kao takva uopšte, nije u stanju da uđe u predsvesno,
i da onde može da dejstvuje samo uspostavljanjem
veze sa jednom predstavom koja već pripada pred-
svesnom, prenoseći svoj intenzitet na nju, a da, pri
tome, sama bude od nje pokrivena. To je činjenica
prenošenja koja pruža objašnjenje tako mnogih upad­
ljivih pojava u duševnom životu neurotičara. Preno­
šenje ovu presvesnu predstavu koja na taj način sti­
če nezasluženi stepen intenziteta može ostaviti ili ne-
izmenjenu, ili joj može nametnuti jednu modifikaciju
izvedenu iz sadržaja predstave koja prenos vrši. Neka
mi se ne zameri što sam sklon iznošenju poređenja
iz svakodnevnog života, ali nalazim se u iskušenju
da kažem da su prilike u kojima se nalazi potisnuta
Ispunjenje željo 215
predstava slične prilikama u našoj otadžbini za jed­
nog američkog zubara koji ne srne da obavlja svoju
praksu, ako se ne posluži jednim rite promovisanim
doktorom medicine kao firmom i zaštitom pred za­
konom. I upravo kao što lekari sa ne baš najvećom
praksom ulaze u ovakve odnose sa zubotehničarima,
tako ni u psihičkom svetu za pokrivanje jedne poti­
snute predstave ne bivaju odabrane one predsvesne
ili svesne predstave koje su već privukle dovoljnu
količinu pažnje što radi u predsvesnom. Nesvesno voli
da svoje veze ispreda prvenstveno oko predsvesnih
utisaka i predstava koje su ostale ili nezapažene ili
indiferentne, pa im zato nije poklanjana nikakva pa­
žnja, ili su bile odbačene pa im je tako pažnja odmah
oduzeta. U učenju o asocijaciji postoji jedna poznata
postavka, potvrđena celokupnim iskustvom, da pred­
stave koje su povezane veoma intimnom vezom u
jednom pravcu tako reći teže da odbace čitave grupe
novih veza; ja sam jednom načinio eksperiment da
na ovoj postavci zasnujem jednu teoriju o histerič­
nim paralizama.
Ako prihvatimo da slična potreba za prenoše­
njem u stranu potisnutih predstava dolazi do izraža­
ja i u snu, koju smo otkrili pri analizama neuroze,
onda se takođe jednim udarcem objašnjavaju dve za­
gonetke sna: da svaka analiza sna dokazuje da je
jedan recentni utisak utkan u njegov sklop, i da je
ovaj recentni elemenat često najbanalnije vrste. Mi
ćemo dodati razlog što smo već na jednom drugom
mestu saznali zašto recentni i indiferentni elementi
tako često dospevaju u sadržaj sna kao zamena za
najstarije elemente misli snova, što u isto vreme tre­
ba najmanje da se plaše cenzure otpora. Ali dok nam
sloboda od cenzure objašnjava samo pretpostavljanje
trivijalnih elemenata, činjenica što su recentni ele­
menti tako konstantni ukazuje na postojanje potrebe
za prenošenjem. Obe grupe utisaka zadovoljavaju
pravo potisnutog na materijal koji je još uvek slobo­
dan od asocijacija: indiferentni utisci zato što nisu
dali nikakvog povoda za stvaranje izdašnih veza, a re­
centni zato što još nije bilo vremena za to da ih stvore.
216 Tumačenje snova, II
Tako mi vidimo da ostaci prethodnog dana, među
koje možemo sad ubrojiti i indiferentne utiske, ne
samo što nešto pozajmljuju od nesvesnog (Nsv) ako
im uspe da uzmu učešće u stvaranju sna, naime, po­
kretačku snagu kojom potisnuta želja raspolaže, nego
i da nesvesnome pružaju nešto neophodno potrebno,
naime neophodno vezivanje za prenošenje. Kad bi­
smo ovde hteli da dublje prodremo u duševna zbiva­
nja, morali bismo jasnije osvetliti igru nadražaja iz­
među predsvesnog i nesvesnog našta nas svakako
goni proučavanje psihoneuroza, ali zašto nam upravo
san ne pruža nikakav oslonac.
Samo još jedna napomena o ostacima prethodnog
dana. Nema nikakve sumnje da su upravo oni naru-
šivači spavanja, a ne san, koji se naprotiv trudi da
spavanje čuva. Na ovo ćemo se kasnije još jednom
vratiti.
Dosad smo proučavali želju sna, izvodili je iz
nesvesnog i analizirali njen odnos prema ostacima
prethodnog dana, koji sa svoje strane mogu biti ili
želje ili psihički nadražaji bilo koje vrste, ili jedno­
stavno recentni utisci. Na taj način smo stvorili mesta
za svako pravo koje bi mogla istaći bilo koja od mno­
gobrojnih misaonih aktivnosti u vezi sa važnošću ulo­
ge koju one igraju u procesu stvaranja sna. Ne bi
bilo nemogućno da na osnovu našeg razmišljanja ob­
jasnimo čak i one ekstremne slučajeve u kojima san
nastavljajući dnevni rad, srećno dolazi do rešenja
jednog nerešenog zadatka budnog stanja. Nedostaje
nam samo jedan primer te vrste, da bismo njegovom
analizom otkrili infantilni ili potisnuti izvor želje
čija je pomoć tražena i tako uspešno pojačala nasto­
janje predsvesne aktivnosti. Ali mi nismo načinili ni
jedan jedini korak bliže rešenju zagonetke: zašto ne-
svesno u spavanju ne može da pruži ništa drugo osim
pokretačke snage za ispunjenje jedne želje. Odgovor
na ovo pitanje mora baciti svetlost na psihičku pri­
rodu izražavanja želja, i ja mislim da on mora biti
dat na osnovu sheme psihičkog aparata.
Ne sumnjamo ni u činjenicu da je i ovaj aparat
svoje sadašnje savršenstvo stekao putem jednog du-
Ispunjenje želja 217
žeg razvoja. Pokušajmo sad da ga vratimo natrag u
jedan raniji stepen njegove radne sposobnosti. Pret­
postavke čije opravdanje moramo tražiti u drugom
pravcu kazuju nam da su nastojanja aparata najpre
bila upravljena težnji da ostane što je mogućno dalje
od nadražaja; stoga je on u svojoj prvoj konstrukciji
primio izgled jednog refleksnog aparata, što mu je
dozvoljavalo da je svaka čulna senzacija koja je na
njega delovala mogla odmah da bude ispražnjena mo­
tornim putem. Ali zahtevi života smetaju ovoj jedno­
stavnoj funkciji; i tim zahtevima aparat ima da za­
hvali podstrek za svoj dalji razvoj. Potrebe života mu
prilaze najpre u obliku snažnih telesnih potreba. Uz­
buđenje izazvano unutrašnjom potrebom potražiće
pražnjenje u motilitetu koji možemo obeležiti kao
„unutrašnja promena" ili „izraz emocije". Gladno
dete bespomoćno plače ili se koprca. Ali situacija
ostaje neizmenjena, jer nadražaj koji proizlazi iz unu­
trašnje potrebe ne odgovara snazi koja samo momen-
tano gura, nego snazi koja kontinuirano operiše. Pre­
okret može nastupiti tek onda, kad se bilo kojim pu­
tem, kod deteta ukazivanjem pomoći spolja, stvori
iskustvo doživljaja zadovoljenja koji ukida unutra­
šnji stimulus. Bitni sastavni deo toga doživljaja jeste
pojava izvesnog opažaj a (u našem primeru hrane),
čija slika sećanja odsad ostaje asocijirana sa tragom
sećanja stimulacije izazvane potrebom, čim se ova
potreba pojavi sledeći put, doći će zbog uspostavljene
veze do psihičkog nadražaja koji će ponovo katheksi-
rati sliku sećanja onog zapažaja i ponovo izazvati
samo zapažanje, dakle ponovo uspostaviti situaciju
prvog zadovoljenja. Impuls takve vrste je ono što na­
zivamo željom; ponovno pojavljivanje percepcije je­
ste ispunjenje želje, i potpuna katheksa percepcije,
počev od izazivanja potrebe, jeste najkraći put ka
ispunjenju želje. Ništa nam ne stoji na putu da pret­
postavimo da je postojalo primitivno stanje psihič­
kog aparata, u kome se ovaj put zaista ovako obavlja,
dakle da željen je završava u haluciniranju. Cilj ove
prve psihičke aktivnosti jeste dakle identitet opaža-
ywm
 Tumačenje snova, II
218
ja — naime ponavljanje onog opažaja (percepcije)
koje je vezano sa zadovoljenjem potrebe.
Mora da je neko gorko životno iskustvo ovu pri­
mitivnu aktivnost mišljenja modifikovalo u jednu
celishodniju, sekundarnu aktivnost. Uspostavljanje
perceptualnog identiteta na kratkom regredijentnom
putu u unutrašnjosti aparata, na drugom mestu nema
onu posledicu koja je spolja povezana sa katheksijom
iste percepcije. Zadovoljenje ne nastupa, a potreba i
dalje traje. Da bi unutrašnja katheksa mogla imati
istu vrednost kao spoljašnja, morala bi se neprestano
održavati, kao što se stvarno događa u halucinatorič-
nim psihozama i u fantazijama gladi, koje svoju ce-
lokupnu psihičku aktivnost iscrpljuju tako što se
čvrsto drže željenog objekta. Da bi se postigla jedna
svrsishodni]a primena psihičke snage, potrebno je da
se puna regresija zaustavi pre nego što postane pot­
puna, tako da ne može ići iznad slike sećanja, i da
može potražiti druge puteve koji naposletku vode do
uspostavljanja željenog perceptualnog identiteta iz
pravca spoljašnjeg sveta. 1 Ova inhibicija regresije i
skretanje nadražaja koje posle toga dolazi postaju za­
datak jednog drugog sistema koji kontroliše proizvo­
ljan pokret, to jest što se prvi put koristi pokretom
za one svrhe kojih smo se ranije setili. Ali celokup-
na komplikovana misaona aktivnost koja se nastav­
lja od slike sećanja pa sve do uspostavljanja identi­
teta percepcije od strane spoljašnjeg sveta predstavlja
ipak samo jedan zaobilazan put ka ispunjenju želje
koji je iskustvom postao neophodan. 2 To mišljenje
nije ništa drugo do zamena za halucinatornu želju, i
ako je san ispunjenje želja, to onda postaje samo po
sebi razumljivo pošto jedino želja može naš psihički
aparat pokrenuti na rad. San koji svoje želje ispunja-
1
Drugim recima, postaje jasno da tu mora postojati
neko sredstvo za „proveravanje realnosti".
2
O ispunjenju želje sna Le Loren (Le Lorrain) s pra­
vom kaže: Sans fatigue serieuse, sans etre oblige de recourir
a cette lutte opiniatre et longue qui use et corrode les
jouissances poursuivies."
Ispunjenje željo 219
va na kratkom regredijentnom putu sačuvao nam je
time samo jednu probu za primoran način rada psi­
hičkog aparata koji je, kao necelishodan, napuštan.
Izgleda da je u noćni život prognano sve ono što je
nekad dominiralo u budnom stanju, dok je psihički
život bio još mlad i nesposoban, kao što na primer u
dečjoj sobi nalazimo primitivno oružje koje je odra­
slo čovečanstvo napustilo: luk i strelu. Sanjanje je
jedan deo infantilnog mentalnog života koji je pre-
vaziđen. Ovi metodi rada psihičkog aparata koji su
u budnom stanju normalno potisnuti dolaze do izra­
žaja još jednom u psihozama, i onda otkrivaju svoju
nesposobnost da zadovolje naše potrebe u odnosu na
spoljašnji svet.1
Nesvesni impulsi želja očigledno teže za tim da
se i danju istaknu, i činjenica prenošenja kao i psiho­
ze pokazuju da bi oni želeli da na putu kroz sistem
predsvesnog prodru u svest i da steknu kontrolu nad
motilitetom. U cenzuri između nesvesnog (Nsv) i
predsvesnog (Psv), čije nam prihvatanje san upravo
nameće, moramo dakle prepoznati i poštovati čuva­
ra našeg duševnog zdravlja. Nije li onda to jedna ču­
vareva nepažnja što u toku noći smanjuje svoju de-
latnost, što dozvoljava da potisnuti impulsi nesvesnog
dođu do izražaja, što ponovo omogućava halucinator­
nu regresiju? Ja tako ne mislim. Jer čak i kad kri­
tički čuvar odlazi na spavanje — mi raspolažemo do­
kazima za to da on ipak ne spava dubokim snom, da
on ipak zatvara kapiju snazi motiliteta. Bez obzira na
to kakvi se impulsi iz inače inhibiranog nesvesnog
javljali na pozornici, možemo ih ostaviti na miru, po­
što nisu u stanju da motorni aparat stave u pokret
koji jedini može modifikovati spoljni svet. Stanje
spavanja garantuje bezbednost tvrđave koju treba
čuvati. Položaj je manje bezazlen ako pomeranje sna-
1
Ove misli sam opširnije izložio na jednom drugom
mestu (Formulisanja o dva principa psihičkog zbivanja, For-
mulierungen iiber die zwei Prinzipien des psvchischen Ge-
schehens, Sabrana dela sveska VIII) i kao oba principa po­
stavio princip zadovoljstva i realnosti.
220 Tumačenje snova, II
ga nije izvršeno noćnim popuštanjem u primeni sna­
ge kritičke cenzure, nego njenim patološkim slablje­
njem ili patološkim jačanjem nesvesnih nadražaja,
sve dok je predsvesno još uvek kathektirano i dok
vrata ka motilitetu stoje otvorena. Onda je čuvar sa­
vladan, nesvesni nadražaji ovladavaju predsvesnim
(Psv), a potom ovladaju i našim govorom i radnjama,
ili pak iznuđavaju halucinatornu regresiju i uprav­
ljaju tokom aparata koji nije stvoren za njihovu upo­
trebu zbog privlačenja što ih percepcije vrše na ra-
spodelu naše psihičke energije. To stanje nazivamo
— psihozom.
Sada se nalazimo na najboljem putu da dalje iz­
građujemo psihološko postolje koje smo napustili
uvođenjem oba sistema — nesvesnog (Nsv) i predsve-
snog (Psv). Ali imamo još dovoljno motiva da se zadr­
žimo na ocenjivanju želje kao jedine psihičke po­
kretačke sile pri stvaranju sna. Prihvatili smo obja­
šnjenje da je san zato svaki put ispunjenje želje što
je on rad sistema nesvesnog čija aktivnost ne zna ni
za kakav drugi cilj osim za ispunjenje želje i koji ne
raspolaže nikakvim drugim snagama osim snagama
impulsa želje. Ako sad, ma samo i za trenutak, nasto­
jimo da se zadržimo na pravu da na tumačenju snova
zasnivamo tako dalekosežne psihološke spekulacije,
onda nam se nameće obaveza da pokažemo da su nam
te spekulacije omogućile da san uvrstimo u jedan
sklop koji može obuhvatiti i druge psihičke tvorevi­
ne. Ako tako što postoji kao sistem nesvesnog (Nsv)
— ili nešto što je za naša razmatranja njemu analog­
no —, onda san ne može biti njegova jedina manife­
stacija; svaki san može biti ispunjenje jedne želje,
ali pored snova mora da postoje i drugi oblici nepra­
vilnih ispunjenja želja. I, zaista, teorija svih psiho-
neurotičkih simptoma kulminira u jednoj rečenici da
se i oni moraju shvatiti kao ispunjenje želja nesve­
snog.1 Na osnovu našeg objašnjenja san postaje samo
1
Korektnije rečeno: Jedan udeo simptoma odgovara
nesvesnom ispunjenju želje, drugi stvaranju reakcije protiv
želje.
Ispunjenje zelja 221
prvi član u jednom za psihijatra veoma značajnom
nizu, čije razumevanje znači rešenje čisto psiholo­
škog udela psihijatrijskog zadatka. 1 Ostale delove
ovoga niza ispunjenja želja, na primer histerične
simptome, smatram samo bitnim karakterom, koji se
ne može otkriti u snovima. Naime, iz istraživanja na
koja sam u toku ove rasprave često ukazivao, znam
da za stvaranje jednog histeričnog simptoma moraju
konvergirati oba strujanja našeg duševnog života.
Ovaj simptom nije samo izraz jedne realizovane ne-
svesne želje; mora da je prisutna još neka želja iz
predsvesnog koja je ispunjena istim simptomom, tako
da je simptom najmanje dva puta determinisan, sva­
ki put jednim od sistema koji se nalaze u konfliktu.
Nema granica za dalje determinante. Jednom daljem
predeterminisanju — kao i kod sna — nisu postav­
ljene nikakve prepreke. Determinisan je koje ne poti­
če iz nesvesnog (Nsv) jeste, koliko se može videti, re­
dovno tok misli koji reaguje protiv nesvesne želje, na
primer neko kažnjavanje samoga sebe. Mogu, dakle,
sasvim uopšteno reći da jedan histeričan simptom na­
staje samo onde gde se dva suprotna ispunjenja želje,
svako iz izvora jednog drugog psihičkog sistema,
mogu uzajamno približavati u jednom izrazu (Upo-
redi u vezi s tim moje poslednje formulacije o postan­
ku histeričnih simptoma u članku: „Hvsterische
Phantasien und ihre Beziehung zur Bisexualitat",
1908, Sabrana dela, sveska VII — Histerične fanta­
zije i njihov odnos prema biseksualnosti). Primeri bi
nam ovde malo koristili, budući da samo iscrpno ot­
krivanje postojeće komplikacije može izazvati ube-
đenje. Stoga se zadovoljavam samo ovim tvrđenjem i
iznosim jedan primer samo zbog njegove očigledno-
sti a ne zbog njegove dokazne snage. Histerično po­
vraćanje, dakle, kod jedne pacijentkinje pokazalo se
s jedne strane kao ispunjenje jedne nesvesne fanta-
1
Hughlings Jackson je izjavio: Pronađite suštinu sna,
pa ste pronašli sve što se može znati o ludilu (Find out ali
about dreams and you will have found ali about insanitv).
222 Tumačenje snova, 11
zije iz godina njenog puberteta, naime želje da ne­
prestano bude gravidna, da ima bezbroj dece, čemu
se kasnije pridružilo i proširenje: od što je više mo­
gućno ljudi. Protiv ove neumerene želje pojavila se
snažna reakcija odbrane. Ali pošto je pacijentkinja
povraćanjem mogla izgubiti svoje obline i svoju le-
potu, tako da se nijednom muškarcu više nije dopa­
dala, to je simptom odgovarao i mislima kažnjavanja;
i pošto je bio pripušten od one strane, on se mogao
i ostvariti. To je isti način upuštanja u jedno ispunje­
nje želja kojim se služila kraljica Parćana prema
ijumviru Krasu. Ona je mislila da je Kras preduzeo
ratni pohod iz gramzivosti, pa je naredila da njego­
vom lesu u usta sipaju rastopljeno zlato. „Evo ti ono
što si želeo!" O snu zasad znamo samo to da on izra­
žava ispunjenje želja iz nesvesnog; izgleda da vlada­
jući predsvesni sistem ovo ispunjenje dopušta, pošto
mu je nametnuo izvesna izobličenja. Mi stvarno ni­
smo u stanju da dokažemo postojanje jednog toka mi­
sli koji bi bio suprotan želji sna, koji se u snu ostva­
ruje kao njegov protivnik. Samo, u analizama snova
ovde-onde smo se sreli sa znacima stvaranja reak­
cije, kao što su, na primer, moja nežna osećanja pre­
ma prijatelju R. u snu o ujaku. Ali, dodatak iz pred-
svesnog koji nedostaje možemo naći bilo gde na dru­
gom mestu. San srne da izrazi jednu želju iz nesve­
snog, posle svakojakih izobličenja, dok se vladajući
sistem povukao u želju za spavanjem, i ovu želju
ostvario uspostavljanjem modifikacija koje može
stvoriti u katheksi unutar psihičkog aparata, da bi
najzad u njoj istra jao tokom celokupnog trajanja spa­
vanja.
1
Ova čvrsto određena želja od strane predsve-
snog da spava sada vrši opšti olakšavajući efekat na
formiranje sna. Pomislimo na san oca koga snop sve-
tlosti iz sobe mrtvog deteta podstiče na zaključak da
1
Ovu misao pozajmio sam iz Lieboove (Liebault) teo­
rije o spavanju; on je oživio hipnotičko istraživanje u na­
šim danima (Du sommeil provoque etc, Pariš, 1889. — O iza­
zvanom spavanju).
Ispunjenje želja 223
se leš možda zapalio. Kao jednu od psihičkih sila koje
su odlučujuće za to da otac u snu donosi ovaj zaklju­
čak umesto da dozvoli da ga snop svetlosti probudi,
mi smo ukazali na želju koja za trenutak produžava
život deteta predstavljenog u snu. Ostale želje koje
potiču iz potisnutog verovatno su nam umakle, bu­
dući da ne možemo izvršiti analizu toga sna. Ali kao
drugu pokretačku silu ovoga sna možemo pored toga
uzeti i očevu potrebu za spavanjem; kao što se život
deteta produžava kroz san za jedan trenutak, tako se
i očevo spavanje produžava za jedan trenutak. „Neka
se san produži" — tako glasi ova motivacija — „jer
inače moram da se probudim." Ranije smo pričali o
snovima koji se, očigledno, prikazuju kao snovi ko­
moditeta. Zapravo, svi snovi imaju pravo na to da
budu tako označeni. U snovima buđenje, koje spolj-
ni čulni nadražaji tako obrađuju da se saglašavaju sa
nastavljanjem spavanja, koji ih utkivaju u jedan san
da bi im oteli pravo koje bi mogli polagati kao opo­
menu za spoljni svet, najlakše se može prepoznati
efikasnost želje da se spavanje nastavi. Ali ta ista
želja mora imati isto tako svoj udeo u dozvoljavanju
svih ostalih snova, koji kao budioci samo iznutra
mogu da prodrmaju subjekat iz stanja spavanja. U
nekim slučajevima, ako san ide isuviše daleko, pred-
svesno saopštava svesti: „Ostavi to i spavaj dalje, sve
je to samo san." Ali to, uglavnom, opisuje stav naše
dominantne mentalne aktivnosti, prema snovima,
mada nije glasno izrečeno. Iz svega toga moram izvu­
ći zaključak da mi, u toku čitavog stanja spavanja,
isto tako sigurno znamo da sanjamo, kao što znamo i
da spavamo. Neophodno je potrebno da ne pokloni­
mo mnogo pažnje prigovoru da naša svest nikad nije
skrenuta na jedno znanje, a na drugo samo pri odre­
đenom povodu, kad se cenzura oseti kao da je na nju
izvršen prepad. S druge strane, postoje osobe koje su
tokom noći sasvim jasno svesne da spavaju i da sa­
njaju i koje, izgleda, na taj način poseduju sposob­
nost da svesno upravljaju svojim snovima. Jedan ta­
kav snevač, na primer, nezadovoljan obrtom koji san
uzima, prekida ga ne budeći se i počinje da ga sanja
224 Tumačenje snova, U
iznova, da bi ga nastavio drukčije, sasvim onako kao
što neki popularni pisac svom pozorišnom komadu na
zahtev publike daje jedan srećniji završetak. Ili, dru­
gi put, pošto ga je san doveo u seksualno uzbudljivu
situaciju, misli: „To neću dalje da sanjam da se ne
bih u polučiji iscrpeo, nego ću to radije ostaviti za
jednu realnu situaciju."
Markiz d'Ervej (D'Hervev) Vaschide je tvrdio da
je stekao toliku vlast nad svojim snovima da je nji­
hov dalji tok mogao po svojoj volji ubrzati i dati im
onaj pravac koji je želeo. Izgleda da je u njega želja
za spavanjem ustupila mesto jednoj drugoj predsve-
snoj želji, naime želji da svoje snove posmatra i da
u njima uživa. Sa jednom takvom željom spavanje je
isto tako saglasno kao i sa ogradom da se probudi ako
je ispunjen neki naročiti uslov (na primer, spavanje
dadilje). Poznato je, takođe, da interesovanje za san
u svih ljudi znatno povećava broj onih snova kojih se
sećaju posle buđenja.
O nekim drugim posmatranjima u upravljanju
snovima Ferenci veli: „San sa svih strana obrađuje
misao kojom je duševni život upravo zabavljen; on
će odbaciti jednu sliku sna ako postoji opasnost da
ispunjenje želje neće uspeti, pokušaće sa jednom no­
vom vrstom rešenja, sve dok mu naposletku ne pođe
za rukom da iskonstruiše jedno ispunjenje želje koje
će kompromisno zadovoljiti obe instance duševnog
života."
D predsvesnom; drugi deo opet teži od granice sa cen­
BUĐENJE KROZ SAN — FUNKCIJA
SNA — SAN STRAHA
Otkako znamo da je predsvesno u toku noći
usredsređeno na želju za spavanjem, možemo proces
sna s razumevanjem pratiti dalje. Ali najpre ćemo
Buđenje kroz san — Funkcija sna 225
sažeti naše dosadašnje znanje o njemu. Uzmimo da­
kle da su od budnog rada preostali ostaci prethodnog
dana i od njih se nije mogla oduzeti celokupna u njih
uložena energija. Ili da je aktivnost budnog života
preko dana pokrenula jednu od nesvesnih želja, ili
pak da oba ova događaja koincidiraju; o raznim mo­
gućnostima u vezi s tim već smo govorili. Još u toku
dana, ili tek s nastupanjem stanja spavanja prokrči-
la je nesvesna želja sebi put do ostataka prethodnog
dana, i uspostavila prenos na njih. Tako sad nastaje
jedna želja prenesena na recentni materijal, ili je po­
tisnuta recentna želja ponovo oživela usled pojačanja
iz nesvesnog. Ta želja bi sad htela da normalnim pu­
tem tokova misli kroz predsvesno, kojem jednim de-
lom, i pripada prodre u svest. Ali ona nailazi na cen­
zuru koja još postoji i čijem uticaju sada podleže. Tu
ona pretrpi izopačenje koje je već započelo preno­
šenjem na recentno. Dosad je ona na putu da posta­
ne nešto slično prinudnoj predstavi, sumanutoj ideji
i slično, naime misao koja je prenošenjem pojačana,
a cenzurom izobličena u izrazu. Ali sad zaspalost
predsvesnog ne dozvoljava dalje nadiranje; verovat-
no se sistem zaštitio od prodiranja smenjivanjem svo­
jih nadražaja. Stoga proces sna kreće putem regre­
sije, koji je i otvoren upravo zbog osobitosti stanja
spavanja, i pri tom podleže privlačenju od strane
grupe sećanja, koje delimično i same postoje samo
kroz vizuelne energije, a ne kao nešto prevedeno u
terminologiju kasnijih sistema. Na putu ka regresiji
proces sna stiče mogućnost da bude prikazan. O kom­
presiji ćemo raspravljati kasnije. On je sad prešao
drugi deo svoga više puta zatomljenog puta. Prvi deo
je vodio napred od nesvesnih scena ili fantazija ka
zurom ka percepcijama. Ali kad je proces sna po­
stao sadržaj percepcija, on je tako reći zaobišao pre­
preku koju su mu u predsvesnom postavili cenzura i
stanje spavanja. On uspeva da skrene pažnju na sebe
i da bude primećen od svesti. Svest naime, koja za
nas predstavlja čulni organ za shvatanje psihičkih
kvaliteta, može se u budnom stanju nadražiti sa dva
15 Frojđ, Odabrana dela, VII
226 Tumačenje snova, II
mesta; u prvom redu, sa periferije celokupnog apa­
rata, od perceptivnog sistema; osim toga od nadra-
žaja zadovoljstva i nezadovoljstva, koji čine gotovo
jedini psihički kvalitet pri transpoziciji energije u
unutrašnjosti aparata. Inače su sva zbivanja u siste­
mima, i ona u predsvesnom, lišena svakog psihičkog
kvaliteta, pa prema tome nisu ni objekat svesti, uko­
liko joj ne donose zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u
percepiranju. Moraćemo da se odlučimo za pretpo­
stavku da ova oslobađanja zadovoljstva automat­
ski regulišu tok procesa snabdevanja energijom. Ali
se kasnije pokazalo neophodnim da se tok predstava,
da bi se omogućila tanani ja postignuća, načini manje
zavisnim od prisustva ili odsustva nezadovoljstva. U
tu svrhu su sistemu predsvesnog bili potrebni sop-
stveni kvaliteti koji bi mogli privući svest, i on ih je
najverovatnije stekao povezivanjem predsvesnih pro­
cesa sa mnemičkim sistemom lingvističkih simbola,
sistemom koji nije bio bez kvaliteta. Zahvaljujući
kvalitetima ovog sistema svest, koja je ranije bila
samo čulni organ za percepcije, sada postaje i čulnim
organom za jedan deo naših misaonih procesa. Sada
postoje tako reći dve senzorne površine, jedna okre­
nuta percepciji, a druga predsvesnim misaonim pro­
cesima.
Moram pretpostaviti da senzornu površinu sve­
sti koja je okrenuta predsvesnome, stanje spavanja
čini daleko manje nadražljivom nego onu koja je
upravljena perceptivnim sistemima. Ovo napuštanje
interesovanja za noćne procese mišljenja ima i svoju
svrhu. Mišljenje treba da prestane; predsvesno traži
da spava. Ali kad je san jednom postao percepcija, on
može, kvalitetima koje je sad stekao, da pobudi svest.
Ovo čulno nadraženje postiže ono u čemu se njegova
funkcija i sastoji: ono jedan deo energije raspoložive
u predsvesnom upravlja kao pažnju na izazivača na-
dražaja. Prema tome, moramo priznati da san svaki
put budi, da jedan deo mirujuće snage predsvesnog
stavlja u akciju. Od ove snage sad snu pritiče ono
dejstvo koje smo označili kao sekundarnu obradu
s obzirom na povezanost i razumljivost. To znači da
Buđenje kroz san — Funkcija sna 227
ona sa snom postupa kao sa svakim drugim percep-
tualnim sadržajem; on se podvrgava istim anticipa-
tivnim predstavama ukoliko ih njegov materijal do­
pušta. Ukoliko u ovom trećem delu procesa sna do­
lazi u obzir neki pravac kretanja, on je opet progre-
dijentan.
Da bismo izbegli nesporazume, biće na mestu da
kažemo neku reč o hronološkim osobinama ovih pro­
cesa sna. Jedna vrlo privlačna misao Gobloa (Goblot),
očigledno podstaknuta Morijevim (Maury) snom o gi­
ljotini, pokušava da ustanovi da se san ne koristi ni­
jednim drugim vremenom osim prelaznog perioda iz­
među spavanja i buđenja. Buđenju je potrebno vre-
me. I u tom vremenu se zbiva san. Ljudi misle da je
poslednja slika sna bila tako snažna da ih je primo­
rala da se probude. U stvari, ona je samo zato bila
tako snažna što smo u tom trenutku bili već sasvim
blizu buđenju. ,,Un reve c'est un reveil qui com-
mence" (San je buđenje koje počinje).
