P. 1
prirucnik_za_vozace_1973

prirucnik_za_vozace_1973

|Views: 705|Likes:
Prirucnik za vozace bicikla sa motorom (mopeda)
Prirucnik za vozace bicikla sa motorom (mopeda)

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

10/22/2012

,.

'5(00

POKRAjlNSKI SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAjA I AUTO-MOTO SAVEZ VOjVODINE

PRIRUCNIK

ZA VOZACE

• BICIKLA SA POMOCNIM MOTOROM .TRIClKLA I

• TRICIKLA SA POMOCNIM MOTOROM

P. Vanderer

POKRAjlNSKI SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAjA I AUTO-MOTO SAVEZ VOjVODINE

P. VANDERER

PRIRUCNIK

ZA VOZACE BICIKLA SA POMOCNIM MOTOROM, TRICIKLA I TRICIKLA SA POMOCNIM MOTOROM

Aulor:

pAL VANDERER

Komisija za recenziju i prijem konkursnih radova:

SAVA NIKIC - profesor LASLO GIRIZD - naslavnik Dipl. ing. PETAR 5ECEROV

Recenzenli:

Dipl. ing. VOJISLAV KOSOVAC Mr. DORDE DURIC LAZAR KRAJINOVIC - profesor

Leklor:

KOZOMARA MILAN - profesor

Tehnicki urednik:

BUZOGANJ LAJ05

Izdavac:

POKRAJINSKI SA VET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAJA I AUTO-MOTO SAVEZ VOJVODINE - NOVI SAD

Sfampa:

NIP "FORUM" NOVI SAD

Na osnovu clana 65. Zakona 0 bezbednosli saobreceja na pulevima SAP Vojvodine, Pokrajinski savel za bezbednosl saobreceje pre p 0 r u c u j e upolrebu ovog prirucnika,

koji je osvojio prvu nagradu na raspisanom konkursu.

PREDGOVOR

Svedoci smo dinernicnoq razvoja saobreceje na nesim putevima.

Broj motornih vozila je neocekiveno porastao, a i dalje rasle. Ona iz godine u godinu poslaju modernija, bria i snainija. U vreme kada Ii snaini celicni osvajeci gospodare pulevima, javlja se bicikl sa pornocnim momotorom, kao jedno od najpopularnijih, i za siroke mase nejprisfupecnije vozilo.

To malo, korisno, lako upolrebljivo vozilo, koje poput mrava preplavljuje puleve, na ialosl, poslaje suvise opasno prevozno sredstvo. Naravno, za razliku od ostalih molornih vozila, kod ovog vozila je vozec najvise izloien opasnostima. I pored upornih upozorenja radija, slampe i lelevizije, u neso] zemlji se svakodnevno dogada veliki broj seobracejnih nezgoda u kojima stradaju vozaci bicikla sa pomocnirn motorom, a u najnovije vreme nisu retke ni nezgode u kojima njihovom krivicom stradaju i drugi ucesnici u saobraceju.

Sasvim je sigurno da se nezgode ne mogu sprecifi, ali nastojanja svih ucesnika u saobrece]u da traqicnih dogadaja na putevima bude slo manje, mogu i moraju da urode plodom.

Ovaj Prirucnik obuhvala gradivo za pripremu i proveru znanja radi dobijanja potvrde 0 poznavanju seobracajnih propisa za upravljanje biciklom sa pornocnirn motorom, triciklom i triciklom sa pomocnim moiorom. Namera je, ujedno, da Prirucnik korisno posluii i sire, za praksu. Na osnovu raspisanog konkursa, Pokrajinski savel za bezbednost seobrace]e odabrao je ovaj prirucnik kao najpogodniji, ocenlvsi da ce on korisno posluiiti kako za ispite, tako i za praksu i kao takvog ga preporucu]e,

POKRAJINSKI SA VET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

3

KO MOZE UPRAVLlATI

BICIKLOM SA POMOCNIM MOTOROM, TRICIKLOM I TRICIKLOM SA POMOCNIM MOTOROM?

14~

Silk. 1.

U saobreceju na pulevima ovim vozilima mogu upravljali:

• lica koja su navrsila 14 godina iivota i

• ako im je izdala potvrda 0 poznavanju saobracajnih propisa, kao

• lice koja poseduju vozacku dozvolu bilo koje kalegorije.

OBUC:A VANJE u upravljanju ovim vozilom NIJE DOZVOLJENO NA PUTEVIMA I i II REDA, I U ULiCAMA SA ZIVIM SAOBRACAJEM.

5

PROPISANI UREOAJI I OPREMA

1. Za svaki tocek najmanje po jedna kocnice, Kocnice moraju da budu nezavisne, s tim sto kocnica koja deluje na prednje tockove mora da bude rucne,

2. Jedno svetlo za osvetljavanje puta, pricvrsceno za prednji dec vozila.

3. Na zadnjem delu vozila ugraden katadiopter crvene boje, nezavisno od toga da Ii je vozilo opremljeno i posebnim zadnjim svetlom za oznacevan]e vozila.

4. Sa obe strane svake pedale po jedan katadiopter nerandzeste boje.

5. Uredaj za davanje zvucnoq signala (sirena, truba iii zvonce).

6. Odvodnik sagorelih gasova sa prigusivacem zvuka.

6

Slika 2.

Slika 3.

Slika 4.

OPSTA PRAVILA SAOBRACAJA

UKUUCIV ANJE U SAOBRACAJ

Ukljucit] se u seobrace], znaci da vozec ieli da svojim vozilom slupi na put, kolovoz iii na biciklisficku slazu na kojoj se odvija saobrace].

U praksi, to ce biti u dva poznafa sluceje:

1) kada se vozilom izlazi iz nekog objekta (najcesee iz dvorisie), iii sa neke druge povrsine pored kolovoza pule, i

2) kada se vozilom polazi sa mesla, ako je one prelhodno bilo zauslavljeno na ivici iii u neposrednoj blizini kolovoza, na primer, na putnom zernljisfuf bankini).

Vee na "prvom koraku", koji vozec cini sa namerom da se ukljuci u seobrecej mora primeniii poznato pravilo:

PREDNOST U OVOM SLUCAJU IMAJU SVI UCESNICI U SAOBRACAJU, KOJI SE KRECU U SAOBRACAJU.

Zbog toga, propisi vozace podrobnije obavezuju da je u takvim slucejevlrne duzen:

• da se prethodno uveri da to moze ucini]] bez opasnosti po druge ucesnike u seobraceju,

7

• da 0 toj nameri na vreme obavesli ostale ucesnike u saobraceju odqovarejucim znakom.

Blife uputstvo za oba sluceje ukljucivan]a u seobrace] obredeno je pornocu slika.

Prvi primer:

Slika s.

Vozac tricikla rnoze i da upravlja vozilom i da udovolji pornenutom propisu. tim se promoli prednji tocak na frofoaru, on ce za koji Irenutak zausfavifi svoje vozilo. To je vee neko upozorenje pesacirne, koji se nalaze u neposrednoj blizini, da neko vozilo izlazi iz objekfa. Zatim ee veoma sporim kretanjem (sporije od peseckoq hoda) preci preko trotoere, da bi se na ivici kolovoza jos jednom zausfavio i propustio vozila koja nailaze.

8

Tako mora da poslupi i vozec voziie na dva locka. Medulim, lako se da zakljucif da je njemu kudikamo lekse da izgura svoje vozilo do kolovoza. To je sigurnije, i zalo je preporucljivo da se svako vozilo na dva locka gura, a ne vozi preko Iroloara.

Drugi primer:

Slika 6.

Vozac polazi sa mesla gde je stajao svojim vozilom na kolovozu iii ga je gurao. Pre polaska osnovno je da se pogledom unazad uveri da li mu iza leda, u neposrednoj blizini, nailazi neko vozilo. Tada mora secekef da ga 10 vozilo obide.

U ovom slucaju, znak da se polazi sa mesla i da se vrsi ukljucivanje u seobrece], Ireba dati odrucenom rukom u horizonlalnom polofaju, i 10 u pravcu pomeranja vozila. Na laj nacin vozeci molornih vozila, koja se mofde pribliiavaju vecorn brzinom krelanja, prirnetice blagovremeno ovu nameru i shve+ice da ce zbog toga vozilo ispred njih ~omerili se dalje od ivice kolovoza, pa ce prelicanje vrsiti sa vecim bocnim odstojanjem.

STRANA KRET ANJA

Kod nas, kao i u vecini zemalja u svetu, propisano je da se

VOllLO KRECE DESNOM STRANOM KOLOVOlA III STAlE U PRAVCU KRET ANJA.

9

Ako na putu pored kolovoza postoji posebno izgradena i seobrecejnirn znakom oznacene biciklisticka staza, vozeci bicikla i bicikla sa pornocnim motorom su dufni da se krecu po to] stazi. I ovde, naravno, vazi pravilo da se u toku kretanja vozilo drzi sto blize desnoj ivici biciklisticke staze.

Slika 7.

To, ujedno, zneci da je na delovima puta biciklima i biciklima sa pornocnirn motorom zabranjeno da se krecu po kolovozu. Medutim, tricikl i tricikl sa pornocnim motorom, zbog~svoje sirine ne rnof e da se krece bicikllsfickorn stazom, vee po kolovozu.

Vozecl bicikla i bicikla sa pomocnim motorom, tricikla i tricikla sa pomocnim motorom, ako se svojim vozilom krecu po kolovozu, duznl su:

• da se krecu krajnjom des nom stranom kolovoza,

• za svoje kretanje mogu koristiti najviSe jedan metar sirine kolovoza mereno od desne ivice kolovoza. (Slika 8).

Slika 8.

10

Na pojedinim delovima pula, kao na slici 9, pored ivice ko!ovoza je ebelefena traka, kojom se moraju kretati bicikli, bicikli sa pornocnirn motorom, tricikli i tricikli sa pornocnim motorom. Ovo, naravno, o'eksava vozacu da odreduje granicu propisanog pojasa za kretanje njegovog vozila.

Na pulu, na kome su saobrecejne Irake obelezene oznakama na kolovozu, kao na slici 10, vozila se moraju kretati sredinom obelef ene seobracejne trake. Ali, ovo se ne odnosi na vozila 0 kojima je ovde ree. Prema tome, moze se zakljucifi:

BEZ OBZIRA NA SIRINU KOLOVOZA I NA BROJ SAOBRACAJNIH TRAKA NA NJEMU, BICIKL I BICIKL SA POMOCNIM MOTOROM, TRICIKL I TRlctKL SA POMOCNIM MOTOROM SE MORA KRETATI KRAJNJOM DES NOM STRANOM KOLOVOZA.

Slik. 10.

11

Kao !ito ce se kasnije videti, u nekim slucejevlme, naroCito prilikom obilafen]e, prestrojavanja i sl., ne sarno da se rnoze nego se i mora napustiti ovaj jednometarski pojas krecuci se cak LIZ sredisnju osu (iii obelezenu liniju) kolovoza.

BRZINE KRET ANJA

Kada se svojim vozilom krece po biciklisfickoj stazi, vozac bicikla i bicikla sa pornocnim motorom ne sme da se krece brzinom vecorn od 40 km na cas.

Na pojedinim delovima puta, iii blciklistickih slaza, brzina kretanja se oqrenicevs pomocu saobrecajnoq znaka "Ogranicenje brzine", koji se postavlja pored kolovoza, odnosno, biciklisficke staze, Na takvim deonicama vozeci ne smeju da prekorace brzinu kretanja koja je oqranicene ovim znakom.

U vezi sa brzinom kretanja, vazno je imati u vidu da se najvecorn dozvoljenom, odnosno propisanom brzinom vozilo rnoz e kretati sarno kada za to postoje povoljni uslovi.

Primera radi, ovde ee biti spomenuto nekoliko slucejeva kada se vozila moraju kretati smanjenom iii prilagodenom brzinom, takvom da

JE VOZAC U MOGUC:NOSTI DA SVOJE VOZILO ZAUST A VI NA UDALJENOSTI NA KOJOJ IMA PREGLED NAD PUTEM I DA GA PO POTREBI MOZE BLAGOVREMENO ZAUST A VITI PRED PREPREKOM, KOJU POD DATIM USLOVIMA MOZE PREDVIDETI.

Znacl, brzinu krefanja treba prilagoditi nerocito :

• atmosferskim prilikama

(vetar, oluja, kise, snezne padavina),

• uslovima vidljivosli

(nocu, u magli, kada je dim iii se podigla presina na putu, kao i u sluceju zaslepljenosti svetlima drugih vozila),

• osobinama i stanju pula (ostecen iii klizav kolovoz),

• stanju vozila i lovara

(starije, odnosno, vee delimlcno amortizovano vozilo iii vrsta tereta otezeva lako manevrisanje i zaustavljanje),

• gustini saobracaja

(kretanje iza drugog vozila, iii ako se na putu iii biciklis+icko] stazi odvija ziv saobrecej).

12

Osim nabrojanih slucejevs, brzina kretanja se mora smanjili lako da vozace ne sme iznenadifi nikakva pojava opasne prepreke pred vozilom, koju pod dalim uslovima moze predvideli, kao na primer:

Slika 11.

Ispred pesackoq prelaza i pred nepreglednim raskrsnicama.

Na ostrirn

nama na

pula.

nepreglednim krivisuz enim delovima

Slika 12.

Na '";;izb-rdici i na prilazu nepreglednom prevoju.

Slika 14.

U svim slucejevime ako se na pulu nailazi na peseke, a narocifo ako se na putu iii pored puta nalaze deca.

~.Jr.~--

~& ~

~.~- ..

:;;:!'>';" .,,.L'!:""-c

."-,, . >,,'"

Slika 15.

U susretu sa zeprefnom, jahacorn stokom iii sa stokom, odnosno sa stadom - ako se na njima primecuju znaci uznemirenosti.

13

PRAVILA SKRETANJA

Pre obrade pojedinscnih pravila skretanja udesno i ulevo, vazno je upoznati opste pravilo:

SVAKO POMERANJE VOZILA NA KOLOVOZU ULEVO III UDESNO MOZE SE IZVRSITI SAMO POD USLOVOM DA SE TA RADNJA MOZE IZVRSITI BEZ OPASNOSTI.

• SKRET ANJE UDESNO

Kod ove radnje vozac je duzen da postupi na sledeci necin: - da se krece krajnjom desnom stranom kolovoza,

- da pre skretanja daje blagovremeno znak edrueenem des nom

rukom u horizonlalnom polozaju,

- da propusta peseke, koji nailaze ispred njegovog vozila, prelezeci kolovoz.

