! .':.~ ~~ ..

~~

I f

PRIRUCNIK ZA TEHNICKO

CRTANJE

11

I.

REOAKCIONI OOBOR:

Dr Nikola Potkonjak, prof. Milos Jovanovic, Momcilo Krkljus, Slavko Filipi, Persida Jovanovic i Brana Kovacevic

UREONIK

Brana Kovacevic

I Z 0 A J E: SAVEZNI OOBOR JUGOSLOVENSKIH PIONIRSKIH IGARA 1963. »TEHNICKA KULTURA MLAOIH«, BEOGRAD

03

JOVAN BALOKOVIC

PRIRUCNIK ZA TEHNICKO CRTANJE

BEOGRAD 1 9 6 3.

~KOSMOS« _ Beograd, Gavrila Principa 37 Sternpa: Stamparija *

S avet drustava za staranje 0 deci i omladini Jugoslavije i Centralni odbor Narodne tehnike Jugoslavije u saradnji i uz pomoc drustvenih organizacija i

strucnih ustanova, a povodom Jugoslovenskih pionirskih igara 1963. - Tehnicka kultura mladih, pripremili su zbirku prirucnika za rad sa pionirima iz oblasti nauke i tehnike.

Izdavanjem ove zbirke zelelo se, da se na popularan i pristupacan nacin, prvenstveno mladi, kojima je ova zbirka i namenjena, jos bolje upoznaju sa raznim oblastima nauke i tehnike. Zbirka prirucnika takode treba da doprinese uspesnom prihvatanju programa Igara koji ce svaka skola, tehnicka organizacija, starnbena zajednica j kornuna izraditi prerna sopstvenim uslovirna.

5

UVOD

Potrebe savremenog coveka, vise nego ikada raniie, U okviru sireg opsteg obrazovanja zahtevaju temeljnije tehnicko znanje. Humanisticka strana obrazovanja postaje sve manje iskljucivi kriterijum kulture licnosti. Savremena zbivanja, nacin iivota i svakidasnje potrebe traie od coveka sve vise tehnickog u okviru opsteg obrazovanja. U strukturi opsteobrazovnin skola sve vainije mesto zauzimaiu predmeti prirodnih nauka, a opsta orijentacija omladine na tehnicke nauke jasno ukazuje na perspektivu opstetehnickog obrazovania.

Nije, prema tome, be: narocitog znacaia. ni cinjenica da je u nas u sve skole za opste obrazovanle, ukliucivsi i osnovnu skolu, po novom nastavnom. planu i prograrnu uveden predmet OSNOVI OPSTETEHNICKOG OBRAZOV ANJA. U okviru ove nastavne oblasti i korelaciji sa ostalim, ucenici se postupno upoznaju sa ulogom. tehnike u zillotu coveka, sa zadatkom da sagledaju primenu nauke u razvitku drustva. Ovaj zadatak, narocito delikatan za osnovnu. skolu, dokazao je i potrebu da se deci uporedo sa upoznavanjem prirode i drustva omoguci sticanje iskustava i sposobnosti grajickog izraiavanja. Uporedo sa opstom. pismenoscu prirodno je da deca usavrsavaju i smisao za graiicku pismenost. One, koji smatraju da je suvise ranD postavljati deci u osnovnoj skoli takve zahteve neka razuveri cinjenica da su ljudi pre pismenosti bili u stanju da se graiicki izraze, a da i sada deca predskolskog uzrasta traie i pruiaju graiicke izraze svog nacina doiivljavanja sveta oko sebe. Naravno, u pocecima takve delatnosti ne moie da se pravi razlika izmedu. likovnog i tehnickog, jer kao i kod likovnog izraza, u pocetku. je potrebno da planskirn vodenjem dete upozna liniju. kao

7

sredstvo i grajicku mogucnost a kasnije, postupno; koordiniranom akcijom nastavnika opstetehnickog obrazovanja i drugih predmeta treba da ovlada tehnikom. i metodama grajickog prikazivania tehnickih. predmeta.

Ovaj specificni zadatak, u osnovnoj skoli, ne treba da se izdvaja kao poseban predmet, cak ni kao posebna disciplina u okviru predmeta. Pogresan je stay onih nastavnika opstetehnickog obrazovanja koji zadatke na realizaciji grajicke tehnicke pismenosti realiruju kam-

, panjski iii povremeno, izdvajajuci ih u nekakve posebne »casove tehnickog ertanja«. Time se ne iskliucuje mogucnost da ponekad 'ceo cas bude posvecen upoznavaniu nacina grajickog predstavlianja nekog predmeta iii skiciranju i izradi crteia. U sustini, vaino je obezbediti neprekidnu vezu i postupnost u sistematskom. osposobljavanju ucenika da se graiickim izrazom sluie u postavljanjtc i realizaciii tehnickih. zadataka kao i . pri medusobnom opstenju.

I ako bi tek [inalni dee ovog procesa grajickog opismenjavanja, u okviru opstetehnickog obrazovania ucenika osnovne skole, mogao da se nazove »osnovi tehnickog crtanja«, naslovje uzet takav da ne hi unapred doslo do nesporazuma s obzirom da graiicki izra: postoji i kao likovna disciplina a likovno vaspitanje kao posebdn predmet u osnovno] skoli.

U cilju efikasnije pomoci pri realizaciji ovih sadrtaja kro: zadatke opsietehnickog obrazovanja sadriaj prirucnika podelien je na tri dela u skladu sa stepenima razvoja i psihoiizickim. mogucnostima ucenika. Tako ce prvi deo. obradivati I~III razred, drugi deo IV_:_VI, a 't'YeCi

deo ucenici VII-VIII razreda: '

Priruiinik nemapretenrija da predstavlja i metodski prirucnik jer mu je sustinska namena:

. ~ da ucenicima i nastavnicima osnovne skole omoguci sistematsko i postupno realizovanje zadataka koii 'proisticu. iz programa opstetehnickog obrazovanja;

,;-, .da amaterima, clano;ima raznih. sekcija klubova mladih . tehnicara pomogne u koriscenju raznih. strucnih.

8

casopisa, tehnickili uputstava i planova kao i u razradi i postavljanju sopstvenih. zamisli - tehnickih. resenja raznih. konstrukcija;

- da i svim onim koji su ranije zavrsili osnovnu. skolu. nadoknadi mogucnost koriscenja sema i tehnickih. opisa u prospektima i publikacijama koje se odnose na aparate i uredaje u savremenom iivotu.

Radi pravilnog sagledavania intencija ovog prirucnika, neophodno je naglasiti da [e, s obzironi na opsteobrazovni karakter osnovne skole, nepotrebno insistiranje na striktnom pridriavanju. odredbi iz JUS, DIN, tu nekih drugih propisa. Zadatak osnovne skole u osnovi nije da priprema ucenike za srednje strucne skole, pa da im u torn. smislu daje prethodna znanja, vee da im pruii jedan zaokrugljeni fond opsteg obrazovanja, pogodan za rarliciti smer buduce projesionalne orijentacije. V tom cilju treba, tamo gde je neophodno, oslanjati se na ustaljenu praksu i delom standarde ali osnovni cilj, RAZVIJANJE SPOSOBNOSTI U KORISCENJU GRAFICKE PREDSTAVE nikako ne treba podrediti sticanja projesionalnih navika.

9

STA JE GRAFICKA PREDSTAVA

Stvari u prirodi i sve sto nas okruzuje ne mozemo uvek imati pred ocima pa se zato cesto koristirno njihovim predstavarna. Sto su te predstave slikovitije, zivopisnije, to je i utisak jaci. Predstavljanje stvari mozemo vrsiti na razne nacine, vee prema tome cemu nam takva

predstava sluzi. .

Kada prelazimo ulicu preko tzv. »zebre« pada nam odmah u oci da jedna strelasta upadljiva linija pokazuje kojim delom treba da predemo, da na kolovozu ne hi

51. J - Str.lica PJQ!cuuje smer kretanja

11

doslo do guzve, Na takve streliee nailazimo i na trotoaru kod neke gradevine, najcesce kao tablu na kojoj, takode, postoji znak usmeravanja kretanja pesaka.

Za one koji ne znaju da citaju, kao na primer mali osnovei ona zasiljena erta znaci da treba skrenuti u praveu siljka i zaobici opasno mesto. Ako je takvo upozorenje predstavljeno jos slikovitije, na primer sakom na kojoj kaziprst pokazuje pravac, onda nam takva graficka predstava daje slikovito objasnjenje bez reci. Slika kazuje nesto so bi inace trebalo neko da nam kaze, objasni ili isprica.

51. 2 - Graficko ob}~snjenj.e smera 51. 3 - Upo%orenje vo%ilima

kretanja

Takva nacrtana slikovita objasnjenja mogu biti raz. Iicite namene. Mogu sluziti kao upozorenja sa objasnjenjern, sto je najcesci slucaj kada su u pitanju seobracajni znaci iIi opasnost po zivot. Primera ima mnogo.

Na priIazu svakoj skoli, ako se ona nalazi u ulici kojom prolaze razna vozila, obicno stoji uz ivicnjak trou-

12

glasta crvenozuta tabla sa nacrtanim deckom i devojcicom koji u ruci nose dacke torbe. Svaki vozac koji taka v znak vidi usporava voznju jer mu je na taj nacin ukazano da treba da bude spreman da svakog trenutka zaustavi vozilo ako slucajno neko dete isttCi na kolovoz. Tako je sarno jednostavni crtez na saobracajnom znaku bio .dovoljno objasnjenje kako u tom trenutku vozac treba da postupi.

Slikovite graficke predstave koje koristimo u radu iIi ih srecemo na ulici, u skoli, pri igri i setnji, mogu biti

o

o

VI SDKI NAPDN

,

I

PAZ

•

o

o

SI. 4 - Znak za opasnost od elektricnog udara

takve da nam ukazuju kako treba da se ponasamo i sta treba da radimo da sebe ne dovederno u neku opasnost . (;e~to sm~ na nekoj kucici u parku ili stubu na ulici videli .vrlo . jednostavan crtez u obliku izlornljene strelice na hstu ill na lirnenoj tabli. Izlomljena linija sa strelicom na kraju podseca na munju. Elektricna struja moze

13·

da sprzi i ubije kao munja pa se zato takvim znakom podseca i upozorava na opasnost.

Ako u parku ili nekoj cekaonici vidimo zatvorenu kantu za otpatke, slika na njoj objasnjava kako cemo se njome posluziti, Pritiskom noge na papucicu podignuce se poklopac da bismo ubacili u kantu zguzvani papir iii kakay drugi otpadak, tako da uopste nije potrebno rukama dizati poklopac.

SI. 5 - Kako _$& rukuje mehanizmom

Crtez moze da posluzi i kao ilustracija neke price, basne iii dogadaja. Na primer, uz obradu clank a »Deda i repa« u I razredu, treba crtezem prikazati situaciju kako deda sa babom i ostalima vuce repu, da bi po crtezu od tanke ploce stiropora napravili sve figure i slaganjem jedne do druge na flanelografu izveli celu pricu, Ovaj sluca] pokazuje ulogu graficke predstave kao sredstva - uzorka po kome se izvode radne aktivnosti.

Na ovakav nacin graficke predstave obezbeduju ulogu sredstva koje sluzi uzivljavanju u razne situacije, tako da se razna zbivanja mogu grafickim metodama objasniti iIi na osnovu grafickih prikaza shvatiti odredeni zadaci i uputstva a sluzeci se takvim objasnjenjem i izraditi neki predmeti, igracke iii nastavno sredstvo.

