P. 1
Svi Smo Mi Deca Bogova - Kada Bi Grobovi Progovorili

Svi Smo Mi Deca Bogova - Kada Bi Grobovi Progovorili

|Views: 1,400|Likes:
Published by Spectator

More info:

Published by: Spectator on Mar 07, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

Erih fon Deniken Svi smo mi deca bogova Kada bi grobovi progovorili © Eric von Deniken C.

Bertelsmann Verlag GmbH, Miinchen 1987 Layout; Sebastian Strohmaier Naslov originala: Erich von Daniken WIR SIND KINDER DER GOTTER 2 IZDANJE Za izdavača: Zoran Milisavijević Knjižara "Đura Jakšić" Makedonska 25 llOOOBeograd S nemačkog preveli: Snežana Petrović Vladimir Novaković LekCor: Milenko Tolmačević Štampa: "DIVIT" Tiraž: 500 Beograd, 1997 SADRZAJ

I. Bila jednom dva kraljevska deteta 7 Istraživanja u severnom Jemenu II. I Biblija nije u pravu 91 Razarajuće otkriće III. Bogovi, grobovi i zave.deni 127 Reci rni, gde su grobovi...? IV. Deca zemlje Deca bogova 197 Zar čovek nema svoju prapostojbinu? V. Prastari susreti treće vrste 235 Hrabrost za moguće Literatura 269 BILA JEDNOM DVA KRALJEVSKA DETETA ISTRAŽIVANJA U SEVERNOM JEMENU Basna je most koji vodi do istine. Arapska poslovica Stari Eim je navodno osnovan 733. pre Hrista, a grad MajaTikal još 100 godina rainije. Počeci Atine datiraju oko 1500. pre Hrista, a pretpostavlja se da je Jerihon izgrađen oko 6000. g. pre Hrista, Da li na našoj planeti postoje još stariji gradovi? Moguće je, jer svi arapski hroničari uveravaju u to, da je Sana koja se nalazi na visoravni od 2500 metara, jemenskog planinskog masiva, najstariji grad na svetu te da je osnovan odmah nakon potopa. Rim, Atina, Tikal i Jerihon su mi poznati. Preostalo mi je da upoznam grad Sanu. Ne nalazi se baš na glavnom putu. Do njega sam došao sporednim putem. KaO što ćemo videti. Severni Jemen, Arapska Republika Jemen nalazi se na jugu arapskog poluostrva. Ovo područje je od davnina nastanjeno. Doživelo je visokorazvijene kulture kao što je Sabejsko carstvo oko 1200. g. pre Hrista. Bila je to bogata zemlja, jer je raspolagala zapaženim sistemom navodnjavanja za svoje oaze; bila je to izvozna zemlja Visokog stepena, za tamjan, koji je i danas veoma traženi artikal. Zbivanja 1951.

„Izneli smo sve stvaid iz našeg kamiona, i skoro smo preleteli preko Hadija. Ljudi su se pozadi u kamionu čvrsto držali, i gledali u daljinu ne bi li zapazili neki znak jahača na kamili iz Hariba... kada je Cester, spoznao svu razmeru opasnosti... skrenuo ulevo, jedva izbegavši Jemenca i kamion držao van domašajametaka" 1. Ovaj napad doživeo je mladi američki paleontolog Vendel Filips pre 36 godina kada je sa svojim kolegom Vilijemom Frenk Olbrajtom radio na iskopavanjima 180 kilometara istočno od Sane. Odobrenje za ovaj poduhvat dao je kralj Imam Alimed od Jemena „American Foundation for the Study of Man", američkoj zadužbini za istraživanje čoveka. Amerikanci su iz izveštaja nemačkih učenjaka Karla Ratjensa i Hermana fon Wismana iz 1928. god. saznali 0 postojanju hramova kod Mariba. Navodno se tu radilo o tajanstvenom hramu kraljice od Sabe. Uprkos vojnika i službenika, koje je ovoj ekspediciji odredio imam nakon više meseci uspešnog rada došlo je do znatne zategnutosti: Jemencima se nije dopalo da nevernici jer ko ne veruje u Alaha smatra se ovde nevernikom u njihovoj zemlji kopaju za skrivenim blagom. Naređenja arheologa osujećena su naredenjima kraijevih službenika. Jedna nesreća dovela je do prvog revolta: jedan radnik je nehotice udario u drvenu potpornu gredu, koja je povukla za sobom šest antiknih stubova; jedan egipatski radnik i jedan dečak Jemenac lako su povredeni. Skižbenici su odmah zahtevali pre daju latekskopija, koje su se do tada pravile nakon višemesečnog napornog rada sa starih natpisa na hramovima. Nakon kraćeg putovanja u Ameriku tom prilikom je nabavio novac za finansiranje daljih radova Fihps na licu mesta zatiće situaciju punu emotivnog naboja tako da radovi nisu mogli da se nastave. Arheolozi su na tajnom noćnom dogovoru doneh odluku 0 bekstvu. Proširih su vest da će narednog dana sa brežuljaka snimati ovaj teren. Ova prevara je utoliko izgledala stvarna što su ostavih opremu ove ekspedicije u vrednosti više od 200.000 US, kada su arheolozi sa svojim egipatskim pomagačima ušli u dva kamiona. Službenici i vojnici su sada bih srećni, jer konačno su mogli neometano da rade ono što i uvek: mogh su da kradu. 36 godina kasnije Danas se to mesto, sa kojeg je Fihps pobegao, ubraja u turističke atrakcije, jer je Marib 1984. povezan sa glavnim gradom Sanom asfaltiranom cestom. Moj saradnik Ralf Lange i ja uživali smo u krajohku ove ceste duge 175 km, i to sa zadnjeg sedišta landcruisera. Vozio nas je mladi Jemenac, sa obavezno zadenutom džambijom za pojas jatagan. Cim Jemenac navrši 14 godina, ovaj jatagan važi kao potvrda njegove novostečene muškosti. Od dubine depa zavisi da h je jatagan velik i širok ili skromniji, da h je drška srebrna i ukrašena ih samo od rezbarenog drveta ili Arheolozi upotrebljavaju gumeni lateks za kopijo pisanih reIjefa i figura. Vlažni lateks se pritiska o original, zatim se skida sa kamena: na taj način sc dobije tačan negativ. od manje vrednog metala, da li kožna traka svetluca srebmim nitnama Ui je samo obična futrola. Najvažiiije je da je to jatagan. Pored vozača je i naš vodič u blejzeru sa kravatom, uniforma koja valjda nagoveštava čoveka čija karijeia je na usponu. Kako smo, medutim, kasnije saznali nije ga odlikovala ni inteligencija niti poznavanje stvari. Službenici u turističkom birou u gradu su mi savetovali da angažujem vozača; a tamo stranac dobija dozrvolu za putovanje po unutrašnjosti zemlje. Bio je to dobar savet. Nikako ne treba iznajmiti sam kola, to može biti vrsta samoubistva. U ovoj zemlji uopšte nije važno da li je u saobraćajnom udesu neko kriv ili ne, jer je zakon o saobraćaju još uvek pod uticajem religije i plemenskog prava: telesne povrede u udesima tretiraju se kao ubistva. lako bi prema zapadnim saobraćajnim propisima osoba koja je prouzrokovala udes bila proglašena za potpuno nevinu, prema islamskom pravu on mora da plati „krvavim novcem" porodici

povređenog ili ubijenog. Godine 1986. važili su sledeći kursevi: za muškarca nastradalog u saobraćajnom udesu plaćalo se okruglo DM 50.000, za ženu polovina tog iznosa; za vreme trajanja Ramadana i hodočašća „krvav novac" se udvostručuje. Može da bude i gore: Preostaii članovi porodice mogu da zahtevaju krvnu osvetu. Za nas bi to bilo čisto ubistvo. Ovde, medutim, pravdu deli rodbina ili plame, a izvršilac vrši časno delo. Na svu sreću nisam morao da utvrdujem da li bih ja ko suvozač morao nešto da platim. Drugi dobar savet dao mi je portir u hotelu. Savetovao mi je da putne dozvole više puta fotokopiram. Kako je samo bio u pravu! Već prihkom prve uUčne kontrole od strane naoružanih mladih Ijudi ostao sam bez originala. Stražar je to stavio među akte. Prihkom sledeće kontrole bi me vratiU. Iz daljine su na suncu blistale planine i približavale sa tehnikom usporenja, svetlele su svetlosmedom bojom pred crnom senkom. Cesta vijuga prema klisuri BinGajlan, visokoj 2.315 metara, krivuda kroz pritešnjene stenovite klisure. Od AlFardah khsure put se nastavlja kroz netaknut stenovit kraj: pravougaoni džinovski monoUti oblikuju nebodere. To je horizont! Prirodni kameni mostovi vise kao modehrani nad uzdignutim kubetima. Suncem obasjani u daljini sjaje šareni vrhovi stena, kao da su ih koloristi sveže našpricali jarkim bojama. Sa vrha khsure pogled se spušta dole na suvu, pustinjsku dohnu, koja se prostire žutozlatnom bojom. Posle dugih krivina usećenih u stenu, 1.000 metara ispod nas nalazi se ravnica, na kojoj leži Marib. Sa svakim metrom, kojim se naše vozilo pribhžava dohnskoj podini još uvek je na visini od 1.300 metara vazduh postaje tophji. Nekohko žbunova i jadnog diveća nalazimo pokraj puta, iza toga samo pesak, pustoš koja nameće pitanje od čega žive beduini i životinje, tj. kako preživljavaju. Skoro bez prelaza naš put prekriva vulkansko stenje crno kao gar garež pećine, predeo sa Marsa, sa koga se uzdižu planine kao gigantska ugljena brda. Vehčanstvena prirodna bina na podnevnom suncu. Treperava svetlost. Senke gareža iz svemira. Srebrni odsjaj antracita na suncu. Posle vožnje od dva i po sata, iz Sane dolazimo u staro selo Marib sa njegovim višespratnicama. U bhzini se eksploatiše nafta. Na užarenom suncu čekaju cisterne na utovar. Ništa, baš ništa se ne vidi od ruina starih nekohko hiljada godina. Samo je teška podnevna vrućina mogla da zaustavi moju lovačku groznicu, ujedno je bilo i vreme za moje pratioce da nešto pojedu. Otišh smo u hotel čija nas je čistoća uverila u to da ga je verovatno sagradila za goste neka petrolejska firma. Došlo je do groteskne pantomime. Mom Jemencu osim „money" nije bila poznata ni jedna engleska reč, tako da sam ih izvesnim gestima pozvao na jelo. Jelovnike smo dobili na engleskom i arapskom jeziku. Raif i ja smo naručili po omlet sa svežim šampinjonima, naši pratioci su naručili na arapskom a kelner je narudžbine nažvrljao na blok. Dobili smo naše „omlete" dva jaja na oko sa šampinjonima iz konzerve, a našim Jemencima su servirani ukusni siejkovi sa koskom. Nisu ih takh. Nastavio sam jezikom gestikulacija, kao što na primer nagovarate dete da jede: njamnjam. Ništa se ne dešava. Kao hipnotisani sedeh su pred tanjirima sa nožem i viljuškom. Da H su se u sebi mohh? Nisam smeo da ih ometam. Odjednom mi je nešto sinulo u glavi. Uhvatio sam stejk za kost i prineo ga ustima. Razbih smo čini: osiobođeni počeh su da se smeše i prstima da jedu. Nakon nekohko podrigivanja naši saputnici su nam dali do znanja da možemo da nastavimo put. Tajanstvena kraljica od Sabe Spremali smo se da pogledamo branu u Maribu, koja se još pre više hiljada godina pokazala kao remekdelo, a u literaturi su joj se divili kao čudu antike. Ko je zahtevao njenu izgradnju? Pripisuje se legendarnoj kraljici od Sabe. U Starom zavetu je zabeležena njena poseta kralju Solomonu; međutim, raeđu arheološkim iskopinama do sada nije pronaden nikakav trag, ili svedočanstvo o njenom postojanju na Zemlji. Ko je, dakle, bila ta kraljica? Fascinantno je prodreti kroz šeme njenog postojanja sve do fakti. Krenimo zato u potragu!

Od staroarapskog pesnika Semeida Ibn Alafa postoji predanje 2: ,,Hadhad moćni kralj krenuo je jednoga dana u lov. Susreo je vuka koji je lovio gazelu i gonio je prema provaliji, odakle nikako nije mogla da pobegne. Hadhad je napao vuka, oterao ga i tako je spasio gazelu, čiji trag je počeo da sledi. Tako se sve više udaljavao od pratnje sve dok iznenada pre sobom ne ugleda veliki, raskošni grad: predivne građevine, mnogobrojne horde kamila i konja, guste šumice palmi i zasejana polja pružali su se njegovom pogiedu. U susret mu je došao neki čovek, koji mu je rekao, da se taj grad zove Marib, kao i njegova rezidencija, ali da se narod koji ovde živi naziva Arim i da je od roda Džinova: a on sam je njihov kralj i vladalac leleb I. Sab po imenu. Dok su tako govorili, prošla je devojka čudnovate lepote, i Hadhad nije mogao pogled da odvoji od U predislamskoj Arabiji: duhovi i demoni, kao npr. uloga u „Hiljadu i jednoj noći". nje. Tada progovori kralj džinova: Ta devojka je moja ćerka, i ako želiš daću ti je za ženu, spasio si joj život, jer ona je bila ona gazela koju si spasio od vukova i čitavog svog života neće moći da ti se zah« vah. Dođi u svadbeni logor sa svojom rodbinom i knezom tvoga naroda za trideset dana. Hadhad se vratio i uskoro je pred njim nestao taj grad duhova. Ali, nakon trideset dana uz pratnju je došao na svadbeno veselje. Za to vreme džinovi su izgradih palate sa fontanama i vrtovima. Kralj leleb ih je dočekao i ugostio kao pravi domaćin. Veselje je trajalo 3 dana i 3 noći dok Haruru, njegovu ćerku, nisu doveh u Hadhadove odaje. Taj dvorac sada postaje njegovom rezidencijoin. Harura je međutim bila majka Biiikisa iiilikis jc arapsko ime za kraljicu od Sabe" Arapskim čudima nikad kraja, beleži istoričar i leksikograf Našvan Ibn Said preminuo oko 1195. godine, a grad koji je iznikao iz ničega bio je navodno od metala, i nalazio se na četiri jaka stuba kroz koji je voda oticala u metalnim kanalima. Da li je ovo samo bajka iz „Hiljadu i jedne noći"ili naučna fantastika iz doba antike? Više nam pomaže stari Semeida Ibn Alaf: on zna da je kraljica od Sabe odnosno Bilikis imala dva vrta koji su navodnjavani iz dva izvora na brani.2 Baš za tu branu sam i bio zainteresovan. Šta je bilo i ostalo Da je nekim slučajem u ono vreme postojala Ginisova knjiga rekorda u njoj bi sasvim sigurno svoje mesto našla i brana u Maribu! Jasno je da su još antički autori pisali o njoj, to tehničko čudo su opisivali kao prvoklasno dostignude južnoarapske kamenorezačke i inženjerske umetnosti. Zid brane je u podnožju širok 70 metara a dugačak 615 metara apsolutno se može porediti sa današnjim. Izmedu planina sa severne i južne strane sabirala se voda iz Vadi Adana. Sa severne i južne strane graditelji su napravili ustave i kanale raspodele vode od pažljivo obrađenih kvadratnih stena, njima su tekle dragocene količine za navodnjavanje severnih i južnih vrtova kraljice od Sabe. Najbolje se održala južna ustava. Ovi radovi me pod Planine Džabal Balak al Kibli i Šabal Bal ak Avsat. sećaju na građevine Inka na visoravni u Peruu: ni tamo ni ovde u fuge izmedu kamenja ne može ni dlaka da se provuče. Monohtni zid je učvršćen u steni. Između prirodnih stena i zidova izgrađenih Ijudskom rukom praistorijski inženjeri su instahrah ustavu: Odozdo su pravougaone monohte sklapali u krst. Zid ustave je preživeo nmogo vremena, mogao sam da ga izmerim: širok je 4,63 m, najniži blokovi mere 3,54 m po dužini i 51 cm debljine. Od kapije više nije ostalo ništa. Kod visokog vodostaja vodene mase su prvo padale u bazen gde bi se „smirivale" tako da su glavnim kanalom sa mnogim sporednim kanalima usmeravane do južnih polja. Graditelji onog vremena su zaista bili veoma mudri, uzeli su u obzir i povremeno plavljenje glavnog kanala. Opremili su ga slivnikom za prelivanje, gde bi prihvaćena voda bila sprovedena do Vadija.

Sa južne strane brana se prostire na 600 metara popreko kroz dolinu prema severnom delu. I u ovom delu se ustava dobro održala, i tu bi bujica prvo bila prihvaćena u bazenu a potom bi se sprovela do glavnog kanala prema „severnim" vrtovima. Ogromni nasipi su pored zidova debljine metra pružah otpor pritisku vode i izgrađen je da bi svakoj situaciji dorash stepenasti prelivni zid, koji bi regulisao visinu vodostaja u bazenu. Ćudo iz Mariba 1982. Ulrih Bruner Ulrich Brunner na Univerzitetu u Cirihu brani svoju doktorsku disertaciju 3 o staroj oazi Marib, tu citira studiju firme ELEKTROWATT, Cirih, inače poznatu po tome što u celom svetu gradi brane a za jemensku vladu je takođe projektovala novu branu u bhzini Mariba. U svojoj studiji Elektrorva dolazi do zaključka da je u sebejsko vreme kod Mariba površina od okruglo Slap, čvrsti zaklon, udubljenje u obliku bazena 9000 hektara bila navodnjavana te da je vrhunac vodostaja u dvogodišnjem proseku iznosio 950 kubnih metara u sekundi. „U proseku svakih deset godina dolazi do vrhunca vodostaja od 3750 kubnih metara u sekundi a stogodišnji visoki vodostaj bi imao vrhunac odhvanja od 7250 kubnih metara u sekundi". Pod takvim uslovima ondašnja brana bi bila napunjena „za nešto više od dva sata", međutim prehvni zid je mogao da spreči katastrofu zbog probijanja brane. Prema svežim proračunima kanali sa severne i južne ustave dostižu brzinu odHvanja od po 30 kubnih metara u sekundi i tako mogu da pokriju potrebe od okruglo 60 Jedan hektar 10000 kvadratnih metara miliona kubnih metara vode „severnih i južnih vrtova" u roku od dvanaest dana. Uirih Bruner rezimira: „Genijalnost ovog sistema navodnjavanja ogleda se možda upravo u toj jednostavnosti funkcionalne izgradnje celokupnog objekta, čiji vek trajanja iznosi više od dve hiljade godina" Neverovatnost tehnike Mariha možda će biti jasni ja, kada zamishmo da su stari Rimljani 100 godina pre naše ere u Gornjoj Bavarskoj izgradih branu, koja bi i danas radila! Nijedna građevina na svetu ne predstavlja za prirodnu stihiju nerešenu enigmu. Sasvim je normalno da je i brana u Maribu doživljavala provaljivanje ustave, ali to je bilo bitno samo za ustavni zid, brana je ostala neoštećena. U legendi se kaže da je prvobitna brana nastala od zemlje i kamena još 1700. g. p. n. e. i da su tek Sebejci tu „Prabranu" opremih zidovima i ustavaraa, kojima se mi danas divimo. Zna se da je 500. g. p. n, e. došlo do pucanja ustavnog zida za čiju popravku je bilo potrebno angažovati 20.000 Ijudi. Konačno je ipak došlo do katastrofalnog pucanja. Vodena stihija je sprala sve ono što je hiljadama godina ranije bilo izgradeno. Zatrpala je njive i vrtove. O tome govori čak i 34. sur iz Kurana stih 17: „Ali oni su odstupah od vere, i zato smo im poslali poplave, i zato smo njihova dva vrta pretvorili u dva vrta sa gorkim plodovima, Tamarisk i nešto malo lotosa. To smo im dah za nagradu njihove zahvalnosti". Koja je ćiftinska igra slučaja antičku branu smestila baš u Marib u dohnu nadomak pustinje? U celom Jemenu su postojali sistemi navodnjavanja, čak i mah nasipi, međutim svi zajedno nisu posedovali tu masu Gore: Dobro se odriala i kapija na sevemoj strani Dole: Zidovi debljine metra oduprli su sepritisku vode vode kao Marib, koji je izrastao u velegrad i sedište trgoAdne sa plodonosnim poljima i divnim vrtovima. Danas nafta juče tamjan Tamjan, to je rešenje enigme. Biblijska priča nam pripoveda dirljivu priču o malom Isusu, kome su sveta tri kralja sa Bliskog istoka doneli tamjan i izmirnu u štalu Vitlejema. Tamjan je u ono vreme bio veoma cenjeni poklon, jer je bio dragocen kao samo zlato. Grčki istoričar Herodot oko 490 425. g. p. n. e., putnik po Bliskom istoku navodi da se u Vavilonu godišnje davalo 1000 talenata u srebru za tamjan u čast boga Bala.

Egipćani koji su tamjanom poboljšavali vazduh u hramovima i koristili ga kao mirišljavu esenciju prilikom mumifikacije mrtvih pokrivali su svoje potrebe za tamjanom na ekspedicijama na Crvenom moru. Rimski car Neron je za sahranu svoje dugogodišnje Ijubavnice i kasnije supruge Popeje Sabine 65. g. n. e. priredio tamjansku orgiju: U roku od nekoliko dana pustio je da ogori toUko tamjana kohko bi u celoj Arabiji za godinu dana moglo da se pobere znak suviše kasnog, mirišljavog izvinjenja za udarac nogom, od čijih posledica je Popeja Sabina i umrla. Međutim, tajman je bio više od balzamskonarkotičnog miomirisa i skupocene žrtve za bogove. Grčki lekar Hipokrat oko 460 375 g. p. n. e. je otkrio lekovlto dejstvo kod astme i oboljenja uterusa kao i dodatak za kozmetičke kreme. Ovo čudotvorno sredstvo Su sledbenici Hipokrata prepisivali te je postao šlager ondašnje medicine. To što je Hipokrat otkrio kao novu medKinn, Mojsije je upotrebljavao još oko 800 godina raiiijc i adi liezinfekcije svog naroda od zaraznih bolesti .a vrenu egzodusa: „I Mojsije govoraše Aronu: uzmi kadionicu, stavi vatru sa oltara u nju i odozgo stavi tamjan, zatim brzo odnesi medu Ijude, u zajednici okaj njihove giehe: jer patnja je već počela. Na to Aron uze kadionicu, kako mu Mojsije naredi, i otrča među Ijude. I zaista, patnja je medu Ijudima već počela, on ih okadi i tako okaja grehe naroda. Kada je tako stupio među žive i mrtve, patnje su prekinute."4. Mojs. 16.46. Bez preterivanja se može reći sledeće: Ono od čega Arapi u novije vreme imaju od nafte u smislu prihoda u ranije vreme bio je tamjan a to nije nikakva bajka iz „Hiljadu i jedne noći". Tamjan se dobija od aromatične smole drveta Bosivellia carterii; to patuljasto drveće čak više žbunovi, koji rastu divlje odlično uspevaju na suvoj krečnjačkoj obali kraljevstva Hadramaut, na današnjem golfu Aden sve do Dofara u Omanu. Kora je gruba i šarena kao kod naših breza, ispod nje nalazi se još jedan sloj sa sUčno kaučukovom drvetu lepljivom, mlečnobelom smolom. Svakog proleća u stablu ova smola počinje da pulsira, koje se zatim na više mesta zaseće kako bi smola mogla da iskapije, na toplom vazduhu te kapi postaju grudvice, koje se nakon nedelju dana sastružu i odbace. Posle mesec dana procedura se ponavlja. Smola koja sada ističe iz otvora na stablu i brzo se suši prodaje se kao tamjan nižeg kvaliteta. Tek treće curenje u vrehm letnjim mesecima daje tamjan prve klase. Ranije su ga robovi sakupijali u gomile, čistili i odvlačili u korpicama do zbirnih mesta, odakle se vršila dalja raspodela. O da, priroda je Aiabiji uvek mislila sve najbolje svejedno da li je dozvoljavala da uspeva tamjan ili da izvire nafta. Rimski geografi su apostrofirali s pravom arapsko poluostrvo kao arabia felix, srećna Arabija. Uslugama za transport, sa ogromnim karavanima kamila duž više hiljada kilometara sve do cilja, ta roba je postizala kurseve koji su se merili srebrom pa čak i zlatom. Uživalac te trgovine bio je uvek Marib. Tako smo razjasnili način finansiranja građevina u Maribu... ali i propast bogatog grada i sabejskog carstva: Zadnjim probijanjem brane, od tada više nije ni popravljana, zatrpana su plodonosna mesta. Zatim se transport tamjana odvijao morskim putem. Dok je u centralnoj Americi džungla obrasla hramove i dvorove Maja, peščane dine su prekrile Marib i plantaže tamjana. Uskoro su samo još istoričari antičkog doba kao Herodot, Strabon 63. p. n. e. 26. n. e. i Plinije 24 79. n. e. mogh da izveštavaju o srećnom carstvu kraIjice od Sabe. Da o tajanstvenoj vladarici i njenom bogatom carstvu u Starom zavetu kao i u Kuranu nema konkretnih podataka, sigurno tu epohu ne bi niko zapazio i bila bi zaboravljena, i niko ne bi krenuo u traganje. Iznenađenje i čuđenje su početak razumevanja Ortega i Oaset 18831955.

Na putu od Hadramauta za Sanu 1589. g. jezuitski sveštenik Pero Pais je prošao pored Mariba, posmatrao ga je sa strahopoštovanjem i pisao je o snažnim kamenim blokovima i nepoznatim pismima, koje niko nije mogao da dešifruje. Skoro 200 godina kasnije, 1762. kroz Jemen je putovala danska ekspedicija pod vođstvom nemačkog istraživača Karsten Nibura Carsten Niehuhi 17331815. Nibur se kao jedini vratio u rlviopii, u vifl© knjiga suočavao je nauku po prvi put sa južnoarap skim blagom: spomenicima i pismima koja nisu mogla da se dešifruju. Godina 1843. intenzivnije je upoznala Evropu sa tim nepoznatim predeiom; Francuz Tomas Josef Arno Thomas Joseph Arnaud doneo je sa svojim prtIjagom 56 kopija sabejskih natpisa za Pariz. Nemački baron Adolf fon Vrede Adolf von Wrede 18071863 nakon putovanja po Jemenu piše o grobovima, gradevinama i pismima, međutim, za svoju knjigu ,,Putovanje u Hadramautu"nije mogao da nađe izdavača, jer ga je izmedu ostaMh Aleksandar f Humbold Alexander von Humboldt okrivljavao za preterivanje, Vredeov rad objavljen je tek 13 godina nakon njegove smrti, i svet već odavno zna da je autor opisivao samo činjenice. Godine 1870. tajno se jedan Francuz priključio jemenskoj ekspediciji, bio je to Jozef Halvi Joseph Halevy 18271917 i tako je kopirao, često uz životnu opasnost, preko 600 antičkih natpisa. Evropljani su postali nešto oštroumniji nakon povratka Austrijanca Eduarda Glazera Eduard Glaser 18551908 koji je kroz Jemen prokrstario od 1882. do 1884, maskiran u Arapina, u Maribu se za šest nedelja udomio kod jednog šejka. Dakle pre dobrih 100 godina Glazer je video i opisao sledeće 4: ,,Ruševine hrama imaju ehpsasti oblik. Uzdužna osovina tačno od severozapada prema jugoistoku... Iz središta gradevine tačno prema severoistoku nalaze se četiri stuba..." U tako skiciranom hramu evropski učenjaci su naslućivali rehgiju uradenu na astronomskim principima. Godine 1904. Ditlef Nilzen Dietlef Nielsen uveo je u razgovor svoju viziju jedne staroarapske Mesečeve rengije4: Sledeća dupla strana Upozađinije veliki, elipsasti nasip. Ispod peska se nalaze ostaci Mesečevog hrama kraljice od Sabe „Astronomska podešenost prema određenim nebeskim pravcima... kao i čitavo postrojenje izgleda da je služilo u astronomske svrhe... Čitavo bogosluženje bilo je do u detalje povezano sa astronomskim opservacijama, jer je putanja sazvežđa na nebu ujedno predstavljala i putanju božijih stvorenja..." Ta procena je ostala i do današnjih dana. Od tada se postavljaju slededa pitanja: Da h je oko kraljice od Sabe postojao kosmički kult? Da h njeno nedefmisano, bajkovito poreklo ukazuje na vezu sa univerzumom, sa Bogovima? U svakom slučaju Jemen je postao središte znatiželje. Istraživači, arheolozi i avanturisti krenuh su u ove krajeve. 1928. su dva Nemca, Herman fon Visman Hermann von Wissmann i Karl Ratjens Carl Rathjens, izvan Sane otkopah hramove. Godine 1936. opisao je Britanac Hari St. Džon B. Filbi 5 Harry St. John Philby tajanstvene građevine i nedešifrovane natpise sa visoravni Asira u današnjoj graničnoj oblasti Jemena a 194849. zapanjila se ekspedicija RikmanFilbiLipen RyckmansPhilbyLippens 6 u južnoarapskoj regiji astronomski postavljenim monolitnim kamenim krugovima, kao što su poznati kod nas u staroj Evropi Stonehenge. Zatim su 1952. g. usledile velike iskopine Mariba od strane Viljem Frenk Olbrajta William Frank Albright i Vendel Filipsa Wendell Phillips. Od tada se više nisu vršila iskopavanja. lako nemački Arheološki institut raspolaže filijalom u Sani kao i ekspoziturom u Maribu, koji se bave obezbedenjem i katalogizacijom postojećeg medutim, iskopavanja na velikim površinama biće moguća, kada mlada država Jemen bude toliko jaka da svoje zakone može da sprovede i u plemenima, i klanovima i kod još uvek moćnih šejkova, koji za svaki predmet nađen na njihovom području smatraju za svoje vlasništvo. Termin mesta

Razočaran i zbunjen stajao sam na mestima sa kojih su arheolozi izveštavali o začuđujućim stvarima. Sta je ostalo od Mahram Bilkisa, hrama kraljice od Sabe? Vehki, elipsasti nasip, iz peska izviruje nekoliko malih stubova. Iza nevažnih ostataka zida osam stubova u nizu. Nekohko stena. To je bilo sve. Stubovi su dali da se nasluti nešto o graditeljskoj umetnosti graditelja: Da bi kamenim poprečnim nosačima, koji su se nekada nalazih na stubovima, obezbediU što veću stabilnost gore na vrhovima stubova dletom su nepravljeni khnasti držači, poprečni kontrakomadi su imah rupice, koje su tačno upadale u khnaste čepove, na taj način bi „krov" bukvalno bio povezan sa potpornim stubovima čvrsto kao stena. Ni danas se ne prave drugačije gotovi betonski mostovi. Nekohko kilometara od mesta nekadašnjeg hrama kraljice, propadaju ostaci hrama Boga Meseca. Pet monohta visokih 15 metara protežu se optužujuće kao pet prstiju na ruci nekog džina spram neba: Bogovi gde je Vaš raskoš, gde uzvišenost? Bočne površine su kao pohrane, ivice oštro brušene. Na zemIji su krečnjački peščani blokovi, na kojima se uz malo istraživačke sreće mogu pronaći i sabejski natpisi. Svejedno odakle Sunce sija pet stubova, koji se podižu u nebo stvaraju ogromne crne senke na peščanom tlu. Kao džinovske kazaljke na sunčevom satu šetaju senke jednom u toku dana oko kamenog kvinteta. Vreme dolazi i prolazi. Toga dana bih smo jedini posetioci... osim jednog defeka od sedamosam godina, koji je odnekud dotrčao. Stao je između dva stuba, odupro se leđima i nogama i počeo je bez pomoći ruku akrobatski da se penje uz stubove: jedan trzaj kolenima i nogama zatim zadnjicom i leđima i vižljasti dečak bi se popeo za 15 cm a rukama je balansirao telesnu težinu: nije bilo odmorišta niti udubljenja u koje bi mogao da ukopa gole palčeve. Bilo me je strah: Da h bih prilikom udesa samo svojim prisustvom navukao krvnu osvetu klana? Ma šta ja to govorim. Kada sam video kako sa 15 m visine skače sa jednog monohta na drugi, pri čemu se savijao prema nama i mlatarao rukama, pomisho sam, to radi verovatno mu je i otac radio isto čim otkrije nekog turistu. Nakon predstave, strčao je kao veverica, izgubio se sa pozamašnim bakšišem isto tako brzo kao što se i pojavio. Ko zna gde. Televizijski novinar Foiker Pancer 7 Volker Panzer koji je sa dr Gotfrid Kirhnerom Gottfried Kirchner napravio dokumentaciju Terra x piše: „Novija istraživanja nemačkog Arheološkog instituta su pokazala, da je Marib sasvim sigurno bio naseljen još 1500. p. n. e., ako ne i ranije." Od tog vremena deh nas do danas 3500 godina prošlosti, a njegovi tragovi su se nalazih samo 15 metara ispod mojih čizama. Kao strastvena lutalica medu raznim naukama pao sam u iskušenje, da ovde počnem gohm rukama da rijem. Bila mi je nepodnošIjiva misao da gledam kako prihodi OlbrajtFilips ekspedicije nestaju u pesku, i da bogatstva, skoro otrgnuta od prošlosti, ponovo nestaju u nepovrat. Igra skrivalice sa kraljicom od Sabe Kada arheologija ne može ništa da odgonetne, morate se držati starih spisa, dešifrovanja legendi, i neodređenih predanja, sve su to putevi kojim istoričari ne žele da krenu. Pošto možemo da se poslužimo Starim zavetom, prvo ćemo pročitati ovu legendu u 1. knjizi kraljeva, poglavlje 10,1: „Kada je kraljica od Sabe čula o slavi Solomonovoj, došla je da ga iskuša zagonetkama. U Jerusalim jc došia uz veliku pratnju, sa kamilama koje su nosilc začine, dosta zlata i dragog kamenja. Kada jo došla do Solomona pitala ga je sve što je i naumila, a Solomon joj je odgovarao na sva postavljena pitanja: kralju nijedna tajna nije bila skrivena, o svemu je mogao da je obavesti. Kada je, međutim, kraljica od Sabe uvidela svu Solomonovu mudrost i kada je videla dvorac koji je izgradio i jela za njegovim stolom, redosled za stolom njegovih službenika, njegove sluge i njihovu odeću, njegovo posuđe i spaljenu žrtvu u božijem hramu, bila je izvan sebe od iznenađenja, tada reče kralju: Sve je bila istina što sam u mojoj zemlji čula o tebi i tvojoj mudrosti. Nisam želela da

verujem u to, sve dok nisam došla ovamo da se sama svojim očima uverim. Zaista, čula sam za samo polovinu stvari, ti poseduješ više mudrosti i bogatstva nego što se priča, nego što samja čula..." I dade kralju 120 talenata u zlatu i začine u ogromnim količinama kao i dragog kamenja. Nikada više u zemlju nije stiglo tohko začina kohko je kraljica od Sabe doneia kralju Solomonu... Ah zato je kralj Solomon podario kraljici od Sabe sve što je poželela... zatim se ona vratila u njenu zemlju sa sve pratnjom." Kada se odigrao ovaj kraljevski sastanak? Navodno je kralj Solomon živeo oko 965926. p. n. e... Teoretski je ovaj susret tada bio moguć, jer se ta epoha poklapa sa periodom procvata Mariba. Medutim, Činjenično stanje je oprečno. Sledeća dupla strana Primer tipitno jemenske arhitekture: Ova petospratna palata nalazi se na steni oblika kupe na visini od 60 metara, toje bila letnja rezidencija Imama Jahjaha 1904 1948. Za Jevreje u Stari zavet ide Midraš, on sadrži tumačenja i izlaganja, čitanje ove knjige nadovezivalo se na objavljivanje Pisma i predstavljalo je deo bogosluženja. Pošto je Midraš sabrana književnost rabina, nije ni čudo što je zlatan rudnik jevrejske istorije religije. Iz te kolekcije potiče i druga knjiga haldejska Targum prevod uz knjigu o Esteri. Neodređeno je kada je nastao „drugi Targum", istorijski roman. Stručnjaci smatraju da je nastao u 7. veku p. n. e. ali sastavljači ma ko da su bili pozivaju se na starije izvore, koji više ne postoje. U ,,drugom Targumu" nalaze se i opisi Solomonovih lutanja, opisi o izgnanstvu Jevreja oko 597, p. n. e. pod Nabukodonosorom II, izveštaji o Solomonovom prestolu kao i o poseti kraljice od Sabe na njegovom dvorcu. Tu pronalazimo više detalja nego u Starom zavetu. U „drugom Targumu" kralj Solomon šalje kraljici od Sabe preteću poruku, da očekuje njenu neodložnu posetu. Kada je kraljica pročitala poruku, tako se uplašila da je iscepala skupocene haljine i zapomažući pozvala je svoje savetodavce. Ti pametni Ijudi rekoše: Mi ne poznajemo kralja Solomona i nije nas briga za njegovu vladu 8. Kraljica se nije držala tog saveta. ,,Ali ona naredi da se svi brodovi na moru opreme biserima i dragim kamenjem za dar Solomonu i uz to mu pošalje još 6000 dečaka i devojčica, koji su bi11 rođeni istog sata, istog dana, meseca i godine, svi istog rasta i izgleda i svi odeveni u grimizne odore. Njima je dala pismo za Solomona, u kome mu poručuje da će se pred njim pojaviti za tri godine, iako je iz njene zemlje do njegove inače trebalo putovati sedam godina. Kada je po isteku tog roka stigla, Solomon sede ujednu staklenu prostoriju, ona je međutim mislila da on sedi usred neke vodo, te podiže haljine da ih ne ukvasi. Tada uv AH su joj noge prekrivene dlakama, reče: Tvoja lepota je lepota žene, a tvoje dlake, su dlake muSkarnca. One su muškarcu ukras a tebe nagrđuju." 6000 dečaka i devojčica sKčni kao jaje jajctu sigurno su bih proizvod mašte arapskih pripovednCa. Husein ibn Muhamed ibn al Hasan, jedan od Muhamedovih biografa smanjuje ovaj broj na 500, ali tvrdi kao i persijski hroničar Manus autor arapske svetske hronike koji govori samo o 100 dečaka i dovojčica, da su svi bih isti. Zapanjujuće. Sasvim je svejedno kohko ih je bilo u toj ekspedici ji, interesantno je saznati šta su radiU kod kralja Solomona. Husein ibn Muhamed ibn al Hasan je to znao 8: „Kada je dobila tu vest... obukla je 500 dečaka u devojke i 500 devojaka u dečake i naredila da se svi ponašaju onako kao što su obučeni. Sa njima je Solomonu poslala i zatvoren kovčeg sa neprobušenim biserom i krivo probušenim dijamantom, zatim pehar koji je trebalo da napuni vodom, koja nije pala s neba niti je iz zemlje izvirala." Neobično lukavo, kraljica od Sabe je htela da prevari onoga koji je bio čuven po svojoj pameti, ali u tome nije uspela. Solomon je probušio biser, a kroz dijamant je pomoću svilenog crva provukao konac, pehar je napunio konjskim

znojem. Otkrio je i prevaru sa dečacima i devojčicama jer ih je posmatrao kako se kupaju. Dečaci su dizali rukave a devojčice nisu. Misteriozna je i poruka kraljice od Sabe njenom kolegi po zvanju, za put do njegove zemlje trebalo joj je punih sedam godina! Od Mariba do Jerusalima je bilo i ostalo okruglo 2500 km. Ako idemo karavanom kamila a to je u ono vreme bilo uobičajeno sa dnevnom turom od 30 km, onda bi to putovanje trajalo tri meseca, da je kraljica, međutim, kako piše u ,,drugom Targumu" koristila ,,brodove mora" da se dakle ukrcala u nekoj od luka na Crvenom moru i iskrcala u današnjoj Akabi, onda bi taj put prešla za znatno manje vremena. Iz istog predanja proizilazi, da su se konačno venčali i da je od tada Solomun „svakog meseca tri dana boravio kod nje u glavnom gradu Maribu" Kod te razdaljine i vremena za putovanje? Solomon je sigurno imao neki skriveni adut, jer činjenicu o njegovoj mesečnoj poseti u Maribu čak i islamski intelektualci prihvataju kao najnormalniju činjenicu. Oni se između ostalog oslanjaju na komentare uz Koran iz 11. veka od učenjaka alKisai i athThalab. Prema tim komentarima je Solomon u Meki u predislamskom periodu tu držao svetilište. Mada u Starom zavetu o tome ništa ne piše, a to ništa ne znači, jer su Jevreji u svojim svetim spisima izbegavali sve što je u vezi sa staroarapskim svetinjama. U Meki je kralj dakle odlučio da putuje u Jemen na razgledanje raskošnog vrta kraljice od Sabe. Da je taj put protekao prema uobičajenom planu, Ijubavni izlet bi trajao mesec dana: „Ali uz pomoć vetrova, kojimaje naređivao, Solomon je sa svojom vojskom prelazio put od izlaska do zalaska Kanopusa ime zvezde" 9. Prema predanju kralju je ovaj rekord pošao za rukom zahvaljujući demonima, vetrovima... i „natprirodnom načinu transporta" Bez aviona, heUkoptera ili barem vazdušnih balona, kojima se može upravljati, ovi Ijubavni mesečni vikendi u Marib ne bi bili mogući... „Natprirodni način transporta?" Solomon je imao velikih problema sa izabranicom svoga srca! Arapski hroničari su se kleli u sve što im je sveto, da je kraljica imala maljave noge, a njima je ova estetska mana služila za dokaz o njenom van zemaljskom, demonskom poreklu, Ljuhav je uvok Ijude činiia maštovitim: kraljevi dvorski čudotvorci »u izmislih prvo sredstvo za depilaciju. Potpuno mehanizovani, šašavi presto kralja Autori Bibhje su kralju Solomonu dodelih laskavi pridev ,,Mudri". „Solomonske presude" su objavIjivane sa prestola, kakav nije više nigde postojao. To je bilo mehaničko čudo, opširnije opisano u ,,Targum Scheni uz knjigu o Esteri" 10. Iz beskrajnih pasusa navešću samo one delove, koji se odnose na tehniku prestola. To je zapanjujuće: „Još ni za jednog drugog kralja nije ništa sUčno napravljeno... Presto je ovako izgledao: Pored prestola se nalazilo dvanaest lavova od zlata kao i dvanaest zlatnih orlova njima nasuprot, tako da je desna šapa lava bila nasuprot levoj nozi orla. Ukupno su bila 72 lava i 72 zlatna orla. Gore na naslonu prestola nalazila se okrugla kupola. Do nje je vodilo šest zlatnih stepenika... Na prvom stepeniku se nalazio bik a njemu nasuprot lav, na drugom medved a njemu prekoputa jagnje, a na trećem orao i nasuprot njega riba, na četvrtom orao i nasuprot paun, na petom mačka i petao, i na šestom jastreb i golub, sve te životinje su bile izrađene od čistog zlata... Iznad prestola su se nalazila dvadeset i jedna krila, da bi Solomonu stvarala senku. Sa ma kog mesta da je Solomon hteo da se popne do prestola, mogao je do tamo da ga pokrene mehanizam. Ako bi stavio nogu na najniži stepenik, onda bi ga zlatni lav prebacio na drugi, lav sa drugog stepenika na treći i tako dalje do četvrtog, petog i konačno šestog. Zatim bi doleteli orlovi, vihvatili bi kralja i podigh ga do visine prestola. U taj mehanizambio je ugrađen i srebrni zmaj... Kada se kralj Solomon spustio na presto, vehki orao bi uzeo krunu i stavio mu je na glavu. Zatim bi zm aktivirao mehanizam, lavovi bi se podigii kao i orlovi i

stvarali bu senku nak kraljem Solomonom... Kada bi svedoci stali pred kralja, točak mehanizma bi se pokrenuo; bik bi vikao, lavovi rikali, a medved brundao, ovca blejala, panter zavijao, anka plakala, mačka bi mijaukala, jastreb bi hvatao, ptice bi cvrkutale... Kada su Izrailjevi grehovi prevrših meru, moć je pridobio Nabukodonesor, bezbožnički kralj Babela ... Naredio je da se ukloni i presto kralja Solomona, i kada je, ne znajući za njegov mehanizam, pokušao da se popne, lav mu je gurnuo desni kuk, jer je stavio nogu na prvi stepenik, i bacio ga na levi posle čega je čitavog života ostao šepav. Nakon Nabukodoneosra je Aleksandar Makedonski ponovo izgradio presto kralja Solomona i otpremio ga je za Egipat. Medutim, kada je Sisak, kralj Egipta, ugledao ovaj prekrasni presto, najlepši od svih kraIjevskih, hteo da se popne na njega i da sedne, ah ni on nije znao rad njegovog mehanizma, i kada je nogom kročio na prvi stepenik, lav je izbacio desni kuk i bacio ga na levi, zato su ga čitavog života zvali šepavi faraon..." „Prvo je oko stvorilo svet", rekao je Kristijan Morgenštern Christian Mongenstern 18711914. To što su stari hroničari videli bilo je nepojmljivo CIKIO Ko ga je smislio? Ko je ideju sproveo u dclo? Kd c konstruisao tog jedinstvenog robota? Za pokict.iiiir tog panoptikuma predusretljivih životinja svnkako jc bila potrebna energija. Ali koja energija? Mudri kralj mora da je njome vladao. Taj cudovišni tip je bio „vladar nad vetrovima"i posedovao je „natprirodna transportna sredstva" Sve skupa, malo preterano za ono vreme. Kav je to svet zapravo bio? Solomonov poklon: Vazdušno vozilo Najstarije etiopsko predanje je ep Kebra negest, što znači „sjaj kralja" ih „slava kraljeva", prvobitna verzija datira oko 800. p. n. e., to vreme je veoma blisko Soiomonovom. Prevod ovog epa na nemački jezik izvršio je asiriolog Karl Becold Carl Bezold 18581922 po nalogu Kraljevske bavarske akademije nauka. Prevodi su zasnovani na tekstovima Etiopljana Isaka i JemharanaAb iz 409. g. p. n. e. , ali se odnose na još starije spise. Ep Kebra negest opisuje takođe posetu kraljice od Sabe kralju Solomonu. Ona se ovde u etiopskoj verziji sabejske Bilkis zove Makeda. Nanovo se čitaoci bombarduju statistićkim podacima o koHčini pojedenog hleba, volova koji su poneti na put, ovaca itd., i opet se opisuje vatrena romansa između Makede i Soiomona, za čije mnogobrojne Ijubavnice je u hronici takođe bilo mesta. Ali za Makedu je ovaj zavodnik upotrebio sve svoje umeće, ne želi je samo fizički, nudi joj brak pa čak i kraljevsku čast. Makeda vodi s njim Ijubav ali ipak želi da se vrati u svoju lepu, zelenu zemlju, što je i sasvim razumljivo. Kralj joj dozvoIjava da ode, daruje je kraljevski čak i vazdušnim vozilom, a hroničari beleže 11: „Poklonio joj je sav sjaj i raskoš, kakav se samo poželeti može, predivne haljine i ono za čim je čeznula čitava Etiopija kamile i 6000 kola natovarenih skupocenim predmetima. Vozila su bila za kretanjepo zemlji ali ipo vazduhu, izrađena prema mudrosti podarene od Boga." Kebra negest, poglavIje 30. Zapanjujuće! Stari hroničar pravi jasnu razliku između vozila za zemlju i kroz vazduh. Nebesko putovanje kraljevog sina Devet meseci po povratku od tada se dužina trudnoće nije promenila kraljica Makeda na svet donosi plod Ijubavi. Kada je sin izrastao u dečaka posetio je oca u Jerusalimu. Tamo ovaj dečak premazan svim arapskim bojama krade od oca Solomona sveti zavetni kovčeg, čiju izradu je naložio Mojsije prema podacima Jahve za Boga Izrailija: tajanstveni sanduk od bagremovog drveta dužine 1,75 m, visine i širine po 1 m, sa unutrašnje i spoljašnje strane prevučen zlatom. Osim ovog Solomonovog vlasništva njegov sin je prisvojio za svoju ekspediciju jedno ili više vozila, tj. letećih kola. U „Kebra negestu" je ovaj slučaj rekonstruisan. Putovanje za Jerusalim iz Etiopije odvijalo se dosta šporo dok je međutim povratak za etiopskog kraljevog sina u nebeskim kolima bio znatno brži: 44

