P. 1
Prirucnik Za Obradu Plasticnih Masa

Prirucnik Za Obradu Plasticnih Masa

4.5

|Views: 3,634|Likes:
Mladi tehnicar – Prirucnik za obradu plasticnih masa
Mladi tehnicar – Prirucnik za obradu plasticnih masa

More info:

Published by: Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije on Apr 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2014

.

~

,

i

~

,,- ~

,

REDAKCIONI ODBOR:

Dr Nikola Potkonjak, prof. Milos Derrnanovic, Momcilo Krkljus, Slavko Filipi, Persida Jovanovic i

Brana Kovacevic

UREDNIK

Brana Kovacevic

~. J(wJ'. 2CJ3o

I Z 0 A J E: SAVEZNI ODBOR JUGOSLOVENSKIH PIONIRSKIH IGARA 1963. TEHNICKA KULTURA MLADIH, BEOGRAD

/

03

MIHAILO MARKOVIC

PRIRUCNIK

ZA OBRADU PLASTICNIH MASA

BEOGRAD 1963.

Stampa: "KOSMOSc, Beograd, Gavrila Principa 37. Telefon: 25-266

S avet drustava za staranje 0 deci i omladini Jugoslavije i Centralni odbor Narodne tehnike Jugoslavije u saradnji i uz pornoc drustvenih organizacija i strucnih ustanova, a povodom Jugoslovenskih pionirskih igara 1963. - Tehnlcka kultura mladih, pripremili su zbirku prirucnika za rad sa pionirima iz oblasti nauke i tehnike.

Izdavanjem ove zbirke zelelo se, da se na popularan i pristupacen nacln, prvenstveno mladi, kojima je ova zbirka i namenjena, jos bolje upoznaju sa raznim oblastima nauke i tehnike. Zbirka prlrucnlka takode treba da doprinese uspesnorn prihvatanju programa Igara koji ce svaka skola, tehnicka organizacija, stambena zajednica i komuna izraditi prema sopstvenim uslovima.

5

,

PLASTICNE MASE U ZIVOTU SAVREMENOG COVEKA

/

Plasticne mase su proizvodi hemijske industrije, koji sve vise daju obelezje vremenu u kome zivlmo. Za manje od jednog stoleca, nauka je stvorila mnogo novih materijala od kojih covek gradi predmete kojima se sluzi, vise nego ranije za hiljadu godina. Na naucnom i tehnickom polju malo je podrucja na kojima se takvom brzinom doslo do ogromnih uspeha.

Pocetkom XX veka Ijudi otkrivaju, manje iIi vise uspele zamene za razne prirodne materije (celuloid i fenol-formaldehidne smole), da bi u godinama pre, a narocito posle drugog svetskog rata poceli da ih proizvode u obimu koji prelazi proizvodnju niza drugih materijala.

Ovakav razvoj proizvodnje i potrosnjeplasticnih masa prouzrokovan je, kako razvitkom tehnologije njihove proizvodnje i prerade, tako i pronalazenjem novih, sa ekonomskog gledista, povoljnijih sirovinskih izvora. Njihove osobine (mala specificna tezina, otpornost prema mnogim hemikalijama ivodi, odlicne elektroizolacione osobine, dobra mehanicka svojstva, mogucnost brze i jeftine serijske proizvodnje artikala i njihov lep izgled), omogucile su veoma brzo sirenje podrucja primene plasticnih masa u gotovo svim oblastima privrede i svakodnevnog Zivota.

Ovaj progres pruza jasno i realno svedocanstvo 0 neodoljivom kretanju nauke napred i 0 njegovom odrazu, kako na svakidasnji zivot, tako i na citav drustveni razvitak. Mnostvo proizvoda od plasticnih masa, njihov ogroman broj i stalno traganje za novim (sa jos boljim osobinama), prakticno pruzaju beskonacne rnogucnosti koje ce covekova dovitljivost moci da izvuce iz novih materijala.

7

_SI. 1 - 'Od plastiiOnih masa proizvodi se veliki broj predmeta za iiajrazliiOitiju upotrebu

SI. 2 - U savremenom stanu veliki broj del ova namestaja izradEfn je od IPlasticnih masa

~.

SI. 3 - U kuhinji savremenog stana gotovo je sve od plasticnih masa

Uporedo s razvitkom nauke, koja se bavi problemima pronalazenja i usavrsavanja kvaliteta plasticnih masa, veoma brzo se razvijala industrija vezana za ovu oblast, tako da je danas proizvodnja i primena plasticnih mas a najuze vezana za delatnost triju industrijskih grupa:

- industriju koja se bavi proizvodnjom plasticnih masa,

- industriju za preradu plasticnih masa,

~ industriju koja proizvodi specijalnu opremu za preradu plasticnih masa.

Prva grupa industrije, proizvodaci plasticnih masa, po svim svojim karakteristikama spada u sektor hemijske industrije. Ona se bori sa svim problernima specificnim za ovu oblast delatnosti u okviru, pretezno, automatizovanih kapaciteta, u kojima se odvijaju hemijske reakcije pomocu kojih se dobijaju makromolekularne supstance. Ove supstance uz odredene dodatke daju plasticne mase U obliku granulata, kase, praha iii u bilo .kom drugom

obliku. .

Industrija koja preraduje plasticne mase ima tu f~nkciju da iz neoblikovanih plasticnih masa, koje proizvodi hemijska industrija, izradi predmete raznih oblika koji se upotrebljavaju u najrazlicitije svrhe. Preradom plasticnih masa bave se specijalizovana preduzeca ili pojedini pogoni preduzeca koja su veliki potrosaci plasticnih mas a i njihovih preradevina, a u nekim slucajevima i sami proizvodaci plasticnih masa. Prerada plasticnih masa sa svojom problematikom je slicna preradi materijala u metalopreradivackoj, drvnoj, papirnoj, kozarskoj, tekstilnoj i drugim industrijama, ali ona ima i niz specificnosti koje su razvijene zahvaljujuci narocitim osobinama plasticnih masa.

Proizvodnja specijalnih uredaja za preradu plasticnih masa odvija se u preduzecima masinogradnje. Osnovni i pomocni uredaji za preradu plasticnih masa su specificni i veoma raznovrsni tako da u masinogradnji, koja se bavi

i proizvodnjom ove vrste opreme, postoji specij.alizovana proizvodnja. No i pored toga, malo je preduzeca iz ove grupe, koja obuhvataju siri asortiman tih uredaja, jer

10

strucnjaci ove industrije moraju ovladati k~ko masinskotehnickom, tako i hemijsko-tehnoloskom problematikom prerade plasticnih masa. Pri konstruisanju i proizvodnji tih uredaja mora da se vodi racuna 0 fizicko-hemijskim osobinama i specificnostima plasticnih masa,

Sve ove tri industrijske grupe u toku zadnjih deset godina razvijale su se veoma brzo. Svako dostignuce i napredak u jednoj aktivno se odrazava na razvoj druge, stavljajuci' pred njih nove zadatke i nove probleme koje treba resiti, Zbog toga, sarno najuzom saradnjom strucnjaka iz sve tri grupe, moguce je odrzati dosadasnji stepen napretka u proizvodnji i preradi plasticnih mas a i dalje povecavati njihovu proizvodnju i potrosnju,

Od kako je pocetkom XX veka dobijena prva plasticna masa iz sirovine prirodnog porekla - celuloid, a odmah za njom i prva plasticna masa dobijena sintetickim putem - bakelit, do danas se u industrijskim razmerama proizvodi .vec preko pedeset vrsta ovih masa. Proces istraznih radova na dobijanju novih plasticnih masa je u veoma brzom porastu, sto, razumljivo, uslovljava i sve brzi porast njihove primene i potrosnje.

Kako se ovaj porast odvijao mozemo videti iz sledeceg statistickog priloga koji se odnosi na svetsku proizvodnju:

Godina 000 tona

1959. predvideno 1965.

6500 11.000

1900. 20

1929. 85

1950. 1300

Svetska proizvodnja plasticnih masa po jednom stanovniku porasla je od 0,50 kg u 1950. godini na 2,22 kg u 1959. godini, dok se za 1965. godinu predvida na 3,50 kg.

Plasticne mase nasle su, dakle, takvu primenu da je vee sada tesko zamisliti .zivot bez njih, jer se upotrebljavaju skoro u svemu sto je vezano za covekov zivot. Mada ne mogu da zamene sve materijale, znacaj plasticnih masa u zivotu ljudi je svakim dan om sve veci. Zbog toga imaju sve vecu vrednost, tako da se stepenom njihove proizvodnje pocinje da meri stepen zivotnog standarda u jednoj zemlji.

11

JUG 0 S L 0 V ENS K A I N D U S T R I J A P L AS T I c NIH MAS A

. ~roi.zvodnja i prerada plasticnih masa. u nasoj ze~ji novijeg je datuma. Moze se reci da ona pocinje tek posle

oslobodenja. _

Prva plasticna mas a koja je proizvedena u nasoj zernlji, bila je masa za presovanje, na bazi fenolformalde~idn~ smole,'boljevpoz~ate kao b a k eli t koja je dobila -ime po pronalazacu Bakelandu.

Labotatorijski radovi poceli su u junu 1945. godine, a vee polovinom avgusta iste go dine otpocelo se sa proizvodnjorn. Teski uslovi istraiivackog rada, u to vreme, uslovljavali su i teskoce u proizvodnji. Ipak, uspesno su savladane sve teskoce i proizvedene su prve kolicine ba-

kelita dobrog kvaliteta. .

. Proizv?dnja je u pocetku bila vrlo mala, ali se iz godille u godinu postepeno povecavala, da bi na kraju zadovoljila potrebe nase privrede. .

Svojim daljim razvitkom, nasa industrija je, u ovoj oblasti, osvojila i .niz drugih proizvoda sa podrucja fenolformaldehidnih smola. lako su fenolformaldehidne smole jedna od najstarijih vrsta plasticnih mas a, one, jos uvek, u ukupnoj svetskoj proizvodnji ucestvuju sa oko 30 %. -Razlog tome su njihove odlicne osobine (postojanost na povisenoj temperaturi, jednostavna tehnologija .prerade itd.) i niska cena.

Uporedo sa razvojem' proizvodnje fenolformaldehidnih smola, nasa hemijska industrija je nastojala da osvo.ji proizvodnju i drugih termoreaktivnih (termostabilnth) masa. Ona danas proizvodi, u ovoj vrsti plasticnih mate-

.rijala, karbamidformaldehidne rnase, rnelaminformalde.hidne mase i nezasicene poliesterske smole. .

Gotovo sve ove termoreaktivne mase preraduju _se

presovanjem, a razlikuju se medusobno po tipu smole-i -vrsti punioca koji im se dodaje u procesu proizvodnje. 'Presovanje se obavlja pod visokim pritiskom u zatvoremm zagrejanim alatima (kalupima).

~12

Pored ovih vrsta termoreaktivnih plasticnih masa, nasa industrija predvida prosirenje proizvodnje tih materijala, osvajanjem novih tipova, cime ce se jos vise obo ... gatiti i asortiman i povecati kolicine potrebne privredi, Na taj ce se nacin obezbediti nesmetan razvoj preradivacke industrije plasticnih masa kao i prosirivanje njenih kapaciteta.

. Na podrucju razvoja industrije koja je vezana za proizvodnju termoplasticnih masa postignutisu, takode, ozbiljni rezultati, a ulazu se i dalji napori na podizanju novih preduzeca, koja ce nasu zemlju osloboditi uvoza plasticnih masa i pojedinih sirovina za : njihovu proizvodnju.

Postojeca organsko-hemijska industrija sa uspehom, je osvojila proizvodnju polivinilskih i celuloznih plasticnih masa, a u toku je izgradnja objekata u kojima ce se pored ostalog, proizvoditi polietilen i polistirol, koje je nasa preradivacka industrija do sada uvozila.

Proizvodnja polivinila u nasoj zemlji dala je vee' ozbiljne rezultate. U ovu osnovnu hemijsku delatnost, pored etil-alkohola, ukljucene su sledece hemikalije: hlor, natrijum hidroksid, nati ijum hipohlorit, acetilen, acetaldehid, vinilhlorid, polivinilhlorid, acetilenski krec, hlorovodonicna kiselina i drugo. Sve ove hemikalije proizvode se u nasoj zemlji, u dovoljnim kolicinama. One predstavljaju osnovne sirovine u proizvodnji polivinilskih plasticnih masa.

U ovoj hemijskoj proizvodnji, koja se odvija u savremeno opremljenim preduzecima, iz go dine u godinu postizu se sve bolji rezultati, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu kolicine starih i osvajanju novih proizvoda.

Ipak, u ovoj hemijskoj proizvodnji dominira nekolikoproizvoda koji nasu zemlju cine ozbiljnim proizvodacem, . termoplasticnih masa.

Pre jedne decenije, prvi put u -nasoj zemlji, zapocela je proizvodnja polivinilhlorida, danas vee poznatog pod trgovackim nazivom j u v i n i l.

Juvinil (naziv za polivinilhlorid u prahu) , je nasao primenu u brojnim podrucjima zbog svojih raznovrsnih

osobina, pa zbog toga zauzima u svetu i kod nas medu ostalim plasticnim masama prvo mesto po kolicini potrosnje,

Nasa industrija proizvodi emulzioni i suspenzioni tip juvinila, koji mogu svojim osobinama da zadovolje potrosnju u, skoro, bilo kojoj vrsti namene.

Danasnji obim proizvodnje svih tip ova juvinila, koji daje nasa industrija, iznosi 8.000 tona godisnje, a izgradnjom novih pogona koji su u toku, povecace se u ovoj godini na 18.000 tona.

Primenom novih postupaka i daljom modernizacijom proizvodnje prosirice se asortiman tip ova polivinilhlorida, narocito suspenzionog tipa, tako da ce se poboljsati kvalitet ovog proizvoda, cime bi on i dalje zadrzao znacajnu ulogu na polju plasticnih masa.

U okviru programa proizvodnje, polivinila, interesantno je istaci pojavu k 0 pol i mer a vinilacetat-vinilhlorida, ciju proizvodnju je nasa industrija plasticnih masa zapocela u 1961. godini.

Proizvodnja kopolimera ove vrste rezultat je originalnih istrazivackih radova nasih naucnika, a postignutim kvalitetom u proizvodnji uspelo se u dostizanju inastranih proizvodaca, tako da je domaca industrija za preradu plasticnih masa bez rezerve prihvatila ovaj novi proizvod, oslobodivsi se njegovog uvoza. Danas se, na primer, gramofonske ploce u nasoj zemlji proizvode isklju-

. civo od ovog kopolimera.

Kopolimeri, medutim, imaju veliku primenu u izradi podova, u proizvodnji ploca za izvlacenje pod vakuumom ili pritiskom (unutrasnji delovi frizidera i razna ambalaza), kao i kod mnogobrojnih brizganih proizvoda. Ovo novo podrucje, sto ga otvaraju kopolimeri, nije jos ni izdaleka sagledano, pa se rnoze ocekivati njihova primena i u jos mnogim drugim oblastima.

Nasa industrija, koja se, pored organskih i an organskih hemikalija, bavi proizvodnjom polivinila kao sirovinom, razvila je preradu polivinilhlorida u specijalizovanim pogonima, ili u posebnim preduzecima. Od tih poluproizvoda najpoznatiji su:

14

- j u v i nil g ran u 1 a t, termoplasticna masa izradena iz juvinila i potrebnih dodataka,

- j u v i f l e x - f 0 1 i j e, raznih debljina i tvrdoca u

raznim bojama, '

- pod 0 1 i t, za oblaganje podova ,

_ vi n i 1- k 0 z a, za izradu galanterije i oblaganje

sedista.

- j u v i d u r - c e v i, za kanalizacione instalacije u gradevinarstvu i hemijskoj industriji.

Od ovih materijala, daljom preradom u preduzecima za preradu plasticnih masa, izraduju se najraznovrsniji proizvodi za potrebe pojedinih grana industrije i siroku potrosnju.

U 1952. godini nasa industrija je otpocela sa proizvodnjom nitroceluloze, koja je nasla najvecu primenu u dornacoj industriji lakova i eksploziva.

Uporedno sa osvajanjem ove osnovne proizvod~je, radilo se na daljem razvoju hemije celuloze - estera 1 etera celuloze, pa je, pored ostalih produkata, zadnjih godina osvojena proizvodnja eel u 10 ida i ace tat n 0 - c e- 1 u 1 0 z n 0 g g ran u 1 at a. U zavrsnoj fazi priprema naIazi se proizvodnja v est a c k e k 0 z e na bazi nitroceluloze i nekih drugih celuloznih plasticnih masa.

Osvajanjem ovih proizvoda znatno je obogaceno domace trziste kvalitetnim plasticnim masama na bazi celuloznih derivata .

Do kraja 1965. godine, predvida se osvajanje novih proizvoda i odgovarajucih sirovina, ~ime treb~ da s.e zavrsi glavna faza u razvoju proizvodnje osnovnih denvata celuloze i plasticnih masa na njihovoj osnovi.

Kao sto se vidi, celulozne plasticne mase predstavljaju podrucje proizvodnje kome se u nasoj zemlji po~lanja posebna paznja, zbog njihovih specificnih osobma, koje nedostaju drugim vrstama plasticnih masa.

S obzirom da sefizicke i hemijske osobine same celuloze protem na relativno malom podrucju, a suprotno tome, njeni derivati imaju veoma siroko poc;Irucje primeDe, to se nasa industrija orijentise na proizvodnju plasticnih masa na bazi ovih derivata.

15·

Celulozno-acetatni granulat, poznat u trgovini kao ill i b lon, pruza siroke mogucnosti primene u raznim industrijskim granama, a takode i za izradu predmeta siroke potrosnje.

Zahvaljujuci sirokim mogucnostima kombinovanja raznih tip ova celuloznog acetata sa raznim omeksivacima, raznim stepenima esterifikacije i dodatnim smesama, ova vrsta materijala pruza skoro neogranicene mogucnosti primene.

Proizvodnja celuloznih plasticnih masa u nasoj zemlji organizovana je na najsavremenijim tehnoloskim procesima, sto omogucava visoku produktivnost i ekonomicnost u proizvodnji, koja ce se jos vise povecati daljim prosirivanjem industrijskih kapaciteta u .ovoj oblasti, na cemu se vee radio

I

,

, _":.:..

*

*

*

Potrebe nase zemlje za plasticnim masama, kao uostalom i svuda u svetu, neprestano rastu. Zbog toga se dosadasnjim uspesima u ovoj grani industrijske proizvodnje nismo mogli zadovoljiti. Pored stalnog prosirenja postojecih preduzeca hemijske industrije, vezane za proizvodnju plasticnih masa, preduzeti su opsezni radovi na izgradnji novih. U njima treba da se osvoji proizvodnja plasticnih masa koje se do sada nisu proizvodile u nasoj zemlji, kao i drugih proizvoda vezanih za industriju proizvodnje i prerade plasticnih masa.

Program daljeg razvoja nase hemijske industrije treba da osigura novu i siru bazu domacoj industriji plasticnih masa, sto ce povecati mogucnosti proizvodnje mnogih savremenih proizvoda od dornacih sirovina, kao sto su ~ sinteticka 'vlakna, sinteticki lepkovi, pomocna sredstva za tekstilnu i kozarsku industriju, a u prvom redu nove vrste plasticnih masa.

Prema tome, dalja izgradnja hemijske industrije predstavlja osnovu za brzo prosirenje i modernizaciju, ne sarno industrije plasticnih masa, nego i niza drugih grana nase privrede.

'16

Vee u 1964. godini nova preduzeca hemijske industrije i industrije plasticnih mas a treba da proizvedu:

10.000 ton a pol i e til e n a 4.000 ton a pol i s t i r 0 1 a 8.000 tona s t i r 0 I a

6.000 ton a fen 0 1 a

3.500 tona ace ton a, i oko

25.000 ton a ostalih korisnih nuzproizvoda.

Narociti znacaj ove nove proizvodnje je u tome, sto ce ona dati pol i e til e nip 0 1 i s t i r 0 I - dve moderne plasticne mase koje su se do sada uvozile. Vee pocetna proizvodnja predstavlja tri do cctiri puta vece kolicine polietilena i polistirola nego sto je bio do sada godisnji uvoz ovih plasticnih masa. To nece sarno omoguciti visok stepen snabdevenosti domace preradivacke industrije plasticnih masa, nego ce preostati i znatne kolicine za izvoz. Osim toga, postoje perspektive daljeg pro-

sirenja kapaciteta proizvodnje u ovoj oblasti. .

Pored ulaganja u razvoj proizvodnje plasticnih masa, ulazu se visoka· sredstva u razvojno-istrazivacki rad, jer su mogucnosti usavrsavanja hemijskih procesa i dobijanje novih vrsta plasticnih masa,. gotovo neiscrpne.

*

*

*

Industrijska prerada plasticnih masa otpocela je u nasoj zemlji da se razvija jos pre drugog svetskog rata, kada je u nekoliko preduzeca pocela prerada onih sirovina koje su se iskljucivo uvozile, kao sto su: bakelit, celuloid, galalit, polistirol i acetatna celuloza.

U veoma skromnim kolicinama i uskom asortimanu, plasticne mase je preradivalo sarno pet-sest preduzeca. Najveci broj predmeta od plasticnih masa se uvozio, jer su se ova preduzeca bavila sarno izradom nekih: dugmad, cesljevi, ambalazni i galanterijski predmeti.

Moze se reci da je ova proizvodnja imala, uglavnom, zanatski karakter, ada su poceci industrijske prerade plasticnih masa ostvareni tek posle oslobodenja.

Domacom proizvodnjom bakelita i polivinila, omogucen je brz razvoj industrije za preradu plasticnih masa

2 Plasticne rnase

17

u nasoj zemlji, a osvajanjem proizvodnje 'celuloznih materijala taj razvoj je prosiren u pogledu asortimana i kolicine proizvedenih predmeta.

