Visoka turistika kola strukovnih studija,Beograd

Seminarski rad iz predmeta

Osnovi raunarstva
Tema:

Elektronska Pota

Profesor:
Mr.Milo Nici
Ma.Borko Zimonji
Sadraj

Student:
Aleksandar Stani 235/2012

Uvod................................................................................................................................... 3

2
1.Pojam i znaaj elektronske pote..................................................................................... 3
2.Istorija razvoja elektronske pote.................................................................................... 4
3. Protokol kojim se prenosi E-mejl..................................................................................... 4
3.1.Mejl server................................................................................................................. 4
3.2.TCP/IP Model.............................................................................................................. 5
3.2.1.SMTP, POP, IMAP................................................................................................. 5
4.E-mejl nalog i adresa....................................................................................................... 6
5.Outlook Express............................................................................................................... 6
5.1. Poetna radna okolina Outlook Express-a.................................................................6
5.2.Alatke i komponente Outlook Exspress-a..................................................................7
5.3.Primanje i slanje poruka............................................................................................ 8
5.3.1.Odgovaranje i prosleivanje poruka....................................................................9
5.4.Sastavljanje novih poruka......................................................................................... 9
5.5.Pridruivanje datoteka poruci.................................................................................. 10
5.6.Brisanje poruka....................................................................................................... 10
5.7.Organizovanje i sortiranje poruka............................................................................11
5.8.Kopiranje i premetanje poruka............................................................................... 11
5.9.Snimanje poruka na disk i tampanje poruka..........................................................11
6.Webmail......................................................................................................................... 12
7.Sigurnost....................................................................................................................... 12
Zakljuak.......................................................................................................................... 13
Literatura.......................................................................................................................... 13

Uvod
Niko nije mogao predvideti stopu porasta broja ljudi koji koriste Internet.Takav trend oekuje se i u
budunosti,jer internet nudiveliki broj informacija putem svojih servisa.Elektronsak pota je jedan od
najstarijih elektronskih servisa.Elektronska pota omoguava slanje poruka jednom ili grupi korisnika na
mrei.Poruka je najee tekstualne prirode.E-mejl mnogi smatraju savremenom formom starog-dobrog
pisma koje je oduvek pribliavalo ljude,irilo kulture,razmenjivalo novostirazliitog sadraja.Sve je vei broj
ljudi koji u svoje vizit karte unose i e-mejl adresu.

1.Pojam i znaaj elektronske pote

Elektronska pota je jedan od najznaajnijih i najmasovnije korienih servisa interneta i zbog toga
je elektronska adresa postala neophodan element adresnih podataka savremenog poslovnog oveka.Osnovne
elemente arhitekture sistema za elektronsku potu predstavljaju server i klijent elektronske pote.Na
serveru,koji je stalno aktivan na Internetu,nalazi se "potansko sandue"u koje moe pristii poruka od bilo
kog korisnika interneta.itanje pristiglih poruka dostupno je samo njegovom vlasniku.Klijent elektronske
pote je program kojim se pristupa "potanskom sanduetu" radi itanja pristiglih ili slanja novih
poruka.Elektronska pota jedan je od najboljih primera tzv.asinhronih servisa na Internetu.Naime,nije
potrebno da krajnji korisnik bude stalno prikljuen na internet.Novopridola poruka smeta se na server,a
primalac je moe itati naknadno,kada mu to bude odgovaralo1.
Razvoj hardvera,softvera i internet standarda doprineli su da komunikacije elektronskom poptom
postanu redovna rutinska komunikacija poslovnih sistema graana.Razmena informacija elektronskom
potom realizuje se u milijardama poruka meseno.Komunikacija klasinim potanskim dopisivakim
metodama postala je prevaziena.Osnovni razlozi za to su racionalnost,cena i brzina u razmeni poruka,koje
su na strani komunikacija elektronskom potom.
Elektronska pota je prenos teksta,slike,zvuka i video zapisa elektronskim sredstvima,postupcima i
metodama.Veina ljudi pod porukama podrazumeva samo tekst,kao posledica asocijacije na klasinu potu i
injencu da se u poetku putem elektronske pote i mogao prenositi samo tekst.Danas se u elektronskoj
poti,pored teksta mogu nalaziti slike,snimljen glas i video zapis.Jedan je od najznaajnijih i najmasovnije
korienih servisa Interneta zbog ega je elektronska adresa postala neophodan element adresnih podataka
savremenog poslovnog oveka.Kroz svoj razvoj,elektronska pota prelazi put od eksperimentalne razmene
informacija izmeu grupa istraivaa do neophodnog sredstva komuniciranja savremenog sveta.
Danas su apsolutno najee koriteni program za elektronsku potu Microsoft Outlook i Outlook
Express,a ponegde su u upotrebi i Netscape Messenger,Eudora i Pegasus.Osim njih postoji i itav niz
manje popularnih programa sline namene.
Sve prisutnija integracija klasine i mobilne telefonije sa intenetom u zajedniku funkcionalnu
celinu na poetku ovog veka dala je doprinos za elektronsku potu-poruke pomenute integracije ne odnose se
samo na internet ve i na sveobuhvatnije usluge meu kojima je i savremena telefonija2.

