Modeli

komunikacije
Semiotiki
Socijalni
Psiholoki
Konfesijalni
Mitoloski
Kulturoloki

MODELI
MITOLOKI MODEL

SEMIOTIKI MODEL

KONFESIONALNI MODEL
SOCIOLOKI MODEL

PSIHOLOKI MODEL

KULTUROLOKI MODEL

poetna

Semiotiki model komunikacije

Bilo da je verbalna ili neverbalna, komunikacija se odvija
pomou znakova. Znak je sve ono, to uz odreene uslove, za
primaoca poruke ima neko znaenje, odnosno to se dekodira u
"znaenje".
Ferdinand de Sosir u svom Kursu iz opte lingvistike (Sosir,
1969.) koji je drao od 1909-1911. godine na enevskom
univerzitetu udario je temelje moderne semiotike tj. nauke o
znakovima uopte, pa i o jezikim znakovima, kao
najsloenijem sistemu. Sosir je ve tada tvrdio da je jezik sistem
znakova koji slui za sporazumevanje meu ljudima, tj. ima
socijalnu funkciju. Jezik je sistem znakova koji izraavaju ideje,
misli, oseanja, odnos prema svetu i u tom smislu je on
univerzalni sistem znakova, najvaniji i najsloeniji, a moe se
porediti sa pismom, azbukom gluvonemih, simbolikim
ritualima, formama utivnosti i sl.

Semiotiki model komunikacije

Sosir pravi razliku izmeu pojma langue (jezik) i pojma
parole (govor). Svaki jezik je spoj langue i parole jezik
ne postoji bez govora, a govor bez jezika. Prema tome,
jezik je drutveni pojam, s obzirom na to da se u jeziku uz
pomo znakova odraava objektivna stvarnost.
Drutvena sutina parole (govora) je u tome to se
govornik slui zajednikim kodeksom da bi izrazio
sopstveno miljenje, a langue (jezika) je u tome to je
sredstvo komuniciranja neke odreene zajednice.
Komunikacija je svedena na razmenu informacija koje se
tiu individaulnih iskustava i potreba, a funkcija jezika,
kao sredstva komuniciranja, je funkcija dovoenja
sopstvenih individualnih sfera iskustva u odnose
komuniciranja uz pomo znaka.

Semiotiki model komunikacije

Znak je jedinstvo oznake i oznaenog,
odnosno grafike slike i pojma. Kada jedna
oznaka ima jedno oznaeno moemo
govoriti o dualizmu znaka:
ZNAK

OZNAENO

OZNAKA

Semiotiki model komunikacije

Kada jedna oznaka ima vie oznaenih i obrnuto tada govorimo
o asimetrinom dualizmu (npr. zabrana prolaza u saobraaju se
moe oznaiti na vie naina - zabranjen smer, zabrana u oba
smera, stop, semafor, saobraajac. Znai, imamo jedno oznaeno
i vie oznaka. Sa druge strane, znak + ima vie znaenja plus,
krst...). Ovde imamo jednu oznaku i vie oznaenih.
Kao to je ve reeno, jezik je sistem znakova, pa je prema
tome, svaka jedinica jezika znak reenica, sintagma, re,
morfema., a to znai da to vie stvari oznaava, kod je vie
strukturiran, socijalizovan. Kao ilustraciju moemo navesti
sledei primer:re lisica - kao zvuna ili grafika slika je
oznaka, koja oznaava 1. ivotinju, 2. krzno na kaputu, 3.
lukavog oveka. Svako od ovih znaenja je povezano sa
prvobitnim znaenjem preko jedne ili vie komponenti sema.
To presecanje znaenja se ostvaruje putem asocijacija po
slinosti ili po srodnosti i predstavlja asimetrini dualizam
jezikog znaka.

Semiotiki model komunikacije

Ponekad u toku komunikacije kada jedan od sagovornika
koristi jedan sistem znakova, a drugi poruku dekodira u
svom sistemu znakova - dolazi do semiotikog uma. To se
najee deava kada sagovornici komuniciraju na srodnim
jezicima i kada jedna oznaka ima u dva jezika dva razliita
znaenja. Na primer, reenica Bio sam na dai za Srbe
znai prisustvo na pomenu, a za Ruse boravak u vikendici.
Kao primer semiotikog uma u neverbalnoj komunikaciji
moe posluiti isti gest koji ak i u bliskim kulturama
moe imati vrlo razliita znaenja. Tako klimanje glavom,
koje kod veine naroda znai potvrdu, odobravanje, kod
Bugara znai suprotno - ne.

- Umrla je Klavdija Ivanovna ree naruilac.

E, Bog da joj duu prosti, - sloio se Bezenuk.Prestavila se, dakle, starica... starice se uvek prestavljaju.. ili Bogu duu daju,- to
zavisi kakva je starica. Vaa je, da kaemo, siuna i demekasta,- elem, prestavila
se. A, recimo, koja je neto krupnija i mravija e, za tu vele, Bogu duu dala...
A, ta to znai vele? Ko to tako veli?
Mi, velimo, Majstori. Evo, uzmimo Vas kao primer: naoit ovek, visok, iako
mrav. Vi, smatra se, ako bi, ne daj Boe, umrli, da ste otili Bogu na istinu. A
onaj koji je iz biveg uglednog trgovakog stalea, e, onda e on otii na onaj
svet. A koji je malo nii inom, recimo, pazikua ili neki seljak, za toga vele,
odapeo ili otegao papke. Ali najmoniji kad bi umrli, eljezniki kondukteri ili
neko od dostojanstvenika, e, onda se smatra, da su geknuli o ledinu. Tako za njih i
kau: jeste li uli, onaj na, geknuo o ledinu.
Naavi se u udu od ovakve neobine klasifikacije ljudske smrti, Ipolit
Matvejevi je upitao:
''- A, Boga ti, reci, kad ti bude umro, kako e o tebi rei majstori?
Ja sam ovek beznaajan. Rei e: skiknuo Bezenuk. Tek toliko e rei.'
I dodao je sasvim ozbiljno:
Geknuti o ledinu ili otii Bogu na istinu nikako ne mogu, nemam tu
konstituciju.''