• SKRET ANJE ULEVO

Kod izvodenja ove radnje vozac mora da bude nerocilo oprezan.

Ona je posebno opasna kada se izvodi vozilom na dva locke. Zbog toga ce ovde biti pojedinacno opisana pravila, po odredenom redosledu, onako kako ih treba primeniti u praksi.

• Osnovno i najvainije je da se vozac uveri da Ii mu preti opasnosl od vozila koja ga sustiiu. Ovo je najpogodnije da proved pornocu voz eckoq ogledala (ukoliko je one ugradeno na vozilu) iii pogledom unazad (kao na slici 16).

SlIka t6.

14

• Ako se uverio da bez opasnosii i ometanja drugih vozila rnofe zapocef skretanje, daje znak odrucenorn levom rukom u horizontalnom polofeju i u blagom luku skrece prema sredisnjo] osi (iii obelezenoj liniji) kolovoza (kao na slici 17) da bi se na izvesnoj duiini

<, puta ispred mesta skretanja, kretao pored ie ose iii linije .

n

"~

{J \, ', ..

~#tb...

.: .. ' .... : ',!v ....

~'\../'!. ..

Slika 17.

Time je zevrsen prvi dec ove radnje, poznaie pod nazivom "prestrojavanje vozila".

Posto je stigao pred raskrsnicu, vozac ce poslupiti na necin kako je prikazano na slici 18, 19. i 20. i 10:

• Ukoliko su peseci zapoceli prelaz preko kolovoza i nailaze pred njegovo vozilo - zaustavlee svoje vozilo da bi propustio pesake (slika 18).

Slika u.

15

• Za trenutak ce osmotriti put iza sebe, jer se rnoze dogoditi da ga neki bezobzirni vozac pre+ice sa leve strane (iako to po propisu nije dozvoljeno), zafim ce produfif kretanje po zamisljenom iii obelezenom luku, koji spaja dye sredisnje linije bocnih kolovoza.

• Ukoliko iz suprotnog smera nailaze vozila, zeustavice svoje vozilo u samoj raskrsnici tako da ne om eta njihev prolez preko raskrsnice bez obzira da Ii ta vozila produzeveju kretanje pravo, iii skrecu udesno (slika 19).

Slika 19.

• Ako su na bocnorn putu - na koji skrece - peseci zapoceli na uglu prelaz preko kolovoza, mora peneve zaustayifi svoje vozilo, jer tu pesaci imaju prednost bez obzira sto na tom mestu prelaz za pesake nije cbelezen (slika 20).

- __ """,>",,===~aIZPJ'~

I

16

• SKRET ANJE ULEVO NA KOLOVOZU SA OBELEZENIM SAOBRACAJNIM TRAKAMA I DRUG 1M OZNAKAMA.

Na pulu koji ima dye iii vise obelefnih saobrecejnih Iraka, kao i ostale oznake na kolovozu, ovo skrelanje je mnogo jednostavnije, jer se vozeci ravnaju po tim oznakama.

Primera radi, na siici 21. ee se prikazati nscln izvodenja takve radnje, gde je pred raskrsnicom kolovozna Iraka za jedan smer krelanja podeljena oznakama na tri saobrecejne trake.

Slika 21.

Kao sto se vidi, ovde se vozac bicikla iii bicikla sa pornocrurn molorom kretao obelezenom seobracejnorn Irakom za biciklisle.

Kad vozec bicikla iii bicikla sa pomocnim molorom namerava da skrene ulevo, on ee prime nom opisanih pravila da zapocne prilaz sredisnjo] liniji vrseei "prestrojavanje", Ovde je vezno da preslrojavanje bude zepocelo na onom delu pula gde su jos saobracejne trake obelezene isprekidanim linijama, jer je lu dozvoljen prelaz iz jedne u drugu seobracejnu traku.

Na delu pula, gde su vee saobrecejne Irake podeljene punim linijama, prelaz iz jedne u drugu seobracejnu traku vise nije dozvoljen, i krelanje preko raskrsnice se mora nastaviti u pravcu koji pokazuje slrelica na saobrecejno] Iraci kojom se kreee.

Kada se vozec prestrojio na krajnju levu saobrecejnu traku, koja se proteze uz sredisnju liniju kolovoza, onda ce prici blize levoj ivici te Irake, jer se sredinorn Irake krecu sarno vozila sa tri i sa vise tockove.

17

Ako je u raskrsnici obelezen zernisljen luk (koji smo spomenuli), tzv. linijom vodiljom", kretanje se nasfavlja tako da leva strana vozila bude sto blize primaknuta toj liniji .

• SKRET ANJE ULEVO NA PUTU SA JEDNOSMERNIM SAOBRACAJEM

Ako se vozilom krece na putu (ulici) gde se seobrace] odvija samo u jednom smeru, prestrojavanje za skretanje ulevo vozac vrsi po svim do sada opisanim pravilima, samo sa tom razlikom sto umesto prilaza sredisnjo] liniji:

• vozilo se pomera do leve ivice kolovoza, bilo da postoje oznake na kolovozu za prestrojavanje (kao na slici 22), bilo da lih oznaka nema (kao na slici 23).

Slika 22.

Slik. 23.

Kao sto se vidi, ovde je vozac za skretanje ulevo presao vozilom na krejnju levu stranu puta. Medutim, ako se zna da na tom putu ne sme nikakvo vozilo dolaziti u susret, jer se seobrace] odvija iskljucivo u jed nom smeru, nema opasnosti od celnog sudara iii omelanja. Naprotiv, ovakvim polozejem vozac ostavlja sa svoje desne strane dovoljno prosfora za vozila koja iele da produie krefanje pravo iii da skrenu udesno.

III ZABRANJENI III OBAVEZNI SMEROVI KRETANJA VOZILA

U prethodnim delovima su prodrobno objesnjena pravila skretanja udesno i ulevo. Medutim, na nekim raskrsnicama ove radnje su zabranjene iii su od poznalih pravila delirnicno druqacije propisane, i 10: odgovarajucim saobracajnim znakovima, koji se postavljaju ispred iii u samoj raskrsnici.

Ovde ce se prikazati samo neki primeri, odnosno slucejevi, vise radi podsetnika; ostali slucajevi zabranjenih iii obaveznih smerova prikazani su u delu "SAOBRACAJ NA RASKRSNICI" i "SAOBRACAJNI ZNAKOVI".

18

• Primeri zabranjenih i obaveznih smerova krefanja:

__ 1.......--:

Slika 24.

Slika lS.

Slika 26.

Na ovoj raskrsnici skrefanje udesno je zabranjeno.

Ovde treba ostati vozilom na desnoj strani kolovoza, jer je jedini dozvoljeni smer kretanja udesno.

Na ovoj raskrsnici se moze produziti kretanje pravo, iii se po zelji moze skrenufi udesno. Jedino nije dozvoljeno da se skrece ulevo.

• Primeri obaveznog obilafenja srediSfa raskrsnice sa leve sfrane

Prilikom skretanja ulevo, kako je vee opisano, rnoze se zekljucif da zamiSljeno iii obelezeno srediste raskrsnice vozilo mora obilazifi sa leve sirane. Medutim, od log pravila ce se odstupiti ako su u raskrsnici postavljeni seobracajni znakovi, prikazani na slici 27. i 28.

19

Ako se ima u vidu da se polukruznirn okretanjem vozilom vrse dva uzastopna skretanja ulevo, onda je lako zakljucif da se i kod ove radnje primenjuju poznata pravila, ito:

• Prvo, uveriti se da li je tu radnju moquce izvrsiti bez ometanja i opasnosti, kao kod pravila skretanja u!evo.

• Drugo, da se objavi namera odrucenom levom rukom u horizontalnom polozeju, i da se primeni pravile presfrojavanja (slika 29).

• Ako se ta radnja ne rnoze izvoditi sa prestrojavanjem zbog uzanog kolovoza, najsiqumije je da se bicikl sa pornocnirn motorom, tricikl iii tricikl sa pornocnim motorom gura, a ne da se izvodi vofnjom.

Slika 27.

Slika 28.

POLUKRUZNO OKRETANJE

Slika 29.

20

To je raskrsnica sa krufnim tokom saobracaja. Ne treba se prestrojavati za skrelanje ulevo, vee za sve vreme zadriati poloze] vozila uz desnu ivicu kolovoza.

Sarno je saobrecejni znak druqeciji, ali pravilo za skretanje je isto kao u primeru prikazanom na slici 27.

II POLUKRUZNO OKRETANJE JE ZABRANJENO:

Slik. 3a.

Slik. 31.

Slika 32.

Slika 33.

Na mesfirne gde je nedevetlna vldIjivost, kao:

na prevojima puta iii ispred njih, u nepreglednim krivinama i i5- pred njih,

u tunelima ispred njih, 51.

Na deonici puta izmedu ovoga saobracajnog znaka i prve raskrsnice puteva, na koju se nailazi posle njega. Ova zabrana se odnosi na lu raskrsnicu ispred koje je znak postavljen (slika 31).

Na delu puta gde bi se ovom radnjom moralo prelaziti preko pune linije ili udvojene linije, ako je puna linija vozacu sa leve strane (slika 32).

Na pulevima sa jednosmernim saobracajern, jer bi to zneci!o krelanje u nedozvoljenom smeru (slika 33).

21

PRVENSTVO PROLAZA iliA RASKRSNICI

Osnovno pravilo u vezi sa ustupanjem prvenstva prolaza glasi:

NA RASKRSNICI III U SUSRETU SA DRUGIM VOZILOM VOZAC JE DUZAN DA PROPUSTI VOZILO KOJE NAILAZI SA NJEGOVE DESNE STRANE.

Valja odmah napomenuti da ce od ovoga pravila biti odstupanja, koje cerno prikazati primerima.

Pomenuto osnovno pravilo ce se primeniti u sledecim slucajevime :

Slik. 34.

."". na raskrsnici puteva iste vainosti (slika 34), i

- prilikom skretanja ulevo, kada se moraju propustiti vozila koja dolaze iz suprotnog smera i zadrzeveju svoj pravac kretanja iii vrse skretanje udesno - ukoliko to saobracajnlrn znakom nije druqacije regulisano.

Slika 3S •

• KAO RASKRSNICA PUTEVA ISTE VAZNOSTI; smatra se:

Slika 36.

22

- ako pred njom nisu postavljeni saobracajni znakovi, kojima se vozecl obavezuju da ustupe prvenstvo prolaza vozilima koja se krecu po glavnom putu (slika 36).

Slika 37.

Slika 38.

SJi'ka 39 •

ako su pred njom postavljeni saobracejni znakovi: "Ukrstanje puteva iste vaznosti" (slika 37).

ako je na njoj odreden kruini 10k saobracaja, a drugi znakovi koji odreduju prvenstvo prolaza nisu poslavljeni pred njom (slika 38).

ako je na uredaju za davanje svetlosnih seobracajnih znakova ukljuceno Irepcuce iuto svetlo, a na stubu ovoga uredaja nisu istaknuti znakovi koji odreduju prvenslvo prolaza (slika 39).

• PRVENSTVO PROLAZA VOZILA KOJA SE KRECU PO SINAMA

Sllka 40.

Vozila koja se krecu po sinama (lramvaji i sl.) imaju prvenstvo prolaza na raskrsnicama puleva isle veznosfi, bez obzira sa koje strane nailaze! (sllka 40). Ova vozila, kao sto ce se kasnije videli, nemaju prednosl ako ulaze sa sporednog puta na put koji je saobrecajnim znakom oznacen kao put sa pravom prvenstva prolaza.

23

Vozac, koji svojim vozilom ulazi sa zemljanog puta na pul koji ima lzgraden kolovoz iii kolovozni zastor, dufan je da propustl vozila koja se kreeu na tom putu. Ta obaveza posloji i onda ako ispred raskrsnice, na zernIjanom pulu kojirn se krece, nije postavljen saobracajni znak koji obavezuje na ustupanje prvenslva prolaza, i kada je na tom zemljanom putu izgraden prilazni deo kolovoza (slika 41).

• ULAZAK SA ZEMLJANOG PUT A NA PUT SA KOLOVOZNIM ZASTOROM

Slika 41.

• ULAZ VOZILOM SA SPOREDNOG PUT A NA PUT KOJI JE OZNACEN SAOBRACAJNIM ZNAKOVIMA KAO PUT SA PRVENSTVOM PROLAZA

Da se nalazi svojim vozilom na spored nom pulu, vozec saznaje po tome slo ce ispred raskrsnice biti posfavljeni saobrecejnl znakovi:

Slika 42.

Slika 43.

- "Ukrstanje sa pulem, koji ima prvenstvo prolaza" (slika 42).

- "Obavezno zaustavljanje" (slika 43).

Oba seobrecejna znaka obavezuju vozace na to da propusti vozila koja na ovoj raskrsnici nailaze sa njegove desne i sa leve sfrane.

24

Saobrecejni znak, prikazan na slici 43, ima isto znacenje kao i znak prikazan na slid 42, sarno je razlika u tome sto se kod tog znaka vozilo uvek mora zausfaviti pred raskrsnicom, kako bi se vozec uverio da je slobodan ulaz u raskrsnicu.

fII PRIMERI SA PRIKAZANIM REDOSLEDOM PROLAZA VOZILA NA RASKRSNICAMA NA KOJIMA JE PRVENSTVO PROLAZA ODREDENO SAOBRACAJNIM ZNAKOVIMA

Slika 44.

Slika 4S.

Slika 46.

Vozilo A ulazi, kao prvo, u reskrsnicu jer je vozilo B prilikom skre+enja ulevo duzno da ga propusti.

Vozilo C se nalazi na spored nom putu i propusta vozila A i B (slika 44).

Vozilo C ulazi, kao prvo, u raskrsnicu, jer je voziio B prilikom skretanja ulevo duzno da ga propusti.

Vozilo A se nalazi na sporednom putu i propuste vozila B i C (slika 45).

Oba vozila se nalaze na sporednom putu, ali je voziio B duzno, zbog skretanja ulevo da propusti vozilo A (slika 46).

25

Slika 47.

Slika 48.

Slika 49.

Na raskrsnici je odreden kruzni 10k seobreca]a, ali vozilo A ulazi sa sporednog pula (ispred raskrsnice je postavljen odqoverejuci saobracajni znak), pa je ovde odredeno da prvenslvo prolaza imaju vozila, koja se nalaze u kruznom loku seobraceje (slika 47).