2.Istorija razvoja elektronske pote

Rej Tomlison je u oktobru 1971.najpre napravio program koji je omoguavao da korisnici istog
raunara jedan drugom ostavljaju poruke,pa je kasnije napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje
izmeu 2 raunara.
U to vreme Internet je bio mrea od nekoliko desetina raunara,uglavnom u SAD-u.,u okviru
projekta amerike vojske,a danas je elektronska pota vodei servis na internetu i smatra se da je u svetu
koristi vie od pola milijarde ljudi.
Pored programa za razmenu e-pote,Rej Tomlison je odgovoran za masovnu upotrebu znaka @
(et).Smiljajui kako da razvrsta primaoce poruka odluio je da njihova imena i imena raunara na kojima se
nalaze njihovi rauni razdvoji nekim znakom interpunkcije.Taj princip adresiranja koristi se i danas.
Razvoj e-pote zaokruen je 1975. kada je programer po imenu Don Vital napisao program
Msg (od engleskog message-poruka).Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program
uvrsti opciju odgovaranja na poruku,tzv. Re (reply) koje je on tada nazvao answer (odgovor).

3. Protokol kojim se prenosi E-mejl

3.1.Mejl server
Elektronske poruke se alju i primaju preko mejl servera,raunara na kome su instalirani programi za
upravljanje,uvanje i usmeravanje elektronske pote.
Mejl sever:
Upravlja elektronskim adresama (nalozima)
Prosleuje poslate poruke
Prima i skladiti prispele poruke
Osnovne funkcije programa Mail-Client-programa koji alje i prima elektronsku potu preko E-mejl
servera su:
Kreiranje i slanje elektronske poruke (new message i send message)
Preuzimanje pristiglih poruka (get message)
Slanje odgovora (reply)
Prosleivanje primljenih poruka (forward)
Sortiranje i organizovanje primljenih poruka
Formiranje i korienje adresara
Brisanje poruka (delete)
tampanje poruke (print)
Ukljuivanje drugih dokumenata u poruku (attach)

3.2.TCP/IP Model
TCP/IP Naziv TCP/IP potiee od dva najee koriena protokola:
TCP (eng. Transmission Control Protocol)
IP (eng. Internet Protocol)
TCP/IP protokol (ili skup protokola) prisutan je danas na skoro svim raunarima,u prvom redu zbog
jednostavnog definisanja adresa ureaja na mrei, te zbog mogunosti povezivanja na Internet.
TCP/IP Sadri i nadzire sve aspekte komunikacije:
Kako fiziki izraditi mreu
Kako raunare spojiti na mreu
Kako pripremiti podatke za prenos kroz mreu
Kako poslati podatke
Kako se snai s grekama
TCP Kada se informacije alju preko Interneta, obino se razdvajaju na manje delove ili pakete.Upotreba
paketa ubrzava prenos,jer razliiti delovi poruke mogu putovati razliitim putevima, a sastavljaju se na
odreditu. TCP omoguuje stvaranje paketa, njihovo ispravno spajanje i proveru je li se neki paket izgubio
tokom prenosa.
IP Metoda koja se koristi za ispravno usmeravanje informacija na odgovarajuu adresu.Svaki raunar spojen
na Internet ima svoju jedinstvenu IP adresu.Svaki paket podataka sadri IP adresu na koju je poslat.IP
protokol kontrolie proces dostavljanja paketa na odredite.
SMTP, POP3, IMAP su deo aplikacijskog sloja TCP/IP modela i to su tri
osnovna mrena protokola kojima se prenosi E-mejl.
3.2.1.SMTP, POP, IMAP
SMTP (Simple Mail Transfer Protocol)-je protokol kojime meusobno razmenjuju potu veliki
serveri, ali i na klijentski kompjuter prilikom predaje pote prvom,najbliem SMTP serveru, kojeg smo
definisali u konfiguraciji programa.To je najpoznatiji protokol za slanje.SMTP osigurava nesmetani prolaz
poruka iz jedne mree u drugu bez obzira na tip raunara ili programa koji su upotrebljeni za sastavljanje i
slanje poruke. Tako se za odailjanje nae poruke brine jedan program koji je stalno aktivan na raunaru i
eka da mi napiemo i poaljemo poruku ili da neko drugi iz sveta poalje poruku nama te je on prihvata i
prosledi nama.
POP (Post Office Protocol)-trenutna verzija je POP3. POP je namenjen klijentima koji se na
Internet spajaju povremeno,kako bi samo nakratko proverili i skinuli potu koja ih eka na serveru.Ne
podrava slanje poruka.
IMAP (Interactive Mail Access Protocol )- Trenutna verzija je IMAP4. IMAP je,
pojednostavljeno suprotan POP protokolu.Kod IMAP-a,koji takoe slui za pristup klijenata serveru,sva
pota stalno ostaje na serveru, gde se razvrstava u sanduie.To bi,konkretno, izgledalo ovako:Na na raun
na Internet serveru pota stie SMTP protokolom,mi je na klijentski raunar skidamo POP3 protokolom i

