P. 1
saobracajno_vaspitanje_za_5_i_6_razred

saobracajno_vaspitanje_za_5_i_6_razred

|Views: 721|Likes:
Saobracajno vaspitanje za 5 i 6 razred osnovne skole.
Saobracajno vaspitanje za 5 i 6 razred osnovne skole.

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

01/17/2012

POKRAJINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAJA SAP VOJVODINE

SAOBRACAJNO VASPIT ANJE

Pr osve+ni sevet Vojvodine odobrio je upotrebu ovog pr irucnlk a svojirn resenjem br. 61-11/84 od 16. decembra 1983. godine.

Saglasno misljenju Pokrajinskog k omiteta za obrazovanje i kulturu br. 413-25 od 12. januara 1984. ovo iz denje oslob odeno je poreza na promet.

LAZAR KRAJINOVIC - Dr DORDE DURIe

SAOBRACAJNO V ASPIT ANJE

Prtrucnlk za ucenlke 5. i 6. razreda osnovnog vaspitanja i obrazovanja

Pokrajinski savet za bezbednost saebraeala SAP Vojvodine

Izdavac: SOCIJALISTIcKA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SA VET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Za izdavaca: TOMISLA V LANCOS, sekretar Saveta

Glavni i odgovorni urednik PREDRAG MILOJEVIC, dipl. ing. saobracaja Likovno-tehnicka oprema

OSKAR STEFAN, graficki dizajner

Autor ilustracije

OSKAR STEFAN, graficki dizajner

Recenzenti:

Prof. Dr MILAN INIC

Prof. Dr VASILIJE DAMJANOVIC LASLO TERHES

Lektor

Mr KOZOMORA MILAN

NOVI SAD, 1984. godine

Stamparija

»Narodna stamparija« Backa Topola Tiraz: 55.000 primeraka

j

UVOD

Ovaj prirucnik namenjen je vama - ucenicima V i VI razreda da biste obogatili svoja znanja 0 saobracaju.

Vi ste vee mnoga znanja 0 saobracaja stekli i sami ucestvujuci u njemu: kao pesaci, putnici ili kao vozaci. 0 saobracaja ste, takode, mnogo nautili od svojih nastavnika, roditelja i drugova. Zbog toga cete u. ovom prirucniku, najpre, obnoviti ono sto ste vee utili. Posle toga, upoznacete se sa jos nekim pravilima i ucesnicima u saobracaju, sa novim saobracajnim znakovima, sto ee vam pomoci da se lakse i bezbednije krecete u saobracaju.

Prirucnik je namenjen svakom uceniku da bi mogao samostalno da uci. U njemu je gradivo tako raspodeljeno, da svako - pojedinacno - resavanjem jednostavnih zadataka, obnovi ono sto je ucio u prva cetiri razreda, a zatim, da pre de na ucenje gradiva koje je predvideno programom za V i VI razred.

. Na pocetku prirucnika, sadriaji koje treba da naucis, podeljeni su na male celine. Svakic takvtc celinu treba paz I j i v 0 pro cit a t i, a negde d 0 b r 0 r a Z g led a t i i s I i k u, r a Z m is lit i i potom, na liniji za odgovor, nap is a t i r esen j e Z a d a t k a.

Ako neki zadatak ne moies odmah da resis, ili nisi siguran da si ga tacna resio, procita] jos jednom tu celinu i pokusaj tada da taiino odgovoris.

Posto svoj odgovor napises, proveri - na kraju knjige - da ii si tacno resio zadatak. Ako ti odgovor nije tacon, razmisli gde si pogresio i potom umesto pogresnog, upisi tacan odgovor. Nakon toga predi na resavanje sledeceg zadatka.

U ucenja iz ovog prirucnika, treba da se drzis p r a v i I a: s v ak i z.a d a t a k prvo treba da u p 0 Z n a 5 ire sis, ate k p 0- tom da proveriS da li si gat a c nor e s i o. Ako bi prvo pogledao tacno resenje, onda zadatak ne bi ni resavao, niti bi tacan odgovor dugo pamtio. Dakle, da bi stekao nova znanja 0 saobracaju iz ovog prirucnika, treba prvo samostalno da pokusas, da resiS zadatak, a potom da proveris da li je tvoje resenje tacna.

Na slican nacin. ees i kasnije u prirucniku imati da resavas neke saobracajne situacije, upoznaies jos neke podatke 0 saobracaju, odgovaras na pojedina pitanja i proveravas svoje odgovore. Od tebe se ocekuje: da, pailjivo citas, da razmisljas 0 procitanom, traiis i naiads tacna resenja i odgovore, jer ces se tako najbolje pripremiti za bezbedno kretanje u saobracaju.

A sada, pret1i na resavanje zadataka.

5

KRETANJE PESAKA

Svako od nas najvise ucestvuje u saobracaju kao pesak. tim izademo iz dvorista, stana iii kuce, mi smo ucesnici u saobracaju. Vee tada, moramo da postujemo neka pravila ponasanja, da bismo sacuvali sebe i druge i 'da ne bismo ometali druge ucesnike u saobracaju.

Koja su to pravila ponasanja? Evo sarno nekih: da propustimo

SI. 1. Izlazak pesaka na trotoar

one koji se vee krecu trotoarorn, da ne izlazimo ispred njih, da se krecemo desnom stranom trotoara u praveu kretanja.

Da bismo se, dakle, bezbedno ukljucili u saobracaj pri izlasku na trotoar, treba najpre da obratimo paznju na ucesnike u saobracaju, tako sto cemo pogledati prvo

na (1) stra-

nu, a potom na . (2)

stranu.

(Ubeleii svoje odgovore, a zatim proveri da Ii si tacno odgovorio. Svako mesto za odgovor oznaceno je odredenim brojem u zagradi. Na kraju prirucnlka, pod istim brojem, naveden je tacan odgovor.)

Razmisli, zasto je potrebno da se pri ukljueenju u saobraca] posmatra ulica na taj nacln. Ako nisi siguran da si nasao pravo resenje, nastavi sa citanjem pa ces kasnije saznati pravi odgovor.

Tebi je poznato pravilo da se ucesnici u saobracaju krecu desnom stranom: pesaci - des.nom stranom trotoara, vozila - desnom stranom kolovoza. Tako se pravilno usmerava tok saobracaja i povecava bezbednost ucesnika.

Postujuci pravilo kretanja desnom st ranorn, oznaci st relica rna na

S1. 2. Kretanje desnom stran~~

6

!

slici 2. pravac kretanja pesaka i vozila,

( Posto ucrtas strelice, proveri na kraju knjige pod brojem ,3. da Ii si tacno reslo zadatak, a potom predi na dalje cltanje teksta.)

Ulica se najbezbednije moze preci na obelezenom pesackom prelazu, ali i tada uz povecanu obazrivost. Na pesaokorn prelazu krecerno se desnorn stranorn i ne zadrzavamo se na kolovozu.

SI. 3. Obelezen pesacki prelaz

S1. 4. Prelaz preko kolovoza

Ulicu mozemo preci i na mestirna koja nisu obelezena ako je pesacki prelaz udaljen, Tada moramo narocito biti oprezni i pazljivi, posebno pre zakoracenja na. kolovoz.

Prilikorn prelaza ulice na roestu koje nije obelezeno kao pesacki prelaz, krecerno se uobicajenim ho-

dom , pod pravim uglom sa jedne na drugu stranu. Pri tome, posrnatramo najpre, do polovine kolovoza

......... (4), a od polovine

(5) stranu, propustajuci vozila koja se krecu kolovozorn.

(Upist odgovore i proveri na kraju knjige da Ii si tacno resio zadatak.)

Kretanje pesaka na raskrsnici

Raskrsnica je mesto gde se ukrstaju dva ili vise puta ili ulice. Zbog toga se pri kretanju na raskrsnici, mora biti narocito pazljiv i postovati pravila 0 ukljucivanju u saobracaj i prelazenju preko ko-

lovoza. .

SI. 5. Slozena raskrsnica

Da bi se saobracaj na raskrsnici odvijao sro bezbednije, postavljaju se saobracajni znakovi, sernafori ili saobracaj regulise saobracajrn -t: Ponekad, na rnanjoj raskrsnici, sa retkirn saobracajern, nisu postavljeni saobracajni znakovi. Ali, i tada se saobracaj mora odvijati bezbedno i prema pravilirna.

Bilo kako da je saobracaj na raskrsnici regulisan, pesak se uvek

mora kretati (6), po-

stujuci pravila saobracaja.

7

(Upls! odgovor i proveri da Ii si tacno odgovorio).

Sada cemo prikazati kretanje pesaka preko raskrsnica u kojima je saobracaj regulisan na razlicite nacine.

Ako pesackl prelaz na raskrsnici nije obelezen, onda pesak pravilno prelazi kolovoz kada ide pod pravim uglom sa jedne na drugu stranu. Pri tome, kao i kod prelazenja ulice, do polovine kolovoza posebno prati tok saobra6aja sa svoje leve, a od polovine kolovoza, sa svoje desne strane.

Na slici 6. obeleziti strelicama pravilan prelaz ucenika na raskrsnici bez obelezenog pesackog prelaza.

,

SI. 6. Prelaz pesaka preko raskrsnice bez obelezenog pesaekog prelaza

(Proveri na kraju pod brojem 7. da Ii si tacno odgovorio).

Ako je pesack! pr'elaz na raskrsnici obelezen, onda je prelazenje

preko kolovoza mnogo bezbednije. I tada vaze pravila 0 kretanju pesaka koja smo spomenuli, a narocito: pazljivo pracenje kretanja vozila.

