P. 1
21vek_IV

21vek_IV

|Views: 309|Likes:
Published by danijelgajan

More info:

Published by: danijelgajan on Apr 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/06/2013

pdf

text

original

ISSN 1820-6042

XXI vek
Forum za proevropsku komunikaciju
broj 4

Sadržaj
Dvosmernost osnovna poluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Promišljanje o strategiji malih etničkih zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Multikulturalnost je osobenost razvijenog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vojvodina poštuje i razvija jezike manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Три палме на отоку среће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Instrument za smanjenje bede i siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Prezentacija Južnog Banata i Karaš Severina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Novinarsko obrazovanje i problem informisanja manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Manjine kao spona među državama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Ima li političke volje?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Без проблема у судским поступцима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Васпитање кључна одредница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Pokrajinski javni servis i informisanje na jezicima manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Žetelački dani u Vojlovici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Nikada se nisam osećao strancem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Zajedničko svedočenje Hristove vere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Kursevi makedonskog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Kultura nasušna potreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Verni čuvar slovačke tradicije u Banatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Pančevačka ohridska česma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Kursevi rumunskog i cincarskog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

XXI vek
Forum za proevropsku komunikaciju Broj 4, decembar 2008. - januar 2009.
ISSN: 1820-6042 Besplatan primerak

Izdavač: Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res” – Pančevo www .inmediasres .rs .sr Predsednik: Mik Valentin Glavna i odgovorna urednica: Svetlana Nikolin Urednik broja: Mik Valentin Saradnice na projektu: Marija Vuksanović i Svetlana Nikolin Lektura: prof . Dragan Dimitrijević Dizajn i priprema za štampu: Dunja Šašić Tiraž: 500 primeraka Štampa: SZR „Štampa”, Cara Lazara 80, Kovin IZDAVANJE PUBLIKACIJE SUFINANSIRAO GRAD PANČEVO PROJEKAT „NE ZNAM AL ŽELIM DA NAUČIM“ POMOGAO SEKRETARIJAT ZA PROPISE, UPRAVU I NACIONALNE MANJINE A .P . VOJVODINE Zahvaljujemo se SZR „Štampa“ iz Kovina i gospodinu Momčilu Antonijeviću na doniranju dela tiraža XXI VEK OBJAVLJUJE I TEKSTOVE KOJE NISU U SKLADU SA UREĐIVAČKOM POLITIKOM A KOJE IZRAŽAVAJU STAV AUTORA ILI GRUPE, KAKO BI ODSLIKAO STANJE DRUŠTVENE SVESTI I DOPRINEO NJEGOVOJ DEMOKRATIZACIJI „XXI vek” poštuje latinično i ćirilično pismo

broj 4

XXI vek

OD MulTIKulTuRAlIzMA DO INTERKulTuRAlIzMA

Dvosmernost osnovna poluga

piše: Valentin Mik

Pred vama je najnoviji broj časopisa „XXI vek“ koji se sasvim otvoreno bavi pitanjem odnosa unutar mul­ tietničkog društva kakvo je naše, pančevačko, oduvek bilo. Kao što znate, slobodno, najotvorenije i najiskre­ nije objavljujemo stavove sa kojima se ponekad i ne slažemo, kako bi svi odnosi mogli da se sagledaju iz različitih uglova. Od samog početka pred nama je jedini zadatak da na teškom tranzicionom putu na kome smo kao gra­ đani, u velikom broju došli do ivice egzistencije damo svoj doprinos da i u takvim okolnostima Pančevo i na dalje ostane uspravno. Možda je taj doprinos mali i beznačajan, ali za poznavaoce prilika on je, svakako, više nego konstruktivan. O tome će se možda najbolje govoriti sa vremenske distance, kada jednoga dana, nadamo se što je pre moguće, Pančevo bude naznače­ no na karti gradova Evropske unije kao grad sa najve­ ćim stepenom tolerancije. Do tada, ne samo Pančevo i ne samo vlast, već svi zajedno kao pojedinci i kao gru­ pe, moramo učiniti mnogo više nego što smo do sada činili, da preuzmemo veliku odgovornost kako bi grad u kome živimo bio dom svakome ko je spreman da pri­ hvati drugog i drugačijeg, bilo da je reč o nacionalnoj, rasnoj i verskoj pripadnosti, političkom opredeljenju ili o bilo kojoj drugoj vrsti ubeđenja. Ako uzmemo u obzir činjenicu da se novim Statu­ tom Grada definiše deo kolektivnih prava nacionalnih zajednica koje žive na ovim prostorima, predviđena i zakonima, a tu mislim i na službenu upotrebu jezika i pisma i formiranje Saveta za međunacionalne odno­ se, moramo da konstatujemo da su učinjeni značajni koraci napred u odnosu na stanje od pre par godina.

Sa druge strane znamo da se sa usvajanjem svih tih „prava” kasnilo oko pet godina, da su ista oduzeta početkom 90­tih, ali da, bez obzira ko je šta time dobio ili izgubio, Pančevo je sačuvalo u najvećoj meri sliku otvorenog grada, gde se pitanja o tome ko je šta i odakle dolazi, pre konstatacije kakav je ko kao oso­ ba, postavljaju još samo u konzervativnim krugovima potisnutim na društvene margine. Naravno, njih ne treba potcenjivati i pustiti ih da rovare po onome što su mnoge generacije pre nas smatrale osnovom napret­ ka. Naša je dužnost da unapredimo multietničnost i prenesemo na buduće generacije. Eto, moram da priznam, pa makar zvučalo i pate­ tično, da sa stanovišta međuljudskih, pa ako hoćete i međunacionalnih odnosa, da se dobro osećam kao Pančevac. Možda je to individualna karakteristika svakoga ko uspe sebe i svoju porodicu da uključi (pa i da integriše), u društvene tokove, a da nigde ne štrči, čak i kada u zabuni nekome poželi “bună ziua” ume­ sto “dobar dan”. Kada smo kod integracija sigurno da treba pohvaliti i naveliko podržati nedavno usvojenu Strategiju za društvenu integraciju Roma, sa kojom je Pančevo pokazalo da ima volju i želju da se suoči sa veoma teškom situacijom u kojoj se nalazi romska populacija. Tu se ubrajaju i brojne aktivnosti i akcije u pružanju pomoći romskim udruženjima, deci i uopšte toj populaciji. No, i tu se postavljaju dva osnovna pita­ nja: Da li će Strategija biti sprovedena u delo po svim njenim tačkama i sa druge strane možda najvažnije pitanje: Da li je romska populacija voljna da započne sa rešavanjem pitanja koja zavise od njih samih kako bi integracija bila ostvariva u realnom vremenskom
1

XXI vek

broj 4

broj 4

XXI vek

periodu. Ako ne postoji dvosmerna saradnja, ni sama u Pančevu. Sam karakter tih manifestacija govori o Strategija ma koliko dobra i sveobuhvatna bila, ne potrebi, a ne o nečijem hiru. Sa druge strane, u ne može promeniti stvari. manjem broju stvaraoci iz Pančeva gostuju u drugim Ako sam prethonim stavovima pokušao da razne­ državama. Sa komšijama ostvarujemo brojne projekte žim „političku vlast“ kojoj se jednim delom obraćam, kulturne saradnje. donošenjem pomenutih akata njihov posao nije zavr­ Tome veliki doprinos daju i KuD­ovi ili organizaci­ šen. Ako očekuju medalju za urađeno teško da će je nacionalnih manjina. Da li će nova i jedina do sada je dobiti. Ozbiljna vlast, Strategija kulturnog razvoja našeg gra­ kakva se nadamo da je da uspeti da izdefiniše sve potrebe zavi­ i pančevačka, zna da je si opet od dvosmere komunikacije. to njihov posao a ne poli­ Ovde nam se nameće i neizbežno tička volja. zadovoljan pitanje obrazovanja na jezicima nacio­ stanovnik Pančeva i u nalnih zajednica. Svi znamo za problem smislu ostvarivanja pra­ Osnovne škole u Ivanovu, a koliko smo va iz diskutovane oblasti doprineli da do toga ne dođe. Ili, koliko slika je njih samih. u smo se potrudili da taj problem rešimo, demokratski razvijenim ostaju kao pitanja bez odgovora. državama vrednosti koje Kada je u pitanju informisanje na se odnose na zaštitu jezicima manjina zasigurno smo na demokratskih sloboda i par koraka ispred drugih gradova. TV ljudskih prava građana Pančevo je dobar primer kako se stiče nisu samo element jav­ poverenje građana. No, iako smo ispred nog mnjenja i društvene drugih to ne znači da ne treba postavlja­ svesti, nego i komponen­ ti pitanja, barem kada je reč o emisija­ ta i doktrina političkih ma na jezicima manjina. Jedno od njih partija i važan instru­ je svakako da li programi na jezicima ment u funkcionisanju manjina zadovoljavaju profesionalne pravne države i njenih Po prvi put proslavljen u Pančevu kriterijume? Da li je moguće uopšte institucija. Donošenjem Međunarodni dan maternjeg jezika dostići profesionalan nivo sa simbolič­ gradskog Statuta posao nim primanjima i bez radnog statusa? lokalnih političara je tek započeo. Ono što su definisa­ No, to nisu pitanja koja postavljamo Televiziji, već li na papiru, ili su obećali nacionalnim zajednicama na njenom osnivaču, nacionalnim savetima i drugim orga­ javnim skupovima, pred medijima moraju i da ostvare nizacijama i institucijama koje su učestvovale u kreira­ u praksi! nju tih programa i koje mogu da promene stvari. Kako Ipak, vratimo se na svetliju stranu priče. uveliko ćemo zaštititi ove programe u procesu privatizacije od teku pripreme na izradi Strategije kulturnog razvoja nemilosrdnog tržišnog opstanka, itd. Sve su to pita­ grada Pančeva. Manje i nije moglo da se očekuje od nja koja moramo razrešiti u budućoj Strategiji javnog novog člana Gradskog veća Pančeva, zaduženog za informisanja. kulturu i informisanje. Jer on je čovek kulture, što bi Tako, neizbežno dolazimo do pitanja kuda dalje? se reklo. Dva poglavlja iste priče koja definišu panče­ Imajući u vidu sveukupne prilike koje su više nego vačku kulturnu scenu su multikulturalnost i interkul­ povoljne za rešavanje svega što je bilo gurnuto pod turalnost koje se prožimaju i uzajamno podržavaju i stolnjak skoro 20 godina, odgovor ne može da bude obogaćuju. Sigurno, da bez ta dva elementa Strategiju jednostavniji. za stolom i opet za stolom, pa opet za nije moguće definisati. Gotovo da ne postoji kulturna stolom, i sve iz početka sve dok ono što nam se name­ manifestacija u Pančevu, a da ova dva bitna elemen­ će kao pitanje i sve ono što nam izmiče i stvara proble­ ta nisu primetna. To ukazuje na stanje duha i svesti me, ne rešimo zarad nas samih, zarad onih koji će doći građana. Evropsko Pančevo nije moguće zamisliti bez da preuzmu započete trase puta naše budućnosti i prisustva inostranih stvaralaca, a posebno stvaralaca našeg razvoja. u tom procesu možemo da se ugledamo iz redova nacionalnih zajednica. Stotine stranih umet­ i na druge, ali, svakako je bolje da mi budemo primer nika iz različitih svera stvaralaštva godišnje gostuje drugima.
2

NOVI IzAzOVI

Promišljanje o strategiji malih etničkih zajednica
­ Mali etnički entiteti mogli bi i trebali, kao i oni veliki da ostvare svoja prava u očuvanju tradi­ cije, kulture, jezika i uspomene na svoje korene ­ Danas još uvek nedefinisan status Aromuna (Cincara), banatskih Bugara, Hrvata (kajkavci), Vlaha, Aškalija, Egipćana, Goranaca...
stavan ni jednosmeran proces koji bi se mogao preslika­ ti na svaku državu i prihvatiti kao jedini, odgovarajući za sve. Činjenica da se poslednjih tridesetak godina ulažu veliki napori u svim institucijama počev od uN, Eu pa do vlada zemalja koje još nisu članovi Eu, da se iznadje najadekvatniji i najprihvatljiviji oblik kako zaštite tako i ostvarivanja i kvalitetnog funkcionosanja multietničkih društava, svakako ohrabruje. značajni pozitivni rezultati danas su evidentni u državama istoč­ ne i jugoistočne Evrope gde su se poslednjih decenija ova pitanja posebno nametala.

piše: Svetlana Nikolin Kraj 20.veka i početak novog stoletnog razdoblja suočio je evropske zemlje, posebno one iz jugoistočne i istočne Evrope, sa nizom ozbiljnih društvenih i poli­ tičkih preispitivanja dotadašnjih postulata političkih sistema medju kojima je posebno mesto zauzelo pita­ nje daljeg funkcionisanja društvene zajednice obojene velikom etničkom, konfesionalnom, kulturološkom šarolokošću stanovništva kao rezultatu specifičnih isto­ rijskih dešavanja i dugogodišnjom krutom komunistič­ kom praksom. Težak proces tranzicije koji je usledio, razotkrio je nespremnost političkih elita za konstruk­ tivnim rešavanjem nagomilanih problema nastalih na često rigidno potiskivanim etničkim, verskim i drugim problemima, koji su doveli i do teških ratnih sukoba devedesetih godina.

Vojvodina prednjači
Vojvodina, kao severna pokrajina Srbije, pravi je primer velikog etničkog diversiteta i jedinstvena mul­ tietnička i multikonfesionalna celina koja je uspela da očuva, i pored tragičnih posledica krajem prošlog veka, duh tolerancije i medjuetničke komunikacije. Iako je mnogo učinjeno i u oblasti zakonskih propisa i njihovog implementiranja ipak ostaje još niz pitanja koja traže odgovore. Medju njima je svakako i „otkri­ vanje“ do skora „skrivenih“ malih etničkih zajednica, koje su inicirane demokratskim procesima, otvaranjem društva, težnjama ka usvajanju evropskih standarda, iznenadile mnoge kako uopšte svojom pojavom tako i svojim zahtevima za priznavanjem nacionalnih i kultur­ nih prava. Njihov do danas nedefinisan status, nedosta­ tak sveobuhvatnih multidisciplinarnih naučnih istraži­ vanja ali i relevantnih pravnih okvira, nameće u bliskoj budućnosti ozbiljno promišljanje i stvaranje dugoroč­ ne strategije u vezi sa malim etničkim grupama od kojih su mnoge istorijski etničke zajednice Vojvodine čije se bitisanje na panonskoj ravnici proteže vekovima unazad. Da pomenemo tu samo Aromune (Cincare), banatske Bugare, Hrvate Kajkavce, Rome...ali isto tako i Vlahe, zatim Aškalije, Egipćane, Gorance...
3

Ipak, značajni pomaci
Političke, sociološke i filozofske teorije sa dugo godina prisutnim socio – liberalnim shvatanjima okre­ ću se sve više multikulturalizmu koji tradicionalna ljudska prava smatra nedovoljnim za zaštitu manjina u jednoj višenacionalnoj zajednici već insistiraju na novim, posebnim, manjinskim pravima, koja će dopri­ neti zaštiti ne samo pojedinca već i kolektiviteta. Ostvarivanje manjinskih prava i razrešenje mogućih problema u multinacionalnim državama nije ni jedno­

XXI vek u stručnim krugovima, posebno pravnika, često se kao donja granica za razmatranje odredjenih prav­ nih regulativa u ovoj oblasti uzima broj od najmanje 3000 evidentiranih pripadnika jedne etničke grupe, ali se i postavlja pitanje da li je takav stav prihvatljiv kada su u pitanju upravo „skrivene“ etničke zajedni­ ce. Sagledavajući njihovu dugogodišnju „mimikriju“, često veliku raspršenost, nekoherentnost, nedosta­ tak unutar grupne efikasne organizacije i u jednom broju slučajeva ­ intelektualne elite, dojučerašnje potpuno ignorisanje medija, ne dovoljnu na učno – istraživačku aktivnost, ali i nepostojanje posebnih institucija, kao svojevrsnih stručnih servisa, slika postaje jasnija i daje neke osnovne pravce aktivnosti da bi i mali etnički entiteti mogli i trebali, kao i oni veliki, da ostvare svoja prava u očuvanju tradicije,

broj 4

broj 4

XXI vek

vrednosti i kroz takvu interakciju, stvaranje novih sadržaja uz preuzimanje i usvajanje najboljih eleme­ nata svake od njih. Time se razbija dosadašnje samo koegzistiranje jednih etničkih zajednica uz druge bez ili sa vrlo malo kontakata i uticaja, zatvaranje u svoje sopstvene okvire i krugove uz ograničenu mogućnost medjusobnog upoznavanja i sa tim razumevanja, uče­ nja jednih od drugih i razbijanja stereotipa. u takvoj, mnogima idealiziranoj, sredini, slabe negativne tenzi­ je, smanjuje se mogućnost nasilne asimilacije, gublje­ nje identiteta i nestaje osećaj ugroženosti, marginali­ zacije i mimikrije. Koncept ovako shvaćenog društva nije moguće ostvariti ni lako ni brzo, ali ono što je sigurno dobar je svaki korak napred koji učinimo da ga dostignemo počev od adekvatnih zakonskih regu­ lativa, njihove primene i ostvarljivosti u praksi pa do onog, često zanemarenog, svakodnevnog ličnog stava i aktivnosti. „IN MEDIAS RES“ Pored „istorijskih“ skri­ ve nih, et nič kih za jed ni ca, naše društvo će se u bliskoj Evroregionalni centar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In budućnosti suočiti sa situ­ medias res“ iz Pančeva, kao jedan od svojih ciljeva, istakao je i promociju i acijom pristizanja sve novi­ afirmaciju do sada malo poznatih etničkih zajednica koje žive u pančevač­ jih i novijih imigranata kao koj opštini, osnivajući, kao prvi u Vojvodini (početak 2007.), posebno odelje­ po sle di ce ži vljih eko nom­ nje za proučavanje i očuvanje aromunske(cincarske) kulture i tradicije. za skih veza, otvaranja ka dru­ nešto više od godinu dana „In medias res“ obišao je niz gradova izložbom gim zemljama iz okruženja i fotografija starih cincarskih porodica Pančeva, održao više predavanja i pro­ Evrope ali i različitih migra­ jekcija dokumentarnog filma o Aromunima, posvetivši im i ceo drugi broj cionih kretanja usled nedo­ časopisa „21vek“. Odeljenje radi i na prevodjenju stručne literature kao i stataka odredjenih profila daljem proučavanju i prikupljanju gradje o ovoj etničkoj grupi u južnom radnika, starosti domicilnog Banatu. stanovništva i drugih uzro­ Tokom 2009. godine „In medias res“ usmerio je pažnju ka banatskim ka sa čime su se već susre­ Bugarima – malo poznatoj etničkoj zajednici čiji pripadnici žive i u našoj le mnoge zemlje razvijenog opštini; organizovao razgovore i tribine posvećene nizu aktuelnih pitanja u sveta. Nedostatak stručne, vezi sa životom u multietničkoj i multikulturnoj sredini Vojvodine, učestvo­ dugoročne strategije koja bi vao na stručnim simpozijumima u zemlji i inostranstvu... nam omogućila da spremno Kao poseban uspeh beleži i otvaranje Centra u okviru koga je proradi­ dočekamo i ove neminovne la besplatna jezička radionica za učenje jezika naših suseda – ovoga puta promene može da iznedri – rumunskog – ali i po prvi put u našoj zemlji ­ aromunskog (cincarskog), brojne probleme. Razumlji­ čime se započinje sa jedinstvenim projektom u Srbiji na zaštiti tog umirućeg vo je da društvo kao naše, jezika odnosno, dijalekta. ko je pro la zi bol ne fa ze tranzicionih promena, pred sobom ima čitav niz drugih, kulture, jezika (ukoliko još postoji), uspomena na prioritetnijih zadataka, tako da se ovim segmentom, svoje korene... po nama takodje vrlo važnim, za sada najviše bavi Funkcionisanje savremene multietničke zajednice neprofitni gradjanski sektor ­ na sreću, u Vojvodini, sagledava se danas kao slobodno, demokratski shva­ uz podršku (da li uvek i dovoljnu?) pokrajinskih i ćeno prožimanje; kao preplitanje različitih kulturnih lokalnih institucija.

DRuŠTVO MOŽE DA BuDE zDRAVO SAMO AKO POSEDuJE MOć TOlERANCIJE

Multikulturalnost je osobenost razvijenog
­ Balkanski tip multikulturalnosti još uvek se ostvaruje kroz zube – Vreme je da se homo balkanikus otvori za nova stremljenja
nude nepoznate kulture. Ostvarivanje multikulturalizma u Srbiji je tek u začetku. Iako otvoreni prema zapadnim „liberalno pluralističkim principima“, demokratski proce­ si u post – komunističkim zemljama ne rešavaju automat­ ski složena pitanja etničkih i kulturnih različitosti. Nema­ ran odnos srpskog naroda prema sopstvenoj kulturnoj baštini ne uliva nadu pripadnicima drugih etničkih zajed­ nica da će se sa njima postupati na nivou koji zahteva Evropska unija. Nema strategije o etničkim zajednicama, niti se o tome javno debatuje. Mi smo, i dalje, ukočeno društvo ne sviklo na promene i modernost.

