1.
ARHITEKTURA XVIII veka
Arhitektura i industrijska revolucija
- nizom tehnoloških inovacija ind revolucija je zbrisala
stari način života i rada
- dolazi do porasta stanovništva u gradovima
- pre ind revolucije u arh se javljaju nekoliko tipova
građevina: crkve, palate i tvrđave, vile i gradske kuće
- sada se javlja i niz drugih objekata: fabrike, skladišta,
železničke stanice, mostovi, tržnice i sl.
- ali i objekti kao što su sudske palate, parlamenti,
pozorišta, opere, hoteli, biblioteke, javni parkovi...
- novi materijali – gvožđe i staklo, kao ind materijali
uvode i novine u samu tehniku i sistem gradnje –
velike visine, rasponi, čvrstina, novi estetski izraz
- ind revolucija je započela sredinom XVIII veka u
Engleskoj a dalje se proširila na Francusku, Nemačku,
zatim i SAD
- javlja se najpre tekstilnoj industriji, potom u teškoj ind
– proizvodnja gvožđa, da bi se postepeno ti pronalasci
počeli koristiti i u svim drugim oblastima rada i života
Istoricizam XVIII veka
Doba prosvećenosti i intelektualne revolucije –
pronalasci u nauci, tehnici, socijalne teorije...
Umetnost je u XVIII veku direktan nastavak
prosvetiteljstva renesanse – individualizam,
misaonost, prosvećenost, osećajnost...
Romantizam - iz doba prosvećenosti prelazi se u
doba osećajnosti, mašte i oslobođenja
“Dekadentna” umetnost rokokoa se ne toleriše
Istoricizam kao savršeno arh sredstvo racionalizama
barok i rokoko se zamenjuju neoklasicizmom ali koji je
sada pročišćen, jer je zasnovan na raciu isto koliko i
na umetničkoj samosvesti
istoricizam podrazumeva oživljavanje i vraćanje
stilovima i romanike, i grčko-rimske klasike, i
renesanse, i gotike
pluralizam pristupa je karakteristika eklektičnih
povrataka istorijskim stilovim u doba XVIII veka
stara umetnost i arhitektura se izučava na jednom
naučnom principu – otkopavanje Pompeje i
Herkulanuma, radovi Vinkelmana, ugledanje na stil
Grčke i Italije iz doba klasike
Neopaladijanizam – Engleska
Najraniji primer neoklasicizma je oživljaj antike
posredstvom dela Andrea Paladia i njegovih vila
Prezire se barok zbog svoje razuzdanosti i
izveštačenosti, smirenost, racionalnost i dostojanstvo
antike se javlja kao suprotnost toga
Paladijanski stil u Engleskoj uvodi Inigo Džouns
Bazira se na izučavanju Vitruvija, na klasici i
otmenosti renesansnog stila Paladija
Ričard Bojl – lord Barlington je pionir
neopaladijanizma
pokret će dominirati u Engleskoj u vreme 1720-1760
 Čizik haus, 1725, okolina Londona
ugledanje na Vilu Rotondu Paladija, 1550
1
jednostavnost i organska jasnoća tektonskih
masa
kupola kao dominantan motiv
samo jedno stepenište je monumentalno na
način Paladija
tako je u suštini ova kuća anti-klasična
 Zgrada Društvenog doma, 1730, Jork
naprednija u odnosu na kuću Čizik
oslanja se više na suštinu paldio-stila – nego na
neko konkretno delo Paladija
prati Paladijev opis rekonstrukcije
staroegipatske dvorane
dugačak pravougaoni centralni prostor
okolo kolonada korintskih stubova
fadasa je transformisana fasada termi –
dijagramsko svođenje
motiv je tip thermae prozora
Viljem Kent – štićenik Barlingtona
u Rimu je proučavao umetnost čitavu deceniju
podučava ga potom Barlington
Kent eneterijerski ukrašava Kuću Čizik
sklonost istraživanju, mašta, začetnik Gotic Revival-a
 Holkham Hol, seoska kuća u Norfolku, 1734
sa Barlingtonom projektovao
oslanjanje na Barlingtonov Društveni dom
veličanstveno zdanje
dogmatski racionalizam u osnovi - 4 kvadrata i
simetrija
sve to se prenosi i na fasadu – analitičnost,
jednostavnost, jasnoća tektonike
ulazna dvorana, veoma reprezentativna
Arheološki neoklasicizam
oslobađanje od ekstravagancije i dekadencije baroka
reakcija na dela Brlingtona - strogost, ograničenost,
knjiški pristup, bez istraživanja
arheološka izučavanja omogućavaju de se prevaziđe
stav o antici koji je bio posredan – preko renesanse
Rim postaje centar umetničkih istraživanja
otkopavanja Pompeje i Herkulanuma pol XVIII veka
neoklasicizam postaje materijalan, realan, terenska a
ne knjiška arheologije postaje sredstvo neposrednog
izučavanja antičkih ostvarenja
publikacije donose otkrivene novine - Vinkelman
Robert Adam
obeležava period post–paladijanizma u Engleskoj
izučavao je antičke ostatke, iz arh rimskog carstva
preuzima izvesne oblike – osnove sa nizom
kontrastnih oblika povezanim u nizove (terme),
pregrade sastavljene od stubova
unutrašnja dekoracija – štukatura
stvara lični antički stil, originalnost i maštovitost
 Kuća Sion, 1762.
preuređenje enterijera
srednjevekovni plan transformisan tako da
asocira na šeme iz rimskog doba
tri dela – ulazna dvorana, predvorje i galerija
 maštovitost ukrašavanja enterijera – dorski,
jonski, korintski rimski red, živo ocrtavanje
zeleni stubovi, bogata polihromija, kasetirana
tavanica
prepleti, živost linearnih šara – sličnost sa
rokokoom
Đovani Batista Piranezi
inženjer i arhitekta iz Venecije
bavio se rekonstrukcijom stvarnih i zamišljenih rimskih
ruševina
maštovitost – često predimenzioniranje, teatralnost,
svetlosni efekti – utisak fantastičnog i
fantazmagoričnog
tehnika bakropisa, sjajne vizije rimske arhitekture
arh Grčke manje ceni, potencira Rim i Etruriju
verodostojnost često podređena mašti i imaginaciji
Adam se na njega dosta oslanja u svojim delima
Oživljavanje gotike – Gothic Revival
javlja se u Engleskoj gde gotika skoro da i nije
napuštana
renesansa i barok su se manje razvili nego u drugim
zemljama
uzvišenost i slikovitost gotike, verske i nacionalne
konotacije
nestvarnost snova i legendi postaje ponovo aktuelna
polovinom XVIII veka arheološki se i naučno ponovo
proučava i srednji vek
izučavaju se gotski redovi odn. pod-stilovi
2
široko se izučavaju vrednosti, ideje i ostvarenja gotike
slikovitost i prirodnost – pejzažni vrtovi, okosnica neog
Lengli, Volpol, Bentli, Čut – pioniri ovog pokreta
Džon Neš
predstavnik poznog slikovitog stila neogotike
najpre se bavi seoskim kućama
 seoce Blejz, 1811
neobičnost, engleska slikarska tradicija
iluzija seoske pitoreskne atmosfere
krovovi od slame, zabati, opeka, bondručna
konstr.
 Kraljevski paviljon, Brajton, 1815.
moderna egzotika orjentalnog stila
maštovite kombinacije gotskih, kineskih i indijskih
oblika
lukovičaste kupole, minareti, čipkasta dekoracija,
raskoš
 Ridžents Park, London, 1812-27.
najveće Nešovo dostignuće
primer urbanističkog planiranja
tradicija slikovitog stila gradića Bata, iz XVIII
veka, oca i sina Vuda
50 vila, jedno jezero, crkva, kraljevska palata,
opasano kućama u stilu neoklasicizma i
neopaladijanizma, glavna ulica Ridžent,
raznovrsnost fasada, monumentalne kolonade
priličan deo ove šeme je proveden u delo, oko
1830
FRANCUSKA
jednoobraznost, istančani jezik klasike
neoklasicizam kao dominantan pravac
Đovani Nikolo Servandoni
 Crkva Sen-Silpis, Pariz, 1732
još dok je rokoro bio u punom zamaku javlja se
projekat Servandonija u duhu neoklasicizma
fasada monumentalna, jasna i smela kao
kontrast lepršavosti rokokoa
neusiljena primena klasičnih arh obrazaca
slobodno stojeća arhitravna konstrukcija
donji red stubova – dorski, gornji – jonski
zidovi, luci, stubovi i grede – elementi koji su
ujedno i konstruktivni i estetski
tipično francusko racionalistički pristup klasici
Strukturalni neoklasicizam
50-ih godina XVIII veka
U pokušaju približavanja klasici traga se za istorijskim
posrednicima
Klod Pero – najvažniji teoretičar francuskog arh
racionalizma u XVII veku
 Velika istočna fasada Luvra, XVII vek
Pero zagovara racionalizam konstrukcije antičkih
hramova – stub/greda – arhitravna konstrukcija ali se
zalaže i za tradiciju francuskih gotskih katedrala
U XVIII veku taj grčko-gotski estetski princip ponovo
oživljava
Ložije ide još i dalje od Peroa – model idealne
primitivne kolibe, arhitravna konstrukcija kao
konstrukcijski racionalizam
Žak-Žermen Suflo
 Crkva svete Ženevjeve – Panteon, 1790.
po Ložijeu “prvi uzor savršene arhitekture”
cilj - ujedinjene “strukturalne lakoće gotskih
katedrala sa čistotom i lepotom grčke arh”
osnova u obliku grčkog krsta
elegantni korintski stilski red, vitki lukovi
gornji delovi zdanja imaju lakoću koja asocira na
gotiku
sem konstrukcije velika pažnja je posvećena i
oblikovanju
Arheološki neoklasicizam
50-ih i 60-ih godina XVIII veka
Razvija se paralelno sa arheološkim ekspedicijama i
izučavanjima klasične arh
Lična vizija, snaga, veličanstvenost i uzornost klasike
sjedinjena sa tradicijom francuskog neoklasicizma
Anž-Žak Gabriel
 Mali Trijanon, Versaj, 1760
projektovana za madam Pompadur
stilski redovi, prozorski okviri, balustrade i ostali
elementi se preuzimaju iz francuske klasicističke
tradicije
strogost, kubična tektonika, suzdržana
artikulacija, oskudnost reljefne dekoracije
 Trg Luja XV, danas Trg Konkord, Pariz, 1775
njegov najambiciozniji projekat
radikalno napuštanje šeme trgova iz doba baroka
3
četvorougaoni prostor sa samo jednom stranom
sa fasadom, ostale 3 srane su oivičene isušenim
sancima
naokolo su balustrade i paviljoni sa malim
statuama
centralna fontana je vizuelni akcenat
miran, nenametljiv, otvoren prostor trga, sa tri
slobodne strane okružen prirodom – vrtovi,
Jelisejska polja i Sena
funkcionalno prožimanje svih elemenata – zidovi,
stepeništa, skulpture, fontane, ribnjaci – postavke
urbanističkog projektovanja koje je uveo Gabriel
u Francuskoj XVIII veka
Radikalni neoklasicizam
70-ih i 80-ih godina XVIII veka
Bule i Ledu kao glavni predstavnici ove nove struje
neoklasicizma
Mari-Žozef Pejr i Šarl de Vaji
oslanjanje na rastući uticaj Piranezija
osnovni izvor je arheološki neoklasicizam
 Francusko pozorište, Pariz, 1767
strogost i purizam, max prečišćavanje antičkih
oblika
foaje podseća na halucinantnu atmosferu
Pirenezijevih gravira
jednoobrazno rustično obrađeni kameni zidovi
strogost oblika i rasporeda arkada i prozora
bez ikakvih ulepšavanja, lepo u ogoljenosti
Žak Gondoan
 Ecole de Chirurgie, Pariz, 1775
jedna jedina ali izuzetno značajna građevina
sala za predavanja iz anatomije u vidu antičkog
pozorišta i sa polukupolom nalik na Panteonovu
prazni zidovi, snažno kasetirana tavanica
više funkcija – mala bolnica, učionice,
laboratorije, biblioteka...
osnova sa monumentalnim dvorištem četvrtastog
oblika
prefinjenost svedenih detalja, fine proporcije
ulična fasada sa elementima trijumfalne kapije i
tremom korintskog reda
Viktor Luj
Revolucionarni - vizionarski neoklasicizam
Glavni predstavnici su Ledu i Bule
Etjen-Luj Bule
vizionar, opsednut snagom geometrijskih oblika,
maštovit, simboličan
više se zaokupljao slikarstvom nego arhitekturom
ostavio je seriju sjajnih vizionarskih crteža –
»francuski Piranezi«
umetnička i izražajna dimenzija arhitekture za njega je
bila presudna
kao najsnažnije oblike vidi one elementarne –
piramida, kocka, valjak, kupa, i posebno lopta
odnos svetlo/senka postaje nosilac 3D efekta u arh –
»arhitektura senki«
on spaja englesku slikovitost sa francuskim
geometrijskim purizmom neoklasicizma
Panteon Sufloa kao čest uzor u transformaciji do niza
veličanstvenih oblika
česta je upotreba venaca, natpisa, skulpture i dr
akcenata
antičke stilske redove ne tretira u njihovoj primarnoj
suštini već su mu oni sredstvo za postizanje osećaja
uzvišenog i velelepnog (formalizam?)
niz projekata gde se vidi ta snaga mašte i slikovita
imaginacija
 kružna zgrada opere, 1781
 Njutnov kenotaf, 1784
 Kenotaf u obliku kupe
 Projekat za Metropolitensku katedralu
 Nacionalna biblioteka
 Muzej sa Hramom svetih ljudi
Radikalni i vizionarski neoklasicizam u Engleskoj
Džon Soun
ekstravagancija, vizionarizam, duh srednjovekovlja
uticaj piranezijevskih vizija
pristalica francuskog neoklasicizma
Nešov savremenik, uticaj »slikovitosti«
individualista, inovator u arh ali i eklektičak
 Preuređenje Engleske banke, 1788
kompleks više dograđivanih delova,
“grad u malom”
varijacije prilikom narednih dogradnji kao ta
komponenta slikovitog
neoklasične fasade i stilski različiti enterijeri
unutrašnji delovi zgrade haotično isprepletani,
“lavirint”-ska šema
 Deoničarska banka, 1792
u enterijeru efekat rimskih kupatila, palata ili
bazilika
 Staro ministarstvo kolonija, 1818
monumentalni oblik prstena sa jonskim
stubovima
poporni luci pod zemljom kao inovacija
 Muzej ser Džona Souna, London, 1813
najekscentričnije od njegovih ostvarenja
rekonstruisane 3 manje zgrade u nizu
zbirka arh fragmenata iz antičkog perioda u stilu
Piranezija
soba za doručak – konveksna ogledala,
refleksija, slikovitost i draž, poetika
 Projekti i planovi: u Londonu zgrada Parlamenta,
Palata pravde, Masonska loža, Umetnička
galerija Dalvič
2. ARHITEKTURA XVIII veka - teoretske osnove
Žan-Luj de Kordemoa
- opat, početkom XVIII veka značajan spis u
oblasti teorije arhitekture
- oslanjanje na delo Kloda Peroa
- raspravu zasniva na 3 pojma Vitruvija: red,
raspored i prijatan oblik
- red je za njega stilski red, obeležje svake
pojedinačne građevine
- raspored je raspored delova
- estetski aspekt obezbeđuje da raspored bude
takav da ne narušava prirodu, običaje i funkciju
- upotreba i prikladnost su takođe važni za lepotu /
preteča modernog funkcionalizma
4
- zalaže se za jednostavne geometrijske oblike,
bez oštrih uglova ili zaobljenja
- zagovara jedinstvo strukture, ali i nezavisnost
pojedinih delova
- predlaže da se gotska građevina ostvari
sredstvima klasične grčke arh i njenih oblika
Sebastijan Le Klerk
- estetika pre svega – lepota, dobar ukus,
elegancija
- ne zanimaju ga obične zgrade već samo one koje
su otmene, svečane i veličanstvene
- stilski red kao oznaka statusa
- proporcije ne vidi kao naučni metod već kao
proizvoljnost subjektivnog ukusa
- predlaže poseban francuski red sa kapitelom u
vidu ljiljana, palminog lišća i petla
- friz sa motivom Sunca – aluzija na kralja Luja XIV
– kralj Sunce
- istančan ukus i uživanje kao merilo lepog
- dobar ukus se ostvaruje upotrebom jednostavnih
odnosa između delova jer to svest lakše prima pa
je i zadovoljstvo veće
- kasnije ukus podređuje svrsi, funkciji
Žerman Bofran
- član »prvog reda« Akademije Arhitekture
- glavni nadzornik mostova i puteva
- humanista i teoretičar ali i praktičar
- u skladu sa tadašnjim tendencijama na Akademiji
i on se bavi pre svega »dobrim ukusom«
- to je za njega jedan od glavnih principa arh
- dobar ukus povezuje sa razvojem civilizacije
- to nije subjektivna kategorija, već objektivna
- principe smatra promenljivim, i da se oni razvijaju
razmišljanjem i iskustvom
- koncept funkcije je važan ali ne u preterano
naglašenom obliku
- zalaže se za srazmernost delova prema celini u
pogledu svrhe
- smatra da moda truje principe arhitekture
- zagovara »otmenu jednostavnost«
- građevina treba da izražava karakter – graditelja
ali i svoje namene
- u svojim projektima se približio paladijanskom
klasicizmu (lovačka koliba kružne osnove,
preteča Ledua i grada Šoa)
Šarl-Etjen Brize
- od arhitekte rokokoa do dogmatičara
neoklasicizma
- značajniji kao teoretičar nego stvaralac
- 1728 delo sa prijektima i tehničkim savetima za
gradnju kuća
- želi da pomogne graditeljima privatnih kuća
- udobnost i estetika mogu da se prilagode
uslovima koje nameće lokacija i građ propisi
- pitanja gradnje i kvaliteta materijala
- osnovna tema su kuće u Parizu i za svaku kuću
on daje osnovu prizemlja, i jedinstveni projekat
za sve spratove
- ima i kombinacija sa poslovnim prostorima
- projekti su izuzetno funkcionalni
- etički princip – za stanare svih društ slojeva
- nema mnogo ukrasa
- daje pregled geometrije, merenja konstrukcije
kao i važeće propise gradnje
- 1743 – knjiga sa obrascima za građenje vila koje
će u prvoj pol XVIII veka biti vrlo popularan tip
zgrade
- građevina se tretira kao celina
- klasična privlačnost
- fasada se ukrašava tako da odražava prirodnu
lepotu – otmeno, jednostavno, simetrično
- na kraju knjige su i primeri obloga, ukrasa,
materijala-kamena, balustrada...
- 1752 poslednje delo – normativni klasicizam
- proporcija kao postulat – vrhovni izraz lepote
- zakoni lepote proističi iz Prirode
- čulni doživljaj nije dovoljan, potrebna je
racionalna potvrda lepote arhitekture
- kao teoretičar je pionir neoklasicizma a kao
praktičar je još u stilu rokokoa
Žak-Fransoa Blondel
- potiče iz porodice arhitekata
- 1743 osniva svoju pruvatnu pkolu arhitekture koja
je doživela finansijski krah
- školovala je Ledua i Bulea
- i on se bavio kućama za odmor
- zalaže se za prisniju vezu enterijera i eksterijera
tj. da ukrašavanje eksterijera treba da odrazi
unutr raspored građevine
- predstavnik je još uvek rokokoa ali zahteva
stravanje »opšteg reda«
- 1 tom donosi planove građevine s vrtovima, a 2
tom su projekti unutraš dekoracije
- objavljuje i svoja predavanja na arh školi
- to će dovršiti učenik Pjer Pat
- daje pregled istorije arhitekture, baveći se usput
pitanjima njene korisnosti
- poznavanje proporcija smatra potrebom
- one nisu proizvoljne već proizašle iz Prirode
- često proporcije dovodi u vezu sa čovečjim telom
– renesansna teorija
- razrađuje i Bofranovu teoriju Karaktera / karakter
je ekspresija građevine, tipovi različitih zgrada
poseduju određene karaktere
- korišćenje ornamentike mora biti određeno
ekspresivnom funkcijom
- uspostavlja ideju Stila koji je proizvod karaktera
- stilske razlike su uvek uslovljene nacionalnim i
kulturnim okolnostima
- označava prelaz od vitruvijanske teorije ka
»revolucionarnoj arhitekturi«
Pjer Pat
- najverniji Blondelov učenik
- oslanjanje na Bofrana i Blondela
- traktat o spomenicima podignutim u slavu Luja
XV
- daje obiman pregled istorije spomenika još od
antičkih vremena
- daje konkursni projekat jednog trga u Parizu
5
- sve smešta na plan Pariza što pokazuje njegov
interes za urbani kontekst projekata
- kružni tgovi, okruženi zgradama i sa spomenikom
u središtu
- bavio se temom grada – zamišlja veoma
funkcionalan grad sa odgovarajućom prostornom
organizacijom ali ne prihvata bilo koju vrstu
geometrijske mreže ulica
- principi hladne simetrije, kuće oko pravilnih
kvadrata i paralelograma – prevaziđeno
- protiv je takve monotonije i jednoličnosti
- zalaže se za različitost, novinu, raznovrsnost
- zastupa i ideje urbanog planiranja u skladu sa
klimatskim, geografskim, higijenskim i
saobraćajnim uslovima
- prevazilazi standardne geometrijske šeme mada
je i dalje princip pravilnosti prisutan
- u tipologiji ulica prednost daje pitanju saobraćaja,
bezbednosti i zdravlja
Mark Antoan Ložije
- opat, revolucionar, istoričar i diplomata
- teoretičar arhitekture mada laik, uzor mu je bio
Kordemoa
- 1753 - Esej o Arhitekturi – gde daje osnovne
principe arhitekture
- veruje u slobodnu suštinsku lepotu
- sva se lepota nalazi u Prirodi
- pravila u arhitekturi su pravila prenesena iz
Prirode, ali su ona nastala »pukim slučajem«
- primitivnu kolibu smatra pretečom svih mogućih
oblika u arhitekturi
- ona postaje zakon i merni elemenat celokupne
arhitekture
- njene arh elemente on smatra prirodnim,
racionalnim i funkcionalnim
- zid nije više sastavni deo arhitekture
- pilaster je loša imitacije stuba
- arkade su potpuno isključene
- pitanje proporcija je pre za filozofe nego za
arhitekte
- stilske redove pokušava da prenese i u logiku
strukture i ornamenta građevine
- koristeći se konstruktivnom logikom teži da
smanji broj elemenata u arhitekturi
- u gradnji crkava vraća se renesansnom načinu
razmišljanja – osnova jednakostraničnog trougla
mu se čini idealnom za crkve
- geometrijska osnova građevine mora biti
racionalna – u skladu sa karakterom građevine
- smatra da istine arh leži u nejnoj strikturalnoj
logici i time je on preteča i strukturalizma ali ii
funkcionalizma koji će obeležiti kraj XIXi XX vek u
arhitekturi
- grad kao park, kao šuma, otelovljuje njegove
ideje planiranja gradova u skladu sa engleskim
vrtovima – prirodni principi simetrije i raznolikosti
- odbacuje urbanizam Pariza tog vremena
- odbacuje franc klasicizam u potrazi za gotskim
stilom u kome vidi praktičnu realizaciju svojih
ideja
- Blondel Esej preporučuje kao udžbenik svojim 1. Bačvarska radionica
studentima 2. Kuća za čuvara izvorišta reke Lu
Karlo Londoli 3. Oikema - Hram ljubavi - »kuća zadovoljstva«
- arh Egipta i Stounhendž kao vrhunac 4. Kuća ujedinjenja – Palata sloge
- statika i priroda materijala kao važno određenje 5. Kuća drvoseča - Atelje za drvoseču
Le Kami de Mezijer 6. Štale uz kuću direktora
- istražuje osnovne koncepte teorije arhitekture sa 7. Građevine namenjene radnicima
stanovišta njihovog efekta 8. Sudnica - »kuća mudrih«
- smatra da proporcije neposredno deluju na 9. Topolivnica
ljudska čula, »pogađaju pravo u dušu« 10. Crkva
- prihvata teoriju mahinalnog izraza Le Brena 11. Groblje
- svaki predmet poseduje sopstveni karakter 12. Javno kupatilo
- teoriju o mahinalnom efektu proširuje prenoseći 13. Ekonomska farma
je u sfere zvukova i boja 14. Samački hotel
- proporciju i harmoniju u arh dovodi u vezu sa 15. Letnjikovci – za oca sa 3 dece,i intelektualce
muzikom i slikarstvom
- koncept proporcije ne smešta više u domen 4. ARHITEKTURA XIX veka – teoretske osnove
aritmetike i geometrije već ga povezuje sa ENGLESKA
harmnojom čvrstih tela, gde karakter građevina Tomas Houp
dolazi neposredno iz Prirode - krajem XVIII veka put po Evropi
- definiše i »genre terrible« – stil užasa predstavlja - tako je stekao značajno znanje o arhitekturi
efelat velelepnosti u kombinaciji sa moći – najava - zalaže se za čisto grčki stil a ne za rimski
Bulea - čistota grčkog stila kao zaloga tog zalaganja
- rekonstruisao i opremio svoju kuću (a.Adam)
3. KLOD-NIKOLA LEDU - eklekticizam po kom svaka soba treba da ima
- akademska tradicija i generacija vizionarskih svoj stil
arhitekata – Bule, Gondoan... učenik Blondela - ne veruje u mašinu i njenu moć da zameni umne
- uspešan arhitekta pariskog visokog društva sposobnosti čoveka
- niz porudžbina i brojni realizovani projekti - u tom je smislu preteča Morisa
I period 1760-1771 - sasvim novi dekorativni stil zasnovan na formi i
- šegrtovanje ali i rad na rekontrukcijama i izgradnji ornamentici klasike
hotela i dvoraca - baveći se i istorijom arhitekture, smatra da je
1. rekonstrukcija zamka Šato Montereu tipologija arh produkt klime, materijala, lata,
2. Hotel d' Halwyll, saradnja sa švajcarskim društvenih okolnosti i prilika
bankarima i vojnicima - obradio je i arh srednjeg veka
3. Hotel d' Uses - renesansa – imitacija umetnosti a barok –
4. Zamak Benuvil, Normandija anomalija ukusa
5. Gradske rezidencije - pozajmice iz svakog pređašnjeg arh stila sa
6. kuća za gospođicu Gimar, balerinu ciljem da se iskoristi sve što je u njima vredno,
7. paviljon di Bari, 1771 korisno, naučno i da se tome doda nov kvalitet ili
II period 1771-1779 oblik, doprinese novim potrebama, novim estet
- u periodu 1773-79 razrađuje nacrt solane Salin zahtevima do originalnog stila
koji će 1804 proširiti u idealni grad Šo Čarls Robert Kokerel
- polukružna solana postaje središte tog grada, a u - arheolog, uspešan arhitekta
okviru kompleksa projektovaće i druge zgrade: - držao predavanja na Kraljevskoj akademiji
1. Kuća direktora solane - eklekticizam intelektualno zasnovan
2. Lovačka kuća - od prošlih stilova ka modernizmu
3. Čuvareva koliba - u novoosnovanim arh časopisima objavljivani su
 Rezidencija za gđu Telison, 1778 odlomci njegovih predavanja
 Pozorište u Bezansonu - tu se raspravljalo o pitanjima savremene arh
 Pozorište za Marsej Tomas Rikman
III period 1779-1789 - pitanje engleskih korena gotike
1. Zatvor u Egz-an-Provansu, 1784 - za faze engleske gotike uvodi standardne
2. projekti 40-50 trošarina - »propileji«, 1783 pojmove
3. Palata pravde - restauracija istorijskih objekata ali i modeli za
IV period 1789-1806 nove zgrade
- posle revoluje kao rojalista dospeva u zatvor na 2 - crkvena arh iskuljučivo u stilu gotike i to u
godine nacionalnim engleskim formama
- razrađuje svoj Idealni grad Šo: Pjudžin
- uključuje se polemiku o gotici

