Milovan Glii predstavnik je podvrste srpskog realizma folklornog realizma.

Polazei od usmene tradicije, Glii se, kao pripoveda, razvijao pod politikim
uticajem Svetozara Markovia i knjievnim uticajem ruskih realista, pre svega
Nikolaja Gogolja. Napisao je dvadesetak pripovedaka, tematski podeljenih u tri
vrste: socijalno-humoristike, koje ine i najvei deo njegovog nevelikog opusa,
folklorno-fantastine, i idiline. Glii je u svom knjievnom radu esto koristio
humor i satiru. Njima je on, polazei od bitnih osobina realistikog metoda, izvajao
na veoma plastian nain celi niz likova, ocrtao znaajne drutvene pojave i
procese, osvetlio neke oznake epohe, bez kojih bi ona ostala knjievno nedovoljno
uobliena, pa i osiromaena, i uhvatio boje presudne za prodorniju strukturalnu
analizu i celovitiju sliku sredine. Preteno je u tim delima re o selu, ali su se odnosi i
pojave, uzroci i posledice, tako i toliko isprepleli i usloili da se palanka i selo esto
nalaze u istom ivotnom diskursu. Vezani neraskidivim koncima meusobnih
srodnosti i naklonosti, ali jo i vie razjedinjeni antagonizmima surove borbe oko
novane moi, selo i grad, kao i u ivotu, u Gliievim pripovetkama se susreu
uglavnom prilikom sukoba meusobnih interesa. Svoja dela Glii je stvarao na
motivima koji su bili prirodni odjeci drutvene stvarnosti. A, zelenaenje, birokratski
sistem, kulturna zaostalost, primitivizam, parazitski nain ivota popova i uitelja,
duboka ukorenjenost sujeverja u narodu ne samo njegovom neobrazovanom delu,
raznovrsni i mnogovrsni poroci u ljudima i u njihovim odnosima, kao znaajne
oznake stvarnog ivota tog vremena, protkali su Gliiev tekst gorinom
istinoljubivog svedoanstva i odredili njegovu sutinsku knjievnu prirodu.
Po irini i prostranstvu tematskog obuhvatanja znaajno, moda i
najznaajnije mesto u Gliievom delu zauzima pripovetka Glava eera.
Kompoziciono nejedinstvena, ona sadri vie odvojenih i raznorodnih (premda
tokom radnje meusobno ipak povezanih) tema i vie pripovedakih motiva,
sastavljajui svoju celinu od ovla povezanih, ponekad tonom i duhom razliitih
epizoda, ali je sinteza onih osobina kojima e Glii najbolje odraziti drutvenoekonomska i moralna previranja, i posrtanja jedne sredine i jednog vremena. Od
ironine bezazlenosti do satirine jetkosti, od suvog realistikog podatka do unog
karakterolokog uoptavanja, Glava eera je istovremeno anegdotski snimak
jednog dogaaja, ali i globalnog procesa raslojavanja sela, istorija propadanja
seljaka i slika udruenog delovanja birokratske vlasti i seoskih "interedija". Cela
pripovetka je u rasponu dveju krajnosti: na jednoj strani seljaci govore o kaznama
na nebu, u venosti, koje e stii kaiare i zelenae, a govore to radi svoje utehe,
radi vlastitog olakanja, jer pravde na zemlji nema, a na drugoj je ona huna i buna
slava seoskog ate Davida Uzlovia, sa skupom parazita i nasilnika. Izmeu ta dva
krajnja ruba svoje pripovetke, Glii je smestio likove i dogaaje, jednu neveselu
fabulu i jednu potresnu optubu. U portretu kapetana Sarmaevia ironija se
rascvetala do raskoi, zazvuala je finijim akcentima privida jedne stvarnosti. Pod
uglaenom spoljanou kapetanovom, pod maskom uljuenog ponaanja - to bi
trebalo da predstavlja drutveni i socijalni napredak - krije se opak i gramziv duh
birokrate. Taj duh e pronai nov nain globljenja seljaka, rafiniran u svojoj formalnoj

ispravnosti, gledanoj spolja, i u unutranjoj igri, tvrdoj i surovoj, kojom se iskrivljuje