„Kola su jurila kao brod na moru kad ga podijMif vetar i kao orao kada se lagano prepušta vctt u... Kebra negest, pogl. 52... a stanovnici EKII" pričali su im: pre ranogo vremena Ijudi iz Etiopijc su prošli ovuda, vozili su se u kolima kao andeli a bili su brži od orla ne nebu... Kebra negest, poglavlje 58. Ovo je treći dan od kako je on sin etiopskog kralja na putu. Kada su kola utovarena više se nisu kretali po zemlju oni su sada lebdeli na vetru, bili su brži od orla na nebu... Kebra negest, poglavlje 58. Kralj kao i svi koji su se povinovali njegovoj zapovesti leteli su u kolima bez ikakvih bolesti ili nedaća, bez žedi i gladi, bez znoja i umora. Za samojedan dan prevalili biput za. koji bi im inače trehalo tri meseca" Na ovaj način bi mogla da se objasni misteriozna poseta kralja kraljici svakih mesec dana. Pomoću Solomonovih nebeskih kola put od tri meseca sveo se samo najedan dan! Da li zamak može da nestane? Da h su možda i Biblija i Kuran samo orijentalne knjige bajki, preko kojih se samo ovlaš prelazi! Činjenica je, međutim, da su to velike knjige Ijudske istorije. 1,6 mihjardi hrišćana prihvata sadržaj BibHje a 850 mihona mushmana Kuran. Sasvim je svejedno odakle potiču neobične informacije, da h iz starih predanja ih božanske inspiracije Kuran 3415 zna da je Alah kralju Solomonu delegirao poslušne duhove: „I vetar je pod Solomonovom zapovesti... I duhovi su u njegovom prisustvu morah da rade, prema 45 Alahovoj volji... Za njega su činili sve što god je poželeo, gradili su palate, kipove i vrčeve... velike kao ribnjaci" Svi staroarapski hroničari su jednoglasni u tome, da je Solomon uz pomoć „demona" i „gebija" izgradio za kraljicu tri ogromna zamka, jedan od njih je navodno grad ruina Baalbek. Kakve je veze Baalbek u današnjem Libanu imao sa kraljevstvom kraljice u Jemenu ne može se saznati; Sahn i Gumdan, drugi i treći zamak tako je istaknuto nisu sagradih Solomonovi radnici već „duhovi" Zamak Gumdan, prvu gradevinu posle potopa 13 svi jemenolozi prihvataju kao nešto potpuno stvarno mada do dandanas nisu pronađeni nikakvi čvrsti dokazi. Zamak bi trebalo potražiti na istoku u današnjoj Sanaai, tamo gde je danas citadela. Bilo bi lepo kada bi Nemački arheološki institut dobio dozvolu za vršenje iskopavanja, tada bi moglo direktno ispred praga da se kopa! Arapski istoričar AlHamdani ostavio je za sobom više dela, u osmoj knjizi tvrdi da je svojim očima video ogromne ruine zamka Gumdan. To je moralo da se odigra oko 930 940. posle H.. Njegova se izjava poklapa sa izjavom njegovog avganistanskog kolege Biruni, koji mu je bio savremenik i koji je opisao ruine Gumdana pored Sanaae 14: ,,Grad Sanaa se nalazi ispod visine pola 15° 21 min. od podnožja planine Nikkum ili Lokkum, gde još uvek mogu da se vide ruševine starog zamka, navodno izgrađen od Sema, najstarijeg Nojevog sina". Iz 70tih godina našeg veka potiču podaci 15 italijanskog arheologa i orijentaliste Gabriela Mandela. U Jemenu je istraživao mnoge izvore, iz kojih proizilazi da je palata Gumdan visoka oko 200 m, i time posle tornja u Babelu predstavlja najvišu građevinu na sve 46 tu. AlHamdani opisuje Marib kao „grad sa nebeskim tornjevima" 16. I danas se svaki turista divi viššespratnoj, staroj građevini. Zašto se zapravo u Jemenu gradilo u visinu, jer prostora je bilo napretek? Da li je građeno prema nacrtima za Marib i Gumdan? lako se možda arapski hroničari u nekim detaljima i ne slažu, kod ove tvrdnje su jednoglasni: Sanaaje bio najstariji grad na svetu, sagrađen odmah nakon potopa od Sema, Nojevog najstarijeg sina. Nama zapadnjacima nije nmogo poznato da su Arapi kao i Jevreji Semiti, pošto poreklo vode od Sema 17. Mnogo generacija posle Sema Arapi su se podelih u dva

plemena jedna linija se pozivala na Ismailija , Avramovog sina druga na Kahtana, koji se u Starom zavetu pominje kao Joktan. Direktan potomak Kahtana bio je AbdShams, Arapi ga zovu Sheba, u prevodu Saba. AbdShams znači ,,poklopnik sazvežđa", i evo nas opet kod Sabejaca, koji su se pokoravali kultu zvezda. Arapski istoričari su ostavih jasne genealogije sa tačnim navodima ko od koga potiče, Da h su ove genealogije bile tačne teško se može proveriti kao i tačnost starozavetnih hsta potomaka. U nekim slučajevima su arapska rodoslovlja preshkana direktno sa sazvežđa, koja su imala odgovarajućeg gospodara 18: „Himyar poklonici Sunca Kinanah poklonici Meseca Misam u svojim mohtvama obraćali su se pet zvezda u Taurusu Lakhm i Jadham poklonici Jupitera Tayy poklonici konstelacije zvezde Canopus Qays poklonici pasije zvezde Sirius Asad poklonici planete Merkur." U suštini se beskrajne hste sa imenima ne mogu proveriti, ali je zato neosporno da su postojale od davnina. U 9. veku posle H. arapski istoričar rbnWadih alYaqubi 19 se potrudio da rastumači stare liste o poreklu: samo južnoarapska hnija koja potiče od QahtanJokatana navodi 31 dinastiju, navodno je vladala 3500 godina. Prema tim listama kralj Solomon je okupirao presto Sabe punih 350 godina. Čisto ludilo! Stari zavet Solomonu pripisuje solidno vreme vladavine od 960 932. pre H. Nakon toga je, prema Bibhji, Solomonovo carstvo podeljeno u dve carevine: Solomonov sin Rehabeam je vladao carstvom Jude, a Jerobeam I Solomonov službenik preuzeo je carstvo Izrael. 48 Arapi međutim misle drugačije: Nakon Soloinonove smrti navodno je vlast preuzeo Rehabeam i u carstvu Sabe, u pratnji nećaka kraljice od Sabe, čime jc posle Solomonove međuvladavine ponovo uspostavIjena stara linija. Legende vole čuda U toku mog već evo sada 30togodišnjeg bavljenja narodnim legendama, postalo mi je jasno da legende obiluju preterivanjima i čudima, ali tako reći kao beletristički pratilac prave istorije sadrže ipak i neke istine. lako je legenda u suprotnosti sa istorijom, ipak može da dopuni njeno pisanje. Da su u legendama datumi i imena ličnosti retko kad tačni, dokazuju i dva „klasična primera": Prema biblijskom opisu potopa Noje je sagradio barku, na kojoj je preživeo potop sa svojim Ijudima i životinjama. Isti dogadaj opisuje i mnogo stariji sumerski ep o Gilgamešu, napisan 2000. g. pre H., samo se tamo biblijski Noje zove Utnapištim i priču priča u prvom licu ali sa istom suštinom. Prethodnik Utnapištima je još stariji Ciusudra. Svi narodi su dakle ostavili legende o potopu i svi su imali po nekog preživelog junaka. Svakome je naravno poznata dirljiva priča o malom dečaku Mojsiju, koji je u sitenoj korpi plutao po Nilu dok ga nije spasila milosrdna ćerka jednog faraona. U indijskom epu Mahabharati još u 4. veku pre H. bio je bestseler devica Kunti očekuje dete od Boga Sunca. Plašeći se sramote, stavlja bebu u sitenu korpu, premazuje smolom i ostavlja na reci. Dobri čovek Adhirata vadi dete iz vode, i skida sve sa njega. Na gh nenim tablicama sačuvana je legenda o vavilonskom kralju Sargonu: On sam je pričao da ga je majka stavila u tršćanu korpu premazanu smolom i reka ga je dovela do čoveka Akkia, koji ga je podigao. Mojsije, Kunti i Sargon su živeli u različitim vremenima i na drugim prostorima. Nekada je, medutim, neko ostavio tek rođeno dete u korpi... i svuda je to nahoče izraslo u vladara vrednog divljenja. Pre 70 godina pisao je dr J. Bergman Bergmann 20 rabin jevrejske zajednice u Berlinu:

„Legenda se ne podudara sa istorijskim izvorima, ona voli čuda, nemirno tumara po vekovima i zemIjama a razni događaji i osobe o njoj pričaju na isti način. Mada nije sve izmišljeno u legendama, mašta naroda ne nastaje ni iz čega već se nadovezuje na stvarne dogadaje i žive osobe." Zašto su bogovi izbrisani Solomon i kraljica od Sabe pojavljuju se u sasvim legendarnoj materiji povezanoj sa „pravim dogadajima i živim osobama". Arapska i jevrejska se predanja zasnivaju na starijem materijalu kojem ,,no"T. pripovedači dodaju svoje junake". Ako bi om tvrdnju osporili tezom da Biblija nije legenda već sadrži Božiju reč, evo citiraćemo tu Božiju reč, koja u knjizi o Esteri 6, 1 potvrđuje da su korišćeni stariji izvori: ,,Te noći kralj nije mogao da spava. Zapovedi da mu se donese knjiga znamenja, hronika, i počeše da mu čitaju iz nje: I „Bolje je zapaliti malo svetlo nego kleti volikii tnmu" kaže filozof Konfučije 551479. pre H.. D.iklo, upalimo malo svetlo da bismo spoznali, kako „Knjiga znamenja" ne sadrži ništa drugo do predanja! Prelaskom na jevrejski monoteizam verovanjo u jednog Boga iz predanja je izbrisano sve što je imalo bilo kakve veze sa ranijim bogovima i idolima. Pošto su sastavljači Biblije bili veoma mudri, da narodu ne bi uskratiii vezu sa njihovim precima, stavljali su nova semitska imena na mesta iz starog predanja i novom jedinom Bogu su pripisivali nepojmljive događaje iz sveta bogova. Ista estetska operacija izvršena je i u Islamu arapskog sveta: Muhamed je prognao idolopoklonstvo starog doba iz predislamskog vremena tako jezivim pretnjama da ranija predanja retko kad gde su sačuvana po imenima i podacima o vremenu imaju veze sa realnošću. Pošto je Alah u svojim kaznama bio nemilosrdan, ne treba se čuditi što islamski učenjaci u vreme osnivanja islama skoro nisu imali hrabrosti da pomenu stara predanja. Isto se zbiva kasnije kada su ambasadori hrišćanstva ispunjavah svoju misiju u centralnoj Americi, tada su iskorenili sve stare nomadske kultove a samo novo je postajalo važeće i ispravno dok je staro bilo nevažeće i pogrešno. Treba shvatiti kao čudo, jer na svim geografskim širinama i dužinama hroničari potajno beleže legende i time ostaju sačuvane za potomstvo. Jedno takvo štivo napisao je i Ibn alKalbi, a zove se Kitab alAsnam, a u prevodu: Knjiga o idoUma. 21 U jednoj sekvenci sa imenima i datumima alKalbi se potrudio da u predanju naslutim i trunku istine: „U Alahovo ime, u ime svemilostivog, Šeik AbulHusain alMubarak b. Abd alGabbar b. Ahmad asSairafi izveštava nas... dokjaslušam... da je Ismail Ibrahimov sin neka ih Bog oboje blagosilja živeo u Meki gde su mu rođena i mnoga deca, te tako napimiše Meku i isteraše Amalekitejce pošto im je Meka postala tesna. Među njima dode do borbe i neprijateljstva, te jedan deo otera drugi... To ih je dovelo do toga da su obožavaii ono što im se dopadalo... Obožavali su idole i okrenuli su se religioznom ponašanju naroda pre njih, obožavali su one idole koje je Nojev narod negovao na osnovu nasleđenog sećanja na njih" „Knjiga idola" sadrži priču sa osvrtom na prve Ijude. Deca Seta, jednog od Adamovih sinova, napravili su 5 božijih kipova, koji su bih predmeti obožavanja još u Nojevo vreme, zatim potop odvlači kipove sve do obala mesta Giddae, žitelji ove nizije ih pronalaze i otada poštuju kipove bogova, Wadd, Sowa, Jaghut, Jauk i Nasr, tačno su ih opisali i podelih plemenima. OWaddupige: „Wadd je bio kip muškarca nfgviših od svih muškaraca. Na i:yemu su biie dve odore. Za pojasom je imao mač a na ramenu luk. Ispred sebe koplje sa zastavicom i kožni tobolac sa strelama." Ovo seisvim sigurno nisu bile izmišljotine orijentalnih pripovedača bajki.

Na primer u „Knjizi idola" stoji: Nasr je postavljen na jednom mestu zemlje Saba zvanom Balha, gde su mu služili Himjari i njegovi susedi. Zaista su na tlu sabejskog carstva pronadeni himjarski natpisi sa imenom „Nasr". Bilo kako bilo, ah legenda je tačna, podatak o tome na kom prostoru je obožavano ime Nasr, postoji. Hinar » južnoarapski narod iz pređislamskog vremena. Stari južnoarapaki natpisi se označavtu kao „hinjarski". 52 Neprijatno za onu vrstu učenjaka koji u legendnmn vide samo neku vrstu naučne fantastike. Tako misli u Verner Dam Werner Dam, inače odličan poznavalac Jemena, u svojoj analizi južnoarapskih božanstava 22: „Upravo ovde otvorena su vrata za razne špekulacije, i verovatno zato ne postoji niti jedna druga oblast nauke čiji predstavnici su od davnina bili tako neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima, kao po pitanju stare južne Arabije." Vasionski brod Kolumbija potvrđuje legendu „Iskustvo su naočari razuma", kako kaže arapska poslovica. Ali kroz koje naočari treba posmatrati prošlost? Poznajem naučnike koji bi ntgradije sve legende prepustili pseudonaučnoj lomači i isključivo se držali autentičnih istorijskih činjenica. Ova vrsta „znanja"opstaje, međutim, samo do trenutka kada na svetlost dana stupaju natpisi, statue i građevine za koje do tada nisu postojali nikakvi istorijski potvrđeni tragovi. To što se naziva „istorijski potvrdenim" u trenutku opšteg iznenađenja ipak u pomoć moramo pozvati te proklete legende. Da li protivnik legendi želi da ospori da su legende inicijatori za arheološka iskopavanja? Šliman Schliemann. Da, svakako postoje „legendarne" istine, koje ponekada kao grom iz vedra neba menjaju negdvaiiu naufinu oblast. Odavno postoji legenda o egipatskom narddnom pripovedaču BahrBelaMa, o velikim rekama u Sahari, navodno širim od Nila, na čyim obalama je svojevremeno živela visokorazvijena kuitura. Sve to je svrstavano u glupost, fatamorganu i narodne izmišljotine. Novembra 1982. godine američki vasionski brod „Kolumbija" potvrđuje tačnost legende uz pomoć specijalne radarske opreme. Pod peskom Sahare postojale su rečne doline širine do 15 km. Prdbnim bušenjem od samo nekoliko metara ispod saharskog peska počelo bi izbacivanje rečnog šljunka. Američki arheolog Vens Hajns Vance Hajoies smatra da postoji mogućnost sastavljanja „neke vrste autokarte do naselja preistorijskih naroda 23." Legende su žilavije od kože, trajnije su od mumija iz čijih su se živih usta nekada prenosila predanja. Tajanstveni gospodin D. iz Korana Koran je kao i Stari zavet rudnik tajanstvenih saopštenja. „Istina" koju treba utvrditi se ne nalazi u kitnjastim ukrasima priče, već se krije u njenoj suštini. Da bismo pronašU neki trag, potrebno je da kompas podesimo na sledeća pitanja: Šta pripovedač zapravo žeh da kaže? Šta mu je poznato samo po čuvenju, a šta je sam doživeo? To bi bila suština predanja u kojoj nailazimo uvek na nova iznenađenja. U Koranu Sure 1884 postoji priča o moćnom Dulkarnajnu, poreklom iz zemlje Arapa. Nikom nije bilo poznato ko je bio tj straai gospodin D. Jedna škola u kojoj se obučavu tumači Korana u njemu čak vidi Aleksandra Vehkog 336323. pre n. e., dok jedna druga pretpostavlja da bi njegovo ime moglo da se prevede na „onaj sa dva roga". Možda je to neko biće iz basne. Strani gospodin D, iz Korana „sledio je dalje gvoj put dok nije stigao do mesta između dve planine gde je pronašao narod koji nije razumeo niti jedan jezik." Ali on se ipak nekako sporazumeo sa njima, a na KA I rod mu se požalio na ratnike koji su opustoSili zriiiljii, i pitali ga da li bi on mogao da sagradi zid iziiudii miroljubivih i ratobornih plemena. Misterioziii

gospodin D. je odgovorio: ,,Samo budite čvrsto uz UKMU, i sagradiću postojan zid između njih i vas. Dopiemite mi velike komade gvožda kako bih ispunio prostor između dva planinska zida". Tohko o Koranu, gde nema pouzdanih podataka o gospodinuD., pa čak ni o tome gde je sagraden taj zid. Naučna fantastika? Adolf fon Vrede Adolph von Wrede 24 beleži u svojoj knjizi ,,Putovanje u Hadramaut" pod datumom 16. juh 1843: „Ruine Obne nisu ruine grada kakav sam ja zamisho, već nekog zida koji ide popreko kroz dohnu i zatim nestaje preko ne baš strmog brda... Određenje tog zida jasno je već po njegovom mestu, služio je isključivo za sprečavanje pristupa do Vabi Hadšaira i Hadramauta... Ostavljam naučnicima da odrede tačan datum izgradnje ovog zida..." Futnikistraživač Adolf fon Vrede ovim je potvrdio suštinu legende iz Korana. U potrazi za tunelom u Bainunu Ako bukvalno tumačimo predanja, Solomonovi „Demoni" su osim tri zamka za kraljicu od Sabe sagradih kod sela Bainun u Jemenu i tunel na vrhu planine. lako se tvrdnje iz ovog predanja ne mogu vremenski odrediti, njih potvrđuje jemenski naučnik AlHamdani, koji je 945. posle n. e. umro u zatvoru u Sani, u svojoj knjizi „Opis arapskog poluostrva" 25: Kompletan naziv: Abu Muhameđ alHasan ibn Ahmeđ ibn Jaqub ibn Jusuf ibn daud al Hamdani. „Probijena je i planina Bainun; probio ju je jedan od himjarskih kraljeva, kako bi do oblasti Bainuna usmerio vodeni tok sa planine." AlHamdani gradnju tunela pripisuje jednom od himjarskih kraijeva, ali na žalost zaboravio je da navede njegovo ime. Mesto Bainun je u himjarsko vreme bilo jedno od centara u kraljevstvu. I danas se mogu videti deiovi starog kraljevskog zamka, a navodno i ostaci tunela. Tako sam barem pročitao. Potražio sam sliku tunela, mada sam u Di Montovom vodiču 26 pronašao crnobelu fotografiju irigacionog kanala iz himjarskog vremena, ali ne i samog tunela. Predosetio sam šansu da na licu mesta proverim istinitost legende. Želeo sam da vidim Bainun. Vreme kata Sana. Odvezao sam se do turistbiroa gde se dobijaju vize. Taksisti je otekao obraz, bilo mi ga je žao. Pomislio sam: ovaj čovek treba da ode kod zubara da mu izvadi jedan od onih crnih zuba. Posmatrao sam mu hce ne bih li zapazio kako se grči od bola. Međutim, bilo je sasvim suprotno; njegov izraz Uca bio je opušten, skoro veseo. S vremena na vreme u usta bi stavio nešto zeleno, što bi zatim dugo žvakao. U 14 sati zaustavili smo se ispred turistbiroa, požurio sam, ali na vratima je bila okačeiia tabla „ZATVORENO". Krenuo sam gradom preko pijace. Svuda naokolo su čučali Ijudi, a muškarci na podu su imali puna ista. U jednom sokaku, pred otvorenim dućanom, neki dečak me je netremice gledao staklastim očima i punih ustiju. Pružao mi je nekakvo zeleno lišće. Bili su to listovi koke, kao što je žvaću Indiosi u Peruu i Boliviji. 56 Prelistao sam vodič „Poliglot" i pročitao sledeće: „Svakog dana između 13 i 17 sati zamire svaki javni i službeni život. Klima i nadmorska visina zahtevaju da se napravi predah, tada se narod predaje uživanju kata". To što se ovde zbiva nije u trendu naše narkomanske ere. Još pre pedeset godina pisao je putnikistraživaČ Hans Helfric Helfritz 27, koji je u Sani dospeo u zatvor: „Oko pet sati obično bi se svi okupih, jer je to vreme kata, ovde tako sveto čuvano kao na primer na Zapadu vreme za popodnevni čaj. Kat je za život južnog Arapina tako neophodan kao i Koran. To je droga, ali Jemenac je naziva ehksirom života. Uživanje u katu rasprostranjeno je u celom narodu; muškarci, žene i decabez izuzetka, svije poštuju." Kat je ona droga od koje Jemenac postaje miroIjubiv, oči staklaste i u stanju ekstaze treba da mu pomogne da jasnije razmišlja. Devedeset posto stanovništva

dakle skoro svi osim novorođenčadi opuštaju se svakog dana za vreme kata. Ovaj zeleniš se sažvaće i spretnošću jezika i žvakanja oblikuje u jaje, premešta se sa jedne strane na drugu, natapa se pljuvačkom, isisava i stalno osvežava novim hstovima. Domoroci ovu drogu nazivaju u šali, jemenski viski". Prema mom iskustvu, za uživanje u viskiju nije potrebno tohko vremena da bi se došlo do „vrhunca" Međutim, moram da napomenem da od kata ne nastaje mamurluk tako barem kažu i ne otupljuju čula; nijedan dobar posao se ne bi skiopio bez kata. Slike na desnoj strani: Od Ijupkog žbuna kata do lista: Biljka sa obmanjujučim dejstvom "Čak se i deca u školi plaše da neće zadovoljiti kriterijume ako prethodno nisu uživali u ukusu kata" 27. Podne je u selima. Muškarci naoružani jataganima čuče ispred koliba, srču čaj, puše cigarete i žvaću kat. Prava slika mira. Rekli su mi da se kat catha eduhs uzgaja u celom Jemenu, ali najbolje uspeva na visinama od 1000 2000 metara. Izdanci žbuna visine dva do tri metra, koji inače ne cveta, su svi svetlozeieni. Posle petnaest meseci biljka kata pušta prve Ustove, zatim može da se bere tri puta godišnje. Berba se vrši pažljivo, hstovi se ne kidaju, već se lome zajedno sa granama i povezuju u svežnjeve. Kat treba uživati u svežem stanju; kod potrošača je zato već na dan berbe ili najkasnije dan posle. Jedan svežanj kata košta, kad se preračuna, oko 40 švajcarskih franaka. to je skupa droga. Prema procenama stručnjaka za poIjoprivredu, Jemence dnevno uživanje ove droge košta okruglo milijardu švajcarskih franaka godišnje. Za Jemence je ova trava, što poklanja blaženstvo, istovremeno i sreća i katastrofa. Kat se izvozi samo u malim količinama, i služi za proizvodnju lekova. U svim susednim zemljama postoji zabrana uvoza. U Saudijskoj Arabiji je uživanje kata strogo kažnjivo. Dragocene korisne površine zasadene su katom, iako bi korisnije bile za hranu ili kafu koja u Jemenu inače odlično uspeva. Viza za Bainun je danas isparila u magli od kata. Kupio sam jedan svežanj i sa mojim saradnikom Ralfom, po zanimanju hemičarem, otišao u hotel na jednu seansu kata. Pivo smo oprah hstove, verovatno je već i to bilo pogrešno, jer je na peškiru ostao žućkasti trag. Sa flašom kisele vode pri ruci, seh smo i počeli hrabro da žvaćemo. Ukus je bio odvratan, shčan sirovoni spanaću sa lorberovim hstom, ali i to je blago rečeno. Lišće se ubrzo raspalo, ostao je masnogorki ukus. Kao što smo videh kod drugih, i mi smo to klupče premeštah po ustima, dodajući sveže hstove. Ralf me upita: „Osećaš h.ti nešto?" „Ništa!"Očekujući neko dejstvo nastavih smo sa žvakanjem. Kada je došlo vreme večere bih smo siti. Osetio sam ubrzan puls i prijatan osećaj koji se penje do glave, ali hvaIjeno prosvetljenje je izostalo. Verovatno jedan svežanj kata nije bio dovoljan da se prodre do osvetIjenih poljana, ah od ovog pokušaja smo utonuh u dubok san iz kojeg smo se probudih sledećeg dana bez glavobolje ih nekih drugih tegoba. Pre odlaska smo kupih još jedan svežanj kata, sa lepim hstovima. Ralf ga je zapečatio u plastičnom sudu, da bi ovu čudotvornu drogu kod kuće detaljno analizirao. Za sve one koji se zanimaju za farmaciju, evo rezultata: cathin amino2phenillpropanol C9H13NO, cathinon a aminopropiophenon, četrdeset drugih alkaloida, kao i razna druga hemijskajedinjenja. „Šta želite u Bainunu?", pitao je sledećeg dana službenik u „Turist korporejšn" „Želim da vidim tunel izgrađen od himjarskih kraIjeva ili Solomonovih demona". „Da li znate gde se nalazi Bainun?", pitao me je Ijubazni službenik. „Kartu sam kupio u Narodnom muzeju", rekao sam i pokazao na Bainun, sa jasno odštampanim nazi vom. „To vam neće ništa pomoći. Vama treba terensko vozilo, vozač i vodič!" Sećajući se „vodiča", koji nas je pratio za Marib, a nije razumeo niti jednu reč engleskog, preklinjao sam ovog službenika da ovaj put to bude vodič sa znanjem engleskog ili barem nemačkog, francuskog, španskog ili holandskog jezika.

Službenik je pokazao razumevanje za moju želju, i obećao da će sledeceg dana u šest sati ujutru pred mojim hotelom biti kola, vozač i vodič ukoliko još danas sklopim ugovor sa vlasnikom kola. Oko 19 sati javio se službenik u hotel, da bi me odveo do vlasnika vozila. Ponudili su mi stolicu i crni vrud čaj; što znači da počinje procedura dugog pregovaranja. Jemenac mi nazva dobro veče i žvaćući kat slušao je šta imam da mu kažem, ne rekavši ništa, zbog čega je u meni nastala orijentalna govorljivost, te sam se sa sve više novih argumenata zalagao za apsolutno bezbedno vozilo i vodiča sa obaveznim znanjem engleskog jezika. Čovek je žvakao i nemo me posmatrao, dok je službenik samo blagonaklono ćutao. Ponosni vlasnik vozila obratio se službeniku iz turistbiroa sa bujicom reči. Odgovorio mu je isto tako nerazumIjivo, da bi me nakon dužeg dijaioga obavestio da bi vlasnik kola, koji takođe uopšte ne govori engleski, bio spreman da sa mnom sklopi ugovor. U pravoj igri pitanja i odgovara, gde je ulogu prevodioca imao službenik turistbiroa, ispostavilo se na kraju da sam ja na engleskom sastavio sledeći ugovor: Sutra ujutru u 6 sati jedno terensko vozilo u besprekornom stanju, pred hotelom sa vozačem i vodičem koji govori engleski jezik. Ugovorna cena za kola, dva člana posade, osiguranjem, benzinom i bakšišem: 200 US dnevno. 7,30 sati. Uz arapsko kašnjenje pojavljuje se posada pred hotelom, vozač sa zadenutim jataganom i vodič sa kravatom. Nakon testiranja od samo tri rečenice, bilo mi je jasno da ponosni vodič ne govori ni reč engleskog jezika, kao ni nekog drugog jezika, osim narovno arapskog. U ruci je držao karton sa pitanjima na engleskom: Kako ste? Kuda biste želeli da idete? Da li ste gladni? Sada nije imalo svrhe otkazati čitav poduhvat. Kxenuli smo. Sunce je izašlo. Sana se presijavala u difuznom svetlu, svetlele su obojene kuće sa belo uokvirenim prozorima, kao da su preko noći ofarbani. Vožnja po neobičnoj cesti Vozili smo se po prvoklasnom asfaltiranom putu od Sane prema jugu. Cesta je duga 240 km. Setio sam se priče 0 njoj. Moj zemljak dr Hajnc Rudolf fon Ror Heinz Rudolf von Rohr pribeležio je u izuzetnoj knjizi sa sHkama sledeće 28: 1958, u „godini velikog skoka" u Kini, Kinezi su se i u Jemenu pripremali za veliki skok: Kao projekat za pomoć razvoja izgradili su cestu od lučkog grada AlHudajdana na Crvenom moru do Sane. lako opterećeni problemima u svojoj zemlji, Kinezi su ovaj džinovski poduhvat sproveli kroz uzavrelu pustinju i preko visokih planina, tvrdoglavo i temeljno. Kineski inženjeri su napravih vehki poduhvat. Uspeh su da prebrode visinske razhke do 3000 m. Sa čuđenjem beleži Rudolf fon Ror da ,,Kine2;i u četvorogodišnjem toku gradnje nikada nisu pokušaU da izvrše direktan uticaj na pohtička zbivanja u zemlji." Kada Kinezi negde nešto grade, Rusi nisu daieko: Imamu su predložih projekat za cestu, kojom bi se povezali AlHudajdan i Taiz. Taj plan je realizovan od 19661969. Navodno su se Ruši držali manje diplomatski od Eaneza. Rudolf fon Ror: „Govori se da su rado nastupali kao gospodari, pili su dosta ali to sigurno nije bio ,Jemenski čaj" i mešali su se gde god su stigh." Pa dobro. Kod tohko „crvenih" kilometara ceste ni Amerikanci nisu hteli da ispadnu škrti. Predložih su projekat za drugu cestu: od Sane za Damar i Taiz. Jednom prilikom je došlo do političkih rasprava. Amerikanci su velikim delom već bili trasirali cestu kada su napustili Jemen. Zatim su došli Nemci. Početkom 70tili godina završili su posao koji su započeli Amerikanci. Bainun se nalazi biio gde Okolina na periferiji Sane sa planinama i planinskim gnezdima podsetila me je na jedan deo puta između Lime u Ice u Peruu. Da nas duž puta ne prate električni dalekovodi, moglo bismo da zaboravimo da postoji bilo kakva civilizacija i imali bismo osećaj da se nalazimo na netaknutom tlu. Polja, ugarena zemlja, postinja i plantaže kata kao i naoružana ulična kontrola, inače uobičajena slika u Jemenu. Nakon 60 km nailazimo na grad Mabar, zatim opet ugar i pustinja.

Naš vodič je imao čudnu ideju, izgovorenu o obliku pitanja na arapskoengleskom ili engleskoarapskom: Pitao nas je gde se nalazi Bainun! Duboko sam uzdahnuo, da ne bih od muke eksplodirao; odgovorio sam što sam mirnije mogao, da je ipak on nas trebalo da odvede do Bainuna; pokazao sam mu autokartu i mesto gde je pisalo BAINUN. Međutim, ovaj elegantni vodič sa zelenožutom kravatom očigledno nije ništa shvatao jer sam po njegovom praznom pogledu zakIjučio da je on nepismen. Stalno je nešto brbljao sa vozačem, koji je na moju nesreću stalno držao volan sam jednom rukom a drugom je prelazio preko jatagana. Izgleda da samo samo ja bio uveren u ispravnost naše rute i zato sam mu rukom pokazao da vozi pravo. Negde pred Damarom je motor počeo da „kašljuca". Kvar? Ne, nije. Samo nam je nestao benzin. Tvrdoglavi vozač nije napunio rezervoar, nakon samo 80 pređenih km jedva smo stigli do benzinske pumpe. InšAlah. Opremljen sa nekoliko fotografija iz DuMontovog vodiča, mogao sam da ili uverim kako 30 km istočno od Damara moramo pronaći cestu prema severu; bez ikakvih putokaza i bez podatka o pređenoj kilometraži bili bismo beznadežno izgubljeni. Pogledao sam na tahometar, lupio sam vozača po ramenu i dirigentskim pokretom za pijanisimo posle 29 km usporio je. Na kompasu smo utvrdili sever. Kao što je DuMontov vodič tvrdio, tačno nakon 30 prevaljenih km ugledah smo pistu, tačnije dve trake u pesku levo pravac sever, pravo ka pustinji. Od sada više ni karta nije mogla da nam pomogne, jer pustinjske piste nikako nisu mogle da budu ubeležene na njoj. Posiednji podatak: do Bainuna se dolazi nakon otprihke vožnje od jednog sata između planina DžebelIzbil i Džebel DuRakain. Bio bi to dragocen podatak da planine na svojim vrhovima imaju svetleće natpise sa imenima. Preostalo nam je samo da nagađamo i da se uzdamo u sreću. U daljini su se nazirale siluete planina. Možda su to naše iz vodiča. Na poJjima smo videh muškarce i žene u poslu; objasnio sam vodiču da ih upita za Bainun; popravio je kravatu i nevoljno se uputio prema njima. Po izrazima njihovih hca biio je očigledno da im Bainun apsolutno ništa ne znači. Vozač je imao neki predosećaj: krenuo je prema dvospratnoj kući u vrtu kata i nagovarao je vodiča da pode sa njim; nestadoše obojica, nakon četvrt sata vratih su se sa jednim zemljakom. Taj je čovek imao najveći i najlepši jatagan koji sam video u Jemenu. Drška od roga bila je ukrašena dragim kamenjem ih su to bih samo šareni stakhći? Korice su bile od posrebrenog hma a široki kaiš ukrašen srebrnim i zlatnim nitima. Oko struka je imao obavijen pojas sa mecima. Pod miškom je nosio karabin iz II svetskog rata; sa zarasiog lica piljila su dva crna oka, oko glave je nosio obmotanu belu maramu, čiji su vrhovi preko ramena padali na svetloplavu dugu košulju. Nema šta, markantan čovek sa ogronmim cipeiama. Ovaj arapski muški trio sede u naša koia, na nas uopšte nisu obraćali pažnju. Kola su stenjala uzbrdo prema beskrajnom platou sa crnim vulkanskim stenama kao smola i sa zidinama od istog materijala. Vodič nam je obećao da nas od Bainuna deli samo još jedan sat. Vozili smo se skoro sat i po kroz dine i kamenje. Pokušao sam da se umešam u vrlo živ razgovor ovih muškaraca: ,,Hej! Bainun?" Naoružani čovek mi je pokazao svoje pokvarene zube i u nešto ubeđivao zemljake. Vozili smo se još dalje. Sunce je nakon daljeg sata postiglo svoj zenit i negde tada sam mogao da pomislim kako su oni barem orijentaciono shvatili kuda smo mi to krenuli. Energično sam vozaču stavio ruku na rame, i naredio mu ,,STOP". Ne znam da li je bila slučajnost, ili je shvatio najkraći od svih medunarodnih znakova, ali zaustavio je kola. Izašli smo, Ralf je nacrtao ruševine zamka na bloku za beleške, napravio je skicu planine sa ulaskom u tunel. „Bainun! Bainun?", ponavljao sam. Ne shvatajući o čemu se radi, gledali su u nas. Skupio sam pesak na jednu gomilu i izbušio rupu. Deci bi ovaj jezik shka bio razumljiv, ali na žalost ne i našim pratiocima. Čovek sa kravatom bio je glup nije baš lepo što to kažem, ali to je sve što mogu o njegovoj inteligenciji da zaključim. Vozaču je bilo svejedno kuda nas je vozio, dok je naoružanom čoveku izgleda bilo najzabavnije. Cui bono? Kome to koristi? Bilo je to pametno Ciceronovo pitanje.

VratiH smo se u kola i nastavih put. Čim smo stigh do kraja visoravni, stenovite krivine su nas vodile nizbrdo a drugi put optički se skoro nije razhkovao, opet uzbrdo. Gde smo mi to? U peščanoj i kamenoj pustinji, gde nije bilo ni žive duše, u jednoj dohni sa zelenim njivama uzdizale su se ghnene kohbe. Naoružani je gunđao: „Bainun!" i sa cevi karabina je pokazivao na ruine nekog zamka, koje su se presijavale na kontrasvetlu sunca. Trio je nestao bez reči, ali sa određenim ciljem. Iz ghnene kohbe vratili su se sa snopom kata. Vreme kata je stiglo! Konačno na cilju: Zamak u Bainunu U čast naših pratioca treba reći da su po ustima premeštali loptice kata, ali ipak su nas odveli preko prirodne kamene rampe do zamka u Bainunu; tamo su imali dovoljno vremena da uz žvakanje pronađu zadovoljstvo. Moćni zamak je navodno pripadao „utvrđenjima genija, sagrađen za vreme kralja Solomona" 29, Austrijski orijentalista David Hajnrih Miler David Heinrich Miiller, 18461912, doneo je staroarapske stihove sa sobom, koji su bili sastavljeni u slavu zamka 30. Pesnik Alkama je zabeležio; „I Bainun i Salhin sada su samo ruševine, a njihov vladar je nekoć opustošio celi svet". ni pretnja: „Teško onom ko Bainun vidi u ruševinama, opustošene i prazne njegove građevine od tesanika." „Lisice su sada stanovnici palata, njihovu zaštitu su nekada tražili podanici, koji su i sami bili vlastodršci i vladaoci, osedeli još za vreme svoje moći." To što smo videli bile su ruševine palata, sagrađenih od Solomonovih „Demona", za kraljicu od Sabe. Ti „demoni", ih geniji bih su čarobnjaci! Potvrda za to su ruine sa brušenim građevinskim elementima teškim nekohko tona. Iz daleka sve to podseća na naše srednjovekovne zamkove u Evropi, prkosni kao orlova gnezda na grubim planinama. Medutim, to što je tamo nastalo u vehkoj je suprotnosti sa ovim.: malo nasuprot ogrom Usek u tunel Bainuna: dolegrube stene, gorepoliraneploče nom. Monoliti su ređani jedan na drugi! Na osnovu izvesnog iskustva koje sam stekao na drugim krajevima planete, posebno sa visoravni u Peruu i Boliviji, slobodan sam da dam svoju procenu ovog kamenja: donji monoliti teški su najmanje 20 tona! Kakva je to tehnika što je omogućiia ovakvu izgradnju? Kakvim dizalicama, žičarama ili drugim uređajima za dizanje je podignut teret na ove visine? Između podnožja i vrha brda visinska razlika iznosi 200 metara. Ali, tvrđava nije bila cilj mog istraživanja, već tunel iz legende. Sa našim pratiocima nastavih smo ovu već pomalo dosadnu igru sporazumevanja. Opet sam od sitnog kamenja napravio brdašce i gurnuo prutić pokazujući prema brdu. Naoružani čovek pokazivao je karabinom prema vrhu brda i pri tom mahao glavom. Dakle, kolima nismo mogli do tamo. Tako smo Ralf i ja okačili kamere oko ramena i krenuli peške „kozijim" stazama do vrha. Ništa od tunela, niti od ulaska. Kada smo se ponovo spustili, naoružanom čoveku sam pokazao fotokopiju koju sam poneo od knće. lako na njoj nije bio tunel, video se „kanal" koji je vodio do njega. U njegovim očima sa ledenim sjajem primetio sam blesak. Klimnuo je glavom i nestao u otvoru ruine. Nakon izvesnog vremena vratio se sa nekim starcem, pažljivo ga pridržavajud. Starac je odmah shvatio o čemu se radi, mirno je govorio sa zemljacima pokazujući rukom prema dohni, na neku nevidljivu tačku, Da u međuvremenu nismo saznah da od kata pogled postaje oštriji, i da smiruje, veoma bismo se uplaših kojom je brzinom vozač krenuo nizbrdo: kozija staza na rubu strmog zida, tako da su točkovi vozih po samoj ivici po levoj strani. Zašto bih sada stvarao još veću napetost? Ništa se nije dogodilo, inaCe ne bih sedeo sada za svojim pisaćim stolom. Kola su taman obišla brdo, kad u daljini naš pogled uhvati stenoviti sid sa neprirodnim usekom. Uskoro smo došh do tog mesta. Čudih smo se. Pred nama gornja trećina planine „presečana" od demona. Ako neko, kao ni ja, ne veruje u „demone"

iU genije, ipak treba priznati da su geniji ovde umešali svoje prste, Gornji usek desno i levo od stene bio je ravan, a donja polovina od grubog kamena stvarala je utisak kao da su se ravne ploče kao gore " vremenom odvojile. Na kraju klanca tunel, tamna rupa, iznad ulaza ispohrani ogromni monoht čistih ivica. Baš kao da nije isklesan iz ovog masiva, već kao da je ubačen. Izvadili smo metre za merenje: na istočnom ulazu izmerili smo širinu od 3,37 m i visinu od 3, 48 m. Dok smo se bavih merenjem i slikanjem, začusmo strahovitu detonaciju, podizali su se dimni oblaci. PognuH smo se i ustanovih da ta pucnjava nije bila uperena protiv nas. Očigledno je onom naoružanom čoveku iz naše pratnje kat udario u glavu, pucao je u mraćni tunel. Pošto odbijeni metak o tvrdu stenu može biti neprijatan kao i direktan pogodak, prisloniii smo se uz zid, nakon čega sam ja istupio hrabro kao saveznik prema strelcu, i uz smešak ga zamolio da mi da karabin. Ciljao sam u mali toranj od tri kamena, gornji je hvala Alahu bio razoren. Jemenski Viljem Tel se začudio i zapucao u drugom pravcu, stalno nas je prekidao u poslu, jer je ponosno želeo da pokaže ka. ko je dobar strelac. Na kraju ove streljačke utakmice pozirao je za sUkanje. Krenuh smo u tunel. Na drugom kraju uije se nazirala nikakva svetlost jer je tunel blago zavijao u desnu stranu. Mereno koracima, dužina mu je iznosila 160 m. Na zapadnom izlaztt visina je bila 5,92 m a širina 3,03 m. Tunel je napuštao stenu na zapadnoj strani, nekoHko metara iznad zemlje. Na ovoj strani ni traga od kanala ih nasipa. Daleko levo dole u dohni pozdravljale su nas ruine Bainuna, dok su iz tunela grmele salve našeg pratioca. Impresivno. Takozvani kanal počinje na istočnoj strani, tamo gde je usek u stenu pored kosine prema jugu, postepeno se penjući više i više. Na širem delu meri 2,94 m a na užem 2,46 m. Stručnjaci iz NGmačkog arbeološkog instituta zastupaju mišljenje da je kroz ovaj kanal ,,proticala kišnica sa kosine, te da je sprovedena kroz tunel do zapadnih polja u Vadi alGalahimu" 31, Pošto voda sakupljena u zapadnoj dohni navodno nije bila dovoljna za navodnjavanje njiva, bila je potrebna dodatna voda iz susedne doline. Zato: kanal i tunel. Medutim, samo ova interpretacija nije dovoljna. Voda iz povremenih provala oblaka za vreme kišnih perioda nije tek tako tekla kroz ovaj tunel u kanal. Ali ja ipak ne mogu da verujem da je ceo ovaj projekat sagrađen samo kao predimenzionirani vodovod. Ako arheolozi polaze od toga da je voda sa istočne kosine trebalo da se prihvati u kanal, moram da dodam da istočna padina do kanala nije mogla da sprovede veće koheine vode, jer se ulaz u tunel nalazio dosta visoko u planini. Ovde se ne radi o zatvorenom kubetu kraj kojeg je voda sa strane oticala, brdo je porozno, voda nestaje i svoj put do doline pronalazi u malim brazdama. Još jedna protivrečnost zvaničnom mišljenju proizilazi iz činjenice da su zidovi kanala na strani planine viši nego prema dolini! Ako je voda do doline trebala samo da se prihvati, onda bi i jednostavni zidić na strani do brda bio dovoljan. emu ovaj gi gantski poduhvat? Posmatrano sa aspekta današnjice, nastaje protivrečnost, jer se i danas u dolini Bainuna Ijudi bave poljoprivredom, i danas bi voda iz susedne doline bila dobrodošla kao i ranije. Kanal i tunel su netaknuti. Zar nakon jakih kiša u kanal ne bi oticao potok kroz tunel, da bi se na zapadnoj strani pretvorio u moćni vodopad koji izbija iz stene? Ni traga o tome. Voda ostavlja tragove, nestaje, posebno kada se izliva sa visine od 10 metara! Izgleda da je nešto promaklo arh.eolozima u njihovoj tvrdnji. Nešto jeste. Bilokacija sa tragovima „Bilokacija" je fenomen istovremenog fizičkog piisustva na dva različita mesta. Medutim, javlja se sumo u legendama o svecima, i likovi koji se više puta pojavljuju, nestaju bez ikakvih tragova. Kralj Solomon je bio daleko od sveca, ali tako ih ovako, mora da je bio svuda prisutan i ostavio znatne tragove.

Razmišijanja na licu mesta: Takvi podvizi i danas vredni čudenja a nama dostupni samo kao „ostaci" nastali su u vremenu koje istorijski ne može da se obuhvati. Ostala su nepoznata imena graditelja neobjašnjena su tehnička pomagala, nesumnjivo potrebna. Zar je onda čudno što su gigantske građevine u legendama pripisivane ,,demonima" ih „genijima"? Kako objasniti nešto neobjašnjivo? Ipak su legende ,,sačuvale" tunel u Bainunu. Istorija o tome ne zna ništa. Da K neko drugo tumačenje kanala i tunela, kao dela vodovoda, može imati više smisla? Ako se oba objekta shvate kao strateške investicije, onda bi premeštanje trupe iz jedne dohne u drugu bilo relativno brzo moguće. Maršruta oko podnožja brda skratila bi se za osam sati. Možda bi ovoj građevini smisao mogao da bude u planiranju puta za bekstvo? Dominantno pitanje glasi: Kakve veze sa ovim imaju kralj Solomon i kraljica od Sabe? Kraljica od Sabe se u odnosu na Solomona javlja samo u legendama, i to sa signalima koji se mogu predvideti. Prvo se pojavljuje njena majka u Maiibu, u kontekstu sa palatom od stakla i metala, koja se takode samo odjednom stvorila „tu" abrakadabra! Ponovo nestala i ponovo se pojavila na venčanju sa kraljem Hadhadom Bilikisinim ocem na licu mesta. Solomon je sastavljačima legendi zadao dosta zamršenu zagonetku: Stalno se neočekivano pojavIjuje na mestima na kojima ne bi mogao da bude zbog geografske udaljenosti; svakog meseca je posećivao Ijubljenu kraljicu, iako razdaljina tog izleta od Jerusalima do Mariba u takvom turnusu nije mogla da se savlada. Kao „gospodar vetrova", kraljici je poklonio kola za putovanje kroz vazduh. Već i to neshvatljivo čudo bilo bi dovoljno za nastanak legende, ali bilo je još uzbudljivije. Ne samo da je Solomon uz pomoćne trupe u Jerusalimu, Maribu i Bainunu na primer izgradio građevine za sva vremena, već je sagradio hramove i rezidencije u današnjem Iranu, Pakistanu i Kašmiru. Solomon je svuda bio prisutan i za sobom ostavljao tragove. Nakon intenzivnog istraživanja 32 mogao sam tvrditi da je u blizini grada Srinagara u Kašmiru, bilo brdo Takt i Sulejman, nazvano Solomortov presto: ispod .današnje tvrđave na kupi brega leže monohtne ruševine i utvrđenja, koje je navodno Solomon izgradio. Srinagar se nalazi na izlazu jezera Vular u dohni Kašmira; iz lokalne legende saznajemo da je Solomon ovamo stigao letećim tronom, ukrotivši vodu i isušivši močvare 33, Zato se Kašmir zove još i „Solomonov vrt". Zapadno od pakistanskog grada Dera Ismail Kan, izdiže se drugi ,,Solomonov tron", na visini od 3441 m, a u severozapadnom Iranu na visini od 2400 m treci. U svim„Takt i Sidejmanima"Maxiali su se vodi i vatri. To što je mene uznemiravalo, nije one koji nisu suštinski ispitivali legende. Da li je moguće da se kod geogiafski tako udaljenih naroda provlačila ista vizija? Etiopljanima je poznato Solomonovo vozilo, „koje je letelo kroz vazduh" Kašmirci u svojim predanjima pamte Solomonov ,,leteći presto". Ova dva naroda deli udaljenost od 5000 km vazdušne linije, kopnenim putera, preko brda i kroz pustinje, za prelazak je potrebno najmanje 20.000 km. Zašto su do davola oprostite na rečniku plemena tih naroda koja tako reći ništa nisu znala jedna o drugima! zadržala iste činjenice. Da li je možda postajao zajednički praizvor odakle su pisci crpli med? Vizije i imaginarni demoni ne mogu pomeriti niti jedan kamen, a kamoli da imaju sposobnost za izradnju monstruoznih objekata. Ljubavna kupka na visinama Sve planine sa nazivom „Takt i Sulejman" imaju zajednički imenitelj: bile su svetilišta„vatre i vode" Pošto je Takt i Sidejman na severozapadu Irana skoro tačno u geografskom centru Solomonovih aktivnosti, mi ćemo ga ovde staviti pod lupu kao predstavnika drugih planina sa istim nazivom. Svoje ime ova planina duguje legendi. Solomon je na početku svoje romanse imao izvesnih problema da smekša hladnu kraljicu od Sabe. U izboru sredstava baš nije bio mnogo otmen, Ijubljenu je omamio čarobnim napitkom i kradom je odveo „kroz vazduh" 34 na persijsku visoravan. Vodio je brigu o odgovarajućem komforu: na planini je bilo jezero sa toplom vodom i mineralima. Iscrpljena od vazdušnog

putovanja kraljica se iskupala dok nije postigla raspoloženje kojim bi mogla da odgovori Solomonovim osećanjima. Od toga doba ovaj vrh planine se zove Takt i Sulejman, tako barem kaže legenda. Za vazdušni transport u „Enciklopediji Islama" 35 stoji da su Solomonovi „geniji" istkali čarobni tepih od zelene svile „za putovanja kroz vazduh". Na tom tepihu je kralj ujutru sa svojom opremom mogao da napusti Siriju i do uveče da stigne do Avganistana. I danas se do Takt i Sulejmana najbolje stiže helikopterom. Već je i sam pogled na ovu divljinu morao da opčini kraljicu. Planinski plato sfe nalazi u zabačenom, iskrčenom delu usred Azerbejdžana, jugozapadno od Marageha u Iranu. Na visini od 2400 m arheolozi su pronašli brežuljak sa ostacima kružnog, kiklopskog zida, prvobitne dužine od 1100 m. Ovde gore postojalo je svetilište vode i vatre sa nastambama za sveštenike, smeštajem za ugledne goste, a sve to okruženo utvrđenjem, na površini od 10 ha zemlje sa dva glavna ulaza, prema severu i jugoistoku. U gradevinu je integrisano 38 tornjeva. Tohko posmatračnica izgleda čudno, jer je ovaj objekat, vidljiv iz daleka, bio na visokom platou planine. Usred ruševina, koje se danas mogu videti, nalazi se duboko, plavo, sumporno planinsko jezero, u čijoj se vodi nekada osvežavala kraljica od Sabe. Jezero je dubine 67 m, napaja se podzemnim izvorima, tako da je nivo vode bio ujednačen tokom cele godine: iz dobro obaveštenih krugova se tvrdi, da postoji podzemni sistem cevi, koji ovo jezero povezuje sa drugim planinskimjezerima. Nekada su oko vode u grupama nastajali hramovi i svešteničke nastambe. Pre 150 godina na severnoj strani je postojao svod hrama, ali je u međuvremenu srušen 36; bio je kvadratnog obhka, krunisan bočnom dužinom od 25 metara. Ostao je samo okrugli stub debljine 5 m, koji je zagonetka za arheologe: taj stub nije služio za podupiranje kupole za to su služila četiri potporna stuba već je blokirao prostor. Zagonetke su ostale i druge svetinje šta se već tako zove. Bile su tu kvadratne odaje sa debljinom zida do 2,40 m; pod je bio šestoslojan od cigle, ,,bez maltera, već samo sa tankim slojem sintera" 37. Izmedu Sinter kreSnjački sediment, vulkanskog porekla taiog sa izvora cigli je pronađena „crna, čađava masa", ista kao što je pronađena u kanalima kod severne kapije. U te odaje vodio je uzani tunel od opeke, koji je danas zapušen peskom od nanosa. Zagonetka do zagonetke. Očigledno je nekada pumpom voda dovođena u prostorije ali nije postojao odvod! Zato rizikujem pitanje koje sc nameće: Šta se dobija od vode i vatre? Para naravno, i već čujem odobravanje arheologa: Naravno, bile su to saune! Ali, poštovane dame i gospodo, za postavljanje saune nije potreban zid deljine 2,4 m, i čemu bi one bez masovnog turizma trebalo da služe na tako nepristupačnom planinskom jezeru? Savremena arheoiogija klasifikovala je na tom Takt i Sulejmanu više slojeva i graditeljskih epoha. Mene u tom kontekstu interesuje samo najstariji period, tj. onaj koji se pripisuje Solomonu. Ovde se postupalo i kao prema drugim svetim mestima na svetu: Nakon prvobitnog početka došle su nove generacije koje su ozidale iii prezidale građevine predaka. Zajednička zagonetka glasi: I na ovom mestu malo se zna, ili se ništa ne zna, o najstarijim građevinama. Ali monolitni način gradnje zida za učvršćenje, kao i postojećeg ,,tornja broj 11", ukazuje na davno vreme nastanka. Iskustvo me je naučilo: što je građevina više monolitna, to je starija. Njudi iz kamenog doba mučili su se sa ogromnim kamenjem bilo da se radi o francuskoj Bretanji, Malti, starom Egiptu, Engleskoj ili visoravni u Peruu. Prvobitno su odvaljivani ogromni komadi, koji su zatim klesani. Čemu li je služio ovaj objekat na Takt i Sulejmanu? Oko deset kilometara od Solomonovog trona nalazi se vulkanski krater Zindan i Sulejman, Solomonov zatvor, a u susedstvu i Takt i Bilkis, Bilkisin tron i da bi se slika upotpunila u dolini Isfarjino četvorougaono polje ruševina Sar I Bilkis, rezidencija kraljice od Sabe 38! Putujući Ijubavni par

