United Nations

Nations Unies

SAETAK DELIMINO
SUPROTNOG MILJENJA

PRETRESNO VEE

(Iskljuivo za medije. Nije zvanian dokument.)

Hag, 31. mart 2016.

International
Criminal Tribunal
for the former
Yugoslavia
Tribunal Pnal
International pour
lex-Yougoslavie

Informacija za javnost o delimino suprotnog miljenja sudije Lattanzi u Presudi u

postupku protiv Vojislava eelja
Pretresno vee III Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (MKSJ) danas je
oslobodilo krivice Vojislava eelja, srpskog politiara, predsednika Srpske radikalne stranke
i poslanika Narodne skuptine Republike Srbije. Vojislav eelj se teretio po 9 taaka, od
kojih po 3 za zloine protiv ovenosti (progon, deportacija i neovena dela ili prisilno
premetanje) i po 6 za ratne zloine (ubistvo, muenje i okrutno postupanje, bezobzirno
razaranje, unitavanje ili nanoenje tete ustanovama posveenim religiji ili obrazovanju,
pljakanje javne ili privatne imovine). Teretio se da je direktno poinio, podsticao,
pomagao i podravao zloine koje su poinile srpske snage u periodu od avgusta 1991. do
septembra 1993, ili da je sudelovao u njihovom poinjenju svojim ueem u udruenom
zloinakom poduhvatu.
Sudija Lattanzi se nije sloila s veinom zakljuaka veine lanova Vea.
Sudija Lattanzi napominje da veina lanova Vea nije uzela u obzir klimu zastraivanja
kojoj je Vojislav eelj izlagao svedoke. Sudija Lattanzi takoe zakljuuje da, suprotno
obavezi Pretresnog vea da prui obrazloenu presudu, kako radi optuenog, tako i radi
Tuilatva, veina lanova Vea nije pruila dovoljno obrazloenja, ili nikakvo obrazloenje,
kojima bi potkrepilo svoje zakljuke. Sudija Lattanzi je takoe zakljuila da se veina
lanova vea oslanja na razloge koji nisu relevantni da bi se iskljuila odgovornost Vojislava
eelja ime je presuda prepuna razmatranja koja se odnose pre na ius ad bellum i na
ustavno pravo bive Jugoslavije nego na ius in bello.
Na osnovu predoenih dokaza sudija Lattanzi je uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini izvren rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu
poinjeni zloini protiv ovenosti, izmeu ostalog i u Vojvodini (Srbija).
Sudija Lattanzi takoe je zakljuila da je Vee usvojilo brojne dokaze koji utvruju
postojanje udruenog zloinakog poduhvata koji je imao za cilj da primora nesrbe da
napuste delove bive Jugoslavije injenjem zloina. Slino tome, sudija Lattanzi je
zakljuila da su ispunjeni svi uslovi da se Vojislavu eelju izrekne osuujua presuda za
fiziko poinjenje krivinog dela progona putem direktnog i javnog omalovaavanja
nesrpskih civila u govoru odranom u Hrtkovcima 6. maja 1992.
Sudija Lattanzi takoe smatra da postoje dovoljni dokazi potrebni za zakljuak da je
Vojislav eelj podsticao zloine koji mu se optunicom stavljaju na teret (sa izuzetkom
pljake) putem svojih hukakih govora. Sudija Lattanzi takoe zakljuuje da nijedan
razuman presuditelj o injenicama nije mogao da odbaci odgovornost Vojislava eelja za
pomaganje i podravanje pruanjem materijalne i moralne podrke svojim dobrovoljcima
kao i svojim znaajnim doprinosom zloinima koji su ti dobrovoljci poinili.
_________________________________
www.icty.org
Pratite MKSJ na Facebooku, Twitteru i YouTubeu
Sluba za medije/komunikacije
Churchillplein 1, 2517 JW La Haye. B.P 13888, 2501 EW La Haye. Pays-Bas
Tl. : +31-70-512-8752 ou 512-5343