Mozemo smatrati da od 1956. go dine pocinje veoma intenzivan razvoj domace industrije za preradu plasticnih masa, tako da ona danas predstavlja jednu vee dosta snaznu industrijsku granu.

S obzirom na sirovinsku bazu, koja nije jos uvek dovoljna, domaca preradivacka industrija plasticnih masa je dobrim delorn, u pogledu snabdevanja sirovinama, upucena na uvoz. Kada se zavrsi razvojni program hemijske industrije, koji je u toku, mozemo smatrati da ce ona u potpunosti zadovoljiti potrebe u sirovinama industrije za preradu plasticnih masa.

Preduzeca koja se danas bave preradom plasticnih masa, pored domacih sirovina (bakelit, polivinilhlorid i acetatceluloza), preraduju polistirol, polietilen, stiropor i organsko staklo, ali u manjim kolicinama.

Danas u nasoj zemlji postoji preko trideset krupnijih

. preduzeca koja se bave preradom plasticnih masa, a isto tako je veliki broj onih koja se u proizvodnji svojih osnovnih proizvoda koriste delovima od plasticnih masa, pa, u cilju njihove proizvodnje, imaju sopstvene pogone za preradu plasticnih masa.

Isto tako, veliki broj preduzeca masinogradnje orijentise se na proizvodnju masina za preradu plasticnih masa.

Ovo, i sve sto smo napred istakli, otvara nasoj zemlji siroke perspektive da sirovinama i masinama sopstvene proizvodnje jos brze napreduje u obimu' proizvodnje, prerade i potrosnje plasticnih masa. Na taj nacin ona ce i u ovoj oblasti stati u red visokorazvijenih industrijskih remalja.

*

*

*

Kao potrosaci predmeta od plasticnih masa, a eventualno i kao buduci ucesnici u njihovoj proizvodnji, potrebno je da znamo nesto vise 0 osobinama plasticnih masa i procesima na kojima je zasnovana njihova proizvodnja i prerada.

18

Nase skole i klubovi mladih tehnicara, dobili su u plasticnim masama idealne materijale za ostvarivanje zadataka tehnickog vaspitanja. Njihova jednostavna obrada, relativno niska cena, lepota i prakticnost predmeta koji se od njih mogu izraditi, nadmasuju u mnogo cemu klasicne materijale, zbog cega one i u ovom podrucju nalaze sve vecu primenu.

Nase dalje izlaganje ima za cilj da prikaze osnovne hemijske procese dobijanja najpoznatijih plasticnih masa i nacin njihove obrade u skolskim i klupskir; .. radionicama.

*

*

HEMIJSKI PROCESI I SIROVINE U PROIZVODNJI PLASTICNIH MASA

Hemicari, zahvaljujuci 'tome sto su upoznali strukturu materije, poceli su po svojoj volji da je preraduju, da joj menjaju osobine iii da stvaraju nove materije kojih u prirodi nema dovoljno, iii ih nema uopste.

Nauka je do sada otkrila iii proizvela vestackim putem riekoliko stotina hiljada hemijskih jedinjenja koja sacinjavaju sva tela five i mrtve prirode koja nas okruzuje,

Sva ta tela sagradena su od veoma sitnih delica rnaterije, koje su naucnici nazvali at 0 m i i mol e k u 1 i.

Iz hemije nam je poznato da je mol e k u 1 skup vise atoma, koji su donedavno smatrani najsitnijim delicirna materije.

Naucnicima je, medutim, poslo za rukom da prodru i u samu tajnu sastava jednog atoma, pa je time dokazano da i on nije najsitniji - nedeljivi delle materije, vee da i on predstavlja slozen sistem.

Mada je to opstepoznato, moramo se podsetiti, da se a tom sastoji iz delova, nazvanih u nauci, j e z g r 0 i

omo taco .

J e z g r 0 a tom a je sastavljeno iz sitnih cestica koje se zovu pro ton i i n e u t ron 1.

2"

19

Pro ton je pozitivno naelektrisana cestica, a n e ut ron' je elektricni neutralan.

o mot ac at 0 m a cine cestice koje kruze oko jezgra atoma i nazivaju se e 1 e k t ron i.

E 1 e k t ron je najsitnija, do sada otkrivena, cestica, naelektrisana negativno. Ona igra najznacajniju ulogu u, gotovo svim, hemijskim procesima, biIo da se odvijaju u prirodi ili da ih covek vestacki izaziva.

Elektroni su u omotacu atoma rasporedeni u vise slojeva. a od njihovog rasporeda i broja u pojedinim slojevima zavisi hemijska postojanost, odnosno, manja iIi veca sposobnost atoma da se sjedini sa atomima drugih hemijskih elemenata. Tako, na primer, atomi koji u. spoljasnjem sloju imaju dva iii osam elektrona, odlikuju se velikom hemijskom postojanoscu. Svi ostali atomi imaju tendenciju ka obrazovanju takvog spoljasnjeg sloja, sto postizu uzimanjem elektrona od atoma drugih hemijskih elemenata, iIi davanjem sopstvenih elektrona drugim atomima. Na taj nacin se objasnjava njihova sposobnost da stvaraju hemijska jedinjenja.

Uopste, svi hemijski preobraiaii materije zasnovani su na aktivnosti elektrona, koji uticu na sjedinjavanje atoma u molekule i molekula u tela.

Hemijske reakcije su se obavljale mnogo hiljada godina na planetama, koje predstavljaju gigantske hemijske laboratorije, bez covekovog ucesca u tome. Tek u nase doba, kada su naucnici otkrili sustinu uzajamnog hernijskog dejstva atoma, preobrazavanje materije dobilo je ogromne razmere u mnogobrojnim preduzecima hemijske industrije.

Ljudi su u preobrazavanju materije hemijskim putem stvorili, gotovo, cuda.

Jedno spajanje atoma daje materiju finog mirisa, drugo stvara materiju narocitih osobina i divnih boja, trece rusi planine i stene, cetvrto savladuje bolesti itd.

U prirodi postoji dosta hemijskih elemenata vaznih za odrzavanje i zivot ljudi. Od njihovih jedinjenja stvoren je svet zive i mrtve prirode koji nas okruzuje, pa i mi sami. Medutim, neki od tih elemenata imaju posebno mesto u tome svetu.

20

Kao sto je poznato, u g 1 j en i k se javlja kao osnovni elemenat u sastavu five materije, a s i l i c i j u m u' sastavu zemljine kore. Oba ova elementa zauzimaju u prirodi narocito mesto, a takode i u hemijskim procesima pomocu kojih covek stvara vestacke i sinteticke materije.

U g 1 j en i k ima neiscrpnu sposobnost da obrazuje jedinjenja sa vodonikom, kiseonikom i ostalim hemijskim elementima. Osim toga, atomi ugljenika, za razliku od ostalih, mogu se spajati medusobno u mol e k u 1 a rn e nit i. Medutim, arhitektura ugljenikovih jedinjenja ne ogranicava se sarno na linearne oblike. Atomi ugljenika sposobni su da obrazuju trougaone, cetvorougaone pa i viseugaone (ciklicne) oblike. Na svakom od tih oblika mogu da »rastu« linearni iii granasti molekuli. Ova osobina ugljenika kao i u mnogim drugim hemijskim procesima maksimalno se koristi i prilikom proizvodnje pla-sticnih masa.

S i l i c i j u m je blizak ugIjeniku po svojoj hemijskoj aktivnosti, jer i on moze sa kiseonikom, vodonikom i drugim hemijskim elementima da obrazuje mnogobrojna jedinjenja znacajna, pored ostalog, u najnovijim procesima dobijanja novih i poboljsanju osobina klasicnih materijala koje covek koristi.

* * *

Za razvitak neorganskog sveta na Zemlji vee odavno nema onih usiova koji su postojali prilikom formiranja nase planete. Da bi dobili one materije kojih nema, iIi ih nema dovoljno u prirodi, naucnici su ispitali uslove pod kojima najlakse dolazi do preobrazaja jedne materije u drugu. Na taj nacin oni su otkrili faktore koji omogucavaju da se vestackim putem svet nezive prirode pocinje da bogati novim oblicima i novim materijalima.

Ispitujuci pojedine hemijske procese i uslove pod kojima se oni odvijaju u prirodi, naucnici su uspeli da uoce koji su od njih najvazniji, kao i koji su uslovi potrebni da do tih procesa dode.

21

Za najvazniji hemijski proces koji se javlja u prirodi smatra se sag 0 rev an j e. To je, uglavnom, reakcija razlaganja slozenih organskih materija na prostije. Ovaj proces pracen je oslobadanjem toplotne energije.

Medutim, kao najvazniji hemijski proces koji ostvaruje covek smatra se sin t e z a slozenih materija od prostih. Reakcija sinteze, u vecini slucajeva, vrsi se uz potrosnju toplotne iii neke druge vrste energije.

Pri sagorevanju cvrstih organskih materija: uglja, drveta itd., a takode i tecnih : nafte, benzina, alkohola i dr., - dolazi do jedinjenja kiseonika iz vazduha sa atomima ugljenika i vodonika.

Proces hemijskog sjedinjavanja nekog tela sa kiseonikom naziva se 0 k sid a c i j a.

Moguca su dva vida ove reakcije: prvi - lagana (tiha) oksidacija, na primer, rdanje gvozda, disanje zivih organizama i truljenje organskih materija; drugi - burna oksidacija (gorenje).

Hemijski proces suprotan oksidaciji naziva se r ed uk c i j a.

Ogromne kolicine metainih predmeta propadaju usled oksidacije, jer se tom prilikom metali pretvaraju u oksid - rdu, Medutim, mnogo vece kolicine metala dobijaju se koriscenjem suprotnog procesa - redukcije.

Gotovo sve hemijske procese, koji su se odigravali u prirodi u doba formiranja nase planete, kao i one koji se na njoj danas odigravaju, moguce je pod odredenim uslovima izvesti vestackim putem. Mnogi procesi odvijali su se u prirodi veoma dugo - po nekoliko miliona godina, pa i vise, a neki se odigravaju tako brzo da ih je nemoguce pratiti. Da bi covek te procese, izvodeci ih vestackim putem, mogao da iskoristi, morae je da nade faktore koji ih po potrebi mogu ubrzati iIi usporiti.

Najvazniji faktori koji coveku u tome pomazu, a u osnovi drze savremenu industrijsku hemiju, jesu: vis ok e i n i s k e tern per a t u r e, vel i k i i m a lip r itisci i katalizatori.

Hemicari=-proizvodaci operisu, ugIavnom, temperaturama koje se krecu od minus 1000 do plus 20000C.

Sve sto je iza iii preko tih granica moze, za sada, da interesuje sarno hemicare u Iaboratorijama.

Kada se temperatura smanjuje, uz poviseni pritisak, gasovite materije prelaze u tecno stanje: na temperaturi od minus 194,SoC vazduh postaje plavicasta tecnost koja se preliva kao voda. Za ovakvu tecnost i sam led predstavija vatru, jer ona na njemu kljuca kao na vatri, sarno

je njena para veoma hladna. .

Tecne materije na niskim temperaturama postaju cvrste. Alkohol, na primer, postaje cvrst i lomi se od udarca, aIi se ne moze zapaliti kao sto je to moguce sa tecnim alkoholom.

Cvrste materije pri niskim temperaturama jako menjaju svoje osobine. Na primer, olovni komadic posle kupanja u teen om vazduhu poskakuje kao da j~ od gume, a gumeni se razbija kao da je od stakla. Metali posle kupanja u 'hladnim tecnostima povecavaju svoju cvrstocu, itd.

Ako se, obrnuto, temperatura povecava, onda tela iz cvrstog stanja prelaze u tecno, a tecna pri visokim temperaturama isparavaju, odnosno postaju gasovita. Svi gasovi, koji se, kao sto je poznato, sastoje iz molekula na temperaturi od 12.0000C bi se raspali na atome.

Pod uticajem temperaturnih promena prostor izmedu molekula pojedinih materija postaje znatno veci cak i od samih ovih molekula. To potvrduje njihova sposobnost da se sazimaju .po nekoliko stotina puta. Na ovo ukazuje cinjenica da, na primer, jedan Iitar vode na sobnoj temperaturi upija u sebe oko 700 litara gasa amonijaka, ana temperaturi od 00 - vise od jedne hiljade litara, pri cemu se zapremina vode povecava sarno neznatno. Amonijak se smesta u prostore medu molekulima vode i hemijski deluje uzajamno sa njima, U takvim meduprostorima nalazi se i vazduh u vodi koji disu ribe.

Pritisak igra daleko znacajniju ulogu u svim prirodnim, a jos vecu u vestackim hemijskim reakcijama, koje se obavljaju u industriji.

Pritisak vazduha na dnu vazdusnog okeana, odnosno na povrsinu zemlje, iznosi jednu atmosferu. Pritisak vode

23

u moru na svakih deset metara dubine cini jednu atmosferu. Znaci da bi na dnu okeana, gde bi dubina iznosila deset kilometara, pritisak iznosi tacna hiljadu atmosfera.

U svojoj prakticnoj delatnosti covek je\ mnogo puta uvecavao snagu pritiska i zahvaljujuci tame znatno ubrzao tok rnnogih hemijskih reakcija.

Neki hemijski procesi pad atrnosferskim pritiskom odvijaju se veozna spara, cak i uz pomoc mnogobrojnih aparata, dok se pad velikim pritiskom i samo u jednom aparatu odvijaju veoma brzo. Poznato je, na primer, da gasoviti etilen pad pritiskom ad 1500 atmosfera prelazi odmah u plasticnu masu.

Pomocu visokog pritiska moguce je, dakle, pretvoriti materiju jedne vrste u drugu.

Zata, nema sumnje da ce siroko koriscenje visokih pritisaka pruziti covecanstvu jas mnogo novih i cudnih otkrica u nauci i tehnici.

Kat ali z a tor i igraju znacajnu ulogu u regulisanju brzine hemijskih reakcija. To su, u stvari, posebnim nacinom pripremljeni metali ili hemijska jedinjenja, pomocu kojih se ubrzavaju, a rede i usporavaju hemijske reakcije.

Oni se uopste ne trose, a jako ubrzavaju iIi usporavaju tok hemijske reakcije. Tom prilikom je moguce da im se, u izvesnim slucajevima, promene samo fizicke osobine.

Naucnici smatraju da se katalizator spaja sa jednom od reagujucih materija. Prelazni produkt koji nastaje, deluje sa drugom materijom uzajamno (akcija-reakcija), oslobadajuci katalizator, Dakle, katalizator na taj nacin cvrsto (u ovom slucaju hemijski) sjedinjuje obe materije koje ucestvuju u reakciji, ostajuci sam bez hemijske promene, ubrzavajuci tok reakcije. Postoje i druge teorije 0 katalizi, ali se na njihovom objasnjavanju necerna zadrzavati,

Vecina industrijskih katalizatora su porozna tela.

Zahvaljujuci supljikavosti, njihova aktivna povrsina je ogromna, Kubni santimetar katalizatora sadrzi obicno oko 400. kvadratnih me tara aktivne povrsine. Da hi to

24

-

predstavili ociglednije, navescemo da komadic katalizato- '

ra velicine sib ice ima povrsinu jednaku priblizno povrsini fudbalskog igralista.

Osim cvrstih katalizatora (platina i dr.), postoje i tecni - na primer 'sumporna kiselina, i gasoviti - recirna, oksid azota,

Bez katalizatora se ne maze ni zamisliti proizvodnja sintetickih materija, boja, lekova i mnogobrojnih drugih hemijskih proizvoda potrebnih savremenom coveku.

Znaci, temperatura, pritisak i katalizatori su mocni faktori koje hemicari koriste pri stvaranju mnogih materijala savremene tehnike.

Ali stvaranje novih i sintetickih materija, a u prvom redu plasticnih masa, ne vrsi se iz svih sirovina koje u prirodi dodu coveku do ruke. Iako je to teoretski moguce, covek ipak taka ne postupa. On u stvaranju vestackih i sintetickih materija bira sirovine koje omogucavaju najekonomicnije postupke, one koje su najj.eftinije, kojih ima dovoljno u prirodi i koje se mogu brzo preraditi.

Hemicari, kao dobri poznavaoci atomskih struktura, sposobni su da vide u svakoj materiji ana sto drugi ne vide i umeju od toga da naprave mnoge tvorevine sa najrazlicitijim osobinama, Tako ad jednog istog gasa, na primer met a n a, hemicari prave toliko proizvoda da ih nije lako ni izbrojati.

Met an se pretvara u drvni spiritus (metilalkohol), u prehrambeni proizvod - sircetnu kiselinu, i u sredstvo za smanjenje bolova ~ hloroform. Od njega se pravi odlican rastvarac organskih materija - tetrahlorugljenik, koji opet maze da bude pretvoren u nova dragoceno sredstvo f reo n - tecnost koja kljuca na 28°C ispod nule. Pomocu freona u specijalnom aparatu izaziva se vestacko smrzavanje. Prilikom zagrevanja u prisustvu kiseonika iz vazduha, metan stvara hemijski aktivnu materiju f a I'm a Ide hid, koji je polazni materijal pri proizvodnji mnogobrojnih plasticnih masa. Pomocu vi sake temperature moguce je metan pretvoriti u drugo hemijsko sredstvo ace til en, osnovnu sirovinu za proizvodnju sintetickog kaucuka, polivinilhlorida i mnogih drugih hemijskih proizvoda.

25

1 ~

Prirodni gasovi i gasoviti proizvodi destilacije nafte i hemijske obrade koksa i krecnjaka, bukvalno receno, osnovni su izvori sirovina od kojih s€ proizvode hemikalije koje cine osnovu u proizvodnji plasticnih masa.

Osim metana ovde ukljucujemo e til e n, pro p ilen, but an, but i 1 e n i jos neke gasove koji u sebi sadrze ugljenik - hemijski element uvek prisutan u [edinjenjima koja cine plasticne mase.

VRSTE I OSOBINE PLASTICNIH MASA

Rec »plastican« znaci pogodan za modelovanje i oblikovanje. Ova rec govori 0 savitljivosti i sposobnosti da se neprestano menja iIi stalno preinacava na odredeni na<':in bez lomljenja. Istovremeno, ova rec ukazuje i na sposobnost zadrzavanja dobijenog oblika.

Nesumnjivo je da su prve plasticne mase one koje su nastale u prirodi. U preistorijsko vreme insekti su cesto upadali u biljne smole, zbog cega ih i danas mozemo videti ocuvane u njihovom prirodnom plasticnom omotacu, tj. u cilibaru.

Za vreme starih egipatskih'dinastija, vestina balsamovanja umnogome je zavisila od toga koliko balsamator poznaje smolaste plasticne mase. Sposobnost tih materija da zadrze dobijeni oblik bila je od neocenjivog znacaja u veoma komplikovanoj tehnici omotavanja mumija u preparirane trake koje su prezivele hiljade godina. Trake natopljene smolama omotavale su telo stvarajuci cvrst zastitni sloj koji je stolecima uspesno sprecavao rasp adanje.

Grncar je shvatio da se prirodne gline mogu oblikovati i pretvoriti u nove materijale. Plasticna glina je pod njegovim prstima primila zeljeni oblik, a toplota je mekanu i vlaznu gIinu pretvarala u tvrdu materiju koja je mogla da drzi tecnosti.

26

SI. 4 - John Wesley Hyatt ( 1837-1920)

SI. 5 - Dr. Leo Hendrik Baekeland (1863-1944 )

U doba renesanse, covekova nastojanja da savlada prirodu usredsredila su se oko alhemicara, koji su istrazivali tajanstveni svet materije sa ciljem da proizvedu zlato. Oni su u tim svojim lutanjima cesto otkrivali mnoge nove materije.

Iz alhemicara, koji su lutali u mraku nepoznatog, izrasli su moderni hemicari koji se u svom radu sluze naucnirn metodama. S Mendeljejevim periodnim sistemom elemenata (1869. god.) doslo je novo shvatanje strukture materije, a time su stvoreni uslovi za pojavu plasticnih masa.

Hemicari su veoma rano saznali da se, na primer, iz fen 0 I a i for mal d e hid a u odgovarajucim usiovirna moze dobiti smolasta materija. Medutim, oni su tada sarno maglovito naslucivali korisnost upotrebe ovakvih smola.

Plasticne mase, kakve ih danas poznajemo, rezultat su nap ora mnogih naucnika u mnogim zemijama koji su obicno radili nezavisno, ne znajuci jedni za druge, cvrsto vrseci potpuno ista istrazivanja.

Noviji pronalasci na polju plasticnih masa poceli su 1868. go dine kada je amerikanac Dzon Hiat slucajno ot-

27

krio celuloid. To se dogodilo u vreme kada je vladala nestasica slonovace i trazena je zamena ovom materijalu od koga su tada gradene bilijarske kugle. Hait, na cijem se nocnom ormaricu slucajno prosuti kolodijum stvrdnuo, dosao je na ideju da pokusa sa mesanjem nitroceluloze, kamfora i alkohola. Pokusaj je uspeo i time je on na~ao zamenu materijala za bilijarske kugle od slonovace, a istovremeno je otkrio i prvog clana velike porodice plasticnih masa - eel u 1 0 i d.

Sledeci vazan korak u razvoju plasticnih masa predstavljaju radovi rusa Nastjukova i amerikanca belgijskog porekla Bakelanda, koji su se odvijali skoro istovremeno. Oni su 1904--1909. go dine pronasli plasticnu masu koja se dobija reakcijom izmedu fenola i formaldehida. Po Bakelandu, ova plasticna masa je dobila ime - b a k eli t.

'V Do pocetka 1?1~. godine pojavile su se jos dve plastIc~e ~ase: galaht IZ kazeina i hladno livenog jedinjenja olefinskih smola. Do 1930. go dine pronadeno je jos pet novih plasticnih masa. Do pocetka drugog svetskog rata ukupan broj se povecao na osamnaest, a danas ima oko pedeset vrsta plasticnih masa.

