BEOGRADSKA POSLOVNA

ŠKOLA, KRALJICE MARIJE 72

11000 BEOGRAD

Seminarski rad iz
Privrednog prava :
Ugovori o prevozu robe
DRUMSKIM, ŽELEZNIČKIM, POMORSKIM I
VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Sadržaj:

1. Uvod u privredno pravo

2. Pojam i regulativa ugovora u privredi
3. Specifičnosti ugovora u privredi
4. Ugovori o prevozu
5. Ugovori o prevozu robe
6. Ugovor o železničkom prevozu robe
7. Ugovor o drumskom prevozu robe
8. Ugovor o vazdušnom prevozu robe
9. Ugovor o prevozu robe brodom
10.Ugovori o prevozu putnika
11.Rezime
12.Literatura
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

1. UVOD U PRIVREDNO PRAVO

Istorija ljudskog roda i težnje za stvaranje privrednog prava se poklapaju. Na
tom putu stvarane su razne teorije o pravu i državi, čija dva pola čine prirodno
pravo i pozitivno pravo. Otuda i globalna podela na prirodnopravne teorije i
pravni pozitivizam. U okviru ovog drugog razvile su se brojne teorije koje pravo
i državu osvetljavaju iz raznih oglova, pravnog, istorijskog, sociološkog,
filozofskog, pravednog ( pravičnog ) itd.

2. POJAM I REGULATIVA UGOVORA U PRIVREDI

Privredno pravo se razlikuje od građanskog prava po svojim specifičnostima
u dva pravca: ili je neki institut građanskog prava pretrpeo modifikaciju u
privrednom pravu ili, privredno pravo poznaje specifične institute, nepoznate
građanskom pravu.. Građansko pravo, stoga, čini celinu sa privrednim pravom,
bez obzira na to na koji su način jedno i drugo pravo regulisani,a mogu biti
regulisani ili jedinstvenim propisima ili je u zakonodavstvu usvojen dualitet
propisa, što podrazumeva posebne propise za privredno pravo.
U ovakvim odnosima građanskog i privrednog prava treba posmatrati
poziciju ugovora u privredi. Postoje ugovori koji su po svojoj pravnoj sadržini
tipično građanski, kao što su ugovori naslednog i porodičnog prava ( npr.
Predbračni ugovor, ugovor o doživotnom izdržavanju ). Sa druge strane to se
isto može reći za pojedince tipično privredne ugovore ( npr. Ugovor o
proizvodnoj kooperaciji dva preduzeća ). Međutim, veliki je broj zajedničkih
ugovora, koje možemo svrstati u građanske ili u privredne prvenstveno po
kriterijumu subjekata koji ih zaključuju, tj. Fizička ili pravna lica.
Ugovori u privredi su ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja
obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu
registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost, zaključuju među
sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog ili su u vezi
sa tim delatnostima.
Navedena zakonska definicija pokazuje da je u našem pravu pojam ugovora
u privredi određen istovremeno i prema subjektivnom i prema objaktivnom
kriterijumu.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

3. SPECIFIČNOST UGOVORA U PRIVREDI

U odnosu na opšte norme i pravila ugovornog prava, ugovori u privredi
imaju određene karakteristike koje ih čine posebnom grupacijom ugovora, sa
specifičnostima koje proističu iz same prirode privrednih delatnosti i pravnih
odnosa u koje stupaju privreni subjekti u svom poslovanju. Autori će ukazati na
najvažnije specifičnosti ugovora u privredi, u meri koja dovoljno odslikava ono
po čemu ovu grupaciju ugovora izdvaja iz opštih pravila ugovornog prava.
Načelo savesnosti i poštenja, jedno je od osnovnih načela našeg ugovornog
prava, u punoj meri nalazi primenu kod ugovora u privredi. Primenom ovog
načela vrši se svojevrsna „moralizacija“ obligacionih odnosa. Osnovno dejstvo
načela savesnosti i poštenja sastoji se u otklanjanju primene zakonskih i ugo-
vornih odredaba koje se njemu protive. Privredni subjekti koji zaključuju
ugovore imaju pojačanu odgovornost u odnosu na ostale ugovornike ( fizička
lica ) i, u skladu s tim, kod njih je pojačana svest o nužnosti poštovanja načela
savesnosti i poštenja u ugovornim odnosima u koje stupaju.
Subjekti koji zaključuju ugovore u privredi dužni su da postupaju sa poja-
čanom pažnjom prilikom izvršenja ugovornih obaveza. Oni postupaju po
standardu pažnje dobrog privrednika. Iznad tog standarda je onaj koji srećemo
u izvršavanju obaveza iz profesionalne delatnosti, kada postoji obaveza postu-
panja po standardu profesionalne pažnje, odnosno pažnje dobrog stručnjaka.
Besteretni ( dobročini ) ugovori ostaju izvan sfere ugovora u privredi.
Njih zaključuju privredni subjekti čiji je cilj stvaranje dobiti, te između tih
subjekata nema poklona i dobročinstva, koje je svojstveno fizičkim licima.
Prema tome, načelo teretnosti je karakteristika ugovora u privredi. Određivanje
naknade kod ovih ugovora ne mora u svakom pojedinačnom slučaju da bude
izraženo konkretnom ugovornom odredbom. Naročito kod ugovora po
pristupu, naknada koju plaća jedna ( slabija ) strana izražava se na opšti način,
putem tarifa i cenovnika druge ( jače ) ugovorne snage.
Autonomija bolje kod ugovora u privredi nije apsolutna. Volja privrednih
subjekata pri zaključivanju ovih ugovora šesto je ograničena intervencijom
države, što se pravda zaštitom određenih društvenih interesa. Ova ograničenja
najčeđće se ispoljavaju kroz propisivanje saglasnosti nadležnog državnog
organa za zaključivanje pojedinih ugovora ( na primer, za nabavku opasnih
materija). Saglasnost državnog organa, kao uslov za punovažnost ugovora u
privredi, pojavljuje se kao prethodna ( dozvola), u kom slučaju ugovorne strane
ne mogu zaključiti ugovor pre dobijanja dozvole, i kao naknada ( odobrenje), u
kom slučaju dolazi da zaključenja ugovora sa odložnim uslovom.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Kod ugovora u privredi u značajnoj meri je zastupljeno načelo neformalnosti

