Izborne pripreme

Intervju: Dejan Jovi

uvari napredne Srbe

O lepa, o draga, o slatka slobodo

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; CG 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 rsd

broj
1
1309
4. februar 2016.

INTERVJU:
MILUTIN MRKONJI O PROKOPU

MOLERSKA
POSLA

AKCIJA
NEDELJNIKA

I IZDAVAKE KUE

Knjige za !
a
299 dinar

Kris Bauers
SPORTSKI LIDER
NOVAK OKOVI I
USPON SRBIJE
Biografija jednog od
najboljih tenisera
svih vremena,
internacionalni bestseler
u kome se prepliu
sport i geopolitika

Laguna

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI

Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delfi i kupite
jedan od deset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 22. januara do 18. februara 2016.

Fatima Buto
SENKA POLUMESECA

Leonardo Padura
JESENJI PEJZA

Ana Houp
POMEN

Pria s pakistanskoavgansitanske
granice o savremenoj
i divljoj borbi izmeu
zavodljive fantazije o
linoj slobodi i venih
zahteva porodice,
drutva i istorije

Izvrstan krimi
kubanskog pisca,
dobitnika nagrada
Hemet, Rejmond
endler, Nacionalne
nagrade za knjievnost
i francuskog Ordena
za umetnost

Engleska nakon Prvog

svetskog rata i pria o enama
nevoljnim da kau zbogom
svetu koji je rat unitio, ali i
spremnim da sa sebe zbace
crninu i okrenu se budunosti.
Najprodavaniji roman u Velikoj
Britaniji 2014. godine

Santjago Ronkaljolo
CRVENI APRIL

Hartmut Grasl
KLIMATSKE PROMENE

Deni Volas
ULICA ARLOT

Krvav detektivski roman

sa serijskim ubicama i
udovinim zloinima
smeten u kontekst
savremenog Perua, od
pisca koga su kritiari
prozglasili novim
Vargasom Ljosom

Naunopopularna
knjiga iz biblioteke
ta je tano? koja
donosi najvanije
injenice i sve to treba
da znate o klimatskim
promenama, pisana
struno i jednostavno

Pria o obinom mladiu

u neobinoj potrazi za
devojkom, roman jednog
od najboljih britanskih
pisaca komedije, koji
pripoveda duhovito
poput Hornbija,
neodoljivo kao Parsons

Helen Filding
DNEVNIK BRIDET
DOUNS
Legendarni klasik iklit
literature, urnebesna
ispovest jedne vedro oajne
tridesetogodinjakinje koja
ne odustaje od namere
da pronae unutarnju
ravnoteu i smirenost
Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:
Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)
Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Kristofer Mur
SVETA PLAVA

Aleks Kapi
PO CENU SNOVA

U julu 1890. Vinsent van

Gog je otiao u kukuruzno
polje i ubio se. Ili nije? ta
je bila istinska inspiracija
slikara sa Monmartra?
Urnebesno smena
rekonstrukcija umetnikog
Pariza skraja XIX veka

Odlian istorijski roman u kome

se tri istorijske linosti jednog
dana 1924. sreu u Cirihu:
mladi pacifista i Hajzenbergov
student, buntovna devojka
i budua pevaica, i student
umetnosti koji prati uvenog
arheologa limana u Troju

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)

Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)
Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)
Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

BROJ 1309
4. februar 2016.
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti

04 Izborne pripreme: uvari napredne Srbije

09 Nuspojave: Enterprajz u Nedoiji
10 Pijani barometar: Slike sa Kaleni pijace

pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonici glavnog urednika
Jovana Gligorijevi, Momir Turudi
sekretarijat
Jovana Prei
redakcija
Dejan Anastasijevi,
Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,
Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,
Zora Dreli, Slobodan Georgijev,
Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet),
Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,
Jasmina Lazi, Zoran Majdin,
Radmilo Markovi, Saa Markovi,
Ivana Milanovi Hraovec,
Milovan Milenkovi (foto),
Milan Miloevi, Teol Pani,
Saa Rakezi, Mirko Rudi,
Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,
Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,
Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
korektori: Nikola Dragomirovi,
Ana uk Dragomirovi,
Stanica Miloevi
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hraovec
prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266

11 Intervju: Dr Tijana Blagojevi

14 Lini stav: Zato ste tako predivni
U prolu subotu, kad sam proao pored
ili ta nas je to snalo i dokle e da traje
16 Intervju: Milutin Mrkonji
22 Geox Vranje: uje se odjek koraka
24 Portret savremenika: Duan Vujovi

stranakih tandova, ispisnica po

godinama vue me za rukav: Komija,
meni uzeli od penzije i dali onima s
belim krpama. A onda vrlo upueno
citira iznos subvencija za Er Srbija
pie: dragoljub arkovi

27 Lisica i dral: Zidari bez granica

Nakon dve decenije postojanja, Muzej
28 Izbeglika kriza: Nada koja vodi u smrt

istorije Jugoslavije izlobom o Sokolskom

pokretu izmeu

KULTURA

dva svetska
rata najavljuje

32 Izloba: Ko je Soko taj je Jugosloven

poetak bavljenja
periodom Kraljevine

36 Roman: Doba mjedi

Jugoslavije, kao
i buduu stalnu

38 Izloba: Raskra Mile Gvardiol

postavku
pie: sonja iri

39 In memoriam: Ale Debeljak (19612016)

SVET
40 Intervju: Dejan Jovi
44 Predizbori u SAD:
Start za trku do Bele kue
46 Bugarska: Romski ratnici Islamske drave
MOZAIK

David Albahari je negde napisao da su

gradovi kao ene neke ti se svide zbog

52 Zemlja ljudi: Tajland

onoga kako izgledaju, druge zbog onoga to

nose u sebi, a ima i onih, bezbojnih, pored

57 Vreme nauke: Od ega ete umreti

kojih si krajnje ravnoduan. Bangkok bi,

ako posmatramo ovako, bio od onih koje se

59 Navigator: Slatko-kisele maline

ne svide odmah, ali se njihov arm otkriva

iz dana u dan, i ne moete da poverujete

60 Strip: Izbeglike prie 2

da vam se nisu dopale od samog poetka

pie: jelena jorgaevi

62 Vreme uivanja: Fraze

Na naslovnoj strani: Milutin Mrkonji

Foto: Milovan Milenkovi

Izborne pripreme

UVARI NAPRE
Dok javnost eka formalno
zakazivanje redovnih
lokalnih i izbora za
Pokrajinu i najavljenih
vanrednih izbora za
Skuptinu Srbije, daleko
od javnosti se sprovode
pripreme koje bi trebalo
da osiguraju pobedu
Srpske napredne stranke
moda i po svaku cenu.
Ko su ljudi sa kojima
Aleksandar Vui tri
novu izbornu trku

ao to znamo, stranke su
uvek u kampanji, govorio je pre gotovo dvadeset godina Zoran ini
na debati koja je organizovana u beogradskom kulturnom centru Reks, u krcatoj
sali, na programu koji je vodio Aleksandar Timofejev, tada novinar Radija B92.
Na suprotnoj strani od inia sedeo
je Vojislav eelj, tada i danas predsednik Srpske radikalne stranke. I tada i danas srs i ds su opozicione stranke; i tada
i danas srs je sedeo na klupi i ekao da
ih oni koji su na vlasti pozovu da uskoe u vladu; i tada i danas ds je malo iznad
cenzusa; i tada i danas debate se vode po
domovima kulture, jer su glavni elektronski mediji zatvoreni za razgovor politikih neistomiljenika.
Na snimku koji postoji na Jutjubu ne
vidimo Aleksandra Vuia, tada mladog
genseka radikala i u nekim nastupima
mnogo radikalnijeg od samog eelja, ali
danas znamo gde je: u neprestanoj kampanji, samo poslednje tri i po godine sa
4. februar 2016. VREME
REME

DNE SRBIJE
pozicije vlasti, sa mesta svedritelja i generalnog upravnika skoro svega u Srbiji.
Kao da se ta inieva reenica urezala u njegovu svest mnogo vie od stotina proitanih knjiga koje je sastavio Vojislav eelj, kao da je ta jedna reenica iz
razgovora koji vode dvojica najlucidnijih
politiara koji su se u Srbiji pojavili u poslednjih 30 godina ostala urezana u korteks tada mladog radikala, opijenog idejama Velike Srbije, sveopte zatite srpstva,
srpskih korena i srpskih kronji.
Kao i mnoge druge metafore Zorana
inia koje su postale opte mesto srpske politike kulture i za koje je u jednom
trenutku izgledalo da slue za maskiranje stvarnosti, ovu jednostavnu reenicu Vui je shvatio bukvalno i ona kao da
je postala jedini kredo njegove politike.
I zato ga danas vidimo na otvaranju
koloseka na Prokopu, pa na otvaranju
otvorene fabrike u Vranju, pa na otvaranju probijenog jednog od dva potrebna tunela na putu Ljigaak, vidimo
ga neumornog sa makazama, ide po Srbiji i preseca vrpce, kao to su i pre njega presecali, ali niko u istoriji sa tolikom
frekvencijom i sa tolikom medijskom
pokrivenou.

GDE JEDAN STANE, DRUGI PRODUI: Braa Aleksandar i Andrej Vui

Foto: Sran Stevanovi

VREME
REME 4. februar 2016.

izlazak u narod
Iako izbori jo nisu ni raspisani, kampanja za njih traje mesecima i ovi topli
zimski dani kao da su iskorieni da se
malo izae u narod da se malo ljudima
podie, da ih se skloni od jednomesene
kampanje dravnog udara i da se pokae ta se, u meuvremenu, radilo, ta se
napravilo i kako e se jednog dana ispuniti ono to je svojevremeno rekao Boris Tadi sa mesta predsednika Srbije
da e veina graana Srbije iveti pored
auto-puteva.
Istovremeno, sporadino se u javnosti
pojavljuju vesti o nekakvim izborima za
Savete mesnih zajednica po Srbiji na kojima liste sns-a ubedljivo pobeuju. Tako
je u nedelju 31. januara 2016. godine sns
odneo apsolutnu pobedu u mesnoj zajednici Kljajievo, osvojivi svih 11 mesta

Foto: FoNet

POUZDANI, ONI DRUGI I OTPADNIK:

Zvonko Veselinovi; Bratislav Gai i Radomir Nikoli; Saa Mirkovi

Foto: Marko Rupena

za Savet tog sela pored Sombora, a slina

situacija se dogodila dve nedelje ranije u
Bakom Monotoru.
Ove pobede doivljene su i predstavljene kao pokazatelj onoga to e se dogoditi na predstojeim izborima. Osvajanje
vlasti u mesnim zajednicama predstavljeno je kao pobeda kandidata za predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava na
preliminarnim izborima u Ajovi i kao da
sns nije na vlasti poslednje tri i po godine u Srbiji.
Upravo su lokalni izbori koji su bili odrani u poslednje tri i po godine pokazali da neto sutinski nije dobro u politikom sistemu u Srbiji, jer ne samo da su
posluili da se vlast spusti do najnieg
nivoa (ne raunajui skuptine stanara)
nego i da na scenu isplivaju neki novi
mehanizmi stranakog uticaja. Ono to
se u prolih petnaestak godina deavalo
sporadino na lokalnim izborima u sandakim optinama Novi Pazar, Tutin i
Sjenica, gde je moglo da se dogodi prebijanje neistomiljenika ili ak obraun
vatrenim orujem, sada je postalo opte mesto na lokalu u Srbiji i zabeleeno je da su skoro svi izbori bili praeni
incidentima.
Zajedniko tim dogaajima je da su u
Mionicu, Odake, Vrbas ili Luane dolazili ljudi sa strane i vrili pritisak u korist naprednjake liste, i da su u nekim
sluajevima pojedini ljudi bili napadnuti, prebijeni, neke su glave polupane, a da
nikada nismo saznali ishod tih napada.
Sline stvari su se deavale i u optinama u kojima sns nije imao vlast, ali je pokuao da je osvoji uz pomo preletaa,
koji bi, ako ne pristanu na ponudu naprednjaka, bili izloeni neprijatnostima
i pritiscima da promene stranu. To je bio
sluaj u Vrcu, a nedavni i u Beloj Crkvi,
gde se odigralo prekomponovanje vladajue veine u korist sns-a, to je dovelo i
do zikog obrauna.
Takav ishod bio je zaustavljen prole godine u Iniji jer je oevidno prevladao uticaj koji Goran Jei, potpredsednik ds-a,
ima u toj sredini.
ljudi u crnom
Dok Vui svakodnevno otvara razne
objekte i najavljuje nove projekte, stranaka mainerija sprovodi specifinu
kampanju od vrata do vrata u kojoj joj
4. februar 2016. VREME
REME

Teol Pani dobitnik Godinje nagrade NDNV-a

pomau i ljudi za koje se ne zna kom miljeu pripadaju. Kada je krajem decembra
2014. godine na dan izbora pretuen kandidat ds-a u optini Mionica, najavljeno
je da e biti sprovedena istraga o tome ko
su bili ti u dipovima sa prekrivenim tablicama, oiani do glave i obueni u crno.
Oiani do glave, voze se dipovima,
nisu iz te optine, imaju na sebi crne jakne i trenerke to svakako nije opis volontera stranke koja sprovodi zagovaranje za svoju politiku na terenu, ali je
ostalo i nepoznato ko su ti ljudi i ko njima rukovodi.
Zbog toga to propisna istraga nije
sprovedena, a rutinski ju je bio najavio
ministar unutranjih dela dr Neboja Stefanovi, u javnosti se nagaalo ko bi to
mogao da bude, ko su ti podravaoci snsa toliko moni da vre krivina dela po
Srbiji, a da niko zbog toga ne bude priveden pravdi. Pored toga to su neki ljudi
dobijali batine, politikim protivnicima
su uklanjani reklamni panoi.
U javnosti se spekulisalo da iza tih
odreda za ubeivanje stoji Zvonko Veselinovi, preduzetnik sa Kosova, koji je
u poslednjih nekoliko godina dobio vane poslove u oblasti niskogradnje na deonicama auto-puta od Beograda ka aku. Prole godine je birn objavio ugovore
koje je rma sa kojom je Veselinovi povezan potpisala sa Energoprojektom za
poziciju podizvoaa radova na ovim poslovima, to po sebi nije problematino.
Ono to Veselinovia ini kontroverznim
jeste biograja i optube za ozbiljna krivina dela. Ostalo je zabeleeno da je Vui u vreme krize na Jarinju 2011. godine
hvalio Veselinovia, govorei o drugom
preduzetniku sa Kosova Branku Miljkoviu kao pravom kriminalcu koji je dobio poslove od tadanje vlade demokrata.
Takav Vuiev stav koristi se kao potvrda njihove veze o kojoj se javno uti u
Srbiji: navodno, Vui je kontrolisao Veselinovia i njegovu ekipu tokom deavanja na Jarinju i docnije ga uveo u graevinske poslove kada je preuzeo vlast.
Zauzvrat, Veselinovi je tu kada treba da
pomogne sa svojim ljudima da se neka
lokalna vlast preuzme. Za ovakve tvrdnje
ne postoje direktni dokazi, a kao posredni
se koriste injenice da je Veselinovi poslednjih godina napredovao u preduzetnitvu i da je pored poslova na izgradnji
VREME
REME 4. februar 2016.

Novinar nedeljnika Vreme Teofil

Pani dobitnik je ovogodinje nagrade Nezavisnog drutva novinara Vojvodine (ndnv) za najboljeg novinara.
Pani je nakon uruenja nagrade rekao da je posebno poastvovan to je
dobio nagradu od novinarskog udruenja koje mu je od 1994. godine saborac u antifaistikom poduhvatu i u
ouvanju dostojanstva.
Predsednik Izvrnog odbora ndnv-a
Nedim Sejdinovi rekao je da je Pani zasluio nagradu jer pie hirurki
Foto: M. Milenkovi
precizne i ispravne politike analize.
Teol odbija da bude deo mase koja juri za jednostavnim reenjima. On je otar
kritiar, nesklon inerciji. Odlikuju ga hrabrost, doslednost u borbi protiv nacionalizma, zatvorenosti, mrnje, palanke, faizma. On je takoe dosledan borac za
Vojvodinu, kazao je Sejdinovi na sveanosti povodom 26. roendana ndnv-a.
puteva u Srbiji postao i vlasnik velikog
hotela na Kopaoniku u prvoj zoni i da je
taj hotel mesto na kome su vieni neki
od saradnika Aleksandra Vuia.
U sivoj zoni stranakog uticaja je i
brat Aleksandra Vuia Andrej, iji je
uticaj u prethodnom periodu narastao
do mitskih razmera, to ne znai da ne
postoji. Odavno je poznato da je Andrej u
stranakoj hijerarhiji bio neko ko je zaduen za Vojvodinu potvrdu za ovu tvrdnju nai e svako ko malo pretrai prole optinskih odbora sns-a na drutvenoj mrei Fejsbuk koji obiluju izvetajima
Andrejevih poseta i sastanaka sa predstavnicima lokalnih odbora. Andrej je,
na neki nain, prethodnica, i pojavljuje se
svuda gde Aleksandar ne moe da stigne
iz objektivnih razloga u cilju motivisanja
i mobilisanja lanstva. Fantastino je koliki je opseg njegovog delovanja samo u
Vojvodini, s obzirom na to da je on formalno zaposlenik Narodne banke Srbije.
lomovi i pukotine
Andrej bi trebalo da bude i najbolji
izvor Vuiu o tome ta se sa strankom
deava jer je injenica da uprkos izraenoj ogromnoj energiji predsednik vlade
Srbije ne moe da stigne u svako selo i
da ima uvid u sve ta se na lokalu deava. S druge strane, on u stranci ima druge
mone ljude kao to su Radomir Nikoli
i Predrag Miki, koji svoj autoritet crpe
iz pozicije Tomislava Nikolia. Radomir
je sin, a Miki je savetnik Nikolia za privredu, znaajan donator Fondacije Dragice Nikoli i veoma uticajan u Kraljevu,

gradu koji Vui, kao i Kragujevac, upadljivo izbegava da poseti.

Preko ove dvojice lokalnih lidera i jo
nekih Tomislav Nikoli pokuava da osigura uticaj u sns-u i nije nemogue da e
se na toj liniji u budunosti voditi ozbiljni unutranji sukobi, a mobilizacija pred
novu turu lokalnih izbora pokazae u kojoj meri je stranka monolitna i moe u
potpunosti da stane samo pod autoritet
Aleksandra Vuia.
Da pukotine postoje pokazao je i Saa
Mirkovi svojim javnim i gromoglasnim
naputanjem partije iji je bio jedan od
osnivaa i verovatno velikih donatora,
to mu je vraeno ustupanjem Zajeara
i uticajem u istonoj Srbiji. Mirkovi je,
ini se, presudno uticao da Tomislav Nikoli 2012. godine pobedi na predsednikim izborima kreiranjem afere pokradeni glasovi, ali se docnije popimanio i na
kraju napustio stranku. On jeste osnovao
neku svoju inicijativu, ali emo tek da vidimo da li e i na koji nain nastupati na
izborima. Njegovo istupanje iz sns-a oslabilo je stranku u tom delu Srbije i potencijalno stvorilo velikog protivnika, i pitanje
je da li e autoritet voe stranke i njegova
slika na posteru biti dovoljni za nekog ko
ivi na granici bede pored Timoka da zaokrui sns na birakom listiu.
Lomove koji se deavaju u stranci sns
uspeva da dri dalje od javnosti, ali nekad
stvari isplivavaju i krnje kult potenja i
odanosti na kome se od poetka insistira.
U tom kontekstu se moe gledati i na dogaaj u kome je javno napadnut i defamiran novinar Kopernikus televizije Dejan

Anus, koji nije deo stranakog establimenta, ali je bio vaan deo prie o snsu od trenutka kada se dolazilo na vlast
2012. godine. Njega tabloid Blic optuuje
za teka krivina dela pedolije zbog toga
to ih je pomenuo u negativnom kontekstu u svom tv programu. Njega je pre dve
godine napao Neboja ovi posle emisije na Koprenikusu i taj sluaj jo nije
okonan na sudu. Anus vai za oveka
koji je blizak brai Vui i ovaj
dogaaj se ita kao odbacivanje oveka iz najblieg okruenja, to nije nesvojstveno politikom pragmatizmu, ali moe
da bude i poruka tvrdim poklonicima stranke da oni vie nisu
u centru interesovanja i da se
partija sada na drugi nain bavi
politikom. Anus je uz Vladimira ukanovia, koji takoe ima
svoju emisiju na Kopernikusu,
artikulisao glas onih biraa koji
su poverovali u priu o promenama, o pravdi za obespravljene gubitnike tranzicije, u priu o obraunu sa tajkunima i slino. Zbog toga bi Anusovo
izbacivanje iz programa te televizije ili
njegovo sklanjanje iz javnosti moglo da
oteti sns kod dela biraa.
od mesne zajednice do vlade
Pukotine na lokalu jo su vidljivije
kada se krene juno od Jagodine. Iako su
na vlasti u Niu, tamonji sns nije mnogo
uradio od 2012. godine i teko se moe rei
da je dr Zoran Perii izrastao u uvaavanog lidera. tavie, ini se da su njegove
kolege doktori Duan Milisavljevi iz ds-a
i Zoran Radovanovi, naelnik Klinikog
centra Ni, iz sps-a, daleko poznatiji i bolji kandidati kada je re o lokalnim izborima. Slino je i sa Vranjem, gde stoluje
socijalista Zoran Anti i gde ni autoritet
Bratislava Gaia nije bio dovoljan da sns
iznedri nekog solidnog i prepoznatljivog
kandidata za upravljanje gradom.
U Leskovcu imaju gradonaelnika Gorana Cvetkovia, ivopisnu guru, koji
se za dosadanjeg mandata proslavio izgradnjom toaleta na lokalnom groblju i
esmama u selima u kojima nema vode.
Meutim, od pada i hapenja Slobodana Kocia, koji je bio gradonaelnik sa liste ds-a, u Leskovcu nema prepoznatljivog kandidata, tako da je mogue da uz

i ne samo da tre u kampanji nego, jo

vanije, da budu prisutni na svim izbornim mestima da se ne bi opet dogodilo
da koza uva kupus.
Najavljeno obnavljanje kola i bolnica
bie dobar razlog da se Vui pojavi sa
svojim makazama i tamo gde inae ne bi
doao ili ne bi stigao da doe, a na lanstvu je da motivie ili demotivie birae
da izlaze na izbore. Opozicija zbog toga
moe da bude nezadovoljna, ali
to su mogunosti koje vlast daje
i to je manja smetnja od potencijalnih pretnji i pritisaka kojima graani moda mogu da
budu izloeni, kao i pitanje regularnosti itavog izbornog
procesa.
sns i Vui su sebi postavili ogromne ciljeve, zadrati
trenutnu i preuzeti svu drugu vlast do najnieg nivoa, to
ZAVIRITI ISPOD SVAKOG KAMENA: A. Vui obilazi Srbiju
stvara ogroman pritisak i na njiFoto: Tanjug
hovo lanstvo i na birae koji bi
i predvodnik Koalicije za Pirot. Pored njih trebalo da donesu racionalnu odluku o
treba pomenuti i jednog od najivopisni- tome kome da daju svoj glas. Pritom, sns
jih i najdugovenijih predsednika opti- nema kandidate koji bi izgledali kao ljuna u Srbiji Vladimira Zaharijeva iz dss-a, di sa velikom vizijom i vanim planom,
koji je na elu Bosilegrada ve tri manda- tavie. Izgledaju, u najveoj meri, samo
ta. Karakteristino je za ova mesta na ju- kao ljudi koji veruju da je doao njihov
goistoku Srbije da su lokalni odbori sns-a red, da oni treba da budu na vlasti jer su
na sve naine pokuavali da zagrebu deo dugo sedeli u senci. Kao kada Mirko Tovlasti, ali da im to nije polo za rukom palovi prekine projekciju u sceni iz lma
zbog oiglednog poverenja koje pomenu- Maratonci tre poasni krug i vikne: A
ti lideri imaju u tim lokalnim sredinama. sad malo ona, traei od publike da slua
Ta mesta ne nose mnogo glasova, ali Kristinino muziciranje koje je bilo neopje za logiku kojom se oevidno vodi sns, hodno u vreme nemog lma, pa kada pua to je da je svaka vlast jednako vana i blika pone da zvidi i negoduje, on kreda je treba zauzeti po svaku cenu da bi se ne da se obraunava pesnicama, a Krivaljda ostvarila puna vertikala upravlja- stina zavapi: Serem vam se u ton lm!
nja od Vlade do kunih saveta, potrebno
Pre nego to zapone izborni proces
i vano i tu imati ba svog oveka koji e bilo bi dobro da se sa najvieg mesta,
za stranku obezbediti brojne pozicije, to dakle od Vuia, poalje poruka o tome
u birokratiji to u javnim preduzeima.
da izbori ne znae ni kraj i poetak poliU zbiru, trka na predstojeim izborima tikog ivota, ve da su deo procesa urebie napornija nego to se eli predstavi- ivanja Srbije kao demokratske drave.
ti i sns i Vui e morati da urade mnoIpak, kako je krenulo i kako je bilo u
go vie da bi ubedili ljude da izau i ba prethodne tri i po godine, teko je zanjih zaokrue. Kako je vie puta ponov- misliti takvu situaciju, takav preokret,
ljeno za sns je najbolja opcija svi izbo- i moda je to mesto na kome bi javnost
ri odjednom, jer se veruje da e ljudi po trebalo da zahteva uljuivanje javne poinerciji zaokruivati Vuia i da e nje- litike scene u Srbiji. Bez toga izgleda kao
gov autoritet i sveprisustvo preko medi- da je kampanja ratno stanje i da e mnoja biti dovoljni za pobedu ak i na mesti- go glava pasti dok se ne dobiju rezultati
ma gde tako ne izgleda. Oni koji mu budu kakve vlast oekuje.

takmaci morae da se dobro organizuju

SLOBODAN GEORGIEV
pomo Vuieve harizme Cvetkovi izgura jo jedan mandat i donese stranci vane glasove iz tog dela Srbije. Vui je najavio da e u kampanju krenuti iz Leskovca, ta god to znailo, i moda je to njegova elja da ojaa svoje pozicije tamo gde
nema jake lidere, ali ima vlast.
sns maineriji odupreli su se i lokalni
lideri u Surdulici Novica Tonev ispred
sps-a i Vladan Vasi, gradonaelnik Pirota

4. februar 2016. VREME

REME

NUSPOJAVE
TEOFIL PANI

Enterprajz u nedoiji
Ako ne volite Vuia, nemojte biti protiv Prokopa.
Zoran Panovi
Ako ve volite Vuia, ne morate voleti i Prokop.
T. P.

se ba na onakvim ili jo boljim, pristupanijim i centralnijim mestima. Pogledajte Istonu, Severnu, Lionsku i ostale glavne pariske stanice, pogledajte Viktoriju, Padington i
druge londonske, pogledajte Keleti i Njugati u Peti, kao i elezniko-autobuske stanice u susedstvu, u Zagrebu, Ljubljani,

Najproblematinije su, ne samo u politici, one odluke iji donosioci e lino biti poteeni od njihovih posledica, jer ih do-

Skoplju, uostalom u Novom Sadu: sve je to smeteno bar na

obodima istorijskog jezgra grada, i na irokim i centralnim

tine nee sustii, imuni su od njih u vremenskom, prostor-

gradskim avenijama i bulevarima, u uem ili irem centru

nom, klasnom ili nekom drugom smislu. Pria o famoznom

beogradskom Prokopu to tragino dobro ilustruje. Pre neku

(groteskno je, s tim u vezi, da se ona prokopska pustolina naziva Beograd Centar; mogli su s podjednakim pravom i smi-

godinu sam, ini mi se u Trezoru rts-a, gledao bizaran stend

ap nastup Marala Tita iz 1970. prilikom otvaranja mosta

slom da je nazovu i Adis Abeba) i odlino povezano bezbrojnim linijama svih vrsta gradskog prevoza sa svim delovima

Gazela. Pokae tako Tito s mosta rukom prema tzv. savskom

amteatru, u ijem se epicentru koopere glavna eleznika
i autobuska stanica, pa kae, to tu je ruglo, majku mu boju

grada. I naravno: gotovo je svugde i glavni terminal meugradskih autobusa odmah tu negde, a ne na drugom kraju
grada, kako ve decenijama monici raznih jugoslovenskih i
srpskih reima prete da e uiniti u Beogradu, a evo je Vui
jako ponosan na mogunost da ba on to i realizuje. A zato

imperijaljistiku, to emo mi sve no iseljit, i napravit negdje

drugdje, ti bokca. Otkad sam video taj prizor, skloniji sam da
poverujem u onu mitsku priu kako je Smederevo napravilo

nam sve to rade? Rekoh ve: iz razloga klasne naravi, to jest

Kako uiniti jednu ibijevsku sprdnju s gradom i potrebama graana realnom, neopozivom i nepopravljivom
elezaru jer je Tito, kad je bio tamo, umesto groe uo gvoe, pa ukazao da se tu lepo izgradi znate ve ta.
E sad, gledam ja taj snimak i mislim se: a ta se kog avola
tie Broz Josipa gde e biti glavna eleznika i autobuska stanica? ta, da nije teo sabajle da uhvati ubrzani za Lajkovac?
Pa, u tom je trenutku prolo ve nekoliko decenija otkad je
jedini voz kojim je Tito uopte putovao bio Plavi voz, a tu
je on lino odreivao kompletan vozni red, sve sa polaznim
i dolaznim stanicama. Mada, kad pogleda, i taj Prokop... Pa,
to je njemu zapravo bilo blizu i zgodno. Njemu, i uglavnom
nikome drugom: to je bilo i ostalo jedna velika rupa, zjapee Nita na potpuno idiotskoj lokaciji, naprosto strukturno
neupotrebljivo da bude glavna stanica. Nikakve pare, ulaganja, dogradnje i ostala udesa nisu mogli i nikada nee moi
da isprave tu ugraenu falinku Prokopa: to je prosto jedna
rupa u brdu, i to je sve. Nije to zbog njegove viedecenijske
nedovrenosti, nego zbog nedovrivosti: i da izgradi tamo
Enterprajz, to e i dalje biti samo Enterprajz u nedoiji.
Zato se to i kilavi ve skoro pola veka: ne to nije bilo para ili
politike volje, nego to niko zapravo ne ume da dovri, a
niko ne sme zvanino da prekine, neto to je od poetka kristalno impresivan promaaj, kolosalna budalatina.
Odmah dugujem objanjenje: nije Prokop budalatina
kao takav, naprotiv, on jeste vaan deo sistema gradske eleznice kao kakve-takve osnovice za sanjani metro etc.; ono
to je budalasto je ideja da bi Prokop trebalo da poslui ne kao
neka vrsta dopune, nego umesto regularne glavne beogradske stanice, sagraene na strateki gotovo besprekornom mestu za grad ovih gabarita. Ozbiljne eleznike stanice nalaze
VREME
REME 4. februar 2016.

zato to oni, Donosioci Odluka, ionako odavno ne ive kao

obini smrtnici, i zapravo im je sasvim svejedno kakve su posledice njihovih vizija. U kontekstu trakavice o Prokopu, ne
znam ta je u vezi sa savskim amteatrom eventualno smetalo Titu, Drai Markoviu, Stamboliu, Miloeviu, iniu,
Kotunici ili kome ve, ali prejasno je ta smeta Vuiu: treba mu slobodan prostor za njegove arapske prijatelje, to jest
za orgijanja krupnog, pekulantskog kapitala, direktno na raun i na tetu stanovnika Beograda i svih obinih posetilaca
ovog grada, onih koji mahom dolaze vozom ili autobusom. E,
zato e Vui po svoj prilici, ako mu dozvolimo, biti realizator jedne odavno najavljene smrti, onaj koji e ibijevsku sprdnju s gradom i potrebama miliona ljudi uiniti realnom, neopozivom i nepopravljivom. Ta, ta ga briga? Nee ni on nikada ubrzanim u Lajkovac.
Uzgred, nisu ona dva smeno-tuno prazna voza koje je
Vui sveano otprokopio ka Novom Sadu takoe nita vieno prvi put u novijoj istoriji. Seam se jednog za mene traumatinog aprilskog dana 1992, kad sam vukao svoje skromne torbe na tu prokopsku pustolinu, i ubacivao ih u elektromotorni za Novi Sad, otiao pa se vratio, ponovio turu s
drugim torbama. Stajao sam na apsurdnoj prokopskoj vetrometini, najsamlji na svetu, u jo jednoj upeatljivoj epizodi temeljnog uruavanja mog dotadanjeg ivota, mislei o
tome kako je ovo kanda dno, kako nie ne mogu pasti. ta li
je tada radio mladi Vui Aleksandar? Tabirio po nenim uspomenama voe neke navijake bande? Spremao se na terenski patriotski rad po brdima iznad Sarajeva, gde je ba tih
dana postajalo nepodnoljivo zanimljivo?

