Zasto Muskarci Ne Slusaju A Zene Ne Tumace Mape

Barbara i Alan Piz
Za{to Mu{karci
ne slu{aju
a @ene ne tuma~e
mape
u ~emu se razlikujemo i {ta da se radi
Mono i Manjana
2007.
Naslov originala
Alan & Barbara Pease
Why Man dont Listen & Women cant Read Maps
Copyright Allan Pease 2001.
Izdava~
Mono i Manjana
Za izdava~a
Miroslav Josipovi}
Nenad Atanaskovi}
Prevod
Julija Nova~i}
Tehni~ki urednik
Nenad \uri~i}
[tampa
Elvod-print, Lazarevac
Tira`
1.000
ISBN 978-86-7804-109-9
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
159.922.1
173:159.9
PIZ, Barbara
Za{to mu{karci ne slu{aju a ène ne tuma~e mape : u ~emu se razlikujemo i {ta da se radi /
Barbara i Alan Piz; (prevod Julija Nova~i}). - 3. izd. - Beograd : Mono i Manjana,
2007 (Lazarevac : Elvod-print). - 258 str. : ilustr. ; 21 cm
Prevod dela: Why Men Dont Listen & Women Cant Read Maps / Alan & Barbara Pease.
- Tira` 1.000.
ISBN 978-86-7804-109-9
1. Piz, Alan
a) Me|upolni odnosi b) @ene - Mu{karci
c) Porodi~ni odnosi d) Seksualni ìvot
COBISS.SR-ID 143022092
SADR@AJ
Uvod
Nedeljna vo`nja
Za{to je pisanje ove knjige bilo tako te{ko
13
1. Ista vrsta, dva sveta
21
2. Osmi{ljavanje
35
Neke stvari su o~igledne

Prvobitna podela rada
Stereotipi
Da li je sve samo mu{ka zavera?
Stav autora
Uro|eno protiv ste~enog
Vodi~ kroz ~oveka
Kako smo ovde dospeli
Nismo mi to tako zami{ljali
Za{to roditelji ne mogu da vam pomognu
Mi smo jo{ uvek samo ìvotinjska vrsta
@ene kao radari
Sve je u o~ima
O~i na le|ima
@ene vide u {irinu, a mu{karci dubinski
Za{to ènske o~i vide tako mnogo stvari?
Misterija nestalog putera
Mu{karci i okretanje za ènama
Verujem samo u ono {to vidim
Za{to mu{karci treba da voze no}u
Za{to ène imaju {esto ~ulo
Zato mu{karci ne uspevaju da slaù ène
Ona bolje i ~uje...
@ene ~itaju izme|u redova
Mu{karci ~uju putokaze
Za{to de~aci ne slu{aju
Mu{karcima promi~u detalji
Magija dodira
@ene ne mogu bez dodira
Za{to su mu{karci debeloko{ci
Ukus za ìvot
Ne{to je u vazduhu
Dosije X
Za{to su mu{karci neosetljivi
3. Sve je u glavi
57
4. Pri~anje i slu{anje
83
Za{to smo pametniji od ostalih

Kako na{ mozak brani svoju teritoriju
Mozak kao klju~ uspeha
[ta je gde u mozgu?
Kako je po~elo istraìvanje mozga
Kako se mozak analizira
Za{to su ène bolje uklju~ene
Za{to mu{karci ne mogu da rade dve stvari istovremeno
Probajte test sa pranjem zuba
Za{to smo to {to jesmo
Programiranje fetusa
Test: kako vam radi mozak
Kako da saberete rezultat
Analiziranje rezultata
Zavr{na re~
Strategija plave ili zlatne cipele
Za{to mu{karci ne umeju da razgovaraju
De~aci i njihovo {kolovanje
Za{to su ène vi~ne pri~i
Za{to ène moraju da pri~aju
Hormonska kop~a
@ene vole da pri~aju
Mu{karci govore u sebi
Nedostaci pri~anja u sebi
@ene razmi{ljaju naglas
Nedostaci pri~anja naglas
@ene pri~aju, mu{karci trpe zvocanje
Za{to se razo~aravamo
Kako mu{karci pri~aju
@enska pri~a na vi{e koloseka

[ta pokazuju snimci mozga
Strategija: kako razgovarati sa mu{karcima
Za{to mu{karci vole krupne re~i
@ene koriste re~i kao nagradu
@ene su indirektne
Mu{karci su direktni
[ta da se radi
Kako mu{karca privoleti na akciju
@ene govore emotivno, mu{karci su bukvalni
Kako ène slu{aju
Mu{karci slu{aju kao statue
Kako mumlati
Kako naterati mu{karca da slu{a
Prenemaganje
5. Prostorne sposobnosti: mape, mete i parkiranje

Kako mapa moè da uzrokuje razvod braka
Seksisti~ki stav
Goni~ ru~ka u akciji
Kako mu{karci znaju kuda da idu
Za{to de~aci vole zabavne parkove sa video igrama
De~a~ki mozak razvija se druga~ije
Dijana i njen name{taj
Testiranje prostornih sposobnosti
Kako se ène orijenti{u
[ta ako ne moète da na|ete sever?
Lete}a mapa
Mapa naopa~ke
Finalni test
Kako izbe}i sva|u
Kako da se sva|ate dok vozite
Kako ènu nagovoriti
Muke sa parkiranjem unazad
@ene su pouzdaniji voza~i
Kako su ène obmanute
111
Prostorna sposobnost i obrazovanje

Zanimanja koja iziskuju prostorne sposobnosti
Bilijar i nuklearna nauka
Kompjuterska industrija
Matematika i ra~unovodstvo
Sve su stvari jednake
De~aci i njihove igra~ke
Kako se ose}aju ène
Da li moète popraviti svoje prostorne ve{tine?
Neke korisne strategije
Rezime
6. Razmi{ljanja, stavovi, ose}anja i druge kobne oblasti

Razli~ite percepcije
De~aci vole stvari, devoj~ice vole ljude
De~aci se nadme}u, devoj~ice sara|uju
O ~emu pri~amo
Golicave pri~e
[ta ho}e moderni mu{karci i ène
Emocije u mozgu
@ene cene ljudske odnose, mu{karci cene posao
Za{to mu{karci rade neke stvari
Za{to mu{karci i ène ostavljaju jedni druge
Za{to mu{karci moraju da budu u pravu
Za{to mu{karci kriju ose}anja
Za{to mu{karci vole dru{tvo mu{karaca
Za{to mu{karac mrzi savete
Za{to mu{karci nude re{enje problema
Za{to ène pri~aju kad su pod stresom
Za{to mu{karci pod stresom ne èle da razgovaraju
Upotreba mu{kih sredstava za re{enje problema
Za{to se mu{karci igraju daljinskim upravlja~em
Kako privoleti mu{karce da pri~aju
Kada su oboje pod stresom
Totalno isklju~enje
Kako mu{karci uti~u na otu|ivanje èna
Za{to mu{karci ne umeju sa emotivnim ènama
Igra sa plakanjem
Izlazak u restoran
137
Kupovina: njena radost, njegov uàs

Kako dati èni iskren kompliment
7. Na{ hemijski koktel
159
8. De~aci }e biti de~aci, ali ne uvek
179
9. Mu{karci, ène i seks
195
Kako nas hormoni kontroli{u

Hemija zaljubljivanja
Hormonska hemija
Za{to su plavu{e toliko plodne
PMS i seks
@enino hemijsko pomra~enje
Testosteron: dobitak ili prokletstvo?
Slu~aj lete}e grn~arije
Za{to su mu{karci agresivni
Za{to mu{karci tako puno rade
Testosteroni i prostorne sposobnosti
Za{to ène mrze parkiranje unazad
Matematika i hormoni
Lov savremenog ~oveka
Za{to mu{karci imaju stoma~i} a ène {iroku zadnjicu
Homoseksualci, lezbejke i transseksualci
Homoseksualnost je sastavni deo istorije
Da li je u pitanju genetika ili izbor?
Za{to se otac okrivljuje
Da li se izbor moè menjati?
Slu~aj identi~nih blizanaca homoseksualaca
Sve je u genima
Gen homoseksualnosti
Otisci prstiju i porodica
Eksperimentalne promene
Sve se de{ava u materici
Transseksualni mozak
Da li smo robovi biolo{kog u nama?
Za{to nisu svi homoseksualci isti
Razlike me|u lezbejkama
Kako je seks nastao
Gde je seks u mozgu?
Za{to mu{karci ne mogu da odole

Za{to su ène verne
Mu{karci su mikrotalasne pe}nice, ène su elektri~ne rerne
Za{to se sva|amo oko seksa
Seksualna èlja i stres
Koliko ~esto upra`njavamo seks?
Seks po mozgu
Kako seks pobolj{ava va{e zdravlje
Monogamija i poligamija
Za{to su mu{karci promiskuitetni
Ljudska biologija je opasno zastarela
Efekat pevca
Za{to mu{karci èle da im se ène
obla~e izazovno (ali nikad javno)
Za{to su mu{karci ze~evi?
Igra mudima
Muda imaju mozga
[ta mu{karci treba da rade
[ta u stvari èlimo, na duge staze
Za{to mu{karci èle samo jednu stvar
Za{to odjednom prestaju seksualni odnosi
[ta mu{karci traè od seksa
[ta ène traè od seksa
Problem orgazma
[ta nas uzbu|uje?
Mu{karci na stubu srama
Mit o afrodizijacima
Mu{karci i njihova pornografija
Da li postoje ènski seksualni manijaci?
Pali / gasi svetlo
10. Brak, ljubav i romantika

Za{to ènama treba monogamija
Za{to mu{karci izbegavaju obavezu
Gde je ljubav u mozgu?
Za{to mu{karci po~inju vezu a ène je zavr{avaju
Za{to mu{karci ne umeju da kaù: Volim te
Kako mu{karci odvajaju seks i ljubav
227
Kada èna vodi ljubav, mu{karac ima sno{aj

Za{to sre}ni partneri lepo izgledaju
Da li se suprotnosti privla~e?
Fizi~ke suprotnosti privla~e
Klju~ je u srazmeri izme|u kukova i struka
Mu{karci i romantika
Kako razbuktati romansu saveti mu{karcima
Za{to mu{karci prestaju da dodiruju svoje ène
i da sa njima pri~aju
Za{to mu{karci stiskaju a ène miluju
Da li ima ljubavi u prole}e?
Kako razmi{ljati seksi
Ve`banje zanesenosti
Kako prona}i pravog partnera
11. U susret druga~ijoj budu}nosti
[ta mu{karci i ène stvarno èle

Izbor zanimanja
@enski dodir u poslovanju
[ta u~initi sa de~acima
Nema uzora za de~ake
Sportski heroji
Da li je sve ovo politi~ki korektno?
Bilo{ko u nama nije se mnogo promenilo
Kona~no
247
UVOD
Nedeljna vo`nja
Bilo je sun~ano nedeljno popodne kada su Bob i Su odlu~ili

da se provozaju do plaè sa svoje tri k}erke tinejdèrke. Bob je
vozio a Su je sela pored njega, okre}u}i se neprestano pozadi,
kako bi se uklju~ila u ìvahnu konverzaciju sa zadnjeg sedi{ta,
na kome su sedele njihove k}erke. Bobu se ~inilo kao da sve ~etiri pri~aju u isti glas, proizvode}i pri tom neprekidni rafal besmislene buke.
Da li biste za}utale! viknuo je.
Nastala je mukla ti{ina.
Za{to? upitala je Su napokon.
Zato {to poku{avam da vozim! odgovorio je Bob ogor~eno.
@enske su se zbunjeno zgledale i mumlaju}i ponavljale njegove re~i sebi u bradu.
One nisu mogle nikako da shvate kakve veze ima njihova
pri~a s njegovom vo`njom.
On pak nije mogao nikako da razume za{to one pri~aju u
isto vreme, ponekad ~ak o potpuno rali~itim temama, a da nijedna ne slu{a {ta ona druga pri~a.
Za{to ne bi }utale u pustile ga da na miru vozi kola? Ionako
je ve} propustio jedno skretanje sa autoputa.
Su{tinski problem ovde je jednostavan: mu{karci i ène se
razlikuju. Nau~nici, antropolozi i sociobiolozi znaju to ve} godinama, ali su isto tako bolno svesni da izno{enje ovakvih ~injenica u javnost ne bi bilo primljeno s odobravanjem. Naime, u
dana{njem dru{tvu vlada uverenje da mu{karci i ène imaju
apsolutno iste potencijale, mogu}nosti, sposobnosti i predispozicije za obavljanje poslova ba{ u istoj onoj meri u kojoj nauka,
da bi ironija bila ve}a, sve vi{e po~inje da dokazuje da su oni potpuno razli~iti.
15
Za{to mu{karci ne slu{aju a ène ne tuma~e mape

[ta u~initi? O~igledno je da jedino razmevanjem razlika izme|u mu{karaca i èna moèmo poku{ati da zajedni~ki oja~amo, a ne da jedni druge slabimo. U ovoj knjizi zahva}ena su
najnovija dostignu}a u oblasti evolucije, kao i poku{aj da se nova
otkri}a primene na mu{ko-ènske odnose. Zaklju~ci do kojih
smo do{li su kontroverzni. Oni su nekad suprotstavljeni, nekad
krajnje zabrinjavaju}i. Ali u svakom slu~aju daju nam osnovu za
razumevanje mnogobrojnih ~udnih odnosa izme|u èna i mu{karaca. Da su samo Bob i Su imali prilike da ovo ranije pro~itaju...
Za{to je pisanje ove knjige bilo te{ko

Trebalo nam je tri godine i 400.000 kilometara da napi{emo ovu
knjigu. Tokom prikupljanja podataka pratili smo pisanje {tampe, razgovarali sa stru~njacima i organizovali seminare {irom
Australije, Novog Zelanda, Singapura, Tajlanda, Honkonga, Malezije, Engleske, [kotske, Irske, Italije, Gr~ke, Nema~ke, Holandije, [panije, Turske, Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, Ju`ne
Afrike, Bocvane, Zimbabvea, Zambije, Namibije, Angole, [vajcarske, Austrije, Finske, Indonezije, Bugarske, Saudijske Arabije, Poljske, Ma|arske, Bornea, Rusije, Belgije, Francuske, Japana i Kanade.
Jedan od najteìh zadataka koje smo imali bio je da privolimo privatne i javne kompanije da daju svoje mi{ljenje o ovoj
materiji. Na primer, manje od 1% svih pilota u komercijalnim
avio-kompanijama jesu ène. Kada smo o tome poku{ali da prodiskutujemo sa zvani~nicima iz avio-kompanija, oni su ve}inom
bili upla{eni da daju svoje mi{ljenje i ocenu. Plasili su se da }e
biti optuèni za antiènsko raspoloènje i seksizam. Uglavnom
su odgovarali sa : Bez komentara, a mnoge kompanije su nam
~ak zapretile da njihova imena ne objavimo u knjizi.
Generalno gledano najpredusretljivije su bile ène direktorke, mada je ve}ina i me|u njima poku{ala da nas unapred
optuì za napad na feminizam, pre nego su nas upitale o ~emu
se radi. Neke od izjava sa vrhovnih pozicija ili od profesora univerziteta zabeleène su nezvani~no i u zadimljenim sobama, iza
16
Uvod
zatvorenih vrata, po{to smo obe}ali da im se imena ne}e objaviti, kao ni imena njihovih ustanova. Neki od ispitanih imali su
~ak dva mi{ljenja jedno je bilo njihovo javno, politi~ki ispravno mi{ljenje, a drugo je bilo ono pravo, intimno mi{ljenje, koje
su molili da ne navodimo.
Knjiga }e vam se ponekad ~initi izazovna, nekad zaprepa{}uju}a, ali uvek fascinantna. Iako je bazirana na ~vrstim nau~nim dokazima, mi smo koristili svakodnevni jezik, koji se kre}e
od duhovitog do urnebesno sme{nog, kako bismo ~itaocima
knjigu u~inili privla~nom i zabavnom za ~itanje. Poku{ali smo
da nau~na obja{njenja pojednostavnimo, trude}i se ujedno da ih
ne uprostimo previ{e. Ovakav pristup nam se ~ini dostupan
ve}ini ~itala~ke publike, mada moè naljutiti one koji bi radije
~itali ozbiljan ~lanak o tome. Na{ cilj je bio da vam pomognemo
da nau~ite sto vi{e o sebi i o suprotnom polu kako bi va{i me|usobni odnosi bili {to ispunjeniji, prijatniji i harmoni~niji.
Jedno udruènje voza~a obavilo je istraìvanje o tome kakva
je razlika u vo`nji unazad izme|u ènskih i mu{kih voza~a, a
zatim su svoje istraìvanje uporedili sa sli~nim istraìvanjima u
drugim zemljama. Rezultat istraìvanja bio je toliko zapanjuju}i da su, ~im je bio obelodanjen, odmah bili optuèni kao seksisti i rasisti. Izve{taj je odmah zatim povu~en, stavljen u fioku
i ~itav slu~aj je zata{kan.
Mi posedujemo primerak ovog izve{taja i u knjizi }emo se
pozabaviti njime, uz napomenu da }emo pre}utati imena autora, iz eti~kih i pravnih razloga.
Ova knjiga posve}ena je svim mu{karcima i ènama koji su
ikada doìveli da u dva sata no}u ~upaju kosu usred prepirke
sa svojim partnerom, vri{te}i: KAKO je mogu}e da me ne razume{? Odnosi me|u partnerima se pogor{avaju jer niti mu{karci
shvataju da ène ne mogu biti njima sli~ne, niti ène shvataju da
se mu{karci ne}e pona{ati onako kako one o~ekuju. Ne samo da
}e vam ova knjiga pomo}i da doku~ite suprotni pol nego }e vam
objasniti mnoge va{e osobine. Tako }ete oboje dosti}i lep{i,
zdraviji i harmoni~niji ìvot.
Barbara i Alan Piz
17
Prvo poglavlje
ISTA VRSTA, DVA SVETA
Evolucija veli~anstvenog stvorenja
Mu{karci i ène su razli~iti. Niko nije bolji, niti gori, nego su

razli~iti. Jedino {to imaju zajedni~ko, to je da pripadaju istoj
vrsti. Oni zapravo ìve u razli~itim svetovima, u kojima vaè
druga~ija pravila i druga~ije vrednosti. Svi to znamo, samo {to
se neznatna manjina, naro~ito me|u mu{karcima, usu|uje to
da prizna. Istina je, me|utim da, ako pogledate statistiku, oko
50% brakova na Zapadu zavr{ava se razvodom, a ve}ina ozbiljnih veza propada ve} na po~etku. Mu{karci i ène bez obzira na
rasnu, versku i kulturnu pripadnost, konstantno teè da osporavaju pona{anje, uverenja i stavove svog partnera.
Neke stvari su o~igledne

Kada se mu{karac uputi u toalet, on tamo ide iz jednog jedinog
razloga. @ene, naprotiv, koriste toalet i u druge svrhe, na primer
kao mesto za druènje ili opu{tanje.
Dve ène koje se ne poznaju mogu u}i u isti javni toalet slu~ajno, da bi iz njega iza{le kao najbolje prijateljice. To je nezamislivo u mu{kom svetu. Bilo bi krajnje sumnjivo kada bi neki
mu{karac pozvao svog prijatelja: Hej Frenk, hajde sa mnom u
toalet!
Mu{karci dominiraju daljinskim upravlja~em, prebiraju}i
neprestano po kanalima; ène se, s druge strane, rado prepu{taju reklamama na televiziji. Mu{karac pod stresom pribegava
alkoholu, ili osvajanju drugih zemalja; ène pod stresom predaju se {opingu ili jedu ~okoladu u velikim koli~inama.
@ene zameraju mu{karcima da su neosetljivi, nemarni, da ih
ne slu{aju, nisu saose}ajni, niti ne`ni, {krti su na re~ima, ne pokazuju emocije, vo|enje ljubavi radije bi nazvali seksom, ostavljaju dasku na klozetskoj {olji podignutu .
21

Mu{karci kritikuju ène da su lo{i voza~i, da ne umeju da tuma~e plan grada, da okre}u mape naopa~ke, da nemaju orijentaciju u prostoru, da suvi{e re~i potro{e na obja{njenja bez doticanja su{tine, da suvi{e retko pokazuju inicijativu u seksu, a
dasku na klozetskoj {olji ostavljaju spu{tenu. Mu{karac nikada
ne}e prona}i svoje ~arape, ali }e njegovi CD-i biti sloèni po azbu~nom redu. @ene }e uvek biti u stanju da prona|u klju~eve od
kola, ali }e vrlo retko uspeti da na|u kojim putem da kola odvezu do èljene destinacije. Mu{karci misle da su pametniji pol,
ène znaju da je obrnuto.
Koliko mu{karaca je potrebno

da bi se zamenila rolna toalet papira?
Odgovor je nepoznat, jer se to nikad nije desilo.
Mu{karci su zadivljeni sposobno{}u ène da odmah sa vrata
okarakteri{e sve prisutne u prostoriji; ène u istoj situaciji ne mogu da se na~ude nesposobnosti mu{karaca da osmotre ljude oko
sebe.
Mu{karci su preneraèni {to èna ne prime}uje kako se ispred njenih o~iju upalila crvena lampica za ulje na kontrolnoj
tabli u kolima, a s druge strane u stanju je da sa udaljenosti od
pedeset metara munjevitom brzinom primeti prljave ~arape ba~ene u najmra~niji }o{ak sobe. @ene su zbunjene mu{kar~evom
sposobno{}u da savr{eno parkira auto na nemogu}e tesnom prostoru, koriste}i pri tom samo retrovizor, a da nikad ne uspeva da
pogodi njene erogene zone.
Ako èna voze}i auto zaluta, ona }e stati i zamoliti za pomo}. Za mu{karca bi to bilo pokazivanje slabosti. On }e radije
voziti satima ukrug, mrmljaju}i kako je u stvari prona{ao novi
put do cilja, ili da, evo, ve} prepoznaje gde se nalazi, bilo da mu
je poznata benzinska pumpa ili ulica kojom vozi
22
Ista vrsta, dva sveta
Prvobitna podela rada

Mu{karci i ène su se druga~ije razvijali jer su istorijski na to bili
prinu|eni. Mu{karci su lovili, ène prikupljale plodove. Mu{karci su branili ognji{te, ène odgajale potomstvo. Kao rezultat,
njihova tela, kao i njihov mozak, razvili su se na potpuno razli~it
na~in.
Kao sto su im se tela razvijala i menjala da bi se adaptirala na
specifi~ne uslove, tako im se razvijala i menjala svest. Mu{karci
su postali krupniji i vi{i od ve}ine èna, a njihov mozak razvijao
se u skladu s njihovim du`nostima. @ene su ostajale u pe}ini
razvijaju}i svoj mozak u skladu sa svojim potrebama preìvljavanja.
Milionima godina kasnije struktura mozga kod mu{karaca i
èna nastavila je da se razvija u razli~itim pravcima. Naime, mi
znamo da mu{ki i ènski mozak razli~ito primaju i obra|uju
informacije. Mu{karci i ène razli~ito razmi{ljaju. Razli~ito veruju. Razli~ito vide stvari, daju im potpuno razli~ite prioritete i
razli~ito se pona{aju.
Kada bi se pretvarali da to nije tako, stvorili bi idealnu podlogu za sr~ani udar, konfuziju, kao i razo~aranja kroz ceo ìvotni vek.
Stereotipi
Krajem osamdesetih godina XX veka desila se prava eksplozija
raznih istraìvanja na temu mu{ko-ènskih razlika, kao i istraìvanja o funkcionisanju ènskog i mu{kog mozga.
Prvi put u istoriji napredna kompjuterska tehnika omogu}ila je da se pomo}u skenera prati rad mozga uìvo, poput
od{krinutih vrata kroz koja smo virnuli u nepoznati nepregledni predeo ljudskog uma, odakle se snabdevamo mnogim odgovorima na pitanja o razlikama izme|u polova. Sva nau~na,
medicinska, psiholo{ka i sociolo{ka istraìvanja koja ova knjiga
pokriva upu}uju na ~injenicu da su sve stvari oko nas razli~ite,
uklju~uju}i mu{karce i ène. U dvadesetom veku ove su razlike
bile obja{njavane uglavnom socijalnim faktorom; dakle, mi smo
23

ovakvi kakvi smo zato {to su nas tako generacijama u~ili roditelji i u~itelji. @enske bebe obla~e se u roze, kupuju im se lutkice,
mu{ke bebe obla~e se u plavo i daruju im se fudbalski dresovi i
olovni vojnici. Devoj~ice se maze i miluju, de~aci se ne maze ve}
ih potap{emo po ramenu i u~imo ih da de~aci ne pla~u. Doskora se verovalo da je bebin mozak neispisana hartija, po kojoj
kasnije u~itelj ispisuje sadràj. Biolo{ka istraìvanja nas, naprotiv, upu}uju na druga~iju sliku o tome za{to mi upravo mislimo
na na~in na koji mislimo. Ova istraìvanja uveravaju da je u
stvari sprega izme|u hormona i mozga odlu~uju}a za na{e pona{anje, izbore, stavove. To zna~i da, ~ak i u uslovima odrastanja na pustom ostrvu, bez ikakvog uticaja dru{tva i roditelja koji
bi ih uveli u ìvot, devoj~ice bi ipak bile ne`nije, mazile bi se,
igrale se lutkama, druìle se, dok bi de~aci i tamo teìli da se me|usobno takmi~e, mentalno ili fizi~ki, te da bi formirali grupe u
kojima bi se organizovali po hijerarhijskim principima.
Konstituisanje mozga u materici,

kao i uticaj hormona odredi}e na~in
na{eg razmi{ljanja i pona{anja.
Kao {to }ete videti, konstitucija mozga, kao i pulsiranje hormona u na{im telima, dva su faktora koja u najve}oj meri odre|uju na{e pona{anje, diktiraju}i ga jo{ pre nego {to smo ro|eni.
Na{i instinkti su zapravo reagovanja na{ih tela preko gena
na date okolnosti.
Da li je sve samo mu{ka zavera?

Od {ezdesetih godina po~ela je kampanja protiv biolo{kog nasle|a. Razne grupe za pritisak poku{avale su da nas ubede da su
kompletna dru{tvena organizacija, religija, struktura vlasti, obrazovni sistem samo saveznik postoje}oj mu{koj zaveri, koja
ima za cilj da pokori ènu. Pokoravanje ène, po njima, najo~iglednije je na primeru (neprestanog forsiranja) trudno}e i ra|anja.
24

Naravno, istorijski gledano, to izgleda upravo tako kako ove
grupe opisuju. Ali nu`no je postaviti pitanje: ako su mu{karci i
ène tako identi~ni, kao {to ove grupe zahtevaju da se prizna,
za{to je i kako onda mu{karac uspeo da zadominira svetom?
Izu~avanja o tome kako funkcioni{e mozak kod mu{karaca
i èna daju nam mnogo odgovora. Mi nismo jednaki. Mu{karci
i ène trebalo bi da uìvaju jednake uslove za razvijanje svojih
potencijala, ali ti potencijali su definitivno razli~iti. Pitanje da li
su mu{karci i ène isti u stvari je politi~ko ili moralno pitanje,
dok je pitanje o tome da li su identi~ni vi{e pitanje za nau~nike.
Jednakost polova
jeste politi~ko i moralno pitanje, dok je
problem su{tinske razlike me|u njima nau~no pitanje.
Oni koji se opiru ideji po kojoj je biolo{ki faktor odlu~uju}i
za na{e pona{anje, obi~no su isti oni koji se suprotstavljaju seksizmu. Ali oni ne razumeju razliku izme|u pojmova jednakost
i identi~nost, koji su dva potpuno razli~ita pojma. U ovoj knjizi
vide}ete kako nauka utvr|uje duboke razlike izme|u mu{karaca i èna, kako fizi~ki tako i mentalno. Oni nisu isti.
Prema prou~avanjima vode}ih paleontologa, etnologa, psihologa, biologa i neurologa, razlike koje postoje izme|u mozga
ène i mozga mu{karca bez ikakve sumnje postoje i vrlo su
jasne.
Kada u knjizi budemo navodili ili merili razlike me|u polovima, neki ~itaoci }e mo`da reagovati tako {to }e re}i kako se oni
time ne bave. Mo`da govore istinu, pripadaju}i tako manjini, ali
mi se ovde bavimo prose~nim mu{karcem i prose~nom ènom,
prose~nim na~inom njihovog svakodnevnog pona{anja, u najve}em broju situacija. Pri tome kada kaèmo prose~ni mislimo
na ~injenicu da su mu{karci prema statisti~kim podacima vi{i od
èna za 7% i krupniji za 8%. Postoji, naravno, mogu}nost da u
jednoj ve}oj skupini ljudi najve}a i najkrupnija pojava bude
25

neka èna, ali u proseku mu{karci su definitivno i teì i vi{i. U
Ginisovoj knjizi rekorda za 2001. godinu najvi{e osobe bile su
po pravilu mu{karci. Najvi{i ~ovek na svetu za koga se zna bio
je Robert Vadlou iz Altona u Ilinoisu (SAD), koji je (1940. godine) bio visok 2,72 metra.
Najvi{a osoba u 2000. godini bio je Raduan ârbib iz Tunisa, visok 2,35 m. Knjige su uvek bile pune likova kao {to su Veliki Dòn i Mala Suzi. Ovo nije seksizam, nego ~injenica.
Stav autora
îtaju}i ovu knjigu mo`da }e se neki ~itaoci razljutiti zato {to
smo dirnuli u idealisti~ku predstavu o jednakosti me|u polovima. Zato moramo odmah da pojasnimo svoj stav i svoju nameru. Mi, autori, pre svega èlimo da ovom knjigom pomognemo
~itaocu da pobolj{a odnose sa oba pola. Verujemo da mu{karci i
ène treba da imaju jednake uslove za gra|enje karijere koju su
izabrali, kao i to da bi svi jednako kvalifikovani ljudi trebalo da
budu jednako nagra|eni.
Govoriti o razli~itosti ne zna~i poricanje jednakosti. Jednakost dopu{ta slobodu izbora, dok razli~itost podrazumeva mogu}nost izbora, to jest mogu}nost da dva ljudska bi}a, bilo da se
radi o mu{karcima ili ènama, odlu~e da izaberu da rade razli~ite stvari.
Cilj nam je da se osvrnemo objektivno na odnos izme|u
mu{karaca i èna, da objasnimo istoriju njihovih odnosa, razne
pojmove i njihova zna~enja, kao i da osmislimo strategiju i tehniku za postizanje sre}nijeg i ispunjenijeg ìvota. Trudi}emo se
da izbegnemo naga|anja, pretpostavke, licemerje, pametovanje.
Ako ne{to izgleda kao patka, zvu~i kao patka, hoda kao patka i
postoji dovoljan broj dokaza da je to patka onda }emo i mi to
nazvati patkom.
Na{i dokazi pokazuju da su polovi su{tinski skloni razli~itom pona{anju. Nije nam namera niti da sugeri{emo niti da
odre|ujemo ne~ije pona{anje.
26
Uro|eno protiv ste~enog

Melisa je rodila blizance, de~aka i devoj~icu. Jasminu je pokrila
}ebetom roze boje, a Adama plavim. Ro|aci su doneli na poklon
mekane {arene igra~kice za Jasminu, a za Adama malu loptu i
minijaturni dres jednog fudbalskog kluba. Svi su razneèno tepali Jasmini, ali je samo ènski deo gostiju traìo da pridrì bebu
i da je pomazi.
Mu{ki ro|aci su vi{e pa`nje posve}ivali Adamu, tapkaju}i ga
po stoma~i}u, a àgor u sobi bio je daleko ja~i nego kad su u
poseti bile prete`no ène. Proricali su mu sjajnu fudbalsku karijeru i cimali ga za noge.
Ovakav prizor poznat je svakome od nas. Ali, veliko je pitanje da li je pona{anje ovih odraslih mu{karaca i èna predodre|eno biolo{ki, ili je ste~eno, preno{eno sa generacije na generaciju. Drugim re~ima, da li je to prirodno ili ste~eno pona{anje?
Skoro ceo XX vek protekao je u uverenju da je na{e pona{anje uglavnom uslovljeno socijalnim faktorom. To je stav
psihologa i sociologa. Poznato je da je vaspitavanje proizvod
u~enja. Na primer, majka koja usvoji dete, bilo u ljudskom ili
majmunskom svetu, odnegova}e ga u ve}ini slu~aja besprekorno
kao da je dete njeno.
S druge strane, nau~nici tvrde da su biolo{ki i hemijski faktor, kao faktor hormona, presudni ~inilac ljudskog pona{anja.
Od 1990. godine u javnosti po~inju da se probijaju sve brojniji
nau~ni dokazi o tome da je ljudsko pona{anje unapred upisano,
poput kompjuterskog softvera, u na{ mozak, jo{ pre nego {to
smo ro|eni.
înjenica da su mu{karci vekovima bili lovci, a ène podizale decu i danas umnogome diktira na{e pona{anje, izbor, verovanja. Jedno veliko istraìvanje obavljeno na Harvardskom
univerzitetu pokazuje da se mi ne samo druga~ije pona{amo
prema bebama de~acima i devoj~icama nego da pri tom koristimo potpuno razli~it re~nik. @enskoj bebi re}i }emo: Boè, kako
si slatka! ili Srce moje malo, Kako si medena!, dok }emo se
mu{koj bebi obra}ati povi{enim tonom : Hej, juna~ino! ili
Oho-ho, ala si snaàn!
27

Iako davanje barbika devoj~icama ili rendèra de~acima
ne kreira njihovo pona{anje, ono uti~e na njega. Pomenuto istraìvanje iz Harvarda navodi da je razli~ito pona{anje odraslih
prema bebama ènskog i mu{kog pola, zapravo nagla{avanje
postoje}ih razlika. Kada spustite patku u vodu, ona odmah po~inje da pliva. Ako pogledate ispod povr{ine vode, primeti}ete
kako ve{to koristi plovne koìce na nogama. Ako joj prou~ite
mozak, uveri}ete se da joj je modul plivanja ve} ugra|en u
mozak. Voda ovde ne predstavlja spoljnji faktor koji odre|uje
njeno pona{anje, ve} samo slu~ajno mesto u kome se patka zatekla.
Dalje ovo istraìvanje pokazuje kako smo mi vi{e biolo{ki
produkt nego `rtve socijalnih stereotipa. Na{a razli~itost poti~e
od razlike izme|u na{ih mozgova.
To zatim uti~e da svet shvatamo druga~ije, da imamo razli~it
sistem vrednosti i prioriteta. Niko nije bolji, niti gori, nego smo
razli~iti.
Vodi~ kroz ~oveka

Ova knjiga je poput turisti~kog vodi~a kroz stranu zemlju i njenu kulturu. Ona sadrì lokalni jezik i àrgon, kao i simbole za
telesni jezik, a tako|e i uvid u razloge za{to je lokalno stanovni{tvo takvo kakvo je.
Ve}ina zapadnih turista putuje u stranu zemlju bez prethodnog raspitivanja o destinaciji, da bi se kasnije prestravili ili
razljutili po{to domoroci ne govore engleski ili ne znaju {ta su
hamburgeri sa krompiri}ima. Pravilno bi bilo da, u cilju potpunog uìvanja u novoj zemlji, prvo u~inite napor da razumete
njenu istoriju. Zatim treba da nau~ite nekoliko osnovnih fraza i
da probate ìvotni stil njenih gra|ana, pre svega zbog svog iskustva, a potom i zbog toga da biste bolje znali da ih cenite i procenite. Na taj na~in ne}ete izgledati, zvu~ati, niti se pona{ati kao
turista. Jer za turistu je mnogo bolje da ostane kod ku}e i da samo zami{lja neku destinaciju nego da se zamara putovanjem na
kome ni{ta ne èli da doìvi i nau~i.
28

Ova knjiga pomo}i }e vam da nau~ite sve o suprotnom polu, kako biste uìvali u njemu. Ali prvo morate razumeti njegov
istorijski razvoj.
Jedan ameri~ki turista rekao je u

Vindzorskoj palati: Palata je divna, samo
ne znam za{to su je sagradili tako blizu aerodroma!
Ova knjiga bavi se ~injenicama i realno{}u, pravim ljudima
i doga|ajima, pravim situacijama. Ne}emo vas optere}ivati stru~nim izrazima poput: dendrites, corpus callosum, neuropeptides,
magnetic resonance imaging i serotonin, kada se radi o ispitivanju funkcija ljudskog mozga. Mi }emo sve njih poku{ati da
pojednostavnimo kako bi bilo lak{e za ~itanje. Tako|e smo se
puno bavili istraìvanjima relativno nove nauke koja se zove sociobiologija. Ona poku{ava da objasni kako se ljudsko pona{anje
moè odrediti evolucijom i genetskom strukturom.
Trudili smo se da se pozabavimo svim konceptima koji su
nau~no utemeljeni ili imaju nekog smisla, a da izbegavamo sve
one koncepte ili tehnike koje nisu nau~ne.
Ovde se bavimo modernim ogoljenim primatom onim koji
upravlja svetom preko svojih megakompjutera i u stanju je da se
spusti na Mars, ali ~iji razvoj moèmo da pratimo od prapo~etaka. Milionima godina oblikovali smo se kao vrsta da bismo
danas bili gurnuti u tehnolo{ko dru{tvo, politi~ki uniformno,
koje ne ostavlja mnogo mesta onom prirodnom u nama.
Trebalo nam je sto miliona godina da evolucijom do|emo do
dru{tva dovoljno prefinjenog i razvijenog da ~oveka po{alje na
Mesec, ali taj ~ovek je morao na Mesecu da ide u toalet isto kao
{to je ~inio njegov primitivni predak toliko godina ranije. Ljudi
mo`da izgledaju malo druga~iji od dru{tva do dru{tva, ali ispod
te spolja{nje pokorice, na{ biolo{ki sastav je isti. Mi }emo u knjizi pokazati na~ine na koje su ljudske osobine nasle|ene ili preno{ene s kolena na koleno i vide}ete kako u stvari nigde ne postoje kulturne razlike.
29

Hajdemo sad da pogledamo ukratko kako se razvijao ljudski mozak.
Kako smo ovde dospeli

Nekada davno, pre mnogo godina, mu{karci i ène ìveli su u
sre}noj zajednici i radili u uzajamnoj harmoniji. Mu{karac je
odlazio svakodnevno u lov, rizikuju}i svoj ìvot u opasnoj sredini da bi nabavio hranu za ènu i njihovu decu, a tako|e ih je
branio od divljih zveri i neprijatelja. Opis njegovog radnog mesta bio je vrlo jasan: lovac na hranu. To je jedino {to se od njega
o~ekivalo. U tom poslu razvio je s vremenom ve{tine uo~avanja
plena izdaleka, kao i sposobnost da pogodi metu u pokretu.
@ena je sopstvenu vrednost videla u njegovom izlaganju riziku radi zajedni~kog dobra. Uspeh mu{karca meren je njegovom sposobno{}u da ubije plen i donese ga ku}i, a njegovo li~no
dostojanstvo merilo se njenom zahvalno{}u zbog njegove po`rtvovanosti. Porodica je zavisila od njegovog posla kao hranioca i
za{titnika i ni{ta drugo se od njega nije o~ekivalo. Nikada se od
njega nije o~ekivalo da analizira me|usobne odnose u porodici,
niti je iko traìo da on baca |ubre ili menja deci pelene.
@enina uloga je tako|e bila vrlo jasna. Kao odgojiteljica dece,
ona je bila predodre|ena da razvija svoje ve{tine u tom pravcu.
Tako je ona razvijala ve{tinu osmatranja okoline, radi uo~avanja eventualne opasnosti, obeleàvala teritoriju radi lak{eg
snalaènja i osposobila se da prime}uje i najmanje promene u
izgledu i pona{anju drugih. Podela posla bila je veoma jednostavna: on je bio lovac u potrazi za hranom, ona za{titnik gnezda.
Njen dan je prolazio u staranju o deci, skupljanju plodova,
kao i komunikaciji sa drugim ènama u grupi. Po{to se nije brinula o ulovu i za{titi od neprijatelja, njen uspeh meren je njenom sposobno{}u da obezbedi funkcionisanje porodi~nog ìvota.
Njeno li~no dostojanstvo merilo se njegovom zahvalno{}u
za njen rad u ku}i i podizanje dece. Njena bremenitost smatrala
se magi~nom, pa i svetom, jer je jedino ona posedovala tajnu
30

ra|anja novog ìvota. Od nje niko nije o~ekivao da lovi ìvotinje, uni{tava neprijatelje ili menja sijalice.
Tada je bilo te{ko preìveti, ali je bilo lako ìveti, me|usobni odnosi nisu bili problem. I tako je to trajalo stotinama hiljada
godina. Svakoga dana lovac bi se vra}ao ku}i sa ulovom. Plen se
delio na jednake delove i svi ~lanovi zajednice zajedno su jeli u
pe}ini.
Svaki lovac bi za vreme obeda zamenio deo svog plena sa
ènom za malo vo}a ili povr}a.
Posle jela mu{karci su sedeli oko vatre i zurili u plamen, pri~ali pri~e, razmenjivali {ale, igrali igre. To je bilo praistorijski
prete~a daljinskog upravlja~a i konzumiranja novina. Mu{karci
su bili umorni od lova i ovako su se oporavljali da bi se pripremili za sutra{nju ponovnu ulogu lovca. @ene su pazile na decu
i brinule se o tome da se mu{karci dovoljno najedu i odmore.
Svako je cenio napore i posao onog drugog. Mu{karce niko nije
nazivao lenjivcima, ène niko nije nazivao pokornim sluàvkama.
Ovi jednostavni rituali i oblici pona{anja jo{ uvek postoje u
nekim civilizacijama i mestima, kao sto su Borneo, delovi Afrike
i Indonezije, kod Aboridìna u Australiji, kod Maora sa Novog
Zelanda, Inuita u Kanadi i na Grenlandu. U ovim narodima svaka osoba shvata i razume svoju ulogu. Mu{karci po{tuju ène,
ène po{tuju mu{karce. Svako od njih vidi onog drugog kao
oslonac porodice, bez koga ne bi bilo opstanka i ìvota.
Me|utim, za savremenog mu{karca i ènu koji ìve u civilizovanim zemljama ova stara pravila izgubila su zna~aj, a zamenili su ih haos, konfuzija i nesre}a.
Nismo mi to tako zami{ljali

Opstanak porodice vi{e ne zavisi od mu{karca, a od èna se ne
o~ekuje da budu samo u ku}i. Prvi put u istoriji na{e vrste,
mu{karci i ène su zbunjeni oko podele posla. Vi ste, dragi ~itaoci ove knjige, pripadnici prve generacije ljudskih bi}a suo~enih
sa ~injenicama koje su bile potpuno nepoznate va{im precima.
Prvi put u istoriji mi od partnera traìmo ljubav, strast, li~no
31

ispunjenje, zadovoljstva jer opstanak vi{e nije ugroèn. Savremena socijalna struktura uglavnom obezbe|uje osnovno socijalno i medicinsko osiguranje, da ne govorimo o ostalim vladinim
institucijama u kojima se {tite prava gra|ana, kao na primer prava potro{a~a i sli~no.
Po{to smo odbacili stara pravila, koja su onda nova pravila?
Ova knjiga poku{ava da na|e odgovor.
Za{to roditelji ne mogu da vam pomognu

Ako ste ro|eni pre 1960. godine, vi ste u porodici bili svedok starinskog na~ina pona{anja izme|u mu{karca i èna. Va{i roditelji
ponavljali su pona{anje koje su nau~ili od svojih roditelja, koji
su opet, to nau~ili od svojih roditelja i tako dalje, sve do pe}inskog ~oveka, kada su se te uloge formirale.
Sada su se pravila potpuno promenila, a va{i roditelji ne znaju kako da vam pomognu. Procenat razvoda kod sveìh brakova
dostiè 50 odsto, ali ako uzmete u obzir i homoseksualne veze,
pravi procenat za razlaz parova bio bi preko 70 odsto.
Mi moramo da nau~imo nova pravila kako bismo otkrili na~in da budemo sre}ni i u XXI veku.
Mi smo jos uvek samo ìvotinjska vrsta

Ve}ina ljudi ne voli da sebe vidi kao ìvotinjsku vrstu. Odbijaju
~injenicu da je 96% materije u njihovom organizmu identi~no
sa onih 96% u organizmu svinje ili konja, ili da je 97,5 % ~ovekove DNK identi~no sa DNK gorile, a 98,4 % identi~no sa
DNK {impanza. Jedino {to nas razlikuje od ostalih ìvotinja to
je sposobnost da mislimo i planiramo. Ostale ìvotinje na situacije reaguju ili ponavljanjem pona{anja ili onim {to im je genetski upisano u mozgu. One ne mogu da razmi{ljaju, nego samo
da reaguju.
Ve}ina ljudi prihvata ~injenicu da instinkt kod ìvotinja predodre|uje njihovo pona{anje, to je vrlo o~igledno ptice pevaju, àbe kreke}u, ma~ke se pri{unjaju svom plenu. Ovo nije
pona{anje koje uklju~uje intelekt, pa mnogi ne èle da priznaju
32

bilo kakvu sli~nost izme|u takvog pona{anja i ljudskog pona{anja. Oni ~ak idu dotle da ne èle da priznaju da je prvo pona{anje u ìvotu ~oveka a to je pla~ i sisanje zapravo instinktivno.
Pona{anje koje nasledimo od roditelja najverovatnije }emo
preneti na{oj deci na isti na~in na koji to rade sve ìvotinje. Kada
mi prihvatimo sebe kao ljudsku vrstu u ìvotinjskom svetu, ~iji
su impulsi bru{eni milionima godina evolucije, tada }e biti lak{e
shvatiti i sebe i druge. U tome upravo i leì formula za sre}niji
ìvot.
33
Drugo poglavlje
OSMI[LJAVANJE
[eril, opet si sakrila
puter nema ga u
friìderu!
Mu{karci nikad nisu u stanju da prona|u stvari
Zabava je ve} uveliko bila u toku kada su Dòn i Su pristigli.

Ve} kod vrata Su se unela Dònu u lice rekav{i {apatom, gotovo
bez micanja usana: Pogledaj onaj par kod prozora. Dòn je
momentalno okrenuo glavu da pogleda, a Su je siknula: Ne
tako, ma kako moè{ tako direktno da bulji{ !? Ona nikako nije
mogla da shvati odakle mu ideja da tako direktno i o~igledno
okrene glavu i bulji, a Dòn nije mogao da veruje da Su moè
da pregleda celu dvoranu u sekundi bez okretanja glave.
U ovom poglavlju pozabavi}emo se razlikama u ~ulnoj percepciji izme|u mu{karaca i èna i kako te razlike komplukuju
na{e odnose.
@ene kao radari

@ena ve} na prvi pogled shvata kada je druga èna uznemirena
ili zabrinuta, dok mu{karcu treba da bukvalno vidi ne~ije suze
da bi shvatio da je taj neko tuàn.
Ovo je zato {to je èna opremljena mnogo tananijim senzorima nego mu{karac.
Jo{ u ulozi za{titnice gnezda i negovateljice neja~i èna je
prepoznavala nijanse raspoloènja kod drugih, kao i blizinu
opasnosti. Ovo se obi~no naziva ènska intuicija , a zna~i u
stvari sposobnost ène da uo~i sitne detalje i promene u pona{anju drugih. To je definitivno zbunjivalo mu{karce kroz istoriju.
Jedan na{ prijatelj rekao nam je da njegova èna ima neverovatno izo{treno ~ulo vida u slu~aju da on ne{to poku{a da
sakrije, ali da istovremeno potpuno obnevidi kada je u pitanju
uparkiravanje kola u garaù. Procenjivanje udaljenosti izme|u
branika i zida od garaè prilikom uparkiravanja ve{tina je ~iji je
37

centar sme{ten u desnoj hemisferi mu{kog mozga, dok je veoma
slabo razvijena kod èna. Vrati}emo se tome kasnije u poglavlju
br. 5.
Moja èna sa pet metara spazi

dlaku plavu{e na mom kaputu, ali udari u
vrata od garaè svaki put kad se uparkirava.
Braniteljka gnezda radi ~uvanja potomstva morala je da primeti i najmanju razliku u pona{anju koja bi signalizirala bol,
glad, povredu, tugu. Mu{karci su uvek bili predaleko od pe}ine
da bi imali vremena da nau~e ovaj nemu{ti jezik ljudske komunikacije. Neuropsihijatar profesor Ruben Gur sa Univerziteta Pensilvanije skeniranjem ljudskog mozga otkriva razliku u
elektri~noj aktivnosti mozga u stanju mirovanja kod mu{karaca
i èna. Kod mu{karaca je 30% mozga aktivno, dok je kod èna
~itavih 90% aktivno u stanju mirovanja. Drugim re~ima, mozak
ène konstantno prima i analizira podatke o spolja{njoj okolini.
@ene poznaju prijatelje svoje dece, strahove i snove svoje dece,
njihove romanse, razmi{ljanja, ose}anja, ~esto ~ak znaju unapred njihove nesta{luke. Za to vreme mu{karci su donekle svesni
da u ku}i ìve neki mali ljudi.
Sve je u o~ima
O~i su produèna ruka mozga sme{tena na prozoru lobanje.
Mre`nja~a oka, koja se nalazi na zadnjem delu o~ne jabu~ice,
sastavljena je od 130 miliona }elija u obliku {tapi}a, nazvanih
fotoreceptori, ~iji je zadatak da se bave crno-belim, a drugih sedam miliona kupastih }elija bave se ostatkom palete boja. Ove
}elije za boje obezbe|uje X-hromozom. @ene imaju dva hromozoma X , {to im donosi ve}i broj kupastih }elija, a to se moè
proveriti kada zapitate ènu da objasni detaljno neku boju. Mu{karac }e uvek koristiti osnovne boje u opisu, kao na primer
38
Osmi{ljavanje
crveno, plavo ili zeleno, dok }e èna govoriti o boji peska, dima
i dubina, o golubijesivoj, prljavoroze i sli~no.
Ljudske o~i imaju beonja~u koju nemaju drugi primati. Ona
pospe{uje pokretljivost oka i usmerenost oka, sto su ina~e elementi od vitalne va`nosti za interpersonalnu komunikaciju. @enske o~i poseduju vi{e beonja~e nego mu{ke, jer kod njih je bliska
komunikacija integralni deo ìvota. Tako|e se time moè objasniti mno{tvo signala iz oka i prema oku, koje su ènske o~i u
mogu}nosti da oda{ilju i primaju u kratkom vremenskom intervalu.
Ovakav tip o~ne komunikacije nije uobi~ajen kod ostalih
ìvotinjskih vrsta, tako da su one opremljene sa malo ili nimalo
beonja~e, oslanjaju}i se u ìvotu na jezik tela kao osnovnog na~ina komunikacije.
O~i na le|ima
Dobro, nije ba{ tako, ali skoro da jeste. @ene ne samo da imaju
ve}i broj kupastih }elija u mre`nja~i oka nego imaju i {ire vidno
polje od mu{karaca. U njenoj ulozi kvo~ke ènin softver u
mozgu osposobio ju je da moè jasno da vidi bo~no pod uglom
od 45, kao i ispod i iznad linije nosa. Mnoge ène imaju efektivno vidno polje od 180. O~i mu{karca su ve}e i programirane
da vide dubinski. To zna~i da mu{karac najjasnije vidi ispred
sebe, kako neposredno, tako i udaljene objekte, ali poput dvogleda.
@ene vide u {irinu,

a mu{karci dubinski
Kao lovcu mu{karcu je bilo potrebno ~ulo vida koje mu
omogu}ava da ni{ani i pogodi plen sa velike udaljenosti. Njegov
vid je evolucijom postao fokusiran, dok je èna evolucijom stekla vid sa {irokim lukom posmatranja, kako bi mogla da spazi
grabljivca. Prevedeno na jezik dana{njice ovo obja{njava kako
39

mu{karac moè bez mnogo muke da na|e udaljeni bar, ali nikako ne moè da prona|e stvari u friìderu, fioci i ormanu.
U Velikoj Britaniji je 1997. godine od ukupnog broja poginulih i povre|enih pe{aka bilo 4132 dece, od kojih su 3640 bili
de~aci, a 1492 devoj~ice. U Australiji je broj poginulih de~aka
vi{e nego dvostruk u odnosu na broj `rtava me|u devoj~icama.
De~aci, pre svega, vi{e rizikuju, a zatim je tu i faktor suènog
vidnog polja, {to zajedno obja{njava ovu visoku stopu povre|enih i poginulih de~aka.
Kako vide mu{karci i ène

Mogu}e je ve`bom usavr{iti vid i posti}i pro{ireniju sliku,
ba{ kao {to to ve`baju ratni piloti. Tako|e se de{ava da se luk
na{eg vidnog polja pro{iri usled ìvotne opasnosti. Tokom pobune u zatvoru u Pertu u Australiji 1999. godine zatvorenici su
nekoliko straàra dràli kao taoce. Najavili su da }e ih ubiti ukoliko im se zahtevi ne ispune. Straàr po imenu Lens Bremen
ispri~ao je kasnije kako je do tada imao tipi~no mu{ki tunelski
vid. Posle incidenta u zatvoru njemu se vid ra{irio do 180.
Zbog traume koju je doìveo i straha da ne bude likvidiran, njegov mozak je pro{irio vidno polje da bi se obezbedio monitorima sa svih strana ako Lens bude napadnut.
40
Osmi{ljavanje
Za{to ènske o~i vide tako mnogo stvari?

Milijarde fotona svetlosti, koji su jednaki 100 megabajta kompjuterskih podataka, svakog sekunda zadese mre`nja~u oka. Ovo
je previ{e za mozak, pa on emituje komande za upotrebu samo
onoga {to je neophodno za preìvljavanje. Na primer, kada je
mozak registrovao sve boje neba, od tog mno{tva boja on }e izabrati samo plavu boju. Na{ mozak suàva na{ vid tako da se moèmo koncentrisati samo na specifi~ne stvari. Ako traìmo iglu
na tepihu, imamo jo{ suènije vidno polje. Mu{ki mozak projektovan za lov ima usko vidno polje. @enski mozak je projektovan za ~uvanje gnezda i ima {iroko vidno polje.
Misterija nestalog putera

Svaka èna na svetu imala je bar nekad priliku da vodi ovakav
razgovor u ku}i sa mu{karcem koji se nalazi ispred otvorenog
friìdera.
Dejvid: Gde je puter
Jana: U friìderu
Dejvid: Ja ga traìm u friìderu i tamo ga nema.
Jana: Ja sam ga tamo ostavila pre 10 minuta
Dejvid: Ne, sigurno si ga stavila na neko drugo mesto. Ovde definitivno nema nikakvog putera!
Na to je Jana upala u kuhinju, zavukla ruku u friìder i kao
nekom magijom izvadila puter. Neiskusni mu{karci misle da je
ovo ènski trik i da one uvek namerno kriju stvari u friìderima,
ormanima ili fiokama. ârape, cipele, ve{, dèm, puter, klju~ od
kola, nov~anik sve su te stvari tu negde, samo {to ih oni nikad
ne vide. Sa svojom sposobno{}u {irokog vida, èna je u stanju
da vidi ve}inu stvari u friìderu ili ormanu bez pomeranja glave.
Zatim, hormon estrogen pomaè ènama da identifikuju stvari
koje se slaù, kao na primer da odrede koje su stvari u paru, bilo
da se nalaze u fioci ili u sobi uop{te. @ene tako|e opaàju i pamte i detalje kao {to je gde se nalazi puter i dèm usred gomile
41

u friìderu. Najnovija istraìvanja kaù da mu{ki mozak, kad
traì puter, zapravo traga za re~ju P-U-T-E-R. Ako je paket na
kome pi{e puter okrenut naopa~ke, on ga bukvalno ne}e spaziti. Zato mu{karci okre}u glavu. Oni pomeraju glavu s jedne na
drugu stranu ili gore-dole kao da snimaju gde je nestali objekat.
Razlike u vidu imaju velike i va`ne posledice za na{ ìvot.
Podaci osiguravaju}ih dru{tava kaù da je manja verovatno}a da
ènski voza~ nastrada od udarca sa strane u automobil nego
mu{ki voza~. @ena je u stanju da vidi vozila koja joj dolaze sa
strane, tako da je mnogo ve}a verovatno}a da strada kad je drugo
vozilo udari spreda ili otpozadi dok poku{ava da se uparkira
paralelno sa drugim automobilom. Ako jo{ to zna~i da mora da
vozi unazad, onda je to ve} prevelik izazov za njenu slabo razvijenu prostornu ve{tinu.
@enin ìvot bi}e manje stresan kad shvati da mu{karci imaju
problema da vide predmete izbliza. Kada èna kaè: To je u
ormanu, on se oseti vrlo bespomo}no i za njega je u tom trenutku najmanje stresno da joj jednostavno poveruje i poku{a
istragu.