Izgleda da su kraljevska deca osim u Jemenu bila aktivna u Jerusalimu i Kašmiru, očigledne tragove ostavih su i u Iranu. Kako je to bilo moguće pri tolikim udaljenostima? Na Takt i Sulejmanu su arheolozi pronašli žute keramičke delove šestokrakih zvezda. Apsolutno vredno pomena jer je prema ,,Enciklopediji Islama" 35 šestokraka zvezda ,,Solomonov pečat", njegov znak na grbu. Prepredeni Solomon posedovao je i čarobno ogledalo, koje mu je ,,razotkrivalo sva mesta na kugli zemaljskoj!" Mora da je bilo čudo od ogledala, koje često nedostaje našim meteorolozima sa njihovim pogrešnim predviđanjima, jer je ta čudnovata stvarčica „bila sastavljena od različitih supstanci", a Solomonu je omogućavala da zaviri,,u svih sedam klima"39. Ta sposobnost je bila važna zbog utvrđivanja vremenskih prilika na svim vazdušnim linijama. AlMasudi 895 956, najznačajniji arapski geograf i enciklopedista nazvan ,,arapskim Herodotom" 40, piše u svojim ,,Istorijama", da je u Solomonovim hramovima na Takt i Sulejmanu bilo predivnih crteža na zidovima sa ,,nebeskim telima", sa zvezdama, ZemIjom i kontinentima, morima, naseljima, biljkama, životinjama i još mnogo drugih zapanjujudih stvari"41. Zapanjujućih stvari, da, to je prava reč! Iz predanja dobijamo ovaj zapanjujući arsenal: „geniji" i ,,demoni" rade za Solomona, bio je „gospodar vetrova", posedovao je robotizovan presto, raspolagao je „letećim kolima" u najkraćem vremenu prelazio je velike udaljenosti, posedovao je „čarobno ogledalo" radar za sve vremenske prilike, raspolagao je detaljnom geografskom kartom sveta. „Sve što znamo odnosi se na nešto što ne znamo." Rahel Farnhagen fon Enze Rahel Varnhagen von Ense 17711833. Postaviti pametno pitanje... ,,Postaviti pametno pitanje, znači znati mnogo", kaže stara arapska poslovica. Hteli mi ili ne, pored ovako opširnog nabrajanja nameće se pitanje o ranoj tehnici letenja. Da h je uopšte postojala? Profesor dr Dilep Kumar Kanjilal Dileep Kumar Kanjilal, renomirani izučavatelj sanskrita na Univerzitetu u Kalkuti, na ovo pitanje je bez rezerve odgovorio sa DA 42. Kanjilai dokumentuje svoj naučni odgovor pomoću postojećih, staroindijskih predanja na sanskritu. Njegova tvrdnja glasi: Staroindijski izvori sasvim jasno ukazuju i potvrđuju postojanje prauređaja za letenje sa pogonom na ,,med" ih vrlo verovatno na ,,naftu". Nafta bi bila idealno gorivo: Zagreva vazduh za pokretanje vazdušnog broda, i stvara potrebnu toplotu za dobijanje pare. Kanjilalovim otkrićem antičkih vazdušnih brodova, bezbrojne legende i prikazi „letećih zmija" od Egipčana pa do Maja u Centralnoj Americi dobijaju prihvatljivo objašnjenje: Vazdušni brod sa pogonom na paru ostavljao je trag usled kondenzacije kao leteće zmije. Tako zaključujem da je Solomon raspolagao uredajima za letenje sa upravljanjem, možda su to biii baloni sa toplim vazduhom poput cepelina sa pogonom na vodenu paru, a na raznim Takt i Sulejmanima su bile benzinske pumpe, pardon! hramovi u kojima su se klanjali vodi i vatri? Koju ulogu je imala kraljica od Sabe? Kako objasniti njeno vampirsko pojavljivanje ni od kuda? Zar arapska legenda nije pripovedala o „gradu stakla i metala", koji se odjednom pojavio u Maribu i isto tako iznenada nestao? Odgovore na ta pitanja naći ćemo tamo gde ih niko ne očekuje: na sredozemnom ostrvu Kritu. Na ovom malom ostrvu arheolozi nisu jedini Ijudi koji se dive svedočanstvima Minosove kulture, osnovane od krićana oko 2.000. godine pre n. e. Kultura potiče, naravno, od legendarnog kralja Minosa, jednog od tri sina legendarnog oca bogova Zevsa i isto tako njegove legendarne supruge Evrope. U„Leksikonu antičke mitologije"43 nazvan je„najuglednijim kraljem civilizovanog

sveta" i: „njegov otac Zevs navodno mu je dao zakone, koji su važili na Kritu". Uprkos božijeg porekla, Minos je imao suparnike, jedan od njih bio je i Posejdon, Bog mora. On je kraljevskom potomku za žrtvu bogovima poslao izuzetno lepog bika, uzgred da kažemo, bik je došao iz mora . Minos je odbio poklon. Posejdon je želeo da se osveti. Učinio je da se Pasifae, Minosova žena, zaljubi u bika, sa njim sjedini i rodi Minotaura: monstrum sa telom čoveka i glavom bika. Pošto Minos ovom čudovištu nije bio dorastao, angažovao je Dedala inače na bekstvii iz Atine zbog ubistva za izgradnju zatvora. Dedal je izmislio lavirint, odakle nije bilo bekstva. Pakost: Minos je prognao pronalazača Dedala u njegov vrt, ali Dedal je bio veoma nadaren čovek: za sebe i svog sina Ikara konstruisao je krila, na kojima su dospeli do Sicilije. Eto, Ijudi na Kritu bili su veoma tehnićki nadareni! Eao ni glavni grad Knosos tako ni Minosova palaLa nije bila zaKŠtićena. Nije ni bilo potrebno. Tri puLa dnevno „gvozdeni" džin Talos obilazio bi ostrvo i gađao nenajavljene strance vatrom i kamenjem. T.ilosovo telo je obeležavala vena od glave do peto, gde se završavala ekserom; koga bi Talos svojim vrelim telom zagrlio, ubio bi ga na mestu. Čarobna kraljeva kći Medea sa Argonautima je bila u potrazi za zlatnim runom došla je glave ovom čudovištu; izvukla je ekser iz noge, ulje krv naravno kuljala je iz gvozdenog džina Talosa, koji je na kraju jadno zarđao. Sve legende oko Minosa i Minotaura, Talosa i Dedala i lavirinta imaju„ukus"izgubljene tehnologije. Kralj Minos je do današnjih dana ostao fantom. Homer ga po pm put pominje u „Ilijadi", ali njegova poezija nastaje tek 700. godine nakon potpunog nestanka minojske kulture. Sasvim je jasno da se 1450. pre n. e. na Kritu odigralo nešto misteriozno. Do danas ni arheologija nije pronašla pravi odgovor. Minojci su tako reći nastali u vazduhu, njihove gradevine postaie su žrtve neke katastrofe verovatno zemIjotresa. Engleski arheolog Artur Evans Arthur Evans 18511941 započeo je 1900. god. sa iskopavanjima o svom trošku, na velikoj površini na Kritu. U Knososu je iskopao najznačajniju palatu ostrva iz 2. milenijuma pre n. e.: pronađena su vrata zatvorena kamenim stenama posude oblika kade sa otvorima za odvod, ali bez cevovoda mnoštvo stepenica: tri su bile na udaljenosti od samo deset metara a vodile su do vehke terase na krovu. Da li je bilo situacija i povoda da svi stanovnici u isto vreme hrle na krov? Evans je pronašao dosta magacina, ispunjenih glinenim posudama dimenzija kao dva čoveka i vrčeve sa ornamentima vatre. Profesor Hans Georg Vunderlih Hans Georg Wunderlich piše 44: Bronzan sastavljen od metala, gvozden. „Već i kod posuda za zalihe „normalnih" visina postavlja se pitanje kako se iste zapravo prazne, i povremeno čiste. Jer se i sa veoma dugim vratovima ne može dosegnuti do dna, čak ako se i potpomogne stoUcom ih hokUcom. Međutim, ove ogromne ghnene posude zadaju nerešiv problem: one se ne mogu ni nakrenuti... Posude sa zalihama veličine Pithoidžinova verovatno su postavljene pre izgradnje zida, i tako su uzidane, a kasnije nije postojala mogućnost da se one zamene nekim drugim. Punjenje i pražnjenje bilo je moguće samo pomoću creva, po principu komunikacije cevi. Ali, zaista je nepraktično posude ugraditi na tako nepristupačnom mestu. Pomalo iritirani okrećemo leđa..." Iritiran je bio i Ralf Zonenberg Ralph Sonnenberg 45, takode istraživač Knososa. Rezultate je objavio u AAS: „Jedna od ovih monstruoznih posuda u proseku ima zapreminu od 586 htara, a zbir svih posuda smeštenih samo u zapadnom krilu palate u Knososu iznosi oko 420, a to odgovara ukupnom kapacitetu od okruglo 226.000 htara." Ne morate biti iskusni arheolog, da bi o ovome razložno razmišljali. Osim glinenih posuda svuda oko i u samoj palati bili su uljani rezervoari, od arheologa često nazivani i „cisternama" sa ukupnim apsurdnim kapacitetom skladištenja. Nije ubedljivo tumačenje, da su se Minojci tako opskrbljivali za krizna vremena: Knosos se nije plašio nikakvih opasnosti, jer prema unutrašnjosti ostrva nije bilo nikakvih utvrđenja, a za

Ancient Astronaut Society: Društvo koje se bavi nerešenim zagonetkama iz prošlosti. Informacije kod: AAS, CH4532 Feldbrunnen. sigurnost s morske strane brinuo se džin Talos svojini kružnim letovima, i osim toga jestivo ulje na moditoranskom vrelom suncu vrlo brzo užegne. Ove rezerve ulja sačinjavale su skladište za gorivo! „Nijedan marš nije tako težak kao ovaj koji vraća ka razumu", piše Bertolt Breht Bertolt Brecht 18981956. Ja marširam nazad ka razumu... i uskoro ću sresti kraljicu od Sabe. Sabejci isti oni graditelji brane u Jemenu, tj. Maribu i trgovci tamjanom identični su Minojcima, koji oko 1450. god. n. e. bez ikakvog traga nestaju sa Krita. Ova ideja nije nastala usled „proviđenja", već trudom i talentom da između starih predanja pronađem veze. Evo stanica: Rimski istoričar Phnije Stariji, roden 23. ih 24. n. e., umro 79. pri izbijanju Vezuva, sastavio je prema ondašnjem nivou znanjaenciklopediju „0 istoriji prirode" u 37 tomova. Sakupljao je sva znanja o lekovitom bilju, biljkama, drveću, kamenju, geografiji i o narodima. Pre dve hiljade godina to je bilo glavno, standardno delo. U 6. knjizi Phnije piše o narodima koji žive u Arabiji 46: „Kraljevska rezidencija svih je ipak Mariaba Marib... Sa Atramićanima se prema unutrašnjosti zemlje graniče Minejci... za koje se veruje da potiču od kritskog kralja Minosa..." U 12. knjizi se Phnije posvećuje vrstama drveća u Arabiji; posebno ga zanima tamjanovo drvo. Citiram samo sledeći pasus: 47: Ograničeno je drugim regionom, gde žive Minojci, i tamjan se odatle izvozi preko veoma uzanog puta. Ovaj narod je počeo trgovinu tamjanom, i najviše se time bavi, po njemu se i zove Mineum. Osim Minejaca niti jedan drugi Arapin ne vidi tam janovo drvo, pa čak ni svaki Minejac. Samo oko 3000 porodica bavi se uzgajanjem i znanje se preno si u nasledstvo..." Možemo poverovati Pliniju arheolozi ga vrlo često citiraju, naravno kad svojim tumačenjima može da po mogne. Informacija je ipak neverovatna. Taj tekst je potrebno pročitati više puta, da bi se shvatilo šta rim ski istoričar zapravo žeU da kaže: Minejci su započeli trgovinu tamjanom, zato ,,se zove i Mineum". Za Pli nija Minejci nisu bilo kakvi trgovci sa Krita Minejci su Arapi! "Osim Minejaca niti jedan drugi Arapin ne vidi tamjan." Da, filigranska mreža hnija iz svetih knjiga, legendi i predanja daje dobru shku. Pošto ne bih ponavljao već dokumentovano, evo samo nekohko grubih linija po sećanju: „Cuvari neba", o kojima izveštava prorok Henoh, nekada davno su se spustih na Zemlju. Sva velika predanja o njima govore na jedan ih drugi način, kao o vanzemaljskim učiteljima iz neke daleke zemlje. Vladali su moćnom tehnikom, zato je narod misho da su„Bogovi" Ti „Bogovi" nisu uvek bili složni; svađah su se i dolazilo je do raznih nemira i pobuna. Jedna grupa je manipuhsala na Zemlji sa naslednim materijalom između čoveka i životinja stvorenje kao kentaur čovekživotinjabiće, posledica su bih Ijudiživotinje minotaur. Drugi vanzemaijci su se zabavijali sa lepim ćerkama Zemlje; rezultat tih mešavina između bogova i Ijudi bih su „Božiji sinovi", u starim tekstovima pominjani kao kralj Minos, potomak Božijeg oca Zevsa. Bih su tu i „Elohimi" božiji stvorovi iz Starog zaveta, Henohovi ,"čuvari neba" božanstveni junaci indijskog narodnog epa ,,Mahabharata". Svi ti mitski stvorovi raspolagali su baiem delom tehničkog znanja njihovih vanzemaljskih očeva. Zatn su na ovoj planeti avanzovali u moćne vladare i kni Ijeve iako su njihovi potomci postepeno gubili pi vobitna znanja, ostajalo je

dovoljno da se ostatak čovečanstva povremeno zapanji nad njihovim čiuohnim demonstracijama. Kralj Solomon da ipak ostanemo kod glavnog junaka naše priče nasledio je od svojih predaka sposobnost za izradu „letećih vozila", vladao je raznim tehničkim trikovima, posedovao je vanredno umeće za izradu alata i raspolagao je nekom vrstom eksploziva. Moćan, pametan i prepreden, kakav je već bio, naredio je da se na raznim mestima izgrade palate, a duž puteva, kojima je leteo, ,,hramovi" na vrhovima brda. To su biia mesta za snabdevanje gorivom i piste za sletanje. Njegova koleginica i Ijubavnica, kraljica od Sabe, nij« nimalo zaostajala za njim: ona i njen klan bili su naslednici Božijeg sina Minosa sa Krita; i ova kraljica je raspolagala raznim tehničkim umećima kako bi mogla da imponuje okolini: Minojci su svetilišta gradili visoko na brdima, prvobitno su imala više namena. S jedne strane bile su pumpe za gorivo i skladišta za hranu, zatim osmatračnice, i optički markantne formacije po kojima su leteći potomci bogova mogli da se orijentišu. Zapravo su Minojci mogli da žive u miru i raskoši, ali u izvesnim vremenskim razmacima dolazilo je do zemljotresa, prirodnih katastrofa, protiv kojih su i božiji potomci bili nemodni ali ipak dovoljno mudri da blagovremeno potraže novu zemlju i prihodište. Zato su se roditelji kraljice od Sabe iznenada pojavljivali sa „gradom od stakla i metala" u Maribu, povećali svoju moć preko braka sa lokalnom „zverkom", preuzeli trgovinu tamjanom i naveliko pravili pianove oko plantaža „zlatnog" žbuna. I tako dalje i tako dalje. Minojci sada Sabejci stvorili su tehničko čudo bra ne, gradili su višespratnice do tada nepoznat način gradnje. Protivno lokalnom običaju, Sabejci su ostali poklonici zvezda u skladu sa imenom Saba što inače znači ,,poklonik zvezda" . Solomon je budnim okom pratio procvat sabejskog carstva. Najviše su ga iritirale vesti o tehničkim dostignućima sabejske kraljice. Da li je možda ova gospođa kao i on ipak raspolagala tajnama svojih božanskih predaka? Kada su se sreh, bili su sumnjičavi jedno prema drugom te su tako medusobno postavljah zagonetke. Ova situacija je često objašnjavana stalnim čudom Ijubavi: Solomon je pomagao kraljici kod gradnje vehkih objekata kao i kod konstrukcija kojima se narod divio. Tako nešto nikada pre nije postojalo. Nastala je legenda o ,,genijima" i ,,demonima", koji su ovde bih na delu. Zadnji susret kraljice od Sabe i kralja Solomona zbio se u gradu palmi Tadmoru. Tamo je rasipnik Solorhon sagradio grobnicu svojoj vehkoj Ijubavi. Podaci 0 snuti nedostaju, ali MuhamedelHasan, biograf tvorca rehgije Mushmana Muhameda, piše da je Kalif Vahd Prvi 705715 naše ere u Tadmoru pronašao grob sa sledećim natpisom 48: OVDE SE NALAZI GROB I KOVČEG POBOŽNE BILKIS, SUPRUGE SOLOMONOVE. Kalif je naredio da se grob otvori. Sledila mu se krv u žilama. Naredio je da se zatvori i da se taj grob više nikada ne otvori. Na mestu groba je sagrađena zgrada. Šta je Kahfa tako užasnulo? Bilkisin grob je bio grob nekog džina! Tadmor Falmira. Grad oaza na severa Sirijske pustinje. II IBLIJA IPAK NIJE U PRAVU RAZORNO OTKRICE Povremeno se Ijudi sapletu o neku istinu. Ali brzo ustaju i nastavljaju da idu dalje, kao da se ništa nije dogodilo.

Vinston Čerčil 18741965 Winston Churchill Postoji jedna knjiga što je izmenila naš svet iako postoji pokušaj da se njeno postojanje ospori. Pisci Starog zaveta, esnaf interpretatora Biblije, sigurno noćima nisu spavali. Smeštaju se zbunjeno i odgovaraju arogantno. Njigovu reakciju predvideo je pronalazač senzacije: „Ako moju teoriju ne budu mogli da ignorišu, nastojaće da je učine smešnom, Ako ira, međutim, ni to ne pode za rukom, radiće veoma naporno da bi pokušali da ospore moje dokaze. To i jeste moja namera." Šta se dogodilo? Profesor dr Kamal Sulejman Salibi, Libanac rođen 1929, studirao u Bejrutu istoriju, doktorirao u Londonu, postao profesor istorije na renomiranom ameriekom Fakultetu u Bejrutu; već je napisao nekoliko udžbenika pre no što je objavio knjigu „Biblija potiče iz zemlje Asirije" 1. Rukopis je tri godine čekao na štampanje: naučne izdavačke kude nisu imale dovoljno hrabrosti da se uhvate za ovaj „vrući" komad. Šta bi bilo sa tim rukopisom, da „Špigl" „Spiegel" nije preuzeo štampanje... nakon čega su hngvisti objasnih da je Salibi sa svojim argumentima u pravu? Naučnici i pohtičari morah su da progutaju „knedlu", jer je Salibi tvrdio da se bibhjska priča nije zbila između Egipta i Palestine već na zapadnom rubu Tapskog poluostrva, u današnjoj Asiriji, koja se prostire od Meke do Mizine grardce sa Severnim Jemenom. Šta je tako senzacionalno u ovoj promeni lokaliteta? Svakome je poznata priča o grešnim gradovima Sodomi i Gomori, uništenim po božijem sudu. Svi znaju da su se ti gradovi nalazih u Palestini, na južnom kraju današnjeg Mrtvog mora. Ali nisu se nalazih tamo, već na sasvim drugom mestu. Poznata je svima legenda o tome da su Izraelci više puta,jprelazih Jordan" preko rečice Jordan u Izraelu. Zapravo, Jordan je planinski venac u današnjoj saudijskoarapskoj provinciji Asiriji. Svima je takođe znano da su Izraelci živeh u egipatskom ropstvu, dok ih Mojsije nije odveo u Obećanu zemlju. Kuriozitet je da ni u staroegipatskim natpisima nitu u predanjima nema ni najmanjeg traga o izraelskim zarobljenicima u Egiptu, niti postoji bilo kakav nagoveštaj o ovom egzodusu. Svi znaju da Jerusalim zato važi za prastari grad, jer je Solomon u njemu sagradio prvi hram Izraelaca. Cinjenica je da arheolozi i nakon upornog traganja do danas nisu pronašh nijedan ostatak Solomonovog hrama. Pronađeni su samo ostaci „mlađih" hramova. Svakome je poznata priča o trubama jerihonskim, koje su prema proroku Jošui u Starom zavetu srušile zidove starog grada. Svakom iskrenom arheologu je odavno poznato da Jošuina priča već prema datumima ne odgovara onom Jerihonu u Palestini. Odakle ideja profesoru Salibu da biblijska mesta premešta sa jednog na drugo? Prilikom njegovih istraživanja naziva gradova na Arapskom poluostrvu zapazio je da mnoga imen;i po jezičkom obliku ne odgovaraju arapskom jeziku, već kananitskom ili aramejskom. Zato treba znati sledeće: Naša azbuka sadrži samoglasnike i suglasnike. Prapismo Starog zaveta, svežanj starih tekstova, sastavIjeno je pismom od samih suglasnika. Na primer: „Jerusalim" na ovom pismu glasi: Rslm, za ,,Eden": dn, za ,,Solomon": slm. Kod ličnih imena, na primer:„rch vn dnkn" zavisno od toga gde se ubacuju samoglasnici može da se pročita kao Erih fon DenikenUlrich ven DukokunIrach vun Dinaken. Ovakve i shčne implantacije mogu dovesti do užasnih zabuna. Bibhjsko pismo bez samoglasnika dolazi od semitske azbuke sa prvobitno 22 suglasnika i dva polusamoglasnika ,,w" i „y". Isto se odnosi i na arapsko pismo, takođe semitskog porekla. Vekovima, verovatno i hiljadama godina, Stari zavet su kopirali sveštenici i učenici u obliku suglasnika. Ubacivanje samoglasnika je izvršeno otprilike između šestog i devetog veka naše ere. I dok je tako u zapadnoj Arabiji profesor Salibi tražio imena gradova koji nisu arapskog porekla, iritirala su ga sledeća otkrića:

,,Prvo sam pomisho da je to samo varka, ali na moje vehko iznenađenje utvrdio sam, da ipak nije: skoro sva biblijska imena gradova koja su meni bila poznata, pronašao sam na prostoru dužine 600 km i širine 200 km, u današnjoj Asiriji koja danas obuhvata južni deo Hedžasa." Međutim, samo ovo otkriće nije bilo dovoljno da bi se biblijska imena gradova premestila u Arabiju, jer nije retko slučaj da se isti nazivi koriste više puta. Kao veliki poznavalac Arabije i biblijskih tekstova Salibi je poredio opise planina, zenmog bogatstva, životinje i biljke, vodene tokove, opise ratova i bitki, pobeda i poraza. Prema podacima o časovima, danima i nodima koliko je npr. trajalo neko određeno putovanje prema okolnostima u Zapadnoj Arabiji i eto rezultata: sve se uklapalo samo nikako u Palestini! U našoj prepisci profesor Salibi mi je preneo neki dodatni materijal, tako 2, 3 da su i teorija i zaključci iz nje sasvim ubedljivi. Mnogi naučnici su se okomili na Salibijevo delo a da prethodno nisu bih na licu mesta. Mada priznajem: da su prihvatih Salibisovu teoriju, tumačima Starog zaveta i arheolozima Bibhje izmaklo bi verovatno tlo pod nogama. Meni nije namera da podmećem neki falsifikat, ali ipak moram reći da je „Obećana zemlja" suviše verno identifikovana u Palestini. Uvek kada bi se u Palestini iskopala neka ruševina, natpis, rupa sa vodom, iU parče gline, Ijudi su se veoma trudili da je prikažu kao „dokaz" za istinitost bibhjske priče. Kako su stvari stvarno stajale napomenuo je „Špigl": „U sva tri toma biblijskoarheološke knjige ima napretek arheoloških pseudosaznanja" 4. Evo i primera za takve manipulacije: 1880. kod Siloama je pronaden natpis na steni, na kome stoji da su Ijudi sa obe strane brda prokopali vodeni tTmel. Za tren oka ov; natpis je upotrebljen kao dokaz za jedan pasus u 2. Knjizi o kraljevima 20, 20: „Ostala dela Ezehijina i svi podvizi njegovi, i kako je načinio jezero i sproveo vodu u grad, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih"? Zaista natpis ne pominje kralja Ezehiju, ne navodi nijednu drugu osobu, nema ni podatka o nekom gradu. Salibi na to odgovara: „Vodovodi su gradeni u svim vremenima". Ali eto takvi su trikovi nekih arheologa Bibhje. Profesoru Salibiju nije bitno bavljenje rehgioznim sadržajem već se samo premeštaju geografska mesta zbivanja. Trudim se da osvetlim ona mesta gde je naše znanje obavijeno tamom. Ali ne ide na moj teret to što su činjenice zastrašujuće: govore nova saznanja, koja kažu: Obećana zemlja Izraelaca na kojoj je osnovana država Izrael ne nalazi se u Palestini već u Zapadnoj Arabiji. Kako je došlo do ove istorijske greške u dosadašnjim shvatanjima? Izraelce je sa njihove zemlje proterao rat, vehki deo naroda dospeo je u vavilonski zatvor 586. pre n. e. dok se drugi raselio po susednim zemljama, od kojih mnogi u današnju Palestinu. Tu su osnovali naselja i gradove sa starim nazivima. Ništa novo, isto se i danas praktikuje. U Švajcarskoj postoji kanton Glarus, iseljenici u SAD osnovali su New Glarus. Ili: U Jerusalimu novi, ortodoksni delovi grada nose imena poljskih gradova. Ili je možda obrnuta situacija? Zar nije ipak moguće da su se zbivanja iz Starog zaveta ipak odigrala u Palestini, da su se pojedine grupe iselile u Zapadnu Arabiju a naseljima su tamo davali stara, palestinska imena. Po flori i fauni, topografiji, rekama i udaIjenostima odgovaraju nazivi naselja u Zapadnoj Arabiji, ali ne odgovaraju opisu Palestine. Sledeća dupla strana: Hramovi u Jerusalimu Trenutak provere Da li arheološki mogu da se provere Salibisova saznai:ya? Sasvim sigurnol Naši naučnici uvek usmereni ka istini, treba „samo" na označenom mestu da počnu sa iskopavanjem. Prema Salibisovim podacima na primer najjstariji, solomonski Jerusalim nalazi se ofco 35 km severoistočho od planinskog refiona Nimas u saudijskoarapskoj provinciji Asiriji. Tu se nalazi pitoreskno selo AiSarim, Solomonov Jerusaiim. Kako neki proroci opisuju ovo mesto, stari Jerusalim je

ovde bio na nadmoćnom, strateškom položaju. Na ovim visinama je Solomonu kao graditelju hramova na raspolaganju bilo dovoljno gradevinskog materijala, što u Palestini ne bi bio slučaj. U I Knjizi o kraljevima 7, 10 govori se o tome šta je Solomon za gradnju hramova koristio: „temelj beše napravjeh od velikih komada velelepnog kamenja, od kamenja od deset lakata i od kamenja od osam lakata". Prema tome, znači korišćen je polugotovi materijal, verovatno granit, jer ni na pesku ni na krečnjaku ne bi mogh ovi objekti da se izgrade. U brdima Nimasa i danas ima granita. U Palestini ne. Oko 586. pre n. e. Solomonov hram potpimo je uništila vojska vavilonskog kralja Nabukodonosora, izraelska elita je bila tada zarobljena. I pored toga što je hram uništen, u okolini sela AlSarima bi trebalo da postoji mogućnost nalaženja obrađenih kamenih blokova mamutskog objekta. Traže se arheološke iskopine, Do toga neće doći. Da se kladimo...? Azašto? Jevreji u današnjoj Palestini sasvim sigurno nisu zainteresovani na ,,pomeranju" domovine na teritoriju neprijateljski nastrojenog suseda Saudijsku Arabiju. A ni Saudijska Arabija nije zainteresovana na starozavetiiom nasledstvu. Ali tome je najmanje sklona teološka inteligencija bilo koje vere. Hiljade pametnih knjiga, napisanih od tumača Starog zaveta, Tore ili lingvista treba sasvim odbaciti kao prevaziđene. To je stara hartija. Pošto je Biblija svakim podatkom i retkom fiksirarta na Palestinu, ne bi baš ništa ostalo od tvrdnji koje se pozivaju na Stari zavet, Fijasko. Biće baš onako kako je predvideo profesor Salibi: prvo će pokušati njegovu teoriju da učine smešnom. Ali pošto je ova slagalica isuviše ozbiljna, te se može dokazati, i pošto knjiga ovakvog značaja ne može tek tako da nestane, vlasnici svih mudrosti i istina će morati da se potrude da pobiju ove dokaze. Odbrojavanje počinje pokušajem da se„Salibijeva knjiga"učini smešnom te da se prećuti njeno postojanje. Može se posumnjati u uspeh. Inače veoma distancirane švajcarske novine „Neue Ziircher Zeitung" uz dobronamernu objektivnost ipak izražava kritiku prema tumačenjima naučnika 5: „Ovu teoriju ne bi trebalo jednostavno osporiti samo tvrdnjom, da on Kao Arapin ne može misliti objektivno, kako to već čine Ijudi koji se nazivaju akademicima. Salibi, koji inače potiče iz protestantske, arapske porodice, veoma je ozbiljan naučnik". Posledice Novo lociranje biblijskih događaja objašnjava nejasnoće u aktivnostima kralja Solomona. Ako Solomonov hram nije u današnjem Jerusalimu već se nalazi na najjužnijem delu Saudijske Arabije, koji se graniči sa Severnim Jemenom, odmah nam postaje jasno zašto se Solomon tohko trudio oko kraljevstva Sabe: Sabejci su bili njegovi neposredni susedi. A Solomonovi mesečni vikendi kod kraljice od Sabe i dalje ostaju u domenu nemogućeg bez pomoći „letećih mašina": vazdušna linija od Nimasa u Asiriji Solomonova rezidencija od grada Mariba i danas iznosi 530 km. Nov način razmišljanja ne nameću samo nazivi gradova iz Starog zaveta. Oblast Asirije i danas obiluje svetilištima, polomljenim oltarima, prastarim natpisima i vrhovi planina, koji se pripisuju likovima iz Biblije Avramu i Solomonu. U drugoj polovini prošlog veka, francuski istraživač Jozef Halevi Joseph Halevy inače jevrejskog porekla, kao prvi Evropljanin dolazi tajnim putevima, maskiran u Jemen, što nijednom strancu nije bilo omogućeno. Halevi izveštava o himjaritskim i hebrejskim natpisima na stenama, jedni pored drugih 6. Izvan Mariba je posetio čak i „Solomonovu džamiju", čiji su zidovi bili ispisani bezbrojnim arapskim natpisima. Englez Hari Sent Džon Filbi Harry St. John B. Philby je 191718. prešao kroz Arabiju uzduž i popreko. On piše o natpisima i crtežima na stenama na vrhovima brda, jedan je hčio na „kentaura" 7 i o zidovima prepmim „talmudskim natpisima"

Tačno 130 km južno od grada Taifa današnja letnja rezidencija saudijskog kralja nalazi se u provinciji Asiriji Džebel Ibrahim 2.595 m, Avramova planina, daljih 150 km južno odavde krećemo se po Solomonovoj prapostojbini, u AlSulejmanu. Na vrhu planine Džebel Šada nalaze se ostaci oltara sa do sada još nerastumačenim natpisima. Narod ga zove Musala Ibrahim Avramovo mesto za mohtvu. Čak je i Aron, Mojsijev brat, u jednoj saudijskoarapskoj piteini ovekovečen Džebel Harun Aronova planina. Visoka je 2.100 m a nalazi se jugoistočno od Abhe, glavnog grada provincije Asirije. Proroci i praoci Starog zaveta živeli su u pianinama Jemena gde su i sahraiyivani. Još 1950. su turisti vodeni na Džebel Hadid, pred grobove Avelja i Kaina, lanaa 8U sazidani. Grob patrijarha Jova nalazi se na srednjem vtlui Džebel Heše u Severnom Jemenu, a grobnica proroka Huda i u današnje vreme se ubraja u veUke arapske svetinje a nalazi se severno od Tarima u planinama Hadramaut. Kao trn u koži Hrabri učenjaci jevrejske i hrišćanske vere mnogo puta su upozoravali na to da nešto nije u redu u naizgled tako zatvorenoj svetskoj sMci Starog zaveta. Ali, na žalost, njihovi glasovi su se gubiU u glasnom horu predstavnika jednog uhodanog stanovišta. Da H je iko od nas, vaspitavan i podučavan na hrišćanski način, ikada čuo makar i jednu reč o tome, ili primetio neki nagoveštaj da pored bibhjske verzije Starog zaveta postoje i neki drugi izvori predanja? Godine 1910. jevrejski učenjak Rudolf Lezinski Rudolph Leszynsky počinje svoju knjigu „Jevreji u Arabiji" sledećim 8 rečima: „Nije nam poznato otkada Jevreji žive u Arabiji". Dve godine kasnije piše Jehošua Feldman Jehoschuah Feldmann u knjizi o jemenskim Jevrejima: „Jevreji koji u Jemenu žive Yeć mnogo godina, možda i hiljadama godina..." 9. 1921. D. S. MarguUut Margoliouth, profesor semitskih jezika na Univerzitetu Oksford dolazi do saznanja da su Izraelci prvobitno došH iz Južne Arabije: „Delo koje su ubrja u bibhjske kanone, ali potiče nedvojbeno iz Arabije, je knjiga proroka Jova" 10. Zidovi dananjeg hrama u Jerusalimu Nu ovu smelu izjavu prof. sa Oksforda se usudio tek iiakon lugogodišnjeg rada na komparaciji jezika staroarapskog i starohebrejskog. Svako ko se zadnjih 80 godina pozabavio pitanjem odakle zapravo potiču južnoarapski Jevreji zapao bi u ćorsokak. Predanja i jezička komparacija potvrđuju postojanje Jevreja u Južnoj Arabiji ali ostavljaju otvoreno pitanje odakle su došli. Etnolog Hju Skot Hugh Scott, stručnjak za istoriju jugozapadnih arapskih naroda, 1947. otvoreno priznaje ovu dilemu: „JeArreiji su vekovima pre Islama u centralnoj i južnoj Arabji bih veoma nmogobrojni, ali nejasno je kada su došh i kojim putem" 11. Svaka slamka za spas je dobro došla, da bi se sačuvala „proverena" tumačenja Tore i Starog zaveta. Nije smelo da se dozvoU da se zbivanja iz Starog zaveta smeste u južnoj Arabiji. To nije smelo da bude tačno tj. da su u južnoj Arabiji postojala rehgiozna predanja, pre nego što su dospela do Palestine. Rasprava je bila programirana od katedre do katedre, pre nego što je profesor Sahbi mogao da izmeri svoj nalaz. Kako rešiti zagonetku o Jevrejima u Arabiji? Entolog Erih Brauer Erich Brauer je tvrdio sledece 12: „Severoarapski Jevreji imah su legende po kojima su neki od njih još u Jošuino vreme nasehh Arabiju. Prema predanjima Jemenaca prvi doseljenici su došh u Solomonovo vreme. Priča se da je kraljica od Sabe sa kraljem Solomonom imala sina, za kojeg je od Solomona tražila da pošalje učitelje. Navodno su to bih prvi Jevreji u Jemenu. Prema jednom drugom predanju došh su u pratnji kraljice od Sabe u Jemen". Mnogi naučnici su se složili sa ovom tvrdnjom. Haleluja, zagonetka je bila rešena, i Bibhja je ipak u pravu: Mojsije je Izraelce doveo do Palestine Solomon je u Jerusalimu. sagradio prvi hram kraljica od Sabc ga je tamo posetila i Solomon joj na rastanku poklanja hiljade svojih podanika. Tako su Izraelci došh u Sau dijsku Arabiju!

Biću tohko slobodan da ovu hniju jednostavno dovršim: 40 godina su Izraelci lutali po Sinaju, bih su gladni i žedni, borih su se protiv neprijatelja. Konačno dolaze do Obećane zemlje, voljene zemlje, konačno su mogh da puste korene. Njihov kralj Solomon gradi prvi vehki hram. Sve mlade radne snage su učestvovale u ovoj akciji. Istovremeno niču kuće, škole, vodovodi bivaju premeštani, građene su uhce, polja se obrađuju, regrutuje se vojska, sveštenici i učitelji podižu mudre glasove. U takvoj situaciji s mladom državom, koju tek treba učvrstiti, kralj Solomon nema pametnija posla nego da svojoj Ijubavnici kraljici od Sabe koja živi 2.500 km dalje, šalje pomoć za nerazvijene. Ona ne pripada njegovom narodu, nije iste vere ali on toj kraIjici poklanja nekoliko hiljada Ijudi sa učiteljima. Ova zaista groteskna situacija rešava se na razuman način, tek ako se prihvati teorija da se Solomonovo kraIjevstvo nije nalazilo u današnjoj Palestini, već u južnoarapskoj planinskoj oblasti Nimas. U tom slučaju pomoć nerazvijenima sasvim je opravdana kao prijateljski gest suseda i čin zaljubljenog muškarca. U Palestini bi to bilo sasvim apsurdno. Poternica za Solomonom Odakle je došao Solomon? Čak i tako bogati kraIjevi kao on imali su pretke. Ko je stvorio to bogat stvo? Da li je to možda bio prepredeni, mali kralj David da, baš onaj što je pobedio Golijata? Tačnije rečeno, Solomonovo poreklo bi trebalo da dopire do Avrama, praoca svih rodova, ali i još dalje u prošlost jer je Avram imao poreklo, mada veoma čudno. Avramov otac Terah, tako barem tvrde starojevrejska predanja nema zabeleženog protivstava bio je idolopoklonik. Avram i sam potvrduje ovu očevu manu u , Apokalipsi Avrama", pisanoj u prvom licu 13: „Ja, Avram, u vreme kada je na mene došao red da održim žrtvenu službu moga oca Teraha pred njegovim drvenim i kamenim, zlatnim i srebrnim, bronzanim i gvozdenim bogovima. Tako sam jednom otišao u hram na službu: i videh da se kameni bog Merumat prevrnuo do podnožja gvozdenog boga Nahona". Avramovi roditelji bili su poklonici zvezda, u koje u ono vreme nisu verovali samo Arapi i Egipćani, Vavilonci i Minojci već svi narodi starog veka. Avramov otac Terah navodno potiče iz Ure u Kaldeji, a profesor Fric Homel Fritz Hommel kaže da je „Tamo obožavanje zvezda odavno bilo popularno" 14. Tako da se i Avramovo rodenje dovodi u vezi sa zvezdama a jevrejsko predanje opisuje 15: ,Avram, sin Teraha... i Amtelaje... roden u Uru u Kaldeji... u mesecu Tišri... oko 1948. godine nakon stvaranja sveta... u nod kada je Avram rođen, Terahovi prijatelji... okupili su se za večeru... tada na istočnom nebu zapaziše neku čudnu zvezdu; brzo se kretala, kao da bi progutala četiri druge zvezde, na četiri strane neba. Svi su se čudili toj pojavi"... Zlom kralju Nimrodu, graditelju gradova i „vglikom lovcu pred Bogdm", o kojem nas izveSLaviyu Mojsije i Miha, astrolozi rekoše da će se roditi dečak, koji bi mogao da ugrozi njegovo carstvo. Tada Nimrod, naravno, naredi da se zakolje 70.000 tek rodcne muške dece. Ali Avramova majka se uplašena skriva u pečini, gde na svet donosi bebu, čije lice obasjava tamnu pednu. To nije primetio niko osim arhandela Gavrila, koji se hitro spustio s neba da bi podigao dete. Lepa je to legenda, mada ne bi bila vredna pomena da nema toliko sUčnosti sa Hristovim rodenjem u Vitlejemu. Sasvim je jasno da otada Avram više nije bio običan čovek u predanjima; ponekad su ga anđeli tako prikrivali u oblacima i magU da je mogao uteći od potere, dok bi ga drugi put seljani iz tornja u Vavilonu strpali u peć, Naravno, bez bilo kakve povrede po Avrama. Tek nakon intenzivnog proučavanja postalo mi je jasno da je još praotac Avram imao bliske kontakte sa vžinzemaljcima. U „Hronici Jerahmela" 16, zasnovanom na starijim izvorima, tvrdi se da je Avram najveći mađioničar i astrolog, a znanje je stekao od „andela".

Ova tvrdnja se poklapa sa podacima iz „Apokalipse Avrama": tamo se sasvim jasno opisuje kako su dva izaslanika Najvišeg „u nebo" odvela Avrama: visoko iznad zemlje video je „nešto shdno svetlu, ne može se opisati" i „velika stvorenja koja su se dovikivala, a koja nije razumeo". Razumljivo: ako su vanzemalci Avrama odveh u matični brod, nije ni mogao da razume jezik stranaca. Avram se tadno seća: Visoko mesto, na kojem je st?yao poiritfalo se nadole i mgore, ponekad je zemlja bila iznad njega dok je drugi put bila ispod. Bujna mašta ih? Sigurno nije ovo prvo. U veku vasionskih brodova imamo prihke da čitamo izveštaje kako se budući vasionski brodovi okreću oko svoje ose optiekim efektima, koje Avram tačno opisuje. lako sam stalno svestan da ovde baratam sa legendarnim predanjima istorijski neprihvatljivim bio sam veoma iznenaden kada sam u jednoj knjizi, izdatoj u Američkom biblijskom institutu na liniji mojih kombinacija pročitao da se tamo prihvata teorija o posetiocima iz neke VEinzemaljske civihzacije 17. U knjizi piše: „Tek nakon večere Avram... je otkrio da njegovi gosti nisu bih obični posetioci. Došh su iz svemira". Kakav napredak! I teolozi prihvataju novine: Avram je imao kontakte sa astronautima! Na osnovu Bibhje nama je „utuvljeno" da je Avram praotac čovečanstva; a stručnjaci pri tom uopšte nisu sigurni u Avramovo postojanje... i šta bi njegovo ime moglo da znači. Franc M. Bel Franz M. Bohl, profesor na Univerzitetu u Lajdenu, konstatuje 18: „Staro ime Abram, koje se ne javlja nigde osim u Gen, 11,2617,5 znači „plemeniti otac" ih „otac je plemenit". Time reč „patrijarh" može da se shvati kao prevod ovog imena. Pod „ocem" se ovde mish na Boga, prvobitno je to bio Bog Meseca... Verovatnije se kod Abrahama radi samo o dijalektičkoj varijanti „razvučenost" češćeg imena Abram" Profesor Bel je 1930. tvrdio sa vehkom sigurnošću, međutim pet godina kasnije stručnjaci uglednog „Journal of Bibhcal Literature" 19 to pobijaju: „Prvobitno Avram nije bilo hčno ime, već naziv jednog božanstva." Otada je prošlo već 40 godina kako se ovo ime izučava, ali razjašnjenje ne postoji do danas. U jednoj publikaciji sa Univerziteta Yale 20, u SAD, objavljenoj 1975. stoji interesantna rečeniai: „Verovatno nikada nećemo biti u stanju da dokažomo da je Avram zaista postojao..." Sve je ovo veoma zbunjujuće, i bilo bi sasvim zanemarljivo da čitavi narodi svoje poreklo ne zasnivaju na čoveku, koji možda nikada nije ni postojao... Medutim, i pored svih protivrečnosti može se tvrditi da Avram ako je zaista i postojao nije mogao nikada da bude u gradu po nazivu Jerusalim. Na mestu današnjeg Jerusalima postoje arheološke iskopine grada iz vremena 2.000 pre n. e., ali niko ne zna kako se taj grad zvao. 1975. je u Ebli, u severnoj Siriji, iskopana bibUoteka glinenih tabhca; pivi put se na sumerskom, klinastom pismu pojavljuje naziv grada Urusalim Rslm. Egipatske hijeroghfe iz vremena faraona Amenofisa III 14021364. pre n. e. pominju grad Aušamen ili Rušalimum, obe varijante su tako reći uhvatili biblijski arheolozi i tumačene su kao današnji Jerusalim. Ako se bolje pogleda, pronaći ćemo samo nazive imena, ali ne i geografsko određenje. Zbunjenost poste još potpunija ako pogledamo Genezu 1. knjige Mojsijeve Knjiga postanja, glava 14, stih 17: „Kada se Avram vrati kao pobedilac KedorLaomera i kraljeva koji bejahu s njim, kralj sodomski mu iziđe na susret u dolini Šave, koja je Kraljeva dolina. Melhisedeh, kralj salemski, iznese hleb i vino. On beše sveštenik Boga Svevišnjeg. On blagoslovi Avrama govoreći: Blagosloven da je Avram od Boga. Svevišnjega, stvoritelja neba i zemlje! Blago sloven da je Bog Svevišnji, koji predade neprijateIje tvoje u ruke tvoje! I Avram mu dade desetak od svega"i

Ovde se govori o kralju salemskom. „Salem" je kasnije JeruSalem. Čudno. Još nije postojala obećana zemlja, Mojsije još nije bio rođen, kralj David Solomonov otac imao je grad ali koji još nije bio zauzeo, a nazvan je „Jerusalim". Kakav je dakle bio taj „Kralj salemski", koji je sreo Avrama i gde se tačno nalazio kraljevski grad Salem? Naučne greške „Gde naučnik napravi grešku, to je naučna greška", kaže jedna arapska poslovica. Zaista je tako. Gradovi, a posebno kraljevski gradovi nikada nisu bili plod mađioničarskih veština. Uvek su prvo nastajale društvene struktTire, generacijama je nastajala odredena hijerarhija, i tako je nužno dolazilo do potrebe za izgradnjom gradova. Bilo u kojoj zemlji, svuda su postojala tri preduslova za urbanizaciju: prikazivanje moći vladara, koja je bila veća od jačine onih kojima se vlada, sigurnost protiv neprijatelja, izgradnja svetilišta kao manifestacije zajedničkog kTilta. Treća manifestacija je biia centraLii povod za izgradnju gradova. Globalno gledano, Ijudi za pradoba su bih poklonici zvezda. Ovaj kiilt zvezda naših predaka objašnjava se raskošem i sjajem neba fiksnih zvezda, pojavom i nestankom Sunca i Meseca. Ljudi su osvali vrhove brda da bi bih bUži švojim bogovima. na velikim visinama su gradili oltare a gde nye bilo plantna, napravili bi ih veštački, da bi na tim mestima podizali svete gradove. Sve do ove tačke sledim opšte mišljenje učenjaka ali: „Čak iako su svi istog mišljenja, to mišljenje može biti netačno", tvrdi Bertran Rasel Bertrand Russell 18721970. Nauka vrGdnuje bogove neba i žvezda kao ftina bića, proizvode Ijudske mašte, koja zapravo u s«f rnosti nikada nisu postojala. Zar su fiktivna vcsrenja imala neku moć? Zar su se ijudi plašili Ijudskih bogova? Zar su izrodi mašte vidno i osetno kažfuavali zemaljsku decu? Nauka nudi jedno od objašnjenja:„Kažnjavanje nije postojalo kao ni bogovi, a kada bi Ijudima u bilt kojoj zemlji išlo loše, pronalazih bi nekog krivca. Pošto tLg krivac za njihovu lošu situaciju nije uopšte poštojao a sannm tim nije mogao da se pozove na GdgoVomost, pa je i svako zlo i dobro pripisivano bogovima, koji eto samo na taj način postaju stvarnost za Ijude. Vulkani, zemljotresi, elementarne nepogode sve su to bile Božije manifestacije i tako su nastale prirodne religije. Zvuči sasvim logično, ali dolazi do onog neverovatnog, što se uopšte ne uklapa u ovu šemu: Bogovi su počeh da govore. Davali su uputstva, izdavali m zabrane i naredbe, stvarali su zakone, a u poje:nun siučajevima, koji se mogu dokazati, odvodili su Ijude u daleke „nebeske gradove", narodima su demonstrirali tehnički uvežbanu moć, prenosili znanja, koja su daleko bila iznad Ijudskog nivoa. Oni odabrani, koji su zemljacima prenosili uputstva bogova, obavJljali su to širom sveta izgovarajući sve u prvom Hcu jednine: ...i čuo sam... i video sam... on mi govoraše... pokazaše mi... naredio mi je... idu kod... Otkada su Ijudi progovorili, sve što je pripovedano u prvom licu govori o očevidnim situacijama. U mnogim slučajevima ,,ovih izveštaja proroka" kako su kasnije deklarisani, očevici dodaju podatke, kada i gde se nešto dogodilo, navode imena bogova, koji su učestvovali, ili njihovih pomagača. Veoma zamršena situacija! Bogovi navodno nisu postojali. Znači sve njihove poruke su izmišljotina, fikcija ili laži proroka, koji su hteli da budu važni. Zar sve ovo nije vrhunac nelogičnosti, da se na osnovu lažnih izveštaja sastave svete knjige čovečanstva? Zar nije čisto ludilo, nakon ovog preobražaja, i zaobilaznog puta, sve ove izveštaje proroka smatrati pravim draguljem, čistim zlatom istine? U njih „verovati"? Crveni konac sa čvorom! Jasno mi je da od mojih čitalaca očekujem mnogo, ako ih pustim da učestvuju u traganju za crvenim koncem kroz lavirint starih predanja svetih i onih drugih.