Promocija malih etničkih zajednica

piše: Nemanja Rotar Multikulturalnost je osobenost razvijenog, prosve­ ćenog, humanog i demokratskog društva. Samo tako organizovane zajednice imaju kao svoj osnovni cilj uzdizanje čoveka i negovanje njegovih najkvalitetni­ jih osobina. Jedno društvo može biti zdravo samo ako poseduje moć tolerancije, a potom i želju da se približi drugoj kulturi, da pronikne u njenu suštinu. Tek kada se nešto dobro spozna, prestaje da izaziva strah i nedoumice. Ignorisanje, lenjost duha, primitivizam i palanačka svest onemogućavaju čoveka da se uzdigne iznad svakodnevice i spozna širi kulturni kontekst u kome bitiše. Potrebno je negovati znatiželju. Potreb­ no je buditi želju za učenjem i spoznajom i insistirati da institucije stvaraju duh demokratičnosti kako bi društvo moglo nesmetano da se razvija u pravcu multi­ kulturalnosti. Rigidan, neprosvećen um, podiže zidove i postavlja barikade ispred svega što ne razume. Civili­ zacijski sukobi nastaju iz predrasuda i neznanja. Oni nastaju zbog opštih mesta i frustracija pojedinca koji nikako ne mogu da se ostvare kao ljudi u okviru posto­ jećih političkih sistema, pa svoje uzroke pronalaze u mržnji svega što je od njih drugačije. lenjost stvara ostrva i izolovanost čoveka u odnosu na svet.

„Narcizam malih razlika“
Balkanski tip multikulturalnosti ostvaruje se kroz zube. To je više nevoljno pristajanje na deobu prostora sa drugima nego komplementarni i konstruktivni zajed­ nički život više raznorodnih entiteta. Iako suštinski veo­ ma bliski po mnogim svojim osobinama, balkanski naro­ di nisu nikada uspeli da ostvare homogenu nacionalnu kulturu. Svi napori su se na kraju krvavo završavali, baš kao i priča o bivšoj Jugoslaviji. umesto da male razlike budu lako prevladane, na Balkanu i dalje vlada feno­ men koji je Frojd nazvao „narcizmom malih razlika“. Taj fenomen deluje u suprotnom pravcu, naglašavajući kul­ turnu različitost na račun sličnosti susednih kultura. Budućnost mora da donese pomake na klizav i opa­ san balkanski teren. Rešenje se mora tražiti u obrazo­ vanju pojedinca i proširenju moralnih i etičkih pogleda. Takođe, mora se raditi na rušenju stereotipa i predrasuda koji zamagljuju jasnu sliku i predstavu o onom drugom. Sartrova maksima: „Pakao to su drugi“, više nego jasno prožima Balkan. Ipak, svemu postoji protiv teža, pa i tom opakom pojednostavljenju pogleda na svet. Vreme je da se homo­balkanikus upristoji i otvori za nove sadža­ je i moderna stremljenja. Samo tako se može prevladati zao udes netrpeljivih i nevaspitanih. upravo zato nam multikulturalizam upućuje istinski civilizacijski izazov.
5

Bez strategije o etničkim zajednicama
Težnja ka multikulturalnosti odlika je viših duhova koji s pažnjom usvajaju najkvalitetnije sadržaje koje im

4

XXI vek

broj 4

broj 4

XXI vek

TRIBINA „JEzIK I PISMO u SluŽBENOJ uPOTREBI“

Vojvodina poštuje i razvija jezike manjina
­ u razgovoru učestvovali predstavnici pokrajinske i gradske vlasti ­ Procenti presudni za službenu upotrebu jezika manjina ­ Slovački na razmatranju
u maloj sali Skupštine grada Pančeva, 6. novem­ mađarski, rumunski, makedonski i bugarski. To nije bra 2008. godine, Evroregionalni centar za razvoj bilo regulisano ranijim Statutom, iako je u poslednje društva u multiet­ ničkim sredinama „In medias res”, u okviru projek­ ta „Ne znam, al’ želim da naučim”, sufinansiran od grada Pančeva na konkursu iz obla­ sti javnog infor­ misanja, održao je tribinu „Jezik i pismo u službe­ noj upotre bi”. Na tribini, koju je otvorio Valentin Mik, predsednik „In medias res­a”, govorili su Vesna Politika otvaranja prema manjinskim zajednicama Martinović, gra­ donačelnica Pančeva kao i zvaničnici pokrajinskog dve godine postojala inicijativa pokrajinskih organa Sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manji­ da se ta oblast dovede u red. Marius Rošu, pomoćnik pokrajinskog sekretara za ne, uz čiju je podršku tribina organizovana. nacionalne manjine je u nastavku tribine govorio i o aktivnostima, merama i politici koje Pokrajinski sekre­ Otvaranje prema nacionalnim zajednicama tarijat sprovodi u oblasti zaštite prava na identitet, Pomoćnik pokrajinskog sekretara za propise, odnosno u oblasti unapređivanja međunacionalnih upravu i nacionalne manjine i direktor Službe za odnosa u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. On je pre­ nacionalne manjine u ovom sekretarijatu, Marius cizirao da su aktivnosti u tom smislu usmerene u dva Rošu, dotakao se Statuta grada Pančeva, kojim će pravca, odnosno da se teži ostvarivanju dva osnovna biti regulisano pitanje upotrebe službenog jezika cilja. Prvi cilj je zaštite prava da se obezbedi da svi oni nacionalnih manjina. Tom prilikom on je rekao: – koji su različiti mogu i da ostanu razlizličiti – to je cilj lokalna vlast je pokazala nameru, odnosno želju da zaštite identiteta. sprovodi politiku otvaranja prema manjinskim naci­ Raznim merama, pravima i aktivnostima težimo da onalnim zajednicama koje žive u Pančevu. Novim omogućimo da određena zajednica opstane, ne samo Statutom za jezike u službenoj upotrebi utvrđeni su u fizičkom smislu, nego i da opstane kao zajednica
6

koja se razlikuje po svom identitetu, jeziku, kulturi, Želim istaći da svi moramo biti maksimalno oprezni tradiciji i veri, dakle, prema svemu što čini njen identi­ u vezi s pitanjima koja su, zaista, vrlo osetljiva, a tet. Drugi, ne manje važan, je cilj zaštite različitosti, tj. istovremeno i pogodan teren za razne manipulacije zaštite prava manjina i u tom smislu treba da se obez­ bez humane crte. bedi puna i efikasna ravnopravnost svih građana, bez obzira na nacionalnu i drugu pripadnost, podvukao je Problematični procenti Marius Rošu. Građane i predstavnike medija interesovalo je Na tribini „Jezik i pismo u službenoj upotrebi“ Marius je istakao da je jedan od važnih aspekata zašti­ da li će se izaći u susret pojedinim manjinskim te identiteta jedne nacionalne zajednice očuvanje jezi­ nacionalnim zajednicama, pre svega slovačkoj, koje ka i pisma te nacionalne zajednice. Nacionalna zajed­ Statutom nisu dobile pravo na službenu upotrebu nica koja izgubi kontakt sa svojim jezikom i svojim jezika na teritoriji grada Pančeva. Gradonačelnica pismom, podložnija je kulturnoj asimilaciji, a ne retko im je odgovorila: – u saradnji s pokrajinskim Sekre­ se dešava da i potpuno nestane sa istorijske scene, što tarijatom pripremam odluku kojom će se regulisati pitanje upotrebe slovačkog jezika i u onim mestima je istorijski dokazivo. Gradonačelnica Pančeva, Vesna Martinović, u na teritoriji grada u kojima postoji zakonska pre­ svom obraćanju je izjavila da je članom tri novog Sta­ preka u vidu procenta. Surovo zvuči, sve se svodi tuta grada na osnovu važećih zakona i pokrajinskih na procenat, ali to je nešto što nije volja lokalne propisa predviđena službena upotreba jezika i pisama samouprave. Pored predstavnika političkih partija i nevladinih nacionalnih manjina. Prema važećim propisima za službenu upotrebu organizacija, Tribini je prisustvovao i jedan predstav­ jezika i pisama nacionalnih manjina, potrebno je nik diplomatskog kora. Pozivu se odazvao Jon Gabri­ da, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovni­ jel Andrei, ataše za kulturu Ambasade Rumunije u štva, određena nacionalna manjina o čijem jeziku Srbiji, kao i predstavnici nacionalnih saveta: Dani­ i pismu je reč ima najmanje 15 procenata stanovni­ jel Petrović, predsednik Nacionalnog saveta rumun­ ka na teritoriji grada uključujući i naseljena mesta ske nacionalne manjine, Borče Veličkovski, potpred­ ili 25 procenata na delu teritorije grada, odnosno mesne zajednice. Vodeći se tim kriterijumima Sta­ ­ Jezik je, dakle, veoma važna karakteristika jedne nacionalne zajednice, tut je predvideo službe­ i možda, najvidlivija i najistaknutija. Kroz jezik se najviše izražava upravo, nu upotrebu jezika i pisa­ ta posebnost svake zajednice, koju težimo da zaštitimo. zbog toga je veoma ma nacionalnih manjina važno da organi javne vlasti obezbede nesmetano funkcionisanje sistema u Iva no vu, Ba nat skom obrazovanja, informisanja, izdavaštva i upotrebe manjinskih jezika u službe­ Novom Selu, Jabuci i u noj komunikaciji sa građanima, kao i omogućavanje drugih vidova izražavanja katastarskoj opštini Voj­ na manjinskim jezicima, rekao je Marius Rošu i dodao: ­ Smatramo da upo­ lovica, objasnila je Vesna treba manjinskih jezika u komunikaciji sa organima javne vlasti i drugi oblici Martinović. Gradonačelni­ službenme upotrebe jezika i pisma manjinskih nacionalnih zajednica, danas ca Pančeva je sa zadovolj­ u Vojvodini, više nije pitanje koje se tiče zaštite prava pojedinih nacionalnih stvom ponovila ono što zajednica, već vrednost od naročite važnosti za razvoj kvalitetnog suživota je nedavno rekla na tribi­ naroda sa prostora Vojvodine, u cilju postizanja dobrih međuetničkih odnosa, ni održanoj u Vojlovici: a samim tim i ekonomske i političke stabilnosti. – Prvo, jako sam ponosna zbog toga što pitanja i problemi nacionalnog karaktera uopšte nisu bili sednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne tema u Pančevu, čak ni u onim najluđim, devedese­ manjine i zlatko Šimak, član Nacionalnog saveta tim godinama. zbog toga mi je izuzetno drago što se slovačke nacionalne manjine zadužen za službenu ovde neguje i razvija duh međusobnog razumevanja upotrebu jezika i pisma, koji su uzeli reč na tribini i i tolerancije. S druge strane, žao mi je kada se ova izneli svoje stavove u vezi novog Statuta grada Panče­ vrlo osetljiva tema koristi u dnevno­političke svrhe. va vezano za Član ­ 3.

Važna odrednica

7

XXI vek

broj 4

broj 4 Стила,4 с друге стране, неминовно води у постисто­ рију пропасти поменутог структуралног објекта. тач­ није у постисторију или историју победника. Они који је нису дочекали ћуте или се слажу са свим. у одсутности, посматрају нас са мермерних обе­ лиска. сећања и битке побеђених избрисане су из ко­ лективне свести. На дуже време. Овде стављамо малу ограду. Јер иако нас истори­ ја није бог зна чему научила, уочили смо да прошлост не умире за свагда и да се духовна баштина и затам­ њене идеје спиралним путањама враћају из ампути­ раних режњева свести на површину и светло дана у политичку свакодневицу. Показало се да владајућа идеологија није кон­ станта, заувек дата категорија отпорна на корозију, урушавање, метке и конкуренцију. затомњене идеје су се, описавши полувековни лук, вратиле попут буме­ ранга разбивши и зид и лађу. с бродом су потопљене и три палме на отоку среће. Не само идеје, већ су и читаве етничке скупине са својим системима вредности, културним идентитетом и субкултурним матрицама физички дислоциране. Прогнаници из оног рата враћају се на пусту земљу, да би неки други били прогнани у нове просторе. Историја нам, дакле, говори да сеобе имају увек и свој други део ­ посвећен даљим миграцијама, оп­ станку и делимичном повратку отписаних. упркос пеглању етничког чаршава и наметања пожељних националних врлина наша будућност је, верујемо, у суживоту и прожимању различитих културних моде­ ла. Верујемо да ће утицај политике у области култу­ ре слабити са регионализацијом и децентрализцијом управе. Ђани Ватимо, у Крају модерне, пише о распаду и раскиду јединства идеја: Нема више јединствене историје која обухвата све, него постоје само различите историје, разли­ чити нивои и начини реконструкције прошлости и свести... Конституисање „универзалне историје“ и владајућег обрасца тако постаје немогуће, и поред усавршених инструмената прикупљања и преноше­ ња информација.5 Не знам да ли нам изложени философски кон­ текст модерног доба и краја историје може пружити икакву утеху. Ипак, појмови позитивна шанса, прева­ зилажење, емоције, осећања, смисао и здрав разум, шта год значили у системима философа XX века, звуче добро и у свакодневном дискурсу. Јасно је да стабилних структура више нема, али постоји напредак у ономе што је људско и постоји под­

XXI vek ручије могућности.6 Потребно је, поручује Ватимо, да се истина доживи не као објекат који се усваја и пре­ носи, него као хоризонт и подлога у чијим оквирима се опрезно крећемо.7 Дисолуција историје, умногостручавање света медија, технолошке револуције и лом структуре чи­ тавих региона источно од Берлинског зида... све је то утицало на наше животе и културне моделе. Отво­ реност према глобалној мрежи довела је до прева­ зилажења и укидања различитих идејних, духовних, субјективних и материјалних облика цензуре и дик­ тата. Добар партнер у општем пројекту деполитиза­ ције културе и афирмације мултикултуралности је свакако библиотека. Библиотечки систем има предност релативне стабилности инфраструктуре, инерције корисника и неотуђивости бренда. то му даје предност у утопијским пројекцијама „правље­ ња смисла“8 и генерисање новог света. Постаје све јасније да се библиотекарство не своди само на богате фондове и банке података, већ да оно пружа лек, љубав, разумевање, авантуру, смисао... све оно што писци дарују и поверавају на чување и чега све мање има у електронском рају савреме­ ног света. Библиотека је „место сусрета“, место тајне и истине, иницијације, јавно и сасвим приватно, интим­ но место, центар „завере читалаца“. Она пружа тиши­ ну контемплације и енергију, страст, пријатељство, нежност, сентименталност и задовољство писања, еон и патину, естетско и етичко, пролазност и бескрај...9 Библиотека је митско место, а њена Кула почива на смислу.

Kao treći učesnik tri­ bine je govorio Mi roslav Kuhajda, inspektor za nad­ zor službene upotrebe jezi­ ka nacionalnih manjina. On je sa zadovoljstvom istakao veliki pomak u ovoj oblasti načinjen usvajanjem novog Statuta grada Pančeva, u odnosu na prethodno sta­ nje. Isto vre me no, on je napomenuo korake i aktiv­ nosti koje su predstavnici ovog pokrajinskog sekreta­ rijata preduzeli poslednjih Veliki interes za tribine In medias res godina kako bi ovo pitanje bilo uzeto u razmatranje od strane nekadašnjih teritoriji AP Vojvodine, ali i o kaznenim merama opštinskih vlasti. Isto tako, on je govorio o iskustvi­ koje se preduzimaju u slučaju nepoštovanja važećih ma vezanim za službenu upotrebu jezika i pisma na propisa.

ДеПОлИтИзАцИЈА КултуРе И АфИРмАцИЈА мултИКултуРАлНОстИ

три палме на отоку среће
на и бесплодна памет. Али, како било, рекао бих да је Бартов пројекат мало боље прошао. Блистави и бе­ ли „Арго“ (попут архетипске слике нашег „Галеба“), насукао се на обале Истера и неславно нестао у дубо­ ким балканским вировима, уз агонију и запомагање осакаћених и окрвављених хероја. Ни њихово мит­ ско и полунебеско порекло ни сав Пантеон није им много помогао. Претходно су Аргонаути мало по мало измењали сваки део, тако да су на крају добили један брод сасвим нов, а да нису морали да му мењају ни име ни облик.2 На крају је било потребно само мало довитљивости и сна­ ге (и помоћи са стране) да се његов огољен и нагорео костур (без икаквог другог идентитета осим форме)3 препусти матици. Овај активно/реактивни ламент у бартовском кључу подстицан унутарњом тескобом, сценама Ври­ ска, Гернике и Гојиних графика, с једне, и фикцијом

Литература ­ Rolan Bart po Rolanu Bartu / s francuskog Miodrag Radović. – Novi Sad : Svetovi ; Podgorica : Oktoih, 1992. ­ Kraj moderne / Đani Vatimo ; prevod sa italijanskog ljiljana Banjanin. – Novi Sad : Bratstvo­Jedinstvo, 1991. ­ Наука о информацијама / Ив­франсоа ле Коадик ; превела са француског Весна Ињац­малбаша. ­ Бео­ град : Clio : Народна библиотека србије, 2005.

пише: Горан Траиловић Да су творци Југославије приликом њеног ствара­ ња неким случајем консултовали Књигу пророштва извукли би, вероватно, онај хексаграм који је и Ро­ лан Барт једном приликом добио имајући на уму свој пројекат: (29 : K’an, The Perilous Chasm) Опасност! Понор! Амбис!1 Говоримо, наравно, са позиције побеђеног или победничког генерала после бојне, и то је она накнад­
1 Bart, стр. 67.

7 Vatimo, стр. 18. 8 синтагма преузета о Ролана Барта, Bart, стр. 90. 9 О библиотеци као „месту сусрета“, писала је нпр. маија Берндстон, дирек­ торица Градске библиотеке у Хелсинкију (видети Driming the Future. Some Fuky ideas on Managing Tomorrow’s library, Gütersloh, 2001). О библиотеци као центру „завере читалаца“, надахнуто је говорила Вида Огњеновић при­ ликом примања награде за најчитанију књигу у библиотекама србије 2007. године, у Народној библиотеци србије.

2 Bart, стр. 53. 3 Bart, стр. 53.

4 Bart, стр. 49. 5 Vatimo, стр. 14. 6 Vatimo, стр. 17.

8

9

XXI vek

broj 4

broj 4 sredstva biće namenjena za podsticaj romske populaci­ je. Novac će biti uplaćen za kupovinu poljoprivrednih mašina, postavljanje plastenika, tov pilića … Bilo je još zainteresovanih za ove projekte, ali ljudi nisu verovali u sve to, jer su mnogo puta do sada bili iznevereni. u ime udruženja, on zahvaljuje potpredsednici Nacional­ nog saveta Roma, Sofiji Vasiljković iz Šapca, koja je svakodnevno održavala sastanke i objašnjavala da će sve obećano biti i realizovano. Na konkurs su se prijavili Romi iz uljme, Alibuna­ ra, Opova, Glognja, Novog Sela, Ilandže. Miroljub Jova­ nović se nada da će više zainteresovanih biti u februa­ ru, kada konkurs ponovo treba da se raspiše. Sagovornik dodaje da je ideja udruženja „Juban“ da se osnuju poljoprivredne zadruge, zadruge za saku­ pljanje sekundarnih sirovina, sakupljanje lekovitog bilja, puževa, pečuraka, da se zatim obnovi gajenje gusaka, skupljanje perja i prodaja… Takodje, naglaša­ va da je pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i udruženja „Juban“, u opštini Alibunar, odobren pro­ jekat za poboljšanje zdravlja Roma. Taj projekat traje

XXI vek šest meseci. završeno je još pet projekata, ali zbog nedostatka novca, biće realiovani sledeće godine. Miroljub Jovanović je posebno zadovoljan potpisi­ vanjem Deklaracije Dekade inkluzije Roma od 2005. do 2015. godine. Tom Deklaracijom Srbija je pristupi­ la regionalnom programu za unapredjenje položaja Roma u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. On je rekao da je vrlo dobar primer opština Pančevo koja je uradi­ la Strategiju za društvenu integraciu Roma. za to su posebno zahvalni Jeleni Novakov. u razgovoru on insistira na jedinstvu Roma. Sve do nedavno imali smo situaciju da tkz. romski lideri sazo­ vu 20­tak ljudi, osnuju stranku i izadju na izbore. On tvrdi da zbog toga Romi nisu ni imali rezultate koje su očekivali imajući u vidu da su Romi najveća nacionalna manjina u Srbiji. uzima za primer madjarsku nacional­ nu manjinu koja je brojčano daleko manja od romske, ali su radili i bili složni. Oni imaju devet poslaničkih mesta u Parlamentu. Mađarska manjina treba da nam bude uzor, ističe Jovanović. Marija Vuksanović uključeno preostalih 38 % dece i mladih. medju koji­ ma je mali broj odraslih. Svega 0,5% dece i mladih koji su uključeni u proces obrazovanja pohadjaju nastavu u Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Mara Mandić“ u Pančevu. Svega 7 % odraslih Roma je zaposleno, 5% su korisnici penzija, 1 % su vlasnici privatnih preduzeća, a 89% su nezaposleni.