14

Kao i svi ostali zadaci u okviru programa opstetehnickog obrazovanja u I-III razredu, tako i potreba osposobljavanja dece da se sluze grafickim sredstvima u predstavljanju prostornih s.tanja i odnosa, treba da se

(STIROPOR)

SI. 6 - lIu.tracije price

sprovodi kroz druge nastavne oblasti - narocito matematiku i poznavanje prirode i drustva - jer nastavnim planom nisu predvideni posebni casovi.

GRAFICKE VE2BE U MATEMATICI

Sve vrste oblikovanja razlicitog materijala, odnosno, sve tehnike rada koje se koriste u redovnom nastavnom procesu iIi u vidu slobodnih tehnickih aktivnosti moraju se izvoditi uz potrebne pripreme, smisljeno i organizovano. U tom smislu potrebno je izvrsiti u okviru tehnicke pripreme skiciranje i merenje. Prema tome, sistematskom upoznavanju ucenika s obrazovnim ciljevima program a treba mnogo da doprinese i graficki prikaz odredenih situacija i zadataka.

Nije suviSno da se grafickom izrazu pride sa logicne strane - od crtaceg pribora. Prema izreci »kakav alat - takav zanat«, pre svakog rada treba obratiti paznju na pribor.

Da to bude mogucno treba jos sarno ukazati na neke

sitnice kao, na primer: .

15

---' olovke mogu biti suvise mekane, pa se razmazuju a to cemo znati unapred ako na kraju ima oznaka B, 2B', 3B itd.

- olovke rnogu biti suvise tvrde, da bi ostavljale trag moramo pritiskati pa se cesto lome, na njirna je oznaka H, 2H, 3H itd.

51. 7 - Sa prvom olovkom se ne moze ertali... ali je zato zadovoljstvo radili drugom

_- najpogodnija je sredina, tj. kada na olovei pise HB (ni meka ni tvrda) ili F (ima isto znacenje ).

- .:mastiljavoj olovei je u skolu pristup najstrozije zabranjen

. v-: zarezivanje je najbolje nozicem (ako smo strpljivi 1 vesti ).

. ::- ako nismo, moramo koristiti tzv. rezaljku (zarezl.vac) a. P?vremen? treba vrh doterivati na brusnom papiru koji je zalepljen na maloj dascici (koju mozemo i sarni napraviti).

Ostali deo crtaceg pribora sastoji se od lenjira (30 em) manjeg trokuta i ugaonika (koji koristimo kada crtamo na samom materijalu.

Kada smo se svi tako »naoruzali«, pripremicemo brojne slike za prikazivanje odnosa brojnih kolicina pri sabiranju i oduzimanju. Kao i za pripremanje materijala za flanelograf, koristicemo sablone jer ce nam trebati po

16

nekoliko istovetnih slika. Na tanjem kartonu nacrtacerno razne stvari, one koje nas najvise interesuju i koje treba da upoznamo kroz nastavu I-III razreda.

Kada izrezemo makazicama iIi siljastim. nozicern i odsecemo svaku sliku zasebno, sabloni su gotovi. Sada

51. 8 - Pripremanje olovke n rad

SI. 9 - Crtaci pribor

51. 10 - Sabloni od karton.

2 Crtanje

17

51. l' - Primeri za izradu sablon.

18

preostaje da na poledinu obojene tzv, kolacarske hartije stavimo kartoncic a siljastom olovkom po unutrasnjoj strani izreza opcrtamo sliku na papiru. Ako prevrnemo sablon na drugu stranu, dobicemo to isto sarno okrenuto u suprotnom pravcu. Tako mozemo iscrtati koliko god hocemo istih slika, izrezati ih i lepiti na poseban tabak.

Takve, ali malo vece sablone mozemo praviti da bi od stiropora izrezali nastavna sredstva za flanelograf. Uocavanje geometrijskih obelezja predmeta iz neposredne okoline mozemo takode organizovati koriscenjem raznih sablona. Ako od stiropora, dascice, kartona, cvrseeg papira iIi tekstila izrezemo pomocu odgovarajucih sablona razne oblike, mozemo sastavljati figure koje predstav-. ljaju stvari koje nas okruzuju. Ucenici sami treba da izrade sablone, neke sa zadatim velicinama a neke po slobodnom izboru. Sabloni treba da omoguce dobijanje vise istih oblika, cime bi se kroz slaganje raznih kombinacija omogucilo uvezbavanje smisla za simetriju.

Ovaj tzv. konstruktorski materijal treba da posluzi kao vezbanje da linija postane sredstvo grafickog izraza, a istovremeno da se linija identifikuje sa pojmom ivice i konture.

Uocavanje geometrijskih obelezja na jednostavnim predmetima i geometrijskim slikama predstavlja temelj za analizu i uporedenje velicina, razmera i oblika. Vee u I razredu treba uobliciti pojam linije i na osnovu zapazanja na raznim slikama i predmetima utvrdivati identicnost linije sa ivicama i konturama slika i oblika.

Vezbanjem ruke i tehnike rada sa crtacim priborom, treba da se kroz prva tri razreda postigne sigurnost u izvlacenju pravih, krivih i izlomljenih linija, kako slobodnom rukom tako i upotrebom crtaceg pribora. Uvezbavajuci poznavanje mera i merenja vee u II razredu se moze realizovati niz zadataka u kojima vaznu ulogu ima graficki prikaz kao sredstvo za realizaciju obrazovnih ciljeva. Pored niza aplikacija 0 mnozinama pogodan primer vezbe su male lestvice.

Ako su zadate mere, ucenici treba da nacrtaju posebno letvicu, pri cemu ce uvezbavati deljenje duzi na jednake delove, merenje i razmeravanje kao i sticanje pojma

19

razlomka. Na osnovu takve skiee treba izraditi lestviee, tj. na letvieu preneti mere, izrezati po meri jednake stapice i kada se uz pomoc ucitelja izbuse ruke u letvicama - uglaviti precage.

o

o

C>

o

o

o

o

o

o

51. 12 ~ Radna veiba sa crlezom

U svakom slucaju crtez u vidu grafickog prikaza sluzi kao sredstvo i objasnjenje pa mu je za vreme rada mesto na klupi (stolu) a ne u torbi jer ne treba da postane sam sebi svrha ili formalnost. Naravno da, koristeci crtez kao deo tehnicke pripreme u procesu saznanja i sticanja iskustva, treba neizostavno traziti raznovrsnost u stiIu rada. Ovom uzrastu crtez rede treba da bude na posebnom Iistu a cesce u svesci ili na tabli (erta ucitelj ). Pri tome ne treba preterivati zahtevima pa u I-II razredu svi zadaci treba da su u prirodnoj velicini,

U III razredu je najbitnije graficko saznanje - prav ugao, kamen temeljac buducih tehnickih crteza, U tom pravcu treba da budu orijentisane i grafickevezbe. Crtanje pravougaonika i kvadrata slobodnom rukom, lenjirom i ugaonikom treba primenjivati za precrtavanje raznih oblika iz okoline ucenika (tabla, sto, zid, prozori, cigla, kutija, orman, kocke za igru itd.). Ucenici treba da na punijem papiru ili tanjem kartonu nacrtaju stranice

20

:

I .;

I'

..

kocke iii kvadrata ili neke kutije. Rastavljanjem neke kutije uporeduju kvadratne iIi pravougaone stranice i cr'taju zadatke koji se sastoje u samostalnom crtanju, merenju i izrezivanju kao i sastavljanju kutije ili klasera presavijanjem i leplj enj em. Vrlo korisno a i zabavno je da na tanjem kartonu crtaju razne velicine kvadrata i pravougaonika koje ce upotrebiti kao sablone za rezanje

stiropora. '

Do

51. 13 - Sabloni pravougaonika i kvadrata

. Ovakve od stiropora izrezane razne velicine kvadrata i kocke posluzice, uz pomoc ucitelja i decje maste, za slaganje raznih figura pri cemu se kao sredstvo spajanja rnagu upotrebiti ciode. Na taj nacin uvezbavanjem PiI"Osto~~ih odnosa mogu se dati 1 zadaci da deca nacrtaju nekoliko raznih na taj nacin stvornih kornbinacija - na primer:

CJ

o

51. 14 - Kombinacije sa slitoporom

21

Ako napravimo veliki izbor time sto iste sablone koristimo pri secenju ploca stiropora razne debljine (1, 2, 4 i 8 em), dobicemo nekoliko desetina raznih oblika--koji daju veliki izbor kombinacija pri sastavljanju a samim tim i crtanju tih sklopova. Pri tome je narocito vazno da se prilikom crtanja kombinacija shvati poklapanje ivica u jedinstvene linije, da sklopovi ne dobiju izgled udruzenih celina kako ih deca vide, nego da se razvija smisao uprostavanja i racionalizacije time se ujedno ucvrscuju osnovi geometrijskih konstrukcija.

D

51. 15 - Stverni i uproleen i%91", sklopa

I I o 0

GRAFICKE VEZBE U UPOZNAVANJU PRIRODE I DRUSTVA

Stvarajuci uslove za prosirivanje i produbljivanje tehnicke kulture ucenika, elementi graficke pismenosti i sposobnosti grafickog izrazavanja treba da nastava poznavanja prirode i drustva bude sredstvo aktivnog ucesca ucenika u realizaciji nastavnih sadrzaja, Graficki izraz ima, 'pored ostalog, i narociti zadatak da pomogne stvaranju jasnih predstava i upoznavanju sledecih poglavlja:

Saobracaj

Savremeni nacin zivota uslovio je potrebu bolje organizacije u kretanju pesaka, biciklista, motornih vozila i drugih saobracajnih sredstava. Vee od I razreda ucenici pocinju da upoznaju saobracajne objekte, osnovne sao-

22

bracajne propise i oznake, razna saobracajna sredstva itd. Pri tome graficke metode saznanja treba da odigraju vaznu ulogu. To narocito vazi za gradske skole gde deca tog uzrasta koriste prevozna sredstva u gradskom saobracaju i krecu se ulicama i raskrsnicama sa intenzivnim prometom. Pomocu ovih i drugih pogodnih metoda j oblika rada, ucenici treba da steknu znanja i navike, kojih se kao pesaci moraju uvek pridrzavati na ulici i putevima. Tako, na primer, deca uocavaju obelezena mesta za prelaz preko ulice pa takva impresija moze da bude motiv da

51. l' - Prelaz pNk. ulice, tn. "zebra«

23

taj nacin obelezavanja u svojo svesei crtezem predstave, tako, da olovkom isertaju zebru Ivicnjake i trotoar, ill da na poledini hartije u boji naertaju sve detalje, izrezu ih i nalepe na list hartije.

Prilikom prelaza na odredenim mestima, ako je u pitanju prometnija raskrsniea, postoje i semafori - svetlosni signali za regulisanje saobracaja. Za vezbu i objasnjenje treba svaki ucenik da naerta tri semafora koji predstavljaju odredena znacenja s tim da u oznacene krugove nalepe papir u boji. Sablon za kruzice moze da bude metalni novae.

II

o

o

o·

o

o

o

II

Sf. 17 - Semafori u r.aznim situacijama

U eilju sto boljeg uzivljavanja u znacenje pojedinih saobracajnih znakova treba deci staviti u zadatak i pomoci da nacrtaju znake koje su videli u okolini skole, stana, prilikom setnje ill izleta. Pri tome grupisati na posebnim stranieama:

24

51. 18 - Zn.ci u obliku trougla ukazuju na opasnost. (gore>. 51. 19 - Znaci u obliku kruga predstavljaju izricite naredbe (sredina); SI. 20 - Znaci u ceo tyorouglu predstavlja;u obavestenje (dole).

