P. 1
Prirucnik Za Obradu Metala

Prirucnik Za Obradu Metala

3.5

|Views: 10,284|Likes:
Mladi tehnicar – Prirucnik za obradu metala

Mladi tehnicar – Prirucnik za obradu metala

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2014

PRIRUCNIK ~:RADU METALA 1 0

03

REDAKCIONI ODBOR:

Dr Nikola Potkonjak, ing. Caslav StankoviC, Momcilo Krkljus, Slavko Filipi, Persida Jovanovic i

Brana Kovacevic

UREDNIK

Brana Kovacevic

I Z D A J E: SAVEZNI ODBOR JUGOSLOVENSKIH PIONIRSKIH IGARA 1963. TEHNICKA KULTURA MLADIH, BEOGRAD

IVAN ISPAS

PRIRUCNIK ZA RUCNU OBRADU METALA

BEOGRAD 1963.

Stampa: »KOSMOS«, Beograd, Gavrila Principa 37. Telefon: 25-26()

S avet drustava za staranje 0 deci i ornledini Jugoslavije i Centralni odbor Narodne tehnike Jugoslavije u saradnji i uz pomoc drustvenlh organizacija i strucnih ustanova, a povodom Jugoslovenskih pioni rskih igara 1963. - Tehnlcka kultura mladih, pripremili su zbirku . prirucnlke za rad sa pionirima iz oblasti nauke

i tehnike.

Izdavanjem ove zbirke zelelo se, da se na popularan i pristupacan nacln, prvenstveno mladi, kojima je ova zbirka i namenjena, jos bolje upoznaju sa raznim oblastima nauke i tehnike. Zbirka prlrucnika takode treba da doprinese uspesnorn prihvatanju programa Igara koji ce svaka skola, tehnicka organizacija, stambena zajednica i komuna izraditi prema sopstvenim uslovima.

5

o METALIMA I NJEGOVIM LEGURAMA

Gvozde koje koristimo u razne svrhe nije hemijski cist elemenat, nego je legura u kojoj se nalaze jos i drugi dementi koji su pridodati gvozdu u obliku metala ili nemetala. Najvazniji pratioci gvozda jesu: ugljenik, silicijum, mangan, sump or, fosfor i bakar. Ovi elementi su u gvozdu zastupljeni u vrlo malim kolicinama, ali njihovo prisustvo ima vrlo veliki uticaj u pogledu kvaliteta gvozda, Elementi kao ugljenik, silicijum, manga i bakar, svojim prisustvom poboljsavaju kvalitet i mehanicke osobine gvozda, dok sumpor i fosfor .imaju stetan uticaj.

Pored navedenih elemenata u manjim kolicinama u gvozdu se jos nalaze i ovi elementi: nikl, hrom, volfram, vanadijum i drugi. Dok se elementi kao ugljenik, silicijum, mangan i fosfor nalaze u gvozdenim rudama i sirovinama koje se koriste pri topljenju, dotle se elementi: nikla, hroma, volframa, vanadijuma i drugi dodaju prilikom prerade gvozda u celik. Od vrste i procenta pojedinih elemenata, zavisi vrsta i kvalitet celika. Na kvalitet gvozda najveci uticaj ima ugljenik.

Hemijski cisto gvozde moze se proizvesti, ali u tehnici se one ne koristi jer je jako mekano a proces dobijanja vrlo skup. Topljenjem gvozdenih ruda u visokim pecima dobijamo sirovo gvozde, a pomocna sredstva pri topljenju su: koks, vazduh i krecnjak, kao topitelj. Najvaznije gvozdene rude su: magnetit, crveni hematit, mrki

hematit, siderit i pirit. ,

Iz sirovog gvozda, koje delimo na bela i sivo sirovo, prvo koristimo za dalju preradu u celik. Belo sirovo gvozde je tvrdo, krto i svez prelom mu je bele boje. Sivo sirovo gvozde je mekse od belog, te se lako obraduje, a

7

.. " :>

..

'v

8..

.. -" o ..

s

8

I /

/

I f

(

\

\

svez prelom mu je sive boje. Ono se koristi za izlivanje raznih masinskih i drugih delova. Daljom preradom belog sirovog gvozda, raznim procesima dobijamo celik.

Po vrsti celik delimo na ugljenicni i legirani, dok po nameni na konstruktivni i alatni celik, Konstruktivni celik koristimo za izradu raznih masinskih del ova, kao i del ova pa i celih konstrukcija. Izrada delova vrsi se kovanjem, izvlacenjem, presovanjem, masinskom i rucnom obradom. Alatni celik uglavnom sluzi za izradu svih mogucih alata.

Celik ima prednost da putem termicke obrade (kaljenjem i cementazom) poboljsavamo kvalitet tvrdoce, zilavost i drugo. Ovo je narocito vazno za koriscenje alatnih celika pri izradi raznih sekucih alata za obradu metala.

Brzorezni alati se izraduju uglavnom od legiranih celika koje dobijamo kada obicnom ugljenicnom celiku dodamo od 0,6 do 1,5 % ugljenika, kobalta, volframa, vanadiuma, molibdena i druge.

Navedeni celici se u trgovini mogu nabaviti kao gotova finalna roba iIi kao poluproizvodi za dalju preradu i cbradu.

Poluproizvodi od celika u prodaji se nalaze u raznim oblicima zice, limovi, profilisane sipke, cevi i dr.

Znacajne zelezare u nasoj zemlji su u Zenici, Sisku, J esenicama i Niksicu,

Vainiii obojeni metali i njegove legure

Iz ove grupe metala za nase radove su najvazniji : bakar, kalaj, olovo, cink i aluminijum, kao i njihove Iegure .

B a k a r dobijamo przenjem i topljenjem u kupolnim ili plamenim pecima iz oksidnih i sulfidnih ruda, a u zadnje vreme i u elektricnim pecima, Dobijeni bakar elektricnim putem nazivamo elektrolitickim bakrom. On je cistiji ali i meksi od topionickog. Bakar se moze ko-

9

vati, valjati, izvlaciti i presovati. Pri preradi postaje tvrd i krt, ali zagrevanjem i potapanjem u vodu privremeno rnoze da omeksa.

Bakar je odlican sprovodnik toplote i elektricne energije. U dodiru savlaznim vazduhom prevlaci se tankom skramom zelenkastog oksida koji sprecava dalju i dublju oksidaciju.

Najvaznije bakarne legure koje koristimo su: bakarno kaljene legure, ili bronze, i bakarno cinkane legure iIi mesing.

B ron z a je vrlo zilava i otporna na trenju pa se usled toga mnogo koristi u masinogradnji za lezista, zupcanike i druge delove. Ima veliku primenu i u drugim granama industrije.

M e sin g je legura bakra koja se dobija kada se bakru doda 10-50% cinka. Ova legura se odlikuje lepom sjajnom zlatastom bojom, prilicno je tvrda i kompaktna. Mesing se mnogo koristi u livenom, valjanom. i kovanom stanju. Dobro se lije, valja i kuje, homogen je i vrlo se lepo obraduje, Kao valjani i kovani proizvodi se u vise vrsta razlicitog kvaliteta. Moze se po potrebi otpustiti zagrevanjem i hladenjem u vodi.

Radi dobrih mehanickih osobina, lepog izgleda, lake i brze obrade mesing ima veliku i raznovrsnu primenu. Koristi se za izradu armatura, cevovoda, raznih caura, profila, del ova za gradevinsku galanteriju (okove za vra-

ta i prozore) i dr. .

Mesing, bakar i njegove ostale legure se mogu nabaviti u obliku zice, raznih precnika, limo va, profilisanih sipki, otpresaka i odlivaka.

K a 1 a j se dobija iz kalajno-oksidne rude-kosiperita, koja je prilicno necista, te se pre topljenja mehanicki preciscava, pa tek onda topi u jamastim ili plamenim pecima, Kalaj ima srebrnasto-belu boju. Mekan je i rastegljiv, te se iz njega mogu valjanjem izraditi vrlo tanki Iistici, koji se upotrebljavaju u razne svrhe, kao naprimer za uvijanje cokolade, sireva i drugih prehrambenih proizvoda. Upotrebljava se za razna kalaisanja posuda za domacinstvo, za izradu raznih legura itd.

10

51. 2 - Zelezara u Jesenicama

\

010 v 0 ima plavicasto sivu boju: mekano je ,i lako se izvlaci dobro se lije, valja i presuje. Otporno ]e prema kiseli~ama, a cvrstina kidanja je vrlo mala. Na va~~ duhu se olovo usled jedinjenja sa .~iseo~i~~m, prevlaci tankim slojem olovnog oksida, koji ga Stl~l od ~al]e 1 dublje oksidacije. U tehnici .olovo ima ~ehk,! pnmenu. U gradevinarstvu se upotrebljava za pokn~anJ.~ krovova~ izradu raznih zaptivnih prstenova, za kanalizaciju, z~ ~~Vl za sanitarne uredaje, u industriji boja, za izradu rmmju-

ma, a posebno se koristi za razne legure. .

Napomena: rad sa olovom je vrlo opasan'.Je su olovna para i olovna pr asina vrlo otrovne. Zato pri ra~u sa olovom treba obratiti strogu paznju ~a s~ 1.'0 zvavrsenom poslu operu ruke, a narocito pre jela 1 izvrse po-

trebne zastitne mere.

C ink dobijamo iz cinkovih sulfidnih ruda .. Cink ima plavicasto belu boju i lako se lije. N~ normalnoj te~peraturi je tvrd i krt, ali kad se zagreje na 100-150 C)

11

postaje mekan i moze se valjati, izvlaciti i presovati. Kod grejanja radi obrade mora se voditi racuna da temperatura ne prede vise od 200oe, jer tada ponovo postaje tvrd i krt.

Aluminijum dobijamo specijalnim postupcima iz boksita. Ima plavicasto-belu boju, dobro se lije, kuje, valja i izvlaci, Vrlo je otporan na koroziju vode, razblazene fosforne i ugljene kiseline, sump ora, gas ova visoke peci i drugo. Nagriza ga slana veda, anorganske kiseline, soda, krecno mleko, maIter i drugo. U dodiru sa vazduhom prevlaci se tankim sIojem aluminijum oksida, koji ga stiti od dalje i dublje korozije.

Kao veoma dobar provodnik toplote i elektriciteta, koristi se za izradu sudova za kuvanje u domacinstvu, a u elektrotehnici za izradu raznih elektricnih vodova. Pored zice i limova na tdiStu ga ima u sipkama raznih profila, cetvrtastih, pravougaonih i okruglih cevi raznih dimenzija.

Zbog male specificne tezine ima veliku primenu i mnogo se koristi u vazduhoplovnoj industriji, gradevinarstvu, u metalurgiji za razna legiranja i u proizvodnji ceiika.

Aluminijum spada u grupu lakih obojenih metala. Legura aZuminijuma ima uglavnom dye vrste: za livenje i za preradu valj anj em, kovanjem, presovanjem i izvlacenjem.

Aluminijumskih Iegura ima preko stotinu, a najpoznatije su: hidronalijum, duranalijum, magnalijum kao dvoelementi. Dalje su poznate legure sa bakrom, cinkom i silicijumom, a koje se koriste za livenje, kovanje, presovanje i izvlacenje. Poznate su banaluminijum, ciskon i silumin.

Kaljenje se vrsi na temperaturi od 500 do 550oe. PosIe kaljenja delove treba ostaviti izvesno vreme da odleze, odnosno da se izvrsi stabilizacija strukture materijala.

Osirn pomenutih metala u tehnici se koriste i drugi koji imaju veliku i vaznu ulogu iako se koriste u znatno manjim kolicinama,

12

U ovu grupu spadaju nikl, magnezijum, menel~v metal, berilijum, kobaIt< manga:r:, hrom, vol£:~m, ~?l1bden, titan, vanadijum, antimon, bl~mut, kad~Jum,. zrva, srebro zlato i platina. Ovi metali se u tehnici koriste uglavno~ kao elementi za legiranje.

RADNO MESTO I OSNOVNI ALAT ZA RUCNU OBRADU METALA

Radno mesto

I

Da bismo mogli da vrsimo rucnuobradu metala i iz-

radu pojedinih potrebnih delova. o~ metala, . tr~?a d~ imamo radno mesto, i odgovarajuci alat. Najveci ~roJ radnih operacija pri obradi metala izvrsavamo stezanjem komada u stonu stegu (mengele). ~rema tome, radIl:0 ?'lesto za rucnu obradu metala nalazi se na odgovarajucem stolu, na koji se pricvrscuju stone s,te~e-mengele. ~ klubskim i skolskim radionic am a moguce je da se na .J~dn~m stolu postavi vise radnih m~sta,. ali s~ mora V~dltI racuna da svako radno mesto ima 1 SVO] odredeni prostor. Da li se na jednom stolu mogu postaviti viSe. ~tonih stega, odnosno formirati vise radnih mesta, zavisi ~d povr~ sine ploce stoIa koji za t? imar_no na r~spolaganJu. vRadl orijentacije pri odlucivanju ko.llko ra<i?l~ mesta mo~emo postaviti na jednom stolu, dajemo opts 1 mere za jedno

radno mesto. .. I

Radni sto treba da je izraden od cvrstog materija a, jer tada ce biti cvrst, a i dovoljno stabil~, sto je ,!,a r~d vrlo vazno. Radni sto moze biti izraden 1 1Z kombinacije metala i tvrdog drveta. Donja konstrukcija moze bi.t.i izradena od cevi, ili pak od drugog prikladnog matenJal~, ali ploca u svakom slucaju treba da je od drveta, debljine 40--50 mm. Ako se sto postavlja jednom stranom prema zidu onda se stone stege mogu postaviti sarno sa jedne strane stoIa. Medutim, ako sto postavljamo dalje od zida tada mozemo stone stege postavljati i sa obe strane stela ukoIiko to sirina stoIa dozvoljava. Pri postavljanju stonih stega sa obe strane radnog stola, treba voditi racu-

13

na 0 tome ,da kada ih postavljamo, sa jedne strane suprotna na drugoj strani ne treba da bude postavljena u pravcu suprotnih, vee oko pola metra leva iIi desno.

. Ovakav ~azmes~~j ,stonih stega vrsimo radi sigurnosti prr radu, onih, koji ce na tim radnim mestima raditi. Svako radno mesto mora da ima i svoj odredeni prostor kako.u u~aIjenosti stonih stega po duzini radnog stoIa' !ako IStO je vaz~a i sirina stoIa. Da bi to bilo jasnije da~ jemo potrebne dimenzije pojedinog radnog mesta. (S1. 3).

SI. 3 - Izgled radnog stoia za obradu metala

?d ceo~e ivice radne povrsine stoIa, prva stega treba da je udaljena 50 em. a udaIjenost sledece stege treba da je 10~. c!D" pa se tako dalje postavljaju stege, srazmerno duzini stoIa. Svt.o .za cetiri radna mesta treba da je dug 4,5 . do S.m., dok s~ma treba da mu je najmanje 50-60 ern. Da bismo mogli stone stege postaviti sa obe strane stoIa treba da je sirok najmanje 100-120 em. Na radnom stolu gde ~u radna m.e~t~ po~t,avI~~?a sa obe strane, treba preko sredme postaviti I guscu zicanu mrezastu pregradu, do u visini od 50 em, kao zastitno sredstvo od raznih otpa-

14

daka, koji bi pri radu mogla doleteti sa suprotnih radnih mesta.

Najbolje je da visina stola bude 90 ern. odnosno, gor-

nja povrsina ploce radnog stola treba da je od poda na toj visini. Kada se postave stege na sto treba da se proveri, da li svakoj osobi koja ce raditi na radnom mestu odgovara ta visina. Pravilna visina stolne stege prema uzrastu osobe kontrolise se na taj nacin sto osoba stane pored stola uz stegu sa savijenom rukom u laktu, pa ako

Bl OJ LD~IIII~

Za molextrlik:/Wl1Oje.ra h O5IOIlca

\

SI. 4 _ Odredivanje visine stege - podmetac i dimenzije pcdmetaca

mu celjust stone stege dopire do Iakta, onda je stega dobro postavljena prema njegovoj visini. Ako je stona stega, odnosno, ceijust visa od vrha lakta, tada treba da se izradi resetkasti drveni podmetac pod noge, cija visina odgovara razlici visine izmedu vrha lakta i vrha celjusti stege. Ako celjust stege ne doseze do vrha lakta, tada se stavlja drvena ploca ispod stege u visini udaljenosti lakta od vrha celjusti. Primer pokazuje slika. 4.

15

Osnovni alat za radno mesto

U okviru svakog radnog mesta ispod ploce svako radno mesto treba da ima po jednu fioku, za smestaj alata, dimenzija oko 50X50X30 ern. Izgled fioke prikazan je na slici 12 i 13. Na dno fioke stavljamo garnituru turpija u duzini od 175-200 mm. Za turpije treba izraditi oslonce, kako se ne bi pri otvaranju i zatvaranju fioke kotrljale i na taj nacin i sebe i drugi alat ostecivali. Na dno fioke ugraduju se krupni alati (cekici, univerzalne makaze za

B

I-
~~~~
~~~~I~~
'--.::::: ~ ----- ---==-.... -------
~II ~ "Y
II ')
, ; J'
(
'--J -
• - SI. 5 - Presek fieke za smestaj alata

I

secenje lima, rucna stega i luk sa testerom za secenje metala). U donju klizajucu policu ugradujemo u izradena lezista sitniji alat (garnituru turpija za kljuceve, pljosnati i unakrsni sekac, okrugle probojce, tackast-obelezac, razne vrste kljesta, sekacice za secenje zice, odvrtke i dr.).

Gornja klizajuca ploca sadrzi merni i kontrolni alat, kao i alat za crtanje na metalima, S1. 5 i 6.

16

/

SI. .6 - Raspored alata u fioci radnog stoia

Pored navedenog alata sa kojim treba da raspolaze svako radno mesto, klubska ili skolska radionica treba da raspolaze alatom i masinama kojima se povremeno, a po potrebi, koristi celo odeljenje. U radionici treba jos da ima: nakovanj od 15-10 kilograma, ploca za .ravnanje, velicine 500X500 mm, stone makaze za secenje lima, stona elektricna -busilica, elektricna brusilica za ostrenje sekuceg alata, kao i jedan strug za obradu metala sa potrebnim priborom. Zajednicki alat trebalo bi da bude smesten u jednoj iii dve zidne vitrine, a moze da bude i u ormaru sa policama, kako bi se mogao lepo i pregledno smestiti. Ormar sa osnovnim ala tom za obradu metal a za klubske i skolske radionice prikazan je na slid 7.

Veoma je vazno da se radni stolovi u prostoriji tako postave prema izvorima svetlosti, kako bi svako radno mesto bilo potpuno i bez senki osvetljeno. Ostali pribor, uredaji i masine treba tako postaviti, da se pri radu mogu normalno izvoditi potrebni radni pokreti bez ometanja.

2 Obrada metala

17

51. 7 - Orman sa osnovnim alatom za obradu metal a

Pri radu, na radnom stolu sme da bude samo onaj alat sa kojim izvrsavamo potrebne obrade, ili ih kontrolisemo. Ostali alat se nalazi na svojim mestima u fioci ili vitrini. Alat, koji se pri radu nalazi na stolu, treba uvek da bude lepo i pregledno slozen kako ga u datom momentu bez trazenja mozemo koristiti. Nikada ne smemo stavljati alat preko alata, a pogotovu preko mernih i kontrolnih alatki, jer se na taj nacin najlakse ostesuje, a time i gubi svoju prakticnu vrednost, jer nam alati koriste samo onda kada su tacni. Na slid 8 prikazano je kako treba da bude postavljen alat na stolu radnog mesta, a na slid 9 kako ne bi trebalo.