SI. 7. Prelaz pesaka preko raskrsnice na pesackom prelazu

Ukoliko je saobraca] na raskrsnici regulisan pomocu semafora, prelaz preko raskrsnice mnogo je sigurniji. Ti vee znas da se tada i pesaci i vozaci pridrzavaju znakova na semaforu: kada je upaljeno crveno svetlo - prelaz preko kolovoza je zabranjen; kada je ne semaforu upaljeno zeleno svetlo - - prelaz preko kolovoza je dozvoljen. Ranije si, takode, naucio da postoji vise oblika semafora. Neki od njih su prikazani na slici 8.

SI. 8. Semafor za pesake: a) sa svetlima u obliku kvadrata; b) sa svetlima u obliku kruga; c) sa svetlecim siluetama pesaka

Postujuci znake na semaforu prikazanom na slici 9. tvoj je zadatak da oznacis znakom (+) pesake koji se mogu kretati, a znakom (-) pesake kojima je prelaz preko ulice zabranjen.

8

· ,

(Proveri na kraju knjige pod brojem 8. da li si tacno resio zadatak i potom predi na dalje cltanje teksta).

Sl. 9 .Raskrsnica sa semaforom

Na raskrsnici u kojoj saobracaj regullse saobracajnl milicionar, kretanje svih ucesnika u saobracaju odvija se bezbedno, ukoliko svi postuju make koje on daje.

I

I

I

-

-

-

-

-

-

I

-

-

S1. 10.

Znaci saobracajnog milicionara

Ti, svakako, pozmajes znake ko je daje saobracajni rnilicionar: kada je milicionar nama okrenut Iicern ili ledima, za nas je prolaz zabranjen; kada je milicionar nama boone postavljen, rnozemo preci preko raskrsnice; kada rnilicionar podigne ruku uvis, ne mozemo zapoceti kretanje preko raskrsnice i

moramo sacekati ponovo znak za slobodan prolaz.

sta treba da uradis, ako si se zatekao u prelazenju raskrsnice u trenutku kada j·e milicionar podigao ruku uvis? Verovatno znas odgovor: treba sto pre da predes kolovoz, jer ce za tebe nastupiti zabrana kretanja.

N a slici 11. oznaci strelicarna pravac kretanja pes aka i automobila koji irnaju pravo kretanja kada milicionar daje znak kao sto je pri kazano.

(Proveri na kraju knjige pod brojem 9. da li si tacno reslo zadatak, a potom predl na sledeci zadatak),

9

S1. 11. Raskrsnica u kojoj saobraca] regullse saobracajni milicionar

Saobraca] na raskrsnicama najtesce je regullsan pomocu saobracajnih znakova. Na raskrsnici se postavljaju razliciti znakovi koje res upoznati kasnije. Neki od tih znakova prikazani su na slici 12.

a

b

c

e

f

9

Posmatraj svaki znak i pokusaj da odredis njegovo znacenje,

(U odgovorima na kraju knjige, pod brojem 10. proveri da li si prepoznao navedene znakove i nauel njihove nazive).

Pomoou ovih znakova vozaci se obavestavaju 0 opasnostima, zabranama i obavezama. Ove znakove treba da upoznaju i pesaci da bi se bezbednije kretali i da ne bi ornetali kretanje vozila.

Kretanje pesaka kolovozom

Pesaci se, po pravilu, krecu trotoarorn, gde su najbezbedniji. Nekada su pesaci prinudeni da se krecu kolovozom, bilo u naselju ili izvan naselja. U tom slucaju oni moraju biti veoma pazljivi i postovati saobracajna pravila.

h

m

J

k

I

SI. 12. Saobracajnl znakovi na raskrsnici

10

Pri kretanju kolovozorn pesaci moraju biti znatno pazljiviji nego kada se krecu trotoarorn. Pre svega, oni su obavezni da predu na levu stranu kolovoza i da hodaju tom stranorn u smeru kretanja.

Dakle, za razliku od kretanja trotoarorn, kada se kreces desnorn stranorn, pri kretanju kolovozom, obavezan si da hodas

(11) stranom. Time se kreces u susret vozilima, te ih mozes blagovremeno primetiti, pribliziti se jos VIse levoj iviei puta, a po. potrebi i skloniti se sa kolovoza,

Isto tako., vozaci ce tebe ranije primetiti i oprezno mimoici,

(Uplsl svoj odgovor, a zatim proveri da Ii je taean).

51. 13. Kretanje pesaka kolovozom

Na slid 13. preortaj lik ucenika koji .se nepravilno krece, a potorn pod brojern 12. na kraju knjige, proveri da li si dobro odgovorio.

Do sada si upoznao neka pravila 0. kretanju pesaka kolovozorn. Kako se krece grupa pesaka kolovozom?

Verovatno znas da za grupu pesaka vail isto pravilo, kao i za pesaka: grupa pesaka se krece --(13) stranom kolovoza, iduci jedan za drugim. I pesak, i

SI. 14. Kretanje grupe pesaka kolovozom

grupa pesaka mogu se kretati kolovozorn same ako pored puta nije izgraden trotoar, ill ne postoji pogodna povrsina za kretanje.

(Uplst odgovor, a zatim proverl da Ii si tacno odgovorio).

Kolona pesaka, za razliku od kretanja pesaka i grupe pesaka, 0- bavezno se krece

(14) stranorn kolovoza, Ostala pravila 0. kretanju pesaka i grupe pesaka kolovozom, vaze i za kretanje kolone pesaka. To. znaci da se u koloni pesaci krecu jedan za drugim ili u parovima, krecuci se uvek sto vise uz ivicu kolovoza, kako ne bi ometali druge ucesnike u saobracaju i kako bi i sami bili bezbedni.

(Proveri da Ii si tacno odgovorio i potom predi na sledecl zadatak).

51. 15. Kretanje kolone ipesaka kolovozom

11

Ako se kolovozom krece VISe organizovanih kolona pesaka, izmedu njih mora biti dovoljno odstojanje da bi se vozilom mogIo lakse i bezbed.nije vrsiti preticanje kolona. Ostala pravila za kretanje kolone pesaka vaze i za kretanje vise kalona pesaka: kolone se krecu ---

(IS) stranom kolovoza, najvise po dva pesaka u redu, koristeci prostor uz ivicu kolovoza. (Upis! odgovor i proveri da Ii si tacno odgovorio).

Sl. 16. Kretanje VIse organizovanih kolona pesaka kolovozom

Sl. 17. Kretanje pesaka kolovozom po mraku

Ranije smo vee naglasiIi da kretanje kolovozorn zahteva veliku obazrivost. Neke opasnosti u kretanju kolovozom mogu da nastanu i us led losih vremenskih uslova.

Zbog toga te podsecamo da kretanje kolovozom po mraku, magli, kisi, snegu i kIizavom putu moze biti opasno usled otezanih uslova kretanja i teskoca u blagovremenorn primecivanju vozila, prepreka drugih ucesnika u saobracaju.

Ako se kreces kolovozom po nepovoljnirn vremenskim uslovima, izvan naseljenog mesta, treba da ides levom rvicorn kolovoza. Pri mimoilazenju sa vozilima najbezbednije je da blagovremeno sides sa kolovoza. Svoju sigurnost povecaces, ako nosis i posebne oznake - maramu narandzaste boje, nalepnice od reflektujuce materije na dackoj torbi Hi na odelu, baterijsku lampu i drugo, kako bi za vozaca bio uocljiviji. Ipak, treba da znas da navedene i druge mere koje preduzirnas u ovakvim slucajevima ne mogu potpuno otkloniti opasnosti u kretanju po nepovoIjnim vremenskim uslovima. Zato je najbolje, ako je moguce, da izbegavas kretanje kolovozom po takvim uslovirna.

Ponasanje ucenika u saobracaju

Do sada smo spomenuli sarno neka pravila 0 kretanju pesaka, Takvih pravila ima jos i neka ces naci kasnije u ovom prirucniku. Sada cerno te podsetiti na jos neke obaveze pes aka i putnika u saobracaju, Cijim se postovanjern do. prinosi vecoj bezbednosti.

Kada koristis vozlla javnog saobracaja, treba da se pridrzavas odredenih pravila ponasanja, Ti vee znas ova pravila, jer ona nisu sarno saobracajna pravila, vee i odlike dobrog vaspitanja. Zbog toga cemo te podsetiti sarno na neka:

- da na stanici - trotoaru iii

12

S1. 18. Vozila javnog saobracaja

pesackom ostrvu, sacekas da se vozilo javnog saobracaja zaustavi;

- da se ne guras i ne ometas ulazak putnika u vozilo koji su ispred tebe;

- da propustls starije osobe, invalide i majke sa malom decom i da im, po potrebi, pomognes pri ulasku - prtdrzavanjem iii unosenjem prtljaga;

- da ne uskaces u vozilo iii se vesas 0 vozilo koje se krece,

Eto, ako pri ulasku u vozilo javnog saobracaja, postujes ova jednostavna pravila ponasanja, doprineces bezbednosti, kako svojoj, tako i drugih 1judi koji zele da koriste vozilo javnog saobracaja.

Postoje, isto tako, pravila ponasanja u vozilima javnog saobracaja, koja, takode, predstavljaju i odlike kulturnog ponasanja. Podseticemo

te i na neka ad till pravila ponasanja, koja, sigurno, vee znas:

- da kupis kartu iii da overis pretplatnicku kartu;

~ da zauzmes mesto u vozilu, da se cvrsto ddiS za drzace, kako se ne bi povredio iIi ozledio druge putnike pri iznenadnom kocenju vozila;

- da ustupis mesto starijim i bolesnim osobama, invalidima majkama sa malom decom;

- da se ne naslanjas na vrata, jer se iznenada - pod pritiskom, mogu otvoriti u toku voznje:

- da ne prlcas sa vozacem, da mu ne zaklanjas vidik iii suvise glasno razgovaras sa drugovima i time ometas vozaea i druge putnike;

- da ne bacas otpatke, da se ne naginjes ne pruias ruke kroz prozor;

13

- da se hlagovremeno pripremls za izlazak iz vozila,

Verujemo da si ova pravila znao i ranije i da ih se pridrzavas, Zbog toga ill necemo posebno objasnjavati, vee te sarno podsecamo da postovanje ovih pravila doprinasi tvojoj bezbednosti, ali i drugih ucesnika u saobracaju,

Ako se neko od tvojih drugova ne ponasa tako, podseti ga na opasnosti koje iz toga mogu da nastanu.