aljemo poruke SMTP protokolom. Omoguuje itanje vie individualnih potanskih sanduia (eng.
mailbox) za jedan korisniki raun.

4.E-mejl nalog i adresa

Da bi se koristio E-mail pored raunara potrebno je i napraviti nalog kod dobavljaa internet usluga,
a veina ih ukljuuje e-mejl u svoje usluge(teol,blic,inecco) ili nalog koji obezbeuje besplatno korienje
e-mejla (kao npr. Yahoo, hotmail) i odgovarajui softver za pristup njihovom serveru za potu. Potrebna je i
jedinstvena e-mejl adresa, da bi se koristio e-mejl. E-mejl adrese se univerzalno konstruiu na isti nain, a
sastoje se od sledeih komponenti:
ime primaoca
@ (et), koji razdvaja ime primaoca od preostalog dela adrese
ime domena servera za potu (blic,teol),tip servera za potu (.com, .org) i moda oznaka
drave (.uk, .yu)
Ime primaoca je:skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba ulogovala na svoj Internet raun.
Posle imena primaoca dolazi @ znak., koji oznaava gde se zavrava ime rauna,a gde poinje ime domena
Na kraju stoji ime domena - to je adresa kompanije, provajdera servisa, ili online srevisa.
U adresama e-mejla se mogu koristiti slova, brojevi, take, i crticeObino se ne pravi razlika
izmeu malih i velikih slova,ali se najvie koriste mala. Adrese su obino krae, da se lako izgovaraju i
pamte. Najee je to ime praeno prvim slovom prezimena, ili prvi inicijal i prezime.To je jedna od
kombinacija,sve ostale su dozvoljene, pod uslovom da je adresa jedinstvena na serveru.

5.Outlook Express
5.1. Poetna radna okolina Outlook Express-a

Slika 1.Outlook Express

1.Alatna traka (Toolbar) sadri dugmad za brz pristup najee korienim funkcijama programa kao to su
slanje pote, pisanje novog pisma, pristup adresaru, pretraga...
2.Traka foldera (Folder Bar) ispisuje ime foldera u kojem se trenutno nalazite.
3.Lista foldera (Folder List) prikazuje listu foldera koje imate na vaem e-mail nalogu. Korisna je pri
prebacivanju pisama iz jednog u drugi folder kao i za lako kretanje kroz foldere.
4.Lista kontakata (Contact List) prikazuje listu osoba sa kojima ste stupili u kontakt putem e-mail-a.
5.Statusna traka (Status Bar) prikazuje trenutni status programa, npr.da li trenutno radite online ili offline.
6.Programska traka sadri programske menije File, Edit, View, Tools, Message i Help. Odavde moete
pristupiti svakoj funkciji programa.
7.Glavni prozor prua lak pristup glavnim dijelovima Outlook Express-a kao to su adresar, kreiranje novog
naloga i sl.