TEHNIKE OBRADE METALA

Proces obrade metala ima nesto slozeniju tehniku rada za razliku od ostalih materijala. Pored toga, 5tO je

18

I ,

II. I.

51. 9 2*

19

neophodno upoznati se sa osnovnim osobinama najrasprostranjenijih crnih i obojenih metala i njihovih legura: tvrdocom, cvrstocom i dr. osobinama, njihovim standardnim profilima, nameni i sastavu, izucavanju alata i njegovoj upotrebi, veoma je vazno savladati tehnoloske procese i tehniku obrade metala. Obavljajuci prakticne radove potrebno je steci iskustvo i spretnost u obelezavanju i kontroli, rezanju, secenju, struganju, busenju, lemIjenju i obradi povrsina metalnih proizvoda.

1. Ispravljanje i izravnavanje metala

Cesto materijal od kojeg zelimo da izradimo potrebne delove nije uvek ravan i prav. Zbog toga vrsimo ispravljanje i izravnavanje takvog materijala (tanje i deblje zice, razne sipke i tanji i deblji limovi).

Z i case moze izravnati - ispraviti na vise nacina.

Za koji nacin cemo se odluciti zavisi od vrste,. kvaliteta i precnika preseka materijala. Zice do precnika 3 mm, osim celicne, izravnacemo na ovaj nacin, U stone mengele (stegu) stegnemo okruglu glatku celicnu osovinu precnika 10 do 20 mm, stirn da iz celjusti stege na gore viri duzina oko 100 mm. Oko stegnute osovine stavljamo zicu, lako zatezuci povlacimo je leva i desno u horizontalnom pravcu, sve dok je ne ispravimo. Pre pocetka treba zicu ovlas da namazemo masinskim uljem, a u toku rada je okretati. 51. 10. Ovaj nacin ispravljanja koristimo ako su

51. 10 - Ispravljanja metalne fica prevlacenjem preko glatke olDvlne

potrebni kraci komadi, naprimer u duzini raspona nasih ruku .. Duze komade jednim krajem stezemo u celjusti stone stege, (s1. 11) a glatku osovinu stavljamo na izvijenu stra-

I

20

nu zice do same stege. Palicom, oko koje smo stavili kornadice deblje ali mekse koze, pritiskamo zicu uz oblinu osovine i povlacirno osovinu u horizontalnom pravcu do drugog kraja. Pri svakom ispravljanju zice prevlacenjem iii

51. 11 - Ispravljanje fice prevlacenjem glatke esevlne

provlacenjern, moramo je namazati uljem da bi izbegli ostecenje povrsine zice, jer pri istim operacijama, usJed trenja ilca se prilicno zagreje i podlozna je povrsinskoj deformaciji. I u drugom nacinu se takode operacija ponavlja sve dotle dok zicu ne ispravimo po zelji, .

21

Zicu ispravljati takode mozemo ako je stavimo u dr- . vene umetke (Sl. 12) te zajedno pritegnemo u stonu stegu, povlacimo je vise puta u jednom i drugom praveu, dok je ne izravnamo. Na ovaj nacin mozemo ispraviti i nee ciji je precnik veci od 3 mm. Pri ovom nacinu isprav-

51. 12 - Ispravljanje fice provlacenjem kroz krive drvene polutke

lj anja treba povremeno stegu pritezati. Deblje ziee koje ne mozemo na ovaj nacin ispravljati, izravnavacemo drvenim, bakarnim iii oIovnim cekicem na ravnoj ploci iIi nakovnju. Pri ispravljanju moramo zicu ili sipku okretati da izvijeni delovi budu okrenuti na gore, te po njima udarati cekicem, (Sl, 13)

Lim se takode ispravlja na ravnoj ploci iIi nakovnju cekicem. Prema vrsti materijala i njegovom kvalitetu izabracemo i cekic kojim cemo ispravljanje vrsiti, Za isprav-

22

ljanje limova uvek uz~m~o ce~ic koji ~~ izra~~~ od m~kseg materijala nego sto ]e 0I!~l. r_natenlal kop lspr~vl}amo. Ispravljanje mozemo vrsiti 1 standard!llm ~~hemm cekicem, ali tada udaramo preko podmetaea koji su od mekseg materijala. Vazno je znati da pri ispravljanju udaramo po limu ujednacenim udarcima, pocevsi sa periferije lima u krug prema sredini. Prilikom ispravljanja, lim se po potrebi cesce 'okrece, (Sl. 14 i 15).

~1. 13 - Ispravljanje metalne fice veee dimenzije, ebienlm cekieem

SI. 14 - Ispravljanje metalnog lima ploti sa drvenim tekicem

SI. lS - Ispravljanje metalne trake obicnim cakicem

Zica, limovi i svi ostali profili, ako se ne mogu izpraviti u hladnom stanju tada se zagreju, ali pazljivo da ne bi pregoreli, a pri ispravljanju treba raditi cekicem pazljivo, kako se nebi povrsine ostetile.

Bakarne, dur-aluminijumske i mesingane materijale mozemo pre ispravljanja omeksati (otpustiti). Proees je . sledeci : materijal zagrejemo do bIizu 200-2s0oC i naglo hladimo u vodi. Ovakav materijal nakon 48 casova poprima ista svojstva koja je imao i pre odgrejavanja.

C e vise takode mogu ispravljati, ali se prethodno pune suvim peskom ili kalafonijumom, posto se drvenim

23

SI. 16 - AlaI za ispravljanje i ravnanje

cepom donja strana zatvori. Pazljivo udarajuci odgovarajucim cekicem po izbocinama eevi, nastojimo da je izravnamo. Ako je potrebno treba je i grejati, a pesak, udaranjem eevi donjim krajem 0 pod sabijati, kako bi i on iznutra doprineo ispravljanju neravnina na eevi. Slike 16, 17, 18, 19 i 20 prikazuju alate za ispravljanje.

2. Ocrtavanje i obeleiavanie

Posto smo materijal ispravili, odnosno, izravnali, on je spreman za dalji rad. Sledeca radna operacija je da se na materijalu oerta razvijen oblik dela koji izradujerno. Za ovaj rad potreban nam je sledeci .alat : savitljivi celicni metar, sestar, razmernik za metal, igla za ertanje na metalu, metalni lenjir, ugaonik bravarski od 90°, obelezac - tackast i laksi cekic,

24

!rrClsloi/v pos/o/ie

pescK; SlLino

SI. 17 - Kovacki nakovanj sa postolJem

SI. 19 - Rucni cekic celicni·normalni

SI. 18 _ Ploca za ravnanje i izgled nje- 51. 20 - Drveni cakic za rad sa

nog praseka

tanjim limom

25

D

c

51. 21 - Igle %a crtanje na melalu

Izbor igle za ocrtavanje uslovljena je vrstom materijala na kojem vrsimo ocrtavanje - obelezavanje, a zavisi i od toga da li ce nam u gotovom delu smetati crte izvedene celicnom iglom. Ako nam takve zaparane linije smetaju, bilo iz kojeg razloga, tada cemo ocrtavanje izvrsiti iglom od mesingane ili bakarne zice. Igla za ocrtavanje· treba da bude izradena od zice debljine 3-4 mm i lepo zasiljena (SI. 21). Igle za ocrtavanje izradene od zice obojenih meta1a imaju tu prednost da na tvrdim materijalima od sebe obelezavanje ne vrse zaparivanjem ,nego za. sob om ostav1jaju svoj meta1ni trag, koii po zavrsetku posla s malim trudom mozemo uk1oniti. Radi bolje vidljivosti cesto ce nam dobro posluziti kreda, komadic plavog kamena iii neka boja. Kredu i boje mozemo koristiti skoro kod svih materijala, s tim sto mesta na kojima vrsimo ocrtavanje namazemo i prstom razmazemo da sloj ne bi bio suvise debeo i nejednak, Kod gvozda i celika. a narocito za ocrtavanje na njihovim vecim obradenim povrsinama, dobro ce nam doci plavi kamen. Povrsinu na kojoj.

26

v limo da izvrsimo ocrtavajne ovlas navlazimo i po vI az~~j povdini natrljamo .p.l~vim ~.amenom, zat~m nekim

redmetom razmazemo 1 izjednacirno, pa ostavimo da se ~susi. Kad se povrsina osusi, videcemo da j~ ~amazana povrsina ?o?~la tanku b':lkan:~ .skramu na kOJoJ se mogu i najprecIZDIJa ocrtavanja vrsiti,

51. 22 - ~estar razmernik za metale 58 oprugom regulatorom i obican se5tar

Najbolji nacin za ocrtavanje jeste da periferni obIik dela crtamo celicnom iglom, dok ostale linije i pornocne, koje su nam na samoj povrsini dela ocrtavamo mesinganom, bakarnom ili aluminijumskom iglom.

Prenosenje dimenzija, ocrtavanje krugova iii kruznih 1inija vrsimo sestarom. (S1. 22). Ugaonik od 90° sluzi za ocrtavanje i kontrolisanje linija i povrsina koje treba da su u odnosu na osovinicu iii koju drugu liniju iii povrsinu pod uglom od 90°.

Ubodnikom - tackasem obelezavamo mesta gde treba da izbusimo rupe, ili obelezavamo centar kruga koji treba sestarom da ocrtamo. Obelezavanje tackasem se vrsi paZljivo: siljasti vrh tackasa stavimo na obelezeno mesto, a obicno je to seciste dveju linija, postavljamo ga okomito i lakim udarom cekica po temenu tackasa obavimo probno obelezavanje. Vrsimo kontrolu da bi videIi da Ii smo tackas pri radu pomerili, a ako jesmo, tada vrsimo ispravljanje tackasem i cekicem, dok na vrh rupe ne bude

27

tacno u centru secista Iinija, tada sa jednim, .ili dva malo jaca udarca po okomito postavljenom tackasu dublje obelezimo mesto.

!.rJ7roJl/JO lIeif';orof/170

a

d) fJl'l obe!ezavoo/LL

SI. 23 - Uglovi siljaka obelezaca i pravilno drfan]e obelezaca

Ukoliko nemamo crtez dela koji zelimo izraditi, dobro je da pre nego sto izvrsimo ocrtavanje na metalu, izradimo skicu olovkom na papiru, te na ovaj nacin prekontrolisemo sve mere, tako da ne bude gresaka pri radu na metalu.

able i okrugle predmete obicno ocrtavamo stavljajuCi ih stabilno u zljeb prizme, a ocrtavamo iglom koja je ucvrscena na pokretnom nosacu. (S1. 24). Ovakvo ocrtavanje vrsimo na ravnoj ploci,

28

Pri izradi dela ne vrsimo sva ocrtavania odjednorn . r to zavisi od slozenosti dela, te prema tome i od redosleda operacije- obrade. Desice nam se da cemo pri izradi jednog del a ocrtavanje vrsiti i po nekoliko puta, odnosno

51. 24 - Ocrtavanje okruglog dela uz pomo': prizmi na ravnoj ploci. OcrtavanJ. sredisnikom centar okrugle esevlne (desne },

Sl. 24a _ ObeleZavanje mnogougaonika, Sgstougaonika, petougaonika esme-

ugaonika

posle pojedinih radnih operacija, na primer, posle savijanja, Iemljenja i slicno. Ako zelimo deo koji obr~a:ujemo brzo i tacno da izradimo, moramo za njegovu izradu

vee unapred odrediti redosled operacija obrade.

29

·3. Merenje i kontrola rada

'Izrada svakog modela, makete, aparata i ucila, pa i s~~kog ele~er;tta zahteva uvek prethodna makar najosnovn~Ja .meren]a I kontrolu rada. Narocito su znacajna merenja 1 kontrola ra~~ u t~h~ici. obrade .metala. Zato je po!rc:;bno mlade tehmcare I ucemke detaljno upoznati sa zna~a_Je~ ~erenja pri obradi metala. Upoznati ih sa vrstama I jedinicama vremena, sa mernim i kontrolnim alatima i radom sa njima pri obradi metala. S1. 25.

51. 25

U tehnici obrade metala milimetar je osnovna jedinic~ za merenje kojom se sluzimo pri merenju i obelezavanju .k?ta (mera). Naprirner, 12,5 cm. obelezavamo, pisemo I citamo 125 mm, ili 1 m, 1000 mm, itd.

Posto se u nasim radovima .sluzlmo metarskim sistemom, to je merni i kontrolni alat koji mi upotrebljavamo

30

i uskladen sa tim mernim sistemima. U osnovi merni i kontrolni alat delimo na dve grupe, i to:

a) Na merni alat sa cijih skala pri merenju odmah i citamo i odmeravamo velicine (celicni lenjir, savitljivi celicni metar, pomocno kljunasto merilo, mikrometar. dubinomer, uglomer i dr.).

51. 26 - Celicni savitljivi metar

b) Alat pomocu kojeg vrsimo indirektna merenja, jer ne poseduju skale (obuhvatni, siljasti i sestar za rupe, pomicni i podesavajuci ugaonici i dr.).

Obe ove grupe delirno jos i na nepokretna i pokretna merila. Nepokretna merila su razni metrovi, racve i ce-

51. 27 - Pravilno i nepravilno pos!avljanje lestar. pri merenju

31

povi, dok u pokretna spadaju oni alati koje pri merenju pokrecemo na odredenu meru - velicinu, a to su: pomicna kljunasta merila, mikrometri, uglomeri, sestari i dr.

51. 28 - Kontrola povrsina dela ugaonikom od 90°.

Sa nabrojanim mernim alatima, pored merenja velicina, mozemo ujedno vrsiti njihovo kontrolisanje, sto znaci da merni alati ujedno mogu posluziti i kao kontrolni. Druga vrsta alata sluz! sarno za kontrolu odredenih velicina iIi oblika, a to su: razne kontrolne racve, prstenovi, cepovi. cesljevi za zavoje, sabloni za radijuse, kontrolni listici za zazore i supljine, razni ugaonici sa fiksnim uglovima, nozevi za kontrolu ravni i s1. S1. 29.

Za obicna merenja sluzimo se obicnim celicnim metrovima, sestarima i slicnim mernim alatima, dok za preciznija merenja, koja pored mera u milimetrima sadrze. i delove milimetara, kao naprimer, duzinu od 25,7 mm (dvadeset pet celih i sedam desetih delova milimetra), mozemo i moramo meriti preciznim mernim alatom, a to su pomicno kljunasto merilo, mikrometar i sl.

Sve povrsine del a koji merimo iIi kontrolisemo treba da su dobro ociscene od prljavstine pre merenja, odnosno, kontrolisanja. Isto tako merni i kontrolni alati

32'

treba da budu potpuno cisti, jer i najmanja necistoca na povrsini koju merimo, utice da se velicina pogresno izmeri, pa prema tome i procitaju.

Tacna merenja se vrse u prostoriji u kojoj je temperatura 20oC, sto je narocito vazno za preciznija merenja, jer su svi merni i kontrolni alati podeseni na tacnost merenja pri toj temperaturi. Ako bi ta temperatura bila veca jos za 20°C pri merenju osovine precnika od 50 mm, merni alat (mikrometar) bi pokazao povecanje tog precnika i do 0,01 mm, a sto je vrlo znatna razlika, koja cesto moze da ima nezeljene posledice, ako se ovom uslovu pri merenju ne obrati potrebna paznja,

51. 29 - Kontrola ravnlh povrsina bridnim nOZastlm kontrolnikom

Dalje je vrlo vazno da se merni alati pri merenju pravilno postave, odnosno da se pri merenju merila ne ukosavaju, jer i to cesto prouzrokuje pogresno merenje, a time ocitavanje velicina. S1. 30.

Kod ocitavanja velicina je vazno da skala bude u odnosu na nase oci tako postavljena da je udaljenost oba

3 Obrada metala

33

oka ista od mere koju ocitavamo. Ako ocitavanje vrsimo stranicno moramo unapred biti uvereni da cemo velicinu pogresno ocitati, a to ne mozemo dozvoliti.

Celicni lenjir i celicni savitljivi metar nam uglavnom

sluze za gruba merenja. SI. '31.

51. 30 _ Pravilno i nepravilno postavljanje metra pri merenju

f!\ W

I I

I P 1/

,7, s: s. ..t. J ,t .1 ,1. , .r, ,.!," ~

- __ lI.Ul.i~ ~~. WI4'T"-\.i ~, I'O'lui~.,,, v"".llt\lA. 51. 31

34

Pomicno kljunasto merilo ce nam najcesce i najbolje posIuziti i za najpreeizriija merenja. Ako takvo merilo ima 'Suprotne klunove za merenje precnika rupa i polugu za merenje dubina, tada to merilo jos nazivamo popularnim imenom: univerzalno merilo.

Pomicno kljunasto merilo se sastoji od poluge sa roilimetarskom podelom. Jedan kraj te poluge se zavrsava dvostranim kljunastim oblikom cije su ravni pod uglom od 90° u odnosu na polugu, SI. 32.

Po poluzi se krece klizac (nonius) na kojem se nalazi zavrtanj za fiksiranje klizaca. Na klizacu koji ima na jednom kraju dvostrane kljunove, postoji takode raspodeia od 10, 20 ili 50 razdela, sto zavisi za koju tacnost merenja je merilo predvideno. Najcesce su meriia podesena za merenje sa podeoeima od 0 do 10.

Kod zatvorenog merila 0 na poluzi se poklapa sa 0 na klizacu, dok razdeok na klizacu obelezen sa 10 poklapa se sa 9-tim milimetrom skale na poluzi. Znaci da je svaki razdel na klizacu 0,9 mm.

Citanje mernih vrednosti vrsimo na sledeci nacin : merilo otvaramo i ovlas ga stezemo oko predmeta ciju velicinu zelimo da izmerimo. Prvo ocitavamo milimetre od ertiee oznacene sa 0 na poluzi, do ertiee oznacene sa 0 na klizacu. Zatim trazimo ertieu na -razdelu klizaca koja se slaze sa erticom podele na poluzi i kada je nadeno, -odbrojavamo je od oznake 0 na klizacu i ona pokazuje za koliko je jos desetih delova milimetara ta velicina veca -od vee ocitane milimetarske vrednosti. Naprimer, pri meren ju razmak izmedu 0 na poluzi do 0 na klizacu iznosi 17 rom, a osma erta podele na k.izacu se slaze sa jednom ertom podele na poluzi, Znaci da je merna velicina ukupno 17,8 mm. Isti nacin citanja merene vrednosti primenjujemo pri merenju bilo kojim uredajem za merenje na pomicnom merilu. (Spoljna merenja, merenja otvora rupa ili dubina).

Isto tako i kod merenja dubinomerom ocitavanje se vrsi na napred opisani nacin.

Mikrometar se sasto ii od jednog dela potkovicastog oblika na kojem se nalazi caura sa milimetarskom pode-

35

N' ..,

36

..

tom. Kroz tu cauru prolazi zavrtanj koji se okretanjem jednog dobosa sa kruznom podelom okrece leva i desno. Predmet za merenje se stavlja izmedu brusenih ceonih povrsina od kojih je jedna fiksirana na celu zavrtnja, dok je druga ucvrscena na suprotnoj strani potkovicastog dela. S1. 33.

SI. 33 - Mikrometar

Zbog osetljivosti mikrometra, pritezanje se vrsi preko cekrka sa oprugom, koji regulise pritisak i pravilno naleganje povrsina pri merenju. Na cauri postoje dve milimetarske skale postavljene jedna iznad druge, a cije su crtice pomerene za 0,5 mm jedne u odnosu na druge. Konusni deo dobosa je podeljen na SO podeoka u svom obimu. Posto narez zavrtr ja ima korak od 0,5 mm, sto znaci cia kod okreta od 3600 pomeranje zavrtnja iznosi a,s mm, a razmak crtice do crtice na konusnom delu dobosa obeIezava pomeranje zavrtnja od 0,5: SO iznosi 0,01 mm.