Već je Diga (Dugas) istakao da Goblo mora od­
straniti mnoge činjenice da bi njegova teza mogla za­
dobiti opšte važenje. Postoje takođe snovi iz kojih se
ne budimo, na primer mnogi snovi u kojima sanja­
mo da sanjamo. Prema onom što znamo o radu sna,
nipošto se ne možemo složiti s tim da se taj rad pro­
teže samo na period buđenja. Naprotiv, verovatno
prvi deo rada sna počinje već danju, još pod domina­
cijom predsvesnog. Drugi deo toga rada, modifikaci­
ja nametnuta cenzurom, privlačenje od strane nesve-
snih scena, prodiranje do percepcije — sve to se sva­
kako nastavlja preko ćele noći, i utoliko bismo uvek
mogli biti u pravu ako izrazimo osećanje da smo sa­
njali ćelu noć, i onda kad ne umemo da kažemo šta
smo sanjali. Ali ja ne smatram potrebnom pretpo­
stavku da se procesi sna sve do našeg osvešćenja
stvarno drže opisanog hronološkog reda; da najpre
postoji prenesena želja sna, da se zatim obavlja izo­
pačen] e zbog cenzure, da posle toga dolazi do prome-
ne pravca u smislu regresije itd. Pri opisivanju smo
morali uspostaviti takvu uzastopnost; u stvari je sva­
kako pre reč o istovremenom isprobavanju ovih i
15«
228 Tumačenje snova, U
onih puteva, o kolebanju nadražaja u ovom ili onom
pravcu dok naposletku, nagomilavanjem u najpovolj­
nijem pravcu, jedno naročito grupisanje ne postane
stalno. Posle izvesnih ličnih iskustava, poverovao bih
čak da je radu sna često potrebno više od jednog
dana i jedne noći da bi dao svoj rezultat, pri čemu
onda izvanredna veština u izgradnji sna gubi sve što
je na njoj čudesno. Po mom shvatanju čak i zahtev
da san postane razumljiv kao perceptivni događaj
može doći do dejstva pre nego što sebi privuče svest.
Od toga trenutka proces je svakako ubrzan, jer se
sad san podvrgava istom postupku kao i ostalo što je
percipirano. To je kao vatromet koji se satima pri­
prema a koji se zatim ispali u jednom trenutku.
Proces sna kroz rad sna dobij a sad ili dovoljan
intenzitet da svest može privući sebi i da probudi
podsvesno, potpuno nezavisno od vremena i dubine
spavanja, ili pak njegov intenzitet nije dovoljan za
to, i on mora pričekati dok mu neposredno pre buđe­
nja ne dođe u susret pažnja koja je sad postala živ­
lja. Izgleda da većina snova radi sa uporedno neznat­
nim psihičkim intenzitetima, jer oni većinom čekaju
do trenutka buđenja. Ali ovako se objašnjava i či­
njenica da mi po pravilu percipiramo nešto što smo
sanjali, ako nas neko odjednom trgne iz dubokog sna.
Prvi pogled pri tome, kao i prilikom spontanog bu­
đenja, pogađa perceptivni sadržaj stvoren od rada
sna, a sledeći pogađa sadržaj koji nam je dat spolja.
Međutim, veće teorijsko interesovanje posvećuje
se onim snovima koji su u stanju da nas probude
usred spavanja. Možemo se setiti svrsishodnosti koja
se svuda može dokazati, i postaviti sebi pitanje: za­
što se snu, dakle, nesvesnoj želji, ostavlja snaga da
ometa spavanje, dakle ispunjenje predsvesne želje.
Objašnjenje je svakako u relaciji energije u koju nam
nedostaje uvid. Kada bismo raspolagali takvim zna­
njem, verovatno bismo našli da dozvoljavanje da san
uzme svoj tok i da utroši izvesnu količinu više ili
manje odvojene pažnje, za njega predstavlja jednu
uštedu energije u poređenju sa slučajem da nesve-
sno treba da držimo noću pod kontrolom isto tako kao
Buđenje kroz san — Funkcija sna 229
i preko dana. Snevanje, kao što pokazuje iskustvo,
ostaje u pomirljivom odnosu sa spavanjem, pa čak i
onda ako ga više puta u toku jedne noći prekida. Čo-
vek se probudi za trenutak, pa odmah ponovo zaspi.
Kao kad u snu oteramo muvu: čovek se probudi ad
hoc. I kad ponovo zaspimo, mi smo smetnju odstra­
nili. Ispunjenje želje za spavanjem, kao što pokazuju
poznati primeri o spavanju dadilje i slično, sasvim je
spojljivo sa održavanjem izvesnog utroška pažnje u
određenom pravcu.
Na ovom mestu valja saslušati prigovor koji se
temelji na boljem poznavanju nesvesnih procesa. I
same nesvesne želje mi smo prikazivali kao uvek ak­
tivne. Uprkos tome, one danju nisu dovoljno snažne
da bi se u toku dana primetile. Ali ako postoji stanje
spavanja i ako je nesvesna želja pokazala snagu da
formira jedan san i da s njim probudi nesvesno, za­
što onda ova snaga usahne pošto je san primljen na
znanje? Zar ne bi trebalo da se san neprestano ob­
navlja, upravo onako kao što i muva, pošto je otera-
na, uvek voli da se ponovo vraća? S kojim pravom
smo tvrdili da san uklanja smetnju spavanja?
Sasvim je tačno da nesvesne želje uvek ostaju
aktivne. One su uvek prohodni putevi, kad god se
njima posluži izvesna količina nadražaja; čak i pored
istaknute osobenosti nesvesnih procesa, one ostaju
nerazorive. U nesvesnom se ništa ne može završiti,
ništa nije prošlo ili zaboravljeno. O tome se najsna­
žniji utisak stiče prilikom proučavanja neuroza, na­
ročito histerije. Nesvesna staza misli koja dovodi do
pražnjenja u jednom histeričnom napadu smesta je
ponovo prohodna ako se nagomilalo dovoljno nadra­
žaja. Uvreda koja se dogodila pre trideset godina de-
luje kao sveza, pošto je sebi izborila pristup do ne­
svesnih izvora afekta, tokom svih ovih trideset go­
dina. Kad god se sećanje dotakne nje, ona ponovo
oživljava i pokazuje se kathektirana nadražajem koji
u napadu nalazi motorno pražnjenje. I upravo ovde
mora da se umeša psihoterapija. Njen zadatak je da
za nesvesne procese nađe rešenje i zaborav. Jer ono
što smo skloni da smatramo samo po sebi razumlji-
230 Tumačenje snova, 11
vim, i što proglašavamo primarnim uticajem vreme­
na na duševne ostatke sećanja, bleđenja sećanja i
emocionalnu slabost utiska koji više nisu recentni, to
su u stvari sekundarne promene ostvarene mukotrp­
nim radom. Predsvesno je ono što ovaj posao obavlja,
i psihoterapija ne može krenuti nijednim drugim pu­
tem osim da nesvesno (Nsv) stavi pod dominaciju
predsvesnog (Psv).
Za svaki pojedini nesvesni ekscitatorni proces
postoje dakle dva izlaza. Ili on ostaje prepušten sa­
mom sebi, u tom slučaju najzad izbija bilo na kom
mestu i tada za svoje nadraženje nalazi pražnjenje
u pokretu; ili pak pada pod uticaj predsvesnog, i ovo
nadraženje, umesto da se isprazni, ostaje povezano
s predsvesnim. A ova druga alternativa dešava se u
procesu snevanja. Katheksa koja dolazi u susret snu
od strane predsvesnog koji je postao perceptualan
zato što je bio skrenut na njega nesvesnim nadraža-
jem u svesti, vezuje nesvesni nadražaj sna i čini ga
nemoćnim da bi mogao delovati kao smetnja. Ako se
snevač probudi za jedan trenutak, on je stvarno ote-
rao muvu koja je pretila da mu omete san. Sad mo­
žemo naslutiti da je zaista bilo svrhovitije i ekono­
mičnije prepustiti nesvesnu želju da ide svojim to­
kom, prokrčiti joj put kao regresiji tako da može kon-
struisati san, pa zatim ovaj san malim utroškom pred­
svesnog rada vezati i svršiti s njim, negoli nesvesno
držati na uzdi za čitavo vreme spavanja. Trebalo je
stvarno očekivati da će se san, mada je prvobitno bio
jedan proces bez korisne svrhe, u igri snaga dušev­
nog života dočepati jedne funkcije. Mi vidimo koja
je to funkcija. Snevanje je preuzelo zadatak da na­
dražaj nesvesnog koji je ostao slobodan podvede pod
kontrolu predsvesnog: pri tome ono prazni nadražaj
nesvesnog, služi mu kao ventil i u isto vreme osigu­
rava spavanje predsvesnog uz neznatan utrošak bud­
ne aktivnosti. Tako ono istovremeno kao kompromis
stupa u službu oba sistema, baš kao i ostale psihičke
strukture u čijem nizu je član, tako što ispunjava
želje oba sistema ukoliko su one međusobno saglasne.
Jedan pogled na Robertovu „teoriju o izdvajanju",
Buđenje kroz san — Funkcija sna 231
iznetu ranije, pokazaće nam da ovom autoru moramo
priznati da je bio u pravu u glavnoj stvari, u odre­
đivanju funkcije sna, dok se s njim ne slažemo u
pretpostavkama i u samom vrednovanju procesa sna. 1
Ograničenje „ukoliko su obe želje međusobno
saglasne" sadržava ukazivanje na one moguće sluča­
jeve u kojima funkcija sna dolazi do propadanja.
Procesu sna se najpre dozvoljava da počne kao ispu­
njenje želje nesvesnog; ako ovo pokušavano ispunje­
nje želje tako intenzivno potresa predsvesno da ovo
više ne može sačuvati svoj mir, onda je san prekinuo
kompromis, i više nije ispunio drugi deo svoga za­
datka. On se tada smesta prekida i zamenjuje ga puno
buđenje. Zapravo i ovde nije krivica do sna, ako on,
1
Da li je ovo jedina funkcija koju snovima treba pri­
pisati? Meni je nepoznata bilo koja druga. A. Meder (Maeder),
doduše, načinio je pokušaj da pokaže da snovi imaju i dru­
ge, „sekundarne" funkcije. On je pošao od pravilnog po-
smatranja da mnogi snovi sadržavaju pokušaje rešavanja
konflikata, koji se kasnije zaista ostvaruju i koji se dakle
ponašaju kao da su prethodne vežbe za budne akcije. Zato
je snevanje uporedio sa igrama životinja i dece što se može
smatrati kao praksa u operisanju urođenih instinkata i kao
priprema za ozbiljne aktivnosti kasnije, i postavio je hipo­
tezu o fonction ludique („funkcija igre") snevanja. Kratko
vreme pre Medera, Alfred Adler je takođe istakao da snovi
imaju funkciju „mišljenja unapred". (U jednoj analizi, koju
sam objavio 1905. godine, jedan san koji se mogao smatrati
samo kao san koji izražava neku nameru, ponavljao se sva­
ke noći sve dok nije ispunjen).
Ali malo razmišljanja mora nas, međutim, ubediti da
ova „sekundarna" funkcija sna ne zaslužuje nikakvo p r i ­
znanje u okviru tumačenja sna. Mišljenje unapred, formi­
ranje namera, planiranje pokušaja rešenja koji bi zatim u
budnom stanju eventualno mogli biti ostvareni, to i još mno­
go drugih stvari delo su nesvesne i predsvesne aktivnosti
duha, koje se u stanju spavanja nastavljaju kao „ostatak
prethodnog dana" i mogu zatim kombinovati sa jednom ne-
svesnom željom u oblikovanju sna (vidi str. 214). Funk­
cija sna koja misli unapred jeste, dakle, pre funkcija pred­
svesnog budnog mišljenja, čiji nam rezultat može biti dat
analizom snova i drugih fenomena. Dugo je postojao običaj
da se snovi smatraju identičnim sa njihovim manifestnim
sadržajem; sad se moramo čuvati i od toga da san ne za-
menimo sa latentnim mislima sna.
i
 232 Tumačenje snova, II
koji je inače čuvar spavanja, mora nastupiti kao nje­
gov ometač; ta činjenica ne srne da u nama stvori
predrasudu protiv njegove celishodnosti. To takođe
nije jedini slučaj u organizmu da jedan uređaj koji
je inače svrhovit, postane nesvrhovit i da smeta, čim
se u uslovima njegovog postanka nešto izmenilo; onda
smetnja služi bar novom cilju da pokaže promenu i
da ponovo stavi u pokret regulativnu mašineriju or­
ganizma protiv nje. Ja naravno imam pred očima
slučaj sna straha i da se ne bi mislilo da izbegavam
ovog svedoka protiv teorije o ispunjenju želje, gde
god na njega nailazim, ja ću objašnjenju sna straha
pristupiti bar sa nekim nagoveštajima.
To što jedan psihički proces koji razvija strah,
zbog toga ipak može biti ispunjenje želje, za nas
odavno više ne predstavlja nešto kontradiktorno. Mi
znamo da se to može objasniti tako da želja pripada
jednom sistemu, nesvesnom (Nsv), dok je sistem
predsvesnog ovu želju odbacio i potisnuo. 1 I pri pot-
1
„Jedan drugi, mnogo važniji momenat, i koji dopire
dublje, a koji laik isto tako zanemaruje, jeste ovaj: Jedno
ispunjenje želje moralo bi svakako doneti osećaj zadovolj­
stva, ali se takođe postavlja pitanje, kome? Onome, narav­
no, koji ima želju. Ali o snevaču nam je poznato da on
prema svojim željama održava sasvim naročiti odnos. On ih
odbacuje, cenzuriše ih, ukratko rečeno, on za njih ne mari.
Ispunjenje želje, prema tome, ne može da mu donese ni­
kakvo zadovoljstvo, nego samo nešto što je tome suprotno.
Iskustvo zatim pokazuje da ova suprotnost — a to treba
još objasniti — nastupa u vidu straha. Snevač se u odnosu
prema svojim željama sna može izjednačiti samo sa šuma­
rijom dve ličnosti koje su ipak povezane jednom snažnom
zajednicom. Umesto daljeg izlaganja, ja vam iznosim jed­
nu poznatu bajku, u kojoj ćete moći da nađete iste odno­
se: Jedna dobra vila obećava siromašnom paru, mužu i ženi,
da će im ispuniti njihove prve tri želje. Oni su srećni i od­
lučuju da će sve tri želje pažljivo izabrati. Ali ženu navodi
miris pečenih kobasica iz obližnje kolibe i ona zaželi jedan
takav par kobasica. One su za tren oka tu; i to je prvo ispu­
njenje želje. Sad se muž naljuti i u svojoj ogorčenosti po­
želi da kobasice ostanu viseći o ženinom nosu. I to se sme-
sta dogodi i kobasice se više ne mogu ukloniti sa ovog no­
vog mesta na kome se nalaze. I to je drugo ispunjenje že­
lje, ali je to sad želja muža; za ženu je ovo ispunjenje želje
Buđenje kroz san — Funkcija sna 233
punom psihičkom zdravlju potčinjavanje nesvesnog
od strane predsvesnog nije kompletno; mera ovog po­
tiskivanja označava stepen naše psihičke normalnosti.
Neurotički simptomi pokazuju da se oba sistema
među sobom nalaze u konfliktu, oni su rezultati jed­
nog kompromisa, koji konfliktu zasad čine kraj. Oni,
s jedne strane, nesvesnom dozvoljavaju put za pra­
žnjenje njegovog nadražaja, služe mu kao kapija kroz
koju se vrši ispad a ipak, s druge strane, predsvesno-
me daju mogućnost da nesvesno donekle kontroliše.
Poučno je posmatrati, na primer, značaj jedne histe­
rične fobije ili značaj agorafobije. Pretpostavimo da
neurotičar nije u stanju da ide sam preko ulice, što
s pravom navodimo kao „simptom". Ako sad ovaj
simptom uklonimo tako što ćemo ga primorati da
izvrši radnju za koju se sam smatra nesposobnim, po-
sledica toga će biti napad straha, kao što je često i
napad straha na ulici dao povoda za stvaranje ago­
rafobije. Tako saznajemo da je simptom bio konstru-
isan zato da bi izbegao izbijanje straha; fobija je pro­
tiv straha podignuta kao neko granično utvrđenje.
Našu raspravu ne možemo nastaviti ako se ne
upustimo u razmatranje uloge afekata u ovim proce­
sima, što je, međutim, ovde samo nepotpuno moguć­
no. Postavimo dakle tezu da je suzbijanje nesvesnog
(Nsv) potrebno pre svega zato što bi tok predstava
u nesvesnom (Nsv), prepušten samom sebi, stvorio
jedan afekat koji bi prvobitno imao karakter zado­
voljstva, ali koji posle procesa potiskivanja ima ka­
rakter nezadovoljstva. Suzbijanje ima za cilj ali i da
uspešno spreči ovaj razvoj nezadovoljstva. Suzbija­
nje se prostire na sadržaj predstave nesvesnog (Nsv),
veoma neprijatno. Vi znate kako se u bajci priča nastavlja.
Pošto su njih dvoje u osnovi ipak jedno, muž i žena, mora
treća želja da glasi da se uklone kobasice sa ženinog nosa.
Mi bismo ovu bajku mogli više puta primeniti i u drugim
prilikama; ovde neka nam ona posluži samo kao ilustracija
mogućnosti da ispunjenje želje jednoga može dovesti do
neprijatnosti za drugoga, ako oni među sobom nisu složni"
(Vorlesungen zur Einfuhrung in die Psychoanalyse, XIV, Sa­
brana dela sveska XI). Srpski prevod: Uvod u psihoanalizu.
234 Tumačenje snova, H
pošto bi se pražnjenje nezadovoljstva moglo razviti
iz toga sadržaja predstava. Ovo pretpostavlja jednu
sasvim određenu prirodu razvoja afekta. Ova se sma­
tra kao motorna ili sekretorna funkcija, i ključ za
njenu inervaciju leži u predstavama nesvesnog. Sa­
vlađivanjem od strane predsvesnog, ove predstave
se tako reći prigušuju i inhibiraju u slanju impulsa
koji rađaju afekat. Ako dakle prestane katheksisa od
strane predsvesnog, postoji opasnost u tome da nesve-
sni nadražaji oslobode takav afekat koji se — zbog
potiskivanja što je izvršeno ranije — može osetiti
samo kao nezadovoljstvo, kao strah.
Ova opasnost ostvaruje se ako se procesu sna
dozvoli da ide svojim tokom. Uslovi koji određuju
njeno ostvarenje su istiskivanja koja su se dogodi­
la, i to tako što suzbijeni impulsi želje mogu postati
dovoljno snažni. Oni se nalaze dakle sasvim izvan
psihološkog okvira stvaranja sna. Kad ne bi posto­
jala činjenica da je naša tema ovim jednim momen­
tom, oslobođenjem nesvesnog za vreme spavanja, po­
vezana sa temom razvijanja straha, mogao bih se
odreći svakog raspravljanja o snu strana i mogao
bih sebi uštedeti sve nejasne strane koje ga okružuju.
Učenje o snu straha, kao što sam već više puta
napomenuo, spada u psihologiju neuroza. Mi nema­
mo više nikakvog posla s njim pošto smo jednom
otkrili njegove dodirne tačke sa temom procesa sna.
Mogu učiniti samo još jednu stvar. Pošto sam tvrdio
da neurotički strah izvire iz seksualnih izvora, mogu
izložiti snove straha analizi da bih dokazao da u
njihovim mislima sna postoji seksualni materijal.
Iz opravdanih razloga, ovde se odričem navođe­
nja svih primera koji mi u izobilju pružaju moji ne­
urotični pacijenti, i dajem prednost snovima straha
koje sanjaju mladi ljudi.
Već decenij ama, ja lično nisam imao nikakav
san straha. Iz svoje sedme ili osme godine života se-
ćam se jednog takvog sna koji sam otprilike trideset
godina kasnije izložio tumačenju. San je bio veoma
živ i pokazao mi je moju voljenu majku sa neobično
mirnim, pospanim izrazom na licu, kako je dva (ili)
Buđenje kroz san — Funkcija sna 235
tri lica sa ptičjim kljunovima nose u sobu i stavljaju
na krevet. Probudio sam se- plačući i ometao sam san
svojih roditelja. Prekomerno visoke — neobično dra-
pirane — figure sa ptičjim kljunovima uzeo sam iz
ilustracija Filipsonove (Philippson) Biblije: mislim
da su to bili bogovi sa glavom kopca, uzeti s jednog
egipatskog nadgrobnog reljefa. Inače mi analiza pru­
ža sećanje na jednog nevaspitanog dečka, sina na­
šeg domara, koji se obično igrao s nama na livadi
ispred kuće; mogao bih reći da se zvao Filip. Onda
mi se čini kao da sam od toga dečaka prvi put čuo
vulgarnu reč kojom se označava seksualno opštenje
i koju obrazovani ljudi zamenjuju samo jednom la­
tinskom rečju, „koitirati", što je, međutim, izborom
glave kobca dovoljno jasno obeleženo. Mora da sam
seksualno značenje reci saznao iz usta mog iskusnog
učitelja. Izraz lica moje majke u snu bio je kopiran
sa lica mog dede, koga sam nekoliko dana pre nje­
gove smrti video kako u komi hrče. Objašnjenje se­
kundarne obrade u snu je dakle moralo glasiti da
majka umire, i tome odgovara takođe nadgrobni re­
ljef. U strahu, ja sam se probudio i nisam ustao sve
dok nisam probudio roditelje. Sećam se da sam se
odjednom smirio kad sam spazio majku, kao da mi
je bilo potrebno umirenje: ona dakle nije umrla. Ali
ovo sekundarno tumačenje sna dogodilo se već pod
uticajem razvijenog strana. Ne što bih bio uplašen
zato što sam sanjao da majka umire; nego sam san
u predsvesnoj obradi tako tumačio što sam već sta­
jao pod dominacijom straha. A strah se pomoću po­
tiskivanja može svesti na jedno nejasno, očigledno
seksualno uživanje koje je svoj dobar izraz našlo u
vizuelnom sadržaju sna.
Jedan dvadeset i sedmogodišnji čovek, koji je od
pre godinu dana teško bolestan, sanjao je između
svoje jedanaeste i trinaeste godine nekoliko puta pod
teškim strahom da ga juri neki čovek sa sekirom;
on želi da potrči, ali je kao ukočen i ne može da se
pomeri s mesta. To je, svakako, dobar primer za
jedan vrlo uobičajeni san straha za koji se nikad ne
bi moglo posumnjati da je seksualan. Prilikom ana-
T
236 Tumačenje snova, II
liže, snevač dolazi na jednu priču, vremenski kasni­
ju, kako je njegovog ujaka neka sumnjiva indivi­
dua napala noću na ulici, i iz ovoga zaključuje da
je možda u vreme sna mogao čuti nešto o nekom
sličnom doživljaju. Uz sekiru seća se da je u onim
godinama jednom prilikom cepao drva i povredio
se sekirom po ruci. Zatim dolazi neposredno na svoj
odnos prema mlađem bratu koga je obično zlostav­
ljao i bacao na zemlju; seća se specijalno jednog slu­
čaja kad ga je čizmom pogodio po glavi tako da je
ovaj krvario i da je njegova majka posle toga rekla:
Plašim se da ga jednoga dana ne ubije. Dok je još
uvek izgledao kao da misli na nasilje, odjednom se
u njemu pojavi sećanje iz doba kada mu je bilo de­
vet godina. Roditelji su došli kasno kući, pošli na po­
činak, dok se on pretvarao da spava, i zatim je čuo
dahtanje i neke druge šumove koji su mu izgledali
neobični i tajanstveni; mogao je da pogodi čak i po­
ložaj roditelja u postelji. Njegove dalje misli poka­
zuju da je između ovog odnosa roditelja i svoga od­
nosa prema mlađem bratu uspostavio jednu analo­
giju. On je supsumirao ono što se dogodilo sa rodi­
teljima pod jedan pojam: nasilje i tuča. Kao dokaz
za ovo shvatanje poslužilo mu je to što je u postelji
svoje majke često primećivao krv.
To što seksualno opštenje odraslih ljudi deci koja
ga primete izgleda nešto strašno i u njima izaziva
strah jeste, rekao bih, rezultat svakodnevnog isku­
stva. Ja sam za ovaj strah dao objašnjenje da se radi
o seksualnom nadraženju sa kojim se njihovo razu-
mevanje ne može nositi, pa zato svakako nailazi kod
njih na odbijanje, pošto su u nj upleteni roditelji,
pa se ono zbog toga pretvara u strah. U jednom još
ranijem periodu života seksualno nadraženje uprav­
ljeno prema roditelju suprotnoga pola još ne naila­
zi na potiskivanje i, kao što smo videli, slobodno se
izražava.
Ovo isto objašnjenje bez oklevanja primenio bih
i na noćne napade straha praćene halucinacijama
koji su kod dece tako česti (na pauor noctumus). I
ovde se može raditi samo o neshvaćenim i otklonje-
Buđenje kroz san — Funkcija sna 237
nim seksualnim impulsima. Istraživanje bi verovatno
pokazalo periodičnost u pojavljivanju napada, pošto
povećanje seksualnog libida mogu stvoriti isto tako
slučajni nadražujući utisci kao i spontani procesi
razvoja koji se pojavljuje u sukcesivnim talasima.
Nedostaje mi potreban materijal zasnovan na
posmatranju da bih ovo objašnjenje mogao sprovesti
do kraja. 1 Izgleda da dečjim lekarima nedostaje vi­
dik koji jedini dozvoljava da se shvati čitav niz fe­
nomena kako sa somatske tako i sa psihičke strane.
Kao komičan primer za to kako se može zaobići ra-
zumevanje ovakvih slučajeva, ako je čovek zaslep-
ljen naočnjacima medicinske mitologije, hteo bih da
navedem jedan slučaj koji sam našao u tezi o „pauor
noctumus" Debakera (Debacker, 1881, str. 66).
Jedan trinaestogodišnji dečak slabog zdravlja po­
čeo je postajati plašljiv i zanesen; san mu je po­
stajao nemiran i gotovo svake nedelje jednom pre­
kidan teškim napadom straha praćenim halucinaci­
jama. Sećanje na te snove bilo je uvek veoma jasno.
Mogao je dakle pričati da se na njega izdrao đavo:
Sad smo te uhvatili, sad si naš! — pa je onda miri­
salo na smolu i sumpor, i vatra mu je izgorela kožu.
Iz toga sna bi se onda trzao, nije najpre mogao da
viče, dok mu se glas nije oslobodio, te su ga čuli
kako jasno kaže: „Ne, ne, ne mene, nisam ništa ura­
dio!" Nekoliko puta je takođe dodao: „Albert nije
to uradio". Kasnije je izbegavao da se svuče „pošto
ga vatra zahvata samo onda kad je go". Tokom ovih
snova o đavolu koji su dečakovo zdravlje doveli u
opasnost poslali su ga na selo; tamo se u toku go­
dine i po dana oporavio, i kad mu je bilo petnaest
godina, on je priznao: ,,Je n'osais pas l'avouer, mais
j'eprouvais continuellement des picotements et des
2
surexcitations aux parties , a la fin, ćela m'enervait
1
Od tada je psihoanalitička literatura došla do obilja
ovog materijala.
2
Podvukao autor, uostalom potpuno razumljivo. P r e ­
vodi „Nisam se usuđivao da priznam, ali sam stalno osećao
bockanje i nadraženja na tim delovima; naposletku, to me
238 Tumačenje snova, II
tant que plusieurs fois, j'ai pense me jeter par la
fenetre du dortoir."
Zaista nije teško pogoditi: 1) da je dečak u ra­
nijim godinama masturbirao, da je to verovatno po­
ricao i da su mu zbog toga pripretili teškim kazna­
ma. (Njegovo priznanje: „Je ne le ferai plus", nje­
govo poricanje: „Albert n'avait jamais fait ćela");
2) da se navalom puberteta u dražici na genitalija­
ma ponovo probudila želja za masturbiranjem; a da
je sad 3) u njemu izbila borba za potiskivanje koja
je suzbijala libido i pretvarala je u strah, a taj strah
je naknadno primio one kazne kojima mu je tada
bilo priprećeno.
A sad čujmo zaključke našeg autora (strana 69):
„Iz ovog posmatranja proizlazi da 1) uticaj puber­
teta u jednog dečaka oslabljenog zdravlja može do­
vesti do stanja velike slabosti, i da pri tom može
doći do veoma znatne anemije mozga.1
2) Ova anemija mozga stvara promenu karakte­
ra, demonomanične halucinacije i veoma snažna noć­
na, možda i dnevna stanja straha.
3) Demonomanija i dečakova samoprebacivanja
svode se na uticaj religioznog vaspitanja koje je na
njega delovalo dok je bio dete.
4) Sve ove pojave su se izgubile posle dužeg
boravka provedenog na selu, u telesnim vežbama i
povratkom snaga posle završenog puberteta.
5) Mogućno je da se može pripisati naslednosti i
starom očevom sifilisu predisponirajući uticaj na po­
stanak stanja mozga kod deteta.
Zaključna reč: „Nous avons fait entrer cette
observation dans le cadre des delires apyretiques
d'inanition, car c'est a l'ischemie cerebrale que nous
rattachons cet etat particulier." (Ovo zapažanje uneli
smo u okvir apiretičnih delirija, jer ovo naročito
stanje vezujemo za cerebralnu ishemiju).
je toliko nerviralo da sam više puta mislio da se bacim kroz
prozor spavaonice."
1
Podvukao pisac.
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 239
E
PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES
— POTISKIVANJE
Pokušavajući da dublje prodrem u psihologiju
procesa sna, uzeo sam na sebe težak zadatak, kome
je i moja veština prikazivanja jedva dorasla. Izložiti
istovremenost jedne tako komplikovane celine uza­
stopnim opisivanjem, a činiti to kao da se u svima
tim postavkama ništa ne pretpostavlja — sve to po­
staje odviše težak problem za moje snage. Sad mi
se sveti što u svom prikazu psihologije sna ne mogu
da idem istorijskim redom kojim su se razvila moja
saznanja. Moja gledišta o shvatanju sna odredili su
moji prethodni radovi o psihologiji neuroza, na koje
ovde ne treba da se pozivam, ali se ipak moram ne­
prestano pozivati na njih, dok bih želeo da idem
obratnim pravcem i da, polazeći od sna, stignem do
psihologije neuroza. Poznate su mi sve teškoće koje
otuda nastaju za čitaoca, ali mi nije poznato kako
da ih mimoiđem. Nezadovoljan ovim stanjem stvari,
rado se zadržavam na jednom drugom gledištu, koje
izgleda da mojim nastojanjima podiže vrednost. Kao
što je pokazao uvod u prvi odeljak, ja sam se na­
šao pred temom o kojoj su autori imali sasvim opreč­
na mišljenja. Posle naše obrade problema sna stvo­
reno je mesto za većinu ovih kontradiktornih mišlje­
nja. Samo dvema od iznetih shvatanja: da je san
samo jedan besmislen i somatski proces, morali smo
se energično suprotstaviti; inače smo svim među­
sobno kontradiktornim mišljenjima na bilo kom me-
stu zamršene celine mogli dati za pravo i dokazati
da su pronašla nešto tačno. To da san nastavlja pod-
sticanje i interesovanja budnog života, potpuno je
potvrđeno otkrivanjem skrivenih misli sna. Ove se
misli bave samo onim što nam se čini važnim i što
nas snažno interesu je. San se nikad ne bavi sitni­
cama. Ali smo našli da važi i suprotno gledište, da
san napabirči ravnodušne otpatke prethodnog dana
i da se ne može dočepati nekog velikog dnevnog in-
240 Tumačenje snova, U
teresovanja pre nego što se donekle izvukao iz bud­
ne aktivnosti. Našli smo da to važi za sadržaj sna,
koji mislima sna izopačavanjem daje izmenjen iz­
raz. Proces sna, rekli smo, iz razloga asocijacione
mehanike lakše se dočepa svežeg ili ravnodušnog
predstavnog materijala koji budno mišljenje još nije
uzaptilo, a iz razloga cenzure prenosi psihički inten­
zitet sa onog što je značajno, ali i zazorno, na nešto
indiferentno. Hipermnezija sna i raspolaganje mate­
rijalom iz detinjstva postali su osnovni stubo vi na­
šeg učenja; u našoj teoriji o snu mi smo želji koja
vodi poreklo iz infantilnog pripisali ulogu motorne
snage neophodne za stvaranje sna. Naravno, nije
nam moglo pasti na pamet da sumnjamo u značaj
spoljnih čulnih nadražaja, koji je dokazan eksperi­
mentalnim putem za vreme spavanja; ali smo poka­
zali da je taj materijal u istom odnosu prema želji
sna u kome su i misli, preostale od dnevne aktivno­
sti. Ne moramo osporavati da san objektivni čulni
nadražaj tumači onako kako to radi iluzija; ali smo
dodali motiv za ovo tumačenje koji autori nisu od­
redili. Tumačenje se vrši tako da percipirani obje-
kat ne ometa spavanje, a postaje upotrebljiv za ispu­
njenje želje. Subjektivno stanje nadraženosti čulnih
organa za vreme spavanja, koje je, izgleda, doka­
zao Trambl Led (Trumbull Ledd), za nas ne važi kao
naročit izvor sna, ali mi znamo da ga objasnimo re-
gredijentnim oživljavanjem uspomena koje deluju
iza sna. I za unutrašnje organske senzacije, koje se
pri objašnjenju snova rado uzimaju kao stožer, u
našoj teoriji preostala je jedna, mada skromnija ulo­
ga. Za nas one — senzacije padanja, lebdenja, inhi-
biranosti — predstavljaju materijal koji je uvek pri
ruci i kojim se rad sna, kad god je to potrebno, služi
za izražavanje misli sna.