Za utehu ću pomenuti da sam zadnjih godina više vremena proveo po bibliotekama nego kod kuće, i da se na ovim stranicama iznosi samo ekstrakt iz nekoliko stotina knjiga moje lektire. Suštinski problem su uvek imena i podaci tj. datumi koji su netačni ne samo u svetim knjigama. Može se pročitati u 1. Knjizi Mojsijevoj, glava 15, stih 13: „I Gospod reče Avramu: Znaj da će potomci tvoji biti stranci u tuđoj zemlji, i biće robovi i biće mučeni četiri stotine godina... stih 16. Oni će se tek u četvrtom kolenu vratiti ovamo ..." Iz svežih istraživanja rezimira ugledna brititnskn naučnica iz oblasti arheologije Ketlin M. KiMijon Kathleen M. Kenyon 21. „Ono što sigurno ne zahteva nikakvo dalje obja.injenje je hronologija navedena u BibUji. Samo ji pritivrečna. Vremenski raspon od četiri stotine godina prihvatiti kao boravak i istovremeno utvrditi da je već četvrta generacija nakon ulaska u Egipat učestvovala u egzodusu su dve nespojive tvrdnje, da se vremensko izračunavanje koje iz toga proizilazi mora oceniti kao neistorijsko". Hronologija BibHje je besmisHca. Ne može biti tačna, jer su datumi ubačeni u prethodno određeni model, izvrnuti i falsifikovani. Ukohko je i živeo, Avram je negde oko 18002000. pre n. e. ušetao u istoriju. Imao je sinove Isaka i Jakova, čijeg sina Josifa bezdušna braća prodaju u Egipat. Tamo su se Izraelci za četiri veka pretvorili u moćan narod iako to nije zabeleženo ni na jednom egipatskom natpisu ih trošnom papirusu. Narodu nije bilo dobro. Oko 1200. pre n. e. pojavljuju se Mojsije i Aron kao spasitelji u neprilici: Započinje 40togodišnji egzodus iz Sinaja. Osvaja se Jerihon u današnjoj Palestini činjenica koja je arheološki sasvim pobijena. Poznati junaci iz Biblije, Samuel, Simson, Saui i David dobijaju bitke. Oko 970. pre n. e. konačno se smiruje napaćeni naiod. Kralj Solomon ima zeleno svetlo za izgradnju prvog hrama. Zanimljiva hronologija, koja kao ni na početku ni na kraju ne može biti tačna. Istorija Izraelaca istorijski je datirana tek od momenta njihovog otpuštanja iz vavilonskog ropstva, kada su gradili tzv. drugi hram. Isti se i nalazio u današnjem JerusaHmu, što potvrđuju i mnoga istorijska svedočanstva. Međutim: prvi Solomonov hram nalazio se u južnoarapskom planinskom predelu, tj. u Nimasu. Nećemo naći čvrste dokaze za ovu tvrdnju, dok god u AlSarimu u provinciji Asiriji ne budu vršena arheološka iskopavanja, sve do tada ovo će biti samo pretpostavka, ah i to je interesantan i opširan „rad na terenu". U južnoj Arabiji narod je bio tako odan kultu zvezda kao i svuda. Poznata su neka od imena bogova 2:vezda, figure bogova i neka od kultnih mesta. Hroničari su saznah za Amr bin Luhia, koji je svojevremeno krenuo put Arabije 22: „Tom prihkom je video da su udi poštovali slike idola; kada ih upita o čemu se tu radi, odgovoriše mu: „Ove shke idola predstavljaju „Gospodare", koje smo napravih prema Uku njihovog nebeskog prebivališta i prema hkovima ijudi". „Nebeska prebivališta" i „hkovi Ijudi" služih su za uzor: ali uzor čega? Zvezde su oduvek bile svetle tačke na nebu, a i pored najbolje volje ne mogu dati podsticaj za obhčavanje slike idola. Ljudi su oduvek imitirali ono što su poštovali, čak iako to nisu razumeh 23. Južni Arapi su kopirali stvarnost, stvarali su predstave o doživljenom. Da h su kopirah kao hram„nebesko prebivalište"nekog od „Gospodara", nekog Božijeg potomka nastanjenog u brdima? Svetilišta su sigtuno bila veoma atraktivna, jer tamo se narod okupljao da bi odavao poštovanje svojim bogovima... tako nastaje inicijativa za osnivanje naselja u okohni. Ali zsednička svetihšta nisu bila dovoljna. Bogovi moru biti moćni, moru pokazati šta umeju. Ne smeju da podležu koroziji niti da padu sa postolja jer tako ne bi bih dostojni poštovanja. Bogovi rnoraju nekako da deluju, da pokažu svoju moć da bi Ijudi mogh da ih obožavaju. Melhisedek, kraljsveštenik, istovromcno jo bio snažna i misteriozna osoba. Prema „Legtiulama o tlivrejima u pradobu" 24 bio je „rodonjo sa noba"; sam„Gospod"je svoje seme posadio u SoprHniiuu Melhisedekovu majku. Začeće in vitro? Molhiscdfk je dakle bio Božiji sin a u Avramovo vremo uavodiio salemski kralj. Od Avrama

saznajemo da od njegovog rodenja nebo vodi brigu o njemu i da je „Svevišnji", kako kaže starojevrejska legenda, „Avrama posebno voleo". Avram se susreo sa salemskim kraljem„,sveštenik najvišeg Gospoda" i odmah su se dobro razumeh: kraljsveštenik je blagoslovio Avrama. Nije ni čudo: obojica su se ubrajala u ehtu, bih su potomci bogova, a takve stvari spajaju Ijude. Salemski kralj je i sam bio moćan, narod ga se istovremeno pribojavao i obožavao; narod je bio spreman da u njegovu čast izgradi grad Salem slm. Centar kraljevstva sačinjavala je gradnja rezidencije i jednog hrama. Čak su i u ovim nedatiranim vremenima postojali Božiji potomci. Prorok Henoh navodi 200 „nebeskih stražara", koji su sišh na zemlju, a Ćiji potomci su se gložih oko zemlje. U pitanju su bile teritorijalne pretenzije. Ograđivali su se u utvrdenjima. Za gradnju hramova, palata i rezidencija planove su davah Božiji potomci, dok su najteže poslove izvrgavali njihovi podanaci inspirisani i držani pod kontrolom usled demonstracija moći, koje su im izgledale natprirodnim, čarobnim i konačno što su i bile vanzemaljskim. Za vršenje tih ngorih poslova bogovi su obećali pomoć u bitkama. Na osnovu ove konkurentne bitke Božijih potomaka za najbolja mesta sasvim je razumljiv striktan zahtev: Nećeš imati drugih Bogova pred hcem mojim! Ovu zapovest ne zastupa prvi Mojsije, već i Avram. Njegov otac Terah još je bio poklonik kulta zvezda; mnogi bogovi su vernike činili nesigurnim, Ijudima nije bilo jasno kome su pripadali. Došlo je vreme za deobu zemlje, i prava na moć božijih potomaka; svako je Ijubomorno motrio da mu konkurencija ne otrgne izmanipuiisanu radnu snagu, kako naiTii vernici svoje zlato, novac i drago kamenje ne bi odneli na pogrešno mesto radi prinošenja žrtve. Zato je rečeno: Nećeš imati drugih Bogova pred Hcem mojim! Salem slm je u početku bio rezidencija „Sveštenika Svevišnjeg", Melhisedek kralj„kao rođenje sa neba"može se porediti sa kraljem Minosom sa Krita, Zevsovim sinom. Vremenom opada moć božijih potomaka, kasnije generacije sve manje znaju o tehnologiji praprapra... dedova. Tako moć prelazi u ruke sveštenika. Ljudi sve manje osećaju strahopoštovanje, jer sve manje dozvoljavaju da ih neko blefira, a uverih su se i u nemoć bogova. Već odavno niko nije video vanzemaljce u velikim matičnim svemirskim brodovima, posade su se kako nam prenose indijska predanja međusobno uništile i odleteie na udaljena nebeska tela. Kada je jedan kralj po imenu Solomon bio vladalac nad Salemom, taj grad je još bio moćan, a sam Solomon je vladao nad tehničkim nasleđem svojih nebeskih predaka leteća kola. Ali ovaj salemski Soiomon nije identičan sa Soiomononi iz Biblije koji je postojao nakon 970. pre n. e. Skoro se može poverovati da postoji čitava arhiva o Solomonu, gde su se pohranjivali tragovi o ovoj misterioznoj osobi, odakle su pisci predanja crpiH materijal. Po jevrejskoj tradiciji Solomon flgurira kao mudri sudija i ženskaroš, kao monoteista i mnogobožac. U 2. Knjizi hronike dospeva do „najvišeg kralja na svetu" koji je vladao nad„svim kraljevima od rcke Eufrat do zemlje Filistara i do granica Egipta". Arapi mii iri.naju građevine širom sveta, u Koranu se tvrdi da HU duhovi morali da rade za njega, da jc bio „Gospodar vetrova" i da je vladao 350 godina te da se na mnogiin mestima pojavljivao istovremeno. Etiopljani, pak Solomona opisuju kao neizmerno bogatog, čuvarem svetih Mojsijevih tabhca i zavodnikom kraljice od Sabe kao i vlasnikom letećeg voznog parka. Zaista nrnogo za samo jednog muškarca sa samo jednom glavom, dve ruke i dve noge. Ko je zapravo bio Solomon i kada je stvarno živeo niko ne zna. On je samo jedan kamenčić u mozaiku praistorije kao i Melhisedek, Avram i kraljica od Sabe. Ali hroničari tog vremena su se složih oko jedne stvari, a to je da je Solomon bio kralj Jerusalima. Dokazano je da je 586. pre n. e. od strane Vavilonaca uništen grad pod nazivom Jerusalim. Ali: Koji Jerusalim? Onaj u kojem je vladao legendarni Melhisedek... ili današnji Jerusalitn u Palestini? Suze za Jerusalim

U sklop Starog zaveta ubraja se i pet tužbalica, gde se oplakuje uništeni grad Jerusalim. Sa uzdahom „Ah" počinju prva, druga i četvrta tužbalica. Jerusalim se hvali kao vehki i mnogonarodan grad, ah sada je napušten. Nestao je sav sjaj, osvači su pokrali sve bogatstvo, obeščastih su hramove sa svetinjama ili ih pokrali. Device i dečaci postaH su robovima, a neprijatelji se sada podsmevu nekada tako ponosnom Jerusalimu. Proroci, sveštenici i sudije podvrgnuti su ruganjima, odvode ih, dok njihova potera vreba kao „orlovi na brdima" nad plenom. Autoru tužbalica prilikom sećanja na ponosni grad naviru suze na oči: „gori mi u grudima, srce mi se kida" . Pošto tužbalice nemaju napomenu autora, pripisuju se Jeremiji. Ovaj prorok iz šestog veka pre n. e. bio je vrlo nezgodan i dvoličan čovek: upozorio je stanovnike Jerusalima na Vavilonce ali je i sam održavao veze sa neprijateljima. Zedekija, poslednji kralj Jude 597586 pre n. e. naredio je da se huškaš baci u cisternu. Međutim, ona nije prevozila vodu tako da je Jeremija preživeo, a pobednik Nabukodonosor II 605562 pre n. e. ga oslobađa i zabranio je da mu se bilo šta loše dogodi. Tako se prorok slobodno kretao dok su njegovi sugradani vezani krenuli na marš u zarobljeništvo. Vavilonski vojnici, do kojih ovaj kraIjevski dekret nije stigao, stavljaju ga u lance i sa drugim zatvorenicima ga odvode u Babel. Greška je ispravljena i Jeremija biva pušten na slobodu, medutim, nikada više se ne vraća u Jerusalim. Izraelci na selu podredili su se vavilonskoj zapovesti, i počeše da beže u grupama. Jednoj od grupa koja je krenula prema Egiptu pridružio se i Jeremija. Tu mu se gubi svaki trag u istoriji. Kada je to Jeremija sastavio tužbalice? Teolozi smatraju da je to bilo još u vreme okupacije i uništavanja Jerusalima. Ova spekulativna pretpostavka nije tačna, jer je u to vreme Jeremija bio u cisterni, zatim samo na kratko na slobodi, da bi ga opet odveli u lancima. Rat. Uništenje. Hapšenje. Baš liije bio momenat za dokohcu, kada bi prorok imao vremena za stvaranje pesme po azbučnom redu. U svim tužbalicama Jerusalim se već opisuje kao uništen. A uništenje je već davno prošlo vreme, jer pesnik tuguje, ,,planine su sada puste, po njima lutaju samo lisice". U svojoj diserataciji iz 1889. god. 2.5 II;ijnrih Merkl Heinrich Merkel se isključivo bavi tužbulicama, došao je do zaključka: ,,Kogod da je siisLavio tužbahce, poslužio se starim izvorima" i Jeremija je kao autor isključen: „Tako dakle naše pesme moramo osporiti Jeremiji, jer kritika tako nalaže." Saznanje: Jeremija je bio prisutan prihkom uništenja Jerusahma a zatim su ga stavih u lance ali tužbahce počinju već sa uništenim gradom, osim toga korišćeni su stariji izvori. Dakle, tužbalice ne mogu da se odnose na današnji Jerusalim. Oplakano je uništenje nekog starijeg Jerusahma. Da h je to bio Jerusalim, Salem legendarnog Solomona, gde je nekada vladao kraljsveštenik Melhisedek? Dok ispisujem ove redove negde u pozadini čujem glas mog čitaoca: kakve veze, gospodine Deniken, sve to ima sa Vašom teorijom? Zašto se tako fanatično držite nekog starog Jerusalima? Samo polako. Ako su božiji potomci u službi kraljasveštenika, onda bi u njihovim prestonicama trebalo pronaći dokaze o tehničkom znanju, ih barem zidno shkarstvo, natpise, reljefe, ktdtne predmete! Ispod hrama u Jerusalimu ništa nije pronađeno, čak nema ni dokaza o hekadašnjem postojanju solomoskog hrama. Dakle, preostaje nam samo da tražimo na nekom drugom mestu. Prof. Salibi je na osnovu poredenja naziva gradova došao do zaključka da se stari Jerusahm nalazio u planinama Nimasa u Asiriji, kod današnjeg grada AlSarim. Sledeće duple strane: Inž. Hans Herbert Bajer Hans Herbert Beierje rekonstruisao hram, opisan od Esehila. Evo modela za vasionski brod, o kojem čejoS biti reči.

Mislim da ne postoje velike šanse da se daoas tamo pronađe još nešto. Grad je i suviše dobro uniSten, pljačke su dosledno obavljene. I: od tada prošlo je više od dve i po hiljade godina. Kapitulacija? Ne. Verovatno postoji ipak nešto što je ostalo od uništenja. Ali to je druga pri6a. Evergrin Hezekil Esehil Već 20 godina posebji pažnju posvećujem tekstovima proroka Esehila. U vezi sa životom ovog zanimIjivog čoveka evo nekoliko podataka: izraelski prorok, svešteničkog roda. Izgnan u Vavilon, tamo imenovan za proroka. Najavio slom države Jude kao i uništenje Jerusalima. O njemu sam već dosta pisao u Cetiri kiyige. Prava je riznica. Novi podaci o njemu u ovoj kiyizi imu razorno dejstvo, ali da bi se pravilno divatili, potrebno je da dam kratku predistoru: Esehil uz sve detalje opisuje sletanje nekog čudiiog objekta, označava ga kao „vehčanstvo Gospoda". Kao hroničar svoga vremena beleži samo ono šLo je UuMio video: krila točkovi felne oči ncšto užnrcno i buka, koju pravi taj objekat, čim se otisne od zemlje. Ovaj detaljni opis animirao je nekadašnjeg stručnjaka za rekonstrukciju u NASAi Jozefa Blumriha Josef Blumrich za rekonstrukciju na crtačkom stolu. Rezultat je dovodni vasionski brod čudnog obhka: dole se šiljato završava a prema gore se širi, shčno čigri. Objekat kako ga Esehil opisuje kao „vehčanstvo Gospoda" služio je službi za dovodenje između bazne stanice na Zemlji i matičnog vasionskog broda u orbiti. Hroničar Esehil ne opisuje samo vasionski brod za dovođenje već istom tačnošću i hram, koji mu je pokazan na „veoma visokom brdu", gde se spustio vasionski brod: „I kada sam pogledao, vehčanstvo Gospoda je ispunilo hram." Hes. 44, 4. Baš 0 tom hramu je reč. U jesen 1984. dobio sam dopis od meni tada nepoznatog gospodina Hansa Herberta Bajera, šefa inženjera u jednom nemačkom koncernu. Gospodin Bajer piše kako se zadnjih godina veoma intenzivno bavi tekstovima Esehila i prema njegovim detaljnim opisima rekonstruisao je hram: radi se o tehničkom radu izvedenom pomoču naučne brižljivosti, piše g. Bajer i pita da h bih ja bio zainteresovan. Moj odgovor bi svakom trebalo da bude jasan. Tokom narednih meseci formalno sam zapao u vrtlog napetih otkrića, učestvovao sam u jasnoj i zapanjujućoj rekonstrukciji „Esehilovog hrama". Obavestio sam inženjera NASAe Jozefa Blumriha u Estes Parku, Kolorado; usledila je prepiska između ova dva tehničara i obojica su bih iznenađeni: od Blumriha rekonstruisani dovodni vasionski brod sa svim je odgovarao po svim detaljima hramu gospodina Bera! Na dva kontinenta Esekilovu priču su potvrdila nezavisno dvojica inženjera! Blumrih je svoju rekonstrukciju vasionskog broda završio još 1971, g., dok su Bajerovi radovi započeh tek 1976. Koja to senzacija vezuje ovu priču sa Solomonovim hremiom? Svako od nas je preko TVprenosa bio svedok prihkom lansiranja rakete tj. vasionskog broda: Rampa sa puno visokih spratova na tornju, koji obuhvataju raketu, na svakom nivou postoji kontrola za spoljašnji omotač i u toku višenedeljnog odbrojavanja mogući su radovi na zavariveinju; čitavim spletom vodova pojedini stepeni vasionskog objekta pune se gorivom. Zatim, nakon starta događa se sledeće: Toranj se odvozi u stranu, raketa je sama sa velikim usidrenjima, smeštenim ispod startnog tornja pod zeirdjom, još dublje je smešten sistem cevi, pumpi i ogronmih bazena, koji gase vruće izbacivanje zraka prilikom starta: u trenutku paljenja rakete vodena zavesa iz sistema cevi počinje da raspršuje vodu gaseći na taj način vatru i rashladujući ogromnu startnu aparaturu. Kako bi to trebalo da izgleda stEirtna rampa za vasionski brod u obUku čigre? Današnje rampe imaju obUk tornjeva jer rakete štrče kao obehsci u nebo; potrebne su samo za start, jer se startne rakete u svemiru raspadaju. Kod spoljnjih rezervoara Spejsšatla rezervoari padu na padobranima u more i mogu se ponovo

upotrebiti. Ali ako se radi o dovodnom brodu, koji kao i avion mora da se održava, onda ne postoje samo startne rampe već i rampe za održavanje kako bi sa svih strana bio omogućen pristup brodu. Rampa za održavanje za čigrasti dovodni brod bi dole imala oblik šiljatog klina i prilagodila bi se najnižim nivoima dovodnog broda što se više penja rampa za održavanje, sve šira bi postajala prema svim stranama, sUčno sta dionu otvorena prema gore sa sve više odmakmit im stepenicama. Upravo takvog obiika su rekonst.i ulu ije gospodina Bajera. U knjizi„Krunski svedok Esehil"26 11. II. H;y;r prezentuje preko 90crteža u boji, koji sasvim odgovaraju Esehilovom opisu. „Hram" prvobitno nije bio svetilište, već rampa za održavanje sa dodatnim radionicama, prostorijama za spavanje i stanovanje posade. Nikada nećemo saznati koju vrstu goriva su u ono vreme upotrebljavali. Stručnjak NASAe g. Blumrih pretpostavlja da je isporučUac energije bio nuklearni reaktor sa pogonom na nuklearno gorivo. Mnoge ruske i američke podmornice imaju ovu vrstu energije. Kod sveike atomske reakcije postoje dva problema: toplota, koja mora da se rashladi, kao i radioaktivni otpad. Dovodni vasionski brod i rampa za održavanje morali su da poseduju odgovarajuću opremu; hladnjak za reaktor je smešten dole, u šiljatom delu broda, pa je rampa tu morala da se obloži materijalom otpornim na toplotu, a sagoreli radioaktivni elementi morali su negde da se pohrane, verovatno zakopaju u zemlju. Pošto u to vreme nisu postojala meduskladišta niti krajnje deponije, treba danas potražiti u blizini rampi istrošene elemente gorenja. Ali ako energija nije poticala iz nuklearnog reaktora, onda su koršćena tečna goriva ili goriva u čvrstom stanju. To bi značilo: Ispod rampe za održavanje, ispod „hrama" morale su biti cevi, dovodi i odvodi. Sigurno je da nikakve komplikovane popravke nisu mogle da se vrše dok je u rezervoaru bilo zapaljivo gorivo. Gorivo bi prvo moralo da se izvuče iz rezervoara. Što znači da bi i danas ispod „hrama" trebalo naići na cevovode za odvod i dovod goriva. Ako je Solomonov Jerusalim onaj „Salem" kraljasveštenika Melhisedeka, vanzemaljci su u Avramovo i Melhisedekovo vreme još koristili uređLj za održava nje, dok je narednim generacijama njihova namena ostala nepoznata. Modifikovah su ga u ,,hram" jer su na tom mestu bogovi došli na Zemlju. Salem postaje Jerusalim, a JerusaUm biva uništen. Ukohko ova jednačina ima rešenje i pored tohko hiljada protekhh godina i danas bi pod zemljom u današnjem AlSarimu trebalo pronaći cevovod ih radioaktivni otpad. Kjritičari i poznavaoci Esehila će mi zameriti da u mojoj teoriji postoji „slaba" tačka, jer je prorok svoje beleške napisao između 595. i 570. godine pre n. e., dok su prema mojim izjavama vanzemaljci u to vreme već davno napustih naš Sunčev sistem te tako nije bilo vazdušnog prometa sa dovodnim brodom. Evo dva protivargumenta: Moguće je da je grupa vanzemaljaca napustila naš Sunčev sistem u legendarnim vremenima Avrama i Melhisedeka, ah se vraća hiljadu godina kasnije da bi proverila plodove pomoći koju su ukazali Ijudskom rodu. I: vremensko odredivanje Esehilovih tekstova nije precizno; Esehilova predanja su tokorn vekova pretrpela mnoga tumačenja, a u jednoj analizi 27, objavIjenoj 1981. god., obrađeno je 270 ! rasprava o Esehilovoj knjizi. Tekst proroka, ranije tako svet i nedodirljiv, sada se secira i osvetljava. Semantičari su tvrdih da stil pisanja i rečnik upućuju na teoriju da se radi o više autora. Većina tumača Svetog pisma zato zastupa mišIjenje da je Esehilova knjiga delo grupe autora, koji su starije tekstove kombinovali sa originalom; te se stoga Esehilov opis o „vehčanstvu Gospoda" ne može locirati u vreme delovanja „realnog" proroka Esehila između 590. i 570. godine pre n. e.. To znači: Opisi u prorokovoj knjizi mogh su se zbiti mnogo, mnogo ranije, tj. mogh su da se preuzmu iz ranijih izvora. „Srećan je onaj koji može da spozna razloge stvari." Seneka oko 55. pre n. e. 49. n. e..

III "BOGOVT,"GROBOVI I ZAVEDENI RECIMI, GDE SU GROBOVI... Ncdostatak sposobnosti odlučivanja zapravo je ono što se zove glupost, i jednom takvom nedostatku zapravo ncma spasa. Imanuel Kant 17241804. Immanuel Kant Smrt, koja je predodredena svim Ijudima, ne pogada likove iz bajki i neke biblijske ličnosti. Proroka i pratrijarha Henoha smrt nije stigla i u zrelom dobu, kada je imao 365 godina, sa sve kosom „istisnut" je na nebo. I prorok Izraelov, Eiijas, poneo je svoje telo sa sobom kada je u „vatrenim kočijama" nestao u svemiru. Ostale prominentne ličnosti Starog zaveta doživele su duboku starost o kojoj naši gerijatri ne bi smeh ni da sanjaju: Adam, praotac svih Ijudi, živeo je 930 godina njegov sin Set dogurao je do 912, njegov sin Enos doduše 905 godina, a Adamov praunuk, Enosov sin Kenan doživeo je 910 godina života. I tako se u 1. knjizi Mojsijevoj, glava 5, nastavija vedra štafeta starina: Mahalah doživeo je 895 godina, Jahred 962 godine. Henoh je naravno pre nego što se uspeo stvorio Metuzalema, i ovaj je sa 969 godina postao rekorder takozvane biblijske starosti. Nojev otac Lameh doživeo je samo magičnu cifru od 777 godina i time zaostao za sinom koji je pak doživeo 950 godina. Ovde navedeni malobrojni ogledni primeri zajedno čine za Ginisa dostojnu cifru od 7566 godina. A ako nisu umrli... Oni jesu izuzimajući Henoha umrli, a umrli za sobom ostavljaju svoje posmrtne ostatke na zemlji. Ličnosti sa tako dugačkim životom trebalo bi da su našle večiti mir u predivnim grobovima. Nije moguće pronaći niti jedan od tih grobova. Možda su ih odnele vodene mase Nojevog potopa, ali gde su nestali nadgrobni spomenici glavnih bibUjskih akteraposZe potopa? Gde su štovanja vredne kosti? Gde su pećine sa natpisima datuma smrti? Gde su sarkofazi, posmrtni darovi? Avram praotac koji je za sobom ostavio bogate, nikakve tragove Glavni centar delovanja legendarnog Avrama, jednog od tri izraeljska praoca, bilo je mesto Membre, dva kilometra severno od današnjeg grada Hebrona u Izraelu; tu se na 1025 metara nadmorske visine izdiže „brdo proroka". Ovaj brdski region je klasična postojbina priče o Avramu, ovde su se prikazali znak i čudo. Po knjizi postojanja prva knjiga Mojsijeva Avram se sa svojim stadom i šatorima nastanio u Mambreu i tu Gospodu podigao oltar. Odatle je sa 318 momaka, vavilonskih ratnika, nastavio da oslobodi Lota i njegovu porodicu. Mambre je bilo i mesto znamenitog susreta Avrama i „Gospoda", koji je praocu obećao da će njegovo potomstvo biti brojno „kao zvezde na nebu". Takođe ovde u Mambreu, Gospod je naredio ritualno obrezivanje. Avram, sa svojih tada 99 čistih godina s one strane dobra i zla, krenuo je prvi za primer i dao da mu se obreže kapica zajedno sa svojim truiaestogodišnjim sinom Ismailom, robovima i slugama, kao i gostima njegovih šatora. Bilo je uzbudljivo tada u Mambreu. Bilo je tu senzacionalnih randevua. Jednog dana sedeo je Avram pred svojim šatorom, kada ga posetiše tri tajanstvena bića. Gostoprimljiv, kakav je već bio, praotac je odmah dao da se zakolje jedno telence, kojim je velikodušno počastio strance... iako je sin Isak majci Sari šapnuo da „ovi stranci nisu potomci stanovnika Zemlje" 1. Da, taj Mambre bio je istorijski značajno mesto, mesto koje bi, budućeg naraštaja radi, trebalo biti bo gato spomenicima, grobovima i natpisima. Ovde toga nije bilo. Doduše, ima u Mambreu monumentalnih ostataka zidina od moćnog tesanika, ah nema ni najmanjeg traga koji ukazuje na Avrama i njegove nebeske posetioce. Da su umetnicisavremenici tada barem samo napravih skicu vatrenih kočija ih portret jednog od nebeskih gostiju na nekom od zidova ja bih slavio Mambre kao mesto

susreta zemaljaca i vanzemaljaca! I arheolozi su u istoj meri poprilično bespomoćni, ne znaju šta da rade sa monohtičkim fragmentima. Već shodno esnafu, bibhjski arheolozi praviU su od Mambrea Avramov atar Avramov grob spomenobeležje Isavu rezidencija kralja Davida jedan bibhjski meni a la kart! Istovremeno manje bibhjski zadojeni arheolozi videli su u istim rudimentima jednu vizantijsku gradevinu jednu rimsku svetinju jedan nedovršeni zid 2. Čak i po pitanju starosti mambrevskih relikata podaci u stručnoj literaturi razhkuju se i do 3000 godina, Bibliji je poznato da je Avram „prekoputa Mambrea" za 400 unci srebra sebi kupio zemljište sa grobnicom; tu je sahranio svoju ženu Saru, a u porodičnoj grobnici trebalo bi da počivaju i njegovi sinovi Isak i Jakov sa svojim ženama Rebekom i Leom šest biblijskih ličnosti pod jednim svodorn! Sigurno je da su tako važni i ugledni savremenici sahranjivani uz pompu i raskoš, te bi grobnica za generacije bila neprikosnoveno spomenobeležje. Trebalo bi i da je danas bila prepoznatljiva svetinja, jer Biblija daje čak i ime Avramovom grobu: špilja Mahpela. Tu u centru grada Hebrona izdiže se masivna pravougaona AlDžbrahirai džamija, ogroman, sa vrednim tepisima i svetiljkama, opremljen prostor za molitve muslimana, Jevreja i hrišćana. Sa obe strane centralnog prostora leže kripta pod kojim treba da se nalaze groboAd Isaka i Rebeke. Sa desne strane nalazi se umetnički ornamentirana propovednica koja potiče iz godine 1091. Sa zidova u zlatu sijaju poruke Kurana; kroz mesinganu rešetku svetle zagasitozelene marame navezene zlatnim arapskim slovnim znacima. Ti znaci kazuju: Ovo je grob proroka Avrama. Neka počiva u miru. Zlatno navezene marame pokrivaju dva velika kenotafa: četiri mala bela stuba kao baldahin nose mermernu nadgradnju: u mermerni pod ugrađen je sedmougaoni mali zid visok 15 cm, pokriven tamnom daskom. Ispod toga trehalo hi da 68 strmih stepenica vodi ka Avramovoj grobnici. Trebalo bi. Ova džamija doduše spada među najsvetija mesta Muslimana i Jevreja, ali od grobova, sarkofaga, relikvija, posmrtnih darova i nadgrobnih natpisa ni traga. Pitam se da U kosti Avrama i njegove porodice zaista leže ispod džamije? lU se vernici zavode? Islamskih džamija u čast grobova bilo je još u vreme krstaša od kraja XI do kraja XIII veka. Nepoznato je, medutim, šta je tu ranije stajalo. Po osvajanju Hebrona, krstaši su džamiju pretvorih u hrišćanski manastir, te promenili ime Hebron u „Grad svetog Avrama". Jedan kaluđer je prilikom molitve u toku meditacije osetio promaju; ispričao je to svojoj sabraći, i svi su zajedno sledećeg dana revnosno tražili Avramovu grobnicu. Do tada su samo po predanju znali da bi trebalo da je na mestu manastira bila špilja Mahpela. Sa drvenim čekićima kuckala su sveštenička gospoda po podu, da bi pronašla šuplje odzvanjajuće mesto; sklonih su jednu kamenu ploču ispod koje je bila šupljina, pevajući hozijanu kaluđeri su sišli niz strmo stepenište koje je završavalo pred kamenim zidom. Sad se Kenotaf: prazna grobnica za sećanje na pokojnika koji nije tu sahranjen. Po opremi se kenotaf poduđara sa uobičajenim grobnicama. već zamahivalo teškim čekićima, zid se srušio, i kaluđeri su dospeli u malu, okruglu, praznu prostoriju. Nije bilo ni najmanjeg traga grobnici. Jedan od pobožnih tragača nije mogao da se pomiri razočaravajućim nalazom već je ispipao zid, našao jedan klinasti ugrađen kamen; kada je ovaj pritisnut, otvorila se pedina. Uz treperavu svetlost sveća kaluđeri su na podu našli bele kosti, a u jednoj niši 15 urni u kojima su bili ostaci kostiju. Ali: nisu našli nikakve posmrtne darove, ništa što bi ukazalo na Avrama i njegovu porodicu. Opat je priredio slavlje. U čast Gospoda odzvanjale su pesme. Neke kosti prodate su kao relikvije, druge vraćene u grobnicu. „Od tada više ni jedan čovek nije bio dole u špilji Mohpela", zaključio je danski istraživač Arne Falk Rene Ronno, koji je sledio tragove Avrama 3. Više se ne dn provorit i da li se ranosrednjovekovni pronalazak groba baš Luko odigrao, da li kaluderi i ili krstaši baš ništa nisu našli što bi ukazivalo na Avrama, ili šta je od toga

pretvoreno u željene relikvije; poznato je da su u vreme krstaških pohoda mnogi objekti iz Svete zemlje ekspedovani u evropske manastire i Vatikan. Ima tu mnogo zagonetki. Znam samo da danas više ništa nije moguće proveriti: Mushmani se ustručavaju da uđu u Avramovu grobnicu, pošto će Alah svakog ko remeti grobnu tišinu proroka Ibrahima kazniti slepilom. Iz navodno sličnih razloga ortodoksni Jevreji sprečavaju svako arheološko istraživanje. Može biti. Ne bi ii moglo da se dogodi da ašov na svetlost dana iznese neka iznenađenja koja bi govorila suprotno od onoga što je narod odvajkada smatrao delom verovanja? Ne mogu da zamislim da jedan veoma imućan patrijarh, kao što je Avram, jedan„prijatelj Gospoda" bude tako tiho i bez posmrtnih darova, ispraćen na večiti počinak. Ili je grobnica sadržala posmrtne darove i zapise, pa je neko dopustio da nestanu, pošto nisu bili zgodni... ili Avram nikad nije ni ležao u špilji Mahpela! Da naime postoji nedvosmisleni dokaz o postojanju Avramovog groba kao i grobova članova njegove porodice špilja Mahpela odavno bi bila proglasena nacionalnom religijskom svetinjom Izraela; nadgrobni natpisi i posmrtni darovi bili bi izloženi u Narodnom muzeju Jerusalima zapanjenoj publici, kao religiozno i nacionalno blago. Pošto takvih dokaza nema, logika nalaže ovaj zaključak: To nije bio Avram. Grobovi: Čiji? Isto se može utvrditi i za ostale grobove proroka u Svetoj zemlji. Svaki turist može u Izraelu da se divi sledećim grobovima: Esav džamija SiirZior, arapsko selo severno od Hebrana. Lot džamija Bnei Naim, arapsko selo istočno od Hebrona. Josip Nabulus Zibem iii Šehem. David Jerusalim, prizemlje dormicio crkve na bregu Zion. Samuilo severozapadno od Jerusalima, blizu arapskog sela Jib Gibeon. Gad i Natan Halhul, severno od Hebrona. Ratel Vitlejem. Kraj svakog od svih ovih grobova stoji plava metalna tabla sa objašnjenjem. Grobnica... pravi, istinski dokaz da je to grobnica dotičnog proroka uzalud ćete tražiti. Nema ga. Čovek se oseća posebno prevarenim kada mu se grobovi istih osoba ponude više puta pri čemu su stanovnici okolnih sela uvek čvrsto ubeđeni da u njihovoj, baš njihovoj grobnici počivaju prave koste. Prorok Jona je jedan od takvih koji ima više grobnica. Impresionirao me je još kada sam bio dete: zapanjeno sam slušao na religijskoj nastavi priču kako su mornari Jonu na sopstveni zahtev bacili u olujno more, da bi ga tamo pojeo kit; tri dana i tri nod proveo je Jona u stomaku kita, pre nego što se krepak ponovo pojavio na svetlosti dana Jona, odeijak 2. Odavno znam da ta tri dana u stomaku kita Hamo simbolično šta se sve ne prikazuje simboliCno! prikuzuju tri dana smrti Isusa pre vaskrsnuća. Ipak kao odrastao čovek istraživao sam legendu o Joni i doznao iz jevrejskih saga 4 da kit uopšte nije bio kit: Jona je naime ušao u čeljust ribe kao čovek koji ulazi u prostoriju, „oči vodene životinje bile su kao prozori i svetleli su iznutra"; naravno da je Jona mogao da razgovara sa ribom, a kroz riblje oči brodsko okno! prepoznao je u „svetlu kao pod podnevnim suncem" sve što se u moru i po morskom dnu dešavalo. Da, grobnica ovog preistorijskog putnika podmornice bi me interesova, tim pre što legenda o Joni ima jasne paralele sa vavilonskom predajom Oanesa. Tamo je postojalo jedno razumom nadareno biće po imenu Oanes sa ribljim telom; ta čudnovata riba raspolagala je Ijudskim glasom i podučavala je dvonošce u pisanju, nauci i gradnji gradova.

Gde li je zaista sahranjen Jona? Njegovog groba ima u šest izvedbi: 1. Mesed Galileja 2. Nabi Junis Judeja 3. Halkul deonica Vitlejem Hebron 4. TelJunis 6kmjužno od Jafe 5. En Nabi Junis između Sidona i Bejruta 6. Hama oko 150 km severno od Damaska, Sirija Šta bi iznervirani posetilac groba rekao kada bi jedna tako grandiozna figura kao Mojsije počivala u Izraelu, kad Mojsije po Tori i Starom zavetu nikad nije ni kročio tamo. Nabi Musa Mojsijev grob leži samo 15 km od glavnog puta Jerusalim Džeriko, nekoliko kilometara vazdušne linije od Kumranpećine, gde su pre 30 godina nađeni poznati zapisi sa objašnjenjem biblijske geneze. U Petoj knjizi Mojsijevoj, odeljak 34, Gospod kaže: „Ovoje zemlja koju sam zaveštao Avramu, Isaku i Jakuvu. Ali tamopreko ne treba da ideš..., i Mojsije, Gospodarev sluga, umro je baš na tom mestu u zemlji Moab... i niko ne zna za njegov grob ni dana danasnjeg." Čovek se zbunjeno pita zašto je Gospod Avramu i Isaku zaveštao jednu zemlju, kada su ove biblijske ličnosti još odvajkada živele u Mambreu. Zapanjeno čovek primi k znanju da niko ne zna za Mojsijev grob a ipak stoji pred njim. Pošto je poznato da ne može biti što ne sme biti, domišljati dubovi smisKli su čudo i omogućili Mojsiju večno počivalište u „hvaljenoj zemlji". Sultan Saladin sanjao je jednom da je Alah posmrtne ostatke Mojsija preneo na zapadnu stranu Jordana. E. f. D.: Da li sam pogrešio? Strana 128 i dalje. Ovo predanje samo po sebi bilo je dovoljno da nastane svetilište sa Mojsijevim kenotafom. 1265. godine sultan Baibars podigao je nad kenotafom jednu džamiju, u XV veku Mameluci su kraj džamije podigli predivan konak sa preko 400 prostorija. Baš zgodno! Danas jednom godišnje, drugom polovinom aprila, 70.000 i više posetilaca ide na hodočašće na Mojsijev grob. Usred golih stena i sasušenih dina, džamija sa mnogim svetlećim kupolama i menaretima odaje sliku raskošne oaze. Hodočasnici pobožno i zgranuto prolaze pokraj jedne rešetke iza koje stoji kenotaf pokriven zelenim pokrovom. Kenotaf? Enciklopedija objašnjava šta to znači: prazan grob u znak sećanja na pokojrika koji tu nije sahranjen. Tačno! Sveta zemlja je istorijski bogato tlo, na kojem su se otprilike 800 godina p. n, e. zbili jedinstveni, a za velike religije čovečanstva i odlučujući događjgi. Ali, ukoliko čovek želi da nešto konkretno utvrdi što se zbilo 800 p. n. e., onda stvari izmiču kao pesak kroz sito. Iščezli su tragovi velikih predstavnika kao što su Avram, Melhisedek, Lot, David ili Solomon, pri tom bi trebalo da su za sobom na Zemlji ostavili arheološke dokaze. Isuviše značajni, veliki, sveti bili su ovi prvi proroci! Prigovara se da je geografsko područje koje se danas označava kao Sveta zemlja uvek bilo politički nesređeno, da su ga izrovali ratovi, te da su ti stalni nemiri uništilizatrli moguće arheoioške dokaze. Može biti, ali sunmje ostaju. Jer: Arapi i Izraelci poštovali su iste ličnosti. Arapi priUkom ratnih pohoda stare, poštovanja vredne grobove ostavili su za sobom netaknute, isto kao i Izraelci. Što je važilo u „prediyem Orijentu" trebalo bi da važi i drugde u svetu, međutim tamo su ruine hramova, ostaci sportskih građevina, slavoluka, ispisane glinene ploče... i grobovi kraljeva i narodnih heroja odoleli zubu vremena. ZaSto bi Sveta zemja bila izuzetak? Za barom kralja Davida Frustriran razočaravućom potragom za grobovima sedeo sam mrzovoljan za barom otmenog hotela „Kralj David" u Jerusalimu. Mozgao sam zašto se mogu nad samo pseudodokazi za postojanje starojevrejskih proroka, kad me usled mozganja prepade jedan mladi gospodin: „Turista?", upita on. „Ja sam tako red u lovu na..."

„Šta to ovde ima da se lovi?" Telegramski sam mu opisao moja neuspešna nastojanja da lokahzujem pravi, neosporan grob proroka. Mladi gospodin učtivo me sasluša, namršti tu i tamo čelo, te reče: „Ja sam Izraelac, moji roditelji doseliU su se iz Kanade. Grobove koje ste pomenuh, sve poznajem, samo nepravedni ste prema nama kada smatrate da smo mi izmishh čitav tsg cirkus sa poštovanjem grobova!" „Niste? Hebrejske, arapske i engleske table mame turiste pred grobove!" „To stoji", nasmeja se Izraelac, „ah ovi grobovi su bez izuzetka već poštovani od strane Arapa kada države Izrael nije ni bilo. Nabi Musa, na primer, Mojsijev grob, je arapska svetinja. Mi, Jevreji, ne verujemo ni reč od toga." Muk. Tada mi moj viskipartner reče: „Posetite Aronov grob, brata Mojsijevog, to je pravi!" „Agde je on?", upitah ja. „U Jordanu, bhzu poznatog gradastene, Petre." Nešto kvrcnu u mom malom mozgu. Kao dečkić gutao sam jednu knjigu Johana Ludviga Burkharta Johann Ludwig Burckhardt: „Putovanja po Siri i „hvaljenoj zemlji". Kroz maglu se setih da je tamo osim jednog ubedljivog opisa Petre uglavnom bilo reči o Aronovom grobu. „Jeste li Vi bih tamo? Jeste li videU Aronov grob?", provocirao sam sagovornika od kojeg sam u međuvremenu saznao da je pilot izraelskog ratnog vazduhoplovstva. „Pa, ja ne mogu tamo! Sa izraelskim pasošem ne možemo da putujemo za Jordan. Mnogi moji sunarodnici bi rado odali poštu Aronovom grobu, kao uostalom i ja. Poznati su mi izveštaji iz tridesetih, četrdesetih godina kada su hrabri Jevreji pokušali da posete Aronovo svetilište. Nijedan se nije vratio. Vi ste Švajcarac, Vi možete da odete tamo! Izvestite me šta ste našh." Obećao sam da hoću. Izmenjali smo vizitkarte. Recepcioner mi je pribavio leksikon. Tamo sam pročitao: Johan Ludvig Burkhart, švajcarski istraživač Orijenta i pisac. Rođen 24. 11. 1784. u Lozani, umro 05. 10. 1817. u Kairu. Od 1809. Burkhart, koji je prešao u Islam, proputovao je Siriju, Palestinu, severnu Arabiju, Sinajsko poluostrvo, Egipat i 1814. Nubiju. Kao muslimanski hodočasnik mogao je da se zadrži u Meki i Medini, 1812, Burkhart je ponovo otkrio Petru, ruševine i kamenu tvrdavu, u južnom Jordanu. Stari leksikografski podaci ne rekoše ništa o Aronovom grobu. Jednog dana nadoh u bogatoj narodnoj bibUoteci Jerusalima nemačko izdanje Burkhartove knjige „Putovanje kroz Siriju i „hvaljenu zemlju" 5. Sećanje me nije prevarilo. Reći ću vam prvo nešto o svom zemljaku, o jednom avanturističkom životu koji je uzbudljiviji od krimiromana. Na putu ka Aronovom grobu Početak avgusta 1812. godine Burkhart ima 28 godina. Uzeo je ime Ibrahim Abdulah i bio ponovo preobučen u šeika. Prerušavanje mu je biio perfektno, pošto je bradati Švajcarac vladao arapskim kao maternjim jezikom. Iz Ijubavi prema Orijentu, aii i radi toga da od strane Arapa ne bude odbijen kao nevernik, prihvatio je nekohko godina ranije mTihamedansku veru. Tog avgusta 1812. hteo je na kamili da krene na višednevni put iz Damaska kroz današnju jordansku pustinju na Kairu. Kako je zabeležio u svojim putnim beleškama, žudio je da vidi Vadi Musa, Mojsijevu dolinu, o čijim su mu legendarnim starinama urođenici pričali sa velikim strahopoštovanjem i divljenjem. Izvan Amana, Burkhart je unajmio lokalnog beduina, koji se međutim bojao opasnosti kojima bi njih dvojica bih izloženi na dugačkom pustinjskom delu puta. Beduin je tvrdoglavo zahtevao da ka Kairu krenu zaobilazno preko Akabe, zato što bi se na tom delu mogh priključiti nekom vehkom karavanu. Burkhart je upravo i želeo da izbegne Akabu po svaku cenu: Tamo je egipatski paša držao vehki garnizon te kontrohsao okrug i sve puteve. Moj hrabri zemljak strahovao je od

ovakvih kontrola pošto nije imao nikakvih arapskih dokumenata, a kamoh nekakav na ime Ibrahim Abdulah. Zato je neustrašivi Švajcarac raspolagao temperamentom znatiželjnog istraživača, te mu nije bilo hi malo stalo da se sa kamiljih staza iole pribhži Akabi. Cilj: Petra! Petra je prožimala njegove mish. Na Orijentu Burkhart je imao tajanstvene nagoveštaje o zagonetnom stenovitom gradu. Kao student čitao je kod grčkog geografa Strabona 63, p. n. e.26. n. e. opise grandioznog glavnog grada Nabatejaca, Petre, u kome su sve kuće bile usečene u stene, kojim je vladao jedan kralj koji je„među masom stalno pravio pijanke" pri čemu„niko nije pio više od jedanaest pehara iz stahio menjanog zlatnog pribora 6." Grčki istorijski pisac Diodorus Sikulus, koji je živeo u prvom veku p. n. e. preneo nam je detalje o ovom tajnom obavijenom mestu: „U zemlji Nabatejaca nalazi se izrazito čvrsta stena " sa jednim jedinim prilazom, kojim su se mogli peti samo malobrojni, da bi vršili snabdevanje... Ovo V mesto bilo je veoma utvrđeno, ali bez zidova a i j udaljeno dva dana putovanja od prve nastanjene oblasti7." Burkhart je bio ubeđen da tu u sprženim pustinjskim dolinama treba da je bila zemlja Nabatejaca; iz putopisa takođe je znao da na kraju Vadi Muse treba da leži od strane Arapa poštovani, strogo čuvani grob proroka Arona. Da, samo nekoliko sati putovanja odatle trebalo bi da počiva taj Aron i ni jedan Evropljanin nikada nije video njegov grob. Ovaj cilj izazvao je Burkharta. Tuje jošbio ijogunstibeduin. Burkhart gaje nasamario lukavošću. On, rekao mu je, nije mogao da koristi put karavana pošto je dao svečani zavet da će u slavu Arona žrtvovati jednu kozii. Ispod suncem opaIjenog čela beduina mozgalo se: Šta li je jače? Njegov strah od pustinjskih razbojnika ih strah od Aronovog besa? Aron je pobedio. Dva muškarca jahala su šest i po sati dok nisu stigli do raskrsnice puteva za Akabu i Mojsijevu dolinu. Male gomile kamenja kraj raskrsnice beduin je proglasio mestom gde putnici žrtvuju svoje koze, posle čega mesto žrtvovanja prekrivaju kamenjem; tako bi šada i gospodin trebdo da učini. Burkhart je prigovorio: Njegov zavet obavezuje ga da svoju kozu žrtvuje krLy Aronovog groba, ali groba ni od korova. Beduinova hrabrost bila je istrošena; ovde, reče, počinje zemlja starina, a Aronov grob leži sa druge strane doUne, a tamo se više ne usuđuje. Burkhart je sam odjahao dalje. Ponosan i naravno kao pravi šeik, ujahao je u mesto Eldn u Mojsijevoj dolini. Izbrojao je nekih 300 kuća u zidom opasanom šelu. Burkhart nije znao da sada može postati opasno po život, ukoliko budu prozreli njegovu maskaradu, čučnuo je uz brblj"5e trgovce, hvalio Alaha, Muhameda i Arona i ispriO im o svom zavetu da na Aronovom grobu žrtvuje kozu, i napokon je jedan domorodac za par starih potkovica bio spreman da šeika Ibrahima Abdulaha odvede do Aronovog groba. 22. avgust 1812. Burkhart i njegov seoski vodiC projahali su uskom visokom klisurom koja je često bila tako uska da je jedva bilo mesta za jednog jahača. Iznenada se međutim klisiira otvorila u malu kotlinu. Zapaiyeno je Burkhard pijio u višespratnu, stubovima opasanu fasadu divnog hrama, koji je bio isklesan iz jednog komada stene. Izbegao je da izgleda isuviše iznenađeno i znatiželjno, te da postavlja mnogo pitanja. Njegov nEgmljeni vodić je naime već odavno postao sumnjičav: „Vidim da si nevernik koji ima posebne namere sa ruinama naših predaka. Ali ti nećeš mod uzeti ni najmanji deo skrivenog blaga, pošto ono leži u našem kraju i pripada nama."8 Začuđeni Švajcarac ga je uveravao da je samo divIjenje uzrok njegovog osvrtanja. Njegov pratilac ostao je sumnjičav, pošto je kao svi stanovnici Mojsijeve

doline bio ubeđen da su ovde vladale posebne sile i da bi jednog znalačkog magičara drevna blaga pratila u vazduhu čak i kad bi već odavno bio napustio drevni gradstenu. Dok su jahali dalje, Burkhart se divio moćnim gradevinama koje su izvirale iz stena sa obe strane Mojsijevog potoka, i to tako kao da su srasle za njih. Burkhart nije nigde mogao da prepozna zidove. U svojim putnim dnevnicima Burkhart je otkrio zbog čega je suzbijao svoju zapanjenost: ,,Poznavao sam karakter naroda kojim sav ovde bio okružen. Bio sam bez zašlite, usred pustinje, gde pre mene nisu nikad ni videli putnika, te bi podrobnije ispitivanje ovih gradevina od strane nevernika, kako ih nazivaju, moglo lako izazvati sumnju da sam krijumčar umetnina ih kopač blaga. Bio bih onda barem sprečen da nastavim svoje putovanje za Egipat, a najverovatnije bi me skinuh i opljačkali onb malo moga novca, te dnevnik, koji mi je neizmerno važniji od novca. Budući putnici trebalo bi da posete mesto pod zaštitom grupe naoružanih." Pošto smo prokrstarih kUsuru i gradstenu, dva muškarca su prešla kamenitu visoravan zvanu „Aronova terasa." Pred njima svetlucala je, na vrhu brda u svetlu zalazećeg sunca, mala bela zgrada sa, u suton još jedva prepoznatljivom, kupolom. Aronov grob! I te kako bi se rado Burkhart odmah popeo do njega, ali bilo je isuviše kasno a njegov vodič sumnjičav i pun straha od pljačkaša u nastupajućoj noći. U podno?ju Aronovog brda Burkhart je zapazio „više podzemnih grobova, svaki sa u steni uklesanim hodnikom, koji do njega vodi" i odlučio da tu zakolje kozu koju je poveo sa sobom. Dok je iz glavne arterije šikljala krv, beduin se bacio na pod i počeo da se moh iz sveg glasa: „0, Harune, zaštiti nas i oprosti nam! O, Heirune, prihvati dobru volju ovog dela, pošto je ova koza isuviše mršava." Pošto je dva puta ponovio molitvu, MusUman je prekrio tragove krvi kamenom. Jedan kilometar pre cilja J. L. Burkhart morao je da prekine svoj prodor ka Aronovom grobu. To je kasnije zažalio još više tim pre kada je saznao da je pod vrhom brda na kome se nalazio grob bilo više u kamenu uklesanih grobnica umro je sa samo 33 godine u Kairu od malarije. Aron, brat i Mojsijevi rivali Burkhartova knjiga„Putoviaije kroz Siriju i svetu zemlju"ponela me je priUkom ponovnog čitanja isto kao i nekad kao mladog ginmazijalca. Ponovo su me uzbudiU opisi gradastene, za koji se danas zna da je to bio nabatejski grad Petra, koji su pominjali Strabon i drugi rani pisci, a koji je Burkhart ponovo otkrio 1812. Mene je fascinirala i to više nego priUkom prvog čitanja pomisao na Aronov grob na vrhu brda. Kao još od svoje mladosti upoznatim sa BibUjom, za mene je Aron bio jedna od najinteresantnijih ličnosti, jedna kompleksna zagonetna figura. Zar već Aronovo svečano posvećenje nije bilo misteriozno? Sam Gospod je naredio Mojsiju da posveti svog brata. Mojsije je oprao Arona, obukao ga u svoju suknju i bluzu, stavio kaiš, dao mu torbicu u koju je stavio kamenje dolično visokom svešteniku urim i tumin; na krsgu je Mojsije Aronu stavio povez na glavu te na prednjoj strani učvrstio zlatnu dijademu 3. Mojsije, 8.1. Koja li je posebna svojstva mogla imati ova dijadema? Kada se već „Gospod" potrudio da lično nadgleda izvršenje svojih uputstava, mora da je imala neku funkciju koja je značila više od ukrasa. Ja kamenju urim i tumin, koje u dodiru sazavetnim kovčegom svetiuca u raznim bojama, pridajem posebno svojstvo. Smatrano je proročanskim kamenjem koje je namenjeno visokim sveštenicima; ne bez osnova, torbica u kojem je nošeno, nosila je znak „torba odluke", bila je deo omata svečanog svešteničkog odela prim. prev,. Osim toga, ovo kamenje nazivano je „prevodilačkim kamenjem", uz čiju pomoć su birane iičnosti uspevale da prevedu jezik i pismo davno nestalih kultura 9, Da li je „Gospod" preko medija zlatne dijademe, kvaziodašiljada prijemnika, mogao da prede naredbe Aronu i da odgovara na njegova pitanja? Vredi zapaziti