Citanje odmerene vrednosti vrsimo na taj nacin sto milimetre citamo od oznake a na gornjoj podeli, a pola milimetra na donjoj milimetarskoj podeli na cauri, do ruba konusnog dela dobosa, Desete i stote delove milimetra ocitavamo na podeli dobosa,

Primer: posto stavimo i pritegnemo deo izmedu brusenih plocica, na gornjoj skali caure procitamo vrednost

37

u milimetrima i to od oznake ° do ruba konsunog dela dobosa i ona iznosi naprimer, 12 mm, ali na donjoj skali docitavamo vrednost za jos 0,5 mm. Posto rub dobosa ne naleze sasvim do crtice skale koja oznacava milimetarsku vrednost a ne dotice se ni crtice skale koja oznacava polumilimetarsku vrednost, sada ocitavamo vrednost na skali dobosa i to odbrojavajuci crtice od oznake ° do crtice koja se izjednacava sa linijom koja na cau~ deli donju od gornje miIimetarske skale. U nasem slucaju kao

. sto to prikazuje slika 33 to iznosi 0,35 mm. Sada s,:e te vrednosti saberemo i dobijamo vrednost mere koja u ovom slucaju iznosi: 12 plus 0,5 plus 0,35· mm iznosi 12,85 mm.

Vazno : je da se rukovanje mernim i kontrolnim al.~tim a mora obratiti najveca paznja zbog njihove osetljivosti na ostecenja. Osteceni merni i kontrolni alati ne mogu nicemu da posluze vee, naprotiv, mogu nam posao sarno otezati. Da se to ne bi dogodilo te alate moramo posle svake upotrebe najpazljivije ocistiti, ovlas vazelinom namazati i na odredeno mesto, gde ce biti zasticeni od bilo koje vrste ostecenja, ostaviti.

4. Secenie i isecanje izbusivaniem

Posto smo zavrsili sa merenjima i ocrtavanjem dela, obelezili mesta, eventualnog savijanja ili busenja, prelazimo na sledecu radnu operaciju, a to je secenje.

Imamo raznih vrsta secenja metala. Izbor zavisi od profila materijala koji treba sed, a i od obIika del a koji opsecamo ili isecamo za taj rad. Od vrste i nacina secenja zavisi i izbor potrebnog alata. U rucnoj obradi metala za ovu operaciju treba da imamo na raspolaganju sledeci alat (s1. 34, 35 i 36): sekac pljosnati i krstasti, cekic, rucne i stone makaze za secenje lima, kljesta sekacice za secenje zice, testere za secenje metala, stona rucna iii elektricna busilica i spiralne burgije. S1. 37 i 38.

Z i c u debljine do 2 mm secemo kljestima sekacima, ceontm ili kosim, bez obzira na vrstu materijala, izuzetak

38

SI. 34 - Alat za secenje metala

je kaljena celicna zica. Preko 2 mm debljine mozemo seci kljestama sekacima sa pregibom, ali ne veceg precnika od 4 mm. Rucnim sekacem uz pomoc cekica mozemo sed i vece precnike. U praksi ako raspolazemo testerom za secenje metala, secemo sve precnike preko 6 mm. Prilikom secenja zice sekacem, treba voditi racuna da secenje vrsimo na nakovnju iii ravnoj kaljenoj podlozi. Ispod predmeta koji secemo moramo staviti komad mekseg celicnog lima, kako pri presecanju ne bi ostetili secivo sekaca sa jedne strane, a isto tako da neostetimo ni ravnu povrsinu nakovnja iIi ploce na kojoj vrsimo secenje.

Lim debljine do 1 m secemo rucnim makazama. S1. 39. Preko 3 mm secenje lima vrsimo sekacem uz pomoc cekica, ill testerom za secenje metala. S1. 40.

Pri secenju rucnim i stonim makazama moramo obratiti narocito paznju na to da nam lim u odnosu na seciva makaza, bude pod uglom od 90° kao sto pokazuje slika

39

51. 35

51. 36 - r,\akaze za secenje lima - obicne normalne

51. 37

40

SI. 38

Pravilno drzanje testere 51. 39 - Secenje lima ruenlm rna-

kod zatesterivanja kazama koje su stegnute u stonu stegu

51. 40 - 5ecenje metal a rucnim pljosnatim sekacem

5s. 41

broj 41. U slucaju da je ugao izmedu gornje povrsine lima i seciva makaza manji od 90°, des ice se da nam makaze nece sed, one ce lim, pogotovu ako je tanji, prignjecivati i deformisati ..

Pri opsecanju kruznih i okruglih povrsina, prethodno treba makazama odrezati priblizno 2-3 mm, od obelezene crte, pa tek posle sed po liniji. ~rethodno opsecanje

41

vrsimo zato da bi lakse i tacnije upravljali makazama pri opsecanju navedenih povrsina lima, jer bi nam velika sirina otpadaka otezavala pravilno rukovanje i upravljanje makazama pri opsecanju.

Rucnim sekacem secenje vrsimo na taj nacin sto ostricu sekaca postavljamo na obelezenu liniju, odnosno, malo dalje od ocrtanog pravca. Sekac postavljamo okomito na povrsinu komada iz kojega vrsirno otsecanje, pa cekicem tucemo po temenu sekaca. Pomerajuci secivo sekaca u pravcu koji je obelezen, pomeranje vrsimo iz vee zasecenog del a sarno za oko polovinu duzine seciva sekaca. Tako radimo zbog toga sto nam vee ucinjeni zasek pomaze da lakse upravljamo sekacem. Pocetni udarci cekicem su Iaksi, dok sekacem ne obelezimo celu putanju secenja, zatim udarce pojacavamo kako bi lim prosekli, ako je tanji. Ako je deblji, zasecanje vrsimo sarno do poIovine debljine materijala, pa ga okrecemo i sa druge strane dovrsavamo otsecanje. Pri otsecanju na nakovnju iIi ravnoj ploci, ispod predmeta secenja podrnecemo drugi lim, iz istih razloga kao sto je vee opisano ranije kod secenja zice sekacem. Secivo sekaca pri secenju ne stavljamo na samu obelezenu liniju radi toga sto se sekacem ne moze izvrsiti potpuno ravno secenje, vee je otsecak uvek manje ili vise ukosen, a pri prodiranju sekaca u materijal on trpi izvesnu deformaciju. Po zavrsetku secenja na ovaj nacin, predmet popravljamo turpijom, tako da dobijamo ravnu ivicu prema ocrjanoj liniji. Kako se vrsi turpijanje lima objasnicemo u sledecem poglavlju.

Secenje manjih i uzih komada mozemo vrsiti i stonim stegama na taj nacin, sto liniju secenja postavljamo u istoj ravni sa ivicom celjusti, te stegu dobro pritegnemo. Secenje vrsimo tako da secivo sekaca postavljamo na liniju secenja, pa nam je povrsina donjeg seciva paralelna sa povrsinom celjusti, dok nam je telo sekaca u odnosu na lim pod uglom priblizno oko 45°. Udarajuci cekicem po temenu sekaca vrsimo otsecanje, Pri stezanju materijala u celjusti stone stege stavljamo meke stitne limove, kako celjusti ne bi ostetile povrsine lima.

42

Pri secenju dela u stonoj stegi, vazno je znati da se secenje na opisani nacin vrsi sve do blizu kraja linije secenja, pa se is to to dovrsava, ali sa suprotne strane, kao sto to pokazuje slika 42. Ovako postupamo zbog toga da nam se materijal ne odvali preko obelezene linije, 5tO bi se svakako dogodilo ako bi secenje nastavili u istom praveu do kraja.

=

51. 43 - Isecanje metal nih ploca izbusivanjem secenjem

sekaeem

43

,

Secenje izbusivanjem koristimo u slucajevima kada treba u debljem limu naciniti odgovarajuci otvor. Tada primenjujemo nacin secenja izbusivanjem sa isecanjem. S1. 43 i 44.

51. 44 - Prikaz isecanja testerom za metal

SI. 45 - Driac i list testere za se· cenje metal a

\

Postupak je sledeci : pored linije oblika koji je ocrtan, ocrtavamo novu i to u dubinu otpadnog dela. Ona je od postojece udaljena za nesto vise od poluprecnika spiralne burgije kojom cemo izbusivanje izvrsiti, Na tako ocrtanoj liniji, obelezavamo mesta gde cemo busiti rupe. Obelezavanje mesta gde se treba busiti vrsimo tackasem - ubodnikom. Rastojanje tacaka gde treba busiti rupe treba da bude nesto vece od precnika spiralne burgije kojom zelimo da izbusimo rupe. Tada pristupimo izbusivanju obelezenih mesta rupe koristeci se savetima za rad iz poglavlja - Busenje i probijanje rupa.

Posto smo zavrsili sa busenjem na obelezenim mestirna, pristupamo isecanju izbusenog dela. Isecanje vrsimo na taj nacin, sto manjim pljosnatim ili unakrsnim sekacern zasecamo materijal izmedu dye rupe, - dok ih sve ne spojimo, tako da nepotreban deo ispada. Spajanje rupa

,

I

44

secenjem, od debljih r;r;taterijala, .~obro j~ sekacem zasecati do polovine debljine materijala sa jedne strane, a zatim isecanje dovrsiti sa druge strane.

Ako deo iz kojeg vrsimo isecanje, odnosno deo kojii otstranjujemo, ima oblik oivicen sa ravnim duzim linijama, tada se u uglovima busi onoliko rup~,. k?liko nam je potrebno da u taj pro~ez m~zemo st~-yltl list testere za secenje metala. Posle isecanja, oturpijarno otvor do obelezene linije, odnosno do date mere.

Kod vecih i debljih delova isecanje vrsimo i autogenim aparatom za secenje, ako ga imamo. Pri ovakvom_ secenju moramo voditi racuna 0 tome da progorevanjerru ne ostetimo ideo koji nam je potreban. (ovaj deo poslova obavlja sarno strucno lice). Pre secenja na ovaj nacin, linije secenja pojacavamo jos i belom kredom, a po ocrtanoj liniji udaramo tackasta udubljenja tackastim ubodnikom. To cinimo zato da bi linije secenja pri plamenu aparata bile sto uocljivije,

Pored navedenih nacina secenja metala, za metalevecih dimenzija pri secenju ili otsecanju sluzimo se il testerom za secenje metala.

Testera za secenje metala se sastoji iz dva dela: iz: lista koji je sitno nazubljen, uglavnom sa dye strane, Ugao zuba iznosi 50°, a polozaj im je ukosen u odn?~u na vertikalu za cetiri stepena. Raspon _zuba na testen je veci za meke metale, dok je za tvrde i zilavije manji -

odnosno zubi su gusci.

List testere se ucvrscuje u luk koji u ovom slucaju ima ulogu pomocnog alata, odnosnov nosaca i. ~:r:,zaca li~ sta testere. List testere mora u nosacu luka biti cvrsto r stabilno stegnut, jer to u mnogome utice na pravilno iJ tacno secenje.

Secenje testerom vrsimo sarno u jednom pravcu i to potiskujuci testeru od sebe uz laki pnt~s~k na predmet koji secemo, vodeci racuna da centar pritiska u~ek bude skoncentrisan na osu dela koji secerno (isto kao 1 kod turpijanja). Kod secenja mekih metal a, brzi~a ~retanja testere moze bin brza uz povrerneno mazanje lista testere. Pri secenju tvrdih i zilavijih metala brzina secenja treba

45

da bude znatno manja, jer je otpor materijala znatno veci usled naprezanja i trenja. Ako ne bi obratili paznju na brzinu secenja, rezni zubi bi vrlo lako mogli da se odgreju usled povecanja trenja, a time bi se vrlo brzo istupili i list bi nam za dalji rad bio neupotrebljiv.

Kod secenja metal a sa testerom list povremeno treba mazati uljem. Pri rezanju treba odrzavati ravnomeran pravac kretanja testere. Ako pri secenju testerom krivudamo list ce biti ostecen, Po zavrsetku secenja testeru treba ostaviti na svoje odredeno mesto.

5. Turpijanje i struganje

Da bi pojedinim delovima mogli dati potreban oblik, pored do sada opisanih radnih operacija, sluzimo se i turpijanjem, a po potrebi i strugacima.

T u r pi j a ima raznih, kako po kvalitetu - finoci, tako isto i po obliku i njihovim velicinama. Razni poslovi zahtevaju i razne vrste turpija, kako po kvalitetu, tako isto po obliku, velicini i duzini, S1. 46. U praksi rucne

51. 46

obrade metala mi ih delimo po kvalitetu - finoci, uglavnom u dye osnovne grupe. Prvu grupu obuhvataju grube turpije sa jednim iIi duplim ukrstenim narezom. Korak nareza ove turpije je veliki, te pri radu skida vecu koli-

46

cinu materijala, ali je obradena povrsina vrlo gruba. Druga grupa obuhvata fine 'turpije koje takode mogu ~a imaju jedan iii dupli unakrsni narez. Korak nareza cim je sitniji pri radu skida manju kolicinu materijala, ali je obradena povrsina mnogo cistija, Obe grupe delimo i prerna obliku, a ima ill raznih. U praksi najvise koristimo ove oblike: pljosnaste, poluokrugle, trougle, kvadratne, nozaste i okrugle. Pored navedenih ima i drugih oblika i preseka, a sluze za specijalna turpijanja. To su jezicaste. sabljaste, r kasikaste turpije i mnoge druge.

Is,oravflo uso07vOljl8

tpaS/lo/

51. 47

Za nase radove najbolje odgovaraju grube i fine turpije sa duplim unakrsnim narezom, a u duzini od 150- 250 mm. Duzina turpije se .meri od prosirenog dela, na kojem se nalazi utisnuti narez, pa do vrha - zavrsetka nareza. Prilikom priprema turpija za upotrebu, na svaku turpiju moramo da stavimo drsku odgovarajuce velicine, kako pri radu ne bi povredili ruke. Drska se stavlja na zasiljeni dec turpije koji je bez nareza. Slika 47 prikazuie kako se pravilno vrsi montaza drske. Drsku moramo prethodno spiralnom burgijom odgovarajuceg precnika stepenasto izbusiti, kako pri montazi ne bi prsnula.

47

U prakticnim radovima sluzicemo se, po potrebi, svim navedenim turpijama ,no ipak moramo znati kada ce nam koja najefikasnije posluziti, kako zbog ustede u vremenu, tako isto i radi postizanja zeljenog kvaliteta obrade.

SI. 48 - Nekoliko nacina pravilno~ drianja turpije

Grubom turpijom vrsimo obrade povrsina, koje posvojoj funkciji ne moraju biti fino i cisto obradene, jer ce se eventualno i bojiti. Takode i povrsine koje spajamoautogenim iIi elektrolucnim varenjem mogu se obradivati grubim turpijama. Grubom turpijom obradicemo i sve.

48

delove koji su obelezni za turpijanje, a visina materijala iznad obelezene linije prelazi debljinu, odnosno visinu od 01 do 02 mm. Njima mozemo izvrsiti i jos mnoga druga gruba skidanja viska materijala.

Finim turpijama ustvari dovrsavamo obrade turpijanjem, a pogotovo onih povrsina gde je to od funkcionalne vaznosti, kao kod nalezucih povrsina, zatim povrsina koje to iz estetskih iii drugih razloga jzricito zahtevaju. Drugim recima, grubim turpijama vrsimo predstruganje, dok finim vrsirno turpijanje na meru i estetska uoblicavanja,

Od oblika i profila povrsina koje obradujemo, zavisi i izbor turpije sa kojom cemo izvrsiti turpijanje. Logicno je da cemo duze Lsire povrsine turpijati pljosnatom iIi ravnom stranom poluokrugle turpije. Okrugle rupe, ako su veceg precnika turpijacemo poluokruglom, a manje okruglom turpijom. Trougle rupe turpijamo vee prema velicini uglova manje sa nozastim, a vece sa trouglom turpijom. Tako cemo vece cetvrtaste rupe turpijati pljosnatom ili ravnom stranorn poluokrugle, nozaste i trougle turpije, dok za manje rupe posluzicenam kvadratna turpija. S1. 48.

SI. 49 - Stona stega - paralelna

Dobro je, ukoliko je to moguce imati turpije posebno za tvrde i zilave materijale, a posebno za meke materijale, To bi u mnogome produzilo turpijama vek trajanja i koriscenja.

Kod radne operacije turpijanja najcesce ce nam, kao neophodno potreban pornocni alat, posluziti stona stega u koju cemo deo pri radu pritezati i tako obezbediti lakse i kvalitetnije turpijanje. S1. 49 i SO. Deo koji zelimo da

4 Obrada metala

49

obradimo turpijorn, stezemo u stone ste~~, tako, ~~ po~rsinu koju obradujemo stezemo nesto VIse od vlsme. celjusti stege. S1. 51. Ako t:.eba .da tU:fpijanjem v obradimo tanji lim, a koji zbog vecih dimenzija ne mozemo steg-

51. 50 - Presek stone stege i prikaz nacina pricvrscivanja

51. 51 - Stezanje predmeta u men-: gele

nuti u stegu na gore opisani nacm, tada ga sta~ljamo izmedu dva ugaona profilna celicna dela, pa sa jednog kraja ugaonike stegnemo u stonu stegu, dok s~ drugog kraja stegnemo ih rucnom stegom. S1. 52. Turpijanje ta-

50

njih limova se uglavnom vrsi uz duzinu lima, da bi se izbegla vibracija ili eventualno savijanje i deformacija. Pr::vilno drzanje i rukovanje turpijom prikazuje slika 53, 54155.

SI. 52

51. 53 - Kod pocetka turpijanja pritisak je veei na vrhu turpije

Turpija se hvata desnom rukom "za drsku, a levom, vrhovima prstiju drzimo prednji kraj turpije. Turpijanje vrsimo prstirna leve ruke, dok desnorn potiskujerno tur-

4*

51

51. 54 _ Na sredinl priti5ak na turpiju se 'izjednacava

51, 55 _ Na kraju puta turpije veci prttisak prelazi na zadnji deo reza turpije

piju u horizontalnom praveu. Kada turpija svojom sredinom prelazi preko dela, tada je pritisak obeju ruku isti. Sto se turpija vise priblizuje kraju svoga reza, obradujucern delu, pritisak leve ruke sve vise slabi dok se pritisak desne sve vise pojacava. To se ponavlja za sve vreme turpijanja, ali najvaznije je ipak da se turpija odrzava u horizontalnom praveu kretanja. Kod rada sa turpijom, zauzimamo lezeran malo raskoracen stay. S1. 56. Gornji deo tela treba da je malo nagnut unapred. Turpiju pokre-

52

cemo rukama, koje se uglavnom pomeraju u ramenu i ~aktu. Sl: 57. G?rnj.i deo tela se vrlo malo pomera. Isti stay 1 pokreti zauzimaju se i pri radu sa testerom za secenje

metala. S1. 58. ' .

51. S6 - Pokret ruku tela kod

turpijanja

51. 57 - Pravilan polobj stopala kod turpijanja

.. Kod turpijanja moramo cesce kontrolisati da Ii turpIJa~O ravno, pa za tu kontrolu mozemo koristiti ivicu stranice kr,aceg celicnog 1enjira iii pomicnog merila. Ove alate stavljamo n~ povrsinu koju turpijamo i to dijagon~l~o:.(s1. 59) pa Je pom~r~mo po eel oj povrsini, posmatr.aJucl prema sv.etlu: da 11 !!lla zazora izmedu iviee primeaJe~~g kontrolnika 1 povrsme koju obradujemo, KontroIu 1. Ispravk~. vrsimo sve dotle, dok ne isturpijamo po men, a pov~sm~ dela ne bude ravna, tako da se ispod bri?~ k.~ntro1m~a I obradene povrsine ne vidi zazor. Ako dye 111 VIse stranica treba da budu jedna prema drug oj pod uglom od 90°, postupicv~mo ovak<;>: prvo obradujemo jedTIU straJ?-u del a na n~em kako Je napred opisano, a ta strana ce nam u daljem radu biti osnoviea za kontrolu abrade pod datim uglom za sve os tale stranice koje u odnosu na prvu treba da budu pod uglom od 90°,

53

~,oo~

~ t I,

I I 1 I·:

~ I

I

I

t

f

I / II.