zakon, izopaavaju odnosi i zloupotrebljava poloaj. Kapetan, kao predstavnik vlasti,
zaduen da sprovodi pravo i pravdu, predstavljen je (kao i u ivotu tog doba) kao
potpuna suprotnost onome to bi trebalo da bude. Formalno pravo se pomera
prema linim potrebama samog kapetana i njegovih prijatelja nautrb pravde, i
potenja. Tu je ironija pripovedaa prelazi u satiru, gorku i prodornu.
Kada govorimo o karakteristikama Gliieve pripovetke, govorimo o odlikama
folklorno-realistike seoske pripovetke. Svetozar Markovi je u svojim programskim
delima govorio o znaaju istinitosti u knjievnosti, i Glii se toga, vernije od ostalih
srpskih realista, drao. On je izvore za svoje pripovetke nalazio u stvarnim
dogaajima iz srpskih sela, koje je zatim oblikovao po uzoru na anegdote iz usmene
tradicije, i na kraju ih proirivao uvoenjem u situaciju, gde je davao predistoriju
likova, opisivao ih, i stavljao u kontekst tadanje drutvene situacije. Glavna tema
Gliievih pripovedaka je sukob patrijahalnih vrednosti, olienih u liku seljaka, i
birokratije, autoriteta, vlasti, olienih u likovima koji tu vlast sprovode i onih koji od
te vlasti, kao paraziti, profitiraju na raun seljaka. U humoristikim pripovetkama
ilo za ognjilo, Raspis, Zloslutni broj, iz tih sukoba seljak izlazi kao pobednik,
nadmudruje svoje socijalno nadreene protivnike, i tako pisac ismeva socijalno
jaeg, podefiniciji nepravednog. U pripoveci ilo za ognjilo, seljaci Vitomir i Tiosav
bivaju prevareni od ir Trpka, lokalnog trgovca, mehandije i prevaranta, pa odluuju
da oni prevare njega, tako to mu prodaju njegove vrljike, plotove. U Raspisu,
uitelj Nikola i Sava, optinski pisar, izvrgaju ruglu kapetana Paju, i pre svega
birokratski sistem koji on predstavlja, a koji je neefikasan i pravi tetu. U
Zloslutnom broju, Mojsilo Pupavac, zelena, biva prevaren, odvojen od svog
novca, uhapen, i kanjen batinjanjem. Moglo bi se rei da Glii, u najveem broju
svojih pripovedaka, prikazuje seljaka kao potenog oveka koji, kada biva primoran
da uzvrati na nepravdu, pokazuje da je moralno i intelektualno nadmoniji od
pokvarenog autoriteta, koji gotovo uvek biva nasamaren i kanjen. To nije sluaj u
pripoveci Glava eera, koja sadri najubedljivije odlike Gliievog pripovedakog
opusa, ali i najvea odstupanja od oekivanog. Lik seljaka Radana u najnezavidnijem
je poloaju u odnosu na seljake iz ostalih Gliievih pripovedaka. On se previe
zaduio da bi izgradio kuu za svoju porodicu, samim tim on nema mnogo
mogunosti da se iz te situacije izvue. Takoe, u drugim pripovetkama, Glii jasno
odvaja potenog junaka od pokvarenog negativca, uvek jednog, ostavljajui
mogunost za obraun. U Glavi eera imamo dva negativna junaka, kapetana
Sarmaevia i zelenaa Uzlovia, a druge tipske likove koji kod Gliia mogu biti
pozitivni, negativni i neutralni, kao to su uitelji i popovi, ovde nalazimo kod
Uzlovia na slavi. Tako Glii gradi nemoguu situaciju za seljaka koji ne moe
pronai zatitu ni od koga. to se tie kazne za negativnog junaka, Radan ubija
Uzlovia, ali zbog tog ina odlazi na robiju, to ne izgleda kao neka pobeda, i jo
preko toga, drugi negativni junak, kapetan Sarmaevi, dobija sve to poeli, ak i
na raun svog nekadanjeg saveznika uke.