6
- jak religiozni uticaj na teoetisanje o arh
- srednjovekovnu arh vidi kao superiornu
- to je kombinovao sa teorijom funkcionalizma
- stil treba da odgovara nameni zgrade
- velika umetnost može imati korene samo u
katolicizmu
- otvara pitanje materijala kao odlučujućeg faktora
u konstrukciji
- u arh dozvoljava samo klimatske i nacionalne
varijacije
- zalaže se za oživljaj radova hrišćanske umetnosti
pa svim starinskim i doslednim principima
- odbacuje grčku arh kao pagansku
- za njega je gotika ne stil već princip i to je
njegova sličnost sa Viole-le-Dikom
- osnivaju se udruženja za proučavanje gotske srh
na Oksfordu i Kembridžu
Džon Raskin
- najznačajniji pobornik gotskog stila
- zakoni arh su identični sa zakonima morala
- ne uvažava pravila izvedena iz arh prošlosti već
samo ona proizašla iz prirode čoveka i materijala
- upozorava na 3 arh prevare:
1. nagoveštaj strukture koja nije prava
2. imitiranje materijala
3. upotreba mašinski napravljenih ukrasa
- zahteva čitljivost konstruktivnog sistema,
verodostojnost materijala i upotrebu ručno
izrađenih ornamenata
- sistem ukrašavanja ide od čistih organskih formi
do čistih geometrijskih oblika
- arh dovodi u vezu sa uslovima vremena u kome
nastaje
- u svom bavljenju ornamentom u seriji ilustracija,
apstraktnost linija, elementi preuzeti iz flore i
faune bliski su Art Nouveau
Viljem Moris
- za razliku od Raskina delatan je i praktičan
- sa Filipom Vebom rad na Morisovoj »crvenoj
kući« koju će Moris sam dekorisati
- sveobuhvatan svet umetnosti i zanata
- to su bile postavke čuvenog engleskog pokreta
Arts&Crafts
- zalaže se za jednostavnost, življenja i umetnosti
podjednako
- gotika kao otelovljenje neuništivih principa
umetnosti
- arh je odraz društvenog uređenja i taj sociološki
momenat je jednako važan kao i etički –
umetnost od naroda za narod
- odbacuje masovnu industrijsku proizvodnju
- zalaže se za upotrebljivu – primenjenu umetnost
- u »Vesti niotkuda«, njegovom utopističkom
romanu, Moris se zalaže za ukidanje fabrika i
prelaska sa mašine na zanatski rad
- sa Raskinom je pokretač pokreta A&C
Džefri Skot
- pravda neorenesansni stil
7
- prihvata renije teorije i koncept mase, prostora,
vremena i koherentnosti antike i renesanse
(Teodor Lips)
- otkriva »prevare« u dotadašnjoj teoriji arhitekture
- vitruvijanski koncepti »udobnost, čvrstina,
zadovoljstvo« - smatra da svaki ima svoju
autonomiju i da se jedan nikada ne može i ne
sme žrtvovati u korist drugog
- 4 vrste »prevara«:
1. »romantičarska«
pretrpavanje stavova prema arhitekturi literarnim
asocijacijama, sa simboličkim religioznim i
političkim implikacijama
zamena Umetnosti Prirodom – kritika usmerena
na Raskina i Morisa
2. »mehanička«
materijalistički stav gde se arh posmatra kao
rezultat mehaničkih zakona i definiše kao vidljiva
konstrukcija
3. »etička«
projekcija socijalnih, političkih ili moralnih
vrednosti na istorijske stilove, koji se potom u
skladu sa time prihvataju ili odbacuju – ponovo
napad na Raskina i Morisa
4. »biološka«
primena evolutivnog koncepta zasnovanog na
modelu rasta, zrelosti i opadanja, na arh
- sebe svrstava u red vitruvijanaca
- zalaže se za autonomnost arhitekture bez
uvođenja nearh kriterijuma i vrednosti
- kako nije bio arhitekta njegova rešenja nisu
mogla biti praktična već samo teorijska ali je
doprinos te teorije veoma značajan – kritizerski
stav, anticipacija optužbi na koje će u XX veku
naići Moderni pokreti u arh
NEMAČKA
Kristijan Ludvig Štiglic
- oslanja se na Vinkelmana i njegovo proučavanje
antike
- to je jedini način da se dosegne »veličina«
- antička arh za štiglica ima istu vrednost kao
Priroda za umetnika
- vrednovanje arh Egipta i Bliskog istoka
prilagođava tako da se istakne veličina Grčke
- za opis grčke arh služi se pojmovima kao što su:
»uzvišena jednostavnost, oplemenjenost i
veličanstvenost«
- rane radove karakteriše jasan klasicistički pogled
na istoriju arhitekture
- rimska arh po njemu je već korak nazad, ali
priznaje joj napredak u oblasti tehnologije i
ukrašavanja
- doba posle cara Konstantina donosi potpuni pad
- kasnije će se Štiglic udaljiti od Vinkelmanovih
principa i približiti francuskim teoretičarima – oblik
arh građevine je uslovljen namenom i svrhom jer
u suprotnom nema funkciju
- sledi doktrinu »karektera« – kao poslednju
kategoriju vidi gotiku
- menja stav prema klasicizmu – on je samo
podražavanje oblika, konstrukcije i ukrasa...
prosto igranje arh oblicima bez poštovanja
karaktera zgrade i njene namene
- uvodi teoriju 3 stila:
1. grčki – racionalni, horizontalnost
2. vizantijski – slikoviti, sa polukružnim lucima
3. ranogermanski – šiljati luci, romantični stil,
vertikalnost
- svaki od ovih stilova predlaže za određene
građevine tako da on bude u skladu sa njenim
karakterom i namenom
- renesansu – »italijanski stil« predlaže za palate,
stambene zgrade i javne građevine
- vizantijski – za pozorišta, gradske većnice, škole,
univerzitete i sl
- ranogermanski – za crkve
- konstrukcija, oblik glavnih delova i telo zgrade
kao celina daju lepotu arhitekturi i osnov se te
lepote
- ukrašavanje je uvek podređeno konstrukciji
Alojz Hirt
- nastavnik na Akademiji u Berlinu
- živeo u Rimu, kontakt sa antičkom arhitekturom
- nastojao da razvije »sistem« koji će otelotvoriti
sam ideal arh za koji smatra da se nalazi u antici
- zavisnost od francuskog koncepta disposition –
osnovni cilj bilo kog arh dela definiše kao
dispozociju i uređivanje u skladu sa namenom
- pritom su trajnost i lepota konstrukcije sporedni
- funkcionalistički princip – suština lepog proističe
iz konstrukcije i dispozicije koja je prilagođena
nameni
- ukras, spolja i iznutra, u celini i delovima, daje
prijatnost u skladu sa namenom
- 6 estetskih kriterijuma, koji poalo podsećaju na
Vitruvija
1. Proporcija = organska celina
2. Simetrija
3. Harmonija = skladnost
4. Masa
5. Materija
6. Ukras
- za njega arhitektura nije imitacija prirode
- Grci su prodrli u samu srž gradnje od svih vrsta
materijala
- Hirt tako postaje propagator onoga što bi se
moglo nazvati funkcionalistički klasicizam
- slične ideje ima Viole-le-Dik u odnosu na
neogotiku
Karl Fridrih Šinkel
- preokupacija mu je bila da sačini Udžbenik
- 1803-05 posećuje Italiju i u tim beležnicama se
vidi zaokupljenost tehničkim detaljima,
materijalima i konstrukcijom srednjovekovnih
objekata
- na povratku u Berlin svraća u Pariz i dolazi u
kontakt sa idejama Dirana
- u radu na “Udžbeniku” prošao je kroz 5 faza:
1. romantična
8
razvija teoriju funkcionalizma zasnovanu na
materijalima, rasporedu prostorija, konstrukciji, iz
tog proističu i karakter i ukras
antiku poistovećuje sa materijom, gotiku sa
duhom, udaljava se od klasicizma
2. nacionalromantična
slično VioleleDiku nastaće niz nacrta za objekte u
duhu pruske gotike
 mauzolej kraljice Lujze, Petrova crkva,
Memorijalne crkve u Berlinu
3. klasicistička
odbacuje romantičnu pobunu
odbacuje i gotiku
razvija složenu teoriju arh na bazi funkcionalnih,
formalnih, društvenih i istorijskih faktora
funkc stav - zadatak arh je da nešto korisno i
funkcionalno pretvori u nešto lepo
struktural stav – svi elementi konstrukscije
moraju ostati vidljivi, u tome je lepota građ
4. tehnicistička
traži sintezu grčke i srednjevekovne arh
pročišćavanje srednjovekovne arh u antičkom
duhu
kontrukcija i materijal ključni u tome
otkrivanje stila našeg doba
koristi grčki formalni rečnik
kritikuje praznu simetriju
5. legitimistička
sadrži idealan projekat Kraljevske rezidencije za
Fridriha Vilhelma
napušta probleme tehnologije i zaokuplja se
uticajem istorijskih i poetskih ciljeva
to je neka vrsta povratka romantizmu
suština arh leži u emocijama
- pod uticajem savremene filozofije i nemačkih
idealista – Fihte, Šeling, Hegel – promene ideja
- pre svega upliv ideja organskih oblika koji se
najbolje manifestuje u arh antike
 Kuća straže
 Pozorište
 Altes Museum, 1830
Leo fon Klence
- karijera u Minhenu slično Šinkelu u Berlinu
- početkom XIX veka više puta posetio Italiju i
jednom Grčku
- interes za arheologiju, istoriju i religiju
- rekonstruiše jedan toskanski hram u skladu sa
etrurskom arh i postavkama Vitruvija
- arhitekturu Grčke povezuje sa arh svih vremena,
pa i svoga – žestok protivnik oživljaja gotike
- daje prednost zvaničnoj državnoj arh politici kako
bi se ustalio skup određenih pravila i oblika u arh
- odvaja tu »pravu« od »ekonomske arh« koju ne
razmatra
- crkvena arh igra važno mesto u njegov teorijama
- lepota je kvalitet u najvišem smislu reči - poštuje
se namena građevine, zakoni statike i ekonomije
- najsavršeniju sintezu statike, materijala i
konstrukcije nalazi se u umetnosti Grčke
- grčke arh je dala čvrste principe za sva vremena
- regionalni i klimatski uslovi stvaraju lokalne
varijacije u crkvenoj arhitekturi
 Gliptoteka u Minhenu
 Pinakoteka
 Propileji
 Valhala
 Galerija Ermitaž, Petrograd
Gotfrid Zemper
- poznat u svetskim razmerama – pisac i arh
- karijeru započeo kao matematičar
- putovanja po Italiji i Grčkoj ga odvode ka
bavljenju pitanjima polihromije u antičkoj arh
- prvo delo koje se time bavi ima kao cilj da pruži
savete i korisna obaveštenja
- jasna veza između arh i društvenog i istorijskog
ustrojstva
- umetnost se razvija samo u slobodi
- zalaže se da se matarijali iskazuju u svojoj
otvorenosti i u oblicima najpogodnijim za njih
- pokušava da dokaže da je polihromija uvek
postojala u arh od antike do renesanse
- direktno napada klasicizam koji je uveo varvarsku
monohromiju u arh
- polihromija u arh i vajarstvu antike je simboličkog
karaktera
- odbacuje funkcionalizam smatrajući da je
svođenje arh samo na strukturu kočnica
- konstituiše 4 osnovna elementa iz kojih se razvila
arh:
1. ognjište
2. krov
3. zidovi koji ih okružuju
4. zemljani radovi – uređenje zemljišta
- to je relacija 4 osnovna materijala iz kojih
proizlaze 4 osnovne tehnike, a iz njih 4 osn
elementa arh:
1. glina – keramika – ognjište
2. drvo – tesarstvo – krov
3. tekstil – tkanina – ograda (opna)
4. kamen – zidanje – temelji
- arh vidi kao potpuno zavisnu od društvene istorije
i svevažećeg grčkog modela
- posle Svetske izložbe 1851 , London zaokuplja
se za udeo tehničkih veština u arh
- koristi metodologiju prirodnih nauka i čak dolazi
do formule kojom pokušava da matematički izrazi
odnos između umetn dela i svih sastavnih
elemenata
Y = F (x, y, z...) tj Y – umetničko delo je zavisno
direktno od konstante F (šeme funkcije koje one
naziva tipovi) kao i od promenljivih (1. materijali,
2. uslovi - regionalni, etnološki, klimatski, verski,
politički, 3. Lični uticaji)
Kombinacije promenljivih daju karakteristike Stila
- odbacuje gotiku – zbog golog funkciolanizma
- odbacuje neogotiku – zbog ideoloških konotacija
– obnova katolicizma
9
- opravdanje za primenu čistih geometrijskih oblika
vidi u pravilnim oblicima prirode koji su simboli
univerzuma
- pruhvata neorenesansni stil koji je izraz
kosmopolitizma i liberalnog političkog duha
- ne priznaje metal kao građ materijal za
monumentalnu arh (odbacuje Labrusta i njegove
biblioteke sa vidljivom metalnom konstrukcijom)
već samo u inženjeriji i saobraćaju (hale, peron
nastrešnice, ...)
- zalaže se da se konstrukcija zavisna od
materijala i statike postane simbolična tj da
reprezentuje kreativne sile čoveka
 Burgteater, bečki ring – sa Hazenauerom
 Prirodnjački muzej, bečki ring, - II -
 Muzej istorije umetnosti, bečki ring, - II -
FRANCUSKA
Žan-Nikola Luj Diran
- karijeru počinje 70-ih godina
- učesnik takmičenja za Veliku nagradu Rima
- u toku svog razvoja prošao je kroz nekoliko faza
tokom kojih je znatan broj tradicionalnih
elemenata odbacio ali je neke ipak zadržao
- racionalista, funkcionalista, graditelj
- pobornik klasične arhitekture ali i najava
modernog stila
-
prvi projekat – nacrt za Muzej, 1779
motiv polukružne organizacije prostora sa
pridodatim krilima
-
ovaj formulisani plan će i nadalje razrađivati u
svojm »Predavanjima«
-
prilagođavanje tuđih objekata, prekrajanje gde
Diran tradicionalne planove prerađuje u skladu sa
svojim idealima i zamislima
-
tako u pogledu kompozicije sve svodi na
standardizovane, elementarne oblike – krug,
kvadrat koje ponavlja kao osnovnu jedinicu
-
planove svodi na apstrahovanu geom šemu gde
je funkcija često zanemarena
-
istražuje mogućnosti modularnih promena,
permutacija i kombinacija jednog oblika plana koji
bi se preoblikovao do prikladnijih i ekonomičnijih
modela
-
to često nailazi na negodovanje njegovih
savremenika
-
zapođljava ga Bule i moguće je da je za njega
Diran radio crteže projekata
-
u stilu Bulea, oslanjajući se na njegov projekat
Opere, sačinio je niz monumentalnih kružnih
zdanja sa kupolama
-
ti kružni hramovi se javljaju u dva oblikovna
rešenja:
1. kružno zdanje sa kupolom, neprekinute
zidne površine, na 4 strane po jedan trem sa
stepenicama
2. hram okružen gigantskom kolonadom
-
1802 daće svoju kritiku Sufloovog zdanja crkve
Sv. Ženevjeve – Panteon, predlažući kao
alternativu tolos
-
u kasnijim radovima svešće upotrebu stilskih jednako ekonomično i precizno kao do tada drvo i
redova na samo dva – kemen
korintski – za velike javne građevine -
ipak gvožđe se ne koristi kao isključivi za noseće
dorski – za privatne zgrade najniže klase delove, često deo opterećenja nose i masivni
-
1800 Rimski kapitol prerađuje sličnim metodom, zidovi
oslanjajući se dosta na Piranezija -
njegovi crteži su primer kako se može ali ne i
-
originalni plan je korz nekoliko transformacija mora racionalna teorija konstrukcije primeniti u
sveo na apstraktan kompozicioni plan gde oblikovanju prostora
demonstrira svoje pravile i principe
komponovanja 5. ARHITEKTURA XIX veka
-
odnos prema nasleđenoj tradiciji je dvojan – on tu Eklekticizam, arhitektura, tehnologija
arh prepravlja u skladu sa svojim teorijskim -
period istorijskih obnova stilova
idealima i idejama, pritom se oslanja na -
istoricizam, eklekticizam, akademizam
ekonomičnost i pogodnost a pritom gotovo -
nova otkrića u nauci bacaju novo svetlo na
poptuno zapostavlja istorijske i arheološke proučavanje istorijskih stilova
autentičnosti, pa i funkciju građevina -
arheologija postaje vrlo važan izvor proučavanja
-
tako, zapravo zapada u istoricizam dela antičkih vremena
-
međutim u praksi on brani tradiciju, a samo u Nemačka:
svojim radikalnim teorijama od nje odstupa Šinkel
Ežen-Emanuel Viole-le-Dik  Narodno pozorište, Berlin, 1821
-
obeležio je period XIX veka tj prelazak  Stari muzej, Altes Meseum, Berlin, 1828
romantizma u kriticizam i materijalizam  Arhitektonska škola, Berlin, 1835
-
odbio je da pohađa Ecole de Beaux Arts  Vila u kompleksu Šarlotenhof, Potsdam, 1827
-
protiv je institucija i ukalupljivanja pojedinca Leo fon Klence
-
postaje kasnije profesor kompozicije u jednoj  Valhala, spomenik znamenitim Nemcima, 1842
maloj nezavisnoj školi u Parizu  Propileji u Minhenu, 1817
-
opčinjava ga arh srednjovekovne Francuske  Gliptoteka, 1834
-
u njoj je video suštinsku logiku graditeljstva i na
 Ludvig-štrase
tome će izgraditi svoju filozofiju arh
Engleska:
-
bavio se restauracijom i rekonstrukcijom niza
 Robert Smerk–Britanski muzej, London, 1847
crkava u Francuskoj, i Bogorodičine
-
kasnije se više posvećuje teorijskim radovima,  Kokerel – zgrade osiguravajućih društava i filijala
pisanju i objavljivanju svojih dela Engleska banke
-
Rečnik i Predavanja – prva objavljena dela  Aleksander Tomson – crkva u Kraljičinom parku,
-
potencira racionalistički stav – moć analize a 1867
potom i i sinteze kao ključni za obrazovanje Glazgovska crkva, 1856
arhitekata  Beri i Pjudžin – Parlament, London, 1860
-
ima akstremno radikalne ideje po pitanju Viktorijanska gotika
obrazovanja mladih arh i gaji veoma velik prezir Francuska:
prema akademizmi i eklekticizmu Bozara  Šarl Garnije – Pariska opera,1875 neobarok
-
zalaže se za nezavisnost i individualizam  Vinjon - Crkva Madlena, Pariz, 1845
-
gotika je bila primer racionalne arh  Osman – rekonstrukcija Pariza, 1853-73
-
cilj mu je bio – naučno obrazložiti gotiku a potom Novi metodi građenja, novi materijali
stvoriti i modernu paralelu Inženjerstvo
-
čisto vajarske elemente gotske arh smatra Mostovi
ukrasima -
pre gvožđa dominirao je kamen kao materijal
-
cilj arh dela je da ispuni određene funkcije radi -
prva građevinska inženjerska škola L' Ekol de
postizanja efikasnosti i ekonomičnosti Pon e de Šose – most na Seni kod Neija
-
arh često poredi sa muzikom i poezijom -
javlja se gvozdeni most sa lukovima
-
svoje ideje je objasnio praktično na osnovu -
ekonomičnost, upotrebljivost, veličina
nekoliko svojih projekata Abraham Darbi
-
koncertna dvorana  most na reci Severn, Engleska, 1779
-
jedna gradska kuća Tomas Telford
-
jedna seoska kuća  most preko reke Temze, novi kolosalni, 1801
-
nacrti novi i fascinantni, geometrija je najvažnija, jedan jedini luk od 200m, vizionarski projekat
ornamenti su dozvoljeni u diskretnoj meri Robert Stivenson
-
racionalnost i prefinjen osećaj za stil  Britania bridž, cevasti, 1850
-
otkriće gvožđa kao novog građ materijala ga  most preko tesnaca Menai,
usmerava ka misli da ga je moguće upotrebiti

