P. 1
Privredno Pravo - Seminarski Ugovori o Prevozu Robe

Privredno Pravo - Seminarski Ugovori o Prevozu Robe

|Views: 5,292|Likes:
Published by Nemanja
Seminarski rad iz privrednog prava: Ugovori o prevozu robe
Seminarski rad iz privrednog prava: Ugovori o prevozu robe

More info:

Published by: Nemanja on Mar 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/04/2015

pdf

text

original

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA, KRALJICE MARIJE 72 11000 BEOGRAD

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
DRUMSKIM, ŽELEZNIČKIM, POMORSKIM I VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Sadržaj:
1. 2.

Uvod u privredno pravo Pojam i regulativa ugovora u privredi

3. Specifičnosti ugovora u privredi 4. Ugovori o prevozu 5. Ugovori o prevozu robe 6. Ugovor o železničkom prevozu robe 7. Ugovor o drumskom prevozu robe 8. Ugovor o vazdušnom prevozu robe 9. Ugovor o prevozu robe brodom 10. 11. 12. Ugovori o prevozu putnika Rezime Literatura

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

1. UVOD U PRIVREDNO PRAVO
Istorija ljudskog roda i težnje za stvaranje privrednog prava se poklapaju. Na tom putu stvarane su razne teorije o pravu i državi, čija dva pola čine prirodno pravo i pozitivno pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se brojne teorije koje pravo i državu osvetljavaju iz raznih oglova, pravnog, istorijskog, sociološkog, filozofskog, pravednog ( pravičnog ) itd.

2. POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDI
Privredno pravo se razlikuje od građanskog prava po svojim specifičnostima u dva pravca: ili je neki institut građanskog prava pretrpeo modifikaciju u privrednom pravu ili, privredno pravo poznaje specifične institute, nepoznate građanskom pravu.. Građansko pravo, stoga, čini celinu sa privrednim pravom, bez obzira na to na koji su način jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti regulisani ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen dualitet propisa, što podrazumeva posebne propise za privredno pravo. U ovakvim odnosima građanskog i privrednog prava treba posmatrati poziciju ugovora u privredi. Postoje ugovori koji su po svojoj pravnoj sadržini tipično građanski, kao što su ugovori naslednog i porodičnog prava ( npr. Predbračni ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju ). Sa druge strane to se isto može reći za pojedince tipično privredne ugovore ( npr. Ugovor o proizvodnoj kooperaciji dva preduzeća ). Međutim, veliki je broj zajedničkih ugovora, koje možemo svrstati u građanske ili u privredne prvenstveno po kriterijumu subjekata koji ih zaključuju, tj. Fizička ili pravna lica.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Ugovori u privredi su ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog ili su u vezi sa tim delatnostima. Navedena zakonska definicija pokazuje da je u našem pravu pojam ugovora u privredi određen istovremeno i prema subjektivnom i prema objaktivnom kriterijumu.

3. SPECIFIČNOST UGOVORA U PRIVREDI
U odnosu na opšte norme i pravila ugovornog prava, ugovori u privredi imaju određene karakteristike koje ih čine posebnom grupacijom ugovora, sa specifičnostima koje proističu iz same prirode privrednih delatnosti i pravnih odnosa u koje stupaju privreni subjekti u svom poslovanju. Autori će ukazati na najvažnije specifičnosti ugovora u privredi, u meri koja dovoljno odslikava ono po čemu ovu grupaciju ugovora izdvaja iz opštih pravila ugovornog prava. Načelo savesnosti i poštenja, jedno je od osnovnih načela našeg ugovornog prava, u punoj meri nalazi primenu kod ugovora u privredi. Primenom ovog načela vrši se svojevrsna „moralizacija“ obligacionih odnosa. Osnovno dejstvo načela savesnosti i poštenja sastoji se u otklanjanju primene zakonskih i ugo-vornih odredaba koje se njemu protive. Privredni subjekti koji zaključuju ugovore imaju pojačanu odgovornost u odnosu na ostale ugovornike ( fizička lica ) i, u skladu s tim, kod njih je pojačana svest o nužnosti poštovanja načela savesnosti i poštenja u ugovornim odnosima u koje stupaju. Subjekti koji zaključuju ugovore u privredi dužni su da postupaju sa poja-čanom pažnjom prilikom izvršenja ugovornih obaveza. Oni postupaju po standardu pažnje dobrog privrednika. Iznad tog standarda je onaj koji srećemo u izvršavanju obaveza iz profesionalne delatnosti, kada postoji obaveza postu-panja po standardu profesionalne pažnje, odnosno pažnje dobrog stručnjaka. Besteretni ( dobročini ) ugovori ostaju izvan sfere ugovora u privredi.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Njih zaključuju privredni subjekti čiji je cilj stvaranje dobiti, te između tih subjekata nema poklona i dobročinstva, koje je svojstveno fizičkim licima. Prema tome, načelo teretnosti je karakteristika ugovora u privredi. Određivanje naknade kod ovih ugovora ne mora u svakom pojedinačnom slučaju da bude izraženo konkretnom ugovornom odredbom. Naročito kod ugovora po pristupu, naknada koju plaća jedna ( slabija ) strana izražava se na opšti način, putem tarifa i cenovnika druge ( jače ) ugovorne snage. Autonomija bolje kod ugovora u privredi nije apsolutna. Volja privrednih subjekata pri zaključivanju ovih ugovora šesto je ograničena intervencijom države, što se pravda zaštitom određenih društvenih interesa. Ova ograničenja najčeđće se ispoljavaju kroz propisivanje saglasnosti nadležnog državnog organa za zaključivanje pojedinih ugovora ( na primer, za nabavku opasnih materija). Saglasnost državnog organa, kao uslov za punovažnost ugovora u privredi, pojavljuje se kao prethodna ( dozvola), u kom slučaju ugovorne strane ne mogu zaključiti ugovor pre dobijanja dozvole, i kao naknada ( odobrenje), u kom slučaju dolazi da zaključenja ugovora sa odložnim uslovom. Kod ugovora u privredi u značajnoj meri je zastupljeno načelo neformalnosti ugovora, koje odgovara činjenici masovnog zaključivanja ovih ugovora u brzini privrednog ( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod složenijih i dugotrajnijih ugovora iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu pismenu formu. Kod ugovora u privredi karakteristicna je opšta ponuda, upućena ne-određenom broju lica. Opšta ( generalna ) ponuda je specifičnog privrednog prava, koja predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti određenom licu. Opšta ponuda ima različite pojavne oblike. Između ostalog, ona se ispoljava u formi opštih uslova poslovanja. Prema opštem pravilu građanskog ( obligacionog ) prava, ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude. Izuzeci od ovog pravila karakteristični su za privredno pravo. Kod ugovora u privredi ima slučajeva kada se ugovor smatra zaključenim i u slučaju neizjašnjavanja (ćutanja) ponuđenog na datu ponudu. Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva obezbeđenja poznata u građanskom ( obligacionom i stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija, avans, kapara, odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridržaja, menica, bankarska