51. 58 - Graficki prikaz pokreta tela kod turpijanja

j

54

Kontrolu pravilne obrade povrsma koje treba da budu pod ovim uglom vrsimo celicnim ugaonikom, obicnim i sa naslonom. 81. 60. Ako povrsine treba jedna sa drugom da zaklapaju veci iIi manji ugao, tada nam kao kontrolnik sluzi uglomer sa skalom. 81. 61.

51. 59

51. 60 - Kontrola povrsina koje treba da su pod uglom od 90°

55

51. 61 - Metalni uglomer za merenje 51. 62

uglova od 10-170°

Kod stezanja delova na vee obradenim povrsinama, ili pak del ova od lakseg materijala, treba na celjusti stege da stavljamo meke uloske, koj€ sami izradujemo od bakamog, aluminijumskog ili olovnog lima. Sl. 62.

Da bi turpijanjem mogli obraditi povrsine tanjih limova ili ploca, pricvrscujemo ih manjim eksercicima na drvenu plocu, koja je po povrsini nesto vee a od povrsine ploce koju obradujemo i to za onoliko, koliko je potrebno da ukujem eksercice. Debljina drvene ploce ne treba da bude veca od oko 20 mm.

Za lakse i pravilnije turpijanje okruglih sipkastih del ova, dobro ce posluziti komad cetvrtastog drveta, velicine 20X50X80 mm, koji stezemo u spoljnoj stegi taka da iznad celjusti viri oko 10-15 mm. Na gornjoj strani pritegnutog drveta urezujemo zljeb, koji, treba da bude toliko dubok da ,kada u njega stavimo sipku koju obradujemo, u isti utone nesto preko polovine precnika. Da bi pri radu lakse upravljali sipkastim delom, stezemo ga rucnom stegom. Levom rukom drzimo rucnu stegu sa . delom u zljebu drveta, dok desnom turpijamo deo do obelezene kote po duzini, Da bi mogli oturpijati pravilno okruglinu, pri turpijanju lev om rukom, deo stalno okre-

cemo, ali postepeno prema sebi, dok ga ne obradimo na

56

potrebnu meru. (Vidi sliku 63). Na isti nacm mozemo da obradimo i kosine na krajevima sipke, sarno tada sipku moramo drzati i okretati pod odredenim uglom.

Pri radu sa turpijama cesto ce se desavati da se opiljci lepe za pore nareza turpije, sto ometa pravilno i cisto turpijanje. Ciscenje vrsimo na taj nacin sto celicnom cetkom u praveu pora nareza cetkamo, nastojeci da zalepljene opiljke otstranimo. Ako cerkanjem ne uspemo da otstranimo, tj. da ocistimo turpiju od opiljaka, sto se eesce desava, pogotovu ako je to fina turpija, a obradu vrsimo na meksem materijalu, tada cemo se posluziti

51. 63 - Celicna cetka za ciscenje turpija

komadom tanjeg celicnog lima, debljine od 05-1 mmX 20X 100 mm. Postupak je slican kao i kod cetkanja, na ime mom stranom lima pritiskamo na narez gurajuci lim u praveu istog od jedne strane turpije do suprotne. Iviea lima posle nekoliko povlacenja dobice zupee ciji ce korak biti istovretan sa velicinorn koraka nareza na turpiji. Laksim ili jacim udarima zubaea po narezu turpije postepeno cemo uspeti da izbaeimo opiljke iz kanala nareza. S1. 64. Da bi izbegli lepljenje opiljaka u kanale nareza, treba da pre upotrebe namazemo petroleum om iii skolskom kredom i razmazati po eel oj povrsini nareza da ude u kanale, pa ce u radu taj premaz posluziti kao izolator protiv lepljenja opiljaka a eiscenje ce nam u mnogome biti olaksano, Turpije posle upotrebe treba dobro i suvo ocistiti da ne dode do koroziranja.

57

Strugaci i rad sa njima (sl. 65)

Klizne povrsine na raznim masinama i uredajima treba tacno da nalezu jedna na drugu pri radu i da je meduzazor minimalan da mogucnost pokretanja bude relativno laka. Da bi to postigli, moramo te povrsine da

I

Celicna cetka za ciscenje turpija

SI. 64

sastruzemo (tusiramo ) rucmm strugacima (saberima). Postupak obrade je sledeci : povrsine koje smo prethodno rucnom turpijom iIi na masini obradili, .po~tavljamo na tusir plocu.ikoju prethodno tanko minijum bojom namazemo i lupkajuci dlanom jednolicno razmazemo po celoj povrsini ploce. Deo pritiskamo na plocu, povlaceci ga u. raznim pravcima nekoliko puta. Ako je deo koji tusiramo manji, pazljivo ga pritegnemo u stone stege, dok ako je veci, postavljamo ga tako da nam pri struganju stoji stabilno i da se ne pomera.

58

51. 65 - AlaI za obradu metala lusiranjem

Na povrsini koju smo prevlacili po ploci za tusiranje, videcemo mestimicno tragove od minijum boje. Pljosnatim struganjem struzemo obojene povrsine. Sl. 66. Kada na celoj obradujucoj povrsini vise nema tragova od boje, celu povrsinu brisemo suvom i cistom krpom, pa onda ponavljamo radnu operaciju na ploci za tusiranje, kako smo napred vee opisali. Naravno, pre ponovne upotrebe ploce za tusiranje, moramo i boju na njenoj povrsini lupkanjem diana izjednaciti. Pri cescem ponavljanju ove operacije, treba povremeno po malo boje i dodati,

Postupak stuganja i obelezavanja 'ponavljamo sve dotie dok na povrsini koju obradujemo obojene povrsinice ne budu izjednacene sa neobojenim povrsinama i ravnomemo rasporedene po celoj struganoj povrsini.

Drugi deo, koji pri radu klizi po ovoj vee ostruganoj povrsini obraduje se na isti nacin, sarno sada na mesto ploce za tusiranje sluzimo se povrsinom koju smo vee struganjem obradili.

59

Strugaciz_na doteruje~o i lezista osovina, koja pri rad~ trpe v~~lka naprezanja. Sl. 67. U ovom slucaju ulogu l'!oce. za tusI~anJe ~~~uzlma sarna osovina, cija je povr:Sma naleganja u leziste potpuno glatko na strugu ugla-

'51. 66 -Obrada ravnih povrsina

cana. Za ovo struganje upotrebljavamo trougle i kasikaste strugace. Postupak je sledeci : lezista su uglavnom dvodelna, pa zavisi od konstrukcije, da li cemo osovinu stavljati u leziste ili leziste stavljati na osovinu, pa gornju polutku pritegnuti tako da je spoj okretan, okrenemo osovinu ili leziste nekoliko puta, oslobodimo polutke lezi.sta i pristupamo struganju, kao i kod ravnih povrsina.

Treba dobro obratiti paznju na to, da posto zavrsimo l'osao struganja, obavezno dobro operemo petroleumom strugane povrsine. Suvom i cistom krpom treba ih dobro lzbnsati; zatim cistim masinski muljem namazati, pa tek onda pnstupamo sklapanju.

<60

-

SI. 67

6. Busenje i probijanje rupa

Pri izradi delova razlicitih funkcija, na mnogima ce se morati busiti rupe raznih dimenzija, da bi kroz njih,. zakivkama ili zavrtnjima izvrsili spajanje dva ili vise delova. Isto tako rupe busimo da bi posluzile kao lezista za razne pokretne iIi nepokretne osovine i dr.

Rupe izbijamo probojcima (s1. 68) Ili busimo spiralnim ili drugim burgijama, Danas, probijanje rupa rucnim probojcima koristimo uglavnom sarno u radu sa lim om. do debljine 1 mm i to kada spajanje dva ili vise limova zelimo izvrsiti zakivcima, ili ako za deblje limove nemamo spiralne burgije i busilicu. Probijanje rupa rucnim probojcima vrsimo pomocu udaraca rucnog cekica. Veli-

. cina i oblik rupe zavisi od oblika i velicine sekuceg dela probojca. Za rucno probijanje rupa uglavnom upotrebIjavamo probojce, cije secivo ima okrugli oblik. Precnik mu je do 10 mm.

61

o 0 SI. 68

SI. 69 - Cilindricna spiralna burgija

Probojci se izraduju od alatnog, u vecini slucajeva, ugljenicnog celika. Oblik probojca se dobija kovanjem u usijanom stanju, zatim se grubo obradi na brusilici, pa se kali i otpusta na oko 200-2500C. Na finom brusnom kamenu izbrusi se na tacnu meru, ili se iz sipkastog celika na strugu obradi ceo probojac na potrebne mere, zatim kali i takode otpusta, pa na brusilici sarno secivo izostri.

Pri probijanju rupa rucnim probojcima treba koristiti limove najvise do 1 mm a precnik rupe da ne prelazi 4--5 mm. Pri probijanju povrsina oko rupe se obicno deformise. Zato posle probijanja treba lim na tom mestu da ispravimo. Kod ispravlja:nja lima precnik rupe ce se

62

smanjiti, pa ga moramo okruglom turpijom prosiriti na meru, ili cemo se za probijanje posluziti probojcem, Ciji ie precnik seciva nesto veceg precnika. Probijanje rupa obicno vrsimo na nakovnju, ravnoj ploci, ili drugoj cvrstoj osnovi, i to tako, sto ispod mesta materijala u kojem probijamo rupu stavljamo komad olova ili komad tvrdog drveta, koje je okrenuto cepajucorn stranom na gore. Podmetace od olovnog ili drugog mekseg materijala, stavljamo ispod mesta probijanja zato da prilikom probi janja ne bi doslo do ostecenja nakovnja iIi drugih povrsina koje koristimo kao osnovu na kojoj probijanje izvrsavamo, a is to tako da bi izbegli ostecenje ili lorn samog probojca, s obzirom da mu je sekuci deo kaljen. Probejac drzimo cvrsto levom rukom i postavljamo ga okomito na lim na mesto gde rupu treba da probija:mo, pa cekicern udaramo po temenu probojca, dok rupu ne probijemo. Probojac, odnosno secivo pre upotrebe malo uljem namazemo radi Iakseg i cistijeg probijanja.

Busenje rupa vrsimo spiralnim ili drugim burgijama uz pomoc rucnih mehanickih ili elektricnih busilica. 51. 70, 71, 72 i 73. Za busenja u metalima najboIje odgovaraju spiralne burgije izradene od brzoreznog celika. Ima ih od 01 pa do 50 mm i to sa razlikom u precnicima od po 01 mm pa i ma:nje. Za nase radove sasvim dobro ce nam odgovarati jedna garnitura spiralnih burgija od precnika 05 do 10 mm,' sa razlikom u precnicima od po 05 mm. Posebno je potrebna jedna garnitura spiralnih burgija za busenje rupa u koje nameravamo da urezemo navoje, i to za ureznice od M1 pa do MlO. Koji precnici spiralnih burgija sacinjavaju ovu garnituru vidi se iz tablice sa podacima za narezivanje ili urezivanje milimetarnog zavoja.

Kod busenja spiralnim burgijama moramo znati da predmet - deo u kome busimo rupu, mora biti. stabilno postavljen. Da bi deo stajao stabilno i cvrsto posluzice nam za limene delove rucne mengele, a za ostale, masinske u koje predmet cvrsto stegnemo. Ako je predmet veci, u slucajevima da busimo vece rupe, pritezemo ga na sto pritezacima same busilice, Delove koje busimo rucnom busilicom stezemo obicno u stonu stegu. Vrlo, je vazno

63

51 70 - Rucna elektricna busilica

7>

SI. 71 - Nacin pravilnog drhnja elektricne busiJice pri radu

SI 72 - Rucna mehanicka busilica

SI. 73 - Mehanicka rucna busilica. sa 2 brzine

da znamo da pri busenju tvrdih materijala kao i rupa veceg precnika, brzina obrtaja busilice treba da bude manja, dok za mekse materijale i rupe manjeg precnika brzina treba da bude veca, Kod busenja burgiju treba cesce vaditi iz busotine i ostranjivati iver od busenja, zatim burgiju u busotini hladiti i mazati sapunicom, uljem za busenje, takozvanim »bor ulje«, ili rastvorom vode, petroleja i repicinog ulja.

Kod busenja narocito treba da obratimo paznju da pocetak busenja otpocinjemo lagano i pazljivo, kako nam burgija ne bi uzela pogresan pravac. Isto tako je vazno da obratimo paznju pri zavrsetku busenja. Na ime, pri izlasku bugije iz busotine, treba pritisak na burgiji srnanjiti, jer usled istanjenosti materijala pod secivima burgije, ako ne smanjimo pritisak na nju, odjednom ce proleteti i zahvatiti deblji sloj materijala, usled cega moze vrlo lako da dode do loma burgije, iii do klizanja prenosnog kaisa, ili ukocenja pogonskog motora. Pri nepazlji-

5 Obrada metala

65

SI. 74 _ Stona elektri~na busilica .

. 1 v • evirna rnoze se desitl,. ako

vorn busenju u ?~ak;~ ss~';;edrnet istrgne iz ruk~ 1 odne srnanjirno pntl~a d a dogodi nesreca nama. a 1 bos~abaci pri cemu moze a s~ .' 'Zato je najbolje da uselirna koji se nalaze u .radlOd:~t dobro i stabiln<? .stegnut nje vrsimo kad n~ )e. p~ v tine srnanjirno pntlsak na a pri izlasku burgije lZ uso 1

, 66

burgiju, kao i da kod busenja svih vrsta materijala, osim kod livenog gvozda, vrsimo povremeno hladenje, odnosno mazanje bugije.

Liveno gvozde pri busenju ne moramo mazati ni hladiti, jer u sebi sadrzi grafit, koji posto je mastan, umanjuje trenje pri busenju, ali zato smanjujemo brzinu busenja, odnosno broj obrtaja. Busenje rupa vecih precnika u debljim materijalima vrsimo etapno, odnosno obeIezeno mesto busimo prvo burgijom manjeg precnika, pa postepeno sve vecom. Ovim postizemo smanjenje opterecenja, a time i zagrevanje seciva burgije, manje opterecenje pogonskog motora i bolji kvalitet i tacnost busotine.

Zidovi rupe busene spiralnom iii drugom burgijom u vecini slucajeva su neravni, te nam nece moci uvek i za sve da posluzi, kao naprimer: za lezista okretne osovine, za tacne i precizne sastavke i slicno, U takvim slucajevima, rupu busimo burgijom koja je u precniku manja, za 01 mm za manje precnike, a za vece 02 mm i vise od stvarno potrebnog precnika rupe. Te rupe zatim rucno razvrtimo razvrtacima odgovarajuceg precnika, odnosno precnika koji je ravan onom na skici ili crtezu, po kojem cleo radimo. Sl. 75.

=

51. 75 - Cilindricni razvrlaci sa ravnim i spiralnim secivima

Da bi nam spiralna burgija mogla pravilno posluziti, ona mora da bude i pravilno naostrena, jer od kvaliteta ostrenja burgije zavisi kvalitet i tacnost izbusene rupe. -si. 76 i 77.

Normalno naostrena spiralna burgija je ona, eija seciva zatvaraju ugao od 120°, s tim da je seciste zamislje-

'5*

67

c

51. 76

U9QO ceot7ih

_ reznih J:,,;doYa

51. 77 _ Izgled setiva spiralne burg~ie

b .. Z dnii deo seCiva odnosno

nih prava u osi tel~ urgldJeb' av)e da bi seciv'a bila ne-

..' VIVa se 0 rusuj

deo b~~IJe kZk seb. 0 la normalno vrsiti zasecanje u sto V1~.lJa, a 0 1 mv.g 'a mora da se vodi racuna da materijal. K?? ~odbr_l:lslv~k~Ci rez, jer tada postoji opase nebi ISUVlse IstanJId s. sled istanjenosti maternasnost da na!? se ~~z 0 ~~~k~ tvrde rnaterijale dobrusila. ~a ,burglJe ~Ju:~t k a mekse materijale moze da .buvdanJe )teo vv:l~e ~a~iik~ u ~isini reza i dobruSenog dela una

e nes . , 'ednom obrtu.

uticaja na dubmu za?;va1ta reza u ~civa moze biti razlicit.

Za razne materna e ugao s v' v bi ti i

d . v'lave materiJ'ale ugao secrva moze I tako za tvr e 1 Zl

68

viesto veci od 1200 dok za meke rnaterijale ugao seciva moze biti i manji, pa i do 60°,

Rekli smo da je vazno da nam se linije seciva sastaju u osi tela burgije, jer ako bi seciste bilo van ose tela burgije, ta burgija nam ne bi rnogla tacno da izbusi rupu, jer bi jedno secivo uvek vise zasecalo umaterijal od drugog, pravac rupe bi bio ukosen i vukla bi na jednu stranu, zato treba narocitu paznju posvetiti pravilnom ostrenju burgija .

AI

1

,_. I-.{]j-.~.

I

(

! I

I I

4

-$-

51. 78

Busenje rupa na vecem broju istih delova lakse cemo postici ako ga vrsimo uz pomoc alata za busenje, koji lako i brzo mozemo i sami primitivnije izraditi. Izradom i upotrebom takvog alata, izbegavamo obelezavanje mesta busenja za svaki deo posebno, a isto tako i obelezavanje tackasem, a delovi ce nam biti tacno jedan kao i drugi na is tim kotama izbuseni. (Sl. 78).

I 69

-(8-

I

-0- I

51. 79 _ Zumba za isecanje rupa na hartiji, kozi i dr. materijalima

7. Savijanje metala

S . . . metala mozemo vrsiti : u hladnom stanju, avijanje ili Venom

. zagrej avanom 1 .. UZ. ar. .

u hladnom-otpustenom 1 u

stanju. Uyeno gvozde-gus. se ne moze savijati, Jer je

krt°i<.o· e materijale mozemo savijati u normalD:,?m, hlad-

i nju zavisi od vrste i kvaliteta matenJala'dnJengoovmihsdi~men'ZiJ'a kao i oblika njegovog presdeka, a .. oS~l~

, .•.. . 0 manJlm 1 1

i od vrste savijanja. Da 11 Je. ~av~JanJe p 1 k v Hi

,. 1 da li je ugao savijanja ostar, po u ~.an.

k=n~t~:;ce na odabiranje nacina i procesa savlJanJa:

70

Savijanje zice manjeg precnika vrsimo raznim klestima, pljosnatim, okruglim i drugim. Takode, savijanja mozemo vrsiti i u stonim stegama ili pomocu raznih jednostavnih alata, koje za odredene vrste savijanja mozemo izraditi pomocu eksera, osovinica raznih precnika, a ucvrscenih na komadu dascice tvrdog drveta. Izrada tih alata je relativno brza i jednostavna. Na dascici, nesto vecoj od velicine dela koji zelimo da obradujemo olovkom iscrtamo oblik dela u normalnoj velicini, pa na mestima savijanja busimo rupe odgovarajuceg precnika, a prema precniku osovine iIi eksera, koji na tom mestu treba da budu postavljeni. Vazno je da se kod ove vrste savijanja osovine i ekseri lako postavljaju i vade iz rupa.

51. 80

51. 81 - Limarski nakovanje za u- 9aono savijanje lima

Da bi lakse shvatili nacin izrade ovih alata, unekoliko je prikazano na slici 80, a takode su prikazani i gotovi savi[eni delovi u tim alatima.

Savijanja mozemo vrsiti i pomocu osovina raznih oblika preseka, kao: okruglih, elipsastih, pravougaonih, po-

71

luokruglih, cetvr'tastih, trouglih i dru~ih i raznih ve~~cina. Za ovu izradu namotavamo onoliko namotaja zice koliko je potrebno komada karika. Po zavrsetku namotaje skidamo sa osovine pa i? ,!cljesti~a se~acic~ma sec~mo kariku po kariku ili, pak, JOS pre skidanja stezemo zajedno sa osovinom u stonu stegu, pa testerom za metal presecarno sve karike odjednom. Posle izravnavanja karike mozemo na sastavcima zalemiti tako da dobijemo potpuno zatvorenu kariku. Od niza upletenih okruglih iii ovalnih karika, mozerno naciniti lanac.