Zato {to ène imaju odli~an pregled situacije i bez okretanja glave, te{ko ih je uhvatiti prilikom osmatranja drugih mu{karaca
na ulici.
Svaki mu{karac je bar jednom u ìvotu bio optuèn da se
okre}e za drugim ènama na javnom mestu, ali ènama se to
retko doga|a. Istraìvanja pokazuju da se ène i te kako okre}u
za zgodnim mu{kim telima, bar isto onoliko koliko to rade mu{karci. Jedino {to ènu retko moète uhvatiti na delu.
Verujem samo u ono {to vidim

Ve}ina ljudi veruje samo u ono {to moè da vidi svojim o~ima.
Ali, pitanje je da li je to u stvari ba{ tako? Na primer, milioni
ljudi veruju u lete}e tanjire uprkos ~injenici da je 92% lete}ih
42
Osmi{ljavanje
tanjira sletelo u nepristupa~nim predelima, naj~e{}e u subotu
uve~e, posle zatvaranja barova. Pri tome nikada ih nije video nijedan premijer, niti je prime}eno da su se spustili na neku od
javnih zgrada i institucija. I nikad nijedan nije sleteo po lo{em
vremenu.
Istraìva~ Edvard Boring ilustrovao je kako razli~ite jedinke
vide razli~ite stvari u jednoj te istoj slici. @ene su sklone da u
prvoj slici vide staricu sa bradom zarivenom u okovratnik bunde, dok mu{karci vide levi profil mlade ène koja gleda u daljinu.
Slika stola tako|e dokazuje da ne moèmo uvek verovati

onom {to vidimo.
Va{ mozak vas zavodi na zaklju~ak da je udaljenija stranica
stola duà nego prednja.
@enama je ovo obi~no zabavno, dok mu{karci ose}aju potrebu da zgrabe lenjir i odmah to izmere i provere.
Kada gledate gornju sliku, va{ mozak se usredsre|uje na ja~u boju, tako da vam slika izgleda kao da je sastavljena od neobi~nih oblika. Kada se koncentri{ete na bele povr{ine, tek onda
43

}ete primetiti slova F L Y. @ene brè i lak{e ovo prime}uju nego
mu{karac, jer se njegov mozak fokusira na geometrijske figure.
Za{to mu{karci treba da voze no}u

Iako ènske o~i bolje vide u mraku od mu{karaca (naro~ito na
crvenom kraju spektra) mu{ke o~i, zahvaljuju}i fokusiranju,
mnogo su bezbednije za vo`nju u no}i. Mu{karac koristi desnu
hemisferu mozga, u kojoj je centar za snalaènje u prostoru,
tako da ti ~inioci u kombinaciji zna~e da je mu{karac mnogo
sposobniji da identifikuje kretanje drugog vozila ispred ili iza
sebe. Mnoge ène defini{u no}no slepilo na putu kao nesposobnost da se odredi sa koje strane puta dolaze vozila u susret. Ovo
je mu{kar~eva neprikosnovena prednost, on je lovac koji je opremljen ovim no}nim ~ulom. Zato, ako idete na dug put, mo`da je
najbolje da èna vozi danju a mu{karac no}u. @ene pak vide
mnogo vi{e detalja u mraku, ali samo u kratkom {irokom krugu.
Na dugim putovanjima najbolje je

da mu{karci voze no}u a ène danju.
Dana{njim mu{karcima o~i se mnogo vi{e zamaraju jer su
evolucijom isprogramirane da se fokusiraju na daljinu, te se moraju konstantno reprogramirati da gledaju u ekran kompjutera
ili novine. @enske o~i su mnogo bolje prilago|ene za rad izbliza,
dopu{taju}i joj da se duè zadrì na detaljima nego {to bi to bio
u stanju prose~an mu{karac. Ovom treba dodati da je njen mozak organizovan da se savr{eno snalazi na malom prostoru, {to
zna~i da je prose~na èna odli~na u provla~enju konca kroz iglu,
kao i u ~itanju detalja sa kompjuterskog ekrana.
Za{to ène imaju {esto ~ulo

Vekovima su ène spaljivane na loma~i kao ve{tice zbog navodnih natprirodnih sposobnosti. Tu se ubrajaju i predvi|anja kako
44
Osmi{ljavanje
}e se ne~ija ljubavna veza zavr{iti, sposobnost da se otkrije la` i
laòv, razgovaranje sa ìvotinjama i sposobnost otkrivanja istine.
Godine 1978. pripremili smo eksperiment za televizijski program koji rasvetljava èninu sposobnost da tuma~i jezik tela
svoje bebe. U jednom porodili{tu izveli smo eksperiment sa
majkama sluè}i se projekcijom filma u trajanju od 10 sekundi.
Majkama smo pustili film u kome njihove bebe pla~u, ali smo
ton isklju~ili. Tako su majke imale samo vizuelnu informaciju.
Ve}ina majki je odmah detektovala vrstu pla~a kod bebe, u
rasponu od gladi i bola do umora ili vetra. Kada su o~evi radili
isti test, rezultati su bili àlosni manje od 10% o~eva moglo je
da razazna vi{e od dve vrste pla~a ~ak i to je verovatno bilo samo slu~ajno naga|anje. Mnogi su o~evi trijumfalno izjavljivali:
Beba ho}e svoju majku! Ve}ina nije uop{te umela da napravi
razliku izme|u dve vrste de~jeg pla~a.
Tako|e smo testirali bake i deke, da bismo proverili u kojoj
meri je starosni faktor relevantan za ovo istraìvanje. Ve}ina baka je dostizala 50 70% od rezultata koje su imale majke. Deke,
me|utim, nisu mogle ni da prepoznaju svoje unuke!
Na{i ogledi sa identi~nim blizancima pokazali su da ve}ina
deka nije u stanju da prepozna pojedina~no blizance, dok ih ve}ina ènskog dela familije vrlo lako prepoznaje i razlikuje.
U sobi u kojoj se nalazi 50 parova, prose~noj èni treba desetak minuta da analizira njihove uzajamne odnose. Kada èna
u|e u sobu, ona munjevitom brzinom ve} identifikuje parove
koji su u dobrim odnosima, razdvaja ih od parova koji su u sva|i, jasno joj je ko koga iskori{}ava u vezi, kao i koje su ène prijateljski raspoloène a koje suparni~ki.
Kad mu{karac ulazi u sobu pri~a je potpuno razli~ita. On
ulazi skeniraju}i ulaze i izlaze iz prostorije, kao da gleda odakle bi mogao da se desi napad i koji su pravci najbolji za spasavanje. Zatim, on o~ima traì mogu}e poznanike, kao i poznate
ili potencijalne neprijatelje. Njegov logi~ni mozak primeti}e sve
stvari u prostoriji koje treba popraviti, kao na primer pregorele
sijalice, polupane prozore i sli~no. Za to vreme èna je snimila sve likove u prostoriji i zna ko je ko, {ta je {ta i kako se ko ose}a.
45
Za{to mu{karci ne uspevaju da slaù ène

Izu~avanje jezika tela otkrilo je da su u komunikaciji koju nazivamo lice-u-lice neverbalni signali zastupljeni sa 6080%, vokalni glasovi u~estvuju u komunikaciji sa 2030%, a ostatak su
re~i (zna~i 710%). @enina senzorna oprema u mozgu je superiorna i zato je èna u stanju da analizira brè i bolje sve ove
signale verbalne, vizuelne i ostale.
Zato mnogi mu{karci te{ko mogu da slaù ènu u lice.
Istovremeno je, kao {to znaju mnoge ène, prili~no lako èni da
~ini to isto mu{karcu. On jednostavno ne ume da vidi razliku
izme|u verbalnog i neverbalnog signala u toku laì. Za mu{karca je najbolje da laè preko telefona, pismom, ili sa isklju~enim
svetlima, ili barem sa }ebetom preko glave.
Ona bolje i ~uje

@ene bolje ~uju od mu{karaca i mnogo lak{e razlikuju visoke
tonove. @enin mozak isprogramiran je da ~uje bebin pla~ usred
no}i, dok ga otac u najve}em broju slu~ajeva ne}e uop{te ~uti.
Ako neko ma~e cvili i mijau~e na ulici, èna }e ga sigurno ~uti.
Mu{karac }e zato mo}i besprekorno da odredi gde se ma~e nalazi.
Kapljanje slavine ène dovodi

do ludila, dok ga mu{karci uop{te ne ~uju.
Posle samo nedelju dana bebe devoj~ice ve} su u stanju da
raspoznaju maj~in glas, kao i da razlikuju pla~ druge bebe od
ostalih zvukova u sobi. Mu{ka beba to ne moè. Mu{ki mozak
koristi desnu hemisferu za slu{anje, dok ènski mozak koristi
obe. @enski mozak moè da izdvaja i klasifikuje zvukove, {to èni omogu}ava da, recimo, razgovara s nekom osobom, a da istovremeno prati razgovor nekih drugih osoba. Mu{karac tako nije u
stanju da prati konverzaciju kada je uklju~en televizijski program ili kad èna lupka sudovima u pozadini. Kad zazvoni tele46
Osmi{ljavanje
fon, mu{karac }e zamoliti za ti{inu, muziku i TV }e isklju~iti, pa
}e tek onda odgovoriti na poziv. @ena bi u tom slu~aju jednostavno samo podigla slu{alicu.
@ene ~itaju izme|u redova

@ene su superiorno osetljive na promene tona, bilo da je u pitanju boja ili visina glasa. To im omogu}uje da ~uju emocionalne
promene u glasu dece i odraslih. Na svakog muzikalnog mu{karca dolazi osam muzikalnih èna.
Ova ènina sposobnost obja{njava omiljenu ènsku izreku
upu}enu mu{karcu: Nemoj da koristi{ taj ton kad sa mnom
razgovara{! Ve}ina mu{karaca, bilo da su muèvi ili sinovi, nema pojma o ~emu ona govori.
Testovi na bebama pokazuju da ènske bebe dva puta ja~e
reaguju na glasne zvukove nego mu{ke bebe. To tako|e obja{njava za{to je bebe devoj~ice lak{e smiriti i ute{iti piskutavim
tepanjem nego de~ake. Majke, potpuno intuitivno iz istog razloga pevaju uspavanke devoj~icama, a pri~aju ili se igraju s de~acima.
@enska prednost u ~ulu sluha presudna je u onome {to nazivamo ènska intuicija i to je glavni razlog za{to ène mogu da
~itaju izme|u redova onoga {to ljudi govore.
Mu{karci ipak ne treba da o~ajavaju. Oni su u stanju da identifikuju i imitiraju glasove ìvotinja, {to je nekada bila neverovatna prednost u lovu. Jedini je problem {to im to danas uop{te
nije potrebno.
Mu{karci ~uju putokaze

@ene bolje razlikuju zvukove, ali mu{karac bolje locira odakle
su do{li. Kombinovano s njegovom sposobno{}u da prepozna i
imitira ìvotinjski krik, to ga ~ini veoma efikasnim u igri traènja. Samo jo{ da objasnimo kako se u mozgu zvuk pretvara u
mapu.
Profesor Masakazu Koni{i iz kalifornijskog instituta za tehnologiju otkrio je neke od odgovora koriste}i kukuvije ptice
47

koje su u stanju da bolje od ljudi odrede odakle zvuk dolazi. Kad
proizvedete zvuk one okre}u glavu ta~no u pravcu odakle zvuk
dolazi. Koni{i je otkrio u auditivnom delu njihovog mozga grupu }elija koja je precizirala odakle zvuk dolazi. Svako uho kukuvije bilo je izloèno tonovima razli~ite brzine (oko 200-milioniti deo sekunde) a u mozgu se formirala trodimenzionalna
mapa na kojoj je zvuk lociran. Zatim su kukuvije okretale glavu
prema zvuku, {to im je omogu}avalo da jednako dobro izbegavaju neprijatelje ili lociraju plen.
Ovo je izgleda identi~no organizovano u mu{kom mozgu.
Za{to de~aci ne slu{aju

Roditelji i u~itelji ~esto grde de~ake kako ni{ta ne slu{aju. U
periodu rasta, naro~ito u pubertetu, u{ni kanali de~aka se tako
naglo razvijaju da mogu da izazovu jednu vrstu gluvo}e. U~iteljice intuitivno razumeju razlike u sposobnosti slu{anja izme|u
devoj~ica i de~aka, pa ih druga~ije opominju ili ukore.
Ako devoj~ica ne gleda u~iteljicu u o~i dok je ova grdi, u~iteljica ~e nastaviti da je grdi. Ako de~ak izbegne da je gleda u o~i,
u~iteljica ~e verovatno shvatiti da je on ili ne ~uje ili ne slu{a i
re}i }e mu Gledaj u mene kad ti se obra}am . Naàlost, de~aci
su mnogo bolji gledaoci nego slu{aoci.
Evo kratke provere, jednostavno prebrojte koliko slova Z ima
u slede}oj re~enici.
Zavr{ni rezultat je proizvod

zajedni~kog nau~nog istraìvanja i znanja.
Posle ispitivanja grupe de~aka i devoj~ica ispostavilo se da su
de~aci bili bolji kada su gledali u re~enicu, a da su devoj~ice pokazale bolji rezultat kada im je re~enica bila pro~itana naglas.
48
Osmi{ljavanje
Mu{karcima promi~u detalji

Lin i Kris vra}aju se ku}i posle zabave. On vozi, ona mu pokazuje put i upravo su se sva|ali jer mu je ona rekla levo a u stvari
je mislila na desno.
Posle deset minuta ti{ine, on pomisli da ne{to nije u redu i
upita je: Draga da li je sve u redu? Ona odgovori: Da, sve
je U REDU!
Nagla{avanje da je sve u redu zapravo zna~i da nije ni blizu
toga. On vra}a film i razmi{lja o zabavi i da li je ne{to tamo
uradio {to je nju iznerviralo.
Da li sam ne{to pogre{no uradio ? upita je . Ne}u da razgovaram, ise~e ga ona.
Ovo zna~i da je ona ljuta i da ho}e da razgovara. On je potpuno izgubljen u poku{aju da shvati {ta joj je. Molim te reci mi
{ta je bilo? on preklinje. Ne znam {ta sam ti uradio, reci mi.
U ve}ini sli~nih situacija on zaista ne zna u ~emu je problem.
U redu, kaè ona. Re}i }u ti, iako se pretvara{ da ne zna{!
Ali ovo zaista nije pretvaranje i gluma. On stvarno nema
pojma {ta joj je.
Ona duboko udi{e vazduh. Ta ènska se mota oko tebe celo
ve~e, daje ti signale, a ti ne samo da je nisi otka~io nego ti je prijalo i sve vreme si je ohrabrivao!
Kris je zanemeo. Kakva ènska? Kakvi signali? On nije
ni{ta sli~no video.
[ta se desilo? Dok je doti~na ènska s njim razgovarala, on
nije ni primetio kako je njihala kukovima, gladila kosu, dodirivala svoje butine i ivicu uha, gledala ga u o~i dugim pogledima,
kaìprstom trljala ivicu ~a{e za vino prenemaù}i se glasom {iparice. On je lovac. On za tili ~as ugleda zebru u pokretu na horizontu i u stanju je da izra~una kojom se brzinom zebra kre}e.
Ali nema èninu sposobnost da uhvati te signale, bili oni telesni
ili vokalni. Svaka èna na zabavi primetila je, naravno bez okretanja glave, {ta ta ènska radi i {ta ho}e. Pri tom je takozvani
ku~ka alarm bio misteriozno izmenjen izme|u svih èna u
49

sali, nemu{tim jezikom. Ve}ina mu{karaca apsolutno ni{ta nije
primetila.
Zna~i, kada mu{karac kaè da ne zna ni{ta o tome u sli~nim
situacijama, on verovatno govori istinu.
Magija dodira
Dodir je nekad lekovit. Eksperimenti s majmunima koje su obavili Harlou i Cimerman pokazali su da se mali majmuni koji
rastu bez fizi~kog dodira majke pona{aju depresivno, nekad se
~ak razbole ili umiru. Sli~no se pona{aju odba~ena deca. Impresivno je istraìvanje beba uzrasta od deset nedelja do {est meseci, koje je otkrilo da one bebe ~ije majke ih miluju mnogo
manje pate od prehlada, kijavica, povra}anja i dijareja nego
bebe ~ije majke ih nisu mazile. Jedno drugo istraìvanje je pokazalo da se depresivne ène oporavljaju brè i bolje ako ih neko
zagrli, {tavi{e od broja zagrljaja i njihove duìne zavisi njihov
oporavak.
Antropolog Dèjms Preskot, koji je za~etnik studije o vaspitanju i nasilju, otkrio je da dru{tva u kojima se deca retko maze
imaju najve}i stepen nasilja. Deca koja se maze i vole obi~no
izrastu u sre}nije i zadovoljne ljude. Seksualni manijaci i perverznjaci, pedofili i sli~ni obi~no su imali nesre}no detinjstvo u
kome su bili odba~eni ili zlostavljani, naro~ito ako su odrasli u
prihvatili{tima i domovima. U kulturama bez dodira obi~no
ljudi vole doma}e ìvotinje. Ma~ke i psi vole da se maze, pa tako
pruàju priliku svojim vlasnicima da kompenzuju nedostatak
dodira s drugim ljudima. Terapija sa ku}nim ljubimcima vrlo je
uspe{na u tretiranju depresije ili ~ak mentalnih problema.
Pogledajte samo Engleze, narod koji se gadi fizi~kog ispoljavanja emocija me|u ljudima, kako se odnose prema svojim ljubimcima. Da citiramo @ermen Grir : âk i kad je zalepljen za
drugog ~oveka u gu`vi metroa, Englez se o~ajni~ki pretvara da
je sam.
50
Osmi{ljavanje
@ene ne mogu bez dodira

Koà je najve}i organ ljudskog tela. Njena povr{ina iznosi oko
dva kvadratna metra. Po njoj je raspore|eno 2.800.000 receptora
za bol, 200.000 za hladno}u i 500.000 za dodir i pritisak. Od
ro|enja devoj~ice su neuporedivo osetljivije na dodir nego de~aci. Koà odrasle ène je najmanje deset puta osetljivija na dodir i pritisak nego koà mu{karca. Jedno istraìvanje otkrilo je
da je de~ak koji se pokazao kao najosetljiviji na dodir manje
osetljiv nego najmanje osetljiva devoj~ica. @enska koà je mnogo tanja od mu{ke i poseduje jedan sloj masno}e ispod povr{ine
radi grejanja zimi i za lak{e podno{enje bola.
Oksitocin je hormon koji je zaduèn za dodir. On stimuli{e
potrebu za dodirom, tako|e i aktivira prijemnike dodira. Nije ni
~udo {to ène, s receptorima deset puta osetljivijim od mu{kih,
pridaju toliku pa`nju zagrljajima, bez obzira na to da li su u pitanju njihova deca, mu` ili prijatelji.
Istraìvanje telesnog jezika me|u ljudima iz zapadnog sveta
pokazuje da je kod njihovih èna ~etiri do {est puta verovatnije
da }e èna dodirnuti drugu ènu nego mu{karac drugog mu{karca. @ene tako|e koriste mnogo vi{e na~ina da se izraze telesno nego mu{karci. @ene }ete ~uti kako koriste izraze Ima
magi~an dodir, debelokoàc, uvukao se pod koù, zatim
govore o li~nom dodiru, o dirljivim ose}anjima
U Kanadi je 1999. istraìva~ki tim predvo|en Majklom Minijem sa Univerziteta Mek Gil u Kvibeku vr{io opite na pacovima. Opiti su pokazali da su se kod malih pacova koje su roditelji negovali razvili ve}i mozgovi s ve}im stepenom inteligencije.
Istraìvanja u psihijatrijskim klinikama pokazala su da mu{karci pod pritiskom izbegavaju dodir i zatvaraju se u sebe. Vi{e
od polovine èna je naprotiv pri{lo mu{karcima, ne zbog seksa,
nego zbog samog dodira.
Kada je èna emocionalno povre|ena ili ljuta na mu{karca,
verovatno }e mu re}i: Ne dodiruj me ! frazu koja veoma
malo zna~i mu{karcu. Naravou~enije za dobijanje poena kod
ène nau~ite da je dodirujete, samo izbegavajte {tipkanje. Ako
ho}ete mentalno zdravu decu mazite ih {to vi{e.
51
êtiri do {est puta je ve}a

verovatno}a da èna dodirne drugu ènu
dok razgovaraju nego sto je to slu~aj kod mu{karaca.
Za{to su mu{karci debeloko{ci
Mu{karci imaju deblju koù od èna, {to obja{njava za{to se
ène vi{e izboraju. Mu{karcima je koà na le|ima ~etiri puta
deblja nego na stomaku. To su nasledili od dalekih ~etvoronogih
predaka. Opasnost je dolazila s le|a, trebalo se na to spremiti.
De~ak uglavnom izgubi ose}aj dodira u periodu puberteta, jer
mu se telo priprema za surove uslove lova, morao je tr~ati kroz
bodljikavo `bunje, rvati se sa divljim zverima, ose}ati {to manje
spolja{njih rana da bi bio brì i efikasniji. Kada je mu{karac usredsre|en na fiz~ku ili sportsku aktivnost, on nije ni svestan svoje fizi~ke povrede.
De~ak u pubertetu ne gubi ose}aj dodira

potpuno nego se sve preseli na jedno mesto.
Kada mu{karac nije koncentrisan na neki zadatak, onda mu
je prag osetljivosti na bol mnogo niì nego ènski. Kada mu{karac cvili i jeca: skuvaj mi supicu / donesi mi sok od sveè pomorandè / zovi doktora / gde mi je testament!, tada on obi~no ima
malu prehladu. Ali zato kada se èna razboli on je mnogo manje
osetljiv. Neka se ona previja od bolova ili gori od temperature i
trese se ispod pokriva~a, on }e je pitati kako si, a u sebi }e misliti Ako se pravim blesav i ignori{em mo`da }e biti seksa, ionako je ve} u krevetu.
Mu{karci ipak ose}aju i saose}aju u nekim prilikama. Recimo, kad gledaju fudbalsku utakmicu ili neki agresivni sport na
televiziji. Ako grupa mu{karaca zajedno gleda boks-me~, kada
52
Osmi{ljavanje
jedan od boksera zadobije strahovit udarac, svi mu{karci zaje~e
i previjaju se ba{ kao da njih to boli.
Ukus za ìvot
@enino ~ulo ukusa i mirisa tako|e je superiorno u odnosu na
mu{kar~evo. Ljudi poseduju oko 10.000 receptora ukusa, koji su
u stanju da izdvoje bar ~etiri osnovna ukusa slatko i slano na
vrhu jezika, kiselo sa strane i gorko pozadi. Japanski istraìva~i
upravo poku{avaju da lociraju peti ukus masno.
Mu{karci vi{e jedu slano i gorko, pa je zato logi~no {to toliko
vole pivo, a ène tamane slatki{e, pa nije ~udo {to na svetu ima
mnogo vi{e ènskih ~okoholika. Zbog svog vekovnog poziva
kvo~ke, èna je prikupljaju}i plodove uvek isprobavala da li su
dovoljno sveì ili slatki da bi ih prosledila potomstvu. Tako je
razvila rafiniranu {e}ernu skalu ukusa. Time se obja{njava za{to ène vole {e}er, kao i za{to su degustatori uvek ène.
Ne{to je u vazduhu
Ne samo da je èna osetljivija na mirise i ukuse nego se ta osetljivost pove}ava u periodu ovulacije. Njen nos moè da oseti feromone i mo{usne zadahe mu{karca, koji se ina~e ne mogu detektovati svesno. Njen mozak je sposoban da dekodira stanje
njegovog imunolo{kog sistema. Ako je njegov imunolo{ki sistem
komplementaran s njenim, ili ja~i od njenog, èna }e verovatno
opisati tog mu{karca re~ima: Ima ne~eg magi~nog u njemu.
Ako je njegov imunolo{ki sistem slabiji od njenog, on joj se
ne}e dopasti.
Ispitivanja mozga utvrdila su da je èninom mozgu dovoljno manje od tri sekunde da analizira njegov imunolo{ki sistem.
To se obja{njava opet maj~inskom ulogom ja~i imunoloski sistem kod mu{karca prenosi se deci, pa tako deca imaju vi{e {anse
za opstanak.
Jedna od posledica ovakvih istraìvanja jeste sve ~e{}e reklamiranje kozmetike za mu{karce pune ulja i mirisa koji raspaljuju ène.
53
Jak imunolo{ki sistem

~ini mu{karca neodoljivim.
Dosije X
Evolucija nas je opremila biolo{kim osobinama, ve{tinama i
~ulima koja su nam bila potrebna za opstanak. Ono {to je u
istoriji ~esto nazivano ~arolijom ve{tica, natprirodnim mo}ima,
ènskom intuicijom nau~no je testirano i posle osamdesetih
godina XX veka dokazano da je samo rezultat ènske superiornosti kad su u pitanju ~ula. Ve}inu ve{tica pogubili su mu{karci koji nisu shvatali biolo{ku razliku izme|u polova. @ene su
jednostavno bolje u opaànju nijansi u telesnim znakovima, boji
glasa, visini tona i ostalim ~ulnim stimulansima. One mogu da
~itaju emocije kod ìvotinja. Ovo ume}e je bilo presudno za
praistorijske ène da bi mogle da procene koja je ìvotinja opasna a koja prijateljski raspoloèna. @ena moè ~ak da oseti kada
je pas posti|en, dok mu{karac ne moè da shvati ni {ta to zna~i,
a kamoli kako to izgleda. @ene razgovaraju s ma~kama. Kad one
ne gledaju, mu{karci ma~ke {utiraju.
Za ulogu koju je imala u istoriji, èni je bila korisna ve{tina
kori{}enja obe ruke. Prikupljanje plodova obema rukama bilo je
dva puta brè. Kao posledicu mnoge ène nemaju uop{te centar
za levo i desno, jer im to u istoriji uop{te nije trebalo. Zato je kori{}enje obe ruke mnogo rasprostranjenije me|u ènama.
Mu{karci stalno kritikuju ène da ne umeju da razlikuju strane. Kada u kolima vi~u: Zar ti ne zna{ {ta je levo a {ta desno!?
odgovor je Ne.
Njemu je trebalo da razvije dominantnu i preciznu desnu
ruku zbog ga|anja plena, njoj to nije trebalo za prikupljanje.
Zbog svoje osetljivosti ène su vrlo ~esto `rtve prevaranata, jer
obja{njenja za svoja ose}anja traè kod brojnih astrologa, numerologa, ~ita~a tarota i sli~nih. Istan~ana ~ula kod èna tako|e
su uzrok {to devoj~ice ranije sazrevaju. Dok je devojka od 17
54
Osmi{ljavanje
godina u stanju da se pona{a kao odrasli, momci u tim godinama jo{ uvek oboàvaju da se prskaju i prduckaju u bazenima.
Za{to su mu{karci neosteljivi

Nije istina da su ène preosetljive, nego }e pre biti da su mu{karci neosetljivi. @ena o~ekuje od mu{karca da ~ita njene poruke izre~ene nemu{tim jezikom pokreta i tonova, kao i da
predvidi njene potrebe i èlje. To bi svaka èna bila u stanju da
oseti, ali ne i mu{karac. On je tokom evolucije druga~ije oblikovan. @ena o~ekuje da on prepozna njene èlje, a onda ga optuùje da je bezose}ajan. Mu{karci {irom sveta bleje: Pa zar ja
treba da ~itam misli!? On ne ume to da radi, jedino je ute{no
{to je ipak mogu}e nau~iti ga da se malo bolje snalazi u neverbalnom svetu.
Slede}e poglavlje donosi jedan jednostavan test pomo}u koga moète odrediti seksualnu orijentaciju va{eg mozga i odgovoriti na pitanje za{to ste takvi kakvi ste.
55
Tre}e poglavlje
SVE JE U GLAVI
Sposobnost za
pronalaenje stvari u
friideru ili ormanu
Neuron za sluanje
Tenja za opasnostima /
glupostima
Mikron za
traenje pomoi
u nalaenju
pravca
Centar za sport
SEKS
Impuls za
lai i
preterivanja
Preraiva
hrane u
prdenje
Centar za zavisnost
od daljinskog
upravljaa
Segment za izbegavanje linih pitanja
Neuron pomou koga se

uje deji pla usred noi
lezde za
bedne
izgovore
Centar za
kune poslove
elija za ciljanje
klozetske olje
Nerv za ekanje
prepona
Mu{ki mozak
Centar za
peglanje
Nerv za konstantno
sputanje daske na
klozetskoj olji
lezda za
otkrivanje lai
Vetina telefoniranja
i prianja
Nukleus
za odeu
i obuu
Mikron za seks
posle udaje
Nukleus za
neodlunost
Hemisfera za
obavezivanje
Centar za
ljubomoru
Centar za
okoladu
Vetina
sluanja
elija za orgijanje po prodavnicama
elija za orijentaciju
Neuron za parkiranje
Prekida za sono ogovaranje
Centar za otkrivanje prdenja
Trunka za
tumaenje
mapa
@enski mozak
Ovi zabavni crteì mu{kog i ènskog mozga sme{ni su ba{
zato sadrè elemente istine. Koliko? Pa, vi{e nego {to vi o~ekujete. U ovom poglavlju izne}emo mnoga od poslednjih otkri}a u
ispitivanjima mozga.
Ovo poglavlje otvori}e vam o~i, a na njegovom kraju na}i
}ete jednostavan ali odli~an test koji }e vam objasniti va{e pona{anje.
Za{to smo pametniji od ostalih

Ako pogledate slede}i crte`, vide}ete dve osnovne razlike izme|u lobanje gorile, neandertalca i modernog ~oveka. Pre svega,
na{ mozak je bar tri puta ve}i od mozga gorile i za tre}inu ve}i
od mozga neandertalca. Fosilni ostaci pokazuju da je na{ mozak
59

ostao nepromenjene veli~ine poslednjih 50.000 godina, a ni u
njegovom funkcionisanju nije bilo ve}ih promena.
Dana{nji ~ovek tako|e ima ispup~eno ~elo koje su imali i
njegovi preci. êlo pokriva levo i desno prednje krilo mozga, zahvaljuju}i kome smo u stanju da mislimo, govorimo, ~itamo mape
i obavljamo sli~ne aktivnosti koje nas izdvajaju od ostalih ìvih
bi}a.
gorila
neandertalac
dana{nji ~ovek
Mu{ki i ènski mozak razvili su se druga~ije, s razlikama u

snazi, talentima, sposobnostima. Mu{karci su, zbog svoje uloge
lovca, razvili delove mozga koji sluè za daljinsko navo|enje,
organizaciju lova i sli~no. Nisu im trebale ni emocije, ni razumevanje, ni razgovori, tako da nemaju oblast u mozgu za me|usobne odnose.
@ene su, naprotiv, razvile okretnost i o{tar vid sa {irokim radijusom osmatranja, ve{tinu da simultano obavljaju nekoliko
aktivnosti, talenat za interpersonalnu komunikaciju. Da bi zadovoljili svoje ìvotne potrebe, mozak kod èna i mu{karaca razvio je centre za odre|ene ve{tine.
U dana{njem àrgonu prastari svet bio je veoma seksisti~ki,
ali o tome }emo govoriti kasnije.
Kako na{ mozak brani svoju teritoriju

Stara poslovica kaè: Navike je te{ko iskoreniti. Nau~nici kaù: Genetska memorija je aktivna. Genetska memorija je deo
na{eg instinktivnog pona{anja. Naravno, desetine hiljada godina pe}inskih navika moralo je da ostavi traga na ~oveku.
60
Sve je u glavi
Pogledajte samo kako se ljudi pona{aju u restoranima. Ve}ina mu{karaca bira mesto za stolom ako je iza njihovih le|a zid,
a ispred njih ulaz. Ovo mu{karcu uliva ose}aj sigurnosti. Niko
mu se ne}e prikrasti neopaèn, makar da je jedina opasna stvar
u okruènju ra~un sa ubojitom cifrom. @ene ne mare za ovaj
strate{ki poloàj u restoranu, osim ako su tamo do{le same s
malom decom.
Kod ku}e }e mu{karac le}i na onu stranu kreveta koja je blià ulazu, {to je tako|e prainstinkt odbrane ulaza u pe}inu. Ako
bra~ni par preno}i negde gde je ènino mesto bliè ulazu, moè
se ~ak desiti da mu{karac ima te{ko}a da zaspi a da nije ni svestan zbog ~ega. Ako zamene mesta, problem }e biti verovatno
odmah re{en.
Mu{karci se {ale kako spavaju

bliè vratima da bi brè pobegli,
u stvari, u pitanju je instinkt branioca.
Kada mu{karac nije kod ku}e, èna }e preuzeti njegovu ulogu branioca i spavati na njegovoj strani kreveta.
@ena se no}u moè probuditi iz najdubljeg sna zbog de~jeg
pla~a ili nekog drugog prodornog zvuka. Mu{karci obi~no ~vrsto
spavaju i ne ~uju no}ne zvukove. Ali ako su spoljni zvuci povezani s pokretom, onda je to druga pri~a. Ako ispred prozora
~uje krckanje gran~ice on je ve} sko~io iz kreveta na gotovs da
brani pe}inu. @ena }e, naprotiv, u ovim situacijama mirno spavati, osim ako mu{karac nije u ku}i pa ona preuzima njegovu
ulogu.
Mozak kao klju~ uspeha

Gr~ki filozof Aristotel verovao je da je centar za razmi{ljanje u
srcu, a da mozak pomaè telu da se ohladi. Zato je srce simbol
mnogih na{ih emocija, razgovora i metafora. Danas to moè zvu~ati sme{no, ali eksperti su se dràli ovog mi{ljenja sve do kraja
XIX veka.
61

Rodèr Speri dobio je 1962. Nobelovu nagradu za svoje otkri}e da su dve hemisfere ljudske mo`dane kore odgovorne za
razli~ite intelektualne funkcije. Savremena tehnologija nam
omogu}ava da vidimo kako mozak funkcioni{e, ali i pored toga
na{a saznanja o mo`danim aktivnostima jo{ uvek su vrlo ograni~ena. Znamo da je desna hemisfera kreativna i da kontroli{e
levu stranu tela, dok je leva hemisfera razumna, logi~na, i kontroli{e desnu stranu tela i govor. Na levoj strani mozga sme{teni
su jezik i re~nik, naro~ito kod mu{karaca, a na levoj strani su
vizuelne informacije.
Kod levorukih ljudi de{ava se skretanje ka desnoj hemisferi,
koja je kreativna strana mozga. Time se obja{njava disproporcionalno veliki broj umetni~kih genija me|u levorukima
Leonardo da Vin~i, Pablo Pikaso, Albert Ajn{tajn, Greta Garbo,
Pol Mekkartni, Robert de Niro. @ene su ~e{}e levoruke nego
mu{karci. Devedeset procenata ljudske rase pi{e desnom rukom.
Ve}ina mu{karaca veoma je spretna s desnom rukom ali vrlo
nespretna s levom. Za mu{karce je tokom evolucije desna ruka
bila ravna oru`ju za odbranu i napad. Ako mu{karac napada, verovatno}a je preko 90% da }e mu prvi pokret biti zamah desnom
rukom preko ramena.
@ene su za 3%
inteligentnije od mu{karaca.
Do 1960. godine ispitivanja ljudskog mozga vr{ena su na
le{evima vojnika poginulih na frontu. Kandidata je bilo prili~no
mnogo, ali problem je u tome {to su svi bili mu{karci, pa se samo
pre}utno podrazumevalo da je ènski mozak isti.
Danas je nau~no dokazano da ènski mozak druga~ije funkcioni{e. U tome leè obja{njenja za mnoge probleme u mu{ko-ènskim odnosima. @enski mozak je neznatno manji od mu{kog, ali bez ikakvih posledica po njegovo funkcionisanje. Danski
istraìva~ Bente Pakenberg iz neurolo{kog odeljenja centralne
62
Sve je u glavi
bolnice u Kopenhagenu objavio je 1997. godine da u proseku
mu{karci imaju oko ~etiri miliona vi{e mo`danih }elija nego
ène, ali da su ène za 3% inteligentnije od mu{karaca. Ruben
Gur, profesor pensilvanijskog medicinskog fakulteta, otkrio je
1999. godine da ène poseduju ve}u koli~inu sive mase nego
mu{karci. Siva masa je mesto gde mozak vr{i procene i tako ~ini
ènu sposobnijom za komunikaciju od mu{karca.
O~igledno je da su ène pametnije

od mu{karaca. Samo pogledajte najbolji prijatelji
ène su dijamanti, a mu{karcu psi.
Dòan Rivers
[ta je gde u mozgu ?

Evo ga uobi~ajeno mi{ljenje o tome koja strana mozga kontroli{e koju funkciju.
Istraìvanje i razumevanje ljudskog mozga svakodnevno se
dramati~no menja, dopunjuje i usavr{ava. S druge strane, mogu}e su razli~ite interpretacije istog rezultata istraìvanja. Me|utim, postoje odre|ene oblasti u kojima su nau~nici slo`ni.
Kori{}enjem magnetskih rezonantnih slika (MRI Magnetic
Resonance Imaging), kojima se meri elektri~na aktivnost mozga, danas je mogu}e identifikovati, kao i izmeriti ta~nu lokaciju
specifi~nih funkcija mozga. Zahvaljuju}i opremi za skeniranje
mozga moèmo videti koji deo mozga vr{i odre|eni zadatak.
Kada skener pokaè specifi~no mesto za neku ve{tinu, to obi~no
zna~i da }e osoba biti dobra u toj ve{tini, da }e je verovatno privla~iti poslovi koji zahtevaju tu ve{tinu i da }e uìvati dok se time
bavi.
Na primer, ve}ina mu{karaca ima specifi~no mesto u mozgu
za otkrivanje putokaza, tako da im snalaènje ide od ruke. Oni
uìvaju u planiranju putovanja, a za hobi naj~e{}e izaberu ne{to
gde mogu da ispolje sposobnost navigacije i orijentacije. @ene
imaju specifi~ne delove mozga za govor. U tome su dobre, lako
63
Desna hemisfera
Leva strana tela
kreativno
umetniko
vizuelno
intuitivno
ideje
mata
celovitost
melodija pesme
opti pregled
prostorno
viestruka aktivnost
Leva hemisfera
Desna strana tela
matematika
verbalno
logino
injenice
zakljuivanje
analize
praktinost
red
rei pesme
linijsko
vienje tananih detalja
govore i zanimaju ih takvi poslovi u kojima mogu da savetuju,

pou~avaju.
Kada se na snimku mozga ne vide jasno mesta za neku ve{tinu, onda to obi~no zna~i da ta osoba ili nije vi~na toj ve{tini, ili
bar ne voli to da radi. Te{ko je, recimo, prona}i ènskog navigatora, kao {to je te{ko na}i utehu kod terapeuta mu{kog pola, ili
nau~iti pravilan izgovor engleskog jezika od mu{kog u~itelja.
Kako je po~elo istraìvanje mozga

Prvi zabeleèni nau~ni test o razlikama me|u polovima izveo je
Fransis Galton 1882. godine u jednom londonskom muzeju. On
je otkrio da su mu{karci osetljiviji na jasne zvuke, da imaju ja~i
stisak ruke i da su manje osetljivi na bol od èna. U isto vreme
u Americi je sli~no istraìvanje pokazalo da mu{karci vi{e vole
crvenu boju nego plavu, da imaju bogatiji re~nik od èna i da se
radije bave tehni~kim problemima nego ku}nim. @ene imaju
o{trije ~ulo sluha, koriste vi{e re~i od mu{karaca, radije se bave
pojedina~nim poslovima i problemima.
Prvobitna ispitivanja o lokaciji mo`danih funkcija vr{ena su
na pacijentima sa o{te}enjem mozga. Prona|eno je da mu{karci
koji zbog povrede imaju o{te}enu levu stranu mozga, manje64
Sve je u glavi
-vi{e gube sposobnost govora, dok su ène sa istom vrstom o{te}enja mozga u mnogo manjem broju patile od gubitka govora.
To je dovelo do zaklju~ka da ène imaju vi{e od jednog centra
za govor.
Mu{karac ima tri do ~etiri puta vi{e izgleda da izgubi mo}
govora ili da dobije govornu manu nego èna. Tako|e ima manje nade da }e ikada ponovo vratiti mo} govora posle o{te}enja.
Ako je mu{karac povre|en sa leve strane lobanje, postoji mogu}nost da ostane nem. Ako èna zadobije udarac na istom mestu, ona }e verovatno nastaviti da pri~a.
Mu{karci sa o{te}enjem mozga na desnoj strani gube ve}i
deo svoje sposobnosti snalaènja mogu}nost da razmi{ljaju
trodimenzionalno, da rotiraju objekte u mislima i zami{ljaju ih
iz razli~itih uglova. Na primer, arhitektonski plan ku}e ène
vide dvodimenzionalno, dok ga mu{karac vidi trodimenzionalno, {to zna~i da mu{karac vidi dubinski. Ve}ina mu{karaca je u
stanju da vidi kako }e gradili{te izgledati kao zavr{ena ku}a.
@ene sa pretrpljenim istovetnim o{te}enjem mozga ne}e izgubiti ovu sposobnost.
Dorin Kimura, profesor psihologije na Univerzitetu Zapadnog Ontarija, otkrila je da se poreme}aji, kao i o{te}enja govora
de{avaju kod mu{karaca kada povrede levu stranu mozga, ali
kod èna se ti poreme}aji i o{te}enja de{avaju samo ako je povreda na prednjem re`nju bilo koje od dve hemisfere. Mucanje je
skoro potpuno privilegija mu{karaca, a tako|e imaju vi{e problema sa te~nim ~itanjem nego devoj~ice. Dopunsku nastavu iz
pravilnog ~itanja tri do ~etiri puta vi{e poha|aju de~aci nego
devoj~ice.
Da pojednostavnimo mu{karci su ograni~eni kad je u pitanju govor i razgovor. Ovaj zaklju~ak uop{te ne iznena|uje ène. Istorija je puna primera iz kojih se vidi kako, zbog mu{kog
nedostatka talenta za pri~u, ène hiljadama godina ~upaju kose.
65
Kako se mozak analizira

Tokom devedesetih godina XX veka tehnologija skeniranja mozga toliko se razvila, da je sada mogu}e da vidite svoj mozak na
monitoru kako uìvo radi.
Za ovu svrhu koriste se positron emission tomography (PET)
skeneri, kao i magnetne rezonantne slike (MRI). Markus Rejkl
iz Va{ingtonskog medicinskog {kolskog centra izmerio je specifi~ne oblasti povi{enog metabolizma mozga da bi ukazao na delove mozga koji se koriste za odre|ene aktivnosti. Oni su navedeni na slici.
izgovaranje rei
sluanje rei
proizvodnja rei
vienje rei
Specifi~ne ta~ke u mozgu koje se vide upotrebom

magnetnih rezonantnih slika (MRI)
Na Univerzitetu u Jejlu tim stru~njaka, predvo|en doktorima Benetom i [ejvicom, izvr{io je 1995. godine opit sa mu{karcima i ènama da bi ustanovio koji se deo mozga koristi za
rimovanje re~i, kori{}enjem MRI tehnike za otkrivanje promena
u dotoku krvi do raznih mesta u mozgu. Oni su potvrdili da
mu{karci koriste levu stranu mozga za govornu praksu, dok ène koriste obe strane. Ovi eksperimenti, kao i nebrojeno mnogo
drugih, koji su izvedeni devedesetih godina pokazuju isti rezultat: mozak mu{karca i ène se razlikuju. Istraìvanja tako|e
pokazuju da se leva strana mozga kod devoj~ica brè razvija
nego kod de~aka, {to zna~i da devoj~ice brè i bolje progovore
nego de~aci, a tako|e su vi~nije u~enju stranih jezika. Ovo obja{njava {to su stru~njaci za korekciju govora prebukirani pacijentima de~acima.
66
Sve je u glavi
Pitajte mu{karce i ène da li im

mozak radi isto. Mu{karci }e re}i:
Mislim da je tako, ~itao sam ne{to o tome...
@ene }e odgovoriti:
To je svakako tako, koje je slede}e pitanje?
De~aci, me|utim, brè nego devoj~ice razvijaju desnu stranu mozga. To im omogu}ava bolje snalaènje u prostoru, logi~no mi{ljenje i bolju percepciju.
De~aci su superiorni u matematici, gra|evinarstvu, slagalicama, re{avanju problema.
Mo`da je moderno praviti se da ne postoje razlike me|u polovima, ili da su one minorne, ali ove navedene ~injenice ne idu
tome u prilog. Naàlost, ìvimo u socijalnom okruènju koje
insistira na jednakosti uprkos gomili dokaza da smo potpuno
druga~ije sazdani, kao i da smo potpuno druga~ije evoluirali, sa
razli~itim sposobnostima i sklonostima.
Za{to su ène bolje uklju~ene

Leva i desna strana mo`danih hemisfera povezane su mno{tvom
nervnih vlakana, nazvanih corpus callosum. Ova veza omogu}ava obema stranama da komuniciraju i razmenjuju informacije.
Poku{ajte da zamislite da drìte dva kompjutera na svakom ramenu po jedan, a da ih spaja spolja{nji kabl. Taj kabl je
corpus callosum.
Neurolog Rodèr Gorski, profesor kalifornijskog Univerziteta u Los An|elesu, potvrdio je da ènski mozak poseduje
deblji kabl od mu{kog, {to zna~i da on za 30% vi{e povezuje
strane ènskog mozga. Tako|e je otkrio da mu{karci i ène koriste razli~ite delove mozga za obavljanje istog zadatka. Istraìvanja poput ovog sve su ~e{}a u svetu.
67
Corpus callosum
Istraìvanja tako|e pokazuju da ènski hormon estrogen podsti~e nervne }elije da povezuju levu i desnu hemisferu mozga.
[tavi{e, {to je bolja njihova povezanost osoba je ve{tija u govoru. Ovom povezano{}u hemisfera tako|e se obja{njava ènska
sposobnost da rade istovremeno na dva koloseka, a time je mogu}e objasniti i ènsku intuiciju. Kao {to je ve} pomenuto, ène
su opremljenije senzorima, pa kada se tome doda ovaj brì protok informacija me|u hemisferama, nije ni ~udo {to su ène sposobne da intuitivno veoma brzo i precizno ocene ljude i situacije.
Za{to mu{karci ne mogu da rade dve stvari istovremeno

Sva se istraìvanja slaù u jednom: mozak mu{karca je specijalizovan. Podeljen na fahove, konfiguriran da se koncentri{e na
jedan specifi~an zadatak kome se sav posve}uje. Mu{karac }e
re}i da ne moè da radi dve stvari istovremeno. Kada mu{karac
u toku vo`nje zaustavi automobil da bi prona{ao svoju destinaciju na mapi, prva stvar koju uradi jeste da isklju~i radio!
Ve}ina èna taj gest ne razume. @ena moè da ~ita dok slu{a
muziku, pa ~ak i dok pri~a. Njoj je ~udno za{to on to ne moè.
Za{to on insistira da se isklju~i televizor kad zazvoni telefon?
68
Sve je u glavi
Kako on ne ~uje {ta mu ona govori kad gleda TV ili kad ~ita novine? pitaju se sve ène na ovom svetu.
Odgovor je slede}i: mozak mu{karca je konstituisan tako da
on ne moè da radi vi{e stvari odjednom zato {to je sprega izme|u njegove leve i desne hemisfere mozga zasnovana na manje
kablova, kao i zbog toga {to je njegov mozak fahovski. Ako
mu skenirate mozak dok ~ita, vide}ete da je on tada istinski
gluv!
@enski mozak je konfiguriran za obavljanje vi{e zadataka
odjednom. Ona moè da obavlja vi{e nepovezanih aktivnosti
simultano, a da joj mozak ne bude isklju~en, naprotiv on je
uvek aktivan. @ena moè da pri~a telefonom dok isprobava da
kuva po novom receptu i gleda televizijski program. Ona moè
da se {minka dok vozi, sa uklju~enim radiom, a da pri tom pri~a
telefonom sa ugra|enim mikrofonom. Ali ako mu{karac poku{ava da kuva, a neko mu se obrati, on }e se verovatno naljutiti,
jer ne moè da prati instrukcije sa recepta i slu{a sagovornika istovremeno. Ako se mu{karac brije a vi mu ne{to pri~ate, najverovatnije }e se pose}i. Ve}ina mu{karaca za volanom optuì}e
svoju ènu {to su propustili skretanje s puta zato {to je ona
ne{to pri~ala. Jedna èna nam je rekla da se ona sveti muù kada
je ljuta na njega, tako {to mu se obra}a dok on koristi ~eki}!
Po{to ène koriste obe strane mozga, mnogima je te{ko da
razlikuju levu i desnu stranu. Oko 50% èna nije u stanju da
trenutno odredi {ta je levo a {ta desno, a da ne pogleda prvo gde
joj je prsten ili neko drugo obele`je.
Mu{karcima je ovaj zadatak mnogo lak{i i mnogo brè se
snalaze u razlikovanju strana, jer im mozak operi{e ili sa leve ili
sa desne strane.
Svuda u svetu mu{karci kritikuju svoje ène zbog toga {to im
govore da skrenu desno, a u stvari misle levo.
Probajte test sa pranjem zuba

Ve}ina èna moè da pere zube dok hoda po ku}i i pri~a o nekoliko stvari u isto vreme. One mogu da prelaze ~etkicom po
zubima pokretima gore-dole, dok drugom rukom istovremeno
69

glancaju name{taj kru`nim pokretima. Ve}ina mu{karaca misli
da je ovo nemogu}e.
Kada mu{karac pere zube, njegov fokusirani mozak ga angaùje samo na tom zadatku. On stoji opkora~iv{i lavabo, s nogama razmaknutim oko 30 cm, telom nagnutim nad slavinom,
ma{u}i glavom napred-nazad od ~etkice za zube, prema brzini
mlaza iz ~esme.
Za{to smo to {to jesmo

Dok mi odgajamo de~ake i devoj~ice kao da su identi~ni, nauka
dokazuje da se oni drasti~no razlikuju u svom razmi{ljanju. Neurolozi i istraìva~i {irom sveta zaklju~uju da su hormoni odgovorni {to smo takvi kakvi smo.
Mi smo takvi kakvi smo zbog hormona.

Mi smo proizvod na{e unutra{nje hemije.
Krajem XX veka odoma}ilo se mi{ljenje da smo svi do{li na
svet prazne glave, kao neispisan list po kome na{i roditelji, u~itelji i okolina ispisuju diktate o na{em pona{anju i izborima.
Nova istraìvanja pak pokazuju da je na{ mozak isprogramiran
poput kompjutera u periodu od {este do osme sedmice posle
za~e}a fetusa. Na{ je osnovni operativni sistem ustanovljen,
potom i nekoliko programa instalirano, tako da kada do|emo
na ovaj svet ro|enjem mi smo unapred upakovani, kao kompjuter s postoje}im unutra{njim poretkom hardvera i softvera,
koji se moè dalje dora|ivati.
Nauka jo{ dokazuje da se osnovni operativni sistem i njegovo ustrojstvo vrlo malo moè menjati. Okolina i u~enje mogu
samo dodati podatke i ugra|ivati kompatibilne programe. Dosada nije poznato nijedno uputstvo za rukovanje. Ovo pojednostavljeno zna~i da su na{i budu}i izbori, kao i seksualnost unapred
odre|eni. Uro|eno protiv ste~enog? To je unapred dogovoreno.
Uro|eno je u prednosti od po~etka. Znamo da je odgajanje ste70
Sve je u glavi
~ena aktivnost, nau~eno pona{anje, u kome se ma}ehe isto tako
dobro snalaze kao i biolo{ke majke.
Programiranje fetusa
Svi ljudi su sastavljeni od 46 hromozoma koji su kao genetski
gra|evinski blokovi ili shematski plan. Od oca dobijamo 23 hromozoma, a 23 od majke. Ako su i maj~in i o~ev dvadeset tre}i
hromozom takozvani X-hromozom (u obliku slova X), onda je
rezultat takozvana XX beba ili devoj~ica.
Ako je o~ev dvadeset tre}i hromozom takozvani Y-hromozom, onda }e rezultat biti XY beba, odnosno de~ak. Osnovna
po~etna shema ljudskog tela i mozga je ènska svi startujemo
kao devoj~ice i to je razlog zbog koga mu{karci imaju, na primer, bradavice i mle~ne `lezde.
Na stupnju od {est do osam nedelja posle za~e}a, fetus je manje-vi{e bespolan i predstoji mu tek da razvije mu{ke ili ènske
genitalije.
Nema~ki nau~nik dr Ginter Dorner, vode}i sociolog, me|u
prvima je favorizovao teoriju po kojoj je na{ seksualni identitet
oformljen do osme nedelje posle za~e}a. Njegovo istraìvanje
pokazuje slede}e: ako je fetus geneti~ki de~ak (XY), on razvija
veliki broj }elija koje stvaraju velike koli~ine mu{kih hormona,
naro~ito testosterona, kako bi se formirali testisi i konfiguracija
mozga za mu{ko pona{anje (na primer, dubinski vid i ve{tine
snalaènja u prostoru, ciljanje mete i sli~no).
Recimo da je mu{kom fetusu (XY) potrebna jedna jedinica
mu{kih hormona da bi se razvili mu{ki polni organi i jo{ bar tri
jedinice za konfiguraciju mozga s mu{kim operativnim sistemom,
ali, iz nekog razloga (koji }emo kasnije spomenuti) ne dobije dovoljnu dozu. Na primer, potrebno mu je ~etiri jedinice, a on
dobije tri. Prva jedinica sluì za formiranje mu{kih genitalija, ali
mozak dobija samo jo{ dve jedinice, {to zna~i da on postaje dve
tre}ine mu{ki a jednom tre}inom ostaje ènski. Ishod }e biti de~ak koji }e izrasti u osobu sa prete`no mu{kim mozgom, ali sa
primesama ènskog mi{ljenja i sposobnosti. Recimo sad, primera radi, da mu{ki fetus dobije dve jedinice mu{kog hormona,
71

jednu za formiranje testisa, a za mozak stigne samo jedna od
traène tri. U ovom slu~aju imamo mu{ku bebu ~iji je mozak jo{
uvek prete`no ènski u strukturi i razmi{ljanju, ali geneti~ki je
mu{ko telo. S nastupanjem puberteta pove}avaju se izgledi da
ovaj de~ko postane homoseksualac. Ovo }emo jo{ pojasniti u osmom poglavlju.
Kada je fetus ènskog roda (XX) prisutno je malo ili nimalo
mu{kih hormona i shema u mozgu ostaje ènska. Potom ènski
hormoni izvedu konfiguraciju mozga, razvijaju}i atribute braniteljke gnezda uklju~uju}i sposobnost za dekodiranje verbalnih i neverbalnih signala. Kada se beba rodi, ona izgleda i pona{a se ènski. Ali nekada se, nesre}nim slu~ajem, de{ava da
fetus primi ve}u dozu mu{kih hormona, pa se rodi ènska beba
sa manje-vi{e mu{kim mozgom. I o ovome }e biti vi{e re~i u osmom poglavlju.
Procenjuje se da 80 do 85% mu{karaca imaju mu{ki koncipiran mozak, a da oko 15 do 20% ima u nekoj meri feminiziran
mozak. Mnogi od njih postanu homoseksualci.
Petnaest do dvadeset procenata

mu{karaca ima feminiziran mozak.
Oko deset odsto èna ima mu{ki mozak.
Procenjuje se da oko 90 odsto èna i devojaka ima ènski
mozak. Oko 10 odsto njih ima mozak sa mu{kim sposobnostima, {to je prouzrokovano mu{kim hormonima koje su dobile
{est do osam nedelja posle za~e}a.
Pripremili smo jedan jednostavan ali fascinantan test koji }e
vam pokazati koliko vam je mozak mu{ki ili ènski. Pitanja su
preuzeta iz mnogih vode}ih studija o seksualnosti ljudskog
mozga, a bodovanje je osmislila britanska geneti~arka En Mor.
U testu nema pozitivnih i negativnih odgovora. On je smi{ljen
da nam pruì jedan interesantan uvid u to za{to mislimo kako
mislimo i za{to biramo stvari koje biramo. Na kraju testa moète
72
Sve je u glavi
da izra~unate svoj rezultat. Fotokopirajte svoj test i razdelite ljudima s kojima ìvite i radite, bi}e to pravo otkri}e za sve vas.
Kako vam radi mozak

Ovaj test osmi{ljen je tako da otkrije na kom se principu
zasniva rad va{eg mozga. Ne postoje ta~ni i neta~ni odgovori. Rezultat testa je pokazatelj mogu}eg nivoa mu{kog
hormona koji je dobio ili nije dobio va{ mozak oko drugog meseca posle va{eg za~e}a. Ovo se odraàva na va{ izbor pona{anja, orijentaciju, vrednosni sistem.
Zaokruìte odgovor koji
se slaè s va{im prose~nim pona{anjem.
1.
Kada treba da na|ete ne{to na mapi, da li:

a) imate te{ko}e da se sna|ete, pa traìte pomo}
b) okrenete mapu da biste vizuelno odredili
pravac kojim idete
c) nemate nikakvih problema da se sna|ete
2.
Kuvate komplikovan specijalitet, uklju~en je radio,

a neko vas zove telefonom. Vi }ete:
a) ostaviti uklju~en radio, nastaviti da kuvate i pri~ate
preko telefona
b) isklju~iti radio, nastaviti da kuvate i pri~ate preko
telefona
c) re}i }ete prijatelju koji vas je pozvao da }ete ga
zvati kasnije, ~im zavr{ite kuvanje
3.
Prijatelji vam dolaze u goste i pitaju kako da stignu

do va{e nove ku}e. Da li vi:
a) crtate im mapu / plan kako da do|u do vas, ili
zamolite nekog drugog da im objasni
73

b) pitate ih koje su im gra|evine na putu do vas
poznate, pa poku{avate preko njih kao putokaza da
im objasnite
c) objasnite verbalno, na primer: ide{ do drugog
semafora, skrene{ levo, pa druga desno
4.
Kada obja{njavate neku ideju ili neki koncept, {ta

obi~no ~inite:
a) koristite papir i olovku, kao i gestikulaciju
b) objasnite verbalno, koriste}i i gestikulaciju
c) obja{njavate samo verbalno, saèto i jasno
5.
Kada se vra}ate ku}i posle odli~nog filma, {ta radite:

a) oìvljavate scene iz filma u glavi
b) pri~ate o filmskim scenama i dijalozima
c) prepri~avate film, uglavnom {ta je izgovoreno
6.
U bioskopu obi~no sedite:

a) na desnoj strani sale
b) svejedno mi je
c) na levoj strani sale
7.
Va{ prijatelj ima neki mehani~ki predmet koji se

pokvario. [ta vi radite:
a) razgovarate s njim pokazuju}i mu da vam je ào
{to mu se to dogodilo
b) preporu~ujete nekoga ko bi mogao da mu predmet
popravi
c) poku{avate da shvatite kako da sami pomognete
da se predmet popravi
8.
Nalazite se u nepoznatom gradi}u i neko vas upita

gde je sever. Da li }ete:
a) priznati da ne znate
74
Sve je u glavi
b) malo razmisliti pa poku{ati da se sna|ete
c) pokazati odmah na sever bez problema
9.
Na{li ste mesto za parkiranje, ali je veoma uzak

prostor i morate da se uparkirate unazad. [ta ~inite:
a) radije odete da prona|ete drugo mesto
za parkiranje
b) polako i pa`ljivo poku{avate da se uparkirate
c) uparkirate se bez nekih problema
10.
Dok gledate TV program zazvoni vam telefon.

