P. 1
saobracajno_vaspitanje_za_3_i_4_razred

saobracajno_vaspitanje_za_3_i_4_razred

5.0

|Views: 2,373|Likes:
Saobracajno vaspitanje za 3 i 4 razred osnovne skole.

Saobracajno vaspitanje za 3 i 4 razred osnovne skole.

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

08/04/2013

PRIRUCNIK ZA UCENIKE 3. I 4.

RAZREDA OSNOVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

LAZAR KRAJINOVIC - DORDE DURIC SAOB~ACAJNO V ASPIT ANJE

LAZAR KRAJINOVIC DR DORDE DURIC

,

SAOBRACAJNO

VASPITANJE

PRIRUCNIK ZA UCENIKE III i IV RAZREDA OSNOVNOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Autor ilustracija:

BUDIMIR . VUJINOVIC

Reccnzenti:

Dr VASILIJE DAMJANOVlc Prof. dr MILAN INIc MIHALJ KUGLIC:, prosvetni savetnik

Izdavac: SOCIJALISTIC:KA AUTONOMNA POKcRAJINA VOJVODINA POKRAnN~f(I SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

Za izdavaca: TOMISLAV LANCOS, sekretar Saveta

GJavni i odgovorni urednik PREDRAG MILOJEVIC, c1ipl. ing. saobracaja

Starnpar ija

GRO "PROLETER« BEC:E]

Tiraz: 57.000 primeraka

Ono sto naucis iz ove k nj ige, pornoci ce ti da se bezbedno kreces u saobracaju. Zato, pazljivo cita], posmatra] slike, razrnisljaj i resavaj svaki zadatak. Tako ces obnoviti svoje znanje i nauciti mnogo novog iz saobracaja.

Do sada si naucio dosta ad roditelja, drugova i samostalno. U I Ii II razredu, nastavnik te je ucio kako treba da se kreces u saobracaju. Isto tako, upoznao si mnoga saobracajna pravila ~ saobracajne znakove, kao i opasnosti usaobracaju.

o saobracaju si ucio i kada si samostalno, sa drugovima ili sa starijima ucestvovao u njemu kao pesak. Zato cemo, na pocetku knjige, obnoviti sve one sto si 0 kretanju pesaka naucio.

Ti ucestvujes u saobracaju i kao putnik u nekorn saobracajnom sredstvu. Znas, sigurno, da i za putnike postoje pravila ponasanja da bi bezbedno putova'li. Ponovicerno neka i od tih pravila.

U saobracaju ucestvujes, ponekad, i kao vozac. Tada najcesce vozis bicikl u skolskom dvoristu iii na drugorn mestu gde nerna javnog saobracaja. Kada se obucis da vozis b.ioikl, navrsiS 9 ,Igodina i dobijes potvrdu skole rnozes da vozis bicikl samostalno ria lokalnom putu.

Kao vozac, moras da se vladas prema saobracnim pravilima. Neka od tih pravila vee poznajes. a druga ces nauciti iz ove knjige.

Ova se knjiga razlikuje od drugih skolskih knjiga. U I i II razredu uoio si 0 saobracaju iz slikovnica. Sada si za godinu ili dye stariji i mozes samostalno da ucis iz knjige. Nastavnik ce ti pornoci kad god ne mozes sam da resiS neki zadatak. Ipak, nemoj odrnah i za sve da trazis objasnje nje od nastavnika.

VCI NAJPRE SAMOSTALNO. OVA JE KNJIGA I NAPISiANA TAKO DA MOzEs SAMOSTALNO VCITI!

Gradivo u knjizi je podeljeno na male zadarke. Svaki zadatak treba pazljivo da procitas. Pored zadatka, cesto je data slika. Dobro pogledaj sliku. Posle toga, uz pomoc teksta i slike, odgovori na pitanje. Tako ees resiti zadatak.

Odgovor napisi na liniji pored zadatka. Svako pitanje ima svoj broj, koji je napisan u zagradd pored linije za odgovor. Kada odgovor napises, prover! na oznacenoj stranici da Ii je resenje tacno.

Da bi naueio pravilan odgovor ma ipita'llje, na odredenoj strarrioi, pored broja zadatka, naveden je tacan odgovor.

5

Ako si zadatak tacno resio, zapamti odgovor i predi na sledeci zadatak.

Ako si u odgovoru pogresio procitaj zadatak i pronadi u cemu je greska. Nauci tacan odgovor, a zatim predi na sledeci zadatak.

U ucenju iz ove knjige, treba se drzati pravila:

SVAKI ZADATAK PRVO TRE-BA DA ,UPOZ· NAS I RESIS, A TEK POSLE TOGA DA PROVERIS DA LI JE RESENJE TACNO!

Ucenje ti nece biti zanimljivo, niti ces tacne odgovore dugo pamtiti, ako pogledas odgovor, pre nego sto pokusas da resis zadatak.

Sada cemo zajedno resiti nekolko zadataka da upoznas .kako treba uciti iz ove knjige,

PUT DO SKOLE

SI. 1. Ucenidi idu u skolu

Svako od nas najvise ucestvuje u saobracaju kao pesak. Ti, takode, kao pesak ides, skoro svaki dan, od· doma do slkole. Za tebe taj put ndje veliki problem. Dobro ga poznajes, jer si ga prosao mnogo puta. Ti znas, takode, da se kreces trotoarom, pesackorn stazom i obelezenim pesackim prelazorn: poznajes znake saobracajnog rnilicionara, sernafor i druge saobracajne znakove, Prema tome, ti znas da se ne treba plasiti saobracaja, vee treba poznavati i postovati pravila 0 kretanju pesaka.

Koja s'u to pravila?

Ima ih vise. Zato cemo najrpre obnoviti ona koja vee znas,

7

Izlazak na trotoar

Da bi dosao do skole, ti izlazis iz stana iIi iz kuce na trotoar. Kreces se, zatim, trotoarorn, prelazis ulicu, dolazis do skole, ulazis u skolsko dvoriste, skolsku zgradu, kreces se hodnikom i ulazis u ucionicu. U ovom kretanju, treba da se pridrzavas uobicajenih praviIa.

SI. 2. Ucenik izlazi 'iz zgrade

Ti, dakle, treba najpre da znas kako da se pravilno ukljuciS u saobraca].

Kako to treba da uradis?

Pre nego sto izades na trotoar, treba pazljivo da posmatras kretanje druglh pesaka. Kada se uveris du svojim izlaskorn necd' ometati pesake koji se vee krecu, mazes da izades na trotoar.

Dakle, da bi ucenik bezbedno izasao na trotoar i ukljucio se u sao-

bracaj, treba prvo da pazljivo posrnatra kretanje drugih fR1a~·OI (1). 8

On .izlazi na trotoar, tek kada se uveri da nece ;:ym.eloll: (2) pesake koji se vee krecu i da se rnoze bezbedno kretati.

(N<iipiS,i odgovore na liniji pored broja (1) i na linij i pored broja (2). Da li je odgovor tacan?

Na liniji kod breja (1) treba da odgovoris: PESAKA. Proveri da Ii si taeno odgovorio. Ako nisi, sada napisi tacan odgovor i procitaj celu recenicu.

UC:ENIK TREBA PAZLJ1VO DA POSMATRA KRETANJE DRUGIB PESAKA, PRE NEGO sTO IZADE NA TROTOAR!

Zasto ucenik treba tako da se ponasa?

o tome ti govori recenica u kojoj si dao odgovor na pitanje broj (2), Tacan odgovor na ovo pitanje je: OMt:TATI.

Kada proveris da li je tvoj odgovor na pitanje broj (2) tacan, procitaj ponovo celu recenicu,

UC:ENIK IZLAzl NA TROTOAR KADA SE UVERI Df\ NECE OM~TATI DRUGE PEsAKE I DA ,sE MOZE BEZBE{lNO UKLJUC:ITI U SAOBRACAJ!

U prva dva zadatka, mi smo ti rekli tacne odgovore. Sada znas kako se uci iz ovc k nj ige. Odgovori na druga pitanja su napisani na 38 stranici i obelezeni is tirn brojern kao i u zadatku.

Podsecarno te }o! jedanput da najpre pazljivo procitas zadatak, da posmatras sliku i da zatim odgovoris. Tek posle toga proveri da li je odgover taean.

••

SI. 3. Ucenik posmatra levo i desno pre nego 5tO izade na trotoar

9

Da bi ucenik video da Ii se trotoarom krecu drugi pesaci, treba da pogleda prvo na levu, a zatim na desnu stranu.