Noviji uspesi na podrucju plasticnih masa nisu toliko delo pojedinaca, koliko su rezultat udruzenih napora grupa istrazivaca, koji su zajedno radili u ogromnom broju laboratorija razasutih sirom sveta. Na istrazivacke radove u oblasti plasticnih mas a godisnje se trosi u svetu na milijarde dinara. Okupljaju se najsposobniji hemicari i inzenjeri,

Sve sto smo ranije rekli 0 mogucnostima sjedinjavanja razlicitih hemijskih elemenata u sicusne molekule - m i k rom 0 I e k u I e, kao i 0 uslovima pod kojima nastaju ovi procesi, sarno je jedan deo posla kojim se hemicari i istrazivaci bave na podrucju plasticnih masa.

Od svih hemijskih elemenata i jedinjenja, istrazivace zadnjih decenija najvise interesuju ugljenik i silicijum sa svojim jedinjenjima.

Ugljenik, kao sto smo to ranije vee rekli, poseduje izuzetnu osobinu da svojim atomima u raznim jedinjenjirna gradi dzinovske molekule - m a k rom ole k u 1 e, koji Cine osnovu gotovo svih plasticnih masa.

28

Struktura makromolekula i nacin njihovog dobijanja usko su povezani sa razlikama koje postoje medu pojediDim plasticnim mas am a i njihovim vrstama.

U svakodnevnom zivotu slusamo da se materijali savremene tehnike (vlaknaste, elasticne i plasticne mase), . nazivaju cas vestackim, cas sintetickim, kao da se radi 0 recima jednakim po znacenju. Medutim, ove dve reci oznacavaju dve razlicite vrste materijala.

Vestacke mase su sagradene od istih onakvih molekula kao sto su bili kod izvorne materije. Hemicari su sarno uspeli da menjaju raspored tih molekula i na taj nacin da dobiju materije zeljenih osobina, koje su bolje od prirodnih.

Vestacke mase sastoje se, dakle, iz p r i rod nih m a k rom ole k u I a, dobijenih od prirodnih materija (celuloza, belancevine itd.).

Sinteticke mase razlikuju se i od vestackih masa i od prirodnih materija. Molekuli koji Cine njihov sastav mogu se menjati neograniceno, a sastoje se iz atoma i mikromolekula hemijskih proizvoda (gasovi, naftini derivati,

koks itd.). . .

Sinteticke mase sastoje se, dakle, iz sin t e tic k i h m a k rom 0 l e k u I a, dobijenih iz hemijskih proizvoda.

Posto osnovu plasticnih masa cine makromolekuli, kojih, kako vidimo, ima p r i rod nih i sin t e tic k i h, to po ovome sve plasticne mase mozemo podeliti u dve osnovne grupe:

Plasticne mase iz prirodnih. makromolekula, i Plasticne mase iz sintetickih. makromolekula.

Jednih T drugih, zajedno, ima, kako smo vee rekli, preko pedeset vrsta. Narocito mnogo ima ovih drugih, a/ njihov broj se iz dana u dan povecava.

Pored tih osnovnih vrsta, gotovo sve plasticne m~s

se proizvode u po nekoliko razlicitih varijanti (zavis

od vrste primene) ili u obliku medusobnih rnesavina, a

se radi toga, u praksi, susrecemo sa nekoliko stotina f ova plasticnih materijala i masa.

29

NITROCEWLOlA

ACETATCELULOZA

TE:RMOSTA8ILNE

D08UENE

POL IKONDENl AC UOM

TERMOPLASTICNE DOBUENE I'OLiMERIZACUOM

CELULOID

CELDN

.ENOLFORMALDEHIDNE MASE

KARBAMID.DRMALDEHIDNE !<lASE

NELAMIN.ORHALDEHIDNE HASE

NElAS/CENE PDLlESTERSKE sMinE

<l ~ <l ~ Vl a: >

o n,

W Ul <l ~

W Z U

~ Ul <l _J

a.

SINTETICKE HASE

NA 8All 51 NrETlCKIH

HAKRONOLE:KULA

POLiVINILACETAT

POLIETILEN

POL IPROPI( EN

PDLIIZD8UTILEN

PDLlSTlfl'OL

POLIAKRILAT/

POLl METAKlflLATI

51. 6 - Sematski prikaz osnovnih vrsta plasticnih mass

Mi cemo se, medutim, u daljem izlaganju zadrzati na osobinama i nacinu dobijanja sarno nekih od tih osnovnih masa, onih koje imaju najsiru primenu i sa kojima se najcesce susrecerno u svakodnevnom zivotu.

30

I. PLASTICNE MASE IZ PRIRODNIH MAKROMOLEKULA

II

Celuloza je veoma rasprostranjena sirovina. Ona predstavlja gotovo polovinu tezine svih biljnih organizarna u prirodi.

Kad bismo uspeli da pod mikroskopom sagledamo molekul celuloze, zacudila bi nas njegova duzina. U njemu su hiljade atoma ugljenika spojene u molekularnu nit cija duzina dostize 0,005 milimetara, a debljina odgovara precnika od jedva dva-tri atoma. Prema tome, u jedan santimetar duzine moguce je da se smesti oko dye hiljade takvih molekula. Iako su ovi molekuli tako sicusni, oni su pravi giganti u poredenju sa, recimo, molekulima vode, pa se zbog te svoje velicine i nazivaju m a k rom 0- 1 e k u I i.

Ali da bismo se upoznali sa celulozom, nije potrebno da je gledamo kroz mikroskop. Hartija, vata, konac, tkanine - sve je to, gotovo, cista celuloza. Vata, konac i tkanine prave se od pamuka koji sadrzi 99 % celuloze, a hartija od drveta koje ima oko 40% celuloze.

Prirodna celuloza pripada grupi ugljenih hidrata. To je jedinjenje velike molekulske tezine,

Celuloze mogu biti raznog porekla i razlicitog izgleda, ali sve te vrste imaju mnogo zajednickih osobina. Celuloza se ne rastvara u vodi, a takode ni u organskim rastvaracima, Rastvara se u amonijacnom rastvoru hidrooksida bakra (Svajcerov reagens). Celuloza- je neisparIjiva, a na visim temperaturama se raspada.

Prirodne vrste celuloze razlikuju se medusobno, izmedu ostalog, i po primesama, koje u vidu tanke opne obavljaju vlakno celuloze. Zbog tih primesa se razne vrste prirodnih celuloza razlicito ponasaju prema rastvornim sredstvima. Neke se lakse, a neke teze, rastvaraju.

Najvece kolicine celuloze dobijaju se iz drveta. 0 nje se proizvodi, uglavnom, hartija i karton. NajCiSti'a celuloza u prirodi se nalazi, kao sto smo vee rekli, u amucnoj niti.

31

I

Inzenjeri i hemicari su do sada prakticno resili ne- .. koliko postupaka rastvaranja celuloze. Ovi postupci se primenjuju u proizvodnji vestacke svile, eksploziva i plasticnih masa. To su: nit rat n i, ace tat n i i vi sk 0 z n i postupak. Prva dva se primenjuju u proizvodnji plasticnih masa, a treci u proizvodnji vestacke svile, zbog cega se njime necemo ovom prilikom baviti, jer to ne odgovara nameni naseg izlaganja.

1. NITROCELULOZA

Hemicare je odavno pocelo da interesuje kako se lisee, koje pojede svilena buba, pretvara u njenom organizmu u zitku masu, koja se potom izlucuje iz creva kroz uzani kanal i na vazduhu stvrdnjava u svilenu nit.

Moze li se takav proces izvesti vestackim putem?

U proslom veku bio je ucinjen prvi pokusaj da se proizvede vestacka svila. Hemicari su pokusali da rastvore dudovo Iisce, ali se ono nije rastvaralo. Onda -je ispitan hemijski sastav lisca i svile, pa je utvrdeno da se lisce sastoji od celuloze, odnosno od materije koja je sagradena od tri vrste atoma (ugljenika, kiseonika i vodonika), a svila od cetiri vrste (ugljenika, kiseonika, vodonika i azota). Ova razlika podstakla je hemicare da celulozi dodaju azot, kako bi je ucinili rastvorljivom, I zaista, celuloza obradena azotnom kiselinom rastvarala se u alkoholu i etru. Iz ovog rastvora bilo je moguce izradivati tanke niti vestaeke svile.

Materija dobijena ovim putem bila je, u stvari, poznata vee punih dvadeset godina. Ona se uveliko koristila u proizvodnji eksploziva. To je bio nitrat celuloze, koji se upotrebljavao za proizvodnju bezdimnog baruta.

Posto nitroceluloza gori kao barut, to je iskljucivalo njenu siru primenu u druge svrhe ..

Ko bi, dakle, mogao pomisliti da tankim i neznim vlaknima pamuka (99% celuloze) mogu biti date tako opasne osobine?

Ova -vlakna cak i slabo gore. Ali, kad se pamuk obra?i azotnom kiselinom, uz neprimetne promene spoljnog izgleda, postaje eksplozivan, jer je pretvoren u nitrocelulozu.

Nitrat celuloze se u industrijskim razmerama proizvodi dejstvom mesavine sumporne i azotne kiseline na pamuk.

Na taj nacin se u molekule celuloze, putem nitrovanja, uvode vece ili manje kolicine azota. Zavisno od toga i primena dobijenih proizvoda je razlicita,

Na primer, nitrat celuloze, koji sadrzi 13,0-13,5 % azota, upotrebljava se u proizvodnji bezdimnog baruta. Kad kolicina azota u njemu iznosi 11,8-12,3 % onda se upotrebljava za proizvodnju lakova i sirokih traka za pakovanje; dok vestacka svila zahteva celulozu sa sadrzajem azota od 10,2-11,7%.

Mada se od nitroceluloze proizvodi barut i eksploziv, ona je dragocena sirovina u mirnodopskoj industriji, jer se od nje proizvodi c e luI 0 i d, veoma vazna sirovina mnogih industrijskih grana.

Celuloid

v Nitrat celuloze sa sadrzajem azota od 10,7-11,2% mes~ se sa r~styorom ka~ora u alkoholu, pri cemu se ~oblJa gu~ta, zuckas~oprozlrna mas a celuloidnog testa, koja se dalje preraduje masinama u razne oblike (Iistovi ploce, cevi, valjci i dr.). '

Celuloid je najranije proizvedena plasticna masa.

Pronaden je,ka~o smo r7~1~, 1868. godine, i od tad a je stalno na vrhu hste plasticnih mas a koje se upotrebljavaju za razlicite potrebe ljudi.

. Ova plasticn~ mas a je na sobnoj temperaturi tvrda, all kad se zagreje na 8~lOOoC, postaje plasticna, To omogucava da se od nje presovanjem i isecanjem izraduju

raznovrsni proizvodi. .

3 Plasticne mase

33

Celuloid je bezbojan, zilav i lako se boji, tako da mu se bojenjem moze dati izgled slonove kosti, mermera i drugih prirodnih materija.

Celuloid, medutim, ima i jednu negativnu osobinu.

Lako je zapaljiv, pa zbog toga u radu sa njim treba biti veoma obazriv. Pali se vee na temperaturi od 155 do 160°C.

,0.,

51. 7 - Neki proizvodi od celuloida

. Ranije se ova masa mnogo upotrebljavala za proi.~vodnju filmskih traka. Medutim, zbog njene lake zapaljivosti i pronalazenja podesnijih materijala, vise se u ove svrhe ne koristi. Ona danas ima jos uvek siroku primenu u proizvodnji robe za siroku potrosnju (zastitne naocare, crtaci i pisaci pribor, decje igracke itd.).

34

2. ACETATCELULOZA

Nitrocelulozu, zbog njene lake zapaljivosti, lagano potiskuju acetat, acetobutirat i etilceluloza.

Acetatceluloza poznata je jos od 1856. godine, ali samo kao visokoacetilirani triacetat. Zbog svoje ogranicene topljivosti, ova masa nile nasla siru primenu. Napredak je ucinjen, kad je pronaden postupak delimicne hidrolize triacetata koji je prelazio u produkte rastvorljive

u acetonu. '

Industrijska proizvodnja acetatne celuloze razvila se u vreme prvog svetskog rata, kada je rastuca proizvodnja aviona zahtevala velike kolicine nezapaljivih lakova, koji su se proizvodili na osnovi acetatne celuloze. Posle rata, acetatna celuloza, rastvorena u 'acetonu, protiskivana je kroz uzane rupice i time proizvodena acetatna svila, koja je brzo istisnula vestacku svilu na bazi nitroceluloze.

Uoci drugog svetskog rata pocelo se sa primenom acetatceluloze u proizvodnji plasticnih masa, ali je do punog razvoja ove proizvodnje doslo tek posle rata.

Acetatna celuloza ima najraznovrsniju primenu. Ona se upotrebljava u proizvodnji lakova za drvo i impregnaciju kablova, lakova za industriju automobila i aviona, SIgurnosnih (nezapaljivih) filrriskih traka u kinematografiji, vestacke svile i plasticnih masa.

Termoplasticne mase na bazi acetatne celuloze prolaze kroz dye faze: dobijanje acetatceluloze i prerada ove

celuloze u plasticnu masu. .

Acetatna celuloza se dobija delovanjem anhidrida sircetne kiseline na celulozu u pogodnom rastvaracu, uz prisustvo katalizatora. Kao celuloza upotrebljava se, obicno, parnuk, ali se u novije vreme koristi i drvna celuloza. Za rastvarac se upotrebljava, najcesce, ledena sircetna kiselina ili metilenhlorid, a kao katalizator sumporna kiselina ili cinkov ok sid. Ovako dobijeni triacetat se podvrgava delimicnoj hidrolizi, uz dodatak vode i neke mineralne kiseline, na povisenoj temperaturi, dok se ne postigne potrebna rastvorljivost. Hidrolizirana acetatna celuloza izdvaja se pomocu vode ili nekog organskog rastvaraca, a zatim se doraduje : stabilizuje, beli i susi. SadrZaj sircet-

3*

3S

ne kiseline u ovako dobijenom produktu krece se izrnedu 51 i 57 %. Acetatna celuloza, sa sadrzajern sircetne kiseline od 52,S do 53 %, upotrebljava se za proizvodnju plasticnih masa.

Ovako pripremljena acetatceluloza podvrgava se bubrenju u narocitim masinama, uz dodatak omeksivaca, a zatim se boji u:z; dodatak boja ili pigmenata. Dodaju joj se po potrebi punioci, posle cega se masa dalje preraduje u granulat i druge oblike.

ad kolicine omeksivaca, vrste celuloze i stepena acetilacije zavisi specificna tezina tvrdoca, cvrstoca, temperatura topljenja, prozirnost i druge osobine acetatceluloze.

Acetatceluloza se na trzistu dobija najcesce kao granulirani materijal pod najrazlicitijim trgovackim nazivirna: celidor, trolit, acelit, ekaron, miblon i dr.

Acetatna celuloza se najcesce uporeduje sa njenim prethodnikom - celuloidom. Celuloid ima vecu cvrstocu i elasticnost. Acetatna celuloza ima nesto losije mehanicke osobine, ali su one u odnosu na druge plasticne mase jos uvek odlicne, U odnosu na celuloid ona ima jednu veliku prednost u tome sto nije zapaljiva i sto nema nikakav sopstveni miris.

U odnosu na druge termoplasticne rnase, acetat celuloza se odlikuje vecom cvrstocom i narocito velikom otpornoscu na udar, zbog cega i proizvodi od acetatceluloze imaju veliku otpornost, dobru povrsinsku tvrdocu i sjaj, fizioloski su potpuno neskodljivi i lako se naknadno obraduju.

Sva ova istaknuta svojstva celulozno-acetatnih plasticnih mas a pruzaju siroke mogucnosti primene u raznim industrijskim granama, kao i za izradu predmeta si-

roke potrosnje. .

Odredeni tipovi ovih plasticnih mas a nalaze primenu u proizvodnji alata, u gradevinai stvu i industriji namestaja, in dustriji automobila, radio-industriji, industriji telefonskih aparata, tekstilnoj industriji, elektroindustriji, industriji optickog i fotografskog pribora, kozmetickoj i galanterijskoj industriji, zatim u proizvodnji muzickih instrumenata, decjih igracaka itd.

36

SI. 8 - Predmeti za domaeinstve rade se vrlo cesto od acetatne-eelulemlh plasticnih masa

Celon

v . ~ri n~stojavnju da se smanji zapaljivost celuloida, naucmclI~la je poslo za rukom da proizvedu plasticnu masu na bazi celuloze, kojoj je dato ime celon.

. U proizvodnji ce.lona upotrebljava se acetatceluloza, koja se ne rastvara m u alkoholu ni u benzolu ali u smesi ov~ dve materije,. ~ak i uz najmanje zagrevanJe brzo prelazi u rastvor. Prilikom rashladivanja ovog rastvora acet~tceluloz~ se ponova izdvaja u vidu pramenova. Medutim, dovoljno je pre hladenja dodati smesi neki rastvarac na p:imer tetrahloretan, pa da se sva ta masa pretvori u pro~ldnu pastu. Ova pasta je, u stvari, celon. On se znatno razhkuje od celuloida osobinama kojima se acetatceluloza razlikuje od nitroceluloze: slabom zapaljivoscu (jer

37

se ne pali cak ni pri neposrednom dodiru sa plamenom), ne zuti na svetlosti (sto je vazno kad se upotrebljava umesto stakla).

Celovana mas a pri zagrevanju postaje zitka. V takvom obliku nju je moguce Iiti., pri cemu se mogu dobiti predmeti razlicitih oblika i velicina, u zavisnosti od ka-

lupa u kome se lije. .

Od celona se proizvode filmske trake, neprobojno staklo i razni predmeti za siroku potrosnju.

II. PLASTICNE MASE IZ SINTETICKIH MAKROMOLEKULA

f

j

Tehnika se sve VIse razvija i neprestano povecava svoje zahteve za novim materijalima od kojih se prave mnogi uredaji, izraduju delovi masina i proizvode razni predmeti. Prirodne sirovine, ni izdaleka, ne mogu da zadovolje sve zahteve jer uporedno sa nekim dragocenim osobinarna uvek imaju i po neki nedostatak.

Metal je, na primer, trajan, ali tezak. Drvo je lako, ali nije providno. Staklo je providno, ali je lako lomljivo.

Neste sasvim drugo su materije koje stvaraju hemicari. Tako, na primer, plasticne mase poseduju, kao sto znamo, providnost stakla, lakocu drveta, trajnost i cvrstinu metal a i lep spoljasnji izgled.

Hemicari su u svom radu poceli da postizu nevidene uspehe na polju dobijanja novih materijala - plasticnih masa, onog momenta kada su uspeli da otpocnu sa »fabrikovanjem« makromolekula, uz pomoc katalizatora, temperature i pritiska.

Oni su ulozili mnogo truda da bi, po ugledu na prirodne smole (cilibar i kaucuk), razradili procese do bi j anja sin t e tic k i h m a k rom 0 I e k u I a.

Za sada su usavrsena, uglavnom, dva nacina dobijanja tih molekula. Jedan se zove pol i k 0 n den z a c i j a, a drugi pol i mer i z a c i j a.

38

Polikondenzacija je hemijski proces dobijanja sintetickih trostrukih (prostornih) makromoleku:la, koji je usavrsio Amerikanac belgijskog porekla Bakeland.

Uz pomoc temperature i pritiska, njemu je poslo za rukom da odvojene mikromolekule fenola i formaldehida spoji u makromolekule linearnog oblika (molekularne niti ), cime je, ustvari, dobio smolu koja u prirodi nije postojala. Medutim, on je isao i dalje u svom ~raz~nju: .

Zapazio je da formaldehid vrlo rado prilazi aktivnim atomima raznih molekula. Ako molekul materije ima jedan ili dva aktivna atoma, onda ce formaldehid, spajajuci se sa njima, stvarati molekule linearnog <?blika. Ako~ pak ima tri ili vise aktivnih atoma, onda nastaju trostruki molekuli.

Fenol i formaldehid prilikorrr mesanja ne deluju medusobno. Ali ako u tu smesu uvedemo katalizator, on ce poceti da »kondenzuje«, tj. da .. sjedinjuje mikr<?~olek~le fenola i formaldehida u »kapljice« nove materije, u sinteticku smolu. Ovom prilikom, za razliku od obicne kondenzacije para tecnosti, odigrava se srastanje molekula organskog jedinjenja u makromolekule. Taj rro~es,. u zv~visnosti od oblika reagujucih molekula, pracen je izlucivanjem vode, amonijaka, alkohola i drugih materija.

Ovim postupkom mogu se u jedan makromolekul povezati pet. do sto dvadeset pet mikromolekula. Porast molekula moguce je regulisati po zelji, pomocu ka~~liz~tora, ili ga sasvim zaustaviti, cime se postize dobiJanJ: plasticne mase razlicitih osobina. Ukoliko su molekuli mase duzi, utoliko se oni sporije pokrecu, pa je mas a utoliko gusca. Na obicnoj temperaturi, kad se toplotno kretanje molekula smanjuje, mas a postaje tvrda. Medutim, dovoljno je masu podgrejati pa da odmah omeksa. V takvom obliku masi mozerno dati zeljeni oblik i hladenjem ~~~~. .

Ovo vazi sarno za smolu dok je sastavljena iz linearnih molekula.

Sasvim je druga situacija kada linearne molekule spajamo pomocu toplote iIi nomocu materije u ciiem se sastavu nalazi vise od dva aktivna atoma u kom slucaju nastaju trostruki molekuli. Tom prilikom dobije se smola

39

koja je nerastvorljiva i ne menja se posle hladenja pod uticajem naknadnog zagrevanja. Ovo je ujedno i znak da je zavrsen proces polikondenzacije, amasa dobijena na ovaj nacin dobila je naziv t e r m 0 rea k t i v n a, odno-

sno, t e r m 0 s tab i 1 n a. '

Polimerizacija je hemijski proces dobijanja sintetickih makromolekula, iskljucivo linearnog oblika.

Ovaj proces najjednostavnije se moze objasniti na primeru stirola.