Folderi za organizovanje
Folderi koji slue za organizovanje poruka u Outlook-u su:
1.Inbox folder u kome se nalazi pota koju je neko poslao
2.Outbox folder u kome se nalaze nae poruke spremne za slanje
3.Drafts folder u kome se nalaze nezavrene poruke
4.Sent Items folder u kome se nalaze poruke koje smo poslali
5.Deleted Items folder u kome se nalaze poruke koje smo obrisali

Slika 2.Folderi za organizovanje

5.2.Alatke i komponente Outlook Exspress-a

Outlook Express je program za rad sa elektronskom potom koji se najee upotrebljava. Obino
se njegova ikona nalazi na desktopu i dvostrukim klikom se aktivira, ili pritiskom na Start, pa opcija
Programs, zatim Internet Explorer i Outlook Express. Outlook Express ima uobiajenu liniju menija koja
sadri opcije koje su ve dobro poznate veini korisnika personalnih raunara:File, Edit, View, Tools,
Message i Help. Ispod linije menija nalaz se paleta sa alatkama, ikonama za brz pristup svim glavnim
aktivnostima za rad sa elektronskom potom.

Slika 3.Alatke

Slika 4.Komponente

Komponente:
Adresa primaoca: isto kao kad aljete pismo, primaoca morate da naznaite ime i adresu osobe kojoj aljete
poruku
Adresa poiljaoca: obino je automatski dodaje poiljaoca program za e-potu
Carbon Copy (cc): moete da unesete e-adresu neke druge osobe u cc polje i ta osoba e primiti kopiju te
poruke.
Blind carbon copy (bcc): to je isto to i carbon copy, ali primalac ne zna da aljete kopiju osobama kojima
su naznaene u bcc polju.
Tema (Subject): tema vae e-poruke
Glavno telo poruke (Body): prostor na kome kucate vau poruku
Prilozi (Attachments): moete da priloite datoteku osobi kojoj aljete poruku, koja moe da sadri slike,
zvuk, programe ili dokumente.

5.3.Primanje i slanje poruka

Nova pota stie u direktorijum Inbox. Plavi broj u zagradi pored direktorijuma oznaava broj
pristiglih neproitanih poruka. Nove i neproitane poruke prikazane su debljim crnim slovima da bi se lake
uoile. Statusna linija u donjem levom uglu prozora Outlook Expressa pokazuje koliko novih poruka ima i
koliko njih jo nije proitano.Proitana poruka vie se ne ispisuje debljim crnim slovima, a broj neproitanih
poruka-Unread, se smanjuje za jedan.Dvostrukim klikom na poruku, otvara se novi prozor sa sadrajem
poruke. Moe se istovremeno otvoriti vie poruka ,a prozori poveavati i pomerati po potrebi.

Oseneno polje na vrhu prozora prikazuje detalje poruke:

From-poiljaoc poruke
Date-datum i vrijeme slanja poruke
To-primalac poruke
Subject-predmet
Kad sastavljamo novu poruku,ili odgovaramo na primljene u offline reimu(kad niste u mrei) i
zatim pritisnemo Send, poruka se ne alje odmah, ve biva smetena u direktorijum Outbox. Ako Outbox
sadri poruke,videe se broj u zagradi pored naziva direktorijuma koji vam ukazuje na broj poruke koje
ekaju na slanje.Mnogo je ekonominije sastavljati poruke i odgovore u offline reimu, onda se ukljuiti na
mreu i poslati ih odjednom. Kad je sve spremno za slanje i primanje poruka,treba pritisnuti dugme Send
and Receive. Outlook Express e pozvati dobavljaa,poslati sve poruke koje ekaju u Outboxu, proveriti
nove prispele poruke i prebaciti ih u Inbox.
5.3.1.Odgovaranje i prosleivanje poruka
Kada se ponu primati poruke,na neke e trebati i odgovoriti,a neke e trebati i proslediti na drugu
adresu. Da ne bi za svaki odgovor morali sastavljati novu poruku,moe se jednostavno pritisnuti dugme
Reply-odgovor poiljaocu poruke ili Reply All-odgovor svim poiljaocima, ili dugme Forward-za
prosleivanje poruke. Pritiskom na jedno od ovih dugmia,Outlook Express stvara novu poruku na bazi
originala. Predmet e biti kopija prvobitnog predmeta,ali sa prefiksom Re: (odgovor) ili Fwd:(prosleeno).
Originalna poruka e biti iskopirana u novu sa naslovom Original Message.

5.4.Sastavljanje novih poruka

Da bi se sastavila nova poruka, na liniji sa alatkama treba pritisnuti dugme Create Mail. Otvorice se
novi editor za poruke New message.Pored uobiajene linije menija koja sadri opcije File, Edit, View, Insert,
Format, Tools, Message, Help ispod nje se nalaze alatke za poruke.

