Broj 36/godina XVII/mart 2015./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.

org

Inicijativa za
rehabilitaciju pacijenata
na dijalizi sa teritorije
Republike Srbije

Zdravi bubrezi-zdravlje za sve

PRIJATELJI SAVEZA:
Broj 36/mart 2015.
IMPRESSUM
SAVEZ BUBRENIH
INVALIDA VOJVODINE
21000 Novi Sad
Bulevar osloboenja 6-8
Tel/faks: 021/6333-866
iro raun: 340-2437-88
Za izdavaa:
Radoslav Jovii i Zoran Mikovi
Glavna i odgovorna urednica:
Iris Peregi Kopanski
Zamenica glavne urednice
Dr Boana Peregi,
e-mail: bnoskovperegi@gmail.com
Struni saradnici:
Puk.prof.dr Zoran Kovaevi
dr Jelica Alargi - KCV
Dr. sc. med. Stevan Pavlovi,
internista-nefrolog, Direktor
Specijalne bolnice za hemodijalizu
Fresenius Medical Care Beograd
Foto-video prilozi:
Tomek Bela
Adresa Redakcije:
Novi Sad, Bul. osloboenja 6-8
Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535
Tel/faks: 021/6333-866
magazin.nefro@gmail.com
Tira 2.500 primeraka
Prelom i dizajn:
Rade Gardinovaki
radegardinovacki@gmail.com
Lektor:
Nada Abramovi
tampa:
tamparija MAXIMA GRAF ,
Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi etiri puta godinje
i besplatan je.
Rukopisi i fotografije se ne vraaju.
List je upisan u registar Ministarstva
za pravosue i lokalnu samoupravu
pod brojem 3144 od 20. avgusta 2001.
godine.
Na osnovu miljenja Ministarstva za
Nauku, tehnologiju i razvoj broj
413-00-281/2002-01 od
19.06.2002. godine.
Ovaj asopis je osloboen plaanja
poreza, jer je publikacija
od posebnog interesa za nauku.
PIB: 100454425

5.
9.
10.
13.

ZADUBINARSTVO - MISIJA
I NACIONALNI PONOS SRBA
ZDRAVI BUBREZI - ZDRAVLJE ZA SVE
NOVA FABRIKA
FMC SRBIJA U VRCU
SERIJA PREDAVANJA NA KOLARCU

14.

OBELEAVANJE SVETSKOG DANA

BUBREGA 12. MARTA 2015.

16.

UDRUENJE BUBRENIH
INVALIDA SREMSKE MITROVICE

16.

SVETSKI DAN BUBREGA

OBELEEN U BORU

17.

REALIZACIJA PROJEKTA
EDUKACIJOM DO DUEG IVOTA

18.

KALENDAR ZDRAVLJA
SVETSKI DAN BUBREGA

19.

IVOT BEZ DUVANA

I DUVANSKOG DIMA
INICIJATIVA ZA REHABILITACIJU
PACIJENATA NA DIJALIZI U RS

22.
24.

SVETI BOSILJAK - KRALJ

LEKOVITOG BILJA

25.
26.

POMO I NEGA DRUGOG LICA

KO SU GOSPODARI
NAEG IVOTA

Ministarstvo
za rad,
zapoljavanje,
boraka i socijalna pitanja

Pokrajinski
sekretarijat za
zdravstvo,
socijalnu
politiku
i demografiju

Dobro
jutro
Srbijo!

Dragi prijatelji,
Obraamo vam se ispred Saveza organizacija bubrenih invalida Republike Srbije i Saveza
bubrenih invalida Vojvodine,
zajednikom porukom da vam
cela 2015. godina bude mnogo
uspenija i srenija od prethodne godine i da vam nastupajui
Vaskrnji praznici donesu mir i Ljubinko Todorovi, Zoran Mikovi,
Predsednik
blagostanje, sreu i vei optimi- Predsednik Saveza
Saveza
bubrenih
organizacija
zam za dui bolji ivot.
invalida
Na alost, ovekov ivot je ve- bubrenih invalida
Vojvodine
Republike Srbije
ita borba izmeu dobra i zla,
sree i nesree, tuge i radosti. U
ovom broju asopisa Nefro imamo nezahvalnu obavezu ali i ast da se zahvalimo za sve ono to su dobro za ivota uinili nai lanovi, za razvoj Saveza i
poboljanje statusa bubrenih invalida, a to su nai pokojni Nil Milosavljevi
i ivorad Ivkovi. Ovom prilikom jo jednom im aljemo poslednji pozdrav na
venom putu.
Ova je stvarnost neminovna, a budunost je pred nama i zato nastavljamo
i dalje put i misiju kojom smo krenuli. To je borba za to kvalitetniju dijalizu, primenu svih standarda i protokola koji se moraju potovati, a tiu se
zdravlja obolelih od bibrenih bolesti, kao i za njihov bolji socijalni status u
naem drutvu.
U ovom broju asopisa Nefro objavljujemo drugi deo knjige o dijalizi koja
e vam sigurno biti dragoceni vodi u svakodnevnoj borbi sa tekom boleu
sa kojom ivimo. Takoe, pokreemo teme koje nas mue godinama, posebno zadnjih nekoliko meseci - pitanja vezana za Rehabilitaciju bubrenih
invalida Srbije, zatim svakodnevno neodgovorno ponaanje u pojedinim
zdravstvenim ustanovama vezano za krenje standarda i protokola. Konkretno - ponovo smo suoeni sa problemom da se ni nefroloki protokoli koji su,
kao jedinstveni, prvi put uvedeni 2014.godine, a ni pismeni nalozi ministra
zdravlja - ne sprovode! U takvom sukobu snaga gubitnici moemo biti samo
mi bubreni bolesnici.
Mi ne prihvatamo poraz, jer se na lutriji ivota zalaemo za ivot! Sa
druge strane je, na alost, materijalni interes i subjektivan, esto nekorektan,
odnos prema nama, bolesnicima. Ipak, ubeeni smo da su nai ulozi bolje i
stabilnije zdravstveno stanje i dui ivotni vek - mnogo znaajniji od materijalnih i drugih interesa.

Puno pozdrava od strane naa dva saveza.

Vai predsednici,

Dr Ljubinko Todorovi i Zoran Mikovi
Sve priloge o aktivnostima naih udruenja u proteklom periodu moete
pogledati posetom sajtova Saveza bubrenih invalida Vojvodine i SOBIRS.

Informacije o svim aktivnostima naih Saveza moete

dobiti posetom naih fejsbuk stranica: Savez organizacija bubrenih invalida Republike Srbije, Udruenje bubrenih invalida Subotica, putem pretraivaa na jutjubu Savez i udruenje bubrenih invalida
i preko www.ns-nefro.org i sobirs2014.wordpress.com

IVOTNI RULET

MART 2015

MART 2015

Svim vernicima pravoslavne i katolicke

Uskrsnje
veroispovesti srecne
praznike zeli
Savez bubreznih
invalida Vojvodine

Jubileji

SA SVIH STRANA

80 GODINA KLINIKO-BOLNIKOG CENTRA

ZVEZDARA GRADSKE BOLNICE U BEOGRADU

ZADUBINARSTVO

misija i nacionalni ponos Srba

Pie: prof.dr sc.med. Aleksandra Aranelovi
Direktor KBC Zvezdara, Beograd

nv
ali

dsk
u
Zna
ni penz
aj u
n
ij
a
ine t
okom laz kr u
v
dijal
Bubren
ize i?
a dijeta
ta je dnevna bolnica?

oj m

ese

za

li
Vrste dija

breg
ki bu

a
t

Ve
la
stu
ja fi
o
M
I?
HB
e
j
ta

Dij

ab

ete
s

i ja

Hep
atit
is

Ja i sportske
aktivnosti
Kako
do ku
ne d
ijalize
?

Specifini vidovi diskriminacije

?
lantacije stvo
n transp
or
ta nako
i don
gana datak o
je or
do om
i
tan
Zave
jaln u i p
i
c
eg
un

at
ai

je m

a so

n
vo
Pra

n
vo
Pra

iji

Pra
vo
n

Smatrajui da jasna i razumljiva informacija predstavlja veliku pomo u prevazilaenju teke i stresne
situacije kada je potrebno krenuti na program Hemodijalize, ovom prilikom elimo da ukaemo
na osnovna obeleja hronine bubrene slabo?
e
tic
sti. Jer, to je jedan od naina da se sami par
a
ek
ju
cijenti, ali i lanovi njihovih porodica lake
i
c
sr k
a
no
ant
l
prilagode novonastaloj situaciji.
o
p
s
d
e
do u tran
e
u
o
i
Na ovaj nain elimo da utiemo i na
k
n
a
Ka veri icipacij
a
t
celu
drutvenu zajednicu da se o ovoj teTV
ad
Par
latu za
ak
p
t
z
e
r
koj,
podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije
p
a
ta
ncija n
Lis
Subve
c
deluje
preventivno, preko primarnih
ni kupa
Energetski zatie
zdravstvenih institucija, a u dogledno
Lista lekova
vreme da se uvede i skrining, koji treBespla
tno pa
nutno
u Srbiji ne postoji.
eli
rkiran
mn
je
am
Pra
ore.

Ureivaki odbor
vo
na

Pr

reh

.. Ka

abi

av
on

ko?

lita

ivo

ciju

Tridesetih godina 20. Zadubine

Zadubinarstvo je jedna od retkih,
veka Beograd je doiveo
iskljuivo srpskih rei, koja se prvobiturbanistiki i privredni no izgovarala zaduje, to je znailo
bum. Pored mnogobrojnih za duu. I kada se pomene Gradska
banaka, tedionica, hotela, bolnica prvo se pomisli na zadubinu i
mosta i sajmita, podizane zadubinarstvo kao misiju, kult, tradiciju, deo kulture, deo istorije, deo nacisu i zgrade namenjene onalnog ponosa, kunog vaspitanja.
zdravstvenim i naunim Manastiri su svakako nae najznaajniciljevima. Nekada je zadubine. Najvei zadubinar u
beogradska predgraa, srpskom rodu bio je kralj Milutin.
Ostavio je vie od 40 crkava i manastiBulbuder i Zvezdarska ra. Studenica, prva srpska bolnica,
i otvorio bolnicu u kojoj je, uz nemake
uma postaju velika upravo je zadubina slavne dinastije lekare, radila i dr Draga Ljoi, prva
gradilita. Beogradska Nemanjia. Luka elovi Trebinjac, ena lekar u Srbiji.
A gde su bolnica u Kumanovu,
opservatorija je otvorena najvei je dobrotvor Beogradskog univerziteta. Ilija Milosavljevi Kolarac Krupnju, naa divna Gradska bolnica,
1931. godine, a 1933. godine pomogao je stvaranje Pravne akademi- Dom za iznemogle i sirote u Knjaevcu,
na placu beogradske optine je i osnovao fond za Univerzitet i knji- ako sklonite u dvoritu dananje
postavljaju se temelji za evni fond za nagraivanje irilicom Osnovne kole Vuk Karadi u Beonovu bolnicu. Bolnica pisanih dela Srba. Zgrada dananjeg gradu i jo puno toga. Prema narodnoj
Rektorata Beogradskog univerziteta izreci da dukat dobija na sjaju ako je u
je graena sredstvima jedna je od najupeatljivijih zadubina zadubini, i Spasiev dukat nastavio
velikog dobrotvora Nikole koju je darivao kapetan Mia Anastasi- je da slui dobru.
Ve dugi niz godina zadubinarstvo je
Spasia koji je, poetkom jevi, podunavski Rotild, osniva
prve srpske multinacionalne kompanije iezlo iz Srbije. Veina ljudi za koje se
1912. godine, najvei deo
koja je imala vie zaposlenih od srpske pria da imaju puno novca njime kupuju
svoje imovine testamentom drave u to vreme
neke druge vrednosti, traiti od njih za
zavetao srpskom narodu. O nekim zadubinarima se ne zna medicinu je jeres. Za medicinu i lek se
Ovim testamentom je mnogo. Radovan Lazi, Stana Milano- daje duom, a ne traenjem. Jer ko daje
Marija Trandafil, znana i manje duom prenosi ljubav i blagoslov, a
osnovana Zadubina Nikole vi,
znana, ili ak veini nepoznata imena, traenje smatra iznudom pa mu ni misli
Spasia koja je, posle a veliki dar domovini i svom narodu. O nisu lepe. Zato Gradska bolnica ima duu
njegove smrti 1916. godine, Nikoli Spasiu se moe priati danima. udahnuo ju je dobri ovek Nikola Spasi.
bila vrednija od Nobelove itajui o njemu, poinjete da ga volite
tog dobrog oveka koji je u svojoj dui Gradska bolnica
fondacije. Imala je tri odsto nosio
Graenje bolnice trajalo je gotovo dve
ljubav i nesebinost.
vei kapital od najprestinije
Dovoljno je samo rei da je 1912. godine i potroeno je 15 puta vie novca
nagrade u svetu. god. zakupio zgradu Uprave monopola nego to je prvobitno planirano. Plan