STRATEGIJA zA DRuŠTVENu INTEGRACIJu ROMA GRADA PANČEVA zA PERIOD OD 2009. DO 2012. GODINE

Instrument za smanjenje bede i siromaštva
­ Kvalitet života Roma daleko ispod standarda u kome živi većinsko stanovništvo ­ Pospešivaće se obrazovanje, zdravstvena zaštita, uključivanje u društveno korisni rad kroz programe koji će doprineti ekonomskoj sigurnosti pojedinca ­ Obezbeđeno 18 miliona dinara
Strategijom razvoja opštine Pančevo od 2007. do 2025. godine, u okviru Dimenzije VII „Smanjenje siroma­ štva“, izmedju ostalog, predvidjeno je donošenje Strate­ zacija (devet registrovanih), Slušba za zapošljavanje… Razmatrana su pitanja predškolskog vaspitanja, kulture, informisanja, kao i razvoja civilnog sektora. uvaženi su svi predlozi i sugestije koji su bili izrečeni tako da su oni sastavni deo Strategije. Izvršena su dva istraživanja. Jed­ no je bilo u osnovnim i srednjim školama, a odnosilo se na obrazovanje romske dece, a drugo je bilo na terenu, u romskim naseljima, gde je utvrdjen socijalni status romskih porodica. Ispitano je 200 porodica, kaže Jelena Novakov, psiholog i šef Odseka za upravljanje projektima pri gradskoj upravi Pančeva. Na području opštine Pančevo, evidentirano je pre­ ko 1400 Roma. Svakako da taj broj nije realan. Sigur­ no ih ima više s obzirom da mnogi nisu prijavljeni. Po rečima Jelene Novakov, u procesu izrade Strate­ gije, identifikovano je 14 lokacija u gradu i 9 naseljenih mesta, na kojima pretežno živi romsko stanovništvo. Jedna trećina tih naselja ima karakteristike mahala, u kojima su uslovi za život ispod svakog ljudskog dosto­ janstva. Tamo vlada opšte siromaštvo i nedopustivo nehigijenski uslovi života. Na osnovu toga utvrdjen je program mera za naredne četiri godine. Obaveza lokalne samouprave je da donese odluku o tome koja naselja će se legalizovati, a sa kojih će se ljudi raseli­ ti. Planira se izgradnja javnih kupatila, kao i praonica rublja na tri lokacije u blizini romskih naslja.

Istraživanja
Prema dostupnim podacima u Srbiji, svaki peti radno sposoban Rom je nepismen. Svaki treći nema završenu osnovnu školu, a stručna znanja ima svaki 10­ti. Samo devet odsto Roma ima srednju školu. Jed­ na petina romskih porodica je bez prihoda, a najveći broj živi od zarade u „sivoj ekonomiji“. Većina pretu­ ra po kontejnerima i na taj način opstaju.

Da više niko ne živi u ovakvim uslovima gije za društvenu integraciju Roma sa aktivnim merama u oblasti zdravlja, obrazovanja, zapošljavanja i stanova­ nja. Grad Pančevo, 2007. godine doneo je rešenje o for­ miranju Tima za izradu Strategije. Tim je u prvoj polovini ove godine doneo plan za izradu Strategije i osigurao učešće Roma tokom čitavog postupka njene izrade. To je bio suštinski preduslov za objektivno tretiranje romske zajednice i njeno uključivanje u sprovođenje Strategije, piše izmedju ostalog u uvodnom delu tog dokumenta.

Kultura
Romski jezik se ne izučava niti neguje u školama, zbog toga nije u upotrebi u oblasti kulture i medi­ jima. Podrškom lokalne samouprave, godinama se pomažu kulturno­umetničke, uglavnom folklorne aktivnosti romskih organizacija. Informisanje na jezicima etničkih zajednica u lokalnim medijima, pre svega na TV­Pančevo je razvi­ jeno za madjarsku, slovačku, rumunsku i makedonsku zajednicu, za koje postoje formirane aktivne redakci­ je, finansirane iz budžeta. Pre nekoliko godina pokre­ nuta je inicijativa za formiranju redakcije na romskom jeziku, ali nije realizovana. Ipak, TV­Pančevo u svojoj programskoj šemi obradjuje i pravi posebne priloge u kojima se ukazuje na probleme iz života Roma. (Napomena­Navedeni podaci su delimično uzeti iz materijala Strategije za društvenu integraciju Roma, grad Pančevo 2009.­2012. g.)
11

Analiza
Na teritoriji opštine Pančevo živi preko 1400 Roma. Procene su da je broj Roma u Srbiji, pa i u Pan­ čevu četvorostruko veći u odnosu na podatke iz popi­ sa. Romi se iz različitih razloga deklarišu kao pripadni­ ci drugih nacija, a jedan broj nije prijavljen u matične knjige gradjana. Reč je o Romima koji žive u naseljima u kojima ne postoje ulice i brojevi stambenih objeka­ ta. Ima i onih koji su izbegavali da se izjasne kao Romi, jer su se nadali da će kroz život proći bolje.

Šansa za bolje sutra
Presednik udruženja Roma „Juban“, Miroljub Jova­ nović, kaže da su 14 članova ovog udruženja regi­ strovani kao poljoprivrednici. Posle konkursa koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede 13 je dobilo pravo na realizaciju projekata. Potpisivanje ugovora biće do kraja godine. Svaki pojedinac će dobiti finansijska sredstva u iznosu od 300 do 450 hiljada dinara. Ova

Utvrdićemo činjenično stanje
­ Strategija je instrument za rešavanje problematike Roma na teritoriji grada Pančeva. Tim koji je vodio pro­ ces za izradu Strategije, uključio je gotovo sve institucije: Centra za socijalni rad, domove zdravlja, aktive osnovnih i srednjih škola, predstavnike romskih nevladinih organi­
10

Obrazovanje i socijalni status
Najveći broj odraslih Roma su bez završene osnovne škole (72%), dok je u proces obrazovanja

XXI vek

broj 4

broj 4 no uticati na kreiranje identiteta, razvoja i unapređe­ nja kulture u pomenutom regionu.

XXI vek u poziciji je da u zavisnosti od sopstvene delatnosti, ljudskih resursa i voljnog momenta učestvuje u ovim programima i direktno utiče na razvoj lokalne zajedni­ ce i regiona što predstavlja priliku i otvara prostor insti­ tucijama kulture i političkim strukturama, bilo lokalne ili regionalne, da ostvare dijalog i saradnju. Politizacija kulture jeste problem sa kojim se svako­ dnevno srećemo, jer činjenica je da je kultura kroz isto­ riju, pa i danas korišćena kao instrument manipulacije i dominacije pojedinaca i grupa koje su u poziciji moći. Na stručnjacima iz oblasti kulture je da pronadju model sprečavanja politizacije i nametnu stručnost pre svega. Programi prekogranične saradnje, kao i drugi navedeni programi predstavljaju odličnu priliku za iznalaženje modela depolitizacije i aktivno učešće u izradi Strategi­ je održivog razvoja kulture i kulturnih regiona.

INICIJATIVE zA SMANJENJE RAzlIKA u NIVOu RAzVIJENOSTI IzMEĐu REGIONA NA SPOlJNIM GRANICAMA EVROPSKE uNIJE

Prezentacija Južnog Banata i Karaš Severina
­ unapređenje saradnje između lokalnih zajednica i popularizacija i prezentacija kulturnog nasleđa naroda koji su kroz istoriju ulazili u sastav teritorijalne i političke celine Banata glav­ ni cilj projekta „Susedski program Srbija­Rumunija“
i predeonom nasleđu prostora Južnog Banata i Karaš Severina sa rumunske strane, koji su kroz istoriju ulazili u sastav teritorijalne i političke celine Banata, kao deo zajedničke države. Predviđeno je da u toku realizacije projekta obe strane učestvuju u kreiranju mogućnosti koje kulturno, industrijsko i prirodno nasleđe otvara u procesu njihove reaktivacjie, revitalizacije, kao i njiho­ vom predstavljanju u kontekstu kontinuirane prekogra­ nične saradnje. učešćem u projektu, institucije kulture i predstavnici lokalnih vlasti razvijaju postojeću saradnju, a istovremeno podstiču različite oblike saradnje drugih organizacija i udruženja koji se bave kulturom, nevla­ dinih organizacija i pojedinaca. Akcenat je stavljen na višestruku vrednost kulturnog nasleđa za održivi razvoj društva, na njegovu nenadoknadivost i potrebu čuvanja za buduće generacije. učešćem u projektu stručnjaci iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa ostvariće međuregi­ nalnu saradnju i uspostaviti komunikaciju, a produkti projekta postaće izvor znanja i ukazaće na probleme kao i potencijale postojećeg spomeničkog fonda, te biti podsticajna za dalje zajedničke aktivnosti u oblasti zašti­ te kulturnog nasleđa. Mapiranjem značajnih kulturnih tačka sa stanovišta stručnjaka koji se bave kulturnim nasleđem moguće je izraditi strategiju razvoja kultur­ nog turizma. Razmatranjem problematike finansiranja očuvanja, održavanja, prezentacije i popularizacije kul­ turnog nasleđa moguće je iznaći druge izvore finansi­ ranja (fandrejzing), uključiti privredne subjekte kroz saradnju sa lokalnim nivoima vlasti u okviru izrade inve­ sticionih starteških planova, planova za revitalizaciji i ulaganje u devastirane objekte kulturnog nasledja, koji mogu biti stavljeni u kontekst savremenosti. Budući da pokriva teritoriju Južnog Banata, zavod za zastitu spomenika kulture može se pojaviti kao inicijator i integrativni faktor kulturnog razvoja Južno­ banatskog regiona. Saradnjom sa lokalnim vlastima, muzejima i kulturnim centrima moguće je prvenstve­

Model za depolitizaciju kulture
Srbija u tranziciji, kroz institucije kulture ima mogućnost da pomoću programa Evropske unije, uklju­ čujući predpristupne fondove i Program kultura koji se raspisuje svakih sedam godina, dobije prostor za izradu strategije kulturnog razvoja. zavod za zastitu spomenika, kulture kao i druge institucije kulture, programima prekogranične saradnje dobijaju moguć­ nost aktivnog učešća i kreiranja lokalnog i regionalnog identiteta, kroz strateško planiranje ekonomskog i dru­ štvenog održivog razvoja, kao i mogućnost prezentaci­ je oblasti kojom se bavi. Svaka institucija ponaosob

OBRAzOVANJE KAO zAlOG zA BuDućNOST I MEDIJSKA PERSPEKTIVA

piše: Grozdana Forgo, etnolog zavod za zastitu spomenika kulture u Pančevu i Opština Pančevo, kao nosilac projekta, su početkom 2008. godine učestvovali na konkursu Susedskog pro­ grama Srbija – Rumunija1. Reč je o programu koji predstavlja jedan od instrumenata Evropske unije koji ima za cilj promociju, iniciranje i pružanje podrške prekograničnoj saradnji zemljama koje se nalaze na novim spoljnim granicama Evropske unije. Održivi ekonomski i društveni razvoj, smanjivanje postojećih razlika u nivou razvijenosti između regiona na spoljnim granicama Eu i unapređenje kontakata između lokalnih zajednica i jačanje kulturne, socijalne i ekonomske saradnje predstavljaju osnovne ciljeve pro­ grama. zajednički projekat zavoda za zaštitu spomeni­ ka kulture u Pančevu i Opštine Pančevo, sa jedne strane predstavlja primer dobre međuinstitucionalne saradnje, a sa druge primer prekogranične saradnje, budući da je osnovni uslov za učešće na konkursu postojanje partne­ ra iz Rumunije, u ovom slučaju Muzej u Rešici.

Novinarsko obrazovanje i problem informisanja manjina
­ Od nivoa obrazovanosti novinara u velikoj meri zavisi opstanak manjinskih medija – Visoko obrazovanje i stalno usavršavanje u mnogome će doprineti očuvanju identiteta manjina.
gradi, jednom rečju bogata zemlja, već ljudi koji se u našoj Pokrajini okupljaju u više od 25 različitih nacio­ nalnih zajednica. u cilju informisanja manjina postoje spacijalizovani mediji na njihovim jezicima, a neki od njih su sa veoma dugom i bogatom istorijom. Većina od njih veoma uspešno radi i deluje na negovanju kulture i tradicije, ali i iskazuje politički identitet i veliku želju za očuvanje interesa manjinskih zajednica. Kao i mediji na jeziku većinskog naroda i kolege iz redakcija na jezicima manjina imaju velike probleme sa privatizacijom, odno­ sno sa očuvanjem njihovih listova, radio i TV stanica na kojima slušaju, gledaju i čitaju na maternjem jeziku.

piše: Vladimir Barović „Vojvodina je lokomotiva evropskog razvoja Srbi­ je“­ kažu predstavnici velikog broja ovdašnjih stranaka, naročito pred izbore. Obično je to vreme kada kreću u berbu glasova po vojvođanskim selima i gradovima za koje pre izbora, uglavnom nisu čuli, a još manje videli. Ako za trenutak ostavimo po strani demagoški nastro­ jene političare, uvek spretne da izbace slatkorečive slogane, činjenice govore da je Vojvodina najrazvijeniji, najbogatiji, ali i najperspektivniji deo Srbije. Međutim, ono što čini Vojvodinu nisu samo plodne oranice, vino­

Višestruka vrednost kulturnog nasleđa
Cilj projekta je prvenstveno prezentacija i populari­ zacija kulturnog nasleđa, sa akcentom na spomeničkom
1Projekat o kome je reč još uvek se nalazi u fazi evaluacije. Ovim projektom promoviše se direktna saradnja, a sam program nosi naziv „ljudi ljudima” i podrazumeva male projekte sa malim fondom

Mediji čine novinari
„Bez pametne redakcije nema čitanih novina“ ­ glasi engleska žurnalistička izreka sa početka devetnaestog veka, koja je i danas veoma aktuelna. Jer na nemilo­ srdnom medijskom tržištu svaka redakcija bez visokog tiraža ili dobrog rejtinga brzo će nestati. u tu svojevrsnu
13

12

XXI vek novinarsku utakmicu uključeni su, ne svojom voljom, i mediji na jezicima manjina. Međutim, da li će u njoj osta­ ti i opstati zavisi u najvećoj meri od dobre volje države da ih zaštiti i pomogne. Ima nešto što ne zavisi od volje političara, već od sluha redakcije, a to je angažovanje kva­ litetnih i obrazovanih medijskih radnika. Dar za pisanje ne može se naučiti. Njega imate ili nemate. Neki skeptici kažu da naši najveći novinari nisu imali neko veliko for­ malno obrazovanje, a ni završene studije žurnalistke. To je tačno. Ali, ipak, pojedinačni slučajevi nisu pravilo. Savremeni informaciono – komunikacioni sistemi traže obrazovane novinare koji imaju praktično, ali i teorijsko znanje. zbog različitih objektivnih, ali i subjektivnih raz­ loga, naše novinarstvo do sada nije obraćalo pažnju na to da li novinari poznaju strane jezike, umeju da rade na računaru, poznaju sve žurnalističke forme.... Vremena se menjaju i to mnogo brže nego što to kao činjenicu možemo da shvatimo i prihvatimo. To se posebno vidi u dinamičnoj delatnosti kao što je informisanje.

broj 4 godina, posvete pohađanju fakulteta koji je po pitanju manjina skučen na jednu katedru u čitavoj zemlji. Ali, i za njih postoje mnoge mogućnosti za dodatno obrazova­ nje. Neka rešenja su jednostavna, mnogo koriste, a malo koštaju. Jedno od njih su specijalizovani novinarski kurse­ vi na jezicima manjina koje mogu da iniciraju, finasiraju i podržavaju nacionalni saveti. Na takvima tečajevima mogu se okupljati novinari iz matične zemlje i svih gla­ sila (kojih nema mnogo), na jezicima određenog naroda iz okolnih država, sve u cilju razmene iskustava na temu žurnalistike, medija i međusobne saradnje. Nekoliko takvih, veoma zapaženih skupova, orgaizovala je Novo­ sadska novinarska škola koja je okupila predstavnike svih manjinskih medija u Vojvodini sa željom da čuje njihovo mišljenje o nizu pitanja kao što su privatizacija medija, zakon o radiodifuziji, zakon o javnom informisanju, pita­ nje Pokrajinskog javnog servisa... Veliku odgovornost za očuvanje i negovanje novinarske profesije na manjinskim jezicima snose i strukovna udruženja novinara koja, tako­ đe mogu u okvirima međunarodne i međudržavne sarad­ nje organizovati niz skupova i stručnih savetovanja. Na tim susretima, upravo, će domaći novinari iz manjinskih medija biti most saradnje sa novianrskim udruženjima sa matičnim zemljama i kolegama iz velikih medijskih kuća susednih država.

broj 4

XXI vek

RAzGOVOR SA DR SlAVOMIROM GVOzDENOVIćEM, PREDSEDNIKOM SAVEzA SRBA u RuMuNIJI

Manjine kao spona među državama
­ Temišvar i Pančevo, dva jaka centra u Banatu, snažna spona među zemljama susedima kroz vekove ­ Kao član Interparlamentarne unije često sam govorio o visokim dostignućima Rumunije na rešavanju manjinskih pitanja
u okviru projekta „Ne znam, al’ želim da naučim“ ­ Srpska nacionalna manjina u Rumuniji broji koji realizuje „In medias res“ uz podršku grada Pan­ 22.568 ljudi, prema podacima zvaničnog popisa iz čeva, pored pitanja koje se tiču nacionalnih manjina 2002. godine. Ako to uporedimo sa popisom iz 1992. glavno težište stavljeno je na međunacionalne odnose, čak 27% Srba je manje. Od 20 zvanično priznatih naci­ pa i međunarodne, ili prekogranične. za ovu priliku onalnih manjina u Rumuniji samo smo mi i Nemci doži­ odabrali smo srpsku nacionalnu veli takvu tragediju. manjinu u Rumuniji, koju ćemo Međutim, i kod svih predstaviti kroz intervju sa Sla­ ostalih nacionalnih vomirom Gvozdenovićem, pred­ manjina došlo do sednikom Saveza Srba u ovoj smanjenja broja, ali susednoj zemlji. Povod za razgo­ neuporedivo manje. vor bila je manifestacija „Susret Razloga za to ima pisaca nacionalnih manjina“ čiji više. Jedan od bitnih je domaćin bio Savez Srba u Ru­ razloga je što najveći muniji koji se održao u Temišvaru broj srba živi oko Te­ 11. oktobra 2008. godine. u isto mišvara. Grad je veli­ vreme održani su i Dani srpske ka poslastica i u toj kulture u Rumuniji na kojoj je bio poslastici se lakše gu­ prisutan i predstavnik gradske vla­ bimo. Jer u jednom sti Pančeva, Nemanja Rotar, član gradu, od skoro pola Gradskog veća zadužen za kultu­ miliona stanovnika ru i informisanje. Otvoren je i Srp­ kakav je Temišvar, ski pozorišni studio u Temišvaru 7000 srpskih duša postavkom dela „Kovači“, panče­ su kap u moru. Dru­ vačkog dramaturga Miloša Niko­ gi razlog su mešovi­ lića. Nabrojani događaji i posete ti brakovi u kojima najavljuju intenzivniju saradnju smo u velikoj meri, između kulturnih institucija Srbi­ gubitnici. Treći raz­ dr Slavomir Gvozdenović je i Rumunije, a posebno Pančeva log je što se tek sada i Temišvara, kao dva jaka centra srpskog i rumunskog ubiraju rezultati pogubne politike Nikolaja Čaušeskua Banata. To se naročito odnosi na institucije i organiza­ prema nacionalnim manjinama u Rumuniji. Dakle, ovo cije nacionalnih manjina čiji predstavnici žive i sa jed­ su tri osnovna razloga drastičnog opadanja broja pri­ ne i sa druge strane granice i koji istovremeno predsta­ padnika srpske zajednice u Rumuniji. vljaju najčvršću sponu među zemaljama susedima kroz Nezavisno od toga, uzimajući u obzir sve realnosti, vekove. a činjenica jeste da prirodni proces asimilacije teče i u - Poštovani gospodine Gvozdenović, predstavite ovoj zemlji kao što se događa i u Srbiji gde se u sličnoj nam u ukratko srpsku nacionalnu manjinu u Rumuniji? meri smanjuje broj pripadnika rumunske nacionalsti­
15

Nema znanja bez obrazovanja
Iako je Srbija, a posebno Vojvodina, višejezična i višenacionalna sredina, manjine nemaju veliki izbor po pitanju obrazovanja na maternjem jeziku. Edukativni sistem uglavnom se ograničava na osnovne i ponegde na srednje škole. Postoji mogućnost studiranja u matič­ nim državama koje stipendiraju svoje prekogranične sunarodnike, ali je ta pomoć nedovoljna. zbog lošeg ekonomskog stanja visoko obrazovanje nije pristupačno svim mladim ljudima koji žele da se obrazuju. Doma­ ći akademski sistem, osim katedri za književnost i jezik, pruža slabe mogućnosti za pohađanje nastave na manjinskim jezicima, a pojedine manje zajednice uopšte nemaju tu mogućnost. Slično je satnje i u obla­ sti koja nas zanima a to je akademska i permanentna edukacija novinara na manjinskim jezicima. Iako u Srbiji postoji devet katedri na državnim i privatnim fakultetima koji organizuju nastavu žurnalistike, samo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu svake godine postoji određen broj mesta rezervisan za studente koji pohađaju nastavu na manjinskim jezicima. Prednosti akademske nastave koja se odvija na maternjem jeziku višestruko su korisne za budućeg novinara manjinskog medija. Osnovna prednost je negovanje čistog jezika, podizanje kvaliteta medija, upoznavanje svih teorijskih pretpostavki za bolji rad i širenje mreže saradnika.