Slika 5. New message

Slika 6. Alatke u editrou za poruke New message

Ispod ovih alatki u editoru New Message se nalaze etiri polja koja treba popuniti da bi poruka otila
na eljenu adresu i pod kojim nazivom. U polje To upisati adresu primaoca, zatim u polje Cc(Carbon copy)

10

upisati adrese primaoca kojima se eli poslati kopije poruke. Kad je poruka primljena, svi primaoci e moi
da vide kome je adresirana poruka i kome su sve poslate kopije poruka. Polje Bcc(Blind carbon copy)-alje
kopije kao i Cc, ali krije imena ostalih primaoca kopije. U polje Subject(predmet) upisati kratko ta je naslov
poruke da primalac zna ta je predmet poruke.

5.5.Pridruivanje datoteka poruci

Uobiajena praksa kod klasine razmene e-mejl poruka je povremeno,uz samu poruku,poslati i neku
propratnu datoteku.Najee je to neka slika. Ako treba elektronskom potom poslati formatiran tekst iz
Worda ili neki dokument napravljen u Excelu, potrebno ih je prvo pridruiti poruci.Da bi se to
napravilo,nakon to se sastavi poruka pritisne se umesto tipke Send,tipka Attachements.Pre nego to se
poalje poruka, treba pritisnuti dugme Attach(sa sliicom spajalice za papir). Otvara se prozor Insert
Attachment u kojem treba izabrati datoteku koju treba poslati,nakon ega stiskom na dugme Attach datoteka
biva pridruena. Kada u Outlook Expressu primite poruku kojoj je pridruena datoteka, u prozoru Inbox, na
poetku reda sa porukom videe se sliica sa spajalicom.Kada se poruka otvori, u gornjem desnom uglu
zaglavlja nalazie se sliica spajalice. Ukupna veliina datoteke ne bi smela biti vea od 1MB.U popisu na
dnu browsera videe se koje su datoteke odabrane za slanje,to se potvruje klikom na Done,a potom i na
dugme Sent. Da bi pridruena datoteka bila snimljena na disk,treba stisnuti sliicu spajalice i u meniju
izabrati opciju Save Attachments, zatim u polju Save To izabrati direktorijum u koji treba smestiti datoteku.

Slika 7.Attachment

5.6.Brisanje poruka
Direktorijumi Inbox i Sent Items e se vremenom napuniti starim porukama, koje bi trebalo obrisati,
ako ih ne treba uvati. Da bi poruku obrisali, treba je prvo obeleiti u delu za prikazivanje poruka i pritisnuti
taster Delete ili dugme Delete na paleti sa alatkama. Poruka e biti premjetena u direktorijumu Deleted
Items. Da bi se poruka definitivno obrisala sa diska, treba kliknuti na direktorijum Deleted Items i iz menija
dati komandu Empty Folder.

11

5.7.Organizovanje i sortiranje poruka

Neke od primljenih poruka se proitaju i odmah obriu, dok neke sadre informacije koje treba
sauvati. Radi boljeg pregleda i organizacije u Outlook Expressu pored ve postojeih direktorijuma,moete
sami napraviti direktorijume u koje ete smetati svoje poruke.Sopstveni direktorijumi za poruke elektronske
pote dodajemo opcijom New Folder u meniju File. Otvara se prozor Create Folder.Ako treba napraviti novi
direktorijuim na nivou direktorijuma Outlook Expressa, u polje Folder name potrebno je upisati ime i
pritisnuti Ok.Ili ako je potreban poddirektorijum,izabere se direktorijum u koji e biti smeten novi
poddirektorijum,zatim File-New Folder-Create Folder,unese naziv i pritisne Ok. Novi direktorijum e se
pojaviti na listi na levoj strani prozora Outlook Expressa.
Da bi poruke u direktorijumu bile preglednije, mogu se sortirati na nekoliko naina.Prvo treba
oznaiti direktorijum iji sadraj treba sortirati. Zatim u meniju View izaberite opciju Sort By i od ponuenih
opcija izabrati jednu i na taj nain e biti sortiran sadraj:
Priority-po dodeljenom prioritetu
Attachment-po pridruenoj datoteci
Flag-po dodeljenim oznakama
From-po imenu poiljaoca
Subject-po predmetu
Received-po datumu prijema
Sort Ascending-po rastuem redosledu
Sort Descending-po opadajuem redosledu

5.8.Kopiranje i premetanje poruka

Poruke se kopiraju komandom Copy to Folder iz menija Edit ili iz menija koji se otvara nakon klika
desnim tasterom mia na poruku. Otvara se prozor Copy u kojem se izabere direktorijum u koji treba kopirati
poruku i stisne dugme Ok.Premetanje poruka se vri komandom Move to folder iz menija Edit.Otvara se
prozor Move u kojem birate takodje direktorijum u koji elite premestiti poruku,nakon toga Ok i poruka je
premetena. Poruka se takoe iz jednog direktorijuma u drugi moe premestiti povlaenjem sa liste u
gornjem desnom delu i spustiti na drugi direktorijum u levom delu.