10

Pijani barometar

Foto: Marko Rupena

Slike sa Kaleni pijace

U prolu subotu, kad sam proao pored stranakih tandova, ispisnica po
godinama vue me za rukav: Komija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim
krpama. A onda vrlo upueno citira iznos subvencija za Er Srbija
Ima li olovke?
Nema sad. Bie pred izbore.
Osamdeset do sto dana pred izbore na
Vraaru Kaleni pijaca je okruena tandovima stranaka. Od platoa ispred zgrade optine, preko mini-skvera kod Matijevia do proirenja na uglu Krunske
tand do tanda; svi tvrde da su najbolji,
ba kao to je svaki krompir na tezgama
iz Ivanjice, a kajmak je iz Kraljeva.
Oboavam pijacu. Kad je neka baka pre
dve godine htela da mi naplati vezu zeleni 20 dinara skuplje nego to je cena na
susednim tezgama to je obrazloila prostonarodski: Ima ti para, videla sam te
na televiziji.
Prole godine prodavac krompira koji
na gomili robe dri sliku Vojislava eelja, zlurado mi je rekao: Nema te vie na
televiziji.
Ali, svakog vikenda proem kroz pijacu da oslunem ono to se meni ini da
narod misli. Primetio sam da su to dva

sveta. Jedan je nakupako seljaki unutar pijace, a drugi su ovi koji su sa svih
strana opkolili pijacu kao Nemci partizane na Sutjesci.
Unutar pijace rasprave su naelne:

Vui, eelj (Pajtia niko ne pominje),

a na plonicima ispred pijace stranke se
nadmeu u telalenju sopstvene robe. S
akcentom na Vraar. Ima tu lokalpatriotizma i neke vrste ponosa zbog okolnosti

Beograd Vraar
Rezultati izbora odranih 11. maja 2008.
Naziv liste
broj glasova
1. DSG17+
18488
2. SRS
6890
3. DSS
4587
4. LDP
4458
5. SPSPUPS
1913
Rezultati izbora odranih 6. maja 2012.
1. DS
16098
2. SNSNSDPMPSSBKPS
5056
3. DSS
3466
4. LDPSPOSDUBSDPSZEPZeleni 3053
5. SPSPUPS
2736
6. SRS
990
7. URS
862

procenat
50,88
18,96
12,62
12,27
5,26

broj odbornika
32
11
7
7
3

49,90
15,67
10,74
8,89
7,97
2,88
2,51

25
7
5
4
4

4. februar 2016. VREME

REME

Intervju: Dr Tijana Blagojevi,

predsednica optine Vraar
da ve 23 godine tamo niko osim demokratske opcije nije priao vlasti, mada nisam siguran koliko je to busanje u prsa
junaka, a koliko realan odnos snaga.
U prolu subotu, kad sam proao pored stranakih tandova, ispisnica po godinama vue me za rukav: Komija, meni
uzeli od penzije i dali onima s belim krpama. A onda vrlo upueno citira iznos
subvencija za Er Srbija.
Ne sumnjam da je sns-u Vraar vrlo
vana simbolika taka. Evo, u mojoj
zgradi na inicijativu poslanika sns-a u
optinskoj skuptini promenjeni su potanski sanduii. Zgrada tik do moje je,
takoe na inicijativu istih odbornika, dobila novu omalanu fasadu. Tv ekipe ekale su Gorana Vesia da otvori radove.
Zgrada je samo spreda, prema ulici, omalana, a farba se ljuti ve posle prve obilnije kie. Sve te inicijative prosleene su
Gradskom stambenom preduzeu i, od
sanduia za potu do malanja fasade,
plaene su gradskim novcem.
Hit naprednjaka su besplatni medicinski saveti. Vraar je optina starih ljudi.
Da bi ostvarili pravo na savet, treba da se
javite na telefon... a posle vidite za koga
ete da glasate.
Glavna tema oko pijanih tandova
inae je uvoz glasaa. Neki tvrde da je
od prolih izbora Vraar dobio oko pet hiljada novoupisanih u birake spiskove i
da je, jedan vie iz sveg glasa, sve to Vuievo maslo, a trezveniji govore o vie
stotina ljudi, a onda poluapatom kau:
To su neki sa Vodovca koji se lano prijavljuju da ive ovde.
Takvu sliku stanja je pokazao pijani
barometar od prole subote. U nedelju,
kada je nale u Montrealu igrao Novak
okovi, nije bilo stranakih tandova, a
ni guve na pijaci.
I kafana Kaleni bila je poluprazna.
Prava navala oekuje se uskoro: bie olovaka, cegera za pijac, baterijskih lampi,
privezaka za kljueve, a da ne pominjemo kalendare i blokie.
U kafanskoj raspravi o tome ko e pobediti na Vraaru ukljuuje se glas sa susednog stola: Nee vala Vui da pobedi
na moj Vraar. Akcenat je stopostotno
crnogorski, a da bi stvar bila, kako se to
kae, potpuno transparentna, zainjena
je psovkom: Da mu oca oinjeg.

DRAGOLJUB ARKOVI

VREME
REME 4. februar 2016.

11

Foto: Vreme

Bitka za Vraar
Moje miljenje je da je vetaka promena strukture
stanovnitva zbog osvajanja vlasti skandal. Ne moe neko
ko zaista ne ivi na Vraaru da odluuje o ivotu na Vraaru

tabloidu Kurir krajem januara

objavljena je vest o prljavim planovima naprednjaka da promenom boravita utiu na politiku strukturu Vraara i tako konano zbace Demokratsku stranku sa vodeih mesta ove
atraktivne beogradske optine. Vrh sns
izdao je nalog svojim pristalicama da se
odjavljuju s drugih optina i prijavljuju
na Vraaru kako bi na predstojeim lokalnim izborima osvojili to vie glasova i vlast u toj beogradskoj optini, koja
je ve 23 godine neosvojiva tvrava ds,
saznaje Kurir. Izvor naeg lista otkriva
da je dosad vie od sto naprednjaka prijavilo adresu na Vraaru.
Prijave i promene prebivalita se vre
u Ministarstvu unutranjih poslova i mi
kao optina nemamo naina da to proveravamo, kontroliemo ili menjamo, govori za Vreme predsednica optine Vraar
Tijana Blagojevi. Moje miljenje je da
je vetaka promena strukture stanovnitva zbog osvajanja vlasti skandal. Ne
moe neko ko zaista ne ivi na Vraaru da
odluuje o ivotu na Vraaru, kae predsednica i dodaje uz osmeh: U stvari, moda ti ljudi ele da se presele kod nas jer su
uli da imamo dobar sistem obrazovanja
u naoj optini.

VREME: Kako vam se ini taj pristup politikoj borbi?

TIJANA BLAGOJEVI: U politikim
kampanjama postoje razliita sredstva
kojima je mogue osvojiti poverenje biraa. Neka sredstva su dobra, a neka nisu.
Ova je borba da se vlast osvoji po svaku
cenu. Nikako ne mogu to da podrim i
uverena sam da e u jednom trenutku
takve aktivnosti biti kanjene.
Sa druge strane, kada pojedine stranke
dobiju priliku da uestvuju u vlasti, kada
dobiju poverenje graana, one to ne koriste da bi radile ono za ta su plaene da
rade u interesu tih graana. Jedan period
sam bila predsednica Skuptine optine.
Tada sam videla da veliki broj odbornika ne uestvuje u donoenju odluka na
optinskoj skuptini, ne glasaju, ne dolaze na sednice. Time ne rade u interesu graana koji su vam dali poverenje.
Na decembarskoj sednici, koja je kljuna
za rad optine u itavoj narednoj godini
zbog usvajanja odluke o budetu, mnogi
odbornici, na primer, nisu prisustvovali.
Ne znam kako e ti ljudi i stranke moi ili
imati obraza da u narednoj izbornoj kampanji ponovo trae poverenje od graana iako ga sada, trenutno, izigravaju. To
je direktan dokaz da im je stalo samo do

12

vlasti, do linog i stranakog interesa, a

ne do zastupanja interesa graana Vraara. Meutim, ja sam predsednica gradske optine Vraar i predstavljam sve stanovnike Vraara. Ne mogu niti elim da
ulazim u tu vrstu politikih malverzacija. Moje je da se borim za interese mojih
Vraaraca i to je to.
Vi od roenja ivite na Vraaru. Da
li se Vraar promenio poslednjih
godina?
Promenio se viestruko, ali to je u skladu sa promenom i razvojem itavog grada. ivimo u 21. veku i oekivano je da
Vraar, kao jedna od centralnih gradskih
optina, bude popularan za doseljavanje.
Rast populacije, promena strukture stanovnitva, urbanizacija, promena izgleda

Demokratska stranka upravlja Vraarem due od dve decenije. Vi ste u

tom timu skoro pa deset godina. Koliko je bilo teko sve to vreme pratiti zahteve graana i izdravati politiku borbu sa oponentima?
Vraar jeste simbol demokratije i 23 godine demokratska politika opcija vodi
nau optinu. Taj niz godina samo potvruje kvalitet naeg rada. Nai prioriteti su ulaganje u obrazovanje, socijalna podrka onima kojima je to potrebno i komunalno ureenje malih urbanih
depova.
elim da pomenem da svi upisani treaci naih osnovnih kola, od 2008. godine, dobijaju laptope, 50 najboljih naih
aka na zavrnom testu nakon osnov-

PIJACA: Plato ispred optine Vraar

Foto: Marko Rupena

stambenih i poslovnih objekata, sve je to

prirodan proces razvoja. Vraar je oduvek
vaio za prestinu i za ivot popularnu
optinu. U skladu sa tim, mi u optinskoj
upravi se trudimo da pratimo zahteve naih sugraana i da utiemo na poboljanje kvaliteta njihovog ivota.
ta e biti kada dou novi Vraarci,
iz Zemuna i sa Vodovca?
To su prividni Vraarci. To su Vraarci po potrebi. Kaem vam, to je vetaka stvar i to se nikome ne moe isplatiti.
To je jedna glasaka mainerija koja slui da odradi posao na dan izbora i verovatno na Vraar nee dolaziti ni pre ni
posle izbora osim da, moda, popiju pie
u nekom kau.

ne kole dobijaju tablet raunare i zbog

ovakvih aktivnosti nam raste broj aka u
osnovnim kolama, a nai aci su, po rezultatima, redovno u vrhu gradskih lista.
Roditelji to znaju i zato biraju nae kole.
Osim toga, imamo razvijen i sistem
geronto-domaica kojim brinemo o naim najstarijim sugraanima.
to se tie teine sprovoenja tog posla uvek je teko jer smo konstantno
pod lupom graana. Graani su oni koji
nas posmatraju, koji nam ukazuju na probleme, ali oni su nam i aktivni partneri
sa kojima zajedno reavamo probleme.
Kad smo kod potekoa u radu, mi
smo gradska optina. Status gradskih
optina nije denisan i problem je to se

odreene nadlenosti preklapaju, a za

neke oblasti ih je teko denisati. Osim
toga, postoji i problem manjka sredstava
u optinskom budetu. Nama je iz godine
u godinu sve manji budet. Ove godine je
339 miliona dinara. Vie od 70 odsto prihoda koji mi kao optina prikupimo izdavanjem prostora ide u gradski budet, a
ostaje nam manje od 30 procenata. Osim
toga, plaamo pdv za oba ta dela. Zbog
tih okolnosti, ove godine od zakupa nam
nee ostati nita.
Meutim, mi tedljivo i domainski
raspolaemo time to imamo. Iz prethodnih godina smo neto i sauvali i sada to
namenjujemo za sve trokove aktivnosti
koje sprovodimo.
Koliki je ranije bio budet optine
Vraar?
Ove godine imamo 100 miliona manje
u odnosu na prethodnu godinu. Pre sedam, osam godina budet je bio milijardu
dinara. Treba biti realan, nakon tog perioda sve nas je pogodila svetska ekonomska kriza, ali ovo sada je posledica politikih pritisaka iz gradske centrale. Demokratska opcija ima vlast na Vraaru,
Savskom vencu, Zvezdari i Starom gradu
i svima nam je, u odnosu na prolu godinu, optinski budet umanjen za po 100
miliona, otprilike. Ostalim optina, gde
je na vlasti uglavnom Srpska napredna
stranka, budet je povean.
Na koji nain e Demokratska stranka nastupiti na predstojeim lokalnim i republikim izborima?
Jo uvek nita nije denisano. Na Vraaru imamo izuzetno dobru saradnju sa
svim strankama koje su iz te demokratska opcije: Socijaldemokratska stranka,
Nova stranka, Liberalnodemokratska
partija. etiri poslednje godine zajedno
radimo u interesu naih graana.
Razmiljate li na emu e se bazirati
izborna kampanja?
Pretpostavljam da je, ukoliko se sloe
oko zajednikih principa za voenje optine, najprirodnije da na izborima zajedno nastupe sve stranke demokratske opcije. Do sada nije bilo zvaninih dogovora, sastanaka.
Kakva su vaa lina razmiljanja?
Ono to je dobro i to je i do sada donosilo rezultate i dobijalo podrku graana
ne treba menjati.

MIRKO RUDI

4. februar 2016. VREME

REME

856 strana, format B5, tvrdi povez

Ova zbirka tekstova dragocena je i kao
udbenik za sve one koji bi ozbiljno da se bave
novinarstvom, ako takvih jo uopte ima.
Knjiga brani ast profese i svedoi
kako se u ivotnom opredeljenju
moe biti dosledan i estit i kad je
sve, pa i taj ivot, protiv tebe.
iz predgovora
Dragoljuba arkovia

280 strana, format A5, meki povez

Mukarci
Mukarci mogu da budu feministi i Milo Vasi
je sigurno jedan od njih. Svestan patrarhalne
kulture u kojoj je kao mukarac povlaen,
svoju pozicu koristi da razne dripce i mujuze
koji jesu seksisti dozove pameti.
iz predgovora Jovane Gligorevi

U PRODAJI!

Dve nove knjige u izdanju nedeljnika Vreme, Desna deca levih roditelja Milana
Miloevia i Moj muki ivot Miloa Vasia, mogu se kupiti u navedenim knjiarama, kao i
u u redakci Vremena (radnim danom od 10 do 15h) i preko sajta www.vreme.com.
Poarevac, Stari korzo 12, Poarevac

DELFI KNJIARE
27.mar, Stanoja Glavaa 1, Beograd

TC Zemun park, ivka Davidovia

86, Beograd, Zemun

Banovo brdo, Poeka 118a,

Beograd

Zemun, Glavna 20, Beograd, Zemun

TC Rodi, Trg Svetog Stefana 32,

Sremska Mitrovica

aak, Gradsko etalite bb, aak

Subotica, Korzo 9, Subotica

Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra

146, Beograd

Gornji Milanovac, Vojvode Milana 4,

Gornji Milanovac

Uice, Trg Svetog Save 46, Uice

Kod Vuka, Bulevar kralja Aleksandra

92, Beograd

Jagodina, Stevana Ivanovia bb,

Jagodina

Makedonska, Makedonska 12,

Beograd

Vrac, Sv. Teodora Vrakog 5,

Vrac

Kragujevac, Kralja Petra I 12,

Kragujevac

Miljakovac, Vareka 4, Beograd

Zrenjanin, Ulica Baglja Zapad 5,

Zrenjanin

Kraljevo, Omladinska 16, Kraljevo

NS, Zmaj Jovina 12, Beograd

SKC, Kralja Milana 48, Beograd

Kruevac, Mirka Tomia 89,

Kruevac

KNJIARA BULEVAR BOOKS,

Bulevar osloboenja 60, Novi Sad

Terazije, Terazije 38, Beograd

Ni 1, TC Kala, Ni

Zira, Ruzvelova 33, Beograd

Ni 2, Vodova 4, Ni

Immo outlet centar, Gandijeva 21,

Beograd, Novi

Big shopping centar, Sentandrejski

put 11, Novi Sad

Super Vero, Milutina Milankovia

86a, Beograd, Novi

Zmaj Jovina, Zmaj Jovina 12, Novi

Sad

TC Zemun park, Autoput za Novi

Sad, Beograd, Zemun

Panevo, Miloa Obrenovia 12,

Panevo

kod Sata, Kneza Miloa 33, Valjevo

KNJIARA DERETA,
Knez Mihailova 46, Beograd
KNJIARA ALEKSANDAR BELI,
Studentski trg 5 (Kolarac), Beograd
KNJIARA MOST PROMETEJ,
Zmaj Jovina ulica, Novi Sad
BESTSELER KNJIARE
Cetinjska 6, Beograd
Kralja Milana 58, Beograd

KNJIARE VULKAN
Sremska, Sremska 2, Beograd
Stadion, Zaplanjska 32, Beograd
Delta city, Jurija Gagarina 16,
Beograd, Novi
Mercator, Bulevar umetnosti br. 4,
Beograd, Novi
Ue, Bulevar Mihajla Pupina 4,
Beograd, Novi
Zmaj Jovina, Zmaj Jovina 24, Novi
Sad
KNJIARNICA ZLATNO RUNO,
Svetogorska 24, Beograd
KNJIARA RIZNICA,
Radomira Putnika 6, Panevo
KNJIARA LIBRI,
Poeka 128a, Beograd
KNJIARA PLAVI KRUG,
Majke Jevrosime 2, Beograd
KNJIARA ZEPTER,
Knez Mihajlova 42, Beograd
KNJIARE SLUBENOG GLASNIKA

LINISTAV
14

Zato ste tako predivni ili ta nas

Bez mnogo preterivanja, poloaj opozicije u Srbiji moe se uporediti sa poloajem
opozicije u pojedinim centralnoazijskim republikama ili u Istonoj Evropi nakon Drugog
svetskog rata. Mislite da preterujem? Mislite da u Srbiji nema socioloke i psiholoke baze
za tako neto? Pokuajte da bacite pogled izvan svog kruga stvarnih i virtuelnih prijatelja
i zavirite preko plota, u onu Srbiju Farme, Parova, Minut-dva i ostalih Informera
Pie: ore Vukadinovi
Radnja (uobiajena): Premijer uivo na tv (nepuna dva i po sata).
Mesto: Hepi televizija.
Vreme: Prajm termin, kao to i dolikuje. Onaj predvien za
Parove, Farmu i slinu ekskluzivu.
Lica: Aleksandar Vui u ulozi Premijera,
Milomir Mari u ulozi novinara,
Jelena Karleua (u ulozi dive),
dr Nada Macura u ulozi dr Nade Macure.
(Plus tienica iz Sigurne enske kue)
Nisam gledao od poetka. Propustio sam onaj deo kad nezavisni novinar reeta Premijera (navodnici po nahoenju). Ali to je
ve vien, standardni i, takorei, obavezni program na svim televizijama prilikom Vuievih gostovanja. Zato biram samo onaj
novi, istinski kreativni doprinos i karakteristine hedove, u
pustoj nadi da e oni, ak i bez zvuka i slike, u dovoljnoj meri doarati atmosferu rijaliti Srbije. I bar delimino doprineti odgovoru na pitanje iz naslova.
Karleua: Ja sam predstavnik Srbije koja misli potpuno suprotno od Vuia.
Macura: Ja sam predstavnik intelektualaca.
Karleua: Ja i Vui smo najnapadaniji u Srbiji.
Macura: Premijer je obrazovan i zna da slua. Neu ga pitati o medicini, jer ministar Lonar odlino radi svoj posao.
Karleua: Kao neko ko je reformator, moete li mi rei da li
znate kako su prolazili ljudi koji su ili ispred svog vremena?
(Znao je. Pomenuo Knjaza Miloa kog su nezahvalni Srbi proterali, pa Kneza Mihaila, kojeg su ubili, pa kralja Aleksandra
kog su izboli 46 puta i bacili sa terase itd.)
Karleua Premijeru: to se tie cenzure medija, ja sam tu na
vaoj strani. I ja sam prola golgotu. Da li jedna javna linost
koja je uzor mladima moe da bude zabranjena?
Macura: Pitala bih Vuia ko je njemu bio uzor u politikom ivotu i ko mu je uzor od lozofa? (Vui: Divim se
Maksu Veberu Uio je od Miloevia, Drakovia, eelja,
Nikolia, Kotunice)
Karleua (ljuta zbog Macurinih lihtarskih pitanja): Narod
ne interesuju Vuievi uzori i lozo, nego kad e creva prestati da im kre. (Vui: Oni kojima kre creva mnogo se manje ale od onih kojima nikad nisu krala. Ali ide nabolje. Vidi
se svetlo na kraju tunela itd.)
Karleua: Ne morate da se branite od mene. Ja sam dola
ovde da vas podrim. Ali na pametan nain, a ne kao Macura.

Vui (brani Macuru): Cenim njen rad. Ona je najmarljivija.

Ustaje rano, stie na vreme. To je dobar primer za sve nas.
Karleua: Objasnite graanima da niste vi krivi za smanjenje penzija. Narod ne shvata da smo bili na ivici bankrota i
da bismo zavrili kao Grka. To morate stalno da ponavljate.
(Vui: Proli bismo gore nego Grka. Petog februara e prosvetni radnici imati za etiri odsto vee plate.)
Karleua: Veliki ste radoholik. Da li se ponekad oseate
usamljeno?
Macura: Lekari rade za male plate i ute. Ne bune se.
(Vui: U pravu ste. Ali i medicinske sestre rade za malu platu
uasan posao. Napomena .V. Medicinskih sestara ima vie od
lekara, pa nije loe direktno im se obratiti i pohvaliti ih.)
Karleua: Da li ste svesni da ste vi ljudima krivi za sve njihove probleme? Kako spavate sa tim saznanjem?
Macura (dobacuje): On malo spava. Stalno radi...
(Premijer se smeka. Novinar odjavljuje. Zavesa. Aplauz.)
Razumeli ste, nadam se, ili hoete jo? Dabome. Nada i Jelena
su tu samo vrlo dobro i paljivo selektovani predstavnici (tj.
predstavnice) dve Srbije, meusobno jako razliite, ak posvaane, koje se sutinski ne podnose i oima ne mogu videti, ali
obe ujedinjene u oboavanju Premijerovog lika i dela. A upravo
opisana irilica je destilovani ideal i zadata paradigma onoga
kako bi napredna Srbija trebalo da izgleda. I kako e, uostalom,
uskoro i izgledati, ukoliko sem ako (ma, nema veze, zaboravite). Elem, poenta je da on, takav kakav je (Jedan Jedini), prevazilazi sve srpske podele i animozitete. E sad zamislite sve ovo, pa
puta Pink, puta Studio B, puta rts (ovaj poslednji malo meke,
ali ba zato delotvorno). I da li se onda jo uvek pitate i udite
otkuda mu toliki rejting? Ne znate? Niste gledali? Informiete
se sa Tvitera ili, eventualno, sa N1? Ne gledate tv? E, pa Srbija
ona veinska naalost gleda.
specijalni tretman
Dobro. A ta radi opozicija? Koja opozicija? Zbilja, ta radi
opozicija u Turkmeniji ili Uzbekistanu? ta radi u Turskoj,
Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima? (Da ne
pitamo ba za onu severnokorejsku.) Hou rei, poloaj opozicije u Srbiji, kao i kritike rei uopte, nalazi se na najniem nivou u novijoj srpskoj istoriji i sva je prilika da e se u narednom periodu i uslovima predstojee predizborne kampanje jo
dodatno pogorati. Za to postoji bezbroj indicija.
U sutini, ovi izbori se vode oko toga hoemo li krenuti ka
4. februar 2016. VREME
REME

15

s je to snalo i dokle e da traje?

ovim svetlim (centralno)azijskim i bliskoistonim uzorima, ili
orijentalna despotija
e se kojim udom zaustaviti ili bar usporiti proces pretvaranja
Bez mnogo preterivanja, poloaj opozicije u Srbiji (mislim na
Srbije u orijentalnu despotiju sultanistikog tipa.
stvarnu opoziciju reimu njegove line vlasti, a ne onu deklaraNe samo da je, kao neka vrsta simbolike pobede i trofeja,
tivnu, kvaziideoloku i ekstremnu, koju Vui neguje pod usloukinut Utisak nedelje, najuticajnija politika emisija na ovim
vom da ne napada njega i kojom manipulie da bi sebe pred
prostorima nego je u poslednje vreme uoljivo da se progonu
zapadnim sagovornicima predstavio kao glas razuma, umereizlau ak i sasvim blago intonirani kritiki tonovi, poput onih
nog i odmerenog politiara centra) moe se uporediti sa polou zabavnim emisijama Ivana Ivanovia. Medijski javni servis,
ajem opozicije u pojedinim centralnoazijskim republikama, ili
kao i sve komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenou,
u Istonoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Mislite da preteutrkuju se u servilnosti prema Premijeru, a on uprkos tome nerujem? Mislite da u Srbiji (koja je, je li, daleko uznapredovala na
prestano glumata kako su svi protiv njega i lansira konspirosvom evropskom putu) nema socioloke i psiholoke baze za
loke teorije o kriminalno-tajkunsko-opozicionim zaverama i
tako neto? Pokuajte da bacite pogled izvan svog kruga stvarnih
dravnim udarima koji mu prete od strane neidentikovanih
i virtuelnih prijatelja i zavirite preko plota, u onu Srbiju Farme,
zlih stranaca i unutranjih neprijatelja.
Parova, Minut-dva i ostalih Informera. Srbiju do koje ne doI sm sam se pre samo nedelju dana naao u poziciji mete
bacuju postovi Bojane Maljevi, kolumne Drae i Medenice,
samo zbog toga to sam se pojavio na jednom sastanku opoili duhoviti satirini deseterci Filipa Vinjia. Srbiju babe iz
zicionih eksperata koji su se bavili atmosferom pred najavljeBabunice koja kae da ima dva interneta, ali su deca oba odne izbore i nakon toga saoptio da, po mom dubokom uverenela u Beograd. I koja veruje Vuiu zato to je proao telegraf.
nju, u Srbiji trenutno nema uslova za odravanje fer i demoToj Srbiji uopte ne smetaju ni Babievi lapsusi (koji nisu
kratskih izbora. Istoga dana
nikakvi lapsusi), ni Gaiev sek(petak) grubo sam napadnut
U sutini, ovi izbori se vode oko toga hoemo
sizam, ni Tomina diploma. Ona,
u saoptenju vladajue stranli krenuti ka svetlim (centralno)azijskim i
manje-vie, izgleda-govori-misli
ke (lani analitiar i politibliskoistonim uzorima, ili e se kojim udom
isto tako. I isto ili slino bi se poar). Sutradan (subota) me je
zaustaviti ili bar usporiti proces pretvaranja
naala ako se nae u prilici. Nije
na dve strane napao reimski
Srbije u orijentalnu despotiju sultanistikog tipa
to nikakav autoovinizam, ve
tabloid koji je poznat kao merealna deskripcija stanja. Nije ta Srbija nita gora samo je malo
dijska udarna pesnica Aleksandra Vuia. U nedelju me je u nesiromanija od Trampove Amerike. Ali nevolja je to je ne
gativnom kontekstu pomenuo i premijer Vui lino. A u ponesvojom krivicom, pa ak ne ni Vuievom zaslugom ta Srbija
deljak ujutro sam opirno pljuvan u tv emisiji poslanika vladasada postala na mejnstrim. A zasluga za to dobrim delom
jue stranke, lana Glavnog odbora sns-a i Premijerovog linog
pripada razmaenom krugu politikih autista koji je u jednom
prijatelja. Moe li biti boljeg dokaza ispravnosti moje tvrdnje o
trenutku poverovao da je odnos prema prajdu i kerui Mili
nepostojanju uslova za fer i demokratske izbore od ovog treglavni politiki problem u Srbiji i glavna mera nae modernotmana koji sam doiveo samo zbog te jedne javno izgovorene
sti. I da nas Kotunica vraa u devedesete (a da je Tadi narkritike reenice? (Uzgred, primeujete li strukturnu slinost
cisoidan i zarobljen u konceptualnoj mrei svoga oca i Dobrice
ove politike tehnologije sa klasinim ulino-stadionskim huosia). Koji nikada nisu mogli da do kraja prelome da li je Olja
liganstvom sa prepoznatljivom siledijskom poentom: je l ti
(Matije) Bekovi zaista prava drugosrbijanka, ili ipak samo loe
bilo dosta? Oe jo?)
prikriveni srpski nacionalista (etnikua). I koji su nalazili da
ta mislite, da li e se posle takvog medijskog lina kojem je
je izraz nsfm (nova srpska faistika misao) ba zgodna i duzbog jedne gotovo notorne reenice izloen jedan od hajde da
hovita E-dosetka. A sada, kada im je pravi, strukturni faizam
kaemo poznatijih i uticajnijih politikih analitiara na ovim
(jer faizam je uvek prvenstveno stvar forme, tj. metoda, pa tek
prostorima neko drugi od javnih linosti usuditi da rizikuje
onda sadraja) zakucao na vrata u neverici okreu glavu i zaslino mrcvarenje od strane reimskih medijskih jurinika?
tvaraju oi. I udom se ude ta ih/nas je to snalo. I koliko ih je
(Nisam sluajno upotrebio ovu re, jer se zaista namee asocimalo spremno da se tom zlu suprotstavi. (Za razliku od vremejacija sa zloglasnim Jurinikom Juliusa Streichera.) A to i jeste
na inia, Kotunice i Tadia pa ak i Miloevia, u neko doba
cilj. Da se zaplae i obeshrabre svi eventualni kritiki glasovi i
kada je vie-manje bilo lahko i veselo biti opozicija.)
da svi od opozicije, do medija i intelektualaca shvate da im
E, da. I nemojte se brinuti da li e Vui i druina (sa ili bez
je mudrije da ute i ponaaju se kao da je situacija manje-vie
Nikolia) od Srbije napraviti rusku guberniju. Nee. Napravie
normalna i sve regularno. A one retke, glupe i/ili tvrdoglave, koji
tj. ve su napravili svoju. Sopstvenu i linu. A da li e ona biti
nee da shvate i prihvate realnost e da podavimo (ko mairuska ili natovska videe, tj. odluiti na licu mesta, u zavisnoe) u mutnoj tabloidnoj vodi. (Razmaemo na naslovnim strasti od situacije. Sa stanovita kmetova i muika, nee biti neke
nama, nahukamo na njih vuka, djuku, patriote, analitiaosetne razlike.
*Autor je urednik Nove srpske politike misli
re, batinae i ostalu potenu inteligenciju.)

VREME
REME 4. februar 2016.

16

Intervju: Milutin Mrkonji o Prokopu

MOLERSKA
Kad je krenuo onaj Bal
na vodi, kako se ono
zove, Vui me je pozvao,
jedini put otkako nisam
ministar, da ga podrim
jer se struka pobunila,
velika se galama digla.
Upozorio sam ga da
je samo oslobaanje
Savskog amteatra
uslovljeno sa milijardom
evra. I on je pao sa
stolice. Rekao je: Mrko,
mi imamo 300. Kaem:
odlino, ali vodi rauna
da mora da premesti
autobusku stanicu koja
je takoe pola milijarde i
mora da zavri metro.
Da bi sve to moglo da
se zavri, tebi treba
milijarda da bi mogao
da se oslobodi i koristi
prostor stare stanice. Ti
moe da nabode dva
solitera tamo, ali to je ir.
Kae on:Znam, ali da
iskoristim tih 300 miliona
znai na brzinu da imamo
to, a ja njemu: Dobro,
ali prvo zavri Prokop
4. februar 2016. VREME
REME

17

POSLA

Fotograje: M. Milenkovi
VREME
REME 4. februar 2016.

18

ugakom nizu velikih graevinskih uspeha vlada Srbije dodala jo jedan posle 40
godina od kako je gradnja zapoeta, eleznika stanica Beogradcentar, iroj javnosti poznata pod pseudonimom Prokop, sveano je putena u rad u
prisustvu brojnih zvanica meu kojima
nije bio i Milutin Mrkonji. Nije pozvan,
iako je u realizaciji tog projekta uestvovao od samog poetka, prvo kao jedan
od inenjera u Birou za studije i projektovanje eleznica i rukovodilac Sektora
za projektovanje, zatim kao direktor cip-a koji je projekat razvijao, potom kao direktor Republike direkcije za izgradnju,
pa kao ministar za infrastrukturu u vladi
Mirka Cvetkovia i ministar saobraaja
u vladi Ivice Daia.
Upitan da prokomentarie svoje odsustvo, rekao je da ne bi doao i da je pozivnicu dobio, jer on otvara nove projekte,
a ne one ofarbane i svee okreene. Na
ovu izjavu reagovala je ministarka za graevinarstvo, saobraaja i infrastrukture
konstatacijom da je mogao i on da ga prekrei, ali da nije jer je bio okupiran organizacijom raznih koncerata. Mnotvo
otrovnih strelica je tad razmenjeno, to
je dodatno zateglo ve dobrano napete
odnose izmeu koalicionih partnera u
najboljoj vladi u novijoj istoriji Srbije.
Vodio sam pre neki dan Anu Bekutu
tamo, nije verovala da ne moe da se sie
dole. Za dva sata koliko smo tamo proveli, nijednog putnika nismo videli. Kau
zavreno, a nema stanine zgrade, nema
pristupnih saobraajnica, nema ljudi...

Daleko je to od zavrenog, kae Mrkonji na poetku razgovora za Vreme.