Na uredaju za davanje svellosnih seobracejnih znakova, ukljuceno je lrepcuce zulo svetlo, ali je na slubu toga uredaja postavljen saobrecejnl znak koji obavezuje vozace vozila B da propusti vozila A i C, koja islovremeno prelaze raskrsnicu, jer se on sada nelezi na spored nom pulu (slika 48).

Vozilo A j Iramvaj se nalaze na sporednom putu. lako skrece ulevo, tramvaj mora da bude propusten od strane vozace vozila A (slika 49).

II VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA

Vozila sa pravom prvenstva prolaza su sledeca: - vozila slulbe hitne pemeet,

- vozila vatrogasne sluibe,

- vozila organa unutrasnjih poslova,

- vozila Jugoslovenske narodne armije.

26

Da bi ih ucesnici u seobracaju mogli lako prepoznati, na vidnom mestu, obicno na krovu automobila, iii na prednjem delu motocikla, ova vozila imaju ugradeno trepcuc:e svetlo plave boje, a pored toga daju i poseban zvucni znak (slika 50).

SUka so •

• VOZILA POD PRATNJOM

Ova vozila imaju na svim raskrsnicama i pri svakom susrelu sa ostalim ucesnicirne u saobrecaju prvenslvo prolaza, nezavisno od loga 510 nailaze sa sporednog pula iii sa leve strane na raskrsnici puleva isle vainosti. Izuzelno, na raskrsnicama na kojima je saobrece] regulisan uredajima za davanje svetlosnih saobrecajnih znakova, ova vozila ne mogu imati prednost, jer se i ona moraju pridrzevaf svetlosnih znakova zabrane prolaza preko raskrsnice.

To su vozila kojima se prevoze licnosf sa odredenom pratnjom od strane pripadnika milicije iii vojnih lica. I ova vozila su snabdevena posebnim uredajima za davanje svellosnih i zvucnih znakova.

Slika 51.

Ova vozila imaju ugradena dva trepc:uca svetla na prednjem delu, kao posebne svetlosne znake. Jedno je crvene, a drugo je plave boje.

Kada na pulu vozece susrelnu takva vozila, iii ga ona sustignu, duzen je da zauslavi svoje vozilo, jer pomenula vozila imaju prvenslvo

27

U prikazanom primeru, na slici 52, vozilo A na sporednom pulu nije smelo da ude u raskrsnicu, jer je lime prinudilo vozece vozila B da naglo menja pravac krelanja. lz ovoga se mofe zakljucif da izlaskom sa sporednog pula vozec mora zauslavili svoje vozilo ispred raskrsnice.

prolaza na svim mestima, pa cak i u odnosu na vozila sa pravom prvensiva prolaza.

Sluzbene lica iz sastava pralnje mogu izdati i posebna naredenla, na primer, da se vozilo skloni van kolovoza. Ucesnici u seobraceju dufni su postupili po takvim naredenjima .

• NACIN USTUPANJA PRVENSTVA PROLAZA

Prilikom propustenja vozila, kome u datoj situaciji pripada prvenstvo prolaza, mora se vodif racune da one ne bude ometano. Ovde vazi pravilo:

PROPUSTANJE SE MORA VRSITI NA NACIN KOJIM SE VOZAC DRUGOG VOZILA NE PRINUDAVA DA NAGLO MENJA PRAVAC III BRZINU KRET ANJA.

Slika 52.

Slika 53.

Na slici 53. je prikazan primer pravilnog propustenje vozila, jer prilikom skretanja ulevo vozec moze zauslaviti svoje vozilo i u raskrsnici da bi propustio vozilo, koje dolazi iz suprotnog smera. To je rnoquce na raskrsnici gde je saobrece] regulisan uredajima za davanje svetlosnih saobrecejnih znakova, i znacima koje daje saobracejnl rnilicionar.

PRA VILA PRETICANJA I OBILAZENJA

Preticanje i obllazenje, po pravilu, se vrsi sa leve shane. Izuzetno, preticanje se mora vrsili sa desne shane, i to u dva sluceja:

28

Slika 54.

Slika 55.

• ako je vozilo, koje se namerava preticati, zauzelo na kolovozu poloiaj za skretanje ulevo, i po znaku koji daje, sa siqurnoscu se moie zekljucif da ce izvrsiti takvo skretanje (slika 54).

• vozilo koje se krece po sinarne postavljenim na sredini kolovoza (slika 55).

U oba sluceja, preticanje je dozvoljeno samo ako ima dovoljno prostora izmedu ovih vozila i desne ivice kolovoza.

• USLOVI ZA PRETICANJE

Preticanje spada medu veoma opasne radnje. Zato, pre nego sto se odluci da zapocne ovu radnju, vozac mora da vodi racuna da Ii zato postoje sledeci uslovi:

• Da brzina kretanja njegovog vozila bude znatno veca od brzine kretanja vozila koje preiice, ali da povecenjern brzine ne prekoraci propisanu brzinu na tom delu puta iii na biciklisticko] stazi.

• Da voz ac vozila, koje se prelice nije dao znak da ieli da pomeri svoje vozilo na onu stranu kolovoza iii staze kojom ce se kretati vozilo za vreme preticanja.

• Da vozilo, koje se krece iza njega nije zapocelo da pre+ice njegovo vozilo.

• Da na deonici puta, odnosno, na povrsini kolovoza kojom ce se kretati za vreme preticanja - bude dovo!jno sirine i da na njoj nema nikakvih smetnji, prepreka. Ako se u toku preticanja mora kretati

29

seobracejnom Irakom namenjenom za krelanje vozila iz suprolnog smera, nerocito je vezno da ne ometa normalno kretanje vozila koja mu dolaze u sus ret (slika 56).

Slika 56.

Slika 57.

• Da posloji moqucnost da posle izvrsenoq preticanja svojim vozilom ponovo zauzme polozej na pulu, koji je imao pre Ie radnje, odnosno, da se ponovo moze vratiti uz desnu ivicu kolovoza iii biciklis+lcke slaze (slika 57).

• NACIN IZVODENJA RADNJE PRETICANJA

Kada se uverio da postoje uslovi za preficanje, vozac ee poslupiti na sledeci necin:

• Daje zvucni znak, kojim upozorava vozece vozila ispred sebe da ga zeli preticati. Zvucni znak se, doduse, ne sme davati u naselju, vee se daje samo van naseija. Medutim, ako se on daje zvonom, iii nekim drugim uredajem, koji nema prodoran zvuk, onda je cak i preporucljivo da se takav znak daje i u naselju.

• Kada se sa siqurnoscu uverio da je vozac, cije vozilo zeli da pretice, shvatio njegovu nameru, daje znak odrucenorn levom rukom u horizontalnom polozeju (ukoliko se preticanje vrsi sa leve strane).

• U blagom luku, a sa odrucenom rukom skrece prema sredini kolovoza, kako bi se uverio da mu ne dolazi neko vozilo iz suprotnog smera, zatim, da je deo puta kojim ce se kretati u toku preticanja pogodan, i da moze osmotriti situaciju ispred vozila koje prefice, s obzirom na moqucnos! ponovnog povralka na desnu stranu kolovoza nakon lzvrsenoq preticanja.

• Kada je prosao pored preticanog vozila i dovoljno se odmakao ispred njega, ponovo se vreca na desnu stranu, kojom se kretao i pre prelicanja. Za ovo ne mora dati znak, vee je vaz no da to vrsi u sto blezern luku. Ne sme usporiti znatnije brzinu kretanja neposredno posle zavrsetka preticanja.

30

• OBA VEZE VOZACA CUE SE VOZILO PRETICE

Da bi se radnja preticanja mogla brzo i bezbedno izvrsiti, prop isane su obaveze i za vozece cije se vozilo pretice, ito:

• ne sme pcvecef brzinu kretanja svog vozila,

• duzen je da vozilu, koje ga pre+ice, ostavi dovoljno slobodnog prostora na kolovozu sa one strane sa koje ga pretice,

• ukoliko ga drugo vozilo pre+ice sa leve strane, dufen je da pomeri svoje vozilo sto vise udesno, a u izuzelnim slucejevime, kada sirina, lose slanje kolovoza, iii biclkllsficke staze onernoqucuju bezbedno preticanje, duzan je da se zaustavi na pogodnom mestu da bi propustio brze vozilo.

• KADA JE ZABRANJENO PRETICANJE

Preticanje se ne sme vrsiti, iii ako je vee zepoceto mora se odustali, u sledecim slucajevime, i na sledecirn delovima pula:

i. - Ako nisu ispunjeni svi uslovi, koji su vee opisani.

2. - Ispred prevoja pula i ispred, kao i u krivini kada ne posloji dovoljna preglednost nad pulem, osim ako na lim delovima pula posloje najmanje dye saobrecajne Irake, pa se vozilom u loku preticanja ne mora prelazili na deo kolovoza po kome se odvija saobrece] iz suprotnog smera.

3. - Ispred obeleienog pesackog prelaza, i 10 za ona vozila koja se priblizeveju 10m prelazu, kao i za ona koja vee prelaze preko njega.

4. - Neposredno ispred prelaza pula preko ieleznicke iii Iramvajske pruge bez branika iii polubranika, kao i na ovom prelazu. lzuzefno, preticanje je dozvoljeno ispred ukrsfanje pula i Iramvajske pruge, ako je 10 na raskrsnici gde je seobracej regulisan uredajima za davanje svellosnih saobrecejnih znakova.

5. Neposredno ispred i na raskrsnici. Izuzelno, prelicanje je dozvoIjeno na raskrsnici:

kada se ono vrsi sa desne strane (510 je vee opisano i prikazano na slici 54. i 55.)

na raskrsnici na kojoj je propisan kruzni 10k seobrece]e,

na raskrsnici na kojoj je saobrece] regulisan uredajima za davanje svellosnih saobrecejnih znakova iii znacima milicionara,

na raskrsnici gde se po islaknulom seobracejnom znaku mofe zekljucif da se vozilo nalazi na pulu sa prvenslvom prolaza (na glavnom putu).

31

• OBILA1ENJE

• Ako se na sredini kolovoza nalazi pesacko ostrvo, obelezen iii na drugi nacin ureden proslor za parkiranje vozila, iii neka druga povrsine koja nije namenjena za saobrece] vozila, zalim razni objekti, uredaji i 51., vozila ih moraju obilaziti sa desne strane (slika 58).

Izuzelno, lakve povrslne, objekti i uredaji mogu se obilazili i sa desne i sa leve shane, na putu sa jed nosmernim saobrecejem, a ukoliko odgovarajucim seobracejnim znakom nije odredeno sa koje strane se iskljucivo rnoze vrsiti njihovo obi lazenje.

Za razliku od preticanja, obilafen]e je kada se voz ilorn prolazi pored zaustavljenog iii parkiranog vozila iii pored drugog objekta (sto rnoze da bude i neka prepreka), koja se nalazi na onorn delu saobracejne hake kojom se krece vozilo.

Da bi vozec izvrsio ovu radnju na bezbedan necin, mora se prelhodno uveriti da li za 10 postoje svi uslovi, kao i kod preticanja - izuzev prva dva koja smo naveli.

Davanje znaka i necin izvodenja obitezen]e (osim davanja zvucnoq znaka), vrsi se na isfi necin kao i kod preticanja .

Slika S8.

Slika 59.

32

• Prilikom obilezenje, odnosno, prolazenja pored vozila kojim se vrsi javni prevoz putnika (autobusa, tramvaja i 51.), mora se voditi racune o bezbednosti pulnika koji se nalaze na stajalistu iii ulaze, odnosno, izlaze iz tih vozila. U lakvim slucajevima treba secekaf da la vozila krenu sa svoga stajalista (slika 59).

Slika 60.

Slika 61.

ZHACI UPOZORENJA

• Isto tako, vezno je imati u vidu opesnost prilikom prclezenje pored zaustavljenog vozila, gde nepaHjivi putnici iii bezobzirni vozeci iznenada otvore vrata na vozilu u Irenutku kada se prolazi pored njih (slika 60).

• Ako se jedno vozilo zaustavilo ispred pesackog prelaza radi propustanja pesake, one se ne sme ni u kom slucaju obilazili, bez obzira na sirinu kolovoza (slika 61).

Znaci upozorenja se daju pornocu posebnih uredaja na vozilu.

Ti znaci mogu da budu zvucni i svetlosni.

Njihovo davanje, iako je obavezno, svedeno je na najpotrebniju meru. To znaci:

ZNACI UPOZORENJA SE DAJU SAMO U SLUCAJEVIMA KADA TO RAZLOZI BEZBEDNOSTI SAOBRACAJA IZISKUJU.

lskljucivo zvucni znakovi, po pravilu, daju se samo van naselja, i 10 danju, s obzirom da je u naselju i nocu njihovo davanje zabranjeno. Medutim, od toga opsieq pravila se odstupa ako njima treba upozoriti ostale ucesnike u saobraceju na neposrednu opasnost. Ovde se, naravno, misli na one zvucne znakove koji imaju jaci zvuk, kao slo su sirena iii vezdusne truba. Zvonce, koje se obicno ugraduje na bicikle, smatra se da moze biti upotrebljeno u svim prilikama u naselju i nocu, ukoliko posloji polreba da se oslali ucesnici u saobreceju upozore na prisutnosl vozila .

• ZVUCNI ZNAK za upozorenje, vozac je duzen da upotrebi nerocito u sledecirn slucejevima:

33

Vamo je imati u vidu i sledece:

- na putu van naselja, radi upozorenja drugog ucesnika u seobraceju o nameri preticanja iii obilafen]a,

- ako se pored kolovoza nalaze deca, koja ne obrece]u peznju na kretanje vozila,

- na putu van naselja, pre ulaska u nepreglednu krivinu, iii pre dolaska na prevoj, na kome je kolovoz toliko uzan da se rnoze ocekivati tesko mimoilafen]e sa vozilom iz suprolnog smera.

ZVUCNI ZNAK SE NE SME KORISIITI ZA DOZIV ANJE III ZA SLiCNE NEOPRA VDANE POTREBE, JER SE TIME CINI PREKR$AJ UZNEMIRAV ANJA GRADANA.

Ako se nekim motornim vozilom prevozi povredeno iii tesko bolesno lice kome je potrebna hitna lekarska pomoc, vozac takvog vozila moze da daje neprekidno zvucni znak naravno, ako je to zbog gustine saobreceje potrebno. Ovo je sasvim opravdano, s obzirom da je u pitanju speseven]e Ijudskog zivota.

Os!ali vozeci, po pravilu, moraju da ornoquce nesmetan prolaz takvom vozilu, na nacln kako to cine prema vozilima hitne pornoci.

Uredaj za davanje zvucnoq signala mora da bude takav da se njime mogu davati samo jedno!icni zvuci nepromenjenog intenziteta.