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

SA SVIH STRANA

MART 2015

MART 2015

SA SVIH STRANA

Priznanja
bolnice izradio je arhitekta Ignjat
Popovi. Zgrada je bila projektovana i
izvedena na tada najmoderniji nain.
Bolnica je sveano otvorena 15. septembra 1935. godine, uz osveenje koje je
obavio patrijarh Varnava. ...Tiho,
upravo neujno, poela je jue rad jo
jedna nova zadubina velikog narodnog
dobrotvora Nikole Spasia. Gradska
bolnica na Bulbuderu, u ulici Svetog
Nikole prima od jue bolesnike..., objavila je Politika 2. decembra 1935.
godine ne ba kao udarnu vest.

Bolnica u Beogradu slubeno nazvana

Gradska ili Opta bolnica imala je
100 bolesnikih postelja. Ta zgrada je
bila nukleus danas velikog Klinikobolnikog centra Zvezdara, moderne
bolnice sa osam puta vie postelja i skoro
2000 zaposlenih.
U poetku je postojalo samo Opte
interno odeljenje. Hirurko odeljenje je
otvoreno avgusta 1943, a od osloboenja
Beograda do juna 1945. godine Bolnica
je bila pod upravom vojnog saniteta.
Bila je namenjena leenju gradske siro-

Kliniko odeljenje za bubrene bolesti i bolesti metabolizma sa Centrom za dijalizu Prof. Dr Vasilije Jovanovi KBC Zvezdara
Uloga Klinikog odeljenja za bubrene bolesti u razvoju
nefrologije i dijalize u Srbiji i bivoj Jugoslaviji je kljuna.
Tako su u ovom Centru uraeni:
1962. godine: prva hemodijaliza za akutne bolesnike1963.
godine: prva peritoneumska dijaliza za akutne bolesnike
1968. godine: uspostavljen prvi hronini program leenja
hemodijalizama. Shodno tome, lekari ovoga centra su otvorili narednih 30 centara irom zemlje ukljuujui i 8 centara
u okviru Univerzitetskih klinika (Interna A klinika, Urolola klinika, Deja klinika, KC Ni, KC Novi Sad, KC Kragujevac, KC Tuzla i KC Skopje)
1970. godine: prva kuna hemodijaliza
1972. godine: prva transplantacija bubrega
1972. godine: prva automatska peritoneumska dijaliza
1974. godine: prva intermitentna peritoneumska dijaliza
1980. godine: prva kontinuirana ambulatorna
peritoneumska dijaliza
1982. godine, po prvi put su od strane nefrologa KBC
Zvezdara osnivani tzv. satelitski dijalizni centri
u Mladenovcu, Barajevu i Obrenovcu sa ciljem
pribliavanja bolesniku
1993. godine, formira se u okviru dijalizog centra deo sa
ogranienom negom (ili limitted care jedinica)
i dalje jedina u zemlji.
U ovom centru, od strane prof. dr Vasilija Jovanovia
odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti nefrologije u Srbiji 1957. godine a istovremeno osnovano je prvo
Nefroloko odeljenje u Srbiji 1958. godine. Takoe, prof.
Jovanovi je bio osniva i prvi predsednik nefroloke sekcije
od 1967. godine.
Zahvaljujui dr Veljku Balabaniu, osnovan je prvi nefrovaskularni tim u zemlji davne 1978. godine.

Moda su to sve neki simbolini

datumi sudbinski povezani, ali 180
godina od Sretenjskog ustava, na
80. roendan Gradske bolnice,
ukazom predsednika Republike
gospodina Tomislava Nikolia, ona
dobija Zlatnu medalju za zasluge
u radu. Pre ravno 40 godina, predsednik SFRJ Josip Broz Tito odlikovao je Bolnicu Ordenom rada sa
crvenom zastavom. Tada pa sada.

tinje koju su leili ljudi bogate due,

raskonog talenta, aci bekog i pariskog
univerziteta.
Godine su prolazile, neke uspenije,
neke manje uspene, sa usponima i
padovima, borei se sa svakodnevicom, nekada tee, nekada lake, tek
neko ju je nazvao Bolnica na kraju
grada. A to je kao kada u detinjstvu
dobijete nadimak, koji ostaje zaslueno ili nezaslueno, da nas kroz itav
ivot prati. I tako (p)ostali smo
Bolnica na kraju grada. I sada

Danas, ovaj Centar i dalje ostaje osnovna edukaciona

baza za sve lekare koji rade na nefrologiji i medicinske
sestre. Istovremeno, tu se lei i najvei broj komplikacija
u vezi sa dijalizom iz cele Srbije. Ovo kliniko odeljenje
je nagraeno Poveljom SLD-a za doprinos u edukaciji
kadrova iz oblasti dijalize.

Aktuelno mesto u zbrinjavanju bolesnika

na teritoriji Beograda

Sa najveim dijaliznim centrom u irem regionu, ovo

Odeljenje ima i najveu odgovornost u zbrinjavanju obolelih od akutnog i definitivnog otkaza rada bubrega na iroj
teritriji Beograda. Trenutno se hroninim programom zbrinjava oko 250 bolesnika na hemodijalizi, 30 bolesnika na
kunoj hemodijalizi i 65 bolesnika na peritoneumskoj dijalizi. Otvorenost Odeljenja od 24 sata od dana formiranja
pre vie decenije, omoguava da nijedan bolesnik sa teritorije Beograda ne umre zbog akutne ili hronine uremije.
Bolesnici iz ove institucije se nikada ne upuuju u druge
ustanove radi akutnog zbrinjavanja.

Aktuelno mesto u zbrinjavanju bolesnika

sa teritorije Republike Srbije

Prema poslednjem registru bolesnika na dijaliza i transplantaciji iz 2013, i prema registru vaskularnih pristupa,
bolesnik se zbrinjva u KBC Zvezdara u sluaju problema
sa vaskularnim pristupima (sekundarne i tercijarne intervencije). U sklopu planiranja godinjih nabavki za potronu ugradni material (vaskularni kateteri, vaskularne proteze),
uvek se raunaju potrebe i drugih centara iz RS obzirom da
ti bolesnici najveim delom inkliniraju ovom Centru.
Pored vaskularnih pristupa, bolesnici se zbrinjavanju i
po pitanju operativnih zahvata (paratiroidektomije, operacije karpal tunel sindroma, komplikovane oftalmoloke
operacije i ostale hirurke intervencije). Takoe, oko 50%
svih uraenih biopsija bubrega odnosi se na bolesnike van
naeg Centra i teritrije Beograda.

Meu nekadanjim direktorima Gradske bolnice bio je i prof.dr Mihajlo

Andrejevi, osniva prvog Odeljenja gerijatrije u Srbiji
ponekad neko tako kae, kada se
umori, kada posustane.
Vreme je prolazilo, puno toga se promenilo. Grad je rastao, sve vie, Zvezdara je ve odavno najvea optina u
Beogradu, a Gradska bolnica je samo na
3 km od najueg centra grada.
Rasli smo i mi, zajedno sa naim
gradom. Od Bolnice na kraju grada
izrasli smo u najveu bolnicu u Srbiji.
Bolnica kao i svaka druga. Ambulante,
operacione sale, intenzivne nege, bolesnike sobe. Puno soba, puno pacijenata, laboratorije, razni aparati; neki rade,
neki su stali zauvek, neki su novi, neki
e uskoro postati eksponati muzeja
Gradske bolnice, Grada Beograda i Zadubine Nikole Spasia. Poete li njenim
parkovima, hodnicima, nekim skrivenim
mestima, sreete ljude koji su tu nekada
radili, koji tu rade danas. I svako vam
poneto kae, glasnije ili apatom, tek
da se uje. I samo osetite da postajete
ponosni na ljude, na okruenje, da se
radujete to ste deo sredine u kojoj je
radio glavni hirurg na Sremskom frontu
akademik Mitar Mitrovi, prvi ministar
zdravlja u vladi Milana Nedia, hirurg,
prof. dr Jovan Mijukovi koji je 1941.
god. spreio unoenje tifusa u Srbiju,

prof. dr Mihajlo Andrejevi, koji je uz

pomo Fondacije Engleskinje Sju Rajder
1963. god. osnovao prvo odeljenje gerijatrije u Srbiji, prvo i najvee na
Balkanu, prof. dr Vasilije Jovanovi koji
je prvi zapoeo primenu vetakog
bubrega u naoj zemlji, a 1973. god.
organizovao i prvu transplantaciju
bubrega u Srbiji. Nema kraja imenima.
Nema kraja seanju prii, uspomenama, ponosu, za nas koji smo neke poznavali i sa strahopotovanjem od njih
uili. Generacije koje dolaze ih ne smeju
zaboraviti.
A ivot pokazuje da nisu najbolji uvek
oni u novim cipelama, a mudrost kae
da odelo ne ini oveka. Gradska bolnica
je danas jedina bolnica zadubina u
Srbiji; jedna od retkih koja je akreditovana od strane dravne agencije za
akreditaciju za sve medicinske discipline kojima se bavi. Gradska bolnica je
danas grad u malom, najvea nastavna baza Beogradskog univerziteta, etiri
fakulteta (Medicinskog, Stomatolokog,
Farmaceutskog, Defektolokog), kao i
svih viih i srednjih medicinskih kola
u Beogradu, u kojoj nastavu vode 27
nastavnika: 14 profesora, 9 docenata, 4
asistenta, 11 primarijusa.