VREME: Bilo je rei o tome na
otvaranju, da je ostalo samo jo dva
koloseka, stanina zgrada, prilazni
putevi, da je tender raspisan i da e
to samo jo biti izgraeno u sledeih godinu dana.
MILUTIN MRKONJI: Jeste, samo to.
U sam Prokop je neophodno da se uloi
jo najmanje 160 miliona evra: 80 miliona za saobraajnice transferzala jedna,
transferzala druga, transferzala trea i
tako dalje i za staninu zgradu jo toliko.
Veliki projekat ne moe malo da kota: od
1971. godine, kada je doneta odluka da se

 Ovi nita novo nisu

poeli, nijedan
nov projekat nije
otvoren. Sve su
to stari projekti
koji su denisani
jo 2008. godine
ue u realizaciju Beogradskog vora pa
do danas u njega je uloeno oko milijardu evra. Dosad je zavreno oko 95 odsto
planiranih radova. Ostalo je pet odsto i
to: deo u Prokopu i deo u jo dva objekta eleznike putnike stanice Zemun
i Kijevo. Neka me isprave oni koji misle
da bolje znaju od mene. Moda se deavalo neto ove tri godine, a da ja ne znam.
Kad je krenuo onaj Bal na vodi, kako se

ono zove, Vui me je pozvao, jedini put

otkako nisam ministar, da ga podrim
jer se struka pobunila, velika se galama
digla. Upozorio sam ga da je samo oslobaanje Savskog amteatra uslovljeno
sa milijardom evra. I on je pao sa stolice.
Rekao je: Mrko, mi imamo 300. Kaem
odlino, ali vodi rauna da mora da premesti autobusku stanicu koja je takoe
pola milijarde i mora da zavri metro.
Da bi sve to moglo da se zavri, tebi treba milijarda da bi mogao da se oslobodi
i koristi prostor stare stanice. Ti moe
da nabode dva solitera tamo, ali to je ir.
Kae on: Znam, ali da iskoristim tih 300
miliona znai na brzinu da imamo to, a
ja njemu: Dobro, ali prvo zavri Prokop.
Pa posluao je: stanica je otvorena,
vozovi dolaze...
Vozovi su dolazili i do sada.
Jeste, dolazili su, ali vie nije goli beton dole, sa strane i odozgo: sad je
poploano, osvetljeno.
ta, bre, mermer!? Nema putnika! Sve
to je od znaaja uraeno je pre njih. ta
su uradili? Nita, samo su okreili. Njihov problem je to misle da svet sa njima
poinje, da niko pre njih nita nije radio.
Pogotovo bivi reim.
Najvei podsticaj zavretku svih radova na infrastrukturnim projektima bio
je izmeu 2008. i 2012. godine: ta vlada
je nastavila realizaciju svih infrastrukturnih projekata koji su prekinuti posle
5. oktobra, tavie u koalicioni sporazum tadanjih inioca te vlade, sps, ds i
urs ugraen je zakljuak da je prva i najvanija stvar realizacija infrastrukturnih

Barska pruga i Barska luka

Pruga BeogradBar i Barska luka su projekti neodvojivi jedan od drugog; to je jedan paket. Barska luka je projektovana upravo prema potrebama Srbije i ostalih zemalja koje idu
iza Srbije, ne samo prema potrebama Crne Gore, da se razumemo. Ona je projektovana za negde, ini mi se, osam miliona tona, ali je uraeno samo za negde 2-2,5 miliona: nije cela
produbljena.

Naalost, ona nije odravana kako treba, ali i danas su projektovane brzine dobre 120 kilometara na sat, ali pruga mora da
se remontuje. Crnogorci su ve zavrili posao na svom delu
pruge, mi moramo da uradimo svoj deo. Mislim da se sa tim
i zapoelo, takoe iz dela ruskog kredita.

Ako barska pruga bude remontovana i budu postignute komercijalne brzine koje je imala, svaki transport robe ka luci
Sa druge strane, Barska pruga nije remontovana 40 godina, Bar bie redovan i isplativ. Sa tog stanovita gledano, naa
to je velika greka, naravno, ali je i dalje barska pruga biser preduzea bi imala interes da uu u kupovinu dela barske
graevinarstva sa vie od 100 kilometara tunela, vie od 20 luke.
kilometara mostova, remek-delo politiko-privrednike ak- Naa ideja je bila da to ponudimo naim biznismenima, koje
tivnosti jednog predsednika druga Tita; sve to su izgradila smo mi zvali tajkuni, koji i danas imaju interes da transpornaa preduzea i zahvaljujui tom iskustvu i znanju su onda tuju pre svega rasute terete dole ka Baru, koji mogu da nau
jugoslovenska preduzea otila na svetska trita, pre svega interes, a ja tvrdim da e interes da nau ukoliko se pruga rena trite nesvrstanih.
montuje, brzine budu vee i trokovi transporta budu manji.
4. februar 2016. VREME
REME

19

Razlika
Boris Tadi je uino za infrastrukturu vie nego svi predsednici pre njega zajedno; on me je pozvao u vladu,
ne Ivica Dai. Te 2008. godine sam
ve bio u penziju, a on je doao i ubedio me da prihvatim da to radim. Ja
sam traio da budem specijalni savetnik, on kae ne, nego ti da bude ministar. Ja to ne mogu da zaboravim, niti
hou da zaboravim. Boris je verovao
strunjacima. Pita me Vui ta je to
tvoj Sloba imao to ja nemam, ja mu
kaem; uzeo je mene jer zna da znam i
verovao mi je, a ti ne veruje nikome.
projekata na koridoru 10 i 11. Odmah iza
toga je formiran Nacionalni savez za infrastrukturu na elu sa predsednikom
drave, pristupilo se pripremnim radnjama, pre svega za putni koridor 10, pa onda
elezniki koridor 10 na kome je upravo
Prokop bio najslabija taka i poela je realizacija tih projekata. Usvojen je master
plan u kome su precizirani prioriteti u
drumskom saobraaju zavretak koridora 10, tad je bilo jo 330 kilometara auto-puta, pa koridor 11, zatim transferzala
izmeu Pojata, Kraljeva i Kontromana, u
eleznikom saobraaju takoe koridor
10, gde je broj 1 bio Beogradski vor, pa
elezniki koridor 11, pruga ValjevoLoznica... To su bili prioriteti i Vlada je to
utvrdila, Nacionalni savet je to utvrdio i
poela je realizacija. Prvi projekat koji je
uao u realizaciju bio je koridor 10. Zavreni su svi idejni i glavni projekti, obezbeena sredstva milijardu i 500 miliona
evra, zavrena eksproprijacija, raspisani
tenderi, poela realizacija... Otvoreni su
radovi na svim ostalim deonicama koje se
sada zavravaju. Rok zavretka svih tih
deonica je 2016. godina. Hou da kaem
da su Daieva vlada i ova sad samo nastavile ono to smo mi zapoeli: sve poetne radnje obavila je Vlada 2008-2012
zavreni su projekti na svim deonicama
na koridoru 11, izabrana najlaka deonica za realizaciju i obezbeena su sredstva
za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine.
Ta deonica je gotova.
Ona deonica za koju ministarka Zorana Mihajlovi kae da vodi od njive do njive?
Krak kod Lajkovca je zavren, a njima je
VREME
REME 4. februar 2016.

ostalo samo da zavre krak kod Uba. Ja nisam ministar, evo, etvrta godina, to nisu
zavrili to? Uostalom, deonica od Ljiga do
Preljine je na isti nain od njive do njive.
Sem te deonice od Ljiga do Preljine nita
drugo ova vlada nije uradila. Ove deonice izmeu nije ni zapoela. Uostalom, vla-

 Naravno da je dobro
da se radi, ali vano
je da znamo ta. Tu
nastaje problem
oni ne znaju ta
treba da rade
da Mirka Cvetkovia je zacrtala koridor 11
koji nije postojao kao takav, to je moja ideja. U tu svrhu obezbeen je ruski kredit.
Zato ruski? Zato to su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu
i razvoj dve najpovoljnije banke za investicione kredite, ali oni investiraju samo
u projekte od njihovog znaaja i od znaaja za Evropu, to je znai koridor 10. Koridor 11 nije od znaaja za Evropu i zato
Velja Ili nije dobio pare. Zato pare od tih
banaka ne mogu da dou i mi smo morali
da traimo pare komercijalnih banaka iz
sveta. Tako su doli Kinezi, mi smo znai
doveli Kineze. Prvo na most preko Dunava, pa onda i na ove ostale projekte koji se
sada rade. Osnovna greka je u tome to
su oni sklonili sve ljude koji su sa mnom
radili kao pomonici i nema ko da im kae,
a mene ne pitaju, nego se hvale ruskim
kreditom. Prvi projekat koji je raen je
zavretak dela Beogradskog vora, pruga

BeogradPanevo, pa ValjevoLoznica, remont pruge BeogradBar na delu kroz Srbiju. To su projekti u koje smo uloili novac od ruskih kredita. Ovi nita novo nisu
poeli, nijedan nov projekat nije otvoren.
Sve su to stari projekti koji su denisani
jo 2008. godine. Ponavljam: ta vlada je zavrila kompletnu pripremu, zavrila je sve
idejne i glavne projekte, ta vlada je zavrila
eksproprijaciju koja je odnosila veliki deo
sredstava koridora 10 i ta vlada je obezbedila sredstva za izgradnju celog koridora
10 od milijardu i pet stotina miliona evra
kod dve evropske i jedne svetske banke i
poela realizaciju. Od 330 kilometara nedostajuih na koridoru 10, negde polu auto-puta, negde auto-puta u punom prolu,
izgraeno je 200 kilometara u mandatu te
vlade, 130 kilometara ostalo je da zavrava
vlada koju je vodio Dai ili ova sada koju
vodi Vui, i to je najvanija stvar, da se ti
poslovi nastavljaju dalje i da se zavre. Dakle, jedan kontinuitet od 2008. godine do
danas postoji i to je bilo najvanije, ali presudnu ulogu je odigrala ona vlada i to zahvaljujui Socijalistima koji su bili u njoj.
To moramo da kaemo. Druga stvar je bila
organizacija. Poto je javno preduzee Putevi bilo optereeno kreditima pa nije moglo vie da se zaduuje, mi smo formirali
novo preduzee koridori Srbije i to preduzee je preuzelo organizaciju i realizaciju
projekata na koridorima. U putnoj privredi nadleni za izgradnju su Putevi Srbije i
Koridori, u eleznikom saobraaju to su
eleznice Srbije, poto nema drugih preduzea, oni su duni da to urade, u avio
saobraaju to je jat, u vodnom saobraaju to je jrb i taka. To su preduzea koja

20

nastave, da se izgrade saobraajnice, da

se zaokrui tehnoloka celina vezana za
stanicu Prokop. Ako drava nema para,
moe da se ide i na druge tipove nansiranja. Na primer, ono javno-privatno partnerstvo, ili koncesije, ili neto tree. Evo
ideje: neka prodaju tu plou iznad stanice za 100 miliona i taj neko onda moe da
im zavri staninu zgradu. Velja je to pokuao, neka njega pitaju.
Kako god, dobro je da se neto radi.
Naravno da je dobro da se radi, ali vano je da znamo ta. Tu nastaje problem
oni ne znaju ta treba da rade.
Kako ne znaju? A brza pruga Beo-

Poi-stani
Prokop je samo segment velikog
projekta Beogradski elezniki vor,
koji je ranih 70-ih godina pokrenuo
gospodin, odnosno drug Branko Pei, legendarni gradonaelnik Beograda, sa preko 100 km pruga, 15 km tunela, 15 objekata, od kojih je Prokop
samo jedan.
Dakle, Branko Pei je bio tvorac modernog Beograda. On je, pre svega, postavio saobraaj auto-put, Gazelu
kroz Beograd, izgradnju novog eleznikog vora da se izmeste koloseci
koji su tada, a i danas jo idu kroz Beograd i da se uradi prva studija metroa u Beogradu. Ta studija je i danas
ivua i ta studija je i danas vaea.
Od tada, to sam ve rekao, uraeno
je na voru posla za milijardu evra i
ostalo je da se uradi samo jo ovaj deo.
Branko Pei, pravi vizionar, imao je
viziju da Beograd, jedan od glavnih
gradova Balkana, treba da postane
centar usluga ovog dela sveta. To podrazumeva najbre komunikacije sa
okruenjem; brze pruge, auto-puteve,
velike aerodrome za velike avione, telekomunikacije i osposobljavanje Dunava i Save za vodni saobraaj... Zavrio je auto-put kroz Beograd, poeo je
izgradnju eleznikog vora, poeo je
izgradnju metroa... Od 70-ih godina u
svakom periodu je raeno onoliko koliko je politika situacija dozvoljavala.
Dakle, svaka vlada je uradila poneto.
Slaem se da nije bilo mogunosti da
se odjedanput zavri sve: radovi na
voru su ve dva ili tri puta stopirani,
iz ovih ili onih razloga. Bilo je perioda
kada su pojedini gradonaelnici hteli
da zatrpaju sve to je bilo izgraeno.
Dakle, bilo je raznih faza koje su sputavale zavretak jednog takvog objekta, a najdui je bio za vreme sankcija
od 1990. do 2000. godine, kada su zakoeni svi radovi na voru, ali i u tim
okolnostima Vlada Republike Srbije
je uspela da se izgradi stanica Vukov
spomenik. Dok su komunisti bili na
vlasti znao se red, posle toga je nastao haos.

 ta, bre, mermer!? Nema putnika! Sve to

je od znaaja uraeno je pre njih. ta su
uradili? Nita, samo su okreili. Njihov
problem jeste to to misle da svet sa njima
poinje, da niko pre njih nita nije radio
rade i grade, a ministarstva vre upravni
nadzor. To Zorana Mihajlovi ne razume.
Da se vratimo na Prokop.
Ajde da se vratimo na period 2008-2012.
godine: vlada je donela zakljuak da se
ue u zavretak radova na Beogradskom
eleznikom voru, odnosno da se najzad zavri stanica Prokop, da se dovre
dve loko-tehniko/putnike stanice Kijevo i Zemun i izradi jedna loko-teretna stanica. Ukupna vrednost radova trebalo je da bude negde 200 do 250 miliona
evra. Naravno, dve evropske i jedna svetska banka nisu htele da daju kredite za
objekat koji je u gradnji toliko dugo godina, pa smo morali da idemo na komercijalne kredite drava. Tako smo doli do
Kuvajta, s kojima smo dogovorili jednu
od faza, upravo ovu koja je sada zavrena, reda oko 25 miliona i da uloe jo 80
miliona za zavretak Prokopa, a da grad
za saobraajnice o kojima sada govorimo
uloi dodatnih 80 miliona. Postoji Ugovor izmeu Republike i Grada koji su potpisali Mirko Cvetkovi i Dragan ilas u
kome pie ko ta treba da uradi i od kojih para. Dakle, ukupno je trebalo da se
uloi nekih 160/180 miliona evra u zavretak Prokopa, a mislim da je i danas toliko potrebno. Ja sam pisao projektne zadatke pa ne mogu sad da budem protiv.
I nisam protiv: samo treba da se radovi

gradBudimpeta? Zar vas ne raduje da e da se realizuje projekat za

koji ste se i vi toliko zalagali?
To mu doe kao fatamorgana. Dobro
je da se o tome razgovara, videemo dokle e doi, ali, koliko znam, jo nema
projekta. Nema ko to da uradi, to je najvei problem. Inae, obaveza drave Srbije kao budue lanice Evropske unije,
prema sporazumima sa Evropskom komisijom o saobraaju koji su dosad potpisni, jeste da magistralna pruga kroz
nau zemlju na koridoru 10 od Zagreba
prema Beogradu i od Subotice prema
Beogradu i dole ka Niu, Dimitrovgradu i Skoplju mora da bude projektovana tako da bude dvokolosena, elektricirana, da bude za meoviti saobraaj.
To je naa obaveza: da svi poslovi koji se
vre na magistrali u ovim ili narednim
godinama moraju da zadovolje te uslove. Dakle, sve ono to se radi i gradi mora
da bude za tih 250 kilometara na sat, a
ne za 160 kako se sad govori. To je naa
obaveza prema vaeim dokumentima,
a sad ta emo da uradimo, to ostavljam vladi da o tome razmilja. Ta dokumenta koja su usvojena u Evropi su zakon i za nas. Sve to pie u master planu
i u ostalim prateim dokumentima. Prema tome, nek se ne igraju.

ZORAN MAJDIN

4. februar 2016. VREME

REME

22

Geox Vranje

uje se odjek
koraka...
Fabrika obue Geox u Vranju radi ve vie od dve
godine, sa brojem radnika koji se kretao od 200 u
iznajmljenim prostorijama do 650 u novoj fabrici.
Dravu kota oko 20 miliona evra, dok su ulaganja
samog italijanskog partnera nepoznata

ada je na Dan grada Vranja, 31. januara, premijer Aleksandar Vui sveano i zvanino pustio u
rad pogone italijanskog Geoxa, niko nije
primetio da je nedelja. Svi su na drutvenim mreama erovali tuna lica radnika koji ekaju premijera, a niko se nije pitao kako je tim ljudima koji rade 25 dana
meseno za oko 30.000 dinara kad im se
uzme i taj jedan slobodan dan, samo zato
to je premijer slobodan ba vikendom.
Kao i obino, Vui je bio raspoloen za
matanje, pa je ovoga puta izmatao
kako e ti radnici sa oko 240 evra mesene zarade da uivaju u svojim proizvodima kad se etaju svetskim metropolama. No, ta je to Geox, koliko kota
i ta neko, i ko, ima od toga?
Koliko se moglo razaznati iz raznih
izvora, Geox do sada dravu kota oko
20 miliona evra, dok su ulaganja samog
italijanskog partnera nepoznata. Sve je
poelo 8. oktobra 2012. godine, potpisivanjem ugovora izmeu Grada Vranja i
Geoxa, a okonano je skoro etiri godine kasnije. Kamen temeljac za fabriku,
prvu grinld investiciju takve veliine
na jugu Srbije, postavljen je 5. marta 2014.
godine. Geox ovde radi ve vie od dve
godine, sa brojem radnika koji se kretao
od 200, u iznajmljenim prostorijama, do
650 u novoj fabrici. Plan je da se zaposli
1250 radnika, u prvoj fazi, a pored Italijana, u Industrijskoj zoni u Vranju udareni su kameni temeljci i za jo dve fabrike, u kojima e delovati njihovi kooperanti. Iza ove naizgled lepe prie krije
se mnogo ozbiljnija pria o parama, koje
se sve vie troe u nepoznate svrhe i sa

nepoznatim ishodom. A rezultata itavog ovog ulaganja teko da ima, ma sa

koje strane da se stvar posmatra.
Glavno je pitanje ko je kriv za Geox?
Valja biti poten pa citirati premijera Vuia, koji je u Vranju rekao da zasluge ne
bi trebalo da preuzmu ni sns, ni ds, ni
sps, nego da je zasluna drava Srbija,
dakle sve vlade koje su sa poslom imale
dodirne take.
No, u nedelju nije ba tako izgledalo,
dok su nebo nad Vranjem parali zvuci helikoptera kojim je doleteo premijer, a kolone autobusa i peaka kretale ka Zoni u
Bunuevcu, na oko tri kilometra od Vranja. Naprednjaci su bili u ubedljivoj veini, jer su autobusima doli ak i iz Leskovca, Pirota, Bojnika, Vlasotinca... Ipak,
veliki broj njih nije puten na sveanost
u fabriku: obezbeenje na ulazu bilo je
rigorozno, pa je pretreslo ak i automobil gradonaelnika Vranja Zorana Antia. No, i pristalice sps-a, okupljene u znaajnom broju sa stranakim obelejima,
ostale su napolju, sa druge strane ice.
Poto je netrpeljivost izmeu sps-a
i sns-a u Vranju dosegla epske razmere, Italijani su uzeli organizaciju u svoje ruke, pa su vrpcu presecali i premijer
Vui, i gradonaelnik Anti, i jedan od
vlasnika Geoxa, Poleti. Ali, samo su jedne makaze bile zlatne, pogodite u ijim
rukama... Na kraju, iako nije tako izgledalo, sve je prolo bez incidenata, uz prigodne kratke govore, u programu koji je
vodila Nataa Miljkovi sa rts-a. I to je to
obilazak pogona, rei ohrabrenja, tuna
lica radnika, i ajde sad svi na svoje radne zadatke.

Da bi Geox, impozantna rma koja

izvozi u 105 zemalja sveta, gde ima oko
1300 ekskluzivnih prodajnih objekata,
dola u Vranje, drava je izdvojila 9000
evra subvencija po radniku, to iznosi,
kako rekoe, od 11 do 15 miliona evra.
Uz to, grad Vranje, od svojih para, morao je da izdvoji oko pet miliona evra,
to znai da jedno radno mesto ovde kota oko 16.000 evra po oveku, to je paprena cena, kako god da se gleda. Uz to,
re je o radnicima koji nisu sa biroa, ve
su veinom iskusni ljudi koji su ve radili u nekoj od manjih fabrika obue u
Vranju, kao to je propali San, u koji
je drava ve uloila oko 5000 evra po
novozaposlenom radniku, ili u nekoj od
fabrika okupljenih u klasteru Kotana,
koji su se snano bunili zbog odvlaenja
kvalikovane radne snage iz svojih rmi. Opet, ljudi idu gde im je bolje plata
kod Vranjanaca nije prelazila ni 20.000,
kod Italijana je bar za pet do osam hiljada vea. Radno vreme se potuje, prekovremeno plaa, svi su osigurani i sve je
po zakonu...
Niko ne zna kako e se sve zavriti, ali
zna se kako je poelo, i kako je poskupljivalo s vremenom. Sadanji gradski venik u Vranju zaduen za privredu, Perica
Jankovi, od poetka je ukljuen u itavu
priu. Po njemu, sve poinje jo 2009. godine, kada ds po prvi put dolazi na vlast
u Vranju, u koaliciji sa sps-om.
4. februar 2016. VREME
REME

23

DA NAM IVI RAD: Radnici Geoxa;

Aleksandar Vui i Ivica Dai u Vranju
Fotograje: FoNet

Videli smo tada da Vranje nema zemlju koju bi moglo da ponudi investitorima. Zato smo pronali prostor za Industrijsku zonu u Bunuevcu, na bivem
vojnom poligonu. Sa vie ministara odbrane razmatrali smo zamenu, i na kraju je dogovoreno da mi za Vojsku napravimo zgradu pod imenom Lamela 5, sa
brojem i kubaturom stanova po njihovoj specikaciji, a da u zamenu dobijemo tih stotinak hektara zemlje. Tako je
i bilo, samo to je proces trajao otprilike
tri godine, sea se Jankovi.
Ba na kraju tog procesa, negde u aprilu 2012. godine, tadanji predsednik Srbije Boris Tadi susreo se na nikoj Tvravi sa vlasnicima Geoxa i dogovorio
da idu u Vranje.
Oni su doli, vodili smo ih, pokazivali im braunld anse, ali njima se dopala
samo Industrijska zona. Kasnije, mi smo
ispali iz vlasti, pa je itav posao pao na
sps, objanjava Jankovi.
sps, kao konstanta prie, oliena u gradonaelniku Vranja Zoranu Antiu, novi
je partner Italijanima, i to dobar, ini se.
Siromani jug uspeo je da odvoji pet miliona evra da bi Geox uopte postojao,
od kupovine zemljita, do prilaznog puta
vrednog desetak miliona, kanalizacije,
struje, dozvola...
Pomogli smo maksimalno, i bez nas ne
bi bilo ovog posla. Italijani bi se povukli,
ne razumeju oni nae administrativne
VREME
REME 4. februar 2016.

lavirinte. Koliko smo samo vremena proveli po ministarstvima, sa protivpoarcima, sa ovim ili onim, ne bi oni to trpeli.
No, srea je da je sve reeno maksimalno
kvalitetno, i da sada imamo jedan od najmodernijih objekata u Srbiji, koji ovom
gradu donosi budunost, smatra Anti.
I on, kao premijer Vui, smatra da su
svi pomalo zasluni za ovaj uspeh, i da
ne bi valjalo da se i po tom pitanju ljudi
dele. Oni koji su u nedelju bili u Geoxu
ne dele takvo miljenje, jer su podele veliine provalije, ali ajd sad. Eto, predsednik vranjskih naprednjaka Slavia Bulatovi smatra da je ipak vlada koju predvodi Aleksandar Vui najzaslunija za
Geox, jer je u vreme njene vladavine
odvojeno najvie para za izgradnju ove
rme: Ovo je odravanje premijerovog
obeanja da e se promeniti odnos prema jugu, to se sada i na delu vidi. Obeao je i novi dolazak za mesec dana, zbog
novog otvaranja, i to e biti ispunjeno.
To je ono dobro i to je ono emu graani
ovde daju ogromnu podrku. Meni kao
naelniku okruga smeta to i grad Vranje ne podrava takve napore, ili makar
napore da se zadre postojea radna mesta, nego dri Simpo u stalnoj blokadi,
vrednoj oko 60 miliona dinara samo u
2015. godini, iako je suvlasnik te rme,
kae Bulatovi.
I sad, ko je u pravu? injenice su neto
nepovoljnije nego to politiari to ele

da vide. Naime, Srbija je astila privatne

investitore iz Italije sa 20 miliona evra,
za te pare ne dobijajui nita zauzvrat,
osim oko 1000 radnih mesta, i to pitanje
je da li novih, jer su radnici mahom preli iz drugih fabrika. Ogroman je to novac
za tako neizvestan ishod, i do sada, koliko je poznato, u srpskoj praksi nezabeleen. Daj boe da Italijani ovde krenu da
zapoljavaju, ne samo do 1250, nego i duplo ili trostruko vie, jer su tolike potrebe. Od nekadanje Tomieve vajcarske
na jugu gde e se uvoziti radna snaga,
samo u Vranju ima oko 12.000 nezaposlenih ljudi, dok je taj broj u okrugu tri
puta vei. Jo toliko ima ktivno zaposlenih, pa jo toliko onih koji negde kao
rade i slino. Slika je tuna, i svaki novi
potez donosi ohrabrenje. Za sada, Italijani se pokazuju kao ozbiljan partner,
koji stabilno radi. Da li e se takva pokazati i vranjska radna snaga, zbog koje
je Geox i doao u Vranje? Ljudi koji od
propasti Kotane 2004. godine, nekada
vodee obuarske rme u zemlji sa oko
3500 radnika, nigde i nita ozbiljno nisu
radili? Za sada, svi, osim radnika, deluju zadovoljno. ta e od toga zadovoljstva ovde ostati, znae se uskoro. Kad
pone da raste ili opada broj radnika u
Geoxu.

SAA STOJKOVI
Tekst je preuzet
iz novog broja Vranjskih

24

Portret savremenika: Duan Vujovi

Rezervni ocir iz
Uprkos zalaganju za potpunu transparentnost javnih trokova u predveerje izbora
2012, Vujovi nije dizao glas protiv tajnih ugovora koje je Vlada Srbije potpisivala.
Tokom itave 2015. godine ministar se hvalio viestruko niim decitom od
predvienog, iako je morao da zna da na naplatu dolaze i dug Srbijagasa, a i isplata
vojnim penzionerima, to je (ponovo) decembarski decit lansiralo u orbitu i znatno
podiglo decit ostvaren tokom cele godine. Tu je bila i tvrdnja da sporazum sa MMF-om ne predvia otputanje radnika, pa se posle ispostavilo da ba i nije tako

ored dobrih rezultata i pozitivnog iskustva, u ovoj godini je sigurno moglo mnogo vie da se
uradi da veliki deo energije nije usmeren
na politiko nadmudrivanje i borbu za
vlast po svaku cenu. Vie nego u drugim
zemljama kod nas se u ovoj borbi kre osnovna pravila igre, rui se ugled zemlje i
znaajno se poveavaju politiki rizici. Politiki faul, uvreda i kleveta ne bi smeli da
postanu dominantan oblik javne politike
komunikacije ako nam je cilj da budemo
ozbiljna drava i deo modernog i uspenog sveta. Elementarni patriotizam se pokazuje upravo priznavanjem rezultata demokratskog procesa, potovanjem politikih protivnika i sopstvene zemlje, rei su
dr Duana Vujovia, ministra nansija, a
od pre koji dan i vrioca dunosti ministra
odbrane u Vladi Republike Srbije. I mada
gornjoj izjavi teko da moe da se nae
zamerka, moglo bi se raspravljati da li bi
dananji Duan Vujovi izgovorio neto
slino. Naime, ova ocena o dominantnoj
komunikaciji na srpskoj politikoj sceni,
iako deluje kao da je izgovorena jue, zapravo je stara vie od jedne decenije Vujovi ju je dao za novosadski Dnevnik poslednjeg dana 2004. godine.
prvo razoaranje
Iako je ova izjava i dalje aktuelna, ono
to se u meuvremenu promenilo jeste da
se Duan Vujovi u poslednjih godinu i po
dana nalazi na funkciji sa koje, naelno,
u znatnoj meri moe da promeni ovakvo
stanje koje i dalje opstaje. Meutim, ko je
Duan Vujovi? Pre nego to je zaseo u jednu, pa drugu, a evo sad i treu ministarsku fotelju, esto su mediji njegove izjave i
intervjue propraali superlativima poput

jedan od naih najcenjenijih ekonomista.

I nema sumnje da u tome nisu greili. Ovaj
Poarevljanin, suprug i otac dvoje dece, roen 1951. godine, diplomirao je, magistrirao
i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu. Zavrio je postdoktorske studije 1990. godine na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Jo 1979. zaposlio se u Svetskoj banci i s vremenom postao njen vodei ekonomista (chief economist) za Evropu i Centralnu Aziju. Jedno vreme bio je
predstavnik pokojne Savezne Republike
Jugoslavije u Svetskoj banci, i upravo sa te
pozicije, pre nego to e u leto 2003. prei
na mesto predstavnika Svetske banke za
Ukrajinu, dao je intervju tadanjem Ekonomistu, gde nije krio koliko je razoaran
potpunim gubitkom reformskog kompasa tadanje zajednike drave.
U vreme kad su zapoete, reforme su
uivale punu politiku podrku svih aktera Demokratske opozicije Srbije. Postojala je slonost celog reformskog tima i zrela koordinacija kojom je rukovodio tadanji potpredsednik savezne vlade Miroljub
Labus. Imali smo pun rezervoar reformskih ideja i iroku podrku javnosti. Posle dve godine, politika podrka je potpuno rastoena, koordinator je otiao, lanovi reformskog tima utonuli su u meusobna optuivanja i svae, rezervoar ideja se ispraznio, a javnost hvata zamor od
reformi. To je ono to me stalno zbunjuje
u naoj zemlji. Nesporazumi ili razlike u
miljenju koji se u drugim zemljama reavaju dijalogom, odbacivanjem loih reenja i obnavljanjem energije, kod nas esto
zavravaju destruktivnim sukobima koji
se velikim delom vode u medijima, pred
oima domae i svetske javnosti, rekao je
tada Vujovi, proroki dodajui: Mene e

da brine ako posle kompletiranja zapoetih reformi i nekoliko uzastopnih godina

sa stranim investicijama od milijardu dolara i vie, ekonomski rast izostane usled
nepovoljnih uslova, loe politike ili nekih
drugih razloga. Politika moe da se tretira kao potpuno nezavisna od ekonomije u
jednom vrlo kratkom periodu, ali na dui
rok ne moe. Ovaj politiki slalom koji se
sada deava, ta ista politika aritmetika
koja kae bolje mi je da se reim potencijalnog protivnika sada nego posle izbora,
to je logika koja kae, ja od politikih konkurenata nemam ta da dobijem.
Miroljub Labus samo je jedna veza Vujovia sa nekadanjom nevladinom organizacijom po imenu Grupa 17 (kasnije
G17 plus), iji je lan postao jo 1997. Druga veza je Mlaan Dinki. Dok je Vujovi
predavao na Katedri za privredni razvoj
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jedan
od njegovih studenata bio je i budui guverner, ministar nansija i privrede. Njegova predavanja bila su bitno drugaija
od predavanja drugih profesora, pre svega po tome to je on u njih uvek uvodio
mnogo praktinih primera i u celini je na
mene tokom studija ostavio najdublji utisak, ispriao je Dinki za Vreme nakon
proglaenja za Linost godine ovog nedeljnika za 2002. Negde godinu dana kasnije,
poetkom 2004, Dinki kao potpredsednik
G17 plus poinje da navodi Vujovia kao
jednog od kandidata za ministra trgovine
u manjinskoj vladi dss G17 plus spo
Nova Srbija, uz podrku sps-a. Nakon viemesenog licitiranja imenima i partijske trgovine ministarstvima, uprkos Dinkievoj eksplicitnoj elji (Duan Vujovi je
na najbolji makroekonomista i on je izrazio elju da se vrati u Srbiju i ue u Vladu
4. februar 2016. VREME
REME

25

Svetske banke
Srbije kao na kandidat za ministra trgovine. Preostalo je samo da se srede detalji oko njegovog angamana, budui da on
ima ugovor sa Svetskom bankom), Ministarstvo trgovine je ipak pripalo Srpskom
pokretu obnove, a za ministra je postavljen Bojan Dimitrijevi.
Ovo je bio tek prvi od nekolicine puta da
se ime Duana Vujovia dovodilo u vezu
sa postavljanjem na funkciju u neku od
dravnih institucija, a da se to nije realizovalo bio je i u najuem krugu kandidata da zameni guvernera Radovana Jelaia, nakon to je ovaj dao ostavku 2010.
(za guvernera izabran Dejan oki), a potom i da postane lan novoosnovanog Fiskalnog saveta. U meuvremenu, vlade u
Srbiji su se menjale, a situacija u svetu pogoravala dola je svetska ekonomska
kriza, a Vujovi je upozoravao: Pitanje
koordinacije ekonomske politike na nacionalnom i globalnom nivou postavlja se
u otrom vidu. U odsustvu koordinacije
(saradnje) uesnici sistematski biraju loije reenje. To bi parlamentarne stranke
trebalo da znaju i destruktivni politiki
rat zamene koordinacijom izmeu zakonodavne, izvrne i monetarne vlasti (Politika, decembar 2008). Imao je i predlog
za reavanje problema vika zaposlenih
u javnom sektoru problem koji e ga
muiti 6-7 godina kasnije u ulozi ministra, a bilo bi zanimljivo upitati ga da
li i dalje misli da je otputanje ljudi iz
javnog sektora kontraproduktivno: To
to u Srbiji svaki trei zaposleni radi u
javnom sektoru nije normalno i nije skalno odrivo. Meutim, smanjivanje
trokova otputanjem vika ljudi, kada
to nije rezultat uvoenja novih tehnologija, krajnje je kontraproduktivno i otpori su veliki. Pre svega, zato to se otkazima za pominjanih 14.000 ljudi (samo
tri procenta ukupno zaposlenih u dravnom sektoru) gotovo nita ne dobija. Troak se sa plata samo seli na otpremnine, naknade za nezaposlene i
penzije. Da bi uteda pokrila troak
jednokratne otpremnine, trebalo
bi da proe pet-est godina (Politika, septembar 2009).
VREME
REME 4. februar 2016.

