P. 1
Idris Šah-Orijentalna Magija

Idris Šah-Orijentalna Magija

|Views: 4,365|Likes:
Published by Behedite
Cuveno delo o okultizmu Istocnih zemalja
Cuveno delo o okultizmu Istocnih zemalja

More info:

Published by: Behedite on Apr 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/10/2014

pdf

text

original

Sections

l7j, /1

Idris Sah

ORIJENTALNA

f fi zEm,pIA

nt I ilFTyqurs rtm

08AYftfrl

Fr{tftitRAfi

MAGIJA

Preveo sa engleskog
Lazar Macura

BTGZ

11/\ ',

' .lrrl

,-,.. r

t

I
I

I

t'l

Netlov orlglnrrlrr
ldrlorr

S[rrrh

ORIEN'I'AI.

MACIC
goFnf& (s) 1956, le68 by rdries Shah

15

L7

lrk,

zr di|Jnlr

I Magija je

2 Jevrejska magija

Ufoga jevrejskih tarobnjaka, Knttga znamenia..

i
Knjiga-lzraiija. Prelaz na Nou i Solomuna. Brojke
i Einl. Knjtga o Enohu; rabinska mrZnja prema ma'
giji. Kniili o Hermesu: Tot i Tcut. Ciceron i tride'
iet Sest"tritlaOa

svezaka. Kniiga svetlosti: davoli i du'
hovi. Obr-edi jevrejske magije. Avram, sin Simo-

20

30

I

nov. Sveta i svetovna magija, l'ruvu po(amicu i jc-
vrejsko dopisivanje. f)rugi izvori zirpadnjadkog
okultizma za kojc sc prcrll)oslitvl,jir

rlir lxrtidu od hc-
brejskih (izvora). Mlgi.jrr rr Itibliji: Iipovi t\irl.obn.jirka
i njihove aktivnosti. .f cvle jrkrr rlcrrronokrgi.jtr.

l,ilit.

Sveta ,,Red moCi". lstori,jrki prirtrt,ri rrrrrgi.jc:

Sol i

Ve5tica od Entkrrrr, llijrr i klrll l)rrrn;rskrr.

C'udna

prida o Nostradrrrnusrr

virlior.tr.'Ii.rrtrinokrgija

kaba-
lizma. Platonisti. Melorl kojiru st. nrrrgija otkriva do-
vedanstvu, prcrtrtr Mrrgl,

Solomun: Kr:rl.j i ol)scnar

Solotntutskrr rrrrrgijlr virztrn rnost izmedu nekoliko
okultrtilt sislr.rrrrr. l,r.gr.ntlc i knjige o sinu Davido-
vonr. N.jegovfi ilto(. rrl)ritvljanja duhovima; darobni
prslen; vlurrt rrrrrl vcllovima i poznavanje jezika pti-
crr, Sokrrrrtrrr

rr l)olirri mrava, prema Kuranu. Sta
be$e Sohrnrrrrrov pcdirl'l Najveie ime boZansko; So-
kuttunov tcstrnrcnt; prizivanje svih zlih duhova.
,lrt.lttttutttrtt hljut, Knjiga o A crj nn tulg,iju Srccln.jcg

istoka. (Carobni) [iug; kine-

skrr rrrrgij:r: S

Nirlprixldno u Vavilonu

l)crrrorri i tluhovi Vavilonaca: vaZnost ove civilizaci-
,jc i lrriilctrost nragijskih veStina. Zanemareni obredi
Akrrdirrrir, osnivada vavilonskog okultizma. Asurba-
rriprrlovir bilrliotcka: tablice bijanja. Koreni magij-
skifr vc$tirrir poznatih na Zapadu. Postupak kodle-
Cctr.jrr

.lrolcsnika. Opis obreda prilikom pomradenja.
l'olrcrlir rrird ncprijateljima i njihovim boZanstvima.
('ilj

. rtrcsollotlnrske magijske umetnosti. Bogovi i
lxrgirrjc: rr,iilrovc vcze sa demonima i prihvatanje od
tlrttgilr rrirlotlir. ()brccli isterivania duliova. Redi mo-
cti.,.l)r'izivrrrr,ic

sa akadanskih tablica. Veza sa Finci-

Hgipatskrr magijil

Vcza iznrcdrr jcvrcjskc i s(arocgipatske magije. Moj-
sijc i zrnijski.rlcgtlan. Alhcrnija praiena do egipta.
Lcgcntlc o

;rir;rrnidirrnir. Mrrgiia ie ne smatra lrhim
umcCcttt rtko tri.jc usmcrcna protiv drZave. Svrha
sluZbcrrc nrrrgijc u faraonskorn Egiptu. Egipatska
zcml.ja i rr.jcn uticaj na obrcclc: oUreO NitI'.'Cuaa
darobn.inktr 'l'cll

iz grada Kufu: njegovo podizanje
mrtvih i sirkirtih. Opis Tetovih eksperimenata. Teba
i.Mcrnf'is kao c-cntri magije. Griki papirusi i egipat-
ski uticai. l)orl'ir cgipatske magije. Obred deia-i

40

3

44

53

I

(rl{

(l

svt'lil.jkrrrtr.

Kttjillu ntrtvih. Kolt l;irtl (tlt rt11t

l,;ttttr'tt tt
olrliku tog kukca) i njcgova Ptitttt:tttt ,,( )lr;tvt'rtr'lt
njc" i,,potiinjavanje" bogova. Citilirrri slvlttrri i/rirTl
rrroii. ZaStita od neprijateljskih Iivotirr,irt,

( )lrtr'tli s

rrrrtvima: balsamovanje i,,otvaranjc ttslit", lskttrlvlt
jeclnog proudavaoca okultnog u Egiptu. l'cstrl. ho;t
pcva i slidni fenomeni: Kolosi Amunola lll. Stt't'ttt
i nesreini dani meseca Tota.

DLu-dZt, zemlja Dva Nila

Autorova godina u Sudanu, rasplitanje tamoSniilr
magijskih obreda. Njam-Njame i njihovo posvcdc-
nje u sferu magije. Metodi obudavanja i Skolovanjc.
Bacanje dini za klijente. Cini pobede. Upotreba ia-
robnog zviZduka. Izlet na skupljanje bilja. Ljubavne
dini, kako se bacaju. Znamenia i oprema opsenar-
skog kandidata. Tabu ribe kao magijski obred. Au-
tohipnoza u Sudanu. Kako prepoznati darobnjaka.
Mungo - sila ektoplazme. Mu(karci i devojke u
obrednom plesu. Solomunovi rudnici. Obredi kafi-

Fakiri i njihova udenja

Priroda mistidnih vestina tasavufa - jednog od naj-
ra5irenijih orijentalnih kultova. Organizacija redo-
va; Bratstvo distote i mahdistidki ratnici. Poreklo
kulta; verovanja sufija: misija fakira. ,,Covek je pre-
dodreden da Zivi dru5tvenim Zivotom." Poreklo redi
,,fakir". Svetli krug neranjivo6ti, nepogreiivosti i
manifestacija natprirodnog. Izve5taji o dudima i mo-
6ima svetaca redova: Sahab el Din i njegovo prizi-
vanje plodova itd.; noino putov-anje u raj i pakao;
nepostojanje vremena; hodanje po vodi; iuda i / ramat; rcdovi. Cetiri redat teorija vjeruju; nevidljiva
vladavina; prijem i posveienje; putanja; faze i stup-
njevi napredovanja; deklamovanja; sufijevska mi-
stiina pesma o Mirza Kanu. Sematski prikaz sufi-
stidke putanje i okultnih fenomena; dijagram orga-
nizacije ,,faza mo(i; organizacija reda Ci5ti; svet
sufistidke hijerarhije. Jedanaest tajnih pravila'

Arapski doprinos

l)rcclislamska

Arabija; kasniji doprinos Arapa; Sirc-
nic okultizma pod Arapskim carstvom; Razesov st-
sicm magije; drugi arapski autoriteti; zli duhovi i
likantropija (vukodla3tvo).

lbn Haldun i magija: di-
stir magija, amajlije; ,,nroi koja izlazi iz darobniaka"
* ponovcr maia--akasa

(Zivotna sila). Prvi'nrrtrt\rtl

77

7

93

komentar o magiji. Pravl.jcrrjc i upotrcbir arnajlija
od metala prema izvesnonr izglctlu zvczdl. MoC i
amajlije. ,,Svastika" i njcrrrr ltt ilirgoclirvirrr.jir

kocl
Arapa. Pravljenjc i upolrcbir r\volt korl plokliir.jlr-
nja. Vile i potdinjitvirrt.jc

rrrot'i zlilr rlrrlrovir, ltt:t' rno-

6. YaLni spisi o rnirgi,ii ttrcrlrr Arrlrirrrr,

Legende o ()l)srrniu'inril

Prida o El Arirltrr: lricstrvc t'rrtlrrc uktivnosti. Da li
je upravl.iao rrrrrrjorrr'/

Il;r s.' rrro2c lrauiiti iz orijen-

talnih pridl o r*rrlolrrr,jtrcirrrtr'/

Sadoma, darobnjak od

Bagcladn.

-N,jcpov lir/F,()v()r sa duhovima u bespuiu
pustinjc. (-'irlolrrri rok (pticl); putnici i magidni obe-
cli. [,)rnot'iorrirlnt,

i rncnltrlrrc moii podignute na viSi
ttiv(). N('rif vrrolclir ili vcia ravnoteZa? Zlatna reka i
rtjcrr rluh. Siltirn opscntrr poprima oblik koji zaZeli.
l'ric'ir o Siltirnrr i rr.jcgovoj dragoj. Potraga za eliksi-
rorn livolir. l'rida o bravaru i tri srda5ca. Prah hima-
lirjskog lcoparcla protiv gladi i bolesti. Prida o engle-
skoj vlrnpirici. Susret sa darobnjakom. El Girbi i
Zlirtrrl glava.

Prizivanje

duhova

Kod mnogih naroda prizivanje duhova uklapa sc u
dudovi5no identidan sistem. Ono je isto u svirn sistc-
mima visoke magije. paze prizivanja. Poclizlrr.jc du-
hova, prema Samanima, vradima, opsenarirrrir Kirrc
i Japana. Haldejski sistem. Redi moii za prizivirrr,je
duhova. Formula prizivanja, prema jcclrrorn grr*ko-
-egipatskom dokumentu. Najstarija pozniltil l'ornrrr-
la za posveienje kruga prizivanja. Afridki rrrctocli
prizivanja preminulih darobnjaka. Nazivi sirti, nirzivi
znamenja, vlaclavina sati dana i nrrci. Azi.jski opsc-
nari i opscnarkc prilikom prizivanjit cluvol;r. Mctocl
pr.izivlrr.ja Kral.ja Scvcll,

1tr:rCcn soklrrurrskorn ma-

g,ll()nl.

l0

101

110

11Iranska Inirgi.iit

II9

Pcrsija i uticaj irltpskog osvit.jirrr.ja.

Uticaj susednih

magijskih vt.rovrrrr.ju

rrir Porsi.jirncc

. Okean misterija

i priprcrtrirrr.jc

dirrrrbn.jaka.

Opis posveienja i obreda

darobrr.jirktr;

lirrrrrulc i rrazivi cluhova koje treba pri-
zivati. ()te krtvorcrr.jc duha; bavljenje duhom; melod
,,letcn.ja porrroiu rrragije"; podizanje oluja; bogati
osirorna(crri; rulni ulep5ani; argumenti protiv alhe-
mije. Dlli; c*lrobnc planine; drveie tobo, kao raj-
sko.

l6

t2Mlgi.jski obredi Atarvu Vede

l.t(r

lllrrnrtnska tajna knjiga; Vecla jc bclit ttlttp,tllt (-'rttt
zir vcdni Zivot; dini za produZetak livttttt; lrtt;ttltrr' rrt
ztlrirvlje i prizivanje; prizivanje bilja; lc'k ztt. svt'.lrtt
lcsti; pravljenje amajlije sile; za3titnc ditli lrtt;ttltr'c
,lraktia: okultna medicina vede: dini protiv I'ttlttr; t.t
ni protiv svih zala; protiv otrova; dini protiv tle lrro
nui eitri drveta gangida; posudene moii bogovl; is
tcrivanje duha iz drveta; himna biljkama.

Obredi sve5tenika-darobnjaka

ll4

Slidnosti izmedu indijske i ostalih Skola magije' Pi-
trisi, sadui i fakiri; cilj hinduskog okultnog udenja'
Stvarna autorova iskustva sa jednim Hindu darob-
niakom. Sta su izvpri moii? Obredi i prizivanja ia-
r;bnjaka, prema knjizi Agrusadapariksai tumace-
nie tiniiee:-traZiteli;

kako nastavlja da stide snagu;
uittuntti formula; prizivanje Vi3nua: obraianje
Suncu; obred drveta; Zrtveni obredi darobnjaka; pri-
zivanje duhova; Akasa, sila iznad svega.

Indijska alhemija danas

142

Alhemijska ve5tina savremene Indije; susre-t sa jed-
nim alh-emidarem; nagodbe s njim. ,'Formula za do-
biianie zlata"; detaljni prikaz postupka i sastojaka'
tutusiirti obred. ali iznad svega hemijski. Nekoliko
foriluta detaljno predstavljenih. Drugi alhemiiar:
Akvil Kan. Sirsrei Segrtovanje. Postupak. Prikup-
ljanje magiinog soka; disciplina tvorca zlata: pri-
kupljanje ilovaie. Srebro u zlato. Sta Je alhemlcar
mislio o svoiim moc'ima.

Nova snaga misli?

150

Veza izmedu akase i Zivotne sile. Hipnoza' magne-
tizam i srodni fenomeni' Eksperimenti na Zapadu"
Rukus i iscelitelji verom. Elektridno praZnjenje iz
orstiiu. Bolesti i maRnetizam: stvaranje struje: pore-
bcni! sa aktivnostima fakira; neophodnost kontroli-
sanog naudnog istraZivanja; izve5taj o-jednom eks-
ncririentu; hipnotidki trans. Rad profesora Rajnal
Luj de Vol i opasnosti od Sarlatanstva. Sundeve pe-
gc i Harvardski odbor.

Ljubavna magija

l'55

Strikarmani; polna magija. Obred za.budenje. stra'
snc liubavi kod Zene;-iini za budenje strasti k(xl

t3

t4

l5

I

i

i

I
i

17

mu5karca; otudenje i moguCnosti magije: ,,eetrde-
set devet ponavljanja": mct()d za osiguranje povrat-
ka Zene; dini za pridobijan.jc Lcnci t.l obczbedenje
muZa; amajlije protiv rivaln rr l.jrrhrrvi;

arnajlija pro-

tiv rivala; dini za sprcduvnrr.ic

polrrrc\ir,irr;

dini tir ,,uz-

rokovanje sterilnosti"; Cirri ltrotiv l.julronrorc;

dini za

ulep5avanje;

pcsnre rnu$kostii korilCcrr.je

nckog bi-

tJa.

Okultne veltinc u Kini

Tao.i magija; vlstc ()l)sL.n:rlal priroda i koriSienje
darobnih oglerlirliu irntajlijc i dini; darobno pero;
ispisivanic arna,jlijrr;,,Ncbcska kaligrafija"; amajlije
kojc kori,stc lcrrc; rrp0trcba zvonca u magiji; amilti
Je groma i munjc; ,,Vclika univerzalna amajlija..; da-
rohnjaci Kinc: Spiritualizam i automatsko pisanje;
darobna olovka; pravljenje instrumenata; drugi obli-
ci olovke; priroda medijuma; davolski plesadi: obre-
di magije; crna umetnost ve5tica iz Amoja; dini
smrti; stvaranje kiSe, vedni Zivot. Folklorne veze sa
drugim sistemima, zmajevi i dudovi5ta.

Tibetanski dudotvorci

Tibet i pozadina njegovih natprirodnih i religijskih
ve5tina. Pomeranje kulture na Tibetu i njcnir prc-
tvaranje u budizam. Veii deo Tibeta nepilznilt j

sa-
mo u neke delove doprli su zapadnjaci. Borba sistc-
ma na Tibetu. Sablast bonizma. Verovanic i subvcr-
zivna aktivnost animista. Prizivanie demtint: urnilo-
stivljenje clavola i sticanje moii pieko zla, Nckc idc-
je i ideali lamaizma. Put lamaist-a

ortodoksnos rcda.
Prsten i dragulji; cilj i karakter rada lanrir; 'M,rrog
Marej Abdulah i misija lamaista, Olrukit c\utlorvorl
ca. Obred hodanja po vatri kako gn .jc vidco irutor.
Stvarni obrcd, oditi rczrrltirti

i trrirr:rticrrjc

po lroni-

stidkirn i budistidkirrr

izvorinr:r.

Magijska untctnost .fapalra

Dvojna p

,jirllirrrskc rrrirgi.jc. Sinto i obrcdi No-
rilo; sludl.jnc potlrrtlirnrosti ili porcdenia sa zapad-
njadkonr, kirrcskorn i jcvrc.jskrinr magilom. Cina i
bela magiirr rxllertlrr.iu

ric prcnra namerama, ne pre-
ma obrcrlirrr:r. l)uhovi kami i niihove aktivnosti.
Konccntracijir crrlocija i metod pravljenja dini
mrZnjo. Korrccrrtrisana moi u drveiu. Orsanska
magija i povrirlak mu5kosti. Liubavne iini od da-
Zdevniaka. Ostirci gu5tera u ljubavi Sirom sveta. Zi-
votna sila (murut-ukasa) i dovodenje voljene ljubav-

160

183

193

18

79

10

rrikrr rttlrgic'tritrl

sr0clslvittttt.

('eo t tlttltl rt1t1r,11t

1 rrlt11;

(tt jctt zitPittlrt.ialkip paralcltttrt:t. ('ilti rit

|rrortt t grsl

M:rgi.jir rnrZnic i spravljanjc dini.

Nrrpomene

Ilibliografija

2(Xf

20.5

Lista ilustracija

Mrgllnlcrte!
Anublc,

bog t

Ozlris
Egipatske
Sufistidka
Sufistidka
Arapske dini za ilulrnF-
Kin6ske ,,dini modl" ped
Masidni Al-Gazalllcv

kvrfl

Tabiela

andeoske

vladrvlnl

Amailiia

sundane

svartlks

,,koft

Znai ia,,sredu"

sa 100 vrrflrntl

,,Svemodni" pedat Lao-Cea
Medicinska amajlija
Amajlija protiv kuge

zna{ovi foji se ko-riste

u kinerklm $rlvrnftnr

Amajlija bogatstva (srede)
Amajlija za dono5enje bogatstvl noflocu

A*ujriu koja se koristi k6d prokllnJrnJa

neprlJatelJa

Amajlija pobede
Amajlija za privladenje novca
amajtlJe u kineskoj kaligrafiji

ff€ telJc"

IJvoclna

red

|)oklorir Luja Marina
(-' I t t r t t t I ;

rancus ko g instituta
l)irektora Antropoloike ikole u Parizu
Ztrnrnika predsednika Medunarodnog sntopololkog ln-
,t't

it tt tu

Organizacija akademskih disciplina, koje mi u Francu-
skoi povezujemo s Dekartom, tokom vekova se toliko raz-
vila da naudni metod danas proZima sve aspekte humani-
trrrnih nauka.

Naudnik, suoden s nekim novim, dudnim i dotad
rrcobja5njenim fenomenom, vi5e ne beZi od predmeta svog
ploudavanja. U dana5nje vreme, on ga prihvata s punim
lro5tovanjem i promatra u nadi da ie pronati put za njego-
vo objaSnjenje.

Magija je dugo bila van oblasti akademskog proudava-
n ja, iako je neosporan njen znataj za antropologiju. Dosta
ic dudno da je magija, prilidno zaintrigirala etnografe zbog
svojih osobnosti, Sirom sveta, iako je istovremeno nisu fo-
lcrisali zato Sto je te5ko podlegala naudnom istraZivanju i
{to se suprotstavljala vaLebj religiji i dru5tvenim norma-
rna. No i pored toga, vradZbine su bile rasprostranjene u
zapadnom svetu, dak i na dvoru Luja XIV, i u Volterovo
rloba a i danas su prisutne.
Dugo su se me5ali pojmovi religije i magije jer se sma-
tralo da je magija samo primitivni oblik religije. Danas se
jrrsno razlikuje religija kao pokoravanje svevi5njem Tvorcu
kojem upuiujemo molitve i magija, ispunjena ritualima,
Cilije cilj da ovladav5i natprirodnim silama, ma o kakvima
rla se radi, izvr5i zapovest vrhovnog vrada.
Cinjenica je da su gotovo sva verovanja primitivnih
naroda obuhva6ene magijom. To je samo te5koia vi5e za
naudnika koji mora proniknuti u svest primitivnog doveka
i njegov odbrambeni sistem koji je izgradio od magijskih
clemenata kako bi se za5titio pred nepoznatim prirodnim
silama.

Sta primitivni narodi stvarno misle, moZe se otkriti
samo direktnim promatranjem, ne dozvoljavajuii ma$ti da
irnprovizuje. I ma koliko zaostao moZe izgledati narod dija
sc magija promatra, lako ie se uoditi da su njihovi obredl,
porrekad tako dalekog porekla, da ni sam darobnjnk ne

15

ntr;( \ t',( r,t/rlr('ll lt't'i ko.je govrlri ili oll.jirsrriti

pokt'ctc

h l;t tz t , ',lt

l'u.,r'lrlrrr

lcikocrr stvara dinjenica da je vedina magij-
.,l.rlr rrtulrlir obirvijcrra velom iutanja samih posvedenika.
I lz to rrurdijc sc obidno izvode preko magijskih formula
l.o;r' vliricvi smatraju svojom iskljudivom naslednom privi-
It'giiorn. To im pomaze da svoje sledbenike drZe u Sto
tlubljem neznanju i strahu da 6e se na njih sruditi gnev
vraea ukoliko otkriju neku njegovu tajnu.
Slidnost magijskih rituala Sirom sveta neminovno na-
vodi na te5ko pitanje da li su oni najpre nastali na jednom
mestu, i ako jesu, na koji su se nadin preuzimanjem, seo-
bama ili invazijapa, prenosili u razne krajeve?
Ovo su bili slavni pravci istraZivanja magije Istoka ko-
jima se kretao ldriz Sah. Poreklom Avganistinac, proveo
je pet godina proudavajuii ovu temu na Srednjem i Dale-
kom istoku.

Njegova knjiga je ozbiljan doprinos saznanju i zaslu-
Zuje da bude piedstavljena Siroj obrazovanoj publici.

I lvotl

It r r s p rostranjenost magije

Arheolo5ka nauka je tek u viktorijansko doba utvrtlilrr
zrrrrdajnu dinjenicu da se tragovi magije s dalekih masivir
Azijc mogu naii skoro u polovini dru5tvenih zajednica 5i-
lorrr sveta. Postoji i neverovatna prida da su, u nadiranju
l)r'oma zapadu, preistorijski Akadani, turanski narod koji
jt' preneo azijske obidaje u Sredozemlje, osnovali asirsku
i virvilonsku civilizaciju. Veoma mnogo zastra5ujuiih ma-
giiskih obreda, koje su izvodili vradevi u toku predsemit-
skog razdoblja, saduvani su ovde na Maklu (,,Goruiim")
lrrblicama i u ogromnoj biblioteci kralja Asurbanipala.
Vrsta magijskog ledenja, Samanizam, koju su koristila
trtlruZena turanska plemena, ukorenila su se na Istoku, u
Kini i Japanu. Ovi obredi ukljuduju psihidke fenomene po-
zrrate i zapadnjadkim medijumima - a preko turansko-
rnongolskog verovanja, preuzeli su ih Finci, Laponci, pa
i'irk i Indijanci iz Severne i JuZne Amerike. Na Zalost, iz-
vcsno je da ne postoje dokumentarni dokazi o kretanjima
ovih naroda. Ipak, iscrpna istraZivanja u raznim naudnim
tlisciplinama, ukazuju na vrlo verovatnu moguinost migra-
ci.je pomenutih naroda na zapad.
Nisu, medutim, samo pripadnici turanskog naroda
rrpraZnjavali magijska ume6a svojih predaka. Kako su
tloktor Site i drugi pokazali u nekim krajnje intrigiraju6im
zrrkljudcima, preistorijski Skandinavci, na primer, nasledili
su znatno blago od ovih naroda. Takode je znadajno i ot-
kri6e da je preistorijska komunikacija medu narodima bila
tlalcko bolja nego Sto se obiino pretpostavlja. Uglavnom
sc smatra da su rane druitvene zajednice bile manje-vi$c
nczavisne i da su se razvijale odvojeno jedna od drugc:
rroke u udaljenim planinama, pustinjama i nizinama, ir
tlruge u gradovima i selima. Nije, medutim, poznato rlir
srr porecl trgovine postojale i intelektualne i dru5tvene vt. ,
t,c iz.mcdu naroda razdvojenih kulturom, jezikom i plrr
slornonr udaljeno5du, i to u znatnoj meri. Razlika izrrrcttr
ovih oclnosa i odnosa koje mi danas poznajem<1, hilrr jt'

( )rii( rtrlnir nrirgiiil

t7

l)r():,t()

u ( rr.i('nici (la su geografski faktori usporavali ko*

Irrrrrrrl,:rt

r;rr. lsti su razlozi verovatno uticali na ve6u ljubav
rncrlrr rrrroclima, jer je izgleda bilo manje ,,neizbeZnih" ne-
pr r j:rtt'l jstava izmedu razliditih grupa.
Vckovima, a moZda i hiljadama godina, magija je po-
lrrko ali silovito proZimala ljudsku rasu. [J najritualnijem
obliku, tekla je odigledno od istoka prema zapadu.
Jedna keltska legenda kaZe da su negde u vreme Sta-
rog zaveta, posle pretpostavljenih turanskih seoba, arijev-
ske migracije pro5le od Srednje Azije preko dana5njeg
Srednjeg istoka i Egipta, prihvatajudi usput ne5to oS mito-
logija i magija,s na koje su nailazili.
I stari Grci i Rimljani odigrali su ulogu u prisvajanju
semitskog i egipatskog magijskog blaga, i u njegovom pre-
noienju u Evropu. Kasnija latinska i grdka magija bila je
me5avina formula i bajanja u kojima su se lako prepozna-
vali ovi koreni.

Odnos magije Egipta i magije susednih zemalja manje
je jasan. Smatra se, medutim (kako ie se istaii kasnije u
ovoj knjizi), da su Afrika i kasnije Saudijska Arabija, uti-
cale na dudotvorce Nila.
Usponom relativno novih sistema mi5ljenja kao Sto su
budizam, hri5ianstvo i islam, religijsko-magijska verovanja
ranijih kultova doZivela su dobro poznata proganjanja: nji-
hovi paganski bogovi postali su duhovi niZeg reda, a ma-
gijski i tajanstveni karakter njihovih sve5tenika jo5 izraziti-
ll:

Vera moZe da nasledi veru, ali ta promena samo umnoZava metode ko-
jima iovek nastoji da nadomesti svoju nemoi postizanjcm kontrole nad
natprirodnim silama i da saduva svoju slabost podizanjern vela buduino-
sti. Tajni obredi potisnute vere postaju zabranjena magija nasledne vere.
Njena boZanstva postaju zli duhovi, kao 3to su Dcve ili boZanstva Beda
postali ilemoni Avesta, kao 5to jc Itovanic bika kod starih Hebrejaca
postalo Stovanje proroka, kao Sto su bogovi Grdke i Rima bili zli demoni
hriSianskih sveitenika.6

U nekim sludajevima, potisnuti obredi zadri.avali su se kao
disto magijski, tolerisani su pa dak i primenjivani u novijim
kultovima. Je ii to bilo zbog toga Sto su, kako neki veruju,
postojale tajne poznate starijim sistemima koji su stvarno
dali neke dudne dokaze natprirodne snage, koju je dovek
okrenuo u svoju korist? Ili je to bilo zbog toga Sto se,
kako so alternativno smatra, magija beSe toliko ukorenila
u ljuclsku rnisao, da je jedini nadin njene kontrole bio skre-
nuti ic u ,.lcgirlizovane"

kanale?

l.v;urid'rrc

rcligi.jc nastojalc stt rlir ;tlrs,rllrttltt

lrlt,lltttl:t
t

r'rrrr loj;r su bila sastavni deo vcr

Mctlu jl.rttitrr Srt

rl;rrrt

rrrur i drugim crncima, lidno sarrt se tlv('rro tl:r ;t' lttii
( ;ur\lv() prilrva6eno naporedo s tradicitlrrrrlnont

ttt;t1',rlrtttt.

!;un() rr rctkim sludajevima ono je potisnulo th'tttoltc t stlt'
rrrtprinrrlnog. S druge strane, duda koja su pti;ririvirtr;t

ltc

Lrrtl;rirrjim urodenidkim vradevima, desto su ()srtvr

('nrcull
v;rrr;r i clodavana novim verovanjima. Uzroci ovilt po;itvit
su r':rznovrsni i kao takvi su tema drugih iscrprrih prrrrrt'irvir

illir.

l)opadalo nam se to ili ne, magija i religija Sirottt svc
tir l)()vczane su kao malo koje druge pojave. Ako, rocittto,
vt'r.ujcte da se moZe lediti dodirom, onda vi verujetc tr
rnirgi.iu u najSirem znadenju redi - i u neke oblike religijc.
S tlruge strane, postoji nagli uzlet okultnog razmi5ljanja
Lrr.jc se danas moZe razabrati u svom zadetku. To je tre6a
rrroguinost. Magija je polje gde intenzivno i kreativno
lrlotrdavanje moZe pokazati da su mnoge takozvane rratpri-
rrtlne sile, u stvari, odraz do sada malo poznatih sila dije
st' dcistvo moZe okrenuti na lidnu i kolektivnu korist. To
;.' jccina od osnovnih ideja ove knjige.
Ako su u stvarnosti postojale izvesne istine, maglovito
poznate kao ,,stare", postoji samo jedan nadin da ih pono-
vo otkrijemo: naudni metod. A naudni metod zahteva
prcispitivanje svake dinjenice, svakog nagove5taja, svake
rriti u prenosnom lancu. U kontekstu magije to znadi da
rrrr raspolaganju moramo imati stvarnu gradu iz koje izvire
z:rpadni okultizam. Otuda, obred koji se nalazi, recimo, u
l;rtinskoj verziji Solomonovog kljuia,T moZe se pokazati
kiro obidan prepis neke dini namenjene eventualnom su-
pnrtstavljanju poplavi u Asiriji. Daljnje istraZivanje moglo
lri pokazati da su se dini zasnivale na nekoj sasvim nevaL-
rroj stvari kao Sto je zazivanje duha dija su podetna slova
srcinom igrom sludaja davala red,,su5a". Tako istraZivanje
rrrora podeti nanovo. Bilo da ste obidan ditalac, antropolog
ili vas samo interesuje okultno - evo pred vama grade.
Ni u jednoj drugoj knjizi nije ovako pristupaina.

r8

1. Magija je op5ta

Ako dovek nametne dini rlrrrtr',orrr

covcktr i :rko l su dini nametnute otidi Cc rr svt'ltt rt'ktt, i itko ga sveta reka potopi, onaj
ko ga je optuiio uze(c z,it scbc ttjt:gttvtr kuCu.

lltttntrntbijev kodeks, oko 2000. pre n.e.8

Sto se dublic ulazi u proudavanje natprirodnog i njegovih
poklonika, to .jc .jirsrri.jc

cla su slidni tokovi misli udinili.da
u razliditim dru5tvcnim zajednicama, koje bi mogle pripa-
dati i razliditim svctovirha, ljudi jednako razmi5ljaju.
Po miSl.jcrn.iu

okultista, ova dudna podudarnost magij-
skih rituala i vcrovanja zna(i da postoji jedinstvena astro-
loSka grana koja se otkriva svojim posvedenicima, a onda
se prenosi ostalima. Zaustupnici teorije kretanja kulture
re1i 6e da je okultizam jednostavno ne5to Sto se Sirilo pri-
rodnim dru5tvenim saobra6ajem medu narodima.
Ma kakva bila istina, proudavanje dudotvoraca u mno-
gim-zemljama spada medu najfascinantnija zanimanja. Bli-
zu Citrala u Pakistanu, pre nekoliko godina, Ziveo je neki
sveti dovek za kojeg se verovalo da poseduje tajanstvene
moii. Niko se nije usudivao da prode pored njegove peii-
ne da ne bi navukao zle dini na sebe. Vladalo je op5te
uverenje da je blizak sa samim Sotonom. Ponekad su ga
vidali granidni razbojnici, koji su u svojim polroclima stizali
do njegovog utodi5ta. Za njih je on bio neko dije su povolj-
no mi5ljenje traLili da bi obezbedili uspch u kradama.
Njcgovo ime se toliko pr ninit ili l)uh vazduhir , - rlir jc pciina poslc njegove smrti
p

svr:tiliItc. K:rrl sirrrr lrrrllr prolazicl, pokazali su mi

gncztkr log prrslin.jirkir.

SliCrro zlrpaclnjacima,

beSe sakupio

celu riznicrr

zrrrijir, ir u jcdnom uglu nalazila se
gomila prolrotlcnilt voilirnih l'igura. Cak i danas poklonici
koji ne gubc nirdrr izgovarzrju molitve ili ne5to zaiele nad
pardetom kr1lc, kojlr sc zatim zaveLe za usamljeno drvo
izvan svcdcvog b prema dolc tako dir bi zlo, ako ga u njemu ima, pre5lo u
zemlju, a zirkopirrro je tamo gde je nadeno, po obidaju
koji je prisularr od Kine do Maroka.

( )l;rlilikc u isto vrcmc, na glirrrit'r

llrtlrlr.

I Krrrr..

1ro

;r;rl;r t't'Sliclr

ko.ja kao da se pojavillr rlircktrro tt i'lttgltrltt,

lrrl;r ;r' rr;r vr'lruncu

slave kao sadinitcl.j

Cirri r i rrrl rtvor k;r
( )rr;r lt'svom silinom volela liude. Govotilo st'rl;r urr;r svt'
rr lr['rrorrr

Zivotu ljudi, Sto je moglo ali nijc rnolrkr rl;r rtlrr-t.
n;r nl('rru lraklonost. Medutim, njeno najvcio zirrLrvol;51y1

I
lrilo;t'tlir kazni one koji su uzrok tude nesrcce , llit \u f(,
z;rlo rnnogi poitovali kao sveticu. Ova Sita jc tvltlillr rlrr
rrrur viic: od sto pedeset godina: govorilo se da jc rhr lopl
z:ril jrrtka doSla i najstarija stanovnica najbliZeg sr:ll. Sto
1i,'tfiirriakinja je izjavila da seianja iz njenog detirr,jstvir
rrkljrr{rrju i se6anje na Situ kao vrlo oronulu i smeZuranu:
t;rt rro takvu kakva se pokazuje i sto godina kasnije.
Metod zazivanja ve5tice bio je slede6i: ljudi u nevolji,
rrrrrlcvi pod papudom, Zene diji su muZevi bili okrutni, bo-
h'srri i bedni, penjali su se na krov svoje ku6e i tri puta
rz1',ovarali

Sitino ime. Sove, koje su imale ulogu njenih du-
lrovrr, brzo su prenosile poruke. Do sledeieg jutra gre5ni-
k:r bi jako zabolela glava. Shodno tome, deo srede krenuo
lrr rr smeru zaziva(a.

k;rrl sarn doSao do njene kolibice od granja, s vodnim koiadom Sto joj je
rrlilctlir bilo omiljeno jelo, izgledala je sasvim ista kao obidna starica iz
t,r1r tlcla sveta. Najveii dco vremena govorila je dosta slobodno o drago-
,, nonr poslu upozoravanja mladih Zena na karakter njihovih muZeva.
l.rl,o sc videlo da je veoma stara, odi su joj bile zadudujuie bistre. Ume-
',to

rrpalih ramena i usahlih obraza klasidne ve5tice, ona beSe vi3eg rasta
r Irctula se iznenadujuie lako. Medutim. deo njene otvorene pride zvu-
,,ro

.jc zbrkano; a kad sam je upitao kako je stekla natprirodna svojstva,
l,,r1ilcdala me je kao nevaljalo dete i rekla da ja to verovatno ne bih
',lrvrrtio.

Izgledalo je da nema sumnje da Sita, kao i mnogi vradi, stvarno
\, nr.jc u svoje moii. Negirala je da bi njen uspeh mogao da se pripiSe
,rrrtosugestiji klijenata, iako se sloZila da je to poznata pojava. Takode je
trrrlila da je celokupno znanje na nju prenela njena majka i odbacivala
;, okultne knjige i sve formalne oblike religije kao varljivu obmanu. Ne
nrogrr da kaZem da je bila lidnost koja privladi, koja je neodoljiva ili
lojrr ima bilo kakve dudne osobine koje obidni smrtnici osete u prisustvu
',1'rrvcnih

sila. Jedina stvar koja me je zaista impresionirala beSe dinjenica

',to

rni .jc opisivala ono 5to ie mi se dogoditi: te stvari su mi se kasni.je

',lvirt

tto i dogodilee.

I)rr vcrcvatno postoji kontinuitet u prenoSenju okultnog
lrlrrgu_kod mongolskih naroda, prihvatili su mnogi auloli-
tt'li. Samanistidke

veitine kineskih, japanskih i drugrlt lir
robnjirka Dalekog istoka, imaju odite slidnosti s ritullittut
l'.skirrrir i nekih mongolskih plemena ameridkih Incli.iiuurt'rr:
l)()zllati primer ovoga vidi se u medijumskom trartsu koji
tlovodi clo prorodanskog dara i vidovitosti, Sto .ie svirrr;r
zirjcrlniiko. Indija, Meksiko i Egipat - svi ncgttjrr Irrlt

2l

zmiie. Zmlia je, u stvari' iedln od najdcsiih zajednidkih
ti-il"r" tislrg'mistidnog rriisleda slilroll i..novog sveta.koji
,"'L""*ti [u3 ttiufni iigurrrcrrrrr zir tc.r'i.iu . Atlantidi.
Meksidko boZanstvo zrlri.ilr

zltltlt'virkr

.ic Itc samo Zrtvo-

vanie liudskog Zivotit, vci'i isPi.iirrrjc

krvi irtvc' Kad bi se

urru'utilb mlad"a divliir zrrriilr, oltir ni,ic p.sttr.iillir.

troZanstvo

J"t t" u nieno inrc i rui;.'ttt"' pristtslvtt nc bi Zrtvovalo
S"rtoio tludi. Cln,, ic trrk.clc rtt,irtlrt ispiti krv Zrtava' ka-
f.o Ui ," njcrra rrlligiisklt sttitga nnr taj nadin protvorila u
mosuinost. I I clirnir,irr.itt.i

I rrdiji' po5tovanje zmije predstav-
iiu 6oStu poiitvtr ti ;;ti;i4,,: lrrri.ic tl,rrro*c sreiu, duvajrl du5e i skrivena bla-
gal i ritul,r,,ju frostor za okultna bljanja' I u Urugvaju'
[.rji ]. nur()p,ojuZnije od Meksika, i u Keniji'-koja je dale-
r.ii,,ti Ittaii.!, ,it"t i" sam izrazite tragove tulta zmije' Po-
nut rncksiekih vradeva, zmijski Samani azijskog dela Tur-
l"t.' *trtoiu se podvr6i o5troj obuci pre-.nego Sto dodu u
l'zrzu u kojoj mogu razgovatati i manipulisati zmijama' I u
Meksiku i u Turskoj prihvataju se istt krtterlJuml za p.rove-
iu-tlfn"tti koja je dbvoljno spremna da vlada zmijskim ri-
tualom: odi moraju biti Sirom otvorene, zenice suZene u
ieOnu taeficu. Saivim je moguie da se ovaj kult reptila

";il

" toku migracila ii tnOije i Afrike uJuZnu Ameriku'
JoJ i" rnonuie iaii do*otoc. iz plemena Gvarani (amerid-
Li f i'Aijunii) u podrudju River Plate.. kojima je vrlo. va7no
Ju ltirls" ,i"i;" i oboje je crvenom bojoL. Simbolika krvi
i beleg Zrtvovanja t odvei"su oditi da ne bi privukli paZnju'
U Meksiku su rituali sa zmijama imali izrazitu osobe-
nost. Takmidenje za dast Zrtvovanja bilo jc toliko veliko
da su sc clevojke teskom mukom rnoglc sprcditi da draZe
zrnijc da ih ujedu.
'Svc(toniCi

nisu oskudcvitli tt lrtvama. U mnogim slu-
dajevima, familijama ko.ic bi na ta.i n.adin izgubile vi5e od
jedne kieri, sami vradcvi su pt'oclavali protivzmijske magi-
je. Kao i inclijski idolopoklonici zmija, sledbenici ovog ri-
iuala u Meksiku spravljali su paprika5 od zmija. U obe
ove dru5tvene zajednice, hranjenje ovim mesom trebalo
je da clonese svaki blagoslov, a posebno okultne mo6i.
Obredi tabua i umilostivljenja moZda su izvori mnogih
praznoverica koje su dak i danas kod nas prisutne - i n.u
istoku i zapaclu.-U hramovima starog Egipta i Grdke uvek
je postojalo mesto koje se nije smelo dotaii ili na koje se
nije smelo kroditi nogom. Ono je bilo posveieno bogovi-
ma - posebno onim zlim - kao uzdarje za predutni spo-

L-,,,''"

(/NI -J

Evropa

t

zap

RIM
GRCKA

,5//r/l{

'lunr'rtlor

Samuil;,iln1

I

V

Burmt

,.0

T,*

'''rn;rtski

prikaz verovatnog geografskog Sirenja turanske magije

I llrdrudja mongolsko-turanskog stanovni5tva (kosa slova)
' ('cntri magijske sinteze i ponovnog Sirenja (velika slova)

1 l rrransko-irongolski centri razvoja magije i njenog ponovnog Sirenja
{ rnala slova)

Predislamski period (do VII veka n.e.)

rrzum da ne zalutaju u podrudja u kojima bi mogli zlo-stav-
lllli ljude. Ista ideja prihva6ena je u nekim delovima Skot-

\hc.

Neobradene parcele zemlje ostajale su u ugaru i oTna-
t'rrvalc su ,,posed dobrih ljudi", sledeii keltski obidaj da- se
,rrri koiih se tiuai pla5e nazivaju ,,dobrima". Izudavaoci fol-
Lkrnr naposletkuiu obelodanili teoriju da su vilenjaci- (ili
..tkrbri ljudi") bili, u stvari, ne5to suprotno tome, jedno-
slirvno odobrovoljeni zli duhovi.
Na nagovor crkve, mnoga takva mesta su preorana tl
Skrrtskoj, irskoj i Velsu. Legenda kale da je ovo prc()r'ir,
vrrnjc bilo praieno zlom sreiom i da se moralo zauslilvlll
zlrog straSnih oluja i me6ava koje su nadjadavalc ol'itft''
f )ruirrs su ta mesta poznata kao ,,davolski posccli"'

Arabija

22

&

(.
n

I

0
u
u
u
v
o

L

n
c

4

dL 6n \c.t

vrffiLYldt^(

BBvsf._'f

oKPa.Ppa,xdFe

p( u

VNfJTN11P"

B..

'#

$ ,FP?r"."'

( it'f k:r irnr:r;lrjrr lrrrrliv tlrrimana: IV-V vek. Slidnosti sa hebrejskim.

iurrpskirn r kineskim zapisrma su upadljive.

Svco;rilc bratstvo - ili zavera - magije moZda ;e
znrrtir.jno po op5tim principima kao i po specifidnim obre-
dirnrr. Dok je, na primer, op5te priznato da se magijom, u
jcclnom ili drugom obliku, moZe baviti ve6ina ljudi, ipak
oduvek postoje oni kojima to podrudje posebno pripada.
Formiraju6i neku vrstu posve6enog duhovni5tva, tajnost je
postala opSti zakon. Savremeni okultistidki kult rezimira
ovu gotovo prarskonsku teZnju za tajnoScu u jednoj od
maksima: ,,Znanje je Mo6; Znanje koje se delije izgublje-
na Mo6". Sledeii princip tajnosti i posveienja, druge vaZ-
ne op5te karakteristike, su magijske redi i posebna cere-
monijalna odeda. Rituali, sa izuzetkom njih nekoliko,
ukljuduju neki od oblika Zrtvovanja, bilo stvarnog ili onog
koje se podrazumeva, i upotrebu simbola, pri demu se iz-
govaraju magidne redi - Redi Moii; izvode se mistidni
pokreti; u velikoj meri koriste se posebna pomoina sred-
stva u obliku oruZja i amajlija. Sledeie po znadaju je pri-
prema dini, obidno sa Zivotinjom, povriem ili mineralima,
i to ba5 ovim redom.
Dok je verovanje u natprirodna biia op5te za sve obli-
ke magije, ipak mnogi smatraju da stvarna.imena i obredi,
sama oprema magije na delu, nose posebnu snagu koja
daje natprirodne rezultate. Carobni Stapii je, na primer,
mo6an zbog svoje osve5tavaju6e uloge: ne uvek zato Sto
priziva duha da deluje.
Ciljevi magije poz,nati su ve6ini ljudi: onima koji su
barem doncklo nroudavali ovu temu sasvim sisurno. I ri-

Irr,rll ,,r' rlrl:rzt' tr tttrr

rackrviltrir

kojt. :,rr pr:,;rlr

,,grrr,,rl

{ {'nr('r" rli korrrcntarisali

njihovi prolivrrit'i.

Vt.t, :,:rrl lrornr,

rrrr,r rrr,r11rt'i

istorijski i etnoloSki znadlr.j

prorrt=,;rr,;rrr1:r
lrort'

rr,r okrrllrrilr

vc5tina. C)staie i dalje izvcstlrrr

lrro; llrrrlr Lolr'

rrc rrrlt'r'csujc

seoba kulture, ali bi 2clcli zrlrlr rlir lr rrrr;r

n('('('l'.ir

rr rnagiji. Odgovor je da u magiji vcrovitlll{} ntril

nrt()l',()

toga. Sta je to i kuda bi nas mogkl otlvt,sli. pokii

z;rr't' isl llZivania.

Strr se nalazilo rz alhemiji? Kao prvo, nalazilir sc. srrvrt.

rrrt'rrrr

hcmija; Sta je ostalo od nje, nije na meni dir govo
rrrn. llipnoza, sada ne samo prihvaiena ve6 i dragocclr;r
tr'lrrrika, potide direktno od magije. Sta ima u modcrrronr
',lriritualizmu

koji potide od mongolskog Samanizma, opcl
rrrjt' rnoje da govorim. Medutim, jedna stvar je sigurna:
rrrrrgija kao takva, u prostom ponavljanju obreda koji su
rlrslupni svim ditaocima, vredi veoma malo. Prema Hindu
oIrrltistima, kako je opisano na ovim stranicama, mnogi
olrlici magije, od kojih su neki dokumentovani, tzv. duda,
,rlrjrr5njavaju se postojanjem neotkrivene sile, akasa, koja
rzglcda ima neke veze s magnetizmom. Arapsko-islamski
f isci (koji su svetu podarili modernu nauku), takode po-
rrriil.jaju na prisustvo te sile. Ako ona postoji, na eksperi-
nrcrrtima je da je otkriju.
Covek je ,,Zivotinja koja izmiSlja simbole". Ova je di-
njcnica navela antropologe da zakljude da je dudna slid-
rrost izmedu magijskih obreda u zajednicama bez zajednid-
Iog druStvenog medudelovanja, sludajna. Covek je, kaZu
oni, ograniden po samoj svojoj definiciji. Njegova skala
rskustava, njegove nade i strahovi, Zudnje i mrLnja, veoma
\(' rnalo razlikuju, ma gde da se nalazi. Ne znadi li to da
lri on trebao do6i do istih zakljudaka i o natprirodnim po-
l;rvama, neovisno od toga Sto podrazumeva pod nadahnu-
, r'rn ili okultnom komunikacijom?
Cilj ovog dela nije da nade dokaze da sva magija ima
l.oren u nekom pojedinadnom, originalnom otkrovenju.
Strnrnjivo je, odista, da li bi se takva pretpostavka mogla
iklda dokazati. Ali pohranjeno u folkloru Istoka, u nepre-
vr:clcnim rukopisima, u knjigarna o magiji istodnjadkih pi-
s;rca, leZi obilje infbrmacija koje snaZno osvetljavaju izvo-
rc dobrog dela magije koja je u Evropi cvala do podctkir
(lcvctnaestog veka.lo
Stvarno bavljenje magijom jo5 je prisutno i u fivlo;ri
i u Aziji. Moj cilj nije da istraZim koliko je ona ra$ircn;r,

24

25

U isto vreme, uveliko se prizna.ic:

da jc proudavanje magije
od znatnog istorijskog, kulturnog i ctnol,tr(kog znadaja'
-

Magiji je deo isttlri.ic dove'i'irttstvit.

Ponokad je igrala
oclluduiriiu ,rloeu, kao ti Mojsijcvorrr sltrdaiu na dvoru fa-
raona."Ce5ie iE trilrr tttl tttitrt.ie

, irli ilrrrk vclikc, vaZnosti'

Ni u kom sludaiu ()llil \c ll(' \tll(' igrrolisitti'

ilflll

RaSircnost sirnbola krsta i kn-rZiia u magijskoj upotrebi:

l) Znak 'sa Solo-
munovog pcdata. 2) Pedat Carobnjaka iz Oza, prema Velikim Spisima'
3) Araoikir formula isterivania duhova' 4) Kineski znak s poloZajem zve-
,ifn. n,i Amaliii Sreie. 5) Pedat Dekarablja iz Velikih Spisa'

Mnoga kartrkteristidna obeleZja magii€ sadrZana u za-
nltlnilrckirn srlisirna, slcdili str takvi aut iit ttu.tz. do istoi'rtiltdkih,

a poscblro clo srcclozemnih

izvo-

ra. Mirgitrri krtrg, iz ti.icg trtodi(tit darobniak molezazivati
cluhovc, prir6cri.ic tlti Asiriic' it vaZan je u skoro svim
obrednim radn.ianra ()vc vrstc lla Dalekom istoku' Pozna-
vanie imena dlhova i poscclovanje magidnih redi, 5to je
poznato dak i deci koja eitaju balke, i919.je tako, ako ne
i viSe. ra5ireno i razmatrano. Redi Modi'1r kojima je Solo-
mun zazivao Demona (DZina), behu vaZan deo egipatskog
udenia.

ilaSirenost kletve u obliku vo5tane figure gotovo je
ista kao kod ostalih dini' Lidno sam se uverio da se i danas
koristi. Jedan rani primer njene upotrebe saduvan je u ba-
jalici s Asurbanipaiove dvojezidke tablice koja potide od

\f.,rrl,rrr,r.

rt vt'tovltllto

stt .ic 1'lt'c

lo11:t

lrott"ltl;t

lllr)lll',(ll"l!'t

|'1, ilr, il.r rz Srt'tlrr.ic

Azijc. Ova tirlllicir

iz I'r;r11,'r.'l*t'l:tlitlt'

i, Nrrrr, r srrrlr'7i

dvitclcset

osam ditri, ll i'ltk st' t /( X) I'orltttt'

lrrr' il (. stttlttrttl

da pripada veonlil stillllll rtlttt'tllttt;t

ilr;rl o rzglctlajedan njen deo:

( )rrou ito slike okiva, Sto odarava
/,;ro lik i zle odi.
/,lir usta i zao iezik,
/,lt: usne i najleP5e dini,
| )rrhovi nebeski, Pozovite!
l)u(e zemaljski, Pozovi ga!

Svc ovo je jo5 uvek standardni deo magijskih obrecla'
Magija sa ieligijom deli viSe karakteristika nego Sto je
r.tirrl [uOi spremna da uop5te raspravlja- NeizbeZan su-
lr,lr koji se zasnivao na pretpostavci da se istoimeni polovi
,,,llrijirjL, najviSe se odifovao u organizovanim kamp-anja-
rn;r lrrotiv vradanja, koje su vodila takva tela kao Sto je
1,r,, ioanski inkvizitorski tribunal. Zahvaljujuii ovome ili
zrrlo ito je crkva insistirala da se gatari proglase slugama
tlrrvola, magija je u Evropi poprimila karakteristiku zla'
',lrr clrugde nije sludaj. Hri5ianski teolozi z-auzeli su stav
,l;r .rclob'rovolj"enje

bilo kojeg duha predstavlja automatsko

',1;rlrl.ienje

verovanja koje se mora saduvati samo- za B-oga'

f u rrve "t"eze

i nekih biblijskih obaveStenja, prihvatilo se
zilnrvo za gotovo da magija znadi po5tovanje.davola'.U
,,r',,m op5tJm stavu, katolicizam j"

ll"9i-o svoje rabinske
lrrcthodnike u vezi s porastom magijskih aktivnosti kod
levreja.

Drugi veliki instrument koji je - svesno ili na drugi
rrrriin -"poticao proudavanje magije-na zap.a$-u, bila je
l..rrl.olidka

crkva. Prisiljeni da, prema Starom i Novom za-
vctu, priznaju postojanje natprirodnih.fenomena, ukljudu-
lrrci i mo6 veSfica i'vradeva, teolozi rimokatolidke crkve,
\nrcsta su bili protiv vradZbina, Sto je bio uzrok da se tema
rrzrratra kao nesto vredno istraZivanja, ako ne i proudava-
rrirr. Ovaj stav prema okultnim disciplinama odrZava sc tt
,rvoj crkvi u vilo malo izmenjenom gbllku u odnosu trit
r,','cir're

Spanske inkvizicije. Prema Katolitkoj enc.iklopc!,ii it )
vrrrclZbine sigurno postoje, tu dinjenicu dokazuje Bibli.iit'
Mnogi zapisi jevrejske i solomunske magije, koii stt
srriuvani na latinskom i francuskom , nose izrazitc tt'itgrtvr.'
Irli(iirnskog iskrivljavanja. Obredi tz Solomurutvttg, kI ittr'tt,

21

h vr'rrr'

r rlrrt'rlc;

kako tralc da sklollcr

ug,ovor('

srr tlirvokrrrr,

hnl lrrro Sto lkrg sklapa sporazum sa dovckotrr,

Nctlnvrrrr

ielrniivrrrrjir

pokazuju13

da je ,,ugovorni" clerrrcrrt

rrrrrgijc:

ql!u lrrrrt'nr

toliko koliko i sarTa magija: otudu grrilririvurrje
raniiilr rlirluma mnogim veli$m organizovanirn

leligijurrru

kujr i tlirrras

Zive. Cak i u p6gledu posvedenog

rttcxtrr

dehr

varr,irr,

rrragija

i religija rade paralelno.

2

nif{n

/K/\

/ \il/ \

/ \r\

4

Istodnjadke amajlije iz autorove zbirke: 1) Savremena amajlija zazaitttu
(Patan). 2) Arapska amajlija za zaititu (Turska). 3) Amajlija arapske
hriiianke protiv zlog oka (Libanon). 4) Magdijevska amajlija pobede

na primer, ,,hri3ianizovani" su - gotovo sigurno od stra-
ne sve5tenika - kako bi se dobio utisak da se dudnovati
rezultati mogu s njima posti6i uz - hri5danske dodatke.
U muslimanskoj i drugim velikim religijama Istoka,
kompromis koji je stvorila teorija podele magije na Do-
zvoljenu i Zabranjenu - odgovara otprilike razlikovanju
Bele i Crne magije na Zapadu.
Pored svega, magija je bila i joS jeste ne5to Sto zvanil-
ni oblik religije nije ni sasvim prihvatio ni uni5tio. Kao i
religija, ona ima osnovu u natprirodnom: obraianje sili
jadoj od doveka. Iz verovanja u ovu silu, izrasta ielja za
za5titom koju sledi izrilit zahtev za ovladavanjem drugim
ljudima, elementima, kao i samom ,,sudbinom".
Magija, takode, deli s religijama i opremu: instrumen-
te odredene ve5tine, haljine i odeZdu, kadenje i ponavlja-
nje redi, razne fraze i molitve. Uz verovanje u postojanje
natprirodnih sila, rada se Zelja da se ude u dogolorne od-
nose s tom silom; otuda Savez. Postoji ugovor izmedu do-
veka i Boga, izmedu doveka i duha. Teolozi srednjeg veka
i kasnije, Zalili su se kako knjige o magiji podraZavaju cr-

28

2. Jevrejska magijzr

Medu vama se nc stll('tr:r('l

ttrttt,tll;tt'vlclllclla. ni darobnik ili veSti-

ca, ni ukrotitcl.i

ilisirvttrrrr

l,'r,/tr;rrrlr,',,,*l;;;,ji,'L),1,#;),t:tfiiriii,,,

U arapsko,j lrrrtlrt'iii. .lt'vrcii srt smatrani najve6im opsena-
rima svclir. I rr stt'tlrtiovckovnoj Evropi, i jevrejski ugled-
nici i lttiit'ruti ntt'rltt lio.jirna su oni Ziveli, desto su kao du-
clolvrllt';r, tr':tziIi rtckog iuvenog opsenara hebrejskog pore-
klir. .f t'vrc ji srr. sir svojc strane, desto opisivali Hrista kao

tttil oltrti;rl.tt: I I

| )rr li it' lrcbrc.iska magija originalna tvorevina ovog
st'rrrilsl'og nrrrrltlrt, bilo bi gotovo nemoguie ustanoviti a
rlrr sc 1'rlvo nc odrcdi koji je deo njihovog magijskog nasle-
tllr s(r:rnog porckla. Nema nikakve sumnje da se opsenar-
stvo nrnogo upraZnjavalo medu Jevrejima.rs S pravom ili
nc, hiljade spisa nalazi svoje korene u hebrejskom pore-
klu, a sAm Mojsije bio je, u izvesnom smislu redi, opsenar'
Prema Samariianima, sav opsenarski nauk izvire iz
jeclnc knjige Knjige znakova, koju je Adam doneo sa so-
bom iz raja da bi mu omoguiila da ovlada elementima i
ncvitlliivim stvarima. Kao i Knjiga o lzrailju, ovo delo jo5
post Snrirtra sc da je Izraitj (3to zna(i ,,BoLija tajna") bio
pravi prcclavad ta.ini. Njegova Knjiga tvrdi da ih je dobio
otl Atlumir. Nrr clrugom mestu, ditalac sc obaveitava da je
trrinir llila lx)vcrolrir Noi prccl sltm ttlltzltk u ladu. Kao i
krltl tlrrrgilr o1'rscniuskilt

lckslovit, rr.icnit istorija seZe do

Solorrrrrrrrr,

sirtit l)rtvitlovog, tlivit rncdu dudotvorcima. Bi-

bliogral.ska istrirlivlrrt.iit

tkrslttl stt rnalo napredovala u tra-
ganju za Knjigom o lz.railju. llucluii da sadrZi vrlo veliki
broj magidnih brojeva, znitkovit i uputa za pravljenje amaj-
lija, ona polale pravo na to da je bila urezana na plodici
od safira, iako su samo njeni kasniji primerci dostupni za
proudavanje.

Apokrifna Knjiga o Enohut6 je jo5 jedno delo koje
polaZe pravo na poreklo od Solomuna i Mojsija. Kao i na
drugim poljima istorijskog istraZivanja. gotovo da nema.
sumnje da su knjige za koje se veruje da su tipidni opse-
narski tekstovi, u najbolju ruku jako iskrivljene. U drugim

30

:11

,11,

,r1,

r rrnrr tttoglo jc tltlii cltl zittttt'ttt'.

l\ltto1'r

r,uralrt('t
\ (

rrrlr rl.r 1r' vt'liki tlco jcvrejsktlg ttlrgi.jsli,opi

rrlrr;rl;r.

I'op ;r'

lin,,t,rl.ro

rr stlrritt.r

rukopisima, izgultl.jerlr.

llt'lrtr';rhl op:,r'

llru t' nl.,u sc suodavali

samo s rabinskittt nt'Pt t;irlr'l;.'1vo111,
rlr lr()n( l\ir(l is gnevom naroda u zemlji tr kojol

"tt Ttvt'lt.

r'r'.,11

l\;r() rrrlrrrjina.