Savijanje limo va vrsimo, takode, pomocu raznih po- . mocnih alata. Ako zelimo lim da savijemo kruzno, tada ga savijamo na okrugloj oso,:~ni. S1. 83 i ~4. Akov je lim tanji, a precnik savijanja veer, tada OS~)vlI:l.U ,.stezemo u stonu stegu, pa lim savijamo rukama oblikujuciga u krug. Lim vece debljine stezemo u stonu stegu zajedno sa osovinom, pa savijanje vrsimo rukama, ili cekicem I?reko komada tvrdeg drveta. Saviianje vrsimo etapno, naime kada ga savijamo do suprotne celjusti stege, tada stegu otpustamo ideo lima koji je savijen podvlacimo pod' osovmu tako da je gornji nesavijeni deo lima okomit, kao i kod prvog stezanja. Tada ponavljamo savijanje kao ,~to je ~apred opisano. Ovo ponavljamo sv~ ,dok ne savIJem~ lirn preko polovine kruga, pa tada savlJen.u polutk~ st~zemo uz osovinu obema celjustima i nastavljamo savijanje dok ne savijemo lim u potpun krug.

Savijanje lima pod uglom moze~o izy'rsiti ~ st?ni:n stegama, ako je deo manji, dok ako je veer, s~vIJ~nJe cemo izvrsiti uz pomoc dva komada ugaonog gvozda izmedu kojih stavljarno lim do obelezene kote, pa jednu stra~u ugaonih gvoZda stezemo u stonu stegu, a sa drugog kr~Ja ugaonike stezemo ~cni?: mengelama. !a~~ steg~ut lim sada savijamo drvemm III standardmm CyklCem all pr~ko tvrdeg komada drveta. Savijanje ~ ugaonim gvozdl~a mozemo vrsiti do najvise 90°, Ako je potreb:~lO, da s~vIJanje izvrsimo pod manj~m uglom, ~ada se JconstI,mo llIl:~r: skim nozastim nakovnjem. na kojem mozemo llm,saVltll do 15° sto zavisi od kosine noza nozastog nakovnja.

Ako savijanje ne rnozemo da. izv!simo u hl~.dnom stanju, tada materijal zagrevamo 1 uzareno savijamo. Me~

; ,

51. 82 - Norasli limarski nakevanj . :ra s.viJ.nje lima pod oi· trian uglom

SI. 83 - Kruzno savijanje lima uz pemce cil:ndricllo osovine

51. 84 - bgled savijenog lima

, I

73

singani i bakarni materijal mozemo pre savijanja lima od dural aluminijuma, ili drugih profila od istog materijala, treba u svakom slucaju otpustiti, jer je dural vrlo krt, pa se desava da puca i kod manjih savijanja. Otpustanje mesinganog, bakarnog i duralaluminijumskog materijala vrsi se na sledeci jednostavan nacin, koji je isproban u praksi. Delovi materijala se sa gornje strane namazu na vise mesta sapunom, pa se stave na zatvoreni reso da se greju sve dok sapun na njihovoj povrsini ne dobije boju cokolade ili przene kafe. Tada delove naglo hladimo u vodi, pa posto ih suvo obrisemo mozemo pristupiti savijanju. ,

Kada radimo sa otpustenim materijalom treba da znamo, da radne operacije savijanja mozemo da izvrsimo sto pre, a najdalje za nekoliko sati, jer otpusteni materijal nakon duzeg stajanja pocinje ponovo da poprima prvobitne osobine, odnosno on se ponovo stabilizuje.

Pored savijanja pojedini profilisani obIici metala mogu se i izvijati ili uvijati.

Uvijanje dela vrsimo u slucajevima kada jedna strana dela treba da bude u bilo kojem uglu u odnosu na povrsinu drugog kraja istog dela. Cesto cemo uvijanje po-

SI. 85 - Savijanje lima uz pomce dva celicna ugaonika

SI. 86 - Spajanje tanjih limova

jedinih sipkastih materijala vrsiti kada ih koristimo za razna ukrasavanja. Uvijanje vrsimo uglavnom sa profil~a pl~osnatog, cervrtastog, trouglog, sestougaonog i drugih obhka, sarno ne okruglog jer time ne postizemo nika- , kav efekat.

'Postupak rada pri operaciji uvijanja je sledeci : na profilisanoj sipki obelezimo duzinu na kojoj zelimo da izvrsimo uvijanje, pa jedan kraj stezemo u stonu stegu u polozenom pravcu do obelezene kote, a rucnu stegu sa druge strane dela na mestu koje smo, takode, obelezili. Sada vrsimo uvijanje na levu iIi desnu stranu, vee prema zelji ili potrebi. Pri okretanju drzimo za rucnu stegu i okrecuci deo vrsimo povlacenje prema sebi, da se deo nebi krivio pri uvijanju.

. Ako profilisanu sipku uvijamo nekoliko puta oko njene ose, na duzin] izmedu stega formira ce se spirala, ciji ce se korak smanjivati sa vecim brojem okretaja i obratno.

Savijanje metalnih cevi precnika do oko 10 mm mo- , zemo vrsiti u hladnom stanju bez ili sa otpustanjem, ali debljine zida kod cevi preko 5 mm ne sme da bude ispod

1 mm debljine. Cevi vecih dimenzija pre savijanja puni-

74

mo istopljenim kalofonijumom, ili sasvi.m .sitni~ ~ potpuno suvim kvarcnim peskom. Pre punjenja cev.l jedna strana se zacepi drvenim cepom, pa se sa druge sWa masa istopljenog kalofonijuma ili peska. Kada se. cevi pune peskom on se stalno sabij~ kuckanjem po cevi s~ str:ne i 1upkanjem 0 pod. Na kraJ~ slobodnu stran1;l .. cevi .~ac~I?ljujemo drvenim cepom i pristupamo ope:aclJl savIJa~Ja. Zatvaranje cevi vrsimo i tada ako je pummo kalofoniju- . mom.

Cevi ne rnozemo savijati pod os trim uglom, vee savijanje moze biti sarno Iucno, odn~~no po izves?o) kruznoj liniji. Ako bi pokusali cev da savijerno pod ostrim uglom ona bi prsla. Kod savijanja cev_i manj~ p:eeni~~ ~uk savijanja je manji i obratno. Cevi se naJ?~I.Je savIJa~u pr~ko drvenog valjka odgovarajuceg precmka, u kojem je ukopan zljeb koji odgovara oblini precnika cevi.

Kada cev ne mozemo da savijamo u hladnom stanju, tada je zagrejemo i to postepeno. Zagrevamo me~to neposrednog savijanja pa vrsimo savijanje, ponovo zagrevamo savijamo, sve dok je ne savijemo na odredenu meru.

8. Rezanje zavoja

Da bi izvrsili razna spajanja dva iIi vise dela, u cvrsti ili kretni spoj, sa mcgucnoscu montaze i demontaze, koristimo se zavojnicama.

Za koriscenje zavojnica u razne prakticne svrhe ima nekoIiko sistema koji propijusu tacne velicine precni~a osovina i rupa za narezivanje i urezivanje zavoja. Dalje propisuju: ugao i korak ,zavoja, zazor izmedu zavoja zavrtnja i matice i druge.

U masinskoj tehnici, u nasoj ze~lji, koristi-?l<? s~ uglavnom, sa dva osnovna sistema za lzr3ldu z.avoJmc~ 1 to: »Multimetarni« koji u radnom obelezavanju ozn~cavamo sa M i »Witwortov« koji obelezavamo sa W. Prvi se zasniva na metarskom, dok drugi na colovnom siste~u mera. Moramo napomenuti, da zadnjih godina u praktlc~ noj primeni kako u celom svet~, .tako i kod n~s, :olovn~ sistem sve vise ustupa mesto milimetarskom, jer Je ova]

7()

jednostavniji i prakticniji. RazIika izmedu jednog i drugog sistema zavoja jeste i u ostrini ugla zavoja. Dok kod »Witwortovog« sistema ugao zavoja iznosi 55° dotle je isti kod »Milimetarskog« 60°.

Za nase radove ce u glavnom najbolje odgovarati »Milimetarski« sistem zavojnice, pa cemo se na njemu i zadrzati,

Rekli smo da se milimetarski sistem zavojnica zasniva na metarskom sistemu mera, sto znaci da su sve dimenzije i velicine izrazene u jedinicama mera metarskog sistema. Oblik zavojnica je u praksi razlicit, i od funkcije dela zavisi kakav ce se oblik zavojnice u tom slucaju koristiti. Postoje sledeci oblici zavojnica: trouglasti, trapezasti, testerasti, okruglasti, pravougaoni i drugi. Zavojnica imamo sa jednim, dva i vise pocetaka, levi i desni. Danas zavojnica se zavrsava na desno, dok se leva zavojnica zavrse u obratnom smeru, odnosno s desna na levu stranu. Kada cemo koju vrstu zavojnica da koristimo zavisi od odredene funkcije dela na kojem narezujemo iii u kojem urezujemo zavojnicu.

Izrada zavojnica se vrsi na reznim masinama kao: strugu, glodalici, ili na specijaInim masinama za narezivanje, utiskivanje iii brusenje zavojnica.

Pored masinske izrade, zavojnice se mogu izradivati i rucno uz pomoc ureznih i nareznih alata, koji su za svaku velicinu zavojnice posebno izradeni, Rucnim nareznim i ureznim alatima mozemo uglavnom da radimo zavojnice trouglastog oblika sa jednim pocetkom. Ostale vrste oblika izraduju se na pobrojanim masinama.

U nasem opisu, mi cemo se uglavnom zadrzati i dati potrebna objasnjenja za rucno narezivanje zavojnica, standardnim nareznim i ureznim alatima, ciji je oblik zavojnice trouglast i ima jedan pocetak.

Rekli smo da za narezivanje i urezivanje zavojnica koristimo narezne i urezne alate. Narezivanje odredene velicine zavoja vrsimo isto tako i na odredeni precnik okruglog materijala. Naprimer, zelimo da narezemo zavoj M 5, a to znaci da precnik osovine na koji vrsimo narezivanje treba da bude 5 mm, sto ujedno znaci da je

/

76

SI. 87 _ Kornplet spiralnih burgija komplet alata i pribora za urezivanje

narezivanje zavoja

u navedenoj oznaci ~ stv~ri ozp~cen spoljr:i _precnik zavoja, odnosno maksimalni pre~m~ te zavoJn:ce.

Za narezivanje zavoja koristimo ~a:ezmce o~rugl?plocastog oblika, izradene od alatnog celika, u kOJl~a Je narezana odgovarajuca velicina zavoja, a konstruktivno je podesena tako, da se sa njom moze obrtanjem na osovinu izvrsiti narezivanje zavoja. ..

Na svakoj plocici je oznacena velicina. zavoja kao. 1 da li je zavoj za desni ili levi smer. Desm smer zavoJ~ je na nasim nareznicama oznacen sa D (desno ), a . levi slovom L. Plocice mogu biti konstantne, zatvorene 1 velicina nareza je nepromenljiva, dok ima plocica koje imaju prorez, pa ima obim _zavoja mozemo donekle re-

gulisati, odnosno pohdsavatLy .. • • • y

Nareznice koristimo stezuci ih u specijalne nosace sa lezistem koje odgovaraju precniku i visini nareznice, a u produzetku ima dye poluzne rucice kojima lako izvr-

77

savamo okretanje nareznice pri narezivanju zavoja. Osovinu, na kojoj narezujemo zavoj, stezemo u celjusti stone stege u okomitom polozaju, Pre narezivanja zavoja ivicu kraja osovine oturpijamo pod uglom taka da na taj nacin olaksavamo zasecanje pocetka zavoja. Kod samog

51. 88 - Narexnice za xavoj n nosacem

narezivanja zavoja vazno je da osovina koju narezujemo bude namazana mesavinom loja, masinskog ulja i petroleja iIi firnajsom malo razblazenog petrolejom, a maze i masinskim uljem. Mazanje se vrsi da bi se smanjilo trenje pri rezanju, a i dobijamo cistiji i glatkiji kvalitet zavoja. Kod narezivanja mora se obratiti paznja na sledece : nosac sa nareznicom pri radu drzimo i okrecemo u horizontalnom pravu u odnosu na osu osovine koja je u stegu stegnuta vertikalno. Rezanje zavoja vrsimo sa obe ruke podjednako povlaceci abe rucice, Kod pocetka nareza, pritiskamo malo na dole dok nareznica ne zasece u materijal. Narezivanje desnog zavoja vrsimo okretanjem nareznog alata s desna na levo, a kod levog u obratnom smeru. Kod okretanja nareznog alata okret iznosi oko 180°, kada prebacujemo levu ruku na rucicu koju smo u prethodnom okretu drzali desnom, a ovom prihvatamo onu koju sma drzali levom i okrecemo za sledecih 180°. Sada okretanjem alata nareznicu vracamo nazad za is to aka 180° kako bi iver ad nareza mogla da otpadne, pa rucicu ponovo obrcemo do polozaja koji smo imali pri drugom okretu. Tada opet izvrsavamo promenu

78

rucica, pa okretanje nareznog al~ta nastavlj~mo za d~lji krug pa pola kruga vracamo radi oslobadanJa narezDlc~ od ivera i tako produzujemo sve dok ne narezemo zavoj do odredene mere. Tada nareznicu odvrtanjem skinemo. a narezivani zavoj ocisfirno ad eventualno zaostalih

ivera.

~---fE--1

~ If!-J

~ Ill! I

51. 89 - Burgije za urexivanje xavoja

a'L--_~( 00<> )}------'~.

SI. 90 - Okrelaci urexnica

Urezivanje zavoja vrsimo ureznim bur~~jama, kojih ima po tri komada u garnituri, Urezne burgije su t~~ode izradene od alatnog celika i kaljene suo Prve burgije su obrusene pod malim uglom i spoljni precn~k zavo}.nica im je manji ad stvarne mere, Ugao prve Je manji o~ stvarne mere, Ugao prve je manji ad drug~, za.to, ~~ bl se urezivanje moglo izvrsiti postepeno. Urezivanje vrsur:o okretacima. U njima su izradene cetvrtaste rupe u ko]e stavljamo kraj urezne burgije, koji je cetvrtasto obra-

79

den. Da bi urezne burgije mogli pri upotrebi razlikovati one su obelezene : prva jednim usecenim vencem po celom obimu ispod same cetvrtke, druga sa .dva, a treca

sa trio .

SI. 91 - Nacin drianja nosaca

Tehnika rada pri urezivanju zavoja je ista kao i kod narezivanja sarno sto sada treba pri radu da obratimo jos vise paznje s obzirom d su urezne burgije vrio krto okaljene i pri nepazljivom radu lako se lome. Zalornljena ureznica tesko se vadi, sto uslovljava da odbacimo skoro gotov deo. Narocito treba dobro paziti kod urezivanja zavoja u slepim rupama. Tada pri radu ureznicu moramo cesce vaditi kako bi otpadni iver iz rupe istresanjem odstranili, a kanal ureznice pranjem u petroleumu iscistili,

Pri urezivanju zavoja treba, takode stalno vrsiti podmazivanje ureznice, da bi se sprecilo zaribavanje, a time

80

i izbegao lorn. Jos je vazno da .otvor rupe u koju treba da izvrsimo urezivanje zavoja, vecom spiralnom burgijom malo upustimo, odnosno, pod izvesnim uglom skinemo ostru ivicu ulaznog otvora, sto ce nam u mnogome olaksati rad, a narocito, pri pocetnom urezivanju zavoja, a i sarna povrsina zavojne rupe sa gornje strane ce biti cista i ravna.

Narezni i urezni alati posle upotrebe treba da budu obavezno ocisceni od ivera i oprani u petroleumu ili nafti. Zatim ih treba ubrisati i tanko namazati uljem. Ovako spremljeni bili bi odmah ispravni za rad.

Za pravilnu izradu zavoja narezivanjem ili urezivanjem, korisno ce posluziti prilozena tablica, koja pruza potrebne podatke elemenata za izradu zavojnica od M-1 pa do M:20. Tablica S1. 92.

9. Spajanje - povezivanje delova

Spajanje dva ili vise delova izvodimo na vise nacina, sto zavisi od kakvog su materijala, kakvu funkciju imaju i kojim drugim uslovima spoj treba da odgovara.

Delove mozemo spajati Istim iIi drugim materijalima i njihovim legurama, kao i sa nemetalima, kao sto su: drvo, karton, koza, plasticne mase i drugo.

Spojeva imamo cvrstih i kretnih, a ove dalje delimo na montazno-demontazne i fiksno cvrste.

Cvrsti spojevi su oni, kada na jedan deo pricvrstimo drugi, ili vise njih, te oni pri spajanju nalezu jedan na drugi cvrsto i Cine jednu celinu. Ovi spojevi mogu biti montazno-demontazni, odnosno, spajanja izvodimo tako da delove po potrebi mozemo i lako rastaviti ili, pak, fiksno evrsti kada takav spoj nemamo potrebe da rastavljamo, te delove spajamo u spoj koji cirri nerazdvojnu celinu.

Kretni spojevi su oni, gde jedan ili vise delova medusobno spajamo, ali se jedan ili vise njih u odnosu na druge krecu. Takav sklop moiemo po potrebi lako i jed-

6 Obrada metala

81

PEOHH if> ¢ I<Ol!4k a. .,6IJHA J(OPRJ(R
N48PTJ(1I
6POJ ' 3 IIMETIl./l 3IlllEAIIJ< ".UTI1// <{£//#)(
1 MI 0'75 - 0,2 025 0,25
2 M 1"2 0'95 - - 0,25 0,26
,) M ,1"4 t! - 0.25 0,25
4 M ,{"7 1"3 - 12.3.5 0,40 0,40
j M2 ts 1"6 0,4 a so a40
M 2'.3 I'B {'9 0,4 0,50 0,40
6
7 M 26 2'{ 2'1 0,45 a60 0,50
MJ 2'4 2'5 0,60 0,60 0,50
8
9 MJ'j 2"8 2'9 0.6 0,70 0,60
,f0 M4 ,3'2 3'.3 Q7 0,50 0,70
.f.( "'14'6 3'6 3'7 075 {)'90 0,50
12 M6 41 4'2 all 0,90 0,80
13 f1 6' 6 4'4 4'5 0.9 {, { {
14 M6 4'8 .5'0 1 1.2 1
IS "'17 .5'8 6'0 1 1,2 1
·(6 M8 6'6 6'7 1,25 1,5 I, .3
/7 M9 7'6 7'7 {'26 l,j 1,3
18 M 10 8'2 8'4 1,5 1,8 {,6
19 M 11 9'25 9'4 1.5 1,8 f,6
20 M 12 9'9 10'0 1.7.5 2.1 2
21 M 14 11'5 ft75 /,76 2.1 2
22 M .{ 6 13''; 1.)'76 2 2..5 2.6
23 ;VI .{ 8 150 1.5'25 2 2.5 2,6
24 M 20 /7'0 1725 2,50 J 276 , 'e urezivanje milime-

51. 92 - Tablica sa polrebnim elemenlima za narezlvanJ

tarskog zavoja

82

f

51, 93 I' Alati za zavrlnje i odvrlanje zavrtnjeva i malic ...

nostavno da rastavimo i ponovo sklopimo, Ako takav spoj izvrsimo bez rnogucnosti za demontazu, tada je to fiksno cvrsti kretni spoj.

Kada cemo koji od navedenih spojeva koristiti, zavisi od vrste konstrukcije, nacina ugradivanja u konstrukciju, u odnosu na druge delove koji cine celinu te konstrukcije, kao i od niza drugih uslova koji ce uti-

caticati na taj izbor. , .