drugo razoaranje
Prolazile su godine vlasti Demokratske
stranke i Borisa Tadia, a nezadovoljstvo
graana je raslo. Vujovi uestvuje u raspravama o stanju u zemlji: Da sam na
mestu premijera, prvo bih uradio ono to
je u mojim rukama. Mora da se popravi
slika drave na svim nivoima, od rada inovnika do poreskog sistema. Premijer bi
na tome trebalo da testira svoj autoritet
jer ako to ne moe, onda nita ne moe.
Postoji dobra volja Vlade koja se, ini mi
se, nasukala na dva grebena specijalnih
interesa. Jedan greben je partijska drava, a drugi razuena birokratija armirana
interesima
novih bogataa, govorio je Vujovi u prolee 2010.
No, situacija je klizila iz
loe u sve goru,
Foto:
FoNet

te Vujovi krajem 2010. ne krije novo razoaranje. Ja sam dugo vremena mislio
da postoji itav niz ekonomskih tekoa, da je to glavni problem, a sada sam
doao do uverenja da je kod nas glavni
problem generalizovani kvalitet upravljanja ili, narodski reeno, korupcija. To
blokira sve odluke u ovoj zemlji. Korupcija je ovde nain na koji politiari reavaju pitanje sopstvenih prihoda, jer ne
moe da se ivi od 1.000 evra, kada vam
samo odela za slubene potrebe kotaju
meseno otprilike toliko. Deset godina
sam se nadao, a sada vidim da je generalizovana korupcija postala blokada svega. Korupcije su razne: neko
prima pare, neko se slae da prima
pare a da ne radi, neko se slae da
zatvori oi i ne kae ljudima ta
je glavni problem. Strano je loe
ako neko kae da e izgraditi 200
kilometara autoputa, a napravi
dvadeset (i ovde bi bilo zanimljivo uti miljenje ministra u

26

vezi sa beskonanim spiskom obeanja argumentaciju opozicionih poslanika. Za- posle ispostavilo da ba i nije tako, a reavlade iji je lan, prim R.M.). Demokrati- pravo, kao jedan od najeih razloga za vanje problema 17 preduzea u restrukja znai poverenje naroda ne samo u mo- odbijanje amandmana opozicije Vujovi turiranju je odloeno na godinu dana, do
mentu izbora nego i trajno. Neophodno navodi da je re o politikom, a ne o stru- kraja maja 2016, uprkos uveravanjima da
je razumeti da se ne moe farbati povere- nom argumentu.
e sve biti zavreno do 31. maja 2015.
nje naroda, rekao je krajem 2010. Vujovi
U novinarskim krugovima stie se utiPonekad Vujovi preuzme i manir
za Blic. U 2011. je jo eksplicitniji: Jav- sak da ili sam ministar Vujovi ne mari predsednika vlade da se graanima obrati
ni sektor je postao partijsko vlasnitvo, ba za novinare ili da ga tako savetuju kao nezrelim osobama, nesposobnim za
tzv. otueni centri moi, gde imate spoj osobe zaduene za odnose sa javnou. samostalno funkcionisanje tako, kada
lokalnih i nacionalnih partokratija sa bi- Prilikom usaglaavanja stend-baj aran- se saznalo da dogovor sa mmf-om predrokratijom, koja ima ogromne drutve- mana sa mmf-om krajem 2014, ministar via i poskupljenje struje, ministar je izjane i dravne resurse u rukama i koristi je odrao pravu lekciju jednom od novi- vio da vlada nije htela ranije da tu vest
se privilegovanom monopolskom pozici- nara, na temu ekasnosti javnog sekto- saopti graanima da ih ne bi uznemijom da svima diktira uslove. Drava tre- ra. U februaru 2015. su ministar Vujovi i rili. Potom, branei odluku o poveanju
ba maljem i ekiem sve to da
struje u Skuptini, ministar VuPonekad
Vujovi
preuzme
i
jovi je ustvrdio da je dovoljno
razbije (Novosti, mart 2011).
Kritikovao je i politiku submanir predsednika vlade da se da se graani odreknu jedne i po
paklice cigareta meseno, pa da
vencionisanja radnih mesta
(Nisam siguran da je davanje
graanima obrati kao nezrelim time pokriju poskupljenje elektrine energije, a ostao je zabelefiksne sume po radnom meosobama, nesposobnim za
en i navodni incident u Poti na
stu dobar nain koji e privuDedinju iz septembra 2015. Prei najbolje investitore. Mnogo
samostalno funkcionisanje
bolji nain je da se anketama o
ma pisanju tampe, dve radniposlovnom okruenju sazna ta investi- direktor Uprave za javni dug Branko Dr- ce Pote nisu prepoznale ministra i tratori oekuju a ne dobijaju u Srbiji i da se eli odrali konferenciju za novinare, ile su mu linu kartu prilikom plaanja
ujedini reformska energija da se ta i ta- ija je tema doslovce glasila Pravilno in- rauna, a on se, nezadovoljan uslugom i
kva poboljanja i ostvare), a tu su bile i formisanje javnosti o kretanjima javnog dugim ekanjem, navodno poalio Milanu
zamerke ministarstvu nansija: Ako po- duga i zaduivanju. Ujedno, zahtev mi- Krkobabiu, direktoru Pota Srbije, koji
gledate aktuelni budet, od 1.200 strana nistra da novinari unapred alju pitanja je, opet navodno, ove dve radnice po kakoje ne moete ni da proitate, ja bih na- za konferenciju idealno se uklapa u po- zni premestio u Mladenovac. I ministar
ao one kljune delove koji su ostali kao stojei odnos predsednika Vlade prema Vujovi i Milan Krkobabi su demantodiskreciono pravo drave i preispitao ih. novinarima.
vali ovu priu. Poslednji navodni gaf miTraio bih od svih ministara ne samo da
No, ne prati ministar Vujovi samo nistrov dogodio se prilikom burnog zakau gde su pare nego i na ta su potro- ustanovljenu praksu vlade i njenog pred- sedanja Socijalnoekonomskog saveta o
ene. Ovu potonju izjavu kao da su pre- sednika prema novinarima. Uprkos zala- nacrtu zakona o sistemu plata u javnom
pisali dananji opozicionari i upotrebili ganju za potpunu transparentnost javnih sektoru. Na opasku sindikalca Branislatrokova u predveerje izbora 2012. (Jav- va anka da sindikat zanima koliko e leje prilikom donoenja budeta za 2016.
na preduzea moraju da se stave na tapet, kara zbog ovog zakona napustiti zemlju,
ulazak u vladu
unajmi profesionalni menadment. Svi ministar Vujovi je, navodno, odgovorio
Duan Vujovi je bio izabran za mini- javni rashodi moraju biti javni i kontroli- da, ako se lekarima to ne svia, potrae
stra privrede u Vuievoj vladi u apri- sani da se tano vidi gde se troi i ta. Ako drugu dravu. I ovo je ministar demanlu 2014, da bi ubrzo, nakon ostavke La- to ne budemo uradili, onda emo mora- tovao. Ipak, prema ocenama Evropske kozara Krstia, postao ministar nansija, ti da idemo na mnogo grublje mere sma- misije, Srbija je najvei napredak u 2015.
a na mesto ministra privrede bio je po- njenja potronje, a to je otputanje ljudi, zabeleila upravo u ekonomskim reforstavljen dotadanji predsednik Privred- neplaanje penzija i tako dalje), Duan mama, gde je ministar Vujovi, bez sumne komore Srbije eljko Serti. ta bi mo- Vujovi nije dizao glas protiv tajnih ugo- nje, igrao centralnu ulogu.
glo da se kae o Duanu Vujoviu kao mi- vora koje je Vlada Srbije potpisivala. ToNakon epske i jo uvek nezavrene
nistru? Gledajui prenose Skuptine na kom itave 2015. godine ministar se hvalio predstave o smenjivanju Bratislava Gakojima je Vujovi uestvovao, vidljivo je viestruko niim decitom od predvie- ia, Aleksandar Vui je za vrioca duda nema nikakvu elju da uestvuje u nog, iako je morao da zna da na naplatu nosti ministra odbrane predloio upravo
politikim prepirkama. Veoma rado po- dolaze i dug Srbijagasa, a i isplata vojnim Duana Vujovia, to je on prihvatio. Ja
lemie o strunoj materiji zakona koje penzionerima, to je (ponovo) decembar- sam rezervni ocir. Prema tome, sa zabrani pred Skuptinom, poput Zakona ski decit lansiralo u orbitu i znatno po- dovoljstvom sam prihvatio tu obavezu,
o budetu ili Zakona o akcizama pone- diglo decit ostvaren tokom cele godine. rekao je Vujovi poslednjeg dana januakad je u stanju da odri pravo malo preda- Tu je bila i tvrdnja da sporazum sa mmf- ra 2016.

vanje u Skuptini ali ignorie politiku om ne predvia otputanje radnika, pa se

RADMILO MARKOVI

4. februar 2016. VREME

REME

LISICAIDRAL
LJUBOMIR IVKOV

27

Zidari bez granica

Ve sam se zbog iste stvari zamerio Tadi Borisu, i Tadi Boris

Sabatka. Da se novcem iz Srbije u okolini Temivara izgradi

meni, otvorio je, u svoje zlatno, a u moje nezlatno doba, kolu

na Palama, imenjakinju novootvorene osmoljetke u amcu

centar izvrsnosti i da se zove Uzdin.

6. Ali ak kad u Srbiji i ne bi bilo manjina, ja bih se protivio

(Srbija; sve kole koje budu sagraene novcem iz Srbije nosie ime svoje dobrotvorke i zatitnice: bie to lanac kola, kao

da mi zidamo levo i desno u drugoj dravi ili u federalnoj jedinici susedne drave. (Ali sve matice to rade! Pa ako i rade, ja se

Mekdonalds), obe su kole dakle u inostranstvu. Prva je gra-

sa maticama ne slaem: dva smo svetaa razliitaaa...)

ane Srbije kotala dva miliona evra, ova nova petsto hiljada
evra, ali ta ako neko ne odobrava ovo dobroinjenje? Kao to

7. Da sam u rukovodstvu drave iz l. 6, pitao bih se, barem

koliko se ovde rodoljubi pitaju kad je re o nevladinim udru-

ja nijedno od pomenuta dva ktitorska poduhvata ne podra-

gama, ko to tamo zida i sa kakvom nakanom?

vam, evo i zato ne:

8. Jednom sam ve bio anektiran, od Crne Gore, i nije mi

Kako bi se ovek jo obiniji od mene, koji nema ni kolumnu, koga ni za kolumnu ne moe ker da ujede,
mogao na bogougodan tj. nenasilan nain suprotstaviti samovolji, rasipnikoj inerciji i srbovanju vlastele
1. Mi smo siromani i tako treba i da ivimo.
2. ak i da nismo propali, ak i kad bi nam preticalo, treba-

bilo pravo, ranih devedesetih. Kad je jugoslovenska knjiga spala na dva slova, Srbiju i Crnu Goru, u potonjoj je bio referen-

lo bi da na javnoj raspravi vidimo koliki deo naeg enormnog

vika (novca, industrijskih proizvoda, patenata, sirovina, hra-

dum, elite li da sa srpskom braom iz Srbije ivite u federalnoj dravi, tako nekako; graani Crne Gore su tada odluili da

ne, aviona, podmornica etc.) elimo da poklonimo onima koji

oskudevaju.
3. Kad se oko toga dogovorimo, a svaki na graanin bude

sa graanima Srbije osnuju dravu (ili da je ouvaju, svejedno), ali ja nisam bio pitan elim li i ja isto tako saveznu republiku sa Crnom Gorom: moja glad za to veom dravom po-

zbrinut da zbrinutiji ne moe biti, neka ponu nae dedamrazovske slatke muke koga, kako i ime obradovati. Uzmimo
mapu svetskog siromatva i mapu zaostajanja, pa gradimo
kole po Africi, Aziji, Latinskoj Americi, svuda gde nam nai
brojni naunici sa terena javljaju da je potrebno! Ili moemo

drazumevala se, kao god i moj preutni, radosni pristanak. Ne

bih da se opet podrazumeva kako jedva ekam da se Republika Srpska osamostali radi njenog to prirodnog i to hitnijeg
spajanja sa Srbijom.
9. Ovolika teritorija meni lino sasvim je dovoljna, i pre

odluiti da ponemo od najbliih suseda, pa da irimo krugove, dok ne stignemo i do poslednjeg ostrvceta koje je opustoio cunami?
4. Ako smo graditelji bez granica, koji zidaju kole gde god
na hiljadu stanovnika ne postoji osmoljetka, moemo poeti
i od Bugarske, Makedonije, Albanije, zato zidamo samo u Bosni i Hercegovini? Zar ne dovodimo sva druga inostranstva
u neravnopravan poloaj? (Daj, ovee, pomaemo naima u
Republici Srpskoj, nemoj rei da to nije lepo, umesto da se ponosi time i da ali to ne moemo celu Srpsku da prekrijemo novim kolama zvanim Srbija, ti pravi pitanje oko dvatri miliona evra!)
5. ak ni po naem Ustavu, iji mi se poetak, moram to
rei, nimalo ne dopada (vie mi se sviala drava kad je pripadala svim njenim graanima i radnim ljudima, kako je bilo ak
i kod Miloevia, nego da Srbija bude drava srpskog naroda,
pa onda, tek, ako ba hoete, i svih drugih naroda koji u njoj
ive), ali ak ni po naem Ustavu Republika Srbija nije drava
Srba koji ive u Republici Srpskoj, ikagu, Australiji i drugde.
6. Osim novca Srba iz Srbije u prekodrinske kole uloen je
novac i drugih njenih graana, koji bi moda voleli da se novcem iz budeta Republike Srbije sagradi obdanite u Kikunhalau i da se u znak seanja na dobrotvore i rodoljube zove

sam za to da se ona uredi, nego to bih da joj se mee pomere.

10 . Nisam vatreni pristalica sebiluka i slepila za potrebe
drugih, nisam protivnik besplatnog kolovanja, naoborot, ali
ne mislim da zidanje kola u inostranstvu prilii mojoj dravi, i smeta mi kad se politiari iji je sektor Republika Srbija i
njeno stanovnitvo postave kao voe svih Srba sveta: morali
bi se, ma koliko eznuli za veliinom i za uzvienim, usredoiti na nas koji ivimo u Srbiji i morali bi nas pitati hoemo li da
damo po deset centi za kolu u susednoj dravi; ja bih verovatno i pristao, ali sa ovim kak se veli svrenim inom naravno da
nisam saglasan i ne znam kako da protivljenje blagoizrazim.
11. Sam sam kriv to ne znam, i bojim se da nisam jedini,
gde se odluuje o novcu koji odlazi preko Drine, ali i drugde,
preko nae voljene i svete dravne granice koju sam pre triavih trideset sedam godina imao ivotom svojim braniti.
12. Sluaju Nikolia odu srpskom genetskom kodu (rima:
same se od sebe rei slau da neto krasno u stihu kau), gledajui kako vlastela odlazi na slavu kod Dodika i zida zadubinu u drugoj dravi, itajui kako vladin avion sa dva ministra leti u Hag da nam doveze osuenog i nedorobijanog generala, trecnem se to sam negdanje radikalske prvake prekorevao toliko zbog njihove spektakularne metamorfoze: ta
ako su do danas ostali verni sebi?

VREME
REME 4. februar 2016.

28

Izbeglika kriza: Nada koja vodi u smrt

Rekvijem za
nepoznatu decu
Kad ubudue neko preda mnom bude pomenuo Egejsko more i grka ostrva, neu vie
moi da mislim na jutarnje plavetnilo morskog beskraja sa srebrnastim prugama valova,
veernje crveno sunce koje umae svoj trbuh u tamniju, modru vodu na zapadu, bela jedra
na horizontu, palme, recinu, masline, sir, a da istovremeno ne pomislim na leeve nepoznate
dece na belom pesku plae poreane kao odbaene, velike, mokre lutke. Taj prizor ne mogu
i neu nikada da zaboravim. Podsea me na jevrejsku decu u Auvicu. Znam da to ne moe,
moda i ne sme da se uporeuje, ali uprkos tome ja elim da uporedim neuporedivo. Ta sirijska,
avganistanska, iraka deca su sa poverenjem uhvatila roditelje za ruku i otila u smrt, ba kao
to su jevrejska deca otila u gasnu komoru. Jedni u vodu, drugi u vatru, svi u preranu smrt
4. februar 2016. VREME
REME

29

NA KRAJU SNAGA: Sirijske

izbeglice na hrvatskoj granici
Foto: FoNet/AP/Manu Brabo

Pie: Ivan Ivanji

a mene nije dokaz empatije ako odnesem stare cipele, koje jo nisam
stigao da bacim, sluajno sauvane igrake unuka ili makar osmeh dobrodolice onoj veini izbeglica koja nije doivela brodolom.
Hteo bih mnogo bolje da razumem situaciju izbeglica koji danas hrle u Evropu,
nadam se da to bar u neku ruku mogu bolje od mnogih drugih, jer mislim da sam u
njihovim godinama ja bio u slinoj situaciji, da su njihovi roditelji imali i imaju
sline sudbonosne dileme, kakve su imali
moji roditelji pre sedamdeset i pet godina. Morali su da donesu odluku ta e sa
mnom, slutei da biraju izmeu nade za
preivljavanje i smrti svog deteta. Moji roditelji su doneli odluku da ne ostanem sa
njima, da me samog upute preko vode
u mom sluaju to je samo uzani vodotok
Tise kao to izbeglice danas svoju decu
poveravaju nesigurnom amcu koji ih sa
turske obale prevozi u neki sigurniji ivot.

VREME
REME 4. februar 2016.

Ja ne razumem roditelje koji svoju

decu izlau smrtnoj opasnosti iako su izbegli druge smrtonosne pretnje. Ali ja ne
razumem ni odluku svojih roditelja da se
odvoje od nas, od sestre i mene, iako e se
pokazati da nam je to zaista spaslo ivot.
O tome sam mogao da saznam mnogo,
mnogo vie, nego to znam. Jedan deda
je ubio sebe i svoju enu, o tome sam bezbroj puta pisao, ali druga baba, mamina
mama, ostala je iva posle Bergen Belzena, bila jo dugo posle rata u dobrom zikom i psihikom stanju. Ona je prisustvovala ili ak uestvovala u odlukama
o svojim unucima, o tome da moji roditelji njena erka i zet nee da se razdvoje, ali da hoe nas da prebace preko
vode. Svata je znala o mnogim smrtima,
ali kao da je to posle rata bila tabu tema.
Nikad me nije pitala za moje logore. Nikad ja nju za njene, niti o tim odlukama o
ivotu i smrti. Zato? Ne shvatam.
Ako ne shvatam odluku svoga oca,
kako da razumem oca iz Avganistana ili
Sirije? On mora prvo da sakupi za njegove pojmove fantastinu sumu novaca ne
bi li pokuao da obezbedi bolju i sigurniju budunost svojoj deci u nekakvom nepoznatom, dalekom raju, koji se, uo je od
nekoga, zove Germanija ili vedska. Mora
potom da se uputi na dugako, ubitano
dugako putovanje ne bi li stigao do nekakvog amca u koji se penje sa decom.
Ona se pripijaju uz njega, mlae mu je
u naruju, starije mu se hvata za nogu, i
plovilo se otisne u modru smrt. Za mene
taj otac snosi svoj deo odgovornosti, ubio
je svoju decu.
Ostajem pri takvom izboru rei. Kao
dete sam dovoljno esto video smrt da
bih dozvolio sebi da je nazovem pravim imenom, a in koji dovodi do smrti ubistvom.
Voleo bih da imam snage da kao rekvijem napiem roman o nepoznatoj izbeglikoj deci koja su na putu do nade
izgubila ivot. Moda ovde sad beleim
prvu skicu. Da li mata moe da nadoknadi neznanje?
preko sedam gora
A sada mirno, bez strasti. Re je o milionima ljudi, ali uiveti se moemo samo u

pojedinane, line sudbine. Kako je pala

odluka da patunska porodica sa istoka
Avganistana krene na put preko itave
svoje nepregledno velike zemlje prema
zapadu, pa kroz jo vei Iran do Turske i
kroz celu Tursku do egejskog ala? Pratim je na globusu ili mapama, kojima raspolaem, ali da bih to opisao, morao bih
mnogo toga da znam o mirisu uma, pustinja i kvalitetu drumova, o stenama i
klancima. Male noge strahovito bole.
ta su jeli, pili? Kako su se umivali. Gde
i kako su spavali? ta otac govori svojoj
deci, kakve im bajke pria, ako jo ima dovoljno snage za to? Ili se obrecne na njih
da ne gnjave vie? Boji se da ga neko ne
pokrade sred mrkle noi. Majka uti uvijena u burku.
Oni najsiromaniji, najbedniji, koje bi
najvie trebalo da alimo, na takav put
nee krenuti. Vie od 70 odsto od oko 30
miliona stanovnika Avganistana su nepismeni. Oni ne znaju geograju, nemaju novaca, u celoj zemlji je samo oko 4,5
miliona pretplatnika na mobilni telefon.
Nemaju snage da zamisle bolji ivot, od
onog koji im je Alah oigledno namenio.
Na zamiljeni otac porodice mora da je
imuniji, kolovan je, mnogo toga zna ili
bar nasluuje, ali ja bih voleo da ga pitam kako se rodila prva ideja da moe
da se ode u Nemaku preko sedam planina i sedam mora jer e tamo on i njegova porodica biti sreni. ivee dostojanstvenim ivotom. On svakako zna da
preuzima rizik. Veliki rizik. Odavno ima
smartfon, razgovara sa rodbinom, sa prijateljima, sa doskora nepoznatim vodiima, vercerima. Ne zna kome da veruje. Ja kao pisac elim da zamislim takvu
malu porodicu, energinog oca, podatnu
enu koja mu bezuslovno veruje i njihovu decu.
Mnogo toga se dogaa na dugakom
putovanju. Jedna devojica je prvi put
dobila menstruaciju. Da li je sa majkom,
koja e joj objasniti o emu se radi ili je
sama, pa e pomisliti da je nain ivota
na putu uzrok krvi, da je bolesna? Dvoje mladih se zagledaju. Zaljube. Crne oi
sevaju pod maramom. Ali negde se ipak
peru, deaci vide vie nego to im stroga
vera dozvoljava.
U Srbiji se jedna ena porodila carskim
rezom, krenula je trudna. Nije htela da se
odmori u naoj bolnici, ve je pola dalje

30

sa jedva roenom bebom, kojoj eli bolji

ivot negde daleko, a moda je ubija svojim nestrpljenjem. ula je da bi sve granice iznenada mogle da se zatvore ba
njoj pred nosom.
osvajanje ivota
Od miliona porodica koje su krenule ne
samo da spasu ivot nego da nau sreu,
nastao je pokret za koji ne nalazim nita
uporedivo u istoriji. Padaju mi na pamet
velike seobe naroda od iv do vi veka. Poto su krenuli iz Mongolije, Huni su stigli do juga Rusije 375. godine. I tada su
mase krenule sa istoka prema zapadu.
Za njima Sloveni, Maari. Samo to oni
na svom pohodu nisu raunali na empatiju starosedelaca, naprotiv, osvajali su
teritorije maem i kopljem, a naroito lukom i strelama kojima su pogaali iz prilinih daljina, to je tada bilo novo i nadmono oruje. Nisu raunali na topli doek i da ive neko vreme na tui raun.
Bili su osvajai, otimali su ta su hteli i
promenili tok istorije.
Hajde da se ne zavaravamo, prve godine novih izbeglica u Nemakoj ne mogu
se nazvati drugaije nego ivotom na tui
raun osvojenim bez ikakvog oruja, izvojevanim golim mnotvom. Nemako ministarstvo rada procenjuje se da e se u
toku prve godine boravka zaposliti samo
deset odsto novopridolih, kroz pet godina tek polovina.
Rui se i poslednja nada u Evropu kao
zajednicu ravnopravnih zemalja koje se
odriu dela suvereniteta za zajedniko
dobro. Zajedniko? ije?
kako su samo mogli
itam razne statistike podatke. U
toku 2015. godine u evropske zemlje stiglo je 26.000 dece bez roditeljske pratnje,
a Evropol javlja da se za oko 10.000 ne
zna gde su. Nestala su. Pominje se pretpostavka da su mnoga pale u ruke kriminalaca. O njihovoj sudbini moe samo
da se nagaa.
Pretpostavljam da oni, koji su ih doekali sa starim cipelama, igrakama i novim osmehom u svojoj zemlji ne ele glasno da pitaju: ko su ti roditelji koji su ih
uputili na nesiguran put u neobezbeenu
sreu? Ja smem da pitam glasno, uporno
i ne bez kritikog akcenta: Kako su samo
mogli!? Zato? Smem, jer su moji roditelji

mene i moju sestru tako uputili preko

jedne, dodue, pitome vode, preko Tise.
Naa mama je mogla da krene zajedno sa
nama, ali ostala je sa ocem i s njim pola
u smrt. Nai roditelji su tako odluili. Ja
sam tada imao dvanaest godina i tri i po
meseca, moja sestra sedam godina i osam
meseci. Ba kao mnoga od 26.000 dece iz
statistike. Iza statistike kriju su strahovi
ive dece preputene sebi.
Poto sam ja proao Auvic i Buhenvald, moja sestra Bergen Belzen, a posle
75 godina jo uvek smo ivi i moemo da
komentariemo svoje ivote, moemo i
da konstatujemo da je odluka naih roditelja da nas upute nekuda bez svog
staranja bila ispravna, iako rizina. Meutim, mislim takoe da smo mi bili u
mnogo veoj ivotnoj opasnosti nego sva
izbeglika deca o kojoj sad ovde govorimo. Rekosmo: ne moe se to uporeivati, ali ja svoju i njihovu sudbinu uporeujem, jer su odluke naih i njihovih roditelja bile jednako strane, a oni i mi jednako bespomoni.
ko ostaje, ko nestaje
U meuvremenu je naa zamiljena
porodica iz Avganistana stigla u Nemaku, ali nemaka vlada sada pregovara sa
avganistanskom o mogunosti da Avgani budu smesta vraeni u svoju zemlju.
Avganistan svakako nije bezbedna zemlja po evropskim merilima, pa se razmatra mogunost da se uplaene izbeglice koje su se dokopale Evrope ne vrate u svoj zaviaj, nego nekuda u svoju zemlju gde je za njih bajagi bezbednije. Nemaki ministar unutranjih poslova De

Mezijer je hitno odleteo u Kabul da pregovara o tome. Pregovaraju Berlin i Kabul, niko ne pita one kojih se tie. Avgani ne govore arapski. Glavni jezici su patu i persijski, ukupno se govori 49 jezika. Oni ne mogu da kupe sirijske pasoe,
kao to to ine brojni nesirijci iji je maternji jezik arapski, a trenutno su Sirijci
izbeglice prvog reda.
Nemaki graniari govore o pravim
lanim sirijskim pasoima. U nekim sirijskim gradovima raznorazne pobunjenike grupe su dole do velikog broja jo neispunjenih, ali autentinih putnih isprava, pa ih prodaju. Treba samo jo da se
zalepe fotograje i ispune imena. Trgovina pasoima je dobra, stara i uhodana rabota, sedamdesetih godina prolog veka
najskuplji paso na crnom tritu bio je
jugoslovenski, jer se s njim u najvei broj
zemalja na svetu moglo ui bez vize. Mi
smo tada bili zemlja u procvatu, dananja Sirija je propala i na izdisaju, ali danas
se njen paso najvie trai i zbog toga je
najskuplji. Islamski teroristi u Evropi su
najee bili dravljani evropskih drava
sa valjanim, pravim, francuskim pasoima. Nikakvi papiri, nikakvi peati ne
dokazuju kakav je ovek njihov nosilac,
koje su njegove namere.
zatvaranje granica
Video sam na nemakoj televiziji kako
pored granine policije stoji veoma mlada ena sa velikim naoarima i navodno
prema akcentu prepoznaje ko je od pristiglih izbeglica iz koje arapske zemlje, pa
prema tome, ko ima anse da dobije azil,
a ko nema. Sirijci i Iraani prolaze. Ona
4. februar 2016. VREME
REME

31

OPASAN PUT U NEIZVESNOST:

Balkanska ruta
Foto: FoNet/AP/Marko Drobnjakovi

praktino odluuje o sudbinama, policajce ba briga. Zamislimo situaciju da su

pre dvadesetak godina samo Bosanci mogli da se slobodno nastane u Nemakoj,
da na granici stoji neki na ekspert koji
prepoznaje bosanski akcenat kojim, zar
ne, jednako govore Srbi, Hrvati i Bonjaci
za razliku od onih koji istim jezikom govore sa crnogorskim, dalmatinskim, krajikim, junobanatskim, vranjanskim ili
pirotskim akcentom.
Podseaju me da je Nemaka velika
zemlja, da e 80 miliona njenih dravljana lako izdrati dolazak jednog, pa ak i
dva ili vie miliona pridolica. Izraunava
se da je dolazak svee krvi dobrodoao,
jer je potrebna radna snaga, a pogotovu
mladi mukarci, koji e uplaivati u fondove zdravstvenog i penzionog osiguranja, plaati poreze i prireze, jer su Nemci sve stariji i problemi se najavljuju ve
kroz nekoliko godina. Meutim, novopridole izbeglice nemaju pravo da rade
sve dok se njihove molbe za azil ne ree.
Samo, njih je sve vie, a osposobljenih nemakih inovnika sve manje, jer bee od
tih poslova ak uzimajui upute na bolovanje. U meuvremenu, izbeglice treba smestiti u zagrejane prostorije i hraniti, davati im deparac, obezbediti asove nemakog jezika. Problem je u tome
to nezaposleni Nemci viu da bi oni takoe eleli da dobiju besplatne stanove,
ishranu i deparac.
Ako bi ta situacija prouzrokovala samo
porast desniarskih partija, reklo bi se, u
redu, pa parlamentarna demokratija to
mora da izdri. Meutim, protivnici izbeglica pretvaraju se u palikue, ve je na
VREME
REME 4. februar 2016.

stotine prihvatilita izgorelo, a poletele

su i prve bombe na njih. To znai da su
neophodne i policijske snage da se izbeglice zatite, ali i da ih mire, jer se potuku i
meusobno, pa sindikat nemake policije
kae da te napore vie ne moe da izdri.
Ljudi, koji samo to ne pucaju od ljubavi prema blinjima dok to ne pogaa
njihov ivotni standard, pitaju mene ta
bih ja uradio i konstatuju da sam konzervativac, jer tvrdim da oni koji uspevaju da bee, na primer, balkanskim putem, nisu pobegli od neposredne ivotne opasnosti, nego zbog loeg stanja u
prihvatnim logorima u Turskoj ili Jordanu, ne spasavaju goli ivot, nego hoe bolje da ive. Zar ja hou da se granice zatvore kao to trae neonacisti u Nemakoj, sram me bilo? Ja kaem da nije re
o tome ta bih ja hteo, nego da e se granice nuno zatvoriti i ve se zatvaraju i
to ve sada pogaa sve nas, ne samo nas,
na primer, iz Srbije, nego i nemake rme koje transportuju svoju robu drumovima, ali sada im pretresaju kamione i
na granicama sa engenskim zemljama,
jer se u njima moda krijumare izbeglice. Gube vreme, a vreme je novac. Scene, koje smo sa jezom posmatrali na granici Srbije sa Hrvatskom, u zasad jo ne
tako drastinom obliku sele se na nemako-austrijsku, nemako-francusku, dansko-holandsku, italijansko-pansku i sve
druge evropske granice. Mase izbeglica
su nas probudile iz sna o nekakvoj jedinstvenoj Evropi. Vreme je u prolom broju pisalo o tome.
Kako to da su Nemci veinom ipak
tako dobri prema izbeglicama? Oni se
jo plae svoje nacistike prolosti. Pre
neki dan mi visoka inovnica nemakog ministarstva kulture napisala da joj
je uvek neugodno da razgovara sa mnom
kao sa Jevrejinom, jer se stidi prolosti
svoje zemlje i naroda. Za mene je to rasizam sa obrnutim predznakom. Niti sam
u njoj video Nemicu, niti u sebi Jevrejina.
dokaz ovenosti
Niko ne zna ta e sve doneti 2016. godina. Tek je prvi mesec potroen, ali cunami miliona izbeglica, koji su krenuli
sa juga i istoka prema zapadu i severu,

menja sve to smo do sada smatrali moguim bez obzira na to ko lino pokazuje empatiju za svako ljudsko bie ili mrnju prema svakom ko je drugaijeg porekla ili ak boje koe.
Zamiljam da e se kroz 75 godina pokazati da je poneki Sirijac, Iraanin ili Avgan, koji je kao dete stigao, na primer, u
Nemaku, postao nosilac Nobelove nagrade za hemiju, poznati kompozitor ili
pisac, koji bi za svoju autobiograju mogao da pozajmi naslov moje knjige Moj
lepi ivot u paklu. On e februara meseca
2091. godine sedeti pored velikog prozora
svog modernog stana, posmatrae svoje
unuke, koji se u bati grudvaju i iznenada setiti onog srpskog policajca koji ga je
nauio da se grudva. Posle toliko usputnih grubosti stigao je iz sirijskog Alepa u
Srbiju gde je prvi put video sneg, a dvojica sredovenih, uniformisanih ljudi mu
je pokazivalo kako da napravi grudvu i
ohrabrilo da ih gaa, da se igra u snegu.
Razneio se kad se setio da ima dobrih
ljudi. Setio se tada i cipelica, koje je tada
dobio, nekih igraaka, crvenog vatrogasnog automobilia, kome se u prvom
trenutku obradovao, ali ga posle bacio,
jer ga je bilo teko nositi. Iz perspektive
svoje udobne starosti u sigurnoj zemlji
shvatio je da je grudvanje sa srpskim policajcima bio vaniji dokaz ljubavi ili prosto ovenosti, od svega ostalog to je doiveo. I znao je da svojim unucima koji
odrastaju u miru i blagostanju nikako ne
bi mogao da objasni svoje misli.
Jevrejska deca su drei tatu ili mamu
za ruke ula u veliku prostoriju za koju
su mislili da je kupatilo, zaueno, ali posluno su se skidala sa onim silnim runim tetama i ikama, prvi put videla tolika gola tela odraslih ljudi, onda im je
neto zaguljivo oduzelo dah. Tela su im
posle odvukli do pei, pa su se kao dim
vinula ka nebu. Deca, koja su sa puno poverenja sa svojim roditeljima radoznala
ula u amce i krenula preko nemirnog
mora, udavila su se, nisu se uguila. Plin
ili voda, u emu je razlika ako ubija? Smrt
je smrt. Njihova mala tela verovatno lee
u povrno ili nikako obeleenim grobnicama na prelepim grkim ostrvima.
Za sve njih govorim: requiescant in
pace poivajte u miru. Vama vie ne
mogu da pomognu ni drava Izrael, ni
drave neujedinjene u Evropi.

