P. 1
saobracajno_vaspitanje_za_7_i_8_razred

saobracajno_vaspitanje_za_7_i_8_razred

|Views: 1,265|Likes:
Saobracajno vaspitanje za 7 i 8 razred osnovne skole.

Saobracajno vaspitanje za 7 i 8 razred osnovne skole.

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

04/15/2013

LAZAR KRAJINOVle - DR DORDE DURie

SADBRACAJND VASPITANJE

P R I RUe N I K Z A U C E N IKE VII I VIII R A Z RED A OSNOVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

LAZAR KRAJINOVIC DR DORDE DURIC

SAOBRACAJNO VASPITANJE

PRIRUCNIK ZA UCENIKE VII I VIII RAZREDA OSNOVNOG VAS PIT ANJA I OBRAZOV ANJA

Izdavac: SOCIJALISTIcKA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Za izdavaca: TIMISLAV LANCOS, sekretar Saveta

Glavni i odgovorni urednik PREDRAG MILOJEVIC, dipl ing saobracaja

Likovno-tehnicka oprema OSKAR STEFAN, graficki dizajner

Autor ilustracije

OSKAR STEFAN, graficki dizajner

Recenzenti:

Prof. Dr MILAN INIC

Prof. Dr VASlLIJE DAMJANOVIC MIHALJ KUKLIC, prosvetni savetnik

Lektor

Mr KOZOMORA MILAN

NOVI SAD, 1983. god.

Stamparija

GRO "PROLETER« BEcEJ Tjraz: 64.000 primeraka

U prethodnim. razredima ucili ste 0 saobracaju iz slicnili prirucnika. Ist o tako, st ekli ste i iskustvo - uccstvujuci II saobracaju kao pesaci, put nici i kao vozaci bicikla. Nautili st e, takode, da je pot reb no da posebno obratite painju i na druge ucesnike LI saobracaju, da biste bili i \'i i oni bezbedni.

Sada ste pri kraju osnovnog obrazovan]a, te moi.et e, Z11atl10 boo lje nego rani]e, da kont rolisete svoje ponasanje, da na vreme zepai.at e opasnosti u saobracaju, kao i da ill izbegavate. Da li cete se hezhedno kretati iii ne, zavisi, pre svega, ud t'as samih. To znaci, ako se pridr iavat e pravila 0 saobracaju, ako svoja znanja 0 saobracaju koristit e, ako svesno nast ojite da kontroliset e svoje ponasanje, onda cete irbeci najcesce uiroke opasnosti, pa i saobracajne nezgode. Naravno, time nisu otklonjene sve opasnosti II saobracaju, posebno ne one u koje vas drugi ucesnici u saobraca[u mogu dovesti. Zato je vaino da uvek posmatrate i druge ucesnike u saobracaju i da predvidate njihovo ponasanje.

Ponekad, motorno vozilo moie da bude uzrok saobracajne nezgode, usled t ehnicke neispravnosti iii zato st o iznenada otkai.e neki vaian deo. Ali i u tom slucaju, natcesce je covek tome uzrok, bilo zbog toga

UVOD

st o je vozio neprilagodeno uslovima, bilo zat o sto na vreme nije kontrolisao tehnicku ispravnost vozlla i ot klanjao nedostatke.

[ vi svojim ponasanjem, ponekad, mosete da zbunite vozaca i druge ucesnike u saobracaju, lime sto se iznenadno ukl iucit e u saobraca], 510 iznenadno promenite pravae iii brzinu kretania - bilo .da ste zaneseni svojim mislima ili da nekud iurite. Pojedinci, nekad i narnerno, svojim kretanjem ometaju druge ucesnike u saobracaju, narocit o vozaee. Oni prelaze kolovoz suvise laganim korakorn, nepotrebno se zadriavaja na kolovozu iii na obeleienom pesackom prela;u. Nekad, pojedini vasi drugovi i drugarice precenjuju svoje snage u izbegavanjic opasnosti, Ie se svojim krivicom nadu. u tesko] saobracajno j situaciji.

Ovaj prirucnik ima za cil] da vas podseti na uno sto ste ranije naucili, kao i .da vas upozna sa novim sadriajima 0 saobraca]u.

Gradivo u ovom prirucniku je podeljeno tako da prvo obnovite najvainiia praviZa 0 kretanju pesaka i 0 voin]i bicklom u razlicitim situacijama. Nakon toga, precicete na ucenje novog gradiva, posebno na upoznavan]e bicikla sa motorom i na pravila 0 upravlianju tim vozilom.

5

OBNAVLJANJE GRADIVA

U ovom delu prirucnika treba da obnovis ranije uceno gradivo 0 saobracaju, To gradivo je podeljeno na male celine. Sveku celinu treba da procitas, da razrnislis 0 zadatku koji ta celina sadrzi i da odgovoris, oslanjajujuci se na svoje rarrije steceno znanje. Odgovor napisi na liniji u tekstu. Posto llJpises odgovor, proveni na str. 37. i 38. da li si tacno resio zadatak, Ako si zadatak tacno resio, znaci da si dobro naucio ranije gradivo iz saobracaja. Ako odgovor nije tacan, prevuci ga Ii nijom i napisi tacan odgovor. Razrnisli, u cernu je bila greska.

U obnavljanju gradiva treba da se driis pravila: SVAlI<iI ZADATAK TREBA NAJPRE DA UPOZNAS, RESIs I UPIsEs ODGOVOR, 'A TEiK ,POTOM IDA PROVERIs DA LI JE REsENJE ,TA,CNO. AKO IPR:~O POGLEDAS TACNO REsENJE, ONDA U STiVARI ,ZADATAK NISI iNI RESAVAO, TE cES I ODGOVOR BRZO ZABORANITI!

Kretanje peSaka

1. Da bi se bezbedno ukljucio u saobracaj, pri izlasku na trotoar, pesalk treba da ipOgleda

najpre na (1)

stranu, a potom na ..

................ 0(2) stranu,

2. U kretanju trotoarom, pesak

hoda (3) stra-

nom, u pravcu kretanja.

3. Kolovoz se najbezbednije moze preci na obeleznom pesackom prelazu, Pri tome, pesak se

krece (4) stra-

nom iPesaokog prelaza . u pravcu kretanja. Do polovine puta, on riarocito obraca paznju na vozila koja dolaze sa njegove ... -............................................ (5) strane, a od polovine kolovoza, na vozila

koja dolaze sa njegove ..

. __ .. _ _ -(6) strane,

4. Kolovoz se nnoze preci i 'Van obeleznog lPesackog prelaza aIko je prelaz udaljen vise od 100 metara. Pesak se ikrece na nacin koji je opisan U zadatku br. 3. uz jos vecu obazrivost, Pri tome, do iPolovine kolovoza, on propusta sva vozila Ikoja do-

laze .sa njegove ..

_ _..... (7) strane, a od polo-

vime kolovoza, propusta sva vozila lkoja dolaze sa njegove ........

......................... (8) strane.

5. Posto je kolovoz prvenstveno narnenjen .kretan~u vozila, peSalk mora narocito da obrati paznju na kretanje vozila, jos pre nego sto zapocne kretanje, kao i za sve vreme hoda-

nja kolovozom da bi ..

._ .. _ .. _ _ 1(9) ucestvovao

u saobracaju.

6. Pesak treba da obrati paznju narocito priljkom prelaska preko raskrsnice. Raskrsnica je

mes to gde se _ .

(10) dva ~li VIi.se puteva. Opasnost za pesake je tim veca, sto se ukrsta vise :puteva i sto vozrla dolaze u raskrsnicu sa v,i'se strana,

7

7. Kretanje pesaka i vozila kroz raskrsnicu najcesce je regulisano saobracajnim znakovirna, se.maforirna iLl znacima saobracajnog milicionara. Na .manje iprometriirn raskrsnicama, ponekad, nisu postavljeni saobracajni znakovi, niti sernafori. Tada se ucesnici u saobracaju krecu postujuoi saobracajno

pravilo (11).

.................. strane

8. U raskrsnici se mogu postaviti sarno odredeni saobracajni znakovi. Pronadi te znakove na kraju knjige i riauci njihove nazive! (12).

9. Kada u naseljenorn mestu nije izgraden trotoar Jill na putu izvan naseljenog mesta ne postoji pesaoka staza, Ipesa'k se - UIZ povecanu obazrivost, moze kretati....................... (13). Za razliku od kretanja trotoa-

rom, pesak hoda .

(14) stranom kolovoea,

10. Kada hoda levom stranom kolovoza u praveu kretanja, pesak je bezbedniji, jer ranijc moze

da primeti . {1S)

koja rnu dolaze u susret i maze na vreme da se pomeri UIZ samu ivicu kolovoza, iii da se skloni sa kolovoza na bankinu. Nadalje, vozac ranije maze da

primeti i prati kretanje .

........................................... (16), te da

blagovremeno smanji brzinu kretanja vozila, da skrene vo-

zilo .i da se bezbedno .

................................ (17) sa pesakorn.

11. U kretanju Ikolovozom, duznost

je pesaka da hoda .

........................ (18) rvicom kolovoza u pravcu svog kretanja i da svaku promenu 'kretanja zapocne tek posto se uveri da je moze bezbedno izves ti.

12. Grupa pClsaka, kada se krece

kolovozom, treba da hod a .

...................................... (19) stranom,

aduci (20)

iza (21).

13. Kolona pesaka, za razliku od Ipesaka i grupe pesaka, krece

se (22) stra-

nom kolovoza. u pravcu kretanja, .iduci u parovirna iii pojedinacno jedan iza drugog uz ivicu kolovoza.

14. Kretanje pesaka .kolovozom po rnraku i po .nepovoljnirn vremenski:m uslovirna (po kiSi, snegu, magli iii po .klizavorn koIovozu) rnoze .biti opasno jer je 'kretanje otezano pa vozaci znatno teze mogu opaziti pesaka, Zbog toga, pri mimoilazerrju sa vozjlom koje HlJU dolazi u sus ret, pesak treba blagovremeno da se sklond sa kolovoza .i propusti vozilo da prode. Da ibi vozaci na vreme pr'imetili IPesake, narocito ucenike, preporucuje se da ani nose poseb-

no uocljive .

(23), Ikao sto su marame narandzaste boje, dacke torbe sa macij irn ocima, nalepnice od reflektujuce matenije iii baterijsku larnpu. I pored toga, ucenici treba da budu veoma pazljivi pri kretanju kolovozom po nepovoljnim vremenskirn uslovirna.

Aiko ste na riavedena pitanja pravilno odgovorili, to znaci da ste dobro naucili osnovna pravila 0 kretanju pesaka. Da biste svoje znanje utvrdili, nemojte se zadovoljiti time

8

sto cete sarno jednorn preci ovaj deo prirucnika. Potrebno je, povremeno, da se ponovo vracate na ove zadatke i da svoje znanje stalno obnavljate.

Sada cete preci na obnavljanje sadrzaja 0 voznji brciklom. Posto cete kasnije uciti 0 voznji bici kla sa motorom, ovim sadrzajirna poklonite posebnu paznju.

Voznja biciklom

15. Zahtevi koje saobracaj postavIja pred vozaca bicikla znatno su veci, nego-sto su zahtevi koji se odnosena kretanje pesaka. Vozac bicikla mora da paznaje saobracajne znakove -i saobracajna pravila, kao i vozaci drugih vozila, da istovremeno pokrece bicikl i svoju voznju

prilagodava 'kretanju drugih ..

....- _... (24) u saob-

racaju.

16: Ukljucivanje biciklom u saobracaj vrsi se, slicno ukljucivanju Ipesaka u saobracaj, Podsecarno te, najpre, da se bicikl ne vozi trotoarom. Biciklorn se upravlja u voznji kolovozom ili biciklistiokcm stazom, Bilo da bicikl guras iz dvorista do ivice, bilo da se sa ivice kolovoza ukljucues u saobracaj, tvoj je prvi zadatak da se pog]edO'rn na

...................... (25), pa na .

................................ (26) stranu uveris da se bezbedno i ne ometajuci druge u 'kretanju, mozes ukljuci ti u saobracaj.

• oJ

17. Sledeci korak pri ukljucivanju u saobracaj, zav:isi od toga da li ieHS da se kreces udesno iIi ulevo. Aiko imas nameru da se .kreces Ibioilklom udesno, tada

postavljas bicikl uz desnu ivicu kolovoza, sedas na bicikl i ........