S1. 19. Ulazak i izlazak iz vozila javnog saohracaja

Navedenim pravilima ponasanja pri ulasku u vozilo, kao i u vozilu javnog saobracaja, dodajerno i neka koja se odnose na nacin izlaska iz vozila javnog saobracaja, 0-

na glase: .

saceka] da se vozilo zaus-

tavi:

iz vozila izlazi polako i pazljivo da ne hi ometao izlazak drugih putnlka:

- pruzi pomoc drugima pri izlasku iz vozila, javnog saobracaja ukoliko za to postoji potrebaj

- saeeka] da vozilo napusti stanicu ukoliko zeUs da predes na drugu stranu ulice.

Podsetili smo te na neka pravila ponasanja u saobracaju. To nisu sva pravila, jer su saobracajne

situacije raznovrsne i mnogobrojne. Zato cemo spomenuti jos neka pravila kulturnog ponasanja, a koja doprinose i bezbednom kretanju u saobracaju,

Treba da znas, najpre, da ti svojim ponasanjem mozes mnogo da doprineses bezbednosti saobracaja, Pre svega, ako poznajes pravlIa ponasanja u saobracaju i ako ih se prldrzavas. Isto tako, treba da imas strpljenja i razumevanja prema anima koji slucajno pogrese, pa cak i da im ustupis prvenstvo prolaza. Takvim ponasanjem sluzices kao primer, ne sarno svojim drugovima, vee i nekim odraslima. Isto tako, ponasas se primerno kada pomazes mladoj deci, invalidirna i starim osobama da predu ulicu ili da udu u vozilo javnog saobracaja. Na taj nacin, pokazujes da postujes druge ljude i da doprinosis njihovom bezbednom kretanju.

Evo jos nekih saobracajnih situacija u kojima se moze zapaziti pravilno i nepravilno ponasanje:

Kada stojis na raskrsnici ispred semafora na kome je upaljeno crveno svetlo, bez obzira sto nema vozila na kolovozu, i s10 neki pesaci pokusavaju da predu ulicu, ti sacekaj da se na semaforu upali zeleno svetlo i tek onda predi na drugu stranu ulice, Time pokazujes da postujes saobracajna pravila, penasas se bezbedno i da kontrolises svoje postupke.

Da navedemo sada i neke SUIprotne primere: kada se ucenik ne krece desnom stranom trotoara, kada pokusava da pretrci preko kolovoza ispred vozila koja se krecu, kada se ne pridrzava saobracajnih pravila, znakova i znaka koje daje saobracajni milicionar i slicno, on ne sarno da ne postuje saobracajna pravila, vee pokazuje i da ne

14

shvata opasnosti kojima se izlaze, Takav ucenik moze i da poznaje saobracajna pravila, da zna da je njihovo nepostovanje opasno, i da se ponasa nedovoljno bezbedno.

Sta ti to kazuje?

Da saobracajne propise treba ne sarno poznavati, vee i postovatil Tek kada ucenik, pa i odrasli, svojim ponasanjern pokazuju da poznaju saobracajne propise i postupaju u skladu sa njima, mozerno ocekivati da ce u saobracaju bezbedno ucestvovati,

Opasnosti u saobracaju

Ranije smo vee napornenuli da je najveca opasnost za ucesnike u saobracaju kada ne poznaju saobracajna pravila. Ti i tvoji drugovi i drugarice naucili ste osnovna pravila ponasanja u saobracaju i u njemu odavno ucestvujete.

Sta mislis, kada tvoji drugovi najcesce do laze u opasne situacije u saobracaju?

Pre nego sto navedemo nekoliko tipicnih opasnosti u saobracaju, podsecamo te da smo vee naveli kao lose primere ponasanja nekih ucesnika koji namerno krse saobracajna pravila. Treba, ipak, naglasiti da je mali broj ucenika koji na taj nacin dovede i sebe i druge u opasnosti. Procitaj ponovo sta smo rekli za takvo ponasanje.

Razmisli, kako bi mogao da pomognes svome drugu da uvek postuje pravila ponasanja u saobracaju! Mazda, da mu kazes da nepostovanje tih pravila nije nikakva hrabrost, vee potcenjivanje stvarne opasnosti, sto se moze lose zavrsiti, Ill, mozda, da mu kazes, da to ponasanje nije ni razumno, jer ne vodi racuna 0 stvarnoj opasnosti kojoj se izlaze, IIi ...

Koje su druge opasne situacije u kojima mozete da se nadete, ti i tvoji drugovi? To su narocito one situacije kada, zanesenl igrom na prostoru pored puta ill na sarnom kolovozu, zaboravite na svoju bezbednost, .

Ovo ti, sigurno, kazuje da je veoma vazno da sa drugovima pronades mesto za igru na kome biste bili sigurni i gde bi yam igra bila mnogo prijatnija.

U gradovima nema uvek takvog prostora. Poslednjih godina, uporedo sa stambenom izgradnjom, podizu se decja i manja sportska igralista, biciklisticke staze i drugo. Uz to, cesto je i zabranjen saobracaj motornim vozilima pored stambenih zgrada. Time se smajuje opasnost od saobracaja i omogu- 6uje bezbednija igra. Zbog toga za igru treba koristiti upravo takav prostor koji yam pruza vecu bezbednost.

Ako u blizini stana nemate takay prostor, da Ii si pokusao sa drugovima, roditeljima ili sa nastavnicima, da pronadete ili izgradite neko igraliste?

SI. 20. Slobodna dec]a igra na Igralistu

U nedostatku igralista, ucenici, ponekad koriste ulicu za svoje igre, misleci da ce igru lako prekinu-

15

ti u trenutku nailaska vozila ili da ce vozac i sam usporiti, ili zaustaviti vozilo. Podsecamo te da je takva igra veorna opasna. Ovo posebno zbog toga, sto, zaneseni igrorn, zaboravljate na opasnosti kojima se izlazete, a ni vozac uvek ne moze da predvidi vase ponasanje u igri i da na vrerne zaustavi vozilo.

Razmisli, da li je igra opasna u svim ul icama?

SI. 21. Sankanje u zatvorenoj ulici

SI. 22. Igra u ulici u kojoj je zabranjen saobraca] za sva vozila

Ti, svakako, znas da se u nekim ulicama mozete igrati, Zirni se u nekirn ulicama, sa blagim nagiborn, pogodnim za sankanje, postavi zastitna mreza i zabrani saobracaj za sva vozila. Takve ulice su upravo varna narnenjene za igru i zabavu.

r. I

\

"

Igra je bezbedna 1. u ulici u ko]0] je zabranjen saobracaj za sva vozila. Zbog toga, dobra uoci i zapamti saobracajni znak koji ti kazuje a ovoj zabrani saobracaja. Verovatno znas da nekada ova zabrana vaii sarno za odredeno vreme, koje je napisano na tablici ispod znaka. U torn slucaju, igra na ulici je dozvoljena sarno u to vreme.

Saobracajne nezgode ucenlka

Raznovrsne saobracajne situacije i opasnosti kazuju da je ponasanje i snalazenje u saobracaju veorna slozeno. Zbog toga svi ucesnici treba da posmatraju tok saobracaja, da predvidaju ponasanje drugih i da se stalno prilagoc1avaju prornenarna saobracaja. Ucesnici u saobracaju, medutirn, cesto nisu u mogucnosti da zapaze sve vazne karakteristike saobracaja, da predvide opasnosti i da se tada pravilno- ponasaju, Teskoce ucesnika su u tome jos vece, jer vi irnate rnanje iskustva iz saobracaja, cesto ste zaneseni igrorn, ponekad se i ne pridrzavate saobracajnih pravila iii potcenjujete opasnosti i drugo. Zato cemo te podsetiti na najcesce okoinosti u kojirna dolazi do saobracajnih nezgoda ucenika.

Da hi se upoznale opasnosti i ukazalo na pravilno ponasanje u saobracaju, analiziraju se saobracajne nezgode i proucavaju njihovi uzroci. Tako je utvrdeno da ueenici najtesce stradaju u saobracaju kao pesacl, a znatno manje kao putnici i vozael,

Kao pesaci, ucenici osnovne sko le najcesce stradaju u saobracaju pri neopreznom Istreavanju 1 prelazenju preko koIovoza izvan pesaekog prelaza i pri kretanju kolovozorn. Pored navedenih uzroka saob-

16

racajnih nezgoda, postoje i drugi: provlacenje izmedu parkiranih ili zaustavljenih vozila, vesanje 0 vozila u pokretu i igre na kolovozu.

Sta ti kazuju navedeni uzroci saobracajnih nezgoda?

Da ucenici riajcesce ne opazaju dobro opasnosti ili ih potcenjuju, kao i da se ponekad ne pridrzavaju pravila ponasanja u saobracaju. To su narocito pravila 0 kretanju pes aka kolovozom i 0 prelasku kolovoza.

Obicno do nezgode dolazi posto se ne proceni dobro brzina kretanja v ozila , te se kasno ili nedovoljno brzo pokusa da izbegne opasna situacija.

Na primer, ako neoprezno istreiS na kolovoz, ti s.i zaboravio osnovno pravilo za ukljucenje u saobracaj: da, najpre, osrnotris kolovoz, da pratis kretanje vozila, da propustis vozila koja se krecu kolovozom i da stupis na kolovoz veoma pazljivo.