Za montazno-demontazne cvrste spojeve kao i za kretne spojeve, koristimo sledece spojne elemente: zavrtnje sa raznim glavama, raznih preenika stabala, nje-

gove duzine i 9u.Zine zavoja na istom. ' " IJ. :

• . ..... r"

A, Spajanie i povezivanje delova, zavrtnjimar > "

, Ovim nacinom spajanja ili povezivanja mozemo meausobno spojiti kako u cvrsti kruti, tako i cVIJst~ kretni spoj.raznih delova koji su izradeni od istih metala -i Iegura,: medusobno razlicitih, pa i nemetalnih materijala:

6'"

Za nase potrebe ugl~vnom naJ~esee koristim<;> tr~ vrste zavrtnja: bez matrice, zavrtnjr sa navrtkom 1 goli

zavrtnji.

ZAVRTNJI BEZ MATICE - imaju sle~eee d~lov~: glavu, stablo, i zavoj na stablu. Glava zay~tnJa II~?Ze b.ltl cilindricna polukrugla, upustana ravno III sa socivastim zaobijenje~. U samoj glavi je nacinjen prorez za ?dvrtku, sa kojom vrsimo zavrtnje i odvrtanje. Zavrtnji ove

.., I

51. 94 _ ZavrtnJi bez mat ice sa raznim oblicirr.a glava

I '--

vrste imaju glave i dn;gih o.blika: ,sa sestoug~<!n~m i .cetvrtastom, koje zavrcemo 1 odvrcemo ~~. viljuskastim. okastim, cevastim i drugim kljucevima C~Jl otvon tacno odgovaraju velicini i obliku glave zavrtnja. love glave, kod manjih dimenzija zavrtnja, imaju prorez za odvrtku.

Zavoj na ovim zavrtnjima moze d~ b.ude n~rezan po celoj duzini stabla, iIi sarno na jednoj njegovoj .. o.dredenoj duzini. Nama ce za rad biti dovoljm zavrtnji 1 do

84

M-IO. Zavrtnji sa is tom velicinom zavoja mogu se nabaviti sa raznim duzinama stabla i duzinama zavoja.

Spajanja i vezivanja sa ovom vrstom zavrtnja izvodimo na sledeci nacin : na odredenim mestima za spajanje del ova izbuzimo sa spiralnom burgijom, ciji je precnik jednak iii je veci najvise za 0,2 rom od spoljnjeg precnika zavoja. Deo koji je donji, odnosno za koji se u ovom slucaju pricvrscuju ostali delovi, busimo sa spirain om burgijom ciji je precnik u odgovarajucoj velicini sa potrebnim precnikom rupe u koju treba da urezemo zavoj za odgovarajuci zavoj zavrtnja. Posto zapusimo rupe i u ovom delu, upustacem skinemo ostru ivicu ulaza rupe, tada ureznicama urezemo zavoj. Sada ostale delove postavljamo na osnovni deo i zavrtnjem pritezemo, Pri povezivanju delova, pogotovu ako spajanje vrsimo sa vecim brojem zavrtnja, pritezanje treba izvrsiti postepeno, zatezuci naizmenicno zavrtnje, dok delovi ne nalegnu cvrsto jedan na drugi.

51. 95

Ako je deo uz koji pritezemo os tale delove deblji, ne moramo ga busiti skroz da bi urezali zavoj, vee ga izbusimo do odredene dubine koja ne sme da bude manja nego sto iznosi zbir dva precnika stabla zavrtnja. S1. 95 i 96.

85

51. 96 ::- Zayrtnji- za pritezanje deloya

Ako .je deo na koji ·se naslanja glava izraden od mekseg materijala nego sto je sam zavrtanj, ispod glav~ zavrtnja moramo stavljati podlozne plocice, jer na taj nacin izbegavamo deformaciju povrsine dela koja bi svakako nastala kod pritezanja sastava. Podlozne plocice ne stavljamo ispod glava zavrtnja sa upustenim obliko:n, jer za njih moramo u otvoru ulazne rupe dela kosim upustacem izraditi odgovarajuce leziste.

Dakle, ovi zavrtnji ce nam uglavnom posluziti da jedan ili vise delova J:?edusobno. ~pojimo . na taj nacin, sto u zadnji deo urezuJemo zavoj 1 zavrtnjem ostale delove pritezemo za taj osnovni deo.

Svakako da ovu vrstu zavrtnja mozemo koristiti i u druge svrhe, kao za razna podesavanja i ogr~nica'.~a~ja kretanja pojedinih delova, povezivanja .razm~ vpnklJucaka, stezanje elasticnih prstenova, kao 1 za JOs mnoge druge funkcije.

ZAVRTNJI SA MATICOM su isti kao i opisani, sarno se stezanja pri spajanju del ova vrsi navrtkam~. ,Delovekoje zelimo da spoji~~ [zbusimo o~g.ovaraJucom spiralnom burgijorn. ~stre IVl~e :a ul~~ne Iv izlazne ~t:ane rupa skinemo kosim upu~tacern. ill vrucno trouglim -grebalom. Proturamo zavrtanj kroz izbusenu rupu, stav~ Ijamo podloznu plocicu pa zatim navrcemo navrtku 1

J36

stezemo je odgovarajucim kljucem. Ako je potrebno, odnosno ako se zavrtanj okrece pri zatezanju navrtke, tada drugim kljucem iii .odvrtkom zadrzavamo glave. Ispod glave zavrtnja, takode, stavljamo podlosku, u slucaju da je deo ispod glave od mekseg materijala nego sto je zavrtanj.

I ovih zavrtnja ima takode u raznim dimenzijama, kako precnika stabla i zavoja, tako i duzine, kako dela stabla bez zavoja, tako duzine i samog zavojnog dela.

51. 97 - Zavrtanj sa maticom podJoznom pJocicom za stezanje deleva

51. 98 - Osiguranje od odvrtanfa navrtke stavljanjem kontra navrtke

Pri koriscenju ovog nacina spajanja a radi osiguranja spolja, da ne bi pri funkcionalnom radu dela u sklopu doslo do samoodvrtanja navrtke i time do poremecaja u radu sklopa, cesto se na zateznu navrtku navrce i druga koju cvrsto pritegnemo na prvu i time donekle osiguramo prvu da se pri radu od raznih potresa ne bi sarna odvrnula. Ovu drugu navrtku nazivamo kontranavrtkom. SI. 98.

U pojedinim sastavima nije dovoljno osiguranje od samoodvrtanja ni stavljanje kontra navrtke. Zato u takvim slucajevima za osiguranje koristimo se rascepkama.

87

Rascepku kao osigurac mozemo koristiti ako iza stegnute navrtke u osovinu zavrtnja izbusimo cilindricnu rupu, ne vecu od cetvrtine precnika zavoja zav:~ja, pa u tu rupu stavljamo rascepku odgovarajuceg precnika.l dufine njene krakove savijamo leva i desno oko zavoja zavrtnja. S1. 99.

$I 99 - Osiguranje stavljanjem rascepke iza navrtke

SI. 100 - Osiguranje stavljanjem rascepke kroz navrtku

U slucaju da zavrtanj nije toliko dugacak da iza stegnute navrtke izbusimo rupu za rascepk~, ne .. mozemo n~ izvrsiti osiguranje iza nz .. vrtke. Tada skidamo navrtku 1 kroz nju busimo rupu odgovarajuceg precnika, ponovo je navrnemo i sada kroz izbusenu rUDU, busimo rupu u osovini zavrtnja. Sada stavljamo rascepku kroz navrtku i osovinu zavrtnja te na taj nacin vrsimo osiguranje.

S1. 100.

g8

Ovakve nacme osiguravanja kao 5tO srno naveli sa rascepkama, mozemo koristiti kada se radi 0 zavrtnjirna sa vecim precnicima zavoja. Kod manjih precnika osiguravanje mozemo izvrsiti na drugi nacin : posle pritezanja navrtke zavrsetak zavrtnja i sarnu navrtku namazemo gustirn lakom, iii ispod navrtke stavljamo specijalnu pod- 105ku ciju jednu stranu savijarno pored strane dela, a drugil savijamo uz jednu ravnu stranu navrtke. S1. 101.

51. 101 - Osiguranje od odvrt3Olla malice stavljanjem pro-

cice uz stranicu navrtke

Kod nabavke i odabiranja ovih zavrtnjeva treba vo-diti racuna da narn duzina celindricnog stabla zavrtnja .ne b~de mnogo kraca od dubine rupe u sastavljajucim delovima, ali ne srne da bude ni duza jer tada delove ne "hi rnogli pritegnuti.

GOLl ZAVRTNJI su oni koji nernaju glavu, vee sarno .stablo. na cija su oba kraja narezani zavoji. Ovi zavrtnji .imaju tri dela: osnovni zavoj, cilindricni deo i norrnalni .. zavoj za navrtku. I ovi zavrtnji, rnogu biti raznih dimenzija, kako precnika stabla i zavoja, tako i pojedinih du.zina zavoja ili cilindricnog dela. Za pojedine slucajeve se koriste ovakvi zavrtnji pod imenorn »reducirani« goli .zavrtanj, sto prakticno znaci da je osnovni zavoj veci od precnika stabla i normalnog zavoja iIi svi ti delovi mogu biti razlicitih dimenzija. S1. 102.

89

,/'
I ',...
I <,
1 <,
1
I . I <,
I. -,
I I
I
I

I
/ ·1

51. 102

1

Normalno gole zavrtnje koristimo da bi uz jedan osnovni deo cvrsto pritegli drugi koji treba dobro i nepropustljivo da prekriva otvor neke supljine. Njih kori~ stimo u vecem broju: za pritezanje raznih poklopaca ra~l hermetickog zatvaranja odredenog otpora na rezervoarima, kazanima, cilindrima, karterima ili drugim raznim posudama koje rade pod izvesnim pritiskom. S1. 103.

90

51. 103 - Primer koriscenja gol09 zavrtnja

Pored nabrojanih i opisanih imamo jos mnogo drugih raznih zavrtanja sa raznim oblicima glava, stabla pa i navoja, raznih velicina i precnika i posto takve zavrtnje koristimo u specijalne svrhe, to ih i nazivamo zajednickim imenom specijalni zavrtnji.

Kod montaze i rada sa zavrtnjirna, treba uvek voditi racuna 0 tome da se zavojnice zavrtnja pre sklapanja ovlas namazu uljern.

Pri koriscenju zavrtnja s glavorn sa i bez navrtke, a narocito kod spojeva koji se krecu, ponegde postoji rnagucnost da se izbegne da glava iIi navrtka strci izvan povrsine dela, Zato ako debljina na koje nalezu glava zavrtnja i matica, a i drugi uslovi to dopustaju, mozemo odgovarajucim upustacem rupe upustiti u dubinu za visinu glave, a u precnik, sa odgovarajucim cevastim kljucem mozerno bez teskoca izvrsiti pritezanje zavrtnja ili navrtke.

91

Kod sastavljanja i povezivanja delova zavrtnjima, cesto ce nam korisno posluziti i civija.

ClVIJE su cilindricne valjkaste sipcice sa oborenim rubom krajeva. Izradene su od celika, ali mogu biti i od drugih matetijala, kao zilavog mesinga, bronze i slicno.

-- --- IA_- -
! 51. 104 - Cilindricna civija

Civije upotrebljavamo kod sastavljanja i povezivanja dva ili vise dela, koji u sklopu jedan u odnosu na drugi treba da imaju jedan odredeni polozaj. U takvim slucajevirna te polozaje fiksiramo, koristeci se cilindricnim civijama. 51. 105.

I II E u 7
/ U

pre:u," 51. lOS - Primer koriscenja civije

92

Postupak za primenu civija je isti kao sto vazi za zavrtnje.

Upotrebom civija kod montaza, postizemo to da delove brzo mozemo sastavljati i rastavljati, a da nam ti delovi uvek zauzirnaju iste polozaje. Civija ce u svrhu tacnog povezivanja posluziti isto tako i u povezivanju pojedinih podsklopova pa i sklopova medusobno. Civijama cesto utvrdujemo i odredene polozaje pojedinih zupcanika, remenica, odstojnih caura kao i drugih elemenata na osovinama i slicno. 51. 106. Za ovu vrstu utvrdivanja delova, cesto se sluzimo i konusnim civijama, ali za koje moramo rupe u koje ulaze razvrtati odgovarajucim konusnim razvrtacima.

51. 106 - Primena civije za ucvrsc.nje pojedinih delova

Za spajanje metalnih delova i ploca sa Celovirna izradenim iz drveta, plasticne mase i drugih meksih materijala, iIi za ucvrscivanje podsklopova pa i celih konstrukcija za drveno postolje, sluzimo se zavrtnjirna za drvo.

1

93

Zavrtnji za drvo imaju glavu i stablo, a na stablu konusnu grublju zavojnicu. Izraduju se uglavnom od celika i mesinga. 81. 107.

I A

c

94

I

B

SI. 107 - Zavrtanj za drvo; a) sa poluokruglom glavom; b) sa upustenom glavom; c) sa soc.ivastom glavom.

, ...

Glave zavrtnja za drvo kojima se mi sluzimo irnaju poluokrugIi i upusteno ravni iii socivasti oblik. I velicina zavrtnja je razlicita, sto znaci da ih ima u raznim dimenzijama, kako po velicini precnika stabla, tako i po njegovoj duzini tj. sa duzim ili kracim zavojnim delom.

Spajanje metalnih delova sa delovima iz drveta izvodimo na taj nacin, sto u metalnom delu izbusimo rupe precnika koji odgovara spoljnom precniku stabla zavrtnja, mereci ga ispod same glave, dok u duvo i ostale mekse materijale busimo rupe ciji je nrecnik jednak sa unutarnjim precnikom stabla zavojnice. Glava zavrtnja se nalazi pri ovakvim spojevima na spoljnoj povrsini metalnog dela, dok se zavojna strana uvrce u deo iz drveta ili drugog mekseg materijala. Pri uvrtanju zavrtnja zavojnicu uvek mazemo sapunom iii paravinom, radi lakseg uvrtanja.

Pri upotrebi zavrtnja sa upustenom ravnom ili socivastom glavom, rupu sa gornje strane metalnog dela upustamo sa kosim upustacem toliko, da kada zavrtanj stavimo na svoje mesto, glavu mu bude ravna sa spoljnom povrsinom metalnog dela.

Na glavnom zavrtnju se nalazi prorez za odvrtku pa ih zavrcemo i odvrcemo odvrtacima. Pored opisanih, ima ovakvih zavrtnja i sa cetvrtastim iii sestougaonom glavom, sarno su vecih dimenzija, te ih u nasem radu rede

upotrebljavamo. I

Zavrtnje za clrvo ne treba cesto odvrtati i zavrtati bez vece potrebe, jer ce se leziSte u drvetu ili drug om materijalu radi mekoce tog materijala brzo razlabaviti, pa nam spoj nece biti cvrst i kompaktan.

B. Spajanje - povezivanie zakivkama

Zakvici nam sluze da dva iIi vise delova lima, trake, ploce, pa i profiIisanih materijala, od istog ili razlicitog metala i legura, pa i nemetala, medusobno spojimo u cvrstu nerazdvojivu vezu. 81. 108.

Zakivci su izradeni od mekog celika, bakra, mesinga, aluminijuma, kao i od drugih metala i legura. Prema vr-

95

SI. 108 - Zakivci sa poluokruglom, upustenern i pljosnatom glavom

sti materijala koje spajamo zakivanje, odabiramo i zakivke od istog iii priblizno slicnog materijala, kako bi 'spoj bio sto kvalitetniji, kako u tehnickom, tako isto i u estetskom pogledu .

Po potrebi, zakivke mozemo izradivati i sami koristeci zicu, ili sipkaste materijale raznih metala, pomocu jednostavnog alata, ciju skicu dajemo na slici 109.

SI. 109

96

Zakivanje sastava zakivkama izvodicemo rucnim cekicem i ostalim rucnim pomocnim ala tom za zakivanje i to sa hladnim zakivkama.

Sastavi Iimova, traka iIi ploca, kod spajanja zakivanjem mogu biti preklopni ili sucelni, sa jednim iii dva podmetaca. Spajanje mozemo izvrsiti jednorednim, dvorednim ili viserednim rasporedom zakivki, Preklopni sastavi su oni, kada delove koje spajamo stavljamo jedan iznad drugog, izbusimo rupe i zakivanjem ih spojimo. S1. 110, 111, 112. Sucelni sastavi su kada delove koje spajamo stavljamo sucelno jedan prema drugom, stavljajuci iznad, a ako zelimo i ispod njih podmetac, izvrsimo potrebno

SI. 110 - Jednoredni preklopni spoj

I I:: I II

SI. 111 - Dvoredni preklopni spoj

SI. 112 - Spoj metalne i drvene ploce zakivanj"m sa upotrebom podloske

7 Obrada metala

97

busenje rupa na ranije obelezenim mestimdal, p~ ih .zlikakiv-

a s otimo. S1. 113 i 114. Da nam ~e e o~ pri ~~ ~aJ? nji ~pa kao i prilikom zakivanje ne bi rast~nh, p~~iuZujemo 'se ruenim stegama, kojima sastav prrvre-

meno stezemo. . . d

Za nase radove u vecini slucajeva najbolje 0 k!?i°va~a

ki . u iednom redu rede u dva reda. Ako za rvanje

~~s;~~~e dv~ reda tada z~kivke rasporedujemo unakrsno-

51. 113

SI. 114

Postupak pri spajanju zakivanjem je sled~Ci: del~v~ koje zelimo da spojimo postavljamo po potre~)l u Pci1izaJ za preklopno iIi sucelno spajanj~. p~stavlJbni" e o~e ste nemo evrsto rucnim stegama,. _lZvr,,~lI~? 0 e eza~anJe me~ta zakivanja ako to nismo ramje ucinili, p"a ~kda lZ{Usimo rupe odgo'varajuce velicine, prema 1?!eem u za IVki. Kod spajanja tanjih limova i?pod deblp~e od ~? rom rupe ne busimo spir~ln,im bur~lJama, vee lh pro ijamo

probojcima odgovaraJueeg preemka.

Zakivke treba u rupe da ulaze, ali ne i l~bavo. .". Ako spajamo delove dva razlicita ~atenJala, lazhclt~

tvrdoe'e ili materiiale razlicitih debljina, tada ~ avek'!ag

, . k d taiu na stram me se

kivki treba ~a stavlJaI?°lta k k~ b~ :1skiivanju druge glaodnosno tanjeg materija a, a I

I

98

ve izbegli deformacije osetljivijeg materijala. Pre zakivanja vrsimo izbor vrste, velicine i oblika zakivki kojima cemo spajanje izvrsiti, Izbor zakivki zavisan je od debljine, cvrstine materijala koji spajamo, kao i od uslova kojima taj spoj treba da odgovori, pa prema tome uzimamo zakivke sa onim oblikom glave i od onog materijala, koji ce u ovom slucaju najbolje odgovarati.

Ako naprimer, vrsimo spajanje dva tanja bakarna lima i to na preklopni nacin, tada cemo se u svakom slucaju opredeliti za bakarne zakivke sa glavom pljosnatog iii poluokruglog oblika. Ako te iste Iimove spajamo na sucelni nacin i to sa dva deblja podmetaca, tada za spajanje mozemo upotrebiti i zakivke sa upustenom glavom, sarno u tom slucaju moramo rupe na podmetacima upustiti upustacem, da bi nacinili Iezista za glave zakivki.

UkoIiko to potrebe iziskuju, kod pojedinih zakivanja mozemo na zakivku sa upustenom glavom na drugom kraju da izradimo poluokruglu, iii obratno, kod poluokrugle, na drugom kraju izradimo upustenu glavu.

Ovakvi slucajevi ce nam se cesce dogadati u praksi pri izradi raznih kontaktnih glava u elektro konstrukcijama.

Kod svakog spajanja gde upotrebljavamo zakivke sa upustenim glavama, stranu rupe gde dolazi glava moramo upustiti kosim upustacem dok drugu stranu zakivka samo u tom slucaju, ako i ovde treba da se izradi takva glava.

