Stevan Pei

TESLA ILI PRILAGOAVANjE ANELA

Posveeno Rai Popovu

Lica:
Nikola Tesla
Novinar
Teslina majka
Deak (Mali Tesla)

Intervju gospodina Dona Smita sa gospodinom Nikolom

Teslom U Koloradu Springsu 3. jula 899.
NOVINAR: Gospodine Tesla, stekli ste slavu oveka koji se umeao u
kosmike procese. Nedavno ste preplaili dobre ljude tvrdei kako vibracijama
moete presei Zemlju kao jabuku noem. Ovde u Koloradu Springsu stvorili
ste munju; ovek do sada to nije uinio. Nebo seku hiljade munja i hiljade
gromova udaraju u planinske vrhove. Tlo podrhtava, a ivotinje i ptice bee u
divljem strahu. Zahvaljujem vam na ljubaznosti to ste pristali da se sklonimo
u ovu kuu; tu se oseam bezbednim. Moje ime je Don Smit i novinar sam u
Biltenu Besmrtnosti. Urednik toga lista je gospoica Emili Dikinson, a
direktor gospodin Volt Vitmen.
TESLA: Gospoica Dikinson je pesnikinja ije stihove cenim, a gospodin
Vitmen ima nazore koji su mi veoma bliski. Redovno itam va list, i da bi ovaj
razgovor tekao lake i bre ukinuemo vreme i prostor.
NOVINAR: udo je evo ve u poetku! Ko ste vi, gospodine Tesla?
TESLA: To je pravo pitanje, gospodine Smit, i ja u se potruditi da vam
dam i pravi odgovor na njega.
NOVINAR: Kau da ste iz zemlje Hrvatske, iz kraja zvanog Lika, gde
zajedno sa ljudima raste drvee, kamen i zvezdano nebo. Kau da vam je
zaviaj selo koje nosi ime po gorskom cveu, i da je kua, u kojoj ste se rodili,
pored ume i crkve.
TESLA: Zaista, sve je tako.
NOVINAR: Stub kue je bila majka. Imala je zlatne ruke. Njena bata
se prva zazelenila, i njeno ito najpre vlatalo. Tkala je najbelje platno i vezla
najlepe vezove u kraju. Vreme je znala po ptijem letu, a po travi gde e
potei izvor. Pred oluju je brala u polju iglice groma i tako spreavala nesreu
i vatru. Pesme koje je ona sluala kao dete, pevala je svojoj deci ili je
smiljala nove.
TESLA: Bilo joj je ezdeset godina i, ale radi, vezivala je tri svoje
trepavice. Zar to nije udesno?
NOVINAR: Zadivljujue je kako izvesni ljudi imaju roditelje kakvi su
donekle i oni sami.
TESLA: Seme biljke mora pasti na pogodno tlo, i treba ga zalivati,
negovati i ekati da iznikne i olista. Tako je i sa svakim ovekom ili biem koje
ima ljudsko oblije.
NOVINAR: Znai li to da takvo oblije nije uvek i znak da je neko
ovek?
TESLA: Ja sam se mnogo puta uverio u to.
NOVINAR: Gospodine Tesla, jedan pesnik je govorio o svemirskom
brodu, koji se spustio u Smiljanu i estitom seoskom sveteniku i njegovoj
eni ostavio muko dete, koje su oni nazvali Nikola.
TESLA: Pesnici bolje tumae pojave ovoga sveta od drugih ljudi.
NOVINAR: Pre nego to e se to dogoditi, nad Likom se pojavio
meteor, svetionik zvezdanom brodu.
TESLA: Taj meteor je opisao i moj otac. On ga naziva usijanim
nebeskim telom.

NOVINAR: Ako je jedno dete tako roeno, zar nisu i sva deca nebeskog
porekla?
TESLA: Vasiona je bila kolevka prvih ljudi. Iz nje su potom izlazili jedino
oni to e neto stvoriti i uiniti za ljudski rod.
NOVINAR: Koja su deca iz te kolevke?
TESLA: Vili ekspir, Leonardo da Vini, onaj momak Amadeus.
Naravno, ima ih jo.
NOVINAR: Prvi je pesnik, drugi slikar i naunik, trei kompozitor.
TESLA: Svi oni su samo razliite manifestacije istog Duha.
NOVINAR: Jesu li i oni prispeli na Zemlju svemirskom letelicom?
TESLA: Bilo je i takvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite za njih. Oni su
kao make: doekaju se na noge makar ih bacili sa poslednjeg sprata
Valdorf-Astorije.
NOVINAR: Dok smo posmatrali kako blete munje i sluali kako tutnje
gromovi, rekli ste: To je kao u 'Lui Mikrokozma', kada Lucifer na elu
milionske vojske polee u Nebo!
TESLA: U Lucifera su svi bili zaljubljeni. Ni onaj to je leteo umnim
krilima, nije mu odoleo.
NOVINAR: Je li i on iz vasionske kolevke?
TESLA: Jeste. ujem da se moji Srbi neto ale. ta im nedostaje?
Imaju Vladiku i mene, ono to je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku.
NOVINAR: Ko su, zapravo, Srbi?
TESLA: Posredniko pleme meu narodima, trgovci sunanom
energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli.
NOVINAR: Vratimo se vaem ivotu. kolovali ste se u Gracu, studirali
u Pragu, slubovali u Budimpeti i Parizu. Zatim odlazite u Ameriku.
TESLA: Amerika je spiritualno tlo, zbog toga sam doao i ostao ovde.
Nakon revolucije Lenjin me je pozivao u Rusiju, ali ja sam zahvalio i odbio.
Razlog za to nije to sam slutio ta e se tamo zbivati. Rusija je letnje podne
zasieno tamnim energijama koje bi ometale moj rad. Amerika je svetlo
proleno jutro.
NOVINAR: Ne razumem vas, gospodine Tesla.
TESLA: Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih
duhovnih energija, i oni koji to nisu. Amerika je kraj sa pozitivnim
energijama. Ponedak, nou, vidim ete Maja i Acteka kako mariraju putevima
ove zemlje, hitajui prema gradovima sa kapijama od Sunca i Meseca. Oni koji
sada tu ive udiu njihov vazduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje
su oni jeli, i iste zvezde svetle nad njima. Iz tog ukrtaja e se roditi nova
rasa. U Americi e nastati budunost ljudskog roda, zatim njegova privremena
propast. Iza toga e nastupiti doba koje se naziva Zlatnim. I to doba e biti
privremeno.
NOVINAR: Molim vas da to objasnite, gospodine Tesla.
TESLA: Objanjenja prepustimo itaocima Biltena Besmrtnosti,
gospodine Smit, a mi nastavimo na razgovor.
NOVINAR: Pretpostavlja se da imate hiljade otkria i izuma.
TESLA: Mogue je, zaboravio sam im broj.
NOVINAR: Futuristi kau da su Dvadeseti i Dvadeset Prvi Vek roeni iz
glave Nikole Tesle. Oni slave Obrtno Magnetno Polje i pevaju himne

Indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mreu

uhvatio Svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba.
Otac Naizmeninih Struja uinie da Fizika i Hemija zavladaju polovinom
sveta. Industrija e ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a Bankari za
najveeg dobroinitelja. Beina Telegrafija i Radar ukinue vreme i prostor
na Zemlji. Raketno oruje i raketni vazduni brod su njegova dela. Bogove
Rata je obradovao mnogim pronalascima i uvrstio u njihovoj nameri da
nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole
Tesle prvi put je Razbijen Atom. Tu je stvoreno oruje koje Vibracijama
izaziva zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmiki Zrak. Pet rasa molie mu se
u Hramu Budunosti, jer ih je nauio velikoj tajni da se Empedoklovi Elementi
napoje ivotnim silama iz Etera.
TESLA: Oigledno je da u potaji piete moderne stihove...Da, to su
neka od mojih vanijih otkria. Ja sam ipak poraen ovek. Ja nisam ostvario
ono najvee to sam mogao.
NOVINAR: ta je to, gospodine Tesla?
TESLA: Hteo sam da osvetlim itavu Zemlju. U njoj je dovoljno
Elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao
prsten oko Saturna.
NOVINAR: Kakva radost nai se izvan Zemlje i to videti!
TESLA: Hteo sam da stvorim Polarnu Svetlost u razliitim krajevima ove
planete. To je mogue, i zato bi onda u njoj uivali jedino oni na Severnom
polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog ega drugog, to bi trebalo uiniti iz
estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam dinovska astronomska
ogledala koja bi u naem nebu prikazivala zvezde iz drugih galaksija, tamnu
stranu Meseca ili let komete koja e se pojaviti kroz sto godina.
NOVINAR: Bio bi to kosmiki vaar, na koji bi pohrlili i Sveci i Aneli!
TESLA: Veina mojih otkria nastala je radi dobra ljudi. Gradio sam
vetrenjae koje e pokretati Sunce i mleti u njima deo svoje toplote i svetlosti;
to sunano brano uvalo bi se za mesece hladnoe i tame. Pravio sam
mainu koja upravlja strahotnom snagom vetra, stvara od njega bedeme
vrste kao elik, i oruje iza kojeg ostaje pusto; njome se izaziva i oluja nad
itavim oblastima i gospodari oblacima, kiom i snegom. Pronaao sam nain
da se Elektricitetom dovode iz okeana velike koliine vode i pustinje se
pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz kojeg e postati
Rasa Robota; oni e u miru ljudima biti od koristi, a u ratu e ratovati umesto
njih. Postoji Energija Pamenja, koja uva ono to predstavljaju tri vremena.
Zarobio sam njene estice kojima u snimiti svau bogova na Olimpu, bitku
na Kosovu Polju, dolazak Lafajeta u Ameriku ili neki drugi dogaaj. U vasioni
nema razlike izmeu onoga to postoji i onoga to je izmiljeno; i delo i misao
su stvarni.
NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva ovekova stremljenja i
napori ka veliini i dobru tek zapoeti ili napola zavreni, a ono to je zlo i
tetno bez muke biva gotovo?
TESLA: To je zato to ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U
Kolorado Springsu napojio sam Zemlju Elektricitetom. Isto tako je moemo
napojiti i drugim energijama, kao to su pozitivne psihike energije. One su u
muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj

unutranjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet

koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono to je ini ovekovim
zaviajem. Ja sam proveo godine traei nain na koji bi te energije mogle
uticati na ljude. Lepota i miris rue mogu se uzimati kao lek, a sunevi zraci
kao hrana. ivot ima beskonaan broj vidova, a dunost naunika je da ih
pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve to inim
jeste traganje za njima. Znam da ih neu nai, ali neu ni odustati od njih.
NOVINAR: Koje su to stvari?
TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom
energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve edne, pa da
im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova mogue
je zasititi pet hiljada, i voda moe postati vino. Znam, isto tako, a su gladni i
edni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet uinili da se on
pojavi...Druga stvar je: kako unititi energije zla i patnje u kojima prolazi ceo
ovekov ivot? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u
ovom veku te bolesti su se sa Zemlje rairile po svemiru. Onaj kojeg nazivaju
Svetlou Azije zna je odgovor na to. Njega vie nema, a zlo i patnja su od
usijanja postali jedino nebo nad nama...Trea stvar jeste: postoji li u vasioni
suvina svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i
matematikim zakonima, moe nestati, a da se naizgled nita ne izmeni. Ta
zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se moe zbiti do takve gustine da
stane u kuglu manju od jabuke, a teu od Sunevog Sistema. Ona je izvor
ivota koji e potei kada ivot na Zemlji poen venuti i gasiti se. Persijanac je
tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali
hramovi u kojima Vatra vie ne gori. Religija i filozofija ue da ovek moe
postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za ime ja tragam lue je, vee i
nemogunije. To je: ta uiniti da u vasioni e se svaki ovek roditi kao Hrist,
Buda i Zaratustra.
NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da verujete kako je
Arhimed pronaao taku oslonca iz koje je mogao podii Zemlju, ali da to nije
uradio.
TESLA: Bilo mu je jasno da e, pokrene li nju, morati da pokrene
ostalih devet planeta, Sunce, Mleni Put i tako u Beskraj.
NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlenog Puta?
TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo mogue. On je, meutim,
bio razuman ovek, a takvom oveku ne prilii da se lomata po Beskraju.
NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije ala. ta biste vi uradili na
njegovom mestu, gospodine Tesla?
TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, ve Elektricitetom i
trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiu: dokle god ovek ne
shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera
drei se za sopstveni perin, ostae na Zemlji. Logici Minhauzenovog perina
dugujem mnoga svoja otkria. Gravitacija je sila koja sve dri na okupu;
dokaz da to nije opti zakon jesu ptija krila. Ja znam da je Gravitacija
naklonjena svemu to treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili
raketu, ve da oveku povratim svest o njegovim sopstvenim krilima...Dalje,
ja pokuavam da probudim energije koje se nalaze u vakumima. Vakumi su
najvei izvori energija; ono to se smatra prazninom samo je manifestacija