............ _ -................. (27) unazad

uvensse da se bezbedno moies ukljuciti u saobracaj. Nakon toga, treba da das znak ostalim ucesnicima u saobracaju 0 svojoj nameri. Taj znak

daje se ispruzenorn .

(28) rukorn.

18. Ako se ukljucujes u saobracaj ulevo, tada .najpre, gurajuci bicikl, prelazis preko kolovoza do druge ivice. TO' cinis po pravilima koja vaze za kretanje pesaka preko kolovoza (vidi zadatak 4). Nakon prelaska preko kolovoza, trebada ucinis tebi vee poznate radnje. Navedi te radnje:

....................... (29).

19. Kada ielis da se zaustavis, treba postepeno da se priblizis desnoj ivici kolovoza i da blagovremeno das znak rukom O'Stalim ucesnicima u saobracaju o svojoj named. Taj znak se

daje (30)

rukom.

20. U voznji biciklom, duzan si da se .kreces uz desnu ..... - .. ........................ (31) kolovoza u pravcu kretanja.

21. U voznji biciklom u grupi zabranjena je paralelna voznja, te

se biciklisti 'krecu .

.. (32) iza ..

(33).

22. A:ko je pored kolovoza izgradena biciklisticka staza, vozac hicikla je obavezan da vozi po

9

njoj. Ova staza je obelezena posebnim znakom. Pronadi taj znak rnedu saobracajnim znakovima i upisi njegov redni

broj (34).

23. Obilazenjc parkiranog ali zaustavljenog vozila, ili pretjcanje vozila koje se sporije krece, vrsi se tako sto se vozac bicikla, najpre, pagledom unazad, uveri da moze bezbedno obici ih preteci drugo vozilo. Nakon

toga, on daje znak .

........................ (35) rukorn i zapocinje planiranu radnju.

24. Posto je preticanje slozenija ranja od obilazenja, jer se i drugo vozilo krece, potrebno je dobro prooeniti svoje mogucnosti za bezbedno izvodenje ove radnje. Da bi se preticanje ....... ................................................ {36) Izvelo, potrebno je znati u kojirn situaeijama je ono zabranjeno. To su sledece situacije:

kada je preglednost puta smanjena, u krivini, na prev.oju .i s1.;

- ako ne mozes da postignes takvu brzinu da maZes brzo da izvrSis pretieanje i da se vratis uz desnu ivicu kolovoza, bez ometanja kretanja vozila koje si pretekao:

- ako je drugo vozilo zapocelo tebe da pretdce;

- ako je vozilo ispred tebe zapocelo iPreticanje drugog vozila;

ako je postavljen saobracajni znak »Zabranjeno preticanje« iii preticanje ne mozes cia izvrSiS a da ne predes preko pune linije na kolovozu.

Voznja biciklom u ras'krsnici zahteva veliku opreznost, jer se na tom mestu susrece i ukrsta veci broj rpesalka i vozila. Otuda je, za bezbedno kretanje potrebno da svi ucesnici u saobracaju poznaju saobracajna pravila, kao i da ih se pri:driavaju.

U raskrsnici je moguce dzvesti nekoliko radnji: produzlti kretanje pravo, skrenuti udesno, skrenuti ulevo, izvrsttl polukruino okretan]e.

25. Kretanje pravo je najjednostavnija radnja. Kada vozac bicikla irna pravo prelaza preko raskrsnice (bilo saobracajnim znakom da se nalazi na putu sa pravorn .prvenstva, zelenim svetlorn na sernaforu, bilo znakorn saobracajnog milicionara), on produzava kretanje .pravo. Ako, pak, vozac ulazi u ulicu sa prayom prvenstva 'prolaza, on ce, najpre propustiti da produ drugi ucesnici u saobracaju koji se vee krecu tim putem. Kada se uveni da moze bezbedmo proci raskrsnicorn, on produzava kretanje.

26. Skretanje udesno je nesto s10- zenirja radnja. Vozac bicikla u1azi u raskrsnicu, krecuci se uz desnu ivicu kolovoza u prav-

eu kretanja i daje znak .

.................... (37) rukom. Ukoliiko je njegovo kretanje preko raskrsnice dozvoljeno (saobracajnirn znakom da se nalazi na putu sa prvenstvorn prolaza, zelenirn svetlam na semaforu iii znakom saobracajnog milicionara) on skrece udesno, ne 0- metajuci pri tome pesake druge uCesnuke u saobraeaju. Ako vozac bicikla s'krece udes- 1!10 na put sa IPrvenstvom prolalla, tada cini sve kao i u pret-

10

hodnorn slucaju propustajuci, pri tome, sve ucesnjke u saobracaju koji se krecu tim putem.

27. Skretanje ulevo je znatno slozenija radnja od prethodno 0- Ipisanih. Vozac bicikla treba da izvrsi sledece radnje: najpre, da se pogledom unazad uveri da rnoze bezbedno zapoceti prestrojavanje za skretanje ulevo. To znaci, da treba da propusti sva vozila koja se 'krecu iza njega, ne ometajuci njihovo kretanje. Zatim, on daje znak

.............................. (38) rukom i priblizava se levoj ivici kolovozne trake ikojorn se krece, Ulazi, potom, u raskrsnicu, propustajuci vozila koja mu dola-

ze iz suprotnog smera, i, kada to moze bezbedno da ueini, skrece ulevo. Skretanje ulevo sa sporedriog iputa vozac bicikla vrsi na opisani nacin, ali UIZ povecanu opreznost, propustajuci pri tome sva vozila koja se krecu putern sa prvenstvorn prolaza, .kao i vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Ukoliko ste tacno odgovorili na ova pitanja, znaci da ste dobro naucili gradivo iz prethodnih razreda. Ukoliko na v,ise pitanja niste tacno

odgovorili, procitajte ponovo 0 tome u prirucnsku za V i VI razred. Nakon toga, mozete preci na sledece stranice ovog prirucnuka.

11

POZNAVANJE MOTORA

Kratak pregJed razvoja motora

Toplo tni motori ornogucavaju pretvaranje hemijske energije u toplotnu i toplotne energije u mehanicki rad. Pretvaranje energije maze se izvrsiti u motoru i izvan njega. Prema tome, ovi motori se dele na:

- motore sa unutrasnjim sagorevanjem (klipni motori, gasne turbine i mlazni propulzori), i

- motore sa spoljasnjim sagorevanjem (klipna parna masina i parna turbina),

Motori sa unutrasnjim sagorevanjcm pretvaraju energiju goriva, putem sagorevanja u cilindru, u energiju produkata sagorevanja. Ta se encrgija prenosi preko odgovarajuceg mehanizrna ,j pretvara u mehanicku energiju i rad.

Prvo gorivo koje se koristilo u motorirna sa unutrasnjirn sagorevanjem bio je barut. Ideja da se ba-

rut koristi kao gorivo, potice ad Francuza Igona.

Prvi motor konstruisao je Francuz Leonar, 1860. godine. Taj motor za svoj rad koristio je gasovito gorivo.

Dalji razvoj motora nastavlja se kada je Nikolaus Oto, konstruisao prvi cetvorotaktni motor. I taj motor koristio je gasovito gorivo (svetleci gas). Nekoliko godina kasnije, Rudolf Dizel konstruisao je motor na tecno gorivo (naftu). Po prezimenu ovih pronalazaca danas se motori sa unutrasnjirn sagorevanjern dele na oto (benzi:nske) i dizel (naftne) motore.

Usavrsavanjern benzinskih rnotara sa unutrasnjim sagorevanjem Feliks Vankel je oukrio motor sa rotacionim klipovima. Benzinski i dizel mojori mogu biti dvotaktni i cetvorotaktni. Dvotaktru motori su manje snage i ugraduju se u bicikle, motocikle i u manje masine za rad u poljoprivredi (kultivatore, kosacice, prskalice i drugo). U IPoslednje vreme izraduju se dvotakni motori veli ke snaze, Cetvorotaktni motori se znatno vise primenjuju od dvotaktnih. 0 radu cetvcrotaktncg rnotora, njegovim delovima i odrzavanju, ponovite iz udzbenika za tehnicko obrazovanje za VII razred.

12

Delovi motora

Klipni motori imaju sledece osnove delove:

nepokretne (blok motora, karter i lezista),

- pokretne (lkliJp, klipnjaca, vratilo, zamajac i razvodni rnehanizam).

Osnovne delove motora koji se ugraduju u bicikl sa motorom ucili ste u tehnickorn obrazovanju. PogJedajte slike delova motora i proci taj te ponovo gradivo 0 njima.

Motorska kucica sluzi za ugradivanje osnovnih delova motora. Sastoji se iz gornjeg i donjeg dela. U gornjem delu je cilindar, dok je u donjem delu ugraden lezaj radilice motora. Taj deo motora mora dobro da zaptiva jer se u njemu vrsi predsabijanje mesavine goriva i vazduha.

U cilindru se nalazi klip koji prima pritisak za vreme sagorevanja i sirenja produkata sagorevanja. Za klip je vezana klipnjaca a ona p reko lezaja za radilicu motora.

Pored nabrojanih delova, motor cine i drugi uredaji bez kojih ne bi mogao da radio Tako, svaki motor ima ureda] za spravljanje

smese za sagorevanje ili ubrizgavanje goriva, zatim elektricne uredaje koji proizvode struju za paljenje rnotora i osvetljavanje vozila i puta pri nocnoj voznji, ureda] za preciScavanje i dovod vazduha u motor, ureda] za prenos kretanja sa motora na pogonski tocak, koCioni sistern i drugo.

Tehnlckl podaci 0 motoru koji se ugraduje u bicikl

U bicikle sa motorom ugraduju se motori cija zapremina ne prelazi preko 50cm3• Snaga, koju ti motori mogu proizvesti pri maksimal.norn hroju obrtaja, moze da dostigne preko 3 kw. Najveca brzina koju postiiu bicikli sa motorom iznosi izmedu 50 i 65 'km/h. Potrosnja goriva je mala i iznosi u proseku 2,2 1/100 km. Voznja na bicikIu sa motorom je udobna jer neravnine na putu u voznji amort izuju prednji i zadnji ublazivaci i pneumanci. Dimenzije predmjih i zadnjih guma su kod nekih bicikla sa motorom jednake, a kod drugih su razhcite. Tezina vozila se krece izrnedu 45 i 75 kg, a nosiyost do 150 kg.

13

BICIKL SA MOTOROM

Osnovni delovi bicikla sa motorom

Osnovmi delovi bicikla sa motorom (sl. 1.) su sledeci: (1) ram

koji predstavlja osnovu vozila, na koji se ugraduju svi osta:li delovi vozila:

(2) vlljuska sa prednjim tockom na kojoj se nalazi upravljac sa komandama:

(3) motor koji daje pogonsku snagu vozilu:

(4) prenosni mehanlzam kojirn se prenosi snaga motora na pogonski tocak:

{S) zadnji tocak na koga se prenosi pogonska snaga motora.

Za sada je dovoljno da znate samo ove osnovne delove bicikla sa rnotorom. Ako zelite da to vozdlo bolje upoznate, neophodno je da lPozna'jete i ostale njegove delove, Poznavanje i drugih delova potreb'DQ je da bi se ti delovi pravilno odrzavali i koristili. Po:zmavanje osnovnih del ova rnotora i rijihove funkcfje danas se smatra delom opste kulture coveka. Alko znate kako se koji deo zove, kako izgleda, koju funJkciju vrsi i kakva naprezanja trpi za vreme rada motora iii voznje, lakse cete ga odrzavati i eventualno otkloniti kvar.

Zbog toga je potrebno da, pored poznavanja osnovnih delova motora, upoznate i druge delove bicikla sa motorom.

Slika 1.

14

Komande na upravljacu

Na upravljacu bdcikla sa motorom (sl. 2.) nalaze se sledeci delovi: 1. vijak za podesavanje visine reflektora; 2. ruclca prednje koenice; 3. rueica spojke (kvacila): 4. prekldae za blendu; S. drska za gas.

Ostali delovi na biciklu sa motorom

Pored mavedenih osnovnih delova bicskla sa motorom, upravIjoca i kornandi na njernu, vazno je da upoznate i sledece delove (sl. 3.): 1. reflektor; 2. sirena; 3.

prednja kocnlca: 4. rezervoar; S. slavina za benzin, 6. poluga za pokretanje motora; 7. sediste; 8. zastitnik lanca; 9, zatezac lanca.

Slika 2.

Stika 3.