Preporucljivo je da i na svim drugim rupama koje nam sluze za zakivanje zakivkama, sa ulazne i izlazne strane rupe skinemo ostre ivice, pa tek tada stavimo zakiyak i izvrsimo zakivanje.

Kod spajanja zakivanjem, cesto ce biti potrebno da nam neko pomogne, odnosno da nam pri zakivanju pridrzava delove koje zakivamo.

Kod zakivanja uz upotrebu zakivaka sa poluokrug- 10m glavom, u stonu stegu stezemo jedan oblikac glave za poluokrugle zakivke odgovarajuce velicine prema glavi zakivka. Zakivak stavljamo u rupu delova koje spajamo, pa njegovu glavu stavimo u udubljenje oblikaca koji smo stegli u stegu. Delove zakivaka koje spajamo pritegnemo sa nekoliko jacih udara cekicem po izvlakacu, pa

7*

99

ako je zakivak duzi nego sto je potrebno, skratimo ga toliko da je izvan rupe nesto duzi nego sto iznosi precnik zakivka. Treba voditi racuna da otsecanje .izvrsimo ravno, jer kod raskivanja se moze desiti da nam se taj deo iskrivi i tada ne mozemo izraditi pravilnu glavu. Takode je vazno ga zakivak ne bude kraci, jer tad a necemo bin u stanju da izradimo cvrst spoj, a i glava ce biti slaba.

l\ ~

[)

\

51. 115 - Pritezanje spajajucih delova

SI 117 - Oblikovanje glave zakivka

SI. 116 - Raskivanje glave zakivka

SI. 118 - 5kidanje ostrih iviea kesim upustacem

Kod raskivanja i izrade glave primenjujemo sledeci postupak: posto smo zakivak skratili na potrebnu duzinu, tada ga uzom stranom cekica, udarajuci po vrhu zakivka, okomito i unakrsno raskujemo. Zatim okrecemo

100

51. 119 - Pritezanje spajajucih delova pritezacem

51. 120 - ~askov~ana glava zakivka

j /

(:-,/ f

/ / I

I .

. / I

\/1 . I

51. 121 - Kretanje oblikaca kod iz. rade glave zakivka

51. 122 - Raskivanje eevastih za. klvkl uz pomoc lac. kasa

101

cekic i drugom stranom lakim i brzim sitnim udarcima sa svih strana grubo formiramo oblik glave i pomocu drugog obIika koji je isti kao i onaj u stegi, dovrsimo sa nekoliko jacih udaraca definitivnu izradu glave.

Zakivanje zakivki sa pljosnatom iii upustenom glavom vrsimo na nakovnju, ravnoj ploci, iii drugoj odgovarajucoj povrsini.

Postupak izrade glave je i kod ovih zakivaka isti kao kod vee opisanih, samo sto za izradu glava ne upotrebljavamo oblikace, osim u slucajevima kada zellmo da izradimo poluokruglu glavu.

Cevaste zakivke koristimo u slucajevima kada spajamo lim sa kartonom, kozom, plocama iz plasticne mase i slicno. Cesto cemo pri takvim zakivanjima stavljati i podloske, kako bi dobili evrsci i sigurniji spoj. Rupe u kozi, kartonu i slicnim materijaIima busimo zumbom odgovarajuceg precnika, tanji lim probojcem, a deblji burgijom. Burgijom busimo takode i plocice od plasticnih masa.

51. 125 - Raskivanje ,cevastih Z9. kivki specijalnim rasklvacima

51. 126 - Izgled gotovog spoja sa cevastim zakivkom

51. 1'.i.7

51. 124 - Izgled gotovog spoja sa cevastim zakivkom

51. 123 - Zavrsno raskivanje eevaste zakivke cekicem

{E- -- ------.-.---·-·---8~-

U nedostatku cevastih zakivaka, mozemo ih i sami u radionici da izradimo, ako raspolazemo bakarnom iii aluminijumskom cevi, Ciji spoljni precnik nije veci od 5 mm, a unutarnji od 4 mm. Za rad sa cevastim zakivcima, potrebno je da imamo specijalne oblikace za izradu glava na cevastim zakivkama, kao i jedan obelezac tackas, kojim obicno vrsimo pocetno raskivanje.

51. 128 - Izgled oblikaca za raskivllnje cevIIstih zakivki

Oblikace za glave cevastih zakivaka mozemo brzo i lako i sami da izradimo, ako u svojoj radionici raspolazemo strugom za obradu metala. S1. 125, 126, 127 i 128.

102

103

C. Spajanje mekim lemljenjem.

Lemljenjem spajamo pojedine metalne delove istih ili razlicitih metala u cvrst, kruti spoj a kao povezivac nam sluze kalajno-olovne legure.

Odmah napominjemo da aluminijum i njegove legure, kao i niklovane i hromirane povrsine mozemo spajati posebnim nacinom.

SI. 129 - Razne vrste lemilica

104

Za meko lemljenje je_ potrebno da raspolazemo sa sledecim ala tom i priboi om : na prvom mestu treba da imamo elektricnu ili lemilicu za vatru, trouglo, grebalo, manju poluokruglu turpiju srednje finoce, zieani stalak za lemiIicu, nisador, kalofonijum, tecnost za lemljenje, »Tinol« pastu i zicu, iii kalajno-olovnu spojnu leguru svoje izrade.

Za pridrzavanje delova pri lemljenju treba da imamo, pincetu, pljosnata i siljata kljesta i rucne stege.

Da bi mekim lemljenjem spojili dva metalna dela, prvo moramo te delove pripremiti za lemljenje. Priprema se uglavnom sastoji iz sledeceg : povrsine delova koje ce pri spajanju naleci [edna na drugu, moramo ocistiti od korozije, masnoce i druge prljavstine, sto postizemo turpijanjem, grebanjem, struganjem brusnim platnom ili na slican nacin. Posto smo povrsine ocistili namazemo ih vodicom za lemljenje pa ih lemilicom, na .koju smo stavili malo spojne legure, kajalisemo, ako je ona topla.

Obicno, a pogotovo ako imamo neke manje delove da lemljenjem spojimo, pre nego sto predemo na pripremu delova, stavljamo lemilicu da se greje na vatri, iii ako raspolazemo elektricnom, tada je ukljucimo u prikljucnicu, pa tek prelazimo na pripremu delova za lemljenje, kao sto smo gore opisali.

Za vreme dok izvrsimo pripremu delova obicno nam se i lemilica vee zagreje, sto proveravamo pri ciSeenju bakarnog klipa lemilice na nisadoru, pa ako sagoreva sto pokazuje dimljenjem, tada je lemilo zagrejano. Vrhu IemiIice dodajemo malo spojne legure, pa nozasti deo lemilice trljamo spojnim materijalom po nisadoru sve dok se spojni materijal ne razlije po celoj njegovoj povrsini. Tada prelazimo prvo na kalajisanje povezujucih povrsina, pa kada delove postavimo u polozaj u kome treba da ih spojimo, ucvrstimo ih pincetom kljestima ili stegom da nam se pri lemljenju ne bi pomerili. Nozasti vrh lemiIice postavljamo celom povrsinom na spajajuce povrsine da bi se dobro zagrejalo, sto vidimo po tome sto- se spojna materija usled zagrejavanja i pritiska pojavljuje na ivicarna spajajucih delova. Lemilicu sklanjamo, ali delove i

105

dalje drzimo cvrsto priljubljene jedan uz drugi dok se spojni materijal malo ohladi a mozemo hladenje i ubrzati, nanoseci na spoj cetkicom malo tecnosti za lemljenje iIi obicnu vodu. Kada se spojni materijal potpuno stegne, deo sasvim ohladimo u vodi.

Ako treba da lemljenjem spojimo delove koji imaju vecu masu, pa ih lemilieom nismo u stanju da zagrejemo na potrebnu temperaturu, prvo ih zagrejemo na spiritnsnoj iIi benzinskoj lampi do potrebne temperature, te tek tada vrsimo lemljenje lemiIieom .

. Prilikom lemljenja vrlo je vazno da obratimo paznju da je nozasti deo vrha lemiliee cist i da je spojna materija razIivena po eel oj njegovoj povrsini. Celom povrsinom nozastog vrha prevlacimo po povrsini sastava delove koje spajamo, kako bi tu povrsinu ravnomerno zagrejali i dali mogucnost da visak spojnog materijala iseuri na ivice spoja, odakle je posle hladenja lako uklanjamo. Da bi izbegli eventualno korodiranje dela na spojnom mestu, dobro ga operemo u vreloj vodi i trljajuci suvom krpom osusimo,

Razne bakarne provodnike i zicu najbolje cemo spojiti ako njihove krajeve koje spajamo ostruzemo trouglim grejacem a tanje zice i licne ocistimo komadicem brusnog platna. Tako ociscene spajamo Iemljenjem na komadicu kalafonijuma, koji se pri lemljenju topi i po zavrsetku lemljenja na spojenom mestu ostaje u tankom sloju, pa spoj stiti od eventualnog korodiranja.

Spojne legure imaju vrlo nisku tacku topljenja, od 200 do 300°C. Za spajanje raznih vrsta materijala, mozemo sa malo truda spojne legure i sami pripremiti.

Za samostalnu izradu spojnih legura treba da imarno: jedan manji gvozdeni sud, olovo, kalaj, jaci reso ili spiritus-Iampu i kalup. Za izradu kalupa uzimamo komad limene trake duzine oko 400 mm sirine oko 40 mm koju

106

51. 130 - Izgled jednostavnog alat. za izlivanja legure

savijamo uzduzno pod uglom od 90°, a krajeve zatvorirno prisianjanjern dva komada od cigle, da bi izbegli izlivanje van kalupa. S1. 130.

Kada smo zavrsili sa pripremom kalupa, stavljamo posudu sa odredenom kolicinom olova na reso iIi plamen, pa kad se olovo istopi, dodajemo uz stalno mesanje postepeno i odredenu kolioinu kalaja. Posto se eela mas a potpuno istopiIa, brzo je izlivamo u kaIup, ali vodeci pri tom racuna da nam sipke ne budu suvise debele, jer bi nam tada trebalo vise vremena i veca temperatura Iemilice da bismo istopili potrebnu kolicinu spojnog materijaia

Ako zelimo da izlijemo vecu kolicinu sipki, tada cim se masa stegne, kljestama mozemo sipku izvaditi i staviti je na komad lima da se sasvim ohladi, a mi nastavijamo sa daljim izlivanjem sipki.

U prilozenoj tablici ima nekoliko vrsta spojnih legura sa potrebnim podacima za izradu i prakticnu primenu ..

I

1

107

Kalaja OIova Tempe-
% % ratura Koristi se za lemljenje
toplj. u €O
60 40 1950 Lako topljivih metal a
50 50 2200 mesinga i belog lima
40 60 2400 mesinga, bakra, gvozda ~a e1. i
radio veze i spajanja
33 . 67 2500 eink i pocinkovanog lima, ce-
lika i dr.
30 70 2600 cink i pocinkovanog lima, ee-
lika i dr.
25 75 2700 olovo, eink, pocinkovanog lima
i dr. Takode dajemo potrebna objasnjenja kako da sami pripremimo tecnost »vodicu« za lemljenje.

U jedan stakleni sud, koji je malo .dublji, sipamo kisnice, a posle u riju dosipamo koneentrat sone kiseline 50% sa 50%, pa u tu smesu dodamo sitno iseckani cink lim, oko 10 % u odnosu na kolicinu smese.

Ovaj rad na izradi vodice za lemljenje najbolje je da izvrsimo u dvoristu iIi nekom drugom otvorenom prostoru, vodeci racuna .da sud bude udaljen od svakog i najmanjeg plamena, jer se pri ubacivanju cinka u smesu uz kljucanje smese izdvaja vodonik koji je lako zapaljiv.

10. Povrsinska obrada metala

Ako iz estetskih iii nekih drugih razloga povrsine raznih metalnih delova treba da su ciste, bez vidljivih brazdi i ogrebotina, iIi da su sjajne, tada radnim proeesima eiScenja, glacanja i politiranja, posredstvom raznih pomocnih alata i sretstava to i postizemo.

CISCENJE je prva radna operacija z.i one delove od raznih vrsta celika, cije su povrsine korodirale, odnosno .nagrizane rdom. Rdu, sa jace korodiranih povrsina," prvo cistimo sa celicnom cctkom, pa zatim turpijanjem izrav-

108

navamo nagrizane povrsme, dok ne dobijemo potpuno ciste bez nagrizenih neravnina. Ako su neravnine manje, a funkcionalno nije vazno da povrsine dela budu potpuno ravne tada mozemo neravnine da uklanjamo struganjem pljosnatim ili trouglim strugacem,

Delovi cije su povrsine pokrivene sarno sa tankom skramom oksida, potapamo u sud sa petroleumom i ostavljamo u njemu jedan do dva sata, za koje vreme petroleum rastvori oksidisani sloj, pa cvrsto trljajuci krporn lako ga skidamo sa povrsine delova ili materijala.

GLACANJE S1. 131, 132 povrsina metalnih delova vrsimo posle eiScenja, ako te povrsine prethodno nisu bile obradivane,

51. 131 - Glacanje metalne pevrsine prevlacenjem turpije

51. 132 - Glacanje metalne povr~i ne brusnim prahom

Povrsine koje su obradivane na mas in am a iii rucno turpijanjem, mogu se odmah glacati. Glacanje grublje obradenih povrsina ravnih i oblih, izvrsavamo prvo uz upotrebu turpije sa finim narezom, pa posto skinemo vece neravnine, glacanje nastavljamo brusnim platnom i to prvo sa krupnijim, a zatim sitnijim zrnom. Glacanje brusnim platnom vrsimo na taj nacin, sto brusno platno stavljamo na komadic plute ili mekseg drveta, pa pritiskajuci ga na povrsinu koju glacamo, prevlacimo u raznim pravcima, uzduzno i poprecno pa i kruzno, sto zavisi od oblika povrsine, Povrsinu koju glacamo, mozemo u pocetku sa uliem koje je malo razredeno petroleumom, a pred kraj sarno cistim tanjim uljem.

109

Glacanje povrsina mozemo izvrsiti i rucnim brusnim karnenjem razne finoce, koje pri radu takode povremeno potapamo u rastvor ulja i petroleuma sto mnogome poboljsava kvalitet glacane povrsine,

Na napred opisane nacine vrsimo glacanje povrsina i svih delova izradenih od raznih vrsta metala i legure.

Ako zelimo da sa povrsine metalnih delova nestanu i najmanje ogrebotine i brazde, tada prelazimo na sledecu radnu operaciju, poliranje.

POLIRANJE povrsina delova vrsimo da bi bile sasvim ciste, glatke i sjajne. Takav kvalitet obrade postizemo ako na komad filea, vunene ili pamucne tkanine (tkanine stavljamo na komadic plute) uzmemo malo specijalne paste za poliranje odredene vrste metala, a koje u sebi sadrze fina sitna zrna praha za poliranje, uz dobro mazanje redim uljem iIi glicerinom. Tehnika rada je skoro ista kao i kod glacanja, sarno sto treba rad izvoditi jos sa vecom paznjom,

Pri radu cesce kontrolisemo poliranu povrsinu i kada se uverimo da smo sa nje odstranili i najmanje ogrebotine, povrsinu dobro operemo petroleumom, pa posto je nauljimo, sa cistim fileanim temponom produzujemo poliranje izvesno vreme, pa ponovo odstranimo sa povrsine svu masnocu i suvom mekom flanelnom krpom trljamo dok nam povrsine ne budu sjajne.

Ovako obradeni delovi se obicno zasticuju od ponovnog korodiranja, a to treba uciniti u sto je moguce kracern roku.

IZRADA IMITACIJE RIBUE KRLJUSTI na povrsinama raznih alata ili delova vrsimo, da bi te povrsine dobile lepsi izgled. Za ovaj rad nam je potrebna jedna osoviniea precnika 5 do 6 mm (sl, 133) duzine oko 60 mm

51. 133 - Izrada imitacije riblje krljuiti

110

!<OZ/lObojO( metat.· i- ojt>fol/c koroNercsliclle osobine

/lem/SkO Speci/i- Templ'/o- 7emppra-
/Yaz/v o6elezQ· cno turo /"<.IrCi
»rer oc a Z/o"'je fezilJQ /opf/I"//j/)C jljUC()'//jO'C
flLC//J?inljt//n AL 2,70 658 2270
.I1a/.mO/7 51. es» 6.30 1465
Beri/,v/71 Be {'86 1278 2970
8okor Cu. 8,90 1083 2.3?)6
8Jizmut 81 9,80 271 1560
[Jo/Jodt°tl/n V .5,80 Moo -
VoLJrom W 1!UO 3370 4830
Zt'ya Hg 13 . .56 -,39 .3,57
ZLoto Au. 19,jO -106.3 2710
UaLaj S" 7,28 232 2362
N060Lt Co 8,8.3 1490 .3185
liod/J?Gu/71 Cd 8,64 .32.( 767
/J1osl"'ezlvn} Mg 1.74 6.50 1107
;I1ongo/7 Mn 7,.30 1260 2260
;I1oLG'6den M" ,'0,20 26()0 3,560
Mid N;"' 8.85 1~66 3075
OLovo Pb 1~.34 321 17.50
Platlao Pt 21.4{) 1774 .3800
Sreoro A9 10,61 96{ 2152
TontaL T« 16060 .30.30 -
Tetaa Ti .1;,00 18(1) -
flrom Cr 7.11,0 1$120 26"(;0
C~·nk. Gil 7.14 419 907 51. 134 - Raznobojni metali njihove karakteristicne olObin.