Ako se pesaci krecu trotoarorn, treba ih propustiti da produ, bez ometanja. Kada oni produ, ucenik moze da izade na trotoar.

Sta ti to kazuje?

PESACI KOJI SE VEC KRECU TROTO.A!ROM IMAJU PRVENSTVO PROLAZA!

Kada neko ima prvenstvo prolaza, to znaci da drugi ne mogu ometati njegovo kretanje. Tebi to kaze da na trotoar ne smes istrcavati, vee pazljivo izaci, ne ornetajuci druge.

51. 14. Ovako se ne izlazi ria trotoar!

Ako istrcis na trotoar, mozes se sudariti sa drugim pesacima koji se krecu, Tako mazes povrediti i sebe i druge. Zbog toga, na trotoar treba

no ltQi0f0-' (3) izlaziti.

(Napisi odgovor, Pre nego sto proveris da Iii je odgovor tacan, procitaj jos jednorn 0 izlasku pesaka na trotoar. Posle toga, proveri no. str. 38. kod zadatka br. 3. da li je odgovor tacan.)

Ako si tacno odgovorio, znaci da si pazljivo citao i naucio pravilo 0 izlasku pes aka na trotoar. Ako je odgovor pogresan, izbr isi ga i napisi tacan. Zaparnti tacan odgovor i nastavi sa ucenjern.

Vratirno se na izlazak ucenika na trotoar. Rckli smo da treba prvo da

pogledas na levu, a zatim na desnu stranu. ~ R 1\

} Da u znas zasto se gleda prvo na lvlt

amy ~ t (5) stranu?

10

(4) a posle na

Mi cerno ti pornoci da odgovoris na pitanje. Posmatraj sliku broj 5.

S1. 5. Ucenik posmatra kretanje pesaka trotoarom

Da bi lakse odgovor-io na pitanje, podsecarno te na pravilo 0 kretanju pesaka:

PEsACI SE KRECU DES NOM STRANOM TROTOARA

Sada sigurno znas zasto treba 'prvo gledati na levu, pa na desnu stranu.

Kada izlazis na trotoar po kome se krecu pesaci, ornetaces prvo one koji ti dolaze sa leve strane. Zbog toga moras najpre pogledati na levu stranu i propustiti pesake koji ti dolaze sa te strane, Posle toga, gledas na desnu stranu. Kada se uveris da rieces ornetati pesake, izlazis na trotoar.

Sada proveri da li si naucio pravila 0 kretanju i ponasauju pesaka,

koja smo spomenuli do sada. ,CL{).!':YYUYl1V

Rekli smo da pesaci hodaju (6) stranom troroara u

pravcu kretanja. Zbog toga, kada pesak izlazi na trotoar, prvo gleda na

If 1.1..# I J (7), a zatim na dQ;~1Y1 A L (8) stranu. Na trotoar iz-

lazimo t,n fH )411t<Y(9), da ne ometamo druge pesake il i da oni nas ne ometaju. Taka d~rinosimo vecoj bezbednosti kretanja.

11

Kretanje trotoarom

SI. 6. Ucenik se krece trotoarom

Kada se svaki pesak pridrzava praviIa kretanja desnom stranorn trotoar nije tesan. Neki pesaci, a ponekad i ucenici, ne pridrzavaju se ovog

praviIa, ipa hodaju pogresno £ ell (-2?1l,

(10) stranom trotoara.

(Nap~si odgovor i proveri na str. 38, da li je resenje tacno.)

Sta se rnoze desiti kada se pesaci ne krecu desnorn stranom? Tada ometaju jedan drugog u ikretanju i ne mogu brzo da hodaju. Oni mogu cak i da se sudare i da se povrede.

Da Ii se ti uvek kreces desnom stranom trotoara kada ides u skolu?

Obrati paznju na kretanje drugih pesaka. Posmatraj njihovo kretanje i pronadi ko se krece pravilno a ko nepravilno.

Ucenioi se ponekad krecu -trot oarom na jos jedan .nepravilan na6in.

To je kretanje cas desnom, cas levom stranom trotoara.

Razmisli zasto ovakvo hodanje nije pravikno. Da Li takvim hodanjem ucenik moze da .izbegne sudare sa drugim pesaoima? Da Ii moze da bude povreden ili da on d ruge povredi?

12

SI. 7. Ko se k rccc pravil no a ko nepravilr-o?

SI. 8. Nepravilno kretanje cas desnorn cas levom stranorn trotoara.

13

Posrna traj sl i.ku br. 8. i prevuci uceraike koji se ne kre6u 'pravilno. (Na str. 38, slika 8. proveri da li je odgovor tacan.)

Ometanje slobodnog kretanja pesaka trotoarom izaziva i nepotrebno zaustavljanje. stajanje i pricanje sa drugirn pesacima.

SI. 9. Ometanje kretanja pesaka trotoarom

Ucenici se ponekad igraju na t rotoaru. Time takode ornetaju kretanje drugih pesaka srnanjuju svoju bezbednost.

Za igru lucenici treba da pronadu drugo mesto na kome se mogu slobodno i bezbedno igrati.

SI. 10. Zabranjene igre na trotoaru

14

Nepravilno kretanje trotoarorn je i onda ikada se pesak lkrece ivicom trotoara.

Kretanje ucenika na shici 11. je veornaopasno. Razmisli zasto je takvo hodanje trotoarom opasno.

Sl. 11. Opasno kretanje ivicom trotoara

T.i znas da se kolovozorn k recu vozila. Kada hodas .ivicorn trotoara, mozes da se okliznes i da padnes na kolovoz.

Sta ti ovo kazuje?

KRETANJE IVICOM TROTOARA JE OPASNO. TROTOAROM TREBA DA SE KRECEs RAVNOMERNO. BEZ NAGLOG ZAUiSTAVLJANJA ILl SKRETANJA. HODAJ DESNOM ISTRANOM TROTOARA U PRAVCU KRETANJA!

Sl. 12. Prestizanje pesaka na trotoaru

. 15

Koje su najcesce greske uccni ka kada prestizu druge pesake na t rotoaru?

Sigurno znas da je to onda kada uccnik side sa trotoara na kolovoz i prest ize pesake. Tada se izlaze velikoj opasnosti, jer ga vozac ne moze da primeti na vreme i da zaustavi vozilo. Zato pesake treba da prestizes na t rotoaru i to sa njihove leve strane,

Ako ne mozes, zbog uskog prolaza, da se mirnoides sa drugim pesacima, onda t i treba da se zaustavis i propust is starije pesake da produ.

SI. 13. Mirnoilazenje sa starijim osobarna

Ako ti u susret nailazi mladi t1Cenik, a ne mozete da se rnirnoidete, kako treba da postupis?

Ti, kao stariji, treba da propustis mladeg ucenika da prode. On, mozda, ne zna pravilo da mladi treba da ustupe prvenstvo prclaza starij ima, niti se rnoze snaci u saobracaju kao ti. Tako delujes kao .pr.imer mladem uceniku,

Sada sigurno sacima, putnicirna bracaju.

Do sad a smo naveli neka pravila 0 kretanju pesaka. To nisu sarno pravila 0 kretanju, vee i pravila lejrog ponasanja, Zbog toga treba da ih upoznas i da se po njima vladas.

razurnes 'cemu sluze pravila 0 kretanju. Ona sluze pevozacima da se Iakse krecu i bezbedno ucestvuju u sao-

Ako si tacno odgovorio na sva pitanja, znaci da si dobro naucio pravila 0 kretanju pesaka trotoarorn. ARo na neko pitanje nisi dao tacan odgovor, vrati se na pocetak i nauci tacne odgovore. Posle toga, ucenje novog gradiva bice ti lakse.

16

Prelazak preko kolovoza

Ranije smo nekoliko puta spomenuli rec .kolovoz, Ti si sigunno vee naucio da je kolovoz onaj deo puta kojim se prvenstveno krecu vozlla. Na slici 14. prikazan je kolovoz sa trotoarom,

Sl. 14. Kolovoz j trotoar

Na putu za skolu, [ponekad moras da predes na drugu stranu ulice.

Tada prelazls preko kolovoza.

Prelazak kolovoza na obelezenom pesackorn prelazu

Ranije si naucio da se kolovozom moze preci najsigurnije na obelezenom pesackom prelazu. Taj prelaz -u sali nazivamo i zebra. Pesacki prelaz je obelezen belim linijama da bi ga pesaci i vozaci lakse primetili.

SI. 15. Obelezen pesacki prelaz.