Hemicari su providnu i prijatno mirisavu tecnost, nazvanu stirol, nasuli u epruveui i izneli na mraz. Ona je ostala na mrazu dugo, a ipak se nije smrzla. Tada su ovu tecnost poceli zagrevati i, umesto kljucanja iii isparavanja, ona se pretvorila u tvrdu staklastu masu. Ovom cudnom ponasanju stirola, koje na izgled protivreci zakonima fizike, hemicari su, ipak, dali objasnjenje.

Mikromolekuli stirola ponasaju se prilikom zagrevanja kao i svaki drugi - njihovo toplotno kretanje se ubrzava. Ali, uporedo sa tim raste i njihova hemijska aktivnost. Usled toga, mikromolekuli stirola srastaju u makromolekule, pa tecni stirol postaje tvrd. Ovde se odigrao, dakle, proces polimerizacije.

Na ovakav nacin moguce je zdruziti u jedan makromolekulIinearnog oblika nekoliko stotina sicusnih mikromolekula. Ukoliko postaju krupniji (duzi ), utoliko teenost postaje manje pokretna. Kad se velicina molekula poveca 10-20 puta, tecnost postaje gnjecava materija, a pri daljem povecavanju molekula nastaje smolasta mas a, koju je moguce liti, rastvarati i pretapati. Zbog toga se plasticne mase dobijene ovim postupkom nazivaju - t e r mop 1 a s tie n e.

1. TERMOSTABILNE MASE

Prerada termostabilnih (termoreaktivnih) masa mob se uporediti sa preradom cementa. Ako od cementa napravimo bilo kakav proizvod, posto se modelovano testa

,

40

ovog materijala osusi, nije vise rnoguce od tog proizvoda napraviti ni cement ni testo, bilo kakvim postupkom.

Na slican nacin se ponasaju i termostabilne plasticne mase.

Sve termostabilne mase preraduju se mehanickim putern, uglavnom presovanjem u narocitim masinama, a rede i rucnim alatima (dorada).

Presovanje se vrsi pod visokim pritiskom. u .zatvor~nim zagrejanim alatima (kalupima). Pod uticajem pritiska i toplote masa prelazi u kasu koja ispunjava oblike alata, a usled hemijske reakcije uz pornoc katalizatora, nastavlja se proces polikondenzacije molekula, dok se rnasa nepovratno stvrdne.

Fizicke i mehanicke osobine termoreaktivnih masa posle procesa prerade razlikuju se od. osobina mase u obliku sirovine. Posto imaju rrodjmenzionalnu strukturu molekula ove mase se odlikuju odlicnom otpornoscu na poviSenu'temperaturu, na. dejst~o ~ode i mnogih hemikalija, kao i dobrim elektroizolacionim osobm~ma. .

Termostabilnih mas a ima dosta vrsta 1 svakim danom ih je sve vise, Unutar pojedinih grupa razlikuju se medusobno prema osnovnim komponentama izmedu ko-

jih je vrsen proces polikonden~ac~je. .'. V'

Mi cemo se, medutim, zadrzati na osobmama 1 nacmu

dobijanja samo najpoznatijih masa.

Fenolformaldehidne mase

Plasticne mase dobijene polikondenzacijom fenola i formaldehida nazivaju se fenolformaldehidne mase ili b ak eli t i. Fenol se dobija iz katrana kamenog uglja ili iz benzola, dok se formaldehid dobija iz zenmog gasa, iIi oksidacijom me til alkohola dobijenog suvom destilacijom drveta.

Kao katalizator, pri polikondenzaciji, sluze male ko-

licine kiselina i a.kalija,

Reakcija sa kiselinama kao katalizatorom daje rastvorljive i topljive smole, dok se reakcijom sa alkalnim

41_

V A Z 0 U H 1-------+--

GRANULAT

PRESOVANJ£

PUN/DCI I MODIF"II<ATOR,

LAKOVI

5 MO LE

PR£MA2JVi \ljE

INPRCGNAClJ4

51. 9 - Sema dobijanja fenolformaldehidnih masa

42

SIlO _ Mnogi delevi fotografskog pribora i alata prcizvode se od bakelite

katalizatorom dobijaju mase koje se lako, zavrsnim procesom, prevode u termostabilne i nerastvorljive proiz-

vode.

Rastvorljive i topljive smole, dobijene kiselinama kao

katalizatorom. sluze za proizvodnju lakova i drugih premaznih sredstava.

U grupu fenolformaldehidnih masa, koje se dobijaiu alkalnim katalizatorom, spada bakelit - termostabilna

masa.

Iako pretezno tehnicki materijal, bakelit sa nesma-

njenim uspehom nalazi primenu i u proizvodnji galanterijske robe od koje se ne zahteva lepota boje, a gde je niska cena odlucujuci faktor.

Pri proizvodnji predmeta od bakelita, masa se mesa sa raznim dodacima (puniocima), na primer, sa sitno mlevenim drvetom ili rnermerorn, pa se zajedno sa njima pod uticajem toplote i pritiska preobrazava u termostabilnu masu.

43

SI. 11 - Kutije za aparate i instr';;;'ente, elektroizolacioni pribor i mnogi drugl predmeti proizvode se, takode, od bakelita

Od tkanina, impregnisanih fenolformaldehidnim smolama, proizvode se ploce razlicitih dimenzija, koje se na trzistu prodaju pon nazivom t e k s to lit.

Ovaj materijal je veoma otporan na habanje i povecanu t~peraturu, pa se od njega izraduju besumni zupcanici i lezajevi za osovine kod izvesnih masina i uredaja. U tom pogledu ima izvesne prednosti nad metalima.

Tekstolit se upotrebljava i kao dobar elektroizolacioni materijal, na elektricnim uredajima, gde je potrebna veca mehanicka otpornost i izdrzljivost na povisenoj temperaturi.

Per tin a k s (getinaks) je materijal koji se proizvodi presovanjem vise slojeva papira, impregnisanog fenolformaldehidnim smolama.

Ovaj materijal se dobija na trzistu u vidu ploca razlicitih dimenzija i upotrebljava se kao elektroizolacioni materijal. Najcescu primenu nalazi u izradi raznih kale-

44

mova za transformatore u elektro i radio-industriji, kao i za razvodne table na elektricnim postrojenjima.

Uopste, fenolformaldehidne mase, najvecu primenu imaju kao tehnicki materijal, jer se isticu : dobrim elektroizolacionim osobinama, prilicno velikom otpornoscu na povisenu temperaturu i otpornoscu na vlagu i mnoge

~ hemikali j e.

Kar bamidformaldehidne mase

Sinteticke smole ove grupe dobijaju se polikondenzacijom karbamida i formaldehida. Karbamid se dobija iz amonijaka i ugljendioksida.

U prvoj fazi kondenzacije dobija se proizvod koji se rastvara u vodi. U drugoj fazi posle isparavanja vode, dobija se manje iIi vise gust rastvor, koji hladenjem prelazi u zelatinastu masu i postaje nerastvorljiv u vodi. Najzad ovaj meduproizvod, zagrevanjem na 80° C, prevodi se u cvrst, finalni proizvod, netopljiv i nerastvorljiv.

Karbamidformaldehidne smole su bezbojne i bez mirisa. Moze im se pd volji dati boja, koja ostaje postojana, pa se radi toga upotrebljavaju tamo gde lep izgled ima prvenstveni znacaj,

Elektroizolacione osobine ovih masa su nesto slabije nego kod fenolplastika. Izdrzavaju prilicno visoke temperature, ali su dosta osetljive na dejstvo vode.

. Upotrebljavaju se za izradu ambalaze za kozmetiku, ukrasnih predmeta, decjih igracaka i elektroizolacionog materijala.

Melaminformaldehidne mase

Smole ove vrste dobijaju se polikondenzacijom melamina i formaldehida. Melamin se dobija iz kalcijumcianamida, a ovaj iz kalcijumkarbida i azota.

Odlikuju se mogucnoscu lepog bojenja, otpornoscu na povisenu temperaturu i vodu.

Upotrebljavaju se u proizvodnji plasticnog posuda, sanitarnih uredaja, elektroinstalacionog materijala i izo-

45

PUN/OC/; SOlAD/SAC} I MODIFIKAiORI

, ,

KARBAMIOFORMAlOEH 10

PRAH

SMOlE

PRE SOVAN)E

IHPR£GNACJJA / OBLACAHJC

51. 12 - Sema dobijanja karbamidformaldehidnih masa

SI. 13 - Kucista za telefonske aparate i mnogi drugi predmeti u najrazli,itijim bojama proizvode se od karbamidformaldehidnih masa

lacionih pribora za uslove gde je potrebna maksimalna sigurnost (brodovi, avioni, rudnici ), kao i za uslove tropske klime.

Nezasicene poliesterske smale

Ova vrsta smola odlikuje se brzom i lakom polikondenzacijom, koja moze da se izvede uz pomoc katalizatora sa ili bez dovodenja toplote, uz niski ili umereni pritisak. Zbog toga za njihovu preradu nisu petrebne teske masine i specijalni alati, kao kod drugih vrsta plasticnih masa. Usled tih svojih osobina, one su veoma podesne za proizvodnju predmeta u malim serijama, pomocu kalupa izradenih od drveta Ili drugih lako obradivih, materijala.

Poliesterske smole se u vecini slucajeva kornbinuju sa nekom vrstom armature radi poboljsanja mehanicke otpornosti, tako da ova grupa plasticnih mas a nosi naziv a r m i r a n e pl a s t i c n e mase.

47

MELAMIN

PUN/DC I, BOJADISACI I MODIFIJ(ATORI

MELAMINFORMALDEHID

PRAH

SMOLE

'HPRECNACIJA OBLACANJE

PRESOVANJE

51. 14 - Sema dobijanja melaminformaldehidnih masa

48

• • •

Sl. 15 - Jedan od oblika tkanja armature od stakienih vlakana za impregna. ciju poliesterskom smolom

Kao najcesca armatura za poliesterske smole upotrebljavaju se specijalno tkane niti od stakla (s1. 15), a u ovu svrhu se mogu koristiti i drugi materijali, zavisno od namene objekta koji se radio

Nezasicene poliesterske smole, kombinovane sa armaturom, upotrebljavaju se svakim danom sve vise, Narocitu primenu nasle su u proizvodnji vecih objekata (karoserija za automobile, camel, manji brodovi, kade za kupatila, namestaj, delovi za avione i kosmicke brodove itd.).

Smatra se, da ce ova vrsta materijala zameniti mnoge klasicne materijale u industrijskoj proizvodnji, au prvom redu metale, jer nad njima ima mnoge prednosti. Te osobine su: otpornost na rdanje, otpornost na povisenu temperaturu, mala specificna tezina i jednostavna i jevtina prerada.

4 Plasticne mase

49

2. TERMOPLASTICNE MASE

Termoplasticne rnase, uopsteno, preraduju se brizganjem - ustrcavanjern u kalupe (kod predmeta komplikovanog oblika), protiskivanjem (cevi, folije i vlakna), duvanjem (boce, posude i drugo) r odlivanjem (ploce organskog stakla), valjanjem (vestacka koza i folije), termoformiranjem (kupole i kade) i mehanickim alatima (modeli i pojedinacni predmeti).

Ova vrsta plasticnih mas a razlikuje se od termostabilnih povecanom osetljivoscu na temperaturu i rastvorljivoscu u hemikalijama.

Zbog, relativno, malih specificnih tezina, jednostavne prerade, lepog izgleda, dobrih elektroizolacionih i drugih osobina, nasle su ogromno polje primene u svakodnevnom zivotu ljudi.

Prilikom industrijske prerade, kod ovih masa, gotovo, nema otpadaka, jer se ponovnim pretapanjem ili rastvaranjem mogu iskoristiti i najmanji komadi.

Termoplasticnih masa ima mnogo vrsta. Medusobno se razlikuju po osnovi materijala iz koga se proizvode. Svaka od ovih vrsta proizvodi se u mnogo razlicitih oblika, koji se medusobno razlikuju po vrsti punioca i plastifikatora koji im se, u procesu proizvodnje, dodaju u vecoj ili manjoj kolicini, dajuci na taj nacin istu plasticnu masu sa razlicitim mehanickim i drugim osobinama.

Osim toga, monomeri pojedinih plasticnih mas a, mogu se u procesu polimerizacije medusobno mesati, pri cemu se dobijaju k 0 pol i mer i - plasticne materije sa istaknutim pozitivnim osobinama medusobno pomesanih masa. Zato, primena kopolimera ima sve veci znacaj u proizvodnji i preradi termoplasticnih masa.

U prikazivanju osobina termoplasticnih masa zadrzaeemo se na onlm.najosnovnijim. koje su istovremeno predstavnici pojedinih vrsta i sa kojima se najcesce su-

srecemo.

50

Polivinilhlorid

Reakcijom izmedu acetilena i hlorovodonicne kiseline obrazuje se vinilhlorid. Polimerizacijom se dobija ~olivinilhlorid·.

!li, polazeci od etilena, hloriranjem se dobija etilenhlorid, kome kad se oduzme hlorovodonicna kiselina, nastaje vinilhlorid, od koga se polimerizacijom dobija polivinilhlorid.

U industrijskoj proizvodnji polivinilhlorida, osnovne sirovin~ ~u.: kul~injska s~, zemni gas, ugalj i krecnjak.

Polivinilhlorid se proizvodi u vidu belog.praha, koji se na njega deluje odredenim hemikalijama, prevodi se

u plasticnu masu. .

Specificna tezina neplastificiranog polivinilhlorida (~r~~a) iz~.osi oko 1,4 g/cm3• Najbolje ga otapa (plastificira) cikloheksanon. Termicka stabilnost polivinilhlorida i stabilnost na svetlost su relativno male pa se radi toga dopunjuje specijalnim stabilizatorima.

Veci deo polivinilhlorida dolazi na trziste plastificiran ~ raznim oblicima (granular, ploce, folije, cevi, profili 1 l?<:s~e). :u p~r~d~n Ju sa drugim plasticnim masama, plastificirani polivinil ima nekoliko osobina koje mu svakim danom sve vise osiguravaju nova podrucja primene. Tvrdoca i elasticitet mogu se regulisati kolicinom plastifikator.a, nije zapaljiv, moze se proizvoditi u najraznovrsnijim bojama. Povecanje kolicine plastifikatora utice na porast :~a~ticnosti, al~ smanjuje cvrstocu na pritisak. Mada poc~~e da _omek~.a~a vee na temperaturi od- 50-700 C, polivinilhlorid pocmje da se topi tek na 1500 C.

Od plastificiranog polivinila vee pomenutih oblika (folije, plo~e, sipke, cevi, trake i granulat), daljom pre~ radom proizvode se najraznovrsniji predmeti: odeca, obuca, stolnjaci, presvlake za sedista, torbe, vrecice za pakovanje, sanitarni uredaji, kade i rezervoari za kiseline i kompletni kalanizacioni uredaji i instalacije u

hemijskoj industriji. .

Posto je polivinilhlorid dobar izolator, upotrebljava se u obliku granulata za -izolaciju u industriji elektricnih kabl~)Va, a od ploca i profilisanih materijala izraduju se razni elektroinstalacioni uredaji,

4*

51

KUHINJSKA SO

ZEM N I

I; AS

VINILHLORID

PLASTIFIKATORI MAZ/VA I BOJE

POLIVINILHLORID·

P R AH

GRANULAT

RASTVORI

OBLAGANJE

VALJ·ANJE

PRESOVANJE

SI. 16 - ~ema dobijanja polivinilhlorida

52

,

SI. 17 - Rune vrste posuda za domaeinstva druge potrebe proizvode se, "rio

cesto, od polivinilhlorida

·51. 18 - O,d plastificiranog polivinila proizvo.de se mnogobrojni predmeti, a vrlo cesto se njime presvlace sedista u saobracajnim sredstvima

51. 19 - Instalacije u hemijskoj industriji rade se sve vise od cevi proizvedenih iz polivinilhlorida

SI. 20 - Zastitni slemovi za razne vrste poslova mogu se proizvoditi od polivinilhlorida

Polivinilhlorid, u obliku pasta, upotrebljava se za nanosenje na papir i tekstil, kao i za potpuno presvlacenje metalnih predmeta radi zastite od korozije, itd.

N a k n a d n 0 h lor ira n i polivinilhlorid se dobija hloriranjem polivinilhlorida u tetrahlorugljeniku. To je beli prah bez ukusa i rnirisa, koji se lako rastvara u mnogim organskim rastvaracima, pa se kao takav upotrebliava u proizvodnji Iepkova, lakova i vestackih vlakana.

Kopolimeri vinilhlorida s v i n i l a c etat 0 m i smese sa polistirolom i polietilenom daju svetle i tvrde proizvode koji nisu toliko postojani prema toplotnim uticajima, ali zato bolje teku kod livenja i brizganja, u kalupima, prilikom industrijske prerade.

U poslednje vreme polivinilhIoridu pocinju sve vise da konkurisu olefinski polimeri : polietilen i polipropilen, koji imaju manju specificnu tezinu, jevtini su, a imaju i neke pozitivne osobine kojih polivinilhlorid nema.

Polivinilacetat

Polivinilacetat se dobija polimerizacijom vinilacetata.

Osnovne sirovine za dobijanje vinilacetata su sircetna kiselina i acetilen. Polimerizacija se vrsi u prisustvu katalizatora.

Polivinilacetat dolazi na trziste u cvrstom obliku, u obliku rastvora ili disperzije.

U cvrstom obliku, polivinilacetat jebez mirisa i ukusa i male je specificne tezine. Rastvara se u organskim rastvaracima, kao sto su: ketoni, esteri i alkoholi. Ne rastvara se u vodi, mastima i voskovima.

Disperzija polivinilacetata u vodi razlikuje se u mnogome od cvrstog oblika, kako po osobinama, tako i po mogucnostima primene.

Polivinilacetat se upotrebljava za izradu sintetickih lepkova i disperzionih boja.

55

PLASrlF"lKATORI J BOlE

POLIVINILACETAT

P R A H

01 SPERZIJE

RA STVORI

V4LAN)£

08LAGAtV)C

VC1NA 5R'CDSTvA

SI. 21 - ~ema dobiJanja polivlnllacetata

56

Lepkovi na bazi polivinilacetata odlicno lepe papir, drvo, keramiku, plasticne folije aluminijum na papir itd., pa se radi toga upotrebljavaju u drvnoj industtiji, kod izrade papirne i kartonske ambalaze za prehrambene proizvode, kao i za pripremu drugog ambalaznog materijala (slojasti aluminijum-papir), za montazu parketa, keramickih plocica i kasiranje plasticnih folija na karton i papir.

Na bazi polivinilacetata i njegovih kopolimera sa akrilatima, izraduju se, takozvane, disperzione boje, koje nalaze veliku primenu u gradevinarstvu.

Kopolimeri vinilacetata i vinilhlorida imaju kombinovane dobre osobe oba materijala.

Jedno od najmasovnijih podrucja primene kopolimera polivinilhlorida i polivinilacetata jeste izrada podova, pri cemu se smola mesa sa azbestom, omeksivacima i drugim dodacima. Ovakav pod se odlikuje lepim bojama, velikom izdrzljivoscu i lakim odrzavanjern.

Kopolimer polivinilhlorid-acetat nasao je veliku primenu i kod presovanja gramofonskih ploca, gde je gotovo sasvim potisnuo upotrebu drugih materijala. Masa se umece u zagrejani kalup i pod uticajem toplote i pritiska ispunjava oblik. Posle hladenja, ploca se vadi, pri cemu ostaju odlicno reprodukovani urezi.

Polietilen

Polietilen se proizvodi polimerizacijom etilena, koji se moze dobiti iz alkohola, uglja, acetona, nafte iIi zemnog gasa.

Polimerizacija etilena se vrsi pod veoma visokim pritiskom, pa je bilo prilicno teskoca da se izrade instalacije za industrijsku proizvodnju polietilena. Ipak, zbog njegovih mnogih dobrih osobina proizvodnja je sve razvijenija.

Polietilen se odlikuje, pre svega, odlicnim elektroizolacionim osobinama pri visokoj frekyenciji i svojom neosetljivoscu prema vodi. Otporan je na citav niz hemikalija: na mravlju, limunsku, fosfomu i sumpomu kise-

57

1 C MNI GAS J

\
I t T I L c N II

l /fI 0 0 I ~ I KATORI !
,

I POLIET<eEN I

~=,
-
C.RANULAr P R A H -R-A-S TVOR I
---
,.. R£ SOIlANJf VA L J 1lNJf 08(AGAN)£ 51. 22 - Sema dobijanja polietilena

1

linu do 50%. Neotporan je na naftine derivate i organske rastvarace. Ne moze se lepiti, a moze se dobra spojiti sarno termickim putem (zavarivanjem).

Proizvodi se u obliku praha, folija i profilisanih komada. Moze bi ti providan, poluprovidan i neprovidan. Slabo prima boje (sem bele, zute i zelene).

58

I '1 raznovrsni, a odlikuju se nelomlji-

51 23 - Proizvodi od po iett ena su veoma

voscu

51. 24 _ Decje igracke izradene od polietilena su nelomljive, mogu se lako

prati i jefti",!! su

59

Proizvodi od polietilena su elasticni i, prakticno, nesalomljivi, bez mirisa su, a otporni su na temperaturu do 700 C,.

Folije od polietilena se sve vise upotrebljavaju kao ambalazni materijal u mnogim granama privrede, a prema svim izgledima, one ce u pakovanju zauzeti dominantan polozaj, Glavni razlog jeste u izvanrednoj nepropustljivosti vlage i vazduha, cvrstoci na kidanje, providnosti i drugim fizickim osobinama.

Tanke folije velikih povrsina upotrebljavaju se i u poljoprivredi, radi zastite od slane i mrazeva.

o Od granuliranog polietilena brizganjem se proizvode mnogi predmeti u tehnici i domacinstvu, Moderna tehnika radara, radija i telefonije duguju polietilenu veoma mnogo .u svom razvitku. Za potrebe domacinstva od polietilena se proizvode razne vrste posuda, boce, decje ig~acke j drugo.