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

garancija). Određene specifičnosti kod ugovora o privredi postoje kod zaloga i jemstva. Ugovor o zajmu može biti teretni ( sa kamatom ) i dobročini ( bez kamate ). To je opšte pravilo obligacionog prava kod ugovora o zajmu. Međutim, kod ugovora o zajmu u privredi postoji specifičnost utoliko što oni ne mogu biti besteretni ( bez kamate ), što je u skladu sa načelom teretnosti ugovora u privredi. Zakon sadrži predpostavku kamate kod ugovora u privredi u odredbi člana 558. stava 2. ZOO: u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije dogorena. Institut prekomernog oštećenja i poništaja ugovora zbog njega, po pravilu, nisu relevantni kod ugovora u privredi. Ovo zbog toga što se privredni subjekti profesionalno bave trgovinom, pružanje usluga i drugim oblicima privredne delatnosti, pa je prosto nezamislivo da oni nisu znali za pravu vrednost davanja u momentu zaključenja ugovora. Oni to moraju znati, u skladu sa svojim profesionalnim dužnostima i primenom standarda pažnje dobrog oštećenja ostaje samo u domenu spekulacija, izvan poslovne realnosti. Osim uobičajenih dokaznih sredstava ( fakture, svedoci i slično ), kod ugovora u privredi postoji široka mogućnost korišćenja specifičnih dokaznih sredstava u sporu ( poslovne knjige, izvodi, izveštaji, poslovna korespodencija ). Rokovi zastarelosti i rokovi za sticanje prigovora kod ugovora u privredi su kraći od rokova utvrđenih za građanskopravne ugovore. Mnoge karakteristike ugovora u privredi uslovile su postojanje specija-lizovanih privrednih ( trgovinskih ) sudova za rešavanje odnosa koji iz njih pro-ističu. Osim toga, privredne sporove rešavaju specijalizovane institucije ( spoljnotrgovinska arbitraža i stalni izabrani sudovi ). Opšte je pravilo da se ugovori mogu zaključiti samo od strane ovlašćenih lica. Međutim , kod ugovora u privredi postoji izuzetak. Kod ugovora u privredi pismena ponuda obavezuje ponudioca i kad nju nije potpisalo ovlašćeno lice, ako su ispunjeni određeni uslovi. Ovde se radi o zaključenju ugovora na poslovnom papiru ( memorandumu ). Ovo pravilo je diktirano potrebom pravne sigurnosti, odnosno sigurnosti u pravnom ( i privrednom ) saobraćaju. Stvar je samog privrednog subjekta da svoje poslovanje organizuje na način u kome neovlašćena lica ne mogu ostvariti pristup poslovnim papirima.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Stanovište navedenog pravila zasniva se na pretpostavci da je ponuda ( odnosno njen prihvat ) stavljena na valjanom poslovnom papiru preduzeća, ali da je ona potekla od neovlašćenog lica. Drugi slučaj bi bio kada je falsifikovan poslovni papir nekog preduzeća. Tada se ne oe prebaciti preduzeću, šiji je poslovni papir falsifikovan, da nije uradilo sve što od njega zavisi da ne dođe do zloupotrebe. Za ugovore u privredi karakteristično je zaključenje putem savremenih sredstava veze, preko telefona, teleprintera, telefaksa, telegrama i drugih sistema veza , uključujući i elektronsko zaključenje ugovora, o čemu u Srbiji tek treba da se donesu propisi.

4. UGOVORI O PREVOZU
4.1 Pojam, značaj i karakteristike
Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da za to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje više vrsta ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima. Opšta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju obavljanje transportnih usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored pošiljaoca i prevoznika i primalac robe (kada je u pitanju prevoz robe). Pošiljalac može da bude fizičko ili pravno lice, a kod ugovora u privredi pošiljalac je najčešće pravno lice-privredni subjekt. Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik može biti i svako lice koje se ugovorom obaveže da će izvršiti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu. Primalac je lice kojem je upućena roba. Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban ekonomski značaj jer doprinose boljem poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju odredjenim robama pravnih lica. Obaveza prevozioca u linijskom prevozu – ZOO obavezuje prevozioca koji obavlja linijski prevoz da redovno održava

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

objavljenu liniju, i dužan je da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odredjenu u objavljenim opštim uslovima. Odustanak od ugovora – Pošiljalac (putnik) može da odustane od ugovora i pre nego što je započeto njegovo izvršenje, ali je dužan da vozaru nadoknadi štetu koju bi pretrpeo. Druga ugovorna strana može odustati od prevoza i tražiti da joj se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa započinjanjem prevoza toliko da ona nema više interes za ugovoreni prevoz ili kad prevozilac neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz. Visina naknade za prevoz – U skladu sa članom 651. ZOO visina naknade ne može da bude ugovorena u iznosu većem od iznosa odredjenog tarifom ili kojim drugim objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen tarifom ili obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima pravo na uobičajenu naknadu za takvu vrstu prevoza.