Reklama
Interesantan primer za sintezu
semiotikih znakova u
razliitim vrstama komunikacije
nalazimo kod francuskog
simiotiara Rolana Barta, koji
se meu prvima zainteresovao
za semiotiki model reklame.
On je jo 1964. godine
analizirao reklamni plakat
italijanske firme Panzani: Iz
kese su virila dva pakovanja
makarona, tegla sosa,
paradajz, luk, paprika,
ampinjoni. Proizvodi su bili
obojeni zeleno i belo, a
pozadina crveno.

Reklama

Prva informacija je na prirodnom jeziku: to je naziv firme i natpisi na

etiketama.
Druga informacija je pikturalna (ikonika) izraena slikom sveih proizvoda.
Izbor proizvoda pokazuje kompleksan pristup prema prehrambenim
proizvodima firme Panzani - to je jo jedna informacija.
Sledea informacija je izbor boja na plakatu, kojim se izraava nacionalni
specifikum zeleno-belo-crveno boje italijanske zastave.
Bart istie sutinsku razliku izmeu vizuelnih i verbalnih znakova. Natpisi na
prirodnom jeziku slue da prekinu, zaustave mnogoznanost vizuelnih
znakova, da pravilno usmere nivo recepcije na konkretno. Bart, meutim,
zakljuuje da mi ipak prvo itamo sliku, a ne tekst, a funkcija teksta je da
nas primora da izaberemo jednu od oznaka.
Oblast konotacija (asocijacija) nema onu konkretnost koju ima oblast
znaenja, odnosno denotacija.
Reklamni tekst stvara svoju varijantu sveta, koji ne ponavlja karakteristike
realnog sveta, ve ih pojaava.
Znaaj svakog reklamiranog objekta u tom simbolinom svetu predmeta i boja
se preuveliava. Reklama kazuje o objektima elja, zato nas one tako
neodoljivo privlae. Svet reklame to je svet elja realnost drugog sveta,
simbioza semiotikih znakova razliitih vrsta komunikacije.

Drevni EGIPAT

Antika.
Partenon. Triumfalna kapija. Hram Nike Apteros

Vizantija. Aja Sofija

GOTIKA.(XII-XV)
Francuska.Saborna crkva u Amjenu.Dudev dvorac u
Veneciji

Renesansa (preporod).
Sveti Petar (Mikelanelo)

Barok.
Saborna crkva Sveti Petar u Rimu.
San Karlo u Italji

Romantizam.
Moderna.

Socioloki model komunikacije

SOCIOLOKI MODEL
KOMUNIKACIJE
Jedan od osnovnih preduslova koji omoguavaju socijalnu
interakciju jeste mogunost komunikacije.
Socijalna komunikacija je ljudska delatnost koja je
uslovljena nizom socijalno znaajnih ocena, konkretnih
situacija, komunikativnih sfera i normi ponaanja
prihvaenih u drutvu, u odreenom sociumu.
Socioloki model komunikacije predstavlja struktura
socijalne komunikacije koja zavisi od ciljeva uesnika u
komunikaciji. U najoptijem obliku ovu strukturu ine
subjekti komunikacije, komunikativna delatnost,
komunikativna saoptenja.

Socioloki model komunikacije

Svaka komunikacija je socijalna pojava, oblik
socijalnog ponaanja. Socijalni karakter
komunikacije sledi iz samog pojma, iz odreenja
komunikacije kao prenoenja informacija meu
jedinkama putem znakova. Odreujui je
preciznije kao oblik socijalnog ponaanja, moe se
rei da je komunikacija vrsta interakcije i uslov i
sastavni deo svake od njenih kategorija.

Socioloki model komunikacije

Dakle, komunikacija kodifikuje drutveni status i
funkciju pojedinca u porodinom, profesionalnom,
konfesionalnom i drugom okruenju; pripadnost
grupi, ali i potrebu da se odbije potpuno
identifikovanje sa njom; ponaanje grupe u kojoj
ista alje ritualizovane poruke preko verskih
obreda uspostavlja vezu s Bogom, dok su
porodini rituali potvrda veze sa precima, a
nacionalni - sa domovinom i sl.

Socioloki model verbalne komunikacije

to se sociolokog modela verbalne komunikacije tie,
svaki socijalni sloj, pa i svaki narod, ima svoj preutno
usvojen kodeks ponaanja, to nalazi svoj odraz u jeziku.
Jezik odraava sve geografiju, istoriju, klimu, uslove
ivota i sl.
Iza svake rei stoji predmet ili pojava realne stvarnosti, s
kojom je jezik najneposrednije povezan preko fonda rei.
Fond rei moe biti aktivan i pasivan. Aktivan fond rei je
onaj koji korisnik jezika ne samo razume ve i
upotrebljava, za razliku od pasivnog. Svaka socijalna
grupa ima svoj aktivni fond rei iz kojeg se izdvaja
osnovni fond, koji karakterie tu grupu.