Poseban uredaj, kojim se daju zvucni signali od niza ton ova raznih visina, mogu da imaju samo vozile pod pratnjom, vozila hitne pomoci, vozila vatrogasnih sluzbi, vozila organa unulresnjih poslova vozila vojne policije, odnosno, vozila vojnih seobracejnih jedinica .

• SVETLOSNI ZNAK za upozorenje se daje neeu umesto zvucnoq znaka, kako u naselju, tako ivan naselja. On se daje kratkim uzastopnim paljenjem velikog svetla, iii uzastopnim paljenjem oborenog svetla za osvetljavanje puta. Ako vozilo ima ugradeno veliko i oboreno svetlo, onda se ovi znaci daju naizrnenicnim paljenjem, u kratkim razmacima, velikog i oborenog svetla.

KAO I U OSTALIM PRILIKAMA, TAKO I PRILIKOM DAVANJA SVETLOSNIH ZNAKOVA, VOZAC JE DUZAN DA VODI RACUNA DA TIME NE ZASLEPLJUJE VOZACE KOJI DOLAZE IZ SUPROTNOG SMERA.

U izvesnim slucejevime, za upozorenje moze da se koris!i svetlosni znak i danju. To, obicno, koris!e vozacl motornih vozila radi upozo-

34

renja onih vozace koji nameravaju da izvrse preticanje, iii obilezenje iako im iz suprotnog smera nailazi vozilo. Zneci, ovim se vozac, kome je dat ovaj znak upozorava da ce "upasti u makaze".

PRESECANJE KOLONE PESAKA

Ako se na putu iz bilo kojih razloga krece organizovana kolena, odnosno povorka pesaka, vozacl svih vrsta vozila moraju prema njima, u svakom pogledu, da zauzmu krajnje obazriv stay. Takvoj koloni iii povorci se mora osigurati maksimalna bezbednost.

lato se istice neprikosnoveno pravilo:

VOlllOM SE NE SME PRESECATI KOlONA VOJNIKA, KOlONA 5KOlSKE DECE, POGREBNA POVORKA I SVAKA DRUGA ORGAN 1- lOVANA POVORKA GRADANA KOJA SE KRECE PO PUTU.

Izuzetno, ove kolone-povorke mogu se presecati, uz posebnu prolaza opreznost, od strane vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva kada vrse pos!ove sluibe.

POSTUPAK PO NAREDBAMA I PO ZNACIMA OVLASCENIH SLUZBENIH LlCA

Ovlescena sluzbena lica, koja mogu u odredenim slucajevirne da izdaju naredbe, uputstva, iii da daju propisane znake ucesnicime u saobrace]u, najcesce su pripadnici milicije. Ali, u nekim slucejevime to mogu da budu i druga sluibena lica, na primer, carinici na granicnim prelazima, vojna lica u vojnim rejonima, iii kada prate vojna vozila, zeleznicari na prelazima pula preko zeleznicke pruge, lica koja obezbeduju i requlisu seobracej na putevima gde se izvode radovi na putu, iii ako obezbeduju pratnju za prevoz vanrednih i opasnih tereta.

SVI UCESNICI U SAOBRACAJU MORAJU POSTUPATI PO lAHTEVIMA IlRAZENIM POMOCU lNAKOVA III NAREDBAMA MILICIONARA III DRUGIH OVLASCENIH SlUZBENIH L1CA.

Postupanje po ovim znacima iii naredbama je obavezno i kada se time odstupa od propisa i pravila saobracaja iii od odredbe izraiene saobracajnim znakom.

Znaci koje daju ovlescena sluzbene lica ucesnlcime u saobraceju, jesu:

3'5

- znaci koji se daju rukama i poloiajem tela,

- zvucni znaci, koji se daju plsteljkom iii posebnim zvucnirn znakom

na motornom vozilu (zavijajuci zvuk),

svetlosni znaci, koji se daju posebnim uredajima na vozilu iii sredstvima koja se korisle rucno (na primer, baterijska lampa, fenjer is!.) .

• ZNACI KOJI SE DAJU RUKAMA I POLOZAJEM TELA

Jedna ruka podignuta vertikalno zneci obavezno zaustavljanje za sva vozila. Vozila koja se priblizaveju raskrsnici, na ovaj znak ce se zeusia viti ispred pesaekog prelaza iii ispred poprecne bele linije na kolovozu. Vozaea, koga je ovaj znak zalekao neposredno pred raskrsnicom, tako da nije u stanju da zaustavi svoje vozilo ispred peseckoq prelaza iii poprecne linije, moze produzif kretanje, jer je sada vezno da se slo pre prede preko reskrsnice da bi se ona rasteretila.

Na ovaj znak pesacl ne smeju zepocinjef prelaz preko kolovoza (slika 62).

Slika 61.

Ako se ovaj znak daje na putu van sektora raskrsnice, onda znaci obavezno zaustavljanje za sve ucesnike u saobreceju.

36

• Jedna ruka horizontal no predrucena - znaci zatvoren saobrece] za vozila i pesake eiji smer krelanja sece pravac u kome je ispruiena ruka (slika 63).

Slika 61 .

• Telo u normalnom stojecem stavu (slika 64) iii u istom stavu sa herizontalno odrucenim rukama (slika 65), zneci:

- ~-, .--. -.'~.'---.

vozilima koja dolaze iz pravca u kome su okrenuta prsa iii leda' milicionara, da je prolaz zabranjen i da moraju eekati pred raskrsnicom.

vozilima koja dolaze iz pravca u kome je milicionar okrenut bocno, prolaz preko raskrsnice je dozvoljen.

37

Slika 64.

38

Slika 6S.

Kada je prema znacima milicionara, koje daje poloiajem lela zabranjen prolaz, milicionar rnoze pojedinim ucesnicirna u saobreceju da dozvoli dalje kretanje. U 10m sluceju milicionar ispruzenorn rukom pokazuje na vozilo, pa zalim opisuje luk pokazujuci smer u kome dozvoljava da se produfi krelanje .

• Lagano mahanje rukom gore-dole sa dlanom okrenutim nadole:

vozeci u cijem se pravcu daje ovaj znak treba da smanje brzinu kretanja svog vozila (slika 66).

~ I

Slika 66 •

• Kruienje rukom u laktu, 5 desna ulevo:

vozaci U crjern pravcu se daje ovaj znak freba da ubrzaju kretanje svoga vozila (slika 67).

39

RZATI KRETANJE

Slika 67.

• Podignuta i ispruiena ruka dlanom usmerenim prema vozilu: - obaveza da se vozilo zaustavi (slika 68).

- .... ,"....... ~/~",..

'l"'-I.rII7"

~'Ton ';)f r

40

Slika 68.

Prilikom davanja znakova, koji su ovde opisani, ovlasceno sluibeno lice moie, ali ne mora da koristi teblleu iii pallcu za regulisanje seobrace]e.

Slika 69.

Slib 70.

- Tablica je iute boje sa crvenom ivicom, a crnim slovima na njoj je ispisano: "STOP". Prevucena je reflektujucorn materijom iii je os vetIjena sopstvenim izvorom svetlosli (slika 69).

- Palica je naizmenicno obojena be- 10m i crnom bojom i osvetljena sopstvenim izvorom svetlosli (slika 70).

41

Ovi znaci se daju u kombinaciji sa znecirna koji se daju rukom imaju sledece znecenje:

• lVUCNI lNACI KOJI SE DAJU PISTALJKOM

• Jedan krafak zvjiduk

Svi ucesnici u saobreceju, koji ga cuju, treba da obrate pazn]u na ovlasceno sluzbeno lice, jer ce posle toga one dati neki odredeni znak. Tacnlje: "Obrafile paznju na moje znake"1

Daje istovremeno kada vertikalno podize ruku ima isto znace-

nje kao taj znak.

• Vise uzastopnih kratkih zvjiduka

Neko od ucesnika u seobraceju je poqresro, Zneci, treba pogledati na ovlesceno sluzbeno lice, jer ce one na jasan nacln pokazali rukom na onoga koji Ireba da zaustavi vozilo, iii ako je pesek - da stane i saceka njegovu dalju naredbu.

• Jedan dugi zviiduk

II POSEBNI SVETLOSNI lNACI KOJI SE DAJU RUCNO

Ovlescene sluzbene lica u vrsenju poslova kontrole i regulisanja saobrece]e rnoqu devef rucno i svetlosne znake baterijskom lampom, fenjerom i sl. Takav znak se daje postojanim crvenim svetlom, kojim ovlasceno sluzbeno lice mase pepreene II odnosu na put.

Ovaj znak obavezuje vozece da zaustave 5voje vozilo.

II lVUCNI I SVETLOSI-JI lNACI KOJI SE DAJU POSEBNIM UREDAJIMA NA MOTORNOM VOllLU

Kada vrse konlrolu iii regulisanje saobraceje motornim vozilom, ovlascene Iica u odredenirn slucejevlma daju posebne zvucne i svetlosne znake pornocu ure dejs koji su uqredeni na njihovim motornim vozilima, ito:

• Zvuc:ni znak, koji se znalno razlikuje od zvucnih znakova (sirena) oslalih vozila, jer ima vise tonova raznih visina. On se daje II kornbinaciji sa posebnim svellosnim znakom na motornom vozilu, te ima islo znac:enje kao i svetlosni znak uz koji se daje.

42

• Svetlosni znak - dva trepcuca svetla od kojih je jedno plave boje, a drugo crvene boje. Takve znake daju samo vozila pod pratnjom.

Znacen]e ovoga svetlosnog znaka je opisano pod naslovom "Vozila pod pralnjom", a znak je prikazan na slici 51.

• Trepcuce svetlo plave boje se nalazi, iskljuclvo, na vozilima sa pravem prvenstva prolaza (vozila sluibe hilne pomoci, vozila valrogasne sluibe, vozila organa unutrasnjih poslova i posebna vozila JNA).

Znacen]e ovoga svellosnog znaka je opisano pod naslovom "Vozile sa pravom prvenstva prolaza", a znak je prikazan na slid 50.

• Svetlosni znak "STOP MILlCIJA" crvene boje postavljen je na zadnjoj strani vozila. Kada je ovaj znak osvelljen izvorom sopslvene sveilosti, vozila koja se nalaze iza njega moraju se zauslavili i secekaf naredbu, uputslvo koje ce pripadnici rnlllcije tom prilikom dali (slika 71).

Slika 7t.

43

II

POSEBNA PRAVILA SAOBRACAJA

KRETANJE U GRUPI

Vee je poznalo da vozaci bicikla, Iricikla, bicikla sa pornocnom molorom i vozeci Iricikla sa pornocnim molorom moraju da se krecu krajnjom desnom slranom kolovoza u sirini do jednog metra. Oluda i propisano pravilo glasi:

AKO IMA DVA III VISE VOZACA TAKVIH VOZILA KOJI SE KRECU U GRUPI, ONDA SU DUZNI DA SE KRECU JEDAN ZA DRUG 1M.

Ovoga pravila se Ireba pridriavati i prilikom krefanja po biciklisticko] slazi, nezavisno od toga da Ii se na loj stazi odvija seobrace] u jednom smeru iii u oba smera.

Postoje losi i veoma opasni obica]i da se, nerocito vozaci bicikla, pa i bicikla sa pomocnlrn motorom - pridrzavaju za neko drugo vozilo, iii da se uzajamno vuku.

Propisi izricito zabranjuju lakve i slicne radnje, kojima bi doveli i druge u opasnosl.

Valja zapamliti propisano pravilo:

U TOKU KRETANJA NIJE DOZVOLJENO PRIDRZAVATI SE, VEZATI SE ZA NEKO DRUGO VOZILO RADI VUCE, III GURA TI NEKO VOZILO.

44

ST ABILNOST VOZILA

Vozeci vozila na dva locka su duini, nerocito da vode racuna 0 slabilnosli svoga vozila u toku kretanja. Ovo nije znacejno samo zbog opasnosti od gubilka ravnoleie i pada, nego neroclto zbog moqucnosti da se vozilo odriava u pravolinijskom kretanju bez krivudanja.

Da ne bi umanjio stabilnost vozila na dva locka, vozac je duian da postuje sledece pravila i propise:

Slik. 72.

Slik. 71.

• Vozilo mora opkorecif i sedeli iskljucivo na sedistu koje je odredeno za vozece. Nije dozvoljeno, na primer, slajati na pedalama iii na driacima za noge, iii sedeti u poprecnorn poloiaju iii na nosacu prlIjaga. Noge mora driati na pedalama.

• Uprevljsc mora driati bar jednom rukom. Ako u jednoj ruei drii neki predmel, on ne sme biti iakav da vozacu smeta u odriavanju ravnoteie iii da mu onemoqucuje davavanje propisanih znakova rukom.

45

Slika 74.

~lIk. 75.

Slika 76.

46

• Teret, koji se prevozi, mora da bude pricvrscen i tako smestsn da ne prevagne na jednu stranu. Nerocito je opasno da se na uprevljac veseju teii predmeti.

• Za vozilo se ne smeju vezati iivotinje (pas, konj i dr.), iii vuci neka manja vozila (kolica, deci]e saonice is!.).

PREVOZ LlCA I lEREl A

• Na biciklu, biciklu sa pomocnim motorom moie se prevoziti sarno dele do 7 godina iivota, i to sarno na posebnom sediSfu ugraaenom ispred vozaca (slika 76).

• U lovarnom sanduku tricikla i tricikla sa pornocnim rnolororn zabranjeno je prevoziti liea. Ako je teret

Slika 77.

Slika 78.

Slika 79.

smesten ispred vozece (10 je slucaj kada se lovarni sanduk nalazi spreda) on ne sme zaklanjati preglednost vozacu da osmolri pul pred vozilom. 1510 lako, mora se vodili racune da lerel ne zaklanja svetla i druge svetlosne uredaje na vozilu (prednje svello za osvetljavanje puta iii katadioptere na zadnjem delu vozila).

• Teret koji se prevozi iii sredstva za vezivanje (kanap, iica i 51.) ne smeju da se vuku po zemlji.

• Prilikorn prevoza lereta mora se voditi racune 0 nejveco] dozvoljenoj sirina za ova vozila, jer njihova ukupna sirina ne sme da prelazi vise ad 1 m.

• Ako se prevozi duii predmet, on ne sme prelaziti vise od 0,5 m najisturenije tatka na zadnjoj slrani ovih vozila.

• Najislurenija tacka lakvog tereta se mora oznacevef crvenom Ikaninom.