9

15

PODESAVANJE BICIKLA SA MOTOROM

Bicikl sa motorom predstavlja vozilo kojim se jednostavno rukuje ako je ispravno i pravilno regulisano. Na njernu se regulise sve one sto moze da se pomera i ucvrsti da bi vozilo sto bezbednije funkciorrisalo.

Podesavan]e delova koji se nalaze na upravljacu

Svetlo na biciklu sa motorom regulisu se pomocu posebnog vijka (sl, 3.). Ovo regulisanje je znacajno zbog toga da se snap svetlosti pni nocnoj voznj i pravilno podesi. Ako reflektor baca snap svetlosti daleko, moze da »zaslepi- vozace koji dolaze iz suprotnog smera. Isto tako, ako je snap svetlosti suvise kratak, nece dobro osve tljavati put. Po pravilu, za osvetljavanje puta, koristi se velilko svetlo. Umesto velikog svetla, u nekirn situacijama, vozac upotrebljava oboreno svetlo. Oboreno svetlo vozac koristi u sledecirn situacijarna:

- pri mimoilazenju sa drugirn vozilom:

- kada se lkrece na kratkom odstojanju iza drugog vozila;

- za vreme dok prolazi vozilorn pored organizovane 1k010ne pesaka:

u susretu sa &inskim vozili-

rna;

ako je ljen da vozac vidi na vecoj svog vozila.

put dovoljno osvetbicikla sa motorom udaljenosti ispred

Podesavanje prednje koCnice I spojke

Sajla (boyden) prednje kocnice (sl, 4.) podesava se pomocu vijka

Stika 4.

S,Jika 5.

koji se nalazi kod kocnice prednjeg tocka. Sajla spojke (sl. 5.) podesava se, takode, pornocu vijka koji se nalazi pored spojke. Obe sajle su pravilno podesene kada rucice kocnice i spojke na upravljacu irnaju 10 - 15 mm slobodnog hoda i kada izmedu navrtke '?a pricvrsciva-

.znje i rucice ima 3 mm praznog hoda.

Zatezanje Ianca

Lanac ne sme biti opusten (labay) jer moze, prilikom voznje, da spadne sa Iancamika (zupcanika). Isto tako lanac ne sme biti ni suvise zategnut jer se ria taj nacin isteze i ostecuje lancanike. Smatra se da je lanac 'Pravilno podesen ako se na sredini izmedu lancanika pritisne prstom na dole iLi povuce na gore i tom pniljkom pomeri iz zategnutog polozaja za 10 mm (sl. 6.). Podesavanje lanca na pravu meru vrsi se zatezacem kojim se pomera

16

Slika 6.

zadnji tocak sa lancanjkom. Pre nego sto se pocne sa zatezanjern lanea, potrebno je abe navrtke zadnjeg to6ka popustiti a nakon regulisanja ponovo ih pritegnuti.

Ostala podesavanja

Pre svake vozTIlje, narocito dok je bieikl sa motorom nQV, treba pregledati i provenitl da Ii su dovoljno zategnuti navrtke i vijci: na tockovirna, upravljacu, ublayvacima udara i p ricvrscenju motora za ram, kao i vijak za ispustanje ulja.

Kod bicikla sa motorom koji ima nozno menjanje stepena prenosa, treba papucicu menjaca podesiti tako da se nogom vrlo lako moze ubacivati menjac u sve stepene prenosa. Alko 'se ovo ne moze posbici, tada se otpusti V'i'jalk papucice i ona se podesi u polozaj koji najvise odgovara vozacu. Nakon toga, vijak se ponovo pritegne.

Podesavanje sedista je isto tako vazno jer pravilno sedenje obezbeduje udobnu voznju bez velikog zamaranja. Aiko vis ina sedista ne odgovara, 'potreibno je popustiti vijak, sediste podesiti na visinu koja odgovara vozacu i vijak ponovo pri tegnu ti.

Prekidac za svetlo (5) u polozaju K ukljucuje kratko svetlo, a u polozaju D dugo svetlo. Kada je prekidac u polozaju I, dskljuceno Ije svetlo na biciklu sa rnotorom,

Ne treba zaboraviti i podesavanje prltiska vazduha u pneumatlcima, Za svako vozilo, proizvodac je odredio koji pneumatici se rnogu koristiti i koji je najpovoljniji pritisak vazduha u njima, Kod bicjkla sa motorom prdtisak u pneurnaticirna [e pr~bllimo za prednje pneumatilke 1,70 - 1,75 bara, a za zadnje 2,2 - 2,75 bara.

ELEKTRICNI UREDAJI NA BICIKLU SA MOTOROM

Bicikl sa motorom ima ugradene elektricne uredaje za osvetljenje, za G'aljenje motora i za zvucnu i svetlosnu signalizaciju.

Elektrlena sema

Na semi (sl, 7) prikazani su vaZniji elek'trioni uredaji na bieiklu sa motorom,

Induktor (1) sluii za proizvodnju elektrione struje napona 6 V. Ovaj izvor proizvodi struju samo kada motor radi Hi kada se pokrene radilica motora zajedno sa elektromagnetom. Tada se u namatajirna statora induk1.llje elektriona struja.

Indukcioni kalem (2) ima zadatak da, u momentu kada se 'I'dmarno kolo struje prekine prekldaeeen (3), indukuje visokofrekvent: nu struju. Ta struja preko sveclce 1(4) pali smesu gorivo-vazduh u cilindru motora.

17

7

Slika 7.

Kontakt za ukljuelvanje sirene (6) sluzi za davanje zvucnih signala, Kada se pritisne kontakt za gasenje motora (7), prekida se strujno kolo i gasi motor.

Odrlavanje elektricnih uredaja

Svi elektricni uredaji, da bi norrnalno funkcionisali, treba da se redovno odrzavaju, Najosetljiviji ad <tm uredaja je sis tern za paljenje motora. Otuda, ako postoje srnetnje na sistemu paljenja, najpre se pregleda svecica, Ona se vrlo lako zaprlja te fie baca varnicu. U tom slucaju svecicu treba izvaditi, ocistiti finom brusnom hartijorn, a Izmedu elektroda podesiti razrnak od O,Smm ..

Pored navedenih srnetnji, moze se, takode, dogoditi da su elektrode na svecici istrosene. Takvu svecicu treba zameniti.

Nije redak slucaj da kapica ne stoji dobro na svecici, te se javlja varnica izmedu kapice i svecice. U tom slucaju potrebno je ikapicu bolje ucvrstiti na svecicu.

Uzrok nepravilnog rada motora ili nernogucnosti paljenja, moze 00- ti i prevelik iH premalen razrnak izmedu kontakata na prekidacu primarnog kola struje (platinama). Otklanjanje ove srnetnje vrsi se na taj nacin sto se kontakti (platine) ociste a zatirn se regulisu na zazor koji je predviden u tehnickorn prospektu motora.

Navedene teskoce ili nepravilnosti vozaci mogu lako sarni otkloniti.

18

vOtNJA BICIKLOM SA MOTOROM

Bicikl sa motorom moze se koristiti u javnorn saobracaju SalIIlO ako je registrovan, Registrovano vozilo obelezava se registrarskom tabIicorn, koja se postavlja na zadnji blatobran. 0 izvrsenoj registraciji izdaje se potvrda,

U voznji biciiklom sa motorom vozac se rnoze naci u skoro svim situacijama u kojirna se nalaze ~ vozaci automobila. Zlbog toga, vozac bicikla sa motorom, pored poznavanja saobracajnih propisa i znakova, treba da uvezba i sledece radnje: da se ukljuCi u saobra6aj; da vozi koIovozom i blcikllstickom stazorn; da skrece udesno i ulevo u raskrsnici iIi da produii kretanje pravo, da se mimoilazi sa vozilima koja rnu dolaze u susret: da pretlce voziia koja se od njega sporlje krecu i da obiIazi prepreke na putu.

Sve ove radnje varna sou poznate jer ste ih uvezbali u voznji bicikklom. Zbog toga, obnovite joS jednom sadrzaje 0 voznji bicsklorn, koji su navedeni na pocetku ove knjige. Nalkon toga, fPaZldivo mtajte tekst 0 voznji biciklom sa motorom. Tako cete pones to obnoviti, a nesto novo nauciti,

UPRAVLJANJE BICIKWM SA MOTOROM

Upravljanje biciklorn sa motorom je slicno voznji bioiJklorn. I ovde je najveca teskoca da se uve-

2Jba odrzavanje ravnoteze. Zbog toga je obuka na biciildu veorna vazna i treba da prethodi obuci na biciklu sa motorom.

VozaC bicikla sa motorom rnoze Ulpravljatii voeilom ako je telesno i dusevno sposoban i alko za to dma potrebna znanja i vestine. Znanje Jwje treba vozac da stekne da bi upravdjao 'bioiklom sa motorom odnosi se na poznavanje saobracajnih propisa i znalkova i na poznavanje vozila.

Spretnost u voenji moze se postici sarno ve:lJbanjem na poligonu iIi nekoj drugoj ravnoj i prostranoj 'Povfsini. VJSi nivo spretnosti zahteva duze veibanje na poligonu uz koriscenje cunjeva i drugih rekvizita koji omoguoavaju razvijanje telesnih sposobnosti i odredenih spretnosti.

Bickl sa rnotorom u javnom saobracaju mogu voziti ucerrici koji su naVll"sill 14 godina iivota i kojl poseduju potvrdu 0 poznavanju saobracajnlh propisa.

Proveru znanja za vozace bidk- 1a sa motorom VI1si auto-skola.

Program provere znanja obuhvata poznavanje saobracajnih znaikova i osnovriih pravila saobracaja.

Provera znanja se vl'si putem testa. Kada kandddat na proveri znanja zadovolji, izdaje mu se potvrda 0 poznavanju saobracajnlh proplsa.

Potvrdu 0 poznavanju saobracajnih propisa, bez posebne provere znanja, mogu steel ucenioi osnovnog i srednjeg vaspitanja ,i obrazovanja koji na saobracajnom takmicenju i1rnalju najmanje 90% tacnih odgovora na testu znanja,

Vozaci bicikla sa motorom rnogu u javnom saobracaju upravljati radnom masinom i motokultivatorom.

19

UKLJUCIVANJE U JAVNI SAOBRAcAJ

Ulkljuoi.ti se u saobracaj znaci stu/piti vozilorn na kolovoz ilili biciklistidku stazu na kojima se odvija saobracaj,

UkljuCivanje u saobraca] iz dvortsta vrsi se tako da se bicikl sa motorom gura preko trotoara do kolovoza. Kada se uveri da izIaskorn Lila kolovoz nece ometa ti ostale ucesnike u saobracaju, vozac bicikla sa motorom se ukljucuje u saobracaj, Shean je postupak i kod ukljucivanja u saobraca] sa neke druge povrsine pored puta.

Ukljueivanje u saobraca] sa kolovoza gde je vozilo zaustavljeno, predistavIja nastavak kretanja. Bas zato sto se vozilo nalazi na kolovozu ukljucivarrje moze brti vrlo opasno, Zbog toga je potrebno izvrsiti celokupnu pripremu i biti

obazriv kao i pri uljucivanju u saobracaj uopste, Pre ukljucivanja u saobracaj treba pogledati unazad i utvrditi da li postoje uslovi za bezbedno ukljucivanje, Pri tome, treba imati u vidu da prednost irnaju svi ucesnici saobracaja koji se krecu kolovozom,

Ukljueivanje u saobraca] udesno

Ukljucivarrje u saobracaj biciklorn sa motorom iz dvorista ~li sa povrsine pored puta vrsi se tako sto se vozilo gura do kolovoza i postavlja uz desnu ivicu u pravcu kretanja. Posto se pogledom unazad uveri da je put slobodan, vozac ubacuje rucicu menjaca u prvi stepen prenosa, odrucuje levom ru-

kom i, ak o je put slobodan, polako pusta rucicu spojke te se uklju-

Slika 8.

20

Slika 9.

cuje u saobracaj, Ovi postupci, iako su vrlo jednostavni, primenjuju se u svakoj situaeiji bez obzira da Ii se ukljucivanje vrsi u veoma prometnoj ili rnanje prornetnoj uliei.

Ukljucivanje u saobraca] ulevo

Pri ukljucivanju ulevo treba biti znatno pazljiviji, jer se vozac moze naci u slozenijirn situacijama.

Pri ukl'juciv'anju u saobracaj ulevo, vozac gura bicikl sa motorom preko trotoara i preko kolovoza do druge strane. U tonne je potrebno da se pridrzava pravila 0 kretanju pesaka preko kolovoza, Zoog toga, procitaj jos jednom 0 tome, na str. 9. (zadatak .18.).