ugovora, koje odgovara činjenici masovnog zaključivanja ovih ugovora u brzini
privrednog ( trgovinskog ) prometa. Ipak, kod složenijih i dugotrajnijih ugovora
iz ove kategorije, zakon propisuje obaveznu pismenu formu.
Kod ugovora u privredi karakteristicna je opšta ponuda, upućena ne-
određenom broju lica. Opšta ( generalna ) ponuda je specifičnog privrednog
prava, koja predstavlja izuzetak od pravila da ponudu treba uputiti određenom
licu. Opšta ponuda ima različite pojavne oblike. Između ostalog, ona se
ispoljava u formi opštih uslova poslovanja.
Prema opštem pravilu građanskog ( obligacionog ) prava, ćutanje ponuđenog
ne znači prihvatanje ponude. Izuzeci od ovog pravila karakteristični su za
privredno pravo. Kod ugovora u privredi ima slučajeva kada se ugovor smatra
zaključenim i u slučaju neizjašnjavanja (ćutanja) ponuđenog na datu ponudu.
Kod ugovora u privredi primenjuju se sva sredstva obezbeđenja poznata u
građanskom ( obligacionom i stvarnom ) pravu ( ugovorna kazna, kaucija,
avans, kapara, odustanica, penali, jemstvo, zaloga, pravo pridržaja, menica,
bankarska garancija). Određene specifičnosti kod ugovora o privredi postoje
kod zaloga i jemstva.
Ugovor o zajmu može biti teretni ( sa kamatom ) i dobročini ( bez kamate ).
To je opšte pravilo obligacionog prava kod ugovora o zajmu. Međutim, kod
ugovora o zajmu u privredi postoji specifičnost utoliko što oni ne mogu biti
besteretni ( bez kamate ), što je u skladu sa načelom teretnosti ugovora u
privredi. Zakon sadrži predpostavku kamate kod ugovora u privredi u odredbi
člana 558. stava 2. ZOO: u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i
kad ona nije dogorena.
Institut prekomernog oštećenja i poništaja ugovora zbog njega, po pravilu,
nisu relevantni kod ugovora u privredi. Ovo zbog toga što se privredni subjekti
profesionalno bave trgovinom, pružanje usluga i drugim oblicima privredne
delatnosti, pa je prosto nezamislivo da oni nisu znali za pravu vrednost davanja
u momentu zaključenja ugovora. Oni to moraju znati, u skladu sa svojim
profesionalnim dužnostima i primenom standarda pažnje dobrog oštećenja
ostaje samo u domenu spekulacija, izvan poslovne realnosti.
Osim uobičajenih dokaznih sredstava ( fakture, svedoci i slično ), kod
ugovora u privredi postoji široka mogućnost korišćenja specifičnih dokaznih
sredstava u sporu ( poslovne knjige, izvodi, izveštaji, poslovna korespodencija ).
Rokovi zastarelosti i rokovi za sticanje prigovora kod ugovora u privredi su
kraći od rokova utvrđenih za građanskopravne ugovore.
Mnoge karakteristike ugovora u privredi uslovile su postojanje specija-
lizovanih privrednih ( trgovinskih ) sudova za rešavanje odnosa koji iz njih pro-
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

ističu. Osim toga, privredne sporove rešavaju specijalizovane institucije

( spoljnotrgovinska arbitraža i stalni izabrani sudovi ).
Opšte je pravilo da se ugovori mogu zaključiti samo od strane ovlašćenih lica.
Međutim , kod ugovora u privredi postoji izuzetak. Kod ugovora u privredi
pismena ponuda obavezuje ponudioca i kad nju nije potpisalo ovlašćeno lice,
ako su ispunjeni određeni uslovi. Ovde se radi o zaključenju ugovora na
poslovnom papiru ( memorandumu ).
Ovo pravilo je diktirano potrebom pravne sigurnosti, odnosno sigurnosti u
pravnom ( i privrednom ) saobraćaju. Stvar je samog privrednog subjekta da
svoje poslovanje organizuje na način u kome neovlašćena lica ne mogu ostvariti
pristup poslovnim papirima.
Stanovište navedenog pravila zasniva se na pretpostavci da je ponuda
( odnosno njen prihvat ) stavljena na valjanom poslovnom papiru preduzeća, ali
da je ona potekla od neovlašćenog lica. Drugi slučaj bi bio kada je falsifikovan
poslovni papir nekog preduzeća. Tada se ne oe prebaciti preduzeću, šiji je
poslovni papir falsifikovan, da nije uradilo sve što od njega zavisi da ne dođe do
zloupotrebe.
Za ugovore u privredi karakteristično je zaključenje putem savremenih
sredstava veze, preko telefona, teleprintera, telefaksa, telegrama i drugih
sistema veza , uključujući i elektronsko zaključenje ugovora, o čemu u Srbiji tek
treba da se donesu propisi.

4. UGOVORI O PREVOZU
4.1 Pojam, značaj i karakteristike

Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odredjeno

mesto- neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da za
to isplati odredjenu nadoknadu u vidu vozarine. U privredi postoje više vrsta
ugovora o prevozu, i svi su regulisani posebim zakonskim propisima.
Opšta karakteristika za sve ove ugovore je da za predmet imaju obavljanje
transportnih usluga, tj. Odnose se bilo na prevoz stvari, na prevoz lica i da se
kod njih kao ugovorne strane pojavljuju pored pošiljaoca i prevoznika i primalac
robe (kada je u pitanju prevoz robe). Pošiljalac može da bude fizičko ili pravno
lice, a kod ugovora u privredi pošiljalac je najčešće pravno lice-privredni
subjekt.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Prevoznik (vozar) je lice koje obavlja transportnu uslugu kao svoju delatnost.
U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, prevoznik može biti i svako lice
koje se ugovorom obaveže da će izvršiti prevoz robe uz odredjenu nadoknadu.
Primalac je lice kojem je upućena roba.
Ugovori o prevozu u privredi imaju poseban ekonomski značaj jer doprinose
boljem poslovanju privrednih subjekata, a posebno boljem snabdevanju
odredjenim robama pravnih lica.
Obaveza prevozioca u linijskom prevozu – ZOO obavezuje prevozioca koji
obavlja linijski prevoz da redovno održava objavljenu liniju, i dužan je da primi
na prevoz svako lice i svaku stvar kada ispunjavaju uslove koji su odredjenu u
objavljenim opštim uslovima.
Odustanak od ugovora – Pošiljalac (putnik) može da odustane od ugovora i
pre nego što je započeto njegovo izvršenje, ali je dužan da vozaru nadoknadi
štetu koju bi pretrpeo. Druga ugovorna strana može odustati od prevoza i
tražiti da joj se vrati vozarina kada prevozilac kasni sa započinjanjem prevoza
toliko da ona nema više interes za ugovoreni prevoz ili kad prevozilac neće ili ne
može da izvrši ugovoreni prevoz.
Visina naknade za prevoz – U skladu sa članom 651. ZOO visina naknade ne
može da bude ugovorena u iznosu većem od iznosa odredjenog tarifom ili
kojim drugim objavljenim aktom. Ukoliko iznos nakanade nije utvrdjen tarifom
ili obaveznim aktom, a ni ugovorom, prevozilac ima pravo na uobičajenu
naknadu za takvu vrstu prevoza.