Očuvanje medija – slika identiteta
Svaki narod koji postoji i želi da u jednoj široj dru­ štvenoj sredini sačuva i unapredi svoj kulturni obrazac i identitet može to da uradi na nekoliko načina. Oni su manje više poznati. Međutim, ako želi da svoju kulturu promoviše van uže nacionalne zajednice i da njene tekovine i kvalitete predstavi drugim narodima to može da učini samo putem medija koji su, da upo­ trebim tu okoštalu frazu, jedini prozor u svet. Na koji način će biti predstavljene nacionalne kulturne vredno­ sti i društrveni stavovi u mnogome zavisi od kvaliteta medija. To nas vraća na početak priče o potrebi per­ manentnog obrazovanja novinara. Dakle, ako imamo edukovane novinare, koji znaju svoj posao neće biti veliki problem da se jedan medij uspešno bori i izbori sa problemima koji prate tranziciji i proces evropskih integracija. Nije, naravno, samo obrazovanje presudno na rad medija. Na njihov rad utiču i drugi faktori na koje se teže može uticati. Ali na obrazovanje mladih novinara možemo uticati. Obrazovanje treba pospeši­ vati i pomagati jer to je zalog za budućnost. Ipak, ne zaboravimo da je „Vojvodina lokomotiva evropskog razvoja Srbije“.

Korisni su i kursevi
Većina novinara koji rade u redakcijama nemaju vremena, novca, a ni priliku da najmanje četiri, pa i više
14

XXI vek ti. Taj proces mi možemo da odložimo, da ga učinimo bezbolnijim i mi se u Savezu Srba u Rumuniji zdušno trudimo da to i uradimo. u tom smislu ove jeseni orga­ nizovana je i izuzetno važna manifestacija „Susret ma­ njinskih pisaca“. Veoma je važno što je organizovana u

broj 4

broj 4

XXI vek

da imamo problema kada su u pitanju naše crkve. One su oronule i teško ih održavamo. Nas je sve manje, a iz­ daci za restauraciju su ogromni. Naša matica je u ovoj situaciji u poslednjih 20 godina u 2­3 navrata simbolič­ no pomogla i to je sve. u ovom pogledu Rumunija nam nije puno pomogla iako mi kao Savez Srba dobijamo sub­ vencije od rumunske države za naše kulturne, izdavačke i ostale specifične manjinske aktivnosti. Međutim subven­ cije izostaju kada je u pitanju obrazovanje i naša crkva jer to ide drugim kanalima ili bo­ lje reći iz drugih institucija i mi to poštujemo. Kada su u pitanju subven­ cije dobijene od rumunske države mi možemo da pokrije­ mo samo minimalne izdatke, potrebne za normalnu aktiv­ nost Saveza Srba u Rumuniji Jedna od brojnih manifestacija u organizacija Saveza Srba u Rumuniji kao krovne organizacije Srba Temišvaru, jer je to grad koji je i u ono vreme kada nije u Rumuniji. Ovde bih da se i pohvalimo budući da smo smelo ništa da se kaže bio drugačiji u odnosu na osta­ jedina srpska zajednica u svetu sa samo jednom orga­ le delove Rumunije, time pokazajući svoje pravo evrop­ nizacijim i to služi na čast svim Srbima u Rumuniji. To sko lice. Mi u Temišvaru se uvažavamo međusobno. u nam je od velike koristi u trenucima kada treba rešava­ to ste mogli i sami da se uverite. Odnosi sa većinom ti krupne probleme, ali i onda kada treba da prevazi­ su više nego korektni i dobri. Tinja ideja da organizu­ đemo neke nesporazume i razmimoilaženja kojih pone­ jemo i zajednički susret dvadesetak pisaca iz dvadese­ kad ima. I normalno je da tako bude, ali smo uvek imali tak zemalja i na taj način svi zajedno pokažemo da je snage i mudrosti da ih prevaziđemo i da prevagne ono Temišvar pravi evropski grad. Radujem se što ova ideja što nam je zajedničko i primarno. I ako ima partijskih polazi od mene i nas manjinskih pisaca. Već smo raz­ opredelenja i uticaja mi se trudimo, da bar srpska za­ govarali sa mnogim faktorima koji mogu na svoj način jednica ne bude partijska, a da poštuje sve. Polazeći od da se opredele, a razgovarali smo i sa predstavnicima te činjenice organizovali smo se na ovaj način. Imamo profesionalnih institucija i državnih institucija. Veru­ 50 filijala ili podružnica Saveza Srba u Rumuniji, od jam da Temišvaru tako nešto treba, da Temišvar to za­ Temišvara, Arada i Dunava do Krajove i Bukurešta. Naj­ služuje i da bi to još jedanom pokazalo evropsko lice veći deo je veoma aktivan. Sigurno imamo i nekoliko organizacija gde bismo želeli da bolje funkcionišu. Ima Temišvara. i takvih filijala gde treba ponešto i da promenimo. Na­ meravamo do kraja ove godine da organizujemo Senat Neophodna veća pomoć matice mladih u okviru Saveza, koji bi imao potpunu autono­ - To evropsko lice o kome govorite je lice na ko- miju. u okviru stotinak aktivnosti koje organizujemo u me se nalazi i kulturno nasleđe nacionalnih manji- toku godine, redovno štampamo nedeljnik „Naša reč“ na. Čime se još Srbi u Rumuniji mogu pohvaliti, a sa i tromesečnik „Književni život“. Objavljujemo i do 20 druge strane, sigurno je da ima stvari na koje bi se knjiga godišnje i po tome smo najvrednja srpska zajed­ požalili? nica u svetu i jedna od najvrednjih nacionalnih manji­ ­ Srpska zajednica u Rumuniji ima 56 hramova Srp­ na u Rumuniji. Pored toga imamo i stotinak akcija od ske pravoslavne crkve. Ima i 5 manastira od kojih su 2 kojih su neke, zaista, od izuzetnog značaja. Pomenuo zadužbine Svetog Save ­ Bazijaš i zlatica. Sigurno je bih Svetosavsku proslavu i najplodnije izdavaštvo. Tri
16

­ u Temišvaru imamo i srpsku Gimnaziju „Dositej godine za redom proglašavani smo na Međunarodnom sajmu knjiga za najuspešnijeg izdavača srpskoga rase­ Obradovaić“ koja ima oko 260 učenika od prvog do janja. Akademsko kulturno­umetničko društvo „Mla­ dvanajestog razreda. Imamo, nažalost, još samo dve dost“, jedno je od dvadesetak koje imamo. Tamburaški osmogodišnje škole. Jedna ima manje od dvadeset đa­ orkestar „lale sa Moriša“ iz Čanada proglašen je pr­ ka a druga nešto više od trideset. u celoj Rumuniji vakom Evrope u folkloru na evropskim smotrama srp­ imamo još desetak četvorogodišnjih škola sa po jed­ skog folklora. To se velikim radom i ljubavlju zaslužilo. nim učiteljem. Pored toga još u 7­8 škola uči se srpski Ne mogu ni predsednici Rumunije i Srbije, ma koliko kao maternji jezik. u svakom slučaju, u svim srpskim im to bio na srcu, da te pohvale, ako se to nečim nije školama, uključujući i srpsku gimnaziju „Dositej Obra­ zaslužilo. zaslužili su to svi Srbi zajedno, a posebno dović“ u Temišvaru, na svom srpskom maternjem jezi­ naša deca. To je izuzetno važno, jer na kraju krajeva, ku, sem rumunskog jezika, istorije i geografije Rumu­ treba da nam bude jasno, i to sam više puta sa kolega­ nije, pohađa 420­430 đaka. Ako uporedimo tu brojku ma Rumunima iz Srbije, čak i zvanično ispred predsed­ sa brojkom iz perioda pred Drugi svetski rat kada je nika dve države, rekao da su nam problemi zajednički, bilo preko 9000 srpskih đaka onda se vidi sva tragedi­ odnosno isti, da nas bole iste stvari, da su nam strepnje ja i to je ono što nas boli najviše. Slična situacija je i i nade iste i da zato moramo zajednički da nastupamo sa brojem rumunskih učenika u školama u Srbiji. Ka­ pred dvema državama, bez obzira da li kroz političke da se ugasi jedna rumunska škola u Rumuniji učenici ili kulturne institucije. Možda bi prvi korak mogao da koji preostanu mogu da biraju drugu školu, ali kada bude načinjen između dve izdavačke ustanove Srba u Slavomir Gvozdenović rođen je1953. godine u Belobreški, Rumunija. Srp­ Rumuniji i Rumuna u Srbi­ ski jezik i književnost dipomirao je na univerzitetu u Bukureštu. Član je Save­ ji, između poslenika u kul­ za pisaca Rumunije, od 1988. godine. Počasni je član udruženja književnika turi i književnika dve naci­ Srbije, kao i član udruženja književnika Republike Srpske. Suosnivač je Vuko­ onalne zajednice. Možda ve zadužbine, dok je za člana saradnika Matice srpske izabran 1995. godine. bismo mogli jedni drugima Prevodi srpsku i rumunsku poeziju, a njegove pesme prevedene su na više da budemo domaćini, vi na­ jezika. Autor je više značajnih antologija i zbornika srpske poezije u Rumuniji ma u Temišvaru, mi vama objavljenih u Temišvaru, Bukureštu, Beogradu, Novom Sadu, zrenjaninu, Sara­ u Pančevu, pa da i ovde i jevu i Prištini. Doktorirao je 2000. godine na univerzitetu u Bukureštu. Dru­ tamo progovorimo zajed­ štveni je i javni radnik srpske nacionalne manjine u Rumuniji. Bio je poslanik nički. Ja mislim da bismo Saveza Srba Rumunije u rumunskom Parlamentu od 1992. godine do jeseni na lep način mogli da skre­ 2008., a bio je član Saveta srpske dijaspore, pri Vladi SR Jugoslavije. u Vladi nemo pažnju na one proble­ Srbije i Crne Gore, bio je na čelu Odbora za Srbe iz okruženja. Godine 1998., me koje su nam zajednički. povodom organizovanja prvog Skupa srpskih nacionalnih manjina iz Evrope u Ima nekih problema koje Temišvaru, dobio je od Svetske srpske zajednice “Medalju časti i rodoljublja će sigurno dve države mo­ za nacionalne i kulturne zasluge”. za kulturni i književni rad odlikovan je viso­ rati da rešavaju na višem kim ordenima predsednika Rumunije i predsednika SR Jugoslavije. Živi i radi nivou, diplomatskom i poli­ u Temišvaru. Glavni je urednik časopisa “Književni život”. tičkom. Nije naše da preuzi­ mamo njihove nadležnosti. Ali tamo gde možemo da preduzimamo neke korake, se jedna srpska škola ugasi tu je kraj. Slična situacija gde možemo da progovorimo iznoseći i pisane doku­ je i kod Rumuna u Srbiji. zato ovde treba da bude vi­ mente. zašto to ne bi smo radili, ako će to biti od kori­ še razumevanja i razgovora između dve zemlje. Ove godine su nam se dve škole ugasile zbog malog broja sti i jednima i drugima. đaka. Mi smo svesni toga i zato mislim da bi rumunski zakon trebao da ima još jednu stavku koja se direktno Sve manje učenika tiče nacionalnih manjina. Prema postojećem zakonu - Škola je najbitniji faktor za očuvanje nacional- odelenja ili škole mogu da se otvore i sa 15 učenika, nog identiteta jednog naroda a posebno nacionalnih mogu i sa 10, ali uz odobrenje županijskih školskih manjina? Šta nam možete reći o školovanju na srp- vlasti. Ako je manje od 10 učenika, sa 7 i manje otva­ skom jeziku u Rumuniji? ra se uz specijalno odobrenje. Moje pitanje je: ­ Ko
17

XXI vek odlučuje da je 5 ili 7 manje od deset, ili da je samo 4 manje od 7? Ja sam zbog toga istupio u Parlamentu Rumunije da se doda samo toliko a ne manje od 3 da bi imali garanciju da se sa tri učenika može održati odeljenje. Kada nemamo 3 đaka svesni smo da tu ne­ ma šta da se radi. - Šta znači biti lojalan građanin zemlje u kojoj živiš? ­ Mi kao srpska zajednica ostajemo lojalni ovoj drža­ vi, ali i dalje ostajemo i dobri Srbi nezavisno koliko nas ima i sigurno je da možemo biti značajan faktor u pove­ zivanju i dobrim odnosima između dve zemlje. Ti odnosi su danas izuzetrno dobri, a nama je u interesu, i Srbima u Rumuniji i Rumunima u Srbiji da osnosi budu što bolji. Samo na taj način biće više prostora i za naše aktivnosti i produbljivanje tradicionalno dobre saradnje. - Kako komentarišate nepriznavanje Kosova kao nezavisne države od strane Rumunije? ­ Rumunija je pošla, pre svega, od svojih interesa u jednom stavu koji smo pozdravili i za koji smatram da je korektan, nezavisno iz kojih razloga Rumunija ostaje konsekventna tome. Rumunija je jedna od malo­ brojnih država koja je ostala konsekventna. - Rumunija je jedna od retkih država u svetu koja manjinama daje poslanička mesta u Parlamentu,

broj 4 kao predstavnicima tih manjina, a ne rumunskih političkih partija. Na taj način manjine mogu da govore javno o svom položaju, potrebama i problemima. Pošte ste Vi srpsku zajednicu predstavljali u rumunskom Parlamentu više godina za redom, kažite nam nešto o tome? ­ To pravo ostvarujemo učešćem na izborima gde smo u obavezi da osvojmo 10% od glasova koji su po­ trebni jednom poslaniku iz rumunskih partija u normal­ nom postupku. To znači da ako je jednom rumunskom poslaniku potrebno ako 30.000 glasova nama je potreb­ no oko 3000 što smo do sada bez problema osvajali. To je jedno od najpozitivnijih iskustava Rumunije koje mi ističemo i na međunarodnom planu. Ja sam član ru­ munske zvanične stalne delegacije u Interparlamentar­ noj uniji. To je jedna vrsta parlamenta sveta, čak sam i sekretar te delegacije bio 8 godina. u Meksiku sam, primera radi, govorio o dobrim iskustvima rumunskog Parlamenta kada su manjine u pitanju. Govorio sam veoma pozitivno. Ali, voleli bismo da se iznađe rešenje koje će nam garantovati i veće prisustvo u lokalnim ad­ ministracijama kroz manjinske organizacije. Izuzetno je važno što mi u Bukureštu možemo da iznosimo svoje probleme. Mik Valentin

broj 4

XXI vek

SlOVAČKA NACIONAlNA zAJEDNICA u VOJlOVICI zAHTEVA OD GRADSKIH VlASTI PANČEVA DA I SlOVAČKI JEzIK BuDE SluŽBENI

Ima li političke volje?!
Na masovnom skupu gradjana Vojlovice održanom 28.oktobra Vojlovčani i njihovi gosti potpredsednica Izvr­ šnog veća Automne Pokrajine Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova, gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović sa saradnicima, potpredsednik Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine dr.Vladimir Valent, predsednik Mesnog Odbora Matice Slovačke u Srbiji Branislav Slivka, inspektor Sekretarijata zaduženog za nacionalne manjine AP Vojvodine Miroslav Kuhajda i predsednik Odbora za službene jezike i pisma zlatko Šimak potrudili su se da nadju rešenje i izlaz iz situacije koja je nastala objavljivanjem novog Statuta grada Pan­
18

čeva u kojem slovački jezik nije u upotrebi kao službeni jezik . Na samom početku saslušan je zahtev i inicija­ tiva da i slovački kao madjarski, rumunski, bugarski i makedonski jezik budu zajedno sa srpskim uvedeni kao službeni jezici na teritoriji grada Pančeva, a ne samo u pojedinim mesnim zajednicama. „To je u interesu očuvanja multietičnosti, multi­ kulturalnosti, višejezičnosti i tolerancije. I Novčana sredstva koja bi bila izdvojena za pripadnike nacio­ nalnih manjina ne bi oštetili budžetu grada.“ rekla je odbornica u Skupštine grada Pančeva, Mirjana Balog Kormanjoš u ime prisutnih Vojlovčana, pripadnika gotovo svih nacionalnih manjina. Predsednik SKPD

„Đetvan“ Miroslav Oravec, pred­ setnica Mesnog odbora Matice Slovačke u Vojlovici Ana Marko i pretstavnik Slovačke evangelič­ ke crkve u Vojlovici Jan Marek ukratko su predstavili istoriju voj­ lovačkih Slovaka, njihovu kultu­ ru, matičnu i duhovnu aktivnost i njihov značaj u multietničkoj sredini kakvo je Pančevo. Pored toga, napomenuli su da su sve do ove situacije imali dobre odnose sa lokalnom samoupravom. Ana Tomanova Makanova Licem u lice sa istinom u svojoj diskusiji pokušala je da ohrabri gradjane da ova odluka ne predstavlja Gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović napo­ skidanje natpisa sa ustanova i sve nazive ulica i da menula je da ne postoji nijedan razlog za diskrimi­ nije ugrožena kultura i identitet Slovaka u Vojlovici. naciju Slovaka, pogotovu za ukidanje višejezičnih Ona je istakla da je to samo prepisanje zakona iz natpisa i slično.Kod usvajanja novog Statuta lokalna 90­tih godina koji je i dalje u upotrebi. Istovremeno samouprava se samo pridržavala zakonskih propisa je pohvalila pančevačku lokalnu samoupravu što je po kojim je precizno odredjeno kada jezik nacional­ učinila prvi korak, i dala obećanje da će ovaj zakon ne manjine na nivou lokalne samouprave može biti prilagoditi svojim potrebama, i da će posle petnaest u upotrebi kao službeni jezik. Pored toga ona je godina gradjani imati pravo na svoj službeni jezik, obećala da će Grad posebnim odlukama u Skupštini napomenula je gradjanima i pozvala na trezvenost. regulisati pitanje službenog jezika. Branislav Slivka Oni će i dalje imati natpise na svojim jezicima, dobija­ je uočio da od dobre volje lokalne samouprave zavi­ će lične karte na svom jeziku, jer je takva mogućnost si da li će slovački jezik biti službeni. Kao primer je u sistemu cele Srbije. u svakom slučaju, ovaj statut naveo Bačku Palanku. u toj Opštini Slovaka je ispod zakonskog minimuma, ali da se i pored toga slovački službeni jezik, ravnopravan sa srpskim. Posle brojnih diskusija zaključe­ no je da će Slovacima biti vraćeno pravo na službenu upotrebu svog maternjeg jezika. Ipak, po mišljenju mnogih prisutnih vojlovčana, medju kojima je bio i pripadnika madjar­ ske, rumunske, bugarske i makedon­ ske manjine u ovom slučaju panče­ vačkoj lokalnoj samoupravii dobra politička volja nije postojala. Neki od diskutanata otišli su korak dalje, zapitavši se šta je sledeće što će im biti oduzeto. Pronalaženje zajedničkog jezika Oni su takodje tražili i garancije ne treba shvatiti da neko ima nameru da ukine slo­ za ispravljanje greške. Vreme će pokazati da li će data vačku nacionalnu manjinu. Na to nema niko pravo. obećanja biti ispunjena. Naprotiv, prava manjina se neće smanjivati,već pove­ text na slovačkom jeziku napisao Vladimir Hudjec, ćavati, rekla je pored ostalog potpredsednica pokra­ prevod Alena Gajan jinskog Izvršnog Veća.
19

XXI vek

broj 4

broj 4 veoma je važno utvrditi instrumente i mehanizme za sprovođenje zakonskih rešenja, što je uslov za njihovu adekvatnu i efikasnu primenu. Poslednjih nekoliko meseci se intenzivno radi na izradi nacrta republičkog zakona o nacionalnim saveti­ ma. Radi se o jednom kvalitetnom tekstu kojim se pre­ ciziraju brojna pitanja u vezi sa nadležnostima, ovla­ šćenjima, procedurama i druga pitanja čije rešavanje je neophodno za stabilan i efikasan rad nacionalnih saveta nacionalih manjina. Koja je uloga Vaše službe u zaštiti prava nacionalnih manjina u Vojvodini, koji su Vaši osnovni pravci delovanja? Služba za prava nacionalnih manjina u okviru Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacio­ nalne manjine ima dve osnovne oblasti delovanja: pre svega je to zaštita i ostvarivanje kolektivnih i individu­ alnih prava nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i u tom smislu je uloga ove Službe da u okviru svojih nadležnosti stvori uslove da pripadnici manjinskih zajednica nesmetano uživaju svoja ustavom i zakonom zagarantovana prava, odnosno prava koja su utvrđena drugim republičkim i pokrajinskim propisima. Druga oblast delovanja su aktivnosti usmerene na unapređenje stanja na polju međuetničke tolerancije u cilju stvaranja kvalitetnijeg suživota etničkih zajed­ nica sa ovih prostora i to pre svega realizacijom kom­ pleksnog i ambicioznog programa Izvršnog veća AP Vojvodine pod nazivom «Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini», čiji je nosilac i koordinator ovaj sekretarijat. Ova oblast delovanja naročito je aktuelna u poslednje četiri godine od kada je sekre­ tarijat inicirao ovaj projekat i preuzeo ulogu njegove koordinacije. Kakva je vaša saradnja sa drugim relevantnim institucijama? u okviru svojih nadležnosti i u cilju realizacije svojih aktivnosti Služba ostvaruje saradnju sa brojnim relevantnim subjektima, pre svega sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz Vojvodine, zatim organizacijama i udruženjima nacionalnih manjina i drugim organizacijama civilnog sektora čije se akti­ vosti odnose na zaštitu prava nacionalnih manjina, potom brojnim obrazovnim, naučnim, kulturnim i dru­ gim institucijama i naravno sa pokrajinskim organima i organima drugih nivoa vlasti, međunarodnim organi­ zacijama i drugo. Možemo oceniti da je ova komunika­ cija do sada bila na visokom nivou i u jednoj atmosferi međusobnog uvažavanja.