25

Pogodnim sablonama, kako je u prethodnom poglavlju objasnjeno, mogu ucenici crtati i izradivati (izrezivati) aplikacije raznih saobracajnih sredstava, sablonama broda, zeljeznice, aviona, automobila, autobusa itd.

Pored ovoga, ucenici treba da vezbaju 'koriScenje grafickih uputstava za sklapanje perforiranih igracaka od

~ ~ ~
0 0 0
0 0 0 8
0
L o~
0 0 0 vlo 0

lo 000 0 0 o 0 o~
0 rc=:J SI. 21 - Konstruktorski materijal od drveta

kartona od kojih se izrezivanjem i sastavljanjem dobijaju razna saobracajna sredstva. Takav oblik sticanja graficke pismenosti treba narocito praktikovati i uvezbavati pri koriscenju konstruktivnog materijala od drveta i metala.

SI. 22 - Konltruktorski msterijal od metal.

Skola

Ia~o manje u I-II a vise u III razredu i kod ovog poglavl]a postoje mogucnosti i potrebe primene grafickih sredstava u realizaciji zadataka koje predvida nastavni ~ro!?ram. Na prvom mestu koriscenje grafickih ilustrati~ih o~jasnjenja za izradu i sastavljanje perforiranih s 1 a za lzrezivanje.

27

©

[ r~ ~

o 0 0 0 0 0

c=J c=J CJ

00 00 00

CJ CJ CJ

00 00 00

c=J CJ c=J

00 00 00

c=J CJ CJ

00 00 00

CJ CJ CJ

00 00 00

CJ CJ CJ

28

51. 2'3 - CrtanJe umanjenog plana u~ionice - u ravni

Prilikom uredenja skolskog dvorista, skolskog vrta i cvecnjaka potrebno je navikavati decu da se sluze skicam a i planovima koje kod jednostavnih slucajeva mogu i sami crtati. Narocito ako odeljenje ima svoju parcelu u skclskom vrtu, treba napraviti plan rasporeda kultura koje ce se gajiti na toj parceli. U III razredu narocito dolaze do izrazaja sledece graficke vezbe :

[ I

-




r
SI. 24 - Crtanje umanjenog plana ,kolskog dvorilta _ u rlV"1

Dom

Kao i kod crteza skole, tako moze da se nacrta i izradi plan kuce sa dvoilistem i okucnicom, po secanju bez merenja. Pored toga kroz igru i zabavu dec a treba da izraduju delove namestaja od kartona i plastelina. Pri izradi modela od plastelina ili plodova treba ucitelj na tabli da nacrta slike po kojima ce ucenici seci i sastavljati delove. Ako se radi od tankog kartona treba, po mo-

29

51. 25 - Crtanje deleva, nanosenje ~ra i oblika na malerijal I izrada makete prema crt,ezu

gucstvu, sto manje koristiti primere koji se sastavljaju lepljenjem a sto vise primere koji se sastavljaju provlacenjem i previjanjem. Crtanje i nanosenje mera na kar-

30

t~? koji ce i~rezivati i savijati vrse ucenici sami a ilustracija gotovog izgleda treba da bude na tabli iii stampanom materijalu. Na primer:

n n
u u
0 Il
U n 51. 26 - Deloyl od kartona za naslon,jacu

--------------

SI. 27 - Deloyi kauca od lan!cog !carton a

31

51. 27 - Delovi kauca od tBnkog kartena

\-\

I-

I

: -- 1

51. 28 - 5telaza za knjige

32

Na isti nacm mogu da se izraduju ormari, stolovi, stolice i ostali delovi namestaja.

Upoznavanje sredine

Kroz ovo poglavlje treba u znatnoj meri koristiti graficke metode za sticanje iskustava i upoznavanje drustvene sredine. Nastavni program za to pruza mogucnosti upoznavaju naselja, mosta, parka, karte zavicaja, kalendara, vremena itd.

Tako na primer, kroz vezbe primene linije kao grafickog izraza za razne predmete, uz pomoc nastavnika treba crtati plan okoline skole pri cemu deca treba da crtaju onaj deo koji sadrzi njihov put do skole. Kod

@

3

II

SI. 29 - Mod.1 sata ~a ulenike II rureda

eventualne izrade makete naselja treba to isto preneti _ na karton, lesonit ili sperploce, Ako u blizini postoji neki most, treba deca da taj most nacrtaju, tako da su mu delovi medusobno proporcionalni u cilju uvezbavanja sklada i simetrije. Ako oblik i konstrukcija nisu komplikovani treba dec a da i~rovizuju maketu po sopstvenoj skici uz pomoc ucitelja i da tako uocavaju nedostatke usled nepotpunog prikazivanja detalja objekta.

Uvezbavanjem -rada sa lenjirom i olovkom uz odgovarajuca merenja moze se koristiti pri upoznavanju ka- , lendara tako da dec a kao vezbu na jednom listu ispartaju rubrike u koje ce upisivati datume, nedelje i mesece. Pri

3 Crtanje

33

VRTESKA 00 tVR~E HARTIJE

VAGA 00 DASCICA I LETVICA

HRANILICA ZA KOKOSKE

11. 20 - Crtanje konstruktivnih elemenata velbl

izradi casovnlka prvi put se upoznaju sa crtanjem kruga. Ne ulazeci jos u definiciju 0 geometrijskim karakteristikama kruga, mogu se upoznati sa primenom sestara i jednostavnih radionickih metoda pomocu tanke dascice ili kartonske trake.

Kroz ovo poglavlje ucenici izraduju od lakog materijala (karton, dascice, letvice) i razne igracke i modele koji im pri crtanju u okviru tehnicke pripreme vezbe, sluze za uvezbavanje konstruktivnih elemenata crtanja i njihovo uskladivanje sa geometrijskim osnovarna. Tako . na primer, tom cilju mogu da posluze : vrteska, vaga, kucica za ptice, hranilica za kokoske, stocic za cvece itd.

CRTEZI U PRAKTICNOM RADU

Kroz prva tri razreda ucenici treba da su konacno usvojili liniju kao predstavu prostornog obelezja (ivice, konture, sastav, pregib itd.). Koriscenjem sablona i slobodnog izraza pri ocrtavanju materijala za izrezivanje i grafickim registrovanjem nekih pojmova u svojim sveskarna, ucenici su do sada usvojili graficke metode kao sredstvo i sastavni deo stvaralackog rada. Na tom iskustvu treba u IV, V i VI razredu produbljivati smisao i sposobnost ucenika da poistovecuju crtez sa odgovarajucim predmetom, bilo da koriste gotove crteze iii sopstvene skice. Takva orijentacija je odredena i nastavnim programom za taj uzrast u kome se izmedu ostalog i kaze :

»U oblasti tehnickog crtanja polazi se od najjednostavnijih gotovih slika po kojima ucenici sklapaju od gotovih delova pojedine objekte i modele. Preko raznih crteza i prostijih tehnickih crteza (na kojima se ucenici osposobljavaju da citaju, tumace i koriste crteze), preko gotovih tehnickih sema, zatim preko dopunjavanja vee datih tehnickih crteza i sema, ide se ka potpuno sarnostalnoj izradi tehnickih crteza i sema i njihovoj realizaciji«.

Posebno se u detaljima program a po razredima naglasava kao oblik primene grafickih prikaza predmeta rada.

35

- prenosenje (merenjem i kopiranjem) gotovih crteza na materijal koji se obraduje i izrada modela prema vlastitoj skici (IV razred)

........ uvodenje u citanje i koriscenje gotovih laksih tehnickih crteza i samostalno izradivanje jednostavnih skica (V razred)

- sistematsko uvodenje urad po tehnickom crtezu i skici VI razred)

Iz svega proiziIazi zadatak da se u sklopu svih prakticnih radova kao oblik tehnicke pripreme i sastavni deo izvodenja obavezno pojavljuje radni crtez - bilo na posebnom papiru, bilo kao uputstvo .i objasnjenje u svesci u sklopu ostalih pribelezaka koje se odnose na taj rad.

OSNOVNA PRAVILA U TEHNICKOM CRTANJU

S obzirom da ne smemo, kao vaspitni momenat, zanemariti estetsku stranu crteza, urednost i preciznost a pored toga, da bi zbirka crteza na posebnim listovima predstavljala neki vid tehnicke dokumentacije - treba ucenici da od pocetka usvoje odredene formate i stil rada pri izradi crteza. U IV razredu ce za to biti rnanje potrebe, u V vise a od VI razreda treba to da bude stalna praksa.

Da ukazemo na srnisao propisanih rnera i nacina prikazivanja treba objasniti da pored medunarodnih postoje u skoro svakoj zernlji standardni (ujednaceni) propisi koji uskladuju oblik, velicinu, kvalitet, nacin rada itd. za razne proizvode (ISO medunarodni, DIN nemacki, GOST sovjetski, JUS jugoslovenski itd.). Kao sto za industriju propisuju na primer odredene vrste, oblike, kvalitet, velieine i oznake zavrtnjeva, cime se ornogucuje lako zamenjivanje jer cemo u raznirn mestima i raznirn drzavarna naci potpuno isti ako sarno znamo oznaku, tako j za tehnicko crtanje postoje standardni propisi koji odreduju formate, razmere, nacine prikazivanja i izvodenja tehnickih crteza.

36

U tom eilju postoje sarno neke specificne razlike izmedu nacionalnih standarda. Izraden tehnicki predmet iIi crtez po DIN ili JUS propisima bice isti pa se zato kaze da je tehnicko ertanje rnedunarodni jezik tehnicara, To znaci da po tehnickom crtezu naertanom u Nemackoj mozemo, poznavajuci, JUS, da izradirno ili sklopimo odgovarajuci predmet i obrnuto, prema nasem crtezu naertanom po JUS-u, mogu Nemci da izrade prikazani predmet. Na ovaj nacin se strucnjaci mogu rnedusobno sporazumevati i objasnjavati razne tehnicke konstrukcije, nacin sklapanja, funkciju itd. To nas navodi na potrebu da sve one poslove, ukljucujuci i tehnicko crtanje, koji podlezu standardizaciji vee u osnovnoj skoli prilagodujemo tim propisima, da ne bi kasnije u zivotu i radu morali da menjamo navike i stil rada.

Oblik i sadriina crteia

Naravno, da u osnovnoj skoli nije potrebno kruto se :prid~avati .~ih propisa _jer n.emamo ni sve uslove koje nna industrija a nema ill takvih potreba. Tako na primer, mi zelimo da crtezi budu jednaki. Standardi propisuju

tzv. A-red formata. .

Ao 841 x 1189 normalni
Al 594 x 841 polovina
A2 420 x 594 cetvrtina
A3 297x 4200smina
~ 210x 297 sesnaestina
As 148 x 210
As 105 x 148 Ako uporedimo dacke sveske sa ovim merama vidimo da manje sveske priblizno odgovaraju formatu AS a vece formatu A4. List kancelarijskog ili »trgovackog« papira - jednostruki odgovara formatu A4 a dupli formatu A3. Nar~vno da ne treba u osnovnoj skoli kupovati specijalni papir za crteze nego koristiti obican kancelarijski ili sveske jer ucenici u osnovnoj skoli crtaju tehnicke crteze

37

sarno olovkom. Prema tome zadovoljavamo se pribliznim

. formatom koji se obicno za neki milimetar razlikuje od narmiranog. Isto tako, bez obzira na JUS, za skolske potrebe je lepse ako je okvir uvek 10 rom od ivice crteza. Takvo prilagodavanje opravda i cinjenica da se zaglavlje crteza razlikuju od potreba industrije. Svaka skola moze odrediti za svoje potrebe oblik zaglavlja koji treba da zauzima donji desni ugao uz okvir - na primer:

3 MRElA 1 Til (PLETIVO)

1: 2

2 STAP 1 . MEKO DRVO

1 : 2

1 OKVIR ZA MREZU 1 ZlCA GVOZDENA ~ 3

1: 2

NAllV KOM MATERIJAL

RAZM.