5. UGOVORI O PREVOZU ROBE

Odredbe ZOO, koje na opšti način uređuju pitanja u vezi ugovora o prevozu
robe ( i putnika ), ograničenog su domašaja u pogledu njihove primene. To na-
glašava sam ZOO ( član 652. ), ukazujući da se njegove odredbe primenjuju na
sve vrste prevoza, ako posebnim zakonima za pojedine vrste nije drugačije
određeno ( u svima je drugačije određeno ). Ovo je u skladu sa načelom lex
specialis derogat legi generali.
Predaja stvari – Prevozilac je obavezan da stvar, koju je primio u cilju
prevoza, preda na odredjenom mestu primaocu. Pošiljalac je dužan da
prevozioca obavesti o:
a) vrsti pošiljke, sadržini i količini, mestu gde se roba isporučuje, adresi
primaoca
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

b) kad se radi o pošiljci u kojoj se nalaze dragocenisti, HOV i druge skupocene

stvari da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne
mere
c) u slučaju prevoza opasnih stvari ili stvari kojima su potrebni posebni uslovi
prevoza da obavesti vozara na vreme kako bi on mogao preduzeti posebne
mere.

Tovarni list – Ugovarači prevoza mogu se sporazumeti da se o pošiljci

predatoj na prevoz, sačine tovarni list. U njega se unose: ime i adresu
pošiljaoca, vrsta sadržaj i količina pošiljke, vrednost dragocenosti, mesto
opredeljenja, izvor naknade za prevoz. Ovakav tovarni list mora biti potpisan od
obe ugovorne strane i može sadržati odredbe po naredbi ili na donosioca.
Tovarni list ne predstavlja ugovor jer je on nezavisan od postojanja tovarnog
lista.

5.1. Odnos pošiljaoca i prevozioca

Pakovanje – Pošiljalac je dužan da stvar upakuje kako ne bi došlo do

oštećenja. Vozar mora ukazati na nedostatke pakovanja ukoliko ih primeti, u
protivnom on odgovara za bilo kkava oštećenja koja bi se desila usled
nedostatak pakovanja. Prevozilac može odbiti prevoz stvari ukoliko smatra da
će biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili prouzrokovana ikakva šteta. Uslučaju
štete, za vreme dok se roba nalazi kod vozara, odgovara vozar, a on ima pravo
regresa naknade štete od pošiljaoca.
Naknada za prevoz i troškovi u vezi sa prevozom – Pošiljalac je obavezan da
isplati naknadu, kao i troškove. Kad u tovarnom listu nije navedeno da će
pošiljalac platiti naknadu, podrazumeva se da će je platiti primalac.
Raspolaganje pošiljkom – Pošiljalac ima pravo da raspolaže pošiljkom i
menja naloge sadržane u ugovoru, tj. može naložiti prevoziocu da obustavi
prevoz, da mu pošiljku vreti, ili preda drugom vozaru ili da pošiljku uputi u
drugo mesto. Ovo pravo rasplaganja prestaje posle prispeća pošiljke u mesto
odredišta, kad vozar primaocu preda tovarni list.
Pravac prevoza – Vozar ima obavezu da prevoz izvrši ugovorenim putem.
Ako prevozni put nije ugovorom definisan, onda vozar treba odabrati put koji
odgovara interesima pošiljaoca. Ukoliko postoje smetnje, prevozilac mora
obavestiti pošiljaoca o tome, i da postupi u skladu sa dobijenim uputstvima.
Naknada za izvršeni prevoz, u slučaju prekida prevoza – ako je prevoz
prekinut iz razloga za koji vozar ne odgovara, on ima pravo na srazmeran deo
naknade za izvršeni prevoz, ali je obavezan da nadoknadi štetu drugoj strani
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

koja bi nastala usled prekida putovanja. Prevozilac nema pravo na naknadu ako
pošiljka propadne ili usled više sile pri prevozu.
Postupanje kad pošiljka ne može da bude predata – Može se desiti da
primalac ne bude obavešten o prispeću pošiljke, ili odbije da je primi, ili kad
primalac odbije da isplati prevoziocu naknadu, tada je prevozilac dužan da
obavesti pošiljaoca i da zahteva od njeg uputstva. Kad u primerenom roku
ovlašćeno lice ne preduzme ništa sa pošiljkom, vozar ima pravo da je proda po
pravilima o prodaji dugovane stvari i namiri svoja potraživanja iz postignute
cene, a ostatak sume da položi kod suda za ovlašćeno lice.

5.2. Odnos prevozioca i primaoca

Obaveštavanje o prispeću pošiljke –Prevozilac je dužan da obavesti primaoca

o prispeću i da mu je stavi na rapolaganje kako je ugovoreno i podnese mu
tovarni list.
Pravo primaoca da zahteva predaju pošiljke – primalac može da zahteva
predaju pošiljke i da zahteva predaju tovarnog lista, kada pošiljka stigne u
mesto destinacije. Prevozilac može osbiti dsapreda pošiljku ukolliko mu se ne
izda duplikat tovarnog lista na kojem je primalac potvrdio prispeće.
Obaveza isplate naknade za prevoz – Preuzimanjem pošiljki i tovarnog lista,
kada je izdat, primalac se obavezuje da isplati prevoziocu naknadu za prevoz –
prevozninu, pod uslovom da nešto drugo nije ugovoreno, kao i da isplati svote
kojima je pošiljka opterećena.
Odgovornost prevozioca za gubitak, oštećenje ili zadocnjenje pošiljke:
Gubitak ili oštećenje - Prevozilac odgovara za oštećenje ili gubitak koji bi se
dogodili od trenutka preuzimanja do njene predaje, osim kada su prourokovani
radnjom ovlašćenog lica, svojstvima pošiljke ili spoljnim uzrocima koji se nisu
mogl ipredvideti, niti izbeći ili otkloniti. Visina naknade se odredjuje prema
tržišnoj vrednosti u vreme i mestu predaje pošiljke. Uslučaju gubitka HOV ili
dragocenosti, vozar je dužan da ih nadoknadi samo ako je bio obavešten o
njima.
Preuzimanje pošiljke bez prigovora – Odgovornost vozara prestaje kada
primalac preuzme pošiljku bez prigovora i isplati prevoziocu potraživanja, sem
ako je zapisnički utvrdjeno oštećenje pre preuzimanja pošiljke.
Odgovornost prevozioca za zadocnjenje – Prevozilac je odgovoran za štetu
koja nastane zbog zadocnjenja u prevozu, izuzev kad je zadocnjenje
pruzrokovano nekom činjenicom koja isključuje njegovu odgovornost.
Pravo zaloge – Prevozilac ima pravo zaloge na robi koje su mu predate radi
prevozai u vezi sa prevozom dok sa njim raspolaže radi isplaćenja naknade za
prevoz i nužnih troškova koje je imao u vezi sa prevozom. U slučaju da postoji
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