5. UGOVORI O PREVOZU ROBE
Odredbe ZOO, koje na opšti način uređuju pitanja u vezi ugovora o prevozu robe ( i putnika ), ograničenog su domašaja u pogledu njihove primene. To na-glašava sam ZOO ( član 652. ), ukazujući da se njegove odredbe primenjuju na sve vrste prevoza, ako posebnim zakonima za pojedine vrste nije drugačije određeno ( u svima je drugačije određeno ). Ovo je u skladu sa načelom lex specialis derogat legi generali. Predaja stvari – Prevozilac je obavezan da stvar, koju je primio u cilju prevoza, preda na odredjenom mestu primaocu. Pošiljalac je dužan da prevozioca obavesti o: a) vrsti pošiljke, sadržini i količini, mestu gde se roba isporučuje, adresi primaoca b) kad se radi o pošiljci u kojoj se nalaze dragocenisti, HOV i druge skupocene stvari da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere c) u slučaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su potrebni posebni uslovi prevoza da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne mere.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Tovarni list – Ugovarači prevoza mogu se sporazumeti da se o pošiljci predatoj na prevoz, sačine tovarni list. U njega se unose: ime i adresu pošiljaoca, vrsta sadržaj i količina pošiljke, vrednost dragocenosti, mesto opredeljenja, izvor naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan od obe ugovorne strane i može sadržati odredbe po naredbi ili na donosioca. Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog lista. 5.1. Odnos pošiljaoca i prevozioca Pakovanje – Pošiljalac je dužan da stvar upakuje kako ne bi došlo do oštećenja. Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u protivnom on odgovara za bilo kkava oštećenja koja bi se desila usled nedostatak pakovanja. Prevozilac može odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da će biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva šteta. Uslučaju štete, za vreme dok se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo regresa naknade štete od pošiljaoca. Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom – Pošiljalac je obavezan da isplati naknadu, kao i troškove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da će pošiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da će je platiti primalac. Raspolaganje pošiljkom – Pošiljalac ima pravo da raspolaže pošiljkom i menja naloge sadržane u ugovoru, tj. može naložiti prevoziocu da obustavi prevoz, da mu pošiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da pošiljku uputi u drugo mesto. Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispeća pošiljke u mesto odredišta, kad vozar primaocu preda tovarni list. Pravac prevoza – Vozar ima obavezu da prevoz izvrši ugovorenim putem. Ako prevozni put nije ugovorom definisan, onda vozar treba odabrati put koji odgovara interesima pošiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora obavestiti pošiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima. Naknada za izvršeni prevoz, u slučaju prekida prevoza – ako je prevoz prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo naknade za izvršeni prevoz, ali je obavezan da nadoknadi štetu drugoj strani koja bi nastala usled prekida putovanja. Prevozilac nema pravo na naknadu ako pošiljka propadne ili usled više sile pri prevozu.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Postupanje kad pošiljka ne može da bude predata – Može se desiti da primalac ne bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, ili kad primalac odbije da isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac dužan da obavesti pošiljaoca i da zahteva od njeg uputstva. Kad u primerenom roku ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, vozar ima pravo da je proda po pravilima o prodaji dugovane stvari i namiri svoja potraživanja iz postignute cene, a ostatak sume da položi kod suda za ovlašćeno lice. 5.2. Odnos prevozioca i primaoca Obaveštavanje o prispeću pošiljke –Prevozilac je dužan da obavesti primaoca o prispeću i da mu je stavi na rapolaganje kako je ugovoreno i podnese mu tovarni list. Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke – primalac može da zahteva predaju pošiljke i da zahteva predaju tovarnog lista, kada pošiljka stigne u mesto destinacije. Prevozilac može osbiti dsapreda pošiljku ukolliko mu se ne izda duplikat tovarnog lista na kojem je primalac potvrdio prispeće. Obaveza isplate naknade za prevoz – Preuzimanjem pošiljki i tovarnog lista, kada je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz – prevozninu, pod uslovom da nešto drugo nije ugovoreno, kao i da isplati svote kojima je pošiljka opterećena. Odgovornost prevozioca za gubitak, oštećenje ili zadocnjenje pošiljke: Gubitak ili oštećenje - Prevozilac odgovara za oštećenje ili gubitak koji bi se dogodili od trenutka preuzimanja do njene predaje, osim kada su prourokovani radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke ili spoljnim uzrocima koji se nisu mogl ipredvideti, niti izbeći ili otkloniti. Visina naknade se odredjuje prema tržišnoj vrednosti u vreme i mestu predaje pošiljke. Uslučaju gubitka HOV ili dragocenosti, vozar je dužan da ih nadoknadi samo ako je bio obavešten o njima. Preuzimanje pošiljke bez prigovora – Odgovornost vozara prestaje kada primalac preuzme pošiljku bez prigovora i isplati prevoziocu potraživanja, sem ako je zapisnički utvrdjeno oštećenje pre preuzimanja pošiljke. Odgovornost prevozioca za zadocnjenje – Prevozilac je odgovoran za štetu koja nastane zbog zadocnjenja u prevozu,

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

izuzev kad je zadocnjenje pruzrokovano nekom činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost. Pravo zaloge – Prevozilac ima pravo zaloge na robi koje su mu predate radi prevozai u vezi sa prevozom dok sa njim raspolaže radi isplaćenja naknade za prevoz i nužnih troškova koje je imao u vezi sa prevozom. U slučaju da postoji više prevoznika, poslednji prevozilac ima pravo da naplati sva potraživanja po tovarnom listu. U slučaju da istovremeno postoje i založna prava komisionara, špeditera, skladištara prvenstvo naplate imaju potraživanja ma kojeg od ovih poverilaca nastal prevozom, a po obratnom redu kojim su nastala. Ostala potraživanja nastala davanjem akontacija, naplaćuju se tek po isplati potraživanja koja su nastala pravom komisionara, otpremnika skadištara i to pr redu kojim su nastala.