Socioloki model verbalne komunikacije

Socioloki model komunikacije

Nijedna ljudska zajednica nije izolovana, to ima
svoj odraz u jeziku. Zahvaljujui ekonomskim,
kulturnim i drugim vezama, u svakom jeziku
postoje pored svojih i tue rei (pozajmice).
Osim toga, postoji teritorijalna podela jezika
(dijalekti), socijalna (sociolekti), profesionalna
(argon, argo),stilska (visoki, neutralan i niski
stil).
Prema tome, jezik je sredstvo komunikacije meu ljudima,
neraskidivo povezan sa ivotom i razvitkom ljudske
zajednice koja ga koristi za meusobno sporazumevanje

Socioloki model komunikacije

Kao ilustracija za to mogu posluiti sledei primeri:

- U jeziku Eskima postoji veoma veliki broj sinonima za pridev beli koji
oznaavaju brojne nijanse i karakteristike snega;
- U ruskom jeziku ima vie rei koje oznaavaju meavu , ,
, , , ;
Za kamilu u arapskom svetu postoje razliiti nazivi;
- U jeziku hindi postoje razliiti nazivi za indijski orai u zavisnosti od toga
da li su plodovi nedozreli, zreli ili prezreli, da li ga kuvaju u mleku, pre na
ulju, ili koriste u bilo kom ritualu gde ima odreenu ulogu;
- U Kini se nije smelo detetu davati ime po nekom starijem ili omiljenom lanu
porodice, zbog zabrane da iko nosi ime cara, pa ak i da koristi znakove koje
je sadravalo carevo ime;
- Interesantna su i istraivanja o tome koliko se razlikuje leksiki fond
pripadnika bogatih i siromanih slojeve drutva prilikom ocenjivanja hrane.
Za bogate hrana nije samo sredstvo za preivljavanje, a njeno konzumiranje je
odreeni drutveni ritual i zato je za opis upotrebljena iroka paleta nijansi
znaenja;
- Socioloki status bake nije isti kod svih naroda. Recimo kod Rusa i Srba baka
je veoma zaposlena (uva unuke, brine se o kui, kuva...), dok amerike bake
imaju mnogo vie vremena za sebe (putuju, doteruju se, minkaju i sl.)

Socioloki model komunikacije

Srpski glagol prati pokriva znacenje nekoliko
glagola u rusinskom jeziku, u kojem se za svaku
od radnji koristi drugi glagol:
prati ruke
prati kosu
prati sudove -
prati ves -
prati zube

Socioloki model neverbalne

komunikacije
to se tie sociolokog modela neverbalne
komunikacije, treba naglasiti da je
neverbalna komunikacija takoe vrsta
socijalnog ponaanja i da je po svojoj
prirodi i sutini socijalna pojava. To
pokazuje njena osnovna uloga, njene glavne
funkcije i celokupan sadraj neverbalne
komunikacije kao vrste interakcije.

Osnovne funkcije neverbalne

komunikacije
Tri su osnovne funkcije neverbalne
komunikacije.
Prva je usmerena na regulisanje samog
mehanizma socijalne interakcije;
druga se odnosi na izraavanje stavova;
a trea je vezana za izraavanje
emocionalnih stanja.

Socioloki model neverbalne

komunikacije
Osnovna uloga
neverbalne
komunikacije da
omogui ostvarenje
socijalnih kontakata da
bude sredstvo pomou
kojeg iva bia
zadovoljavaju svoje
socijalne potrebe.

Socioloki model neverbalne

komunikacije
Od prvog trenutka
ivota deteta spontani
oblici njegovog
ponaanja
predstavljaju sredstvo
socijalnog kontakta,
znakove za socijalnu
sredinu, prvenstveno
majku

Socioloki model komunikacije

Socijalni karakter neverbalne komunikacije dolazi do
izraaja i u konkretnom sadraju koji se neverbalnim
komunikacijskim znakovima saoptava. Taj sadraj je uvek
vezan za komunikaciju ili je sastavni deo odreene vrste
socijalnog ponaanja.
Neverbalna komunikacija je i po svojim funkcijama i po
svom sadraju doslednije socijalna od verbalne, iji
znakovi mogu sluiti i kao sredstva miljenja i kontrole
vlastitog ponaanja. Sadraj koji se saoptava neverbalnom
komunikacijom veoma je raznovrstan kao to su i vidovi
socijalnog ponaanja o kojima prua informacije. Socijalna
priroda neverbalne komunikacije u celini i socijani sadraji
vezani za neverbalne komunikacijske znakove izloeni su
podrobnije i potpunije u prikazu pojedinih funkcija
neverbalne komunikacije i sadraja pojedinih vrsta i oblika
neverbalnih komunikacijskih znakova.

Socioloki model komunikacije

Naravno, kod neverbalnog ponaanja znakovi predstavljaju
drutvene norme koje su uspostavljene tradicijom. Bitno je
za komuniciranje da se ono zasniva na zajednikom kodu
za poiljaoca i primaoca. U retkim sluajevima te poruke
ne mogu biti iste za ruskog i stranog gledaoca(u odlomku
gledanog filma) kao, recimo, kada doktor Astrov ljubi u
kosu staru dadilju. Kod Srba se takvo potovnje iskazuje
ljubljenjem ruku starih osoba. Ili zagonetan smisao
neverbalne poruke ''pokazivanje nosa'' to je, kod Rusa,
neverbalni gest za verbalnu poruku ''tebi za inat'', a kod
Srba nain ruganja. Ili ponovljeno pozdraljanje profesora
Serebrjakova sa svima - iako se sa svima ve pojedinano
pozdravio: sa Astrovom rukovanjem; sa urakom
trostrukim poljupcem, sa erkom poljupcem u elo, sa
Marijom Vasiljevnom rukoljubom; a sluge i svog
siromanog kuma Teljegina nije udostojio nijednim od
naina, izuzev zajednikog klanjanja svima.

PSIHOLOKI MODEL KOMUNIKACIJE

Komunikacija je tesno povezana ne samo sa sociologijom,
ve i sa psihologijom.
Savremeno shvatanje linosti je povezano ne samo sa
jedinstvenou svakog oveka njegovom neponovljivom
individualnou, ve i sa njegovim iskustvom socijalne
interakcije. Ova dva aspekta linosti individualni i
socijalni najvie dolaze do izraaja u procesu govorne
delatnosti, koja podrazumeva uzajamni uticaj uesnika u
komunikaciji, a takoe i u individualnom stvaralatvu
povezanom sa procesom ostvarivanja linosti kroz
komunikaciju.