više prevoznika, poslednji prevozilac ima pravo da naplati sva potraživanja po

tovarnom listu. U slučaju da istovremeno postoje i založna prava komisionara,
špeditera, skladištara prvenstvo naplate imaju potraživanja ma kojeg od ovih
poverilaca nastal prevozom, a po obratnom redu kojim su nastala. Ostala
potraživanja nastala davanjem akontacija, naplaćuju se tek po isplati
potraživanja koja su nastala pravom komisionara, otpremnika skadištara i to pr
redu kojim su nastala.

6. UGOVOR O ŽELEZNIČKOM PREVOZU ROBE

U ovom ugovoru se železnica kao jedna ugovorna strana obavezuje da
preveze robu koja je predala druga strana iz otpremnne u uputnu stanicu i da je
preda odredjenom licu, dok se pošiljalac obavezuje da će za to platiti vozarinu.
Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca
železnici. Prijem stvari se potvrdjuje stavljanjem žiga i datuma otpremne
stanice na tovarni list.
Po pravili, ugovori o prevozu robe železnicom spadaju u red ugovora po
pristupu, adhezionih ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima.

Vrste ugovora:
a) u zavisnosti da li se prevoz obavlja u domaćem ili medjunarodnom
saobraćaju, ugovori se dele na ugovore u unutrašnjem i ugovore o
spoljašnjem prevozu.
b) zavisno od brzine, mogu se zaključiti ugovori o brzovozu, sporovozu i
ubrzanom brzovozu.
c) po načinu prevoza i to na ugovore o prevozu kolske (vagonske) i denčane
(komadne) pošiljke u železničkom prevozu

Elementi ugovora – Bitni element ugovora: ugovorne strane, predmet ugo-

vora i cena prevoza (vozarina). Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora
o prevozu robe železnicom.
Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u uputnu stanicu.
Prevozna cena je novčana naknada koja treba da bude plaćena za izvršeni
prevoz železnicom. Odredjuje se tarifom, a u nekim slučajevima se odredjuje
ugovorom. Ugovorom se takodje može precizirati da li pošiljalaca ili primalac
plaćaju naknadu.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Nebitni elementi ugovora su pojedine odredbe o prevoznom putu, načinu

prevoza, pouzeću, načina tovarenja.

Zaključenje ugovora – Ugovor se zaključuje kad prevozilac primi stvar na

prevoz sa tovarnim listom. Potvrda prijema na tovarnom listu žigom i datumom
stanice dokaz je o zaključenom ugovoru o prevozu.
Pošiljalac i železnica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane železnice
tovarnog lista po naredbi ili na donosioca, što je na primerku koji se predaje
izričito naznačeno.

Robne tarife
1. Opšte tarifske odredbe kod železničkih tarifa date su u posebnoj svesci i
predvidjaju način obračuna vozarine i drugih izdataka. Klasifikacija robe
je baza čitavog sistema u železničkim tarifama, gde se robe svrstavaju u
odredjeni tarifski razred. Razvrstavanje robe u tarifske razrede vrši se po
osobinama, vrednosti, načinu pakovanja robe i dr.
2. Klasifikacija robe obavlja se na način po kom tarifa im 3 elementa –
tarifsku poziciju, vrsta robe i tarifski razred. Kod nas roba je razvrstana u
tri tarifska razreda, gde ja najskuplji prvi a najjeftinij treći.
3. Tarifske tablice daju vozarinski ili tarifski stav koji se odredjuje naosnovu
rastojanja (zone), i težine robe. Ovaj stav je izražen u tarifskim tablicama
u vidu vozarinsko-tarifskog stava i novcu za razne udaljenosti i za razne
težine robe.
4. Daljinar za prevoz robe služi de se utvrdi tarifsko odstojanje od otpremne
do uputne stanice. Ovo tarifsko odstojanje razlikuje se od stvarnog
prevoznog puta i njegove dužine. Roba se može prevoziti putem koji je
duži, ali je daljinar izradjen po metodi najkraćeg rastojanja izmedju
otpremne u uputne stanice.
5. Imenik železničkih stanica sadrži sva zvanična mesta, tovarišta i
stajaliušta, gde je moguće obavljati prevoz robe. Ovde se navodi i kakvim
je uredjajima opremljena svaka stanica u vezi sa utovarom, pretovarom i
istovarom.

6.1 Obaveze železnice

Prijem robe – Osnovna obaveza je da primi na prevoz svaku robu bez obzira
ko je pošiljalac i o kakvoj se robi radi. Ovo je iz razloga što s esmatar da
železnica obavlja delatnost od javnog interesa. Medjutim železnica nije dužna
da na prevoz primi robu koja se ne može vršiti bez odlaganja, ili onu robu koja
po obliku ili veličini ili sastavu nije podesna za prevoz železnicom.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Ustanovljenje težine i broja komada pošiljke – Kada sama železnica obavlja