[ta radite:
a) ostavite TV uklju~en i javite se na telefon
b) isklju~ite TV i potom se javite na telefon
c) isklju~ite TV, ostale u sobi zamolite za ti{inu i
onda podignete slu{alicu
11.
Upravo ste ~uli novu pesmu svoje omiljene grupe.

Da li:
a) moète da ponovite delove pesme bez problema
b) moète da otpevate delove ako je jednostavna
pesma
c) te{ko vam je da se setite melodije, ali se se}ate
poneke re~i
12.
Kojom se metodom sluìte da najlak{e predvidite

stvari:
a) sluìm se intuicijom
b) koristim se informacijama, kao i ose}ajem
c) koristim se podacima, ~injenicama i statistikama
13.
Zaturili ste negde klju~eve. [ta radite:

a) radim ne{to drugo dok mi ne padne na pamet gde
su klju~evi
75

b) radim ne{to drugo, ali neprestano razmi{ljam o
klju~evima
c) vra}am film u glavi i poku{avam da se setim gde
sam ih ostavio
14.
Vi ste u hotelskoj sobi i odjednom se za~uje udaljen

zvuk sirene:
a) niste u stanju da odredite odakle zvuk
sirene dopire
b) ako se koncentri{ete, mo`da }ete biti u stanju da
odredite odakle zvuk dopire
c) odmah ste u stanju da pokaète odakle zvuk dolazi
15.
Na sastanku upoznajete sedmoro ili osmoro ljudi.

Sutradan:
a) moète lako da se setite njihovih likova
b) se}ate se nekolicine likova
c) pre se se}ate njihovih imena
16.
Godi{nji odmor èlite da provedete u planini, ali va{

partner èli da ide na more. Da biste ga ubedili da je
va{a ideja bolja, {ta }ete uraditi:
a) re}i }ete mu/joj umiljato kako se ose}ate: da
mnogo volite planinu i da je tamo svima uvek lepo
b) re}i }ete da biste bili zahvalni ako ovaj put idete u
planinu i da }ete slede}i put rado i}i gde on/ona
èli
c) upotrebi}ete ~injenice: planina je bliè, jeftinije je,
dobro je organizovano za odmor i sport
17.
Kada planirate svoj dan, {ta obi~no radite:

a) pi{ete spisak {ta sve treba uraditi
b) razmi{ljate {ta treba uraditi
c) zami{ljate ljude koje }ete videti, mesta na koja }ete
oti}i i poslove koje }ete obaviti
76
Sve je u glavi
18.
Va{ prijatelj ima li~ni problem i do{ao je da

vam se poveri:
a) vi ste puni razumevanja i saose}ajni
b) objasni}ete mu da stvari nisu nikad tako crne kako
izgledaju
c) savetova}ete mu kako da re{i svoj problem
19.
Dva va{a oènjena prijatelja (ili udate prijateljice)

imaju ljubavnice (ljubavnike). Da li }ete to
primetiti:
a) vrlo brzo
b) posle nekog vremena
c) verovatno ne}ete ni primetiti
20.
[ta je po vama va`no u ìvotu:

a) ìveti u harmoniji s prijateljima i ljudima koji
vas okruùju
b) biti u prijateljskim odnosima sa okolinom, ali
zadràti nezavisnost
c) postizanje ciljeva, po{tovanje drugih,
napredovanje i presti`
21.
[ta biste vi{e voleli:

a) da radite u timu ljudi koji se dopunjuju
b) da radite s ljudima ali da ste nezavisni u svom delu
posla
c) da radite sami
22.
[ta najradije ~itate:

a) romane
b) ~asopise i novine
c) autobiografije i publicistiku
77

23.
Kad idete u kupovinu, kako kupujete:

a) kupujete impulsivno, nasumice
b) imate op{ti plan, ali kupite ipak {ta vam se svidi
u hodu
c) upore|ujete cene i kvalitet stvari
24.
Volite da idete na spavanje, ustajete i jedete:

a) kada vam se svidi
b) imate neki raspored, ali ste fleksibilni
c) uvek u isto vreme
25.
Po~eli ste da radite nov posao i upoznali mnogo

novih kolega. Jedan od njih vas pozove sutradan
telefonom. Vi }ete da:
a) prepoznate po glasu ko je
b) ne moète odmah da prepoznate ko je, ali se
posle setite
c) te{ko vam je da prepoznate ko vas je pozvao
26.
[ta vam je najgore kad se s nekim raspravljate:

a) kad vas ignori{u ili }ute
b) kada uop{te ne shvataju va{e stanovi{te
c) njihovo izazivanje komentarima ili pitanjima
27.
Da li ste u {koli vi{e voleli gramatiku ili pismene

zadatke:
a) oboje
b) jedno od to dvoje vam je bolje i{lo
c) nijedno vam nije i{lo od ruke
28.
Kada je u pitanju ples, kako se snalazite:

a) ose}ate muziku ako prvo nau~ite korake
b) moète da nau~ite neke pokrete, ali se ne snalazite
s drugima
c) imate pote{ko}a sa ritmom i plesom
78
Sve je u glavi
29.
Koliko dobro prepoznajete i opona{ate ìvotinjske

glasove:
a) ne ba{ dobro
b) umereno
c) vrlo dobro
30.
Na kraju napornog dana, {ta naj~e{}e radite:

a) razgovarate s prijateljima i porodicom o va{em
danu
b) slu{ate njih kako je protekao njihov dan
c) ~itate novine, gledate TV i }utite
Kako da saberete rezultate
Prvo saberite ukupan broj pitanja na koja ste odgovorili sa

A, B ili C. Na slede}i na~in saberite kona~an rezultat:
Za mu{karce
Broj odgovora pod A
Broj odgovora pod B
Broj odgovora pod C
x 10 poena =
x 5 poena =
x -5 poena =
Ukupan zbir =
Za ène
Broj odgovora pod A
Broj odgovora pod B
Broj odgovora pod C
x 15 poena =
x 5 poena =
x -5 poena =
Ukupan zbir =
Za pitanja koja ne mogu da se primene na va{ ìvot ili za
pitanja na koja niste odgovorili ~astite sebe 5 poena.
79
visokofeminiziran mozak
preklapanje
veoma mukobanjast mozak
80
Sve je u glavi
Analiziranje rezultata
Ve}ina mu{karaca osvoji}e od 0 do 180 poena, a ve}ina èna 150
do 300. Mu{ki mozgovi obi~no osvoje ispod 150 poena. Odgovori bliì nuli su mu{kiji, a njihovi nosioci sa ve}im procentom
testosterona.
Ovakve osobe obi~no imaju smisla za analizu, logi~ne su,
verbalno ve{te, veoma disciplinovane i dobro organizovane. [to
su bliè nuli, to su bolje u ra~unanju tro{kova, statisti~kih podataka, a emocije su im u drugom planu. Ako je rezultat u minusu, onda su to jedinke sa najizraènijim mu{kim osobinama,
sa veoma visokim procentom testosterona. Ako èna ima nizak
rezultat, ona pokazuje mogu}nost da postane lezbejka.
@enski mozak posti}i }e rezultat iznad 180 poena. [to je broj
ve}i ve}a je ènstvenost. Ova osoba verovatno }e biti umetni~ki
orijentisana, talentovana za muziku, kreativna, donosi}e odluke
intuitivno, prepoznava}e probleme sa minimalnim predznanjem o njima, re{ava}e ih zahvaljuju}i ose}aju za kreativnu
improvizaciju. Ako mu{karac ima rezultat iznad 180, velika je
verovatno}a da }e postati homoseksualac.
Mu{karci koji imaju ispod 0 poena i ène sa preko 300 poena
imaju tako razli~ite mozgove, tako suprotno ustrojene da im je
verovatno jedino zajedni~ko to {to ìve na istoj planeti.
Rezultati izme|u 150 i 180 pokazuju kompatibilnost sa oba
pola ili, drugim re~ima, po jednom nogom su u oba tabora. Ove
osobe ne pokazuju ni pristrasnost ni predrasude prema polovima i obi~no ispoljavaju fleksibilnost u razmi{ljanju, kao i spremnost da pruè podr{ku ljudima kojima treba pomo} u re{avanju
problema. To su osobe koje imaju predispozicije da sklapaju prijateljstva sa oba pola podjednako.
Zavr{na re~
Od po~etka osamdesetih godina XX veka na{a saznanja o ljudskom mozgu prevazi{la su i najlu|a o~ekivanja. Ameri~ki predsednik Dòrd` Bu{ proglasio je devedesete godine dvadesetog
veka decenijom mozga, a sada ulazimo u milenijum pameti.
81

U na{im izlaganjima o izu~avanju mozga uprostili smo nau~ne
termine da ne bi zvu~ali suvi{e tehni~ki, ali smo se ipak ~uvali
da ne uprostimo materiju previ{e. Po{li smo od toga da ~itaoci
nemaju ambicija da preko ove knjige postanu nau~nici, nego da
steknu neke osnovne predstave o funkcionisanju mozga kako bi
svojim stavom prema suprotnom polu doprineli pobolj{anju
me|usobnih odnosa.
Na mozgu se prili~no lako pronalaze centri za snalaènje u
prostoru, a malo je teè prona}i kako funkcioni{u emocije. Ipak,
mogu}e je na}i pristup i ovom aspektu.
82
êtvrto poglavlje
PRIÂNJE I SLU[ANJE
Slu{aj \oko, pro{etaj Dèkija

u {est sati, zatim, molim te,
popravi svetlo u dnevnoj sobi,
potom popravi Dèkijevu
ku}icu... zatim...
bla, bla, bla, Seks,

bla, bla, bla...
bla, bla,
Dèki,
bla, bla...
[ta kaù ène
[ta mu{karci ~uju
Barbara i Alan su se spremali da idu na koktel. Barbara je za

tu priliku kupila novu haljinu i bila je veoma uzbu|ena, o~ekuju}i da lepo izgleda te ve~eri. Podigla je uvis dva para cipela,
jedne plave, druge zlatne. Zatim je postavila Alanu pitanje od
kojeg strahuju svi mu{karci na svetu: Dragi, koje mi se cipele
bolje slaù uz haljinu?
Hladan znoj sjurio se Alanu niz le|a. Znao je da je u neprilici: A, hm ah {ta god ti ho}e{ du{o, promucao je.
Hajde Alane, reci mi koje se bolje slaù, plave ili zlatne?
upitala je nestrpljivo. Zlatne! uzviknuo je Alan nervozno.
Aha, zna~i ne svi|aju ti se plave! Znala sam. Ja sam ih
papreno platila, a tebi se nikad nisu ni svi|ale!
Alan je obesio ramena. Ako te ne zanima moje mi{ljenje
za{to me onda pita{! rekao je. Alan je razmi{ljao ovako: on je
upitan da re{i neki problem i on ga je re{io, a ona nije pokazala
ni najmanji znak zahvalnosti. Barbara je, naprotiv, ispoljila
tipi~nu ènsku crtu: indirektni govor. Ona je ve} unapred odlu~ila koje cipele èli da obuje, ona uop{te nije ni traìla njegovo
mi{ljenje o tome, ve} je prièljkivala njegovu izjavu kako ona
lepo izgleda.
U ovom poglavlju pozabavi}emo se problemima koje imaju
mu{karci i ène u me|usobnoj komunikaciji i proba}emo da ponudimo neka nova re{enja.
Strategija plave ili zlatne cipele

Ako èna pita da li da obuje plave ili zlatne cipele dok se sprema i doteruje, vrlo je va`no da mu{karac ne odgovori na pitanje. Umesto toga, on treba da pita: Da li si odlu~ila koje }e{
cipele, draga? Ve}inu èna }e ovo pitanje zaprepastiti. One }e
85

biti nesigurne: Pa, ne znam, mozda zlatne U stvarnosti ona
je ve} izabrala zlatne. Za{to zlatne? upita}e on. Zato {to ve}
imam zlatnu ta{nu i kai{, kao i zlatan paspul na haljini odgovori}e ona. Ve{t mu{karac }e re}i: Odli~no si izabrala! Bravo!
Super izgleda{! Ba{ mi se svi|a! Moète biti sigurni da }e se
ovaj par lepo provesti te ve~eri.
Za{to mu{karci ne umeju da razgovaraju

Znamo ve} hiljadama godina da mu{karci nisu ba{ ve{ti za pri~u, pogotovo ako se uporede sa ènama. Ne samo {to devoj~ice
progovore pre de~aka nego u uzrastu od tri godine one imaju
bogatiji re~nik nego njihovi vr{njaci de~aci. Pri tom govore jasnije i ~istije. Mnogi roditelji traè pomo} stru~njaka za pravilan
izgovor kada su njihovi sinovi u pitanju. Svi se àle na isto
de~ak ne govori pravilno.
Ako de~ak ima stariju sestru, onda je njegova mana jo{ uo~ljivija, posebno stoga {to majke i starije sestre vrlo ~esto govore u
ime de~aka, to jest umesto njih. Ako pitate petogodi{njeg de~aka Kako si?, njegova mama }e (ili sestra) odmah odgovoriti:
Dobro je, hvala.
Majke, }erke i starije sestre

~esto pri~aju u ime mu{karaca u ku}i.
Za mu{kar~ev mozak govor i jezik nisu me|u najva`nijim
ve{tinama. Govor je sme{ten u levu hemisferu mozga i nema
posebo mesto. Ispitivanja ljudi sa o{te}enom levom stranom
mozga pokazuju da poreme}aji govora nastaju uglavnom u zadnjem levom delu mozga kod mu{karaca i u prednjem levom
delu kod èna. Kada mu{karac govori, cela leva hemisfera se
aktivira traè}i centar za govor, bez mnogo rezultata. Posledica
toga je ~injenica da mu{karci nisu mnogo obdareni za pri~u.
Slede}i primer pokazuje rezultate posmatranja mozga takozvanim magnetnim rezonantnim slikama (MRI) koje je 1999.
86
Pri~anje i slu{anje
godine izveo dr Tomoj [arma, na~elnik psihofarmakologije iz
londonskog Instituta za psihijatriju. Kao {to se vidi na slici,
mu{karci imaju malo ta~aka za funkciju govora.
To obja{njava za{to de~aci vi{e mumlaju i imaju lo{ izgovor.
Oni vi{e koriste po{tapalice kao {to su: a, ovaj, kao dok razgovaraju, zatim ~esto gutaju slova, a u razgovoru sluè se samo
sa tri tona glasa (ène koriste pet tonova). Kad se mu{karci okupe da gledaju fudbalsku utakmicu na televiziji, sve {to izgovore
za celo ve~e bi}e: Dodaj mi fla{u i Je l ima jo{ piva? Za ène
je organizovanje zajedni~kog gledanja televizijskog programa u
stvari samo izgovor da bi se okupile i }askale. One se naj~e{}e
okupljaju da gledaju serije u kojima je sve unapred predvidljivo
i sa poznatim likovima.
Take za govor i jezik u mozgu

mukarca. (Crnim takama oznaena je njihova aktivnost.)
Institut za psihijatriju u Londonu,
1999.
Razli~itost polova verovatno je najuo~ljivija kod sportista.

Posmatrajte ko{arka{icu koja posle utakmice opisuje svoj me~.
Ona vrlo razumljivo kaè {ta ima i razumljivo odgovara na pitanja voditelja. Ako pak u sportskoj emisiji intervjui{u igra~a iz
nekog mu{kog tima, onda ga ni{ta ne}ete razumeti, pre svega
zato {to u tih nekoliko kratkih minuta koji su mu stavljeni na
raspolaganje, on }e ispri~ati gomilu besmislica i jo{ pri tom ne}e
ni mrdnuti usnama.
Tako|e su razlike veoma vidljive kod tinejdèra. Ako pitate
svoju k}erku kako se provela na ùrci, ona }e vam ispri~ati sve:
ko je {ta kome rekao, ko je {ta obukao itd. Ako upitate sina tinejdèra kako se proveo, odgovori}e sa: Aaa... dobro...
87

Za Dan zaljubljenih cve}ari obi~no preporu~uju mu{karcima da se iskaù cve}em, jer znaju da im je te{ko da se iskaù
re~ima. Kupovanje ~estitke je tako|e problem za mu{karce samo
zato {to ne znaju {ta da napi{u.
Mu{karci obi~no biraju ~estitke sa puno re~i.

Tako im ostaje manje mesta da sami pi{u.
Mu{karci su goni~i, branioci, a ne pri~ljivci. Lov je bio izvo|en uz pomo} mno{tva neverbalnih signala, pri ~emu su lovci
~esto vrlo strpljivo ~ekali satima na svoj plen. Nisu ni pri~ali, niti
se druìli. Kada dana{nji ljudi idu zajedno na pecanje, oni satima sede i }ute zajedno. Divno se provode, uìvaju u dru{tvu prijatelja i ne ose}aju uop{te potrebu da to iskaù re~ima. Ali, ako
ène provode vreme zajedno i ne razgovaraju, onda je to veoma
indikativno u pitanju je neki problem. Jedini trenutak kada se
mu{karci zbliè pri~om jeste onda kada im se mozak raskravi
zahvaljuju}i konzumiranju alkohola.
De~aci i njihovo {kolovanje

U po~etku se de~aci slabije snalaze u {koli zbog toga {to su njihove verbalne sposobnosti inferiorne u odnosu na sposobnosti
devoj~ica istog uzrasta. Lo{e im idu naro~ito jezik i likovno, pa
se ose}aju glupavo pred devoj~icama koje imaju bolju artikulaciju. Tada de~aci postaju bu~ni i remete nastavu. Mo`da i nije
tako lo{a ideja da de~aci po~nu kasnije sa {kolom nego devoj~ice.
U starijem uzrastu devoj~ice su u proseku lo{ije u predmetima kao {to su fizika i matematika. Ali, dok roditelji teraju svoje
sinove na dopunsku nastavu jezika, na devoj~ice se ne vr{i toliki pritisak da u~e ove predmete. One jednostavno ~im je to mogu}e menjaju smer, to jest predmete u skoli.
Poslednjih godina raste trend u nekim zemljama da se u {kolama de~aci i devoj~ice odvajaju na pojedinim ~asovima kao {to
88
Pri~anje i slu{anje
su jezik, matematika ili fizika. Na primer, {kola [enfeld u Eseksu u Velikoj Britaniji dozvoljava da devoj~ice ili de~aci u~e okruèni u~enicima istog pola, neometani kompeticijom sa suprotnim polom. U testu iz matematike devoj~icama se postavljaju
druga~ija pitanja nego de~acima. Rezultati ovakve nastave veoma su impresivni rezultati de~aka na testovima ~etiri puta su
bolji nego prose~ni rezultati na nivou dràve, a rezultati koje
postiù devoj~ice su dvostruko bolji od nacionalnog proseka.
Za{to su ène vi~ne pri~i

Kod èna centar za govor je sme{ten primarno u prednjem delu
leve hemisfere, kao i u manjoj oblasti desne hemisfere. Budu}i
da ima centre za govor u obema hemisferama mozga, èna je
dobra u konverzaciji. @ene rado pri~aju i puno pri~aju. Po{to su
oblasti za govor ozna~ene, onda im je ostatak mozga slobodan
za druge aktivnosti, omogu}uju}i im da rade vi{e stvari u isto
vreme i uz to da pri~aju.
Oblast za govor i jezik u enskom mozgu (crne povrine su

aktivne) Institut za psihijatriju
u Londonu 1999. godine
Ako uporedite gornju sliku, koja pokazuje ènski mozak, sa

pre|a{njom slikom mu{kog mozga, bi}e vam jasno za{to ène
lako i ve{to komuniciraju, a mu{karci ne.
Poslednja istraìvanja pokazuju da beba jo{ unutar materice
nau~i da prepoznaje maj~in glas, verovatno zahvaljuju}i rezonanciji zvukova kroz maj~ino telo. Beba stara samo ~etiri dana
moè da razlu~i obrazac maternjeg od stranog jezika. Sa ~etiri
meseca bebe su sposobne da povezuju micanje usana s vokalnim
89

zvucima. Pre prvog ro|endana po~inju da povezuju re~i i njihova zna~enja. Sa godinu i po poseduju re~nik koji ubrzo, na uzrastu od dve godine dostiè 2000 re~i u slu~aju devoj~ica. Intelektualno i fizi~ki ovakav razvoj i dostignu}a u procesu u~enja
fantasti~ni su u pore|enju sa sposobno{}u za u~enje kojom raspolaù odrasli.
Po{to ima odre|enu zonu mozga za jezik, devoj~ica }e lak{e
i brè da nau~i strani jezik od de~aka, a tako|e gramatiku i punktuaciju. Za 25 godina organizovanja seminara u stranim zemljama retko smo imali mu{karce prevodioce, oni su obi~no ène.
Predmet:
Broj nastavnika:
% èna:
% mu{karaca:
2700
78
22
Francuski
16200
75
25
Nema~ki
8100
75
25
Gluma
8900
67
33
Drugi jezici
1300
70
30
[ panski
Ova tabela pokazuje kako ène dominiraju ve{tinama za koje je potrebna sna`na verbalna sposobnost. @enski definisani
centri za govor osigurali su im superiornost u jezi~koj sposobnosti i verbalnoj spretnosti.
Ovi brojevi pokazuju da ~ak i u profesijama u kojim se forsira podjednaka zastupljenost polova, kao {to je obrazovanje
mu{ko/ènska orijentacija mozga uti~e na u~iteljev izbor predmeta koji }e predavati. Grupe za jednaka prava zadovoljne su
stanjem stvari, jer je broj u~itelja èna i mu{karaca jednak, ali,
kao {to vidite, ène o~igledno dominiraju u nastavi jezika.
Leva strana mozga kontroli{e fizi~ke funkcije desne strane
tela, {to mo`da moè da objasni za{to ve}ina ljudi pi{e desnom
rukom. Tako|e je mo`da tu obja{njenje za{to je ènski rukopis
~itkiji specifi~ni, odre|eni centri za jezik u mozgu ène odnose se kako na govorni, tako i na pisani jezik.
90
Pri~anje i slu{anje
Za{to ène moraju da pri~aju

Mu{arac ima mozak sa pregradama u kojima on razdvaja i
pohranjuje informacije. Na kraju napornog dana punog problema, njegov mozak je u stanju da sloì probleme u neki
pretinac i da ih ostavi za kasnije. @ene definitivno nemaju ovu
sposobnost. @ena ne moè da odloì problem po strani, on se
mota po njenoj glavi bez prestanka.
Mu{karci mogu da obeleè problem i

sklone ga sa strane na neko vreme.
@ene se uznemire jer to ne umeju.
Jedini na~in da se èna oslobodi problema jeste da o njima
pri~a. Zbog toga, kada na kraju napornog dana, èna pri~a o
svojim problemima, ona to radi samo zato da bi se ispraznila, a
ne da bi do{la do re{enja ili zaklju~ka.
Hormonska kop~a
Nau~nica sa Univerziteta Zapadni Ontario Elizabet Hanson
vodila je istraìvanje o vezi izme|u delovanja ène i nivoa hormona estrogena. Ona je otkrila da nizak nivo testosterona umanjuje ènine prostorne sposobnosti, ali da visok nivo estrogena
uve}ava njenu artikulaciju i finije motori~ke sposobnosti.
Za vreme menstrualnog ciklusa, zahvaljuju}i visokom nivou
estrogena èna je smirena i njena mo} izraàvanja dolazi do
perfekcije. Obrnuto, kad je vi{i nivo testosterona, njen je govor
grozni~av, a prostorne ve{tine bolje ne moè ba{ da se nosi s
mu{karcem u zabacivanju udice, ali ga moè pogoditi tiganjem
sa razdaljine od 10 metara.
@ene vole da pri~aju

Kada se ène okupe da zajedno gledaju TV, one uglavnom pri~aju o svemu i sva~emu i sve u isto vreme: o deci, muèvima,
poslu i svemu ostalom {to im se doga|a u ìvotu.
91

Kada mu{karci i ène zajedno gledaju TV, onda mu{karci
obi~no zamole ène da umuknu. Mu{karci mogu ili da gledaju TV ili da razgovaraju, oni ne mogu to da rade istovremeno i
uop{te ne razumeju kako ènama to polazi za rukom.Osim toga, ène shvataju okupljanje kao lep provod, kada se ljudi druè,
zbliàvaju, a ne da sede kao krompiri na kau~u i bulje u ekran.
Za vreme pauze za reklame, mu{karac obi~no pita ènu {ta
se doga|a u programu koji gledaju, naro~ito kakvi su odnosi me|u likovima. On nije sposoban da oceni kakvi su odnosi me|u
likovima ~itaju}i jezik tela. Po{to su ène tokom evolucije provodile ve}i deo dana s drugim ènama i decom u grupama, one
su stekle tu sposobnost. Za dana{nju ènu, kao i za praistorijsku,
razgovor ima jasnu funkciju: graditi odnose i prijateljstva me|u
ljudima. Za mu{karca pri~a sluì za izno{enje ~injenica.
Mu{karac vidi telefon kao aparat za komunikaciju, kojim se
prenose ~injenice i informacije drugim ljudima. @ene vide telefon kao sredstvo zbliàvanja. @ena moè provesti dve nedelje na
odmoru sa prijateljicom, da bi je, ~im se vrati ku}i, odmah pozvala telefonom i pri~ala dva sata.
Nema dokaza da spolja{nji faktor presudno uti~e na ène da
pri~aju vi{e, na primer, majke vi{e pri~aju sa }erkama, ali to nije
dokaz da zbog toga i }erke vi{e pri~aju. Autor knjige Socijalno
pona{anje i jezi~ka akvizicija, psihijatar dr Majkl Luis, vodio je
eksperiment u kome je otkriveno da majke mnogo vi{e pri~aju
sa ènskim bebama nego sa mu{kim. Po{to je mozak ènske
bebe bolje organizovan da {alje i prima govor, nesvesno roditelj
se njoj vi{e obra}a, a za uzvrat dobija svakakve nijanse odgovora. [to se ti~e mu{ke bebe, majke su ~esto razo~arane jer na pri~u za uzvrat dobijaju samo kratak groktaj.
Mu{karci govore u sebi

Mu{karac se razvijao kao ratnik, za{titnik i re{avalac problema.
Njegova mo`dana struktura, kao i socijalni uslovi nisu mu dali
da pokaè strah ili neizvesnost. Ovo obja{njava za{to kad upitate
mu{karca da re{i neki problem on kaè: Razmisli}u, javi}u ti.
I to je upravo ono {to on radi bez ikakvog izraza na licu, bez
92
Pri~anje i slu{anje
pokreta, sedi i misli. Tek kad ima odgovor, on }e pokazati znake
ìvota i spremnost da razgovara. Mu{karci govore uglavnom u
sebi jer im je lak{e, nisu opremljeni kao ène za eksterno izraàvanje. Kada mu{karac sedi i zuri kroz prozor, on u stvari razgovara sam sa sobom u sebi. Ako ga èna spazi, ona }e odmah
pomisliti da je njemu dosadno ili je besposlen. Ona }e ga ne{to
pitati ili mu dati neki zadatak da uradi. Mu{karca to ~esto razljuti, jer je prekinut u razmi{ljanju. Kao {to znamo on ne moè da radi dve stvari odjednom.
Nedostaci pri~anja u sebi

Ako je mu{karac u dru{tvu drugog mu{karca, onda nije problem
ako pri~a u sebi. Mu{karci mogu satima da sede jedan do drugog na sastancima gde se jedva ne{to povremeno izusti, ba{ kao
na pecanju, a da nikom to ne bude neprijatno. Mu{karcima prija
i tiho pi}e posle posla. Me|utim, ako je mu{karac u grupi èna,
one }e ga optuìti da se izdvaja ili duri, da mu ne prija njihovo
dru{tvo i sli~no. Ako mu{karac èli da se slaè sa ènama, morao bi vi{e da pri~a.
@ene razmi{ljaju naglas

Izlu|uje me moja èna kad god ima neki problem ili kad govori o svojim dnevnim planovima, àli se mu{karac. Ona govori previ{e glasno o mogu}nostima koje ima, ljudima koji su
ume{ani u pri~u, o tome {ta treba i {ta ne treba da uradi, kuda i
kad ide. To tako zamara i ometa, ne mogu da se koncentri{em.
@ena }e pro}askati o svemu {to treba da

uradi, glasno i nasumce, uklju~uju}i sve varijante,
mogu}nosti i detalje.
@enin mozak je programiran da koristi govor kao glavno
sredstvo izraàvanja. Ovo je jedna od njenih prednosti u ìvotu.
93

Ako mu{karac mora da obavi pet-{est stvari, on }e re}i: Imam
ne{to da uradim, vide}emo se kasnije.
Ako èna ima isti zadatak, ona }e da prodiskutuje o svemu
{to treba da uradi, glasno i nasumice, uklju~uju}i sve varijante,
mogu}nosti i detalje. Re}i }e: Da vidimo, treba da pokupim
stvari sa hemijskog ~i{}enja i da odvezem kola na pranje eh,
da, zvao te je Rej i rekao da mu se javi{ onda }u da pokupim
paket iz po{te i mogla bih jo{ i da Ovo je jedan od ~istih
primera onih situacija u kojima mu{karci optuùju ène da previ{e pri~aju.
Nedostaci pri~anja naglas

@ene vide razmi{ljanje naglas kao druènje, deljenje problema,
uzajamnu podr{ku, ali mu{karci to tako ne vide. Kada èna
pri~a o problemima, mu{karcu to izgleda kao da mu ona predaje spisak problema koje on sad treba da re{ava. On tada postaje
nervozan ili poku{ava da joj kaè {ta da uradi. Kada èna misli
naglas na sastanku, mu{karac misli da je ona nedisciplinovana,
neinteligentna i brljiva. Da bi impresionirala mu{ke kolege, èna mora da nau~i da pri~a samo u zaklju~noj fazi, ~uvaju}i u
me|uvremenu svoje misli za sebe.
U vezi izme|u mu{karca i ène oba partnera moraju da nau~e da diskutuju o svojim razlikama. Mu{karac mora da shvati da
kad èna pri~a, ona u stvari ne o~ekuje od njega re{enje problema. @ene moraju razumeti da je sve u redu i kad mu{karac }uti.
@ene pri~aju, mu{karci trpe zvocanje

Gra|enje veze razgovorom jeste prioritet za ènu. Najpri~ljivije
su Italijanke. One izgovore 6000 8000 re~i dnevno. Dodatno
upotrebe jo{ 2000 3000 zvukova za poja~avanje komunikacije,
kao i 8000 10.000 pokreta u koje spada i gestikulacija, izrazi
lica, mahanje glavom i sli~no. Zna~i, Italijanke u proseku dnevno upotrebe oko 20.000 komunikacijskih znakova. @ene na Zapadu upotrebe oko 80% od tog broja. Ovo obja{njava statisti~ki
izve{taj koji je objavilo Britansko udruènje lekara, po kome
ène ~etiri puta vi{e pate od bolesti ~eljusti nego mu{karci.
94
Pri~anje i slu{anje
Jednom nisam razgovarao sa ènom

{est meseci, rekao je jedan komi~ar.
Nisam hteo da je prekidam.
Uporedimo sada arsenal mu{kih simbola u komunikaciji.
On dnevno potro{i oko 2000 4000 re~i, 1000 2000 zvukova i
napravi 2000 3000 gestova i ostalih pokreta. Dnevni bilans je
oko 7000 komunikacijskih znakova, {to je pribli`no tre}ini ènine dnevne potro{nje.
Razlike izme|u polova vide se jasno uve~e kada oboje do|u
sa posla i ve~eraju. On je kompletirao svojih 7000 znakova i
nema nikakvu èlju vi{e danas da komunicira. Njeno stanje zavisi od toga {ta je danas radila. Ako je ceo dan pri~ala s ljudima,
onda se mo`da istro{ila. Ako je sedela u ku}i sa decom, onda je
utro{ila samo dve-tri hiljade re~i i preostalo joj je jo{ 15.000! Svi
znamo kako to moè da izgleda.
Fiona: ]ao dragi... lepo je kad smo zajedno... Kako ti je bilo
danas na poslu?
Majk: Dobro
Fiona: Brajan mi je rekao da }e{ da napravi{ taj posao sa
Piterom Tomsonom, da li ste to danas zavr{ili, kako je bilo?
Majk: Dobro
Fiona: Fino. Znam da on moè nekad da bude jako nezgodna mu{terija. Misli{ li da }e te poslu{ati?
Majk: Da.
I tako dalje
Majk se ose}a kao da je na saslu{avanju, to ga nervira. On
samo ho}e mir.
Poku{avaju}i da skrene temu on upita: Kakav si ti dan
imala?
A ona onda krene da pri~a i pri~a i pri~a. Kako je provela
svaki minut toga dana.
95

Pa kakav dan! Odlu~ila sam da ne idem u grad, jer mi je
najbolja drugarica moje ro|ake koja radi na autobuskoj stanici
rekla da }e danas biti {trajk voza~a, pa sam re{ila da se pro{etam.
Meteorolozi su rekli da }e biti sun~ano, pa sam obukla moju
plavu haljinu, zna{ onu {to sam kupila u Americi uglavnom
nisam odmakla ni 200 metara kad sam naletela na Suzanu i
onda
On se pita kada li }e ona prestati da melje i ostaviti ga na
miru. Ose}a kao da }e ga ubiti svojim zvocanjem. Sve {to ho}u
je malo mira! krik je svakog mu{karca na planeti. Ceo dan je
lovio, sada samo ho}e da bulji u vatru. Problem, naravno, nastaje kad ona oseti da je on ignori{e i postane uvre|ena.
Kada mu{karac }uti,

èna se ose}a nevoljenom.
Kod ène su{tina pri~e je pri~a. Ali mu{karac u njenoj pri~i
o problemu vidi molbu za re{enjem. Zbog svog analiti~kog
mozga on je stalno prekida.
Fiona: ...i tako sam se okliznula da sam slomila {tiklu na
novim cipelama, pa sam...
Majk: (prekida je) êkaj Fiona, nije trebalo da nosi{ te visoke potpetice kad ide{ u {oping, ~itao sam da se to ~esto de{ava.
Opasno je, treba da nosi{ patike, mnogo je bezednije.
On misli: Problem je re{en.
Ona misli: [ta mi on sad to pri~a i ne slu{a {ta mu govorim
Fiona: a kad sam se vratila u kola, zadnja guma je ispustila
Majk: (prekida je) Vidi{, kad sipa{ benzin na pumpi, uvek
treba da proveri{ pritisak u gumama. Onda ti se to ne}e de{avati
96
Pri~anje i slu{anje
On misli: Jo{ jedan problem re{en!
Ona misli: [ta je njemu, uop{te me ne slu{a?
On misli: Za{to bar sad ne u}uti, re{io sam joj dva problema.
[ta jo{ ho}e? Da re{avamo probleme celo ve~e? [to me ne ostavi
na miru ve} jednom?
Ona ignori{e njegovu upadicu i nastavlja da pri~a.
Ispitali smo hiljade èna svuda u svetu i sve su se sloìle oko
jedne stvari:
Kada èna govori svoje neiskori{}ene re~i (od onih

20.000), njoj tada ne treba re{enje problema, niti da je
iko prekida u pri~i.
Ovo su zapravo dobre vesti za mu{karce: od njih se ne o~ekuje da odgovore, nego samo da slu{aju. Kada èna zavr{i svoju
pri~u, ona oseti olak{anje i zadovoljstvo. Jo{ misli da ste divan
mu` jer je slu{ate, tako da }ete lepo provesti to ve~e.
Pri~aju}i o svakodnevnim problemima èna se bori sa stresom. Njoj se ~ini da tako ima podr{ku. Zato ène ~ine ve}inu
pacijenata koji traè savet u savetovali{tima, a i obratno ène
~ine ve}inu onih koji se bave savetovanjem.
Za{to se razo~aravamo
Sedamdeset ~etiri odsto zaposlenih i 98 odsto nezaposlenih èna
navode da ih mu` ili partner najvi{e razo~arava kad ih ne slu{a,
naro~ito uve~e. Pro{le generacije nisu imale tih problema. @ene
su uvek bile okruène gomilom dece i drugih èna s kojima su
izmenjivale podr{ku i razgovarale. Sada se majke koje ostaju u
ku}i ose}aju veoma izolovane i usamljene, jer su njihove kom{inice i prijateljice u najve}em broju na poslu. Zaposlene ène
imaju manje problema sa mu{karcima koji }ute, jer one u toku
dana razgovaraju s drugim ljudima. Ni{ta od toga nije ne~ija
97

gre{ka. Mi smo prva generacija koja nema model pona{anja za
uspe{ne me|usobne odnose u novim uslovima. Na{i preci, kao i
na{i roditelji, nisu imali tih problema. Dobro je ipak {to postoji
{ansa da nau~imo nove na~ine i ve{tine opstanka u dana{nje
vreme.
Kako mu{karci pri~aju

Re~enice koje mu{karac izgovara kra}e su nego ènine i imaju
jasniju strukturu. One obi~no imaju jednostavan uvod, jasnu
su{tinu i zaklju~ak. Lako je shvatiti {ta on misli i èli da kaè.
Ako probate s njim da raspravite nekoliko tema, on se gubi. Za
ènu je va`no da razume: ako ho}e da bude ubedljiva u razgovoru s mu{karcem, ona mora da iznosi jednu po jednu ideju.
Prvo pravilo u razgovoru s mu{karcem:

[to jednostavnije! Dajte mu samo jednu po jednu
temu o kojoj treba da razmi{lja.
Ako izlaète ideju me{ovitoj grupi, koja je sastavljena od èna i mu{karaca, onda je najbolje da koristite mu{ku tehniku.
Oba pola mogu da prate mu{ki govor, ali mu{karci imaju te{ko}a s pra}enjem vi{e tema odjednom i brzo gube interes.
@enska pri~a na vi{e koloseka

Zahvaljuju}i ve}em protoku informacija izme|u leve i desne
hemisfere i odre|enoj lokaciji centra za govor, ve}ina èna je u
stanju da pri~a vi{e stvari istovremeno, nekad ~ak u istoj re~enici. Ovo moè da se uporedi sa òngliranjem, na primer, tri
ili ~etiri loptice istovremeno. Pri tom ène ovo ~ine skoro bez
ikakvog napora. Ali to nije sve ène mogu da òngliraju nekoliko tema s drugim ènama koje sve rade to isto, a da nijedna ne
ispusti loptu!
Na kraju konverzacije svaka èna zna pone{to o pojedninim
temama o kojima se pri~alo, o doga|ajima koji su se desili, kao
98
Pri~anje i slu{anje
i {ta koji od njih zna~i. Ova ènina sposobnost je za mu{karca
frustriraju}a, njegov mozak je druga~ije ustrojen i on moè da
se bavi samo jednom temom. Kada se mu{karac na|e me|u ènama u gorepomenutoj situaciji òngliranja, on postaje potpuno zbunjen.
@ena moè zapo~eti jednu temu, da se potom prebaci u pola
re~enice na drugu temu, a zatim iznenada i bez upozorenja da
se vrati na prvu temu, ali ovog puta s malo izmenjenom verzijom. Mu{karci u tim situacijama ostaju zapanjeni.
Pogledajmo ovaj porodi~ni razgovor:
Alan: êkaj malo ko je kome {ta rekao u kancelariji?
Barbara: Nisam pri~ala o kancelariji, nego o mom zetu.
Alan: Tvom zetu? Nisi mi rekla da si pre{la na drugu temu.
Barbara: Pa da me slu{a{ kad pri~am, bilo bi ti jasno. Svi
drugi me lepo razumeju.
Fiona (Barbarina sestra): Da, meni je sve savr{eno jasno {ta
si rekla.
Jasmina (k}erka): I meni. Tata, ti si tako ~udan, nikad ti
ni{ta nije jasno.
Alan: Oh, predajem se!
Kameron (sin): I ja se ve} predajem a jo{ sam dete!
Mu{karci mogu da prona|u put od ta~ke A do ta~ke

B kroz lavirint, ali ako se na|u usred grupe èna koje uglas
diskutuju, oni }e se totalno izgubiti.
Ova osobina òngliranja svojstvena je skoro svim ènama.
Pogledajmo samo kako izgleda posao sekretarice. Zato nije nimalo slu~ajno {to su, prema podacima iz 1998. godine, od
716.148 zaposlenih na ovom radnom mestu u Velikoj Britaniji
99,1 odsto ène. Samo 5913 sekretara su mu{karci. Feministkinje kaù da je to posledica pripremanja devojaka u {kolama, a
ne njihovih predispoizcija.
99

âk i u oblastima u kojima se posebno vodi ra~una o podjednakoj zastupljenosti polova, kao {to su socijalna za{tita, savetovali{ta i sli~no, vi{e su zaposlene ène. Na primer, u Velikoj
Britaniji u ovim poslovima zaposleno je 144.266 ljudi, od kojih
su 100.450 ène, a samo 43.816 mu{karci. Kao i svugde gde se
traì verbalna i komunikacijska lako}a ène su dominantne.
[ta pokazuju snimci mozga

Snimci mozga pokazuju da su, dok èna govori, oba njena centra za kontrolu govora aktivna. Njen slu{ni aparat tako|e je
uklju~en. Ovakva mo}na opremljenost omogu}ava èni da
pri~a i slu{a istovremeno, i to ~ak i kada je predmet razgovora
mno{tvo razli~itih sadràja. Kada su shvatili ovu sposobnost,
mu{karci su se prema njoj pona{ali sa strahopo{tovanjem. Do
tada su mislili da ène samo proizvode buku.
@ena moè da pri~a i slu{a istovremeno

optuùju}i mu{karca da ne ume ni jedno ni drugo.
@ene su predmet mu{kih viceva hiljadama godina, naro~ito
zbog toga {to puno pri~aju. Gde god smo radili {irom sveta,
mu{karci su uvek komentarisali: Pogledajte koliko ove ène
pri~aju: bla, bla, bla, bla a niko ih ne slu{a! Kinezi, Nemci i
Norveàni slaù se u tome ba{ kao i Afrikanci ili Inuiti.
Ali gre{ka je u tome {to oni ne shvataju da ène poseduju
fantasti~nu sposobnost da slu{aju i kada pri~aju.
Strategija: kako razgovarati sa mu{karcima

Mu{karci obi~no prekidaju sagovornika samo kad se takmi~e ili
kad su agresivni. Ako ho}ete da komunicirate sa mu{karcem
najjednostavnija strategija je da ga ne prekidate dok pri~a. Za
ènu je ovo teàk zahtev, jer ona smatra da simultan razgovor
pokazuje volju za participacijom, ìvost, druènje, prijateljstvo.
Ona ose}a potrebu da se ume{a, bilo da èli da ga impresionira
100
Pri~anje i slu{anje
ili da ga zadovolji ili ~ak da mu podi|e svojim komentarima.
Me|utim, kad god ona to uradi, efekat je kao da ga je ogluvela.
Pri tome se on jo{ i uvredi, jer smatra da je nasilno prekinut.
Mu{karci se smenjuju u razgovoru,

zato kad mu{karac ne{to pri~a pustite ga.
Prestani da me prekida{! upu}uju milioni mu{karaca svojim ènama na svim jezicima sveta. Mu{karac izgovara, kao {to
smo ve} spomenuli, re~enice koje su usmerene na neko re{enje,
te ako se kraj i poenta u re~enici ne naslu}uju, onda on smatra
razgovor besmislenim. Po{to nije u stanju da prati razli~ite aspekte u razli~itim fazama razgovora, on smatra da oni koji to
rade nisu dovoljno pristojni, ili da su rasejani. @eni je to strano,
jer njena namera je da izgradi bliskost i d njemu podr{ku.
Da dolijemo ulje na vatru 76% prekidanja tipi~nih mu{ko-ènskih razgovora po~inili su mu{karci!
Za{to mu{karci vole krupne re~i

Po{to nema specifi~no mesto za govor u mozgu, mu{karac
lovac morao je da razvije ve{tinu komuniciranja sa {to manje
re~i. Njegov mozak specijalizovao je oblasti za re~nik, koje su
sme{tene u prednjem i zadnjem delu leve strane mozga. Kod
èna re~nik je na prednjem i zadnjem delu obe hemisfere i nije
tako dobro razvijen. Kao posledica stoji da ènama nisu bitne
definicije i zna~enja re~i. Njima su va`nije visine tonova za zna~enje, a telesni jezik i gestikulacija za emocionalni sadràj komunikacije.
Videli smo za{to je zna~enje re~i tako va`no mu{karcima i
za{to se sluè definicijama da nadmudre sagovornika. Mu{karac
koristi jezik da se takmi~i s drugima, a definicije postaju va`na
taktika u igri. Ako jedan mu{karac èli sna`no ne{to da naglasi,
pa kaè: on nije istakao su{tinu zato {to nije do kraja bio jasan i tako postigao da ga svi razumeju, drugi mu{karac ga moè
101

prekinuti pitanjem: Nije bio artikulisan? Ovo zna~i tipi~an
takmi~arski poku{aj da se bolje defini{e izraz: do kraja jasan,
koji je prvi sagovornik rekao.
Mesto za renik u mukom mozgu
@ene koriste re~i kao nagradu

@ena koristi re~i kao izraz u~estvovanja u izgra|ivanju prijateljskih veza me|u ljudima. Za nju su, dakle, re~i vrsta nagrade.
Ako joj se svi|ate, ako se slaè sa onim {to pri~ate ili ako èli da
se druì s vama ona }e s vama puno razgovarati. I obratno
ako èli da vas kazni, ili da vam stavi do znanja da joj vi{e niste
prijatelj ona ne}e s vama pri~ati. Mu{karci ovo zovu: muk
tretman.
@eninu pretnju: Ne}u nikad vi{e s tobom da pri~am treba
shvatiti ozbiljno.
Ako èna puno pri~a s vama svi|ate joj se.

Ako ne pri~a s vama u nevolji ste.
Prose~nom mu{karcu treba oko devet minuta pauze da shvati da je ka`njen. Dok se ne navr{i devet minuta, on blaèno misli
da je zaradio bonus, pa je zato sve tako fino i mirno. Mu{karci
uvek misle da ène previ{e pri~aju. U pore|enju s njima to je
zaista ta~no.
102
Pri~anje i slu{anje
@ene su indirektne
Sve je po~elo kao opu{ten i lep vikend. Dòn i Alison vozili su
se kroz prelepu dolinu, udaljenu nekoliko sati vo`nje od ku}e.
Put je zavijao niz planinske padine, pa je Dòn isklju~io radio
kako bi se bolje koncentrisao na vo`nju po krivinama. Smetala
mu je muzika i ~inila mu se preglasna.
Dòne, rekla je Alison, da li ti se pije kafa?
Ne, hvala, odgovorio joj je. U sebi je pomislio da je to ba{
lepo od nje {to ga nudi kafom. Malo kasnije Dòn je primetio da
se Alison u}utala. Pomislio je da je mo`da ne{to skrivio.
Da li je sve u redu, draga? upitao je.
U redu je, brecnula se ona.
Zbunjen, on je ponovo upitao: U ~emu je problem?
Ona je uvre|eno odgovorila: Nisi hteo da stane{.
Dònov analiti~ki mozak poku{avao je da se seti kada je ona
traìla od njega da stane. On je doslovce traìo u svojoj memoriji re~: stani. Zatim je zaklju~io da ona to nije ni traìla i to
joj je rekao. Ona mu je odgovorila da mora biti osetljiviji. Kada
ga je pitala da li mu se pije kafa, ona je u stvari èlela da kaè da
se NJOJ pije kafa. Zar treba da ti ~itam misli?, upitao je Dòn
sarkasti~no.
Pre|i na stvar! reè mu{karci na svoje ène {irom sveta.
@ene koriste indirektan govor, {to drugim re~ima zna~i da one
nagove{tavaju {ta ho}e ili pri~aju izokola. Indirektan govor
kod èna ima svrhu da gradi odnose prisnosti bez agresije, konfrontacija i nesloge. Ovo se odli~no uklapa u sliku o braniteljki
gnezda i njenom sveop{tom pristupu o~uvanja harmonije.
Indirektan govor zbliàva ène,

ali nije dobar za gra|enje odnosa sa mu{karcima.
Mozak ène je tako orijentisan da one uìvaju u procesu komunikacije. Mu{karci u nedostatku strukture i svrhe razgovora
103

ose}aju uznemirenost i okrivljuju ène da ne znaju {ta pri~aju.
Ako je u pitanju poslovni sastanak, ovaj indirektni govor èna
moè biti fatalan po posao. To je odli~an na~in za druènje, ali
je lo{ za vo|enje mnogih poslova. Avion se moè sru{iti ako pilot
nije siguran {ta su mu rekli iz kontrolnog tornja.
Indirektan govor uklju~uje puno ocena, kao {to su na primer: nekako, kao da, skoro... Zamislite Vinstona êr~ila
da je koristio indirektan govor kada je poku{ao da nagovori
Alijansu da se suprotstavi Hitleru! Bori}emo se nekako protiv njih na plaì, bori}emo se pomalo u poljima, nikada se
ne}emo kao predati.
Kada èna koristi indirektan govor s drugom ènom problema nema, jer one ose}aju pravo zna~enje re~i. Naprotiv, u razgovoru sa mu{karcem to moè biti propast. Mu{karci koriste
direktan govor i shvataju re~i bukvalno. Ali uz strpljenje i trud,
oboje mogu da se nau~e da razumeju i po{tuju govor onog drugog.
Mu{karci su direktni
Njihove re~enice su kratke, direktne, orijentisane na su{tinu, zasnovane na {irem re~niku i za~injene ~injenicama. Oni koriste
izraze kao {to su: nikad, apsolutno, nijedan. Ovakav govor zavr{ava poslove, deluje brzo i efikasno i odli~no je sredstvo za izdizanje iznad drugih. Kada se mu{karci sluè ovim na~inom u
svojim privatnim socijalnim kontaktima, onda obi~no izgledaju
grubo i osorno.
Razmotrite ove izjave:
Napravi mi omlet za doru~ak.
Ho}e{ li da mi napravi{ omlet za doru~ak?
Da li bi mi, molim te, napravila omlet za doru~ak?
Misli{ li da bi trebalo da doru~kujemo omlet?
Zar ne bi bilo divno da jedemo omlet za doru~ak?
Da li ti se jede omlet za doru~ak?
104
Pri~anje i slu{anje
Ove izjave se kre}u od potpuno direktnih do potpuno indirektnih. Prve tri obi~no koriste mu{karci, a poslednje tri koriste
ène. Sve imaju isti zahtev izraèn na rali~ite na~ine. Nekada se
glad za omletom zavr{ava u suzama, sa njenim jecajem: Svinjo
jedna, napravi ga sam!, a nekada on kaè: Nisi u stanju da
odlu~i{ ni da li ho}e{ jaje. Idem ja u Mekdonalds.
[ta da se radi
Mu{karci bi morali znati da je indirektan govor ènama u krvi
i da to ne treba da ih nervira. Da bi izgradio odnos sa ènom, on
mora da slu{a, kao i da nau~i da razume telesni jezik (vrati}emo
se tome malo kasnije). Kada èna zvu~i kao da ima neki problem, on moè da je pita: Da li ho}e{ da te slu{am kao de~ak ili
devoj~ica? Ako kaè kao devoj~ica, onda treba da je slu{a i da je
bodri. Ako je slu{a kao de~ak, onda moè da joj ponudi savet.
Ako ho}ete da vas mu{karac saslu{a,

obavestite ga ranije i dajte mu dnevni red.
Ako ho}ete da ga oborite s nogu, recite mu kada i o ~emu
èlite da razgovarate. Na primer: @elim da razgovaram s tobom o tome kako da se pona{am sa {efom. Da li moè{ u sedam
sati da razmotri{ moj problem sa mnom na ve~eri?
Ovakav poziv mu{karcu zvu~i korektno, logi~no, ose}a se
va`no i po{tovano.
Indirektan pristup bi mu zvu~ao kao da ga niko ne ceni.
Direktan govor je na~in na koji se posluje u zapadnoj Evropi, ali to nije slu~aj u zemljama na Istoku. U Japanu, na primer,
ljudi koji koriste direktan govor smatraju se naivnim i detinjastim, a za posao se koristi isklju~ivo indirektan govor. Stranci su
obi~no vi|eni kao nedorasli.
105
Kako mu{karca privoleti na akciju

Po{to je diplomirala indirektan govor, èna obi~no koristi pitanja: moè{ li i da li bi mogao.Moè{ li da me pozove{?,
Da li bi oti{ao po decu?
Njena pitanja mu{karac prevodi bukvalno u svojoj glavi, pa to
onda izgleda ovako Da li moè{ da promeni{ sijalicu?
njemu zvu~i: Da li ume{, ili Da li si u stanju da promeni{ sijalicu? Zbog toga je logi~an odgovor koji on daje: Da, zato {to
on jeste u stanju to da uradi. Da, on ume da odnese |ubre, on
moè da zameni sijalicu, ali ovaj njegov odgovor uop{te ne podrazumeva da }e on obavezno da to i uradi. Ionako se mu{karci
uvek ose}aju izmanipulisani da odgovaraju na pitanja sa da.
Da biste mu{karca motivisali, pitajte ga Da li ho}e{ ili Da
li bi hteo?
Na primer, Ho}e{ li me pozvati ve~eras? zvu~i obavezuju}e i on mora da odgovori sa da ili ne. Bolje je za vas da
vam se kaè ne na odgovor da li ho}e{ nego da vam se hiljadu puta odogovori sa da na pitanje sa moè{ li. Na kraju
krajeva, jo{ nijedan mu{karac nije prosio ènu sa Moè{ li se
udati za mene, ve} Ho}e{ li se udati za mene?
@ene govore emotivno, mu{karci su bukvalni

@ene nemaju mesto u mozgu za re~nik, te stoga ne pridaju va`nost preciznoj definiciji re~i. One }e se re~ima igrati, zbog efekta koji }e posti}i. Mu{karac, naprotiv, svaku èninu re~ shvata i
prihvata ozbiljno i odgovaraju}e se postavlja.
Pogledajte ovaj dijalog:
Robin: Nikad se ne slaè{ sa mnom!
Dòn: Kako to misli{ nikad? Zadnja dva puta sam se sloìo, zar nisam?
Robin: Uvek se prepire{ i uvek ho}e{ da tvoja bude poslednja.
Dòn: Nije istina. Ne prepirem se uvek. Sloìo sam se s
tobom jutros, pa sino}, sloìo sam se s tobom i pro{le subote,
tako da ne moè{ da kaè{ da se nikad ne slaèm sa tobom.
106
Pri~anje i slu{anje
Robin: To uvek kaè{ kad se raspravljamo.
Dòn: Laè{, ne kaèm to svaki put.
Robin: I samo me dodirne{ kad ho}e{ seks.
Dòn: Prestani da preteruje{, nije da samo tada
Ona nastavlja da se raspravlja, koriste}i emocije protiv njega,
on nastavlja da uporno defini{e njene re~i. Rasprava eskalira
dotle da ona odbija da razgovara a on odtutnji u drugu sobu.
Da bi uspe{no razgovarali, mu{karac mora da shvati da èna
ne koristi re~i bukvalno, tako da on ne treba da ih defini{e i
shvata doslovce. Na primer, kad èna izjavi: Ako budem sela
pored neke ène koja ima istu haljinu kao ja jednostavno }u
umreti. Nema ni{ta gore! Ona, naravno, ne misli da nema ni{ta
gore od toga i svakako ne misli da }e stvarno umreti, ali mu{karac moè da odgovori: Ne}e{ umreti i naravno postoje mnogo
gore stvari od toga, {to ènu uvek iznervira jer zvu~i sarkasti~no. Isto tako èna mora da se potrudi da s njim razgovara {to
logi~nije, i to jednu po jednu temu.
Kako ène slu{aju

@ene u proseku koriste {est izraza lica dok slu{aju sagovornicu.
Za deset sekundi one mogu da promene tih {est izraza lica,
reflektuju}i emocije svoje sagovornice. @ena poput ogledala odslikava emocije ili izraze koje koristi njena sagovornica. Kada ih
neko posmatra sa distance, moè pomisliti da se isti doga|aj de{ava obema ènama.
Ovde je naveden tipi~an desetosekundni niz izraza lica ène
koja slu{a:
tuga iznena|enost ljutnja
sre}a
107
strah
~e`nja

@ena ~ita zna~enje onoga {to je re~eno prate}i intonaciju,
re~i kao i pokrete tela, gestikulaciju, mimiku. Ovo je upravo ono
{to nedostaje mu{karcima da bi zadobili pa`nju èna. Ve}ina
mu{karaca se obeshrabri zbog izraza lica koje treba da pravi, ali
isplati se veoma kad se u tome obu~i.
Mu{karci slu{aju kao statue

Mu`jakratniklovac hiljadama godina je slu{ao pasivno, ne
odaju}i svoje emocije.
Na slede}oj slici su izrazi lica koje ispolji mu{karac za deset
sekundi slu{anja:
tuga
iznena|enost
ljutnja
sre}a
strah
~e`nja
Ovo je {aljiva ilustracija mu{ke tehnike slu{anja, ali nije ba{

daleko od istine. Bezizraàjno lice bez pokazivanja ose}anja
omogu}ava mu{karcu da se ose}a kao da vlada situacijom. Nije
istina, me|utim, da mu{karci ne znaju za emocije, istraìvanja
pokazuju da i oni ose}aju ba{ onoliko koliko i ène, samo to ne
pokazuju.
Kako mumlati
Tehnika slu{anja kod èna uklju~uje veliki raspon od visokih do
niskih tonova ukupno pet tonova, uklju~uju}i oh,ah, ponavljanje sagovornikovih re~i Mu{karci imaju mnogo manji
arsenal samo tri tona i pri~aju monotonije.
Da bi pokazali kako slu{aju {ta im se pri~a, mu{karci pribegavaju seriji hmp zvukova i mumlanja, sa povremenim klimanjem glave.
@ene kritikuju mu{karce da ne slu{aju. Oni, me|utim, ~esto
slu{aju iako se to na njima ne vidi.
108
Pri~anje i slu{anje
Za poslovnu ènu vrlo je va`no da nau~i ovu mu{ku tehniku
mumlanja i klimanja glavom. Ako mu{karac izlaè koncept na
sastanku, nikako se ne treba pona{ati emotivno, ve} treba izgledati kruto, klimnuti glavom, tu i tamo zamumlati i nikad ga ne
prekinuti. Istraìvanja pokazuju da su ène koje su nau~ile ovu
tehniku jo{ uspe{nije u sticanju kredibiliteta od svojih kolega.
@ene koje pak poku{avaju ènsku tehniku, osu|ene su na propast, jer su ocenjene kao nepouzdane, preterano emotivne.
Kako naterati mu{karca da slu{a

Dozvolite mu da se spremi, dajte mu plan, najavite koliko }e
razgovor trajati, recite mu da vam ne trebaju njegovi saveti za
re{avanje problema. Recite: @elim da s tobom popri~am o mom
poslu. Da li ti odgovara posle ve~ere? Ne trebaju mi saveti i
gotova re{enja, samo mi treba da me saslu{a{. Ve}ini mu{karaca se dopada ovakav plan postoji mesto, vreme i tema razgovora, a niko ne o~ekuje od njega da ne{to uradi.
Prenemaganje
Ve}ini èna ne treba mnogo pameti da zna da je snaga pri~e u
visokim tonovima, skoro kao za pevanje. Visoki glasovi zvu~e
kao de~ji i podsti~u u mu{karcu za{titni~ki nagon. Visok glas je
povezan s visokim nivoom estrogena i omiljen je kod mu{karaca.
@ene vi{e vole dublji glas (bas) kod mu{karaca, koji je mo}an indikator visokog nivoa testosterona, {to je u direktnoj vezi
sa ve}om muèvno{}u. Kada de~aci dospeju u pubertet, testosteron im zapljusne tela a glas im napukne. Kada èna diè
glas a mu{karac ga produbljuje, to zna~i da spremaju igru jedno
drugom.
Mislite da vam je neko dao znak?