PSIHOLOKI MODEL
KOMUNIKACIJE
Psiholoki model komunikacije se zasniva na ponaanju ljudi i pravi korekciju
kognitivnih mehanizama koji upravljaju ponaanjem, ui oveka odreenim
modelima ponaanja.
Prilikom analize komunikacije otkriveni su mnogi interesantni psiholoki modeli
komunikacije, koji danas ine paradigmu savremenih naunih pristupa:
- dvoetapni model komunikacije prvo, informacije stiu do lidera koji formiraju
javno mnjenje, drugo, lideri prosleuju informacije svojim sledbenicima i utiu na
njih;
- spirala utanja manipulisanje javnim mnjenjem, zahvaljujui tome to ljudi
koji imaju suprotno miljenje od onog koje dominira, ute ne elei da ostanu
izolovani;
- difuzna teorija o uvoenju novog i adaptiranju drutva na njega. U psihologiji
postoje pokazatelji o razliitoj prijemivosti prema novom. Jedan deo drutva je
konzervativan, a drugi lako prihvata novo. Po ovoj teoriji nije bitno ubediti sve,
ve samo 5% populacije. Kad ideju prihvati 25%, proces se vie ne moe
zaustaviti;
- model portira (gatekeeper) model ponaanja linosti u kome se pojavljuje
posrednik izmeu poiljaoca poruke i irokog auditorijuma, tj. mase.

Struktura linosti
Termin struktura linosti upotrebljava se u dva osnovna znaenja: kada se oznaavaju
faktori ili momenti bitni za razumevanje linosti uopte, ili za razumevanje strukture
linosti jedne konkretne osobe. U tom smislu, postoje brojni stavovi o tome ta je bitno
za prouavanje linosti, i ta ini strukturu linosti:
Navike - najvaniji momenti ijim se prouavanjem i prikazivanjem moe objasniti
celokupno ponaanje linosti - ovek e se u odreenoj situaciji ponaati onako kako je
ranije nakvikao u istoj situaciji.
Motivi i potrebe - predstavljaju faktore koji odreuju
najrazliitije naine reagovaranja pojedinca. Motivi i potrebe odreuju svojstva, stavove
i interese oveka.
Intencije, aspiracije, namere - osnovne vrednosti ijem ostvarenju
pojedinac tei.
Stavovi i interesi - predstavljaju faktore koji otkrivaju osobine ovekove linosti, kako
ovek gleda na svet i na probleme na koje nailazi.
Problemi i tekoe - faktori koji determiniu ovekovu linost i
njegovo ponaanje u razliitim situacijama kod reavanja zadataka koji se pred njim
nalaze.
Crte, osobine, svojstva ili aspekti linosti - ine organizaciju
linosti, to je ono to determinie ljudsko ponaanja u najrazliitijim situacijama.

Asertivnost
spram
agresivnosti

ta je asertivnost ?
Najbolji put do uspjene komunikacije
Asertivnost je vjetina koja omoguuje da se borimo
za svoja prava, u kojoj izraavamo svoje miljenje,
elje i osjeaje, te odbijamo nerazumne zahtjeve na
nain da ne nanosimo psiholoku ili fiziku tetu
drugim osobama.
Zastupam sebe, potujem tebe

Tipovi ponaanja
Pasivno : stavljamo tue potrebe ispred naih
Agresivno : stavljamo svoje potrebe ispred tuih
Asertivno : uspostavljamo ravnoteu

Osoba pasivnog stila

izbjegava raspravu
veinom uti
ili puno pria nita ne kae
ne izraava svoje miljenje ve tue
brzo priznaje svoju pogreku i esto se izvinjava
govori tiho, ne podie glas
veinu vremena ne gleda u oi
smijei se i stalno klima glavom

Osoba agresivnog stila

zahtjeva i nareuje (nema molim i hvala)
optuuje i krivi druge
ne priznaje svoje greke
usmjerena na osobu, a ne na ponaanje osobe
ne slua i prekida
glasno govori
agresivna gestikulacija
zuri u sagovornika

Osoba asertivnog tipa

zna aktivno sluati !!!
potuje druge i to trai za sebe
jasno, konkretno i direktno govori ne okolia
iskazuje svoja oekivanja i osjeaje
pozitivno izrie prigovore (kritiku)
zna pohvaliti druge
spreman/na je izviniti se kad pogrijei
zna se kontrolirati (svoje negativne osjeaje)
glas prilagoen situaciji

Kako postati asertivan?

Ne raamo se sa genom za asertivnost to je vjetina koju

Svako moe nauiti!

Otkrijte u kojim ste situacijama neasertivni (pasivni ili

agresivni)
Vjebajte u mati (situacija / osoba)
Vjebajte s prijateljima
Pokuajte u stvarnoj ivotnoj situaciji (ponite od manje vanih)
Nemojte odustati kod prvog neuspjeha

Tehnike asertivnog ponaanja

Jasno iznosim svoje stavove i osjeaje
Ne napadam
druge - Ti poruke

Zastupam sebe

Opisujem
pa
ocjenjujem

Predlaem
rijeenja

Ja poruke moj stav i miljenje

Zakljuak
ASERTIVNOST zastupanje sebe uz potivanje drugih
Zalaganje za svoje potrebe, prava i izraavanje miljenja
bez nanoenja tete drugima
Odbijanje nerazumnih zahtjeva bez osjeaja krivice zbog
inzistiranja na vlastitoj dobrobiti
ASERTIVNO PONAANJE MOGUE JE NAUITI!

Neurolingvistiko programiranje
AUDITIVNO DIGITALNI
(unutranji dijalogdisociranost

AUDITIVNI
(sluanje

VIZUELNO
(gledanje)

KINESTETIKI
(osjeaji i dodiri)

OLFAKTORNI
(MIRISI)
GUSTATORNI
(okus)

Vizujelni tipovi
Auditivni
Kinestetini tipovi
Nespecifini
Vizuelni tipovi-razmiljaju u slikama
Predikati
(slika,jasno,fokus,perspektiva,vidjeti,bljesak,svjetlo,izgled,pregled,razlikov
ati,naslikati itd)
Auditivni tipovi-razmiljaju u zvukovima ili uju neki unutranji glas
(glasno,vikati,naglasak,odjek,ton,muzika,uti,vrisak,pitati,rei,alarm)
Kinestetini tipovi-razmiljaju kroz ula, osjete
(dodir,rukovati,baciti,micati,sudar,udariti,milovati,odmarati,iritirati nositi
itd)
Auditivno digitalni ili nespecifini tip - koriste nespecifinu formu jezika
(misliti,
odluka,smisao,razumno,logino,analiza,specifino,apstraktno,racionalizacij
a,definitivno, motivacija itd.)