Danas se u Gradskoj bolnici godinje lei vie 300.000 ljudi, uradi oko
5.500 operacija i preko 35.000 ambulantnih pregleda. Samo prole godine
roeno je 2395 beba.
U godinama jubileja, kada Srbija lista
svoju bogatu istoriju, i po ko zna koji
put pokazuje svetu da ima i istoriju i
tradiciju; 800 godina medicine, 500
godina duhovne muzike, 100 godina
Velikog rata ali i 100 godina Mokranjca i 100 godina Boe pravde i 100
godina Mara na Drinu, ali i 50 godina
od dodele Nobelove nagrade Ivi
Andriu Gradska bolnica slavi svoj
80. roendan.
Ni malo, ni mnogo. Dovoljno da se
iza sebe moe osvrnuti i da bude ponosna
na mostove koje je gradila, ali i da moe
gledati ispred sebe i radovati se mostovima koje e graditi generacije koje
dolaze.

Dodela nagrada

U tradiciji Zadubine Nikole Spasia

je i dodela prestine nagrade Zadubine
najboljim studentima Medicinskog i
Poljoprivrednog fakulteta. Od prole
godine, na dan Sv. Trifuna, slave Nikole
Spasia i slave Bolnice, fondacija Zadubine nagrauje i mlade lekare, ali i
pojedinana odeljenja Bolnice za posveenost medicini i postignute rezultate u
radu. Prvi laureat ove nagrade bio je
2014. godine dr Goran Lonar (1976),
specijalista interne medicine, interventni
kardiolog, doktor medicinskih nauka,
vredan, ambiciozan, posveen svom
poslu u strunom i naunom smislu. Ali
ono najvanije: pre svega dobar ovek,

SA SVIH STRANA

MART 2015

MART 2015

SA STRUNE STRANE

Zdravi bubrezi - zdravlje za sve

Prim. dr Radmila Pavi
Specijalista opte medicine, Preventivni centar Doma zdravlja Subotica

Zaposleni u Gradskoj bolnici i studenti i aci koji svoju praksu obavljaju u njoj, doivljavaju je kao "svoju kuu"
kolega, dobar sin i suprug, dobar otac
Nai i Bali. Dr Lonar je 2000. god.
dobio nagradu Zadubine kao najbolji
student pete godine Medicinskog fakulteta, i sada kao jedan od najboljih, meu
najboljim mladim lekarima Gradske
bolnice.
Ove godine ta ast je pripala Klinici
za gerijatriju povodom 50 godina bezrezervne borbe u nemoguim uslovima za
bolje i humanije leenje naih starih
sugraana.
Gradska bolnica je kolevka gerijatrijske medicine u Srbiji, najstarije i najvee
na Balkanu. Malo je, meutim, poznato
da je u Srbiji davne 1887. na optini
Palilula formirano prvo gerijatrijsko
odeljenje na svetu, a za upravnika jeimenovan dr Laza K. Lazarevi, poznati
beogradski lekar, srpski knjievnik i lan
SANU.
I tako, listajui knjigu istorije, polako
poinjete da ivite ivot Gradske bolnice
i polako shvatate zato je ona ba tu, na
samo za pogled od opservatorije, blie
nebu, blie zvezdama, u Zvezdarskoj
umi, okruena razbaruenom batom
koja nas nostalgino podsea na detinj-

stvo. Tu se ne zavrava pria o Gradskoj

bolnici. Oni koji je znaju o njoj mogu
sluati satima oni koji je vole o njoj
mogu priati danima.
Gradska bolnica nosi duh jednog
vremena. I uva ga. Ona je svetli primer
koliko moe biti lepa akcija zadubinarstva i kapitala u vidu donacija; kako
jedinstvene mogu biti komunalne slube
gradskih optina. Gradska bolnica je
simbol grada Beograda. Ona je poslednje odredite trolejbusa 40 i 28. Gradska
bolnica je oseanje sree, ponosa, radosti
ili jednostavno topline u grudima kada
automat u trolejbusu kae Gradska
bolnica.
Zato je naa misija da nastavimo
svetlim putem dobrog oveka Nikole
Spasia, ovde na Bulbuderu gde se
jo jedino u gradu uju slavuji, ovde
gde duva rua vetrova, a i podzemne
vode moda su termalne, a da mi to i
ne znamo. Ovde odakle se najlepe
vide zvezde, pa Zvezdara valjda po
njima i nosi ime. Odavde gde zvezda
Danica izgleda kao da je tu negde,
nadohvat ruke, meu kestenovima,
pa oni koji veruju u Sv. Trifuna i Sv.

Valentina ekaju zvezdu padalicu, a

oni vie skeptini kau bie da je
satelit.
Naa misija je da uvamo jedni druge,
da uvamo kuu u kojoj radimo, da potujemo svoje kolege i ljude koji nam
se obraaju za pomo, da gradimo
mostove prijateljstva i kolegijalnosti sa
svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji,
ali i van njenih granica, jer mostovi prijateljstva i dobrota su jedino to oveka
uva od zaborava.
Naa vizija je da ne posustajemo na
putu nauke i znanja, da sauvamo osmeh
generaciji koja dolazi, jer ako su Gradsku
bolnicu gradile nae kolege, nai uitelji, aci bekog i pariskog univerziteta,
ako su je uvali i uvaju oni iz sadanjosti i ne tako davne prolosti, ulaganjem u mladost, uvamo sve nas.
To je valjda magija zbog koje bi oni
koji preu uvenu rampu Gradske
bolnice i uu meu kestenove i na Bogojavljenje procvale visibabe, poele da
se zadre malo due ili ostanu zauvek.
To je Gradska bolnica.

Glavna funkcija bubrega je izluivanje

toksinih produkata metabolizma i vika
tenosti iz organizma.
Cilj obeleavanja svetskog dana
bubrega je podizanje svesti o vanosti
bubrega kao organa koji ima kljunu
ulogu u odranju ivota. Bolesti bubrega
ine veliku grupu oboljenja.
Vei broj bolesnika koji kreu na hemodijalizu nisu znali da imaju bubrenu
bolest, nisu se zbog nje leili, suoili su
se s bubrenom slabou tek koji mesec
pre nego to je zapoeto leenje hemodijalizom. Hronina bubrena bolest ne
boli, ona tiho oteuje bubrege i daje
znakove tek kad su bubrezi skoro
potpuno potroeni.
Hronine bubrene bolesti su zdravstveni problem zbog svog hroninog i
progresivnog toka, zbog toga to su
povezane sa visokim kardiovaskularnim
komorbiditetom i visokom smrtnou.
Neprepoznate i neleene vode hroninoj
bubrenoj slabosti i terminalnoj
bubrenoj slabosti.
Hronina bolest bubrega je ozbiljno
oboljenje koje zbog loeg kvaliteta
ivota, skraenog radnog i ivotnog veka
obolelih i velikih trokova leenja predstavlja i znaajan javnozdravstveni
problem.
Neprekidan porast bolesnika sa
hroninom bubrenom bolesti, kao i
njihov asimptomatski tok i kasno otkrivanje, usmerili su panju lekara prema
prevenciji i ranom otkrivanju ovih
bolesti. Mere prevencije su usmerene ka
otkrivanju i otklanjanju faktora rizika.
Za nastanak hroninih bubrenih
bolesti faktori rizika su: dijabetes hipertenzija, autoimune sistemske bolesti,
puenje, gojaznost, godine ivota (starost
iznad 60 godina), bubrene bolesti u
porodici, nefrotoksini lekovi, kardiovaskularne bolesti.

Preventivnim merama moemo

spreiti ili odloiti hroninu bubrenu
bolest.
Mere prevencije su:
yy Treba otkriti osobe sa poveanim
rizikom (jedanput godinje pregled
urina, funkcija bubrega, merenje
pritiska i kontrola eera u krvi)
yy Striktna kontrola glikemije, jer dijabetesna nefropatija (mikrovaskularna komplikacija) je jedan od
vodeih uzroka terminalne bubrene
slabosti. Otkrivanje poetne nefropatije kod dijabetesa je neizostavni deo redovnog praenja pacijenta
obolelih od dijabetesa. Glikemija
nate treba da je 5.66.5 mmol/l, a
HbA1C 6.5%
yy Kod hipertenzije treba sprovesti
agresivno leenje da se postigne i
odri pritisak 130/80 mmHg
yy Leenje poremeaja lipida u krvi
(statinima)
yy Ogranienje unosa soli
yy Prestanak puenja
yy Redovna fizika aktivnost
yy Pravilna ishrana i odravanje normalne telesne teine
yy Ne treba uzimati lekove koje nije
ispisao i preporuio lekar
yy Uzimanje dosta tenosti

spree komplikacije i poboljaju kvalitet

ivota obolelog.
Pregledom uzorka mokrae, krvi i
krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci
bubrene bolesti.
U stadijumu terminalne bubrene
insuficijencije (otkazivanja funkcije
bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg.
Transplantacija bubrega zasniva se na
ideji: zdravi bubrezi zdravlje za sve.
Transplantacija bubrega zasniva se na
presaivanju organa, koji se mogu dobiti
od ivih ili umrlih osoba.
Davaoci organa mogu biti krvni srodnici (lanovi porodice) ili bioloki nesrodni donatori (brani partneri, prijatelji).
Za ostale bolesnike trae se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom modanom smru (kadaverini
davaoci). Treba graane vie informisati o znaaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti, kojim jedna osoba
iskazuje svoju elju i nameru da nakon
smrti pokloni bilo koji deo tela radi
presaivanja transplantacije, kako bi
se pomoglo tekim bolesnicima i spasao
neiji ivot.

Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da

uspore napredovanje bolesti bubrega,

Preuzeto iz asopisa Eko-Med br.20

SA SVIH STRANA

MART 2015

dravu jer kao domai proizvoa omoguava kontinuirano snabdevanje dijaliznog potronog materijala, od vitalnog
znaaja za pacijente, i u vanrednim
okolnostima.
Nova fabrika FMC Srbija d.o.o. locirana je na parceli od 27.000 m2 u Tehnolokom parku u Vrcu.
Nakon odobrenja investicije od strane
Borda Freseniusa u februaru 2013. pristupilo se fazi projektovanja, tehnikog
odobravanja i ishodovanja graevinske
dozvole poetkom septembra 2013.
Projekat je uspeno finalizovan za 15
meseci, u predvienom roku, zahvaljujui precizno koordiniranim aktivnostima izvoaa radova, investitora i nadzornog organa.
Poetak proizvodnje u novoj fabrici
organizovan je 17.11.2014., kao to je
planirano na poetku Projekta.
Bruto projektovana povrina fabrike,
koja iznosi 15.500 m2, rasporeena je na:

(s leva na desno) Rajko Hrvaevi, generalni direktor Fresenius Medical Care, Peter Palmqvist, SVP Global
Manufacturing Operations EMEA - potpredsednik sektora organizacije proizvodnje proizvoda za dijalizu
na globalnom nivou, Aleksandar Vui, Premijer Srbije, Norman Erhard, Executive Vice President Region
Northern/ South-Eastern Europe and Service Function Products & Marketing EMEALA potpredsednik za region
severne i jugoistone Evrope u oblasti uslune proizvodnje i marketinga za Evropu, Srednji Istok, Afriku i Junu
Ameriku, Gabriela Bennemann, predstavnica Ambasade SR Nemake

Nova fabrika FMC Srbija u Vrcu

Fresenius Medical Care je, sa preko
160.000 zaposlenih, prisutan u preko 100
zemalja irom sveta. Ova kompanija je
najvei svetski proizvoa opreme za
dijalizu, a posredstvom svoje mree od
3.350 klinika irom sveta opsluuje vie
od 283.000 pacijenata sa hroninom
insuficijencijom bubrega.