R.B.

DATUM: PREZIME

OSNOVNA SKOlA •

'DIMITRIJE TUCOVIC=

BEOGRAD

CRTAO 10. 1Y.62 .4t.'J~ PREGL 17. IV. 62. O~

oeENA (4) VRLO DOBAR

CRTEi BR 5

RAZRED V2

"ReiA ZA HVATANJE LEPTIRA

51. 31 - Uob;~ajena illbiic. i BasiavnicB skol.kih crtefa

Vodeci racuna da su u IV razredu deca, koja mogu sarno postupno usvajati navike i da je njihova moe shvatanja vezana uglavnom za one cime se aktivno bave, pogresno bi bilo u tom razredu drzati predavanja 0 tehnickom crtanju, Ucenici treba tokom rada da se upoznaju sa osnovnim elementima crteza bez formalnog ucenja pojmova, pros to da ih kroz praksu postupno sistematski usvajaju. U pocetku treba da koriste gotove crteze i slike i da prema gotovom crtezu pomocu indiga kopiraju na sperplocl konstrukciju nekog mosta ili s1. Posle toga le-

njirom treba poravnati i ispraviti linije i rezati. .

Kada je jedan komad gotov i do teran-uglacan , koristiti ga kao sablon da bi se izradio i drugi komad. Osnovu tog mostica naertati prema crtezu na tabli mere-

38

njem na sarnom materijalu dascici iii sperploci. Na isti nacin gotovi crtezi - slike mogu da posluze kada od gotovih delova treba da sastave odredene konstrukeije.

Kroz koriscenje gotovih crteza i slika ucenici se privikavaju- na rad po crtezu i vezbaju da poistovecuju crteze sa predmetom prakticne vezbe, Ako svaki crtez donese po neko novo saznanje, polazeci od jednostavnog ka slozenijem, stvorice se i mogucnost da kroz objasnjenje radnog zadatka dodamo uvek ponesto novo a po-

51. 32 - Mostic :lit maketu

nesto vee korisceno, utvrdimo ponavljanjem. Posle nekoliko, na taj nacin realizovanih vezbi, doci ce na red i neki zadatak koji ne mozemo istog dana zavrsiti. Kako su mere delova i izgled predmeta na tabli nacrtani, mora se to sve preertati u svesci. Na taj nacin dosli smo i do skice koja ce narn posluziti kao uputstvo i izvor podataka da dalje radimo na tom zadatku. Takva postupnost u koriscenju grafickih prikaza obezbedice da vee, delom kroz IVa zatim V i VI razred, upoznamo ucenike sa vestinom tehnickog crtanja. U sklopu takvih nastojanja postepeno

39

treba ucenike upoznati sa .nacinom koriscenja tehnickih , slova i raznih vrsta linija kao sredstva koje utice na kvalitet crteza,

Tehnicka slova, brojevi i linije

U svakom slucaju, vazno je naglasiti da se ni u industriji ne drze striktno tehnickih slova pa i u skoli imaju osnovni zadatak da ujednace opisivanje crteza i navikavaju ucenike da strpljivo, citko i jasno ispisuju oznake i brojeve i na taj nacin izbegnu svaku zabunu.

51. 33 - Koriicenje konstruktorskog materlJala

,

U odnosu na razne druge detalje, koji su obicno precizirani kada je u pitanju tehnicko pismo, za nas je skoro jedino vazno da usvojimo stalan odnos izmedu velikih i

40

ABCDEFGHIJKLMNOP RSTUVWXYZ -12345 67890 -A6SrAbEJ+{ 3V1JKAJoMHI-bOnpCT

nven XULI U UJ

abcdfghijklmnoprstu vwxyz - aObtgl)e)+(3.U jkAIoMHl-boOpcwny - CPX44VW & =?!;()

51. 34 - Tehnicka slova i brojevi

malih slova. Prema tome, ako usvojimo kao standardne vi sine brojeva i velikih slova: 2, 2.5, 3, 4, 5, 6, 8, 10 mm onda mala slova iznose obicno oko 2/a od visine velikih, ne racunajucidelove koji se pruzaju nadole i nagore.

U nekim slucajevima, narocito kod nasi ova, mogu deca povuci vrlo tanke pomocne linije kao na slici 35 ali sarno horizontalne, jer bi deljenje po vertikali

41

iziskivalo suvise truda koji i ne bi pruzio odgovarajuci efekat. U prineipu je vazno da brojevi i slova budu jednostavni i obli jer se na taj nacin uvezbava sigurnost ruke, pri cemu ne treba smatrati greskom ako se neko ne pridrzava strogo propisanih tehnickih slova. Sto se nagiba tice, preporucljivo je da se nikako ne forsiraju u osnovnoj skoli tehnicka slova pod nagibom vee sarno uspravno.

51. 35 - Odnos velikih I malih slov.

...

Pri koriscenju gotovih tehnickih crteza treba obratiti paznju da je estetska i tehnicka strana daleko kvalitetnija kada se koriste razne debljine linija. Standardi predvidaju da se za tehnicke crteze koriste razne skupine po dobljini i po vrsti:

a - puna deblja linija za glavne iviee

b - isprekidana linija za nevidljive ivice

e - linija simetrije (erta - tacka - erta)

d - pomocna linija (tanka) za srafiranje i s1.

U osnovnoj skoli, gde se ne erta tusem, tesko je olovkom tako iznijansirati debljine pa na tome ne treba mnogo insistirati. No, u svakom slucaju i kao sredstvo za razvijanje osecaja ruke treba da se uvek na gotovom crtezu podebljaju (ostrom ernom olovkom) glavne ivice i konture, a da ostale linije budu tanje ali ostre, jer to znatno utice na plasticnost grafickog izraza. U nacelu treba postovati pravilo da su sve linije na crtezu pomocne dok crtez ne dode u zavrsnu fazu a onda, posto se izbrisu suvisne - daje se konacni oblik svim linijama na crtezu.

42

~zr.nere crtanja

Tehnicki crtezi u V i VI razredu predstavljaju cesto gotov graficki i stampani materijal iIi crtez na tabli. U raznim instruktivnim casopisima, prirucnicima i ilustracijama daju se crtezi izradeni u razmeri. Programom matematike za V razred ucenici se upoznaju sa pojmom razmera pa to mogu da koriste ako pri tome, kroz nekoliko primera, upoznaju kako se razmere primenjuju u tehnickom ertanju. Naravno da i ovde necemo insistirati na striktnoj primeni standardizovanih odnosa. U osnovnoj je skoli vazno da se ovlada osecanjem mere i razmere pa se zato mogu upotrebljavati i druge razmere pored ovih uobicajenih :

- za smanjenje (crtez je smanjeni prikaz predmeta) 1:2 1 :2,5 1:5 1: 10 1 :20 1 :50 1: 100

- za povecanje (crtez je povecani prikaz predmeta) 2:1 5:1 10:1

Kod geografskih karata smanjenje moze da bude i znatno vece i do 1 :500.000 i vise ali je najpogodnije crtanje .u prirodnoj velicini, sto znaci u razmeri 1: 1. Smanjivanje u razmeri 1:2 izgleda ovako:

1:1 A------~~---------s8

1: 2

A---------B

•

51. 36 - Dui i povriina u razmeri

43

I 1 : 1

J--

" "

51. 37 - Zapremine i razmeri

Duz ima sarno jednu dimenziju pa je delimo na dva.

Povrsina ima dve dimenzije i obedelimo sa dva. Kocka ima tri dimenzije i svaku delimo na dva. To znaci da kod smanjivanja sve dimenzije smanjujemo u zadatoj razmeri .

.. ~a~!.~akseg crta~ja i ;nerenja izraduju se i specijalni - lenjiri CIJI su podeoci vee u odredenoj razmeri. Tako bi uporedenje skale na tim tzv. razmernicima izgledale ovako:

lq o 2 :3 It 5 " lo·em
7 a 9
1 :2
0 5 10 1S zo em
1:2,50' , t i , ,
, , I
5 10 1:1 20 25 em
1:5
0 10 20 30 4-0 so em
51. 38 - Uporedna s kala na razmernicima
44 Za laksu orijentaciju, da ne bi kupovali razmernike, moze se na trakama finog kartona nacrtati pojedinacno

odgovarajuce skale i koristiti ih kao razmernik. -

Posto sestar i trougli predstavljaju vee stalni dacki pribor, treba primenu geometrijskih konstrukcija koristiti i u tehnickom crtanju. Pozeljno je da se glavni uglovi na crtezima konstruisu jer trougli cesto nisu sasvim tacni, paraieine linije se crtaju obavezno sa dva trokuta, a normale ili lenjirom iIi trokutom koji treba okrenuti u jed-

nom i drugom pravcu. .

:{:

I

.

51. 39 - Konstrukci.e uglova 30, 60 i 90

U skladu sa programom tehnickog obrazovanja u V i VI razredu ucenici mogu da kao nastavnu vezbu izrade prakticnu tablu za ertanje sa mehanizmom Ienjira na principu kulman-aparata, koji obezbeduje ne sarno kvalitet nego i atraktivnost koja ce stimulisati ucenike da sa zadovoIjstvom izraduju graficke zadatke. Kako se po slici vidi konstrukeija je pojednostavijena, a materijal obican, pa se uz minimalne troskove (koji iznose 1/10 trzisne vrednosti) moze obezbediti savremen pribor.i savremena tehnika rada pri izradi tehnickih crteza u skolskoj radionici.