USPEH U KOMUNIKACIJI
SIGNALI uspene komunikacije

-verbalni
Pitanja o zdravlju, o porodici, deci o realizaciji posla
Izjave o slaganju sa sabesednikom

-neverbalni
Klimanje glavom
Zadovoljno lice

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA MODEL USPJENE komunikacije

UZROCI PRIGOVORA I NAINI NIHOVOG REAVANJA-DA I
METODA
Sabesednik IZRAAVA PITANJE
ILI SUMNJU

Da- i metoda
Saglasiti se sa izraenim
zapaanjem ili sumnjom, te istai
neko pozitivno svojstvo ili osobinu

sabesednijk ISKRIVLJUJE
INJENICE ILI IZRAAVA
NEZNANJE

Prepoznati stav kao zanimljiv,

napraviti pauzu i nastaviti sa
izlaganjem
iskrivljenu injenicu ispraviti daimetodom
Suzdrati se od superiornosti i
cinizma zbog neznanja

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA MODEL USPJENE komunikacije

HRONINA SVADLJIVOST I
OPOZICIJA

Laskaj-trai jometoda
Izraziti komlimente osobi koja se
u sve razumije
Postaviti pitanje koje navodi
sabesednika na slaganje sa neim
pozitivnim

NEGATIVIZAM ILI
TVRDOGLAVOST

Metoda usaivanja ideja i ekanja

da ih sabesednik proglasi vlastitim
Ljubazno citirati izjave
sabesednika tokom razgovora
Koristiti reklame i apele

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA MODEL USPJENE komunikacije

TEHNIKE USMERAVANJA USPENOG RAZGOVORA UZ OBRADU

PRIGOVORA
AKTIVNO SLUANJE I PARAFRAZIRANJE
DA-I
RAZVIJANJE IDEJE
PREPUTANJE INICIJATIVE I ZASLUGA SABESEDNIKU
TRAENJE RAZJANJENJA
o Poslovno:
o Vizit karte
o Otpratiti klijenta do vrata-obavezno rukovanje

Klasifikacija akademika Jovana Cvijia

Za nae prostore je interesantna i klasifikacija
akademika Jovana Cvijia (Cviji, 1966.) koji je
sve June Slovene svrstao u etiri osnovna tipa sa
velikim brojem podtipova:
1. Dinarski tip
2. Centralni tip
3. Istonobalkanski tip
4. Panonski tip

Dinarski tip dinarske oblasti

(ivog duha, oseajni, samouvereni)
- bosanski (plemenski, bratski odnos,
potuju hrabrost);
- muhamedanski (poznavanje Kurana, vera
u sudbinu);
- umadijski (potuju odluke veine, slobodno
iskazujuz svoje miljenje);
- erski (lukavi, ne izvravaju obaveze, gledaju
svoju korist i zadovoljstvo);
- jadranski (lepo izraavanje, pokretljivost,
zabava, pesma, druenje);

Centralni tip oko June Morave i

Vardara

- kosovsko-metohijski,
- zapadnomakedonski,
- moravsko-vardarski,
- opski,
- junomakedonski,

Istonobalkanski tip istoni deo

Balkana

- donjo-dunavska ploa,
- srednje gore,
- rumelijsko-traki,
- pomaki,

Panonski tip
(junoslovensko stanovnitvo izvan Balkana)

- slavonski,
- sremsko-banatski,
- slovenaki,
I ova klasifikacija potvruje da je
psiholoki model u tesnoj vezi sa mnogim
drugim srodnim disciplinama kao to su
etnografija, sociologija, kulturologija i dr.

KULTUROLOKI MODEL KOMUNIKACIJE

Kulturoloki model verbalne komunikacije se sastoji od subjekata

komunikacije, komunikativne delatnosti i komunikativnih
saoptavanja sa kulturolokim komponentama.
Tako, na primer, japanska kulturna tradicija nalae da pojedinci ne
uznemiravaju okolinu svojim unutranjim preivljavanjima, i
zahvaljujui tome to od malih nogu to ue, oni ak i u dubokoj tuzi
izazvanoj gubitkom blinjih tu vest saoptavaju sa osmehom.
Turska kulturna tradicija podrazumeva da se pri susretu, ak i
zvaninom, poslovnom, sagovornici pitaju za zdravlje svih roaka, za
razliku od Engleza koji postavljaju retoriko pitanje How do you do? i
dobijaju kao odgovor oekivano How do you do? na koje, u stvari,
niko ne odgovara.
U ruskoj kulturnoj tradiciji na u znaenju izvoli je neutralno i
sasvim primereno, dok se kod Srba njegova upotreba smatra
nekulturnom.

KULTUROLOKI MODEL
KULTURA

MATERIJALNA I
DUHOVNA KULTURA

KULTURA GOVORA
KULTURA IVLJENJA

KULTURNI IVOT

ukupna dostignua ljudskog

drutva u privrednoj, drutvenoj
i duhovnoj sferi ivota
nivo, stepen razvitka neke
grane privredne ili
intelektualne djelatnosti
uslovi ivota koji odgovaraju
potrebama obrazovanog
ovjeka
prosvjeenost,
obrazovanost,naitanost
poetna

modeli

Vrste manipulacije

Naini zatite

1. Nametanje uloge. Pogaajui ovekove elje, on ga postavlja u ulogu

Odbijanje uloge
Nezamenljivog Radnika, Nekoristoljubive Saradnice, Sveoboavanog, Neodoljive
itd. Na primer:Verice, svi mi dobro znamo da ako vi to ne uradite, niko nee... Na primer : Na alost, ljudi vole da
preuveliavaju stvari...
2. Od vas prave prijatelja. Manipulator poverljivo govori o sebi, a zatim se
Ne uestvovati prijateljski u razgovoru sa
obraa sa nekom optereujuom molbom : Vidim da saoseate sa mnom..hvala ovekom kojeg malo poznajete, ne
vam..pa sam mislio..da me neete odbiti...
reagovati na aluzije.