• U vezi sa prevozom tereta valja imati u vidu i 10 da se on ne sme rasipati po putu, ne sme da stvara buku iii da na bilo koji nacin cini smetnje ostalim ucesnicirne u saobrace]u.

Slika 80.

47

PROPISANI UREDAJI I OPREMA, KAO I SVA PRAVILA SA:OBRACAJA KOJA SU DO SADA OPISANA U OVOM PRIRUCNIKU ODNOSE SE I NA VOZACE BICIKLA.

POSEBNA PRA VILA KOJA SE ODNOSE SAMO NA BICIKLE (BEZ POMOCNOG MOlORAI

Bicikl je vozilo koje ima najmanje dva locka, i koje se pokrece iskljucivo snagom vozace.

Republickim, odnosno pokrajinskim proprsrrna je odredeno koliko godina zivola Ireba da ima lice koje upravlja biciklom u seobraceju na pulu. Tu posloje izvesne razlike, te se proporucu]e da se zainleresovana lica obrale za ovo pilanje organima unutrasnjih poslova. U SAP Vojvodini propisano je da biciklom u seobraceju na pulu mogu upravIjali lica koja su navrsila 11 godina iivota. U pratnji lica koja su navrsila 16 godina iivola, biciklom mogu upravljali i deca koja su navrSila 8 godina iivota, ali im se ne odobrava kretanje na pulevima I reda i u ulicama sa zivim seobrecajern.

Obucaven]e u upravljanju biciklom je zabranjeno na pulevima I i II reda i u ulicama sa iivim seobracejern.

SAOBRACAJ NA RASKRSNiCI

• RASKRSNICA NA KOJOJ JE SAOBRACAJ REGULISAN UREDAJIMA ZA DAVANJE SVETLOSNIH SAOBRACAJNIH ZNAKOVA

Za savremeniji nacin regulisanja seobrace]e na promelnim raskrsnicama korisle se uredaji za davanje svetlosnih seobrecejnih znakova - vise poznali pod nazivom "semafori".

Svella na ovom uredaju se ukljucuju po sledecern redosledu i imaju znecenje:

1) CRVENO svetlo - zabrana prolaza,

2) CRVENO I IUTO svetlo islovremeno - uskoro preslaje zabrana prolaza i pojsvice se zeleno svetlo,

3) ZELENO svetlo - slobodan prolaz.

Posle zelenog svetla, paljenje svetle ide obrnutim redosledom i pojavljuje se:

4) IUTO svetlo samoslalno - zabranjen je prolaz, osim za vozila koja se u Irenulku pojave ovoga svetla nalaze na lolikoj udaljenosli da ne mogu na bezbedan necin da se zausfave pred semaforom. Posle zutog svetla ponovo se pali crveno svetlo i lako se naslavlja opisani redosled.

48

• Trepcuce zeleno svetle upozorava ucesnike u seobrecsju na skori prestanak slobodnog prolaza i da ce se pojaviti .luto svetlo, odnosno, crveno svetlo. Vozila, koja se u trenulku kada zeleno svetlo pocinje da Irepce nalaze ispred semafora, mogu produfif krelanje pod uslevorn da predu raskrsnicu pre pojave .lulog, odnosno, crvenog svetla.

• Trepcuce iulo svetlo se ukljucuje na sematoru kada frekvencija saobracaje na toj raskrsnici oslabi (oblcno nocu), Ono upozorava sve ucesnike u seobraceju da se krecu oprezno. Trepcuce .luto svello se pred nekim raskrsnicama iii pred opasnim delovima puta postavlja i kao samostalni svetlosni uredaj (slika 81) i one ima islo znacenje kao i kada se nalazi na semaforu.

Valja napomenuti da je ova] necin davanja svetlosnog znaka novijeg datuma, Ie ne Ireba ocekivef da ce se na svakom semaforu dobili ovakvo upozorenje.

I'

~A\;

Slika 8t.

• Zeleno svetle u obliku sfrelice koje postoji kod nekih semafora, ozneceve da se vozilo moze kretati sarno u smeru koji pokazuje la strelica.

• Dopunski znakovi u obliku zelene svetleee sfrelice, koji se dodaju nekim semaforima oznaceve]u Izv. "uslovna skrelanja".

Konkretno, ako je zelena strelica na dopunskom znaku upaljena za vreme dok je na semaioru upaljeno crveno svetlo iii zuto svetlo, dozvoljeno je da se produf kretanje, ali samo u pravcu koji pokazuje sfrelica, i to pod sledeclrn uslovima:

Slika 82.

1) da se propuste vozila koja se krecu po putu na koji se ulazi, i

2) da se propusle peseci koji preiaze preko kolovoza (slika 82).

49

Primer: na slici 83, prema zelenim svetlima, iz dva suprotna smera je dozvoljeno skretanje ulevo. Islovremeno sa zelenim svetlom upaljena je i zelena slrelica na dopunskom znaku, pokazujuci smer udesno. Biciklista u prikazanom primeru rnofe da skrene udesno pod uslovom da propusti vozila koja mu do laze iz suprotnog smera i skrecu ulevo. Bilo bi poqresno shvatiti da se u Iakvom slucaju primenjuje pravilo ustupanja prvenstva prolaza vozila koja nailaze sa desne slrane.

Ovako ce se postupati i u sluceju ako je ovaj dopunski znak dodat semaforu na kome su zelena svetla u obliku strelice.

Slika 83.

Na nekim raskrsnicama uredaj za davanje svetlosnih saobracejnlh znakova - semafor - postavljen je za svaku saobrecajnu traku posebno (slika 84).

Slika 84 .

• Semafori za pesake - kao posebni uredaji za davanje svetlosnih saobrecajnih znakova radi regulisanja saobrece]a peseke oblcno se nalaze u sklopu semafora za vozila.

Za vozace bicikla i bicikla sa pemocnlm motorom, koji za kretanje koriste blclklisficku slazu, a radi prelaza preko kolovoza im je obelezena posebna staza pored obelezenoq pesackoq prelaza - kao na slici 85 - ova svetla imaju islo znacenje kae i za pesake;

Ovaj uredaj ima samo dva svetla u obliku kvadrala iii kruga, i to~

crveno sa siluelom pesake u stojecern stavu, slo znaci da je pesecima, odnosno, biciklistima zabranjen prelaz preko kolovoza,

50

- zeleno sa siluetom pesaka u hodu, !ito znaci da je prelaz preko kolovoza dozvoljen.

NAPOMENA:

Slika 85.

Svi do sada opisani svetlosni znakovi na semaforima prikazani su u poglavlju "SAOBRACAJNI ZNAKOVI".

II VAZNIJE NAPOMENE U VEZI SA PRA VILIMA SAOBRACAJA NA RASKRSNICI

Silk. 86.

• Ako pred semaforom za vozila vozac ceke na pojavu znaka za slobodan prolaz preko raskrsnice, vozilo mora zauslaviti ispred log uredaja. To je, najcesce, pred obelefenim pesacklm prelazom iii pred poprecnom belom linijom na kolovozu (slika 86).

51

Slika 87.

Slika 88.

Slika 89.

52

., Ako je vozilom useo u raskrsnicu na zeleno svetlo (koje nije u obliku sirelice) i skrece ulevo, mora propustiti vozila koja mu dolaze u susret i produzuju kretanje pravo iii skreeu udesno.

U ovom slucaju vozilo S6 zaustavlja u sredistu raskrsnice, tako da ne ometa kretanje vozila koja se propusteju (slike 87).

• Prilikom skretanja udesno iii ulevo, ebaveznc se moraju propustltl pe .. sad i blelkllsf koji prelaze preko kolovoza na bocnorn putu na koji vozilo skrece (slika 88).

• Ako se pred semaforima iii na samom slubu semafora nalazi neki od seobracajnih znakova kojima su odredeni obavezni iii zabranjeni smerovi kretenja, onda se vozac mora pridrf avef ovih znakova obaveza, odnosno, zabrana (slika 89).

Ako je seobrace] na raskrsnici regulisan znacima koje daje milicionar, takvim saobrecejnim znakovima preslaje veznost samo ako milicionar na jasan necin - pokretom ruke poke Ie da je dozvoljeno kretanje i u pravcu koji je po istaknutom seobracejnom znaku zabranjen.

SAOBRACAJ iliA PRELAZU PUT A PREKO ZELEZIIIICKE PRUGE

III OBELEZA VANJE PRELAZA PUT A PREKO ZELEZNICKE PRUGE

Pribiizevejuci se prelazu pula preko zeleznicke pruge, ucesnici u saobreceju bice upozoreni odqovarejucim saobrecejnim znakovima i 10:

Slika 90.

Slika 91.

Slika 92.

Slika 93.

• Obezbeden prelaz

Na slici 90 prikazani su saobrecejni znakovi koji upozoravaju ucesnike u saobreceju da se pribllzeveju prelazu pula preko zeleznicke pruge sa branicima iii polubranicima.

• lIIeobezbeden prelaz

Na slici 91 prikazani su saobracejni znakovi koji upozoravaju ucesnike u saobrecaju da se pribliiavaju prelazu pula preko zeleznicke pruge bez branika iii polubranika.

U neposrednoj blizini, na 5-10 m od sine poslavlja se "Andrejin krst", ito:

- jednostruki, ako pul prelazi preko jednog koloseka (slika 92).

- dvoslruki, ako put prelazi preko dva iii viSe koloseka (slika 93).

53

Pred nekim neobezbedenim pruznim prelazima ispod "Andrejinog krsta" se postavijaju i svetlosni znakovi crvene boje. Kada S6 naizmenicno pale-gase, upozoravaju da je prelaz preko pruge zabranjen, jer se voz nalazi u neposrednoj blizini.

Slika 94 .

• PRA VILA KRET ANJA NA PRELAZU PUT A PREKO ZELEZNICKE PRUGE

Nezavisno od toga da Ii je takav prelaz obezbeden iii nije, brzinu kretanja vozila na ovim mestima, vozac je duzen podesiti tako da se rnofe zaustaviti pred branikom, polubranikom iii pred "Andrejinim krstom".

Krajnja je lakomislenost pouzdati se u sigurnost branika, polubranika iii svetlosnih uredaja, kojima se najavljuje priblifevenje voza. Treba imati u vidu ceste greske tehnicke prirode na pomenutim uredajima, pa i propuste osoblja, koje njima rukuje. Zato se i preporucuje:

ZAUST A VITI SVOJE VOZILO PRED SVAKIM PRUZNIM PRELAZOM I LlCNO SE UVERITI DA LI SE VOZ PRIBLIZAVAI

Na nekim obezbedenim pruznirn prelazima postoje posebni zvucni iii svetlosni uredaji (dva crvena svetla na ravnoslranom trouglu, kao na slici 94), koji slufe za upozorenje da se branik iii polubranik pocinje spuStati, iii se nalazi u spustenom poloiaju.

Zvuk iii upaljena svetla na ovom uredaju obavezuju vozeca da zaustavi svoje vozilo ispred branika iii polubranika, iako se ovi jos nisu poceli spusteti.

lako prelaz preko pruge za vreme dok su branici spustenl predstavlja grub prekrse], korisno je znati:

ZBOG PRELAZA PREKO ZELEZNICKE PRUGE OBILAZENJEM III PROVLACENJEM ISPOD SPUSTENOG BRANIKA MNOGI SU PLATILI ZIVOTOM.

U slucaju da je zbog atmosferskih prilika smanjena vidljivost, iii zbog drugih razloga ne postoji povoljna preglednost, radi uoceven]a

54

voza koji nailazi jedina rnoqucnost da se provera, nailaska voza vrse osluskivenjern. Naravno, u tom slucaju treba iskljuciti rad motora (ako se upravlja biciklom sa pornocnirn motorom iii triciklom sa pornocnim motorom).

PRAVILA KRETANJA PESAKA

• KRET ANJE PE$AKA NA PUTU

Za kretanje na putu pesek mora da koristi trotoar, stazu za pesake, koja je obelezene posebnim seobrecejnirn znakom, iii povrsinu pored puta koja je pogodna za kretanje peseka.

Kao i vozila, tako i pesacl, nerocito gde je gust pesecki saobraca], krecu se desnom stranom trotoara, odnosno, staze za peseke.

Izuzetno, trotoarom se mogu kretati i lica koja se krecu pornocu pokretne stolice za nemocna lica na pogon motora, ali pod uslovom da brzina kretanja ne bude veca od brzine hoda peseka (oko 5 km/des},

Ako pored puta nema nikakvih povrsina koje smo spomenuli, pesak onda moze da se krece na kolovozu, vodeci racuna da za takvo krelanje rnof e koristiti najvise 1 m sirine kolovoza. Ako za kretanje mora da korisli kolovoz, onda je pesek duzan da se krece levom stranom pula u sledecim slucejevima:

1) na putu van naselja i

2) na delu puta koji prolazi kroz naselje, koji se po propisima 0 javnim putevima smatra javnim putem.

II KRET ANJE ORGANIZOVANE KOLONE PE$AKA

Organizovana kolona pesak koja iz bilo kojih razloga koristi kolovoz, mora se kretati desnom stranom pula. Takva kolona, po pravilu, treba da ima vodice,

Nocu, u magli i u svim uslovima smanjene vidljivosti, zatim, na uzanim kolovozima, kao i u svim slucajevime kada to razlozi bezbednosti seobraca]e zahtevaju, organizovana kolona se mora kretati u koloni po jedan. Od ovoga pravila su izuzete vojne povorke i one povorke cije kretanje je posebno odobreno od strane nedlefnih organa .

• PRELAZ PREKO KOLOVOZA I PRVENSTVO PROLAZA PE$AKA ISPRED VOZILA

Nezavisno od toga na kom mestu pesek prelazi preko kolovoza, on mora da bude narocito pazljiv.

55

lako je u posedu prvenstva prolaza on ne sme da se zadriava na kolovozu iii da namerno ometa krefanje vozila.

Za prelaz preko puta, pesek je duzen da se krece po obeleienim pesackim prelazima iii podzemnim, odnosno, nadzemnim prolazima ako oni postoje na pufu.

Na obelef.enlrn pesackirn prelazima pesak ima pravo prvensfva prolaza ispred vozila pred koje nailazi. Razumljivo je da na onim obelezenim peseckim prelazima na kojima je prema svetlosnom znaku semafora iii prema znaku milicionara za vreme regulisanja saobracaja - zabranjen prelaz preko kolovoza, pesek ovo pravo u odnosu na vozile ne moze ostvariti.