6. UGOVOR O ŽELEZNIČKOM PREVOZU ROBE
U ovom ugovoru se železnica kao jedna ugovorna strana obavezuje da preveze robu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je preda odredjenom licu, dok se pošiljalac obavezuje da će za to platiti vozarinu. Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca železnici. Prijem stvari se potvrdjuje stavljanjem žiga i datuma otpremne stanice na tovarni list. Po pravili, ugovori o prevozu robe železnicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionih ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima. Vrste ugovora: a) u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaćem ili medjunarodnom saobraćaju, ugovori se dele na ugovore u unutrašnjem i ugovore o spoljašnjem prevozu. b) zavisno od brzine, mogu se zaključiti ugovori o brzovozu, sporovozu i ubrzanom brzovozu. c) po načinu prevoza i to na ugovore o prevozu kolske (vagonske) i denčane (komadne) pošiljke u železničkom prevozu

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Elementi ugovora – Bitni element ugovora: ugovorne strane, predmet ugo-vora i cena prevoza (vozarina). Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o prevozu robe železnicom. Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u uputnu stanicu. Prevozna cena je novčana naknada koja treba da bude plaćena za izvršeni prevoz železnicom. Odredjuje se tarifom, a u nekim slučajevima se odredjuje ugovorom. Ugovorom se takodje može precizirati da li pošiljalaca ili primalac plaćaju naknadu. Nebitni elementi ugovora su pojedine odredbe o prevoznom putu, načinu prevoza, pouzeću, načina tovarenja. Zaključenje ugovora – Ugovor se zaključuje kad prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom. Potvrda prijema na tovarnom listu žigom i datumom stanice dokaz je o zaključenom ugovoru o prevozu. Pošiljalac i železnica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane železnice tovarnog lista po naredbi ili na donosioca, što je na primerku koji se predaje izričito naznačeno. Robne tarife 1. Opšte tarifske odredbe kod železničkih tarifa date su u posebnoj svesci i predvidjaju način obračuna vozarine i drugih izdataka. Klasifikacija robe je baza čitavog sistema u železničkim tarifama, gde se robe svrstavaju u odredjeni tarifski razred. Razvrstavanje robe u tarifske razrede vrši se po osobinama, vrednosti, načinu pakovanja robe i dr. 2. Klasifikacija robe obavlja se na način po kom tarifa im 3 elementa – tarifsku poziciju, vrsta robe i tarifski razred. Kod nas roba je razvrstana u tri tarifska razreda, gde ja najskuplji prvi a najjeftinij treći. 3. Tarifske tablice daju vozarinski ili tarifski stav koji se odredjuje naosnovu rastojanja (zone), i težine robe. Ovaj stav je izražen u tarifskim tablicama u vidu vozarinskotarifskog stava i novcu za razne udaljenosti i za razne težine robe. 4. Daljinar za prevoz robe služi de se utvrdi tarifsko odstojanje od otpremne do uputne stanice. Ovo tarifsko odstojanje razlikuje se od stvarnog prevoznog puta i njegove dužine. Roba se može prevoziti putem koji je duži,

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

5.

ali je daljinar izradjen po metodi najkraćeg rastojanja izmedju otpremne u uputne stanice. Imenik železničkih stanica sadrži sva zvanična mesta, tovarišta i stajaliušta, gde je moguće obavljati prevoz robe. Ovde se navodi i kakvim je uredjajima opremljena svaka stanica u vezi sa utovarom, pretovarom i istovarom.

6.1 Obaveze železnice Prijem robe – Osnovna obaveza je da primi na prevoz svaku robu bez obzira ko je pošiljalac i o kakvoj se robi radi. Ovo je iz razloga što s esmatar da železnica obavlja delatnost od javnog interesa. Medjutim železnica nije dužna da na prevoz primi robu koja se ne može vršiti bez odlaganja, ili onu robu koja po obliku ili veličini ili sastavu nije podesna za prevoz železnicom. Ustanovljenje težine i broja komada pošiljke – Kada sama železnica obavlja utovar robe, ona ima obavezu da utvrdi težinu i broj komada i to samo u slučaju kada pošiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu. Način prevoza i prevozni put – Železnica je u obavezi daprevoz robe vrši u otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je pošiljalac odredio u tovarnom listu. Ona ne mora udovoljiti zahtevu pošiljaoca ako je on u suprotnosti od pravila saobraćaja. Pošiljalac u brzovoznoj pošiljci odredjuje put a železnica je dužna datim putem preveze pošiljku. Kada se radi o sporovoznoj pošiljci, železnica sama odredjuje prevozni put, ali prevozninu obračunava po prevoznom putu koji najviše odgovara pošiljaocu. Rokovi prevoza – Postoje 2 roka: otpravni i prevozni rok. Otpravni rok je rok u kome železnica priprema otpočinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz robe. Obaveze utvrdjivanja gubitka ili oštećenja robe – Kada železnica ili pošiljalac posumnjaju u delimičan gubitak ili oštećenje robe, obaveza železnice je da odmah sačini zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete u prisustvu imaoca prava. Obaveštenje primaoca o prispeću robe – Železnica je obavezna daprimaoca obavesti o prispeću robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje robe. Predaja robe na dalji prevoz - Ako je pošiljalac u tovarnom listu naznačio drugo prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, železnica je obavezna da