Aron je uvek bio u toku stvari kada se naizgleđ pre radilo o tehničkim problemima. On je bio i stvarni šef svetog šatora u koji je Mojsije u svakom logorištu donosio funkcionahie objekte kao što je zavetni kovčeg 10. Kada je došlo do bitke izmedu Izraelaca i Amaleka, Mojsije je svom vojskovodi JoSui dao uputstvo da uđe u poje dok se on u pratnji Arona i Hura „sa božijim štapom u ruci" smestio na obližnjem brežujku. Ono Sto o tome govori Biblija zvuči krajnje Cudno: „Dok je Mojsije držao svoje ruke uvis, Izrael je držao nadlakticu, ali kada je spustio svoje ruke, Amalek je držao nadlakticu. Pošto su, mcdutim, Mojsijeve ruke postajale sve teže, uzeli su jedan kamen i postavili ga ispod njega, i on sede, dok su ga Aron i Hur pridržavali za ruke, jedan sa jedne, drugi sa druge strane. Tako su ga držali za ruke dok Sunce nije zašlo" 2. Mojsije, pogl. 17,1112. Kakva li je veza svega sa tim „božijim štapom"? U svakom slučaju bio je pozamašne težine, pošto su Mojsijeve ruke prilikom dizanja instrumenta podupirali Aron i Hur. Zar se ne nameće slika tročlane posade Mojsije, Aron i Hur koji su se sa moćnim, za rat odlučujućim oružjem uputili ka strateškoj poziciji iznad bojnog polja? Samo Mojsije znao je tajnu, poznavao je oružje i rukovao njime, ipak ubrzo bi mu se umorile ruke i dlanovi, tako da su ga njegovi pratioci niorali podupirati, da bi mogao da drži cilj na nišanu. Kada bi Mojsije tajno oružje držao tačno na nišanu, pobeđivali bi Izraeliti, kad bi ga spustio, nadirali bi Amaleci. Kakvo li je oružje bo taj božiji štap? Danas se 0 tome može samo nagađati. Da to nije bio Sunčevim zracima napajani laser? Saznaćemo samo ukoHko oružje ili njegovi delovi bude nadeno ili ukoliko nas neka vremenska mašina koja se provlači kroz SFliteraturu odvede natrag u najdalja vremena. Medutim, mogu se postaviti i neka pitanja: Da u Aronovom grobu možda ne leže pohranjeni i tehnički relikti te nejasne epohe? Da li još negde postoji čudnovato kamenje urim i tumin? Možda negde Aronov raskošni nakit željno iščekuje da ga se pronade? Da li je Aron sahranjen s njim? Ko je bio Aron? „Jevrejska enciklopedija" zadovoljava našu znatiželju 11. Aron je najstariji sin Hebrejca Avrama iz plemena Levi. Mojsije, njegov drugi sin, bio je tri godine mlađi, a obojica nekoliko godina stariji od sestre Mirijam. Aron, praunuk visokog sveštenika Levija, vršio je u svom plemenu svešteničku funkciju. Dok je Mojsije bio vaspitavan na egipatskom dvoru, Aron je živeo kod rođaka na istočnoj granici Egipta i bio poznat kao briIjantni gpvornik. Kada je Mojsije od „Gospoda" dobio naredbu da Izraelite oslobodi egipatskog zatvoreništva, pozvao je k sebi svog brata Arona. Mojsije nije naime bio nikakav govornik, trebalo je da ima „zvaničnog govornika" koji bi faraonu ubedIjivo preneo zahteve Izraelita. Za vreme godina progona Aron je uznapredovao do Mojsijevog zamenika i prvosveštenika, bio je pod posebnom zaštitom „Go spodara oblaka". Kad god bi iskrsli problemi koji bi zahtevali posebno nadaren tehnički um, Aron bi bio na licu mesta, važio je za magičara koji bi umeo da sprovede takve postupke, koji bi se masi učinili čudom. Jednom, izveštavao je Mojsije, njegov nadareni brat bacio je pred velikog faraona svoj štap na pod, a on se pretvorio u živu zmiju; kada su dvorski čarobnjaci pokušali da oponašaju ovaj trik, Aronova zmija je proždrala sve ostale 2. Mojsijeva, 6, 1012. Sa istim čarobnjačkim štapom egipatske vode pretvorene su u smrdljivu crvenu bujicu, mirijade na desetine hiljada prim. prev. ogavnih žaba i odvratnih obada u trenutku postali su pošast faraonskog carstva. Već sam nastup braće na dvoru faraona bio je spektakularan. U „Legendama Jevreja" 12 navodi se ka ko su se Mojsije i Aron pribojavali audijencije, ipak tada bi se pojavio arhandeo Gabrijel i obojicu proveo kroz sve straže do palate. lako su straže

zbog svoje nepažnje strogo kažnjene, zagonetni dogadaj ponovio se i sledećeg dana: Mojsije i Aron nesmetano su stigU do faraonskog prestola. Mora da su strašno impresionirali ponosnog vladara Egipta, jer „lićili su na anđele, Uk im je reflektirao i sjao se kao Sunce, zenice njihovih očiju bile su kao svetlost zvezde Danice, njihove brade kao mlade palmine grane, a kada su govorih, hzao je plamen iz njihovih usta." Zaista, bila je to čudesna inscenacija. Jednom „Gospod" naredi Mojsiju da prikupi pruto ve svih plemenskih starešina i da ih preko noći položi pred zavetni kovčeg u svetom šatoru. Dvanaest plemena imao je Izrael, sakupilo se dvanaest prutova a svaki je nosio ime plemena. Samo na Aronovom prutu tako naredi „Gospod" nije trebalo da bude urezan plemenski naziv „Levi", već njegovo ime Aron. „I Mojsije položi prutove pred Gospodara u šatoru zaveta. Drugog jutra, međutim, kada je Mojsije došao u šator zaveta, imao je šta da vidi. Aronov prut iz plemena Levi propupio je, izbih su pupoljci i cvetovi i nosio je zrele bademe." 4. Mojsije, 17,8. Od Aronovog doba prut je nezamerdjivi rekvizit svih čarobnjaka, a oni verovatno čak i ne znaju kom kolegi bi na tome trebalo da zahvale. O tome gde se nalazi starozavetni čarobni prut postoje razna mišljenja; jedna grupa učenjaka pretpostavlja da je stavljen u zavetni kovčeg i da je sa njim sakriven; druga grupa je ubeđena da je prut deponovan u Aronovom grobu. Čak i o smrti čudesnog Arona postoje razne pretpostavke. „Enciklopedija Judaica" piše da je Aron lunro „prvog dana petog meseca sa 123 godine 13." Na žalost, nedostaje podatak o godini smrti. A ovako glasi biblijski izveštaj o njegovoj smrti: „I Gospod je razgovarao sa Mojsijem i Aronom na brdu Hor, na granici zemlje Edoma. Uzmi Arona i njegovog sina Eleasara i odvedi ih na brdo Hor. Onda treba da svučeš odeću Aronu i njome obučeš njegovog sina Eleasara. Aron će na tom mestu biti pozvan pripadnicima svog plemena i umreti. I Mojsije učini kako Gospod naloži, pred očima cele zajednice pope se na brdo Hor. I Mojsije skide odeću sa Arona i njome obuče njegovog sina Eleasara; Aron umre tu na vrhu brda." 4. Mojsije 20,4 ff. Opširnije, sa nrnogim pojedinostima, izveštava legendarna verzija 14. Ona zna da je Mojsije bio informisan od strane najvišeg Boga da će Aron ubrzo umreti i da je njegov grob na brdu Hor pripreirdjen. Neumoljivi, strogi Bog moUo je Mojsija da prenese svombratu poruku. Uzaludno je Mojsije pokušavao da od Gospoda izdejstvuje duži život. Aronova smrt bila je utanačena „ne zbog njegovih grehova, već zbog spletki žmije" 13, šta god se pod tim da podrazumeti. Mojsije, Aron i Eleasar peli su se na brdo Hor. Aron je bio u odori visokog sveštenika. Kada stigoše gore „otvori se pred njima jedna pećina i Mojsije reče bratu da u nju ude" 14. Neizbežnom laži on navede brata da skine haljine: „Arone", reče, „nerazumno je stupiti u ovu pećinu u odeždi sveštenLka, jer bi mogla da se uprlja. Pećina je veoma velika i možda sadrži druge grobove 14." S poverenjem je Aron poslušao bratski savet, skide posvećenu odeću kojom je Mojsije držed se naredbe Gospodove odmah ogrnuo Eleasara. Za tu odeću mora da su povezana posebna svojstva. Kako je Aron nag stajao pred pećinom, nastade bože pomozi čudo. Već za vreme svlačenja, nad Aronom lebdelo je „osam božanstvenih delova odeće i pokriše ga." Dakle! Dok je Mojsije ulazio u pedinu sa Aronom, naredio je Eleazaru da prićeka napolju. Prostorija je bila osvetljena, u njoj je stajao sto i jedan krevet, oko kojeg se okupilo više anđela. Tek tada, u tom trenutku, Aron je shvatio da mu je tu pripremljen odar. I sad, za na smrt preplašenog, Mojsije je imao spremnu utehu, da on neće umreti kao čovek, već od „božijeg poIjupca". Aron se povinovao. Oproštnim rečima Mojsije žurno napusti pećinu. Mojsije i Eleazar se spustiše niz brdo. Narod ih je čekao i primetio Aronovo odsustvo. Skeptična pitanja postadoše glasna. Da U je Mojsije iz Ijubomore ubio svog brata, pošto je Aron bio voljeniji od njega? lU je Eleazar ubio svog oca,

da bi mogao da preuzme polož visokog sveštenika? Sateran u ćoše, Mojsije pozva svog „gospodara" u pomoć. Ovžy je bio spreman i naredi svojim andeUma da učine da Aronov odar „poleti kroz vazduh" 14. Tako se i zbilo, dok su „Bog i njegovi anđeU na brdu Hur služiU svečanu misu povodom Aronove sahrane" 15. Eleazar hebr. znači: „Bog je pomogao". I zaista! Manje bajkovito, ali ipak dovoljno čudesno, islamska legenda opisuje Aronovu smrt; „Musa Mojsije i Harim Aron spaziše jednom jednu pećinu iz koje je izvirala svetlost. Uđoše u nju i u njoj nađoše zlatni tron sa natpisom „dređen za onog kojem priUči." Kako je Musi bio premaU, Harun sede na njega. Odmah se stvori andeo smrti i preuze njegovu dušu. Bio je star 127 godina." 16 Ima vrlo malo tako velom tLyne obavijenih starozavetnih figura kao što je Aron. Otkada sam ponovo pročitao Burkhartove putopise, pitao sam se: ZaŠto se Ijudi ne starigu o Aronovoj pedni? Njen položaj je poznat. Da U je bilo posmrtnih darova u njoj? Da U je u njoj bilo natpisa? Da li postoje dokazi koji bi naveli na zaključak o načinu na koji je grobnica uklesana ili urezana u stenu? Da li izvan gradastene Petre, na Aronovom brdu ima još mumificiranih leševa? Da li zaista između potkopa kod Aronove terase postoje podzemne veze sa pećinama na vrhu brda, o kojima je govorio Burkhart? I ako to nije bio Aron, čiji su to posmrtni ostaci, koje tamo visoko gore na brdu vernici poštivaju već hiljadama godina? Proučio sam svu moguću raspoloživu literaturu o Petri. Tamo skoro da ništa nisam našao o Aronovom grobu. Zapravo, neki arheolozi i pustolovi posetili su Petru u našem najzatvorenijem stoleću, opisali su čudnpvati gradstenu, neki su se čak pomučili da se popnu na Aronovo brdo. Ni na jednu iole podnošljivu temeljnu studiju o Aronovom grobu nisam naišao, nigde ništa o sadržaju grobnice. Sa viskom i metrom kartograiisana je svaka gomila stena u Petri. Nedaleko locirano Aronovo brdo nije pobudilo interesovanje, izgleda da je predstavljalo tabu. Zašto? Da U su se putnici kroz Orijent plaših da će povrediti rehgioznost muslimana koji su poštivali Aronov grob? Zar je aura mističnog, tajanstvenog neznanca imala dejstva do našeg doba? Da h se zbog toga izbegavao grob? Rukovodeći se arapskom poslovicom „Iskustvo su naočari razuma" hteo sam da saznam šta se može videti na Aronovom brdu. Ne, nisam imao iluzija da ću rešiti zagonetku, zagonetke. Kao izviđač u arheološkoj džungh samo tačno znam da pre ciljem treba ispuniti hrpu materijala, da bi od vlasti čiji službenici sumnjičavo gledaju svaku kameru napokon došao do dozvole da kročim u strogo čuvane odaje. Često čovek i tada biva obeshrabren finansijskim troškovima. Ipak, po svaku cenu hteo sam do Aronovog groba. Ebet kao kopilot Za put do Jordana nije bilo ozbiljnijih teškoćn. IIMK na put do Petre nisam želeo da idem sam. Sa mujih mnogobrojnih, često ne baš bezopasnih putovuiyii po svim kontinentima, znam koliko valja pored scbo iiiin ti pouzdanog kopilota. Tako sam iz JerusaUma na.vMo svoju ženu; ona je strastveni relivozač, tako da je pra vi „čovek" za pustinjsko putovanje. Elizabeta Ebl uze duboko vazduh i reče da se raspitam kada 8ti?,t prvi sledeći direktan let iz Ciriha za Aman, da bih došao na aerodrom. MisUm da joj je reakcija bihi sjijna, saglasnost zasnovana na pouzdanoj osnovi 28 godišnjeg braka. Od Jerusalima do Amana ima samo 83 km, aU ko žeh da prede poznati Alenbimost preko Jordana, vaIjalo bi mu da ima i drugi pasoš. UkoUko imate izraelsku vizu ih pečat u pasošu, granica Vam ostaje zatvorena. Upozoren, raspolagao sam i drugim nekorišćenim pasošem. Nakon četiri presedanja u četiri taksija, stigao sam do moderne, glomazne aerodromske zgrade Amana, i to taman na vreme da zagrhm Ebet. Kasno popodne stigh smo u hotel Mariot, usta su nam se osušila od vrućine. Poručio sam dva ledena piva. „No alcohol!", reče hvrejisani momak strogog Hca. „Nema alkohola? Pa, zar ovde nismo u modernom hotelu?" "Ramadan", svečano reče on.

Moram da nabavim mushmanski kalendar. U devetom mesecu Mesečeve godine mesec posta je Ramadan. Kako će Evropljanin da mish o tome? Nijedna turistička agencija vas ne upozorava na to. Za vreme Ramadana od zore do zalaska Sunca nema ničeg ni za jelo ni za piće, čak je i pušenje zabranjeno. Noćas se, pak, slave arapske noći: u gostima i na svečanostima se obeduje. Uostalom: alkoholiiih pića zvanično nema ni kada padne noć; u zemljama koje strogo poštuju Koran Iran, Saudijska Arabija, Libija alkohol predstavlja tabu i svih ostalih jedanaest meseci: Muhamed ga je zabranio. SedeU smo na terasi hotela, relativno miran dan Ramadana bhžio se kraju. Aman se probudio. Sa minareta mujezini su pozivali preko zvučnika vernike na mohtvu. Poslednji zraci dnevne svetlosti a noć ovde brzo pada stvarah su veo ružičastocrvenog svetla na kupolama džamija, na kalaju i krovovima, čarobna ilustracija za bajke iz „1001 noći". Na slabom svetlu treperave stone lampe izučavali smo autokarte i odlučih da iznmimo auto da bi starim kraljevskim putem KingsHighway, išh prema Petri; to je put dugačak 227 km, neusiljenom vožnjom savladiv za pet sati. Ramadan! Nema ništa od naše rane evropske poslovnosti! Muslimani vare svoj noćni obrok tokom dugog sna. Oko 11 sati pojavi se čovek sa turbanom te nam uljudnim manirom iznjmi kola. Za nekih petnaestak minuta bili smo na južnom izlazu iz grada, na autoputu za aerodrom sa dve trake, a deset minuta kasnije kod skretanja za Madabu. Još iz engleskog kolonijahiog doba štrčao je znak „Desert Highway KingsHighway". Tako brz izlazak iz grada možemo zahvahti Ramadanu. Mushmani ne žure, poste natenane. Tu i tamo muškarci brbljsgu, svi nose bele ili crvenobele karirane marame, sklopljene u trougao i pričvršćene gtgtanom od kamilje dlake. Blagonaklono su nam kUmnuH glavom, neki su nam mahnuh rukom za pozdrav. U gradiću Madaba, 37 km od Amana, vedina prodavnica i tezgi bilo je spremno za prodaju: stanovnici pretežno pripadaju rimskokatohčkoj ih grčkopravoslavnoj crkvi, za njih ne važi mesec posta. Madaba je poznata zbog jedinstvenog mozaika koji je pronađen 1884. g, prihkom ponovne izgradnje porušene bazihke. 25 m dugački, pet metara široki podni mozaik sastoji se od 2,5 mil. obojenih kamenčića, i ode shku vizantijske Pa?estine, uz to i plan grada Jerusalima čudo Ijudske umetnosti i truda. U planinskom predelu Petre Kada je Sunce već bilo u zenitu pred nama se u brežuljkastoj pustinji pojavio klanac, bio je to Vadi Mudiib, koji deh Jordansku pustinju sa istoka ka zapadu sve do Mrtvog mora. Naravno ovde se čovek seti Johana Ludviga Burkharta Johann Ludwig Burckhardt koji je pre 174 godine sa manje konjskih snaga prevalio ovu doHnu; seti se hrišćanskih krstaša koji su se u svojim peskom prekrivenim oklopima borUi protiv Muslimana. Britanski pukovnik Tomas Edvard Loren Thomas Edward Lawrence poznat kao „Lorens od Arabije" kao savetnik Fejsala I, kralja Iraka 18831933 vodi arapski oslobodilački rat protiv Tiuaka, i dobio ga ovde u ovoj pustinji. Nešto ispred krstaškog zamka Kerak, na planinskom prevoju na 1050 m nadmorske visine, uzbuđeno nam je mahao mladi Arapin, tako uzbuđen da sam zaustavio kola. Dečak se naklonio pred prozorom kod Ebet, optrčao kola da bi mi rukama i nogama i svim izražajnim mogućnostima njegovog tanmog hca nešto objasnio. Pokazuje na jedan crni, propali beduinski šator, koji je postavljen daleko od puta. Dečak se sa obe ruke očajnički hvata za Uce, čupa pramen kose, pokazuje na srce, vuče mi ruku sa volana, Ijubi je. Ebet i ja ga gledamo bespomoćno. Jasno je da dečak nešto moH, ali ne znamo šta. Moja žena uzima torbu sa namirnicama sa zadnjeg sedišta, u hotelskoj kuhinji napunjenu jajima, sendvičima sa šunkom, voćem i pola pileta, i daje je dečaku. Nikada nismo videh da jedno dečije lice tako naprasno menja izraz očaja u izraz sreće! Dečak pohita

ka šatoru mašući našom torbom kao trofejem. Postiđeni što nismo pretpostavili da li je u šatoru potrebna još neka druga pomoć, u muku smo nastavili dalje. Ova pustinja nekada je bila mesto užasa i neshvatIjivog. Kada sam kod kuće preslušao utiske sa puta snimljene na magnetofonu i konsultovao se sa izvrsnim poznavaocem Jordana Karl Erih Vilkenom KarlErich Wilken, ponovo sam pročitao opise sa margine našeg putovanja: „Tela opljačkanih i od strane gramzivih i ucenjivačkih šejkova Huetatbeduina ubijenih, zatrpana su negde u pustinjskom pesku ih su bačena u duboke, nepristupačne klance planinskog masiva Petre, gde su se njima gozbih lešinari i hijene. U ovoj pustinji su još pre nekohko decenija važih drugačiji zakoni nego kod nas, nepisani zakoni, koje su određivali beduinišejkovi. Ono što bi oni naredih, dogodilo bi se! Koliko su tražih od putnika moralo bi i da se plati, a ako već ne novcem, onda životom!" 17 InšAlah. Kako Bog hoće. Mi smo onom deranu od srca platih putarinu. Put kroz brda i dohne doveo nas je do uskog pojasa plodnog zemljišta, beduinskih šatora; ukorak smo pratih karavan kamila i tovarnih životinja koji je pred vodilo skoro sasvim crno magarence; kamile sa isturcnom donjim delom gubice nadmoćno su nas i,siii;itrale sa visine. Talasaste peščane dine već su bacale sivkasLocrvene senke kada smo oko četiri sata stigli do gradića Šobok sa svojim malim kućama od kamenih blokova lomljenih u bhzini ili razvučenih sa propahh istorijskih gradevina; čak i moćni krstaški zamak koji je 1115. godine podigao Boduen I, kralj Flandrije u meduvremenu je morao da ustupi nešto gradevinskog materijala za kuće i kohbe. Kada smo po jari kasnog popodneva razgledah zamak bilo nam je potpuno neshvatljivo kako su krstaši iz severnih krajeva mogh godinama da podnose ovakve temperature; mi smo isparavali i bez plehanih oklopa a na sebi smo nosih tek tohko da se Mushmani ne bi zgražavah nad zapadnjačkom dekadencijom. Pronašh smo veoma dobro konačište. Hotel Petra Forum podignut je tek 1983. godine. Seli smo na terasu i posmatrali plavičastocrno nebo. Iznad Ijubičasto svetlucavih stena, koje su zaklanjale Petru, visio je svetlosni venac svetloružičaste boje. Lheure rosee. U daljini, visoko iznad tamnosmedih kamenih useka, na jednom od planinskih vrhova, svetlucalo je nešto poput sjajnog bisera. Jedan kelner nam reče da je to Džebel Harun, Aronovo brdo. Imajući cilj svog putovanja pred očima, zapitah ga o grobu proroka Arona. Da, to je tamo gore, reče on, a svetleći biser, koji je sve više bledeo, bio je kupola male džamije iznad Aronovog groba. Započeo sam razgovor sa gostima, bili su to turisti iz celog sveta koji su razgledali Petru. Niko još nije bio na Džebel Harunu. Nikog nije ni interesovao grob proroka. Ebet mi je prišla i u ruku gurnula hladnu konzervu oranždžusa. Ah, to je bila dobra ideja! Prislonio sam je na usta, probao... tu je biia dodata dobra porcija viskija! Zato su gosti oko nas bili tako veseli, glasni i razdragani, iako su svi samo pili čaj. Sa zadovoljstvom sam pretpostavio da je njihov čaj bio dobro začinjen sa C2H5OH. InšAlah! Na putu sa Mahmudom Sledećeg dana smo angažovali prevodioca, zapravo vodiča, koji je poznavao strane jezike. Naš prevejani prevodiiac zvao se Mahmud; posavetovao nas je prihkom iznajraljivanja konja: kobile Suzana i Lejla stekle su njegovo poverenje. I tako smo nas troje jahali, kao svojevremeno naš zemijak Burkhart u susret khsuri El Sik, pred čijim su ulazom stajali glomazni tamnosmeđi kameni blokovi. „Koji H se Bog njima kockao?, upitah Mahmuda. Na perfektnom engleskom Mahmud mi objasni da su na ovim blokovima nekada stajale statue nabatejskog Boga meseca Dušare i Boga sunca Alata. Čudno. Bog meseca Dušara je oduvek kod Nabatejaca bio simbolizovan kamenim blokom i obehskom. Neobično, pošto ove forme na celom indijskom prostoru imaju svoj pandan. Dušara potiče od arapskog DuešŠera, što znači onaj od„Šere" Šera se

zovu planinski venci oko Petre. Ovaj pojam pojavljuje se i u Starom zavetu: Tamo se zemlja Edomita sa njenim planinama zove Seir, a Seir je sHčno Šeri. O tome stručnjak G. Lankester Harding 18: „Jehova se zove „onaj od Seira", drugim rečima ista osoba kao Dušara, a Jehova je takođe živeo u kamenom bloku često nazvanom „BetEl", božija kuća. Obojici su podignuti oltari na visokim mestima visoki oltar." Sada mi jedna trospratna u kamen uklesana građevina privlači pogled, odmah me podseća na egipatski hram. Na vrhu se izdižu četiri obeliska, desno i levo od njih spušta se kamena greda, ka zemlji; u sredini ispred uiaza uzdižu se dva stuba. Nema nikakvih natpisa, nikakvog objašnjenja o svrsi monumenta, jednostavno, zove se „obehskgrobnica". Samo tako. Ulazimo u klisuru. Topotanje konja zvečeći se odbija o njene zidove. Na pojedinim mestima tesna klisura široka je jedva tri metra, a stene se dižu i preko 100 m uvis. Stanemo h, čujemo još odnekud a klanac je dugačak 1,6 km topot konja. Sveže je. Visoko iziiad" nas, tamo gde se stene pokušavaju dodirnuti, kroz procep pada svetlost Sunca koja na crvenom peskovitom tlu stvara predivni kaleidoskop u purpurnim, žutim i plavim tonovima. Cak i zidovi sleva i zdesna su u raznim bojama, kao šareni plastelin mešan belim, smeđim i zelenim. "Samo jedan odron" doviknuh Mahmudu, „i čovek bi ovde bio izgubljen!" Ne, objasni on, odron ovde nikada nije predstavljao najveću opasnost, mnogo bi za Ijude i životinje opasnije bile katastrofe usled iznenadnih provala vode; još 1963. g. se jedna 26točlana francuska putujuća ekipa udavila u poplavama u ElSiku; medutim, ova opasnost sada je otklonjena: nadiruću vodu sada prihvataju stene i putem tunela iz prastarog doba ona se odvodi u moderan rezervoar. Na najužem mestu u klancu zapanjuje nas na suprotnoj strani kao kroz procep obasjana crvenkastorii svetlošću barokno ukrašena fasada ogromne palate. „Kazne Faraun, faraonova riznica", reče Mahmud. Čovek ostaje bez reči pred ovakvim prizorom. Ovaj ogromni spomenik isklesan je od kamena koji sadrži znatnu količinu železnog oksida. Nema nigde ni najmanjeg traga od veštački naslaganih stena, nikakvih fuga ih tragova potpornih stubova. Čovek to ne može ni da izgovori: kao da je Hven iz jednog komada. Dvanaest metara su visoki stubovi u parteru, oni nose 6 m visoki friz sa simbolom čarobne egipatske boginje Izis: disk izrneđu dva roga. Iznad toga, tako reći na prvom spratu, izdiže se 6 korintskih stubova, a na 40 m visine na jednom kitnjastom delu prekrivenom okrughm krovom, stoji vehka kamena urna. Sta M je u njoj? 1967. KarlErih Vilken beleži 17: ,,Zatvorena u urni miruje duša kralja, ne mitva već tajanstveno živahna... Koliko li je njih pokušavalo da se penjući uz fasadu domogne urne ne bi li opIjačkali basnoslovno kraljevsko blago koje je Aretas neposredno pre smrti tajanstvenom čaroHjom zatvorio u urni? Međutim, svako ko bi se usudio da se popne do urne, nikada se ne bi domogao cilja, sunovratio bi se i ležao bi smrskan pred ulazom u hrara." Kioz portal ulazimo u riznicu. Zidovi su goli. Iz pravougaonog predvorja vode hodnici ka odajama. Centraina prostorija ima tri niše u kojima su možda stajali sarkofazi. Da li je to bilo tako ostaje samo pretpostav ka kao i objašnjenje da se, kad je u pitanju riznica, radi o „mauzoleju kasnijeg nabatejskog kralja." 19. Samo nekoliko koraka od riznice sa desne strane u kamen je uklesana ogromna, skoro kvadratna jama u kojoj je na ulevo pomerenom svodu prepoznatljiv tamnocrveni krug. „Ornamentika" je sve što stručna literatura ima da kaže. Tako krvav posao za čisto ukrašavanje? Prolazimo pokraj nekoliko tona teške kocke koja u dijagonali balansira na jednom uglu. Covek ne može da prestane da se čudi. Ulažimo u dolinu u kojoj leži monumentalni grad Petra; on se prostire na površini od skoro 1 km dužine

i skoro 800 m širine na visini od 925 m nadmorske visine. Običnim rečima ili pojmovima za opisivanje jednog grada Petra se ne može dočarati. Petra je fantastična orgija u steni! Bojažljivo, skoro apologetski, Mahmud nas obavesti da bi sada morali da ostavimo konje ukoliko želimo da se popnemo do svetilišta EdDeir, pošto su stepenice isuviše strme za životinje. Dakle, koračali smo kroz dolinu koja je mirisala na ružičastocrvene, bele i žute cvetove oleandara. Onda se dolina suzila da bi dalje nagore vodile zaista strme stepenice u začudujuće krivudavom pravcu. Zadihani i preznojani u prolazu smo sa ivice gornje staze uočili „lavlji grob" dva lavlja reIjefa pred ulazom. Ovde niti je bilo niti ima kako piše u pametnim knjigama bilo kakvog groba. Odavno se zna da je mesto dobilo pogrešan naziv, ali čak i u knjigama takvi relikti pobeduju vreme. Blago za Alaha Prevalili smo više stotina metara, uspeli se već i na zavidnu visinu, kada smo preko jedne male platforme stigli do kamenog hrama EdDeir, ime koje znači „manastir". Pretpostavlja se da je građevina bila po svećena nabatejskom kralju Obodatu III, koji je bio uzdignut u boga. Fasada EdDeira podseća na farao: novu riznicu, ona je visoka 40 m, široka 47 m i takođe ima dimenzije naočite moderne bankarske palate. Sasvim gore nalazi se 9 m visoka urna, čija je tajna vekovima ostala sačuvana, niko u nju nije zavirio. Pitao sam Mahmuda. Usporeno podiže ramena i zagleda se u nebo. InšAlah. Sam Bog zna. Mahmud je znao samo ono što je još od starih vremena kružilo njegovim narodom: Mojsije i njegovi Izraelci poneli su sa sobom blag . „Priča se", rezignirano će Mahmud, „ovde negde oko Petre nalazi se ovo Mojsijevo blago, i Alah će jednog dana doći po njega..." U blizini Aronovog brda Oaozgo smo gledah na 1000 metara niži Vadi Araba i južnije skoro, sasvim u blizini, naš cilj, Aronovo brdo. Iznenada Ebet upita našeg prevodioca: „Jesi H ti vrlo pobožan Musliman?" Mahmud se nasmeja: „Pobožan jesam, ali ne baš naročito..." „Kako to." Mahmudove tamne oči zadovoljno su caklile na ogrubelom licu: „Nedovoljno postim... a ponekad prekoračim Prorokove zabrane. Volim alkohol..." Posle misaone pauze, kako to već i umeju samo žene, Ebet pokaza na belu kupolu, preko na Aronovom brdu: „Možeš li nas odvesti tamo gore?" Mahmud se u neprilici počeša iza uha: ,,To će biti skupo, morate da platite za ceo dan za tri konja i mene, i ukoliko nosite Vaše kamere, za jednog četvrtog konja i malog konjušara..." Ispitivački nas je gledao ne bi li odustali. Slušali smo ga. Tada dodade: ,,UostaIom, morate čuvaru dati dobar bakšiš, a Harunu prineti žrtvu..." „Može", uključih se ja, jer u arapskom svetu muškarci sklapaju poslove. „Mogu li tamo gore da fotografišem? Ti reče, ukoliko ponesemo kamere..." ,,Ne u svetilištu!" Odbijajući, naš prevodilac podiže ruke. „Prorokov mir se ne sme remetiti!" „Smeju li žene do Aronovog groba?" Mahmud me umorno pogleda a zatim je dugo gledao moju ženu i napokon izustio rečenicu, koja uvek odgovara: „InšAlah!" Uprkos tome išto čovek ne može da prati promene misli ovdašnjih Ijudi, osetio sam barera da šanse nisu sasvim bezizgledne. Ako Alah hoće... Dadoh Mahmudu vremena da pripremi polazak. Razmišljanja u Petri Nije mi namera da pišem vodič ili letopis gradastene Petre, pošto takve literature već ima i u njima se može videti stanje već poznatih stvari. Meni je, kao i uvek, stalo do nerazjašnjenih stvari, lako često kuden ja sebi mogu

dopustiti ovaj drugi pristup. Samo površno sam zainteresovan za noviju istoriju, dakle nije mi do perioda u kojem su Rimljani, Grci ili krstaši .tražili utočište u Petri. Moja znatiželja okrenuta je ka korenima grada, njegovim legendarnim herojima i božijim slugama kao što su Mojsije i Aron. Želeo bih da shvatim iz kojeg poriva je čovek ceo jedan grad saterao odnosno uklesao u stenu; želeo bih da znam motive koji su Ijude naveM da veruju da u kockastoj steni BetEl božija kuća ima Boga. lU da je Bog sa neba sišao objektu shčnom obehsku Lingam vatreni stub. Šta je navelo Ijude ovog širokog reona da milenijumima na vrhovima planina traže kontakte sa nebeskim stvorenjima? Zašto su uz nezamislive žrtve i napore na najvišim planineima podizali oltare, zašto su čak do gore dovlačih svoje žrtvene darove? Objašnjenje da je nebo od samog početka vladalo visoko gore iznad Ijudi, te da su zbog toga oni stremih ka nedostižnom, meni je i suviše jednostavno. Ono nije dovoljno da bi objasnilo zašto su Ijudi širom kugle zemaljske viđali „Bogove" kako se spuštaju dole, i to ne nekakve efemerne kreature iz snova, već bića koja su sa njima razgovarala, koja su ih podučavala i impresionirala tehničkim napravama. Zar je Mojsije bio pisac naučne fantastike kada je opisivao da se čitavo Sinajsko brdo pušilo i treslo pošto se spustio Bog? 2. Mojsije, 24, 16. Pa, šta bi to mohm lepo moglo biti? Prirodna pojava? Cudo božansko? Carohja koju su inscenirali sveštenici? Masovna psihoza? Imam i suviše respekta prema Svetom pismu. I čitam Mojsijevu drugu knjigu 1923. ,,Neće moći narod izići na Sinajsku goru, jer si nam ti to naročito zabranio rekavši: postavljaj među okolo gore i osveštaj je. Idi siđi doći ćeš posle sa Aronom, ali sveštenici i narod da ne prilaze da dođu pred Gospoda, da ih ne bi smrću pogodio." Meni to dođe skoro kao kleveta, kada se podmeće da je Bog uoči svog spuštanja „morao dati" da se napravi ograda oko brda da ne bi došlo do štete. Prirodne pojave odvajkada su imale neprijatnu osobinu da se javljaju iznenada. Ne, zato i verujem Mojsiju da mu je Gospod konkretno naredio da narod drži daleko od mesta sletanja, jer bi ga inače „smrću pogodio". Groteskno je da mi upravo oni kritičari koji svaku reč iz Biblije smatraju svetom i inspirisanu Bogom prebacuju da sve shvatam bukvalno. Pa, zaista! Ja bibUjska predanja uzimam kao fakta tajno gde opisuju prepoznatlijve dogadaje. Grčki filozof i lekar Alkamajon iz Krotona pisao je u V veku pre n. e: Ljudi propadaju zbog toga što početak ne umeju da vežu sa krajem. Ovaj hendikep Ijudske sposobnosti i mišljenja očigledno vlada i dve i pohiljade godina kasnije. Genealogija, topografija i istorija Petre Glavni grad nabatejskog carstva prvi put se pominje 312. godine pre n. e.: Grčki istoričar Diodorus Sikulus izveštavao je o jednom napadu na Nabatejce, koji je izvršio Antinogos, jednooki vladar Male Azije, sa četiri hiljade vojnika pešadinaca i šest hiljada konjanika. Nabatejci su ostali neporaženi; namamih su neprijateija u klopke ih su ih pustih da umru od gladi u pustinji. Do sada su poznata imena 11 nabatejskih kraljeva koji su vladali kraljevstvom do 106. god. pre n. e.; kasnije je anektirano od strane rimskog cara Trajana 53117 n. e. i postalo „Provincija Arabija". Njihovog vrhovnog Boga Dušaru, „Gospodara Šeraplanina" Nabatejci su „od početka opisivah nebeskim, vanzemaljskim i bezobiičnim" 20; živeo je u steni i poštivali su ga na vrhovima planina. U slavu Dušare dizani su stubovi i obelisci. Još i danas stoje prastari stubovi u amfiteatru u Petri, koji je, vredi pomenuti. primao 8000 gledalaca. Na „brdu obeliska" Nabatejci su izbrusiii vrh stene u ravnu terasu: ostavili su dva sedam metara visoka obeliska da stoje kao da izrastaju iz stene: to su upozoravajud simboli boga Dušare i njegove pratilje Alat, koja je dovođena u vezu sa planetom Venerom.

Odakle su došli Nabatejci? Očigledno iz geografskog područja današnje Saudijske Arabije Jemena, u kojem je profesor Salibi smestio opise Starog zaveta. Kako u Jemenu tako i u Saudijskoj Arabiji mogu se naći tipično nabatejske građevine, kao što ih se može videti u Petri. Na severozapadu Saudijske Arabije poznati su nabatejski kameni grobovi Madain Salih; Tamo su kao i u Petri hramovi sa stubovima i nadgradnjom izrezani u komadu iz stena. Kao i tamo, ovde se iznad friza hrama nalaze urne ih orlovi sa raširenim krilima. U Petri kao i u Madain Salihu, gornji sprat kamenog hrama završava se stepenicama koje idu nagore stepenište ka nebu kojim bi se leteći gosti navodno spustih do zemaljskih nizina. Nabatejci, majstori za obradu stena, najverovatnije nisu ni biH prvobitni graditelji Petre, oni su porobiU mnogo stariji narod, Edomite. A Petra nije oduvek ni nosila to ime. Flavijus Jozefus, Hristov savremenik, napisao je u prvoj knjizi „Jevrejska zaostavština" daje u Mojsijevo vreme gradstena nosio ime Arke tvrdnja koju je osporio sveštenik Hijeronimus od Vitleje ma. On je znao da je „Sela" bio najstariji naziv grada. ,,Sela" znači „stena", a time bi Sela prevedena po značenju bila identična Petri. Edomiti, preci Nabatejaca, potiču od bibhjskog plemena Esaja, porodice sa zamršenom prošlošću, koje se ipak moram držati, pošto se njihovo poreklo izvlači iz božijih potomaka: Isak, sin praoca Avrama stvori sinove Isava i Jakova. Isav beše najstariji sin i kao takav prvi naslednik. To Isavu nije ništa značilo sve dok mu jednog dana nije sinulo: Umoran po povratku sa poljskih radova, njegov mali brat mu je pripremio zanosno mirišuće jelo od crvenog sočiva. Onako gladan, Isav je hteo da se prepusti jelu. Jakov mu nije dao da jede dok se ne odrekne prava prvorođenog. Prevare su postale još perfidnije: Kada je slepi otac po staroj tradiciji hteo da blagoslovi prvorođenog, izneverih su ga njegova žena Rebeka i Jakov. Starina blagoslovi Jakova! 1. Mojsije, 27,1. Razumljivo je da za nasledstvo prevareni Isav više nije hteo ni da čuje za njegovu porodicu. Ali: tada je „Gospodar oblakovog stuba" još bio prisutan; on pokloni Isavu „planinu Seir", da se tamo nastani. Zato su se Isavovi potomci, Edomiti, dosehh na granične planine Jordana odnosno Saudijske Aiabije. Bibhja je ovom narodu dala razna imena; Isavovi sinovi sinovi Seira, ćerke Edomove... i Edomiti. Feničanska legenda kaže da je Isav bio direktan potomak roda bogova Titana, i da se„borio sa silom bogova"21. Dok Biblija ne pominje Isavovu smrt, feničanska legenda se oprostila od njega čudima propraćenim sahranom na vrhu jedne stene. Među pseudoepigrafe Starog zaveta tekstove koji nisu „kanonizovani", dakle nisu zvanično deo Starog zaveta spadaju testamenti dvanaest patrijarha. Jedan od njih je testament Jude, četvrtog sina Jakova i Lee. Ko zna u koliko prednja se ovaj tekst može nači pripovedan u prvom licu. Juda govori o svom rođenju, svojoj mladosti i svojim bitkama. Sa istinskim divljenjem čovek saznaje kako se Juda borio protiv diva Ahora, „koji je gađao i napred i nazad sa konja" 22. Na kraju je pripovedač u prvom iicu navodio da je njegov otac 18 godina živeo u nairu sa svojim bratom Isavom, i tek tada je Isav uz podršku naroda krenuo u bitku protiv svog brata Jakova. „I Jakov pojuri Isava lukom, i Isav počivaše na brdu Seir." Da li se i Isavov grob nalazi na jednoj od planina iznad Petre? Da li je možda njegova grobnica u vezi sa verovanjem u večni život i ponovno rađanje bila prvobitni razlog zbog kojeg su prijatelji i potomci želeli biti sahranjeni u njegovoj bhzini? Zaista je antropolog Fihp C. Hamond Philip C. Hammond 23 utvrdio da su „nadgrobni spomenici Petre najkompleksniji i najupadljiviji objekti za svakog ko bi posetio ovo mesto". Otkada je sveta i veka Ijudi su želeli da budu sahranjeni pored očeva; verovalo se da de im oni pokazati pravi put na onom svetu, hteli su da budu kr" njih kada „anđeo" bude zvao na ponovno rađanje. Ovo nastojanje, da se i na onom svetu bude zajedno, moglo bi biti objašnjenje za strahovite napore uložene u kamene

grobove; zapravo oni su dovoljno svedočanstvo „0 potrebi da se stvori odgovarajuće konačište za one koji žive na onom svetu" 24. Od početka su Edomiti imali drugačiju predstavu o bogovima od svoje jevrejske braće. Isav i Jakov su u porodici praoca Isaka stekU isti religiozni odgoj; treba pretpostaviti da su oni dalje prenosili „pravo učenje". Međutim, nije bilo tako. Edomitima Bog je bio vidIjiva, delujuća pojava nikakav apstraktni lik kao jevrejski bog Jehova. Dok su se Edomiti bojali realne blizine „Svemoćnog u oblakovom stubu", za Jevreje je bila sasvim obična stvar da žive sa svojim nevidljivim Bogom: „Jevreji su bili obezdušeni edomitskom predstavom o Bogu... za njih to nije bilo ništa drugo do ateizam" 25. Činjenica da je Isav imao drugačiju predstavu o Bogu od svog brata Jakova verovatno proizilazi iz događaja u mladosti, kada je uz nazočnost svuda prisutnog Boga sramno prevaren. Sta sad to ima veze sa Petrom? Pa, ukoliko su Edomiti sahranili svog praoca Isava u prvoj kamenoj grobnici, logično je da su i kasnije plemenske vođe sahranjivaJi u bhzini, time bi Isav posthumno mogao postati osnivač gradastene u pustinji. Put do Aronovog groba Mahmud je nakon nekoHko dana došao do nas i namigujući nam preneo poruku da je čuvar groblja otišao na hodočašće u Meku; to je išlo u prilog našim namerama, jer njegova žena ni približno nije bila tako tvrdoglava kao njen suprug, i kao takva bila je samo čuvar ključeva. Konzervom „oranždusa" nazdravili smo predstojećem uspehu. Četiri konja, Mahmud i jedan dečak konjušar čekali su nas u zoru sledećeg dana, na goloj ledini iza hotela. Išli smo kroz klisuru ElSik, pokraj amfiteatra prema uzvišici. Redovi stena smenjivali su se u obliku ploča ili krokodilskih štitova, sa čistom crvenom, belom, plavom i žutom žicom. Pretekli smo decu koja su preko ramena na štapu nosila mešine sa vodom, videli žene u crnim haljinama, koje su nam mahale iz beduinskih pećina, a pred nama, na jugoistoku, uvek bi pogled bio na veličanstveni vrh Džebel Harun, sa kojeg je jedna skoro sasvim bela zgrada sjala kao skupoceni biser. Staza kroz stenje bila je tako uska da su životinje jedva imale mesta u koloni. Dugačka crna zmija vijugala je preko stene, konji su stali i brektali, kao da su želeh da upozore jahače. Zmije i škorpije, reče Mahmud, ovde gore nisu retkost. Kasnije, Ebet i ja smo to primetili tek kada se Mahmud sa njom glasno prepirao, našoj povorci se priključila žena skoro sasvim propalog, muškobanjastog, lica na magarcu. „To je žena čuvara groba", doviknu nam Mahmud. Poslednja trećina puta do 1330 metara visokog vrha bila je teška za neverzirane jahače; više puta smo se Ebet i ja ponudili da sjašemo i povedemo Suzanu i Lejlu za uzicu. Mahmud je to odbacio pošto su konji bili naviknuti na kamenite staze za mazge. Pejsaž je hčio na fantastičnu, negostoljubivu površinu Marsa: iz peskovitih, pustinjskih dohna uzdizali su se crni ili tamnosmeđi oštri kameni šiljci, iznad nas je bilo safirno nebo, koje su orijentalni pesnici odvkada vehčali. Nekih stotinu metara ispod vrha dođosmo do male Ijudskom rukom poravnate površine. Mahmud zaveza konje za suvu, skoro okamenjenu granu, starica skoči s leđa roagarca i hitro ode do ćoška platoa, gde su na gomili ležale nekakve ruine, nestade u kamenoj niši, ali se ubrzo vrati sa narandžastom plastičnom kantom i jednim užetom.. Setih se austrijskog orijentaHste Alojza Muzila Alois Musil, 1868 1944, koji je u jesen 1900. boravio ovde gore. On je svoje konje vezao „nedaleko od nekoliko bakarnih kazana, koji su se tu nalazili" 26. Kako se menjaju vremena: veštački materijal zamenio je bakar. Starica spusti kantu kroz otvor u zemlji, podiže je ponovo na svetlost dana napunjenu hladnom, bistrom vodom. Cisterna na ovoj visini 100 m ispod vrha! To u ovom kraju zaista nije ništa uobičajeno. Ovde je samo sporadično dolazilo do manjih pljuskova. Cisterna je bila ugradena u stenu da bi snabdevala kamenoresce koji su nekada radili ovde!

Mahmud je otišao do severne strane kamenog zida, mahnuo dečaku konjušaru da ga prati sa našim kamerama. U tom trenutku stara poče da viče kreštavim giasom. Preko njega zabrunda bas našeg vodiča. Po zluradim očima dečaka konjušara zaključili smo da je drskim upadicama potpirivao prepirku. Mahmud, dostojanstveni i ponosni sin pustinje, saopštio nam je mirnim glasom, da nam stara zabranjuje prolazak do džaraije ukoliko ne ostavimo fotoaparate kod konja. Decentno poceh da brojim novčanice i naprosto osetih pohlepan pogled izborane starice na mojim rukama; istovremeno se izjasni nepodmitljivom što na Istoku puno znači! Napravih se posiušnim, ali, neka mi se Alah smiluje, neprimetno ubacih jedan minoks fotoaparat, izuzetno malih dimenzija, prim. prev. u džep od pantalona. Starica, sada ponovno u svom duhovnom miru, pela se stepenik po stepenik ispred nas. Mi smo išli za njom a Mahmud, u potpunosti naš zaštitnik, postavi se na kraj naše male družine. Preznojismo se od penjanja pošto su stepenici bili previsoki da bi se savladali jednim korakom. Od strmine pogleda na dolinu hvatala nas je nesvestica. Tamo dole Burkhart je pre 174 godine zaklao svoju mršavu kozu, ali nije uspeo da se popne gore. Na jednoj strmoj krivini zastali smo da se nadišemo vazduha. Stena je svuda oko nas pokazivala jasne tragove obrađivanja. Sto god da je gore mora da se radilo o važnoj svetinji, inače ovo dirinčenje kameno rezaca ne bi imalo smisla. Dahćući stigh smo do zaravni na.vrhu pred nama je bila mala džamija, dugačka nekih 14 metara, široka 7 m, okrečena u belo. Na ravnom krovu izdizala se bela kupola koja je kao biser sjala na našu hotelsku terasu. Aronov grob? Starica izvadi iz falti svoje crne odore dva vehka ključa i gurnu ih u bravu, aU zatim izvadi i jedan treći, monstium od ključa, kakav još nikada pre nisam video. Čudo od barem 15 cm sa kružnim navojem, stavila ga je u jednu rupu i okretala, okretala, vrata zakrckaše, zaškripaše šarke i ona se otvoriše. Onda stara sede unakrsno podavivši noge i nešto zamrmlja. Posmatrao sam kako je Mahmud odložio svoje prašnjave cipele, te učinih isto. Napeto sam iščekivao kako će se to dvoje Mushmana odnositi prema Ebet; onako kako je Ebet stajala u farmerkama, vindjakni sa velikim belim, mekim šeširom i kratko ošišanom kosom, nije Daš pod obavezno morala da bude smatrana ženom, barem ne od strane stare. Najednom mi sinu da Ebet nije progovorila niti reč otkad nam se pridružila stara. Kafmirano stvorenje, nema šta, pomislih. Ebet takođe odloži cipele i pode za mnom kao da se to podrazumeva, i niko ne prigovori. Krajičkom oka sam posmatrao kako ju je stara malo začudeno pratila pogledom. Kao prvo pogledao sam na zidu, već mračne džamije, okačene šarene tepihe, sa motivima Meke, Cabe i velike džamije, motivom Muhamedovog rodnog mesta. Mahmud iskoristi prihku za glasnu moKtvu sa stalnim ritmičnim klanjanjem prema Meki. Moji pogledi znatiželjno i sa iščekivanjem pregledah su osam puta četiri metra veliki prostor. Zasvodeni plafon oslanja se na dva četvorougaona stuba. Kraj ulaznih vrata, desno od mene, je kenotaf pokri ven belocrvenozelenom zastavom Islama, drapiranom zelenim svilenini maramama. Jeza od razočaranja mi prostruja telom. Zar je to sve? Zar su za to učinjeni toliki telesni napori? Tolika finansijska ulaganja? Zar je ovaj pseudogrob bio dovoIjan za toliku buku oko proroka Arona? Čemu ovo svetilište na vrhu brda, podignuto na piatformi, do koga se stiže mukotrpno u stene uklesanim stepenicama? Nisam želeo da se vratim natrag dok ne vidim sve što je ovde nuđeno. Dok sam sa najvećim mogućim interesovanjem pogledom pretraživao prostoriju, pažIjivo sam iz džepa izvukao moj ,,minoks" i bez podešavanja oštrine i blende napravio snimak u trenutku kada se Mahmud podigao u toku molitve. Nije bilo moguće prečuti tiho škljocanje aparata u tišini grobnice. Mahmud me prekori pogledom. Možda sam na filmu imao podnošljiv snimak kenotafa. Mogu vam ga sada ovdejjonuditi.

Iz mračnog ugla prostorije Ebet mi je rukom dala znak da dođem do nje. Pokazala je na pod. Tamo je bila rupa na kamenom podu, stepenište je vodilo u dubinu. Čim sam krenuo da silazim, Mahmud prekide svoju molitvu i u trenutku se stvori kraj nas. „No! No!", šaputao je preklinjući užasnutog pogleda. „Kuda vode ove stepenice?", promrmljah. „Do Aronovog groba..." „Onda me pusti da sidem dole!", rekoh odlučno i već zakoračih na drugi stepenik. Na vratima se pojavi glava čuvarke, ona kriknu očajnički. Mahmud me je držao za ruku, pustio sam ga, a slobodnom rukom sam mu pod košulju gurnuo novčanicu. On klimnu glavom, ali me i dalje ne pusti. Preklinjao je; „Bez kemere. Molim vas, bez keimere!" Pružio sam mu ,,minoks". Uzeo ga je i duboko uzdahnuo, ali još uvek nije bio zadovoljan. Pokazao je glavom na Ebet i dršćuću staru, koja se izgleda nije usuđivala da uđe u prostoriju. Ebet shvati situaciju, kimnu Mahmudu glavom i dodade mi, bez da je to iko od njih dvoje primetilo malu baterijsku lampu. Imao sam kraj sebe pravog kopilota! Sišao sam dole. Mahmud, koji je kao senka išao uz mene, podlakticom prekri oči, bojao se. Nalazio sam se u uskoj prostoriji sa vlažno sijudm zidovima. U slaboj svetlosti džepne lampe, prvo sam ugledao gvozdenu rešetku, iza nje platno drapirano u falte, koje je prekrivalo uspravnu mumiju. Na suprotnom zidu bio je umetnut crni kamen, veličine glave, okrugao. Pre nego što sam uspeo da pitam Mahmuda za objašnjenje, on se već bio bacio na kolena, primakao kamenu, prekrio ga svojim ushićenim licem i obasuo serijom sočnih poljubaca. Tek sam kasnije saznao da se ovaj Aronov kamen smatra isto tako svetim kao i legendarni crni kamen u Ćabi, u Meki, da ga je Alah lično doneo sa neba i deporiovao ga ovde, da bi njime označio grob svog sluge Arona; ovaj kamen, tvrdi se, čini čuda, već je učinio da slepi progledaju. Mahmud se neprekidno molio. Ne mogu poreći da sam i ja osetio neko strahopoštovanje niti sam mogao da odolim da prostoriju osvetlim džepnom lampom. Lampa je bacala svoju slabu svetlost kroz rešetku. Nisam mogao da poverujem očima; Kraj zida je stajalo nešto poput sarkofaga! Četvorougaoni predmet, prašnjavi kamen, za koji nisam mogao da utvrdim da h je od granita ili mermera. Nije bilo šanse da se crno platno, koje je prekrivalo to nešto, skine. Nesnosno je biti tako blizu jednoj tajni, a ne moći je ,,razotkriti". Setio sam se da sam od Alojza Muzila, koji je pre 86 godina stajao na ovom mestu, čitao da je opipao nekoliko ,,grčkih i više hebrejskih natpisa" na zidovima i stubovima. Osvetlio sam zidove, prelazio prstima preko njih, nisam mogao da razaznam natpise. Crni kamen me je opčinio: Kako je u svetlu male džepne lampe izlazio iz zida, izgledalo mi je kao da je preko njega prelivena lepljiva svetlucava masa, kao da na hiIjade sićušnih svetlećih tačkica sija kao svemir, ali to je verovatno do čudnovatosti ovog mesta. Još sa mojim studija na RolrajtStounsu RoUrightStones 27 u Engleskoj ostalo mi je u sećanju da stene mogu da „razgovaraju", da su one zabeležile misli sa ruba jave i sna. Stene su kao uostalom svaka materija u svemiru „kristalizovana energija": U njihovim elektronima čuvaju se poruke koje će na osvećenim mestima moći da prime senzibilne osobe. Osećao sam se čudno. Mahmud je prestao da se moli. Žurio je da napusti grobnicu. Žmirkajući, doteturao sam se natrag na dnevnu svetlost i seo kraj Ebet na pod. „Je li to bio Aronov grob?", upita ona. „Nemam dovoljno vere", smeškao sam se i na Ebetinom licu primetih da je shvatila dvosmisleni odgovor. „Bez pogovora ovde počiva poznata osoba iz prošlosti. Ima tamo dole jedan sveti kamen i pod jednom crnom tkaninom jedna duguljasta stvar, za koju ne znam šta predstavlja. Dokaz za Arona to nije. Nisam naišao ni na kakve natpise, ni na kakve priioge, kao što su njegov nakit, grudna pločica, ni traga od urinaa i tumina, njegovog čarobnog štapa..." Reminiscencije

Uveče, u hotelu Petra Forum, mučilo me je isto pitanje koje sam pre nekoliko dana u JerusaUmu razmatrao sa izraelskim pilotom: Zašto se ne da nedvosmisleno identifikovati niti jedan jedini grob proroka Starog zaveta? Ukoliko je na Džebel Harunu bio sahranjen prorok Aron, onda bi to mesto po logici moralo da ima od tog dana neverovatnu snagu privlačnosti po vernike. Sasvim je nebitno koji narod trenutno živi na tom prostoru svi narodi su vatreno poštovali Arona! Ukoliko je ikada Aronovo počivalište i bilo na Džebel Harunu, to su znali svi vemici u svako doba istorije. Ali: Šta je danas sa grobovima proroka i osnivača religija? Pokazaćemo to na četiri primera: Isus je umro u Jerusalimu. lako hrišćani veruju da je telesno otišao na nebo, još u prvom veku naše ere njegov grob je bio poštovan, naime ono mesto na kome je počivalo njegovo telo po skidanju sa krsta, do vaskrsenja. 136. n. e. rimski car Hadrijan je upravo na tom mestu dao da se podigne hram njegovoj boginji Ijubavi Afroditi: Hadrijan je time želeo da izbriše sećanja na Isusa. Bez uspeha. Jedva dvesta godina kasnije, 326. godine car Konstantin I naredio je da se Afroditin hram sravni sa zemljom, da bi se na tom mestu podigao objekt TX slavu Isusa Hrista. Od tada je crkva na Hristovom grobu, uprkos brojnim rušenjima tokom promenIjive istorije Jerusahma, bivala sve većom. Vernici nikada nisu zaboravih istorijsko mesto. Apostol Petar razapet je naglavačke u cirkusu rimskog cara Nerona 5468 n, e.. Hrišćani su pokupili njegove posmrtne ostatke, sahranili ih i označih mesto crnim kamenom. To je bilo za antihrišćanskih vremena, koja su onemogućavala izgradnju kapele. Mlada hrišćanska zajednica poštovala je mesto na kome je sahranjen, dok car Konstantin 324. god n. e. na tom mestu nije dao da se izgradi bazilika. Od tada je crkva Svetog Petra sa Vatikanom centar rimokatohčke crkve. Povod: kosti apostola Petra. U Raveni, Italija, već hiljadu i po godina svoji moćna građevina od crnog monohta: grob gotskog kneza Teodora I 41951. On niti je bio osnivač rehgije, niti prorok, već „samo" osnivač Zapadnogotskog carstva. Njegov grob i danas stoji čvrst i netaknut kao i kada je podignut. Kada je prorok Muhamed 632. god n. e. umro u Medini, kalif Otman dao je da se nad mestom gde je sahranjen podigne džamija koja je tokom kasnijih stoleća višestruko proširivana. Mushmanski vernici se tamo ne mole Muhamedu već mole za njega. To će po svemu sudeći raditi i kroz hiljadu godina i to u još izgrađenijem svetihštu. Takvih primera može lako biti i više npr. Mauzoiej japanskog pracara. Sva takva mesta zajedno čine mogućim zaključak: Grobovi svetih Učnosti narodi ne zaboravljaju. Oni rastu tokom vekova. Nema dvoumIjenja: Istaknutoj hčnosti, kao što je Aron, bi na osnovu čuda i čarohja iz predanja, od sahrane nadalje pripalo poštovanje koje bi se moglo uporediti sa onim prema Muhamedu ih Petru. Kako to nije slučaj, ostaje pretpostavka da još od početka niko nije znao gde je sahranjen Aron. Njegov grob mora da je iz bilo kakvog razloga držan u tajnosti. Stoga nije ni čudno što na Aronovom „grobu" stoje kenotafi. Jedan se nalazi na vrhu brda Ohod, kod Medine 28; tamo je nekada stajala džamija sa kubetom, koja je propala još pre 130 godina 29. Drugo mesto sahrane sudeći po Bibhji trebalo bi da je Mozerot u današnjem Izraelu. Možda mi ipak uzaludno tražuno Aronov grob, pošto po jednoj arapskoj narodnoj legendi Aron i njegova samrtna postelja poleteli su na nebo 30. A Avram? Šta je bilo sa njim? Ime njegove grobnice je već od samog početka bilo poznato, naznačeno je u Tori i Starom zavetu, dakle nikad nije čuvano u tajnosti. To je bila Mahpelapećina. Poštovanje patrijarha i praoca svih plemena mora da je bilo višestruko jače od strahopoštovanja prema Aronu. Izraženo kroz građevine: Njegova grobnica bi tokom vekova trebalo da se uveća do dvostruke veličine Vatikana zbog toga što u istoj grobnici počiva još daljih pet poštovanja vrednih ličnosti ličnosti koje poštuju Jevreji, hrišćani i Muslimani.