Na peseckom prelazu pesek je duzen da se pridriava pravila kretanja des nom stranom. Ukoliko je obelezeni pesacki prelaz podzemni iii nadzemni prolaz udaljen vise od 100 m, pesek rnoze da prelazi preko kolovoza, ali pod uslovom da saceka i propusti vozila koja nailaze.

Prelaz preko kolovoza je dozvoljen i na raskrsnicama na kojima nisu obelef eni peseck] prelazi. Na ovim mestima prelaz se vrsi sto blize uglu ulice, a u produzeno] sirini trotoara. I ovde pesek mora da propusti vozila koja mu nailaze sa leve i sa desne strane, a krecu se po putu preko koga on prelazi. Vozila koja na ovoj raskrsnici skrecu sa bocnih puteva, moraju propustiti pesake ako je ovaj vee stupanjem na kolovoz propisno zapoceo prelaz.

Na mestima na kojima ne postoji pesecki prelaz, prelaz se vrsi pod pravim uglom u odnosu na uzduznu osu puta .

• OSTAlA PRAVllA U VEll SA KRETANJEM PESAKA

Pre stupanja na kolovoz radi obilezen]e neke prepreke na trotoaru iii na pesecko] stazi, pesek je duzan da se uveri da to moz e ucinif bez opasnosti.

Na mestima gde zbog zaustavljenog vozila iii iz drugih razloga pesek nema pregled nad putem, ne sme prelazili preko kolovoza.

Deca se ne smeju igrati na kolovozu na kome se odvija saobrece], niti se mogu voziti razna declja prevozna sredstva kao slo su, na primer, deciji bicikl, romobili, koluraljke, sanke, skije i 51. Decije igre su zabranjene i na trotoarima po kojima se odvija gust saobrece] pes ake.

Na kraju, isticemo jednu veoma veznu propisanu obavezu:

SVI UCESNICI U SAOBRACAJU, A NAROCITO VOlACI RAlNIH VOlilA, DUINI SU DA SE STARAJU 0 BEZBEDNOSTI DECE, INVALlDA, STARIH I NEMOCNIH LlCA.

56

III

SAOBRACAJNI ZNAKOVI

• VRSTE I PODELA SAOBRACAJNIH ZNAKOVA

Saobrecejni znakovi se dele na:

znakove opasnosti, znakove izricitih naredbi, znakove obeveslen]e.

dopunske table (koje se prema potrebi postavljaju ispod navedenih znakova),

oznake ·na kolovozu,

svetlosne seobracejne znakove.

ZNAKOVI OPASNOSTI

Ovi znakovi sluz e da se ucesnici u se obreceju na putu upezore na opasnosf, koja preti na odredenom mestu, odnosno, delu puta. Da bi se bolje razlikovali od ostalih znakova, posmatrano sa ve ce daljine, oni imaju oblik trougla.

Po pravilu, postavljaju se sa desne strane puta pored kolovoza, ali na nekim mestima iz odredenih razloga postavljaju se i sa leve strane puta iii iznad povrfine kolovoza.

Izvan naselja, ovi znakovi se po pravilu postavljaju na udaljenosti od 150 do 250 m ispred opasnog mesta. Ukoliko su oni zbog opravdanih potreba postavljeni na manjoj udaljenosli od 150 m iii na udeIjenosti vecoj od 250 m, ispod njih ce se nalaziti dopunske table na kojima se ne znacuje udaljenost do opasnog mesta. Izuzetke od ovoga pravila cerno navesti kod naziva i znecenje odredenog znaka.

57

58

Znakovi opasnosti su sledeel:

A 1 - Krivina ulevo

A 2 - Krivina nadesno

(A 1 i A 2 se poslavljaju ispred krivina)

A 3 - Dvoslruka krivina, iIi viie urastopnlh krivina, od kojih je prva nalevo.

A 4 - Dvoslruka krivina, iii viSe uzaslopnih krivina od koji je prva nadesno.

Postavlja se ispred dvostrukih krivina, odnosno, na pocetku gde nastaje vise uzastopnih krivina (serpentine).

A 5 - Opasna nlrbrdica

A 6 - Opasan uspon

U znaku je upisan pad (uspon), izre fen u procentima. U prikazanom primeru uspon iznosi 10%, ali on rnoz e da iznosi vise iii manje od ovoga.

A 7 - Suienje pula

Oz ne ceve trajna i povremena s uj e nje puta (zbog izvode nje radova iii zbog postojanja drugih prepreka na putu).

A 8 - Suienje pula sa leve slrane

Znak A 8 je postavljen zbog toga sto vozaci mogu da budu blagovremeno upozoreni da odustanu ad namere preticanja, jer nece biti u mo qucno sf da koriste levu stranu kolovoza, koja im je neophodna za preticanje.

A 9 - Pokrelni mosl

U blizini je most, koji se pomera iii diie uvis, radi propustenje plovnih objekata (u Vojvodini ih nejvise nelazimo na kana lima).

A 10 - Blizina obale

Ovde put nailazi na obalu, sto zneci da se proteie neposredno pored vade (reke, mora iii jezera). Opesnest je u tome sto vozilo u slucaju iskliznuca iz kolovoza pada u vodu. Znak moie da bude postavljen i na mestima gde se nailazi (prilazi) na skelu, kojom se vrsi prevoz vozila i putnika preko vade.

A 11 - Izbocina iii uleqnuce na pulu

Ovaj znak se postavlja ispred delova kolovoza koji s u os lecerii (udarne rupe, izbocine, uleqnuce, valoviti z astar, i sl.).

A 12 - Prevoj pula

Nalazi se pred opasnim prevojima puta, iii pred nekom vecorn grbinom na putu, koja oriernoqucuje uzajamnu vidljivost vozace vozila, koji jedan drugom do laze u sus reI.

A 13 - Klizav kolovoz

Iza tog mesta nastaje deo kolovoza, koji je cesto, ali ne uvek, klizav usled nanosa blata, kondenzacije pare, slivanja patoka posle kise, otapanja snega i sl.

A 14 - Kamenje prm

Nailazi deo puta eiji je kolovoz posut sitnim kamenjem, sto pri brzoj voinji vozila izaziva prskanje kamenja. Posledica toga je razbijanje stakla - vetrobana. Sprecevan]e ovoga se postiie, iskljucivo, smanjenjem brzine kretanja i odriavanjem povoljnog odstojanja izrnedu vozila.

59

60

A 15 - Obeleieni pesacki prelaz

Poslavlja s e na izvesnoj udaljenosli ispred obeleienog pesackoq prelaza. Posle ovoga znaka vozilo ce ne ici na obeleien pesacki prelaz. Prednosl pripada pesecirne ,

A 1 6 - Deca na pufu

Ovaj znak oznaceve blizinu mesla na pulu na kome se deea cesce i u vee em broju krecu (ispred skole, obdanisla i sl.).

A 17 - Biciklisfi na pufu

Znak ozne ceva blizinu mesla na kome bieiklisli nailaze na pul sa bocncq pula, iii meslo gde biciklisf icke steze ulaze na kolovoz.

A 18 - Domace iivofinje

U blizini pula se nalazi pas njak iii deo pula gde se sloka goni kolovozom na ispasu, odnosno, sa ispa!e.

A 19 - Divljac na pufu

Na ovoj deoniei pula divljac iznenada utrceve na puI, i lu okolnosl voz ac mora de ima u vidu.

A 20 - Radovi na pufu

Znak se poslavlja neposredno ispred mesla (pored branika) gde se izvode radovi na pulu.

A 21 - Nailazak na sveflosne saobracajne znakove

Ozne ceva da se vozilom prilazi rakrsniei iii pesackorn prelazu, na kome je se obre caj regulisan svetlosnim saobrecajnirn znakovima (semaforima).

A 22 - Odronjavanje kamenja

Na ovoj deoniei pula dolazi do ces+ih odrona kamenja, Ie voz ac mora ocekive+i da ce se na kolovozu nalazili komadi odronjenog kamenja.

A 23 - Blizina avionske pisle

Ovaj deo pula prelecu avioni u niskom letu. Tu posloji opasnosl od zenosenje vozila (zbog vetra) i od pucanja slakla (ako su stakla zalvorena na automobilu).

A 24 - Bocni velar

Oz ne ceve blizinu dela pula na kome cesto i iznenada duva jak bocrii velar (izlaz iz kotline, kanjona, lunela i sl.). Ovo veoma nepovoljno u+ide na stabilnosl, narocilo manjih vozila.

A 25 - Saobracaj u oba smera

Prethodno, na 10m delu pula se odvijao seobrace] serno u jed nom smeru. Zneci, nije poslojala opasnost od vozila iz suprotnog smera. Posle ovoga znaka vozac se upozorava da nastaje dvosmern.i se obrecej i de Ireba da vodi racuna 0 nailasku vozila iz suprotnog smera.

A 26 - Tunel

Vozac saznaje da uskoro ulazi vozilom u tunel. Smanjuje brzinu i uk ljucuje svella na vozilu.

A 27 - Opasnosl na pulu

Na ovom delu puta postoji neka opasnost za koju nije predviden pos aben znak, npr. sneini nanosi stvaraju "Ialasasl put" iii je usled klizanja zcrnljis+e opasan popre cni nagib i sl.

A 28 - UkrSlanje puleva isle vafnosli

Ozneceve da se nailazi na raskrsnicu puleva, od kojih ni jedan nije sa prvenslvom prolaza. Znaci, prvenslvo prolaza pripada vozilu koje lu nailazi sa desne strane. Po pravilu, poslavlja se na putevima izvan naselja.

A 29 - UkrSfanje sa sporednim pulem

Znak se nalazi na putu sa prvenslvom prolaza (na glavnom putu) i upozorava da je u blizini raskrsnica sa sporednim pulem. Ovde posloji opasnosl da neki voz ac, iz le z eci sa sporednog pula, moida nece pos+ovati prvenslvo prolaza.

A 30 - Spajanje sa sporednim pulem pod pravim uglom sa leve slrane

61

62

A 31 - Spajanje sa sporednim pulem pod oSlrim uglom Si" leve slrane

A 32 - Raskrsnica sa kruinim 10k om saobracaja

Oznai'ava blizinu raskrsnice puleva na kojoj se saobracaj odvija u kruznorn loku. Ovim znakom se voz ac, ujedno, upozorava da ne vrsi preslrojavanje sa name rom skrelanja ulevo, jer je na loj raskrsnici rnoquce skrenuti jedino udesno.

A 33 - Tramvajska pruga

Oznai'ava blizinu mesla na kome put prelazi preko tramvajske pruge u nivou. Na ovom mestu saobrace] tramvaja nije posebno regulisan, a po pravilu se poslavlja izvan naselja.

A 34 - Prelaz pula preko ieleznicke pruge sa branicima iii polubranicima

Oznai'ava blizinu prelaza puta preko zelez nicke pruge u nivou, koji je z asticen branicima iii polubranicima.

A 35 - Prelaz pula preko ieleznicke pruge bez branika iii polubranika.

Oznai'ava blizinu prelaza preko z cle z nicke pruge u nivou, koji nije z asf ice n branicima, iii polubranicima.

A 36/a - Andrejin krsl

Oznai'ava mesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou bez branika iii, polubranika - sa jednim kolosekom.

A 36/b - Andrejin krsl

Ima isto znai'enje kao znak 36/a, ali ovde puI prelazi preko dva iii vise koloseka.

A 36/c - Andrejin krsl

Kombinovan sa uredajima za davanje svellosnih znakova, poslavljen na is+om stu bu.

Znakovi A 36/a, A 36/b, A 36/c poslavljaju se na udaljenosti od 3 do 10 m od najbliie zeleznicKe sine (treenice), i 10 tako da budu vidljivi sa udaljenosli od naj-

manje 50 m na pulu na kome su poslavljeni. Zbog log a vo zaci ovaj znak Ireba da smalraju kao poslednju opomenu da je lu u neposrednoj blizini prelaz pula preko

ieleznicke pruge i vozilo se mora zauslavili na 10m mesiu da bi vozec proverio da Ii voz (sinsko vozilo) nailazi, lim pre 510 ovde nema branika iii polubranika.

37 - Pribliiavanje prelazu pula preko ieleznicke pruge sa branicima iii polubranicima

Prvi znak (sa Iri kose linije) se poslavlja na udaljenosli od 240 m, a drugi (sa dye kose linije) na 160 m, i treci (sa jednom kosom linijom) na 80 m od mesla gde pul prelazi preko ieleznicke pruge.

38 - Pribliiavanje prelazu pula preko ieleznicke pruge bez branika iii polubranika

Ovi znakovi se poslavljaju na isli nacin kao i znakovi A 37.

ZHAKOVI IZRICITIH HAREDBI

Ovim znakovima se slavlja do znanja ucesnicime u se obreceju zabrana, oqrenicenje i obaveza, koje se moraju pridriavali.

Znakovi izricilih naredbi - izuzev znaka B-1 - imaju oblik kruga. Po pravilu, poslavljaju se sa desne slrane puta pored kolovoza, a u nekim slucejevirne su postavljeni i sa leve strane iii iznad povrsine kolovoza, i 10 neposredno ispred mesta odakle za ucesnike u saobrecaju naslaje obaveza, iii odakle vaie naredbe iz re z e ne ovim znakovima. Izuzelno, oni mogu da se nalaze i na oclqoverejucoj udaljenosti od mesla odakle oni vaz e, ali se tada ispod njih nalaze dopunske table sa nezriecenorn udaljenosti do me sta odakle vaz i naredba.

lzricite naredba iz rezerie ovim znakovima vaz i do prvog ukrs+en]e (raskrsnice) puteva, a ukoliko se ona produz uje, u tom sluceju poslavlja se o dqovarejuci znak i posle raskrsnice.

Znakovi izricilih naredbi se dele na dye grupe. Prvu grupu cine znakovi zabrane. odnosno, oqrenicenje, ito;

63

64

8-1 UkrUanje sa pulem sa prvenslvom prolaza

Oz ne cave blizinu raskrsnice na kojoj vozac mora da ustupi prvens ivo prolaza svirn vozilima koja se krecu po pulu, na koji ulazi.

8-2 Obavezno zauslavljanje

Ovaj znak se nalazi pred rnes+orn gde voz ec mora da z eus tevi sv oje vozilo da bi uslupio prvenstvo prolaza vozilu koje s e krece pulem iii prugom koju prelazi (preseea). To zrieci da ovaj znak rrece bili poslavljen samo pred raskrsnieama puleva, nego s e on rno re nalazili i pred pru f nirn nrelazima, kako ieleznickih lako i Iramvajskih koloseka koji nisu z e i+icerii branieima iii polubranicima.

8-3 Zabrana saobracaja u oba smera

Na ovom delu pula je zabranjen saobrecej svim vozilima u oba srriere.