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

robu preda takom prevozniku. Železnica ima pravo da odredi daljeg prevoznika , ako pošiljalac nije naglasio pevozno sredstvo za dalji prevoz. Čuvanje robe – Za vreme prevoz pošiljke železnica ima obavezu da postupa sa pojačanom pažnjom kao dobar privrednik. Carinske i druge formalnosti – Kada je ugovorom predvidjeno, železnica ima obavezu da izvrši carinsku i druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom slučaju postupa kao komisionar. Izdavanje robe primaocu – U uputnoj stanici železnica je obavezna da robu istovari i prpremi za odnošenje. Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda primaocu koji potvrdjuje prijem. 6.2 Odgovornost železnice Železnica odgovara za nastalu štetu shodno pravilima medjunarodne konvencije za prevoz robe COTIF-CIM i to od momenta primanja robe u otpremnoj stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici. Železnica odgovara za prekoračenje rokova, i za štete solidarno odgovaraju sva transportna preduzeća koja su učestvovala u prevozu. Odgovornost železnice zbog gubitka ili oštećenja robe – Železnica je dužna danaknadi štetu zbog delimičnog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz, kao i zbog oštećenja robe. Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedenao kao primalac, primiće odštetu za izgubljenu robu. Ako se roba u roku od godinu dana pronadje, primaoc je može preuzeti ali uz vraćanje odštete. Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu – Ako dodje do prekoračenja rokova koji su utvrdjeni zakonom, ugovorom ili tarifom, železnica snosi odgovornost. Kada imalac pravakorisnik dokaže da je usled prekoračenja roka pretrpeo štetu, žečeznica mu isplaćuje dokazanu štetu, najviše u visini četvorostruke prevoznine. U slučaju delimičnog gubitka stvari, naknada ne može biti veća od trostruke prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen. Zahtev za naknadu štete mora se

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

podneti u roku od 30 dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu. Oslobadjanje železnice od odgovornosti – Železnica je u sledećim slučajevima oslobodjena od odgovornosti: a) Kada obavlja prevoz u otvorenim kolima na osnovu važećih propisa ili ugovora naznačenih u tovarnom listu zaključenog sa pošiljaocem b) Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka sklona o[te'enju c) Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to čini pošiljalac, odnosno primalac d) Usled postojanja svojstava stvari zbog kojih je stvar naročito podložna potpunom ili delimičnom oštećenju (rdjanje, trulenje, lomljenje idr.) e) Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netačnim označenjem stvari koja je isključena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima f) Posebne opasnosti kojim su izložene životinje prilikom prevoza g) Prevoza živih životinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, a ko zbog propouštanja pratioca dodje do gubitka ili oštećenja

6.3 Prava železnice 1. Pravo na prevozninu i druge tražbine 2. Pravo na naplatu penala, pravo uskladištenja, prodaju robe i ravo na zalog – kada dodje do prekoračenja roka od strane primaoca za odnošenje stvari, železnica ima pravo na posebnu naknadu odredjenu tarifom. Ima praavo naplate kazni-penala, kao i prava skladištenja stvari u slučaju da primalac prekorači rok više od 24 sata. Ima i pravo zaloge na robi koja je predmet prevoza, a radi obezbedjivanja svojih potraživanja iz ugovora o prevozu robe. 6.4 Obaveze i prava pošiljaoca

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Obaveze – obaveza saradnje sa železnicom (u otpremnoj stanici naručuje potreban broj vagona kada on sam utovara, dužan je da robu doveze u stanicu...), predaja tovarnog lista (ako se riba prevozi pod posebnim uslovima u vozu za prevoz putnika, predaje se poseban ekpresni tovarni list) i plaćanje prevozne cene odredjene prevoznom tarifom. Prava – najznačajnije pravo je da pošiljalac raspolaže robom tokom prevoza, tj. pravo na izmenu ugovora u toku prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list. Takodje ima pravo na povraćaj više uplaćene prevoznine (putem raklamacije, ili putem tužbe). 6.5 Obaveze i prava primaoca robe Obaveze – može biti obavezan da plati železnici iznose naznačene u tovarnom listu na ime vozarine i druge troškove. Ako ugovorom nije odredjeno, primalac izvršava istovar robe pridržavajući se propisa koji se odnose na bezbednost. Primalac je obavezan da robu u roku predvidjenim zakonom odveze robu sa uputne stanice. Prava – sa prijemom robe i tovarnog lista primalac stiče odredjena prava koja su pre toga pripadala pošiljaocu. Svojim nalozima, primalac može izmeniti ugovor o prevozu prema predvidjenim propisima.

7. UGOVORI O DRUMSKOM PREVOZU ROBE
7.1 Pojam i vrste ugovora Ovo je ugovor kojim se jedna strana prevozilac obavezuje da stvar preveze u mesto opredeljenja i da je preda imaocu ili trećem licu koje primalac odredi. Ovo je realan ugovor.Pod vrstama se podrazumevaju unutrašnji drumski prevoz i medjunarodni drumski prevoz. 7.2 Zaključenje ugovora

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Pošto je ovaj ugovor často neformalan i adhezionog karaktera jedna ugovorna strana mora predati stvar da bi se ugovor smatrao važećim. Ugovorne strane su prevozilac i pošiljalac. Pojavljuje se i treće lice primalac tj. lice koje je ovlašćeno da u mestu opredeljenja preuzme robu. Predmet ugovora je prevoz stvari, iz mesta otpreme u mesto dopreme. Predvidjeno je izdavanje tovarnog lista Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, koa i izdavanje prenosivog tovarnog lista kao HOV. Postoje višestrani sporazumi u medjunarodnom drumskom saobraćaju kao što su Pariski iz 1924. godine zamenjen 1926. konvencijom u Ženevi. Posebno je značajna carinska konvencija o drumskom prevozu robe po osnovu karneta TIR iz 1959. godine. 7.3 Obaveze prevozioca 1. primanje robe na prevoz, kad prevoz nije zabranjen zakonom 2. prevoz robe vozilom koje je ugovoreno ili koje ima svojstva predvidjena ugovorom 3. prjem robe na prevoz svakog komitenta, jer on obavlja javnu službu. 4. postavljanje vozila na ugovorenom mestu radi utovara 5. vršenje utovara roba kada je ugovorom to predvidjeno 6. izdavanje tovarnog lista na zahtev pošiljaoca 7. prevoz robe ugovorenim putem, ili kad put nije ugovoren, biranje puta najpovoljnijeg za pošiljaoca 8. prevoz robe u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren, prevoz se mora izvršiti za vreme uobičajeno za prevoz takve robe. 9. preduzimanje mera za očuvanje robe predate na prevoz 7.4 Odgovornost prevozioca Prevozilac odgovara u sledećim situacijama a) kad dodje do gubitka ili oštećenja robe od momenta preuzimanja do njene predaje