10
 Gistav Ajfel Karl fon Hazenauer – sa Zemperom BurgTeater,
 Duoro - most, 1875 Muzeji na Ringštrase, Berlin
 vijadukt Garabi, Francuska, 1885 Diter
kombinacija pilona sa rešetkastim nosačima  Galerija mašina, Svetska izložba, Pariz, 1889
 Ajfelov toranj, Svetska izložba Pariz, 1889 Anri Labrust
Bendžamin Bejker  Biblioteka Sv. Ženevjeve, Pariz, 1850
 Most Fort, Škotska, 1889  Nacionalna biblioteka, Pariz, 1868
--------------------------------- Anatole de Baudot
 Bruklinski most, najveći most XIX veka  Crkva St Jean de Montmartre,1894 (AB)
- viseći most - Finli, Amerikanac, potom Telford
Železničke stanice 6. L’ECOLE DES BEAUX ARTS
-
poptuno novi tip objekata -
sama škola – grupa zgrada na levoj obali Sene u
-
posle 1830 izgrađeno 100.000 takvih obj Parizu
-
putnička zgrada + nastrešnica za vozove -
moćna institucija kulture i obrazovanja
-
rešetkasti nisači, konzole, lukovi... -
državna institucija, velika konkurencija
-
obično prekrivane staklom a konstrukcija od -
nastavlja tradiciju institucija Luja XIV (kraljevska
gvožđa Akademija)
 Juston, London, 1839 (13m)
-
1819 – posle velike Francuske revolucije se
 Kings Kros, London, 1852 obnavlja pod ovim imenom
 Stanica Sv. Pankracija, London, 1876 (81m)
-
obuhvata slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu
 Lajpcig, 1915
-
apsolutni arbitar na kulturnom polju Francuske pa
Filip Hardvik i šire
Barlou
-
vrhunsko otelotvorenje stila viđeno je u umetnosti
Fransoa Dikene klasičnih Rimskih i renesansnih građevina
 Istočna stanica u Parizu, 1852
-
učenje kroz izučavanje 5 redova:
-
radi u stilu ital renesanse, dve istovetne palate u 1. PARTI – »zauzimanje stava« – osnovna šema
stilu činkvečćenta, U-oblika, sa asocijacijom na zgrade, temeljno rešenje funkcionalnog programa
francuske dvorce 2. COMPOSITION – »kompozicija« – razrada dela
------------------------------------------- 1, raspord i poredak elemenata i njihova
artikulacija i povezivanje u celinu
 Grand Central Stejšn, Nju Jork, 1913
3. POINT – »tačka« – osnovni volumen
Tržnice
4. CIRCULATION – »kretanje« - mreža pristupa i
- jeftine nadstrešnice od gvožđa i stakla
šema kretanja
Viktor Baltar
5. MARCHE – imaginarni doživljaj prolaska kroz
 Les Halles Centrales, Pariz, 1853
plan objekta, doživljaj zgrade spolja i iznutra (LC
-
u okviru velikog Osmanovog plana
to naziva »promenada«)
-
niz gvozdenih hangara -
arh sistem škole je bio jedinstveni u svetu
Robne kuće -
moćna pokretačka snaga strujanja u arh toga
Luj-Šarl Boalo i G. Ajfel
vremena
 Magasins du Bon Marche, Pariz, 1876 I. pripremni kurs – matematika, perspektiva
-
klasičan primer robnih kuća kasnog XIX veka -
demokratski, svako je mogao da seprijavi
-
ogroman prostor ispod krova od gvožđa i stakla -
studiranje traje 10,12 pa i 15 godina
kroz koje je svetlost dopirala u centralni prostor -
Grand Prix de Rome – velika nagrada Rima
oko kog su bili nizovi prodajnih površina sa -
sama srž, svrha studiranja
galerijama -
pobednik je 5 godina išao na studije u Rim, u vilu
Laplanš Mediči
Religiozni objekti -
3 godine proučavanja, 4 rekonstrukcija i tokom
Luj-Ogist Boalo
pete godine pravo na sopstveni projekat
-
sredinom XIX veka u Francuskoj je gotika -
do 16 godina – pravo na takmičenje za GPR
oživljena kao tradicionalni i racionalni stil -
1824 – pobednik Anri Labrust
građenja -
čitava škola je zapravo zasnovana na seriji
-
gvožđe počinje da se upotrebljava i u gradnji
pripremnih konkursa za GPR
novih crkava -
1819-64 – organizovan kao dvostepeni kurs
 crkva St. Ežen, Pariz, 1855 -
I – skica (24h) – 30 takmičara
 crkva St. Deni, 1854 -
II – razrada skice – 8 takmičara
Izložbeni paviljoni na Svetskim Izložbama -
Finale – 1 pobednik
Džozef Pakston -
Ako ima više od 30 studenata radio se probni
 Kristalna palata, Svet izložba London, 1851 konkurs od 12h
Le Ple
Van der Nil i Sikardsburg – Opera, Bečki ring

11
-
Program je pripremala akademija, svaki profesor 6. Parlament, grč neoklasicizam, Teofil Hanzen
daje predlog, glasanjem se svodi na 3 predloga, 7. Palata pravde, nemačka renesansa,
a žrebom tj izvlađenjem na samo jedan fon Vilemans
-
Teme su obično bile neke velike javne zgrade u 8. Muzeji, Istorije umetnosti i Prirodnjački
konteksti toga vremena Zemper, Karl fon Hazenauer
-
1824 – tema Vrhovni Kasacioni sud 9. Vojno ministrastvo, secesija, Oto Vagner
-
1821 – tema Palata pravde 10. Poštanska štedionica, secesija, Oto Vagner
-
zgrade površine oko 35.000m2 Barselona
-
II stepen – osnova 1x1m, fasade 1x2m -
Ildefonso Serda, inženjer, urbanista
-
ogromni crteži akvarelom i tešem
-
skica i završni crtež nisu mogli puno da se 10. URBANISTIČKE UTOPIJE XIX VEKA
razlikuju Robert Oven – Idealno selo – Nju Lenark
-
originalnost nije bila uslov za pobedu jer je Sen-Simon – teorija javnih radova
pristup bio akademski i storicistički tj u duhu Šarl Furije – Flansterij, falanga
obnove ranijih stilova (klasika i renesansa) Viktor Konsideran – furijerista
-
teoretska razrada koncepta kojom se stiže do Žan-Batist Goden – Familisterij
više rešenja, problem je izabrati samo jedan, a Etjen Kabe
razlika je samo u detaljima i toj različitoj razradi
projekta 11. EBENIZER HAUARD I VRTNI GRAD
-
Toni Garnije je bio dobitnik nagrade GPR za -
teoretičar, publicista, inovator ali i urbanista
rekonstrukciju antičkog grada Tuskuluma 1899 -
rođen u Londonu polovinom XIX veka
god -
vrtni grad pre kao inovacija – jedinstvena
kombinacija predloga, pre kao zamisao i šeme
7. KARL FRIDRIH ŠINKEL nego kao konkretan predlog urbaniz
Realizacije u Berlinu: -
radio kao inovator raznih naprava
 Crkva Fridrih Verder, neogotika -
zaokupljen socijalnim i političkim pitanjima
 Nova straža, na aveniji Pod lipama
-
pripadnik radikala
 Pozorište na trgu
-
kritika postojećeg stanja u državi –
 Stari muzej, Altes Museum korumpiranost, nemoral, monopol nad
 Akademija arhitekture zemljištem, uništena poljoprivreda
U Potsdamu, kraljevska rezidencija
-
zalaganje za demokratizaciju, kooperaciju i
 Crkva Sv. Nikole radikalnu agrarnu reformu
-
početkom 90-ih predlozi kooperativnih zajednica
 Mauzolej za kraljicu Lujzu
na principima volonterstva
 Adaptacija palate princa Karla -
koncept H je ''miran put u stvarnu reformu''
 Uređenje trga Potsdamer Platz -
počeo je da kreira model zajednice od nekoliko
 Zamak Šarlotenhof hiljada ljudi, oslanjajući se na ideje Edvarda
Ostala važnija ostvarenja: Belamija Pogled unazad
 Kraljevski zamak na Akropolju -
prihvatao je njegov koncept po kom je
 Zamak-letnjikovac Orianda na Krimu centralizacija bila neminovna
 Robna kuća Pod Lipama -
uticaj ideja Kropotkina, ruskog anarhiste
-
budućnost je u »ind selima« tj manjim naseljima
8. INDUSTRIJSKI GRADOVI – pojava i razvoj zasnovanim na industriji i polj
-
H odbacuje centralizaciju i prihvata ideje K-a i
9. VELIKI URB. PODUHVATI XIX VEKA decentralizovanu šemu naselja
Pariz -
protiv je koncentracije moći i bogatstva
-
vladavina Napoleona III, sestrića cara Nepoleona -
prednosti grada koje priznaje potrebno je spojiti
Bonaparte sa vrednostima sela
-
Baron Žorž-Ežen Osman, 1853 - postaje prefekt -
zajednice od oko 30.000 zasnovane na
senskog okruga – rekonstrukcija Pariza 17 god poslovanju manjeg obima i na poljoprivredi
Beč -
šema 3 magneta – selo, grad i grad-selo-VG
-
vladavina Franje Josifa -
1. Selo - ekonomska zaostalost, nedostatak
Ring – Ringštrase, objekti, stil, arhitekte zabave ali zdravo prirodno okruženje
(pravac S-Z-J-I) 2. Grad – uzbuđenja, visoke plate, zaposlenje,
1. Kasarna previsoke cene, loši živ uslovi
2. Zavetna crkva, neogotika, Hajnrih fon Ferstel 3. Grad-selo – kombinacija fizičke, ekonomske,
3. Univerzitet, neorenesansa, ------- II ------- socijalne, kulturne dobiti
4. Gradska kuća, gotika, Fridrih fon Šmit -
1889-92 H razrađuje plan idealne društvene
5. BurgTeater, neobarok, zajednice »vrtnog grada«
Zemper, Karl fon Hazenauer