/

111

6

5~60 17~00

7.2,0 113,70 78J)O

Cl25 0-68!J

f7. 90 {7, 10

0.00 1,365

2,2.38 2, 1.38

2, f5 /'8 2,8~ {,96

~"7S ·4,275

I 2,73

(.175 2048

8,95 8 • .55

8,6 7,2 ((,~'7 7.85

!2 M6

.3 8,(9

26.tJ5 :7.5.6.5

25,8 21,6 .H,/.( 23.55

3.5,80 64,20

4 /0,92

5 1.3,65

16,.38

7

B

21-8+ rc eo

8.3.50 86,0

~3,a .36,0 se.es 39.25

51,0

4.3,2 G8,22 1,7,10

(i~8 fOR,!,!> 70,65

102, 60 (OJ. 2

128,28 129.0 1a8,0 170,£$ 117.75

130,80 13~6 (£5,/1 181,9.2 125,60

9

2l3() <'39,60

If

f2

13

14

IfJ

16

17

18

19

5/'87 17(),o5

20

51. 135 - Telina metalnih limova i ploca

112

Tezi?o VUCe?llog mesillga

~ ~ ~ t ~
~ ~ ~ ~ ~
1:»1,) ~~ ~ tl ~t1 ~~ ~tl
~~ ~* ~ ~ ~ Qj -l( 40:
QJ III ~ Q; Q,.
0 Ct) VJ fi) II) II) II)
,I::: ~ tl ~
.1'::: tl Q,. () ~ () ~ K 1,) ~ ~~
'~ S~ .~ ~ ·S ~ ~ S~ ,~ ,~
~ ,~ 'N 't-l QJ ,~ .~ '''I
~ ~O ~O ~O CJ ~O ~O ~O
411 all at.!, al2 no a8f 1,t73 tl89
45 (J,l4 0,./7 OdS 11,5 aDS f,{2 0,97
5,0 0,17 tJ,2-1 {},f8 12,(} a96 1.22 {'(}6
5,5 0.20 0,26 a22 12,0, /,0-'1 (,33 1,15
6,0 424 tJ,3/ a26 ",0 1,13 M{- /,24
6,5 428 436 ast I~o /'22 t6.5 /,31,
'to O,3j tJ,'t2 a.36 1M ,1.3{ /'67 fA¥
7,5 Q.38 alt8 M-I 1M l,.t,tJ ('79 1.56
8,0 M.5 4.54 M7 15 1,60 {.91 {'66
85, MB 46{ 0,65 16 ;'71 2,18 1,88
~o aM 469 a6tJ 17 1,9.3 Z'r6 2.13
g6 a60 0.77 a66 fB 2,16 2,75 2,38
10,0 0,67 0,86 a7~ 19 2.41 ~,O7 266
1M 0,74 ag" as{ 20 2,~7 .3,.0/0 2,94 SI. 136 - Teiina vucenog mesinga

2 Obrada metala

113

ez ~ ~ I
.- ~ ..t ~ ~ ~~
~ ~ ~() ~ ~!::I ~~ ~~
~ ~ ~ ~~ t \l 't~ ~ Ql \l ~
"'< 'i \l ~ ~ ~ ~ ~ ~ .~ ~
() \l ~ ~ ~ .;:: .~ ~ ~ ~
.~ I) ~ .~ ~ ~ ;~ ,'<
.~ .~ Q._ ~o
~ ~ Q_ .~ ~ ~o ~D
QI ~o ~O ~o
CJ
M6{ 0.#00
0.068 0,0.59 J~ 4:362
" 0,0.5.3 o,U3
14 0. 420 0,535
/) 0,077 0,098 0,085
afl6 ,,, O,48:J 0,614 O,J3{
7 0, 105 0,14"
0,176 afSI 16 0,.549 asss Ll,60.5
8 t),l37
aPPI algI 11 4620 4789 468.3
9 0, IN
4236 (8 a 695 aM" 4776
10 o,:w (J,276
4286 19 O,7N 0,98.5 4853
(I o,2.5Y' 0,630 tJ,946
(J..J40 20 4858 "09,2
12 4.309 a 3!l.5 I . "ume 51. 137 - Tablica tezine vu~enog a umJnl,

114

na koju lepimo cep od plute precnika 8 do 10 rom. Na donju stranu cepa nalepimo komadic brusnog platna, koji srno obrezali prema osnovici cepa. Ovaj alatic ste.lemo u steznu glavu stone eIektricne busilice, koju pustarno urad. Povrsinu dela ili alata na kojoj treba da izradimo krljust namazemo malo uljem, pa na busilici uz pritisikanje cepa sa brusnim platnom na povrsinu dela, iIi alata, usled obrtanja cepa na povrsini koju obraaujemo, pojavice se oblik riblje krljusti sastavljen iz niza koncentricnih krugova.

Pocinjemo izradu iz jednog ugla povrsine, slazucr sare jednu preko druge, pomerajuci mesto sare za oko tri cetvrtine precnika opisujuceg kruga. Pomeranje vrstmo u jednom pravcu do drugog kraja povrsine, pa se vracamo ponovo na pocetak povrsine, ali tada izvrsimo pomicanje u stranu za tri cetvrtine kruga, pa nastavljamo dalje u pravcu do drugog kraja.

Ove radne operacije ponavljamo sve dok celu predvidenu povrsinu ne popunimo sarama. Po izvrsenom saranju, povrsinu Operemo petroleumom, osusimo je cistom krpom, pa je namaiemo tankim slojem vazelina iIi ulja, da ne bi korodirala.

Ukoliko se radi 0 alatu koji cesce upotrebljavamo, pre Upotrebe odmascujemo, obrisavg] povrsine Cistom krporn ali po zavrsenom poslu moramo povrsine ponovo suvo oCistiti i ponovo namazati vazelinom.

11. Povrsinska zastita metala

Posto smo povrsine delova ocistili, uglacalj, iIi polirali treba da ih i zastitimo od ponovnog korodiranja.

Zastitu od korodiranja mozerno izvesti na vise naCina i to: bojenjem povrsine raznim uljanim bojama, premazivanjem lakovima, bruniranjem, bakarisanjem, nikIovaniem, hrorniranjem, kadmijumiziranjem i eloksiranjem. S obzirom da u radionicama za sada nemamo uslova za zastiCivanje metalnih delova galvanskim putem, to cemo ovde dati potrebna uputstva za nacine zastite, koje rna.lemo sa uspehom da izvrsimo u nasim radionicama.

115

ZASTITE BOJENJEM - Dobro oCiscene ili uglacane povrsine delova mozemo zastiti od korodiranja bojenjem odnosno da u firnajzu bude manja koliCina minijum nacina zastiCivanja je sledeCi: ociScene ili uglacane povrsine, ciste i bez masnoca, premazujemo gvozdenim ili olovnim minijumom, koji smo izmesali firnajzom u zitku

crvenu obojenu masu.

Prvi premaz moze da bude izveden sa redom masom, odnosno da u firnajzu bude manja kolicina minijum praha, dok kod drugog premaza k6licina minijuma treba da je tolika, da pri bojenju crvena boja minijuma pokriva podjednako celu povrsinu. Drugi premaz se vrsi tek kada se prvi sasvim osusio. Tada, a posle potpunog susenia i drugog premaza, ove povrsine mozemo bojiti prema izboru, bilo kojom uljanom bojom raznih nijansi,

pa i emajl-Iak bojama.

Ovu vrstu zastite uglavnom koristimo za konstrukcije iIi pojedine njene delove, a koje su izradene od raznih celicnih materijala, dok delove izradene od drugih metalnih materijala i legura zasticujemo na druge nacine. a samo u izuzetnim slucajevima i na ovaj.

ZASTITA BESKISELINSKIM MASTIMA koristi se delovima koji su izradeni od raznih vrsta metala i legura. samo se ovaj nacin zastiCivanja koristi za delove i konstrukcije koji nisu izlozeul uticaju spoljnih elementarnih

promena.

Zastita lakiranjem se vrsi na isti naCin kao i boje-

njem, samo pri lakiranju treba voditi racuna da se povrsine pokriju sa sto manjim slojem laka, jer ako je sloj deblji teze se susi r Iako puca, pogotovo na delovima koji se krecu. Zato se ovaj nacin zastite uglavnom koristi za

delove koji miruju.

ZASTITA BESKISELINSKIM MASTIMA kor'sti se

privremena zastita za pojedine materijale i delove, koji ce za krace ili duze vreme biti upotrebljeni za obradu ili ce biti na odredeni nacin zasticeni. Zastita ovih delova se vrsi premazivanjem njihovih povrsina raznim mastima i vazelinima, koji u sebi ne sadrZavaju kiseline.

116

I

d v B~U~IRANJE vrsimo na delovi koi .

o ce!~ka 1 cije su povrsine pol' VIrna OJ.l su izradeni

sledeci : deo postepeno . irane, a radni postupak J' e

I. grejemo na tri d

ug J.a, pa kad dobije tamnu iIi tam va no. drvenog

ga lZ vatre, premazuj emo no. crvenu boju, vadimo

u toplom stanju, iIi ~a pot~ap;~vedlml lojem. ?ok je jos

neralno ulje. 0 u aneno, ili neko mi-

Bruniran'i deo dobii ..

vrsine i tada je vrlo otpJ~rCarnu lilk tam~.o plavu boju po-

. . n na orOZIJU.

Najbolje je da pojedi d

stitimo galvanskim u{ me elove, koje zelimo da za-

s~ poliranjem, pa ih ~a ;::t~:a kada vo_bradimo zakljucno njaku u radionicu da on tai nds u zasltlt~ odnesemo struc-

J eo pos a izvrsi.

PRIMERI ZA PRAKTICNE VEZBE

. U p:i~ogu ovog prirucnika d . . .' 1 prakticnih primera obrad 'jJemo nekoliko saveta

date su tacne dimenzije d~-feta a. U nekim primerima ~ogu uzeti proizvoljne 'odn se kod pojedinih primera ie. sto ce zavisiti od nam' osn°drn' odgovarajuce dimenzi-

. ene pre eta.

1. Lzrada petokrake

M_aterijal: Elektricni rov d . v • •

PVC izolacijom, iii gola zlca ~d nJk precmka v 1,5 mm sa

Alat : D I v rugog mekseg metala.

. rvena p oca d blii

rom, u koju ukujemo dva e jme 15 - 20 rom x 50 x 100

moze biti 3-4 mm D' e~~era b~z glava, ciji precnik krake. . imenzije zavise od krakova peto-

Radni postupak: Prvo is . V'

savijamo, kao sto prikazuj pra~o .ZICU pa je na alatu

~g~~ve savijamo priblizno J: ~Ja sh~~. Kod savijanja I visak materijala otsece~; t d ~ savijemo sve krakove da nam zvezda ima pravila~ ~bl~k. ~lrtfs~ krakove tako

117

9'00

51. 138

2. Izvlacenje cevi iz limenik traka

Materijal: Mesingani, bakarni, aluminijumski iIi beli lim do 0,5 mm. Ulje iIi tovatna mast.

Alat: Prsten za provlacenje, nosac prstena, manja rucna stega i stona stega.

Radni postupak: Lim se pripremi prema potrebn'm dimenzijama predmeta koji zelimo izraditi. Zatim izvrsimo obracun - razmere njenog obima i tom prilikom kod obracuna umanjujemo dimenzije za dve debljine lima. Na primer, precnik cevi treba da bude 4 mm, a njena duzina 200 mm. U ovom slucaju koristimo formulu 4 x 3, 14, sto iznosi 12, 56. ad tog iznosa oduzmemo dve debljine lima. S1. 139.

3. Dvodelna obujmica sa jednostranim stezanjem, S1. 140, dimenzije proizvoljne, izrada prema crtezu,

118

51. 139

{eE-·--j

51. 140

119

4. Dvodeina obujmica sa dvostranim stezanjem. Dimenzije proizvoIjne i prema potrebi, a izrada prema slici 141.

5. Obicna obujmica izradena od lima. dimenzije proizvoIjne, a izrada prema slici broj 142.

6. Izrada Ianca od pIjosnastih iIi okruglih alki.

Slika 143.

JL

IL-._I~ IL---_I'----'~ I IL-._I® IL----JI.-JQ I 0

51. 141

51. 142

51. 143

120

. ,

I

..

Sastavljanje alki moze se vrsiti Iemijenjem. Dimenzije proizvoIjne, radni postupak prema slici 144. a) savijanje alki od iice b) presecanje savijenih alki testerom za metal, c) izgled plosnatih i okruglih alki. Lanac izraden i sastavljen od pIjosnatih alki i medusobno povezan predicama od limenih traka moze se izraditi prema slici 145.

51. 144

7. Stega za drvorez.: dimenzije su date na slici 147, .a konacni izgled na slici 146. Potreban je materijaI: za Iuk stege konstruktivni celik, pIjosnatog prescka 5 x 20.x 1 - 145 mm. Za zavrtanj stezaca : konstruktivni celik, 12 x 1 - 80 mm. dimenzije na slici 147. Materijal za pod.losku stezaca : celicni lim 1,5 x 30 x 30 mm. Dimenzije na

121

t-

W A

"Pll.f.SEIoI A - b

51. 145

raskovo.li

I.

51. 146

122

t-··~o-·-3~

CD

51. 147

slid 148. Za okretac zavrtnja potreban je materijal: ee~ licna okrugla sipka 5 xI-50 mm, dimenzije na slid 149 ..

8. Cetvorostrana piramida: Moze se raditi od tankog lima, a sastave spojiti lemljenjem. Dimenzije proizvoljne i prema potrebi. Mreza na slid 150.

9. Kocka: Moguce je raditi od tankog lima, a sastavc spojiti lemljenjem. Slika 151.

123

51. 148

51. 149

------- -,

<,

Sl. 150

\

10. Ova vezba ukazuje na primenu zavrtnja za drvo kod ojacanja spoja drvene konstrukcije. Dimenzije prema potrebi, slika 152.

11. Razni oblici leiista: Dimenzije prema potrebi, a oblici prema slid 153.

125

SI. 151

SI. 152

126

SI. 153

.. 12. Nacin ucvrseivanja poluosovina na modelima:

Dimenzije prema potrebi, oblik ukazuje slika 154.

13. Nacin ucvrscivanja osovine i ogranicenje uzduznog pomeranja okretnog tocka na osovini. Elementi i objasnjenje na slici 155.

14. Kako se pravilno savija lim. Slika 156.

15. Savijanje spiralne opruge. - Slika 157.

TERMICKA OBRADA

SEKUCIH ALATKI IZRADENIH OD UGLJENICNOG ALATNOG CELIKA

Termicku obradu seciva sekaca, probojaca, zumba, tackasa, kao i drugih alatki, koje su izradene od ugljenicnog alatnog celika, vrs'mo na sledeci nacin :

127

SI. 154

_·fiE- 8-

-fF-----

128

Tok racIne operacije kaljenja;

Ostrica alatke koju zelimo okaliti, usijavamo na kovackoj vatri lozenoj koksom iii drvenim ugljem, do crvene boje - 7800 C., a zatim se naglo hladi spustajuci secivo okomito u vodu temperature 20°, uz mesanje.

Tok operacije otpustanja:

J05 neohladeno secivo brzo ocistimo brusnim platnom i sacekujemo da poplavi, pa ga potpuno hladimo u vodi.

Otpustanje mozemo izvrsiti i na secivu koje je oka-

ljeno i potpuno ohladeno i to tako, sto jednu deblju plocu

Lim se postavlja po obelezenoj liniji na ugao daske I de<> se .ovija pomo~u dveju dasaka

Kod aluminijskog lima treb. zaokrugllti mesto ,"vijanja. Pri oltrom uglu .. vijonla aluminl] 00 lomi

Zovrino obrada vrll Ie udorimo ~ekito po dasci. Ne treba udarotl nepesrednc cekl~_ u 11m

Za sav'lanle metalne ploce potrebno ju Ie 5t_gnuti u mengele i .. vijatl udarclm. l.lcI~ u dasku. Uglove islurpljati

~-----------------

SI. 155 __ Nacin ucvr!cenja esevlne , ograni~enje uzduznog pomeranja okretnog

tocka na osovini. 1. esevlna sa iljebovima. 2. potkovicasli prievrlcivac osovine (izraClen ad lanjeg a duieg ekserei':a). 3. :lihn, elestien. karika (alka) za i,gr •• nicenje uzduinog pomeranja tocka. 4. drveno po.tolle modela vozila. 5. lockovi. !J Obrada metala 129

130

I

I l

I

.... lOt

-

zagrejemo do crvenog usijanja, te ocisceno secrvo stavljamo na usijanu plocu i sacekujemo da dobije plavu boju i tada hladimo u vodi.

Dobro okaljeno i otpusteno secivo ispitujemo na taj nacin sto sa turpijom pokusavamo da zastruzemo okaljenu povrsinu, a turpija ako ga sarno malo zastruzuje, tada je dobro okaljeno.

TABLICA

ZA ODREDIVANJE TEMPERATURE USIJANOG CELIKA PREMA BOn

Boja usijanog celika

Temperatura

crveno sjajna crveno smeda crveno tamna crveno visnjeva

crveno visnjeva sjajna crveno zuta

tamno rota

svetlo zuta

bela

bela sjajna

od 500 do 5300 C od 580 do 6500 C od 650 do 7300 C od 770 do 8300 C od 830 do 9000 C od 900 do 10500 C od 1050 do 11500 C od 1150 do 12500 C od 12500 C

13000 C

TABLICA

ZA ODREDIV ANJE TEMPERATURE CELIKA PRI OTPU5TANJU, PREMA BOn

I Boja pri otpustanju Temperatura

-----------------~~----------

zelena 3400 C

otvoreno plava 3200 C

zatvoreno plava 3000 C

ljubicasta 2900 C

jasno crvena 2800 C

zatvoreno crvena 2700 C

ciglasto crvena 2550 C

zatvoreno zuta 2400 C

otvoreno zuta 2250 C

I

131

132

1..I~

1-1-

II

I I

II

i I I

ru

f-I-

133

134

-k,

I ,~n !~

~ I <=;:::-;------'=1 PrJ ~ ,

__ 1 ~ _ _ _ _ _ 11

I ,II --

I I

,,4

1-1-

~

u

"'

~

.. o

"' u

s

1--

135

BIBLIOGRAFIJA

Pri izradi ovog prirucnika koriscena je sledeca literatura:

GVOZDE I CELIK od inz. Borislava Milosevica, izdavac Sindikalno Izdavacko-stamparsko preduzece »RAD«, Beograd - 1948.

RAZNOBOJNI METALI od inz, Borivoja Milosevica, izdavac Sindikalno izdavacko - stamparsko preduzece »RAD«, Beograd - 1948.

MASINSKI TREBNIK od ing. Mihaila St. Nicota, izdavac Savez strojara, strojevodja i lozaca Jugoslavije, Beograd - 1958.

TEHNICKI PRIRU(;NIK prevod sa njemackog u izdanju Tehnicka knjiga, Zagreb - 1959.

MEHANICKA TEHNOLOGIJA I i II deo od ing. Ota F.

Horvata, u izdanju Tehnicka knjiga, Zagreb - 1950.

TEHNI(;KO STVARALASTVO, prevod sa ruskog, izdavac Savremena skola, Beograd - 1960.

SADRZAJ

Strana

o METALIMA I NJEGOVIM LEGURAMA 7

Vazniji obojeni metali i njegove legure - 9

RADNO MESTO I OSNOVNT ALAT ZA RUCNU

OBRADU METALA - - - - 13

Radno mesto - - - - 13

Osnovni alat za radno mesto 16

TEHNIKE OBRADE METALA - 18

Ispravljanje i izravnavanje metala 20

Ocrtavanje i obelezavanje - - 24

Merenje i kontrola rada - - 30

Secenje i isecanje izbusivanjern - 38

Turpijanje i struganje - 46

Busenje i probijanje rupa 61

Savijanje metala - - 70

Rezanje zavoja - - 75

Spajanje - povezivanje del ova - 81

a) Spajanje i povezivanje delova zavrtnjima - - - - - - - 83

b) Spajanje - povezivanje zakivkama 95

c) Spajanje mekim lemljenjem - 104

Povrsinska obrada metala - - 108

Povrsinska zastita metala - - 115

PRIMERI ZA PRAKTI(;NE VEZBE TERMI(;KA OBRADA METALATABLICE - - - - -

117 127

131 /.

/

Zbirka prtrucnlke za rad sa pionlrlma izdata povodom Jugaslovenskih pionirskih igara 1963. - Tehnlcka kultura mladih, obuhvata sledece publikacije:

1. Godina tehnicke kulture mladih

2. Prlrucnlk za AUTOMOTO TEHNIKU

3. Prlrucnik za BRODOMODELARE

4. Pr irucnik za VAZDUHOPLOVNE MODELARE

5. Prirucnlk za GRADEVINCE

6. Prirucnik za GEOLOGE

7. Pr irucnik za ELEKTROAMATERE

8. Prirucnik za MASINISTE

9. Prirucnlk za METEOROLOGE

10. Prirucnik za OBRADU METALA

11. Prirucnik za OBRADU DRVETA

12. Prlrucnlk za OBRADU PLASTICNIH MASA

13. Prirucnik za POLJOPRIVREDNU TEHNIKU

14. Prirucnik za RADIOAMATERE

15. Prlrucnlk za TEHNICKO CRTANJE

16. Prirucnlk za FOTOAMATERE

17. Prirucnik za FIZICARE

18. Prirucnik za HEMI(:ARE

19. Prlrucnlk za RAD UCENICKIH ZADRUGA

20. Prirucnlk za OSNIVANJE I RAD KLUBOVA MLADIH TEHNICARA

Zbirku pripremio

CENTAR ZA UNAPREDENJE TEHNICKOG VASPITANJA Beograd

I

Ivan Ispas

PRIRUCNIK ZA RUCNU OBRADU METALA

Tehnicki urednik: Mil 0 ~ S. Rib a r I z d a j e: Savezni odbor Jugoslovenskih pionirskih igara 1963. - »Tehnicka kultura mladih«

!I tam p a: Stamparija »KOSMOS« Beograd, Gavrila Principa 37

PRIRUCNIK ~:RADU METALA 1 0

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->