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

b) kad dodje do zakašnjenja u prevozu i predaju robe, a primaocu nastupi šteta. Prevozilac se oslobadja odgovornosti kada je oštećenje nastalo usled: upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila, nedostatka ili lošeg stanja ambalaže, rukovanja, slaganja i istovara od strane pošiljaoca, odnosno primaoca, svojstava robe (rdjanje, lom, truljenje), nedostatka oznaka na koletima. 7.5 Prava prevozioca Najznačajnije pravo je pravo naplate vozarine odrdjenu ugovorom ili drugim obavezno objavljenim aktom. Kada je roba prevezena samo odredjenim delom puta, prevoznik ima pravo na srazmerni deo vozarine, a kada je za to odgovoran korisnik prevoza, prevoznik ima pravo na punu vozarinu. Može se itaći da prevoznik im pravo i da ne preda robu primaocu, kad ovaj ne ispuni obaveze predvidjene ugovorom. Takodje prevozilac ima i pravo zaloge. 7.6 Obaveze i prava pošiljaoca i položaj primaoca Obaveze pošiljaoca – predavanje na prevoz robe sapopunjenim tovarnim listom, da prevziocu da uputstva za čuvanje robe, da izvrši utovar kada je to ugovorom predvidjeno. Prava pošiljaoca – pravo da se roba preveze do mesta opredeljenja na ugovoreni način, dazahteva izdavanje tovarnog lista, da može raspolagati robom, da zahteva proveru sadržaja na kolet, tj. bruto težinu robe koja je predata na prevoz, i da može raspolagati robom kad nije izdat tovarni list. Položaj primaoca – Primalac ima pravo da mu se tokom prijema izda duplikat tovarnog lista, i u obavezi je da potvrdi prevoziocu prijem robe. Prijem je izvršen bez prigovora kad je primalac preuzeo robu u mestu opredeljenja. Kad primalac odbije prijem robe, prevozilac zahteva uputstva od pošiljaoca, a ako ta uputsva ne dobije, onda tu robu može skladištiti ili prodati stvari koje su podložne kvaru ili kad troškovi čuvanja nisu srazmerni vrednosti robe.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

8. UGOVORI O VAZDUŠNOM PREVOZU ROBE
8.1 Pojam ugovora Ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze robu pošiljaocu iz jednog mesta u drugo, uz ugovorenu cenu. Prevoz se može obavljati u okviru granica države, ili prevoz robe može se obavljati medjunarodnim vazdušnim putem. Ugovor se može organizovati kao uzastopni prevoz ili mešoviti. 8.2 Zaključenje ugovora Ovaj ugovor se smatra realnim ugovorom. Posedovanje vazduhoplivnog tovarnog lista je dokaz o zaklučenju ugovora o prevozu. Može biti predvidjeno ugovorom da se zakupi ceo avion ili deo aviona i to u redovnom linijskom vazdušnom saobraćaju. Ugovorne strane su pošiljalac i prevozilac. Predmet ugovora je prevoz robe. Prevoznina je predvidjena u ugovoru kao novčani iznos naknade, a u linijsko saobraćaju odredjena je tarifom. Prevozilac prevozninu naplaćuje od pošiljaoca. Vazduhoplovnim tovarnim listom se dokazuje da je zaključen ugovor o prevozu i da je roba predata na prevoz prevoziocu. 8.3 Obaveze ugovornih strana
1. 2.

Obaveze vozara – obaveze su slične kao i kod drugih ugovora o prevozu Odgovornost vozara – odgovoran je za gubitak i oštećenje robe, kao i što odgovaraju prevoziocu u drugim granama prevoza.

8.4 Obeveze pošiljaoca Obaveze su: predaja robe na prevoz, plaćanje vozarine, a u slučaju da prevoz nije izvršen ima pravo na nakandu štete. Prevozilac ima pravo zaloge.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

9. UGOVOR O PREVOZU ROBE BRODOM
9.1 Pojam ugovora Ugovor u kojem se brodar obavezuje da će prevesti odredjenu robu pomorskim putem od mesta ukrcaja do mesta iskrcaja ili staviti na raspolaganje za prevoz brod, ili njegov deo, a krcatelj se obavezuje da za to plati vozarinu. 9.2 Vrste pomorske plovidbe Postoje slobodnba i linijska plovidba. Brodovi slobodne plovidbe se nazivaju i tramp brodovi ili brodovi lutalice. Postoji još jedna podela, a to je na malu obalnu plovidbu(povezuje mesta na istoj obali) , veliku (povezuje mesta u zatvorenom moru) i dugu obalnu plovidbu (prekookeanska plovidba). Plovidba u okviru jedne države, zove se kabotaža. 9.3 Pomorski i lučki agent Pomorski agent – pomaže brodaru u pronalaženju poslova u vezi sa prevozom, a imaocu tereta pomaže u pronalaženju brodara. Mogu se pojaviti u 2 agenta i tu svaki zastupa jednu stranu. Lučki agent – u imae i za račun bridara u luci obavljaju sve poslove u vezi saprihvatom i otpremom brodova, pripreme za ukrcaj i iskrcaj. Naplaćuje proviziju od vozarine o odgovarajućem procentu. 9.4 Vrste ugovora o pomorskoj plovidbi
1.