Od njih se mogla traZiti portrot' loltho
Itul;r. l,:r() ito su Mauri i Poljaci pozivali tvot'r'c l.iit', ;rlt.
itlr, lrr islrr poSlo po zlu, oni bi bili okrivljctti. I'olottt ;r'
Irtl\on () plcnoienju, budu6i da su samo retki rrrogli rl:r sr'
ur'rlu rr rnisterije, mogao sprediti zapisivanje vcdr-:g rlt'lir
ilr,rl' I lsl\()g bogatstva.
trrr ji,g,tt

ct Enohuts sadrZi sledeiu legendu o obja5njcrr.irr
L,rIo jt' rnagija do5la medu Jevreje;
l)vrr andela (Uzai Azael - jednoga su kasnije prihva-
trlr rrrrrpski pagani kao boZanstvo, a drugog kao andela),
lIr1' llgig poslao da iskuiaju ljude, i provere njihovu gre-
,,rrosl. lJuduii da oba behu skrhana nesreinom ljubavi pre-
lr,r zcni, bili su osudeni na boZiju kaznu.
.lcclan visi s neba glavom prema dole; drugi leZi oko-
r,rrr izrr Mradnih planina: to sludajno bede onaj koji naudi
;, rrrr tla slika niihova lica!
linjige o Hermesute - neki kaZu da ih je detrdeset
,lrt' - behu delo pripisano egipatskom bogu Totu; a si-
tltur() su ih koristili i jevrejski opsenari, kao Sto mnogi
',1'rsi

obilato pokazuju. Platon, koji Tota zove Teut, tvrdi
,l.r jc on bio iovek velike mudrosti kojije Ziveo u Egiptu.
1..rrzrr

cla su na njegovom delu stari Egip6ani zasnivali svo-
;rr rcligiju ira5irene opsenarske veStine.
Ko je bio Tot ili Teut i Sta su bila njegova magijska
,'t l,r'ica'? Prema Ciceronu, on je zaista bio dovek izTebe,
z;rlionodavac". Lldenja knjiga o Hermesu, koja jo5 posto-
t{ . nir prvi pogled izgledaju zbrkana, mistidna, kontradik-
t,urir i magijska. Da li su to egipatske knjige? fJ ovo se
r rlo ozbiljno sumnja. Verovatnije je da su Totova dela,
l.:ro ito je obidno bila praksa, prepisivana su, izdavana i
I'rt'rroicna dalje u donekle izmenjenoj formi. Da danas
',;rtlllc

tragove hriS6anskog, muslimanskog i gnostidkog
rrri(ljenja, izgleda odito. Medutirn, ja sam sreo aktivnc
',lt

rllrcnike teze da su ovo prorodanski spisi, dok neki srrrir-
lrrjtr tlaje njihovo pravo znadenje uvijeno u mistidnu sirn
lrolikrr. Ako se radi o ovome, trebalo bi sigurno vi$c otl
llrrlskog veka da se to razmrsi, ako dovek ne bi imao rrprr
tr','f irko "fot

ostaje gotovo zatvorena knjiga. Zttlrttt"'

{ l..rr

jigir svctlosti) je jo5 jedno vaZno delo jevrcjskc rrrirplijt'

l'urrrr

rl, nr'r,r rrlttltovtt.

tlitvtlla

ipakla. ona jc bila u Siro-

hoj rrl,,rlrt

lrt tt \lV vcku u Evropi. MoZda se ova knjig.a

I hitlr,rlr,trt.l.rt

ikollt l

!irt'rrrrr

poit'tlittltinom silom koja je Jevreje ovendala sla-

\,ililt ()l)sCl)llfa lla zapadu.

I'r't'ko jevrejskih izvora ili preko tekstova koji polaZu
lrrirv() nzl jevrejsko nadahnuie, treba traZiti najve6i deo Zr-
tvcrrih i umilostivljujudih obreda koje danas zovemo vlso-
korn rnagijon. Kadenje i prino5enje tamjana uz Zrtvu, sve-
ic i noZevi, te pentogrami - dak i veiina redi koje se
koriste u ceremonijama - dine hebrejske verske postup-
ke, na izvestan nadin, slidnim Saljivom podraZavanju hri5-
canske mise od strane crne magije.
Knjiga svete magije Avramelina Mudraca jedno je od
granidnih dela.2r lJ autorstvu jednog Avrama, sina Simo-
novog, prvi put je objavljena 1458. i mogla bi biti delo
hriSianina. Ipak, ona odito mnogo duguje hebrejskoj opse-
narskoj tradiciji. Ona je, verovatno, meSavina: delo hri5-
6anina posvedenog istodnja6kom opsenarskom umeiu. Bez
kompletnog prevoda bilo bi ovde te5ko dati precizne det:'-
lje o prirodi isvrsi ove znadajne crne knjige. Ona polaZe
pravo na to da je original bio pisan na hebrejskom i da je
- kao Sto bi naslov hteo da poverujemo -

,,Sveta", a ne
,,Profana" magija. U skladu s verovanjima visoke magije,
autor tvrdi da se andeli i demoni mogu pomoiu ove knjige
koristiti za dobro tli zlo: zar to nije ista knjiga koja je
predana Mojsiju, Solomunu i ostalima? Postupci u njoj
slidni su onima koje nalazimo u veiini magijskih ,,bukva-
ra" podetnica za darobnjake. Dati su detaljni opisi bacanja
dini, prizivanja duhova, vra6anja izgubljenih predmeta,
navodenje na ljubav ili mrZnju. Nikakvo dudo da je tradi-
ciia obavezivala svakog posveienika ove vrste magije da
ne kaZe ni delii nikome, ukoliko sam nije bio ubeden da
je primalac ,,spreman da to prihvati".rr
Solomunu se takode pripisuje omiljeni Grimoirum Ve-
rum (Udibenik magije), koji sadrZi gradu iz Solomurtovog
kljuia,23 a Sto iemo kasnije analizirati. Ne samo da ovaj
svezak sadrZi ,,prave i autentidne tajne kralja Solomuna",
vei je, u stvari, pronaden u njegovom grobu! Pomoiu nje-
ga opsenar moZe da se pripremi za naporno izvodenje
Umetnosti, moZe da napravi razne instrumente koji su bit-
ni za naporno ume6e prizivanja duhova i moZe da okupi i
otpusti vcliki broj moinih biia. Iako naslovna strana kaZe
cla ic grailu prikupio i objavio 1517. Alibek Egipianin (u

Mcrrrlisrr),

vcca.je moguinost dir tltrlir.;r

rr \Vlll r,r,Iir,

+t

vt'r'ov:rltro

.jc prepisana iz mnog0 slirri,jt.pl

rrrl.o;rrr;r, Nift,
;rrrzrrrlrr vorzija koja se moZe uporcdivitli r I lti:ltt ttt/.tttrt
rttrt,qijr,

iako su delovi koji nedostaju u ov(fnt irrlrlrlrr ,r.ilrr

(l()\tlrl)ni

i sgvremenijim

italijanskim tckstovirrrrr,
l)rugy'vaLno delo, koje se moralo naii rr tlritFlr)(,t!nonl
lrl:rgrr svakog srednjovekovnog opsenara, llilrr ic I,ltrt,rl
crrltt rnugija.

_I za nju se priznaje da je preuzctir iz lrcllcj=
skilr izvora. Ona, u stvari, potide iz Solomunow44 kllufi,
l\rznata po svojoj koncentraciji na smrtnim dinirrrir i rle li
rnir. mrZnje,- mogla je biti prepisana iz rukopisa iz ko,jcg
voclc poreklo sve kasnije verzije Kljuia. poznato jc siritrrr
ic'dno izdanje ove knjige - i to najrede - izdanje-iz l75ll.
Klo i sve ovakve magijske knjige, i ovaj primerak se moZc
kupiti samo kod kolekcionara ili videti u nekoliko biblio-
lcka. Dok ove knjige o opsenarstvu ne budu dostupnije,
onima koji- proudavaju okultizam neie biti lako da upoie-
rlc meduodnos kulture i mita, koji je rezultirao u opsenar-
skc ve5tine i u Evropi i na Istoku.
Pored samih opsenara dve glavne sile krive su za iire-
rrjc proudavanja okultizma istodnjadke magije na Zapadu.
lir su na prvom mestu arapski istraZivadi koji doslovce
lxr5tuju nalog Proroka: ,,Tragaj za spoznajom iak i do Ki-
nc-, i koji su prevodili i proudavali cele biblioteke hebrej-
skih knjiga, dine6i ih dostupnim na arapskom,.latinskom i
grdkom preko svojih duvenih univerziteta u Spaniji. Za-

lradnjadki naudnici preneli su ovo udenje u Severnu Evro-
1lu, gde su se okultne discipline, kao ione profanel ukore-
nile.

( irdka amajlija s papirusa koja sadrZi hebrejska imena sedam arhandclir:

Mihail, Raiail. Ciavrit, Ciril. Zetoi. Badiikijel i Suliel.

. Sasvim odvojeno od opisa magije i opsenara koji srr
pohranjeni u malo ditanim delima o Zivotu j

obidaiinrn l lc
lrreja, postoji drugi izvor iz kojeg se moZe dobitijrrrro$lvo
podataka - Biblija. U toku biblijskih vremenzl, jevrcjskrr

_)L

\ ( )rijcntalna nragiiil

tlr;rFllil I rr r./ rr,r\ rrl:r .it' Irekttliktl vrsta izvrSilaca: vidovnjake
t,,,i,,',,,

",tt

.. ttk:tziv:rle vizije dok su fiksirali predmet i

,,,t,,,,,,

,,, llrrtli koji su dobijali savete od likova svetaca'

'u

i,rt, i',,,t, i'tirko dalie - druga vrsta vidovnjaka; i vrdov-
rrt,r,

' 'tt,.'tltt

iiftama.

Svi su oni imali odgovaraiuie predstavnike medu dru-
),rrn istodnjadkim naro ii.,ue ba5tine potide od turanskih Mongola koji su u. tim
nodrueiima prethodili Asircima. Mudrac je, prema rabinu
Akibi,'lienost koia odluduje o sreinim inesreinim danima
za putovanja, setvu i slidno' Nekoliko jevrejskih- autoriteta
,rnuttu da ie ve5tina magije udila u toku egipatskog-jarma'
a takvi se opsenari pominlu u Starom zavelu XIX' ll i
u Petoi knjizi Mojsijevoj XVII' II. M,edutim, postole-oprst
proro(a i, verovatno, astrologa u Starom zavetu II' 6'
kVIt, l: i drugde, Sto pokazuje da su oni predstavljali
oods.ruDu u elavnoi grupi opsenara. Graveri su bili ljudi
loji-su'se izvlstili u pravljenju amajlija s.kojim se Erropa
un'oznala tek kasniie. Veliki delovi nekih zapadnjadkih
udZbenika magije biti su posveieni ovim amajlijama i nji-
hovoj izradi.

Cini, skidanje dini, opsednutost demonima i borba
natprirodnih sila'- to su sastavni delovi magijsk-og sveta
Semita. Veiina ljudi 6e prepoznati takve veStine kao dita-
nje ,,zapisa na zidu", tumadenje znakova kao dokaza okul-
tnog dilovanja. MoZda je manje odita

.pozadina duvene
-u!'ljrt . bitk"e izmedu Mojsija i Arona i-egipatskilr. opse-
nu."ulduhounika.2a Bio je to poznati darobnjadki trik. toga
vremena (jo5 postoji u Egiptu) da se (naoko) Stapovi pre-
tvore u ,tiije.' Ono Sto se stvarno dogada je sledeie:.guja
se clovodi u stanje obamrlosti tako da jt'r.l sc pritisne glava'
Tada ona lidi na batinu. Kacla sc baci na zemlju' budi se
iz Soka iprekida se hipnoticko stanjc' To su radili Egipg?-
ni. Buduii da ova kniiga ncma vcze s odbranom vere' nlJe
preporudliivo raspravlj-ati

o pitanju da lije Aronova motka

itoju j. mogla 6iti n-eta siiina zmija) stvarno pozderala
.oit. protiinika. Dalje napomene-o ovoj inte-resantnoj
pojedinosti mogu se naii kod pisaca kao Sto su Mori' Lejn
i Tompson.r5

Jevrejska demonologija, naoruZana

-nagomilanim. da-
volima i ilim duhovima ivih civilizacija koje je lzrael na-
slcclio, irnpresivna je lektira. Rabin Menahen je znao- da
su rJavttli toliko brojni da dovek ne bi rnogao postojati kad
6i bili .k.rrr villiivi. Nisu svi, medutim. jccl.ako podloZrri

rrplrovlrrr

rlrpadima: oni traZe ratrinc tl:r rlr rrrrrar, ( ilirvtrr
rirzkrll zlr noSenje rabinskog pla5ta

.jc rlir rr. orllrrlr prirl

',Lorrskr'

sile. Mogude je da odora svih (ll)s(.nntir

rn,t ovnl

zrrititni :rspekt i poreklo.
Ntr.jg

vreme za kontakt s duhovimt.jc rrrx-, knrl lgt,
rr'l lcti u druStvu stotina hiljada razdraZenih rrrirrrjilt

rlcnln
nrr, od kojih su svi spremni da udine zlo ipost:rrirjrr sr.rln
\('()no udini. Noiu, po rabinu Menahanu, niko rrc srrrt tht
\l)irvir sam, da ne bi Lilita, udinila zlo. Lilita jc, rrirlirvrro,
lrilrli.jska Sukuba koja zavodi mu5karce. postoji

obirnrrrr li
t('r'irtura o tome kalo je ovaj duh poprimio Zenski lik i

;rrt'vario Adama. Ona je davo akadijskog (Daleka Aziitr)
lrrrrckla - Dielal ili Kil-DZelal - i njeno ime u hebrcj,
,,[orn

i engleskom potide od asurskog Lil ili Lilit.
Prema verovanju jevrejskih kabalista, nedoseZno Naj-
vt't'c Ime, silna Red Mo6i, beSe SEMAMFORAS. Uz nje-
rrrr pomoi moglo se izvesti sve magijsko. Medutim, nju su
rrrogli koristiti, kao i Totovu Knjigu, samo posveieni, po
t t'nu uZasne natprirodne kazne. Kasniji hebrejski pisci tvr-
tlt' da je baS ovo ime koristio sAm Hrist da bi dudotvorio.
Tamo gde se verovalo da ima obilje demona, ve5tice
r rrruciraci behu stalno na delu. Da su mnoge koje su sma-
tlrrrc veSticama, jednostavno bile ekscentridne Lene, izgle-
,l;r sasvim mogu6e. Sa ove distance teSko je znati odakle
,l;r sc podne da bi se ovo raskrstilo. Uzmite, na primer,

;roznati stih u dvadeset drugoj glavi Egzodusa: ,,Ti neie5
l';rrr ve5tica Ziveti da trpiS". Kakva vrsta ve5tice je iena iz
rrsrrrnnaestog

stih.a? Neki kaZu da hebrejska reE iasaf, koja
;r' ovde upotrebljena, jednostavno znadi trovatica, Slo mb-
rr;rr celokupno znadenje. Ona je slidna redi veneficus, koja
t(' rrpotrebljena u latinskoj verziji Septuaginta (Sedamdesb-
trrrica). Istina se verovatno nalazi negde u sredini: da se
vt'itica smatrala trovadicom, bilo u siinbolidkom ili stvar-
rrorn smislu. U XVI veku pominju se mnoge ve5tice za
kojc se kale da su pribegavale trovanju Lriava kada bi
,'rrrirnula{agijska sredstva. Jedan takav sludaj bilo je ubi-
\tvo ser Tomasa Overberija.
Kao Sto smo ved videli madiie su bile u nemilosti kocl
r,lrrsti he.brejskih Semita. Ali. kao i mnoge druge zabranjc-
rrc stvari, one su ipak proZimale iivot ljudi toga doba. (ini
I'oji se nisu upisivali u svete knjige, osiguravali su t)ovc
polxrrnike ovog kulta. Istorija pokazuje da su se dak i jlrko
polxrZni vernici, potreseni kakvim Sokom ili sumn.jom,trrrk
r krrd sc radilo o jako poboZnim petljali s vratllhilriurrrr,

Teolozima je poznata ova vczil iztlrcdu slabljcnja

.vere i

;;;;F,l*.lenlrn"

(ti. rnagijsk

i rrr ) vcit i rr:r

ma'

.Prirodno

ie Sto je Jovova snaga pr()vcl'llvilllil lllr()lll

.ltcsrcca'

'- "'b'iu,rrono^11

lFai' kttiil4tt

M.isiit'vrr) XVIII' l0 kaZe:

,,Medu vama se no slrlc ttlrci tliko krl lli tcrao sina ili kier
iu pi"O" kroz vatrtr. ili Lo lri koristio.predskazanja'

19

,-d ," na6i protttitllilt' vtt'lttcttir ili vc5tica' ili opsenar ili
ti"ittu" savetrr clttlrovit, ili rrrrrtlrac ili prizivad duhova"'
Manasi.ia .ic. lrrerrrt' Kttliz.i o kral.ievima II' XXI nate-

,uo ru.r13

sirirr il,, lrlotlt' kroz vatru' Arapi idanas ponekad
orolazc'kt'oz plirirrcrl tllr lli odvratili od sebe zle duhove
[,iii'iii"':u,,'. isti irrtle iski kralj ..promatrao je doba i.upo-
iiijrtrii,ti,,' tini. lrii'r tt vczi s po2natim duhovima i mudraci-
rrrir": *vr.' tl svclllLl bio je kralj-mag'
Sol. klirli lzrailja, obeshrabren tokom poslova i razo-
(*iu'iur tt Potltrrtike, be5e se odrekao nade da ie mu Rog
rxrslirli ,rilu,rvore, pa se obratio za savet endorskoj veStici'
I l ,,,ustv.'ioi nevolii, zaboravio je da je prethodno i sAm
rr,,,s,'rni,t.,

uclstice i"ubijao ih. Ve5tica mu je rekla

9q yid.i
l..t,l,s .ttot.a s plaStem' diji je opis kralj prepoznao' Kledeii
'ir,r

koicnima, Sbt ie slulao nesto 5to je lidilo na Samuilov
ulas - euo ga je,"iako nije niSta video - kako mu prida
i', poruru i sirtl. Ovaj povratak obidaju kraljeva da se sa-
veiuju - dak ida ih cliLe uz sebe - s magov.ima i darob-
njacima, najvi5e su prekorevali monoteistidkim uredenji-
ma. Isto tako, ne moZe se reii da je ovo bio jedini put'
Opsena.i, kao i oni Sto se bave drugim ve5tinarna, oduvek
uzluuiu blagu za5titu monarha. Nailazimo na nagoveitaje
koji pokazulju ne samo moi koju poge.d.uju dudotvorci' ve6
i nL'einleniiu da su nagrade mogle biti zaista velike' Mo-
Zd,a je jedna od najvedih nagrada isplaienih vidiocu bila
fcaaa ;e Benhadad,-kralj Dama^ska,

-dao elijLttq detrdeset
tovara blaga kao uzdaije Sto je otkrio da li ie njegova
bolest biti fatalna.

U svom modernom obliku, jaka matica jevrejske ma-
siie Siri se daleko od obala istodnog Sredozemlja' Veliki
Edionlut onih biblijskih vidioca bio je dudnovati Nostrada-
Lut, t"ii je i danas enigma. Skoro i da nema neverice u
pogledu'niegovih dudnih proroianstava, pil je ned.avno
Ini"*ri.n I iit"m oa bi pokazao neka koja su se ostvarila'
Roclen podetkom XVI u Provansi, tvrdio je da je s
maidinc stranc poreklom od lekara-vidioca kralia Renea'
il,i":u'i,rg tlctinistva pokazivao je sklonost prcma.magiji:
,,u dcsct,rl goclini ud'io je skrivenim stvarima ljude dvostru-

I'o sl;ui.ir"', uprkos tldcvotn prtltivl.icn.irr

ho;r;r'7r'k'o rl;t ttttl

.,r' \ilt

lx)r,ivcti

lckarskom pozivu.
llrkr kako bilo, Nostradamus:('

jc iztitsttt,r rr h'1ropi

ttttl

il\rr('ir srr bradom. Kad je imao samo clvatlcscl tlvt' l',rttlltlt',
llrJ5. rrjcgov okrug su prosto zbrisali glacl i hriprr l t'httltl
;t' lrikr rnalo, pa je on krenuo s lekom koji .ic sltttt bptttvirt.
Itt'zultut ie bio niz dudovi5nih ozdravljenja. Ort rriit' tr'lt'rl
ili nije mogao - da objasni sastojke lck:t tkrklrrtittttt
l.oii su iedino znali da on poseduje nekakav lir.iirltslvt'tti
lrrrrlr i cla taj prah deluje. Zato mu je dodcljcll lrrx'ttstti
rloklorat, a on je nastavio svoje proudavanje okulttrop,.
Sledeia dudna stvar u vezi s njim bila je moi prcdsklt
z:ur.jir koja se u njemu razvijala. Nema nagove5taja kltko
Ir' ()va mo6 delovala. On je, naravno, bio osumnjiden zit
\irvcz sa Sotonom - ali je usred ovih optuZbi, na koje tln
rijr: blagoizvoljevao ni da odgovori novi nalet kuge zade-
..ro narod. Medutim, kuga je zadesila i Nostradamusa lidno.
( )rr jc, medutim, prevladao bolest noseii svoj praiak u
rrresia iz kojih su pobegli najpoznatiji doktori. Zahvalni
1'r;rtlski

oci dodelili su mu penziju.
Nakon 5to se suprotstavio jo5 jednom naletu kuge u
I ionu, nakon Sto je ponovo bio optuZen za vradarije i po-
strr .jc izrekao joS neka predskazanja, Nostradamusa je po-
u vrrir kralj Rnri i imenovao ga dvorskim lekarom. Jedini
kl,jud za pozadinu njegovih proudavanja predstavlja kraljev
llrnrskop koji je on nacrtao, te tvrdnja da se njeg,ov nauk
rrglavnom nalazi u kabalizmu, mistidnoj filosofiji Jevreja'
Kabalizam se proudavao u tajnosti, a tako su se pri-
rrrcnjivali i njegovi rezultati. Kabalistidka literatura, kao
sto je sludaj sa Sufisom i drugim filozofima u domenu ta-
l*ozvane Vetite tradicije, bila je obilato ulep5avana simbo-
lrrrra. Osim alhemije, verovatno ne postoji disciplina koju
;t' rrcupuienima teLe shvatiti, dak i terminoloSki.
Mo6 se, smatralo se, krije od javnosti. Ona se moZe
str:di samo u tainosti. Shodno tome, i njeno koriSienje mo-
rrr biti tajno. eak je ipodudavanje bilo oslabljeno, s tinr
*to se neiakovernima govorilo: ,,Tnanjeje moi - podcljc-
rro znanje je izgubljena moi." Cutnja, diskrecija, vcrn()sl
lo behu-obeleZja onoga ko se posve6ivao kabalizmu'
Sve dobro zra(i iz jedne tadke koja se u kabalizttttt
zovc Bog. Isto tako, sva pozitivna mo6 sticala sc iizvl$tt'
vrrlrr prcfo Boga. BoZija moi i karakteristike dclilc stt tic
rr;r rfosct kategorija, sefira.
()vc ezotEridne tajne su se suprotstavljalc, it pottt'Lltrl

37

iz;t'rlrurr'lrv;rk',

s tllugint sistemima, jevrejskim i ne-semit-
s[irrr, r rr tlolr:r ;rtrrcvata istodnjadkog i zapadnjadkog

okul-
tizrrrrr ( irroslici su koristili drago kamenje iSifre da bi pri-
hrivtrlr ono Sto su smatrali velikim istinama; neke grupe
,.rrcrlt'l.jir" podudavale su svoje udenike da simbolizam
rrjilrovih obreda Bog otkriva u snovima; drugi su govorili
tll su oni samo boraviSte jezgra mudrosti, koja se kristali5e
knrz eone proudavanja i prosveienja. Kod Jevreja, kao i
kod drugih naroda, znalo se za mno5tva andela, dobrih i
zlih: snovi i znamenja imali su mesta kojima su pripadali
i kojima nisu pripadali,
Platonisti su verovali u ,,andele koji su neuspeSni",
kojih ima podjednako i u donjim i u gornjim sferama. To
su prototipovi prividenja i poznatih duhova. Postoji osveta
opakih i bezboZnih, zlih i pokvarenih duhova koji gore od
Zudnje da na5kode i zapla5e. Njima vladaju detiri zla kra-
lja: oni se nastanjuju blizu zemlie, pa dak i u samoj zemlji.
Drugi dele ove zle duhove na devet kategorija: prvi
su laZni bogovi koji uspevaju da izazovu poStovanje i za-
htevaju Zrtve. Takav je, kaZu, bio i onaj koji je razgovarao
sa Hristom, pokazujuii mu sva zemaljska kraljevstva. Slid-
na prida se prida za Muhameda i zlog duha kojije pokuSao
da ga odvrati od misije. Na drugom mestu su duhovi laZi
kakva je izaSla iz usta Ahaba. Treii su suci krivde: u ,,Po-
stanju" (Prva knjiga Mojsijeva) se kaZe da je Jakov rekao:
,,U njihovim stani5tima su suci krivde, neka moja du5a ne
dode njima na veianje."
Cetvrto, u kasnijoj jevrejsko-hriSianskoj misli slede
osvetnici zla koji opona5aju duda i sluZe ve5ticama i opse-
narima: takav je razgovarao s Evom. Njihov gospodar je
Sotona koji ,,zavodi ceo svet, dineii duda i tegajudi vatru
da s neba side na zemlju pred odima ljudi". Sesti su oni
koji se ogriu gromom i munjom, trujudi vazduh i Saljuii
kugu i druga zla: duhovi za koje se mislilo da pomaZu
Nostradamusu. Oni vladaju zemljom i morem, kontroli5u-
6i detiri vetra. Njihov gospodar je Meririm, silni i besni
davo - zvani ,,gospodar mo6i vazduha".
Fransis Baret - poslednji medu velikim samozvanim
mudracima - pisao je o ovim mo6ima podetkom XIX ve-
ka, te kako se one na razlidite nadine otkrivaju doveku, o
prorodanstvima, simbolima i prividenjima, i o.celoj skali
zapadnjadke magije, koja je gotova sva nasledena iz jevrej-
skih izvclra:

|)rrirr ilrozt' tllr prrimi pravtr

1-tlorodiutslvit

I r)||lt ,,t

ilr,,ilil1il1t\il

tilriitilt t!

',ilovriliil

ll(lc sc ncpoznarta

mcsta incpozilirli ljrrrlr ||rr;irrliIlI i\lrr\|l:lilF
rro r /rvi i rrrrtvi. Prcdskazuju se stvari kojc fc:r,rIrynrlili lllr,rlrrlltil,
portrr;r'orri eija je misao ophrvana potrchanrir lt.lrr I rrr. lrrrrlt ',r'rr rttit lll
r r;rr ;r' rrrir(ta ()dvei otupcla, tako da nc mo2e l)nnllt rt\ln Itr,rllrlllri
ln;t. rkrlirzc sa viSeg nivoa inteligencije. ito znadi tlu rrrlrr.tlr,tri

auvel lle

rrro/t'tlrr prihvati snove, kao ni prorodanstva kojl srtovt rlrt;tt,"

l)akle, ovaj posveienik tumadi snovc, krro i nJegnvl
pr.cthoclnici Sirom sveta, kao znadajne putevc ztr llrenatle.
rr jc okultnih spoznaja. Neki savremeniji antropokr$kl prl.
lrolozi dak sugeri5u da baS u snovima moramo tlir/iti nAnt
poictak ljudskog verovanja u natprirodno. Snovi su nrogll
otligrati osnovnu ulogu u dovekovom razmiSljanju o clru-
liirrr svetovima i biiima s kojima vredi komunicirati. U je-
vlcjskim i drugim spisima o magiji, pominje se nekoliko
lrrrstupaka za ,,izazivanje snova", Sto je uvek imalo udela
rr okultizmu.

38

3. Solomun: kralj i oPsenar

Zaistaiesolomunhitlnitjvcc.itIl(.(|tIl)|)s(.||i||ilttit'I,tlsctItrvlttl.lcvla.stnad

"ni.r-l-i

,""iima. nutl liirtlirtrrr .rl vrli:r rl,r rltt;t. l'.zttvi, daklc. duhove i

tD;;;;

in1"gnu,, irltc'i r trlc;lrvitrr l)rfirl()rrr: i,

'.SctliicS' ako bude

;J;;;l;h."';i- Mllrln l'l Kt rl lrli: Klirtt'

';rtluictt'

pcrsijski

ruk.pis

iz l(XX).

godinc l,clrt.

Ako postoii ikrrkrtv tttosl iztrtctlu magiiskih ve5tina Egiplq'
Izrailiir iZlrlrrrtllr. lrtl rtrosl ic zbirka dela, postupaka iobi-
dairr [o.ii st' plipisrrirr Solorrrunu, sinu Davidovom, treiem
kral.jrr

lzrrril,irt.

"l

u llil;li.ii i Lr Kuranu ima opisa koji se odnose na
klirf iir ('trrlrrtui,tca, njegov Livot izvezen

!9 u Hiliadu.i ied-

ttttj

'rtttt'i

i bczbrojnim drugim delima ma5te i uobrazilje.' U

k rrsrr

i.i i nr cutc',psliim magijskim udZbe-nicima njggo-vo

img

korisic praktibari magije da izvuku T'ucifuga..(duha

koji

bcTi ocl svetlosti) ida ga potdine, da bi ga prisilili da vrati
nepravedno prisvojeniblaga. Iz tolikih legen.di i pseudo-
istorije, koje-datiraju iz IX veka pre.n.e'' koliko moZemo
saznati o siuarnom Zivotu i delatnosti ovog doveka'? Bio bi
mi potreban ceo jedan svezak da ocenim opsenarski Zivot
samog Solomuna, ali izvesna opSta mesta mogu.se pr9P9.
znatil Stalno se mora imati na umu da su neki magijski
dokumenti, za koje se smatra da potidu iz spisa kralja So-
lomuna, u stvari delo rabina i drugih, pod istim nazivom'
Takode, nije lako dokazati da mnogi kodeksi nisu falsifi-
kati. Arapiki hronidari, pre svih, istidu se po svojoj pom-
noj paZnji koju poklanjaju okultnoj strani ovog izuzetnog
doveka.

Po mi5ljenju veiine njih, nijc samo on leteo, ve6 je to
raclio sa celim ivojim dvoiom rra originalnom leteiem tepi-
hu. Sadinjen od neke zelene svile, ovaj tepih ie u isto vre-
me mogao prenositi stotine ljudi i nje-go.v

je let uvek bio

praden

-l"torn

ptica. U jevrejskoj tradiciji se tvrdi. da je
iepih bio velidine Sezdeset kvadratnih milja i da je njegova
zelena svila bila zlatom prepletena.
Pretpostavlja se da je Solomun stekao vlast nad svim
duhovima i elementima, a posebno nad ,,demonima", po-
seclovanjem darobnog prstena, koji bese optoden

tuguU-

ma arrdcla koji su bili gospodari detiri elementa' Takode
se kaZc cla.ic flrsten u sebi sadrZavao deo dudovi5nog kore-
na. Uptrlc zir-pravljenje slidnih prstcnova nalaze se u ma-

l'rl5krn kniiganra

potl Solorrrrlto\

rtl rr(.rrrrl

I'ojt'srr irllrrurs

u

Ovu priirr

l)tr,u/lnir r lrrrr;rrr

rr
.\rrli XXl, ltl, fJ2: ,,1 Solomuna snt() ui'ilr lirlro rl,r horntr
,lrrviilr

jc vctrova, kqi su se pokretali nit ll.i(,11(l\

u l,ilrrr,rrrrlrr
llr('ulit zcrllji na koju prosusrno svoj blagoskrv . r rrjt'rrrrr
,,rrro pokorili neke zle duhove koji se za lr.jirrr

sjririit'tjui
polrcilo uradismo." Jedna od njegovilr Zcnir lrt.ic Lr-r't l'il
rit()nit, kralja Magijske zemlje, i tumadi smatrirjrr rllr ut \c
trrjnc prcko nje otkrile kralju lzrailja. Vivak i prrylrvrrc

rt,

It'slo pominju kao ptice koje Solomun koristi za glirsrrikcl
;r sir\/rcrneni arapski rukopisi sadrZe upute za upotlclrrr
qrlit'jih kostiju, kao i ,,kamenog gnezda", identidnc uprrtir
rrr;r koje se nalaze u magijskim udZbenicima objavljcnirrr rr
lnc Solomuna u srednjern veku.
NaiSao sam na staro tumadenje jednog nejasnog Irrrrka u Bibliji, koje bi se moglo povezati s pupavcem.
l) Kraljevima ll, 22, kaZe se da je ,,Hadad" saletao
l;rrrona da ga po5alje od sebe, da bih ja mogao poii u
rvoitr rodenu zemlju. Arapski tumadi tvrde da je ovaj Ha-
rl;rrl isto Sto idarobna ptica Hadud, koja se u Kuranu po-
rrrrnjc kao Solomunov glasnik (ne radi se uop5te o doveku)
krrlrr jc donela vest o kraliici Sebi.28
Ililo kako bilo, Solomunove magijske moii pomirrju
,,r' nckoliko puta u Kuranu.

| ',rrsvirn

sigurno dadosmo znanje Davidu i Solomunu . . . i Solomun po-
.t,rrle l)avidov naslcclnik irede:,,Cujtc me^ ljudi!Naudili snro izraze pfica
r ,,lxl;rlcni smo svim stvarima. U tome je, sigurno. jasna razlika.., I voj-
',l c tlivljih i prosveitenih i ptice. skupiie se radi Solomuna da defiluiu.
'.rr'rkrk

ne stigoie u Dolinu mrava. Jedan od mrava reic: ..Slrriajtc me.
rrrrrvil Vratite sc u svoja skroviita ine dozVolite da vas Solomu; satrc.
,r rl,r iDc osetite."r')

( lv;rj odlomak, preveden s arapskog originala, pokazuje
,l;r jc Solomun obdaren poznavanjem jezika ptica, Sto je
;ns .jcrlna ideja koja je opSte prihvaiena. U stihu se kaZe
lrrrIo sc Solomun nasmejao na redi mrava, Sto oclaje njego-
ru sposclbnost

da duje irazume Sta govore mravi.
Solomunova magija se, takode, povezuje s nekim vco-
rrur virlnim aspektima ritualnog promatranja koje je svo.j-
',lr,t'no

skoro svakom magijskom sistemu. Veiini ljudi po-
u rr;rl .jc Solomunov pedat - lik kojim je mogao privucli.
r t'zivirli i z,atvarati duhove. BaS pomoiu ovoga pedi,rta l)e -
rrrrrn iz Ililjadu i jedne nod zatvoren je u bocu na clcsclilrc
lrrljirrlir

goclina. Postoji izvesna zbrka vezana za pctoklirku

'jrrlorrrrrrrovu

zvezdu (Pedat) i Sestokraku zvez,clu

I)irvirhr

4l

w)

Soltttttttttov pedat tajni' iz Lemegetona

voa ililil - koia se isto smatra moinom amajlijom.protiv
,i,ii i',,iit,i ,',u'utto slidan nadin na koji se mnogo kasnije
'r.lririi,,

r.tit kao za5tita. Obe ove forme zvezde koriste se
,',lnt""u.t[im obredima arapskog i jevrejskog porekla-'

,

' ''ii;;;tipatska

teorija o najvetem imenu Boga --Rec

vroei

"--[8j'u

i" totito"snaZna da se o njoj ne

Toig li
.iriiti ni govoriti - nalazi se u solomunskoj magiji' Neki
oisci . u stiari, tvrde da je veliki deo kraljeve moci poticao
il;;ti;"

;a'kolem je 6ito upisano Najveie Ime' Arapski
il";;;i;ki pii.i Jruzu se u tome da je prsten bio sadin'ien
od legure mesinga i gvoZda'

..

-

iolomunor'Trrti^enl30, koji mu se pripisuje' a1i dije
ie autorstvo nemoguie dokazati. kaZe da se on obratto
[oJ" Minailu za [omo6 da savlada demone' Andeo mu
G Outouuo earobni prsten s utisnutim pedatom' Tako nao-
'r"^"

Ii" i" ,porobun da prizove sve d.uhove i dobije od
niih draeotena obavestenji. To je postigao

"vezivanjem"

l;;;";-J;bnim

dinima"i prisiliavanjem

da pozove dru-

g"g", t":i bi opet to na.pravio.sa

sledeiim' sve dok se celo
iatinsko'mno5tvo ne bi okupilo' Tada je Solomun mogao
piiutl tuutoga pojedinadno

kako se zove' koji mu.je znak'

i ^l r."F tF irn." odaziva. Ova obave5tenja

predstavljaju

i"tnto Sobmunskog ktiuia, koji se isto njemu pripisuje'
A.t"o to1" se vekovima pojavljuje

l.a. Inog'm Jezrcrma'

Ono je,"verovatno, najpoi.natiji magijski udZbenik'
-

duaj se kljud na hebrejskom.zoie-Maltea

Selomo' dok

tatinst e "verziiL

obidno noie naslov Klavikule Salomonis'
belo ima dve celine i obuhvata prizivanje' bacanje dini..i
pr*fj"ni" i koriSienje raznih pentagrama (Solomunovih
slova
).
Anrp*ko clclo o magiji pod naslovom Citab al Uhud'

rlrrr\';rllfo jc isto it<> i Knjiga o A?,rrttttlrtttrr

koiir st' pottti
rr;r' rr jcvrc.jskom kabalistidkom Zohuru hirrr tlirt' klitl,iu So
lrrrnrrrru

ocl duha Azmodeusa. Ono je wtlrlttvttltt lirrntrrlr.'

rir

;rolfirr.javanje

demona.3r Ovo delo dini vczu sn ,\tthtttttt
u.,t'un kljutem i ima znadajan uticaj nil tttttgijsht' opise
5r t'tln.je

g istoka.
Vconra veliki broj opisa koji se pripisuju Sohlrrurru,
lrosto.ji ili se pominje u drugim delima o magi.ji. Vllno
rrrt'slrr medu njima pripada Boiijem delu, za koic kirlu tln
rrr gl diktirali andeli, knjiga medicine i alhemijc kolrr jc
nurog() uticala na arapska proudavanja hermetidnih vc$ti-
rrir. l)rugi spisi, koji su izgubljeni, bavili su se razliditittt.
viic l'ilozofskim temama. Delo od kojeg potide naziv AI-
ttuttlcl, koji se pominje u nekoliko knjiga o magiji, je hc-
lrrcjski Sefer a-Almadil, o magidnom krugu, tom neophod-
rrorn liku gde svi darobnjaci moraju potraZiti utodi5te pro-
lrv ()svete duhova. Pravljenje kruga, njegovo mesto iznaci
lrojc treba ucrtati u njegovim koncentridnim prstenovima,
frrrc znadajan deo Solomunove magije, kao i veiine vra-
crrrskih i opsenarskih obreda Sirom sveta. Smatra se da bi
rr:rziv knjige mogao poteii od arapskog Al Mandal (Krug).
Zirrrirnljivo je primetiti da neki znaci koji se koriste u So-
hrrrunovoj magiji - bilo da su krugovi ili pedati - nose
vrlc nego povr5na obeleZja slidnih znakova iz kineske ma-
pirjt' i astrologije. Jedan od najizrazitijih primera ove slid-
rrrrsti moZe se videti u simbolima za obelel.avanje sazveZda
t rvc'tda u jevrejskom i kineskom sistemu. Nije mi poznato
rl;r ic ova dinjenica ranije primeiena ili isticana.

42

4. Natprirodno u Vavilonu

,,(. sv(., otl bilo kakvog interesa, lllolil Itl('lf lriitli ttit ilovitt'tt
r rrrlrrurlr

poslati njemu, i to iz svih tletkrvit

ktttlit'vslvit.
l'r'i tome je odmah jasno istaknttl slltv; Asrtt lrrrrripttl
Irt'rro proklinje svakoga ko s tablice izbri$c tl,lcllov(t lllt('I

Nr.Lrr lirr Asur iBilit obore u besu ignevu injcgovo ilttr itt'ktt lllliqlr'l
lrrt' rrjt'govog potomstva.rl

lstirrir ie da neke od tablica sadrZe molitve iba.litlice ttlttt,
('(,ltc samo jednom Bogu; medutim, veiina saclrli irrteltn
lrrojnih duhova-boZanstava

koji su preci na5ih zlih dttltovu,
l*rrktr ih poznaje crkva, i koje tako marljivo proganja.iu tltt'
lrovrrici.

Mnoge se tablice odnose na pogubne uticaje u.tudini,
1r;r str sricane razne molitve da ih odvrate. Priredivali su
rc rrragijski obredi, a posebno se pominju pomoina sred-
\tvlr ()vog ume6a, ukljudujuii tamjan i naroditu vrstu drve-
trr ko.je se koristi za potpaljivanje. Ca5ienje medom, urma-
rnrr i Zitom dini vaZan deo rituala i ovde nalazimo prvi
olrlik darobnog kruga koji se Sirom sveta koristi za duvanje
(,1)scnara

i njegovih pomo6nika.
Neke od tablica preporuduju odredena zazivanja, (ini
r rlirlove za ledenje bolesnika. Kao ikod arapske magije i
tlrrrgih semitskih obreda, uZe se vezuje u dvor, a onda se
lrolrrko odvezuje da bolesniku ponovo bude dobro.
Vavilonci su imali sreie da se takvim postupcima mo-
;irr suprotstaviti pomradenjima. Inade, sena bi ostala ved-
rro: da bi ovo postigli, sve5tenici su ponavljali sledeie:

( ). Sibizana. Na nebesima se pred tobom klanjaju; Ramane, gospodaru
Nchrr i zemlje; po tvojoj zapovedi dovedanstvo je dobilo ime. Daj red i
rrckir s tobom ustane veliki bog! Moj sud ti donesi i moje odluke. Ja, tvoj
,,lrrg:r. Asurbanipal, sin svoga boga; diji je bog Asur i boginja Asurita. O
rlrr pomradenja koje se dogodilo. O zlu tih sila, kobi i nesreie; Sto se u
rrr,rjoj palati izemlji zbivaju. Zbogzlog prividenja koje se za me vezalo,
tr'lri sc molim i tebe slavim! Podignutu moju ruku, prihvati! Usli5i moju
rrrolilvu, slobodan od mojih dinil UblaZi moj greh! Neka se u stranu
',Lrt'rrc

svako zlo koje bi mi moglo Zivot prekratiti. Neka se dobra Sidu
rrvt'k nalazi uz moje uzglavlje i neka tvojom zapovedi Zivim!34

Obimno i naporno istraZivanje o poreklu i delovanju
lrogova obavljeno je u Mesopotamiji, kolevci civilizaci.ic,
No, zanimljivo je primetiti da okultisti uveliko preskadu
rh'krvanje bogova u ulozi pomoinika opsenara. Ali i p t()p,irje vavilonski sistem bio zasnovan na magijskom i nlll-
prilodnom karakteru bogova i odnosu ljudi prema njinttt.
Svaka pobeda nad neprijateljem zapisivala sc zit.ic(ltl(l

',

rlrrlrom-boZanstvom

uz diju pr:moi je pobcda postigttutir,

Pao ie. pao Vavilon vcliki ipostlro;c slcciiler tlctttotrll isvih ncdistih
,iutro'va i uporistc svilt tttt'trlilr i rrtlskrlr lrlit lr'

()tkr.vrnic, XVlll, 2.

Davoli,

sile, koje opisuju razliditi na-

-ai-niiii.;" i Vlvilorlrr' cine prauzore.v.eieg

dela dem-ono-

loeiic koiL str /.irpad - i neki dclovt lstoka - naslcolll'
ii;;i; i;'; .v,ri lnjizi ranije pomenuto' mnoge od ovih
ii"ii*;l-,ri"t"ti iu ntuoani ikoji su stvarno osnovali vavi-
i.iiittu kulturu) iz stepa Azije' Tako nala.zimo da su mnogi
i,trr".ri i dini, (oje su na zipad prenosili Arijevci' Grci i
rii.fir"i, i" Rrapi i Jevreji, poreltlom,od,natprirodnih de-
latnosti koje su nastale u"azijskom delu.dana5njeg.Sovjet-
ttog Suu"iu. U izvesnoj meri, isti rituali i verovanja zadr-
Zavliu se i danas, u nekom primitivnijem stadijumu' u
l;;i;";i-

*j"oni.onlu Sirom sveta diji je kulturni razvoj

;;;";ij;;,

dsobito kod sibirskih, eskimskih i drugih
*."g"fiiatiih naroda. Druge civilizacije (.kao kineska' ja-
p""i"tr,-"iittka, i egipatskr4 usvojile. su' i prilagodile ove
kultove sopstvenom miSljenju'

9y" jt jedan od odgovora
na sporno'pitanie cia li iva-magija ima negde srodan ko-
ren.'Medutim, to niie kompletan odgovor'
-

iirt" akadijski "(mongolski)

oblic.i

.ove magije joS su
tufuuuni-nu dvojezidi u XtuiUunipalovoj biblioteci, dok ostale tablice pokazuju
rp"j"t"-ittiog i drugih verovanja s vcrovanjima osvaiada
gor5taka.
o-

Podizanje ruke za Vaviloncc ie bio znak za podetak
masiiskos ili verskog obrcda - znak koji se joS zadrZao
kod'eest6va blagosiljanja uopstc' a koji je u potpunosll
;;;;-E;""tt

K;li. iako Asurbanipalove tablice nisu pri-
kuDliene pre VII veka pre n'e'I' one datiraju iz vremena
pitl"g r'l"lutka Turanaca (Mongola) na istoino Srcdozem-
lje.

Ove tablice predstavljaju dragoceno magijsko.blago'
ier izsleda da ie krali bio prosto lud za skupljanjem knjiga'
's""1?"

t"s. nLpisano - a lo su bile knjige.o.opse.narskim
iokultnim stvaiima - moralo se prepisati i doneti njeTg'
P;tt,rl" dak i pisma, takode tablice, u koiima se traZi da

44

45

Bogovi su desto poprimali ljudski lik kojije big udvostru-
den nadljudskim-sposobnostima i mudroliu. Stavi5e, oni
su u svetu Ziveli, voleli se i umirali kao obidan svet' Bili
su oZenjeni i predstavljali su zvczclc i clcmente, kao demo-
ni i duhovi istinske magijc.
Kad su umirali, njihova jc rrt

  • Kad im se udenik molio, oni su rnogli izgtlvoriti magijske
    Redi Moii i isplesti dini dudnc misterije. Oluje, poplave,
    zemljotresi i kuga hchu clcla gnevnih bogova: kad bi do
    ovih-nesreda do$lo bogovi su se morali odobrovoljiti. Nije
    bilo drugog nadina za sigurnost i spas.
    Enlil, bog Zcmlie, Stovan je u Nipuru; Ea je bio bog
    dubine. Uruki je bio bog meseca, Udu bog sunca'.Mar-
    duk, bog samog Vavilona, uZivao je najveie mogu6e po-
    Stovanjel Medutstalim vaZnim boZanstvima-duhovima bio
    je E5idam u gradu Kuti - bog onih Sto pogibo5e u boju'

    O boginjama znamo manje. Njihova deca postajala su
    bogovi preko odeva. NajvaZnija boginja bila je I5ta-r,-se-
    milska boginja boja i mesna boginja grada Sipar..lJ.dtq-
    gim mestiira ona je bila poznata kao.boZanstvo ljubavi'
    bna je ta koja je kasnije postala Afrodita za Grke i Vene-
    ra za Rimljane. Posetio sam njeno svetili5te na Kipru, ne-
    kad najveiem hododa56u starog sveta. Ovde dak i danas,
    kod lokalnog grdkog stanovni5tva, postoje razna magijska
    praznoverja tco;a se povezuju s ovim ogromnim poru5enim
    mestom.

    Verovalo se da je sredi5te zemlje peiina Aralu, mesto
    mrtvih. Ovo mesto (koje je bilo neka vrsta pakla kuda su
    odlazifi svi ljudi, bez obzira da li su dobri ili zli), be5e
    okruZcno visokim zidovima koje su duvali demoni. Malo
    sc vcr (Mcsto bcz povratka). Mrtvi su Zivcli u potpunom mraku,
    jccluci pritlinu. Na ovo odrccliStc stizali su svi; ne be5e ni
    nagrado ni kaznc zit clcla s ()v()g svcta u vavilonskom dru-
    gom Zivotu.

    Demoni behu zastraSujuia stvorenja, delom ljudska,
    delom Zivotinjska i verovatno su prauzori zapadnjadke de-
    monologije. Zanimljivo je da skulpture mnogih demona
    na Dalekom istoku lide na davole sa Srednjeg istoka, a
    verovatno nastaju iz slidnih izvora, iz ma5te nomadskih
    plemena Centralne Azije. Zvali su se Nedu (kozari)

    i ifqli
    iu liste onih koji treba da stignu u pakao, ,,zubi su im bili
    dugi kao odnjaci, odi su im svetlele i imale velike jabudice,
    a liandZe behu duge i oStre". Cim bi neko umro, demoni

    ,llrtt ltt krri su se predstavljali i prcuzinurlr lrrrplrr

    o lt'lrr rrir
    l,orr lxrkopa, prateii ga ka boravistu hrgitt;e Al;tltt n I
    I lt kotl Arapa, jedna od slika koju jc z,drolrto

    sittn Mttlut

    rrrt'rl rr Meki. Alatu je imala zastra5ujudi

    izglcrl. lirvljrr glrr
    lrr r rr svakoj ruci zmiju. Moralo se povcsti nrnog(| ntcunrl
    ,r

    1roko1'lu

    mrtvaca, da ne bi neki opsenar ultvirlro..tlrrh" i
    r.,kolislio ga da omadija Zive rodake umrlog.
    ()va propratna atmosfera vavilonskog Zivotir l)llnn ic
    rr ()ne koji nastoje da shvate desto vrlo komplikovnrrr.
    ulrrt'tlc ibajalice koji su se smatrali bitnim za liudc log
    r h rl r:t.

    { )ll'cdi isterivanja duhova

    l,rrrro gde je bilo demona, buduii da se odekivalo da u
    ,,r:rktr cloba mogu napasti ljude, postojala je izrazito ozbilj-
    rr,r potreba za metodama kojima bi se opsednutost mogla
    .,rrzlrili. Kada je dovek molio Hrista da istera zlo iz opsed-
    nrrt()g u krdo svinja, on je traZio ponavljanje jedne od
    ,,t,rrrtlardnih metoda semitskog isterivanja duhova. Devet-
    Ilrcsta formula jednog od Asurbanipalovih zaStitnih obre-
    ,l,r (srrda u Britanskom muzeju, u fragmentarnom obliku)
    , tr lko kaZe:

    ll, L;r zao demon nestane! Neka se medusobno Sdepaju! Neka milostivi
    '1, rrlrn i milostivi duh udu u njegovo telol Du5e nebeski, pt'rzovi ga!
    | ,,r'., u cmaljski, pozovi ga!

    Vr'liki haldejski magijski sistem iz iskopina u Ninivi, sa-
    ,lr7:rrr je u tri znadajna dela turanskih Akadana. Prvo se
    : t,rlo Zli dusl i bavilo se iskljudivo magijskim radnjama za

    "rllri.jirnje demona i prividenja u trenutku napada, te za5ti-
    torrr od njihovog dolaska.
    l)ruga knjiga, od koje nije mnogo saduvano, delo je
    ,'kul(nc medicine. Treia je sadrZavala prizivanja i himne
    ullu(:e

    nc razliditim bogovima.
    Krro Sto je ranije istaknuto, verovatno je da se radi o
    trr rrrzlidita obreda i da je svaka knjiga bila namenjenit
    ,lrrr1',oj klasi mudraca: astrolozima i bogoslovima; pravint
    ,rlr.,t'rrirrima;

    lekarima i filozofima. Tako su svrstani ktttl
    It,rrrit'lrr. Kao kod vedine okultnih spisa, za originalc sc,
    \r'r()virl(), na tada mrtvom akadanskom jeziku, da su rtlti'
    ,,n;rzrri.ji.

    Stvarne dini i himne govorile su se odito na.jczikrr
    \lrrtl;rrrr: svaku prati asirski prevod, jer to be(c .jczik tt
    \ | ('ilr('

    l)rcplstvanla.

    46

    47

    Orsanizaciia ili plan dini bclc jcclnostavna' iako je be-
    skonadrio ponavljanje redi bilo zillllor'llo, lspitujuii te r99-t'
    iasno ie di su stvarne Rcdi Mo('i . Abrakadabra - bile
    iior" ,,nus" nebeski, prcklirr,iutr te I l)u(c zcmaljski, pre-
    kf iniem te!", koie su ttvck hilc lrritcetlc tctiu Amanu -
    Arin, koja je prevctlctrir s irkirtliiskog Kukama, Sto je zna-
    dilo ,,istina'; ili ,,N"k,r titko btrtler". Ponekad se formula
    Reii "Moii

    Sirila plckIirt,iitrticrtt rrokoliko duhova' lzgled3
    aa stvarni sadrl'j'c*irri rrife lri' Siri vaZan. Molitva lica koje
    Leli da buclc zrr$i'ir,t',o otl vrlrdZbina i da se zlodelo otera,
    zavrfavit sc:

    l)uIc rrehcrki. lnr/ovr Prll l)rrlc zcrnaljski,.pozovi

    ga!

    l)u(c Mttlpclnlri, 11rr1t,rtIttir

    zcrnlje . pozovi gal
    .
    )rt(c Nirrptclnlt'. gxlrotlrrt'icc zcmlje' pozovi gal
    )tr(t' NirrilIrir, \tu7tt(][l littrrika Mulgelala' pozttvi ga!
    )rr(t, Nttrlrtttt, ltlvti('tl()8, glasnika Mulgelala. pozovi gal
    )ulr' l'rtirt'tttt, rtiristirri.icg

    sina Mulgelala. pozovi ga!
    )u(r' l'irhttt', prslrtxl:tricc vojska, pozovi gal
    )rrit' Mt'rrncrt, krLrl.ia diji je glas blagotvoran' pozovi ga!
    )rrir, t llrrr, klrrl.il pravde, pozovi ga!
    )rrlrovi, itrhttttlc'li. vcliki bogovi, pozovite galrl

    ( itlc sc vitvilonska boZanstva kao celina uklapaju u magiju
    lstokit'/ 'fo

    je mesto gde mnogo osporavano pitanje, tradi-
    ciirr czotcriinog vrhunskog duhovni5tva magije, na izgled
    r',ilprinra senou-it oblik. Jei, ne samo da bogovi i boginje
    irrir,nskog (starovavilonskog) sistema. koji su usvajanjem
    1'rovczani-sa

    silama po5tovanim u finskom, arijevskom, se-
    initskom, japanskom i kineskom sistemu, ve6 i u vrlo
    nlnogo sludajeva njihovi magijski obredi ovise o silama tih
    boso-va u obiiku mnostva duhova koji su s njima povezani'
    Ovde, isto tako, dolazimo do teorije mana-akasa.'verova-
    nje da postoji natprirodna sila koja pro-Zima atmosferu i
    koja se-personifikuje kao sila u svakom doveku. Aktivno-
    sti"darobnjaka usmerene su prema koncentraciji te nedo-
    seZne sile i njenoj pomoii da se utide na bogove i duhove'
    Bilo je i nekih prihvatljivih poku5aja da se poveZu sva
    boZanstvi Grka, Egipdana' Vavilonaca i Hindusa' Ova
    knjiga nema tu nameru. U isto vreme, ta tema dodiruje
    naie- istrazivanje na vi5e mesta. Sematski prikaz asirsko-
    -akadanskih boZanstava i njihovih sfera koji je ovde dat,
    pirkazaie ovu vezu izrazttlie od- samih redi'
    '

    Misaona koncentracija kod Finaca, na primer, posti-
    zala sc rra nadin koji je poznat kod Indijaca ili dak kod
    Sudittritctt.

    kocl koiih sam-promatrao pripremne obrede za

    ..izitzivitrtic

    lttclilit"

    :

    48

    | ( )riie ntillnil magijil

    49

    Akadijsko-asirski tluhovi lxrlrrrrtlvrr

    AKZIKU (zigarn): llrrjt l'lirlvnr

    l)rrlr rlubine:
    Al'St) (Abz)

    Svet in

    Ncbo:
    (l;in. UKO) ANU (Na)

    Kier:
    LABARTU
    neprijatelj
    dece

    t )l{U-KI(SIN) Mesec

    Boginjtt I)tnirkr nrrkng1 rrrolr
    TIAMn'l'( l'nvtr,)

    LAKMO (l,uklrnrrru)

    (Sar-Kisar)

    ASUR. Zena Serua

    HEA (Ea) - DAVKINA (l3uhu)
    (Finska VAJNAMOJNEN

    Vode:

    MAMI (Mumu)

    Sunce:
    SAMAS

    Pravda
    (Udu)

    TISKU( IStar)

    Tamuz

    -

    Jupiter:
    MARDUK (m.)
    Zarpanit (i.)
    Asimilovan sa
    Silik-mulu-ki
    i odgovara
    Zaratustrinom
    Kraoska

    -

    ,Vrhovna
    gospodarica'

    Odgovara
    egipatskom
    RA

    Hada'

    .I

    I

    ,l-t,

    I,Ruiiteljka neprijatelja':t

    ,Ostvarivad Zelja'

    Boginja veStica

    -m-DUZI

    (Adonis)

    NANKI.GAL
    ,Gospodarica

    llr finskom verovanju, svaki dovek u sebi od rodenja nosi boZanski dulr.
    Loji

    .jc njegov nerazdvojni pratilac celog Zivota. Ovaj duh se svc_ vilc
    r1t;rjt sn svojim nosiocem, srazmerno odvajanju nosioca od zemaljskih
    rtvirli i povladenju u svetili5te du5e. Ovo je bio vaZan izvor moCi zl cru-
    r ulrn jaki.t.r5

    Ovde imamo blisku paralelu s mnogim mistidnirn sl-
    slcnrima, ukljudujuii i principe indijskih gurua i arapskr)
    islnmskih

    sufiia.

    r organrzovanog
    Svemira:

    MULGE, Belit
    Bel(Baal), Arapski:
    Elim Ellat
    Gospodar Podzemnog
    sveta
    Finski: ILMARINEN

    On sc vintro u transccnclentalnu okslitztt' 'l

    ulu Ittltut' u veliko stanje.trz-

    trrOJ"l^'.ius",'ii'ii iotu,,i", tr kojertt.ic Poslrto isto ito iduh koii tt
    njemdpodiva i potpuno sc s rt.iirlt sl()l)i() "'

    Opet spiritualistiiko (spirilislr('ko) i ttpcl princip ludila i
    identifikaciie

    derviSit i lrrkit rt

    Upotrebljavao je vcllitr'klr sltrlrlv:t'.tt;r 1'tittltt t'P.ijllllie dr(lg()mltrpore'di-
    t"'r--uaiiaeti

    kult vcsri(.it) tlir lri rl,rr'i . rr st.tr.ic uzbudenja' jer jedino

    ; ;;ffi;ft;o'Jiip,"r,''"l lr.f i tk'ri1r*r

    'ic.vcrnost.duhova

    prirode ' ' '

    ovo ie ucenle . pl('vlil(lllvirk'r i rr lrkatli.likim (vavilonskim) knjigama'o

    il;fi."o;&,a";,ii;i'''il"'l',"'t k"trc''pcija

    iverovanja'.s'/o

    ie od,velike

    'iifilitti,

    Ituiut'i rln vr ttt rrttli rt lulrttti'oil.onih prirotlnih zamisli koie se
    neovisno ratluitt tttt'tltr vr'lo lirzliiitirr nacijama' (Podvukao autor')r7

    Odaklcjc, rtir krl.itr, izronila ta snaga magije? Ko ju je
    prl,'ttrri,r', krr li zlrpirdco'l Sta je, u stvari, izvor mana-akasa
    iZi"iiti.r" *il";. iociic i rcolrtgiic prcistorijskih naroda'
    '-'-'Fin*t

    i cri'otrnjaci koncentrisali su prizivanja oko duha
    sve ukuptrog Tivota. Vajnamojnena' On je ljude.uiio magi-
    ii,-"" if biir tcrneli celbm Zivotu' gospodar voda: duh va-
    it.. U tom smislu" bio je identidan akadijskom boZanstvu
    Hea, Gospodar Zivota. Kao Tot kod Egipiana' on ne sa-
    mo da je itvarao magiju,

    Yec j.9. ioveka darivao spoznajom
    Redi Mo6i. Smatra #"Ou 1. siidan egipatskom bogy R9 -
    ;;fi aetl i retativno -unin ulogu raspodele moii i dobro-
    tvornosti preko patnji sopstvenog.tela'
    il;i k;j"'.u sk and i navsk i ia robnj aci ste kli posv,eil va1j3,1
    Duhu zemaljskom, ne razlikuju se od tradlclonalne maglJe
    Sirom sveta3s:

    Leminkajncn

    je uSao

    u kuiu punu fiuai lojl;1l1zgovrtr;tli'

    Neki tr dugoj

    odeZdi sedeli su na svoJrm sediStima' pevaii bchtr vani' govornici ispod

    ""it

    tf^,-" i"ra oko zidbva behu rnuziiki instrumcnti' 'Iada

    on pode da

    l'i;i;;;. Ci;1"-pite..., tla pcva' tak intjbolji pcvadi osetise da mogu

    irf.,"iii,i,i-r,ii",',-ntrttu.t'ie

    r|,r.vc. i'uk su inr irirkc bile kao u kamenim

    rukavicatna, vralovc ,,rr ii"hu ttbgrlili klrnrcni.okovratnici ' ' ' ljudi beh.u
    ulri,ec,ti tt saotricc ko.icjc vtrklt rtiitikit ttrdrrc bojc ' 'i koje ih odvezoie
    u Svet Zlih tltthova .

    l kad oll p()n()vo progovori' oni se baciSe u
    Laolantlski zaliv. irlc stt vtxlc pit'e lcdnih iarobnjaka '. A.onda on
    poitouo Tapeva: i ljudi hchtr ritsttti ptr hurnom zaltvu koll prozolre
    t^1. i"-i"talnen"pokiza

    cla misli dzi su sreclovedni i mladi budale po-

    mo6u svojih magijskih obreda ' ' '

    Poredenje magijskih i verskih obreda drugih naroda' osve-
    tlilo je uLtlt. Jlidnosti izmedu tajnih sila za koje se,verova-
    i"'Oi tu originalne ili da ih je,"barem'

    .izmislila jedna.ili
    druea zaicdn]ca. U akadijsko-asirskim mitovima i legenda-
    ;;:k;i

    u baialicama i dinima' obradanje pro5losti i sila-

    llr:r lrr rl'r ,r lr orrroguiilo je tuntatirtlr rltt s;rsllrvt.

    rlt.lirrrii'rtu

    llrll 1.,';,r

    pokirzu.jr:

    njihov medusohrri

    otlrros,' l'c t ilr jcrrit'c

    {uh- ,'rr rr,'kc zlrrrirnliive

    zakliudke.
    Irrr;stvo, kojo dini Nebo, Zemlja i l)()(lz(,lult -,r'r.1.

    ot r

    IU;n ',, l.;ro l'unclamentalno

    u finskom i hirltlcjskorrr

    srslt.
    t. lr,ro clcmcnti koje treba odobrovoljiti i lrcplrl,lrlr Lrro
    lir rrrodi. Samas (Sunce ina izvestan lrirrtin rrspt'hl
    ttllr') lrcie povezan s egipatskim bogom llir. .loi jt' zrr
    ll;rlrj;r vcza akadijskog boga,Mulge u semitskonr i rlrrr
    ltr rr:,lt'nrima.