KULTURA
32

Izloba: Ko je Soko taj je Jugosloven

Koreni naputene

Svesokolski slet u Beogradu 1930; uesnice sleta

foto Fond MIJ

4. februar 2016. VREME

REME

33

tradicije
Nakon dve decenije postojanja, Muzej istorije
Jugoslavije izlobom o Sokolskom pokretu izmeu dva
svetska rata najavljuje poetak bavljenja periodom
Kraljevine Jugoslavije, kao i buduu stalnu postavku

Petar II Karaorevi

VREME
REME 4. februar 2016.

I
iz fonda M. Jurii / MIJ

zloba Muzeja istorije Jugoslavije Ko

je Soko taj je Jugosloven bavi se fenomenom Sokolskog pokreta iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Autorke ove izlobe su Veselinka Kastratovi
Risti, Jovana Karauli i Vladana Putnik.
Izloba e biti otvorena od 4. februara do
29. maja u objektu Muzeja 25. maj. Od
osnivanja ovog muzeja do danas, a tome
ima dvadeset godina, period Kraljevine
Jugoslavije nije bio tema njegovih programa, ve je aktivnost Muzeja bila suena samo na period socijalistike Jugoslavije. Izloba Ko je Soko taj je Jugosloven u tom smislu je vana jer se njome
najavljuje proirenje programske delatnosti Muzeja.
Skupili smo snagu i sazreli da se bavimo takozvanom Prvom Jugoslavijom,
kae u razgovoru za Vreme Neda Kneevi, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije (mij). Naa osnovna delatnost jeste
istraivanje i prezentovanje istorije Jugoslavije od osnivanja zajednike drave junoslovenskih naroda 1. decembra
1918. godine do 1991. godine, do raspada
sfrj. Ove godine se prvi put bavimo periodom Kraljevine Jugoslavije ne zato to
nas do sada to nije zanimalo nego zato
to se 90 posto materijala nae kolekcije odnosi na vreme socijalistike Jugoslavije. Podsetiu da je Muzej istorije Jugoslavije nastao spajanjem dve razliite
vrste fonda, memorijalnog i muzejskog,
spajanjem Memorijalnog centra Josip
Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i
narodnosti Jugoslavije, pa je prirodno to
su se nae teme odnosile na socijalistiku Jugoslaviju. Na primedbu da su teme
ovog muzeja bile uslovljene i politikim
raspoloenjem, Neda Kneevi odgovara
da je dolo vreme da se ova kua izmakne
iz politikog konteksta i da se pozabavi

geografskim. Naravno da je u naem poslu nemogue zaobii politiku, ali je zato

mogue istai u prvi plan kulturoloki i
istorijski aspekt izlobe ili projekta kojim se bavimo. Jer, sloiemo se, muzej
jeste mesto za pokretanje raznih tema,
ali ne i za pokretanje politikih pameta.
pokazna proba
Priprema stalne postavke, najvei aktuelni strateki projekat Muzeja, poeo
je prole godine i trajae do 1. decembra
2018, do stote godinjice od stvaranja Jugoslavije. Hoemo da pokaemo da Jugoslavija nije postojala samo od 1945. godine i da Tito nije jedini deo njene istorije.
To nije mali zadatak, s obzirom da imamo nedovoljno materijala kojim bismo
predstavili Kraljevinu Jugoslaviju. Bie
to povod da se nakon 20 godina sreivanja postojeeg fonda pozabavimo i akvizicijom, da sagledamo ta nam nedostaje
da bismo mogli da odgovorimo na zadatak koji je Muzeju dat prilikom osnivanja: istraivanje i prezentovanje istorije
Jugoslavije, kae Neda Kneevi.
U tom smislu, izloba Ko je Soko taj
je Jugosloven svojevrsna je pokazna proba formiranja i koncepcije budue stalne
postavke. Na izlobi su, osim predmeta iz
kolekcije mij, izloeni i predmeti iz 11 muzeja i iz pet privatnih kolekcija vie od
150 predmeta i oko 100 fotograja. Ujedno, ova izloba je poetak obimnijih istraivanja vremena Kraljevine Jugoslavije i to,
kako objanjava autorka izlobe Veselinka Kastratovi Risti, ne samo zato to je
Sokolsko drutvo propagiralo jugoslovenstvo ve i zato to neki fenomeni koji se vezuju za Socijalistiku Jugoslaviju sletovi
i tafeta na primer imaju koren u Sokolskom drutvu: Tako smo mi ovom izlobom napravili korak u koren ovih pojava.

34

Izlobom u Muzeju istorije Jugoslavije

predstavljeno je delovanje Sokolskog pokreta od 1919. do 1941. godine. Istorija Sokolskog pokreta poinje pedesetak godina ranije. U katalogu izlobe Veselinka Kastratovi ga opisuje kao otadbinski i oslobodilaki pokret, zato to je nastao kao reakcija na pokuaje germanizacije slovenskih naroda u okviru Austrougarske monarhije. Osnovali su ga u Pragu 1862. godine dr Miroslav Tir i Jindrih Figner kao
Prako telovebno drutvo, a zatim mu je
dodato ime Soko. Idue godine u Ljubljani
je formiran Juni sokol, 1874. godine i Hrvatski sokol. U Srbiji je Prvo beogradsko
Razglednica Sokolski glas sa Svesokolskog
drutvo za gimnastiku i borenje osnova- sleta u Ljubljani, 1922.
no 1881. godine, da bi nakon deset godina fond Gradski muzej Sombor / MIJ
Sokolska drutva su bila pod upravom
promenilo ime u Beogradsko gimnastiko drutvo Soko. Do prvog pokuaja uje- sokolskih upa, teritorijalnih organizaciodinjenja broj nacionalnih sokolskih dru- nih jedinica. lanovi jss-a bili su podeljeni
tava junoslovenskih naroda znaajno je po goditima i ravnopravni bez obzira na
porastao. U Zagrebu je, juna 1914. godine, pol, zanimanje, versku i nacionalnu pribila prihvaena deklaracija o ujedinjenju padnost, a politiku orijentaciju nisu smeli da ispoljavaju u
jugoslovenskog
okviru drutva
sokolstva, ali je u
koje je bilo nepoLjubljani zabralitino. Jedni drunjen slet na kome
gima su se obraje ona trebalo da
ali sa brate i sebude proitana.
stro, i pozdravljali
Ratne nevolje od
1912. do 1918. prekise sa zdravo. Munule su rad sokolzika kojom su zaskih drutava. Popoinjala sva znasle stvaranja Kraajna deavanja
ljevine Srba, Hrva- Jedna od sokolskih zastava
i koja se najee
ta i Slovenaca, prvaci nacionalnih druta- ula bila je sveslovenska himna Hej Slova su 1919. godine u Zagrebu postigli do- veni. Za razne prilike imali su propisanu
govor o ujedinjenju. Na Vidovdan 28. juna odgovarajuu vrstu odee. Na primer, sve1919, u Novom Sadu ujedinjena su sva so- ana odora lanova je bila vunena, sokolkolska drutva i osnovan je Sokolski sa- sko sive boje, uz crvenu koulju i kapu u
vez Srba, Hrvata i Slovenaca (ssshs). Sle- obliku ajkae, crne boje, sa perom visine
dee godine u Mariboru promenio je na- 12 cm. lanice su nosile teget suknje, bele
bluze koje su na rubu rukava imale vezeziv u Jugoslovenski sokolski savez (jss).
Prema Statutu Sokolskog saveza, zada- ne narodne motive a oko vrata heklane
tak sokolstva bio je stvaranje ziki zdra- vrpce, i crvene marame na glavi.
ve, krepke, moralno i intelektualno razvijene omladine, nacionalnom sveu proeglas sokola
te, duhom slovenske solidarnosti nadahJugoslovenski sokolski savez je intennute i velikim i optim idealima ovean- zivno pomagao unapreenje zikog vasstva zadojene omladine koja e uvati te- pitanja omladine, uraen je nacrt Zakona
kovine tadanje generacije ujedinjenje i o zikom vaspitanju i predlog za osninezavisnost. Njihovo naelo je bilo: Uz- vanje fakulteta za obrazovanje u oblasti
gojiti svakog lana, a time takoe svakog gimnastike. Pored sportskih aktivnosti,
pripadnika jugoslovenskog naroda tako javnih vebi i sletova, sokolska drutva su
da postane dobar, telesno, duevno i u- organizovala akademije, igranke i zabave,
doredno harmoniki razvit zdrav ovek. predstave amaterskih sokolskih pozorita,

Razglednica sa Svesokolskog sleta u Pragu, 1926,

crte Alfonsa Muhe

predavanja i javne asove na kojima se govorilo o ideologiji ali i o tetnosti alkohola, o lekovitom bilju, o zdravstvenim preventivnim merama. Osnivane su biblioteke (neke su imale i po nekoliko hiljada
knjiga), a u nekim gradovima su postojala
samo sokolska pozorita. Znaajnu ulogu
u radu jss-a i irenju sokolske ideje imao
je Sokolski glasnik tampan na slovenakom, srpskom i hrvatskom jeziku. tampan je u Ljubljani, a prvi urednik bio je dr
Laza Popovi. Pored izvetaja o radu sokolskih upa i drutava bilo je tu i edukativnih tekstova o tetnosti alkohola i duvana, o unakazivanju tela s pomodnim
odelom, preporuka nove literature, prikaza novih knjiga. Pored izvetaja s terena u kojima su popisivane aktivnosti drutava, pisano je i o napadima na Sokole, o
konkurentnosti novih sportova kao to
je fudbal, koji je za omladinu bio zabavniji od gimnastikih vebi.
Veselinka Kastratovi navodi da su
injenice da je sokolsko jugoslovenstvo
bilo izvorno, da je nastalo jo pre ujedinjenja Kraljevine i da je lanstvo vaspitavano pod parolom Ko je Soko, taj je Jugosloven uticalo da posle uvoenja estojanuarske diktature 1929. godine drava ne zabrani rad Jugoslovenskog sokolskog saveza. Govorilo se da nema pokreta koji bi savesnije, zdravije, bolje delovao na progres naeg naroda nego to
je to sokolstvo. Nastojanje reima da zabrani rad mnogobrojnih drutava i saveza ali da ostavi one preko kojih bi mogao
da deluje na narod, uticalo je da se u cilju zikog, moralnog i nacionalnog vaspitanja zdrue sve zdrave snage naroda u
4. februar 2016. VREME
REME

35

jednu viteku organizaciju Soko Kraljevine Jugoslavije. Potpuno podravljenje

Sokola izvreno je Zakonom o osnivanju
Sokola Kraljevine Jugoslavije (skj) 5. decembra 1929. godine. Tako je skj odreen
za dravnu organizaciju za ziko vaspitanje naroda i dobija znaajno mesto u dravnoj politici. Na elo Sokola je simbolino postavljen novi stareina, prestolonaslednik Petar ii Karaorevi. Drutvo je
poela da nansira drava. Zbog toga su
pojaane aktivnosti i broj lanova: 1932.
godine bilo ih je oko 246.000. Intenzivira se izgradnja sokolskih domova, poveava se broj muzikih i pozorinih sekcija, osnivaju se i brojna pozorita lutaka.
Tako je u ovom periodu u Jugoslaviji bilo
od 250 do 300 sokolskih pozorita sa preko 3000 lanova.
jugoslovenski integral
Poseban deo izlobe bavi se sletovima.
Jovana Karauli, koautorka izlobe, smatra da su ove manifestacije, i u Kraljevini i u Socijalistikoj Jugoslaviji, imale za
zadatak da prikau, odnosno da promoviu ideologiju kroz koreograsanu masovnu disciplinu. Ovakav performativni
oblik ideologije utemeljen je u sokolskom
stavu o telesno zdravim, moralno jakim i
nacionalno svesnim dravljanima Kraljevine Jugoslavije.
Prvi svesokolski slet skj odran juna
1930. godine u Beogradu bio je reprezent
glorikovanja ideje jugoslovenstva, ali i
snage Sokola i drave. Specijalno za ovu
priliku, izgraen je stadion na Paliluli, iza
zgrade Tehnikog fakulteta, na dobrom
poloaju, takorei usred grada, jer od Terazija do sletita ima deset minuta laganog hoda novom i irokom Ulicom kralja Aleksandra. Lokaciju je izabrao lino
kralj Aleksandar. Plan privremenog stadiona izradio je Momir Korunovi, vii arhitekta Ministarstva graevine. Stadion je
bio monumentalnih dimenzija, na povrni od 12.560 m, za izgradnju je upotrebljeno 51.000 m drvne grae, to je u tom trenutku predstavljalo najveu drvenu konstrukciju u centralnoj Evropi. Mogao je da
primi oko 42.000 ljudi u publici i 3500 vebaa u istom trenutku, imao je vodovod,
elektrino osvetljenje, potu, sobu za novinare s telefonskim kabinama, iznad loa
podignute su etiri kule s vatrogascima na
neprestanoj strai, a glavne sletske dane
VREME
REME 4. februar 2016.

obezbeivalo je preko petsto redara. U

okviru gledalita projektovan je i muziki paviljon za orkestar, kao i osmatranica za naelnika koji je dirigovao vebama
na sletu. Orkestar i naelnik su tokom sleta bili ozvueni i zvuk se prenosio na etiri Filipsova zvunika. Da bi se celom drutvu omoguilo da bude to bolje obaveteno o dogaaju, u saradnji s rmama Telefunken i Filips, u etrdeset mesta irom
drave emitovane su vesti sa sleta preko
radija na javnim mestima s jakim zvunikom, a aparati postavljeni na trgovima, etalitima i ostalim zgodnim mestima gde
se najvie skuplja narod.
Istovremeno, udrueni beogradski knjiari i izdavai organizovali su Prvi sajam
knjiga, organizovan je i veliki koncert na
sletitu s preko etiristo izvoaa, iz Narodnog pozorita je emitovana internacionalna radio-emisija Jugoslovenskog
muzikog programa od devedeset minuta, za iji prenos je u Beogradu i na teritoriji cele zemlje bilo postavljeno osamdeset gigantofona.
Ceo jun te godine bio je posveen sletu: prve nedelje su nastupali srednjokolci,
druge vojska, tree lanovi i lanice izmeu 14 i 18 godina, i etvrte nedelje, tokom
glavnih sletskih dana, nastupali su sokolski lanovi iz Francuske, Rumunije, Rusije, eke, Poljske i Amerike. Preko 200.000
Beograana pratilo je povorku u kojoj je
do stadiona delovalo vie od 20.000 sokolskih uesnika.
U vreme namesnitva i vlade Milana
Stojadinovia izmeu 1935. i 1938. godine, Sokoli Kraljevine Jugoslavije bili su
najmasovnija organizacija jugoslovenske orijentacije 1938. godine bilo ih je
384.000. Meutim, naputeni od drave,
u atmosferi separatistikih i totalitarnih
ideologija, Sokoli su gonjeni zbog istrajavanja na pozicijama integralnog jugoslovenstva i spremnosti da se organizuju za odbranu od nastupajueg nacizma.
U takvim uslovima sokolski rad bio je
otean i dolo je do gaenja aktivnosti i
obustave rada.
Socijalistika Jugoslavija je gotovo u
potpunosti prepisala iz sokolske tradicije estetiku bratstva i jedinstva, i smestila
je u svoje okvire. Slet povodom proslave
Dana mladosti a ne Svesokolski slet
ono je to se sauvalo u seanju.

SONJA IRI

jdp.rs

REPERTOAR

FEBRUAR 2016.

Scena Ljuba Tadi

2. Utorak u 20.00
NORA!
4. etvrtak u 20.00 SUMNJIVO LICE
5. Petak u 20.00
METAMORFOZE
6. Subota u 20.00
RAZBIJENI KRAG
7. Nedelja u 20.00 TAKO JE MORALO BITI
8. Ponedeljak u 20.00 OTELO
9. Utorak u 20.00
INE
10. Sreda u 20.00
UNOSNO MESTO
11. etvrtak u 20.00 RAZBIJENI KRAG
12. Petak u 20.00
UOBRAENI BOLESNIK
13. Subota u 20.00
DUH KOJI HODA

(SNP, Novi Sad)

SKAKAVCI
NORA!
Studio JDP u 20:30 TA SE DOGODILO SA ELFRIDE J.
Razgovor sa publikom povodom
predstave NORA!
Uestvuju: dr Hilde Hajder,
mr Verena Humer, dr Jelena
Kosti Tomovi, Bojana Deni,
Sneana Trii i Peria Perii
Moderator: mr Jelena Kovaevi
etvrtak u 20.00 NORA!
Petak u 20.00
UOBRAENI BOLESNIK
Subota u 20.00
SUMNJIVO LICE
Nedelja u 20.00 RAZBIJENI KRAG
Ponedeljak u 20.00 VABICA
Utorak u 20.00
IZDAJA
Sreda u 20.00
HAJMATBUH
(Narodno pozorite Sombor)
etvrtak u 20.00 ZAPISI IZ PODZEMLJA
Petak u 20.00
SAMO NEKA BUDE LEPO
Subota u 20.00
MLETAKI TRGOVAC
Nedelja u 20.00 GOSPOICA
Ponedeljak u 20.00 TARTIF

14. Nedelja u 20.00

17. Sreda u 18.00

18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.

JDP titluje predstave na engleski jezik (*) i srpski jezik (**)

za osobe sa oteenjem sluha

Studio JDP
11. etvrtak u 20.30
14. Nedelja u 20.30
18. etvrtak u 20.30
19. Petak u 20.30
20. Subota u 20.30
26. Petak u 20.30
28. Nedelja u 20.30

HISTERIJA
ZLOIN I KAZNA
MARKS U SOHOU
(nezavisna produkcija)
MARKS U SOHOU
(nezavisna produkcija)
WHAT THE FUCK ARE WE DOING
HERE? (nezavisna produkcija
Mikser House, predstava je na
engleskom jeziku bez prevoda)
HISTERIJA
WHAT THE FUCK ARE WE DOING
HERE? (nezavisna produkcija
Mikser House, predstava je na
engleskom jeziku bez prevoda)

Iz tehnikih razloga predstave sa scene Teatar Bojan Stupica

izvode se na scenama Ljuba Tadi i Studio JDP

GOSTOVANJA
22.

RAZBIJENI KRAG
Kulturni centar Ruma
UOBRAENI BOLESNIK
SNP Novi Sad

24.

50% POPUSTA

za kupovinu ulaznica na dan

predstave i u februaru
Za kupovinu ulaznica na dan predstave odobrava se popust od 50%
(popust se ne primenjuje na ulaznice za lou). Za kupovinu najmanje
20 ulaznica odobrava se popust na grupne ulaznice od 50%

Va lini blagajnik
069 26 44 447

DOSTAVLJAMO VAM ULAZNICE

.!%,*%.5!$2%35

Radno vreme blagajne:

ponedeljak - subota
10h - 15h i od 17h do poetka predstave
nedelja od 17h do poetka predstave
Tel. 011 30 61 957 / 011 26 44 447
Kralja Milana 50

36

Roman: Doba mjedi

Pria kojoj je
dozrelo vreme
najderov roman gustih, tmastih, tekih, no nipoto neprohodnih reenica, za
dugo i sporo uivanje, moan je kao sila Dunava pod senkom tvrave
Noas Kempf i kameradi kreu u Poljsku, zemlju jada i nesree, trajno obuzetu povijeu koje
nije imala.
U Poljsku kree ne zato to je
njegov otac potplatio ss-doktora,
ve zato to Waen-ss tamo ima
goleme gubitke a on je gotovo lijenik. to lijenik u ovom ratu
nije htio biti, njegov je izbor koji
ja ne odobravam jer mislim da mu
je sigurnije ne ii izravno u vatru.
Ali tko je ikad posluao dijete,
pa jo neroeno?

oe valjda takvo neko vreme

kad ovek, pae pisac, krene
u neku vrstu ivotno-knjievne inventure; ne zato to bi mu duan
bio pred zatvaranjem, nego zato to takvom pretresanju jednom mora doi vakat ako eli da preskoi svoju senku,
katapultira se iz predubokog leba rutinskog vladanja ranije osvojenim teritorijama i nastavi da raste i sazreva.
Ako propusti tu priliku, sledea moda i nee doi, a tvoj e knjievni poduhvat poeti da odumire usled repetitivnosti i svojevrsne neobine nedoraslosti: pii propalo kad je ovek zreliji
od pisca, i kad od njega vie zna... Tako
je, recimo, Dragan Veliki sa svoja dva
ma, zapravo tri poslednja romana preskoio senku, izaao iz udobne, ali ve i
sterilne pozicije koju je zauzimao, i ispisao svoje em najbolje em najuzbudljivije
stranice do sada. injenica da je taj iskorak u znaajnoj meri ostvario poseui
za eksplicitno autobiografskim narativom dakako, pomeanim sa neutvrdivom i itaocu u osnovi irelevantnom
dozom izmiljanja istovremeno je i
trivijalna i krucijalna. Trivijalna je ako
se recepcijski svede na tabloidizujuu

radoznalost tipa A jeste li vi, Velikiu,

stvarno zaeti u hotelu Bonavia, krucijalna pak, ako na dobar nain shvatimo
kako pisac, ako nije ba neki licencirani
fantast, na koncu dugorono moe pobei od svoje biograje, svog okruenja
i istorijskog konteksta u kojem su on i
blinji mu proiveli svoje ivote, samo
na sopstvenu kreativnu tetu.
Zato sad govorim o Velikiu? Ne, ne
govorim o Velikiu, samo podvlaim jednu upadljivu slinost: sve se ovo moglo
napisati i o sluaju Slobodana najdera, pisca toliko poznatog po svojim
dramskim delima da danas ve malo
ko zna da je zapravo poeo kao prozaista, i da je i u meuvremenu objavljivao
interesantnu prozu. I opet imamo sluaj
pisca u punoj forci, na vrhuncu zrelosti
i ispisanosti, sa kojeg se ide ili strmoglavo dole, ili se na kresti tog dobrog talasa
odvano jae, pa kud pukne...
Opsean roman Doba mjedi (tim press, Zagreb 2015) najderov je, dakle, odgovor na literarnu krizu srednjih godina, koja je neto sasvim drugo od one
banalno ivotne, ali takoe preti gubitkom kompasa. Biti spreman, to je sve,
kae Hamlet, a najder je oigledno

osetio da je spreman za moda ponajveu avanturu svog knjievnog ivota,

za duboki uron u porodine prie, u sav
onaj mulj prolosti koja nikako da proe, u ivote (ergo, u tajne i lai) ljudi bez
kojih ga naposletku ne bi ni bilo, a moglo ga je lako ne biti, zapravo je sama
milost roenja njegovog svojevrsno
udo, skoro pa antiistorijska pojava, mirakul nad kojim se valja dobro zamisliti.
Da nikada nije napisao Doba mjedi,
mi moda ne bismo znali da najderovom delu nedostaje neto krupno i centralno, kao da u njegovom sreditu zjapi
crna rupa, ugasla zvezda koja prodire
svu energiju, ali kako ga je sreom napisao, sada to znamo: ovaj je roman, uz
Hrvatskog Fausta, ono po emu najder
ulazi direktno, bez presedanja ili dedanja po ekaonicama, u svaki ozbiljan
literarni kanon ovog jezika koji Srbi, Hrvati i jo po neki dijele kao zdjelu bravetine u soivici, to kae Slamnig. O ostalom neka se i pregovara gde je potrebno, o tom komadu i ovom romanu ne.
Pa dobro, o emu je ovde re? Kao i
manje-vie sve velike prie, i ova je porodina; i ova je istorijska; i ova je, na koncu, neka vrsta geneze oveka i pisca, Slobodana konkretno najdera, koji u ovome romanu nastupa pod krinkom Neroenog, pratei ivote oca mu i majke
koji su se mogli ne sresti, ili to je mnogo gore, da su se sreli samo u malo pogreniji as, mogli su, umesto ljubovanja, lako i pripucati jedno na drugo.
Jer su u ratu bili, ko voljno ko prisilno,
na suprotstavljenim stranama. Dobro,
nije ovo ba prava porodina hronika
nego je roman, pa ni otac piev nije
uro najder nego je Georg Kempf
dakako, kao to ni Man nije Man nego
Budenbrok i Kreger ali nije pod sumnjom da je najder za potku romana
4. februar 2016. VREME
REME

37

uzeo roditeljske biograje, ivote arentovskih ljudi u mranim vremenima,

predestiniranih na zauzimanje odreenih uloga silnicama svog porekla, nacionalnog, verskog, klasnog. Doba mjedi
see u marijaterezijanski xviii vek, kada
na prostore Slavonije i Vojvodine dolaze
kolonisti iz gornjopodunavskih nemakih krajeva, koje emo doekati i ispratiti kao podunavske vabe, a koji su
ovde ostavili snaan trag, dok ih Hitler
nije zloupotrebio, a posleratni osvetnici ih izbacili navrat-nanos iz roenih im
kua i ivota, da im se skoro i spomen
zatre. najder priu podunavskih vaba dugo u ovim vegelovskim donjim
predelima nasilno zatomljivanu pripoveda, kao i sve drugo u ovoj knjizi,
ekspresivno, ivo, i lirski i ironijski nabijeno, i istorijski utemeljeno i knjievno matovito, ispredajui niti porodice
Kempf urasle ve u to novo tlo, slavonsko, skuene u ovom junoslovenskomaarskom ambijentu sasvim, preivele i raspad crno-ute monarhije, potom i Kraljevine. I tako e doekati klanicu Drugog rata, gde e Georg Kempf,
mladi s godinom medicinskih studija
i nejasnim literarnim ambicijama, kao
VREME
REME 4. februar 2016.

foklsdojer zavriti u ss Waen jedinici

u Poljskoj. Tamo e svedoiti brutalnosti nacizma, sumanutom genocidnom
antisemitizmu nacimainerije, ali i tvrdokornom poljskom otporu kombinovanom sa neshvatljivim, mada ne tako
ubilakim antisemitizmom poljskog katolitva. Malo sluaj, malo ljubovanje s
poljskom bolniarkom, Kempfa e baciti u odmetnitvo iz vojske, da bi nakon bauljanja po Poljskoj zavrio meu
sovjetskim partizanima, a onda, nakon
kraja rata nazad kui. Mada rodom i
ranim vojevanjem narodni neprijatelj,
Georg e biti meu retkim vabama koji
e moi da ostanu, jer bumaka sovjetskog komesara potvruje da se borio za
Nau stvar...
Ratovanje Kempfovo zapravo je centralni deo ovog romana, no isprepleteno
je s priom o Veri, mladoj komunistikoj
ilegalki koja e zaglaviti u Gradiki Staroj, a zatim prebei jugoslovenskim partizanima, i izai iz rata kao gotova vernica nove ideologije i reima. No, svata
treba otrpeti do tada, a i do kobnog susreta Georga i Vere, koji e se na koncu
uzeti i zaeti muko derite! najder
tu, naime, rano uvodi onaj skroman, a

maestralan trik: u posebno prelomljenim pasusima javljae se povremeno

kao Neroeni, i paljivo e
pratiti prikljuenija svojih roditelja, uvek iznova
preocenjujui svoje anse da bude roen. Treba
li ponoviti: most of the
time, te su anse bile ba
minorne!
Ljubav je brzo buknula i jo bre zgasla, jo se
Foto: D. Mii
sin nije stigao ni roditi, a
sve je bilo gotovo. Narator e odrasti s
majkom, otac poluostvarene graanske egzistencije kao poeta minor bie
neki ovjek sa eirom koji e, naime
eir, klinja opsesivno crtati, proi e
potom neke decenije preko kojih e pisac tek preleteti jer sutinski pripadaju nekim drugim i drugaijim priama
nekih od njih ionako ve ima u najderovim drugim delima da bi doao
do kraja njihovih ivota, ujedno i kraja drave, poretka, ideologije, svega u
ta su verovali, ili to su podnosili kao
usud. Na koncu, na groblju, pri ukopu
oca, kojem jedva da iko od ivih i prisustvuje, bude se svi Kempfovi, od onih
koji su krenuli iz postojbine Dunavom
nizvodno pa nadalje, zaokruuje se jedna pria kojoj je sazrelo vreme da bude
ispriana. Roman gustih, tmastih, tekih no nimalo neprohodnih reenica, za
dugo i sporo uivanje, moan kao sila
Dunava pod senkom Tvrave, sabrat recimo najboljim Timinim knjigama ili
Lebovievom Semper idem, s prstohvatom Kiovog Porodinog ciklusa, sve u
svemu: velika pria najderovog i naeg dvadesetog veka.

TEOFIL PANI

38

Izlobe: Raskra

Drugaiji
putevi
U beogradskoj Galeriji ULUS u toku je izloba beogradske

Foto: M. Milenkovi

umetnice Mile Gvardiol pod nazivom Raskra

zloba Raskra beogradske umetnice Mile Gvardiol, odrava se u Galeriju ulus u Knez Mihailovoj ulici u
Beogradu od 27. januara do 9. februara.
Mila Gvardiol je docent na Fakultetu primenjene umetnosti, a doktorirala je na
Univerzitetu umetnosti, na Odseku za
digitalnu umetnost, 2012. godine. Pored
rada na Fakultetu ima veoma ivu izlagaku karijeru, ovo je njena dvadeseta
samostalna izloba, a uestvovala je i u
vie od 150 grupnih, kao i na meunarodnim festivalima digitalne umetnosti i likovnim kolonijama.
U ulus-u je izloeno 8 slika i 6 triptiha
velikog formata, svi u tehnici akril na platnu i sve slike su nastale u poslednje dve
godine. U razgovoru za Vreme Mila Gvardiol kae da je roena i odrasla u novobeogradskim blokovima, okruena zgradama u nizu, sea se da je odmah po zavretku Akademije verovatno pod uticajem takvog okruenja poela da razvija
svoju prvu slikarsku fazu, koju je nazvala Repeticije. Tako je ula u svet apstraktne umetnosti. Nekoliko godina kasnije,
ne menjajui tehniku kroz koju se izraava, razvija svoju drugu fazu, Svetlosti vitraa, u kojoj takoe apstraktnim jezikom istrauje prelamanja svetlosti i boje.