Polipropilen

Iskustva, stecena pri polimerizaciji etilena u polietilen, iskoriscena su u proizvodnji polipropilena. Sirovina propilen dobija se termickom obradom frakcija nafte ili propana. Polimerizacijom propilena uz nizi pritisak i specijalne katalizatore dobija se polipropilen.

Polipropilen ima -vecu otpornost na temperaturu od polietilena (omeksava na 1700 C), otporan je na pritisak . i hemikalije.

Predmeti izradeni od polipropilena imaju vecu cvrstocu i otpornost na zarezivanje nego predmeti od polietilena. Iako SHean polietilenu, polipropilen ima mnoge prednosti nad ovim, pored dobrih elektroizolacionih oso-

bina ravnih poIietilenu. . 0

PoJipropilen se preraduje is tim metodama kao i polietilen uz nesto povisenu temperaturu.

Polipropilen je novija plasticna masa i podrucje primene joj se svakim danom sve vise prosiruje. Upotrebljava se na mnogim mestima :na kojima do sada poznate

60

.RANULAT

PRESOVANJE

"'ODIFIKATORI

POLIPROPIL~N

P R A H

vA LJ4S NJ£ I t t ilL A~fNJE

51. 25 - Sema dobijanja polipropilena

"AsrvORI I OISPfRlJJ£

OBLAGANJ£

rermoplasticne mase nisu .zadov?ljavale, prvenstveno zbog

lose temperaturne postoJanostI. .' .

Ova plastiena masa sa uspehom se. pnmenJ.uJe u izradi predmeta za domacinstvo sanitarnih uredaja, de-

61

lova za automobile i terrnicke aparate, instalacije za hemijsku industriju, za izolaciju kablova, pri izradi radio i televizijskih prijemnika, folije za pakovanje itd.

SI. 26 - Najrazlicitije posude zivopisnih boja izraduju se iz polipropilena

~ored t~ga, u poslednje vreme pocinje da se upotre~~Java za izradu sintetickih vlakana u tekstilnoj industriji.

Poliizobutelin.

. NaJznaca)niji r.redstavnik plasticnih mas a iz grupe polibutilena je poliizobutilen. Dobija se polimerizacijom izobutilena. lzobutilen sedobija iz izobutilnog alkohola

62

Sl. 27 - Neki od mnogobrojnih proizvoda od polipropilena

ili izohutana iz nafte. Polimerizacija se moze odvijati uz razne uslove, a time nastaju i razliciti proizvodi, sa specificnim osobinama. Kao katalizatori za ovu reakciju upotrebljavaju se fosforna ili sumporna kiselina.

Razni tipovi poliizobutilena dobijaju se u zavisnosti od stepena polimerizacije.

Poliizobuliten se retko upotrebljava kao samostalan materijal, zbog losih mehanickih i termickih osobir:a. Upotrebljava se najcesce u kombinacijama sa dr,:glm vrstama plasticnih masa i kaucuka, pa se preraduje u zajednici sa njima.

Najveca mu je primena kod proizvodn_je sin~~ti.ckog kaucuka i polietilena, kojima kad se dodaje dobijaju se proizvodi sa jako izrazenom elasticnoscu.

63

./

P R A H

DDDAIO S. SU'TErlCKOM KAUC~KU

"OOIFIKATORI

POLIIIOBUTILEN

SI. 28 - ~ema dobijanja poliizobutilena

64

GRANULAT

.,.LI So 5 A POLlETllEIiOM

/

Polistirol

Prizvodi se polimerizacijom stirola. Stirol se dobija iz katrana kamenog uglja benzola, zemnog gasa i etilena.

Stirol je tecnost zuckastog izgleda, prijatnog mirisa i tacke kljucanja od 1440 C. Njegovim zagrevanjem nastupa polimerizacija u polistirol.

Polistirol proizveden na sobnoj temperaturi elastican je, tesko se lomii tesko se mehanickim putem moze pretvoriti u prah. Proizveden na temperaturama izmedu 70 i 900 C dobija osobine hladnog kaucuka, dok proizveden na temperaturi od 2500 C postaje lako lomljiv i moze se mehanickim putem (tucanjem) pretvoriti u prah.

Polistirol srednjeg stepena polimerizacije na temperaturama iznad 1000 C daje se lako izvlaciti u obliku stapova, ploca i cevi.

Za livenje i impregnaciju upotrebljava se stirol pre polimerizacije, s tim sto se polimerizacija izvodi posle ove vrste prerade na temperaturi od 1000 C.

Sprasen polistirol, ili proizveden u vidu granulata, upotrebljava se za livenje brizganjem u kalupima. Brizganje se vrsi na temperaturi od 110 do 2200 C i pod pritiskom od 210 do 2000 kg/ern".

Polistirol je dobar izolator, odlicno se boji, otporan je prema vlazi, alkoholu, uljima, prema kiselinama i bazama (izuzev azotne kiseline). Neotporan je prema benzinu, benzolu i hloroformu. U benzolu i hloroformu se rastvara, pa se pomocu njih rnoze odlicno lepiti.

Kao izolacioni materijal, polistirol se odlikuje malim dielektricnim gubicima, pa se radi toga cesto upotrebljava u visokofrekventnoj tehnici.

Od polistirola se proizvode raznovrsni predmeti si: roke potrosnje : dugmad, cesljevi, ukrasni predmeti, decje igracke, predmeti za domacinstvo, ambalazni predmeti za farmaceutsku i kozmeticku industriju.

Zbog jednostavne prerade brizganjem u jednostavnim masinama (presama), upotrebljava se veoma mnogo.

5 Plasticne mase

65

U GAL J

ZEIoiNI (;AS

RASTVARACI STA81LIZATORI

POLISTIROL

RASTIIORI I OISP.RZIJC

GRANULAT

08LAGANJE

PRESOVANJC I I Z VL 1.cIENJE

51. 29 - Sema dobiJanja polislirola

66

51. 30 - Mnogi predmeti u domacinstvu proizvedeni su od polistirola

SI. 31 - Kucista raznih lipova elektrcmctcrlee za modele igracke, koje proiz. vodi »Mehanolehnika« u Izoli, izradena su od polislirola

67

SI. 32 - Polistirol je veorna podesan materijal za proizyodnju decjih igracaka koje deca mogu sarna lepiti i sastavljati iz gotoyih del ova

Medutim, pored svih dobrih osobina ima i ozbiljnih nedostataka kao sto su: mala otpornost na zagrevanje i zapaljivost. Vee na temperaturi od 70° C pocinje da se deformise.

Stiropor

Stiropor se dobija preradom polistirola u mlccnobele kuglice precnika 0,2 do 3 mm. U narocitim masinama ove se kuglice pod uticajem temperature vodene pare, toplog vazduha Hi tople vode, pretvaraju u ploce penastog i poroznog izgleda. Masa u ovom penastom obliku ima malu specificnu tezinu (oko 0,05 gr/cm"), pa je radi toga svrstana u grupu takozvanih »penoplastika«.

Stiropor je, kao i polistirol, neotporan prema dejstvu benzina, benzola, hloroforma i ostalih organskih rastvaraca.

68

Vecina plasticnih masa je neotporna na povisene temperature, ali je stiropor najneotporniji od svih. On pocinje da se topi vee na temperaturi od oko 50° C. Ova njegova osobina iskoriscena je kod prerade i secenja. Lako se sece zagrejanom zicom pomocu struje niskog napona sa relativno jednostavnim uredajem.

Stiropor je odlican termoizolacioni materijal, pa se radi toga sve vise primenjuje u gradevinarstvu za toplotnu izolaciju zidova.

Zbog male specificne tezine i lake prerade, idealan je materijal za dekoracije, aplikacije u nastavi i izradu ambalaze za staklene i lako lomijive predmete.

Za potrebe sire potrosnje, na trzistu se dobija u obliku penastih ploca dimenzija SOX 100 em, razlicitih debljina.

Poliakrilati i polimetakrilati

Destilacijom masti ili pri oksidaciji alkohola dobiia .se akrolein, a oksidacijom akroleina dobija se akrilna kiselina koja sa nekim alkoholom daje estar akrilne kiseline, koji se moze polimerizovati.

Isto tako hemijskim procesima iz akrilne kiseline se dobija metakrilna kiselina, koja sa alkoholima daje estre koji se mogu polimerizovati. Zavisno od alkoholnog radikala dobijaju se polimetakrilati metila, etila, propila ili butila.

Ovi produkti se brzo polimerizuju, hemijski su stabilni i imaju odlicnu providnost.

Zbog brzine polimerizacije ove plasticne mase mnogo se upotrebljavaju u medicini i hirurgiji (za spajanje kostiju, zubne proteze itd.).

Zbog velike providnosti upotrebljavaju se kao zamena staklu od kojeg su lakse, daju se savijati i ne lome se kao staklo.

Ove mase se slabo upotrebljavaju u radio-tehnici 1 elektrotehnici zbog rdavih dielektricnih osobina.

69

I Io4ASTI I

l ~KROLE:IN I I [
I I KISE:ONIK

I ~KRILNA KISELINA I I I
I I ALKOHOL

IIESTAR ~KR'LNE: KISELINE II

I NOOU-IKATORI r
I
I POLIAKRILAT I


PRAH GRANULAT

VAL./ANJ£,IZVLACENJ£
I LIVENJE PRESOVANJf: SI. 33 -r-r- Sema dobijanja poliakrilata

70

Najveca im je primena za izradu zastitnih stakala za avione, automobile, satove, za izradu optickih sociva, ukrasnih predmeta, dugmadi, pribora za domacinstvo i igracke.

Or g a n s k 0 s t a k I 0, vestacko staklo, pleksiglas - sve su to trgovacki nazivi za jednu vrstu poliakrilata dobijenog od acetona, cijanovodonicne kiseline i alkohola.

Organsko staklo se zadnjih godina upotrebljava veoma mnogo u industriji za izradu razlicitih predmeta siroke potrosnje.

Providnost mu je cak i bolja od kvarcnog stakla, pa se upotrebljava svuda tamo gde je potrebno staklo sa smanjenom lomljivoscu (sociva za foto-aparate, zastitne naocare, zastitna stakla na tenkovima, avionima itd.).

Organsko staklo je otporno na povisenu temperaturn. Ne deformise se ni na temperaturi do 1500 C. Otporno je prema dejstvu benzina, glicerina, biljnih ulja, slabijih kiselina ~ alkalija. Rastvara se u jakoj sircetnoj i .mravljoj kiselini i hloroformu.

Nedostatak mu je mala tvrdoca, pa mu se grebanjem lako ostecuje povrsina.

Proizvodi se u plocama raznih dimenzija, debljina i boja.

III. SILIKONI

Kao sto smo kazali, u sastavu vecine plasticnih mas a, glavni predstavnik je ugljenik. Njegovi atomi cine osnovu ' svih organskih materija. Isto tako, ukazali smo na izvesnu slicnost u ponasanju ugljenika i silicijuma, mada ovaj drugi svojim atomima obrazuje linearne oblike koji Cine osnovu neorganskog sveta.

Cinjenica da je slicnost izmedu ugljenika i silicijuma, (na koju je ukazao Mendeljejev u svom periodskom sistemu), poznata vee dosta dugo, podstakla je naucnike na to da pokusaju sa zamenom ugljenika silicijumom u nekim hemijskim jedinjenjima.

71

Razlog za ove pokusaje lezi u cinjenici da silicijuma

u prirodi ima 49 puta vise nego ugljenika. .

Silicijuma ima u gIini, pesku, kvarcu, granitu i drugim mineralima. On se nalazi u manjoj iIi vecoj meri i u zivim organizmima.

Hemicari su uspeli da ujedine osnovu organskih rnaterija - ugljenik, i osnovu neorganskih materija - silicijum. Na ovaj nacin dobijen je vestacki kamen - karbid-si!icijum, koji se danas proizvodi u velikoj kolicini U obliku krupnih kristala, cije su osobine tako dobre da se bez ovog novog sintetickog materijala ne bi mogle ~naCi ~~ hemijska, ni elektrotehnicka, a i neke druge industrijske grane ..

Dok su stvarali karbid-silicijum, hemicari su ustanovili da atomi silicijuma, slicno ugljeniku, daju mnogobrojna hemijska jedinjenja s vodonikom i kiseonikom. Slicnost izmedu ugljenika i silicijuma zapaza se narocito pri uporedivanju vodonicnih jedinjenja ova dva elementa. Tako nalazimo da .

metanu CH4 odgovara silikometan SiH4 etanu CZH6 odgovara silikoetan Si2H6, ' propanu C3Hs odgovara silikopropan SiaHs, butanu C4H10 odgovara siIikobutan Si4HH), etilenu C2H4 odgovara silikoetilen SbH4•

. Zamena ugljenika silicijumom, u nekim hemijskim jedinjenjima, nije interesantna sarno u pogledu manje ili vece raspolozive kolicine sirovina. U tehnickom pogledu ova zamena ima jos i taj znacaj, sto se na ovaj nacin rnoze dobiti materijal veoma otporan prema visim temperaturama i prema kvasenju u vodi.

Atorni ugljenikasposobni su da se neposredno sjedinjuju jedan s drugim u molekularne niti. Atomi silicijuma takode mogu stvarati molekularne niti raznih duzina, sarno sto se oni ne sjedinjuju neposredno, vee posredstvom atoma kiseonika.

Ako dye preostale valence svakog atoma silicijuma budu vezane organs kim grupama, tada ce nastati materija koja ce, zavisno od duzine lanea, biti iIi ulje, ili sinteticki kaucuk.

72

Ako se pak dye preostale valence svakog atoma silicijuma vezu atomima kiseonika, tada ce se obrazovati vatrosfalna smola.

Hemicarima je poslo za rukom da iz ugljenika i silicijuma izgrade silicijum-organske materije kojih nema u prirodi, a koje su dragocene u naucnom i u tehnickom pogledu. Ovim je postavljen nov pravae u hemijskoj nauci -:- hemija silicijum-organskih jedinjenja, koja cini odeljak hemije silieijuma. Time je stvorena i nova grana proizvodnje, cija produkcija sluzi za izradu izolaeionih, vatrostalnih, neporoznih i nepromocivih materijala, kao i za proizvodnju sredstava za punjenje, lepljenje, cernentiranje, impregnaciju i konzerviranje.

Silicijum-organska jedinjenja nazivaju se u praksi silikonima pa zbog toga medu raznovrsnim produktima, koji predstavljaju novu grupu tehnoloskih materijala, susrecemo veoma mnogo naziva koji pocinju recju »silikonski«: silikonske smole, silikonski kaucuci, silikonske 'tecnosti, silikonske emulzije, presvlake i izolacije protivu vlage. Svi ovi produkti imaju dragoeen znacaj za pojedine grane privrede.

Kao najbolja osobina silikona, smatra se njihova otpornost prema toploti. Ta osobina potice od narocitog hemijskog sastava silicijum-organskih materija, koje, kao sto znamo, uglavnom cini spoj atoma silicijuma i kiseonika. Zato one i imaju veliku postojanost na visokim temperaturama, jer slicne grupacije nisu sklone daljoj oksidaciji. Ipak, pored osnove od atoma siIicijuma i kiseonika, silikoni sadrze i organske grupe. Organski deo silikona zadrzava svoju celovitost i na temperaturama koje su daleko vece od onih na kojima se cisto organska jedinjenja razlazu. Ova postojanost je zavisna od zastitong dejstva molekula silikona i utoliko ie veca, ukoliko je u lancu atom ugljenika blizi atomu silicijuma.

Silicijum-organska jedinjenja mogu da budu gasovi, tecnosti, termoreaktivne (termostabilne) smole i kaucuci, Medutim, do sada jos nije dobijeno jedinjenje termoplasticnog tipa i to zato sto na lepljivost silikonovih tecnosti temperatura slabo deluje.

73

· Druga .vazna osobina silikona, koja u praksi ima i naJvecu. primenu, jeste njihova sposobnost da ucine nepromocivim stvari cija je povrsina njima oblozena,

Meta!: ~~r:tija, tkanine, staklo, koza i kamen postaju n.ep~<?mocivi III se ne mogu pokvasiti posle njihove obrade sIhcIJUlll.-?rgansicim jedinjenjima zahvaljujuci tome sto se .~a .nJIhovoj povrsini stvara tanka previaka koja ne UpIJa 1 ne propusta vodu.

~ebijina takve prevlake je neznatna. Ona ima sarno nekoliko molekula, pa je radi toga i utrosak silicijumorganske ~ateriJ~ mali. Da se neka stvar presvuce sredstvom k<?.l.e. ?dbiJa vodu, nije potrebno vise od jednog gram~ silicijum-organske materije, na primer dimetilhlorsilena, za povrsinu od hiljadu kvadratnih metara.

Veoma su razliciti nacini stvaranja tih prevlaka. Priliko~ I?okr~vanja izvesnim jedinjenjima, previaka se na pOV~Sll1I p~~d?:eta pojavljuje zahvaljujuci medusobnom deJ.~tvu .sIhc1JUr;n-organske materije i vlage, koja uvek postoji u IZVeSnO] meri na povrsini svakog predmeta. Ta.kva prevlaka tamo cvrsto naleze, jer se kao rezult~~ ~ldrohze pomenute materije stvara jedinjenje, hemijski povezano s gradom predmeta koji treba previakom zastititi.

Tanka 'p.r~:,laka se moze dobiti i polimerizacijom mole~u~a silicijum-organskih jedinjenja na prevucenoj povrs.1m, odnosno putem spajanja na njoj niikrotnolekula 1 ma~omolekula. Ovakva prevlaka dobija otpornost prema vodi zat~ sto su odredeni delovi molekula u njoj str~go . usm~rem. Previaka je dobijena usled hemijskog spajanja mikromolekula u makromolekule. Ti makromole~mli. o.k:~I_luti s~ J?rema povrsini, koja se prevlaci atornima .sIhCIlur~: .1 kiseonika, a spolja, tj. prema vazduhu, ~!?IJovodomcmm delom molekula koji ima osobinu d~ odbija :r1agu. Vecina ovih prevlaka ne moze se sprati ill organskim rastvaracima, ni vodom (cak i kljucalom),

St~'.'ljanje :r;~promoCivih prevlaka preko raznih predmeta rnje naro~I.to tez~k povsao, jer su mnoge silicijumorganske materije, koje sluze tome cilju, rastvorljive u

74

vodi, kao na primer metil-silikat. Vodenim rastvorom takvih jedinjenja obraduju se hartija i tkanine da bi postale nepromocive.

Obrada hartije silicijum-organskim previakama koristi se kod dugotrajne zastite dokumenata i rukopisa.

Vrecica od tanke tkanine, posle obrade silicijumorgans kim jedinjenjima moze sluziti i kao sud za prenosenje vode. Time tkanina postaje istrajnija, ne gubi ni mekocu ni gipkost, a stekla je niz dragocenih osobina, kao i siroke mogucnosti primene.

Odelo i obuca obradeni silicijum-organskim tecnostima, zadrzavaju predasnji izgled, a postaju nepromocivi iako kroz njih moze da prolazi vazduh. Ovakva nepromocivost je mnogo bolja od nepromocivosti postignute impregnacijom tkanina lakovima.

Silicijum-organske prevlake odlicno stite metalne predmete od korozije, kao i drvo od truljenja i malter od raspadanja. Zbog toga je primena silikona veoma

siroka. .

Staklo i porcelan su dobri izolatori, ali je nevolja u tome sto se na njihovoj povrsini zadrzava atmosferska vlaga usled cega dolazi do povrsinske provodijivosti. Elektroizolatori, obradeni silicijum-organskim jedinjenjima, dobijaju mnogo bolje elektroizolacione osobine.

Koristeci se ovom osobinom silikona, neke fabrike u svetu su pocele da proizvode stakleno i porcelansko posude koje se Iako pere i ne mora da se brise.

U zimsko doba cesto se zaledi staklo ispred upravljaca automobila. a preko leta i jeseni uno se zamuti od pare i vlage. Ako je staklo obradeno silikonima sve te

nezgode otpadaju.

Hemicari su stvorili i veoma cenjene silicijum-organske smole. Te smole se sastoje od linearnih molekula i upotrebljavaju se za proizvodnju vatrostainih lakova, emajla i kaucuka koji ne menjaju svoju elasticnost na temperaturi od minus 60 do plus 2000 C. Medutim, ni prirodni ni sinteticki kaucuk na organskoj osnovi ne mogu bez stete izdrzati takvu temperaturu.

75

Silicijum-organski kaucuk omogucio je da se uspesno rese problemi skopcani sa probijanjem toplotne barijere od strane super-brzih aviona.

Slojevi plasticnih masa u zastitnim staklima na avionu ne mogu da izdrze visoke temperature pri brzom letu. Vee na temperaturi od oko 80Q Coni postaju mutni i meki, zato sto u njima nastaju mehuri i gasa. Ako temperatura padne do minus SOo_C, tada slojevi plasticnih musa u staklu postaju lomljivi i pri najslabijem udaru. Medutim, slojevi od providnog silicijum-organskog stakla odrzavaju svoju cvrstocu i providnost i na temperaturama od minus 53 do plus 177° C.

*

*

*

Ugljenik i silicijum su ostre suprotnosti u organskom i neorganskom svetu. Medutim, hemicari su otkrili njihovo jedinstvo, pa su samim tim otvorili vrata neiscrpne riznice novih materija. Svojim poznavanjem sinteza i pronicanjem u dubinu hemijskih procesa, oni

sve vise otkrivaju svet nepoznatog. .

Godine 1900 Francuz Grinjar izveo je jednu, do tada nepoznatu, reakciju, za koju je i danas vezano njegovo ime. To je hemijska reakcija izmedu opiljaka magnezijuma i organskih halogenih derivata u potpuno suvom etru. Jednom zapoceta, ova reakcija protekne burno i brzo.

Grinjarovom reakcijom dobijaju se organomagnezijumova jedinjenja.