Kada prede na drugu stranu kolovoza, vozac postavlja bicjkl sa unotorom uz desnu ivicu kolovoza u praveu kretanja i potom se ulk.ljucuje u saobracaj. Pri tame, vozac se pridrzava ostaljh pravila 0 ukljucivanju u saobracaj, Kada se ukljuci u saobracaj, vozac bieikla sa motorom se krece sto blize desnoj ivici kolovoza, koristeci najvise 1 m sirine kolovoza (sl. 8.). Ako je pored . kolovoza izgradena biciklisticka staza, tada je vozac obavezan da vozi tom stazom, To znaci da je na tom delu put a zabranjeno kretanje bicikla sa motororn po kolovozu (sl. 9).

21

VOlNJA KOLOVOZOM

REGULISANJE SAOBRAcAJA U RASKRSNICI

Kada se vozac bicikla sa motorom priblizava raskrsnici, treba najpre da obrati paznju na saobracajne znakove kojirna se regulise saobracaj u raskrsnici. Ovi znakovi kazuju da Ii je to raskrsnica u kojoj se ukrstaju putevi .iste ili razlicite vaznosti.

Raskrsnica puteva iste vafnosti

Raskrsnica u kojoj se ukrstaju pr utevi iste vaznosti moze se preipoznati na vise nacina:

- ako usektoru raskrsnice nema nikakvih saobracajnih ZIIlakova (sl, 10). U ovakvoj raskrsnici saobracaj regulise pravilo: prvenstvo prolaza imaju vozila koja dolaze s desne strane;

- ako je na raskrsnici postavI [en saobracajni :znak: ukrstanje

SlikCl\lO.

I.

~---~~--~--------------~~

SlikaLl ,

puteva iste vaznostl (sl, 11). I u

ovoj raskrsnici prvenstvo prolaza irnaju vozila koja dolaze s dcsnc -t rane:

- ako je ukljuceno trepcuce

zuto svetIo na sernaforu (sl. 12), a

Stika 12.

na stubu scmaf'ora nije postavljen dodatni saobracajni znak. I u ovoj situaciji prednost prolaza imaju vozila koja dolaze s desne strane.

Raskrsnlca puteva razllclte vainosti

Raskrsnica, u kojoj se ukrstaju putevi razlicite vaznosti moze se prepozcati na vise nacina:

- ako je na rasknsnici postavljen znak obavezno zaustavljanje (s1. 13). To znaci da vozac nailazi na put sa IPrvenstvom IProlaza. U tom slucaju vozac je obavezan da

22

,.

Slrka 13.

svoje vozilo zaustavi i 'propusti druga vozila koja se k recu putem '.1 p rv cnvt v orn prclaza:

- a k o je na rask rsnici pos tuvljen znak ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza (sl. 14). I u to]

SLika 14.

situaciji, vozac pred .kojum se nalazi taj zna'k, obavezan je da propus t i sva vozila k oja se krecu putern sa prvcns tvorn prolaza.

- ako je na raskrsnici postavljen znak: put sa prvenstvom pro-

Slika 15.

laza (sl. 15). I taj znak obavezuje vozaca da propusti sva vozila koja se krecu putern sa prvenstvorn proIaza.

ako je na raskrsnici postavljen znak pruzanje puta sa prvensktvorn prolaza (sl. 16). Sva vozila

Shka 1,6.

koja se krecu ovirn putem Jmaju prednost u odnosu na vozila koja doIaze sa drugog puta.

U voznji kolovozom, vozaci su cesto prinudeni da rnenjaju pravac kretanja. Svako pomeranje vozila sa dotadasnjeg pravca kretanja na kolovozu naziva se SKRETANJE. Promenom pravca Ikretanja zabranjeno je ometanje kretanja drugih vozila, bilo da se krecu u istom iii da dolaze iIz suprotnog srnera. Zbog toga, svaku promenu pravca kretanja potrebno je pazljivo izvrsiti. 0 svojoj nameri da prorneni pravac kretanja, vozac treba da obavesti druge ucesnjke u saobracaju pre nego sto zapocne skretanje.

Promena pravca kretanja vrsi se i kada se vozac svojim vozilom prestrojava u raskrsnici, kada skrece udesno ili ulevo, iIi kada okrece vozilo. Ia!ko je ovo vee poznato, na nekoljko primera prikazace se posturpci pri Skretanju.

Pre nego sto nastavite sa daljim citanjem, procitajte ponovo 0 voznji biciklom u raskrsnici, na str. 10-11.

Skretanje udesno

Pri skretanju udesno najvaznije je da s~ vozac prethodno priprerni i da se priblizi vozilom 510 bllie desnoj ivici kolovoza, Pre nego sto zapocne skretanje, vozac odrucuje desnom rukom i daje znak ostalim ucesnicirna da zeE da skrene udesno. Uspesno skretanje izvrsice se aJko se smanji brzina kretanja i ako se propuste pesaci koji prelaze preko kolovoza.

Postupak skretanja bickiia sa motorom je dosta slozen. Da bi osIobodio desnu ruku .i pokazao pravac skretanja, vozac mora prethodno drsku za gas pomerrti unapred i na taj nacin smanjiti gas. Istovremeno, mora kociti nogom da bi smanjio brzinu kretanja, a levom rukom iprrtisnuti rucicu .spojke i iskljuciti vezu motora sa pogonskim tockom. Alko je siguran da su ostali ucesnici u saobracaju shvatili njegovu nameru da skrene, vozac vraca desnu ruku na upravljac

lagano skrece (sl. 17).

SHka 17.

Skretanje ulevo

Vozac bioikla sa motorom kod stkretanja ulevo mora biti jos opreznij] nego prikkom skretanja udesno. Pre nego sto zapocne skre-

Stika 18.

tanje ulevo, vozac pogleda unazad (sl. 18) iIi u retrovizor (vozacko ogIedaIo) i proveri da Ii moze otpoceti skretanje,

.Ako je put slobodan, vozac daje znak odrucenom Ievom rukom i postepeno (u blagom luku) skrece prerna sredini kolovoza (sl. 19).

Stika 19.

Na taj nacm, vozac se, usporenom voznjorn, priblizava raskrsnici. Nakon toga, zaustavlja se ispred pesackog prelaza i propusta pesake

S'lika 20.

24

koji su zapoceli prelaz preko kolovoza (sl, 20).

Posto je propustio pesake, vozac skrece u raskrsnici tako da mu linija skretanja ostaje sIeve strane (sl. 21).

/

/ ~.,

Slika 21.

Na slican nacin vozac postupa i na kolovozu sa vise saobracajnih traka (sl. 22). Posto su neposredno

Stika 22.

ispred raskrsnice saobracajne trake obelezene punim Iinijama, vozac biciikla sa motororn je duzan da prestrojavanje za skretanje ulevo izvrsi na delu kolovoza gde je isprekidana Iinija.

Alko vozac nije na vreme prestrojio vozilo za skretanje, obavezan je da produzi kretanje u praveu streliee na kolovozu.

Obavezni i dozvoljeni smerovi kretanja

Saobracajni znakovi koji pokazuju obavezni i dozvoljene smerove kretanja koniste se sve cesce u regutisanju saobracaja. Obavezni smer obavezuje vozaca da se krece smerom koji je prikazan na saobracajnom znaku. A'ko na znaku ima dva smera, onda su to dozvoljeni smerovi i vozac se rnoze kretati u jednom iIi u drugorn smeru,

Tako, na primer, u raskrsnici na (sl. 23) postavljen je znak koji

Slika 23.

obavezuje vozaca da skrene udesno, Os tali pravai kretanja su zabranjeni.

U situaciji, koju prikazuje vozac moze svojirn vozilorn da se krece dozvoljenirn smerovima: pravo i,hi da skrene udesno.

Na raskrsnici gde je obavezan kruzni tok saobracaja (sl. 25), vo-

Slika 24.

25

Slika 25.

zila koja se ulivaju u raskrsnicu Imaju prednost u odnosu na vozila koja se vee nalaze u kruznom toku. Ako je ispred raskrsnice sa kruznim tokorn saobracaja postavljen znak »Uikrstanje sa tputem sa prvenstvom prolaza« iii ZTIak »Obavezno zaustavljanje«, onda prvenstvo prolaza imaju vozila koja su vee u kruznom toku saobracaja,

Raskrsnica sa kruznirn tokorn saobracaja moze bi·ti i drugacije 0- belezena (sl, 26). I ovi znakovi irna-

Slika 26.

JU lo-tV znacenje kao i znak koji je Iprikazan na slioi 25.

Polukruzno okretanje

Polukruzno okretanje je slozena radnja Ikoja se vrsi kao dvostruko skretanje ulevo (sl. 27).

Sljka 27.

Za polukruzno okretanje potrebno je, najpre, da se izvrsi prestrojavanje za skretanje ulevo. Pri skretanju ulevo, vozac odrucuje levom rukom, propusta sva vozila koja mu naiJaze s desne strane odnosno koja dolaze iz suprotnog smera i zadrzavaju pravac kretanja i tek nakon toga, vrsi polukruzno okretanje nastavljajuci voznju desnom stranom kolovoza.

Na mestima gde nije dozvoljeno polukruzno okretanje postavlja se saobracajni znak: »Zabranjeno polu k ruzno o k rct a n ic« (51. 28).

Slika 28.

Polukruzno okretanje je zabranjeno i na sledecim mestirna:

- u krivni, na prevojirna puta ispred tunela, u tunelu i sl. gde vozac nema dovoljnu preglednost /puta (sl. 29)

- na delu puta gde s.u kolavozne trake razdvojene jednom punom i jednom ispre-

26

SL1ka 29.

kidanom linijom tako da sc puna Iinija nalazi sa vozaccve strane (sl. 30)

Slika 30.

u ulici sa jednirn srnerorn kretanja jer hi vozac, posto izvrsi polukruzno ok retanjc nas tavio da se k rece nedozvoljenim smerom (sl. 31).

Slika 31.

ODRFDl11 ANJE REDO SLED PRO/AZA VOZlLA NA RASA: RSN tct

Do sada ste upoznali osnovna pravila 0 kretanju u raskrsnici, Sada cete na prirnerirna proveriti da l i ste to dobro naucil i,

Na slici 32, prikaeana je raskrnica u 'koju ulaze tri vozila. Rednirn brojevirna obelezen je redosled prolaza vozila. Objasni, zasto je takav redosled prolaza vozila? Da bi objasnio redosled prolaza, najpre, odredi kakva je to raskrsnica. Nakon toga, proveri da Ii je tacno od reden redosled prolaza.

/~

Slika 32

Na slici 33, prrkazana je raskrsnica putcva u koju ulaze tri vozila. Razmishi, najprc, kakva je to raskrsnica? Pogledaj saobracajni ·zna].; koji regulise prvenstvo prola-

za i odredi redosled prolaza vozila preko raskrsnicc. Nakon toga, u kruzice pored vozila na slici, upisi

Slika 33.

27

redni broj njihovog prolaza. Kada upises brojeve, proveri Ina str, 38. da Ji je odgovor tacan.

Na slid 34, prikazana je slicna situacija kao i na slici 33. Odredi redosled prolaza vozila i oznaoi ga rednirn brojevima. Na str. 38. proveri da Ii ie odzovor tacan.

SBka 34.

Na slid 35, dva vozila ulaze u raskrsnicu. Odredi redosled njihovog .prolaza i oznaci ga rednim brajevirna. Kada odgovonis, proveri na srr. :I~.da li je odgovor tacan.

Slika 35.

Na slid 36, p riikazana je raskrsnica sa kruznirn tokorn saobracaja. Odredi redosled prolaza vozila i upisi redni broj njihovog prolaza preko rasrkrsnice. Proven na str. 38. da Li je odgovor tacan,

Slilka 36.

Na slid 37, prikazana su tri vozila u raskrsnici. Odredi redosled njihovog prolaza preko raskrsnice i oznaci ga rednim brojevima. Nakon toga, proveni na str, 38. da Ii ic odgovor t acan.

Shka 37.

Na slid 38, prikazana su cetiri vozila u raskrsnici. Odredi redosled prolaza vozila kroz raskrsnicu i oznaci ga rednim brojevima. Na str. 38. da li jc odgovor tacan.

."-~---'---

Slika 38.