Da je proces sna rapidan, trenutan, izgleda nam
tačno u odnosu na svesnu percepciju prethodno stvo­
rene sadržine sna; za tok prethodnih delova procesa
sna našli smo da je verovatno spor i fluktuirajući.
Zagonetki o prebogatoj, u kratak trenutak zbijenoj
sadržini sna mogli smo doprineti da je po sredi pri-
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 241
hvatanje već gotovih tvorevina psihičkog života.
Našli smo da je tačno da sećanje izopačuje i osaka-
ćuje san, ali da to ne predstavlja smetnju, jer je to
samo poslednji manifestni deo jednog rada na izo-
pačenju koji deluje od samog početka formiranja
sna. Sto se tiče ogorčenog i naoko nepomirljivog
spora, da li duševni život noću spava ili raspolaže ce-
lokupnom svojom radnom sposobnošću kao i danju,
mogli smo dati pravo i jednoj i drugoj strani, ali ni
jednoj u potpunosti. U mislima sna našli smo doka­
ze za jedan izvanredno komplikovan intelektualni
rad koji se služi gotovo svima sredstvima duševnog
aparata; ali se ne može odbaciti mogućnost da su
ove misli sna nastale danju, i neophodno je pretpo­
staviti da postoji neko stanje spavanja duševnog apa­
rata. Tako je stekla priznanje i teorija o parcijal­
nom spavanju; ali karakteristiku stanja spavanja
nismo našli u dezintegraciji duševnih veza, nego u
usredsređenju psihičkog sistema koji za vreme dana
utiče na želju za spavanjem. Faktor odvraćanja od
spoljnog sveta sačuvao je svoj značaj i za naše shva-
tanje; on pomaže, iako ne kao jedini činilac, da se
omogući regresivni karakter u prikazivanju sna.
Odustajanje od samovoljnog upravljanja tokom pred­
stava je neosporno: ali psihički život stoga ne po­
staje besciljan, jer smo videli da posle napuštanja
voljnih ciljnih predstava vlast preuzimaju nevolj­
ne. Labavo asocijativno povezivanje u snu ne samo
što smo priznali, već smo mu i odredili mnogo veći
obim nego što se moglo naslutiti; ali smo utvrdili da
ovo labavo asocijativno povezivanje predstavlja sa­
mo prinudnu zamenu za jedno drugo, korektno i smi-
saono povezivanje. Tačno je da smo i mi nazvali san
apsurdnim; ali su nas primeri mogli poučiti kako pa­
metan može biti san kad se pretvara da je apsur­
dan. Naše mišljenje o funkcijama koje su priznate
snu ne protivreči ostalima. Gledište da san rastere­
ćuje dušu kao ventil i da, po Robertovim recima,
sve moguće štetne stvari postaju neškodljive kad su
predstavljene u snu, ne samo što se tačno slaže s na­
šim učenjem o dvostrukom ispunjenju želja koje san
16 Frojd, Odabrana dela, VH
242 Tumačenje snova, 11
donosi već je za nas prema njegovom tekstu čak i
jasnije nego kod samog Roberta. Gledište da se duša
u snovima slobodno igra svojim funkcijama pred­
stavljeno je u našoj teoriji time što predsvesna
aktivnost dozvoljava snovima da idu svojim tokom.
Rečenice kao „povratak duševnog života na embrio­
nalno stanovište u snu" i napomena Hevloka Elisa
(Havelock Ellis), o ,,an archaic world oj vast emo-
tions and imperject thoughts" (,,u drevnom svetu
silnih osećanja i nedovršenih misli"), izgledaju nam
kao srećne anticipacije naših izlaganja da su primi­
tivni, danju potisnuti načini rada učesnici u stva­
ranju sna; tvrđenje Silija (Sully) da nam „san po­
novo vraća naše ranije sukcesivno razvijene lično­
sti, naš stari način posmatranja stvari, naše impulse
i načine reagovanja koji su pre davnih vremena
nama dominirali", to tvrđenje mogli smo u potpu­
nosti prihvatiti kao svoje; kao kod Delaža (Delage) i
kod nas ono što je „suzbijeno" postaje pokretačka
snaga snevanja.
Uloga koju Šerner pripisuje fantaziji sna i sama
objašnjenja Sernerova prihvatili smo u potpunosti,
ali smo im morali tako reći odrediti jedno drugo me-
sto u problemu. Ne stvara san fantaziju, nego u kon­
strukciji misli sna najveći udeo pripada nesvesnoj
aktivnosti fantazije. Mi dugujemo Serneru zahval­
nost što nam je skrenuo pažnju na izvor misli sna;
ali gotovo sve ono što on pripisuje radu sna treba
pripisati aktivnosti nesvesnog koja je danju živa,
koja je podstičući agens ne manji za snove no što
je za neurotične simptome. Had sna morali smo od
ove aktivnosti odvojiti kao nešto sasvim različito i
mnogo više povezano. Naposletku, mi nipošto nismo
napustili i odnos sna prema duševnim smetnjama,
nego smo ga na novom tlu bolje učvrstili.
Tako smo mogli da u našoj građevini nađemo
mesta za na j različiti je i kontradiktorne rezultate do
kojih su raniji pisci došli blagodareći novinama u na­
šoj teoriji o snovima, koja ih tako reći povezuje u
jednu višu jedinicu. Neke od njih okrenuli smo druk­
čije, a samo smo neke u potpunosti odbacili. Ali i
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 24$
naša zgrada još uvek nije dovršena. Na stranu mno­
ge nejasnoće, koje smo na sebe navukli prodirući u
mrak psihologije: izgleda da nas pritiskuje još jed­
na nova kontradikcija. S jedne strane, pretpostavili
smo da misli sna nastaju kroz potpuno normalnu
duhovnu aktivnost, a s druge strane mi smo među
mislima sna otkrili niz potpuno abnormalnih pro­
cesa misli koje se prostiru dalje u sadržaj sna i koje
mi onda u toku našeg tumačenja -sna ponavljamo..
Sve ono što smo nazvali „radom sna" izgleda da se
tako mnogo udaljava od svih procesa mišljenja na­
ma poznatih kao korektnih da i najoštriji sudovi
ranijih pisaca o niskom nivou psihičkog funkcioni-
sanja u snovima moraju izgledati potpuno na svo­
me mestu.
Možda ćemo u ovim teškoćama naći objašnjenje
i pomoć samo ako ovo prodiranje nastavimo još dalje.
Izabraću jednu od konstelacija koje vode ka formi­
ranju sna:
Saznali smo da san zamenjuje niz misli koje
vode poreklo iz našeg dnevnog života i koje su pot­
puno logički sklopljene. Stoga ne možemo sumnjati
da ove misli izviru iz našeg normalnog duševnog ži­
vota. Sve ove osobine koje visoko cenimo kod na­
šeg toka misli i koje se karakterišu kao kompliko-
vani rad višeg reda, u mislima sna mi ponovo nala­
zimo. Ali nas ništa ne primorava da pretpostavimo
da je ovaj misaoni rad bio obavljen za vreme spa­
vanja — mogućnost koja bi u velikoj meri pobrkala
onu čvrstu sliku koju smo dosad imali o psihičkom
stanju spavanja. Naprotiv, ove misli mogu vrlo lako
da vode poreklo od prethodnog dana, one su se mog­
le, neprimećene od naše svesti, od samog početka
nastaviti i mogle su biti već gotove na početku spa­
vanja. Najviše što na osnovu toga možemo zaključiti
jeste u krajnjem slučaju dokaz da su i najkompli-
kovanije radnje misli moguće i bez pomoći svesti —
a to je činjenica koju smo već inače morali saznati
iz svake psihoanalize jednog histeričnog bolesnika ili
lica sa opsesionim predstavama. Ove misli sna same
po sebi sigurno nisu nepristupačne svesti; ako nam
i«»*
244 Tumačenje snova, II
preko dana nisu postale svesne, za to mogu posto­
jati razni razlozi. Osvešćivanje je povezano sa pri-
merom jedne naročite psihičke funkcije, funkcije
pažnje, koja je, kao što izgleda, dostupna samo u od­
ređenom kvantitetu, i koju su drugi ciljevi mogli da
skrenu sa odgovarajućeg toka misli. Postoji još je­
dan način kako se ovakvi tokovi misli mogu uskra­
titi svesti: od našeg svesnog razmišljanja znamo da
prilikom primenjivanja pažnje idemo jednim odre­
đenim putem. Ako na ovom putu naiđemo na neku
predstavu koja ne može izdržati kritiku, mi preki­
damo; mi napuštamo katheksiju pažnje. Sad izgle­
da da se započeti i napušteni tok misli može i dalje
raspredati, a da se pažnja ne skreće ponovo ka nje­
mu, osim ako na jednom mestu ne postiže neki na­
ročito visok intenzitet koji onda pažnju iznuđuje.
Tako, ako je jedan tok misli na početku odbačen
(možda svesno) od strane kritike kao pogrešan ili ne-
koristan za aktuelnu svrhu akta mišljenja, uzrok
može biti da se proces mišljenja, neprimećen od sve­
sti, nastavi sve do početka spavanja.
Rezimirajmo sada: da mi jedan takav tok misli
zovemo predsvesnim, da ga smatramo potpuno ko­
rektnim, i da on može biti isto tako samo jedan za­
nemareni tok, kao što može biti prekinuti ili pak
suzbijeni tok. Kažimo, takođe, sasvim otvoreno na
koji način zamišljamo tok predstave. Mi verujemo
da od jedne ciljne predstave izvesna količina nadra-
ženja koju nazivamo kathektičkom energijom biva
pomerena duž asocijacionih puteva izazvanih od ove
ciljne predstave. Jedan „zanemareni" tok misli tak­
vu katheksu nije primio; od jednog „suzbijenog" ili
„odbačenog" toka katheksa je ponovo oduzeta; oba
su ostavljena svojim sopstvenim nadraženjima. Pod
izvesnim uslovima, jedan tok misli sa svrhovitom
katheksom u stanju je da privuče pažnju svesti na
sebe, i tako njenim posredstvom prima jednu „hiper-
katheksu". Malo kasnije ćemo morati objasniti naše
pretpostavke o prirodi u funkciji svesti.
Jedan tok misli, podstaknut na ovaj način u
predsvesnom, može se spontano ugasiti ili se održa-
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 245
ti. Prvi od ovih ishoda zamišljamo tako da se njegova
energija difundira u svim asocijacionim pravcima
koji od njega polaze, da čitav lanac misli dovodi u
stanje nadraženosti koje neko vreme traje, a zatim
nestaje, pošto nadraženje kome je potrebno pražnje­
nje bude pretvoreno u mirujuću katheksu. Ako na­
stupi onaj prvi ishod, onda proces više nema nikak­
vog značaja za formiranje sna. Ali u našem pred­
svesnom vrebaju druge ciljne predstave koje vode
poreklo iz naših nesvesnih i uvek spremnih želja.
Ove mogu preuzeti kontrolu nad nadraženjem veza­
nim za krug misli prepušten samom sebi, uspostav­
ljaju vezu između njega i nesvesne želje, prenose
na njega energiju sopstvenu nesvesnoj želji, i od
toga trenutka dalje zanemareni ili suzbijeni tok misli
u stanju je da se održi, mada ovim pojačanjem ne
stiče nikakvo pravo na pristup u svest. Možemo reći
da je tok misli koji je dosad bio predsvestan bio od­
lučen u nesvesno.
Druge konstelacije za formiranje sna bile bi da
je predsvesni tok misli od samog početka stajao u
vezi sa nesvesnom željom i da je zato naišao na od­
bijanje od strane dominantne ciljne kathekse, ali da
je neka nesvesna želja iz drugih (eventualno somat-
skih) razloga postala aktivna i da pokušava da iz­
vrši prenos na psihičke ostatke koje predsvesno
nije kathektiralo. Sva tri slučaja slivaju se najzad
u jedan rezultat da se jedan tok misli stvara u pred­
svesnom, koji je bez predsvesne kathekse, ali je kat­
heksu primio od nesvesne želje.
Od ovoga trenutka dalje tok misli trpi čitav niz
transformacija koje više ne priznajemo kao normal­
ne psihičke procese, i koje nam daju jedan rezultat
što nas iznenađuje — jednu psihopatološku tvore­
vinu. Mi ćemo ove procese izdvojiti i klasifikovati:
1) Intenziteti pojedinih predstava postaju spo­
sobni da se prazne ,,en bloc" i prelaze s jedne
predstave na drugu, tako da se stvaraju pojedine
predstave opremljene velikim intenzitetom. Pošto se
ovaj proces nekoliko puta ponovi, može intenzitet
celokupnog toka misli naposletku da bude koncen^-
 246 Tumačenje snova, 11
trisan u jednom jedinom predstavnom elementu. To
je činjenica kompresije ili sažimanja, sa kojom smo
se upoznali za vreme rada sna. Ono nosi glavnu kri­
vicu za neobičan utisak koji san na nas čini, jer ne­
što njemu analogno potpuno nam je nepoznato iz
normalnog duševnog života koji je dostupan svesti.
I u normalnom duševnom životu mi takođe imamo
predstave koje imaju veliko psihičko značenje kao
čvorne tačke, ili krajnji rezultati čitavih lanaca mi­
sli, ali njihovo značenje se ne izražava ni u jednom
obliku koji bi na senzorni način bio jasan za unu­
trašnje percipiranje; njihovo perceptualno predstav­
ljanje nije ni u kom pogledu intenzivnije zbog nji­
hovog psihičkog značaja. V, procesu sažimanja, ce-
lokupna psihička povezanost pretvara se u intenzitet
sadržine predstava. To je isti slučaj kao kad ja u jed­
noj knjizi pripremanoj za štampu jednu reč, kojoj
pridajem naročitu važnost za razumevanje teksta,
štampam spacionirano ili masno. U govoru, ja bih
tu istu reč izgovorio glasno i polagano i naročito je
naglašujući. Prvo od ova dva poređenja podseća nas
neposredno na jedan primer uzet iz rada sna (tri-
methylamin u snu o Irminoj injekciji). Istoričari
umetnosti skreću nam pažnju na to da se najstarije
> istorijske skulpture pridržavaju jednog sličnog prin­
cipa, tako što veličinu po rangu predstavljenih lica
izražavaju veličinom slike. Kralj je predstavljen kao
dva ili tri puta veći od njegove pratnje ili od pobe-
đenog neprijatelja. Jedna skulptura iz rimskog doba
poslužiće se finijim sredstvima u istu svrhu. Ona će
figuru imperatora postaviti na sredinu, prikazaće ga
visoko uspravljenog, naročito pažljivo obradiće nje­
gov stas, neprijatelje će mu staviti pred noge, ali
više ga neće prikazati kao džina među patuljcima.
Savijanje leđa potčinjenog pred njegovim pretpo­
stavljenim danas, u našoj sredini, jeste odjek onog
starog principa predstavljanja.
Pravac kojim se sažimanje sna kreće napred
propisan je s jedne strane korektnim predsvesnim
relacijama misli sna, a s druge strane privlačenjem
koje vrše vizuelna sećanja u nesvesnom. Uspeh rada
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 247
na sažimanju postiže one intenzitete koji se traže
za probijanje puta u perceptualne sisteme.
2) Još jednom, zbog slobode kojom se intenziteti
mogu prenositi, i u službi sažimanja stvaraju se
međupredstave kao neki kompromisi (uporedi mno­
gobrojne primere). To je opet nešto nečuveno u nor­
malnom toku predstava, gde se glavna pažnja po­
laže na izbor i pridržavanje „pravog" elementa pred­
stave. S druge strane, mešovite tvorevine i kompro­
misne tvorevine pojavljuju se izvanredno često, ako
pokušavamo da nađemo jezički izraz za predsvesne
misli. One se smatraju kao neka vrsta „grešaka u
govoru".
3) Predstave koje intenzitete prenose jedna na
drugu međusobno su u najlabavijim odnosima. One
su povezane asocijacijama takve vrste koje naše
normalno mišljenje prezire, i ostavljaju se samo du­
hovitom efektu da se njima koristi. Naročito asoci­
jacije bazirane na homonimima i sličnostima reci
važe kao ravnopravne po vrednosti sa ostalima.
4) Misli koje su jedna drugoj kontradiktorne ne
teže za tim da jedna drugu odstrane, nego postoje
jedna pored druge. One se često kombinuju da bi
stvorile proizvode sažimanja — kao da među njima
uopšte ne postoji kontradikcija; ili pak stvaraju kom­
promise koje našem mišljenju nikad ne bismo opro­
stili, ali koje u našim akcijama često odobravamo.
To bi bili neki od najupadljivijih abnormalnih
procesa kojima su misli sna, prethodno racionalno
konstruisane, podvrgnute u toku rada sna. Vidimo
da je njihova glavna karakteristika u tome da se sva
vrednost polaže na to da kathektička energija bude
pokretljivija i sposobna da se isprazni; sadržina i
sopstveno značenje psihičkih elemenata za koje su
ove kathekse vezane postaju sporedne stvari. Covek
bi mogao još pomisliti da se sažimanje i stvaranje
kompromisa dešava samo u službi regresije, ako je
to pitanje pretvaranja misli u slike. Ali analiza —
a još jasnije sinteza — takvih snova koji ne sadr­
žavaju regresiju na slike, na primer „Autodidasker
248 Tumačenje snova, II
— razgovor s profesorom N." pokazuju iste procese
pomeranja i sažimanja kao i ostali.
Tako ne možemo a da ne zaključimo da dve
fundamentalno različite vrste psihičkih procesa uče­
stvuju u formiranju sna; jedan stvara potpuno ko­
rektne misli sna, koje imaju istu vrednost kao i nor­
malno mišljenje; drugi postupa s ovim mislima na
krajnje iznenađujući i nekorektan način. Ovaj drugi
psihički proces izdvojili smo već u odeljku VI kao
istinski rad sna. Šta imamo sad da iznesemo o po-
reklu ovog poslednjeg psihičkog procesa?
Ovde ne bismo mogli dati odgovor da nismo pro­
drli malo dalje u psihologiju neuroza, naročito hi­
sterije. A iz ove saznajemo da isti iracionalni psi­
hički procesi, — i drugi koje nismo specifikovali —
dominiraju produkcijom histeričnih simptoma. I u
histeriji nalazimo najpre jedan niz potpuno korekt­
nih misli koje su potpuno iste vrednosti kao i naše
svesne misli, ali o čijoj egzistenciji u ovom obliku ne
možemo ništa saznati i možemo ih samo naknadno
rekonstruisati. Ako su one igde prodrle do našeg
percipiranja, mi iz analize stvorenog simptoma vidi­
mo da su ove normalne misli pretrpele jednu abnor­
malnu obradu i da su posredstvom sažimanja, stva­
ranja kompromisa, preko površnih asocijacija, pod
pokrivanjem kontradikcija, eventualno putem regre­
sije bile pretvorene u simptom. Pri punom identi­
tetu između osobenosti rada sna i osobenosti psihič­
ke aktivnosti koje prelaze u psihoneurotičke simpto­
me, mi osećamo da smo u pravu ako zaključke na
koje nas histerija primorava prenesemo i na san.
Iz nauke o histeriji uzimamo tezu da se jedna
ovakva abnormalna psihička obrada jednog normal­
nog toka misli javlja samo onda kad ovaj prenosi
jednu želju koja vodi poreklo iz infantilnog i koja
se nalazi u stanju potiskivanja. Ovoj rečenici za lju­
bav mi smo svoju teoriju o snovima zasnovali na
pretpostavci da želja sna koja daje pokretačku sna­
gu uvek vodi poreklo iz nesvesnog, što se, kao što
smo i sami priznali, ne može dokazati ni kao nešto
opšte, iako se ne može ni odbiti. Ali, da bismo mogli
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 249
reći šta je to „potiskivanje" — s tim nazivom smo
se već tako često igrali — mi moramo na našem psi­
hološkom postolju graditi još jedan komad.
Mi smo se udubili u fikciju jednog primitivnog
psihičkog aparata čiji je rad reguli san težnjom da
se izbegne nagomilavanje nadraženja i da se po mo-
gućstvu održi bez njih. Stoga je aparat bio izgrađen
prema shemi jednog refleksnog aparata. Pokretlji­
vost koja je najpre put ka unutrašnjoj promeni
tela, predstavljala je put pražnjenja koji mu je sta­
jao na raspolaganju. Mi smo zatim nastavili sa ra­
spravljanjem o psihičkim posledicama jednog doživ­
ljaja zadovoljenja i mogli bismo u vezi s tim dodati
već i drugu hipotezu da se nagomilavanje nadra-
žaja — prema izvesnim modalitetima koji nas ne in-
teresuju — oseća kao nezadovoljstvo i da stavlja
aparat u pokret da bi ponovo doveo osećanje zado­
voljenja kod kojeg se smanjenje nadražaja oseća
kao zadovoljstvo. Jedno takvo strujanje u aparatu,
koje polazi od nezadovoljstva i koje cilja ka zado­
voljstvu, mi nazivamo željom; rekli smo da ništa
drugo osim želje nije u stanju da aparat stavi u po­
kret, i da se tok nadraženja u njemu automatski re-
guliše osećanjima zadovoljstva i nezadovoljstva. Prva
želja je izgleda bila halucinatorična katheksa sećanja
zadovoljenja. Ali se ova halucinacija ako ne treba da
bude održavana do iscrpljenja, pokazala nesposobnom
da dovede do prestanka potrebe, dakle da dovede do
zadovoljstva povezanog sa zadovoljenjem.
Tako je postala neophodna jedna druga aktiv­
nost — po našem načinu izražavanja, aktivnost jed­
nog drugog sistema koja nije dozvolila mnemičkoj
katheksi da prodre do percepcije i da odande veže
psihičke snage; umesto toga, ona je nadraženje, na­
stalo iz potrebe, skrenula jednim zaobilaznim pu­
tem koji je naposletku putem namernog kretanja
spoljni svet toliko izmenio da je bilo omogućeno da
se dođe do realne percepcije predmeta zadovoljenja.
Dotle smo već pratili shemu psihičkog aparata; oba
sistema predstavljaju klicu za ono što smo u pot­
puno izgrađenom aparatu opisali kao Nsv i Psv.
250 Tumačenje snova, II
Da bismo mogli koristiti snagu kretanja i da bi­
smo izvršili izmene u spoljnom svetu koje će biti
efikasne, potrebno je nagomilati velik broj iskustava
u sistemima sećanja i mnogostruko fiksiranje odno­
sa koje raznovrsne ciljne predstave izazivaju u ovom
mnemičkom materijalu. Mi sad u pretpostavkama
idemo dalje. Aktivnost ovog drugog sistema, stal­
no pipajući svoj put, i naizmenično šaljući i povla­
čeći kathekse, mora s jedne strane imati celokupan
materijal sećanja slobodno pod svojom komandom;
a s druge strane, bilo bi nepotrebno trošenje ener­
gije kad bi velike količine kathekse slala na poje­
dine misaone puteve koji bi onda nesvrhovito oticali
i smanjivali kvantitet potreban za izmenu spoljnjeg
sveta. Zbog svrsishodnosti, dakle, ja postuliram da
drugom sistemu pođe za rukom da zadrži veći deo
svojih katheksa energije u stanju mirovanja, i da
samo jedan manji deo upotrebi na pomeranje. Meha­
nika ovih procesa potpuno mi je nepoznata; svako
ko želi da ove predstave ozbiljno shvati morao bi
potražiti fizičke analogije za njih i prokrčiti sebi
put da pronađe način kako da predstavi pokrete koji
prate nadraženje neuroze. Ja se samo čvrsto pridr­
žavam ideje da je aktivnost prvog fy sistema uprav­
ljena na slobodno pražnjenje kvantiteta nadražaja,
i da drugi sistem katheksama koje od njega potiču
dovodi do intoniranja ovog pražnjenja, do pretva­
ranja u mirujuće kathekse, svakako uz simultano
podizanje njegovog nivoa (potencijala). Ja dakle
pretpostavljam da pod dominacijom drugog sistema
pražnjenjem nadražaja upravljaju mehanički uslovi
sasvim različiti od onih koji su na snazi pod domi­
nacijom prvog sistema. Ako je drugi sistem završio
svoju istraživačku misaonu aktivnost, on ukida i in-
hibiciju i nagomilavanje nadražaja i prepušta im da
se isprazne u kretanju.
Sad dolazimo do interesantnog razmišljanja, ako
posmatramo odnose između te inhibicije pražnjenja,
vršene od strane drugog sistema, i regulacije koju
vrši princip nezadovoljstva. Potražimo sada antitezu
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 251
primarnom doživljaju zadovoljstva, naime doživljaj
spoljašnjeg straha. Neka perceptivni nadražaj delu-
je na primitivni aparat, koji je izvor jednog bolnog
nadražaja. Slediće nekoordinisane motorne manife­
stacije sve dotle dok jedna od njih ne ukloni aparat
iz percepcije i istovremeno iz bola. Ako se ova per­
cepcija ponovo javi, pokret će se odjednom ponoviti
(možda kao pokret bežanja) dok se percepcija ponovo
ne izgubi. U ovom slučaju neće ostati nikakva sklo­
nost da percepciju izvora bola rekathektira haluci-
natorno ili na bilo koji drugi način. Naprotiv, u pri­
marnom aparatu će postojati sklonost da ovu bolnu
sliku sećanja smesta ponovo napusti ako ona slu­
čajno nekako ponovo oživi, iz razloga što bi preli-
vanje njegovog nadražaja u percepciju izazvalo ne­
zadovoljstvo (tačnije rečeno: počelo da ga izaziva).
Izbegavanje sećanja koje je samo ponavljanje neka­
dašnjeg bekstva iz percepcije olakšano je takođe time
što sećanje nema dovoljno kvaliteta kao što ga ima
percepcija da bi nadražilo svest i time na sebe pri­
vuklo novu katheksu. Ovo nenaporno i redovno iz­
begavanje od strane psihičkog procesa sa sećanja na
nešto što je nekad bilo bolno daje nam prototip i
prvi primer za psihičko potiskivanje. Opšte je pozna­
to koliko se mnogo od ovog otklanjanja, od nepri­
jatnog, — još uvek može videti u normalnom du­
ševnom životu odraslih.
Zbog principa nezadovoljstva, dakle, prvi vp si­
stem uopšte je nesposoban da u kontekst misli une­
se nešto neprijatno. Sistem je nesposoban za sve
drugo, osim da želi. Kad bi to tako ostalo, bila bi
inhibirana misaona aktivnost drugog sistema, pošto
je njemu potreban slobodan pristup do svih seća­
nja skupljenih u iskustvu. Sad se otkrivaju dve mo­
gućnosti: ili se rad drugog sistema potpuno oslo­
bađa principa nezadovoljstva, i svoj put nastavlja
vodeći računa o neprijatnosti sećanja; ili pak poku­
šava da nađe način kako da kathektira neprijatna se­
ćanja da bi se pri tom izbeglo oslobođenje od neza­
dovoljstva. Mi možemo odbaciti prvu mogućnost, jer
se princip nezadovoljstva pokazuje takođe kao regu-
252 Tumačenje snova, II
lator toka nadraženja u drugom sistemu; tako smo
upućeni na drugu mogućnost, da ovaj sistem tako
kathektira jedno sećanje da je njegovo pražnjenje
inhibirano, uključujući, dakle, i inhibiciju pražnje­
nja (koja se može uporediti sa motornom inervaci-
jom) u pravcu razvoja nezadovoljstva. Dve polazne
tačke su nas odvele do hipoteze da katheksa od stra­
ne drugog sistema u isto vreme predstavlja simul­
tanu inhibiciju za pražnjenje nadražaja, s obzirom
na princip nezadovoljstva i princip najmanjeg utro­
ška inervacije. Toga se moramo čvrsto držati — jer
je to ključ do učenja o represiji — da drugi sistem
može kathektirati jednu predstavu samo onda ako je
u stanju da inhibira razvoj nezadovoljstva koji od
nje polazi. Sve što bi eventualno izbeglo ovu inhi­
biciju bilo bi nepristupačno i za drugi sistem kao i
za prvi, ali bi zbog principa nezadovoljstva uskoro
bilo napušteno. Inhibicija nezadovoljstva, međutim,
ne mora biti potpuna; mora se dopustiti jedan njen
početak, pošto on drugom sistemu pokazuje prirodu
odgovarajućeg sećanja i eventualno njegovu nepo­
dobnost za cilj koji misaoni proces ima u vidu.
Psihički proces koji jedini dopušta prvi sistem
nazvaću sad primarnim procesom, a sekundarnim pro­
cesom nazvaću onaj koji proizlazi iz inhibicije dru­
gog sistema. Mogao bih još i na jednoj drugoj tački
pokazati u koju svrhu drugi sistem mora da koriguje
primarni proces. Primarni proces teži za pražnje­
njem nadraženja da bi uz pomoć količine nadraženja,
na ovakav način akumulirane, uspostavio identitet
percepcije; sekundarni proces je ovu nameru napu­
stio i mesto nje preuzeo drugu da bi postigao iden­
titet mišljenja. Celokupno mišljenje je samo zaobi­
lazni put od sećanja jednog zadovoljenja (sećanja
koje je bilo prihvaćeno kao ciljna predstava) do iden­
tične kathekse istog sećanja koja treba da se ponovo
postigne na putu preko motornih iskustava. Mišlje­
nje se mora interesovati za spoj ne puteve između
predstava a da ne bude zavedeno na pogrešan put
intenzitetima ovih predstava. Ali je jasno da saži­
manja predstava, posrednih i kompromisnih tvore-
Primami i sekundarni proces — Potiskivanje 253
vina, smetaju u postizanju ovoga cilja identiteta,
time što jednu novu predstavu zamenjuju drugom,
skreću s puta koji bi nas odveo dalje polazeći od prve
predstave. Takvi procesi se dakle u sekundarnom mi­
šljenju pažljivo izbegavaju. Može se takođe lako vi-
deti da princip nezadovoljstva, koji procesu mišlje­
nja kojeg inače snabdeva svojim najznačajnijim upo­
rištima, takođe stavlja teškoće na njegovom putu ka
utvrđivanju identiteta mišljenja. Tendencija mišlje­
nja mora, prema tome, ići u tom pravcu da se sve
više oslobađa od isključivog regulisanja od strane
principa nezadovoljstva i da razvoj afekta kroz mi­
saoni rad svede na najmanju meru koja se još može
upotrebiti kao signal. Jednom novom hiperkatheksi-
jom, koju daje svest, treba da se postigne ova veća
delikatnost (prefinjenost) u funkcionisanju. Ali mi
znamo da nam to čak i u normalnom duševnom ži­
votu retko kada u potpunosti uspeva i da je naše
mišljenje uvek izloženo falsifikovanju jer se u to
mesa princip nezadovoljstva.