Mahpelapećina u Hebronu isto toliko nije Avramova grobnica, kao što Mambre izvan Hebrona nije mesto u kojem je stvarao. Mambre i Mahpelapećina nalaze se tako je dokazao profesor Salibi u saudijskoarapskoj provinciji Asir. „Sveta gora" u kojoj počiva Avram „danas se sastoji od malih šuma tamarisa i akacija u bUzini Namira i Hirbana u zaleđu Kunfuda 31." U istoj gori, kod Namira, nalazi se i „mesto Makfala, koje do danas nosi ime dvostruke pećine" Machpelah, mkplh. Pravi Avramov grob nikada nije dobio prihku da postane mesto hodočašća: Izraelce su potukli Vavilonci, razvukli ih na sve strane. Vojni pobednici nisu poštovali Avrama, imah su druga rehgiju! Upravo centralna svetUišta steirih religija trebalo bi bez vređanja rehgioznih osećanja da budu ispitana najmodernijim naučnirn metodama, da bi se otkrih pravi grobovi i odvojih od pseudogrobova. „Prošlost mora da ispriča, a mi moramo da saslušamo. Pre toga ni mi ni ona nećemo naći mira" Erih Kestner Erich Kastner, 18991974. InšAlah! IV DECA ZEMLJE DECA BOGOVA ZAR ČOVEK NEMA PRADOMOVINU? Niste vi izrodi, deco moja. Budite radni i lenji ijezivoblagri, darežljivo sebični! Ličite na braću vaše sudbe, ličite na životinje i bogove! Johan Volfgang fon Gete, 17491832 Johann Wolfgang von Goethe Već stolećima čovek je u potrazi za rajskim vrtom, rajem u kojem je stvoren... i zbog kojeg je proteran. Do sada domovina čoveka nije mogla da se lokalizuje. Kada sam pre nekoliko godina počeo da prelistavam literaturu o rajskom vrtu, nisam ni slutio koliko će divergentne biti pretpostavke. Kada je 200 naučnika postavilo svoja giedišta, biia je odmah 200 isto tako dobro ili lošije argumentovanih mišljenja protiv. Gde se nalazio rajski vrt? Evo palete najznačajnijih mesta, 1, 2, 3 koja bi se u trenutku mogla proširiti za daljih 80 mogućih mesta: izmedu Eufrata i Tigra uz indijski Gang na plavom Nilu na zapadnom Nilu u Kaspijskom zalivu na levoj obavi Araksa, Jermenija kod ŠatelAraba na pruskoj istoćnoj obaii na gornjem Dunavu na Cejlonu na ostrvu Kuba na Jordanu u Palestini kod današnjeg Jerusalima izvan današnjeg Damaska u Dikmmu današnji Bahrein na ostrvu Krit

na Gothardplaninama Švajcarska na Kašmirskoj visoravni, Indija na potonulom ostrvu Atlantis u državi Merilend, SAD kod Tijahuanakoa, Bolivija na Meksičkoj visoravni na raznim ostrvima Južnog mora u zemlji Utopiji na dalekom planetu na vanzemaljskom svemirskom brodu raj je bila cela zemlja. 25 redaka koji su pokrenuli svet Nekih 25 redaka Knjige postanja, 1. knjige Mojsijeve, nagnalo je stotine autora u potragu za rajskim vrtom, stimulisalo debate od katedre do katedre, prouzrokovalo je pravu poplavu tzv. rajske literature. Ovo su ti redovi iz 1. knjige Mojsijeve, 2, 8: „Gospod Bog nasadi zatim vrt u Edenu prema istoku, i onde namesti čoveka koga stvori. Gospod Na grčkom: „postanak" Bog učini te iz zemlje nikoše svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo života usred vrta, i drvo poznanja dobra i zla. Iz Edena izvirašc voda i natapaše vrt, a odande se delijaše u četiri rcke. Jednoj je ime Pison i ona teče oko cele zemlje Havilske, u kojoj ima zlata. Zlato je te zemlje čisto. Tu ima i bdela i dragoga kamena oniksa. Drugoj reci je ime Gihon. Ona teče oko cele zemlje Kuške. Trećoj je reci ime Hidekel. Ona teče istočno od Asirije. Četvrta je reka Eufrat. Gospod Bog uze čoveka i namesti ga u vrtu Eden da ga radi i da ga čuva." U gore citiranom prevodu Biblije koju je izdala virtemberška biblijska ustanova, Štutgart 1972, govori se 0 Eufratu, u drugim prevodima govori se i o Tigru; takvo pominjanje imena rečnih tokova daje slutiti da je poznat geografski prostor. De facto on nije poznat. Priseti li se čovek konzonantskog načina pisanja starih tekstova, onda se Tigris latinično piše tgrs, a Eufrat postajephrt. Dodavanjem vokala od toga bi se moglo svašta napraviti. BibHjski učenjaci dali su rekama imena Tigris i Eufrat zato što u knjizi Postanja stoji da je Gospod Bog rajski vrt smestio ka istoku, a na istoku se nalaze Tigar i Eufrat. Ka istoku od čega? Na kugli kao što je to zemaljska ka istoku je pitanje mesta na kome se čovek nalazi, odakle se određuje pravac. Ipak knjiga Postanja tvrdi da u raju izvire potok koji se deli u „četiri reke". Držimo li ponovo Bibliju za reč, možemo slobodno Eufrat i Tigar brisati sa liste mogućih lokaliteta raja: Oni naime nisu deo u početku zajedničkog toka, pošto imaju različita izvorišta: Tigar na zapadu istočnog Taurusa, a Eufrat nastaje iz dve reke, Kara Su i Murad Su, u Anadoliji, Turska. Zato ovakvo lokalizovanje rajskog vrta ostaje samo sitničarenje. Tri događaja Iz raja javljaju se tri događaja: Postanak čoveka, činjenje praroditeljskog greha, proterivanja iz raja. BibUjska verzija ovih događaja postavlja zagonetke, puna je protivrečnosti i besmislica koje promiču prostodušnom čitaocu Biblije. Pre svega bejaše sveznajući i svemoćni Jehova Bog stvoritelj. Odakle je došao, gde je živeo, nismo saznali, sem da je u „svežini večeri šetao" rajskim vrtom 1. Mojsije 3, 8. Da li je preko dana bilo šta preduzimao, prećutano je. Rajski vrt je bio Jehovin posed, jer sam ga je posadio, pustio je da u njemu rastu ,,svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo". Usred vrta uspevala su dva pažnje vredna drveta jedno je bilo „drvo saznanja" a drugo je bilo drvo „dobra i zla". Adam je trebalo da„radi i čuva"Božiji vrt, dakle bio je baštovan i čuvar. Rado bismo hteh znati od koga i šta je to trebalo da čuva, pa osim njega nije bilo ni jedne žive duše, Eva je stvorena tek kasnije. Teologijsko

tumačenje, da je Adam trebalo da čuva vrt od lukave zmije, ostavljao je čudnovat uticaj: da h se lukava zmija tada već uvijala uz drvo saznanja? Upravo pred tim drvetom, Jehova je upozorio baštovana: smeo je jesti plodove sveg drveća sefc onog,, jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš" 1. Mojsije 2, 16. Tek tohko! Zmija je međutim decidirano tvrdila suprotno: „Nećete vi umreti, nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi..." 1. Mojsije 3, 4. I beše što je moraio biti najpoznatiji ugriz u sočnu jabuku. I šta se desilo? Ništa! Adam i Eva preživeše vegetarijanski obrok. Zmija, međutim, beše u pravu sa svojim proročanstvom, i Gospod potvrdi njenu izjavu: „Eto, čovek posta kao jedan od nas" 1. Mojsije 3, 22. Upravo to je i predvidela zmija; očigledno da je bila isto tako dobro obaveštena kao Jehova. I tada se desi užasni praroditeljski greh. Adam i Eva spoznaše, nakon što su okusili jabuku, da su nagi. Ali ne zadugo, jer sam Bog „načini Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih" 1. Mojsije 3, 2. Trenutak nagi pa da zbog toga prvi bračni par bude kažnjen smrću? Postanje takvo kakvo jeste nedostojno je sve znajućeg Boga. Jehova za šest dana što god se pod tim vremenskim periodom može podrazumeti stvori nebo, zemlju, vodu, polja, trave, drveće, reke, ribe, ptice, kopnene životinje i još dva čoveka „po obličju svome" 1. Mojsije 1, 27, onda je posmatrao svoje de lo i zaključio: „I gle, sve dobro beše" 1. Mojsije 1, 31. Samo nešto kasnije „Gospod se pokaja što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu" 1. Mojsije 6, 6. Pa šta sada bi? Da li je njegovo delo sada bilo vrlo dobro ili promašaj? Kao „Sveznajući" može se pretpostaviti da nije eksperimentisao, i da mora da je unapred znao kako će se završiti njegovi pokusi. Jehova je znao da će Adam i Eva probati plodove drveta saznanja, jer počinjenje greha mora da je već bilo planirano. Zašto je Gospod onda bio tako razočaran da ih je proterao iz vrta, čovek ne može da shvati. On je prokleo zemlju, pretio im da će se kupati u „znoju Hca svog", i da će sa mukom radati decu. Prilikom počinjenja greha, Adam je ja sain to zaključio na sramotu muškog roda odigrao jadnu ulogu. Gospod ga je bacio u dubok san da bi od njegovog rebra stvorio ženu, činjenica koju je Adam izričito potvrdio: ona je meso njegovog mesa i trebalo bi da se zove „čovećica". Dao je ime njegovoj saputni ci, koje je Bog, pak, prečuo, da bi nadalje govorio samo 0 ,,ženi". Prilikom oblačenja krznenih haljina, Adam je iznenada upotrebio ime „Eva". Ta Eva koja se uopšte nije zvala Eva nasede na zavođenje zmije i smaza zabranjenu voćku. A Adam? On ,,stoji nemo i nepotrebno pored nje. Protiv sopstvenog zavodenja i ne pokušava da se brani; samo jede, jer i Eva jede ipak tobože se žena lakše zavodi od muškarca" komentarisao je pre 80 godina 4 poznati teolog Hugo Gresman Gressmann, 18771927. Kada raščlanjujem priču o Postanju, to činim koliko god to čudno zvučalo samo zbog toga što opisane patnje ne mogu da pripišem Bogu. Bog, pa da pravi tako krupne greške? Bog, koji se ,,šeta u svežini večeri"? Bog, koji tek tako eksperimentiše? Bog kao mikrohirurg? Postanje je a time se štošta razjašnjava legenda sastavljena od raznih starijih izvora, obogaćena zabludama i Ijudskim maštanjima. Postoji toliko legendi o Postanju koliko i starih naroda pa makar se samo radilo 0 malim grupama; svaki je imao sopstvene predstave o nastanku čovečanstva. Pametni Diodor sa Sicilije Skoro moderno gledište zastupao je grčki istoričar Diodor, sa Sicilije, koji je živeo u prvom veku pre n. e.; on je bio sastavljač 40tomne Istorijske biblioteke za koju je, po sopstvenim izjavama, crpeo stara dela.

Diodor je zastupao gledište da su Ijudi prvobitno živeli u „neuredenom, divljem svetu" 5, da su pojedinačno išli u potragu za hranom, a skupljali su se samo zato što su ih napadale divlje životinje; jezik im se sastojao iz mešavine različitih glasova; tek STI postepeno naučih da razaznaju mimiku suseda i da određenim predmetima namene određene glasove: pošto se ovaj proces odvijao nezavisno u mnogim delovima sveta, nastali su razhčiti jezici, i svaka ,,horda" je na kraju našla drugačije nazive. U to vreme pračoveka po istoričaru Diodoru pre 2000 godina banuh su bogovi, i svaki narod je imao svoje bogove. Iz starog Egipta Diodor je pomenuo Izisa i Ozirisa, koji su čoveka odvikli od toga da se „međusobno proždiru", ti su bogovi gajih pšenicu i ječam, podučavali Ijude rudarstvu, pronašh vino i ,,mnogo čemu, što do tada nije imalo naziv, podarili imena". Kada se to dogodilo? Pouzdani Diodor: ,,0d Ozirisa i Izisa, pa do Aleksandrove vladavine, za vreme čije je i osnovan po njemu nazvani grad u Egiptu, proteklo je više od deset hiljada godina kažu." Pametni gospodin Diodor dobro je čuo! NekoUko stranica kasnije, on je izveštavao o Heraklu, sinu Zevsa i Alkmene, koji je ohmpijskim bogovima pomagao u borbi protiv divova. Diodor je prebacivao Grcima da su se prevarili kada su rođenje Herakla smestili u jednu generaciju pre trojanskog rata, jer se ono navodno dogodilo „u vreme prvog nastanka čoveka." A od njega je naime kod Egipćana izbrojano više od deset hiljada godina, a od trojanskog rata niti cehh 1200." Shodno tome stanovište Egipćana je bilo da se čovek na Zemlji razvijao u jednom procesu evolucije, koji je u najširem smislu preuzeo kulturu bogova. Ovo stanovište se u biti poklapa sa tvrdnjama Postanja: Adam je božanskom rukom „stvoren iz zemlje", kao živo biće, Očigledno je da su produkti stvaranja trava, drveća, ribe, ptice itd. u početku bili bez značaja, ali „čovek je svoj stoci i pticama i svim životinjama dao imena..." 1. Mojsije 2, 20. Božiji je dar što je Adam naučio da govori. Može se staviti prigovor što se u egipatskom predanju govori o dva boga Izisu i Ozirisu dok se u Postanju pominje samo jedan. U hebrejskom originalu stalno se za Boga kaže Elohim, a to je množina, jer nema jedninu. Zašto u svim biblijama sveta stoji Bog umesto hogoval Zato što su Mojsije i Avram propovedali monoteizam, verovanje u jednog boga. Od kada je sveta i veka teolozi mora da su se mučih sa ovim problemom bez da ga reše. U vavilonskom semitsko akadijski sastavljenom epu 0 Gilgamešu, koji se vraća do Sumeraca, a zatim gubi u datumom nautvrđenoj prošlosti, ponavlja se mit o stvaranju čoveka. Gilgameša, kraija južnovavilonskog grada Uruka, stvorih su bogovi Šamaš i Adad: „Tako Gilgameša stvoriše vehki bogovi: jedanaest lakata vis6k beše... dve trećine njega beše Bog a jedna trećina čovek" 6. Gilgamešov saborac Enkidu živeo je sa životinjama i ponašao se kao životinja: „Celim telom obrastao dlakom... ne poznaje niti zenilju niti Ijude... i ždere travu sa gazelama i gura se da divljači napojilu..." Ova polazna tačka kada se čovek izdvaja od životinja i uz Božiji uticaj počinje da govori provlači se kao crvena nit kroz sve mitove o Stvaranju. Još pre deset godina analizirao sam je sa modernog stanovišta 7. Peter Krassa Krasa i Viktor Farkas Farkaš to su učinili u svojoj knjizi „Hajde da napravimo čoveka" 8, isto kao i francuski i američki autori 9, 10. Samo se na univerzitetima ništa nije promenilo. Shodno proverenoj tradiciji, docenti skaču jedni na druge, s tim što jedan uvek zagUbi u blatu zaostalosti. Covek oseća hiljadugodišnju memlu. Mnogo više od naučne fantastike ICako izgledaju mitovi o nastanku sa aspekta današnjice? Pre više hiljada godina da h to beše deset, trideset, sto hiljada godina? na našu planetu sleteo je vanzemaljski svemirski brod čija je posada imala zadatak da prenese intehgenciju i da preobrati podobne obhke života. Proširivanje intehgencije u svemiru je bitna nužnost za svaku intehgenciju koja krstari svemirom, pošto samo po sistemu progresije intehgencija može višestruko da se

umnoži; tek kada se u dovoljnoj meri rasprostrani intehgencija širom svemira, biće mogu5a interplanetarna komunikacija. Zašto se došljaci nisu jednostavno dosehh? Zato što je obhk života, koji već postoji na jednoj planeti, ngjbolje prilagođen: Njihova telesna građa je najbolje podešena na magnetne sile njihove planete, imuna je protiv domačih bakterija, naviknuta na postojeću mešavinu vazduha. Spontana izmena nasledne stnikture gena . Kada su došljaci sleteli, već odavno su postojali milioni različitih oblika života, među pjima vrste naših predaka, ili nenaučno rečeno: orangutani, gorile, šimpanze, raznorazne vrste majmuna. Vanzemaljci su izvukh primerak one vrste od koje su mogli očekivati pozitivan rezultat pri primeni njihovih manipulacija. Tom izabranom primerku izvadili su ćelije, pod elektronskim mikroskopom promenih redosled baza u DNK molekulu; možda je bUa dovoljna zamena pojedinih gena, postupak koji se danas sa uspehom vrši u laboratorijama. Veštačkom mutacijom smišljeno izmenjena ćehja stavljena je u hranljivi rastvor da naraste do veličine jajeta. Moglo je da se dogodi kao što se to danas naveliko i dešava da fetus in vitro u laboratorijskoj posudi bude podstaknut na rast. Beba iz epruvete! Ili, da se ženki iste sorte veštačkim oplodenjem umetne jajašce. Ova metoda već se godinama primenjuje sa semenom priplodnih bikova i nerasta. Posle trudnoće doiazi potomstvo sa svim željenim osobinama izmenjene DNK. Ono ima istu gradu tela, istu lobanju, iste reakcije imuniteta samo uz to ima i nasledne osobine kojim pripadnici njegovog roda ne raspolažu: znatiželjnost sposobnost govora mozak koji memoriše iskustva i koji je u stanju da se u svakom trenutku na njih pozove smisao za kulturu kao vajarstvo, pevanje, negovanje prijateljstva... kao i religija sa kultom rmrtvih. Ovaj model mišljenja ne spori teoriju evolucije Čarlsa Darvina Charles Darvin, ali je njena logična razrada karika koja nedostaje; mnogo tražena veza u razvojnoj istoriji čoveka bila je smišljena veštačka mu tacija izvršena na jednom od naših najranijih predaka. DNK dezoksiribonukleinska kiselina, prirodni sastavni deo jezgra ćelije. Materijalni nosilac genetske informacije ćelije. U transformacionom eksperimentu uspeva prenošenje naslednih osobina. Gledano sa aspekta današnjice, jedino je razumno bilo da vanzemaljci prvog čoveka zaštite od okoline i smeste ga u rajski vrt; nije smeo da bude izložen bilo kakvoj opasnosti, ujedu otrovne škorpije ili zmije. Onda je na red došla „čovečica". Sasvim bez žena stvar ipakneide... Prvi Ijudi nisu poznavali ni jedan jezik, već su samo znali da ispuštaju zvukove. Mora da su vanzemaljci bi li ti, koji su Adama i Evu ostanimo pri tim imenima naučili da govore. Zato je jezik prvih generacija Ijudi bio jezik „bogova"! Ova pretpostavka nazire se još iz predanja o izgradnji kule u Vavilonu: „Na celoj Zemlji bejaše samo jedan jezik i reči su jednake bile" 1. Moj sije 11, 1. I dode dan kada su se vanzemaljci otisnuli ka no vim Sunčevim sistemima, da bi tamo drugim populaci jama podarili inteligenciju. Prilikom rastanka moguće je da se odigrala sledeća scena: „Deco", reče komandant prvom Ijudskom paru,„učinili smo vas inteligentnim, bez nas bili biste još uvek kao životinje!" AdEun i Eva kleknuše pred došljake, poštujući ih kao bogove. Komandant je odbio čast: „Mi nismo bogovi, mi smo istog mesa i krvi kao i vi. Nemojte nikada sebi praviti predstavu o Božijem liku, jer Bog je nepojmljiv i neobjašnjiv". Nastanak ovog izmišljenog razgovora čitamo kod Mojsija 1. Mojsije 1, 28:

"Rađajte se, množite se i napunite Zemiju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču." Jasan zadatak. Inteligentni život trebalo je da se raznmoži i zavlada neinteligentnim oblicima života. Nadalje je važio samo jedan strogi zakon: Adam i Eva sa potomcima nisu više smeU da imaju odnose sa nemutiranim pripadnicima istog soja. To prolazno zadovoljstvo značilo bi stravično genetsko nazadovanje. Za ovakav eksces pretila bi kazna smrću. Ipak, greh se počini. Neko se ipak upusti sa divljim nemutiranim pripadnikom iste vrste. Ova sodomija je kao nasledeni greh ušla u legendu. Sada su se inteligentni Ijudi setili pretnji i obećavanih kazni „bogova": Uplašili su se. Zlo je počelo. Ljudi su verovali da će žrtvama, krvlju moći da umire bogove. „Čitavu večnost" nakon počinjenog greha, vanzemaljci su se vratili da bi kontroUsali kako je niklo seme njihove inteligencije. Inspekcija je postala put strave i užasa. „Tada Bogovi Elohim množina! zažališe što su stvorih čoveka, i to ih duboko ražalosti. Oni su obistinih svoju smrtnu pretnju. Mnogi od mešanaca živeh su rasprostranjeni na sve strane i nisu ih mogh pronaći pojedinačno, tako da su se odlučih za radikalno rešenje. Podavili su neuspelu žgadiju. Ovo tumačenje legende o Adamu i Evi ima, sa današnjeg stanovišta, smisla, moguće ga je povezati kako sa evolucionistiekim učenjem, tako i sa religioznim predanjima. Sukob, koji pre svega postoji u Ainerici, između kreacionista onih koji veruju u Božije stvaranje i evolucionista kpji veruju u Darvina, je nepotreban. Obe strane su u pravu. Zbog takvog gledanja na stvari, optužuju me da razmišljam rasistički i da je kreacija inteligentnih Ijudi od strane vanzemaljaca iz etničkih razloga neprihvatljiva. Ovi kritičari previđaju da nigde nisam govorio o određenoj rasi. Radi se samo i isključivo o preobražaju hominida u inteligentne Ijude. Ovoj, inteligentnom načinjenoj vrsti, pripadaju sve rase. Nisam izmislio potop, a kamo li izabrani narod. Novi put Da li se može postaviti novo tumačenje nastanka homo sapiensal Gde je osnova za promenu mišljenja? Ptolomej iz Aleksandrije 100160 n. e. bio je uveren da je Zemlja središte svemira. To je bilo teracentrično mišljenje i nije bilo tačno. Nikola Kopernik 14731543 izjavio je da je Sunce središte svih planeta. Tvrdio je da putanje planeta imaju kružni obhk umesto ehptičnog oko Sunca, i da se i zvezde na vehkoj udaljenosti okrecu oko njega. lako u osnovi tačno, i ovo heliocentrično mišljenje nije bilo ispravno. Evolucionistički teoretičari vide čoveka u središtu univerzalnog života. To je antropocentrično mišljenje, i ono je pogrešno. Čovek je uzimao i uzimfc sebe za isuviše važnog, hteo bi da se sve vrti oko njea. Od ove bolesti boluje i moderna evolucionistička teorija. ,,Sta je čovek? U svakom slučaju ne ono što je u sebi zamisho da jeste, a to je vrhunac Stvaranja". Vilhelm Rabe Wilhelm Raabe. Ko se sa tim pomiri da nije izuzetak medu pet milijardi Ijudi, taj je i spreman da shvati da Zemlja medu milionima planetarnih sistema u vasioni nema poseban položaj. Čudno. Stari Indijanci Severne i Južne Amerike, koji danas usled svojih za prirodu vezanih tradicija, sve više privlače pažnju, oduvek su znali da je čovek samo jedna od mnogih inteligentnih životnih formi u svemiru. Nikada se nisu smatrali jedinstvenim: PouniIndijanci iz današnje Nebraske, SAD, veruju da je čovek stvoren od zvezda, a nebeski učitelji se uvek ponovo spuštaju na zemlju „da bi muškarcima i ženama rekli nešto više o stvarima koje bi trebalo da znaju" 11.

OdžibvejIndijanci Ontario, Kanada kažu da pripadaju društvu „nebeskih Ijudi" 12. Ovi nebeski ljudi„nisu andeU, već Indijanci svetle puti, obučeni u šarlahcrvene tunike i kapuljače" Mit 0 stvaranju ČerokiIndijanaca severozapadna Džordžija, SAD počinje ovako: ,,Na početku sve životne forme živele su na nebu... Stanovnici nebeskih nastambi žudeh su da odu odatle, jer su njihove nebeske nastambe bile sve više prenaseIjene..." 13. MikosukiIdijanci južna Florida, SAD tvrde; ,,Pre dugo vremenajedno indijansko pleme sišlo je sa neba u jezero Mikasuki na severu Floride. Oni su dophvali do obale i tamo izgradili grad Mikasuki, Odatle MikasukiIndijancima i ime" 13. Flemena SahshanIndijanaca Britanska Kolumbija, Kanada pripovedaju: „Jednom su Ijudi hteh da izazovu rat sa nebeskim Ijudima..." 14. Irokezi država Njujork pričaju kako je Zemlja nekada bila prekrivena vodom i nastanjena monstrumima. ,,Daleko iznad nje je nebo, nastanjeno natprirodnimbićima..." 15. TutušIndijanci severozapadna obala Pacifika, SAD znaju nekohko ,,Thunderbird" predanja gromovita ptica. Jedan od njihovih totemskih stubova za ove gromovite ptice je simbol „grada nebeskih Ijudi" 16. Ovo su primeri mitova o indijanskom poreklu, kojih može biti i više primeri koje danas živa plemena prenose dalje. Skromno pitanje Ludviga van Betovena Ludvvig van Beethoven: „Kada se posmatram kao deo svemira, pitam se šta sam?", dalo bi se komentarisati: Pitaj Indijance! Poznajem priču KišMaja plemena iz „Popol Vua", upoznat sam sa mitovima o nastanku Inka, poznajem religiju HopiIndijanaca sa njihovim nebeskim učiteIjima, Kahinasima. Zahvaljujući dugogodišnjem bavIjenju predanjima starih naroda, mogu utvrditi da mi nije promakao nijedan slučaj u kojem preci ovih starih naroda ne bi tvrdiU, uveravali kako su božanska ih nebeska bića bili njihovi učitelji. Samo mi pametnjakovići ovog veka to kategorički poričemo. Samo mi smo najveći! Deco, kako vreme leti Antropocentrično samoprecenjivanje donelo nam je učenje po kome je život na Zemlji nastao iz beživotne, mrtve materije. Recept ovog učenja je banalan: Nekoliko kapi prasupe stavi se u posudu za koktele, promućka se snažno i da bi bilo gotovo, puste se električne varnice da sevaju; ukoliko se to radi dovoljno dugo, nastaju abrakadabra vrlo komphkovani proteini belančevine, DNKlanac, žive ćehje. Pravo čudo! Da h su „čuda" naučna? Ne vohm da ponavljam šta sam pričao pre 10 godina 7, ah sam dovoljno arogantan da primetim da je niz poznatih naučnika do sada primio loptu. Tada sam rekao: Prvi primitivni život na Zemlji nije mogao da nastane sam od sebe. Odmah potom već je iz akademskih slušaonica odjeknulo: Taj čovek nema pojma o molekularnim lancima i prebiotičkoj hemiji. A kakvo je stanje danas? Dva problema treba strogo razdvajati: 1 Kako je nastao život na Zemlji? 2 Kako je nastala Ijudska intehgencija? Izmedu odgovora na prvo pitanje nastanak života i odgovora na drugo nastanak inteligencije leže milioni godina. Odgovaram prvo na drugo pitanje: Ljudska inteligencija nastala je smišljenom veštačkom mutacijom na primerima iz plemena hominida . Na pitanje: Da li je bilo ili nije bilo evolucije? Odgovaram: Naravno da je bilo i ima evolucije. Mutacije promene nasledenog materijala i selekcije izbor za mutaciju najpodesnijeg nasleđenog materijala moguće jc dokazati u paleontologiji. Nije objašnjiv inteligencijski skok ka homo sapiensu. Znam brdo teorija koje tvrde suprotno, ali su to ipak samo teorije. Bio bi to značajan, čak odlučujući korak napred, kada bi paleontologija napokon uzela u obzir i Ijudska predanja! To dođe kao neki apstraktni pozorišni komad: Ne prođe ni godinu dana, a da se publici u svetlosti reflektora ne pokaže barem

neka koščica, neki skelet kao najnoviji nalaz o sada već najnovijem ,,pračoveku". Pre deset godina, kada sam pisao moju knjigu ,,Dokazi", paleontoiozi su homo erectusu uspravljeni dali okruglo 1,5 miliona godina. U međuvremenu je Ričaid Liki Richard Leakey sa saradnicima, iz nacionalnog Istraživačkog centra za praistoriju i paleontologiju u Najrobiju, zapadno od jezera Turkana, u Keniji, iščeprkao novi skelet iz zemlje, novog, novcijatog homo erectusa 17; taj je sada još 100.000 godina stariji od svog prethodnika, međutim 100.000 godina u paleontologiji ne igra nikakvu ulogu. Ako se generacija računa kao 30 godina, između dva skeleta je „samo" oko 3.300 generacija. Lobanja najstarijeg homo erectusa dogurala je do starosti od 2,5 miliona godina. Između popularnog Neandertalca koji je živeo pre 50.000 godina i homo erectusa od pre 2,5 mihona godina, postoji jedna razdaljina od 81.000 generacija. Nema veze. Paleontolozi su vehkodušni. Nove kosti, novi datumi i svaki put se rastrubi kako skeleti ili njihovi delovi potiču od naših najstarijih predaka. Bože, gluposti? Čovekoliki rod u sistemu primata. Zapravo, proučavaju se ostaci izdvojenih grupa majmuna! Nemam ništa protiv radosti prilikom svakog novog nalaza svaki od njih može biti strašno interesantan evolucionističkim teoretičarima, da bi napokon znali od kada je određena vrsta majmuna mogla da stoji na zadnjim nogama, i da li su njihovi ručni zglobovi bili u stanju da barataju primitiAmim orudem. I danas divlji majmuni koriste jednostavno orude. Prijatelji: Sa nastankom inteligencije kod čoveka, ceo taj majmunski cirkus nema nikakve veze. Eva mlada žena? Paleontologija je dobila obećavajuću konkurenciju molekularne antropologe Antropos čovek. Predstavnici ovog novog roda nauke sastavljaju rodoslovlja na bazi genetičkih ispitivanja. To je obećavajuća postavka istraživanja, prema kojoj ja pak osećam nejasnu sumnju, da njeni rezultati jednog dana neće više smeti da se obelodane, jer će pre ili kasnije poreklo raznih rasa morati da se saopšte, a o rasama se ne govori. Protekle godine američki genetičar Daglas Valas Douglas C. Wallace, sa Emoriuniverziteta, dao se u potragu za našom voljenom Evom. Njegov tim ispitao je mitohondrije 600 žena iz celog sveta 18,19,20. Rezultat istraživanja je da poreklo čovečanstva potiče od pre 100.000 godina. Valas: „Bila je jednom jedna žena, kojaje imala tu mitohondrijsku DNK. Ukoliko je bila Mitohondrije su sastavni deo DNK koje naslcđuju samo žene. jedina, bila je to Eva!" Homo erectus iz vremena od pre 1,6 ili 2,5 miliona godina onda sa našom Evom ne bi mogao da ima ništa. A i čudilo bi me... Molekularni antropolozi rukovode se na različite načine. Jedna istraživačka grupa sa Univerziteta Berkli, Elalifornija, koja je htela da sazna sa kojeg geografskog područja čovek uopšte potiče, sakupila je genetičke podatke 147 žena iz Afrike, Azije, Kavkaza, Nove Gvineje i Aboridžina, australijskih prastanovnika. Uporedna proučavanja pokazala su da su Afrikanci u genetskim rodoslovima najviše zastupljeni. Kompjuterski proračuni pokazali su da sporo rasprostiranje mora da je počelo pre najviše 180.000 godina, i to sa otprilike jednim kilometrom godišnje. Na drugi put naišli su genetičari Dž, S. Džons J. S. Jones i S. Ruhani S. Rouhani sa Koledžuniverziteta u Londonu, i jedan tim pod vođstvom Džima Vejnskouta Jim S. Wainscoat sa Oksforduniverziteta. Oni su ispitivali geografsku raspoređenost betaglobina kod osam grupa stanovništva. Istraživači su došli do uverenja da je negde na prostoru Afrike postojala „osnivačka populacija" koja se izračunato je sastojala od najviše šestoro Ijuui. „Ukoliko je to zaista tako" vele Džons i Ruhani „čovečanstvo je u vreme presudne faze evolucije bilo vrsta pred izumiranjem" 21, 22.

Rezultati su alarmantni. Ukohko se „osnivačka populacija" da svesti na samo tri para, ih čak možda na jednu ženu, onda mihon godina stare kosti i skeleti samo dokazuju da sve te kosti i skeleti, koji su nam predstavljeni u apsurdnom pozorištu, nisu pripadali našim direktnim precima, već su rehkti naših indi Ođređeni deo hemoglobina, crvene boje krvi. rektnih predaka; nisu, razumljivo, da ih za sobom ostave pripadnici „osnivačke populacije" pošto su se oni pojavili tek pre 180.000 ili 100.000 godina. Genetičari raznih univerziteta već nekoliko godina rade na jednom internacionainom zajedničkom projektu; žele da sastave gensku kartoteku iz koje bi mogla da se izvede potpuna informacija o nasledu. Ove informacije pothranjene su u genima, prenose se na potomke. Geni su odsečci DNKduplog heliksa; može se uporediti sa spiralnim rajsferšlusom, čiji se držač sastoji od lanaca nukleinske kiseline . DNK lanac leži u jezgru svake delije. Kada bi se DNK lanac izvukao iz čovečije ćelije kao konac, bio bi dugačak skoro dva metra. Jedan konac od dva metra iz jedne tako sićušne ćelije koja se može videti samo pod mikroskopom? A čovečiji organizam nosi na milijarde takvih ćelija... Konac se sastoji iz molekularnih lanaca, a to su jedni za druge slepljeni atomi. Zamislimo ga, ukoliko ćeliju uzmemo kao da je ping pongloptica; u tu lopticu strpamo upetljan, zamršen konac u dužini od 20 kilometara. Ukoliko napunimo četiri injekcije sa crvenom, zelenom, žutom i plavom bojom i tankom iglom ubrizgamo minimalnu količinu ovih boja u lopticu, onda ce konac primiti ove boje. Otvorimo li lopticu i okačimo li konac na 20 kilometara dugački konopac za prostiranje veša imaće odseke sa ubrizganim bojama. U ovom modelu DNK bila bi konac, gene bi boje markirale u vrlo različitim dužinama. Svaki obojeni odsečak predstavlja određeno svojstvo kombinacija crvenaplavažuta boja za rast kose, crvenažutaplava za rast noktiju, žutazelenaplava za smeđe oči. I Nukleinske kiseline: zajednički imenitelj za dezoksiribonukleinsku kiselinu DNK i ribonuMeinsku kiselinu RNK tako dalje. Čim se bude znalo za šta je koja boja nadležna, genetski kod biće dešifrovan. U stručnoj terminologiji boje se zovu „nukleotidne sekvence", to su kvazislova genetskog koda. U kompjuteru Evropske molekularnobiološke laboratorije u Hajdelbergu pothranjeno je preko četiri miliona do sada dešifrovanih nukleotidnih sekvenci. To zvuči kao pozamašan broj, ali on to još nije kada se zna da postoje tri milijarde „slova" za čovečje nasleđe i oko 50.000 gena u svakoj ćehji. Pošto je dešifrovanje mTikotrpno i dugotrajno, univerziteti i genetski instituti su se ujedinili, tako da svaka laboratorija obrađuje samo jedan deo DNK lanca. Genska kartoteka se svakodnevno proširuje. Brzi kompjuteri preračunavaju kombinacije. Razmenjuju se rezultati. Na kalifornijskom „Kaltehu", u Pasadeni, američkoj elitnoj visokoj školi, konstruisana je kompjuterski programirana mašina za gensekvence, tzv. „genalizator", ovaj apaiat ispituje nukleotidne sekvence i njihove „kompozicije boja" u smislu našeg modela, upoređuje ih sa već raspolažućim sekvencama, razvrstava, proračimava. Genalizator više nije unikat, serijski se proizvodi i prodaje. Još pre 20 godina projekat kompletne genske kartoteke smatran je od strane naučnika apsurdnim, stručnjaci, kao što je nobelovac Džejms Votson James Watson dupH hehks, njegovu realizaciju očekuju u narednih deset godina. Najkasnije do tada genalizator će tako snabdeti kartoteku, pročistiti je i složiti, da će se moći tačno utvrditi da je i kada je u istoriji Ijudskog razvoja jedan iznenadni, veštački događaj doveo do odlučujuće promene. Genska kartoteka će biti otvorena knjiga istorije. Iz nje će se mod videti da je u čovečjem razvoju došio do manipulacije na genetičkom kodu. Tada najkasnije od mene više neće zahtevati relikte tehnike vanzemaljaca, da bi njima potkrepio svoju teoriju. „Zivot se može razumeti samo unatrag. Živeti se mora, ah samo unapred", rekao je Seren Kirkegard Soren Kierkegaard 18131855.

Genetski kod i stvaranje Sta će jednog dana proizići iz genetskog koda kada bude dešifrovan? Da se izrazim prosto: Mi ćemo sa njim moći da se igramo „bogova". Kao nekada vanzemaljci sa Adamom i Evom. Podimo još jednom do onog zamišljenog konopca za prostiranje veša, na kojem visi onaj konac dugačak 20 kilometara. Uzmimo da kod 10,5 km kombinacija boja odreduje smeđu kosu, a kod 8,1 civenu. Žehte čoveka sa crvenom kosom. Želja koja se sasvim jednostavno da ispuniti: Kombinacija boja na 10,5 km se iseče i zameni kombinacijom na 8,1 km. Na koncu vežete čvor te ga vratite u pingpong lopticu. U smislu ovog pojednostavljenog postupka deluju i genetičari, s tim što je njihov posao mnogo, mnogo komplikovaniji i naporniji. Oni DNK lanac obrađuju pod elektronskim mikroskopom sa bakterijama i specijalnim virusima. Vrstom ,,bioloških makaza" tzv. restrikcioni enzimi DNK lanac se na označenim mestima lomi, a mesto loma se promeni mutira tako što se ubaci nova DNK sekvenca. Posle ove genetske manipulacije ćelija se razmnožava kao i ranije, s tim što promenjeni gen sada proizvodi željeno dejstvo: crvenu kosu. U veHkim centrima za istraživanje već postoje genske karte koje pokazuju nasledne bolesti. Jedan tim Glavne bolnice u Masačusetsu, SAD, pod rukovod stvom molekularnog genetičara Džejmsa Gasela James Gusell, iokalizovao je jedan gen na hromozomu br. 4 koji je nadležan za Hantingtonovu horeu Huntington Chorea 23. Naučne publikacije već odavno sasvim uobičeno izveštavaju o genskoj dijagnostici: više ne dijagnosticira pouzdani kućni lekar, to čmv genetičari. Oni iz plodove vode trudnice ,,čitaju" da li je embrion zahvaćen naslednom bolešću; ukoHko jc to slučaj, mogu mesecima pre rođenja da otklone genetsku štetu. Genetičari će ukoliko ih se pusti jednog ne tako dalekog dana „konstruisati" čoveka i životinju po meri... kao što su to pre više hiljada godina vanzemaljci učinili sa našim primitivnim, hominidim precima. Za mnoge je „stakleni čovek" iz genske kartoteke prava mora. Oni imaju orvelovske vizije o stvorenom, rukovođenom čoveku. Boje se da će čovek početi da izigrava boga, vide u budućnosti armije Ijudi sa programiranim osobinama, naslućuju arene sportista čiji su mišići podešeni za određene sportove, slute sortu čoveka sa očima koje mogu videti i u infradometu. Frankenštajn izlazi iz retorte, čovekživotinja sa čulom mirisa kao u psa, sluhom kao u mačke, kandži kao u tigra. Preti li nam čovek sa oklopom od krljušti, kojem vatra ne može naškoditi, čovek sa krilima orla, koji kruži nad neprijateljskom teritorijom, čovek sa telom konja kentaur? Uz pomoć fantazije stižemo do mitološkog kabineta strave pegaza, višeglave zmije, letećeg lava kao što se može videti u svim bliskoistočnim muzejima i reljefima, minotaura, čoveka škorpije i čoveka ribe? Kao čoveka koji je išao granicom prošlosti i budućnosti, stalno me ponovo čudi koliko je toga, što se predviđa kao fantom budućnosti, već bilo! Nazvana po ameriCkom neurologu Džordžu Hantingtonu: sy chorea nervna boiest vidovica. Zašto se stare knjige baš sada, na pragu genske tehnologije, ne prime k znanju? U njima se može pročitati da su dvostruka bića još u istorijsko doba živeia u hordama, plamenima, čak i velikim formacijama. U njima se može saznati o „hramskim životinjama" koje su tetošene kao mezimci stanovništva. Smnerski kraljevi su vedjda iz čistog zadovoljstva pravili lov na Ijudeživotinje. Herodot je u svojim „Egipatskim pričama" govorio o čudnovatim crnim golubovima, koji su bili „ženkice Ijudiživotinja", i o Ijudima u oblasti ušća perzijskog Araksa, koji su se „priključili ribama" i bili Ijudiribe sa krljuštima. Platon je u svojoj „Gozbi" tvrdio: „Prvobitno, pored muškog i ženskog, postojao je i treći pol. Ovaj čovek je imao četiri ruke i četiri noge... Velika je bila snaga ovih Ijudi, bili su nagle naravi, planiraU su da jurišaju na nebo i posegnu ka bogovima." Tacit Anali XV, 37 opisivao je svakodnevne orgije u kući Tigelija, na kojima se „milovalo uz učešće Ijudiživotinja". Na reljefu crnog obeHska Salmanasara 11 u Britanskom muzeju u Londonu lako se mogu prepoznati bića Ijudiživotinje. U

Luvru, Pariz, u Turskom muzeju, Ankara, u Bagdadskom muzeju i drugde, video sam skulpture bida nastala ukrštanjem čoveka i životinje. Na asirskim imietninama prikazi poluljudi nisu nikakav izuzetak. Propratni tekstovi tu govore 0 „zarobljenim Ijudimaživotinjama", koji se vezani od strane ratnika iz zemlje Muzri, kao dar vode kralju. Da li će sada mitove preteći realnost? Da li se ponavlja istorija čovečanstva? Ko ima oči može u svim antropološkim i umetničkoistorijskim muzejima sveta naći životinjskočovečju kopilad u obliku kamenih skulptura. Njihova postolja imaju neobične natpise. Ispod jedne lavolike životinje sa Ijudskim telom može se pročitati: „Mitološka figura". Ispod Ijudskog tela sa orlovom glavom i krilima stoji: „leteći genije". Bogovi su rekli proroku Hezekilu: „Vi Ijudi imate oči da biste videli, a ipak ne vidite". Prorok je za sada u pravu. Teoretski bi buduća genetika mogla da rekon struiše, oživi ova dvojna bića. Nagovestimice se već ogledaju mogućnosti genetske hirurgije. Averički, kao i nemački genetičari, uneli su u kličnu ćeliju miša gen rasta pacova. Rezultat: ogromni miš. Profesor Horst Krojslih Horst Krausslich, sa katere za uzgoj životinja na LudvigMaksimilijan univerzitetu u Minhenu, „konstruisao" je novu svinju: usađivanjem stranih gena buduća svinja bi bila teža, ali manje masna, a mobihsala bi se njena otpornost na infekcijske bolesti, karakteristične za svinje Š24ĆNovi trkački konj, novi bik, neće se više dobijati ukrštanjem, već će se genetski uzgajati. Isto važi i za biljke. Već postoji kreacija zvana „krompajz", nastala ukrštanjem ćelija paradajza i krompira. Genetičarima sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu pošao je za rukom prosvećeni uzgoj: svetleće liske duvana i svetleće šargarepe! Kada se zna kako se to radi, onda je to sasvim jednostavno: Svici puštaju hladnu svetlost koja nastaje oksidacijom luciferina i enzima luciferaze, koji se nalaze u njihovim organima. Za ovaj enzim ,,odgovoran" je poseban gen: On je izolovan, prvo je usađen bakterijama, kasnije duvanu i šargarepi: „Uspeh prenosa gena mogao se proveriti na jednostavan način. Biljke su, naime, posle dodavanja luciferina i nosioca energije ATP adenozintrifosfat počele da svetle. Kod duvajia enzim se pretežno akumulirao u korenu i dršci, ali i žile lišća jasno su svetlel" Š25ĆMože se postaviti pitanje čemu to, tj. kakva je svrha toga. Čista igrarija iz zadovoljstva pronalaženja? Ne, Svetled gen može se ubuduće unositi kao „markirer", da bi druge gene, unesene u DNK, učinio prepoznatljivim. „Markirer" biosvetledom snagom javlja svoju poziciju: ovde sam! Genetičari rade na tome da nadmudre prirodu u korist čoveka. Eritropoietin je hormon koji se u sasvim ograničenim količinama stvara u bubrezima. Ovaj hormon podstiče ćelije u kičmenoj moždini da proizvode crvena krvna zrnca. Ukoliko ga nema dovoljno, kod bubrežnih oboljenja često dolazi do opasnog smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca anemije. Spas su doneh genetičari sa Severozapadnog centra za bubrežne bolesti u Sietlu, SAD. Njima je pošlo za rukom da životno važni hromozom proizvedu genetičkotehničkim putem. Hormon stvoren u laboratoriji svoju funkciju vrši isto kao i „prirodni" Š26Ć U leto 1986. godine FDA, američki organi vlasti zaduženi za prehrambene proizvode i lekove, koji važe za izuzetno stroge, po prvi put su dozvolili primenu jednog cepiva koje je proizvedeno gentehničkim putem. Ovo cepivo sprečava infekciju izuzetno zloćudnog hepatitisBvirusa, koji dovodi do ciroze jetre i raka. Ne prođe ni nedelju dana a da se ne čuju upozorenja 0 gentehnologiji. Diskutuje se o zakonima koji bi naučnicima trebalo da zabrane manipulacije sa Ijudskim genima. Avet gena kruži naokolo. Postoje dva fronta: Jedan koji ih se boji kao vilovnjaka ili atomske energije drugi bi želeo da istraživanje bude neograničeno. Zaista je problem uporediv sa problemom atomske energije: Atomska energija može se koristiti kako za miroljubive tako i za druge svrhe pravijenje vodonićne bombe. Odluči li jedna zemlja da isključi sve atomske reaktore, ne

znači da će imati pod kontrolom reaktore drugih zemalja. Gentehnologija može se primeniti i za dobro i za zio. Ukoliko se u jednoj zemlji zabrani genetičko istraživanje, zakoni drugih zemalja neće sputavati genetičare da svoj rad nastave u drugoj zemlji, Genetičari zapadnih država a za druge se ne zna! izgleda da su sebi postavili jedno dobrovoljno ograničenje. Oni gentehnološki ne žele da čine ništa što bi promenilo „personalni karakter čoveka", Lepa, plemenita, pravilna namera, ah kako internacionalno kontrolisati da U se svi drže tog postulata? Gentehnika ne zrači, i njoj ne trebaju niti nadzernne niti podzemne eksplozije. Nema aparata za merenje na svetu koji bi pokazao u kojoj se laboratoriji eksperimentiše sa genima. Zatim: genetičko istraživanje, gentehniku ne vrše samo od države kontroKsane i finansirane visoke škole, ima puno privatnih laboratorija i tehnički odhčno opremljenih istraživačkih punktova pri vehkim farmakoioškim koncernima, Tako će, verovatno na žalost! i u sektoru genetičkog istraživanja na kraju stajati mudrost vojnih tehnologa: , UkoHko mi to ne učinimo, učiniće to drugi pre nas, a to bi bilo još gore" Š27Ć Dan stvaranja Cela stvar počela je pre 11 godina, tačnije 30. avgusta 1976. god. Tog dana dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, indijski profesor Har Gobind Korana Khorana, sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa u Kembridžu, SAD, uspeo je da veštački proizvede gen. Od tada su genetičari počeli ne samo da menjaju prirodne nukleotidne sekvence u DNK, već i da tako reći za stolom kreiraju i sklapaju nukleotidne sekvence i komphkovane proteine belančevine. Stručni jezik ove grane sintetičke biologije neuvijeno se naziva proteindizajnom ih proteininženjeringom. Februara 1987. god. list „Slika nauke" Š28ĆBild der Wissenschaft objavio je da je profesor Bernd Gute Gutte sa Univerziteta u Cirihu uspeo da „na osnovu modela sintetizuje protein sa 24 aminokisehne". Ovaj veštački protein trebalo bi da umanji štetne prateće pojave insekticida DDT. Štafeta je išla dalje. Profesor Ernst Ludvvig Vinaker Ernst Ludwig Winnacker i njegov saradnik Ronald Merc Merz, sa Univerziteta u Minhenu, „preveli" su sekvencu aminokiseline ovog novog sintetičkog proteina i konstruisali veštački gen, uneM ga u nasleđe Ecolibakterija i time dokazali „da ove genetski promenjene bakterije stvaraju veštački protein". „Časipis" „Slika nauke" povodom ovog rezultata istraživanja objavio je naslov „8. dan stvaranja". Iza ovih činjeničnih, za laika možda čak pomalo dosadnih izveštaja o istraživanjima, krije se dinamit. Geni nisu Xti grumeni molekula, geni su nosioci naslednih informacija. Čak i kada bi put dotle mogao da traje desetinu godina, kadtad nasledne ćelije svih životnih obhka bilo bi moguće nanovo konstruisati, obHkovati. Kadtad iz laboratorije oglasiće se neobičan glas. Pas je progovorio. Na Institutu za genetiku Univerziteta u Bilefeldu molekularni biolozi rade na jednom projektu koji liči na bajku. Ne samo seljak, već svako zna da se njive dubre azotom, Širom sveta godišnje se potroši 80,000.000 tona azotnog dubriva! Tek ispod temperature od 500°C i pritiska od 200 atmosfera iz azota u vazduhu i vodonika može se izdvojiti amonijak . U zemlji ima bakterija koje azotno đubrivo stvaraju na prirodan način,„ali njihovo dejstvo je isuviše ograničeno ili raspoloživo na pogrešnom mestu, da bi samo sa njima u dovoljnoj meri opskrbiK biljke azotom" Š29C. Amonijak je osnovni materija! za azotno đubrivo. Genetičari su rekli sebi: Što bakterije mogu na malo, biljke životne forme kao i bakterije mogle bi da postignu na veliko. Cilj je bio da se uzgoje korisne biljke koje će same proizvoditi njima potrebno azotno đubrivo. Genetičar profesor Alfred Piler Puhler to opisuje ovako: „Kao efekat, te manipulisane biljke trebalo bi da budu u mogućnosti da vazdušni azot pretvore u amonijak žitarice bi npr. same proizvodile svoje mineralno dubrivo"