    Ovaj duh, kome se uvelike obraiir.jtr rr rlrr
    lrhr' svlhc, istovremeno je srce akadijske magijc i sr.etli
    jir lrlirrlir u nekoliko sistema natprirodnog. Bio je pozrrirl
    sl llt l (Baal) u Bibliji a kao Set u Egiptu. Za semitskc
    alr rlorrcc, Mulge je bio Belit, ,,Gospodar" (ponekad kao
    tt',1,o ..(iospodarica"):v Podzemnog sveta: finski Ilmari-
    rr llt'ic to starosemitska boginja ljubavi i rata, fenidka

    'f

    f r,r \lcna, arapska Al-Lat koja se udala za sopstvenog
    fr'r, SirlLlrna. Po5tovali su je i zazivali kao I5tar, pcnekad
    rrr,rrr:r

    Astarota, i bila je omiljena kod opsenara. Kod
    tl ,r zvana Afrodita, ovo boZanstvo s mnogo imena bilo
    r,,ro tirko poznato kao Tisku ili 'Iamuz:

    .,RuSiteljka ne-
    i;,rlt'ljir', Ostvaritelj L.elja", Venera kod Rimljana, diji je
    rrll rkrspeo do Britanije, nevesta Adonisa, starog boga
    frrrr, i sestra nikog drugoga do akadijske Nanki-Gal,
    ,,{ir',,poclarice

    Hada". Evo nas, dakle, na samom izvoru
    rl!lr rrir demon-duh-bog, odakle potide toliko istodnjadke
    I ,',rprrrlnjadke

    magije kakvu danas poznamo. Jer, njena
    Itrr, rrrr .,Ru5itelj(ka) . . . Ostvaritelj" predstavljaju savr5en
    tr'.'rnr('

    iclja darobnjaka.
    I lz bogove, vavilonska magija poznavala je veliko
    tlr,t.,lvo duhova koji su bili povezani s nevidljivim svetom
    ll.nJr srr taj svet povezivali sa dovedanstvom. Da su bogovi
    I rl, rrrorri blisko vezani, pokazuje, na primer, dinjenica da

    l+ l.tt r akadijskog Anua (Bog neba) imala demon-kierku
    | ,r1r,11111,

    Neprijatelja dece. Svi ovi elementi, bogovi, du-
    Ir,'rr i planete, behu povezani u sistem koji je iznedrirr
    rr',troLrgiju,

    a verovatno i jevrejsku kabalu, nauku brojcrv-
    rr, lrlozol'ije koja je uticala na mnoge druge,sisteme,

    ukl,jrr-

    r'rr;rrt

    r grrosticjzam - Sto je sve duboko uticalo na nrirgi,jrr

    l,r1 r;111;1.

    l)uhovi, koji se mogu nadi kod Semita i ostalilr, olrrr
    lrr,rlrrli su: AIu, ,,RuSitelje", diji str delokrug dovedjc glrlrli;
    I l.rrrr, koji je delao u crevima idiii su Tajni bro.j (ncrpozrrir
    1,'1' zrrrdcnja) detrdeset5ezdesetina;

    Telal , ,,Ratrrici", Irrji

    su na neki nadin bili povezani s rukom, a diji mitski broj
    jo5 nije poznata0; Maskim,,,Postavliadi zaseda"'.,s-pedeset-
    iestinama; Utuk, pre toga zli clcmoni uop5te'

    .V-'.oug.:u

    ioS oostoiali Ardat, ,,Nodnc trr()r'c",

    Sukubus (Lilit' Elit'

    'Utuiu,

    ..itra5ila", ..divovi", pttzttitti ka

    jo5 postojali Ardat, ,,Nodnc lllorc";

    kr rlim araoskim duhovi-

    nji bili su, izgleda,

    .slidni tkrlrrirtt i zlim q:,.up:.ki*

    $uho1t;
    nia. Mnoei o"blici cluh.tvl bili su clobri ili zli, ovisno od
    tosa kako"su se koristili. Ovitkitv nadin razmi5ljanja

    prime-

    niSn ie iu zapatlnoi rrrlrgiii'

    uz prizivanje

    duhova..koji ie

    uiadiii 5to sod 2clirc", lllivirJcnja.

    fantomi i vampiri pripa-

    ciriu klasi i,ubtrrttt, kdcri boga Anu, Neba.

    I hllrrj,,i('1 ti si preseden nadvoje, tvoja dusa je smezura'u, tvrrle trrrkle&t
    Irrrt' pokopano je zaboravom, iznad nje je iutnja i ona jc puln ,', ,

    if

    ;rf ufrrrrrcjskc Knjige o propasti.

    f )rr yc postojala veza izmedu jevrejskih i egipatskih nrngij.
    rlrilr vo5tina govore obilni dokazi u knjiZevnim i vcrsk-inr
    rlclirrra. Pored ovog svedodanstva, takode znamo da su Sc-

    !t!!!i - kao i Grci, Rimljani i drugi narodi starog sveta -
    trrli Cvrsto uvereni u nadmoi egipatske magije iad dudo-
    f vr rlstvom drugih zemalja.

    . Mojsije je bio, kao Sto saznajemo iz Biblije i Kuranaar,
    Jtrlirrr od najve6ih stranih udenika koji je ovu ve5tinu savla-
    tlrro u Egiptu. Kao i Egipiani, on je koristio darobni Stap
    ili prut; kao i oni, on je naterivao vode da se razdvoje.
    ('rrk jc znao i neke Redi Moii faraonskih sve5tenika.
    Kad se M_ojsije borio u duvenom magijskom dvoboju
    I vlirdima s Nila, magija je vei bila u punom zamahu i
    Itrlcgralni deo egipatske vere. Kralj, svestenstvo i narod
    lrr'lrtr nerazdvojivo vezani magijom. Ne beSe li onaj darob-
    rrjrrk, koji iz saZaljenja nije upotrebio svoje ume6e protiv
    lrlrrlsija 1300. pre a.e.42, sin Ramzesa II li8no? Dvesia go-
    rlrrur pre toga, kaZe nam Papirus iz Vestkara, dudo istovlt-
    tt() sir duvenim Mojsijevim ,,razdvajanjem voda.., izvrSio je
    vrlrovni sve5tenik toga doba.

    . Magijske ve5tine su se toliko koristile u Egiptu oko
    t(ll). pre n.e. da je i samo ime zemlje u na5 jeziliu5lo kao
    rrrronim za njlh. BaS kao Sto je starosemitska re( imga
    rlvorila engleski termin ,,magija", tako je jedno od najsta-
    trjilr imena za Egipat (kemt -,,taman",

    ,,crn,.) bilo pr'eve-
    rlcrro kao ,,Crna", umesto egipatska magija. Naravno, Egi-
    pirl sc_zvao ,,Crni" ne zbog satanskih osobina svoje magi-
    1r', vci zbog boje zemlje nakon poplava Nilaa3. Drugi tcr-
    rrrin, alhemija (arapski al-kimia) takode nastaje od ovog
    i\l()g imena. Drugim redima, oba izraza, ,,alhernija..

    -i

    ,.('nro umeie", prepoznaju se u originalnom znadenju ,,U.
    rucetc Egipta".

    S moguiim izuzetkom rasprave o Atlantidi, sigurno
    ut' lxrstoji zemlja o dijoj s-e drevnoj istoriji i okultnim rntl-
    n;;rnrir toliko pisalo s vrlo razliditih glediSta. Odabrane ver

    53

    zi.ic oblccla, koji su izvodeni u Dolini kraljeva' preneli su
    rr pustinju arapski beduini idoradivali su ih, tako da se na
    cciom Siednjem istoku verovalo da je Egipat naseljen ra-
    som darobnjaka. Tokom celog srednjeg veka, ova ideja,
    poticana citatima iz Biblije i delovanjem semitskih opsena-
    ia, uhvatila je dvrste korene u svesti ljudi. I za vreme pe-
    rioda naudnog istraZivanja piramida i faraonskih spomeni-
    ka, zapadnjaiki okultisti su se takmidtlt da iz svega egipat-
    skog i2vuku misterije. Naravno, do5lo je do reakcije. Jed-
    na grupa promatrada - mnogi od njih verovatno s manje
    znanja-od-empiristidke Skole - proglasila je egipatsku ma-
    giju i irali aa jedino ,,magidno" kod Egipiana jeste njihova reli-
    gija.

    Istina se, kao i obiino, nalazi rlegde izmedu. Kao Sto
    je poznato, drevna magija i religija bile su jako povezane.
    Zbog toga veiina oblika magije imaju slidnosti s religij-
    skim sistemima. Papirusi i natpisi na grobovima daju nam
    mnoge nagove5taje da su obredi, poznati proudavaocima
    okultnog, bili poznati, a moZda su i nastali u Egiptu. Tu
    je jo5 i svedodanstvo veoma opseZnih sekundarnih izvota
    - grdki, arapski i hebrejski zapisi - koji sadrZe obrede
    verovatno izvodene i medu duhovnicima misirske boginje
    Izide.

    Da li su egipatski duhovnici bili dudotvorci? Da li su
    zaista posedovaii znanje koje nam je jo3 skriveno? Oni
    koji Zcic cla u to veruju reii 6e ,,da". Oni koji uzimaju za
    istinito lcvrc.iska, hri5ianska i muslimanska sveta pisma,

    lrcz rrl'lcvlrnja

    6e red da nema nikitkvr' \ultll(. ( )rl;rll r-r'

    rrrrl:rti

    ;lotraZiti dokaze i zadovol.jiti

    svojrr rrrirlrtr.l;rr.

    I lopiteno govoreii, religijsko-nragi,islrr

    oIrrt.rlr I ip,rpr.n

    rr;r lrili su vezani za odrlavanje naprctkir i lrt,rlrr,rllrrsl

    rirrltrt

    tt zrrl-lnrbnom

    Zivotu. Dela koja podrazurnr.vrrirr

    lrtrrrr I ttr.
    1't'lr, krro Sto je uni5tenje neprijatelja, dirrc rrrirkr tlrrrgadiltr
    tlnrl)u. Ona su, izgleda, bila prirodni deo ta.irri hoi(,hu ll(l
    .,r'rlovrrli

    posveieni duhovnici kao vrstu politit'kc rnnglls
    N:rlrrvno, jedan od kraljevskih ciljeva bio jc dir rn nr,lrr,
    osigrrra najmoiniju magiju. Kasnije je, medulinr, krrkrr
    ',vt'tkrde desetine hiljada dragog kamenja i drugih arrrljll,jrr,
    rrrrrgiia poprimila popularni karakter. To joj je donelo i
    rlrrrStveni

    poloZaj,-iako je u stvarnosti posiojaio nckoliko
    t I t t : | rcnih kraljevskih darobnjaka.
    Neophodno je imati predstavu o Egiptu da bi se dovck
    l()l(' mogao staviti u ulogu njegovog naroda. Klima i rc-
    llt'|. koji su odredivali mnoge aspekte Livota u starom
    I lirptu, malo su se promenili u zadnjih pet hiljada godina.
    N;rrl svim ostalim, naravno, dominira Nil. Sama ta dinieni-
    r ;r jcdna je od centralnih misli u religiji Egipta, kao i u
    rr;t'grrvoj magiji, umetnosti i knjiZevnosti. Za praktidne ci-
    11,'vc, zemlja se sastoji od duge trake obradivog zemljiita.
    ( iolovo u duZini od dvanaest stotina milja, ova je traka
    rrstidcna planinskim lancem. Izvan ovoga nema gotovo ni-
    tt;r osim pustinje. Sredinom protide snaZna matica Nila,
    l oj:r uz obe obale ostavlja crnicu - zemlju koja 6e magiji
    rl,rli jcdno od njenih najpoznatijih imena.
    Skoro svako povr6e koje raste u ovim podrudjima,
    ;,rvljrr se u magijskim obredima Sto se dak i danas izvode
    rr;r Slcdnjem istoku. IJrme, akacije, sikomore, Lito, zob i

    l,r()ri(): smatra se da spadaju medu najmoinije pojmove u
    rrzrrici darobnjaka.
    Nil nadolazi svake godine izmedu 1. i 16. jula, dono-

    ,,r't

    i rr N;t'govo prerastanje u poplavu do meseca septembra,
    ;rr;rli jc za svetkovinu u Kairu, Svedanost Nila: ,,Seljaci",
    l,,rzt' (iaston Masperoaa, ,,natovareni zalihama dolazc izrlir-
    l, l.rr i jcdu zajedno . . sve5tenici napu5taju svoje hrirnrrt-
    \( l lrose statuu boga (Nila)

    vz obale Nila i zvuklr

    p('\nrc i muzike".

    Iziclini sve5tenici - najbolji darobnjaci Egipta

    bili

    ',rr

    ;xrscbno vaZni u ovakvim dogadajima. Deo,,Himnc Nilrr"
    ,l,rl jc na svitku papirusa u Britanskom muzeju:

    55

    Poztlravliamo te, Nile.. ' koji rastes da bi Egiptu podario Zivol " '
    ilu.ti i*rniu otl radosti kad ti iziastaS iz nenoznatog ' ' ' jedn-e pored dru.-
    nin uiiirn,t liude iz Tebaide i one sa Severa . ' ' kad rog oglasr da se Ntl
    iodigao. peuamo ti i pljeidemo rukama uz harfu'

    Tumadenc, terminologijom magije' nadolaZenje

    Iilu-tiry-

    bolizovalo je vendanii Ozirisa sa lzidom: Oziris Nil, Izida
    Zemlja .- crna zeml,iil ovog podrudja.

    Savremeni egiptirlozi tvrde da ritualne magijske.ve5ti-

    'Savremeni

    egiptolozt tvrde da rltualne magUSKe v€srr-
    ne datiraju iz prcdinlstiiskih, pa dak i preist-orijskil

    Yt".

    ne datlralu lz pro(Ill-lilsll.lsKlll' Pa ldr' I

    Prsr)rvrtJD\rrr vrv

    mena4s. iegenilu kit')c tlitjc Scm' sin Noe' do5ao u Egipat

    l.r,rl;r'r'poziv

    cla Teta dode u prcslottit'tt.

    llrr

    ;r'n\/;rl ptl
    llr,rlro. Nrrslanjajudi se na kraljeviirt, ttttttltirt ;t'rloiiro rhr
    rrl.otvl;r'nog damca. Ovde je zatraLict da sc tlovrtlu r!l('Hrlvrr
    rlrr.r r tloncsu knjige i to je uradeno.

    1W,

    dHtil[

    1,

    Pccat lLanrzeslr ll

    hirrl;r su stigli u palatu, kralj je naredio Teti da otltttirlt
    trril'. ("irn mu se predstavio, Kufu ga je upitao za5to sc prc
    Iri,.rr slcli. Na ovo je mudrac odgovorio da on dolazi kaclir
    pil l)()zovu, nikako pre toga: ,,Vi ste zvali i ja sam doiao."
    Zrrtim se Kufu ponovo obratio darobnjaku: ,,Je li isti-
    tlrl , l)tcma onome Sto sam duo, da ti znas kako ponovo
    ltrr'vlstiti glavu koja be5e odsedena?" Starac je odgovorio
    llrr rrroZc to da uradi.
    Kralj zatraLi da se dovede jedan osudeni zlodinac, ali
    ltir t'rrrobnjakov znak doneli su gusku.
    ( )tlsekao joj je glavu i poloZio je na jedan kraj kolona-
    rlr', tfrrk je telo ostavio na drugom. Teta ustade i zapeva
    ,,ltct'i Mo6i". Glava i telo podeSe da se midu jedno prema
    rfrrrllorne, sve dok se ne sastado5e ispoji5e i - glavazaga-
    hrt

    'lcta

    je ponovio ovu majstoriju s drugom vrstom pera-
    rlr t|lr bi na kraju to uradio s volom.
    ( )va prida, povr5no uzeta, mogla je imati za cllj da

    1rn[;1'lg da faraon Keops, iako je bio veoma jak, nije u
    rr,r;oj pratnji imao nijednog darobnjaka koji bi mogao
    11r'ruriati ovu majstoriju. Medutim, istorija nas udi da je
    iirl' i rr vreme gradnje piramida u Gizi, magijska i politidka
    rrr,'r' Mcmfisa - tada sedi5ta vlade - opadalaas. Ideje ko-
    lr' ,,u ncgovane u Tebi, nizvodno na Nilu, nadjadale su, a
    tr=lrrrrsko

    boZanstvo Amon-ra (Jupiter) postalo je jedno od
    tr;rlvrlnijih u Egiptu. Moi Tebe trajala je, sve u svemu,
    lr r lriljircle godinaae.-
    tlticaj egipatske magije na Grdku bio je veoma .iitk,

    N,r

    lrrimer, papirus br. 75 iz Revana, predstavlja vcliki
    rr rlrrli s dvadeset dva stupca teksta pisanog narodnirn 1li.
    !,rr(rrn, a svaki stubac ima preko trideset redaka. Na polc'
    'lrru sc nalazi grdki prevod. Medu crteZima ima jcclno ltrt
    .:.urslvi) u obliku prividenja s magareiom glavom i jetlrnt
    ,',1 Arribusa, koji stoje pored mumije ispruZenc nlt otlt'tt,

    u tristotoj godini, slo clcvcclcsct godina posle Potopa' I
    vladao je"zinrl.iorn io$ slo *cztlcsct jcdnu godinu' T9.k9-
    ovog pirioclit, lrrrttir .ic cvalit rnagija. Jevrejska tradicija,
    nuriu'i.t. lvrtli dit ic sam Noa bio rJarobnjak i da su se
    nckc tit.irrc krt.iigc poscbno njcmu otkrilc.
    l.J cgipatskim i grdkim spisima zapisane su bezbrojne
    pridc o postupcima za oLivliavanje.mrtvih' Iako je poznato
    da su Egip6ani verovali da 6e telo uskrsnuti na drugom
    svetu, ip"af ima jasnih nagove5taja da su-neki od njihovih
    obreda blti namenieni oZivljavanju le5a. Naravno, tvrdi se
    da se to radilo vi$e puta, ne samo jednom' Ono Sto ovaj
    opis dini zanimljivirn jeste dinje-nica da je. jedan od farao-
    na, najduveniji po svom magijskom znan;u, stvarno nare-
    dio da-se ovai pokus izvede u njegovom prisustvu'
    Bio ie to Herutataf, sin Keopsa (Kufu) i Ziveo je sko-
    ro detiri tritiaae godina pre Hristaa6.
    Prida se da fe jednog dana Kufu raspravljao o dudima
    sa svojim sinom. Aerutaiaf je rekao da je s-pridama sve.u
    i"J",'"fi je malo ljudi videlo takve stvari' Obeiao je tada
    da e,e ruo- o.tr pokazati doveka koji moZe izvesti dudo
    oZivljavanja onih'koji ne samo da su mrtvi vei im je, u
    stvari, odsedena glavaaT.
    Taj darobnjak je bio Teta, poznat po tome Sto je imao
    sto des-et godin-a. fiio je.upuien u tajne poznatog svetili5ta
    Tot. Ni danas nije jasno o kakvim se tajnama radilo'
    Shodno tome, spremljena je jedna ekspedicija: faraonov
    sin putovao je ni2 reku Nil barkom, zatim dalje na nosiljci'
    dok druZina nije stigla u Tetino boravi5te.
    Opis je pun detalja prikaza Sto pokazuje da je do pu-
    tovanji stvaino do5lo i da legenda nije delo maSte.- Tako
    se, na primer, kaZe da je mudrac leZao na pletenom kreve-
    tu (verovatno je slidan dana5njem angaribsu). Sluge su ga
    de5kale po glavi i tabanima. Zatim sledi opis susreta izme-
    clu okruhjcn

    "1'J h

    56

    )l

    Limans daje prevod grdkog teksta koji je nakljukan
    magijskim blagom iz egipatskih izvora. Evo nekoliko na-
    slova: magijske ceremonije velike dudotvorne snage, po-
    srcdstvom ljubavi; recept za lek zvani hermerius; formula
    za sre6u i bogatstvo; nadin stvaranja snovat zatim joS dva
    nadina u istu svrhu. Potom dolazi obred kojim se izvodad
    moZe savetovati sn l'r

    Oni koji imaju nastupe
    neobuzdanog grrcvir rrrogu naii spas u jednom drugom po-
    stupku. On sc otlvi,jir u rirsponu izmedu pravljenja prstena
    koji ie doncti rrspelr rr svirkom poduhvatu, pa do Demo-
    kritove sl'crc. Zirtirrr posloji rrrctocla izazivanja svade izme-
    du muZit ilcrtc. I tlr kl.ltjtt, srcclslvo kojim se doveku odu-
    zima sirlt svc rlo srrrlli, priktrzirnojc na crteZu jednog egi-
    patskog lro:lir

    rrsl vir.
    Vcrujc sc da .jc autor mogao biti jcclan od Izidinih
    cluhovnika kojcg Porfirij kritikuje:

    Koliko apsurda ima u tomc da neko ko je podloZan svim ljudskim slabo-
    stima. pretnjama zastraii ne samo demone ili duhove mrtvaca, vei isa-
    mog Boga Sunca, te Mesec i druga nebeska bica. Carobnjak laZe da bi
    nebeska tela prisilio da kaZu istinu: jer, kad on zapreti da ie uzdrnrati
    nebesa, ili da ie otkriti lzidine misterije, ili tajnu stvar koja je skrivena
    u Abidosu. ili da ie zaustaviti sveti damac. ili da ie Ozirisove udove
    raseiati do Tifona. zar to ne izraZava veliku ludost doveka koii oreti
    nedemu Sto niti razume, a niti moZe da izvede5{}.

    Pa ipak, Seremon (prvi vek n.e.), sve5tenidki

    pisar, pomi-
    nje ove stvari kao ne5to Sto je veoma koristilo egipatskim
    duhovnicima prilikom njihovih bajanja.
    Veliki autoritet Jamblikus tvrdi da su Izidini duhovni-
    ci upraZnjavali magiju. On ide i dalje, istiduii da su njiho-
    va zazivanja bogova sadrZavala pretnje.
    O svemu ovome postoji dudno slidan krug za sve one
    ko.ji sn proudavali magijskc rituale Zapada, posbbno one
    u jcvrcjskoj tradici.ji. Slcclcii postupak, za koji kaZu da je
    po porcklu stlrocgipatski, biie po tonu poznat nekim di-
    taocima:

    Da budem podstaknut ponroirr clciaka sa svetiljkom. zdelom i semen-
    kom, pozivam tebe, o. Zcusc! Hclios, Mitra. Serapis. neosvojivi, posed-
    nide meda, ode meda . . . Neka Bog kdeg pozivam dode k meni i neka
    ne ode dok ga ne pustirn . . . Napuni mesingani pehar uljem i navlaZi
    desno oko vodom, uzetom iz damca koji se nasukao.

    Uprkos mnogih magijskih rituala, koji su zabeleZeni u ta-
    kvim delima kao Sto je Knjiga mrtvih i na drugim papiru-
    sima, izgleda verovatno da veliki broj onih koji su bili
    upraZnjavani u starom Egiptu, preZivl.javaju samo kao deo

    oOoo

    T # 0f

    qr7 qpffi

    Magidni crtez na mrtvadkom

    sanduku

    duhovnice

    Ta-Ahuti.

    (Britanski muzej. br. 24793)

    .,lrlcnijih obreda koje su nam ostavili u amanet - arap-
    ,,ki. hebrejski i drugi pisci. Jedan razlog je Sto se neka
    r'rrtlr, za koja se tvrdi da su ih izvodili egipatski mudraci,
    rrc llillaze u njihovim sopstvenim knjigama o dinima. Isto
    i,rl'o je moguie dasu mnogi postupci nestali zahvaljujuii
    /,rkonu o prenoienju, koji je zabranjivao da se poveravaju
    lrrkr kome osim pogodnim posveienicima - a taj broj je
    lrro ograniden.

    Mnoge religijsko-magijske ve5tine su koristile amajli-
    ;r'. Veoma je omiljen bio dragulj - kotrljan: model, de-
    ,,to

    u glini ili kamenu, jednog od svetih kukaca poreklom
    rz ligipta. Osim Sto je bio simbol Boga Sunca (otuda i
    :rrnlrol Zivota), ovaj dragulj je, kad bi se stavio u grob,
    lr()sodovao moi da oZivi mrtvaca. Jedino je trebalo da se
    rrz ovaj dragulj poznaju Redi Moii i da se one izgovorc
    rzrr:rd

    tela.

    Ovaj kult kukca-kotrljana pre5ao je u Grdku, oclaklc
    rhrlri.jamo upute za podarivanje moii ovom dragulju pre
    rrt'go Sto se ponese:

    l!rstirvitc isklesanog kukca na papir na stolu. Ispod stola mora hili t'irtu
    l.rrrcno platno. Ispod njega stavite maslinovo drvce, a na srodinu:lolrt
    ,t,rrile rrralu kadionicu gde 6e se prineti smola ili kiparis. lrnirjtc pll tttr t

    fr

    &

    58

    59

    mlrlu lnlsu(lu ()d hrizolita u koju Cctc slaviti mast od krina ili smole ili
    cinrclri. t lzrrritc prsten i stavite ga u mitst, p()$to ste ga prethodno odistili'
    i plirrcsilc g1l na Zrtvu u kadionicu zttjcdno sa smolom. Ostavite prsten
    Ir-i rlirrrir; potom ga izvadite i sklonitc na sigttrno mcsto. Na proslavi neka
    llli rrrci budu diste pogade i voCc iz tc sczoltc' Po5to prinesete drugu
    lrlvrr na pruiu od vinove lozc, ttlkom lrtvovanja izvadite prsten.iz masti
    irrtrnaZite se balzamom iz njc. Moratc s0 ttittttltzati rano izjutra i, okre-
    cudi Se prema istoku, izgovoriti rcdi dolc napisanc. Dragulj - kukac
    nrora biii isklesan iz smaragda; probu$itc ga i provucite zlatnu Zicu, a
    ispod dragulja iskleSite svetu Izidu i, po5to ste ga tako posvetili, upotre-
    bite ga.

    Dotidna bajalica bila je,

    ,,Ja sam Tot, izumitelj i osnivad
    medicine i pisma; dodi k meni, ti, koji si pod zemljom,
    digni se k meni, veliki du5e." Dalje se navodilo da se ovaj
    postupak moZe odvijati samo u odredene dane: 7, 9, 10,
    12, 14, 16,21,24, i 25, brojeii od podetka meseca.
    Dve karakteristike staroegipatske magije, koje moZe-
    mo naii u zapadnjadkim obredima, sasvim lide na osnovni
    ton njenog dutra. Cat i u doba Ramzesa II (pre vi5e od
    pet hiljada godina), bilo je jako razvijeno verovanje u mi-
    stidne Redi Modi, ba5 kao i Sto je i magija smatrana toliko
    starom vestinom da se kao jedini njen poznati izvor uzima-
    lo samo boZansko otkrovenje. Postoji velika mogu6nost
    da su neke od ovih redi, koje su dak i tada bile sastavljene
    od nerazumljivih slogova, do5le u Egipat kao posledica
    osvajadkih pohoda nekih faraona u Mesopotamiju. Drugg
    su, po svoj prilici, poticale iz nubijske magije koja u Africi
    ioS cvate.

    Druga karakteristika povezana je s navedenim vero-
    vanjem. ba bi se duhovi i bogovi prisilili da poituju. njego-
    vu volju, bilo za dobro ili zlo, opsenar je morao biti nao-
    ruZan Redima Moii i poznavanjem imena bogova. Na taj
    nadin je on mogao naredivati boZanstvima, ma koliko ista
    modna bila. Nije bilo nijednogizuzetka u pogledu broja i
    moii bogova koji su se mogli ,,obavezati" ili prisiliti da
    deluju po zapovedi darobnjaka. U nekim se sludajevima
    daro-bnjak, u stvari, toliko poistove6ivao s moiima boZan-
    stva koje je zazivao, da je usvajao njegovo ime i izdavao
    zapoveiti. Proudavaoci srednjovekovne evropske magije
    prbpoznade ovo obeleZje u nekim postupcima zapadnjad-
    kih-verzija Solomunovog kliuia, u kojima izvodad rygo-
    vara s duhovima ne pod sopstvenim imenom ved kao Solo-
    mun lidnost.

    MoZc se prihvatiti da su Redi Mo6i slidne semitskoj
    teoriji o Naiveiem Imenu Boga, koie dak ni posvedenici
    nc smciu tlit izg

    r!;r!orlrnrir

    clelili verovanje da je imc - litllrosli ili lrog.tr
    lriln ?ivolno vezano za snagu, karaktcr i tlrrlrovrri elertre

    rrl

    Irrrlrrovirnog.

    Da li se radi ba5 o skromrrosli krrrl lctte tr
    nlroHrrn zcmljama neie da odaju svoje imc rrr.polrrrrtirrrn'l

    Anubis, tsog mrtvih

    ( )nc su ,,kieri tog i tog", ili ,,Zene tog i tog doveka... An-
    lropolozima su poznati plemenski obidaji koji su u velikoj
    rrlxrtrebi, gde se preduzimaju sve predostroZnosti da se
    irrrc.jedne

    osobe ne sazna van uZe familije. U nekim sluda-
    l('virna imena se menjaju. O ovoj temi vei postoji obimna
    Irle ratura i ja se ne usudujem da bilo Sta dodam.
    Magijsku red ili ime ne mora poznavati onaj ko je

    rrlrotrebljava,

    ali ona svejedno ima svoju moi. Ovo verir.
    virrrjc moZda nije nastalo u Egiptu, ali je kod njih ono
    !,rllrrrno bilo prisutno, kao i kod kasnijih darobnjaka u
    rrrrrogim

    zemljama.
    U Luvru se nalazi pogrebni magijski papirus koji dntl"
    r;r iz vremena Ramzesa II, a u njemu se javljaju varv[rsk(.

    60

    6l

    redi i imena: ,,O, Valpaga! O,
    Amagoa! Uana! Remul ..."

    rrrl .,vrrltog

    dudovi5ta ili neprijateljskc iivolrrrjt.kolir lrr rc

    rrr, rgllrr

    lrlibliZiti.
    llzirrrajuii ,,tvrdo jaje" u jednu ruku. tove k knte :

    I I

    _lrr;r. votk:.koja se-zemljom Siris2, osnovo boZanskih slv{lcnlA, haLo ttn
    lrr-lr,",rr. ttko i pod zemljom: ti koje boravis u gnezdinrn v,ri[., rIrlarint
    rtrl t, l,c iz vode, s tobom s.amlig u tvom gnezdl, ja sarn Arrrru lr Kop,
    lilE,r, ll si[1l Amsu, gOSpodar Kebua.

    Frri litro Sto su imena posedovala magijsku snagu u orltrnlu
    fltl 7iv()t na zemlji, tako se njihova mo( zazivala i rrrr po.
    grt'lrrrirn svedanostima i upotrebljavana su u zami5l.icriilrr
    ilrrrt'lirna izmedu duSe i bogova s onoga sveta.,Nijcdrrl
    tftis:r nije se mogla nadati da ie dobiti oio Sto ie"zasiuZilrr
    lrl;r t:c biti primljena u raj dok ne bude ispitana do kraja,
    f rro itrr je opisano u Knjizi mrtvih.

    . Sta je s balsamovanjem i lepo gradenim piramidama
    lo;r su se smatrali znadajnim u magill starog Egipta? po-
    :loji obimna literatura u kojoj su takvi autoriteti liao Flin-
    (llrs l)ctri i Volis BadZ, detaljno opisali obrede balsamova-
    n;rr i njihovu svrhu. Kratko redeno, smatra se da je razlog
    prr oi'uvanje posmrtnih ostataka bio kontakt, ma koliko
    lnrrrrrr, koji je postojao izmedu duse (ka) i tela posle smrti.
    I lrrorman tvrdi da je postojalo konadno verovanje da ie
    lr'lrr jcdnog dana uskrsnuti u svom prvobitnom (mada pro-
    f trt t'rrom) obliku. Medutim, vi5e je ra5ireno miiljenje da
    fl rrrrrrnija duvana kao konadi5te du5e. Izgleda, opet, da
    sl sinrbolidki obredi izvodeni s mumijom - kao Sto je
    I r'r{'rnonija ,,otvaranja usta" - trebalo da odraZavaju ono
    6lo t:c se du5i dogoditi na onom svetu. BeSe to, u stvari,
    rrr'l.rr vrsta magijskog oponaSanja buduieg Llota du5e, na
    lr1 r/ntrtom nivou du5evne magije. Isto tako, verovatno ie
    lrr'\lo.ialo verovanje da neki telesni organi nastavljaju da
    frrrrlicioni5u, naravno u razliditoj ulozi u odnosu na onu u
    nornlirlnom Zivotu.
    Ispisane su mnoge knjige u pokuSaju da se dokaZe da
    lrn;rrrride simbolidki predstavljaju i Knjigu mrtvih i Knjigu
    i. ltttu. Izgleda da nema sumnje da dimenzije nekih pira-
    lntl;r i njihov unutra5nji raspored imaju veze s mistidnim i
    nr,rliijskim pretpostavkama religije faraona. A da li su onc
    lllri' za re5enje zagonetke joS je otvoreno pitanje. Kon-
    r,'rrr'ionalni promatradi, u celini, skloni su da simboliku
    prr;rrrrida promatraju kao prirodne projekcije egipatskog
    \r'r()vanja i teologije, pre nego nekakve znakove koji su
    lrr

    lrostavljeni iz nekih drugih razloga izuzev duvanja lelrr
    r,, l lrrl.janja. Prihvatiti bilo kakav drugi stav na sacll$rrielrr

    Kemara! O, Kamalo! O,

    Oziris

    Budu6i da se slidne redi javljaju u vedini starih magij-
    skih spisa, verovatno nisu svestenicima znadile ni5ta viSe
    nego Sto znade nama. Slededi ovu liniju istraZivanja i pret-
    poitavljajudi da su neke Redi Moii do5le iz susednih zema-
    i1a, Vist 6nt de RuZ je u proilom stoleiu sastavio listu redi
    - na Zalost neobjavljenu - koje, izgleda, pokazuju slid-
    nost s dijalektima kojim govore Nubljani i drugi.
    Na magijskom papirusu iz Harisa nalazi se postupak
    kojim zazivad, upotrebljavajuii neka imena, u stvari, po-
    prima ulogu boga Amsua. Ovde je, moZda, kljud. MoZe
    ie pretpostaviti da poistovedivanje darobnjaka s duhom ili
    bogom-u redima ili molitvama, ima za cilj da ga udini tim
    duhom ili bogom. On je, barem, mogao verovati da moZe
    ,,pozajmiti" sve atribute i mcii dotidnog.boZanstva, makar
    i'nakiatko. Cilj ovog obreda je da za5titi ljude na brodu

    62

    63

    niv()u l)()znirvanja staroegipatskih okultnih disciplina, bilo
    bi lrrvrio pretpostavci daiu egipatski d.uhovnici-darobnjaci
    ili niilrovi kraijevi imali nameru da skriveno znanje prene-
    su liucluiim pokoljenjima. Medutim, buduii da ne postoji
    rriruove5tai Lelie da se znanje prenese drugima, a kamoli
    ,,.iii rnuk da ie ikada nestati faraonska mo6, nameie se
    pitanie na demu bi mogle podivati takve pretpostavke?
    '

    lauzimajuii gornjistav, iskljudujem takva natprir-od-
    na ,,otkroven;a" o kojima mi je govorio jedan ozbiljan
    proudavalac okuttit*a. Njemu se otkrilo u snu - a deli-
    ioieno i kao spiritistidkom medijumu - da je njegov?

    "ti-

    siia" da ide u Egipat i da se ulogori u senci piramida gde
    ii mu se obznanitl njihova okultna moi i namena' Budu6i
    tada veoma bogat, a u isto vreme Zeljan avanture, postu-
    pio ie onako klako mu je zapovedeno. Jedina posledica
    be5s da je, zbog izuzetno vetit Jednako unested"n bio ie Sto nije do5lo do otkrovenja'
    Kad se vratio u Englesku, shvatio je da je njegov podu-
    hvat bio propala stvar. Ne moZe se, medutim, poreii da
    je ovo iskustvo imalo uticaja na njega.

    Pesak koji peva

    U planinskom lancu El Meman,.pored Crvenog mora' na-
    lazi sc DZcbcl Narkus - Planina zvona. Njene stene i
    o5tre hricli tako su poloZene da se duje glasni Sapat ,,koji
    izlazi iz kamena", kad vetar duva iz odredenog smera.
    Ovo je verovatno razlog Sto su manje civilizovana ara-pska
    plcmbna smatrala da su stari.Egipiani mogli da pobude
    glasove prorodanstava iz zemlje.
    *

    Mnogi darobnjaci su tvrdili da Sapat predstavlja glaso-
    ve duhova koji dovedanstvu govore Sta da rade, a Sta da
    ne rade. U svakom sludaju, utisak na posetioca, dak i u
    ovom veku, je jeziv.
    Slidno se piiea i za egipatske sveStenike koji su primali
    prorodanstva bd peska koji peva. Ovaj pesak joS

    ,,peva",
    i verovatno je n6taO postojao pravi sistem tumaienja tih
    zvukova. U ovome mozemo naii odgonetku'izvora nekih
    magijskih verovanja faraonskog Egipta

    \oja su doSla. pre-

    ko

    -Crvenog

    mora, ba5 kao Sto znamo da su neki obredi
    potekli iz unutrainjosti Afrike. Pustinjski narod gaji.razna
    prazncrvcrja vezana za pesak kojipeva, koja mogu biti sta-
    ia koliko i ogipatska. Ako se zvukovi duju, na primer' pre

    rrrl,rrloli

    ilrcscca, to su dobri Znaci zit lll(,ilt(' ;rlr(t ctr tro.,lr,

    rrrl,rrl,,l'.

    urcscca. znaci su rdavi. I)t'uIi ,., ,r rr, | ,,,1rr,,i,,
    l,r

    ;r1s1rrr;ur.ic

    koje ie se dogoditi. a kad-jc ()

    llulll t{,(-. lt(}lit'll

    u'.lt rlrlr tlrrl.jnja

    pitanja u pogledu vremcnil i rrrr,Elir

    rrrllrrqkit,

    I\lrrnlir ljrrcli u Egiptu rekli su mi, neposrctlrro i,rir rrrlu, rlp

    fr= ;r'rl;rrr

    libijski derviS predskazao rat 1937. i rltr 1t, ullot(l

    nn 5t'rrrrsi.ja

    da se pripremi za vojevanje u Zirpirrlrruj

    irttrti

    lp I'rot'ckao je da ie ono dovesti do oslobaclirrr.jlr

    otl ilnli=
    lnrr,.l.og jzrrma. Sve ovo - i jo5 mnogo toga -. r.rro jr, otl
    1rt',,l,rr

    koji peva.
    l'orcd Kom el Hetama, bedema pesdenjaka koii olrc
    lrz;rvlr mesto nekad duvenih palata i hramova Ariiurrollr
    lll. rrtrlaze se dva sedeia kotosa. Jedan peva pri izlirskrr
    Eun(':r.

    Neki kaZu da pesma vi5e lidi na kidanie Zica harl'c.
    l,r ovlrj iudan zvuk ima. naravno. mnogo objaSnjenja.
    l'r.nrr legendi, Kolosa je podigao Memnon koji je poic-
    r|.,r;ro neverovatne moii. Na dudnovat nadin ledjo"je bole-
    qlr(

    . oZivljavao mrtve, a pri izlasku sunca vetrovi su se
    rf ,rlrrl.i da neke redi ponovi i Kolos, isporudujuii Salmat
    {p()z(lfave). Cak su mi rekli da ie Memnon ineki njegovi
    r r,,rrki sveitenici, pri povratku u Egipat, najpre razgovarati
    ,, ovirn Glasom . . .

    Nasuprot ove lepe i romantidne pride, pokojni ser
    ( i,rrrliner Vilkinson objasnio je da je on otkrio jedan ka-
    ru( n u krilu dotidnog Kolosa. Nestrpljiv da izvr5i neku
    \r.,tu provere, popeo se na statuu imalim dekiiem udario
    f ,r; lrrtm€o. Zvu(alo je kao da udara po mesingu. Zato ser
    ( i.rrrliner tvrdi da jedino pri udaranju tog kamena izgleda
    rl,r liip govori.

    Slidni metalni zvuci mogu se dobiti ako se udaraiu de-
    l"r'i visokih hridi u TanbridZ Velsu, posebno u planini
    /\()nir. Ovi fenomeni, koji su poznati u mnogim zemljama,
    \,'r()vatno su uzrokovani disto prirodnim faktorima, ili su
    irr;ri'c lukavstva preda5njih naroda, smi5ljena kao dodatak
    rrr;rgijskim

    obredima. Obicno se ne smatra verovatnim cltr
    1','sloji bilo kakvo direktno natprirodno objaSnjenje.
    [J isto vreme, Zeli se istaii niihova vrednost kao znit-
    rnt.rr.ja. Prida se da oko dve milje od Le Se5ela, gclc jc
    Nrrpoleon prosecao put izmedu Savoja i Francuske, r', ti,-
    rr, lrr ima udubljenje duZine 975 stopa iSirine 5 stopa, Krr
    'lrr su iskopavanja bila skoro zavr5ena, i kada su sc-rirdnici
    ',rt'li

    usred tunela, zadnjih nekoliko santimetara probi.jcrrrt
    1,' pijukom. Tada se zaduo zvuk nalik na bolno .icdrirrjr.
    lr;rtl:r su o ovome obavestili Napoleona, preblcclcir

    ic. jr,r

    64

    ( )rtl( ntitlna magrJa

    65

    mu je iedan prorok rekao da 6e u buduinosti slediti samtr
    p"riri'"[" bude euo takav zvuk ili ako ga bude duo neko
    iz niegove blizine'
    ''P-ostoji,

    naravno' naudno obja5njenje ovog dogadaja'
    Metlutim, okultista bi tvrdio da izvor fenome-na ne mora
    biti natprtrodan da rtl
    izvesni Beikvel istrirZr

    irlOan da bi vredeo kao znamenje' No, kada je
    istraZivao pridu o NapoleonovoT t"l"lY:

    ;;j-e sve'pripisao - tcmperaturnoj razlici na dva kraja
    tunela.

    -Eeinatski

    c*itt'obrtiitci str posebnu paZnju posveirvali
    ur"rn."nu i clitlttttttt koii str lrili rra.iptlvoljniji za okultne rad-
    ni". iut"t,, tliric stcdric i ncsrccrrc clane, prema obrednom
    tltctt,t'u tttitl'()g

    Egipta. Dani su oznadeni po tr-e6inama;
    /. znadi clrr .ic tibcloZeni period sreian; U oznadava satc
    koji nistr pod blagotvornim uticajem'

    gHga
    vdTr\.

    )r q

    r=<_

    _\t

    Jl'

    4-

    V

    'z

    ?T,-tf
    /\

    ll

    ,,,/nr.'/M

    ffi\Y+n
    ,j+1,

    o

    T

    f($|'/

    _*-ql

    uu

    'R"u:i

    7

    1. Tet (Tot)
    2. Kopda
    3. Horusovo oko
    4. Lestve
    5. Vojnidka amajlija
    6. Amailija Sena
    7. Anrr.jliia sigurnosti

    7

    Egipirtskc amajlije

    B.
    9.
    10.
    11.
    t2.
    13.
    74.

    Amajlija Zivota
    Amajlija srca
    Amajlija uzglavlja
    Amajlija kotrljana
    Amajlija orla
    Zlatni okovratnik
    Zezl

    66

    l\llrt'r"l'ot koji podinje 29. avgustir

    (?rl, irvgrrrlrr

    ;r' I lotrr)

    I )rut I'rvu tre(ina

    Druga
    tredina
    S
    S
    N
    N
    S
    N
    S
    S
    S
    S
    N
    N
    S
    N
    N
    N
    S
    S
    S
    N
    S
    N
    N
    S
    S
    N
    S
    S
    S
    S

    S (sreian)
    S
    N (nesreian)
    N
    S
    N
    S
    S
    S
    S
    N
    N
    S
    S
    S
    N
    S
    S
    S
    N
    S
    N
    N
    S
    S
    N
    S
    S
    S
    S

    I

    {
    ,t.

    (r.

    /.

    N.

    tl

    l().
    il.

    l.t.
    ll.
    I,l.
    l\
    Itr.
    ll.
    ll'i.
    I tt.

    .t( ).

    _rl.

    _r l.
    .r,l.
    .ri.
    .r{r.

    .t-/ .

    .)s.

    r( |

    t( ).

    'fra(u

    I n't' i r ttt t t tl S4 tt'rt r tt

    S

    2(), pvgurtc

    S

    .1(), ,,

    N

    31,

    ,r

    N

    L septembsr

    S2
    S3
    N4.
    N5.
    S6

    s

    7.

    ,,

    N8."

    N9.

    1'

    NN53

    10.

    ))

    N

    li.

    N

    12,

    1)

    N

    13.

    ,,

    s14."
    s15
    s16."

    N54

    17.

    ,,

    N

    18.

    N

    19.

    ,,

    N

    20.

    s

    21 .

    ,,

    s

    22.

    ,'

    N

    23.

    s

    24.

    ,,

    s25
    s26."
    s

    27.

    "

    6. DLu-dLu - zemlja dva Nila

    t,rl.rr tlrr lli oni Sto dodu iza nas rrrogli rlrl;rlr o proslor,lr
    r

    ,lrra'lriir,lr njihovog naroda. Tu sanr -- nt()/(lit izrrr.rr;rr.litirr
    { {' niriact pravu publiku. Razlog vor()vitlln rrr;r' lolrLo rr
    trrirtr'ilo sam ja bio ubedljiv, vei u din.jcnici rlrr r,lrrlrji

    ;ll

    p;rrlrrit'i mnogih sudanskih plemena sada osr,.t-rrjrr

    rln jrrl

    rl;rr'rrost

    gradova jako utide na njihovu omlltlirrrr, Karlp re
    rul;rtli vrate iz grada, oni odve6 desto kao clir grrbe irttrrcr
    rir krklrlne obidaje, kao da se odvajaju od svog rrrtln, lrtrr,
    !rf('lrf' r-l nadinu Zivota desto ih teraju da prozru t\irk Irilla
    1rh'rrrcnita obeleZja koje i sami zapadnjaci i ostlli vitle rr
    nlrit'kom dru5tvu.

    Nirkon Sto sam ovladao tehnikom obja5njavanja ovilr
    rl;rv()vA, otkrio sam da Nube i Siluki, Njam-Njamc i llo.
    Itrrloti - bilo da su iz Arabizeda ili iz ekvatorijalnog pod-
    nr('lr - jedva dekaju da objasne svoje obidaje.
    Ncma nikakve sumnje da je na jugu magija ne5to Sto
    Inrrr karakter organizovanog verovanja. Buduii da imaju
    rrrpslvcne hramove, tajna udruZenja, redove i stepene,
    vrlri'i imaju, izgleda, Eini za svaku priliku i za svaki ljudski

    t)\r'('itl.

    l(od Njam-Njama, diju teritoriju presecaju podrudja

    lr'r(l I'rancuskom i belgijskom upravom, neki od vradeva
    rlrzc taj poloZaj po nasledstvu. Ipak, u mnogim sludajevi-
    rrr;r i novi mladi kandidati predstavljaju se za prijem u ma-
    prf ni krug, nakon dega dobijaju puno pravo da rade samo-
    ',t,rlrro

    kao opsenari.

    . .1."pi, uspravni, dvrsti ljudi, ti stanovnici dalekog juga
    rr,rlrli crncima,.prava su_enigma, barem kad je u pitanju
    tr;rlrov mentalni sastav. Otkriiete da se lako piilagodavaju
    riro(lcrnim stvarima: voze automobile, ude engleski, pii-
    hr;rtrr.ju hri5ianstvo. Ipak, u plemenskim poaruejima eik i
    rr;r;rrroclernizovaniji

    domorodac pokaza(e takvu mesavinu

    /;rp;r1lpju5plh

    i afridkih obiiaja, da covek ponekad nije si-

    pnrul o kakvim se oseiajima radi.
    .lcclna je stvar, medutim, jasna: veiina tih ljudi jo$
    r,'rrrjc u sopstveni oblik magije.
    Kada se ambiciozni udenik predstavlja doktoru-vrirCu
    i,rrli obuke, uvek mora da do kraja objasni svoje nrotivc,
    .\l,o oclgovori zadovolje stareSinu - ili savet-darohn.jaku,
    qlo nroZe biti sludaj - on ie biti primljen pod uslovorrr drr

    l'l,rlr rcdovnu Skolarinu. Ovo se pladanje smatra virf,nirtr
    rr, \iuno zbog novca koji je u pitanju, Sto je obidrro rrrrrlrr
    lotlrrilikc jedan peni), ve6 i zbog prvog principa Nagrr rli
    | il( l( )lvorstVa.

    Mungo rt njega rrlazi i tttt sr' rlvlttlt

    U Su Evropc, pt'ostitc izrttt'tltt lrgipta i Etiopije - magija, Crna
    i Bcla. .jo* lrrriir.
    'l't'cJhitkr

    riri jc vilc od jedne godine da razmrsim t oce-
    nirn lli g,lirvnc vi'slc opsenarstva i vradZbina u ovom dud-
    'r,rr'',. 1,,i i;rirk llscinantnom podrudju..Na severu, gde vo-
    tkrnirtl llirillr ttrcliva vodu Nila u Donji Egipat, hramovi i
    sr',,',rrrcrtici

    prii'aiu priiu o starim faraonskim obidajima koji
    *..' i.,s .tdllizuvaju ., navikama lokalnih plemena' Na zapa-
    tlrr, rrrcclu visokim planinama Nuba, prizivanje ki5e i crna
    r.rnrotnost, skidanje smole i dZu-dZu idu ruku pod ruku'
    Na dalekom i.tgrl, ,, ekvatorijalnom pojasu koji se do-
    slovce pu5i, izvan aiministrativnog centra DZube, narod s
    Nila jol se kiti svetom poviju3om, sveti se magijom i ne-
    orekidno pribegava proroeanslvima.
    '

    Glavna preprekl da se zbrkani obredi sPolg.y celinu,
    bilo je nesto vi5e od domorodadke 6utljivosti' Nije to.bio
    prvi put da je neki stranac posetio.

    lubijq u.g9try-zi

    .1a
    btugo- daroLnjaka; niti je m.ogao.biti.poslednji' U viSe
    po#iivanim mestima, neprekidno je tekla matica ratnika
    iti njitrovih Zena koji su sa sobom nosili poznate maclije ili
    su s"e nudili da me-odvedu do nekog svetog drveta' Neki
    od njih su tvrdili da za mali poklol mogu postati vlasnik
    postupaka koji oslobadaju mo6 skrivenu u dudotvornoj
    biti"l.' Za koplia, novac ili Zilete, moglo se kupiti.hiljadu
    laZnih dini u'jednom danu od dobrodu5nih' zavedenih ili
    krajnje nepo5tenih ljudi.
    " -io

    se--otalo izbegavati. U Kartumu i Omdurmanu'
    gradovima blizancima na spoju dva Nila,.putnici su redov-
    io kupovali ,,tajne" od domaieg stanovni5tva' Velika pija-
    ca dini postoji i cveta. Ovaj posao je toliko bio uzeo maha
    da sam'u n"ki- podrudjima morao voditi tumada koji je
    obja5njavao moje namere'
    "

    Rctao sam'poglavicama plemena Nuba da sam ja put-
    nik clrugc vrstc.'Moi posao je, rekoh im, da pi5em knjige'

    l{rrzkrg za ovo je Sto ,,upl'lvl.iiriki cltrh" Na-gua - od
    kojcg potidc sva moi - zahtcva Zrtvu tt obliku novca'
    i.if lt[ 'ii nekog drugog sitnog poklona'.'l'o nits vi5e podse-
    ca na zapacln;ieku traAicilu gOe 1e zazivat rcdovno prino-
    ri" zitu.'- iii neki niihov pandan' Slidno tomc' kad vrai-
    ;;ki;. (lrah) baci dini ili'pokaZe svoju. moi na bilo koji
    r"di;, on traii novdi6, jako'sliino Ciganki kad traZi da joj
    se dlan prekrsti srobrnjakom pre nego Sto ce nJene mocl
    delovati.

    Malo je doktora-vrada odbilo da pokaZe autsajderu
    ne5to od tillttouog blaga' kad bi.se jednom uverili da ja
    lidno ne nameravam k6ristiti magiju u njihovoj zemlji' Ne-
    kolicina je postavila uslov da ne smem upotrebiti

    "umeie"
    u-iot u outovania od sto dana. na Sto sam ja odmah pri-
    stao. Oni su bilj toliko ozbiljni i u vreme dok su me uelll
    nekim dinima, da je te5ko poverovati da oni sami ne veru-
    ju u magiju.
    '

    posieeivanje podinje tako Sto stareSina odvodi udeni-
    ka do potoka i ieri ga da se okupl's5 U peiinu ulaze skupa
    iii t" li"urure pod nitkrivenu obalu, da bi pomogli darob-
    nom buhu da^ ude u njihova srca' Ovcl ukazuje na neku
    tradicionalnu vezu s vodom-btlZanstvom, sada verovatno
    ruU"iuutien"m. Kacl sam ih pita znati odgovor, ali su ostali trporni da je. to bitno'
    7,atin't sc ttbcrc cvct slidarr jagordevini i predaje se n9-
    viriliii. l)oito gir up()zrra s manjim brojem jedno.stavnih

    di-

    ri. rircnt,,r ,r.iu.,uli udenika na savetovanje darobnjaka, da
    bi tarno promatrao obrede ove umetnostl'
    'l'ioii-nc

    tini predstavliaiu ove koje se koriste za pobe-
    tlu: ,,Ja sam iarobnjak. svemoian d dinima' sto ja kaZem'
    ostvziri se. Ja kaZem,'Neka pobedi taj itaj' I on 6e pobe-

    .riri ., ..,,im .+.,orima1 ,.

    Tqtim i cf iti u svim stvarima'." Zatim darobnjak nastavlja sa
    nim prcclstavljanjem Zeljenog uspeha; ulep5avajuii podvi-
    sc koie ce uskoro ostvariti sre6ni ratnik ili lovac'
    "

    i" se ponavljalo nekoliko puta, dok je darobnjak du-
    dao na gotol zemiii. Ispred njega se nalazio neizbeZni vrd
    napunje"n uodo-; u ruci je d.rzaq svetu piStaljku'

    '

    ,,fad ovo izgovori5", objaSnjavao je lrah tini,,,u usti-
    ma morai imati drvenu pi5taljku. Duni u nju tri puta u
    smeru koji pokazuje komPas."
    Za sie ie dini imatra ba su snaZnije kada se izgovaraju
    nacl tckuiclm voclom. Surn mog doma6eg tuSiranja odmah
    me ic poclsctio na to da ja upraZnjav.am svo1u '.maguu"'
    ''Jcilarr

    ocl mojih ,,uditelja"' opscdnut Zcljom da natera
    clrugog iovckit dir ga sc pla5i, povco mc na das branja

    70

    7l

    lrrll,r Nlriiro je detiri razlidite vrslc li*e;r t nlln;t ;t,rhrrlirrr
    prr'liril oraha. Kuvao je sve zajcclno s ntir{r,rr r rlvt. lrnlr.,
    il|illl('il(' graniice u loncu na vatri. ('inr je ()\'il \ilt(.\il

    ||t(l

    hlr;rl;r, podeo je Sapatom da ponavlja: ,,()vo srr lrirvr., o11s,
    llrrir;rr rrroi: orasi ie zapla5iti mog neprijatcl.jrr,

    llr prrrltor:

    Nrt,t:iltt grandice postaju jake, one ie stucilti ('rrrlrri vntlH
    lrrrr':r, kuva,kao mlj gnev. Moj gnev prema orrnirnn, prc=
    Itr;r rrro.jim

    du5manima.
    l)va dana kasnije, saop5tio mi je da je njcgov ncpr|Ja=

    [r,11

    tkriao da mu se izvini i zamoli ga da se dini skirtrr

    , ,,1
    I*rko stc ih skinuli?", upitao sam ga. ,,Naravno, mirzitnjel|t
    ilrr.';rrrra koje bejah zakopao na puteljku", be5e njeguv otl
    F{r\,or'. ,,Inade bi on uskoro bio vi5e nego zapla5en, ,jcr.
    Vr'lrk beSe moj gnev. Pristao je dak da za mene lovi i tlir
    ftrr pomaZe pri obradivanju zemlje."
    Medu ovim ljudima opsednutim magijom, bajalice o
    lfrrlrrrvi veoma su traZene. Jedan darobnjak koji mi je nu-
    tlio rlrr pokaZe kako se to radi, pitao je da li se u mojoj
    prrrrlji one toliko traZe. Najvi5e Sto sam mu mogao reii

    ftrf c da su se nekada traLlle. ,,Ako bih ja doSao tamo, da
    ll I'ilr mogao pomoci ljudima?", sledilo je pitanje.
    Na pomisao da vidim ovog vrada, ma koliko Sarman-
    lrrrr llio na svom doma6em terenu, s peharom u obliku
    ln1',rr gazele, sa suknjom od poviju5e i niskom kostiju, u
    jtrlrrtr.j zapadnoj prestonici - zadrhtao sam.
    [.] svakom sludaju, on je pravio dini ipozvao me da

    lr ()nlrtram, uljudnoSiu profesionalca koji zabavlja drugog
    lrrolcsionalca. Postupak mora biti profinjen: najpre je na
    pr,ryrlunku nacrtao krug, zatim je u loncu koji je visio na
    ll ilapa, uskuvala voda. U nju su ubadeni kikiriki u pra-
    hrr. cumur i pesak. IJ meduvremenu je vrad-iscelitelj kru-
    Ir. oko sme5e, dri.eCi se paZljivo unutar za5titnog kruga,
    trl skidajuii pogled s lonca. PoSto je okruZio oko lonca
    rllrt'lak puta, ubacio je jedno po jedno dvanaest pileiih

    lrlrir u kljudalu vodu. Oko detvrt litra ulja kompletiral r,'r r'l)t. Uzimajudi mali doboS prekriven koZom, podeo .jc
    lrrr rr.jsmu da udara neZno, naizmenidno desnom i lcvotn
    nrl\()nl. Potom dodo5e same dini. ,,Ja sam darobnjak, ktlt.
    r', u tebi su lekovi ljubavi, dini ljubavi, strast. Mojc slce
    ur l:u ir kao doboS, a krv mi kljuda kao voda." Ovo .jc potttt
    urr lri puta. Zatim je, fiksiraju6i sme5u pogledom, zit;re
    r,ro:" ,,Zudnju mi moju dovedi, ime mi je tako i titko, n
    rrr,,jir

    .jc Zudnja ona koju volim."
    S krajnje svedanom ozbiljno5iu uveravao nter tltt r-t'
    ,'rl i'ini, ako se ponovo narednih noii, ,,vczirli" volit'rrrr

    za njega. I to ne be5e sve. ,,Ako voda bude kuvala i kad

    "if.r'o"" tu ne bude, a vi uzmete malo kaSe i ponesete je
    u*oiuuu o fist, ona ie privudi suprotni spol svaki put kad
    ie iznesete i poloZitc ispred sebe."
    '

    Pitao sam ga cla to sludajno ne uzrokuje kakvu zarazu'
    ,,Nee"i,-tOgov"orio ic, ,,jer"njih s9 n-e..m9Ze privuii dok
    dini nit.t zavr5enc, a io se deSava kad ih direktno proma-
    iiui", tu stisnutim i sirstavljenim pesnicama, a onda.odvra-
    iii" p"gfea i dctiri prrta polako sklopite odi' Svaki put'
    pri tom, dini pttstir.ltr

    .iirdc."