10

Investicija u izgradnju nove fabrike

rezultat dugorone strategije ulaganja i
razvoja, kao i uverenja kompanije Fresenius Medical Care da je Srbija perspektivna drava sa velikim potencijalom. Od 1982. godine kada je Fresenius
poeo sa poslovanjem u Srbiji, investirano je preko 40 miliona evra u razvoj

poslovanja. Stabilno poslovno okruenje

od kljunog je znaaja za investitore koji
poput Fresenius Medical Care ele da
nastave da ulau, rastu i zapoljavaju,
doprinosei tako daljem ekonomskom
razvoju zemlje.
Proizvodni program Fresenius Medical
Care u Srbiji je od stratekog znaaja za

Glavna zgrada 11.800 m2

Proizvodni deo 5.800 m2
(iste sobe 3.100 m2)
Laboratorija 500 m2
Kantina, kancelarije 1.300 m2
Skladite 4.200 m2
(7.200 paletnihmesta)

MART 2015

SA SVIH STRANA

Teni koncentrovani rastvori

- 12 miliona litara
Arterio-venski sistemi - 16 miliona
setova (4 linije za montau)
PD setovi 3 miliona setova

irenje kapaciteta nakon ugradnje nove

linije.
U poetnom razmatranju je supstitucija postojee tehnologije savremenijom
(proizvodnja Fx dijalizatora).

Oekivani puni kapaciteti (1.150

uposlenih)
Dijalizatori 1.5 miliona komada
(F tip)
Teni koncentrovani rastvori
- 12 miliona litara
Arterio-venski sistemi - 24 miliona
setova (6 linija za montau)
PD setovi 3 miliona setova
NBC 1 milion komada

Predviena vrednost izvoza u planiranom punom kapacitetu iznosi preko 90
miliona evra.

1. Proizvodnja arterio-venskih sistema

- peta linija za proizvodnju
2. Proizvodnja NBC arterio-venskih
kaseta

Planovi za 2015. godinu

U toku 2015. planira se puno korienje kapaciteta proizvodnje dijalizatora i

izvoz od 1.1 miliona ovog proizvoda.
Planira se puna uposlenost etvrte
linije za proizvodnju AV sistema i pro-

Do kraja 2015. godine oekuje se

zapoljavanje 260 novih radnika (ukupno
1.010 zaposlenih).
Generalno, u Novoj fabrici se uvode
nove tehnologije i proizvodni program
proiruje sa PD setovima i arteriovenskim kasetama (NBC).
Porast broja zaposlenih, preko 800
do kraja 2015. - za poslednjih pet
godina, znaajno doprinosi privrednom rastu, ne samo na lokalnom ve
i dravnom nivou.



Direktor proizvodnje
V. Bugarski

Projekat je realizovan u vrednosti od

15.7 miliona eura.
Postojei kapaciteti (750 uposlenih)
Dijalizatori - 1.5 milona komada
(F tip)

Sveano presecanje
vrpce i zvanino
otvaranje Fabrike
bilo je 8.12.2014.

11

MART 2015

MART 2015

SA SVIH STRANA

Serija predavanja na Kolarcu

Kolareva zadubina i Savez organizacija bubrenih invalida Republike Srbije su organizovali seriju predavanja.

POKRENIMO SEBE

2015

PROMENIMO SVEST

Prim dr Ljubia Veljani, naelnik Hemodijalize VMA, je

21. novembra 2014. govorio na temu: Hemodijaliza pitanja
i odgovori koji nas interesuju. Celo predavanje je ponovljeno
na seminaru o hemodijalizi koji je bio 12. decembra 2014.

godine i nalazi se na web stranici Saveza: http://www.sobirs.

org/wp-content/uploads/2014/12/Problemi%20u%20HD%20
2014%20predavanje.pdf .

Prim dr Ljubinko Todorovi, predsednik Saveza organizacija bubrenih invalida Republike Srbije je 12. decembra 2014.
godine govorio o znaaju saradnje bolesnika na hemodijalizi
i lekara. Prezentacija se nalazi na web stranici Saveza: http://

www.sobirs.org/predavanje-u-kolarcevoj-zaduzbini/ a tonski
snimak predavanje je na: https://www.youtube.com/
watch?v=WNJ1C8og81Q .

Dr Vinja Leai, profesor univerziteta je 27. februara 2015.

godine govorila na temu: ta je bolje: dijaliza ili transplanta-

cija. Prezentacija se nalazi: http://www.sobirs.org/predavanjeu-kolarcu-dijaliza-ili-transplantacija/ .

Najei uzroci disfunkcije bubrega

12

- dijabetesna nefropatija
- povien krvni pritisak
- glomerulonefritisi
- Intersticijski nefritisi
- policistina bolest bubrega

- uroloka oboljenja
- maligna oboljenja bubrega
- obolenja bubreznih arterija i vena
- povrede bubrega

Serija predavanja se nastavlja i dalje.

13

MART
2015
OBELEAVANJE
SVETSKOG
DANA BUBREGA,
12. MARTA 2015.

MART 2015

Republika Srbija
Ministarstvo za rad,
zapoljavanje, boraka
i socijalna pitanja

Farmakoterapijski aspekt
vitamina kod pacijenata na hemodijalizi

ZDRAVI BUBREZI

ZDRAVLjE ZA SVE

spec farm Jasmina Vuka

Udruenje bubrenih invalida Subotica u partnerstvu sa Zavodom za javno

zdravlje Subotica, Domom zdravlja dr
Hadi Jano Baka Topola i pod pokroviteljstvom Saveza bubrenih invalida Vojvodine, organizovalo je pres
konferencije za novinare, zdravstveno
osoblje i lanove udruenja. Prva konferencija za medije je odrana u prostorijama Zavoda za javno zdravlje u Subotici, a u prosotrijama Doma zdravlja
u Bakoj Topoli odrana je druga pres
konferencija. Tom prilikom su i prezentirane dve strune broure: Uremijsko
srce autora dr Vesne Vukeli i Farmakoterapijski aspekt vitamina kod pacije-

14

nata na hemodijalizi autora spec, farm.

Jasmine Vuka. Ove dve strune broure
e biti dostupne svim dijaliznim centrima na teritoriji Republike Srbije i na
sajtu Saveza bubrenih invalida Vojvodine.
One predstvaljaju doprinos u sagledavanju objektivnih informacija o sloenim
problemima leenja bubrenih bolesnika,
kao i strunu podrku u pojanjenju
znaaja korienja i primene vitaminskih
reparata naroito B-kompleksa (bevipleksa) i vitamina-C u regulisanju
anemije kod bubrenih bolesnika. Takoe
predstavljaju nespornu podrku Farmakoterapijskim protokolima u primarnoj

Tema ovogodinjeg obeleavanja je: Znaaj i uticaj

zdravlja bubrega na ukupno zdravlje osobe.
Na Programu Konferencije bile su sledee take:

zdravstvenoj zatiti koji

su stupili na pravnu snagu
pod okriljem RFZO.
Povodom obeleavanja Svetskog dana
bubrega odrana je konferencija za novinare u sveanoj Sali Zavoda za javno
zdravlje u Subotici.
Svetski dan bubrega se, od 2006. godine,
obeleava svake godine drugog etvrtka
meseca marta, a 2015. godine bio je to 12.

mart. U naoj zemlji se ove

godine obeleava etvrti put,
na ovakav nain i na nacionalnom
nivou. Akcenat je na: primarnoj prevenciji i ranom otkrivanju bubrenih bolesti.
Tema koju ovom prilikom takoe treba
otvoriti je zavetanje organa.
Slogan obeleavanja 2015. godine je:
ZDRAVI BUBREZI ZDRAVLjE ZA
SVE

1. ZJZS Centar za promociju zdravlja, dr Zorica V. Draga

Znaaj obeleavanja ovog datuma iz kalendara zdravlja u okviru promocije
zdravlja. Statistiki podaci SBO;
2. Preventivni centar Doma zdravlja Subotica, Prim. dr Radmila Pavi
Znaaj ranog otkrivanja bolesti bubrega
3. Apoteka Subotica, mr phr Jasmina Vuka
Farmakoterapijski aspekt vitamina kod pacijenata na hemodijalizi
4. Gradska organizacija Crveni Krst Subotica, dr Sinia Trajkovi
Mesto i uloga Crvenog Krsta u obeleavanju Svetskog dana bubrega
5. Udruenje bubrenih invalida Subotica i Savez bubrenih invalida
Vojvodine, predsednik udruenja G-in Zoran Mikovi
Mesto, uloga i aktivnosti organizacija bubrenih invalida u Srbiji

15

SA SVIH STRANA

MART 2015

MART 2015

SA SVIH STRANA

AKTIVNOSTI UDRUENJA DIJALIZIRANIH

I TRANSPLANTIRANIH BUBRENIH INVALIDA
NOVI SAD

Realizacija projekta
Edukacijom do dueg ivota

Knjiga na poklon
Udruenje bubrenih invalida Sr.Mitrovice je i ove godine obeleilo Svetski
dan bubrega, koji se obeleava od 2006. godine u preko 100 zemalja sveta.
Nae udruenje ga obeleava ve drugu godinu zaredom i nameravamo da
to inimo i ubudue.
Ovim putem smo eleli da uputimo apel dravnim unstitucajama, ministarstvu zdravlja, vladi Republike Srbije i Naradnoj skuptini da to pre donese
odgovarajui set zakona kojim e se znatno poveati broj donorskih
kartica,donora a samim tim i bor spasenih ljudskih ivota. Ovoj kampanji se
pridruio i pisac Predrag Banjeglav, koji je napisao knjigu ovek je oveku
lek, gde je na dramski nain prikazana glavna ideja ove sjajne knjige darivanje organa. Zahvaljujemo se svim gostima koji su svojim prisustvom
doprineli uspehu ove manifestacije.

Svetski dan bubrega obeleen u Boru

Akcijom u glavnoj ulici u kojoj su medicinske sestre Polivalanetne patronane slube Doma zdravlja i Hemodijalize
merile krvni pritisak i eer u krvi i delile letke.
U sali Doma zdravlja obeleen je SDB predavanjima dr
Predraga Golubovia, naelnika Hemodjalize i prim dr Lju-

16

binka Todorovia, predsednika Saveza organizacija bubrenih

invalida Republike Srbije.
U sali Narodne biblioteke u Boru je bila tribina na kojoj su
govorili Danijela Buzeji, glavna sestra Hemodijalize, prim
dr Ljubinko Todorovi i dr Predrag Golubovi.