Engleski hernicar Kipling, sa svojim saradnicima, zapoceo je 1901. godine rad na ispitivanju silicijumovih derivata. Po ketonu, koji, kao sto je poznato, ima ketonsku grupu R2C = 0, Kipling je grupi R2Si = a dao naziv »silikon«, Za spravljanje silikona posluzila mu je Grinjarova reakcija, On nije predvidao prakticnu primenu svojih radova, pa nije ni pomisljao na industrijsku proizvodnju materija od silikona vee je sarno u nizu clanaka opisao svoje laboratorijske radove.

Tek u toku drugog svetskog rata, a narocito posle njega, pocelo se sa dobijanjem silikona industrijskim putem.

76

NAFI.A

Ift/ARCHI P£S<AI(

KAH£HI UGA,LJ

I

"':'F"

T

REDuIfCIJA u ELEKTfniN{)J PECI

HlORONfTIL S't ... "",

IrfAGNEZIJUM kALOGEN'O (U1GREDNI PRODUK T)

'l'

TEe'" 5' L ,~" 0 N ,

KONDENZACIJA

VISKOTNI S/UKO"" I 51L1KOIrlSKE 1t4,AST"I

POL /MfRI1A(I./A NA lex) - ,lOO° C

( II'R S t t S I {. I I( a N I (KAUiVI( 00

SiLl KONA )

51. 34 - !:ema dobijanja silikona

77

78

Silikoni se, u industriji, spravljaju najcesce reakcijorn izrnedu silicijum-tetrahlorida i jednog organomagnezijumovog jedinjenja dobijenog Grinjarovom reakcijom. Od ovih jedinjenja najcesee se upotrebljavaju bromometil i brornoetil magnezijum. Sirovine za proizvodnju organomagnezijumovih jedinjenja dobijaju se u rafinerijama nafte (metari, etan itd.) i iz morske vode (magnezijum i brom, odnosno hlor).

Silicijum tetrahlorid se dobija redukcijom silicijum dioksida (kvarcni pesak) pomocu koksa u elektricnoj peci, Dobijeni silicijum se sagoreva, pod kontrolom, u atmosferi hlora.

Silicijum tetrahlorid se moze dobiti i direktno dejstvorn hlora i toplote na mesavinu kvarcnog peska i koksa.

Proces se odvija dalje na sledeci nacin :

Silicijum tetrahlorid se sjedinjava sa organomagl1& zijumovim jedinjenjem. Posto je ova reakeija vrlo burna, ona se izvodi na temperaturi od minus 200 C. Na ovaj nacin .se obrazuju hlorosilani (hlorometil ili hloroetil silani), kao i uzgredni produkt magnezijum halogenid.

Iz dobijenog produkta, frakcionom destilacijom, nastaju monohloro, dihloro i trihlorosilanoli.

Od ovih se hidrolizom dobijaju silanoli, a dehidratacijom oni prelaze u tecne silikone.

Iz tecnih silikona, kondenzaeijorn, dobijaju se viskozni silikoni i silikonske masti, a polimerizaeijom na 100 do 2200 C dobijaju se cvrsti silikoni.

Osim ovog opisanog i sematski prikazanog procesa, moguce su jos i rnnogi drugi nacini proizvodnje silikona. Oni se sve vise pojednostavIjuju kako bi proces bio sto jevtiniji, a istovremeno se nastoji da se dobiju termoplasticne silikol1ske rnase.

IV. PRERADA PLASTICNIH MASA

U dosadasnjem izlaganju vi deli smo .k?jim .post.upima na osnovu kojih hemijskih procesa 1 1Z kojih srro-

C1 , 1 . v

vina se dobijaju pojedine p asticne mase. V'V •

N· '1' broj ovih masa nalazi se na trzistu u obl~ku ajvec I' ie vili bl ku raha za presovanje i granulat~ za 1v~~Je I u 0 1

~iSperzija i rastvora za oblaganje. Plastiene. ~ase ~ ~~akvim oblieima preraduju se, ~gla:,nom, m ustrijs im

utem pomocu specijalnih masina 1 alata, V'V

p Izvesne vrste plasticnih masa do.~ijaju ~e na tr~lst~ vee kao polupreradene u obliku fO~l}a: yloea, pr?f1la ~ cevi. U ovakvom obliku, one se naJeesee, obraduju vee

oznatim rnehanickim alatima za met~l I ~r:,o, pa ~~ p iih uglavnorn nisu potrebni posebm alati I uredaji,

nJ , , ih 1 v ,

sem u nekoliko izuzetn s ucaJeva. . ,

S obzirom na zadatak ovog prirucnika, m.lv s~ neeemo upustati u industrijski nacin prerade plas!~el11h ma~i' Zbog toga moramo izostaviti uputstva 0 nacmu :r:re::a e prilicnog broja masa, a detaljnije cemo se za~kitlk~a onima koje su, kao poluprer.adene, dostu'pn~ s 0 s im i klupskim radionicama, kao 1 svakorn pOJe~eu. d 1

Iz istog razloga, necemo ici .. uo_bicajem~ re os ~~ dom po vTsta~a i proee:irr:~ ~oblJan~a, nego cemo POCl od jednostavnije ka slozenijoj obradi.

1. STIROPOR

Kao sto smo vee rekli, stiropor je, zbog svoje male specificne tezine i penastog izgleda, svrstan u grupu

»penoplastika«. v • I d b 1

Na trzistu se dobija u obliku ploea, izg ~ a e og

mermera velicine 100 x 50 em, razlicitih deblJma: V'

Post~ je neotporan na povisenu temperat~ru ~ poc~nie da se topi vee na 500 C, ova njeg?va oS9bma lsk<~nsiena je za jednostavno i lepo rezanje ploca topl~tmm putem, pomocu iice od kant ala, zagrejane elektricnorn

strujom. v' ,v'I t m ali

Stiropor se moze seci os trim noze:'lma ~,ZI eo,

je najbolje ako se sece pomocu zagrejane zice.

79

SI. 35 - Apara; za rezanje stiropora »Stiroterm«

. Na trzistu se .mogu dobiti gotovi aparati za secenje stiropora toplotnim putem pod nazivom »Stiroterrn« '(sl, 3~). ~lican aparat mozemo, sa nesto truda, napraviti I sarm. Njegovu gradnju i idejne skice objasniCemo nesto kasnije.

, Stir~po~ je nasao siroku primenu u skolskim i klupskim radionicama, gde se koristi za izradu raznih maketa Ietecih modela, ukrasno-dekorativnih predmeta i sIova z~

razne natpise i parole. '

Ova materija se dobro Iepi stolarskim tutkalom i gotovim Iepkovima »Ohokol- i »Karbofiks« a ne sme se Iepiti Iepkovima koji sadrze organske ras'tvarace (aceto~, nitrorazredivac itd.), jer se oni brzo i jako rastvaraju, z_bog cega se deformiSu ivice koje spajamo.

StlT(~por se moze dobro bojiti uljanim bojama. Vodene boje ga slabo pokrivaju, a lakovima se ne sme uopste bojiti, jer ga gotovo svi rastvaraju. Predmeti

80

izradeni od stiropora najlepsi su ako ih uopste ne bojimo, pa se bojenje moze preporuciti sarno u izuzetnim slucajevima.

Rukovanje aparaiom »Stiroterm«

»Stiroterm« je elektricni aparat za rezanje stiropora,

koji se prikljucuje na gradsku mrezu napona 220 V.

Osnovni elementi iz kojih je izraden ovaj aparat su: - transformator sa izvodima 5, 7, 9 i 11 V

- kutija sa metalnim Iukom kojim se zateze zica

od kantala. '

Na prednjoj strani kutije nalazi se prekidac za ukljucivanje aparata, signalna sijalica i menjac napona, dok se desno od ovih nalazi mala fioka u kojoj se drzi pomocni pribor za rad.

Zica od kantala, pomocu koje se reze stiropor, zategnuta je izmedu luka i kuke. Kuka se nalazi, priblizno, na sredini dna kutije i moze se videti kada se izvuce fioka. Na nju se zakacinje omca napravljena na kraju zice od kantala. Ova zica se, zatim, provlaci kroz prorez na gornjoj ploci kutije i ob~vij~ oko yreza,. na l~ku. Posto se zica zategne (ne previse, jer moze doci do kidanja ), slobodni kraj se jednom ili dvaput omv<?ta oko tela luka, a zatim zaprede oko zategnutog del a zice.

, Pomocu leptiraste matice, koja se nalazi na luku sa zadnje strane kutije, regulise se vertikalni iIi kosi polozaj zice, zavisno od potrebe ugla pod kojim zellmo rezati stiropor.

Uz aparat se, kao dodatak, dobija lenjir sa lezistem za iglu. Pomocu lenjira se izvode nravi rezovi, a uz pomoc igle rem se kruzni, kupasti i valjkasti oblici.

Menjac napona sluzi da se nomocu mesingane, potkovicasto savijene zice, utaknute jednim krajem u buksnu sa oznakom »nula«, bira potrebni napon koji se pusta u zicu od kantala u zavisnosti od debl iine ploce stiropora ko iu rezerno. Tan ie nloce se rezu pod naponom do 5 V, a deblje do 11 V. Ukoliko sa vecim naponom rezemo tanku plocu, necemo dobiti cist rez, jer pregrejana fica od kantala topi ivice stiropora.

6 Plasticne mase

81

Lzrezivanie figura i delova ad stiropora

Razne figure nepravilnih oblika, slova itd., rezu se aparatom za stiropor pomocu specijalno izradenih sablona. Sabloni se rade od tanjeg cvrstog kartona iii od tankog aluminijumskog lima. Oni se moraju uraditi pazljivo, ivice im moraju biti glatke, kako ne bi prilikom rada zadirale u zicu od kantala. Na sablonima. bez obzira od cega su izradeni, treba probusiti po nekoliko malih rupa kroz koje pomocu cioda pricvrscujemo sablon na plocu od stiropora. Kad ie sablon pricvrscen na plocu od stiropora, ukljucujemo aparat, i ivicom sablona krecemo plocu Qd stiropora pored zagrejane zice od kantala (s1. 36).

51. 36 - Rezanje slova od stiropora pemeeu sabl na

Ploce kruznog oblika i valjke iz stiropora rezemo na taj nacin, sto zica od kantala treba da stoji potpuno vertikalno u odnosu na plocu aparata, a na iglu, umetnutu u leziste na lenjiru, navucemo plocu od stiropora. Ubod igle predstavlja centar kruga, a pomicanjem lenjira dobijamo rastojanje (poluprecnik ), od zagrejane zice, koje nam je potrebno. Brzim i neprekidnim okretanjem stiropora oko igle dobijamo zeljeni kruzni oblik (s1. 37).

82

SI. 37 - Rezanje krufnih plota od stiropora

51. 38 - Rennje kupe od stiropora

6*

83

Na isti nacin mozemo izrezati i kupu, ali luk sa zategnutom zicom od kantala naginjemo koso pod potrebni

ugao (sl. 38). .

Ukoliko su nam potrebne tanke ploce od stiropora, a mozemo nabaviti samo debele, mi ih mozemo razrezivati uz pomoc »Stiroreza« i komada duze zice od kant ala (oko 55 ern). Ovaj komad zice od kantala zategnemo

SL 39 - Razrezivanje debljih ploca od stiropora na tanje

I

izmedu dva eksera pobijena u stari sto iIi veci komad sper ploce. Od povrsine stela kantal treba da je paralelno odignut za zeljenu debljinu ploce koju treba da dobijemo. Sa aparata skinemo zategnutu zicu i .sa dva izolovana provodnika spojimo eksere sa aparatom »Stirorez«, Jedan ekser vezujemo preko provodnika za kuku u kutiji aparata, a drugi takode preko provodnika, vezujemo za kraj metalnog luka. Regulator napona na aparatu postavimo na najveci riapon i ukljucimo aparat. Laganim guranjem, ploce od stiropora po .povrsini stoIa razrezacemo je- na jednu tanju i jednu deblju plocu

(sl, 39).' .' f

Otpadak od stiropora moie se korisno upotrebiti za spravljanje bezbojnog zastitnog iIi impregnacionog Iaka,

84

Komadici od stiropora se rastvore u acetonu iIi nitr~razredivacu.: Ovom smesom, pomocu cetke iIi ra~prs~~ vaca mozemo lakirati predmete od drveta, l?apIra ~h metala, radi zastite od -korozije i vlage iIi radi davanja, Iepsegjzgleda predmetu.

. Od stiropora se moga .praviti dobre aplikacije za flanelograf, jer se stiropor odlicn~ drzi na flanelografu.

Gradnja aparata za rezanie stiropora

Vee' kod opisivanja »Stiroterm« aparata,. videli s~o da je to uredaj koji_ mozemo i sami da napravimo. _Jedina veca teskoca je n 'gradnji transformatora. ukoliko ne mozemo, za ove potrebe, nabaviti gotov,: Za ovu s~rhu potreban j~ transformator sna~e 50 v~o 8.0 VI, sa }zvodima na sekundaru ~od.3 do 15 v.. Jacma stIU:]e moze da bude 3 do 6 A. 'Uputstvo za gradnju i motanje transfermatora necemo davati, jer se ono moze naci u ostalim prirucnicima i tehnickim casopislma.

Ukoliko smo cbezbedili odgovarajuci transformator, potrebno je da napravimo drvenu ~uti)l! ;a apar~t.

Kutija se radi od drveta, Iesomta III sper-ploce.

Okvir kutije se pravi od daske sirine 100 do 120 mm, a debljine 20 do 22 mm. Gornja ploca, velicine 270 x 420 mm, moze da bude od Iesonita ili sper-ploce i treb~ je tutkalom zalepiti 'na ram, jer kod eve~tualnog za~I~ vanja glave eksera kvarice glatkost :povrsme, po kOJoJ treba da klizi stiropor prilikom secenja.

Na slikama 40 i 41 date su skice i osnovne dimenzije kutije aparata za rezanje stiropo.ra, koje mogu posluziti kao orijentacija kod samogradnje,

U unutrasnjost kutije, pricvrscivanjem ~a jedan du~i zid, postavljamo transformator, a pored njega postavi-

cemo prekidac i menjac napona. '

Luk za zatezanje zice od kantala savicemo od mesingane ili gvozdene sipke (/) 8 do. 10 mm'vprema crtezu pa sl. 42, a postavicemo ga u sredmu povrsme drugog duzeg zida kutije (sl. 43).

85

51. 40

- Raspored del ova na

aparatu za rezanje stiropora

c--~--

140- 1

250

SI 42

- Metalni luk aparata

za rezanje stiropora

86

\

IV .. o

"~

.. .,

"e-

..

E

.. ...

.!!

.. .. ..

go

:~ ;

.;,:

.. u

:i

on

I.

51. 43 - Postavljanje luka za cekas na aparatu za rezanje stiropora

Serna elektricnih veza data je na s1. 44. Ona ce narn sluziti sarno kao orijentacija, jer tacan nacin' vezivanja zavisi od transforrnatora kojim raspolazemo.

Kao z~ca za rezanje, posluzice nam kantal (/J 0,3 ili tanja zica od spirale resoa ili elektricne pegle.

Menjac napona napravicemo od mesinganih jednopolnih buksni, kojih narn je potrebno onoliko komada koliko imamo izvoda na sekundaru transformatora, a birac napona u obliku potkovice izradicemo od mesingane ,zice (/J 4 mm, prema crtezu na s1. 45.

Ovim aparatom rukovacemo prema uputstvima koja smo dali za aparat »Stirorez« i sa njime mozemo izvoditi sve operacije prilikom obrade stiropora.

2. CELULOID

Celuloid, plasticna masa dobijena iz nitroceluloze, nalazi se na trzistu, najcesce u obliku providnih listova i ploca,

88

O"';__---'l 3

6

220 v

9~-+-"""

12 -4-+--+---"

51. 44 _ Seme elektricnih veza u aparatu za rezanje stlropora

.....

SI. 45 _ Menjac napona na aparatu za rezanje stiropora

89

Zbog lake zapaljivosti nije narocito podesan materijal za rad u klupskim i skolskim radionieama. Pa ipak, zbog dobre providnosti i velike zilavosti, a narocito zbog lakog i jednostavnog lepljenja, od eeluloida se mogu praviti mnogi sitni predmeti (zastitne naocare, kutije i futrole ), ili pojedini delovi modela i uredaja gde nam je neophodan providan materijal (kabine na letecim i plovDim modelima, skale na aparatirna i instrumentima itd.).

Tanje ploce i listovi (do 0,5 mm debljine), mogu se seci makazama iIi ostrim nozem pored metalnog lenjira, dok se ploce vecih debljina seku testerieom za drvorez ili rucnim sitnozubastim testerama za drvo.

Celuloid se moze savijati u ugaone oblike tek posto se zagreje na temperaturi od oko 90° C. Prilikom zagrevanja treba biti veoma obazriv zbog lake zapaljivosti, pa je najbolje grejati ga nad zatvorenim grejnim telima.

Zagrejan i omeksan, celuloid se savija u zeljene oblike pomocu kalupa i sablona od drveta sa dobro izglacanim povrsinama. Isto tako, zagrejani i omeksani eeluloid se rnoze presovati u izdubljene oblike pomocu kalupa izradenih od drveta ili aluminijuma.

S obzirom da je povrsina celuloida dosta mekana i da se lako grebe, a ogrebotine se tesko otklanjaju, treba pri radu materijal cuvati od grebanja.

Celuloid se odlicno rastvara u acetonu, amilaeetatu ili metilacetatu, pa se od sitno isecenih komadica celuloida rastvorenih u nekim od ovih rastvaraca pravi lepak.

Celuloidni lepak se upotrebljava za medusobno spajanje komada celuloida, ali is to tako, ovim lepkom se mogu Iepiti papir, drvo i drugi materijali gde nije ne. ophodna velika mehanicka cvrstoca spajanja.

Lepak se spravlja na taj nacin, sto se na 4 do 5 del ova rastvaraca stavi jedan deo sitno iseekanog eeIuIoida.

Lepljenje se izvodi pomocu pipete kojom se uzima pripremljeni lepak iz bocice. Pre spajanja, komade treba prethodno (na povrsinarna koje spajamo ), premazati tankim slojem Iepka i sacekati nekoliko trenutaka da se ovaj zasusi, a onda komade spojiti i stisnuti. Komadi

90

. . vee osle 15 do 20 minuta,

se mozu smatrati zaleplJemm Pl'en kao i ako u celu-

, '" k v i ispravno naprav J '

ako Je lepa sv~z dru ih materijala.

loidu nema pnmes,a , g brzo susi zbog velike ispar-

Posto se eelulOldm lepak VI·' spremati ga u veli-

v ' , preporuc JIVO "

ljivosti rastvaraea mJ~ dugo neupotreblpvan~

kim kolicinama, Ukoh~o n:; 1:;ljenja dodati rast:rar~e lepak zgusne t,reba mu P ustina podesna za le~IJenJe. kako bi se dobila potre~na gl· a isti nacin kao I lepak

Celuloidni [ak: se pnprkav Ja nd pomenutih rastvaraca

tv a u ne om 0 I' .

(eeluloid se ras ar v sto reda nego za lep jenje:

I'd) li ie smesa nes v 0

za celu 01 ,a. ,J, . a ili, bronze u pra1::tu mozem

Dodavanjem amlmskih bOJ d tva za presvlacenje .raz-

da dobijemo lepa_premaznd l~~s!g izgleda zastieuju 1 od nih predmeta, koji se pore

vlage, 'b suse i daju predmetima lepu

O kvi lakovi se rzo 1

va Vl , . hani cka otpornost ma a.

w » ali im )e me arne

povrsmu,

3 POLl'VINILHLORID

. . d d mesa sa nizom omek-

Osobina polivinilhlon a a se omogucila J. e da se

, I' V't'" razmerama

sivaca u naJraz ici l)lm . lov·fm tehnickim postup-

ovaj materijal pr~raauJe raz ici 1

cima u veliki broj vr~ta. v ek sa svojim doda-

Prah polivinilhlond.a mes~ se u~mioeima, mazivima cima: omeksivaCima, p1~me~tlma~sa ide na dalju indui stabilizatorima. Ova_ko lzmesana

strijsku prera?,-:, . . d ( svega nekoliko proeena~a

Tvrdi pohvlmlhl~n ralandriranjem u folije ko)e

omeksivaca) preradu)~. se brade odnosno posle graposle eventualne l?ovrd1ske 0 konfekciju Hi sluze za proviranje i stamp~llla, 0 aze u

izvodnju ploca 1 ?lo~ova. ,. presovanjem folija i njiploce se doblJaJu vruelI?

hovim ohladivanjem u i:e:~hlorida preraauje se ekstru-

Granulat tvrdog po VIm . 'profile) a Iazonski

. ," delom u cevi 1 :

diranJe,m (nda)bv~~l:n metodom injekcioDog liva. komadl se 0 1PJU

91

Kopolimeri polivinilhlo . d i

izvlace pod vakuumom. n a acetata vrlo se dobro

Ovako preraden, manje ili . v 1 'f"

hlorid se na trzistu k ::lse p a~~l iciran, polivinil-

ploca, profila i cevi. ao materijal, dobija u obliku folija,

Mada pocinje da kV

700 C, mozemo ga zb orne . s~va na temp~raturi od 50 do

stavne obrade, smatr~~i ~l~. e cene:.leplh boja i jednosom za rad u skolskim . klPotsmJom. pl.asticnom rna-

U najvecem b .. 1 ~~s un radionicama, skolskim radionica mroJu sl~caJeva, polivinilhlorid se u

a moze preradi ti k .

toplotno-mehanicki . . auwa I ombinovanim

IC im operacijarna : se V' b

~truganjem, savijanjem dub ki '. lc~nJ:m, usenjem, 1 lepljenjem, ,0 im IZV acenjem, varenjem

SI. 46 - Model traktora na elektricnl

ljanje, izraden od pelivinila pogon, sa kutijo.m ,za bateriju i uprav·

Na ovaj nacin od ploca' £"1' .

mogu se' di ' . . ' pro 1 a ,I CeVI od polivinila

ucila kutiJ~ezrI~ IVkratI J?-aJrazdnovrsniji 'predmeti: modeli

, u asm pre meti. '

92

SI. 47 _ Presek parne masine (ucilo), sa pogonom pomocu elektromotorica EMT.2R _ »Mehanotehnika«, izrad.en od polivinila

'~

Za obradu polivinila mehanickim putem upotrebljavaju se, Vee poznati, alati za metal i drvo, te nam nikakvi

drugi alati nisu potrebni.