Ubrzo je stvoren enzim kojem je pošlo za rukom remekdelo, da iz jednog molekula N2 stvori dva molekula amonijaka NH3. Nadalje je bio cilj da se dešifruju nasledne informacije ovog enzima. Na kraju je utvrdeno: Tražena nasledna informacija sastoji se iz jedne cele „genske baterije" Piler, kojaje sastavIjena od 14 pojedinačnih gena. Britanski genetičari sa Univerziteta Saseks uspeli su da ovu gensku bateriju prenesu na crevne bakterije iz roda Ecoli. Kemekdelo je kasnije ponovljeno u Bilefeldu gentehnološkim metodama. Sada se raspolagalo crevnim bakterijama koje su činile nešto za šta ih priroda nije predvidela: Pretvarale su vazduSni azot u nitrat. Sledeći korak trebalo bi biti da se nasledna informacija prenese na korisne biljke. Ova poslednja deonica putu ka „žitarici koja se sama đubri" do sada nije savladana. Profesor Piler u časopisu „Slika nauke" veli da je ova žitarica još uvek „daleka fikcija". Istraživači su oprezni u proceni vremenskih rokova za jedan pronalazak. Ipak, zvezdani trenuci iznenadne„inspiracije"te rokove kako nas iskustvo uči češće čini kraćim nego što bi se dalo očekivati. Radi se dakle o drugom sledećem koraku o kojem treba govoriti 0 umnogostručenom sisavcu. Želi se da se ista genetska poruka prenese na novo živo biće, a ne da se izvrši promena genetskog koda. Ovaj postupak zove se kloniranje. Radi se o„stvaranju genetski identičnih kopija"kroz transplantaciju jezgra ćelija 30. Postupak je već isproban na žabama, miševima, ovcama i govedima. Kadtad će na red dod Čovečje nasleđe. Američki naučni novinar Dejvid M. Rorvik David Rorvik još 1978. god. tvrdio je u svojoj knjizi „Po svojoj slici i prilici" 31 daje jedan ostareli milioner deponovao svoje jajne ćelije, da bi, kada dođe vreme, putem kloniranja bili očuvani duplikati njega samog, Time bi stari gospodin postao besmrtan. Zašto čovek, nesavršen kakav jeste, želi kopije samog sebe? Postoje razumljivi razlozi. Možda bračni par bez dece želi sina koji izgleda kao tata, možda preživeli u jednom udesu na svaki način želi tačnu „zamenu" za poginulog, možda bi identični primerak velikih umova čovečanstva, ili nobelovaca, bio koristan. Možda. U razgovoru sa genetičarima danas čovek nailazi na kruto, čak užasnuto odbijanje mogućnosti kloniranja čoveka; za to nema tehnike, a uostalom etika i moral to ne dozvoljavaju. Kada prvi čovek stvoren postupkom kloniranja bude prošetao zdrav kao dren, imun na rak ili sidu, vrhunski inteligentan, dobrog izgleda etika i moral će se verovatno promeniti, i genetičari teško da će mod da odole želji za duplikatima. Epigram koji smo učili u školi i dalje važi. Tempora mutantur, nos et mutantur in illis. Vremena se menjaju, a i mi u njima. Prostor naše slobode Pre dvanaest godina nobelovac Manfred Ajgen Eigen 32 prorokovao je: „Biće moguće reprodukovati svako živo biće iz njegovog prirodnog naslednog materijala. Što znači, na drugi način od prirodnog! Stukleni čovek postaće stvarnost ranije nego što to predviđaju oprezni naučnici. Krajem februara 1987. god. naučni časopis „Priroda" Nature br. 325, javIjao je da su japanski genetičari razvili ,,supersekvencer" koji dnevno dešifruje milion „slova" DNK. Osam ovakvih aparata uspelo bi u godinu i po dana da analizira celokupnu naslednu informaciju čoveka. Ukupni troškovi ovog projekta procenjuju se na mihjardu maraka što i nije neka zapanjujuda cifra, imajući na umu investicije za svemirska putovanja. Razvoj je skokovit i dokazuje da praksa može biti brža od najsmelije špekulacije. Aprila 1987. god. američki Zavod za patente US Patent and Trademark Office saopštio je da će ubuduće patentsku zaštitu davati i „višećelijskim, živim organizmima" Tikoliko su stvoreni na osnovu programa koji se ne javlja u prirodi. Legalizovan je proces kojije odavno postao praksa: Do marta 1987. god. u SAD je već bilo preko 200 genetski izmenjenih mikroba, koji npr. neutrališu isteklu naftu ili proizvode insulin, prijavljenih za patent. Aprila 1987. god. postavljeno je 15 zahteva za patente za životinje kojih u prirodi nema. Tako je npr. naučnicima sa Univerziteta u Kaliforniji pošlo za rukom da stvore mešavinu

ovce i koze kovcu biotehničkim putem; ova nova vrsta iz laboratorije ima prednji deo ovce, a zadnji deo koze. Užasnuti kritičari umireni su napomenom da jie monstrum samo prototip serije čiji model kalifornijski životinjski dizajneri obećavaju da će poboljšati. Ko sada još ima obraza da tvrdi da nikada nije moglo biti letećih konja? Letećih miševa slepi miševi i letećih riba ima već hiljadama godina. Da h su ovi izopačeni primeri produkti prirodne evolucije ih potiču iz laboratorija vanzemaljskih posetilaca, sad bi već moglo biti pitanje. Maj 1987. god. Profesor Bruno Kjareh ChiareUi sa Univerziteta u Firenci šokirao je svetsku javnost priznanjem da bi bilo moguće gajiti majmuneljude. Za to bi „samo" trebalo oploditi jajašce ženke šimpanze semenom čoveka. Priznanje profesora da je fetus uklonjen iz etičkih razloga, potvrđuje da je majmunčovek bio in statu nascendi! Profesor Kjareh imao je na umu praktično, smatrao je da bi majmunčovek mogao da se koristi za teške, dosadne poslove, od odnošenja smeća do pokretne trake, a osim toga predstavljao bi živu banku organa. Važi ono što već 20 godina govorim: Nema ničeg novog pod kapom nebeskom, istorija se ponavlja. Hic et nunc! govorih su stari Rimljani. Ovde i sada! A filozof Karl Jaspers 18831969 postuhrao je: „Budućnost kao prostor mogućnosti jeste prostor naše slobode." Pitanje bez odgovora Kako je nastao život na Zemlji? Do početka 19. veka Ijudi su se zadovoljavali odgovorom iz svetih knjiga: Bog je stvorio život. Onda se pojavio Čarls Darvin Charles Darwin 18091882 sa svojom teorijom o evoluciji, i od tog trenutka je sve drugačije. Od tada su, barem, naučnici izgiedali zadovoljni evolucionim modelom: U toku stotina miliona godina jedna vrsta se odvajala od druge, u okviru rodova stalno su se dešavale promene mutacije; od prapsa razvile su se mnoge pseće vrste, od pračoveka razne hominidne grupe. Darvin je izgleda izneo jedan, u sebi zatvoren i logički koncept. Ipak pitanje o nastanku života ostalo je bez odgovora. Kada bi se sve životne forme mogle svesti na praformu, ostalo bi otvoreno pitanje odakle ta praforma potiče. Naravno iz ćelije, vele naučnici, pošto je ćelija ngmanja životna forma. A odakle ta ćelija? Sa odgovorom na ovo pitanje počelo je vreme molekularnih biologa. Zar nije trebalo ćeliju ispitati do najsidušnijeg molekula, otkriti njen hemijski sastav, da bi se nsgzad saznalo kako je sve počelo? Moderno istraživanje ćelija je počelo i već traje preko 70 godina; ono je donelo fenomenalna saznanja o unutrašnjem Životu ćelije, a jedna Geteova misao potvrdila se i ovde: „Svako rešenje jednog problema jeste novi problem." Ćehja je u svojoj osnovnoj supstanci spoznata kao nagomilavanje hemikalija. Kako se, medutim, hemikalije svrstavaju u potreban redosled genetičke nasledne supstance? Odakle „znaju" koji molekuli idu zajedno, a koji ne? Ovakva pitanja dovela su do nastanka hemijske evolucije. Danas pod krovom evolucije deluju tri nivoa istraživanja; hemijska evolucija: odvajanje hemijskih materija iz prastenja, samoorganizovanje molekula u ćelije sposobne za razmnožavanje: kako iz „mrtve hemije" nastaje Živa ieUja? razvoj individualnih vrsta: Darvinova teorija o evoluciji. Manfred Ajgen tvrdio je da je hemija podređena fizikahum zakonima. Zna se da je fizika dokazala negativne iU pozitivne električne naboje u svakom deUću materije. Ova zakonitost važi i za molekule, oni bi zavisno od sastava trebalo da se privlače iU odbijaju. Shodno tome razvijaU su se procesi i u makromolekuUma prema fizikahiim zakonima: Zamorna potraga za veUkim slučLoem u evoluciji mogla je napokon da se obustavi. Problem sa ovim mogućim rešenjem bio je Vrlo veliki molekulL

samo u tome što se dugački lanci molekula u prasupi nisu samo vezivali, već i ponovo rastvarali, kao fleka u sapunskom lugu. Za obrazovanje ćeHja potrebno je mnogo proteina. Najmanji mogući protein sastoji se od barem 239 molekula. Takav proteinski molekul je monstrum koji se sastoji od različitih aminokiseUna i enzima, koji se svi moraju naći u postojanom redosledu. Neverovatnoću ovog postupka svrstavanja izračunao je profesor Džejms F. Kopedž James F. Coppedge 33, svojevremeno direktor Centra za istraživanje biološke verovatnoće, Nortbridž, Kaiifornija, sa šansom 1 : 10, dakle loto sa mogućnošću pogotka 1 : 10 000 000 000 000 000 000 000. Ko se usuduje da na to igra? Vehki slučaj kumovao je još i prvoj ćeliji, jer se ona stvorila pod uslovima prasupe i praatmosfere. Praatmosfera sa atmosferom koju mi danas udišemo nema ništa, baš ništa zajedničko; sastojala se pretežno od metana rudnički gas i amonijaka. U ovoj atmosferi kiseonik je delovao kao smrtonosni otrov za ćeliju. Da su prve ćeUje nastale u atmosferi metana i amonijaka, onda bi ih nastupajući kiseonik odmah ubio! To niko nije ozbiljno porekao. Zašto se prećutkuju činjenice iz hemobioloških eksperimenata? Zašto se prikrivaju matematički proračuni? Od našeg izleta u biologiju i prabiotičku hemiju u glavi nam je ostalo da se jedna ćelija može razmnožavati samo kada u sebi nosi gotov, makar i skrorrmi DNKprogram. Ovaj program dode kao označena štafetna palica koja se predaje sledećoj, sledećoj, sledećoj itd. ćeliji, sve dok se ne stvori jednostavna životna forma, npr. bakterija. Jedna bakterija, medutim, predstavlja gotovu životnu formu sa određenom funkcijom, dakle, mora genetski program preuzeti već iz DNK prve ćelije. Odakle je poticao program za sastavljanje čitave bakterije kod prve ćelije bakterije? Odakle je DNK prve ćelije dobila „naredbu" za sastavljanje bakterije? I kakvom čaiolijom se bakterija pretvorila u bakteriju sa sasdm drugim funkcijama? Za verovatnost da je najjednostavnija bakterija nastala slučajnom promenom, profesor Harold Morovic Morowitz 34, fizičar na Univerzitetu Jejl, SAD, izračunao je odnos 1: 10«0 ««" «"" "»«. To su tolike nule da za njih u ovoj knjizi nemamo mesta. Darvinizam zabluda Profesor Brtuio Folmert Vollmert je redovni profesor, predaJG hemijsku tehniku makromolekularnih materija i direktor je Polimerinstituta na Univerzitetu u KIsrueu 35. Polimerski hemičari bave se sintezom veštačkih materija, koje se sastoje od velikih lanaca molekula. Kada se radi o nastanku makromolekula, kao onih DNK, nadležna je molekularna hemija. Desetinama godina Folmert je sa svojim timom, u prvoklasno opremijenim laboratorijama, tragao za nastankom DNK. Rezultat istraživanja bio je poguban za sve evolucionističke teoretičare: DNK ne može nastati sama od sebe. Folmert kaže, da se pohmerhemičar ne može uveriti, niti ubediti, da su u prasupi slučajno nastali molekularni lanci vrste DNK; to je važilo i za rast lanaca DNK tokom istorije Zemlje, od jedne životinjske klase ka sledećoj, višoj. Folmert kaže: „Darvinizam je stoga gledište, ideologija, a ne naučno dokazana teorija... Stoga smatram darvinizam sudbonosnom zabludom, koja za svoj besprimerni rezultat, na kraju krajeva, ponovo ima da zahvali antropocentričnom mišljenju." Naravno da su na Folmertove teze u njegovoj epohalnoj knjizi: „Molekul i život", stavijeni prigovori. Pobornik ideje o nastanku života iz mrtve materije hemikalije ukazuju na promenljivo dejstvo fizike, a posebno na milione godina, koji su stajali na raspolaganju hemijskim elementima, da bi se međusobno, na potreban način, našli. Da se zato morala umešati neprekidna sekvenca miliontostrukih slučajeva, namerno je prećutano. Nauka se rado pravi egzaktnom i slučajeve u svojim teorijama daleko odbacuje. Slučajno su slučajevi uvek povoljni kada se u nuždi za njima posegne.

Pošto postanak života nije jednoznačno razjašnjen, profesor Fred Hojl Hoyle, nekadašnji direktor Instituta za teoretsku astronomiju na Kembridžu, i profesor Nalin Čandra Vikramasinge Nalin Chandra Wickramasinghe, rukovodilac za oblast primenjene matematike i astronomije na Univerzitetu u Kardifu, Vels, proučavali su mogućnosti nastanka života iz fundusa njihovog matematičkog znanja. Pitah su se, da li su enzimi kroz hemijsku evoluciju nastali iz zemaljske prasupe. Izjave dvaju učenjaka: ,,Pošli smo od pretpostavke da supa sadrži 20 bio ioški važnih aminokiselina u jednakoj koncentraci ji. Oprezno procenjujemo da je deset pozicija po enzimu od odlučujućeg značaja za ispravno bio loško funkcionisanje. Više od 20 pokušaja bilo bi onda potrebno da bi se dobio jedan jedini, funkcio nalno sposobni enzim, a verovatnoca da se dobije N takvih enzima slučajem, iznosi 1 : 20« N jg pre nego što N dostigne broj od 100, broj pokušaja bi rastao kao broj atoma u svim zvezdama celog sve mira. Tako smo skoro primorani na zaključak da život mora da je kosmička pojava"36, 37. Život kao posledica kosmičkih pojava? Ako već jeste kojih pojava? Niko to ne zna. Dok pitanje posle svih pitanja ne dobije odgovor, čovek neće imati mira. Mi znamo: Osnova svega živog je ćeUja ćeUja se sastoji od makromolekula lanci makromolekula su jedan za drugim naređani atomi atomi sadrže mnoštvo subatomarnih delova. Subatomarni delovi su svet stalnog pokreta i difuznog zračenja. Time napuštamo materijalni svet, da bismo dospeh do nedokučivog, što jedni nazivaju Bogom, a drugi Duhom. Stalno smo okruženi jednim nevidljivim, nemerljivim protivsvetom, koji zrači duginim bojama. On je svuda prisutan, prodire kroz nas, ima ga u celom svemiru. Je M on taj koji određuje program u molekularnim lancima? Mrtvu materiju pretvara u živahni pokret? V PRASTARI SUSRETI TREĆE VRSTE SMELOST ZA MOGUĆIM I oči imaju svoj dnevni hlob: nebo. RalfValdo Emerson, 18031882. Ralph Waldo Emerson Jedna jedina koščica naših praroditelja, Adanaa i Eve, morala bi se pronaći. Šta sve molekularni antropolozi nisu pronašli? ,,To zavisi od starosti i stanja kosti", odgovorio je jedan genetičar sa Univerziteta u Bazelu na moje pitanje. „Kod kosti stare 500 godina, mi na osnovu proteina možemo da utvrdimo da li je kost pripadala majmunu ili čoveku. Kod starijih koštanih tkiva to biva teže, pošto DNK posle hiljada godina više nije netaknuta, a proteini i ostali sastavni delovi ćehja su dehidrirani. Uprkos tome, već su uspešno klonirani delovi DNK egipatskih mumija, koje su umotane pre 4000 godina". Genetičari Univerziteta Upsala, Švedska, ispitivali su fragmente 23 egipatske mumije na njihov DNK. Naučni časopis „Priroda" 1 izveštavao je o tome. Na lešu jednog deteta, starom 2400 godina, bilo je nalaza: Iz potkožnog tkiva izdvojena je jedna sekvenca DNK sa 3400 baznih pari. Obradena je fenolom i etanolom, a DNKlanac preveden je u bakteriološki plazmid. Postupkom kloniranja dobijeno je hiljadu kopija mumijine DNK, koje su poslate raznim institutima, radi Gubitak vode, sušenje.

ispitivanja. Rezultati su pokazali izvestan broj takozvanih sasređenih mutacija, koje se mogu dokazati i kod današnjeg čoveka. Ovde je to bio dokaz da se DNK mumije nije značajnije promenila tokom hiljada godina. Istraživači sa Univerziteta Upsala dobro stanje potkožnog tkiva pripisuju okolnosti „da je mumifikacija izvršena dehidratizacijom leša u prirodnoj sodi, mešavini natrijumhidrogena i natrijumhlorida". S tim u vezi „Noje Ciriher Cajtung" Neue Ziiricher Zeitung piše 2: „Uspešno kloniranje DNK mumija je od vehkog značaja iz više aspekata. Izvesne sekvence DNK u Ijudskom genomu su izuzetno varijabilne i mogu se koristiti za tačno određivanje stepena srodnosti i porekla određenog stanovništva". Upravo to je ono što očekujem i čemu se nadam od takvih istraživanja. Iada se iz DNK umrlih iz pradoba mogu očitati stepeni srodnosti i poreklo, onda će se kadtad morati utvrditi da mi, Ijudi, nemamo samo ge ne primata, već i vanzemaljaca u sebi. Premise za tak ve analize su pre svega „mlade" mumije! A ima ih. 1975. god. kineski arheolozi, u Hupehu, na srednjem Jangcekjangu, našH su mumiju jednog pedesetogodiš njeg muškarca, koji je bio tako dobro očuvan kao da je tek nedavno umro. Pri tome je spoljni obvoj nosio da tum smrti: Čovek je umro pre 2142. godine! Koža je ostala elastična, svi udovi savitljivi, a u vilici nije nedo stLyao niti jedan zub. Iznenađujuće dobro stanje mu mija je imala da zahvali trima, jedan u drugi stavljena, za vazduh nepropustljiva sarkofaga i crvenoj tečnosti u kojoj je plivžda. Kineski naučnici do sada nisu mogli, ili hteli, da saopšte bilo šta o hemijskom sastavu čarobnog konzervacionog sredstva. Genom: hromozomski deo jedne ćelije, koji joj čini naslednu masu. Kod jedne tako prvoklasno očuvane mumijebilo je verovatno moguće otkriti velike sekvence DNK ćelija. Slične šanse postoje i kod leševa koji su konzervisani u ledu, kao npr. kod glečerskih mumija u Peruu. Propuštamo li šansu gentehničkog istraživanja ćelija naših praroditelja? Evin grob, otkada Ijudi pamte, leži na ivici saudijskoarapskog grada Džida. Predanja znaju za četiri Adamova groba. „Enciklopedija Islama" 3 beleži da je Adam posle proterivanja iz raja stigao na ostrvo Sarandib, današnji Cejlon. Na žalost nije zabeleženo da li je došao pešice, brodom ili krihma anđela. Danas još na Cejlonu postoji jedno brdo, koje su Portugalci nazvali Pico dAdam Piko d Adam; u steni ovog brda svakodnevno se turisti dive gigantskim otiscima stopala, koje je navodno za sobom ostavio Adam. Posle 200 godina izgnanstva na severnom Indijskom okeanu, arhanđeo Gabrijel poveo je Adama natrag u Arabiju Evi. Postao je aktivan, podigao je u današnjoj Meki svetište kasnije Kaabu; posle smrti svog sina Seta, kako piše Islamska enciklopedija, Adam je sahranjen „u pećini u podnožju brda AbuKvabais" 4, najvećeg brda u okoHni Meke. Druga legenda veli da je Adamov leš, posle potopa, donesen u Jerusalim i po drugi put sahranjen pod Kalvarijskim brdom. U arapskoj Knjizi svetilišta 5, mesto Adamovog groba premešta se u jednu pećinu pod brdom Naud u Indiji. Apokrifima Starog zaveta pripada i natpis: Život Adama i Eve 6. Verzija koja je pred nama potiče iz 730. n. e., ali se zasniva na rukopisima nepoznate starosti. Po njoj je Adam nakon smrti odveden u „predeo raja" tamo ga je arhanđeo Mihailo balzamovao lepo mirišudim uljem i uvio u čaršave. Gospod sam zatvorio je grob „trouglastim pečatom". Gde bi trebalo tražiti Adama? Pod Kalvarijskim brdom u Jerusalimu? Teško.

Pod brdom Naud u Indiji? Možda. U pećini brda AbuKvabais? Možda. U „predelu ra"? Vrlo verovatno. Da li sam sebi protivurečim? Zar nisam u prethodnom poglavlju razjasnio da niko ne zna gde se nalazi rski vrt, raj? Treba prihvatiti detaljna istraživanja profesora Kamala Salibija u saudijskoarapskoj provinciji Asir. On je lokalizovao bezbrojna biblijska mesta, kao i položaj raja. Salibi piše 7: „U Vadi Tabali, nedaleko od Rausana, nalazi se jedna druga oaza, nazvana Adana dnh, koja do današnjeg dana nosi ime bibhjskog raja Eden dn. Nizvodno, nedaleko od Rausana, nalazi se oaza Gunsgna gnynh, deminutiv od gn, hebrejski gn, „vrt", navodnjava se rekama koje teku iz Adana. Možda nekome baš nije pravo, ali to je on, rajski vrt, i danas se tako zove." Grob džinice Eve Kada već rajski vrt, r, treba tražiti u Arabiji, onda bi tu trebalo nad i Adamov grob, označen „trouglastim pečatom". To istražiti, bio bi cilj za jednu interdisciplinarnu ekipu naučnika! Adam nije bilo ko u hijerarhiji čovečanstva, on važi za njegovog praoca. U hladnoj špilji, njegov leš mogao je da opstane hiljade godina, uostalom, arhanđeo Mihailo je stručnjak prve klase po pitanju balsamovanja. Smeo, kakav već jesam, špekulišem čak da su vanzemaljci sasvim namerno dali da se Adam konzervira za budući svet: Znali su šta sve može da se očita sa jednog netaknutog DNK lanca. Kada se rajski vrt može naći u Saudijskoj Arabiji, ne bi me čudilo da se tamo lokalizuje i Evino počivalište. Francuski putujući istraživač Moris Tamizje Maurice Tamisier 8 posetio je Evin grob severoistočno od Džide još 1840. godine. On je grob opisao kao malu četvrtastu građevinu sa jednom minijaturnom kupolom, vratima okrenutim ka istoku i dva prozora na severu i jugu; unutrašnji prostori, pisao je Tamizje, „prekriveni su legendama i izrekama iz Korana", u prizemlju nalazi se jedna odaja sa crnim kamenom u njoj, koji se nalazio direktno iznad Evinog pupka. Nemački istraživač Hajnrih fon Malcan Heinrich von Maltzan 9 posetio je Džidu samo deset godina kasnije, međutim grob opisuje drugačije: Ulazna vrata, po njemu su okrenuta zapadu, zidovi su „goli i ogoleh", on je verovatno opisivao spoljne zidove svetišta. Malcan potvrđuje „stopu i po visok i pola stope široki", gravurom ukrašeni kamen, koji je bio tačno na onom mestu „pod kojim se nalazi pravi Evin pupak." U jednoj stvari svi se posetioci slažu 10, 11, 12, 13: Evin grob je konačište jedne džinovice! Topografija to potvrduje; Telo džinovice leži u smeru severjug poprečno ispod male kupolaste građevine. Središnji kamen samo je označavao centar tela; mesto glave je označeno polegnutom kamenom pločom, koja se nalazila na otvorenom, kao i završetak tela, tj. noge, nagoveštene su dva uspravno postavljena kamena. Bradavice i stidni predeo pramajke takođe su oz načeni posebnim kamenjem. Između glave i nogu prostiralo se čitavih 130 metara! I čitava ta džinovska dužina bila je opasana sa dva mala paralelna zida. Već u desetom stoleću n. e. Evin grob pominju arapski istoričari; oni vele da reč Jeddah Džeda potiče od arapske Jaddah Džada i da znači baba. To bsporava odlični poznavalac Arabije Eberhard Volfart Eberhard Wohlfahrt 14, koji Jeddah povezuje sa Gidda. Gidda je bila mala prirodna luka, tamu jv 047, n. e. kalif Otman osnovao jedno naseje iz kojog j« proizišla današnja Džida. Bilo bi predivno ii pumon na babu sviju nas, na karti moći naći babinRrad. Stotinama godina hodočasnici koji su iAli na hadžiluk u Meku, i koji su u luci Džida stupnli na arabijsko čvrsto tle, posećivali su i Evin grob. Duhovni savetnici konzervativnog kralja AbdulAzisa, koji jo u istoriji zapamćen kao IbnSaud, smatrah su molitve pramajci Evi neverničkim, jer na kržyu kryevH, za njih može biti samo Alah taj kome se obraća u mohtvi. Pošto nije želeo da „srce

islamske religije vidi uništeno senkom neverstva" 15, AbdulAzis je 1928. god. naredio uništenje Evinog groba. Od opisane građevine ostali su samo zidići koji su nekada opasivah grob. Ipak! Bogobojažljivi saudijski kralj sravnio je sa zemijom samo gradevine iznad groba, ono što je bilo ispod, ostalo je do danas netaknuto. Saudijska Arabija je danas moderna industrijska zemlja. Saudijci bi čovečanstvu mogh učiniti važnu uslugu kada bi sa svojim arheolozima otvorih nalazište ispod Evinog konačišta. Genetičari zapadnih zemalja nestrpljivo čekaju na malo DNK pramajke. Ovaj poklon Saudijce ne bi učinio siromašnijim, ali bi obogatio čovečanstvo. Prema apokrifnom tekstu „Život Adama i Eve", Eva je bila prvi čovek koji je svojim očima posmatrao vanzemaljski brod: „Tada Eva pogleda u nebo i vide svetleća kola koja su imala četiri sjajna orla, čiju divotu ne može opisati ni jedan iz majčinog tela rođeni." Ona je čak bila i svedok jedne jedinstvene predstave: „I gle, Gospod, snažni, ukrcase u kola; četiri vetra su ga vukla, heruvimi su ;iipravljah vetrovima, a anđeh sa neba išh su ispred nji..." 6, Živ saobraćaj na nebu Ljubitelji NLO smatrali bi to „susretom treće vrste". Između prvog Ijudskog para i vanzemaljca svakodnevno je dolazilo do susreta. Adam, koji tek što je prerastao životinjski svet, trebalo je da apsolvira jedan školski program. Vanzemaljac Raziel bio je njegov učitelj. Iz „Sage o Jevrejima iz pradoba" 16 može se izvesti da je tokom boravka u rajskom vrtu sišao jedan andeo „„. i podučavao Adama i napisao mu jednu knjigu i dao mu upozorenje za svaku stvar. I pokazao mu je poredak planeta i vodio ga kružno oko Zemlje..." Brižni su bili genetičari sa druge planete! Kao zabrinuti roditelji upozoravali su decu pred opasnostima okoline. Kao poslednji odlučujući kamen u mozaiku, objava iz „Sage o Jevrejima iz pradoba" uklapa se u sliku moderne interpretacije legende o Adamu i Evi: Ona zna da Adam nije bilo kakvim cikcak krivinama preleteo preko rajskog vrta i planeta, ne, išao je „u krugovima oko Zemlje". Kao kod današnjih svemirskih letova... Vanzemaljci su ostali prisutni i posle smrti praroditelja: Kontrohsali su napredak njihovog „eksperimenta čovečanstvo". Ličnosti kao što su Henoh, Avram ih Hezekil, koji su živeh u razhčita vremena svedoci su toga; i izvan bibhjskog sveta se o susretima sa vanzemaljcima tokom istorije čovečanstva, tako reći izveštavalo kao sa pokretne trake. „Leksikon praastronautike" 17 posvećuje istorijskim NLO punih 15 stranica. Fragment ia vremena faraona Tutmosa III 19801436. p. n. e. svedoči o „vatrenim loptama na nebu". Rimski istoričar Kajus Phnijus Stariji 2479 n. e. piše u 2. knjizi Kosmologija njegove „Istorije prirode" 18 0 više neobičnih pojava na nebu kao što je ova: „Gorući štit kretao se, bacajud varnice, pi i .alasku Sunca, od večeri do jutra, u vreme konzula 1.. Valerijusa i O. Marijusa." Ova gospoda živela su oko 100. p. n. e. Drugi konzuli videli su na nebeskom svodu „više sunaca" i „tri meseca istovremeno". Kada je 332. p. n. e. Aleksandar Veliki ojjsedao tvrđavu Tirus, nad makedonskim logorom pojavilo si „pet letećih štitova u trouglastoj formaciji" lj. Ovi objekti kružili su polako iznad Tirusa, „dok su ih hiIjade ratnika obe strane zapanjeno gledali". Nameće se pomisao o masovnoj hipnozi, ah ona to nije bila, jer iz najvećeg „letećeg štita" sevnule su iznenadno munje u zidove i tornjeve tvrdave, zidovi su se srušili i Aleksandrovi vojnici jurnuh su na Tirus. Nakon ove iznenadne oružane pomoći „leteći štitovi" su vehkom brzinom nestali na plavom popodnevnom nebu. Kolektivno potiskivanje Pre dosta vremena gledab sam film „Poslednje odbrojavanje". U njeinttjKirk Daglas Kirk Douglas komandant američkog nosača aviona „Nimic" Nimitz. Pomoću tajanstvene snage ovaj snažni supermoderni nosač aviona sa svojim avionima i čitavom posadom biva povučen 40 godina unatrag u prošlost. Svi radioaparati su nemi. Niko ne zna šta se dogodilo. Komandant naređuje poletanje dva mlazna

aviona. Piloti primećuju dva japanska borbena aviona iz drugog svetskog rata. Susret je groteskan: Dva usavršena mlaznjaka sa okretnim krihma i dva jednomotorna aviona, propelerska sa otvorenim kabinama! Zapanjeni, zaplašeni i zgranuti, Japanci su posraatrali moderne mlaznjake, koji su se sa njihovim kilavim ragama, proizvedenim 1940. god., igrali mačke i miša. Ono što film prikazuje je u našem stoleću reainost: vanzemaljci se igraju mačke i miša sa nama. Sporadično se pojave, posmatraju nas, demonstriraju svoju nadmoćnu tehniku bezumnim manevrima, drže nas ludim. Nisam zaluđen za NLO, na žalost nisam još video NLO. lako u svom arhivu imam registrovano 1000 događaja u vezi sa NLO, nisam napisao knjigu o njima. Možda bi trebalo to da učinim. Ono što se dogodilo poslednjih decenija, pa do danas, dovoljno je uzbudIjivo. Zapravo, ne bih želeo da se uključujem u uzbudIjivu diskusiju; poznajem hteraturu. Kakvih sve teško shvatljivih špekulacija ima poznato je od kolektivnih psihoza preko rojeva leptira i skakavaca, do padajućih delova raketa od žarkosvetlećih planeta i Suncem obasjanih aviona. Znam za tehničkonaučne izveštaje, NLOenciklopedije 20,21, sve upozoravajuće, kritične i sveznajuće glasove, priloge sociologa i psihologa, koji mnogo govore o „kolektivnom potiskivanju", i time misle na dogadaje koje grupe Ijudi ne žele da prihvate za stvarne. Meni je stalo do objektivnog saznanja o događajima koji su se zbih ih se zbivaju. Protiv sam toga da se prema evidentno vidljivom odnosim kao ona tri majmuna: prvi drži zatvorene oči, drugi uši a treći usta. Pozicija „kolektivnog potiskivanja" menja se onog trenutka kada se prihvati da nismo sami u svemiru i da Zemlja nije sistem zatvoren u sebe. To je moje stanovište. Kao putniku izmedu prošlosti i budućnosti meni je poznato da se Ijudi pre više hiljada godina nisu ništa drugačije ponašali nego mi danas: Ono što ne žehmo da znamo, potisnemo. Kolektivno. Da h se čvrste činjenice daju potisnuti za večnost? Evo nekohko tvrdih oraha za probu: 17. novembar 1986, 17,10 h Jedan boing Boeing 747 JAL japanska aviokompanija, teretni avion, leti sa severaseveroistoka u pravcu aerodroma Enkoridž, na Aljasci. Brzina iznosi 786 kmh. U pilotskoj kabini su kapetan Kendži Terauši Kenji Terauchi, 47 god., kopilot Takanori Tamefuždi Takanori Tamefuji i letački tehničar Jošio Cukada Yoshio Tsukuda. Let od Pariza, polarnom rutom, protekao je mirno, za sat i dvanaest minuta trebalo bi da se sleti u Enkoridž. Iznenada, nekih šest kiiometara ispred džambodžeta, pojavilo se jarko svetlo, zatim još jedno na istoj razdaljini, ali nekih 600 m ispod džambodžeta. U prvom trenutku kapetan Terauši pomišlja na vojne letiMce, koje odmah potom nestaju sa njegove putanje. On ostaje pri svom kursu. Neobična svetla u pravcu leta iznenada nestaju, dabi se gotovo istovremeno ponovo pojavila pored B147J Kapetan Terauši e tćkom svojih 27 godina za upravljačem prošao razne čupave situacije, ali ono što je upravo doživeo sa svojom posadom zaledilo mu je krv u žilama: Paralelno sa njegovim kursom pratio ga je istom brzinom ogromni „objekat oblika oraha" iz kojeg su svetlela svetla. Kasnije je Terauši izjavio da je objekt bio dva do tri puta veći od njegovog džambodžeta, a bočno su ga štitila dva manja objekta. Terauši preko radija zemaljskoj kontroh javlja o događaju i moh za dozvolu da izvede manevar izbegavanja. Dozvola mu se daje. Terauši se spušta za 1000 m. Objekat nestaje na nekohko sekundi da bi se ponovo pojavio u pravcu leta džambodžeta. Kopiiot uključuje radar. Veliki i oba mala objekta jasno se vide na daljini od 12,6 km od aviona. Oficir zemaijske kontrole uzbuđeno pita šta se to gore dešava. Terauši opisuje svoj vidokrug i ponovo moli da mu se da dozvola za manevar izbegavanja: Pravi nekoliko zaokreta, ali objekat prati njegovu letilicu, čas desno, čas levo, iznad ili ispod njega.

Terauši opisuje manevre objekta kao „neverovatno brze i okretne" 22. Džambodžet se brzinom od 270 kmh sa severa približava gradu Enkoridžu, čija se svetla već naziru. Nasuprot tom moru svetiljki, posada posmatra siluetu džinovskog objekta. Kao što se pojavio, NLO je iznenadno i nestao 23. Boing 747 JAL u 18,24 h sleće. Iznenadujuće, u ovom do u detalje u akta unesen siučaj je da su objekat sa svoja dva manja pratioca registrovali kako avionski radar, tako i onaj zemaljske kontrole, ali ne i sateliti Američke svemirske kontrole. U svakom slučaju, ovi strani objekti ne mogu se otpisati kao prirodni fenomeni. 19. maj 1986.17,14 h Na radarskim ekranima Centrale protivvazdušne odbrane kod Rio de Žaneira pojavilo se 13 objekata koji su se brzinom od 1400 kmh kretali u pravcu zapada. Brazilska ratna avijacija odmah poleće sa dva aviona tipa francuskog miraža Mirage i dva lovca američkog modela F5. Poručnik Kieber Kaldas Marinho Kleber Caldas Marinho, 25 god., uspeva da se približi objektima na 20 km rastojanja, ali iznad grada San Hoze dos Kampos prinuđen je da se okrene zato što mu je gorivo pri kraju. Poručnik Kleber: „Bilo je to pulsirajuće svetlo, crveno i belo, pretežno belo. Nije se radilo o zvezdi, ali nije moglo biti niti neki drugi avion. Nije to moglo biti ništa ovozemaljsko". Pilot modela F5 kapetan Marsio Žordao Marcio Jordao izvestio je da se objektima primakao na 40 km rastojanja, ali da više nije mogao da upravlja letilieom. Vidljivost je bila izvrsna, nije bilo ni oblaka, niti drugog vazdušnog saobraćaja. Jedan od pilota miraža nekoiiko minuta pratio je 13 objekata. Izvestio je; „Sedam objekata prati me sa jedne, a šest sa druge strane, iznenada su se povukli neverovatnom brzinom." Brazilski ministar Ratnog vazduhoplovstva, brigadni general Otavio Moreira Lima, izjavio je u Riu de Žaneiru najednoj konferenciji za štampu, da su strani objekti „preplavili" radarske sisteme iznad Ria i Sao Paola, i da su omeli vazdušni saobraćaj, usled čega je poletelo četiri aviona. „Ne mogu vam pružiti objašnjenje za ovu pojavu, jer ga i nemamo" 24. Magija je trajala skoro tri časa. Brazilsko Ratno v:azdTihoplovstvo angažovalo je jednu istražnu komisiju koja je saslušala pilote i pregledala radarske zapise. Kako nije bilo objašnjenja za fenomen, izveštaj je završio u podrumu Arhiva ratnog vazduhoplovstva. Opet su se tuđinci igrali mačke i miša sa zemljanima. Konsekvence iz ovog slučaja nisu povučene. 21. oktobar 1978.19,06 h Dvadesetogodišnji pilot Frederik Valentih Frederick Valentich ieti iznajmljenom plavobelom cesnom Cessna 182 iz Melburna, Australija, u pravcu Kings Ajlenda. Njegov instruktor i poznanici Valentiha opisuju kao razboritog mladog čoveka, koji će pre reći premalo nego previše. Valentih je pola puta već bio prešao i približavao se sa severaseveroistoka Kejp Vikemu, najsevernijoj tački Kings Ajlenda. Visina: 1400 metara. U 19,07 h javlja kontrolnom tornju u Melburnu da ga prati ogromna letilica sa četiri velika svetla. Pripadnici službe kontrole leta pitaju ga da li može identifikovati objekat. Valentih: „To nije avion. To je..." Veza se prekinula. Kontrola leta poziva više puta mladog pilota da izvesti šta vidi. Posle dva minuta Valen tih se javlja drhtavim glasom: „Halo, Melburn! Prilazi mi se istoka... Izgleda da se poigrava sa nrnom... Ne mogu da procenim brzinu... Proleće pored mene... Ima dugačak obhk... Više od toga ne mogu da razaznam... Sada dolazi zdesna... Izgleda kao da stoji u vazduhu... Okrećem se, a ta stvar se okreće sa mnom... Moj motor preskače, prekida.." Potom Ijudi sa kontrolnog tornja preko zvučnika čuju zvuk koji podseda na krzanje metala o metal. Veza se prekida, Iste večeri poledu avioni u potragu. Brodovi su poslati u oblast severno od Kings Ajlenda. Do danas nije pronađen ni najmanji trag Frederika Valentiha i njegove letiiice. Nekoliko dana australijska

i novozelandska štampa bavile su se ovim slučajem 25, 26,27. Zatim je interesovanje splaslo. Pouke iz ovog slučaja nisu izvučene. Nikada nisu. Ali javnost se obmanjuje sa zvaničnih mesta. Ovu tvrdnju mogu i moram potkrepiti. Decenijama su zvanične instance SAD Ratno vazduhoplovstvo, Mornarica, Ministarstvo odbrane, CIA i super tajna NSA Nacionalna agencija za bezbednost uveravale da o NLO ništa nije poznato, da nema niti podataka niti informacija koje su pothranjene ili razmenjivane. Pozivajući se na Freedom of Information Act, zakon kojim se garantuje sloboda informacija, NLOpobornici su uspeli da dotadašnje zvanične objave prevedu u laž. Negveći američki bulevarski list Nešnel Inkvajrer National Enguirer, koji stalno lovi senzacije, objavio je 1985. god u vidu knjige izvode iz do tada u tajnosti čuvanih akata. Još 1968. god NSA je u jednom dokumentu tvrdila: „Činjenica da širom sveta od davnina postoje svedočenja o pojavama NLO, pa i od strane povećeg broja viđenih naučnika našeg vremena, sada vrlo jasno ukazuje da NLO nisu nikakva obmana" 28. Samo u tromesečnom periodu, po tajnom izveštaju, ratno vazduhoplovstvo je registrovalo 35 pojava NLO, koje nisu mogle biti razjašnjene. ,,Za svaki problem postoji rešenje koje je jednostavno, jasno i pogrešno", pisao je američki publicista Henri Luis Menken Henry Luis Mencken 18801956. Laž je pogrešan doprinos rešenju problema. Skupljeni su i skupljaju se podaci o NLO. Zvanične istance znaju više nego što priznaju. Čemu ova tajnovitost? Postdji bojazan od panike medu stanovništvom. Siguraii sam: Vladajući potcenjuju narod! On zna da mora živeti sa opasnostima, ali žeh da ih zna. Živimo u dobu razotkrivajućeg novinarstva. Tajni sudski spisi nisu više tabu, kao ni brojevi privatnih računa. Što se tiče terena tajnih akata o NLO, žehm radikalno razotkrivanje. Moglo bi samo biti od koristi, za svakoga. Moskva. Kraj januara 1985. Sindikalni hst „Trud" piše o jednom NLOslučaju u Sovjetskom Savezu 29. Danima pre toga jedan putnički avion tipa TU134A saobraća na Aeroflotovom letu br 98352 iz Tbilisija preko Rostova za Talin. Četvoročlana posada prvo pomišlja na prividanja kada se na večernjem nebu iznad aviona pojavljuje vehka sjajna zvezda iz koje ka zemlji vodi tanki, pravi svetlosni zrak, gde se razvija u svetlosnu kupu koju prate još dve, svethje. Po „Trudu", piloti su pretpostavljah da je nepoznati leteći objekt sa oko 4050 km iznad zemlje puštao svetlosne zrake. Svetlost se tako svetlo reflektovala da su posada i putnici sa 10.000 metara visine mogh da prepoznaju kuće i uhce. Onda je svetlost iznenada uperena na avion. Posada je opisala kako ih je jedna, šarenim krugovima opasana tačka, osvethla u kabini. Medutim, navodna „zvezda" munjevito se spustila niz nebo, presekla putanju TU134A i pratila ga kao počasna pratnja sve do Tdina u Estoniji. Naučnik Nikolaj Šeltuhin Sheltuchin, potpredsednik Komisije za anormalitete Prirodnonaučnog društva, objasnio je fenomen „globalnim atmosferskim i geofizičkim procesima na više hiljada kilometara udaljenosti, čiji je tip nauci nepoznat." Piloti po Šeltuhinu „bih su izloženi optičkoj varci!" Optička varka! Nije teško uočiti da se sovjetsko stanovništvo smatra podjednako glupim kao i američko. Snimljeni NLO Sredinom decembra 1978. god. na Novom Zelandu opaženo je nekoliko NLO. Noću su svetla preletala nebo. Radarske stanice registrovale su neobične ehoe, koji nisu poticali od aviona. Ovakve vesti navele su televizijskog novinara Kventina Fogartija Quentin Fogarty, sa Kanala „0" u Melburnu, da se sa svojom TVekipom ukrca na teretni avion tipa argosi Argosy, da pobliže pogleda to što je biio povod za senzacionalne vesti. Fogarti je poleteo u ranim jutarnjim satima 31. decembra 1978. god. Već po uzletanju sa piste aerodroma u VeUngtonu, Fogarti i njegovi Ijudi, kao i piloti, primetili su oko aviona čudna svetla. Izgledalo je kao da „neko iU nešto čeka da bude snimljeno" 30. Zemaljski radar u Velingtonu i vremenski radar u avionu

prikazivali su više objekata. Geof Klauzer GeofFClauser, šef kontrole leta u Velingtonu kasnije je rekao da su NLO na ekranima radara biU iste veUčine kao i avion: „Videli smo jasne, definitivne radarske ehoe. Povremeno bi se na ekranu videlo i do deset NLO odjednom" 31. Fogarti, koji do toga dana nije „verovao" u NLO, rezimirao je: „Biio jte fantastično. Svetla na nebu. Jcdno svetlo nas je patilo, onda nam se pridružilo jo8 jedno, nešto niže. Raspoloženje u avionu je ziiistn biln napeto. Snimili smo dobro parče filma, ali objoktiv jr bio suviše tanak. Onda je došao jedan NLO sasviin bli zu, sa desne strane. KJroz 120 mm zumobjcktiv izglcdao je mali, sličan tacni, sa svetlima gore i dole. Tada sam na kameru stavio 250 mm objektiv i obuhvatio sjajno svetlo objekta. Leteo je istom brzinom kao i mi, nešto iznad nas, onda desno ispred, zatim ispod nas i na kraju opet na našoj strani. Napravili smo grubu računicu i zaključili da bi to čudo moglo biti visoko i tri do četiri sprata." Australijskom dnevniku „D Advertizer" The Advertiser Fogarti je 2. januara 1979. god. izjavio: „Bojali smo se kada nam je radarska kontrola u Velingtonu rekla da je jedan objekat odmah iza nas... Čak sam pomislio „i to beše to" pošto sam se setio Frederika Valentiha." Isečci iz ovog filma prikazani su na mnogim televizijskim stanicama raznih zemalja. Kamerman Dejvid Earoket David Crockett nazvao je taj film „najfantastičnije parče filma" na kojem je ikada radio. „Preokrenulo je čitav moj život. Sada zaista verujem da tamo gore ima nečeg o čemu ništa ne znamo." Šta je nauka rekla o tom jedinstvenom filmskom dokumentu? Astronom Piter Rid Peter Read rekao je na Radiju Novi Zeland: „Ne verujem u stvari kao što su NLO. T NLO bila je Venera!" Sveti Bože! Otkada Venera izaziva radarski eho? „Blagosloveni bili oni koji nemaju šta da kažu pa ćute!" Oskar Vajld Oscar Wilde 18561900. 22.JU111976.21,37 h Nadomak jugoistočne obale ostrva Fuerteventura Kanarska ostrva krstari korveta „Atrevida" španske mornarice, kada se sa horizonta piibližava intenzivna svetlost. Posada pretpostavlja da se radi o svetlima za sletanje nekog aviona, ali svetlost se gasi i novi zrak pada sa neba i dva minuta ispituje obalu. Doduše ne čuje se nikakav zvuk, ali posada sada misli da se radi o jakim reflektorima nekog helikoptera. Onda se dogodilo nešto neverovatno: Od svetla nastaje veiiki svetlosni venac koji se deli na gornji i donji. Gornja polovina stoji neprestano uperena prema gore, sve dok se mornarima ne izgubi iz vida, donja osvetljava obalu i more. Ovaj slučaj bi mogao da se svede pod zajednički pojam „svetla sa neba" da istovremeno nije lekar dr Francisko Padron Leon Francisco Padron Leon sa taksistom Francisko Estevez Garsijom Francisco Estevez Garcia bio na putu ka jednoj pacijentkinji. Kola su izašla iz jedne krivine kada je odjednom, 60 metara od njih, samo dva metra nad zemljom, lebdela jedna kugla koja je ličila na prozirni balon od sapunice. Taksi je stao, Dva čoveka su se ponadala da će prisustvovati grandioznoj predstavi prirode. Taksista: „Hteo sam to da pogledam izbliza, otvorio sam vrata, doktor me je uhvatio za ruku. Ipak, izašao sam... prišao sam bMže, bio sam udaljen nekih 25 metara" 32. Onda su oba muškarca „u unutrašnjosti kugle videla neku vrstu platforme... i dva velika bića" 33. Lekar je kasnije rekao da bi mogao do pojedinosti da opiše ta bića, pošto ih je posmatrao punih dvadeset minuta: Stranci u kugli su bili visoki oko 2,70 3 m, nosili su crvene kombinezone i neku vrstu crne kapuljače; ruke su se završavale „kupastim oblikom, za koji se nije moglo tačno redi da h su ruke ili rukavice". Dr Padron je ustanovio da nešto slično nikada ranije nije video i da su oba stranca imala neki „visočanski sjaj"; stajali su jedan naspram drugog i po svemu sudeći opsluživali neke uređaje. Napokon su stranci pogledali u pravcu taksija. Taksista: „Ta dva tipa su me pogledala. Ja sam njih pogledao... Bio sam smeten, a onda sam osećao samo još strah." Lekar je u zapisniku izjavio da se u