Potovana Redakcijo
Nefro-a
U toku prethodne godine poslao sam
za va asopis jedan prilog pod naslovom
Sportista jednom, sportista zauvek,
koji je bio objavljen.
Kako vas smatram svojim prijateljima,
a prijatelji se, dobro je poznato, raduju
uspesima koji njihovi prijatelji postiu,
ja upravo elim da svoju radost podelim
sa vama.
Bio sam uesnik Frukogorskog maratona , koji je odran jo aprila meseca.
Na ovoj manifestaciji bilo je vie od 2400
takmiara, a ja sam u ukupnom plasmanu osvojio 4.mesto.
Posebno me raduje da sam u grupi
veterana (sa preko 50 godina starosti, a
meni su 72 godine) bio ubedljivo prvi,
sa vie od dva sata vremenske razlike u
odnosu na takmiara na drugom mestu.
Ovaj se uspeh odnosio na kategoriju
polumaratona od 21 km.
Ja i dalje redovno treniram, rekreativno, dva do tri puta nedeljno od po 12 km.
Osim u maratonu, ja svake godine
redovno uestvujem u malom fudbalu,
sa bivim fudbalerima Partizana iz
Sente, kojih je 23, a svi su zagazili u
osmu deceniju ivota.
Verujem das u moje aktivnosti dovoljan pokazatelj da se i sa dijalizom moe
iveti aktivno i uspeno se baviti razliitim sportskim aktivnostima.
aljem vam prijateljske pozdrave iz
Sente

Buo Ferenc

Projekat je podran sredstvima

Budeta Grada Novog Sada-Gradske
Uprave za socijalna pitanja i deiju
zatitu.
Ove godine Udruenje je, takoe,
podnelo prijavu na konkurs za projekte namenjenim udruenjima osoba sa
invaliditetom, koji je raspisan od strane
Grada Novog Sada - Gradske Uprave
za socijalnu i deiju zatitu.
Predlog projekta koji ima naziv
Edukacijom do dueg ivota bavi se
ispravnim nainom ishrane kod bolesnika sa terminalnim zastojem u funkciji bubrega.
U poslovnoj sali restorana Naa
Tvrava u Petrovaradinu korisnici
programa imali su priliku da, od strane
edukatora - glavne sestre na dijalizi iz
dijaliznog Cenrta Medikon ulijete
Matkovi, saznaju sve o pravilnom
nainu i reimu ishrane i njenoj ulozi
u daljnjem toku leenja i odravanju
to kavalitetnijeg i dueg ivota osoba
na dijalizi.
Sve ono to je korisnike programa
interesovalo u vezi njihove bolesti, a
nisu imali priliku da saznaju, mogli su
to da uine upravo tamo.
Zbog nedostatka vremena medicinskog osoblja, tokom dijalize, nedovoljnih prostorno-tehnikih uslova, kao i
miljenju pojedinih lekara da pacijenti nisu dovoljno zainteresovani za
svoju bolest - ovo je bila prava prilika
za ove pacijente da, u jednoj oputenoj
atmosferi, u direktnoj komunikaciji sa
predavaem - edukatorom dobiju odgovore na mnoga pitanja - o uzroku,
nainu leenja i ishodu bolesti koja ih
je izbacila iz normalnih ivotnih
tokova i okruenja u kojoj su do tada
iveli.
Naroito aktivni u postavljanju
pitanja vezanih za reim pravilne
ishrane bili su lanovi zajednikog

domainstva bolesnika na dijalizi.

Oni su do detalja
zapisivali recepte
za pripremu pravilnih obroka sa
smanjenom upo-

Borivoj
Odadi
trebom soli, kalijuma i fosfora.
Na kraju edukativne radionice uesnici su izrazili elju da se nastavi sa
ovim vidom edukacija, u oputenoj
atmosferi, prilagoenim renikom, uz
dovoljno vremena za svakog pojedinca,
kako bi razumeo temu kojom se projekat bavi.
Drugi deo projektnih aktivnosti namenjenoj ovoj ciljnoj grupi, lanovima
udruenja i zajednikog domainstva
odnosio se na praktinoj savetodavnoj
podrci, koju prua Udruenje u realizaciji ostvarivanja prava iz oblasti
socijalne zatitre.
Kroz edukativnu radionicu uesnici
programa, izmeu otalog, bili su upoznati sa metodologijom i nainom
ostvarivanja prava na tuu pomo i
negu drugog lica,ostvarivanju prava na
razliku dodatka na tuu pomo i negu,
ostvarivanju prava u javnom saobraaju, ostvarivanju beneficija na fiksnu
telefoniju, delovanju Nacionalne slube
zapoljavanja osoba sa invaliditetom
i ostalim povlasticama koje su zakonski ureene i gradskim uredbama i
odlukama o pravima OSI.
Korisnicima programa, od strane
predsenika udruenja, predstavljena je
strategija delovanja i pravca rada kojom
e se udruenje baviti za svoje lanove
u narednom periodu.
Projekat je realizovan tokom 2014.
god.

17

SA STRUNE STRANE

MART 2015

MART 2015

SA STRUNE STRANE

KALENDAR ZDRAVLJA

ZDRAVLJE ZA SVE

Svetski dan bubrega

ivot bez duvana i duvanskog dima

Svetski dan bubrega se, od 2006.

godine, obeleava svake godine drugog
etvrtka u martu, a 2015. godine je to
12. mart. Akcenat obeleavanja je na
primarnoj prevenciji i ranom otkrivanju
bubrenih bolesti. Slogan ovogodinjeg
obeleavanja je: ZDRAVI BUBREZI
ZDRAVLJE ZA SVE, a tema je
Znaaj i uticaj zdravlja bubrega na
ukupno zdravlje osobe. Ovom prilikom
takoe treba otvoriti temu zavetanja
organa.
Uklanjanjem najznaajnijih faktora
rizika mogue je znaajno smanjivati
verovatnou za nastanak bolesti bubrega,
to je ono to je za svaku osobu najvanije, i to treba uvek naglaavati i ponavljati. Preventivni pregledi i redovna
kontrola zdravlja kod svog lekara, i to
jedanput u godini, za zdrave ljude treba
da predstavlja obavezu. Samoposmatranje i samokontrola treba da obezbede
rano otkrivanje svake, pa i bubrene
bolesti, to je jedan od najvanijih preduslova za uspeno leenje i spreavanje
razvoja hroninog toka.
Najznaajniji faktori rizika za razvoj
bolesti bubrega su:
yy
yy
yy
yy
yy

Povieni krvni pritisak

eerna bolest
Prekomerna telesna teina
ivotna dob 50 i vie godina
Oboljevanje od bolesti bubrega u
porodici
yy Malokrvnost
yy Sistemska bolest vezivnog tkiva
(lupus)
yy Ateroskleroza
Grupa bolesti bubrega je brojna, uzroci
su razliiti, kao i klinike slike, tok i
prognoza. Oboljenja mogu biti akutna i
hronina. Najee nastaju zbog infekcija, metabolikih poremeaja i delovanja razliitih toksina, a manifestuju se
najee upalnim procesima kao to je
glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrot-

18

dr Zorica V. Draga
Specijalista socijalne medicine

ski sindrom. Jo se moe razviti akutna,

kao i hronina smanjena funkcija
bubrega, odnosno bubrena insuficijencija. U stadijumu terminalne insuficijencije bubrega (otkazivanja funkcije
bubrega) sprovodi se dijaliza (peritonealna i hemodijaliza) ili se transplantira
bubreg. Leenje pacijenata postupcima
dijalize se sprovodi u 58 zdravstvenih
ustanova, (53 zdravstvene ustanove iz
Plana mree i pet ustanova van Plana
mree).

Transplantacija bubrega predstavlja

presaivanje organa, koji se moe dobiti
od ivih ili umrlih osoba. Koji nain
transplantacije e biti odabran zavisi
od brzine pronalaenja odgovarajueg
histolokog tipa. Kod priblino 1015
odsto bolesnika davaoci organa mogu
biti krvni srodnici (lanovi porodice) ili
bioloki nesrodni donatori (brani partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike trae
se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom modanom smru, a oni
su kadaverini davaoci. Potrebno je
poveati broj kadaverinih transplantacija u naoj zemlji, i zbog toga je neophodno intenzivnije i vie informisati
graane o znaaju donacije/zavetanja
organa.
Doniranje organa je uvek znak humanosti, solidarnosti i plemenitosti, i takvim
inom jedna osoba iskazuje svoju elju
i nameru da nakon smrti donira bilo koji
deo tela radi presaivanja ili transplantacije, da bi se na taj nain pomoglo

tekim bolesnicima. Za mnoge od njih

to je jedina ansa za ivot!
Ko moe da bude davalac/donor
organa? Prema iskljuivo linoj elji
davalac organa (i bubrega) moe da bude
zdrava osoba, starosti 1865 godina.
Najosnovnije to je potrebno da bi transplantacija bila mogua jeste slaganje
krvnih grupa, kao i slaganje strukture
humanih leukocitnih antigena (HLA).
Postoje i kontraindikacije za davanje
organa, kada osoba ne moe biti donor/
davalac, i to su neka hronina i psihijatrijska oboljenja (rak, eerna bolest,
srane i bubrene bolesti, povieni krvni
pritisak, anemija srpastih elija, oteenja jetre, hepatitis i HIV). Jednojajani
blizanac je najidealniji ivi davalac
(donor), zatim brat ili sestra, gde je verovatnoa za potpunu podudarnost 1:4.
Roditelji su poluidentini sa svojom
decom. Kada se radi o transplantaciji od
ivih bioloki nesrodnih davalaca to je
vrlo osetljivo pitanje, koje se ureuje
zakonskom regulativom. Zakonom je
dozvoljena u SAD i veini zemalja
zapadne Evrope, a u nekim je i zabranjena (Francuska). U nekim zemljama
za ovu vrstu transplantacije odobrenje
daje eksterna komisija nezavisna od
transplantacionog tima (Nemaka, Velika
Britanija).
Meusuprunika transplantacija u
Srbiji nije zakonom zabranjena, ali nije
ni detaljnije regulisana. Zbog toga se
uvek izvodi uz obavezno odobrenje
Etikog komiteta, da bi se iskljuila
mogunosti prodaje organa.
U SBO je tokom 2014. godine zbog
bolesti bubrega i urinarnog sistema
umrlo ukupno 28 osoba, 16 mukog i 12
enskog pola. Osnovni uzrok smrti je za
22 osobe bila hronina bubrena insuficijencija, a etiri osobe su umrle zbog
akutne bubrene insuficijencije.

dr Zorica V. Draga
Specijalista socijalne medicine

Svuda u svetu gde su sprovoene i,

bez obzira na odabrani metod rada, epidemioloke i klinike studije pokazuju i
dokazuju da su posledice upotrebe
duvana i udisanja dima u zatvorenom
prostoru brojne, iskljuivo tetne, negativne za zdravlje. Naravno ne samo za
zdravlje, ali za svaku osobu i za zajednicu je najvanije sagledati upravo taj
aspekt, i to u celini.
Upotreba duvana je postala najrasprostranjeniji i najvie istraivani spoljanji
faktor rizika za zdravlje stanovnitva u
savremenom svetu, bez obzira na ekonomsku razvijenost zemalja i regiona.
Mnogo je dokaza o tetnim posledicama
upotrebe duvana i neoborivo je dokazana direktna i indirektna povezanost (korelacija) uticaja preko 10.000 do sada
otkrivenih hemikalija iz duvanskog dima
sa brojnim poremeajima zdravlja, kao
i sa mnogim tekim oboljenjima. Duvanski dim sadri toksine, kancerogene i
mutagene (genotoksine) hemijske supstance od kojih je nikotin toksikoloki
najvaniji, a najznaajnijim kancerogenima (izazivaima raka) se smatraju
katranske supstance i policiklini ugljovodonici. Radioaktivni radon i polonijum
imaju mutageno i kancerogeno dejstvo.
Prema teini klinike slike, pogubnosti
i masovnosti u stanovnitvu koje je izloeno delovanju duvanskog dima najvanije su sledee bolesti:
yy maligna bolest ili rak razliitih lokalizacija (najuestalije su na: pluima,
duniku, jeziku, usnici, jednjaku,
bubregu, mokranoj beici, dojci,
grliu materice, prostati... )
yy bolesti srca i krvnih sudova (najznaajnije su: arterioskleroza ili zakreenje krvnih sudova, povien krvni
pritisak, srani udar, modani udar)
yy hronine bolesti disajnih puteva (bronhitis, astma, emfizem plua)