    '

    eti, nu" iini rc'lko bircir.itr

    laici. Prvo zato Sto se njima
    n" tuopSt,,uit cco tokl tlltr[o, potrcbno je prilidno dlgo
    veZbati' t)t'c llcg() ito c*itli poc'rtit clir dcluju' Aspiranti na
    pcr.

    i t'ir rtg iir rtrb rt.i ir k a izd lZavit.i

    u- poscban reZi m ishra-

    'n"

    f.r.t lttit'rt.irtr,t, ttarcm Sczclcsot

    darra prc bacanja-dini'.

    '-- '

    Nillcun dudotvorac ne sme zavreme obrrke pogledati
    pripadirika i"J pott" sedair

    -uvede.

    On jede odredene stvari za koje
    r" u!*j" da daju magijsku moi: posebno zeleno pov.rge'
    i"rt"

    "O kikirikija i pJnekad male ptice. Nosi slamnati 5e-
    Sir no6u, a ponekadi dva srebrna ukrasa' kao Sto su pro-
    buSeni novdiii - egipatski srebrnjaci'
    S ovim oznakima na desnoj strani glave ili tela, on
    ulazi u ku6u ili prelazi puteljke jednim dugim i jednim
    kratkim korakom-. Svih tih dana, nakon zalaska sunca' on
    posveiuie pola sata neZnom udaranju u dobo5' Pred sdm
    Lilut"X, piovodi barem pet minuta piljeii u nebo' Kad je
    u dru3tvu, zatvara odi i Eesto zagriza donju usnu' On sme
    malo da pri(a, izuzev s onima koji moraju da se pona5aju
    kao i on sdm.

    Lene se magijom ne bave koliko mu5karci' Prema
    plemenskom verovanju tazlog nije u tome Sto se one sma-
    [*iu -anj. posveienim, vei u tomg SJo mu5karci nemaju
    uoi1" Ou ih podudavaju: postoji d.upo.ko. ukorenjeni strah
    da bi se mod Zena mogla poveiati i da bi one mogle isti-
    snuti mu5karce sa gospodarskog poloZaja'
    Tri vrnce - d-ve'crvene iledna bela - koje mu5ki

    Tri vrpce

    rJ

    vradi desto nose, ne mogu bezbedno nositi Lene, iz straha
    da se ne bi pokazalo da su veitice. Redeno mi je da su
    -nog" Zene ranije nosile ova obeleTja, za koja-se veruje
    da si najmoinije dini. Pojadana moi mu5kog dela stanov-
    niStva i mere koje su preduzimale evropske vl.qde- pro.tiv
    opse narstva, izba"cile su iz opticaja mnoge od ovih obidaja'

    '

    Postoii rre5to dudno: iako su poznati po tome Sto svo-
    jim tajnarnir rnogu da uni5te nediji Zivot' sada5nja delatnost

    72

    I -'l

    g,rrlr;rrlrrikit

    clZu-dZu

    naroda iz Ccltlt'ltlttt'

    AlrrIr' holthu

    !rilil ilr()gir()

    utvrditi - uglavnom jc tlktcrrrtlrr lk'|il; rrrrrgif

    t,
    Vrt'lur trrrobnjaka smatra da svaka slrllt tlllrltlprl alrtrg lltn
    prrlr' ko.irr Sire pokojnici ili koja se obavliir ptoliv ttillt,

    1ta

    i1';rh jt' rrralo vradeva koji su poznati kao postctlltlei ntttrtl,
    '

    .lt'tlna od najpoznatijih metoda za sticttttic tttagiJ:he
    rrr,rr'i. kaZu juZnjaci, jeste Tabu ribe. Onaj ko llamefHVg
    rlir lrrrstane darobnjak, trali da pred njega stavi rihtl nleg{r.
    vit 7cnir, rodak ili neko drugi. Tada tri puta trcptte odlmH,
    ,,Lrro tllr je u njima pradina", namr5ti se i naredi dlt se rltre
    utlrrt'sc. Ili moZe jednostavno dotaii ribu i ostaviti jc, n rla
    It, rri nc okusi. Razlog je u tome Sto ,,duhove koji mc sltt'c
    irrv;rjrr da postanem darobnjak, privladi riba, u njoj sc srt-
    hrryrr da bi-u5li u mene kad je pojedem, a kada je odbi.icrlt
    otrr rrcstaiu."

    l\rrei lrtoriju, Sto bi podrazumevalo mnoga istraZivanja plemen-
    rh(' l)ro5losti i obidaja, a to prevazilazi mogu6nosti jednog
    (rr rvt'ka.

    Vcruje se da svako moZe postati darobnjak, ili su neki

    1rrrlt'tlinci pogodniji za ovaj zadatak. Idealan,opsenar bio
    iirr jc opisan kao dovek srednjeg rasta, vi5e plav nego crn
    (rrrolcla zato Sto deo njihove magije potide od abisinskilt
    ho;rta), te izmedu tridesete i pedesete i dvadeset druge i
    rlvltlcset5este godine starosti. Takode su poZeljniji ljudi
    qil ('r'venlm l punlm usnama.
    l.ibeden sam da u ovim magijskim veitinama postoji
    r'r'slo element autohipnoze. Dok sedi netremice gledajuii
    rr povr5inu vode koja kljuda, vradev pogled gotovo uvek
    irlqlt'tfa prazan, kao da je u nekom transu. I dok zatim
    rrr'lrrcstano ponavlja bajalice u ritmu dobo5a, hodaju6i
    l[irkr i ljuljaju6i se, oseia se atmosfera praznine, pa ipak
    qr otlrZava stanje vrlo slidno hipnozi.
    Veliki deo etiopijskog okultnog blaga dospeo je do
    lr rlr juZnjaka Sto Zive uz reku. Jedan starac opisao mi jc
    irlllcti i sposobnosti ,,rodenog darobnjaka", a taj opis vrltl
    1r' slidan nekim legendama ove zemlje.
    ()kultista moZe, ali i ne mora znati da posedujc mtn',
    ll rrllr sludaja treba ga traLitii promatrati, jer on jc uslts=
    ,,,rrr rr Zivotu, a uz vrlo mali napor moZe postati vcliki dtt'
    r.lrrr jrrk. Legenda kaZe da (ete ga uvek sresti katt slritttc*ll
    lrr rrikuda nije dlan vaSeg plemena, a pogotov() lle vlllc
    l,rrrriliic,

    jer u tom slqdaju njegova magija ne bi vittlt ttikH=
    l',, rnirgli koristiti. Ot

    visol.. lirnirli. nrladolik.

    i .,fiksiraju-

    cirtt lroglctltlttr".

    i(lrcla se ugleda takav dovek, Irtorir Irrtr sc pribl.Ziti ili
    rirzuovarati o nedemu ..i iz toga 6c sc rtlcliti vclika korist",
    Ovie izgleda da postoji nekafva mesavina tog dudnog, le'
    gendarnog lika sa Srcdnjeg istoka i iz Centralnc Azije: Ki'
    dir, Ilijas, ili Enoh. kako ga ponekad zovu.
    Tipidan darobnjak retko nosi neSto viSe od obidne la'
    nene haljine pri obavljanju svojih duZnosti. Medutim, po',
    trebno je da pri dnevnim obredima nosi slamnati 5e5ir 5i'
    rokog oboda sa strelicama nacrtanim na prednjoj strani.
    Prelazi preko groba da bi stekao magijsku snagu, nosi
    Siljate rogove da bi napravio magidni krug i ustrajava u
    reZmu ishrane i koncentraciji, sve dok jednog dana u njega
    ne ude Mungo i on se tada stvara. Ova obuka i napor su
    neophodni da se stvori dobar iscelitelj u Africi.
    Mungo je vrsta ektoplazme, za koju se veruje da se
    pojavljuje negde unutar vrada, iim magija u njemu sazri.
    Njena svojstva nisu nikom poznata, osim njemu lidnos6.
    lzgleda da se smatra da ova spoznaja dolazi intuitivno,
    pra6ena ,,oslobadanjem od straha. pomo6u svctlosti".
    Da rezimiramo: jednog danet, poslc strogog reZima is'
    hrane i bubnianja, posle piljcnja u ncbo, treptanja odima
    i promatrar"rja obrecla, aspirant postaje svestan da je ,,spre-
    man za cleklvanjc". Ovc osnclvne ideje proZimaju nilsku
    magiju urcclu Njam-Njamama, Silucima i drugim plemeni-
    rna Ccntrulnc Al-rike.
    U Kordofanu, i mu5karci i devojke izvode ritualne
    plesove, dija se namena moZe opisati kao magijska. Kao i
    kod juZnjaka, beli prah ili pepeo od kosti ponekad se ma-
    Zu po telu.

    Nasuprot tome, magijske radnje Nubljana iz Kordofa-
    na - na dalekom zapadu Sudana - i naroda koji granidi
    s Egiptom, dosledne su staroegipatskim oblicima okultne
    umetnosti.

    U Talodi, obrijane glave i pletenice u obliku konjskog
    repa igraju vaZnu ulogu u ritualnom plesu, koji se ovde
    izvodi u plemenskim grupama.
    Dok se prikrivena verovanja iz vremena faraonske di-
    rrastije ovde jo5 kriju - posebno kod Kopta - u samom
    Egptu, u pogranidnim podrudjima prema Severnom Suda-
    nu, rrr()gu se ioS naii sujeverja ive5tine od pre detiri hilja-

    Nc nroZc sc viclcti muSkarac ili Zcna bez znamenja -
    llidi,ult zir snr!,u. ili prctiv Zlog oka.

    I'r'rrlr

    mumije smatra se dragtlccltittt.

    ;t u;t lrt rttttor't' hof i

    r, r;rsprrtlaju,

    kao Sto je Semna porctl bttt'tropi

    Ntlit. ptr'llttt.

    btir\'llr sc da su bili sedi5te dudotvornilt isct'l1r'tt1rt

    lrglt'tle
    rlrr rrr bir.jalice koje koriste nomadska pletttt'trit, rta ir,riktt
    lnr;rorrir.

    Nema nikakve sumnje da oni sami 1tt'tplnttltl

    r-uv€'

    lirr rlt'lotvornost svoje magije faraonskom pot'ckltt,
    t ) podrudju rudnika zlata koje su nekad irikorlFCevell
    I'pirpt'irni, Rimljani, Grci i Arapi, mnoge se priCc irgtredeJU
    o onint Hotentotima - Fuzi-Vuzi - duvenih po lorne ltct
    rl rrrruriili crnu umetnost, boraveii dugo medu trttto$lvtlFl
    Eiqrrriiir, koji su sadinili gnezda u napu5tenim rucllticinla

    Jlit lit.57

    ( )staje mnogo toga da se proudi pre nego Sto se pritvil

    tt(l l)r'oceni afridka magija: do tada, najvi5e Sto se molq
    lr'.,rr ovakve bele5ke. Da li magija Centralne Afrike molc
    lllr i'udotvorna? Ili, da li.ona obavlja ikakvu korisnu dru-
    6tr't'rru funkciju? Ja ne mogu dati bolji odgovor od onog
    frrrrcuskog sluZbenika koji

    ie imao tridesetogodi5nje isku-
    rl\,() u podrudju ekvatora: ,,Sta da kai.em, gospodine? Kad
    fovck s nedim Zivi, kad celog Zivota svakodnevno proma-
    Ir;r isto, onda je izazvan da prihvati mnogo toga Sto mi na
    /irprrclu ne bismo verovali."
    llazvile su se velike diskusije o tome da li Afrikanci
    post'cluju posebnu psihidku mo6. Da bismo ih detaljnije
    I'r,ru,Jili, trebalo bi da se prikupe i pomno ispitaju ogrom-
    rr,' kolidine materijala koji nisu tesno vezani za namenu
    rrrt' knjige. U poglavlju o staroegipatskoj magiji, zabelelili
    '.rno cla postoje nagove5taji da su juZne zemlje Nila odigra-
    fr rrlogu u prenoSenju magijskih ve5tina nazapad. Oda1d9
    prt'tlstoji samo jedan korak da bi se povezale stotine okul-
    irrrlr obieda koji se primenjuju ili su se ranije primenjivali
    L,rtl clrugih afridkih naroda.ss Medutim, najvi5e Sto moZe-
    rrr,' uraditi u ovoj knjizi jeste da naznadimo istaknute ka-
    r,rl,tcristike magije afridkog stanovni5tva dak i juZnije od
    \rrt lrrna.

    Narodi, neodredeno poznati kao Kafiri (od arapskc
    tr tr kafir, nevernik), poseduju bogatu riznicu znanja i vc-
    r,)lirnia u okultne stvari. Kao i drugi magijski sistemi. i
    ,'ni pirseduju obrede za predskazanja, dijagnozu i.lcdcrtic
    l',rle.sti i komunikaciju s duhovima. Ako tome dodatc ve-
    r,)\,rnje u amajlije, plus praktikovanje dudotvorstvtt, dohi
    l,rtt' sliku pretpostavljenih moii Samana, iscelitelia, vritc{e
    r,r k'kara - zovite ih kako hoiete Sirom sveta.
    Magijom se moZe ,,obraditi" dovekova slika. lik ili flrl.
    '.r nl(ir, kaZu Kafiri skupa sa japanskim i britanskittt o;t',t'

    narima, kao i sa haldejskim ili egipatskim yidovnjacima,
    Bolest se, kao u sludaju primitivnih (pa dak i kasnije) se'
    mitskih ideja, moZe prenositi na.Zivotinje: prinose se'

    11'
    kode, Zrtveni jarci . Mudraci, kiib Teta i ostali, mogu oZi'
    veti mrtve dak i iz njihovih grobova. Uz pomoi magije
    doveka moZe da stckne bogatstvo - ali je nevolja da se
    onaj za koga se sttntnja cla se naglo obogatio natprirodnim
    sredstvima, molc nitii tta sudu, kao Sto je ranije bivalo g
    vesticama iz Splni.ic ili linglcske. Njegovo sudenje, kao i
    njihovo, ukl.itrdiie isktricn.fa vatrom i vodom: ili, dak i
    oirovom, kiio kotl stirlih (irka. Kao 5to se verovalo da
    sredniovckovrtc vcilicc: Ltt za mrac*no tttttcric, ist Svc ovc slic*rtosli.

    ka

    clcrric.

    l]cz ol'rzira na to Sto bi bilo te5ko ustanoviti da li su
    ovc ili onc veitine nastale u Africi ili su u nju do5le s
    clrusih kontinenata, smatram da su interesantne sledeie
    dinjenice: 1. ovde moZemo sresti obrede kgji su..drug{.e
    odumrli; 2. oniizgledaju odvei ra5ireni i slidni magiji drugih
    zemalja, da bi se iazvili samostalno i da bi nastajali paralelno
    s istovetnim u drugim zemljama. Vradi-iscelitelji nose po-
    sebna znamenja. Kuvaju sastojke, koji lide na istodnjadku
    i zapadnjadku magiju. Proricanje uz pomo6 kostiju' gleda'
    nje u kristal kod Amazlua, isterivanje duhova i drugi po-
    stupci proterivanja demona su zajednidki. Da li je-verovat-
    no

    -da

    se sve ove dinjenice sludajno podudaraju? Ako je
    sludajno, vredno je paZnje. Ako nije sludajno, onda vi5e
    nego zasluZuju pomno istraZivanje. I ono bi bilo dragoce-
    tro, ber obzira na to da li temi prilazite sa stanovi5ta okul-
    tiste, skeptika, naudnika ili mistika. Ali, to bi morao biti
    predmet sledeie knjige.

    1. lrakiri i njihovo udcn.jcr

    ti!l!tir.lt

    lovek stide moi razvijanjem mistidne snagc kojrr jr. rr rrl:,rrrrr u]rr
    rl+ rr,r ( )rra je sme5tena u pet tajnih organa: Lataif. 'lir

    su: r.,nlnt ilr,H,
    r,ctrtrrr rluha, tajni centar, skriveni centar, najmisteriozniji ccnlnt.,, lell
    Afrrrrt'rl r:l-Abasi: Tajne moti sufija, dopuna Tajni mislit,tutlq

    /rrrll lpha

    Mrrlrrrrnccla

    Gvata.

    l,ir;r;rtl, koji se sa izvesnim pravom ponosi time Sto je oterr
    lrrlroruvu mnoge aspekte kulture i nauke istoka, protfpe(l
    Jl tlrrtrok uticaj Tasavufa, u(enja fakira5e. Pa ipak, k ff rrrli, izuzev nekolicine orijentalista, moie da kaZe Sta .je
    Iu rr{cnje?

    .loga, Sinto, budizam, taoizam i konfudionizam, sva
    ov;r udenja imaju svoje pobornike u

    Evropi i Americi.
    f1';rk, sufizam - konadne mistidne odredbe Arapa, Persi-
    Jarr;rca, Turaka i ostalog muslimanskog sveta - ostaje
    tnrlrr.ja sklopljena knjiga tajanstvenog Istoka.
    Da li je sufizam religija? Okultni kult? Nadin iivota2

    ( lrr

    ,jc, delimidno, sve ovo zajedno - i nijedno od njih.
    Lft'tlu detiri stotine miliona sledebenika islama. Tasavuf
    ttprrrvlja snagom kakvom ne upravlja nijedno politidko,
    rlruitveno ili ekonomsko vjeruju bilo gde u svetu.
    Organizovana polumanastirski, poluvojnidki, ova za-
    ,lrvljujuia filozofija be5e podeljena na tako razlidite ele-
    nrt'rrte kao Sto su arapski alhemidari - Bratstvo distote -
    nrrrgclistidki ratnici Sudana i najveii klasidni pesnici Persi-
    ;r' l)od barjakom fakira (doslovce ,,poniznih"), dervi3i tur-
    ql'r' carevine juri5ali su na Bed. Poticani sufistidkom mistid-
    rr,rrrr poezijom (i, kako se tvrdi, natprirodnom moii), Av-
    g,rrristanci

    su osvojili Indiju.
    S druge strane medalje, sufistidka knjiZevnost i kultu-
    I,r lrile su odgovorne za deo istaknute arhitekture i umet-
    rr, ,sl i Azije.

    Gde su izvori ovog dudnovatog kulta, koji dak i savrc-
    rrrcrri istraZivadi priznaju kao joS uvek najjadu silu na Srccl-
    rrlt'rrr istoku? Uprkos dinjenici da postoji obimna literaturu
    ,' ovoj temi na orijentalnim jezicima, ni5ta se pouzclano
    Ir(' /na u pogledu samih podetaka ovog kulta.
    Sufistidki istoridari pripisuju utemeljenje samonr Mu
    Ir,urrodu, ali uz konstataciju da je ovaj ezoteridni kult rur
    '.t.ro iz najranijih dovekovih stremljenja da svoj cgo txkr.
    l',,tli od materijalnih stvarid). Ovo je, u stvari, glirvlri r,tl;

    77

    pokreta. Sufizam ie izrazit i potpun nadin Zivota, koji zir
    bilj postavlja ostvarenje uloge za koju se veruje da u Zivotu
    pripada doveku.
    ' '

    iovek je, kaZu suf istidki sveci, deo Vednog Celog, od
    kojeg sve potide i u koje se sve mora vratiti. Ovo se m.oZe
    postfuijedino prodiiicnicm. Kada se dovedja duia pravilno
    postavi u telo i kitdir tlitd njim preuzme potpun^u ko-ntro1u,
    dovek se pojavlju.ic u svont savr5enom obliku: Savrien Co-
    vek, u stvari, isklsirvtt kito Itcko ko jako nalikuje superme-
    nu, ko je u vlirsli zirtlivlitritrcih

    sila i ko jednako figurira u

    istodnom i zitpittlrtrlttt

    okrrltizttttr.
    Posto.jc lroscbrtc lrrzc k

    napreduje ka

    ov

    . l)ir bi sc pristupil

    nalik nriirrtst

    ilskinr lcllovima iz srednjeg veka (i za koje
    ncki tvlrlc tlrt srr llili oblikovani na sufizmu), prvi uslov
    .jeslc tlr rrovit.jli.ja

    mora ,,biti u ovom svetu, ali mu ne sme

    irlipir iirz,liku jc od gotovo svake druge mistidne filozofije'
    ()snovrro je da svaki sufi mora posvetiti svoj Zivot nekom
    korisnom zanimanju. Njegov je cilj da postane idealan
    dlan dru5tva, pa je zato prirodno da se ne moZe otkaditi
    od sveta. Poslu5ajmo redi jednog autoriteta:6r

    Covek je osuden da iivi druitveni Livot. Niegova je uloga da iivi s drugim
    ljuctima. Sluleti sufiamu, otr sluii Beskonainosti, sluii sebi i druitvu. On
    ne mol.e da se oslobodi nijedne od ovih obaveza, da bi postao i ostao
    sufi. Jedini nauk koji vredi ie onaj koji se postiie sred iskuienia Covek
    koji poput pustinjaka napusti svet i oslobodi se iskuienja i ludila, ne moic
    doseti mo(. Jer, mo( se posti1e otimanjem od slabosti i neizvesnosti. Zive-
    ti asketski potpuno manastirski Zivot, zaii obmaniivanjti samoga sebe.

    Iako se red ,,fakir" na zapadu podela upotrebljavati da
    oznadi neku vrstu putujuieg opsenara ili dudotvorca, nje-
    no pravo znadenje jeste ,,ponizan dovek". Poniznost TraLi-
    telja je prvi zahtev. On se mora odreii borbe za svetovne
    ciljeve sve dok ne nade prave razloge za Zivotnu perspek-
    tivu. Ne radi se ovde o kontradiktornosti. Jer, dovek moZe
    s puno prava da uZiva u ovosvetovnim bogatstvima, pod
    pretpostavkom da je naudio da ih ponizno koristi.
    Ono Sto je sufijima - u ulozi fakira i dervi5a - dalo
    taj oreol neranjivosti, nepogre5ivosti i nadmo6nosti jeste
    primena ovog udenja. Nema nikakve sumnje da je koncen-
    tracija misli koju oni postiZu odgovorna za ono Sto bi se
    zaista moglo svesti pod natprirodne manifestacije. Ima pri-
    mera k se oditujc ducltra mo6 ovih ljudi. Ali, kada se ovom pitanju

    78

    79

    l'n(l(' lr;r, kclliko je moguie, nau('ttt rrrrt'rr!,

    rr,rrl;r/r

    !(' !l.r

    rrnr)ll) primera laZnih sufija koji sc.jctlrrorlnvno

    Ir,tgt+tvn
    pr l;rkovcrno5iu masa. S druge stranc, tlcst'ltttr' lril;irrln litt.
    ,lr lrr'z predrasucla ubedene su da 7Z,rayru/ rrr'kirrr avollrtt
    rllorlrrCima moZe doneti snagu neduvcnog slr.pc11g,
    ()vcle je, kao i u drugim delovima kn.jige , rrr.nplrodnu

    r.,t;rr:i

    rla takve manifestacije mogu biti zaistit ${utlo

    llt'ime=
    rr;r lirjni prirode, koje ortodoksna nauka jo$ ttetkrvo[no

    llt )zltit.lc.

    Koja su to duda i moii koji se pripisuju sulistidklnt
    ',vt'r'irna? Iako gotovo da nema magijskog fenrxlcrrn Ls
    I.,'ji ncki autoriteti ne tvrde da ga izvode derviSi, neku"l
    r'rrrlrr su karakteristidnlja za ovaj kult od ostalih. Prvo je
    {rr skladu s verovanjem da vreme ne postoji) poni5tavalr,je
    Ionvencionalnog vremena. Mnogo je razliditih prida kojc
    ,,r' birve ovim fenomenom - neke pripadaju vrlo pedan-
    lrrirrr istoridarima.

    MoZda je najduveniji sludaj Seika Sahab-el-Dina. KaZu
    rlr jc bio sposoban daizazove pojavu vo6a, ljudi i predme-
    l;r ;rpsolutno po svojoj volji. Prida se da je jednom zamolio
    r'yiipatskog sultana da stavi glavu u posudu s vodom. Sul-
    l;rr se odmah na5ao u ulozi brodolomnika, nasukan na
    nlr;rli u nekoj dalekoj zemlji.
    Spasile su ga drvosede, u5ao je u najbliZi grad (zakli-
    rr;rrr'i se da ie se osvetiti Seiku dija ga je magija dovela u
    rrr'priliku) i podeo je da radi kao rob. Nakon izvesnog bro-
    ;,r godina stekao je slobodu, otpodeo veliki posao, oZenio
    ',,

    i skrasio se. Na kraju je. ponovo osiroma5iv5i, postao
    r,rj;rmnik pokuSavajuii da izdrLava Zenu i sedmoro dece.
    .lednog dana, na5av5i se sludajno na obali mora, zaro-
    rro .jc u vodu da se okupa.
    lstog trena, na5ao se u palati u Kairu, ponovo beSe
    I'rrrlj okruZen dvorjanima, a ispred njega se nalazio Seik
    ozlriljnog lica. Celo njegovo iskustvo, koje je izgledalo da
    1r' lr.uialo godinama, dogodilo se u nekoliko sekundi.
    Ova primena udenja da ,,vreme nema nikakvog znada-
    ;,r zrr sufije", odrLava se u poznatom primeru Muhamctkl-
    r , r1g

    Zivota. Prida se da je Proroka, kada je krenuo na svojc.
    , rrtkrvi5no ,,No6no pute5estvije", arhandeo Gavrikr p()nc(l
    u ltlj, Pakao i Jerusalim. Nakon devedeset susreta $ l](l
    1'onr. vratio se na zemlju: taman na vreme da uhvati krtttr:
    I'urr vode koji se prevrnuo kada je andeo poneo Pr Kao dodatak nepostojanju vremena, prostor iglir rttrrltt
    rrlollu u spredavanju sufijskog posveienika da puttrjc krrrl
    lr,,tt'. KaZu da je prevoZenje mnogih najpoznatijilt ttr-tlr=l1ii

    suliznrir lrikr obidan dogadaj. Oni str vitlcni isl

    u

    rrcstirttit koja su medusobno udaljcna rllr ltiliirclc milja.

    ?u
    (cikl Abdui-Kadir Gelanija se verovalo cla ic hiljade milja
    prclirzio ,,za tren", da bi bio prisutan na pogrcbu nekog
    svog druga.

    AoOanje povr5inom vode i preletanje ogromnih udalje'
    nosti, druga su duda za koja se prida da su ih posve6enici
    redovno izvodili pred odima sveta.
    Smatra se da su duda kao takva svojstvena samo pro'
    rocima. Ali drZi se da su (uda, karamal, moguia i kod
    velikog broja sufija. Operacija darobnjaka - koje su
    obidno jedan oblik obmane lakovernih -.klasifikuju sc
    kao Istidraai, Sto znadi prosto izvodenje trikova i prikrive'
    nih radnji. Prava magija, pod kojom se podrazumeva du'
    dotvorstvo uz pomo6 duhova, sasvim je druga grana okul'
    tizma63.

    Organtzacija redova

    Mistidni redovi ove vrste postavili su stroga pravila u nizu
    obrazaca za one koji Zele moi sufija. Izuzev onih koji sami
    izvode ovaj kult, sue nove obraienike mora primiti Pir ili
    uditelj. Sinovi pratc stope svojih odeva pri ulasku u red
    kojenr jc pripadao njihov roditelj; isamo oni koje su pre'
    porudili neki zaStitnici mogu se primiti kao udenici prvog
    stepena, Salika; TraZitelja.
    Redovi, koji- dobijaju nazive prema svom osnivadu,
    (NakSabandija, Ci5tija, Kvadrija itd.), organizuju

    .se. po
    grupama koje ude priznati majstori. Unapredenje iz ied'
    iog stepena'u clrugi vrii se poveljom ili deklaracijom vode
    grupe kojoj sledbenik pripada. Da bi prouiavali posebnu
    granu ove umetnosti, udenici mogu putovati iz Maroka na
    iavu, ili dak iz Kine u Libiju, da se pridrule Halki (krugu)
    slavnog uditelja. Tada ie, ako ovaj pristane, kandidat biti
    stavljen na probu u trajanju od nekoliko meseci. Zive1i u
    bedi, odeven u Zutu tuniku i radeii izmeiarske poslove,
    TraZitelj mora za vreme obuke ostati uz svog gospodara,
    posveiujudi mu se vi5e nego Sto zahteva najstroZa vojnidka
    disciplina.

    Mora udestvovati u obrednim litanijama odredenih
    svetih i tajnih spisa, mora promatrati Pet obrednih molita-
    va i pridciia, imati jedan mesec posta od zore do zalaska
    i mora ditlti clela Gospodara.

    ffrurr,rt,

    r jc nekoliko istaknutih redovir, I'rtr

    tl rt, (l)ul;lrllt
    )

    luft;rrrrr. Njihovo poreklo svi pripisuju Mrrlr;rrrrr.rlrr

    r rr jr,g.rr

    Vilr ',;rJrrrt.icima.

    Tvrdi se da su nastali u r'rrrsfur.rr'rrr

    rrirrl

    llvtr I'rorokovih neposrednih sledbenika, ,21,{rrh

    l/r ,falrr ill
    plrzrrrrr sudija. Ovi ljudi o kojima se veolllit rrrirhr 7nn,
    grlrrlrl;ivtrli

    su se u dobra dela, kontemplaciju,

    llost i lrrnli
    lvtr { rrk je i poreklo njihovog imena obavijurro nrirtcrl.
    futrr "' Mcdutim, najra5irenije teorije tvrde da im irrrc rlnlrr
    nrl njilrove vunene odeZde (,,suf" - vuna na arirpskorrr)
    or| ,.safa" - distota.
    | )irrras.

    su glavni redovi nak5bandija, di5tija, kvatlri.jrr i
    rirrvrrrdija. Svaki je sebi dovoljan; nijedan nije nepii.il-

    lpLi pr-ema

    drugima. Svecii obredi ponekad su lm lalcct-

    r'[r: ciljevi dovedanstva,

    a posebno sufija za svaki recl

    rlov() su identidni.
    I'ostoji izvestan broj drugih redova razbacanih od Ma-
    rhrr tkr Jave, po Indiji, Avganistanu, u stvari, svuda gde
    lriirio islam, i svuda su obredi i proro5tva simbolistidni.
    ll. svim sludajevima prijem u red ovisi o jamdenju i

    pr r,,r't,iivanju.

    Sufijima tradicionalno pripada va1na, iako nedefini-
    trrrr;r, uloga u dru5tvu i istoriji. Sudanski dervi5i bejahu, i
    lri sir, sufistidki red organizovan kao ratoborno, a danas
    i r rrvckoljubivo telo. Za vreme Otomanske carevine, za-
    tlr.rirr.ju6e

    janidarske trupe6s bile su sufistidko bratstvo po-
    ti'/iur() s dana5njim redom nak5bandija. Skora5nji kralj Li-
    Irrlt', Sajed Idriz, bio je poglavar jednog sufistidkog reda,
    rr vt'iina naroda smatra se pripadnicima tog istog reda.
    l';rl'ir od Ipija - taj ,,Ugarak severozapadne granice Indi-
    fr"' sufistidki je voda.
    ( )vako saZete dinjenice mogu stvoriti utisak da ovi re-
    rL,vi imaju mnogo militantnog. ObjaSnjenje je moZda u
    lnrrrt' 5to su drugi aspekti ovog kulta manje poznati nir
    /;r|l;r(lu; ako bi se o njima govorilo samo iz konteksta, m()-
    Flr lrismo samo zbuniti ditaoca.

    ('rljcvi

    sufizma

    l',' tcoriji sufizma, dovek je, u svom uobidajenom stirnjrr,
    rl,'krrrr Zivotinja a delom duh, nekompletan (ncpotprrrr)
    t .Lrliupno sufistidko udenje i obredi posveieni su cil,jrr rlir
    ',,

    l'nrZitelj napravi distim, da postane Insan-i-Kutttil

    8l

    savrsen dovek ili potpun dovek. Smatra se da neka lidnosl
    moZe doseii ovo'stanje Potpunosti i bez idije pomoii ili
    dak razliditim sredstvima u odnosu na sufizam. Ipak se tvr-
    di da je sufizam dokazani put, s propisanim metodom i
    vodstvbm gospodara koji su tim putem ved krodili'
    fada ftandidat closcgne stanje potpunosti, koje je cilj

    ovog kulta,

    .on jo lirtlir u harmoniji sa Beskonadno5du; a
    ona upinjanja i ncizvc:snosti koiima je bio. podvrgnut kao
    obidari n"esavrlcrri srtrtlnik, viSc ne postoje. Ova krajnja
    faza poznah jc krro Va,s/ sjcdinjenje.
    Medutinr'. svi srrlistidki rrrislioci izbegavaju manastirski
    Zivot. Niilrovo st' t'itzttliil.ilrnic

    sv antidruiivcn irko lisi drtritvo svojih usluga i delovanja. Biti
    antidrttstvcn, strprotstavl.ia

    sc boZanskom planu. Oty$a'
    pronlir l)rv()llt srrl'istidkom principu, ,,dovek mora biti a
    sve lrr, trli rrc: i svctovan!"
    7,trog toga su muslimanski sufistidki sveci poznati

    -po

    svo.jirn zanimanjima, kao i po titulama. Otuda je j9-da-n
    (Aiar) bio apotekar; drugi je (Hadrat Bahrudin Nak-
    iband) bio slikar, i tako dalje. Neki su indijski i persijski
    kraljevi, nakon ulaska u red sufija, preuzimali neko dodat-
    no ianimanje da bi plaiali za sopstveno izdrl'avanje, a pri-
    tom su joS ostajali vladari i za sebe nisu ni5ta uzimali iz
    drZavne blagajne.

    Nevidljiva vladavina sufizma

    Poglavar

    celog sufistidkog

    sistema

    ie Kutub: on je najpro-

    sve?eniji od svih sufija, dosegao je stepen Vasl (sjedinjenje
    sa Beslionadno5iu) i, prema nekima, drZi vlast nad celim
    sufistidkim sistemom. Drugi kaZu da Kutub isto tako ima
    i znatnu politidku i svetovnu vlast. U svakom sludaju, retki
    su oni kojima je poznat njegov identitet. On odrZava vezu
    samo s vodama pojedinih redova. Sastanci se odrZavaju
    telepatski ili pombiu ,,poni5tenja vremena-i prostora"' Za.
    ovaj zadnji fenomen kaZu da zna(i da se sufiji stepena Vzsl
    mogu, procesom oslobadanja od tela, za jedan tren preba-
    citi bilo gde u svom fizidkom obliku.
    Kutuba dvore detiri pomoinika, Atvad ili stubovi, dija
    je funkcija da stalno budu svesni i da dtLe vlast nad detiri
    itrane sveta i da mu neprekidno javljaju o stranju poslova
    u svttkoj zcmlji. Njima je potdinjeno detrdeset Abdala (oni
    koji su sc clulrovno izmenili), a ispod njih se nalazi sedam-
    cleset Plclncnitilr koji, opet, zapovedaju sa tri stotine Go-

    ,,f i'il,rrrr Sulistidki sveci koji u ovo.j ltt,;t't;rtlrlr

    nr'nr,r1r

    lrr

    er'lrrrrlr

    zirduZenja,

    zovu se jednostavltrt bv('( r, l r,/r

    Slrr;xrrr.jc

    u red i posvedenje

    \lrr1r;rrrjc

    u red obavlja se preko jedne od viSc sloline gra-
    na (lltlka) koje deluju Sirbm Istoka. Iako sc cnrlr,tlfttili
    nrlrr'lili ovog kulta ne ukazuju nikome izuzev posvt'r'r'lliktl,
    vnTrro .jc napomenuti da posve6enik obidno nc tlrti tt lgl
    tro,,li i'lanstvo u jednom redu.
    t I nekim mestima ljudi dovode sinove da pristtstvttitt
    tttrrrlirna reda; otuda mnogi rastu znatiZeljni da spozltititt
    rtrlrz;1rrr;

    moZe se re6i da je veoma neobidno ako se sitt ttt'

    ;rr r,lrrrzi

    redu oca.
    Kada se predstavlja kandidat za nainiLi stepen, Srt-
    Itl', nx>Le mu se dozvoliti da prisustvuje sastancirna nc-
    lru r"rcme pre nego Sto ga jamci dovedu na formalno upisi-
    virrrlt'. Prijem kod ,,poglavice" ili pira, ne znadi automatski
    ffii ('r' uslediti unapredenje. Ovo je jedna od zaista izuzet-
    Irrlr strana sufizrna, nasuprot drugim mistidnim ili tajnim
    lrr,rtslvima. Napredovanje ili podizanje na vi5i rang u rc-
    rhr, ili dak ulivanje tajnih spoznaja, dolaze automatski, dim
    ir' posve6enik za to spreman.
    tlkoliko aspirant nije zreo, Pukta za prosveienje, on
    rr, , r' rrikad& napredovati. Medutim, kad se jednom posveti
    rr rrrvittno 6e biti na Putu uspeha, a ako se strogo pridrLa-
    r,r,'lrrcda i ve5tina reda, mo6i C.eiznjlh izvudi korist. f)ru-
    grrrr rcdima, ako - kao Sto se nekada dogada - dovek
    |l,,1r rri.je posvedenik sufizma poseiuje obrede, on moZe du-
    tr ',r'r'(to

    se govori, moZe isam udestvovati u ponavljanju
    cr, trlr l'ormula, moZe se dak pridruZiti u pravljenju ritual-
    irrlr lirugova: ali on neie izvu6i nikakvo prosve6enje, nika-
    lii rr li.rlrist, niti ie i5ta razumeti.
    It,razit primer ovoga predstavlja manastir reda Maula-
    rr rr;r Kipru, gde svako ko Zeli moZe da prisustvuje duclttittt

    " r, rrr trrl'.

    l;r prisustvo nevernika, neposveienika ili dak onih koji
    ilr polccnjuju. Oni su dvrsto ubedeni da su njihovo cct'c
    rrr,'rrric i ponavljanje formula, Dikr, delotvorne sitt.tl() zil
    r'11, li1v.ii

    su posveieni.
    Novodo5li. koji se uvedu u krug sufija, obidno ptistt
    .trrrlrr odredenim seansama deklamovanja, p ',r,

    tilr l'raza, pevanja ili igranja, zavisno od rcdit. Slrr tr-

    tide muzike, neki je redovi koriste, a drugi dak ne dopu'
    Staju ni deklamovanje, osim potiho.
    U pogodnom trenutku celog postupka, kandi
    predstavljaju poglavici Kruga. Pri tome mu se postav
    oitania da se odrecli koliko ie pogodan. Ako je prim

    pitanja da se

    i koliko je pogodan. Ako je priml

    poglavica ga uzima za ruke i u tu svrhu Sapie mu na uho
    Novajlija je tacla poznat kao TraZitelj i jedini p
    obred koji mora izvcsti cla bi se primio u Red, jeste Veli
    zakletva. U njoj sc sirlik obavezuje da ie se pok

    svom piru, itpstllttttttl i l'>ct. rezerve.
    Porccl ovitkvog oblikir u kome je svaki sufi koji

    lutanju pravilrro vodctt i stalni dlan svoga reda, poznat
    i drugi oblik suliztrra. Ovaj oblik, zvani Uvaisi, upraZn
    va.ju oni ko.ji, iako slede ustanovljene obrasce sufiz
    ipak nc pripaclaju pijednom redu. Ime potide od ne
    lJvirjs ul Karanija od Jemena, Muhamedovog savre
    ka, za kojeg kaZu da je bio u duhovnom kontaktu s
    k()m. mada sa nikada niie sreo.
    Dve vaZne einje;ric; sufizma potvrduju se u
    udenju. Prva je da ovo udenje pokazuje spiritualnu ili tel
    patsku vezu koja dini znadajan deo kulta. Bai kao Sto r
    me nema utvrdeno znadenje za sufije, tako je moguie
    neki od njih komuniciraju s drugima koji mogu biti dale
    ili su dak mrtvi. OtudavaLni sufistidki sveci polaZu pra
    na inspiraciju i saradnju s drugima koje moZda nisu ni vi
    deli; ili dak s duhom nekoga ko je odavno mrtav. Drugo
    sufizam priznaje da u napredovanju na Putanji moZe bil
    uspeSan neko ko ne dobija stalno i direktno upute od
    pira ili gospodara. U isto vreme se nagla5ava da su ta
    sludaievi retki.

    Sufistidka putanja

    Nakon prijema kod poglavice
    nje Murida, udenika, i mora
    pripreme koje 6e ga dovesti

    halke, Tralitelj dobija zva-
    se potom ukljuditi u strc
    u fazu dva: fazu Tarika
    moguinosti. Ova f.aza je prvi pravi stupanj sufizma i
    duje duhovni napredak.
    Izmedu prvog i drugog stupnja, osim Sto se pokora
    svakoj naredbi gospodara, udenik ne sme da izostavi nij
    dan stav ritualnog pra6enja formalnog islama. lzuzev Ei
    nja propisanih knjiga, on provodi koliko god moZe vren
    na deklamuju6i dikr (formule).66 Namena ovih formula
    da se popravi bilo kakav nedostatak u verovanju ili spo-

    84

    85

    !rrlrlo.,llnlit,

    koje je otkrio pir. ()vo $(. hruitltit lrt.t rorlorrr

    lrrlo\'noll posveiivanja glavnom motivrr ,.llrlr rr rvr.lrr, rrlr
    ;1s rrrl svota". Namera i cilj svakog 'l'rirtiit'llrr

    rr ovn; lrur

    f€,1,r st'koncentri5e na misli i lidnost pittt. lru. rlr rvojc
    !tlprrr'. r'cdovno se u mislima obraia udcrrikrr, Bulilici lnll
    lalrrrr duhovnu energiju, da bi ga ojadao u lrol'hi

    ltlotiv

    llrd tim se podrazumevaju

    telesni prohtcvi krill od=

    'otl

    pravog duhovnog napretka.
    I t l'azi muridi, Tralitelj moZe udestvovati u rrntrninl
    en\;una dervi5a (sufija), u njihovoj halki ili mlrrurtlru,

    lirkvim seansama, ponavljajuii iste dikre, sufiji prolrrze
    rf ikrr razliditih faza napredovanja. Medutim, tr) ne!.r
    h'irlr rra snagu formula ili napredak pojedinca, zat \nr;rlra da ista formula moZe biti od velike vaZnosti rr
    r kojoj fazi. Naravno, o tome odluduje pir.
    Krrrf udenik zasluZi zvanje tarikata - bilo da tako od-
    ltir lli da on sdm dode u fazu spoznaje da je uznapre-
    iro - on svoju paZnju usmerava s misli svoga vode ka
    rrrir stvarnog osnivada dotidnos reda. Medutim. sada
    r rrsredsreduje svoje misli na udenika, da bi osnaZio
    p.ovc duhovne moii.
    ( )vo je faza u kojoj udeniku moZe biti dozvoljeno da
    irzniava pojedine magijske ve5tine, ako tako odludi plr.
    ;iovc sposobnosti u pogledu okultne spoznaje i stvarnih
    lskih fenomena su velike, ali ih moZe upotrebiti samo

    r h rzvolu.

    t )vi sufiji sada su tr fazi Safar-ulah - Putovanje ka
    rzn;rji. Oni se moraju koncentrisati na postizanje jedin-
    ve s duhom osnivada reda, koga sada zovu bir. umesto
    ll t'iji su udenici. Sdm voda sada je poznat kio Seik ili

    ittl

    ( )rri desto putuju u udaljene krajeve po zapovesti mur-
    I'r'opovedanje kulta nije dozvoljeno, ukoliko ih neko
    prlir ili ukoliko ne ose6aju da se onaj koji pita moZe
    rrrrstiti takvim saznanjima. Preduzimaju se hododa5ia u
    krr, Medinu, Jerusalim i druga svetili5ta. Da bi se dosc-
    ovt faza, potrebno je mnogo vi5e vremena nego zil

    r'tltr rtlrtu.

    Mcdutim, poznato je i zabeleLeno je daunaprcdr"rtt.jc
    bez intcrve n-

    F rrrz.'g stupnja u najvi5i moZe da se dogodi i
    Ellr rttttiida.

    l'rslc tarikata, dolazi fazatri: Arif, ,,znalac". Na ovon'l
    elllrrrjrr, TraZitelj se posve6uje postizanju jedinstvir sa rrri
    clirrr,r Muhameda, buduCi da je prema5io misli osnivrrfu

    reda. Ovaj deo puta poznatje kao Safar li-Alah, ,,Putovu'
    nie daleko od zahvalnosti".
    Okultne i natprirodne mo6i posebnb su nagla5ene.u
    fazi arifa. Duh jedino jo5 nije o8i5ien od Stetnih uticaje
    tela i itrasti. Ego je u dovoljnoj meri pod kontrolom'
    Preostaje jo5 sarii vitr - stepen Fana ili ',p-oniSteni:"'.To
    znadi p6tpuno uniltenje svih misli koje TraZitelja odvajaJu

    *"i.u u fu"u p"t, t*.tju podrazumeva povratak prizemni'
    jem Zivotu racli prodi5dcnja

    drugih.

    eudesa sufija

    Kamaluclin, jeclan od najznadajrrijih

    sufistidkih is
    clajc tipidan primer oZivljavanja mrtvih, Sto je
    proudavaocima

    reda nak5bandj.
    .

    od pune s

    Tvrdi se da je Kajum, voda iz reda nak5bandi,

    svoju unuku, iako je njena smrt utvrdena tri dana ranije
    Ovij svetac je tvrdio da je jo5 Ziva. T.ek tl{i."

    l"l.

    Ovaj svetac je tvrdio da je jo5 Ziva. T.ek t?9

    t" !e-lo pt
    zivaio znaks raspadanja (Sto se u indijskoj klimi brzo

    gada), on ju je jednostavno pozvao i - kaZu da se odm
    ispravila u sedeii poloZaj'

    '

    Prida se i za mnogo dudesa koja se pripisuju nlj

    tijoj Zeni metlu sufijima, Rabiji al-Adaviji' iz VIII veka..
    Njeno glavno u{enje, prema upuienim tumadima, bi
    ie da iu *Jlituu i deklim6vanje formula put ka spoznaji

    otuda ka moii. Nije bila naklonjena koncentraciji uz

    prihvaienu upotrebu molitve kao sredstva koje stremi
    opro5tenju i spasu.

    ^

    Bila je duvena po tome Sto je upotrebljavajuii form

    La-ilaha-ila-atah (Nema boga osim Alaha, Jedinoga)'

    paljivala vatre bez drveta, nabavljala hranu bez izlaska
    'i

    i bila na natprirodan nadin snabdevena

    zlatom

    svoje potrebe.
    'K-ao

    veoma mlada, prodata je u roblje' Jednog

    njen gospodar je primetio da izgleda kao da

    lampa n
    njom visi, a da je ni5ta ne drZi' Ovo ga je toliko mud

    Oa ju je odmah oslobodio, a da nikome nije ni5ta rekao.

    -

    S;fistidki dudotvorci, pored ritualnih molitava i pra'

    ; ;";. ipoznajc svih stvari' Dalje odavde on ne moZe iCl
    iz.uiev u fatu rret, koia podrazumeva povratak prizemni'

    nja, koriste nekoliko glavnih formula(dikr), kojeindukuju
    kbncentraciju misli Sto omoguiava da se stvore okultni fe'
    nomeni svake vrste. Medu tim dostignuiima je i sposob'
    nost da se olak5a bol i uni5ti bolest, da se u fizidkom smi'

    86

    87

    pozn

    ,,lrr prt,lrtrci

    bilo gde u tren oka, tlir s(, l)l(,(lsklZrr

    lrrrrlrrr'r

    rlnp,rrlrr.ji

    iotkrije Sta neko misli, pa r.irk r l*:rrl rhrli1.s11y

    11r.,r.'

    iril{' l)l isrrtno.

    I'or rrrule (dikre) sufija

    !ivrr tlcklamovanja izvode se u stanju ritualnc tislolc, ller,rr
    Ir'lrt'c, ruke, noge i usta. Ako je TraZitelj spirviro

    lxrnlr

    llnletln.jc dikre, mora se okupati. Sve druge prl.jrrv$tint.
    fltorir.ju se takode odstraniti potpunim predavan.jcnr.
    l)ikre se obidno govore zavreme mraka. Kada sc rtr.r
    Irt;t' rratprirodni rezultat, dikra mora da podiva na nckoj
    rlrrrrri lroZanske mo6i koja pomaZe da se dudo ostvari. 'l'ir"
    Irr, rrir primer, kada jedan sufi Zeli da izleii bolest, on sc
    ptll)rcrna ponavljaju6i dikru sa imenom boZanstva kojc
    Irrnrrdirva ozdravljenje. Ovim sredstvom sufi namerava da
    It rrrislima sakupi ogromno mentalnu snagu povezanu sa
    fn cljcnjem. Nju usmerava prema cilju svoje paLnje, a isto-
    vrr.rircno se koncentri5e na Zeljeni rezultat.
    Kada se sufijev pomoinik poziva da obezbedi uspeh
    tt lrikr kojem poduhvatu, on ie se prodistiti i provesti tri
    ttoli ponavljajuii jednostavnu formulu (kulminacija je u
    lrtvrtirk) Ja Fatih (O Pobednide), Sto je jedan od atributa
    fitrviinjeg. U detvrtak (,,silnoj" no6i nedelje), u njegovim
    Itrr,,lirrra

    ie se sakupiti sva snaga: u svakom sludaju, to je
    frrrrijl. On takode moZe nekome dati amajliju na kojoj je
    fnr rrrula napisana, da je nosi na ruci. Takve se amajlije
    no.,t' exak i danas medu pripadnicima svih klasa musliman-
    ql,1q Istoka. Nije neobidno za sufije da prime u posetu
    Irr'[og vaZnog dlana reda - moZda vei odavno mrtvog -
    rll rlr savetuje kojim je pravcem najbolje krenuti u trenuci-
    Irrir ncsigurnosti.

    Nir podetku obuke, zaTraLitelja su manje vaZni ezote-
    tlr'rrrii aspekti sufizma nego postizanje napretka preko im-
    ;rlrcrlnc pokornosti formulama kulta. Temelj takvog na-
    ;rrt'tkrr .iest"e

    dikr. Bilo da mu je dat niz formula (ako.ic
    lrlr{l (lircktnim vodstvom Seika), ili da je lidno izabrao.jcttl-
    rrrr ,rrl rr.jih (ako je uvajsikoji sam ide ka cilju), njegov je
    rirrl:rlrrk da [u formulu ponavlja s krajnjim obzilom u po"
    gL'rlrr vremena i udestalosti izgovaranja.
    Ak

    r Irlo.irrrrice

    s devedeset devet zrnaca, a posle svakog prr

    rr,rr l1;rrr

    jir dita se jedna molitva. U sludaju dikr jali (glrrsltog.

    1','rr;rvl.jlrnja),

    brojanice se ne koriste desto. Kacla ttr'ptirtt

    stvuie pravom sastanku halka, TraZitelj obiino odlazi na
    neko skrovito mesto i vreme kontemplacije provodi u pro'
    storu izdvojenom ba5 u tu svrhu.
    Takode postoji veLbapoznata kao fikr, ko-!a se.sastoji
    od meditacije, koncontracije na Zeljenu mo6 ili na besko'
    nadnost Svemira.'Kacla ss dikr i fikr zadovolje u tolikoj
    meri da postanu clrugorazredne, postaje neophodan vili
    obhk dikie. To jc kontrola i koncentracija daha: misao je
    koncentrisana na icdnoj ideji, a izgovata se originalna for'
    mula ili neka drugit, oviti put u ritmu disanja.
    Kada dikr loliko ttrotti u misao da se ponavlja auto'
    matski bcz svcsnog tlillx)ril -- tacla se koristi viii oblik,
    Prema udcrtjrr strl'r,;tr,

    tivlittlirvanjo misaonim procesima i
    njihovo povczivitn.ic s lclom zavrlava se ovde'

    "

    Svrlia ,rv.tg viscg oblika jestc stvaranje sledeieg, i to
    vrlo vuZrrog I'enomena, ekstaze. Iako se. dopu5ta da do
    ckstzrzc mcrZe doii i bez dikre, ipak se priznaje da se ona
    ne moZe tako lako uvesti drugim sredstvima. U stanju eks'
    taze. koje moZe biti praceno nesvesnim stanjem. misao
    trpi traniformacije dija priroda do sada nije opisana. Prava
    elistaza poznata je pod tehnidkim nazivom vaid i ona tra'
    sira put ka katratu - prosveienju. Ovde se misao t

    oslobadaju tela, a spoznaja i moi zauzimaju mesto osnov'
    nih misli od kojih je um odi5ien. U redu ,,diSti" muzika
    dovodi do ekstaze; neki redovi tvrde da njihovi dlanovi

    padaju u trans gledaju6i svog Seika u,odi. Takozvani dervi'
    Si pl6saei postiiu trans i ekstazu preko monotonog kruZe'
    nja, a to je najizrazitije kod reda maulavi koji je najpop^11;
    larniji u Turskoj. Veiuje se da su u stanju ekstaze sufiji
    rposobni da prevladaju sve barijere vremena,.prostora. i
    misti. Oni su-sposobni daizazovu dogadaje koji izgledaju
    nemogu6i, jednostavno zato Sto ih vi5e ne sputavaju bari'
    jere koje postoje za obidne ljude. Sasvim je sigurno da je
    neke njihove natprirodne aktivnosti te5ko objasniti na sa'
    da5njem nivou spoznaje. Mora se primetiti da su osnovni
    priniipi u mnogim religioznim i okultnim sistemima zadu'
    huju6e slidni. Principi vodstva, naukovanja i discipline'
    kontemplacija i monodeizam mogu se naii u tajnim i ma'
    nje tajnim obredima skoro svakog naroda.

    '

    Ako se dudotvorstva sufija i Hindu-gurua' afridkih
    vradeva-iscelitelja i amazonskih vidara moraju istraZiti u
    duhu prave nauke, onda se ne sme postavljati pitanje da
    li verovati ili ne. Mi moramo ptiznati da nismo konadno
    dokazali da taino ezoteridno blago ne postoji. Niti smo u
    moguinosti dai objasnimo slidnosti na psiholo5kQj osnovi,

    88

    89

    t1 rl,r ovi obredi predstavljaju

    jcditto sttttlroltl.tt

    iovr'lrrr\'tll

    nl! t,ru(i('nih stremljenja ka nadmtlci. Pol;t' t',t r,r / rvrrrrl,r

    \rt

    t t.tr' t(' Si loko.

    Ja sam

    (Sufistiika

    pesma Mirze Kana iz Ansari,jrr)

    rrh,r tlir odredim Sta sam?
    r,ko N.jega u potpunosti jesam, a ipak nisam.

    rr it;r da ni5tavno izbih nestane,
    r;rrrr smisao tog niStavila.

    rrt'lirrd destica na kolutu Sunca;
    rrrcklcl mre5kanje na povr5ini vode.

    I lctim na vetru sjedinjenja;
    I sirrn ptica u bestelesnom svetu.

    /rvirm se i imenom leda:
    rrrrsko doba ja sam zaleden.

    lr)lilo sam se u detiri elementa;
    ,,;rrn oblak na licu neba.

    ;r'rlinstva pre5ao sam u beskonadnost:

    f t,lr,,r:r

    niSta ne postoji Sto nisam ja.

    r1:r vitalnost iz samog je izvora Livota;
    grlv()r sam u svakim ustima.

    ,,,rrn dulo sluha svakog uha;
    \'rrl sirm svakoga oka.

    $lrrr.'rur sam mo6 svake stvari;
    f ur.riiji sam unutra5nji ose6aj.

    ll',1.r vol.ja i naklonost druguju sa svima;
    f rr,l,rvoljan

    sam i sa vlastitim delanjem.

    iir lir('ilrc i pokvarene ja sam zlct;
    .{lr rr rkrbre, ja sam dobrotvor.

    Sematski prlkaz sufistidke putanje

    Okultni fenomeni povezanl sa
    stupnjevima Putanje sufija

    1. Mujiza (dudesa)
    Izvode ih samo
    proroci

    FAZA 5

    Poznata kao
    ,,Safar-Bilah"
    sufi se vraia
    na put dove-
    ka da bi
    vodio
    ljude.

    Karaman (tutlu\
    npr. hoclanjc
    po vodi, pr nje bucluCnosti.

    Mu'av,anal
    (natprirod-
    na magija)
    npr. letenje,
    poni5tenje
    prostora.

    ltA'/.A 4.
    l'0znalir kirtl

    ,.Salari-A-
    lah": pu-

    tovilnJc
    dalck

    od ne-
    mara.

    T:AZA 3,

    Faza Safar-
    -ulaha: pu-

    tovanJe
    ka spo-
    znaji.

    FAZA2.

    Sihr (za-
    konska ili ,,be
    la" magija; iz-
    vodi se po
    odobrenju
    Seika)

    FAZA 1.

    Period ponovnog posveienja glavnom
    tivu ,,Biti tr svetu, ali ne od sveta".

    Muridi
    prihvata kao
    sufija.

    (Vreme
    pogodnog

    ,,TraZitelj"

    Srz/lk: doslovno
    fija na Putanji.

    KATRAT
    (,,Posveienje") - Mo6, spoznaja)

    \,/

    \,/

    VAJD
    (Ekstaza)

    DIKR-i-DAM
    (VeZba daha i koncentracije)

    -----^-----

    DIKR.i-KAFI
    (tiha dikr)

    (Predstavljanje

    koraka do posveienja preko dikr (ponavljanja) tri
    Drema tainom nauku sufizma)

    ORGANIZACIJA IIIiI )N (''IS'I'I

    Veliki gospodar

    * Baka
    Stupanj Vali
    tost). Stanje
    ut-Tarafain lli

    teZa izmedu dve sile,

    Dolazi se do istine st

    nom meditaciiom. Tr

    postize duhovno jedinstvo
    duhom Proroka.

    -- Arif (Spoznaja). Por
    duhovnih i okultnih moii.
    TraZitelj postize jedinstvo sa
    hom pira (osnivada reda).

    I'rrlrrjuii sufiji
    1r rr liirnizatori lokalnih
    lrrlk;r krugova - i
    ,rtlrrrinistratori).

    Pir' (Prrglrrvlr

    rr llrdrlrr\lllrl)
    Sttnovrrlll I ll+llrrit'l
    J . Ituiltr x'ttlr'l
    t, lhrthrlHrl

    Drugi imam
    (pomoinik kutubu)

    l\.t halka pod putujuiim sufijima, organizovani u esnulc i felllfc t6
    glrrllr' iirenje nauka preko pomoinika laika u svakom gradu i nslu pr{
    lur i,,tlikcijom

    manastira.

    Sema svetske sufistidke hijerarhije

    Ezoteridna svetost.

    KUTUB - Osovina. Poglavar svih sufija.

    - Tarikat (skrivena moC). Prva
    va faza sufizma. Posveiena

    s duhom Seika ili muriida (du
    vode).

