Anela Miladinovi III10

Gospa Nola
-Isidora Sekuli
O piscu
Roena je 16. 2. 1877. godine u bakom selu Moorinu kod ablja. Detinjstvo je provela u
Zemunu, Rumi i Novom Sadu. kolovala se u Novom Sadu (Via devojaka kola), Somboru
(Srpska preparandija) i Budimpeti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Panevu, apcu i
Beogradu. Do kraja, i bez ostatka, posveena lepoti smislene rei, knjievnica Isidora Sekuli
je za ivota stekla uvaenje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac
vie jezika, i poznavalac vie kultura i podruja umetnikog izraavanja, Isidora Sekuli je
kao pisac, prevodilac i tuma knjievnih dela ponirala u samu sutinu srpskog narodnog
govora i njegovog umetnikog izraza, smatrajui govor i jezik kulturnom smotrom naroda.
Pisala je eseje o Njegou, Lazi Kostiu, Petru Koiu i jo mnogim drugima. Negovala je tzv.
"beogradski stil" i intelektualnu prozu, ime se pribliila modernoj knjievnosti koja e doi
do izraaja u periodu izmeu dva rata, ali i kasnije. Govorila je ruski, nemaki, engleski,
francuski i norveki. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog lana Srpske
kraljevske akademije 16.2. 1939, a za redovnog lana Srpske akademije nauka 14.11. 1950,
kao prva ena akademik. Umrla je 5. 4. 1958. godine u Beogradu. Duboko promiljen i
umetniki istanan njen knjievni, prevodilaki i kritiki izraz je praznik nae pisane rei.
Dela:
Saputnici(1913) pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveke (1914) putopis
Iz prolosti (1919)
akon Bogorodiine crkve (1919) roman
Kronika palanakog groblja (1940) pripovetke
Zapisi (1941)
Analitiki trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegou knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956)

Analiza dela
-Vrsta knjievnog dela: pripovetka iz zbirke "Hronika Palanakog groblja"
-Mesto radnje: Baka, Vojvodina
-Glavni likovi: Gospa Nola
-Tema: Prolaznost ljudskog ivota
Pripovetka Gospa Nola saima i opisuje ivot krepke, krne ene, Nole poreklom iz
Hercegovine. Jo u ranoj mladosti, gospa Nola se izdvajala od ostalih devojaka po svom
fizikom izgledu. Kao dete, Nola ivela je na granici izmeu Srbije i Bosne zajedno sa ocem i
majkom. Meutim, majka joj se razbolela i umrla. Otac se ponovo oenio jednom Italijankom,
koja mu je troila novac i ivela raskono. Njen otac je sa njom dobio erku, Julicu. Nola je
brinula o svim poslovima oko kue i vie je liila na muko nego na ensko. Bila je
mukobanjasta, pomagala ocu i druila se sa mukarcima. Jednog dana primetio ju je stari
trgovac gos-Toa. Nola se udala za njega. Gos-Toa je kao mladi iveo sa bratom i ocem u
bogatoj kui. Meutim, braa su bila u svai sve dok se nije desila pljaka u njihovoj kui.
Poto mu je brat Petar bio bolestan, on se poeo brinuti o njemu i slati ga u banje sve dok ga
bolest nije savladala. Sada su gospa Nola i gos-Toa iveli sami na tom velikom salau. Gospa
Nola pomagala je Toi u donoenju odluka, sve dok se gos-Toa nije povukao iz javnog ivota
i sve vie ostajao kod kue itajui knjige. Jednom je ak dobio i nagradu za itanje. Kada se
udala nije se uopte promenila. I dalje je bila skromna, ozbiljna, stabilna, istinoljubiva, ali
postala je jo vrednija i plemenitija. Pomagala je crkvi, sirotinji, svojim radnicima. Gospoa
Nola nije mogla da se ostvari, ali zato se trudila da pomogne drugima i njihov ivot uini
srenijim. Gospa Nolin otac rastao se od Italijanke, a Julica je prela da ivi sa gospa Nolom i
gos-Toom. Gos-Toa je mnogo voleo Julicu i ak je eleo da joj pokloni itavo imanje kao
miraz, ali gospa Nola nije to dozvolila. Jedne veeri upali su razbojnici u kuu, opljakali ih i
ubili gos-Tou. Gospa Nola i Julica preselili su se u kuu u varoi. Paula, devojka koju je
gospa Nola usvojila ubrzo se udala. Ubrzo je gospa Nola usvojila Srbu i malog vabu Hansa
koji je bio sin lajfera. Hans je voleo kolu, dok je Srba vie voleo konje i junatvo. Zbog toga
je Srba zavrio u kolskom apsu i eleo je da pobegne u Ameriku, to je razoaralo gospa
Nolu koja je bila bolesna. Kada je gospa Nola ozdravila Julica joj je rekla da je stiglo pismo
od njene majke koja eli da ona doe kod nje. Nakon nekoliko dana Julica saoptava gospa
Noli da eli da se se uda za Miluia ili da ide kod majke. Gospa Nola to ne odobrava i
odluuje da joj nae prikladnog mua. Zbog toga, gospa Nola pita doktora Mirka da se oeni
Julicom. Doktor joj govori da mu se Julica ne svia, ali ipak pristaje zbog velikog miraza.
Meutim, posle nekoliko dana nakon svadbe dvoje mladenaca se rastaju. Gospa Nola poklanja
veliku koliinu novca crkvi zbog razvoda, a Julica se udaje za Miluia i sa njim dobija sina.
Nola,poto nije imala dece, odgajala je tuu, nezbrinutu decu. Ona im je omoguila sve i
brinula se za njih kao da su joj roeni. Taj njen trud se nije isplatio. Nijedno od njene
posvojadi nije pronalo svoj pravi ivotni put i postiglo neto u ivotu. Samo je vaba Hans
koga je ona skoro protiv volje prihvatila, iako najslabiji, najneugledniji meu njima, iako je od
svih najmanje obeavao, samo je on naao svoj put i postao neto. Nije se ni isplatilo ni sve