17

Da hi pesaci izdaleka primetili pesacki p relaz, pored mjega se postavlja i poscban saob racaj ni znak. raj saobracajni znak izgleda ovako:

Zaparn ti dobro ovaj zmak, jer ti k azuje rnest» -na kame mozes bezbednije preci iprcko kolovoza na drugu stranu uJiee.

SI. 16. Znak: obelezen pesacki prelaz

Na pesackorn prelazu pesaci mogu bezbednije da predu uLieu. I pored toga, pesaci treba da su veorna pazljivi kada prelaze kolovoz. Oni se ne smeju nepotrebno zadrzavati na pesackorn prelazu, niti stajati i pricati sa drugim pesacirna. Na obelezenorn .pesackorn prelazu je zabranjeno igranje, narnerno lagano hodanje i zadrzavanje saobracaja,

Obelezeni pesacki prelaz je deo puta koji sluzi pesacima kao mesto

prelaza uliee i na njemu je zabranjeno nepotrebno '1adl1ti:O/J~l1). Na obelezenorn pesackorn prelazu, pesak se krece prema pravilu desne

strane. To znaci, da hoda de6tYLo-rt\/ (12) stranom »zebre- u praveu kretanja, da ne bi ornetao kretanje drugih pesaka.

(Napisi odgovore, a zatim na str. 38, proveri da li su itacnd.)

18

SI. 17. Ucerrik tr-eba cia je pazljiv na obelezenom ipes.ackomprelazu

Postoji i jedan saobracajni znak koji upozorava vozace da se pribliiavaju obelezenorn pesackom prelazu. Taj znak izgleda ovako:

51. 18. Znak: obelezen pesacki prelaz

Kada vozaci ugledaju ovaj znak, oni smanjuju brzinu kretanja vozila, jer se priblizavaju lpesackom

prelazu. Zapamti i ovaj znak, jer r-

treba da ga poznajes kao vozac bicikla.

51. 19. Pesacki prelaz sa znakorn

19

Da bi bio siguran da si naucio 0 kretanju pesaka preko obelezenog prelaza, uradi sledeci zadatak: Posmatraj sliku 20. i obelezi strelicama pravac kretanja pesaka preko pesackog prelaza.

SI. 20. Kretanje pesaka na obelezenorn pesackom prelazu

(Proveri da Ii su odgovori tacni, Uporedi svoje odgovore sa onima na str. 39, slika 20.)

Da bi proverio jos jednorn da li znas pravilo 0 kretanju pesaka na pesackom prelazu, uradi i sledeci zadatak: Na sl. 21. prevuci linijom pesake koji se ne krecu pravilno preko pesackog prelaza.

20

~

SI. 21. Pravilno i nepravilno kretanje »zebrorn«

Pre]~zlk pesaka preko kolovoza na mestu gde nije obelezen pesacki prelaz

Kolovoz se rnoze preci Ii na mestu gde nije obelezen Ipesacki iprelaz.

To se moze uciniti ako je pesackl prelaz udaljen vise od 100 met ara od mesta na kome pesak hoce da prede kolovoz.

Kako treba preci kolovoz na takvorn mestu?

Ako si prinuden da predes preko kolovoza na takvom mestu, najpre dobra pogledaj kako se krecu vozila.

Kada se uveris da rnozes bezbedno da predes preko kolovoza, zapocni kretanje.

SI. 22. Pre nego stu zapocne prelazak kolovoza pesak posmatra tok sobracaj:.t

SI. 23. Pesak .silazi na kolovoz

Pre nego sto zapocnes kretanje, pazljivo pogledaj na levu, pa na desnu stranu. U toku prelaza, posrnat raj na levu stranu do polovine puta, i propusti vozila koja ti dolaze sa te strane.

Od polovine puta, gledaj na desnu stranu i propus ti vozila koja t i dolaze sa te strane.

21

\

I I I

I

I

I

~

SI. 24. Pesak pogledorn na levu stranu posmatra tok saobracaja

51. 25. Pesak pogledorn na desnu stranu posrnatra tok saobracaja

Kada pesak prelazi kolovoz izvan obelezenog pesackog prelaza mora biti veoma pazljiv, jer vozila na kolovozu imaju prednost prolaza.

Sada procitaj jos jednom 0 prelasku kolovoza izvan obelezenog pesackog prelaza i posmatraj slike :koj,e prikazuju kako to treba ciniti. Na osnovu toga, pokusaj da odgovoris i popums sledece recenice:

~EZj kolovoz izvan pesackog prelaza, pesak mora biti veoma 'P~(13). Posto se uveri da moze bezbedno da side sa trotoara na 1J , (14), on zapocinje prelazak. Pri tome, do polovine puta on gleda na QP/lt1I.,

(15) stranu i propusta vozila koja mu dolaze sa te strane. Od polovine puta, pesak gleda na --Llo.J""'"""P.L.'L .... v'-'y-...:..""'J/:....__(16) i propusta vozila koja dolaze sa te strane.

stranu

(Napisi odgovore 'i .prover'i na str. 38. da li su tacni).

Da hi proverio svoje znanje '0 prelasku pesaka preko kolovoza na rnestu gde nije obelezen pesacki prelaz, uradi i sledeci zadatak:

Na slici 26. prikazani su pesaci koji pre laze kolovoz izvan pesackog prelaza. Obelezi vstrelicom stranu Ina .koju svaki .pesak treba da gleda sa mesta na korne se nalazi.

"-

(Karla odgovoris, pover.i da l'il su odgovori tacni. Na str. 40, siika 26.

dati su tacni odgovori, Ako si negde odgovorio pogresno, napisi tacan odgovor i razrnisli gde si pogresio.)

22

SI. 26. Prelazak pesaka preko kolovoza izvan pesackog prelaza

Naucio si da prelazis preko kolovoza u ulici gde vozila dolaze sa jedne i druge (leve i desne) strane, Prilikom prelazenja preko kolovoza morao si da obratis paznju na vozi la koja ti dolaze iz jednog i drugog smera. :lato'

kazerno da se u ovakvoj uldci odvija ,d!)tQYmRHmA'(17) saobracaj.

(Napisi odgovor i proveri na strani 38 da li je tacan)

Razmisli, sada, kako se zove ulica u kojoj se vozila krecu samo u jed-

nom smeru? " J

, ' ", tili.ca u kojoj se vozila krecu sarno u jednorn srneru zove se r IYI..Q'-

- tIYt1f}{Jl'1Ov

(18).

(Napis odgovor i proveri rna strani 38 do. li je tacan).

)1

SI. 27. Jednosrnerna ulica

23

Na sl. 27. pesaci zele da predu preko kolovoza. Pored pesak a ucrtane su strelice koje pokazuju na koju st ranu treba da gledaju.

Razmisli, zasto svi' pesaci glcdaju same na jednu st ra nu? Da li ce oni gledati sarno na tu stranu i kada budu .prelazili preko kol'ovoza?

KRETANJE PREKO RASKRSNICE

Put do skole vcdi te mozda Ii preko ras k rsnice. Ranije si vee naucio da je raskrsnica mesto na kome se ukrstaju putevi. Na raskrsnici pesak mora biti narocito pazljiv, jer je tu obicno vrlo ziv saobracaj.

SI. 28. Slozena raskrsnica

Pesaci na raskrsnici prelaze ':;a jedne na drugu stranu kolovoza. Vozila skrecu ulevo, udesno ili produzavaju kretanje pravo. Zbog toga, i vozaci i pesaci treba da su veoma pazljivi i da postuju saobracajna pravila.

Da bi se saobracaj odvijao bezbedno, na vecini raskrsnica se postavIjaju saobracajni znakovi, sernafori ili saobracaj regulise saobracajni milicionar.

Raskrsnica sa obelezenlm pesacklm prelazima

'.i-

.: ~.~

Sada cerno .prikazati kako pesak treba da prelazi preko razlicitih raskrsnica.

Posmatraj najpre raskrsnicu na slici 29. Prelazak pesaka preko ove raskrsnice je olaksan jer su obelezeni pesacki prelazi.

24

Sl. 29. Raskrsnica sa obelezenirn pesack irn ,prelazom

Prelazak preko raskrsnice sa obelezenim .pesackim prelazorn, pesak

vrsi postujuci pravilo kretanja desnorn stranorn. To znaci da hoda --t.lPf-fr)£YrrV(19) stranorn obelezenog pesackog prelaza u pravcu kretanja. (Napisi odgovor i .proveri na str. 38 da Ii je tacan.)