Duvanski dim smanjuje otpornost zdrav nain (stil) ivota, kao jedini nain.
Ono to se pod tim podrazumeva je: da
organizma
Stalno prisutno naruavanje opteg
zdravstvenog stanja osobe, este i razliite akutne infekcije, kao i prisustvo
drugih poremeaja zdravlja nikako se ne
sme zanemariti. Duvanski dim obara
prirodnu optu otpornost organizma i
ubrzava proces zakreavanja krvnih
sudova (aterosklerozu). Sve toksine
materije koje su unete u organizam jetra
treba da detoksikuje, a bubrezi da izlue.
Zbog toga je veoma vano sve to u svoj
organizam unosimo, u kojoj koliini i
koliko esto! Duvanski dim ne sadri ba
ni jednu korisnu hemikaliju, ve su sve
apsolutno tetne za zdravlje. Osobe naruenog zdravlja, svi oni koji imaju neko
hronino oboljenje podloniji su tetnom
delovanju hemikalija iz duvanskog dima.
Sve posledice takvog uivanja tada
dolaze ranije i izraenije su. Jedini pravi,
esto jedini mogui nain spreavanja
(prevencije) nastanka svih bolesti direktno i indirektno povezanih sa duvanom
jeste ne upotrebljavati duvan i iveti
bez duvanskog dima, udisati ist vazduh.
U tom smislu je najvanija prevencija
usvajanja navike upotrebe duvana, ali je
isto tako vano i odvikavanje svake osoba
koja je ve postala nikotinski zavisnik.
To je jedino pravilno i razumno promiljanje o zdravlju. Ovo je i jedini nain
da se sauva zdrava ivotna sredina za
sve nas danas i za budue narataje
sutra. Upotreba duvana jeste najrasprostranjeniji spoljanji faktor rizika za
zdravlje, koji je preventabilan, a paradoksalno tome je cigareta, odnosno duvanski dim, najvei ubica savremenog
sveta. Prema statistikim pokazateljima
duvan ubije barem polovinu osoba koje
u njemu uivaju. Zbog toga je jedan
od stratekih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije i zdravstvene slube u
svakoj zemlji opredeljivanje ljudi za

se duvan ne upotrebljava i da nema duvanskog dima; da je ishrana pravilna i

odgovarajua, kao i nadoknada tenosti;
da se za dobro zdravlje odrava potreban
nivo fizike aktivnosti; da nema zloupotrebe alkohola; da postoji uravnoteen
dnevno/noni ritam rada, rekreacije,
odmora i nonog sna; i nuno je jaati
otpornost na stres i sticati vetinu kontrole stresa, bez obzira na njegov uzrok.
Sve ovo je potrebno u svakodnevnom
ivotu i treba da bude primereno svakoj
osobi u odnosu na pol, godine starosti,
zdravstveno stanje, fizioloko stanje
(trudnoa, dojenje) i posao koji obavlja.

Mogue je osloboditi se

Uvek je mogue da osoba koja robuje

navici razarajueg delovanja na zdravlje
odlui da se oslobodi i, naravno, to
ranije se to desi bolje je. Ukoliko je
ovih dana takva odluka (da prestanete sa
upotrebom duvana) sazrela u vaoj svesti,
to e biti od izuzetnog znaaja za vas, za
vae zdravlje, sada i ubudue, kao i za
vau porodicu. U narednom periodu
smatrajte to jednim od najvanijih postignua u svom ivotu. Da biste u tome
bili uspeni, i na kraju zadovoljni, moe
vam pomoi nekoliko malih saveta:
yy Uredno uzimajte obroke (tri puta
dnevno a izmeu obroka voe) i privremeno ne strahujte od mogueg
poveanja telesne teine. Svojom
ishranom osveite organizam. Vitaminska kura podrazumeva svakodnevno uzimanje potrebnih koliina
sveeg povra i voa.
yy Izbegavajte u ishrani masti ivotinjskog porekla, crveno meso, zaine,
dosoljavanje, belo brano, slatkie i
grickalice.
yy Izbegavajte (najbolje je) iskljuite

19

SA SVIH STRANA

konzervisanu, preraenu i rafinisanu

hranu. Hranu pripremajte barenjem i
kuvanjem, a izbegnite peenje,
prenje i zapravanje variva. Posle
obroka neka proe 15 minuta, pa
zatim izaite i proetajte, bar 15
minuta. Veernji obrok uzmite najkasnije do 20 sati, tako da to bude najmanje 2,53 sata pre odlaska na
spavanje.
yy Uzimajte dnevno potrebne koliine
tenosti (23 litra), ukoliko ste dobrog
zdravstvenog stanja (ne bolujete od
hroninih bolesti srca, jetre ili
bubrega), i to prvenstveno vodu, prirodni voni sok i aj (nezaslaen) od
biljaka sa naeg podneblja. Kafu izbegavajte ili sasvim smanjite. Alkohol
se ne preporuuje, iskljuite ga.
Tenost smanjuje elju za duvanom i
pomae izluivanju tetnih materija
iz organizma, odnosno kupa elije
vaeg organizma. To je kupanje
iznutra. elja za cigaretom e proi
kada popijete malo mlake vode, pokazuje iskustvo.
yy Budite fiziki aktivni etnja na
sveem vazduhu, rad u bati, vebe
ili sportske aktivnosti sve ono to
moete, a primereno je zdravstvenom
stanju. Svakodnevno pola sata brzog
hoda u parku, ili kada nema saobraajne guve lako je ostvarljivo, a za
dobro zdravlje je dovoljno. Pored toga
vebajte u svom prostoru, ili u
parku...
yy Izbegavajte stresne situacije, uznemirenja i neprijatnosti na radnom mestu
i u kui, da ne biste doli u situaciju
da posegnete za cigaretom (koja vam
svakako ne bi pomogla). Podignite
nivo tolerancije na stres i nauite
vetinu samokontrole i kontrole
stresa. Razmislite o dnevnim prioritetima. Uskladite potrebe, mogunosti i elje.
yy U poetku procesa odvikavanja od
upotrebe duvana izbegavajte teke
poslove i zamor da ne biste doli u
situaciju da se odmarate uz cigaretu.
yy Odlazite na spavanje malo ranije,
svako vee priblino u isto vreme,
posle tuiranja toplom vodom koja
vas kupa spolja, i oputa nikotin se
izluuje i znojem preko koe.

20

MART 2015

SA STRUNE STRANE

MART 2015

Medicina je danas zasnovana na

dokazu i zbog toga je poznato da u
duvanu nema uivanja, ve samo
mogueg obolevanja. To treba da prihvatimo! Zato uvajmo svoje zdravlje,
zdravlje neroenih beba i svojih najbliih, jer odavno se zna da zdravlje nije
sve, ali bez zdravlja sve je nita.
uvajmo i zdravlje nae planete, ako ni
zbog ega drugog, onda barem zbog toga
to drugu jo uvek nemamo!

Dokazi o tetnosti puenja

su neumoljivi

yy Cigarete i pepeljare ste odavno uklonili iz vidokruga i prostora, a vai

ukuani, prijatelji, radne kolege vas
podravaju u nastojanju da za sebe
izgradite novi i zdrav nain ivota, ne
nude vam cigarete i ne upotrebljavaju duvan u vaem domu niti u vaoj
blizini.
yy Da li ste posetili svog zubara da bi
vam oistio zube i uklonio neprijatan
miris? Uinite to odmah, prava je
prilika da proverite da li su vam desni
i zubi zdravi.
yy Da li ostavljate na stranu novac za
koji biste kupili cigarete? Uinite tako
i posle izvesnog vremena obradujte
sebe umesto cigareta kupite neto
to odavno elite, a moe da se kupi.
Zdravlje se ne kupuje i nema cenu.
Navike koje ste sada usvojili uvae i
unapreivae vae zdravlje tokom ivota

i zbog toga ih se nemojte odrei kada

dim duvana i sve zablude u vezi sa njim
postanu vaa prolost.

Posledice puenja su ozbiljne

Ne treba zaboraviti da oboljenja koja

se povezuju sa upotrebom duvana pogaaju u visokom procentu mlae i
radno aktivno stanovnitvo. Preesto
su posledice invaliditet i prevremena
smrt da bismo mi pojedinci i zajednica smeli ostajati po strani, da ne
inimo nita da se to sprei a mogue
je! Vredni panje su statistiki pokazatelji, koji govore kolika je smrtnost
radno aktivnog stanovnitva do penzionisanja u odnosu na to da li su upotrebljavali duvan ili nisu. Smrtnost do
penzionisanja kod osoba koje nisu
upotrebljavale duvan je 15 odsto, a kod
osoba koje su upotrebljavale duvan je
40 odsto.

Postoje neoborivi dokazi koji se pozivaju na opsene, proverene (evaluirane)

i publikovane rezultate istraivanja (u
svetu i kod nas), da je izloenost duvanskom dimu opasna po zdravlje svakoga
ko je izloen. Dobro je poznato da e
polovina osoba koje aktivno upotrebljavaju duvan umreti zbog toga, i jo je
alarmantnija injenica da e stotine
hiljada ljudi umreti zbog udisanja duvanskog dima u svojoj sredini, iako
nikada nisu bili aktivni u potronji duvanskih proizvoda. Ono to sada treba
naglasiti jeste jo jedna nesporna injenica: ne postoji za zdravlje siguran granini nivo izlaganja ljudi duvanskom
dimu, i istovremeno ne treba zaboraviti
da su ljudi veoma razliiti prema svom
genotipu (genetsko naslee) i fenotipu
(skup individualnih osobina i navika).
Zbog toga e se poremeaj zdravlja
izazvan delovanjem hemikalija iz duvanskog dima pojaviti kod neke osobe
ranije a kod druge kasnije, ali je velika
verovatnoa da nee izostati.
Izloenost ljudi duvanskom dimu je
najizraenija na radnim mestima, javnim
mestima i na mestima stanovanja. Duvanski dim je zvanino klasifikovan kao
meavina koja prouzrokuje rak kod ljudi.
On takoe dovodi do tekih oblika
akutnih i hroninih bolesti srca i do
promena na krvnim sudovima, kao i do
akutnih i hroninih bolesti organa za
disanje. Plodu u utrobi majke su ugroeni zdravlje i ivot ukoliko majka udie
duvanski dim tokom trudnoe.