Poslu{ajte visinu i ton njenog/njegovog glasa.
109

@ene sa dubljim glasom smatraju se u poslovnom svetu
inteligentnijim, autoritativnijim, pouzdanijim. Mogu}e je
uve`bati dublji glas spustiti bradu i pri~ati sporo i monotono.
Mnoge ène da bi postigle autoritet povisuju glas, {to ostavlja
utisak agresivnosti. Interesantno je da neke ène koriste prenemaganje glasom devoj~ice ako su mnogo debele kao protivteù svojoj dimenziji. Neke druge ène misle da prenemaganjem i tepanjem podsti~u mu{karca na za{titni~ko pona{anje.
110
Peto poglavlje
PROSTORNE SPOSOBNOSTI:
MAPE, METE I PARKIRANJE
O, ne! Ne mogu da verujem, cure Pogledajte ovu mapu ...Trebalo je da

skrenemo kod one velike zelene planine
Kako mapa moè da uzrokuje razvod braka

Rej i Rut su na putu ka pozori{tu u centru grada. Rej uvek vozi.
Nikad nisu ni raspravljali za{to uvek on vozi, jednostavno je
tako uvek bilo. Kao i ve}ina mu{karaca na svetu, on je bio potpuno drugi ~ovek za volanom.
Rej je zamolio svoju ènu da pogleda na mapi gde je ulica u
koju treba da stignu. Rut je otvorila plan grada najpre na pogre{noj strani, a zatim ga je okrenula naopa~ke. Onda je }utke
buljila u plan grada. Razumela je ona za {ta sluì mapa, ali kada
je trebalo primeniti je na situaciju, izgledalo joj je kao da to nije
mogu}e. Ba{ kao u~enje geografije u {koli. Setila se onih zelenih
i braonkastih senki na mapama, koje nikakve veze sa stvarno{}u
nisu imale i nisu je asocirale ni na {ta. Ponekad je bila u stanju
da shvati mapu kad idu ka severu, ali ju`ni pravac joj je uvek bio
nepoznat, a sad idu ka jugu! Okrenula je mapu jo{ jednom. Rej
je posle nekoliko sekundi progovorio.
Prestani da okre}e{ mapu naopa~ke! viknuo je.
Ali moram da je okrenem u pravcu u kom idemo obja{njavala je Rut pokorno.
Ne moè{ da proyuma~i{ mapu kad je okrenuta naopa~ke!
reào je Rej.
Vidi, Rej, potpuno je logi~no da okrene{ mapu u pravcu
èljenog cilja. Tako mi je lak{e da upore|ujem uli~ne znake i
oznake na mapi. Rut je malo podigla glas.
Da mapu treba gledati naopa~ke oni bi je {tampali naopa~ke. Prestani da se igra{ i reci mi gde da idem.
U redu, re}i }u ti kuda da ide{! rekla je Rut besno, ga|aju}i
ga mapom. Evo ti pa gledaj sam!
113

Da li vam ova sva|a zvu~i poznato? Ovo je jedna od standardnih sva|a izme|u mu{karaca i èna svih rasa i na svim meridijanima, hiljadama godina unazad.
Ledi Godiva je naga jahala konja niz pogre{nu ulicu Koventrija, Julija se izgubila na putu ku}i posle ljubavnog sastanka sa
Romeom, Kleopatra je zapretila kastracijom Marku Antoniju
ako je bude terao da shvati mape i planove za bitke, a ve{tice sa
zapada ~esto su hitale na istok, sever i jug
Seksisti~ki stav
Tuma~enje mape i plana grada, kao i razumevanje va{eg trenutnog poloàja, spadaju u ve{tinu snalaènja u prostoru. Snimci
mozga pokazuju da je ova ve{tina sme{tena u desnoj strani
mozga kod mu{karaca i spada u jednu od najja~ih mu{kar~evih
sposobnosti. Razvijala se od praistorije da osposobi lovca za procenu brzine kretanja i udaljenosti plena, kojom brzinom da tr~i
do plena, koliko snage da koristi za udarac, koliko za pogodak...
i sl. Sposobnost snalaènja u prostoru kod èna je sme{tena u
obe hemisfere, ali nema specifi~no mesto kao {to je slu~aj kod
mu{karaca. Samo 10% èna ima iste prostorne sposobnosti kao
mu{karci.
Ve}ina èna ima ograni~ene

sposobnosti za procenu prostora.
Nekima ovo istraìvanje moè zvu~ati seksisti~ki jer }emo
raspravljati o osobinama i sposobnostima u kojima su mu{karci
superiorniji i u ~emu im je biologija dala prednost. Posle }emo
razmatrati i oblasti u kojima je èna superiornija.
Goni~ ru~ka u akciji

Ve{tina snalaènja u prostoru podrazumeva sposobnost da se
zamisli oblik stvari, njihove dimenzije, koordinate, proporcije,
pokreti i zemljopis. Ovo tako|e uklju~uje zami{ljanje rotiraju114
Prostorne sposobnosti: mape, mete i parkiranje

}ih objekata, poimanje stvari iz trodimenzionalne perspektive.
Svrha ove sposobnosti bila je spaziti plen i znati ga pogoditi
iako je u pokretu.
Dr Kamila Benbou, profesor psihologije Univerziteta u Ajovi bavila se skeniranjem mozga vi{e od milion de~aka i devoj~ica da bi ispitala njihovu prostornu sposobnost i objavila da se
razlike izme|u polova ispoljavaju ve} oko ~etvrte godine. Otkrila je da devoj~ice vide dvodimenzionalno a de~aci trodimenzionalno, uklju~uju}i i dubinu. Na trodimenzionalnom testu de~aci su bili bolji ~etiri puta nego devoj~ice, pri ~emu su rezultati
najboljih devoj~ica bili gori od najgorih rezultata de~aka. Kod
mu{karaca je ova funkcija mozga locirana na najmanje ~etiri
mesta u desnoj hemisferi i na nekoliko malih mesta u levoj.
enski mozak
Muki mozak
Mesto u mozgu za prostornu sposobnost (crne mrlje zna~e aktivnost).

Institut za psihijatriju, London, 1999.
Ve}ina èna po{to nema centar u mozgu za snalaènje, lo{ije
se generalno snalazi u prostoru i ne teì za poslovima koji to
zahtevaju.
Kod mu{karaca je obrnuto po{to su vrlo uspe{ni u svakoj
aktivnosti koja zahteva snalaènje u prostoru, njihova interesovanja za sli~ne poslove su ve}a. Mu{karci tako|e poseduju veliki afinitet za sportove. Prostorne sposobnosti nisu se razvile kod
ène jer lov u divljini i nalaènje puta do ku}e nikada nisu bili
u opisu njenog radnog mesta. Zato se ène slabije snalaze kad
su u pitanju mape.
115
@ene nemaju dobre prostorne sposobnosti

jer nisu lovile (osim mu{karce) tokom evolucije.
Postoji na hiljade dokumentovanih nau~nih dokaza o superiornosti mu{karca u prostornim sposobnostima. Dana{nji ~ovek, me|utim, vi{e ne treba da lovi ru~ak, pa svoju prostornu
sposobnost koristi u drugim aktivnostima, naro~ito sportskim:
golf, fudbal, strelja{tvo, sportski lov, zatim kompjuterske igre i sl.
Ve}ina èna smatra da je lov dosadan.
Mu{karci su gotovo opsednuti gledanjem drugih mu{karaca
kako ga|aju loptom metu, tako da su neki od najbolje pla}enih
ljudi na svetu danas razni sportisti: fudbaleri, igra~i golfa, teniseri, ko{arka{i. Vi{e vam ne treba diploma univerziteta da budete cenjeni, samo da budete ve{ti u sportskoj disciplini.
Kako mu{karci znaju kuda da idu

Prostorna sposobnost mu{karca pomaè mu da mapu sagleda
brzo i sveobuhvatno i da zna kuda treba da ide. Ako posle treba
da se vrati na isto mesto, njemu ne treba mapa jer njegova prostorna sposobnost je uskladi{tila tu informaciju.Ve}ina mu{karaca moè da prou~ava mapu okrenutu na sever i da traì destinaciju na jugu, a tako|e mogu da po se}anju traè pravac, posle
i{~itavanja mape. Ispitivanja su pokazala da mozak mu{karca
meri brzinu i udaljenost da bi znao kad da promeni pravac.
Ve}ina mu{karaca u stanju je da pokaè sever i kad je u sobi bez
prozora. Da nije tako ne bi bio u stanju da se hiljadama godina
vra}a ku}i posle lova.
Ve}ina mu{karaca u stanju je da

prona|e sever i na potpuno nepoznatom mestu.
Ako odete na neki sportski stadion, moète posmatrati kako
mu{karci za vreme pauze ustaju sa svojih sedi{ta da kupe pi}e i
116

vra}aju se posle nekog vremena besprekorno ta~no na svoja mesta.
U svakom ve}em gradu vide}ete ène turiste kako zure u
mapu negde na raskrsnici, izgledaju}i potpuno izgubljeno. @ene se tako|e redovno izgube kada idu u {oping, u velikim garaàma za parkiranje automobila. Svakodnevno desetine èna
luta po spratovima ovih garaà traè}i svoj automobil.
Za{to de~aci vole zabavne parkove sa video igrama

Ako odete u neki zabavni centar sa fliperima ili video igrama,
primeti}ete da su krcati de~acima tinejdèrskog uzrasta, koji ovde izo{travaju svoju prostornu ve{tinu. Hajde da pogledamo
nau~na obja{njenja prostorne ve{tine. Ve}ina njih podrazumeva
trodimenzionalni mehani~ki aparat.
Istraìvanjima Univerziteta u Jejlu prona|eno je da samo 22
odsto èna moè da postigne prostornu sposobnost kao mu{karci. Tako|e je otkriveno da 68 odsto mu{karaca moè da programira video-rikorder ili sli~an aparat na osnovu pisanih instrukcija ve} pri prvom poku{aju, dok je me|u ènama za isti zadatak
rezultat bio samo 16%. De~aci su bolji sa levim okom, kad pokriju desno, jer levo oko dobija informacije iz desne strane mozga, gde su sme{tene prostorne sposobnosti. Devoj~icama je
bilo irelevantno koje oko pokrivaju a koje koriste, jer im se za tu
svrhu angaùju obe strane mozga. Zato ène vrlo retko izaberu
da budu mehani~ari, inènjeri, piloti.
Dr Kamila Benbou i dr Dùlijan Stenli testirali su grupu
talentovane dece i otkrili da su de~aci bolji u matematici u odnosu 13:1. De~aci tako|e mogu da naprave gra|evinu prema dvodimenzionalnom planu lak{e i brè nego devoj~ice, da procene
uglove precizno i da ocene da li je povr{ina ravna. Tako ova praistorijska prostorna ve{tina omogu}uje mu{karcima da dominiraju u oblastima, kao {to su: arhitektura, hemija, gra|evina, statistika.
De~aci su bolji na testu koordinacije ruke i oka, zbog ~ega su
uspe{niji u sportovima sa loptom. Ovo obja{njava opsednutost
mu{karaca kriketom, golfom, fudbalom, ko{arkom ili bilo kojim
117

sportom koji zahteva procenu, bacanje i koordiniranje, gonjenje
i ga|anje mete. Tako|e je jasno za{to su zabavni parkovi sa video igrama i fliperima prepuni de~aka. Ako tamo ima i devoj~ica,
onda su one verovatno do{le da impresioniraju de~ake, ali posle
brzo nau~e da su de~aci mnogo vi{e zainteresovani za video igre
nego za njih.
Dr Sandra Vitelson vodila je istraìvanje 1999. godine u Kanadi, na Univerzitetu Makmaster u Ontariju, kada je tim stru~njaka analizirao anatomiju mozga Alberta Ajn{tajna i poredio
ga sa sa~uvanim mozgovima obi~nih 35 mu{karaca i 56 èna.
Tako|e su poredili Ajn{tajnov mozak sa osam drugih ~iji su
vlasnici umrli u sli~nom starosnom dobu kao on. Rezultat istraìvanja bio je: Ajn{tajnov mozak je 15% {iri sa obe strane nego
mozak obi~nog mu{karca i ène.
De~a~ki mozak razvija se druga~ije

Roditelji koji imaju i k}erke i sinove vrlo brzo shvate da su de~aci druga~iji u brzini razvoja. Desna strana mozga raste i razvija se brè od leve. Kod devoj~ica se obe strane razvijaju ravnomerno i ujedna~enom brzinom. Testosteron inhibira rast leve
strane mozga, tako da je razvijenija desna strana, na kojoj je prostorna sposobnost. Posmatranja dece u uzrastu od pet do osamnaest godina pokazuju da su de~aci daleko bolji od devoj~ica u
svim disciplinama koje iziskuju prostorne sposobnosti, koje su
sme{tene uglavnom u desnom delu mozga kod 80% mu{karaca.
(Te discipline su: usmeravanje snopa svetlosti prema meti, spajanje trodimenzionalnih predmeta, re{avanje matemati~kih problema.)
Dijana i njen name{taj

Kada su Dijanin name{taj istovarivali iz kamiona da bi ga uneli
u njen stan, Dijana je bila vrlo zauzeta merenjem svakog komada name{taja da bi videla da li }e odgovarati na odre|enom mestu u stanu. Dok je merila komodu njen 14-godi{nji sin joj je
dobacio:Zaboravi mama, to ne moè da stane tu gde ti èli{.
118

Kada je sve izmerila, Dijana je shvatila da je on u pravu. Jedino {to nije shvatila je: kako mu je po{lo za rukom da to proceni tako dobro.
Testiranje prostornih sposobnosti

Ameri~ki nau~nik dr D. Veksler smislio je seriju testova za
proveru inteligencije koji elimini{u predrasude o polovima. Testiraju}i brojne kulture od primitivnih naroda do urbanih sredina, zaklju~io je da su u op{toj inteligenciji ène inteligentnije za
3%, iako im je po veli~ini mozak malo manji od mu{kog. Kad su
u pitanju slagalice, onda su mu{karci daleko bolji, s postignutih
92% naspram ènskih 8%. Neki }e mo`da re}i da su ène suvi{e inteligentne da se igraju te igre, ali ovo je ipak demonstracija
prostorne sposobnosti.
Test koji predstoji smi{ljen je za potrebe testiranja pilotskih
kandidata, kao i navigatora i kontrolora leta. Taj prostorni test
nastao je na Univerzitetu u Plimutu i meri sposobnost kandidata da od dvodimenzionalne informacije konstrui{e trodimenzionalni objekat.
Zamislite da je slagalica iz testa broj jedan otvorena kocka.
Ako je stranica sa oznakom X s desne strane, a stranica sa krugom s leve, koja je od opcija A, B, C ili D pravilna? Uradite test
sada sami.
Test 1
Ovaj test zahteva od va{eg mozga da zamisli trodimenzionalnu sliku pa da je zatim rotira do èljenog ugla. To zahteva
identi~nu ve{tinu kao i ~itanje mape ili plana grada, spu{tanje
aviona ili lov na divlje ìvotinje. (Odgovor je A)
119

A sada je na redu komplikovanija verzija testa, koja zahteva
od va{eg mozga jo{ vi{e rotiranja u prostoru.
Test 2
Testiranja zoologa pokazuju da su mu`jaci sisara daleko superiorniji u prostornim ve{tinama od ènki mu`jaci pacovi su
ve{tiji u nalaènju izlaza iz lavirinta, mu`jaci slonovi lak{e pronalaze pojilo od ènki.
(Ta~an odgovor na pitanje broj 2 je C.)
Kako se ène orijenti{u

Da mu{karci ne projektuju mape na svoj na~in, mi ne bismo
morale da ih okre}emo àle se mnoge ène. Britansko kartografsko dru{tvo, me|utim, tvrdi da ène ~ine 50% njihovog
~lanstva, kao i da ène projektuju mape u istoj meri kao mu{karci. Projektovanje mapa je dvodimenzionalan zadatak, u kome su ène podjednako sposobne kao njihove mu{ke kolege,
rekao je vode}i britanski kartograf Alen Kolinson. @ene imaju
te{ko}a da protuma~e mapu zbog toga {to im nedostaje trodimenzionalna perspektiva za navigaciju. Kada sam projektovao
trodimenzionalnu mapu, koja prikazuje drve}e, planine i ostalo, ène su imale mnogo vi{e uspeha sa ovim tipom mapa. Na{
test pokazuje koliko mu{karci imaju sposobnost da pretvore u
svojoj glavi dvodimenzionalnu mapu u trodimenzionalnu sliku,
dok ve}ina èna nije u stanju to da uradi.
@ene su veoma unapredile svoju

prostornu ve{tinu koriste}i mape sa perspektivom.
120

Slede}e zanimljivo otkri}e je da se mu{karci najbolje snalaze
u prostoru kada slede verbalnu komandu svoga vo|e na svakoj
deonici rute. @ene, naprotiv, katastrofalno odgovaraju na verbalne instrukcije. Ovo pokazuje da mu{karci mogu da pretvore verbalni, zvu~ni signal u trodimenzionalnu mapu, da vizuelizuju pravac. @ene se, ipak, najbolje snalaze s trodimenzionalnom
mapom.
[ta ako ne moète da na|ete sever ?

Australijanka, èna mornar Kej Koti bila je prva èna koja je
sama oplovila svet. Ovo je svakako èna koja zna kuda je krenula, zar ne? Nedavno na konferenciji rekla nam je da joj je bilo
te{ko da nas prona|e na mapi. Za~u|eni, pitali smo je: Kako
ste onda oplovili svet?
A, pa to je navigacija, odgovorila je Kej. Programirate
kompjuter i on vas vodi u dobrom pravcu. Ne idem ja na put
naga|aju}i: mislim da bi trebalo da krenem desno Plan grada je intuitivna stvar. Morate ose}ati kuda da idete. Prilikom
odlaska u nepoznati grad uvek uzimam taksi. Kad god sam
probala da iznajmim auto, uvek bih zavr{ila na pogre{noj strani
grada.
Zvu~i nestvarno da se Kej izgubila dok je dolazila do svog
broda, a da je posle upravljala tim brodom plove}i oko celog sveta. Ona jasno pokazuje kako snaga volje, plan i hrabrost, organizacija pravih ljudi i opreme nekad mogu i da oplove svet
~ak i kada je u pitanju èna koja ne ume da na|e ulicu na planu
grada.
Lete}a mapa
Autori ove knjige putovali su po svetu devet meseci godi{nje da
bi organizovali seminare, provode}i ve}i deo vremena u kolima.
Alan je vozio, jer se bolje snalazi u prostoru, tako da je Barbari
preostalo da mu pokazuje put. Po{to joj to ne ide od ruke, putovali su od zemlje do zemlje prepiru}i se konstantno. Barbara je
ga|ala Alana mno{tvom mapa skoro na svim jezicima sveta, a
121

nekoliko puta je nastavljala put sama, autobusima ili vozovima,
vi~u}i: Evo ti pa gledaj sam tvoju prokletu mapu!
Barbara nema uop{te ose}aj za pravac u

prostoru, Alan nikad ne ume da na|e ~arape u fioci.
Na svu sre}u, ovo istraìvanje o prostornim sposobnostima
uputilo ih je na kompleksnost problema u slu~ajevima poput
njihovog kada jedan partner nema prostorne sposobnosti, a
drugi partner to ne razume. Danas Alan pro~ita mapu pre puta,
a Barbara pokazuje i obja{njava zanimljiva mesta na koja usput
nailaze, jer to Alan bez nje ne bi ni primetio. Jo{ uvek su u
sre}nom braku, a zavrlja~ene mape nisu vi{e opasnost po druge
voza~e na drumovima.
Mapa naopa~ke
Dòn i E{li Sims iz Engleske su 1998. godine napravili mapu
koja ima dva lica: jedno je standardna mapa za pravac prema
severu a druga je mapa naopa~ke za pravce prema jugu. U oglasu,
koji su objavili u jednom britanskom nedeljniku, ponudili su
besplatnu mapu za prvih sto ~italaca koji se jave nedeljniku.
Odziv je bio neverovatan javilo se 15.000 èna (i {a~ica mu{karaca). @ene su objasnile da, dok su one bile odu{evljene idejom, mu{karci su mislili da je u pitanju {ala, jer oni ne vide uop{te svrhu takve mape.
BMW automobilska kompanija je prva uvela GPS sistem
(globalni pozicioni sistem) u automobile, kao vizuelnu opremu
koja okre}e sliku naopa~ke da bi se sloìla s pravcem u kome se
kre}e auto. Lako je predvideti da je ovaj sistem bio veliki hit kod
èna voza~a.
Finalni test
Probajte ovaj test koji je sa~inila kompanija za zapo{ljavanje
Savil i Holdsvort ltd. iz Velike Britanije. Test je namenjen saob122

ra}ajnim kontrolorima da ocene svoje prostorne sposobnosti
koje su im neophodne za posao. Ako ne moète da ga re{ite za
manje od tri minuta, ispali ste. Ovaj test je teì od prva dva. Ako
ste mu{karac, test }e vam pove}ati temperaturu u desnoj hemisferi mozga.
U testu }ete dobiti shemu trodimenzionalne kutije. Vi morate da otkrijete koja je, od mogu}e ~etiri kutije u svakom redu,
ona prava. Ta~an odgovor zaokruìte ( ili nemojte ako mislite da
ne postoji).
123

Ve}ina onih koji uspe{no zavr{e test za manje od tri minuta
bili su mu{karci, naro~ito oni koji imaju trodimenzionalne poslove, kao na primer, arhitekte ili matemati~ari. Sada je jasno
za{to mu{karci ~ine 94% saobra}ajnih kontrolora. Ve}ina èna
smatra da su ovakvi testovi gubljenje vremena, ali imali smo
jednu kandidatkinju koja je test uspe{no obavila za devet sekundi! Po zanimanju je bila matemati~ki/statisti~ki ekspert osiguravaju}eg zavoda .
(Odgovori su: 1 B, 2 D, 3 C, 4 ni{ta.)
Kako izbe}i sva|u

Mu{karci vole brzo da voze u krivinama jer tako njihove prostorne sposobnosti dolaze do izraàja: menjanje brzina, kombinovanje kva~ilo-ko~nica, procena brzine u krivini, procena razdaljine, uglova itd. Naravno, ako je isklju~en radio.
Moderan mu{karac sedi za volanom, dodaje èni mapu i
zamoli je da mu pokaè kuda da vozi. Ona po~inje da obr}e i
okre}e mapu, u}uti se i poku{ava da prepozna ne{to na horizontu {to, eventualno, li~i na ne{to iz mape.Ve}ina mu{karaca ne
razume da ène, po{to nemaju u mozgu centar koji rotira ma-pu,
onda to moraju ru~no da urade. Za ènu je potpuno normalno
da okrene mapu u pravcu u kom ide. U svakom slu~aju za
sre}nije odnose najbolje je da mu{karac uop{te ne traì od ène
da ~ita mapu.
Po{to joj je prostorna funkcija usa|ena u obe strane mozga,
ona dolazi u sukob sa funkcijom govora, tako da }e èna prestati da pri~a kad joj date mapu u ruke ( pre nego {to po~ne da je
okre}e). Ako mu{karcu date mapu, on ne}e prestati da pri~a, ali
}e isklju~iti radio. Njegova slu{na funkcija i ~itanje mape su u
sukobu, isto kao kad zazvoni telefon, pa mu{karac traì od svih
u prostoriji ti{inu.
@ene se levom stranom mozga angaùju u re{avanju matemati~kih problema, pa to obja{njava za{to su ne samo sporije u
ra~unanju nego ~esto ra~unaju naglas. Mu{karci se na to uvek
bune, naro~ito dok ~itaju novine: Zar ne ume{ da ra~una{ u
sebi? Ne mogu da se koncentri{em!
124
Kako da se sva|ate dok vozite

Mu` koji u~i svoju ènu da vozi, kora~a sigurnim koracima u
susret razvodu.
Mu{karci celog sveta daju slede}e instrukcije ènama za volanom : Skreni levo polako! promeni brzinu pazi pe{aci
koncentri{i se prestani da pla~e{!
Za mu{karca, vo`nja je provera njegovih prostornih sposobnosti. Za ènu je vo`nja samo bezbedan prevoz od ta~ke A do
ta~ke B. Najbolje {to mu{karac treba da uradi kad ga èna vozi
to je da zatvori o~i i uklju~i radio i ne brine, jer, sve u svemu
ène jesu sigurniji voza~i. Ona }e ga sigurno dovesti na
odredi{te mo`da samo malo kasnije, ali }e u svakom slu~aju
mo}i da se opusti i sti}i }e ìv.
Kad mu{karac vozi, èna }e ga tokom vo`nje kritikovati, jer
}e on po njenom mi{ljenju procenjivati razdaljine veoma naglo
i opasno. Ona se pla{i jer nema njegove prostorne sposobnosti, a
mo`da bi joj bilo bolje da se vi{e opusti. U slu~aju ki{e, ène
uklju~uju brisa~e ve} sa prvom kapljicom, {to mu{karca izlu|uje. On ~eka dok se na prednje staklo spusti odre|ena koli~ina
vode koja odgovara odre|enoj brzini brisa~a, pa tek onda uklju~uje brisa~e prilago|enom brzinom. Ovo je veoma jasna demonstracija prostorne sposobnosti.
Kako ènu nagovoriti

Nikada nemojte èni davati ovakve instrukcije: Idi na sever ili
Vozi pet kilometara na zapad zato {to to zahteva ve{tinu orijentisanja u prostoru. Umesto toga, dajte joj instrukcije u kojima su neke prepoznatljive zgrade, na primer: Pro|e{ Mekdonalds, pa vozi{ do zgrade na kojoj pi{e Nacionalna banka
Ovo omogu}ava èni da koristi svoju sposobnost da vidi {irok
spektar stvari oko sebe. Arhitekte i gra|evinari gube milione
dolara u pregovorima kada na prezentacijama nude svoje dvodimenzionalne arhitektonske planove ènama. Bolje je da se prvo
raspitaju da li odluke donosi mu{karac ili èna. Mu{ki mozak
moè odmah da preradi dvodimenzionalni plan u trodimenzionalan i da zamisli kako }e gra|evina izgledati kad bude
125

zavr{ena. Za ènu je to samo stranica sa besmislenim linijama.
Trodimenzionalna kompjuterska slika proda}e ku}u ènskom
kupcu. S takvom prezentacijom èna ne}e morati da se ose}a
kao idiot kad gleda u plan. Planove i mape treba dati samo mu{karcima to je njihov posao.
Muka s parkiranjem unazad

Ako vas neko pita da pogledate kola na parkingu i procenite koja
su parkirali mu{karci, a koja ène, da li biste pogodili? Istraìvanje u Engleskoj pokazalo je da je 82% mu{karaca u Velikoj
Britaniji u stanju da precizno uparkira unazad tu|a kola do
ivi~njaka, a 71% je uspe{no u parkiranju sopstvenih kola ve} pri
prvom poku{aju.
U prvom slu~aju ène su bile uspe{ne oko 22%, a u drugom
slu~aju prilikom parkiranja iz cuga samo je 23% Britanki
bilo uspe{no. U Singapuru je sli~no istraìvanje imalo rezultat:
mu{karci 66% za ta~nost i 68% za parkiranje otprve.
@ene iz Singapura bile su gore od Engleskinja, s rezultatom:
19% za preciznost i 12% za uspe{no parkiranje iz prvog poku{aja. Naravou~enije: ako je èna za volanom Singapurka sklanjaj joj se s puta! Najve{tiji u parkiranju su Nemci, koji su 88%
uspe{ni u prvom poku{aju uparkiravanja unazad. Voza~ki testovi pokazuju da su ène bolje u uparkiravanju unazad za vreme
u~enja vo`nje. Me|utim, statistike pokazuju da su kasnije u
pravoj vo`nji mnogo gore . Razlog za ovo {kolsko preimu}stvo
jeste to {to ène bolje u~e zadatke i ponavljaju lekcije. Kasnije u
vo`nji svakodnevno se suo~avaju sa novim situacijama, o kojima
nema ko da ih na licu mesta pou~i, a koje mu{karci lak{e savla|uju zbog svojih prostornih sposobnosti.
Ve}ina èna radije pro|e pored mesta za parking koje je usko
i zahteva ve{tinu, makar posle parkirala auto mnogo dalje i morala da pe{a~i do svog cilja.
Kada bi gradskim ve}em upravljale samo ène,

parkiranje unazad i po liniji bilo bi zabranjeno!
126

U skorije vreme mnogi gradovi su uveli takozvani 45-stepeni parking (parkiranje se vr{i unazad do ivi~njaka) jer se pokazalo da je mnogo bezbednije da voza~ isparkira svoje vozilo
voze}i napred. Naàlost, ovo nije mnogo pomoglo ènama, jer
imaju i dalje velikih problema sa procenjivanjem uglova i udaljenosti.
Napravili smo istraìvanje u dvadesetak lokalnih gradskih
ve}a koja su uvela tu vrstu propisa i otkrili da pri dono{enju propisa nije u~estvovala nijedna èna. Da je nekim slu~ajem ve}e
bilo sastavljeno samo od èna, parkiranje unazad, kao i po liniji bilo bi verovatno potpuno zabranjeno. Verovatno bi tada
bio uveden neki nov princip parkiranja gde bi se prakti~no vozilo kroz parking. Mo`da bi takav parking zauzimao vi{e mesta,
ali bi bar smanjio broj saobra}ajnih nezgoda.
@ene su pouzdaniji voza~i

Pregled podataka osiguravaju}ih dru{tava u Velikoj Britaniji za
2000. godinu pokazao je da je, od 23 miliona voza~a, zahtev za
od{tetu podnelo 25,5% èna voza~a i 18,6% mu{karaca (podatak
je vaè}i za poslednje 4 godine). Koristan je i podatak da ima za
~etrdesetak procenata vi{e ènskih voza~a koji nisu u poslednjih
12 meseci napravili saobra}ajni prekr{aj. Suvi{e se olako zaklju~uje da su ène lo{iji voza~i nego mu{karci, jer istraìvanja pokazuju zanimljive ~injenice u korist èna. @ene su opreznije u
vo`nji i uvek razmisle nekoliko sekundi duè od mu{karaca pre
nego {to krenu u kru`ni tok. Ova predostro`nost dodu{e ~esto
dovodi do incidenata, ali kod èna najve}i deo incidenata su
ogrebotine ili manje opasni udarci. Najgore nesre}e na putevima uzrokuju mu{karci sa veoma jakim u~e{}em testosterona na
pedali za gas. Mu{karci su opasniji voza~i. Statistika kaè tako|e
da razvedene ène doìve vi{e sudara od udatih.
Kako su ène obmanute

Name}e se pitanje: kako sad ène doìvljavaju ove dokaze o svojoj prostornoj inferiornosti? Mnoge grupe koje su se borile za
prava èna bile su ube|ene da }e ène, ~im se oslobode lanaca
127

koje su im nametnuli mu{karci odmah se vinuti u profesionalne vrhove tipi~no mu{kih poslova (i hobija). Ali izgleda da
mu{karci i dalje drè monopol nad onim delatnostima koje zahtevaju prostornu sposobnost. Mnoge ène su ignorisale prirodnu
sklonost prema poslovima koji im brè i bolje polaze od ruke
da bi se oprobale u tipi~no mu{kim karijerama, iako bi im bilo
mnogo lak{e da nisu.
Prostorna sposobnost i obrazovanje

Kao {to smo videli, na{ unutra{nji biolo{ki sastav diriguje na{a
zanimanja, koja su u skladu sa ustrojstvom na{eg mozga. Pogledajmo jednu profesiju u kojoj se polazi od jednakosti polova
pou~avanje. Razgovarali smo sa zvani~nicima u oblasti obrazovanja u Australiji, Novom Zelandu i Velikoj Britaniji, koji su
istakli da su uloìli veliki napor da izjedna~e broj u~itelja i u~iteljica. U Velikoj Britaniji 1999. godine predavalo je 48% u~itelja i 52% u~iteljica. @enski mozak je pogodniji za pou~avanje
zbog komunikacijskih sposobnosti.
Pogledajmo koje predmete predaju mu{karci a koje ène:
Predmet
Biologija
Biznis
Istorija
Geografija
Sociologija
Muziko obrazovanje
Klasine nauke
Fiziko vaspitanje
Religijsko
obrazovanje
Umetnost
Broj
nastavnika
Broj
mukaraca
u procentima
Broj ena
u procentima
5
6
13
14
11
5
100
400
800
200
000
600
510
20 100
49
50
54
56
52
51
47
58
51
50
46
44
48
49
53
42
13 400
9 400
56
44
44
56
128

Iz ove tabele treba izvu}i dve pouke. Prvo, ovo su predmeti
koji ne zahtevaju visok stepen dominacije leve ili desne hemisfere mozga za one koji ih predaju. Zato je procenat prili~no
ujedna~eno rapore|en izme|u nastavnika oba pola.
Predmet
Broj
nastavnika
Procenat
mukaraca
Procenat
ena
Fizika
Informativna tehnologija
Hemija
4 400
10 700
4 600
82%
69%
62%
18%
31%
38%
Predmeti koji zahtevaju prostorne sposobnosti

Gornja tabela jasno pokazuje da u onim disciplinama koje
zahtevaju prostorne sposobnosti, mu{karci u~itelji dominiraju.
Zanimanja koja iziskuju prostorne sposobnosti

Slede}a tabela je lista zanimanja za ~ije obavljanje su od presudnog zna~aja prostorne sposobnosti kandidata. U protivnom bi
ne~ija bezbednost mogla biti ugroèna.
Oni koji se drè mi{ljenja da je sve samo predrasuda i zavera samo za de~ake smatraju i dalje da neprodiranje èna u
ove profesije ima jedno jedino obja{njenje mu{karci od tih zanimanja prave klubove zatvorenog tipa. Kraljevski institut britanskih arhitekata raspolaè podacima da 50% upisanih polaznika
arhitektonskih {kola i univerziteta ~ine devojke, ali da od ukupnog broja arhitekata koji rade u Velikoj Britaniji, samo je 9%
èna. Kada su u pitanju ra~unovo|e, situacija je sli~na {kolovanje po~ne 38% èna, da bi kasnije bilo samo 17% koje su ène.
Za{to nema èna pilota, pitali smo kompanije. Odgovor je
bio: Zato {to se ne upisuju u {kole za pilote. @ene izgleda uop{te ne zanima da voze avione. Predstavnici avio-kompanija bili
su nervozni kada smo ispitivali za{to ima malo èna u posadama aviona, kao da o~ekuju negativan komentar da su seksisti i
129

sli~no. Devedeset osam odsto avionskih posada ~ine mu{karci.
Sasvim je jasno da su ène van ovih profesija samo zato {to se ne
prijavljuju na kurseve i obuku, takva ih vrsta posla ne zanima i
ne odgovara im.
Zanimanje
Procenat mukaraca
Letaki inenjer
Inenjer
Voza trkakih automobila
Nuklearni inenjer
Pilot
Kontrolor letenja
Biciklistiki trka
Arhitekta
Statistiar osiguravajueg zavoda
Igra bilijara
Raunovoa
100%
100%
99,8%
98,3%
99,2%
94,0%
93,6%
91,0%
90,0%
87,0%
83,0%
Bilijar i nuklearna nauka

Tokom prikupljanja podataka za ovu knjigu razgovarali smo sa
profesionalnim igra~ima bilijara. Ako se neka èna bavi na{im
poslom, onda ona izgleda, pri~a i pona{a se kao mu{karac, rekao nam je jedan biv{i svetski {ampion. One obla~e odelo sa leptir ma{nom, kao mi. Neke od njihovih koleginica tvrde da bi
ène isto tako dobro igrale bilijar kada bi imale prilike da toliko
ve`baju kao mu{karci, odbacuju}i prostorne sposobnosti mu{karaca kao razlog mu{ke dominacije u sportu.
U Institutu za nuklearne inènjere rekli su nam da oni nude
jednake mogu}nosti za oba pola, ali zapo{ljavaju inènjere na
osnovu njihovih sposobnosti a ne na osnovu toga kog su pola.
Oko 93% nuklearnih inènjera su mu{karci. Njihovo istraìvanje je otkrilo da su ène inènjeri vi~nije re~ima, dok su mu{karci vi~niji brojevima.
130

Ako napravimo istorijski osvrt, vide}emo da skoro nema nijedne ène u oblastima kao {to su {ah, komponovanje, projektovanje raketa. Neki }e re}i da je seksisti~ka mu{ka tiranija zatvorila
ènama vrata. Me|utim, u dana{nje vreme jednakih mogu}nosti ène ipak nisu pokazale ni veliko interesovanje ni naro~it
uspeh u poslovima koje smo do sada pominjali da zahtevaju
@ene se isti~u u kreativnim disciplinama, kao {to su: umetnost, pou~avanje, knjièvnost, zapo{ljavanje, poslovi u kojima
apstraktno rezonovanje nije presudno.
Dok mu{karci igraju {ah, ène ple{u i dekori{u.
Kompjuterska industrija
Kompjuterska nauka se uglavnom bazira na matematici i stoga
je prete`no mu{ki domen. Me|utim, neke oblasti unutar nauke,
kao na primer programiranje i dizajn, zahtevaju vi{e razumevanja psihologije nego matematike, te stoga zapo{ljavaju vi{e èna nego mu{karaca. Rezultat istraìvanja u ameri~kom magazinu Ameri~ke ène u kompjuterskoj industriji pokazuje da je
izme|u 1995. i 2000. godine naglo opao broj èna u ovoj industriji. Isti magazin objavljuje podatak da ène dva puta vi{e koriste kompjuter na poslu od mu{karaca. Dok 84% èna u kompjuteru vidi sredstvo kojim }e se brè dokopati kreativne slobode,
tek 33% mu{kih kolega deli s njima to mi{ljenje. Oni su se izjasnili u visokom stepenu (67%) da im je sama tehnologija rada
(kao i kompjuterske igre) najva`niji detalj. S njima se slaè oko
16% èna.
Matematika i ra~unovodstvo
Mu{karci koji se opredele za profesije koje su prostorno orijentisane, obi~no ostaju u njima i jo{ uvek dominiraju. Ve}ina nastavnika matematike i dalje su mu{karci, mada je jaz sve manji
u Velikoj Britaniji ih je 2000. godine bilo 58% .
Kako objasniti rastu}i procenat èna u ovom poslu? Mogu}i
odgovor je da su ène pogodnije za pou~avanje i me|usobne
131

odnose. Sli~na situacija je u knjigovodstvu, koje je preraslo u
skoro uslu`nu delatnost, gde je ènski pristup mu{teriji i poslu
va`niji od samog vo|enja knjiga. To obavljaju mu{karci pripravnici u sporednim sobama.
Za razliku od matematike i knjigovodstva, 99 odsto inènjera i 100 odsto pilota jesu mu{karci.
Sve su stvari jednake

U Australiji je samo 5% èna u inènjerstvu, ali one zara|uju
14% vi{e od svojih kolega. U automobilskim trkama nije bilo
èna voza~a, ali u trkama dragstera su 10% ène pobednici. Za
trke dragstera ne treba im ve{tina u brzini, preticanju, snalaènju pod uglom i menjanju brzina. Dragsteri voze pravolinijski a
pobednik je osoba koja je najbrà u reagovanju na zeleno svetlo, gde su ène u prednosti.
@ene koje imaju prostorne sposobnosti,

uspe{nije su od mu{karaca
Iako su ène koje se bave ovim sportom mu{kobanjaste, u
anketi koja je sprovedena u Britaniji, one su se izjasnile o svojim
motivima za bavljenje ovim sportom: Momci su sjajni, svi nam
pomaù i divno se druìmo. Mu{karci su, me|utim, istakli neke druge stvari kao svoj motiv: osvajanje trofeja, brzina, avantura
De~aci i njihove igra~ke

De~aci vole svoje igra~ke. Zato su mu{karci registrovani kao autori 99% patenata. Devoj~ice tako|e vole da se igraju igra~kama,
ali one posle dvanaeste godine gube interes za njih jer po~inju
da izrastaju u devojke. Mu{karci pak nikad ne gube interes za
neprakti~ne igra~ke, jedino {to sa godinama tro{e sve vi{e i vi{e
para na njih. Oni vole minijaturne dèpne televizore, mobilne
telefone u obliku automobila, kompjuterske i video igre, digi132

talne kamere, svetla koja se pale i gase na glasovnu komandu i
sve {to ima ugra|en motor. Sve {to svira, trubi ili trep}e, ili ako
mu je potrebno ugraditi devet specijalnih baterija ve}ina mu{karaca }e to poèleti.
Kako se ose}aju ène

Kad god se otvori polemika o razlici izme|u polova, kao {to to
~ini ova knjiga, feministi~ke grupe bu~no protestuju, a njima se
pridruùju aktivisti politi~ki korektnog pona{anja. Oni se brinu
da podvla~enje razlika izme|u mu{karaca i èna podriva pristup o jednakosti polova i njihovim jednakim mogu}nostima u
dru{tvu.
Mnoge se ène pla{e da su gubitnici ukoliko ne osvoje one
oblasti ìvota u kojima dominiraju mu{karci. To jednostavno
nije istina ène nisu gubitnici, ve} su samo druga~ije sazdane
od mu{karaca i neki poslovi vi{e odgovaraju mu{karcima.
Jedini neuspeh èna je {to nisu

postale mu{karci.
Stanovi{te da ène nisu uspele u dru{tvu prihvatljivo je jedino ako je kriterijum uspeha mu{ki kriterijum. Ali, ko kaè da
je mera za sre}u i ispunjenje: upravljanje dàmbo-dètom, ili
programiranje kompjutera za Spejs {atl!?
Mu{karci, verovatno, ali ne svi.
Da li moète popraviti svoje prostorne ve{tine?

Ukratko da. Postoji nekoliko mogu}nosti. Jedna je evolutivna
i ako se za nju opredelite zna~i da }ete se na~ekati mo`da i hiljadama godina. Ova varijanta podrazumeva da stalno ve`bate i
~ekate da evoluirate u bi}e sa odgovaraju}im prostornim
ume}em.
Druga mogu}nost je terapija testosteronima, koja }e prili~no
brzo i efikasno pomo}i razvoj prostornih osobina. Jedino {to
133

}e uz njih do}i i niz nekih neslavnih detalja: pove}ana agresivnost, }elavost, kao i brada i brkovi. To se ne bi dopalo ènama.
Poznato je da praksa i ponavljanje pomaù da se pove}a angaòvanje mozga u re{avanju nekog zadatka. Pacovi koji su odgajeni u kavezu sa puno igra~aka imaju vi{e mo`dane mase
nego oni pacovi koji nisu imali igra~ke. Ljudi koji se penzioni{u
i ni{ta ne rade gube mo`danu masu, dok oni koji odràvaju mentalni interes za stvarnost ~uvaju ili ~ak uve}avaju mo`danu
masu.
U~enje (i praktikovanje napolju ) o tome kako koristiti mape
mnogo moè da pove}a va{u sposobnost da ih koristite, isto kao
{to stalno ve`banje na klaviru koristi da uve`bate muzi~ki komad. Ali ukoliko ne ve`bate redovno i mnogo, brzo }e se istopiti ume}e do kog ste do{li i teè }ete ga nadoknaditi nego oni ~iji
je mozak programiran za to.
]elava glava i brada prevelika su

cena za ène koje ho}e brzo da unaprede
svoju sposobnost snalaènja u prostoru.
Psa moète vrlo uspe{no nau~iti da hoda na zadnjim nogama, pa ako ~esto to ponavlja, moè se desiti da i njegovi potomci rade isto. Ali po{to to nije prirodna poza za psa, on zbog nje
trpi veliki bol. Njegov prirodni poloàj je na ~etiri noge.
Neke korisne strategije

Ako ste èna koja ìvi s mu{karcem, bilo da vam je on partner ili
sin, morate da shvatite da mu{karci, iako imaju odli~ne prostorne sposobnosti, ne umeju da rade dve stvari odjednom.Ve}ina
ih traì pomo} u doma}im zadacima, kao i u organizaciji dnevnih aktivnosti i ìvota uop{te. Ove organizacione sposobnosti
prirodan su talenat ènskog pola. Albert Ajn{tajn bio je prostorni genije, ali s druge strane, nije progovorio do pete godine i
nije imao ni minimum organizacionih niti interpersonalnih sposobnosti, {to pokazuje i njegova frizura.
134

Ako ste mu{karac i radite u nekoj mu{koj delatnosti, kao
{to je na primer arhitektura ili gra|evinarstvo, morate da shvatite da ène nemaju sposobnost pretvaranja dvodimenzionalnog
plana u trodimenzionalni, te da biste bili ubedljivi morate im
projekte pokazati u trodimenzionalnom obliku.
Ako ho}ete da ubedite ènu u neki

gra|evinski projekat, pokaìte joj trodimenzionalnu verziju.
Ako radite u agenciji za zapo{ljavanje, morate znati da samo
10% èna radi u mu{kim oblastima, kao {to je na primer inènjerstvo. Treba da se koncentri{ete na tih 10% èna, a ne na ~injenicu da na svetu ima oko 50% osoba ènskog pola. Na taj
na~in izbe}i }ete uzaludan posao.
Rezime
Rej i Rut danas se lepo slaù dok putuju zajedno. On odlu~uje
kuda }e putovati, prou~i mapu i odre|uje rute. Ona pri~a i
ukazuje na mesta i orijentire pored kojih prolaze. On }uti i slu{a. Ona vi{e ne kritikuje njegovu vo`nju kao opasnu ili prebrzu.
Rej je kupio foto-aparat od 3000 dolara sa svim mu{kim
dodacima a Rut razume za{to on to voli. Kada ona treba da ga
upotrebi, Rej joj sve namesti i pokaè joj kako da najbolje upotrebi aparat, umesto da joj se smeje {to ne ume da fotografi{e.
Kada mu{karac prestane da traì od ène da pokazuje pravac u vo`nji, oboma je lep{e. Jo{ kada èna prestane da kritikuje njegovu vo`nju, situacija postaje skoro idealna.
Svi smo mi dobri u ne~emu, ali ne u istim stvarima. Ako niste ve{ti u jednoj stvari, ne brinute, ve`bom se postiè pobolj{anje, ali nemojte dozvoliti da zbog toga sebi upropa{}avate ìvot.
Ni svom partneru.
135
[esto poglavlje
RAZMI[LJANJA, STAVOVI,
OSE]ANJA I DRUGE KOBNE
OBLASTI
On verovatno ne zna ni da postojim

mislim da me uop{te ne voli sigurna sam da
nije ni primetio {ta sam sve donela od
mame leì tu i samo razmi{lja o svojoj
budu}nosti smi{lja, planira, brine se
Pitam se kako muve

sle}u na plafon
naopa~ke?
Kolin i Dìl voze se na parti kroz nepoznat kraj. Prema

uputstvu koje su dobili od doma}ina, trebalo je da stignu za dvadesetak minuta. Oni su u kolima ve} 50 minuta i jo{ uvek nema
ni traga od njihovog cilja. Kolin postaje nam}orast, a Dìl se
snu`dila kad su tre}i put pro{li pored iste benzinske pumpe.
Dìl: Dragi, mislim da je trebalo da skrenemo desno kod
pumpe. Hajde da stanemo i pitamo nekog za pomo}.
Kolin: Nema problema. Znam da je ovde negde
Dìl: Ali kasnimo ve} pola sata, zabava je po~ela, hajde da
stanemo i nekoga pitamo!
Kolin: Slu{aj, ja znam {ta radim! Ho}e{ li da me pusti{ da
vozim, ili ho}e{ ti da vozi{?
Dìl: Ne}u da vozim, ali ne}u ni da idem ukrug celu no} !
Kolin: Onda dobro, mo`da je najbolje da okrenem kola i da
se vratimo lepo ku}i!
Ve}ina mu{karaca i èna prepozna}e se u ovom dijalogu.
@ena ne moè da shvati za{to se taj divan ~ovek koga ona voli
pretvara odjednom u nekog ludaka samo zato {to ne moè da
na|e neki put. Ako se izgubio, pa {ta? Za{to ne pita nekog da
mu objasni, u ~emu je problem? Za{to mu je to toliko te{ko da
prizna da ne zna put?
Za{to je Mojsije lutao pustinjom ~etrdeset godina?