utovar robe, ona ima obavezu da utvrdi težinu i broj komada i to samo u slučaju
kada pošiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu.
Način prevoza i prevozni put – Železnica je u obavezi daprevoz robe vrši u
otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je pošiljalac odredio u
tovarnom listu. Ona ne mora udovoljiti zahtevu pošiljaoca ako je on u
suprotnosti od pravila saobraćaja. Pošiljalac u brzovoznoj pošiljci odredjuje put
a železnica je dužna datim putem preveze pošiljku. Kada se radi o sporovoznoj
pošiljci, železnica sama odredjuje prevozni put, ali prevozninu obračunava po
prevoznom putu koji najviše odgovara pošiljaocu.
Rokovi prevoza – Postoje 2 roka: otpravni i prevozni rok. Otpravni rok je rok
u kome železnica priprema otpočinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za
prevoz robe.
Obaveze utvrdjivanja gubitka ili oštećenja robe – Kada železnica ili pošiljalac
posumnjaju u delimičan gubitak ili oštećenje robe, obaveza železnice je da
odmah sačini zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete u prisustvu
imaoca prava.
Obaveštenje primaoca o prispeću robe – Železnica je obavezna daprimaoca
obavesti o prispeću robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje
robe.
Predaja robe na dalji prevoz - Ako je pošiljalac u tovarnom listu naznačio
drugo prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta,
železnica je obavezna da robu preda takom prevozniku. Železnica ima pravo da
odredi daljeg prevoznika , ako pošiljalac nije naglasio pevozno sredstvo za dalji
prevoz.
Čuvanje robe – Za vreme prevoz pošiljke železnica ima obavezu da postupa
sa pojačanom pažnjom kao dobar privrednik.
Carinske i druge formalnosti – Kada je ugovorom predvidjeno, železnica ima
obavezu da izvrši carinsku i druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom
slučaju postupa kao komisionar.
Izdavanje robe primaocu – U uputnoj stanici železnica je obavezna da robu
istovari i prpremi za odnošenje. Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda
primaocu koji potvrdjuje prijem.

6.2 Odgovornost železnice

Železnica odgovara za nastalu štetu shodno pravilima medjunarodne

konvencije za prevoz robe COTIF-CIM i to od momenta primanja robe u
otpremnoj stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici. Železnica odgovara za
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

prekoračenje rokova, i za štete solidarno odgovaraju sva transportna preduzeća

koja su učestvovala u prevozu.

Odgovornost železnice zbog gubitka ili oštećenja robe – Železnica je dužna

danaknadi štetu zbog delimičnog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na
prevoz, kao i zbog oštećenja robe.
Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena
za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je
navedenao kao primalac, primiće odštetu za izgubljenu robu. Ako se roba u
roku od godinu dana pronadje, primaoc je može preuzeti ali uz vraćanje
odštete.
Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu – Ako dodje do prekoračenja
rokova koji su utvrdjeni zakonom, ugovorom ili tarifom, železnica snosi
odgovornost. Kada imalac prava-korisnik dokaže da je usled prekoračenja roka
pretrpeo štetu, žečeznica mu isplaćuje dokazanu štetu, najviše u visini
četvorostruke prevoznine. U slučaju delimičnog gubitka stvari, naknada ne
može biti veća od trostruke prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen.
Zahtev za naknadu štete mora se podneti u roku od 30 dana, od dana izdavanja
stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu.
Oslobadjanje železnice od odgovornosti – Železnica je u sledećim slučajevima
oslobodjena od odgovornosti:
a) Kada obavlja prevoz u otvorenim kolima na osnovu važećih propisa
ili ugovora naznačenih u tovarnom listu zaključenog sa pošiljaocem
b) Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled
tih nedostataka sklona o[te'enju
c) Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to čini pošiljalac,
odnosno primalac
d) Usled postojanja svojstava stvari zbog kojih je stvar naročito
podložna potpunom ili delimičnom oštećenju (rdjanje, trulenje,
lomljenje idr.)
e) Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netačnim označenjem
stvari koja je isključena od prevoza ili se prima na prevoz pod
posebnim uslovima
f) Posebne opasnosti kojim su izložene životinje prilikom prevoza
g) Prevoza živih životinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, a
ko zbog propouštanja pratioca dodje do gubitka ili oštećenja
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

6.3 Prava železnice

1. Pravo na prevozninu i druge tražbine

2. Pravo na naplatu penala, pravo uskladištenja, prodaju robe i ravo na
zalog – kada dodje do prekoračenja roka od strane primaoca za
odnošenje stvari, železnica ima pravo na posebnu naknadu odredjenu
tarifom. Ima praavo naplate kazni-penala, kao i prava skladištenja stvari
u slučaju da primalac prekorači rok više od 24 sata. Ima i pravo zaloge na
robi koja je predmet prevoza, a radi obezbedjivanja svojih potraživanja iz
ugovora o prevozu robe.

6.4 Obaveze i prava pošiljaoca

Obaveze – obaveza saradnje sa železnicom (u otpremnoj stanici naručuje

potreban broj vagona kada on sam utovara, dužan je da robu doveze u
stanicu...), predaja tovarnog lista (ako se riba prevozi pod posebnim uslovima u
vozu za prevoz putnika, predaje se poseban ekpresni tovarni list) i plaćanje
prevozne cene odredjene prevoznom tarifom.
Prava – najznačajnije pravo je da pošiljalac raspolaže robom tokom prevoza,
tj. pravo na izmenu ugovora u toku prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list.
Takodje ima pravo na povraćaj više uplaćene prevoznine (putem raklamacije, ili
putem tužbe).

6.5 Obaveze i prava primaoca robe

Obaveze – može biti obavezan da plati železnici iznose naznačene u

tovarnom listu na ime vozarine i druge troškove. Ako ugovorom nije odredjeno,
primalac izvršava istovar robe pridržavajući se propisa koji se odnose na
bezbednost. Primalac je obavezan da robu u roku predvidjenim zakonom
odveze robu sa uputne stanice.
Prava – sa prijemom robe i tovarnog lista primalac stiče odredjena prava
koja su pre toga pripadala pošiljaocu. Svojim nalozima, primalac može izmeniti
ugovor o prevozu prema predvidjenim propisima.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

7. UGOVORI O DRUMSKOM PREVOZU ROBE

7.1 Pojam i vrste ugovora

Ovo je ugovor kojim se jedna strana prevozilac obavezuje da stvar preveze u

mesto opredeljenja i da je preda imaocu ili trećem licu koje primalac odredi.
Ovo je realan ugovor.Pod vrstama se podrazumevaju unutrašnji drumski prevoz
i medjunarodni drumski prevoz.

7.2 Zaključenje ugovora

Pošto je ovaj ugovor často neformalan i adhezionog karaktera jedna

ugovorna strana mora predati stvar da bi se ugovor smatrao važećim. Ugovorne
strane su prevozilac i pošiljalac. Pojavljuje se i treće lice primalac tj. lice koje je
ovlašćeno da u mestu opredeljenja preuzme robu.
Predmet ugovora je prevoz stvari, iz mesta otpreme u mesto dopreme.
Predvidjeno je izdavanje tovarnog lista Zakonom o ugovorima o prevozu u
drumskom saobraćaju, koa i izdavanje prenosivog tovarnog lista kao HOV.
Postoje višestrani sporazumi u medjunarodnom drumskom saobraćaju kao što
su Pariski iz 1924. godine zamenjen 1926. konvencijom u Ženevi. Posebno je
značajna carinska konvencija o drumskom prevozu robe po osnovu karneta TIR
iz 1959. godine.