8-4 Zabrana saobracaja u jed nom smeru

Ozneceva da je iz smera prema kome je okrenul znak zabranjen ulaz, jer je 10 puI, odnosno, uliea u kojoj se se obrecej odvija samo u jed nom smeru (iz suprolnog smera).

8-9 Zabrana saobracaja za molocikle

Ova zabrana se odnosi na sve vrs!e mo!oeikla sa prikolieom i bez nje.

8-10 Zabrana saobracaja za bicikle sa pcmocnlm molorima.

8-11 Zabrana saobracaja za bicikle

8-14 Zabrana saobracaja za pesake

8-17 Zabrana saobracaja za sva molorna vozila, zapreina vozila i za bicikle

8-23 Najmanje raslojanje izmedu vozila

Oz naceve najmanje rastojanje izmedu vozila u kretanju, koga se vozeci moraju pridriavati.

8-24 Zabrana skrelanja ulevo

8-25 Zabrana skrelanja udesno

8-26 Zabrana polukruinog okretanja

8-27 Zabrana prelicanja svih molornih veztla osim metecikla bel prikolice

Na ovom delu puta motorna vozila bez obzira na vrs+u, medusobno se ne srneju preticati. Ovde se izuzimaju motocikli bez prikolice, jer njih mogu preticati druga motorna vozila.

8-29 Ogranicenje brzine

Na ovom delu puta vozila ne smeju da se krecu brzinom vecorn od one koja je oz nacene na znaku (u krn/ce s),

65

66

B-30 Zabrana davanja zvucnih znakova

Na ovom delu puta se ne smeju ure dajirne na vozilu davati zvucni znakovi, osim u sluceju neposredne opasnosti.

B-31 Zabrana prolan bez zaustavljanja - carinarnica Znak upozorava da je u blizini earinarniea, gde se vozilo obvezno mora zaustaviti i seceke+i da dobije slobodan prolaz od sluibenog liea.

B-31/a Zabrana prolan bez zaustavljanja - milicija - police

Postupak vozece je isf kao i kod znaka B-31. Kod ovoga znaka vozec je duzan da ceka dok od sluzbenog liea organa unutrasnjih poslova ne dobije znak da mo Ie produiiti dalje kretanje vozilom.

B-32 Prvenstvo prolan vozila iz suprotnog smera

Znak se nalazi pred uskirn delom puta gde je zabranjeno mimoilaienje (obicno je takva radnja i nemoguca). Vozac je duian da zaustavi svoje vozilo pre stupanja na suieni deo puta i de seceke prolaz vozila koja nailaze iz suprotnog smera.

B-33 Zabrana zaustavljanja i parkiranja

Znak se postavlja na onoj strani pula na kojoj je zebranjeno zaustavljanje i parkiranje. Ako se, na primer, na pulu sa jednosmernim se obracejern zabranjuje zauslavljanje i parkiranje, obavezno se poslavlja znak i na levoj slrani pula.

B-34 Zabrana parkiranja

Parkiranje je oslavljanje vozila na pulu u Irajanju duiem od 15 minula. Potsavlja se na isli nacin kao znak B-33.

B-351 a Haizmenicno parkiranje

Na ovoj slrani puta (gde je znak poslavljen), u parnim danima je zabranjeno parkiranje. Znak, ujedno, obeveste va da je na suprolnoj slrani pula u parnim danima dozvoljeno parkiranje, jer fa zabrana na suprolnoj slrani vaii sarno u neparnim datumima.

B-35/b Hilizmenicno parkiranje

Islo je zne ce n]e kao znaka B-35/a, samo obrnulo. Sada je sa desne slrane puta zabranjeno parkiranje u neparnim dalumima, a na suprotnoj slrani pula la zabrana vaii samo u parnim dalumima.

Drugu grupu znakova izricilih naredbi cine znakovi obaveze, 10:

B-36 Hajmanja dozvoljena brzina

Oznaceve puI, odnosno, dec pula na kome se vozila mogu kretef najmanje onom brzinom koja je oznecena na znaku.

B-37 !..anci za sneg

Oznaceve dec pula na kome po snegu iii po poledici sva molorna vozila, osim molocikla, moraju na pogonskim tockovirne da imaju lance.

B-38 Staza za bicikliste

Oznaceve slazu kojom se moraju krelali bicikli, i bicikli sa pornocnirn molorom. Drugim vozilima je zabranjeno krelanje po ovoj slazi.

B-39 Siaza za pelake

Oznaceva posebno izgradenu pesecku slazu kojom se pe s aci moraju obavezno krelali i po kojoj je zabranjeno krelanje drugim ucesnicirne u se obreceju.

B-40 Siaza za konjanike

Oznaceve slazu kojom se moraju krelali konjanici, a kojom je zabranjeno krelanje drugim ucesnicirna u saobrace]u.

B-411 a Obavezan smer

Vozila se mogu krelali samo pravo!

B-41/b Obavezan smer

Vozila moraju skrenuli udesno!

67

e • •

B-41/c Obavenn smer

Vozila moraju skrenuli ulevo!

B-42 Dozvoljeni smerovi

Vozila mogu proci samo pravo iii skrenuli udesno.

B-43 Obavezno obilaienje sa desne slrane

B-44 Obavezno obilaienje sa leve slrane

B-45 Kruini 10k saobracaja

Znakovi B-43, B-44 i B-45 oz ne cavaju kolovoz, dec kolovoza kojim se vozila moraju krelali prilikom obilazenja peseckih oslrva, oslrva za usmeravanje saobrecaje i drugih objekala na kolovozu pula.

· SAOBRACAJNI INAKOVI OBA VESTENJA

Ovim znakovima se ucesnicime u saobreceju pruzeju polrebna obavestenja, koja im mogu bili od korisli.

68

C-l Prvenslvo prolan u odnosu na vozila iz suprolnog smera

Poslavljen je pred suz enirn delovima pula gde posloji uzajamna vidljivosli izmedu vozace vozila koja dolaze jedan drugom u susrel, ali je onemoquceno mimoilazenje. Ovde prvenslvo pripada vozilu koje nailazi na laj znak. Na suprolnoj slrani je obavezno poslavljen znak B-32 (prvenslvo prolaza vozila iz suprotnog smeraj.

o

C-2/a Put sa jednosmernim saobracajem

Poslavljen je na uglu ulice - pula gde je odredeno da se se obre cej odvija samo u jednom smeru. Znak, ujedno, pokazuje dozvo1jen smer - pravo!

C-2!b Put sa jednosmernim saobracajern

Ima isle z nacenje kao i znak C-2/a, slim slo je poslavljen na uglu ulice, pula, lako da vozaci pri skrela-

t:::Il.,. •••••••• nju ulevo iii udesno mogu saznali da su skrenuli vozi- 10m u ulicu, odnosno, na pul gde se saobraca] odvija sarno u jednom smeru i 10 u pravcu koji pokazuje slrelica na znaku.

U slrelici ovoga znaka rno z e da bude upisan6: "JEDAN SMER".

Znak je poslavljen uporedo sa uz du z norn osom pula.

I

C-3 Put sa prvenstvom prolaza

Ozriaceve put iii deo pula na kome vozila imaju prvenslvo prolaza u odnosu na vozila koja se krecu pulevima, koji se ukrstaju sa ovim pulem.

On pomez e vozecu da ne bude u nedoumici pred reskrsnicom da Ii je duian da propusli vozilo sa desne slrane.

C-4 Zilvrsetak puta sa prvenstvom prolaza

C-5 Obeleieni pesacki prelaz

Znak se nalazi neposredno pred obele+enirn pesackirn prelazom, dok je znak opasnosli "Obeleieni pesecki pre le z" postavljen pelnaesl i vise melara pred pesackim prelazom.

C-6 Podzemni iii nadzemni pesacki prolaz

Oz ne cave meslo na korne se nalazi izgraden nadzemni iii podzemni prolaz. Ove prolaze pe s eci moraju da korisle ako na 10m delu pula zele da predu na drugu slranu kolovoza, odnosno, ulice.

C-7 Raskrsnica

To je, u stve ri, "predznak" kojim se voz ec obevesteve da se priblizeve raskrsnici. Osnovna mu je namena da se vozaci na 50 do 500 m udaljenosli od raskrsnice (negde i vise) obavesle kuda vode pulevi koji se ukrslaju. Na ovorn znaku uz nazive mesla oznaceve se i

69

12tl Lipar10km>

PI

I

70

udaljenosl u kilometrima, kao i broj pula koji ce bili upisan u pravougaonike pored stre lice

C-8 Slepi put [ulicaJ

Na ovoj raskrsnici skretanjem udesno ulazi se na slepi put (ulicu).

C-9 Smer kretanja vozila koje namerava da skrene ulevo na raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno Strelica ozneceve put kojim se vozilo mora kretati ako namerava da skrene ulevo na raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno!

C-l0 Prestojavanje vozila

Postavljen je u blizini raskrsnice. Njime se skrece painja voz e ce na oznake ria kolovozu, da bi blagovremeno zauzeli poloiaj na odqoverejucoj saobrac':ajnoj traci. Osim toga, ako je kolovoz pokriven snegom i oznake na kolovozu (strelice) nisu vidljive, voz ac je duz an da se u pogledu nacine prestrojavanja prid'riava ovoga znaka.

C-ll Putokaz

Postavlja se na samoj raskrsnici. Na ovom znaku se oznaceve i udaljenost u kilometrima do tog mesta, kao i broj puta. Putokazi koji se nalaze na auto-putu iii su rezervisani za seobraca] motornih vozila, irneju osnovu

plave boje.

C-17 Auto-put

Oz naceva mesto odakle pocinje auto-put. Biciklu sa pornocnirn motorom, triciklu i triciklu sa pornocnirn rno[ororn, na ovom putu je zabranjen se obrece].

C-18 Zavrietak auto-puta

Oznaceve mesto na kome se z evrsava auto-put.

C-19 Put rezervisan za saobracaj motornih vozila

Oz nacava mesto odakle pocin]e put koji je rezervisan, iskljucivo za saobrac':aj motornih vozila.

Zabrana kretanja vozila pomenutih za auto-put vaii i na ovom putu.

I

C-20 Zavrielak pula rezervisanog za saobracaj molornih vozila

Oznecave mesto na kome se z avrseve put koji je bio rezervisan iskljucivo za se obrece] motornih vozila.

C-21 Haxiv mesla

Oznaceve naziv mesta (naselja) u koje ulazi put, i granicu od koje pocinje to mesto, odnosno, odakle se moraju primenjivati propisi 0 saobreceju u naselju.

Ako su saobrecejni znakovi izr icitih naredbi istaknuti pored ovoga znaka, onda oni vaie na podrucju citavog naselja, ako u naselju drugim znakom nije izraiena drug a naredba.

C-22 Preslanak zabrane prelicanja svih molornih vozila osim molocikla bez prikolice

Iz ovoga zvenicnoq naziva sticc se utisak da je preticanje motocikla bez prikolice i dalje zabranjeno. Medutim, ovaj znak stavlja "van snage" perfhodnu zabranu koja je bila izraiena saobrecejnirn znakom, a koja je zabranjivala preticanje svih motornih vozila - osim motocikla bez prikolice.

C-24 Preslanak ogranicenja brzine

C-25 Preslanak zabrane davanja zvucnih znakova

C-26 Preslanak svih zabrana

Oz ne ceva mesto odakle prestaju da vaie sve zabrane koje su pre toga mesta bile uspostavljene saobracajnim znakovima postavljenim na putu.

C-29 Parkiraliile

Oznaceve prost or izvan kolovoza Iii u nivou kolovoza, ali i z dvoje n oclqovarajucim se obrecojnim oznakama od kolovoza, koji je odreden za parkiranje vozila.

Sa ovirn znakom se mogu vrsiti re z licite kombinacije.

71

iii

72

C-30 Vrernensko ogranlcenje parkiranja

Na ovorn perkire listu je odre deno vreme dokle S6 rnof e parkirali vozilo uz primenu, po pravilu, parking sala.

C-31 Bolnica

Oz ne cave blizinu bolnice i obavezu vozace da svojim vozilom ne slvara suvisnu buku.

C-32 Slanica za prvu pemee

Ozriaceva blizinu mesla na kome se nalazi slanica u kojoj ucesnicirna u saobreceju rno z e da bude pruf ene medicinska pornoc.

C-33 Radionica za opravku vozila Ozriaceva blizinu servisa za vozila.

C-34 Telefon

Javna govornica iii lelefon kojim s e mogu pos luzifi uce snici u saobrec aju.

C-35 Benzinska slanica

Oznaceve blizinu mesla gde se vozilo rnoz e snabdefi pogonskim gorivom i mazivom.

Osim prikazanih seobracejnih znakova korisno je da voz aci bicikla sa pornocnim molorom, Iricikla i Iricikla sa pornocnim motorom, poznaju ove saobrecejue znakove koje smo izdvojili iz obaveznog dela naslavnog grad iva.

Ovo je neroci!o korisno za praksu, da vozaci ovih vozila ne budu u dilemi da li imaju neke obaveze kada ih uoce na putu.

NAPOMENA

73

®

6-5 labrana saobrataja .. sva motorna yozila osim Iii motocikle bel prikolice.

6-8 labrano saoblatojo .. troJrtore

8-15 lobrona soobratoja Iii Iva motorna wOlila.

8-19 labrano saobratajo Ia yozila cija ukupna Yisi~ na prelazi visinu oznafenu na znaku

8-22 labrana saobrataja Xii vozila tija ukupna dulina prelazi duiinu oznate~ nu na znaku

< 200!!!.A.!

C-13 Putokaz Iii teren za kampovanje

C-16 Broj medunarodnog puta

74

8-6 Zabrana saobracaja Iii 'ere'na motorna valila

8-12 labrana saobrataja za zapfelna yozila

8-16 Zabrana saobrataja Zil Iva motorna yozila i Iii zapfel"a yotila

8-20 labrana saobracaja Iii sva yozila tija ukupna tef+ne prelu:i fefinu c enatenu na znaku

6-28 labra"a preHeanja Iii felka tesetna motorna valiia

C-14 Pufokaz Iii planinarski dom

C-23 Preslanak zabrane preticanja II lena leretna motorna vOIila

6-7 Zabrana saobracaja Iii matorna YOIila koja vuku prikljutno vOlilo osim poluprikolice

B-13 Zabrana saobrataja

za ruc!na kolica

8-18 labrana saobr.taja Ia YOlila tija ukupna lirina prelali lirinu olnatenu na znaku

8-21 labrano saobrataja Ia vOlila sa osovinskim opteretenjem vetim od opterecenja oInatenog na znaku

(SURCIN fl

C-12 Putokaz la aerodrom

C-15 Broj puta

C-27 Zona u kojoj je ograniteno trajanje parkiranja

EI

C-28 111a% it lone u kejoj je ograniteno trajanje parkiranj"

C-37 Restoran

iii

C-38 Kalana

iii

C-36 Hotel iii motel

C-39 Teren ureden la illetnike

C-40 Tere" Ia kampovanje

C-41 Teren la boravak u yozilima - kampoyima

C-42 Tere" Ia kampovanje i boravak u vozilimakampovima

C-43 Planinarski dom

DOPUNSKE TABLE

Ove lable se prema polrebi islicu uz znakove opasnosli, znakove izricifih naredbi i znakove obevestenje .