Putujui predelima uikog kraja i Mokre

gore, nadahnuta prirodom, ulazim u sfere pejzanog slikarstva i u svet imaginacije u kome gure sa slika mog oca, takoe slikara Gorana Gvardiola, umeem u
svoje pejzae. Ovu slikarsku fazu zovem
Predeli due, kae Mila.
Najnoviju seriju slika, koju moemo da
vidimo u ulus-u, naziva Raskra: Ovde
istraujem prostor i dubinu, za razliku od
prethodnih apstraktnih faza Repeticije
i Svetlosti vitraa gde sam se vie bavila ponavljanjima i koloristikom. Novi element koji uvodim je asocijativnost i otvorenost kompozicije, ovde se pogled posmatraa zavrava izvan formata slike, a
odsustvo vidljivosti poteza etke i dalje je
prisutno na mojim delima.
Raskra je prvi put predstavila u novobeogradskoj Galeriji Blok 2014. godine,
od tada slike raene u veoma svedenom
koloru razvija do jakih koloristikih platana. Kao umetnik, stalno neto posmatram i smetam u zamiljeni okvir slike.
Na taj nain su i nastala ova moja Raskra. Vie se ni ne seam gde sam prvi put
videla i doivela jednu ovakvu veliku raskrsnicu i potom je prenela na platno.
Onda sam krenula da razmiljam o simbolici slike i uopte o arhetipu raskra, i

na taj nain su i nastajale ove slike. Svako Raskre je drugaije jer su i nae odluke i putevi razliiti. U predgovoru kataloga ove izlobe Dragan Jovanovi Danilov o Milinim radovima pie: Poliptisi Mile Gvardiol ukazuju na simboliku
vanost raskra. Jer, nisu li naa bia raskra na kojima se suoavaju razliiti aspekti naih identiteta? Sklona egzaktnoj
opservaciji i analizi, Mila Gvardiol izbegla
je opta mesta i ikonike patente geometrijske apstrakcije tako to je aktivirala
individualnu mitologiju i ispovest unutranjeg vida. Ona, dakle, predoava unutranje duhovno i duevno raskre i tako
posmatrau osetljivog duhovnog sastava otvara nove likovne obzore prostorno-iluzionistike fenomenalnosti. Slikarsko polje ovde je sabirno mesto, raskrsnica, poligon, fundus moguih puteva. To
je mentalni i imaginativni prostor otvorenih i ogoljenih unutranjih cest. Beli i
sivi putevi koji se prepliu na crnom mat
tonu imaju sugestivnost neeg vitalistiki
pokretljivog. Jednom autonomnom znakovnou ovde je dinamizovano slikarsko
polje koje u sebi nosi i neeg od dalekog
odjeka Eerovih iluzionistikih, grakih
metamorfoza...

TANJA JOVANOVI

4. februar 2016. VREME

REME

In Memoriam: Ale Debeljak (19612016)

39

Imena smrti
Ale Debeljak, najznaajniji slovenaki savremeni
pesnik, poginuo je u saobraajnoj nesrei 28. januara ove
godine. Bio je i sociolog kulture, univerzitetski profesor,
kolumnista i esejista, jedan od vodeih slovenakih
javnih intelektualaca, jedan od retkih koji su jo u prvim
danima nakon raspada Jugoslavije bez zazora govorili
o jugoslovenskoj komponenti sopstvenog identiteta

sej Alea Debeljaka Sumrak idola

jedan je od najljepih, najdirljivijih,
najprevoenijih i najuticajnijih tekstova o raspadu Jugoslavije. Taj esej zavrava prisjeanjem na pjesmu Ne daj
se, Ines Arsena Dedia. Nakon to je prije nepunih pola godine, sredinom avgusta 2015, umro Arsen Dedi, napisao sam,
ovdje u Vremenu, kratak nekrolog. alio
sam za Arsenom, kao i valjda skoro cijela
Jugoslavija, ali je taj al bio al za umjetnikom, ne nipoto lien linog, ali uglavnom lien one tuge to stvara gvalju u
grlu, tuge koja obuzima ovjeka kad umre
neko s kim se druio, smijao, pio, putovao,
raspravljao o ivotu, knjievnosti i politici, povjerljivo razgovarao. O smrti Alea Debeljaka ne mogu ni misliti ni pisati
bez takve tuge. Takoe, Arsenu je sudbina
nakon transplantacije jetre dala vie od
deset dodatnih godina pa je doivio svoj
sedamdeset sedmi roendan; Ale Debeljak je poginuo jedva mjesec dana poslije svog pedeset etvrtog. Paralelu izmeu njih dvojice prizvao mi je taj emfatini zavretak eseja Sumrak idola i te dvije
u vremenu bliske smrti, a sada, dok ovo
piem, primjeujem da imaju iste inicijale:
A.D. To su oni inicijali koji u naoj civilizaciji oznaavaju prolazak vremena. Takoe, u sluaju Alea Debeljaka, godine roenja i smrti ogledaju se jedna u drugoj
kao u ogledalu: s jedne strane 61, s druge
strane 16. To je valjda u ljudskoj prirodi,
to da tugu pokuava prevariti traenjem
paterna i obrazaca; to je moda isti poriv
koji ovjeka tjera u poeziju.
U knjievnost je Ale Debeljak uao
putem poezije, sredinom i krajem osamdesetih godina prolog stoljea, knjigama kakve su Imena smrti, Rjenik tiine i
Minuti straha. Paralelno sa pisanjem poezije, Debeljak se etablira i kao esejista.

VREME
REME 4. februar 2016.

Mada Jugoslavija ve poinje da prolazi

kroz terminalnu krizu i mada se slovenaka kulturna elita programski distancira od Jugoslavije, Debeljakovi pjesme
i eseji su kroz prevode izrazito prisutni
unutar srpskohrvatske jezike matrice,
prvenstveno preko zagrebakog asopisa Quorum. Meu njegovim tekstovima
objavljenim pred kraj osamdesetih dobro
se pamti majstorski pronicljiv i pjesniki
sugestivan esej o Lu Ridu i Doniju tuliu Kraj rockerskog zavjeta. Kad etiripet godina kasnije, nakon to se Jugoslavija ve raspala, Debeljak napie Sumrak idola, u njemu e tulieva gura
dobiti centralno simboliko mjesto. Scena je nezaboravna: 1992. godine Debeljak
se mota hodnicima pariskog metroa, a
tamo, naslonjen na zid, zagledan preda
se tamnokosi momak otuna pogleda, sa
zguvanom kapom na podu ispred sebe
svira gitaru i pjeva tulieve Ljude Samoe. Pa Debeljak kae: U hipu me obuzela
njeno bolna nostalgija, zasuo me val ganutosti, a glas ulinog pjevaa nestvarno
se odbijao od zidova.(...) Izrazitom sentimentu tulieve pjesme: Ljudi samoe, ne
vraam se samo ja. Njoj se vraamo svi
koji se traimo po kolodvorima, aerodromima i ekaonicama svijeta u beznadnoj
udnji za sugovornikom, ije sjeanje poznaje isti rites of passage, to su se na razliitim prostorima bive Jugoslavije odvijali u istom ritmu zato to smo zaneseno sluali iste rockere i itali iste pisce,
ija su imena za veinu Zapadne Europe
ostala neizgovorljiva, a nama su znaila
treptavu svjetlost u prodoru politikog
opskurnatizma.
Ale Debeljak je u Njujorku doktorirao sociologiju kulture te je decenijama
radio kao univerzitetski profesor s bazom u Ljubljani i gostovanjima irom

Foto: Erica

svijeta. Ipak, po vokaciji je prvenstveno

bio pjesnik. Do kraja ivota pisao je poeziju, posveeno i zaneseno. Bio je i novinski kolumnista, javni intelektualac
istananog stila, iroke erudicije i istinski humanistikog svjetonazora. Uvijek
dobronamjeran, duhovit, talentovan za
prijateljstvo, hedonista, sportista (juniorski prvak Slovenije u dudou i reprezentativac Jugoslavije) bilo je u njemu
ljudskosti koliko jedva da bi stalo u, to
bi Sinan Gudevi rekao, podobar grad.
U poslijeratnim godinama mnogo je radio na obnavljanju pokidanih veza unutar junoslovenskih kultura i na stvaranju novih. Iako je za pedeset i etiri godine ivota stvorio impresivan literarni
opus, bio je svjestan istinitosti one fraze eslava Miloa prema kojoj je knjievnost turnir grbavaca; znao je, hou rei,
da knjievni uspjeh ne znai nita u poreenju sa ljudskom ostvarenou. Zato
i jest toliko mnogo onih koji zbog njegove smrti aluju i koje je ovaj gubitak ujedinio u tuzi.
U Sumraku idola, Ale Debeljak kae:
Tko ne zna ta je izgubio, nije izgubio nita. Njegovi blinji, prijatelji i itaoci dobro znaju koga su izgubili.

MUHAREM BAZDULJ

SVET
40

Intervju: Dejan Jovi, profesor zagrebakog

Fakulteta politikih znanosti

O LIJEPA,
O DRAGA,
O SLATKA
SLOBODO
Vlast u Hrvatskoj e namerno da proizvodi anarhiju i haos jer se u
takvim okolnostima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je
stari zanat koji je HDZ ispekao u onim godinama u koje ele da vrate
Hrvatsku u devedesete. Hrvatsku od ekstremnog nacionalizma
pre svega uva javna scena, mnogi odvani ljudi koji se ne daju
uplaiti i koji hrabro decenijama govore protiv rata, zla i mrnje.
Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvaralaki opus impresivan

ejan Jovi, redovni profesor

na zagrebakom Fakultetu
politikih znanosti, jedan je
od onih pametnih koji je najprije otiao u cijeli svijet (doktorirao je
na Londonskoj koli ekonomije 1999), a
onda se vratio u Hrvatsku, gdje na matinom fakultetu uz sve druge obaveze, pa
i one na kotskom Sveuilitu Stirling
predaje meunarodne odnose, vanjsku
politiku, a meu ostalim se bavi i raspadom bive Jugoslavije...
Nije ga ni politika mimoila, bavila se
ona njime i on njome, od davnih novinarskih poetaka u zagrebakom Poletu do
smjene sa funkcije glavnog analitiara u
kabinetu biveg hrvatskog predsjednika
Ive Josipovia, kojem se nije svidjela Jovieva (potkrijepljena injenicama) tvrdnja
da referendum o hrvatskoj nezavisnosti
nije bio odran u slobodnim i potenim
okolnostima. Poslije toga, pristao je i danas jest da bude lan Vijea srpske nacionalne manjine u gradu Zagrebu, pa je na

drutvenim mreama poruio: Ovi koji

ministra kulture osoba kojoj je antinam prijete i koji smatraju da smo opafaizam samo oskula...
DEJAN JOVI: Ta vlada je, s jedne strasnost za Hrvatsku i da smo sigurnosni
problem ele da nas nema. Njima sme- ne, dola na vlast potpuno nepripremljeta i 300 Jugoslavena, a kamoli 4,5 posto na, bez programa, s javnosti nepoznatim
Srba. Smetat e im i imigranti, smetaju premijerom za kojeg nitko nije glasao na
im i komunisti, smetaju im svi koji nisu izborima i kojemu su dali tri sata da pribili branitelji i koji ne ponavljaju papa- hvati biti premijer. Prvi dani pokazuju da
gajski njihove mitove. Tome se elim su- postoje ozbiljne razlike unutar vladajue
koalicije. Imaju malu veinu, vrlo krhku,
protstaviti koliko mogu.
Proroke rijei izrekao je u maju pro- a i pitanje je kako e se dalje razvijati sile godine, kao i ovo: Demokracija nije za tuacija u Mostu.
neke druge, nego za sve nas. Ako je ne
S druge strane, vodei ljudi u hdz-u su
uzmemo u svoje ruke, ostaje nam samo se dugo spremali za vlast i imaju potpuda kukamo i trpimo, a za to emo biti i no jasnu ideju to ele. A to je konzervativna revolucija, utemeljena na mitu o
sami odgovorni.
Domovinskom ratu, te obnovi nacionaVREME: Hrvatska je dobila novu
listikih vrijednosti za koje, moda i s ravladu i premijera Tihomira Orekozlogom, smatraju da su ugroene liberavia, donedavno nepoznatog javlizacijom i pluralizacijom hrvatske politinosti, kao rezultat dogovora hdz-a
ke. Zato tako panino govore o potrebi za
i koalicije Most. Odmah su se pojajedinstvom i trae zabrane i intervencije
vile i afere: za ministra branitelja
u ideolokoj sferi. Naroito su zabrinuti
izabrana je osoba koja bi se bavila
za novu generaciju, koja ne pamti ni rat,
registrom izdajnika Hrvatske, za
4. februar 2016. VREME
REME

41

Foto: lina arhiva sagovornika

niti Jugoslaviju, i koja ide svojim putem,

u drugom smjeru. Cijeli njihov projekt
neodvojiv je od stalnog reproduciranja
mita o tom ratu. Oni jednostavno ne dozvoljavaju da se od rata odmaknemo jer
je rat temelj svih njihovih uspjeha. Tvrde
da su branitelji stvorili Hrvatsku, a ako
netko neto stvori, onda se prema tome
to stvori ponaa kao Stvoritelj, i to sa velikim S. Iz toga proizlazi ideja o braniteljima kao jedinim pravim Hrvatima, koji
su stoga iznad i izvan zakona i uobiajenih pravila. Oni koji nisu bili branitelji su
izdajnici, Jugoslaveni, etnici ili Srbi (to
je za njih jedno te isto), komunisti ili jednostavno oni koji Hrvatsku nisu htjeli.
U ovom kontekstu ne iznenauje, dakle, da su upravo dvojica hdz-ovih ministara iz ta dva resora: braniteljstva i
kulture Mijo Crnoja i Zlatko Hasanbegovi ne samo davali izjave koje spominjete, nego su im i prvi potezi, na primjer primopredaja ovlasti u Ministarstvu branitelja i odluka da se promijeni
VREME
REME 4. februar 2016.

vijee zadueno za nanciranje neprot- je njena javna scena, mnogi odvani ljunih medija, bili na tragu ideologije Tomi- di koji se ne daju uplaiti i koji hrabro deslava Karamarka. A ona je izreena u nje- setljeima govore protiv rata, zla i mrnje.
govoj reenici kad mi doemo na vlast, Takvih ljudi nema malo, a njihov je stvasvatko e moi privatno govoriti i misliti ralaki opus impresivan.
to hoe, ali u javnosti ne. Pitanje je, meMinistar Hasanbegovi i potpredsjedutim, hoe li biti u stanju provesti taj nik-zamjenik Karamarko to znaju, pa poniz zabrana koje su najavljivali, jer ka- kuavaju udariti prije svega na intelektuem niti iza sebe imaju veliku podrku alce, slobodnomisleu Drugu Hrvatsku.
biraa, niti sami upravljaju Hrvatskom, Zato je taj resor, uz resor obrane, odnoniti su iskusni u politici.
sno domovinske sigurnosti, doista od
Koji e biti prvi potezi nove vlade po kljune vanosti za uspjeh njihova proovim pitanjima? Koji je njihov cilj?
jekta. Iz njega e se intervenirati i na teOni e, prije svega, pokuati razbiti bilo leviziju i radio, iz njega e se reducirati
kakvu opoziciju jer bez toga nee moi novac za knjige i asopise, za portale i
postii to ele. Probat e to napraviti u intelektualne festivale koji pokazuju da
jednom blitzkriegu, u prvih est mjeseci Druga Hrvatska postoji.
ili godinu dana, dok je sdp u previranjima
Kako ocjenjujete atmosferu u Hri dok su im njihovi birai jo koliko-tolivatskoj? Predsjednik Srpskog nako vjerni. Moda to i uspiju kad se radi o
cionalnog vijea Milorad Pupovac
sdp-u, ali prava opozicija nacionalizmu
nije djelovao optimistino prije neu Hrvatskoj nije nikad bila ni primarkoliko dana u Beogradu, a i ovdano, ni iskljuivo u sdp-u. Ono to Hrvatnja javnost je bila prilino zgrosku uva od ekstremnog nacionalizma
ena da li samo desniarskim

42

demonstracijama povodom trodnevne zabrane rada Televiziji Z1.

Atmosfera je s jedne strane anarhina i kaotina jer se ne zna tko zapravo
upravlja vladom: nominalni premijer
Orekovi, prvi potpredsjednik s ovlastima zamjenika Tomislav Karamarko,
ili Boo Petrov, koji ima dovoljno glasova
da moe u svakom trenutku izvui tepih
ispod nogu ovoj dvojici. Pritom, anarhija i kaos se namjerno proizvode jer se u
njima najbolje stvara strah, a proizvodnja straha je stari zanat koji je hdz ispekao u onim godinama u koje ele vratiti Hrvatsku u devedesete. Ako postoje
anarhija i strah, ako se na ulicama skandira Za Dom spremni!, ako se tisue
ljudi boji za posao, ako najavljujete dolinu suza, ako prijetite lustracijom, ako
ukidate izvore nanciranja neprotnih
medija, ako u desnim medijima objavljujete prijetnje i uvrede svakome tko se
usudi misliti nezavisno, ako najavljujete
stvaranje sistema domovinske sigurnosti koji kao to predvia jedini dio prezentacije programa vlade koji je do kraja
elaboriran, a to je obrana u sebe ukljuuje skoro sve segmente drave i drutva,
onda je jasno da se iz toga moe izroditi
samo elja za vrstom rukom i monim
vladarom. A to je krajnji cilj.
Jo dok je bio mandatar, novi premijer Orekovi je izjavio da je jo rano
za irilicu u Vukovaru, nastavljajui retoriku koju sluamo ve due
vrijeme iz redova hdz-a i sa desnice
u Hrvatskoj. Istovremeno, po prvi
puta se u javnosti govori o vraanju irilice, prognane 1990. godine, u
kole, na to se odgovara iskljuivo
politikom argumentacijom.
Premijer Orekovi ni o emu dosad
nije rekao nita konkretno, osim o tome
da jo nije vrijeme za irilicu u Vukovaru.
Odgovorio sam mu odmah pitanjem: a
kad e biti vrijeme? Ako su ljudi iz Mosta
uporno tri mjeseca objanjavali da ele
jasne rokove do kojih neke reforme moraju biti provedene, onda bih i ja volio vidjeti rok do kojeg e biti mogue provesti
zakon o upotrebi irilinog pisma tamo
gdje ima vie od 30 posto Srba. Argument
da su rane jo svjee nije nikakav argument. Prije svega, te rane namjerno otvaraju oni koji ne doputaju da rat ikad zavri, nego nas stalno plae nekim novim

 Iako je broj Srba u Hrvatskoj danas tek

jedna treina od onoga to je bio prije
rata, mnogima je i to previe, jer im je
svaki pripadnik manjine makar i jedan
jedini previe. Takav antimanjinski
stav moe se razumijeti samo ako se
razumije logika totalitarnosti
Domovinskim ratom. A drugo, kako to iz Hrvatske. Ali, nitko pritom, naravno,
da su u Bosni i Hercegovini danas i i- ne misli na masovno iseljavanje Srba iz
rilica i latinica u ravnopravnoj upotre- Hrvatske u devedesetima, koje se nastavbi? Zar su rane tamo manje bolne? Ako lja u velikoj mjeri i danas. Govori se o
su manje svjee a to je mogue to to tome da vlada mora potai povratak ljugovori o hrvatskoj politici u usporedbi di u Hrvatsku jer joj prijeti demografska
s bosansko-hercegovakom? to to go- katastrofa, odnosno izumiranje. Ali, da
vori o hrvatskom drutvu, u kojem je i li se pod tim podrazumijeva i povratak
tako broj pripadnika manjina smanjen Srba u Hrvatsku? Naravno da ne.
Iz redova nove vlasti ve smo uli i
s 22 posto, koliko ih je bilo prije rata, na
najave da bi trebalo preispitati broj
devet posto sada?
srpskih zastupnika u Saboru, s obPrimijeeno je da u programu prezirom na broj zastupnika dijaspomijera Orekovia uope nisu spore. Pritom, dijaspora koja ima pramenute manjine, tako niti srpska.
vo glasa na parlamentarnim izboriPrevid ili namjera?
ma u Hrvatskoj plaa poreze negdje
Moda je i previd, a moda i namjera
drugdje, a Srbi kao i ostali pripadtek treba vidjeti. Iako je broj Srba u Hrvatskoj danas tek jedna treina od onoga
nici manjina poreze uplauju u hrto je bio prije rata, mnogima je i to prevatsku kasu.
vie, jer im je svaki pripadnik manjine
Naelno, i ja bih bio za to da slijedimo
makar i jedan jedini previe. Takav an- princip graanske jednakosti i da se zatimanjinski stav moe se razumjeti samo stupnici biraju samo na jednoj, graanako se razumije logika totalitarnosti. Na- skoj listi, bez posebnog predstavnitva
ime, nain na koji totalitaristi gledaju na manjina ili dijaspore. Graanin je graadrutvo je ekvivalentan nainu na koji nin, bez obzira na to da li je pripadnik vevlasnik gleda na svoju kuu. Iako je ona ine ili manjine. O tome sam, uostalom,
njegova, sve dok u njoj ima makar i go- i pisao u jednom svom lanku objavljesta, zatienog stanara, a kamoli nekog nom jo 2003. godine. Ali a to je veliko
tko posjeduje recimo tri posto vlasnitva, ali u ovom sluaju treba uzeti u obzir
on s njom ne moe upravljati kao vlasnik, historijski kontekst. Naime, treba se pinego samo kao najvei posjednik. Tako tati: a zato manjine u Hrvatskoj, primjetotalitaristi gledaju na manjine: ak i kad rice talijanska i srpska, uope trebaju tasu gosti, oni smetaju jer onemoguava- kvu posebnu zatitu, posebne zastupnike
ju apsolutnu vladavinu onih ija je, za- u parlamentu, birane na posebnim listama? Odgovor je jednostavan, ali se o njepravo, drava.
Dakle, i tih tri posto smeta i mora oti- mu ne govori: zato to ih vie nema doi: asimilacijom, poticanjem iseljavanja, voljno da bi same mogle izabrati zastuignoriranjem u javnosti, te, ako treba, i pnika na drugi nain, jer nijedna od njih
nasiljem. Mirni e biti tek kad vie ne nije sama brojnija od pet posto, koliko je
bude nikoga, ni jednog jedinog, tko bi ve izborni prag za ulazak u parlament. A zasvojim postojanjem naruavao hegemon- to je to tako? Bojim se da bi odgovor na
ski suverenitet veine. Manjinske pozici- to pitanje bio vrlo porazan za samu Hrje se, stoga, u potpunosti ignoriraju. Reci- vatsku i to, zapravo, za obje Hrvatske, i
mo, govori se o dramatinom iseljavanju za lijevu i za desnu.
4. februar 2016. VREME
REME

43

Foto: lina arhiva sagovornika

Ljevica bi morala objasniti to se dogodilo Talijanima u Istri i Dalmaciji nakon 1945, a desnica to se dogodilo Srbima nakon 1990. godine. O tome, uostalom,
pie u svojoj novoj knjizi, Povijest poraenih Dragan Markovina. Zadrta ljevica
i zadrta desnica rei e sami su si krivi
to ih vie tu nema. Ne sporim da je dio
krivice i na manjinama: manjinski nacionalizam moe biti jednako maligan kao
i veinski, nekad ak i agresivniji od veinskog. Ali, tvrditi da su Talijani i Srbi
sami krivi za to to ih danas vie u Hrvatskoj skoro pa i nema, to je isto kao tvrditi da je rtva nasilja sama kriva za nasilje koje joj se dogodilo. Dakle, posebne
nacionalne liste su oblik kompenzacije
za zlu sudbinu koja je zatekla Talijane i
Srbe u Hrvatskoj, a takoer i druge manjine, iji je ukupni broj danas u Hrvatskoj vie nego prepolovljen. To je, u tom
smislu, moralna i povijesna dunost Hrvatske prema njima.
Mnogi ovoj vladi ne predviaju dugi
rok trajanja. Kakav je va stav? Kakve zaokrete u politici i drutvu
oekujete, s obzirom na brojne retrogradne ideje koje smo sluali, od
pria o lustraciji (koga?), atorake
politike, najava cenzure u javnom
prostoru, pa bi se ono to nije po volji vladajuih moglo izgovarati samo
po kui?
Teko je rei koliko e vlada trajati, jer
to ovisi o brojnim nepoznanicama, od kojih su neke nepoznate nepoznanice, da
parafraziram Donalda Ramsfelda. Ali, mislim da znam to je najcrnji scenarij, odnosno to eli danas moan dio vlade koji
se okuplja oko Tomislava Karamarka, ali
VREME
REME 4. februar 2016.

i oko predsjednice Grabar-Kitarovi. Oni

ele sekuritizaciju gotovo svih podruja,
a sekuritizacija je premijetanje politikih, ekonomskih, kulturnih, demografskih i svih drugih pitanja u sferu domovinske sigurnosti. Na unutarnjem planu,
ele razbiti bilo kakvu opoziciju i vladati
zauvijek. U tome nisu sami to isto ele
mnogi slini pokreti i stranke, od Rusije
i Turske, pa sad preko Maarske i Poljske, do gotovo svih postjugoslavenskih
zemalja, ukljuujui i Srbiju i Crnu Goru.
Autoritarnim liderima je jedini cilj vladanja da ostanu na vlasti zauvijek. Slutim da e naroito ako doe do osude
Josipa Perkovia i Zdravka Mustaa u
Minhenu hdz kriminalizirati sdp, proglaavajui ih nasljednicima skh, za kojeg e tvrditi da je kriminalna organizacija. Karamarko je ve najavljivao da ovakav sdp nije nikakva socijaldemokratska,
nego jugolska organizacija, i da ga treba
svesti na pet-est posto. Kao i Tuman,
pokuat e stvoriti sam lojalnu opoziciju, a to bi mogao postati Most. Uostalom, po emu je Most drukiji od hsls-a
za vrijeme Draena Budie, koji je takoer bio Tumanov omiljeni opozicionar?
Na vanjskopolitikom planu, Hrvatska
e se ukljuiti u novu Istonu Evropu
koja lii na estar: jedan krak od Baltika
vodi prema Jadranu, a drugi prema Crnom moru. To e biti proamerika zona,
koja e u sad-u traiti alternativu za eu,
i koja e biti visoko militarizirana i prilino autoritarna. To je zona neliberalne
demokracije. Zapadna Evropa e probati
utjecati na trendove u njoj, ali, naalost,
bojim se da nee biti prevelikih uspjeha.
Posebno ako zakljui da treba tolerirati

autoritarne voe, sve dok oni spreavaju

ulazak migranata u centar Evrope. To je
idealni scenarij za dananji hdz. Da li e
se ostvariti, to je drugo pitanje, koje ovisi o vrlo mnogo faktora.
Sdp i Zoran Milanovi su bili pod jakim kritikama cijelo vrijeme svog
mandata. Kakva je vaa ocjena uinka sdp-ove vlasti? I sdp-a kao stranke koja se voli predstavljati kao
ljevica?
Vlada sdp-a je bila puna ministara sumnjivih sposobnosti, ali je ipak uinila prilino mnogo kad se radi o ljudskim i graanskim pravima. U Srbiji je bilo medija
koji su Milanovia proglaavali ustaom,
ali to su oni koji i inae smatraju da su
svi Hrvati ustae. Vikali su vuk, ali pogreno. Sad neki od njih kao da vjeruju
vuku koji je bijelim branom posuo ape,
pa kae da e se odnosi sa Srbijom poboljati. Nee, naravno. tovie, bit e otvorena nova neugodna pitanja, a budui da e
ih otvarati Hrvatska, prema kojoj i tako
postoje snane predrasude, to e za javno
mnijenje u Srbiji biti dodatno problematino, iritantno a moda i poniavajue.
Mislim da je, uz jasno odreenje prema
radikalizmu i zalaganje za manjinska prava (i to svih manjina, ne samo etnikih),
Milanovi imao i neke druge dobre poteze: na primjer skalizaciju, sreivanje registra biraa, legalizaciju dozvola za nekretnine koje su dugo bile ilegalne. U pitanjima slobode i odnosa prema slobodi
je najvea razlika. Slobode, naravno, nije
nikad bilo dovoljno, a nema je ni sada. Na
slobodi treba raditi. Milanovieva vlada
je uinila mnogo, ali ne i dovoljno po tom
pitanju, jer je i sama bila zarobljenica nekih mitova i tabua. Ali, sad nam po pitanju slobode predstoji vie koraka unazad,
a ne unaprijed.
Uostalom, novi ministar kulture, sasvim u skladu s konzervativnim svjetonazorom, kae da sloboda nije sama sebi
svrha. No, meni je i dalje blii Ivan Gunduli, koji je za slobodu napisao da je dar
u kom sva blaga vinji nam Bog je do.
Sloboda o kojoj pjeva Gunduli je uzrok
istini od na sve slave, ures jedini od ove
Dubrave. Sva srebra, sva zlata, svi ljudski
ivoti, ne mogu bit plata tvoj istoj lipoti! Volio bih, zapravo, da to bude hrvatska himna.

TATJANA TAGIROV

SAD: Stranaki predizbori za predsednikog kandidata

44

Start za trku do Bele kue

Mit o nepobedivosti Donalda Trampa je naruen, dok je Hilari
Klinton do prve pobede dola bacanjem novia

vaki drugi republikanski kandidat

na mestu Donalda Trampa napustio bi Ajovu u ponedeljak uvee
makar s umerenim optimizmom. Ali,
niko drugi nije kao Tramp i upravo zato
je ovaj milijarder, nakon zavretka prvih
predizbora u Republikanskoj stranci, bio
na korak do sujetne implozije. Inae bi,
sasvim sigurno, citirao legendarnog trenera Grina Beja Pekersa, Vinsa Lombardija Winning isnt everything; its the
only thing!

da doe samo jedan Dord Bu mlai,

2000. godine.
Trampova kampanja, kao uostalom i
odnos prema politikom angamanu u
koji se letos upustio, u otrom je kontrastu sa svim dosad vienim u sad. Ismejao
je uvreeno shvatanje o vanosti koliine
potroenog novca u kampanji uloio je
12 svojih miliona, potroio neto vie od
polovine; jo gore se odnosio prema politikoj korektnosti za njega nema drutvene grupe zatiene od vreanja; mitin-

kraju Kruzove. I to uprkos rekordnoj

izlaznosti, za koju se verovalo da e ii
naruku Trampu.
U prvom satu nakon zavretka predizbora u Ajovi javnosti se najpre obratio
Marko Rubio, mlaahni senator sa Floride, koji je, iako treeplasirani, na momente zvuao kao da e koliko sutra sesti u
Obaminu fotelju. Ono to moe da bude
indikativno jeste injenica da su taj govor prenosile sve vodee tv stanice. Rubiov uspeh zavrio tek za procenat iza

POLUFINALISTI: Ted Kruz, Donald

Tramp, Hilari Klinton i Berni Sanders

ge je, opet, spram umiljene veliine, odravao i u najveim sportskim halama irom sad. Radei, dakle, sve to drugi nisu
jer niko od njih svoje ime nije izgradio
izvan politikog univerzuma, kao Donald
bilo je posve logino to se nije optereivao prethodnicima i istorijom, ali i demografskom strukturom Ajove, ve se, ispostavilo se, kao pravi autsajder, to i jeste, naivno oslanjao samo na istraivanja
javnog mnjenja. A ona su mu u poslednjih pola godine odreda govorila da je
neprikosnoven. Poraz od Teda Kruza, senatora iz Teksasa, koji je kaskao za njim
u svakom bogovetnom istraivanju, utoliko ga vie boli.
Oni koji su, uz nemale muke, uspevali
da ignoriu Trampovo razmetanje liderskom pozicijom u anketama i terciranje
hora apologeta, ukazivali su na to da gotovo polovinu uesnika kokusa u Ajovi
tradicionalno ine veoma konzervativni evangelisti. To je, uostalom, i bio klju
i Hakabijeve i Santorumove pobede. I na

Trampa, iako su ankete pokazivale daleko vei decit sigurno je silno obradovao establiment Republikanske stranke
i donekle ga povratio iz depresije u koju
ga je gurnula njihova, izvesno, biva nada
i, takoe, desetinama miliona dolara zatrpani Deb Bu.

Fotograje> FoNet/AP

Pre osam godina kokusne predizbore

u Ajovi dobio je harizmatini Majk Hakabi, a nominaciju je poneo Don Mekejn.
Pre etiri godine Ajovu je za prsa dobio
Rik Santorum, nekadanji senator iz Pensilvanije, ali je na megdan Obami izaao
ipak Mit Romni. Santorum je ove godine
zavrio na pretposlednjem mestu, jedva
bolji od izvesnog Dima Gilmora koji je
osvojio 0,01 odsto glasova. Hakabi je zbog
loih rezultata izaao iz trke.
Postoji jo jedan razlog to Lombardijev citat i nije ba omiljen meu republikancima. Od 1976, od kada i republikanci i demokrate svoje stranake predizbore zapoinju u Ajovi, pobednici kokusa u
Ajovi samo su tri puta (ne raunajui cikluse u kojima aktuelni predsednik sad iz
redova republikanaca nije imao izazivaa) uspeli da osvoje predsedniku nominaciju. Do Bele kue je, meutim, uspeo

maraton do juna
Predizbori u dve najvee amerike
stranke su zapravo viemesena (trajae do polovine juna) borba za broj i naklonost delegata na zavrnim stranakim
konvencijama, na kojima se tokom leta
ozvaniavaju predsedniki kandidati na
novembarskim izborima. Svakoj dravi je
ostavljeno da se odlui da li e predizbore sprovesti u formi kokusa ili pak u formi koja se ni po emu ne razlikuje od regularnog glasakog postupka (primary
model); stranke svojim pravilima i formulama odreuju sa koliko e delegata
svaka drava (plus glavni grad Vaington
i pet amerikih pridruenih teritorija) biti
4. februar 2016. VREME
REME

45

zastupljena na zavrnim konvencijama.