XXI vek Pomenuli ste saradnju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, šta ona konkretno podrazumeva i na koji način pomažete njihov rad? Osim redovne komunikacije i razmene informa­ cija, neophodnih kako za rad Službe, tako i samih nacionalnih saveta, ova saradnja se ostvaruje i kroz realizaciju pojedinih zajedničkih aktivnosti i projeka­ ta. Saradnja se odvija i kroz savetodavnu ulogu nacio­ nalnih saveta po pitanjima koja su od značaja za rad Službe, pre svega u vezi sa raspodelom budžetskih sredstava organizacijama nacionalnih manjina, ali i po drugim pitanjima koja su od značaja za ostvariva­ nje prava nacionalnih manjina. Očekujemo da će se ova saradnja svakako više konkretizovati i u određe­ nom smislu i proširiti sa donošenjem zakona o nacio­ nalnim savetima. Što se tiče konkretne podrške i pomoći za rad naci­ onalnih saveta, Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine na osnovu Odluke o ras­ poređivanju budžetskih sredstava Pokrajinskog sekre­ tarijata za propise, upravu i nacionalne manjine za nacionalne savete nacionalnih manjina, na godišnjem nivou izdvaja budžetska sredstva koja su namenjena za sufinansiranje redovnih aktivnosti nacionalnih save­ ta koja imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine. Trenutno je u toku realizacija Konkursa za raspodelu sredstava organizacijama nacionalnih manjina u Vojvodini? Da, kao što ste i rekli, Konkurs za raspodelu sred­ stava organizacijama etničkih zajednica u Vojvodini, koji raspisujemo na osnovu Odluke o dodeli budžet­ skih sredstava Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine za dotacije etničkim zajednicama, raspisan je u decembru mesecu pro­ šle godine za finansiranje aktivnosti organizacija nacionalnih manjina u prvom kvartalu 2009. godi­ ne. Nakon usvajanja Budžeta APV za 2009. godinu, a očekujemo najkasnije do kraja marta, raspisaće se još jedan konkurs za finansiranje potreba ovih organizacija u periodu od aprila do decembra 2009. godine. Da podsetimo, sredstva koja se dodeljuju po osnovu konkursa su namenjena za sufinansiranje redovne delatnosti i nabavku opreme, kao i za sufi­ nansiranje projekata i manifestacija organizacija i udruženja čija je osnovna delatnost očuvanje naci­ onalnog identiteta pojedine nacionalne manjine, odnosno organizacija čiji su projekti usmereni na unapređenje ostvarivanja i zaštite prava nacionalnih manjina i afirmaciju multikulturalizma u Vojvodini i razvoj međuetničke tolerancije.
21

MARIuS ROŠu, POMOćNIK POKRAJINSKOG SEKRETARA I DIREKTOR SluŽBE zA PRAVA NACIONAlNIH MANJINA u POKRAJINSKOM SEKRETARIJATu zA PROPISE, uPRAVu I NACIONAlNE MANJINE

Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini
­ u etnički kompleksnim društvima veoma je važno postići stabilnost u međuetničkim odnosima, jer bez ovakve stabilnosti nema ni političke stabilnosti niti ekonomskog prosperiteta – Stvaranjem jedne atmosfere kojom promovišemo multikulturalizam kao vrednost ovih prostora stvaramo uslove za interkulturalni dijalog.
Kažite nam, gospodine Rošu, na početku našeg razgovora, koji je, po Vašem mišljenju, značaj zaštite prava manjina u jednom društvu? istovremeno sa zaštitom identiteta mora se omogućiti da pripadnici manjina budu u efikasnom ravnoprav­ nom odnosu s većinskim stanovništvom. uvek kada govorimo o zaštiti različitosti i o merama kojima se to postiže, ovi principi moraju da budu prisutni simul­ tano, paralelno i da se upotpunjuju, jer ne mogu da funkcionišu jedan bez drugog. u etnički kompleksnim društvima veoma je važno postići stabilnost u međuetničkim odnosima, jer bez ovakve stabilnosti nema ni političke stabilnosti niti ekonomskog prosperiteta, a stabilnost međuetničkih odnosa može se postići samo ako omogućite punu rav­ nopravnost i iste šanse za sve. Kakvo je stanje u institucionalnoj zaštiti prava nacionalnih manjina u Vojvodini? u Vojvodini imamo jedan razvijeni pravni okvir, koji je, doduše, negde nesinhronizoivan, ali je ipak razvijen. Imamo institucionalni okvir koji se u proteklih godina izuzetno razvijao: institucija ombudsmana na svim nivoima vlasti, saveti za međunacionalne odnose, naci­ onalni saveti nacionalnih manjina i kao najaktuelnije zavodi za kulturu nacionalnih manjina. Sa druge strane, pripadnici nacionalnih manjina se slobodno udružuju i organizuju i na taj način ostvaruju svoje aktivnosti na polju očuvanja kulturnog i jezičkog identiteta. Međutim, nadležnosti iz oblasti pravne zaštite nacionalnih manjina u pokrajini su iscrpljene u situ­ aciji u kojoj se očekuje pravno regulisanje brojnih pitanja na ovom polju od strane republičkog zakono­ davca, a pre svega su to pitanja u vezi sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, službenom upotrebom jezika i pisama nacionalnih manjina i drugim brojnim pitanjima koja regulišu ovu oblast. Sa druge strane,

Marius Rošu Odgovor na Vaše pitanje nije lako dati. zaštita pra­ va nacionalnih manjina je kompleksno pitanje kome se ne može pristupiti na isti način, po istom modelu, u svim društvima i u svim sredinama. Ipak, zaštitu prava nacionalnih manjina možemo posmatrati sa dva aspek­ ta, odnosno sve ciljeve ove zaštite možemo sažeti u dva osnovna principa: prvi princip zaštite prava jeste da se obezbedi da svi oni koji su različiti mogu i da ostanu raz­ ličiti ­ to je princip zaštite identiteta. Raznim merama, pravima i aktivnostima trebalo bi da se omogući da odre­ đena zajednica opstane kao zajednica koja se razlikuje po svom identitetu ­ jeziku, kulturi, tradiciji i veri. Drugi, ne manje važan, princip zaštite različitosti, tj. zaštite prava manjina jeste da se obezbedi puna i efikasna ravnopravnost svih onih koji su različiti, dakle
20

XXI vek

broj 4

broj 4 neposredna realizacija pojedinih programa poverena je našim partnerima, koji su, kao što je već i rečeno, iz redova pokrajinske uprave i pokrajinskih ustanova, nevladinog sektora, sportskih organizacija i drugo. Među njima bih pre svega izdvojio: Pedagoški zavod Vojvodine, Vojvođanski centar za ljudska prava, Beo­ gradski centar za ljudska prava, Muzej Vojvodine, Gradski muzej iz Subotice, Javni servis Radio­televizi­ ja Vojvodine, Fond za multimedijalnu kulturu, opštin­ ski sportski savezi i savezi za školski sport i olimpij­ sko vaspitanje iz više opština u Vojvodini i drugi. Na koji način se finansiraju troškovi projekta? Troškovi ovog projekta se finansiraju većim delom iz Budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine i za njego­ vo finansiranje u 2008. godini u budžetu pokrajine je izdvojeno ukupno 32.9 miliona dinara. Jednim delom se troškovi projekta finansiraju i iz sredstava iz dona­ cija i do sada smo u tom smislu ostvarili uspešnu saradnju sa Vladom Republike Mađarske, Javnim fon­ dom „Šansa za stabilnost“ iz Segedina, Konrad­Adena­ uer Fondacijom, Britanskom ambasadom u Beogradu i drugima. Sredstva koja će se obezbediti u Budžetu APV, za finansiranje troškova projekta u ovoj godini, uveren sam, neće ići ispod nivoa prošlogodišnjih, upr­ kos ekonomskoj krizi koja se najavljuje. Koji su efekti projekta i da li su oni merljivi? Ono što mogu da zaključim na osnovu dosada­ šnjeg iskustva na realizaciji aktivnosti projekta jeste da u Vojvodini postoji jedna atmosfera u kojoj veli­ ka većina građana prepoznaje potrebu za ovakvom vrstom akcije i prihvata njegove ciljeve kao neophod­ ne, ali da do sada, ili barem u poslednje dve decenije u Vojvodini nije postojala organizovana i koordinira­ na aktivnost u ovoj oblasti. Ciljevi projekta su dugoročnog karaktera i nje­ govi konkretni efekti će biti vidljivi i merljivi tokom narednih godina. u svakom slučaju, već stvaranjem jedne atmosfere kojom promovišemo multikulturali­ zam kao vrednost ovih prostora stvaramo uslove za interkulturalni dijalog, a prisutan je utisak da građa­ ni sve više pozitivno reaguju na kulturnu različitost Vojvodine, doduše neki je prihvataju kao vrednost, a drugi samo kao nužnost. U okviru projekta je pre nekoliko meseci u Pančevu održano regionalno takmičenje “Kupa tolerancije 2008”. Da li se planira realizacija još nekih aktivnosti u našoj sredini u narednom periodu u okviru projekta? Naravno, mi se u vašem gradu uvek osećamo dobrodošli i saradnja koju smo do sada ostvarivali sa

XXI vek partnerima iz Pančeva je bila vrlo uspešna. u nared­ nom periodu, dakle već u martu mesecu, planira se organizacija kvalifikacionih takmičenja u okviru reali­ zacije potprojekta “Kviz Koliko se poznajemo”, koji je takođe deo programa “Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini”, kao i naravno, nastavak saradnje na organizaciji “Kupa tolerancije” koji se tra­ dicionalno održava u oktobru i novembru mesecu. Aktivnosti Vašeg sekretarijata u Pančevu ne svode se samo na realizaciju Projekta. Na nedavno održanoj tribini u Pančevu, pod nazivom “Jezik i pismo u službenoj upotrebi” u organizaciji „In medias res“ na kojoj ste govorili o aktivnostima Sekretarijata, kao i o međunacionalnim odnosima na teritoriji Vojvodine, između ostalog ste se osvrnuli na nedavno usvojen Statut Grada Pančeva. Da li biste za „XXI vek”, ponovili to što ste govorili o Statutu Pančeva, a vezano za tačku 3 koja predviđa uvođenje službene upotrebe jezika i pisma pojedinih nacionalnih zajednica? Ovo je pre svega veoma važna politička odlu­ ka. uvođenje jezika i pisama nacionalnih manjina u službenu upotrebu u organe javne vlasti u Gradu Pančevu je svakako pokazatelj da se nova politička struktura otvara prema građanima, pre svega prema građanima koji su pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica. Na ovaj način pokazuje da je spremna da čini korake u pravcu zaštite njihovih prava i daje jasan signal manjinskim zajednicama da ih smatra ravnopravnim članovima društva. Još od 2003. godine kada je usvojena pokrajinska Odluka o bližem uređivanju pojedinih pitanja službe­ ne upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, pokrajinski sekretarijat čini napore da se odredbe ove odluke pri­ mene u praksi. Svesni smo da je to proces koji traje, pre svega iz tog razloga što se zaštita prava manjina generalno, pa i po pitanju službene upotrebe jezika, u različitim vojvođanskim sredinama različito tretira i da je za efikasnu primenu Odluke neophodno prisu­ stvo političke svesti i političke volje onih aktera koji je sprovode u praksi. Moram istaći da su značajnu ulogu u celokupnom ovom procesu odigrale i organizacije civilnog sekto­ ra, što je veoma važno, jer to pokazuje da u društvu, ili u njegovom značajnom delu, postoji atmosfera pri­ hvatanja višejezičnosti kao vrednosti sredine. Hvala Vam gospodine Rošu što ste odvojili dragoceno vreme za čitaoce našeg časopisa. Valentin Mik
23

Služba posvećuje značajnu pažnju razvoju među- manjinskim jezicima. Dakle, ovakve akcije i mere nisu etničke tolerancije u Vojvodini, kakve aktivnosti rea- samo naša potreba već i naša obaveza po međunarod­ lizuje u tom smislu? nim dokumentima. Ali smo svakako u sekretarijatu Vojvodina je multikulturalna sredina u kojoj živi postali svesni činjenice da moramo imati aktivniji 26 različitih etničkih zajednica. Ovakvo bogatstvo pristup, ne samo zato što to predviđaju međunarodne kultura je retko i u evropskim okvirima. Na žalost, konvencije, nego zato što nema uspešne zašite prava građani nisu uvek svesni tog bogatstva i prednosti u atmosferi kada se to ne smatra potrebnim, kada koje jedna multikulturalna sredina može da ima. se ta različitost ne smatra vrednošću i nečim što bi Predrasude i strahovi od svega što je drugačije još trebalo očuvati. uvek su prisutni u našem društvu i predstavljaju osno­ Koje su konkretne aktivnosti na realizaciji prove koje motivišu mržnju i etničku distancu. ljudi koji jekta „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u o sebi i o drugima znaju dovoljno, nisu skloni mržnji, Vojvodini“ i šta se planira u narednom periodu? jer mržnja, otpor i distanca su jednostavno, rezul­ Aktivnosti na realizaciji projekta nastavljaju se i u tat neznanja. Na ovoj tvrdnji se zasniva i projekat 2009. godini, a trenutno se realizuje IV faza koja sadr­ Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine pod ži niz pojedinačnih programa, koji na različite načine nazivom „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije i različitim pristupom ostvaruju osnovne ciljeve projek­ u Vojvodini“, koji od 2005. godine aktivno realizuje ta i svoje posebne ciljeve. zadatak ovog projekta je da Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine. zapra­ Marius Rošu je rođen u Pančevu, 1973. godine. Studirao na vo, inicijator cele ove akcije i jeste Pravnom fakultetu u Novom Sadu, po struci diplomirani pravnik. pokrajinski sekretarijat, koji je i zva­ u pokrajinskom sekretarijatu zaposlen od decembra 2002. godine. nično njen nosilac. Po prirodi stvari, Od marta 2006. godine imenovan za koordinatora projekta Izvr­ njegova realizacija je poverena Slu­ šnog veća AP Vojvodine «Afirmacija multikulturalizma i tolerancije žbi za prava nacionalnih manjina, ali u Vojvodini». Nakon toga, od maja 2006. godine biva unapređen u se on sprovodi u saradnji ne samo sa šefa Odseka za realizaciju projekata multikulturalizma i toleranci­ drugim resornim sekretarijatima i je u pokrajinskom sekretarijatu. Od decembra 2006. godine obavlja drugim pokrajinskim organima već i funkciju pomoćnika pokrajinskog sekretara i direktora Službe za sa velikim brojem drugih subjekata. prava nacionalnih manjina. Ogroman broj mladih ljudi je direkt­ Oženjen, dva sina, živi u Novom Sadu. no ili indirektno uključeno u realizaci­ ju ovog projekta. upravo mladi ljudi i jesu ciljna grupa ovog projekta, jer će mladi ljudi biti stvori uslove za mlade ljude, pripadnike različitih naci­ nosioci odnosa u društvu i kreatori društvenih prilika onalnih zajednica iz Vojvodine za dodatnu edukaciju i u budućnosti. Na taj način omogućavamo stvaranje masovne međusobne kontakte i na taj način prevazila­ jedne mase društvenih aktera koji nemaju predrasu­ ženja predrasuda i razvijanja međusobnog poverenja de i etničku distancu, a multikulturalnost prihvataju i uvažavanja. S obzirom na to da je projekat usmeren kao vrednost i prednost Vojvodine i omogućavamo prema mladima, tako je i koncipiran od samog početka stvaranje stabilnih međuetničkih odnosa koja su ključ i uključuje gotovo sve srednje škole sa teritorije Vojvo­ razvitka ovih prostora. Kao što smo već rekli, u više­ dine i veliku većinu osnovnih škola. Iz ovoga se vidi nacionalnim sredinama u kojima nema stabilnosti, da se veći deo ovih pojedinačnih programa realizuje u nema ni ekonomskog napretka, to je bar jasno. saradnji sa vojvođanskim školama. Na kraju krajeva, ovi aspekti zaštite prava nacio­ u ovoj fazi realizacije, osim povećanja broja nalnih manjina koji podrazumevaju mere i aktivnosti pojedinačnih programa u odnosu na prošlu fazu, pla­ sa ciljem razvoja dobrih međunacionalnih odnosa, niramo i unapređenje aktivnosti i rezultata u kvalita­ međunacionalnog poverenja, kao i mere i aktivnosti tivnom i kvantitativnom smislu. koje naglašavaju da je etnička, kulturna i jezička raz­ Osim škola, koji subjekti su još uključeni u njeličitost deo bogatstva jednog društva i deo jedinstve­ govu realizaciju? nog evropskog nasleđa izražene su i u članu 6. Okvir­ u realizaciji ovog projekta naša uloga je da utvr­ ne konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina, dimo osnovne pravce i politiku delovanja i da obez­ kao i u članu 7. Evropske povelje o regionalnim i bedimo njihovo delimično ili potupno finansiranje, a
22

XXI vek

broj 4

broj 4

XXI vek

уПОтРеБА ЈезИКА И ПИсмА

О ИДеНтИтету у мешОВИтИм БРАКОВИмА

Без проблема у судским поступцима
­ Језик је најизразитије средство сопствене националности ­ слобода употребе свог језика спада у уставом зајамчена права
зика и писма. тако, закоником о кривичном поступку регулисано је да у судовима на чијим подручјима жи­ ве припадници националних мањина да је у службе­ ној употреби у кривичном поступку поред српског језика и језици мањина као и њихова писма у складу са законом. На истоветан начин ту проблематику ре­ гулише и закон о парничном поступку. Како у кривич­ пише: Станка Симоновић, ном поступку, тако и у парничном поступку, странке судија Окружног суда у Панчеву морају бити поучене о свом праву на употребу свог језика и та се поука уноси у записник. Важећим законом о службеној употреби језика уколико се поука о праву на употребу свог језика и писма прописано је да на подручјима Републике не унесе у записник чини се битна повреда поступка, србије на којима живе припадници народности у слу­ а што даље доводи у поступку по жалби до укидања жбеној употреби су истовремено са српским језиком одлуке суда. На захтев странке цео поступак се мо­ и језици и писма народности. Под службеном упо­ же водити на језику народности или, пак, странка мо­ требом језика и писма сматра се употреба језика и же да захтева да се само њено саслушање обави на писма у раду државних органа, органа аутономних њеном матерњем језику. Ако се поступак не води на покрајина, градова и општина, установа, предузећа и језику странке, странка може захтевати да јој се из­ других организација када врше јавна овлашћења. врши усмено превођење свега што се износи у току службеном употребом језика и писма сматра се и поступка. употреба језика и писма при исписивању назива места Како у кривичном, тако и у парничном поступку и других географских назива, назива тргова и улица, јако мали проценат странака, иако поучен на право на назива органа, организација и фирми, објављивање употребу свог матерњег језика, користи ту могућност. јавних позива, обавештавања. Поједини припадници у службеној употреби текст националних мањина након на језицима и писмима народно­ што се изјасне који им је ма­ сти исписује се после текста на терњи језик изјављују да зна­ српском језику, испод или десно ју свој матерњи језик, али да од њега, истим обликом и вели­ ће изјаву дати на српском је­ чином слова. зику који је у службеној упо­ Ако је више језика народно­ треби, а такође, дешава се да До правде и на матерњем језику сти у службеној употреби текст поједини припадници нацио­ на тим језицима исписује се после српског језика по налних мањина изјаве да мање знају свој матерњи је­ азбучном реду. зик, но службени српски језик. Језик, језици народности који су у службеној упо­ На основу дугогодишњег искуства могу само кон­ треби у општини, аутономној покрајини утврђују се статовати да у судским поступцима који су вођени статутом општине, односно, аутономне покрајине. пред Општинским, односно, Окружним судом у Пан­ у свим судским поступцима и управном поступку чеву није било проблема везаних за право на употре­ разрађене су уставне одредбе о праву на употребу је­ бу матерњих језика националних мањина.
24

Васпитање кључна одредница
­ Од супружника зависи у којој мери ће чувати свој идентитет ­ Велику улогу има васпитање које партнери носе из својих породица
и верској различитости. то може да буде и предност у одржању једне везе, јер захтева додтан напор у обо­ страном упознавању партнера. тиме се остварује чвр­ шћа повезаност. Један од битних момената у мешовитим бракови­ ма је колико партнери раде на очувању свог нацио­ налног и верског идентитета. сматра се да за мушкар­ це и жене не важи исти однос према мешовитом бра­ ку. Постоје мишљења да су жене у овим случајевима губитак за групу из које потичу, а за групу у коју су удате су добитак.