28

Na slici 39, prikazana su dva vozila u raskrsnici. Odredi redosled prolaza vozila preko raskrsnice i oznaci ga rednirn brojevirna. Proveri na str. 38. da Ii je odgovor tacan.

Slika 39.

Ako si tacno odgovorio na sva pitanja, znaci da si dobro naucio pravila 0 kretanju vozila u raskrsniei. ~ko odgovori na neka pitanja nisu tacru, prouci ponovo sadrzaje koji se odnose na pravila 0 kretanju u raskrsnici,

Sada resi i sledeci zadatak. Prvenstvo prolaza rnoze biti regulisano sem u raskrsnici i na nekim drugim mestima. Na slici 40, prikazan je prelaz preko uzanog mosta. Ispred vozila nalaze se saobracajni znalkovi koji odreduju redosled njihovog prolaza. Odredi redosled prolaza vozila i oznaci ga rednirn brojevima. Na str. 38, proveri da Ii Ie odgo\·or tabn.

Slika 40.

MIMOILAZENJE, OBILAZENJE I PRETICANJE

Mimoilaienje je prolazenje vozilorn pored drugog vozila koje se krece po istom kolovozu ali u suprotnom smeru.

Sirina kolovoza, izuzev na mestima gde je kolovoz ie odredenih razloga suzen, norrnalno obezbeduje mimoilazenje dvaju vozila. To je moguce postici ako se alba vozila krecu svojom desnom stranom u pravcu kretanja. Tada ce dzmedu vozila biti dovoljno rastojanje da se mogu bezbedno mimoici,

Aiko je zbog neke prepreke na putu ili zbog prisutnosti drugih ucesnika u saobracaju otezano mimoilazenje, vozac na cijoj se strani nalazi prepreka obavezan je da propusti vozilo iz suprotnog smera. Na sl. 41, to je vozac .. "." ... ""."... (39).

Slika 41.

Na -st r. 38. proveri da ali je odgovor tacan,

Obilaienje je prolazenje vozilorn pored zaustavljenog ili parkiranog vozila iii drugog objekta koji se nalazi na saobracajnoj traci kojam se vozilo krece.

Obilazenje prepreka na kolovOZJU se vrsd, 'Po pravilu, sIeve strane tako da prepreka ostaje vozacu s desne strane.

Preticanje je prolazenje vozilorn pored drugog vozila koje se krece u istom smeru. Usled nepra-

29

vilne procene brzine kretanja vozila koja drugom saobracajnorn tra'kom dolaze iz suprotnog smera, javlja se opasnost od ceon ih sudara vozila. Zbog toga, preticanje treba da se izvodi veoma pazljivo i sarno onda kada se bezbedno moze izvrsiti. Narocito je opasno da se preticanje izvodi za vreme smanjene vidljivosti po magli i mraku po snegu i vlaznom ikllilzavom kolovozu.

Preticanje se, po pravilu, vrsi sieve strane vozila koje se pretice. Izuzetno. preticanje se moze vrsit! i s desne strane ito:

- kada se vozilo ikoje se pretice, krece po sinarna postavljenim po sredini kolovoza (sl. 42);

- kada je vozilo koje se pretice, prestrojeno i daje znak za skretanje ulevo (sl. 43).

Slika 42.

Sli,ka 43.

30

V01:NJA BICIKLOM SA MOTOROM NA PRELAZU PUTA PREKO 1:ELEZNICKE PRUGE

Prelazi puta preko zeleznicke pruge u nivou rnogu biti obezbedeni iIi neobezbedeni. Na obezbedenirn prelazima postavljaju se branici iIi polubraniei. Branici zatvaraju cclu sir inu puta (s1. 44), dok polubranici (sl, 45), zatvaraju sarno desnu polovinu puta.

Shka 44.

Slika 45.

Obezbedenje prelaza puta preko zelelJnioke pruge najcesce se vrsi polubranicirna sa autornats'kom signalizacijorn i regulisanjern.

Na stubu pored zeleznicke

pruge rnogu se postaviti dva ervena svetla koja se, naizrnenicno pale i gase. Ova svetla obavestavaju 0 nailasku voza i 0 spustanju branika i polubranika. Za sve vrerne dok su upaljena ova svetla, zabranjen je prelaz preko pruge za sva vozila i pesake,

Priblizavajuci se pruznom prelazu vozac nailaei, najipre, na saobracaj ne znakove koji ga upozoravaju da je blizu prelaz puta preko zeleznicke pruge sa branicirna (sl, 46).

Stika 46.

Na udaljenosti 240 rn od prelaza puta preko pruge postavlja se znak opasnosti. Ovaj se znak sastoji iz pravougaonika ciju osnovu cini kraca strana. Pravougaonik je zute boje preko koga su, pod kosirn uglom, uertane tni pune ervene linije. Iznad pravougaonika postavljen je trougao u cijem zutom polju se nalazi znak za branike.

Na 160 rn od prelaza puta preko .pruge u nivou postavlja se pravougaoni znak sa dve crvene linije, a na 80 rn od prelaza, postavlja se i treci pravougaoni znak sa jednorn ervenorn linijorn. Ucesnici u sa dbracaju obavezni su da se zaustave pred prelazom puta preko zeleznicke pruge ako je u toku spustanje branika, iIi ako se daju svetlosni iIi zvucni .signali.

31

Na neobezbedenim pruznirn prelazima postavljaju se, takode saobracajni znakovi kao i pri obelezavanju obezbedenih prelaza puta preko pruge (sl. 47).

S1ika 47.

Na 240 m od pruznog prelaza postavlja se prvi znak koji upozorava vozace da se priblizavaju prelazu puta preko zeleznioke pruge bez branjka iIi polubranika.

Kada vozaci naidu na ovaj znak, treba da smanje brzinu kretanja, a kod poslednjeg znaka koji se nalazi neposredno uz prugu da svoje vozilo zaustave. Pored ovog znaka i

znaka »Andrejin krst«, koji oznacava i broj koloseka, obicno se nalazi i znak »STOP" koji obavezuje vozace da ispred prelaza zaustave vozilo (sl. 48).

Slika 48,.

Pri prelasku pruge, vozaci treba da su oprezni i na obezbedenim pruznim prelazima, jer se moze desiti da uredaj za signalizaciju nije ispravan iIi da radnik koji dezura nije na vreme spustio branike. Na ovakvim prelazima treba biti strpljiv, sacekati da voz prede i da se podignu branici. Narocito je zabranjeno, provlacenje ispod ili pored branika,

32

V02:NJA BICIKLISTICKOM STAZOM

Bici klisticka staza je posebno izgradena saobracajna povrsina koja je namenjena sarno za saobracaj bicikla i bicikla sa motorom. Ona se proteze duz kolovoza sa jedne iIi sa obe strane. Ako je izgradena sarno sa jedne strane, onda se na njoj odvija dvosmerni saobracaj i njena sirina mora biti najmanje 2 m.

Na toj saobracajnioi zabranjeno je kretanje svih vozila na tri tocka, Isto tako na biciklistickoj stazi nije dozvoljeno ni kretanje bicikla sa malom prikolicorn. Takvo vozilo bi zauzelo cltavu sirinu staze, te bi bilo onernoguceno mirnoilazenje, 'li, pak preticanje vozila (sI. 49).

Slika 49.

Najveca dozvoljena brzina kretanja na- bioikllstidkoj stazi iznosi 40 krn na cas.

PREVOZ DRUGE OSOBE I TERETA

Na biciklu sa motorom dozvoljeno je da se prevozi dete do 7

godina starosti ako na vozilu ima posebno ugradeno sedgtei:spred vozaca (sl. 50).

Slika 50.

Na biciklu sa motorom moze se, pored vozaca, prevoziti i druga osoba ako je to naznaceno u potvrdi 0 registraciji vozila.

Na biciklu Sa motorom moze se prevoziti i manji teret. Predmeti koji se prevoze ne smeju da remete ravnotezu vozila i da urnanjuju preglednost puta. Teret koji se prenosi, nadalje, mora biti cvrsto vezan, da se ne rasipa ili ne padne sa vozila u toku voznje. Alko se prenosi. predrnet duzi ad bicikla sa motorom, onda se postavlja tako da na prednjoj strani !TIe prelazi vozilo vise od 1 m, a na zadnjoj strani, ako prelazi vozilo vise od 1 m obelezava se crvenom tkaninom (sI. 51).

Slika 51.

33

PUT ZAUSTAVLJANJA VOZILA

Put zaustavljanja vozila predstavlja duzaiu kolovoza koju vozilo prede od momenta uocavanja opasnosti do zaustavljanja vozila pri maksimalnom kocenju,

Put zaustavljanja vozila sastoji se ~ puta reagovanja i puta koeenja.

Put reagovanja je predeni put vozila od momenta kada vozae ·uoei opasnosti do momenta kocenja.

Ovo vreme se naziva »psihicka sekunda«. Trajanje »psihicke sekunde- zavisi od psihofizickog stanja vozaca, Kod zdravih i odr= ornih vozaca »psihicka sekunda- iznosi manje od jedne sekunde, dok se kod bolesnih i umornih vozaca i vozaca pod dejstvom alkohola psihicka sekunda produzava i dvostruko vise.

Put koc'!!enja je predeni put vozilom od momenta kocenja do zaustavljanja vozila. Ovaj je put uslovljen brzlnom kretanja vozila, stanjem guma (pneumatika) i vrstom kolovoznog zastora, pri cemu se podrazumeva Ispravnost kooionog sistema. Ukoliko je brzina kretarija vozila veca, gume istrosenije i .kolovoz klizaviji, utoliko je put .kocenj a duzi.

Put zaustavljanja vozila, u zavisnosti od vrste kolovoznog zastora, prikazan je na sledecem grafikonu (81. 52).

so

100 ~

Slika 52.

34

SAOBRACAJNE NEZGODE

Saobracajna nezgoda je pojava u kojoj je ucestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu, aza posledicu ima .povrede, iIi smrt Ijudi, iii materijalnu stetu. Osoba cljom je krivicom izazvana saobracajna nezgoda, bilo da je pesak, putnik -ili vozac, rnoze za to da odgovara ill zavisnosti od toga na koji nacin je nczgoda izazvana i kakve su njene posledice.

Da bi se smanjio broj saobracajnih nezgoda i njihove posledice, preduzirnaju se razne preventivne mere: donose se propisi kojima se regulise saobracaj, uvodi se saobracajno obrazovanje i vaspitanje rnladih i saobracajno obrazovanje i osposobljavanje vozaca motornih vozila, kontrolise tehnicka ispravnost vozila i njihova oprernljenost, kont rolise i regulise saobracaj, primenjuju kazne i sl.

Propisima je odredeno ko rnoze upravljati vozilom, zatim su propisani tehnicki uslovi koje mora ispunjavati vozilo da hi ucestvovalo u saobracaju, i konacno, odredene su obaveze organizacijakoje grade i odrzavaju puteve.

Vozilo i put mogu imati veliki udeo u izazivanju saobracajne nezgode. Svojirn ponasanjern, medutim, covek najcesce izaziva nezgodu, U isto vrerne, jedino covek moze spreciti iIi pak, ublaziti poslcdice saobracajne nezgode, tako sto ce prilagoditi svoju voznju uslovima saobracaja,

Vozac koji je ucestvovao u saobracajnoj nezgodi ne srne se udaljavati sa mesta nezgode. Njegova je duznost da saceka organe milicije koji ce izvrsiti uvidaj. Izuzetno, vozac se rnoze udaljiti sa rnesta nezgodc sarno ako ukazuje pomoe povredenirn, odlazi d;- obavesti organe unutrasnjih poslova iii zdravstvenu ustanovu 0 saobracajnoj nezgodi.

Osnovna obaveza vozaca koji je ucestvovao u saobracajnoj nezgodi jeste da ukaze pomoc povredenima. Ovu obavezu imaju i putnici i drugi ,koji su se zatekli na mestu saobracajne nezgode. Isto tako, obaveza je vozaca da obelezi mesto saobracajne nezgode i da time otkloni nove opasnosti koje mogu da nastanu na mestu saobracajne nezgode.