to je inila u ivotu da bi porodicu svog mua spasila od neizbene propasti. Svoj ivot je
posvetila drugima i proivela ga za njih, ali joj niko nije vratio istom merom i niko se nije
rtvovao za nju.

Analiza likova
Gospa Nola
Nola je bila formirana linost jo kao devojka u zaviaju: "Nola posta redak ovek, istakoe se
jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost, ozbiljnost, ovekoljublje". To su glavne
crte njenoga karaktera, koje e se u novoj sredini i novim okolnostima jo vie razviti. Njen
psiholoki i moralni lik deluje gromadno i stameno, izuzetno i fascinantno. Gospa Nola, to je
bio pojam na salau i u Palanci. Kada se kae gospa Nola, onda se misli samo na dobro,
uzorito, izuzetno. Palanka, koja je prozvodila i irila prie, gradila portrete i beleila skandale,
nije mogla da upotrebi gospa Nolino ime sa negativnim predznakom jer su uz to ime ili samo
epiteti: jednostavna, uporna, plemenita, skromna, ponosita, humana, potena, vrsta,
dareljiva, hrabra, pravedna, radina, ozbiljna.
Sve navedene osobine u snanom su kontrastu sa portretom. Njena pojava deluje neskladno i
trapavo, "grubo i neotesano"; odevanje isuvie prosto i neprilino njenom imovnom stanju.
Strogost, ozbiljnost, otar i esto blago ironian jezik, odaju tvrdu osobu i tvrdo srce. Ali iza te
maske sakriva se blagorodnost, razumevanje, toplina, ovenost i milosre "iroko prostrte
gospa Nole". Nola je gortaka priroda po roenju, po konstituciji, naravi i radinosti. Svesna
je da je po visini i snazi na oca a po ostalim osobinama ne lii ni na oca, ni na majku. Mladie
nije zanimala kao ena pa se sa njima najvie druila, ak je postala jedan od najboljih lovaca.
Kada je dola na gos Toin sala kao nevesta, skrenula je panju rastom, izgledom, hodom,
snagom. Ali pre svega jednostavnou i skromnou. Nekoliko prialaca iz tree pripovedne
situacije ("Sahrana gospa Nolina") kazuje o gospa Nolinoj pojavi.
Velika i jaka kao dobar momak.
Nije samo izgledala kao muko, nego je i bila mukarac.
Jaka da ne poklecne, pa hrabra da brani i sebe i druge.
Radila je , kako sama kae, kao nadniar: rano je ustajala i uvek bila tamo gde se radi.
Oblaila se radniki, vrlo jednostavno za enu koja je bogata:
Cipele, prave vojnike cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta. Haljina, siva suknja,
neka bluza, od istog sivog tofa, kaput do kolena, natrag s prekakom, a kroz tu prekaku,
akoje vetar, prodevena marama od vunice, da greje krsta. Kosa crna, zalizana, u tvrdu punu
stisnuta. Na glavi eiri, ni muki ni enski, siv i on, ni za ukras ni za zatitu, jo i sav
izlomljen od vlage i suenja. Ruke krupne, jake, uvek bez rukavica. Tu sliku jednostavnosti i
skromnosti upotpunjava "kiobran tamno zelen, ogroman, zakrpljen, sa debelom motkom i
prebijenom kukom", pa "cviker: ogroman, straan i kad visi i ljulja se, i kad se usadi na krupan
nos gospa Noli". Takva gospa Nola vozi se tajervagnom koji je starinski, rasklimatan, tesan a
glomazan, blatnjav i pranjav. Runo, glomazno, sivo, grubo, prosto okruuje gospa Nolu i