Takoe, sudija Lattanzi napominje da veina lanova Vea nije uzela u obzir da li je
stanje svesti Vojislava eelja (ili mens rea) mogue utvrditi. Sudija Lattanzi je zakljuila da
je bilo dovoljno neposrednih i posrednih dokaza koje je Vee usvojilo na osnovu kojih se
moe utvrditi potrebna mens rea Vojislava eelja tokom itavog relevantnog perioda.
Na kraju, sudija Lattanzi istie da je injenica da su dobrovoljci Vojislava eelja bili
zvanino pod formalnom komandom oruanih snaga je irelevantan zakljuak kada se
analiziraju odreeni vidovi odgovornosti, poput podsticanja i pomaganja i podravanja.
Suprotno tome, sudija Lattanzi napominje da ukljuivanje dobrovoljaca u zvanine oruane
snage predstavlja dodatni element koji dokazuje postojanje dogovora i saradnje meu
uesnicima udruenog zloinakog poduhvata s namerom da se ostvari njihov zloinaki cilj
etnikog ienja.

Saetak Delimino suprotnog miljenja sudije Lattanzi

U nastavku je saetak Delimino suprotnog miljenja sudije Lattanzi.
Ja se, iz vie razloga, ne slaem sa najveim brojem zakljuaka koje je usvojila veina
lanova Vea.
Pre svega, konstatujem da veina lanova Vea nije uzela u obzir atmosferu
zastraivanja kojoj je Vojislav eelj izloio svedoke svojim ponaanjem u sudnici, dok su
van sudnice isto to inili njegovi saradnici, zbog ega su protiv njega voeni i postupci za
nepotovanje suda. Prilikom analize dokaza taj faktor je ipak morao da bude uzet u obzir, i
to posebno u sluaju nekoliko svedoka koji su delimino ili u potpunosti povukli svoje
prethodne izjave tokom svedoenja pred Pretresnim veem. Te izjave, u kojima se Vojislavu
eelju pripisuje odreena odgovornost, esto se meusobno potkrepljuju, ali veina
lanova Vea to nije uzela u obzir.
Zatim konstatujem i da veina zakljuaka veine lanova Vea nije dovoljno
obrazloena, ili ak uopte nije obrazloena, te da time nije ispunjena obaveza svakog
pretresnog vea da donese presudu koja je obrazloena kako radi optuenog, tako i radi
tuilatva. Taj princip podrazumeva da se navedu injenini i pravni razlozi na koje se dato
pretresno vee oslanja.
Na primer, konstatujem da veina lanova Vea, bez ikakvog objanjenja, istovremeno
upuuje na pismene izjave svedoka i na njihovo svedoenje, iako su ti razliiti dokazi esto
meusobno protivreni. Takoe napominjem da veina lanova Vea u svom obrazloenju ne
uzima u obzir sveukupne dokaze tuilatva, ve se svesno koncentrie na malobrojne dokaze
odbrane u spisu predmeta. To veinu lanova Vea, na primer, navodi na zakljuak da je
prislino premetanje nesrpskog stanovnitva iz odreenih sela, organizovano u vidu
transporta autobusima, predstavljalo operaciju "humanitarne pomoi", to u svetlu dokaza
koji su uvrteni u spis nije razuman zakljuak.
tavie, veina lanova Vea vrlo retko pominje merodavno pravo, dri se rasuivanja
koje je esto u suprotnosti sa tim pravom, i pri tome dodaje svom rasuivanju kriterijume
koje sudska praksa Meunarodnog suda ne predvia.
Napominjem, isto tako, da se veina lanova Vea oslanja na razloge koji nisu
relevantni da bi iskljuila odgovornost Vojislava eelja. Tako, na primer, veina lanova
Vea koristi jedan element koji je relevantan za rekonstrukciju opteg istorijskog konteksta,