Ili, drugi prime-r: ako prelazis kolovoz ispred ili iza vozila javnog saobracaja, koje je zaustavljeno na stanici ili na kolovozu, ti si, opet, zaboravio pravilo da na kolovoz ne izlazis pored zaustavljenog vozila jer ti one zaklanja vidik, a u isto vrerne, tebe ne mogu blagovremeno da vide drugi uoesnici u saobracaju.

Navedeni primeri potvrduju vaz nost pravila ponasanja: posmatraj saobraca] i pari da te vide drugi ueesnlci u saobracaju!

Saobracajne nezgode pri kretanju kolovozom mogu da nastanu kada ucenik prelazi na levu stranu

* * *

kolovoza, a ne prati tok saobracaja: kada ne hoda levom stranom uz ivicu kolovoza u pravcu kretanja; kada u kretanju nije dovoljno pazIjiv, te ga vozila mogu zakaciti i slicno.

Dakle, i u ovom slucaju, saobracajna nezgoda nastaje kada se ucenik ne pridrzava osnovnih pravila kretanja pesaka kolovozom: hodati levom stranom uz ivicu kolovoza u pravcu kretanja, posmatrati kretanje vozila i drugih ucesnika u saobracaju, izbegavati opasnosti pri mimoilaienju iIi obflazenju vozila sklanjanjem sa kolovoza.

Slicno je i sa ostalim uzrocima saobracajnih nezgoda: ucenici kasno opazaju ili potcenjuju opasnosti u koje ulaze, zaboravljaju ili se ne pridrzavaju pravila 0 kretanju u saobracaju, zaneseni igrorn, pricorn ili zabavom sa drugovima.

Kao putnik, ucenik dozivljava saobracajnu nezgodu obicno krivicom vozaca. Desava se ponekad da i ucenik - svojim ponasanjern - srnanjuje svoju bezbednost kao putnik. To se narocito desava kada, prica sa vozacem: ako vozaca podstice da vozi suvise brzo; ako ne koristi sigurnosni pojas; ako nemirno sedi na sedistu, ustaje ili se okrece i time skrece paznju vozaca na sebe.

Kao vozac, ucenik najcesce dozivljava saobracajnu nezgodu u voznji biciklom, kada se ne pridrzava pravila 0 kretanju biciklom, kada nepravilno rukuje biciklom i kada uopste nepazljivo ucestvuje u saobracaju.

17

BICIKLOM U SAOBRACAJU

Voznja bieiklom je veoma slozena vestina i od vozaca bieikla zahteva da zna skoro isto toliko koliko mora da zna i vozac bilo kog drugog vozila. Prema tome, da bi u saobracaju bezbedno ucestvovao kao vozac bicikla, treba da znas: kako se ukljucuje u saobracaj biciklom, vozi biciklistickorn stazom i kolovozom, skrece u raskrsnici, obilazi i pretice, Isto tako, kao vozac bieikla, obavezan si da znas saobracajne znakove koji te vode u saobraeaju.

Kada budes citao prvi put ovaj prirucnik, nemoj se zuriti. Analiziraj jedan po jedan problem, dobro ga prouci i uvezbaj u voznji biciklorn na saobracajnom poligonu ili na nekom drugom pogodnom mestu, Nakon toga, kada ovladas svim elementima koji su opisani u ovom prirucniku, mozes, ali pazljivo, da se ukljucis u javni saobracaj,

Ako nisi siguran da poznajes pravila 0 kretanju vozila, nernoj da se ukljucujes u saobracaj, jer ees na ta j nacin ugroziti, pre svega sebe, a zatim i druge ueesnlke u saobracaju.

Uvezbavanje voznje biciklom

Osnovno sto treba savladati prilikom ucenja voznje biciklom jeste odrzavanje ravnoteze - upravlja-

nje i uskladivanje pogleda i pokretanja pedala. Ako vee nisi ovladao voznjorn bieikla, to mozes uciniti na jednostavan nacin. U tome ti mora neko pomoci, Ovu pornoc treba traziti od onog koji vee zna da upravlja biciklom. Njegova se uloga sastoji u tome da ti pomogne u odrzavanju ravnoteze, drzeci bicikl za zadnji deo sedista, Ti, u pocetku, sarno upravljas, dek ce tvoj drug, pored pridrzavanja, pola" ko gurati bieikl. Posle ovakvog vezbanja, u pocetku bez pokretanja pedala, uvezbaces odrzavanje ravnoteze.

Sledeci korak jeste upravljanje bieiklom uz okretanje pedala, Verovatno ees u pocetku umesto da gledas napred, gledati u pedale, a moze se dogoditi da, urnes to unapred, pedale okreces unazad i na taj nacin zakocis kretanje bicikla. Neka te to ne obeshrabri jer se to u pocetku svima dogadalo. Nakon ovakvog vezbanja, sve ce ti manje biti potrebna pornoc drugih, te ces voznju nastaviti samostalno.

U javnorn saobracaju moze da ucestvuje sarno onaj vozac koji je, pored poznavanja saobracajnih pravila, potpuno ovladao voznjom, U kojoj S1 meri ti ovladao voznju bieiklom mozes proveriti na poligonu spretnosti. Ako u skoli ne postoji izgraden takav poligon, mazes ga obeleziti na nekoj ravnoj povrsini. Dovoljno je da postavis nekoliko kamicaka koji ce predstavljati cunjeve za slalom voznju, zatim da obelezis usku povrsinu za uvezbavanje pravea kretanja, odredis mes to na kame ees odruciti Ievorn, a zatim desnom rukom, mesto gde se moras sagnuti i provuci i sliono. To su neki e1ementi spretnosti .koje ces koristiti u javnom saobracaju, a koje ne mozes odjednom nauciti, vee postepeno usavrsavati vezbanjern.

18

Ne zaboravi da je obueavanje u upravljanju biciklom zabranjeno na magistralnom i regionalnom putu.

S1. 23. Uvezbavanje voznje biciklom

Ukljucivanje biciklom u javni saobraca]

.

Ukljucivanje biciklom u saobra caj je prvi korak i osnovno sto svaki vozac mora da zna radi svoje bezbednosti i sigurnosti drugih .

. Nije redak slucaj da vozac bicikla izazove saobracajnu nezgodu upravo zbog toga sto ne zna kako se pravilno ukljucuje u javni saobracaj,

SI. 24. Poligon za uvezbavanje spretnosti

Ukljueivanje u saobraca] iz dvorfsta

Verovatno ti se cini da je ukljucivanje u saobracaj vrlo jednostavno: sednes na bicikl i jurnes na ulicu.

Pokusajmo zajedno da analiziramo na kakve sve prepreke mozes da naides i da procenimo sta ti se sve moze dogoditi.

Prva prepreka na koju nailazis jeste trotoar koji je namenjen kretanju pesaka. Neopreznom voznjorn mozes da ometas pesake u kretanju, a mozda, cak i da ih povredis.

Na osnovu slike 25. i prethodnog upozorenja, opisi pravilno izIazenje biciklom iz dvorista do kolovoza.

SL 25. Vozac bicikla ]:da:z~ iz dvonista

19

Pravilno izlaienje biciklom iz . dvorista do kolovoza zahteva od vo-

zaca da .

... (16)_

(Proveri da Ii je odgovor tacan, a potom predi na dalje cltanje teksta.)

Sada pokusajmo da utvrdimo osnovno pravilo koje vazi za svako ukljucivanje u saobracaj: prilikom ukljucivanja u saobraca] ne ometaj one koji se vee krecu,

Ukljucivanje u saobraca] udesno treba izvesti na taj nacin sto ces bicikl pazljivo gurati do kolovoza i postaviti ga u smer kretanja.

S1. 26. Ukljucivanje u saobraca] udesno

Na osnovu poznavanja saobracaja i slike 26. opisi kako se vozac

bicikla ukljucuje u saobracaj tidesno.

Vozac na slid 26. ukljucuje se u saobracaj tako sto je pailjivo gurao bicikl preko trotoara do kolovoza, propustio pesake koji su se

kretali trotoarorn, a zatim je "

....................................................................................... (17).

(Proveri da li je odgovor tacan, a potom predi na dalje eitanje teksta.)

Ukljuelvanje u saobraca] ulevo je nesto slozenije od ukljucivanja udesno, i od vozaca zahteva znatno vecu paznju, Prvi koraci su isti kao • i kod skretanja udesno. Pazljivo treba preci preko trotoara guraju ci bicikl i doci do kolovoza Od ovog momenta za vozaca bicikla nastaje nova situacija.

20

Sl. 27. Ukljuelvan]e biciklom u saobraca] ulevo

Na osnovu znanja 0 ukljucivanju u saobracaj i slike 27. OPlSl postupak za ukljucivanje biciklom u saobracaj ulevo:

Ukljucivanje u saobracaj iz dvorista ulevo, vrsi se tako sto se bicikl gura preko trotoara, propustajuci pesake, dolazi do kolovoza

.. d....... d.................................... (18).

(Posto si opisao postupak za ukIjuclvanje biciklom ulevo, proveri tacnost opisanog postupka.)

Ukljucivanje u saobracaj biclklom sa povrsine pored puta

Ako si potpuno ovladao ukljucivanjem, u saobracaj iz dvorista udesno i ulevo, onda ti nece predstavljati problem ukljucivanje u saobracaj biciklom sa povrsine pored puta. I ovde postoji razlika izmedu ukljucivanja udesno i ulevo.

Ukljuelvan]e udesno je vrlo jednostavno. Bicikl se postavlja uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, seda na sediste, pogleda unazad, i- ako nema vozila u blizini, odrucuje levom (pruza levu ruku u stranu) i ukljucuje u saobracaj.