unutrašnjosti staklene kugle pokretala jedna prozima cev iz koje je izviralo „nešto plavičasto" što je obložilo kuglu. Pred očima dvojice muškaraca kugla je postajala sve veća i veća i narasla do visine dvadesetospratne kuće bez da se veMčina dvojice stranaca promenila. Lekar i taksista su se dali u beg. Kada su se osvrnuU, videU su kako se kugla velikom brzinom otisnula u pravcu susednog ostrva Tenerifa. O ovom događaju u leto 1976. god. pisale su mnoge evropske novine. Novinari su se razmileh, ispitivali stanomike ostrva i turiste. Mnogi su potvrdih pojavu NLO, a potvrđeni su i „Ijudi u crvenom". Da se kod prozirne kugle radilo o realnoj stvari, a ne o hologramu, tj. trodimenzionalnoj projekciji kojom je neka šaIjivčina ih turistički savez hteo da skrene pažnju na ostrvo, pokazalo se sledećeg dana: Kugla je lebdela i nad jednim poljem sa lukom i celo polje imalo je spiralne otiske, sve biljke su bile polomljene. Duhovi, magije, iluzije za sobom še ostavljaju tragove. Dobronanierni kritičari NLO bi po saznanju ovakvih izjava rekh da je pojava NLO bilo oduvek i pitaju zašto bi to morali biti vanzemaljski objekti koji su tu vilenih. Hendikep kod svih ozbiljnijih istraživanja NLO je glupost koju mnogo, previše Ijudi dodaje. Iz druge ih treće ruke, pojave, koje se zaiista mogu objasniti kao sasvim prirodne, naduvavaju se. Osobe koje žele da se naprave važnim, prodaju nebulozne priče. Kada se od svih takvih izmišljotina oduzmu svi prirodno objašnjivi fenomeni, ostaje zabrinjavajući broj opažanja NLO, koji nije moguće objasniti, aU ni osporiti. Fotografije, filmovi, fizički tragovi, kao i radarska opažanja govore drugim jezikom od šarlatana. Svako ko se, koHko je god moguće objektivno, postavi prema problemu NLO, biće uskoro suočen sa protivrečnim izjavama fanatičnih pristalica NLO po istom pitanjii. Sve je to već biio Sve je to već bilo! imao je u raznim priUkama običaj da kaže rabin Ben Akiba u Guckovom Gutzkow „Urijel Akosta" 1847. Sa ovim adutom krenuo sam na svoj teren. Sve je to već bilo... dalo bi se dokazati pomoću starih tekstova sa izjavama o nebeskim pojavama i nebeskih kočijama, ah i da su opisi odvajkada biU kontroverzni. Eva je videla „svetleće kočije koje su vukli sjajni orlovi". Prorok Hezekil opisao je„Božiju krasotu"kao objekt sa „točkovima, felnama, očima i kriUma". Avram je provozan svemirskim brodom visoko iznad zemlje, a Salomonov otpremni aparat ušao je u anale kao „leteći tron". Isuviše turbulentni i kontroverzni su opisi letećih barki i brodova u indijskoj sanskrithteraturi: Idu od svemirskih gradova preko satehta do „draguljima ukrašenim višespratnih nebeskih vozila", sa ih bez krila, sa ih bez točkova, bučnih ili tihih 34. I nebeski učitelji antike naišli su na razhčite opise: Čas su to bih divovi, čas svetlosne pojave, čas bića u švemirskoj odeći sa šlemom, onda pak „nešto kao čovek u lanenoj odeći", kao što je primetio Hezekil. Nakon ovih saznanja, protivrečne izjavc o NLO me ne smetaju, one samo nastavljaju tradiciju staru hiIjadama godina. Tada kao i danas svemirci su se slabo obraćali politički vladajućima, išli su uvek na običnog zemljanina. Zašto? Astronomi i matematičari objavili su poslednjih go dina u stručnim časopisima i knjigama njihova gledišta o mogućnosti galaktičke kolonizacije 35—45. Izračunata je verovatnoća vanzemaljske civiUzacije, kao i brzina njenog mogućeg proširenja. Većina ovih naučnika sklona je mišljenju da bi u svemiru trebalo da vrvi od galaktičkih civilizacija. Ali gde su van zemaljci? Zašto nemamo zvaničnih kontakata sa njima? Profesor Džejms V. Dirdorf James W. Deardorff sa Oregon Stejt univerziteta u Korvalisu, SAD, obra

dio je ovo pitanje u jednoj temeljnoj studiji 46. Po stoji jedna hipoteza po kojoj se Zemlja smatra zoološkim vrtom i od strane vanzemaljaca tretira kao zbeg. Pretpostavka za postojanje ovog zoološkog vrta je dovoljno dobre volje čuvara. Životinje žive u miru medu sobom. Posetiocima je zabranjeno da diraju ih uništavaju gnezda retkih ptica ih terarijume egzo tičnih salamandera daždevnjaka. Svi posetioci dužni su da se pridržavaju kodeksa o nemešanju. Profesor Karl Sagan Carl Sagan smatra da je moguće da postoje univerzalne smetnje„za kosmički imperijalizam"i da možda postoji nešto kao Codex galactica, po kojem se nedovoljno razvijena planetarna društva upućuju i zaštićuju 47. Civilizacije sa dugom istorijom i iskustvom u svemirskoj plovidbi trebalo bi da znaju kako se treba odnositi prema jednoj kulturi koja je tek u razvoju kao Ijudi koji putuju zemaljskim zabitima i tako naidu na nepoznata plemena. Ova pretpostavka se prenosi u galaktičke dimenzije i onda se iz nje izvodi da svaka planetarna civilizacija ima mogućnost da od svog rodenja kadtad nabasa na svemirom ploveću familiju... ili da sama sebe uništi. U kosmičkim razmerama odigrava se selekcioni proces kao evolucija na Zemlji: lii se planetarno društvo ujedinjuje i krede ka kolonizaciji prostranstava galaksije, ili se uništava u borbi i ruši sve svoje tekovine. Planetarno društvo samo mora da dokaže da se može pokrenuti sopstvenim snagama i da se može miroIjubivo odnositi prema vanzemaljcima. Dirdorf: ,,Nema boljeg puta da se ova nesposobnost dokaže nego samouništenjem". Profesor Majkl D. Papađanis Michael D. Papagiannis sa Bostonskog univerziteta, SAD, ide korak dalje kada smatra da će kadtad svaka civilizacija biti prinudena da spozna granice svog materijalnog rasta i da ih prevaziđe; onda se stremljenje inteligencije preusmerava na nematerijalne ciljeve. Posledica ove premise bila bi da kadtad gaJaksija bude nastanjena stabilnim, etički visoko razvijenim i duhovnim civilizacijama 48. Pretpostavke Dirdorfa i Papađanisa polaze od toga da se vanzemaljci prema čovečanstvu odnose dobronamerno. To mora da je tako, pošto bi u suprotnom vanzemaljci odavno agresivnim sredstvima promenili našu istoriju. Ali ne znamo koliko galaktičkih civilizacija ima. Medu njima može biti i agresivnih vrsta možda zato što imaju drugačiji metabolizam razmenu materija, možda zato što su nakon nekog dobijenog rata planeta ostali agresivni ili stekli agresivnost nakon putovanja svemirom. Miroljubive civilizacije mogle bi pokušati đa odvrate agresivne da se mešaju u razvoj jednog planetarnog društva. Za ovu pretpostavku ima više razlo ga. „Jedan bi mogao biti", kaže Dirdorf, „da je homo sapiens prilično sličan sopstvenoj životnoj formi". Drugi bi bio taj što planetarno društvo u sebi nosi gene vanzemaljaca; možda je nekada i nekoj galaktičkoj civilizaciji pomognuto na ovaj način, tako da se oseća obaveznom na sličan odnos. Profesor Ronald Brejsvel Braceweli je poznati radioastronom na Stanford univerzitetu, Kalifornija. On je gledišta da bi svaka vlada na svetu, u interesu nacionalne bezbednosti, držala u tajnosti radioporuke vanzemaljaca. Razlog za ovakav odnos može se potražiti u nadi da će se sa vanzemaljskim informacijama postići nadmoć ne samo vojna već i u sociološkom, tehničkom, ekonomskom i kulturnom domenu. Cak iako bi vanzemaljske poruke primila, odgonetnula i obradila privatna istraživačka društva, vlade bi to mogle kvalifikovati kao grešku ili šalu ,,i odmah celi slučaj staviti pod sigurnosno stakleno zvono" 49. Profesor Brejsvel smatra da bi vanzemaljci trebalo da preduhitre jednu takvu akciju time što bi njihovu poruku odaslali u široku javnost izvan nacionalnih granica. Kako to, kada ipak stoji neka vrsta „embarga" nad zemaljskim zoološkim vrtom? Iznenadno prisustvo vanzemaljaca, time što bi se odjednom prikazali na velikim fudbalskim stadionima širom sveta, uključili u naše TVprograme, bio bi kraj

embarga. Dobronamerne galaktičke civilizacije znaju da bi iznenadna pojava svetsku javnost dovela do stanja šoka i izazvala haos. „Samo religiozne posledice već bi bile žestoke" 46, a kamoli vojne komplikacije. Nacije bi napale jedna drugu atomskim raketama, jer svaka veruje da su vanzemaljci tajno oružje protivnika. Zbrka na visokim školama bila bi potpuna, kulturni šok bi nas paralisao. U kleštima između „embarga" i „dobronamernosti" između pomoći bez šokiranja, ostaje samo jedno rešenje: Vanzemaljci će svoje poruke među Ijude slati dozirano, u dugačkom vremenskom periodu, tako da niti vlade, niti naučničke vrhuške mogu da reaguju represivno. S jedne strane poruka treba da je pristupačna javnosti, s druge strane, za naučnike „ne treba da izgleda prihvatljivo iU verovatno. Vladini resori, koje savetuju naučnici, onda ne bi pravih nikakve reakcije, te bi embargo ostao netaknut. Saznanje o tome šta se u stvarnosti oko nas dešava vrlo bi sporo i postepeno prodiralo svakako ne brže nego što bi čovečanstvo uopšte bilo spremno da prihvati vanzemaljske poruke"46. Proces promene razmišljanja Ovi modeh mišljenja odgovaraju onome što se već skoro 70 godina dešava oko nas. Kontaktiraju se pojedinačne osobe, dobijaju informacije koje odgovaraju njihovom intelektualnom statusu. Zna se i želi se da takve kontaktosobe o svojim doživljajima pričaju u krugovima njihovih poznanika koji su na istom intelektualnom nivou; prihvata se da se prevaranti i duvadžije ubacuju i stvaraju zabunu. U suštini, ipak bez ikakvog haosa, odigrava se duhovni proces promene razmišljanja na širokoj osnovi; razumljivo je da se lažne i prave informacije množe u svim medijima. Ova nova duhovna struja primorava naučnike da se izjasne o temi „vanlzemaljaca". Narodi i pohtičari zahtevaju odgovore. Postaje neophodno „uključivanje logičkih misaonih postupaka da bi se odlučilo da li je poruka esencijalno istinita ili nije" 46. Sledeći korak je komunikacija medu naučnicima u vezi sa tim pitanjem, sledeći bi bio uklanjanje prepreke onome što je do tada izgledalo nemoguće. Bez rata i haosa društvo se priviklo na postojanje vanzemaljaca. KoUko je do sada napredovao proces promene mišIjenja dokazala je pre nekohko godina jedna anketa američkog magazina „Indasrijal Riserč Divelopment" Industrial Research Development, koji čitaju samo naučnici i industrijalci. Radilo se o pitanju postojanja NLO: 27 upitanih naučnika defmitivno veruje u postojanje NLO, 34 ih smatra mogućim, 12 nije bilo sigurno, 19 je smatralo da ih verovatno nema a samo 8 bilo je mišljenja da definitivno ne postoje. Broj od 61 „za" NLO pokazuje koliko je američko društvo otvoreno prema ovom problemu. Mi smo naviknuti da priznajemo samo ono što je moguće meriti ih vagati. Tako deo naučnika gubi vezu za brži razvoj. Februara 1987. god. „Špigl" Der Spiegel 50 je pisao o jednoj duhovnoj pometnji koja je zahvatila veći deo stanovništva brazilskog supermodernog glavnog grada Brazihje. ,,Samo u Brazihji čovek bi mogao da sedne za kafanski sto i ispriča da je upravo imao kontakt sa vanzemaljcima, a da ne bude ismejan" citira se novinai ,,Zurnal do Brazil" Journal do Brasil. Stanovnici Brazihje kažu da je već samo osnivanje i planiranje njihovog supermodernog grada inicirano od strane vanzemaljaca, da čovek pripada jednoj interplanetarnoj civihzaciji i da je samo „gost na ovoj planeti". Magazin je komentarisao da su ovo svakako ideje koje među ezotericima čitavog sveta imaju pristaša ,,ali nigde javno priznanje takvog razmišljanja nije tako daleko otišlo kao u Braziliji". 13. decembar 1973. Klod Vorilhon Claude Vorilhon, sportski novinar i vozač, vozi se ka vulkanskim planinama koje nadvisu ju grad KlermontFerand. Parkira svoje vozilo kod kratera Pi de Lasola; on zapravo samo želi da uhvati malo svežeg vazduha, ,,nebo je skoro bilo sivo, u dohni su bile trake magle" 51. Iznenada Klod vidi crveno

svetlo koje ide pravo na njega; on vidi NLO prečnika 7 metara, koji lebdi dva metra iznad tla. Stranac sa „očima obhka badema i dugom tamnom kosom i zele nim jednodelnim odelom" izlazi i pribhžava se mla dom Francuzu na deset metara. Snažnim, nazalnim glasom stranac objašnjava novinaru da dolazi sa dale ke planete i da ima poruku za njega da određenog dana u isto vreme bude na istom mestu. Klod i vanzemaljac sastajali su se više puta. Stranac je objasnio da njegovi ijudi već hiljadaraa godina po sećuju Zemlju. Iz opširnih razgovora nastalo je više knjiga. Klod Vorilhon je napustio posao, naziva se nadalje ,,Raer, osniva nešto kao zemaljsku rehgiju vanzemaljaca. Njegov pokret u meduvremenu ima preko 10.000 pristaša. Poistulati ove sekte su: Nema Boga niti duše koja posle smrti lagano napušta telo. Čovek je pre dugo vremena stvoren naučnim putem u laboratoriji od strane bića koja su došla sa druge planete. Ne mogu da zaključim da h je Klod Vorilhon, ihti Rael, svoje susrete zaista doživeo iU je isuviše čitao Denikena Daniken, ne znam ni da H je njegova nametljiva poruka usmerena na budelare njegovih pristaša. Neosporno je međutim da Rael od 13. decembra 1973. god. uporno i uprkos svim nedaćama izgraduje svoje udruženje. Ne bih ga ni pominjao da je iisamljen slučaj. Ali širom sveta vrvi od raznih Klod Vorilhona, uspešnih ili manje uspešnih. Oni deluju na plodnom tlu. 18. novembar 1982. Andreas Snajder Andreas Schneider, Nemac star 15 godina, živi sa roditeljima izvan Santa Kruza na Tenerifima. Noću se budi sa potrebom da izađe napoIju. Iznad njega na nebu visi crveno plavo zeleno svetleći NLO. Dečak gubi svest. Dolazi ponovo k sebi u NLO. Posada vrlo Ijubaznih Ijudi vodi dečaka po NLOu, saopštava mu raznorazne novitete; predvidaju pre kraja ovog stoleća strašnu prirodnu katastrofu, ah vele da Ijudima ne mogu da pomognu „zato što se mi njima samo smejemo, čak i napadamo njihove svemirske brodove i na njih pucamo". Ja sam upoznao tog Andreasa Šnajdera pre nekohko godina, on mi je tada ispričao tu priču na dečački način. Zgodan, simpatičan, sasvim normalan dečak. Naravno da ne znam da h je Andreas imao pubertetski traumatski doživljaj, ih je jednostavno samo fantazirao.,. ih da h mu se time čini nepravda i da se događaj zaista zbio. Imao sam utisak da je Andreas imao jedan nesvakidašnji doživljaj. Da h u stvarnosti ili samo u glavi, ne bih želeo da presuđujem. Šta uostalom to ima veze, kada se po profesoru Papadanisu radi o duhovnoj civilizaciji? Već dugo godina poznajem jednog čoveka koji je celoga života bio pilot DC8 u jednoj vehkoj vazduhoplovnoj kompaniji; dakle raspolaže normalnim precizno funkcionirajudm mozgom. Ovaj čovek iznenada prima direktno, preko svojih netaknutih sivih ćelija, telepatske poruke vanzemaljaca. Da h je taj čovek poludeo? Sigurno da nije, jer on vodi život kao ti i ja. Lud! je reakcija na suočavanje sa takvim ispadom. Pojedinačni slučaj bi se mogao smatrati ludim, da nije na hiljade sličnih slučajeva kontakata. 183 knjige o NLO na nemačkom, francuskom i engleskom jeziku skupio sam tokom vremena u mojoj biblioteci. Preko 500 iz veštaja o kontaktima stoji u njima. Uz to ide više od 1.000 arhivisanih opažanja NLO sa drugim doživIjajima. Gubi li čovek tlo pod nogama? Zar ne može da izade na kraj sa često jezivom realnošću? Ne podleže ii sve više i više masovnoj psihozi, kakvu psiholozi rado guraju u fioku kolektivne podsvesti? Ili se radi o vladajućoj sumnji u poslednju instancu našeg bitisanja? Artur Šopenhauer Arthur Schopenhauer 17881860 pisao je na ivici očaja: „Ukoliko je Bog stvorio pvaj svet, ne bih voleo da sam Bog. Vaš jad bi mi slomio srce".

Naši psiholozi imaju spremna objašnjenja. Krivo je društvo sa svojom bedom kontakata. Krive su vojne pretnje. Kriva je pomisao na uiniruću životnu sredinu itd. Oprostite, gospodo! Gde sada da stavimo doživljaj japanske posade JALa iznad Enkoridža? Gde je nestali australijski pilot Frederik Valentih sa sve avionom? Šta ćemo sa snimljenim NLO iznad Novog Zelanda? Šta sa NLO koje su juriU vojni mlaznjaci iznad Brazila? Koja to „svetla sa neba" ostavljaju spiralne tragove na poljima sa lukom, i kako to da se NLO pojavljuju na radarskim ekranima? I zašto nije bilo drugačije pre više hiljada godina, kada još nisu kružile vizije bede? Zar su „nebeski učitelji" indijanskih i staroindijskih predanja produkt našeg vremena? Kako je to kada deca sa zabitih seoskih gazdinstava bez televizijskih izveštaja sa jezivim shkama svakidašnjice postanu kontaktosobe? Tu moram podsetiti na jedan poseban slučaj, koji pokazuje da nas ne prave glupim samo pohtičari već i crkvenjaci. Za moju knjigu ,,Pojave" 52 ispitivao sam slučajeve koje su mnoge religije beležile i beleže već vekovima. Vizije iz Fatime Slučaj koji bih želeo da obradim odigrao se u malom portugalskom selu Fatima. Šta se tamo dogodilo? Čobani Hacinta Martos Jacinta Martos, Frančesko i Lucija Santos Francesco i Lucia Santos doživeh su 1917. god. ukupno sedam pojava Gospe svakog trinaestog u mesecu od maja do oktobra. „Hoću da dodete ovamo 13. sledećeg mesecai" naredila je pojava čobančićima iz Fatime. I tako se Go spa ukazala tačno u zakazano vreme na dogovorenom mestu. Naravno a koja deca ne bi njih troje je živahno i sa ushićenjem pričalo o njihovoj viziji. Oni su u Portugalu bili događaj leta i jeseni 1917. Na početku su tri mala čobanina bih komunikacioni centar, ah za kratko. Svakog trinaestog u mesecu beskrajni karavani hodočasnika stizah su u Fatimu. Prema pouzdanim izveštajima, 13. oktobra 1917. god. izmedu 70.000 i 80.000 Ijudi okupilo se na mestu prikazanja čekajudi čudo. I isplatilo se. Očekivala ih je predstava koja nije opčinila samo decu. Kiša je hla kao iz kabla, bila je to bedna pretpostavka za prikazanje Gospe, ali ipak i deo predstave: Iznenada oblaci su se rascepili i pojavilo se parče plavog neba, Sunce je zasjalo, ali ne i zablesnulo. „Sunčano čudo Fatime" je započelo, i sve što sada iznosim"stoji u zapisima o tom velikom danu. Sunce je počelo da se trese, počelo da khzi, izvodilo je nagle pokrete levo i desno, i na kraju počelo neverovatnom brzinom, kao vatreni točak, da se okreće oko svoje ose. Iz njega su potekle kaskade zelene, crvene, plave i Ijubičaste boje i stopile se na zemlji u nestvarnu, baš tako, vanzemaljsku svetlost. Desetine hiljada Ijudi je to videlo, a očevici su tvrdili da je Sunce nekoliko minuta stajalo mirno, kao da je Ijudima htelo da da predah. Odmah potom fantastični pokreti su se nastavili, počeo je i džinovski vatromet iz bleštavog svetla. Spektakl nije, po rečima posmatrača, bilo moguće opisati rečima. Nakon ponovnog predaha Sunce je po treći put započelo svoju igru istom lepotom. Cela čarolija trajala je ukupno dvanaest minuta. Posmatrana je u prečniku od 40 kilometara. Deca su prilikom svakog prikazanja primala poruke, koje je Lucija, najstarija od troje dece rođena 22. marta 1907. god. stavljala na papir. Sva prikazanja najavljivana su „sevanjem" koje je bilo propraćeno brujanjem i praskanjem. Lucija je tada rekla da je svaki put kada se prikazanje udaljavalo čula zvuk, kao da u daljini „puca vatrometna raketa". Prilikom petog prikazanja deci Fatime, 13. septembra 1917, nekoliko hiljada seljaka i radoznalaca primetili su jasno svetleću kuglu, koja je polako i dostojanstveno lebdela ka nebu. Lucija je pisala kako se svaki put prikazanje Majke Gospodnje polako približavalo u „odblesku jednog svetla", i kako su deca Madonu viđala tek onda kada bi svetleća tačka stajala mirno iznad hrasta lužnjaka. Kada su Luciju prilikom ispitivanja upitali zašto je prilikom

prikazanja često spuštala pogled umesto da netremice posmatra Svetu Devicu, odgovorila je: „Zato što me je nekad zaslepIjivala" 53, Još u „Pojavama" usudio sam se da naslutim da je spektakl u Fatimi bio demonstracija vanzemaljaca i hapisao: „Treba se osloboditi besmislenog shvatanja da su prikazanja religiozna privilegija." Tada mi je promakla odlučujuća misao, koju je u međuvremenu diplomirani geolog Johanes Fibag Johannes Fiebag do kraja konzekventno razradio u svojoj knjizi „Tajna poruka Fatime" 54. Deca Hacinta Maitos i Frančesko Santos umrla su ubrzo nakon prikazanja, Devojčica Lucija Santos otišla je u samostan; primljene poruke stavila je na papir i predala nadležnom biskupu. Treću poruku po Luciji trebalo je tek 1960. da obelodani Sveti otac Papa. Zaista, svojevremeno je ova ,,treća tajna Fatime" zapečaćena predata papi Piju XII, koji ju je zatvorenu predao Svetoj kancelariji, ,jer je Sveta Devica to tako htela." Lucija 1959, godinu dana pre toga datuma, kada je zapečaćeno pismo trebalo da bude otvoreno, dnevnik „Glasnik Fatime" citirao je Luciju: „... Ne mogu ulaziti u detalje, pošto je to još uvek tajna... koja se sme saopštiti samo Svetom ocu i biskupu Fatime, a obojica je ne žele znati, da njome ne bi bili zavedeni... Poruka treba da ostane tajna do 1960.." 1960. Jovan XXIII bio je Gospodar rimske kurije. Iza zatvorenih vrata papske kancelarije otvoreno je Lucijino pismo. Prevodilac je bio monsinjor Paul Hoze Tavares Paul Jose Tavares. Kada su dostojanstvenici napuštali papske prostorije, njihova lica su izgledala „veoma uplašena, kao u nekog ko je upravo video duha". Potresen, Jovan XXin je rekao: ,,Ne možemo obelodaniti tajnu. Izazvala bi paniku". Naravno, od tada kolaju priče. Šuška se da treća tajna Fatime najavljuje jezivu prirodnu katastrofu, možda čak i jedan treći svetski rat. Crkva je odmah opovrgla takve glasine. Kardinal Otavijani Ottaviani, koji je takođe znao poruku iz Fatime, objasnio je na jednoj konferenciji za štampu: „Mogu samo zaključiti da je sve što je kolalo oko tajne iz Fatime bez ikakvog osnova..." 30. septembra 1984. god. katolički nedeljnik „Bildpost" objavio je intervju sa biskupom biskupije Leirije, Albertom Kozme do Amaralom Alberto Cosme do Amaral. U njemu je izjavio: „Treća tajna iz Fatime nema nikave veze sa atomskim bombama i bojevim glavama, sa peršing i SS20 raketama, niti sa uništenjem sveta. Sadržaj se mnogo više tiče naše ve re" 54. Kardinal je još dodao da crkva ima , Jake razloge"da ne obelodani treću tajnu iz Fatime. Za rimokatoličku crkvu Marija je „Majka Božija; to je dogma proizašla iz Papinog zahteva za bezgrešnost ex cathedra saopštenog sa papskog prestola. Zato je to i contradictio in re, stvarna protivurečnost, kada naređenje Majke Božije, da treća tajna iz Fatime svetu bude saopštena 1960. godine, Vatikan sprečava. Papa Jovan Pavle II je u proleće 1987. god. povodom crkvene proslave marijanske godine 198788. i skore 2000te godišnjice rodenja Hrista, na nov način naglasio centralni značaj majke Isusa. Isus je Bog, trojstvo Oca, Sina i Svetog duha. Ovaj Bog je bezvremen, ne poznaje prošlost, sadašnjost i budućnost. Majka Božija je naredila da se treća tajna iz Fatime obelodani leta Gospodnjeg 1960, ali primalac poruke se ne usuđuje da izvrši naredenje. Zar sveznajući Bog nije mogao da predvidi ovakvo držanje? Iz ,jakih razloga"biskup do Amaral Vatikan odbija da obelodani tajnu, „pošto bi izazvala paniku" papa Jovan XXIII. Zato je drsko što ovde pišem ono što bi po mom mišljenju moglo da stoji u trećoj poruci iz Fatime: „U ime duha koji prožima sve, pozdravljamo Vas, stanovnike Zemlje! Stigli ste do praga tehnologija, koje izazivaju velike promene. Nemir će zahvatiti Ijude, napetost i ratovi će omesti slogu naroda. Sve što budete činili, činite sapažnjom i respektom prema bližnjem svom, činite to skromno i uz strahopoštovanje pred bezvremenim duhom univerzuma. Potisnite mržnju i neslogu,

izbegavajte ratove. Rat je veliki razarač, i Vaš svetje uprošlosti več dovoljnoputa uništavan ratovima. Spoznajte da ne živite sami u svemiru. Mnoge životne forme pripadaju velikoj porodici galaksija. Pripremite Ijude na to da se susretnu sa drugim životnim formama iz svemira. Kao dokaz za istinu ove poruke na nebeskom svodu prikazujemo Vam moćnu predstavu. Po tome ćete prepoznati da naša moć ne potiče sa ove Zemlje" Sve dok crkva ne bude objavila treću poruku iz Fatime, onu koju je zabeležila mala Lucija sa datumom za objavljivanje 1960 moći ću da tvrdim da sadržaj po svom smislu odgovara mom nacrtu. Zaista bi to bila poruka koja šokira, poruka koju bi crkva teško podnela, zato što bi izazvala paniku među vernicima. Jer, obelodanjivanje poruke, ukobko bi bila sličnog sadržaja, dokazalo bi da se u Fatimi nije prikazala Majka Božija. Papa Jovan XXIII, u čije vreme je doneta zabrana treće poruke iz Fatime, obratio se 1963. god. enciklikom Pacem in terris u cilju očuvanja mira vernicima. Jovan Pavle II, kao ni jedan Petrov naslednik Svete stolice, putuje svetom. U leto 1986. god. pozvao je što je jedinstveno u istoriji rimske crkve poglavare ostalih verskih zajednica na molitvu i razmenu misU u crkvi Svetog Franje u Asisiju. Da li je Papa obavestio Dalaj Lamu, Kanterberijskog nadbiskupa i sve ostale crkvene ličnosti o budućnosti sveta i onome što nas očekuje, shodno svom saznanju u vezi sa trećom porukom iz Fatime? „Postoje u životu čoveka trenuci kada je on bliži svetskom duhu nego inače, i kada je u mogućnosti da postavi pitanje sudbini" Fridrih fon Šiler Friedrich von Schiller 17591805. LITERATURA I. Bila jednom dva kraljevska deteta 1 Phillips, Wendell: Kataba und Saba, BerlinFrankfurt 1955 2 von Kremer, Alfred: Uber die siidarabische Sage, Leipzig 1866 3 Brunner, Ulrich: Die Erforschung der antiken Oase von Marib mit Hilfe geomorphologischer Untersuchungsmetho den, InauguralDissertation, Band 2, Mainz 1983 4 Nielsen, Ditlef: Die altarabische Mondreligion und die mo saische Uberlieferung, Strafiburg 1904 5 Philby, Harry St. John B.: Arabian Highlands, Ithaca, New York 1952 6 Doe, Brian: Monuments of South Arabia, CambridgeEng land 1983 7 TerraX Ratsel alterWeltkulturen: Hg. von Gottfried Kirch ner, Frankfurt am Main 1986 8 Hertz, Wilhelm: Gesammelte Abhandlungen, herausg. von Friedrich von der Leyen, StuttgartBerlin 1905 9 Pritchard, James B.: Solomon Sheba, London 1974 10 Sulzbach, A.: Targum Scheni zum Buch Esther, Frankfurt am Main 1920 11 Kebra Nagast, Die Herrlichkeit der Konige; Abhandlungen der PhilosophischPhilologischćn Klasse der Koniglich Baye rischen Akademie der Wissenschaften, herausg. von Carl Bezold, 23. Band, 1. Abteilung, Munchen 1905 12 von Wissmann, Hermann: Uber die friihe Geschichte Ara biens und das Entstehen des Sabaerreiches, Die Geschichte von Saba I, Sammlung Eduard Glaser XIII, Wien 1975 13 Forrer, Ludwig: Siidarabien nach AlHamdanis »Beschrei bung der arabischen Halbinsel«, Deutsche Morgenlandische Gesellschaft XXVII, 3, Leipzig 1942 14 Niebuhr, Carsten: Entdeckungen im Orient Reisen nach Arabien und anderen Landern 17611767, Stuttgart 1983 15 Mandel, Gabriel: Das Reich der Konigin von Saba, Bern Miinchen 1976 16 Philby, Harry St. John B.: The Queen of Sheba, London 1981 17 Nicholson, Reynold A.: A Hterary History of the Arabs,

CambridgeEngland 1930 18 van Dyck, Edward A.: History of the Arabs and their Lite rature before and after the Rise of Islam, Laibach 1894 19 Wustenfeld, Heinrich Ferdinand: Genealogische Tabellen der Arabischen Stamme und Familien, Gottingen 18521853 20 Bergmann, J.: Die Legenden der Juden, Berlin 1919 21 KlinkeRosenberger, Rosa: Das Gotzenbuch Kitab AlAs nam des Ibn alKalbi, Dissertation, Winterthur 1942 22 Daum, Werner: Ursemitische Religion, Stuttgart 1985 23 Die Welt Nr. 276 vom 27.11.1982, Hamburg: Flufilaufe unter dem Sand der SaharaRadaraufnahmen von »Columbia« be statigen alte Sagen 24 von Wrede, Adolph: Reise in Hadhramaut, Braunschweig 1873 25 Forrer, Ludwig: Sudarabien nach AlHamdanis »Beschrei bung der arabischen Halbinsel«, Deutsche Morgenlandische Gesellschaft XXVII, 3, Leipzig 1942 26 Wald, Peter: Der Jemen, DuMont KunstReisefuhrer, Koln 1986 27 Helfritz, Hans: Entdeckungsreisen in SudArabien, Koln 1977 28 Rudolf von Rohr, Heinz: Yemen Land am Tor derTranen, Kreuzlingen 1979 29 Miiller, David Heinrich: Die Burgen und Schlosser Siidara biens nach dem Iklil des Hamdani, Zweites Heft, Wien 1881 30 Miiller, David Heinrich: DiefBurgen und Schlosser Sudara biens nach dem Iklil des Hamdani, Erstes Heft, Wien 1879 31 Schmidt, Jiirgen Hrsg.: Archaologische Berichte aus dem Yemen, Band I, Mainz 1982 32 von Daniken, Erich: Reise nach Kiribati, Dusseldorf 1981 33 Personliche Korrespondenz von Prof. Dr. F. M. Hassnain, SrinagarKaschmir Indien mit EvD 34 Meissner, HansOtto: Abenteuer Persien, Miinchen 1975 35 Enzyklopadie des Islam, Band IV, Leipzig 1934 36 Gabriel, Alfons: ReHgionsgeographie von Persien, Wien 1971 37 von der Osten, Hans Henning Naumann, Rudolf Hrsg.: TakhtiSuleiman, Vorlaufiger Bericht iiber die Ausgrabungen 1959, Band I, Berlin 1961 38 Schmidt, Erich: Flights over ancient cities of Iran, Chicago 1940 39 Carra de Vaux: LAbrege des Merveilles, Paris 1898 40 AlMasudi: Bis zu dcn Grenzen der Erde, TiibingenBasel 1978 41 Christensen, Arthur: LIran sous les Sassanides, Kopenhagen 1944 42 von Daniken, Erich: Habe ich mich geirri?, Miinchen 1985 43 Tripp, Edward: Reclams Lexikon der antiken Mythologie, Stuttgart 1974 44 underlich, HansGeorg: Wohin der Stier Europa trug, Rein bek bei Hamburg 1972 45 Sonnenberg, Ralf: Das Ratsel der Magazine, m: Ancient Skies Nr. 111987, CH4532 Feldbrunnen 46 Plinius, Cajus Secundus: Die Naturgeschichte des C. P. S., hrsg. von G.C. Wittstein, Erster Band, Leipzig 1881 47 Plinius, Cajus Secundus: Die Naturgeschichte des C. P. S., hrsg. von G.C. Wittstein, Dritter Band, Leipzig 1881 48 Stiegner, Roswitha Germana: Die Konigin von Saba in ihren Namen, Dissertation, Graz 1979 Die Bibelzitate wurden aus: Die Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, Wurttembergische Bibelanstalt Stuttgart 1972, enmommen. Die Koranzitate stammen aus: Der Koran Das heihge Buch des Islam, Miinchen 1959. n. I Biblija nije u pravu 1 Sahbi, Kamal: Die Bibel kam aus dem Lande Asir, Reinbek bei Hamburg 1985 2 Salibi, Kamal: The West Arabian Topography of Genesis 14 3 Salibi, Kamal: The Geography of Davids Census 4 DerSpkgel, Nr. 391985, Hamburg: Hat die Bibel doch nicht recht? 5 Neue lurcher Zeitung, Nr. 212 vom 12.9.1984: Biblische

Geschichten in Siidarabien? 6 Habshush, Hayyim: Travel in Yemen An account of Joseph Halevys Journey to Najran in the year 1870, Jerusalem 1941 7 Philby, Harry St. John B.: Arabian Highlands, Ithaca, New York 1952 8 Leszynsky, Rudolf: Die Juden in Arabien, Berlin 1910 9 Feldmann, Jehoschuah: Die jemenitischen Juden, Koln 1912 10 Margoliouth, D. S.: The Relations between Arabs and Israeli tes prior to the Rise of Islam, London 1924 11 Scoti, Hugh: In the High Yemen, London 1947 12 Brauer, Erich: Ethnologie der jemenitischen Juden, Heidel berg 1934 13 Riessler, Paui: Altjiidisches Schrifttum aufierhalb der Bibel, Augsburg 1928 14 Hommel, Fritz: Der Gestirndienst der alten Araber und die altisraelitische UberUeferung, Munchen 1901 15 Beer, B.: Leben Abrahams nach Auffassung der jiidischen Sage, Leipzig 1859 16 Gaster, M.: The Chronicles of Jerahmeel, New York 1971 17 Cole, Donald: Abraham: Gods Man of Faith, Chicago 1977 18 Bohl, Franz M.Th.: Das Zeitalter Abrahams, Leipzig 1930 19 Albright, W.F.: The Names Shaddai and Abram, in: Joumal of Biblical Literature, Vol. LIV, Philadelphia 1935 20 Van Seters, John: Abraham in History and Tradition, New Haven und Londen 1975 21 Kenyon, Kathleen M.: Die Bibel und das Zeugnis der Archao logie, Diisseldorf 1980 22 Krehl, Ludolf: Uber die Religion der vorislamischen Araber, Leipzig 1863 23 von Daniken, Erich: Habe ich mich geirrt?, Miinchen 1985 24 Bin Gorion, Micha Josef: Die Sagen der Juden von der Urzeit, Frankfurt 1919 25 Merkel, Heinrich: Uber das alttestamenthche Buch der Kla gelieder, InauguralDissertation, Halle a. S. 1889 26 Beier, Hans Herbert: Kronzeuge Ezechiel, Miinchen 1985 27 Lang, Bernhard: Ezechiel Der Prophet und das Buch, Darmstadt 1981 in, Bogovi, grobovi i zavedeni 1 Janssen, Enno: Testament Abrahams, in: Unterweisung in lehrhafter Form, Jiidische Schriften aus hellenistischromischer Zeit, Band III, Lieferung 2, Giitersloh 1975 2 Mader, Evaristus: Mambre, die Ergebnisse der Ausgrabungen im heiligen Bezirk Ramet ElHalil in Siidpalastina 19261928, Freiburg im Breisgau 1957 3 FalkRanne, Arne: Auf Abrahams Spuren, Graz 1971 4 Bin Gorion, Micha Josef: Die Sagen der Juden, Band III: Juda und Israel, Frankfurt a. M. 1927 5 Burckhardt, Johann Ludwig: Reisen in Syrien und dem Ge lobten Lande, Jena 1822 6 Strabo: Geographika, XVI 4, 26 7 Diodorus Siculus: Historische Bibhothek, Band XIX, Abs. 9497 8 Burckhardt, John Lewis: Travels in Syria and the Holy Land, London 1822 9 von Daniken, Erich: Die Strategie der Gotter, Diisseldorf 1982 10 von Daniken, Erich: Prophet der Vergangenheit, Diisseldorf 1979 11 The Jewish Encyclopedia: Aaron, New YorkLondon 1906 12 Ginzberg, Louis: The Legends of the Jews, Vol. II, Philadel phia 1969 13 Encyclopaedia Judaica: Aaron, Jerusalem 1971 14 Gitlzberg, Louis: The Legends of the Jews, Vol. III, Philadel phia 1968 15 Wurmbrand, Max: The Death of Aaron, TelAviv 1961 16 Enzyklopadie des Islam, Band II, LeidenLeipzig 1927 17 Wilken, KariErich: Petra, die Konigin der Karawanenstadte, LahrDinglingen 1967 18 Harding, Lankester G.: The Antiquities of Jordan, London 1959 19 Lindner, Manfred: Petra und das Konigreich der Nabataer 3. erweiterte und verbesserte Auflage, Miinchen 1980 20 Lindner, Manfred: Petra und das Konigreich der Nabataer, Munchen 1970 21 Lury, Joseph: Geschichte der Edomiter im biblischen Zeital ter, InauguralDissertation der philosophischen Fakultat der

Universitat Bern, Berlin 1896 22 Becker, Jiirgen: Die Testamente der zw6lf Patriarchen, in: Unterweisung in lehrhafter Form, Jiidische Schriften aus hei lenistischromischer Zeit, Band III, Lieferung 1, Gutersloh 1974 23 Hammond, Phihp C.: The Nabataeans Their History, Cul ture and Archaeology, in: Studies in Mediterranean Archae logy Vol. XXXVII, GothenburgSweden 1973 24 Die Nabataer: Ein vergessenes Volk am Toten Meer 312 v. 106 n. Chr., Ausstellungskatalog der Prahistorischen Staats sammlung im Miinchner Stadtmuseum, hrsg. von HansJorg Kellner, Verlag Michael T.assleben, KallmiinzOpf. 1970 25 Pfeiffer, Robert H.: Edt.mitic Wisdom, in: Zeitschrift fiir die Alttestamentliche Wissenschafi ind die Kunde des nachbibli schen Judentums, hrsg. von H ugo Gressmann, Neue Folge dritter Band, Giefien 1926 26 Musil, Alois: Arabia Petraea, Band II, Wien 1907 27 von Daniken, Erich: Reise nach Kiribati, Diisseldorf 1981 28 Wiistenfeld, Ferdinand: Geschichte der Stadt Medina, Gottin gen 1860 29 Burton, Richard E: Personal Narrative of a Pilgrimage to ElMedinah and Meccah, Vol. II, London 1855 30 Schwar2baum, Haim: Jewish, Christian, Moslem and Falasha Legends of the Death of Aaron, the High Priest, in Fabula, 5. Band, Berhn 1962 31 Salibi, Kamal: Die Bibel kam aus dem Lande Asir, Reinbek 1985 Alle Bibelzitate entstammen der Ausgabe; Dje Heilige Schrift des Alten und des Neuen Testaments, Verlag der Ziircher Bibel, Zurich 1942; Auslieferung durch die Wiirttembergische Bibelanstalt Stuttgart IV. DecazemljeDecabogova 1 Dehtzsch, Friedrich: Wo lag das Paradies? Eine bibHschassy riologische Studie, Leipzig 1881 2 Duncan, Joseph E.: Miltons Earthly Paradise, University of Minnesota Press, Minneapolis 1972 3 Langdon, Stephen: Sumerian Epic of Paradise, The Flood and the Fall of Man, University of Pennsylvania, Publications of the Babylonian Section, Vol. X, No. 1, Philadelphia 1915 4 Gressmann, Hugo: Mythische Reste in der Paradieserzahlung, in: Sonderabdruck aus Archiv fiir Religionswissenschaft Band X, Drittes und viertes Heft, hrsg. von Albrecht Dieterich, Leipzig 1907 5 Wahrmund, Adolf: Dioddrs von Sicilien GeschichtsBiblio thek, 1. Buch, Stuttgart 1866 6 Schott, Albert: Das GilgameschEpos, Stuttgart 1977 7 von Daniken, Erich: Beweise, Dusseldorf 1977 8 Farkas, Viktor Krassa, Peter: Lasset uns Menschen ma chen, Miinchen 1985 9 Granger, Michel Carles, Jacques: Halbgotter und Ubermenschen, Miinchen 1981 10 Goodman, Jeffrey: The Genesis Mystery, New York 1983 11 Marriott, Alice Rachlin, Carol K.: Plains Indian Mytho logy, New York 1975 12 Morriseau, Norval: Legends of my People The great Ojib way, New YorkLondon 1965 13 Coffer, William E. Koi Hosh: Spirits of the sacred moun tains Creation stories of the .Vmerican Indian, New York 1978 14 Teit, James A.; Gould, Marian K.; Farrand, Livingston; Spin den, Herbert J.: FolkTales of Saiishan and Sahaptin Tribes, published by the American FolkLore Society, New York 1917 15 Brinton, Daniel G.: American HeroMyths A Study in the native religions of the Western Continent, Philadelphia 1882, 16 Webber, William L.: The thunderbird »Tootoosh« legends: Folktales of the Indian tribes of the Pacific Northwest Coast Indians, Seattle 1936 17 1,6 Millionen Jahre altes Skelett von Homo erectus, miNaturwissenschaftliche Rundschau, 39. Jahrg., Heft 41986, Stuttgart 18 Suche nach Eva, in: Solothumer Zeitung vom 18. Juli 1986, SolothurnSchweiz 19 Wainscoat, Jim: Out of the garden of Eden, in: Nature, Vol.

325, 1 January 1987, London 20 Cann, Rebecca L.; Stoneking, Mark Wilson, Allan C: Mitochondrial DNA and human evolution, in: Nature, Vol. 325, 1. January 1987, London 21 Glaubrecht, Matthias: Warum Adam aus Afrika kam, in: Die Welt, Nr. 124, 31. Mai 1986, Hamburg 22 Jones, J. S. Rouhani, S.: How small was the bottieneck? In: Nature, Vol. 319, 6 February 1986, London 23 Karcher, Helmut L.: GenDiagnose Auf der Suche nach den ererbten Fehlern, in: Bild der Wissenschaft, 23. Jahrg., Heft 3, Marz 1986, Stuttgart 24 Basteln am Schwein, in: DerSpiegel, Nr. 221986, Hamburg 25 Leuchtende Karotten, in: Neue ZUrcher Zeitung, Nr. 299 vom 24. Dezember 1986, Zurich 26 Eschbach, Joseph W.; Egrie, Joan C; Downing, Michael R. et al.: Correction of the Anemia of endstage renal disease with recombinant human Erjthropoietin, in: New Englatid Joumal of Medicine, Vol. 316, Nr. 2, 8 January 1987, Boston USA 27 Zimmerli, Walther: Alte Ethik und Neue Technologie Der Fall »Gentechnologie«, in: Neue Ziircher Zeitung, Nr. 141 vom 21.22. Juni 1986, Ziirich 28 Winnacker, ErnstLudwig: Biologen als Designer: Der 8. Tag der Schopfung, in: Bild der Wissenschaft, 24. Jahrg., Heft 2, Februar 1987, Stuttgart 29 Piihler, Alfred: Gentechnik fiir die Landwirischaft Pflan zen, die sich selber diingen, in: Bild der Wissenschaft, 2i. Jahrg. Heft 11, November 1986, Stuttgart 30 Petzoldt, Ulrich; Klonen von Saugetieren, Moglichkeit oder Utopie? In: Biologie in unserer Zeit, 16. Jahrg., Nr, 5, Oktober 1986, D6940 Weinheim 31 Rorvik, David M.: Nach seinem Ebenbild, Frankfurt am Main 1978 32 Eigen, Manfred: Das Spiel Naturgesetze steuern den Zufall, Munchen 1975 33 Coppedge, James E: Evolution: Possible or Impossible, Grand Rapids, USA, 1973 34 Shapiro, Robert: Schopfung und Zufall, Miinchen 1987 35 Vollmert, Bruno: Das Molekul und das Leben, Reinbek bei Hamburg 1985 36" Fiebag, Johannes und Peter Hrsg.: Aus den Tiefen des Alls, Tiibingen 1985 37 HoyIe, Fred Wickramasinghe, Chandra N.: Evolution aus dem All, BerlinFrankfurtM. 1983 V. Prastari susreti treće vrpte 1 Paabo, Svante: Molecular cloning of Ancient Egyptian mumrny DNA, in: Nature, London,Vol. 314,18. Aprii 1985 2 Klonieren von MumienDNS, in: Neue Ziircher Zeitung, Nr. 116, 22. Mai 1985 3 Enzyklopadie des Islam, Band I, Leipzig 1913 4 Kriss, Rudolf KrissHeinrich, Hubert: Volksglaube im Bereich des Islam, Band I, Wallfahrtswesen und Heiligenverehrung, Wiesbaden 1960 5 KlinkeRosenberger, Rosa: Das Gotzenbuch Kitab AIAs nam des Ibn alKalbi, Dissertation, Winterthur 1942 6 Fuchš, C: Das Leben Adams und Evas, in: Die Apokryphen und Pseudepigraphen des Alten Testaments, Band II, hrsg. von Emil Kautzsch, Hildesheim 1962 7 Salibi, Kamal: Die Bibel kam aus dem Lande Asir, Reinbek bei Hamburg 1985 8 Tamisier, Maurice: Voyage en Arabie, Band I, Paris 1840 9 Makzan, Heinrich von; Meine Wallfahrt nach Mekka, hrsg. von Gernot Giertz, Tiibingen 1982 10 Burton, Richard E: Personal Narrative of a Pilgrimage to ElMedinah and Meccah, Vol. III, London 1856 11 Rihani, Ameen: Around the Coasts of Arabia, London 1930 12 Philby, Harry St. John: Das geheimnisvoUe Arabien, Band I, Leipzig 1925 13 Pesce, Angelo: Jiddah, Portrait of an Arabian City, Carrt bridgeEngland 1977 14 Wohlfahrt, Eberhard: Die Arabische Halbinsel, BerlinFrank

furt 1980 15 Mandel, Gabriel: Das Reich der Konigin von Saba, Bern Miinchen 1976 16 Bin Gorion, Micha Josef: Die Sagen der Juden von der Urzeit, Band I, Frankfurt am Main 1913 17 Dopatka, Ulrich: Lexikon der PraAstronautik, Dvisseldorf 1979 18 Plinius, Cajus Secundus: Die Naturgeschichte des C. P. S.; hrsg. von G. C. ittstein, Erster Band, Leipzig 1881 19 Fiebag, Peter: Von »fliegenden Drachen« und »feurigen Schei ben« UFOSichtungen aus Antike und Mittelalter, in: Solar System, 3. Quartal 1975, Bad Friedrichshall 20 Story, Ronald D.: The Encyclopedia of UFOs, Garden City 1980 21 Hynek, AUen J.: The UFOExperience, Chicago 1972 22 Telex sdadpa vom 31. Dezember 1986, Anchorage: Flugka pitan sichtete riesiges UFO 23 JAL Captain reports UFO Sighting over Alaska, in: Ufo Contactee, No. 3, Jan. 1987, TokyoJapan 24 Telex AP vom 24. Mai 1986, Brasilia: Brasiiianische Militar piloten berichten uber Jagd auf UFOs 25 Meldung dpa vom 23. Oktober 1978, Melbourne: Unheimli che Begegnung, Pilot sah UFO und verschwand 26 The Advertiser, Melbourne, vom 24. Oktober 1978: Reports of lights in sky at island 27 Buttlar, Johannes von: Sie kommen von fremden Sternen, Miinchen 1986 28 National Enquirer: UFO Report, New York 1985 29 Telex von Elfie Siegl, Moskau, vom 30. Januar 1985: Sowje tische Piloten entdeckten UFO 30 The Advertiser, Melbourne, vom 2. Januar 1979: Air Force wait on UFOs There must be something up there air controller 31 ECRA, WellingtonNew Zealand, Special Supplement: Do cumentary Proof of UFOs! Ausiralian film crew takcs spectacular colour pictures of UFO in New Zealand 32 Die UFOManner waren iiber drei Meter grofi, in: Bild am Sonntag, Hamburg, 4, Juli 1976 33 Hesemann, Michael: Als ein UFO auf Gran Canaria landete, in: Magazin 2000, Luxembourg, Nr. 910, SeptemberOkto ber 1983 34 von Daniken, Erich: Habe ich mich geirrt?, Miinchen 1985 35 Zuckerman, Benjamin: Stellar Evolution: Motivation for Mass Interstellar Migrations, in: Quarterly Joumal of the Royal Astronomical Society, London, Vol 26, 1985 36 Papagiannis, Michael D.: Natural Selection of Stellar Civiliza tions by the Limits of Growth, in: Quarterly Joumal of the RoyalAstronomicalSociety, London, Vol 25, S. 309318,1984 37 Papagiannis, Michael D.: The Importance of exploring the Asteroid Belt, in: Acta Astronautka, New York, Vbl. 10, No. 10, S. 709712, 1983 38 Freitas, Robert A.: Observabie Characteristics of Extraterrestrial Technological Civilizations, in: Joumal of the British Interplanetarj Society, London, Vol 38, No. 3, March 1985 39 Freitas, Robert A. Valdes, Francisco: The Search for Extraterrestrial Artifacts SETA, Vortrag Nr. IAA84243 gehalten am 35. Kongrefi der Intemational Astronautical Federation vom 7.13. Oktober 1984 in Lausanne, Schweiz 40 Freitas, Robert A.: Extraterrestrial Intelligence in the Solar System: Resolving the Fermi Paradox, m.Joumalof the British Interplanetary Society, London, Vol. 36, 1983 41 Freitas, Robert A.: The Search for Extraterrestrial Artifacts SETA, in.Joumal ofthe British Interplanetary Society, London, Vol. 36, 1983 42 Tarter, Jill C: Using the Very Large Array VLA and other Radio Telescopes to perform a parasitic Search for Extraterrestrial Intelligence SETI, Vortrag Nr.

IAA84245 gehalten am 35. Kongrefi der Intemational Astronautical Federation vom 7.13. Oktober 1984 in Lausanne, Schweiz. 43 Fmney, Ben R.: SETI and Interstellar Migration, Vojtrag Nr. IAA84241 gehalten am 35. Kongrefi dei Intemational Astronautical Federation vOm 7.13. Oktober 1984 in Lausaiine, Schweiz 44 Vogt, Nikolaus: Gibt es aufierirdische Intelligenz? In: Naturwissenschaftliche Rundschau, Stuttgart, 36. Jahrg., Heft 5, Mai 1983 45 Matloff, Gregory L.: On the Potential Perfdrmance of NonNuclear Interstellar Arks, m.Joumal ofthe British Interplanetary Society, London, Vol. 38, No. 3, March 1985 46 Deardorff, James W: Die mogliche Sirategie aufierirdischer Intelligenzen fiir die Erde, aus: QuarterlyJourruilofthe Royal Astronomical Society, London, Vol. 27, S. 94101, 1986 ubersetzt von Johannes Fiebag, D8708 Gerbrunn 47 Newman, "William I. Sagan, Carl: Gaiactic civilizations: population dynamics and interstellar diffusion, in: Icarus 46, New York, S. 293327, 1981 48 Papagiannis, Michael D.: Natural Selection of Stellar Civihzations by the Limits of Growth, in: Quarterly Joumal of the Royal Astronomical Society, London, Vol. 25, S:309318i 1984 f Bracewell, Ronald N.: The Galactic Club: Intelligent Life in Outer Space, San Francisco 1975 50 Gelobtes Land, in: Der Spiegel, Hamburg, Nr. 61987 51 Vorilhpn, Claude: Die Botschaft der Aufierirdischen, Wien 1985 52 von Daniken, Erich: Erscheinungen, Diisseldorf 1974 53 Laurentin, Rene: Les Apparitions de Lourdes, Recit authen tique ..., Paris 1966 54 Fiebag, Johannes: Die geheime Botschaft von Fatima, Tubin gen 1986

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->