neprobuene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim

rupama, o kojima govore astronomi, najmonije su energije i izvori ivota.
NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetum Mobile.
TESLA: Otkada postoji Nauka, a postoji otkada i ljudski rod, nita drugo
nije ni inila, ve pravila Perpetum Mobile. Sve to je izmiljeno i stvoreno
samo su tokovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi, te maine. Ubeen
sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom unitena.
NOVINAR: Ne shvatam zato bi je unitavali ako je san celokupne
Nauke?
TESLA: Zato to je ona savrenstvo, a u savrenstvu je uvek kraj. Ja je
stvaram itavog ivota, ali se trudim da je ne napravim.
NOVINAR: ta to znai?
TESLA: To da je imam gotovu u glavi, ali je ne ostvarujem kao druga
svoja otkria. Perptum Mobile je spiritualna maina, i ako se prenese u fiziku
realnost ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo
u redu: radila bi i bila vidljiva. A moda e to ipak biti mogue u asu odlaska
odavde? Prirediemo sjajnu pozorinu predstavu, pozvati na nju elitu grada
Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno!
NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorita. On je pisac
komada, reditelj i glavni glumac.
TESLA: Ne preterujemo. Ja sam samo maioniar na trgu zvanom
planeta Zemlja.
NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i jo mnogi besneli su i pravili vam
grdne tete zbog toga.
TESLA: Bile su to ale koje su oni shvatili kao neto protiv njih. Glavne
predstave su one na ikakom Sajmu i na Pariskoj Izlobi. Izvodio sam
smejurije sa metalnim jajetom koje se obre na moju komandu, oglede sa
plamenim maevima, proputanje velikih struja kroz telo, topljenje eline
ive sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredvienih predstava, kao ona
sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Viespratnice u kvartu su se ljuljale,
pogotovo zgrada policijske stanice. Seate se biblijske prie o Isusu Navinu?
NOVINAR: Onome koji je, obilazei oko Jerusalima zaposednutog
neprijateljem, trubama poruio bedeme i kule toga grada?
TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepe...Pozorite
su i moje uvene veere; ljudi su smatrali za izuzetnu ast da budu pozvani
na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina uda. Pravio sam
mala sunca i drao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili
raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju ukraavao odaju.
Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek ekalo iznenaenje. Uivao
sam da prireujem takve veere, a uivao sam i kada su ih drugi meni
prireivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejevu
naslonjau i astili viskijem iz zaostavtine tog najveeg meu fiziarima.
NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorita, gospodine Tesla?
TESLA: Jeste, ali drugaijeg. Kakva je slavna tua izbila na brodu kojim
sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona jo slavnija prevara
austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu
dana se krio u likim planinama.
NOVINAR: ta ste radili onde itave godine?

TESLA: Izmeu ostalog, zapoeo konstrukciju Perpetum Mobila.

NOVINAR: U te mladalake komedije spada i kocka. Jedno vreme,
kau, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste troili sav novac iz
roditeljske kue.
TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmikog porekla,
provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji
zakon da uvek dobijate. Na alost, nisam ga otkrio.
NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre.
TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom
naunicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjaio. Sa njime sam
vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Talijanom vodio
sam rat zbog Radija. Bilo je kraa izuma i iezlih patenata. Tu je i onaj
strani poar 1894, u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i maine.
Gospodin Adams mi je ponudio pomo, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet
godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile
su este besparice koje su me spreavale da radim, i ostvarim ono to sam
nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, ubrzo po dolasku u
Ameriku, kopao jarkove za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u
Parizu pre toga. Toliko o tome!
NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili ste Njujork time to ste vratili
ek Vestinghausu na tantijeme jednog vaeg pronalaska. Izgubili ste milione
dolara, a u to vreme niste imali centa u depu.
TESLA: Gospodin Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao
razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novanim
neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ek.
NOVINAR: Dogaalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuu ovde.
TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim
pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao pomagao sam prijateljima i
ljudima iz mog zaviaja.
NOVINAR: Gospodine Tesla, u poslednjim danima neete nita imati!
iveete od sitnih pozajmica i poklona koje e vam davati dobri ljudi.
TESLA: Tako i treba da bude. ovek se vraa svojoj kui, gde ga sve
eka.
NOVINAR: Na prozor vae sobe u hotelu Valdorf-Astorija, na trideset
treem spratu, svakog jutra sleu golubovi.
TESLA: ovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog
njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva!
NOVINAR: Niste prestali da letite jo od onih davnih dana u Smiljanu!
TESLA: eleo sam da poletim sa krova i pao sam: pogreni deji
prorauni. Ne zaboravite, mladiu: krila su sve u ivotu!
NOVINAR: Arhangel sa est pari plamenih krila i likom Nikole Tesle
naslikan je u crkvi Uranove Brae u San Dijegu, u Kaliforniji. Svakako ste bili
onde?
TESLA: Nisam stigao, ali jednom u otii. Premda, priznajem, posete
crkvama izbegavam jo iz detinjstva. Otac mi je bio svetenik, pa je i mene
hteo da poalje u bogosloviju. Uinio sam sve da ne doe do toga.
NOVINAR: Crkva vam je, izgleda, suena.
TESLA: Bez moje krivice!