    Tokom ovog perioda, TraZitelj prati
    Seika u svemu, slepo prihvatajuii de
    movanie i duhovne veZbe.

    udenja). Gospodar
    kandidata za Put

    * op5ti naziv za

    DIKR.i-JALI
    (glasna dikr)

    Duhovnu snagu u misao
    uvodi njegov Seik (voda).

    Prvi imam
    (vocla)

    oooo

    Cetiri avtada (stuba) koji
    odgovaraju detirima stranama sveta.

    ooooooo

    Sedatn abdala - pomoinika avtada, odgovornih za
    stanje na sedam kontinenata

    Pet amda (sledbenici) koji pomaZu abdalima

    Sedamdeset

    plemenitih
    koji predstavljaju teritorije

    Tri stotine pokrajinskih poglavara

    Sveci bez teritorijalne jurisdikcije

    TraZitelji podredeni svecima

    Laici i obidni dlanovi

    o

    o

    o

    o

    90

    91

    2.

    Jedanaest tajnih pravila za posveicnika
    sufizmu

    Karakteristika svih sufistidkih redova jesu pravila koja
    stavlja osnivad, a ponckad ih dograduju njegovi sledben
    za pona5anje i konccntraciju TraZitelja. Ovo su
    na pravila reda nirk$bandi:
    l. Svest o disurtiu: Misao mora biti uskladena da
    potajno svcsnir svcga, dak i daha. U isto vreme, u
    mora da pulsirir s rrrislirna o Beksonadnosti (boZans
    su5tina i svcrttod).
    Putctvunja u .\()l).\tv(ttu z,cmlju: Cesto se mora
    6ati nir to tlir jc sul'i putnik * na Putanji.
    I'ntrnutrurtjt' slopala'. Kada hoda, TraZitelj n

    3.I'r(ilnillruilJ(' sl()l)illai l{.acla ho(la, lrazlteU mora
    ncprckidno prati pogledom svoje korake. Tajno I

    dcn.jc ovoga je da mora, u metaforidkom smislu,
    svcstan kuda ide.
    Sumovanje u druitvu'. Misao mora konstantno
    koncentrisana, dak i u dru5tvu s drugima, tako da
    fija ni5ta ne moZe odvratiti od onoga Sto je
    za nJegovu mlslJu.
    5. Pamtenje: Sufi ne sme nikad da zaboravi da je
    posve6ena osoba.
    6. Uzdriavanje: Ovo se odnosi na kratke molitve
    se koriste da bi se istaklo ponavljanje formula.
    7 . Svesnost: IJm mora da bude svestan da postoje m
    ge stranputice. Protiv njih se treba boriti.
    8. Setanje: Koncentracija mora biti moguia s redima
    bez redi.
    9. Zastoj vremena: Za vreme zastoja u mi5ljenju,

    lt

    mora rezimirati svoje akcije i preispitati ih.
    Zastoj brojeva'. Svesnost da je zavr5en potreban broJ
    ponavljanja dikri.
    Zastoj srce: Za vreme ovog zastoja, um se veZba dl
    formira prcdstavu TraZiteljevog srca koje nosi Alaho.
    vo ime.

    10.

    li. A rapski doprinos

    I I rrrr, Srrlcjmana, sina Davidovog (podivao u miru), koji jr. ar.lri lrrtfintl
    rvr rL rnone, zavetrjem se ovde i u ime kralja Sulejntllrrr r |rrerl rrlcBrrvlrrr

    |r ',rlr'rn kao mojom zakletvom. obavezujem se da Crr rrlrrllelrlli 11qq11'
    Iil1il r r.i mi podariti. na nadin koji budem smatrao nujlrill1ittr l tln r.rr
    tfif f lr,f li tajnom svoju moi. - Zakletva darobnjaka: Knjigu vtltrut,rltu/ e
    ,trllr'. I'rva brana.

    Mirl,r se zna o arapskim magijskim ve5tinama prc uspoltrl
    lrl;rruir u VII veku na5e ere. Prema arapskoj tradiciji, Solo
    Ittrrr jc ostavio golemo naslede dini i moii jednom broju
    rrvcienika koji su duvali tajne u udaljenim oazama. l)ru
    t';rrobnjdci, naoruZani magijskim redima, amajlijaml i

    rrrrrrlr,

    Ziveli su u velikim pe6inama punim blaga i prov()-
    lr svoju vlast kao neka vrsta okultne elite, nad celim svc-

    rltl

    l're dolaska islama, semitske tradicije koje su delili
    rrr;ri, Jevreji, Asirci i drugi, behu utelotvorene u rituali-
    rr i simbolici idolopoklonstva hrama u Meki: mistidne

    rrl'c, Lo1., je Muhamed prodistio i posvetio monoteizmu
    rl'on uspeha njegove misije. Medu tri stotine Sezdeset
    ilrova-boZanstava

    behu Al-Lat. Manat. Uza i Hobal: de-
    ftr.rri i bogovi koji ,,su davali predskazanja i odludivali o
    frrrtr'vimz ljudskim". Njihovo sve5tenstvo be5e regrutova-
    tru rskljudivo iz plemena Kuraj5, kraljevskog bratstva. Do-
    vnl;rro znamo o predislamskim arapskim opsenarima da
    t't',rrro mogli utvrditi da su njihovi metodi jako lidili na
    ltrrlotlc drugih semitskih naroda. Arapski doprinos posta-
    le rrtcresantan u periodu koji sledi izlazak osvajadkih
    lrr,rtslrrva

    iz pustinje. kada je nastupila epoha asimilacije s

    drrrlirn sistemima.

    l'rida o arapsko-islamskoj magiji sledi obrazac arapske
    [irrlrzacije. Pod prvim kalifima Sirije, Spanije i Egipta,
    frirrrlslvo rasutog materijala koji je zaplenjen iz ba5tine Ri-
    Itr;r. (irdke i svih drugih osvojenih naroda, prevedenoje
    trrr :rrrpski. Naudnici su - desto o drZavnom tro3ku
    rl',lrrrurtizovali udenja Aristotela i druge grdke pisce, rczi:
    rrrrr.rlr

    stare istorije i organizovali zbornike zakona, rcligi.ic
    | ,'trkr'. Na istaknutim univerzitetima u Kairuanu. Azlru.
    F.,,r,l,,vi.

    Bagdadu, doktori su razradivali medicinu, nrlrgi
    1rr r ;rlhcmiju. Jevrejska i haldejska verovanja behu ,.srrfi
    lii,rn:r" i proudavana.

    93

    Arapskc: r'itti zrt isrrir'rr

    jc rrcpri.;irtcl.jskog

    bunura -- po lbnu Haldunu

    Klkirv jc bio lrrapsko-muslimanski

    stav prema magiji?
    Crpcdi, kiro i rrvck, upute iz Kurana, mudraci su prihvatili
    tcoli,jrr tlir jc rrrirgija, u jednom ili drugom obliku, sasvim
    otlrcrlcnir silir. Neki od najinteresantnijih

    svetskih spisa o

    rrrtrgi.ji

    iziili su iz pera arapsko-muslimanskih pisaca izme-
    clu XII i XVI veka. Veliki deo orijentalnog nasleda u5ao
    jc u Evropu delom zahvaljujuii njihovom radu s udenim
    .lcvrejima na arapsko-Spanskim univerzitetima.
    Fakredin el-Razi ocrtao je jedan od prvih arapskih
    magijskih sistema. Prema njemu, sihr (magija) treba da se
    deli na kategorije (nav):
    Najpre dolazi haldejska magija, koja je za njega uveli-
    ko znadila kult zvezda, a ukljudivala je astrologiju i duho-
    ve koji su se pripisivali zvezdanim silama. Zatim, kaZe on,
    postoji prava duhovna magija koja moZe biti jedan oblik
    spiritualizma, zajedno sa hipnozom. Ona se takode bavila
    interakcijom ljudske du5e i njenog duSmanina tela, kao i
    tela drugih. Kontakt s drugim ljudskim duhovima i njihova
    upotreba, dini deo ovog poglavlja. Konadno, postoje i du-
    da koja se,.prema muslimanskom verovanju, dopu5taju sa-
    mo proroclma.

    Legenda kaZe da su bila dva andela, Harut i Marut,
    koji su udili magiju i svoje znanje prenosili dovedanstvu.
    Ova teza osnova je celokupne arapske magije. Postoje ta-
    kode takve pojave kao demoni, koji mogu biti detom du-
    hovi, a delom ne5to drugo. I andeli i demoni pominju se
    vi5e puta u Kuranu. JoS jedan oblili magije kod Arapa je
    Mask, ume6.e pretvaranja doveka u Zivotinje, koje je na
    zapaclu poznato kao,,likantrofija".
    Klitsidrre knjige arapskih istraZivada i u mnogim dru-
    gim potllrrljirna, pored okultnog, beleZe magijska verova-
    rlja ipostrrpkc. O magiji govore itakvi autoriteti kao Sto

    1r=

    r',lrrlicxilr

    Tabari, dok Ibn Haldun u sv()rr drlu ltrrtttvt,rttt
    Itht.'tttijtt pominje izvesne obrede kojc jc virlt.o i prilrclc
    f 1' (':rk i filozofski spisi Al-Gazalija, ocn slrvrt.rrre

    rre krgr

    lr', ,l;r.jrr

    jasno do znanja da su arapski svc$lcrrit,r

    rrrrrllrrr

    rlo1rl

    111cli

    ovOm predmetu.
    llrrr Haldun, dru5tveni filozof, daje jednu orl lrnirvell
    jllr r prcdrasuda oslobodenu ocenu mislioca koji ic ruoft'tl
    tn rrrrrgijskim

    verovanjima. Pi5uii u XIV veku, ot1 knle de
    pu',tojc dve vrste magije: 1. Cista magija i 2. Anrrr.jliie,it
    t'istu magiju definiSe kao neku silu koja dolazi tlir,ek
    Il' iz darobnjaka, bez posredovanja bilo kakvog,,,ponltl
    gtti:i' (mua'vin). U ovom obliku magije ne dolazi'u obzil
    ltlrotr c:ba ili zazivanje duhova. Ovo je, moZda, eho vercvl,
    Itln ll4una-Akasa u raSirenu gotovo nenadetu okultnu silu,
    lnl;r jc tu da se upotrebi, a nije ni dobra ni zla - ona jc

    Ir't,,v,r psiho-fizidka.

    Drugi oblik magije, koji se saZima u

    lerrrrinu amajlijska, podrazumeva

    potrebu kontakta i upo-

    tr'lrr' neke druse sile.
    Ilrn Haldun je prvi primetio da postoji neka veza iz-

    'rlrr

    hipnotidkog stanja i sposobnosti da se iskoristi neka
    ,,1;r sile. On kaZe da crtanje pentagrama (Solomunovih
    lkrvrr) i drugi obredi moraju podiii emocije darobnjaka na
    tlr'li piye. Ako se to ne postigne, rezultati ie izostati.
    llr',r jc prvi zabeleieni naudni komentar u proudavanju

    ll!rrlir 10.

    ( )vakva pozadina snaZne intelektualne aktivnosti, ko-

    fn pokriva proudavanje razliditih sistema, stvorila je veliki
    h1,,1 ;rrnajlija i drugih dudotvornih predmeta.68
    Amajlije se moraju praviti u odredeno vreme. Moraju
    rrrrlrlrrvati jedan ili oba magijska metala, gvoZde i bakar.
    Nllrova simbolika je moino sredstvo za potdinjavanje du-
    Itrrr';r. Oni koji Zele daizazovu, na primer, neslogu, mora-
    fu rr;rgrraviti

    detvrtastu amajliju kada je mesec u sazveZdu
    {)rn;r. Ako je amajlija, sadinjena u vreme Ovna, kruZnog
    rrlrlrl';r, ona 6e naterati duha koji zna za skriveno blago da
    rr=

    lr,rjrrvi i da otkrije svoje tajne. Re( Atoraj, koja je pod

    .rr,,trt()nt

    Bika, daje nadljudsku snagu moreplovcima, voj-
    ili, rnr i alhemidarima kada se upi5e na bakarnu plodu.
    ll,rtlt'vine, bunari i rudnici mogu se poruiiti magijsk rrrrr,rllrjom

    od istog materijala s redju Adelamen i ucrtaninr
    .:r,rl,onl Bika. Smatra se takode da je ona moina za svcr
    rrl,lrlrt' r:rre magije. Alhataj, amajliju koja se pravi pod zir
    :trtr'nr llika, sa znakom i nazivom koji se crnont ho.jorrr
    i,.1'r'.rrjrr

    na trougaonom pardetu gvolda, nose putnici, lr zrr
    rr1,r f';17,' cla ledi od mnogih bolcsti. Athana. sa zrlrkrrrrr

    vati, a ncoph(xlrla dobra osetila bi se i videla.
    Postojd i tlrugc varijacije ovog astrolo5kog udenja:

    mazan, pixf znakom Lava, izaziva svadu medu ljudim
    Preclstavija rdav znak za putnike i uopSte, kao amajlij

    Blizanaca na plodici od gvoZda ili bakra u obliku polu
    seca, pomaZe opsadne trupe, Ako se koristi kod zle m
    ie, moZe uni5titi letinu i dclotvorna je kod osvete. 1
    'miah,

    takode pod Blizancimit. i sadinjcna na isti nadin

    prethodna amajlija, uptltrcbljnva sc za ljubav i prija
    stvo.

    Preporudivaltt sc tlit sc ditav niz ovih znakova i
    na belom papiru crniltt tuScm i da se nameni odre<
    osobi. Potom tri, kad tlroscc ili sunce ptolazi odgov

    Cim znacima zodi.itka, prikrivene sile amajlija podele

    Alirpska magija je jako simbolidntr, Mrrogir ltirtlicto

    ltslrur zrrirrnenja

    mudraca - pentagrami. Srtkrtttttttov

    ltrrdltl

    I l)irvrrkrv Stit, Horusovo oko i Ruka Mcseeu lxrgtt ne-
    ptthrrlrrrr

    krlristc arapsko-islamski

    opscnari.

    -r

    qtff

    rrvtna ..anrajlijl rlasti" ispisana lehnikont kincskc kiiice na belom
    rr, pisaljkom od brazilskog drvcta. Reii su na arapskom: ,,O, pleme,
    HaSimovo!"

    .lcdno dudno verovanje zasluZuje da se ovde pomene.
    rlrrdaju Svastike - tog simbola Sunca i Zivota kod mno-
    rrirroda od pamtiveka - Arapi su se sloZili da posebna

    liu;r podiva u samoj njenoj formi. Ako se taj oblik ujedi-
    rn znadenjem koje joj pridaje misao-sila, tada se sila
    rstruduje. Ako bi se znadenje utrostrudilo, tako bi se

    toslrudila i sila na komandu darobnjaka preko same sim-

    kc svastike ili druge magijske naprave. U arapskom
    r iz XVII veka Tilism vs'l Kuva (Moi i amajlije)6e,

    na-

    ttto pro5irenje ove teorije. Hri5iani su, kaZe anonimni

    rr, uzeli znak krsta kao svoj amblem. Sada nam je po.
    lo da se krst od pamtiveka koristi u magiji da ocrta
    tt'e', kao i da ,,u sebi sadrZi natprirodna svojstva koja
    poznajemo". On je bio modan i pre Hrista. Posle Hri-
    ttvog raspeia, usvojen je tako da ima duplu funkciju i

    Sor"'. lsti je sludaj i sa svastikom.T0

    Nijc poznato poreklo svastike.

    U Kini je i danas uobi-

    €nfrrr:r

    (pod nazivom van) i smatra se da je usvojena za

    ttt'lrt' br.rclizma,

    Sto verovatno upuiuje na indijsko pr>re.
    llr, ,,zbir sreinih znakova koji poseduju deset hiljacla tu
    Irrrr',lvt'rrih

    sila, buduii da je jedan od Sezdeset

    pct mistit'

    stvara ncslogu. Algeliohe, takode pod znakom Lava,
    duCi dvrsto na jednom mestu, unapreduje ljubav i dove
    ljubljc. Azobra, iz grive Lava, dobra je za putovanja i
    n donosi sreian dobitak; Aiuret, pod Devicom, duva lju
    i ledi bolesne, iako ne pomaZe pri putovanju kopnom.
    koji Zele da nadu blago, prave,amajliju pod imenom I

    fa," sa znakom Teraiija;' Azubene, irodna Skorpiji,

    nesre6na za plovidbu morem.
    Amajlije u bakru i olovu, radene pod vla5iu
    Skorpije s urezanim imenom Alhil, trebalo je da

    sreiu uop5te, te sreiu na putovanju.
    Sledede arapske amajlije, koje su se nekada uve

    koristile u Evropi, upotpunjavaju listu koja je data u ne

    liko magijskih knjiga.
    Alalha, rep Skorpije, donosi nesre6u na putovanju

    kod novih prijateljstava, pa se koristi u magiji m
    Abrahaja uni5tava nedasno steieno bogatstvo i

    ljude da se kockaju. Abeida pomaZe Zetvu i putnike,
    ako se koristi sa zlim namerama uzrokuje razvod i neza

    voljstvo. Sadaheia, koja dolazi pod Kozorogom, osi
    dobro zdravlje, dok Zabodila ledi neke bolesti. Sadabet
    zyezda sre6e i njenu amajliju treba da nose svi koji
    bradnu vernost. Sadalabra, skupa sa drugim amajli
    mrZnje, korisna je za osvetu, uni5tava neprijatelje i ta

    uzrokuje razvod. Alfurz, s druge strane, pomaZe

    da sretne Zivotnog saputnika i donosi sreiu uop5te. /
    tan, kojom upravlja Riba, donosi sigurnost u nepozni
    mestima. Ona spada u za5titne dini koje nose darob
    dok su na poslu. Unapreduje harmoniju i oZenjene
    srecnlm.

    96

    t trl, nl.rlilir lllilS,l.iil

    97

    nih likova koji se mogu pratiti do duvenih otisaka Budinih
    stopala". Ona je isto tako prisutna u drugim zemljama I
    budistidkim tradicijama.

    Rusija

    t

    Kavkaz

    i

    Krim

    Turska

    Severna
    i JuZna
    Amerika

    ZapatJna
    Evronit

    +'\

    \

    |

    ti,ttun

    Spanijt

    t.

    h. ou,nu

    Centralna
    Afrika

    Malezija

    Sema ilustruje arapsko Sirenje magijskih ve5tina koje su oni nasledili
    civilizacija Bliskog istoka od VIII do XV veka na5e ere'

    ,,Poistoveiena je sa Torovim deki6em" -
    je, verovatno, prisvojili nemadki nacisti kao
    simbol -

    ..skandinavski Zevs ili Gromovnik".
    Ime koje mi koristimo za ovo znamenje potide od

    reti iz sanskrita, sn (dobro) i asri (ieste), 5to znadi ,,
    je".

    Postoje mnoge varijante krsta-svastike:

    medu njima
    i ,,filoft" (kukasti krst), koji je amblem Ostrva doveka.

    Bilo je nekoliko arapskih prilagodavanja svastike -
    simbola mo(i, zazivanja i imena. U jednom od njih vidi
    zazivanje eetvrtog taiifa i druga Muhamedovog u frazi
    Ali (O, Ali!). Ovo je prisutno kod sledbenika reda Siah,

    koji duboko po5tuju ovu lidnost. U Persiji-se ovaj simbpl
    koristio da se okonda persijsko zazivanje Cetiri kalifa: Ja
    Sahar Jar (O, eetiri prilat6tla;. IJ ovom sludaju ruke (i
    noge) figure kao i u prethodnom, daju utisak rotacije u
    smeru kazaljke sata. Jedan kaligraf, znajuii znatenie fraze
    Sahar Jar, pripremio je verziju mog imena za pedat u ko-
    jem su se dve svastike vrtele u suprotnim smerovima. Drtr-
    ga je sadrZavala moj naziv: Sajet Sas.
    Toliko o amajlijskom aspektu arapskog doprinosa,
    Karakteristika kori5ienja demona i duhova - nasuprot

    otkuda

    ,,arijevdki

    Arapska sinteza:
    VAVILON:
    SEMITI:
    EGIPAT
    GRCKA
    I RIM

    98

    99

    'ulirlltlsk()j teoriji Druge sile Ibn [.laltlrrrrrr

    l(.stc ;/iunr S(.

    Irl prtrur.jc

    Cvora.
    Vrr:lna uputa za pravljenje i kori$Cclric t*votovlt knrl
    rterlrlvir za kletve nalazi se u Kufanu:?l

    Sev.

    l{er'r
    lkl r

    lt'ittttr jt.

    ti: ,,Skrivam se sa gospodarom svitanja

    ld rvcg zla koje On udini
    txl zlir mraka kada se Siri
    url zla onih koji na dvorovima rastu
    rrrl zfir zavidljivaca kad on zavidi."

    rr prrstinju ispunjavaju."
    Muslimanska tradicija ima neobidnu pridu o proroku
    rlurrnedu koga je qmadiiao jevrejski darobnjak ftoristedi

    rrrctod. Na kottopcu beSe zavezano devet dvorova,
    h r jc ,,vezivao" j

    r jc ,,vezivao" jednu kletvu, a potom je konopac sakri-
    rr bunaru. Jedino ie pravovremeno uDozorenie arhan-
    Je pravovremeno upozorenje arhan-

    lrr ( iavrila otkrilo mesto gde behu skrivene smrtne dini.
    hvirn se dinima suprotstavlja odvezivanjem jednog.po
    hrog dvora: ali u oyom sludaju dvorovi su se razmrsili na

    lvo sc jasno odnosi na starosemitsko

    udenje o Cvoru koje
    F rr;rvodi na Maklu (Goruiim) plodama: ,,Njen dvor je
    rlelrrrvljen,

    njeno opsenarstvo

    svedeno na nilta i sve njeie

    rrrokovu zapovest.
    f frr5 kao Sto se zlo moie ,,vezati" u konopac sa dvoro.
    lllr;r, tako se istim sredstvima moZe diniti dobro. Medu
    pli-rrrr'nima Centralne Azije bolest se ledi ,,ubijanjem dvo-
    Ittvir"; pesloli redovan obred koji se koristi u tu svrhu.
    li;rrcrfc se trobojno' uie, zeleno-plavo-crveno; svakog da-
    tla /irvcZe se jedan dvor. Posle sedam dana, ove dini se
    *ekopirvaju na nedostupnom mestu i bolest zatim nestaje.

    f rt,'l'1t kvadratza olak5anje poroda, i Al-Gazalijevog Oslobodenja od
    greike. Brojevi su:

    492
    357
    8I6

    .1': l'.

    "$,{

    =

    :i;e

    .'a

    , .at

    a
    ti

    ra

    f

    1

    t'

    t'o

    V

    A

    I

    ,{

    Mnoge prite iz Hiljadu i jedne no6, u osnovi intaju
    magijska verovanja Arapa i Haldejaca u demone i njihovc
    moii. BaS kao Sto su zapadnjaike ve5tice pretpostavljale
    da mogu pomoiu odredenih obreda zauzeti mesta modnih
    demona, tako tradicionalni arapski i islamski spisi pridaju

    ().

    | ,cgende oopsenarinlil

    da postoje varijacijc, metod se sastoji u pravljenju amajlije
    i njenog kadenja tamjanom u prvoj fazi. Po5to se to uradl,
    duh se poziva u imc Solomuna i preti mu se Solomunovim
    gnevom (da Cc biti zapcda6en

    u metalnu bocu) ako se no
    pojavi. Ako sc izgovori ispravan broj ponavljanja i ako se
    ona spoje s nckim drugim zahtevima, duh ie se pojaviti I
    sluZide

    prizivitdu.T2
    Muslimanski teolozi se pomalo razlikuju kad je u pita.

    o dudesima Demon-zemlje i Peristana (zemlje vila). Ra5i.
    ren ie i metod zazivania duhova amailiiama. Ukratko, ma.
    ren je i metod zazivanja

    amajlijama. Ukratko, ma-

    trvl;trrt

    ot'ima gledasmo,jednoga. od njih kako pravi lik rrovrkrr tolFt Fe

    rrrrrnrlr;;rri

    . . . demon izlazi iz njegovih usta .

    mnogi zli rlrrrt rtlir*E, r

    Irf vrr n;rlrada nareieno zlo. Ibn Haldun, Mukadama (XlV vr,k!.

    Mrslcrija El-Araba

    Nrrrrr;rtfska

    3rapskaplemenaHejaza danas su sve prc neg{,

    ;rrrrzr.rr.rverni

    ljudi-. Strogi i nema5toviti uticaj puiitanskirg
    tnlr:rlrizma, u obliku u kojem ga propoveda dana5nji re-
    l.iru. ostavlja vrlo malo prostora za bilo Sta drugo osinr
    lfr*lovncrg tumadenja Livota. Jedini izuzetak koji zatekoh
    latrro - tokom skitanja, neSto duZem od godinu dana -
    brit' lrrida o El-Arabu.
    lzgleda da je El-Arab bio ili velika varalica ili veliki
    for,rlrrr.jak - ili,prvi dovek kojije koristio elektridnu stru-
    Jt' l'rc tri ili tetiri stotine godina, on se pojavio u oblidju
    flr\lltf iaka i zqlIaLio utodiSte u jednom malom selu. posle
    fn\l!r'itvc u kojoj su njegova tumadenja vere stanovni5tvu
    llgltrlirla odvei liberalna, proteran je u divljinu. einilo se,
    lftlrlrrlirn, da Se to mesto dopalo El-Arabu. Prida se da je
    lr 1,r'g{,,n11.,

    dina, koje behu udaljene oko jednu milju, ui-
    nir'rirvilo duge bleskove munja prema nesreinim seljani-
    lrt.r, svc dok ga nisu bezvoljno pozvali da se nastani kod

    lllilt

    r

    Vi$c nije bilo rasprava o veri. Umesto toga, El-Arab
    (Ar,rpirr - to UeSe jedino ime koje im je saopEtio) je pro-
    lurlr() vrcme deilionstrirajuii svoje munje i pro5irujuii svo-

    fs tr'rrrijc. Prema,njegovom udenju, munja, kao i sve ostalo,
    llr,r 1rr:rktidnu

    prlmenu. Stvari koje se ne primenjuju, jecl-

    frr.,tirvrro

    se gube. On, El-Arab, naudio le kako da niom
    trl,rrlrr i da je potdini svojoj volji. Kada su mu prigovrirlli
    *rt nl)\('nArstvd, bn se jednostavno smejao. Putnicinrir jt
    rh'rrronslrirao mUnju zatvorenu u glinene lonce. Veonra jc
    trrrrlrr rrjcgoyihrdtugih aktivnosti koje su poznate, izltrcy
    r\' l,:rrla bi hekb bio nestrpljiv da duje za vest iz clalckrr,
    I | \r,rlr bi malko otvorio lonac ipozvao munju da cloncsc
    p',nrl\u. irsmeravajuii je u smeru Zeljene vesti. Sukrrrro lrr
    ,lnr r t tro sc o5tai pucanj, a munja bi u obliku ra$lji izlclr,
    l,r r.=posrrtld.

    Potom bi otvorio drugi lonac,,u koji sc vrit

    njen naziv Ism-el-Azam, onaj koji sam prisili duha na po.
    slu5nost. Medutim, proudavaoci okultnog kao Geber,
    (Ja'afir Abu-Musa) , iele da naprave razliku izmedu magi-
    je i opsenarstva.

    Ovo drugo (kahana) koristi samo amajl{C
    bez imena boga, koji se ne moZe, kako oni tvrde, koristitl
    za zle namere.

    Postoje i drugi tragovi egipatske i vavilonske magije u
    arapskom okultizmu koji je u Evropu pre5ao u srednjem
    veku. Da li odavde ili preko indijske veze (mogu6e i iz
    oba izvora), Arapi su osetili,da je darobni krug al-Mandal
    potreban u svim prizivanjima, da bi izvodada za5titio od
    gneva Sotone - Sotona je, naravno, zadetnik Crne, a So-
    lomun Bele magije.
    Medu najpoznatijim piscima, bilo da se radi o sada.
    Snjoj magijskoj ve5tini ili o njenoj teoriji, bili su At-Tabarl
    (Tafsir), Er-Razi (Mafatih), te Al-Zamakiari (Ka55af),
    Zapadnjaiki proudavaoci okultnog obidno zanemaruju nji.
    hova dela. U stvari, nema dobrih prevoda dostupnih zA
    proudavanje.

    nju Rcd mo6i i njena upotreba. Neki tvrde da takva red,
    iako postoji, nije poznata nikome na svetu: otuda njena

    upotreba ne dolazi u obzir. Oni koji slede Ibn Halduna i
    Gebera (za ovog drugog kaZu da je napisao petstotina
    knjiga o magiji), smatraju da je ta red otkrivena i da jc

    100

    l0t

    6ala rrrunja brZa od svetlosti", a u njemu bi se, gle. iuda.
    viclclir zcicna vatra. El-Arab bi ovo protumadio i dao Ze-
    ljcno obave5tenje ,,koje se uvek pokazivalo ispravnim*'.
    "

    U njegovom normalnom Zivotu ni5ta nije izgledalp
    duclno. Naldudnije je bilo to Sto su pptnici obidno sledili
    svetlost kad bi se izgubili u pustinji

    i bezbedno stizali u

    selo.

    I

    Kad je umro, govorilo se da je

    F tqm naselju Ziveo
    gotovo dvesta pedeiet godina. Nikakvo dudo da su gene-
    iacije rasle ne-smatraju6i nidim posebnim ni njega ni

    T9-
    nje. No, kad je umro. bio je to Zestoki Sok' Kao 5to je bio
    o"Uieal kad umre po5tovani dovek, njegovo telo je zakopa-
    no na mestu gde ie umro: u pustinjsko$ pesku jedne dine
    pored seoskoe bunara. Kad su se seljapi vratili s pogreba'
    primetili su d--a ie El-Arabova kuia npstala! Lokalni svet
    n" ru-o da nikida ne be5e video takqv fenomen. vei ne
    be5e za njega ni duo. Tako se o njem{

    ioi prida. Kao Sto

    mi rede jedin dovek: ,,MoZe izgledati

    Fq9n"' ali na kraju
    krajeva bio ie tarno jedan El-Arab. Dir ih je bilo dvojica,
    verovatno bi i drugi preminuo na isti 4adin."
    S naudnog glediSta, nekoliko stvari izncnaduju onoga
    ko proudava orijentalne pride o darobnjacima. Pre svega'
    izgleda pomalo Sokantno cla ic udinicn davaniu istodnjadkog blagit tllr bi sc, gdc je to moguie'
    oclvoiil:r stvitrnost otl ntit$lc:. ll trtrrogi4 i;ludajevima

    izgle-
    cla dir rr oviltt ltrit'ittttit ltosloji ncki potlsltli ,Sto se posebno
    odnosi ltir prit'c o t'ltrrllrtt.iitc:ilnit

    -.

    l"rtl.icclincima.

    To, na-
    rirvn(). ttt' zttltf i rllt stt lt' pt it*c tt prllpunosti istinite: to
    stvarrto zttitt'i rltt itttit ioS rrltt()8()

    togir $o sc mQZe nauditi

    i2 ot'ijt'ttlrrlrrt'rttirgijt'.

    ("it;rirrt:i

    izvc{titic o ctuvcnim

    opsena-

    rirrrir i lrzgovrtt'it.ittci

    s I.iutlittta rtrcdu k vck tkrlirzi rkr zakl.iudka clit istodnjadki sv,et nije lak5e pre-
    vrrliti od svcta iz drugih krajeva. U uprgvo navedenoj pri-

    di, na prirncr, Arapi kojije prepridavajp

    nisu skfopi da se

    dive El-Arabovim dudotvorstvima.

    Istofija pokazuje da su
    oni. u suStini. praktidna rasa: Otuda bi t(rebalo odekivati

    oni, u suStini, praktidna rasa: Otuda bi t{rebalo odekivati
    da njih vi5e interesuje kako je stekao

    lnoi i da li se ona
    moZe kopirati. Ovo je, re6i iete, pre suqtina naudnog nego
    filozofskog stava. Naravno, Arapima i4 tttg podrudja ne-
    dostaje osnovnog naudnog znanja da bi razmiSljanja izveli
    iz gotovo srednjovekovnih okvira. Medptim, vaZan je nji-
    hov stav.

    Stoga je, u svrhu proudavanja, interesantno da se sa-
    kupe te iste pride o opsenarstvu.

    t02

    I03

    Sirlkrma od Bagdada

    (''rrrrrlrnjak

    koji je bio jako trai.en u vrcnr(' grrvtlr lrrr;qrlnrl
    rkilr klrlifa bio je poznat kao Sadoma. ltttuo;r'olrir=nj

    rln

    grrr't

    rrjc miljama kroz pustinjska prostrarrslvir .,rla bi laugo

    ivrrl'rro

    s duhovima". Mnogo puta je nailazro rta

    ;rttlttike
    [oji su vapili za vodom i bili na samrti. l'rit\rr re rla Je.
    irrko nikada ntje ni5ta nosio sa sobom, uvek bio $l)ototran
    1l;r natprirodnim sredstvima stvori vodu i sodno vorre da bl
    povratio iscrpljene. Ima nekoliko zapisa o ovoj vr$ti nlagl.
    jt'.

    Jedap takav darobnjak (diju je hranu nosila u pusllrtJu
    f irlr:lbna. ptica Rok, koja je poznata ditaocima Hiljalu t
    glne noti bio je sposoban da bespomoine putnike nirlcrn
    rl:r iedu dak i kad su bili u besvesnom staniu.

    "

    eak i danas poneki putnici pridaju da lm se de5avnkr
    rlrr obamrli od gladi utonu u san. Kad bi se probudili, kalu
    rlrr im se dinilo da kao u snu vide pravi put koji vodi kudi,
    otisnut na pustinjskom pesku. I tada bi im se vraiala sna-
    1irr. N.{ogu6e

    je da je podsvest bila na neki nadin stimulisa-
    nir zq vreme sna i da im je u pomoi pristizalo ono dudno
    st'sto dulo koje stidu ljudi iz pustinje.
    lzgleda da bilo kakve emocije podiZu mentalnu snagu
    rr:r vi5i nivo. To bi, svakako, moglo biti obja5njenje z4
    nlroge magijske fenomene. Obidno se konstatuje da su
    crrrocije (poZuda i strast za vlaSiu) ono Sto ljude goni na
    irrtfptvorna dela. Psiholozi - i istoridari - tvrde da je
    rlrlvoljna mala neravnoteLamozga koja ie naterati doveka
    rl;r poveruje kako moZe kontrolisati prirodu, jer on to Zeli
    vigc od svega ostaloga. Ova je teorija dobra kao i sve osta-
    lt'. Uprkos tome, interesantno je zabeleliti magiiski stav
    lr'(rma ovome. Carobnjaci kaZu da je dovek sposoban da
    .'t' izdigne iznad prirodnog reda stvari i da dA oduSka svo-

    lrrrr zamislima, tek u trenutku kad su emocije podignute
    rr:r nivo vi5i od prirodnog. Ovde ponovo dolazimo blizu
    ',t:r11la

    poluzanosa i stanja ludila.
    Ovaj obrazac je odigledan i u lokalnoj pr16 iz Allitrt-
    krrlrr - Zlatna reka - u Tibetu. Utiduii u jezero Sing-stt
    l;rj, potok sa sobom nosi destice nanosnog zlata kttjc sc
    lrvrrtaju u kozije mesine razapete u vodi. Legenda kaitc tltt
    ',,' jcrlan tibetanski darobnjak zakleo da ie postiii kottlroltt
    rr;1rl zlatom, tako da 6e biti dostupno samo onimit koji p,rr
    I'rttlrr dostojni.

    llczultat toga bio je dogovor darobnjaka i rcc*ttop1

    lro

    r,.r ()tada, kad god zapreti opasnost zemlji, zl;rlrti tt,tttr,.'

    presu5uje. Tvrdi se da je ovo pojavljivanje i nestajanje zla-
    ta zabeleleno u viSe navrata, pre i posle vojevanja s Ki-
    nom.

    Siltim Mudrac

    Siltim, jedan arapski opsenar, negovao je umeie poprima-
    nja bilo kog oblikl po svom izboru. Zaljubiv5i se u lepu
    devojku koja ga rti.ic volcla, njegova ljubav dosegla je ta-
    kve visine dit sc lxlvtrkir<>

    na jedno pusto mesto uz reku da

    bi gajio svoic osc('itjc
    -

    Poslc clvc gotliltc, za vreme kojih kaZu da je naudio
    jezik ribu i bio tillosrtbitrt dtt svoje moii prenese daleko po
    svojoj vol.ii, ttlkliojc kirko Co dozvati sebi devojku u gluvo
    cloba ntfi, ()ltit ltclc svcrrtlit tll ga pose6uje. Njenim prida-
    ma o sttrtvitttit koic jc slrtt.iitlit

    tnogl

    drlirlir tlir dittrrlttt.iitk

    tivi rr t*tttlttvilnoj palati, iako je bilo
    p()znillo tlir ott ttijc itttittt lti$lit vi$cr otl kolibe na obali reke.
    i)crvoi{irri rrrtlitci lxrslittloSc hrztt ttcstrpljivi i jedan od njih
    orlc tkr ltttslitt.iitkovc

    kttlibc rrc bi li tttu ovaj podario opse-
    narsku itroC. ()pscnrrr g,it jc prinrio i rckao mu da zaista
    inra nroC da svoju kuiicu prctvori u nlcrmcrnu palatu. Cim
    sc p la. Ncstao je i Siltim. Ova je prida tipidna za ,,koncentraci-
    ju emocija" koja je uobidajena kod mnogih grana magije.
    U predanjima Istoka, nalaze se mnoge pride koje se
    odnose na potragu za eliksirom Livota kojim bi se mogla
    osigurati besmrtnost. Mnoge od njih se koncentri5u oko
    srca ili jetre, a neke su odito simbolidke. Sledeia, vrlo po-
    pularna, prida dini se da spaja filozofska i okultne elemen-
    te, a moZda je na izvestan nadin zasnovana i na stvarnom
    dogadaju.

    Bogati zemljoposednik se oZenio kierkom persijskog
    kneza. Nakon vendanja, muZ je provodio mnogo vremena
    daleko od kuie, zauzet hododa5iima. Jedna soba u kuii
    ostajala je zakljudana.
    iato UeSe Lpororenu da nikad ne zaviri u nju, mladd
    iena je otkrila da ne moZe sputati znatrl.eliu. Jednog dana,
    dok joj je muZ bio u Siriji, navratio je putujuii bravar'
    Redeno mu je da otvori vrata. Gazdarica ga je pratila sva
    uzbudena. Na njen uZas, kad je probao prvi kljud, dovek
    joj je pao pred noge ispu5tajuii stra5ne krike. Kada su
    sluge dotrdale da pomognu svojoj gospodarici, bravar je
    vei bio mrtav.

    l\l muZevljevom

    povratku, Zcrrit .l(,, nil;rr'tro. rrror;rl;r
    prizrritti krivicu. On joj je tacla $it()l)lli(i rl;r jr, orlrrvrro
    rrkl.irrCcn

    u pokuse kojima bi se naprtrvio li.k ;rr v(,(.tu tl
    vol. l)rema analizama u jednom drcvnorrr tttlrnpirrrr, orr lrr.
    ic gotovo uspeo. Preostao mu je samo tleliC chlilrctint(.nlll
    rlir sc uradi, ali je ovaj nesreini prekid (kiro llo lc rlrrtni rr
    vciinom magijskih obreda) uniStio sav trurl. lilcrrreltt koji
    jt: nedostajao postupku bilo je bravarevo srcc.
    No, to ne beSe sve. Na levoj strani grutli rrrrlve*,e,
    zjlpila je duboka rana. IJ zakljudanoj sobi svc l)c$c prF=
    lvoreno u pepeo. Dok je bradni par stajao pnrrrrirllnjrrtrl
    prrsto5, podrugljivi smeh slivao se s tavanice. Pridir sc rn
    vllava tuZnim zapisom da je najpre poludeo muZ, a zirtirrr
    i lcna. Kad su umrli u razmaku od nekoliko meseci, otkli
    vcno je da su im srca izvadena. Zato se ta kuia u stilr()nl
    'l'cheranu

    jo5 zove Palata tri ukradena srca.
    Carobnjaci - pogotovu kada su putujude varalice ,-
    i'csto prate tekuie dogadaje, a isto tako igraju svoju ulogu
    pomaZuii onima koji pate od uobidajenih bolesti i ambici-
    1a. Za vreme poslednje gladi u Indiji, malo poznati mu-
    tlrac iz Bombaja, dija glavna teorija beSe da je golotinja
    srodna poboZnosti, obogatio se preko noii.
    Madije koje je on pravio s ,,pra5kom himalajskog leo-
    pirrda" - barem je tako tvrdio - osiguravale su onome
    ko ih poseduje zaStitu od gladi i bolesti. Hiljade ljudi je
    rrmrlo, ali darobnjak nije. On je mogao sebi priu3titi da
    krrpi riZu na crno. Ali, nije umrla ni Zena koja je o njego-
    virn dudesima obavestila samog maharadZu koji je izjavio
    rlrr se u njegovoj dri.avi neie niSta raditi dok mu ne dovedu
    t'lrr'obnjaka.

    Posle velikog nagovaranja, opsenar je na dvorskoj
    skupStini bio postavljen do Njegovog Velidanstva. Svaka
    rt't koju je izgovarao, prihvatana je kao jevandelje. Nato-
    vrrrcn podastima i blagom, ostao je do kraja uporan protiv
    rrolcnja odeie. Na kraju je njegovo samopo5tovanje toliko
    lx)r'iislo da je govorio samo dva puta dnevno. Svaka n.icrgo-
    vrr red bila je zapisivana zlatnim perom. Kaliforni.jir rti,ie
    ;t'tlino mesto gde mogu nastati dudni kultovi. Ako c'ititlrtt'
    rrrisli da je i Britanija imuna, neka prodita hvalisan.iir

    orrilr
    hoji tvrde da podudavaju ezoteridno ,,istodnjadko" ttclcltjc,
    ,r rrroZda o njemu niSta ne znaju.
    Ova je prida prvorazredna grada za buduCc nrilovc I

    l,'1',t'ncle.

    Ukoliko se darobnjak ne diskreditu.ic, vclih;r ir'
    r, rovatnoda da ie njegovi podvizi postati duvcni.

    104

    I05

    LJspco sam prikupiti interesantnu gradu legendc o
    vampiru dije je stvaranje bilo neobidno zanimljivo.
    Postoje mnoge pride koje kruZe Indijom o nekoj ,,en-
    gleskoj vampirici" za koju kaZu da je jela sirovo meso i da
    je pila ljudsku krv kad god je mogla. Da li je ova prida
    istinita? Je li to samp jo5 jedna prida antibritanskih agita-
    tora od koje se ledi krv u Zilama (poput one o ,,belgijskim
    bebama" iz prvog svetskog rata)? Istina je negde u sredini.
    To je jedan od najklasidnijih primera razvljanja legende
    na koji sam nai3ao.
    Jedna engleska udovica, muZ joj je ubijen 1916, Zivela
    je u Bombaju i za vrudina je boravila u planinama. KaZu
    da je po spoljnom izgledu bila sasvim prosedna. Jedino
    Sto se kod nje isticalo u stavu prema Zivotu be5e njeno
    verovanje da je neodoljiva za suprotni spol.
    Izvesni maharadZa, koji je jedne godine boravio u is-
    toj planinskoj postaji, pripfemao je velidanstvene zabave.
    Jedne noii, nakon thkve zabave, ova Zena (gda V.) i njena
    prijateljica (gda S.) pdtovale su kuii rik5om. RikSa ispred
    njih, uletev5i brzo u krivinu, udarila je u stenu i prevrnula
    sc. Nekoliko ljudi be5e povredeno. Dve Zene zaustavile
    su svoju rik5u ipo5le da vide mogu li pomoii. Treba napo-
    tttcnuti cla nijedna op njih ni.ic bila ukl.iudcna u nesredu ili
    povrcrlc:nir na hilo koji nrrlin.
    Kittl srr sc: vrirlilc rr svo.j lrotcl, gclir S..jc primetila da
    slr uslit lr.jcne rllrrgiu'icc krvirvlr. IJbrzo podc da kruZi prida
    tlir.jc gttr V, sisrrlir klv jcrlrrc otl irlirva nesreie: ona je
    bilir virrrrllir,

    Urrrrlir,jr.poslc

    nckoliko nrcscci a legenda se

    $irilir i vcrovirlno t'r. sr. Siliti i rlirlic.
    .f ir s;rnr, rrrcrlrrlirrr,

    slrrr*tr.jno

    slco gdu S., i pitao sam je

    ilit zttir o cekr,i slvirri. l:vo rr.jc:nc

    pridc:

    'Ic

    islc vt:t'cli

    Pitall sanr gtlu V. zaito.foj je licc krvavo. Najpre mi
    ;c rcklir rlir st' sludujno okrvavila na jcdnoj No, lxrslc tri dana, kada je vei kolala prida da je ona vampir -
    pridali su to ncki koji su preZiveli nesre6u, a ne ja - ona mi je priSla da
    sc ,,ispovcdi" i rekla mi jd da ie se vratiti u Englesku na ledenje.
    Pitala sam je da Ii je Vappir i odgovorila je da nije. Istina je u tome
    da je kao dete bila obolela pd neke bolesti zbog koje je morala jesti
    sendvide sa sirovim mesom. Toliko se be5e na niih navikla da niie vi5e
    mogla da jede kuvano meso. Njen lekar je ovo imatrao vi5e-manje ne-
    Skodljivim i kao psihidko stanje. Tako je reZim ishrane nastavljen. Kada
    je doSla u Indiju, teXko je mogla nabavljati sirovo meso, iako je za njim
    Zudela. Na kraju je ipak uspela da se nekako snabdeva. Nastojala je da
    porcija bude 5to obilnija. Te vederi kad se dogodila nesreia, priznala je,
    nedeljama ne be5e jela sirovog mesa, a prizor u trenutku kad se nagnula
    nad jednim povredenim dovekom, be5e za nju previSe i ona ga je dodir-
    nula-kao da ic ga poljubiti. Jediin odevidac, kojije moZda znao zanlezi-
    nu sklonost prcma sirovom mesu, smislio je ovu pridu.

    106

    lol

    Vrrrnpirizam kod ljudi moZc sc sto;q;r rrko jc ikad
    poslojlro - pripisati du5evnoj bolcsli rlr ;rpt'lilrr ko.ji se
    oscttir

    Prema sirovom mesu. Poznalo .ir' rllr 1t' ttovck jco
    .,r()v() meso. Relativno skoraSnji primcr ovr' pi;rkst' sitrlr-
    Trrrr jc u opisima poznatog Skotskog ljudoftlurr liirvrri llirrir
    r rrjcgove familije.

    Mora da postoje neki glavni prinicipi ko.jc rrrrrgr;rr

    po
    rlnrzumeva: sami darobnjaci se ne slaZu zbog ttt,p,u koriqlc
    .,rnbolidne redi, sredstva i zapise.
    Verovatno je jo5 Ziv i verovatno se bavi un()snint

    lnr

    shrm jedan tibetanski sveti dovek - sa izvesnim prezilolrr
    rrrf lracio je naziv,,lama" - koji je za naknadu u izltosrr orl
    pet Silinga prodavao ,,Svitak hartije za prodiS6enjc du*e",
    l'o je, govorio je, bitno da bi se u potpunosti postakr r'u
    vt'k, a kamoli da se proude i procene dula magije. Proslirv
    ljcrr kao opsenar, on nije Zeleo da govori o svojim dinirnrr
    r poricao je da mu je trista pet godina. ,,Nemojte slulati
    rtir svet o meni prida, jer ne samo da mi je vi5e od sto
    lrxlina, ja joS nisam ni roden?"
    Ti svici - od kojih jedan imam - sastojali su se od
    rzbcljenih listova koje je trebalo nositi nekoliko dana pre
    rrcgo Sto ih mudrac ispi5e. Emanacija je prodirala u svitak i
    vodila mudradevu mku. Ja sam morao stajati iza njega pet-
    rrircstak minuta da bi moj svitak bio zavrSen. Sve vremc
    orr

    .je razgovarao s nekim ko je bio ,,stanovnik grada detiri
    rl;rna hoda odavde i pomalo nejasan, nesumnjivo zbog ja-
    I'rlr vazdu5nih strujanja". Zavrieno delo umotano je u par-
    , r' (tavljene koZe i uvezano Zicom od ovdjeg creva. Kad
    ,,irn ga doneo u Englesku, sluZilo mi je kao barometar
    z:rlo Sto bi se crevo ovlaZilo otprilike detiri s4ta pre ki5e.
    Taj sveti dovek mi je rekao da oprema darobnjaka -
    lr()scbno onih koji predskazuju budu6nost - predstavlja
    .,:rrno

    aranZiranje ,,da bi se impresionirali oni koji zahteva-
    1r tc stvari, a duo sam da je tako i na zapadu". Rekao mi
    1r' tla je jedina prava no5nja darobnjaka ona koju lidn rrosi i molio me da se na nju naviknem odmah, tako clit i'rr
    'setiti blagotvorni uticaj koji 6e me nadalje pratiti kr(),
    /tv()t.

    Na glavi je nosio Se5ir od krzna sneZnog leopartlir rr
    ,'lrliku paladinke, a u uSima je imao neobradene gruttte ttCt
    , ,' r:ilibara. Duga, te5ka niska slidnih grumendiia proiirt'rr
    rr;r pardadima grubog nefrita visila je o njegovonl vtitlu
    1'rt'ko prljavog krznom obrubljenog, kaputa koji jc scrirri
    ,lo t'lanaka. O pasu mu je visila velika zelena k ,rI piana istom bojom i nadidkana crvenim s(itklt'ttitrr

    1r' r

    lama. .Svc ic kompletirao dub jc n voziulc Zicom od ovdjeg creva. Zimske dizmc visile su mu
    o vrittu.

    Nije se nikad odvajao od prstenova od nefrita i iiliba-
    ra koje je nosio na rukama. Oni su, govorio je, njegova
    ,,sreia" i uni5tavali su gorske demone, razne vrste neprija-
    telja i vukodlake koji su napadali putnike.
    Poslednje redi koje mi je uputio, bile su upozorenje
    protiv pranja tcla. ,,Ruke se mogu prati, ali telo nikada."
    (J ovome je, izglecla, bio predani sledbenik svog verova-
    nJa.

    U Egiptu postoje mnoge pride o darobnjacima iz sred-
    njeg veka i njihovim poku5ajima da pronadu eliksir Zivota
    ili kamen mudraca. Jednu od najzanimljivijih duo sam u
    Kairu i pribeleZio je ne toliko zbog sadrZaja koliko zbog
    nekih drugih elemenata u njoj.
    Po arapskim i persijskim alhemijskim i magijskim spi-
    sima, tu i tamo se pominje Zlatna glava, ali nigde nema
    nagove5taja o demu se, zapravo, radi. U ovclj pridi sam
    konadno naSao na sta se to odnosi.
    euveni kairski darobnjak. F.l Girbi. usmcrio je svoje
    aktivnosti na pronalaZcnjc skrivcnog blaga. U tu svrhu
    naudio jc, uz savct

    .jcclnog

    sliu'cit, rlir glincnu glavu pretvori

    u zlatnu. ()vo jc, rrrctlrrlirrr,

    nt()gito uraditi samo jednom.

    Kird bi ;xrslrrltr

    zlirtrrrr,

    glirvrr jr. lrilir proro5tvo ili ju je pose-
    ckrviro tlrrlr..fr,tlrur orl rr.jt,nilr rrr nr leglcrlir rlrr lil (iillri lrc\c tr1'rolrchit.r

    glavu za obidne

    vritdlbine i rlit .jt' onir pletlsklrztrllr

    rnnogc dudne stvari. Si-

    gurn

    .jc, rlir .jc gllrvlr tirko lr;rrrslillrnisana.

    podela da govo,
    li,,,iirko sc n.jclrc tti iustir nisu uop5tc pomerali", idala
    rrrrr .jc dctal.inc upute gde da traZi prvo blago. Kada ga je
    clonco kuii, El Girbi se ponovo obratio prorodanstvu. Pre-
    ma testamentu za koji se tvrdi da ga je on ostavio, glava
    je odbila da mu kazuje za vi5e od lednog blaga mesidno.
    On je re5io da deka. No, glava je lagala. Govorila mu je
    o blagu veiem no Sto dovek moZe da 2amisli, zakopanom
    osam stotina stopa ispod morskog dna! U prepirci koja je
    usledila, glava je na El Girbija bacila lonac koji se razbio
    na ulici i privukao paZnju komSija.
    Ova epizoda pro5la je dosta mirno. Medutim, svade
    izmedu duha glave i tarobnjaka su postajale sve deSie. Svi
    su smatrali da je dovek poludeo. Jednog dana, kada je
    prolazio neki bezazleni draguljar ogromni lonac izleteo je

    r08

    hroz plozor Girbijeve palate, pogotlivit rlr;rlirrl;;rrlr

    rr vr.irl
    ,

    'itr1'li

    srr rra sud.
    t l svojoj odbrani, darobnjak je ncgirro ullrrilrrr i obilr

    ',rrio

    .jc: sve u vezi s glavom. Bio je osutlsrr rin $csl lrr,.s...,r

    ./:rtv()tll.

    Kad se vratio kudi, izgledalo jc tlrr sr gluvrr lxrlje

    porurSir.

    -Savetovala ga je da sadini eliksil tivoln, rtajrrti
    rrrrr dctaljne upute u vezi sa sastojcima i mctotlrrrrrs, I jlirz.o
    ;r' z;r to saznao sudija koji bese osudio mudraca. d.'oveh
    ir scdamdesetim godinama nije mogao ignorisati ovo olkrl-
    r r'. Kao gdtlg za oproStenje i za dokument koji ohjnlnJa
    vir tfa je El Girbi zdrav i nevin, bodica s dragocenim jektinr
    lrrornenila je vlasnika. Te iste no6i, glava se obratils CH=
    robrrjaku: ,,(Jpravo sam dula da je sudija uzeo napitak. 'lir
    rrritdi da ie on Ziveti barem jo5 Sezdeset godina. Zaboruvilr
    rfir ti kaZem da su to tvoje godine! Ti 6eS umreti onog
    ;rrtra kad sudev eliksir podne da deluje!" faZu db je til
    ( iirbi jedva imao vremena da srodi priznanje i baci

    i;lavu

    u Nil, pre nego Sto je umro.

    10. Prizivanje duhova

    AbZad, Havaz, Huti, dodi o, Dude: jer ja sam Solomun, sin Davidov,
    Zapovednik Duhova i Ljudi! Dodi ili 6u te zarobiti u metalnu bocu! -
    Abu-idzab Kalendar duhova.

    Verovanje da postoje duhovi i druge stra5ne sile, samo je
    jqdan korak od Zelje da se oni prizovu, potdine i nateraju
    dh slu5aju darobnjaka.
    Obidaj je -'barem kod starijih pisaca - da se ovaj
    spiritizam radi proudavanja deli na grupe ili tem9. Mgglo
    bi se reii da se'duhovi razlikuju kao dobri i zli, kao ljud-
    ske du5e i oni koji nikada nisu imali telesni oblik. Ipak,
    neki se duhovi prizivaju u ljudskom, neki u Zivotinjskom,
    a drugi u nekom zastraSujuiem

    obliku. Medutim, ovaj me-
    tod ispitivanja duhova, ako se dobro razmotri, malo dopri-
    nosi stvarnom poznavanju ove umetnosti.
    Zanimljivo je da samo prizivanje - bilo da je hri5ian-
    sko, budistidko, arapsko, egipatsko ili haldcjsko - potpa-
    da pod prihvaieni okvir metoda i idcja. Tu je posveienje
    izv

    njcgov pribor (ako ga ima) i, obidno, darobni

    krug. 'Iu

    jc stvitrntt prizivirrrjc i izaz.ivanje

    duhova. Kada
    sc cluh pojavi, nitstupit l'azit zitpovcsti ili pitanja- Konadno
    dolazi ncizbclttrt Odrtbt'cnjc zit rxllazak, bez kojega bi po-
    jdva duha ntoglit dit nitskodi izvodadu. Dve se stvari desto
    .smatraju

    tterophodttint:

    ttckit vcztr sa smr6u ili s mrtvima i

    ptrscdovitttjc

    l{cdi Mtfi.
    Vcliki znadaj i zanimanjc za prizivanje duhova, po na-

    Scrn rrri$ljcnju,

    postoji zato Sto se magija uglavnom oslanja
    na pomod duha bilo da se radi o kletvi, blagoslovu

    ili jed-
    nostavno magijskoj mo6i koja je veia nego kod drugih.
    Mogla bi se magija definisati dak kao potvrdeno umeie
    sticanja moii preko natprirodnih sila (duhova). Otuda du-
    hovi - ili neka dosad neidentifikovana sila koju samo ta-
    kb zovemo - dine sarTlo srce magije, kako ceremonijalne,
    popularne, tako i one praznoverne.
    Obidno se previda da je ,,spiritualizam" - prizivanje
    duhova mrtvih - kakav je poznat u Evropi i savremenoj
    Americi, samo jedna grana magije, grana koju tradicional-
    no izvode vradi-iscelitelji Afrike, plemenski Amerindijanci

    110

    lll

    r (irrttiurski

    izvodadi u Kini i Japitrrtr/r,

    rlil rrr' grolnll(,nrl

    nul()g,c

    druge zajednice.

    Snratra

    se da je za podizanje

    duhovtt,

    gxrlr.lrrro

    rlrrlrovrr

    rrrr'lvih

    rodaka, potrebno mnogo predanostr

    I lrrigut'rrrc,

    lrr

    ko sc oduvek priznaje da postoje,

    neki ljudi (kao rnvrr.irre
    rri nrcdijumi), koji takve moii lakSe usvojc, ipnk re.

    lxnrc

    k:rtl zaboravlja

    da knjige o darobnjacima

    daju dclnlJne

    opl

    st' postupka, koji mogu pratiti i obidni ljudi.
    Kod postupaka koji se pripisuju Haldejcima, poneketl
    st' smatralo potrebnim da se zna datum rodenja ourlr ho'
    1;r se priziva. Ukoliko je bio dobtupan horoskop, utollho
    lrolje. To je znadilo da se drih mogao,prizivati u ime phtne
    l;r koje su upravljale rodenjem i to u samom iasu radanjo.
    Potom bi prizivad meditirao u potpunoj osami do dctr
    rlt'sct osam sati. Odbirao se vedar, svetao dan. Zatim sc
    ur nekon mestu, koje je inade sltrZilo magiji (darobnjak jc
    olridno birao svoju sobu ili neku ireiinu ili razruSeno sveto
    rrrcsto), opisivao magijski krug. Taj krug, promera Sest
    rtopa, bio je tabu prostor koji je Stitio darobnjaka i u koji
    rrijc mogao stupiti zao duh da prekine magiju. Unutar kru-
    1i;r, u jednom manjem prstenu, na podu se kredom ispisi-
    vrrkr ime Boga.

    Kod hebrejskih i kasnijih o$reda, to je ponekad po-
    primalo oblik neprekidnog lanca redi kao: AGLA-ELO-
    I IIM-ADONAJ- ili ALFA-OMEGA.TETRAGRAMA-
    t'oN.

    Unutar kruga se takode drZe instrumenti ovog umeia.
    r)ni ukljuduju uTje, mad s imenima, kao gore porienuta, i
    krndilo za kadenje"Prino5enje

    tamjbna na Zrtvu treba da
    rt' podudari s planetom koja se priziva. Od svih pravih
    t'rrrobnjaka odekivalo se da znaju Redi Mo6i da bi prizvali
    rfrrhove - (abrakadabra kao Savaot iz hebrejskog, ili
    . I I t raksas kod gnostida

    ra i A rtre hakata-satnj

    u, S enentuta-ba-

    t('t,tutaju,

    sa starih egipatskih papirusa).
    Kad darobnjak zauzme, svoje mesto u krugu i upali
    l:rrrrjan - proveravajuii da li sa sobom ima pentagram ili
    'iokrmunov

    pedat kao za5titu - on podinje sa zapevanjem
    poziva. Sledeie prikazivanje uzeto je iz grdko-egipatskc
    rrr;rgijske

    knjige, u Gudvinovom preVodu:

    l'{r/ivam tebe koji si stvorio prah i kosti, telo i duh, koji si osnovlto ntttte
    ,;t,

    lx)tresa nebesa, koji si odelio svetlost od tame, tebe velika vlficluJttdtl
    ',".,ii koja svim raspolaZe, oko sveta, boZe bogova, gospodaru dtrhovtt, ll
    rrr'promenljivo Vedno biie, poduj moj glas.
    f 'lf./ivirm

    te, vladaru bogova, gromoviti Zevse, Zevse kralju' Atktttitl,

    1.,,'.1xrclaru,

    a-jo-ju-i. Ja sam onaj Sto te priziva na sirijskom jeziklr, veltlt

    boic. Zrrlcr'. Ifu. zar se ti ne oglu(ujeS o hebrejsko pozivanje. Albanta-
    nalb. Abllziloet.
    .lcl jrr sirrn Siltakuk. Lailam. Blazalot. Jao, Jeo, Ncbut, Sabjotar, Bot,
    Arbirljiro..luot. Savaot. Patur. Zagur. Baruk Adonaj. Eloaj. Avrant.
    Nirtr. Sil. 1

    'lirhcllr

    ko.iir pokaztrjc rladalinu illl(lclll

    l)il \lllllllil

    Smatra se da je prednost ove magije u tome Sto prisiljava
    duha da sluSa upute opsenara i provodi njegovu volju.
    Druge prednosti su Sto' ona ,,okiva, zaslepljuje, donggi
    snov;, stuara naklonost. MoZe se koristiti za sve Sto Zeli-
    te".