45

Lv

~ruJ[ t!fIAt!lSt!S t![0J[ oSP pod n;J!A! mp~.Ipo ! t!1~P 2J~rwo2J eru~flqoBz nS~AZ! UInBZ '2JruJ[ nnmdrodn B::>pJ::> oJ[H0J[~u so] BS OUI~;> 01~ ~UI01 n os !fOlSBS 'BJ[Hqo ~fuBABfundop ! ~fUt!J!UIJO} ~ t!ZBj B2Jrua "OU~~JAZ! 'BfIBl~P ~rUBJPOI - ~::>!J[s BZB} BAJd ~r ~UIE? 'BI~P 2J~fwo2J nu!?H~A ! fB~olod OUI!P~JPO 'otrarrs !.l!l~? ~AS BU oSP po UIoI2Jn pod oU~Hqpd ! OUI!U!?n 01s1 o~ "B2JruJ[ ~J[!u?~Jdnlod OBJ[ ~AoI~P ~J[BU -pof ou~nqpd OUI!P~.lpO BUIBIBJ1~UI!S BN "P~UIZBJS n nfBl "J::> on C>::>!J[s os .ro] pS~AS n ruoiso.rd UIOA!~OIodsBJ BUIC>.Id

3$Ol

Oti800

I --t-

o

I

___..-~--

I -+

50

9r

~:)!J[S nU!?H~A UIOJ[O W!Upoqols OUI~rn:p~JPo 'P~WZB.IS [otrqosnpaur n ~pnq BAoldP qnrrpofod BU!?H~A Bp 'BuIBU -ojarodo.rd c>pnq B::>P[S Bp BUn?B.I oUPPI~.Id~u !;>~po A

. "~IB.lldu:qS ~2Jrup Bl.I::> J[BUlZB.I ZOJJ[ FBIOJd cups] ep::> Bp OJ[BJ[!U (~lJ::> oJ[~.Id B1.I::» nJ[~s es Bp nfB.IOUI J[gAn C>IBJl~W!S dUIOl Pd "BldUIp~Jd BJ[Hqo ! B[!ZU~UI!P l{!UABI~ MOUSO BU BIBJl8UI!S BlS~UI! BfB~oIod ~fUBAH~8JPO 8pnq Bp Bq8Jl zoiod !A.Id "BJ[!UABlSBU nurpusmdn UI!UP!J[d.Idc>u pod ! OUBAOZ!UB2JJO OpA d?~l Bp Bq8Jl BfuBJp!J[s s~:)O.Id

. "nqBl BU BJ[!UABlSBU B[U8fu~Bfqo ! ootnod zn dJ[8U B BUI!AOI -8P UI!UIBU!2Jpo BUI8Jd nfB.IP!J[s BUBUIJnJ[ dAoI8P C>J[8U Bp eJ[Hpd 8S UI! B~d 'BfUt!.Ip!J[s. nJ[!uq~l njnuzodn oufI8UI ~l npC>.IZBJ IA ! A n Bp t!qdJl p!ug;?n Bp UIO.I!ZqO S

-a!uv.tpP/S

I

sa gornjom precagom, Sve su to do sada bile tank rnocne linije. Treca faza predstavlja fiksiranje - divanje oblika, podebljavanjem konture kao kona oblika a zatim pazljivo uklanjanje suvisnih porno linija-Isto ne znaci da ne mogu nekada one koje na smetaju i ostati). Poslednja faza predstavlja tzv. 0 vanje crteza - unosenje svih potrebnih podataka, n novu kojih ce moci da se naerta crtez u razmeri ili na terijalu (sperploci) konstruise oblik za izrezivanj ovom slucaju to su stvarne dimenzije detalja - ko kojima ce kasnije biti reci ),

Ovaj, kao i sledece detalje, treba koristiti da se nici postupno pocnu uvoditi u sistem kotiranja, kak znali citati gotove crteze, sa kojima ce se kroz prak rad kasnije sretati.

90"

/ ~r___"l

-+ -t-._ J .

, :l " rlJ. Il 5j1

I />' ma. Q"'JGlL :

<, 4- sp«. - ploC-a.. od. 5 m""

51. 43 - Donji deo glave Kulman-aparat.

Postupak kod skiciranja donjeg del a glave Kulm aparata je isti kao i kod prethodnog detalja:

- odredivanje polozaja simetrala

- trasiranje kruga i krakova na cijoj donjoj st

ce se prikueati lenjircici od 30 em (unutra strane krakova su vertikalna i horizontalna genta kruga)

48

10

,lilt
e po-
utvr-
cnog
cnih
m ne
pisi-
a os-
rna-
e. U
te (0
uce- .
o bi
tican II!)


an-
rani
snje
tan-
~ - fiksiranje oblika

- opisivanje skiee podacima

U zavisnosti od planiranog vremena i izboru primera, za postupno upoznavanje elemenata tehnickog ertanja (Iinije, razmere, primena geometrijskih konstrukcija, skiciranje, kotiranje, citanje gotovih crteza, prenosenje mera i oblika na materijal itd.) treba, koristeci raznovrsne oblike crteza i metode primene, izraditi sve delove Kulmanaparata, sklopiti ih i koristiti za ertanje (u nekoliko narednih slika bice prikazani i ostali delovi). Atraktivnost ovakve table sa Kulman-aparatom doprinece vecem interesovanju ucenika za tehnicko ertanje, manjem utrosku vremena i uspesnijem ovladavanju tehnikom izrade teh .. nickih crteza.

Na vee opisanim delovima jednostavnog Kulmanaparata za samogradnju, prikazani su i neki detalji opisivanja tehnickih crteza. Dok se u nizim razredima merenje vecinom koristilo direktno, za prenosenje na rnaterijal tj. rad koji je u toku, u V-VI razredu nastaje potreba da se u okviru tehnicke pripreme prvo sistematizuju tehnicki podaci 0 zadatku - u vidu skice ili crteza. Opis tehnickog crteza obuhvata, ria prvom mestu.iunosenje brojnih vrednosti - dimenzija radnog zadatka. Na ovom uzrastu treba na pogodnim vezbama sukeesivno na raznim primerima da upoznaju osnovne pojmove 0 pravilima (bolje reci praksi) kotiranja i opisivanja crteza.

Kotiranje crteia

Na vee iznetim primerima videli smo kako se najcesce za kote koriste tzv. merne linije sa strelicama iako se cesto (narocito u gradevinarstvu, drvnoj industriji itd.) za kotiranje koriste merne linije bez strelica.

€'-'-.-'-~--.--.-.-:-- 11

51. 44 - Letvice za Kurman-aparat

4 Crtanje

49

U svakom slucaju neka nacela treba kao sis tern usvojiti nezavisno od nekih slobodnih interpretacija, kao na

primer: '

- Sve mere se obicno daju u milimetrima, u protivnom to treba oznaciti (na primer 24 em, 6m). Ako uz broj ne stoji jediniea mere - podrazumeva se da je u milimetrima.

- Svi brojevi svih kota na jednom crtezu iste su velicine.

- Brojevi se pisu »iznad« merne linije bez obzira da li je ova sa donje ili gornje strane predmeta na crtezu odnosno sa desne iIi leve strane (vidi na sledecoj i prethodnim slikama).

6S

80~

SI. 45 - Lakat Kulman-aparata

- Vertikalne kote se gledaju (i pisu) uvek sa desne strane.

- Nagnute pod uglom kote se pisu onako kako su nagnute (vidi primer gornjeg dela glave Kulman-aparata).

- Kote se obicno »izvlace« sa predmeta na slici na razne strane crteza, da budu upadljive i pregledne.

50

- Kod slobodnih povrsina, kota moze biti i na samom predmetu. upisana (vidi slike glave Kulman-aparata).

--< Broj na koti oznacava uvek stvarnu velicinu, bez obzira u kojoj razmeri je predmet nacrtan,

1: 2

.
1:1
40 o ('I

40

2: 1

40

SI. 46 - Vrednost kot~ je u svim razmerama ista

- Kote se izvlace obicno »normalno« na duz koju oznacavaju s tim da je merna linija obicno paralelna duzini koju oznacava (vidi gornju sliku).

- Izuzetak postoji kod kupastih oblika odnosno predmeta kome nisu paralelne stranice.

4*

51

5 30

51. 47 - Izvlacenje kota pod uglom od 30°

- Broj i strelicu ne treba da sece simetrala ni ivica, da ostanu upadljivi (vidi gornju sliku).

- Niz kota u istom pravcu treba da je u istom nivou (u produzenju - lancano)

45

85 5 G nO 5 to

51. 48 - Kotiranje u nlzu

- Kad nema dovoljno mesta za broj moze se »izvesti« na cistinu

Decimalni brojevi su iste visine kao i sam broj.

52

- Precnici se oznacavaju znakom f/J (fi) ispred iIi iza

broja. '

- Peluprecnici zaobljenja (kada se ne vidi centar) oznacuju se sa »r« ispred iIi iza broja a manja zaobljenja strelicom i kruzicem u centru zaobljenja.

SL 49 - Zaobljenja

- Na mestu gde strelicu preseca neka linija treba liniju prekinuti da strelica bude jesno izrazena (vidi gornju sliku).

50/40

51. 50 - Okov sa donje siran. glave Kulmana

53

Niz raznih specificnih mogucnosti treba ucenici da upoznaju kroz sopstveni rad na izradi crteza (u VIIVIII razredu): raznih skica i koriscenju gotovih crteza. Tako uz kote treba u osnovnoj skoli koristiti crteze i za razna tekstualna objasnjenja, Tako na primer uz detalj plocice sa zavrtnjem na koji se navrce drvena drska - stezac glave Kulmana, treba objasniti nacin spajanja.

Radi bolje ilustracije, mogu se neki detalji i malo . osencati da deluju plasticnije, jer ce ucenici tako lakse savladati trecu dimenziju i naviknuti se da crteze u ravni gledaju trodimenzionalno. U ovom slucaju, to se moze uciniti sa drskom od drveta koja ima sa donje strane rupu za navijanje na zavrtanj glave Kulmana (iz prethodne slike).

40 ~

SJ. 51 - D~lka za stezanJe glave Kulmana

Ova drska (koju mogu VII razredi izraditi na strugu) kada se malo odvije, mogu se lenjiri postaviti pod raznim uglovima (u odnosu na vertikalu i horizontalu) a zatim ucvrstiti u tom polozaju stezanjem (navijanjem na zavrtanj).

Oblici grajicke predstave - projekcije

Cinjenica da se sa ortogonalnom projekcijom upoznaju ucenici tek u VIII razredu ne treba da predstavlja

54

teskocu jer mozemo vee u VI razredu - ne ulazeci u teorijske osnove - primeniti neke jednostavnije oblike prikazivanja predmeta u raznim polozajima. Ne vezujuci seza koordinatni sistem i projekcijske ravni, mozemo na jednostavan nacin prikazati crteze, oblik i dimenzije daske nosaca Kulman-aparata.

80

IZGLED SPREOA

b ... ..

1310

+.~

8 15

IZGLED SA S TRAf.iE

SI. 22 - Nosal Kulman-aparata

Na isti nacin treba postupiti i kada se uzimaju drugi zadaci. Za decu V-VI razreda nije tezak zadatak da u okviru teme ravna obrada drveta i tutkalisanje, naprave mali ugaonik koji svaki ucenik treba uraditi. Kada se deci pokaze gotov ugaonik nece za njih predstavljati nikakvu apstrakciju da nacrtaju u svesci crtez sa podacima

55

5

za rad. Izgled s prednje strane pokazuje izgled gotovog ugaonika sa vidljivim i nevidljivim ivicama, a izgled sa strane pokazuje nacin spajanja oba dela.

200

o N

~
-I j 0
'"
~ IZGLED SPREOA

1~ : IZGLED
SA STRANE
30 ~ 51. 53 - Mali drveni ugaonik

1S

Ovaj crtez moze da bude i skica, da uvezbava kod ucenika sposobnost grafickog izrazavanja. Da vizuelnu predstavu pretvara u graficku a kroz radnu vezbu i obratno.

U takvom nastojanju veliku pomoc mogu da pruze razne trodimenzionalne graficke predstave. U cilju razvijanja osecanja prostora i sagledavanja prostornih odnosa i sklopova, treba uvezbavati ucenike da se sluze crtezima na kojima su predstavljene sve tri dimenzije. Kod jednostavnijih slucajeva treba i sami da prave skice sa takvim nacinom prikazivanja predmeta. Naravno da tu nema proizvoljnosti i da mora da se sprovede sistem, kako bi takav stil rada mogao kasnije da bude i teorijski objasnjen i potvrden, kao i da odgovara ustaljenim metodama prikazivanja predmeta u praksi i pri resavanju svakodnevnih potreba.

56

Perspektiva

Na osnovu klasicnog primera zeleznicke pruge, CIJe tracnice kao da se sastaju u daljini kada stojimo izmedu njih, treba objasniti prvo principe crtanja perspektive, a

SI. S4 - Perspektiva

zatim to objasniti analizom jednog crteza predmeta iz najblize okoline. To, recimo, moze da bude, s obzirom da se nalazimo u skolskoj radionici _, radionicki. sto.