NOVINAR: Vratimo se, ako dozvolite, na poetak, a to je pitanje: ko ste

vi, gospodine Tesla? Jedan va prijatelj je rekao: kosmika pojava. Jedan
naunik: najvie ostvarena ovekova mogunost. Pesnici vas nazivaju
Anelom, koji je siao na Zemlju da obavi neke poslove oko Svetlosti.
TESLA: Urednici vaeg lista gospoici Dikinson verovatno bi vie
odgovarao Aneo?
NOVINAR: Ne samo njoj, gospodine Tesla. Aneo je svima potreban!
TESLA: Onda neka bude Aneo. Nastavite sa pitanjima, gospodine
Smit.
NOVINAR: Imao bih jedno vrlo lino pitanje.
TESLA: Crvenite kao devica na prvom ljubavnom sastanku.
Pretpostavljam ta je to.
NOVINAR: Nikada se niste enili! Nije poznata nijedna vaa ljubav
prema nekoj eni. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog
oveka. U ezdesetoj ete izgledati kao etrdesetogodinjak, a snaga i hitrina
e vam biti nadljudski. Jedan znanac videe kako ste se jednog decembarskog
dana okliznuli na poledici, okrenuli u vazduhu i doekali na noge. Tako neto
ini samo maka.
TESLA: Po Elektricitetu, ja sam u bliskom srodstvu sa tom ivotinjom.
Ponekad pomislim: cela priroda je maka koju Bog miluje po leima i eto
munja i gromova.
NOVINAR: Rast vam je znatno vie nego u ostalih ljudi, te vas i po
tome odmah prepoznaju. Prve lepotice uvek su se vrzmale oko privlanog i
slavnog naunika, ali on je celog ivota ostao samac.
TESLA: Mnogi su me enili, ali najsmenija enidba bila je ona kojoj je
provodadisao doktor Laza Kosti, inae sjajan poeta. Poto je sam bio
odbijen od Lenke Dunerske, pisao mi je da ja treba njome da se oenim.
Hteo je da vena najvei srpski um i najveu srpsku lepoticu. Potsealo je to
na njegovu filozofiju ukrtaja, po kojoj je lepota osnovno naelo u ustrojstvu
sveta. Zahvalio sam mu i objasnio zato je to nemogue.
NOVINAR: Zato, gospodine Tesla?
TESLA: On je eleo da stvori nebeski par na Zemlji, a vreme za to nije.
Rei u vam ta mislim o seksu. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina
slui za obnavljanje ljuskog roda. Previe seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i
snai vitalnost i duh. Uzdravanje od seksa to isto ini kod drugih ljudi. Ja sam
izabrao taj drugi put.
NOVINAR: I jo jedno lino pitanje. Kada je 1917. trebalo da sa
Edisonom podelite Nobelovu nagradu, vi ste je odbili.
TESLA: Gospodin Edison je veliki naunik, ali se odve petljao u moj
ivot. Ne, nisam mogao da uestvujem u toj talijanskoj operi.
NOVINAR: Glavna otkria uinili ste ve ranije, a niste dobili tu
nagradu. ta je posredi: zavist, intrige, nerazumevanje?
TESLA: Toga je neosporno bilo. Neto drugo je, meutim, odbijalo
ljude od mojih otkria.
NOVINAR: ta je to?
TESLA: Ja mislim da je to ljudski strah od onoga to predstavlja veina
tih otkria. Ljudi su nasluivali da e ona, pored velikog dobra, doneti i veliko
zlo. Zato su ih previali i esto zaboravljali.

NOVINAR: Vi ste bili svesni da e ona doneti zlo, ali ste i dalje radili na
njima, gospodine Tesla?
TESLA: Moje je da radim, a ne da brinem ta e ljudi uiniti sa time.
NOVINAR: To su rei Leonarda da Vinija, kada su ga pitali zato pravi
ratne maine.
TESLA: Seam se! Prebacivali su mu zbog onih smenih katapultova za
vojvodu od Milana. Bio je u pravu: dunost naunika je da stvara i da ne misli
o posledicama stvaranja.
NOVINAR: To je amoralnost Nauke!
TESLA: U vasioni i u prirodi postoji vii moral; naunik treba njega da
sledi. to se tie ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dve rei:
Krv i Zlato. I samo krv tee i zlato sja! To su stihovi Endre Adija. Tako e
biti dokle god meu ljudima ne zavlada moral zvezda.
NOVINAR: Moral zvezda? ta je to, gospodine Tesla?
TESLA: Najstarije filozofsko uenje o kosmikim zakonima i upravljanju
po njima. Ti zakoni su narueni; moraju se ponovo uspostaviti.
NOVINAR: Vai potovaoci veoma ale to napadate Alberta Ajntajna i
njegovu Teoriju Relaviteta. udna je vaa tvrdnja da materija nema energiju.
Sve je proeto energijom; odakle ona?
TESLA: Najpre je bila energija, potom materija.
NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste kazali da ste vi rodili
svog oca, a ne on vas.
TESLA: Upravo tako stoji stvar sa roenjem vasione. Materija je
stvorena iz prvobitne i vene energije koju znamo kao Svetlost. Zasjala je i
pojavile su se zvezde, planete, ovek i sve to je na Zemlji i u univerzumu.
Materija je izraz beskonanih vidova Svetlosti; zato je energija starija od nje.
Postoje etiri zakona Stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamnom, crnoj
estici koju um ne moe zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu esticu stane
cela vasiona. Drugi zakon je irenje tame, koja je prava priroda Svetlosti, iz
Nepojamnog i njen preobraaj u svetlo. Trei zakon je potreba Svetlosti da
postane materija. etvrti zakon glasi: nema poetka ni kraja; tri prethodna
zakona oduvek traju i Stvaranje je veno.
NOVINAR: U neprijateljstvu prema Teoriji Relativiteta idete dotle, da o
proslavama svojih roendana drite predavanja protiv njenog tvorca.
TESLA: Upamtite nije zakrivljen Prostor, ve ovekov um koji ne moe
da shvati Beskraj i Venost! Da je tvorcu Relativnosti to jasno, stekao bi
besmrtnost, ak i fiziku ako mu je to po volji. Dokaz njegove naopake teorije
jeste i njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha; on svira na
kunim sedeljkama sa neznalcima kao to je i sam!
NOVINAR: Zaista ste nepravedni prema njemu, gospodine Tesla! Zar vi
nemate poeziju kao razonodu i utehu! U Ameriku ste prispeli sa prtljagom pod
mikom u kojem je, po vaem sopstvenom priznanju, najdragocenija bila
sveska sa stihovima.
TESLA: Stihovi su rei, a gospodin Ajntajn se usudio da takne u
muziku. To je ravno zloinu. Da je njegova teorija tana, on bi postao veliki
muziar kao to je Hendl ili barem Gluk.
NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, a tvrdite da je vaa teorija ispravna.