    Ova je magija takode zanimljiva zbog pome5ane upo-
    trebe hebrejskih, grdkih i sirijskih, kao i drugih redi.
    , Drugi postupak kaZe da isterivad duha mora stajati u
    svom krugu, posvetiti ga tako Sto izvede celi pokus prigod-
    nim govorom, a onda prizira Dobrog duha po svojoj Zelji.
    Kad je siguran da je koncentrisan i da je u njemu samo
    jedna misao, mora se obratiti duhu tihim glasom. Najpre
    tri puta kaZe njegovo ime i obeia da mu neie nidim na5ko-
    diti. Tada ,,bi se duh morao pojaviti".

    Cekajte ga ceo minut i ako se duh ne pojavi, ponovite poziv. U toku
    dekanja molite se ozbiljno. Ako se duh ne otelotvori za pet minuta, po-
    zivanja se moraju pojadati.

    1t2

    ,\lo st'rlrrh pojavi, pozclravite ga trl,jrrtlrro,

    H{)\/rl.r'l [,rlrl,,lr.,,rr.rlt,,lrl

    ril|| ilrr)7clc poZelcti dObrodoilicu, a on

    |ott|il!!il!.

    rIr rciilt'probleme.

    l )rrh ic tada reii izvodadu

    koje je vrclllc rrn

    jlrull,, rltr trrrr

    st' olrretti,

    a mole mu saop5titi

    i ,,misao-irrre

    " hojirrr fr. grr

    ;rrizivati.

    Neki piscikaZu

    da se duh mora znrrrolitl

    rla uplir.

    svo.jc ime i svoj znak u Knjigu duhova.
    ,,Ako biste kojim sludajem podigli zkrg elrrhn, red
    llnsT nateraie ga da i5dezne. To je red kojl lrollle ll
    sl:rroegipatskog

    i on ie oti6i, a da ne uzrokujc rriknkvU

    \lctU."

    KaZu da je vaZno da se duh zamoli da postanc vn$

    ;rrdco duvar, i

    rrt rrapu5tajte krug dva minuta nakon odlaska duha. Zatim oditaltc nroli
    tvrr zahvalnosti Sto je do5ao i obeiao vam da 6e pomoii, baS ka-o $to stc
    zr'lcli kad ste se pripremali za njegov dolazak.-UniStite krug icrtclc,
    trrko da ih davo ili neko njemu slidan ne bi upotrebio protiv vas, sto bi
    orri mogli vrlo lako uraditi. Ako se krug ne uni5ti i ako ga upotrebi ncki

    "\rrovni duh, prethodni korisnik neie nikada vi5e biti sposoban da digne
    ' lolrrg duh6yg.

    MgZda je najstariji zapis formule za posve6ivanje kru-

    11rr

    ovaj Sto je uzet iz asirijskog niza plodlca ,,Surpu,qs

    llrrn! Ban! Prepreko koju niko ne moZe preii,
    l'r'cpreko bogova koju niko na savlada,
    I'rcpreko neba i zemlje koju niko ne promeni,
    l(oju nijedan bog ne poni5ti,
    Niti je bog ili dovek ublaZi,
    Zrrmko za zlo iz kojeg se ne beZi,
    lVl rcZo razapeta za zlo iz kojeg nema tzlaza,
    ll,,'2. obzira radi li se o zlom Duhu ili Demonu,
    ( ) [)avolu, zlom Bogu ili o Nemani,
    lli o Veitici, o Gulu ili Vilenjaku-razbojniku,
    ( ) l.'antomu ili Duhu pokojnika, ili o Devojci Fantoma,
    tt tloj Kugi ili Groznici ili o Prljavoj bolesti,
    { )rrc koji napadnu bistre vode Ee,
    ll zamku neka Ea uhvati;
    ( )rrc Sto trpezu Nisabe napadnu,
    Nt'ktr u mreZu Nisaba ulovi;
    t )rrcr koji sru5e prepreku,
    Nt'ka ih prepreka bogova,
    l'rt';rreka neba i zemlje ne oslobodi;
    t )rrc koji ne po5tuju velike bogove,
    l'.lt'l

    veliki bogovi ulove;

    | )rt( ntirlna magija

    I 13

    Neka rlt veliki bogovi Prokunu;
    Onog ko kuiu naPadne,
    Ncka u zatvorenu nastambu sateraju;
    Ontrg ko okolo lunja.
    Ncka u zatvorenl Prostor smeste;
    Onos ko kuina vrata zakljudava,
    Neka sateraju u kttCu bez izlaza;
    Onog ko provali vrilta sa zasunom'
    Neki ga vratima i zitsunom, nepomidnom preeagom za-
    drZe;
    Onos ko pritg i {itt'ku Iirzbije,
    lli k6ii silont-utlc brirvtr obijajuii,
    Neka"karl votltt titzliitr'
    Neka ga kito pcltitt' tt pltrCitcl razbiju,
    Neka ga kito ctcp ltolotttcl
    Ili ko prcko zitltt 1tt'ct1t',
    Ncka nttt kt'ilit otlt'clttl
    Ili ktt tr solli zitsctltt

    ttitptltvi,

    Ncrkit tntt grkr prctcltt:
    lli ko tr solltt ltrivit'i ,
    Ncklt ttttr licc ttnirkitzc;
    lli ko sc tt sobi dtlSitlrtitvit,
    Usta trcka mu zadcPe;
    Ili ko sc prokrada gornjim odajama,
    Ncka ga potope ne otvaraju6i vrata;
    Ili ko u zoru pomradi.
    Neka ga u zoru prenesu tamo gde sunce izlazi'

    Sta ako se duh ne pojavi ni posle ponovljene koncen-
    tracije? Ve6ina knjiga ne predvida ovu moguinost' lVledu-
    tim, jedna od njih kaZe da neuspeh znadi da je udinjera
    neka" greika ili le neito izostavljeno. To treba ispraviti'
    Prizivanje se moZe ponavljati sve dok ne uspe.
    Egipiani za vreme faraona (a verovatno

    ,i .pre), Vavi-
    lonci i*Asirci su verovali da se duda moZe vratiti na zemlju'
    Pod odredenim okolnostima, ona se dak moZe vratiti i u
    telo. Zato su se izvodile razradene magijske ceremonije
    da se duSa usre6i i da se ne vta1a, kako ne bi na taj nadin
    postala nespokojni duh. Ovi su se duhovi prizivali i'vero-
    valo se da se mogu koristiti u magijskim ritualima.
    Na slidan nadin se u mnogim deiovima Afrike, poseb-
    no u centralnom delu kontinenta, prizivaju duhovi po5to-
    vanih preminulih vradeva-iscelitelja,

    -da bi savetovali svoja
    plemena u vreme nevolja. Njihove kosti, koje se duvaju,
    uranjaju sc tt krv sveZih pokojnika, pome5anu s medom,

    n4

    Irrlckom imirisima. Smatra se clit ovrt lr'tn (luiu rlrr rl t'r;rlt
    rr zcnrlju. Bai kao Sto su se obrotli s tlrrlrovirrrir

    rrvorlrlr rr

    lrgiptu na pogrebnim mestima u pirrrnridarrra,

    lrrho srr

    tlrugdc groblja ili mesta masovnih grollrriut, trntrx'ilo ce
    rr.jcna za isterivanje duhova.
    I drugi duhovi, osim duhova pokojnikr. mogu re tflra-
    ti na slidan nadin. Sledeie hri56ansko posvet*enJo

    kruga,

    tipidno je za haldejsko-semitske obrede.
    Po5to se sadini krug, prizivad zapevai

    I I irne svete, blaZene i slavne Trojice, podinjemo da delanro r lAjtlamt
    ovirn da bi ostvarili na5e Zelje: zato u ime pomenutih, posvedujcnro rrvttr
    p;rrdc tla da nas brani, tako da nijedan duh ne moZe da predc rrve grnRl-
    tt'. niti moZe da povredi niti da nadkodi bilo kome od ovde okuplJsrrilt,

    (llilo je uobidajeno da darobnjaka prati jedan ili vi5c po'
    nrtfnika.)

    ,\li da budu primorani da stoje isprcd kruga i da iskreno odgovarlirr
    nrr(im iskanjima, dokle god bude volja onoga 5to vedno Zivi i koji klle.
    l;r sam Alfa i Omega, Ja sam Podetak i Kraj, ono Sto jeste, Sto ie bilo i
    rto ic biti, Ja sam Svevi5nji. Ja sam Prvi i Poslednji, onaj koji Zivi i kt>ji

    t( umro: i gle, Ja.zauvek Zivim: i drZim Kljudeve Smrti i pakla. Blagoslo-
    vr. Oospodel Ovo parde zemlje na kojem stojimo. . .

    ('/,c.mlja, kao isvi drugi elementi, ima svoj sopstveni duh.)

    I'otvrdi, o BoZe! svoju snagu u nama, tako da ni du5manin ni kakvo zlo
    r( nrogu da nam na5kode, po zasluzi Hristovoj. Amin.

    { )sim prizivanja i Redi Mo6i, darobnjak mora poznavati

    ;oi neke stvari. Za po(etak su tu nazivi sati. Oni, kako su
    nrrvedeni u jednom zapadnjadkom magijskom tekstu, dirrc
    ( u(f nu srne5u arapskih, semitskih i egipatskih naziva, ur,
    rrt'(to grdkih. Njihovi nazivi verovatno predstavljaju imena
    rlrrlr

    tih sati:

    DAN
    Jain
    DZanor
    Nasina
    Sala
    Sadedali
    Tamur
    Ourer
    'famie

    Ncron
    l)Zajon
    Abaj
    Nirtalon

    SAT

    NOC

    1

    Beron

    2

    Barol

    3

    Tami

    4

    Atar

    5

    Meton

    6

    Rana'

    7

    Netos

    B

    Tafre

    9

    Sasur

    10

    Agle

    1l

    Kalcrvir

    12

    Sallm

    I l.s

    Ovi sc nzrzivi zapamte i odgovarajuii so upisuje unutar
    spoljrricg koncentridnog kruga prizivanja, zajedno s Redi-
    nrir Moii , imenom godi5njeg doba i imenom arhandela za
    tir.j srrt. Za imena godi5njih doba kaZe se da su jednaka
    inrcnima andela za odgovarajuie doba: proleie (Karaka-
    sa) dolazi pod imenima Kor, Amatiel, Komisoros, leto se
    javlja pod Gargatclom, Tarielom i Garielom. Jesen je u
    vlasti dva andela, Tarkvama i Gvabarela. Ovaj krug za-
    vr5ava zima s Anabelom i Setararijem.
    Ako se prizivanje obavlja u proleie, u krug i priziva-
    nla mora biti ukljuden znak proleia; nazivi zemlje, sunca
    i meseca u prolede takode moraju biti ukljudeni. Sada su
    nam potrebna detiri dodatna niza obave5tenja:

    Naziv znaka prole6a: Spugliguel
    Naziv zemlje u proleie: Amadaj
    Naziv sunca u proleie: Avrajm
    Naziv meseca u proleie: Agusita

    Naziv

    Zemtje: k';t{r^rr",

    ff;;?""'" 3#!^r:^

    Naziv Sunca:

    Atenaj

    Abragini

    Komutof

    Naziv Meseca:

    Armatus Mastasignajs Afaterin

    Znak lcta: Tubiel
    Zr"urk'r,inta:

    Atarib

    Znlrk jcscni: 'lorkaret

    l)oIto .jc ovlirtliro svirrr vllninr nazivima, darobnjak se

    pt'odi$Cirvtr

    ovorn nrolilvonl:

    'l'i

    (ci rrtc prrxlistiti llisoponr, o (iospotlc i.ja Cu biti dist- Ti 6eS me
    oPlirli i lridrr lrcl,ii otl slrcgrr.

    'l'irtlir

    sc krrrg lrollrskir prirvirrr rrririsom (koji ie biti opisan
    krtsnijc), i istcrivad cluhova urnotava se u beli laneni pla5t
    ko.ji zlrvczujc spreda i otraga. U trenutku obladenja govo-
    ri:

    Ansor, Amakon, Amides, Teodonias, Aniton: zaslugom Andela, o Go-
    spode obladim odeZdu spasa; da se ono Sto Zelim ostvari pomoiu tvojom
    presveti Adonaje, dije kraljevstvo traje vo vjeki vjekov. Amin.

    Hri5ianizovani tekst koji mi pratimo, a koji je zadriao ve-
    6inu obeleZja semitskog i drugih sistema, dodao je upozo-
    renja da oni koji Llude za bogatstvom i vla5iu, ili za bilo
    dim materijalnim, neie moii podiii duhove. Medutim, ovo
    nije postavljeno kao pravilo. ,,Najpre se srce i um moraju
    odistiti od Zelja, a ako se sposobnost ikada upotrebi u se-
    bidne i liine svrhe, moC ie pritom biti oduzeta. Samo oni
    koji su dosegli visine to znaju".

    tt6

    |1

    [ ) i'lrrobnja5tvu

    sc jo5 kolislr. utitllt(.lt

    l.rrr1,

    r li,,t r Nl,r

    r'i. l)ostuptrk

    je manje-viSe

    slillrn. Kitrlir ,,rr ;ur;,,1,r

    t;rrnlr

    rrjrrk ('jun-Cungi i njegova sestrir vcSlit';r

    Nirprrlir

    lrorlrzirll

    rlrrlrovc,

    oni su naredivali Bokimu rlir st,grriiirr.t

    i,lir rrrr

    prtrli

    .svoju paklenu pomoi. Obojili srr rhrlrul.u pr,(,llt rl
    crrro i naslikali sedam tronova i isti bnr.j lllirrrr,lrl

    lrllrrrrrrru

    nrr njima. eak iza ove.pozna_te_opsenure

    rrclrnkr jc vitc

    rrrcscci da se Bokim pojavi. Kad se pojavro.

    Hnlnnlovau

    rrrr .ji: l_5--5_godina

    dodatnog.Zivota i mnog"e .trr,gt: t,tngridi,il
    pritlc. Kako te.orija ,.prodaje du5e.. na Istoku ,.,i1"

    1,,,7rroia,

    t('(trna-kazna kolu su darobnjaci mogli platiti billr jc tle
    slrrlc davolu sve to vreme. U svom iadu, kao iu vceirii
    prizivadkih

    -madija, oni su koristili mirise i kaclcrrirr

    ltn

    rvorn nahodenju.

    . Ako je u dini bila ukljudena planeta Saturn (to jcst,
    I'rrda se izvodenje poklapalo sa safom ili danom Satur:irrr).
    rrriris koji je bacan u vatru bio je biber s mo5usom i tanrjrr
    n()ln. Kada je ovo gorelo, morali su se videti duhovi'u
    ,rlrliku madaka ili vukova..Jupiter je zahtevao Zrtr.ovanjc

    l):runovog.perja,

    lastavice i pardeta lazurnog kamena. Irt_
    l)('o od njih se zatim dodavao krvi rode. Dirhovi Juoitcra
    rrrnli su izgled kraljeva koje su pratili njihovi trubadi. pocl
    Nlrrrsom, u vatru se bacala aromatska- smola, sandalov ,llvo itamjan, izmirna ikrv crne madke. Za Sunce su sc
    rrroirls, smola, tamjan, izmirna, Safran, karanfildiii. lovor
    r t'tlnet meSali s mozgom orla ikrvlju belog petla,76

    formi-

    r;rli.sc u.kuglice i bacali u plamen. Duhovi *koji

    su podizani
    ;,,rtl zaStitom Venere zahtevali su kitovu mast, ruZb, koral,
    ,rl,rju. sve pome5ano s mozgom i krvlju belog goluba. Mo_
    r,rrrro primetiti da su mnogi od gore navedeniL elemenallr
    I'ozrrati kod razliditih okultnih ve5tina.
    Merkur je zahtevao tamjan izntesan s mozgom lisicc.
    \';ltnr se morala zapaliti ,,daleko od liudskih iasto-bi.'.
    ',ntiltralo

    se da je najteZe umilostiviti duhove Meseca. Orri

    '.rr

    sc pojavljivali u prozirnim odorama, s bledim i svcllilrr
    lrr rrnir. Za njih je trebalo seme opijuma, su5ene lirlrr,.
    [.rrulirr, tamjan i odi bikova pome5ane s krvllu.

    N lctod prizivanja Luridana

    t .rrobnjacima

    se pripisuje da imaju moi cla prizovrr rlrrlrir
    I rrrirlana (Kralja Severa) nadinom koii, iako ic kr.ltrhr r,.
    , 1, ,l:r

    lrtrtiic iz semitske magije .

    Krctlottt sc nacrtaju dva ktltrcctttriina kruga u usanr-
    ljcrro.l tkrlirri, u noii punoj mesedinc. Spol.in.ii

    krug mora
    6iti ;i',,"'c.o najmanje osamnaest stopa, a unutrainji jednu
    stopir rnanje. Dve zmijske koZe nose se kao pojas, a jo5
    tlvc u kapi: sve detiri moraju da vise otraga. S jcclne strane
    kruga mora se ucrtati uZarena planina ,,a oko pl1n1t^e_1o-
    raji se ispisati ova imena: GLAURON + OPOTOK +
    BALKIN'+ OPOTOK + ARTIN + OPOTOK + SNAK.
    NAN+NALAII+OPOTOK.
    Planina se tada rnora posvetiti redima: OLFRON
    ANEPERATON, I]ARON BARATON, NAH HALGE
    TUR HELA + + +" Pretpostavlja se da poslednja tri krsta
    oznacavaju pravljcnjc tog znamenja.
    Nakon Sto se sve ovo uradi, opsenar bi morao duti
    zveckanje madeva, zvuk truba itd. Zatim se pojavljuju de-
    tiri patuijka koji govore jezik ers - ali ie ga po svoj prilici
    prevoditi ako budu zamoljeni.
    -

    Treba ih pitati poznaju li Luridana i oni de potvrditi
    da ga poznaju. Tada ie se pojaviti LuridanTi, u obliku pa-
    tuljka.

    Sada darobnjak treba da ,,veie" Luridanit (potiini ga
    sebi), prizivaju6i Velika imena koja .ic vci koristio. On
    mora darobnjaku predati svitak s ntistidtlitlt znacima, koji
    jer, u stv:rri, ug()v()r cla ic posvcicrtiktr sltrliti gcldinu i je-
    dan rlirn.

    ()pscnitr polottt olltttillt tlttltit-lllrttrl.ika.

    clajuii mu po-

    zrtirlrr

    l)ozvolrt zrt otllirzltk itltrlt ocllirzi.

    Aktl se dozvola ne

    izgovrlri. priklrzir ttr'zitrlitli rtcvol.iu

    svirltlt, a narodito da-

    rol'rrr.jirkrr

    *lo st' prtse htto islic*c tr rlrirgi.iskirrr

    tekstovima.
    (irrvori st: tlrt rlc ovit.i llttstttpirk sluZiti takode za prizi'
    virtt.jc tltrlrovir l{irhtrrriclir, Scrirl'iclit, Minicla i Franciela,
    gospotlrrr';r

    Scvcra. l)t{'i c'c klrdlr ih pozovc darobnjak koji
    .jc olrrcrrrl.jcn pcrgantcnttltn s dvit ta.ina pcdata 7'emlje, a
    ako ic obuCcn u medvedu koZu, krzno mora biti okrenuto
    unutra, prema njegovoj koZi.

    I l. lranska magija

    I lrrrstr.'rr.ic

    neprrjatelja izvodi se voitanont ligurorrr, \{:rlui!t

    Irtl{r !rlil|llr,
    rr,tilr izitledenom. u stara vremena su vcrovitli tltt ttlrltrt Itrtr. lr;rlr, l
    lrrslt. smrti.

    Persija: Citubi Asrari Sihri Kuvi, l.l)h. glrl rlrr+r

    \"('(ti'o oblidje ioveka postavljeno pored leia tcrirl. jt,rhr rlrt rrrrlesr

    lrroLlinjanu osobu. - Asirlja: Maklu, Ploda IV.

    l't'r'.sija

    je po svemu najbolje podrudje za proudavirrr.jc

    rred.
    rrjoistodre magije. Medutim, osvajanja i verski sukohi koJi
    polrcsaju ovu tampon drZavu izmedu Istoka i Zapadir znti .
    rrjih tri hiljade godina, uzrokovali su da se mnogo stvrrri
    otl velike vaZnosti izgubilo. Poznato je da su zaratustrijrrn
    r r irnali ditav arsenal drevnih obreda78. Ne5to je saduvitrr(l
    rr tir.jnim knjigama njihovih potomaka, parsijevaca savrc
    rrrcne Indije. Arapska najezda podetkom VII veka, zbrisa-
    l;r jc mnoge tragove okultnih ve5tina i zamenila ih verova-
    rrjirna donetim iz arabi.jske pustinje. Tragovi asirskih i va-
    rilonskih verovanja u natprirodno, nekad tako bujni, m 1'rr sc, uopSteno govoreii, naii samo u ruralnim podrudji-
    rrr:r. saduvani u obliku plemenskih magija i dini.
    Dela o savremenoj magiji dak i danas se retko pojav-
    lyrrju u Persiji: retko u poredenju s takvim mestima kao
    '.to

    su Egipat i Indija, gde se mogu slobodno prodavati .
    l\lerlutim, kad dovek naide na neki persijski magijski ruko-
    lr\. on desto nosi obeleZja ozbiljnog okultnog proudavanja
    r rcrovanja, nasuprot indijskim i egipatskim nastojanjima,
    Lojir su najde5ie traktati s intrigiraju6im naslovima koji ocl
    I rl'tlvernih izvlade novac.
    S druge strane, Persijanci obidno svoju magiju uzima-
    lrr ozbiljno. Dokaz za ovo nalazi se u rukopisu koji mi jc
    rl,rpustio da pregledam jedan samozvani posveienik. Iz
    I'rrrsnopisa i frazeologije zakljudio sam da je rukopis star
    rrl,o clvesta godina. Pod naslovom Okean misterija i nckilr
    ., lrristotine stranica, nije imao nikakvih ilustracija ali, zrr
    r.rzliku od mnogih magijskih rukopisa, imao je obclcit,jrr
    r,,trlrlivanja.

    Okean misterija ima trideset poglavlja, i po svcrrru srr
    ,l, t'i jc izgleda adaptacija nekog drugog dela takvc pr.ilo
    ,l, l'rimerak o kojem je red sadrZavao je belcskc rre kog

    1'r,'rlirinjeg

    vlasnika. Verovatno da bi se izbegla ccnzutil

    ,rrrrslirnanskih

    verskih uditelja, u Predgovoru sc rr;rliul

    riir,)//()rcnie

    da,,niSta ne moZe da se uracli u rrrirgi;i lrr';

    lt9

    pristiurklr lirga; a taj pristanak vaZi sittlto zil onc koii sc
    priprcrrrc zlr iatprirodnu moi velikirn nilp()l'olll volje i tc"

    ia".

    [) prvom poglavlju odita je namera da sc rrtisao prclu-
    daviurca r'oved-e u povoljan okvir za magiju. O natprirod-
    rrinr veStinama govori se kao o sredstvu kojim oni s poseb-
    rrom obukom mogu ,,za vreme jednog Livota sadiniti delo
    od dva ljudska veka" - neobidan primer Stednje vrem-ena
    Sto, izm-edu ostalog, pokazuje da istodnjak nema toliko
    strpljenja s vremen6m kao 5to se moZe pomisliti.

    '

    Nitio ne moZc postati uspe5an u bavljenju duhovima
    koji duvaju magijsk6 tajne, kaZe Okean,

    $9k n-e provede
    triieset dana timeclitaCiji, jeduii samo toliko da se odrZi
    u Zivotu. Koliko god je moguie ,,pogled mora da bude
    uprt u zemlju", a ivako nepridrZavanjq p9t obrednih pra-
    nja ruku stopala, lica, odiju i u5iju biie kaZnjeno potp-unim
    n"euspehom. U toku prvog tridesetodnernog.posve6enja,
    kandjdat mora provesti neko vreme u uienju imena ande-
    la koji duvaju magijske tajne, ,,sdm i u prostoriji u koju
    Lenama nije dozvoljen pristup". Tokom tog vrcmena mo-
    raju se, takode, pripremiti neke amajlije. Prva jc ruka ko-
    ja"drLi polumesec, izradena od srebra i umotitna u pamuk
    i svilu.'Druga, u koju se ne smc pogk:dlrti pr-e nego Sto
    istckttc tridc-set dand, mtlrit hiti sirCin.icrla

    ocl gline i mora
    imilti tri pardctlt pittrrttkit tr lrttii, lt svilktt nltlra biti ,'duZine
    vllcu truiloR prsla". 'l'rcdir

    ittttlt.ili.iir

    prcclstavlia

    dva kvadra-

    trr kirji sc 1it'cklirpit,irr

    isllisitttlt ttit hc:lotn papiru crnim pe-

    rorn i ctttittt ltt$c:ttt.
    'l'c

    rr rrr rr.i

    l i,ic t*tt vit,i tt t*it tr rblt.ilt

    k it. O rlc pokazuju sliinost

    s rlrcvnittt tirrir.lclstirri

    ittttit.ili.iitrnir,

    n prcklopljeni kvadrati

    rn()gu sc glrvczltti sit Stlltltttttttovittt

    llctat

    '

    Molii sc priprcrliti iskrpljcni pla5t, u kojem. su prevla-
    cluiudc txric /lta, bcla i plava. Da bj pla5t poprimio odgo-
    uui4uei miris, koristi se ruZina vodica, a on se obladi pre
    svake magijske ceremonije uz te(i: Raian, Ariah, Naral
    - koje se-, koliko je meni poznato, ne koriste ni u jednom
    drugom vaZnom istodnjadkom obredu.

    .

    -Pisac

    Okeana saopitava nam da je bitno da za vreme
    svih magijskih obreda-glava bude pokrivena' iako stopala
    moraju 6i1i bosa. ,,Va5a brada ne sme da preraste propisa-
    nu uelidinrr." Ovaj nalog je verovatno povezan s islamskim
    udenjem prisutnim u ne1iili, da brada ne sme biti duZa od
    stisnute pesnice.
    ,,Ukoliko lelite", nastavlja mudrac,

    "da pospe5ite ilu-
    minaciju koja ie vam do6i, postarajte se da nosite plait za

    r20

    t2l

    r r,'nrt' rttctlilacijc,

    a isto tako clit.sctlrlt

    tt;r pn',r-lrrro

    tzt;rrlr'

    rr,rrr lt'pihu od koZa."
    ('t'kr pripremanje traje sto dantt. ,.'l'r trk".r'l rl;urir irpslr

    rrcrrr'i.jc,

    trideset oporavka, trideset ;xr*('crt;u

    orl ;rrlr;r rkr

    rrrr:rkrr.

    icdudi samo no6u. Potom ic uslcrliti rk'rr'l rlrrrrrr

    rr

    t,rl.tr hoiih iete osedati kako moi ulazi u vls,"
    '/a

    vieme posta darobnjak se mora posvclili, 'lir

    rttrrfi
    rlrr on mora odluditi koji su mu cilievi icla troltr fitall Fla
    zr'li od svog prvog magijskog pokusa. Ovdc .ic vrrtnrt prl=
    rrrt'titi da ie ,,psi, ako im se dozvoli da pridu bliztt lrtkriltl
    lrlr st nr()l'a sve ponoviti posle potpunog predavanja i trrot'it 1to=
    r'r'li pojavom Mladog meseca".
    Obukav5i se propisno tako ispo5ien, budu6i opscnu'
    rrrolir tada zapisati crnim slovima na belom papiru Stl ft'li
    rlrr radi od madija. One su poznate kao Kutub (knjige ) i
    rnora ih pogledati barem jednom dnevno - po mogudno-
    ',li ujutro ili uvede.

    Po5to se tako pripremio, darobnjak odlazi na mesto
    1'rlt' ga niko ne6e uznemiravati . To je mesto prvog obreda
    loji ie ga udiniti darobnjakom. On postavlja sedam kame-
    rrovir ,,jedan iznad drugoga" na tlo i kruZi oko njih, ponav-
    llrrjuii sebi imena andela.
    NaS junak mora da ponese tri stvari: sveZu glinu po-
    rrrt'ianu s travom; dva londi6a, jedan s medom, a drugi s
    I'ozi.jom vunom. Oni se moraju izme5ati usred kruga, a
    1',rslc jedanaestog kruga, peva se ova molitva:

    l'!rrlrr(l Ja tebe veZem! Naredujem ti da mi docleS u veliko ime koje be$c
    1,1'lnirto Solomunu, sinu Davidovom, velikom darobnjaku, u dije ime go-

    \rrtltll!

    I'otrrm prizivad (,,ne traLe(i Nulu3a") ponavlja ovu formu-
    lrr istcrivanja duhova:

    ltttrltt ina ta ilaha ita Atah (dva puta) i Auduhilahi min ai-Sajtan er-lltt-

    ()va druga formula treba da spredi davola da prckitte

    l', rslttpak.

    I)uh koji se priziva ie doii, ali,,neie se poilvili tr
    llrrtlskom obliku ukoliko mu ne zapovedite da to urittli",
    Itlogtrie je da oni koji moZda ne mogu da se suodc s ttlr'
    Lrt1,1

    vps1i* oblikom duha, mogu tada da mu tritrctlc rltt
    rrr:rtfi Sto god se Leli - i da se vrati kuii.
    Ali, ako se duh zaista materijalizuje, moZc sc zitltlcvrt
    rr (l:r (lode u odredeno vreme i primi narcclcttilt. Moi{"ir.

    iirk rrrvt'sti - kao u Hiljadu i julnoj nofi - da ude u
    lrtrcrr i liuno ga zadrLati sledeiirn postupkom:

    Uzrrritt rrratji rep i stavitc ga skupa s nekoliko kapi indigo boje u bocu
    koj;r rrroTc biti napravliena jcdino od mesinga. Ako jc ntcsingana, opa.
    sr)()st cc biti spredena. Izvadite madji red, ali indigo neku ostane u boci.
    C'im trideset tri l)ula ponovite redi: ,,U ime Solonuna, sina Davidtt.
    vo1',, princa darobnjakl. naredujem Duhu moii (imenujtc duha) da udo
    u ovu bocu", on ie sc pojaviti i moliti vas da ga pustite da mirno idc
    kuii. Recite,,Neka mir lrude s tobom i znaj, Du5e, da je tvoja kuia sada
    u ovoj boci i da sam ja tvoj Gospodar i sve 5to kaZem ili uradim biie u
    tvom interesu i u svrhu pomoii". Duh ie tada uii u bocu u obliku belog
    obladka.

    Morate sc postirrati da imate zapuSad za ovu bocu koji se morA
    dvrsto uklapati i biti napravljen od olova, a ni sludajno od nekog drugog
    matcrijala. Potom ttctc i't:p staviti u grlii boce tako da iznad njega osta
    malo prostora. U ovaj prostor uliiete vrelu smolu pomeSanu sa
    kedrovog drveta.

    Kad Zelite razgovarirti s duhom, pozovite ga i postupajte s njim kao

    s prijateljem. 'Iacla

    iete ga videti kroz bocu, imaie malo lice nalik liud.

    skom, ali okruglcr

    S duhom treba razgovarati jednom dnevno i mora mu
    se ,,dozvoliti da vam dini male usluge, ba5 kao va5 rob, jer
    to je nadin da ga udinite sreinim; njemu jc drago da zna
    da je od koristi svom gospodaru". Kad cluh vidi da vam
    sc pribliZava neka nevolja, on vas pozivil (,,zvudaie to kao
    mali uzvik isprcd vas") - ohrirctit.jrri'i

    viun sc kao Solomu-

    r.u,l,

    sinu l)itviclovorrr.

    A rrkoliko llr()lclc. llr()rate mu tako-

    dc tlozvoliti rltr sc vrirli krrr'i

    .jerlrront u rlvanaest godina.
    tlvck de vitnr sc vrirc'irli. irk() (xl n.icgil uzmete plodicu s
    n.icll()vinr

    inrcrrrlrrr

    i lrrrrht'ijirrrlr

    ispisirninr

    na njoj,,,sa ko-

    jorrr.jc svc (lltlrovr'snitl)(lc()

    Soklrrurr ibcz koje nisu slo.

    lrorlrri . ."

    l)ir hi sc zir;rirrrrlili

    svi slrtlrilr.ji

    kn.jigc, cluhu 6e se nare-

    tliti tlir ilr pro.jektrr.jc

    u i'irrobn.jrrkovu

    nlisao iovaj ie ih
    turrtditi u snu. l)ostoji cco katitlog dini, madija idrugih po-
    stupakir ko.ji sc mogu izvoditi -- izglcda da se mogu obav-
    ljati uz pornoi bilo kojeg duha, ukoliko se ne suprotstav-
    ljaju njegovoj prirodi. ,,Priroda" duhova znadi da je neki-
    ma data vlast nad vatrom, nekima nad vazduhom i tako
    dalje.

    Bilo bi prirodno da u dru5tvu, gde su takve aktivnosti
    snaZne, drugi darobnjaci poku5aju da na5koge prizivadu.
    Ovo ie sprediti duh, koji ie se oglasiti kada se spliiu dini
    za njegovog gospodara. On ie takode redi kako se dotid-
    noj madiji moZe suprotstaviti: napravi se mala glinena ili
    vo5tana figura i stavi damdi6 u malom bazenu, potom se
    damdii potopi i onda se nad olupinom kazuje kletva.

    122

    l2.r

    ,,1I stvitrima Srca", prirnc('ttjt.

    ;rrrl,rr. .,ll{rt.r Pollo;,rlr

    rr'likrr tliskrscija;

    jer ima stvari kojc srr ul{rp.u('{',

    ;rlt z;t ustt
    ,lrr. izvoclenje nekih zadataka moier bili orlvtrrlrto rlttltovoi
    ,rrsti ion bi mogao poku5ati da pollcgttt', lrtl rtr'g.io

    rlir
    I'rovctlc u delo zapovesti." KaZe natn sc rlu fr' \ku\'('n(l
    l'lrrgo biti doneto dak iz najudaljenijih dclovn rr'nlllr'. ,,rll
    vr g;r sigurno neiete poZeleti, jer iete uvidctr tlu irnn rrrrro
    1',r tllugih stvari koje 6ete poZeleti da udinite l)ontt[itt {ltl
    Irovtr, a koje ie doprineti dobrobiti dovedanstvlt i krtJs dc
    r/ncnaditi dak i vas, iako ste i ranije bili dovck l)r'inlernlh
    rr:rvika i Zeljni da dinite dobro."
    Medutim, igre persijskog opsenara su zanosllc: .,l,elc.
    rr: tri puta kaZite ime duha uz redi: 'Zelim

    da lctinr u.le
    irrcn'. i biiete tamo za nekoliko trenutaka. Ako nc sttkri
    ;t'lc bocu, neiete se moii vratiti."
    lzgleda da su darobnjaci Zeleli da borave u divttittt
    vrlovima, a tehnika kojom se stizalo tamo, opisana jc nit
    rrt'koliko dugih stranica. Postoje indijski i mongolski vrto-
    vr, tc oni koji pripadaju ba5tenskim duhovima, nepoznati
    rrrrrogima, ali pravi uZitak za one koji clo njih pronadu put.
    Mogu se podiii oluje, bogata5i dovesti do prosjaka,

    ..rrorna5ni

    preneti u oaze, ruZni udiniti lepima i obrnuto;
    ,,r r Tivotni snovi mogu se ostvariti - kad jednom imatc
    ,lrrlur u boci.

    Medutim, obidni darobnjaci ne mogu beskonadno po-

    ,,,'tkrvati

    svoje magijske mo6i, a da ih ne obnavljaju. Otu-
    ,l.r rrpozorenje: ,,Kandidat mora uvek da se pobrine da
    .,r'c

    obrede ponovi jednom godi5nje, inade 6e njegova moi
    ,':l:rhiti. Ako primeti da duh nije zadovoljan, mora otiii
    rr;r skrovito mesto i ponoviti magidne redi, noseii odeiu
    ,nlko kako ju je-nosio u podetku;'tada se mora vratiti
    rlrrlru i pitati ga: 'Sta

    te mudi"?"
    Drugi neophodan zahtev je tajnost. ,,Ni pod kakvirn
    nl.olnostima ne sme se nikome otkriti da moZete upravljati
    rlrrlrovima. Nije to samo zato Sto takve stvari ljudi ne odo-
    f ,rirvaju, ve( zalo Sto iete na taj nadin izgubiti svoju mo(t
    lrcdcte dobiti drugu Sansu da je razvijete sve dok nc pro'
    rh' tlvadeset sodina."
    Svako ko krene na obuku za darobnjaka radi pttsliztt
    rrlrr nckog sitnog ili neodostojnog cilja, ili ie postali rrctkr
    '.tojrrrr

    ljudskog druStva ili 6e se prodistiti. ,,Nemojtc tlccki'
    r.rti rla ie vas upraZnjavanje magije ostaviti neprontclt.ictti
    rrr.r. vaii motivi i va5e misli, ukoliko nisu nastali potl priri
    l,'rrr. produbiie se ipromeniti. Nije to ritual zit ttttt'ko;t
    r' tniriu srca ihrabrosti."

    Ovrr krr.jiga ima prijatan, gotovo l'tcz'ltrii,an ton, ktlii
    se uopltc nc slaZe s tradicionalnim ist o ovoi tcmi. Ceo ritual, ako ga tako moZcrno zvati, pojed'
    nostavljcn je i prilidno direktan; mada posto.ic ozbiljntt
    upozorenja protiv nekih stavova, oni nisu ni5ta u poredc-
    nju s kasnijim traktatima i religijsko-magijskim zapisima
    drevnih Semita i Akadana.
    Savremeni pisci okultnih tema bi ovo zvali ,,meSani
    ritual", traileli u njemu karakteristike Semita, Indije i Su'
    merana. Da li je ,.lalan" ili ne, to prirodno ovisi o stano'
    vi5tu kritidara. Medutim, ovoliko se moZe re6i: on vrlo
    verovatno nije originalan u celini, a isto tako nije ni samo
    preuzeti udZbenik opsenarstva koji datira iz drevnih vre'
    mena. Pribeleske sa strane oznaduju da se moZe raditi o
    tekstu koji je koristila grupa samostalnih darobnjaka od
    pre jednog veka. Iako nikada nisam video - ili duo - za
    drugi primerak, ove marginalne zabeleSke dovode u sum'
    nju neke odlomke. Na jednom mestu, na primer. nepo-
    znati komentator je zapisao: ,,Jasmin je bolji od kozije vu'

    nett.

    Jedno zanimljivo poglavlje bavi se dokazima protiv al'
    hemije iduii toliko daleko da saopltava cla: ,.Ona ne bi
    nikada smela da se proba, jcr ona .ic zitbltrcla, pa dak i ako
    nijc zabluda, ona ic nclttl $to.ic otl poi'ctka bilo usmereno
    dir btrdc clrugadijc i Ito sc nc svitlit rti cltrltovima ni Bogu."
    I)ok jc tczlt tlit stt itlltcnri.iski

    ztrpisi alcgoridni i da se odno-

    sc rlt ttlcpSitviut,ir'

    l.irrtlskc

    tlttic l)()ztliltlt

    onima koji su ver'

    zilruri rr irritpsktt l'ikrzoli.irr,

    illlrk .ic ttcobidno da se nade

    nrirgi.jsk;r

    k rr,jigir

    ko.ilt sl vttt tto rtsttcltt.ic

    ovtt umetnost.

    I)clsi jsk it rtrlrgi.iir,

    krtk v tt zttittlltl tlitttits, sadrZi elemente
    iz obrcrlit Mortgtllit. Kittczlt. llitttltrslr, Arapa. zajedno s
    vcrovlrriirrut i vc(liltitttrit tklrttltdcg stitttovniStva.

    Jedna od

    kirr-irktcristika

    clrcvnog pcrsijskog opscnara bilo je njegovo
    vcrovan.jc u pticu Huma, koja nije nikada sletala na zem'
    lju, ali jc letela nadugo i na5iroko i donosila ve'sti posve6e-
    nicima o onome Sta se dogada u pojedinim krajevima. Ali,
    Huma ne govori nijedan ljudski jezik. Pre nego Sto se
    shvate poruke ove ptice, potrebno je da poput Solomuna
    naudite govor ptica.
    Tvrdi se da je model jedne od tih ptica naden obe5en
    na tronu sultana Tipa 1799. Huma leti na vetrovima i pri-
    kupfja novosti delom od ,,diva" ili dihova, koji se nalaze
    svuda.

    Najvcie gradevine u Persiji imaju kule koje hvataju
    vetrove i hlaclc donje odaje za letnjih vru6ina. Ako je dan

    124

    lrovol.jrrn,

    dobri divi 6e naterati vclrtlvt' rl;t rlrrv;ritt itktr
    nisrr potrebni Humi za vreme peritltlit*tlilr

    lt'lov;t ttt'ltotn.
    Iludu6i da je tako veliki putnik, it ptiltf rro vtctttt'Illit,
    lltrrna zna mesto Izvora Zivota. Mnogi vct'ttitt rlit rr' lzvttr
    rurlirzi u Persijskim planinama, gde ga pazc i t'ttvn;l ttt'ltltt
    j;rrri duhovi. Nema nikakve sumnje da su l,itttli vckovttttit
    trirZili Izvor. Za one koji se nisu vratili, govtlt'i st'tla stt gtt
    rrl(li i da su bili ubijeni pre nego Sto su popili je:tltttt

    lrtlltttr
    rlrirgocenu kap, ili da su se napili i bili pretvorcni rr Clrln
    lriia koja ne Zele da se vrate kuii.
    Planine u Persiji i drugde pobuduju mnoge mngiirke
    rrsocijacije. Kohi-Gabr (Planina po5tovaoca vatrc) sltlll(l
    se diZe u visinu. Na njenom vrhu nalazi se ru5evinit, ztt
    lioju kaZu da je sve Sto je ostalo od jednog drevnog hr:tttttl
    vrrtre. Koncentrisana su5tina magije ovde joS Zivi, a mno"
    :lvo posebno nadarenih duhova jod tu boravi. Tvrdi se tlit
    ,.rnoi" natera ljude - koji se pribliZe da ustuknu. Ima tt
    Iorne nedega gotovo fizidkog. Ispredaju se pride o onima
    koji su se penjali na Kohi i vratili se poludeli ili iopavi, ili
    srr se izgu6ili. Moguie je da su ove legende ostatak pred-
    rsllmskog doba, kada su zaratustrijanci verovatno smi5ljali
    Ic pride da bi svoje ve5tine mogli upraZnjavati bez prisu-
    ,,tva drugih.

    Medutim, nisu u opasnosti svi koji se pribliZe ovoj
    ;t'zivoj ruSevini. Mlade neveste smatraju da je poslednji
    r[rkaz ljubavi ako se njihovi muZevi popnu na vrh i vrate
    ',r'

    s kamenom iz ruSevine.
    U blizini ovog duvenog mesta nalaze se druge planine
    \'('rane za magijska verovanja. Ovde su darobnjaci, po5to-
    r':roci vatre prinosili voie da bi umilostivili neke duhove i
    rl:r bi ih namamili u ropstvo i pokorili. Oni ko-ji su imali
    rrt'ku Zelju, obidno su je ispisivali i stavljali u tiniju s vo-
    , t'rrr da bi je darobnjak preneo u visine. Na vrhu jedne od
    trlr planina raslo je drvo Tobo, drvo vedne sreie. KaZu da
    lrt'i na ono u Raju koje raste u Alahovoj desnoj ruci. Do-
    I'rt' vile, donose na ovo mesto velike patnje i strahovc.
    1,rlt' se oni proii5iavaju, a pa6enici se oslobadaju nesrcCit.

    jena razlika izmedu dve magije stepen izazivanja stva
    zla, Atarua Veda udara u s6m temelj magije. Da li je
    gija Bela ili Crna tamo gde moZe uzrokovati dobro ili
    ovisno o svrsi za koju se koristi?80

    12. Magijski obredi Atarva Vede

    Kletva s hiljadu odiju na todkovima dolazi: traZi onoga ko mene
    nje: kao Sto vuk trali boraviSte pastira . . . o5ini onoga ko mene
    nje, O Kletvol . . . Njcga bacam u smrt! - Veda IV, 6:37

    Da je bramanska Atarva Veda (,,Tajno Delo") knjiga
    magiji, bide jasno iz odlomaka koji su ovde predstavljeni,
    JoS je vaZnije shvatiti da se ona ne smatra de
    vradZbina ili opsenarstva. Medu prisutnim madijama

    nekoliko koje, u stvari, proklinju darobnjake, zatim
    koje naoruZavaju bramanskog sve5tenika

    delotvornim

    Zjem protiv tuclih madija. Na taj nadin, s bramansk

    novi5ta, Veda je Bela ili legitimna magija. Dok je uobi

    ',lr

    rlr prrtirrrju kojom te vatra, vodi, taj plrrrrrcn

    ',f,'

    lfr(xli(r:ava, neie ti naikoditi taj Zar nobcskil

    'i'r\

    rtjr , Spasitelj, vodiie te razgovarajridi s
    \ r'lrkurr Vajuom, Indrom iivih; i snaga ie i
    Itrrlr lriti s tobom: duh Zivota ostaie
    /rnvr'k. Ilolest te ni dotaii neiel sve Moii su na
    I rrr;oj slrani.

    l{rrrrrrrrr rraporima spasih te: od sada
    N, ,, lriti ni opasnosti, ni smrti, ni bolesti.

    ( )r,rr rnadiju, kao i ostale u Vedi, braman poje prccl c\ovt
    k,,rrr koji Zeli vedni Zivot. Slededa madija koristi sc rrko
    lrvotlad sam Zeli da mu se Zivot produZi.8l

    I tr/r sc ove madije koja besmrtnosti potdinjava, neka ti se Zivot u starosti
    rtr' lrrckine! Donosim ti novi dah i Zivot: nemoj da odlaziS u maglu i
    lurrrrr. ncmoj da se izgubi5!
    f)odi ovamo na svetlost Zivih: spasavam ti livot za stotinu jesenil
    I ),lvczuju6i vrpce smrti i kletve, podarujem ti vrlo dug Zivot.
    ()d Vetra dah tvoj dobih, od Sunca odi tvoje; du5u tvoju dvrsto u
    lr'l'r rlrZim: neka bude skupa s tvojim udovima, neka s tvojim jezikom
    prrrIrli!

    Zadahnjujem te dahom dvonoZnih i detvoronoinih biia, kao Agnija
    l.rrrl sc rada. O Smrti, duboko po5tujem-tvoje odi, poStujem tvoj dah.'
    ()va ie osoba Ziveti i neie umreti. Zivotom ga darujemo! Za njega
    L l :;pravljam. O Smrti, nemoj da ubijeS ovog doveka!
    lliljku,,oZivljavadicu", vaistinski korisnu, pobedonosnu, moinu

    lrrlll.rr-spasiteljicu

    prizivama, da on bude osloboden od ozleda.
    Iludi mu prijatelj, nemoj da ga zgrabi5, pusri ga: iako ie tebi pripa-
    ,l,rtr pusti da ostane ovde s neuporedivom snagom. O Bava i Sarva,
    ,rrrrlujlc se, pruZite za5titu; odagnajte nesreiu i Zivot podarite!
    lludi mu prijatelj, Smrti, smiluj se: neka se diZ"--bez pomoii. Neka

    rr ',t,,11rdiSnjoj

    starosti bude zdrav.

    Altt,qija i prizivanje zdravlja

    l,..r,r idrugi magijski sistemi i Aratra Veda smatra da iako
    rr, l,t' lriljke i drveie poseduju isceliteljska i druga natpri-
    ,,',lrr;r svojstva, te se funkcije mogu ostvariti samo potl
    ,', lr, tlcnim uslovima. Za pojedinu magiju nije dovol.jrro

    1',, rrirvilti travu koja se koristi. Biljka se mora proclistili
    i,,, l\iurjem duha koji se u njoj nalazi, a moraju se ispurrili
    ,,,,'lriiajeni zahtevi ritualne disto(e i molitve.
    I cdenja bolesti mnogo zavisi od dijagnoze. Spccil'ic*rrc
    ,,1, ',ti - ka5alj, Santavost,

    slepilo - imaju poznatu tcr;l
    ',r,r Mcdutim, bolestima koje uzrokuju demorri ln()r:r .,r
    'l,r,rlslaviti

    u skladu s formulama koje u tu svr'lru 1rr,,;"

    " r \/r'tla.

    Po verovanju sastavljada Vcclc, rnagija nije samo
    va vod i zakonita kada jc prirncn.iuir.r

    l.judi distog srca.
    .jc glirvrri rirzlog zitsto sc Alirrvir Vcda vekovima ditala
    ttto otlitbftrrtitrt

    posvr:Ccnicirrtr.
    Slctk:Ci otlkrrrrci Cirrc zituirnl.jivo

    1'rrouiavanje

    cilja i

    nlcnc nrilgijskilr vcil irrir kod vcclskih bramana.

    Mtttliit i,u Vtr\rti ;t.ivot

    ()vrtj rrcku lrt:srrrrtrrrr

    lrutlc! ()n tlcli vcfrri 2ivol Strrrca. Indra iAgni blagOr
    slovilt'gl iposlu{c u lrcsnrrtnosl. l]irgtr iSornir su s njim, sa sobom-gA
    ttosc drrnc da rnu produZe.

    Sad vi5e nc6e biti opasnosti od smrti:

    Ovaj ie te svet zauvek zadrZati, ustani!
    Sunce, Vetar, Ki5a, svi su s tobom!

    Telo ie ti biti iako i bolest mu neie smetati.
    Zivot & ti pripadati, obeiavam ti; udi u ovu kodiju
    Vednu koja se nikada nede izgubiti . . .

    Srce ie tvoje biti jako, biiei odvojen od drugih.
    Zaboravi one Sto umreSe, oni nisu vi5e za tebe.

    Sareni Jamini psi blizanci, duvari puta,
    Neie za tobom iii (Zivot da ti oduzmu).

    126

    t2l

    Ako uzrok bolesti nije poznat, pribcgava se op$tilll
    lek eliksire Zivota ili magije za stvaranje potpunc otpornosti n€
    sve bolesti.

    U svim sludaievima, medutim, magijskim biljkama I
    lekovima mora se obraiati odgovaraju6im terminima. To
    je prvi korak koji preduzimaju svi hindu darobnjaci u skla'
    du s udenjem Atarva Vede.

    Prizivanje biljaka

    ',rl,rlu(

    un zracima da bi sc oznac*io

    ('tthr;r rlrcr,,nr

    rrrrlrtskr

    'rr,rk

    sunclt.
    l.crlrija..kaLe

    da je ovo drvo obclirrt.rro

    5 11111rrpio

    rurlltli
    r,rl,ilr rnoii, koje obuhvataju gotov. sv(' (l{,lilln'\lI lirrt!
    ',l o1i livclta. Medutim, u tajnim zapisirrrir il,1(.p.ilv/t

    l(. ulxl

    lrr'llr obidno ogranidena na za5titu, plodnosl , rrrrr{krrrl

    , irrr
    ;rrt'tlrrk i odbranu od vradZbina. Kada se zavt$i , rrvn urnrlr
    1,r sc vcZe na desnu ruku. Pesma kojom sc obr.rrt n rnrno,j
    rrrrrrliji, varira ovisno o

    _Zeljenom efektu, madn se vcrtrfr:
    rl;r sirmo posedovanje takve madije garantuje mrroge lttutll
    \'('/;t.nr:.za

    njene tradicionalne vrline. Evo ,,zaStitrri lrrrjnll
    . t"' koja se koristi u vezi s ovom amajlijom:

    /.t.ititna bajalica za sraktja amajliju

    \ ' /irnit za vlasnika ova amajlija je svemoguia. Ona ga dini snalninr i
    lrr.rlrrim, ubija.njegove neprijatelje, donosi ireiu. Takode je modna pro
    trr .vih vradZbina. Ovo je amajlija koju koristi Indra da ubjie Vritru.'Orr
    1r s;rrnleo Asu-re i postao gospodar neba i zemje i uz njenu pomoi savla-
    rl.rrr jc detiri sfere nebeske. Da, ova je amajlija napadadka i'pobednidka.
    I rrr;r tie uniStiti neprijatelja i od njega nas zaStititi.
    ()vo reko5e Agni i Soma, a Indra, Brihaspati i Savitar u ovome
    r'rrlt'jslvuju. Oni koji me napadnu biie odbijeni. a snaga koju sami kori_
    rtr

    1xr njima 6e udariti: snagom ove amajlije!
    Nebesa, 7.emlja, Sunce, Mudraci, svi 6e staiati izmedu mene i du_
    t,nrnrina. Njihova ie se snaga na njega sruditi: snagom ove amajlije!
    ()va je amajlija meni i drugim korisnicima svemoini oklop. Ona se

    I'r rl(' sferama kao Sunce nebesima, razara sve vradZbine proiiv mene.
    i trr,r jc moina sila i RaSe ie pred njom pasti!
    Indra, Vi5nu, Savitar, Rudra, Agni, PradZapati, parame5tin,

    ViraZ,
    \ .rt\v:rnara, svi oni, duhovi moini, stajaie iza amajlije, koja je za nosioca
    lrrrivliiena kao moini okloo.
    (), moino drvo, moino kao car zverinja, ti si moj voda i moja

    I',,rr()c, takvu sam trebao, takvu nadoh. I ja koji nosim ovu madiju, kao
    trl,.u sum, kao bik, kao lav: ni5ta ne sme da dodirne mene, nosioca ove
    lr,r,h;c. Onaj koji nju nosi moZe svemu da nareduie i vladar da bude.
    Stvorio ju je i napravio Kasjapa. nosio je India u svojim pohodima,

    ' 'r,r

    t(. sigurno pobednik. Moi duhova je ta koja njenu snagu dini hiliadu_
    ,tlrLorn. O, Indra, korbadem od hiljadu munja oiini onoga ko hoie me_
    r, ,lir udari, snagom ove madije!
    ()va velika i moina amajlija vodi do pobede gde god se upotrcbi.
    I r,, | \tvitra decu. plodnost. sigurnost. bogaistvo!

    .t)ne_koji su protiv nas na severu, na jugu, na zapadu, na islokrr,

    ' rr, lrr. <> Indral

    Moja zaitita, kao oklop, jeste sunce, dan i noi, nebo i zemlja. Mojn
    ! t,r,r su Indra i Agni. I Datar ie mi pruZiti zaititu! Svi duhovi ktiii
    r, ' r,,J( nc_ mogu probiti odbranu Indre i Agnija: to je snaga koju trrll|rir
    '

    ",, rlu scbe i neprijatelja. O, duhovi! Dajte da ostarim, da nc hurlcrrr rr

    ,,,r,,t,

    rsli preseden!
    Nrita ne moZe da se desi nosiocu ove amajlije. Ona jc:rrrr;r;lr1,r

    . , ,rrlrvostil

    Prizivarno i obradamo se magijskim biljkama: biljkama crvenimr,
    belim i travama smedim i crnim: sve njih pozivamo! Duhovi bez
    kontroliSu sve slabosti. Trave s korenjem u moru, dija je majka
    a otac nebo!

    Biljke i trave Nebesa! Bole5tinu i boljke koje iz gre5nosti

    O, biljke i trave! Vi imate snage da spasete ovog mudenika!
    vam vas i preklinjem da lek koji 6u pripremiti udinite jakim i de
    ntm.

    Tada se ubere neko bilje. Veoma dcsto nije vaZna familij
    k

    pripada, vcd iz.gled. Oholjcnja s nateklinom lede
    trirvirrrrir glirvidastog korcn.iit. Obol.icn.ia koja prati Zu
    nrogrr sc lcc

    ;lriziviill.icrtl

    lutog IiSia itd.
    KirrLr sc l)tikul)i lx)lt(:l)iul brol liSia i korenja, moZo
    irn scr obrirlili kiro rr slrrc*irirr

    lckir za sve bolesti:

    Lak ttt :;v'r Intlc,sli

    ()vo lrifjt'. ovo vrkr olrrlirrcno lril.jc, oskrlrotliCc paicnika! Zaistapizna.

    .jcnt tll jc vlri gospotllr Sorrra i tla virs ni.jc stvorio niko drugi do sart
    Itrilrirspirli! Scrrkl koja jc ttad nama. ko.iit ltanr prcti biie savladana.
    'l'ralinro

    oslobodcnje od bolcsti. Od klctvi i zamki Varune zahteva.
    mo slobodu. Od Jaminih okova i od posledica nadih sagre5enja protiv
    duhova.

    Sagre5ismo mi5lju i govorom protiv Bogova; daj da se grehovi iz
    nas izbriSu, da se oslobodimo boleitina!

    Amajlija snage

    Medu najmodnije madije spada ona koja se spravlja od
    drveta sraktja (clerodendrum phlomoides). Odsede se par-
    de drveta i onda se oblikuje u ne5to Sto predstavlja nediju
    Lelju; za pobedu u bici, molitelj oblikuje mad ili koplje.
    Medutim, u mnogim sludajevima pravi se obidan disk sir

    128

    rir tlil,t Inilgtt:l

    129

    Ako amajliju daje darobnjak, on 6c zavrliti bajanje redi'
    ma:

    Ovo je svemoina amajlija! O, Indra, darovatelju naprctka, trbico Virfic'
    vladaru nad du5manim:i, osvajadu, zaititnide od svih opasnosti, zaltitl
    ovog doveka i garantuj mu svoju pomoi, danju i noiul

    Ponekad se prinosi maslac. Ako se amajlija Zeli koristiti u
    ratu, pred nJom sc naloZi vatra od polomljenih strela da
    bi simbolizovala uni5tenje neprijatelja.82

    Okultna medicina Vede

    Prema Atarva Vedi, ve6ina bolesti moZe se brzo izlediti
    dinima.

    Cini protiv rana

    Rana na vratu (ili bilo gde drugde) nestaie. Ima pedeset pet rana i s€'
    damdeset sedam rana i devedeset devet rana: one ie nestati!

    Dok se ponavljanje nastavlja - mora se reii sedamdeset
    puta - pedeset pet listova biljke parasu pale se nekim
    irgarkorn. Sok koji se cedi iz li5da, koliko je moguie, hvata
    sci rr Iolju izatim nanosi na t'al'lc. P sc sirstoji ocl pscCc slirrc:,

    Ikoljki iZaoka insekata, utrlja se

    trit o$tci'cno tttL:sl().
    Zrr iirrr lrrrblikrr ntoltlir stt ittritktivnije dini koje treba
    tlir sc sttptolslitvc svitkttttt zltt, tla otcraju sve bolesti:

    ("itri

    ltntiv .r'vilr irtltt

    l'rrsli rnt', zlir silot ntolittt tc, pusti trtcttc trcsrcdnu Zrtvu tvoje pakostil
    I'rrsti tlir polrcgttctrt od ovog zla icla ponovo budcm sreian!
    Akrr rnc nc pusti5, onda iu te ja ostaviti na sledeiem raskr56u: a tl
    icI iza nrcnc clrugoga da uhvatiS!
    Idi, idi za drugim: pridruZi se doveku koji je moj du5manin, njegtt

    napadni!

    Izrada ovih dini je komplikovana zbog rituala koji prali
    bajanje. Izvodi se noiu kad se prosejava suvi kukuruz,
    Slede6eg dana prizivad baca malo hrane u teku6u vodu.
    kao Zrtvu Duhu sa hiljadu oiiju.
    Kreiuii prema raskr5iu, on tamo prosipa tri porcije ku'
    vane riZe kao mamac zazlo, Sto prethodi njegovom stupit
    nju u novo boravi5te u telu neprijatelja kome ie biti ot
    premljeno.