2.

ugovor o pomorskom plovidbenom poslu – brodar se obavezuje da će izvršiti transportnu uslugu i može se deliti na: ugovor o prevozu stvari morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika, ugovor o tegljenju. ugovor o čarteru – ugovor koji se javlja u oblasti u oblasti pomorskog transporta, može se zaključiti za jedno lili više

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

putovanja ili za odredjeno vreme. Brodarski ugovori za više putovanja ili na odredjeno vreme moraju se sačiniti u pisanoj formi. Kod ovog ugovora javljaju se podoblici, kao što su: ugovor o najmu celog broda, ugovor o zakupu broda bez posade i opreme, vremenski čarter,podčarter, brodarski ugovor za putovanje. Posebna vrsta ugovora o prevozu na putovanje - standardni ugovor GENCON je jedini čisto prevozni ugovor medju čarter ugovorima u pomorskom prevozu. Ovaj ugovor se sastoji iz 2 dela, gde prvi deo sadrži najznačajnije podatke o ugovoru, jer su u njega unete sve pojedinosti koje su od značaja za ugovor i koji su potpisale strane ugovornice.U drugom delu ugovora nalaze se ugovorne klauzule i uslove pod kojima se izvršava ugovor. U ovom ugovoru postoji praznina – margina koja je odredjena za unošenje dodatnih klauzula. Ugovor o prevozu robe – vozarski ugovor Brodar se obavezuje dapomorskim putem preveze pojedine komade robe – koleta u okviru svog redovnog prevoza. To znači daje ovde reč o prevozu odredjene robe, a ne o angažovanju brodskog prostora. Ovakvi ugovori se najčešće zaklučuju kod linijske plovidbe, a predmet ugovora je obično denčana, komadna roba. Prevoz se rezerviše putem zaključnice za prevoz, a jedini dokument je teretnica koja često zamenjuje ugovor i ista služi kao dokaz o ukrcaju odredjenih stvari na brod. Ugovor o prevozu stvari morem javlja se kao sveukupni naziv za sve ugovore o prevozu stvari morem. Ovaj ugovor daje veliku slobodu ugovornim stranama, pa one mogu formu i sadržinu ugovora prilagoditi svojim potrebama. 9.5 Zaključenje ugovora o prevozu Ugovor o pomorskom prevozu je neformalan, a zaključuje se često u pismenoj formi. Teretnica nije pismena forma ugovora, i služi samo kao dokaz da je ugovor zaključen. Ovaj ugovor spada u red realnih ugovora. 9.6 Elementi ugovora

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Bitni elementi: ugovorne strane, predmet ugovora i vozarina. Nebitni elementi: odredbe o prevoznom putu, ukrcaju i iskrcaju robe, o odgovornosti vozara, skladištenju robe i dr.i 9.6 Standardni, tipski i formularni ugovori u pomorskom prevozu Karakteristika ovih ugovora jr dajača strana (brodar) diktira uslove prevoza po sistemu uzmi ili ostavi. Slabija strana ne može puno uticati na sadržinu ovih ugovora. Meditore ugovor – prevoz starog gvoždja iz luka Sredozemnog mora u Englesku, Cemenco ugovor – prevoz cementa, Welcon – prevoz uglja su primeri ove vrste ugovora. 9.7 Obaveze brodara 1. Prijem robe na prevoz 2. Izdavanje teretnice – konosmana 3. Ukrcaj i iskrcaj robe Stojnice – vreme u kojem se mora izvršiti ukrcaj-iskrcaj robe a za koje se ne plaća nikakva naknada brodaru zove se stojnica. Unapred se odredjuje ugovorom. Prekostojnice – kad krcatelj ili primalac ne uspeju da izvrše ukrcaj ili iskrcaj u predvidjenom vremenu stojnica, nastupaju prekostojnice. 4. Prevoz robe 5. Čuvanje robe 6. Predaja robe primaocu 9.8 Odgovornost brodara Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak robe koju je primio na prevoz za čitavo vreme do predaje, kao i za štetu nastalu zbog zadocnjenja i predaje. Brodar odgovara po načelu pretpostvaljene krivice tj, ne snosi odgovornost ako dokaže da je do oštećenja došlo usled razloga koji se nisu mogli izbeći pažnjom urednog brodara. Brodar ne odgovar za štete

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

urokovane usled skrivenih mana broda ili broda nesposobnog za plovidbu, više sile, ratnog dogadjaja i dr. 9.9 Pomorska havarija Pomorska havarija je svako oštećenje ili rashod na brodu ili teretu koji se dogodi za vreme pomorskih radnji. Postoje: • Partikularna havarija – šteta ili rashod koji nastaje iznenada i nezavisno od volje kapetana broda. To su štete koje nastaju usled mana robe, oluje, nasukavanja broda, prodora robe u kargo prostor, požara... • Generalna havarija – kada se namerno od strane kapetana brod žrtvuju odrdjena imovima ili izlaganja troškovima da bi se spasao brod ili teret. Sve štete treba da su učinjene namerno. 9. 10 Obaveze krcatelja 1. 2. 3. 4. Predaje robe na prevoz Ukrcaj robe Pružanje podataka brodaru Plaćanje vozarine

9.11 Prava i obaveze primaoca robe Primalac ima pravo da od brodara zatraži svi robu koja je navedena u teretnici, bez obzira da li je brodar svu tu robu primio na prevoz. Kada oštećenje ili gubitak ribe nije vidljiv, primalac može da stavi prigovor u roku od 3 dana od preuzmanja robe. Dužnost primaoca je da vrati teretnicu brodaru, da robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ako nije drugačije predvidjeno.