12
Vrtni grad
-
čvrsto organizovan urbani centar, oko 30.000
stanovnika, opasan pojasom zelenila sa farmama
i parkovima
-
unutar grada su tihe stambene četvrti,
komercijalne, ind i kulturne aktivnosti
-
on planira na nivou regije više stotina VG-a sa
malim obimom raznovrsnih funkcija
-
to je savršeno kružni plan, simetričan
-
propisi u domenu zdravstva se veoma poštuju –
50 st/ha, nizovi širokih avenija sa drvoredima,
javni parkovi, stambene zgrade
-
fabrike H smešta na periferiju grada ali tako da
budu dostupne radnicima čak i peške
-
od stamb zona ih rzdvaja pojasevima tampon-
zona zelenila
-
kružna rpuga opasava grad i u njenoj blizini su
smeštena fabrička postrojenja
-
ova pruga je povezana sa glavnom prugom
kojom se sam VG povezuje sa ostalim gradovima
na nivou regije
Centri
-
postoje 2 vrste centara: centri jedinice susedstva
i glavni gradski centar
-
jedinice susedstva – kvartovi imaju oko 5.000
stanovnika, tj grad ima 6 kvartova
-
vrtni gard se izgradjuje kvart po kvart
-
centar kvarta bi sačinjavale najvažnije zgrade
koje bi se nalazile duž glavne avenije
-
u blizini su park i šetališta
-
na velikoj aveniji se smeštaju: škola, biblioteka,
dvorana za sastanke, crkva...
-
centar grada je u stvari centralni park sa terenima
za rekreaciju, a park bi okruživala velika
zastakljena arkada koju H naziva »kristalna
palata« (asocijacija na Paxtona, 1851, Sv Izlož)
-
to je zapravo glavni trgovački centar, tu bi se
vršila razmena roba
-
u tom centralnom parku se nalaze još i važni
objekti kulture i duhovnog života – gradska
većnica, biblioteka, muzej, koncertna dvorana,
bolnica, teatar, i ostalo...
-
VG se prostire na površini od 500 ha, unutar šire
teritorije od 2.500 ha koja je namenjena farmama
i šumama – poljoprivredni pojas
-
umesto revolucije koja bi izmenila englesko
društvo H predlaže svoj VG (slično LC)
-
ekonomska potpora VG – sam H prdlaže princip
''filantropske špekulacije zemljištem''
-
vlasništvo nad zemljom bi bilo kolektivno, ne bi
više bilo velikih zemljoposednika, i to bi bilo u
korist svakog pojedinca
Nivo regije
-
H je svestan da je grad od 30.000 st premali da
bi pružio raznolikost koju ima veliki grad
-
zato on razmišlja o umrežavanju većeg broja
takvih raznorodnih i raznolikih VG-ova u
''grozdove gradova'' koji bi tako simulirali
raznovrsnost jednog velikog grada
13
-
pritom sam VG ne sme da se povećava ni
prostorno ni populaciono jer bi to narušilo
njegovu prostornu organizaciju i funkcionis
-
1902 H u knjizi Sutrašnjica donosi jedan
hipotetički dijagram od 6 VG kružno postavljenih
oko jednog velikog gradskog centra – princip
sateliskih naselja
-
gradovi su povezani kružnim infrastrukturnim
koridorom – struja, voda, žel i drum saobr...
Realizacija
-
H stiče pristalice među radikalima za svoje ideje
VG-a
-
počinje kampanja prikupljanja kapitala za
izgradnju prvog VG-a
-
priključuje se grupi zemljšnih reformista
-
1904 prikupljenim novčanim sredstvima je
obezbeđeno temljište 1900 ha, za VG – Lečvort,
SI od Londona (šemu Hauarda su preradili mladi
arhitekti Rejmon Anvin i Bari Perker)
-
1909 – Hempsted – vrtno predgrađe, R Anvin
12. ČIKAŠKA ŠKOLA
-
nakon katrastofalnog požara 1871 Čikago
doživljava veliku građevinsku ekspanziju
-
dolazi i do velikog demografskog ali i
ekonomskog rasta
-
cena zemljište je rasla – to je uslovilo rast zgrada
u visinu – pojava oblakodera
-
patenat liftova tokom 50-ih godina XIX veka
-
osnivač Čikaške škole je Viljem Le Beron Dženi
-
vodeći timovi po dvoje – Barnem & Rut, Holaberd
& Rouč i Adler & Saliven, McKim, Mead & White
-
Svetska izložba u Čikagu 1893 – prezentacija
prvih dela Čikaške škole
-
Zgrade visina 6, 8,12 i više spratova
Vilijam Le Beron Dženi
 1884-85 – zgrada Osiguravajućeg zavoda
 1890-91 – zgrada Fer Stor, Čikago
prvi put upotrebio zid-zavesu – vidljivi čel skelet
Barnem i Rut
 1886-87 – zgrada Rukeri, Čikago
 1889-91 – zgrada Mounadnok, Čikago
 1894-95 – zgrada Rilajans, Čikago
Holaberd i Rouč
 1887-89 – zgrada Takoma
 1893-94 – zgrada Market
 1904 – zgrada u Vest Džekson bulevaru
Henri Ričardson
 1885-87 – robna kuća Maršal Filds, Čikago
Adler&Saliven
 1880 – Borden blok, Čikago
 1886-89 – zgrada Auditorijuma, Čikago
 1888-89 – Voker Haus
 1890-91 – Duli Blok
 1890-92 – Vejnarajt Bilding, Sent Luis
 1891 – Fraterniti Templ
 1891-93 – Transportejšn bilding
 1892-93 – Junion Trast
 1894-95 – Garanti bilding, Bafalo
13. LUJ SALIVEN
-
kraj XIX veka, Čikago, počeci oblakodera
-
studirao na Ecole des Beaux Arts i MIT-u
-
rad u birou Farnesa, potom sa Adlerom
-
1871 Čikago zahvata veliki požar, nakon toga
velika građevinska aktivnost, razvija se Čikaška
Škola – rast u visinu, visoka poslovna zgrada -
soliter, konstrukcija lifta, zidana konstrukcija se
zamenjuje čeličnom
 Auditorijum, 1886, Adler i Saliven
-
rani stil Salivena se dosta oslanjana na
Ričardsona, neoromanika, Maršal Fild, 1885
-
prvi Salivenovi objekti su »a la ričardson«:
 Trgovačka kuća Walker, 1888
 Dooly Block, 1890
-
nadalje se bavi oblakoderima, dekompozicijom,
ističe horizontalne međuspratne vence ili pak
vertikalne pilastre
 Grobnica Getty, 1890
 Fraternity Temple, 1891
 Transportation Building, 1891
 Union Trust, 1893
 National Farmers Bank
 Wainwright, Sent Luis, 1892
-
zaokuplja se problemom dekoracije
-
naginje ka bezornamentalnoj arh, ali njegova
dekoracija je još uvek secesionistička
 Guaranty Building, Buffalo, 1895
-
konačna kristalizacija njegovog ornamenta
-
vrhunac satvaralaštva, jak vertikalizam
-
veza kontrukcije i ornamenta je prirodna
»organska« – uticaj na F.L.W.
-
»oblik sledi funkciju« - začeci funkcionalizma
1895 Luj Saliven započinje samostalnu karijeru
 Bejard Bilding, 1897
 Gejdž Bilding, 1899
 Robna kuća Šlezinger i Mejer (Karson, Piri i Skot,
danas), 1904
-
ornament primenjen samo u zoni prizemlja, ostali
spratovi imaju strogu i pročišćenu strukturiranost
sa belim horiz trakama dok se između prozora
nalaze tanki vertikal pilastri
-
vile – Babson i Bredli, 1907 i 1909
-
8 banaka, robne kuće, poslovne zgrade...
14. VIKTOR ORTA
-
kraj XIX veka, Belgija, Brisel
-
zaokupljenost nacionalnim identitetom
-
težnja za stvaranjem jednog istovremeno
modernog ali i nacionalnog stila
-
napuštaju se ideje L'ecole des Beaux Arts,
neoklasicizma, istoricizma, eklekticizma
-
predstavnik belgijskog pokreta Art Nouveau
-
umetnička grupa Les XX širi ideje pokreta A&C,
slikarstvo postimpresionizma
-
racionalni konstrukc pristup – ideje Viole-le-Dika
»neogotika« - konstrukcija je ujedno i struktura
koja artikuliše arh prostor građevine
14
-
oslanjanje na model domaće arh – lokalno
graditeljstvo u opeci 16 veka, flamanska arh
-
u gradnji kuća reinterpretira dvojnost konstr i
izražajnih svojstava kamen / gvožđe
-
staklo se dosta primenjuje i to na fasadama
-
dekoracije enterijera u skladu sa idejama AN-a
 1893 – Palata Tassel / gvožđe u stambenoj arh
 kuća Frizon
 1895-96 – zgrada Visinger
 1895 – rezidencija Solve
 rezidencija Van Etvelde-a
 1897-1900 – Narodni dom, Brisel
 1900 – kuća Obek, vrhunac stamb kuća
 1906 – kuća Ale, fasada izuzetna, u metalu
 Ortina privatna kuća sa ateljeom – sada muzej
Viktora Orte
1901– 09 – 5 robnih kuća
 1901 – robna kuća »Kod Inovacije«, Brisel
 1903 – »Voke« – danas muzej stripa
 1903 – Grand Bazar, Frankfurt
 1906 – »Volfers«
manje značajni projekti
 kuća Diboa – potom odlazak u SAD
 1914 – Palata umetnosti, Brisel
 1938 – glavna stanica
 bolnica Bruhman
15. ČARLS RENI MEKINTOŠ
-
na prelomu vekova u Engleskoj odn u Škotskoj,
Glazgov, deluje grupa mladih umetnika –
»Glazgovska četvorka« - Čarls Reni Mekintoš,
njegova žena Margaret MekDonald, njena sestra
Frensis MekNer i muž joj Herbert MekNer
-
1896 na izložbi engleskog društva A&C izlažu
svoje rane radove – domen unutrašnjeg
uređenja: grafike, kovanina, ogledala, satovi,
nameštaj, pokućstvo...
-
stil – spoj linernosti Blejka, Birdzlija, Rosetija
(romantizam, prerafaeliti) i motiva nacionaln
keltskog odn velškog porekla
-
preko francuskih slikara impresionista dolaze z
kontakt sa umetnošću dalekog Istoka – uticaj
Japana će biti posebno značajan za M
-
novina u dizajnu koja nailazi i na osude i na
oduševljenja
-
sledi narudžba Mekintošu za umetničku školu u
Glazgovu
-
u domenu arh Mekintošev stil je racionalniji,
zanatskiji, zasnovan na principima pokreta Gotic
Revival, uticaj Raskina, primena tradic materijala
– kamen, opeka, masivnost
-
ne veruje u gvožđe kao zamenu za ove mat
 1897 – Crkva u Glazgovu – jak uticaj GR-a
 1896-1909 - Glazgovska umetnička škola
 1900 – Mekintošev stan u Glazgovu
 1904 – WillowTea Rooms, čajana sa vrbama
 190 - Hill-House, kuća na brdu
 1901 - Kuća za ljubitelja umetnosti, neizved
-
1914 više se okreće slikarstvu
-
1916 rekonstrukcija male kuće u nizu
-
anticipira pojavu avangardnih umet pokreta
nakon I sv rata – de Stajl, Art Deco
16. ANTONIO GAUDI
-
kraj XIX veka, Katalonija, Barselona
-
jaka želje za oživljajem autohtone katal arh
-
kontruktivno-racionalistička načela Viole-le-Dika
– neogotika koju Gaudi ''popravlja''
-
uticaj Raskina ali i Riharda Vagnera
-
pripadnik pokreta katalonskog nacionalnog
preporoda – jak separatistički pokret
-
duboka religioznost kao izvor stvaralačkog
nadahnuća
-
katalonska secesija - tzv stil modernismo
-
''biološki stil'' –samosvojan stil G-a, zasniva se na
primeni kamena, drveta i kovanog gvožđa
-
oslanjanje na konstrukciju sa ciljem da se ujedno
dobiju i zanimljiva arh rešenja prostora – često
improvizuje i dolazi eksperimentom do rešenja na
licu mesta – spoj kontrukcije i expres oblikovanja
-
vajarska a potom i strukturalna plastika
-
raskošna i maštovita upotreba mozaika i
keramike, stakla, islikanih pločica...
-
u prvo vreme projektuje komunalne strukture,
radionice i kuće za radnike
 1882 – projekti za radnička naselja
 188_ – Casa Visens
3 objekta za svog mecenu grofa Eusebia Guelja
 1888 – Palata Guelj – privatna kuća Guelja
 1891 – Kolonija Guelj – radnička komuna
tekstilne fabrike čije je vlasnik Guelj
 1900 – Park Guelj - predgrađe za srednju klasu
 1905-07 – Casa Batljo
 1905-10 – Casa Mila »la Pedrera« (kamenolom)
 1906 – Sagrada Familia – preuzima gradnju
velike crkve u Barseloni
radiće na njoj sve do kraja života
crkva u ime svetosti institucije porodice
»prava linija je čovečja a kriva božja«
upotreba simboličnih formi Hiperboloični
Paraboloid koji simboliše Sveto Trojstvo – Oca,
Sina i Svetog duha – jedna prava linija se kreće
preko druge dve i tako uspostavlja vezu među
njima
17. OGIST PERE
-
studira na Ecole des BA – profesor Gode
-
napušta je i počinje da radi za svog oca
-
pionir SA sa Garnijeom u Francuskoj
-
AB kao dominantni materijal koji on po prvi put
uvodi u stambenu izgradnju
-
tradicije francuskog racionalizma – neogotika i
neoklasicizam + AB kao novi mat
 1899 – Kazino u Sent Malou
 1902 – stabm zgrada u Av Wagram, Pariz
 1903 – stamb zgrada u Rue Franklin, Pariz
15
 1906 – garaža u Rue de Ponthieu
 1910-13 – pozorište Champs Elysees
 1912 – kuća Gode (po nacrtima G-a mlađeg)
-
zrelu fazu karakteriše visoka zanatska izrada ali
je u domenu arh manje revolucionaran nego u
svojim ranim delima
-
istraživanja o industrijalizaciji i standardizaciji
građ elemenata – uticaj na LC-a
 1922-24 – crkva Notre Dame du Raincy
industrijske zgrade
 1915 – skladište u Kazablanci
 1920 i 1939 – hale valjaonice čelika Montater i
Isoare
 1950 – hangari u Marseju
pozna ostvarenja
-
vraćanje neoklasicističkim oblicima
-
visoka tehnika i tehnologija izdignuta na nivo
perfekcije i plemenitosti (slično Misu)
 1931 – Mobilier National, Paris
 1937 – Muzej javnih radova
 1947 – centar za atomska istraživanja
18. TONI GARNIJE
 1901-04-17 – Cite Industrielle
realizovani objekti u Lionu
 1909-13 – klanica La Mouche
 1913-16 – olimpijski stadion
 1915-30 – bolnica Grande Blanche
 1924 – spomenik palima
 1927 – telefonska centrala
 1828-35 – stambena četvrt Etats Unis
19. ANRI VAN DE VELDE
-
kraj XIX veka, Belgija
-
najpre slikar – neoimpresionista
-
potom dizajner, teoretičar, arhitekta
-
dodiri sa belgijskom avangardnom umetničkom
grupom Les XX – ideje engleskih prerafaelita,
pokreta A&C
 1895 – privatna kuća u Uccleu, kraj Brisela
ideja kompletnog umetničkog dela
spoj svih umetnosti – arhitektura, nameštaj,
prdmeti i oprema, čak i odeća njegove žene
zakrivljene, pokrenute, žive linije - odlika stila
-
odbacuje sve oblike arh nastale posle gotike
-
zalaže se pre za nove oblike nego za uvođenje
srednjovekovnih u savremenu arh
-
odbacuje fantaziju secesije ali i racionalnost
klasicizma
-
teži stvaranju čistog organskog oblika u arh
-
socijalističko političko ubeđenje i anarhističke
ideje Kropotkina
-
veruje da je arh sredstvo pomoću kog je moguće
izmeniti i same društv odnose
-
daje prednost fizičkom obliku u odnosu na
programski sadržaj arh objekta
-
empatija, apstrakcija, transcendencija
-
divi se uzvišenosti klasike ali je pre za ostvarenje
individualne »volje za oblikom«
 1896 – oprema prodavnicu Art Nouveau-a, Pariz
 1897 – izlaže na izložbi prim umet, Drezden
 unutrašnje uređenje Maison Moderne, Pariz
1889 – seli se u Nemačku
 1900 – prodavnica duvana
 1901 – frizerski salon
 1900-02 – uređenje muzeja Folkwagen, Hagen
 1903-06 nekoliko kuća, u i oko Hagena
jaka megalitska svojstva neolitske umetnosti
-
1901 – profesor Velikovojvodske škole za
umetnost i zanatstvo, Vajmar
 1906 – novi objekti za tu školu
 Akademija lepih umetnosti(prerašće u Bauh)
Javni objekti – pozorišta i muzeji
 1904 – pozorište Dumont, 3-delna pozornica
 1911 – Theatre des Champs Elysees
(1913 realizovaće Pere u modifikov obliku)
 1914 – pozorište Verkbudna, Izložba u Kelnu
posleratni period
 1921 – projekat za muzej porodice Kreler-Miler,
Oterlo, Holandija (realizacija 1937-54)
 nakon I sv rata - privatna kuća
skromna, modularna, montažna
pitanja nužnog smeštaja nakon ratnih razaranja
postaju važnija od onih formalnih
1925 – povratak u Belgiju
-
u Brislu osniva Insitut za dekorativne umetnosti i
upravlja njime sve do 1935
-
profesor arh na Univerzitetu u Ganu
20. HENDRIK PETRUS BERLAHE
-
2 decenije na prelazu vekova, Holandija
-
stabilni društveni odnosi, jaka građan klasa
-
za vreme studija upliv ideja Zempera i leDika
-
nečela konstruktivnog racionalizma,
-
pokušaj stvaranja novog nacionalnog stila
oslanjanjem na tradicionalni flamanski stil
-
sinteza ovih načela – neka vrsta
»neoflamanskog« stila – opeka i tracionalni
konstruktivni sistem – luci, svodovi itd...
 1885 – Rijksmuseum, Amsterdam
 1894 – vila u Groningenu
 1895 – poslovna zgrada, Hag
 1897 – narudžba za Berzu Amsterdama
luci i svodovi od opeke–neoromanička konstr
razrada projekta kroz 4 faze sa stalnim
pojednostavljenjima
prostor / zid definiše oblik / matem proporcija
spolja – zidovi u njihovoj ogoljenoj lepoti
glavni ulaz i toranj kao reprezentat elementi
 1899 – kuća majstora obrađivača dijamanata
Amsterdam
 1914 – Holland House, London
urbanizam
 1901 – izrada plana za Južni Amsterdam
protiv dezurbanizacije gradova
16
tradicionalno tkivo grada – ulice i kuće
veći javni prostori na ukrsnicama ulica - Zite
sistem masovnog prevoza – tramvajima
 1925 – modifikacija plana
ugradnja avenija Osmanovog tipa
 1920 – realizacija plana zajedno sa okolnim
područjem – potvrda vrednosti urb ideja
-
saradnja sa arh amsterdamske škole – De Klerk,
De Stal, Kramer slede duh ideja Berlahea
-
blok, povezanost i sklad su ispred lepote kuće
21. BEČ NA PRELOMU VEKOVA
-
liberalni duh Austrije – snaga, moć, bogatsvo...
-
umetnost, lepota, prosvećenost...
-
1898 – pokretanje secesionističkog časopisa
»sveto proleće« odn. ver Sacrum
-
1894 – Vagner postaje profesor arh odseka
Umetničke Akedemije u Beču
-
učio je kod Šinkelovih sledbenika i taj duh
racionalizma i klasicizma Šinkela prenosi đacima
Jozef Marija Olbrih
-
osniva zajedno sa Hofmanom jak anti-akademski
umetnički pokret
-
uticaj »glazgovske četvorke«, ali i Gustava Klimta
-
1897 – kao pobuna protiv Akademije, uz
pristanak Vagnera, osnivaju »Bečku secesiju«
-
i Vagner će naredne godine pristupiti sececiji
 1898 – paviljon »Secesije«, Beč
 1899 – osnivanje umetničke kolonije, Darmštat
 1899 – kuća Ernsta Ludviga, Darmštat
 1899 – Olbrihova sopstvena kuća, Darmštat
 1908 – Kula za venčanja, Darmštat
''kruna grada'' – ideja koju će preuzeti B Taut
 1908 – robna kuća Tic, Diseldorf
 1908 – vila Fajnhalsa, proizvođača sigara, Keln
Jozef Hofman
-
najbriljantniji student Vagnera
-
1895 – dobitnik Grande Prix de Rome
-
postaje vodeći arhitekta secesije
 1901-05 – elitno bečko predgrađe Hoe Varte
sa 4 vile koje je tu sagradio
 kuća Kolomana Mozerea, slikara secesije
 1900 – trgovačka radnja »Apolon« - secesija
-
1901 pod uticajem Vagnera više se zaokuplja
apstrahovanjem oblika, napušta izrazitu
pokrenutost linija karakterističnu na secesiju
-
kvadrat, upotreba crne i bele (ne)boje
-
zanimanje za zanatstvo i dela egleskog A&C-a
-
osniva radionicu za oblikovanje, proizvodnju i
prodaju umetničkih predmeta »Hofman-Mozer«
 1902 – postavka za Betovenovu statuu
 1903 – sanatorijum Pukersdorf - uticaj na LC-a
 1905 – palata Stokle, Brisel – remek delo
Peter Berens
-
slikar Minhenske secesije
-
pridružuje se koloniji u Darmštatu
 1901 – sopstvena kuća, Darmštat
Oto Vagner
22. OTO VAGNER I VAGNEROVA ŠKOLA
Oto Vagner -
odlazi u Prag, tu provodi I sv rat, radi u zan školi
-
kraj XIX veka u Beču obeležava jak istoricizam -
Masarik ga imenuje za arhitektu Hradčana
-
Ringštrase je od 80-ih godina postala antologija  1921-35 serija vrtova Hradčana, Prag
najrazličitijih ranijih oživljenih stilova sa skulpturom SvĐorđa/sa jarbolima/sa stepeništ
-
gomilanje stilskih redova i svih istorijskih stilova –  ulaz u kompleks Hradčana, ''citat'' Plečnika
barok, renesansa, gotika, klasika –  dvorana Matije Korvina – sa stubovima
-
to nailazi na reakcije ostalih arhitekata  crkva Sv Srca Isusovog – konkurs, 1919
-
Vagner se zalaže za Modernu arhitekturu 1896 Majkl Grejvs reinterpretira elemente portala
-
na njega dosta utiču Zemper a ni ideje Šinkela -
Ljubljana - paralelna karijera sa Pragom
mu nisu strane – klasična pruska arh tradicija -
1895 – jak zemljotres razorio baroknu Ljubljanu
I faza  GUP Ljubljane – uticaji Vagnera – funkcionalizam
-
klasika kao inspiracija, uticaji tradicionalista Zitea - umetnički pristup, Hauard - vrtni gradovi
 1883-84 – Austrijska zemaljska banka piramida – elementarni oblik kontrole prostora
 1884 – zgrada Berze Amsterdam – projekti ograda/zid/paviljon – karakteristični element
 1886 – Ruska ambasada, Beč »markeri« prostora – stub/ograda/stub/klupa
 1886-88 – ''Prva vila Vagner'', Hiteldorf, kraj Beča ''pešački'' grad, vizelne senzacije, osećaj
 1893 – konkurs generalne regulacije Beča monumentalizacija pomoću serije objekata
 1894 – rad na projektu Bečke gradske železnice  Crkva Uspenja Bogorodičinog
projekti staničnih zgrada  Crkva Sv Franje Asiškog
 sistem pristaništa i brana na kanalu Dunava  Crkva Sv Mihajla
projekti za mostove i brane  Crkva Sv Antona Padovanskog, Beograd
II faza  Poštanska štedionica, Ljubljana, kamen,opeka
-
na prelomu vekova doći će do prihvatanja ideja  Univerzitetska biblioteka – inspirac Holajnu/Muru
Secesije saradnika Olbriha i učenika Hofmana  Trgovačka komora, Ljubljana
-
taj period inspirisan Jugendstilom je bio kratak  Spomenici – Napoleonu, pesniku Simonu
 1898-99 – 2 stambene zgrade u Beču Gregorčiću i francuskoj revoluciji – jedan trougao
 1898-99 – kuća Majolika, Beč  »Križanke«
III faza  uređenje reke Ljubljanice
-
početkom XX veka nastupa zrela faza stvaranja  »obućarski most«
-
dolazi do ''klasicizacije'' secesije, racionalizacije
 Gerberovo stepenište
-
tehnička osmišljenost i preciznost
 Šetalište u Tivoliju
 1901 – mreža gradske železnice, Beč
 Brana – primena arh-umetničkih sredstava
 1902 – Zgrada Telgrafske agencije
- nakon II sv rata socijalni projekti
 1904 – Poštanska štedionica, Beč
 Projekat za Parlement, 1947 – P Portogezi
 1904 – crkva Sv Leopolda, Beč
 Groblje – ulaz sa propilejima
 1906 – brana Kajzerbad
 Paviljon na Brionima
 1911 – paviljon Austrije, izložba u Rimu
 Konkurs za Generalštab, Beograd – u 83.g.ž.
 1912 – druga Vagnerova vila, Hitendorf
nerealizovani projekti 23. ADOLF LOS
 Akademija lepih umetnosti -
1870, Brno, Moravska, otac klesar
 Muzej cara Franje Josifa -
školovanje - Visoka tehnička škola Drezden
 Univerzitetska biblioteka -
1893 odlazak u SAD, 3 god, dela Salivena
 Parohijska crkva u Veringu -
zaokuplja se pitanjem ornamenta u arh
 Crkva primirja -
protivnik secesije Olbriha
 Plan za rekonstrukciju Karlsplatz-a -
povratak u Beč, delo »Ornament i zločin«
Hubert Gasner -
protivnik i istoricizma i eklekticizma – Ring je
 Zgrada Osiguravajućeg zavoda, Beč proglasio »Potemkinovim gradom«
Jan Kotjera -
preteča purizma, bezornamentalne arh
 Vila Lemberger, Beč, 1914 -
zagovara tipizaciju, ind proizvode
Max Fabiani -
zagovara »narodni govor« A&C-a, populističko
 Kuća Portois und Fix, 1897 shvatanje umetnosti
Jože Plečnik
-
racionalnost, praktičnost, bez suvišnih kitnjastih
 Zgrada »Zacherl«, 1903-05 ornamenata secesije
 Crkva Svetog Duha, 1910-12
-
zalaže se za upotrebu skupocenih materijala
 Konkurs za Gutenbergov spomenik
-
Šinkel, po njemu, poslednji veliki arhitekta
 Karlo Boromeo – fontana u čast gradonačelnika
-
do 1910 bavi se adaptacijom postojećih enterijera
Beča 1. rekonstrukcije i adaptacije
-
1911 Vagner ga postavlja za svog zamenika  niz luksuznih prodavnica - Goldmen&Salasch