Radi termicke obrade potreban nam je kakav jaci

toplotni izvor (elekrncni reso iii grejaIica), sa dodatkom za koncentraciju toplote, koji cemo sami napraviti od

lima.

*

*

*

obeieiavanie na polivinilu se najcesee vrsi olovkom, jer metalna igla za crtanje i obelezavanje ostavlja ogrebotine koje se tesko skidaju. Izuzetno, na plocama i profilima erne boje, gde se trag od olovke slabo poznaje, obelezavanje mozemo izvoditi metalnom iglom.

Secenie tvrdog polivinila se obavlja krufnim testerama na elektricni pogon ( cirkularima), rucnim testerama za drvo Hi tes tericom za drvor~z.

93

Prilikom secenja cirkularom, brzina ne sme da bude prevelika (oko hiljadu obrtaja u minutu), a sve testere kojima secemo treba da imaju sitne zube i da nisu previse razmetnute. Kod svih oblika secenja potrebno je da se zubi testere stalno, iIi bar povremeno, kvase sapunjavom vodom ili kakvim uljem, cime se izbegava preterano zagrevanje i deformisanje ivice materijala i kvarenje testere. Osim toga, kvaseni rez je mnogo lepsi i ravniji pa ga kasnije lakse struzemo i ravnamo.

Busenje poli.vinila se obavlja spiralnim svrdlima za metal pomocu rucnih ili elektricnih busilica, Zbog brzog zagrevanja materijala prilikom busenja, bolje je koristiti se rucnim busilicama. Ako materijal busimo elektricnom busilicom, treba brzinu svrdla smanjiti na najmanju mogucu, a materijal i vrh svrdla kvasiti kao i kod rezanja.

Struganje polivinila se moze obavljati masinama za obradu metala (strugovima, glodalicama i rendisaljkama) i rucnim ala tima i pomagalima.

Prilikom struganja na masinama, potrebno je njihov hod smanjiti na malu ·brzinu, kako bi se izbeglo grejanje materijala i njegova deformacija. Isto tako, dobro je da se i ovom prilikom vrsi kvasenje materijala.

Rucno struganje se izvodi turpijama za metal (od grubih do najfinijih), postaklenjenim papirom (glaspapirom), ostricama komada stakla iii strugacem za drvo (ciklingom).

Kod rucnog struganja polivinila turpijama, potrebno ie raditi lagano i bez velikog pritiskivanja, kako bi se izbeglo zagrevanje materijala. Ako materijal onieksa i opiljci pocnu da se »valjaju« pod turpijom, treba sacekati da se materijal ohladi, pa nastaviti sa daljim stru·ganjem.

Struganje postakljenim papirom primenjuje se, najcesce, za ravnanje dugackih ivica na plocama. Ravnanje se izvodi na taj nacin, sto se veci komad postakljenog papira postavi na ravnu povrsinu stola i po njemu ravnomernim pritiskivanjem se povlaci ivica ploce u jed-

'94

1 48) a zatim bez pritiskivanja vraca nom pravcu (.s. '. . Posle nekoliko ovakvih poteza nazad i ponavlja op~raclJa. . vrsi podjednako po Gita-

treba ~~o~~:r:~ti d~ 11 se ra7ea~~~iti da se krajevi sastruzu voj duzml ivice, ).e~ se ~ov koi obraaujemo.

vise od sredine rvice p oce OJU

t ." I· na postaldjenom papiru

SI. 48 - RavnanJe rvrce p oce

. komadom stakla, iIi strugacem, obavlja

Strugan)e _ . a na ostakljenom papiru. Ova ope~

se tek po.sle r~'\inanJ. v.p sto se ostrica strugaca postavl racija se izvodi na tJ naC1:r s kidati materijal, a zatim se pod podesan u~ao. a moze s elazi ci tavom duzinom . ednim neprekidmm potezom pr.. a odesan

~. (sl 49). Ovaj nacin struganja Je. v~omk p. di

rvice .... . I tke povrsme ivice, ao 1 ra

radi doblJanJa vra~ne. 1. g a. otrebno.

-zaobljavanja ostnh IVIC~b gde }e ~o s~ruganju polivinila

Posle izv.esnog uvvez avant obradom dobiti lepe

ovim postupclma, mozemo ova ;0J? .

oblike koje nije neophodno glacatl. ,

95

51. 49 - Struganje ivica ploce polivinila komadom stakla

Savi~anje polivinila se obavlja' tel posle n i e ovo . zagrevanla do temperature od oko 1000 C odn J g d kg,

dovolJ'no kV , osno 0

. ne orne sa na mestu gde ga zelimo saviti tako

da se lako savija rukom.

96

Omeksavanje sipki i ploca od polivinila vrsi se na toplom vazduhu, a ne u vodi, jer se u toploj vodi kvari povrsina i boja materijala.

Za zagrevanje mozemo upotrebiti elektricni reso od 1.500 do 2.000 W, na ciju grejnu plocu postavimo usmerivac toplote izraden od lima (sl. 50) koji omogucava jace zagrevanje materijala na mestu gde se savija, a istovremeno stiti materijal od grejanja po citavoj povrsini, odnosno, duzini, kada nam to nije potrebno.

51. 50 - Usmerivac toplote (na elektrlenem reseu )

Grejanje se moze izvesti i iznad dobro zagrejane obicne peci.

Prilikom omeksavanja materijala od polivinila, moramo paziti da ne dodirne direktno toplotni izvor, jer

7 Plasticne mase

97

ce na tom mestu nastati mrlja od topljenja. Materijal treba da je iznad mlaza toplog vazduha i moramo ga drzati u ruci dok se greje. Ako grejemo sipku, okretacemo je Iagano oko ose da se na mestu gde je zelimo saviti ravnomerno zagreva, a ako grejemo plocu, onda je treba povremeno prevrtati i grejati sa jedne i druge strane, kako bi sa obe strane bila ravnomerno zagrejana.

Posto materijal grejanjem dovoIjno omeksamo, savijamo ga u kalupima izradenim od drveta (sl. 51), pri-

51. 51 - Drveni kalup za savijanje ploce od polivinila pod uglom od 90°

tiskujuci ga u smerovima oznacenim strelicama na crtezu. Pritiskivanje, ili stezanje, kalupa sa zagrejanim materijalom moze se izvesti stolarskim stegama i teskim predmetima. Stegnuti materijal se ostavlja u kalupu dok se ne ohladi.

Povrsine kalupa u kojima stezemo zagrejani materijal od polivinila, moraju biti dobro izglacane, kako se ne bi u omeksan materijal utisnule neravnine, koje je kasnije tesko ukloniti.

98

U slucaju, da nam savijanje ne uspe, materijal ce~~ ponovo zagrejati (ispravi~ a~o je po~rebno) 1 ponoviti

operaciju savijanja stezanja 1 hladenja. . .. .

Obicno je potrebno da za svako savijanje pnpremamo kalupe, ali se izvesne operacije u radu cesto ponavljaju (savijanje sipki i uzih traka p~d uglom od ~O~~, pa za ovu svrhu mozemo da napravirno dugotrajnije kalupe, ciji izgled dajemo na slikama 52 i 53.

SI. 52 - Kalup za savijanje sipki od polivinila

7*

99

Ovi crtezi, kao i crtez sa s1. 51, posluzice kao ideje za izradu i drugacijih kalupa, zavisno od nase potrebe.

Dobro je da se povrsine kalupa, u kojima stezemo i savijamo polivinilske ploce, premazuju nekim uljem kako bi se prilikom stezanja zastitila polirana povrsina od grebanja.

SI. 53 - Kelup za dvostruko savijanje trake od polivinila pod !Jglovima od 900

Sa nesto vise iskustva u radu, savijanjem ploca i profila od tvrdog poIivinila, mozemo izbeci .mnoga nepotrebna spajanja, a osim toga ovim postupkom mozemo da dobijemo Iepe zaobljene ivice i oblike.

Duboko izvlacenie ploca od polivinila u drvenim kalupima je nesto sIozenije, ali za mnoge potrebe veoma podesan nacin toplotno-mehanicke obrade ovog materijala.

Izvlacenje se izvodi na taj nacin sto se na toplom vazduhu iznad resoa iIi peci (bez usmerivaca toplote), omeksa ploca od polivinila i stavlja izmedu pozitivnog (A) i negativnog (B) kalupa (s1. 54). Pozitivni kalup

100

!'OLI .,'N Ii..

I

51. 54 - Duboko izvlacenje ploce od poJivinila u drvenim kalupima (presek)

zajedno sa omeksanom plocom se u~iskuje u negativni kalup, steze pod presu iIi veci teret 1. ~eka da se. materijal ohladi. Posle toga komad se. vad.1 1Z kalupa.1 obraduje mehanickim putem (obrezivanje, struganje, lepljenje i glacanje ).

101

Ovakav nacin termicke obrade loca od livi

fo~~esan j~ za izradu cetvrtastih, ok~glih i ov~fn~n~~~ modelC:~:d.)~ poklopaca, postolja, delova za karoserije

Dubokim izvlacenje b .

polivinila debljine od O~ ~ ~ogu 0 rad~vati ploce od

nosti oblika i vel" V' red 0 m~, zavisno od sloze-

tanjim ploc~ma (~:e3 p~ n~t:~ij~:)~odesniji je rad sa

SI. SS - Kalupi za duboko izvlacenje okruglih modela

102

51. 56 - Kalupi za duboko izvlacenje cetvrtastih modela

Kalupi se rade od drveta i sper-ploce. Negativni kalup (B) (s1. 55 i 56) sastoji se iz drvenog ram a cija visina treba da je veca za 5 do 10 mm od visine pozitivnog kalupa. Sa gornje strane rama pricvrscen je komad sper-ploce na kome je izrezan otvor potrebnog oblika u koji ulazi pozitivni kalup CB) zajedno sa plocom koja se izvlaci. Otvor treba da bude veci od osnove pozitivnog kalupa za debljinu ploce polivinila koja se

.103

obraduje. Pozitivni kalup se radi od punog drveta. Njegove stranice, koje idu u smeru uvlacenja u negativni kalup, treba da su konusne, tako da telo kalupa koje ulazi u negativni kalup ima klinast oblik. Ugao konusa se krece izmedu 10 i 15°. Isto tako, sve napadne ivice na pozitivnom- kalupu treba da budu zaobljene, jer ostre, prilikom utiskivanja, mogu da proseku materijal od polivinila. Na najvecu povrsinu (na koju se pritiska), stavlja se komad sper-ploce istih dimenzija' kao i kod negativnog kalupa. Izmedu ovih dveju sper-ploca se priteze periferni deo zagrejane ploce od polivinila kako se ne bi guzvala prilikom utiskivanja u negativni kalup, pa zbog toga komad polivinila mora da bude dovoljno velik da obavije pozitivni kalup i da za 38 do 40 mm viri pod horizontalnim sperplocama kalupa.

Kalupe treba obavezno mazati uljem, kako bi se na ulaznu povrsinu pozitivnog kalupa nalepila ploca od polivinila i istisnuo vazduh koji smeta pravilnoj obradi, a istovremeno se polirana povrsina polivinila zasticuje od grebanja i nezeljenih otisaka neravnina sa kalupa.

Najvaznije u ovom procesu obrade je da su kalupi pravilno uradeni i da j,e ploca polivinila dovoljno omeksana.

Ukoliko se kod prvog pokusaja izvlacenja ne postigne zeljeni cilj u pogledu lepote oblikovanog komada, materijal se moze ponovo zagrejati i ponoviti izvlacenje.

Za pocetne vezbe ovakvog nacina obrade polivinila, treba uzimati manje i jednostavnije objekte i raditi sa tanjim materijalom, dok se ne stekne izvesno iskustvo u radu. Na taj nacin ustedicemo materijal od kvarenja i eventualnog prosecanja u kalupu.

Spajanje polivinila se moze izvoditi zakivcima, zavrtnjima, zavarivanjem i lepljenjem.

Zakivcima se polivinil spaja kao i metal samo sto prilikom udaranja cekicem treba biti obazriviji da ploca ne prsne. Zbog toga je dobra da se mesta polivinila koja se spajaju zagreju (ali ne previse), narocito ako se radi u zimskim danima i u hladnoj prostoriji.

104

., olivinil spaja kao i svi drugi mate-

ZavrtnJ1m~ se ~ k da polivinila zavrtnjem bez

rijali. Ako spaJamo ~a d om; mad urezati navoj pomocu matice, onda treba u Je a~ ~ llikom urezivanja navoja, navojnog svrdla za m~ta. . ~l

treba svrdla mazati uljem ill sapunom.

ELEKTRODA

SI. 57 _ Spajanje polivinilskih plota zavarivanjem

U deblje profile ili plo~e polivbinila dIno!: sp~e~~~~~

. d amo Je potre no a

i zavrtanj za rvo, s. , cnika i potrebne dubine.

izbusi rupa o~govaraJuceg pre o i i dobro se drzao. poDa bi zavrtan] sa~ urezao navoj vrhom elektricnog trebno je zagrevatl ga povremeno,

lemi~pajanje po~ivinil~ zavariv~nj~~~ o~::;~ja~eo;o:::l~~~

narocttih uredaja O~~rIa~o~~j; se spajaju, a istovrevazduha, tope l;:lcke d u inila cija masa ispunjava

meno i tanku SIp u 0 po ~VI ,

:supljine sava i ojacava SPO] (s1. 57).

105

Za jednostavnije rad .

zemo sarni da napravim~v~a zavanv~n)va poliviniIa, moureda]. Na si 58 data . .d~av, pnhcno jednostavan

~ . . Je I ejna ski . d .. '

ureuaJa za zavarivanje polivi ·1" K dca .]e n?stavllIJeg lDI C<. 0 n]ega]e za gre-.

/ffLAZNIf(

GREJAC

BAKARNA C(Y

SAH07N£ peRL E

lIue/C A

SI. 58 - Uredaj za

zduhom zavarivanje polivinila toplim va-

janje vazduha upot bli . v

300 do 400 W Okre ]e? ?re]ac eIektI'icnog Iemila snage-

b k . 0 grejaca nalazi . al

a arna cev precnika 4 do 5 lk se SPI: no savijena. mm, roz koju prolazi vaz-. 106

duh, koji se dovodi gumenim crevom iz kompresora ili dobra napumpane unutrasnje automobilske gume, Vrh cevi kroz koji izlazi zagrejani vazduh, suzen je mlaznikom ciji je otvor od 2 do 3 rnm.

Lepljenje poliviniZa se moze izvoditi gotovim lepcima »Jufiks« i »Oho«, ali ga ani ne drze dovoljno sigurno.

Zbog toga je najbolje aka sami pripravimo lepak za polivinil.

Posta se polivinilhIorid rastvara u cikloheksanonu (CaRlo), to cemo, od sitnih komada providnog polivinila i ovog rastvaraca, napraviti odlican Iepak za spajanje ploca i profila ovog materijala. Ovaj lepak drzi spojene komade tako cvrsto, da ce se ani pre lomiti na drugom mestu nego na spoju. Medutim, ovaj lepak ima i jedan nedostatak. On se dosta sporo susi, jer se zalepljeni komadi smatraju suvim tek posle 16 do 18 casova stajanja. Ipak, uz potrebnu paznju, spojeni komadi se mogu obradivati i posle 4 do 5 casova stajanja, ali bez vecih potresa i savijanja.

Lepak koji pravimo ad cikloheksanona i polivinila ne SIne da bude previse gust. Dovoljno je da na 100 grama cikloheksanona stavimo aka 10 grama sitno iseckanog polivinila, koji treba u bocici sa staklenim zapusacem da se rastvara 2 do 3 dana. Prilikom uzimanja materijala za rastvaranje najbolje je upotrebiti kama dice providnih polivinilskih folija (kese za pokavanje i slicno ), samo treba paziti da se ne uzme polietilen umesto polivinila.

Mesta spajanja treba izravnati i ocistiti, lepak naneti staklenom pipetorn sa gumicom i komade odmah spojiti sa potrebnom paznjom. Posle spajanja, komade treba stisnuti presom, gumenim prstenovima, stipaljkama ili malim rucnim stegama (zavisno od velicine komada i njihovog oblika), pa ih taka, stegnute ostaviti da se suse na toplijem vazduhu u prostoriji koja se vetri.

Prilikom rada sa cikloheksanonom i lepkom treba biti obazriv zbog njihove lake zapaIjivosti.

Iako je spajanje polivinila lepljenjem, zbog susenja, dosta sporo, ana je ipak najpodesnije za rad u klup-

107

skim i skolskim radionicama, jer ne zahteva naknadne alate i uredaje, a pazljivim nanosenjem lepka mogu se dobiti cisti spojevi koje nije potrebno kasnije obradivati,

Glacanje radova od polivinila radi dobijanja visokog sjaja obavlja se pastom za plasticne rnase, a u nedostatku ove i pastom za aluminijum. Moze se izvoditi rucno iii pornocu krpenog tocka na elektricnoj brusilici. U oba slucaja treba upotrebiti pamuene krpe.

Prilikom glacanja na masini treba biti veoma oprezan, jer se zbog velike brzine materijal jako greje, pa se umesto izglacane povrsine ova moze jos vise ostetiti. Zbog toga je najbolje polivinil glacati rukom.

Izgrebane, strugane i ostecene povrsine polivinila, pre glacanja, treba izglacati sitnim papirom za poliranje liZ kvasenje vodom.

51. 59 - Puzasti prenos (ucilo), na korne su, zupcanik, pubsti nave] i rucica, izradeni od polivinila

108

dmeti od polivinila se oCist~

posle glacanja, pre . nacin uklanjaju ostacl

krpom i bir-kredom, jer se na taj

paste i prljavstina.

* * *

v i iih stupaka u obradi tvrSa ovih nekoliko najVaZb~I)1 'l~o mozemo u radionici,

1· . ila koj e smo 0 jasm 1,

dog po ivmua. . . 1 redmete.

a i kod kuce izraditi lzvanredno epe p

_. ( uWo 1 izraden od' polivinila

51. 60 _ Ugaoni pre nos zupcamcama ,

. f' rikazano je nekoliko

Na prilozenim f~togdra l~~m:elfmicno ili u celini, od zani!llijivih objekata lzra em ,

polivinila. . V' k mogucnosti primene

One unekoliko, ilustru)U srro e d la l' maketa

, . ih dstava mo e

polivinila u izradi nastavDdl :re. n~ve ideje i .los raz-

i treba da posluze kao po sticaj za

109

SI. 61 - Sva tri zupc:anika, na ucilu za ·zupcasti prenos, izradeni su od poli-

vinila

novrsniju primenu ove zaista podesne plasticne rnase, kojoj re rnoze jedino zarneriti nedovoljna otpornost na visokim ternperaturarna, pa zato sve objekte radene iz nje treba cuvati od jake toplote.

4. ORGANSKO STAKLO

Plasticna rnasa iz grupe poliakrilata, dobija se na trzistu u obliku ploca razlicitih debljina, pod veorna razlicitim nazivima (pleksiglas, vestacko staklo, akrilat itd.).

Ploce organskog stakla se proizvode kao providne, prozracne i neprovidne (rnlecno bele boje). Providne ploce se proizvode u raznirn bojarna, dok prozracne i neprovidne rnogu da budu, sa obe iIi s jedne strane, gravirane razlicitim sarama.

110

kl . a malu tvrdocu. povrsme Posto organsko s~a .0 irn . m kako bi se u trans-

mu se zasticuj~ na~eplJ~n~ pa::~~otin<it i ostecenja. portu 1 obradl sacuva 0 0 0

, d 'e najvecim delom

Sic 62 _ Presek cetvorotaktnog benzinskog motora Izra en J

o~ roznobojnog polivinila,

111

SI. 63 - SasiJ·a ,. k •.

.. aroserrJa modela troleJ·busa G

b » osa« izraaene su od razno-

oJnog , providnog polivinila

SI. 64 - Model Irolejbusa izraden je od

• • polivinilskih ploca rezanjem, savi-

JanJem, dubokim izvlacenjem i Jepljenjem

112

Mala tvrdoca i dosta visoka cena organskog stakla su njegovi osnovni nedostaci. Medutim, one ima i pozitivnin osobina, od kojih su najvaznije : velika otpornost na povisene temperature, jednostavna obrada i dobra lepljivost, lep izgled neprovidnog materijala i odlicna providnost providnog. Sve ove pozitivne osobine stavljaju organsko staklo u red plasticnih masa koje se cesto upotrebljavaju za rad u klupskim i skolskim radioninicama.

Secenje ploca od organskog stakla se izvodi sitnozubastim testerama za drvo iii kruznim testerama za secenje metala. Nepravilni oblici i manji komadi rezu se testericom za drvorez. Krupni i jace razmetnuti zubi mogu prilikom secenja da izazovu prskanje ploce ili krzanje ivica reza.

Za rezanje kruznim testerama, na masinama, dozvoljena je nesto veca brzina nego za secenje poIivinila, ali je potrebno da se rez i zubi testere kvase sapunjavom vodom ili uljem radi zastite os trice alata od grejanja, a i radi dobijanja cistog i ravnog reza.

Busenje organskog stakla se obavlja svrdIima za metal. PriIikom rada treba paziti da se materijal ne pritiska jako svrdlom, jer to moze prouzrokovati prskanje komada koji busimo. PriIikom busenja treba i materijal i svrdlo kvasiti.

Struganje organskog stakla izvodi se alatima i masinama za metal na isti nacin kao i tvrdi polivinil, sarno sto je dozvoljena nesto veca brzina u radu.