7.3 Obaveze prevozioca

1. primanje robe na prevoz, kad prevoz nije zabranjen zakonom

2. prevoz robe vozilom koje je ugovoreno ili koje ima svojstva predvidjena
ugovorom
3. prjem robe na prevoz svakog komitenta, jer on obavlja javnu službu.
4. postavljanje vozila na ugovorenom mestu radi utovara
5. vršenje utovara roba kada je ugovorom to predvidjeno
6. izdavanje tovarnog lista na zahtev pošiljaoca
7. prevoz robe ugovorenim putem, ili kad put nije ugovoren, biranje puta
najpovoljnijeg za pošiljaoca
8. prevoz robe u ugovorenom roku, a ako rok nije ugovoren, prevoz se
mora izvršiti za vreme uobičajeno za prevoz takve robe.
9. preduzimanje mera za očuvanje robe predate na prevoz
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

7.4 Odgovornost prevozioca

Prevozilac odgovara u sledećim situacijama

a) kad dodje do gubitka ili oštećenja robe od momenta preuzimanja do
njene predaje
b) kad dodje do zakašnjenja u prevozu i predaju robe, a primaocu nastupi
šteta.

Prevozilac se oslobadja odgovornosti kada je oštećenje nastalo usled: upotrebe

otvorenih i nepokrivenih vozila, nedostatka ili lošeg stanja ambalaže,
rukovanja, slaganja i istovara od strane pošiljaoca, odnosno primaoca,
svojstava robe (rdjanje, lom, truljenje), nedostatka oznaka na koletima.

7.5 Prava prevozioca

Najznačajnije pravo je pravo naplate vozarine odrdjenu ugovorom ili drugim

obavezno objavljenim aktom. Kada je roba prevezena samo odredjenim delom
puta, prevoznik ima pravo na srazmerni deo vozarine, a kada je za to
odgovoran korisnik prevoza, prevoznik ima pravo na punu vozarinu.
Može se itaći da prevoznik im pravo i da ne preda robu primaocu, kad ovaj ne
ispuni obaveze predvidjene ugovorom. Takodje prevozilac ima i pravo zaloge.

7.6 Obaveze i prava pošiljaoca i položaj primaoca

Obaveze pošiljaoca – predavanje na prevoz robe sapopunjenim tovarnim

listom, da prevziocu da uputstva za čuvanje robe, da izvrši utovar kada je to
ugovorom predvidjeno.
Prava pošiljaoca – pravo da se roba preveze do mesta opredeljenja na
ugovoreni način, dazahteva izdavanje tovarnog lista, da može raspolagati
robom, da zahteva proveru sadržaja na kolet, tj. bruto težinu robe koja je
predata na prevoz, i da može raspolagati robom kad nije izdat tovarni list.
Položaj primaoca – Primalac ima pravo da mu se tokom prijema izda duplikat
tovarnog lista, i u obavezi je da potvrdi prevoziocu prijem robe. Prijem je
izvršen bez prigovora kad je primalac preuzeo robu u mestu opredeljenja. Kad
primalac odbije prijem robe, prevozilac zahteva uputstva od pošiljaoca, a ako ta
uputsva ne dobije, onda tu robu može skladištiti ili prodati stvari koje su
podložne kvaru ili kad troškovi čuvanja nisu srazmerni vrednosti robe.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

8. UGOVORI O VAZDUŠNOM PREVOZU ROBE

8.1 Pojam ugovora

Ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze robu pošiljaocu iz jednog

mesta u drugo, uz ugovorenu cenu. Prevoz se može obavljati u okviru granica
države, ili prevoz robe može se obavljati medjunarodnim vazdušnim putem.
Ugovor se može organizovati kao uzastopni prevoz ili mešoviti.

8.2 Zaključenje ugovora

Ovaj ugovor se smatra realnim ugovorom. Posedovanje vazduhoplivnog

tovarnog lista je dokaz o zaklučenju ugovora o prevozu. Može biti predvidjeno
ugovorom da se zakupi ceo avion ili deo aviona i to u redovnom linijskom
vazdušnom saobraćaju.
Ugovorne strane su pošiljalac i prevozilac. Predmet ugovora je prevoz robe.
Prevoznina je predvidjena u ugovoru kao novčani iznos naknade, a u linijsko
saobraćaju odredjena je tarifom. Prevozilac prevozninu naplaćuje od pošiljaoca.
Vazduhoplovnim tovarnim listom se dokazuje da je zaključen ugovor o
prevozu i da je roba predata na prevoz prevoziocu.

8.3 Obaveze ugovornih strana

1. Obaveze vozara – obaveze su slične kao i kod drugih ugovora o prevozu

2. Odgovornost vozara – odgovoran je za gubitak i oštećenje robe, kao i što
odgovaraju prevoziocu u drugim granama prevoza.

8.4 Obeveze pošiljaoca

Obaveze su: predaja robe na prevoz, plaćanje vozarine, a u slučaju da prevoz

nije izvršen ima pravo na nakandu štete.
Prevozilac ima pravo zaloge.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

9. UGOVOR O PREVOZU ROBE BRODOM

9.1 Pojam ugovora

Ugovor u kojem se brodar obavezuje da će prevesti odredjenu robu

pomorskim putem od mesta ukrcaja do mesta iskrcaja ili staviti na raspolaganje
za prevoz brod, ili njegov deo, a krcatelj se obavezuje da za to plati vozarinu.

9.2 Vrste pomorske plovidbe

Postoje slobodnba i linijska plovidba. Brodovi slobodne plovidbe se nazivaju i

tramp brodovi ili brodovi lutalice.
Postoji još jedna podela, a to je na malu obalnu plovidbu(povezuje mesta na
istoj obali) , veliku (povezuje mesta u zatvorenom moru) i dugu obalnu plovidbu
(prekookeanska plovidba). Plovidba u okviru jedne države, zove se kabotaža.

9.3 Pomorski i lučki agent

Pomorski agent – pomaže brodaru u pronalaženju poslova u vezi sa

prevozom, a imaocu tereta pomaže u pronalaženju brodara. Mogu se pojaviti u
2 agenta i tu svaki zastupa jednu stranu.
Lučki agent – u imae i za račun bridara u luci obavljaju sve poslove u vezi
saprihvatom i otpremom brodova, pripreme za ukrcaj i iskrcaj. Naplaćuje
proviziju od vozarine o odgovarajućem procentu.