TESLA: Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih

est ula: ja je vidim, ujem, oseam, miriem, dotiem i mislim. Misliti je kod
mene esto ulo. estice Svetlosti su ispisane note. Jedna munja moe biti
itava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste
munje koje se uju na ledenim vrhovima Himalaja.
NOVINAR: Ne razumem ipak zato ste toliko protiv Ajntajna.
TESLA: On se ogreio o Pitagoru i matematiku, a naunik se o to dvoje
ne moe i ne sme ogreiti. Brojevi i jednaine su znaci kojima se obeleava
Muzika Sfera. Da je Ajntajn uo njene zvuke, ne bi stvarao Teoriju
Relativnosti. Ti zvuci us poruka umu da ivot ima smisla, da u savasioni
postoji savren sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta Muzika je
veno kruenje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je zavrena kompozicija i,
ujendo, deo nebeske simfonije. Otkucaji ovekovog srca su delovi te simfonije
na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i
kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u
svemiru. Zakrivljeni Prostor je haos; haos nije Muzika. Albert Ajntajn je
glasnik vremena Buke i Besa.
NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi ujete tu Muziku?
TESLA: Uvek je ujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje
vidimo iznad nas. Svoje fiziko uho uveao sam Radarom. Po Teoriji
Relativnosit dve paralelne linije sastae se u Beskraju. Time e i Ajntajnova
kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje veito. Za oveka on moe da
iezne, ali nastavlja da traje u tiini koja je njegova najvea mo. Ne, nemam
nita protiv gospodina Ajntajna. On je ljubazan ovek i uinio je izvesne
dobre stvari; od toga e neto postati deo Muzike. Ja u mu pisati i pokuati
da objasnim da Etar postoji, i da su njegove estice ono to dri vasionu u
harmoniji i ivot u venosti.
NOVINAR: Na list namerava da otvori Dopisnu kolu Besmrtnosti. Za
nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Valmiki, Li Taj Po, ekspir,
Milton, Mikelanelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven,
Mocart i drugi. Svakome od njih bie posveen praznini broj Biltena, u
kojem e se tumaiti njegovo delo i ispriati njegov ivot. Srena okolnost je
to to ste vi meu ivima, pa emo zapoeti sa vama. Ovaj intervju moemo
nazvati i prvim asom te kole.
TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti jo
uvek su meu ivima ta vie, ivlji su od mnogih onih koji sada hodaju
Zemljom.
NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na
njihovo fiziko prisustvo.
TESLA: Ima vremena, susreete neke od njih i skinuti eir da ih
pozdravite. Sada iskoristimo srenu okolnost mog fizikog prisustva ovde.
NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagoavanja jednog
Anela na Zemlji?
TESLA: Ja ih imam deset. Beleite paljivo.
NOVINAR: Zapisau svaku vau re, potovani gospodine Tesla.
TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba
izvriti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo
lano skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao

deak od dvanaest godina bio sam siguran da u doi na Nijagarine

Vodopade. Za veinu svojih otkria znao sam jo u detinjstvu da u ih
ostvariti, premda ne sasvim jasno...Drugi uslov prilagoavanja je istrajnost.
Sve to sam preduzimao, zavravao sam. Bio sam devetnaestogodinjak kada
sam, po savetu jednog prijatelja, odluio da proitam celokupnog Voltera. Taj
knjievni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga.
Proitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to uinio i onaj koji mi ga
je preporuio. Sa istom istrajnou odnosio sam se prema svemu to sam
radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraao i nakon
trideset godina kako bih ga usavrio.
NOVINAR: Koji je trei uslov prilagoavanja, gospodine Tesla?
TESLA: Usmeravanje svoh vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i
oienje od mnogih stvari i potreba koje ima ovek. Ja time nita nisam
izgubio, ve samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom
danu i noi. Zapiite: Nikola Tesla je bio srean ovek...etvrti uslov jeste
prilagoavanje telesnog sklopa delu.
NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla?
TESLA: Najpre, to je odravanje tog sklopa. ovekovo telo je savrena
maina. Ja poznajem svoj sklop i ta je dobro za njega. Hrana veine ljudi
meni je tetna i opasna. Zbog toga katkad umiljam da su svi kuvari sveta u
zaveri protiv mene...Dotaknite moju ruku.
NOVINAR: Ona je hladna.
TESLA: Da. Krvotokom se moe upravljati, kao i mnogim procesima u
nama i oko nas. Zato st prebledeli, mladiu?
NOVINAR: Setio sam se jedne prie. Ali pustimo to, molim vas,
gospodine Tesla.
TESLA: Neemo nastaviti razgovor dok ne ujem ta je to.
NOVINAR: To je pria da je Mark Tven napisao Tajanstvenog stranca,
onu divnu knjiicu o Satani, insirisan vama.
TESLA: Re Lucifer mi je draa. Gospodin Tven voli da se naali. U
detinjstvu sam jednom ozdravio itajui njegove knjige. Kada smo se ovde
upoznali i to mu ispriao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo
prijatelji i esto je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatraio da mu
pokaem mainu koja je vibracijama izazivala oseanje blaenstva. Bio je to
jedna od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo
sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me
posluao i ostao je due. Zavrilo se time to je, poput rakete, drei se za
pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to avolski smeno, ali ja sam
sauvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagoavanje telesnog sklopa. Pored
hrane, vrlo vaan je i san. Od dugog i iscrpljujueg rada, koji je iziskivao
nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio.
Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u as koji
sam sebi odredio. Ako mi neto u onome to radim nije jasno, primoravam
sebe da mislim o tome u snu i na taj nain nalazim reenje.
NOVINAR: Bekon kae da Genije ponekad utekne od pisaeg stola i iz
laboratorije u san.
TESLA: Peti uslov prilagoavanja jeste pamenje. Moda je kod veine
ljudi mozak uvar spoznaja o svetu i znanja koja stiu u ivotu. Moj mozak se