Mesto nezgode vozac mora 0- bezbediti tako da ostane neprornenjeno: tragovi kocenja treba da budu sacuvani kao i poloza] vozila, delovi automobila i druge stvari sve dok se ne izvrsi uvidaj. U slucaju saobracajne nezgode u kojoj nije bilo povredenih Iica vee je pricinjena samo neznatna materijalna steta, vozaci nisu obavezni da traze uvidaj saobracajne milicije, vee se sporazumevaju 0 naknadi stete,

TIPICNE GRESKE KOlE' CINE VOZACI BICIKLA SA MOTOROM

Bicikl Sa motorom, po svojim karakteristikarna, nalazi se izrnedu motocikla i bicikla. Usavrsavanjern tog vozila postignuta je jednostavnost u rukovanju, mala potrosnja goriva i dobra manevarska sposob-

nost. '

Medutim, on ima i neke slabosti od kojih narocito treba spornenuti nestabilnost bicikla sa motorom.

35

Vozaci bicikla sa motorom, ponekad precenjujuci brzinu koju vozilo moze da razvije, ulaze u »makaze«, te i sebe i druge ucesnike u saobracaju dovode u opasnost. Nestrpljivost, narocito mladih vozaca, dolazi posebno do izrazaja prilikom 'Prestrojavanja na raskrsnici. Urnesto da se pravilno prestroje, oni se cesto provlace izrnedu vozila i staju na celo kolone. Isto tako, kada nastupi 'promena svetla na semaforu, urnes to da se krecu uz desnu ivicu kolovoza, vozaci bicikla sa rnotorom ubrzavaju kretanje i cesto voze sredinom kolovoza. Na taj nacin oni ometaju kretanje drugih vozila i ugrozavaju bezbednost u saobracaju,

Vozacj -bicikla sa motorom se izlazu velikoj opasnosti i 'kada voze po klizavom kolovozu, narocito po poledici i snegu. Uzimskom periodu, po pravilu, ne bi trebalo koristiti bicikl sa motorom. Usled smanjene stabilnosti tog vozila, preti opasnost od klizanja, zanosenja, te srnanjene efikasnosti kocenja i zaustavljanja.

Nista manje nisu u opasnosti vozaci bidkla sa motorom kada

paralelno voze. Dovoljno je da jedan od vozaca malo skrene u stranu i da drugog vozaca izbaci iz ravnoteze., U ovakvim situacijama, ako se dogodi nezgodavcesto se postavlja pitanje ko je od rrjih dvojice kriv. Najcesce vkrivicu snosi vozac koji se nalazi blize isredini kolovoza. Medutirn, nista rnanje nije kriv ni drugi vozac koji se nalazi blize desnoj ivici kolovoza, sarno sto je manje izlozen opasnosti.

Voznja tereta na biciklu sa motorom remeti ravnotezu i povecava nestabilnost vozila. Zbog toga, 'Prevoznje raznih predmeta . na biciklu sa motorom moze da predstavlja opasnost za svakog vozaca, U tom slucaju, potrebna je povecana obazrivost, sporija voznja, obelezavanje krajeva tereta i sl.

Malo odstojanje izmedu bicikla sa motorom 1 vozila koje je ispred njega moze biti izvor opasnosti. Iznenadno kocenje vozila moze da zbuni vozaca bicikla sa motorom te da neodgovarajuce reaguje, da se zanese i padne iii, pak, da skrene na drugu kolovoznu traku kojom dolaze vozila iz suprotnog smera.

36

RESENJA

-
Zadatak str. Tacan odgovor'
broj
1. 7. levu
2. 7. desnu
3. 7. desnom
4. 7. desnom
5. 7. leve
6. 7. desne
7. 7. leve
8. 7. desne
9. 7. bezbedno
10. 7. ukrstaju
11. 8. desrie
12. 8. znakovi br. 48, 49, SO, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 59,
60, 67, 68, 69, 87, 89, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101,
102,103,104, 105, 107, 108, 109, IH.
13. 8. kolovozom
14. 8. levom
15. 8. vozila
16. 8. pesaka
17. 8. mimoide
18. 8. levom
19. 8. levom
20. 8. jedan
21. 8. drugog
22. 8. desnom
23. 8. oznake
24. 9. ucesnika
25. 9. levu
26. 9. desnu
27. 9. pogledom
37 Zadatak str. Tacan odgovor
broj
28. 9. levom
29. 9. - postavlja bicikl uz desnu Ivicu,
- seda na bicikl,
- pogleda unazad,
- odrucuje levom rukom,
- ukljucuje se u saobracaj
30. 9. desnom
31. 9. ivicu
32. 9. jedan
33. 9. drugog
34. 10. znak br. 92.
35. 10. levom
36. 10. bezbedno
37. 10. desnom
38. 11. levom
39. 29. bicikl sa motorom
Slika 33. 27. 1. bicikl sa motorom,
2. kamiorr
3. :putnioki automobil
Slika 34. 28. 1. bicikl sa motorom,
2. kamion
3. putnicki automobil
Slika 35. 28. 1. putnicki automobil
2. bicikl sa motorom
Slika 36. 28. 1. putnicki autoinobil
2. bicikl sa motorom
Slika 37. 28 1. plavi bicikl sa motorom
2. crveni bicikl sa motorom
3. putnicki auto mobil
Slika 38. 28. I. bicikl sa motorom,
2. putnicki automobil zute boje
3. kamion
4. putnicki automobil zelene boje
Slika 39. 29. 1. tramvaj
2. kombi
S1ika 40. 29. 1. kamion
2. putnicki automobil
Slika 41. 29. I. kamion
2. bicikl sa motorom
38 SAOBRAtAJNI ZNAXOVI

Saobra~JnI makovl mogu bit!:

• znakovi opasnosti,

• znakovi lzricitih naredbi,

• znakovi obavestenja,

• dopunske table,

• oznake na kolovozu,

• svetlosni saobracajni ~akovi

U ovom prirucniku detaljno su prikazani znakovi opasnosti, znakovi izrtcirih naredbi i znakovl obavestenja, Neke od ostalih saobracajnih znakova, koje treba da poznaje vozac bicikla i bicikla sa motorom, prlkazali smo na slikama u ovom prirucniku, a neke ste upoznali u prethodnim razredima.

Znakovl opasnosU

Saobracajnirn znakovima opasnosti se upozoravaju ucenic] u saobracaju da im, na odredenom mestu iii delu puta, preti neka opasnost. Oni imaju oblik ravnostranog trougla cija se jedna strana nalazi u horizontalnom polozaju sa suprotnim vrhom okrenutim navise, Osnovna boja znakova opasnostl je jasno zuta (boja limuna), a ivice trougla su jarko ervene boje. Simboli na znakovima, u zutom polju, su erne boje.

2.

t.

1. Klivlna nalevo

2. Krlvlna nadeano

Ovi znakovi oznacavaju priblizavanje krivina koja je opasna po svojim fizitkim karakteriseikama iJi zbog nedostatka vidljivosti.

4.

3.

3. Dvostnaka krlvlna, ill vIJe uzastopnih krlvlna, od koJlh Je prva naleva

4. Dvostnaka krlvlna, ill viAe uzastopnlh krlvlna, od koJIh Je prv. nademo

Ovi znakovi postavljaju se dspred dvostrukih iIi ispred ville uzastapnih krivma.

6.

S.

5. Opasna krlvlna

6. Opasna nlzbrdlca

39

10. Neravan kolovoz 18. Radovl na putu. Znak oznacava

blizinu mesta na putu na kome se izvode radovi.

8.

7. 7. Opasan uspon

Ovi znakovi upozoravaju vozaca da se nalazi ispred opasne nizbrdice, odnosno uspona cija je strmi·na naznacena u procentima.

8. Pokretnl most. Znak oznacava blizinu mesta na kome se nalazi ,pokretni most

9.

to.

9. Bllzlna obale. Znak oznacava blizinu mesta na kome put nailazi na obalu mora iIi neke reke.

II. Neravan kolovoz

12. Neravan kolovoz

Znak oznacava deo puta na kome je put neravan zbog: ulegnuca kolovoza (10), blizine opasnog prevoja iii vece grbine na putu (11) iii postojanja opasnih izbocina iii ulegnuca kolovoza (12).

14.

13. 13. Suienje puta

Ovaj znak oznacava trajno Ili povremeno suzenje puta (uzan most ili radovi na putu iIi neka druga prepreka),

14. Suienje puta sIeve strane

16.

15.

15. SuienJe puta s desne strane

Ovi znakovd se postavljaju na mestima gde se suzava put, bilo s leve iIi desne strane.

16. Kllzav kolovoz. Znak oznacava bLizinu del a puta na kome kolovoz, pod odredenim uslovima, ima klizavu povrsinu.

17. 18.

17. BlIzlna avlonske plste. Znak oznacava deo puta preko koga avioni prelecu u niskorn letu prilikorn poletanja i sletanja.

20.

119.

19. Obelezenl pe~atk1 prelaz. Znak oznacava blizinu mesta na putu na kome se nalazi obelezeni pesacki prelaz,

20. Deca na putu. Znak oznacava bLizinu mesta na putu na kome se deca cesce i u veccrn broju krecu.

22.

21.

21. Blcikllstl na putu. Znak oznacava bliainu mcsta na kome blciklistl eesce nailaze na .put sa bocnog puta iIi biciklist icke staze.

22. Zlvotinje na putu. Znak oznacava mesto na kome dornace zivotinje iprelaze preko puta Ili se krecu dui put-a.

40

23. 24. ~1. 32.
23. DJ.vIJa~ na putu. Znak oznacava 11. Nallaienje na svetlosne saobra-
opasna mesta na kojima divljac cajne znakove. Znak oznacava
cesto prelazi preko puta. blizinu mesta Ilia kome je saob-
racai regulisan pornocu sema-
24. Boall vetar. Znak oznacava hLi· fora.
zi£n.u delia put a na kome cesto duo
va jak boOni vetar. 32. NaUaienje na svetlosne saobra-
Cajne znakove.
25. A 26.
33. 34.
25. ~ vetar
33. Ukdtanje puteva Iste vainostl.
26. Odronjavanje kamenJa. Znak oz- Znak oznacava blizinu raskrsnice
nacava blizinu dela puta na ko- U 'kojoj se ukrstaju putevi od ko-
me jpOstoji opasnost od kamenja jib nijedan nije put sa prven-
koje pada iIi je vee palo na ko- stvom prolaza.
lovoz. 314. Ukritanje sa sporednJm putem
pod ,pravim uglom. 27.

28.

27. Odronjavanje kamenja

28. Tunel. Znak oznacava blizinu tunela na putu.

29.

30.

i29. Kamenje pritt. Znak oznacava blizinu dela ,puta na kome se naIazl tucanfk.

30. Opasnost na putu. Znak oznacava blizmu dela pula iIi mesto na kome preti neka opsta opasnost.

I

35.

36.

35. Spajanje sa sporednlm putem pod pravlm uglom sieve strane.

36. Spajanje sa sporednbn putem pod pravlm uglom s desne straDe

37.

38.

37. Spajanje sa sporedntm putem pod ostrtm uglom sieve strane.

38. Spajanje sa sporednlm putem pod ostrlm uglom s desne strane

. 41

39. 40.

39. Raskrsnica sa kruZnim tokom saobracaja. Znak oznacava blizinu raskrsnice na kojoj se saobracaj odvija u kruznom toku.

40. Tramvajska pruga. Znak oznacava blizinu mesta na kome \put

Iprelazi preko trarnvajske pruge 44.

u nivou,

411. 4.1.

42. Prelaz puta preko Zeleznl~ke pruge bez branlka III polubranfka. Znak oznacava bldzinu prelaza puLa preko zeleznickepruge u niyou koji nije obezbeden branicirna ili polubranicima.

42. Prelaz puta preko Zelezni~ke pruge sa branlclma UI polubranicl. mao Znak oznacava ib1irlilIlu prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou koji je obeebeden branicima iii polubrsnicima.

43. 43.

Saobraeaj u oba smera. Znak oznaeava blizinu mesta na kome se prelazi sa dela puta sa jednosmernim na deo ,puta sa dvosmernim saobracajern.

44. PrlbllZavanJe prelazu puta preko zeleznl~ke pruge bez branlka III polubranika. Znak oznacava udaljenost od prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou koji ,nije obezbeden branicima ili polubranicima.

42

45.

45.

Andrejln krst. Znak oznaeava mesto na ikome put prelazi preko zelemticke pruge ~ nivou bee bran1ka sa jendim kolosekom.

46.

Priblliavanje prelazu puta preko lelemt&e pruge sa branlclma Uf polubraniclma. Znak or.macava udalj enos t do prelaza puta preko zelezni6ke ,pruge u nivou koji je obesbeden branioima alii polubranicima.

46.

47. 47.

Andrejin krst

Znak oznacava mesto na kame put prelazi preko zeleznicke proge u nivou bez branika sa dva iii vise kolovoza.