Nije hteo da pita za pravac.
139

@ene priznaju svoje gre{ke, u njihovom svetu to je prilika za
povezivanje s ljudima, stvaranje poverenja. Poslednji mu{karac
koji je priznao da je pogre{io bio je general Kaster (XVIII vek).
Razli~ite percepcije
Mu{karci i ène druga~ijim o~ima opaàju isti svet. Mu{karci
sve vide kao slagalicu u prostoru. @ene bukvalno vide veliku,
{iroku sliku, kao i najfinije detalje u njoj, ali su im mnogo va`niji sastavni delovi slagalice i njihovi odnosi nego njihov prostorni poloàj. Mu{ka svest je optere}ena postizanjem ciljeva, uspeha, statusa, rezultata, pobedom protivnika, efikasnim putem
do uspeha. @enska svest je usredsre|ena na komuniciranje, kooperaciju, harmoniju, ljubav, odnose izme|u ljudi. Ovo je tako
veliki kontrast da je prosto ~udno {to oni uop{te èle da ìve
zajedno.
De~aci vole stvari, devoj~ice vole ljude

Devoj~ice reaguju na lica i ljude, de~aci reaguju na objekte i njihove oblike. Ispitivanja beba od nekoliko sati do nekoliko meseci starosti jasno pokazuju: de~aci vole stvari, devoj~ice vole ljude.
Nau~ne, merljive razlike izme|u polova pokazuju kako svaki od
njih opaàju isti svet kroz prizmu sopstvenog mozga. Bebe devoj~ice zanimaju lica, a u kontaktu o~i u o~i zadràvaju pogled
tri puta duè od de~aka. Oni su mnogo vi{e zainteresovani za
posmatranje pokreta, naro~ito za kretanje objekata u neregularnim oblicima.
Sa dvanaest nedelja devoj~ice mogu da razlikuju likove iz
porodice od nepoznatih, dok de~aci to nisu u stanju. Ali de~aci
su dobri u nalaènju izgubljene igra~ke. Ove razlike su veoma
o~igledne, i to mnogo pre nego {to socijalna sredina dobije {ansu
da uti~e na njih. Pred{kolska deca su testirana tako {to su gledala
kroz dvogled koji je s jedne strane prikazivao neki objekat, a s
druge ljudski lik. Kada su posle upitana da kaù ~ega se se}aju,
devoj~ice su se se}ale lica i njihovih emocija, a de~aci su se se}ali
predmeta i njihovih oblika. U {koli devoj~ice sede ukrug, pri~aju}i i posmatraju}i gestikulaciju ostalih. Nije mogu}e odmah
identifikovati vo|u.
140
Razmi{ljanja, stavovi, ose}anja i druge kobne oblasti
Devoj~ice èle povezivanje i kooperaciju,

de~aci èle mo} i status.
Ako devoj~ice prave ku}u, ona je obi~no duga~ka, skromna,
s nagla{enim zami{ljenim ljudima koji u njoj ìve. De~aci se
takmi~e ko }e napraviti ve}u i lep{u ku}u. De~aci obi~no ska~u,
tr~e, rvu se, pretvaraju se da su avioni ili tenkovi, dok devoj~ice raspravljaju o tome koji im se de~ak svi|a i kako neki de~aci
izgledaju glupo. Kada se u pred{kolskoj ustanovi pojavi nova
devoj~ica, ostale devoj~ice je do~ekaju sa dobrodo{licom i svaka
svakoj zna ime. Kada se u {koli pojavi novi de~ak, ostali ga ignori{u, a uklju~en je u grupu samo u slu~aju da hijerarhija oceni
da on moè biti za ne{to koristan. Na kraju dana de~aci verovatno ne}e znati ime novog de~aka, ali }e sigurno znati kako igra
fudbal. Devoj~ice su uvi|avnije ako je neko dete novo ili hendikepirano a de~aci su pre spremni da ga izbegavaju ili mu se rugaju.
Pored najbolje namere roditelja da odgajaju de~ake i devoj~ice na isti na~in, finalni uticaj na pona{anje odre|uje gra|a
mozga. Dajte ~etvorogodi{njoj devoj~ici pli{anog medu i on }e
joj postati najbolji drug. Ako medu date de~aku, on }e ga rastaviti na delove da prou~i kako meda funckioni{e iznutra, ostavi}e
ga tako i pre}i na ne{to drugo.
De~aci su zainteresovani za predmete i njihovo funkcionisanje, devoj~ice su zainteresovane za odnose s drugima. Kada stariji osveàvaju se}anja na svadbe, ène pri~aju o ceremoniji i
ljudima koji su do{li, a mu{karci o moma~koj ve~eri.
De~aci se nadme}u, devoj~ice sara|uju

Grupacije devoj~ica su kooperativne i ne moète vizuelno identifikovati ko je vo|a u grupi. Devoj~ice pri~anjem iskazuju svoju
vezanost i obi~no svaka ima svoju najbolju drugaricu s kojom
deli tajne. Devoj~ice }e izbegavati onu koja poku{ava da nametne svoj autoritet, nazva}e je {efica ili }e za nju re}i: Misli da
je glavna.
141

Grupa de~aka ima svoju hijerarhiju, s vo|om koji se lako
prepoznaje po svom nastupu i govoru punom samopouzdanja i
superiornosti, a svaki de~ak se lakta da postigne bolji status u
grupi. Mo} i status su najva`niji u grupama de~aka. Ovo se obi~no postiè ve{tinom ili znanjem, kao i sposobno{}u da se bude
èstok momak. Devoj~ice rado sklapaju prijateljstva izme|u sebe i sa u~iteljima, de~aci su prema u~iteljima podozrivi i radije
se igraju sami.
O ~emu pri~amo
Ako ste slu{ali grupu mu{karaca ili èna, verovatno znate o ~emu
najradije pri~aju. Bez obzira na uzrast, ili kontinent na kome
ìve, zbog razli~ite gra|e njihovog mozga, ène i mu{karci }e
iste stvari videti drugim o~ima. Devoj~ice pri~aju o tome ko koga
voli i ko je na koga ljut. Igraju se u malim grupama i dele svoje
tajne koje ih zbliàvaju. Kad postanu tinejdèrke, pri~aju o momcima, o garderobi, o dijetama, o prijateljicama. Kad odrastu, pri~aju o dijetama, li~nim odnosima, braku, deci, ljubavnicima, li~nostima, ode}i, tu|im postupcima, odnosima na poslu i svemu
{to je u vezi s ljudima i li~nim pitanjima.
De~aci razgovaraju o stvarima i aktivnostima ko je ne{to
uradio, ko je dobar u ne~emu i kako se ne{to radi. Kao tinejdèri
pri~aju o sportu i mehani~kim predmetima. Kao odrasli, oni pri~aju opet o mehani~kim predmetima, o kolima, o sportu, o svom
poslu, o vestima, gde su bili i {ta su radili
Britanska telefonska kompanija je 1999. godine izvr{ila istraìvanje me|u hiljadu telefonskih korisnika i objavila o ~emu oni
razgovaraju preko telefona:
o prijateljima
o seksu / vezama
o poslu
o sportu
ostalo
Mukarci
30%
18%
25%
16%
11%
142
ene
53%
22%
11%
2%
12%

Tre}ina èna rekla je da njihovi telefonski razgovori traju bar
15 minuta, a razgovori polovine mu{karaca traju manje od pet
minuta.
Golicave pri~e
@ene su uvek sumnjale da mu{karci vole da se skupljaju i pri~aju golicave pri~e, ali to nije istina. Kada bi mu{karac u prisustvu drugih mu{karaca po~eo da prepri~ava svoje dogodov{tine
iz spava}e sobe, uklju~uju}i i detalje, njegovi sagovornici bi verovatno ostali bez teksta, ili bi iza{li. Naravno da za njih nije
problem u tome {to bi on svojom pri~om naru{io reputaciju neke ène, ve} se ose}aju nelagodno zbog mogu}nosti da hvalisavac iznese podatke koji bi ostale zabrinuli. Zato mu{karci vi{e
vole da se {ale na ra~un seksa, a ne da zaista o seksu pri~aju.
Dok mu{karci imaju odnos prijateljstvo rame-uz-rame, zasnovano na dostignu}ima, ène gaje prijateljstvo lice-u-lice, zasnovano na emocionalnom odnosu. Zato ènske sva|e umeju da
budu veoma bolne, po{to jedna o drugoj znaju li~ne detalje i
imaju vi{e municije za klevetu. @ene se ne uzdràvaju kad se
pri~a o seksu. One slobodno pri~aju o tehnikama, strategijama,
veli~inama i vrlo su plasti~ne u njihovom opisivanju.
[ta ho}e moderni mu{karci i ène

Skora{nje istraìvanje sprovedeno u pet zapadnih zemalja po{lo
je od pitanja koje su postavljali mu{karcima i ènama da opi{u
kakva bi osoba voleli da budu ili {ta je po njima idealna osoba.
Mu{karci su najvi{e upotrebljavali prideve: odvaàn, takmi~arski, dominantan, po{tovan, samopouzdan, prakti~an i sl. @enska
lista izgledala je ovako: topao, koji ume da voli, dare`ljiv, saose}ajan, privla~an, prijateljski, koji daje sebe. Visoko na ènskoj
skali kotiraju se: biti drugima na usluzi i sretati zanimljive ljude, na mu{koj skali najva`niji su bili: presti`, mo} i posedovanje stvari. Mu{karci su izabrali stvari, ène odnose. Uzrok tome
je razli~ita gra|a mozga.
143
Emocije u mozgu
Kanadska nau~nica Sandra Vitleson sprovela je istraìvanje sa
ciljem da locira poziciju emocija u mozgu. Prikazivala je slike
koje izazivaju emocionalne reakcije najpre kroz levo oko u
desnu hemisferu, a potom kroz desno oko u levu hemisferu.
Koriste}i MRI snimke, zaklju~ila je da su emocije kod mu{karaca sme{tene u dve oblasti desne hemisfere, a ènine emocije su
{irom obe hemisfere. Nova istraìvanja ukazuju na to da na{e
emocije mogu biti locirane u raznim organima na{eg tela, u
amino-kiselinama koje se nazivaju neuropeptidi, a da su ove
pomenute oblasti mozga koje su otkrivene njegovim skeniranjem zapravo daljinski upravlja~ za neuropeptide.
Emocije u mozgu mu{karca
Emocije u mozgu ène
Mu{karcu su emocije sme{tene u desnoj strani mozga, {to

zna~i da ih moè koristiti nezavisno od drugih funkcija mozga.
Prakti~no to izgleda ovako: mu{karac se moè prepirati, koriste}i naizmeni~no levu i desnu stranu mozga, a da mu se emocije uop{te ne upletu u prepirku. Kao da su emocije u nekakvoj
sobici i da je mala mogu}nost da iza|u odatle i simultano deluju sa ostalim funkcijama mozga.
Kod èna emocije se prostiru mnogo {ire i mogu da se me{aju s drugim funkcijama mozga. @ena moè postati emotivna
kad raspravlja o emotivnim temama, dok mu{karac ne moè, on
obi~no odbija da diskutuje. On se boji da ne ispadne emotivan
144

ili da ne ispadne da gubi kontrolu. Sve u svemu, ènine emocije mogu se preplitati s nizom drugih aktivnosti ona moè da
pla~e i pri tom menja gumu na automobilu, dok mu{karac ne}e
ni suzu pustiti kad shvati, usred no}i na pustom putu, po pljusku i vetru, da mu je rezervna guma neupotrebljiva a da je prekju~e izvadio dizalicu iz kola.
Mu{karac koji dejstvuje emotivno podse}a

na napadnutog krokodila. @ena koja dejstvuje
emotivno radije pri~a o emocijama.
Ruben Gur profesor neuropsihologije pensilvanijskog Univerziteta, istraìvao je ovaj fenomen i prona{ao da se mu{karac,
budu}i da je njegov mozak pregra|en, podeljen na pretince,
kada se na|e pred emocijama pona{a vi{e na primaran ìvotinjski na~in, sli~no napadnutom krokodilu. Za razliku od njega, èna }e sesti i porazgovarati. Kada èna pri~a emotivno, ona
se sluì ekspresivnim izrazima lica, gestikulacijom i ostalim simbolima. Mu{karac koji uklju~i emocije li~i na napadnutog reptila ili postaje direktno agresivan.
@ene cene ljudske odnose, mu{karci cene posao

Moderno dru{tvo je samo jedan tren u ljudskoj evoluciji. Stotine
miliona godina ostavile su tragove na ljudskom mozgu koji nam
danas uzrokuju mnoge probleme i nerazumevanja. Mu{karci su
sebe uvek definisali svojim poslom, ène procenjuju svoju vrednost prema kvalitetu svog odnosa prema ljudima. Nekada je
mu{karcu kao lovcu najva`nije bilo da prona|e plen i re{i probleme, èni je kao za{titnici gnezda bilo najva`nije da osigura potomstvo. Devedesetih godina XX veka sva istraìvanja ujedna~eno su pokazala da 70 do 80% mu{karaca {irom sveta tvrde da
je najva`niji deo njihovog ìvota posao, a 70 do 80% èna tvrdi
da im je prioritet porodica.
145
Ako je èna nezadovoljna svojom vezom,

ona ne moè da se koncentri{e na posao. Ako je
mu{karac nezadovoljan na poslu, on ne moè da se
koncentri{e na svoju vezu sa ènom.
Kada je pod stresom ili pritiskom, èna smatra da je vrlo
produktivno pri~ati o tome sa muèm. Mu{karac na to gleda kao
na smetnju da razmisli o na~inu da se problem re{i. Ona bi da
se mazi i pri~a. On bi da gleda fudbal. Njoj se on ~ini grub i
nezainteresovan za nju, a njemu se ~ini da je ona dosadna i sitni~ava. To je prirodna posledica njihovih unutra{njih razlika.
Zato èna uvek kaè da je njoj veza va`nija nego njemu. To i
jeste ta~no. Ali ako razumete u ~emu ste razli~iti pomo}i }e vam
da jedno drugom ne zamerate previ{e.
Za{to mu{karci rade neke stvari

Mu{ki mozak programiran je na principu kako-da-to-popravim. To je stav mu{karca uop{te prema ìvotu i on svim stvarima pristupa tako. Kao slagalica objekat u prostoru, on sagledava njene delove, njihov me|usobni odnos, prostorni raspored,
na~in na koji su raspore|eni i razmi{lja kako da re{i eventualni
problem. Jedna èna nam je rekla da je traìla od svog supruga
da joj posveti malo vi{e pa`nje, a on je pokosio travnjak. Kada
mu je rekla da nije ipak sre}na, on je ofarbao kuhinju. Kada ni
to nije upalilo, ponudio je da je odvede na fudbalsku utakmicu.
Kada je èna zabrinuta, ona }e se poàliti svojim prijateljicama,
zabrinut mu{karac }e popraviti kola ili slavinu koja kaplje.
Da bi joj dokazao svoju ljubav, popeo se na

najvi{u planinu, preplivao najdublje more i pre{ao
najve}u pustinju. Ali ona ga je ostavila jer nikad
nije bio kod ku}e.
146

Dok èna fantazira o ljubavi i romansi, mu{karac fantazira
o brzim kolima, boljim kompjuterima, jahtama i motorima.
Za{to mu{karci i ène ostavljaju jedni druge

Mu{karac ima biolo{ku potrebu da obezbedi èni egzistenciju, a
njena zahvalnost potvr|uje njegov uspeh. Ako je ona sre}na, on
je zadovoljan. Ako ona nije sre}na, on se ose}a kao gubitnik, jer
ne veruje u sebe i svoju sposobnost da obezbedi ono {to je njoj
potrebno.
Mu{karci se àle prijateljima na svoju ènu: ne mogu da je
usre}im. To je dovoljan razlog za mu{karca da ostavi svoju
ènu i na|e drugu koja }e biti sre}na s njim i sa onim {to on
moè da joj pruì.
@ena ne ostavlja muà zbog toga {to on ne moè

da je izdràva, ve} zato {to je emocionalno ne ispunjava.
Ona èli ljubav, romansu, razgovor. On èli da mu ona kaè
kako je uspe{an u onom {to radi i da joj je obezbedio lep ìvot.
Ali ne treba da zaboravi da je njoj potrebna romantika, da mora
da je slu{a kad pri~a i da joj pri tom ne nudi re{enja, ve} samo
da je saslu{a.
Za{to mu{karci moraju da budu u pravu

Za razumevanje potrebe mu{karca da bude u pravu, moramo se
vratiti u istoriju da vidimo odakle poti~e ovaj nagon. Zamislite
scenu: Pe}inska porodica je okupljena oko vatre. Mu{karac sedi
na ulazu u pe}inu i motri na opasnost, pregleda da li ima znakova kretanja na horizontu. @ena i deca nisu ni{ta jeli danima i on
zna da mora {to pre u lov i da se ne moè vratiti dok ne obezbedi hranu. To je njegova uloga i porodica od njega zavisi. Oni su
gladni ali veruju da }e ih on, kao i uvek, nahraniti. Njemu kr~e
creva i on je upla{en. Da li }e opet biti uspe{an? Da li }e njegova porodica umreti od gladi? Da li }e ga drugi mu{karci ubiti jer
147

je slab zbog gladi? On o tome rzmi{lja dok sedi bezizraàjnog
lica i zuri u prazno. Ne sme da pokaè ni najmanji znak da je
upla{en, jer }e time obeshrabriti svoju porodicu. Mora biti jak.
Kada nije u pravu, mu{karac smatra da je gubitnik jer

nije u stanju da svoj posao obavi kako treba.
Milion godina opisanog pe}inskog ose}anja utkano je u mozak modernog ~oveka. On ne èli da ispadne gubitnik. Ve}ina
èna verovatno i ne zna da }e mu{karac pitati za pravac, ako
vozi automobil sam. Ali ako je njegova èna u kolima, onda ne}e nikog ni{ta pitati, jer }e to biti demonstracija njegove nesposobnosti.
Kada èna kaè: Hajde da pitamo nekoga, ono {to on ~uje
zapravo je: Ti ne zna{ ni da vozi{, ni da se sna|e{. Kada èna
kaè: Curi ~esma, treba da zovemo vodoinstalatera, on ~uje:
Ti si neupotrebljiv, hajde da pozovemo nekog drugog mu{karca.
Mu{karac ne moè da kaè: Izvini, jer za njega je to priznanje da je pogre{io, a pogre{iti zna~i biti gubitnik.
Da bi se uspe{no nosila sa ovim problemom, èna mora da
pazi da mu{karca ne dirne u ovu bolnu ta~ku. âk i ako mu kupite knjigu o tome kako da se nosi sa svojim problemima, on }e
to protuma~iti kao da ste mu rekli: ne valja{.
Mu{karci mrze kritiku zato vole

da se ène devicama.
Mu{karac mora da shvati da èna nema nameru da ga nabedi da nije u pravu, ve} da mu pomogne i zato ne treba da stvari
shvata suvi{e li~no. Kad voli mu{karca, èna ho}e prosto da mu
olak{a njegov deo posla, ali on to razume kao poruku da nije
148

dovoljno dobar. Mu{karac ne sme da prizna gre{ke jer misli da
ga ona onda ne}e voleti. Ali u stvarnosti je suprotno èna }e
vi{e voleti mu{karca koji prizna da je pogre{io.
Za{to mu{karci kriju ose}anja

Savremeni mu{karac jo{ nosi preistorijsko breme: mora biti hrabar i ne sme pokazati slabost. @ene se {irom sveta pitaju: Za{to
on mora uvek da izigrava snagu? Za{to mi jednostavno ne kaè
kako mu je? Ako je ljut ili zabrinut, on se zatvori u sebe i udaljava se. Kao da mu vadi{ zube a ne re~i.
Po svojoj prirodi mu{karac je sumnji~av, takmi~ar, kontrolisan, usamljenik koji krije svoje emocionalno stanje kako bi
ostao pod kontrolom. Socijalna sredina poja~ava ovakvo pona{anje vaspitavanjem i u~enjem de~aka da budu hrabri, da se
pona{aju kao pravi mu{karci, da de~aci ne pla~u, i sli~no.
@ena je otvorenija, kooperativnija, pokazuje slabost i ranjivost, otkriva ose}anja i zna da mora ostati prisebna. Kada se
mu{karac i èna zajedno suo~e sa problemom, oboje su zbunjeni reakcijom svog partnera.
Za{to mu{karci vole dru{tvo mu{karaca

Pe}inski ~ovek ~esto je lovio plen mnogo ve}i od sebe. Zato se
dosetio i organizovao u grupe lovaca. Milionima godina o~uvala
se strategija i ritual zajedni~kog lova, tako da i danas ovaj obi~aj
postoji, samo u novim formama zajedni{tva, pa se ne moè lako
iskoreniti. Danas, umesto u lov mu{karci odlaze u barove, gde se
{ale i vesele okupljeni u grupe, posle ~ega idu ku}i da }ute i zure u vatru.
Za{to mu{karac mrzi savete

Mu{karac mora da oseti da je u stanju da se kontroli{e i da sve
konce drì u svojim rukama. Ako treba da s nekim podeli svoj
problem, on to ne}e u~initi jer ne èli da druge optere}uje. On
ne}e ni najboljeg druga optere}ivati svojim problemom, osim
ukoliko smatra da ovaj ima bolje re{enje za njega.
149
Nemojte mu{karcu davati savete

ukoliko ih ne traì. Recite mu da imate
poverenja da }e on sve probleme sam re{iti.
Kada èna poku{a da razgovara s mu{karcem o njegovim
problemima on se opire jer njenu nameru vidi kao kritiku, na~in
da mu kaè da on nije dovoljno kompetentan i da }e ona bolje
re{iti njegove probleme. U stvarnosti, ona samo èli da mu pomogne da se bolje ose}a. Osim toga, saveti i pomo} za ènu su
stvar poverenja i razumevanja, pobolj{anje uzajamnih odnosa, a
ne znak slabosti.
Za{to mu{karci nude re{enje problema

Mu{karci imaju logi~an um, namenjen re{avanju problema.
Kada mu{karac prvi put u|e u neki restoran ili salu za konferencije, on se osvrne oko sebe i vidi sve {ta treba popraviti ili prepraviti. Njegov mozak je ma{ina za sre|ivanje okoline, koja radi
bez predaha. âk i kada je na samrtni~koj postelji u bolnici, on
}e razmi{ljati o tome kako je soba mogla bolje da se projektuje,
da bi pogled bio bolji i da bi unutra dopiralo vi{e prirodnog svetla.
Razgovor o problemima ènu

osloba|a stresa. Zato ona ho}e da je on
saslu{a a ne da joj sredi ìvot.
Kada èna pri~a o svojim problemima, mu{karac je stalno
prekida i nudi gotova re{enja za svaki deo njene pri~e. On ne
moè da samo saslu{a njenu pri~u. On je uveren da }e se ona
bolje ose}ati ako joj on odmah kaè {ta treba da uradi. Ona, naprotiv, samo ho}e da razgovara, da s njim podeli svoja ose}anja,
pa zato ignori{e njegove predloge. To njega poga|a jer misli da
150

ga ona smatra nekompetenim, ili da mo`da njega optuùje za
svoje probleme. @ene ne traè re{enja, one samo ho}e sagovornika ili, preciznije re~eno, nekog ko }e ih saslu{ati.
Za{to ène pri~aju kad su pod stresom

Mu{karac pod pritiskom aktivira svoje logi~ke funkcije, kao i
svoje prostorne ve{tine. Kod ène se aktivira govor. Ona pri~a
neprestano. @ena koja je pod stresom moè satima da pri~a sa
svakim ko ho}e da je slu{a. Ona moè da ide u najsitnije detalje, da pri~a o sada{njim, pro{lim, ili mogu}im problemima, kao
i o onim nere{ivim. Dok pri~a, ona uop{te ne traì nikakvo re{enje za svoje muke, nego samo utehu i olak{anje koje joj donosi
samo pri~anje. Njeno izlaganje je bez ikakvog reda, o nekoliko
tema moè da raspravlja u isto vreme, bez ijednog zaklju~ka.
Za ènu je znak prijateljstva i poverenja

ako deli svoje probleme sa prijateljima.
Za mu{karca je slu{anje ène pod stresom veoma naporno
zato {to se on ose}a kao da mora da ponudi re{enje za svaki njen
problem. On ne}e da samo pri~a o tome, jer misli da mora da se
uradi ne{to. Zato }e on stalno prekidati ènu pitanjem: [ta je
su{tina, ili [ta uraditi. A su{tina je da nema su{tine da ne
treba i ne mora da bude su{tine. Najva`nija i najvrednija lekcija koju mu{karac treba da nau~i jeste da slu{a. Ako jo{ nau~i i da
mimikom, gestikulacijom i zvucima odobrava njenu pri~u, to }e
biti dragoceno za njihove odnose. Me|utim, mu{karcu je te{ko
da to shvati, jer on ne vidi svrhu u pri~i ako ona ne dovede odmah do re{enja.
Kada je èna uznemirena, nemojte je analizirati ili nuditi

re{enja za njen problem samo je saslu{ajte.
151

Kada èna odbije da prihvati njegovo re{enje, mu{karac }e
minimizirati njene probleme primedbama: To nije ni va`no,
Preteruje{, Zaboravi, Nije to ni{ta.
Ovakva reakcija, po pravilu, razbesni ènu, jer odmah pomisli da on ne èli da je saslu{a zato {to ne mari za nju.
Za{to mu{karci pod stresom ne èle da razgovaraju

Dok èna pri~a glasno da je ~uju, mu{karac pri~a u sebi. To odgovara ustrojstvu njegovog mozga, koji nema jak centar za govor. Kada ima problema mu{karac pri~a sam sa sobom, a èna
pri~a s drugima.
Ovo je razlog za{to mu{karac pod pritiskom prestane da komunicira i u}uti. On koristi levu stranu mozga za iznalaènje
re{enja, a isklju~uje levu stranu za pri~anje i slu{anje. Njegov
mozak ne moè da radi dve stvari istovremeno. On ne moè da
re{ava problem i da istovremeno slu{a, odnosno pri~a. Ti{ina
koja sledi za ènu je vrlo zabrinjavaju}a i pla{i je. @ena }e re}i
muù, bratu ili sinu: Hajde da pri~amo o tome, bi}e ti bolje,
jer se ona bolje ose}a kad pri~a o svom problemu. Ali nijedan od
njih to ne}e prihvatiti. Svaki mu{karac se bolje ose}a kad }uti i
zuri u vatru, dok ne do|e do nekih zaklju~aka i re{enja. On ne
èli da razgovara ni s kim, naro~ito ne sa nekim iz savetovali{ta,
jer u tome vidi dokaz slabosti.
ûvena skulptura Ogista Rodena Mislilac simbolizuje ~oveka sa problemom. Mu{karac èli da sedne na svoj kamen i razmi{lja i zato mu je potrebno da bude sam.
Klju~na re~ je sam, niko mu ne treba, ~ak ni najbolji prijatelj. Njegov prijatelj, u stvari, nije ni imao nameru da mu se
pridruì na kamenu. @ena ose}a potrebu da krene s njim, da mu
pruì utehu i onda doìvi {ok jer biva grubo odgurnuta.
Mu{karac seda na svoj kamen za razmi{ljanje da re{i svoj

problem. @ena koja krene za njim biva {utnuta.
152

Da je Roden izvajao skulpturu da simbolizuje ènu, verovatno bi se zvala pri~alica. @ene moraju da nau~e da ostave mu{karca na njegovoj steni, da razmi{lja na miru i da bude sam. @ena uvek misli da je on ljut ili da je ne voli zato {to je to upravo
njen na~in da pokaè negativne emocije. Ali ako ga ostavi na miru, sve }e biti u redu. Kada re{i svoj problem, on }e si}i sa stene,
zadovoljan i po~e}e da komunicira.
Upotreba mu{kih sredstava za re{enje problema

Postoje razli~iti na~ini sedenja na steni, na primer: ~itanje novina, tenis, pecanje, golf, popravljanje po ku}i ili gledanje TV
programa. Mu{karac pod stresom rado }e pozvati prijatelja na
partiju golfa, a dok igraju razgovor }e biti ograni~en. Obojica }e
se usredsrediti na igru i tako se opustiti a indirektno time }e
ubrzati re{avanje problema koje imaju.
Za{to se mu{karci igraju daljinskim upravlja~em

Mu{karac koji s daljinskim upravlja~em u ruci neprestano menja kanale, jedan je od najomraènijih ènskih likova. On samo
sedi kao zombi i prevr}e po kanalima na daljinskom upravlja~u,
ne pridaju}i pa`nju nijednom od njih. U stvari, on je kao na
steni }uti i razmi{lja. Naj~e{}e i ne obra}a pa`nju na programe, samo mu je va`no da shvati o ~emu se radi na svakom od
njih. Igraju}i se kanalima on se udaljava od svojih problema.
@ena kad gleda TV nikada tako ne prelazi po kanalima. Ona
traì program koji }e je odmah uvesti u pri~u da razume doga|aje i odnose me|u likovima. Mu{karci su zavisni i od novina, a
ène moraju da shvate da kad njihovi mu{karci ~itaju novine ili
gledaju TV oni ni{ta ne slu{aju i ne ~uju. Ne treba ih tada dirati. Zakaìte im posle termin za razgovor s vama. I zapamtite:
njihovi prapreci sedeli su na kamenu i zurili u vatru hiljadama
godina, tako da im je to prirodno pona{anje i dan-danas.
Kako privoleti mu{karce da pri~aju

Majke {irom sveta jadikuju kako sinovi s njima ne}e da pri~aju.
]erke kad do|u iz {kole prospu sve {to im se desilo i {ta misle,
153

bez obzira na to da li je va`no ili ne. Mu{karci su programirani
da rade stvari, pa je to jedini na~in da majka privoli de~aka da
govori.
Ako s njim igra neku od kompjuterskih igrica, onda }e usput
mo}i da postavi neko pitanje i da dobije mo`da odgovor.
De~aci ne vole poglede, a majke ih vole.

Na ovaj na~in, dok igraju, de~ak }e izbe}i poglede. On }e s
vremena na vreme prekinuti igru da bi odgovorio na pitanje.
Te{ko mu je da igra i pri~a, pa }e pri~a biti spora i isprekidana,
ali bolje i{ta nego ni{ta. Ista strategija primenjuje se na odrasle
mu{karce, ali treba ipak izbegavati situacije kao {to su {rafljenje
sijalice i sli~no.
Kada su oboje pod stresom

Napet mu{karac pije i osvaja tu|e zemlje. Napeta èna jede ~okoladu i osvaja {oping centre. Pod pritiskom ène pri~aju bez
razmi{ljanja, a mu{karci delaju bez razmi{ljanja. Zato su 90%
ljudi u zatvorima mu{karci, a 90% onih koji su na savetovanju
su ène. Kada su mu{karac i èna oboje pod pritiskom, to je pravo minsko polje emocija, u kom svako od njih poku{ava da se
sna|e. Mu{karac prestaje da pri~a. Onda se ona brine. @ena po~ne da pri~a, a on ne moè to da podnese. Da bi mu olak{ala, ona
poku{ava da ga privoli na razgovor o svom ili njegovom problemu, {to je najgora stvar koju moè da uradi. On joj kaè da ga
ostavi na miru i povla~i se.
Mu{karac mora da shvati da èna kad je

pod stresom puno pri~a, sve {to on treba da uradi
je da je slu{a, a ne da nudi re{enja.
154

Zato {to je i sama pod pritiskom, ona èli da razgovara o
problemima, {to njega jo{ vi{e frustrira. Kad se on povu~e u sebe
(na svoju stenu), ona onda zove prijateljice, sestru ili majku.
Totalno isklju~enje
Ovo je jedna od razlika u stresu izme|u mu{karaca i èna koje
su najmanje razumljive. Mu{karac totalno isklju~uje sve oko sebe kada je pod velikim pritiskom, isklju~uje emocije, prestaje da
pri~a i bavi se samo re{avanjem problema. Kada se on ovako pona{a, èna se prestravi. Ona se tako pona{a samo kad je povre|ena ili napadnuta, kad joj se desi ne{to uàsno, zato pretpostavlja da se i njemu ne{to sli~no desilo. Mo`da ga je ona povredila?
Ili je vi{e ne voli? Poku{ava da ga privoli da s njom popri~a, a on
to shvata kao da ona nema poverenja u njegovu sposobnost da
svoj problem re{i. Kada je èna povre|ena i povu~e se u sebe,
mu{karac misli da joj je potrebno da bude sama da bi re{ila
problem, pa odlazi s drugovima na pi}e ili ~isti karburator na
kolima.
Ako se mu{karac potpuno osami pustite ga, ako se èna
isklju~i nevolja je na pomolu i vreme je za razgovor.
Kako mu{karci uti~u na otu|ivanje èna

Kada mu{karac posumnja da je èna pod stresom ili da ima neki
problem, on se potrudi da uradi ono {to on misli da je najbolje
da je ostavi samu. Najpre je pita: Da li si dobro? Ona odgovara: Da, misle}i: Ako me voli{, do}i }e{ da me pita{ {ta mi
je. Naravno, to se ne de{ava. On kaè Dobro i odlazi da bi
je ostavio na miru. Ona misli: On je bezdu{an i ba{ ga briga za
mene, onda zove drugaricu i njoj se àli kako ima neosetljivog
muà i kako joj je te{ko.
U stara vremena mu{karac nije imao dana{nje probleme. Da
bi pokazao svoju ljubav i odanost porodici, on je radio istu stvar
vekovima: odlazio je od ku}e i vra}ao se s plenom. To je za mu{karca prirodno pona{anje ve} hiljadama godina. Me|utim, u
ve}ini dana{njih zemalja u proseku 50% radne snage su ène,
155

tako da mu{karac nije jedini hranilac porodice. Od njega se o~ekuje da komunicira, a to mu nije prirodna osobina. Ali, ako je za
utehu to se da nau~iti.
Za{to mu{karci ne umeju sa emotivnim ènama

Kada je èna poti{tena ili tu`na ona pla~e, ma{e rukama i neprestano pri~a, koriste}i mno{tvo prideva da opi{e kako se ose}a.
Ona ima potrebu da je neko za{titi, da se o njoj brine i da je saslu{a, ali mu{karac to nikako ne razume. On kao da je ~uje da
kaè: Spasi me, re{i mi ovaj problem!
Zato on, umesto da je te{i i smiruje, nudi savete, zapitkuje o
detaljima i govori joj da prestane da pla~e: Preteruje{. Nije sve
tako stra{no! kaè joj. Njoj treba mama, on se pona{a kao
otac. Se}a se svog dede i oca kako su se prema njemu pona{ali,
a tako su se pona{ali i njihovi preci prema svojim mu{kim potomcima, otkada su si{li sa drveta. Ali to nije primenljivo na njegovu ènu. Njoj je potreban razgovor, a on je upla{en i kaè joj
da prestane da pla~e. [to ga vi{e pla{e njene suze, njegov savet je
sve o{triji, te se skoro pretvara u naredbu: Prestani da pla~e{!
Igra sa plakanjem
@ene vi{e pla~u. Mu{karci su evoluirali kao oni koji ne pla~u.
Naro~ito javno. To se veoma mnogo podvla~i u vaspitavanju mu{kog deteta. Kada se de~ak igraju}i fudbal povredi, baca se na
zemlju i vri{ti od bola, ali prilazi mu trener, sa besnim izrazom
lica i vi~e: Ustaj! Ne pokazuj protivni~kom timu da su te povredili! Budi mu{ko!
Ose}ajan mu{karac novog vremena moè da pla~e gde god
ho}e i kad god ho}e. Sada ga na plakanje podsti~e ~eta savetodavaca, terapeutapsihologa, pisaca novinskih ~lanaka. Moderan mu{karac optuèn je da je previ{e hladan i zatvoren. @ene
mogu lako da zapla~u u svakoj situaciji.
Pravi mu{karac pla~e,

ali samo kad su mu emocije uklju~ene.
156

Pravi mu{karci pla~u, ali samo kad dozvole emocijama da
iscure, {to se veoma retko de{ava. Mu{karac koji to ~esto javno
radi, postaje sumnjiv. @ene su senzitivno superiornije one
dobijaju vi{e informacija i vi{e su u stanju da se emocionalno i
verbalno izraze o tome kako se ose}aju. @ena moè da zapla~e
kada je uvrede, jer uvreda je emocionalno obojena, dok mu{karac na uvredu nekad i ne reaguje, jer je i ne prepozna. êsto
uvreda bukvalno ne doti~e mu{karca.
Izlazak u restoran
@ena vidi izlazak u restoran kao na~in da se gradi, neguje i hrani
veza, razgovara o problemima ili podrè prijatelji. Mu{karac to
vidi logi~ki: nema kuvanja, kupovine i ~i{}enja ku}e. Kada se
na|e u restoranu, èna }e se uglavnom obra}ati drugima imenom a ne prezimenom, jer tako se ljudi lak{e zbliàvaju, ali
mu{karac }e ovo zbliàvanje izbe}i. Ako prijateljice iza|u na
ru~ak, jedna drugu }e zvati: Barbara, Liza, Fiona. Ali ako Mik,
Rej, Alan i Bil iza|u na pi}e, oni }e se oslovljavati sa: Glavonjo,
Mamlaze, Majmune. Ovakvi nadimci isklju~uju intimiziranje.
Kada stigne ra~un, ène odmah ra~unaju koja je koliko potro{ila, a mu{karci svi bacaju nov~anice od po 100 dolara na sto,
pretvaraju}i se da ne}e kusur.
Kupovina: njena radost, njegov uàs

Za ènu je kupovina kao pri~a: ne mora da ima cilj, temu, moè
da se obavlja nasumice i moè da traje satima. Ne mora da ima
ni odre|eni ishod. @ene ose}aju kupovinu kao sredstvo za opu{tanje, podmla|ivanje, bez obzira na to da li stvarno ne{to kupe
ili ne. Ovakav stil kupovine kod mu{karaca izaziva ve} za dvadesetak minuta skoro mo`dani udar. Za mu{karca je neophodno da ima cilj, metu i raspored ~asova.
Ve}ina mu{karaca doìvi mo`dani

udar posle dvadeset minuta kupovine.
157

Mu{karac postaje frustriran i uznemiren u prodavnici ode}e
u kojoj èna isprobava haljine, jednu za drugom, pita ga svaki
put za mi{ljenje, a na kraju ne kupi ni{ta. @ene vole da isprobaju puno modela pre nego se kona~no odlu~e. Mu{karac obi~no
bira stalno istu vrstu garderobe, veoma brzo i bez mnogo probanja. Zato je lako uo~iti one mu{karce kojima garderobu kupuju
ène: ako je dobro obu~en mu{karac ili mu je garderobu kupila èna ili je homoseksualac. Jedan od osam mu{karaca daltonista je za plavu, zelenu ili crvenu boju, a ve}ina je gotovo
nesposobna da sloì boje i dizajn na ode}i. Zato je tako lako prepoznati samca na ulici.
Da biste kao supruga motivisali mu{karca da ide sam u kupovinu, dajte mu jasan izbor: boju, veli~inu, stil i recite mu
gde }ete ga vi ~ekati i koliko dugo. Sa jasnim instrukcijama on
}e veoma efikasno obaviti zadatak.
Kako dati èni iskren kompliment

Kada èna isprobava novu haljinu i pita: Kako izgledam? najverovatnije }e dobiti jednostavan odgovor: Dobro. Taj odgovor ne dobija poene kod èna. Da bi osvojio poene, mu{karac
mora da odgovori na ènski na~in, zna~i sa detaljima.
Mu{karci se najeè od same pomisli na

ideju da ne{to treba detaljno opisati, ali ako su spremni da
probaju, zaradi}e puno poena kod èna.
Na primer, ako on kaè: Auu! Odli~an izbor! Okreni se da
vidim otpozadi. Boja ti divno stoji. Model te izduùje. Te min|u{e se tako slaù! Izgleda{ sjajno ve}ina èna }e biti potpuno
impresionirana.
158
Sedmo poglavlje
NA[ HEMIJSKI KOKTEL
Da pojasnimo, gospo|o Gudvin. Kaète da patite od predmenstrualnog

sindroma i da ste upozorili svog supruga da }ete mu razneti lobanju ako ne
prestane da drnda daljinski upravlja~ televizora [ta je on uradio?
Piter je izveo Paulu na ve~eru. Lepo se provode. U stvari,

toliko im je lepo, da su odlu~ili da se zabavljaju. Godinu dana
kasnije vra}aju se ku}i iz bioskopa i Paula pita Pitera {ta bi voleo
da rade za godi{njicu. Piter kaè: Mogli bismo da naru~imo
picu i da gledamo golf na televiziji. Paula je u}utala. Piter vidi
da ne{to nije u redu i poku{ava da shvati {ta, pa kaè: Ako ne}e{ picu, moèmo da uzmemo ne{to kinesko. Ona kaè: U
redu i nastavlja da }uti.
Piter razmi{lja: Ve} je pro{lo godinu dana! Bio je januar, pa
tad sam i kola kupio, {to zna~i da moram da ih vozim na servis.
Mehani~ar je rekao da }e srediti onu lampicu za ulje {to stalno
treperi, a ni kutija za menja~ u stvari nije jo{ sre|ena kako treba.
Paula za to vreme misli ovako: On i ne razmi{lja o na{oj
vezi ako ho}e da gleda glupi televizor i jede picu za na{u godi{njicu. Samo mi fali da jo{ pozove svoje drugove. @elela sam ve~eru uz sve}e, neki ples, razgovor o budu}nosti. To sve njega ne
zanima, a na{ odnos mu ne zna~i toliko kao meni. Mo`da ose}a
da ga ova veza gu{i. Mo`da misli da ja ho}u da ga veèm, a
njega to pla{i. Kad smo ve} kod toga, èlim i ja ponekad da
imam vi{e vremena za svoje dru{tvo. U stvari, ja moram da porazmislim gde vodi ovaj na{ ovakav odnos. Zaista, gde mi to
idemo? Ho}emo li se doveka zabavljati, ili }emo se jednom ven~ati? A deca? Ili ne? Da li sam ja spremna za to? Da li ja zaista
èlim s njim da provedem ìvot?
Piter opet gleda lampicu za ulje koja treperi i namrgodi se,
pomisliv{i: Ovi idioti u servisu obe}ali su da }e popraviti to svetlo, a na kraju }e mi pro}i garancija a oni ga ne}e zavr{iti.
161

Paula ga posmatra i razmi{lja: On se mr{ti... nije zadovoljan kladim se da razmi{lja kako sam se nagojila i da bi trebalo malo da promenim stil obla~enja Znam da bi trebalo da se
manje {minkam i da malo ve`bam. On stalno pri~a kako je Keri
tanka i kako bi trebalo s njom da idem na aerobik. Ba{ sam pri~ala sa drugaricama i one kaù da on treba da me voli onakvu
kakva sam a ne da me menja Mo`da su u pravu...
Piterove misli su, naravno, kilometrima daleko: Re}i }u tim
mehani~arima da ma re}i }u im da se nose
Paula, gledaju}i njegov izraz lica, brine: Stvarno je neraspoloèn. Lepo mu se vidi na licu i ose}a se tenzija. Mo`da ja
gre{im, mo`da on èli vi{e od mene, mo`da ose}a da se ja kolebam i preispitujem Da, to je to ! Zato i ne pri~a sa mnom
ne}e da mi se poveri jer se pla{i da }u ga odbiti. Vidim mu u
o~ima da je povre|en.
Piter razmi{lja: Bolje je za njih da ga ovog puta dobro
poprave. Kad sam im rekao da imam problema s tom glupom
lampicom, oni su krivicu prebacili na proizvo|a~a. Bolje }e im
biti da sad ne probaju da mi kaù da to nije pod garancijom, jer
onda }e da vide svog boga. Platio sam kola ~itavo bogatstvo i ne
mogu tek tako
Piter? zovnu ga Paula.
[ta?, trè se Piter iz svog razmi{ljanja.
Molim te, nemoj se kidati tako mo`da ja gre{im... Oh,
ba{ mi je te{ko... Mo`da mi treba malo vremena da razmislim
Niko nije rekao da je ìvot lak, zar ne?
Ba{ tako! progun|a Piter.
Ti verovatno misli{ da sam glupa, zar ne?
Ne, kaè Piter zbunjeno.
Stvar je u tome da Ma ne znam ni sama vi{e Zbunjena
sam Treba mi malo vremena da razmislim kaè Paula.
Piter razmi{lja: [ta, do|avola, ona uop{te pri~a? Najbolje je
da kaèm samo OK i ona }e do sutra ve} sve zaboraviti. Mora da
ima one ènske trenutke.
162
Na{ hemijski koktel

Hvala ti, Piter nema{ pojma koliko mi to zna~i. Dok ga
gleda u o~i, ona shvata kako je on u stvari poseban, a ona }e morati dobro da razmisli o svemu.
Posle se cele no}i okretala u krevetu i na kraju odlu~ila da
ujutru pozove prijateljicu.
I{la je potom na ru~ak sa Keri da pri~aju o Piteru i problemima. Za to vreme Piter je oti{ao ku}i, otvorio konzervu piva i
uklju~io televizor. On misli da Paula ima neki problem, verovatno PMS.
Paula i Keri sutradan su pri~ale do kasno uve~e. Nekoliko
dana kasnije, Piter se sretne sa Kerinim de~kom Markom, koji
ga pita: Zna~i, ti i Paula imate probleme?
Piter je potpuno zbunjen: Nemam pojma o tome rekao
je. Nego vidi ovu lampicu za ulje, {ta misli{
Kako nas hormoni kontroli{u

Nekada su ljudi mislili da hormoni deluju samo na telo, a ne na
mozak. Danas pak znamo da hormoni u~estvuju u na{em programiranju pre nego {to se rodimo, a da nam kasnije diktiraju
pona{anje i razmi{ljanje. Testosteron je kod de~aka tinejdèra
zastupljen 1520 puta vi{e nego kod devoj~ica, a protok hormona prema potrebi tela kontroli{e mozak.
U pubertetu testosteron prosto napadne de~akovo telo, uzrokuju}i niz naglih promena dramati~an rast, kao i odnos od
15% masti i 45% proteina u organizmu. Dok raste i pretvara se
u adolescenta, telo mu se menja da bi pratilo opis biolo{kog radnog mesta: ìlav i surov goni~ ru~ka. De~aci su odli~ni u sportu
jer su im tela hormonalno pode{ena za efikasno disanje, imaju
odli~an priliv kiseonika u crvena krvna zrnca, {to im omogu}ava
tr~anje, skakanje i rvanje. Steroidi su mu{ki hormoni koji dodatno grade mi{i}e i daju atletama posebne lova~ke sposobnosti,
kao i nepo{tenu prednost nad onima koji ne uzimaju steroide.
@enski hormoni imaju druga~iji efekat na devoj~ice. Oni
nisu tako regulisani kao kod de~aka, nego dolaze u velikim talasima kroz ciklus od 28 dana, a mogu kod mnogih devoj~ica, pa
163

i devojaka i èna, da ostave pusto{ u du{i, zbog ~itavog kompleksa emocija koje ih prate. @enski hormoni menjaju telo devoj~ice promenom odnosa masti (26%) i proteina (20%), {to uzrokuje frustracije kod ènskog pola {irom planete. Namena ovog
dodatnog sala je da se pove}a energija radi dojenja, da se osigura i u danima kad nema hrane. Zato {to ènski hormoni goje,
oni se koriste da se tovi stoka. Mu{ki hormoni smanjuju masti i
grade mi{i}e, pa su neupotrebljivi za tovljenje ìvotinja.
Hemija zaljubljivanja
Upravo ste sreli osobu koja je u vama izazvala posebna ose}anja.
Srce vam ska~e, ruke vam se znoje, golica vas u stomaku i celo
telo vam bridi. Idete na ve~eru zajedno i letite kao papirni zmaj
na nebu. Na kraju ve~eri dobijete poljubac i istopite se. êtiri
dana ne jedete ali se ose}ate dobro kao nikad do tada, ~ak je i
prehlada sama pro{la.
Istraìvanja pokazuju da je fenomen zaljubljivanja u stvari
niz hemijskih procesa u mozgu, koji uzrokuju mentalne i fizi~ke reakcije. Procenjuje se da nekih 100 milijardi neurona u~estvuje u komunikacijskoj mreì.
Kendis Pert je 1999. godine objavila studiju Molekuli emocija, u kojoj je prvi put iznela svoje otkri}e neuropeptide niz
amino-kiselina koje plutaju po telu i zaka~e se za receptore koji
ih prime. Dosad je otkriveno 60 razli~itih neuropeptida. Oni u
stvari uzrokuju emocionalne reakcije u telu kada se zaka~e za
primaoce. Drugim re~ima, sve na{e emocije: ljubav, tuga, sre}a
jesu biohemijski fenomen.
Engleski nau~nik Fresis Krik i njegovi saradnici dobili su
Nobelovu nagradu u oblasti medicine za de{ifrovanje DNK koda koji defini{e gene. Kada je dobio nagradu, on je {okirao svet
rekav{i: Vi, va{e radosti, tuge, se}anja, ambicije, va{ ose}aj identiteta, slobodne volje i ljubavi sve to nije ni{ta drugo do pona{anje ogromnog snopa nervnih }elija.
Glavna hemikalija koja se osloba|a da bismo u telu postigli
fizi~ko ose}anje ushi}enosti kada smo zaljubljeni, naziva se PEA
(feniletilamin). Ona je u vezi sa amfetaminima i prona|ena je u
164
Na{ hemijski koktel

~okoladi. To je hemikalija zbog koje vam kuca srce, ruke se znoje, zenice vam se {ire i golica vas u stomaku. Osloba|a se i adrenalin, koji vam ubrzava rad srca, podiè vas i pomaè vam da
se odli~no ose}ate. Tako|e dobijate vi{e endorfina, koji vam pospe{uju imunolo{ki sistem i le~e prehladu. Kada se poljubite, va{i
mozgovi prave munjevitu hemijsku analizu pljuva~ke i donose
odluku da li ste geneti~ki kompatibilni. @enski mozak jo{ i odredi hemijsko stanje mu{kar~evog imunolo{kog sistema.
Sve to obja{njava za{to smo boljeg zdravlja kad smo zaljubljeni. Brè se le~imo, a nove bolesti se manje za nas zaka~e.
Zaljubljenost je ~esto vrlo dobra za zdravlje.
Hormonska hemija
Estrogen je ènski hormon koji èni daje sveukupni doìvljaj
zadovoljstva i dobrog stanja. On igra glavnu ulogu u èninoj
ulozi majke kvo~ke. Zbog umiruju}eg dejstva, estrogen daju
agresivnim mu{karcima u zatvorima da bi se tako kontrolisalo
njihovo nasilni~ko pona{anje. Estrogen tako|e pomaè pam}enje, {to obja{njava za{to ve}ina èna gubi naglo pam}enje posle menopauze, kada im opadne nivo estrogena. @ene koje idu na
terapiju za nadoknadu hormona (HRT) bolje o~uvaju memoriju.
Na Univerzitetu Emori u Atlanti juna 2000.godine izvr{ena
je serija eksperimenata koje je vodila dr Agnes Lekre. Eksperimenti su pokazali da kada se promeni odnos izme|u testosterona i estrogena u ènskom telu, mnoge ène }e doìveti naglo
pobolj{anje u prostornoj memoriji. Seti}e se gde su klju~evi,
gde su ostavile nao~are ili ta{nu, gde su parkirale kola
Progesteron je hormon koji osloba|a roditeljska i maj~inska
ose}anja i svrha mu je podsticanje ène u njenoj ulozi majke.
Progesteron se osloba|a kada majka vidi bebu. Istraìvanja kaù
da, u stvari, oblik bebinog tela aktivira hormon. Bebe imaju
kratke, zdepaste ruke i noge, okrugao stomak, preveliku glavu i
velike o~i. Ovaj oblik dobio je nadimak izaziva~ èna jer izaziva njihove emocije. Reakcija na izaziva~a tako je sna`na da se
hormon osloba|a i kada èna vidi pli{anu igra~ku tog oblika.
Ovo je razlog zbog koga se bucmaste igra~ke kao pli{ani meda
165

ili druge ìvotinjske bebe prodaju odli~no ènskim mu{terijama,
a izduène igra~ke ne. @ena kupac uze}e pli{anog medu sa police i re}i }e: Jao, kako je sladak, a mlaz progesterona bi}e pu{ten u njen krvotok.
Ve}ina mu{karaca, po{to nema progesteron, ne moè da
shvati za{to ène toliko preteruju u divjenju nekoj preskupoj
punjenoj igra~ki. Ovo moè da objasni i za{to se ène koje su
maj~inski tip udaju za niske debelju{kaste mu{karce sa obra{~i}ima.
Beba
Pli{ani meda Duguljasta igra~ka
Pogledajte ove tri ilustracije. Kad ugleda bebu, èna osloba|a progesteron, kao i kad vidi pli{anog medu. Ali pri gledanju
tre}eg oblika, duguljaste igra~ke, nikakva hormonska reakcija
ne}e se desiti. Najbolje prodavane igra~ke su uvek bile debele
lutke i pli{ane mede sa ra{irenim zenicama.
Za{to su plavu{e toliko plodne

Plava kosa je znak visokog nivoa ènskog hormona estrogena i
obja{njava za{to mu{karce toliko privla~e plavu{e. Plava kosa je
indikator plodnosti. Donekle je time obja{njen izraz glupa
plavu{a. U pitanju je {ala koja glasi ovako: glupe plavu{e imaju
puno plodnosti i malo matematike. Istraìvanja pokazuju da
devojke tinejdèrke, ~ije su majke uzimale mu{ke hormone tokom trudno}e, imaju mnogo bolje rezultate u {koli i da pre
166
Na{ hemijski koktel

upisuju fakultete. Me|utim, druga strana medalje je da su vi{e
dlakave i manje ènstvene.
Kada plavu{a rodi prvo dete kosa joj potamni zbog pada
nivoa estrogena. Kosa }e jo{ vi{e potamneti posle ra|anja drugog deteta. Redukovanje nivoa estrogena osnovni je razlog zbog
koga postoji malo prirodnih plavu{a starijih od trideset godina.
U starom Rimu prostitutke su nosile plave perike kao reklamu za svoj zanat, pa je odatle potekla izreka plavu{e su zabavnije.
PMS i seks
Predmenstrualni sindrom jedan je od najve}ih problema savremene ène. Njene praprethodnice nikada nisu patile od ove
nevolje. Donedavno su ène bile manje-vi{e stalno u drugom
stanju, tako da su se suo~avale sa ovim problemima samo 10-20
puta u ìvotu, nasuprot dana{njoj èni koja se suo~ava sa PMS
problemima trinaest puta godi{nje. U proseku, dana{nje ène
imaju 2,4 deteta. To zna~i da u doba plodnosti od dvanaeste do
pedesete godine ìvota èna pati od PMS 350400 puta, a èna
koja nema dece biva izloèna PMS sindromu 500 puta u ìvotu.
Do uvo|enja kontraceptivne pilule pedesetih godina XX veka, niko nije prime}ivao da èna ose}a emocionalne oscilacije.
Prve tri nedelje posle menstruacije hormon estrogen podsti~e
dobro raspoloènje, pozitivan pristup i ose}aj generalnog zadovoljstva kod èna. @elja za seksom postepeno raste, tako da je
negde oko sredine ovog perioda najpovoljnije vreme i za za~e}e.
U ovom periodu je i nivo testosterona tako|e najvi{i.
Priroda je pametna. Ona je stvorila raspored po kome su sve
ènke naj~ulnije upravo u vreme koje im je najpogodnije za
za~e}e. Ovo se lako uo~ava kod ènki mnogih ìvotinja. Kobila,
na primer, izaziva i uzbu|uje pastuva, ali pusti}e ga da je opa{e
tek onog sekunda kada je jaje u pravom poloàju, povoljnom za
oplodnju. @ene nisu ni svesne da je i za njih ovaj primer vrlo
karakteristi~an.
Ovim se primerom moè objasniti i za{to èna nekad potpuno neobja{njivo zavr{i u krevetu sa mu{karcem koga je tek
167

upoznala na zabavi. Sutradan se pita kako i {ta joj se desilo i kako je to uop{te mogu}e da se desilo. Jedna èna nam je ispri~ala:
Ne znam {ta mi je bilo. Srela sam ga na partiju kod prijatelja i
pre nego sam shvatila {ta radim, bila sam s njim u krevetu.
Nikad mi se to ranije nije desilo. Kao i kod mnogih ènki u ìvotinjskom svetu, desilo se da je srela privla~nog ~oveka u trenutku najpogodnijem za za~e}e. Njen mozak je nesvesno dekodirao njegove mu{ke osobine, kao na primer njegov imunolo{ki
sistem, o kome je ranije bilo re~i u ovoj knjizi. Kada, opet nesvesno, ove karakteristike pro|u na odre|enom testu prihvatljivosti za potencijalnog oca, onda priroda preuzima stvar u svoje
ruke. @ene koje su pro{le kroz ovakvo iskustvo ne znaju da objasne {ta im se desilo, pa ~esto to nazivaju sudbinom ili ~udnovatom magnetskom privla~no{}u umesto da shvate da je re~
o jakom udaru hormona, koji su preuzeli kontrolu nad njihovim
pona{anjem. Kao rezultat ovakvih udara, de{ava se da èna doìvotno zaglavi sa potpuno neodgovaraju}im mu{karcem.
Mnogi mu{karci dali bi sve da saznaju kada je èna na svom
hormonalnom vrhuncu.
[kotski nau~nici ispitivali su na uzorku od 104 ène njihove reakcije na digitalne fotografije mu{karaca. Prona{li su da
je tokom prve tri nedelje u mesecu izbor èna bio na strani
ne`nijih, senzitivnih tipova, gotovo feminiziranih, s kojima bi
volele da imaju kontakt . Za vreme ovulacije pak pa`nju su im
privla~ili muèvniji tipovi, sa ja~om ~eljusti, krupnih tela i obrva. Tako|e su ustanovili da ène u periodu ovulacije nose kra}e
suknje. Nau~nici su zaklju~ili da ène koje imaju nameru da se
skrase, biraju mu{karca koji im izgleda kao idealan roditelj, ali
kad zazvoni biolo{ko zvono onda èle Tarzana.
@enino hemijsko pomra~enje

Izme|u 21. i 28. dana posle menstruacije, ènski hormoni beleè dramati~an pad, ostavljaju}i za sobom kriti~ni kompleks
simptoma, poznatih kao PMS (predmenstrualni sindrom). Za
mnoge ène to zna~i depresiju, ose}aj praznine, mra~na ose}anja, nekad ~ak i sklonost samoubistvu. Jedna od 25 èna pati
168
Na{ hemijski koktel

tako izraèno od hormonalnog debalansa, da joj se li~nost menja.
Nekoliko istraìvanja otkrilo je ~injenicu da je ve}ina zlo~ina koje su po~inile ène, kao {to su fizi~ki napad ili kra|a
u~injena u vreme pred menstruaciju. U ènskim zatvorima je
najmanje 50% zatvorenica zbog ubistva ili napada koje su svoj
zlo~in izvr{ile za vreme PMS-a. @ene sa PM sindromom najvi{e
pose}uju psihijatrijske klinike, savetovali{ta, astrologe, ve}ina
opisuje svoje stanje kao da gube kontrolu ili kao da lude. Kada
pate od PMS-a, ène voza~i ~etiri do pet puta imaju vi{e u~e{}a
u saobra}ajnim nesre}ama.
@enski hormoni se ve} dugo koriste za smirivanje nasilnih
ljudi. U nekim zemljama PMS je faktor koji se uzima u obzir
kao olak{avaju}a okolnost optuènoj na su|enju za svirep zlo~in.
Kada èna u|e u period menopauze, obi~no krajem 40-ih i
po~etkom 50-ih godina, ona prolazi kroz razne psiholo{ke, emocionalne i hormonalne promene. To varira od slu~aja do slu~aja.
Menopauza kod mu{karaca je predvidljiv doga|aj on
kupuje avijati~arske nao~are, ko`ne rukavice za vo`nju, uradi
transplantaciju kose, kupuje dodatke za motor ili automobil,
nosi sme{nu ode}u.
Testosteron: dobitak ili prokletstvo?

Mu{ki hormoni su agresivni, naro~ito testosteron, koji pravi od
mu{karaca lovce spremne da ubijaju plen. Testosteron ima veliku zaslugu za ljudski opstanak, jer je zahvaljuju}i njemu ~ovek
uspevao da se izbori sa surovim ìvotom milionima godina
love}i hranu i brane}i se od napada~a. Ovaj hormon je tako|e
odgovoran za rast brade, }elavost, dubok glas i pobolj{anje prostornih sposobnosti. Istraìvanje pokazuje da bas bariton dva puta vi{e/~e{}e ejakulira nego tenor, kao i da se bolje snalazi u ~itanju mapa. Levorukost i astma se tako|e dovodi u vezu sa
testosteronom, a poznato je da mu{karci koji puno pu{e i piju
imaju smanjen nivo testosterona u krvi.
169

Ono {to je lo{e po dana{njeg mu{karca u vezi sa testosteronom jeste da ukoliko se ne ispolji negde u teretani ili uop{te
na fizi~kom polju, onda moè da uzrokuje agresiju ili asocijalno pona{anje. Kad im se testosteron sjuri niz telo izme|u dvanaeste i sedamnaeste godine, de~aci ulaze u najrizi~niji period
za sticanje policijskog dosijea. Dajte pasivnom, staloènom ~oveku testosteron i on }e ga bukvalno upaliti i preplaviti samopouzdanjem. Ako istu dozu date èni, to }e tako|e poja~ati njenu agresivnost, samo {to ne}e biti pra}ena takvom hemijskom
reakcijom kao kod mu{karca. Mozak mu{karca je projektovan
da reaguje na testosteron, dok ènin nije, iz zasad nepoznatih
razloga.
@ene bi trebalo da pripaze na levoruke bradate

}elavce, baritonskog glasa, koji ~itaju mape i kijaju.
Testosteron kod mu{karaca opada posle pedesete godine ìvota, te oni postaju manje agresivni. Kod èna je proces obrnut,
jer posle menopauze estrogen opada, pa je nivo testosterona vi{i
u odnosu na estrogen. Zato ène kada navr{e 50 godina iznenada postaju samouverenije. Jedino {to uz samopouzdanje dobijaju i brkove, kao i sr~ane udare.
Slu~aj lete}e grn~arije

Koautor ove knjige Barbara Piz nije bila svesna da su joj prepisali kontraceptivne pilule sa visokom koncentracijom testosterona. Njen mu` Alan brzo je nau~io ve{tinu sklanjanja od
lete}ih tanjira i ~inija. Prisetio se tako|e svoje specijalnopsti iz
detinjstva kratkog sprinta. Barbara je istovremeno sa ovim tabletama potpuno usavr{ila parkiranje.
Prilikom analize krvi konstatovana je visoka koncentracija
testosterona, pa je po~ela da koristi neku drugu vrstu pilule sa
smanjenom koli~inom testosterona. U roku od mesec dana njene su promene raspoloènja prestale, ali se sada Alan ose}ao kao
170
Na{ hemijski koktel

da ìvi sa bibliotekarkom koja se sprema da postane kalu|erica.
Barbara je morala opet da promeni pilule, koje su ovog puta
sre}no rasporedile nivo njenog testosterona, tako da je ova zlatna sredina vratila njihov brak u normalu, kao i bezbednost u njihovu kuhinju.
Za{to su mu{karci agresivni

Testosteron je hormon uspeha, takmi~enja, dostignu}a i kada je
u pogre{nim rukama (testisima) moè na~initi mu{karca (mu`jaka) veoma opasnim. Roditelji dobro znaju kakvu neodoljivu
èlju njihovi sinovi imaju da gledaju nasilje na filmu, kao i njihovu sposobnost da prepri~avaju scene nasilja i pikantne detalje. Devoj~ice generalno nisu zainteresovane za ovu vrstu filmova. Jedno istraìvanje u Sidneju ustanovilo je da 74% de~aka
koristi verbalnu ili fizi~ku agresiju za obra~une u {kolskom dvori{tu, dok 78% devoj~ica reaguje na konflikte u {koli tako {to ili
pregovara ili se povla~i.
Zloupotrebu automobliskih sirena u saobra}aju, naro~ito na
semaforima, izvr{i 92% mu{karac, a ja~i pol tako|e ubedljivo
vodi u disciplinama: provalni{tvo 96% i ubistva 88%. Skoro svi
seksualno devijantni ljudi jesu mu{karci, a kod èna sklonih
seksualnim devijacijama prime}en je visok nivo mu{kih hormona.
Devedeset procenata zatvorenika ~ine mu{karci.