Ali ovo nije praznina u funkcionalnoj efikasno­
sti našeg duševnog aparata koja omogućuje mislima
(koje se predstavljaj u kao proizvodi sekundarne mi­
saone aktivnosti) da postanu subjekt primarnog psi­
hičkog procesa — jer ovo je formula kojom mi sada
možemo opisati aktivnost koja vodi do snova i do
histeričnih simptoma. Slučaj neefikasnosti dolazi do
sukoba dva faktora iz istorije našeg razvoja, od ko­
jih jedan u potpunosti pripada duševnom aparatu i
vrši merodavan uticaj na odnose između oba sistema,
dok se drugi oseća u promenljivom iznosu, i u dušev­
ni život uvodi pokretne snage organskog porekla. Oba
faktora vode poreklo iz detinjstva i predstavljaju ta­
log promene, koju su naš duševni i somatički orga­
nizam pretrpeli od vremena našeg detinjstva.
Ako sam jedan od psihičkih procesa u duševnom
aparatu nazvao primarnim, nisam to uradio samo
s obzirom na rang i na efikasnost; mislio sam pri da­
vanju imena i na hronološke odnose. Jedan psihički
aparat koji bi posedovao samo primarni proces, do­
duše, koliko nam je poznato, ne postoji, pa je prema
254 Tumačenje snova, II
tome samo jedna teorijska fikcija. Ali ovoliko je či­
njenica: primarni procesi prisutni su od samog po­
četka u mentalnom aparatu, dok se sekundarni pro­
cesi stvaraju tek postepeno u toku života, inhibiraju
primarne, naslažu se iznad njih i svoju punu vlast
nad njima stiču može biti tek u punom cvetu života.
Zbog ove zakasnele pojave sekundarnih procesa, srž
našeg bića koja se sastoji od nesvesnih željnih im­
pulsa ostaje neshvatljiva, nepristupačna razumeva-
nju i inhibiciji predsvesnog, čija je uloga jednom za-
uvek ograničena na to da impulsima želje koje vode
poreklo iz nesvesnog pokazuje na j svrhoviti je (najpo­
godnije) puteve. Ove nesvesne želje vrše prinudnu
snagu na sva kasnija psihička nastojanja, kojoj se
one moraju pokoravati, ili smeju da nastoje da je
skrenu i upute višim ciljevima. Jedna velika oblast
mnemičkog materijala ostaje takođe nepristupačna
za predsvesnu katheksu zbog ovog zakašnjenja poja­
ve sekundarnog procesa.
Među ovim impulsima želja, koje vode poreklo
iz infantilnog, koje su nerazorive i koje se ne mogu
inhibirati, nalaze se i takvi impulsi čija su ispunje­
nja došla u odnos kontradikcije prema ciljnim pred­
stavama sekundarnog mišljenja. Ispunjenje ovih želja
više ne bi izazvalo efekat zadovoljstva nego nezado­
voljstva, i upravo ova promena afekta sačinjava su­
štinu onoga što mi označavamo kao „potiskivanje".
Problem potiskivanja leži u pitanju kojim putem i
zbog kojih pokretačkih snaga se ovakva promena
može dešavati, ali to je problem kojeg se ovde mo­
ramo samo ovlaš dotaći. Dovoljno je da utvrdimo da
se ovakva promena afekta dešava u toku razvoja (tre­
ba da se setimo samo pojave odvratnosti koja u de-
tinjstvu u početku nedostaje), i da je ona vezana za
aktivnost sekundarnog sistema. Sećanja, na osnovu
kojih nesvesna želja izaziva pražnjenje afekta, nika­
da nisu bila pristupačna predsvesnom (Psv), stoga se
i pražnjenje afekta vezanih za ta sećanja ne može
inhibirati. Baš zbog ovog razvoja afekta ove pred­
stave su sada nepristupačne čak preko predsvesnih
misli na koje su prenele svoju snagu želje. Naprotiv,
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 255
na. snagu stupa princip nezadovoljstva i prouzrokuje
to da se predsvesno okrene od ovih prenosnih misli.
Ove su sad prepuštene same sebi — „potisnute su"
— i na taj način prisustvo jedne količine infantilnih
sećanja, koja su od samog početka bila odstranjena iz
predsvesnog, postaje preduslov za potiskivanje.
U najboljem slučaju razvoj nezadovoljstva pre­
staje čim je katheksa oduzeta od prenosnih misli u
predsvesnom; i ovaj uspeh znači da se intervencija
principa nezadovoljstva pokazala kao svrhovita. Ali
stvari stoje drukčije kad potisnuta nesvesna želja do­
bije organsko pojačanje, koje može pozajmiti svojim
prenosnim mislima, i time ih staviti u mogućnost da
svojim nadraženjem pokušaju da izvrše prodor, i onda
kad ih je katheksa predsvesnog ostavila. Onda dolazi
do odbrane tako što predsvesno pojačava svoju opo­
ziciju prema potisnutim mislima, to jest stvara anti-
katheksu, i posle toga prenosne misli koje su nosioci
nesvesne želje probijaju put u nekoj vrsti kompromi­
sa postignutog stvaranjem jednog simptoma. A od
onoga trenutka, u kome su potisnute misli snažno
kathektirane od nesvesnog željnog impulsa, a od
predsvesne kathekse napuštene, one podležu primar­
nom psihičkom procesu i njihov jedini cilj jeste mo­
torno pražnjenje, ili, ako je put otvoren, halucina-
torno oživljavanje željenog identiteta percepcije. Mi
smo već ranije empirički videli da se opisani iracio­
nalni procesi odigravaju samo s onim mislima koje
su u potiskivanju. Sada možemo celokupno stanje sa­
gledati malo dalje. Ovi iracionalni procesi koji se
javljaju u psihičkom aparatu jesu primarni; oni se
javljaju svuda gde god su predstave napuštene od
predsvesne kathekse, prepuštene same sebi, i gde se
mogu ispuniti neinhibiranom energijom od nesvesnog,
koja teži za pražnjenjem. Neka druga zapažanja po­
mažu nam da podržimo gledište da ovi procesi, koje
smo opisali kao iracionalne, u stvari nisu falsifikati
normalnih procesa, greške u mišljenju, nego su načini
rada psihičkog aparata oslobođenog od inhibicije.
Tako mi vidimo da se prevođenje predsvesnog na-
dražaja na pokretnost vrši na osnovu istih procesa, i
256 Tumačenje snova, II
da povezivanje predsvesnih predstava sa recima lako
može pokazati ista pomeranja i konfuzije koje se pri­
pisuju nepažnji. Najzad, dokaz za povećanje aktivno­
sti, koje postaje neophodno kad se ovi primarni na­
čini funkcionisanja inhibiraju, može se naći u činje­
nici da mi postižemo jedan komičan ejekat, to jest
višak energije koja treba da se isprazni u smehu,
ako dozvolimo da ove vrste mišljenja prodru u svest.
Teorija o psihoneurozama tvrdi sa neospornom
sigurnošću da samo seksualni željni impulsi iz de-
tinjstva, koji su u razvojnim periodima detinjstva
pretrpeli potiskivanje (to jest transformaciju afekta),
mogu u kasnijim razvojnim periodima biti obnovlje­
ni, bilo zbog seksualne konstitucije (koja se izvodi iz
prvobitne biseksualnosti), ili zbog nepovoljnih uti-
caja na tok seksualnog života, i da su tako sposobni
da daju pokretačku snagu za stvaranje svih moguć­
nih psihoneurotskih simptoma. Samo uvođenjem ovih
seksualnih snaga mogu se zatvoriti sve praznine čije
se postojanje u teoriji o potiskivanju još može doka­
zati. Ostavljam otvoreno pitanje da li se ovi seksu­
alni i infantilni faktori podjednako mogu tražiti i za
teoriju o snovima; ovu teoriju ostaviću ovde nedovr­
šenu, budući da sam već samom pretpostavkom da
svaka želja sna vodi poreklo iz nesvesnog načinio je­
dan korak dalje od onoga što se može dokazati. 1 Ta-
1
I ovde, kao i na drugim mestima, postoje praznine u
obradi teme, i ja sam te praznine namerno ostavio nepo­
punjenim, jer bi njihovo popunjavanje s jedne strane iziski­
valo odveć velik napor, a sa druge strane oslanjanje na
materijal koji je snovima stran. Tako sam, na primer, iz-
begao da kažem da li pod izrazom „suzbijen" mislim nešto
drugo nego pod izrazom „potisnut". Moglo je samo postati
jasno to da ovo poslednje jače ističe svoju pripadnost ne-
svesnom nego ono prvo. Ja se nisam upuštao u ovaj bliski
problem — zašto misli sna pretrpe izobličenje od strane cen­
zure i za slučaj da se odreknu progredijentnog nastavka puta
do svesti i da se odlučuju za put regresije, i sličnih propusta
više. Pre svega mi je stalo do toga da stvorim impresiju o
problemima, do kojih vodi dalje analiziranje rada sna, i
da nagovestim druge teme s kojima ovo analiziranje dolazi
u dodir. Odluka na kome mestu ovo treba da se prekine za
Primarni i sekundarni proces — Potiskivanje 257
kode neću dalje istraživati u čemu je priroda distink­
cije između igre psihičkih snaga u formiranju snova
i stvaranju histeričkih simptoma; za to nam nedosta­
je tačnije poznavanje jednog od članova koje treba
uporediti. Ali ja polažem važnost na jednu drugu
tačku i moram priznati da sam se samo i isključivo
zbog ove tačke upustio ovde u sva ta raspravljanja o
oba psihička sistema, o njihovim načinima aktivnosti
i potiskivanju. Jer sad nije važno to da li sam psiho­
loške odnose koji su u pitanju približno pravilno
shvatio, ili sam ih shvatio pogrešno ili nepotpuno, kao
što je to kod tako teških stvari lako mogućno. Bilo
kako da se menja objašnjenje psihičke cenzure, ko­
rektne ili abnormalne obrade sadržine sna, ostaje da
važi da su takvi procesi efikasni pri formiranju sno­
va i da pokazuju najveću analogiju u suštini sa pro­
cesima s kojima smo se upoznali kod histeričkog stva­
ranja simptoma. A san nije nikakav patološki feno­
men; on ne pretpostavlja nikakav poremećaj psihič­
ke ravnoteže; on za sobom ne ostavlja nikakvo slab­
ljenje radne sposobnosti. Prigovor da moji snovi i
snovi mojih neurotičnih pacijenata ne dopuštaju za­
ključak na snove zdravih ljudi mogao bi se svakako
bez procenjivanja njegove vrednosti odbaciti. Ako
dakle sa fenomena zaključujemo na njihove pokret­
ne snage, saznajemo da psihički mehanizam kojim se
mene nije uvek bila laka. — Što nisam iscrpno obradio
ulogu koju seksualni predstavni život ima za san, i što sam
izbegavao tumačenje snova sa očigledno seksualnim sadr­
žajem, zasniva se na jednoj naročitoj motivaciji koja se
možda ne poklapa s očekivanjem čitaoca. Upravo to je da­
leko od mojih pogleda i teorijskih mišljenja koja zastupam
u neuropatologiji; da, naime, seksualni život smatram kao
nešto sramno, što se ne tiče ni lekara niti pak naučnog
istraživača. Takođe nalazim da je smešno moralno ogorčenje
koje je podstaklo prevodioca dela Artemidora iz Daldisa o
„Simbolici snova", da od čitalaca sakrije glavu o seksual­
nim snovima koja se u tom delu nalazi. Za mene je bilo
merodavno isključivo gledište da bih se pri objašnjavanju
seksualnih snova morao uplesti duboko u još neobjašnjene
probleme perverzije i biseksualnosti, pa sam zato celokupan
materijal ostavio za neku drugu priliku.
17 Frog'd, Odabrana dela, VU
 Tumačenje snova, II
258
neuroza služi, nije stvoren tek nekom bolesnom
smetnjom koja je zahvatila duševni život, nego da
već leži u normalnoj strukturi mentalnog aparata.
Oba psihička sistema, prelazna cenzura između njih,
inhibicija i superponiranje jedne aktivnosti drugom,
odnosi obeju prema svesti — ili što bi na njihovom
mestu moglo dati jedno pravilnije tumačenje stvar­
nih prilika — sve to spada u normalnu strukturu
našeg duševnog instrumenta, i san nam pokazuje je­
dan od puteva koji vode poznavanju njegove struk­
ture. Ako hoćemo da se zadovoljimo minimumom
potpuno osiguranog povećanja saznanja, onda ćemo
reći da potisnute misli postoje i u normalnog čoveka
dalje i da ostaju sposobne za psihičko funkcionisanje.
Sami snovi jedna su od manifestacija ovog potisnu­
tog materijala; oni su to po teoriji u svakom slučaju,
i mogu se empirički posmatrati bar u velikom broju
slučajeva koji upravo najjasnije iznose upadljive oso-
benosti snevanja. Ono što je duševno potisnuto, što je
u budnom stanju sprečeno da se izrazi kontradiktor­
nim rešavanjem suprotnosti, i što je bilo odsečeno od
unutrašnje percepcije — sve to u noćnom životu i
pod dominacijom kompromisnih tvorevina nalazi
sredstva i puteve da se nametne svesti.
Flectere si nequeo Superos,
1
Acheronta movebo
Tumačenje snova jeste vio. regia za poznavanje
nesvesnog u duševnom životu.
Prateći analizu sna, dobij amo bolji uvid u sastav
ovog najčudesnijeg i najtajanstvenijeg instrumenta;
samo jedan mali korak, naravno, ali time je načinjen
početak da sa drugih tvorevina — koje moramo na­
zvati patološkim — prodremo dalje u njegovu ana­
lizu. Jer bolest — bar ona koja se s pravom naziva
funkcionalnom — nema kao preduslov rušenje ovog
1 dela, sveska IV). Srpsko izdanje: preveo dr Hugo Klajn,
Ako ne mogu dirnuti višnje bogove, ganuću Aheront
(Vergilije, Enejida, VII 312).
Nesvesno i svest — Realnost 259
aparata, stvaranje novih pukotina u njegovoj unu­
trašnjosti; ona se mora objasniti dinamički pojačava­
njem ili slabljenjem komponenata igre snaga, koja
pokriva tako mnoga dejstva za vreme normalne funk­
cije. Na nekom drugom mestu moglo bi se još poka­
zati, kako sastav aparata od obeju instancija dozvo­
ljava da normalni duh profinjenije funkcioniše nego
što bi to bilo mogućno sa samo jednom od njih. 1
F
NESVESNO I SVEST — REALNOST
Ako tačnije pogledamo, videćemo da nas psiho­
loška razmatranja u prethodnim odeljcima ne upu­
ćuju na pretpostavku o postojanju dva sistema blizu
motornog kraja aparata, nego o postojanju dvojakog
procesa ili načina pražnjenja nadražaja. Nama bi to
bilo svejedno, jer uvek moramo biti spremni da na­
pustimo naše pomoćne predstave ako mislimo da ih
možemo zameniti nečim drugim što je približni je ne­
poznatoj stvarnosti. Pokušajmo sada da ispravimo
neka shvatanja, koja su se mogla pogrešno stvoriti
dok smo sebi predočavali oba sistema u najbližem i
1
San nije jedini fenomen koji dozvoljava da psihopa­
tologiju zasnivamo na psihologiji. U malom nizu članaka,
koji još nije završen, objavljenom u listu „Monatsschrift fur
Psvchiatrie und Neurologie" (tfber den psychischen Mecha-
nismus der Vergesslichkeit, 1898 — "Ober Deckerinnerungen,
1899. — O psihičkom mehanizmu zaboravnosti, 1898. — O
uspomenama pokrivalicama, 1899), pokušao sam da objasnim
niz svakodnevnih psihičkih pojava kao dokaz za iste za­
ključke. Ovi i drugi članci o zaboravljanju, o greškama u
govoru, o omaškama i tako dalje, prikupljeni su sada pod
naslovom: Psihopatologija svakodnevnog života (Psvcho-
pathologie des Alltagslebens, 1904, 11. izdanje 1929. (Sabrana
Beograd 1937.
17»
260 Tumačenje snova, II
najgrubljem smislu kao dva lokaliteta unutar psi­
hičkog aparata, shvatanja koja su ostavila tragove
u izrazima „potiskivati" i „prodirati". Ako dakle ka­
žemo da jedna nesvesna misao teži za prelaskom u
podsvesno, kako bi zatim prodrla u svest, mi ne mi­
slimo da treba da se stvori jedna druga misao koja
leži na nekom novom mestu, tako reći jedan prepis
pored kojeg i dalje postoji original; a i prodiranje
u svest brižljivo ćemo osloboditi od svake predstave
o nekoj promeni mesta. Ako kažemo da jedna pred-
svesna misao biva potisnuta, pa onda prihvaćena od
nesvesnog, onda bi nas ove slike, pozajmljene iz pred­
stava o borbi za neki teren, mogle navesti na pret­
postavku da se stvarno u jednom psihičkom lokalite­
tu jedan poredak narušava i zamenjuje novim po­
retkom u drugom lokalitetu. Mesto ovih poređenja
stavićemo nešto što možda bolje odgovara stvarnom
stanju činjenica, da se jedna investirana energija
stavlja na određeni poredak ili sa njega povlači, tako
da psihička tvorevina dolazi pod dominaciju jedne
instancije ili se iz njene dominacije izuzima. Mi ovde
opet jedan topički način predstavljanja zamenjujemo
dinamičkim. Ono što smatramo pokretljivim nije psi­
hička tvorevina, nego njena inervacija. 1
Ipak, smatram da je korisno i opravdano da se
i dalje služimo očiglednim predstavljanjem oba si­
stema. Izbeći ćemo svaku zloupotrebu ovog načina
prikazivanja ako se setimo da se predstave, misli, psi­
hičke tvorevine uopšte ne smeju nikako lokalizovati
u organskim elementima nervnog sistema, nego tako
reći između njih, gde njima odgovarajući korelat
predstavljaju otpori i utiranje novih puteva (Bahnun-
gen). Sve ono što može postati predmetom naše unu­
trašnje percepcije jeste virtuelno, kao što je i slika
stvorena u durbinu prolaženjem svetlosnih zrakova.
1
Ovo shvatanje je nadograđeno i izmenjeno, pošto se
uvidelo da je suštinski karakter jedne pređsvesne predstave
u njenoj povezanosti s ostacima predstava reci (Das Un-
bewusste, 1915, Sabrana dela, sveska X — Nesvesno, 1915).
Nesvesno i svest — Realnost 261
Ali sisteme, koji sami nisu ništa psihičko i koji nikad
ne postaju pristupačni našoj psihičkoj percepciji —
njihovo postojanje možemo s pravom pretpostaviti,
kao i sočiva durbina koja projiciraju sliku. I ako pro­
dužimo ovo upoređenje, onda bi cenzura između dva
sistema odgovarala prelamanju zrakova prilikom pre­
laska u jedan novi medijum.
Dosad smo se psihologijom bavili na svoju ruku;
a sad je vreme da bacimo pogled na teorijska gledi­
šta koja vladaju današnjom psihologijom, i da ispi­
tamo njihov odnos prema našim postavkama. Pita­
nje nesvesnog u psihologiji je, prema snažnom izrazu
Lipsovom (Lipps),1 manje psihološko pitanje nego
što je pitanje psihologije. Sve dok je psihologija ovo
pitanje rešavala verbalnim objašnjavanjem da je
„psihičko" upravo „svesno", i da su „nesvesni psi­
hički procesi" očigledna besmislica — sve dotle je
bilo isključeno svako psihološko korišćenje zapažanja
do kojih je lekar mogao doći posmatranjem abnor­
malnih duševnih stanja. Lekar i filozof će se tek onda
naći zajedno kad obojica priznaju da su nesvesni psi­
hički procesi „svrhovit i potpuno opravdan izraz za
jednu nepobitnu činjenicu". Lekar ne može da slega-
njem ramena odbije ubeđivanje „da je svest neop­
hodno svojstvo psihičkog" i da, možda, u slučaju da
je njegov respekt pred izjavama filozofa još dovolj­
no jak, pretpostavi da oni ne raspravljaju o istom
objektu i da se ne bave istom naukom. Jer i samo
jedno jedino, s razumevanjem vršeno posmatranje
duševnog života nekog neurotičara, jedna jedina ana­
liza sna mora mu nametnuti nepokolebljivo ubeđe-
nje da najkomplikovaniji i najkorektniji procesi mi­
šljenja, kojima se ipak ne može odreći naziv psihič­
kih procesa, mogu da se zbiju a da ne izazovu svest
1
Der Begriff des Unbewussten in der Psvchologie. —
Vortrag auf dem Dritten Internationalen Kongress fiir Psv­
chologie zu Munchen, 1897 (Pojam nesvesnog u filozofiji
Predavanje na Trećem međunarodnom kongresu za psiho­
logiju u Minhenu, 1897),
 Tumačenje snova, 11
262
osobe.1 Sigurno je da lekar za ove nesvesne procese
neće saznati pre nego što su oni svojim delovanjem
na svest omogućili da budu saopšteni ili posmatrani.
Ali psihički karakter ovog efekta svesti može da se
sasvim razlikuje od nesvesnog procesa, tako da unu­
trašnja percepcija ne može prepoznati jedno kao za-
menu za drugo. Lekar mora da za sebe zadrži pravo
da pomoću jednog procesa zaključivanja prodre od
efekta svesti do nesvesnog psihičkog procesa; tim pu­
tem on saznaje da je efekat svesti samo jedno daleko
psihičko dejstvo nesvesnog procesa, i da ovaj nije
postao svestan kao takav, nego da je i postojao i de-
lovao a da se svesti nikako nije odao.
Napuštanje precenjivanja osobine svesti posta­
je neophodan preduslov za svaki pravilan uvid u tok
psihičkog. Nesvesno se mora, prema Lipsovim reci­
ma, prihvatiti kao opšta osnova psihičkog života. Ne­
svesno je veći krug koji u sebi obuhvata onaj manji
krug svesnog; sve što je svesno ima prethodni ste-
pen nesvesnog, dok nesvesno može da ostane na tom
stepenu a da ipak polaže pravo na potpunu vrednost
jedne psihičke funkcije. Nesvesno je ona stvarna
psihička realnost, nama po svojoj unutrašnjoj pri­
rodi isto tako nepoznata kao i realnost spoljnog sve­
ta, i ono nam je u podacima svesti isto tako nepotpu­
no dato kao i spoljni svet u podacima naših čulnih
organa.
Ako je stara antiteza između svesnog života i ži­
vota sna umetanjem psihički nesvesnog pala u vred-
1
Milo mi je što mogu ukazati na jednog autora koji je
iz proučavanja snova izvukao isti zaključak o odnosu svesne
aktivnosti prema nesvesnoj.
Di Prel (Du Prel) kaže: „Pitanje šta je duša očigledno
traži prethodno istraživanje o tome da li su svest i duša
identični. San upravo na ovo prethodno pitanje odgovara
odrečno, jer nam pokazuje da se pojam duše izdiže iznad poj­
ma svesti, otprilike kao što privlačna sila jednog nebeskog
tela prelazi granicu sfere svetlosti" (Philosophie der Mvstik,
str. 47).
„Da svest i duša nisu pojmovi istog obima, to je istina
koja se ne može dovoljno jasno istaći."
Nesvesno i svest — Realnost 263
nosti na mesto koje joj pripada, uklonjen je takođe
i čitav niz problema koji su ranijim piscima zadavali
mnogo posla. Tako mnogobrojne aktivnosti, čijem su
se izvršenju u snu mogli čuditi, sada se više ne mogu
pripisivati na račun sna, nego nesvesnom mišljenju
koje radi i danju. Ako, prema Serneru, san izgleda
kao da se igra sa jednim simboličnim predstavlja­
njem tela, onda znamo da je to aktivnost izvesnih
nesvesnih fantazija koje verovatno popuštaju sek­
sualnim nadražajima, i koje nalaze izraz ne samo u
snu nego i u histeričkim fobijama i drugim simpto­
mima. Ako san nastavlja radove preko dana i zavr­
šava ih, pa čak i dragocene ideje iznosi na svetlost,
onda preostaje da sa njega skinemo samo preruše-
nost koja je posledica rada sna i obeležje pomoći što
je pružaju tamne snage duševnih dubina (uporedi
đavola u Tartinijevom snu o sonati). Sam intelek­
tualni rad pripada istim duševnim snagama, koje
svaki takav rezultat preko dana ostvaruju. Mi smo
verovatno u daleko preteranoj meri skloni precenji-
vanju svesnog karaktera intelektualne, a takođe i
umetničke produkcije. Iz izjava nekih visoko pro­
duktivnih ljudi — kao što su Gete (Goethe) i Helm-
holc (Helmholtz) — saznajemo ipak pre da im je ono
što je bitno i novo u njihovim stvaranjima bilo dato
kao nešto bez prethodnog razmišljanja, i da je to nji­
hovo saznanje stiglo kao nešto gotovo dovršeno. Po­
moć svesne aktivnosti u drugim slučajevima nema na
sebi ničeg neobičnog onde gde je postojala koncentra­
cija svih duševnih snaga. Ali postoji mnogo zloupotre­
bljavana privilegija svesne aktivnosti da, gde god
igra neku ulogu, od nas može sakriti svaku drugu
aktivnost.
Jedva da se isplaćuje trud da se istorijsko zna­
čenje snova postavi kao neka naročita tema. Tamo
gde je neki san nekog poglavicu odredio za jedan
važan podvig čiji je uspeh u istoriji izazvao neku
promenu javlja se jedan nov problem samo dotle
dok se sam san smatra kao neka strana sila u kon­
trastu sa ostalim poznatijim duševnim silama; nika­
kav takav problem više ne postoji ako se prizna da
264 Tumačenje snova, II
je san jedan oblik izražavanja impulsa koji su danju
pod pritiskom otpora, ali koji su tokom noći mogli
da nađu pojačanje iz dubokih izvora nadražaja. 1 Ali
poštovanje koji su snovima ukazivali stari narodi
predstavlja poštovanje zasnovano na pravilnom psi­
hološkom naslućivanju pred nečim neukroćenim i
nerazorivim što u čovekovoj duši postoji, pred de­
monskim koje stvara želju sna i koje u našem ne-
svesnom ponovo nalazimo.
Ne kažem: u našem nesvesnom — bez namere,
jer ono što mi tako nazivamo ne pokriva se sa ne-
svesnim filozofa, pa ni sa nesvesnim kod Lipsa. Ta­
mo ono treba da predstavlja samo kontrast u odnosu
na svesno; da osim svesnih procesa postoje i nesvesni
psihički procesi teza je koja je žestoko osporavana a
i energično branjena. Lips ide još i dalje tvrđenjem
da sve što je psihičko postoji kao nesvesno, a nešto
od toga postoji i kao svesno. Ali mi se fenomenima
sna i histeričnim stvaranjem simptoma nismo poslu­
žili da bismo dokazali ovu tezu; posmatranje nor­
malnog života preko dana dovoljno je i samo da ovu
tezu dokaže van svake sumnje. Novo što nas je na­
učila analiza psihopatoloških struktura i već samog
njihovog prvog člana, sna, sastoji se u tome što se
nesvesno — dakle psihičko — javlja kao funkcija
dva odvojena sistema i da se tako javlja već u nor­
malnom duševnom životu. Postoje dakle dve vrste
nesvesnog, što psiholozi još nisu diferencirali. I jed­
no i drugo je nesvesno u smislu psihologije; ali, po
našem mišljenju, ono jedno što nazivamo nesvesno
(Nsv) takođe je nesposobno za svest, dok smo ono
drugo predsvesno (Psv) tako nazvali zato što nje­
govi nadražaji mogu dospeti u svest, doduše takođe
posle pridržavanja izvesnih pravila, može biti tek po­
što su izdržali jednu novu cenzuru, ali ipak bez ob­
zira na sistem nesvesnog (Nsv). Činjenica da nadra­
žaji, da bi dospeli u svest, moraju da prođu kroz
1
Uporedi sa ovim ranije ispričani san Aleksandra Ve­
likog prilikom opsade grada Tira (2a--:0po<;).
Nesvesno i svest — Realnost 265
jedan neizmenljivi niz ili hijerarhiju instancija (koju
su nam otkrile izmene što ih je izvršila cenzura),
poslužila nam je da postavimo jednu analogiju iz
prostornosti. Mi smo opisali odnose oba sistema jed­
nog prema drugom i prema svesti tako što smo rekli
da se sistem predsvesnog (Psv) nalazi kao neki ekran
između sistema nesvesnog (Nsv) i svesti. Sistem pred­
svesnog (Psv) ne samo što zatvara pristup u svest,
nego takođe ovlađuje pristupom ka voljnom pokretu
i raspolaže distribucijom jedne mobilne kathektičke
energije, čiji nam je jedan deo poznat kao pažnja. 1
Moramo takođe izbegavati razlikovanje između
„nadsvesti" i „podsvesti", koje je postalo tako omi­
ljeno u novijoj literaturi o psihoneurozama, jer iz­
gleda da upravo takvo razlikovanje ističe ekvivalen­
ciju psihičkog i svesnog.
Koja uloga pripada svesti u našem prikazivanju,
koja je nekad bila svemoćna, i koja je sve ostalo
stavljala u zasenak? Nijedna druga do uloga jednog
čulnog organa za percipiranje psihičkih kvaliteta.
Prema osnovnoj zamisli našeg shematskog opita, mi
zapažanje svesti možemo shvatiti kao sopstvenu ak­
tivnost jednog naročitog sistema, za koji se prepo­
ručuje skraćeno obeležavanje sa Sv. Ovaj sistem za­
mišljamo u njegovim mehaničkim karakteristikama
slično kao i sisteme percepcije P, koje dakle mogu
nadražiti kvaliteti, i koji su nesposobni da sačuvaju
trag promena, što, dakle, znači da su bez pamćenja.
Psihički aparat koji je sa čulnim organom P-sistema
i sam okrenut spoljnom svetu predstavlja i spoljni
svet za čulni organ Su-ja, čije teleološko opravdanje
leži u ovom odnosu. Mi ovde ponovo nalazimo prin­
cip hijerarhije instancija, koji kao da upravlja struk-
1
Uporedi, uz ovo, moje: Bemerkungen uber den Begriff
des Unbewussten in der Psychoanalyse" (na engleskom ob­
javljeno u „Proceedings of the Societv for Psvchical Rese­
arch", sveska XXVI = „Napomene o pojmu nesvesnog u
psihoanalizi), u kojima se među sobom odvajaju deskriptiv­
no, dinamičko i sistematsko značenje reći „nesvesno" koje
ima tako mnogo značenja.
266 Tumačenje snova, II
turom ovog aparata. Nadrazaj ni materijal teče kao
<Su-čulnom organu sa dve strane, od sistema P, čiji
nadrazaj, uslovljen kvalitetima, verovatno prolazi
kroz jednu novu obradu dok ne postane svestan ose-
ćaj, a iz unutrašnjosti aparata samoga, čiji kvantita­
tivni procesi se osećaju kao kvalitetni niz zadovolj­
stva i nezadovoljstva kad pod izvesnim modifikaci­
jama dospevaju u svest.
Oni filozofi koji su zapazili da su racionalne i
veoma složene misaone tvorevine mogućne i bez
učešća svesti naišli su posle toga na teškoću u tome
da svesti pripišu neku funkciju; ona im se činila kao
izlišno reflektovanje dovršenog psihičkog procesa.
Analogija našeg Su-sistema sa sistemima percepcije
oslobađa nas ove neprilike. Mi vidimo da percepcija
pomoću naših čulnih organa ima za posledicu stva­
ranje jedne kathekse pažnje na putevima kojima se
širi dolazeći čulni nadrazaj; kvalitativni nadrazaj P-
-sistema služi mobilnom kvantitetu u psihičkom apa­
ratu kao regulator njegovog pražnjenja. Istu funk­
ciju možemo pripisati superponiranom čulnom orga­
nu Su-sistema. Time što percipira nove kvalitete, on
daje nov doprinos upravljanju i svrhovitoj raspodeli
mobilnih kathektičkih kvantiteta. Pomoću zapažanja
zadovoljstva i nezadovoljstva utiče na tok katheksije
unutar psihičkog aparata koji inače deluje nesvesno
i kroz pomeranje kvantiteta. Verovatno je da princip
nezadovoljstva najpre automatski reguliše pomera­
nje katheksije; ali je takođe vrlo lako mogućno da
svest ovih kvaliteta doprinosi i finijem regulisanju,
koje se čak može odupreti prvom regulisanju usavr­
šavajući funkcionalnost aparata time što ga, protiv­
no njegovom prvobitnom planu, stavlja u stanje da
kathektira i obradi čak i ono što je vezano za oslo­
bođenje od nezadovoljstva.