пише: Милена Јовишић Вишенационалне средине, за разлику од других, поседују посебну врсту богатства које се огледа у ис­ преплетаности културних, духовних, верских и дру­ гих вредности националних заједница које их чине. за људе у таквим срединама није ништа необично када у локалном превозу или на улици чују разговор на румунском, мађарском, словачком или неком другом језику мањина. Када се у локалним установама културе приказује представа на језику неке од мањина, мно­ ги је прате, па тако није ни за чуђење да када у брак ступају људи различитих наци­ оналности.

Усаглашености и разумевања
Банатско Ново село у панчевачкој општини, је пример где се скоро 250 година гаје добри односи

Љубав надвладава разлике
Према истраживањима у 2007. години, у србији је склопљено око 40 000 бракова, што је за осам хиљада мање у односу на пре 10 година. Подаци завода за статисти­ ку из 2002. године говоре да је у нашој зе­ мљи било око 18% мешовитих бракова од укупног броја венчаних, а деценију раније Породица Јовић око 16%. захваљујући приликама које су нас све заједно за­ између срба и Румуна. Према последњем попису из десиле у последњих 15­так година, и поред бројних 2002. године ово место има 7.345 становника, од ко­ свакодневних трзавица, људи су успели да очувају јих је 4837 срба, 2306 Румуна, а 110 се изјаснило да значајан степен толеранције. то, умногоме, доприно­ су Роми. Оваква структура становништва неминовно си лакшем прихватању различитости међу људима на је доводила и до мешања. Како сазнајемо од зорана националном, верском и другим аспектима. за мешо­ стојчића, матичара, у Банатском Новом селу је по­ вите бракове је то од изузетног значаја, било да се следњих година такав тренд да се годишње склопи заснивају само на националној или и на националној око 40 бракова, од којих два до три мешовита.
25

XXI vek На основу неколико примера из овог места поку­ шали смо да сазнамо како се чува и негује национал­ ни и верски идентитет брачних партнера. Из изјава супружника и деце из мешовитих бракова између срба и Румуна. Најчешће разлике испољавају се при обележавању верских празника и неговања језика.

broj 4

broj 4

XXI vek

евгенија Веселинов (27), графичка дизајнерка, је дете из мешовитог брака. мајка је Румунка, а отац лала­црногорац. евгенија је кроз целокупно школо­ вање наставу слушала на српском језику, али говори и румунски који је од малена научила у породици. Није крштена. Изјашњава се као пола српкиња ­ по­ ла Румунка. у њеној породици се обеле­ жавају оба Божића. На румунски Божић, 25. децембра породично одлазе код роди­ теља њене мајке (Румунке), док за српски Божић, 7. јануара, мајчина родбина дола­ зи у њихов дом. Познато је да љубав не познаје границе. мешовити бра­ сличан обичај се негује и код Виоре­ кови у вишенационалним срединама су доказ за то. Висок ла Ардељана (25), инжињера електротех­ степен толеранције и развијена свест о прихватању различи­ нике. Он потиче из породице у којој је тости међу људима су велики корак у развоју једне средине мајка српкиња, а отац Румун. Виорел се и друштва уопште. то се учи кроз одрастање у породици, школовао на српском језику, али говори и школовање, медије, само ако постоји воља да се упознају румунски. у његовом дому обележавање културне, верске и друге вредности људи који живе у нашој румунске крсне славе ­ Аранђеловдана и околини. тада су мање препреке и у заснивању брачних румунског Божића има посебан значај. заједница људи чији су матерњи језик, верска опредељеност за српски Божић он породично одлази или боја коже различити. узајамно поштовање, уважавање код родитеља његове мајке (српкиње) где и неговање ових различитости су богатство које ће понети прославља овај празник. Виорел се изја­ нове генерације као део свог идентитета. шњава као Румун и крштен је у Румунској православној цркви. На Велики петак од­ Ради бољег сагледавања ове приче, треба напо­ лази и у српску и у румунску цркву да упали свеће. у менути да су Румуни православци и да њихова црква свечаним поворкама које тада иду око цркава, увек поштује грегоријански календар. Румунска заједни­ буде доста младих. И евгенија и Виорел кажу да им ца у Банатском Новом селу има своју богомољу. у је свеједно у којој ће се поворци наћи. то зависи од локалној основној школи и вртићу настава се одр­ друштва у ком су тог тренутка. жава и на румунском језику у једном одељењу сва­ мајка Јасмине моцоње (41), домаћица, рођена ког разреда. у месту постоји и неколико румунских Кемпијан, је српкиња, а отац Румун. Она је током це­ удружења која негују културу и обичаје. Осим тога, локупног школовања ишла у српско одељење. уз баку Румуни равноправно учествују у раду локалних уста­ и оца научила је румунски. међутим, како њена мај­ нова. многи су на челним или високим функцијама. ка не говори румунски код куће се претежно говори­ Румуни су тренутно на челу савета месне заједнице ло српски. Јасмина је крштена у српској цркви. у ње­ и Дома културе. ној матичној породици обележавали су се и српски и зоран Јовић (41), стрип цртач и бубњар, ожењен румунски Божић. Данас она са супругом Недељком и је Румунком и има двоје деце. На инсистирање су­ два сина одлази у родитељску кућу када се обележа­ пруге Дорине они су венчани у српској и румунској ва румунски Божић. српски Божић и славу обележа­ цркви, а и деца су им крштена у обе цркве. старије ва у свом дому са породицом и пријатељима. дете им је ове године пошло у вртић. уписали су га у румунско одељење. Јовић то овако објашњава: *** ­ сина смо уписали у румунско одељење да би бо­ Из ових примера може се закључити да искључи­ ље научио румунски језик, који добро разуме, али не говори. Богатство је да дете зна језик своје мајке. то во од супружника у мешовитим браковима зависи у ће му омогућити да се школује и у Румунији. ми га којој мери ће се сачувати идентитет. у свему томе нећемо оптерећивати касније. Наставиће школовање велику улогу има васпитање које партнери носе из на језику на ком буде желео. Нама је битно да се је­ својих матичних породица и које преносе на своју децу. зик не заборави, ­ истиче Јовић.

Pokrajinski javni servis i informisanje na jezicima manjina
­ Javni servis treba da informiše, edukuje i zabavi konzumente informacija, a redakcije na jezicima manjina koristeći kapacitete RTV­a mogu da unaprede kvalitet programa koji je tre­ nutno na nezavidnom nivou
Javni servis je po definiciji ustanova koju osnivaju, kontrolišu i finansiraju građani na jednoj teritoriji. u našem slučaju to je RTV Vojvodine u Autonomnoj Pokrajini Vojvodina u sastavu Republike Srbije. To je zanimljiv specifikum, jer osim kod nas, u drugim zemljama u okruženju nemamo primer pokrajinskog i republičkog servisa. To je dobra praksa koja demon­ strira i uvažava niza kulturno–istorijskih okolnosti svih naroda koje tu žive. Javni servis po mišljenju profesora Radeta Velja­ nosvkog, stručnjaka za medijsku oblast ima ulogu da informiše, edukuje i zabavi konzumente informacija. To je njegova osnovna uloga uz primat prva dva navede­ na elementa. Ako sve izneto uzmemo kao činjenicu, postavlja se pitanje šta to građa­ ni Vojvodine, posebno predstavnici manjin­ skih zajednica, imaju kao medijsku ponudu na Radio­televiziji Vojvodine? programa. Iako se od ovih brojki vrti u glavi, izgleda da se menadžment vodio logikom da svaka manjinska redakcija bude srazmerno zastupljena i da ponudi program na osnovu procentualne zastupljenosti. u raspodeli vremena napravljen je solidan balans, ali se nakon forme postavlja pitanje suštine programa. Ako izvršimo letimičan monitoring uz podatak da je televi­

Љубав је најсигурнији улог за брак

Za svakog po malo, a u stvari nikom ništa
Vojvođanski javni servis, na prvi pogled, ima zadatak da ponudi „za svakog po malo“, barem što se tiče manjinskih redak­ A kada se reflektori ugase! cija koje svoj program emituju na drugom programu Televizije Novi Sad. Ako se za trenutak okre­ zija audio–vizuleni medij, možemo zaključiti da RTV nemo surovoj statistici i u fokus stavimo informativni za svakog nudi po malo a u stvari niko ne dobija ništa. program kao repernu tačku, videćemo da je u aprilu zašto je to tako? prošle godine najviše programskog sadržaja proizvela srpska redakcija 6747 sati što predstavlja 7,79% ukup­ Mladost budi nadu ne proizvodnje RTV­a. Na drugom mestu je mađarska redakcija sa 3,54%. Potom sledi program na romskom Većina programa manjinskih redakcija (što u zna­ jeziku sa 1,85%. Rumunskom informativnom progra­ čajnoj meri važi i za srpsku redakciju), teško je gledlji­ mu pripalo je 1,54%. Četvrta je slovačka redakcija va. Sa arhaičnim enterijerom u studiju, što bez obzira sa 1,45%. Rusinski i ukrajinski jezik zastupljeni su na znanje, iskustvo i trud novinara, u startu odbija sa 1,40%, dok su ostale zajednice zastupljene sa 342 gledaoce od praćenja emisija. loša scenografija i skro­ časa što je 0,39% ukupno emitovanog televizijskog man vizuelni izgled nadoknađuje se dobrim stajlingom
27

26

XXI vek i modernom garderobom, ali toga na RTV­u, barem što se tiče manjinskih redakcija nema ni u naznakama. Novinari ne svojom krivicom, ulaze u studio skromno obučeni isključivo iz svog džepa. uz sve to ponekad zataji i saradnja sa kamerom, koju prezenteri traže pogledom upinjujući se da otkriju koji objektiv ih u tom momentu zumira. značajan problem ogleda se i u predugom trajanju priloga. Neke od manjinskih redakcija idu i do rekordnih 10 minuta po prilogu. Ima li onda leka za manjinske redakcije? Na to pita­ nje moguće je odgovoriti na jednostavan način ­ Ima naravno. Međutim veliko je pitanje da li RTV želi da

broj 4 kanalu“. To je karikiranje proizvodnje programa, ali maestralno odaje suštinu cele priče. u očuvanju iden­ titeta i posebnosti neke zajednice, folklor i običaji igraju važnu ulogu. Ali, ima li među Mađarima, Rumu­ nima, Slovacima, Rusinima, Romima i ostalim manji­ nama da sve ne navodimo, još nešto osim okretnog i živahnog tancovanja? Čini se da ima. To su najčešće političari i razni drugi autoriteti koji su spremni da sede u raznim zvaničnim i nezvaničnim telima, da sebi uzmu za pravo da se ponašaju kao supervizori koji brižno i budno prate delovanje manjinskih medi­ ja bilo da su to novine ili radio i televizijske emisije. Oni dele savete i prate koji je novinar šta rekao i u kojoj emisiji nije dovoljno hvaljen ili kuđen taj i taj. E sad, da li se u tome ogleda nezavisnost rada Pokrajin­ skog javnog servisa. To je već druga priča. Ipak, sve se svodi baš na to pričanje priče. Manji uticaj raznih političara i politikanata, a veći primat rada mladih urednika i novinara dopri­ neo bi povećanju kvaliteta, a možda i kvantiteta pro­ grama. On bi zasigurno bio gledljiviji, a i bavio bi se ozbiljnijim temama. Ne tre­ ba preterivati, pa odmah zahtevati složenije novi­ narske forme i teške teme koje obrađuje istraživačko novinarstvo. Toga nema ni u većinskim medijima, ali treba razmišljati i u tom pravcu. Ako Pokrajinski javni servis ne ostvari svoju ulogu i ne pokrene svoje kapacitete koji su značajni, na povećanju kvaliteta programskog sadržaja i to kako na većinskom, tako i na manjinskim jezicima, može se doći u situaciju da se postavi pitanje njegova svrsishodnost. Ima raznih ideja, od one da nam dva servisa nisu potrebna pa do priče o stvaranju lokalnih servisa koji bi zamenili pokrajinski koji ionako ima minimalnu gledanost i slušanost. Bojim se da ne izgubimo i ovo malo što imamo. Manjinske redakcije bi trebalo da se uzmu u pamet i da počnu sa ozbiljnim poslom jer od starih modela rada nema mnogo koristi. Televizija kod nas, kako to kažu pojedinci malo košta, al’ malo i daje. Sad, da li je malo, procenite sami. Vladimir Barović

broj 4

XXI vek

OČuVANJE TRADICIJE I OBIČAJA

Žetelački dani u Vojlovici
­ Žetva srpom i tradicionalni doručak na njivi ­ Žetelački karneval ­ Izložbe i žetelački bal
Slovak, Madjar i ostali pripadnici nacionalnih manjina koji žive u Vojlovici i pored raznih poteškoća, ali i životnih neprilika zajedničkim snagama uspeva­ ju da očuvaju svoje običaje, tradiciju, kulturu, jezik i pismo. Iako su vremena nekada bila možda i teža njiho­ vi preci su probleme rešavali kroz zabavu, igru i pesmu na raznim zabavama. Tako su radili i za vreme velikih poslova na poljima. upravo zbog toga, da se očuva tradicija, već 14 godina se u Vojlovici organizuju tradi­ cionalna manifestacija „Žetelački dani“. Organizuje se poslednjeg vikenda u julu. Žetelačka svečanost na koju su Vojlovčani veo­ ma ponosni, ove godine počela je, nešto ranije, 20. jula tradicionalnim košenjem žita. Dobro znamo da su poljoprivrednici u prošlim vremenima mukotrp­ no teške poljoprivredne radove obavljali ručno ili uz pomoć oskudne mehanizacije. Tih dana članovi slovačkotg Kulturnog­prosvetnog društva „Đetvan“, Madjarskog kulturnog društva „Tamaši Aron“ i Mesne zajednice „Gornji grad“ pokazuju svoju umešnost i spretnost u košenju pšenice srpom. Na ovaj način pokazuje se i čuva stari običaj koji se prenosi sa gene­ racije na generaciju sve do danas. upravo zbog toga ova manifestacija ima veliki značaj. Pored napornog posla na njivi se obično uz muziku, pesmu i veselje služi bogat doručak. Obavezna je slanina, paradajz, sir, luk, kuvana jaja, rakija i druge đakonije koje pripremaju vredne domaćice. u toku manifestacije „Žetelački dani“ organizuju se razna predavanja za poljoprivrednike. O najnovijim dostignućima govore im naši najistaknutiji poljoprivredni stručnjaci. Ove godine govorilo se i o omladini i sportu. Na fudbal­ skom terenu u Vojlovici organizovane su utakmice i druga nadmetanja. Manifestaciju „Žetelački dani“ obavezno prate pri­ godne izložbe koje se organizuju u Spomen domu u Voj­ lovici. Posetiocima se služe proizvodi od brašna, kao i domaći kolači. Svoj deo na izložbi imali su i učenici vojlovačke Osnovne škole „Bratstvo­jedinstvo“. Člano­ vi likovne sekcije „Šapice“ predstavili su svoje radove. završnicu kulturno­umetničkog programa ulepšali su pored Folklornog ansambla „Stanko Paunović“ iz Pan­ čeva i gosti iz Mađarske. zapevala je i domaća muška i ženska grupa SKPD „Đetvan“. I gudački orkestar predstavio se vojlovačkoj publici. Koreografiju „Žetva“ odigrala je starija folklorna grupa SKPD „Đetvan“. Po završetku programa za sve učesnike organizovan je bogat koktel. Najveće i najznačajnije dešavanje je žetelački kar­ neval. On okuplja sve učesnike, mlade i stare. Svi su u raznobojnim radnim nošnjama u kojima su bake i deke nekada odlazili na njivu. Tu je i velika kolona traktora,

Kad malo košta, televizija malo i daje ga uzme. Rešenje je u angažovanju mladih, obrazo­ vanih i energičnih novinarki i novinara. Njih, ruku na srce, u Pokrajinskom javnom servisu ima, ali se pitanje njihovih mogućnosti dovodi u direktnu vezu sa onim šta mogu da urade. Po svemu sudeći, za sada su njiho­ va ovlašćenja i pozicije takve da se ne pitaju mnogo. Njihov posao se svodi na terenski rad i eventualno čitanje vesti u studiju. To je nedovoljno, jer im se ne dozvoljava ozbiljnija radna kreativnost. Ako nema ini­ cijative, nema ni gledanog javnog servisa koji privlači publiku željnu zanimljivog i modernog programskog sadržaja. u krajnjoj liniji, svakog meseca se za to izda­ vaja novac.

Đetvanovci na žetelačkim danima pre defilea fijakera, kombajna i staro vatrogasno vozilo. Defile je ove godine otvorila potpredsednica Pokrajinskog izvr­ šnog veća Ana Tomanova Makanova. Raspevani defile kretao se ulicama Vojlovice. zastajkivalo se na svakoj raskrsnici. Žetelačka raspevana povorka obavezno se osveži u Mađarskom kulturno­umetničkom društvu „Tamaši Aron“. Poslednje osveženje je pred kućom poljoprivrednika Pavla Beracke. Svečanost se nastavlja i u večernjim satima na žetelačkom završnom balu u prostorijama Društvu „Đetvan“ i „Tamaši Aron“. u SKPD „Đetvan“ dobrom raspoloženju doprinela je grupa „Duga“. Organizova­ na je i bogata tombola, igra parova i naravno ukusna večera. Druženje, igra i pesma trajali su do ranih jutar­ njih časova. Alena Gajan
29

Pričam ti priču
Manjinske programe RTV­a jedan kolega je defi­ nisao kao „raspevane i razigrane manjine na drugom
28

XXI vek

broj 4

broj 4 ­ u kraju gde sam rođen, bilo je Nemaca i Srba. Živeli su kao dobri susedi. Nije bilo svađa na nacio­ nalnoj osnovi. Međusobno smo se poštovali. Kada je počeo rat, deda je spasavao zarobljene Srbe od stra­ ne Nemaca. Kada bi u koloni prema logoru prolazili pored naše kuće, deda je bio na kapiji i krišom nekoli­ ko ugurao u kuću i tako ih spasao muka. Većina naših rođaka iz Kačareva, koji su bili u Knićaninu, preživela je zahvaljujući mojima koji su ih pomagali. Nosili su im hranu i lekove. Potom su dolazili na oporavak kod nas u Kovin, da bi kasnije otišli u Nemačku. Doživotno su nam zahvalni, ističe Krumes.