3. Dobronamernik. Neobino ljubazno i dobronamerno se raspituje o vaim

Ne poveravajte se oveku koji vam nije
privatnim stvarima, potekoama a zatim vam se obraa sa molbom koju vam je prijatelj i ne smatrajte da ste obavezni da
posle takvog razgovora teko da odbijete.
radite to to od vas trai saoseajan ovek.

4. Udrueni protiv zajednikog neprijatelja. Manipulator vam poverljivo

saoptava kako rukovodilac ili kolega runo govore o vama. On izraava
neprijateljstvu prema dumaninu, navodei vas da odreagujete.

Postavite sebi pitanje: Otkud to on meni

odjednom otvara oi?

5. Prave od vas saradnika u zajednikom poslu. Na primer, posetilac vas

poverljivo, raunajui na vae razumevanje i samilost, upuuje u svoj
velianstveni projekat reorganizacije rada firme. Odmah vas moli da prvo
pokae njegove papire direktoru.

Zapitajte se Da li je to moj posao? Ne

podleite visokom stilu sagovornika, i
dajte svoj doprinos projektu jedino ako
sami smatrate da je taj projekat od
prioritetnog znaaja.

6. Kia oko Banja Luke, Sarajeva. Manipulator ne govori direktno ta eli da Prekite njegovo izlaganje sa O emu vi to
vas nepoteno zamoli, nego zaobilazi ukrug.
priate?
7. Namerno vas iscrpljuje. Manipulator sa oaravajuim osmehom iznova i
Pokvarena ploa
iznova ponavlja jednu te istu molbu, koju vi ne moete ili neete da mu ispunite.
Svaki put mu kao odgovor n anjegovu
molbu odgovorite Rado bih vam izaao u
susret ali na alost , ne mogu vam
pomoi.

Poslovna komunikacija

Japanci
Nemci
Amerikanci
Rusi
Turci

OBIAJI
Obiaji su drutvena pravila ili norme koje se
postepeno stvaraju u procesu drutvenog ivota i
koje stalnim ponavljanjem prelaze u navike koje
se pretvaraju u obiaje kao nepisana pravila
ponaanja lanova neke drutvene zajednice
Obiaji nastaju polako, postepeno, ali kada
jednom nastanu vrsto ostaju u svjesti ljudi i dugo
opstaju u narodu.

Hristovo roenje i Boi

Isus Hristos je roen u Vitlejemu, nedalek od
grada Nazareta
Pravoslavni hriani slave Boi 7. januara
Na svim zemljama i jezicima, irom svijeta
ovaj praznik ima isti naziv HRISTOVO
ROENJE, a u naim crkvenim knjigama
obiljeen je kao RODENSTVO HRISTOVO

OBIAJI NA BADNJI DAN

Rije Badnjak povezana je sa rijei bdjeti,
jer se na taj dan bdjelo ekajui roenje
Hristovo
Badnje jutro poinje sa pozdravom DOBRO
JUTRO I SRETAN TI BADNJI DAN
Badnje vee prati obiaj pijukanja

BOINI
SIMBOLI
Badnjak
Pogaa
So
Vino
Orasi
Slama
Svijea
esnica
Novi
Peenica

Slava na visini
Bogu, i na zemlji
mir, meu
ljudima dobra
volja.

KONFESIONALNI MODEL
KOMUNIKACIJE
Ovaj model komunikacije se zasniva na obiajima
i ponaanju koji su uslovljeni pripadnou
odreenoj religiji, to nalazi svoj odraz u
verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji.
Religiozna komunikacija i problemi vezani za nju
postali su glavni faktor u socijalnoj istoriji jezika.
Sve stare pismenosti i velika veina savremenih
sistema pisanja nastali su zbog kultno-religioznih
ciljeva.

HRIANSTVO

ISLAM

JUDAIZAM

BUDIZAM

Konfesionalni model
komunikacije
Ako su se u drevnim dravama i u srednjem veku
etnojezike razlike meu ljudima i dravama
zaklanjale verom, u novo vreme meu narodima
Evrope, Amerike, June i Istone Azije, Afrike,
juno od Sahare etninost ili nacionalnost ima
veu teinu nego konfesionalna pripadnost.
Meutim, u islamskom svetu nije tako veroispovest je kod njih glavna karakteristika
oveka ili etnike zajednice.

Konfesionalni model komunikacije

Jednonacionalne religije (kao to su judaizam Jevreja,
intoizam Japanaca ili jermensko-grigorijanska crkva
Jermenije) su prilino retke pojave. Obino jednu religiju
ispoveda nekoliko naroda. Takve su pre svega osnovne
religije sveta (budizam, hrianstvo, islam) i neke lokalne
religije koje su izvan granica jednog etnosa (hinduizam je
rasprostranjen ne samo u Indiji, ve i u Nepalu, ri Lanki,
Indoneziji; konfuijanizam, osim u Kini i u Koreji i
Tajlandu;). S druge strane, u savremenom svetu je
uobiajeno postojanje u okviru nacije vie konfesija. Tako,
Belorusa i Ukrajinaca ima pravoslavnih, katolika, unijata,
protestanata; Maara ima katolika, protestanata (kalvinista
i luterana), pravoslavnih; Egipana ima muslimana,
hriana (katolika, protestanata, unijata).