Ako smo u ucionici onda se podsetimoda smo u III razredu crtali umanjeni plan ucionice, pa ovog puta pokusajmo nacrtati trodimenzionalnu predstavu ucionice.

57

58

.2

..

:¥

,u

.i:

o

'ij

to Ill:

..., ...,

51. S6 - $kolska ucionica, kako je vidimo od tabl.

Kosa projekcija

Tehnicki jednostavniji a za praksu primenljiviji nacin crtanja predmeta kod koga su vidljive sve tri dimen-

zije tzv. kosa projekcija. -

Karakteristike ovog nacina prikazivanja predmeta su u tome sto je to u stvari ispravljen oblik frontalne perspektive, umesto da se kod paralelopipeda stranice sticu

59

u jednu doglednu tacku - bocne strane su paralelne. Veliku prednost i siroku primenu ima kod prikazivanja predmeta koji se izrezuju od daske, sper ploce, lesonita, panela i s1. jer pored _fro~talnog izgleda (stvarnog), koji je istovetan sa stvarmm izgledom predmeta, ukazuje sarno na postojanje trece dimenzije - debljinu materijala.

SI. 57 - KoSI projekcija radionicke stollce

Dakle, horizontalne i vertikalne ivice ceone strane su realno prikazane, a bocne se crtaju obicno pod uglom od 45° i skracene na pola, ili na dve trecine realne vrednosti. Tako, .na primer, kod crtanja kocke cija je ivica 60 mm, prednja strana ce biti nacrtana sa vetrikalnim i horizontalnim ivicama od po 60, a bocne ivice ce biti 30 odnosno 45 mm. Ako se zeli jos vise istaci prednja strana a debljina materijala, odnosno treca dimenzija sarno uzgred prikazati - bocne ivice treba crtati pod uglom od 60 stepeni prema horizon tali i skratiti ih na svega jednu trecinu realne vrednosti.

60

SI. 58 - Kosa projekcija

Aksonometrija

Kod crtanja predmeta, gde znacajno objasnjenje treba da pruze detalji koji se na crtezu pojavljuju kao bocni (sa strane), narocito je povoljna tzv. dimetricka aksonometrija, koja omogucuje da se iz sklopa sagledaju detalji do te mere da takav crtez moze da posluzi kao uputstvo na osnovu koga ce biti svi detalji izradeni i sastavljeni u celini. Takav primer pruza crtez male radionicke busilice sa kojom ce svaki ucenik moci lako da rukuje.

Karakteristike ovog nacina prikazivanja predmeta su u tome sto je izgled predmeta u celini priblizniji stvarnom izgledu. Kada zelimo da na predmetu vidimo i bocne strane moramo ga, umesto direktno spreda, gledati malo zaokrenutog - malo sa strane. Takav bas prikaz pruza dimetricka aksonometrija.

Ista stolica sa jedne od prethodnih slika pokazuje da su kod ovakvog nacina crtanja sve horizontalne ivice frontalnih povrsina prikazane realnom velicinom ali pod uglom od 7° a bocne pod uglom nesto manjim od 45 (42°) i skracene na 2/3 iii 1/2 realne velicine. Vertikalne ivice

61

SLOJEVI SPER • PI.OCE

RAOIONJCKI STO

51. 59 - Mala skolska busilica

62

-

51. 60 - Dimetrll:k. .klonom.trlj.

51. 61 - Pirotom za secenje stiropora

63

su neizmenjene. Ovakav nacin prikazivanja treba koristiti kada se slikom zeli prikazati celina, odnosno medusobni odnos svih dimenzija. Podjednako kada je u pitanju predmetiz jednog komada (razne gredice, geometrijska tela, postolja i s1.) Hi neki sklop kao Kulman-aparat, »Pirotom« itd.

Istovremeno sa ilustrativnim mogucnostima kod ovakvog nacina prikazivanja tehnickih predmeta, treba naglasiti da je teze koristiti se ovakvim crtezom u razmeri kao izvorom podataka pa je pogodno tamo, gde postoji potreba ovakvog nacina prikazivanja, osnovne dimenzije dati kao napomenu iIi u vidu kota. Kotiranje se zasniva na istim principima kao i kod dvodimenzionalnih prikaza, s tom razlikom sto kote koje se odnose na trecu dimenziju treba da se ucrtaju skladno sa polozajem te

dimenzije.

Estetski deluje efektnije ako se i brojevi pisu' »iskrivljeno« kao da leze u ravni povrsine koju oznacuju,

60

51. 62 - Kotinnje aplonorn,etrijskih' crteia

64

Pored dimetricke, prakticna je i tzv. izometricka aksonometrija, narocito s obzirom da je lakse crtati (isti ugao sa obe strane) i da su sve tri dimenzije u pravoj velicini - ni jedna se ne crta skraceno.

51. 63 - Izomatri~ka sksoncmetriJa

Jasno je da ce aksonometrijske crteze tehnickih predmeta na uzrastu V-VI razreda manje izvoditi deca (samo kod jednostavnijih zadataka) a vise nastavnik, ali je bitno da deca treba da se navikavaju citanjem crteza na koriscenje i poznavanje ovakve tehnike prikazivanja i objasnjenja tehnickih predmeta. Razloga ima vise ali su najvazniji :

a) potreba razvijanja tehnickog misljenja na prostornom sagledavanju grafickih prikaza u ravni, jer danas se sve tehnicke i naucno-popularne publikacije, kao i razni prospekti, obilno sluze ovom tehnikom crtanja prilikom prikazivanja savremenih dostignuca,

b) u danasnjoj eri tehnike reci nisu vise dovoljne, pa je za sporazumevanje strucnjaka i tehnicki obrazovanih

5 Crtanje

65

ljudi neophodna -primena grafiekih metoda objasnjenja. Takva objasnjenja se daju i u skolskoj radionici, ucenici taj jezik treba da poznaju i razumeju.

TEHNICKI CRTEZ U PROIZVODNOM RADU

U VII i VIII razredu osnovne skole je i karakter nastave uopste dobio nov kvalitet. Nastava fizike, hemije, biologije i maternatike daje odredeni pecat i tehnickom obrazovanju - narocito u ·pogledu sticanja sistematskih znanja i saznanja i njihove prakticne primene. Kroz prethodne razrede stecena umenja, vestine i navike treba povezati u celinu znanja, I tehnicko crtanje vise nije sarno sredstvo ilustracije, koje na zabavan nacin pomaze nastavniku da objasni razne zadatke i usput ih osposobi da to usvoje kao prakticno iskustvo, nego organizovan i sistematski put svesnog saznanja uloge i mesta proizvodnog rada u savremenom drustvu i faktora koji kao sastavni deo tog procesa utice na njegov kvalitet i tehnicki nivo, Proizvod intelektualnog rada, tehnicki crtez najcesce sluzi direktnom proizvodacu i ujedinjuje njihove snage u nastojanju da nauku i tehniku priblize svim ljudima i elirninisu drustvene i klasne razlike,

Sticanje sistematskih znanja i umenja u oblasti tehnickog crtanja zasada je malo otezano cinjenicom da se delirnicno mora prenebregnuti okolnost da je u geometriji ortogonalna projekcija na programu tek pocetkom VIII razreda, dok je za realizaciju opstih zadataka na tehnie.kom obrazovanju neophodna vee ranije, barem u VII razredu. No, to prakticno ni pod ovim okolnostima nije neresiv problem jer, ne objasnjavajuci principijelne osnove nacrtne geometrije, polazeci od prakse, mozemo tehnicko crtanje uciniti pristupacnim dajuci mu umerenim nivoom razumljiv i Iogiean oblik.

Polazeci od cinjenice da karakter nastave na ovom uzrastu trazi sistematizovana saznanja, obradena sa stanovista primene, treba prakticnim primerima prikazati razne oblike i vrste tehnickih crteza s obzirom na nacin

66

izrade, sadrzinu i namenu, Ne pretvarajuci tehnicko crtanje u poseban predmet nastave, treba se pridrzavati uobicajene klasifikacije.

V rste tehnickih. crteia

Skica je graficki prikazan predmet, pri ~emiJ. nije obavezan tehnicki format ni kvalitet papira. Pridrzavajuci se osnovnih pravila tehnickog crtanja nije potrebno rnerenje - velicine na crtezu su predstavljene priblizno stirn da budu u medusobnoj srazmeri, a erta se slobodnom rukom .i olovkom, Primena skice je dvojaka:

- da posluzi kao sredstvo sporazumevanja 0 raznim tehnickim problemima u medusobnoj izmeni misljenja iii davanju prakticnih uputstava

- da bude prva, pripremna faza kod izrade tehnickih crteza, »snimanjem« postojecih objekata ili' razradorn neke ideje kao nove konstrukcije. U ovom slucajn skiea treba da sadrzi sve potrebne podatke.

Tehnicki crtei. je dokumenat koji na odredenom formatu i papiru treba da prikazuje neko tehnicko resenje na nacin koji propisuju pravila tehnickog crtanja. Crta se odgovarajucim tehnickim priborom i sredstvima (Ienjiri, krivuljari, sabloni, sestari, pera, tus itd.). Na osnovu originalnog primerka mogu se izradivati foto-kopije na savremen nacin iIi klasicnim kopiranjem na ozalid papiru, ako je original na prozimom paus papiru.

S obzirom na sadrzaj i namenu tehnicki crtezi rnagu biti :

Radionicki crtei. predstavlja obicno sve detalje jednog predmeta sa svim podacima koji su neophodni da se pristupi proizvodnji. Pored primene pravila tehnickog crtanja, obavezno nosi i overene potpise i podatke ko je konstruisao, crtao i odobrio projekat za proizvodnju, kao i niz drugih detalja.

Operacioni crtei je deo radionickog crteza i odnosi se sarno na odredenu fazu, te prikazuje .izgled predrneta iIi detalja pre, u toku i posle obrade odredenog detalja.

Montaini ili sklopni crtez prikazuje nacin sklapanja vise elemenata u jednu celinu.

5*

67

Situacioni plan. prikazuje polozaj pojedinih zgrada, prostorija, iii objekata, zanemarujuci sitne detalje koji ne uticu na zadatak crteza. Najcesce daje sarno konture oblika i medusobni polozaj objekata. Primenu ima prvenstve-

no u gradevinarstvu- .

Instalacioni crtei prikazuje polozaj i povezanost pojedinih elektricnih, vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i drugih instalacija. Najcesce je u boji i erta se uprosceno, zanemarujuci pravi oblik pojedinih detalja.

Sematski crtei ima sve siru primenu u savremenoj tehnici. Zamenjujuci oblik pojedinih detalja odredenim (propisanim) simbolima, predstavlja sklopove elektronskih, elektricnih, mehanickih i drugih uredaja i aparata.

Iako vecina nabrojanih crteza nosi profesionalna obelezja, ucenici osnovne skole treba da poznaju samo njihove osnovne elemente, dok u praksi mogu koristiti kombinovane oblike nabrojanih vrsta, s obzirom na potrebe i sposobnosti primene. Primenom odredenih vrsta crteza i nacina prikazivanja tehnickih predmeta mora se i nacin prikazivanja uobicajenih sistema prilagodavati mogucnostima shvatanja ucenika na odredenom uzrastu.