Agresija je glavni razlog mu{ke dominacije u ljudskoj vrsti.
De~ake niko ne u~i agresiji, naprotiv. Agresija je mu{ka osobina
koja nije u vezi sa socijalnim faktorom u onoj meri kako smo mi
to skloni da lai~ki tuma~imo.
Ispitivanja sportista pokazuju da je njihov nivo testosterona
mnogo vi{i na kraju sportskog doga|aja nego pre, pokazuju}i kako takmi~enje kao takvo budi i pospe{uje agresiju. Sportski timovi Novog Zelanda neposredno pre utakmice odigraju maorski
171

haka ples, koji je u stvari drevni ratni~ki ples. Svrha haka
plesa je dvostruka: da se upla{e protivnici i da se pospe{i nivo
testosterona kod igra~a. Navija~ice u mnogim sportovima {irom
sveta imaju sli~nu ulogu da podignu nivo testosterona kod
igra~a i navija~a. Istraìvanja potvr|uju da je nivo masovnog nasilja vi{i na onim utakmicama gde su prisutne navija~ice.
Za{to mu{karci puno rade

Za svoje istraìvanje profesor Dèjms Dabs sa Univerziteta u
Dòrdìji uzimao je uzorak pljuva~ke od mu{karaca razli~itih
zanimanja, od poslovnih ljudi, politi~ara i sportista, do sve{tenika i robija{a. Prona{ao je da su vrhunski profesionalci u svakoj
od ovih oblasti posedovali vi{i nivo testosterona od onih srednjeg
ili nièg ranga. Najniì nivo imali su sve{tenici, zbog manje
izraène dominacije, kao i zbog seksualne neaktivnosti. Profesor
Dabs je tako|e potvrdio da su uspe{ne ène u profesijama, kao
{to su prava ili trgovina, imale vi{i nivo testosterona nego prose~ne ène. Kao dodatak, on je otkrio da ne samo da testosteron
vodi ka ostvarivanju ciljeva nego i samo dostignu}e stvara nove
koli~ine testosterona.
Posmatrali smo pona{anje ìvotinja od Afrike do dùngli na
Borneu i bili svedoci iz prve ruke ne~ega {to mnogi nau~nici
prou~avaju godinama da ìvotinje s najve}im nivoom testosterona upravljaju grupom. Kod nekih ìvotinja nivo testosterona
je toliko visok, kao na primer kod pegavih hijena, da se one ra|aju sa zubima i toliko su agresivne da mlade ìvotinje ~esto pojedu jedne druge.
@ivotinjskim svetom caruju stvorenja

s najvi{im nivoom testosterona.
Najja~i psi, ma~ke, konji, jarci i majmuni imaju najvi{e mu{kih hormona. Ako stavite dve ène zajedno, ona sa vi{im nivoom testosterona bi}e dominantna. @ene koje rade imaju vi{e
172
Na{ hemijski koktel

mu{kog hormona od onih koje ne rade, a }erke zaposlenih èna
vi{e mu{kih hormona od }erki nezaposlenih. Istraìvanje iz
1995. godine na uzorku od 700 mu{kih zatvorenika potvrdilo je
da su najagresivniji oni sa najvi{im nivoom testosterona. Tako|e, vi{i nivo testosterona izmeren je me|u pravnicima koji
vode parnice u sudnici. Mu{karci sa visokim nivoom mu{kog
hormona dominirali su ljudskom rasom u istoriji, kao i ène sa
dodatnim nivoom ovog hormona u odnosu na prosek, kao {to
su: Jovanka Orleanka, Margaret Ta~er, Golda Meir i druge.
Ozbiljan problem je, me|utim, nesagoreli testosteron. Savremeni na~in ìvota je manje fizi~ki a vi{e psihi~ki, {to name}e
pitanje: kako kanalisati testosteron? U Americi je nedavno zavr{en projekat u kome je 118 studenata prava u~estvovalo u takozvanom Minesota posmatranju. Projekat je trajao 30 godina,
tokom kojih je ìvot ovih 118 ispitanika bio pra}en i analiti~ki
posmatran. Ustanovljeno je da su oni koji su agresivniji bili ~etiri puta vi{e u smrtnoj opasnosti od ostalih. U vreme smanjenih
fizi~kih aktivnosti i u situaciji gde sve vi{e èna zamenjuje mu{karce u poslu, trebalo bi na}i novu formulu za kanalisanje mu{kih hormona. Sve vi{e je na trì{tu brutalnih video igrica, kao i
lo{ih mu{kih ~asopisa. Za mlade momke je veoma zdravo da od
rane mladosti prihvate sportske aktivnosti kao ìvotnu naviku.
Testosteron i prostorne sposobnosti

Mo`da ste ve} i sami zaklju~ili da su prostorne sposobnosti vezane za testosteron, budu}i da su one jedan od najsna`nijih
mu{kih atributa. U poglavlju broj 3 videli smo kako je testosteron najva`niji za konfiguraciju mozga geneti~ki mu{kog fetusa (XY), a tako|e i za instaliranje softvera koji se ti~e prostornih sposobnosti potrebnih u lovu i gonjenju plena. Zaklju~ak je:
{to vi{e testosterona telo proizvodi, mozak }e biti sve vi{e mu{ki
orijentisan. Odrasli pacovi kojima je ubrizgan vi{ak mu{kih hormona mnogo pre na|u put iz lavirinta nego ostali pacovi. @enke
pacova tako|e pobolj{aju svoju orijentaciju, mada ne tako dobro
kao njihovi mu{ki partneri. Nivo agresivnosti kod oba pola znatno se pove}ava.
173

Na testovima koji se bave konstitucijom i programiranjem
ljudskog mozga, mu{karci sa visokim nivoom testosterona obi~no imaju manje te{ko}a sa ~itanjem mapa, orijentacijom, ga|anjem mete ili igranjem video igara. Oni imaju gustu bradu koja
brzo raste, vole lova~ke sportove, kao fudbal, bilijar ili trke i dobri su u parkiranju unazad. Testosteron pomaè koncetrisanju i
umanjuje umor. Pokazalo se da dobrovoljci kojima je ubrizgan
testosteron ispoljavaju ve}u izdr`ljivost u fizi~kim aktivnostima
kao {to su hodanje, tr~anje na duge staze, kao i da se bolje koncentri{u na duì period. Nije slu~ajno {to lezbejke imaju mnoge
od ovih atributa. Suzan Reznik iz ameri~kog Instituta za starenje u svojim istraìvanjima iznosi da devojke koje su primile veliku koli~inu mu{kog hormona direktno u matericu imaju mnogo bolje prostorne sposobnosti u pore|enju s njihovim sestrama
koje nisu uop{te dobile hormone.
Za{to ène mrze parkiranje unazad

Dok testosteron pospe{uje prostorne sposobnosti, ènski hormon estrogen ih suzbija. @ene imaju daleko manje testosterona
nego mu{karci, {to zna~i: {to je mozak ènskiji manje su prostorne sposobnosti. Zato se izuzetno ènstvene ène ne snalaze u
parkiranju i tuma~enje mapa. Postoji nedostatak, veoma redak
dodu{e, koji se naziva Tarnerov sindrom, u kome genetski ènskom XX fetusu nedostaje jedan X-hromozom i onda nastaju
XO ène. One su ekstremno ènstvene u svemu i nemaju skoro
uop{te ose}aj za orijentaciju i prostorne sposobnosti. Nikad nemojte dati kola na zajam XO èni.
Kinezi imaju manje testosterona nego pripadnici kavkaske
rase (belci), {to se moè zaklju~iti i na osnovu njihovog izgleda
imaju smanjenu dlakavost na licu i manje su }elavi. U zatvorima je mnogo manje Kineza osu|enih zbog nasilja nego belaca ili crnaca, a tako|e Kinezi manje siluju ène nego belci. Ovo
je mo`da i obja{njenje za{to su Azijati najgori od svih mu{karaca u parkiranju kola unazad.
174
Na{ hemijski koktel
Matematika i hormoni
De~aci koriste desni prednji deo mozga za re{avanje matemati~kih zadataka. Devoj~ice koriste obe strane mozga, a ispitivanja
pokazuju da puno èna koristi prednju levu verbalnu stranu za
poku{aj re{avanja matemati~kih zadataka. Ovo je mogu}e obja{njenje za{to mnoge ène ~itaju naglas. Tako|e je obja{njivo za{to
su devoj~ice bolje u osnovnim ra~unskim operacijama, a njihove
bolje radne navike i spremnost na saradnju ~esto rezultiraju boljim uspehom od de~aka u aritmetici i na testovima iz matematike.
Mozak devoj~ica ranije se razvija nego mozak de~aka, {to
delimi~no obja{njava za{to devoj~ice u proseku brè progovore,
brè prohodaju i uop{te brè se razvijaju. Ali posle puberteta
de~aci ih sustignu i, u nekim stvarima kao {to je matematika
prestignu. Razlog je, naravno, priliv testosterona koji pobolj{ava
Dòns Hopkins sa Bostonskog univerziteta radio je testove
matemati~kih sposobnosti kod darovite dece uzrasta od 11 do 13
godina. Ustanovio je da {to je test bio teì, bila je i ve}a prednost
de~aka. Na lak{im nivoima talentovani de~aci bili su bolji od talentovanih devoj~ica u razumeri 2:1. Na srednjem nivou razmera je porasla na 4:1, da bi na najvi{em stepenu teìne matemati~kih problema, ova razmera bila 13:1.
Kana|anka dr Dorin Kimura u svojim istraìvanjima otkrila je da ako udvostru~ite ili utrostru~ite koli~inu testosterona
kod mu{karca, time se ne}e udvostru~iti niti utrostru~iti njegove
matemati~ke sposobnosti. To zna~i da postoji neki optimalan
nivo efikasnosti testosterona. Drugim re~ima: King Kong verovatno ne}e biti bolji matemati~ar od mu{karca sa malo brade. S
druge strane, interesantno je da testosteron veoma pobolj{ava
ènine matemati~ke sposobnosti. @ena sa brkovima zato ima vi{e izgleda da postane dobar inènjer nego Barbika. Na testiranjima je utvr|eno i da mu{karci najbolje tuma~e mape tokom
jeseni kad imaju najve}i nivo testosterona.
175
Devojke koje pate od PMS-a imaju

lo{ije rezultate na testovima iz matematike.
Obrazovni sistem favorizuje de~ake, a o{te}uje devoj~ice kada je u pitanju matematika. Prou~avanja pokazuju da devojke u
fazi PM sindroma imaju veoma mali nivo testosterona. U proseku one testove iz matematike urade za 15% lo{ije dok su u
ovoj fazi. Dok mu{karci mogu da rade matemati~ke testove u
bilo koje vreme, devojkama to ide mnogo lo{ije od ruke u vreme PMS.
Lov savremenog ~oveka

Sport je za savremenog ~oveka zamena za ono {to mi je nekada
milionima godina bio lov. Ve}ina sportskih aktivnosti razvila se
posle 1800. godine, a pre toga je ve}ina ljudskog stanovni{tva jo{
uvek lovila ìvotinje da bi se prehranila. Industrijska revolucija
krajem XVIII veka, kao i pronalasci novih tehnika u sto~arstvu,
zna~ili su da nije vi{e neophodno da se lovi za ishranu. Hiljade
godina utkanih u ~ovekovu lova~ku aktivnost odjednom su utihnule i nisu znale gde da se denu.
Sport je bio odgovor na takvu situaciju. Preko 90% modernih
sportova nastalo je izme|u 1800. i 1900. godine, osim nekoliko
koji su nastali tokom XX veka. Ve}ina sportova zahteva tr~anje,
gonjenje, ciljanje mete, ba{ kao nekad u lovu, a tako|e omogu}ava osobama sa visokim nivoom testosterona da sagore vi{ak
tog hormona.
Istraìvanje pokazuje da su de~aci koji se bave sportom manje podlo`ni riziku da budu upleteni u kriminal, a da mladi}i
koji imaju dosije u policiji nisu sportski tipovi. Ako se ne sagore
na sportskom terenu, hormoni se onda pojave u vidu antisocijalnog pona{anja. Na autoputevima i putevima uop{te siledìjsko pona{anje je ekskluzivno mu{ki specijalitet. Mu{karci se na
drumu takmi~e izme|u sebe ène se samo slu~ajno zadese
tamo.
176
Na{ hemijski koktel

Pre nego se u~lanite u neki sportski klub, poku{ajte da istraìte koji su mu ciljevi, {ta se o~ekuje od vas, koje vrednosti isti~e
u sportu i koji su lideri u igri. Ako su njegovi ~lanovi zagrièni
za tim i utakmice, onda su oni verovatno robovi svoje biologije, pa je mo`da bolje da se u~lanite u ribolova~ko dru{tvo. Postoje mnoge borila~ke ve{tine, kao i joga, koje obuhvataju principe
harmoni~nog ìvota, ve`be relaksacije, zdravlja i zdravih ìvotnih vrednosti. Trudite se da izbegavate klubove koji nagla{avaju
finansijsku dobit koju ~lanovi mogu da o~ekuju.
Za{to mu{karci imaju stoma~i} a ène {iroku zadnjicu

Priroda raspore|uje prekomerno salo u telu {to je mogu}e dalje
od vitalnih organa, da ih ne bi ometalo u radu. Obi~no sala nema oko mozga, srca i genitalija. @ene imaju dodatan vitalni organ jajnike. @enino telo, zbog predispozicije da nosi bebu u
stomaku, ima tendenciju da ne gomila salo oko stomaka. Mu{karci, po{to nemaju jajnike, gomilaju salo ba{ oko stomaka, kao
i na le|ima. Zato }ete retko videti mu{karca sa debelim nogama.
@enama se suvi{no salo gomila na butinama, stra`njici i ispod
nadlaktice da bi se tu sa~uvalo u slu~aju da zatreba kao izvor
hrane u periodu dojenja. Da mu{karci imaju jajnike, imali bi i
oni debele noge i ravan stomak. Ako bi se jajnici uklonili operativnim putem, priroda bi rasporedila salo prema stomaku.
177
Osmo poglavlje
DEÂCI ]E BITI DEÂCI

ALI NE UVEK
A onda jednog dana, posle ~asa biologije, Eliot je kona~no shvatio ono
{to su njegovi drugovi u {koli mislili u sebi njegov nivo testosterona nije
bio normalan!
[ta je to {to ~ini ènu ènom a mu{karca mu{karcem? Da li

je biti homoseksualac izbor ili ne? Za{to lezbejke vi{e vole ène?
Kako su transseksualci uspeli da sede na dve stolice? Da li ste vi
takvi kakvi ste zato {to ste imali agresivnu majku? Ili vam je otac
bio hladan i nepristupa~an? Ili zato {to ste se zaljubili u nastavnicu u tre}em razredu? Da li ste to {to jeste zato {to ste drugo
dete, odraslo u bedi, bez roditeljske nege, lav na vrhu {korpije ili
samo reinkarnacija ma~ke.
U ovom poglavlju pogleda}emo {ta se de{ava kada ljudski
fetus dobije premalo ili previ{e mu{kih hormona.
Homoseksualci, lezbejke i transseksualci

Istraìvanja pokazuju da je osnova za telo i mozak ljudskog fetusa ènska struktura. Kao rezultat mu{karci imaju suvi{ne
ènske detalje, kao {to su na primer bradavice. Mu{karci tako|e imaju mle~ne `lezde koje nisu u funkciji, nego figuriraju
kao potencijalne. Hiljade slu~ajeva laktacije zabeleèno je kod
mu{karaca, na primer kod ratnih zarobljenika, kada im od gladovanja strada jetra, koja u tom slu~aju ne zaustavlja hormon
odgovoran za dojenje.
Kao {to znamo, {est do osam nedelja posle za~e}a, mu{ki
fetus (XY) dobija veliku dozu mu{kih hormona, zvanih androgenim koji prvo formiraju testise, a zatim dobija slede}u dozu,
kojom se preoblikuje mozak od ènskog u mu{ku konfiguraciju. Ako mu{ki fetus iz nekog razloga ne dobije pravovremeno
dovoljno mu{kog hormona, mogu se desiti dve stvari. Prvo, beba
}e se roditi sa strukturom mozga koja je vi{e ènska nego mu{ka, {to drugim re~ima zna~i da }e de~ko najverovatnije posle
puberteta biti homoseksualac. Druga mogu}nost je da se rodi
181

dete sa mozgom koji je u potpunosti ènski, ali sa mu{kim genitalijama. Ovo je transseksualna osoba ona je biolo{ki mu{ko,
ali psiholo{ki ènsko. Nekada se genetski mu{karac rodi sa mu{kim i ènskim genitalijama. Geneti~arka En Moir je u svojoj
knjizi Pol mozga dokumentovala mnoge slu~ajeve de~aka koji su
izgledali i bili odgajeni kao devoj~ice, da bi iznenada otkrili da
imaju penis i testise koji se pojavljuju u pubertetu.
Ova genetska nastranost otkrivena je u Dominikanskoj Republici. Roditelji ovih devoj~ica gajili su ih i obla~ili kao devoj~ice, davali im lutke. Mnogi su posle bili veoma {okirani kad
su otkrili da im se devoj~ice u pubertetu pretvaraju u mu{karce,
jer su njihovi mu{ki hormoni preovladali i njihove k}erke su
odjednom dobile penis i zadobile mu{ko pona{anje i pojavu.
Ovaj prevrat desio se uprkos tome {to su odgajani kao devoj~ice.
Mnoge od ovih devoj~ica uspe{no su ìvele do kraja ìvota
kao mu{karci {to osvetljava ~injenicu da je njihov odgoj u detinjstvu imao veoma ograni~en uticaj na kasniji {ivot odrasle
osobe. Jasno je da je biolo{ki faktor ipak bio klju~ni faktor u kreiranju njihovog pona{anja.
Homoseksualnost je sastavni deo istorije

Stari Grci ne samo da nisu zabranjivali homoseksualnost nego
su je veoma cenili. Mladala~ke de~a~ke figure bile su ideal lepote, u ~iju ~ast su slikane slike, kao i podizane statue. Pesme su
pevane o ljubavi koju stariji ~ovek gaji prema mladi}u. Stari
Grci verovali su da je mu{ka homoseksualnost imala vi{u, plemenitu funkciju, da je inspirisala mlade ljude da budu vredni
~lanovi dru{tva. Mladi homoseksualci bili su u to doba me|u
najhrabrijima u ratovima, bore}i se rame uz rame sa svojim
voljenim.
U rimsko vreme, Julije Cezar bio je opisan

kao mu{karac svih èna i èna svih mu{karaca.
182
De~aci }e biti de~aci ali ne uvek

Kada se hri{}anstvo namr{tilo na ove obi~aje starih Grka i
Rimljana, Bog je kaznio grad Sodomu, homoseksualnost je bila
zabranjena, ba~ena u zaborav, uklonjena i nije vi|ena vi{e u
javnosti doskora.
Viktorijanska era nije èlela da prizna ni postojanje homoseksualnosti. Ako i jeste, onda je to tuma~eno |avoljom rabotom
i bilo je surovo ka`njavano. Ulaze}i u XXI vek, starije generacije i dalje veruju da je homoseksualnost novija kategorija i da je
neprirodan akt. U stvarnosti je homoseksualnost na pozornici
od po~etka, to jest kad god mu{ki fetus ne dobije dovoljno mu{kih hormona. Me|u primatima, homoseksualno pona{anje se
tuma~i kao znak zbliàvanja ~lanova grupe ili kao oblik pot~injavanja vo|i, a sli~no je pona{anje i kod stoke, petlova i pasa.
Lezbejstvo je dobilo naziv po gr~kom ostrvu Lezbos. Nikada
se nije na lezbejke gledalo sa istim gnu{anjem kao na homoseksualce. Mo`da zato {to se vi{e tuma~ilo kao intimnost nego kao
perverzija.
Da li je u pitanju genetika ili izbor?

Kada su se autori knjige Govor tela Alan Piz i geneti~arka En
Moir zajedno pojavili na britanskoj televiziji 1991. godine povodom izdavanja svojih novih knjiga ( En Moir: Pol mozga, Alan
Piz: Jezik govora), En Moir je obelodanila svoje istraìvanje o
homoseksualnosti, naglasiv{i da je homoseksualnost uro|ena a
ne ste~ena kategorija, dakle nije izbor.
Ne samo da su homoseksualci takvi ro|eni nego mi u celosti
precenjujemo uticaj okoline na na{e ukupno pona{anje. Nau~nici su otkrili da suzbijanje homoseksualnosti, {to poku{avaju
na primer neki roditelji kod svog homoseksualnog potomstva,
nema skoro nikakvog efekta. Budu}i da je nedovoljan priliv mu{kog hormona u mozak glavni krivac, onda je logi~no za{to vi{e
ima mu{kih homoseksualaca.
Nema ~vrstih dokaza da od vaspitavanja

zavisi da li }e dete postati homoseksualac.
183

Na svaku lezbejku (koja ima ènsko telo i mu{ki mozak) dolazi osam ili deset homoseksualaca. Kada bi se dru{tvo vi{e edukovalo u pravcu ovih otkri}a i kada bi pokreti homoseksualaca
uzeli ovo istraìvanje kao svoj program, verovatno bi me|u ljudima postojalo manje predrasuda prema njima. Ve}ina ljudi je
tolerantnija prema onima koji imaju uro|ene mane nego prema
onima koji naprave neprihvatljiv izbor.
Uzmimo za primer autisti~ne ljude ili one koji pate od cerebralne paralize ili Parkinsonove bolesti javnost prihvata ove
ljude jer su oni ro|eni sa tim bolestima, za razliku od homoseksualaca za koje se smatra da su to izabrali.
Da li moèmo zameriti osobi koja je levoruka ili ima disleksiju? Da li je neko kriv zbog toga {to ima plave o~i? Ili crvenu
kosu? Ili {to ima telo mu{karca i mozak ène? Ne samo da ih
drugi vide kao ljude koji su izabrali svoju seksualnost nego i sami homoseksualci, poput drugih manjinskih dru{tvenih grupa,
~esto javno nastupaju govore}i o svom izboru, {to onda generi{e negativna ose}anja prema njima.
Bio je agnostik, koji pati od nesanice i disleksije. Leào

je budan svake no}i i pitao se da li Bog postoji.
Statistike daju àlosnu cifru da su 30 odsto tinejdèrskih samoubistava po~inili homoseksualci, a samoubistvo tako|e izvr{i
jedan od tri transseksualaca. Kao da je za njih same prete{ko da
pojme da su zarobljeni u pogre{nom telu. Istraìvanja pokazuju
da je najve}i deo ovih homoseksualaca koji izvr{e samoubistvo
odgajen u porodicama koje su odbacivale homoseksualnost, ili
poti~e iz zajednica koje su sa mr`njom govorile o homoseksualcima, ili su pripadnici religija koje su ih progla{avale `rtvama.
Za{to se otac okrivljuje

Kada se ispostavi da je de~ak homoseksualac, onda se ~esto
okrivljuje otac. Neki o~evi maltretiraju sinove govore}i im da
184

moraju da se takmi~e, bave sportom i da rade druge stvari koje
rade pravi mu{karci. Ako su pri tome grubi i neprijatni, onda
de~aci u znak protesta i pobune protiv o~eve krutosti i autoriteta, rade suprotno i postanu homoseksualci. Ova teorija je veoma
~esta, ali nije nau~no dokazana. Pre }e biti da je de~ak bio suvi{e
zainteresovan za igre kojih se igraju devoj~ice, pa je otac poku{ao silom to da koriguje, {to zna~i da je otac bio iritiran de~akovim pona{anjem, a ne obratno.
Crvenokosi i pegavi javljaju se

u istom broju kao homoseksualci.
Kada bi javnost shvatila da je homoseksualnost (skoro) uvek
uro|ena, interesovanje za doga|aj kao {to je gej parada bilo bi
isto tako veliko kao i zainteresovanost za pegave ljude, recimo.
Ri|a kosa, kao i pegavost javlja se sa istom u~estalo{}u kao i homoseksualnost. Javnost bi ih prihvatala lak{e, a oni sami bi imali
pre svega manje problema sa dru{tvom oko sebe, a zatim i sa
svojim sopstvenim samopo{tovanjem. Drugi bi ih tretirali bez
ismevanja i odbacivanja i sa vi{e po{tovanja. Neznanje sa obe
strane samo ih razdvaja.
Da li se izbor moè menjati?

Homoseksualci ne biraju svoju seksualnu orijentaciju, kao {to to
ne ~ine ni heteroseksualci. Nau~nici, kao i ve}ina stru~njaka iz
oblasti koje se bave seksualno{}u ~oveka, slaù se da se homoseksualnost ne moè menjati. Istraìva~i veruju da se homoseksualna orijentacija formira ve} u materici, da se kasnije, zaklju~no sa petom godinom ìvota utvrdi i da se vi{e ne moè promeniti spolja{njim faktorima. Vekovima su usavr{avane tehnike
kojima su oni koji pate od ove napasti le~eni. Tehnike su
uklju~ivale i takve torture kao {to su: kastracija, amputiranje
grudi, va|enje materice, psihoterapija, elektri~ni {okovi, isterivanje |avola i tako dalje. Nijedna od ovih terapija nikada nije
185

imala rezultate. Jedino {to su mogle da urade, to je da su neke
gurnule u celibat a neke u samoubistvo.
Nau~nici su otkrili da je homoseksualnost uro|ena

i nepromenljiva. Ona nije slobodan izbor ~ovekov.
Postoji verovatno}a od preko 90% da ste vi, ~itao~e, heteroseksualni. Poku{ajte da zamislite kako je malo verovatno i te{ko zamislivo da vas seksualno privu~e osoba istog pola. Naravno
da vam je te{ko da sebe naterate na to. Ako je to slobodan izbor,
za{to bi inteligentno ljudsko bi}e izabralo da ìvi ìvotom koji
ga izlaè tolikim problemima, omalovaàvanju, predrasudama,
diskriminaciji i u krajnjem slu~aju nasilju? Nije u pitanju izbor,
ve} su krivi hormoni.
Slu~aj identi~nih blizanaca homoseksualaca

Puno je istraìvanja koja su se bavila identi~nim blizancima koji
su po ro|enju rastavljeni i odgajani u razli~itim porodicama i
sredinama. S njima su izvedeni brojni testovi kako bi se pouzdano utvrdilo da li je odre|ena ljudska osobina nasle|ena ili
uslovljena socijalizacijom. Istraìvanja su pokazala da su mnoge
osobine genetski nasle|ene, kao na primer: neuroti~nost, depresivnost, dominacija, introvertnost i ekstrovertnost, talenat za
sport, kao i uzrast u kome se po~inje seksualna aktivnost. Ako se
po|e od toga da je oko 5% mu{ke populacije homoseksualno i
ako analizirate 100 homoseksualnih identi~nih blizanaca koji su
bili razdvojeni od ro|enja, onda }ete o~ekivati da 5% ostalih blizanaca tako|e bude homoseksualno. Razli~ite grupe istraìva~a bavile su se ovim pitanjem i sve su do{le do istog zaklju~ka.
(Ameri~ki istraìva~i bili su dr Ri~ard Pilard i psiholog Majkl
Bejli.)
[anse za homoseksualnost u slu~aju bra}e su:
22% za blizance koji nisu identi~ni,
10% za bra}u ili usvojenu bra}u,
52% za identi~ne blizance koji imaju iste gene.

186

Istraìvanja homoseksualnih identi~nih blizanaca odvojenih
na ro|enju pokazuju da je vi{e od 50% izgubljene bra}e homoseksualno. Procenjuje se da je 10 20% blizanaca koji su se izjasnili kao heteroseksualci, zapravo homoseksualno, ali da su to
èleli da prikriju. To onda zna~i da je skoro 70%, ili dve tre}ine,
ispitanih blizanaca homoseksualno, {to potvr|uje da je homoseksualnost kreirana jo{ u materici, a da odgoj i socijalna sredina imaju malo ili nikakav udeo u tome.
Sve je u genima
Ako se po|e od ~injenice da je homoseksualnost zapisana u materici, pre ro|enja, za{to onda postoji tridesetak odsto blizanaca koji ne razviju homoseksualne sklonosti? Ovo se obja{njava
takozvanom prodorno{}u gena. Geni imaju svojstvo nazvano
prodornost, {to je mera za mo} gena, odnosno njegovu delotvornost i koja pokazuje koliko je gen u stanju da se uklju~i i
postane dominantan. Na primer, mogu}nost za gen koji uzrokuje Hantingtonovu bolest je prodornost 100% , a gen koji uzrokuje dijabetes ima prodornost od 30%. Ako svaki od identi~nih
blizanaca ima oba ova gena, onda svaki ima 100% izgleda da se
razboli od Hantingtonove bolesti i 30% izgleda za dijabetes.
Oni koji imaju gen homoseksualnosti, kako se sad to naziva, imaju 50 70 odsto izgleda da postanu homoskesualci, {to
obja{njava za{to nisu svi identi~ni blizanci homoseksualci. Procenjeno je da oko 10% svih mu{karaca poseduje gen homoseksualnosti, a da }e polovina od njih postati homoseksualci zahvaljuju}i prodornosti gena od 50 do 70 odsto. Laboratorijski
eksperimenti sa pacovima i majmunima pokazali su da se to isto
doga|a i u ìvotinjskom svetu. Iako su sli~ni eksperimenti na
ljudima zabranjeni iz eti~kih razloga, postoje indicije da su opiti
vr{eni u Rusiji i da se do{lo do istih zaklju~aka.
Gen homoseksualnosti
Din Hamer iz ameri~kog Nacionalnog instituta za istraìvanje
raka poredio je DNK od 40 parova homoseksualne bra}e i otkrio
da njih 33 imaju iste geneti~ke oznake u X928 delu X-hromo187

zoma, {to je ozna~eno kao mesto za homoseksualni gen. On je
tako|e uporedio DNK od 36 parova sestara lezbejki, ali nije
na{ao istu sliku. Tako je ovo istraìvanje izrodilo dva zaklju~ka:
da je homoseksualnost ~e{}a kod mu{karaca i da je homoseksualnost nasledna ili uro|ena. Na prodornost gena uti~e najvi{e
hormon testosteron, i to u periodu od {este do osme nedelje od
za~e}a fetusa. Kao dodatak postoje neke mogu}nosti, na primer
socijalni faktori, koji mogu aktivirati gen homoskesualnosti u
ranom detinjstvu, obi~no pre pete godine.
Otisci prstiju i porodica

Kanadska doktorka Dorin Kimura koja se pionirski bavila brojnim istraìvanjima mozga, prou~avala je 1998. godine brazde
na jagodicama prstiju, preko ispitivanja otisaka prstiju. Ona je
otkrila da ljudi sa vi{e brazda na otiscima leve ruke imaju vi{e
ènskih sposobnosti.
Otkrila je tako|e da mu{karci imaju vi{e brazda na otiscima
desne ruke, a da ène, kao i homoseksualni mu{karci imaju vi{e
brazda na levoj ruci.
Brazde kod otiska prsta
Istraìvanje homoseksualaca koje je vodio Nacionalni institut za istraìvanje raka u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama,
pokazalo je da je homoskesualnost nasledna. Na Institutu su
prikupljali podatke o geneti~kom poreklu 114 homoseksualaca i
pokazalo se da je tri puta ve}a verovatno}a da homoseksualac
ima jo{ nekog u familiji: brata, ujaka, ro|aka ili roditelje koji
su tako|e homoseksualni. Ve}ina mu{kih homoseksualnih ~lanova su s maj~ine strane, manje ih je sa o~eve. Ovo je mogu}e
188

samo genetski, {to pokazuje da postoji specijalan gen, negde na
X-hromozomu. Ovaj hromozom samo majka obezbe|uje (jer ih
ima dva), {to dalje dokazuje da je mu{ka homoseksualnost genetski prenosiva.
Eksperimentalne promene
Pacovi su nau~nicima omiljeni za ispitivanja. Oni imaju hormone, gene i centralni nervni sistem kao ljudi, ali se njihov
mozak ne razvija u utrobi majke kao kod ljudi. Mozak pacova
formira se posle ro|enja, pa tako omogu}ava nau~nicima da prate {ta se tom prilikom de{ava uìvo. Ako kastrirate pacova
mu{kog pola on }e misliti da je ènsko i pona{a}e se kao ènsko.
Dajte testosteron tek ro|enoj ènki i ona }e postati agresivna i
poku{ava}e da zaja{e ostale ènke. Neke pti~je ènke, kao na
primer kanarinke, nisu u stanju da pevaju, ali ako im se u ranom
dobu ubrizga testosteron, onda mogu da pevaju kao mu`jaci.
Da bi se ovi rezultati u menjanju polova postigli mozak
mora da bude u embrionalnoj fazi. Sli~ne eksperimente nije bilo
mogu}e izvesti sa odraslim pacovima, pticama i majmunima.
Mozak se formira tokom embrionalne faze. Kod ljudi se to de{ava, kao {to smo ranije spomenuli, od {este do osme nedelje
posle za~e}a. Stariji pacovi, kao ni ljudi, ne}e se bitno promeniti eksperimentima.
Na seminaru u Rusiji upoznali smo profesora hirurgije mozga sa jednog univerziteta, koji nam je poverio podatak da se u
Rusiji vr{e opisani eksperimenti, u kojima se de~aci pretvaraju u
devoj~ice i devoj~ice u de~ake modifikovanjem njihovog mozga
(ubrizgavanjem odre|enih doza mu{kog hormona) u fazi embriona, u materici.
Rezultati do kojih su do{li, kaù, isti su kao rezultati eksperimenata sa pacovima. Uspeli su da naprave svoje homoskesualne i transseksualne ljude. Tokom ovih tajnih eksperimenata
de{avalo se da fetus ne dobije dovoljno mu{kih hormona ili da
ih dobije u neko pogre{no procenjeno vreme, pa je rezultat bio
beba sa obe vrste genitalija. Ovaj geneti~ki udes de{ava se povremeno i u prirodi (opisani slu~ajevi u biv{oj Dominikanskoj
189

Republici) i obja{njava za{to se nekad dete rodi kao devoj~ica a
onda odjednom postaje de~ak.
Ovo istraìvanje pokazuje da nau~nici ve} znaju ali nisu
voljni da o tome jo{ pri~aju da se o seksualnosti fetusa moè
presuditi pre ro|enja ubodom igle u pravom trenutku. Razlog
}utanja je, pretpostavljamo, {to kontrolisanje pola deteta kori{}enjem hormona pokre}e mnogo moralnih i humanih pitanja.
Sve se de{ava u materici

Ako se tokom rane trudno}e formira mu{ko dete ali je naglo
osuje}en priliv testosterona , sve su {anse da se rodi homoseksualni de~ak, jer umesto mu{kih preostaju ènski hormoni za proces formiranja mozga. Istraìvanje iz sedamdesetih godina XX
veka u Nema~koj pokazalo je da majke koje su preìvele veliki
stres tokom trudno}e imaju {est puta ve}e izglede da rode homoseksualno dete. Jedno drugo istraìvanje u Americi tako|e je
pokazalo da su stresne trudno}e plodno tlo za homoseksualne
bebe. (Istraìvanje je vodio profesor Li Elis sa odeljenja za sociologiju Dràvnog univerziteta iz Minota u Severnoj Dakoti.)
Heteroskesualni mu{karci imaju bolje prostorne sposobnosti nego homoseksualni, a tako|e i lezbejke u odnosu na heteroseksualne ène. I jedni i drugi imaju vi{e mu{kih hormona u strukturi svog mozga.
Ali {ta suzbija testosterone? Glavni ~inioci su: stres, bolest,
kao i neki lekovi.
Ve} duè vremena je poznato da nikotin i alkohol imaju opasno dejstvo na nero|eno dete, kao i da se pravi na~in ishrane i ìvot bez stresa veoma pozitivno odraàvaju na bebu. Nova istraìvanja pokazuju (dr Vivet Glover iz londonske êlzi bolnice)
da se iz stresne trudno}e ra|aju bebe koje ne umeju da se suo~e
sa stresnim situacijama.
Dr Glen Vilson sa londonskog Instituta za psihijatriju bavi
se opse`nim istraìvanjima u ovoj oblasti. On je zaklju~io da
odre|eni lekovi mogu uticati na fetus i stvarati predispozicije za
homoseksualno dete.
190

Ako je fetus geneti~ki devoj~ica (XX) a u mozak je ubrizgan
mu{ki hormon, rezultat je takozvana mu{kara~a. Ona se igra
grublje i sna`nija je od drugih devoj~ica. Vi{e }e odlakaviti u pubertetu i bi}e spretnija sa loptom i u sportu uop{te. Velika je verovatno}a da postane lezbejka. Mu{ki hormoni mogu slu~ajno
dospeti u fetus ako trudna majka unese u organizam neki lek
koji sadrì visok stepen mu{kih hormona, kao kontraceptivne
tablete, lekovi za dijabetes i sli~no.
Jedno ispitivanje trudnih èna koje pate od dijabetesa, izvr{eno pedesetih i {ezdesetih godina, pokazalo je veliko prisustvo
devoj~ica koje su kao odrasle devojke postale lezbejke, jer im je
mozak dobio previ{e mu{kih hormona u kriti~nom periodu 68
nedelja fetusa, iz lekova za dijabetes koje je dobijala majka.
Sli~no ovome, drugo ispitivanje pokazuje slu~ajeve iz istog
doba, kada su ène uzimale ènske hormone, kao {to je estrogen, zbog verovanja da }e im to pomo}i da ostanu u drugom
stanju. Me|utim, imale su mnogo ve}e predispozicije da rode
mu{kog homoseksualca. Tek u doba adolescencije se stvarno i
kona~no pokaè seksualno opredeljenje.
Istraìva~i u Institutu Kinsi u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama otkrili su da su majke, koje su uzimale mu{ke hormone za
vreme trudno}e, ra|ale k}erke koje su bile mu{kobanjaste, igrale
fudbal, imale veliko samopouzdanje i bile agresivne. Majke koje
su uzimale ènske hormone imale su ènstvene }erke i sinove
koji su ne`niji od svojih vr{njaka i nisu mnogo aktivni fizi~ki.
Transseksualni mozak
Transseksualci ose}aju od ranog detinjstva da su zarobljeni u
pogre{nom telu. Deo mozga u kome je centar za seksualno pona{anje zove se hipotalmus i on je kod èna primetno manji nego kod mu{karaca. Istraìva~i iz holandskog instituta za istraìvanja mozga, na ~elu sa Dikom Svabom, bili su prvi koji su
otkrili da je hipotalamus kod transseksualaca iste veli~ine kao
kod èna ili manji. Ovo samo jo{ vi{e potvr|uje vezu izme|u
hormona i razvoja mozga. Tu teoriju prvo je zastupao dr Ginter
Dorner, koji je otkrio da hipotalamus homoseksualaca reaguje
191

na isti na~in na ubrizgavanje ènskih hormona kao ènski hipotalamus. Holandski istrìva~ Svab je primetio: Na{e istraìvanje je prvo koje je otkrilo da je struktura mozga kod geneti~ki
mu{kih transseksualaca ista kao kod èna. Drugim re~ima, to je
ènski mozak zarobljen u telu mu{karca.
Za transseksualne osobe psihijatrijski termin je pate od
poreme}aja polnog identiteta. Oko 20% ovih osoba podvrgnu
se hirur{kom zahvatu radi promene pola. To podrazumeva odstranjivanje testisa, kao i rasecanje penisa po duìni i odstranjivanje unutra{njeg sadràja. Koà penisa ostaje, mokra}ni kanal
se postavi na mesto, a koà penisa se podvr}e unutar ve{ta~kog
otvora kako bi se njome obloìla ve{ta~ka vagina. U nekim slu~ajevima mogu}e je da glava penisa postane klitoris koji je sposoban za orgazam. Tragi~an je podatak da je broj samoubistava
kod transseksualca pet puta ve}i nego kod ostale populacije. Naàlost, svaki peti poku{aj samoubistva uspeva.
Da li smo robovi biolo{kog u nama?

Nau~nici su u stanju da promene seksualnost kod majmuna i
pacova dok su u materici. Neke grupe tvrde da ljudi mogu snagom volje i sopstvenim izborom da kontroli{u svoje sklonosti,
da se podjednako dobro parkiraju ili koriste mape. Nau~nici
znaju da je ovo nerealno. Ne morate ni biti nau~nik pa da vidite
da ze~evi ne mogu da lete, patke lo{e tr~e, ène ne umeju da
~itaju mape, a mu{karci koji ~itaju novine privremeno su gluvi.
Razumevanjem razlika u strukturi mozga postajemo tolerantniji jedni prema drugima. Tako|e se ose}amo bolje i uìvamo u
svojim opredeljenjima i izborima.
Ljudska inteligencija je evoluirala do stadijuma u kome smo
u stanju vi{e da kontroli{emo svoje emocije nego {to to mogu
ostale ìvotinje, a tako|e i da mislimo dok se opredeljujemo za
neki izbor. Druge ìvotinje ne razmi{ljaju: one samo reaguju na
situacije i to ih ~ini robovima biolo{kog . Biolo{ko u nama ~esto
je motiv mnogih na{ih postupaka, za koje ponekad priznajemo
da nemaju naro~itog smisla, ali im ne moèmo odoleti. Zna~i da
smo vi{e od ìvotinja u stanju da se kontroli{emo, ali ne sasvim.
192

Najve}a prepreka mnogim ljudima jeste njihovo odbijanje da
prihvate ideju o ~oveku kao pametnoj ìvotinji. Njihovo odbijanje ~ini ih robom biolo{kog u njima.
Za{to nisu svi homoseksualci isti

Upro{}eno re~eno, postoje dva glavna centra za homoseksualno
pona{anje centar za parenje i centar za pona{anje.
Centar za parenje nalazi se u hipotalamusu i odre|uje koji
}e nas pol privla~iti. Kod mu{karaca se moraju dodati mu{ki
hormoni da bi ih privla~ile ène. Ukoliko ne prime dovoljno
mu{kih hormona zadrà}e manje-vi{e ènsko pona{anje, to jest
privla~i}e ih mu{karci.
Centar za pona{anje u mozgu tako|e moè da primi manje
mu{kog hormona nego {to je potrebno za muèvno pona{anje,
pa da mu{karac bude feminiziran.
Kako ovi centri za parenje i pona{anje dobijaju razli~ite koli~ine hormona jo{ uvek je nepoznato, ali svakako pokazuje da
nisu svi feminizirani mu{karci homoseksualci, kao i da nisu svi
ma~o tipovi heteroseksualni.
Razlike me|u lezbejkama

Ako mozak ènskog fetusa nekom oma{kom dobije dodatne
mu{ke hormone, to moè samo da pogodi centar za parenje. To
zna~i da }e se roditi devoj~ica koju }e privla~iti druge ène. Ako
je kod nje pogo|en i centar za pona{anje, onda }e preuzeti i
mu{ke odlike pona{anja.
Ako njen centar pona{anja nije promenjen mu{kim hormonima, ona }e ostati feminizirana u svom pona{anju, ali }e je seksualno privla~iti devojke. Ovakvo pona{anje vrlo je jasno postignuto u eksperimentima kod ènki pacova ili majmuna.
Dok su lezbejke mu{kara~e o~igledno rezultat biolo{kog debalansa, za feminizirane lezbejke mnogi ne misle da su zato~enice pojavnog. Ljudi su skloni mi{ljenju da su ove ène izabrale
da budu takve, jer ina~e ne izgledaju kao lezbejke.
193

Mnogi mu{karci kaù: Kladim se da bih joj ja promenio
mi{ljenje! Naàlost, oni malo znaju o tome da ove ène zaista
privla~e samo druge osobe ènskog pola.
194
Deveto poglavlje
MU[KARCI,
@ENE I SEKS
Stani malo, ti vre}o
mu{kih hormona...
Stela i Dèremi upoznali su se na zabavi zajedni~kog prijatelja. Privukli su jedno drugo sna`no i privla~nost je trenutno
prerasla u strast, vrtoglavu i èstoku. Oboje su bili obuzeti jedno
drugim i nikada im nije bilo dosta onog drugog. Specijalnost im
je bila ku}ni seks seks u dnevnoj sobi, seks u kuhinji, seks u
kupatilu, seks na stepeni{tu, u garaì Dèremiju je tako dobar
bio seks sa Stelom, da je zaklju~io kako je ona ba{ za njega. Steli
je bilo divno, pa je zaklju~ila da je zaljubljena. Odlu~ili su da
ìve zajedno, zauvek.
Dve godine kasnije njihov seks bio je i dalje vrtoglav i èstok.
On je bio vrtoglavo brz, ona je bila èstoko ljuta. Stela nije htela
seks ~e{}e od dva puta nedeljno, a Dèremi je hteo svaki dan. Na
kraju krajeva, mislio je, ako se odrekao sama~kog ìvota zbog
ove veze, onda je fer da ima redovan seks. Ali, {to je on vi{e insistirao, sve re|e su seks upra`njavali, da bi na kraju to bio samo
povremeni seks u spava}oj sobi, bez dinamike i kao po kazni.
Po~eli su da se sva|aju oko sitnica, poljupci, maènje i ne`nosti
polako su nestajali iz svakodnevnog ìvota i po~eli su da prime}uju jedno kod drugog samo ru`ne osobine. Onda su po~eli da
idu u krevet u razli~ito vreme i da se izbegavaju. Na kraju su se
otvoreno mrzeli i vre|ali. Jedne usamljene no}i jedan od partnera je oti{ao na zabavu kod zajedni~kog prijatelja i tamo je
upoznao nekoga. Privukli su jedno drugo sna`no i privla~nost je
istog trenutka prerasla u strast, vrtoglavu i èstoku. Oboje su bili
obuzeti jedno drugim i nikada im nije bilo dosta onog drugog
Kako je seks nastao

@ivot je po~eo u jedno}elijskom bi}u pre oko tri i po milijarde
godina. Da bi preìvelo, bi}e se podelilo na dva dela. Tako je
197

ostalo isto milionima godina, menjaju}i svoj izgled jedino u
slu~aju neke mutacije u njegovoj strukturi ili kada je bi}e saznalo ne{to svojim iskustvom. @ivot je bio spor.
Onda je, pre osamsto miliona godina, }elija nau~ila zapanjuju}i trik verovatno opet slu~ajno. ]elija je nekako nau~ila
da razmeni gene sa drugom }elijom. Ovo je zna~ilo da kad jedna }elija ima osobine koje su pogodnije za opstanak, one se odmah ugra|uju u novu }eliju bebu }eliju, kako bi ona bila ja~a
od svojih roditelja. Nije vi{e trebalo ~ekati milion godina da bi
se slu~ajnom mutacijom do{lo do boljeg izgleda za opstanak.
Ovaj doga|aj je bio od ogromnog zna~aja, jer je ubrzao rast
novih }elija na putu ka razvitku ve}ih tela, zavidnom brzinom,
po~ev{i od crva i meduza. Pre {eststo miliona godina pojavile su
se i ìvotinje sa kostima i oklopom, a trista miliona godina kasnije prve ribe nau~ile su da di{u i dovukle se do kopna. I sve to
se desilo kao rezultat razmene gena.
Seks je bio u punom zamahu. îm bi se stvorila nova }elija
sa ja~im genima, roditelji bi morali da umru, iz dva razloga.
Prvo zato {to su nove }elije bile bolje od roditeljskih, pa ove nisu
bile neophodne. Drugo, roditelji su morali da se sklone jer bi
ometali i slabili nove }elije. Smrt je zna~ila da novi i sna`niji geni mogu da opstanu i da dele svoje gene sa drugim koji su sposobni za opstanak. Tako je prvobitna svrha seksa bila razmena
gena s nekim drugim, kako bi se napravili sna`niji geni u slede}oj generaciji beba. Najve}im delom na{e istorije ipak se nisu
dovodili u vezu seks i bebe, a danas neka primitivna plemena i
dalje nemaju pojma o toj vezi.
Gde je seks u mozgu?

Va{ centar za seks nalazi se u hipotalamusu, koji je tako|e deo
mozga zaduèn za emocije, rad srca i krvni pritisak. On je veli~ine tre{nje, teàk je oko 4,5 grama i ve}i je kod mu{karaca nego
kod èna, homoseksualaca i transseksualaca.
To je mesto u kome hormoni, naro~ito testosteron, stimuli{u
èlju za seksom. S obzirom na to da mu{karci imaju 10 do 20
puta vi{e testosterona nego ène, kao i ve}i hipotalamus, o~ig198
Mu{karci, ène i seks

ledno je za{to je seksualna energija mu{karaca toliko sna`na.
Ovo je razlog {to mu{karci èle seks bukvalno uvek, svugde i na
svakom mestu. Kada ovome dodamo da mu{karce, s jedne strane, dru{tvo generacijama podsti~e, a s druge strane, osu|uje ène koje su aktivne u seksu, onda nije ni ~udo {to je stav prema
seksu (ili prema u~estalosti seksa) ~esto predmet spora izme|u
mu{karaca i èna.
hipotalamus
Centar za seks u mozgu hipotalamus

Za{to mu{karci ne mogu da odole
Mu{karac ima impulsivnu i neobuzdanu seksualnu energiju, ~ija je svrha jasna: osigurati produètak vrste. Kao ve}ina sisara, i
on je morao da evolucijom stekne neke osobine. Prvo, njegov
seksualni nagon mora biti intenzivno fokusiran i da ga ni{ta ne
moè lako omesti. To ga ospososobljava da u svakakvim uslovima upra`njava seks, ~ak i u prisustvu potencijalnih neprijatelja
ili bilo gde ako je prilika za seks.
Mu{karac je morao da bude spreman da ejakulira {to god

moè ~e{}e i brè da ga ne bi uhvatio neprijatelj.
199

Tako|e je mu{karac morao da prospe svoje seme {to god je
dalje i ~e{}e mogao. Ameri~ki Institut Kinsi, koji je vode}a ustanova u svetu za istraìvanja seksa kod ~oveka, objavio je da bi
skoro cela mu{ka populacija bila promiskuitetna da nije socijalnih pravila u dru{tvima. Ve}im delom ljudske istorije, 80% ljudskih zajednica i dru{tava bilo je promiskuitetno. Od nastanka
ere monogamije, mu{kar~eva potreba za impulsivnim seksom
uzrokuje konstantne probleme u vezama i brakovima. Danas je
to problem broj jedan za savremene brakove i veze.
Za{to su ène verne

@enin hipotalamus je mnogo manji od mu{kar~evog i ona poseduje samo malu koli~inu testosterona da aktivira hipotalamus.
Zato ène nemaju tako jaku seksualnu energiju i manje su agresivne. Priroda je uredila da ène nemaju tu neobuzdanu seksualnu energiju jer, umesto da budu sve sumanute nimfomanke,
one moraju da se strpe na duè staze, jer puno vremena treba da
se odneguje dete.
Kod vrsta kao {to su ze~evi trudno}a traje samo {est nedelja,
a mladunci su ve} za dve nedelje spremni da se samostalno bore
za ìvot. Nema potrebe da ih majka brani ili hrani. Novoro|en~e slona ili jelena lopatara u stanju je da tr~i za krdom vrlo brzo
posle ro|enja. âk i na{i najbliì ro|aci, {impanze, mogu da
preìve kao siro~i}i posle {estog meseca. @ene za vreme trudno}e uglavnom su fizi~ki ograni~ene, a posle ro|enja detetu treba najmanje pet godina da nau~i da samo jede i da se eventualno odbrani. Ovo je razlog zbog koga èna traì muà koji ima
osobine potencijalnog oca on mora da obezbedi hranu, zaklon
i da brani porodicu od neprijatelja.
Neki mu{karci misle da se roditeljstvo zavr{ava za~e}em.

@enski mozak je programiran da na|e mu{karca koji }e biti
u blizini da za{titi njenu decu. To je projektovano i u njen izbor
partnera na duge staze.
200
Mu{karci su mikrotalasne pe}nice, ène su elektri~ne rerne

Mu{ki seksualni ~in je kao mikrotalasna pe}nica momentalno
se upali, radi punim kapacitetom i u sekundi se isklju~uje ~im se
jelo ugreje. @enski seks je kao elektri~na rerna ona se sporo
greje do svoje najvi{e temperature i posle se mnogo duè hladi.
Slede}i grafikon pokazuje krivulju seksa prose~nog mu{karca i prose~ne ène tokom njihovog ìvota. Na tabeli se ne nalaze
oni periodi u ìvotu kada se seks poja~ava ili smanjuje uslovljeni
ra|anjem, smr}u, udvaranjem, penzijom i tako dalje. Grafikon
je upro{}en da bi se jasnije ilustrovale razlike.
Najvia
elja za
seksom
Najnia
elja za
seksom
Muka seksualna elja
enska seksualna elja
Mu{ka i ènska èlja za seksom

Kod mu{karaca nivo testosterona polako opada sa godinama
i njegova seksualna èlja se tako|e gubi. Kod prose~ne ène seksuala èlja raste sa godinama, dostiù}i svoj vrhunac od 36 do 38
godine. Lako je shvatiti èlju sredove~nih èna za mladim momcima. Mladi}i imaju ono za ~im ène ùde. Mu{karac sa 19 godina u seksu je najkompatibilniji sa ènom koja ima blizu ~etrdeset godina.
201

Na grafikonu se vidi da je seksualna èlja kod mladih devojaka blià seksualnim mogu}nostima ~etrdesetogodi{njeg mu{karca, pa i to moè biti obja{njenje za ~estu pojavu kombinacije
izme|u mlade ène i starijeg mu{karca.
Kada kaèmo da kod mu{karca seksualna mo} dostiè vrhunac sa 19 godina, a da kasnije opada, mislimo pre svega na njegov fizi~ki nivo. Njegov interes za seks isti je verovatno i kasnije, samo {to je manje izvodljiv fizi~ki. @ena moè biti veoma
zainteresovana za seks, ali pre svega zato {to on ima veze sa zaljubljivanjem, jer ona ima ograni~enu ùdnju za seksom. Tek
posle tridesete godine èlja za seksom se znatno poja~ava.
Za{to se sva|amo oko seksa

Ne zaboravite da ovde spominjemo dve grupe ukupnu mu{ku
seksualnu energiju protiv ukupne ènske seksualne energije.
Individualne razlike variraju od osobe do osobe, ali ovde je re~ o
proseku za sve ljude.
U individualnom slu~aju se moè desiti da èna ima ja~u i
izraèniju potrebu za seksom nego mu{karac, ali to su re|i slu~ajevi koji ne naru{avaju op{tu sliku. Mu{karci u ve}ini ipak
imaju mnogo ja~u potrebu za seksom nego ène. Istraìvanje
Instituta Kinsi pokazalo je da 37% mu{karaca misli na seks svakih 30 minuta. Samo 11 % èna misli na seks toliko ~esto. Konstantno vi{i nivo testosterona kod mu{karaca podràva njegovu
seksualnu èlju i zato su mu{karci uvek spremni na seks.
Kada je u pitanju seks, èni treba razlog,

mu{karcu treba mesto.
Zatamnjena mesta na grafikonu pokazuju oblasti u kojima
se ve}ina mu{karaca i èna sva|a zbog seksa. Do kasnih tridesetih godina èna }e se àliti da je mu{karac stalno prisiljava
na seks, {to izaziva obostranu ozloje|enost. Ona }e njega ~esto
optuìvati kako on nju koristi. Tek u svojim kasnim tridesetim
202

ona se moè s njim nositi u seksualnoj potrebi. To je trik prirode
kojim je gurnula ènu u ose}anje èlje za decom, pre nastupanja menopauze. Mu{karac u ranim ~etrdesetim moè biti zate~en ovom zamenom uloga. Njegova potreba za seksom moè
biti manja nego njena, a njen nivo samopouzdanja mnogo ve}i.
Mnogi se mu{karci u ovom dobu àle na njeno komandovanje. Korba~ prelazi u njene ruke. Preporu~ujemo vam da pro~itate Velika ljubav, sjajan seks od dr Rouzi King i Mars i Venera u
spava}oj sobi od dr Dòna Greja. Obe knjige nude odli~ne strategije i tehnike za prevazilaènje seksualnih razlika. Ve}ina parova ne uzima u obzir ove razlike i svaki od partnera o~ekuje od
onog drugog da razume njegove potrebe, {to je u suprotnosti sa
ovim svetom.
Mu{karci i ène imaju razli~ite seksualne èlje, a ve}ina parova ima razli~ite seksualne potrebe od nedelje do nedelje, kao i
od meseca do meseca ili od godine do godine. Mo`da je sada
moderno i najprihvatljivije re}i da su mu{karci i ène jednako
zainteresovani za seks, kao i da se parovi savr{eno seksualno slaù, ali to jednostavno nije tako u stvarnom ìvotu.
Uprkos onome {to pesnici pi{u i romantici misle, seksualna
èlja je samo koktel hormona izliven u ljudski mozak. Testosteron je glavni krivac za ono {to nazivamo seksualna èlja, a ljubav je (kao {to smo u sedmom poglavlju opisali) kombinacija
hemijskih i elektri~nih reakcija.
Oni koji misle da ljubav postoji samo u glavi delimi~no su
u pravu. Za ène je kombinacija psiholo{kih faktora, kao {to su
poverenje, bliskost i sli~no, uslov za osloba|anje koktela hormona u mozgu. Mu{karci ovaj koktel mogu da oslobode bilo kad i
bilo gde.
Prou~avanja pona{anja mu{karaca u studentskim domovima u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama pokazala su da ukoliko mu{karcu pri|e atraktivna devojka i pita ga da po|e s njom
u krevet, 75% njih }e re}i da. Na isto pitanje atraktivnog mu{karca nijedna èna ne}e odgovoriti sa da.
203
Seksualna èlja i stres

Seksualna potreba ène je u velikoj meri uslovljena na~inom
njenog ìvota. Ako ona mrzi svoj posao, ili ima neki teàk zadatak na poslu, ili se rata za otplatu ku}e udvostru~ila, deca su
bolesna, izgubila je psa ne}e ni pomisliti na seks. Jedino o ~emu }e sanjati to je da legne i spava.
Kada se iste stvari de{avaju mu{karcu, on vidi seks kao sredstvo za smirenje na~in da se oslobodi tenzije nagomilane u
toku dana. Zato mu{karac izgovori te{ke re~i, ona njega naziva
neosetljivim moronom, on nju frigidnom i ode da spava u
dnevnoj sobi. Da li vam je to poznato ?
Interesantno je da kada upitate mu{karca o njegovoj vezi, on
obi~no govori o svojoj izabranici kao o li~nom servisu za taj dan,
na primer: da li je ili nije tog dana napravila doru~ak, ispeglala
mu ko{ulju ili ga izmasirala. @ene opisuju stanje u svom braku
ili vezi na osnovu skora{njih doga|aja, kao na primer: kako joj
je bio od pomo}i u poslednja dva meseca, kako je s njom lepo
razgovarao. Mu{karac ne razume ovu razliku. On moè ceo dan
da bude potpuno servilan, ali }e ona ipak odbiti seks jer je on pre
dve nedelje uvredio njenu majku.
Jedno izuzetno istaìvanje otkrilo je da u~estalost kritika i
prezira koje partneri upute jedno drugom direktno korespondira s brojem infekcija od kojih }e obolevati u predstoje}ih pet
godina. Ovo se naro~ito odnosi na ène. [to je vi{e sukoba, infekcije }e biti ~e{}e i teè. Razlog je pove}ani stres, koji je rezultat sva|e, a koji slabi imunolo{ki sistem, ~ine}i telo manje otpornim na bolesti i manje sposobnim da se odbrani od infekcija.
Koliko ~esto upra`njavamo seks?