9.4 Vrste ugovora o pomorskoj plovidbi

1. ugovor o pomorskom plovidbenom poslu – brodar se obavezuje da će

izvršiti transportnu uslugu i može se deliti na: ugovor o prevozu stvari
morem ili unutrašnjim vodama, ugovor o prevozu putnika, ugovor o
tegljenju.
2. ugovor o čarteru – ugovor koji se javlja u oblasti u oblasti pomorskog
transporta, može se zaključiti za jedno lili više putovanja ili za odredjeno
vreme. Brodarski ugovori za više putovanja ili na odredjeno vreme
moraju se sačiniti u pisanoj formi. Kod ovog ugovora javljaju se podoblici,
kao što su: ugovor o najmu celog broda, ugovor o zakupu broda bez
posade i opreme, vremenski čarter,podčarter, brodarski ugovor za
putovanje.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Posebna vrsta ugovora o prevozu na putovanje - standardni ugovor GENCON

je jedini čisto prevozni ugovor medju čarter ugovorima u pomorskom prevozu.
Ovaj ugovor se sastoji iz 2 dela, gde prvi deo sadrži najznačajnije podatke o
ugovoru, jer su u njega unete sve pojedinosti koje su od značaja za ugovor i koji
su potpisale strane ugovornice.U drugom delu ugovora nalaze se ugovorne
klauzule i uslove pod kojima se izvršava ugovor. U ovom ugovoru postoji
praznina – margina koja je odredjena za unošenje dodatnih klauzula.

Ugovor o prevozu robe – vozarski ugovor

Brodar se obavezuje dapomorskim putem preveze pojedine komade robe –
koleta u okviru svog redovnog prevoza. To znači daje ovde reč o prevozu
odredjene robe, a ne o angažovanju brodskog prostora. Ovakvi ugovori se
najčešće zaklučuju kod linijske plovidbe, a predmet ugovora je obično denčana,
komadna roba. Prevoz se rezerviše putem zaključnice za prevoz, a jedini
dokument je teretnica koja često zamenjuje ugovor i ista služi kao dokaz o
ukrcaju odredjenih stvari na brod.

Ugovor o prevozu stvari morem javlja se kao sveukupni naziv za sve ugovore
o prevozu stvari morem. Ovaj ugovor daje veliku slobodu ugovornim stranama,
pa one mogu formu i sadržinu ugovora prilagoditi svojim potrebama.

9.5 Zaključenje ugovora o prevozu

Ugovor o pomorskom prevozu je neformalan, a zaključuje se često u

pismenoj formi. Teretnica nije pismena forma ugovora, i služi samo kao dokaz
da je ugovor zaključen. Ovaj ugovor spada u red realnih ugovora.

9.6 Elementi ugovora

Bitni elementi: ugovorne strane, predmet ugovora i vozarina.

Nebitni elementi: odredbe o prevoznom putu, ukrcaju i iskrcaju robe, o
odgovornosti vozara, skladištenju robe i dr.i

9.6 Standardni, tipski i formularni ugovori u pomorskom prevozu

Karakteristika ovih ugovora jr dajača strana (brodar) diktira uslove prevoza po

sistemu uzmi ili ostavi. Slabija strana ne može puno uticati na sadržinu ovih
ugovora.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

Meditore ugovor – prevoz starog gvoždja iz luka Sredozemnog mora u Englesku,

Cemenco ugovor – prevoz cementa, Welcon – prevoz uglja su primeri ove vrste
ugovora.

9.7 Obaveze brodara

1. Prijem robe na prevoz

2. Izdavanje teretnice – konosmana
3. Ukrcaj i iskrcaj robe

Stojnice – vreme u kojem se mora izvršiti ukrcaj-iskrcaj robe a za koje se ne

plaća nikakva naknada brodaru zove se stojnica. Unapred se odredjuje
ugovorom.
Prekostojnice – kad krcatelj ili primalac ne uspeju da izvrše ukrcaj ili iskrcaj u
predvidjenom vremenu stojnica, nastupaju prekostojnice.

4. Prevoz robe
5. Čuvanje robe
6. Predaja robe primaocu

9.8 Odgovornost brodara

Brodar odgovara za svako oštećenje, manjak ili gubitak robe koju je primio na
prevoz za čitavo vreme do predaje, kao i za štetu nastalu zbog zadocnjenja i
predaje. Brodar odgovara po načelu pretpostvaljene krivice tj, ne snosi
odgovornost ako dokaže da je do oštećenja došlo usled razloga koji se nisu
mogli izbeći pažnjom urednog brodara. Brodar ne odgovar za štete urokovane
usled skrivenih mana broda ili broda nesposobnog za plovidbu, više sile, ratnog
dogadjaja i dr.

9.9 Pomorska havarija

Pomorska havarija je svako oštećenje ili rashod na brodu ili teretu koji se
dogodi za vreme pomorskih radnji. Postoje:
 Partikularna havarija – šteta ili rashod koji nastaje iznenada i nezavisno
od volje kapetana broda. To su štete koje nastaju usled mana robe, oluje,
nasukavanja broda, prodora robe u kargo prostor, požara...
 Generalna havarija – kada se namerno od strane kapetana brod žrtvuju
odrdjena imovima ili izlaganja troškovima da bi se spasao brod ili teret.
Sve štete treba da su učinjene namerno.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

9. 10 Obaveze krcatelja

1. Predaje robe na prevoz

2. Ukrcaj robe
3. Pružanje podataka brodaru
4. Plaćanje vozarine

9.11 Prava i obaveze primaoca robe

Primalac ima pravo da od brodara zatraži svi robu koja je navedena u

teretnici, bez obzira da li je brodar svu tu robu primio na prevoz. Kada
oštećenje ili gubitak ribe nije vidljiv, primalac može da stavi prigovor u roku od
3 dana od preuzmanja robe. Dužnost primaoca je da vrati teretnicu brodaru, da
robu iskrca sa broda i da plati vozarinu ako nije drugačije predvidjeno.

9.12 Ugovori o prevozu robe u unutrašnjoj plovidbi

9.13 Pojam i zaključenje ugovora

Pojam – brodar se obavezuje da na rekama, kanalima i jezerima osim na

rekama sliva Jadranskog mora, na Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića,
preveze robu pošiljaoca iz jednog pristaništa u drugo, uz odredjenu vozarinu.

Zaključenje – ovo je realan ugovor, a kao ugovorne strane tu se nalaze brodar i

krcatelj.