• Primeri:

(~ z: .: 7 /

\\ I

\ I

\ \ I /

\ I

D-t/b

D-l

Zabrana - obaveza, koja ce bili oznecena na ovom znaku pocinje. odnosno, nastaje na udaljenosli od 200 m od ov-vqe znaka.

Ukrslanje sa puiem koji ima prvenslvo prolaza, nalazi se 200 m od ovoga znaka. Ovakav dopunski znak oznece ve udaljenost od mesta gde pocinje labrana, ebaveza, opasnost iii mesto koje rnak obaveUenja oznacava.

Ovakav dopunski znak oz naceve duiinu dela puta na kojoj se pro ief e opasnosl, zabrana iii obaveze, zavisno od log a uz koji se znak islice.

Oznacava vreme u kome izricita naredba vaii. istaknuta na znaku ispod koga stoji, ukoliko ta IHieita nare~ba ne vaii neprekidno. I ovde umesto vremena m6gu da budu oznaceni:

dani (npr .• "subotom" - lito zneci da ce ta zabrana vaiiti samo toga dana u sedmici).

datum (npr., 00 15. do 31.),

vrsta vozila (npr., ucrlen simbol teretnog automobila ispod znaka zabrane znaei da se ta zabrana odnosi samo na terelne automobile).

D-l

Ovakvom dopunskom tablom moie da se bliie odreduje z nacenje znaka. U ovom prirneru je "kraj zabrane koja je prethodno vaz ila",

D-4

Ozt."AKE NA KOLOVOZU

Oznake na kolovozu mogu da budu obelezene samo na putevima sa savremenim kolovozom (beton, aslalt i sl.).

Mogu da budu obelez ene bojom iii da budu ulisnute u kolovozni zastor. Oznake su obicno bele boje, a u nekim slucajevima mogu, a ne moraju da budu oz nacene zulom bojom .

• PUNA UZDUlNA LlNIJA

Oznaceve zabranu vozilima da prelaze preke nje iii da se krecu po njoj.

Ona sluii:

1) Za .e z qranicenje delova kolovoza odredenih za saobracaj iz suprolnih smerova na pulevima, koji imaju dye iii vise seobracajne Irake za saobracaj u jed nom smeru (slika 95).

Slik. 95.

76

2) Za odvijanje saobre ce]e iz suprolnih smerova na meslima na kojima je zbog smanjene preglednosli polrebno oqranicif iii zabranili prelieanje (slika 96. prikazuje primer na prevoju pula, a slika 97. na krivinama).

Slik. 96.

Slik. 97 •

• Pirmena punih uzduinih linija na raskrsnicama

Slik. 98.

Slik. 99.

Slika 100.

3) Pune uzduf ne linije sluze i za olaksavanje odvijanja saobreceje na delovima pula ispred raskrsniee. Pri~ meri su prikazani na slikama od br. 98 do br. 102.

U primeru koji prikazuje slika 99, vozila koja prilaze raskrsniei ne smeju prelazili na suprolnu slranu kolovoza. Napustajuci raskrsnieu udvojena linija vee ornoqucuje ovakav prelaz.

Na slici 100. prikazan je jedan neern primene punih linija gde je odredeno preslrojavanja vozila na reskrsniei.

77

Slik. 101.

Slik. 102 •

Slika br. 101 prikazuje primer kada se pornocu oznaka na kolovozu jasnije rez qrenicuju povrsine pred raskrsnicom, iii na raskrsnici.

U ovom primeru na slici br. 102 olekseva se vozecirne skretanje ulevo.

• Primena punih uzduinih linija na suienim delovima pula

Slik. 103.

4) Pune uz duf ne linije s luze i za usmeravanje saobre ce]e na mestima na kojima se put suzeve.

Na slikama br. 103, 104 i 105 prikazani su razni primeri, kada se pornocu punih uzduznih linija voz eci voziia upozoravaju blagovremeno na opasnost da se put suzeve.

Slik. 104.

78

Slik. IDS.

·Primena pune uzduine linije i na drugim opasnim mestima

Na slikama 106 i 107 prikazani su primeri kada se pornocu uzduinih punih linija usmerava seobracej na meslima gde posloje izgradeni objekti (povrsine) na kolovozu, kao slo su: pesacka oslrva, pros tori za parkiranje, spomenici i sl.

-------

---

- __,zJf[_Fl§!1.- - - - -

Slik. 106 •

• ISPREKIDANE UZDUINE LlNIJE

---- ~ ----

Slik. 101.

Vozila mogu da prelaze isprekidanu uzduinu liniju pod uslovom da vozac to cini uz posebnu painju, slo zneci da time ne ugroiava bezbednosl seobraceje.

Slik. 108.

Slik. 109.

Slik. 110.

One sluie:

1) Za oznecevenje saobrecejnih Iraka na kolovozu (slika 108).

2) Za oznecevanje uzduine ose pula na kome se odvija se obrece] u oba smera i na kome postoji po jedna saobrecejne traka za svaki smer (slika 109).

3) Za najavljivanje pune uzduine linije. Zalo se nazivaju jos i "Iinije prelaznice". Njihova duiina je dva do tri pula vece od oslalih isprekidanih linija. Pornocu njih voz eci saznaju da uskoro sledi puna uzduina linija (slika 110).

79

• UDVOJENE UZDUINE LlNIJE

Kod ovih linija jedna je puna, a druga isprekidana. One emaeavaju zabranu prelaienja preko njih za ona vozila kojima se neposredno sa njihove leve strane proteie puna uzduina linija, dok vozilo kojima se isprekidani deo linije proteze sa leve sirane - mogu da je prelaze pod istim uslovima kao i isprekidanu uz duznu liniju.

Slika 111 •

Na slici 111 uzcluzna linija je prikazana samostalno. Medutim, ona se cesfo nalazi u sklopu (kombinaciji) sa ostalim oznakama.

• POPRECNE OZNAKE NA KOLOVOZU

Ove oznake mogu da budu kao pune iii kao isprekidane llnl]e, Mogu zahvatati jednu iii vise seobracajnih Iraka.

One sluze:

Slika 112.

Slika 113.

Slika 114.

Slika 115.

Slika 116.

Slik. 117.

80

1. Za oznacevenje mesia na kome vozac mora da zaustavi svoje vozilo, postupejuci po seobracejnom znaku iii znacima koje daje ovlasceno sluibeno lice.

Primeri primene takvih poprecnih oznaka na kolovozu prikazani su na slici 112, 113, 114 i 115.

2. Za oznedavenje pesackog prelaza.

Slika 116 prikazuje obelezeni pesacki prelaz isprekidanim linijama, a slika 117 punim linijama.

Slik. 118.

Slik. 119.

Slik. 120 .

3. Za oznacevanje prelaza preko kolovoza za biciklisle i staza za biciklisle na kolovozu (slika 118 i 119).

4. Za oz nacevenje mesla na kome vozac mora -da zauslavi svoje vozilo ispred pretaza pula preko zeleznicke pruge u nivou (stika 120).

• OST ALE OZNAKE NA KOLOVOZU I PREDMETIMA UZ IVICU PUT A

U oslale oznake na kolovozu i oznake kojima se obeleiavaju predmeti, ivice pored pula i slicno, spadaju:

Slik. nl.

Slik. 122.

1. Sfrelice

Ispred raskrsnica na pulevima sa vise saobrecejnih Iraka moie se odqovarajucim slrelicama obeleiili na kolovozu smer kretanja. Vozeci ih se, s obzirom na nameru njihovog daljeg krelanja, moraju pridriavali (slika 121).

Uz slrelice se mogu dodali i napist (na primer, naziv mesla do koga se dolazi ako se vozilo krece u smeru koji pokazuje strelica (slika 122).

81

Slika 123.

Slika 124.

Slika 12S.

Slika 126.

82

2. Napisi

Za autobuska - trolejbuska stajalista kao rezervisani pros tori za ta vozila (iute iii bele boje) (slika 123).

Za stajalista tramvaja, kao rezervisan proslor za ta vozila (iute iii bele boje) (slika 124).

Za oznacevanje rezervisanih proslora za parkiranje odredenih vozila (iute iii bele boje) (slika 125).

Za oz nacevenje mesta gde treba vozilo zaustaviti, sa napisom "STOP", kao neobavezni dodatak poprecnoj liniji (iute iii bele boje) (slika 126).

3. Trougao

Ovaj Irougao se ucrtava na kolovozu kao neobavezni dodatak uz poprecnu isprekidanu liniju, koja ozneceve ukrstanje sa putem koji ima prvenslvo prolaza (slika 127) (iuto iii belo).

Slik. 12S.

Slik. 129.

Slik. 130.

Slika 131.

4. Oslrva

Na nekim delovima kolovoza ne mora da bude izgradeno pesecko oslrvo, pa ce se one obeleiili oznakama na kolovozu kao na slici 128.

1510 lako se vrsi obeleiavanje drugih ostrva (ako nisu izgradena), koja sluie za usmeravanje seobre ceje vozila iz pojedinih smerova, kao na slici 129. Obe oznake mogu da budu iute iii. bele boje.

5. Mesto za parkiranje vozila

Ovim oznakama se obeleiavaju proslori (mesla), koji mogu bili zauzeti vozilima. 1510 lako, ove oznake upucUJU voz eca kako mora parkirali svoje vozilo (slika 130).

6. Zabrana parkiranja

Ovim oznakama na kolovozu, kao na slici br. 131 ozneceveju se delovi kolovoza na kojima je zabranjeno parkiranje.

SVETLOSHI SAOBRACAJHI ZHAKOVI

Svetlosni saobrecajni znakovi korisle se:

- -ze regulisanje seobrecaja na raskrsnici,

za oznacevenje prelaza pula preko ieleznicke pruge u nivou,

za oznecevenje radova na putu, raznih prepreka i ostecenje na ko-

'\ lovozu koja predslavljaju opasnosl za ucesnike u seobrece]u,

83

• SVETLOSNI SAOBRACAJNI ZNAKOVI ZA REGULISANJE SAOBRACAJA NA RASKRSNICI

Uredaje za davanje svellosnih se obre cejnih znakova kojima se requlise saobre cej na raskrsnici, opis ali smo u poglavlju "SAOBRACAJ NA RASKRSNICI". Zbog toga ovde necerno ponovo opisati znacenje svetla na ovom uredaju, vee prikazujemo redosled njihovog paljenja i uz njih uporedo znake saobrecajno q milicionara koji imaju islo znacenje kao svetla uz koja su ovde prikazani.

84

Slik. 132.

Slik. 1 ll.

Slika U4.

Slik. US.

I,

1---;;"

I ,

1/

~-~-I'~

I' j'

(--7 1/

I' 1'--;" I , I'

-,'

Na sliei 136 prikazani su razni primeri kada zeleno svetlo na ovom uredaju ima oblik strelice koji ujedno odreduju obavezne smerove krelanja vozila.

Slik. 136.

Na slici 137 prikazani dopunski svetlosni znakovi u obliku strelice sa zelenim svetlom, kojima se ornoqucuje Izv. ..uslovno krelanje" u praveu slreliee za vreme dok je na tom uredaju upafjeno erveno iii zulo svetlo.

Slik. 137.

Slik. 138.

Na sliei 138 prikazani su posebni uredaji za davanje svetlosnih saobracajnih znakova kojima se regulise saobrace] peseke, i to dye kombinaeije. Na prvom uredaju siluete pesake su erne boje na podlozi ervenog, odnosno, zelenog svetla, dok na uredaju na tamnoj podlozi siluete peseke su u boji (svetleci),

85

• SVETLOSNI SAOBRACAJNI ZNAKOVI ZA OZNACAVANJE PRELAZA PUT A PREKO ZELEZNICKE PRUGE U NIVOU

Branici, kojima se na lakvom prelazu zalvara saobrece] cilevorn sirinom pula, oznacene su sa Iri crvena refleksna stakla na nacin kako je prikazano na slici 139, iii prevuceni sa refleksnom malerijom dui celog branika. Na isli nacin se oznacave i polubranik, kojim se zalvara saobrace] samo do polovine sirine pula.

Slika 139.

Ako se na branicima iii polubranicima, osim crvenih refleksnih slakala, odnosno, crvenih refleksnih malerija nalazi i svetlo, one je takode crvene boje i pali se kada su ovi uredaji u zatvorenom poloiaju.

Na slici 140 prikazan je svellosni saobre cejni znak koji se moie poslavili kako pred zastieenim lako i pred nez asficenirn pruinim prelazima.

Neizrnenicnim paljenjem ovih svetla, ucesnici u saobreceju se upozoravaju:

da se branik iii polubranik pocinje spustati, iii se vee nalazi u spustenom poloiaju - kada su poslavljeni pred zesficenirn prelazom, da se voz pribliiava - kada su postavljeni pred nezesticenlrn pruinim prelazima.

86

Slika 140.

Slika 141.

• SVETLOSNI SAOBRACAJNI ZNAKOVI ZA OZNACAVANJE RADOV A NA PUTU I DRUGIH PREPREKA I OSTECENJA KOLOVOZA

Ovi svetlosni znakovi su narandiaste boje i postavljaju se na posebnim branicima, kao sto je prikazano na slici 141.

Postavljaju se na kraju branika, i to sa one s!rane na kojoj je put slobodan.

Ukoliko je ovaj branik postavljen na sredini kolovoza, svetlosni znak ce biti postavljen sa oba kraja branika.

Ako se ovim branikom zatvara saobracaj po ci+evoj sirini kolovoza, onda su ovi znakovi postavljeni sa oba kraja i na sredini branika.

\

87

Stampa:

Novins ko j iz deve c ko p re du z e ce "Forum" Novi Sad, Vojvode Misica 1, 1973.

STAMPA: NIP "FORUM" NOVI SAD

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->