Iz psihologije neuroza saznajemo da ovi procesi
regulisanja koje izvodi kvalitativni nadrazaj čulnih
organa igraju veliku ulogu u funkcionalnoj aktivno­
sti aparata. Automatska dominacija primarnog prin­
cipa nezadovoljstva, i s tim u vezi ograničenje efi­
kasnosti, prekinuti su procesima senzornih regulisa-
Nesvesno i svest — Realnost 267
nja koja su i sama opet automatizmi. Mi saznajemo da
se potiskivanje koje se (mada je u početku svrhovito,
najzad dovelo do štetnog gubljenja inhibicije i du­
ševne kontrole) mnogo lakše manifestu je u sećanji-
ma nego u percepcijama, pošto ona prva ne mogu do­
biti (ekstra) povećanu katheksu od strane psihičkih
čulnih organa. Istina je, s jedne strane, da misao
koju treba odbiti ne može postati svesna, pošto pod-
leže potiskivanju, ali, s druge strane, dešava se kat­
kada da ona može biti potisnuta samo što je iz dru­
gih razloga bila udaljena iz svesne percepcije. To
su znaci kojima se koristimo u terapiji da bismo po­
ništili potiskivanja koja su već bila ostvarena.
Vrednost hiperkathekse koja je uspostavljena u
mobilnim kvantitetima kroz regulisavajući uticaj Sv-
-čulnog organa ne može se u svom teleološkom aspek­
tu ničim bolje objasniti nego stvaranjem jednog
novog niza kvaliteta i time jednog novog procesa
regulisanja koji stvara preimućstvo čoveka nad ži­
votinjom. Procesi mišljenja, naime, sami po sebi su
bez kvaliteta, osim nadrazaj a zadovoljstva i neza­
dovoljstva koji ih prate i koje moramo držati u gra­
nicama zbog njihove mogućnosti da mogu ometati
mišljenje. Da bi se procesima mišljenja dao kvali-
tet, oni su kod ljudskih bića asocijirani sećanjima reci
čiji su ostaci kvaliteta dovoljni da privuku pažnju
svesti na sebe i da proces mišljenja obdare jednom
novom mobilnom katheksom iz svesti.
Celokupno šarenilo problema svesti može se sa­
gledati tek pri analizi procesa mišljenja u histeriji.
Tada se stiče utisak da je i prelaz od predsvesnog
do svesne kathekse povezan jednom cenzurom, slič­
nom cenzuri koja postoji između Nsv i Psv. I ova cen­
zura počinje tek kod izvesne kvantitativne granice
tako da joj mogu umaći samo misaone strukture ni­
skog intenziteta. Primeri za svaki mogući slučaj —
kako misao može biti sprečena da ne prodre u svest
pod izvesnim ograničenjima — mogu se naći pri­
kupljeni u okviru psihoneurotičkih fenomena. Oni
svi zajedno ukazuju na intiman i recipročan odnos
između cenzure i svesti. Saopštavajući dva primera
 268 Tumačenje snova, II
takvih zbivanja, ja ću završiti ovim psihološkim raz­
matranjima.
Jedan konzilijum odveo me je prošle godine do
jedne devojke koja je gledala inteligentno i prirodno.
Njena odeća bila je veoma neobična; tamo gde se
inače o odeći žene vodi računa sve do poslednjeg
nabora, ona je nosila spuštenu čarapu a dva dugmeta
na bluzi bila su joj nezakopčana. Devojka se žali na
bolove u jednoj nozi i, bez poziva da to učini, sama
otkriva list na nozi. Ali glavno na što se žalila bilo
je po njenim recima: U telu ima osećaj kao da se
u njemu nalazi nešto što se kreće ovamo i onamo i
što je potresa skroz i skroz. Ponekad joj, pri tome,
čitavo telo postaje kao kruto. Kolega, koji je prisu­
tan, pogleda me na te reci; on ne nalazi da je ne­
razumljivo ono na šta se ona žali. Obojici nam se
čini neobično što majka bolesnice pri tome ništa ne
misli; ona mora da se već više puta nalazila u po­
ložaju koji joj sad opisuje njeno dete. Devojka sama
i ne sluti ništa o značenju svojih reci, jer ih inače
ne bi izgovorila. U ovom slučaju cenzuri je uspelo
da se u toj meri prikrije da jednoj fantaziji koja bi
inače ostala u predsvesnom dopušta da se u punoj
svesti pojavi pod maskom jedne žalbe.
Još jedan primer. Počinjem psihoanalitičko le-
čenje jednog četrnaestogodišnjeg dečaka koji pati od
,,tic convulsif", od histeričnog povraćanja, glavobolje
i sličnog. Ja ga uveravam da će, pošto zatvori oči,
videti slike ili će dobiti neke ideje koje zatim tre­
ba da mi ispriča. On odgovara u slikama. Poslednji
utisak, pre nego što je došao k meni, oživljava vi-
zuelno u sećanju. Sa svojim ujakom igrao je „damu"
i sad pred sobom vidi ploču. Raspravlja o raznim po­
zicijama, povoljnim i nepovoljnim, o potezima koji
se ne smeju povući. Zatim primećuje kako na ploči
leži jedan bodež, predmet čiji je sopstvenik njegov
otac, ali koji njegova fantazija stavlja na ploču. Na
ploči leži i jedan srp, zatim se tome pridružuje jedna
kosa, i sad se pojavljuje i slika nekog starca, se­
ljaka, koji kosi travu pred roditeljskom kućom.
Posle nekoliko dana shvatio sam šta ovo redanje sli-
Nesvesno i svest — Realnost 269
ka znači. Neprijatni porodični odnosi uzbudili su de­
čaka. Jedan neosetljiv, plahovit otac koji s majkom
živi u nesrećnom braku, čija su vaspitna sredstva
bile pretnje; razvod očev sa blagom i nežnom maj­
kom; njegov ponovni brak kad je jednoga dana u
kuću doveo jednu mladu ženu kao novu majku.
Prvih dana posle toga pojavila se bolest četrnaesto­
godišnjeg dečaka. To je bio potisnuti bes protiv oca
i taj bes je sastavio one slike u razumljive aluzije.
Materijal za to dala je jedna reminiscencija iz mi­
tologije. Srp je onaj kojim je Zevs uškopio oca; kosa
i slika seljaka predstavljaju Kronosa, starca-nasilni-
ka, koji ždere svoju decu i kome se Zevs sveti na na­
čin tako nedostojan jednoga sina. Očev brak je pred­
stavljao priliku da mu vrati sva prebacivanja i pret­
nje koje je dete ranije jednom nekad od njega čulo,
pošto se igralo sa genitalijama (igra dama; zabranje­
ni potezi; bodež kojim se neko može ubiti). Tu su
ova davno potisnuta sećanja i njihovi derivativi koji
su ostali nesvesni i uvlače se u svest zaobilaznim pu­
tem koji im je otvoren, kao prividno besmislene slike.
Tako bih ja teorijsku vrednost bavljenja snovima
potražio u doprinosima psihološkom saznanju i u pri­
premi za razumevanje psihoneuroza. Ko može na­
slutiti važnost do koje se još može uzdići jedno te­
meljno poznavanje strukture i funkcije duševnog apa­
rata, kad već današnje stanje našeg znanja dozvolja­
va srećno terapeutsko uplivisanje na forme psihone­
uroza koje su, same po sebi, izlečive? A praktična
vrednost ovog bavljenja — čujem kako se postavlja
pitanje — za poznavanje duše, otkrivanje karakter­
nih osobina u pojedinaca? Zar nesvesni impulsi koje
otkriva san nemaju vrednost realnih snaga u dušev­
nom životu? Treba li etičkom značenju potisnutih
želja pripisivati malu vrednost koju mogu, kao što
stvaraju nove, jednoga dana da stvore i nešto drugo?
Ne osećam da sam u pravu da na ova pitanja od­
govorim. Moje misli nisu dalje pratile ovu stranu
problema. Ja samo mislim da onaj rimski car sva­
kako nije bio u pravu kad je naredio da se njegov
podanik ubije stoga što je sanjao da je ubio impera-
270 Tumačenje snova, II Nesvesno i svest — Realnost 271

tora. Trebalo je, pre svega, da se poštara o tome da jednostavnom alternativom kao što bi to želeo naš
shvati šta taj san znači: Vrlo verovatno, taj san nije zastareli moral.
značio ono što je iznosio. Pa čak i kad bi jedan san, A vrednost sna za poznavanje budućnosti? Na
koji je drukčije glasio, imao ovo značenje zločina pro­ to se, naravno, ne može misliti. Umesto toga bi se
tiv veličanstva, bilo bi još uvek na mestu da se car moglo reći: za poznavanje prošlosti. Jer san u sva­
seti Platonovih reci da se čestit čovek zadovoljava kom pogledu vodi poreklo iz prošlosti. Doduše, ni
time da sanja o onome što loš čovek radi u životu. staro verovanje da nam san pokazuje budućnost nije
Zato mislim da je najbolje da se snovi oslobode. Da sasvim bez istinite sadržine. Time što nam san jednu
li nesvesnim željama treba priznati realnost — ne želju prikazuje kao ispunjenu, on nas svakako vodi
mogu da kažem. Ona se, naravno mora, odreći svih u budućnost; ali ova budućnost, koju snevač smatra
prelaznih misli i međumisli. Ako pred sobom imamo za sadašnjost, svojom nerazorivom željom obliko­
nesvesne želje, dovedene do njihovog poslednjeg i vana je u sliku i priliku one prošlosti.
najistinitijeg izraza, moramo svakako reći da je psi­
hička realnost nesumnjivo naročita forma egzisten­
cije, koja se ne srne zameniti sa materijalnom real­
nošću. Onda, čini se, nema opravdanja za to ako se
ljudi protive da na sebe prime odgovornost za imoral-
nost svojih snova. Vrednovanjem načina funkcioni-
sanja duševnog aparata i uvidom u odnos između
svesnog i nesvesnog obično se gubi ono što je u na­
šem životu snova i u našoj fantaziji u etičkom po­
gledu neprilično.
„Ono što nam je san otkrio u odnosima prema
sadašnjosti (realnosti) potražićemo i u svesti i ne sme-
mo se čuditi ako onda čudovište koje smo našli pod
uveličavajućim staklom analize — ponovo nađemo
kao sitnu inf uzori ju" (H. Zaks, Sachs).
Za praktičnu potrebu procenjivanja čovekovog
karaktera najvećim delom zadovoljavaju njegova ak­
cija i svesno izražene misli. Akcija pre svega zaslu­
žuje da bude stavljena na prvo mesto, jer mnogi
impulsi koji su prodrli u svest bivaju osujećeni od
strane realnih snaga duševnog života još pre njiho­
vog ulaska u akciju; štaviše, oni zbog toga na svom
putu često ne nailaze ni na kakvu psihičku smetnju,
pošto je nesvesno ubeđeno da će oni biti zadržani ne-
gde na nekom drugom mestu. U svakom slučaju osta­
je poučno da upoznamo mnogo puta preoravano tlo
na kome se gordo uzdižu naše vrline. Kompleksnost
čovekovog karaktera, u svim pravcima dinamički
pokretana, vrlo retko se prepušta rešenju nekom
O SNU
 I
U vremena koja možemo nazvati prednaučnint
ljudi nisu bili u neprilici prilikom objašnjavanja sno­
va. Kad bi se sna posle buđenja sećali, on bi za njih
važio ili kao milostivo ili neprijateljsko ispoljavanje
viših, demonskih ili božanskih sila. Sa napretkom
prirodnonaučnih načina mišljenja ova duhovita mi­
tologija pretvorila se u psihologiju, i danas samo
neznatna manjina među obrazovanim ljudima sum­
nja u to da je san sopstvena psihička funkcija sne-
vača.
Ali otkako je mitološka hipoteza odbačena po­
javila se potreba da san bude objašnjen. Uslovi nje­
govog postanka, njegov odnos prema duševnom ži­
votu u budnom stanju, njegova zavisnost od nadra-
žaja koji se za vreme stanja spavanja probijaju u
zapažanje, mnoge osobine njegove sadržine koje su
neprilične za budno mišljenje, neslaganje između
njegovih predstavnih slika i afekata vezanih za njih,
najzad i nepostojanost sna, način na koji ga budno
mišljenje gura u stranu kao nešto strano, kako ga
u sećanju osakaćuje ili sasvim briše: — svi ovi pro­
blemi, a pored toga još mnogi drugi, već stotinama
godina traže rešenja koja sve do danas nisu mogla
biti data u zadovoljavajućem obliku. Ali na prvom
meštu interesovanja stoji pitanje o značenju sna koje
u sebi sadržava dvostruki smisao. Prvo pitanje je pi­
tanje o psihičkom značenju snevanja, o položaju sna
prema ostalim duševnim procesima i o njegovoj
eve&tualnoj biološkoj funkciji; a na drugom mestu,
302 O snu
ono bi htelo znati da li se san može tumačiti, da li
pojedini sadržaj sna ima neki „smisao" kakav obič­
no nalazimo u ostalim psihičkim kompozicijama.
U procenjivanju vrednosti sna mogu se zapaziti
tri pravca. Jedan od njih koji je tako reći sačuvao
odjek starog precenjivanja našao je izraza kod mno­
gih filozofa. Kao osnova za snevanje za njih važi
jedno naročito stanje duševne aktivnosti; ovo stanje
oni čak slave kao izdizanje na jedan viši stepen: Ta­
ko, na primer, misli Šubert (B. Schubert) da je san
oslobođenje duha od sila spoljne prirode, oslobođe­
nje duše od okova čulnosti. Drugi mislioci ne idu
tako daleko, ali se čvrsto pridržavaju mišljenja da
snovi proizlaze u suštini iz duševnih podstreka i da
predstavljaju ispoljavanja duševnih sila koje su pre­
ko dana ometene u svom slobodnom razvoju (fanta­
zije sna — Serner, Folkelt). Mnogi posmatrači pripi­
suju snevanju, bar u izvesnima oblastima (sećanje),
sposobnost za naročitu višu funkciju.
U oštroj suprotnosti sa ovim gledištima većina
autora-lekara zastupa shvatanje koje snu jedva da
ostavlja još vrednost jednog psihičkog fenomena.
Prema njima, izazivači sna isključivo su senzorni i
somatski nadražaji, koji snevača pogađaju ili spolja
ili se slučajno bude u njegovim unutrašnjim organi­
ma. Ono što je snevano ne polaže pravo na smisao i
značenje više nego što je možda niz tonova koji iza­
ziva deset prstiju čoveka, potpuno neveštog muzici,
kad prelaze preko dirki instrumenta. San treba pro­
sto označiti kao „jedan somatski, u svim slučajevi­
ma nekorisni, a u mnogim slučajevima bolesni pro­
ces" (Bine, Binz). Sve osobenosti snevanja objašnja­
vaju se iz nepovezanog rada pojedinih organa, iznu­
đenog fiziološkim nadražajima, ili grupa ćelija moz­
ga, koji je inače utonuo u spavanje.
Ovaj sud nauke nije mnogo uticao na mišljenje
ljudi; ne vodeći računa o izvorima sna, oni se, čini
se, čvrsto drže verovanja da san ipak ima nekakav
smisao koji se odnosi na predskazivanje budućnosti
i da se ovaj smisao, pomoću tumačenja, može na bilo
koji način steći iz njegove često zbrkane i zagonetne
O snu 303
sadržine. Metodi tumačenja koji su primenjivani sa­
stoje se u tome da se deo sna kojeg se sećaju zame-
njuje drugim delom, bilo deo po deo na osnovu jed­
nog utvrđenog ključa, ili da se celokupan san zame-
ni jednom drugom celinom prema kojoj on stoji u
odnosu jednog simbola. Ozbiljni ljudi se smeše ovim
nastojanjima. „Snovi su kao pena."
II
Jednog dana otkrio sam, na svoje veliko izne­
nađenje, da se istini o tome šta je san ne približava
shvatanje lekara, nego laičko shvatanje koje je upo­
la još obuzeto praznoverjem. Do novih otkrića o snu
došao sam, naime, tako što sam na san primenio je­
dan nov metod psihološkog istraživanja koji mi je
izvrsno poslužio pri rešavanju fobija, opsesionih ide­
ja, sumanutih ideja itd.; to istraživanje je otad pod
imenom „psihoanalize" bilo prihvaćeno od čitave jed­
ne škole istraživača. Mnogobrojni istraživači-lekari
s pravom su zapazili mnogostruke analogije snevanja
sa najraznovrsnijim stanjima psihičke bolesti u bud­
nom stanju. Od samog početka je dakle izgledalo
da mnogo obećava ako i za objašnjenje sna upotre-
bimo jedan postupak ispitivanja koji se iskazao kao
dobar kod psihopatskih tvorevina. Ideje straha i
opsesije strane su normalnoj svesti na sličan način
kao što su snovi strani svesnom budnom stanju; nji­
hovo poreklo je isto tako nepoznatno svesti kao što
je i poreklo snova. Kod ovih psihopatskih tvorevina
gonio nas je praktičan interes da utvrdimo njihovo
poreklo i način postanka, jer nam je iskustvo poka­
zalo da jedno ovakvo otkriće misaonih puteva, skri­
venih od svesti, kojima su bolesne ideje povezane sa
ostalom psihičkom sadržinom, odgovara rešenju ovih
simptoma, da ima za posledicu savlađivanje ideje
koja» se dosad nije mogla inhibirati. Postupak kojim
304 O snu
sam se služio za rešenje snova dolazio je dakle od psi­
hoterapije.
Ovaj postupak se lako može opisati, mada bi
njegovo izvođenje moglo zahtevati i pouku i vežbu.
Ako treba da ga primenimo nad nekim drugim, even­
tualno nad jednim bolesnikom sa predstavom straha,
mi ga pozivamo da svoju pažnju upravi prema odre­
đenoj ideji, ali da o njoj ne razmišlja, kao što je to
već toliko puta učinio, nego da sebi objasni sve, bez
izuzetka, i da lekaru ispriča sve što mu u vezi s njom
padne na pamet. Tvrđenje koje se možda posle toga
javlja da njegova pažnja ne može ništa obuhvatiti,
odstranjuje se energičnim ubeđivanjem da je jedno
ovakvo izostajanje jedne predstavne sadržine potpu­
no nemoguće. I, zaista, vrlo brzo se javljaju mnogo­
brojne pomisli na koje se nadovezuju nove misli,
koje se uvode redovno sudom samoposmatrača da su
one besmislene ili nevažne, da ne spadaju ovamo, da
su mu pale na pamet sasvim slučajno i bez ikakve
veze sa datim zadatkom. Odmah se primećuje da je
upravo ova kritika isključila sve ove pomisli od
saopštenja, štaviše i od dolaženja svesti o njima. Ako
sad dotičnu osobu možemo privoleti na to da se od­
rekne ovakvog kritikovanja svojih misli i da nastavi
sa ispredanjem nizova misli koje se pojavljuju ako
se zadržava pažnja, onda dobij amo psihički materijal
koji će se ubrzo razgovetno vezati za bolesnu ideju,
uzetu za temu, otkriti njene veze sa ostalim ideja­
ma i u daljem praćenju dozvoliti da se bolesna ide­
ja zameni jednom novom koja se na razumljiv način
uklapa u duševnu povezanost.
Ovde nije mesto da opširnije raspravljamo O
pretpostavkama na kojima se ovaj opit zasniva i o
zaključcima koji se izvode iz njegovog redovnog
uspeha. Neka bude dovoljna konstatacija da pri sva­
koj bolesnoj ideji dobij amo materijal dovoljan za
njeno rešenje, ako svoju pažnju posvetimo upravo
„neželjenim" asocijacijama, onima koje „ometaju na"
še razmišljanje", i koje kritika inače odstranjuje kao :
otpadak bez vrednosti. Ako se u ovom postupku vež-
bamo na samom sebi, onda se pomažemo prilikom^
O snu 305
ispitivanja najbolje tako što ćemo smesta zabeležiti
sve misli koje su u početku nerazumljive.
Želim sad da pokažem kuda to vodi ako ovaj
metod ispitivanja primenim na san. Za to bi svaki
primer sna morao biti pogodan: ali iz izvesnih mo­
tiva, ja ću odabrati jedan svoj sopstveni san koji mi
u sećanju izgleda nejasan i besmislen, i koji se može
preporučiti svojom kratkoćom. Možda će ovim zahte-
vima odgovarati upravo san poslednje noći. Njegov
sadržaj, koji sam fiksirao neposredno posle buđenja,
glasi ovako:
„Neko društvo, sto ili Table d'hote... Jede se
spanać... Gospođa E. L. sedi pored mene, okreće se
sasvim prema meni i prijateljski mi stavlja svoju
ruku na koleno. Ja se branim i sklanjam njenu ruku.
Ona zatim kaže: Uvek ste imali tako lepe o č i . . . Za­
tim vidim nejasno nešto kao što su dva oka, kao ne­
kakav crtež ili konturu jednog stakla naočara ..."
Ovo je čitav san, ili bar sve čega se sećam. San
mi izgleda taman i besmislen, ali pre svega čudan.
Gospođa E. L. je osoba prema kojoj jedva da sam ne-
govao prijateljske odnose i, koliko znam, nikad ni­
sam poželeo da s njom imam srdačnije odnose. Dugo
je nisam viđao i ne sećam se da je tokom poslednjih
dana bilo govora o njoj. Tok snevanja nije praćen
bilo kakvim afektima.
Razmišljanje o ovom snu nije me dovelo bliže ra-
zumevanju. Ali, sad ću bez ikakvih namera i bez kri­
tike zabeležiti sve pomisli koje mi se budu javile u
mom samoposmatranju. Ubrzo primećujem da je pri
tom od koristi da san rastavim na njegove elemente i
da za svaki od ovih fragmenata potražim pomisli koje
se za njega vezuju.
Društvo, sto ili Table d'hote. Za ovo se smesta
povezuje sećanje na jedan mali doživljaj koji je za­
ključio jučerašnje veče. U pratnji jednog prijatelja
otišao sam iz jednog društva; on se ponudio da uzme
kola i da me odveze kući. „Pretpostavljam kola sa
taksimetrom", reče on, „to čoveka tako prijatno za­
bavlja; čovek uvek ima nešto što može da posmatra."
Kad smo sedeli u kolima i kad je kočijaš namestio
S0 Frojđ, Odabrana dela, vn
306 ° STlu
ploču tako da su se mogli videti prvih šezdeset nov^
čića, ja sam šalu nastavio: Tek što smo se popeli, a
već mu dugujemo šezdeset novčića. Mene kola sa tak-
simetrom uvek podsećaju na Table d'hote. On me
čini škrtim i samoživim, jer me neprestano podseća
na moj dug. Izgleda mi kao da taj dug suviše brzo
raste, i bojim se da ću biti oštećen, upravo kao što
se i kod Table d'hote ne mogu odbraniti od smešne za­
brinutosti da ću dobiti suviše malo, da moram mi­
sliti o svojoj koristi." U daljoj vezi s ovim ja citiram:
„Ihr fiihrt ins Leben uns hinein,
Ihr lasst đen Armen schuldig \verden".1
Još jedna pomisao u vezi sa Table d'hote: Pre
nekoliko nedelja ja sam se za jednim stolom u go­
stionici u Tirolu, u jednom visinskom lečilištu, jako
naljutio na svoju dragu ženu koja po mom mišlje­
nju nije bila dovoljno rezervisana prema nekim od
suseda s kojima nisam hteo da imam bilo kakve
veze. Molio sam je da se više bavi sa mnom nego sa
strancima. A to upravo jeste kao da sam za Table
d'hote bio suviše oštećen. Sada mi pada na pamet i
suprotnost između ponašanja moje žene za onim sto­
lom i ponašanja gospođe E. L. u snu, „koja se okreče
sasvim prema meni."
Dalje: Ja sad primećujem da je tok sna repro­
dukcija jedne male scene koja se sasvim slično odi­
grala između moje žene i mene u vreme mog tajnog
prošenja. Milovanje pod stolnjakom bio je njen od­
govor na moje pismo u kome sam je ozbiljno prosio.
A u snu je moja žena zamenjena ovom stranom oso­
bom E. L.
Gospođa E. L. je kći čoveka kome sam dugovao
novac! Ne mogu a da ne napomenem da se ovde
otkriva jedna nenaslućena veza između delova sa­
držaja sna i mojih pomisli. Ako pratimo lanac aso-
1
Vi nas vodite u život, i ostavljate siromaha da bude
dužan.
O snu 307;
cijacija koji polazi od jednog elementa sadržaja sna,
uskoro ćemo biti vraćeni natrag jednom od drugih
elemenata. Moje pomisli uz san stvaraju veze koje se,
u samome snu ne mogu videti.
Ako neko očekuje da drugi ljudi treba da brinu
o njegovoj koristi, tako da u tome ne nalaze nikakvu
svoju ličnu korist, zar ovakvog čoveka, poznavaoca
sveta, ne pitamo obično: Mislite li vi da će se to do­
goditi zbog vaših lepih očiju? Onda reci gospođe E. L.
u snu: „Vi ste uvek imali tako lepe oči" ne znače
ništa drugo do: Vama su ljudi uvek sve činili iz lju­
bavi; vi ste sve imali badava. Istina je, naravno, su­
protno: Ja sam skupo platio sve što god su mi dru­
gi možda dobro učinili! Mora da sam u sebi stvorio
utisak da sam juče kola, kojima me je prijatelj od­
vezao kući, dobio zabadava.
U stvari, prijatelj kod koga smo juče bili u go­
stima, često me je načinio svojim dužnikom. Tek ne­
davno sam priliku da mu se za to odužim propustio
neiskorišćenu. On ima jedan jedini poklon od mene,
jednu antičku pliticu, na kojoj su svuda unaokolo
naslikane oči, jedan takozvani occhiale za odbranu
od „malocchia"1. On je uostalom očni lekar. Ja sam
se te iste večeri raspitivao o jednoj pacijentkinji
kojoj sam bio preporučio da ode u njegovu ordinaciju
da bi joj odredio naočare.
Kao što primećujem, dovedeni su u novu vezu
gotovo svi delovi sadržaja sna. Ali, držeći se konze-
kventnosti, mogao bih još da upitam: Zašto se u snu
iznosi na sto baš spanać? Zato što spanać podseća na
jednu malu scenu koja se odigrala nedavno za našim
porodičnim stolom kada se jedno dete — upravo ono
koje možemo hvaliti zbog njegovih lepih očiju —
usprotivilo da jede spanać. Ja sam se isto tako po­
našao kao dete: spanać je neko vreme za mene pred­
stavljao pravu odvratnost sve dok se moj ukus ka­
snije nije izmenio te sam ovo jelo uvrstio među
1
Occhiale — italijanski naočari. Malocchio = urok. Da­
kle: protiv uroka (Prim. prev.).
20*
 sn
308 ° «
svoja najomiljenija jela. Pominjanje ovoga jela na
ovaj način uspostavlja približavanje između moje
mladosti i mladosti moga deteta. „Budi zadovoljan
što imaš spanać", doviknula je majka tom malom
sladokuscu. „Ima dece koja su bila veoma zadovoljna
sa spanaćem." I tako me to podseća na dužnosti ro­
ditelja prema njihovoj deci. Geteove reci:
,,lhr fuhrt ins Leben uns hinein,
Ihr lasst den Armen schuldig werden"
u ovoj vezi pokazuju jedan novi smisao.
Ovde ću se zaustaviti da bih pregledao dosada­
šnje rezultate analize sna. Idući za asocijacijama koje
su se vezivale na pojedine elemente sna istrgnute iz
svoje sadržine, ja sam došao do jednog niza misli i
sećanja u kojima moram da prepoznam dragocena
ispoljavanja svoga duševnog života. Ovaj materijal,
koji je pronađen analizom sna, stoji u bliskom od­
nosu prema sadržaju sna; ali je ipak taj odnos ta­
kav da ovo što je nanovo pronađeno ja nikad ne bih
mogao zaključiti iz sadržaja sna. San je bio bez afek­
ta, nepovezan i nerazumljiv; dok razvijam misli koje
se nalaze iza sna osećam aktivne i dobro utemelje­
ne pokrete afekta; misli same sklapaju se izvrsno u
logički povezane lance u kojima se neke predstave
kao centralne nekoliko puta pojavljuju. Ovakve pred­
stave koje same nisu zastupljene u snu u našem pri-
meru su kontrasti između samoživ •— nesamoživ,
elementi biti dužan i raditi zabadava. U tkivu koje
se analizi otkriva mogao bih da konce jače stegnem
i onda bih mogao pokazati da se oni svi stiču u jed­
nom čvoru; ali me u tome da ovaj rad izvršim javno
sprečavaju obziri privatne prirode, nikako naučne.
Ja bih morao suviše odati što je bolje da ostane moja
tajna, pošto sam na putu ka ovom rešenju svašta
sebi objasnio što vrlo nerado samome sebi priznajem.
Ali, zašto nisam radije izabrao jedan drugi san čija
je analiza pogodnija za iznošenje, tako da bih mogao
probuditi bolje ubeđenje za smisao i sadržaj i vezu
materijala koji je analizom pronađen? Odgovor gla­
ci snu 309
si: zato što će svaki san s kojim želim da se bavim
voditi istim stvarima koje se teško iznose i dovesti
me u istu neophodnu potrebu da budem diskretan.
Tu teškoću ne bih mogao izbeći ni onda kad bih neki
drugi san izložio analizi, osim ako bi prilike dopu­
stile da bez ikakve štete po one koji u mene imaju
poverenja ostavim svako prikrivanje.
Shvatanje koje mi se već sada nameće ide u
pravcu da je san neka vrsta zamene za one tokove
misli koji su puni afekata i smisla, do kojih sam
došao posle završene analize. Ja još ne poznajem
proces koji je iz ovih misli stvorio san, ali uviđam da
je nepravda da ovaj proces smatram čisto telesnim t
psihički beznačajnim procesom koji je nastao izo-
lovanom aktivnošću pojedinih grupa moždanih će­
lija probuđenih iz sna.
Još dve stvari treba da zapamtim: da je sadržaj
sna mnogo kraći nego što su misli koje proglašavam
njegovom zamenom, i da je analiza kao izazivača
sna otkrila jedan nevažan događaj koji se odigrao
one večeri pre snevanja.
Razume se da neću izvesti jedan tako dalekose­
žan zaključak ako imam pred sobom tek jednu jedi­
nu analizu sna. Ali ako mi je iskustvo pokazalo da
praćenjem asocijacija bez kritike od svakog sna mogu
doći do jednog takvog lanca misli, pod čijim se ele­
mentima sastojci sna ponovo vraćaju i koji su među
sobom povezani korektno i smisaono, onda će se sva­
kako napustiti neznatno očekivanje da bi se prvi put
primećene međusobne veze mogle pokazati kao čist
slučaj. Onda osećam da sam u pravu da ovaj novi
uvod fiksiram davanjem imena. San, koji je preda
mnom u sećanju, upoređujem sad sa pripadajućim
materijalom koji je pronađen analizom, pa prvi na­
zivam manifestnom sadržinom sna, a drugi — naj-
pre bez daljeg odvajanja — latentnom sadržinom
sna. Sad se nalazim ispred dva nova problema koja
dosad nisu formulisana: 1) koji je to psihički proces
koji je latentnu sadržinu sna preveo u manifestnu
sadržinu koja mi je poznata iz sećanja; 2) koji je to
motiv, ili motivi koji su zatražili ovakvo prevode-

310 O snu
nje. Proces pretvaranja iz latentne u manifestnu sa-
držinu sna nazvaću radom sna. Suprotnost ovom ra­
du koji obavlja suprotno pretvaranje, već poznajem
kao rad na analizi. O ostalim problemima sna, pi­
tanjima o izazivačima sna, o poreklu materijala sna,
o eventualnom smislu sna, i funkciji snevanja, i o
razlozima zaboravljanja sna, ja neću raspravljati na
manifestnoj sadržini sna, nego na novostečenom la­
tentnom sadržaju sna. Pošto sve protivrečne kao i
sve netačne podatke o snevanju u literaturi svodim
na nepoznavanje latentnog sadržaja sna koji treba
otkriti tek analizom, pokušaću da odsad što je mo­
gućno pažljivije, izbegavam brkanja manifestnog sna
sa latentnim mislima sna.