Konfesionalni model komunikacije

Konfesionalno jedinstvo naroda uvaju panci, Italijani,
Litvanci, Poljaci, Portugalci, Francuzi, Hrvati (uglavnom
katolici); Danci, Islanani, Norveani, veani (luterani);
Grci, Bugari, Rusi, Rumuni, Srbi (uglavnom pravoslavni).
U nekim kulturama jedan ovek moe da ispoveda
nekoliko religija. Na primer, u Kini u zavisnosti od
godinjeg doba i doba dana, karaktera religioznog
raspoloenja ili potrebe, vernik se obraa ili Konfuiju ili
daoizmu, ili budizmu. U japanskoj religioznoj svesti
zajedno postoje intoizam i budizam. Za razliku od
budizma, teistike religije (judaizam, hrianstvo, islam)
ne dozvoljavaju da jedan ovek pripada istovremeno
dvema konfesijama.

Konfesionalni model komunikacije

U istoriji budizma nije bilo religioznih ratova, ni
jedan hram neke druge religije nisu unitili
sledbenici Bude. Ta tolerantnost budizma je u
savremenom svetu veoma privlana. Budizam
dozvoljava, recimo, katoliku ili luteranu da ne
ostavljajui svoju veru, ispoveda i budizam. Zbog
toga budizam, uprkos zvaninoj statistici, smatraju
najrasprostranjenijom religijom sveta

Konfesionalni model komunikacije

U svakoj religiji postoje dva smera
komunikacije:
od Boga - preko proroka (uitelja,
svetenika) prema ljudima;
od ljudi - preko proroka (uitelja,
svetenika) prema Bogu.

Konfesionalni model komunikacije

Koreni konfesionalne komunikacije seu u daleku prolost. Svaka religija

(budizam, islam, hrianstvo) ima svoje karakteristike, nepokolebljivu veru,
bezuslovnu posveenost ideji, vrednostima, principima, moralnim zakonima.
Opteljudske etike norme odraavaju ono to je zajedniko u vekovnom
iskustvu ljudi i bliske su optim religioznim zapovestima vodeih svetskih
religija (zapovesti Mojsija, Hrista, Muhameda, Bude). Etike norme i pravila
razliitih religioznih uenja mogu biti veoma strogi, kada detaljno propisuju
ponaanje svojih sledbenika (judaizam), ili prilino liberalni (protestantizam).
Na ovom mestu treba spomenuti zlatno pravilo optenja koje je formulisao
Isus Hrist, a koje uslovljava neophodnost ocene rezultata svog delovanja sa
pozicije sopstvene linosti: kako bi ja ocenio postupak, ako bi ga neko izvrio
prema meni? Ako ovek postavi sebi takvo pitanje, moe se desiti da i ne
izvri neko delo usmereno prema nekom, shvatajui da se njemu takav
postupak od strane drugog ne bi dopao. Iz toga pravila proizilazi i potreba
ukljuivanja mehanizma empatije (uivljavanje u ulogu drugog i u njegov
nain doivljavanja situacije) za pravilno shvatanje i razumevanje oveka. (

Konfesionalni model komunikacije

Tragovi hrisanske religije sreu se u vidu ustaljenih fraza
u svakodnevnom govoru, tj. verbalnoj komunikaciji. To su
takozvani bibliizmi; npr. glas vapijueg u pustini, sedam
smrtnih grehova, oko za oko, zub za zub, uvati kao
zenicu oka, u tren oka, izvadi prvo brvno iz oka svog pa
e izvaditi trn iz oka bratova, gde ti je sad jezik, re mi
jo nije na jezik dola, niti e la kakva doi na moj jezik,
ko zauzdava svoj jezik razuman je, od glave do pete, imati
obraz, onome ko te udari po jednom obrazu prui i drugi,
gledati kroz prste, prst Boji.
Navedene izraze i ustaljene fraze ljudi upotrebljavaju u svakodnevnom
ivotu, u svakodnevnoj komunikaciji, jer su ranije esto bile koriene
kao pouka, savet ili citat iz Biblije.

MITOLOKI MODEL KOMUNIKACIJE

Mit postoji u svesti svakog oveka
nezavisno od njegovog uzrasta,
obrazovanja, nacionalnosti, konfesionalne
pripadnosti i sl, i ispoljava se na razliitim
nivoima bilo koje vrste komunikacije.

Mitoloki model komunikacije

Jedna od osnovnih karakteristika mita je da on ne govori o dogaajima
koji su tui oveku, ve o dogaajima u kojima ovek najaktivnije
uestvuje.
Mit objedinjuje u sebi racionalno i iracionalno. Racionalno, jer bez
njega ne moe da se zamisli savremeni ovek, koji nalazi utehu trudei
se da razume i da upravlja svetom koji ga okruuje. Ali jo je vanije
iracionalno, jer dotie u dui oveka te bolne take koje zadiru u
nesvesno, koje su van racionalnog.
Kao to je reeno, mit ima stvarne i nestvarne elemente, slobodu
nadograivanja i komponovanja. Mitoloki sistem predstavlja sistem
realnog i nerealnog, odreenu paradigmatsku i sintagmatsku strukturu
to ini semantiku strukturu mita i redovno nosi u sebi neku poruku
ili pouku u komunikaciji.

Mitoloki model komunikacije

Poznato je da se mit direktno ili indirektno usvaja kroz jezik, to se svakako

odraava u verbalnoj komunikaciji. Kompleksno izuavanje odnosa jezika i
mita postaje neizbeno jer "ma koliko se sadraji mita i jezika meu sobom
razilazili, i u jednom i u drugom je delotvoran isti oblik duhovnog shvatanja"
(Kasirer, 1972, str. 75).
Kao instrument za predstavljanje slike mita moe posluiti tezaurus koji
pomou mree semantikih odnosa opisuje njegovu strukturu i mesto
semantiki kljunih rei u njemu.
Nesumnjivo je da ovek o sebi misli fetiistiki. U mitovima, bajkama,
legendama, bajanjima i dr. i ljudski i ivotinjski organizam se posmatra na taj
nain. Na primer, glava Orfeja pliva prema Lezbosu, prorie ili ini udesa.
Oi Atine Palade zadivljuju svojim divljim i maginim izrazom, a oi Meduze
pretvaraju u kamen sve to pogledaju. Iz zuba adaje pojavljuju se spartanski
rodonaelnici carstva Five. Atina Palada se rodila iz Zevsove glave, Eva je
roena iz Adamovog rebra. Patrokle je iz tela izvukao istovremeno i duu i
vrh koplja.

