Professional Documents
Culture Documents
— да се на време изврпш
Прибор за калемљење
— воћарска тестерица
— нож звани » к р е с а ч «
Калемарски восак
Сваком добром воћару неће бити нарочито тешко да сам за своје потребе направи
калемарски восак. Калемарски восак у првом реду служи за премазивање калемова а
затим за премазивање рана насталих на разноразне начине. Озлеђено место се
једноставно премаже овом воштаном смесом која има за циљ да заштити рану од
напада разних штетних гљивица, бактерија или пак вируса. За ваше потребе
направите врло једноставно добар калемарски восак. Ево вам тог рецепта:
Кад је овај материјал прибављен приступа се самом справљању кал. воска. У већу
шерпу се прво ставља калафонијум, говеђи лој и пчеларски восак. Та смеша се на
тихој ватри, уз стално мешање да не загори, загрева све дотле док не постане
кашаста маса. Након тога шерпу скидамо са штедњака, односно шпорета, да се
охлади па се сипа помало шпиритуса уз стално мешање. Ако се при сипању
пширитуса чује неко шуштање то је знак да нам се смеша није довољно охладила, па
ћемо још мало причекати да се охлади и поново сипати шпиритус уз обавезно
мешање неким дрвеним предметом, Кад смо изручили сав шпиритус, онда сву ту
смешу, односно калемарски восак сипамо у припремљену конзерву или неки други за
то погодан суд у коме ће се чувати све до употребе. На овакав начин спремљен
калемарски восак је за употребу најмање 2 до 3 године. Ако га случајно не
потрошимо благовремено он ће да се стврдне и није за употребу у таквом стању. Зато
се он поново ставља на тиху ватру и загрева уз додавање мање количине пширитуса
док се не размекша, а у том стању је и даље употребљив. Као што се види није тако
тешко доћи до калемарског воска који успешно зацељује сваку рану на воћки.
Куповни калемавски восак је још бољи, али знатно и скупљи.
За рано окулирање калем гранчице се у току зиме припреме и држе у трапу или
подруму све до момента калемљења. Док за калемљење на будни и спавајући пуп се
калем гранчица узима непосредно пред калемљење.
Рано калемљење и калемљење у мају и јуну ће дати новоизбили младар — младицу у
истој години, док ће калемљење у августу и септембру дати изданак на пролеће
идуће године, то јест око пола године након калемљења. За који од ових начина да
се одлучите зависи од вас самих, а сваки вам гарантује приближно исти успех.За
успешно окулирање је потребено да се кора добро одваја од дрвета. Да би то
одвајање побољшали 2 до 3 недеље пре калемљења се припрема подлога на тај
начин што се у основи отсеку све бочне гране, а по потреби се врпш чешће заливање
да биљка буде што сочнија. Најбоље је да подлога буде један до један и по
сантиметар дебела.Калем гранчица треба да је приближно исте дебљине као и
подлога. Са ње не треба узимати ни доње ни горње пупове већ оне средње. На ово
обратите пажњу. А како се вади тај пупољак који треба да накалемимо? Калем
гранчица се окрене својим врхом ка калемару па се оштрим ножем око 2 сантиметра
испод одабраног пупа засеца кора и полако вуче нож ка себи пролазећи испод самог
пупа док не стигне око један сантиметар изнад пупољка. Тада се нож полако извлачи
напоље отсече под правим углом тај засечени део. Тако извађени пуп који је са доње
стране засечен а са горње отсечен има дужину око три сантиметра.Ако се наш
пупољак налази у пазуху лисне дршке, онда није препоручљиво да одстранимо целу
лисну дршку већ је прекратимо тако да уз пуп остаје око један и по сантиметар.
Поред осталог то ће нам врло добро послужити и за придржавање и уметање самог
пупољка под кору а да га не дирамо нашом руком јер постоји могућност да га
упрљамо и да нам се због тога не прими.
Поступак при самом калемљењу
Кад је све претходно добро урађено онда се на подлози на око десетак сантиметара
од површине земљишта, или десетак сантиметара од основе младара на стаблу, са
равније стране водоравно засеца око један сантиметар али до самог дрвета. Са
средине овог пресека се прави уздужан вертикалан рез дужине око три сантиметра.
Тако смо добили рез у облику великог слова Т. Затим се другом страном калемарског
ножа пажљиво одваја засечена кора да можемо комотно сместити на горе наведени
начин припремљен пупољак. Кад смо га лепо сместили морамо га мало и причврстити
да се што је могуће боље приљуби за дрво. Ово постижемо везивањем гумицом или
рафијом. И овде желимо нашем добром калемару и још бољем оплеменитељу природе
скренути пажњу да везивање почне на један и по сантиметар изнад пупољка и да иде
полако на ниже све до три сантиметра испод пупољка, а намотаји рафије или гумице
да не буду један уз други у размаку отприлике за онолико колика је ширина саме
рафије или гумице. Не сме се ни сувише стезати ни да буде лабаво него средње јер
то најбоље одговара пупољку. Кад је све ово готово онда се по могућству спојне
ивице премажу калемарским воском, за чије спремање смо вам у овој књизи дали
рецепт. Са овим би се завршило калемљење и чекамо само да видимо да је пуп почео
да креће. Чим је он кренуо можемо комотно да одсечемо све оно што се налази издан
њега тако да остане само накалемљени изданак који ће још брже расти ако га
заливамо.
Да вам још напоменемо да је најбоље време у току дана за калемљење до 10 часова
пре подне и од 17 часова по подне а то је оно време када нам сувише топло време
неће спалити пупољак. Отсецање пупољка за рано калемљење и калемљење на
спавајући пупољак треба да има врло мали део дрвета испод самог пупољка, а код
калемљења у мају и јуну може и без тог малог танког слоја дрвета. На горе изнети
начин се данас најчешће калеме брескве, јабуке и руже у воћњацима и вртовима
наших индивидуалних произвођача. Али и свако друго дрво се на овај начин врло
успешно калеми. Ко жели да овлада и другим начинима калемљења, рецимо
виноградари простим и енглеским спајањем, нека купе било какав приручник за
калемљење, новије или старије издање то је свеједно. Још и ово на крају да
напоменемо да се добар калемар не постаје преко ноћи, већ за то треба бити
стрпљив, упоран и редовно вежбати све док се потауно не овлада техником и тек
тада калемар може рећи да је мајстор свог заната.