17
 Američki bar, 1907
-
elegancija, svednost, strogost klasicizma,
japanska jednostavnost, američka praktičnost
-
drvo, kamen, beli zidovi, skupoceni materijali
-
klasični ornamenti – npr. frizovi su u upotrebi
Raumplan
-
na vilama i kućama koje radi u narednom periodu
razrađuje koncepciju Raumplan-a/plan volumena
-
sistem unutrašnjeg oblikovanja prostora,
upotreba više nivoa, svedena ali nepravilna
osnova i artikulacija prostora koja se više oslanja
na presek zgrade i efekte volumena
-
opredeljuje se ka klasičnoj svedenoj kubičnoj
formi ali tako se teže dobija dinamičan raspored
masa – zato se kroz presek kompozicija
dinamizira
-
to »iskrivljavanje« plana je namerno kako bi se
ostvarila senzacija prostora, u osećaju
-
slobodna osnova se smešta u kubus,
horizontalnim i vertikalnim ravnima unutar samog
prostora on se dinamizira, dobija se nepravilan
volumen koji je vrlo praktičan – to je ideja koju će
L.C. razviti u Vili Savoa, Poasi
-
u eksterijerima, na fasadama usvaja apstrakciju,
slobodan raspored prozora, bezornamentalnost –
preteča Internac Stila
2. Individualne zgrade i vile
 Vila Karma, 1903-06
 Vila Štajner, Beč, 1910
 Vila Rufer, Beč, 1922
 Vila Štros, Beč, 1922
 Vila na Lidu, Venecija, 1923
 Kuća pesnika Tristana Tzara, Pariz, 1926
 Kuća Žozefine Bejker, Pariz, 1928
 Vila Moler, Beč, 1928
 Vila Miler, Prag, 1930
3. Javne zgrade
 Goldman & Salač, Beč, 1909-11
 Konkurs za Čikago Tribune, 1922
4. Spomenici i monumentalne zgrade
 Projekat za crkvu Sv Elizabete, Beč,1898
5. Hoteli
 Hotel u Fridrihštrase, Beč, 1906
 Grand-hotel »Vavilon«, Nica, 1910
 Projekat odmarališta u Austriji, 1913
 Projekat za H na Jelisejskim poljima, 1924
6. Urbanizam
-
1920-22, glavni arh urb odseka Beča
-
problemi masovne stambene izgradnje
 Stambeni blok, naselje Heuberg, 1920
-
omiljeni oblik – kocku, preobražava kroz
stepenasti, terasasti presek – raumplan
-
kuće u nizu, svaka sa baštom i vrtom
24. DER DEUTSCHE WERKBUND 1898-1927.
-
početkom XX veka Nemačka postaje centar ind
proizvodnje, do tada je to bila Engleska
18
-
G Zemper se još 1852 u eseju Nauka, industrija i
umetnost bavi proučavanjem odnosa industrijske
proizvodnje, primenje umetnosti i arhitekture
-
tako se pokreću problemi u domenu ind dizajna,
pitanje stila, usmerava teorija kulture u Nemačkoj
tog vremena
-
1870 – od ujedinjanja pod Bizmarkom dolazi do
snažnog industrijs razvoja, konkurencija, tržište
-
1883 – osnivanje AEG-a, velikog elektro-
industrijskog koncerna
-
1890 – ostavka Bizmarka, velike promene u
kultrunoj klimi Nemačke – neophodnost
usavršavanja oblasti ind dizajna
-
Herman Mutezijus odlazi u Engleski da bi se
upoznao sa dostignućima eng arh i dizajna - A&C
-
1904 – po povratku u Nemačku on reformiše
nacionalni program obrazovanja u oblasti
primenjenih umetnosti i dizajna
-
osnivaju se nove umentičke škole za umetnost i
zanatstvo (Drezden – Šmit, Diseldorf – P Berens
Vajmar – van de Velde su direktori tih škola)
-
kvalitet, ekonomičnost, praktičnost – kvaliteti
A&C koje zagovara Mutezijus u Nemačkoj
-
1907 – osnivanje Deutsche Werkbunda – Šmit,
Nauman – osnivači, 12 članova DW-a: Berens,
Hofman, Olbrih, Bruno Paul...
-
1907 Berens postaje umetnički savetnik AEGa –
grafika, dizajn proizvoda npr svetiljke, reklamni
plakati ali i objekti
 1902 – paviljon Vorhalle, Međunar izložba Torino
 1905 – paviljon u Oldenburgu
 1906 – krematorijum u Hagenu
 1908 – paviljon AEGa, izložba u Berlinu
 1909 – fabrika turbina AEG, Berlin
 1912 – Nemačka ambasada, Petrograd, Mis
 1914 – Izložba Verkbunda, Keln
-
Mutezijus – za tipizaciju
-
Van de Velde – Teatar Verkbunda
za kreativnost i individualnost
-
Bruno Taut – stakleni paviljon
najava ekspresionističkog pokreta u arh
-
Gropius i A Majer – model fabrike
za racionalizovanu idn proizvodnju
-
I sv rat, prvi industr rat doneće promenu mišljenja
u pogledu upotrebe mašina
-
Berens se okreće srednjovekovnim uzorima
 1920 - projekat ind pogona, Frankfurt
 1922 – katedralska loža, Izložba Minhen
 1925 – staklenik W-a, izložba dek um, Pariz
 1927 – Vajsenhof, Štutgart, međunarodna izložba
stamb arh (Mis, Gropius, LC, Oud...)
-
DW se otada pretapa u pokret Nova Objekt
25. FRENK LOJD RAJT
-
krajem XIX veka radi kod Luja Salivena
-
uticaj Ričardsona – simetrija, roman masivnost
-
prve kuće spoj uticaja Ričardsona i Salivena
I period – formiranje stila
 1889 – sopstvena kuća, Oak Park, predgr Čikaga
 1892 – kuća Karnli, centar Čikaga -
nadalje svoj novi stil još i više pojednostavljuje,
 1893 – kuća Vinslou, River Forest, kraj Čikaga svodi na jasne i definisane mase
II period – oformljeni Rajtov stil  zgrada za firmu Kotjare, 1909
-
iz ovih rešenja dolazi do formiranja tzv ''prerijskog -
Gočar i Janak su bili saradnici Kotjara na
stila'' kuća u predgrađima, uglavnom Čikaga paviljonu 1908
serija »prerijskih kuća« -
oni postaju nosioci stila kubizma
 1904 – kuća Martin, Bafalo
-
časopis »Stil« razrađuje ideje kubizma
 1904 – kuća Dejna, Springfild, Ilinois
-
veze sa grupom Most i Plečnikom koji će
 1905 – Kuća Hardi predavati u školi za industrijski dizajn
 1910 – kuća Robi – »organska arhitektura«
-
Janak je vodeći teoretičar grupe, kritika Vagnera,
javni objekti udaljavanje od racionalizma Beča i Vagnerove
 1906 – Zgrada Larkin, Bafalo – poslovna zgrada škole
 1908 – crkva Unity, Oak Park, Čikago, Ilinois
-
Insistiranje na nacionalnim obeležjima,
individualnost, kreativnost »arh je umetnost«
 1914 – Midvej Gardens -
Jan Kotjara ubrzo napušta grupu i u njoj ostaju
 1921 – Barensdol ili Slezova kuća, LA
samo mlađi arhitekti
 1922 – Hotel Imperijal, Tokio -
Janak kao 2 ključne stavke vidi tehničko/utilitarno
 1923 – kuća Milard, Pasadena, Kalifornija i apstraktno/umetnilčko
 kuća u Tulsi, Oklahoma Jožef Gočar
III period – zrela faza  Robna kuća u Pragu, 1909-10
-
počinje da projektuje ispitujući mogućnosti AB-a  Gradska većnica,
-
dotle je koristio betonske blokove (frebel-kocke)  Dvojna porodična kuća, 1912-13
 1924 – Osiguravajući zavod, Čikago
 Projekat za srednju školu
 1932 – Brodejker siti, anti-urbanistički koncept  Sanatorijum
 1935 – projekti »Usonijskih« kuća, Mičigen
 Baštenski paviljon
 1936-39 – Džonson Veks, Rejsin, Viskonsin  Crna bogorodica
administrativna zgrada – pečurkaste tavanice
Pavel Janak
1950 – kula istraživačke laboratorije -
više se bavi teorijom, crtanjem projekata,
 1937 – kuća Kaufman, Ber Ran, Pensilvanija – rekonstrukcijama
kuća na vodopadima, Falling Water  kuća doktora Fare – reknstrukcija
vrhunac Organske arhitekture
 skice za spomenike
IV period – ekspresija novih oblika
Jozef Kohout
-
već ovi projekti nagoveštavaju kasniju upotrebu
 trostambena zgrada, 1912-13
pokrenutih, krivih linija, biomorfnih oblika
-
krug, spirala, kriva linija – osećajnost, egzotika  vila sa vrtom
Vlastislav Hofman
 1949 – Talijezin Vest, Skotsdejl, Arizona -
projekti za zgrade, enterijeri i nameštaj
 1949 – Prodavnica »Moris«, San Francisko, CA -
linorez – specifična tehnika
 1956 – Prajs Tower, Bartlesvil, Oklahoma
 Palaski trg
 195? – kuća Fridmena, (3 valjka), Plezentvil, NY
Novotni Otokar
 1956 – Oblakoder Ilinoj, visok 1.600 m
 Kraljevska palata u Sofiji
 1959 – Muzej Gugenhajm, New York
 Stambena zgrada, 1919
 1962 – Društveni centar okruga Marin, Kalifornija
 Zadružna zgrada
 1966 – Memorial Auditorium, Tempe, Arizona -
Bedžih, Stepanek, Matej Bleka, Jirži Kroha
-
posle I sv rata raslojavanje u nekoliko struja,
26. FUTURIZAM I SANT’ELIJA Gočar i Janak – monumentalni nacion stil –
Marineti – književnost, manifest (1909 – 11 tačaka) Masarikov trg
Boćoni – slikarstvo i vajarstvo, manifesti 1910 i 1912 -
uticaj češkog kubizma:
Sant 'Elija – arhitektura Stil Floreale - futurizam 1914
 Njujork University
Ostali – Rusolo, Đino Severini, Đakomo Bala
 Ministarstvo građevina, Vašington
Francuski kubizam
27. KUBIZAM
Braća Dišan – grupa »Zlatni presek«
Češki kubizam -
tri brata Dišan ima sličan smer delovanja – spoj
Jan Kotjara
epskog tradicionalizma i kubizma
-
učenik Vagnerove škole, sa Plečnikom -
Jesenji salon 1912, maketa kubističke kuće u 1:1
 zgrada u Pragu, na prelomu vekova
– La maison Cubiste
-
gradi je u stilu secesije i u maniru Vagnera -
uticaj pozorišta Šanzelize, prizmatičnih
-
ubrzo odstupa od tog stila i to se vidi već na
elemenata dekoracije
narednom projektu -
narudžba za koledž u Americi
 paviljon za izložbu, 1908

19
Jože Plečnik – u stilu kubizma -
strmi krovovi, biomorfni oblici
 projekat za fabriku, oko 1910 -
organski princip geneze oblika
 crkva Sv. Duha u Beču, kripta i unutrašnjost  poljoprivredni kompleks, Libek, 1924
 stabm projekat Princ Albreht Garten, 1924
28. EKSPRESIONIZAM / AMSTERDAMSKA ŠKOLA -
oko 1920 Haring sarađuje sa Misom u ateljeu u
-
razvija se kao opozicija D. Verkbundu i državnoj Berlinu, međusobni uticaji (zgrada u Fridrihštrase
etabliranoj kulturi kao i stakleni oblakoder)
-
vizija nove kulture i arh upotrebom stakla -
sukob sa L.C.-om na CIAM-u 1928 na liniji
-
1909 začinje se proto-ekspresionistički pokret, njegovog funkcionalizma i purizma
Minhenu, Kandinski na čelu
-
1914 izložba Verkbunda – razdor između ideje 29. DE STIJL
tipizacije – Mutezijus, klasičnih osnova (Berens - -
Holandija, umetnički pokret 1917-31
Festhalle), individualizma (van der Velde – -
»tvrdo jezgro« Pit Mondrijan, Gerit Ritveld i Teo
Verkbund Teater) van Duzburg
Bruno Taut -
pesnik Antoni Kok, slikari Vantongerlo, arh Van't
 Stakleni paviljon, Izložba Verkbunda 1914 Hof, Vils, Oud – delimično
Zidovi i kupola sve od stakla -
časopis »De Stajl« – slikarstvo, skulptura,
Sveprisustvo svetlosti teorijske rasprave i tekstovi
-
»kruna grada« - ideja Tauta kao univerzalna -
sinteza 2 idejne struje:
paradigma svih kulturnih građevina 1. matematičke teorije Skumakers
-
1918 pristupa Novembergrup-u, Mis 2. arhitektura Berlahea
-
1919 manifest – narodna umetnost -
Vantongerlo – skulptor čije ideje i ostvarenja
-
veza sa grupom »Most«, Berlin, začetak imaju dosta uticaja na arh objekte
nemačkog ekspresionizma – Emil Nolde, -
Uticaj El Lisickog – konstruktivizam i
Fajninger, Karl Šmit-Rotljuf elementaristički suprematizam – »proun«
-
1919 – izložba vizionarskih radova, predgovor -
razvoj kroz 3 vremenske faze:
Gropijusa 1. formativna, holandski krug 1916-21
-
1919 – uspostavlja se korespondencija poznata 2. sazrevanje, internacionalizacija 1921-25
kao »stakleni lanac« - Bruno i Max Taut, 3. transformacija i raspad 1925-31
Gropijus, Finsterlin – učesnici Van't Hof
 model kružnog radijalnog poljoprivrednog naselja  Vila Woonhuis, predgrađe Utrehta
sa 3 zasebne stambene zone koje su usmerene prvo arh delo koje sledi principe de Stajla
ka Nebeskoj kući, upravi uticaj Rajta, plohe...
 Izložbena dvorana, Magdeburg, 1922 Wils
Pokušaj realizacije ideje »Krune grada«  prvo pionirsko zdanje od AB-a
 Jeftine stambene šeme, 1923  nekoliko manje uspelih radova u stilu Rajta
Hans Pelcig Peter Oud
 Vodotoranj u Plzenju
-
gradski arh Roterdama
 Poslovna zgrada Bratislava
-
nije bio potpisnik manifesta
 Hemijska fabrika u Lubanu, 1912
-
raskida sa izrazitim strukturalizmom de Stajla
 Pozorište, Berlin, 1919  1917 – zgrade u nizu, Scheveningen
ostvarenje ideje »krune grada«  1919 – projekat fabrike Purmerend
svetlucava luminoznost, prirodna i veštačka primena neoplasticizma, dopadljiv sklop masa
fantastični privesci u obliku visećih stalaktita  1924-25 – Cafe de Unie, Roterdam
 Scenografija za film »Golem« po delu Majrinka funkcionalizam
Erih Mendelson  1922 – naselje Oud–Mathenesse, Roterdam
 Opservatorija za Ajnštajna, Potsdam, '17-21  1924 – radničko naselje, Roterdam
realizacija ideje »kruna grada«  1925-27 – naselje Kiefhoek, Roterdam
uticaj radova arhitekata Berlahea, Kramera, de  1938 – zgrada Shell, Hag
Klerka – amsterdamska škola, konstruktivistički napušta funkcionalizam
ekspresionizam  1952-60 – dečje biooporavilište
uticaj roterdamskih arh racionalističke orjentacije Gerit Ritveld
– Oud, Dudok (Rajt, AB) -
najpre unikatni nameštaj – bife ormarić, dečja
 Fabrika šešira – kosi krovovi – de Klerk kolica, i rad na enterijerima
 Tekstilna fabrika, Lenjingrad -
saradnja sa slikarem van der Lekom
 Niz robnih kuća – Bratislava, Štutgart, Berlin  crveno/plava stolica, remek delo, 1917
 1927-31  kabinet doktora Hartoga, 1920
Hugo Haring  berlinska stolica, 1924
-
sledi liniju ekspresionizma Mendelsona  kuća Šreder, Utreht, 1924