ivotna sredina
bez duvanskog dima

ivotna sredina bez duvanskog dima

sve vie postaje normalna pojava u sve

veem broju zemalja. Okruenje bez

duvanskog dima predstavlja ne samo
poeljan ve i uobiajen nain ivota.
Nekada je upotreba duvana bila dozvoljena skoro svuda, a danas su mnoge
sredine 100 odsto bez duvanskog dima.
Naa zemlja, nae drutvo, prikljueni
su ovom optem trendu za svet bez
duvanskog dima.
Svetska zdravstvena organizacija
zahteva od izvrne vlasti u dravama
lanicama da se donesu zakoni, i obezbedi njihovo potovanje, koji e omoguiti da sva radna i javna mesta budu
100 odsto bez duvanskog dima. Na svaki
nain treba izbei razliite ventilacione
sisteme i izdvojene puake zone u prostoru, jer se na taj nain ne smanjuje
izloenost (ekspozicija) duvanskom
dimu do sigurnog nivoa na kome nema
rizika za zdravlje, poto takav nivo ne
postoji.
Duvanska industrija, finansijski i marketinki veoma mona, svesna je injenice da politika bez duvanskog dima,
iji je osnovni cilj zatita ljudi od izloenosti duvanskom dimu, predstavlja
ozbiljnu pretnju njihovom poslovanju,
moda ak i opstanku. Zbog svega ovoga
irom sveta duvanska industrija samostalno ili preko svojih udarnih grupa
ulae velike napore da uspori donoenje
i primenu zakonske regulative na zatiti
ljudi od posledica izlaganja duvanskom
dimu. Namerno se ire zablude i mitovi
o duvanu, pri tome posebno ciljajui na
mlade ljude (naalost sve mlae) i enski
deo stanovnitva. To je pogotovo agresivno u ekonomski nerazvijenim zemljama. Najee se veoma veto plasira
neistina da je duvanski dim samo neprijatnost, smetnja. Istina je da je duvanski
dim velika pretnja zdravlju svih ljudi
koji ga udiu. Druga velika neistina je
da ivotna sredina bez duvanskog dima
nikada nee moi da se ostvari. Istina je
da ivotnu sredinu bez duvanskog dima
podrava veina ljudi, bez obzira na to
da li upotrebljavaju duvan ili ne, ukoliko
se aktivnosti u odreenoj zajednici sprovode na pravi nain. Podaci iz mnogih
zemalja: Irske, kotske, Norveke,
Novog Zelanda i drugih, kao i iz gradova,
na primer San Franciska, El Pasa, Njujorka, pokazuju da je sredina bez duvanskog dima apsolutno mogua, i da je

SA STRUNE STRANE

mogue u tom smislu obezbediti

masovnu podrku javnosti. U takvim
sredinama je sve vei broj osoba koje
ele da se zauvek oslobode navike upotrebe duvana, najee steene bez valjanog opravdanja ili razloga, elei da
na taj nain izbegnu ili smanje brojne
rizike za svoje zdravlje. Takoe se pokazala sasvim neosnovanom zabluda da
e ivotna sredina bez duvanskog dima
dovesti do smanjenog poslovanja u restoranima i barovima. Zabrana upotrebe
duvana ne ugroava poslovanje, jer ne
treba zaboraviti da u svim zemljama
veina stanovnitva ne upotrebljava
duvan. Na kraju, mora da se istakne da
zabrana upotrebe duvana ne ugroava
prava puaa i slobodu izbora ve predstavlja zatitu zdravlja svih ljudi i pravo
svakog oveka da udie vazduh u kome
nema otrova. Zatita ivotne sredine,
svakako ne bez razloga, ima sve vei
znaaj a ljudi pojedinci, kao i organizovana zajednica imaju obavezu da
sve tetnosti i zagaivae u svojoj ivotnoj sredini eliminiu uvek kada je to
mogue, ili barem da ih kontroliu i
ogranie. Razlog je veoma jednostavan
visoke stope i negativni trendovi oboljevanja i umiranja stanovnitva od
odreenih bolesti (esto sa duvanom
povezanih) obavezuju nas na to, i u tom
smislu situacija je veoma slina svuda
u svetu.
Povezanost obolevanja i umiranja od
najteih bolesti, i ovom prilikom spomenutih, sa uslovima u ivotnoj i radnoj
sredini sa jedne strane i linim navikama
i ponaanjem oveka sa druge strane,
jasno je vidljiva. Svakome od nas
upravo zbog toga ne preostaje nita
drugo nego da pripadajui deo svoje
odgovornosti za zdravlje prihvatimo, i
to pre nego to nas bolest sustigne!
Bolest koju je bilo mogue izbei, ili je
barem odloiti, a poznato je da postoji
jednostavan nain, odnosno mogunost
za to. Najdelotvornija mera u korist
zdravlja je: iskljuiti sve poznate spoljanje faktore rizika. uvati i unapreivati svoje zdravlje je daleko bolje i pametnije nego li se kasnije pitati zbog
ega jue nismo uinili ono to smo
mogli da bismo se danas radovali sutranjem danu, zajedno sa svojom porodicom.

21

MART 2015

MART 2015

Inicijativa za rehabilitaciju pacijenata

na dijalizi sa teritorije Republike Srbije
Na osnovu ukazivanja na problem rehabilitacije bubrenih
invalida sa teritorije Republike Srbije, na sastanku odranom
u prostorijama invalidskih organizacija, u Novom Sadu,
Bulevar osloboenja 6-8, dana 09.09.2014. godine, u kome
su uestvovali predstavnici devet Saveza, koji zastupaju in-

terese svih grupacija OSI sa teritorije APV, a u prisustvu

Ministra Aleksandra Vulina, i radnog sastanka odranog sa
g-din Pei Vladimirom, pomonikom Ministra dana
23.10.2014. godine, u ime Saveza bubrenih invalida Vojvodine podnosimo:

INICIJATIVU
Shodno Zakonskim reenjima o zatiti
i poboljanju poloaja Osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije u
oblasti zdravstvene i socijalne zatite,
podizanju nivoa kvaliteta kako ivota
tako i socijalnog statusa i na osnovu
usvojenog Nacionalnog programa prevencije, leenja, unapreenja i kontrole
bubrene insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020 godine,
na Savez sa aljenjem konstatuje da je
naa grupacija OSI od 1991. Godine,
iskljuena iz programa rehabilitacije.
Specifinost i kompleksnost teke
bolesti bubrenih invalida, koji su doivotno na programu dijalize ili u jako
malom broju uspevaju da transplantacijom promene nain leenja, tokom godina
provedenih na dijalizi u mnogome pogoravaju odreene ivotne funkcije, a
naroito su problemi vezani za: Kardiovaskularne bolesti, doivotna i komplikovana anemija, bolesti vezane za poremeaj rada titaste lezde i paratiroidnih
lezdi, sa kompleksnim bolestima metabolizma, koji prouzrokuju deformitete i
oteenja kostiju i miinog tkiva.
Takoe, problemi vezani za postoperacione rehabilitacije, zbog injenice da
jedino naoj grupaciji OSI nije omoguena banjska rehabilitacija, ni posle
tekih operacija, a ni kao periodina
mogunost za konkurisanje u programima rehabilitacionog oporavka invalidnih lica na teritoriji Republike Srbije
predstavljaju dodatnu oteavajuu
okolnost za bubrene bolesnike. Polazei od ve utvrenog programa, objavljenog u Uredbi o Nacionalnom programu prevencije, leenja, unapreenja

22

i kontrole bubrene insuficijencije i

razvoja dijalize u Republici Srbiji do
2020. godine (slubeni glasnik RS br.
11 od 22.02.2011. godine) u poglavlju
11.3.1. Prvi korak-Unapreenje dijagnostikih i terapijskih procedura, predvieni su centri u kojima je planirana
rehabilitacija i broj postelja:
Kardiovaskularna rehabilitacija Institut za leenje i rehabilitaciju Nika
banjaNi i u Specijalnoj bolnici za
bolesti metabolizma Zlatibor ajetina.
Bolesti titaste lezde prenamenom
postojeih kapaciteta sa 20 postelja u
Institutu za leenje i rehabilitaciju Nika
banja i 10 postelja u Specijalnoj bolnici
za bolesti titaste lezde i metabolizma
Zlatibor ajetina.
Pored predvienih centara predlaemo
da se aktivira i centar za rehabilitaciju
pri Specijalnoj bolnici za interne bolesti
Vrnjaka banja i u zdravstvenom kompleksu Merkur, poto za aktiviranje
jedinice za hemodijalizu trenutno nedostaje samo agregat za alternativno napajanje elektrinom energijom dijaliznog
centra. Nepotrebno je i naglaavati znaaj
ovog rehabilitacionog centra jer je svima
poznata injenica da su oko 30% lica na
programu dijalize upravo bolesnici sa
eernom boleu.

OBRAZLOENjE

Aktiviranjem navedenih centara za

rehabilitaciju, a izmeu ostalog treba
razmotriti i mogunost otvaranja jednog
centra na teritoriji APV, pri nekom od
banjskih leilita, drava ne bi imala

dodatna velika ekonomska ulaganja, a

efekti bi bili nemerljivo vei.
Pacijenti bi bili po utvrenom programu i merilima koje bi donosili nadleni
dravni organi Ministarstva zdravlja i
Ministarstva za rad, zapoljavanje,
boraka i socijalna pitanja, upuivani iz
svojih dijaliznih centara u rehabilitacione, iz ega proistie zakljuak da nema
dodatnih trokova dijalize, jer se isti broj
pacijenata nalazi tokom godine u programu finansiranja.
Zbog potencijalno upotrebljivih
centara za rehabilitaciju u veoma kratkom
vremenu, predlog je da se centar u Vrnjakoj banji moe aktivirati ve do kraja
2014. godine jer su istom ispunjeni skoro
svi tehniki i kadrovski uslovi, a nabavka
agregata se moe izvriti u veoma
kratkom postupku u skraenoj tenderskoj
proceduri.
Centar za rehabilitaciju Nika banja se
veoma brzo moe aktivirati i kroz privatno-javno partnerstvo predvieno
nacionalnom strategijom, stavljanjem u
funkciju ve zavrenog najmodernijeg
dijaliznog centra Fresenius Medical Care
Srbija, koji je prazan ve tri godine u
Niu.
U navedenim centrima bi se mogla
tokom godine i pruati usluga turistike
dijalize stranim dravljanjima to bi
imalo i viestruku korist i znaaj za nau
zemlju.
U dijaliznim centrima bi rehabilitacije
mogle trajati u proseku tri sedmice. U
isti mah omoguiti sprovoenje i kompletne edukacije pacijenata, tako da bi

nakon naputanja centara pacijenti mogli

u svojim centrima da nastave i primenjuju metode pravilnog leenja, ishrane
i principa zdrave ishrane u skladu sa
nutricionistikim preporukama za bubrenu dijetu. Prilikom dolaska u
centre, tim strunih lekara bi izvrio
kompletne analize i tokom boravka
svojim izvetajem praktino dao strune
preporuke i smernice prema kojima bi
se nastavilo pravilno leenje u matinim
centrima.
Na sonovu napred izloenih kratkih
predloga, miljenja smo da nau inicijativu treba shodno principima medicinske struke, na temelju vaeih
propisa, normativa, protokola i odluka
nadlenih organa, u to skorijem roku
realizovati ime bi se ispravila viegodinja diskriminacija bubrenih invalida, a drava bi dokazala da svoje
strategije i postojee propise donosi da
bi ih i stvarno realizovala, a to e
graani, u ovom sluaju teki bolesnici na programu dijalize i njihovi lanovi
i porodice znati da cene. To e biti
potvrda i prema drugim zemljama da
je Srbija ozbiljna zemlja i da ima
izraen pravi, humani i nedvosmislen
pozitivan pristup reavanju tekih
zdravstvenih i socijalnih problema
svojih graana.



Novi Sad,
13.11.2014. godine
Predsednik Saveza
Dipl.e.c.c Zoran Mikovi

Odgovor RFZO na podnetu inicijativu

Na nau inicijativu do sada je odgovorio RFZO dana
25.11.2014. godine. Ovom prilikom objavljujemo zavrni
pasus iz obrazloenja, na osnovu koga se evidentno moe

zakljuiti da nau inicijativu organizovano i uporno moramo

nastaviti i reavati preko Ministarstva zdravlja RS i Vlade
Republike Srbije.