na posredan nain ukazuje na njenu prirodu i karakter. Ta njena jednostavnost i skromnost

izazivaju simpatije salaara.udna ena: tolika sermija, sve njeno do krajcare, a da je kad
togo uzela za svoju kontu, da je, kas 'ti, otila negde na luft, ili se barem obukla kao gospoja.
Ni par tafletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac.
Gospa Nola je neposredna i otvorena u odnosima sa radnicima, porodicom i okolinom. Bila je
stroga, ozbiljna i ponosita, ali potena i boleiva prema tuim nevoljama. Pomae crkvu
(popove ne voli, prema njima je esto otra i nabusita), udeljuje prosjacima, pomae sirotinji.
Brine se o svojim radnicima na polju i u kui, prihvata ih kao svoju eljad, njihove nevolje su
i njene. Iako je bogata, to ne shvata kao sredstvo moi i vladanja tuim ivotima i sudbinama,
nego kao mogunost (i skoro obavezu) da brine o svaijim mukama i izdano pomae onima
koji nemaju. Po toj dobroti bila je poznata u palanci i izvan nje: to je vie imala, skromnije je
ivela i vie davala crkvi i sirotinji: "Kroz nevolje su ljudi najblii rod", obiavala je da kae.
O njenoj dobroti, potenju i istom srcu kazuje i jedan detalj: Ako e samo prominuti neku od
svojih njiva, vee depnicu na vrh kiobrana, ustane u kolima i razmahne nekoliko puta tim
barjaetom, da bi radnici to videli i znali da je ona tu i da moe naii...
Razumela je ona ljudsku prirodu, znala je da radnik moe i da se opusti, nije elela da nekoga
uhvati u neradu i bude prisiljena da ga otpusti.
Gospa Nola je iz nemanja dola u imanje i to je umela da ceni: radila je da odri imanje, da
ostane kakvo je bilo, da se ne rasturi. Ali novac koji je imanje donosilo ona nije gomilala. Njoj
novac nije mnogo znaio: kada joj predsednik crkvene optine trai neki vei prilog, Nola e
rei: "Dau vam, to da ne dam. Nije novac za to da se zakopa. I, pravo da vam priznam, ne
znam na ta bi ga troila. I nemam na ta da ga troim". Njeno naelo je bilo: "Novac je tu da
ga ljudi potroe korisno" i da se ta korist, a ne novac, to vie umnoi. Tu korist ona je videla
u podizanju, kolovanju i zbrinjavanju tue dece. Nola je radina i ceni rad i vredne ljude; u
radu vidi smisao ivota, ali ne rad kao sticanje, nego kao prirodno zanimanje ovekovo i vid
egzistencije. Jo u oevoj kui postala je stub kue i radila "u nekom stareinskom zamahu i u
kui, i nad oevim raunima, pa i nad malom svojom polusestricom". Kada je dola na veliko
imanje gos Toe, sve je manje bila Nola Lazarika, a sve vie Nola Perinova - ne gospoa
koja uiva u bogatstvu, nego gortakinja navikla na rad: "Uzela je u administraciju sve veliko i
raznovrsno imanje svoga mua, zemlje, ljude, ene, decu, stoku, novac, kupce i prodavce,
posrednike, advokate". Kada gos Toa mata o mirazu koji e Julici omoguiti "da sedi i da
uiva", gospa Nola e ustro odvratiti, sa njoj svojstvenim smislom za humor: "A to da sedi?
Ne treba mnogo da sedi, bolje je to i za nju i za stolicu". Rano je ustajala, pre svih ukuana,
sedala u tajervagn i kretala na rad, u obilazak imanja, nabavku robe, snabdevanju prodavnica,
itd. U nekim trenucima, kada bi se opustila i poela da razmilja, ali ee kada je bolesna,
vidi sebe kao nadniara, slugu, roba imanja. Ali rad i posao su ono to oveku sleduje i to ga
ini ovekom.
Nola je volela Julicu kao sestru, ali negde u dubini due smetala joj je Juliina "talijanska krv"
- bila je nena, prozrana,bez energije, neradna. Ali kada je Julica posvetila punu panju teko
bolesnom muu, u njegovoj nezi pokazala upornost, portvovanost i hrabrost, a pre svega
pravednost i milostivost, gospa Nola je odahnula. Tada je izrekla ono to je godinama muilo:
"Grehota je da kaem, ali sad mi tek jeste roena sestra, i poginuu za nju". Ne voli meke,