Socijalni aspekt realizma ogleda se i u karakterizaciji likova. Pripovetke

Milovana Gliia uglavnom prikazuju borbu izmeu drutvenih slojeva. Zato je
karakterizacija likova tipska, drutveno reprezentativna. Kao glavni, izdvajaju se lik
seljaka, koji je uvek pozitivan, uvek negativni likovi zelenaa i prevaranata,
kapetana i pisara,dok likovi kmetova, popova i uitelja, zavisno od situacije, mogu
biti pozitivni, negativni ili neutralni. ini se da su ti likovi stoje u nekom
hijerarhijskom odnosu, u kome pripadnik najnieg socijalnog sloja u pripoveci
predstavlja glavnog junaka. To je najee seljak, ali na primer u pripoveci Ni oko
ega, koja govori o sukobu i svai uitelja i popa, ulogu pozitivnog lika preuzima
uitelj. On ne da da se pop okoristi o njega, i, po cenu svae sa svojim prijateljem,
uitelj odbija da mu da retku pticu koju je preparirao za sebe. Drugi primer je
pripovetka Uitelj, u kojoj uitelj i pop zajedno varaju dravnog revizora koji dolazi
da ispita rad uitelja. Ne moe se rei da je uitelj sasvim pozitivan junak u toj
pripoveci, jer Glii ismeva i kritikuje njegov nain rada. Uitelj je ovek koji je doao
iz grada u selo, dobio sobu u koli, i umesto da obrazuje mlade seljake, on
zabuava. Ali kada se udrue seoski uitelj i seoski pop protiv dravnog revizora,
dakle, vieg drutvenog sloja, veeg autoriteta, onda uitelj i pop izlaze kao
pobednici. Zelena e, kao najgori produkt sistema u tadanjoj dravi, naravno,
uvek biti negativan lik. Birokratija i zelenatvo, rasprostranjena drutvena zla toga
vremena, ine se u Gliievim pripovetkama kao ilustracija Markovievih ideja.
Svetozar Markovi pie u Srbiji na Istoku: "Mrnja na inovnike, koja se kod naroda
pokazala u svim bunama to u ono doba potresoe nau otadbinu, u samoj stvari
pokazivae nezadovoljstvo i mrnju naroda na birokratsku sistemu dravnu, na ovo
novo ugnjetavanje naroda koje se vrilo po propisima i zakonima." Glava eera,
Raspis, Svira, osvetljuju to "novo ugnjetavanje po propisima i zakonima",
osvetljuju ga iz raznih uglova, kominih i traginih, ironinih i satirinih, ali mu daju
svedoanstvo i peat istine. Sa zelenatvom je to jo oiglednije. U pripoveci
Zloslutni broj mi vidimo lik zelenaa Mojsila Pupavca. Glii ne portretie njegove
rtve, niti kako je on zaraivao zelenaei i kako je upropastio brojne ljude. Glii to
ne slika, ali mi to moemo da pretpostavimo. Zna se kako to ide, zna se ta je
duniko ropstvo, i Glii kao temu ove pripovetke bira propadanje Pupavevo,
njegovo troenje ne bi li dobio Savku za enu, i njegovo hapenje i kanjavanje kada
shvati da je prevaren. U Glavi eera, liku zelenaa je suprotstavljen seljak koji
propada, gde mi zaista i direktno vidimo do ega je dovelo to birokratsko drutvo:
do sistema koji dozvoljava eksploatisanje seljaka, i ne samo da dozvoljava ve i titi
zelenaa kao uglednog i uspenog poslovnog oveka, a seljaka kinji i gazi kao
kriminalca koji se zaduio pa sad nema da vrati. Milovan Glii svoje junake sam
opisuje a ne preputa njima da se svojim delima otkriju itaocu. Lako je uoljivo ve
u uvodnom delu pripovetke videti ko je pozitivan a ko negativan lik. Glii u tu svrhu
koristi i fiziki opis. Kada daje lik Pupavca, Glii ga opisuje kao izrazito runog
oveka, ime saoptava itaocu da je on lo ovek. Za Simicu iz pripovetke
Raspis, pisac e rei da je malen i da uka, pa e italac moi da zakljui da je taj
lik verovatno dobroduan, ali naivan, lakoveran, i priglup. Kapetan Paja, iz iste
pripovetke, je star. Glii je njegovu starost vie puta naglaava u opisu lika, u