XXI vek

ERNEST KRuMES, ČlAN uDRuŽENJA SRPSKO­NEMAČKOG PRIJATElJSTVA, PROFESOR VIOlINE I KAMERNE MuzIKE O SEBI, SVOM POREKlu I MuzICI

Nikada se nisam osećao strancem
­ Svedočanstvo prošlosti i sadašnjosti ­ Sudbina od Kovina do Pančeva ­ Muzika spaja ljude
jedno prezime ­ Plenih. Ispitivanjem, došao sam do saznanja da prezime Krumes, ne da nije bilo u Banatu, već i u čitavoj Srbiji. To prezime se, međutim, pojavlju­ je u zagrebu, ljubljani, Nemačkoj, Americi…, seća se profesor . Njegova porodica u Pančevo se doselila 1953. godi­ ne, zbog školovanja sestre Brigite, koja je već pohađa­ la srednju muzičku školu. Svirala je klavir. Još uvek mu je sveže sećanje na druženje sa decom iz komšiluka. Igrao se i sa srpskom i rumun­ skom decom. Slagao se izuzetno dobro sa svima. Igrao se i sa sestrinim igračkama. Pravio je sa drugarima razne igračke od tikvi i od kalemova. Najčešće bi to bio traktor. u kući se govorilo nemački, dok u igri to više nije bilo bitno. Sa pet i po godina izuzetno draga igračka mu je bila violina. Možda , gledajući danas sa distance i najdraža.

Sve prilagođeno budućnosti
Porodica Rupental i Krumes po dolasku u Pančevo stanovala je godinu dana privatno, da bi potom prodali svu imovinu u Kovinu i kupili kuću u Pančevu. ­ Sve je bilo prilagođeno školovanju moje sestre i mene. Nakon završene gimnazije i srednje muzičke škole, upisao sam Fakultet muzičkih umetnosti. Sestra je već uveliko bila profesor klavira, a ja sam posle zavr­ šenih studija, radio kao profesor violine u školi „Petar Slavenski“ u Beogradu do penzije, kao i u pančevačkoj Muzičkoj školi, gde je davne 1962. godine započeo rad stručnog učitelja, kaže Krumes sa žaljenjem, jer je oduvek sanjao da postane arhitekta. Ali, za to nije bilo dovoljno novca. u kući Krumesovih praznovalo se po evangelistič­ kim običajima. Baka ga je učila molitvama na nemač­ kom jeziku. ­ Danas ne slavim ništa, čak ni svoj rođendan. Ne osećam potrebu da bilo šta slavim, pomalo setno izgovara sagovornik, priznajući da se više ne pridržava običaja i tradicije.

piše: Marija Vuksanović

Po poslednjem popisu iz 2002. godine u Pančevu živi 172 Nemca, a u pančevačkoj opštini ih je preko dve stotine. Reč je o potomcima brojnih porodica nemač­ kih doseljenika. ­ Rođen sam u Kovinu 1944. godine. Baba i deda sa očeve strane su iz Bele Crkve, dok sa majčine strane, oboje su čisti Nemci ­ Johan i Johana Rupental. Otac Dezider Krumes iz Kucure (Bačka) i majka Johana venčali su se 1934. godi­ ne. Sestra Brigita, bila je deset godina starija od mene. Otac je bio mobilisan, neposredno pre mog rođenja. Odveden je prvo u zrenjanin, da bi kasnije oti­ šao u Salzburg i zauvek ostavio porodi­ cu. Nikada se nismo upoznali, sa dosta gorčine priča Krumes. Po kazivanju Ernesta Krumesa, otac je bio poznati trgovac. u Kovinu je imao gvožđaru „Kramer“, gde je deda nastavio da radi kratko posle rata. Ina­ če, deda je bio dobar mehaničar ­ struč­ njak za popravku šivaćih mašina, ali i Ernest u svetu muzike ­ svoj na svome vrlo vešt u popravci bicikala. u to vre­ me prodavao je seljacima na kredit preko 500 bicikala. Evocirajući uspomene na dedu, ratne događaje, na To nikada nije plaćeno, jer je seljacima kredit otpisan, komšije Srbe, Krumes ih pamti po dobrom. Kaže, živeo a deda bankrotirao. je sa svojom porodicom kao miran i lojalan građanin. Deda je verovao u komunizam, ali se nikada nije tako deklarisao. Tito je za njega bio pojam. Verovao je u nje­ Dobrosusedstvo i pomoć u nevolji ga, dok ga majka i baba nisu u tome podržavali. Bilo ­ Iako je prošlo mnogo godina, sećam se nekoliko je ideoloških razlika. Deda je pomagao partizanima, nemačkih porodica, ali u pamćenju mi je ostalo samo stalno je slušao radio i bio u toku zbivanja.
30

Johana i Dezider Krumes Deklariše se kao Nemac. Samo jednom na popisu se izjasnio kao Jugosloven.

Kad drvo „propeva“

Violina je Krumesova velika ljubav. Omađijala mu je i srce i dušu. To potvrđuje time što je uspeo da tu ljubav prenese na svoju decu Filipa i Mariju. Oboje su violinisti, pa čak i unuk koji ima samo četiri godine. Iako mali već pokazuje sklonost prema ovom instrumentu. Svaki slobodan trenutak naš sago­ vornik provodi u radionici sa instru­ mentima. zahvaljujući Franji Tofe­ lu, koji je bio stručnjak za popravku Nemački uticaj na srpsku kulturu, razvoj književnosti, ekonomi­ instrumenata i koji nije krio tajne ju i trgovinu, bio je nesumnjivo značajan i pozitivan. Istovremeno se zanata, vremenom se sve više „palio“ mora istaći i interesovanje nemačke strane za Srbiju i mnogi bliski da i sam krene u tajne ovog zanata. kontakti nemačkih intelektualaca tokom XVIII veka sa poznatim ­ Imam rodbinu u Nemačkoj koja Srbima, imali su docnije uticaj na kulturu i književnost kao inspira­ mi je nabavila stručnu literaturu. Ona cija iz zajedničkog života na ovim prostorima. mi je „bukvar“ za popravku violina. Ti nemački doseljenici „Švabe“, kako i danas najčešće u Srbiji Čak su mi i alat donosili. zovu pripadnike nemačkog naroda uopšte, bili su značajan most Poznavaoci kažu da nema lepšeg koji je povezao dva naroda. zanata od pravljenja instrumenata. (Navodi iz knjige Krumes je graditeljstvo violina zapo­ „Folksdojčeri u Jugoslaviji“, autor Slobodan Maričić) čeo tako, što je duže vreme posma­

Nemački doseljenici

31

XXI vek

broj 4

broj 4 bio je ustoličenje Martina Bajze, evangelističkog pasto­ ra u Vojlovici. Prošlog leta bili su nam gosti iz Slovač­ ke. Pozvani smo da uzvratimo posetu. Još u stara vremena postojao je običaj međusobnog posećivanja, ističe je župnik Ereš. Kada je reč o verskoj toleranciji, župnik kaže da uvek postoji korak više. To podrazumeva da uvek treba da budemo otvoreni jedni prema drugima, da vodimo dijalog. Najveći neprijatelj ljudi je, upravo neznanje. u Banatu za sada ne postoje zajedničke molitve, kao ni liturgije, dok ih u Beogradu, Novom Sadu, Subo­ tici, Bečeju ima. u njima učestvuju sveštenici katolič­ ke, pravoslavne i evangelističke crkve. Svake godine, 25.januara slavi se obraćenje Svetoga apostola Pavla. zajedničko svedočenje vere u Hristu, za našeg sagovor­ nika je suština stvari.

XXI vek

trao svog kolegu Milana Nikolića, koji se uveliko time bavio. ­ Rešio sam da i ja počnem da pravim Već početkom dvadesetih godina XVIII veka, u skladu sa violine. Prva violina je „propevala“ u mojim odlukama vlasti u Beču i guvemera Tamiškog Banata, genera­ rukama 1978. godine, a do danas sam napra­ la Mersija, počinje masovno naseljavanje Nemaca u Banat. vio 68. u proseku napravim dve violine (Navodi –Narodni muzej­Pančevo­istraživanja­ godišnje. Austrougarski period) Penziju je Krumes dočekao sa radošću. Samo tako je u potpunosti mogao da se posveti ovom poslu. Tokom svog radnog 400 koncerata. Stigli smo i do Bulonj Bjankura i Pariza. veka, on je i osnivač Gudačkog kvarteta. Oproštajni koncert bio je posvećen „Sećanju na ludvig ­ Godinama smo nastupali vrlo uspešno. Verujem van Betovena“. da je došlo vreme da treba „koplje baciti u trnje“. Svo­ Ovaj umetnik je potpuno uveren da muzika spaja ja mesta prerustili smo mlađima. Održali smo preko ljude bez obzira ko su i odakle su.

Naseljavanje Nemaca

Iz matičnih knjiga
Prema istorijatu pančevačke Katoličke crkve, verski život je započet nakon oslobodjenja od Tura­ ka. Prva matična knjiga je iz 1718.godine, kada je postavljen i prvi župnik, koji je po pisanim doku­ mentima bio tu sve do 1720. godine. Na obnovi crkve se i dalje radi. Ona duhovno raste, upravo, na različitostima, jer smo svi Božja deca. ­ Program humanitarne organizacije „Karitas“ je zavr­ šen. Trajao je pet godina. za sve to vreme je nesebično na delu pokazano kako se odvija humanitarni rad sa ustano­ vama za napuštenu decu i decu sa posebnim potrebama. Takođe, sprovodimo saradnju i sa drugim asocijacijama koje se time bave. Svejedno da li se bave decom ili odra­ slima. Pomoć je svima pružana. Takođe, posetili smo i „Mali london“, romsko naselje, gde su podeljeni paketi i pružena im je ruka saradnje, rekao je Ereš.

CRKVE Su NAM zASEBNE, AlI NAM JE VEROISPOVEST zAJEDNIČKA PORuČuJE MIHAlJ EREŠ, ŽuPNIK CRKVE SVETOG KARlA BOROMEJSKOG u PANČEVu

Polet i podsticaj
u Rimokatoličkoj crkvi u Pančevu, već više od deset godina organizuju se božićni koncerti. Jedina nagrada za sve učesnike jeste aplauz koji je iz godine u godinu sve veći, jer sve više ljudi dolazi u crkvu, bez obzira na veroispovest. ­ zajednica iz dana u dan raste duhovno. Crkva želi da bude otvorena ne samo za vernike katolike, već i za sve kulturne događaje. Interesantno je da mnogi stari Pančevci još uvek nisu bili u ovoj crkvi, i da na koncerte

zajedničko svedočenje Hristove vere
­ Izvanredna saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom i svim ostalim crkvama ­ Korak više u verskoj toleranciji ­ lični jubilej 25 godina svešteničkog rada
kroz vreme ulepšavali. Tako je sve do danas. Dva i po veka u crkvi svetog Karla Boromejskog vrše se obredi, što predstavlja značajan jubilej ne samo za Pančevo već i šire. To je najbolji dokaz da je sačuvana istorija ali i verska tolerancija. ­ zahvalan sam Bogu što sam svešteno lice. Prošla godina je bila godina mojih ličnih jubileja ­ 25 godina od rukopoloženja i 14 godina službe u pančevačkoj Katoličkoj crkvi. Pančevu dugujem mnogo, kao i ljudi­ ma sa kojima živim i koji mi pomažu da obavljam sve­ šteničku službu, kaže Mihalj Ereš, župnik Crkve svetog Karla Boromejskog. Župnik Ereš ima puno lepih reči za saradnju sa gradskim vlastima Pančeva. On ukazuje na izvanredne kontakte sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve i ostalih crkava. ­ Pančevo može da posluži za primer. Crkve odlič­ no sarađuju. Dolazimo jedni drugima. Najbolji primer Jubilej, 25 godina od rukopoloženja župnika Mihalja Ereša ­ Iako su naše crkve zasebne, zajednička nam je veroispovest. zajedničke molitve su za dobrobit zajed­ nice i ljudi. Kada bi se mediji više time bavili bilo bi još bolje za sve, naglašava Ereš.

u čast jubileja
Istorijski arhiv u Pančevu je izdavač knjige „250 godina Katoličke crkve u Pančevu“ . „….Ova knjiga je štampana, da imajući uvid u približno 300 godina rimokatoličke crkve nakon vladavine Turaka i u 250 godina sadašnje crkve, videvši ona nastojanja, odricanja i istrajnost sa kojom su je gradili, ulepšavali naši preci i dive­ ći se njihovoj ostavštini da susretnemo živoga Boga…..“, deo je citata uvodnog dela). dolaze i ateisti. Ipak, bitno je da ovaj grad, naša zajedni­ ca, raste ne samo materijalno već i duhovno. Suština vere je da približi verovanje životu, naglasio je Mihalj Ereš, župnik Crkve svetog Karla Boromejskog u Pančevu. Marija Vuksanović
33

Dom svih religija
Pre tri godine Crkva svetog Karla Boromejskog dobila je novosagrađeni Dom svetog Ambrozija. To je pomoćni objekat u okviru crkve u koji se okupljaju ljudi dobre volje različitih nacija i religija. ­ Izgradnju ovog Doma finansirala je Italijanska humanitarna organizacija Katoličke crkve „Karitas Ambrozijana“. „Karitas“ je izuzetno zadovoljan odnosi­ ma među ljudima u višenacionalnoj sredini. Poznato je da na području pančevačke opštine živi 27 nacionalnih zajednica. Ta različitost potpomaže da imamo dobru saradnju sa pravoslavnom i protestantskom crkvom. Takvim ponašanjem dajemo svetu pravu sliku i jedno drugo svedočanstvo o nama, kaže Ereš.

Crkva Svetog Karla Boromejskog Blizu je 300 godina od postojanja Rimokatoličke crkve u Pančevu i 250 godina od podizanja crkve sve­ tog Karla Boromejskog. Ovaj hram rimokatolika najsta­ rije je zdanje u Pančevu. za njeno trajanje i opstanak treba biti zahvalan našim precima, koji su je gradili i
32

XXI vek

broj 4

broj 4

XXI vek

KOlIKO JEzIKA ČOVEK zNA TOlIKO VREDI

KulTuRNI ŽIVOT RuMuNA u BANATSKOM NOVOM SElu

Kursevi makedonskog jezika
­ u odnosu na druge nacionalnemanjine makedonski jezik zapostavljen ­ Do raspada SFRJ makedonski jezik u pančevačkoj opštini bio u službenoj upotrebi
Makedonski narod u Srbiji je od konstitutivnog u SFRJ, njenim raspadom preko noći postao nacionalna manjina i kao takav se našao u nezavidnom položaju u odnosu na ostale nacionalne manjine. Druge manjine su godinama imale razne oblike organizovanja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, nacionalne kulture, obrazovanja, informisanja, zapošljavanja u javnim insti­ Sagledavajući stanje ostvarivanja prava na obra­ zovanje na makedonskom jeziku Nacionalni savet makedonske zajednice je odlučio da organizuje kurs makedonskog jezika pod nazivom „Dobro došli na makedonski jezik“. Smatra se da će ovaj vid izučavanja makedonskog jezika poslužiti kao osnova za veće inte­ resovanje za dalje učenje jezika u obrazovnim institu­ cijama. Kursevi makedonskog jezika su besplatni i posećuju ih polaznici uzrasta od 7 do 77 godina, bez obzi­ ra kojoj naciji pripadaju. Posebno je veliki interes tamo gde su ljudi bolje obavešteni i upoznati sa tim. Najbo­ lji primer je Jabuka gde ima preko 60 polaznika, a u Kačarevu, takođe imamo veliki broj polaznika. Preda­ vač je profesor makedonskog jezika, a radi se po programu za strance, budući da Makedonci u Vojvodini ili govore jezikom iz svog kraja ili ga uopšte ne znaju. ­ Veliki broj Makedonaca je zaboravio maternji jezik. Pravdaju se nedostatkom sagovornika u mešo­ vitim brakovima, uticajem sredine u kojoj žive, retkim kontaktima sa maticom. Najveći broj Makedonaca je potisnuo jezik misleći da im smeta jer su hteli da se što više prilagode sredini u kojoj žive. zašto je zapostavljen makedonski jezik? Jedini odgovor na to pitanje je neorganizova­ nost Makedonaca u Srbiji posle raspada bivše zajed­ ničke države. Danas se čine veliki napori da se isprave neki stvari, objašnjava liljana lazareska, profesor makedonskog jezika. Do sada su završeni kursevi u Vranju, Nišu, Novom Sadu, zrenjaninu, Plandištu, Vršcu i Gudurici. u toku su u Kačarevu, Jabuci i leskovcu, a uskoro će poćeti i u Glogonju, Subotici i drugim mestima gde postoji intere­ sovanjae za izučavanje makedonskog jezika. Biljana Lazareska

Kultura nasušna potreba
­ Banatsko Novo Selo iznedrilo plejadu istaknutih poslenika u kulturi od kojih su neki svet­ skog renomea ­ Rumunska nacionalna manjina, na stazi dužoj od dva veka, zajedno sa većin­ skim Srbima doprinosi razvoju multikulturalnosti u ovom delu Banata
Najveći broj građana rumunske nacionalnosti u gradu Pančevu skoncentrisan je u Bantskom Novom Selu. Njih ima i u naseljenim mestima Jabuka, Glogonj, Dolovo, Omoljica, a u manjem broju i o stalim naselje­ nim mestima Pored čuvanja vojne granice baveći se poljoprivre­ dom i stočarstvom, građani Banatskog Novog Sela su razvijali razne oblike socijalnog i kulturnog života. Razvi­ janje kulturnih aktivnosti u ovom selu je bilo, pre svega, zbog nastojanja da se očuva pravoslavna vera kod oba naroda ­ Srba i Rumuna. Okupljali su se u zajedničkoj crkvi sagrađenoj 1765. od naboja, koja je izgorela 1788. godine za vreme Tursko­austrijskog rata. Tom prilikom su izgoreli i prvi dokumenti, crkveni spisi, ikone i kultni predmeti. zajedničkim naporima meštana, 1805. godi­ ne je započelo podizanje sadašnjeg hrama Rumunske pravoslavne crkve, koji je bio zajednička crkva za pripad­ nike oba naroda, do odvajanja 1872. godine. pevačko društvo, osnovano 1866, a zatim i Rumunski crkveni muški hor, osnovan 1870. godine. Van crkve, ova pevačka društva su nastupala na brojnim prired­ bama održavanim u privatnim krčmama. Kulturne nastupe osim ova dva društva pripremali su i članovi Vatrogasnog društva. u jednom dokumentu iz 1890. godine navodi se da je Rumunsko pevačko društvo održalo koncert u ugostiteljskom objektu Mihaela Clainera. Iz jednog sačuvanog plakata iz 1903. godine saznajemo da je ovo pevačko društvo održalo i koncert u kafani Đor­ đa Jovanovića. Pre Drugog svetskog rata priredbe i koncerti održani su i u krčmama Đoke Stejića, Kle­ mena i Franza (la Sfâra), a nakon rata u Kafani kod „Šante”. Prigodni koncerti su najčešće održavani prilikom obeležavanja velikih crkvenih praznika ­ Božića, Vas­ krsa, Duhova, itd. Karakteristični oblik negovanja kulturnih tradicija Rumuna u ovom selu posle Drugog svetskog rata je bio „Žoku” (igranke), koje su se orga­ nizovale svake nedelje, ali i prilikom slava, svadbi, krštenja, itd. Brojni muzički ansambli koje su najčešće sačinja­ vali samouki muzičari, takođe, su bitna karika u očuva­ nju kulturnih tradicija Rumuna, posebno, autentičnog folklora i narodnog stvaralaštva. Isto tako, Duvačko društvo, poznatije pod nazivom „Fanfara”, pa sve do viših oblika kulturnog organizovanja kao što su kultur­ na umetnička društva, asocijacije (npr. „ASTRA”, KuD „Valerije Dokna”), aktivnosti u okviru Doma kulture (književna udruženja i publicističke aktivnosti), dopri­ nele su očuvanju nacionalne svesti i posle više od dva veka od naseljavanja u ovo selo južnog Banata. Sa uvođenjem višestranačkog sistema u Srbiji nastaju novi oblici organizavanja rumunske nacional­ ne zajednice u Vojvodini, pa i u samom Banatskom Novom Selu, kao što su zajednica Rumuna u Jugoslavi­ ji (CRI), danas zajednica Rumuna u Srbiji (CRS) čiji čla­ novi osnivaju KuD „Dr Radu Flora” i Odsek za kulturu i umetnost Doma kulture (DAC).
35

Crkveni horovi okosnica okupljanja
Organizavani oblici kulturnog života, kako kod Srba tako i kod Rumuna, u Banatskom Novom Selu