Ispitivanje sprovedeno u Australiji dvehiljadite godine pokazalo
je koliko ~esto u proseku parovi upra`njavaju seks. Primenjen je
metod slu~ajnog uzorka a ispitivanje je bilo anonimno, tako da
je visok stepen verovatno}e da su ispitanici govorili istinu.
204

Godine ispitanika
20-ak
30-ak
40-ak
50-ak
60-ak
Koliko esto
148 puta godinje
110 puta godinje
78 puta godinje
61 put godinje
61 put godinje
Naravno, ne treba zaboraviti da je u pitanju prosek, jer je

mogu}e da neki 60-godi{njaci imaju seksualne odnose {est puta
nedeljno, a 20-godi{njaci nijednom.
Interesantno je da je 81% ispitanih parova izjavio da su sre}ni u svom seksualnom ìvotu. Pod uslovom da su govorili istinu,
zna~i da su uloìli mnogo pregovaranja i diskusije da suzbiju
vi{ak mu{ke seksualne èlje i energije. U zapadnim zemljama
oko 60% parova se izja{njava da ima zadovoljavaju}i seksualni
ìvot. Jedno ameri~ko istraìvanje govori o tome da svi belci manje-vi{e imaju sli~an seksualni ìvot, dok ène Latinske Amerike imaju bogatiji seksualni ìvot od belkinja i crnkinja. Crnkinje
i belkinje imaju pribli`no istu u~estalost seksa, ali crnkinje za
50% ~e{}e doìve orgazam. Mu{karci Azijci imaju najmanje
seksualne èlje, {to je razumljivo jer imaju najniì nivo testosterona.
Seks po mozgu
âsopis Ameri~ka demografija objavio je otkri}e grupe istraìva~a koji su ispitali preko deset hiljada odraslih ljudi 1997.
godine i utvrdili vezu izme|u seksualne energije i inteligencije.
Oni su ustanovili da {to ste pametniji to ste manje spremni za
seks. Intelektualci sa magistarskom diplomom imaju seksaualne
odnose 52 puta godi{nje, u pore|enju sa prose~nih 61 put godi{nje, a oni {to napuste {kolovanje imaju prosek 59 puta godi{nje.
Mu{karci koji rade od 9 do 5 imaju seksualne odnose 48 puta
godi{nje, a oni koji rade preko 60 sati nedeljno imaju seksualne
odnose 82 puta godi{nje. Njima testosteron pove}ava i seksualnu èlju i energiju za rad. Dalja otkri}a kaù da poklonici dèza
205

imaju za 34% bogatiji seksualni ìvot od poklonika pop muzike,
a oni koji vole klasi~nu muziku najmanje uìvaju u seksu.
@ena je najbezbednija sa Kinezom, koji voli klasi~nu

muziku i radi skra}eno radno vreme, ali treba da se ~uva
od vrednog dèz-pijaniste.
Kod mu{karaca testosteron nadolazi u pet do {est talasa dnevno, a najvi{i nivo dostiè ujutru. Kad sunce izlazi ba{ pred
odlazak u lov dvostruko je vi{i nego ikad u toku dana. U proseku, nivo testosterona kod mu{karca je oko 30% manji uve~e
(kad bulji u vatru).
Probudio sam se u {est sati ujutru a moja èna me je udarala u le|a dr{kom od metle, rekao nam je jedan ~ovek posle jednog predavanja. Kada sam je upitao da li je poludela i {ta to
radi, ona je odgovorila: Da vidi{ kako to izgleda!
Kako seks pobolj{ava va{e zdravlje

Postoji ogroman broj dokaza da seks pobolj{ava zdravlje. Ako
imate ljubavni predah tri puta nedeljno, izgore}ete 35.000 kilodùla, {to je jednako tr~anju od 120 kilometara godi{nje. Seks
pove}ava nivo testosterona koji u~vr{}uje kosti i mi{i}e i snabdeva vas takozvanim dobrim holesterolom. Stru~njak za seks dr
Beverli Uipl kaè: Endorfini, koji su prirodni lek za bolove, osloba|aju se u toku seksa i vrlo su efikasni za glavobolju, artritis
i i{~a{enja le|a.
Hormon DHEA (dehidroepiandrosteron), koji se tako|e osloba|a neposredno pred orgazam, pobolj{ava spoznajnu mo},
ja~a imunolo{ki sistem, suzbija rast tumora, gradi kosti. Kod èna se oksitocin, hormon koji pospe{uje èlju za dodirom, osloba|a u velikim dozama za vreme seksa i nivo estrogena raste. Dr
Harold Blumfild u knjizi Mo} petorice, opisuje kako je estrogen
povezan sa zdravljem kardiovaskularnog sistema i pobolj{anjem
kostiju kod èna. Rezultat delovanja svih ovih hormona je da
206

sa~uvaju srce i produè ìvot, tako da vi{e seksa podrazumeva
duì ìvot i manje stresa. Spisak stvari koje govore u prilog seksa
sve je duì i duì.
Monogamija i poligamija
Poligamija je pojava da mu{karac ili èna imaju vi{e od jednog
partnera. Do sada smo shvatili da ljudska vrsta nije monogamna po prirodi. Ve}im delom ~ovekove evolucije vi{e od 80% svih
dru{tvenih zajednica bilo je poligamno, najvi{e radi opstanka.
Neki mu{karci misle da je

monogamija vrsta mahagonija.
Monogamija zna~i da se jedan mu`jak stalno pari sa istom
ènkom, {to je prirodno stanje za jedan broj ìvotinjskih vrsta,
kao {to su na primer: lisice, guske i orlovi. Monogamni mu`jak
i ènka su generalno iste veli~ine, a njihove roditeljske odgovornosti su ravnopravno podeljene 50 : 50%. Kod poligamnih
vrsta mu`jak je ve}i i koloritniji od ènke, mnogo je agresivniji
od nje i minimalno u~estvuje u odgajanju potomstva. Mu`jaci
poligamnih vrsta seksualno sazrevaju mnogo kasnije od ènki,
tako da je umanjena konkurencija izme|u mla|ih i starijih mu`jaka, naro~ito zbog mla|ih koji ne bi mogli da preìve borbu.
Ljudski mu`jak se po fizi~kim osobinama uklapa u poligamnu vrstu. Nije onda nikakvo ~udo {to se mu{karci mu~e da ostanu poligamni.
Za{to su mu{karci promiskuitetni

Kako se brak uklapa u ìvotni stil vrste koja ima biolo{ki promiskuitetnog mu`jaka?
Promiskuitet je programiran u mozgu mu{karca, to je nasle|e njegove evolutivne pro{losti. Kroz ljudsku istoriju ratovi su
smanjivali broj mu{karaca, tako da je bilo logi~no dodavati broj
mu{kih ~lanova plemena kad god je to mogu}e. Mu{karaca je
207

uvek bilo manje posle ratova nego pre. Broj udovica je rastao, pa
je pravljenje harema za ratnika povratnika bilo logi~na strategija za opstanak plemena.
Ra|anje de~aka smatrano je posebnim doga|ajem, jer je
svaki mu{ki ~lan bio dragocen za odbranu zajednice. Devoj~ice
su bile razo~aranje jer su uvek brojno prema{ivale de~ake. Tako
je to bilo stotinama hiljada godina. Moderan mu{karac jo{ uvek
ima ve}i hipotalamus i ogromnu koli~inu testosterona za zadovoljavanje drevne potrebe za stvaranjem. Dana{nja stvarnost je
da mu{karci kao i svi drugi mu{ki primati i sisari, nisu biolo{ki
naklonjeni monogamiji.
Ogromna seks-industrija, koja je pre svega mu{ki orijentisana, pravi je dokaz toga. Prakti~no, sva pornografija, erotska
video produkcija, prostitucija sve je upu}eno mu{karcima.
Mu{karci donekle uspevaju da ìve u monogamnim odnosima,
ali u isto vreme njihov mozak zahteva poligamnu mentalnu stimulaciju. Mora biti jasno, kad razgovaramo o mu{kar~evoj ùdnji za promiskuitetom mi govorimo o biolo{koj sklonosti. Mi
ne promovi{emo promiskuitetno pona{anje niti pronalazimo
izgovore za mu{karce. Mi ìvimo u svetu koji je potpuno druga~iji od sveta iz pro{losti, pa je ono biolo{ko u nama vrlo ~esto
u nesuglasici s na{im o~ekivanjima, zahtevima, èljama...
Ljudska biologija je opasno zastarela

înjenica da je ne{to instinktivno ili prirodno ne zna~i da je to
za nas i dobro. Nagon moljca da leti prema svetlu, sluìo mu je
da se orijenti{e no}u prema svetlosti zvezda i meseca. Naàlost,
moderni moljac ìvi u promenjenom svetu. Danas imamo sredstva koja tamane komarce i moljce. Rade}i ono {to je njegov instinkt moderni moljac leti pravo na sredstvo koje ga sprì. U
razumevanju svojih biolo{kih potreba, moderan ~ovek ima mogu}nost da izbegne sli~no samospaljivanje koje bi mu se desilo da postupa po prirodnim zakonima u sebi.
Postoji mali procenat èna koje su promiskuitetne kao mu{karci, ali su njihovi motivi bitno druga~iji od onih koje ima mu{karac. Da bi se seksualno motivisao, mozak ène reaguje na
208

{irok spektar stvari, ne samo na seks kao takav. Ve}ina èna èli
da ima bar mogu}nost za emocionalnu vezu pre nego oseti èlju
za seksom. Ve}ina mu{karaca ne razume da èna, kad oseti emocionalni kontakt, vrlo rado }e s njim i}i u krevet svaki dan narednih tri do {est meseci . Sa izuzetkom malog procenta nimfomanki, ve}ina èna ose}a sna`nu fizi~ku potrebu za seksom tokom
ovulacije, {to moè potrajati nekoliko dana ili nekoliko sati.
Ako su nezauzdani, mu{karci mogu lako da upadnu u rupu
bez dna nesmotrenih preljuba (slu{aju}i unutarnji zov predaka
za opstankom plemena). Ameri~ki zdravstveni institut objavio je
podatak da je 82% mu{karaca uzrasta 16 19 godina izjavilo
kako bi voleli da u~estvuju u seksualnim orgijama s nepoznatim
u~esnicima, dok je to isto izjavilo samo 2% devojaka. Ostale su
rekle da je to odvratno.
@ena èli seks sa voljenim mu{karcem.

Mu{karac èli seks.
Efekat pevca
Pevac je veoma pohotna ptica koja je u stanju da se pari sa kokama skoro bez prestanka. Ali on ne moè da se pari sa istom
kokom vi{e od pet puta dnevno. [esti put u toku dana on potpuno gubi interes za tu koku. Ali ako mu dovedu novu koku, s
njom ne}e biti nikakvih problema. Ova pojava poznata je kao
efekat pevca.
Bik gubi interes kada se pari sedam puta sa istom kravom, ali
raspali se ponovo sa novom kravom. Kada do|e do desete nove
krave, on je i dalje veoma seksualno sposoban.
Ovan uzja{e istu ovcu pet puta, ali, opet, moè rado da uzja{e nebrojeno mnogo novih ovaca. âk i ako staru partnerku zakamuflirate drugim mirisom, on je ne}e. Nemogu}e ga je zavarati. To je prainstinkt da se seme mora posejati {to {ire, {to dalje,
{to vi{e.
209
Mu{karci daju svom penisu ime jer ne èle da im stranac

donosi 99% odluka u njihovom ìvotu.
Za zdravog mladog ~oveka ovaj broj je tako|e pet. On }e oko
pet puta maksimalno mo}i sa istom ènom da ima seksualni odnos u jednom danu. Me|utim, ako se pojavi nova èna, on }e se
pona{ati poput pevca ili bika njegov interes }e ponovo narasti.
Dr Patrik Karnes iz Instituta za seksualni oporavak iz Los
An|elesa tvrdi da je mu{ka potreba za seksom toliko jaka da on
procenjuje kako je 8% mu{karaca ovisno o seksu. Nasuprot mu{karcima, me|u ènama je ovaj broj tek 3%.
Za{to mu{karci èle da im se ène obla~e izazovno

(ali nikad javno)
Mu{ki mozak èli raznovrsnost. Kod kad ve}ine mu{kih sisara,
mu{kar~ev mozak je programiran da se otisne u potragu za parenjem sa {to vi{e zdravih ènki. Zato mu{karci u monogamnoj
vezi i braku vole novitete, kao {to je seksi ve{ . Za razliku od ostalih sisara, on moè da se prevari da je to neka druga èna samo
zahvaljuju}i promeni imidà i garderobe. Ve}ina èna zna za
efekat zavodljivog ve{a, mada manjina stvarno shvata za{to je to
toliko mu{karcima va`no.
Svakog Boì}a odeljenja s ve{om u robnim ku}ama u potro{a~kim dru{tvima prepuna su mu{karaca koji traè seksi poklon
za svoju partnerku. U januaru ove ène stoje u redovima u istoj
prodavnici i àle se: Ovo jednostavno nije za mene On èli
da se obla~im kao prostitutka! Jedina prostitutka je u stvari
trgovina, koja je istraìla potrebe trì{ta i upakovala neodoljivo
robu znaju}i da }e imati kupce i ostvariti profit. Jedno ameri~ko
istraìvanje pokazalo je da ène koje nose seksi rublje imaju vernije muève nego one koje nose obi~no pamu~no belo rublje.
Ovo je samo jedan od na~ina borbe s mu{kim nagonom za raznoliko{}u u seksu.
210
Za{to su mu{karci ze~evi?

Od po~etka odnosa do orgazma za zdravog mu{karca srednje
vreme je 2,5 minuta. Za zdravu ènu ono je 13 minuta. Za ve}inu sisara parenje je brza akcija, jer preokupirani jedno drugim
lak su plen za grabljivce i neprijatelje. Brzak je sluìo za o~uvanje vrste.
Lo{ si ljubavnik re~e ona. Kako moè{ to da zna{

posle samo dva minuta? upita on.
U zavisnosti od godina, zdravlja i raspoloènja, mu{karci bi
mogli da imaju seksualni odnos nekoliko puta dnevno, odràvaju}i erekciju u razli~itom trajanju. Ovo je mnogo impresivnije nego slu~aj afri~kog babuna, ~ije parenje traje od 10 do 20 sekundi, ali pada u potpuni zasenak divljeg pacova, koji moè da
se pari 400 puta toku 10 sati. Me|utim, seksualni rekord u ìvotinjskom svetu ipak suvereno drì [oov mi{, sa preko 100 parenja u jednom satu.
Igra mudima
Za to ti trebaju velika muda ~est je izraz koji se nesvesno koristi, a upravo podvla~i vezu izme|u veli~ine testisa i samopouzdanja. U celom ìvotinjskom svetu veli~ina testisa je glavni faktor za odre|ivanje nivoa testosterona. Veli~ina tela nije bitna za
veli~inu testisa. Testisi kod {impanze teì su ~etiri puta nego kod
gorile, iako je gorila ~etiri puta teì od {impanze. Testisi kod
vrapca su, kada se uzme u obzir veli~ina njegovog tela, osam puta ve}i od orlovih. Su{tina je u slede}em: veli~ina testisa odre|uje stepen vernosti ili monogamiju. Bonobo {impanza ima najve}e testise u svetu primata i pari se neprestano sa svakom ènkom koja mu je na vidiku. Za razliku od njega, mo}ni gorila sa
svojim malenim testisima, sre}ne je ruke ako ima sno{aj jednom
godi{nje, iako ima sopstveni harem. Po srazmeri izme|u telesne
veli~ine i veli~ine testisa ~ovek je u granicama primata. Ovo
211

zna~i da ljudi proizvode dovoljno testosterona da ih tera u poligamiju, ali ipak premalo da mogu da se odrè monogamnim,
uz asistenciju dru{tvenih pravila, crkve, i svojih èna.
U svetlu ovoga {to je izneto mogli bismo zaklju~iti da politi~ari poput Bila Klintona, Dòna Kenedija, Vinstona êr~ila ili
Sadama Huseina imaju ve}e testise od prose~nog mu{karca,
iako nismo bili u stanju da to proverimo. Dalje sledi da bi njihova seksualna energija morala biti ve}a nego kod prose~nih
mu{karaca i da joj ~e{}e treba odu{ka. Javnost prvo postavi ove
visokotesteronske osobe na pozicije mo}i, a onda o~ekuje od
njih da se pona{aju kao kastriran ma~ak. U stvarnosti njih je njihova seksualna energija dovela do pozicija mo}i, a onda ih, ironi~no, odatle zbacila.
Rej okre}e snimak sa svog ven~anja unazad.

Kaè da to radi zato da bi gledao sebe kako izlazi
iz crkve kao slobodan ~ovek.
Mo`da }e se uskro na}i re{enje za donùanske potrebe mu{karaca. Na Univerzitetu Emori u Atlanti 1999. godine doktori
Lari Jang i Tomas Insel ispitivali su dve grupe glodara poznate
kao voluharice. Kori{}ene su dve vrste voluharica: monogamske
prerijske i poligamne, koje su delile 99% istih gena. U ~asopisu
Priroda Jang i Insel su opisali kako su iz monogamne ìvotinjice uzeli gen (zvani vasopresin, koji igra ulogu u mu{kom pona{anju, uklju~uju}i i agresiju, komunikaciju, seksualnu aktivnost, socijalnu memoriju) i ubrizgali ga u poligamnu voluharicu. Ustanovili su zatim da je novi mi{ zapo~eo bliskije odnose
sa ènkama i pona{ao se monogamno.
Za re{avanje problema mu{ke nevernosti postoji samo jedno
sigurno sredstvo kastracija. Ne samo da bi mu{karac bio monogaman nego bi se manje i brijao, ne bi }elavio i ìveo bi duè.
Ispitivanja mu{karaca u mentalnim ustanovama pokazala su da
kastrirani mu{karci ìve u proseku 69 godina, dok nekastrirani
ìve samo 56 godina. Isto vaì i za ku}ne ma~ore.
212

O~ekuje se da budu}e generacije mu{karaca budu manje potentne od sada{njih. Ve} generacijama traje proces smanjenja
testisa, kao i prizvodnje sperme. Postoje dokazi da su na{i preci
imali mnogo ve}e testise, a u pore|enju sa ostalim primatima
ljudski mu`jak proizvodi manje sperme ( prvi ro|aci {impanza i gorila proizvode mnogo vi{e). Dana{nji ~ovek proizvodi polovinu koli~ine sperme od koli~ine koju su proizvodili ljudi ~etrdesetih godina XX veka, {to zna~i da su dana{nji mu{karci
manje muèvni od svojih dedova.
Muda imaju mozga

Dr Robin Bejker sa biolo{ke katedre Univerziteta u Man~esteru
vodio je zna~ajno istraìvanje koje je otkrilo da mu{kar~ev mozak moè (nesvesno) da oseti èninu ovulaciju (zahvaljuju}i
njenom pona{anju). Onda njegovo telo izra~una i osloba|a
ta~no onu koli~inu sperme koja je potrebna za za~e}e. Na primer, ako jedan par ima seksualni odnos svaki dan, u vreme ovulacije telo mu{karca osloba|a sto miliona spermatozoida. Ako je
nije video tri dana, onda }e osloboditi trista miliona, a petsto miliona ako je nije video pet dana ~ak i ako je imao odnose sa
drugim ènama sve to vreme. Njegov mozak pravi ovu biolo{ku
kalkulaciju za njega.

Mu{karci se stimuli{u vizuelno, o~ima, ène stimuli{e ~ulo sluha. Mu{karci su programirani da gledaju ènske obline i erotske
slike èna na njih imaju veliki uticaj. @ene èle da slu{aju slatke
re~i. Toliko je ènina osetljivost na komplimente velika da mnoge od njih zatvore o~i kad im se {apu}u slatke ludosti.
Takmi~enje za mis sveta privla~i mnogo vi{e mu{ku publiku. Ova publika samo koristi prihvatljiv izgovor za kibicovanje.
Za razliku od njih, ène ne haju za takmi~enja na kojima se bira
mister univerzum. Njih privla~i aktivan mu{karac, a ne pasivan, na slici.
213
Takmi~enje za mis sveta gledaju uglavnom mu{karci, ali

takmi~enje za mister univerzuma ne gleda niko.
Kada prolazi zgodna èna, mu{karci se okre}u za njom,
gledaju}i je kao u transu. Prestaju da trep}u, a usta im se napune
pljuva~kom, {to njihove ène kratko opisuju sa po|u mu bale
na usta. Ako par {eta i u susret mu nai|e gospo|ica mini suknja, èna }e je spaziti mnogo pre mu{karca. Ona }e je onda proceniti i uporediti sa sobom. îm je mu{karac spazi i, naravno,
pogleda, èna }e po~eti da zvoca. U tom svom zvocanju ona }e
dvostruko pogre{iti: prvo, jer }e odmah pomisliti da on èli drugu ènu, a drugo da ona sama nije zgodna kao ta prolaznica.
Mu{karca, u stvari, samo privla~i obli~je te gospo|ice, vizuelno,
njene noge i obline. Bukvalno svaka èna sa pravilnim oblinama
privu}i }e njegovu pa`nju.
Mu{karci vi{e vole izgled nego pamet zato {to

ve}ina njih bolje vidi nego {to misli.
Ne zna~i da mu{karac svaku zgodnu prolaznicu èli odmah
da odvede u krevet, ve} je to zaostatak njegove vekovne uloge
na}i priliku da se uve}a pleme. On i ne zna doti~nu gospo|icu i
ne razmi{lja o vezi s njom. Na isti na~in on posmatra i golo
ènsko telo na duplerici iz ~asopisa samo ènin oblik i dimenzije, a ne da li je dobra i pametna i da li lepo kuva i svira klavir.
Za njega se to mnogo ne razlikuje od gledanja u lep komad
{unke koji visi u izlogu kasapnice. Ovde, naravno, ne poku{avamo da iznalazimo opravdanja za bu~ne i grube mu{karce koji
dobacuju ènama na ulici samo nastojimo da skrenemo pa`nju ènama da to {to se mu{karac okrene za zgodnom prolaznicom ne zna~i da ne voli svoju ènu, ve} je to delo onog biolo{kog u njemu. Zanimljivo je pri tom napomenuti da na javnim mestima, kao {to su plaè ili bazeni, istraìvanja pokazuju
214

da ène jo{ vi{e kibicuju mu{karce. Me|utim, po{to ène imaju
{ire vidno polje, njihov ugao gledanja je mnogo {iri i vrlo retko
budu uhva}ene na delu.
[ta mu{karci treba da rade

Jednu od najva`nijih stvari za svoju partnerku mu{karac ~ini kada na javnom mestu, dok bulji u nepoznatu zgodnu ènu, svojoj èni uputi spontani kompliment: Da, ima dobre noge, ali
kladim se da je glupa i nema smisla za humor... ne moè se s
tobom meriti, draga... Ako je ovaj kompliment izre~en pred
drugima, naro~ito pred njenim prijateljicama, taj smeli mu{karac bi}e vrlo po{tovan i dobro nagra|en. A ène bi morale
nau~iti da im ne preti opasnost od zgodnih prolaznica. Najlak{i
na~in da se nose sa ovim problemom jeste da ène prve daju
komentar o prolaznici. A mu{karac mora da shvati da nijedna
èna ne voli kibicovanje drugih èna.
[ta u stvari èlimo, na duge staze

Ova tabela sastavljena je na osnovu ispitivanja preko 15.000
mu{karaca i èna od 17 do 60 godina starosti. Tabela pokazuje
{ta ène traè u mu{karcima, za koje èle da im postanu dugoro~ni partneri. Tako|e, tabela pokazuje {ta mu{karci misle da
ène traè.
A
ta ene trae u mukarcima
ta mukarac misli da ena

trai
1. Linost
2. Zgodno telo
3. Duhovitost
4. Oseajnost
5. Lep izgled
1.
2.
3.
4.
5.
Linost
Duhovitost
Oseajnost
Pamet
Zgodno telo
215

U stvari tabela pokazuje da mu{karci samo donekle razumeju {ta ène traè u njima. Oni gre{e {to misle da ène na visoko
mesto stavljaju izgled mu{karca, a naro~ito gre{i 15% mu{karaca koji su naveli da je ènama veoma bitan veliki penis (to je
izjavilo manje od 2% èna). Neki mu{karci su toliko ube|eni da
je veli~ina penisa ènama va`na da je seks-industrija vrlo uspe{na u prodaji pomagala za produètak penisa.
A sada pogledajmo {ta mu{karci èle od svojih èna dugoro~no i {ta ène o tome misle.
C
ta trae mukarci u enama

1. Linost
2. Lep izgled
3. Pamet
4. Duhovitost
6. Zgodno telo
ta ene misle da mukarci ele

1. Lep izgled
2. Zgodno telo
3. Velike grudi
4. Oblu zadnjicu
5. Linost
Kao {to se vidi, ène su mnogo manje upu}ene u to {ta mu{karci èle od svoje dugoro~ne partnerke. Razlog za to je {to ène
donose zaklju~ke na osnovu ~este navike mu{karaca da blenu
u ènska tela. [to se èna ti~e, bez obzira na to da li one razmi{ljaju o kratkoj ili stalnoj vezi, lista A je vaè}a. Kod mu{karaca
stvari stoje malo druga~ije: lista D podrazumeva ono {to mu{karac traì kad prvi put vidi ènu, a lista C je ono {to on u stvari
èli od ène u stalnoj vezi.
Za{to mu{karci èle samo jednu stvar

Mu{karci èle seks, ène èle ljubav. Tako je bilo hiljadama godina, ali za{to je to tako, retko je tema razgovora. To je glavni
izvor nesuglasica izme|u mu{karaca i èna.
Ako pitate ènu {ta bi volela da mu{karac ima, ona }e vam
re}i: {iroka ramena, uzan struk, sna`ne ruke i noge (atribute i
oprema dobrog lovca), i jo{ da bude briàn, neàn, osetljiv za
216

njene potrebe i prijatan za razgovor. Na àlost èna, ova kombinacija mu{ke pojave i ènskih vrednosti obi~no se nalazi kod
homoseksualaca i feminiziranih mu{karaca.
Mu{karac mora da ve`ba umetnost uga|anja èni, jer to nije
njegova prirodna osobina. On je lovac, re{ava probleme, bori se
s neprijateljima i lovi ru~ak. Na kraju dana bi samo da zuri u
vatru i poseje seme za produènje vrste.
Za ènu je zna~ajno da se ose}a voljenom, va`nom i posebnom da bi poèlela seks.
Tu se odnosi upetljaju u ~vor koji mnogi ne umeju da razre{e: mu{karac mora prvo da ima seksualni odnos da bi mu se
probudila ose}anja. Naàlost, èna od njega to traì pre seksa.
On je hiljadama godina bio lovac, borac, njegovo telo je programirano da izdrì svakakve te{ko}e, hladno}u, vrelinu, opekotine, nije bilo mesta za osetljivost. Provoditi vreme u razgovorima
i saose}anjima zna~ilo bi gubitak koncentracije i snage. Njegov
ìvot je bio pun borbe protiv smrti. @ena mora razumeti ovaj
biolo{ki segment u modernom ~oveku, kako bi prona{la na~in
da mu pri|e i da se njime pozabavi konstruktivno.
@ene su majke generacijama upozoravale da mu{karci èle
samo jednu stvar seks. To je samo donekle istinito. Mu{karci
èle ljubav, ali kroz seks. Oni jedino mogu doìveti ljubav preko
seksa.
Razlike u poimanju seksa i {ta je pre~e u seksu kod mu{karaca i èna toliko su velike da je besmisleno da jedno drugo mu~e
optu`bama. Ni ène ni mu{karci ne mogu stvari da izmene
takvi su po prirodi. Osim toga, suprotnosti se u prirodi privla~e.
Jedino kod homoseksualaca, bilo da su mu{ki ili ènski, retko
dolazi do sva|a oko seksa jer imaju iste èlje.
Za{to odjednom prestaju seksualni odnosi

Osoba koja je rekla da mu{karcu ljubav ulazi na usta previsoko
je ciljala. Posle seksa mu{karac je mek{i, ne`niji. On je u stanju
da ~uje poj pti~ica, da vidi boju cveta, da razume re~i neke pesme. Pre seksa verovatno prime}uje ptice jedino kad mu usvinje
kola. Mu{karac mora da shvati da je njegovo post-seks pona{anje
217

upravo ono {to èna voli i èli i da proba da se tako pona{a pre
seksa kako bi nju zaveo. U isto vreme, ène moraju da shvate
njegov raspored, te da ga prvo po~aste dobrim seksom, nakon
koga mogu da uìvaju u njegovoj opu{tenoj strani.
Na po~etku nove veze seksualni odnosi su uvek odlini i
ose}anje ljubavi je obostrano. On njoj pokazuje puno ljubavi,
ona njemu pruà puno seksulanog zadovoljstva. Jedna stvar
podgreva drugu i jedna stvar hrani drugu. Posle nekoliko godina, me|utim, mu{karac postaje preokupiran poslom a èna decom, pa izgleda kao da ljubav i seks zamru istovremeno. Mu{karci i ène su jednako odgovorni za lo{ ili uspe{an seksualni
ìvot, mada oni uvek onog drugog optuùju kad stvari krenu da
se pogor{avaju.
Mu{karac mora da razume da èni treba ne`nost, pa`nja,
podr{ka i vremena da ugreje elektri~nu rernu. @ene treba da
shvate da mu{karci sve to mogu da pokaù posle seksa a ne pre
njega. Mu{karac treba da se seti kako mu je posle seksa, pa da
poku{a da se tako pona{a pre slede}eg seksa. @ena mora da se
spremi da mu iza|e u susret.
Klju~ je u seksu. Kad je seksualni ìvot uspe{an, celokupan
odnos se pobolj{ava.
Kako zadovoljiti ènu svaki put:
Maziti je, veli~ati je, razmaziti je, uga|ati joj, mirisati, masirati je,
popraviti stvari, pevati serenadu, davati komplimente, podràti je,
hraniti, zasmejavati je, umirivati je, stimulisati, pomaziti, grliti, uzbu|ivati, za{tititi je, zvati je telefonom, oprostiti joj, smiriti je, nju{kati je, zabavljati je, fascinirati je, {armirati je, verovati joj, oboàvati je, brinuti o njoj, gnje~iti je, umirati za njom, sanjati o njoj,
zadirkivati je, braniti je, biti ljubazan, obla~iti je, ljubiti je, ljubakati je, hvaliti je, povla|ivati joj, zahvaljivati joj
Kako zadovoljiti mu{karca svaki put:
Razgolititi se.
218
[ta mu{karci traè od seksa

Za mu{karce je stvar jednostavna: osloba|anje nagomilane tenzije doìvljajem orgazma. Posle seksa mu{karac gubi teìnu (neki kaù zato {to mu je mozak ispra`njen) jer je istro{io deo sebe
i mora da se odmori da to nadoknadi. Zato mu{karci ~esto zaspe
posle seksa. @ena moè da se naljuti zbog toga i da misli da je
on sebi~an jer ne misli na nju. Mu{karci tako|e koriste seks da
izraze fizi~ki ono {to ne umeju da iskaù emotivno. Ako mu{karac ima probleme kao {to su: nezaposlen je i traì nov posao,
mora da plati dugove on }e rado seks upotrebiti kao olak{anje
za svoje intenzivne emocije. @ene obi~no to ne razumeju i ose}aju se iskori{}enim, ne shvataju}i da je on obuzet problemom
koji ne moè da re{i.
Mu{karac zami{lja da je u krevetu sa

dve ène. @ena ma{ta o istoj stvari da bi imala
s kim da }aska kad on zaspi.
Skoro da ne postoji nijedan mu{ki problem koji seks ne moè da izle~i. Testovi pokazuju da mu{karac koji gu{i èlju za
seksom ima probleme sa sluhom, razmi{ljanjem, vo`njom, a
~esto i sa iskrivljenim pojmom o vremenu (gde tri minuta izgleda kao 15). Ako èni treba da mu{karac donese inteligentnu odluku, onda je bolje da o tome pri~aju posle seksa.
[ta ène traè od seksa

Ve}ina mu{karaca ne moè da radi dve stvari odjednom. Mu{karac sa erekcijom te{ko moè da govori, slu{a ili vozi, i to je
najve}i razlog {to mu{karci ne mogu da pri~aju u toku sno{aja.
Nekad èna mora da oslu{kuje njegovo disanje da bi shvatila u
kojoj je fazi. Mu{karci vole da ~uju ènina bezobrazna {aputanja, o tome {ta bi ona volela i {ta bi mogla za njega da uradi
ali samo pre odnosa, a ne za vreme seksa. Mu{karac moè da
izgubi koncentraciju, orijentaciju (i erekciju) kada mu èna
219

pri~a tokom seksualnog ~ina, jer on tada koristi svoju desnu hemisferu mozga, za koju je utvr|eno da ga ~ini bukvalno gluvim
dok se koncentri{e na ono {to radi.
Da bi pri~ao tokom sno{aja, mu{karac

mora da uklju~i levu stranu mozga. @ena bez
problema kombinuje govor i seks.
Za ènu je pri~a su{tinski deo predigre jer su njoj re~i veoma
va`ne. Ako u seksualnoj igri mu{karac ne razgovara ili prestane
s njom da razgovara, ona misli da on nije zainteresovan za nju.
Mu{karci moraju da nau~e ljubavne re~i i da uve`baju da ih govore tokom predigre. @ene, s druge strane, moraju da prestanu s
pri~om tokom seksa, ali poèljno je koristiti glasove kao oooh,
aaah jer to su upravo re~i koje on uìva da ~uje. (Ako ona pri~a,
onda on automatski misli da mora da odgovori na pitanje.)
Mozak ène druga~ije je programiran kad je u pitanju seks,
njena seksualna èlja nije tako jaka kao njegova. Za vreme seksualnog ~ina ona je svesna spolja{njeg sveta, za razliku od njega
koji nije. Ona je hiljadama godina oslu{kivala zvuke potencijalne opasnosti po gnezdo i potomstvo. Svaki poku{aj mu{karca
da ènu izmami na ljubavni ~in u otvrenom prostoru, kao i sa
otklju~anim vratima moè se zavr{iti sva|om. Ovaj uro|eni
strah ène ujedno je i njena naj~e{}a tajna seksualna fantazija:
seks na javnom mestu.
Problem orgazma
Ona me samo iskori{}ava kad god to èli, a onda me zaboravi.
Ja sam njen seksualni objekat. Ove re~i ne}ete ipak nikad ~uti
od mu{karca. Njegov kriterijum za ispunjenje je doìveti
orgazam, pa on misli da je tako i sa ènom. Kako moè da je
ne ispuni orgazam? pita se on. Mu{karac meri njenim orgazmima svoje ljubavno ume}e. Po{to o~ekuje od nje seriju orgazama, on u stvari vr{i veliki pritisak na nju i prakti~no smanjuje
220

mogu}nost za njen orgazam. @eni treba da oseti bliskost i toplinu, neizdrìvu seksualnu napetost, a orgazam joj ne predstavlja cilj, ve} jedan od ~inilaca celog doìvljaja, mada jedan od
najlep{ih. Mu{karcu uvek treba orgazam, èna ne mora da ga
doìvi u toku seksualnog odnosa. Mu{karac ènu vidi kao svoje
seksualno ogledalo i onda provodi sate u zakucavanju jer misli
da ona ba{ to ho}e. Pogledajte slede}u tabelu koja pokazuje krivulju ènine seksualne spremnosti tokom jedne godine. Vrh krivulje obi~no podrazumeva da ona tada èli i orgazam (oko faze
ovulacije), a dno krivulje je onda kada ona èli da se mazi, ali ne
seksualno. Primeti}ete da je ènina seksualna èlja najve}a u
jesen. Prevedeno na jezik biologije, to zna~i da su se nekada
bebe za~injale u jesen i ra|ale se u leto, da bi imale vi{e {anse da
opstanu na lep{oj temperaturi i obilju hrane.
Vii stepen
seksualne
elje
Mukareva
seksualnost
enina
seksualnost
Nii stepen
seksualne
elje
LETO
JESEN
ZIMA
PROLEE
Mu{ka i ènska seksualnost

Uobi~ajena seksualna fantazija mnogih mu{karaca je da mu prilazi niotkuda senzualna nepoznata èna i da mu kaè da je neodoljiv. Da mu kaè da joj on zadovoljava sve èlje. Mera za
dokazivanje njegove uspe{nosti kao ljubavnika jeste njeno zadovoljstvo.
221
Mu{karci ne foliraju orgazam za{to bi neko namerno

napravio takvu facu?
Ve}ina mu{karaca nije u stanju da oseti {ta èna intimno
ose}a za vreme sno{aja, {to je jo{ jedan razlog zbog ~ega je njemu njen orgazam tako bitan. Njen orgazam njemu je dokaz da
je dobro obavio posao, da je rezultat postignut. Ve}ina mu{karaca ne zna da je obavezan orgazam njegov kriterijum uspeha a
ne ènin. Njoj je orgazam dodatni bonus, a ne mera zadovoljstva.
[ta nas uzbu|uje?

Navodimo spisak najva`nijih stvari koje uzbu|uju oba pola,
konstatuju}i da ni mu{karci ni ène ne razumeju seksualne potrebe svog partnera. Lista prioriteta direktno je povezana s na~inom na koji je programiran mozak mu{karca i ène. Mu{karci
su vizuelni tip i èle seks. @ene su auditivni tip i vole dodir i
romantiku.
ta uzbuuje ene:
1. Romantika
2. Posveenost
3. Komunikacija
4. Intima
5. Dodir (ne seskualni)
ta mukarca uzbuuje:
1. Pornografija
2. enska golotinja
3. Raznovrsnost u seksu
4. enski ve
5. Njena seksualna vetina
Mu{karac ima biolo{ku misiju da prona|e {to vi{e zdravih

ènki za oplodnju. @enska misija je da odgaji decu i na|e partnera koji ho}e da se bar minimalno pozabavi potomstvom. Oba
pola jo{ u sebi imaju ovu biolo{ku misiju, iako ìve u doba u
kome nagoni za preìvljavanjem ove vrste nisu potrebni. U tom
svetlu moè da se posmatra ènina potreba za njegovom poseve}eno{}u, kao zamena za onu nekada{nju spremnost mu`jaka da
pomogne u podizanju potomstva. Zato ène èle monogamiju,
o ~emu }emo podrobno govoriti u slede}em poglavlju.
222

Kada èna kritikuje mu{karca zbog njegove potrebe za vizuelnom stimulacijom, to je kao kad bi mu{karac kritikovao ènu {to èli da popri~a ili iza|e negde sa dru{tvom.
Mu{karci na stubu srama

Mu{karcima se ~esto zamera da ih uzbu|uju stvari koje su odvratne, prljave, prosta~ke ili perverzne, naro~ito im to zameraju
ène. Sve u svemu, ène nisu zagrejane za listu stvari koje uzbu|uju mu{karce, kao {to ni mu{karci ne pokazuju interes za
stvari koje se dopadaju ènama.
Javnost u celini obi~no glorifikuje ènine uzbu|iva~e, a
mu{kar~eve osu|uje kao proste ili pornografske. Gledano sa
biolo{kog stanovi{ta, i jednima i drugima trebaju njihovi uzbu|iva~i. Javna osuda mu{kih sklonosti upravo je ono {to mu{karca tera da sakrije Plejboj ispod kreveta i da pori~e kako
neprestano ima seksualne fantazije. Mnoge njegove èlje i snovi
ostaju neispunjeni, a zamenjeni su ose}anjem krivice i odbacivanja. Kada oboje budu su{tinski razumeli istoriju i evoluciju
svojih ùdnji, bi}e im lak{e da jedno drugo shvate i prihvate, bez
ljutnje i krivice. Niko ne treba da radi ono {to mu je neprijatno,
ali ako se otovreno razgovara o èljama i potrebama, mo`da ima
izgleda da se izgrade odnosi sa vi{e ljubavi. Mu{karac mora da
razume da je njemu mnogo lak{e da organizuje romanti~nu
ve~eru ili vikend za dvoje nego èni da navu~e podvezice i da se
u njima nji{e.
Mit o afrodizijacima
Od nekoliko stotina afrodizijaka koji su u opticaju, ni za jednog
nije nau~no dokazano da je efikasan. Oni dejstvuju po principu
nadrileka: ako mislite da }e da deluje, onda }e verovatno i delovati. Za neke se ide tako daleko u tvrdnjama da mogu da pove}aju ili smanje seksualnu èlju, dok se u slu~aju drugih, upozorava da mogu da iritiraju bubrege ili da izazovu osip i svrab. Za
sada je jedini provereni afrodizijak navedeni spisak {ta nas
uzbu|uje.
223
Mu{karci i njihova pornografija

Mu{karci vole pornografiju, ène ne vole. Za mu{karce je lepo
da gledaju obline, seks i pohotu, dok ve}ina èna u tome vidi
ru`nu dominaciju grubih mu{karaca. Postoji veza izme|u pornografije i seksualnih zlo~ina. Tako|e moè psiholo{ki opteretiti mu{karca jer se upore|uje sa glumcima koji su veoma
izdr`ljivi.
Kakva je razlika izme|u erotike i perverzije?

Erotika podrazumeva da se poigrate percetom.
Perverzija podrazumeva da upotrebite celu pticu.
Pornografija moè imati {tetan uticaj na ène. Prikazivanje
ène kao fizi~kog objekta poùde moè da poljulja njen ose}aj
samopouzdanja. Ali izgleda da pornografija vi{e ugroàva mu{karce. Tokom jednog istraìvanja 50% mu{karaca (18 23 godine) izjavilo je da njihov seksualni ìvot nije dovoljno bogat
kao u filmovima, dok je 62% èna izjavilo da je njihov seksualni ìvot isti ili bolji nego filmski. Mu{karci vi{e o~ekuju od sebe
zato {to se porede sa filmskim junacima iz pornografskih filmova.
Da li postoje ènski seksualni manijaci?

Kada bi se vanzemaljci spustili na Zemlju i pretraìli mu{ke i
ènske ~asopise, do{li bi do zaklju~ka da su ène veoma seksualne multiorgazmi~ke ènke kojima nikad nije dosta. Ako bi
zatim vanzemaljci pro~itali ili pogledali pornografiju koju mi
rutinski proizvodimo, bili bi ube|eni da ène poseduju nezasitan seksualni apetit i da napadaju svakog mu{karca, svuda i neprestano. Ovo je slika moderne ène naduvana putem medija.
U stvarnosti ovaj ve~iti mu{ki san o ènskom seksualnom manijaku obistinjuje se veoma retko, jer se odnosi na manje od 1%
ènske populacije. Savremena èna danas ne veruje mu{karcu
kad joj kaè da mu se ona svi|a gola. One se ~esto ose}aju
224

abnormalno ili ~ak frigidno jer ne mogu da se mere sa ènskim
likovima i telesima sa TV, ~asopisa i ostalih medija. Dana{nji
mu{karac pod utiskom agresivnih ènskih slika iz medija ìvi u
ube|enju da su ène mnogo seksualnije nego {to im je priroda i
onda se ljute kada èna ne èli seks dovoljno ~esto. Sa naslovima kao {to su Postanite multiorgazmi~ka ènska za pet dana
ili Kako da koristite Evropljanina u krevetu,Tantri~ki seks
vodite ljubav satima,Imala sam tri stotine ljubavnika za tri
godine,Kako da ga drìte u erekciji celu no} nije ni ~udo
{to su mu{karci i ène zbunjeni. Ispada da dana{nja èna nema
ni{ta osim seksa na pameti.
@enski pokret oslobodio je odnos ène prema

njenoj seksualnosti, ali nije pove}ao njenu èlju za seksom.
@enina seksualna èlja nije se verovatno promenila hiljadama godina. Ono {to se promenilo jeste samo to {to se otvoreno
o svemu pri~a. Seksualna èlja dana{nje ène verovatno je ista
kao kod nejne bake, samo {to baki nije padalo na pamet da o
tome govori javno. Pre nego {to se pojavila kontraceptivna pilula, seksualna frustracija sigurno je bila ve}a, ali sigurno ne toliko
velika kao {to mediji èle da nas danas ubede.
Pali / gasi svetlo

Kao {to znamo mu{karci su vizuelni tipovi kada je u pitanju
seks. Njih zanimaju obline, golotinja, pornografija. U jednom
istraìvanju je 76% mu{karaca izjavilo da èle da vode ljubav
pod upaljenim svetlima, dok je me|u ènama to isto èlelo samo
36%. @ene uop{teno nisu stimulisane golotinjom, osim ako je u
pitanju par u romanti~noj ili sugestivnoj pozi. Kada mu{karac
vidi golu ènu, on je gotovo istog trenutka stimulisan. Kada èna vidi mu{karca golog, ona obi~no prsne u smeh.
@ene vole re~i i ne`nosti. Vi{e vole seks sa prigu{enim ili
uga{enim svetlima ili sa zatvorenim o~ima, jer to odgovara nji225

hovim ~ulima. Ne`no maènje, senzualni dodir i {aputanje slatkih bezobrazluka uzbu|uje svaku ènu. Duplerice u ènskim
~asopisima sa golim mu{kim telima privla~e vi{e homoseksualce
nego ène.
Ve}ina èna vi{e voli seks sa uga{enim svetlom

ne mogu da podnesu da ga gledaju kako uìva. Mu{karci
vole upaljeno svetlo da bi se setili njenog imena.
Svi su poku{aji da se pornografija proda ènama propali. Dodu{e, krajem 1990-ih godina kalendari sa polugolim mu{karcima prestigli su po prodaji iste takve ènske kalendare. Kupci
ovih kalendara podeljeni su u tri kategorije: tinejdèrke koje
kupuju slike svojih omiljenih pop i rok idola, ène koje ih kupuju kao {tos svojim prijateljicama i homoseksualci.
226
Deseto poglavlje
BRAK, LJUBAV
I ROMANTIKA
@elim otvorenost, po{tenje i monogamnu vezu. Ne zanimaju me mu{karci

koji se poigravaju!
@ivot u paru jedan mu{karac i jedna èna, ve} duè vremena je op{ti koncept ìvota za ljudska bi}a. Nekada je to bio
sporazum po kome je mu{karac zadràvao svoju omiljenu ènu
ali je imao i jo{ nekoliko drugih, ako je mogao da postigne da ih
hrani, plus jo{ brojne seksualne veze sa strane.
Moderni brak bio je judeo-hri{}anski pronalazak i zapravo
izvrsno domi{ljata forma regrutovanja vernika. Naime, dovo|enjem pred oltar dvoje odraslih ljudi koji se zareknu Bogu, njihova budu}a deca }e automatski biti pripadnici roditeljske re-ligije. Uostalom, kad god je neka ljudska aktivnost oven~ana
razra|enim ritualom i javnim deklaracijama to zna~i da je suprotna na{em biolo{kom bi}u i zapravo je osmi{ljena da natera
ljude da ~ine ne{to {to je protivno njihovoj prirodi. Naterati poligamnu ìvotinju poput ovna da oèni jednu ovcu je sme{no.
Naravno, nije nam cilj da kaèmo da je brak nepotreban. Mi,
autori knjige, ven~ani smo, ali ovde èlimo da ukaèmo na va`nost istorije i na{eg biolo{kog odre|enja.
Brak ima dobre strane. U~i vas lojalnosti, toleranciji,

strpljivosti, suzdràvanju i ostalim kvalitetima koji vam
ne bi ni trebali da ste ostali samci.
[ta su, onda, mu{karci dobili u braku? U osnovnom evolutivnom pogledu ni{ta. Mu{karac je kao petao koji ima potrebu
da poseje svoje seme {to god moè {ire i ~e{}e. Ipak ve}ina
mu{karaca se èni, a razvedeni mu{karci se oène iznova, ili
ìve u pseudobrakovima. To pokazuje veliku sposobnost dru{tva
da obuzdava prirodno, biolo{ki promiskuitetnog mu{karca.
229
Seks je cena koju èna pla}a za udaju.

@enidba je cena koju mu{karac pla}a za seks.
Kada su upitani {ta im nudi brak, ve}ina mu{karaca govorila
je o toplom uto~i{tu, gde im je hrana spremljena i ode}a ispeglana. U su{tini, oni èle ne{to izme|u majke i li~nog sluge.
Psihoanaliti~ar Sigmund Frojd rekao je da takvi ljudi obi~no
imaju odnos sa ènom kao majka i sin. Samo je 22% mu{karaca
govorilo o èni kao o najboljem prijatelju. Najbolji prijatelj mu{karca obi~no je drugi mu{karac, jer se uzajamno dobro razumeju. @ene su u 86 odsto slu~ajeva izjavile da su njihovi najbolji
prijatelji druge ène. Drugim re~ima, isto im radi mozak pa se
zato dobro razumeju.
Kada mu{karci zakora~e u brak, mnogi od njih brak zami{ljaju kao beskrajno upra`njavanje seksa po potrebi, ali to
uop{te nije ni pribli`no slici koju ima èna. Dodu{e, istraìvanja su pokazala da oènjeni mu{karci ~e{}e imaju seksualne odnose nego samci (oènjeni mu{karci od 25 do 50 godina tri
puta nedeljno, samci manje od jednom nedeljno). U Australiji
je 1999. godine 20% samaca i 3% oènjenih priznalo je da su te
godine propustili seks. Kao {to smo ve} rekli, seks je odli~an za
zdravlje. Neoènjeni mu{karci ili udovci ~e{}e umiru iznenadnom smr}u nego oènjeni.
Za{to ènama treba monogamija

Premda je brak u zapadnim dru{tvima sa legalnog stanovi{ta
izgubio svoj nekada{nji status, on je i dalje ambicija ve}ine èna
i 91% ljudi ipak stupi u brak. Za ènu brak je priznanje da je ona
mu{karcu najva`nija i da on ima nameru da bude u monogamnom odnosu s njom. Ovaj ose}aj da je posebna, toliko je stimulativan za ènu, da, po jednom istraìvanju, udate ène ~etiri do
pet puta vi{e doìve orgazam od neudatih. Tako|e, monogamni
odnos je dva-tri puta podsticajniji za ènski orgazam nego poligamni.
230
Brak, ljubav i romantika

Postoji mi{ljenje me|u starijom populacijom da je za mlade
ljude brak institucija koju je pregazilo vreme. Me|utim, istraìvanje iz 1998. godine koje je sprovedeno sa 2500 studenata
(izme|u 18 i 23 godine), me|u kojima su jednako bila zastupljena oba pola, pokazalo je da to nije istina. Kada su upitani o
braku, 84% devojaka i 70% mladi}a rekli su da }e se oèniti/udati jednog dana. Samo 5% momaka i 2% devojaka misli da je brak
prevazi|en.
Prijateljstvo je kod 92% ispitanih studenata bilo va`nije nego
seksualna veza. Ideja o tome da se do kraja ìvota bude s jednom
osobom dopala se 86% studentkinja i 75 % njihovih kolega. Samo 35% parova misli da je brak danas bolji od onog koji je imala
generacija njihovih roditelja. Vernost zauzima visoko mesto na
spisku prioriteta kod èna. Pri tome mla|e ène do 30 godina
smatraju da bi raskinule vezu ako bi partner bio neveran (44%),
dok kod malo starijih èna (posle tridesete godine) taj stav opada na 32%. Sa 40 godina ène bi u 28% ostavile muà zbog neverstva, a sa 60 godina samo 11%. Ovo pokazuje koliko su
mlade ène u svom sistemu vrednosti visoko postavile vernost i
monogamiju.
Sve ovo je veoma razli~ito kod mu{karaca. Ve}ina mu{karaca iskreno misli da mali izlet van braka ne moè da naru{i njihov odnos sa ènom. Mu{karci lako razdvoje ljubav i seks u svojoj glavi. Za ènu su seks i ljubav, me|utim, potpuno stopljeni u
jedno. Seksualna veza s drugom ènom za nju je potpuna izdaja i pravi razlog za raskid veze.
Ako brak nije uspe{an, kao {to se naj~e{}e de{ava, za{to se i
dalje ven~avamo? Za{to ne ìvimo sami, ili sa na{im prijateljima ili familijom, a sa ljubavnicima se sretnemo kad smo raspoloèni? Postoje dva odgovora. Prvo sretan i stabilan brak i dalje je najbolje mesto za odgajanje zdrave i sretne dece. Drugo
brak moè da ima ogroman smiruju}i efekat. U svetu u kome se
ìvi vratolomnom brzinom, brak moè da bude luka u oluji, mesto za odmor i oporavak od stresa, gde }emo se opustiti i biti u
svakom smislu kod ku}e.
231
Za{to mu{karci izbegavaju obavezu

Mu{karac koji je oènjen ili ima dugu vezu sa ènom, uvek se
potajno brine kako njegovi slobodni drugari uìvaju u vi{e slobode i vi{e seksa. On zami{lja lude sama~ke ùrke, pune avantura, veze bez obaveza, dàkuzije pune golih manekenki On
se pla{i da sva uzbu|enja pored njega prolaze, a da njega ne}e
ni okrznuti. I nije va`no {to mu se to nikad dok je bio slobodan
nije de{avalo, zaboravio je na duge sama~ke no}i u kojima je
sam gulio pasulj direktno iz konzerve, zaboravio je na to kako
su ga ènske odbijale pred svima na ùrkama i da mesecima nije
bilo seksa. Svejedno mu{karac jednostavno misli da je brak
obaveza koja zna~i propu{tanje ìvota.
Mu{karci ~ekaju idealnu ènu,

ali jedino {to do~ekaju je da ostare.
Gde je ljubav u mozgu?
Semin Zeki i Edrju Bartela, profesori Londonskog univerziteta,
2000. godine skenirali su mozgove 11 èna i 6 mu{karaca volontera, koji su tvrdili da su ludo zaljubljeni i da su se zaljubili pre
6 do 12 meseci. Pokazali su im fotografije svojih izabranika,
zajedno sa slikama prijatelja istog pola. Nau~nici su prona{li da
pokazivanje fotografije voljene osobe aktivira ~etiri specifi~ne
oblasti u mozgu. Dve oblasti su u mo`danoj kori, koja je napredniji deo mozga. Zovu se medial insula i cingulate i ti~u se
intuicije i euforije. Druge dve su niè oblasti mozga i u vezi su
sa iskustvima koja doìvljavamo usled zavisnosti od droge, opijata i sli~nih navika. Ovo istraìvanje je objasnilo da smo eufori~ni kada smo zaljubljeni zato {to se ose}amo kao pod dejstvom
opijata.
Ameri~ki antropolog dr Helen Fi{er sa Univerziteta Radèrs
u Nju Dèrsiju tako|e se bavila pionirskim istraìvanjem upotrebljavaju}i skeniranje mozga da bi locirala mesto za ljubav u
mozgu. Njeno istraìvanje je jo{ u toku, ali je dosad otkrila tri
232

tipa emocija u mozgu: poùdu, zanesenost i privrènost. Svaka
od ovih emocija izaziva svojstvenu hemijsku reakciju kada osobu neko privu~e. U biolo{kom smislu, ove tri komponente razvile su se da bi potpomogle proces reprodukcije. Kada nastupi
za~e}e, sistem se deaktivira i proces ljubavi prestaje.
Prvi stupanj je poùda, fizi~ka i neverbalna privla~nost. Zatim sledi zanesenost, u kojoj, kako kaè dr Helen Fi{er voljena
osoba vam se stalno pri~injava, ne moète je se otarasiti. Va{ mozak se tako|e fokusira samo na njene dobre osobine, a lo{e osobine odbacuje ili ignori{e.
Zanesenost je poku{aj mozga da kreira vezu sa potencijalnim partnerom i moè biti tako sna`na da vodi do euforije. Ako
je eufori~na osoba odba~ena, onda moè do}i do ozbiljnog o~ajanja ili do opsesije. U nekim ekstremnim slu~ajevima moè da
dovede do ubistva. U fazi zanesenosti osloba|a se nekoliko
sna`nih mo`danih hemikalija koje stvaraju ose}aj ushi}enja.
Dopamin daje ose}aj zadovoljstva, feniletilamin podiè nivo uzbu|enja, serotonin stvara ose}anje emocionalne stabilnosti i norepiefrin podsti~e ose}anje da moète sve da ostvarite. Seksualna
zavisnost nastaje kada osoba postane zavisna od hormonalnog
koktela iz faze zanesenosti i èli da ostane permanentno u njoj.
Ali zanesenost je privremeno stanje, koje traje obi~no od 3 do 12
meseci, a koje mnogi ljudi gre{kom nazivaju ljubav. To je u stvari biolo{ki trik prirode kome je svrha da spoji mu{karca i ènu
radi produènja vrste. Opasnost od ove faze leì u ube|enju zaljubljenih da se savr{eno slaù. Me|utim, tek kad nastupi tre}a
faza privrènost onda se vidi da li su, ili nisu jedno za drugo.
Zanesenost je biolo{ki trik kojim se priroda sluì da osigura

spoj mu{karca i ène radi produènja vrste.
Kada pro|e zanesenost i nastupi realnost, partneri }e se razi}i, ili }e u}i u fazu privrènosti. Ova faza se fokusira na saradnju izme|u partnera, koja bi trebalo da se oproba u zajedni~kom
233

podizanju dece. Zahvaljuju}i stalnom istraìvanju, kao i brzom
tehnolo{kom napretku, stru~njaci o~ekuju da }e uskoro do}i do
novih revolucionarnih otkri}a u oblasti emocija u ljudskom mozgu. Zasad bi trebalo razumeti ove opisane tri faze, bar da bismo
se pripremili za eventualni potres koji dolazi posle faze zanesenosti.
Za{to mu{karci po~inju vezu a ène je zavr{avaju

Kaè se da ljubav zbunjuje i to je posebno ta~no za mu{karce.
Oni su nafilovani testosteronima do u{iju, koji ih lako gurnu u
prvu fazu poùdu. Tokom faze zanesenosti mu{karac je toliko
upaljen da mu nije lako da se sna|e u prostoru. Kada se osvesti moè doìveti udarac èna koja je bila tako uzbudljiva
uve~e, ujutru moè biti daleko od privla~ne i inteligentne osobe
sa kojom je on mislio da je bio sino}. Centri za emocije i razum
su malo bolje podmazani u mozgu ène, jer ona nije pod kontrolom testosterona, pa joj je lak{e da donekle proceni da li je taj
mu{karac potencijalno dobar za nju. Ovo je razlog zbog koga
ve}inu veza prekidaju ène i zato su mu{karci zbunjeni. @ene su
ne`nije kada ostavljaju mu{karca, u ~emu idu ~ak toliko daleko
da neke od njih u svom opro{tajnom pismu navedu kako }e ga
uvek voleti.
Za{to mu{karci ne umeju da kaù: Volim te

@eni nikad ne predstavlja problem da kaè: volim te. @enin
svet je pun ose}anja, èlje za komunikacijom re~ima. @ena zna
kad ose}a toplinu, da je voljena, oboàvana, da je to ljubav, dok
mu{karac nije sasvim siguran {ta je ljubav. On je ~esto u nedoumici {ta je ljubav, a {ta je poùda. Sve {to zna ponekad to je
da ne moè da je ispusti iz ruku, pa mu se ~ini da je to ljubav.
Njegov mozak je zaslepljen testosteronom, ima konstantnu erekciju i nije u stanju da misli. @ena je u stanju da prepozna kada
ljubav prestane i zato ve}inom ène raskidaju veze.
234
@ene prepoznaju kad ljubav prestane.