20
 dvospratnica, Utreht, 1927
Teo van Duzburg
 kuće u nizu
 kuća Rozenberg 1923 – za vlasnika galerije u
kojoj je sa van Esterenom napravio izložbu niza
hipotetičkih arh kompozicija, datih kao
aksonometrije na kojima su radili shodno
principima de Stajla – asimetrija, plošni elementi,
volumetrijsko središte i raspored visećih ili
lebdećih ravni oko tog središta
anti-kubizam i anti-dekorativnost
 kafe l' Aubette, Strazbur, 1928 – redizajn - sa
Sofi Tauber Arp i Hansom Arpom - uvođenje
dijagonale zbog koje se razilazi sa Mondijanom
 privatna kuća T.van Duzburga
30. PURIZAM
31. FUNKCIONALIZAM
32. BAUHAUS I VALTER GROPIUS
-
1906 – Škola za umetnost i zanatstvo velikog
vojvodstva u Vajmaru, direktor Anri van de Velde
(projekat škole)
-
1919 – osnivanje Vajmarskog Bauhausa
-
sjedinjavanje Akademije likovnih umetnosti i
Škole za umetnost i zanatstvo
-
izvesna podvojenost umetnost / zanatstvo će
uvek biti prisutna u Bauhausu iako je ideja
upravo bila spoj te dve oblasti delovanja
-
»umetnost i tehnologija idu ruku po ruku«
-
ideja škole je da obrazuje umetnike-zanatlije
-
spoj zanata, vajarstva i slikarstva
-
dizajniranje stakla, metala, drveta, grafika...
-
ali i bavljenje »čistim« umetnostima – vajarstvo,
slikarstvo...
-
arhitektura ima veoma važno mesto kao
svojevrstan spoj više različitih aktivnosti
-
spoj umetnosti i tehnike, mašte i zanata
-
u školi kao predavači rade priznati umetnici
-
švajc slikar Itn obeležava početke B, vodi
pripremni kurs, izrazito duhovni pristup,
insistiranje na kreativnosti, neguje poseban
istočnjački mistični kult – mazdaizam
-
Paul Kle, Oskar Šlemer, Fajninger...
-
Gropius je naklonjeniji racionalizmu
-
1921 – Gropius poziva Tea van Duzburga u B
kao predavača
-
ideje de Stajla - racionalizam se odlično
nadovezuju na gledišta Gropiusa
-
1922 V Kandinski postaje predavač u B-u sa
idejama emotivnog, neposrednog, intuitivnog, čak
mističnog prilaza umetnosti
-
1923 – prva izložba B-u Vajmaru
 kuća Sommerfeld – Gropius, Majer
kao tradic drvene kuća, totalno umet delo
 »eksperimentalna kuća« – Majer
zahlih-objekat, »mašina za stanovanje«LC
21
-
1923 – Itn daje ostavku zbog sukoba sa
Gropijusom
-
na njegovo mesto dolazi Laslo Moholji-Nađ sa
idejama El Lisickog i Maljeviča – ruski avangardni
umetnici – konstruktivizam, suprematizam,
elementarizam
-
Moholji-Nađ i stil »konstruktivnog
elementarizma«
-
1926 – preseljenje Bauhausa u Desau
Gropijusova dela:
 1926 – zgrada novog Bauhausa, Desau
 1926 – rad na projektu serijskih kuća
-
1927 – osnovan arh odsek, vodi ga Henes Mejer,
švajcarski arhitekta (NO)
 projekti montažnih kuća, Brojer
-
1928 Gropijus daje ostavku, Mejer ga menja
-
Mejer uvodi rigorozne mere dizajniranja –
objektivizam, utilitarizam, tehnologizacija
-
Brojer i Moholji-Nađ daju ostavke
-
Mejer zagovara socijalno angažovanu arh
-
estetika stavljena u drugi plan
-
proširenje programa sa još 4 odseka
-
proširenje kadra – Mart Stam, Hilberseimer
-
jačanje nacizma u Nemačkoj, zatvaranje B-a
-
Mis preuzima vođstvo B-a, slabog je uspeha
-
1932 – preseljenje B-a na periferiju Berlina
-
1933 – Bauhaus je definitvno zatvoren
Valter Gropius – faze arh delovanja i objekti
Bliskost sa idejama DW-a
 1911 – fabrika Fagus, Alfeld
 1914 – model fabrike, Izložba DW, Keln
Bauhaus – faza
 1926 – zgrada Bauhausa, Desau
 1926 – projekat serijskih kuća
 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin
 1927 – naselje Damerštok
 1928 – naselje Terten – usvajanje načela NO
Nova Objektivnost
 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin
 1931 – predlog višespratnog stamb naselja –
Simensov grad
Engleska (Nemačku napušta 1934)
 1936 – filmske laboratorije za London Film
Production
 1936 – 2 zgrade u Saseksu
 1936 – Koledž Kembridžšajr
Američka faza – od 1937 predavač na Harvardu
 1939 – Chamberlain House, Vejland (s Brojerom)
 1939 – paviljon Pensilvanije na Sv Iz, Njujork
 1941 – st naselje New Kensington, Pitsburg
 veliki broj serijskih kuća, Kaliforniji, od drveta
- 1945 – osniva TAC The Architects Collaborative
 više stambenih zgrada
 1949-50 – Junior High School, Masačusets
 1953 – novi centar Bostona
 1953 – projekat poslovne zgrade
McCormick&Co. Ing., Čikago
 Asocijacija za razvoj nauke, Vašington D.C.
 1957 – Hram Oheb Shalom, Baltimor, 1957 -
ideja kuće kao mašine za stanovanje – tipizacija,
 1958 – Univerzitetski grad, Bagdad standardizacija, serijska proizvodnja,
 1958 – PAN-AM-ova zgrada, sa timom TAC (de)montažni postupak
 1958 – Američka ambasada, Atina  1922 – Maison Sitroen
33. LE KORBIZIJE  1922 - Savremeni grad za 3 miliona st
-
rođen 1887, La Šo d Fon, Švajcarska u Jurama,  1924 – naselje Pesak, Liež – sa kućama S
nadomak granice sa Francuskom  1925 – Plan Voazen za Pariz
-
pravo ime Šarl-Eduar Žanere  1925 – »Kuća-vila« – paviljon LespriNuvoa na
Prvih 10 godina rada Pariskoj izložbi dekorativnih umetnosti
-
1900 - od svoje 13 godine uči za gravera  1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart – 2 kuće
-
L'Eplatenije učitelj crtanja LC-a na Umetničkoj građanske vile
školi  1923, kuća i atelje Amade-a Ozenfana
-
usmerava ga sa slikarstva na arhitekturu, Viši  1924, kuća La Roš, Pariz
kurs, 1906 (LC 19 god) -
1925 vraća se temi građanske vile,
-
formiranje umetničkog regionalnog stila neopaladijanizam, formulacija 5 tačaka nove
-
uticaj Art Nouveau-a, savremenih dekorativnih moderne arhitekture:
stilova – uzor Gimar 1. pilotisi
-
divljenje Raskinu - ideje A&C 2. slobodna osnova
-
interesovanje za prirodu, koncept ornamenta 3. slobodna fasada
-
filozofski koncept mikrokosmosa, univerzalnog, 4. duge horizontalne trake prozora
platonizam, čita Ničea - mesijanska uloga 5. krovna terasa
umetnika, spas sveta -
noseća konstrukcija je skeletna AB Enebikov
-
čistota oblika kao izraz božanske ideje sistem
-
1907 – studira kod Hofmana u Beču -
stubovi - pilotisi noseći elementi
-
1907 – u Lionu sreće T. Garnijea -
oni odižu kuću od nivoa tla
uticaj ideja njegovog Industrijskog grada -
zidovi imaju samo ulogu pregrađivanja
-
1907 – posećuje manastir Ema u Toskani -
fasada je slobodna, povlačenja
 1907, kuća Fale, La Šo d Fon -
često je unutrašnji konstr raster zasnovan na
duh regionalnog, dekoracija izvedena u stilu nekom ritmu slično kao kod Paladija
secesije i transponovanih biomorfnih, floralnih -
Losov Raumplan – neformalna osnova i
motiva geometrizovani neoklasični oblici
-
1908 – zapošljava se kod Perea u birou  Kuća Kuk, 1927
-
uticaj Perea i AB skeletnog konstr sistema  Vila Majer,?
 1908, vile Žakme i Štocer, La Šo...  Vila Stajn, u Garšu, 1928 (V Malkontenta P)
-
1910 – rad u studiju Berensa u Berlinu (AEG)  Vila Savoa, Poasi, 1931 (Vila Rotonda P)
-
uticaj ideja Mutezijusa i DW – odnos urbanizam
mehanizacije, ind proizvodnje i umetnosti -
1915 – Ville Pilotis
-
ideje standardizacije, tipizacije, serijske proiz -
1922 – Savremeni grad za 3 miliona stanovnika
 1910, projekat umetničke škole, La Šo... -
1924 – vrtno naselje Pesak, Lijež
naglašavanje jednostavnih oblika, primarnih – -
1925 – plan Voisin za Pariz
kocka i piramida -
1927 – Vajsenhof, Štutgart – izložba DW-a
geometrizovani »klasicizam« -
1929 – produžetak Rija, Brazil
-
1911 – preduzima putovanje na Istok – Italija, -
1930 – Ozareni grad
Grčka, Mala Azija, Mediteran... -
1933 – plan »Obus« za Alžir
-
mnogo skicira – kuće Pompeje, Akropolj, džamije -
plan za grad Nemours, Sev Afrika
Istambula, grčka narodna arh -
plan za grad Zlin, Čehoslovačka
 1912, vila Žanere, kuća za roditelje, La Šo... -
1944 – Les trois etablissements humains
 1914, kuća Dom-Ino i Ville Pilotis -
1950 – Čandigar
 1916, vila Švob (vila Turk), La Šo... arh ostvarenja do 30-e
-
1917 – odlazak u Pariz  1929 – zgrada Centrosojuza (slično našem CK)
-
otvara sopstveni arhitektonski atelje  1929 – Cite Mondiale–Mundaneum, Ženeva
-
susret sa Amade-om Ozenfanom, menja ime u  1930 – kuća Erazuriz, Čile
LC, L'Esprit nouveau, Purizam  1931 – projekat za Palatu Sovjeta
-
1922 otvara arh biro sa bratićem – P. Žanere »monumentalizacija regionalnog«
-
1923 – Ka (novoj) arhitekturi  1931 – vila madam Mandro, Tulon
knjiga u kojoj objedinjuje tekstove koji su izlazili u
 1935 – vikend kuća, predgrađe Pariza
časopisu L'Espri nuvo
 1937 – paviljon des Temps Nouveaux
funkcija/empirija + um/čula/simbolizam
-
razrađuje teme kuće Dom-Ino i Vil pilotisa  1940 – Maison Murondis

22
 1942 – kompleks Šeršel, sev Afrika  1931 – eksperimentalna kuća, izložbeni paviljon
 1949 – Roq et Rob, stepenaste kuće u nizu na izložbi građevinarstva, Berlin
 1955 – Maison Jaoul (kuća Žaul), Pariz  1933 – projekat Rajhsbanke, Berlin
kasni arh objekti američka faza
 1947-52 – Unite d'habitation, Marsej
-
1937 – Mis emigrira u Ameriku
 1950 – kapela Ronšan
-
1937-59 vodi Školu arh na IIT, Čikago
 1960 – manastir La Turet, blizina Liona
-
usvaja racionalizaciju visoke tehnike
 1965 – projekat Ambasade FR u Braziliji
-
jednostavna formu kubusa, često velikih dim
 1965 – bolnica u Veneciji
-
simetrija, tehnika je monumentalizovana
 1968 – LC Centar, Cirih, Švajcarska
-
strukturalizam – konstrukcija + sklop =
arhitektura »kostiju i kože« kostur+anvelopa
-
sentence »Manje je više« i »Skoro ništa«
34. MIS VAN DER ROE
-
rođen u Ahenu, uči u radionici oca klesara  1940 – kompleks IIT-a, Čikago
-
potom pohađa zanatsku školu – za dizajnera - Biblioteka
štukature - Alumni Memorial Hol
-
1905 – preseljava se u Berlin - Zgrada istraživanja metala i minerala
-
radi kao crtač za jednog arhitektu (B Paul) - Laboratorije
-
1908 – rad u ateljeu Berensa (saradnja na  1946 – Fernsvort haus, Plano, Ilinois
izgradnji Ambasade Nemačke u Petrogradu)  1948 – stambeni objekat Promontory,Čikago
-
1911 – otvara samostalno svoj arh atelje  1948 – staklena kuća 16x16m
-
oslanjanje na ideje prusku tradicionalnu školu  1951 – stamb objekat Lake Shore Drive, Čikago
klasicizma - Šinkel  1952-56 – Crown Hall zgrada Arh odsek IIT-a
Rani objekti  1953 – gradsko pozorište, Manhajm
-
nekoliko prvih kuća koje radi do I sv rata su  1954 – kongresna hala, Čikago
mešavina Berensa i Šinkela  1955-63 – Lafajet Park,Detroit – kule+dvoriš kuće
 1911 – kuća Perls, Berlin  1957 – »Komonvelt Promnejd«,Čikago - 4 st obj
 1911-12 – Ambasada Nemačke u Petrogradu B  1958 – Seagram Building, NY, Menhetn
 1912 – projekat zdanja Kreler, Hagg – galerija i  1962-68 – Nova Galerija, Berlin
rezidencija
 1912 – spomenik Bizmarku 35. NOVA OBJEKTIVNOST 1923-1933.
 1914 – kuća Urbig -
1925 – izložba pod tim nazivom, Manhajm
4/5 ključna objekta između dva rata -
izraz označava zapravo posleratnu školu
-
1919 pristupa u Novembergrupe – kontak sa antiekspresionističkog slikarstva
idejama B Tauta i »staklenog lanca« -
još se Mutezijus služio ovim izrazom – zahlih –
-
uticaj nemačkog ekspresionizma funkcionalistički, tehnički pristup arhitekturi
1. projekat zgrade u Fridrihštrase, 1919 -
naglasak na socijalnom aspektu arhitekture
2. stakleni oblakoder, (zaobljene ivice) 1921 -
1922 SSSR i Nemačka posle I sv rata ponovo
3. poslovna AB zgrada, 1922 uspostavljaju diplomatske odnose
4. letnjikovac od betona, 1923 -
El Lisicki – priprema izložbe avangarde SSSR-a
5. letnjikovac od opeke, 1924 u Berlinu
-
uticaji Berlahea – tradicija opeke i jasna -
»Proun« - prounovis – škola nove umetnosti,
konstrukcija uticaj ideja Maljeviča, suprematizam,
-
uticaji F.L.Rajta (1911- izdanje Vazmuta) – elementarizam Lisickog
slobodna osnova, plohe -
Nova Objektivnost posteje međunarodni pokret u
-
uticaji Maljeviča i El Lisickog – suprematizam i arhitekturi
elementarizam -
zalaganje da se stvari sagledaju realno,
faza Internacionalnog Stila objektivno, bezideološki, svesno i savesno...
 1926 – spomenik Rozi Luksemburg i Karlu -
Mart Stam (Holand) sa Maxom Tautom i El
Libknehtu Lisickim odlazi u Cirih (Švajc)
 1926 – kuća Volf, od opeke
-
1925 – osnivaju grupu ABC, Bazel, a ubrzo im se
 1927 – Vajsenhof, Štutgart – urbanizam + priključuje i švajcarski umetnici:
kolektivna zgrada
-
Hannes Meyer, Hans Wittwer, Hans Šmit
 1928 – kuća Herman Lange, Krefeld Švajcarska
 1928 – projekat zgrade Adam, Berlin
-
projektovanje društvenih građevina
 1928 – projekat banke, Štutgart
-
normativizacija, standardizacija, tipologizacija,
 projekat preuređenja Aleksanderplatza,Berlin primena AB-a, primena ntehnike i tehnologije u
građenju
 1929 – nemački paviljon, Barselona
Hannes Meyer, Hans Wittver
 1930 – kuća Tugendhat, Brno,Čehoslovačka
 1926 – projekat Petersschule, Bazel

23
 1927 –Liga naroda, Ženeva – konkursni projekat
Holandija
Brinkman i Van der Vlugt
 1925 – fabrika Van Nelle, Roterdam
Mart Stam
 1926 – projekat za četvrt Ronkin, Amsterdam
 1927 – naselje Vajsenhof, Štutgart
 1928 – saradnja sa E Majom, Frankfurt
Duiker
 1924 – drvena kuća u Aalsmeeru
 1928 – sanatorijum Zonnenstraal
 1930 – škola na otvorenom, Amsterdam
- 1928 na osnivanju CIAM-a doći će do fuzije
holandskog ogranka NO sa amsterdamskim funkc
krugom (De8) i roterdamskom grupom Opbouv – oni
će predstavljati Holandiju - CIAMa
Nemačka
Oto Hesler
-
Vajmarska republika i programi radničkih naselja,
masovna stambena izgradnja
-
Hesler se bavi prvenstveno kućama u nizu
-
pitanja optimalnih rastojanja, visina, šema,
osnove stanova, orjentacija prostorija, zelenilo
-
variranje šema naselja kao i tipskih stanova
-
razvija osnovni tip stana
 1923 – Italienisher Garten, kod Hanovera
 1924 – GeorgsGarten, ------- II -------
-
dva pionirska naselja sa zajedničkim javnim
objektima – praonice, biblioteka, vrtići, sportski
tereni, prostorije za sastanke...
-
unutrašnja oprema u stilu NO – standardizacija,
svedeno, jednostavno
 1929 – naselje Rotenberg, Kasel
Ernst Maj
-
1925 – postaje gradski savetnik za arh u
Frankfurtu
-
izgradnja radničkih stanova (ukupno 15.000)
-
zatvoreni urbani prostor po uzoru na
tradicionalna pruska sela
 1926 – plan za “Novi Frankfurt”
izgradnja trajala do 1930
efikasnost, ekonomičnost, principi NO
prostorni standardi »životnog minimuma«
funkcionalna, praktična kuhinja, nameštaj
montažna konstrukcija
panelna gradnja »sistem Maj«
Valter Gropius
 1926 – nova zgrada Bauhausa, Desau
 1927 – projekat Totalnog pozorišta, Berlin
 1928 – naselje Terten –usvajanje načela NO
 1929 – nerealizovani stamb objekti, Berlin
 1931 – predlog višespratnog stamb naselja
36. SOVJETSKI EKSPERIMENT
-
krajem XIX veka – kolonije, umetnički i slikarski
centri za narodnu radinost, oživljaj zanata
-
kolonija Teniševe – preteča Proletkulta
-
1903 – Bogdanov – organizacija za proletersku
kulturu Proletkult – cilj je oživljavanje masovne
24
narodske kulture jedinstvom nauke, industrije i
umetnosti
-
Maljevič je član – formiranje suprematizma
-
pred I sv rat postoje 2 avangardna pravca:
1. ne-utilitaristička umetnička forma – Maljevič
2. novo jedinstvo života, rada i umetnosti-Bogdanov
-
1920 – Inhuk institut za umetničku kulturu i
Vhutemas – viši zavod za umetničke i teh nauke
-
za sveobuhvatno obrazovanje u umetnosti,
dizajnu i arhitekturi
-
izvesna podvojenost u stavovima:
Maljevič i Kandinski – pobornici mističnog realizma
Braća Pevsner – objektivni umetnici
Tatljin, Rodčenko – produktivisti, konstruktivisti
-
Maljevič osniva svoju školu nove umetnosti –
Unovis
-
El Lisicki prihvata suprematizam Maljeviča
 Govornica za Lenjina, 1920 – slikarstvo+arhitekt
-
Proletkult se bavi umetnošću u službi Agit-propa
-
konstrukcije(de)montažne,jednostavne,prenosive
-
Tarljin i Rodčenko – nameštaj ,kiosci,odeća...
 Spomenik III Internacionali, 1920 – Tatljin
-
podvajanje na 2 tendencije:
1. škola u sklopu Vhutemasa – Ladovski
2. pragmatski pristup – Ginzburg
-
1923 – Ladovski osniva grupu ASNOVA –
asocijacija novih arhitekata
-
priključuju se Lisicki i Meljnikov
 Viseći restoran – Simbirčev
 Rasklopivi kiosci za pijace, 1924
 Paviljon SSSR-a na Izložbi u Parizu,1925,Meljnik
 Interijer radničkog kluba, Rodčenko
 »vešalica za oblake« – El Lisicki
-
1924 – OSA OrganizacijaSavremenihArhitekata
-
bave se problemima nestašice stanova
-
Ginzburg,Burov,Komarov,Pasternak,braćaVesnin
-
OSA-in časopis Savremena arhitektura
-
tipski oblici stanovanja, standardizacija, uvođenje
tehnike u arh praksu, »dom-komuna« kao novi
oblik stanovanja, duplex-stanovi – uticaj na LC-a
-
jedinice »strojkoma« - sa zajedničkim javnim
sadržajima (preteča Unite-a LC-a)
 1923 – projekat Zgrade Pravde – braća Vesnin
 1923 – Palata rada – braća Vesnin
 1929 – stam blok Narkomfin, Moskva – Ginzburg
 1928 – Institut Lenjin – Ivan Leonidov
 1930 – Palata kulture – Ivan Leonidov
urbanizam
-
Okitovič – planer i teoretičar OSA-e / dezurban
-
Miljutin zagovara takođe dezurbanizaciju
-
Uticaj ideja Sorija y Mate – linerni grad
 1930 – plan »zelenog grada«, Moskva– Ginzburg
 1930 – predlog linearnog grada socgorod,Miljutin
6 paralelnih traka
1. železnica
2. industrijska zona
3. zelena zona sa autoputevima
4. stambena zona + škole, vrtići...
5. parkovi sa rekreativnim centrima
 6. poljoprivredna zona  Škola Bauhaus, Desau, 1926
 1931 – konkurs za grad Magnitogorsk, u Uralu  Gradski biro za zapošljavanje, Desau, 1928
-
prispeli radovi Miljutina, Ginzburga, Leonidova  Stambeno naselje Terten, Desau, 1928
-
ocenjeni kao previše apstraktni i atristični  Stambeno naselje Damerštok, Karlsrue, 1928
-
vlada angažuje E Maja i ekipu iz Frankfurta Oto Hesler
-
konačni neuspeh (dez)urbanizma OSA-e  prostorije firme Kurcag, Brunsvik, 1930
37. INTERNACIONALNI STIL  stambeno naselje Rotenberg, Kasel, 1930
-
IS se nadovezuje na stil kubizma a kasnije i  Starački dom, Kasel, 1931
purizma koji će zastupati 20-ih godina LC Erih Mendelson
-
Hičkog i Džonson, izložba u NY, pod nazivom IS  Robna kuća Šoken, Hemnic, 1928-30
-
radovi evropskih i SAD arh u periodu 1922-1932
 Zgrada N sindikata metal radnika, Berlin, '30
-
začeci IS nalaze se u delima Losa – stambene
Mis van der Roe
zgrade, Perea i Berensa, Gropijusa
 Vajsenhof,Štutgart,kolekt stamb zgrada1927
-
to je ''herojsko doba'' moderne arh koji
obeležavaju LC, Gropijus, Mis, Oud, Ritveld  Kuća Lange, Krefeld, 1928
-
ovaj tada zvani »novi stil« je potekao uglavnom iz  Nemački paviljon na SI, Barselona, 1929
Nemačke,Francuske i Holandije  Kuća Tugendhat, Brno, ČHS, 1930
-
tokom 20-ih godina propagiraju ga upravo ovi arh Ernst Maj
da bi se on 30-ih raširio i poprimio  Škola Fridrih Ebert, Frankfurt, 1931
internacionalne razmere SAD
-
krajem 40-ih jednodušno je pruhvaćen kao Hou i Leskejz
dominantan stil u svim zemljama Zapada  zgrada Štednog Fonda, Filadelfija, 1931
-
50-ih dolazi do opadanja, nekritičke primene Ričard Nojtra
principa IS-a, dolazi i do reakcija i do pojave prvih  sanatorijum dr Lovela, Kalifornija, 1927
alternativnih mišljenja – Tim 10 – X CIAM  kuća dr Lovela, LA, 1929 (sa Šindlerom)
-
principi IS-a:  škola na otvorenom, LA
1. arhitektura kao volumen  Kaufmanova pustinjska kuća,Kalifornija,1946
2. pravilnost a ne simetrija Švajcarska - Hans Šmit
3. izbegavanje dekorativne aplikacije  ženski samački dom, Bazel
-
funkcionalizam, kubizam, purizam, novi materijali  kuća Valdner, nadomak Bazela, 1930
Finska – Alvar Alto Engleska - Lubetkin (i firma TEKTON)
 zgrada Turun Sanomat, u Turku, 1928-30  stamb blok Hajpoint 1, London, 1935
Švedska - Gunar Asplund  Hajpoint 2, 1938
 paviljoni na Svetskoj izložbi, Stokholm, 1930  Zoološki vrt, London
Holandija - Brinkman i van der Flugt  Dom zdravlja, London, 1938
 fabrika Van Nele, Roterdam, 1928-30 Španija - GATEPAC –1929 kao ogranak CIAM-a
Peter Oud  Urb plan Barselone (sa LC-om), 1933
 radnički stanovi, Holandija, 1924-27  Casa-Bloc, kolektivna zgrada
 Vajsenhof ,Štutgart, niz malih kuća, 1927  Španski paviljon za Sv Izlož, Pariz, 1937
 Stamb naselje Kiefek, Roterdam, 1928-30 Japan - Rejmond
Mart Štam  Privatna kuća Rejmondovih, Tokijo, 1923
 Dom staraca, Frankfurt, 1929-30  Poslov zgrada petrolejske kompanije, 1926
Francuska - Le Korbizije  Golf klub, Tokio, 1930
 Vajsenhof, Štutgart – zasebna i dvojna zgrada,  Kuća Akaboši, 1933
1927 (sa sestrićem P Žanereom)
 Kuća Fukui, 1935
 Kuća Stajn, Garš, 1928 (sa P Ž-om)
Yamada
 Vila Savoa, Poasi, 1931 (sa P Ž-om)  Zgrada telegrafskog zavoda, Tokio, 1926
 Vila de Mandro, L' Prade, 1931 (sa P Ž-om)  Električna laboratorija, Tokio, 1929
 Krovni apartman de Bestigi, Pariz, 1931 Yoshida
Čehoslovačka - Oto Ajsler  Zgrada glavne pošte, Tokio, 1931
 Dvojna kuća, Brno, 1926 Sakakura
Bohuslav Fuks  Japanski paviljon na Sv Izlož Pariz, 1931
 Paviljon grada Brna na Sv Izlož u Brnu, 1928  Muzej moderne umetnosti, Kamakura, 1951
Jozef Kranc Kenzo Tange
 Kafe Era, Brno, 1929  Gradska skupština u Šimicu, 1952
Ludvig Kisela
 Gradska skupština, Tokio, 1954
 Robna kuča Bata, Prag, 1929
 Zgrada prefekture u Kagavi, 1955-58
Krejcar, Havliček, Honzik
 Gradska skupština u Kurašikiju, 1957-60
Nemačka - Valter Gropijus