Znakovi Izrl(!:itlh naredbl

Znakovi izricitih naredbi, ucesnieima u saobnacaju, stavlJaju do znanja zabrane, ogranicenja 1 obaveze kojih se moraju ~ridrZavati. Prerna tome, znakovi .irzniCitih naredbi dele se na: znakove zabrane, makove ogranlamja i znakove c:Jbaveze.

Znakovi zabrane 1 ogranl~enja

48.

49.

48. Ukdtanje sa putem sa prven.stvom prolaza. Znak oznacava blizinu raskrsnice na kojoj vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozihlma koja se kre6u po putu IDa ·koji on ulazi.

49. Obave2J1O zaustavljanje. Znak oznacava mesto pred ulazom u raskrsnicu, na kome je vozac obavezan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se krecu putem IDa koji on ulazi,

so.

51.

SO. Zabrana saobraeaja u oba SIDe.... Ovaj malt oznacava put ill cleo puta na kome je zabranjen saobraca] svim .vozlLima u oba smera.

.91. Zabrana saobraeaja u jednom smena. Znak oznacava put iii deo puta na kome je zabranjen saobraca] vozila iz smera prerna kome je okrenut znak,

~. ~.

.92. Zabrana saobraeaja za sva vozlla na motornl pogon, oslin za IJIOo toelkl bez prlkoUce. iln3!k oznaCava ipUt iii deo puta na kome je zabranjen saobracaj za sva voula na motomi pogon, osim za motocikle bee prikolice i bicikle sa motorom na dva tocka. •

53. Zabrana saobraeaja za motoclkle.

Znak oznacava put m deo puta na kome je zabranjen saobraca] za traktore.

54. 55.

54. Zabrana saobraeaja za blclkle sa motorom. Znak oznacava put iIi deo puta na korne je zabranjen saobraca] za bicikle sa motorom.

55. Zabrana saobraeaja za blclkle.

Znak oznacava put iii deo puta na kome je zabranjen saobracaj za bicikle.

56. 57.

56. Zabr&lna saobraeaja za zaprema vozlla. Znak oznacava put ill deo puta na kome je zabranjen saobraca] za eaprezna vozila .

57. Zabrana saobraeaja za nd!:na koUca. Znak oznacava put iLi deo !puta na kome je zabranjen saobraca] za rucna kolica.

43

58. 59.

58. Zabrana saobraaJa za pdake. ~ak oznaeava put Hi deo puta na ]rome je zabranjen saobracaj za pesake,

59. Zabrana saobracaja za sva vard· la na motorni pogoo. Znak oznacava put ill deo puta na kome je zabranjen saobraoa] za sva vozila na motorni pogon.

60. 61.

60. Zabrana saobraaja za sva vardla na motoml pogOD I zapnfna vozlla. Znak oznacava put Hi deo puta na kome je za:branjen saobraca] za sva vozila na motomi pogon i zaprezna vozila.

61. Zabrana saobracaja za vozlla ~l. ja ukupna Alrlna prelazl odredenu Alrinu. Znak oznacava put iIi deo puta na kome je zabranjen saobracaj za vozila Cija uku.pna ~irina prelazi &irinu oznaeenu na znaku.

62.

63.

62. Zabrana saobracaJa za vozlla B· ja ukupna vislna preIaz1 oili'edeDU vlslnu.

63. Zabrana saobracaja za vozlla aja ukupna te!ina preJazl odredeDU teZinu. Znak oznacava put iii deo puta na kome je zabranjen saobracaj za vozila cija ukupna tezina prelazi tezinu oznacenu na znaku.

M. 65.

64. Zabrana saobracaja koja prekora~uju odtederu osovlnsld pritl. sak. Znak oznaoava put Ili deo nuta na kome ie zabranjen sacbracaj za vozila sa osovirr-klm pritiskorn vecirn od opterecenja oznadenog na znaku

65. Zabrana saobracata za vozlla ko.1<1 prekorarujll odredenu duiin.l Znak oznacava put iIi deo puta na kome je zabranjcn saobraca] za vozila tija ukupna duzina prelazi duzinu oznacena na znaku.

~. ~.

66. Najmanje odstojanje Izmedu , .. 0- zlla. Znak oznacava najmanje odstojanje izrnedu vozila u kretanju.

67. Zabrana skretanja ulevo. Znak oznacava raskrsnicu na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno.

69.

68.

68. Zabrana smtanja udesno. Znak oznacava raskrsnicu na kojoj je skretanjeudesno zabranjeno.

(fl. Zabrana polukrufnog omtanja.

Znak oznacava mesto na kome je polukruzno okretanje zabranjeno.

44

70. 71.

70. Zabrana rretlcanja svlh vozlla na motorni pogon, (Kin. motoclIda bez prlkollce. Znak oznacava put iIi deo puta na kome je zabranjeno ,preticaqje svih vozila na motomi pogon, osim motocrkIa bez prikolice i bioikla sa motorom lila dva tocka,

71. Zabrana predcanja za teretna vozUa. Znak oznacava put odnosno deo puta na kome je zabranjeno da teretna motorna voeila Cija najveca dozvoljena tezlna prelazi 3,5 t preticu druga vozHa na motorni pogon, osim motocikla bezprtikolice i bicikla sa motorom na dva tocka.

72. 73.

72. Zabrana saobraaja vozllima koJa prevoze opasne materlje lmad odrec!ene kollflne. Znak oznacava put iIi deo puta na kome je zabranjen saobraca] vozilima koja prevoze vise ad odredene kolitine eksploziva iij neke lako zapaljive materije.

13. Zabrana saobraaja vozIllma koJa prevoze opa.me materlJe Jznad odre4ene kollflne.

74., 74.

75. Zabrana saobraaJa za vozlla na motoml popm koJa vuku prfk-

lJumo vozllo. Zlnak oenacava put ili deo puta na kome je zabranjen saobraca] za vozila na motomi pogon koja vuku prikljucno vozila, osim poluprikollce.

75. Zabrana saobraaJa za vozlla na motoml pogOD. koJa vuku poluprlkoUcu.

77. Zabrana davanja zvuadh signa. Ia. Znak orznatava put, iIi deo pu-

ta na kome se De smeju uredajem na vozilu davati zvuCni znakovi, osim u slueaju neposredne opasnosti.

77. Zabnma prolaza bez zaustavlja. nja - carlnarnica. Zllak oznacava blizinu carinarnice gde se vozilo mora zaustaviti.

76. 16.

78. 79.

18. Zabnma prolaza bez zaustavlJa· oJa - mUlclJa.

79. Zabrana prolaza bez zaustavlJa· nja - putarina.

BO. 81.

80. Ogranl~e brzlne. Znak oznacava put aU deo puta na lrome se vozila ne smeju kretati brzinom (km/h) vecom od one koia je oznacena na znaku.

81. Prvenstvo prolaza vodla lz supratog smera. ZIlIa!k oznaeava zabmnu stupanja vorlla lila us-kli. deo puta pre nego sto tim delom produ vozila dz suprotnog smera.

82. 83.

82. Zabrana zaustavlJaoja 1 parkl· ranja. ZIIlak oznaeava stranu puta na kojoj [e zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

83. Zabrana parklranja. Znak oznaCava stranu puta na kojoj je zabranjeno parkiranje vozila.

45

84.

85.

84. NaIzmeDl&lo parldranje. ~nak ozlIlatava deo !puta lila kome se zabrana parkiranja odoosi na Depame dane.

85. NaIzmenla.o par1dranJe. Znak oenacava deo pula na kome se zabrana parkiranja odnosd na parne dane.

86.

87 .

86. Zabraua saobrUaJa za autobuse.

Zalak omaeava put ill deo puta na kome je za:branjen saobra- 6lj za autobuse.

87. Zabrana saobra~Ja za teretna motoma vodla. Znak oznaCava put iIi deo puta na kome je zabranjen saobraca] za teretna motoma vozila.

88.

89.

88. Zabraoa saob~Ja za clateme.

Znak oznatava put iii deo puta lila kome je zabranjen saobraca] vozilima koja prevoze mateIije irzmad odredene kolicine, koja mofe da izazove zagac:tivanje vade.

89. Zabrana saobra~Ja za traktore.

Znak orma~va put iii deo puta na kome je zabranjen saobraca] za traktore.

91.

90. NaJlDIIDja dorzvol,Jeaa brZIaa.

Znak oznaCava ~t illn!e:?i&C

na wme se vord1a u . '.

uslovima moraju kretati naj-ma· nje onom b1'2linom (km/h) mja je (]I'll[laCena na znaku.

9.1. I..aDcl za ..... Znak OIZJlaCava.deo rputa na kome po snegu motorna voUla, osim morociklla, moraju na pogonskim tOCkovima da unaju lance ill gume za sneg.

~. ~.

~. St&za za bldkJlste. Znak oznaCava stazu kojom se moraju loretati bicildi i bicikli: sa motorom, a po kojo] je zaibranjeno kretanje drugim vozilima.

~. Staza za peiake. Znak O'llIl8Cava posebno WgJ:'ac1enu pe§atJru stazu kojom se pesacl moraju 000· vezno kretati, a po kojoj je zabranjeno kretanje drugim uCesnicima u sao.bra6lju.

e

94. 95.

94. St&za za ~a.uIke. Znak 0IZIla· cava stazu kojom se moraju kre. tati konjaDici, a po kojoj je zabranjeno kretanje drugim utesiIlIicima u saobra6lju.

95. Obavezan smer - pravo

46

96.

O~.C

96. Obavezan &mer - demo

l11. Obavezan smer - levo. Znakovi oznacavaju smerove kojima se moraju kretati voziJIa.

98. Obavezan amer

99. Obavezan SIDer

levo

desno

100.

100. DozvoIJen1 smerovl - pravo i levo.

101. DozvoIJeo1 smerovl - pravo desno.

102.

102. DozvolJenl smerovl - leva i desno. Znakovi oznacavaju smerove kojima vozila jedino smeju proei.

103. Obavezoo oblla!enje a deane .traDe.

rot

W4. Obavezno obllaf.enJe a leve atrane.

105.

105. Kndinl tok aaobraaaJa.

Ztrakovi oimOCavaju Jrolovoz Iili deo kolovoza kojim se voeila rooraju kretatr pl1iHkom obilafe:nja pe~aCkih ostrva, ostrva za usmeravanje saobracaja i drugih objemta na 'kolovozu.

Zu8kO'tllobaveitenJa

Znakovi obavestenja pruzaju ute-snicima u saobraca]u potrebna obavestenja 0 putu kojim se krecu: naziwma mesta lcroz koja put prolazi i udaljenost do tih mesta, prestanku vaZenja znakova izricitib naredbi, kao i druga obavestenja.

J.nakovi obavestenja imaju oblik kvadrata ill pravougaonika, Osnovna boja im je svetloeuta sa simbolima i natpisima erne boje, iii playa sa simbolima i natpisima bele m erne boje. Itrurze1lno, crvena boja moze biti up<>trebljena na znakovima obavestenja i ne maZe preovladavati na znaku.

106.

106. Prveustvo prolaza u odnosu na vordla Iz suprotnog smera. Znak obavestava vozaiCa da na uskom prolazu ima pravo prvenstva u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

i

107. _

]I

_ lOS.

107. Put sa Jedmsmemlm saobrata· Jem.

lOS. Put sa JedDosmemlm saobraa· Jem. Znak obavestava uoesnfke u saobracaju 0 jednosmemom putu.

47

109.

109. Put sa prvenstvom prolaza. Znak cnmatava put il.i deo puta na kome vozila imaju prvenstvo proIaza u odnosu na vozila koja se krecu putevima koji se ukrstaju sa tim putem.

1110. Zavrietak puta sa prvenstvom prol8lZ8. Znak oznaeava mesto na kome se zavrsava put ill deo puta sa prvenstvom prolaza.

nil.

112.

nil. PndanJe puta sa pravom prvenstva prolaza. Znak oznadava put sa pravom prvenstva prolaza,

112. Obelef.en pda~kt pre1az. Zaak' oznacava mesto na kome se nalazi obelezenl pdatki prelaz,

LB.

I

1114.

:1:

~

SL.BROO

LB. Podzemnl ill uadzemni pdaW prolaz. Znak oznaCava mesto na kome se nalazi jzgrac:len podzemni dli nadeemni ~a~ki' prolaz.