III
Pretvaranje latentnih misli sna u manifestnu sa-
držinu sna zaslužuje našu punu pažnju kao primer
pretvaranja jednog psihičkog materijala koji nam je
najpre postao poznat iz jednog načina izražavanja u
drugi, iz jednog načina izražavanja koji nam je bez
daljeg razumljiv, u jedan drugi u čije razumevanje
možemo prodreti tek preko uvoda i napora, mada se
i on mora priznati kao funkcija naše duševne aktiv­
nosti. S obzirom na odnos između latentne sadržine
sna prema manifestnoj sadržini sna snovi se mogu
podeliti na tri kategorije. Mi najpre možemo razli­
kovati takve snove koji su smisaoni i ujedno ra­
zumljivi, to jest, koji bez ikakve dalje prepreke mo­
gu biti uvršteni u naš duševni život. Takvih snova
ima mnogo; oni su većinom kratki i izgledaju nam
uglavnom malo značajni, pošto ne sadrže ništa što
bi izazivalo začuđenost i neobičnost. Njihovo pojav­
ljivanje uostalom predstavlja jedan snažan argu­
ment protiv učenja koje veli da san postaje izolo-
vanom delatnošću pojedinih grupa moždanih ćeli-
O snu 31t
ja; nedostaju im svi karakteristični znaci smanjene
ili raskomadane duševne delatnosti, pa ipak im kao
snovima nikad ne prigovaramo i ne mešamo ih sa
produktima budnog stanja. Drugu grupu sačinjavaju
oni snovi koji su, doduše, u sebi povezani i koji ima­
ju jasan smisao, ali koji deluju iznenađujuće, pošto
ne znamo kako da ovaj njihov smisao smestimo u na­
šem duševnom životu. Takav jedan slučaj, na pri­
mer, postoji ako sanjamo da je neki naš dragi rođak
umro od kuge, dok nam nije poznat nikakav razlog
za jedno takvo očekivanje, zabrinutost ili pretpostav­
ku, pa se onda u čudu pitamo: kako samo dolazim
na tu ideju? U treću grupu spadaju, najzad, oni sno­
vi koji nemaju ni jedno ni drugo, ni smisao ni ra­
zumljivost, koji izgledaju nepovezani, zbrkani i be­
smisleni. Pretežna većina produkata našeg snevanja
pokazuje ove karakteristike koje su dovele do toga
da se snovi nipodaštavaju i utemeljili medicinsku
teoriju o ograničenoj duševnoj aktivnosti. Naročito
što u dužim i komplikovanijim kompozicijama sna
samo retko kada primećujemo odsustvo najjasnijih
znakova inkoherencije.
Suprotnost između manifestne i latentne sadrži­
ne sna očigledno ima značenje samo za snove druge,
a još tačnije, za snove treće kategorije. Tu se nala­
ze zagonetke koje nestaju tek onda kad manifestni
san zamenimo latentnom sadržinom misli, i na jed­
nom primeru ovakve vrste, na jednom zbrkanom ne­
razumljivom snu, mi smo izveli i analizu sna, koju
smo u prethodnom odeljku izneli. Ali mi smo protiv
očekivanja naišli na motive, koji su nam zabranili
potpuno upoznavanje sa latentnim mislima sna, i
ponavljanjem istoga iskustva mogli bismo biti do­
vedeni do pretpostavke da između nerazumljivog i
zbrkanog karaktera sna i poteškoća pri saopštavanju
misli sna postoji bliska i zakonita povezanost. Pre
nego što ispitamo prirodu ove povezanosti, biće ko­
risno ako svoje interesovanje posvetimo lakše razum­
ljivim snovima prve kategorije, u kojima se pokla­
paju manifestna i latentna sadržina, gde dakle izgle­
da da je ušteđen rad sna.
312 O snu
Istraživanje ovih snova preporučuje se i sa jed­
nog drugog gledišta. Snovi dece su naime te vrste,
dakle smisaoni i ne izazivaju čuđenje sna — uzgred
budi rečeno — daje jedan nov prigovor protiv svođe­
nja sna na disocijarnu delatnost mozga u spavanju; jer
zašto bi ovakvo smanjenje psihičkih funkcija u odra­
slih pripadalo osobenostima stanja spavanja, a u dece
ne bi? Ali mi se s punim pravom možemo prepustiti
očekivanju da će se objašnjenje psihičkih procesa u
deteta, gde oni mogu biti bitno uprošćeni, pokazati
kao neophodno potreban prethodni rad za psiholo­
giju odraslih.
Izneću dakle nekoliko primera snova koje sam
prikupio od dece. Jedna devoičica od 19 meseci pre­
ko dana ostaje bez hrane, jer je ujutru povraćala, i
prema izjavi dadilje pokvarila je stomak od jago­
da. U noći posle ovog dana gladovanja čuli su je
kako u snu viče svoje ime i uz to dostavlja: ,,Er(d)-
beer, Hochbeer, Eier(s)peis, Papp." Ona dakle sanja
da jede, i od svoga obroka ističe upravo ono što joj
je, kako misli, u poslednje vreme suviše škrto do-
deljivano. — Slično o jednom zabranjenom uživanju
sanja jedan dečak od dvadeset i dva meseca koji je
dan ranije svom ujaku morao da kao poklon ponu­
di korpicu sa svežim trešnjama, od kojih je naravno
smeo samo da proba. On se budi sa radosnim reci­
ma: He(r)mann alle Kirschen aufgessen. — Jedna
devojčica od tri godine i tri meseca preko dana se
vozila jezerom; vožnja joj nije trajala dovoljno du­
go, jer je plakala kad je trebalo da iziđe iz čamca.
Ujutru je pričala da se noću vozila jezerom, nastav­
ljala je, dakle, prekinutu vožnju. — Jedan dečak od
pet godina i tri meseca nije bio baš zadovoljan pe-
šačenjem u okolini Dahštajna; kad god bi se poja­
vila neka nova planina, on bi se raspitivao da li je
to Dahštajn, i odbijao je posle toga đa pođe s osta­
lima do slapa. Njegovo ponašanje pripisivano je umo­
ru, ali je bolje objašnjeno kad je sutradan ujutru
ispričao svoj san da se popeo na Dahštajn. On je oči­
gledno očekivao da će cilj toga izleta biti penjanje
na Dahštajn, pa se on neraspoložio kad nije ugledao
O snu 313
zaželjenu planinu. U snu je nadoknadio ono što mu
dan nije doneo. — Sasvim slično ponašao se san
jedne šestogodišnje devojčice čiji je otac prekinuo
šetnju pre postignutog cilja jer je vreme bilo pood-
maklo. Na povratku pao joj je u oči jedan putokaz
koji je ukazivao na jedno drugo izletište, a otac joj
je obećao da će je drugi put i tamo odvesti. Idućeg
jutra je svoga oca dočekala saopštenjem da je sa­
njala da je s njim bila i na jednom i na drugom
mestu.
Ono što je u ovim dečjim snovima zajedničko —»
očigledno je. Svi ti snovi ispunjavaju želje koje su
se danju pojavile i ostale neispunjene. Takvi snovi
su jednostavna i neprikrivena ispunjenja želje.
Ništa drugo do ispunjenje želje jeste i sledeći
dečji san koji na prvi utisak nije potpuno razumljiv.
Jedna devojčica od nepune četiri godine doneta je
sa sela u grad zbog polijemijelitskog oboljenja, pa je
prenoćila kod neke tetke koja je bila bez dece — u
postelji, koja je za nju, razume se, bila preko mere
velika. Sledećeg jutra pričala je kako je sanjala da
joj je postelja bila suviše mala tako da u njoj nije
našla mesta. Rešenje ovog sna kao sna želje odvija
se odmah ako se setimo da je „biti velik" želja koju
deca često izražavaju. Veličina postelje podsećala je
malu hvalisavicu isu više snažno na njen mali stas:
zato je ona u snu korigovala taj — njoj neprijatni —
odnos i postala tako velika da joj je veliki krevet
bio još uvek suviše mali.
I onda kad se sadržaj dečjih snova komplikuje i
postaje finiji, shvatanje sna kao ispunjenja želje"
svaki put je veoma jasno. Jedan dečak od osam go­
dina sanjao je kako se s Ahilom vozi na borbenim
kolima kojima upravlja Diomed. Ispostavilo se da se
dan ranije udubio u čitanje grčkih junačkih priča;
lako se može konstatovati da je ove junake primio
kao uzor i da je zažalio što ne živi u njihovo doba.
Iz ove male zbirke snova bez daljeg postaje jasan
jedan drugi karakter dečjih snova: njihova pove-
zanost sa dnevnim životom. Zelje koje se u njima
ispunjavaju preostale su od dana, po pravilu od pret-
314 O snu
hodnog dana, a u budnom mišljenju opremljene su
intenzivnim čulnim naglašavanjima. Sve što je ne­
bitno i ravnodušno, ili što detetu tako treba da iz­
gleda, to u sadržaju sna nije bilo prihvaćeno.
I kod odraslih ljudi možemo prikupiti mnogobroj­
ne primere ovakvih snova infantilnog tipa koji su,
kao što smo pomenuli, vrlo škrti sadržajem. Čitav
niz osoba, tako, na noćni nadražaj žeđi redovno od­
govara snom da piju, koji dakle teži da nadražaj
ukloni i da spavanje nastavi. U mnogih ljudi ovakve
snove komoditeta nalazimo često pre buđenja — onda
kad im prilazi zahtev da ustanu. Tada oni sanjaju da
su već ustali, da stoje kraj umivaonika ili da se već
nalaze u školi, u kancelariji i slično, gde u određeno
vreme treba da budu. U" noći pre nameravanog pu­
tovanja čovek dosta često sanja da je stigao na
mesto opredeljenja; pre neke pozorišne predstave,
pre nekog društva san često anticipira — tako reći
nestrpljivo — očekivano zadovoljstvo. Drugi put san
izražava ispunjenje želje za jedan stepen indirekt­
ni je; potrebno je još uspostavljanje jednog odnosa,
jedan zaključak, dakle početak rada na objašnjenju,
da bi se ispunjenje želja moglo prepoznati. Tako, na
primer, kad mi neki čovek priča o snu svoje mlade
žene da joj je prestala menstruacija, tada moram da
pomislim na to da mlada žena očekuje gravidnost
ako joj je perioda izostala. Onda je saopštenje sna
izjava o graviditetu, a njegov smisao jeste da ispo-
ljava želju kao ispunjenu, da gravidnost još neko
vreme izostane. Pod neobičnim i ekstremnim prili­
kama ovakvi snovi infantilnog karaktera naročito su
česti. Vodič jedne polarne ekspedicije, na primer,
priča da njegovi ljudi u toku prezimi]ivanja na ledu,
pored monotone hrane i malih obroka redovno sa­
njaju kao deca o bogatim obedima, brdima duvana i
o tome da se nalaze kod kuće.
Nipošto nije redak slučaj da se iz jednog dužeg,
komplikovanog i u celini zbrkanog sna stiče jedan
naročito jasan deo koji sadržava očigledno ispunje­
nje želje, ali koji je zalemljen za drugi nerazumljiv
materijal. Ako češće pokušavamo da analiziramo i
O snu 315
one snove odraslih koji su prividno neprovidni, sa-
znaćemo često na naše iznenađenje da su ovi snovi
retko kada tako jednostavni kao što su snovi dece i
da iza jednog ispunjenja želje prikrivaju još i neki
drugi smisao.
Bilo bi, svakako, jednostavno i zadovoljavajuće
rešenje zagonetaka sna kad bi nam rad na analizi
eventualno omogućio da i besmislene i zbrkane snove
odraslih svodimo na infantilni tip ispunjenja jedne
intenzivno osećane želje iz prethodnog dana. Izgled,
bez sumnje, ne odgovara ovom očekivanju. Snovi su
najčešće puni najravnodušnijeg i najneobičnijeg ma­
terijala, i u njihovom sadržaju ne može se primetiti
ništa od bilo kakvog ispunjenja želje.
Ali, pre nego što ostavimo infantilne snove koji su
neprikriveno ispunjenje želje, nećemo propustiti prili­
ku a da ne pomenemo jedan odavno zapaženi karakter
sna koji se upravo u ovoj grupi pojavljuje u najči­
stijem obliku. Svaki od ovih snova mogao bih za-
meniti jednom željenom rečenicom: „Ah, kad bi
ova vožnja na jezeru potrajala duže!" — „Samo da
sam se već umio i obukao!" — „Da sam samo mogao
zadržati one trešnje umesto što sam ih predao uja­
ku!" Ali san daje više od ovog optativa. On poka­
zuje želju kao već ispunjenu, predstavlja ovo ispu­
njenje kao realno i prisutno, i materijal predstav­
ljanja sna sastoji se u pretežnoj meri — ako ne i
isključivo — od situacija i najčešće vizuelnih slika.
I u ovoj grupi se ne primećuje kao da u potpunosti
nedostaje neka vrsta promene — koju možemo ozna­
čiti kao rad sna —: Jedna misao koja stoji u optati­
vu zamenjena je jednim posmatranjem u prezentu.
IV
Bićemo skloni da pretpostavimo da je ovakvo
preobraćanje u jednu situaciju izvršeno i pri zbrka­
nim snovima, mada ne možemo znati da li ih je i
 sn
316 ° «
ovde pogodio optativ. Primer sna koji smo na samom
početku naveli, u čijoj smo analizi otišli malo dalje,
daje nam svakako na dva mesta povod da tako ne­
što možemo naslutiti. U analizi se događa da se moja
žena za stolom bavi drugim ljudima pri čemu se ja
osećam neprijatno; san od toga zadržava tačnu su­
protnost, da se, naime, osoba koja zamenjuje moju
ženu, obraća sasvim prema meni. A za koju želju
može i jedan neprijatan doživljaj dati bolji povod
nego za želju da se dogodilo suprotno od onoga što
san sadržava kao izvršeno? U potpuno sličnom od­
nosu nalazi se gorka misao u analizi da ništa nisam
uradio zabadava — prema recima žene u snu: Vi ste
uvek imali tako lepe oči. Jedan deo suprotnosti iz­
među manifestne i latentne sadržine sna mogao bi se,
dakle, svesti na ispunjenje želje.
Ali još više pada u oči jedno drugo delo rada
sna, kojim se stvaraju inkoherentni snovi. Ako na
bilo kom primeru uporedimo broj predstavnih ele­
menata ili obim zabeležaka kod sna i kod misli sna,
do kojih vodi analiza, i od kojih nalazimo traga u
snu, onda ne možemo sumnjati u to da je rad sna
ovde ostvario vanredno zgušnjavanje ili sažimanje.
O razmeri ovog sažimanja najpre nismo u mogućno­
sti da stvorimo sud; ali nam ono imponuje utoliko
više ukoliko smo dublje prodrli u analizu sna. Tu
onda nećemo naći nijedan elemenat sadržine sna od
kojeg ne bi išli asocijacioni konci u dva ili više pra­
vaca, nikakvu situaciju koja ne bi bila sastavljena od
dva ili više utisaka i doživljaja. Jednom sam, na pri­
mer, sanjao o nekakvom plivačkom basenu u kome
su se kupači kretali u svima pravcima; na jednom
mestu na ivici basena stajala je osoba koja se nagnu­
la prema nekoj drugoj osobi koja se kupala, kao da
želi da je izvuče napolje. Situacija je bila sastav­
ljena od sećanja na jedan događaj iz doba puberteta
i od dve slike od kojih sam jednu video kratko vre-
me pre ovog sna. Obe slike bile su jedna o iznena­
đenju na kupanju iz Svindovog (Schwind) ciklusa
Meluzina (vidi kupače koji beže na sve strane) a dru­
ga je predstavljala sliku potopa, delo jednog italijan-
O snu 317
skog majstora. A mali doživljaj se sastojao u tome
što sam mogao posmatrati kako je u školi plivanja
neki učitelj plivanja pomogao jednoj dami da iziđe iz
vode, jer je bila zakasnila a došlo je vreme za kupa­
nje muškaraca. — Situacija u primeru koji sam oda­
brao za analizu vodi me prilikom analize malom nizu
sećanja od kojih je svako ponešto doprinelo sadržini
sna. Pre svega, tu je ona mala scena iz vremena moje
prosidbe, o kojoj sam već govorio; stisak ruku pod
stolom, koji se onda dogodio, za san je dao detalj
„ispod stola", koji kasnije moram uvrstiti u sećanje.
O nekom „okretanju prema meni" tada, naravno,
nije bilo ni govora; iz analize znam da je ovaj ele­
menat ispunjenje želje kroz suprotnost, i ono pripa­
da ponašanju moje žene za „Table d'hote". Iza ovog
recentnog sećanja krije se, međutim, sasvim slična
ili mnogo značajnija scena iz vremena naše veridbe,
koja nas je razdvojila za čitav jedan dan. Prisnost da
se ruka stavi na koleno pripada potpuno različitoj po­
vezanosti i sasvim drugim osobama. Ovaj elemenat
sna postaje sam ponovo polazna tačka za dva naro­
čita niza sećanja itd.
Materijal iz misli sna koji se prikuplja za stva­
ranje situacije o snu mora biti, prirodno već unapred
upotrebljiv za ovu primenu. Za ovo je potrebna jed­
na, ili više zajedničkih crta koje postoje u svim kom­
ponentama. Rad sna onda postupa kao što postupa
Francis Galton pri stvaranju svojih porodičnih foto­
grafija. Rad sna sad pokriva razne komponente kao
da su jedna iznad druge; onda se ono što je zajednič­
ko — jasno ističe u zajedničkoj slici, a pojedinosti
koje jedna drugoj protivreče gotovo da jedna drugu
brišu. Ovaj postupak stvaranja jednim delom obja­
šnjava i nestalna određivanja naročite nerazgovet-
nosti tako mnogih elemenata u sadržaju sna. Tuma­
čenje sna, oslanjajući se na ovo zapažanje, daje sle-
deće pravilo: Gde se u analizi izvesna neodređenost
može rastaviti u jedno „ili-ili", tamo treba ovo da
za tumačenje zamenimo jednim ,,i" i svaki član al­
ternative treba da uzmemo kao nezavisni završetak
niza misli.
318 O snu
Gde između misli sna ne postoji ovakvo zajed­
ničko tamo se rad sna trudi da takvo zajedničko stvo­
ri, da bi omogućio zajedničko prikazivanje u snu.
Najlakši put da se dve misli sna koje još ništa zajed­
ničko nemaju jedna drugoj približe sastoji se u tome
da se jezički izraz za jednu misao izmeni, pri čemu
joj eventualno dolazi u susret i druga misao preko
odgovarajućeg prelivanja u jedan drugi izraz. To je
sličan proces kao pri kovanju rima, pri čemu isto-
glasnost zamenjuje ono zajedničko za čim se traga.
Priličan deo rada sna sastoji se u stvaranju takvih
među-misli koje često izgledaju veoma duhovite, ali
su često i nategnute; te misli dopiru od zajedničkog
predstavljanja u sadržini sna pa sve do misli sna koje
se razlikuju po obliku i suštini, ali su motivisane po­
vodima za san. I u analizi našeg primera sna ja na­
lazim da postoji jedan ovakav slučaj preoblikovanja
jedne misli u cilju poklapanja sa jednom drugom
mišlju koja je ovoj u suštini strana. Pri nastavljanju
analize ja naime nailazim na misao: I ja bih jednom
hteo da imam nešto zabadava; ali ovaj oblik je ne­
upotrebljiv za sadržinu sna. Zato on biva zamenjen
jednim drugim oblikom: Ja bih želeo da nešto uži­
vam a da nemam „troškova". Reč troškovi sad sa svo­
jim drugim značenjem spada u krug predstava oko
Table d'hote i ona može da nađe, da bude predstav­
ljena u spanaću koji se u snu iznosi na sto. Kad se
kod nas iznese na sto neko jelo koje deca odbijaju,
onda majka najpre pokušava da bude blaga i zahte-
va od dece: Probajte samo malo. To što rad sna ovu
dvosmislenost reci tako bezobzirno iskorišćava, izgle­
da doduše neobično ali se pri bogatijem iskustvu po­
kazuje kao nešto što se sasvim obično dešava.
Pomoću rada sna na sažimanju objašnjavaju se
takođe pojedini sastojci njegove sadržine koji su ka­
rakteristični samo za njega i koji se u budnom pred­
stavljanju ne nalaze. To su skupne i mesovite osobe
i neobične mesovite tvorevine, stvaranja koja se mogu
uporediti sa kompozicijama životinja u orijentalnoj
narodnoj fantaziji, ali koje su u našem mišljenju već
postale ukočene jedinice, dok se kompozicije sna uvek
O snu 3ig
iznova stvaraju u neiscrpnom bogatstvu. Svako zna
za takve tvorevine iz svojih sopstvenih snova; načini
kako se one stvaraju veoma su raznovrsni. Ja mogu
da sastavim jednu osobu tako što ću joj dati crte
jedne ili druge osobe, ili tako što ću joj dati stas jed­
ne osobe a pri tome u snu misliti na ime one druge,
ili mogu da jednu osobu predstavim vizuelno ali da
je stavim u situaciju koja se dogodila sa onom dru­
gom osobom. U svima ovim slučajevima sastavljanje
raznih osoba u jednog jedinog zastupnika u sadržini
sna jeste smisaono, ono treba da znači jedno ,,i",
„kao", izjednačenje originalnih osoba u izvesnom po­
gledu, koje može i u samom snu biti pomenuto. Ali
po pravilu ovu zajedničnost stopljenih osoba treba
potražiti tek analizom i ona je u sadržini sna nazna­
čena upravo samo stvaranjem skupne osobe.
Ista raznovrsnost u načinu stvaranja i isto pra­
vilo pri rešavanju važi i za neizmerno bogate sadrža­
jem mesovite tvorevine sadržine sna, za koje svaka­
ko ne treba da navodim primere. Njihova neobičnost
se sasvim gubi ako se odlučimo da ih ne stavimo u isti
red sa objektima percepcije u budnom stanju, nego
se setimo da one predstavljaju rad sažimanja sna i
da u pogodnom skraćivanju ističu jedan zajednički
karakter ovako kombinovanih objekata. Zajedničnost
treba i ovde većinom zameniti analizom. Sadržaj sna
tako reći kazuje samo: Sve ove stvari imaju zajed­
ničko jedno X. Rastavljanje ovakvih mešovitih tvo­
revina analizom često najkraćim putem vodi do zna­
čenja sna. Tako sam jednom sanjao da sa jednim od
svojih ranijih profesora na univerzitetu sedim u istoj
klupi koja sred ostalih klupa odjednom počinje brzo
da se kreće unapred. To je bila kombinacija od slu­
šaonice i pokretnog trotoara (Trottoir roulant). Pre­
lazim preko daljeg praćenja ove misli. — Drugi put
sedim u vagonu i na krilu držim neki predmet koji
ima oblik cilindra (šešira) ali koji se sastoji od pro­
vidnog stakla. Situacija me smesta podseća na poslo­
vicu: Sa šeširom u ruci čovek prolazi kroz ceo svet.
Stakleni cilindar podseća na kratkim zaobilaznim pu-
tevima na Auerovu svetlost, i ja ubrzo znam da bih
320 O snu
mogao stvoriti jedan pronalazak koji će me načiniti
ovako bogatim i nezavisnim kao što je mog zemljaka,
doktora Auera iz Velsbaha načinio njegov pronalazak,
i da bih onda mogao da putujem umesto da ostajem
u Beču. U snu ja putujem sa svojim pronalaskom —
šeširom-cilindrom od stakla koji se svakako još ne
upotrebljava. — Rad sna naročito voli da predstavi
dve predstave koje su među sobom u suprotnim od­
nosima, istom mešovitom tvorevinom, tako, na pri-
mer, kad neka žena u snu vidi samu sebe kako nosi
visoko u ruci struk cveća, onako kao što je predstav­
ljen anđeo na slikama Bogorodičnih Blagovesti (ne­
vinost — Marija je njeno ime), a struk je posut krup­
nim belim cvetovima koje su slične kamelijama (su­
protnost nevinosti: Dama s kamelijama).
Priličan deo onoga što smo saznali o sažimanju
sna može se obuhvatiti ovom formulom: svaki od
elemenata sadržaja sna predeterminisan je materi­
jalom misli sna, on ne svodi svoje poreklo iz poje­
dinačnog elementa misli sna nego iz čitavog niza mi­
sli sna koje u ovima ne moraju biti jedna pored dru­
ge nego mogu pripadati naj različitij im oblastima tki­
va sna. Elemenat sna je u pravom smislu zastupni­
štvo u sadržaju sna za celokupan ovaj disparatan ma­
terijal. Ali analiza otkriva i jednu drugu stranu ovog
složenog odnosa između sadržine sna i misli sna. Kao
što od svakog elementa sna vode veze ka više misli
sna, tako je po pravilu jedna misao sna zastupljena
sa više od jednog elementa sna; asocijacione niti ne
konvergiraju prosto od misli sna ka sadržini sna, nego
se ukrštaju na tom putu mnogostruko i protkavaju.
Pored pretvaranja jedne misli u situaciju („dra­
matizacije"), sažimanje je najvažnija i najosobenija
karakteristika rada sna. Ali o jednom motivu koji bi
primoravao na jedno ovakvo zbijanje sadržine, nije
nam najpre ništa otkriveno.
O snu 321
V
U komplikovanim i zbrkanim snovima koji nas
sada zanimaju ne može se celokupni utisak o neslič-
nosti između sadržine sna i misli sna svesti na saži­
manje i dramatizovanje. Postoje svedočanstva o de-
latnosti jednog trećeg faktora i ona zaslužuju da se
brižljivo prikupe.
Kad sam analizom stigao do poznavanja misli
sna, ja pre svega primećujem da manifestna sadržina
sna obrađuje sasvim druge materijale nego latentna.
To je naravno samo spoljašnji izgled koji se pri tač-
nijem istraživanju gubi, jer najzad nalazim da je
celokupna sadržina sna izvedena u mislima sna, i da
su gotovo sve misli sna ponovo zastupljene sadrži-
nom sna. Ali ipak nekakva razlika je ostala. Sto je u
snu naširoko i jasno prikazano kao suštinska sadrži­
na, to se posle analize mora zadovoljiti jednom kraj­
nje podređenom ulogom među mislima sna, i ono što
po kazivanju mojih osećaja među mislima sna ima
pravo na najveću pažnju, njegov predstavni materi­
jal se u sadržini sna ili uopšte ne nalazi, ili je zastup­
ljen nekom dalekom aluzijom u jednom nejasnom re-
gionu sna. Ovu činjenicu mogu opisati ovako: Za
vreme rada sna psihički intenzitet sa misli i predsta­
va kojima opravdano pripada prelazi na druge koji
po mome sudu nemaju nikakvo pravo na takvo isti­
canje. Nijedan drugi proces ne doprinosi toliko tome
da se smisao sna sakrije i da mi vezu između sadr­
žine sna i misli sna čini nejasnom. Za vreme ovog
procesa, koji želim da nazovem pomeranjem sna, vi­
dim da se i psihički intenzitet, značenje ili sposob­
nost misli za afekte pretvaraju u čulnu živahnost.
Ono što je u sadržini sna najjasnije izgleda mi bez
daljeg kao najvažnije; ali baš u nejasnom elementu
sna mogu često prepoznati naj direktni jeg potomka
bitne misli sna.
Ono što sam nazvao pomeranjem sna mogao bih
označiti i kao pridavanje nove vrednosti psihičkim
vrednostima. Ali ja fenomen nisam iscrpno ocenio
ako ne dodam da ovaj rad na pomeranju ili pridava-
21 Frodd. Odabrana dela, VII
•MM
322 O snu
nju nove vrednosti vrlo promenljivo učestvuje u po­
jedinim snovima. Postoje snovi koji su se ostvarili
gotovo bez ikakvog pomeranja. To su u isto vreme
smisaoni i razumljivi snovi, onako kao što smo na
primer upoznali neprikrivene snove želja. U ostalim
snovima jedan deo misli sna više nije zadržao vred-
nost koja mu je sopstvena, ili se sve što je bitno iz
misli sna pokazuje kao zamenjeno sporednim. A iz­
među toga može se prepoznati najpotpuniji red pre-
laza. Ukoliko je jedan san tamniji i zbrkaniji, utoli­
ko u njegovom stvaranju veći udeo možemo pripisati
faktoru pomeranja.
Naš primer koji smo odabrali za analizu pokazu­
je bar onoliko od pomeranja što njegova sadržina iz­
gleda drukčije centrirana nego što su misli sna. Na
prvo mesto u sadržini sna probija se jedna situacija
kao da mi neka žena daje ohrabrenje; glavno težište
u mislima sna počiva na želji da jednom uživam u
nesebičnoj ljubavi koja „ništa ne staje", i ova ideja
krije se iza fraze o lepim očima i daleke aluzije
„spanać".
Ako analizom osujetimo pomeranje sna, dolazi­
mo do sasvim pouzdanih obaveštenja o dva veo­
ma osporena problema sna: o izazivačima sna i
o povezanosti sna sa budnim životom. Postoje snovi
koji neposredno otkrivaju svoje vezivanje za doživ­
ljaje prethodnog dana; u drugim snovima ne može se
otkriti nikakav trag o jednom takvom odnosu. Ako
sad uzmemo u pomoć analizu, možemo pokazati da
se svaki san bez mogućeg izuzetka vezuje za jedan
utisak iz poslednjih dana — verovatno je pravilnije
reći: poslednjeg dana pre sna (dana snevanja). Uti­
sak kome pripada uloga izazivača sna može biti tako
značajan da nas ne čudi ako se njim bavimo u bud­
nom stanju, i u tom slučaju mi za san s pravom ka­
žemo da on nastavlja najvažnije interesovanje iz
budnog života. Ali obično je on, ako se u sadržini sna
nalazi jedan odnos prema dnevnom utisku, tako ne­
znatan, beznačajan i dostojan zaborava, da ga se bez
izvesnog napora ne možemo čak ni setiti. Tada iz­
gleda da se sadržina sna sama, i onde gde je san po-
O snu 090
vezan i razumljiv, bavi najbeznačajnijim sitnicama
koje bi bile nedostojne našeg interesovanja u budnom
. stanju. Priličan deo preziranja sna izvodi se iz ovog
davanja prednosti onom što je ravnodušno i ništav­
no u sadržini sna.
Analiza ruši izgled na kome se zasniva ovaj pre­
zrivi sud. Tamo gde sadržina sna jedan indiferentan
utisak iznosi u prvi plan kao izazivača sna, tu analiza
redovno pokazuje da postoji jedan značajan, s pra­
vom uzbuđujući doživljaj, koji se zamenjuje ravno­
dušnim doživljajem, s kojim je uspostavio izdašne
asocijativne veze. Gde je materijal sna beznačajan i
gde obrađuje neinteresantan predstavni materijal,
tamo analiza otkriva mnogobrojne spoj ne puteve, po­
moću kojih je povezano ovo bez vrednosti s onim što
je od najveće vrednosti u psihičkom procenjivanju
pojedinca. To su samo akti pomeranja kad umesto
utiska koji s pravom nadražuje u sadržaj sna bude
primljen indiferentni utisak, umesto materijala koji
je s pravom interesantan — u sadržaj sna bude prim­
ljen ravnodušni materijal. Ako sad na pitanje o iza­
zivačima sna i o vezi snevanja odgovorimo svako­
dnevnim jurenjem za novim shvatanjima koja smo
stekli zamenom manifestnog sadržaja sna latentnim
sadržajem, onda moramo reći: san se nikad ne bavi
stvarima koje nisu dostojne ni danja da nas zabave,
i sitnice koje nas danju ne snalaze nisu takođe u
stanju da nas prate na spavanje.