.It, I .l:" l_C

"?r~~' ·

l) \ 6! l >~ fJ ( ,

_, \."-'.J. ./

Sl. 30. Pesaci prelaze kolovoz na obelezenim pesackim prelazima

25

Da bi bio siguran da si naucio prelazak preko raskrsnice sa obelezenim pesackim .prelazorn, resi i sledeci zadatak:

Na slici 30. prikazana je raskrsnica sa obelezenirn pesackim prelazom j pesacima koji prelaze kolovoz. Isrpred pesaka koji pravilno prel.aze preko raskrsnice, obeleai strelicama pravac nji·hovogkretanja, a precrtaj pesake koji se nepravilno krecu.

(Proveri na str. 40. slika 30. da li su odgovori tacni).

Raskrsnica bez obelezenog pesackog prelaza

Pesaci su rnanje bezbedni kada prelaze raskrsnicu na kojoj nije ob-elez~ pesacki prelaz. Pre nego sto opisemo prelazak preko ove raskrsnice, podseti se pravila 0 kretanju pesaka preko kolovoza na mestu gde ruije obelezen pesacki prelaz.

r--, "_

! I • ~~---~ .. J

- t-)~

"

.~-

SI. 31. Raskrsnica bez obelezenih pesackih prelaza

Prelazak rpreko kolovoza na raskrsnici bez obelezenog pesackog prelaza vrsi se tako sto 'pesak dolazi do kolovoza i odatle zapocinje kretanje. On najpre dobro posmatra kretanje rvozila, Kada je put slobodan, izlazi na kolovoz .i normal no - pravo, prelazi na drugu stranu.

Na slici 31. obelezi strelicama pravilan pravac kretanja pesaka. (Proveri na strani 41, slika 31, da Ii su odgovori tacni).

26

Sada res! i sledeci zadatak: Na slici 32. prikazana je raskrsnica bez obelezenog pesackog prelaza. Obelezi strelicama pravilan pravac kretanja pesaka.

(Proveri na str. 41, slika 32. da ~i su strelice pravilrro ucrtane).

51. 32. Oprezno na raskrsnici bez obelezenih pesack ih prclaza

Raskrsnica sa semaforom

Posmatraj raskrsnicu na sl.ici 33. Sigurno si primctio da je na ovoj raskrsnici postavlj.en semafor,

\

51. 33. Raskrsnica sa sernaforom

27

Ranije si UCloO .0 sernaforu. Ti znas da crveno svetlo na semaf oru znaci zabranu kretanja; zeleno svetlo znaci da je prelaz slobodan: zuto svetlo oznacava da ce uskoro doci do prornene svetla na sernaforu. Sigurno si uocio razliku izrnedu semaf'ora za vozac.e Ii za 'pesake. Semafor za vozace -ima tri svetla: crveno, zuto i zeleno, a sernafor za pesake ima sarno dva svetla: crveno i zeleno.

SI. 34. Semafori

Na slici 35. prikazana je raskrsnica u kojoj se .kretanje pesaka regulise semafororn. Posmatraj sliku i odredi kojirn pesacirna je dozvoljen prelazak preko kolovoza. Pared pesaka 'kojima je dozvoljen prelazak preko kolovoza stavi znak + (Iplus).

SI. 35. Raskrsnica sa semafororn

28

Saobracajnl milicionar na raskrsnici

Saobracaj na raskrsnici riekad regulise saobracajni mrlioionar. On rukama i polozajem tela regulise kretanje pesaka .i vozila. Prelazak preko raskrsndce za :p,esake je rnnogo sigurniji '[(ada saobracajni rnilicionar daje znake.

Kada je saobracajni miliaionar nama okrenut licem iii ledima, kao 11a slici 37. za nas je prelazak preko raskrsnice zabranjen.

SI. 36. Saobracajni milicionar

/'

/

SI. 37. Saobracajni rnil icionar regulise, saobracaj

29

SI. 38. Saobracajni milicionar regulise saobracaj

30

Kada je saobracajni milicionar nama bocno postavljen, keto na slici 38. rnozemo slobodno preci preko kolovoza.

Kada-saobracajni milicionar podigne ruku uvis, to znaci zabrana prolaza osim za ipesake 'k1oji su vee pocel; da prelaze preko kol'ovoza i za vozita koia se na bezbedan nacin ne rnogu zaustavdti.

Ako se zateknes na pesackom prelazu Ikada milicionar podigne ruku uvis, treba sto pre da predes preko kolovoza.

51. 39. Skori prestanak zabrane prolaza

KRETANJE PESAKA KOLOVOZOM

Raruijesi naucio da se pesaci krecu trotoarorn, a vozila kolovozorn. Nekada su pesaoi prinudeni da se krecu kolovozorn. To ani rade .kada nema trotoa;a iIi druge izgradene ili pogodne povrsine za ikretanje pesaka. Ako pored kolovoza postoji staza za pesake iii trotear, pesaci su obavezni da se krecu .po mjirna.

Kretanje pesaka kolovozom pojedlnacno i u grupi

Kako je pravilno da se Ipesad krecu .kolovozom? 'Najpre, oni treba da su veorna pazljivi, jer se krecu kolovozorn koji je namenjen, Iprvenstveno kretanju vozila.

Ako se .kolovozom kreces sam Ili u grupi, treba da hodas levom stranom kolovoza u pravcu kretanja,

PEsAK III GRUPA \PESAKA SE KRECU LE-YOM STRANOM KOLOVOZA U PRAVClJ KRETANJA

SI. 40. Staza za pesake (sa odgovarajru6msaabracajnim znakom)

31

SI. 41. Kretanje pesaka kolovozom

Za razliku od kretanja trotoarorn, kada se kreces r1£61l!YY(]J./ (20) stranom, u kretanju kolovozorn obavezan si da hodas . £ Q I}}Q'}TI; '/(21) stranom.

(Napisi 'odgovore i proveri na str. 38, da li su tacni.)

SI. 42. Pravilno nepravilno . kretanje pesaka koIovozom

Posrnatraj sliku 42.i prevuci linijom Ipesake koji se 'nepraviino krecu, (Proveri na str. 42, slika 42. da Ii .5U odgovori tacni).

Posrnatraj sliku 43. Ii prevuci linijorn grupu pesaka koja se nepravilno krece kolovozorn.

(Proveri na str. 42. slika 43. da li su odgovori tacni.).

32

SI. 43. Kretanje grupe pes aka kolovozom.

Kada se pesaci krecu kolovozom u grupi, treba da hodaju jedan iza drugog, da bi zauzell sto manji deo kolovoza,

Razrnisli, zasto pesak i grupa pesaka treba da se krecu levom stranom kolovoza?

Odgovor na ovo pitanje sigurno vee znas. Tako rnogu lako da prirnete vozila koja im dolaze u susret, Isto tako, oni mogu da izbegnu opasnost i da se sklone sa kolovoza, vozaci ce njih lakse prirnetiti ,i smanjiti brzinu kretanja vozila.

/

SI. 44. Prelazak-presaka na levu .stranu kolovoza

33

Da bi se pesak iIi grupa pesaka kretali levorn stranom kolovoza, oni cesto moraju da predu Ipreko kolovoza. Kako to treba uciniti?

Podsecarno te da smo ranije vee obradili pravila 0 prelasku pesaka preko kolovoza. Da bi se podsetio, procitaj ponovo 0 ovom pitanju na StT. 17.

Kretanje kolone pesaka kolovozom

-; ~

SI. 45. Krctanje organizovane kolone pcsa k a kolovozorn

;

34

51. 46. Pravilno nepravilno kretanje kolone

Kako se krece organizovana kolona pesaka kolovozorn?

Za razliku od grope pesaka, organizovana kolona pesaka se krece desnom stranom kolovoza, u praveu kretanja. Pesaci u koloni idu u parovirna il] jedan iza drugog. Tako se krece, na primer, kolona vojnika sa svojim staresinorn, kolona ucenika sa svojim nastavnikom i dr.

Posmatraj sliku 46. prevuci linijom kolonu pesaka koja se nepravilno krece.

(Proveri na str. 43, slika 46. da Ii je odgovor tacan.)

PUTNICI U JAVNOM SAOBACAJU

Do sada smo spornenuli neka pravila 0 kretanju pes aka u saobracaju.

Sada cerno te podsetiti na neka pravila 0 ponasanju putnika u vozilima javnog saobracaja.

Pri ulasku u vozila javnog saobracaja, treba da si veoma pazljiv.

U voziIo ulazis, posto propustis starije i bolesne osobe, Invalide i majke sa malorn deoom. Ako je potrebno, treba da .irn pornognes da Iakse udu u vozilo.