Ortogonalne ,projekcije predmeta

Kao sto primer crtace table sa Kulman-aparatom za samogradnju prikazuje, nismo mogli uprkos svim pojednostavljenjima oblika da izbegnemo prikazivanje nosaca sa dye slike koje predstavljaju razne polozaje istog predmeta. Takav nacin prikazivanja is tog predmeta u raznim polozajima (projekcijama), neophodan je cim je njegov oblik takav da se iz jedne pozicije ne mogu sagledati detalji u toj meri da budu odredeni oblik i dimenzije svih detalja. Da upoznamo osnovna nacela za takav nacin prikazivanja, posluzicemo se najjednostavnijim primerom razlaganja dimetricke slike kvadra na nekoliko posebnih slika.

Ako zamislimo prikazani kvadar sa razlici tim horizontalnim, vertikalnim i bocnim povrsinama, cija nam je konstrukcija poznata iz geometrije, pokusacemo analizom sastavnih del ova da do demo do projekcija,

68

-------i"\

--~~-- I \

[ :

I I 1,...'-

_/[

,I

1 _.J, .

\

I

1 1 [

I I

[ I I

I I

L ,----

_~-r

..... - / '--;'

/ /

"

p

H

b)

51. 64 - Projekcije kvadra

Ako prema gornjoj slici (a) posmatramo predmet sa gornje strane.. pa oblik koji vidirno (povrsina I) nacrtamo kao njegovu senku naspram predmeta u ravni (H) na koju normalno gledamo posmatrajuci taj lik (I) iz pravea 1 - dobicemo sliku predmeta u horizontalnoj ravni (H) tzv. horizontalnu projekeiju. Na istovetan nacin mo-

69

zemo dobiti original an izgled predmeta i sa drugih strana, s obzirom da su razliciti. Kada posmatramo predmet spreda iz pravea 2, normalno prema vertikalnoj ravni (V) videcemo oblik prednje strane (II) kvadra. Kada to sto vidimo naertamo kao senku predmeta u vertikalnoj ravni - dobicemo tzv. vertikalnu projekeiju (II) kvadra. S obzirom da je bocna strana predmeta (profil) razlicit od gornje i prednje povrsine, ucinicemo to isto i posmatranjem kvadra iz pravea 3 sa leve bocne strane. Posmatrajuci predmet prema bocnoj - profilnoj (P) ravni, vidimo stranu (III) kvadra koju cemo na isti nacin kao senku predmeta naertati naspram predmeta. Time dobijamo i trecu sliku (III) tzv. profilnuprojekeiju is tog kvadra gledanog sa razlicitih strana.

Ako sve te slike dove demo u istu ravan tako sto cemo rasklopiti prostorni ugao koji cine horizontalna, vertikalna i profilna ravan, na kojima su projekeije, dobicemo tri slike, koje gledane u sklopu predstavljaju stvarni oblik i velicinu svih straniea kvadra (gornja slika - deo b).

Na osnovu tih podataka mozemo izraditi od kartona, drveta iIi lima kutiju odgovarajucih dimenzija. Istovremeno takav nacin prikazivanja predmeta sa raznih strana, omogucuje skiciranje predmeta koji zelimo da izradimo. Uzmimo za primer jedan zadatak zabavnog karaktera - treba napraviti jedinstven cep kojim se mogu zatvarati tri rupe razlicitog oblika kao sto pokazuje sledeca slika. 'To prakticno znaci da cep treba da izgleda tako da posmatran sa tri strane ima ovakva tri izgleda, odnosno da takav izgled daju projekcije ovog cepa.

Kada urnes to kvadra stavimo u odgovarajucu situaciju takav cep, primenicemo isti postupak kao i kod prethodnog primera. Ovakav prikaz predstavlja u stvari sistem, koji ce u okviru nastave matematike biti principijelno objasnjen. Prakticno se moze koristiti na taj nacin da predmetu ne prilazimo sa raznih strana nego ga pri posmatranju postavljamo u razne polozaje prema ravni crtanja i prikazujemo redom ono sto u takvim polozajima predmeta vidimo. Tako cemo dobiti tehnicki crtez cepa u sledecem obliku - sto je dovoljno da posluzi kao objasnjenje za rad na izradi cepa.

70

J


I' f
I


.l.¢
I/, "'"
r--0 0- I-

-, ./
I DO~

1

iiI. 65 - Projekdje ~epa

71

Da bi mogli citati neke gotove tehnicke crteze potrebno je poznavati i uvezbavati ovakvu tehniku prikazivanja i sagledavati prostorni oblik na osnovu sinteze ovakvih pojedinacnih prikaza. Prakticna iskustva se najbolje sticu preko tehnickih crteza, koji predstavljaju ucenicima pristupacne predmete. Jedan takav primer je leteci model jedrilice.

51. 66 - Leteei model jedrilice

Naravno, ako je predmet prikazivanja jednostavan, nece biti potrebno uvek prikazivati izgled sa svih strana, nego sarno sa jedne iIi dve strane.

12

Crtanje predmeta u »preseku«

Kod komplikovanih, narocito kod supljih predmeta, dosad koriscena tehnika prikazivanja nece biti dovoljna, jer crtanje nevidljivih ivicaisp~ekida~iI? ~inijama .~lo cesto nije dovoljno jasno. U takvim slucajevima zamisljamo da je predmet delimicno ili polovicno presecen - pa

ga tako »presecenog« i crtamo. v' ••

Da bi se razlikovale stvarne povrsme od onih koje su nastale »presekom« usvojeno je da se delovi u preseku srafiraju kosim tankim linijama, cija gustina zavisi od velicine povrsine koju »u preseku« prikazujemo. Ako se povrsine u preseku sastoji iz nekoliko delova - sve po~ vrsine istog komada srafiraju se na isti nacin, U osnovi razlikujemo tri vrste preseka s obzirom na nacin koriscenja :

a) Zaokrenuti presek koristimo da u istoj projekciji prikazemo i profil predmeta, kako bi istu sliku koristili da sagledamo sve tri dimenzije u istoj ravni crtanja.

I l
,

t:. "
i
I 51. 67 - Zaokretni presek

Sustina je u tome da na crtezu zamislimo da smo na mestu gde treba prikazati profil - presekli predmet poprecno i tako dobiveni presek profila zaokrenuli za 90° da bi ga doveli u ravan crteza. Jasno vidljiva simetrala treba da pokazuje na kom mestu je presecen predmet, odnosno oko koje ose je zaokrenut presek koji prikazu-

jemo. I v k k .. k da j t v v

b) De imican prese ortstimo a a je cr ez upros-

ceno nacrtan da bismo bolje objasnili neki detalj, iii da bismo jasnije prikazali neki detalj na predmetu koji nije vidljiv u prednjem planu.

73

Na prvom primeru (a) prikazan je predmet kod koga je valjalo objasniti dimenzije i oblik zlebova na prikazanom vretenu. Bilo bi suvise komplikovano i necelishodno crtati oblik zlebova na celom vretenu, pa se zato sarno vreteno crta uprosceno, a na jednom ogranicenom delu

g_

~

b

51. 68 - Delimitsn presek

prikazujemo delimican zamisljeni presek iz koga se vidi oblik i dimenzija zlebova. Srafirano polje preseka moze biti omedeno tankom linijom, iii se srafura jednostavno gubi. Velicina delimicnog preseka moze biti veca ili manja u zavisnosti od potrebe. Kod drugog primera (b) imamo slucaj koji moze dovesti u zabunu, jer prikazivanjem sarno spoljneg izgleda nije objasnjeno da li je ceo predmet iz jednog komada ili od dva posebna dela izraden. Na slici je prikazana i jedna i drug a mogucnost. Kao sto se vidi na slici ako imamo presek dva sastavljena dela, menjamo pravac srafiranja da bi sastav bio sto upadIjiviji,

c) Polovicni presek primenjujemo kod supljih i slozenih oblika kada spoljni izgled ne utice na namenu predmeta iii kada se spoljni izgled moze odrediti na osnovu konture i postojecih elemenata.

Na ovim primerima su primenjena sledeca pravila: - gustina srafure se menja u zavisnosti od velicine srafirane povrsine

74

_ razlicit pravac (i gustina) srafure treba da istak-

nu sastavne ivice ako je predmet iz vise komada". .

_ unutrasnje ivice, otkrivene presekom, prikazuju

se kao vidljive

SI. 69 - Polovicni preselc

_ gustina i smer srafure moraju biti isti na svim povrsinama koje pripadaju istom v~omadu .

_ srafiraju se sarno one povrsllle~ ~de je »1?rese~om~{ zahvacen materijal predmeta, a supljine ostaju nesrafirane iako leze u ravni preseka.

~ pljosnati i duguljasti predmeti, uz~liZno preseceni, obicno se ne srafiraju iako su zahvaceni presekom (zakivci, zavrtnji, klinovi, ploce, tanje cevi itd.).

UPROSCAVANJE CRTEZA

Skracivanje predmeta

Specifican oblik preseka)~ t~v .. prekid u cilju skr~civanja predmeta kada za objasnjenje mje potre?no prikazati kompletnu duzinu predmeta. To. s~ odn,?sl ~:venstveno na cevi koje do kraja ne menjaju oblik, sipke,

osovine, grede, nosace itd.

75

Ako je u pitanjucilindrican oblik na mestu zamisljenag lorna, prekidamo sliku predmeta zaobljenjem koje lici na nepotpunu osmicu. Kada je predmet supalj, u prekidu to treba naznaciti kao sto to prvi primer (a) na slici pokazuje. Linija lorna je uvek tanja od pune linije konture i ivica. Kod punih okruglih komada koji na oba kraja imaju poseban oblik, skracivanje se vrsi u sred-

E-'-'-ib

SI. 70 - Skracivanje'dugackih predmeta

DLCd.

c

njem delu ali u tam slucaju srafirani delovi »osmice« ne smeju biti jedan naspram drugog vee jedan gore a drugi doce (c). Pljosnati komadi prekidaju se obicnom tanjom linijom koja upadljivo nije prava (d) kao i kod slucaja (e) kada prekid zelimo da iskoristimo za zaokrenuti presek profila. Skracivanje drvene daske iIi grede razlikuje se sarno po tome sto je linija lorna siljasta (f) tako da podseca na prelomljenu dasku. U svakom slucaju kod svih skracivanja kote prikazuju stvarne, neskracene, duzine.

76

Crtanje nareza

Poseban slucaj uproscavanja preds,tavlja. pri~azivanje nareza na zavrtnjima, cevima, rupama I,t~. Bilo bi nezgodno prikazivanje zlebova nareza u cehI~.I, pa, se ob~c~?, srazmerno dubini nareza, povlaci tanka isprekidana linija na duzini narezanog dela a punom tanjom poprecnorn linijom oznacava kraj narezanog dela.

SI. 71 - Crtanje nereza

Vrlo je vazan princip uklapanja spoljn~g ~ unut~asnjeg nareza kod zavrtnja i rupe. Kod zavrtnja je ~polJn~ ivica puna a kod rupe unutrasnja. K.ako se, ~~ gornjeg l?nmera vidi u sklopu je uvek zavrtanj »stariji« pa p~~r~va narez rupe na delu dokle je zavrnut. ,Na prayIm.t~1;llllckIm crtefima narez se oznacuje vrlo tankim pumm li?IJama d~ se ne bi brkalo sa nevidljivim ivicama, medutim s Ob.~1- rom da se u osnovnoj skoli crta sarno ?lovko.m, pogodnije je da linija koja oznac~va nar~z.b~de isprekidana a sarno u posebnim, opravdamm sluc~J~~ma treba narez oznacavati punom ali vrlo tankom linijorn.