Ukljucivanje ulevo ima sve one elemente koje smo prethodno obradili. Pozljivo treba preci na drugu stranu gurajuci bicikl preko kolovoza, postaviti ga uz bankinu, pog le dati unazad, i, ako je put slobodan, odruciti levom rukom te se ukljuciti u saobracaj,

Ukljucivanje biciklom

u saobraca] sa kolovoza

Zaustavljanje na kolovozu moze biti veoma opasno. Zbog toga biciklista mora obavestiti os tale ucesnike u saobracaju 0 narneri da se zaustavi. To ce uciniti na taj nacin sto ce se biciklom pribliziti uz ivicu kolovoza i odrucenom rukom (desnom) dati znak da ce se zaustaviti. Posto odrucena desna znaci skretanje udesno, neophodno je da, vozac bicikla najpre odruci desnu ruku a zatim da je podigne uvis i na taj nacin obavesti ostale ucesnike u saobracaju da ce se zaustaviti.

S1. 28. Zaustavljanje biciklom na kolovozu

Nastavljanje kretanja, zaustavljenog vozila na k01ovOZlU, u istom smeru, veoma je jednostavno. Na osnovu znanja koja si stekao 0 ukljucivanju biciklom u saobracaj,

21

opisi postupak za nastavak voznje

............................................................................. (19).

(Proveri da Ii je odgovor potpun.)

Kretanje biciklom u javnom saobracaju

Bicikl je nestabilno vozilo, te ga je potrebno voziti pazljivo i blize desnoj ivici kolovoza.

SI. 29. Voinja bictklistiekom stazom

Ako je pored kolovoza izgradena biciklisticka staza, obelezena saobracajnim znakorn, obavezan si da se kreces tom stazom.

Voznja biciklom u grupi zahteva postovanje odredenih pravila. Prvo pravilo si vee naucio: da se kreces blize desnoj ivici kolovoza:

Drugo pravilo zabranjuje paralelnu voznju.

Zbog toga, ako se dva ili vise vozaca bicikla krecu u grupi duz-

ni su da voze .

................................................. _.................................... (20).

(UpiSi odgovor i proveri da Ii je tacan.)

SI. 30. Voinja biciklom u grupl

Obilaienje i preticanje

Obilazenje je prolazenje vozilorn pored zaustavljenog ili parkiranog vozila iii nekog predmeta koji se nalazi na saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.

. r

S1. 31. Obilaienje

Prepreka na kolovozu, po pravilu, obilazi se s Ieve strane.

Preticanje je prolazenje vozilorn pored drugog vozila koje se krece u istom smeru .

22

SI. 32. Preticanje

Uoci razliku izmedu obilazenja preticanjal

V ozilom se obilazi drugo vozi-

10 koje je .

(21), a pretice, ako se ..

........................................ (22).

(Upis! odgovore i proveri tacnost resenja.)

Preticanje biciklom je veoma opasno i treba ga oprezno izvoditi. Zbog toga, navodimo nekoliko situacija u kojima je preticanje zabranjeno:

- u krivini, na prevoju puta ill kada preglednost puta iz nekih razloga nije dovoljna;

- ako nisi u stanju da postlgnes takvu brzinu kretanja koja omogucuje brzo i sigurno preticanje;

- ako vozilo, koje se krece iza tebe, daje znak da te pretlee:

- ako nisi u mogucnosti da se po Izvrsenorn preticanju, bez ornetanja drugib, vratis na desnu stranu i nastavls kretanje;

- ako je saobracajnim znakom zabranjeno preticanje.

(Analiziraj i zapamti navedene zabrane preticanja.)

Vofuja biciklom u raskrsnici

Saobracaj u raskrsnici je slozen. Tu se sustizu vozila usled smanjene brzine, miomilaze i menjaju pravac kretanja. Zbog toga je neophodno da svi ucesnici u saobracaju znaju pravila 0. kretanju voziIa u raskrsnici.

Sta treba da cinis kada se biciklom priblizavas raskrsnioi?

Najpre, da znakom obavestis os tale ucesnike sta nameravas da uradis: da Ii ces skrenuti udesno, ulevo ili ces produziti kretanje pravo, Zatim, postujuci oznake na koIovozu, skreces - prestrojavas se, na onu saobracajnu traku koja ti ornogucava kretanje u zeljenom pravcu. Nakon toga, treba da uoC1S kako je raskrsnica regulisana: da li saobracaj regulisu saobracajni znakovi, semafor ili saobracajni miIicionar.

. Sada cemo anaIizirati ·voinju biciklom u raskrsnici sa razlicitim regulisanjem saobracaja. Posrnatrajmo, najpre, raskrsnicu u kojoj se ukrstaju putevi iste vainosti.

Sl. 33. Raskrsnica puteva iste valnosti

Na osnovu cega se moze zakljuciti da je na slici 33. prikazana raskrsnica put eva iste vainosti?

23

Na slici 33. prikazana je raskrsnica puteva iste vaznosti, jer

nerna

............................................................ \ ..

(23).

(Ubelezi odgovor a zatim proveri da li je tacan.)

Prvenstvo prolaza, u ovorn slucaju. odreduje pravilo »desne strane«. Ono kazuje da na raskrsnici puteva iste vaznosti prvenstvo prolaza ima vozilo koje dolazi sa desne strane.

Na osnovu navedenog pravila odredi redosled prolaza vozila koja su prikazana na s1. 33.

Raskrsnicu, najpre, prolazi vo-

zilo broj , zatim vozilo ,

i na kraju vozilo (24).

(UbeleZi. odgovore a potom proveri da li su taenl.)

S1. 34. Raskrsnicaputeva iste vaZnosti

Posmatraj sada raskrsnicu na 81. 34. i odgovori na postavljeni zadatak,

Na slid 34. prikazana je raskrsnica puteva iste vazosti, jer se

ispred raskrsnice nalazi znak ..

(25).

(Proveri tacnost odgovora.) Sada odredi redosled prolaza vozila kroz raskrsniou, na s1. 34.

Redosled prolaza vozila je slede-

6: najpre, prolazi vozilo broj ,

zatim vozilo broj , i kao pos-

lednje, vozilo broj (26.).

(Ubelezl redosled prolaza voziIa i proveri da Ii je odgovor tacan),

Na raskrsnici puteva iste vaznosti, vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom prolaza kada daju svetlosne i zvucne signale (vozila sluzbe hitne pomoci, vatrogasne sluzbe, organa unutrasnjih poslova i vozila Jugoslovenske narodne armije), kao i vozila koja se krecu po slnama, imaju prvenstvo prolaza bez' obzira sa koje strane dolazila.

Skretanje

Skretanje je svako porneranje sa osnovnog pravca kretanja: udesno ili ulevo. To znaci, da je skretanje svako prelazenje sa jedne na drugu saobracajnu traku. Pre nego sto se izvrsi skretanje, odrucivanjern leve iii desne, u zavisnosti od strane na koju se krece, obavestavaju se drugi ucesnici u saobracaju.

Skretanje udesno vozac bicikla vrsi tako sto, priblizavajuci se raskrsnici, prilazi blize desnoj ivici kolovoza i daje znak desnom ru-

S1. 35. Skretanje udesno

24

kom. Time on obavestava ostale ucesnike da zeli da skrene udesno.

Da bi odredio redo-sled prolaza, vozac bicikla, najpre utvrduje kako je regulisan saobracaj.

Posmatraj sliku 35. i utvrdi kako je regulisan saobracaj u raskrsnici.

Da li poznajes znak koji se nalazi ispred vozaca bicikla? To je jedini znak izricitih naredbi trouglastog oblika.

Znak koji se nalazi ispred vo-

zaca bicikla je .

(Posto upises naziv znaka, proveri u pregledu saobracajnih znakova, na kraju prirucnfka da Ii si tacno odgovorio.)

Sada ponovo posmatraj sliku

35. i odredi redosled prolaza vozila.

Prvo prolazi vozilo broj ,

zatim broj , i na kraju vozilo

broj (27).

(Ubelezi odgovore i proveri da Ii su tacni.)

S1. 36.Skretanje ulevo

Skretanje ulevo je znatno slozenije od skretanja udesno.

Posmatraj raskrsnicu na sl, 36. i utvrdi nacin regulisanja saobracaja u njoj.

Tvoj je sledeci zadatak da odredis redo-sled prolaza vozila u prikazanoj raskrsnici,

Redosled prolaza vozala je sledeci: prvo prolazi vozilo broj

. , zatim broj , i na kra-

ju vozilo broj (28).

(Ubelezi odgovore i proveri da Ii su tacni.)

Posmatraj raskrsnicu na slici (37).

S1. 37. Raskrsnica sa slozenljlm saobracajem

Kakva je ovo raskrsnica?

Da bi odgovorio na ovo pitanje, obrati paznju, najpre, na znak koji se nalazi ispred vozaca biciklao

Znak koji se nalazi ispred vo-

zaca bicikla je .

(Posto upises naziv znaka, proveri u pregledu saobracajnih znakova da Ii si tacno odgovorio.) Sada odgovori i na rani j e postavljeno pitanje: kakva je raskrsnica prikazana na slici 37?

To je raskrsnica u kojoj se u-

krstaju putevi .

................................ (29).

Prednost u ovom slucaju imaju vozila koja se nalaze na putu

(30).

(Ubelezl odgovore i proveri da li su tacnl.)

25

Posto si upoznao raskrsnicu, odredi redosled prolaza vozila.

Prvo treba da prode vozilo

broj , zatim vozilo broj ,

i na kraju vozilo broj (31).

(Ubelezi odgovore i proveri da Ii su tacni.)

81. 38. Raskrsnica puteva nejednake vaZnosti

Posmatraj raskrsnicu prikazanu na s1. 38. i utvrdi koji se znak nalazi ispred vozaca bicikla,

To je znak .

(Posto upises naziv znaka, proveri u pregledu saobracajnih znakova da Ii je odgovor taean.)