Zato ~e{}e one raskidaju veze.
Mnogi mu{karci imaju fobiju od obaveze u vezi. Oni su prestravljeni od izgovaranja magi~nih re~i volim te, jer to moè
da ih zarobi za ceo zivot, da baci kletvu na eventualni dàkuzi
prepun manekenki (Kada mu{karac pre|e preko te crte, onda
èli svima to da saop{ti.) Ve}ina mu{karaca, me|utim, nije ni
primetila da se broj njenih orgazama pove}ao otkako je to izgovorio.
Kako mu{karci odvajaju seks i ljubav

Sre}no udata èna koja traì ljubavnika prava je retkost, ali sre}no oènjen mu{karac je svakodnevica. Preko 90% veza zapo~eli
su mu{karci, ali su ih preko 80% okon~ale ène. Ovo je stoga {to
èna oseti da veza ne obe}ava emocije, da je samo fizi~ka, i zato
ona èli da iza|e iz takve veze. Mu{ki mozak moè da odvoji
ljubav od seksa i da se bavi svakim od njih posebno. Zato {to ne
moè da radi dve stvari istovremeno, on se lako prepu{ta seksualnom fizi~kom iskustvu, koje mu oduzima svu pa`nju. Jo{ uvek
nije sa sigurno{}u otkriveno gde je centar za ljubav u mozgu.
Postoje dokazi o povezanosti izme|u centra za ljubav i centra za
seks kod èna, kao i da prvo mora da se aktivira centar za ljubav
da bi se uklju~io centar za seks. Mu{karci nemaju ove veze, tako da tretiraju ljubav i seks odvojeno. Za mu{karca seks je seks,
a ljubav je ljubav. Ponekad se dese u isto vreme.
Prvo pitanje koje }e èna postaviti mu{karcu uhva}enom u
prevari je: Da li voli{ tu ènu?
Najverovatnije }e odgovor biti: Ne to je samo fizi~ki, ona
mi ne zna~i ni{ta. Mu{karac pri tom verovatno govori istinu, jer
on zaista moè da odvoji ljubav od seksa. @enin mozak, naprotiv, nije u stanju da razume ovakav odgovor, za nju su seks i ljubav isto. Za ènsku psihu nije presudan njegov seksualni fizi~ki
kontakt sa drugom ènom, ve} kr{enje emotivnog ugovora
235

koji je imala s njim. Ako je èna imala ljubavnika i kaè da joj
on nije ni{ta zna~io, ona verovatno laè. Za ènu prelaènje crte
u vidu seksa s drugim mu{karcem zna~i da je ve} uspostavila
emotivni odnos s njim.
Za ènu su ljubav i seks isprepletani.

Ljubav i seks su jedno.
Kada èna vodi ljubav, mu{karac ima sno{aj
Stara poslovica kaè: dok ona vodi ljubav, on nju tuca. [ta se u
stvari de{ava to je predmet rasprave izme|u ljubavnika. Mu{karac to zove seks, ali èna reaguje negativno na tu re~. On vi{e
voli da vodi ljubav, jer ona voli da bude voljena i da voli pre
seksa. Za ve}inu èna seksualni ~in nema ljubavi, ali ve}ina èna pristaje dobrovoljno na seks jer voli.
Kada mu{karac kaè seks on misli na fizi~ki seks, ali to ne
zna~i da ne voli svoju ènu.
Kada èli da vodi ljubav, on i dalje to zove seks, a nju to ljuti.
Kada èna kaè da mu{karac spava s nekim, moète se kladiti da on ne spava. Kako moè{ s njom da spava{? Ona ti se ~ak
ne svi|a! vika}e èna. Emocionalno zaista izgleda kao da su
mu{karac i èna do{li sa dve razli~ite planete. Ali nije u pitanju
nedostatak morala kod mu{karca. Deo mozga koji se bavi na{im
emocijama ima dva dela. Stari deo (temporal limbic) koji se
bavi seksom i nasiljem i noviji deo (gyrus cinguli) koji je vezan
za razmi{ljanje i ma{tu. Mu{ki mozak je aktivniji u starom delu
i vi{e je za akciju, dok je ènski aktivniji u novijem delu i spremniji za simbole i emocije.
Za{to sre}ni partneri lepo izgledaju

Istraìvanja na Institutu Kinsi pokazuju da mu{karac dok je zaljubljen vidi svoju izabranicu onakvom kakva su njegova ose}anja prema njoj. Ako je on zaljubljen, onda }e ona njemu biti
najzgodnija na svetu, bez obzira na to {to mo`da li~i na kostu236

ra. Ako pak mu{karca neka èna ne privla~i, on }e opet neobjektivno re}i da nije uop{te zgodna.
Drugim re~ima, kada je on zaljubljen onda njene dimenzije
nisu bitne. One su jednostavno savr{ene takve kakve su. To govori u prilog pomenutoj listi prioriteta kod mu{karaca kada je u
pitanju {ta ga privla~i na èni. U prvoj fazi fizi~ka privla~nost
ène je odlu~uju}a, me|utim kasnije kad su ve} u vezi, njegova
predstava o njoj je ono {to on vidi. Prou~avanja u barovima utvrdila su da {to je sitniji sat, slobodne ène su mu{karcima
izgledale sve atraktivnije. Mu{karci u baru dali bi nekoj èni
ocenu pet oko 7 uve~e, da bi ta ocena prerasla u 8,5 oko pono}i
(donekle uz pomo} alkohola). @ena, naprotiv, kada oceni mu{karca peticom u 6 popodne, ta ocena se ne menja ni kasnije, niti
uz pomo} alkohola.
Kada èna d mu{karcu ocenu 5 u {est sati

popodne, ne}e tu ocenu promeniti ni u pono},
bez obzira na to koliko je popila.
Alkohol ne}e promeniti èninu odluku u korist mu{karca,
naprotiv, mo`da }e ocena biti jo{ gora. Razlog je taj {to èna procenjuje njegov nastup i li~nost, a ne samo izgled.
Da li se suprotnosti privla~e?
Prou~avanja pona{anja dovela su nau~nike 1962. godine do zaklju~ka da nas privla~e ljudi koji imaju iste interese, vrednosti,
pona{anje i opaànja kao mi. To su ljudi s kojima se trenutno
uklopimo. Istraìvanje je pokazalo da parovi s takvim po~etkom
imaju vi{e {anse da ostanu u dugoro~noj vezi. Previ{e sli~nosti,
dodu{e, moè da nas zasiti i da veza postane dosadna. Potrebno
je malo razlike da bi bilo zanimljivo, ali ne previ{e da ne bi jedno drugom remetili stil ìvota. Na primer, mirnog ~oveka moè
privu}i dinami~na èna, ili èna koja je zabrinut tip moè da
nai|e na opu{tenog hladnokrvnog partnera.
237
Fizi~ke suprotnosti privla~e

Ako pogledate podatke iz nekog istraìvanja o tome {ta nas fizi~ki privla~i, na}i }ete da je to uvek ono {to nemamo sami. Mu{karci vole da ène budu meke i oble tamo gde su oni ravni i
~vrsti. Oni vole ène sa {irokim kukovima, uskim strukom, dugim nogama i nagla{enim grudima. To je ne{to {to oni nikad
ne}e imati. Oni vole male brade i noseve kod èna, kao i ravan
stomak.
@ene tako|e vole kod mu{karaca ono {to one nemaju {iroka ramena, uske kukove, deblje noge i ruke, jaku bradu i ve}i
nos. Postoje i neki zanimljivi izuzeci od pravila prema jednom
istraìvanju mu{karci koji ne piju alkohol vi{e vole ène s malim
grudima, ène sa velikim grudima vole mu{karce s manjim nosem, a mu{karci s velikim nosem obi~no zavr{e sa ravnim ènama. Ekstrovertni mu{karci vole ène sa veoma velikim grudima.
Klju~ je u srazmeri izme|u kukova i struka

Ako se osvrnete na ukus mu{karaca kroz vekove, vide}ete da su
oni {enili na sve vrste ènskih tipova od puna~kih modela iz
XVI veka, do savremenih modelaslam~ica koje vi{e li~e na
asparagus nego na ènu. Jedina stvar koja ostaje trajno predmet
njegove pa`nje jeste odnos kukovi: struk. @ena ~iji struk je 70%
od {irine kukova vaì za plodniju i zdraviju od ostalih. Dr Devendra Sinh sa Univerziteta u Kembridù prou~avala je mu{karce iz raznih zemalja da bi otkrila kako su nesvesno reagovali
na pojavu takve ène, jer im je to evolucija programirala u mozgu.
@ene ~iji je struk 67% do 80% od {irine kukova, mu{karcima
}e biti privla~nije iako imaju 5 ili 10 kilograma vi{ka. Bitan je
oblik, kako je telo izvajano. I jo{ ne{to mu{karci ovakve ène
opisuju sa: seksi, inteligentne, zdrave i duhovite. @ene sa {irim
strukom mu{karci vide kao bri`ne i verne. Suvi{e mr{ave ène
mu{karci smatraju previ{e agresivnim i ambicioznim.
238
@ene svuda u svetu vi{e vole mu{karce sa ~vrstom

malom zadnjicom, iako ni same ne znaju za{to.
@ene i dalje vole mu{karce sa znakom V {irokih ramena,
uskog struka, sna`nih ruku, zna~i sa atributima lovca. Jaka brada, nos i obrve tako|e su privla~ni. @ene tako|e vole ~vrstu, malu zadnjicu na mu{karcu, mada skoro nijedna ne zna da objasni za{to. Mi smo jedini primati koji imaju ispup~enu stra`njicu,
~ija je funkcija dvostruka. Njen prvi zadatak je da nam pomogne da stojimo uspravno. Drugi je da osigura mu{karcu zamajac tokom seksa.
Mu{karci i romantika
Nije ba{ da mu{karci namerno ne}e da budu romanti~ni, oni samo ne razumeju koliko je to ènama va`no. Knjige koje kupujemo pravi su indikator stvari koje nas zanimaju. @ene tro{e milione na romanti~ne romane. @enski ~asopisi su koncentrisani
na ljubav, romantiku, doìvljaje drugih ljudi, na savete kako da
se obla~ite, jedete i ve`bate da biste pobolj{ali svoj romanti~ni
ìvot. Jedno istraìvanje u Australiji pokazalo je da ène koje
~itaju ljubavne romane imaju seksualne odnose dva puta ~e{}e
od èna koje ih ne ~itaju.
S druge strane, mu{karci tro{e milione na knjige, priru~nike
i ~asopise o tehni~kim dostignu}ima, uputstvima, kompjuterima
ili sportu, ribolovu i sli~no.
Nije ni ~udo onda {to kada je re~ o romantici, mu{karci ne
znaju {ta da rade. Nisu imali ni od koga da nau~e. Njihovi o~evi
tako|e nisu znali ni{ta o tome. Jedna èna nam je rekla da je
njen mu`, kada je zatraìla od njega da pokaè malo vi{e ne`nosti oprao i ispolirao njena kola. To je primer kako mu{karci
pokazuju naklonost. Isti mu` kupio je èni kao ro|endanski
poklon auto-dizalicu, a za desetogodi{njicu braka izveo ju je na
rva~ki me~! Karte je kupio za prvi red.
239
Nikad ne zaboravite da je èna romantik. Ona uìva

u vinu, cve}u i ~okoladi. Podsetite je ponekad da ste
i vi ~uli za te stvari bar ponekad u pri~i.
Vudi Alen
Dok evropski mu{karci imaju jo{ nekakvu reputaciju romanti~nih ljubavnika, ve}ina mu{karaca {irom sveta, u svakom
}o{ku planete, nema o tome pojma. Prethodne generacije mu{karaca bile su okupirane obezbe|ivanjem gole egzistencije, pa
nisu imale ni vremena ni sluha za te finese. Osim toga, mozak
mu{karca je programiran za tehniku a ne za estetiku. Nije da on
ne èli da proba, ali on ne vidi nikakvu svrhu ni zna~aj u tome
da otvori èni vrata automobila, da joj {alje cve}e, da joj kuva ili
menja rolne toalet papira u WC-u.
@ena ulazi u vezu od koje traì ljubav i romantiku. Seks dolazi kao posledica toga. Mu{karci ulaze u brak da bi imali seks,
a posle seksa razmi{ljaju o vezi.
Kako razbuktati romansu saveti mu{karcima

Po{to od romanti~ne ve{tine mu{karca zavisi umnogome da li
}e èna pristati na seks s njim, ponudi}emo mu{karcima {est
proverenih postupaka, koji su uspe{ni danas, kao {to su bili uspe{ni i pre pet hiljada godina.
Kako zna{ da je mu{karac oran za seks?

Di{e.
1. Pripremite atmosferu. Kada uzmete u obzir ènsku
zainteresovanost za okolinu, kao i njena istan~ana ~ula,
onda je logi~no da se pozabavite atmosferom. Hormon
estrogen ~ini je osetljivom na svetlost, tako da }e prava
stvar biti prigu{eno svetlo, u kome se {ire zenice pa jedno
drugom izgledate privla~niji, a bore se manje prime}uju.
240
2.
3.
4.
5.
6.
Njen savr{en sluh zahteva zvuke prave muzike, a stan bi

trebalo da bude ~ist i sre|en, u kome ste vas dvoje sami.
Nahranite je. Veoma je va`no odvesti ènu, recimo na
ve~eru. Vi ste evoluirali kao lovac na hranu, a hrane}i je
podsti~ete u njoj iskonske ènske ose}aje. Iako nije gladna, ona }e biti sre}na da je izvedete na ve~eru, jer time joj
pokazujete da brinete o njoj. Ako sami spremite jelo za
nju, to je jo{ nekoliko koraka vi{e na putu do njenog srca.
Zapalite vatru. Stotinama hiljada godina mu{karci i ène skupljali su drve}e od kojeg su palili vatru da bi se
ugrejali i za{titili od zime, neprijatelja, zlih duhova. @ene
vatru smatraju veoma romanti~nom. Vaàn je va{ gest, a
ne sama vatra.
Donesite cve}e. Ve}ina mu{karaca nije se ni potrudila
da shvati va`nost buketa sveèg cve}a. Za njih je bacanje
para ako kupe ne{to {to }e sigurno za dan-dva zavr{iti u
kanti za sme}e. To je razlog zbog kog mu{karci rado kupuju cve}e u saksiji. Ali ène vole cve}e, pa ako i uvene za
nekoliko dana nije va`no on moè da kupi drugi buket.
Izvedite je na ples. Nije ba{ da mu{karci ne vole da ple{u, nego ve}ina mu{karaca nema ose}aj za ritam. Samo
pogledajte ~asove aerobika ako se uop{te i pojavi neki
mu{karac, koliko je nespretniji od èna. Kada mu{karac
posle ~asova plesa ode na zabavu, sve su ène na podijumu njegove. Ples je opisan kao vertikalni ~in horizontalne èlje. To je upravo njegova istorija ritual koji dovodi do bliskog mu{ko/ènskog telesnog kontakta, ljubavna predigra, kao i kod ostalih ìvotinjskih vrsta.
Kupite joj ~okoladu i {ampanjac. Ova kombinacija je ve}
dugo poznata kao romanti~na, mada niko ne zna za{to.
[ampanjac sadrì hemikaliju koja nije prona|ena u drugim alkoholnim pi}ima i koja podiè nivo testosterona.
ôkolada sadrì feniletilamin koji podsti~e centar za ljubav u ènskom mozgu. U nedavnom istraìvanju, kojim
je rukovodila Danijela Piomela iz instituta Neurosajens
u San Dijegu, otkrivene su tri nove hemikalije, nazvane
241

N-aciletanolamini, koje se prilepe za kanabis-receptore u
èninom mozgu, daju}i joj ose}anje sli~no onom pod dejstvom marihuane. Ove hemikalije se nalaze u ~okoladi i
kakaou, ali ih nema u beloj ~okoladi i kafi.
Za{to mu{karci prestaju da dodiruju

svoje ène i da s njima pri~aju
Pre ven~anja drào me je za ruku na javnim mestima i sa mnom
unedogled pri~ao. Sada me nikad ne drì za ruku i ne èli nikada da razgovara. Jedino me dodirne kada èli seks.
Da li vam ovo zvu~i poznato?
Posle ven~anja mu{karac zna sve {to treba da zna o svojoj

partnerki i ne vidi razlog za suvi{nu pri~u.
U toku zabavljanja mu{karac dodiruje svoju devojku vi{e
nego {to }e to ikada kasnije ~initi u njihovoj vezi. To je zato {to
on umire od èlje za seksom, a po{to jo{ nije dobio odobrenje
za seksualno dodirivanje, on je dodiruje na svim drugim mestima. Kada dobije odobravaju}i signal, nastupa èljena faza seksa,
a njegov mozak vi{e ne èli da se vra}a na prevazi|eni nivo. On
se koncentri{e samo na ono {to mu je lepo. Tokom zabavljanja
on skuplja informacije o njoj, istovremeno daju}i informacije o
sebi. Kad se ven~aju on ve} sve zna o njoj i ne vidi svrhu u suvi{noj pri~i. Ali mu{karac mora da shvati da je pri~a ènski na~in
komuniciranja i da je deset puta osetljivija na nju nego na njegov dodir. S tim u vezi morao bi da nau~i bar nekoliko trikova
kojima bi obradovao svoju partnerku i oboma ulep{ao ìvot.
Za{to mu{karci stiskaju a ène miluju

Hormon oksitocin pozant je kao hormon milovanja i osloba|a
se kada nekoga ne`no milujete po koì ili mazite. On pove}ava
osetljivost na dodir i ose}anje vezanosti i glavni je ~inilac è242

ninog odnosa prema mu{karcu, ali i prema bebama. Kada èna
po~inje da doji bebu, dojenje inicira refleks koji osloba|a mleko
iz grudi.
Kada èna èli da ispolji svoju ne`nost i naklonost prema
mu{karcu, ona }e ga milovati na onaj na~in na koji bi sama volela da bude milovana. Ona ga ~e{ka po glavi, mazi po licu, trlja
po le|ima, ne`no mu ~e{lja kosu. Takav dodir, me|utim, nailazi
na malo razmevanja kod mu{karca, ~ak ga vrlo ~esto nervira i
smeta mu. Njegova koà je mnogo manje osetljiva na dodir od
njene. On je evoluirao kao lovac, a njegova koà je morala da
podnosi i ubode i posekotine. Mu{karac voli da ga èna dodiruje samo na jednom mestu i to po mogu}stvu {to ~e{}e. Tu leì
osnov za jedan od najve}ih problema u odnosima me|u polovima. Kada mu{karac senzualno dodirne ènu, onda joj pruà
ono {to bi sam voleo on je grubo stiska i grabi, {to je jedna od
najomraènijih stvari kod èna. Zato i jedno i drugo moraju da
nau~e potrebe partnera da bi obogatili svoj odnos.
Da li ima ljubavi u prole}e?

Priroda je navila biolo{ki sat kako bi ènke ra|ale decu u toplim
danima, da osiguraju opstanak mladuncima. Za ljudsku vrstu
bremenitost traje devet meseci, pa je nivo testosterona najve}i u
jesen.
Prole}na ljubav je samo za ìvotinje

kojima trudno}a traje kratko.
Istraìvanje pokazuje da na ju`noj hemisferi mu{karci imaju najvi{i nivo testosterona u martu, a na severnoj najvi{i nivo je
u septembru. Zbog pove}anog nivoa testosterona imaju pove}ane i prostorne sposobnosti ({to je opisano u devetom poglavlju).
243
Kako razmi{ljati seksi

Mogu}e je sebe dovesti do seksi-ose}anja zbog toga {to je na{e
razmi{ljanje u stvari koktel hemijskih reakcija. Tome se posve}uju mnogi terapeuti koji se bave seks-terapijama. Podrazumeva
se da se koncentri{ete samo na pozitivne aspekte u vezi s va{im
partnerom i da se se}ate samo uzbudljivih zajedni~kih seksualnih iskustava. Mozak na to reaguje tako {to uvodi u igru hemikalije koje vas seksualno uzbu|uju. Kada su u periodu zaljubljenosti, to jest zanesenosti, ljubavnici isto tako vide samo lepe
strane svog partnera, a njihova èlja za seksom izgleda beskrajna. Tako|e je mogu}e da izbacite seks iz glave tako {to }ete
misliti samo na partnerove lo{e osobine, pa pomenute hemikalije ne}e biti oslobo|ene.
Ve`banje zanesenosti
Dobra vest je da po{to moète da simulirate seksualno uzbu|enje, tako|e moète da uve`bate ose}anje zanesenosti tako {to
}ete rekonstruisati detalje iz doba kada ste se zabavljali. Zato su
ve~ere uz sve}e, {etnje kraj mora i zajedni~ki vikend veoma
uspe{ni. Oni vam daju hormonalni udarac ose}anje koje se
obi~no opisuje kao lebde}e. Ljubavnici koji o~ekuju da period
zanesenosti traje ve~ito, silno se razo~araju u ìvotu. Ali, ako
pametno postupate i planirate, mo`da }ete biti u stanju da rekonstrui{ete svoju zanesenost kad god to èlite.
Kako prona}i pravog partnera

Ljubav po~inje poùdom koja traje nekoliko sati, nekoliko dana
ili nekoliko nedelja. Posle nje dolazi zanesenost, koja traje u
proseku od 3 do 12 meseci, pre nego je zameni privrènost. Kada se zaslepljuju}i koktel hormona slegne posle (manje-vi{e)
jedne godine, odjednom se na|ete u situaciji da vidite svog partnera na dnevnom svetlu. Sitne mane partnera, koje su vam
bile nekad drage, sve vas vi{e iritiraju. Nekada vam je bilo sme{no i simpati~no kako on nikad ne moè da na|e stvari u friìderu, ali sada vam do|e da vri{tite svaki put zbog toga. S druge
244

strane, mu{karcu je bilo tako milo njeno ~avrljanje o svemu i
sva~emu, a sada planira ubistvo svaki put kad ona otvori usta.
Tiho se pitate: Zar }u ja ovako do kraja ìvota? [ta mi uop{te
imamo zajedni~ko?
Ruà je cvet ljubavi. Posle tri dana opadnu sve

latice i ostane vam ru`na bodljikava stabljika.
Verovatno niti imate i{ta zajedni~ko, niti imate o ~emu da
pri~ate. Zadatak prirode je da spaja mu{karce i ène pod dejstvom sna`nog hormonalnog koktela da bi stvorili nov ìvot, a
ne da bi razmi{ljali. Na}i pravog partnera, za dugoro~nu vezu,
zna~i na}i nekog s kojim imate mnogo zajedni~kog, ali nezavisno od zaslepljuju}eg hormonalnog uticaja prirode. Kada pro|e
faza zanesenosti, a pro}i }e kod svakog, razmislite da li ste u stanju da nastavite vezu baziranu na prijateljstvu i zajedni~kom
interesu. Napi{ite spisak osobina i svega {to vas zanima kod
partnera u dugoro~noj vezi i zna}ete ta~no {ta èlite i traìte.
Mu{karac, na primer, ima listu osobina idealne partnerke, me|utim, kada ode na zabavu njegov mozak se zapali zahvaljuju}i testosteronu. Idealna èna pretvara se u idealnu ènu na
osnovu hormonalne motivacije lepe noge, ravan stomak,
okrugla stra`njica, lepe grudi itd. @ene èle mu{karca sa torzom
u obliku slova V i sli~no. Ovo su sve kratkotrajne biolo{ke
potrebe koje, u stvari, imaju malo dodirnih ta~aka sa uspehom
modernih veza. Kada sastavite pravu listu poèljnih dugoro~nih
osobina va{eg idealnog partnera, imajte je na umu slede}i put
kada priroda, preko biolo{kog u vama, poku{a opet da komanduje va{im postupcima.
Priroda od vas èli da ra|ate, {to ~e{}e i {to vi{e. Ona ima i
mo}na sredstva da vas na to privoli. Kada to primite k znanju i
sa~inite opis onoga koga traìte u svom ìvotu, va{e {anse za
pronalazak idealnog partnera bi}e ve}e.
245
Jedanaesto poglavlje
U SUSRET
DRUGAÎJOJ BUDU]NOSTI
Mo`da nikad ne}emo sazanti {ta je nateralo na{e vodene pretke da iza|u
iz vode.
Dejvid Atenborou, prirodnjak
Kaù da je mu{karcima divno jer mogu u Tunisu da odu na

plaù u toplesu a da ne budu na smrt kamenovani, ne moraju
da se prise}aju gde su ostavili stvari, mogu da otvore sopstvenu
konzervu i da jedu svoju bananu za uìnu pred gra|evinskim
radnicima. Divno je biti i èna, jer moè{ da kupi{ sopstvenu
garderobu, da prekrsti{ noge bez pode{avanja suknje i ako opali{
{amar ~oveku na javnom mestu svi }e te podràti.
Divno je biti mu{karac, jer moè{ da kupuje{

krastavce a da ti ne bude neprijatno.
Mu{karci i ène su razli~iti. Niko nije bolji ili gori samo su
druga~iji. Nauka to zna, ali pobornici politi~ki korektnog pona{anja ~ine sve da to poreknu. Postoji dru{tveno i politi~ko gledi{te po kome mu{karci i ène treba da budu jednako tretirani
na osnovu toga {to su isti.
Oni nisu isti i to je mogu}e dokazati.
[ta mu{karci i ène stvarno èle

Za modernog mu{karca nije se mnogo promenilo kroz vekove.
Dana{nji mu{karci u 87 odsto slu~ajeva izjavljuju da im je posao
najva`nija stvar u ìvotu a 99 odsto kaè da èli dobar seksualni
ìvot. Za moderne ène pak mnogo {ta se promenilo. Njihovi
prioriteti su se promenili u odnosu na one koje su imale njihove
majke ili bake. Mnoge ène su izabrale karijeru da bi ostvarile
neke od (donedavno) tipi~no mu{kih ciljeva: novac, presti`, mo}.
Ali zajedno s njima, one dobijaju i neke od neèljenih posledica
249

koje idu uz mu{ke poslove: probleme sa srcem, ~ir, stres i iznenadna smrt.
Svaka tre}a èna je devet dana godi{nje

na bolovanju zbog stresa.
êtrdeset pet procenata zaposlenih èna danas kaè da je
njihov posao najve}i izvor stresa. Britanska kompanija BUPA,
koja se bavi zdravstvenim osiguranjem, zajedno sa ~asopisom
Top sante (koji pi{e o zdravstvenim temama), obavila je ispitivanje 5000 èna, a rezultat je kasnije objavljen u ~asopisu
66% èna izjavilo je da previ{e posla naru{ava njihovo zdravlje.
Ve}ina èna izjavila je da bi vi{e volela da prestane da radi,
ali da ne moè iz materijalnih razloga. Samo 19% je zapravo
reklo da ih zaista zanima karijera. U Australiji je, posle sli~nog
istraìvanja, samo 5% èna izjavilo da im je karijera najva`nija
( uzorak su bile ène od 18 do 65 godina). Materinstvo je bilo na
najvi{em mestu na listi prioriteta. U starosnoj grupi od 31 do 39
godina, 60% èna se izjasnilo da je materinstvo najva`nije u
ìvotu, dok je samo 2% to isto reklo za karijeru. U mla|oj grupi
èna, od 18 do 30 godina, ta srazmera je malo druga~ija 31%
glasalo je za materinstvo, a 18% za karijeru.
Ukupno 80% èna smatra da je na najva`nijem mestu u
ìvotu podizanje dece u klasi~noj porodi~noj zajednici. To pokazuje da su u zabludi mnogi koji misle da su feministkinje potpuno promenile ènski pogled na svet. Vrednosti i prioriteti savremene ène u osnovi su isti kao {to su bili vekovima. Dramati~na razlika je jedino u ekonomskoj oblasti, jer 93% èna
vidi svoju finansijsku samostalnost kao faktor od ìvotne va`nosti. Zanimljivo je da 62% èna zahteva vi{e politi~ke mo}i, ili,
drugim re~ima, ène ne èle da budu zavisne od mu{karaca.
[to se ti~e njihovog li~nog ìvota, na listi prioriteta seks je
zauzeo skoro poslednje mesto sa 1%, dok je uzajamno razumevanje odnelo 45% , a uzajamno po{tovanje 22%. Samo 20%
250
U susret druga~ijoj budu}nosti

reklo je da im je seksualni ìvot fantasti~an, a ~ak 63% priznaje
da njihov partner nije ba{ ljubavnik kakvog sanjaju. Na ènskoj
listi prioriteta najva`nije je materinstvo, koje je izvor najve}e
sre}e i zadovoljstva ve}ini èna. Mnoge ène od karijere izjavile
su da se poslom bave uglavnom iz finansijskih razloga. Ve}ina
njih ìvi u gradovima gde su dve plate uslov za opstanak. Mnoge
~ak smatraju da je va`nije zaraditi novac deci za hranu, obla~enje i obrazovanje nego podizati ih, negovati i biti s njima dok
odrastaju. @ene uìvaju u podizanju dece vi{e nego mu{karci,
koji, naàlost, u ve}ini slu~ajeva to shvate tek kad dobiju unu~i}e.
Izbor zanimanja
Sve u svemu, izbor zanimanja nije se mnogo promenio u slu~aju mu{karaca oni i dalje biraju prvenstveno zanimanja koja
podrazumevaju prostorne sposobnosti. Dodu{e, zabeleèn je blag
porast interesovanja za tipi~no ènska zanimanja, ali dokazano
je da su to uglavnom mu{karci sa vi{kom ènskih osobina.
Najvi{e je porastao broj frizera, umetnika i u~itelja.
U slu~aju èna stvari su se prili~no promenile, te danas u
Americi oko 84% zaposlenih èna radi u informativnim i uslu`nim delatnostima. U zapadnom svetu izme|u polovine i dve
tre}ine svih novootvorenih kompanija vlasni{tvo su èna, a 40%
direktorskih mesta, kao i administrativnih i rukovode}ih funkcija tako|e pripada ènama.
Ako ste èna zaposlena u tradicionalno

mu{kom poslu, imate dva izbora: ili da date otkaz ili da
postanete mu{kara~a.
U tradicionalno mu{koj hijerarhiji ène moraju mu{ki da
se bore za vrhovne pozicije, mada kako smo videli, ve}ina èna
ionako ne èli ove poslove. U ve}ini politi~kih sistema manje od
5% su politi~ari ène, iako one po pravilu privla~e oko 50%
251

medijske pa`nje. Ako ste èna koja radi u tradicionalnoj mu{koj
hijerarhiji, imate dva izbora: da date otkaz ili da postanete mu{kara~a. Mu{kost i dalje otvara vrata, zna~i èna koja nosi garderobu koja podse}a na mu{ku ima vi{e izgleda da dobije rukovode}u funkciju nego one koje se obla~e ènstveno. Ovo je
pravilo ~ak i onda kada na mestu dono{enja odluka sede ène!
Tako|e su na razgovor za prijem na posao dobrodo{lije ène
koje, na primer, ne koriste parfem.
@enski dodir u poslovanju

Mu{ki zapeti u poslu verovatno je jedini na~in da se do|e do
vrha, ali ostati na vrhu izgleda da je mogu}e jedino na ènski
na~in.
U ve}ini organizacija vladala je tradicionalno mu{ka hijerarhija, sa dominantnim mu{kim likom lidera ~iji kredo je bio: sledite mene, ina~e! Ovakve organizacije su sve re|e, kao {to vi{e
u {koli nije glavni dasa onaj s najve}im mi{i}ima i najmanjim
mozgom. Kao {to je potrebno mu{ki raditi da se do|e do cilja,
tako je potrebno ènski osmisliti saradnju, kooperativnost, harmoniju koje }e obezbediti uspeh svima zajedno.
Na najvi{em nivou nagla{avanje mu{kih vrednosti vodi u
internu borbu za vlast. Pojedinci bi da rade po svome i dogovor
nije mogu}. Slobodni strelci i njihove inicijative, kao ni intuicija nisu pravo re{enje u borbi da se izgleda i da se bude najbolji
na trì{tu, bez obzira na to {to ove proizvoljne strategije mogu
doprineti razvoju. @enske vrednosti, s druge strane, podsti~u
timski rad, saradnju, me|uzavisnost, {to je daleko podesnije za
strategiju uspeha zajedni~ke organizacije. Ovo ne zna~i da mu{karci treba da se preobrate u ènstvene tipove niti da ène treba
da se pona{aju mu{ki, nego da jedni druge razumeju i da jedni
drugima pomognu u raznim fazama puta ka uspehu.
[ta u~initi sa de~acima

De~aci su svuda lo{iji u {koli od devoj~ica, te bi za njih bilo
potrebno posebno, druga~ije {kolovanje. Oko 8090% u~enika
252

izba~enih iz {kole u zapadnim zemljama su de~aci. Gotovo sva
hiperaktivna deca su mu{kog pola, veoma su retke hiperaktivne
devoj~ice. Umesto da, kao {to to devoj~ice rade, izostave u~enje
predmeta koji im ne idu u {koli, de~aci izostave uop{te odlazak
u {kolu i tako postaju problem za sredinu. Danas devoj~ice u
{kolama dobijaju pohvale jer lako pi{u i razmenjuju poruke
elektronskom po{tom na {kolskim kompjuterima, dok de~aci
istovremeno dobijaju grdnju po{to iste te kompjutere kvare ili
brzo pronalaze pornografske slike na internetu. U ve}ini oblasti
de~acima lo{ije ide {kola. Mu{karci su gotovo napustili profesiju u~itelja, tako da ène vladaju u osnovnim {kolama (a ono malo u~itelja {to je ostalo nije vi{e u{togljeno i autoritativno).
Nadmetanje je zamenjeno saradnjom, u~enje lekcija zamenjeno je saìvljavanjem s patnjama ljudi {irom sveta, a strogi
u~itelji prekvalifikovali su se u blage i pune podr{ke, pa je sve
postalo veoma toplo i zasnovano na povernju i prijateljstvu. Nema vi{e mu{kog principa i uzora.
Jedno od re{enja su {kole samo za de~ake i samo za devoj~ice, ili odvojena odeljenja. Tako bi se vratio mu{ki uzor u {kole.
Mi se ovim ne zalaèmo za vra}anje na stara vremena u kojima
su u~itelji tukli de~ake {tapom. De~aci, naravno, treba da se u~e
toleranciji, po{tovanju i saradnji, ali im tako|e treba pokazati
autoritet, disciplinu, nadmetanje i mu{ki uzor. Preuzimanje
ènskog principa u obrazovanju podelilo je de~ake u dve grupe:
jedna grupa su ne`ni de~aci i meku{ci, a u drugoj grupi su nemirni i bezobrazni, oni koji ometaju nastavu i zato ih izbacuju
sa ~asova ili iz {kole.
Nema uzora za de~ake

Postoji mno{tvo ènskih uzora koji zra~e toplinom, neposredno{}u i deluju vaspitno. âk i one èneuzori koje pokazuju i
mu{ke osobine, kao samouverenost i seksualnu nezavisnost
poput Madone ili pokojne princeze Dajane deluju vaspitno i
izgledaju ènstveno.
âk je i gvozdena ledi (Margaret Ta~er) javno pokazivala svoju ènsku osetljivost u slu~ajevima ljudske tragedije i
253

gubitaka. Ali za razliku od devoj~ica, de~aci nemaju uzore. Nekada{nji uzori u liku Klarka Gebla, Dèjmsa Dina, Marlona
Branda ili Dèjmsa Bonda, imali su tipi~no mu{ke crte, ali
istovremeno su imali i manire, u~tivost, po{tovanje prema ènama, bili za{titni~ki raspoloèni prema porodici i prijateljima.
Oni su zamenjeni likovima kao {to su Silvester Stelone, Arnold
[varceneger, Brus Vilis i @an Klod Vandam, koji tuma~e uloge
nasilnika spremnih da sve probleme re{avaju tu~om i razbijanjem, destrukcijom i uni{tavanjem. S druge strane, jedina alternativa su {onje poput Hju Granta, ~ije pona{anje ima vi{e ènskih nego mu{kih karakteristika.
êtiri petine od ukupnog broja u~itelja u osnovnim {kolama
su ène, a sve je vi{e de~aka koje su odgajile samohrane majke.
Ina~e, klasi~no mu{ko pona{anje koje podrazumeva da mu{karac pridrì vrata ènskoj osobi gotovo da se smatra seksisti~kim, {ovinisti~kim ili ~ak agresivnim.
Sportski heroji
Mnogi de~aci nemaju svoj li~ni uzor u ìvotu, pa se time obja{njava pojava nove vrste idola koju ~ine sportski heroji. Skoro
dvesta godina je cilj sporta bio dvostruk: prvo da omogu}i
mladi}ima da utro{e svoje nagomilane testosterone, a drugo da
ih nau~i ve{tini i vrednostima koje }e im pomo}i da postanu
ispravni ljudi. Va`nost etike i po{tenja, dobrog timskog kolege,
ljudskih principa u postizanju sportskih ciljeva sve je to bilo
preno{eno sa generacije na generaciju. Igra~i su u~ili da po{tuju
druge, kao i da je po{tovanje drugih u igri va`nije od same igre.
Me|utim, od osamdesetih godina XX veka, ve}ina sportskih
aktivnosti pala je pod uticaj novca, tako da sad igra~i dobijaju
ogromne svote novca za {utiranje ili dobacivanje. U ve}ini dana{njih sportova igra je postala va`nija od svega. Gde }ete danas
videti ve}u koncentraciju agresije, nasilja, egoizma i nepristojonsti nego na sportskim terenima? U ranijim generacijama
sport je bio dodatak vaspitavanju, jer je razvijao li~ne kvalitete, a
sportista je bio li~nost, nije imao cenu izraènu u novcu. Danas igra~i ostavljaju na terenu svoje drugove zgr~ene, izubijane,
254

demoralisane, slomljene, polumrtve, svi jure dalje, jer su za to
pla}eni. U hotelima i skupim no}nim klubovima posle utakmice oni se ru`no pona{aju, zverski opijaju, prave javne ekscese.
Uvrede upu}ene sudijama na fudbalskim utakmicama veoma su
~este, a mnogi navija~i ~ak smatraju duhovitim kada razbesneli
igra~ protivni~kom igra~u odgrize uvo.
Fenomen sportskog heroja nametnuo je brutalnost kao uzor
u takozvanim sportskim nacijama, naro~ito onim koje oboàvaju fudbal. Poput pop zvezda, ovi uzori nastaju preko no}i,
~esto dolaze}i iz potpunog mraka pravo na mesto idola, skoro
boga, da bi mladim ljudima propovedali o svojim iskustvima i
davali im lo{ primer u svemu. A mladi su neiskusni i lako je
njima manipulisati. Tako se sportisti danas koriste za reklamu i
unapre|enje prodaje svakakvih proizvoda. Mnogi mladi}i danas
smatraju da je njihova vrednost izraèna u njihovoj ve{tini da
{utnu loptu ili pogode metu.
Sindrom sportskog heroja nije sasvim zahvatio Evropu, gde
je jo{ uvek Betoven poznat koliko i Majkl Dòrdan ili Dejvid
Bekam.
Da li je sve ovo politi~ki korektno ?

Ispitali smo preko 10.000 u~esnika konferencija iz {est zemalja
gde se politi~ka korektnost visoko kotira i ustanovili da 98%
mu{karaca i 94% èna misli da je taj koncept postao vladaju}i i
da im gu{i slobodu da se iskaù bez cenzure.
Politi~ka korektnost, kada su u pitanju polovi, nastala je sa
namerom da se potpomogne borba protiv seksisti~kog pona{anja
i jezika, protiv nejednakosti izme|u mu{karaca i èna i da se
pruè ènama jednake mogu}nosti. Koncept, me|utim, nikad
nije u celosti podràvan. Na pitanje da li }e ikada prevladati,
nau~nici kaù da je to malo verovatno milionima godina su
mu{karci i ène evoluirali u ono {to su danas, pa }e po njima,
verovatno trebati jo{ milion godina da evoluiraju u bi}a o kojima govore pristalice politi~ke korektnosti. Najve}i problem ~ove~anstva danas je {to su na{i uzvi{eni ideali milion godina
ispred na{e (geneti~ke) stvarnosti.
255
Biolo{ko u nama nije se mnogo promenilo

De~aci se igraju predmetima, devoj~ice komuniciraju. De~aci bi
da vladaju, dominiraju i da budu glavni, devoj~ice brinu o
moralnosti, odnosima u zajednici i li~nostima. @ene su i dalje
retkost u velikom biznisu i visokoj politici, ali ne zbog mu{ke
agresije, ve} samo zato {to ih to ne interesuje.
Iako imaju iste uslove, mu{karci i dalje traè najvi{e

mehani~ke poslove, dok devojke odlaze u profesije gde je
presudna ljudska interakcija.
Izraelski kibuci godinama su poku{avali da izbace mu{ko-ènski stereotip kod de~aka i devoj~ica. Njihova garderoba, cipele, frizure sve je bilo uniformno, jednako za oba pola. De~acima su davane lutke, morali su da u~e da {iju, kuvaju, pletu, a
devoj~ice su se verale na drve}e, igrale fudbal, ve`bale ga|anje.
Ideja kibuca, izme|u ostalog, bila je da se napravi seksualno
neutralno dru{tvo, u kome ne}e postojati rigidna formula za
polove, gde }e svaki ~lan imati jednake mogu}nosti i jednake
odgovornosti u svojoj grupi. Seksisti~ke fraze poput: De~aci ne
pla~u ili Devoj~ice se ne igraju u blatu bile su uklonjene iz
re~nika, pri ~emu su pripadnici kibuca isticali da je u kibucima
primenljiva potpuna zamena uloga polova.
[ta se onda desilo? Posle 90 godina kibuca, prou~avanja su
pokazala da de~aci u kibucima konstantno izraàvaju agresiju i
neposlu{no se pona{aju, grupi{u se po ja~ini, tuku se me|usobno, imaju nepisanu hijerarhiju, dok devoj~ice sara|uju izme|u
sebe, sklanjaju se od konflikata, lako se sprijatelje i me|usobno
se pomaù. Kada im je pruèna mogu}nost da biraju predmete
u {koli, de~aci su birali, na primer, fiziku ili sport, a devoj~ice su
postajale medicinske sestre, u~iteljice i sli~no.
Prou~avanje dece koja su neutralno odgajena, bez vezanosti
uz majku pokazalo je da su i ta deca ispoljavala razli~itost u pogledu pona{anja u skladu sa osobinama svog pola. Ve}a je vero256

vatno}a da }e insistiranje na neutralnom vaspitavanju napraviti
upropa{}ene li~nosti.
Kona~no
Veze izme|u mu{karaca i èna i dalje funkcioni{u, uprkos velikim razlikama izme|u njih. Ve}a zasluga se pripisuje ènama
jer one imaju tu potrebnu ve{tinu da odràvaju vezu, kao i porodicu. One su opremljene sposobno{}u da osete porive, zna~enja i namere izme|u redova i da predvide ishode ili preduzmu
mere da preduprede probleme. Samo zbog te osobine bilo bi
mnogo lak{e kada bi ène bile lideri zemalja. Mu{karci su ve{ti
u lovu, obezbe|ivanju hrane, snalaènju u prostoru, dokolici i
pravljenju potomstva to je to. Mu{karci moraju da nau~e
nove metode modernog opstanka, ba{ kao {to to ~ine ène.
Odnosi izme|u polova postaju o{triji kada mu{karci i ène
ne priznaju me|usobne razlike i kada jedni od drugih o~ekuju
pona{anje u skladu sa svojim èljama. Veliki deo stresa koji doìvimo u odnosima dolazi upravo iz verovanja da su mu{karci i
ène jednaki i da imaju iste èlje, interesovanja i pona{anja.
Prvi put u ljudskoj istoriji odgajamo i edukujemo de~ake i
devoj~ice na isti na~in, u~e}i ih da su isti u svemu. Onda kao
odrasli ljudi, naro~ito posle ven~anja, probude se iz ove zablude
zbunjeni zaklju~kom da su potpuno razli~iti u svakom pogledu.
Nije iznena|uju}e ni to {to su brakovi dana{njih mladih parova
u tako lo{em stanju. Opasno je insistirati na jednakosti pona{anja polova koji imaju potpuno razli~ito programirano pona{anje u mozgu. Ako vam je te{ko da razumete za{to se priroda
na{alila stvoriv{i tako velike razlike me|u nama, posmatrajte to
iz drugog ugla: mo`da to tako izgleda zato {to je na{e biolo{ko
u suprotnosti sa spolja{njim faktorima sredine.
Dobro je da znate da }ete kad shvatite razlike i njihove uzroke, ne samo lak{e ìveti s njima nego }e vam ìvot biti zanimljiviji.
Mu{karci èle mo}, uspeh i seks. @ene èle stabilnost, ljubav
i bliskost. Nervirati se zbog toga isto je besmisleno kao i ljutiti se
na nebo kad pada ki{a. Prihvatanje ~injenice da ki{a pada,
257

olak{a}e vam ìvot pone}ete ki{obran ili ki{ni mantil i to vi{e
ne}e predstavljati problem. U istom maniru moète preduprediti konflikte koji mogu nastati kao posledica va{ih razli~itosti.
Danas se svakodnevno otkrivaju novi detalji o ljudskom mozgu i njegovim funkcijama. U tome nam mnogo pomaù snimci
mozga, koje dobijamo zahvaljuju}i sve savremenijim skenerima. Na primer: devojka koja pati od anoreksije vidi sebe u ogledalu kao debelu. To {to ona vidi je iskrivljena stvarnost. Dr Brajan Laks iz londonske bolnice Ormond 1998. godine skenirao je
mozgove anoreksi~nih tinejdèrki i otkrio da skoro sve imaju
slabiji dotok krvi u delove mozga koji kontroli{u vid. Ovo je samo skora{nji primer jednog od mnogih novijih otkri}a iz oblasti
istraìvanja mozga.
Sve je vi{e dokazanih i pouzdanih otkri}a nau~nika {irom
sveta o tome da biohemija u materici diktira unapred strukturu
mozga fetusa. Ono za {ta nam ne treba milionska oprema da i
sami vidimo jeste da mu{karci ne slu{aju i ène ne umeju da
tuma~e mape. Skeneri samo obja{njavaju za{to je to tako.
Pi{u}i ovu knjigu mi smo izneli mno{tvo informacija koje
ste sigurno i sami znali, ali verovatno na podsvesnom nivou.
Neverovatno je da danas, na po~etku XXI veka, mi jo{ uvek
u {kolama ne u~imo decu kako da lak{e razumeju mu{ko-ènske odnose. Vi{e volimo da posmatramo pacove koji jure po lavirintu ili majmune koji prave kolut unazad za bananu. Previ{e
smo spori u nastojanju da utkamo nau~na dostignu}a u obrazovni sistem.
Ostaje vam, dragi ~itaoci, da se sami obrazujete. Samo tako
se moète nadati da }ete uspostaviti odnose koji vas obostrano
~ine zadovoljnim.
258
POTRA@ITE KOD SVOG PRODAVCA KNJIGA

Robin S. [arma
PUT KA VELIÂNSTVENOSTI
Od autora svetskog bestselera
Kalu|er koji je prodao svoj ferari.

Knjiga koju ne}ete zaboraviti!!!
Da li ste se umorili od igranja na malo? Ose}ate kako
moète mnogo vi{e? Da li ste spremni da postanete
spektakularno uspe{ni, efektivni tako da oduzimate
dah i ispunjeni zadovoljstvom, da va{ posao i ìvot
dostignu nivo veli~anstvenosti?
Ako je tako, ova knjiga je
napisana ba{ za vas. Vatrena,
inspirativna, provokativna i
prepuna velikih ideja koje }e
vas dovesti brè nego {to ste se
nadali do ìvota kome teìte.
Put ka veli~anstvenosti je jedna
od retkih knjiga koje stvarno
imaju mo} da oslobode va{e
potencijale i probude u vama
ono najbolje.
Alan i Barbara Piz
DEFINITIVNI VODI^ KROZ
GOVOR TELA
Nau~ite kako govor tela otkriva skrivene

emocije i misli.
Govor tela ljudi otkriva da je ono {to govore ~esto

sasvim druga~ije od onoga {to misle ili ose}aju. Iz
ovog stru~nog i zabavnog
priru~nika moète da saznate
tajne govora tela, kako biste
stekli vi{e samopouzdanja i
umeli da kontroli{ete svaku
situaciju od pregovora oko
sklapanja posla do nalaènja
odgovaraju}eg partnera.
Otkrijte tehnike koje }e vam
pokazati kako da tuma~ite
gestove i ~itate neizgovorene
misli i emocije i izvu~ete
pravilne zaklju~ke.

Daglas Stoun, Brus Pejton, [ejla Hin
TE[KI RAZGOVORI
Steknite samopouzdanje i budite ve{ti i u

najteìm razgovorima!
Bilo da se suo~avamo sa
primedbama svojih radnika,
ne slaèmo s na{im
supru`nikom oko novca i
podizanja dece, pregovaramo
sa te{kim klijentom ili,
jednostavno, kaèmo ne,
ili @ao mi je, ili Volim te,
svaki dan poku{avamo ili da
u~estvujemo u te{kim
razgovorima ili da ih
izbegnemo. Bez obzira na to
koliko smo sposobni, svi
vodimo razgovore koji izazivaju uznemirenost ili
razo~arenje.
Govorite u svoje ime
jasno, glasno i sna`no!

Rodèr Fi{er i Vilijem Juri
KAKO DA POSTIGNETE
DOGOVOR
Postignite sporazum bez popu{tanja!

Lako razumljiv i univerzalno
primenljiv metod za pregovaranje o li~nim i profesionalnim sporovima, koji vam
pomaè da ne ispadnete naivni
ali i da ne izgubite prisustvo
duha.
Knjiga Kako da postignete
dogovor nudi vam jezgrovito
prezentovanu i dokazano
dobru strategiju za postizanje
obostrano prihvatljivih sporazuma u svim vrstama spornih situacija bez obzira
na to da li su posredi nesporazumi izme|u roditelja i
dece, kom{ija, {efova i radnika, klijenata ili korporacija, podstanara ili diplomata. Zasnovana je na studiji
Harvardskog pregovara~kog projekta, grupe koja se
kontinuirano bavi svim nivoima pregovora i sporova.

Zasto Muskarci Ne Slusaju A Zene Ne Tumace Mape

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zasto Muskarci Ne Slusaju A Zene Ne Tumace Mape

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Barbara i Alan Piz

1. Ista vrsta, dva sveta

Neke stvari su o~igledne

Za{to smo pametniji od ostalih

@enska pri~a na vi{e koloseka

5. Prostorne sposobnosti: mape, mete i parkiranje

Prostorna sposobnost i obrazovanje

6. Razmi{ljanja, stavovi, ose}anja i druge kobne oblasti

Kupovina: njena radost, njegov u`as

7. Na{ hemijski koktel

8. De~aci }e biti de~aci, ali ne uvek

9. Mu{karci, `ene i seks

Kako nas hormoni kontroli{u

Za{to mu{karci ne mogu da odole

10. Brak, ljubav i romantika

Kada `ena vodi ljubav, mu{karac ima sno{aj

11. U susret druga~ijoj budu}nosti

[ta mu{karci i `ene stvarno `ele

Bilo je sun~ano nedeljno popodne kada su Bob i Su odlu~ili

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Za{to je pisanje ove knjige bilo te{ko

ISTA VRSTA, DVA SVETA

Evolucija veli~anstvenog stvorenja

Mu{karci i `ene su razli~iti. Niko nije bolji, niti gori, nego su

Neke stvari su o~igledne

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Koliko mu{karaca je potrebno

Ista vrsta, dva sveta

Prvobitna podela rada

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Konstituisanje mozga u materici,

Da li je sve samo mu{ka zavera?

Ista vrsta, dva sveta

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Ista vrsta, dva sveta

Uro|eno protiv ste~enog

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Vodi~ kroz ~oveka

Ista vrsta, dva sveta

Jedan ameri~ki turista rekao je u

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Kako smo ovde dospeli

Ista vrsta, dva sveta

Nismo mi to tako zami{ljali

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Za{to roditelji ne mogu da vam pomognu

Mi smo jos uvek samo `ivotinjska vrsta

Ista vrsta, dva sveta

Mu{karci nikad nisu u stanju da prona|u stvari

Zabava je ve} uveliko bila u toku kada su D`on i Su pristigli.

@ene kao radari

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Moja `ena sa pet metara spazi

@ene vide u {irinu,

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Kako vide mu{karci i `ene

Za{to `enske o~i vide tako mnogo stvari?

Misterija nestalog putera

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape

Mu{karci i okretanje za `enama

Verujem samo u ono {to vidim

Slika stola tako|e dokazuje da ne mo`emo uvek verovati

Za{to mu{karci ne slu{aju a `ene ne tuma~e mape