njegovoj predistoriji. Stari kapetan je predstavnik starog sistema, takoe malo

priglup i ne zna da reaguje a da ne konsultuje propise. U tom smislu, vrlo je
zanimljiv kapetan Maksim Sarmaevi, lik iz Glave eera, za koga Glii
naglaava da je vrlo lep, mlad i uredan ovek. Kao paralelu, pisac uvodi i starog
kapetana, Jakova Jakovljevia, koji je stalno kasnio, bio jako neuredan, i ija je
kancelarija smrdela na rakiju. Na prvi pogled, ovakav fiziki opis odudara od
karaktera kapetana Sarmaevia, koji je pokazae se - lo ovek i negativan lik, i
samim tim moe izgledati da je ovde Glii odstupio od svoje standardne formule.
Ali naprotiv. Fiziki izgled kapetana Sarmaevia potpuno je u skladu sa predstavom
mladog kapetana koji dolazi na poloaj i koga seljaci vide kao poboljanje u odnosu
na prethodnog. Meutim, ispod te potene i integritetne fasade krije se pokvareni i
pohlepni um. Fiziki izgled kapetana Sarmaevia, u smislu karakterizacije, je
njegova lepa i uredna fasada; forma koja je u suprotnosti sa sutinom njegovog
karaktera.
Elementi fantastike nisu esti u realistikim pripovetkama. Kod Gliia su oni
prikazani razliito. U pripoveci Posle devedeset godina, vampir i lov na vampira
opisan je sasvim u realistikom maniru; mitsko je stavljeno u granice realnog,
stvarnog dogaaja. Postojanje vampira nikoga ne udi, to je deo tog sveta i tako je i
opisano, tako se i likovi a i narator ophode prema tome. Sa druge strane, Glii u
veini drugih pripovedaka natprirodnom pristupa kao sujeverju, a u to ukljuuje i
neka religiozna verovanja. Tako, u pripoveci Ni oko ega, Glii nam ironino
saoptava kako je pop itao molitvu da mu petoro prasadi ozdravi pa je, zahvaljujui
tome, samo etvoro umrlo, a ostali preiveli. U Raspisu, pop ubeuje seljake da
otkopaju nahoe i zakopaju ga na drugom mestu. Kasnije babe prepriavaju strane
zvuke koji su dolazili od Simiine kue. U ovim pripovetkama Glii verovanje u
natprirodno tretira sa ironijom, i koristi sujeverje za slikanje mentaliteta seoske
sredine i kulture. Negde izmeu ova dva naina prikazivanja fantastinog, nalazi se
fantastino u pripoveci Glava eera. Radanov susret sa crnim detetom dat je u
realistikom maniru, kao u pripoveci Posle devedeset godina. Ali, dok niko ne
sumnja da je Strahinja zaista video vampira, Radanu niko ne veruje. Pre epizode sa
crnim detetom, mi vidimo da je Radan pio u mehani, i da je tamo sluao prie sve
stranije i stranije o zlim silama. Tu opet Glii ismeva sujeverje, pa kada Radan
upita seljaka koji je priao priu da li je on video te bukagije, on odgovara Nisam ja,
ali su mi kazivali ba ljudi koji su gledali... Kada Radan, posle svih tih pria i ko zna
koje koliine rakije, sretne crno dete, itaocu ostaje nejasno da li se to zaista desilo.
Realistiki prikaz nam govori jedno, a da je u pitanju sujeverje govori nam, osim
naravno zdravog razuma, i to to uko i kapetan ismevaju Radanovo objanjenje uz
konstataciju da je on stalno pijan, kao i epizoda u kojoj Radan vidi crno dete a
njegov kum Mata ne. Tretman fantastinih elemenata je i ovde drugaiji nego u
ostalim pripovetkama Milovana Gliia.
Specifinost Glaveeera je i korienje pripovedanja u prvom licu, na
samom kraju pripovetke. Realizam nalae pripovedanje u treem licu i prisustvo

sveznajueg pripovedaa da bi se odrala istinitost dela. Pa ipak, Glii ostavlja uki

kao svedoku koji pojaava istinitost pripovedanja - da ispria epilog ove
pripovetke kako bi kroz subjektivno izlaganje oveka koji je takoe izvukao deblji
kraj, ne ipak tako lo kao Radanov, prikazao kako su ovi dogaaji uticali na seljake.
Radan je doveden na ivicu propasti pre nego to je upao u psihiko rastrojstvo i ubio
Uzlovia, dok kapetan nastavlja da uzima novac od naroda, kao skriveno, a u stvari
vrlo javno. Na ovo seljaci reaguju tako to sede u mehani, piju, i priaju o tome.
Dre glavu sputenu i nadaju se da nee i njih da zadesi ista takva sudbina, umesto
da se postaraju da se to ne desi vie nikome. Kako to uraditi? Kako protiv kapetana
koji treba da te titi? Kako protiv uitelja koji treba da te naui? Kako protiv popa koji
treba da brine o tebi? Ovakva atmosfera ostaje u mehani, i na kraju pripovetke
Glava eera, najreprezentativnije a opet najjedinstvenije pripovetke Milovana
Gliia.

Literatura:
Izabrana dela, Jovan Skerli, Narodna knjiga Beograd, 1962.g.
Glava eera, Milovan Glii, Narodna knjiga Beograd, 2005.g.