Mitoloki model komunikacije

U ovim mitovima i legendama rei koje oznaavaju vidljive delove ljudskog

tela predstavljaju kljune rei ili takozvane tematske strukture. Na primer, re
kosa u legendi o Samsonu ine sintagme, koje povezuju ovaj mit u jednu
celinu. Samsonova neizmerna snaga bila je u kosi, koju brija nikada nije
dirnuo. Onog trenutka kada mu je Dalila odsekla kosu sva njegova snaga je
iezla. Filistejci su ga sa lakoom savladali i oslepeli. Zaneti viednevnim
pobednikim slavljem, nisu zapazili da je Samsonu kosa ponovo izrasla.
Ponieni Samson, eljan osvete, krajnjim naporom rui stubove
Filistejskog hrama u koji su ga odveli iz tamnice da ih zabavlja. Pod
ruevinama hrama gine zajedno sa svojim brojnim neprijateljima. (Sveto
pismo Staroga i Novoga zaveta, 1956. str. 213-215).
Po Lotmanu (Lotman, 1992, str. 32-45), tematska struktura je ovde re
kosa, koja povezuje u celovitu strukturu ovaj mit: Samson i kosa, kosa i
snaga, tajna je u kosi, ne dotakne kosu, otsekla kosu, muke Samsonove i kosa,
kosa je izrasla, nepobedivi Samson i kosa. Navedene sintagme implicitno ili
eksplicitno prisutne su u mitu i predstavljaju kostur ovog mita.

Mitoloki model komunikacije

Interesantno je da se muki pripadnici Sika nikada ne iaju, ne podrezuju

kosu. Osim najue porodice, niko ne sme da im vidi kosu. Pred drugim
ljudima Siki svoju dugu podignutu, smotanu kosu kriju pod nekom vrstom
turbana da im neko ne bi oduzeo snagu. Kod mnogih naroda, irom sveta
postoje itavi obredi vezani za skraivanje kose. Budno se pazi na svaku
dlaku, na svaki pramen kose, da ne padne u ruke neprijateljskog maga. Znajui
za principe simpatike magije, ti ljudi veruju da im se moe naneti zlo, ili ak
smrt preko ukradenog ili izgubljenog pramena kose. Odraz ovakvog verovanja
je sauvan i u hrianskom obredu krtenja. Svetenik predaje odrezanu kosu
deteta njegovim roditeljima na uvanje da ne bi pala u ruke slugama
Antihrista. Kod slovenskih naroda, kad neko od ukuana odlazi u rat ili na
neizvesno putovanje, ene raspliu svoje kose i raeljavaju ih. Smisao ovog
postupka se krije u principima hemeopatske magije (Frejzer, 1992, str. 25-53).
Raeljana, prava kosa simbolizuje prav, siguran put i povratak. Upletena
kosa simbolizuje krivudav put ukrten sa mnogim nedaama i opasnostima. Na
takvom putu se lako zaluta i povratak kui je neizvestan.

Mitoloki model komunikacije

Glava je simbol snage aktivnog principa koji ukljuuje nadmo u
upravljanju, nareivanju i prosvetljavanju;
Lice je kao identifikacija oveka ;
Obraz je simbol potenja ;
Jezik kao orue rei, stvara i unitava, predstavlja simbol moi i
pravednosti i kao takav uporeivan je sa plamenom;
Kosa je simbol snage i muevnosti, simbol alosti, pokornosti. U
staroj Rusiji jedna pletenica je znak devianstva (nakon udaje ena
nosi dve pletenice);
Noga je organ kretanja i simbol drutvene povezanosti (noga stvara
drutvene veze, stopalo je njihov gospodar i klju;
Ruka je simbol snage, vlasti, pruene pomoi i zatite itd.;
Brada je simbol mukosti, hrabrosti i mudrosti. (Navedeni simboli su
preuzeti iz Renika simbola

Mitoloski model komunikacije u

zdravstvu

U grkoj mitologiji bio je Bog

iscelitelj Asklepije. Iscelitelji su
bili i sinovi Asklepija. Meu
njegovim kerima bila je nadaleko
uvena Higija boginja zdravlja
Panakeja boginja isceljenja.
Odatle i rei higijena i panaceja.
Higijena je oblast medicine koja se
bavi prouavanjem uticaja raznih
faktora na ovekovo zdravlje, i
koja propisuje mere leenja bolesti,
ouvanja zdravlja i produenja
ivota.
Panaceja je univerzalno sredstvo za
leenje svih bolesti.

Asklepije(st.grki. ,
hirurg), Eskulap

Asklepije je u starogrkoj
mitoogiji bog medicine i
isceljenja.
Prema legendi otac A. je bio bog
Apolon, a mati Koronida.
Ova ena, poto je zatrudnela,
zaljubila se smrtnog Ishija. Gavran
je obavestio o tome Apolona i ovaj
je u velikom gnevu poslao svoju
sestru Artemidu da usmrti
Koronidu. Kada su enino telo
spaljivali, Apolon je iz vatre
izvukao iz utrobe majke bebu
Asklepija i dao ga na vaspitanje
kentauru Hironu

Higeja
Higeja, najznaajnija
Asklepijeva erka, bila je
olienje duevnog i
telesnog zdravlja. Higeju
su prikazivali kako hrani
zmiju iz inije.
Otuda vodi poreklo jedan
od znakova medicine
inija sa zmijom.

Mitoloki model komunikacije

Grki mitovi
Kosovski ciklus (epika)
Hajduki ciklus