1114. Rasknmica. Zn3ik oznaeava medusobai poloza] i pravce puteva i nazive mesta do kojih vode ,putevi koji se ukdtaju, brojeve puteva, kao i brojeve me~unarodnih puteva.

1116.

ns.

11115. Slept put. Znak oenacava bIizi· nu i poloda] puta kojl :nema iz. laz (slepi put).

1116. Smer kiretaDJa vozlJa JmJe Damerava cia skrene uievo na rasknnlel na kojoJ Je skretanje ulevo zabranje:no. z.n:ak oznaeava put kojim se vozilo mora kretati ako namerava da skrene ulevo na sledeco] raskrsnicl na kojoj je SMetanje ulevo zabranjeno.

BEOGRAD

~ll

I

117. 117.

118.

PrestroJavanje vozUa. Znak oznacava prethodno obavestenje vozaCu radi prestrojavanja na raskrsnici na putevima sa vise saooracajnih traka.

118. PrestroJav:l: vozUa 18 1W1vi-

IDa naselJ mesta

+ BRNIK >

1119. PutoDz za aerodroaa. Zn.ak oznacava ~ravac puta za aerodrom.

120. Putokaz. Znak eenaeava mesto u koje vodi put na kom le postavljen .putokaz i udaljenost, izrazenu u km do tog mesta. Ako se na putokaz upisuje i hro] puta, broj se upisuje na strani suprotnoj od strehce i odvaja ~e od drugih natpisa na putokazu linijom.

48

121.

+ CENTAR ... SIVAC LlPAR ..

J 21. Putokama' tabla. Znak oznacava pravac puta za naseljeno mesto ispisano na znaku.

I A SOOm>

122. . .

122. Putokaz za teren za kampovanJe.

Zmak oznacava pravac i udaljenost terena za kampovanje,

123. 123.

!ft. SOOm>

Putokaz za planlnanld dom. Znak oznacava pravac i udaljenost mesta na kome se nalazi planinarski dom.

124.

IT] Ib.111~~ II

124. BroJ puta. Znak oznacava broj puta.

125. KlIometrala puta.

126.[6

126. BroJ medunaroc:lnog puta. Znak oznacava broj medunarodnog puta.

128.

.' . .

1.27. Auto-put. Znak oznacava mesto odakle pocinje auto-put.

128. Zavrletak auto-puta. Znak 0IZDacava mesto na kome se zavrsava auto-put.

129. 129.

130. Put rezervisan za saobracaJ motornlh vo7J)a. Znak oznacava mesto odakle pocinje put rezervisan samo za saobracaj motomih vozila.

130.

Zavrietak puta rezervlsaDog za saobracaJ motomih vo:dIa. Znak oznacava mesto na kome se zavrsava put rezervisan samo za saobraca] motornih vozi.la.

r:::7.1

B2.~

131. 131.

Nazlv naselJenog mesta. Znak oznacava naziv mesta (naselja) u koje ulazi put i granicu od koje pocinje to mesto.

ZavrAetak naselJenog meata. Znak oznacava mesto na kome se zavrsava naselje kroz koje prolazi put.

132.

134.

133.

113. Prestanak zabrane pretlcanJa svih vozila na motorni pogon, ostm motoclkla bez prlkollce. Znak oznacava mesto odakle prestaje zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon, osim motocikla bez prakolice i bicikla sa motorom na dva tocka,

134. Prestanak zabrane pretlcanJa za tdka teretna voz:l.la. Znak oznaCava mesto odakle prestaje zabrana preticanja za teska teretna vozila.

49

135.

13-6.

135. Prestanak zabrane davanja zvu atilt znakova. Znak oznacava mesto odakle prestaje zabrana davanja zvucnih znakova.

136. Prestanak ogranlcenja brzlne.

Znak oznacava mesto odaklc prestaje ogranicenje brzine.

137.

137. Prestanak najmanje dozvoljene brzine

B8. Zavrietak staze za jahaee,

139 .• 140.

139. Prestanak obaveze nosenja ca za sneg

lana-

140_ Zavrsetak staze za biclkllste

141.

142.

141. ZavrSetak staze za pesake

142. Prestanak svih zabrana. Znak oznacava mesto odakle prestaju da vale, za vozila, sve zabrane koje s~ pre tog Il_le~t~ bile uspostavljene saobracajnim znakovima na tom putu.

143.

144.

143. Zona u kojoj je ogranlceno trajanje parkiranja. Znak oznaca va mesto u naselju odakle se ulazi u zonu u kojoj je sprovedeno opste ogranicenje trajanja parkiranja na odredeno vreme bez obzira da Ii se za parkira~je na odredeno vreme placa naknada iii se ne placa,

144. Izlaz lz zone u kojoj je ogranlcellO trajanje parkiranja. Znak oznacava mesto u naselju na kome se .izlazi iz zone u kojoj je sprovedeno opste ogranicenje trajanja parkiranja na odrcdeno vreme.

146.

145. 145.

ParldraWte. Znak oznacava prostor izvan kolovoza koji je odreden iIi posebno ureden za parkiranje vozila.

146. Vremenski ogranlceno parklranje. Znak oznacava mesto na kome je parkiranje vozila vremenski ograniceno.

148.

147.

147. Bolnica. Znak oznacava blizinu bolnice i upozorenje vozaca da svojim vozilom ne stvara suvisnu buku.

148. Stanlca za prvu pomoc. Znak oznacava blirzinu mesta iii mesto na kome se nalazi stanica za prvu pornoc.

50

149.

m

ID ise El 157. EI

150.

149. Radlonlca za opravku vozUa.

Znak oznacava blizinu mesta na kome se nalazi radionica za oplravku vozila.

150. Telefon. Znak oznacava blizinu mesta iii mesto na kome se nalazi telefonska govornica.

156. Teren za kampovanJe pod Jatorima. Znak oznacava bLizinu teo rena iii teren udesen zakampovanje pod satorima.

1:57. Teren za kampovanJe u prlkoll· cama. Znak oznacava blizinu teo rena Hi teren za boravak u prikolicarna.

151. 151.

m

va blizinu mesta na kome se nalazi benzinska stanica.

158.

1&2. Hotel III motel. Znak oznacava bhzinu mesta ili mesto na kome se nalazl hotel, odnosno motel.

EI

153. m I~.

153. Restoran. Znak oznacava blizinu mesta iii mesto na kome se nalazi restoran.

154. Kafana. Znak oznacava blizinu mesta i1i mesto na kome se naJazi kafana.

155.

155. Teren ureden za Izletnlke. Znak oznacava blizinu mesta iIi mesto na kome se nalazi teren ureden za izletnike.

159.

158. Teren za kampovanje pod satorirna i u prikolicama. Znak oznacava blizinu terena ili teren za kampovanje pod satorima i IU prikolicama,

<159. PlaninarskJ dom. Znak oenacava blizinu mesta Hi mesto na kome se nalazi planinarski dom.

E1

161.

1160. 1160.

VozUo za pomoe 08. putu. Znak oznaeava blizinu mesta iii mesto u kome se nalazi sluzba za prufanje pomoci vozil!ima u kvaru na putu.

161. Vatrogas08 sluiba Znak oznacava blizinu mesta iIi mesto u kome se nalazi sluf<ba za gasenje pozara,

51

EI·

162. 163.

162. Autobusko stajaltste, Znak oznacava mesto na kome se nalazi autobusko stajaliste.

EJ

163. Tramvajska stanlca, Znak oznacava mesto na kame se nalazi tramvajska stanica.

164.

EI

165.

EI

164. Aerodrom. Znak oznacava blizinu aerodroma iii mesto aerodrorna.

165. Luka - prtstanlste, Znak oznacava blizinu iii mesto luke, PrJstanista, iii trajekta.

166. 166.

m

167.

167.

Infonnacija. Znak oznacava blizinu mesta Hi mesto u kome se mogu dobiti turisticke informacije.

Prohodnost puta. Znak oznaca va da je planinski put, odnosno prelaz preko planinskog vrha otvoren iii zatvoren.

1168.

I

168. Planlnski prevoJ. Znak oznacava planinski prevoj sa nadrnorskom visinom.

II

Viadukt PERACICA 376m

170.

169.

169. BroJ serpentine. Znak oznacava broj serpentine sa nadmorskom visinom.

170. Putnt obJekat. Znak oznacava naziv rputnog objekta od posebnog znacaja (vijadukt, tunel i s1.).

171. 171.

Brzlna koja se preporucuje, Znak oznacava brzinu koja se preporucuje na odredenom delu puta.

172. Reb. Znak oznacava nazi v reke preko koje put prelazi.

111174.[i

173.

173. Stanica mlllclje. Znak oznacava bliainu mesta iIi mesto na kome se nalazi stanica miLicije.

174. Tabla za oznaeavanje lzlaza

lj ubljana 528 km
Zagreb 393 km
M ar ibor 505 km
Karlovac 449 km
51. Brad 194 km 175. Potvrda pravca.

52

!

176

176 Tabla za usmeravanje.

I Ulica.

proleterskih brigada

177. Tabla za oznacavanje naziva utica

1180.

180. Saobracajna traka za vozlla javnog prevoza putnika.

181.

181. Zavdetak saobracajne trake za vozila javnog prevoza putnika.

I~.~ :-

1'82. Putokaz lznad kolovoza na portaiu

Pancevo .;r I Zrenjanin

1:&3. Putokaz lznad kolovoza na portalu

184.

184. Ogranicenje najvece dozvoljene brzine na putevima u SFRJ

Beograd II Novi Sad'

1185.

1185. Putokaz za prestrojavanje i Iznad saobracajrdh traka - na portalu

186.

187.

186. Saobracajna traka za spora vozila

}'87. Zavrsetak saobracajne trake za spora vozila.

53

SADRZAJ

UVOD

OBNAVUANJE GRADIVA

Kretanje pesaka - - VOZn~a blciklom - -

pOZNAVANJE MOTORA -

12 Kratak pregled razvoja motora 12

Delovi motora - - - 13

Tehntekl podaci 0 motoru 13

BICIKL SA MOTOROM - - 14

Osnovni delovi bicikla sa motorom - - - - - - 15 Komande na upravljacu - - 15 Ostali delovi na blciklu sa mo-

torom - - - - - - 15

PODESAVANJE BICIKLA SA MOTOROM - - - - - - - 16

Podesavanje delova kojl se nalaze na upravljaeu - - - 16 Podesavanje prednje kocnlce i spojke - - - 16 Zatezanje lanca - - - - 16 Ostala podesavanja - - - 17

ELEKTRICNI UREDAJI NA BICIKLU SA MOTOROM - - - 17

Elektrlcna sema - - - - 17 • Oddavanje elektrtcnlh urec1aja 18

VOZNJA BICIKLOM SA MOTO-

ROM - - - - - 19

UPRAVLJANJE BICIKLOM SA

MOTOROM - - - - - - 19

UKLJUCIVANJE U JAVNI SA-

OBRACAJ - - - 20

Uklju~ivanje u saobraca] udesno ------20 Ukljuelvanje u saobraca] ulevo 21

VOZNJA KOLOVOZOM - - - 22

5

REGULISANJE SAOBRACAJA U

RASKRSNICI - - - - - 22

7 7 9

Raskrsnica puteva iste vaznosrl 22 Raskrsnica puteva razlicite vazn~ti- - - - - - - 22 Skretanje udesno - - - - 24 Skretanje ulevo - - - - 24 Obavezni i dozvoljeni smerovi kretanja - - - - - - 25 Polukruzno okretanje - - - 26

ODREDIVANJA REDOSLEDA PROLAZA VOZILA NA RASKRS-

NICI - - - - -' - - 27

MIMOILAZENJE, OBILAZENJE I

PRETICANJE - - - - - 29

VOZNJA BICIKLOM SA MOTOROM NA PRELAZU PUT A PREKO ZELEZNIcKE PRUGE - - - 31

VOZNJA BICIKLlSTICKOM STA-

ZOM - - - - - - - 33

PREVOZ DRUGE OSOBE ILl TERETA - - - - - - - 33

PUT ZAUSTAVLJANJA VOZILA 34 SAOBRACAJNE NEZGODE - - 35 TIPICNE GRESKE KOJE ,CINE VOZACI BICIKLA SA MOTOROM 35

TACNI ODGOVORI - - 37

SAOBRACAJNI ZNAKOVI 39

Znakovi opasnosti - 39

Znakovi izricitih naredbi - 43

Znakovi zabrane i ogranicenja 43

Znakovi obaveze - - 46~

Znakovi obavestenja - 47

SADRZAJ - - - -

55

55

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->