kao to je ratna situacija u bivoj Jugoslaviji, iji je jedini uzrok, po miljenju veine
lanova Vea, bilo nezakonito otcepljenje, kao element koji je relevantan za njihove
konstatacije u vezi sa zloinima poinjenim na terenu ili krivinom odgovornou. Jo jedan
primer: rat, koji veina lanova Vea, kako se ini, smatra legitimnim jer je imao za cilj
zatitu srpskih interesa, ili injenica da se nesrpsko stanovnitvo naoruavalo, tretiraju se
kao relevantni elementi na osnovu kojih se moe iskljuiti da je u Hrvatskoj i BiH izvren
rasprostranjen i sistematski napad, ili smatrati da razaranje sela i verskih objekata ne
predstavlja zloine. I poslednji primer: veina lanova Vea smatra da to to regrutovanje i
rasporeivanje dobrovoljaca nije samo po sebi protivzakonito predstavlja relevantan
element, i na osnovu toga odbacuje odgovornost Vojislava eelja za pomaganje i
podravanje, ne uzimajui pritom u obzir merodavnu sudsku praksu koja se odnosi na to
pitanje. Svi ti razlozi, od kojih presuda doneta veinom glasova vrvi, odnose se pre na ius ad
bellum i na ustavno pravo bive Jugoslavije nego na ius in bello, koje je jedino merodavno
pred ovim Meunarodnim sudom.
Nadlenost Meunarodnog suda morala bi zaista da bude ograniena na to da se utvrdi da
li su poinjeni ratni zloini ili zloini protiv ovenosti, a zatim i da se ispita da li su ti
zloini mogli da povlae odgovornost optuenog.
Ja sam osim toga uverena da u spisu predmeta imamo sve dokaze koji su potrebni da bi
se van razumne sumnje zakljuilo da je u Hrvatskoj i BiH izvren rasprostranjen ili
sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu poinjeni zloini protiv ovenosti, izmeu
ostalog i u Vojvodini (odnosno Srbiji).
Isto tako, usvojili smo brojne dokaze koji utvruju postojanje zajednikog zloinakog
poduhvata u kome su uestvovali Vojislav eelj i drugi pripadnici srpskih snaga navedeni u
taki 8 a) Optunice. Kao to tuilatvo jasno navodi a suprotno tvrdnjama veine lanova
Vea svrha tog poduhvata bila je da se nesrpsko stanovnitvo injenjem zloina prisili da
napusti odreeni deo teritorije bive Jugoslavije.
Po mom miljenju, takoe su ispunjeni svi uslovi da se Vojislavu eelju izrekne
osuujua presuda za fiziko poinjenje krivinog dela progona putem direktnog i javnog
omalovaavanja nesrpskih civila u govoru odranom u Hrtkovcima 6. maja 1992. godine.
Takoe imamo sve dokaze koji su potrebni za zakljuak da je on podsticao zloine koji
se navode u Optunici (sa izuzetkom pljake) putem svih svojih hukakih govora u kojima je
jasno i direktno pozivao na deportaciju i prisilno premetanje nesrpskog stanovnitva, kao i
govora u kojima je omalovaavao i dehumanizovao Hrvate, uporeujui ih sa "primatima" i
"vampirima" i nazivajui ih kukavicama. Isto vai i za Muslimane, koje je nazivao "balijama"
ili "poganima", to je izraz koji je sam eelj preveo kao "izmet". Ja zaista smatram da je
takvim reima, kao i time to je stalno pominjao "genocid" koji su Hrvati poinili tokom
Drugog svetskog rata i podseao na izreku "oko za oko, zub za zub", kao i na injenicu da je
"osveta slepa", Vojislav eelj prihvatio rizik da budu poinjena ubistva, muenje i okrutno
postupanje i razaranje da bi se ostvario zajedniki zloinaki cilj koji je on delio sa ostalim
liderima iz bive Jugoslavije, uesnicima u UZP-u koji je imao za cilj da se nesrbi putem
zloina prisile da napuste teritorije na koje su srpske snage polagale pravo.
Isto tako, po mom miljenju, nijedan razuman presuditelj o injenicama nije mogao da
odbaci odgovornost Vojislava eelja za pomaganje i podravanje. U stvari su ispunjeni svi
uslovi koje zahteva sudska praksa da bi se utvrdilo da je on, s jedne strane, svojim delima
pruao materijalnu i moralnu podrku svojim dobrovoljcima, zvanim "eeljevci", kao i da je,
sa druge strane, znaajno doprineo zloinima koje su ti dobrovoljci poinili. Ta pomo
obuhvatala je ne samo pozivanje na regrutaciju, ve isto tako i organizovanje regrutacije,
za koju su koriene sve strukture Srpskog etnikog pokreta (SP) i Srpske radikalne stranke