Koji je izazivač sna u primeru koji smo odabrali
za analizu? Doživljaj zaista beznačajan, da mi je je­
dan prijatelj pomogao besplatnom vožnjom kolima.
Situacija Table d'hote u snu sadržava aluziju na ovaj
indiferentni povod, jer ja sam u razgovoru uporedio
kola s taksijem sa Table d'hote. Ali ja mogu da po-
menem i značajan doživljaj koji biva zastupljen ovim
beznačajnim doživljajem. Nekoliko dana ranije ja
sam izdao neku veću sumu novaca za jednu osobu
svoje porodice koja mi je bila draga. Nikakvo čudo,
kaže se u mislima sna; kad bi mi ta osoba bila za to
zahvalna, onda ova ljubav ne bi bila „besplatna". Što
sam nedavno sa dotičnim rođakom načinio više vo-
21*
324 O snu
žnji kolima omogućava jednoj vožnji kolima s mojim
prijateljem da me podseti na moje odnose prema onoj
drugoj osobi. — Indiferentni utisak koji ovakvim po­
vezivanjima postaje izazivač sna podleže još jednom
uslovu koji ne važi za stvarni izvor sna; on svaki put
mora da bude recentan, mora da dolazi od dana pre
snevanja.
Ne mogu ostaviti temu o pomeranju sna a da se
ne setim jednog neobičnog procesa pri stvaranju sna
pri kome efikasno sarađuju i sažimanje i pomera-
nje. Već prilikom sažimanja upoznali smo se sa slu­
čajem da se dve predstave u mislima sna, koje ima­
ju nešto zajedničko, jednu dodirnu tačku, u snu za-
menjuju mešovitom predstavom, u kojoj jedno jasni­
je jezgro odgovara onom što je zajedničko, a neja­
sna sporedna određenja odgovaraju osobenostima i
jednog i drugog. Ako se ovom sažimanju pridruži još
pomeranje, onda ne dolazi do stvaranja jedne mešo-
vite predstave, nego do jednog srednjeg zajedničkog,
koje se prema pojedinim elementima odnosi kao re­
zultanta u paralelogramu sila prema svojim kompo­
nentama. U, sadržini jednog od mojih snova govori se
na primer o jednoj injekciji propilena. U analizi do­
lazim najpre samo do jednog indiferentnog doživlja­
ju koji deluje kao izazivač sna, u kome igra ulogu
amilen. Zamenu amilena s propilenom ne mogu još
opravdati. Ali u krug misli istog sna spada i moje
sećanje na prvu posetu u Minhenu gde su mi pale
u oči propileje. Bliže okolnosti analize preporučuju
mi da pretpostavim da je delovanje drugog kruga
predstava na prvi krug skrivilo pomeranje sa ami­
lena na propilen. Propilen je tako reći srednja pred­
stava između amilena i propileja i zato je kao neki
kompromis istovremenim sažimanjem i pomeranjem
dospela u sadržaj sna.
Još snažnije nego pri sažimanju javlja se pri
radu na pomeranju potreba da potražimo motiv za
ova zagonetna nastojanja rada sna.
O snu 325
VI
Ako uglavnom misli sna treba staviti na teret
radu na pomeranju, ako ih ne nalazimo ili ne prepo­
znamo u sadržini sna — a da ne saznamo za motiv
jednog takvog izopačen ja —, onda nas jedan drugi
i blaži način pretvaranja koji se vrši sa mislima sna
vodi otkrivanju jednog novog, ali lako razumljivog
rada sna. Jer najbliže misli sna koje analizom razvi­
jamo padaju često u oči svojim neobičnim predstav­
ljanjem; izgleda kao da nisu date u trezvenim jezič-
kim oblicima kojima se naše mišljenje najradije
služi, nego su, naprotiv, predstavljene na simbo­
lički način parabolama i metaforama, kao u pe-
sničkom jeziku punom slika. Nije teško naći motiva­
ciju za ovaj stepen povezanosti u izrazu misli sna.
Sadržina sna se većim delom sastoji od očiglednih si­
tuacija; misli sna moraju, dakle, najpre pretrpeti
neko doterivanje koje će ih načiniti upotrebljivim za
ovaj način prikazivanja. Postavimo se otprilike pred
zadatak da rečenice jednog političkog uvodnog član­
ka ili jedne odbrane u sudnici zamenimo nizom crta­
nih slika, i onda ćemo lako shvatiti promene na koje
primorava rad sna obzir prema mogućnosti predstav­
ljanja u sadržini sna.
Među psihičkim materijalom misli sna nalaze se
redovno sećanja na upečatljive doživljaje — ne baš
retko iz detinjstva —, koji su dakle sami shvaćeni
kao situacije sa većim delom vizuelnom sadržinom.
Gde god je to mogućno, ovaj sastavni deo misli sna
vrši određujući utisak na oblikovanje sadržine sna,
tako što tako reći deluje kao tačka kristalizacije pri­
vlačno i raspoređujući na materijal misli sna. Situ­
acija sna često je samo modifikovana i zbog umetanja
komplikovana reprodukcija jednog takvog doživljaja
punog utisaka; ali verne i nepomešane reprodukcije
realnih scena san donosi samo retko kada.
Ali se sadržaj sna ne sastoji isključivo iz situa­
cije, nego uključuje i nesjedinjene fragmente vizuel-
nih slika, govora pa čak i komade neizmenjenih misli.
Stoga će možda delovati podstrekavajuće ako na naj-
326 O snu
zbijeniji način pregledamo sredstva predstavljanja
koja radu sna stoje na raspolaganju, da bi na osobeni
način izražavanja reprodukovao misli sna.
Misli sna za koje saznajemo analizom pokazuju
se kao psihički kompleks najzamršenije građe. Delovi
toga kompleksa stoje među sobom u najraznovrsni­
jim logičkim relacijama; oni stvaraju prednju stranu
i pozadinu, uslove, udaljavanja, objašnjavanja, doka­
zivanja i prigovore. Gotovo redovno pored jednog
toka misli stoji njegov kontradiktorni deo. Ovom ma­
terijalu ne nedostaje nijedna od karakteristika koje
su nam poznate od budnog mišljenja. Ako sad od
svega toga treba da postane san, onda ovaj psihički
materijal podleže jednom presovanju koje ga izdašno
zbija (sažma), jednom unutrašnjem rasparčavanju i
pomeranju koje tako reći stvara nove površine, i
jednom selektornom delovanju najsposobnijih delova
za stvaranje situacije. S obzirom na genezu ovog ma­
terijala jedan ovakav postupak zaslužuje naziv „re­
gresije". Logičke veze koje su dosad psihički mate­
rijal držale zajedno gube se sad prilikom ovog pre­
tvaranja u sadržinu sna. Rad sna tako reći preuzima
na obradu samo stvarni sadržaj misli sna. Prepušta
se radu na analizi da uspostavi vezu koju je rad sna
prekinuo.
Izražajna sredstva sna treba dakle smatrati
skromnim u poređenju sa našim misaonim govorom,
ali san ipak ne treba da se u potpunosti odrekne vra­
ćanja logičkih relacija među mislima sna; naprotiv,
njemu dosta često uspeva da ih zameni formalnim ka­
rakteristikama svoga sopstvenog sklopa.
San, pre svega, vodi računa o nepobitnoj vezi iz­
među svih delova misli sna tako što ovaj materijal
objedinjuje u jednu situaciju. On stvara logičku vezu
kao približavanje u vremenu i prostoru, slično slika­
ru koji sastavlja sve pesnike za sliku Parnasa, koji
nikad nisu bili zajedno na nekom planinskom vrhu,
ali koji pojmovno svakako tvore jednu zajednicu.
Ovaj način predstavljanja, on nastavlja u pojedino­
stima i kad dva elementa pokaže u sadržaju sna bli­
zu jedan do drugog, garantu je za jednu naročitu i
O snu 32?
blisku vezu između elemenata koji im u mislima sna
odgovaraju. Ovde, uostalom, treba napomenuti da svi
snovi, produkovani iste noći, prilikom analize poka­
zuju da vode poreklo iz istog misaonog kruga.
Kauzalni odnos između dve misli ostavlja se ili
bez predstavljanja ili se zamenjuje dvema različito
dugim delovima sna koji dolaze jedan za drugim. Ce­
sto je ovo predstavljanje obrnuto tako što početak
sna donosi zaključivanje, a njegov završetak — pret­
postavku. Direktna promena jedne stvari u drugu u
snu izgleda da predstavlja relaciju između uzroka i
posledica.
Alternativu ,,ili"-„ili" san nikad ne izražava, nego
njena oba dela uzima u istu vezu kao ravnopravna.
Već sam spomenuo da to„ili-ili", što se pri reproduk­
ciji sna upotrebljavaju, treba prevesti sa ,,i".
Predstave koje među sobom stoje u suprotnosti,
u snu se rado izražavaju istim elementom. 1 Izgleda
da „ne" za san ne postoji. Opozicija između dve misli,
relacija preokretanja, nalazi u snu jedno krajnje za­
nimljivo predstavljanje. Ono se izražava tako što je­
dan drugi deo sadržine sna — tako reći naknadno —
biva pretvoren u njegovu suprotnost. Jedan drugi
način da se izrazi protivrečnost upoznaćemo kasnije.
A senzacija inhibiranog kretanja koja je tako česta
u snu, služi zato da bi predstavila jednu protivreč­
nost između impulsa, jedan konflikt volje.
Jednoj jedinoj među logičkim relacijama — re­
laciji sličnosti, zajedničnosti, slaganju — mehanizam
stvaranja sna koristi u najvećoj meri. Rad sna se ovim
slučajevima služi kao uporištima za sažimanje sna,
tako što sve što ovakvo slaganje pokazuje skuplja u
jednu novu jedinicu.
Ovaj kratak niz grubih napomena, naravno, nije
dovoljan da bi ocenio vrednost čitavog obilja formal-
1
Značajno je da čuveni jezikoslovci tvrđe da su naj­
stariji jezici ljudi potpuno kontradiktorne suprotnosti izra­
žavali istom rečju (jak—slab; unutra—spolja i tako dalje)
„Suprotni smisao prareči" (Gegensinn đer Urworte).
m
328 O snu
nih sredstava predstavljanja sna za logičke relacije
njegovih misli. Pojedini snovi su u ovom pogledu iz­
rađeni tanani je ili površni je, oni su se svpga teksta
koji leži pred njima držali više ili manje pažljivo, i
u većoj ili manjoj meri koristili se sredstvima rada
sna. U poslednjem slučaju, snovi izgledaju tamni,
zbrkani, nepovezani. Ali onde gde san izgleda opip­
ljivo apsurdan, gde u svojoj sadržini uključuje oči­
glednu besmislicu, tu je on takav namerno i izražava
svojim prividnim zanemarivanjem svih logičkih za-
hteva jedan deo intelektualne sadržine misli sna. Ap­
surdnost u snu znači protivrečnost, pogrdu i porugu
u mislima sna. Pošto ovo objašnjenje izaziva najjači
prigovor protiv shvatanja koje tvrdi da san postaje
disocijiranom, nekritičkom duhovnom aktivnošću, ja
ću ga istaći jednim primerom.
Jednog od mojih poznanika, gospodina M., na­
pao je u jednom članku niko manji no Gete i, kao
što svi mi mislimo, neopravdano velikom žestinom.
Gospodin M. je ovim napadom, naravno, uništen. On
se u jednom društvu za stolom gorko žali na ovo; ali
njegovo obožavanje Getea pri ovom ličnom doživlja­
ju nije dovedeno u pitanje. Ja pokušavam da malo
objasnim vremenske odnose koji mi izgledaju neve-
rovatni. Gete je umro 1832. godine. Budući da je do
njegovog napada na gospodina M., prirodno, moralo
doći ranije, tada je gospodin M. bio sasvim mlad čo-
vek; čini mi se verovatnim da mu je bilo osamnaest
godina. Ali ja nisam siguran u kojoj smo godini sada,
i tako celokupan račun postaje nejasan. Napad je,
uostalom, objavljen u poznatom Geteovom članku „O
prirodi."
Besmislica ovog sna postaje još oštrija ako ka­
žem da je gospodin M. mlađi poslovni čovek kome su
strana sva pesnička i literarna interesovanja. Ali ako
se upustim u analizu ovog sna, svakako će mi poći
za rukom da pokažem koliko „metoda" se krije iza
ove besmislice. Svoj materijal san uzima iz tri izvora:
1) Gospodin M., koga sam upoznao u jednom
društvu za stolom, molio me je jednog dana da pre-
O snu 329
gledam njegovog starijeg brata koji pokazuje znake
poremećene duševne aktivnosti. Prilikom razgovora
sa bolesnikom dogodila se neprijatna stvar da je ovaj
bez ikakvog povoda doveo u nepriliku svoga brata
aluzijom na njegove mladalačke ludorije. Ja sam bo­
lesnika pitao za njegovu godinu rođenja (u snu godi-
*na smrti) i podstakao ga na razna računanja kojima
je trebalo da se dokaže njegova slaboumnost.
2) Jedan medicinski časopis koji s ponosom na
naslovnoj strani nosi i moje ime primio je od jed­
nog veoma mladog recenzenta upravo poražavajuću
kritiku o jednoj knjizi moga prijatelja F. u Berlinu.
Ja sam zbog toga pozvao redaktora na odgovornost,
koji mi je, doduše, izrazio žaljenje zbog toga, ali nije
hteo da obeća da će stvar ispraviti. Posle toga sam
prekinuo odnose sa časopisom i u pismu kojim sam
odrekao saradnju istakao sam svoje očekivanje da
naši lični odnosi neće trpeti zbog ovog slučaja. To je
onaj pravi izvor sna. To što knjiga moga prijatelja
nije bila primljena učinilo je na mene dubok utisak.
Knjiga je prema mojoj oceni sadržavala jedno fun­
damentalno biološko otkriće koje tek sada — posle
mnogo godina — počinje kolegama stručnjacima da
se sviđa.
3) Malo ranije pre toga ispričala mi je jedna pa-
cijentkinja istoriju bolesti svoga brata koji je pao u
ludilo vičući „Natur, Naturi" Lekari su pomislili da
ovaj usklik dolazi iz lektire onog lepog Geteovog
članka i da ukazuje na bolesnikovu premorenost u
njegovim studijama. Ja sam rekao da mi se čini ve­
rovatnim da uzvik „Natur" treba uzeti u onom sek­
sualnom smislu koji je kod nas poznat i manje obra­
zovanim ljudima. Činjenica što -se nesrećnik kasnije
osakatio na polnim organima izgleda da je potvrdila
da sam u pravu. Osamnaest godina bilo je tome bole­
sniku kad se pomenuti napad dogodio.
U sadržini sna krije se iza „Ja" pre svega moj
priptelj s kojim je kritika tako zlo postupila. Ja po­
kušavam da malo razjasnim vremenske odnose."
Knjiga moga prijatelja bavi se, naime, sa vremen­
skim odnosima života i između ostalog i Geteovo tra-
330 O snu
janje života svodi na mnogostruki iznos broja dana
koji su važni za biologiju. Ali ovo Ja se izjednačuje
sa jednim paralitičarom („Ne znam sigurno koja je
sada godina"). San dakle prikazuje da se moj prija­
telj ponaša kao paralitičar, i pri tom se raspi injava
u apsurdnosti.. A misli sna ironično glase: „Naravno,
on je luđak, budala, a vi ste geniji koji to bolje shva-
taju. Ne bi li trebalo da bude obrnuto?" — Ovo obr­
tanje je sad izdašno zastupljeno u sadržini sna tako
što je Gete napao mladog čoveka, što je apsurdno,
dok bi jedan sasvim mlad čovek još i danas mogao
napasti velikog Getea.
Ja bih tvrdio da nijedan san nije nadahnut ne­
kim drugim podstrecima osim egoističkim. J a u snu
zaista ne stoji samo umesto moga prijatelja, nego
i za — samog mene. Ja se identifikujem s njim pošto
mi sudbina njegovog otkrića izgleda kao simbolična
za prihvatanje mojih sopstvenih nalazaka. Kad bu­
dem istupio sa svojom teorijom koja ističe seksual­
nost u etiologiji psihoneurotičkih smetnji (vidi alu­
ziju na osamnaestogodišnjeg bolesnika „Natur, Na-
tur"), ponovo ću naći istu kritiku i ja joj se već sad
na isti način podsmevam.
Ako sad i dalje pratim misli sna, nalazim uvek
podsmeh i ruganje kao korelat apsurdnosti u snu.
Pronalazak jedne napukle ovčje lobanje na Lidu kod
Venecije dao je, kao što je poznato, Geteu ideju za
takozvanu teoriju pršljenova lobanje. — Moj prija­
telj se hvali da je kao student izazvao buru da bi se
uklonio jedan stari profesor koji je, iako nekad veo­
ma zaslužan (između ostalog i za ovaj deo uporedne
anatomije), sada postao nesposoban da drži nastavu
zbog staračke slaboumnosti. Agitacija koju je on pod-
stakao otklonila je ovo zlo, da na nemačkim univer­
zitetima nije ostavljena granica starosti za akadem­
sko delovanje. — Starost ne štiti od ludorija. — U
ovoj bolnici ja sam imao čast da godinama služim
pod jednim primari]usom, koji je odavno bio fosi­
lan, decenij ama notorno sldbouman, ali je ipak smeo
da svoj posao, pun odgovornosti, i dalje vodi. Meni
se ovde nameće jedna karakteristika posle nalaska
O snu 331
na Lidu. — Ovom čoveku su nekad mlade kolege
ispevale u bolnici prevod jednog u ono vreme omi-
ljenog šlagera: Das hat kein Goethe g'schrieben, das
hat kein Schiller g'dicht itd .. - 1
VII
Još nismo došli do kraja sa ocenjivanjem vred-
nosti rada sna. Vidimo da smo primorani da radu
sna, osim sažimanja, pomeranja i očiglednog doteri-
vanja psihičkog materijala, treba da pripišemo još i
jednu drugu delatnost, čiji se doprinos, doduše, ne
može prepoznati u svim snovima. O ovom delu rada
sna ne bismo hteli da govorimo opširno; želeli bismo
samo da navedemo da o njegovoj suštini najlakše mo­
žemo stvoriti predstavu ako se odlučimo za pretpo­
stavku (verovatno neprikladnu): da on tek naknadno
delu je na već unapred stvorenu sadržinu sna. Nje­
gov rad se onda sastoji u tome da sastavne delove
tako raspoređuje da se otprilike sklapaju u jednu
celinu, u kompoziciju sna. Na taj način san dobija
nekakvu fasadu koja, naravno, ne pokriva njegovu
sadržinu na svim stranama; pri tome dobija svoje
prvo prethodno tumačenje koje biva potpomognuto
umecima i neznatnim izmenama. Ova obrada sadrži-
ne sna omogućena je svakako samo tako što sve
ostavlja da ide kako ide, ona i dalje daje samo jedno
eklatantno nerazumevanje misli sna, i ako počnemo
sa analizom, moramo se najpre osloboditi ovog po­
kušaja tumačenja.
U ovom delu rada sna naročito je providna mo­
tivacija. Ovu poslednju preradu sna prouzrokuje
obzir na razumljivost; time se odaje i poreklo ove
delatnosti. Ona se prema sadržini sna koja je pred
1
Nije*to napisao ni Gete, nije to ispevao ni Siler.
332 O STIM
njom ponaša kao naša normalna psihička delatnost
uopšte prema bilo kakvoj perceptivnoj sadržini koja
joj se pruža. Ona ovu sadržinu obuhvata pod izve-
snim predstavama očekivanja, sređuje je još pri per­
cepciji pod pretpostavkom njene razumljivosti, izla­
že se pri tom opasnosti da je falsifikuje i, zaista, ako
.se ne može staviti u red ničeg što je poznato, upada
pre svega u najneobičnija pogrešna razumevanja.
Poznato je da mi nismo u stanju da posmatramo je­
d a n niz stranih znakova i da saslušamo redosled ne­
poznatih reci a da pre svega njihovu percepciju ne
falsifikujemo prema obziru na razumljivost, prema
•oslanjanju na nešto što nam je poznato.
Snove koji su pretrpeli ovu obradu od strane
jedne psihičke aktivnosti potpuno analogne budnom
mišljenju možemo nazvati dobro komponovanim. U
•ostalim snovima ova delatnost je u potpunosti otka­
zala; nijednom nije načinjen pokušaj da se usposta­
ve red i tumačenje, i dok se posle buđenja osećamo
identični sa ovim poslednjim delom rada sna, mi su­
dimo da je san potpuno „zbrkan". Ali za našu ana­
lizu taj san, koji liči na gomilu bez reda nepoveza­
nih fragmenata, ima isto toliku vrednost kao i lepo
uglačani san sa površinom. U prvom slučaju sebi
ušteđujemo trud da ponovo razorimo preradu sa-
-držine sna.
Ali bismo pogrešili kada bismo u ovim fasadama
s n a hteli da vidimo samo ovakve zapravo nerazum­
ljive i prilično svojevoljne obrade sadržine sna od
strane svesne instance našeg duševnog života. Za
stvaranje fasade sna upotrebljavaju se, ne baš ret-
ko, fantazije želje koje se nalaze već predobliko-
vane u mislima sna, i koje su iste vrste kao i fanta­
zije koje su nam poznate iz budnog života i koje
s pravom nazivamo „dnevnim snovima". Fantazije
želje koje analiza otkriva u noćnim snovima poka­
zale su se često kao ponavljanja i prerađivanja in­
fantilnih scena; fasada sna nam tako pokazuje u mno­
gim snovima neposredno pravo jezgro sna, koje je
izopačeno mešanjem sa drugim materijalom.
•
O snu 33$
Druge aktivnosti, osim četiri navedene, ne mogu.
se otkriti u radu sna. Ako se čvrsto držimo pojmov­
nog određenja da „rad sna" označava prevođenje-
misli sna u sadržinu sna, onda moramo kazati da rad
sna nije stvaralački, da ne razvija nikakvu fantaziju,
koja bi mu bila sopstvena, da ne sudi, ne zaključuje,
da uopšte ne radi ništa drugo do što sažima materi­
jal, pomera ga i prerađuje tako da postane očigledan;
uz to dolazi još i nekonstantni poslednji delić obja-
šnjavajuće obrade. U sadržini sna se, doduše, nalazi
mnogo štošta, što bismo mogli shvatiti kao rezultat,
jednog drugog i višeg intelektualnog rada, ali ana­
liza uvek uverljivo dokazuje da su se ove intelek­
tualne operacije dogodile već u mislima sna i da ih
je sadržina sna samo preuzela. Zaključivanje u snu.
je samo ponavljanje jednog zaključka u mislima sna;
ono izgleda kao da ne vređa, ako je bez promene-
prešlo u san; ono postaje besmisleno, ako je radom
sna bilo eventualno prebačeno na neki drugi mate­
rijal. Računanje u sadržini sna ne znači ništa drugo*
nego to da se među mislima sna nalazi neko preraču­
navanje. I dok je ovo uvek tačno, račun u snu može
sažimanjem njegovih faktora i pomeranjem istog na­
čina operacije na drugi materijal dati najluđi rezul­
tat. Cak ni govori koji se već nalaze u mislima sna
nisu ponovo komponovani; pokazuju se kao da su
sastavljeni od isečaka govora koji su u mislima sna.
bili obnovljeni kao saslušani ili pročitani; njihov
tekst kopiraju najvernije, dok povod za njih ostav­
ljaju potpuno po strani i njihov smisao najnasilnije-
menjaju.
Možda nije izlišno ako ova poslednja tvrđenja
potkrepimo primerima.
I) Jedan san koji zvuči bezazleno, dobro kom-
ponovan san jedne pacijentkinje:
Ona odlazi na trg sa svojom kuvaricom koja nosi
korpu. Mesar joj kaže, pošto je nešto zatražila: „To
se iMe ne može dobiti", i hoće da joj da nešto drug&
uz napomenu: To je takode dobro. Ona to otklanja v
odlazi piljarici. Ova hoće da joj proda nekakvo neo­
bično povrće povezano u svežanj, ali koje je crno
334 O snu
-po boji. Ona kaše: „Ovo ja ne poznajem, to neću
uzeti".
Govor: „To se više ne može dobiti" — potiče od
lečenja. Ja sam lično pacijentkinji, nekoliko dana ra­
nije, doslovce rekao da se najstarija sećanja iz de-
tinjstva više ne mogu kao takva dobiti, nego samo
zameniti prenosima i snovima.
Drugi govor: „Ovo ja ne poznajem" — dogodio
se u jednoj sasvim drugačijoj vezi. Dan ranije ona
je sama prekorno prebacila svojoj kuvarici koja se
uostalom takođe pojavljuje u snu: „Ponašajte se pri­
stojno: ja to ne poznajem", to jest, svakako, ja jedno
takvo ponašanje ne priznajem, ne dozvoljavam. Beza-
zleniji deo ovog govora dospeo je pomeranjem u
sadržinu sna; u mislima sna igrao je ulogu samo onaj
drugi deo, jer ovde je rad sna izmenio jednu situa­
ciju fantazije do potpune nerazgovetnosti i do kraj­
nje bezazlenosti: situaciju u kojoj se ja prema ovoj
dami na izvestan način nepristojno ponašam. A ova
situacija očekivana u fantaziji samo je novo izda­
nje jedne situacije koja je jednom stvarno bila do­
življena.
II) Jedan naoko sasvim beznačajan san u kome
se javljaju brojke: Ona hoće nešto da plati; njena
ćerka uzima iz novčanika tri forinte i 65 krajcara;
ali ona kaže: Šta radiš? Pa to staje samo 21 krajcaru.
Snevačica je bila strankinja koja je svoje dete
bila smestila u jedan bečki vaspitni institut i koja
je mogla da nastavi lečenje kod mene sve dok joj
je ćerka ostajala u Beču. Na dan pre sna objasnila
joj je upraviteljica instituta da dete može ostaviti
još godinu dana. U ovom slučaju ona bi i lečenje
produžila za godinu dana. Brojevi u snu dobijaju zna­
čenje ako se setimo da je vreme novac. Time is
money. Jedna godina je 365 dana, izraženo u kraj-
carama: 365 krajcara ili 3 for. 65 krajcara. 21 kraj­
cara odgovara trima nedeljama, koje su tada od dana
sna preostajale do završetka školske godine, pa pre­
ma tome i do kraja lečenja. Očigledno su novčani
obziri naterali damu da otkloni predlog upravitelji­
ce; oni su odgovorni i za mali iznos novca u snu.
O snu 335
III) Jedna mlada dama, već godinama udata, sa­
znaje da se verila gospođica Eliza L., njena pozna­
nica otprilike istih godina. Ovaj povod izaziva sle-
deći san:
Ona sa svojim mužem sedi u požarištu, jedna
strana parketa je potpuno prazna. Njen muž joj pri­
ča da su i gospođica Eliza L. i njen verenik hteli
da idu, ali da su dobili samo loša sedišta, tri za 1 fo­
rintu 50 krajcara, a takva mesta naravno nisu mogli
uzeti. Ona kaže da to ne bi bila nikakva nesreća.
Ovde će nas interesovati poreklo brojki iz mate­
rijala misli sna i promene koje su one pretrpele.
Odakle dolaze 1 for. 50 kr.? Iz jednog indiferentnog
povoda prethodnog dana. Njena zaova je od svoga
muža dobila na poklon sumu od 150 forinata i po­
žurila da ih se oslobodi tako što je za tu sumu ku­
pila za sebe nakit. Mi želimo napomenuti da je 150
forinata sto puta više od 1 forinte 50 kr. Za trojku
koja stoji uz pozorišne karte nalazi se samo jedna
veza, naime što je gospođica Eliza L. tačno tri me-
seca mlađa od snevačice. Situaciju u snu predstav­
lja reprodukciju jednog malog događaja zbog kojeg-
ju je njen muž često zadirkivao. Ona se jednom to­
liko požurila da pre vremena kupi karte za jednu po-
zorišnu predstavu, i kad je zatim došla u pozorište,
jedna strana parketa bila je gotovo prazna. Nije,
dakle, bilo nužno da se toliko žuri. —- Naposletku
ne treba prevideti i apsurdnost sna što dve osobe tre­
ba da uzmu tri karte za pozorište!
A sad misli sna: Bila je ipak besmislica udati se
tako rano; ja nisam imala potrebu da se žurim. Na
primeru gospođice L. vidim da bih još uvek dobila
muža, i to sto puta boljeg (muža, dragana) samo da
sam čekala. Tri takva čoveka mogla bih da kupim
za svoj novac (miraz).
336 O snu
VIII
Pošto smo u prethodnim izlaganjima upoznali
rad sna, bićemo svakako skloni da ga proglasima
jednim naročitim psihičkim procesom kakvih inače,
koliko znamo, nema. Na rad sna je tako reći prešlo«
čuđenje koje je inače u nama obično budio njegov
proizvod, san. U stvari, rad sna je samo prvi u či­
tavom nizu psihičkih procesa koji smo prepoznali,,
na koji se svodi postanak histeričnih simptoma, ide­
ja straha, prinudnih i sumanutih ideja. Sažimanje i
pre svega pomeranje su takođe karakterističnosti
koje i ovim drugim procesima nikad ne nedostaju.
Međutim, prerada u očiglednost ostaje svojstvena
samo radu sna. Ako ovo objašnjenje dovodi san vt
isti red sa stvaranjem psihičkih oboljenja, onda će
za nas postati utoliko važnije da saznamo za bitne
uslove ovakvih procesa kao što je stvaranje sna. Mi
ćemo verovatno biti začuđeni kad čujemo da među
ove neophodne uslove ne spadaju ni stanje spavanja
ni bolest. Jer čitav niz fenomena svakodnevnog ži­
vota zdravih ljudi — zaboravljanje, pogrešno izgova­
ranje, pogrešno shvatanje i jedna izvesna klasa gre­
šaka — duguju svoj postanak jednom analognom psi­
hičkom mehanizmu kao što su san i ostali članovi
niza.
Jezgro problema leži u pomeranju, tom izdale­
ka najupadljivijem među pojedinačnim radovima r a ­
da sna. Bitni uslov za pomeranje upoznajemo pri
temeljnom udubljenju u predmet kao čisto psiholo­
ški; on je neke vrste motivacija. Mi joj ulazimo u>
trag, ako cenimo vrednost iskustva koje nam ne-
može umaći prilikom analize snova. Pri analizi p r i -
mera sna na strani 307 ja sam morao prekinuti iz­
nošenje misli sna, pošto su se među njima, kao što-
sam priznao, nalazile i takve misli koje rado krijem,
od stranaca i koje ne mogu saopštiti a da teško ne
povredim važne obzire. Dodao sam da ne bi bilo n i ­
kakve koristi kad bih umesto ovog izabrao neki drugi
san za saopštenje njegove analize; pri svakom snu„
čiji je sadržaj nejasan ili zbrkan, naišao bih na misli
mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmm
O snu 337
sna koje zahtevaju da se drže u tajnosti. A kad na­
stavljam analizu sam za sebe, bez obzira na druge
ljude za koje jedan ovako lični doživljaj kao što je
san uopšte nije određen, ja naposletku dolazim do
misli koje me iznenađuju, koje u sebi nisam pozna­
vao, koje mi nisu samo strane nego i veoma nepri^
jatne, i koje bi zbog toga hteo energično da pobijem,
dok mi ih neumoljivo silom nameće povezanost
misli koje ide kroz analizu. O ovom sasvim običnom
stanju stvari ne mogu da povedem računa drukčije
nego uz pretpostavku da ove misli zaista postoje u
mom duševnom životu i da su posedovale izvesni
psihički intenzitet i energiju, ali da su se našle u
jednoj osobenoj psihološkoj situaciji zbog koje mi
nisu mogle postati svesne. Ovo naročito stanje nazi-»
vam potiskivanje. Ja ne mogu drukčije a da između
tame sadržine sna i stanja potiskivanja, nesposobno­
sti za svest, nekih od misli ne uspostavim jedan kau-r
zalni odnos i da ne zaključim da san mora biti taman
zato da ne bi otkrio zabranjene misli sna. I tako do­
lazim do pojma izopačenje sna, koje je delo rada
sna, i do prerušivanja, namere da prikriva.