bavi vanijim stvarima od pamenja; kod mene on lovi ono to mu je u

odreenom trenutkiu neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve to
smo jednom videli, uli, proitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih estica.
Meni su te estice poslune i verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu,
nauio sam napamet na nemakom kao student, i sada ga celog mogu
recitovati. Svoje izume sam godinama nosio u glavi, a tek potom ih
ostvarivao.
NOVINAR: esto pominjete mo vizuelizacije.
TESLA: Njoj moda imam da zahvalim za sve to sam stvorio. Dogaaji
iz mog ivota i moja otkria su pred mojim oima stvarni, vidljivi kao svaka
pojava i predmet. U mladosti sam se toga plaio, ne znajui ta je to zapravo,
ali kasnije sam tu mo primio kao izuzetan dar i preimustvo. Negovao sam
ga i ljubomorno uvao. Vizuelizacijom sam na veini izuma vrio i ispravke,
onda ih, tako zavrene, pravio. Njome reavam i komplikovane matematike
jednaine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio in
visokog lame.
NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri.
Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi.
TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savreni i, smem to
slobodno rei, jai nego u ostalih ljudi. Ja ujem grmljavinu na sto pedeset
milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uveanje vida i sluha imao
sam i kao dete. Docnije sam to svesno razvijao.
NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teko bolesni. Da li je i
bolest jedan od uslova prilagoavanja?
TESLA: Jeste. Ona je esto posledica nedostatka ili iscrpljenosti ivotnih
sila, ali esto je i oienje duha i tela od otrova koji su se nakupili.
Neophodno je da ovek boluje s vremena na vreme. Izvor veine bolesti je u
duhu. Zato duh i moe da izlei veinu bolesti. Kao ak razboleo sam se od
kolere koja je harala u Lici. Izleio sam se time to je otac dozvolio da upiem
studije tehnike, to je predstavljalo moj ivot. Privienja za mene nisu bolest,
ve sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih
itavog ivota, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u
detinjstvu, etao sam sa ujakom pored reke i kazao: Iz vode e se pojaviti
pastrmka, ja u baciti kamen i njime je presei. To se i dogodilo. Uplaen i
zaprepaen, ujak je povikao: Vade retro Satanas! Bio je uen ovek i
govorio je latinski...Nalazio sam se u Parizu kada sam video Majinu smrt. U
nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od
njih je imalo Majin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Poto je
vizija iezla, znao sam da je moja Majka umrla.
NOVINAR: ta je sedmo prilagoavanje, gospodine Tesla?
TESLA: Znanje kako da se psihike i vitalne energije pretvore u ono to
elimo, i postignemo vlast nad svim oseanjima. Indusi to nazivaju Jogom
Kundalini. Ova znanja se mogu nauiti, za ta su potrebne mnoge godine, ili
se stiu roenjem. Ja sam ih veinu stekao roenjem. Ona su u najblioj vezi
sa polnom energijom, koja je posle Svetlosti najrasprostranjenija u vasioni.
ena je najvei kradljivac te energije, a time i duhovnih moi. Ja sam to
oduvek znao i uvao se. Od sebe sam stvorio ono to sam hteo: misaonu i
duhovnu mainu.

NOVINAR: A deveto prilagoavanje, gospodine Tesla?

TESLA: Sve uiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to
mogue ne zaboravi ko smo i zato smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u
ivotu mue boleu, oskudicom ili ih drutvo previe ranjava svojom
glupou, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaama kojima Zemlja vrvi
kao movara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima
mnogo palih Anela na Zemlji. Ekerman je pitao Getea: ta bi se dogodilo da
je njegov ivot, koji je protekao u skladnim i ak srenim okolnostima, bio
drugaiji? Gde mu je odgovorio: Meni se ne bi desilo da ne izvuem glavni
zgoditak.
NOVINAR: ta je deseto prilagoavanje?
TESLA: Ono je najvanije. Napiite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se
itavog svog ivota i uivao u tome.
NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaa otkria i vae
delo? Je li i to bila igra?
TESLA: Jeste, dragi mladiu. Ja sam tako voleo da se igram
Elektricitetom! Uvek se najeim kada sluam o onom Grku koji je ukrao vatru.
Grozna pria o okivanju i orlovima koji mu kljuju digericu. Zar Zevs nije imao
dovoljno munja i gromova, pa je bio oteen za jedan ugarak? Tu je neki
nesporazum...Munje su najlepe igrake koje se mogu nai. Ne zaboravite da
u vaem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi ovek koji je stvorio munju.
NOVINAR: Gospodine Tesla, maloas ste govorili o Anelima i njihovom
prilagoavanju na Zemlji.
TESLA: Jesam li? To je isto. Moete napisati i ovo: on se drznuo da
uzme na sebe prerogative Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekkog od tih
bogova kako u crnom veernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama
njujorkoj eliti prireuje grmljavine, poare i zemljotrese!
NOVINAR: itaoci naeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da
i vaa otkria, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi
e se namrtiti na to.
TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome to su ljudi odve
ozbiljni. Da to nisu, bili bi sreniji i znatno due bi iveli. Kineska poslovica veli
da ozbiljnost skrauje vek. Li Taj Pe je posetu krmi pretpostavljo poseti
carskom dvoru. Ali da se itaoci novina ne bi mrtili, vratimo se stvarima koje
oni smatraju vanim.
NOVINAR: Oni bi rado da uju u emu je vaa filozofija.
TESLA: ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja oseam taj ritam i
upravljam se po njemu i preputam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je
znanja koja imam. Sve to ivi povezano je dubokim i divnim vezama: ovek i
zvezde, ameba i Sunce, nae srce i kruenje beskonanog broja svetova. Te
veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da ovek i
sam pone da stvara nove i drugaije odnose u svetu, a da stare ne narui.
Znanje dolazi iz vasione; na vid je njegov najsavreniji prijemnik. Imamo dva
oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jendo oko.
Univerzum je iv u svim svojim manifestacijama, poput kakve mislee
ivotinje. Kamen je misaono i oseajno bie, kao to su to biljke, zver i ovek.
Zvezda koja sija trai da je gledamo, i da nismo ove obuzeti sobom razumeli

bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oi i ui ovek mora uskladiti sa

disanjem, oima i uima univerzuma.
NOVINAR: Dok govorite, ini mi se da sluam budistiki tekst, besedu
taoiste ili traktat Parazulzusa.
TESLA: Dobro vam se ini! Znai da postoji opte znanje i istine koje je
ovek oduvek posedovao. Po mom oseanju i iskustvu, u vasioni ima samo
jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonanim brojem manifestacija
ivota. Divotnije od svega je to to otkriem jedne tajne u prirodi, otkrivate i
ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se
emotivno veemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je
jedan Njutn. On je traio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.
NOVINAR: Pitanje koje je moda trebalo postaviti u poetku ovog
razgovora. ta je za vas Elektricitet, potovani gospodine Tesla?
TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg
istie materija i rasporeuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i
Zemlju sa svim njenim vidovima ivota. Crno je pravo lice Svetlosti; to je ne
vidimo takvu, to je izuzetna milost prema oveku i ostalim stvorenjima. Jedna
njena estica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku,
mehaniku i zasad nepoznate energije. Ona ima mo koja moe pokrenuti
Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.
NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odve pristrasni prema Elektricitetu.
TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoete, Elektricitet u ljudskom
obliju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni.
NOVINAR: Je li otuda vaa sposobnsot da kroz telo proputate
elektrinu struju od milion volti?
TESLA: Zamislite batovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo
ludo. ovekovo telo i mozak sainjeni su od mnogih energija; u mene je
najvie Elektriciteta. Energija koja je razliita u svakoga jeste ono to ini
ovekovo ja ili duu. Kod drugih stvorenja to je njihova sutina; dua
biljke nije dua minerala i ivotinje. Rad mozga i smrt se manifestuju
svetlou. Moje oi su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi
i naprezanje mozga biva jae, one su blie belini. Belo je nebeska boja. Kroz
moj prozor jendog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi
da umire. Iz njegovih oiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u oima nekog
stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao u tog goluba.
NOVINAR: Radnici u vaoj laboratoriji priaju o bleskovima svetlosti,
plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom
opasnou.
TESLA: To su psihika pranjenja ili opomene dea se uvam. Svetlost
je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i
Indukcioni Motor, to me je proslavilo u dvadeset estoj godini? Jedne letnje
veeri, u Budimpeti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak
Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamtei hiljadama boja. Setio sam se
Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, video sam kako
se obre Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu!
NOVINAR: Hotelska posluga pria da se u vreme grmljavine zatvarate u
sobu i razgovarate sami sa sobom.
TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.

NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla?

TESLA: Najee na mom maternjem jeziku? U njemu ima rei i
zvukova, naroito u poeziji, koji su pogodni za to.
NOVINAR: itaoci naeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to
protumaite.
TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, ve i u munji; kod nje je on
pretvoren u sjaj i boej, a boej se mogu sluati. Jezik je od rei, to znai da je
od zvukova i boja. Svaki grom i munja su razliiti i imaju svoja imena. Ja neke
od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u ivotu, ili po onima kojima
se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i
linosti iz srpske istorije. Imena kao pto su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven,
Goja, Faradij, Pukin i sve neugasle vatre oznauju jata i spletove munja i
gromova koji ne prestaju svu no, i zemlji donose blagordnu kiu ili pale
ume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i
najmoniji, koji ne iezavaju. Oni se vraaju i ja ih prepoznam meu
hiljadama.
NOVINAR: Po vama, Nuka i Poezija su isto?
TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijem Blejk je uio da je ceo
univerzum roen iz Mate, da ga ona odrava i da e on postojati dokle god
na Zemlji bude postojao i jedan ovek. Sa njome je kao Takom astronoma u
koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralaka energija ravna
svetlosnoj.
NOVINAR: Mata je za vas stvarnija od ivota?
TESLA: Ona raa ivot. Ja sam se hranio svojim mislima, nauio sam
da upravljam oseanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao
to sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je
bio izvor moje sree. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina
podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet ivota. Najbolje raditi nou, jer su
zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.
NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska,
ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.
TESLA: Zato bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit?
Dovoljno je da poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zraku je
sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru
koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan ovek koji je postojao, nije umro.
Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te
svetlosne estice povrate u prvobitno stanje.
NOVINAR: To je vaskrsenje!
TESLA: Ja to rdije nazivam: Vraanje u neku od prethodnih energija.
Hrist i jo neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se ouva
ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom
nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, ve radi dobra svih.
Verujem da e moja otkria uiniti ljudima ivot lakim i snoljivim, i usmeriti
ih na duhovnost i moralnost.
NOVINAR: Smatrate li da se vreme moe ukinuti?
TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobraava.
Ona je u veitim preobraajima, kao oblaci taoista. ali mogue je uticati u
tome da ovek ouva svest i posle zemaljskog ivota. U svakom kutku vasione