Sada odredi redosled prolaza vozila u ovoj raskrsnicl.

Redosled prolaza vozila je sle-

deci: prvo prolazi vozilo broj ,

posle njega vozilo broj , za-

tim vozilo broj , i na kraju,

vozilo broj _ (32).

(Ubelezl odgovore i proveri da Ii su taenl.)

U vise prethodnih primera vozac bicikla se nalazio na sporednom putu i dolazio je na put sa prvenstvorn prolaza. Sada cemo prikazati neke situacije u kojirna se vozac bicikla nalazi na glavnorn putu, tj. na putu sa prvenstvorn prolaza.

Posmatraj raskrsnicu na slici

39. i utvrdi koji se znak nalazi is-

pred vozaca bicikla?

81. 39. Raskrsnica puteva nejednake vaznostl

Znak koji se nalazi ispred vozaca bicikla je .H •••••••••••••••••••••••••• ••••••• •••••••••••••

(UpiSi naziv znaka i proverl u pregledu saobracajnih znakova da Ii je odgovor tacan.)

Prednost, u slucaju koji je prikazan na slici, imaju vozila koja

se nalaze na pu tu _ .

•• HH.H.H •••• HH.HH.H.H HH •••• H.H H HH..... (33).

(Ubelezi odgovor i proveri da Ii je tacan.)

Posto si proucio raskrsnicu na slid 39. odredi redosled prolaza vozila.

Prvo prolazi vozilo broj .. H .. H .. H .... , posle njega vozilo broj .. H .. HH"H", zatim vozilo broj .. HH ........ , i na kraju

vozilo broj .. H (34).

(Uplsl odgovore i proveri da Ji su tacni.)

Saobracaj na raskrsnici moze biti regulisan i na nacin kako to prikazuje slika 40.

Kakva je ovo raskrsnica? Kao i uvek treba pod od saobracajnih znakova koji regulisu saobracaj u raskrsnici.

Koji se saobracajni znak nalazi ispred vozaca bicikla?

26

SI. 40. Raskrsnica puteva nejednake vaznostt

Znak koji se nalazi ispred vo-

zaca bicikJa je .

(UpiSl naziv znaka 1 proveri u pregledu saobracajnlh znakova da Ii je taean,

Prednost u ovom slucaju ima-

ju vozila koja se nalaze na .

(3.5).

(Uplst odgovor 1 proverl da Ii je resenje taeno.)

\roznja bicUklo~ u oteZandnn uslovima

Voznja biciklom u otezanim uslovima (na suzenorn putu, kada se izvode radovi na putu, po mraku i magli, klizavom kolovozu i sl.) zahteva posebnu pripremu i obazriyost. U takvim uslovima vozac bicikla, osim opreznosti, mora se pridrzavati sledecih pravila: da vozi strogo desnom stranom kolovoza, narocito u momentima kada se mimoilazi sa drugim vozilom ili kad ga neko vozilo pretice: da na biciklu poseduje svetla za osvetljavanje puta i oznacavanje vozila i drugo.

Saobracaj na suzenom putu, gde se ne mogu mimoici dva vozila, re-

gulisan je saobracajnim znakovirna kojima se odreduje nacin i redosled kretanja,

SI. 41. Sufenje puta

Posmatraj situaciju na slid i odgovori na sledeca pitanja.

Ispred vozaca bicikla je saob-

racajni znak ..

(Uplsl naziv znakova 1 proverl u pregledu saobracajnih znakova da Ii su odgovori taenl.)

Na ovom delu puta prednost

prolaza ima (36).

(Upls! odgovor i proverl da Ii je tacan.)

Na mestima gde se izvode radovi privremeno se postavljaju znakovi koji oznacavaju radove na putu. Pored ovih znakova, saobracaj mogu da regulisu i radnici koji tu rade, naizmenicnim propustanjem vozila,

SI. 42. Radovi na putu

27

U situaciji kao sto je prikazano. na slici 42. gde je otezano mimoilazenje, odredi redosled prolaza vozila.

Prvo prolazi , a

zatim __ (37).

(UpiSi odgovore i proveri da li su tacni.)

Voinja biciklom nocu i po magli, u uslovima smanjene vidljivosti, je veoma opasna. Osnovno pravilo kojeg se vozac bicikla mora tada pridrzavati jeste: da dobro vidi i da ga drugi ucesnici u saobracaju vide.

Sl. 43. Voinja biciklom nocu

Prilikom voznje nocu na prednjoj strani bicikla mora biti up a-

ljeno svetlo ili .

........................ boje (38), da ga vozaci, koji dolaze liz suprotnog srnera, blagovremeno uoce.

Na zadnjoj strani bicikla nala-

zi se katadiopter bo-

je, (39), a na pedalama katadiopte-

ri ili .

boje (40).

(Uplsl odgovore i proved da Ii su tacni.)

Voznja po klizavom kolovozu je vrlo opasna.

Sl. 44. Voznja po klizavom kolovozu

Kolovoz moze da bude klizav usled: kise, snega, poledice, opalog Iisca, nanesenog blata, prolivenog otpadnog ulja i sl.

Usled cega, narocito nastaje klizanje i zanosenje bicikla na kolovozu?

Klizanje i zanosenje bicikla po klizavom kolovozu nastaje usled:

a) .

b)

c) d)

.............................................................. (41).

(Upls! odgovore i proveri njlhovutacnost.)

Najeesce greske vozaea bicikla Greske koje cine vozaci bicikla su: greske iz neznanja (kada vozac ne poznaje pravila ponasanja

28

u saobracaju) i nepostovanja saobracajnih pravila. U javnom saobracaju, ucesnici su obavezni da postuju saobracajna pravila, jer time obezbeduju sigurno i nesmetano kretanje. Vozaci bicikla, a narocito neki ucenici, ne ponasaju se uvek tako. Zbog toga te podsecamo na neka opasna i zabranjena ponasanja:

Slalom voznja iIi voznja elk, -cak na kolovozu ili na biciklistickoj stazi.

51. 45. Opasna vozn]a cik-cak

Analiziraj sliku i razmisli, koje su sve opasnosti ako se vozac bicikla krece cik-cak (levo-desno), kao na slici 45.

Voznja biciklom skrstenlh ruku je veorna opasna. Dovoljno je

da prednjim tockom naides na neki kamicak iIi udubljenje na putu pa da izgubis ravnotezu.

Opasna voznja je i kada dva vozaca voze bicikle paralelno. Razmisli, koje su opasnosti u takvoj voznji.

S1. 47. Paralelna voinja biciklom je zabranjena

Pridriavanje za neko voziIo koje se brze krece, takode, je vrlo opasno. Vozilo za koje se pridrzava vozac bicikla moze naglo da za-

koci, a vozac bicikla da dobije ubrzanje i da prede na drugu saobracajnu traku ili na bankinu, ili pak, da udari 0 sanduk vozila i padne na kolovoz.

Sl. 46. Pravilno upravljanje bicik- 10m

SI. 48. Zabranjeno pddriavanje za drugo vozllo

29

Postoje i druge opasnosti u voznji biciklom, kao sto su nepravilno prenosenje predrneta i lica.

Prenosenje predmeta duiih od bicikla je dozvoljeno samo ako se cvrsto vezu za ram bioikla, tako da ne ometaju vozaca pri upravljanju. Na isturenom delu predmeta, pozadi, vezuje se crvena traka. Ako cesto prevozis takve predrnete, dobro je da imas pripremljen crveni barjacic koji treba da vezes za kraj predmeta.

Sl, 49. Prenosenje duiih predmeta na biciklu

Prevozenje odraslih osoba na biciklu zakonom je zabranjeno, Vozacu bicikla dozvoljeno je da prevozi dete do sedam godina starosti ako je na biciklu ugradeno posebno sediste za dete ispred sedista vozaca.

SI. 50. Prevoienje deteta na biciklu

Bicikl kao saobracajno sredstvo

Postoji vise bicikIa koji se koriste u razlicite svrhe. Svi bicikli, bez obzira za koji su uzrast i namenu prilagodeni, imaju iste osnovne delove.

~l. 51; Bicikl - sastavni delovi

Na sl. 51. prikazan je bicikl sa oznacenim osnovnim delovima:

- ram (1)

- tockovi (2)

- prenosni mehanizam (3)

- uredaj za kocenje (4)

- upravljae (5)

svetlo za osvetljavanje puta (6)

30

- refleksno staklo na zadnjem

blatobranu i pedalama (7) - zvonce (8)

- nosae paketa (9)

- sedlste (10)

- torbica za alat (11).

Oprema na biciklu moze biti raznovrsna. Za bezbednu voznju u saobracaju neophodno je da vozilo poseduje: uredaj za davanje zvucnih signata, ugradeno svetlo za osvetljavanje puta i za oznacavanje vozila, blatobrane i sliono.

Svaki vozac treba da zna ulogu pojedinih delova, kao i njihovo podesavanje, odrzavanje, rastavljanje i sastavljanje, Zbog toga se navode osnovna uputstva za odrzavanje bicikla.

Lanac se podesava tako sto se popuste navrtke i osigurac na osovini zadnjeg tooka, povuce tocak

unazad i zategne lanac toliko, da se na sredini, izrnedu lancanika moze ugnuti za priblizno 2 ern. Nakon toga, ponovo se priteg:nu navrtke i osigurac.

Vile sa upravljacem moraju se lako zakretati. Ako se tesko zakrecu treba navrtku ispod upravljaca, koja priteze konus, malo popustiti,

Prednji toeak se moze regulisati (centrirati) veoma jednostavno: pridrzavanjem tocka izmedu viljuske i zatezanjem navrtki na osovini.

Podmazivati treba sve delove koji se taru: prednju osovinu, zadnju osovinu, lanac, srednju osovinu na kojoj se nalazi lancanik, upravljac i drugo.