51. 47. Putnici ulaze u autobus

Ponasanje putnika u vozilu javnog saobracaja odredeno je, takode, pravilima. Nekada su ta pravila napisana i javno istaknuta u vozilu.

35

SI. 48. i 49. Putnici u vozilu javnog saobracaja

Pravila ponasanja U vozilima javnog saobracaja treba poznavati i ponasati se u skladu sa njima. Prema ovim pravilima, potrebno je ustupiti mesto starijim i bolesnim osobama, invalidirna i majkama sa malorn deoom. Za vreme voznje, treba se drzati za drzace i priipremiti se blagovremeno za izlazak iz vozila. U vozilu je, narocito zabranjeno ometati vozaca, naginjati ~e kroz prozor, naslanjati se na vrata i bacati otpatke kroz prozor.

SI. 50. Izlazak iz vozila javnog saobracaja

36

Postoje i pravila 0 izlasku iz vozila javnog saobracaja: iz vozila se izlazi tek kada se ono potpuno zaustavi, ne ornetajuci druge putnike. Starijim osobarna, invalidima i majkama sa malom deoorn treba pruiiti pomoc pri izlasku iz vozila,

Sl. 51. Opasno kretanje iza

ispred vozila javnog saobracaja

Podsecamo te da je veorna opasan i zabranjen prelazak preko koloVOZa iza Ii ispred zaustavljenog vozila javnog saobracaja. Vozaci drugih VQzila koja se krecu, tada ne mogu na vreme da primete pesake. te cesto nisu u stanju da zaustave vozilo,

37

TACNI ODGOVORI

Zadatak Zadatak Odgovor
broj Odgovor broj
1. pesaka 12. des nom
2. ornetati 13. pazljiv
3. pazljivo 14. kolovoz
4. levu 15. levu
5. desnu 16. desnu
6. desnorn 17. dvosmerni
7. levu) 18. jednosmerna
8. desnu 19. desnom
9. pazljivo 20. desnom
10. levom 21. levom
11. zadriavanje REsENJA ZA SLIKE:

SLIKA 8.

38

-

SLIKA 20.

SLIKA 21.

39

SLIKA 26.

SLIKA 30.

40

SLIKA 31.

SLIKA 32.

41

SLIKA 42.

SUKA 43.

42

7 -:7T SSLLIIKA 46

r:

_/7

43

SAOBRACAJNA SREDSTVA

Saobracajna srcdstva nam ornogucavaju da brzo i udobno putujemo iz jednog mesta u drugo. Saobracajnirn sredstvirna, isto take, prevozimo iivotne namirnice, materijal za rad Iabrika, gradnju stambenih zgrada i puteva i drugo.

Saobracaj moze biti: drumski (vozila se krecu po drumu), zelezni~ki (vozila se krecu 'Po smama), vodni (vozila se krecu po vodi) i vazdusni (vozila se krecu kroz vazduh).

Drumski saobraca j

Drumski saobracaja moze biti: putnickl i teretni.

SI. 52. Neka drurnska saobracajna sredstva za prevoz putnika

44

U drumskom saobracaju put nici mogu da kor iste: autobus, trolejbus, putnicki autorrrobil. motocikl, bicikt sa motororn i bicikl.

Autobusima i trolejbusima upravlja vozac (sofer),a brigu 0 putnicirna

i izdavanju voznih karata vrsi (22).

(Napisi odgovor i proveri 'na str. 76. zadatak 22. da 1i je odgovor tacan.) Ako u autobusima i t rolejbusima nema konduktera, duzni smo da posedujemo pretplatnu kartu i da pri ulasku u voz.il o ove nimo nasu voznju, U nekim autobus irna ulogu konduktera vrs. vozac.

51. 53. Drurnska saobracajna sredstva za prevoz tereta

Teretni drumski saobracaj obavlja se teretnim motornim vozilima (karnionirna. cisternama) i traktorima sa prikol icarna.

45

Drumska karta Vojvodine

Sl. 54. Drumska (slepa) karta Vojvodine

Na sl. 54. prikazana je drurnsk a slepa karta Vojvodinc gde su veca naselja obelezena brojevima. Tvoj je zadatak da pored svakog broja upi!;eS ime' odgovarajuceg mesta (23).

(Napisi odgovore i proveri na str. 76. zadatak 23. da li su odgovori iacni).

Zeleznicki saobraca]

zeleznicki saobracaj, isto 'kao drurnski, rnoze biti: putnlekl teretni.

Sl. 55. Sreds tva za prevoz putnika u zeleznickorn saobracaju

46

U putnickorn zeleznickom saobracaju kcriste se putriicki vagoni. U sastavu putniokog voza nalaze se cesto vagoni za rucavanje i vagoni za spavanje.

SI. 56. Sredstva za prevoz tereta u zeleznickom saobracaju

U teretnorn zeleznlckom saobracaju koriste se vagoni za rastresit materijal (sljunak, pesak, ugalj), cisterne za prevoz tecnih materija (nafte, ulja), vagoni za prevoz dugackih predrneta (mostovske konstrukcije), vagoni za prevoz automobila ·i slicno,

\

SI. 57. Zeleznioka (slepa) karta Vojvodine

47

2eleznicki saob racaj u Vojvodini je razvijen na celoj teratorij i.

Na sl. 57. prikazana je slepa kart a Vojvodine sa naznacerrirn vecim mestima. Tvoj je zadatak da pored svakog broja upi'ses ime odgovarajuceg mesta.

(Napisi odgovore i proveri na str. 76. zadatak 24. da li su tacni).

Vodni saobraca]

Vodni saobracaj se deLi na putnickl i teretni.

0000000

S1. 58. Brod za prevoz putrrika

Za prevoz putnika u vodnom saobracaju koriste se putni6ki brodovi i camci, Veci brodovi koriste se za saobracaj na moru. a manji za saobracaj na rekama i plovnirn kanalima.

Mesto gde pristaju brodovi uz ob alu , gde ulaze izlaze putnici, gde sc utovara i istovara roba naziva se prtstaniste,

48

a) nekad,

SI. 59. Brodovi za prevoz tereta

Vodni putevi Vojvodine

b) danas

Na s1. 60. .prrkazani su samo neki vodni putevi u Vojvodini. Na karti su oznacena veca pristanisna mesta. Tvoj je zadatak da lpored broja napises irne odgovarajuceg fiesta (25).

(Napisi odgovore ,j .proveri na str. 76. da Ii su tacni).

S1. 60. Slepa karta vodnih .puteva Vojvodine

49 -

SI. 61. Vazdusna saobraca ina sredstva:

a) ba lon i, b) cepelini, c) avioni

50

Vazdusni saobracaj

Nekada se vazdusni saobracaj obavljao balonirna ·i cepelinirna, a danas avionirna.

Pristaniste za avione naziva se aerodrom. Ravna betonska povrsina za poletanja i slctanja aviona nazi va se pista. U bhzini piste nalazi se zgrada Ll kojoj SLl srnestene cekaonice za 'pLltnike i prostorije za sluzbeno osoblje. Pored zgrade nalazi se komandni toranj sa uredaj ima za pracenje i vodenje aviona.

Putn i ke iz cekaonice aeroclrorna u avion vodi dornacica aviona (stjuardesa). Avionorn upravlja pilot i njegov porno6nik.

(}@(tOOGlCOOooooooa

SI. 62. Aerodrorn

Za vasionske letove koriste se vasionske letelice - vasionski brodovi, Ove le tel.ice krecu se mnogo vecorn brzinom nego avioni,

SI. 63. Vasionski 'brod

51 \

SAOBRACAJNI OBJEKTI

U prethodnim razredima upoznao si ncke saobracajne objekte: kolo\'OZ, trotoar i ulicu. Sada cerno te podsetiti na ove objekte, a zatirn ces upoznati i neke druge.

Putevl

Povrsine na kojima se odvija sacbracaj nazivaju se putevi. Jedni su zernl jani. drugi Sll posuti sljunkom ili sitrslm kamenorn, a nek i iplltev1i su asf'altni.

SI. 64. Zemljani put

SI. 65 Put izgraden od sitnog kamena

52

Zemljani putevi se obicno koriste za kretanje zapreznih vozila, trak tora sa prikolacama i poljcprivrednih mas ina.

Putevi od drabljenog kamena ili sljunka obicno spajaju manja naselja.