9.12 Ugovori plovidbi

o

prevozu

robe

u

unutrašnjoj

9.13 Pojam i zaključenje ugovora Pojam – brodar se obavezuje da na rekama, kanalima i jezerima osim na rekama sliva Jadranskog mora, na Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića, preveze robu pošiljaoca iz jednog pristaništa u drugo, uz odredjenu vozarinu.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Zaključenje – ovo je realan ugovor, a kao ugovorne strane tu se nalaze brodar i krcatelj. 9.14 Obaveze brodara: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Prijem robe na prevoz Postavljanje broda Ukrcaj robe Izdavanje prevozne isprave – teretnice Čuvanje robe Izvršenje prevoza Predaja robe primaocu

9.15 Odgovornost brodara Brodar odgovara za uredan prevoz robe koju je preuzeo od krcatelja. Pre svega odgovara za oštećenja ili gubitak robe koji nastaju od preuzimanja robe naprevoz pa sve do predaje. Brodar se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je do oštećenje ili gubitak usledio nakon dogadjaja koji se nisu mogli sprečiti ili ukloniti. Ne odgovara za štetu pri prevoz robe kad učini verovatnim daje šteta nastala iz razloga: smeštaja tereta na palubi broda, kada je takav način slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi, nedostatka ili slabog stanj ambalaže za robu podložnu rasturu ili oštećenju. Brodar odgovara i u slučaju zadocnjenja. 9.16 Obaveze krcatelja 1. Izvršavanje utovara robe u brod sa teretnicom ili tovarnim listom (ako se ne izda teretnica) 2. Plaćanje prevoznih troškova, osim ako nije ugovoreno da ih plati primalac

10. Ugovori o prevozu putnika

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Kod nas se ovi ugovori ne smatraju kao ugovori privrednog prava, jer se sa jedne strane pojavljuje fizičko lice. Ugovor sa prevoziocem ne mora uvek zaključiti putnik, već to mogu razne druge privredne organizacije, pa se ovi ugovori mogu smatrati posebnim ugovorima privrednog prava. Prava putnika – Kupovinom vozne karte, stvaraju se prava i obaveze za obe ugovorne strane. Prevozilac je obavezan, a pravo putnika je da se prevoz obavi bezbedno i onim predvidjenim sredstvom u predvidjenom roku uz odredjene uslove bezbednosti i higijene. Prevozilac je obavezan i da putniku obezbedi mesto u prevoznom sredstvu kako je to ugovorom predvidjeno. 10.1 Odgovornost vozara 1. Odgovornost za zadocnjenje 2. Odgovornost za sigurnost putnika 3. Odgovornost za primljeni prtljag i za druge stvari 10.2 Ugovori saobraćaju o prevozu putnika u železničkom

Ugovorne strane su železnica i putnik, a predmet ugovora je prevoz putnika izmedju 2 mesta predvidjena ugovorom. Ovo je neformalni ugovor jer se zaključuje saglasnom izjavom volja ugovornih strana i kupovinom vozne karte. Ovo je i adhezioni ugovor. Železnica odgovara usled smrti, povrede prouzrokovanih udesom ili nezgodom tokom prevoza. 10.3 Prevoz putnika u drumskom saobraćaju Ugovor može biti zaključen kako izmedju prevozioca i putnika, tako i izmedju prevozioca i naručioca prevoza. Prevozilac odgovara za štetu nastalu usled smrti, povrede ili oštećenja zdravstvenog stanja putnika prouzrokovanih udesom ili nezgodom tokom prevoza., za štete nastale usled zakašnjenja. 10.4 Zaključenje o prevozu unutrašnjoj plovidbi putnika u pomorskoj i

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Zaključenje se obavlja kao i u drugim granama prevoza, plaćanjem prevoznine i preuzimanjem od strane putnika putne karte, od brodara. Putna kart može glasiti na ime ili na donosioca. 10.5 Ugovor o prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju Zaključuje se izmedju avio-prevozioca i putnika (neformalan) ili izmedju avio-prevozioca i naručioca prevoza (pismen). Avioprevozilac i naručilac mogu da zključe ugovor za jedno ili više putovanje, na odredjeno vreme celim avionom ili samo jednim njegovim delom, ili za jednog ili više putnika. 10.6 Ugovori o prevozu prtljaga Tretiraju se kao sporedni ugovori, jer za njihovo postojanje potrebno je postojanje ugovora o prevozu putnika, a može i biti poseban ugovor. Za gubitak prtljaga koji je putnik predao prevoziocu, ovaj odgovar prema odredbama za prevoz stvari. - Ugovor o prevozu prtljaga železnicom – prevozilac je obavezan da prtljag preveze u vozu zajedno sa putnikom ili drugom vozom, uz saglasnost putnika. Kod ovog ugovora zahteva se da putnik ima urednu putničku kartu, a pod odredjenim uslovima kao prtljag putnika mogu se prevoziti životinje i automobili sa ili bez prikolice. Za prtljag se izdaje prtljažnica. - Ugovor o prevozu prtljaga u drumskom saobraćaju – prevoz se obavlja uz naknadu, osim ako nije drugačije navedeno. Ručni prtčjag se prevozi bez naknade. Prevozilac je obavezan da putniku izda prtljažnu kartu koja sadrži broj i vrsti koleta. - Ugovor o prevozu prtljaga vazdušnim putem – putnik ima pravo da unese ručni prtljag o kom se sam stara, a avio prevozilac odredjuje masu, obim o broj komada ručnog prtljaga koji putnik može uneti u avion. - Ugovor o prevozu prtljaga u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi – Brodar odgovar za štete nastale pri prevozu prtljaga. Putnik koji traži naknadu štete, mora dokazati da se dogadjaj koji je prourokovao oštećenje desio u toku prevoza. Krivica brodara se pretpostavlja dok se sprotno ne dokaže.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

11. REZIME
U ovom radu smo obradili temu ugovora u privredi i detaljnije objasnili pojam ugovora o prevozu robe,objasnili kada se upotrebljavaju, kako izgledaju i šta sve treba da sadrži jedan ugovor o prevozu robe. Ugovori predstavljaju pravnu supstancu kojom se regulišu obavljanja delatnosti prilikom sklapanja poslova koja se sklapaju između dva preduzeća, preduzeća i radnika i dr. U radu smo se bavili objašnjivanjem pojmova ugovora i kako se oni sklapaju.

Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

12. LITERTURA
1. Privredno pravo sa osnovama građanskog prava, Đuro Đurović, Beogradska poslovna škola 2. http://www.google.com 3. http://pravo.fon.rs 4. http://rs4.rapidshare.com

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->