Popravka i zamena unutrasnje gume vrsi se tako sto se skine jedna strana zastitne gurne, izvadi i zalepi zracnica.

* * *

31

ZAPREZNO VOZILO U SAOBRACAJU

Zaprezno vozilo je jedno od najstarijih vozila kojima se sluzio covek za prevoz robe i putnika.

SI. 52. Zaprezno vozilo sa pneumaticima

SI. 53. Svetlosna oprema na zapremom vozilu

Zaprezno vozilo koje ucestvuje u saobracaju, mora biti registrovano. U cilju povecanja bezbednosti saobracaja, zaprezno vozilo treba da ima uredaje za kocenje i osvetljavanje.

Pre ukljucivanja u saobracaj, zaprezno vozilo treba pregledati i proveriti da li je sve ispravno: kocnice, odgovarajuci pritisak 11 pneumaticima, cista reflektujuca stakla (katacliopteri) i pripremljena svetla za osvetljavanje vozila.

Zapreznim vozilom u javnom saobracaju moze upravljati osoba koja je navrsila 14 godina zivota.

Ukljucivanje zapreznlm vozilom u saobraca]

Osnovna pravila 0 ukljucivanju zapreznim vozilom u saobracaj su ista kao i za sva ostala vozila. Zbog toga se podseti pravila 0 ukljucivanju biciklom u saobracaj, Na osnovu toga iskustva i analiziranjem situacije na slici 54. opisi ukljucivanje zapreznim vozilom iz dvorista u saobracaj,

SI. 54. Ukljucivanje zapreinim vozilom u javni saobracaj iz dvortsta

Ukljucivanje zapreznim vozilom iz dvorista u javni saobracaj vrsi

32

se tako sto .

....................................................................................... (42).

(Ako nisi siguran da ces redosled postupka upisati pravilno, pogledaj jos jednom sliku, pa ako i to nije dovoljno, proclta] taean odgovor.)

Upravljanje zapreznim vozilom

Vozac upravlja zapreznim vozilom sa vazila ili kada vodi staku iduci pored Hi ispred nje. U nekim

S1. 55. Prelaz zapreznun vozilom preko ieleznicke pruge

SI. 56. Prelaz zapreznim vozilom preko puta rezervisanog za saobracaj motornim vozilirna

situacijama vozac zapreznog vozila mora da vodi stoku. Jedna od takvih situacija je kada se zapreznirn vozilom ukljucuje u javni saobracaj iz dvorista, a vidljivost je smanjena.

S1. 57. Odstojanje izmedu zapreznih vozila u javnom saobraca]u

S1. 58. Vezivanje iivotinje za zaprezno vozilo

Ako se putem krece vise zapreznih vozila - jedno iza drugog, onda izmedu njih mora biti odstojanje dovoljno za nesmetano kretanje brzih vozila.

U javnom saobracaju cesto se dogada da se zapreznim vozilom menja pravac kretanja, odnosno da se vrsi skretanje udesno, skretanje ulevo i okretanje.

33

Skretanje udesno vozac zapreznog vozila vrsi tako sto se vozilom priblizi desnoj ivici kolovoza, odruci desnu, i propustajuci pesake, skrece udesno.

SI. 59. Skretanje zapreznim vozilom udesno

SI. 60. Skretanje zapreznim vozilom ulevo

Skretanje ulevo zaprezmm vozilorn, kao i ostalirn vozilima, je slozenije od skretanja udesno. Pri skretanju ulevo, vozac mora voditi racuna 0 sledecem: da pogiedom unazad utvrdi da ga drugo vozilo ne pretice: da ranije odruci levu i prestroji vozilo na traku za skretanje ulevo, da na sredini raskrsnice stane i propusti vozila koja mu dolaze sa desne strane, da izvrsi skretanje ulevo kada je put slobodan.

SI. 61. Okretanje zapreznlm vozilom na raskrsnici

Okretanje zapreznim vozilom u raskrsnici je slicno skretanju uleyo: vozac pogleda nazad i utvrdi da Ii ga drugo vozilo ne pretice, adrucuje levom, vozilom se priblizava sredini puta, propusta vozila koja mu dolaze sa desne strane i, kada je put slobodan, okrece vozilo.

SI. 62. Zaustavljeno zaprezno vozi- 10 izvan puta

Obilazenje zapreznim vozilom vozac vrsi tako sto pogleda unazad i ustanovi da ga drugo vozilo ne pretice, odruci levom, obide zaustavljeno vozilo ili prepreku i ponovo se vraca na desnu stranu kolovoza.

Preticanje zapreznim vozilom drugih vozila koja se sporije kre-

34

1

CU, vrsi se na isti nacin kao i obilazenje, uz vecu obazrivost vozaca i brzirru kretanja vozila.

SI. 63. Obilaienje zapreznim vozilorn

SI. 64. Pravilno natovaren teret na zaprezno vozilo

SI. 65. Preticanje zapreznim vorllorn

* * *

35

JAVNI PUTEVI

Javni putevi su izgradene povrsine, od opsteg znacaja za saobracaj, koje moze svako slobodno da kor.isti postujuci propise. Zbog toga se ovi putevi nazivaju javnim putevima.

SI. 66. Elementi puta

SI. 67. Elementi kolovoza

S1. 68. Ulica

Vrste javnih puteva

Putevi na kojima se izvodi javni saobracaj imaju najmanje dye saobracajne trake. Izuzetak Cini 100- kalni put ili put za jednosmerni saobracaj, koji mogu biti sarno sa jednom saobracajnorn trakorn, Na odredenim mestima ovi putevi irnaju pogodna prosirenja za mimoilazenje i preticanje.

Mrezu javnih puteva, zavisno od njihovog znacaja, cine: magistralni, regionalni i lokalni putevi.

Magistralni put je medunarodni put i javni put koji povezuje glavne gradove ili vaznija privredna podrucja republika i pokrajina.

36

Regionalni put povezuje privredna podrucja republike Ili pokrajine, odnosno koji je od posebnog znacaja za republiku ili pokrajinu.

Lokalni put povezuje sela i naselja na teritoriji opstine,

J avni put cine: kolovoz, putno zemljiste (bankina i odvodni kanal) i putni objekti (mostovi, nadvoznjaci, podvoznjaci, tuneli, servisne

"

I '1

stanice i benzinske pumpe), smerokazi i, saobracajni znakovi.

Elementi puta

Kolovoz je deo povrsine puta namenjen, prvenstveno za saobracaj vozila. Kolovoz se sastoji iz dye saobracajne trake pri cemu svaka sluzi za kretanje vozila u jednom smeru.

* * *

37

SAOBRACAJNIZNAKOVI

Do sada si vee upoznao veliki broj saobracajnih znakova. Neki su prikazani i na pojedinim slikarna u prirucniku. Sada ces upoznati jos neke saobracajne znakove.

Saobracajni znakovi, kao sto znas, sluze za regulisanje saobracaja. Prema tome sta oznacavaju, saobracajni znakovi mogu _biti:

- znakovi opasnosti,

- znakovi izricitth naredbi

- znakovi obavestenja.

Znakovi opasnosti sluze da upozore ucesnike u saobracaju na opasnosti na putu. Ovi znakovi su trouglastog oblika. U prva cetiri razreda osnovnog vaspitanja i obrazovanja naucio si sledece znakove opasnosti:

Opasnost na putu

Radovi na putu

tlkrstenle puteva iste vainosti Deca na putu

Prelaz puta preko ieleznic.ke pruge sa branicima iii polubranicima

Prelaz puta preko zeleznicke pruge bez branika iii polubranika

Saobraca] u oba smera

Andrejin krst

Obelezen pesaek] prelaz

Suzenja puta

Prlblfzavanje prelaza puta preko zelezniCke pruge bez branika iii polubranika

38

Priblizavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge sa branicima iii polubranicima

Kamenje prsti

NaiiaZenje na svetlosne saobracajne znakove

Pored navedenih saobracajnih znakova opasnosti, postoje i drugi, koje do sada nisi ucio, a koje treba da poznajes, To su sledeci:

Klizav kolovoz

Raskrsnica sa kruznlm tokom saobracaja

Opasna krivina na levo

Opasna krivina na desno

Opasna nizbrdica

Dvostruka krivina iii vise uzastopnih I

krivina od kojih [e prva na leva

Dvostruka krivina iii vise uzastopnih krivina od kojih je prva na des no

Opasan uspon

Suzenje puta 5 desne strane

Suze.nje puta sa leve strane

Pokretni most

Blizina obale

Neravnina na putu

Ulegnuce na putu

39

Prevoj puta

Odronjavanje kamena sieve strane

Odronjavanje kamena s desne strane

Biciklista na putu

~ivotinje na putt!

Divljac na putu

Blizina avionske piste

Bocni vetar sieve strane

BoCni vetar 5 desne strane

Tunel

Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom (s leve strane)

Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom (s desne strane)

Spajanje sa sporednim {)Utem pod ostrfm ug:lom (s leve strane)

Spajanje sa sporednim putem pod ostrim uglom (s desne strane)

Tramvajska pruga

Znakovi Izrtcttlh naredbi sluze za obavestenje ucesnika u saobracaju 0 zabranama, ogranicenjima i obavezama, kojih se moraju pridrzavati na putu. Ovi znakovi su okruglog oblika, izuzev dva znaka: ukrstanja sa putem sa prvenstvom prolaza (koji je u obliku trougla sa vrhom nanize) i znaka obavezno zaustavljanje (»stop") koji je osmougaonog obl-ka.