25
 Megastruktura za Bostonski zaliv, 1959
 Megastruktura za Tokijski zaliv, 1961
Brazil - Oskar Nimajer
 Zgrada Ministarstva obrazovanja i zdravstva, Rio
de Žaneiro, 1936
- sa L Kostom i H Moreirom, savetnik LC
 Brazilski paviljon na Svetskoj Izložbi, NY, 1939
 Pampula - Kazino, Restoran, Jaht-klub, 1942
 Urb plan Coste za Braziliju, Nimajer glavni
arhitekta, 1950 – trg Triju vlasti
 Privatna kuća Nimajera, iznad Rija, 1954
 Muzej moderne umetnosti, Karakas, 1955
SSSR Državni arhitekti – Nikolajev i Fisenko
 Elektro-fizička laboratorija, Moskva, 1927
38. ART DECO
-
u periodu nakon I sv rata u SAD preovlađuje
neoklaisizam u stilu Beaux Arts-a kao ''službeni''
stil graditeljstva u Americi tada
-
najznačajnija ostvarenja u tom duhu su:
žel stanice – eklekticizam u duhu romanike
 1903-13 – Grand Central Station, NY,
 1906-10 – Pensilvanija Stejšn, MekKim, Mid&Vajt
 1917 – Lincoln Memorial, Henri Bejkon
 Univerziteti – ropsko podražavanje gotike
Poslovne višespratnice – »soliterski stil«
 1913 – zdanje Woolworth, Cass Gilbert
 1922 – konkurs za zgradu Čikago Tribjuna
pobednici na konkursu Hud i Hauel (Los učesnik)
 1924 – American Radiator Building, Hud
 1930 – Rockfeller Center, NY, Hood
-
tako se razvija stil modernizma u SAD,
naklonjenost neoklasičnim oblicima kao i gotici,
akademizam sa monumentalnim značenjem ali i
primena principa modernog pokreta u arh tog
vremena – to je Art Deko
-
sinteza glavne struje modernističkog pokreta i
istoricizma s preloma vekova
-
stil sintetiše te uzore sa glavnim ciljem da se
reprezentuje i veliča tekovina demokratije i
kapitalizma Novog Sveta
-
eklekticizam se ogleda u primeni više elem:
-
kubizam, etika mašine, visoka tehnika i
tehnologija, nasleđe civilizacije starosedelaca
Maja i Indijanaca, bečka secesija, odbacivanje
zoninga, jak centralizam velikih gradova...
-
princip demokratije se javlja i u Art Deco-u,
slobodne, raznolike koncepcije i otvorene
orjentacije u stilu primene kombinacije elem
-
arh program je takođe karakterističan: poslovne
zgrade, banke, robne kuće, javne zgrade
(novinske, izdavačke kuće, televizija)
-
Hud je glavni predstavnik stamb arh – u
ekskluzivnim prigradskim četvrtima grade se
privatne kuće i klubovi sa različitim varijacijama
engleskog slobodnog stila, sa primesama
kolonijalnog stila (npr. trem)
 1928-30 – Chrysler Building, Empire State
Building, NY, Van Alen
26
 1930 – Rokfeler Centar, NY, Hud & assosiat
tipičan primer uklapanja američkog modernog
stila u istorijsku i ideološku pozadinu SAD-a
grandiozni kompleks na velikom prostoru
8 blokova i 14 reprezantativnih zgrada
-
novo gledalište Metropoliten Opere
-
Radio City – ''grad u gradu''
-
Radio City Music Hall
-
Center Theater
-
Veliki trg, vrtovi, šetalište sa vodoskokom...
 Manhattan, NY – beskonačni niz oblakodera u
stilu Art Deco-a, vizija »grada oblakodera« kule,
dekor, raskoš, bogatstvo, grandioznost
Novi Vavilon Novog Sveta
-
II svetski rat prekida Novu Tadiciju u SAD
-
New Deal Ruzvelta i negativan stav prema
monumentalizmu Art Deco-a
-
tokom 30-ih i 40-ih godina jača uticaj moderne
arhitekture i IS-a
-
Hičkok i Džonson – izložba IS-a u NY, 1932
-
Više evropskih arh emigrira u Ameriku (Gropijus,
Mis...) ideje funkcionalizma, ekonomičnosti, NO,
tehničkog savršenstva...
-
Nova Tradicija nestaje i trijumfuje Moderna
-
kasnije se ponovo obnavlja ideja
monumentalizma čiji je zagovornik Gidion
-
reprezentativnost i značenje arh se aktuelizuje –
Luj Kan
39. ARHITEKTURA TOTALITARNIH REŽIMA
-
Hičkok taj istoricistički i eklektički pristup arh
1929 naziva Nova Tradicija, to su relikti tradicije,
istoricizma i konzervatizma u službi ideologije i
reprezentativnosti
-
krajem XIX veka preovlađujući stil establišmenta i
vladajućih krugova bio je spoj neogotike i
neobaroka
-
početkom XX-og veka on prerasta u svesno
modernizovani istoricistički stil
-
eklektičnost, izveštačenost, često i pseudo-
klasicizam preuzet od Bozara
-
npr i Berens 1914, na izložbi Verkbunda, Keln
(Festhalle) – reprezentativnost i neoklasicizam
-
povratak na stilsku, duhovnu i formalnu čistoću
arh drevnog Rima (imperijalna moć Rimskog
Carstva reba da bude pandan moći drugih
naprednih zemalja tog doba)
-
veličanje nacionalnih, političkih, ekonomskih,
društvenih, kulturnih preporoda
-
1927 – konkurs za zgradu Lige Naroda, Ženeva –
dolazi do sukoba te akademske tradicije i
modernističkog pokreta (diskvalifikacija LC-a)
-
nagrađeni projekat u stilu Nove Tradicije –
ogoljeni šturi klasicizam koji je najava soc-
realizma u SSSR-u
Italija
-
razvoj ideologije fašizma nakon I sva rata na
polju umetnosti je proizašao iz dva aspekta
futurističkog pokreta pre I sv rata:
-
veličanje mašine i kult rata
-
»Novecento Italiano« je italijanska avangarda,
stoji nasuprot futurizmu
-
racionalistička grupa koja teži reformi na osnovi
klasicističke arh – obnova volumena i plastičnih
vrednosti
-
grad Milano, Đovani Muzio na čelu pokreta
-
Muzio zastupa antifuturistički stav
-
brani klasičnu tradiciju, racionalizam
 1923 – stamb zgrada, Milano, arh Muzio
-
najznačajni arh pokreta je Đuzepe Taranji
 1927 – stamb zgrada, Komo
 1932 – Casa del Fascista
-
MIAR – MovimentoItalianioperArchRazionale
-
racionalistički i intelekualistički pristup
-
akademska opozicija na čelu sa Pjaćentinijem
vodi polemiku sa mladim arhitektima
-
Piacentini, sa još nekoliko arh odanih fašizmu u
periodu do II sve rata izgradili su veliki broj
objekata sa kolonadama, rimskim lukovima...
-
fašizam na čelu sa Musolinijem smatra da ovaj
stil nema potrebnu ideološku ikonografiju koja bi
veličala političke ideje
-
1931 – uvodi se klasičan stil ali se on često
pojednostavljuje i čak vulgarizuje
 1942 – EUR, nova prestonica van Rima
Palata Italijanske civilizacije
-
postoji i grupa arh i kritičara koji su zastupali
modernu arh misao
-
Perisco, urednik časopisa »Casabella« smatra da
je ispravna, racionalna i vredna arh po svojoj
suštini antinacionalistička
-
Gio Ponti – V trijenale 1933 – poziva grupu
racionalista da učestvuje na trijenalu, a njihove
stavove populariše u svom časopisu »Domus«
(Ponti - zgrada Pirelli ,Milano, 1961)
-
sve do kraja II sv rata modrna arh u Italiji je
gušena od strane nesposobnih nazadnih arh
-
otpori ovoj nadmenoj i neukoj arh koji se javljaju
u krugovima pronicljive elite spasli su arh Italije
koja se posle II sv rata vraća tokovima
savremene arh misli i delanja
Nemačka
-
po dolasku na Nacista na vlast 1933 ugušena je
Moderna arh – zatvaranje Bauhausa
-
Treći Rajh želi stil koji će reprezentovati snagu i
moć nemačkog naroda
-
nacisti se oslanjaju na prusku tradiciju
-
filozofija Helega i arh Šinkela kao uzori
-
kult i kultura ''krvi i tla''
-
zagovara se povratak zemlji
-
Darre je najznačajniji za tu anti-urbanu rasnu
ideologiju nacizma
-
razvija se narodno graditeljstvo po uzorima na
tradicionalno graditeljstvo
-
oživljava se stil starih zamkova
 partijske škole Ordensburgen
-
dekor u stilu pseudo-rokokoa, raskoš
-
neujednačenost i pluralizam stilova često je
dovodio do hibrida nekoliko nespojivih stilova
27
 1936 – fabrika Heinkel, Herbert Rimpl
trem upravne zgrade - klasicizam
radnička naselja – narodno graditeljstvo
objekti fabrike – funkcionalizam
stambena izgradnja
-
stil Vajmarske republike, Bauhausa i NO se
napušta u potpunosti
-
arh Paul Šulce-Naumburg kreira novi stil stamb
objekata – belo krečeno, kosi krovovi, izvesne
ideje A&C-a, odbacuje se funkcionalizam i
racionalizam modrne arh
-
selo postaje idealna naseobina Arijevaca
-
kuća simbolizuje ideju ''krvi i tla'', ona je simbol
domovine, vezanosti za zemlju
-
ta nova »nemačka kuća« ipak nije dovoljno
reprezentativna za Treći Rajh
-
lični arh Hitlera Troost i Speer prilagođavaju
klasično nasleđe Šinkela u reprezentativni stil
države Trećeg Rajha
 Troost – ulepšavanje Minhena kao Partijskog
sedišta
 Speer – Stadion Zeppelinfeld, Nirnberg
 Speer – Novo sedište kancelara, Berlin
 Speer – »ledena katedrala«, Berlin
tribina sa zastavama, reflektorima za govore
 Speer – niz drugih javnih objekata
-
često oslanjanje na Šinkela ali se njegova
proporcionalnost i istančanost izvitoperava
-
romantični klasicizam se pretvara u sterilne
verzije toskanskog stila
-
aluzije na Piranezija i Bulea – grandioznost,
megalomanija, fantazmagorija, teatralnost,
iluzionizam, monumentalizam...
SSSR
 1931 – konkurs za zgradu Palate Sovjeta
-
sukob Nove Tradicije i Modernizma
-
radovi LC-a, Perea, Gropijusa, Pelciga
-
nagrađeni rad Jofana – stil soc-realizma
-
1933 – u fazi razrade projekta Jofan sarađuje sa
Ščukom, projekat postaje još retoričniji
-
na vrhu je ogromna statua Lenjina
-
vo je otvorilo put nastajanju niza pseudo-
klasicističkih građevina
-
Nova Tradicija u SSSR-u nastaje kao rezultat
apstrakcije moderne estetike konstruktivizma i
avangardizma koji nije u stanju da reprezentuje
kulturu i umetnost širokih narodnih masa
-
arh intelektualci iz redova avangardista ne mogu
biti nosioci te kulture jer ''samo proleteri mogu
stvarati proletersku kulturu''
-
elitizam, modernizam, autizam, artizam...
-
rehabilitacija predratnih akademika, oživljaj
akademskog pristupa arh sa jasnim ciljem
-
umetnici iz redova avangarde napuštaju SSSR i
emigriraju na Zapad – Kandinski, Maljevič, El
Lisicki, Mark Šagal...
 Pozorište Moskva, arh Joltovski
 1934 – stamb zgrade, arh Joltovski
 Lenjinova državna biblioteka, Ščuk
-
1932 – apsolutna ideološka prevlast komunizma -
tema Egzistenzminimuma zagovara je NO a LC
zahvata i umetnost zagovara temu »maison maximum«
-
Lunačarski – promoviše novu kulturu, veliča soc- CIAM III – 1930, Brisel
realizam, uzori arh SSSR-a je helenska antička -
tema optimalnih visina i razmaka između blokova
kultura II faza / 1933-47
CIAM IV – 1933, Atina
-
plovidba na brodu »Patris«, Atina - Marsej
40. ALVAR ALTO -
dominantna ličnost je LC a tema urbanizam
-
u drugoj poll XIX veka u Finskoj prisutna dva -
sveobuhvat uporedna analiza 34 evr grada
stila: romantični klasicizam i Gotic Revival -
doneta »Atinska povelja« (objavljena 1943 u
-
Alto poštuje klasiku – uticaj Šinkela Francuskoj) – tema funkcionalni grad
-
zanima se i za izvorno narodno graditeljstvo -
111 predloga za poboljšanje stanja u gradovima
-
uticaj dorskog senzibiliteta ali i Gunara Asplunda -
5 funkcionalnih zona grada:
– Švedska i romantično-klasicistički preporod 1. stanovanje
-
1922 – Alto počinje samostalan rad 2. rad
-
1923-27 – prvi radovi u Ivaskili 3. saobraćaj
-
uticaj Asplunda, dorski stil, primese lokalnog grad 4. rekreacija
 2 doma civilne zaštite - Ivaskila i Seinajoki 5. kulturno-istorijska jezgra
 1927 – Biblioteka u Vipuriju
-
jedan tip stamb objekata – soliter, visoke zgrade,
 1928 – zgrada Turun-Sanomata u Turku razmaknute, sa dosta zelenila, velike gustine
 1929 – sanatorijum Paimio stanovanja – »otvoreni grad«
 1935 – osniva preduzeće za proizvodnju CIAM V – 1937, Pariz
nameštaja ARTEK (supruga Aino)
-
tema stanovanje i slobodno vreme
 1936 – privatna kuća Altovih, Munkiniemi
-
uloga istorije i okoline
III faza / 1947-56
 1937 – Finski paviljon za Sv Izložbu Pariz
CIAM VI – 1947, Bridžvoter
 1938 – vila Mairea -
napušta se sterilnost i apstrakcija funkcionalnog
 1939 – Finski paviljon za Sv Izložbu Njujork grada
 1946 – Izložba Altovog nameštaja, Cirih -
ide se ka zadovoljenju materijalnih, kulturnih i
 1947 – studentski paviljon Bejker, MIT Kembridž emotivnih potreba čoveka
 1949-52 – Gradska većnica, Sainatsalo -
grupa MARS – priprema tema
 1952-56 – Penzioni zavod, Helsinki CIAM VII – 1949, Bergam
 1956 – projekat višespratnog stambenog bloka CIAM VIII – 1951, Hoddeston
za Berlinsku izložbu -
ideje Gidiona i Ležera – reprezentativnost,
 1955 –58 – Dom kulture, Helsinki monumentalnost, emocija, oživljaj ideja Zitea
 1957-59 – crkva u Imatri, Vuokseniska -
tema »srce grada«, tj gradski centar
 1959-62 – Kulturni centar Volfsburg, Nemačka CIAM IX – 1954, Ex-an-Provans
-
pojava mlađih članova koji imaju realniji pristup
41. CIAM I GRUPA 10 pokrenutoj temi »Habitat«
CIAM – Congres International d' Arch Moderne -
osporavaju se 4 funkc zone funkc grada
CIRPAC– izvršni odbor, priprema tema kongresa -
A&P Smitson, Aldo van Ajk, Bakema, Kandilis,
Comite International pour la Realisation des Vuds
Problemes d' Arch Contemporaine -
simplifikaciji i tipizaciji (L.C., Gropijus, van
I faza / 1928-33 Esteren) suprotstavljaju identitet, kontekst...
CIAM I – 1928, La Saraz, Švajcarska CIAM X – 1956, Dubrovnik
- povod - izložba Vajsenhof, Štutgart, 1927 - IS -
mlađi članovi nastavljaju razradu svojih ideja
-
početna faza najdogmatičnija i obeležena u -
dolazi do rascepa, konačno gašenje CIAM-a
idejnom smislu nemačkim arhitektima i pokretom -
osniva se Team ten - Tim 10
NO, Gropijus i LC u osnivanju -
nastavljaju samostalni rad
-
ciljevi: -
XI Kongres, 1959, Oterlo
1. utvrditi sadašnje probleme arh Tim 10
2. formulisati ideju moderne arh A&P Smitson
3. proširiti ideju moderne arh u sve sfere života -
Engleska sredinom 50-ih – brutalizam
4. budno pratiti problematiku mod arh -
reakcija na ideje L.C.-a i funkc grad
CIAM II – 1929, Frankfurt na Majni -
4 funkc zone zamenjuju sa 4 kategorije grada:
-
ustanovljena 3 organa: ulica, kuća, opština, grad
1. kongres – glavni skup članova  Golden Lane, stambeno naselje, 1952
2. CIRPAC–radna grupa, na čelu E. Maj tema megastrukture i niska stambena gradnja, do
3. Radne grupe – posebni problemi i specijalisti max 6 spratova
ključne reči - identitet, kontekst, zajednica