Izvršiću probu na primeru sna koji sam odabrao
za analizu i zapitaču se: koja je to misao koja sebi
u ovom snu pribavlja vrednost kao izopačena dok
bi, neizopačena, izazvala moj najoštriji protest. Se-
ćam se da me je besplatna vožnja kolima podsetila
na moje poslednje skupe vožnje kolima s jednom
osobom iz moje porodice, i da se kao objašnjenje
sna pokazalo: Hteo bih jednom da upoznam ljubav
koja me ništa ne staje, i na to da sam kratko vreme
pre sna morao da upravo za ovu osobu isplatim jednu
veću sumu novaca. U vezi s tim ne mogu da se od-
branim misli da mi je žao zbog tog izdatka. Tek po­
što sam priznao ovaj motiv dobij a smisao to da u
snu želim ljubav koja me neće primoravati na iz->
datke. Pa ipak mogu pošteno da kažem da se prili­
kom donošenja odluke da onu sumu utrošim, nisam
ni jedan trenutak kolebao. Žaljenje zbog toga, su­
protna struja, nije mi postala svesna. Iz kojih raz­
loga, to je svakako drugo pitanje, koje vodi daleko,
22 Frctfđ, Odabrana dela, vrt
338 ° snw
i odgovor na to pitanje, koji mi je poznat, spada u
drugi domen.
Ako analizi izložim san neke druge osobe, a ne
svoj sopstveni, rezultat ostaje isti; ali se menjaju
motivi za ubeđivanje. Ako je to san jednog zdravog
čoveka, ne preostaje mi nijedno drugo sredstvo nego
da ga privolim da prizna pronađene potisnute ideje
kao sastavni deo misli sna, pa makar se on proti­
vio takvom priznanju. Ali ako se radi o neurotič-
kom bolesniku, eventualno o nekom histeriku, onda
on mora priznati postojanje potisnute misli zbog po­
vezanosti ove misli sa njegovim simptomima bole­
sti i zbog poboljšanja koje on doživljava prilikom
zamene simptoma za potisnute ideje. Kod pacijent-
kinje, na primer, od koje dolazi onaj san sa tri ula­
znice za 1 forintu i 50 krajcara, analiza mora pretpo­
staviti da ona svoga muža nipodaštava, da joj je žao
što se za njega udala, da bi želela da ga zameni ne­
kim drugim. Ona naravno tvrdi da svoga muža voli,
da njen osećajni život ništa ne zna o ovom nipoda-
štavanju (jednog sto puta boljeg!), ali svi njeni simp­
tomi vode do istog razrešenja kao i ovaj san; i pošto
su njena potisnuta sećanja na jedno određeno vreme
ponovo oživljena, u kome svoga muža i svesno nije
volela, ovi simptomi su razrešeni, i njen otpor protiv
tumačenja sna je nestao.
IX
Pošto smo fiksirali pojam potiskivanja i izopa­
čen je sna doveli u vezu sa potisnutim psihičkim ma­
terijalom, možemo potpuno uopšteno izneti glavni
rezultat koji daje analiza snova. O razumljivim i smi-
saonim snovima saznali smo da su neprikrivena
ispunjenja želje, to jest, da situacija sna u njima
prikazuje kao ispunjenu jednu želju koja je svesti
O snu 339
poznata i preostala od dnevnog života, i koja je sva­
kako vredna interesovanja. O tamnim i zbrkanim
snovima analiza uči nešto sasvim analogno: situacija
sna opet prikazuje jednu želju kao ispunjenu, želju
koja se redovno uzdiže iz misli sna, ali je predstav­
ljanje nerazgovetno, i treba ga tek analizom obja­
sniti; želja je ili potisnuta, strana svesti, ili je ipak
najbliže povezana sa potisnutim mislima i njima no­
šena Formula za ove snove dakle glasi: Oni su pri­
krivena ispunjenja potisnutih želja. Pri tome je za­
nimljivo napomenuti da je narodno mišljenje u pra­
vu kad tvrdi da san apsolutno objavljuje budućnost.
U stvari, budućnost koju nam san pokazuje nije ona
koja će se dogoditi, nego ona za koju želimo da se
dogodi. Duša naroda ovde postupa kao što je i ina­
če navikla: ona veru je u ono što želi.
U svom odnosu prema ispunjenju želje snovi se
dele na tri klase: Najpre su snovi koji nepotisnutu
želju prikazuju neprikriveno; to su snovi infantilnog
tipa koji u odraslih bivaju sve redi. Drugo: snovi koji
jednu potisnutu želju izražavaju prikriveno; to je,
svakako, najveći broj naših snova za čije je razume-
vanje potrebna analiza. Treće: To su snovi koji,
doduše, predstavljaju potisnutu želju, ali bez prikri­
vanja ili nedovoljno prikriveno. Ovi poslednji snovi
redovno su praćeni strahom koji prekida san. Strah
je ovde zamena za izopačen je sna; strah je uštedeo
rad sna samo u snovima druge klase. Mogućno je,
bez neke naročite teškoće, dokazati da je predstavna
sadržina koja nam sad u snu stvara strah nekad bila
želja i da je otada podlegla potiskivanju.
Postoje, takođe, snovi neprijatne sadržine koja
se u snu ne oseća kao neprijatna. Stoga te snove ne
možemo ubrojiti među snove straha; ali su oni uvek
služili za to da dokažu beznačajnost i psihičku bez-
vrednost snova. Analiza jednog takvog primera po-
kazaće da se ovde radi o dobro prikrivenim ispunje­
njima potisnutih želja, dakle o snovima druge kla­
se, i ujedno će pokazati izvrsnu sposobnost rada na
pomeranju za prikrivanje želje.
S2»
340 O snu
Jedna devojka sanja da jedino dete svoje se­
stre gleda mrtvo pred sobom u istoj okolini u kojoj
je nekoliko godina ranije gledala njeno prvo dete kao
leš. Ona pri tom ne oseća nikakav bol, ali se, razu­
me se, buni protiv shvatanja da ova situacija odgo­
vara jednoj njenoj želji. To se i ne zahteva; ali ona
je kraj odra toga deteta pre nekoliko godina videla
poslednji put čoveka koga je volela i razgovarala
s njim; kad bi ovo drugo dete umrlo, onda bi toga
čoveka sigurno ponovo srela u kući svoje sestre. Ona
žudi za tim susretom, ali se buni protiv tog svog
osećaja. Ona je na sam dan snevanja kupila ulazni­
cu za predavanje koje je objavio čovek koga je još
uvek volela. Njen san je prosto san nestrpljenja, kao
što se obično javlja pred putovanje, pri poseti pozo-
rištu i sličnim uživanjima. Ali da bi joj tu čežnju
sakrila, situacija je pomerena na jednu priliku, naj-
nepovoljniju za jedno takvo prijatno osećanje, a tak^
va Se prilika ipak jednom zaista desila. Treba paziti
i na to da držanje afekta u snu nije prilagođeno na-
pred pomerenom sadržaju sna, nego stvarnom, ali
uzdržavanom. Situacija sna je preduhitrila davno
željeno viđenje; ona ne daje nikakvo nadovezivanje
za jedno bolno osećanje.
X ba, koja je zavisna od jedne druge osobe ima da kaže
Filozofi dosad nisu imali nikakvog povoda da se
bave psihologijom potiskivanja. Dopušteno je, dak­
le, da u prvom pristupu još nepoznatom činjeničkom
stanju stvorimo jednu očiglednu predstavu o toku
stvaranja sna. Shema do koje ne dolazimo samo od
proučavanja sna, doduše, već je prilično kompliko-
vana; ali s jednom jednostavnijom shemom mi ne
možemo izići na kraj. Pretpostavljamo da u našem
duševnom aparatu postoje dve instance koje stvara-
O snu 341
ju misli; druga od ovih instanca ima prednost što
njeni proizvodi nalaze otvoren pristup u svest, dok
je delatnost prve sama po sebi nesvesna i može do-
speti u svest samo preko druge instance. Na granici
obeju instanca, na prelazu sa prve ka drugoj, na­
lazi se cenzura koja propušta samo ono što je njoj
prijatno, dok ostalo zadržava. Onda se, prema na­
šoj definiciji, ono što je cenzura odbacila nalazi u
stanju potiskivanja. Pod izvesnim uslovima, od ko­
jih je jedan stanje spavanja, menja se odnos snaga
između obe instance na taj način što potisnuto više
ne može biti u potpunosti zadržano. To se u stanju
sna dešava eventualno popuštanjem cenzure; onda
će onom što je dosad bilo potisnuto uspeti da sebi
prokrči put u svest. Ali pošto cenzura nikad nije
ukinuta, nego samo smanjena, ona će pri tom mo­
rati dopustiti neke izmene koje ublažavaju njegove
nepristojnosti. Ono što u takvom slučaju postaje sve-
sno predstavlja kompromis između onog što jedna
instanca namerava a druga zahteva. Potiskivanje-
-popuštanje cenzure-stvaranje kompromisa — to je
osnovna shema za postanak vrlo mnogih drugih
psihopatskih tvorevina na isti način kao i za san,
i pri stvaranju kompromisa posmatraju se, ovde kao
i onde, procesi sažimanja i pomeranja i uzimanje
površnih asocijacija, što smo ih upoznali pri radu sna.
Nemamo nikakvog razloga da prećutimo eleme-
nat demonizma koji je igrao ulogu pri postavljanju
našeg objašnjenja rada sna. Stekli smo utisak da se
stvaranje tamnih snova zbiva tako kao da jedna oso­
nešto što ovoj drugoj mora biti neprijatno da čuje
i, polazeći od ovog upoređenja, svorili smo pojam
izopačen ja sna i pojam cenzure i potrudili se da naš
utisak prevedemo na jednu svakako grubu, ali bar
očiglednu psihološku teoriju. Čime god se prilikom
daljeg objašnjenja predmeta naša prva i druga in­
stancija budu identifikovale, mi ćemo očekivati da
će se potvrditi jedan korelat naše pretpostavke da
druga instanca dominira ulaskom u svest i da prvu
može od svesti isključiti.
342 O snu
Kad je stanje spavanja savladano, cenzura se
brzo ponovo uspostavlja u punoj visini i ponovo može
sad da poništi ono što joj je za vreme njene slabo­
sti bilo oteto. To da zaboravljanje sna bar delimično
traži ovakvo objašnjenje proizlazi iz iskustva koje je
nebrojeno puta potvrđeno. Za vreme prepričavanja
jednog sna ili za vreme njegove analize dešava se
često da se ponovo pojavi jedan fragmenat sadržine
sna za koji se mislilo da je zaboravljen. A ovaj deo,
otet od zaborava, redovno sadrži najbolji i najbliži
pristup značenja sna. Trebalo je, verovatno, da samo
zato pripadne zaboravu, to jest ponovnom potiski­
vanju.
XI
Ako sadržaj sna shvatimo kao predstavljanje
jedne ispunjene želje a njegovu ne jasnoću svedemo
na promene koje je cenzura izvršila na potisnutom
materijalu, neće nam biti teško da dokučimo ni nje­
govu funkciju. U neobičnoj suprotnosti sa izrekama
koje kažu da snovi ometaju san, moramo priznati
san kao čuvara spavanja. Naše tvrđenje lako bi
moglo biti potvrđeno mišljenjem o dečjim snovima.
Stanje spavanja ili psihološka promena spava­
nja, ma u čemu se ona sastojala, ostvareno je odlu­
kom koja je detetu nametnuta ili ju je ono donelo
na osnovu senzacija umora, da spava, i omogućena
je jedino time što se po strani drže nadražaji koji
psihičkom aparatu postavljaju druge ciljeve nego
što je spavanje. Sredstva koja služe za to da se spolj-
ni nadražaji drže daleko poznata su; ali koja nam
sredstva stoje na raspolaganju da bismo kočili unu­
trašnje duševne nadražaje koji se protive usnuću?
Posmatrajmo majku koja uspavljuje svoje dete. Ono
neprestano izražava svoje potrebe, zahteva još je­
dan poljubac, htelo bi još da se igra. Ovim potre-
O snu 343
bama se delimično udovoljava, a drugim delom one
se ostavljaju za sutrašnji dan. Jasno je da su želje
i potrebe koje se javljaju smetnje za usnuće. Kome
nije poznata vedra priča o nevaljalom deranu (Bal-
duin Grollers) koji, probudivši se noću, kroz san vi­
če: Das Nashorn tviller? (= Traži nosoroga). Neko
valjanije dete, umesto da viče, sanjalo bi da se igra
sa nosorogom. Pošto san koji ispoljava želju kao ispu­
njenu za vreme spavanja nalazi verovanje, on ukida
želju i omogućuje spavanje. Ne može se ukloniti mi­
sao da ovo verovanje pripada slici sna, pošto se i
ova oblači u psihičku pojavu percepcije, dok detetu
još nedostaje sposobnost koju će kasnije steći, da
razlikuje halucinacije ili fantaziju od realnosti.
Odrastao čovek upoznao je ovo razlikovanje, on
je takođe shvatio beskorisnost željen ja, a nastavlja­
njem vežbe postigao je da svoje težnje odlaže sve
dok preko dalekih zaobilaznih puteva, preko prome­
ne spoljnog sveta, mogu naći svoje rešenje. Shodno
tome u njega su retka i ispunjenja želje na krat­
kom psihičkom putu u spavanju; čak je mogućno
da se one uopšte i ne pojave, i da sve ono što se čini
da je stvoreno po ugledu na dečji san zahteva mno­
go komplikovanije rešenje. A zato se u odraslog čo-
veka — a svakako i u svakog normalnog bez izu­
zetka — oblikovala diferencijacija psihičkog materi­
jala, koja je detetu nedostajala. Stvorila se jedna
psihička instanca koja, poučena životnim iskustvom,
održava dominantni i inhibitorni uticaj na duševne
impulse sa ljubomornom strogošću, i koja je svojim
stavom prema svesti i prema svojevoljnom kretanju
opremljena najvećim sredstvima psihičke moći. A
jedan deo dečjih impulsa potisnut je od ove instan­
ce kao beskoristan za život, i celokupni materijal
misli koji dolazi od ovih nalazi se u stanju potiski­
vanja.
Dok se sad instanca u kojoj prepoznajemo naše
normalno Ja priprema na želju da spava, izgleda da
je psihofiziološkim uslovima spavanja primorana da
popusti u energiji kojom je pritiskivala ono što je
danju bilo potisnuto. Ovo popuštanje doduše, samo
mmmmm lHM)i(HHHH»'J
344 ° s n u
je bezazleno; uzbuđenja potisnute dečje duše mogu
se kojekako poigravati; zbog tog istog stanja spava­
nja njihov pristup u svest je otežan a pristup u mo-
tilitet zatvoren. Ali opasnost da bi san njima mogao
biti ometen treba da bude odstranjena. Mi ionako
moramo dozvoliti pretpostavku da se čak i u dubo­
kom snu javlja izvestan iznos slobodne pažnje kao
čuvar od senzornih nadražaja koji buđenje prikazu­
ju kao uputnije nego nastavak spavanja. Inače se ne
bi mogla objasniti činjenica da nas u svako doba
mogu probuditi čulni nadražaji izvesnog kvaliteta,
kao što je već stari fiziolog Burdah isticao: majku
može, na primer, probuditi stenjanje njenog deteta,
vodeničara ako vodenički točak stane, a većina lju­
di može se probuditi ako se tiho pozovu imenom. Ova
pažnja koja čuva stražu okreće se sad i unutrašnjim
nadražajima želje iz potisnutog i zajedno s njima
stvara san koji kao kompromis u isto vreme zado­
voljava obe instance. San stvara neku vrstu psihič­
kog rešenja za potisnutu želju, ili želju formiranu
pomoću potisnutog, time što je prikazuje kao ispu­
njenu; ali ona zadovoljava i drugu instancu time što
dozvoljava nastavak spavanja. Naše Ja se pri tom
rado ponaša kao dete, ono slikama sna poklanja veru
kao da želi kazati: Dobro, dobro, u pravu si, ali osta­
vi me da spavam. Potcenjivanje koje mi, pošto se
probudimo, pokazujemo prema snu i koje se poziva
na zbrkanost i njegovu prividnu nelogičnost, vero-
vatno nije ništa drugo do sud našeg usnulog Ega o
impulsima iz potisnutog koje se oslanja na moto-
ričnu nemoć ovih narušivača spavanja. Ovaj potce-
njivački sud postaje nam ponekad i u samom spava­
nju svestan; ako sadržina sna suviše prekorači cen­
zuru, mi mislimo: Pa to je samo san — i nastavlja­
mo da spavamo.
Nije to nikakav prigovor ovom shvatanju, iako
i za san postoje granični slučajevi, u kojima svoju
funkciju da sačuva spavanje od prekida više ne može
zadržati — kao pri snu straha — i menja je za dru­
gu funkciju da ga blagovremeno prekine. On, pri
O snu 345
tom, postupa isto kao i savesni noćni čuvar koji naj-
pre vrši svoju dužnost tako što prvo stiša smetnje
da građane ne bi probudio, a zatim svoju dužnost
nastavlja time što sam budi građanstvo ako mu uz­
roci smetnji izgledaju podozrivi i kad s njima sam
ne može da iziđe na kraj.
Naročito jasna postaje takva jedna funkcija sna
ako se spavaču pridruži nadražaj za čulna osećanja.
Opšte je poznato da čulni nadražaji, izazvani za vre­
me spavanja, utiču na sadržaj sna, koji se eksperi­
mentalno mogu dokazati i spadaju među manje po­
uzdane, ali veoma precenjene rezultate lekarskog
istraživanja sna. Ali za ovo otkriće vezana je i jed­
na zagonetka koja dosad nije mogla biti rešena. Čul­
ni nadražaj kojim eksperimentator deluje na spava­
ča izgleda, naime, da u snu nije pravilno prepoznat,
nego podleže bilo kome od neodređeno mnogih tu­
mačenja, čije je determinisanje ostavljeno psihičkoj
.samovolji. Psihička samovolja, naravno, ne postoji.
Spavač može na više načina reagovati na jedan čulni
nadražaj koji dolazi spolja. Ili se probudi ili mu po­
đe za rukom da uprkos tome nastavi da spava. U
ovom poslednjem slučaju on se može poslužiti snom
•da bi uklonio spoljašnji nadražaj, i to opet na više
načina. On, na primer, može da otkloni nadražaj
tako što sanja jednu situaciju koja je potpuno ne­
podnošljiva s nadražajem. Tako se, na primer, po­
našao jedan spavač kome je smetao jedan bolan
absces na perineumu. On je sanjao da jaše na konju
pri čemu se služio, kao sedlom, oblogom od kaše
koja je trebalo da mu ublaži bolove, i tako je sav­
ladao smetnju. Ili pak, što je češći slučaj, spoljni
nadražaj dobij a drugo tumačenje koje san dovodi u
vezu sa jednom potisnutom željom koja upravo vre-
1>a na ispunjenje, lišava ga na taj način njegove re­
alnosti i s njim postupa kao s jednim delom psi­
hičkog materijala. Tako neko sanja da je napisao
jednu komediju koja oličava određenu osnovnu ide­
ju, da se komad izvodi u pozorištu, da je prvi čin
prošao i da dobija oduševljeno priznanje. Pljeska se
346 O snu
besomučno... Mora da je snevaču ovde uspelo da
svoje spavanje produži uprkos smetnji, jer kad se
probudio, više nije čuo nikakav šum, ali je s pra­
vom ocenio da su se tresli tepisi ili postelja. — Snovi
koji se glasnim šumom javljaju neposredno pre bu­
đenja, pokušali su svi da očekivani nadražaj buđe­
nja poreknu nekim drugim tvrđenjem da bi još za
kratko vreme san produžili.
XII
Onaj koji se pridržava gledišta da je cenzura
glavni motiv za izopačenje sna neće biti iznenađen
kad iz rezultata tumačenja snova sazna da se veći­
na snova odraslih ljudi analizom svode na erotske
želje. Ovo tvrđenje ne cilja na snove sa neprikrive­
nom seksualnom sadržinom, koji su svakako svim
snevačima poznati iz sopstvenog doživljavanja i koji
se obično jedini opisuju kao „seksualni snovi". Tak­
vi snovi još uvek pružaju dosta neobičnosti izbo­
rom osoba koje su načinili seksualnim objektima, na
kojima snevač u budnom životu zaustavlja svoje sek­
sualne potrebe, nego i mnogim neobičnim pojedino­
stima koje podsećaju na takozvano perverzno. Ana­
liza pokazuje da se veliki broj mnogih drugih snova
koji u svojoj manifestnoj sadržini ne pokazuju ni­
šta erotično radom na tumačenju demaskiraju kao
seksualna ispunjenja želje, i da s druge strane mno­
ge misli koje su preostale od misaonog rada iz bud­
nog stanja, kao „ostaci prethodnog dana", dospevaju
da budu predstavljene u snu jedino uz pomoć po­
tisnutih erotskih želja.
U cilju objašnjenja ovog činjeničkog stanja koje
se teorijski ne pretpostavlja kao uslov, neka bude
skrenuta pažnja na to da nijedna druga grupa nago-r
na nije pretrpela tako obimno potiskivanje zbog za-
O snu 347
hteva kulturnog vaspitanja kao upravo seksualni
nagoni, ali i da se seksualni nagoni kod većine ljudi
umeju najlakše izvući iz vladavine najviših dušev­
nih instancija. Otkako smo upoznali infantilni sek-
sualitet, koji je u svojim ispoljavanjima često taka
neugledan, redovno previđen i pogrešno shvaćen, mi
smo u pravu da kažemo da je gotovo svaki kulturni
čovek u bilo kojoj tački zadržao infantilno obliko­
vanje seksualnog života; i tako shvatamo da poti­
snute infantilne seksualne želje daju najčešće i naj­
snažnije pokretačke snage za stvaranje snova.1
Ako snu koji izražava erotske želje može da uspe
da u svom manifestnom sadržaju izgleda bezazleno'
aseksualan, onda se to može dogoditi samo na jedan,
način. Materijal seksualnih predstava kao takav ne
srne da bude predstavljen, nego u sadržini sna mora
biti zamenjen aluzijama, nagoveštajima i sličnim
vrstama indirektnog predstavljanja, ali za razliku
od ostalih slučajeva posrednog predstavljanja, pred­
stavljanje primenjeno u snu mora biti lišeno nepo­
sredne razumljivosti. Navikli smo da predstavna
sredstva koja odgovaraju ovim uslovima označavamo
kao simbole onoga što se njima predstavlja. Njima je
posvećeno naročito interesovanje otkako se primeti-
lo da se snevači istog jezika služe istim simbolima,
štaviše, da u pojedinim slučajevima zajednica sim­
bola premaša i jezičku zajednicu. Pošto snevači sami
ne znaju značenje simbola koje upotrebljavaju, osta­
je najpre zagonetno odakle dolazi njihov odnos pre­
ma onom što zamenjuju i označavaju. Ali je sama
činjenica nesumnjiva i ona postaje značajna za teh­
niku tumačenja sna, jer pomoću poznavanja simbo­
like sna mogućno je razumeti smisao pojedinih ele­
menata sadržine sna, a ponekad i čitavih snova a da
snevača ne moramo pitati za njegove pomisli. Tako
se približavamo popularnom idealu prevođenja sna
1
Upoređi s ovim autorovo đelo „Drei Abhanđlungen zur
Sexualtheori" (Tri rasprave o seksualnoj teoriji), 1905, ponov­
ljeno izdanje, 1922 (Sabrana dela sveska V).
348 O snu
i s druge strane vraćamo se tehnici tumačenja sta­
rih naroda za koje je tumačenje snova bilo identič­
no sa tumačenjem pomoću simbolike.
Mada su proučavanja simbola sna još daleko od
toga da budu završena, ipak sa sigurnošću možemo
zastupati čitav niz tvrđenja i specijalnih podataka o
njima. Postoje simboli koji se mogu gotovo jedno-
smisleno prevesti: Tako car i carica (kralj i kraljica)
znače — roditelje, sobe predstavljaju — žene1, izlazi
i ulazi u njima — telesne otvore. Najveći broj sim­
bola služi predstavljanju osoba, delova tela i poslo­
va koji su istaknuti sa erotskim interesom; naroči­
to mogu genitalije biti predstavljene velikim brojem
.simbola koji često veoma iznenađuju, i za simbolič­
no obeležavanje genitalija upotrebljavaju se najraz­
novrsniji predmeti. Ako oštro oružje, dugi i kruti
predmeti, kao na primer stabla i štapovi, zastupaju
.muški polni organ, a ormani, kutije, kola, peći žen­
sko telo u snu, onda nam je „tertium comparationis"
— ono što je u ovim zamenama zajedničko — bez
•daljeg razumljivo; ali shvatanje ovih odnosa koji
povezuju nije nam time olakšano u svim simboli­
ma. Simboli kao što su stepenice i penjanje stepe­
nicama za seksualno opštenje, kravata za muški pol­
ni organ, drvo za žensko telo — izazivaju naše ne-
verovanje sve dok drugim putevima nismo stekli
uvid u označavanje simbola. Uostalom čitav jedan
niz simbola sna je biseksualan, i može se prema smi­
slu primeniti na muški ili na ženski polni organ.
Postoje simboli sa univerzalnom rasprostranje-
nošću na koje nailazimo u svih snevača iz jednog
jezickog kruga ili jednog kruga obrazovanja, i drugi
koji se javljaju krajnje ograničeno i individualno, a
Jeo je je pojedinac stvorio iz svoga predstavnog ma­
terijala. Među prvima razlikujemo takve simbole
1
Nemački: Zimmer = soba; Frauen (zimmer) = žene.
.Ali reč Frauenzimmer može značiti dvoje: 1. soba za žene;
X žena. Danas reč Frauenzimmer ima više pejorativno zna­
menje (Prim. prev.).
IfflfflPPHfflfPfflPiP^
O snu 34$
čije je pravo da zastupaju seksualno jezičkom upo­
trebom bez daljeg opravdano (kao što su na primer
simboli koji vode poreklo iz zemljoradnje, uporedi
rasplođavanje, seme) od drugih, čiji odnos prema sek­
sualnom životu izgleda da dopire u najstarija vre­
mena i najtamnije dubine našeg stvaranja pojmova.
Snaga koja stvara simbole nije se ugasila ni danas
u obe vrste simbola koje smo gore odvojili. Možemo-
posmatrati kako se novopronađeni predmeti (na pri­
mer vazdušna lađa) odmah izdižu do seksualnih sim­
bola koji se univerzalno upotrebljavaju.
Bilo bi, uostalom, pogrešno očekivati da će nas
još temeljnije poznavanje simbolike sna („jezika
sna") učiniti nezavisnim od toga da snevača pitamo-
za njegove pomisli u vezi sa snom, i da se ponovo-
vratimo tehnici antičkog tumačenja snova. Bez obzi­
ra na individualne simbole i na kolebanja u upotre­
bi univerzalnih simbola, nikada se ne zna da li j e ­
dan element sadržine sna treba tumačiti simbolički
ili u njegovom pravom smislu, a sa sigurnošću se
zna da se simbolički ne može tumačiti celokupna sa-
držina sna. Poznavanje simbolike sna uvek će nas
dovoditi samo do prevođenja pojedinih sastavnih de-
lova sadržine sna i neće načiniti izlišnim primenji-
vanje ranije datih tehničkih pravila. Ali kao naj-
dragocenije pomoćno sredstvo, ona će nastupiti,
upravo onde gde nas pomisli snevačeve ostavljaju na
cedilu ili gde su nepotpune.
Simbolika sna je neophodna i za razumevanje
takozvanih „tipičnih" snova ljudi i snova pojedina­
ca „koji se vraćaju". Ako je ocenjivanje vrednosti
simboličnog načina izražavanja sna u ovom kratkom,
prikazu ispalo tako nepotpuno, onda se ovo zanema­
rivanje opravdava upućivanjem na jedno saznanje
koje spada među najvažnije što o ovom predmetu
možemo reći. Simbolika sna vodi daleko iznad sna;,
ona ne pripada snu kao svojina, nego na isti način
dominira prikazivanjem u pričama, mitovima i le­
gendama, u vicevima i u folkloru. Ona nam dopušta
350 O snu
•da pratimo intimne odnose sna prema ovim proiz­
vodima; ali moramo reći da ona nije ostvarena ra­
dom sna, nego da je svojstvenost — verovatno na­
šeg nesvesnog mišljenja ono što radu sna daje ma­
terijal za sažimanje, pomeranje i dramatizovanje. 1
O snu 351
kog čoveka, pošto su gotovo svi ljudi, i najnormal­
niji, sposobni da sanjaju. Na nesvesno u mislima
sna, na njegov odnos prema svesti i prema potiski­
vanju nadovezuju se dalja pitanja, značajna za psi­
hologiju, čije se rešenje svakako mora odložiti sve
dok analiza ne objasni postanak ostalih psihopat­
skih tvorevina, kao i histeričkih simptoma i prinud­
nih ideja.

XIII

Ne polažem pravo na to da sam ovde osvetlio

sve probleme sna niti da sam uverljivo resio one
probleme o kojima sam na ovom mestu raspravljao.
Onog koji se interesu je za celokupan obim literature
0 snovima upućujem na knjigu: Sante de Sanctis:
1 sogni (Snovi), Torino 1899; onaj ko traži detaljnije
obrazloženje shvatanja sna koje sam ja izneo, neka
;se obrati mome delu: Die Traumdeutung, Lajpcig i
Beč, 1900. Ja ću ukazati samo još na to na koji bi
način valjalo nastaviti moja raspravljanja o radu sna.
Ako kao zadatak tumačenja sna postavljam za-
menu sna njegovim latentnim mislima, dakle reše-
nje onog što je rad sna ispleo, onda s jedne strane
nabacujem čitav niz novih psiholoških problema koji
se odnose na sam mehanizam ovog rada sna kao i
na prirodu i uslove takozvanog potiskivanja; s dru­
ge strane, ističem postojanje misli sna, kao veoma
bogatog materijala psihičkih tvorevina najvišeg reda,
opremljenog svim znacima normalnog intelektual­
nog rada: taj materijal se ipak kloni svesti dok je,
oštećen sadržinom sna, nije obavestio. Primoran sam
da pretpostavim da su ovakve misli prisutne u sva-

1
Više o simbolici sna, osim u starim spisima o t u m a ­
čenju snova (Artemidor iz Daldisa, Serner, „Das Leben des
Traumes", 1861) nalazi se u delu „Tumačenje snova" autora,
u mitološkim radovima psihoanalitičke škole i takođe u r a ­
dovima Stekelovim (Stekel, „Die Sprache des Traumes", 1911).
 SADRŽAJ
VI

RAD SNA 5
E. Predstavljanje kroz simbole u snu
— Još neki tipični snovi 5
F. Primeri — Računanje i govorenje u snu 59
G. Apsurdni snovi
— Intelektualne aktivnosti u snu 78
H. Afekti u snu 118
I. Sekundarna obrada 140

VII

PSIHOLOGIJA PROCESA SNA 161

A. Zaboravljanje snova 184
B. Regresija 185
C. Ispunjenje želja 201
D. Buđenje kroz san — Funkcija sna
— San straha 224
F. Nesvesno i svest — Realnost 259

VIII

LITERATURA 273
*
**
© SNU 302