    ( ilil l)rollv olrova

    l'rrrtiv otrova se. kaZe Veda, moZc lrorili olrrrr r.itr,itl N:rjprc se vr5i bajanje tihim glasom iklrur;rr:r'rrkrltr koji
    lrrr'dstavlja

    zmijskog boga Tak5aku. Zn l(! vti,fll(' lrolt'srrik
    lropi.ic malo vode, a istovremeno biva prskirt vorftrrrr ( )vlr
    i(' v()da posebno pripremljena time Sto sc u rrioJ rrurrruktrLr
    rlrvrl krimuka. Potom se zagreje parde starc orlcCr. i rrrurrr
    rr tlrugu posudu s vodom, koju bolesnik takode ntutu rlir
    pr1c. Neki me5aju ova dva napitka s procedenirrr rrrrrrlncolr
    | \vc zajedno me5aju drSkom otrovnih strela. Mofthr ltlJc
    ru rrcrradujude odekivati da se pacijent razboli poslc ovllt
    r ('r'cmonija. Moraju se govoriti sledeie dini:

    llramana je, pijuii sa svetog Some. s deset glava i desel ustil. unr{ilrl

    ,,rr,r1iu

    svakog otrova. Proglasavam, svim dahom nebesa i zcntljc. cclorrr
    ',\ ( nliru, snagu ove madije.
    (;arutamant. orao, popio je otrov: ali on je bio za njega trezoptsrrr
    l'.1,r slidan nadin skrenuo sanr snasu otrova kao Sto se strela skrcic.
    () strelo. tvoj vrh itvoj otr6v nemaju moci: isto tako udinio sirrrr
    l', r;xrmoinim sve one koji spravljaju i koriste otrov. Cak jc I stenjc nll
    l'rl('rn otrovno bilje raste postalo bespomoino preda mnom. Sve jc urri
    '.lr'il()

    tom otrovu. Otrove. tvoja snaga nestala je!

    ,\lrtdije protiv bolesti i demona

    Vcdski darobnjak mora da se duva od bolesti i demona:
    r', I bolesti zbog svojih klijenata - desto starih kraljeva i
    rr;rlrovih

    familija - od demonazato 5to oni mogu njegovu
    lroi usmeriti u suprotnom smeru. Za sledeiu madiju kaZu
    ,l;r jc delotvorna protiv obe vrste pretnje, kao iprotiv bo-
    l,'.,ti koju uzrokuju zli duhovi. Ona predstavlja stra5an iza-
    ,,,rv rreprijateljskim silama. Amajlija se najpre napravi od
    ,lrvcta gangida, a onda se iznad nje govori ova bajalica:

    \ r,lroti su. dok su izgovarali Indrino ime. do.veku podarili gangidu. Nju
    r l,ogovi od podetka napravili lekonr i ruiiteljem ViSkande.
    /rititi nas. gangida. jer traZimo njegova blaga. bogovi i hnrnrirrti
    r\.rrno git udini(c zaititom koja poniStava zle sile.
    I'ribliZio sam se zlom duimanskom oku! O. ti s hiljadu odiju. svc ilr
    ','l,trr (Jangida. ti si nam utodiate.
    (;iurgida

    ie me za5tititi od neba. od zernlje. od bilja. od vazrlultir: orl
    ,, ,,Lrsti iod buduinosti. Moram biti za5tiien u svim smerovinrirl
    Nck:r svemoina zaStitnidka gangida udini slabom i bespomocrtrrrr svtt
    , ,, r;rr bogova i ljudi!

    "'.rt citat, osim Sto je zanimljiv kao tipidna za5tilnir vr\lil
    r,,'r,lrr

    m?gije, saop5tava nam da je tolika srragir rlrvt't,r

    ,'r1'rrla

    da joj ni5ta ne mogu dak ni dini koje bui'irjrr I'r'1',,
    t )vcle zapaZamo stapanje magije u skoro sopstvlrrrr ',rr
    r

    130

    l3l

    festo se primeiuje da se tipidan darobnlak na1pre obraca
    bosovima, zatim ih odbacuj'e

    ili im preti ako dini ne budu
    usiesne. To se closada i kod ievrejskih prizivanja' Sto je
    sicurno nastavak ortc ideje da bog ili biie koje se priziva,
    ni]ie krainia prizivurut siki, U kasnijirn kodeksima, gde se
    mLsto r-tnijih lortrrtrlir koriste hri5ianske, to je sasvim ja'
    sno. Moglti bi sc. tlnklc. reii da p.aganskibogovi

    i duhovi

    l;oii se drizivrrirr tlit slttZc Carobrijaltu,

    jednostavno pred'

    stavliaiu'porircilttikc

    silc Cijrr sc naredbodavna

    magija pro'

    vodi. Stl'ic ltr vt'liktr sttitg,n'l

    Ona moie. ali ine mora da se

    odnrrsl nii lrttdsvesntr

    rrrrritislidku

    delnju doveka' Ovo stva'

    ia n,,u. tcirloskc $ip(trnc

    tndkc. ali blio moglo tako-de.biti

    nlodno lkr ptottt*ltvitttiit.

    kitd sc rlkultlsti i antropolozi

    n0

    bi bolrrti rli sidu s rrtirblnih stazal to jest, ako bi prestali

    da scJ ierlrtrtslitvtto zaclovoljavaju navodenjem tudih za

    f lko dini za postizanie istog rezultata.
    Dakle. ako madija ne deluje, proba li se s drugom,
    tredom, sve dok se'ne nade lek? Tp sam pitanje postavio
    jednom bramanskorn sveiteniku kojij.e bio moj vodii kroz
    irragijske kodekse hinduizma' On mi je odgovorio da je to
    evroiski empirijski metod u stilu.,,trf.anja

    pred rudu". Pre'
    ma iistaljenom stanovi5tu, ledenje nlje samo moguie, ved
    i sigurno" Meclutim, moZe se dogoditi da su neki uticaji
    plaieta povoljni za iedan tip bajanja, a ne za drugi. Ili je
    rnoguie da jedna vrsta demona uzrokuje jednu, a. druga
    vrsla drugu bolest, Ove dinjenice mora poznavati svaki
    praktilar okultne medicine.
    -

    Otuda tolika raznovrsnost madija i amajlija koje se ko'
    riste u razliditim prilikama. Zatim mi je naveo alternativno
    isterivanje bolesti:

    Isterivanje duha iz drveta varana

    Ova ie se bolest preSeii troZanskom snagom drveta varana: tako ic i
    bogovi sputati ovu bo|est!
    "Zausirrvljam

    ovu bolest naredbom lndre, naredbom Mitre i Varunc i

    svih bogova.

    Ba$-kao {to je Vritra zadrLavao dvrsto ove vedne vode' tako i .il
    zaustavljam holcst tl ovoj osobi, snagom Agni Vajsvanara.

    l'lr'It'lliljkc, kao ivoda ijedanr vuil,trr

    srr tIrrl:rcr srurzi c\lt-

    r,rlrrrilr rcdi iamajlija. Da bi se istlklrr lirlr.rrtrrrr

    bnirtllr

    r)vih

    I'rt'tlrrrcta,

    oni se moraju posvetiti i ,,uCirrltr

    ose lljivirn,,.
    S:rrra dinjenlca da darobnjak ima tlkvc rtrrrgijrk(. glc
    nr('nte u svojoj kuii, biie uzrok privladcnjrr rlkullrre lilc i
    ',rt'vi{o

    ie dobijati na snazi. Evo bescclc kojn rr. ohlttrro
    t',rvori iznad slatke vode i jedma:

    tlr,ri

    .ie jcdam nra4 siiorn,

    a koristili su se jarmovi od $csr i(rh{rn rlnllt.

    f.J;rrrrc

    ic'bolesti biti otefane.

    Kao Sto velrovi duvaju nrrdolc,

    kul ilo

    ',ril{ ( g,reje nadole, lako nadole tede i mleko iz kravei t0ko l hrtlerll

    (Lr,t( so ovim leCe) qestaju! Voda isceljuje; voda isterujc bolt:ntl vlrlrt
    l, , r svc bolestl: ove ie ti vode lek sadiniti!

    l'r\rte biljkama

    lr,;rrlir se sveZe bilje prikupi u svrhu ledenja, nad njimir sc
    lx vit ()va pesma:

    l'rrzrvumo

    smede, bele, pegave, iarene i crne biljke; one treba da zaltitc
    "\ r ()s()bu od bolesti koje bogovi Salju: njihov otac je nebo, majka im jc
    rr rrrlj:r. a koren more. Nebesko bilje odgoni grednu boleitinu.
    llilike kerje se Sire, grmovire biljke, one sa pla5tom ipoviju$el vas
    1,"/rvirm. Pozivam biljke sa mladicama, biljke sa stabljikarna, qns {ije se
    !'r,rrrt'dele,

    one koje stvofile bogovi, one jake koje doveku iivot daju.

    I jz

    moi koja vam pripada, vi moine, sa snagom i silom koje vas
    Ir.r\(. sa svim tim, o Biljke, spasite ovog doveka od njegovog'loSeg
    :rlr,rvl.ia!

    Ja sada spravljam lek.
    lliljkc givala, nagri5a, givanti i biljka arundati koje odnose bolest,
    'r,lrr cvatu i ja ih pozlvam da mu pomognu.
    Mutlre biljke ovarno de dodi, one shvataju 5ta im govorim I mi nnnZp-

    rrr. 7;1jqd16

    dovesti ovog eoveka u zdravo stanje.
    ()nq su srce vatre, deca vode, one rastu i obnavljaju se, jake, iscelju-

    1rr,,'.

    s hiljadu imena, sve ovde sakupljene.
    lfrxlljikave biljke odbacite zlo. Biljke koje deluju protiv vradlbina
    ,1,'cr Cc cvde, biljke hoje su hupljene, koje Stite iivotirrje I ljude doii de,
    Kroinje, mladice, debla svih tih biljaka u med su natopljeni i sve Cc
    ,'rr,. njih na hiljade, pomoii u borbi protiv smrti i patnje,
    r\majlija koja se pravl od bilja nalik je tigru; ona ie braniti od nepri-
    |,t,lirtva, ona Ce prognati sve bolesti...

    I )\'() prizivanje flastavlja se jo5 nekoliko redaka. Priziva-
    rt, nr begova i sila, govore6i o klasidnirn

    primerima lz in-
    ,tr1,lic mitologtjE, gde su se velike bitke dobijale i guhile .
    1,r,r1l11vyi(i

    glas darobnjaka

    nemilosrdno nastavlja trqrbq du

    l,ttl,)ve sve sile koje moZe.
    l)qk' se povija gore-dole, braman mora klimati gf uvorn
    ,' ritrrlu deklamoyanja

    i mora da oseti kako snaga, koju ir

    t,li;r

    il njege ulazi, neprestano

    raste. Meni su to oplsrrlr

    t ,,r prflvi fieidki osedaj.

    132

    133

    13. Indija: obredi
    njaka

    svestenika-darob-

    Ja se posveiujem sticnttiu snagc i znanja u ovom svetu i unapredenju nl
    drugom svetu,.. Ohrul ltrii.ivanja drveta asuvata.

    Iako se malo ncprislritsnih naudnika bavilo komparativnlh
    istraZivanjcnr siurtilt lcruclja istodnog i zapadnog okultnog
    udenja, ipuk su usposlirvl.icna ncka vaZna nadelq. MoZda
    najviSc iznc lrlelrt.ic nc vc r'()vir

    t lra slilnost izmedu starogtdk0
    Skole, obretln jcvrcjskih kabitlista i magijskih disciplina

    vedskc Inrliic,
    lzruslujuc'i iz rrtistidttog

    pristupa dudotvorstvu koje

    rro za poscbne prilike, i tri stepena posveienja dine j

    postilc rrrirgi.jonr,

    svc ovc Skolc usvojile su obrede proCi5.

    Ccrrju.

    ccrcrronijalnu odcZdu, bajanje i asketizam.

    Svetos{

    boltrnskog imcna, dije je samo izgovaranje

    bllo rezervisar

    jcdan kamen temeljac njihovog okultizma.

    I
    Kojc su indijske Skole magije i kako one postiZu svsjo
    ciljeve'l Pre svega, Indija, kao i bilo koja druga zemlja,
    obiluje Sarlatanima

    diji je glavni cilj u Zivotu da, u stvari,
    Zive od marifetluka i trikova, od kojih su neki u krajnjem
    sludaju duhoviti. Medutim, veliki deo indijskog stanovqi.
    Stva potvrduje da veruje u magiju, ako je vef ne uprainjh-
    va. Oni, dije je zanimanje proudavanje i upotreba okultnih
    disciplina - kao Sto su sadui i fakiri - pripremaJu se uz
    jedan od najstroZih i najsurovijih reZirna zabeleZenlh u
    ljudskoj istoriji.

    Na isti nadin njihova ,,duda" - koja sam lidno video I
    oprobao, koliko je moguie, na naudnoj osnovi - lzgleda
    da po svom cilju prevazilaze sve ostalo.
    Kratko redeno, hindu okultizam poiiva na verovanju
    da se vlast nad svim i svadim na zemlji moZe postidl pomo-
    iu blagonaklonih duhova. Kao i kod Kineza, takva bidu
    mogu biti du5e preminulih ili jednostavno bestelesna

    blda
    pod [iju knntrolu spadaju zakoni prirode. Ako bi 3e, fle
    primer, trebalo ume5ati u zakon gravitacije, mora $e po-
    Zvati duh koji ta.i zakon duva i zamoliti za pomo6. Ovtt
    vfsta pokusa spada medu najelementarnije;

    toliko su znf,tr-
    dujuCi rezultati koje postiZu sadui, da sam gotovo prlriljen
    da zakljudim da postoji neki prirodni zakon koji na zdpatlu

    134

    l3.s

    ;o', tr jc otkriven, a koji omogucrr,je

    rlir prrr ltlrrir (.u(lit tr\.1

    ,L' orri koji su svoj um prilagoclili lont z;rklrrr.
    lrvo jcdnog sludaja: naveo sarn jctlrrog lirrrrlrr r=irrnlrnla
    lir (xl ugleda da mi demonstrira nckc llikovr,. lcrlrrc vr,fr,
    rr, tkr$lo je u moj bungalov, obudcn u lirrrr.rro

    plirlrto i
    rrort'c:i sa sobom samo Stap sa sedam prstcnovtt /nAnl(!
    rr;t' ili prut hindu okultista. Ja sam obavio rre koliLu provr,
    r;r l'rvo sam proverio da nema neki aparat z.ir srrvc/ttlkg,
    ir ()nda ga zamolio da natera stolicu da se digrrc stt lcntlh
    r rlrr lcbdi u vazduhu. Nabirajuii obrve u dubokoj korrcf rr
    lrrrciji, zatvorio je odi i ispruZio obe ruke prenrit rrirjvctloj
    rlolici na verandi. Za deset sekunda - mereno $topcr,i
    r 'nr - stolica pode da se diZe u vazduh i malko sc okrc
    t'rrt:i, stvarno ostade u vazduhu na visini od oko pet skrgrir,
    I'r iiiro sam joj ispustio je na pod, ali dim sam je pustio
    orr:r jc ponovo krenula uvis. Upitao sam tog doveka tlir li
    I'rlr i ja mogao na njoj da lebdim. Potvrdno je klimrrurr
    1'.|;rvom.

    Povukav5i je ponovo dole - ona kao da je sadir
    lroscdovala sopstveni Zivot - seo sam na nju i podigao sc
    t rtjom u vazduh. Ubeden da iza svega stoji nekakva hip-
    noza, naterao sam ga da isto uradi sa celim name5tajem.
    /;rlim sam ga zamolio da donese cve(e iz obliZnjeg vrta
    i ono se pojavilo.
    Nisam imao aparat sa blicom, inade je to bila prilika da

    ',('

    slvar ovekovedi. Ipak nisam mogao verovati da iza sve-
    1i,r stoji hipnoza kakvu mi poznajemo. Prvo, uvodenje sta-
    rr;;r lripnoze moralo je da bude zadivljujuie brzo; drugo,
    ,,rk i kad su ove pojave stvarane nisam mogao poverovati
    ,lrr su istinske. Ni u kom sludaju nije se radilo o vezi sa
    ,,r()bnjakom, jer sam se ja obraiao svojoj listi fenomena
    l oirr sam ranije sadinio i traZio od njega da ih izvede. Me-
    rlrrlirn, ono Sto me je konadno odvratilo od toga da pomi-
    ',1;:rrn

    na hipnozu, kakvu mi poznajemo, kao uzrok svega.
    Irrhr jc sledeie: zamolio sam ovog hindua da mi opiSe sad-
    r:rrj clva slede6a pisma koja iu dobiti - i on je to ispravno
    lr, lf i(). Zatim sam ga zamolio da mi odmah donese pu$krr
    .'.r ko.ju sam znao da pripada jednom kom5iji koji jc utlrr
    lt,rr oko pet milja. Pu5ka se pojavila. Sledeieg jutrir, tkrk
    ,,rrr tlorudkovao, vlasnik pu5ke do5ao je da je uzmc. 'l'irtlrr
    .rrn bio toliko zbunjen da uop5te nisam mogao cla rirrrrri
    l1.rrn. On je tvrdio da je noi pre toga sanjao kirko slrrrr
    1'rr',[rr

    posudio od njega. Dve godine kasnije u Irrrglcskol
    lripnoza je do tada morala i5diliti - ponovo slll() ul)r)tr.
    ,t'1, lrclc(ke i moj prijatelj se sloZio da se taj clogrrtl;r1

    .,.rr..1.r

    ,,lrlrir(). Sta sam mogao misliti? Carobnjlk rrik;r,1.,

    rrrl,

    traZio nikakvu pla6u ili nagradu i nikad.mu ni5ta nisam
    Juo. u.*"" je, kako rede, d'a pokaZe mo6i koje stide onaj
    [oji irt r"no it"di p.rt vrline". Ako to i jesle hipnoza.,

    ondn
    se radi o vi5em ringu, koji obuhvata neku vrstu hipnoze
    na daljinu, telepatiju' indukovanje snova,.lripnozu

    stranca
    za des-et sekundi - i izvesno predznanje Sta ie sadrzavatl

    pismo.83
    '

    Ovo iskustvtt it: rczultat velikog broja eksperimenata
    koie smo ia i rrrz,iri tlrtrgi proudavaoci indijskog okultnog
    udenja izvcli rr Jrcriotltt ixl-tri meseca. lz to.g-p.roudavanja
    nastali su obrisi'o1titilt cltit saduistidkih magijskih veitina'
    Na prvoltt tllcslrl, izglcrda moguie,..ako ne i verovatno'
    da izvcsliur bro,i ltitttltt i'irrobrrjaka moZe stvarno indukova'
    ti f'enorncuc t Sta ic nritrtrlrr riiilr,tvc ttro.ti, ilit li joj je izvor? Zajedno s
    nckof iciirrorrr

    zrtPittlttilt

    islt'ltlivitc*it,

    bitl sam prisiljen-

    da za'

    kljudirrr kitko ttiotit postojitti rre ki princip..dije

    obuzdavanje
    postir.jc ntogtrde ttz lxrttto(' tlisciplinit indijskih sve5tenika'
    ldilroiirrjrrkir. Moic sc' rlrtliti o ttkttllnotn, huclu6i da sve ono
    Ilrt tte rirzttttlctll(),

    obidtttl ttitzivitttttt

    okultnim: mnogo je

    vc:r'ovitlrti.ic

    tlit pttstojc silc ko.ic su srocltrc magnetizmu ili
    clckrricitctu, tijc funkcijc ioS nc shvatamo. Na kraju kra'
    jcva, mi dak i danas znamo vrlo malo o prirodi elektricite'
    ia ili magnetizma. Ipak se_za njih znalo mnogo vekova
    nrc t'teso Sto su obuzdani. Ono Sto ovu

    "okultnu silu" po-
    Itavlia"u malo drukdiju kategoriju, jeste odita dinjenica
    njene upotrebe pod kontrolom misli.

    "

    S druge strane, moZe se jednog dana dogoditi da se
    proizvedu ma3ine koje 6e kontrolisati ovu silu. Promatra-
    juii lidno stanje izvodada slidno transu, ose6am da je naj'
    veda preprekaza objektivno proudavanje- ove sile nedosta'
    tak naudnika koji su spremni da se podvrgnu rigoroznoj
    obuci neophodnoj da postanu posvedenici.
    Istina jb da sadui tvrde kako njihova moi dolazi isklju-
    divo od duhova, da oni u sebi ne poseduju narodite spo-
    sobnosti izuzev koncentracije. U isto vreme, dovek bi mo-
    gao zamisliti da je vatra duh i da je on, ipak, moZe koristi-
    ii po Zelji. Ovo, izgleda, ukazuje na- stvarnu mogu6nost
    nekog principa sile, dija priroda nije do kraja shva6ena' a
    koju koriste hindu darobnjaci.
    "Kakva

    god istina leZala pod ovim fenomenima, sledeia
    rasprava d'etaljno prikazuje posveienje i reLim' braman-
    skog svc5tcnstva piema magijskom spisu Agrrzsadaparik-
    saj-

    136

    t31

    t tltn'tli i prizivanja tarohnjuliu, lttt'ttttt
    ..,'l g r t r :; u tlap ar i ks aj u"

    I'rvr rlco ovog tajnog hindu okultiznrit grtvott n ulrtrrltttlrt
    1.,';r, rn rfrr vrcmena kada stasa za prvi stepen posvcttcltiu lrruvn
    olrrrkir za magijsku mo6 dolazi tek u treictrr rlt'lrr, u 0ije

    lrrrrrdavanje podinje negde s dvadeset godina, knrl ntlaeli
    lrrrrrran napu5ta svog gurua (gospodara) i otiskujc sr' lta
    ',;r nrostalno izudavanje.
    Nazivajuii se sada grihasta, mladi darobnjak pot'ittjc
    .,trogi Zivot obreda i tabua, prizivanja i posta, molitvc i
    ,,,rnronegiranja.

    Na njegovu sreiu, knjiga planira svaki rlc
    t,rli njegovog budu6eg Zivota, jer izostanak i najmanjcg tlc
    t,rljl povladi za sobom neumitno odlaganje duhovnog ritz

    Spavajuii na podu na obidnom tepihu, on mora
    llr(' zore. Cim ustane mora izgovoriti ime Vi5nu,
    orl log boZanstva pomo6 i blagoslov. Zatim tihim
    ,,lt'rli Vrhovna formula:

    ustajat i
    trai.cci
    glas

    Ilrama, Vi5nu, Siva, vi i
    l)uh Duhova Sedam nebeskih
    'l'cla:

    sve vas pozivam moleii

    rla dan svane.

    lz;r ovoga sledi prizivanje Brame:

    llr,rrrn. dodi mi, udi u mene. O, Brama. spokoj ihlagoslov trebaju mi.
    Itr.rrrur

    jc u meni. ja sam spokojan.

    l'r i;.ivanje Viine

    '.lt'rli

    neposredno iza molitve Brami:

    t,o\l)ocle, veii od svih, osnovo svega, silo iznad svega. Cospode Svcnti
    r.r z;rictnide Zivota: Ti si me naudio, ti si mi zapovedio da ustancnr irlir
    \,'lrr putem krodim u svakodnevnom Zivotu.

    "k'tli period kontemplacije. Sat vremena razmi5ljanjit sit
    ,rrt, o dobrom, i planiranje neZnosti i poboZnih dcla kojtr
    r','lrl udiniti tog dana. Kada se misao sredi ismiri' ..krtli
    r.rrl:r im€ Vi5ne hiljadu puta".
    l'otom dolaze ritualna pranja koja se obavljaju tt lrttkltt
    ,,,'1 ili mesinganoj posudi, dok je misao konccnllis:tttlt l'r
    ,l,rlr Vi5ne.

    Kad jc pranje zavr5eno, okreie se polako devet puta
    ponavl.lajuii imena: Brama, Siva, ViSnu, pa opef devet pu.
    ta, a zatim tri. Sledeii deo ovog obreda je prizivanje Sun.
    ca:

    I'rizivanje Sunca

    'fi

    si Sunce! Ti si Oko lirirnrc. Oko ViSne, Oko Sive: izjutra, u podnc.
    noiu. Dragocenijc txl svugrr. ti si Dragulj Dragulja, neprocenjivi duvaf
    svega, koji visi nu rrcbcsirnir. ()vo je tvoja moi: gnojivo Zivota, mera
    samog Vremana tlrrttir. rrrxti, nctlclja, godina, doba - svega Vremena.
    Ti si voda plurtclrr. ortirj n;rjviIi. Ru(itclju tame, moii koja se prostirel
    nebrojenim nriliorrinrrr nriljir, zlirtrrl krtijo svemira, primi moje bezgranid-
    no po$tovanjc!

    Obred drvt!u

    Obredi sc nitslirvl.iit.jrr

    rlncvnim prizivanjem drveta. Obidno
    je to vrstir poznirlir kao asvata, a darobnjak sedi u njegovoj
    senci, p()nirvl.jljudi slccleie redi:

    O, nsvtta, Kralju dZungle, prcdstavnide duhova! U tvom korenu vidim
    Bramu, tvoje deblo je Vi5nu, tvoje su grane posveiene Sivi. To znadi
    da si li samo po sebi Trojstvo Bogova!
    Ja sc posvciujem sticanju moii i znanja na ovom svetu i unapredenju
    na onome. Svi koji te po5tuju, kruZeii oko tebe, postiii ie te ciljeve!

    Podinjuii sa svetim brojem sedam, darobnjak se tada okre-
    ie oko svete smokve u broju krugova koji se mnoZe sa
    sedam. Mora to uraditi barem detrdeset osam puta.
    Time se zavrSava ceremonija s drvetom i onda sledi
    obladenje diste odeie, daljnji period meditacije i posveie-
    nje Zrtvi koju 6e izvodad upravo udiniti.

    Zrtveni obredi tarobnjaka

    Prostorija koja je spccijalno izdvojena za obred, ili poseb-
    no odi5dena cla bi sc on izveo, se zamradi. Krdag vode i
    mala zdela kuvanc riTc postave se na sto, koji deluje kao
    oltar. Iznad stola visi lampa u kojoj gori tamjan, te mala
    kolidina Zute rnasti od Safrana ili sandalovine.
    Izvodad tada udara rukama ili pucketa prstima pred
    vratima i prozorima, ,,zatvarajuii" ih od zlih duhova. Fred
    vratirha se takode crta zami5ljeni krug.
    Dve male figure - jedna darobnjakova, i druga u koju
    se smeStaju Zrtveni duhovi kad se pojave - naprave sc
    tada od blata i vode i na trenutak drZe na plamenu. Na

    trr.j nirCin poprimaju elementc Vrrtrc, 7,r.rrrl1t.,

    VrrrL' r Va

    zrlrrlra.

    l'riz.ivunje duha

    (-'irlobnjak seda na pod ispred stola na koji it' porlnviu
    ligurice. Prekrstiv5i noge, provodi nekoliko nllnuls tHz[ll
    iljrrjuii. Desnim palcem zatvata desnu nosnicrr, lrt6glfxg
    ttt jum izgovara Sesnaest puta, naglas. Kod svakog JtttnHv
    ljrrrrja redi, priziva( se mora koncentrisati na duhrr frltrirn,
    l(roz levu nosnicu mora duboko udisati, takode ztntiS|Ja=
    lrrii da se njegovo telo rastvara i da on ostaje dist i he;tc
    It:san duh.

    Kada se Sesnaest ili viSe ponavljanja redi okonda, rur
    /irtvara obe nosnice palcem i kaZiprstom desne ruke. Zrrtl
    rlrrvajuii dah Sto je moguie duZe, on zapeva magidni skrg
    rrrrn Sest puta. Teorijski on je morao vei da dostigne l'azu
    k:rda vi5e uop5te ne mora da diSe. Carobnjaci su mi rekli
    rlir se ,,duhovi pojavljuju dak i ako je dovek prisiljen cla
    r li{c".

    Sledeii korak je izgovaranje svemoine re(i lum tridesct
    ,lva puta. ,,VaSa 6e du5a tada napustiti telo. Pome5ade se
    r tluhom Pitris i nakon kratkog vremena vrati6e se u telo.
    Krrda ponovo budete potpuno svesni, videdete da se prizi-
    v:rni duh pojavio i privremeno smestio u glinenoj figuri
    krrja je za to pripremljena."
    Vodeii raduna da ne napravi nijednu gre5ku u obredu,
    nrg izlazi iz transa, ponavljajuii tri puta um i devet puta
    1rrnr. Gledaju6i u dim tamjana, poziva duha:

    t ). rnnini du5e Pitrisal O, Veliki i Plemeniti! Pozvao sam te i pojavio si
    '.cl

    /,a tebe sam obezbedio telo - telo napravljeno od moga tela. Jesi li

    :,I,J:,'i

    O.U,, pokaZi se u ovom dimu; posluZi se ovim Sto ti prinesoh kao

    l(rriiga dalje govori kako ie se oblik duha pojaviti u dimu
    '

    lrrrsluZiti se s malo rile. Zatim ie dovesti bilo koji duh
    1',, Zelji, ukljudujuii i duhove predaka. Oni ie davati savc,
    t,' i odgovoriti na svako pitanje koje im se postavi.
    Kada se ,,povoljni odgovori na prirodne i natprirrxlrrc
    tvrrri" dobiju, darobnjak gasi svetlo. Duhovi ie, kaZe knji
    r'.r ostati malo da medusobno porazgovaraju. Tirtlir st'
    lrllr()[lo mudrosti moZe prikupiti iz njihovog razg()v(]l:l
    l.,rtl oni odu, izvodad moZe ponovo upaliti svetkl i usl:rtr
    Iirda ie skinuti zastore s vrata iprozora iobavcslilr zL
    ,lrrltrtve (koji behu prisiljeni da ostanu unutar nrirl,r('!r'1,

    t3tt

    t39

    kruga) da su ponovo slobodni. Tek posle ovoga on mttlc
    jesti.

    Po zavr5etku obroka, mudrac pere ruke, zagrgolji dva'
    naest ili vi5e puta i pojede devet listova ba5tenskog bosilj.
    ka. Posle ovoga potrebno je udiniti neko poboZno del<1.
    Obidno se radi o clavanju milostinje siroma5nima.
    Guru ili gosptxlnr mcdu hindu saduima na taj nadin tre.
    ba da dosegne vrhunskc mo6i.

    Zanjega uopltc nc ltrrstrrji lrog:jer svi bogovi i duhovi nalaze se ispod
    njega. On dobiju nxlc otl .lctlrtog ViSeg Biia. On moZe. samo svojim
    glasom, pronreniti krk rekrr, gorskc litncc pretvoriti u provalije, stvoritl
    grhd, vatru. kilrr iolrrjc, Nit'plrvirjc nrod u njegovom Stapu:Stap sl
    iedam prslcrtovrr-(ili t'votttvit). l'otttotttt ilirpit sateruje sve duhove svetl
    u magidni krrrg. (''rrk str i zvcztlc lrtxl njtgovonr komandom.

    Magidni krug lguruir krtji se mozc nacrtati na pesku ili
    jednostavno biti opisan Stapom u vazduhu - dvostruki jQ
    krug. Iznrcclu ova clva kruga nalazi se niz povezanih trou.
    ql "

    Cudno i nepoznato hindu udenje Akasa (Zivotni duh ili
    duhovna moi) leZi u osnovi svih okultnih fenomena kojo
    izutava i praktikuje hindu Skola.
    Ukratko, ako je u takvim stvarima mogu6e biti kratak,
    Akasa oznadava onu silu diji su deo svi duhovi. Ona je
    takode izvor svemoii. Postoji, barem tako tvrde jogini,
    samo jedna tvar ili sila iz koje proizlazi sve ostalo. Prirod.
    ni zakoni, kao Sto je gravitacija, ili Zivotni tok doveka ili
    biljke, pokoravaju se odredenim zakonima. Ovi zakoni ni-
    su posebni ili, razliditi fenomeni: oni su jednostavno faze
    Akase. Hindu iarobnjak 6e dokazivati da su materija i
    energija ista stvar: samo razliditi aspekti Akase, koja je
    princip i jedne i druge. Poslednja istraZivanja potvrdila su
    to verovanje.

    Akasa u jednom stanju stvara Zivotinjski svet. U dru-
    gom odreduje kretanje planeta. Njen jedan oblik ili stanje
    moZe se transformisati u drugi. Da bi se tako poni5tila sila
    gravitacije, dovoljno je jednostavno napuniti predmet lak-
    5im oblikom Akase. Ako Zelite podidi teret od deset tona,
    potrebno je da promenite vrstu Akase koja je prisutna u
    tom teretu. Ako je tih deset tona od delika, mora6ete ,,de-
    li6nu Akasu" odvratiti na drugu stranu.
    Savremena nauka, sa svojom atomskom teorijom, pri-
    znaje da se sva materija sastoji od iste grade - elektricite-
    ta. Medutim, ova orijenta'lna teorija razlikuje se od zapad-
    ne nauke u tome 3to Hindusi tvrde da se ova pragrada -
    Akasa - mol,e promeniti mi5lju, a ne mehanidkim meto-

    ,l;urrir. Uzgrccl da ptlmcnemo dit ,ic (tvttttrt' vt'olttit sltt='tttt
    r h rkrrziv;rnjc

    arapske filozofije o prctv;tt irrr;tr rrrt'l;tllt. T,litlr

    r
    \(', srnirlraju arapski alhemidari, dobijrt sillllrt kottt'r'tlll:lt'l
    lorrr rkrvoljno zrelog mistidnog intelcktit. ()ttrt st' tttogkr
    rlrlrijirli od bilo degd, ali je pravljenje jcdrtop1

    tttclitlit otl
    ,lrrrgog bilo jednostavnije nego, recimo, pritvl;crt;t' rltrtit
    otl tlt-veta.

    140

    14. Indijska alhemija - danas

    Z|ato! Kojem Sunce podtri duclnovati sjajl koje su oni pre tebe s brojnim
    precima traZili: neka tc t() zllt() okruZi svojom blistavo5iu! Onaj ko zlato
    nosi. Ziveie vednolel

    Jedna od najuspe(ni.iilr irrdustrijskih grana savremene Indi-
    je jeste pocluditvltnjc itlltcntiic. Dok tradicionalni rukopisi
    zahtevaju korrcclttrisarto rtc'crtjc da bi se njihov nauk pri-
    hvatio, nauk koji jc ponlclirrt s tr)n()g() ritualnog, savreme-
    ni zfatotv razvijaju svoja udcrrja tta pscudo-nroclcrnoj nauci.
    Nedavrro sanr prcpisao dokumcnat koji je izdao jedan
    hindu allrc:nriiar i prodao ga nekom poznaniku za zanosnu
    sumu ocl 150 funti! MoZe izgledati da ja podrivam tlo (ili
    trZi5tc) pod nogama alhemidara, ali se stvarno ne radi o
    tome. Tako sam mogao dodi do tvorca procesa i obeiati
    mu da 6u mu, ako i kada uspem da napravim zlato, poslati
    pofa tone u zamenu za recepte ovde date. On, istina, ne
    be5e voljan da se sloZi s objavljivanjem; ali, kad sam mu,
    pred svedocima, dokazao da on stvarno niSta ne gubi (bu-
    du6i da moZe stvoriti koliko god Zeli zlata po vrlo niskoj
    ceni pomoiu formula) i zato Sto je sAm rekao da mu novac
    ne treba (iz istog razloga), jedino je bilo ispravno da se
    njegovo otkriie objavi svetu. Ja jo5 nisam siguran da li je
    on stvarno verovao da je stvorio zlato. (Za kvalitet njego-
    vog engleskog nisam odgovoran!)

    ,,Formula za pravljenje zlata"

    Uvod

    Prvo se mora shvatiti da zlato mogu praviti samo oni koji su disti duhom
    i telom. Zato se postarajte da kod svakog izvodenja ovih eksperimenata
    budete u stanju potpune distote. Zatim morate biti sigurni da je pun
    mesec i da je biljka koju berete sveZa, a morate je brati kad je mesec
    visoko i mesedina je mora direktno obasjavati. Ni po kakvu cenu ne sme
    izostati prizivanje some; takode se postarajte da se sok some drZi u ste-
    rilisanim epruvetama.
    Kod pravljenja zlata morate se duvati oksidacije. Postoje razliditi po-
    stupci, koje du kasnije navesti, da bi se izbeglo gubljenje metala ili njego-
    vo oiteCenje zbog oksidacije. Najde5ii postupak je pokrivanje metala ug-

    l;t'rrrkolrt, kt4i ne samo da iskljudujc vaztlttlt ko;t rrlirrr r plr vr r lr'lr rlrr
    rrli.jc kist:orrik koji se tokom otapanja oskrlrurlu rr rrrrtlln lr.rlrn,,lvu korrr

    l\)nt.nirlir zlata osigurava se meSanjem sadrfurjt rrgl;i'rrorrr {tpkorrr hojn
    gxrspt'Iujc hemijsko me5anje bez uvodenja bilo krrkvr, rrtpht,lt(.(. krriil lrl
    v('rovatn() zatrovala hemijsko jedinjenje i promcniln nur Evuihtvil
    Kod cksperimenlalnih testova, mala pei kao ont u rrrr,l*lrrr6kirrr

    lalxr

    r;rtori.iama, par jakih rudnih valjaka i nakovanj, bili lri vrhr lrlriql,u

    'ut

    rrrrri'rt:r sredstva za svakoga ko razmi3lja da usvoji ovu (lrrrrr,cl

    t)vdc je interesantno primetiti iznenadan prclaz s rrnlpli
    rorlnih aspekata obreda i biljke soma, na metalurlkrr llu
    zcologiju alhemidara. Ova soma ima vrlo Siroku prilrrerrrr
    rr indijskoj vedskoj magiji, a javlja se i u obrednim tckslo
    virrra Iranaca. Veruje se da se radi o Asclepias Acida ili
    (i.vanchum Viminale koja se poistoveiuje sa bogom-mcsc
    torn. No, vratimo se alhemidaru:

    I lspcina priprema ovih zlata ovisi o jo3 jednom uslovu, a taj je da mcttli
    rrroraju biti najdistijeg kvaliteta i potpuno oslobodeni gvoZda. Ako sc to
    rr zadovolji, tada ie jedinjenja dodu3c pokazivati potrebnu boju, ali Cc
    lrrli odvei tvrda i tako krta da se ne mogu izvladiti u tanke plodice ili
    lrrrrr Zicu. Zato se prisustvo gvoida ispituje ranije i svaki metal koji sadrZi
    rr,r;rrrirnji

    lrag. lskljuduje se.

    Zirtim sledi Formula 1:

    I lzrnite veliki lonac za topljenje i pristavite ga na usijanu furunu, a na
    rr;t no dno stavite A velidine malog prsta; po njemu poprskajte B; pospite
    rlr s rnalo C; pojadajte vatru toliko da se B moZc topiti: zatim ubacite D
    lrtu kolidinu E; potom istu kolidinu F kao B. Pustite zatim neka sme5a
    f rrvir, afi strogo pripazite da ne udiSete nimalo gasove koji izlaze iz E.
    .:rrtinr prelijte sve u drugi lonac za topljenje koji mora biti savr5eno disl,
    ,r onda ie se pomoiu G i H zlato sleii na dno u obliku crnih destica koje
    '., nroraju prikupiti i smestiti u drugi lonac ipretaliti. Kada se ohladi,
    ,,r;rj jc melal spreman za upotrebu.

    l'rrtrebne stavke za ovaj recept date su u kratkom spisku.
    lit'ii pisane kurzivom su originalne indijske, upotrebljene
    rr lirrmuli.

    \ Smola (crna) (Kala ral)

    8 delova

    | | ( lista iplema strugotina ( Lnhe kn burida ja ret) 2 dela
    t (lrveni sumpor (Lal gandak)

    ? del'a

    | ) lloraks (Suhaga)

    2 dela
    ! ('rveni arsenik (l-ttl Sankija, Mainsil, Mendal) 2 dela
    I Srcbro (Candi)

    2 dela

    t , Neki sok, uredno sakupljen

    1 kaiidicir

    r. l,'rlrrtirn, moze se dogoditi da neko ne moZc plorzvr",tr
    !rlrr ovim receptom. Za takve je dovitljivi itlht'nrit'.r rr.r

    142

    143

    pravio drugu vrstu eksperimenta. ,,Moguie je", rekao nti
    je,

    ,,da natprirodni uticaji mogu da se sudare s lidno5Cu
    eksperimentatora. U tom sludaju on mora pristupiti Eks'
    perimentu br. 2.

    Postupak kod Forrttulo 2.:

    Stopite A u grafitnonr loncu na vatri od gasa ili petroleja (to su

    lljUpUl
    goriva). Zatim sc A ntttrit posuti iumurom da bi se spredila oksidacija I
    apsorbovanie gas()vit. l\rllrr sc A otopilo, B treba ubaciti u lonac kro!
    eirmur. Cini ll*dospc rr krrr;rt'. prva operacija biie hladenje. koje nastaje
    zbog tempcraturc: ilotlitttog, ll. ("int sc B zagreje do talista, spaja se s A.
    Sada dodajte ('i n krrrlrt sc ('sjcrlini s Inlsom, koncentri5ite se na dinje'
    nicu da Cc to biti zlrrlo, tftxllilc ntitlo soka pct biljaka, skinite lonac I
    vatre i pokupite t(rrnrrrr s povrSittc. Sltlrlaj koji jc sada zlato, treba da $0
    prelije u kalupc otlgov;rrirjttd'c

    vrrli<*ittc.'l'ckrriina

    sc mc$a dok se ne pre'
    iije. C)vaknv inclirl golovjc zit u;xrlrebtt. Prc ncgo Ito se masi doda C'
    on se mont olo;titi rrtlvrl.ictto u drugtlm ltlrrcu.

    Molcla bistc htoli dvadesetdvokaratno zlato crvenkaste
    je? t.l tonr sludaju biie bolje da upotrebite Formulu br.
    Prc lrtgit cvo liste sastojaka za Formulu br.2.:

    A. Bakar (100 % tist) tanba
    B. Aluminijum (100 %) dist)
    ek safed si halki dat
    C. iisto zlato (sona)
    D. Ugljenik (ek kizm ka koila)
    E. Cumur (koela)

    Formula br. 3 moZe povr5inski izgledati
    ljenje legure (slitine) bakar-aluminijuma:

    Sastojci za Fromulu br. 3.:

    A. Bakar (100 % 6st) (tanha)
    B. Platina (100 %, dista)
    (Ek safed sab es bari dat)
    C. Volframova kiselina
    (Ek kizm ka dava)
    D. iisto zlato (Sona)
    E. Sredstvo zaubrzanje topljenja
    (Dat piglane vali iiz)
    F. LuZna otopina (SadZikar ki pani)
    G. Sok biljke soma

    70 delova

    )5

    30 ,,
    30 ,,

    kao ona za prav-

    800 delova

    28 delova

    20.
    r70 ,,

    144

    r' rtt illirlnit ntaqijll

    145

    t{)( ),t, t,,

    Mctotf pravljenja zlata iz gornjih sirsloj;rl,;r

    ( )l()l)itc A. B i C. sa sredstvom za ubrzanjc to;tljerrlir

    rr l,rrrr u. potom

    ih
    olrlikrritc u zrnca prelivajuii ih u luZnu otopinu clok ;r, rr lr l.r . t.nr staniu.
    I'rt'lopite masu. dodaju6i istovremeno Solju soka sonl{, it r,rtrl tkrclitjtc
    l). l)()ito se ohladi. ovaj je metal spreman za upotr.cllu.

    Vrlo je verovatno da su ovi postupci oZivotvorcrrr ri lr.11rr-
    lrrrna zlata koje se na zapadu koriste za pravl.ir.rr.jt.

    nltIitil

    ()tpornog na gubljenje sjaja. Sto se tide uloge sorrrc, fitrrlirr,
    rrroZe sam da procenjuie; medutim, postoji barcrrr ,jerlrrrr
    srrvremeni japanski metalur5ki obrazac koji opisuje spntvlill
    rrjc legura otpornih na kiselinu s molibdenom i voll'r rr

    I ll()m .

    Inclijska alhemijska Formula br. 4:

    l'ropisuju se slede6i metali i ostale komponente;

    J,,

    A. Bakar (I00 % eist)
    li. Antimon
    ('. iisto zlato
    I). Pepeo od 6umura
    Ir. Magnezijum
    lr. Kredni spat

    l.r)n)ponente za Formulu br. -5:

    r lJakar

    l'ostupak kod Formule br. 4:

    lopitc A u loncu tokom tri zadnja dana punog meseca. einr r/vcstan stepen topline. dodajte B. Kada se iB istopi isjedini s A. dodai-
    t( tri-ietiri kapi soka soma. Potom dodajte malo D. E i F. Neprestarro
    rrrt'iajte sa iipkom od ugljenika. pospite masu ugljenikom i ostavite je tlit
    ',L

    lopi joi 35 minuta. Kada se svi sastojci potpuno spoje. dodajte C. a
    Lrrtla i ono postane pravi deo mase posipa se ugljenikom isve scjol
    ,)lrrpa pet minuta. Tada se ovaj metal moZe koristiti kao zlato. Mora st.
    lxliti raduna da se C otapa posebno pre dodavanja masi.

    N:rvode se dva daljnja postupka. Prvi. Formula br. -5, tr.t.
    I'rr cia se koristi zimi u toku noii. Drusi. Formula lll, (r.
    ',lrrli

    onima koji su omanuli u pravljenju-zlata: pocl prr.lpu

    '.t:rvkom

    da nisu oZenjeni i da svoj rad posveiu,ju lxrpqrr
    ll;rnumanu i da drZe njegovu statuu (delom dovck. rlt.Lrrrr
    ,,r;rjrnun)

    na ,,istaknutom mestu koje gleda na nlcst() i/\rl

    ,h rrja operacija".

    100 delova

    R

    t\

    l5
    t5

    B. Clink
    Kalarj
    C. Cisto zlato
    D. Magnezija
    E,. Ni5ador
    F. Krednjak
    G. Predi56eni

    vinski stlci

    H. jasminov cvct

    Postupak kotl I'rlllrrtrL:

    lrt'. 5':

    17 delova
    17 ,l
    )\

    8,,

    60
    )(\
    10

    Naipre sc A loPt s I llll((tlll rttkrt tttl stttttc' zittirn sc OoAl:-u-n-'-!li-f'

    poj'J.ti"uC",,

    i ri ,rl'lil.u ltr.rrlrir'

    Motrtitt

    st' tltxlava(i

    nttt\"1;l:

    tiillrtTl'l;

    ;.-fi i;;;t sc pcviritt hirtlrcttc pt'stttc I'ttt'oltitir' Mozdi

    .d^r"iir,i t" i;,,i,iiiir" tii,t;cu*ti svc(tctrici

    i
    ;':l]llli"i kod starih Hin'

    clusa - pcvitli lrotltcttc 1'"'"ttl'kt'ic sc tlatlits nitlazc na stranicama magij'
    skc Atrtt'vit Vt'tlt'."'

    Vrittirtto sc, lllcdutim, Formuli 5':
    C'clu nutsit sc mesa detvrt sata. B (cink ikalaj) ubacuju se
    zatint k()nad po komad, mesanje se-nastavlja doK se- onl
    t()pc, a masa se pospe ugljenikom' To traje oko trideset
    oet minuta. Konadno se dodaje C (zlato) i.kada se stopl
    ia celinom, posipa se na vrhu i nakon pet-minuta spremno I
    ie za upotrebu. Mora se voditi raduna da se zlato otapa
    bdvoleno pre dodavanja smesi.
    "- -Gr"itostavniji

    p'ostupak je Formula 6, koja

    lt litlii

    u istom-rukopisu. Ovde se uopite ne-govorl o soml' Jasml'
    nu-ili obredima prodi5ienja. Pbstupak je odito jednostavan
    i koristi se malo kompon"enata' Medutim, kada se pregle-
    iu,

    "elu stvar izgleda jedva neSto viSe od-prave legure koja
    *nz" Ju pr"uutl zlatire kakvi ne bi trebalo da postoje u
    Incliji.

    Formula br. 6.:

    Uzmite sledcic sastojkc: tlvttclcsct dclova.platinc' istu kolidinu srcbra

    o''-

    t'LX",,l:"il

    ililtl ;H:.1i:$:"J';#iJil'"

    r onci

    m

    a on

    i se

    zati
    m

    .rruirii'u'r.t u..rn ironiul i.ql,,,, '" 711i11

    sipir u kaltrpe da se ohladi'

    2aiim upotrebite metal.

    Alhemitar

    Intercsantno' je pogledati kako je tradicionalna alhemija
    IstokutrclruZena- s modernim znanicm da bi se stvorila
    vrsta alherni.lskog udenja XX veka kt'rjc sarn opisao' Isto
    tako zaclivl.itiic p"rida doveka koji ic bio manje zaintereso-

    t46

    t.1l

    vlrrr tlir prodaje svoju robu ik.li

    .ic rirrlr'rr,r ,,r;rr

    r.r(-.ll

    Slcdcdc.

    fe.le.s\e.prepisane

    su iz iskr-rstirvrr

    [Uirrl;rrrr

    Nlor rrg

    Mrrrcj Ab.dulah (uz njenu dozvolu). Orrir jc Sh.rl;rrr,l,rrkrrl
    rrtlirta za j.ednog Avganistanca, a Livi rrir 'irrl'h

    rr

    |i r,[, ll i

    tlcsct godina.

    Akvil Kan beie alhemidar. Na prvi pogled je dudno tlil ft)v(.[ f,olt tnilr(i
    tlir.napravi zlata koliko hoie, Zjvi u peiini..ObjaSnjenjc. poprrl lolur.u
    Loji dele (tedi od zahlrc, dolrrzi na kiaiu.

    -, U poietku..zhog zaprrdnjaikog menralitcla da sutli p() \lxrllrttlrr\tt.

    (1)vcr(.-\e

    ne osvrce prcvii!' ra Akvila. Visok, od one vrstrZilavili'l,rrr*rr*
    (:r toliko.poznatih kod Kibcra, bio jc tanak, nosio je uraau i turt,.rr ii,,i,,
    rrrahagonija. Odeven u bclc poiirokc dakSire i staiu vojnidku trluru, i,i,,
    jt sasvim neugledan dovck.

    \lS.zaJ:dnleki prijatclj Ahnrcd .rhiasnio.ie tJa ie doveo vr6 vrrirr''
    lrrUatcUa rr tngleskc dir poscti Akvil Kuna i da nauii njegovu nrrrtlr,,.i
    pravljenja zlata. Nijedna od inlirrmacija nije mogla da 6d"mrzne Akvilrr
    nije ga dak ni interesovala.
    On. j.e slegnuo ramcninra, napuiio usne i rekao, ,,izvolite.,. prvtr,jc
    lx)tre.ba. b_ila da se. okupa i prcsvudc u distu odeiu. Drugi zahtev. ako je
    Akvil sluZio za primer, beic iutanjc.
    Ahmed i ja stajali smo van pciinc dok sc Akvil nije pojavio. euteii
    ;c svakom od nas pruZio obidnu praznu bocu i brzo sc udaljavao. Mi smo
    lrr sledili. Bio je vrui dan i bili smo mu zahvirlni kad se uputio u hlado-
    vinu dZungle. Lunjali smo par milja, preili Zclcznidku prugu ijoS jednom
    zirronili u Sumu. Nakon jo5 dve milje, Akvil sc zaustavlo.
    Tu beSe nekoliko biljaka poput visokih masladaka. posmatrali

    smo
    ;rllrcmidara kako lomi stabljike i u svoju bocu istiskuje po nekoliko kapi
    rrrlcdnog soka iz svake oa nlitr. Be5e io spor posao"i uskoro shvatismo
    ,lrr on odekuje da i mi radimo isto. Sledeia dva sata tumarali smo okolcr

    l,rikupljajudi laj gusti sok. Ruke nam behu umazane a usta oprljena.
    Nas dvoje bejasmo sakupili oko dva i po decilitra soka. Alivil nam

    ',t

    pribliZi, uze naie boce i izli njihov sadrZaj u svoju. Tacla krenusmo

    nirllilg.

    Ni5ta se nije govorilo o Zedi. Kada smo se prali u potoku porecl
    nlr'tove peiine, poku5ah da uzmem gutljaj vode. Akvil snaZno zatresc
    11|;rvom.

    Odito je on bio dovek sasvim spartanskih navika. Medutim, to
    ;r' pristajalo i nama - nama koji iemo uskoro kupiti London - cla
    l)r()rnatrilmo i udimo.

    Nakon nekoliko minuta sedenja, odito radi kontemplacije, Akvil

    rrrrrn

    .je pokazao da idcmo kuii. Ahmed mi rede da ie duo da aihcnric'trr.i
    r( r()vore u toku rada, zato Sto duhovi koji iuvaju zlato, ne smoju zrrrrli
    ,l.r jc pravljenje zlata u toku. Sledeieg dana otiSli smo do peiinc rr zorrr.
    I )n nas je dekao i odveo nas u suprotnom smeru od predainjeg, I)oslc lri
    ,rt;r hodanja po dZungli stigli smo na jedan proplanak. Tuda

    ,jc lrnrlir'rrlrr

    I' rlt rra redica. Tlo s obe strane beSe vlaZno i imalo je boju scnl'ir. Akvil
    1, I,oicoskupljatiblatospovr5inskogslojakoje

    jebiloZutopo;.rut krrjrrrrr
    l.r Svako od nas uzeo je otprilike po jedan kilogram. Svc srno sir:tirvrlr
    ,,

    l, rlrru veliku okruglu loptu i poneli ga natrag u Stofu sa dvorovirrlr Sr r
    'r, rrre Akvil nije izustio ni jedne jedine redi, a nije sc duo rri lrikr h,rL,rr

    r!r.tl't( nl znaK.

    Kad smo se vratili u peiinu promatrali smo kirko Alivil I'r,,', ,1, ,
    l,rl'okc zclele od Zute gline, a svaka jc imala prcdnik otl ol.o ,, .t

    t, ,t ', ,

    .r r\ r(i ih je na izbodinu stene da se osrric i

    1-lorrovo

    n:rs oll'u',tr,t

    Slcdcicg dana dugct smo hodirli skrrplj;rjrrtli

    rlrrrr r.rf.,, rlr ; t,l

    izobiliu uz samu peiinu' Primetih da se ra dt*tit. lut u je pripadalo razliditim vrstama'

    ,",'ii*l"i*i:"'N,l*lruli"r;:*"5ffi;i:Til#i.Jiil::'il

    vi5e."

    *.,

    "r'

    lls:n,

    T,T,i*l?,1?5irffi

    ,::' :j i'""::

    Jl":li:#l

    "":f*'l

    i^--*rril{:{iil;,fli\*t?ilft1T,litq:*--r'iii,{'Jrffi

    sloZili hrpu za vatrtl: ttltlprt' p1tpi1 t iscrtanim kvadratir

    o*'',:#.:'r",1llll','lll',lllll:iX;l;:5":!ii'=r..:";31,:'fl;;:#;;

    :'f ; J'T

    iiil'tr

    r

    ""'yi,

    i *l' .l

    ;,1,,'

    ili'

    i : f*i"

    l'"

    !!{i ffi f rr[ t*$

    stava mtlraCc dit sc llotlovi (''itk rti sanra vatra ne bi

    #*#x'li lLl

    ii
    i ii i I'm

    i; r,

    l':s,tl

    *1

    ff*i#?

    b

    "q'x'

    i'i:T;

    smenu cclc not'i i ptrtlilrrivlrli

    vltlttt'

    "-"

    nlllt,l,

    l'lnttlii

    il ;l

    H.,xi

    lilll't',

    ii,Sllfui"T"?;:xtT3

    Xru I n* li l' 1,

    '' illl

    ";l'i',11.1

    "".\

    ;!.i":'!J:

    il,!*',..!;"'ra

    Zatim

    je sve

    pli"z
    i,
    " " ii' )"' i i ii, i u,*',:"*'it

    J"::;X',

    ffi '$1

    i:::* p am

    uk

    a

    ":"

    "^o

    *"1;n",,illii:1.{tH-tr;"'ilt'#X?',1*ft
    !l:';.*"-:Xl-H:gl

    noicna Pct mila) dok niie

    r:i:i:fi]ilitffi

    *""'.Lr
    i1;l

    ltir*i:i'+l#q$ri*:

    jasmo prikuPili. Sve vrem

    ;:n**?;mr*ti'*t**H:1,:;:'*J:"$'t*":fs"Jl,,l'iiil;.*

    Sve skupa le zalrm paZljivo obavio d.ugim pamudnim vrpcama umo-

    *

    " ""oXS'

    l:"" f,'ii;'t':X? i:'ff ij:' *t":3

    " sa

    v pa m u k' a m asa

    se

    .j ako

    s,'.:""*f

    ;J""I'#:il+lt**::xr"::?ffi:qi:f
    l;J""tr's::,J;

    '"u, 'iuii"ll'3u'1""t"",?11t.

    sedeti nacl vatrom 'u to w"m"' ali mi smo

    nt]

    l
    *i"' ruu::;.:l'x

    ;ry;:*';i

    tiiir"":

    {{li:i#

    *fiH;h"l*$,';,":1'-,l,i:11*;.*ir'i;1,;;:4:$,:*jt:lt":t

    :t"$'#'ili

    i: H irllil

    ;

    $ ;""i*

    i ii,il

    i' r-

    "";-*;;'iHI:.IHi

    iurJouoau, nema smcha, ncmzr optimizma' nema sun

    "'otti*?"ffi1ilt)lilr,.r", dani i no6i' Akvil je.skinuo

    crvenu

    loptu.s

    ::.;:i:#ili;.f

    *inm**itm:*:,i;l'1;'1".*"JliTi:T-11

    i"" '*obu''nltfXi:?Jli[:ji]'#.t

    un*,u je lezao.

    komad

    Zutogmetala'

    nw'!l]p1'ul1miirll**t*l*11'.';'::",ffi!l!:?*;l;"1':',:;u.

    :1"*','s;ih:J*:-iru*x;::"'6;3fl

    """'5f
    i:fl

    i''n"Ji[-;lT;;

    r48

    1il;rtlov:rt.jrt,

    kontcntplacilc i oksDcrilttt'ltlrlir

    Mrttrt'

    ",ttrt rlrt ttrtttc'inr

    iititli

    nr'lro, ktoliti Zivotinje, razlikovati znillllclllil ltitrl r,tttl lroa('(). lx)scdovAo
    s:r1t jctlilr6 lbrmulu kOja bele osaka6cnit i.jit sttttr it' llllt,t6 prrstltvili kitk Ir('l)ir, n (to se tide pronalaZenja mesta pritvilt ktttttp,rttr'tl,tlrt zil t()
    nri .i(' trcbalo vi5e godina."
    l,itala sam ga Sta Zeli sada da uradi. ,,Sad1'l lnrn pr.l 11,lllr:t tlir sirrrr
    tts:tvriio ovaj sistem od tada stalno pravim zlatrl l)tttg' tli"lrl ll( Tlliltt)
    tl;r iadim. Niti Zelim. Ali demu sve to? Nisam hajlto ttl ,il El.l llrr \to lll('
    ;c nroj stari Gospodar upozoravao. To postane op$csqil' ('lllli'lllr';l (lll
    rrrogu'da radim Sto niko drugi ne moZe (sem nekolicirlt'), ;rlrrlrlttr'llrr
    zrrtlovoljstvo i ne Zelim ni3ta drugo."
    ,,U demu je vrednost zlata? MoLe li ono obnoviti fivttt'/ 'ltt ttttt
    rrjr:gov rob. Ne mogu od njega pobeii. tr,to. to je cela pridit. ,ltt rtttlt tt
    viaiii opdinjenosti. Neiu, ne mogu otuditi zlato, ne mogu grt pt'otltrli lli
    ;',;r dati nekomc. Ne znam na kraju demu i ovo."
    O rrc bcle moje. Vratila sam ga Akvilu. Bacio ga je u.peiinu ktttt lttttt't'
    rrglja. ,,Vrati se u London", rcdc mi. Ni do danaSnjeg danit nc: ztttttlt
    otlgovor na sve ovo.

    ()vo je dudna prida koju mi .ie kazala Morag Marej. Otttt
    rriie dobila ni5ta ni iz zlata ni iz pride, koju mi je prepustiltt
    tlrr ie slobodno koristim. Tako je ovde predodavam.