28
 Shema Haupstadt – poslovni kompleks opeka, grubo izvedeni interijeri
Economista, London pojava seoskih naselja – Smitsonovi, Stirling
 Shema Mehringplatz, stambeni blok Robin Hood Džejms Stirling
Gardens, London
-
preuzima ideje Novog brutalizma
dve sheme - napuštaju temu magastrukture
-
utilitaristička arh – povratak na stil u Engleskoj s
prelaze na lokalizovane enklave kraja XIX veka – opeka
Bakema
-
uticaj L.C.-a, kuća Žaul, regionalizam,
-
antifunkcionalista monumentalizam
-
sledi ipak ideje N.O. – kuće u nizu,
-
populizam u pristupu, ali i formalističke težnje –
slobodnostojeći blokovi jednakih visina i na razni uticaji, de Stajl, Mis, L.C.
optimalnim rastojanjima
-
tradicija opeke i stakla preuzeta sa ind objekata u
-
uticaj holandskih racionalista – roterdamska Engleskoj, period ind revolucije
škola
-
saradnja sa arh Gowan-om
-
tema i problem »susedstva« E. Maja  konkurs – Šefildski univerzitet, 1953
 plan Kennermerland, 1959  stambeni kompleks, Ričmond, 1955-58
 projekat za Tel Aviv, 1963  projekat Studentskih domova,Kembridž,1959
megastruktura inspirisana L.C.-ovim planom  Tehnički fakultet u Leicesteru, 1964
»Obus« za Alžir  Studentski dom Univerziteta St Andrews,
Aldo van Ajk Škotska, 1964-69
-
razvoj »ambijentalnog oblika«  Istorijski fakultet u Kembridžu, 1968
-
antropologija, proučavanje primitivnih kultura  Studentski dom, Oksford, 1966-71
-
bezvremenski aspekt građevinskih oblika  Galerija u Štutgartu, 1977-83
-
suština je istovetna i nepromenljiva
-
odnosi unutra/spolja i kuća/grad 43. METABOLIZAM
 Dečji dom, Amsterdam Japan, krajem 50-ih godina
pojam »lavirintske jasnoće« slično idejama Arhigrama u Engleskoj
niz međusobno spojenih zasvođenih jedinica oslanjanje na ideje B Fulera
-
kritika funkc grada, koji je uništio stil i ambijent problem ''demografske eksplozije''
-
za tradicionalnost, autohtonost izražavanja teritorijalna ograničenost Japana ostrvske zemlje
Woods predlozi tzv. ''priključnih'' megastruktura
-
ideje stabla i tkanja rast, povećanja, promene, prilagođavanja...
 konkursni rad za Frankfurt - Remerberg, »grad u Kurokawa
malom«, 1963 tornjevima sa montažnim jedinicama, kapsulama koje
 Slobodni univerzitet, Berlin, 1973 – realizovana se pričvršćuju za središnju noseću konstrukc
ideja »Tkanja« i date šeme promenljivost, zamene, dodavanja ili oduzimanja
pojedinih delova
42. NOVI BRUTALIZAM teorija metaboličkih ciklusa ili regenerativnih stepena
-
Engleska, period nakon II svetskog rata tri osnovna oblika menjanja: obnavljanje, rast i
-
arh socijalnog karaktera, posleratna obnova, transformaciju
antimonumentalizam, uzor Lečvort – vrt grad  Nagakin toranj – samački hotel, Tokio, 1971
50-ih pojava pokreta Novi Brutalizam  Nacionalni muzej Etnologije, Osaka, 1977
Alison&Piter Smitson  Sony Tower, Osaka, 1976
-
protiv jeftinog populizma, narodskog detaljiranja u Kikutake
stilu A&C i Morisa  Projekat »Marine City«-a, 1958
-
to je vrsta neopaladijanizma, humanizma  Sky House, 1958, realizovan
-
Žan Dibife – slikar antiumetnost, Art Brut  Hotel Tokoen, Banja Kaike, 1963-64
-
tokom 50-ih niz ostavrenja u duhu neobrutalizma:
 EXPO ‘ 70 – ‘’kula-simbol’’, Osaka, 1970
 projekat za školu, Hunstenton, 1949-54r Maki i Otaka
 katedrala u Koventriju, 1951  projekt Shinjuku
 naselje Golden Lejn, London, 1952 3 različita oblika jasne organizacije:
 dogradnja Šefidskog univerziteta, 1953 kompoziciona forma, megaforma i grupna forma
 2 izložbe brutalista, 1953 i 1956 Arato Isozaki
 »kuća budućnosti« izložba »Idealni dom«  »Kosmički grad«, 1960
za radničku klasu i potrošačko društvo  »Grozdovi u vazduhu«, 1963
ideali građanske klase sistem montažno-demontažnih elemenata koji se
uzdignut autoput na stubovima konzolno kače na fiksne nosače – jezgra
mehanicistički i kontruktivistički prilaz oslanjao na tradiciju japanske pagode i njene
 mala kuća u Sohou ''grozdaste'' konzolne konstrukcije
normativan, antiestetičan stil “Novi talas” - Arato Isozaki

29
 Fukuoka Mutual Bank, Japan, 1968 -
početkom 50-ih Kan će se više baviti
 Fukuoka Sogo Bank, 1968-71 oživljavanjem oblikovnih sistema iz prošlosti,
 Fukuoka zgrada, 1972-75 vraćanje na tradiciju, istoricizam
 Nagamsami Home Bank, 1971 Objekti
 Fujimi Country Clubhouse, 1972-74  Umetnička galerija u Jejlu, 1954
 Pokrajinski muzej u Gunmi, Takasaki, 1974 prikrivena kontrukcija zarad monumentalnosti
 Centralna Biblioteka u Kita, 1972-75 spoljašnjosti
simetrija takođe skrivena, čvrstoća opeke
 Cukoba centar, 1980-83
funkcionalno – služeni / služeći prostori
 Muzej savremene umetnosti, LA, 1984
spoljna obrada pre nego konstr artikuliše obj
Kenzo Tange
 Trenton Jewish Community Center, 1954
 projekat za Tokijski zaliv
 Trenton, kupalište, 1956
u saradnji sa Metabolist team-om
tipičan za metabolističku filozofiju urbanog planiranja -  projekat Gradske većnice, Filadelfija, sa En Tyng,
rast, promena, (pod)ciklusi, stupnjevi... 1952-57 – uticaj Fulera i geodez konst
omogućen nesmetan rast grada  Richards Laboratories, Pensilvanija, 1957-64
svakih pet godina mogu dodati novi segmenti a da se  Istraživački centar La Jola, Kalifornija, Salkove
pritom ne poremeti već izgrađeno laboratorije, 1959-65
 Olimpijski centar uTokiju, 1964  Prva Unitaristička crkva, Ročester, NY, 1964
 Spomenik mira u Hirošimi, 1955  Indijski Institut za menadžment, Ahmedabad
 Gradska većnica, Shimizu, 1952-54  projekat za Islamabad
 Gradska većnica, Tokio, 1952-54  Zgrada narodne skupštine, Daka, Bangladeš,
 Prefektura u Kagavi, 1955-58 1965-74
 Gradska većnica u Kurashikiju  Biblioteka 1965-72
 Yamanashi Pres centar, Konju, 1967 Muzeji
 Tematski paviljon, EXPO 70, Osaka  Kimbell Art Museum, Texas, 1966-72
 Centar za Umetnosti, Jejl
44. LUJ KAN  Venecija, Kongresni centar
-
snažan individualista, spoj elemenata antiteze u urbanizam
koegsistentne celine  Plan središta Filadelfije, 1956
-
stabilnost, simetrija – klasičnost  Predlog »doka« - uticaj Piranezija,
-
primena naprednih tehnoloških sredstava ali megastrukturalizam, gubi se ljudska mera
pritom prevazilazi strogost funkcionalizma
-
stereometrija je racionalizovana ali i spoljnom 45. KASNI MODERNIZAM
izrazu – monumentalizacija
-
razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u
-
uzori – Piranezi i LekoldeBozar mnogo kompleksnijem vidu, upotrebom
-
ekonomsko-politička kriza u Evropi 30-ih godina obogaćenog arh rečnika
– dolazak više značajnih stvaralaca u arh u
-
već krajem 50-ih i početkom 60-ih dolazi do
Ameriku i širenje njihovih uticaja uporednog toka ova dva donekle i
-
New Deal – Ruzvelt, privlačnost SAD-a suprotstavljena pravca savremene arh
-
Ideje NO prenete u SAD – prilagođavanje,
-
kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna
antimonumentalnost, upotreba domaćih obeležja sledeće:
materijala, serijska ind proizvodnja, tipizacija,
-
geometrijski sklopovi
standardizacija – teme koje su se dobro uklapale
-
naglašena svetlost pa i belina
u tadašnje tokove razvoja tehnike i tehnologije u
-
prostorna dinamika
SAD-u
-
funkcija – i dalje naglašena
-
Gropijus – Visoka škola za dizajn, Harvard
-
dramatična artikulacija
-
Mis van der Roe – IIT, Ilinois, Čikago
-
konstrukcija, moderni materijali i tehnika i
-
George Howe – AF na Jejlu tehnologija svih vrsta i dalje se obilato
-
1945 po završetku II svetskog rata – Amerika se koriste (kao i u modernoj)
razvija, pobednik u ratu, bez materijalnih
-
već ranih 60-ih godina niz alternativ arh pravaca:
razaranja, intelekt elita iz Evrope
-
Novi brutalizam – A&P Smitson, Stirling
-
orjentacija Nju Dila ustupa mesto potrebi za
-
Tim 10 – Bakema, Vuds, Aldo van Ajk
monumentalnošću – Amerika, svetska sila
-
Arhigram – P Kuk, R Heron, J Fridmen
-
Hou i Kan smatraju da je Nju Dil doprineo
-
Metabolizam – Kurokava, Kikutake, »Novi
opadanju kulture, zalažu se za monumentalizam talas« – Isozaki, Kenzo Tange...
– ideje Gidiona
-
High-tech arhitektura
-
funkcionalistički, tehnokratski i ekonomični prisup
-
Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija,
se potiskuje zarad monumentalnosti rafinirana upotreba delikatnih modernih
materijala - nerđajući čelik, emajl, Al...)

30
 Filip Džonson  Guild House, Filadelfija, 1960-63
 staklena kuća, New Canaan, 1949 – Mis  Lieb House, Long Bič Ajlend, 1966-69
 Kule Penzoil, 1975 – uticaj Misa-Sigram  Brant House, Konektikat, 1971-73
Richard Meier  Trubeck&Wislocki Houses, Masačusets,
 Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84 1970
 Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980 Charles Moore
 Smith House  Piazza d' Italia, Nju Orleans, 1976-79
 Daglass House Aldo van Ajk
Džejms Stirling  Dečji dom, Amsterdam, 1975-77
 Galerija u Štutgartu, 1977-83  Izložbeni paviljon u Arnheimu, 1966
 Proširenje Tate Galery, London Ricardo Bofill
 Les Arcades du Lac, 1974-80
46. DRUGI MODERNIZAM  Blok Abraxas, Marne la Vallee, 1979-83
POST-MODERNIZAM Aldo Rosi
-
ranih 70-ih godina  Stambeni blok u Milanu, 1963-73
-
nastaje usled promenjenih političkih, socijalnih,  Gradska skupština, Trst, 1973
ekonomskih i kulturnih procesa  Projekat groblja u Modeni, 1971
-
Jezik PostModerne arh,Dženks, I izdanje '77  Teatro del Mondo, 1979
-
slobodniji način izražavanja, bogatiji jezik Otto Frei
-
otvorenost prema istoriji, nasleđu...  EXPO ' 60 Hamburg, - šatori
-
pitanja kontinuiteta, konteksta, duha mesta  Nemački paviljon Sv izložbi 1967, Montreal
-
zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika
 Krov stadiona za OI Minhen, 1972
moderne arh toga vremena:
Ungers
-
dogmatizam
 Muzej arhitekture, Frankfurt, 1984
-
funkcionalistički formalizam
Rob i Leon Krier
-
radikalizam u oslanjanju na teh sredstva
-
napuštanje ciljeva ''herojske moderne''  Bela kuća, berlin, 1977-80
-
masovna proizvodnja sterilnih modela  Royal Mint Skver, London, 1974
-
odsustvo smisla za kontekst i nasleđe
-
neke od ključnih postavki post-moderne: 47. SLICK-TECH ARHITEKTURA
-
slobodniji odnos prema funkciji
-
Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija,
-
istorijske reference – ne istoricizam rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala
-
prisustvo klasicizma – bez kanoničnih - nerđajući čelik, emajl, Al...)
oblika, reiterpretiranje, uzori
-
karakteristična za kasnu modernu
-
kontekst – regionalnost umesto
-
predstavnici ove veoma savremene linije su:
internacionalnosti Renzo Piano
-
semiotika – značenje arh forme  Muzej u Hjustonu, Teksas, 1981
-
simbolizam – arh kao simbol Richard Rogers
-
komunikacija – jezik slikovan, dvostruko  Lloyd's, London, ''hram biznisa''
kodiranje – delimično moderan, delimično uz zajedno
prisustvo nekih novina  Centar Žorž Pompidu, Bobur, Pariz, 1977
-
pluralistički pristup – uključivanje a ne Norman Foster
iskuljučivanje, istovremena prisutnost više  Willis Faber & Dumas, Ipswich, 1971-75
različitih izvora i uzora  Zgrada Renoa, Engleska, 1982-83
-
populistički pristur – popularnost, opštenje  Banka u Hong-Kongu, 1986
sa svima kojima je arh upućena  Šangajska banka, 1985
Majkl Grejvs  Aerodrom, Engleska, 1986
 Kuća Crooks, 1976  Centar za vizuelne umetnosti, Norvič
 Kulturni centar, 1977 Hans Hollein
 Adam zgrada, Portland, Oregon, 1980-82  Retti Candle Shop, Beč, 1965
 zgrada »Humana«, Kentaki, 1982  Juvelirska radnja, Beč, 1974
 Javna biblioteka, Kalifornija, 1983  Muzej moderne umetn, Menhengladbah '83
Robert Venturi James Stirling
 Kuća Pirson, Česnat Hil, Pensilvanija, 1957  Olivetti Traning School, Engleska, 1969-72
 Projekat kuće na plaži, 1959 Pei
 Zgrada sedišta Udruženja medicinskih  Poslovna kula, Masačusets, 1968-73
sestara za kućnu negu, Nort Pen, 1960  Staklena piramida u Luvru, Pariz
 Stambena kuća, Česnat Hil,  Muzej rokenrola, Klivlend, USA
Pensilvanija,1962

31
 Cesar Peli
 Pacific Design Center, LA, 1975
Moshe Safdie
 Habitat, Sv Izložba Montreal, 1967
Richard Meier
 Muzej primenjene umetnosti, Frankfurt, 1979-84
 Ateneum, New Harmony, Indiana, 1980
 Smith House
 Daglass House
48. HIGH-TECH ARHITEKTURA
Bakminster Fuller
 Dymaxion House, 1927
 Dymaxion World
 Geodezijska kupola nad Menhetnom, NY
Arhigram
 Jona Fridmen - »Spacijalni grad«, 1961
 Denis Krompton »Kompjuterski grad«, 1964
 Ron Heron - »Hodajući grad«, 1964
 Piter Kuk - »Plug-in City« »Utikački grad« ’65
 Piter Kuk – Kula za Montrealsku izložbu, ‘67
 »Instant grad« - Arhigram, 1969
 Zgrada za zabave, Monte Carlo, 1969
METABOLISTI
Kurokava, Kikutake, Isozaki, Tange...
Jan Nouvel
 Arapski Institut, Pariz, 1985
Renzo Piano
Richard Rogers
Norman Foster
49. DEKONSTRUKTIVIZAM
-
preteče El Lisicki, Meljnikov, Rodčenko, braća
Vesnin
-
konstruktivizam preteča dekonstruktivizma
-
svako delo u sebi sadrži dekonstrukciju
-
razvio ju je franc filozof Žak Derida 60-ih
-
ideje se prenose i na teoriju arhitekture
-
odbacuje se nauka, nepojmljive stvari su i
najvažnije, čulna spoznaja a ne racionalna
-
1988 – promocija dekonstrukcije u arh
-
Čumi i Ajzenman se pozivaju na Deridu
-
Metodi – primena 4 osnovna principa:
1. sudarajući uglovi u horizontalnom planu
2. sudarajući uglovi u vetikalnom planu
3. sudarajući geometrijski sistemi
4. »slučajni metodi«
Frank O' Gehry
 »Anti-kuća«, Santa Monika, Calif, 1978-79
 Low School, LA, 1981
 California Aerospace Museum, LA, 1982-84
 Fish Restaurant, Japan, 1984
 Kancelarije, Merilend
Zaha Hadid
 The Peak Club, Hong-Kong, 1983
 Poslovna zgrada, Berlin, 1985
Bernard Tscumi
 Park la Vilette, Pariz, 1983
Peter Eisenman
 Frank House, Konektikat, 1972
 Fridrihštat, kraj Berlinskog zida, 1982
Daniel Libeskind
 City Edge Competision, Berlin, 1987
50. KRITIČKI REGIONALIZAM
-
nije stil već kritička kategorija sa izvesnim
zajedničkim odlikama
-
stavovi i principi:
1. kritički odnos prema modernizaciji
2. uklapanje objekta u fizičke granice mesta,
izbegavanje slobodnostojećih objekata
3. tektonsko – oblikovno ispred scenografskog
4. regionalizam – naglašavanje specifikuma
postojećeg prostora – topografija, klima, svetlo,
lokalni građevinski materijali...
5. sem vizuelnog naglašava se i taktilno, osećajno –
tolpta, vlažnost, strujanja vazduha, mirisi, zvuci...
6. reinterpretacija elemenata reionalnog bez kič
pristupa, korišćenje savremene prakse, novih
tehnika i tehnologija
7. razbija se kulturni model satelita potčinjenih
velikim centrima, razvoj lokalnih kultura
Danska – Jorn Utzon
 Sidnejska opera, Australija, 1957
 crkva u Kopenhagenu, 1976
Katalonija – Coderach (Koderah)
 Stambeni blok ISM-a, Barselona, 1951
 Casa Catasus, Sitges, 1956
Ricardo Bofill
 Calle Nicaragua, apartmani, 1964
 Kompleks Xanadu, Calpe, 1967
 Kompleks Walden 7, Barselona, 1970-75
Portugalija – Alvar Siza Vieira
 Bazen u Quinta de Conceicao, 1958-65
 Kuća Beires, 1973-76
 Zgrada stamb udruženja u Portu, 1973-77
 Ekspozitura banke Pinto, 1974
Meksiko – Luis Barragan
 Kuća sa ateljeom, 1947
 Spomenik Satelite City Towers, 1957
SAD (Kalifornija) – Neutra, Šindler
Japan – Todao Ando
 Kuća Koshino, Osaka, 1981
Italija – Mario Botta
 kuća u Riva san Vitale 1972-73
 projekat - Centro Direzionale, Peruđa,
 Predlog - Železnička stanica, Cirih, 1978
Carlo Scarpa
 Umetnička galerija, Venecija, 1961-63
Švajcarska – Atelje 5 – Sartoris, Tami, Carloni
 Zgrada kantonalne biblioteke, Lugano, '40 Tami
Grčka – Aris Konstantinidis
 Kuća Eleusis, 1938
 Vrtna izložba Kifissia, 1940
 Niz jeftinih stambenih šema i hotela za
nacionalnu turističku organizaciju Xenia, 1956-66

32
Pikionis
 Park na brdu Filopapus, Atina, 1957
Antonakakis, Dimitris i Susana
 Stanovi u ulici Benaki, Atina, 1975

33