Za ilustraciju neka posluzi primer nastavne vezbe koja predstavlja mali, jedno~tavni mik:~IIl:etar, napravljen od gotovog zavrtnja, mesmgane cevi 1 lima.

77

Ol

0' Ol

.- .. -'I'_)_- -~-;r; .

'"

cot "

~----------------------------~--------~----_j ~

78

I

;;; :e

I

Slika ujedno prikazuje primer kombinovanog crteza za skolske svrhe, na kome pored jednostavno prikazanih del ova vidimo : izgled sklopljenih delova u dimetrickoj projekciji, cime je ilustracijaradnog zadatka kompletna. Pored polovicnog i delimicnog preseka vidimo primere jednostavnog opisivanja crteza. Novost predstavlja oznaka M6 sto predstavlja standardizovan oblik zavrtnja sa

.milimetarskim narezom, precnika 6 mm. Samim tim su i svi detalji standardni pa nije potrebno posebno ih oznacavati. U ovom slucaju je namerno uzet M6 jer ima korak od 1 mID sto znaci da se pri jednom obrtaju pomakne aksijalno za 1 mm. Na taj nacin pogoduje ovoj nameni pa cerno i skalu lakse oznaciti - na cevki po 1 mm a na valjku deljenjem na 10 odnosno 20 delova.

Zavrtnji i zakivci

Pored tacnog prikazivanja oblika i dimenzija - prerna podacima u standardima, zavrtnji se crtaju i u nesto uproscenom obliku. Pri tome je osnovna zadata mera - nazvani precnik zavrtnja (d), a sve ostale dimenzije predstavljaju od precnika izvedene mere. Tako na primer: otvor kljuca je priblizno 1,75 d, sirina glave zavrtnja i navrtke kada su im vidljive 3 strane je 2 d, velicina glave je 0,7 d a navrtke 0,8 d. Lukovi zaobljenja su takode izvedeni od precnika d i to: za veliku stranicu navrtke i glave je R = 1,6 d (odnosno dvostruka visina navrtke) za male straniee r = 0,4 d (odnosno polovina vi sine navrtke), a poluprecnik zaobljenja, kada se vide sarno dye strane navrtke i glave, jednak je dijagonali te strane.

Isprekidana linija, koja predstavlja narez dubine nareza daleko od ivice zavrtnja i ne izvlaci se na mestu navrtke jer se nizavrranj ne vidi na mestu gde ga pokriva navrtka. Standardna navrtka se u principu ne crtau preseku izuzev kada se radi 0 nekom narocitom obliku, koji ujedno predstavlja i eevni sastavak ili zatvarac - kapu, . regulator i s1. Ni zavrtanj se ne erta u preseku kada je

79

51. 73 - Uobii!ajeno crtanje :ravrtnja I navrtke

.....

uzduzno u ravni preseka, ali zato se uvek srafira poprecni presek. Vrlo cesto su zavrtnji mali i ima ih vise pa se u tom slucaju crtanje sasvim uproscuje, narocito kada su u pitanju standardni oblici.

lFf,8d

(0)

SI. 74 - Zakivci

80

(!!j ,

Slicno zavrtnjima i zakivcima se crtaju konstrukcijom cije se sve dimenzije, osim duzine odreduju prema precniku d. Na gornjoj slici su prikazana tri najcesca oblika zakivaka - sa poluokruglom, upustenom poluupustenom glavom. Na sklopnim crtezima, medutim, zakivci se oznacuju obicno sarno simbolom - sematski.

Oznake kvaliteta obrade materijala

Da bi prilikom obrade materijala nekog predmeta znali koje povrsine ne treba doterivati a koje treba i kako obraditi, treba da se to vidi sa tehnickog crteza, U skladu sa opstim nastojanjem da sve bude na sto potpuniji i sto jednostavniji nacin izrazeno, ustanovljen je medunarodni kriterijum, po kome se na tehnickim radionickim crtezima uz linije koje oznacuju pojedine povrsine, stavlja

OZNAKA NAZIV KARAKTERISTIKA KVALITETA
,..., SIRCVA KAKO JE OSNOVNIM POSTUPKOM OBRADENO
---
_:s;z_ GRUBA TRAGOVI OBRADE VIDLJIVI I OPIPLJIVI
....5l5L FINA TRAGOVI OBRADE VIDLJIVI A NEDPIPLJIVI
ssa. VRLO FINA TRAGOVI OBRADE NEVIDLJIVI
'SlSlSEZ. SUPER FINA NAROCITO GlATKO I RAVNO
Pli'loyo.ti
~ SPECIJALNA POSEBNO ZAHTEVAN POS TUPAK DBRADE 51. 75 - Oznake kvalitet. obrade

znak koji ima sasvim odredeno znacenje u odnosu na nacin obrade i mogucnost koriscenja tako obradenih povrsina. Cilj je da se obezbedi ekonomika proizvodnje jer sa porastom kvaliteta obradenih povrsina rastu i troskovi proizvodnje, zato se pojedinim povrsinama daje kvalitet

6 Crtanje

81

u granicama potrebe i funkcije koju pojedine povrsine u njihovoj primeni vrse. Glavne karakteristike obradenih 'povrsina su pojmovi ravno i glatko. U prvom planu kvaliteta je ravna obrada, pri cemu su upadljivi tragovi alata, a daljom obradom se sve vise usavrsava kvalitet da povrsina bude i glatka. Na toj osnovi se bazira sledeca kategorizacija, jednostavnim merilima ocenjivanja.

SEMATSKO CRTANJE

Savremena tehnika sve vise koristi niz sitnih delova za sklapanje, koji se proizvode industrijski i kod kojih vecinom spoljni oblik nema narociti znacaj. Razne instalacije vodovoda, osvetljenja, termickih uredaja, radio i TV aparati i niz aparata za kucne potrebe kao i uredaji koje koristimo u svakodnevnom zivotu, sastoje se od niza delova koji imaju odredenu funkciju, bez obzira na oblik koji je razlicit za proizvode raznih proizvodaca.

51. 76 - Seme elektri~nog xvone.

Slavinu na cesmi mozemo promeniti cime se sus tinski njena funkcija nije promenila. Grla za sijalice, preki-

. daca, utikaca itd. ima raznovrsnih po boji, obliku i konstrukciji ali im je namena ista. Elektromotora ima raznih velicina i oblika, ali je bitna njihova karakteristika (napon, snaga, broj okretaja) pa je u crtezu to vazno nazna-

32

citi, a oblik mozemo samo priblizno - simbolicki da je prikazan. Kod citavog niza uredaja bitno je crtezom prikazati raspored u smestaju i povezivanju, a delove prikazujemo samo simbolicno.

Isto je kao kod elektricnih i kod drugih instalacija (na primer vodovodnih). Raznim znacima simbolicki predstavljamo pojedine delove i njihovu medusobnu vezu.

51. 77 - Sema cevne instalaelje

U rnasinstvu, gradevinarstvu i drugim industrijskim postrojenjima koristi se sematsko crtanje za prikaz raznih pogonskih odnosa, delova i uredaja.

-...L

51. 78 - ~ematski prikaz klinastog, kailnog prenoss

Kod komplikovanih elektricnih aparata i radio-uredaja, gde se preplicu delovi, nemoguce je uredaje p~azati drugacije nego razvijene po funkciji i oznacene simbolima kao na primer: zidna svetiljka, zujalo, spoj sa zemljom, omski otpornik, promenljivi omski otpornik, prigusnica, namotaj, kondenzator, kondenzator sa pro-

6*

83

menljivim katalizatorom, osigurac, voltmetar, ampermetar. Simboli su standardizovani i pri njihovom koriscenju _ treba imati odgovarajuci prirucnik da ne bi doslo do nesporazuma.

Kako vidimo i kod tehnickog crtanja nas je razvojni put ,?d jednostavnih slika, preko radionickih i sklopnih crteza, doveo do apstraktnog crtanja simbolima sto unek?liko pr~dsta~lja i najveci domet u poznavanju grafickih mogucnosti za sporazumevanje ljudi u razmatranju

51. 79 - Najcelci simboli u elektrotehnici

raznih tehnickih problema koji nas, danas u veku tehnike, prate na svakom koraku: u skoli, na ulici, na poslu, razonodi i citanju naucno popularnih publikacija. Savremeni nacin zivota i potrebe savremenih ljudi dovode do toga da je sve neodredenija g-ranica izmedu opsteg i strucnog obrazovanja pa je vrlo tesko odrediti okvir tehnicke kulture potrebne prosecnom, savremenom coveku. To prakticno znaci da je tehnicka pismenost i sposobnost grafickog izrazavanja tako neophodna svakom gradaninu, da je bilo potrebno vee i u osnovnoj skoli tome dati poseban akcenat.

84

SADRLAJ

UVOD ...

5TA JE GRAFICKA PREDSTAVA Graflcke vezbe u matematici

Graficke vezbe u upoznavanju prirode i drustva Saobraca]

Skola

Dorn , .

Upoznavanje sredine

CRTELI U PRAKTICNOM RADU

Osnovna pravila u tehnickorn crtanju Oblik i sadrfina crtefa Tehnicka slova, brojevi i linije Razmere crtanja

Skiciranje .

Kotiranje crteza .

Oblici graficke predstave - projekcije Perspektiva

Kosa projekcija . Aksonometri j a

TEHNICKI CRTEL U PROIZVODNOM RADU

Vrste tehnlckih crteza .

Ortogonalne projekcije predmeta Crtanje predmeta u preseku Uproscavan]e crteza

Skraclvan]e predmeta Crtanje nareza

Zavrtnji i zakivci .

Oznake kvaliteta obrade materijala

Sematsko crtanje .

Strana

7 11 15 22 22 27 29 33

35 36 37 40 43 46 49, 54 57 59 61

66 67 68 73 75 75 77 79 81 82

Zbirka prirucnika za rad sa plonlrlrna izdata povodom Jugoslovenskih pionirskih igara 1963. - Tehnlcka kultura mladih, obuhvata sledece publikaci]e:

1_ Godina tehnicke kulture mladih

2. Prirucnlk za AUTOMOTO TEHNtKU

3. Prirucnlk za BRODOMODELARE

4. Prlrucnlk za VAZDUHOPLOVNE MODELARE

5. Prirucnik za GRADEVINCE

6. Prirucnlk za GEOLOGE

7. Prirucnik za ELEKTROAMATERE

8. Prlrucnlk za MASINISTE

9. Prirucnlk za METEOROLOGE

10. Prirucnik za OBRADU METALA

11. Prirucnik za OBRADU DRVETA

12. Prirucnik za OBRADU PLASTICNIH MASA

13. Prirucnik za POLJOPRIVREDNU TEHNIKU

14. Prirucnlk za RADIOAMATERE

15. Prlrucnik za TEHNICKO CRTANJE

16. Prlrucnik za FOTOAMATERE

17. Prlrucnlk za FIZICARE

18. Prlrucnlk za HEMICARE

19. Prirucnlk za RAD UCENICKIH ZADRUGA

Zbirku pripremio

CENTAR ZA UNAPREDENJE TEHNICKOG VASPITANJA Beograd

Jovan Balokovlc

PRIRUCNIK ZA TEHNICKO CRTANJE

Tehnickii urednik: Mil 0 ~ S. Rib a r

I z d a j e: Savezni odbor Jugostovenskih pionirskih igara 1963. - »Tehnidka kultura mladih«

S tam p a: Stamparija »KOSMOS« Beograd, Gavrila Principa 37

! .':.~ ~~ .. ~~

I f

PRIRUCNIK ZA TEHNICKO

CRTANJE

11

I.