Sl. 66. Put sa savremenim kolovozom rezervisan za saobracaj motornih vozila

Asfaltrrirn putevima mogu da se krecu sva vozila sem onih koja ostecuju kolovoz. Neki asfaltni putevi rezervisani su sarno za saob racaj motornih vozila. Ovi pu tevi su obelezeni posebnim saobracajrum znakorn.

Ulica

S1. 6f. Utica

53

Ranije smo vee rek li da je kolovoz den puta po kome se krecu vozila.

Pored kolovoza u naseljenim mestirna izgradeni su trotoari za kretanje pesaka. Kolovoz, trotoani i zgrade cine ulicu.

Blclklisticka staza

SI. 68. Biciklisticka staza

Izgradena povrsina duz kolovoza koja je od njega odvojena i obelezena znakorn, naziva se biciklistteka staza. U ulicama gde postoji biciklisticka staza vozaci bicikla i bicikla sa motorom obavezru su da se krecu tom stazom.

Raskrsnica

51. 69. Raskrsnica puteva .

54

Ranije si vee naucio da je raskrsnica povrsina na kojoj se ukrstaju iIi spajaju putevi.

Pesacko ostrvo

l ;-.--

,-"-~

-- ~

L~.-_- _

SI. 70. Pesacko ostrvo

Pesacko ostrvo je uzdignuta iii obelezena povrsina na kolovozu koja sluzi za iprivremeno zadrzavanje pesaka.

VOZNJA BICIKLOM

Vozac bicikla moze se naci u skoro svirn situacijama u koj ima se nalaZl 1 vozac automobila. On treba da zna da se ukljuci u saobracaj, vCYZi kolovozom ·i biciklis tickorn stazom, skrece u raskrsnici, mimodlazi sa drugim vozilom, pretice neko vozilo i obi laz i prepreke na putu.

Upravljanje biciklom

Bicikl je nestabiIno vozilo, zbog toga je odrzavanje ravnoteze najveoi problem u ovladavanju voznjorn.

Uvezbavanje voznje vrs i se u dvor istu iIi na nekom drugom mestu gde nerna saobracaja. Vezbanje, zbog bezbednost i, ne treba vrsi t i na putu na korne se odvija javni saobracaj.

Da bi usavrsio voznju i postigao odreclenu spretnost u upravljanju mozes kuristiti skolski saobracaj ni poligon. Ako u skolskorn dvoristu nije izgraden saobracajni poligon , obelezi na drugom mestu staze po kojima ces voziti bicikl. Na sl. 72. nacrtau je poligon spretnosti za uvezbavanje voznje prema kome mozes samostalno obeleziti staze.

55

S1. 71. Uvezbavan ie \U/lljC bn i k lum

, ,

.,

,

,

,

,

,

,

SI. 72 Poligon za uvezbavanje spretnosti

56

Ukljucivanje biciklom u saobraca]

Kada si dobro ovladao voznjorn bicikla, mozes se pazljivo ukljucit i u saobracaj. Ukljucivanje biciklom u saobracaj je osnovna radnja koju trcba dobro da upoznas i uvezbas, U saobracaj se uk ljuctrjemo: iz dvor ista, sa povrsine pored puta i l i sa kolovoza gde smo se prethodno zaustavili.

Ukljucivanje u saobracaj udesno

Ukljucivanje bioi klorn U saobracaj, iz dvorista udesno, vrsi se ta k o da se ne ometaju drugi ucesnici u saobracaju. Zbog toga je vozac bicik la duzan da propusti pesake koji se k recu i cla gura bicikl prck o trotoara do kolovoza.

SI. 73. Pazljivo preko trotoara

'I

l

SI. 74. Pogledom unazad proveravamo da Ii se mozerno ukljuciti Ll saobracaj

57

Kada smo dosli do kolovoza propustarno sva vozila koja se krecu koIovozorn i postavljamo bicikl u smeru kretanja.

Pre nego sto krenemo, treba pogledom unazad da proverimo da li dolazi rieko vozilo. Kada se uverimo da mozerno beebedno da se ukljucirno u saobracaj, dajemo znak ispruzenom levom rukorn i krecerno.

SI. 75. Davanje znaka levom rukom

Ne zaboravi, nikad se ne mozes ukljuciti u saobraca] a da prethodno nisi dao znak Ispruzenom rukom.

Ukljucivanje u saobraca] ulevo

SI. 76. Pazljivo guraj bicikl do kolovoza

58

Ukljucivanje u saobracaj ulevo je nesto slozenije od ukljucivanja u saobracaj udesno. Kao i 'U prethodnom slucaju vozac gura bicikl preko trotoara, ,propusta ipesake ,j_, dolazi do kolovoza.

Ispred kolovoza se moramo zaustaviti, .pogledati najpre ulevo, a zatirn udesno, propustiti vozila koja se krecu kolovozorn.

SI. 77. Kada se uveris da je kolovoz slobodan predi na njegovu drugu stranu

Posto smo se uverili da je put slobodan gurarno bicikl preko kolovoza na njegovu drugu stranu. A ako je to sve uspesno obavljeno bicikl postavlja mo uz levu ivicu kolovoza za kretanje ulevo. Najbezbednije je ako se 'pre ukljucivanja u saobracaj nalazimo sa desne .strane bicikla.

SI. 78. Ukljucivanje u saobracaj

59

Pre ukljucivanja u saobracaj, pogledom unazad, provcravarno da li jc put slobodan. Kada -se uvenimo da rrrozemo bezbedno da se ukljucimo u saobracaj, dajerno znak ispruzenorn levorn rukorn i krecemo.

Ukljucivanje u saobracaj sa povrsine pored 'puta vrsti se na isti nacin kao i kod ukljucivanja u saobracaj iz dvorista.

Ako srno se zaustavili na kolovozu i zelirrro da nastavimo voznju, najpre t reba da pogledarno unazad i prove rimo da li je put slobodan. Kada se uverimo da se mozerno bezbedno ukljuciti u saobracaj, dajerno znak ispruzenorn levom rukorn i krecerno.

Vofnja kolovozom

51. 79. Voznja kolovozorn

Kada se uk ljucis u saobracaj, budi pazljiv i vozi uz desnu ivicu kolovoza. Ne zabor avi, da u voznji biciklorn mozes da zauzmes najvise jedan metar sirlne kolovoza mereno od desne ivice.

60

Voznja btclklistlckom stazom

Ako je pored ko lovoza izgradena blcikltsrlcka staza i obelezena saobracajnirn znakom, vozac b'ici k la je obavezan da se krece tom stazorn. To is tovremerio znac; da je na toj deonici puta zabranjen saobracaj za vozace bicikla po k:olovozu.

Sl. 80. Voznja biciklistickorn stazom

Koji saobracajni znak je prikazan na sbici? Na slici je prikazan saobracajni znak:

------ (26).

(Napisi odgovor i proveri na str. 76, da li je odgovor tacan).

SAOBRACAJ U RASKRSNICI

Sve raskrsnice nloZL!11l0 podcl iti u dve osnovne grupe ito:

1. Raskrsnice u kojima se ukrstaju putevi iste vaznostl, 1

2. Raskrsnice u kojima se ukrstaju putevi razltclte vaznostl.

61

Raskrsnice puteva iste vaznostl

Kako ces, najlakse, prepoznati raskrsnicu puteva iste vaznosti? Raskrsnicu .puteva iste vaznosti prepoznacemo na sledeci nacin:

a) ako na raskrsnici nema rrikakvih saobracajnih znakova;

b) ako su na 'faSlk,rsl1Ji,ci postavljeni saob racaj ni znakovi: ukrstanje puteva .iste vaznostd:

c) ako na sernaforu trepce zuto svetlo a na stubovima sernafora nema nikakvih saobracajnih znakova.

Za kretanje kroz raskrsnicu iste vazrrosti neophdno je znati kako se regulise saobracaj u njoj.

U raskrsnicama gde se ukrstaju putevi iste vaznosti saobracaj se regulise pravilorn:

PRVENSTVO PROLAZA IMAJU VOZILA KOJA DOLAZE SA DESNE STRANE

Voznja biciklom u raskrsnici puteva iste vaznostl

U vecini raskrsnica kretanje se moze nastaviti pravo, skrenuti udesno ali ulevo.

Kretanje pravo

Kada biciklorn ulazimo u raskrsnicu, gde se ukrstaju putevi iste vaznosti, treba da propustimo vozila koja nam dolaze sa desne strane. Posle toga mozemo nastaviti voznju.

/ ,;

SI. 81. Kretanje pravo

62

Na sl. 81. iprikazana je raskrsnica puteva iste vaznosti u koju ulaze dva vozaca bicikla.