Iz ove grupe znakova, ranije si naucio sledece:

40

Zabrana saobracaja u oba smera

Zabrana saobraeaja u jed nom smeru

Zabrana saobraeaja za peSake

Staza za peSake

Zabrana saobraeala za zaprezna vozila

Obavezno zaustavljanje

Blctkllsticka staza

Obaavezan smer - pravo

Obavezan smer - leva

Obavezan smer - desno

Zabrana saobraeaja za teretna motorna vozila

Zabrana saobracaja za bicikle

Zabrana saobraeaja za rucna kolica

Zabrana skretanja ulevo

Zabrana skretanja udesno

Zabrana potukruznog okretanja

Prvenstvo protaza vozila iz suprotnog smera

Ukrstanje sa putem sa prvenstvom protaza

Pored navedenih znakova izricitih naredbi, postoje i drugi, koje treba da upoznas. To su sledeci znakovi:

41

••

Obavezno obilaZenje 5 desne strane

Obavezno obilaZenje sieve strane

Zabrana saobracaja za autobuse

Zabrana saobraca]a za cisterne

Zabrana saobracala za vozila koja prevoze eksploziv iii lako zapaljiv materijal iznad odredene koliclne

Zabrana saobracaja za vozila koja vuku prikljucno vozilo, osim poluprikolice

Zabrana saobracala za traktore

Zabrana saobracaja za motocikle

Zabrana saobracaja za sva vozila na motorni pogon osim za bicikle bez prikolice

Zabrana saobracaja za sva vozila na motorni pogon i zaprezna vozila

Zabrana saobracala za bicikle sa motorom

Zabrana saobraeaja za vozila clla ukupna visina prelazl odredenu visinu

Zabrana saobracaja za sva voziJa cija ukupna tezlna prelazi odredenu tezinu

Zabrana saobracala za sva vozila c,ija ukupna sirina prelazi odredenu sirinu

Zabrana saobracaja za voziJa koja prekoracuju odredeni osovinski pritisak

Zabrana saobraeaja za vozila koja prekoracuju odredenu duzinu

42

Najmanje odstojanje izmedu vozila

Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon, osim motocikla bez prikolice

Zabrana preticanja za teretna vozila

Ogranicenje brzine

Zabrana davanja zvucnih signata

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - carinarnica

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - Stop - mlliclja

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - drumarina

Zabrana zaustavljanja i parkiranja

Zabrane parkiranja

Naizmenicno parkiranje (zabrana parkiranja u parne dane)

Naizmenicno parkiranje (zabrana parkiranja u neparne dane)

Najmanja dozvoljena brzina krn/cas

Obavezni lanci za sneg

e

Staza za konjanike

Obavezni smer

Dozvoljeni smerovi

Obavezni smer

43

Dozvoljeni smerovl

Dozvoljenl smerovi

Obavezno kruzno kretanje

Znakovi obavestenja sluze za davanje raznih obavestenja 0 putu, kao i drugih inforrnacija korisnih za ucesnike u saobracaju, Ovi znakovi su cetvrtastog, a sarno neki - koji obavestavaju 0 prestanku zabrane, okruglog oblika.

Iz ove grupe znakova, ranije si naucio sledece:

Obelez • peSsCki prelaz

Podzemni iii nadzemni peSsCki prelaz

1+ BRNIK>

Putokaz za aerodrom

Naziv naseljenog mesta

Prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera

Pored navedenih znakova obavestenja, postoje i drugi, koje treba da poznajes, te se navode:

Put sa jednosmemim saobraeajem

Put sa prvenstvom prolaza

Put rezervisan za saobraea] motomim vozilima

Prestanak svlh zabrana

Parklrallste

Bolni.:a

44

Zavrietak puta sa prvenstvom prolaza

Pruianje puta sa pravom prvenstva prolaza

Fk

Sl.BROD

Raskrsnica

Slepi put

Prestrojavanje vozila

t CENTAA ... SIVAC

LlPAA ..

Putokazna tabla

Putokaz

Putokaz za teren Z8 kampovanje

Broj puta

Auto-put

ZavrSetak auto-puta

Zavrsetak naseljenog mesta

Prestanak zabrane preticanja svih vozila na motorni pogon, osim motoreikla bez prikoliee

Prestanak Ggranicenja brzine

Prestanak zabrane zvuenih signala

Stanle. za prvu pomoc

45

Telefon

Radionica za opravku vozila

Hotel iii motel

Benzinska stanica

Restoran

Teren za kampovanje pod satorima iii u prlkollcama

Aerodrom

Informacije

Vijadukt

Peraelca

376m

Putni objekti

Reka

Stanica milicije

Os tali saobracajni znakovi

Do sada su navedeni sarno saobracajni znakovi opasnosti, izricitih naredbi i znakovi obavestenja, Pored ovih, u saobracajne znakove ubrajaju se i svetlosni znakovi, oznake na kolovozu, svetlosne i druge oznake na putu, kao i znacl koje daju rukama, polozajem tela, zvuenim iIi svetlosnim znacirna saobracajni milicionari iIi druga ovlascena liea.

Neki od tih znakova obradeni su ranije u prirucniku, kao sto su na primer: znaci saobracajnog rnilicionara, kojima regulise saobracaj na raskrsnici, svetlosni znakovi na sernaforu, oznake na kolovozu za zaustavljanje, skretanje i prestrojavanje, dopunske table i drugo.

Navedeni i drugi znakovi, kao i znakovi opasnosti, izricitih naredbi i znakovi obavestenja sluze za regulisanje saobracaja. Cuvanjem i postovanjem saobracajnih znakova, ucesnici u saobracaju doprinose povecanju bezbednosti saobracaja.

46

TACNI ODGOVORI

ZADATAK BROJ

ODGOVOR

2 3 4 5 6 7 8 9

10

Levu Desnu

51. 2. strana broj 70 Levu

Desnu

Parljivo

51. 6. strana hroj 70 51. 9. strana broj 71 51. 11. strana broj 71

a) Kru sni tok saobracaja

b) Obavezno obilazenje s desne strane

c) Obavezno obilafenje sieve strane

d) Dozvoljeni srnerovi kretanja puvo i desno

e) Obavezan smer desno

f) Obavezan smer pravo

g) Put sa jednosmernirn saobracajern

h) Put sa prvenstvom prolaza

i) Zabrana skretanja udesno

j) Zabr ana skretanja ulevo

k) Ukrstanje sa putem sa prvenstvorn prolaza I) Zahrana sobr acaja u jednom smeru

m) Obavezno zaustavljanje

11 12 13 14 15 16

Levom

51. 13. strana broj 72 Levom

Desnom

Desnom

Bicikl gura do kolovoza ne ometajuci pesake

17

· . postavio bieikl uz bankinu u smeTU kretanja pogledao unazad da ti ima vozila, i kada se uverio da je slobodan put, krenuo kako to slika prikazuje.

18 -

· . gura hicikl preko kolovoza, postavlja ga uz ivicu kolovoza u smeru kretanja, pogJeda unazad i ako nerna vozila, odrucuje levu ruku i krece biciklom.

19 -

· . pogledati unazad i proveriti da Ii se mode bezbedno ukljuciti u saobracaj odr uciti levu ruku i nastaviti kretanje.

20

· . jedan za drugim

21

zaustavljeno iii parkirano

47

TACNI ODGOVORI

ZADATAK BROJ

ODGOVOR

22 23 24 25 26 27 28

· . krece

postavljenih saobr acajnih znakova I, 2, 3

ukrstanje puteva iste vaznosti 1, 2, 3

2, 1, 3,

2, 1, 3,

29

· . nejednake vasnosti

30

sa prvenstvom prolaza

31 3.2 33 34 35 36 37 :~8 39 40

3, 2, 1,

I, 3, 4, 2,

· . sa prvenstvorn prolaza 1, 3, 2, 4,

· . putu sa prvenstvom prolaza automohil

terelno rnotorno vozilo a zatim bicikl bele iIi :lute

crvene

zute iii narandzaste

41

a) Naglog kocenja

b) Naglog zakretanja upravljaCem

c) Prevelike hrzine u krivini

d) Istrosenosti pneumatika

42 -

najpre pogleda u levu, a zatirn, u desnu stranu i ne ornetajuci pesake i druga vozila u kretanju, prelazi vozilorn pr eko trotoara i izlazi na kolovoz.

* * *

48

~ Q {fr 1 r
[
1M ~ fi_ i hl
~
~\ ~ ~ tt2 ' ~
~ _3J ODCOVOR ZA SLIKU BRO] 2

~

~\~' l

~1

l ~ ... 1rty,

t ...1 ~ I -

_~:.i__.i ~

ODGOVOR ZA SLIKU BRO] 9

ODGOVOR ZA SLIU BRO! 6

.,

c~

, ~?~

#' .1/

:_/-'

< r:y! ~-~ ~

ODGOVOR ZA SI.lKU BRO} 11

ODCOYOR ZA SLIKU BRO} 13

49

SADR2AJ 1. UVOD

2. KRETANJE PESAKA

Kretanje pesaka na raskrsnici Kretanje pesaka kolovozom Ponasanjs ucenika u saobracaju Opasnosti u saobr acaju Saobracajns nezg.ode ucenika

3. BICIKLOM U SAOBRACAJU Uvefbavanje voinje biciklorn UkljuCivanje biciklorn u javni saohracaj Vofnja biciklom u raskrsmci

Skretanje

Voznja biciklom u otezanim uslovima NajCesce greske vozaca bicikla

Bicikl kao saobracajno sredstvo

4. ZAPREZNO VOZILO U SAOBRACA}U Ukljucivanje zapresnim vozilorn u saobracaj Upravljanje zapreznirn vozilorn

5. JAVNI PUTEVI

Vrste javnih puteva Elementi pula

6. SAOBRACA}NI ZNAKOVI Znakovi opasnosti

Znakovi izricitih naredbi Znakovi obavestenja

Ostali saobracajni znakovi

8. TACNI ODGOVORI

5

6 7 10 12 15 16

18 18 19 23 24 27 28 30

32 32 33

36 36 37

38 38 40 44

46 47

50

,

r

.',

~

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->