postoje energije ivota; jedna od njih je i besmrtnost ije poreklo je izvan

oveka i eka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je
moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj ivot uskladiti sa
njome. Ja nisam naunik; Nauka je moda najpogodniji nain da naem
odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noi
pretvorilo u vatru.
NOVINAR: Koje je to pitanje?
TESLA: Kako su vam oi zasjale!... Ono to sam hteo da saznam jeste:
ta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao
praina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u nae
misli, u ivote mnogih stvorenja, u ono to e se roditi kao nova svetlost, ili ga
svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je
uraunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, meutim, u tome da se jedna od tih
zvezda i jedno od tih sunaca, makar i oni najmanji, sauvaju.
NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je
uraunato u ustrojstvo sveta!
TESLA: Kada oveku postane jasno da je njegov najvii cilj da tri za
zvezdom padalicom i pokua da je uhvati, razumee da mu je ivot dat
upravo zbog toga i bie spaen. Zvezdu e na kraju uhvatiti!
NOVINAR: I ta e se onda desiti?
TESLA: Tvorac e se nasmejati i rei: Padala je samo da bi ti potrao
za njome i uhvatio je.
NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmikim bolom, koji tako
esto pominjete u svojim spisima? I ta je to kosmiki bol?
TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji...To je bolest o ijem
postojanju ogromna veina njudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti,
patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog ega je ljudski ivot apsurdna i strana
pojava. Ta bolest se ne moe sasvim izleiti, ali svest o njoj e uiniti da bude
manje teka i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio
povreen, ja sam oseao fiziki bol. To je zato to su naa tela od sline
grae, a due vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad
obuzme, znai da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili
plemenit ovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe
iloi od nas. Ieznue neke zvezde iloi pojava komete utiu na nas vie nego
to mi to slutimo. Veze meu stvorenjima na Zemlji su jo jae; zbog naih
oseanja i misli cvet e divniji zamirisati ili uutati. Te istine iznova moramo
uiti da bismo se izleili. Lek je u naem srcu i, isto tako, u srcu ivotinje koju
nazivamo vasionom.
NOVINAR: Gospodine Tesla, govorili ste da ete doiveti sto etrdeset
godina.
TESLA: Prevario sam se. U osamdeset estoj e nastati ono to se zove
kratki spoj.
NOVINAR: Osmog januara 1943, kada sobarica hotela Njujorker ue
u sobu Nikole Tesle...
TESLA: Nai e ga sklopljenih oiju, sa osmehom na licu. I to e biti
istina.
NOVINAR: Toga dana zapoee duga potraga za tajnim orujem koje
je on stvorio. Slubenici tajanstvenog Biroa za istraivanje zapeatie i odeneti

vie sanduka sa njegovim rukopisima. Za sadrinom tih sanduka tragae

Amerikanci, Rusi, Nemci, Arapi i Kinezi. Dvadeset pet tona kovega, buradi i
zaveljaja sa spisima, planovima, mainama i linim stvarima naunika bie
preneto u Beograd u Muzej Nikole Tesle. Posle jednog veka naunikova
zaostavtina bie objavljena i protumaena, ukoliko u meuvremenu bogovi
Nauke i bogovi Rata ne odlue da Zemlja treba da skrene sa svoje putanje.
Sijae zlato i krv e tei vie nego ikad, zatim e sa neba poeti da veje
pepeo. Vejae sve jae i poslednje to e ljudi videti bie visoki Kameni ovek
koji e hodati kroz tu crnu vejavicu.
TESLA: Kakva mran pria!...Molim vas, gospodine Smit, otvorite
prozor.
NOVINAR: Tu je jedna bela golubica!
TESLA: Daemo joj semenje od konoplje; ona to voli. Kako se
raduje...Evo, ve nestaje u plavetnilu!
NOVINAR: Gospodine Tesla, ta je to Rat Zvezda? Kau da e se voditi
po vaim otkriima.
TESLA: Ta otkria se odnose na Gornje Stanje. Grekom su dospela do
onih koji su ih naopako razumeli i zloupotrebili. To su planovi i spisi o
pomeranju zvezdanih i planetarnih putanja u cilju postizanja ovekove
besmrtnosti.
NOVINAR: Gospodine Tesla, opet se alite sa mnom!
TESLA: Mladiu, zar ne radite za Bilten Besmrtnosti? Gospoica
Dikinson i gospodin Vitmen to ne bi smatrali alom.
NOVINAR: Oprostite, to je od moje zbunjenosti. Pria se da ste ovde u
Kolorado Springsu sagradili Radio-stanicu kojom ste uspostavili vezu sa
Vanzemaljcima.
TESLA: To je razgovor matematikom ili Enohovim jezikom.
NOVINAR: Proroka Enoha?
TESLA: proroka i Bojeg ljubimca. Dok sam se bavio matematikom,
prebacivao sam se u stanje i mesto koje se moe opisati kao Raj. Ozdravljao
sam reavajui matematike i astronomske jednaine. Moja Radio-stanica je,
na alost, nesavrena i ja sam uspeo jedino da primim brojeve 1, 2 i 3. Oni
dolaze sa Marsa.
NOVINAR: ta znae ti brojevi, gospodine Tesla? Da li ono veito
trojstvo svih religija i filozofija?
TESLA: Odve ste radoznali, gospodine novinaru! Neu vam kazati.
Bie pametnije da pogledamo ta je sa munjama i gromovima. Nema nita
zanimljivije od bure i grmljavina. Moji asistenti su, izgleda, napravili neku
greku. Trebalo je da se munje tako rasporede da krue oko planinskog vrha
kao oluje svih boja i svetlosti.
NOVINAR: Ima ih na desetine hiljada! Planina tutnji od njih!
TESLA: Eto vam slike Rata Zvezda! Oruje je pogreno upotrebljeno.
Ali ispraviemo to! Pourimo samo!
NOVINAR: Gospodine Tesla! Saekajte!...Jujri poput zraka!...Gospodine
Tesla!...Gde li se sakrio taj vraki ovek?...Nikoga tu nema osim pobesnelih
munja koje seku nebo, i gromova koji udaraju u planinu. Prava Valpurgijska
no iz Fausta.
GLAS ENE IZ NEBA: Nikola! Opet je pobegao! Odmah kui, Nikola!

NOVINAR: Glas dolazi iz Neba...Ko to govori?...Gospodine Tesla, kuda

ste nestali? Treba da zavrimo na razgovor...Da li ga i vi traite, Gospoo?
GLAS ENE IZ NEBA: Traim Nikolu, moga deaka. ta je opet
napravio? Uvek brige sa njime!
NOVINAR: Gospoo, ja sam razgovarao sa naunikom Nikolom Teslom.
Nikakav deak ovde nije bio.
GLAS ENE IZ NEBA: Zaspali ste, mladi gospodine, i to sanjali. Ukoliko
vidite moga Nikolu, poaljite ga, molim vas, Gore. Recite da ga trai Majka!