Da bi neko postao zvanian predsedniki kandidat ove ili one stranke, potrebno je da tokom predizbora obezbedi da
za njega na konvenciji glasa natpolovina veina delegata.
Iako e, podjednako na konvencijama
Demokratske i Republikanske partije, Ajova i Nju Hempir, gde se u utorak odrava naredna runda predizbora, biti zastupljeni sa gotovo zanemarljivim brojem
delegata, uticaj tih drava na tok kampanje je obrnuto srazmeran uticaju njihovih delegatskih kvota na konvencijama.
Kruz, dakle, u Nju Hempir dolazi kao
pobednik Ajove, uz podrku medija koji
e na tu injenicu, po obiaju, neumereno
ukazivati. U toj dravi Teksaanin po anketama vie zaostaje za Trampom, ali bi

bude naet. Ameriki birai mogu da vole

i onog koji ne govori ono to misli, ali ne
mogu neumereno da podravaju gubitnike. Tramp od svih kandidata jedini govori ono to misli; totalni gubitnik za sada
nije. Za sada.
Sve do sredine marta drave u kojima
se odravaju predizbori obavezne su da
kandidatima dodeljuju delegate proporcionalno ostvarenim rezultatima, ali se
takav princip ponegde primenjuje i u
kasnijoj fazi procesa. E, tu bi mogao da
nastane istinski horor za republikance:
ako bi Donaldov temperament iz nekog
razloga metastazirao u inat podgrejan
srdbom, i ovaj s tim bizarnim motivom
nastavio trku, hajde da kaemo, utroje
sve bi, po najgorem scenariju, moglo da
se zavri ne time to eventualno niko do

Klinton je znaajna iz vie razloga. Pre

svega, Klintonovi su iz treeg pokuaja
konano osvojili Ajovu: Bil je 1992. bio etvrti iako je na kraju postao predsednik
sad, dok je Hilari 2008, u za nju okantnom obrtu, zavrila kao trea, iza Obame i senatora Edvardsa. Drugo, pobednici demokratskih kokusa u Ajovi ee su
nego republikanski rivali stizali i do stranake nominacije i do Bele kue. Videvi
potencijalne rivale, Hilari sad verovatno
veruje da bi mogla ak i da popravi procenat uspenosti.
Vermont se granii sa Nju Hempirom
i senator Senders se, prirodno, u komiluku veoma visoko kotira. Hilari bi ak
tu sebi mogla da dozvoli luksuz poraza,
jer do kraja februara slede predizbori u
Junoj Karolini i Nevadi u prvoj s broj-

momentum nakon Ajove tu razliku mogao da smanji, i pored toga to Nju Hempir slovi za znaajno manje konzervativnu dravu: tu dobar deo biraa, kau upueni, bira favorita tek nakon to se objave
rezultati iz Ajove. Dobar vetar u lea ima
i Rubio, a njegov glasovni kapital mogao
bi da doe ne samo od umerenih, ve i
od dela razoaranih Trampovih biraa
onih koji su poverovali da ovaj ne moe
da izgubi, a valjda ni da umre.
Za predstojeu maratonsku predizbornu trku sva trojica imaju neophodno pogonsko gorivo novac. Bude li Rubio nastavio da briljira, ne bi trebalo da
se iznenadi ako krene da ga stimulie gotovo 900 miliona teak donatorski fond
brae Kok i njihovih brojnih saveznika.
Ono to Tramp, ini se, za razliku od preostale dvojice, nema jeste dovoljno samopouzdanja: njemu su porazi nepojmljivi, a
u to je uverio i armiju svojih sledbenika.
Ne bude li na prvom mestu u Nju Hempiru, mit o njemu mogao bi ozbiljno da

leta ne bi imao uknjienu veinu delegata ok, tu bi na scenu stupili stranaki

funkcioneri, takoe delegati na konvenciji, i oni bi mogli da preseku ve ako
bi Tramp u jednom trenutku odluio da
se kandiduje kao nezavisni predsedniki kandidat. On tu opciju i dalje ne otpisuje, a rezultat takve odluke bio bi siguran poraz republikanskog kandidata na
izborima 8. novembra ove godine.

nom afroamerikom, a u drugoj hispanoamerikom populacijom, obe njoj trenutno znaajno naklonjenije nego Sendersu, a inae veoma vani segmenti saveznike koalicije Demokratske partije
na nekoliko poslednjih predsednikih
izbora.
Opet, uz nimalo impresivnu pobedu u
Ajovi, bivu dravnu sekretarku bi morao
da zabrine i podatak o tome da je njen rival samo u januaru prikupio 20 miliona
dolara, to znai da bi njihov dvoboj mogao da traje dugo, kao nekad s Obamom.
Dodatno, entuzijazam Sendersovih pristalica, povedenih njegovom demokratsko-socijalistikom retorikom o politikoj revoluciji i borbi protiv statusa
kvo na te birae Hilari, ukoliko ponese
nominaciju, mora da rauna, ali e s tim
morati veoma oprezno da hendluje kako
ne bi ugrozila centristiki kurs. A samo
takav, svedoi istorija, pronalazi put do
kue na Aveniji Pensilvanija broj 1600.

VREME
REME 4. februar 2016.

pismo-glava
Poto je u ponedeljak uvee, videvi da
su rezultati demokratskih kokusa potvrdili njegov jadni rejting, bivi guverner
Merilenda, Martin OMejli, izaao iz trke
za predsedniku nominaciju, kod demokrata se pria svela na dva slova: Hilari Klinton i Bernija Sendersa, senatora iz
Vermonta. Pobeda bive dravne sekretarke za manje od pola procenta Amerikanci kau za vlas kose na nekim birakim mestima pobednik je ak morao
biti odluen bacanjem novia za Hilari

DENIS KOLUNDIJA

Bugarska: Romski ratnici Islamske drave

46

Talibani iz Pazardika
Optube da su harizmatini imam i njegovi sledbenici propagirali Islamsku dravu i
pomagali dihadistima otkrivaju iru priu o jednoj marginalizovanoj zajednici

ilo je vedro jutro 25. novembra

2014, kada je stanovnike romskog
naselja u Pazardiku, gradu na
jugu Bugarske, probudila neobina buka.
Oko est sati ujutro, na blatnjavim ulicama naselja pojavila su se oklopna vozila
sa policajcima pod punom opremom. Maskirani policajci su pretraili vie zgrada u naselju, ukljuujui i damiju Ebu
Bekir.
Prvo je priveden lokalni imam Ahmed
Musa. U zajednikoj operaciji Dravne
agencije za nacionalnu bezbednost (sans)
i tuilatva koje je istraivalo distribuciju propagandnih materijala militantnih
islamista, do kraja dana je uhapeno jo
26 ljudi. U naselju Istok i na drugim lokacijama policija je pretraila vie od 40
objekata u potrazi za materijalima Islamske drave (id), ekstremne islamistike

grupe koja kontrolie veliki deo Sirije i

Iraka.
Bradati mukarci okupljeni u dvoritu
damije nisu krili bes pred novinarima.
Mi nemamo nikakve veze sa id-om. Znamo o njima isto koliko i vi, vikao je jedan
krupan ovek. Na kapi je imao komad
papira na kojem je na arapskom pisalo: Nema boga, osim Alaha fraza koja
se nalazi i na zastavi militanata iz id-a i
predstavlja jedan od pet stubova islama.
Sedam meseci kasnije, u julu 2015, tuilatvo je podiglo optunice protiv 14 muslimana iz Pazardika i oblinjeg Plovdiva, Asenovgrada i Stareva, za podsticanje verske mrnje i promovisanje rata irenjem propagande id-a. Meu njima je
bio i Ahmed Musa.
Nakon uvida u optunice, Balkanska
istraivaka mrea (birn) je u prilici da

POD PRISMOTROM: Damija Ebu Bekir

u predgrau Istok u Pazardiku
Foto: Georgi Kouharov

objavi nove detalje o optubama protiv ove grupe, ukljuujui tvrdnje da su

Musa i jo dvojica optuenika pruali
pomo stranim dihadistima na putu u
Siriju.
Ali pria o Musi i njegovim saradnicima ima i jednu dublju dimenziju to je
pria o prihvatanju salazma, fundamentalistike struje u islamu koja se strogo
pridrava tradicija i praksi iz vremena
proroka Muhameda, u zajednici muslimana u Istoku, gde nikada ranije nije bila
prisutna.
Posle decenija zanemarivanja od strane bugarskog drutva i institucija, mnogi Romi se oseaju marginalizovano, to
je stvorilo plodno tlo za jaanje verskog
4. februar 2016. VREME
REME

47

krivi po svim takama. Jedan je odbio da

se izjasni. Svi ostali, ukljuujui Musu i
ostale optuenike pomenute u lanku,
izjavili su da nisu krivi.
imam i njegova pastva

Foto: Georgi Kouharov

Hronologija dogaaja

Vane injenice o Ahmedu Musi

1995. Musa odlazi u Be da radi na gradilitu i tamo prima islam.
1999. Pohaa jednogodinji kurs za imame u bugarskom selu Surnica.
2001. Tokom boravka u Kelnu stupa u kontakt sa predstavnicima turske radikalne islamistike organizacije Kalifatsstaat (kalifatska drava).
2004. Musa je osuen pred okrunim sudom u Pazardiku zbog irenja antidemokratske ideologije i verske mrnje, izazivanja nacionalnih sukoba i mrnje
prema Bugarima, te skrnavljenja bugarske zastave. Osuen je na pet godina zatvora uslovno i kanjen novanom kaznom od 500 evra.
2012. Nekoliko akcija Dravne agencije za nacionalnu bezbednost rezultiralo
je optunicama protiv 13 muslimanskih verskih lidera, ukljuujui i Musu. Optube su se odnosile na irenje verske mrnje i uee u aktivnostima neregistrovane organizacije.
19. mart 2014. Svi optueni proglaeni su krivim za uee u aktivnostima organizacije Al-Vakf al-Islami, koja nije registrovana u Bugarskoj. Musa je proglaen krivim i za propovedanje antidemokratske ideologije i mrnje. Osuen je
na jednogodinju zatvorsku kaznu, ali nije upuen na izdravanje jer se jo eka
odluka apelacionog suda.
25. novembar 2014. Musa je uhapen u damiji Ebu Bekir u Pazardiku. On i 13
njegovih sledbenika optueni su za raspirivanje verske mrnje u svojim propovedima i promovisanja isis-ove propagande.
2. jul 2015. Tuioci su zavrili istragu. Musi i njegovim sledbenicima je odreeno suenje.
2. decembar 2015. Apelacioni sud u Plovdivu je obustavio postupak pre nego to
je suenje poelo, uz obrazloenje da su optube nejasne i da optunica ukazuje na krenje proceduralnih prava 11 od 14 optuenika. Naredne sedmice tuilac
je dostavio novu optunicu u skladu sa nalozima suda.
IZVORI: SUDSKE ODLUKE U PRVA DVA POSTUPKA PROTIV
AHMEDA MUSE, SAOPTENJA SUDA ZA JAVNOST.

fundamentalizma, tvrde mnogi lokalni

stanovnici i eksperti za romske zajednice i radikalizaciju.
Bugarska ve dve godine ulae velike
napore i sredstva u izgradnju ograde na
granici koja treba da sprei priliv izbeglica i migranata sa Bliskog istoka. Unutranji zidovi koji dele razliite zajednice u bugarskom drutvu grade se mnogo due.
VREME
REME 4. februar 2016.

U meuvremenu, optueni jo ekaju da izau pred sud. Sudija je 2. decembra 2015. doneo odluku da se postupak
ne moe nastaviti jer je optunica nejasna i ukazuje na krenje procedure. Tuilac je odmah dostavio izmenjenu optunicu u skladu sa nalozima suda, ime je
pripremljen teren da suenje pone 2016.
Trojica optuenih su se izjasnili da su

Musa je harizmatini etrdesetogodinji salastiki imam koji je ve dva puta

osuivan zbog irenja verske mrnje (vidi
okvir: Hronologija dogaaja).
Ostala trinaestorica optuenih posle
hapenja 2014. godine navodno pripadaju uem krugu Musinih saradnika. Veina njih, kao i Musa, nema stalni posao,
zavrili su samo osnovnu kolu i veoma
su aktivni u organizaciji verskog ivota
u svojoj zajednici.
Istok, deo grada u kojem Musa ivi,
nalazi se u centru Pazardika, ali izgleda kao da je potpuno izolovan od ostatka grada. Infrastruktura je ovde loa i
nema javnog prevoza. Veina od 20.000
stanovnika govori turski kao maternji jezik. Bugarsko drutvo ih vidi kao Rome,
mada se oni sami predstavljaju kao Turci ili jednostavno kao muslimani. U prolosti nisu bili predani vernici, delimino i
zbog toga to je religija suzbijana u vreme
komunizma. Praktikovali su idiosinkratini oblik islama koji je ukljuivao elemente hrianstva i paganstva.
Verovali smo da oglaavanje kukavice
znai da e neko umreti. Takva su nam
bila verovanja, rekao je jedan pripadnik
zajednice. To nije islam.
Kao to je izjavio Abdulah Salih, glavni muija za region Pazardika: Roeni
su kao muslimani i tako su se predstavljali. Ali u svakodnevnom ivotu se nisu
ponaali kao muslimani. Tek kasnije su
poeli da ue.
Posle pada komunizma 1989, razliite
verske zajednice su u romskoj zajednici
pronale zahvalnu publiku. Neki bugarski muslimani su putovali u Tursku i na
Bliski istok da bi produbili svoje poznavanje vere. Odande su doneli nepoznate
obiaje i rituale koji su doveli do sukoba
izmeu novih i starih imama.
Musa je do dvadesete godine bio hrianin koji je poseivao lokalnu evangelistiku crkvu, da bi kasnije postao glavni pobornik islama u zajednici u Istoku.
Sudski dokumenti iz prethodnih postupaka sadre kratak pregled istorije njegove transformacije. Islam je primio

48

prilikom posete Austriji sredinom devedesetih godina. Nakon toga je pohaao

jednogodinji kurs za imame u bugarskom selu Surnica. U salastike ideje
ga je uputio njegov tamonji uitelj koji
se obrazovao u Saudijskoj Arabiji.
Poto su mu u mladosti dijagnostikovani depresija i izofrenija, Musa nije mogao da dobije slubenu dozvolu za obavljanje dunosti imama od zvaninih predstavnika islamske verske zajednice u Bugarskoj. Uprkos tome, Musa je sopstveni
dom pretvorio u mesto molitve i poeo
da propoveda. Kasnije je pristupio damiji Ebu Bekir, koja je sagraena 2002, delom uz nansijsku pomo jedne saudijske fondacije. Propovedao je svuda u
kaima i na ulicama, na venanjima i
sahranama. Njegove ideje su se irile putem Skajpa i Jutjuba u susedne gradove i
migrantske zajednice u zapadnoj Evropi.
Musa je ubrzo postao autoritet za neke
od pripadnika lokalne zajednice, koji za
njega govore da je dobar ovek. Jedna
ena je rekla da bi izvadio i sopstveno
srce da ga da siromanima. Pod njegovim vostvom lokalni muslimani su u
protekloj deceniji postepeno menjali svoj
izgled, obiaje i navike. Bugarska imena

tvrdi da je Musa traio od vernika da tokom Ramazana prikupljaju novac za borce Islamske drave. Takoe je optuen
da je irio versku mrnju distribucijom
knjige koja izlae ideje vehabizma, koji
se smatra za najtvrdokorniju i najmanje
tolerantnu struju u islamu.
Ostali optuenici se terete za irenje
verske mrnje korienjem drutvenih
mrea za distribuciju fotograja i videosnimaka boraca id-a, snimaka pogublje-

 On se ponaa iracionalano. Paradoks je u

tome to je upravo zato postao lider
advokat Hari Haralampijev o Ahmedu Musi
su zamenili arapskim. (Musa se nekada
zvao Angel Stojanov.) Poeli su da slave
samo muslimanske praznike. Dravne
praznike, pa ak ni roendane, vie ne
obeleavaju. Mukarci su poeli da putaju brade, iaju se na kratko i nose dugake tunike. ene su poele da pokrivaju glavu i lice.
irenje propagande i
podrka dihadistima
Musa je optuen da je u svojim propovedima, onima na internetu i onima u
damiji, zagovarao rat, stojei pored zastave id-a. Prema navodima svedoka citiranim u optunici, Musa je u vie navrata govorio svojim sledbenicima da je
dunost svakog muslimana da se pridrui kalifatu koji je id proglasio u Siriji i Iraku i prikljui se njihovoj vojsci.
Anonimni svedok citiran u dokumentu

nja i verskih pesama koje pozivaju na

dihad. Istraitelji su pronali fotograje optuenika koji poziraju sa zastavama,
kapama, majicama i privescima sa znakom ove militantne grupe. U optunici
se kae da se na njihovim Fejsbuk prolima mogu nai fotograje na kojima
poziraju pokazujui kaiprstom ka nebu,
to je znak koji esto koriste ljudi koji podravaju id.
Musa i dvojica njegovih najbliih sledbenika iz Pazardika, Stefan Aleksandrov
(poznat kao Sulejman) i Angel Simov (poznat kao Airi), optueni su i za pruanje
logistike podrke trojici dihadista na
putu u Siriju.
Trojica boraca su imenovani kao Said
Husejinovi, trideserogodinji francuski dravljanin bosanskog porekla, Murat Ajildiz, tridesetosmogodinji turski dravljanin sa pravom boravka u

REGRUTOVANJE PO EVROPI: Borci ID

Foto: twier.com

Nemakoj, i Izudin Crnovranin, dravljanin Srbije, star 26 godina. Za svu trojicu se tvrdi da su uestvovali u ratnim
operacijama u Siriji.
Husejinovi i Ajildiz se i dalje bore za
id, dok je Crnovranin uhapen u Srbiji
u martu 2014. i sudi mu se zbog uea u
ratu u Siriji, kae se u saoptenju koje je
Dravna sluba za nacionalnu bezbednost dostavila na zahtev birn-a.
U optunici se kae da su dvojica od
ove trojice proli kroz Pazardik na putu
u Siriju u novembru 2013. Husejinovi i
Crnovranin su boravili u Musinoj kui
u priblino isto vreme. Ajildiz je bio kod
Aleksandrova u leto 2014.
Od poetka 2013. do juna ove godine
najmanje 332 inostrana borca iz zapadne Evrope i sa zapadnog Balkana su proli kroz Bugarsku na putu u Siriju i Irak.
Ipak, nisu svi stigli do ratita, kae se u
saoptenju sans-a.
Tuilac koji vodi ovaj sluaj odbio je zahtev birn-a da odobri intervju sa Musom,
koji u pritvoru eka suenje.
Jo se ne zna ko e ovog puta biti Musin pravni zastupnik, ako se postupak nastavi, ali Hari Haralampijev, advokat koji
ga je zastupao na prethodna dva suenja,
izraava skepsu u pogledu tvrdnji da je
Musa skrivao dihadiste.
Ako je to tano, postavljam retoriko
pitanje: zato vlasti nisu uhapsile te ljude koji su putovali kroz Bugarsku? Zato ih nisu uhapsili i odmah izruili?,
pita se on.
4. februar 2016. VREME
REME

49

STOLIPINOVO: Najvee romsko

naselje u Plovdivu
Foto: Zornica Stojlova

Haralampijev opisuje Musu kao komplikovanu osobu. Musa privlai ljude iz

svoje zajednice kao magnet, kae on. Ponaa se iracionalno. Paradoks je u tome
to je upravo zato postao lider.
izdvojeni od sveta
Ljudi iz Istoka kau da se Musini sledbenici, kojih ima izmeu 300 i 500, dre
po strani od ostalih stanovnika naselja.
Zoja Simeonova, koja vodi lokalnu mesnu zajednicu, sea se da se jednog dana
na vratima pojavila grupa dece. Rekli su
mi da vie nee dolaziti u mesnu zajednicu jer su oni muslimani, kae ona. Tada
sam shvatila da njihovi roditelji ne ele
da oni poseuju javne institucije.
Sedei u bati svoje evabdinice i kafia u centru Istoka, pedesetogodinji
Sao nam je ponudio drugi primer. Vidite, progovorio je, pokazujui na goste
u susednom kau. Oni s bradama nee
da dou i sednu u moj ka. On tvrdi da
ljudi iz Musine zajednice idu samo kod
njegovog konkurenta jer je on musliman:
Vie ne komuniciraju sa ostalima.
Drugi muslimani u Istoku se slau s
njim i odbacuju Musino tumaenje islama. Ne mogu ja da ivim onako kako
se ivelo pre hiljadu godina. Blia mi je
ona verzija islama koja odgovara naem
vremenu, kae Jaar Angelov, pedesetpetogodinji slubenik koji radi u gradskoj venici u Pazardiku.
On kae da je Musa inio i dobre stvari
na primer, pomogao je nekim ljudima
VREME
REME 4. februar 2016.

da ostave drogu i alkohol ali primeuje da je izgubio dosta prijatelja koji su se

izolovali od zajednice.
Odnosi izmeu male hrianske zajednice u Istoku i Musinih sledbenika jo su
napetiji. U lokalu brze hrane koji ispunjava agor graevinskih radnika na ruku,
Janko Angelov, sin lokalnog evangelistikog pastora, podigao je majicu i pokazao
pitolj zadenut za pojas. Kae da je poeo
da ga nosi zbog zatite nakon to su njega i njegovog oca napali 2005. godine. Pre

tim drugim strujama, kae on. Sali tvrdi da je drava napustila ljude iz Istoka i
izvrila nad njima ekonomski genocid.
Kada je Bugarska uvela trinu ekonomiju devedesetih godina, Romi su bili
najtee pogoeni. Mnogi su bili zaposleni
u dravnim fabrikama koje su zatvorene
i poljoprivrednim zadrugama koje su rasputene. Budetski rezovi u zdravstvu i
obrazovanju naroito su pogodili ruralne i udaljene zajednice u kojima veina
Roma ivi. Pristup bolnicama, kolama,
vrtiima, socijalnim slubama i javnom
transportu im je ogranien. Prema popisu iz 2011. godine, 60 odsto Roma starijih od 15 godina nisu ekonomski aktivni. Ve su odrasle dve generacije Roma
koji su praktino nepismeni i ive u sve
dubljoj bedi.
Antonina Jeliakova, antropolokinja i
direktorka sojske nevladine organizacije koja radi sa manjinskim zajednicama,
kae da nije neobino to to ljudi u Istoku tragaju za novim identitetom. ele da
osete da pripadaju neemu veem, neemu to e sruiti zidove njihove getoizacije, tvrdi ona.
Janko Miev, predsednik odbora damije Ebu Bekir u Istoku, kae da poslo-

 Da, moja ena nosi burku. Da li je

zbog toga terorista? Rudi Zakir,
pripadnik Musine kongregacije
etiri godine, tvrdi on, grupa muslimana
iz Istoka je pretukla jednog drugog pastora i njegovog prijatelja motkama i gvozdenim cevima.
Angelov je uveren da ti napadi imaju
versku pozadinu, mada su u policijskim
izvetajima kvalikovani kao obino naruavanje javnog reda i mira. On kae da
sukobi izmeu evangelistikih hriana i
talibana, kako naziva muslimane, nisu
nita neobino u Istoku.
ekonomski genocid
Neki ljudi tvrde da razlozi koji su naveli Musine sledbenike da prihvate salazam nisu prvenstveno religijske prirode.
Glavni problemi u ovim naseljima su
drutveni i ekonomski, kae Jaar Sali,
imam glavne gradske damije i lice zvaninog islama u Pazardiku. Da mogu
da ive normalan ivot, ne bi se okretali

davci gaje predrasude prema ljudima

iz ove zajednice i nerado ih zapoljavaju. Pazardik je grad u kojem je rasizam
najsnaniji, objanjava nam uz tursku
kafu posle molitve u petak.
Razgovar smo vodili nekoliko dana
pre poetka svetog meseca Ramazana,
u vreme kada Istok eka gastarbajtere
zaposlene u Nemakoj i drugim zapadnoevropskim zemljama da se vrate kui
za praznike.
Prema njegovoj proceni, vie od polovine stanovnika naselja radi u inostranstvu. Ako sluajno vidite neke mlae ljude na ulici, znajte da e otii odavde za
manje od mesec dana, kae on.
nemaka veza
Nemaka je zemlja u kojoj mnogi lokalni Romi pronalaze posao, a prema nalazima zvanine istrage o Musi i njegovoj

50

centar za muslimanke u Kelnu, zastupa

sline stavove. Aleksandrova pomae porodicama iz Pazardika u nalaenju posla
i upisu na kurseve jezika. Nemako drutvo je otvoreno za razlike i zato ovde imaju ansu da ponu normalno da ive, kae
ona. Rekla je da s nevericom prati vesti o
istrazi i postupku protiv Muse i njegovih
sledbenika. Ubeena je da bugarske vlasti preuveliavaju problem jer tako malo
znaju o religiji i naroito o islamu.
prevencija umesto optunica

Ko su Romi?
Romi su raznovrsna etnika grupa koja potie sa severozapada indijskog potkontinenta i tradicionalno vodi nomadski ivot. Populacije Roma se mogu razlikovati po kulturi, religiji i maternjem jeziku.
Prema podacima Evropske komisije, Romi su najvea etnika manjina u Evropi.
Od procenjenog broja od 10 do 12 miliona Roma na teritoriji Evrope, oko est miliona ivi u Evropskoj uniji i veinom su dravljani eu. Bugarska je jedna od tri
lanice eu sa najveom populacijom Roma, izvetava Savet Evrope.
Strunjaci kau da se mnogi ljudi koji pripadaju romskoj populaciji ne izjanjavaju tako jer su Romi esto izloeni diskriminaciji i marginalizaciji. Romi u Bugarskoj se esto predstavljaju kao Bugari, Turci ili Vlasi. Procene njihove brojnosti idu od 400.000 do 800.000. (Prema Popisu iz 2011, Bugarska ima ukupno
7,36 miliona stanovnika).
Romi su najmlaa etnika grupa u Bugarskoj. Gotovo 57 odsto romske populacije
je mlae od 30 godina, nasuprot populaciji etnikih Bugara u kojoj udeo mladih
iznosi 28 odsto. Prema Popisu iz 2011, samo devet odsto Roma je zavrilo osnovnu kolu. Samo 38,8 odsto Roma su ekonomski aktivni.
IZVORI: EVROPSKA KOMISIJA, NACIONALNI STATISTIKI ZAVOD

grupi i mesto gde se uspostavljaju opasne

veze. Jedan svedok je rekao tuiocima da
je jedan od optuenih, Angel Simov, upoznao turskog dravljanina kojem je navodno pomogao da stigne do Sirije dok
su zajedno radili u Nemakoj.
Prema sudskim dokumentima, Musa
je i sam stupio u kontakt sa turskom radikalnom islamistikom organizacijom
Kalifatsstaat (kalifatska drava) u Kelnu
2011. godine i pristao da iri njihove ideje.
Nemake vlasti su zabranile ovu grupu
u decembru ove godine.
Predstavnik nemake dravne agencije za bezbednost je potvrdio za birn da
su znali za Musu, njegovu grupu i povezanost sa Nemakom, ali nije mogao da
kae vie od toga.
U Kelnu ivi vie od 5000 bugarskih
dravljana, ukljuujui i brojne gastar-

bajtere iz Pazardika. Okupljaju se na

uglu ulica Hanesman i Venler u predgrau Erenfeld. Dolaze tu svakog jutra u
est, kada pristiu kamioni koji skupljaju
graevinske radnike, i ponovo uvee, posle tekog radnog dana, da zajedno pue.
Meu njima je i Rudi Zakir, sitan i govorljiv ovek iz Pazardika koji radi u pogonu za preradu uglja u Kelnu. On pripada Musinoj kongregaciji i estoko napada
politiare i medije u Bugarskoj, koje optuuje da demonizovanjem imama i njegovih sledbenika izazivaju sukobe. Kau
da smo mi iz islamske drave. Da, moja
ena nosi burku. Da li je zbog toga terorista?, pita se on.
Rudi poredi Bugarsku i Nemaku i
kae da u Nemakoj niko ne deli ljude
po etnikoj pripadnosti ili veri.
Eliza Aleksandrova, Bugarka koja vodi

U Bugarskoj, Irina Karbalijeva, ekspertkinja za spreavanje radikalizacije,

takoe izraava zabrinutost zbog moguih implikacija suenja Musi i njegovim
sledbenicima. Nekada je radila na istom
poslu u Holandiji i misli da Bugarskoj nedostaje sveobuhvatan pristup problemu.
Bugarska treba da investira u prevenciju. Ne moete promeniti neije stavove
sudskim presudama, kae Karbalijeva.
Drava treba da ponudi alternativu
propagandi id-a, kae ona. To znai da
nastavnici moraju biti spremni da diskutuju o ovom problemu sa uenicima
i moraju znati kako da prepoznaju znakove radikalizacije. Socijalni radnici i
predstavnici lokalne samouprave treba
da prou kroz obuku iz osnova islama i
salazma da bi znali ta jeste, a ta nije
opasno, kae Irina.
Dok prolazi prljavim ulicama romskih
naselja u Pazardiku i Plovdivu, Asen Kolev esto zastaje da porazgovara sa prolaznicima. Kao zdravstveni medijator radi
na povezivanju lokalnog stanovnitva
sa zdravstvenim slubama, to mu prua dobar uvid u raspoloenje javnog
mnjenja.
Posle hapenja Muse i njegovih sledbenika, kae on, ovoj zajednici je oajniki
potreban neki gest lokalne uprave koji e
smiriti uzburkane strasti. Moda postavljanje ulinog svetla na jo nekoliko bandera. Ili neki zabavni program za decu.
Bilo kakav znak da neko iz vlasti razmilja o ovim ljudima. Ali takvog znaka jo
nema na vidiku.

ZORNICA STOJLOVA
Autorka je novinarka i urednica u bugarskom
poslovnom magazinu Capital Weekly. Ovaj lanak
je nastao u okviru programa Balkan Fellowship
for Journalistic Excellence, uz podrku ERSTE
Foundation i Open Society Foundations, u saradnji
Balkan Investigative Reporting Network.

4. februar 2016. VREME

REME

MOZAIK
52

Zemlja ljudi: Tajland

Osmesi, nasilje i kralj

Velika palata, Bangkok

Fotograje: Jelena Jorgaevi

53

koji ne moe da umre

David Albahari je negde napisao da su gradovi kao ene neke ti se
svide zbog onoga kako izgledaju, druge zbog onoga to nose u sebi, a
ima i onih, bezbojnih, pored kojih si krajnje ravnoduan, kao to ima
gradova u kojima ti je svejedno kada se u njima nae. Bangkok bi, ako
posmatramo ovako, bio od onih ena koje se ne svide odmah, ak, deluju
odvie nesreeno i haotino, ali se njihov arm otkriva iz dana u dan, i na
kraju ne moete da poverujete da vam se nisu dopale od samog poetka

angkok se oveku uvue pod

kou, a da nije ba ni siguran
zato. Kada krene da ga opisuje i pokazuje slike, postane mu
jasno da je grad koji je video esto neuhvatljiv reima i pikselima. Ta neprepriivost doivljenog dogaa se na putovanjima osetimo da nam je neko mesto blisko i preplavi nas, niotkud, nalet ushienja ili spokoja. Recimo, sedimo u jednom
od mnogih hramova Angkor Vata u Kambodi koji je ba tih sat, dva pust, sluamo
vetar, dok se crvena, pranjava zemlja izdie iznad tla, a lie pada u naletima, kao
prosuto, na kamene gure stare vekovima i sve deluje, oko nas i u nama, nekako
smisleno, u isti mah radosno i potresno.
konica
Ako se u Bangkok slee nou, moe jasno da se vidi koliko je grad veliki. Prostire se dokle god pogled see, kao da nema
kraja. Kau da u njemu, osim prijavljenih
est i po miliona, ivi jo nekoliko miliona
neprijavljenih stanovnika. Kada se tome
dodaju stotine hiljada turista, jasno je da
ete na guvu, makar u iole prometnijim
ulicama, hramovima, pijacama ili u prevozu, morati da se naviknete.
Na aerodromu, gde je taksi prevoz
mnogo bolje organizovan nego na ovdanjim aerodromima i autobuskim stanicama, vozau dajemo adresu i ime hotela u
kome emo odsesti. Odmahuje glavom i
trai broj telefona, daba mu pokazujemo mapu, daba se zaklinjemo na gps koji
saputnici imaju, ostaje uporan i ponavlja:
Phone, phone. Konano, nakon to je telefonirao naem hotelu, kree. Tajlanani

koji rade u uslunim delatnostima, ako

izuzmemo neto bolje hotele, govore engleski jako loe ili ga uopte ne govore. Ali
nekako se svi sporazumevaju, pokretima
ruku, osmesima, klimanjem glavom, pokazivanjem i ponovo osmesima.
Grad vri, od pokreta i mirisa. Bangkok
jeste meavina istoka i zapada, ali ne gubi
zbog toga na ivopisnosti. Iako Tajland
(Sijam) nije bio niija kolonija, zapadni uticaj je (bio) jak. Kralj Rama iv (kralj
Mongkut) je sredinom xix veka dosta
tome doprineo. Proveo je dugi niz godina kao budistiki monah i nauio, izmeu
ostalog, engleski i latinski, bio oduevljen
zapadnim idejama, progresom, naukom
te su, za vreme njegove vladavine, razliiti zapadni modeli, od obrazovnog preko birokratskog do vojnog sistema, bili
usvojeni u Sijamu. Naravno, ne u identinoj formi.
Izgraen naglo osamdesetih i devedesetih godina prolog veka, Bangkok lii
na one pubertetlije koji su naglo idikljali, ali su jo uvek pomalo nezgrapni,
s deijim, bubuljiavim licem i dugakim
nogama i rukama. Hladni, moderni neboderi od stakla podseaju na Njujork, pogotovo kada se iz parka Lumpini gleda na
grad. Kao u Central parku, pogled pada
na jezero, drvee i ogromne zgrade. Koji
tren kasnije, ta slika se menja kada iz jezera izae guter dugaak neto manje
od metra i lenjo proe pored vae prostirke. A onda u potrazi za njim, poto se
vratio u vodu, shvatite da taj guter nije
nikakav uljez ve jedan od gomile slinih
koji tu ive, i kojih ete sresti bar desetak
ako odluite da napravite krug po parku.