    15. Nova snaga misli'/

    AKASA I MA(;NE,TIZAM

    P.retpostitvljctlit vczil izmedu hipnoze i magnetizma
    oDet se iazrrtirlil. Mogtrdc je da tradicionalne tvrdnje du'
    dbtvoraca [)irlckog istirka da postoji ,.Zivotna sila" kojom
    se mogu poni$titi tirkvi fenomeni kao Sto je gravitaciona
    sila, iriajri slvirnlo uptlriSte. To, naravno, ne znadi da tre'
    ba uzeti" zclt'itvo zl gotovo da bi magijske ve5tine

    Tggle
    dobiti nittrdntr podriku: pre ie biti da bi neke stvari kojo
    su se rani.ic srriatrale magidnim, mogle potpasti pod vido'
    krug bolicg shvatanja prirodnih

    1ak91a.

    *lz

    svcga proizlazi da se sledeii fenomeni odnose na
    masnctizurn i elektrititet:
    I. Akusu (hinduska teorija o ,,Zivotnoj sili";s6 koja moZo
    poniStiti gravitaciju
    2. Ledenie dodirom

    ',rrr;rllrr

    tlil su ,,prir

    r() sttvu kclZu, koja poclstidc

    sl

    lrrll..n,,rol,

    r.l,,lrlti

    r'rl('lir.

    rrcgativni

    naboj. Kocl nrlttttirlrrrlr

    ilqolrrr r)\itl \r'il*t

    lroj ncprestano

    oslobada; vi5ak ck,klrrt'ilr,lrr

    In;r rrr;r' 1ro

    lr('l)iilr za upravljanje nervnim sistclrr0rrr,

    jr,rlrrrrrlrrr

    ttil ,,(,tl

    tl

    Ovde ie ditaoci odmah prepoznati (xll'nz l(rrrr Jogina rr
    l/irr.rl koji tvrdi da se Zivotni tok mora sit(.ltvrrti u feltr i
    unru, il isprazniti na objekt da bi na njega rrticrro, llttkumr
    vr cksperimenti, za koje se tvrdi da su drZturi pod nAUF=
    rrrrrrr kontrolom, izgleda da su slidni akasa lklivn(tHtlntH
    lrrkila.

    Medutim, da bi se takvi fenomeni sveli u ntruc*rrt.

    okvl
    rr'. lritno je da se planiraju eksperimenti koje je lako kon
    trolisati, i koje je mogude ponavljati s nepromenljivirrr t't'
    zrrllltima.

    Prema sledbenicima Rukusa, sledeii eksperimcnt ic

    1,'tltrn

    od takvih. Iako on ne mora dokazati da se iz litrtl
    ',l.og tela emituje negativni clektridni naboj, tvrdi se cla sc
    rr;irnc dokazuje da neito, o(it rrlt' izmcdu liuclskih tcla.

    ,, ylr;;r ..Solitrrrir

    srirstikir"...nlr)rit

    \c irpistrti ll0 0(X)

    l)util i lr;r1i11

    i 1,.1,,

    ,, ,,'rlrr". Za nju sc kaZc dir ostvarujc svaku Zcllu. - lz, ltrtltr l)|ttlrr

    ( )soba sedi na stolici, dok pet-Sest drugih l.judi posl:rr r
    ,'t( r.uke jednu preko druge iznad njezine glitvc.'l':t ,r'.,'
    , rrr'lrr da se napuni negativnim elektricitcl()nr ( ur,

    3. Hipnotidki fenoment
    Vt. Z. R.ttrls je proveo nekoliko godina u Francuskoj
    ispituju6i karakteristike dovedjeg elektriciteta pod naud'
    nim uslovima. Ukratko, on tvrdi da je ljudsko telo neka
    vrsta centrale koja stvara i duva elektricitet. Prisustvo ne'
    gativnog elektriciteta odgovorno je (tako se smatra) za ne-
    ke istalinute fenomene hipnoze i ,,isceljenja".
    Uzimajuii jedan broj ,,iscelitelja molitvama" od veli'
    kog uglecla, Rukus je otkrio da vr5ci njihovih prstiju kao
    cla-odFijaju sitnc prcclmctc rrabijcrrc negativnim elektrici-
    tetom. bi poclsctimo clit sc u clcktricitctu istoimeni naboji
    odbijaju.

    Akumuliran pocl koZorn, kaZe Rukus u svom delu Bo-
    lesti i magnetizam (Las Maladies et le Magnetism)' o'taj
    elektricitet se prazni u telo pacijenta. Na taj nadin P,retpot
    stavljeni manj'ak potkoZnog elektriciteta (tzv. elektridni
    Stit) se odstranjuje: ,,eoveije telo je poput divnog

    !.lekt19t
    generatora; proiivodad, skupljad, prijemnik i oda5iljad,,diji
    Ie centar mozak. Kroz nervni sistem prazni se pozitivni
    iok i uzrokuje funkcionisanje celog sistema . ."
    Kako neka osoba postaje prirodni iscelitelj? Rukus

    150

    l-51

    njem" ncgirtivnog elektriciteta iz clrugih,.lirrtlsl'ilr

    blrlt't'i
    ja". Poslc nekoliko minuta, moZe se dokirzlli tl:r .ic stttit
    njen uticaj gravitacije. Dvojica eksperime

    rrtittotit, lioristcci
    samo clva prsta, sposobrri su da podignu dovckir i stolictt.
    No, pod ovim uslovima ovaj ef'ekat ne trajc dtrgo. Stlt.
    tidni elektricitet curi u zcmlju, tako da podizanje trcbit od-
    mah izvesti.

    Interesantno .jc llorcclcn.jc s lebdenjem. ZaSto l'akiri
    specijaliziraju zatrsllvl.jirrr

    jc nckih telesnih funkcija kao Sto
    je disanje? Ovir leoli.iir tvrrli der se na taj nadin Stedi elek.
    tricitet i stvirlir sc zirlihir zrr clobijanje natprirodnih efekata
    ili kako sc

    l

    nia na vili rrivo.

    U hiprrolizcli su poznati po odredenim fenomenima
    koji ostaju ncobjrrin.jcni..

    Medu njima je sledeii koji pred.

    stavlja pr()vcru prijcmdivosti hipnoze:
    Osolxr stoji liccm prema severu, ledima okrenuta hip-
    notizcrtr. I lipnotizer drZi.ruke iza leda objekta, s dlanovi-
    ma postrrvl.jcnim paralelno i ne dodiruje ga. Ovaj drugi ne
    molc dir vicli Sta se zbiva. Hipnotizer pomera dlanove pre-
    ma clolc ,,bri5u6im" pokretima uporedo s kidmom, na uda-
    ljcnosti ocl nje oko jednog palca. Oni koji su lako podloZni
    hipnozi u nepromenljivom ritmu klate se unatrag.
    Ovde je vaZno primetiti da mnogi hipnotizeri prate,
    izvodenje ove operacije verbalnim sugestijama sna i zano-
    Senja unatrag, ali to nije potrebno. Kako sam lidno utv-
    rdio, redi samo pojadavaju ovaj efekat.
    Rukus tvrdi da ovaj fenomen proizlazi iz postulata
    ,.statidkog elektriciteta", a,,emanacija", koja okruZuje
    osetljive medijume i druge, samo je konstantno praZnjenje
    statikc iz koi.e.

    Ilipnotidki trans zatim pojadava rad mozga, puneii ga
    tclcsnirrr clcktricitctom i nroZc prcscii clcltok iz nervnog
    komplcksir koii sluli r"rcklvimir

    i Nedavna istrirlivirnja prol'csora DZ. B. RajnasT

    s Uni-
    verziteta u Djuku, koja sc odnose na delovanje misli na
    beZivotne predmcte, mogla bi se uklopiti u ovu teoriju.
    Medu ostalim stvarima, u hiljadama kontrolisanih eksperi-
    menata, koristile su se i kocke na diji je pad poku5ano da
    se utide samo snagom volje. U skladu sa Rukusovom teo-
    rijom, dr Rajn je uveZbavao svoje medijume da usmerava-
    ju svoi moZdani elektricitet prema gravitacionoj sili koirr
    se prekicla.

    II svo.jirn

    kasrrijirn

    radovilrrir,

    l)tolr,',r,r

    l'l ,rln pohirzrr.jt'

    ,l,r lirl\v() uticanje na materijalrtc

    Plt'tlrrrr'lr'

    l)r)nto('lt

    ln(.tl

    t.rlrrt'silc.jcste

    moguinost koja sc nc tu()Z(,

    horrlrolrs;rli.

    Srrrlrr

    je otvoreno celo novo pol.jc islrittt\.lt!l;r.

    Irlrko

    rrtvrtlili

    prirodu ove sile i njen domct, liirko;t'olruzrlrrtt.

    1'ost'lrro

    imajuii na umu njeno prisustvo tr lirtrlrhuin nr()

    i l'tt !

    l'rvi korak je nagove5ten radom koji obirvl,j;r

    l{rrhur, rr
    l',rlizu: konstruisanje elektrostatidke ma5inc zir rrrt,rt,rrjr,
    1'riloclc idometa ljudskog elektriciteta, a poscbno rrrrr.lrrn
    nl('ltovog stvaranja i praZnjenja.
    (llavna prepreka ovoj vrsti istraZivanja jeste 3to velikrr
    r, t irra okultista spada u dve grupe: preobra6eni koji vcrrr
    1r rr stvari zato Sto tako Zele - neka vrsta ispunjenja vol,ic
    i zaneseni koji dozvoljavaju da ih ponese odu5evl.jcrrjc.
    t )r'i clrugi desto se oseiaju pozvanima da objasne svojir
    ,,'tl.riia" publici koja je toliko nestrpljiva da duje o dutli
    Irrr. cfa se gotovo razo(ara ako ne bude nagradena prcto-
    r.rrrint

    tvrdnjama.
    I)a to ilustrujemo: Luj de Vol pominje ovaj problem
    rr rvojoj novoj knjizi o astrologiji. ,,Nacrtajte Semu, izvr5ite
    rr,'l.rrfiko proraduna na brzinu i kaiite im tiho u mraku
    rr, l.oliko stvari. Oni 6e raditi ono Sto im se kaZe. Vi iete
    11'rrrvljati

    njihovim Zivotima. I to s ka5ikom znanja i dve

    l.,rsi

    kc delovanja.

    "as
    Ima li leka? Koliko ja vidim, nema ga. Ne vi5e nego

    ',t()

    postoji lek protiv Sirenja zaglupljujuieg obrazovanja
    l', 2 kufture i razvoja zdrave pameti.
    .ledini put koji je otvoren proudavaocima okultizma u
    rr;rlrovim naporima jeste da se strogo drZe naudnih princi-
    l',r Savremena nauka, koja se desto bori protiv okultnih
    ,lr',t'iplina - ako se uopSte trudi da ih primeti - ne bi
    Irr'lrrlo da se smatra neprijateljem. Sama dinjenica da po-
    '.rr)l('

    ogromne riznice znanja koje je prikupila modernir
    rr.rrrlra, zna(i da ima dovoljno grade koja privladi paZnju
    , '. lriljnih proudavalaca

    okultnog.
    f(ako se sve ovo uklapa u akasu, magnetizam i ostalo'/

    I ;,'rrritc

    jedan primer. Tridesetih godina ovog veka, dudirrr
    ,r t'ksperimenata izveden je u Harvardu u Sjedin.jcttint
    | ,l/irvilma. Na fakultetima za ekonomiju i astronomi.iu
    ot

    r rlr su da postoji pozitivna vezaizmedu nekih zemal.jskilr
    , ,r, l,ih solarnih fenomena. Da budemo precizni.ji, ll;rt
    ',,1:ki istraZivadki odbor za dru5tvene nauke l'irriursir;ro
    l,r,jckat koji je trebao pokazati da su sundevc lx'lt('l),r
    ,rrr' s trgovadkim ciklusima. Pomoiu statistikc. tli;,rrr,r

    152

    l -53

    mi su pokazali da aktivnost sundevih pega utide na svetsktl
    trgovinu. Ekonomske prilike reagovale su na kolidinu ul-
    traviolctnih zraka koje su prodirale kroz stratosferu.
    Koliko je meni poznatol to beSe zakljudak istraZiva'
    nja. Astrolozi su oclmah izjavili da ta dinjenica .,potvrduj
    astrologiju".8e

    rzi su oclmah izjavili da ta dinjenica ,,potvrduje
    .8e Istrirlivanje je, u stvari, moglo pokazati da
    sunce deluje na zcrtraljske stvari na nadin koji dovek ne
    be5e shvatio. Kitko i zaSto do toga dolazi nije poznato, a
    te5ko je i istraZiti, Slo sc tide teorija kao Sto je akasa, ovo
    dokazuje cla .jol itttit silit koje nisu u potpunosti poznate,
    Ko ie nastirviti istrirlivirnjit'/ Okultisti i astrolozi, zato Sto
    ortodoksni rtirrri'rtici.

    s izttzclk

    ko zaintcrcsovrrni.

    Mctltrlirrt, koliko se astrologa zaista za.
    nima zit ovirj i slii'rtt' lttolllctttc:'/ Sa sigurnoSeu se
    reii cla ih rtcrrrr nllog() koji o lorttc brilru. Ja nisam proti
    astrologi.jc krro llrkvc: u stvari, lidno se njom mnogo ba.
    vim. Ali oscrilnr tlir bi astrolozi hteli iiedno idrugo.
    njihov prctlrrrct podiva na empirijskoj osnovi koja je veo.
    mar slidnir ostalim naukama iz srednjeg veka, oni se
    upin.jtr cla buclu priznati od nauka koje su razvijenije i koi
    imaju vcie materijalne dokaze. Dakle, ili ie astrologija

    srocluc poluokultne discipline biti na istom putu kao, reci

    mo, hcmiia, ili ne6e. Ako hoie, onda bi morale biti slidn
    organizovane u nadinu razmi5ljanja i praksi ili bi mora
    biti barem manje empirijske. Ako ne6e, da li se astrolc
    veru uz pogre5no drvo?
    Meni izgleda verovatno da poluokultne ve5tine mogu
    naii sopstveni nivo na malko drugadijoj osnovi u odnost
    na materiialistidku nauku. MoZe biti da se radi o preoset
    ljivosti astrologa i ostalih, Sto ih dini tako atraktivnim me*
    tama napada bd strane njihovih protivnika. Kao Sto svl
    koji su pohadali Skolu znaju, nema ni5ta zabavno u.tome
    cla zaclirkujete nekoga ko ner to rrijc osctljiv. Cak i ako to
    zovctc zlostavljanjc, nrclritnizam

    .jc isti.
    Ma Sta bio pravilan stav, ostaje dinjenica da fenomeni
    poput akasc ili sundcvih pcga - ili bilo Sta Sto ukazuje na
    sile koje nisu u potpunosti shvaiene - mora se pobliZe
    ispitati. Ljudi koji Zclc cla veruju kako u ovim fenomenima
    mogu pronadi veliku potencijalnu upotrebu i znadenje, da-
    ie ozbiljne proudavaoce i istraZivade.

    16. Ljubavna magiji.r

    .lc:dna

    od najpopularnijih u Indijijeste spolna nrirgi,irr,

    ()vnl

    fcrmin (poznat kao strikarmani) obthvata svc

    lloznat$
    ,rblike veza sa suprotnim polom. Mu5karci ocllazc kotl
    pr-aktidara da bi zasluZili ljubav Zene koju Zele uzctit lcrre
    lioje Zele decu, kupuju amajliju u tu svrhu; oni ko.ji su vfri
    rr braku, prizivaju duhove da stiSaju neslogu ili da osigtrlrr
    ytr pomirenje.

    t )bred za budenje strasne ljubavi kod iene
    ( )va se bajalica govori Sto je mogude vi5e puta u toku pu-
    rrjcnja Meseca i veruje se da je uvek uspe5na:

    Svemoinom strelom ljubavi probadam tvojc srce, o, Zeno!

    ,,,",,illjubuu

    koja nelagodu stvara, koja ie te preplaviti, ljubav prema

    Ta strela koja leti istinski i pravo, u tcbi ic razgoreti Zelju. Njen
    rrh je od moje ljubavi, a njen dZilit moja odludnost da te posedujem!
    Eto, srce je tvoje probodeno. Strela je pogodila kuii.
    Ovim sam veitinama savladao tvoju snebivljivost, ti si se promenila!
    | )odi k meni pokorna, bez ponosa, kao Sto sam i ja bez njega, kao Sto
    ',rrrn

    i ja pun Zudnje! Tvoja ie majka biti nemoina da spredi tvoj dolazak,
    ,r ni otac te tvoj neie moii da spredi! Ti si sva u mojoj vlasti.
    O, Mitra, o, Varuna, li5ite je snage volje! Ja, samo ja, imam vlast
    rrrrl srcem i umom moje voljene!

    Ovu bajalicu prati izrada i mahanje strelom koja je
    lizidki pandan imaginarne ljubavne strele. Kao i s drugim
    ,'irtima ove vrste, obred moZe da izvodi ljubavnik ili opsc-

    ilitf.

    < itri za budenje strasti muikarca
    I'ostoji veoma veliki broj ovakvih dini. U principu, onc
    ',lt'dc

    obrazac slidan onome koji koristi suprotni spol, lz-
    r'lt tf a da je glavna razllka u dinjenici da se moraju ponovili
    '.,

    tlrrtn .puta, a ienama se uvek, zbog nekog razloga,

    ltre

    1',,r'rrduje

    da nikada ne povere drugim ienama svojc nrirgii

    ,Lr'uktivnosti.

    155

    l:

    1

    vam rro zakrrtiitttit Vltrttltc' tllt tc ritzgorci (ponavlja se dva puta)
    'VolcCc{

    ttle gtrtttitottt ttr

    Odbijrrnjc titkodc pruZa mnogo prilika za upraZnia
    nje magi.ic. l.J sludaju da Lena napu5ta muZa ili da zat
    nekog ilrugog, ponavlja se ova bajalica, barem det
    devet nuta i to uvede, sve dok ,,se ne vrati":

    N atin rlsigurav ani a povratka iene

    Opscdnuta sam Zarkom ljubavi prema tom ioveku: ova mi ljubav doluzl
    od Aps,,tu*o koji je uvek pobednik.
    "-'-il"ti

    iui doJ"t Zudi'za mnom, neka me Zeli, neka izgara od Zelje
    za mnoml Neka ova ljubav izade iz duha i ude u njega'
    Neka me poZeli kao,Sto niSta poZeleo nije! Volim ga, Zelim ga: on
    mora osetltr lsto za mcncl
    '-'.- -O,

    Murrr"", neka ga ljubav ispuni; o, DuSe vazduha, ispuni ga lju'
    bavlju; o, Agni, neka gori od ljubavi za mene!

    Vrlo desto se koristc i sledeie dini:

    /.iiil stilntpanih Veda. Mnoge su ne:k()iltIlt'lrrr'.

    ;rlt 5vr' llllil

    ;ri'cini ljubavne magije koje koristc ltil.iltlt' lirrIl
    Kod Zena je omiljena bajalica za sliclllll(' lllll/rr'

    (''ini za sticanie muia

    lrr traZim muZa. Sedeii ovde raspletene kose, ja podscCttttt tta frtvelia ptt'tl
    ()gromnom procesijom (povorkom) koji traZi muLaza ovtl ll('vc'iltl lrct tclil
    x.

    o, Arjamane! Ova Zena ne moZe viSe da izdrZi cltr glctln lrtgltlrve
    ,lrugih Zena. Sad, posle ovog obreda, druge ce Zene do6i na njctto lv*ttrentl
    vt:selie!

    "Tvorac

    drii Zemlju, planete, Nebo. O, Datare (Tvordc), stv(tti ,H

    rrrcne udvarada, stvori mu muZa!

    Madije protiv suqarnika

    Veoma je veliki broj ovih madija. One obidno sletlc
    uspostavljeni obrazac poistoveiivanja prizivada s nekoltr
    naiprirodnom silom. Nakon deklamovanja tvrdnje

    9' j"
    on'(ili ona) obdaren magijskom moii,-.p1ziva se duh da

    1,ruii usluge izvodadu. Neke mactije-uklj-uduju iskopavanje
    i,iljke pog6dnim darobnim redima. Ovu bajalicu koristi Ze-
    ,r,,'p.otiu".tparnice da bi bila sigurna da se ona ne6e udati:

    Moi ove Zene, njeno bogatstvo' njene prednosti, sve dodo5e k meni'
    rlna ih vise ne pbsedulelOna ie,"poput planina, sedeti u kuii svojih
    r,rtlitelia (ti. neie se udati).
    d, ju'.".

    veliki Kralju. ova ie 2ena pripadati tebi' nikome drugom'
    (.)rraiemoratiostatiumaidinomdomaiinstvuiliudoma6instvusvogoca
    rli bratal

    Onu ie samo za tebe odrZavati kuiu, kralju Jama: tebi je' evo.'
    1,'",lrtuutlutnt Ostaie sa svojom familijom sve dok joj

    -kosa ne^otpadne!

    '

    O, i"no, tuoju ,a* ,re"u sakrila kao u duboku kutiju' Ovo radim
    rr irne Asite i Kasjape i Gaje. Sve ie ostati skriveno!

    I I sludaju da se Zena plaSi da bi je druga mogla istisnuti iz
    ,rr.,2"ut1'"uog

    ili udvaiaievog srca koriste.se slede6e dini'
    Vlcleii bilj[u s uzdignutimli3iem, Zena dita sledeiu for-
    rrrulu iznad nje:

    Lr kopam ovu biljku istinski' ovu mo6nu biljku za odredenu svrhtt ( )vlt
    trrrvu poseduje moi; moi da izbaci Zenu koja mi je suparnica; mrtd tltl
    .1,'l'iicm ili zadrZim muZa.
    'O,

    tifjto s tako uspravnim li5iem' tako lepa, neka ovaj tovck.lrtltk'
    .,,,,,,,-rnoj.'Neka moja iivalka odleti; upotrebi snagu koju imil5' kttrt t
    r,.rlrr hogova (duhova).
    "

    Veii sam od druge, vaZnija sam, snaZnija' Proterajmo jc z:tit'rltt"
    ,l.rlr'l.o je oterajmo, dalje od svega-u nadama njenlm'
    I'rina sam snage. Ti si, o, biliko isto svemoina u ()v()lll' /'tv 'ltt"
    rrr,r lako savladati ovu Zenu!

    iei mi se vratiti!

    Kao i kod vedine drugih naroda, glavna briga mnogih po'
    jedinaca u Indiji jeste da dovedu mladu. Prema Atarve
    Vedi to je samo po sebi jednostavno:

    Cini zo dobijanje iene
    Uzimaju6i Stap od bambusa ili onaj sa sedam ivorova, da'
    robnjai< na vrh njega stavlja metalnu udicu koja simbolidki
    prectstavlja Indrihu udicu. ,,Klijcnt" seda na zemlju ispred
    gospodara, nc izgovaraiuii ni jedne redi. Carobnjak tada
    izgov ar a slede

    Nare moi da sve stvari umiru. Svim sredstvima preko Agnija, nateraj je da t
    se vrati! Ove se moine dini ne mogu poni5titi. Na sto i hiljadu nadina

    Primam na sebe snagu, snagu stotinu ljudi. Uzimam ovu snagu u itnc
    duha koji ovamo dolazi, koji sada dolazi, koji je do5ao. O, Indra, daj ntl
    tu snasu!

    Kao Sto Asvins uze Suriju, detc Savitarovo, da mu nevesta butlc,
    tako je sudbina odredila da ie ovamo doii Zena za ovog dovekal Indnt,
    tom zlatnom udicom dovedi ovamo Zenu za onoga ko je Zelil

    Iako se od neposve6enih ne odekuje da upraZnjavaju ovc
    obrede, u opticaju je veliki broj manje-viSe ispravnih vct

    Snagom i zitkottitttit Vitrunc pozivam Zarku silu ljubavi u tebi' zl
    tebe. Zuinju, ntrt(ltog tlrrltir I.irrbavi kojeg svi bogovi stvori5e u vodi' po'
    zivam i mtl-linr tltt lvoitt litrbitv zlt tncnc osigura!

    156

    r57

    (). i'ovcdc! Ja sam tc omadijala vrlinom ovc bil.ikc. Niita ni.jc jurrt,
    od silc koju sam prizvala i na tebe prencla. Tvojc nrisli neie nikttdtt
    odlulrrti od menet one ic nre pratiti kao Sto voda slcdi svoj utvrdeni tok,
    kao lclc svoju majku!

    Nakon Sto se dotri.jc muZ ili Zena, sledeii logidan potez
    prema vedskoi mirgiiijcsu dini za osiguranje rodenja sina:

    Gle. seme se pornt'irrkr. ir to .jc: put ka rodenju sina. To je uredio
    pati. Pragaplti. Arrrrrrrirli, Sirrivali. oni ga napraviSe. Pragapati ie
    da se Zenskir

    Cini zu sl)r(i'(n'utt i( ltrtlttti'tt.jtt

    BaI kao Sto Zt'ruljir slvrrr;r /ivrr bitiir. lrrko dc i tlctc uspcino da se st
    Tvoj zarirctrrk, kro z;rnrt'lirk plunina. lriic iuvtrn idete ie biti zd

    ,I I trrl i itt :.u ulepJavunie

    ,\rrrlrjir. l()!i demona koji me dini ruZnttm, .iil ()(ll);r(

    rtlr'lr 'r'tr

    ttr rIr',!itlrrh

    l(

    l)()l(' otkloniie mo6ni Varuna i Mitra. ArjanLrttc, illLr Ir"lr illr'l'r,rrl.
    rrr'irti rrtc sreinom. Sreia je cilj zbog kojeg je Zotut slvltrt'rrrrl
    Ncka sva ruZnoia nestane uz pomoi duha Sitvilittnl \\r. ttrlnr/r'lltl,

    ',lvirri

    uma, tela i izgleda. sve ie nestati.
    Sve mane, svaki nedostatrk lenote. sve je to ()tLllnol

    ltt',sme muikosti
    MuSkost se smatra toliko vaZnom da posebni iscclitcl,ji

    ruv
    zivot posveiuju proudavanju njegovog nastajanja. l)rr hi
    st' obezbedio ovaj cilj pevalu se divne pesme u toku

    l)t'l

    l)r'cmanja dini. Postoji verovatnoia da psiholoSki motttcrtirl
    trtra veliku ulogu.

    Upotrebljavaju se dve biljke: mucuna pruritus i kot'ctt

    bil.ike

    feronia elephantum. One se vade uz sledede rcCi:
    ..O travo, tebe iSdupa5e

    bikovi" - karakteristidni deo sirrr-
    lrolike koji se nalazi u mnogim indijskim magijskim obrc-
    tlirna -

    ,,ti si bik koji obiluje silinom strasti: iza takvog

    lrika ja te danas vadim!"
    Za (upanje biljke koristi segvozdeni raonik - a bilj-
    I'lr je jedna od gore navedenih. Cesto se deSava da se vade
    ,rlre biljke, negde u isto vreme. Po5to se zgnjeae i pamode
    u vodu, tednost iz njih pomesa se s malo mleka. Sedeii na
    trrdku ili kocu, pacijent pije sme5u, ponavljaju6i ovu baja-
    licu mu5kostt:

    I i si biljka koju Varuna za sebe izvadi od Gandarve, ti moina i strasna
    trrrvo koju mi i5dupasmo.
    Usas, Surja,-Pragapati, svi su sa mnom; svi ie mi dati silu kojtt
    trrZim; ona ima toplinu vatre. Kao muZjak antilope, o Travo, ti ima5 svtt
    ,rrrrgu koja postoji, kao brat velikog Some.

    ( )va pesma zavrsava crtanjem i prizivanjem svih modi In-
    ,lrc koje se porede sa ,,strasnom Zivotinjskom silinom".

    rodcno!

    Pod istinr ovinr nuslovom dolaze recepti zam.agiju mrZnje:

    Cini ,lu i.t,na ostane besplodna
    U clruitvu u kojem su brakovi s mnogo Zena desta pojava,
    rodcnjo deteta jednoj i.eni neizbeLno joj donosl ivrsel
    loZaj nego Lenama bez dece. Shodno tome, mnoge
    se nadaju da ie one jedine radati decu, iako je Zena mno"
    go u domaiinstvu.

    Ako muZ dovede kuii joS jednu Zenu, njene suparnico
    u haremu ponavljaie ovu bajalicu:

    O, Gatavedas, spredi one koji su na putu da se rode! Tvoju utrobu (O,
    Zeno) ovim magidnim dinima ja sam zadarala i ona je naopako okrenutn
    i neie stvoriti potomstvo! 'Ii

    si besplodna, uzimam ovaj kamen koji pred.

    stavlja tvoju neplodnost!

    U isto vreme, Zena kola z.na zL\ ljubomoru druge Zene,
    ojadaic svoj poloZaj ovitko:

    Cini protiv lirtbomorc

    Tu ljubomoru koju prcrnir nrcni osciai, taj snaZni oseiaj ja uni5tavlnt,
    Vatru ljubomore ja razgonirn kao 5to vetar razgoni poZar. Kao ito,jr,.
    smrt sigurna, kao Sto su mrtvi mrtvi, tako je i tvoja mrZnja mrtva! Isti
    snula sam ljubomoru iz tvog srca kao Sto se iz mahura istisne vazduh.

    Carobnjak kojije desto pla6en prema tome koliko dini ba
    ci, desto potide svog klijenta da.zbog veie sigurnosti upo
    trebi vi5e madija u istu svrhu . Zena diji muZ gubi intcrcs
    za nju upotrebiie jedne dini za povratak njegove ljubirvi.
    a drugc za s()pstveno ulep5avanjc.

    t.s8

    17. Okultne ve5tineu Kini

    Velidanstveno jc biti (ioslxrtlar svcta . . . - Car Kjen Lung (1764'n'e')'

    Kina, s na.istirti.iorrl

    livortt civilizacijom' polale pravo na
    magijski sisrcttr i rittrrrlc iz niriclrcvniie pro5losti'e0

    Tri stvari

    kaiaftteriSu kincski oktrltizam: ra5ireno verovanje svih kla.
    sa u delotvortttlsl okultnih vestina, verovanje da veiinom
    fenomena trprirvljaju posebni duhovi i, misticizam Lao
    Cea.

    Sada$nji rnagijski okvir Kine i kineskih zajednica,
    oostoic Sirtim Ju'e"oistodne Azlie, moZe se naii u mongol
    lr,l- ;,.,,.'i-o ^.imitirzne kineske relisiie (iintoistidki kul
    ikim izvorima primitivne kineske religije (Sintoistidki
    tovi), tc u ezot-erijskim oblicima taoizma, kao i danas
    ri5ienim vidovima. Ovi poslednji duboko su uticali
    okultizam Zapada.
    Samanizam i isceliteljske ve5tine kod pripadnika p
    mena Mongolije, te njima srodnih zajednica Eskima, 1
    kazuju da su onl rodonadelnici kineskog.Sinta. Ovaj je'
    svoje strane, pre5ao u Japan, gde postoje-.dudno slidni fe'
    nomeni pornati i u Evropi, kao Sto su medijumizam,

    "spisi

    o duhovima" i oblici izvesnih magija.
    Sinto je, izgleda, nastao u Kini pre tri hiljade godina
    i predstavljalo je prilagodavanje magijskih vestinamgngol'
    skih seuerniata to3e je obavljeno za vreme dinastije Cogr

    .
    Iz Sinti su svoju koncepciju duhova razvili japanski i
    kineski sistcmi. Ovi sistcmi su paZljivo organizovani: naj'
    pre dolazi .f edna vrhttvna intcligcncij.a; ispod nje su andeo-
    ske (nebcskc) intcligcncijc; ispod njih su Duhovi planeta,
    Slede duhovi mrtvih koii se mogu po5tovati. Oni se prizi-
    vaju u magijskim obrcdima i smatra se da saraduju s vi5im
    inteligencijama ili bogovima'
    Konfucije je stupio na scenu u trenutku kada se kod
    Kineza javila Zelja da ovaj oblik religije (animizam) n1

    19-
    ki nadin preurede. Njegova su naiela gotovo u celosti bila
    spekulati'ina i filozofska-. Bio je savremenik Lao Cea, ali po
    godinama neSto stariji.
    Leto Ce ie. s druge strane, radio na rekonstrukciji ki-
    neskc filozt'rfiie vi5e freko misticizma nego preko logike.

    lr.rr. t';r.ski bibliOtckar imao

    .ic ;llislrrP l,rr;l1ililrtir,,clrcvne

    lilrrzolijc", koja jc, izgleda,_izvr.SiLr

    rli rt1r.p:r

    r,t,lilii uticaj,

    ;t'r' jt'i'csto citirao ta dela. Njeg

    rrlrstlrvili

    \('/u s pro5lo5iu sve dotle dok su nragi,iski

    olrrr.rlr ii,rrtlo-

    l\'{)tslvo bili vaZan deo .,drevnog..

    (Sinto) sirllrrr,r

    trr€^6@

    6 Mtl'dn6
    ffiM@H
    f6ffimHH

    ftrT{]?M
    $n

    f'}liffi

    *H,r8r

    Ifl

    en

    r-e/

    ffi

    JFI

    ffi

    H
    /-\

    96l

    E

    ffi
    H

    ffi

    =-l

    6,1

    ,t$

    ffi

    ru

    llF

    q

    MX

    \iQ{,,

    d66

    A

    H

    a5

    ,H11'EiMfi*rftj

    qnffivsjrffi

    '€

    $u

    ni6@i
    f,
    /,61ffi,,I9ffiH

    FgfifrxF

    en/E

    e

    Irs

    ng

    )F(

    AKffiM
    lffirfiH5
    frffiffi

    i$

    ffl

    E

    [n

    0

    F_l
    /e

    FI

    Di

    J]iE

    MA

    DH

    FlBlHRflfi(

    PIFRH

    U kineskoj filozofiji su glavna dctiri uticaja. Sinto, sa

    ',r'ojim

    boZanstvima i bestidnim magijskim obredima, bo-
    rro sc protiv negativnosti budizma koji je uvezen iz Indiie.
    ( )rlludnu pobedu nije izvojevao nijedan. Konfucije be5e,

    ;',,prrt Platona i Aristotela, sjajan politidki i etidki mislilac,
    ,rlr njegov nauk nije izvr5io dovoljno jak uticaj da bi se
    1,r,'vladali stari kultovi. Lao Ceov sistem je, u izvesnoj me-
    r r. zrrdirao u Sinto, a sadrZavajuii u sebi svu aparaturu zil
    r,rz'",o.j.u

    magijski kult, prestao je da bude reforma i poslu-
    'r,r jc kao sredstvo preko kojega su tradicionalne magijskc
    r,rrlrr

    jc pre5le s vei mrtvog Sinta. Tako je i danas.
    l.J svojoj knjizi o taou, Lao Ce desto pominje ,,Moc
    t,rrrr" i ,,Tajne u njemu". Sliine mutne fraze daju-odgovir
    I rlll('l prostor za razvoi okultnih vejtina.
    Irrko su se Konfucije i Lao Ce pri susretu dopali .jctlrrrr

    ,lnrj,()rne,

    kasnije rivalstvo izmedu dve Skole postirjirkr jr.
    , rcie, sve dok nije doseglo razmere gotovo olvor.t.rro1,

    ,,,

    I'rrirrteljstva,

    5to je danas odito.

    l.,onfucijevci

    nemaju nikakve veze s udenjinrrr i r,'.r,

    , ,r.rtrir rlrirsiia

    | 6 |

    160

    nama tit()iznta. Oni odbacuju i mistiirtc tlol.ltirrc i tlktrltttc
    oure.t". Iluclisti, s druge strane, imaju sollslve ttc tttistic\tlc
    i magiiskc sisteme, koji se ne razlikuju znattto .tl lit. sistc'
    ma - lrarem ne po spoljnim obeleZjima'
    Ovestranicescuglavnombaveokultniml.r:ntltlrctrilttil
    toi" upiuZniavaju i i'riviriu Kinezi taoistickih ubcdcniit'
    ^''"ni

    pi"iluulrnlr' rrrrtgijskih.

    veStina je,va2no ne kliti di-

    nienicu da su nrnogc rii lrljc koje se nalaze u evropskint

    ..t;i; i":tgr"i,i::T r,, koj"

    " 2nu da.ih izvode

    evropsKi

    oosenari. slitttc olrirttl tt kttrcst

    magul'

    """"ii.tl..'t,iii,

    t,i'i.i.'tt'" magije, nu pii-et' moZe se nadi

    relativno tttitkr vczlt *

    "uto[iki-

    opsenarstvom' Kineski

    siedni.ruck.,vtti

    rtttttll'ltc

    i njegov zapadni pandan mogli su
    ;;;;t;' .k,i',,, slrv:rtiti obostiane motive' pa dak i nekc
    obrede.
    ""'"dilill,,lt

    prrdlju na um vrbovi pruto*-i i po5tovanje vo-
    de, dini kojc'sc bacaju preko voStanih figura, sujeverja ve-
    iinu r.u glatlitclje i mnoStvo drugih stvari' Ovde se moZe
    iuiiiii i.i'."koj iemitskoj vezi jei veiina evropskih magij'

    tliii tituuro poiie" iz knjiga kao sto su Solomunov

    kliut,

    Motisiiav rnat tli dela dvojlce Alberta koja vuku korene iz
    ievicisk(r-asi

    rsko-haldeiskog

    sistema.

    '-

    (4uguc" je da su neki obredi doSli u Evropu preko
    araoskoi utic;ia u Spaniii i ltaliji' Sigurno je da su

    9nClg-
    -f.i'i Jr,ini iarobniaci pohadali duvene ..Okultne univerzi-
    tete" Soiniie da Ui proudavali

    arapski sistem' kao Sto su
    poznati'rani kontakti Arapa s- Kinom' C-ak i danas izve'
    lna sujeverja o neuni5tavanju hartije (u Evropu su. je do'
    neli Aiapi) postoje kod Kineza i Arapa' Kod drugih naro-
    da ih nema.

    Magidna oglcclala

    Magidna oglcclala spaclitju u najvaZnije

    instrumente ovog
    um66a u Kini. Ko [lung, jedan od najve6ih autoriteta na
    ovom planu, smatrao ili je vrlo bitnim u borbi protiv de-
    mona: moramo se po svega. Zaltita protiv zla, smrti i bolesti moZe se obezbediti
    jedino borbornprotiv demona koji kontroliiu ove fenome-
    he. Uspeh, bogatstvo i pobeda, tzv. pozitivne p..rednosti,
    rnogu ie ste6i Jedino saradnjom s avetima u diji domen
    spadaju.
    '

    dpotreba magidnih ogledala beSe dvostruka' Prvo,
    pravi izglecl demonaer

    pod pritiskom' odraZavao

    se u nji-

    rrtit. ls,lttl

    .jc leclnorn bio vidcrr, rr,jrgovl rrtor r lrrlr. .,rr orlrilj

    tto stttitn.jivane,

    a njegov- rrap:trl tur vl;r,,rrrhir

    o1'.lr-r!rtlrt

    jr,

    plr'sllr.jlrti.

    Vlasnika ovog dragoccn()l.l

    l)t (.rltrr' t,r pnlrr rrlllrr

    jc' i nctrcska sreia: jedan je dovek stviultn

    Ixlrilir{r r.it!

    lxr.

    rrroc'u

    rnagiinog ogledala, kaZe nam tako rL,kr,5r Arrr.r:

    ('rl,

    Iit.

    Vang Tu iz dinastije Suj objavio je rcrkrr krrlizir.rr rr
    kojoj su iscrpno opisane vrline i zna(aj magidrtrrp'.

    rrglt'{nln,
    rr zu ilustraciju je upotlebio sopstveno ogledalo koic 1r. prt-
    rtrio od velikog Heu Senga.,,Kad god ga nosis rr r.rri.i',,
    rt'kao mu je ovaj udenjak, ,,stotine demona Cc

    lrobeci,,,

    tlkraSeno jednorogom, Zivotinjama detiri dela svcnrirn i
    tlr.ugim mistidnim simbolima, ogledalo je sadrZavalo

    lrr,crl
    strrvu poretka sveta prema udenju taoista, koja jc nlr rrjc
    rrrLr

    bila upisana. ,,Kad gcld sunce obasja ovo ogledalo, rrlr
    stilo ovih napisa proZima lik koji ogledalo odraZava, tirko
    ,lrr se ni sludajno ne moZe pokazati kriva slika."
    U drugoj godini Ta-Jeh perioda (606. god. n.c.).
    Vrrng Tu je krenuo u provinciju Cang-ngan da proveri vrli-
    nc ovog zadivljuiuieg Dredmeta.
    Autor tvrdi da je brzo dobio priliku. Boraveii u krdnrr
    pored puta, saznao je da tamo Zivi jedna tajanstvena dc-
    vojka, koja je krdmara veoma interesovala. Uzevii ogleda-
    hr, u njemu je spazio prividenje - nikog drugog do miste-
    rioznu devojku. Do5av5i kod njega, zamolila ga je da jc
    rrc ubije tim magidnim ogledalom. Priznajuii da joj je hi-
    l;;rdu godirra, rekla je da ju je izbacio demon u dijoj sc
    r lrrsti nalazila i nakon raznih avantllra na5la se na tom
    rrrt-'stu.e2

    Odludiv5i da umre, popila je neko vino, povratilil

    ',r'o.j

    pravi oblik oStrokonde i smesta umrla.
    Kako se pravi darobno ogledalo? Nijedna drevna ki-
    rrt'ska knjiga ne daje nikakav recept. Ali Si Cen nudi resc-
    rrjt'. Svako ogledalo koje je dovoljno staro i dovoljno vcli-
    Lo. kaZe on, kada se obesi u ku6i, moZe da otkriva duho
    r,. Treba ga drlati pokrivenim i ne sme se koristiti ni rr
    l:rl O vrlinama ovih ogledala u Kini se pridaju bezbro,jnc

    l,r t('c.

    \rrrajlije i dini

    i'rrrr jlije se u Kini koriste verovatno vi5e ncgo ip,rlt' ,lrrrl
    ,1, .lcclna od ,,duvenih knjiga" o amajlijanrir jt' rL.l,, t'.,,
    illrnllil Pao Po-Ce iz IV veka. U sedttrlnircslorrr

    rl, lr: ,,ir

    r62

    I (r3

    kaZe dlr su pisane amajlije posebntl cleltltvornc za putntkc,
    narodito u planinama gde duhovi desto boravc. Breskvintl
    drvo. sa svojim magiinim svojstvima, koristi sc za izradtt
    magiinog pera za upisivanje slova,e3 a boja jc bila od crvc-
    no[ cinobera. Te arlrr,ili.ie su toliko moine cla onc n9 p9-
    trcituju samo duhovc i prividenja, vei i Zivotinje i ljudc
    ncprijateljski raspoktlcnc. Neke od ovih zaStitnih dini po'
    primite su oblik Pct strclica - koje su na slidan nadin ko-
    iistili Spanski Mirvli rt lrtktt arapskog perioda.
    Amajli.ic sc piitr t'rttltlitlt pismom poznatim kao ,,gro'
    i-ovito pi*rir.t" ili ,,rte lrcslitt kirligrafija".er

    Dok mnoga slo-

    va lidc nit koltvcltcirtttltltte

    kirrcskc znakclve, neka od njilt

    ne mogu sc ptottttttlti'ili

    rrollii'iricrrirn

    mctodima, a neka su

    moZclf i bczruti'rr,ittir.

    ()vdc

    ic zlrninrljivo primetiti da se

    kineski ntctrttl plilitrzivitn.itrzvc'zdu

    i planeta, koji je u mo-

    cli kocl pisltt'rr

    rtrrrgiic. ltttlazi u jednom broju knjiga o opse-
    narimu kojc str irhjavljene u Evropi u srednjem veku.es
    Ako su onc prcpisane s kineskih originala, nema posred-
    nih vczit.

    Zcnc u Kini jako vole zlatni ili srebrni trougao s dva
    mada koii vise sa spoljnih uglova. Smatra se da ova amaj-
    lija saclrZi u sebi sve bogatstvo koje jedna Zena Zeli.

    '

    Amajlije, kada se ispisuju, uvek se rade na crvenoj ili
    Zutoj hartiji. ,,Ponekad se na tom papiru crta slika idola
    crvenim ili crnim tu5em. Zatim se zalepi na vrata ili kre'
    vet. ifi se nosi u kosi ili u crvenoj torbici zavezanoj za
    rupu dugmeta.e6" ili se moZe zapaliti, a pepeo pome5ati,sa
    dajem ili vodom i popiti, tako da njen uticaj proZme telo.
    Mnoge ku6e imaju osam ili deset ovakvih amajlija' koje
    se obese o strehu i druga mesta za koja se veruje da u
    njima poeivaju zli uticaji.
    Ova navika da se pije vocla u koju je umodena amajli-
    ja, raiircnat jc i na Srccln.icm

    ist Zvona vaic't.ir ttt skim ritualima kirrcskih nrttclraca.

    Smatra se da je ovo ve-
    rovanje u moi zvona doSlo iz Indije. U Arabiji je sigurno
    bilo raSireno kada je Muhamed zabranio sujevernu zvonja-
    vu zvona, koja bese preneta izYizantije, a koja je joi po-
    znata kod jezidskih poitovalaca Sotone u Kurdistanu.
    lzazivanje grmljavine pomo6u amajlija, smatra se va2-
    nim delom taoistidkog magijskog sistema. Takve dini mo-
    raju u pisanom obliku sadrZati predstavu slova ,,grmljavi-
    ne" i ,,munje". Svrha ovoga moZe biti da se uni5te duhovi
    koji stvaraiu nevolje ili prosto da se izazove grmljavina i
    oluje da bi sc neko kaznio. Primer prilagodljivosti ovc

    rrrrrrjlijc

    sirdrZan

    jc Lr pridi o Srrn jrr ( rpr u l\' rr f.:t l r.
    lirrlio .jc tf ata u Pruvoj istoriji rlitttnttlr' r rrt

    lr.rto l)irtg jc mesto u Sensiju gde je Liu l)hrir. rIrL jlilrrrr rrrr i, rllr, 'trt,l
    ttjt'o plrcov za srednji prst leve ruke. On sc l)()sitv(.ln\irr

    ,,r ,,ltr

    lrt I llr ilt

    kolr.jc rckao: ,,Ova te Zivotinja htela ubiti, ali rri.jr.rrr,rpl,r

    l',1'r tt ,,r,lrt ll

    iir rrbiti niu u znak osvete."
    NacrtavSi crvenu liniju oko njegovog bila, l trr lrrtlrri rlnllF !nnh
    Elf , vcliiine detvornog inda, naredio mu je da za vrcnt(, \trrr rbtrnl rtltrl
    rcrru ruku. Sledeieg.lutra veliki piicov leZao je mrtav rr lrlrrirri

    (iornji znak predstavlja modifikaciju znaka ko.ii ou rurt"llr
    Iutnjavu i sevanje groma i munje, a javlja sc u rrrrroplo
    Ll

    rrcskih amajlija.

    Cco sistem pisanja anrajlija i njihovo kombirro'",rnr;r.
    krajnje je jednostavarr i .jcclino ih nepoznavanjc kirrt.slrilr
    znakova dini neob.ja5n.livim.

    Razumevanje osnovnih slor ir
    i liste oblika ,,nebeskc kaligral'ije", obuhvata ve6inu ohliLir
    koje susre6emo kod uobidajcrrih amajlija. Izuzeci su ()nr..
    (to su pisane fragmentarnirn pismom i one koje su prcpislr
    rrc iz arhaidnih verziia.
    Zakrivljena linija koja sc spuita s takvih ama.jli.jl
    prcdstavlja darobnjakovu verziju nrlrmalnog znaka za luk,
    l.oji se simbolidki koristi da satre duha ili drugi gnevni
    lrlcdmet.

    Znakovi sreie koriste se za suprotstavljanje zlu s ko-
    lirn se trenutno bori. Znaci za dug Zivot, mir i napredak
    isto se koriste protiv duhova i sila koje donose bolesti.

    lxrtniu i nema5tinu. Iz ovoga prir rrrnajfijama pojave znaci za,,ubistvo" i ,,ubijanje madem",
    tlir bi se tako delovalo protiv zlih sila.
    Tako 6e se kombinacija ovih pojmovnih znakova, kad

    '.e

    protumadi, ponekad ditati ovako: ,,Ubistvo, smrt ntil-
    tcm (kao) munja, protiv aveti; (neka) sreia, napredak i
    r t'd (dotlu) . "

    Dodavanjem planeta kao Sto su Sunce i Mesec, cl'ckirt

    "t' produbljuje, jer su obe moine kod amajlija.
    Svetlost i vatra su sledeie moine sile koje obezbctlrrirr
    l)()tpunu pobedu dini protiv bilo dega. Zbog toga sc rr,jiltovr
    rrurci mnogo koriste. Znak za ,,istok", kada se porr;n'l;;r
    rulogo puta, priziva svu mo6 Sunca koje prodiSilrvir.

    ir rrrir

    r,.r zrAka poveiava se ponavljanjem.
    Ove mo6i se ne vide kao aostraktne sile. [J lrroistrr
    I r)nt sistemu svaki znak predstavlja posc-bno bo/rrrrslr,,
    lr;riistaknutije

    medu njima kaZu da je Cang l-iro I irrli , ' .rl
    ,.ri oVog kulta. Otuda se njegovo imc, Cang. ("t'slr,

    rr.rl,r

    r

    ,, I nl.ip()znatijirn

    amajlijama. Voclstvo luoislicl\(' nr,r',l I

    t64

    | ()5

    sektc p()vcrcno je Cangovom ptltomku koii Zivi tt okrttgtt
    Kvang-sin, provincija Kjang-Si, a kojeg jako poittriu i koji
    ima ovlltiienja samoga Canga.
    Njcgova"arnajlijf moZda je najmoinija otl svilr i sluli
    u ,u" ,uill", njeno ilclovanje ovisi o Zeljama sopstvcnikit'
    Zato clvoje ljudi s istrtr-n amajlijom moZe verovati cltr ic im
    ona rnoie koristiti zit obczbcclcnie obilne letine ili jc Zena mtl'
    Ze nositi da bi rodillr rrrtr(ko clete.
    Druga vrslir {irri srrstoji sc od redenica koje se ispisuju
    na vrpcanril hirrli.jc. .r potlscrcitju

    na neki dogadaj koji je

    povezan s rc:zrrlllrlorrr

    koji llriTcl.jkujc

    darobnjak. Tako na-
    Iazimo: ,,Nckir gcrrclrrl l.i Kvang svoje strele ovde ispuca";
    ovaj voiskovorlir bio jc strer3an ratnik iz II veka n.e. diji su
    pobednidki polrorli protiv Huna uSIi u legendu. Smatra se
    da je asoci,jacijorn idcja (i otuda asocijacijom sila) ova
    amailiiit rrcizrttcrrto

    moina.
    Mirlo jc arnajlija koje ne sadrZe imena bogova, ali i
    onc poslrr.jc. U svim sludajevirna takve amajlije sadrle zna-
    ktrvc .ri,rr ili ling. Iza ovoga stoji teorija ,,gomile". Veruje
    se cla samo gomilanje vi5e ljudi stvara neku snagu. Ova
    koncorrtrisana snaga veia je od svake pojedinadne snage,
    bilo poiedinih ljudi bilo prividenja. Kako darobnjaku desto
    nije moguie da skupi viSe ljudi da bi se koncentrisali na
    Zeljeni efekat, on moZe posti6i slidan rezultat prenoseii
    ovu Zelju na hartiju. Otuda upotreba znaka hjao i yao, Sto
    znadi ..vika iz mnogo usta".

    ..Svemoini" Dedal L.ao-( ert koii sc koristi tr taoistidkoi rnagiji -

    ',dono-

    '

    silac srcic". Nosc ga psiho-medijumi'

    Osim ispisivanja perom od breskvinog drveta na Lu-
    tom papiru, kod pravljenja amajlija moraju se ispuniti jo$
    neki zahtevi. Najistaknutiji medu njima jc' izgovaranjc
    snaZnih bajalica. U isto vreme, darobnjak se koncentri5c
    na posctrno moino boZanstvo, obidno gromovnika. Bajali-

    r'ir kojit sc smatrit na.iclcltltvrtlrti,jorrr

    r

    Itotr,tt

    ll;r :'t' rt'tlltllt

    prrlrr rr toku pravljcnja amajlijc .it' ovit

    Srcl Nt'ba. odi Neba, jezgro svetlosti ncllcskt'. lxtltt rlt tlttltltllllil lrrrl!rrlll
    ,,vlll,rsl Zemlie, Sunca i Meseca, upali svoitr svcllo'il ,lrl/,r lrturt. tlt'kit
    .,t

    izvrii naredba Pet careva.

    l'oslc ovoga, u amajliju se snaZno duva, titt\tto ullrlhn LilLrl

    srr predislamski Arapi duvali u dvorove ktljirttir \ll ,,v('/l!'ll
    li" silc za amajliju smrti.
    Moraju se ispuniti jo5 neki zahtevi da bi arlrliliin lriln
    tlclotvorna. Pero ili detka moraju biti novi. nlitst ikr .,pol
    ptrno disto" i nekori5icno. Stvarno moini darobn.iltt'i tttop.tt
    splcsti dini prostim ispisivanjem znakova kaZiprsttlttt tt vtt
    ztluhu.

    Mnogo je primera istorijskih i legendarnih kirtcskilt
    t'uclotvoraca. Jedan od najpoznatijih bio je veliki Mirrg
    (''rrng-jen darobnjak dirrastije Tang. Prida se da ga .ic cirr

    l<.ao Cung proveravao na slecleii nadin:

    t rrr je. da bi proverio njegovc mo6i, narcclio.da se.iskopa peiina' i trtrrr
    trrrjc smestio neke sluge da sviraju. Pozivtjuii.Cung-jena. pitao gil. l('
    l,;rkvo dobro ili zlo ta muzika predskazujc i da li je on moze zaustavili.
    eung-jen je tada napisao itve amajlije na brcskvinom drvetu, priCv-
    rrrio ih u?emlji iznad pedine i muzika ie odmah stala.
    Muziiari su izjavili da su videli strainog zmaja' koji ih je toliktt
    rrplaiio da nisu mogli nastaviti.

    lcclan od najpoznatijih mudraca Kine bio j. fj-ui Sjqng'
    l,oga su ,amolili da demonstrira svoju m96 p19d-kraljeltt
    Via i o dijim se podvizima pripoveda u delima Ko Hunga'
    Kada ie monarh iztazio Zelju da jede ribu, darobn.iitk
    1e iskopao malu rupu, napunio je vodom - i uhvatila sc
    irurrna morska ribd. Doh se ona kuvala, kralj se poZalitr
    rlrr nema poznatog seduanskog dumbira.
    Odmih je, nastavlja hronidar, Kjaj Sjang napisitrr
    ;rruailiju, kojti je stavio u zeleni bambusov Stap i pruZio lc'
    1,',f

    nom oct kraijevih glasnika. Zatim mu je rekao da skkrpi
    ,,t'i iodiaSe daleko. iim ie to uradio, glasnik,,je otklio tlr
    .,. nalaii u dalekoj zemlji; kupio je dumbir i jo5

    .ictlrrottr
    z;rtvcrrio oti". Za iren oka bio je ponovo na dvortt, lrlts
    l':rrl le riba bila gotova.eT

    ,,ltirilizam

    t utlna slidnost izmedu kineskih i zapadnjadkih nrt'rlijrrrrr
    l,ih t'enomena

    prvi put je opisana u XIX vcktt"'"'( )1'1,,',,

    ' r'rlt' Ilo intelektualne

    sloieve' ove veStinc ttgllt"lr,rtr

    l" lrtt

    H
    E

    rt

    166

    t6l

    posvcicnc ()tkrivanju bududnosti, rtitlltr'ilo tl;t li r't' ttt'ktt
    radn.ia klc:nuti u odredenom smeru.
    Tarno gde je ,,automatsko pisanje" bikl rrrt'totl kottttt
    nikaci.jc, upotrebljavalo se breskvino pero.')') ()rro prirvilrt
    od grandice koje je na stablu moralo biti okrcnuto l)t'cnltl
    istoku. Pre odsecan.ja, izgovarala se magidna fornrttlit koitt
    se sastojala od detiri stilta, a ovi su imali po detiri sloga:
    ,,Moino pero, snag,u nosii. svakog dana, ja te reZenr."
    U koru stahla, nrr strirni suprotnoj od grandice urczuje
    se red koja znadi ,,thrlr oblirka". Posle toga urezuju se znaci
    za,,dudotvorno olklovcn.jc nebeskih misterija". Odabranu
    grandica morir biti lirko iskrivljena da na kraju dini udicu.
    Po5to se ukklpi rr nurli komad drveta, duZine nekih Sest
    palaca, orla sc stirvlja u ruke doveka ili Zene koji su oda-
    brani kao rrrctliiunri.
    Svi udcsnici ovc ceremonije morali su biti u stanju
    obrednc Cislotc, nositi distu odeiu i morali su postiti. U
    holu su sc postavljala dva duga stola, jedan pored drugo-
    ga, i to jc bilo mesto zbivanja. Na jednom stolu je bio
    ,,oltar" s vinom, voiem i slatki5ima; drugi bi se posuo pra-
    Skastim crvenim peskom, koji se zatim poravnavao da bi
    se obezbedila ditljivost znakova koje ie ,,pero duha" nane-

    ri.

    Zavr(avaju(i sve ove radnje pre mraka, darobnjak za-
    tim ispisuje na kartu svoju molitvu Velikom kraljevskom
    Bodisatvi, navodeii da su Zrtve spremne i traZe6i da se
    duhovi poSalju. Pedantno se dodaju tadno mesto kuie i
    ime traZitelja, tako da bi duh mogao doli bez velikih te-
    5ko6a.

    Ova karta i odredena kolidina zlatne hartije, odnose
    se potom do svetili5ta posveienog boZanstvu i pale se pred
    njegovim oltarom. Nakon povratka kuii, vlasnik mora na-
    pisati imc i aclrcsu na clrugoj kartici, koja je pridvr5iena
    na jedan dovratak.

    Kad paclrrc vcdc, nckoliko skruSenih molilaca dolaze
    do vrata, pale zlatnu harti.ju i nekoliko puta se poklone da
    zaLele dobrodo5licu duhu.
    Tada se izvodi kratka pantomima. Nevidljivi duh
    odvodi se u hol, sveie i tamjan pale se u njegovu dast, a
    jednom od stolova prinosi se stolica da bi je on mogao
    koristiti.

    Dok se izvodi ovaj ceremonijal, medijum se primidc
    stolu koji je posut peskom. Dr5ku grandice drZi s obe ru-
    ke, dok prednji kraj dodiruje povr5inu peska. Sledi prekli-

    rr;rttt;t'rlrrltlr

    u ovakvolr.r

    ollliktt: ,.Vr,lrl

    rrlrr.,,'

    ,rl,r)

    \t \lllit().

    rrrolinr te niipiSi 'stigao'u

    pcsku nit \lolu

    ('rrt rnedijum zavrSi

    . olovktr nilno\t lrnlrt'lr;rrr

    /nirl\ u
    lr('\l\u. ('clo dru5tvo potom moli cluhir rlir r,',llt,. ,r lro/irrl
    ',1\'u.

    ./ir kc'lje se veruje da je doSlo s rr.iirrr.

    nrlrll .,r, r11111,;1

    ',tolit'rr.

    Sada se svi klanjaju praznim stolicirrrlr,

    nltrlr,(.t

    ltil

    lrr rirlr izlatne hartije.
    l{itual uvek podinje na isti nadin. Medijrltr prutvrr,lrr
    lrrr lcdima; ,,Veliki du5e, koji bese tvoj velitlurstv(.nt

    ttit(ll

    rrr;rk. kojc dasno ime, koic si sluZbe obavljao ilrotl hrrjnrrr
    ,lrrrrrstijom

    si na zemlji Ziveo?"
    .,Magidna olovka" ispisuje odmah odgovorc nir pr.rLu
    scansa je podela. Ona jc sada cltvorena za pojctlintrcrr;r
    lrlrrnja koja se postavljaju ispisivanjem na pardetu

    llir;ririt
    r n jihovim spaljivanjem s trakom zlatne hartije. Kako kojr
    1';rpir gori, tako se odgovor pojavljuje u pesku. Kraj odgo
    r,rlrr obeleZava se znakonr ,,Zavr(io sam". Odsovori srr
    r ('\to u poetskom obliku. Ako sc poruka ne moZe razumc-
    tr. okrvka ponovo ispisujc odgovorc dok se ne desifruiu.
    l..rrtla

    nckojspravno prodita poruku naglas, olovka ispisu.ic
    trrko je". Posle svakog odgovora, pcsak se poravnava cla
    I'r se pripremio za sledcii .

  • You're Reading a Free Preview

    Download
    scribd
    /*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->