Odredi redosled prolaza bioiklista. kroz raskrsnicu: Prvo prolazi bicikJ.ista

obelezen brojern ---, a zatim bicikLista obelezen brojem -' _- (27). (Proveri na str. 76, da Ii su odgovori tacni).

Skretanje udesno

Skretanje udesno vrsi se na sledeci nacin: vozac bicikla daje znak isprul.enom desnom rukorn, priblizava se desnoj ivioi kolovoza, propusta pesake koji prelaze preko kolovoza i oprezno skrece.

Sl. 82. Skretanje udesno

Posmatraj sliku 82 i utvrdi redosled prolaza kroz raskrsnicu.

Najpre prolazi vozilo br. ---, a zatim vozilo br. --- (28). (Proveri na str. 76, da l,i su cdgovori racni).

Skretanje ulevo

Skretanje ulevo u voznji biciklorn je slozenije od skretanja udesno.

Vozac bicikla, najpre, daje znak ispuzenorn levorn rukorn, priblizava se sredini kolovoza i dolazi do sredine raskrsnice. Sada, on .propusta vozila koja mu dolaze s desne strane. Posle toga, skrece ulevo.

63

I

~~-

~~........._

/

--r

I'

Sl. 83. Skretanje ulevo

Posmatraj sliku br. 83. i odredi redcsled 'prolaza vozila.

Najpre, prolazi vozilo br. ---, a zat.irn vozilo br.

a potom

vozilo br. --- (29).

(Proveri na str. 76, da Li su odgovori tacni).

Ako si na sva pitanja tacno odgovorio, mozerno pristuplr: resavanju slozenijih zadataka, a ako nisi, pogJedaj ponovo prethodni tekst i sIike 81, 82, 83.

Zadaci:

1. Zadatak

Na shici 84. prikazana je raskrsnica u kojoj se nalaze tri vozila. Odredi redosled prolaza vozila.

Pre nego sto pr istupis odredivanju redosleda prolaza voz.ila moras cia utvrdis: kakva je to raskrsnica i koje ces pravilo za od redivanje redoslcda prolaza pr imerri t i?

Na raskrsnici (sl. 84.) prolazi prvo, voz ilo br. ---, zatim vozilo br.

--- i na kraju vozilo br. --- (30).

(Napisi odgovore i proveri na str. 76, da Ii su odgovor i tacni).

64

SI. 84. Odredivanje redosleda prolaza vozila

2. Zadatak

Na s1. 85. prikazana je raskrsnica u kojoj se nalaze tri vozila. Odredi redosled prolaza vozila.

Kakva je o.VO raskrsnica koje ces pravilo prirneniti kod odredivanja redosleda prolaza?

SI. 85. Odredivanje rcdosleda prolaza

65

Na raskrsnici (s1. 85.) prolazi prvo, vozilo br. ---, zatim vozilo br. --_ i na kraju vozilo br. --- (31).

(Napisi odgovore i proveri na str. 76, .da Ii suodgovori tacni).

3. zadatak

Na s1. 86. prikazana je raskrsnica sa sernaforirna na kojirna trepce

zuto svetlo, Na stubovima sernafora nema nikakvih saobracajnih znakova.

Kakva je to raskrsnica?

To je raskrsnica u kojoj se ukrstaju putevi --- (32) vaznosti.

Ako si tacno odgovorio, odredi redosled prolaza vozila na raskrsnici,

~- - ---~-- ---

1

2

___ J

SI. 86. Odredivanje redosleda prolaza vozila

Na raskrsnici (s1. 86.) prvo prolazi vozilo br.

---,

zatim vozilo br.

--- i na kraju vozilo br. (33).

(Napisi odgovore proveri na str. 76, da li si tacno odgovorio).

Raskrsnica puteva razlicite vaznosti

Priblizavajuci se raskrsnici, kao vozac, treba najpre, da utvrdis kakva je to raskrsrrica ~ kako je u njoj saobracaj regulisan?

Naucili smo kako cerno prepoznati raskrsnicu u kojoj se ukrstaju putevi iste vaznosti. Pokusajmo, sada, da naucirno kako cerno prepoznati raskrsnicu u kojoj se ukrstaju putevi razlicite vaznosti,

Zapamti dobro, u naseljenom mestu raskrsnicu u kojoj se ukrstaju putevi razlioite vaznost prepoznacerno po saobracajnim znakovima koji su postavljeni Ispred raskrsnice.

66

1

A

c

a)

SI. 87. Saobracajni znakovi koji odreduju vrstu raskrsnice

----(34).

b)----

c)

(Na izvucene Iinije upisi nazive znakova, a zatim proveri na str. 76. da li si tacna odgovorio),

PRVENSTVO PROLAZA U OVAKVIM RASKRSNICAMA IMAJU VOZILA KOJA SE KRECU GLAVNIM PUTEM

Regulisanje saobraca]a u raskrsnici u kojoj se ukrstaju putevi razlicite vaznostt

Saobracaj u raskrsnici gde se ukrstaju putevi razlicite vaznosti moze

b iti regulisan:

a) saobracajnirn znakovirna,

b) semafororn, i

c) maze da ga regulise saobracajni milicionar,

SI. (8a. Raskrsnica puteva razlicite vaznosti

67

Saobracaj u raskrsnici regulisu saobraoajni znakovi

Na slici 88. prikazana je raskrsnica u kojoj se ukrstaju putevi razlicite vaznosti,

Ispred vozaca bicikla nalazi se znak: ukrstanje sa putem sa prvenstvom prolaza. ToO znaci, da biciklista mora da propusti vozilo br. 2, pa ako je put slobdan da krene preko raskrsnice.

Na slici 89. pri kazana je rask rsnica u kojoj se ukrstaju dva puta: jedan glavni a drugi sporedni. Glavnim putem se krece veoma velik broj vozila. Ovakva raskrsnica obelezava se znakovima koji su prnkazan! na slici.

l I

~_j

SI. 89. Vozila ispred znaka »STOP" moraju se zaustaviti

Ispred vozila br. 2 nalazi se znak: obavezno zaustavljanje. Prema tome, vozac tog vozila mora da se zaustavi i da saceka da prode vozilo br. 1, pa tek onda da krene preko raskrsnice.

Raskrsnice rna tkojima se saobracaj regudise .pomoou semafora

Na raskrsnicama sa zivljlim saobracajern regulisanje kretanja vozila vrsd se pornocu semafora. Prethodno smo nautili '0 znacenju svetala, a sada cerno prikazati jednu saobracajnu raskrsnicu i utvrditi redosled prolaza.

Na slici 90. prikazana je raskrsnica u kojoj saobr acaj regulise sernafor. Ispred vozaca bicikla upaljeno je crveno svetlo na sernaforu. Prema tome, vozac bicikla mo-ra da ceka na promenu svetla. Vozila br. 2 i 3 rimaju

68

SI. 90. Raskrsn ica sa semafororn

pravo da predu preko raskrsnice. Posto se oba vozila nalaze na glavnom putu, prvenstvo prolaza ima vozilo br. 3, jer se krece pravo, Redosled prolaza, U ovoj situaoiji, bio je sledeci: najpre prolazi vozilc br. 3, a zatirn vozilo br. 2.

Saobracaj u raskrsnici regulise saobracajni milacionar

SI. 91. Znaci saobracajnog milicicnara

69

Na raskrsruici u kojoj saobracaj regulise saobracajni milicionar, kretanje svih ucesnika u saobracaju je bezbedno, ukoLiko svi ucesnici postuju njegove znake.

Procitaj ponovo na strani 29. ° znacima saobracajnog milicionara kojima regulise saobracaj u raskrsnici, Posle toga odgovori na sledeca pitarija:

Kada je nama milicionar okrenut Iicem iIi ledima za nas je prolaz

------ (35).

Kada milioionar podigne ruku uvis, treba da se (36).

Ako se zatcknes biciklom na raskrsrtici, kada je milicionar podigao ruku uvis, treba da nastavis kretanje i brzo da izides iz raskrsnice.

Kada je milioionar nama okrenut bocno, kretanje nam je

----(37).

(Kada odgovoris na pitanja, proveri na str. 76, da li su odgovori tacni).

Na sl. 92. prikazana je raskrsnica u kojoj saobracaj regulise saobracajni rrrilicionar, Pokusajmo, zajedno, da utvrdimo redosled prolaza vozila u raskrsnici.