Dok etate po gradu, u istoj ulici gde se

nalazi moderna viespratnica, ili nedaleko od luksuznog trnog centra, naleteete posle nekoliko koraka na oronulu baraku, a moe vam se desiti i da vam pacov
preprei put. Ipak, s obzirom na broj ljudi
koji u njemu ive i koji kroz njega prou,
na ivot koji se odvija na ulicama, Bangkok i nije prljav grad. Iako deluje da u
njemu vlada haos, vidi se i neki (skriveni)
red koji ini da stvari ipak funkcioniu.
U jednom od vodia koje sam proitala stoji da nema bolje stvari koja vam se
moe desiti od toga da se izgubite u Bangkoku i da ga otkrivate na taj nain. Mi
smo nekoliko puta sluajno nabasali na
uvuene pijace, gde nema turista i ne moete da se snaete od ponude, gungule,
avrljanja, boja i oblika, na ulice gde se
nalaze potpuno otvorene radionice u kojima se odvija itav ivot, tamo su krevet, mali televizor, neto nalik na kuhinju i etiri, pet maaka koje posmatraju prolaznike.
ulina gastronomija
Oko podneva nema velike guve, pa
onome kome ne smeta vrelo sunce u kosi
etnja moe biti oputenija nego posle
pet, est sati po podne kada vazduh postaje laki, ali se ini da je ceo grad izaao
napolje. Slino je i oko ponoi na prometnijim ulicama ljudi ima svuda. Ta guva podsea na dinovske livadske mravinjake svi idu svuda ali nema sudaranja i nestrpljivosti. Niko vam nita nee
kazati ako ste zaustavili itavu ulicu jer
ste hteli da se fotograete u Kineskoj etvrti ili ste zastali, onako, da se osvrnete

54

oko sebe. Uputie vam ak i smeak ili

blag pogled. Ali vam zato, ako sednete u
neki restoran gde su samo domai gosti,
nee vredeti da pourujete kelnera i maete mu poluizbezumljeno. On nee pritrati da vam objasni da jelo samo to nije
stiglo, ekaete i inie vam se da nikog
drugog sem vas, od svih koji veeraju, ne
uzbuuje to trideset i pet minuta ekaju
na iniju ljute supe sa crvenim karijem,
morskim plodovima, limunovom travom
i kokosovim mlekom.
Hrana je u Tajlandu posebna pria. Na
ulicama se nalazi oko pola miliona restorana. To su mahom kolica koja uvee odvoze, a ujutru vraaju na radne zadatke.
To ta moe jedan motor sa kolicima da

lubenica ili pitaja (zmajevo voe) prodaju

se na svakom oku. Naravno, tajlandska
prestonica je turistiko mesto pa se u veim ulicama nalaze i Mekdonalds, Sabvej sendvii ili kfc piletina, ali to pored
tajlandske hrane izgleda kao bazen naspram mora.
osmesi
Tajland zovu zemljom hiljadu osmeha. Ljudi jesu veoma prijatni i na svaki
mali gest ljubaznosti uzvratie odmah.
Osmehivali su nam se mnogi, i to ne samo
kada smo neto kupovali ili razgledali. To
je mahom stvar kulture, i dok prolazite
pored ene koja u deset uvee prodaje
jeine majice na ulici, a njeno dete koje

je dvanaesti uspeli vojni pu od 1932. godine, od kada je zemlja ustavna monarhija. Taksin inavatra je jedini premijer
u istoriji Tajlanda koji je zavrio svoj etvorogodinji mandat (20012005). Smenjen je 2006. vojnim puem, nakon izbora
na kojima je pobedio. inavatra je optuen za korupciju i jo ne sme da se vrati
u Tajland jer ga eka zatvorska kazna. U
meuvremenu, dobio je crnogorsko dravljanstvo i letuje na Svetom Stefanu
(prolog juna je njegova erka na Instagramu objavila njegovu sliku kod Svetog
Stefana uz komentar da on eka novi crnogorski paso jer mu je u starom ponestalo slobodnih strana). Unutranjoj politikoj nestabilnosti, sukobima izmeu

PRIZORI IZ TAJLANDA: Hram Vat Arun, Bangkok; besmrtni kralj Rama IX; reka ao Praj; majmuni na ostrvu Ko Pi Pi

povue i ponese, malo je udo. Gledala

sam itave pijace na jednim kolicima, restorane sa tridesetak jela u ponudi, prodavnice odee i rezbarija, kopija markiranih tani i zvunika.
U poetku smo strepeli da na ulici jedemo grilovane gambore ili tajlandske
nudle sa piletinom, posmatrajui lavor
u kome se pere sve posue korieno tog
dana, ali smo se dan za danom oputali.
Na kraju smo jeli samo tajlandsku hranu, zaljubljeni u te kombinacije ukusa i
pirina na sto naina, i nismo se nijednom otrovali.
Tajlandska hrana je poteno ljuta.
Kada naruite, onako naivno, srednje
ljuto jelo, posle tri zalogaja bljujete vatru. Posle se ovek navikne, a i naui da
vara ubaci pirina u supu i ubije malo
tu ljutinu. Uredno iseckan mango, papaja,

nema vie od dve godine spava na tankom ebetu na trotoaru pored nje, ona
e vam se najvedrije nasmeiti.
uveni tajlandski reiser Apiatpong
Verasetakul, koji je 2010. godine dobio
Zlatnu palmu na Kanskom festivalu, izjavio je za jedan nemaki asopis: esto
se osmehujem jer ne mogu nita drugo.
Verovatno je to nesvesna radnja u jednoj
kulturi u kojoj se uzdrava da pokae
svoja prava oseanja. Ponekad e iz tog
mehanikog osmeha doi iskreni smeh
od srca. Uprkos tome, ljudi ne bi trebalo da meaju blagost sa smehom: ova zemlja je takoe puna nasilja. Ali i tolerancija i bezbrinost isto tako pripadaju naem svetu.
Nasilje o kome on pria odnosi se dobrim delom na politiku situaciju u zemlji. Pu koji je vojska izvela maja 2014.

crvenih i utih koulja, vojnoj diktaturi

koja i dalje traje pridruuju se i problemi
na jugu zemlje sa islamskim separatistima. Ipak, turisti teko da mogu da osete bilo kakvu napetost u svakodnevici.
kralj koji ne moe da umre
Ono to svakako upada u oi dok se
eta Bangkokom je kralj. Kralj ita, kralj
se igra sa bebom, kralj razmilja, kralj fotograe, kralj mae svuda su plakati s
njegovim likom, na kojima mu se povremeno pridruuje i kraljica. Uvreda na njegov raun moe skupo da kota onaj ko
je izrekne moe biti kanjen viegodinjom zatvorskom kaznom. Na to upozoravaju svi vodii ni u ali se nemojte aliti sa kraljem.
Moda i ne doe do suda, smeje se
mlada Tajlananka s kojom priam o
4. februar 2016. VREME
REME

55

tome, ako neko uvredi kralja, neko e ga

sigurno pretui na ulici. Zatim nastavlja ozbiljno: Na kralj vlada dugo, ali ne
moe da umre. On se toliko brine za nas,
za svoj narod, da ga to dri u ivotu. Brine se ta e biti sa nama ako on umre,
govori obrazovana devojka na odlinom
engleskom. Kasnije dodaje da je kraljev
sin drugaiji, da je odvie impulsivan i nekada nasilan i mrti se na samu pomisao
da bi on mogao da nasledi njihovog kralja, inae monarha koji ima najdui kraljevski sta na svetu ove godine se navrava 70. godinjica njegove vladavine.
Velika palata (izgraena 1782) bila je 150
godina sedite tajlandskih monarha. Na
zvaninim stranicama grada, ovaj kom-

puni vernika koji ostavljaju jo neprocvetale lotosove cvetovi, svuda se iri mirisni
dim, monasi, ija skromnost deluje neobino u odnosu na bljetavost hramova,
razgovaraju sa prisutnima.
Pored statua Bude u hramovima se
inae kae nizovi novanica (tajlandskih
bahti) koji se onda, stavljeni u plastine
omote jedan pored drugog, lepraju na
vetru. U jednom od hramova, u blizini
grada ang Mai na severu zemlje, videli
smo pedesetak sanduia. Na svakome
od njih pisalo je ime hrama ili neto drugo, da vernik moe odluiti gde e da ubaci novac. Konano, na lokalnom aerodromu dok ekamo na let, stoji veliki natpis
Monks / priests rst priority.

okruene jarkozelenim biljkama, izvirala je neka mlena para, ulo se udaranje

zvonia koje je pokretao vetar, nas dvoje
smo se smejali i setila sam se naslova one
pesme Led cepelina. Kada smo se popeli,
sa vrha se pruao pogled na grad, sunce
je zalazilo, nekoliko turista koji su se nali gore su mahom utali.

pleks se opisuje kao jo uvek duhovno

sredite tajlandskog kraljevstva. Kompleks od nekoliko graevina, predivna arhitektura, jarke boje, mnotvo detalja od
kojih, ma kako to banalno zvualo, zastane dah. Ne smetaju tada ni reke turista ni
popodnevno sunce koje se ne moe zaobii jer je palata otvorena samo do 15.30.
U njenom sklopu je i hram Smaragdnog
Bude, gde se nalazi mala gura Bude izraena iz jednog komada smaragda u xiv
veku, koja je izuzetno potovana meu
Tajlananima.

U Tajlandu se nalazi 27.000 hramova.

Grupe mladih budistikih monaha sa licima deaka prolaze pored nas, stariji monasi priaju sa vernicima ili sede u hramovima i mole se. U Hramu leeeg Bude,
jednom od najstarijih u Bangkoku, nalazi se 15 metara visoka i 43 metra dugaka
statua Bude, itava oblepljena zlatnim listovima. Na drugoj strani reke ao Praj,
koja je prometna poput svake saobraajnice i razdvaja stari od novijeg dela grada, izgraen je Vat Arun koji je drugaiji
od veine budistikih hramova ovog grada. Ukraen bojenim staklom i kineskim
porcelanom, deluje kao da je sav napravljen od ipke, a nebo je samo platno za vrhove hrama.
Jednog predveerja smo otili u hram
Zlatna planina, koji nije toliko poznat kao
tri pomenuta. Penjali smo se uz stepenice

batu, gde rastu dinovski bambusi i raznorazno cvee koje moe da padne na
pamet, posetilac mora da bude pristojno obuen. Kao i za hram zabranjeni
su orcevi, bretele i bilo ta to moe da
se podvede pod suvie otvoreno oblaenje. Iako kralj nije tu, smatra se uvredom etati po njegovoj bati obuen goliavo, bilo da je re o mukarcu ili eni.
ang Mai je i polazna stanica za treking
po dungli (koja, istini za volju, nije ba
onakva kakvom je neinformisani umovi
zamiljaju kada se kae dungla). Priroda jeste divna, kao i pogled sa vrha
na koji se penjete, slika sela od nekoliko kua na vrhovima brda gde deca
tre ili se sputaju biciklom niz puteljak.
Ali dok peaite kroz dobrano pripitomljenu divljinu, odjednom ete, na istini, naii na putujui kiosk gde se nude

monks / priests first priority

Oko 95 odsto stanovnika Tajlanda su
pripadnici teravada budizma. Tu su jo
i hinduizam, islam, hrianstvo..., a verska tolerancija je neto ime se Tajland
hvali. Budistiki hramovi su uglavnom
VREME
REME 4. februar 2016.

dungla i oreo keksi

ang Mai, naalost, nismo stigli detaljno da istraimo. Kau da ga zapadnjaci vole zbog lake klime, manje vlanosti vazduha i manje guvi. Tu smo
proveli dan i po etajui se po okolini
grada, obilazei i kraljevu ogromnu batu gde on retko zalazi. Da bi se ulo u

56

Happy hour tunog Tajlanda

Turistike destinacije sa nezaobilaznom ponudom iz irokog repertoara koje nudi seks turizam u Tajlandu, dou nekako kao surova realnost i podsetnik na siromatvo zemlje.
Ispred salona za masau (koji nude onu masau, sa, kako
ga zovu, srenim krajem) stoje redovi devojuraka u mini
suknjama, na ogromnim tiklama, i deluju kao da jo nisu
ni punoletne. U obinim salonima, gde se zaista samo masira, maseri rade po 10, 11 sati dnevno za neki sitan novac.

IVOT NA TOKOVIMA:
Ulice Bangkoka

Kada je re o seks turizmu, nudi se sve od plesanja oko ipke usred bela dana do ping-pong oua (devojke stavljaju u
vaginu ping-pong loptice a onda ih ispaljuju), transvestita
doteranih u neto to bi se najblie moglo opisati kao haljine za maturu koji, oko sedam, osam sati uvee nude ludi
noni provod. Pred usamljenog mukog turistu i u etiri po
podne moe da iskoi ovek, otvarajui knjigu sa slikama
devojaka, a kada turista odmahne rukom, vikne za njim:
But, its happy hour.

koka-kola, pivo i nezaobilazni oreo keks.

Dok smo se smrzavali spavajui na
podu kolibe od bambusa, za doruak,
ruak i veeru jeli aku ili dve pirina
uvijenog u list banane (lan paket), pomislila sam kako sam mogla odabrati i
romantinije mesto za medeni mesec.
Slino je bilo i dok sam jahala slona, koji
mi je delovao toliko tuno da sam pokuala da ga razveselim time to sam
mu na poetku vonje dala sve banane koje smo kupili. Onda se on sledeih trideset minuta jogunio, zabacujui surlu unazad i traei jo, sklanjajui se s puta, pa nam se u jednom trenu
inilo da emo se strovaliti zajedno sa
slonom niz neku padinu.

medeni mesec 2.0

Dani provedeni na tajlandskim ostrvima, na jugu zemlje, bili su odmor u pravom smislu te rei. Plae lie jedna na drugu pesak kao mrvljen, kada vetar zaduva imate oseaj da vam u usta ulaze sitna,
skoro nevidljiva bela zrnca, more plavozeleno, okolo stene iji oblici podseaju na
Rorahove mrlje svakoga na neto drugo.
Pijem sok od manga, gledam u puinu
i itam Saramagov roman. Prve veeri
provedene u izolovanom hotelu, sa svojom plaom, inilo nam se da neto stalno hoda po krovu. Bili smo u pravu. Ujutru nas je na terasi doekala itava armija majmuna koja je htela da jede. Jedan
je svoju ruku (apu) drao uz prozorsko
AMCEM DO RAJA:
Plaa Prao Nang

staklo i uporno nas posmatrao. Drugi me

je sutradan, kada je pojeo sav keks koji
smo imali, budio jo tri, etiri puta udarajui o staklo. Ja bih ustala, onda bismo
razmenili koji pogled, on bi bio potpuno
miran, ja bih opet legla, a on bi ponovo poeo da kucka. U kupatilu nam se nastanio
jedan prilino tvrdoglav guter kome na
pamet nije palo da se pomera pa smo ga
preskakali kada bismo hteli da se tuiramo. ivotinje se nisu plaile ljudi i ja sam
to videla kao divan znak. Naprosto, nisu
imale loa iskustva. Slino je sa kuiima i
makama. etkaju se po hotelima i restoranima, kao domai. Kau da se svake godine, u novembru, u gradu Lopburi odrava festival. Tada se u jednom od hramova
donosi vie od dve tone voa i drugih akonija za est stotina majmuna koji ive
u okolini, kao zahvalnost to hiljade turista dolaze tokom godine da ih vide. Ronjenje u vodi sa stotinama riba oko tebe
i ajkulama koje nee da napadnu ljude je
iskustvo koje se pamti.
Poslednji dan u Tajlandu proveli smo
u Bangkoku, itav dan u jednoj ulici, posmatrajui i upijajui ivot. vorovi isprepletanih kablova, tuk-tukovi koji neprestano prolaze, mirisi hrane, krigla ang
piva, cenkanje za neke sitnice koje kupujemo za uspomenu, ubedljiva gospoa od
ezdesetak godina koja nas navodi da uzmemo i suknju koju neu ni nositi. Ima
zemalja sa kojima se, kada iz njih odlazi,
pozdravlja. Ima i onih za koje zna da e
ih opet videti.

JELENA JORGAEVI

4. februar 2016. VREME

REME

Vreme nauke

57

Od ega ete umreti

Verovatnoa da ete umreti, desilo se to sada ili daleko u budunosti, uvek
iznosi 100 odsto. To vai za sve ljude, za sve vae roake, prijatelje, drugare
iz kolskog odeljenja, ali i za sve one koje ste samo jednom videli na ulici, sreli
ili tek uli za njih. Vai i ako ih niste uopte videli niti uli za njih

ada sa njom nema neizvesnosti, tradicionalno smo skloni da

smrt vidimo kao sasvim zamagljen put, potpuno neodgonetljiv za bilo
kakav prediktivni aparat koji bi ovek
mogao da osmisli. ak i za ambiciozno
zamiljene vetine proricanja, kao to je
na primer astrologija, procena rizika od
smrti se gotovo nikad ne nalazi u ponudi.
Meutim, jo od xviii veka i prvih radova o statistici populacije Tomasa Maltusa, smrt se moe bar donekle matematiki opisati. Iznenadiete se, ali danas, sasvim jednostavna i svakom dostupna, globalna medicinska statistika
moe jasno da pokae od ega ljudi zapravo umiru. I da ocrta nekakav kroki,
ako ne i detaljnu sliku mehanizma pomou koga Smrt tako ekasno, bez izuzetka, funkcionie.
Pogledajte, na primer, kolsko odeljenje
koje ste pohaali kao dete. Naalost, kad
proe dovoljno vremena, svi vai drugari e neizbeno umreti. Pritom, jasno je
da nee svi umreti od istog uzroka. No,
prema briljivo prikupljenim podacima
Svetske zdravstvene organizacije, veina
e, sa poznatim rizicima i sadanjom razvijenou sistema zdravstvene zatite,
zapravo umreti od uzroka koji su slini.
Prema toj statistici, najvei broj ljudi
umire od srca, a srane bolesti su ishod
smrti za skoro treinu svetske populacije.
Ako zamislimo da se pomenuto kolsko
odeljenje nekada sastojalo od 30 uenika,
u budunosti e njih devet umreti od kardiovaskularnih oboljenja. Meu njima e
najvie njih, etvoro, umreti od koronarnih arterijskih oboljenja, troje e umreti
od sranog udara, a barem jedan od povienog krvnog pritiska.
Ubica broj dva savremenih ljudi, odmah nakon bolesti srca jesu paraziti,
neprijateljski mikrobi, bakterije i virusi. Sve one raznorazne infektivne bolesti koje takvi organizmi izazivaju usmrtie svakog etvrtog u odeljenju, odnosno

VREME
REME 4. februar 2016.

Holbein, Danse Macabre

bar sedmoro njih e paraziti spreiti da

dou na poslednju maturu. Meu njima
e najvie, barem dvoje, umreti od respiratornih infekcija, jedan od hiv-a i jedan
od dijareje.
ta je sa malignim bolestima? Mada
izaziva najvei strah, lekarima je dobro
poznato da rak i nije tako veliki ubica kao
to bismo mogli da pretpostavimo. No, jeste ubitaan i zauzima tree mesto u fatalnom arsenalu u jednom odeljenju,
barem etvoro ih umire od raka. Od toga,
bar jedna osoba umire od najubitanijeg,
raka plua, dok se iza njega po smrtnosti
smetaju rak eluca, debelog creva i jetre.
Uz injenicu da od sranih bolesti, parazita i maligniteta umire zbirno dvadeset od trideset ljudi iz jednog odeljenja,
jo njih sedmoro e takoe ubiti bolesti.
Naime, od raznih respiratornih bolesti
umree bar jo dve osobe, dok e jo jedna umreti od bolesti organa za varenje,
jedna od posledica neuropsihijatrijskih
poremeaja, a jedna od dijabetesa. Jo
dvoje e umreti od gladi, genitalnih bolesti i drugih neto reih oboljenja.
Dvoje iz odeljenja e umreti od sluajnih povreda. Meu njima je najvei ubica
saobraaj saobraajne nesree su same

po sebi deveti uzrok smrti na svetu danas. Inae, meu tih dvoje koji izdahnu
od sluajnih povreda, posle saobraaja
najvea pretnja dolazi od padova sa visine, zatim od davljenja, trovanja i poara.
Mada smatramo da su ljudi jedni drugima najvei neprijatelji, samo jedna osoba
u odeljenju od 30 aka tokom svog ivota e nastradati od ljudske ruke. Pritom,
najopasnija je ona sopstvena samoubistvo je visoko rangirani uzrok smrti i nalazi se praktino ispred svih vrsta raka
osim raka plua. Posle samoubistva, sledi nasilje, dok se rat i vojni okraji nalaze
mnogo nie na listi. Samo 0,30 odsto ljudi danas umire u ratovima, to je manje
nego udeo ljudi koji umiru od seksualno
prenosivih bolesti i to ne raunajui hiv.
U Srbiji se situacija donekle razlikuje,
ali broj smrti koje izazivaju drugi ljudi
nije drugaiji nego to je to globalno. Naalost, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbijom iskljuivo
haraju razne vrste sranih bolesti. One
godinje pokose ogroman broj ljudi, vie
od 60.000, a sve tri najvee ubice u Srbiji
napadaju srce i krvne sudove pre svega, srani udar, zatim upalne bolesti srca
i, kao trei, koronarne bolesti.
etvrti ubica u Srbiji je rak plua, peti
povien pritisak, dok se na estom nalazi dijabetes, a potom rak debelog creva.
Samoubistvo je na 11, a saobraaj na 20.
mestu fatalnih ishoda.
Naalost, posebno neprijatna je vest da
Srbija u poreenju sa ostatkom planete
nije najbolje mesto ako elite da zaista
smanjite rizik od smrti i produite ivotni vek. Po srednjoj duini ivota, Srbija je
daleko nie rangirana ne samo od razvijenih, ili od sasvim slinih, susednih zemalja nego i od onih koje su dramatino siromanije, neureenije i opasnije. Nalazi
se na neverovatno loem 156. mestu meu
170 drava sveta. Ako ostajete u Srbiji, savet je oigledan uvajte srce.

SLOBODAN BUBNJEVI

Nov dnevni sadraj! uredniki

komentari, predizborne vesti, nova
sezona Zumiranja...
Ne gubite vreme.
itajte ono to je bitno.
www.vreme.com

NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVI

59

Slatko-kisele maline
Pre nekoliko dana, u prodavnici u kojoj redov-

Sistem procenjuje koliki e vam popust dati za

no kupujem, prodavac me je zapitao da li imam

neki proizvod, ponuda se ije po meri i zavisi

njihovu karticu za popust. Rekoh da nemam,

ali sam u sistemu, sa imenom i adresom, kao i
do sada. Prodavac mi odgovori da su promenili

od mnogo faktora.
Posebno zanimljiva je opcija da ukoliko negde drugde naete niu cenu koja vam je dostup-

propise te da sada moram da imam karticu, evo

na i unesete je u aplikaciju, prodavnica sputa

on e mi je odmah izraditi, ali ubudue neu do-

cenu za eljeni proizvod. Naravno, potrebno je

biti popust ako je nemam pri sebi. Nisam imao

izbora, ali mi se to nije dopalo iz praktinog razloga. Novanik mi je nabrekao od raznih kar-

da dokaete da ponuda zaista postoji. Slede-

tica koje moram da nosim (najmanje od novca),

i korak je, mogue je, vezivanje za brend a ne

samo za prodavnicu. Gde god da kupite kokakolu ili pepsi, ak i u kau, ta vaa privrenost

jo jedna mi je sasvim suvina. Dok sam ekao

se belei, ohrabruje i nagrauje. I tu je telefon

zaista brzu izradu kartice, zapitah prodavca zato nemaju aplikaciju za telefon, tu spravu io-

praktiniji od kartice jer moe da vas ziki locira i povee sa kupovinom. Naravno, ako vam

nako uvek nosim sa sobom, ak i kada zaboravim novanik. Dobra ideja, dobacie i ostali prodavci, a ja im zapretih da u ovu temu izneti u

smeta ta vrsta praenja, ne morate da se ukljuite u sistem, ali ete sve plaati skuplje.
Pravo pitanje je zato se ovaj princip, mobilne aplikacije za lojalnost, ne koristi u Srbiji ili

javnost pa neka se vlasnici zamisle.

Kartice lojalnosti ili markice koje vam dele
u samoposlugama su pristup iz prolog veka.
Njihov opstanak dugujemo starijima koji su na
to navikli i realno ih najvie i koriste. Ali, vreme
je da se taj pristup osavremeni i u Srbiji budu-

makar nije preterano popularan? Uprkos injenici da se na svakom koraku hvalimo time da
nam je izvoz sovera nadmaio izvoz malina.
Jedan od moguih odgovora je da se ovde malo
sovera kreira, da programeri uglavnom obav-

i da u svetu ve jeste. A razlog je big data, informaciono more ako ne i okean.

Amerike robne kue Mejsis, Volmart pa i
knjiare Barns end Noubl (nasumini prime-

ljaju ziki posao kucanja kodova. to ne znai da nisu sposobni za vie (svakako jesu), ali za

ri) uveliko koriste aplikacije umesto kartica. Razlog je jasan, telefon je uvek sa vama, jedinstven
je zbog broja, ne pozajmljuje se drugom kada
ide u oping. S druge strane, zahvaljujui prikupljanju informacija o vaim navikama, aplikacija procenjuje vau lojalnosti, i nagrauje je.

od sada koristim plastinu karticu.

Drugi mogui odgovor je da su maline poslednjih godina jeine. Ali, ako ne ponemo pod
hitno u privredi i trgovanju da koristimo velike baze podataka, sve to proizvedemo ili ponudimo bie potcenjeno. A skupo.

PRODAJA&PRETPLATA
TAMPANO IZDANJE

6 meseci / 26 brojeva
12 meseci / 52 broja

kurirom
[Beograd]

potom
[Srbija]

obinom potom
[Evropa]

avionom
[ceo svet]

4650 RSD
9300 RSD

4400 RSD
8800 RSD

90 EUR
170 EUR

135 EUR
260 EUR

INTERNET IZDANJE
1 broj sa PDF-om
1 mesec / 4 broja sa PDF-om
6 meseci / 26 brojeva bez PDF-a
6 meseci / 26 brojeva sa PDF-om
12 meseci / 52 broja bez PDF-a
12 meseci / 52 broja sa PDF-om

iz Srbije, uplatnicom

2600 RSD
3600 RSD
4300 RSD
5800 RSD

iz sveta, karticom
1,49 EUR
5,49 EUR
23 EUR
30 EUR
37 EUR
50 EUR

tako neto su potrebni lokalni naruioci, prodavnice poput one u kojoj su mene naterali da

Opcija PDF podrazumeva i mogunost preuzimanja fajla u obliku identinom tampanom

izdanju. Zabranjeno je da vie lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na linu upotrebu
registrovanom pretplatniku, zikom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove
fajla bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je
uraunat PDV. U sve cene pretplate na tampana izdanja uraunata je potarina.
Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima poaljite e-mailom na adresu prodaja@
vreme.com, faksom na broj 011/3238-662 ili potom na VREME, Trg Republike 5, Beograd,
sa naznakom za ta je uplata izvrena. Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za
kontakt. Vau e-mail adresu ne ustupamo treim licima. Sve dinarske uplate treba izvriti
u korist np vreme iskljuivo na raun broj 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu,
uplata u zemlji se naplauje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs.
Iz inostranstva moete izvriti uplate za sva naa izdanja pomou kreditne kartice na
internet adresi http://www.vreme.com/pretplata ili direktno na na devizni raun
(podatke moete nai na istoj veb adresi). Trajanje pretplate na internet izdanje odreuje
se datumski do isteka poslednjeg dana pred izlazak broja za koji pretplata vie ne vai.
Usluge internet pretplate na VREME vri i www.novinarnica.net prema svom cenovniku.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com
4. februar 2016. VREME
REME

60

4. februar 2016. VREME

REME

61

VREME
REME 4. februar 2016.

VREMEUIVANJA
62

Fraze
Napada(o) se godinama, i treba, jezik frazemi i kliei naci-

Za oprost, obavezan poziv na kleanje, kao Vili Brant u Var-

onalistikog vremena (evo odma prvi ve Vunena vremena, G. ogo), no slabo se vidi ili primjeuje da su i govor i stil

avi decembra 1970.

Onda(k), kao upozorenje, dobro ide i Ekov Ur-faizam koji

(diskurs!) opozicije i tzv. kritike javnosti uveli itavu seriju

(para)fraza, frazema i (pseudo)citata koje ovi nemilosrdno,

je pogodan jer je kratak, pa ga moe proitati i svaki polutan

(iako ak i ovoliki tekst je, za nevjerovati, esto samo prepri-

do tuposti ponavljaju ve, bezmalo i bezbeli, etvrt stoljea/

avan). Uz Eka ide uvijek i kasno paljenje, otkrivanje i ue-

v(ij)eka.
Omiljena i najea tako, a u objanjenju ovoga to nam je

nje nevjee koji kao da ga sam i po prvi put otkriva svijetu i

narodu (u Hrvatskoj je, kad smo kod potonjih dvoje, omilje-

popadalo po glavama, u govoru o zloinu, bez sumnje je banalnost zla (nekad i velikim slovima Banalnost Zla, kao

na i urbi et orbi, latinska, papska frazetina).

A kad se povrnu kui, na muku, u balkansku krmu (M.K.,

da su germanske ime-

naravno, kojeg tek nisu

nice originala der Banalitt des Bsen), iz

itali), preko volje bira

se ono par stvari koje

knjige Hane Arent (naravno neproitana), a iz

ne smrde previe tu
bi io Kraljevi Marko

nje odma i zaokret ka

po drugi put meu Srbi-

ovdanjem i ovdanjoj
referenci, ka F/filoso-

ma, Domanovi, i dakako Stradija. Iznad sve-

fiji palanke (naravno

neproitana).
Stvar je, ovo bi sad i

ga: Ki i O nacionalizmu, to uvijek pali, a doljepotpisanom osobno

sami tvrdili,... paradigmatina. Ona runa

rije na p, kako bi rekla Dubravka Ugrei
rije je koju oboava-

najodbojnije, tovie neoprostivo, prisvajanje je

Kiovog potresnog i rezigniranog kraja Apatrida: Vi biste hteli gos-

ju. Pojam, a to e znati

svaki student prve godine lozoje, inae meu
najkompleksnijima, po-

podo da vam pokaem

svoju rodnu kuu.... Taj
fragment koji nekima
od nas progovara bolni-

stao je u neznanju zamjenski, pseudosinonimski i ide najee na krivom mjestu tamo gdje se ranije,
prije ovog stanja, redovito i mnogo preciznije koristila dobra
i, za ono to se pokuava izrei, sasvim dovoljna rije simbol,
ili kod ovi pismeniji i metafora.
I generalno (realno), tu kao da se same vabe vrte (nemaka medecina!), pa kad ve spominju termin to ga je
uveo (ore Andrejevi?) Kun, maie se i za Marksa-via-Hegel, ta drugo nego za poetak 18. Brimera Luja Napoleona, jer se historija ponavlja jednom kao tragedija, drugi
put kao farsa.
Iz toga, a dalje u navuene analogije, ne moe se ni bez
Prvo su doli da vode Jevreje..., pjesme pripisane (zapazimo
ovo pripisane) njemakom pastoru Martinu Nimeleru (Niemller) e ta je naroito u opticaju, e trebalo i e ne trebalo. A gdje je vabo, tu su i Danci, i njihov kralj koji nosi utu
traku da se ne razlikuje od idova na ulicama (nema dokaza).
Na istoj (!) liniji je, u svojoj nedozvoljenoj lakoi, i najstraniji,
citat, Adornov (ili bi trebalo kao kod antikih pjesnika, kad
nije siguran autor pisati quasi Adorno), reenica o poeziji
nakon... ne, previe je opsceno i da bi se navelo ili alilo s
time. Al znamo koji je.
VREME
REME 4. februar 2016.

je i ee dublje od gotovo bilo kojeg drugog citata ari blazirana grupa koja se naprotiv nije makla iz
evo je, jo jedna kruga Dvojke, odnosno, sad bez ale, jedna klasa ili skupina koja u ivotu nije iskoraila iz vlastitog
nacionalnog identiteta. Nije potonje krivica njihova, niti bilo
ija, biti to to jesi i gdje jesi ali to se hvataju onoga to nije
njihovo, ni po emu?
Za kraj, van unitavanja citata, nekoliko samostalnih pojmova iz lozofsko-psihoanalitikog aparatusa takoer obavezan su dio stila autora, a proirilo se i izvan opozicijskog
(?) kruga (kredom): neizbrojivo je koliko je puta upotrebljavana sutina (koja je prodrla ak i u hrvatski recentno, iako
je njena inaica bt), s njome i sve ee sublimiranje, dok
prvo mjesto zasigurno odnosi fenomen (fenomen fenomena?), pa je sve fenomen i politika i Ceca i izbjeglice i zdrava prehrana.
Ima ih jo, sigurno sam mnoge zaboravio pojmovnik jest
uzak i skuen zapravo, no neki njegov dio, pokoja pojavnost
(fenomen!) vazda izbjegne i sakrije se u naplavini istih i umarajuih fraza.
Zato itaoe, ti nastavi niz. I ne koristi ih.

ORE MATI

Prole su godine.
Menjala su se vremena i trita.
Dolazili su novi ljudi,
pokretani su novi poslovi.
Ali neto je ostalo isto.
Ideja,
energija,
posveenost.
Vizija traje.

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec

Obrada: Marjana Hraovec