Savijanje i duboko izvlacenie drvenim kalupima obavija se na organskom staklu istim postupcima i kalupima izradenim na isti nacin kao kod polivinila, sarno sto je za omeksavanje materijaia potrebna znatno visa temperatura, pa prema tome i jaci toplotni izvor iIi dufe zagrevanje.

Savijanjem i dubokim izvlacenjem komada organskog stakla, mogu se izraditi mnogi providni delovi na ucilima i aparatima (sl, 65 i 66), sto se od drugih materiiaia ne bi moglo da ucini iIi se ne bi postigao potreban efekat vidJjivosti.

3 Plasticne mase

113

51. 65 - Model parne turbine izraden od organskog stakla

P?sto je o:gansko staklo dosta skup materijal, a ne~ov?IJn? ,zag:-e!,an se lako lomi, treba pri savijanju i izvlacenju ,bItI pazljiv, kako pri izradi kalupa, tako i pri omeksavanju.

Za izvlacenje komada, dubljih od 20 do 25

sme s ' ti I v , mm, ne

e uzima I p oca vece debljine od 3 mm '

rnoze d I' ksati ' jer se ne

ovo jno orne sati toplotnim izvorima koji su nam

n~ raspol~~anju, pa ce svakako doci do prskanja i kidanja materijala kada ga stezemo u kalupima.

mli L~pljenje organskog stakla se izvodi posebno priprejenim lepkom koji mozemo sami da napravimo.

P~S~~ se orga~sko staklo Iako rastvara u hloroformu m:~vlJoJ 1 led en OJ 'sircetnoj kiselini, to se opiljci ove plasticne mase rastvore u nekom od ovih rastvaraca i na

114

taj nacm dobije odlican lepak. Obicno se na 20 zapremina , rastvaraca stavlja jedna zapremina opiljaka od providnog organskog stakla. Ova mesavina se drzi u ,bod sa brusenirn staklenim zapusacem dva do tri dana dok se opiljci potpuno ne rastvore. Tek tad a je lepak dobar za upotrebu. Ukoliko nam pripremljeni lepak stoji duze od trideset dana postaje neupotrebljiv, te zato treba pripremati manje kolicine lepka koji ce se brzo utrositi.

Posta su svi rastvaraci organskog stakla ad kojih se moie praviti Lepak, lako isparljivi i. stetni po zdravlje, a neki i otrovni, treba biti veoma obazriv u rukovanju kako hemikalijama, tako i napravljenim lepkom. Prilikom rada, bocu sa lepkom. treba odmah posle uzimanja lepka, zatvarati. Lepak treba dase uzima i nanosi na spajajuce povrsine pomocu staklene pipete, ana rukama treba imati gumene rukavice.

51. 66 _ Model' vodne turbine od organskog stakla. Stator j~ uraden dubokim: izvlacenjem, a lopatice rotora lepljenjem

'I' •

115

Zbog neophodne obazrivosti u radu sa Iepkovima org~skog stakla ne treba dozvoliti mal oj deci da rade sa njima,

.~?vrsine organskog stakla, koje lepljenjem treba SPOJItI, mor~mo prethodno ocistiti i podesiti jednu prema drugoj (sl. 67), zatim naneti lepak pip_etom i spo-

}

51. 67 - Osnovni oblici spajanja pleea od organskog stakla

ji.ti ih. Spoje~e. komade moramo odmah pritegnuti ruen~m ste~ama ili presom i cekati da se spoj osusi. Susenje v traJe. 4 d.o. ~ casova u presi. Posle toga, komade ~~zem.? izvaditi IZ prese i ostaviti ih da se slobodno suse )OS 2~.casa .. Tek P?sle ovog vremena mozerno da pristupi-

rno njihovoj daljoj obradi. .

v Brusenje .. i glacanje organskog stakla je takode va~?-n posao kO]I se mora obaviti da bi se dobile lepe povrSIDe predmeta koji radimo.

116

I' .

Posto su ivice, predmeta koji radimo, ostrugane (turpijama, postakljenim papirom i ivicom komada stakla), potrebno je i izbrusiti ih. Brusenje (sl, 68), izvodi se veoma sitnim postavljenirn papirom za glacanje, na isti nacin kao na tvrdorn polivinilu, samo sto organsko

staklo nije potrebno kvasiti.

~I 68 _ Brusenje organskog stakla

posle brusenja ivica i, eventualno jace izgrebanih povrsina, pristupa se glacanju.

Glacanje se moze izvoditi rucno i pomocu mastna.

U oba slucaja upotrebljava se pasta za plasticne mase ili za aluminijum,.a radi se sa mekanirn parnucnim

krpama.

Pri rucnom glac~nju (S1. 69), pasta se nanese u tan-

kom sloju, na :povrsinu predmeta. a zatim se pomocu pamucne krpe povrsina tare kruzni1ll pokretima dok se ne dobije ze1jeni visoki sjaj. Posle glacanja, pomocu suve meke krpe i bir-krede, odstrani se masnoca i prljavstina

sa predmeta od organskog stakla.

117

.. :_--:-g

51. 69 - Poliranje organskog stakla

*

*

*

Posto je organsko staklo znatno otporniie prema povisenoj temperaturi i pocinje da omeksava na oko 100° C, od njega se mogu praviti delovi i predmeti, koji su izlozeni jacem zagrevanju. Zbog toga se od njega mogu praviti kalemovi za elektromagnete i transformatore (slike 70, 71 i 72), kutije za radio-aparate i instrumente, kao i mnogobrojni ukrasni predmeti za svakodnevnu upotrebu.

Kad se dobro ovlada obradom organskog stakla, od njega se mogu izradivati modeli, makete i mnogi drugi predmeti vanredne lepote (s1. 73).

\

S obzirom da se dobro lepi, organsko staklo, prakticno, nema otpadaka, jer se svaki komadic moze upotrebiti za izradu pojedinihdetalja ili celih sitnih predmeta. Radi toga kao i radi trajnosti i lepote izradenih predmeta od organskog stakla, one sve vise predstavlja materij.al kojim se isplati raditi u klupskim i skolskim radionicama, cak i pored njegove dosta visoke cene.

U8

su od mlecnobelog organskog stakla, a SI. 70 _ Kalemovi xa elektroma!fnet

ixracleni su struganjem i lepljenjem

ixracleni od _ Svi kalemovi na demonstracionom transformatoru .su

SI. 71 . . dobro pod nose xagrevanJe

mlecnobelog organskog stakla I sasvim

SI. 73 - No':na svetiljka u vidu makete broda, izradena je od crnog i be log organskog stakla

5. TEKSTOLIT

Impregnisana pamucna tkanina, naslagana u slojeve, sa bakelitnom smolom, dobija se na trzistu u vidu tanjih i debljih ploca i profila.

Ovaj materijal ima veliku mehanicku cvrstocu, odlicne frikcione osobine (otporan je na trenje) , na vlagu i kvasenje, kao i na povisene temperature.

Tekstolit se obraduje alatima i masinama za metal. Lepi se karbonalnim lepkovima i bakelitnim smolama .

Posto je otporan na povisene temperature, od njega se u skolskim radionicama mogu izradivati elektroizolacioni delovi na pojedinim uredajima i ucilima, gde je neophodna velika mehanicka cvrstoca i izdrzljivost na vecu temperaturu (razni kalemovi za elektricne uredaje, rucice, kutije i razvodne ploce za elektricne instalacije).

• SI. ~2. - Na visokofrekventnom transformatoru najve':i bro.

Izradltl od organskog stakla j polivinila J delova mogu':e je

120

121

6. PERTINAKS

V.DODATAK

Listovi papira impregnisani bakelitnim srnolama i presovani u slojevima u vidu ploca razlicitih debljina, dobijaju se na trZiStu pod nazivom pertinaks ili getinaks.

\

Ovaj materijal je dobar izolator za elektricne ure-

daje, otporan je na visoke temperature (najotporniji ad svih do sada spomenutih), otporan je na vlagu i hemikalije itd.

Zbog svih ovih osobina, pertinaks je veoma podesan za razne elektroinstalacione radove u klupskim i skolskim radionicama (u oblasti radio i elektrotehnike).

Moze se lepiti bakelitnim smolama, ali je spoj mehanicki nedovoljno otporan zbog slojaste strukture koja omogucava lako kidanje zaIepIjenog sloja, Zbog toga je njegovo spajanje potrebno izvoditi zavrtnjima i zakivcima.

1 VA'lNI PODACI 0 POZNATIJIM TERMOPLASTICNIM MAS~A

(vestackim i sintetlcklm)

Celuloid

v· a : 132

Specificna teZlIl::' I 2. 450

Cvrstoca na pntlsak kg em .

Omeksava na °C: 80 do 100

Zapaljivost: laka .. dobar izolator

Elektroizolacion.~ osobllle. .

Lepljivost: lepljiv r. u acetonU, amilacetatu 1

Rastvorljivost: rastvor jiv .

metilaeetatu . 4 d 1 rastvara i jedan dec celulOlda

Sastav lepka. e a

Acetat celoluza

Specificna tezina : 1,34 I 2. 1.000 cvrst~ca na p~iti.sa8~ klo cfoo· Omeksava na C.

Zapaljivost: slaba .. dobar izolator

Elektroizolacion.~ osObllle.

Lepljivost: lepl)lva 1·· u acetonu

Rastvorljivost: rastvor jrv v· )·edan deo celuloze

1 k . 5 delova rastvaraea 1 ,

Sastav ep a.

polivinilhlorid

·f· v t zin a : 1 38

Specl lena ez . .. , I 2. 595

cerstoce na pntlsak kg em .

. kV 0C· 50 do 70

·Ome sava na .

123

Zapaljivost: tesko zapaljiv Elektroizolacione osobine: dobar izolator

Lepljivost: lepljiv I

Rastvorljivost: rastvorljiv u cikloheksanonu i trihloretilenu

Sastav lepka: 10 del ova rastvaraca i jedan dec polivinila

Polivinilacetat

Spicificna tezina : 1,1

Cvrstoca na pritisak kg/ern": 900 Omeksava na °C: 80 do 85

Zapaljivost: tesko zapaljiv Elektroizolacione osobine: dobar izolator Lepljivost: lepljiv

Rastvorljivost: rastvorljiv u sircetnoj kiselini i eikloheksanonu

Sastav lepka: isti kao kod polivinilhlorida, a moze dobro da se lepi lepilom »Jufiks«

Polietilen

Specificna tezina : 0,95

Cvrstoca na pritisak kg/ern": 150 Omeksava na °C: 80 do 100 Topi se na °C: 190

Zapaljivost: slaba

Elektroizolacione osobine: odlican izolator Lepljivost: nije lepljiv

Polistirol

Specificna tezina 1,05,

Cvrstoca na pritisak kg/ern": 400 Omeksava na °C: 80 do 100

Topi se na °C: 180

Zapaljivost: zapaljiv

Elektroizolacione osobine : dobar izolator Lepljivost : lepljiv

Rastvorljivost: rastvara se u benzinu i hloroformu Sastav lepka: 4 del a rastvaraca i jedan dee polistirola

124

Stiropor

Speeificna tezina: 0,05d 40 Omeksava na °C: 30 0 Topi se na °C: 6~.

Zapa1jivost: ~apa1Jlv bine : dobar izo1at<?r

E1ektroizolaelOne oso 1 . b zolu h10rofonnu i

. . tvara se u en ,

RastvorlJlvost: ras

d' v:» za nitro 1akove . ki

razre lVaelma v leniti tutka10m i kazems un

Lep1jivost: moze se ep1 1

1epilima.

Organsko sta7do

Specificna tezi1~<1:: 1,19 :2. 400

Cvrstoca na pntlsak kg/em. Omeksav<\. na °C: 100 do 120

Topi se na °C: 250 .,

Zapa1jivost: tesko zap~lJl~O lab izo1ator za visoke E1ektroizo1acione osobme. s

napone .,

Lepljivost: 1ep1Jlvo h1oroformu, benzolh1o-

1· . st· rastvara u ki l' .

Rastvor J1VO '. . 1 d j sircetnoj rse im

ridu, tetrah1oretllenu11 e en~araca i jedan deo orSastav lepka: 50 de ova ras

ganskog stak1a. e u cvrstorn

podaci su dati za sve mas

Ntapomena:

obliku.

125

2, SPISAK ZNACAJNIJIH JUGOSLOVENSKIH PREDUZECA KOJA SE BAVE PRERADOM PLASTICNIH MASA

I

»ANALIT«, tvornica za proizvodnju i preradu plasticnih

, masa, Osijek;

),BISERKA«, preduzece za proizvodnju decjih igracaka i preradu plasticnih masa, Zagreb; »BOSNAPLAST«, tvornica za preradu termoplasticnih masa, Bosanski Petrovac;

»BUKULJA«, Beograd; i

»DALMACIJAPLASTIKA«, preduzece za obradu i primenu plasticnih mas a, Drnis:

,>GALAPLASTIKA(~, tvornica dugmeta i plasticnih masa,

Zagreb; »GUMOPLASTIKA«, Bujanovac; »INDOS«, Ljubljana;

»IPLAS«, industrija plasticnih masa i vestackih smola,

Koper; I

»JADROPLASTlKA«, preduzece za preradu plasticnih masa, Trogir;

hLIV", Postojna;

»JUGOPLASTlKA«, tvornica konfekcije, garanterije, obuce, tvrde prerade i ambalaze, Split;

»MEPOL«, preduzece za izradu plasticne i metalne robe, Vrbas;

»METALOR«, industrijsko preduzece za izradu ambalaze, Lucani kod Cacka:

),PHAROSPLASTIKA«, Starigrad - Hvar;

»PLASTIKA«, industrija za preradu plasticnih masa,

Zemun;

"POLIGALANT«, prerada plasticnih masa, Volcja Draga; "STRAZAPLASTIKA«, Straza - Rogatec; »TEHNOPLASTIKA«, preduzece za preradu plasticnih

masa, Sarajevo;

»TERMOPLASTIKA«, tvornica za preradu plasticnih masa, Zagreb;

»UZOR«, industrija plastike, keramike i drvne galanteri ie, Zagreb;

"VINILPLASTIKA«, tvornica za preradu plasticnih masa, Zadar,

126

MANJE POZNATI 1ZRAZI I POJMOV1

materija u zrnastom obliku,

G~anula,t, -_ razlaganje (razlozena plasticna masa

DlsperzlJ'k_ 1 v' za premazivanje) ,

kasastog obJ~ a" s UZ1 rotiskivanja rastopljene

EkstrudlranJe - ~ostupa~, Pdobijanja cevi i profila, plasticne mase kroz a ate ra k1 roizvodnje folija od plaKalandriranje :- p<?stupa t~pljene mase kroz sistem sticnih masa propustan)em ras

valjaka, , " koja ubrzava hemijske pro-

Katalizator - maten)a , )

(V brti u cvrstom ili tecnom stanju , cese moze

Kondenzacija - ~g~snjavanje, dveju ili vise pla-

l' mesavma monomera 'v

Kopo imer - , li rizacijom dobija plasticna

sticnih masa od koje se't~o l!llme osobm' arna ucesnika,

, v im POZ1 lVn1

masa sa 1zrazen1 h "ko )'edin)'enje pripremljeno za Monomer - em1)S

polimerizaciju, ik I" k 'a se dodaje plasticnoj

Omeldivac - h~m1 da l}a °Ji njenog omeksavanja,

masi u procesu proizvo nje rae ,

'v d n za oblikovan)e,

Plastlcan - po esa " odesna za oblikovanje,

Plasticna masa - m~~e~l)a p

'v v' t 10tno-mehamckIm putem,

najcesce. op d k I ticnoj masi u procesu

1 'f'k t do ata p as 1

P astitt a or - " 'v I'll' manje plasticnom,

, dn i 1 ")' e cirri VIse

proizvo nje CO)l 'v',' d bi j 0)' se pove-

ddt k plastlcnoJ mast a 1

Punilac -:- <?, a a h . ick cvrstoca (mleveno drvo, cala zapremma III me am,: a

cao, mleveni talk, mermer i td.}. " 'ateri'a

, hemi ki proces spajame prostIh m )

Sinteza - em1JS n

u slozene. I tl

I 'v omeksava na top 0 1.

Termop astl~an -- (stabilan) na toploti.

Termoreakttvan - otporan

Faktor - cinilac, ucesnik.

F Z'· - tanak mekani list, . v' I

o lJa . ' . blika ostrim cehcmm a a-

siancovante - lsecanJe 0

tima pod mehanickim udarcem prese,

127

LITERATURA

SADRtAJ

strana P LAS TIC N E MAS E U Z. I V 0 T USA V REM ENOG COVEKA - - - - - - -

JUG 0 S L 0 V ENS K A I N 0 U S T R I J A P L A S-

TICNIH MASA- - - - - - - HEMIJSKI PROCES I SIROVINE U PROIZVODNJI PLASTICNIH MASA - -

1. Kemija u industriji - casopis hemicara i tehnologa Jugoslavije, Zagreb, godista : 1958, 1959, 1960, 1961. i 1962.

2. Chromos - strucno-komercijalna publikacija tvornice »Chromos«, Zagreb, godista : 1961. i 1962.

3. Jugovinil - strucno-komercijalna publikacija tvornice, »Jugovinil« u Kastel Sucurcu kod Splita, Zagreb r: godista : 1961. i 1962.

I

4. Tehnicko stvaralastvo ~ prirucnik za rukovodioce

opstetehnickog obrazovanja, »Savremena skola«, Beo-'

grad, 1960. .

5. V. Kunc: Enciklopedijski hemijski prirucnik, Novi Sad, 1953.

6. Armand Winfield: Plastici USA, Americka ambasada, Beograd, 1962.

7. Wilhelm Frohlich: Erlebte Chemie, Stuttgart, 1953.

8. Rohm : Neuere Entviklung auf dem Gebiet der Celluloseester-Spritzgussmassen, Kunststoffe, 41 (1951).

9.B A S F - Badische Anilin Soda Fabrik AG Ludwigshafen am Rhain, 1961 (komercijalni prospekti).

V R S TElOS 0 BIN E P LA S,T I C NIH MAS A - t. PLASTICNE MASE IZ PRIRODNIH MAKROMOLEKULA 1, N ITROCELULOZA

Celuloid . - -

2, ACETATCELULOZA

Celon- - -

II. PLASTICNE MASE IZ SINTETICKIH MAKROMOLE-

KULA- - - - - - - -

1. TERMOSTABILNE MASE -

. Fenolformaldehidne mase Karbamidformaldehidne mase Melaminformaldehidne mase - NezasiCeme pol iesterske srnole

2, TERMOPLASTICNE MASE - Polivinilhlorid

Pol ivi nil aceta t

Polietilen -

Polipropilen

Pollizobutilen

Polistirol -

Stiropor - - - -:-.Poliakrilati i polimetakrilatl

128

i I,

III. SILIKONI - - - - - IV. PRERADA PLASTICNIH MAS A -

1. STIROPOR - -' - -

Rukovanje aparatom »Stirotern:({ - - Izrezivanje figura i delova ?d st,lropora - Gradnja aparata za rezanje stlropora -

7

'12

19

26

31 32 33 35 37

38 40 41 45 45 47

50 51 55 57 60 62 65 68 69

71 79

79 81 82 85

2. CELULOID - - Celuloidni lepak Celuloidni lak -

3. POLIVINILHLORID

Obelefavanje, secen]e, busen]e i struganje Savijanje - - .- - - - - Duboko lzvlacen]e u drvenim kalupima - Spajanje

Lepljenje

Glacan]e

4. ORGANSKO STAKLO -

Secen]e, busen]e i struganje - Savijanje i duboko izvlacen]e - Lepljenje - - -

Brusen]e i glacanje -

5. TEKSTOLIT - - -

6. PERTINAKS

V. DODATAK

'1. V ALN I PODACJ 0 POZNATIJ I M TERMOPLAS-

TltNIM MASAMA - - - - - -

2. SPISAK ZNACAJNIH JUGOSLOVENSKIH PREDUZECA KOJA SE BAVE PRERADOM PLAST[CNIH MASA - - - - - -

3. MANJE POZNATI IZRAZI I POJMOVI

L.lTERATURA - - - - - - -

88
90
91
91
93
96
100
104
107
108
110
113
113
114
116
121
122
123
I
123 .1 126 127

128

Zbirka prlrucnika za rad sa pionirima izdata povodom Jugaslovenskih pion:rskih igara 1963. - Tehnlcka kultura mladih, obuhvata sledece publikacije:

1. Godina tehnlcke kulture mladih

2. Prirucnik za AUTOMOTO TEHNIKU

3. Prirucnik za BRODOMODELARE

4. Pr lrucnlk za VAZDUHOPLOVNE MODELARE

5. Prirucnik za GRA8EVINCE

6. Prirucnlk za GEOLOGE

7. Prlrucnik za ELEKTROAMATERE

8. Pr irucnik za MASINISTE

9. Prirucnik za METEOROLOGE

10. Prirucnlk za OBRADU METALA

11. Prirucnik za OBRADU DRVETA

12. Prirucnik za OBRADU PLASTltNIH MASA

13. Prirucnik za POLJOPRIVREDNU TEHNIKU

14. Prirucnik za RADIOAMATERE

15. Prirucnik za TEHNICKO CRTANJE

16. Prlrucnlk za FOTOAMATERE

17. Prirucnlk za FIZICARE

18. Pr irucnik za HEMICARE

19. Prirucnik za RAD UCENltKIH ZADRUGA

20. Prirucnik za OSNIVANJE I RAD KLUBOVA MLADIH TEHNICARA

Zbirku pripremio

CENTAR ZA UNAPRE8ENJE TEHNICKOG VASPITANJA Beograd

Mihailo Markovic

PRIRUCNIK ZA OBRADU PLASTICNIH MASA

Tehrrick] urednik: Milos s. Rib a r I z d a i e: Savezni odbor Jugoslovenskih pionirskih igara 1963.

Tehnleka kultura mladih Beograd 1963.

. ~

,

i

~

,,- ~

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->