mlake, i neradne ljude - sve ravna prema sebi i svojoj filozofiji ivljenja. U toj filozofiji
sredinje mesto ima rad, posebno rad za druge.

Poruke i citati
Pripovetka Gospa Nola Isidore Sekuli govori o promaenosti ivota, ali ipak ne odzvanja
fatalistiki, ve iskreno humanistiki. Ona govori o prolaznosti koja ne moe da potedi nikoga,
pa ni takve jake linosti, kao to je bila gospa Nola. Pria o gospa Noli je uvek aktuelna, jer
govori o venim temama, o oveku i ivotu uopte.
Sve je obuhvaeno motivom sveopte prolaznosti i uzaludnosti,pa i sam Nolin lik.
Isidora esto govori o snanim linostima koje se bore i snalaze u ivotu,ali nakon smrti padaju
u zaborav kao da nikada nisu postojale.Tome nas ui i lik gospa Nole.
Isidora je svoju junakinju obdarila nizom pozitivnih osobina koje se svakim danom jo vie
razvijaju. Nola je
plemenita,humana,istinoljubiva,jednostavna,skromna,hrabra,potena,ozbiljna,stabilna,vredna,
dareljiva...Njene osobine se kose sa njenim fizikim izgledom i alju poruku da ne sudimo o
knjizi po njenim koricama i da uvek ima neto vie od onoga to vidimo.
Hranim telo, a ne pitam za duu!
Otac se kiselo radovao: ensko i runo dete.
Teko joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega ba kao za neko dete.
skandal i novost moraju biti vrui.
Samo se gospa Nola ne menja.
Volim decu, volim mladost. Nikad mlada nisam bila, nikad svoje dece neu imati!
Ja ga volim i ne volim, ali ta e, kad njega voli Bog!
Pogreila sam mnogo, ali u dobroj nameri. ta ete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u
mojoj. Sad mi ostaje da opravim to sam okvarila.
Nikakvu radost mi ne da Bog, ne dadu ni ljudi.
Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene uteili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da ivim
dok sam iva!
Nita lepe i slae za enu nego dizati dete i biti majka!
Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta
Svejedno, ona ima makar strast. Svako neto ima. A ta imam ja, i ta sam imala ja?
Budite zadovoljni, oveka ste stvorili, a to je vie nego da ste ga rodili.
Razlika u godinama velika, razlika u ludosti nikakva.