Za pitanja usklaivanja Uredbe o Planu mree zdravstvenih ustanova sa nacionalnim programom prevencije, leenja, unapreenja i kontrole bubrene
insuficijencije i razvoja dijalize u Republici Srbiji do
2020 godine, uvrivanje Specijalne bolnice za interne
bolesti Vrnjaka banja u stacionarnu zdravstvenu
ustanovu specijalizovanu za rehabilitaciju u Nacio-

nalni program i Uredbu o Planu mree zdravstvenih

ustanova kao i za pitanje mogunosti da se osiguranim licima na dijalizi prue usluge dijalize za vreme
produene rehabilitacije u zdravstvenoj ustanovi
gde im se obezbeuje rehabilitacija nadleno je Ministarstvo zdravlja RS.

23

MART 2015

MART 2015

Drugim putem do boljeg zdravlja

Bilje za zdravlje
Autor: Ivona Lozi
Sveti bosiljak (lat.Ocimum
sanctum) opravdano se smatra
kraljem lekovitog bilja. To je
najpoznatija lekovita biljka
Indije, cenjena hiljadama
godina, ne samo zbog izuzetnih lekovitih vrednosti ve
i zbog svog uticaja na um, telo
i duu. Ajurvedski tekstovi opisuju sveti
bosiljak kao stub holistike biljne medicine, nazivajui ga eliksirom ivota,
a u mnogim hinduistikim religijskim
tradicijama koristi se u znak potovanja
boga Krine. No, ako ostavimo potencijalne duhovne prednosti na stranu,
biljka nesumnjivo donosi brojne zdravstvene koristi.

Lekovita svojstva
svetog bosiljka

Sveti bosiljak je bez sumnje jedna je

od najboljih lekovitih biljaka koja je
otkrivena. Uz stotine blagotvornih jedinjenja koja sadri, sveti bosiljak jak
je antioksidant te ima antibakterijska,
antivirusna i antigljivina svojstva. Ova
biljka smanjuje stres, jaa imunitet,
sniava holesterol, poboljava metabolizam, regulie krvni pritisak i eer.
Domai je lek za mnoga oboljenja, a u
nastavku proitajte deset korisnih
uinaka.

1. Poremeaji disanja

Vrlo je delotvoran u leenju gotovo

svih vrsta respiratornih bolesti, virusnih,
bakterijskih i gljivinih infekcija disajnog aparata.
Vaan je sastojak mnogih ajurvedskih
sirupa za kaalj.
Pomae pri iskaljavanju, slui kod
bronhitisa i astme te olakava disanje
zbog eterinih ulja koje sadri.

2. Plune bolesti

Zbog svojih antibiotskih svojstava,

vitamina C, te jedinjenja koja su prisutna u eterinim uljima, bosiljak je delotvoran u leenju plunih infekcija pa
znatno umanjuje tetu na pluima
nastalu zbog puenja.

24

Sveti bosiljak
kralj lekovitog bilja

Pomo i nega
drugog lica

8. Glavobolja

3. Srane bolesti

Bogat je antioksidansima, kao to je

eugenol, koji tite srce od tetnog delovanja slobodnih radikala.
Eugenol je vrlo koristan i u smanjenju
nivoa holesterola u krvi, zbog ega ima
blagotvoran uticaj na bolesti srca.

4. Stres

Nedavne studije pokazale su da listovi

svetog bosiljka igraju znaajnu ulogu u
zatiti od stresa, jer imaju adaptogena
svojstva.
Vitamin C i ostali antioksidansi koje
sadri sveti bosiljak odlino umiruju i
sniavaju krvni pritisak, te tako umanjuju stres.

5. Nega zuba i usne duplje

Sveti bosiljak unitava vie od 99

odsto bakterija u ustima, koje su odgovorne za stvaranje loeg zadaha, zubnog
kamenca, plaka i karijesa.
Zbog adstringentnog svojstva koje
poseduje, smanjuje upale mekog tkiva
oko zuba.

6.Bubreni kamenac

Kao diuretik, ova biljka pomae pri

smanjenju nivoa mokrane kiseline u
telu, koja je glavni krivac za stvaranje
bubrenih kamenaca.
Siretna kiselina i neke komponente
eterinih ulja bosiljka pomau pri otapanju kamenca.

7. Nega koe

Zbog eterinih ulja, koja imaju antibiotsko, dezinfekciono, antibakterijsko

i antifungicidno delovanje, sveti bosiljak
bez ikakvih nuspojava lei bolesti koe
i deluje umirujue.

Zbog svojih analgetskih, sedativnih

i antimikrobnih svojstava, sveti bosiljak
utie na smanjenje glavobolje izazvane
migrenom, prehladom ili povienim
krvnim pritiskom.

9. Nega oiju

Mnogi problemi oiju prouzrokovani

virusnim, bakterijskim ili gljivinim
infekcijama, mogu se ublaiti svakodnevnim ispiranjem oiju vodom u kojoj
je natopljeno nekoliko listia svetog
bosiljka.

10. Imunitet

Zbog ve pomenutih lekovitih svojstava, sveti bosiljak titi na organizam

od gotovo svih infekcija prouzrokovanih
virusima, bakterijama i gljivicama, te
slui za jaanje imunolokog sistema.
Nain pripreme svetog bosiljka
aj od bosiljka
1-2 kaike usitnjenih listia ili jednu
ajnu kaiicu praha svetog bosiljka
prelijte s 250 ml vrue vode i ostavite
par minuta da odstoji.
Ovaj aj ublaava simptome glavobolje, nesanicu i muninu, umiruje
kaalj i upalu eluca, creva i bubrega.
Tinktura od bosiljka
20 g sitno seckanih stabljika svetog
bosiljka ostavite u 100 ml 70 postotnog
alkohola.
Nakon 15 dana procedite i uvajte u
staklenoj boici.
Koristite kao oblog protiv osipa, za
dezinfekciju rana i kod uboda insekata.

(www.alternativa-za-vas.com)

Nada Abramovi
pravnica

SA PRAVNE STRANE

Potreba za pomoi i negom drugog lica nastaje u sluaju kad osiguranik ili korisnik penzije postane nepokretan, dementan, koji je na
programu dijalize najmanje tri puta nedeljno, onaj koji zbog teine i
prirode trajnih bolesti i bolesnog stanja nije sposoban da se samostalno kree, ni da se samostalno hrani, oblai, svlai, i ako je slep, odnosno
kada mu je ova pomo neophodna za zadovoljenje osnovnih ivotnih
potreba i funkcija. To pravo, po Zakonu o penzijskom i invalidskom
osiguranju, imaju navedena lica. Naknada za tuu negu i pomo je
medicinska kategorija.
Znai, pravo na dodatak za pomo i negu drugog lica ima osoba
kojoj je zbog telesnog ili senzornog oteenja, intelektualnih potekoa ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomo i nega
drugog lica da bi zadovoljila svoje osnovne ivotne potrebe, odnosno
ako ovo pravo ne moe da ostvari po drugom pravnom osnovu. Ova
pomo moe se dobiti preko Centra za socijalni rad i preko fonda PIO,
a dodatak se utvruje u nominalnom mesenom iznosu koji utvruje
Ministarstvo za poslove socijalne zatite.
Dodatak za pomo i negu drugog lica je novana pomo osobama
koje zbog povrede ili bolesti ne mogu da zadovolje osnovne ivotne
potrebe, i ovaj dodatak se usklauje sa rastom cena dva puta godinje
Uz zahtev za priznavanje prava na naknadu za pomo i negu drugog
lica, podnosilac prilae originalnu medicinsku dokumentaciju, fotokopiju line karte, odnosno fotokopiju radne knjiice i prijavu o povredi
na radu ukoliko je potreba za pomoi i negom drugog lica nastala kao
posledica povrede na radu.
Uveani dodatak za tuu negu koji je uveden Zakonom o izmenama
i dopunama zakona o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, dana 1.7.2006. godine, imaju lica koja su pravo na
dodatak za pomo i negu drugog lica ostvarila po propisima socijalne
zatite ili po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, i kod
kojih je utvreno telesno oteenje ili organski trajni poremeaj neurolokog i psihikog tipa od 100 odsto po jednom osnovu ili vie
oteenja, s tim da nivo oteenja iznosi 70 odsto i vie procenata po
najmanje dva osnova. Znai, ovo pravo pripada licima koja su pravo
na novanu naknadu za pomo i negu drugog lica ostvarila sa telesnim
oteenjem od 100 odsto po jednom osnovu, osobama koje imaju vie
oteenja, s tim da nivo oteenja iznosi po 70 i vie odsto po namanje
dva osnova i osobe koje imaju organski trajni poremeaj neurolokog
i psihikog tipa.
Da bi se dobio ovaj dodatak, potrebno je podneti zahtev u Centru
za socijalni rad optine u kojoj osoba ivi, uz koji se prilae predlog
izabranog lekara za vetaenje, fotokopija zdravstvene knjiice, fotokopija line karte, najnoviji nalaz specijaliste, fotokopija reenja
meuoptinske komisije za kategorizaciju ili raniji nalaz prvostepenog
organa vetaenja o prirodi i teini bolesti ili povrede, izvod iz matine
knjige roenih, uverenje da se ne prima penzija i dodatak za tuu negu
i pomo preko fonda PIO.
Ovlaena lica Centra za socijalni rad alju dokumentaciju prvostepenoj komisiji za vetaenje. Komisija procenjuje telesno oteenje i
donosi odluku o dobijanju prava na dodatak za pomo i negu drugog
lica. Ovaj postupak traje najmanje dva meseca, a novana naknada se
isplauje od dana kada se preda zahtev. Postoji mogunost podnoenja
albe, naravno ukoliko je doneto nepovoljno reenje, nakon ega se
eka poziv na vetaenje drugostepenog organa, ili se dobija novo
reenje bez ponovnog odlaska na komisiju. alba se podnosi Ministarstvu odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zatitu.

25

MART 2015

MART 2015

. ..

2015 .

,

,

,
- cc.

.

,

,


(
6).


beviplex :
,

.

6-8, 21000
: 77
: 17.03.2015.
,

. .
22-26
11000
/ A.

, :
yy 2014
, -.
yy 515-01-2804/2014-06 03.12.2014. ,

,
.
, ,

,
.
24
.


.
,
.
,
, ,
.

,

_________________________
. ...

, ,
, ,

,
100%

In memoriam
Poslednji pozdrav naim lanovima
Predsednik Izvrnog odbora SOBIRS

Nil Milosavljevi

lan Izvrnog odbora SOBIRS

ivorad Ivkovi

21.07.1969 4.3.2015

15.08.1957 - 16.03.2015

OPTINSKA ORGANIZACIJA BUBRENIH INVALIDA

JAGODINA

UDRUENjE DIJALIZIRANIH, TRANSPLANTIRANIH BUBRENIH

INVALIDA VRANjE

Savez organizacija bubrenih invalida Republike Srbije,

Savez bubrenih invalida Vojvodine

26

27

Da li je rehabilitacija
za bubrene invalide
u Republici Srbiji
samo neostvareni san

SAV E Z BUBR E N IH IN VALIDA VOJVOD IN E

21000 Novi Sad, Bulevar osloboenja 6 - 8
Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org
UDRUE NJ E BUB REN IH IN VALIDA - SU BOT IC A
Blaka Rajia 27/36; P.J. Banijska 2
Mob: 069/712-547