9.14 Obaveze brodara:

1. Prijem robe na prevoz

2. Postavljanje broda
3. Ukrcaj robe
4. Izdavanje prevozne isprave – teretnice
5. Čuvanje robe
6. Izvršenje prevoza
7. Predaja robe primaocu
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

9.15 Odgovornost brodara

Brodar odgovara za uredan prevoz robe koju je preuzeo od krcatelja. Pre

svega odgovara za oštećenja ili gubitak robe koji nastaju od preuzimanja robe
naprevoz pa sve do predaje. Brodar se može osloboditi odgovornosti ako
dokaže da je do oštećenje ili gubitak usledio nakon dogadjaja koji se nisu mogli
sprečiti ili ukloniti. Ne odgovara za štetu pri prevoz robe kad učini verovatnim
daje šteta nastala iz razloga: smeštaja tereta na palubi broda, kada je takav
način slaganja tereta ugovoren i naveden u prevoznoj ispravi, nedostatka ili
slabog stanj ambalaže za robu podložnu rasturu ili oštećenju. Brodar odgovara i
u slučaju zadocnjenja.

9.16 Obaveze krcatelja

1. Izvršavanje utovara robe u brod sa teretnicom ili tovarnim listom (ako se

ne izda teretnica)
2. Plaćanje prevoznih troškova, osim ako nije ugovoreno da ih plati
primalac

10. Ugovori o prevozu putnika

Kod nas se ovi ugovori ne smatraju kao ugovori privrednog prava, jer se sa
jedne strane pojavljuje fizičko lice. Ugovor sa prevoziocem ne mora uvek
zaključiti putnik, već to mogu razne druge privredne organizacije, pa se ovi
ugovori mogu smatrati posebnim ugovorima privrednog prava.

Prava putnika – Kupovinom vozne karte, stvaraju se prava i obaveze za obe

ugovorne strane. Prevozilac je obavezan, a pravo putnika je da se prevoz obavi
bezbedno i onim predvidjenim sredstvom u predvidjenom roku uz odredjene
uslove bezbednosti i higijene. Prevozilac je obavezan i da putniku obezbedi
mesto u prevoznom sredstvu kako je to ugovorom predvidjeno.

10.1 Odgovornost vozara

1. Odgovornost za zadocnjenje
2. Odgovornost za sigurnost putnika
3. Odgovornost za primljeni prtljag i za druge stvari
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

10.2 Ugovori o prevozu putnika u železničkom saobraćaju

Ugovorne strane su železnica i putnik, a predmet ugovora je prevoz putnika

izmedju 2 mesta predvidjena ugovorom. Ovo je neformalni ugovor jer se
zaključuje saglasnom izjavom volja ugovornih strana i kupovinom vozne karte.
Ovo je i adhezioni ugovor.
Železnica odgovara usled smrti, povrede prouzrokovanih udesom ili nezgodom
tokom prevoza.

10.3 Prevoz putnika u drumskom saobraćaju

Ugovor može biti zaključen kako izmedju prevozioca i putnika, tako i izmedju
prevozioca i naručioca prevoza.
Prevozilac odgovara za štetu nastalu usled smrti, povrede ili oštećenja
zdravstvenog stanja putnika prouzrokovanih udesom ili nezgodom tokom
prevoza., za štete nastale usled zakašnjenja.

10.4 Zaključenje o prevozu putnika u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi

Zaključenje se obavlja kao i u drugim granama prevoza, plaćanjem

prevoznine i preuzimanjem od strane putnika putne karte, od brodara. Putna
kart može glasiti na ime ili na donosioca.

10.5 Ugovor o prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju

Zaključuje se izmedju avio-prevozioca i putnika (neformalan) ili izmedju avio-

prevozioca i naručioca prevoza (pismen). Avio-prevozilac i naručilac mogu da
zključe ugovor za jedno ili više putovanje, na odredjeno vreme celim avionom ili
samo jednim njegovim delom, ili za jednog ili više putnika.

10.6 Ugovori o prevozu prtljaga

Tretiraju se kao sporedni ugovori, jer za njihovo postojanje potrebno je

postojanje ugovora o prevozu putnika, a može i biti poseban ugovor. Za gubitak
prtljaga koji je putnik predao prevoziocu, ovaj odgovar prema odredbama za
prevoz stvari.
- Ugovor o prevozu prtljaga železnicom – prevozilac je obavezan da prtljag
preveze u vozu zajedno sa putnikom ili drugom vozom, uz saglasnost putnika.
Kod ovog ugovora zahteva se da putnik ima urednu putničku kartu, a pod
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

odredjenim uslovima kao prtljag putnika mogu se prevoziti životinje i

automobili sa ili bez prikolice. Za prtljag se izdaje prtljažnica.
- Ugovor o prevozu prtljaga u drumskom saobraćaju – prevoz se obavlja uz
naknadu, osim ako nije drugačije navedeno. Ručni prtčjag se prevozi bez
naknade. Prevozilac je obavezan da putniku izda prtljažnu kartu koja sadrži broj
i vrsti koleta.
- Ugovor o prevozu prtljaga vazdušnim putem – putnik ima pravo da unese
ručni prtljag o kom se sam stara, a avio prevozilac odredjuje masu, obim o broj
komada ručnog prtljaga koji putnik može uneti u avion.
- Ugovor o prevozu prtljaga u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi – Brodar
odgovar za štete nastale pri prevozu prtljaga. Putnik koji traži naknadu štete,
mora dokazati da se dogadjaj koji je prourokovao oštećenje desio u toku
prevoza. Krivica brodara se pretpostavlja dok se sprotno ne dokaže.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

11. REZIME
U ovom radu smo obradili temu ugovora u privredi i detaljnije objasnili pojam
ugovora o prevozu robe,objasnili kada se upotrebljavaju, kako izgledaju i šta
sve treba da sadrži jedan ugovor o prevozu robe.
Ugovori predstavljaju pravnu supstancu kojom se regulišu obavljanja
delatnosti prilikom sklapanja poslova koja se sklapaju između dva preduzeća,
preduzeća i radnika i dr.
U radu smo se bavili objašnjivanjem pojmova ugovora i kako se oni sklapaju.
 Seminarski rad iz Privrednog prava : Ugovori o prevozu robe
April 29, 2009

12. LITERTURA

1. Privredno pravo sa osnovama građanskog prava, Đuro Đurović, Beogradska

poslovna škola
2. http://www.google.com
3. http://pravo.fon.rs
4. http://rs4.rapidshare.com