Na prvom času na kursu makedonskog jezika tucijama, upravi i vlasti. Kao novonastala, makedonska manjina postala je nesigurna. Mučilo ju je pitanje šta će biti s njom i u kojoj meri će joj se promeniti život. Sve ovo se u velikoj meri izrazilo prilikom popisa 2002. godine. Podaci govore da se procenat Makedonaca naglo sma­ njio. Dodatnu nesigurnost uvećali su i tekući događaji. ­ Do raspada bivše Jugoslavije makedonski jezik i pismo su bili u službenoj upotrebi u opštini Pančevo. Birački materijali, glasački listići, nazivi jedinica lokal­ ne samouprave i naselja bili su dvojezično ispisani, na srpskom i makedonskom jeziku. Sve to je radila tada postojeća prevodilačka služba. Sve ovo ukinuto je 1991. godine Statutom pančevačke opštine, kaže Jovan Radeski predsednik Nacionalnog saveta make­ donske zajednice u Republici Srbiji.
34

Muški hor RPC postojali su još polovinom XIX veka. Oni su se manife­ stovali prvenstveno u okviru vokalnih amaterskih gru­ pa ili kroz pevačka društava kao što su Srpsko crkveno

XXI vek Najbitnija karika u lancu kulturnih aktivnosti kod rumunskog življa u selu bila su amaterska pozorišta. Prvi pozorišni komadi su izvedeni još u drugoj polo­ vini XIX veka. u novije doba, pozorišna aktivnost je dostigla do profesinalizma. Brojna glumačka imena entuzijasta i amatera, zasigurno će imati veliki uticaj

broj 4 Svakako, ne treba zaboraviti brojne intelektual­ ce i kniževnike koji su ostavili dubok trag ne samo u kulturnom razvoju sela, već i celog regiona. Neki od njih su stekli svetsku slavu, i tako dali svoj doprinos obogaćivanju suživota i afirmaciji pančevačke opštine i same države. Tu se pre svih svrstava poznati lingvista prof. dr Radu Flora, čije se ime nalazi u prestižnoj enciklopediji „Britanica”. koji je iza sebe ostavio veliki broj knjiga na rumunskom, srpskom, kao i na brojnim svetskim jezicima. Vredni Novoseljani su i u prošlosti štampali i pre­ vodili knjige. Seoski kapelan Rumunske pravoslavne crkve, Trifon Militariu, je 1884. godine u Štampariji Karla Vitišlagera u Pančevu štampao knjigu Ioane Bol­ le, pod naslovom „Priručnik za racionalno gajanje svi­ lenih buba”. Ova knjiga je prevedena sa nemačkog na rumunski jezik, a jedno vreme je služila i kao pomoćni školski udžbenik. Pred Drugi svetski rat, Trajan Mar­ gitićan iz Banatskog Novog Sela i Roman Kristea iz Glogonja, štampaju knjigu narodnih pesama, pretežno ljubavnih i poskočica. Pesme su sakupljali u selu, ali i po drugim mestima pančevačke opštine nastanjenim Rumunima. Pesme su objavljene pod naslovom „Narod­ ne pesme iz jugoslovenskog Banata”. Osim horova, duvačkih orkestara i drugih asocijaci­ ja, godine 1895. osnovana je u selu i Banka „Sentinela” (Straža). Bila je to kreditna ustanova i štedionica sa početnim kapitalom od 80.000 kruna, što je bila prilič­ no velika suma za ono vreme. Međutim, pored svoje osnovne namene da podstiče seljane na štednju, pre­ ko ove banke se vršila pretplata na listove, časopise, kalendare i knjige štampane na rumunskom jeziku u Sibiu, Brašovu i drugde.

broj 4 vlasnik i glavni urednik bio Petru Stojka. Časopis je pored pretežno pedagoških rubrika, namenjenih prven­ stveno seoskim učiteljima, donosio vesti iz zemlje i ino­ stranstva, ali i informacije iz samog sela. Novoseljanin Petru Balnožan­Merišesku je 1927. u Pančevu izdao časopis „lumina” („Svetlost”). Banatsko Novo Selo je dalo i tri direktora NIu „libertatea” iz Pančeva: Aurel Gavrilova, Vasilea Beku i Marioaru Stojanović, kao i nekoliko novinara i saradnika ove novinske i izdavač­ ke ustanove. Neizostavno treba pomenuti ime Ioana Flore, velikog rumunskog pesnika svetskog renomea, sekretara udruženja kniževnika Rumunije i nekada­ šnjeg novinara koji je prerano preminuo početkom ove godine. Naravno, ne treba bežati ni od činjenice da je tokom istorije, često, tok razvoja kulturnog i duhov­

XXI vek nog života rumunske zajednice u Banatskom Novom Selu ograničavan i sputavan. Prepreke su najčešće bile političke i ideološke prirode. u pojedinim istorijskim razdobljima dolazilo je do uništanavanja dokumenata i spisa kao dokaza postojanja i bogatog angažovanja na kulturnom planu. Ipak, zahvaljujući entuzijastima kao što su Trajan Flora, Ilie Baba, Stevan Đakonović i posebno njegova „zavičajna zbirka” kao i drugim lju­ biteljima i poznavaocima istorije sela, poštovaocima bogastva suživota i multikulturalizma, sačuvano je dovoljno arhivske građe da se dočara slika jednog naro­ da koji je put svoje istorije u Banatskom Novom Salu trasirao na stazi dužoj od dva veka, rame uz rame sa srpskim narodom, njegovom kulturom i tradicijom. Pripremili Valentin Mik i Ilie Baba

Scena iz pozorišne predstave na rumunskom jeziku na tok daljeg razvoja kulturnog života sela. uz sve to se, naravno, ubrajaju i dečije pozorišne grupe. Iz njih su kasnije stasali brojni glumci amateri, nade pozori­ šnog amaterizma, posebno zapaženih i nagrađenih na „Pozorišnim danima Rumuna”, koji se održevaju treadi­ cionalno već tri i po decenije. Pored glumaca „Pozorišni dani Rumuna” su ista­ kli i dva na daleko čuvena umetnika, (scenografa), akademskog vajara liviusa Balnožana i akademskog slikara Jonela Popovića. Neizbežno treba naglasiti činjenicu, da su se kao najveći entuzijasti i ujedno najstrasniji kulturni akti­ visti u redovima crkvenog hora, fanfara i folklornih sekcija isticali prvenstveno zemljoradnici, ljudi kojima je bavljenje nekim vidom kulturnih aktivnosti bila duševna hrana, ali i statusni simbol pa i inat vremenu u kojem su živeli.

SKPD „ĐETVAN“ VOJlOVICA

Verni čuvar slovačke tradicije u Banatu
Kada se ukaže isto ili slično interesovanje, ali i potreba ljudi da očuvaju svoj nacionalni identitet, kao što se to pokazalo kod Slovaka, koji su se na ove prostore naselili pre više od dva veka, onda se formira Društvo sa svojim programom rada i Statutom koji definiše taj rad. Tako je nastalo Društvo „Đetvan“ koje je utemelje­ no na očuvanju identiteta slovačke kulture, tradicije i običaja. To podrazumeva sve ono što su sa sobom doneli naši preci u vojlovačke atare. „Đetvan“ u svom imenu nosi predznak kulturnog karaktera, što znači da se bavi svim vidovima kulturnog stvaralaštva i očuvanjem tradicije, običaja i istorije. Slovačko kulturno­umetničko društvo „Đetvan“ u svom imenu nosi i prosvetni karakter. To znači da neguje i oplemenjuje slovački identitet čistotom slo­ vačke reči i pisma, čuvamo ih od zaborava za nove generacije.

Konferencije rumunske inteligencije
u Banatskom Novom Selu 1894. godine, 16. juna i 3. avgusta održane su u selu takozvane Konferen­ cije rumunske inteligencije na kojima su učestvovali vrsni intelektualci. Petru Stojka (poznati publicista), sarađivao je u mnogim listovima na rumunskom jezi­ ku u ondašnjoj Austro­ugarskoj. Kao seoski učitelj uređuje časopis „Pedagoški razgovori”. Kosta Carina (kniževnik i publicista), pisao je na mađarskom jeziku ali i prevodio kniževna dela sa srpskog i rumunskog na mađarski jezik. Iz toga vremena poznat je i Joan Gašpar, učitelj i horovođa. Što se tiče publicističkih aktivnosti meštana rumun­ ske nacionalnosti značajno je naglasiti izlazak časopi­ sa „Convorbiri pedagogice” između 1886­1888, čiji je

Učitelji jezika i tradicije
Veoma bitan faktor u očuvanju tradicije, jezika i nacionalne kulture bilo je školovanje na maternjem jeziku. Gotovo da nije bilo učitelja u selu a da nije dao svoj doprinos očuvanju ovih vrednosti. Danas je Osnovna škola „Žarko zrenjanin” iz Banatskog Novog Sela jedina škola u opštini Pančevo gde se nastava u svim razredima od prvog do osmog razre­ da, uprkos malom broju učenika, odvija i na rumun­ skom jeziku.
36

Najmlađi članovi Đetvana mali folklor Temelji „Đetvana“ postavljeni su 1975. godine. Od tada, pa sve do danas, kontinuirani rad ostavlja trago­ ve uspeha za sve generacije vojlovačkih Slovaka.
37

XXI vek Slovačko Kulturno­prosvetno Društvo „ĐETVAN“ iz Pančeva je dobrovoljno udruženje građana koji su zainteresovani da se kroz delatnosti Društva aktivnije i organizovanije bave kulturno­prosvetnim radom na području opštine Pančevo.

broj 4 ­ Sekcija za domaću radinost obuhvata grupu za tradicionalno domaćinstvo i sekciju vezilja. ­ literarna sekcija okuplja sve zainteresovane za negovanje slovačkog jezika i književnosti. Tu su i likov­ na sekcija i etnografska sekcija. Statut predviđa i formiranje novih sekcija ukoliko se ukaže potreba i zaineresovanost i ako to doprinosi obogaćivanju rada Društva. Okupljeni oko „Đetvana“ od najmlađih do najstari­ jih, ali sa mladim slovačkim srcima čuvamo našu tradi­ ciju i običaje. Svake godine kroz Društvo prođe više od 200 aktivnih učesnika. učestvujemo na tradicionalnim festivalima Slovaka, svim gradskim kao i na međuna­ rodnim festivalima predstavljajući kulturnu baštinu Slovaka iz Banata i Pančeva stalno dopunjujući našu riznicu diplomama, pohvalama i drugim priznanjima. Aktivni smo učesnici na gradskim, pančevačkim manifestacijama i negovatelji multikulturalne sarad­ nje sa svim nacionalnim manjinama. Redovno učestvu­ jemo na: ­ Vojlovačkim žetelačkim danima; ­ Pastirskom knezu; ­ Danima Terezije Nedeljove Hraškove; ­ Etno glasu; ­ Folklornim i pevačkim smotrama od opštinskog do pokrajinskog značaja; ­ Emisijama Televizije Pančevo. Aktivni smo učesnici i na međunarodnim festivali­ ma u Srbiji, Slovačkoj, Rumuniji i Australiji. ­ učestvujemo i na Međunarodnom festivalu „ V Pivnickom poli“ u Pivnicama. ­ Na najprestižnijem folklornom festivalu „Tancuj, tancuj“ ­ Na Dečijem folklornom festivalu „zlata brana“ u Kisaču, ­ Na Dečijem pozorišnom festivalu 3xĐ u Staroj Pazovi, ­ Na Festivalu dečjeg pozorišnog stvaralaštva u Jabuci, ­ Na Festivalu „V Padinskej doline“ ­ Na Festivalu pozorišnog amaterizma, ­ Na Manifestaciji „Kovačički oktobar“ ­ Na Slovačkim narodnim svečanostima u B. Petrovcu, ­ Na Festivalu hrane i muzike u Novom Sadu i Slan­ kamenskim vinogradima. ­ Na gostovanjima u Mihlalovcima, Očovi u Slovač­ koj Republici. Sve dok bude zainteresovanih Slovaka koji se oku­ pljaju u „Đetvanu“ čuće se i slovačka reč. Šuštaće uštir­ kana slovačka nošnja i pesma i igra Slovaka.

broj 4 Celokupan rad, programe, projekte i predstave posećuju i prate predstavnici opštinskih vlasti, ugledni ljudi i predstavnici kulturno­umetničkog života Panče­ va, Beograda i cele Vojlovodine. Naši gosti sve češće su i ambasadori i druge uvažene ličnosti javnog života. Izdata je i Monografija „30 godina Đetvana“ u kojoj su sabrani svi rezultati u periodu od 1975. do 2005. godine. Monografija obuhvata sve generacije aktivnih učesnika u sekcijama. Predstavljeni su i dobit­ nici posebnih nagrada. Takođe, izdat je i Đetvanov Bilten u kojem su obu­ hvaćeni rezultati rada za period od 2005. do 2008. godine. Autori Biltena su članovi upravnog odbora, rukovo­ dioci sekcija, kao i drugi članovi „Đetvana“. Bilten obu­ hvata događanja na svim mafifestacijama u protekle četri godine. On svedoči o aktivnom prisustvu naših članova na manifestacijama i osvojenim nagradama kao i finansijsko poslovanje.

XXI vek Ponosni smo na tridesetrogodišnji „Đetvanov“ rad. Ponosni smo što opstajemo iako radimo volonterski. Dičimo se kvalitetom svojih programa bez obzira na to koliko nas brojčano ima. Svi organi uprave „Đetvana“ osećaju se odgovor­ nim da članstvu i građanima ­ našim sunardnicima, Slovacima, objasnimo donete odluke o ukidanju slo­ vačkog jezika kao službenog u našoj Mz Vojlovica. Pokušaćemo da objasnimo sve posledice ove odluke na rad našeg Društva i ukupno slovačko građanstvo. Trudićemo se da iznađemo mogućnost da se jače utiče na izmenu ove odluke u našu korist. Ovo je dobra prilika za pitanje: „Da li posle višedece­ nijskog rada ispunjenog brojnim priznanjima Slovaci u Vojlovici, koji prezentuju ne samo našu manjinsku zajed­ nicu već i opštinu Pančevo i Srbuiju ne zaslužujemo da se odobri upotreba slovačkog kao službenog jezika. Predsednik SKPD „Đetvan“ Miroslav Oravec

Starija folklorna grupa na festivalu u Očovoj u Slovačkoj Osnovni ciljevi i zadaci Društva proističu iz obave­ za utvrđenih zakonom i ustavom, odlukama organa Društva, a ostvaruju se kroz različite vidove kulurno­ umetničkog i prosvetnog rada. zadaci Društva su: ­ Podsticanje i negovanje čistote slovačkog jezika i pisma, upoznavanje i širenje vrednih tradicija slovačke književnosti i književnosti većinskog naroda i drugih nacionalnih manjina; ­ Podsticanje i negovanje kulturno­istorijskih vred­ nosti i tradicije Slovaka na ovim prostorima kao i njiho­ vo prezentovanje sadašnjim i budućim generacijama; ­ Podsticanje i ostvarivanje saradnje sa matičnim naro­ dom i drugim nacionalnim manjinama u Repoblici Srbiji; ­ Očuvanje i negovanje kulturnog nasleđa, etno­ grafskih i narodnopisnih vrednosti slovačke manjine. Sekcije: u sekcijama utvrđenim Statutom organizovan je sveukupni rad Društva. Oformljene su folklorna i pozo­ rišna sekcija. Osnovana je pevačka grupa i grupa za solo pevanje. Tu je i muzička sekcija i sekcija vezilja. Organizovana je i tehnička grupa koja prati aktivnost sekcija i celovitost funkcionisanja. ­ Sekcija folklora obuhvata dečju grupu, omladin­ sku grupu i grupu za odrasle. ­ Pozorišna sekcija obuhvata dramsku dečju, omla­ dinsku grupu i grupu za odrasle. ­ u okviru muzičke sekcije deluje orkestar i tehnič­ ka ekipa.
38

SVEDOK PROŠlOG VREMENA

Pančevačka ohridska česma
­ Podignuta pored glavnog puta u naselju „Mladost“ Ohridska česma svedoči o ne tako davnom vremenu i prijateljstvu dva naroda
­ Voda je izvor života i sve počinje od nje. I naša priča o Ohridskoj česmi, sazidanoj pre dvadeset godina počinje tu pored same česme. zaboravljena i napuštena od svih, ostali su samo goli zidovi. Neka­ da je izgledala veoma atraktivno i gotovo nestvarno. Bila je ukras naselja „Misa“. Ovaj svojevrsni spome­ nik je uz mali trud postao most između dva prostora i vremena na radost graditelja i ljudi iz Makedonije koji žive ovde, kaže njen idejni tvorac Rade Arseni­ jević.

Ohridska česma
39

XXI vek Česma je kopija 500 godina stare česme koja se nalazi u crkvi Sveti Naum u Ohridu, potvrđuje Rade Arsenijević. Izgrađena je pre dvadeset godina kao traj­ na uspomena na dugogodišnje prijateljstvo i saradnju vodovoda u Pančevu i Ohridu. HIP­ova zadruga u Pan­ čevu se svojevremeno zbratimila sa sličnom u Ohrida. Svoju saradnju krunisale su idejom da naprave Ohrid­ sku česmu u Pančevu i Vojvođansku u strogom centru Ohrida, seća se Rade Arsenijević, tadašnji direktor HIP­ove zadruge. Ohridska česma je izgrađena na livadi, na periferiji Pančeva, na veliko razočarenje svih. Netaknuta je bila samo nekoliko dana. Graditelji su imali želju da nasli­ kaju freske na njenom svodu kako bi i one svojom lepo­ tom i originalnošću, svakom namerniku na trenutak dočarale lepote Ohrida. Na žalost, ostao je neostvareni plan da se izgradi Vojvođanska česma u Ohridu. Ohrid

broj 4 je grad pod zaštitom uNESKO­a i bilo kakve izmene nisu dozvoljene. zahvaljujući makedonskim entuzija­ stima i aktivistima Mesne zajednice „Mladost“ iz ove česme ponovo je potekla voda. Kao hladna voda pote­ kli su i stihovi na makedonskom i srpskom jeziku. Bilo je to u večernjim časovima kada je sa česme ponovo potekla voda. Svoje stihove čitali su poznati pesnici koji stvaraju u Srbiji. Građani ovog naselja nisu krili svoje zadovoljstvo. Bili su prijatno iznenađeni. Nadamo se da će se stanovnici „Mise“ potruditi da ovaj most prijateljstva između dve države i dva naroda ostane i da ispuni svoju prvobitnu namenu, a to je da slučajni prolaznik može da ugasi žeđ. Podignuta pored glavnog puta koji vodi u naselje „Mladost“, Ohridska česma svedoči o jednom vremenu koje nije tako dale­ ko, o običajima i prijateljstvu među ljudima. Ljiljana Lazareska

NOVE INICIJATIVE

Kursevi rumunskog i cincarskog jezika
Sredinom decembra 2008.godine Evroregionalni cen­ tar za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medi­ as res“ iz Pančeva, inicirao je otvaranje jezičkih radionica u kojima će se predavati rumunski i cincarski jezik. Povećano interesovanje pančevaca za učenje jezi­ ka suseda, diktirano sve većim otvaranjem i saradnjom u sferi privrede, kulture i sporta sa zemljama iz našeg neposrednog okruženja, posebno sa rumunskim delom Banata, bio je osnovni motiv za osnivanje jezičkih kur­ seva koji su otvoreni svima koji žele da se upoznaju sa ovim lepim latinskim jezicima i da uz njih saznaju i o istoriji, tradiciji, kulturi kako Rumunije tako i onih delova Balkana koje naseljavaju Cincari čiji jezik u sebi nosi puno elemenata ostalih balkanskih jezika i pred­ stavlja pravo lingvističko bogatstvo. Aromunski, cincarski jezik, odnosno dijalekt, spa­ da u nestajuće jezike u našoj zemlji i nalazi se na listi
40

umirućih jezika Evrope i sveta tako da je ovo i prvi pokušaj u Srbiji da se on zaštiti i spase od potpunog zamiranja u našoj sredini. uz učenje jezika, polaznici radionica imaće prili­ ku da vide i dokumentarne filmove o Rumuniji kao i zemljama gde danas živi cincarska populacija, da pri­ sustvuju književnim večerima, izložbama ali i da odu na po neki izlet do Rešice, Temišvara ili Konstance i na licu mesta provere stečeno jezičko znanje. Početak rada radionica pomogla je i Ambasada Rumunije u Beogradu donacijom u vidu najsavreme­ nijh udžbenika i knjiga za učenje rumunskog i cincar­ skog, CDova, časopisa i literature. Svi kursevi su besplatni i održavaju se u prostorija­ ma Kluba prosvetnih radnika. Svetlana Nikolin

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->