(SRS), dve organizacije kojima je eelj upravljao vrstom rukom. Osim toga, pre odlaska na
front ti dobrovoljci bili su podvrgnuti prethodnoj indoktrinaciji putem eeljeve nasilne
retorike, kojom ih je on, umesto da ih podseti na obavezu da potuju pravila Hake i
enevske konvencije, upravo podsticao na nasilna dela protiv nesrpskog stanovnitva,
pozivajui se na viteku tradiciju etnika, koja nije poznata po obuzdavanju ratnog nasilja.
Najee je ba Vojislav eelj odluivao u koja e mesta biti rasporeeni eeljevci koji su
upuivani na teren. Ti dobrovoljci su, uostalom, vrlo dobro znali ta je njihov zadatak: da
uestvuju u operacijama etnikog ienja koje su sprovodile srpske snage, prisilno
premetajui nesrbe sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo. Uostalom, na osnovu dokaza
koji su uvrteni u spis stie se utisak da su brojni eeljevi obilasci terena i govori koje je
drao prilikom tih obilazaka podizali moral pomenutih dobrovoljaca i podsticali ih da izvre
taj zadatak. Dokazi takoe pokazuju da su Vojislav eelj, njegov etniki pokret i njegova
stranka pruali tim dobrovoljcima i njihovim porodicama finansijsku, zdravstvenu i
psiholoku pomo i podrku tokom itavog njihovog vojnog angamana, pa ak i kasnije, to
je za te ljude predstavljalo dodatni motiv da se jave u dobrovoljce pored ekstremistike
nacionalistike ideologije koju su delili sa ovekom koga su smatrali za "Boga" ili svog
"vrhovnog komandanta" a ovde je re o navodima iz dokaznih materijala.
Nema potrebe da dalje razvijam ovaj argument koji se odnosi na fizika dela (odnosno
actus reus) kojima je Vojislav eelj pomogao poinjenje zloina koje su srpske snage
izvrile na terenu, kao i na dokaze koji van svake razumne sumnje dokazuju postojanje
takvih dela pomaganja. Uostalom, kad je u pitanju traeno stanje svesti (odnosno mens rea)
Vojislava eelja u trenutku poinjenja tih dela, takoe smo prihvatili veliki broj posrednih i
neposrednih dokaza koji, po mom miljenju, omoguavaju da se utvrdi da mens rea postoji.
Meutim, veina lanova Vea nije ih ak ni uzela u obzir, iako nijedan razuman presuditelj
o injenicama nije mogao tako da postupi.
Dozvoliu sebi da ukaem samo na jo jedan aspekt nerazumnog pristupa veine lanova
Vea, a u vezi sa navodima tuilatva koji se odnose na odgovornost Vojislava eelja za
sauesnitvo sa njegovim dobrovoljcima: za veinu lanova Vea, injenica da su ti
dobrovoljci stavljani pod formalnu komandu zvaninih oruanih snaga predstavlja element
koji doputa da se odgovornost Vojislava eelja iskljui. Meutim, taj razlog nije relevantan
za analizu vidova odgovornosti za podsticanje i pomaganje ili podravanje. Naprotiv, kad je
re o odgovornosti Vojislava eelja putem uea u UZP-u, u kome je bio on bio uesnik
zajedno sa srpskim snagama i njihovim voama, ukljuivanje dobrovoljaca u zvanine
oruane snage predstavlja dodatni element koji dokazuje postojanje dogovora i saradnje
meu uesnicima u UZP-u, a sa namerom da se ostvari njihov zloinaki cilj, etniko
ienje.
Pod izgovorom da je Tuilatvo loe obavilo svoj posao a uvek se moe bolje, pa je tako
i Pretresno vee moglo bolje da radi od samog poetka ovog predmeta, uprkos tekoama sa
kojima se tokom suenja suoavalo veina lanova Vea zanemaruje sva pravila
meunarodnog humanitarnog prava koja su postojala pre osnivanja ovog Meunarodnog
suda, kao i sva pravila merodavnog prava koja su formulisana tokom njegovog rada, da bi u
svojoj presudi oslobodilo Vojislava eelja.
Dok sam itala presudu veine lanova Vea, imala sam utisak da sam se vratila mnogo
vekova unazad, u davno vreme istorije oveanstva, kada su Rimljani, da bi opravdali svoja
krvava osvajanja i ubistva svojih politikih neprijatelja u graanskim ratovima, govorili:
"silent enim leges inter arma".1
***
1

"U ratu zakoni ute" (Ciceron, Oratio pro Milone (Govor u odbranu Milona), 52. p.n.e.).