SI. 92. Saobracajrui milicionar na raskrsnici

U raskrsruici se nalaze cetiri vozila. Vozilima 2 i 4 nije dozvoljen prolaz kroz raskrsnicu, jer je vozilu 2 milicionar okrenut licern, a vozilu 4 Iedirna. Prema tome, slobodno mogu proci preko raskrsnice sarno vozila obelezena brojevima 1 i 3.

Aka smo razurneli i shvatili sve prethodnc pr.rnere koji se odnosc na raskrsruicu u kojoj se ukrstaju putevi razlicite vaznosti, onda oam nece biti tesko resiti i sledece zadatke:

/

70

1. zadatak

Na s1. 93. prikazana je raskrsnica u kojoj saobracaj regulisu saobracaj ni znakovi. Dobro posmatraj sliku ,i utvrdi redosled prolaza vozila,

S1. 93. Odredi vanje redosleda prolaza vozila

Na raskrsnici, koju prikazuje slika 93, najpre prolazn vozilo br. ---, zatim vozilo br. --- i na kraju vozilo br. --- (38).

(Napisi odgovore i proveri na str. 76. da li si tacrro odgovonio).

2. zadatak

Na slici 94. prikazana je, takode, raskrsrrica Ll kojoj saobracaj reguliSLl saobracajni znakovi.

SI. 94. Odredivanje redolseda prolaza vozila

71

Dobro posmatraj sliku i utvrdi redosled prolaza vozila preko raskrsnice.

Na raskrsnici, koju prikazuje slika 94, najpre prolazi vozilo br. ,

zatim vozilo br. --- Ii na kraju vozilo br. --- (39).

(Napisi odgovore a zatirn proveri na str. 76, da li si tacno odgovorio).

3. zadatak

Na slici 95. prikazana je raskrsnica u kojoj saobracaj regulise semafor.

SI. 95. Odredivanje rcdosleda .prolaza vozila

Preko raskrsnice, koju prikazuje slika 95, mogu proci sarno dva vozila Ii to: vozilo br. --- i vozilo br. --- (40). Odredi redosled Iprolaza ovih vozila.

Pri tome, najpre, prolazi vozilo br. ---, a zatirn vozilo hr. ---(41). (Najpre napisi odgovore a zatim proveri na str. 76, da Li su tacni).

4. zadatak

Na slioi 96. ipr'ikazana je raskrsnica u kojoj saobracaj regulise saobracajni milcionar.

Preko raskrsnice, koja je prikazana na slici 96. mogu proci sledeca /

vozila: vozilo br. --- i vozilo br. --- (42), zatirn odredi redosled njihovog prolaza. Prerna polozaju u kojima se nalaze, najpre proJazi vozilo

br. ---, a zatim vozilo br. --- (43).

(Napisi odgovore i proveri na str. 76, da li 5Ll tacni).

72

81. 96. Odredivanjc redosleda prolaza vozila

Voznja biciklom po kolovozu

Bez obzira na sirinu kolovoza vozac b.icikla se mora kretati sto blize desnoj ivici kolovoza, 0 svakoj promeni u kretanju (skretanje ulevo, udesno ili zaustavljanje) vozac bioikla treba blagovrerneno da najavi, dajuci znak rukom. Na taj nacin on obavestava druge vozace 0 svojoj nameri.

Ponekad se vozaci bicikla krecu u grupi. Oni su tada obavezni da se krecu jedan za drugim. Paralelna vozn]a je veoma opasna i zabranjena,

SI. 97. Pravilna voznja biciklom u gnupi

73

Mlmoilazenje

Normalna sinina kolovoza obezbeduje vozilirna da se nesmetano krecu u oba smera. To je moguce ako se postuje pravilo kretanja desnom stranom kolovoza. Tada ce nzmedu vozila biti dovoljno rastojanje da se mogu bezbedno mimoici,

~ I

51. 98. Mimoilazenje

Obilazenje

/

.r: ~

~ :?

I

1 _

51. 99. Obilazenje

74

Ak.o vozac bicikla naide na neku .prepreku (,istovaren ugalj, drva iii zaustavljerio vozilo), prinuden je da je obide.

Pre nego sto krene u obilazenje, bioiklista treba da pogleda unazad i utvrdi da hi je put slobodan. Kada se uverio da moze obici prepreku, daje znak levom rukom i krece u obilazenje. Posto obide prepreku, vraca se ponovo blize desnoj iviei kolovoza,

Preticanje

Preteci nekoga, znaci, kretati se brze od njega u istorn pravcu, istom smeru. Tako, na primer, preticemo vozila koja se krecu sporije od naseg vozila.

Kako se pravilno vrsi preticanje?

Pre nego sto zapocnes da pretices neko vozilo, moras se uveriti da Ii mozes bezbedno da izvrs1is preticanje.

Najpre, treba da dobro procenis da l i je brzina -kojorn se ti rnozes (\:I kreces veca od brzine vozila kojc se krcce ispred tebc.

I

,

_j

SI. 100/a Pogled unazad b Davanje znaka za preticanje c Vracanje na desnu stranu

Pogledom unazad proveravas da li je neko vozilo vee pocelo tebe da pretice,

Ako je put slobodan, dajes znak levom rukom i kreces u preticanje Kada SJi preticanje izvrsio, vracas se na svoju stranu i nastavljas k retanje sto blize desnoj ivici kolovoza.

75

TACNI ODGOVORI

35. zabranjen
36. pripremimo
37. dozvoljeno
38. 3, 2, I,
39. I, 3, 2,
40. 2 i 4
41. 4, 2
42. 2 i 3
43. 3, 2, Zadatak broj

22. 23.

24.

25.

26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.

Odgovor

kondukter

1. Somber, 2. Subotica, 3, Novi Sad, 4. Zrenjanin 5. Sremska Mitrovica, 6. Pancevo, 7. Vrsac

1. Sombor, 2. Subotica, 3. Novi Sad, 4. Zrenjanin, 5. Sremska Mitrovica, 6. Pancevo, 7. Vrsac

1. Apatin, 2. Subotica, 3. Novi Sad, 4. Zrenjanin, 5. Sremska Mitrovica, 6. Pancevo, 7. Vrsac

Biciklisticka staza

2, 1.

1. 2,

2, I, 3,

2, I, 3, 3, 2, I, iste

3, 2, I,

a) Ukrstanje sa putem sa prvenstvorn ijrolaza

b) Obavezno zaustavljanje

c) Put sa prvenstvorn prolaza

76

SADRZAJ

Strana

1. UVOD - - -

5

2. PUT DO SKOLE 7

Izlazak na trotoar 8

Kretanje trctoarom - 12

Prelazak preko kolovoza - 17

Prelazak kolovcza na obelezenom pesackom prelazu - 17

Prelazak pesaka preko kolovoza na mestu gde nije obelezen pesac-

ki prelaz - - - - - - - - - - - - - - 21

3. KRETANJE PREKO RASKRSNICE - 24

Raskrsnica sa obelezenim pesacklm prelazom 24

Raskrsnica bez obelezenog pesackog prelaza - 26

Raskrsnica sa semaforom - - - 27

Saobracajnl milicionar na raskrsnici 29

4. KRETANJE PESAKA KOLOVOZOM -

Kretanje pesaka kolovozom pojedlnacno i u grupi Kretanje kolone pesaka kolovozom - - - -

31 31 34

5. PUTNICI U JAVNOM SAOBRACAJU

35

6. TAcNI ODGOVORI - - -

38

7. SAOBRACAJNA SREDSTVA

Drumski saobracaj - Zeljeznicki saobraca] Vodeni saobraca] Vazdusni saobraca] -

44 44 46 48 50

8. SAOBRACAJNI OBJEKTI

Putevi - - Ulica - - BicikIisticka staza Raskrsnica - Pesacko ostrvo -

52 52 53 54 54 55

9. VOZNJA BICIKLOM 53

Upravljanje biciklom 55

Ukljucivanje biciklom u saobraca] 57

Ukljucivanje u saobraca] udesno 57

Ukljucivanje u saobracaj ulevo - 58

Voznja kolovozom - - - 60

Voznja bictkltsttckom stazom 61

Raskrsnica put eva iste vaznosti 62

Voznja biciklom u raskrsnicl puteva iste vaznostl 62

Raskrsnica puteva razlicite vaznostl - - - - 66

Regulisanje puteva u raskrsnici u kojoj su ukrstaju putevi razllclte

vaznostt 67

Vofnja biciklom po kolovozu 73

Mimoilazenje 74

Obllazenje - 74

Preticanje - 75

10. SAOBRACAJ U RASKRSNICI 61

t'

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->