5.9.Snimanje poruka na disk i tampanje poruka

Poruke se snimaju na disk u obliku datoteke, u formatu elektronske pote *.eml ili u tekstualnom
formatu *.txt.Prvo treba oznaiti poruku,pa zatim iz menija File zadati komandu Save as.Otvara se prozor
Save Message As gdje treba izabrati direktorijum u koji treba snimiti poruku,imenovati je,zadati vrstu
datoteke i pritisnuti dugme Save.
Elektronska pota se moe uvati i na papiru.Prvo je potrebno oznaiti poruku,zatim otvoriti meni
File i zadati komandu Print.Otvara se prozor Print,u njemu je potrebno podesti parametre tampe, zatim
pritisnuti dugme Print i poruka ce biti odtampana.

12

6.Webmail
Webmail je e-mejl aplikacija, koja omoguava itanje,slanje i organizovanje sopstvenih e-mejl-ova
preko Web browser-a,to znai da korisnik moe biti skoro bilo gde i imati pristup svojim porukama.
Prednost Web mail-a u odnosu na Outlook je to to se moe koristiti za pristup svojim porukama kada je
korisnik daleko od kue i nije u prilici da koristi svoj raunar, odnosno svoj mejl program.
Kakva je razlika izmeu Webmail-a i Microsoft Outlook-a?
Veina e-mejl naloga su nameteni u programima kao to su MS Outlook, Netscape Mail ili Outlook
Express,su nameteni da pomeraju poruke iz korisnikog servera na korisnikov raunar kada korisnik otvori
mejl softver program.Korienjem Webmail-a,korisnikov e-mejl se ne premeta na raunar koji je u
upotrebi.Umesto toga korisnik samo pogleda i prosledi potu koja je na serveru.S obzirom da se pota ne
uva na raunaru,memorija je ograniena na 2MB.Webmail najee koristi IMAP webmail program.Pisanje
i slanje poruka se vri indetino kao i u MS Outlook-u. Ali je pregled poruka mogu samo ukoliko je
uspostavljena konekcija sa internetom.
Kako doi do Webmaila?
1.Otvoriti Internet browser(npr. Internet Explorer)
2.U adress bar-u ukucati adresu sajta koji sadri opciju Webmail-a(Yahoo, Hotmail...)
3.Na sajtu uzabrati opciju Sign Up
4.Popuniti formular o podacima
5.Popunjene podatke potvrditi klikom na I Agree
Ponovni pristup Webmail-u
Da bi prijavljeni korisnik pristupio ponovo svojoj poti,potrebno je da se uloguje(Log In) i u
novootvorenom prozoru ukuca pasword i korisniko ime.Mogue je i da se korisniko ime zapamti,tako da
ga raunar prepoznaje i da je potrebno samo ukucati lozinku,tj. pasword da bi se pristupilo webmail
sanduetu.
Mogue potekoe
esto se deava da Webmail nije u mogunosti da koristi attachment-e.Ponekad nije mogue slati
slike ili muziku,ali je u velikoj veini sluajeva mogue primiti takvu potu.U svakom sluaju ukoliko
webmail server nije u mogunosti da poruku otvori u potpunosti,ili je primljena slika loe rezolucije(to je
verovatno problem malog kapaciteta memorije),ta poruka se uvek moe proslediti na lokalnu mejl adresu ili
se moe snimiti na raunar pa se tada otvoriti.

7.Sigurnost
Korienje elektronske pote je ugroeno od strane etiri pojave:bombardovanjem
porukama,spamom, pokuajima preuzimanja linih podataka i prenoenjem virusa. Pod pojmom spam se
podrazumeva slanje neeljenih poruka koje slue za reklamiranje odreenog proizvoda ili usluge.Zbog
ovakvih poruka esto moe doi do zaguenja mree,ali i smeta primaocima koji mogu dobijati i po vie
desetina takvih poruka dnevno.Treba izbegavati unoenje brojeva kreditnih kartica,lozinki i drugih
poverljivih informacija u e-poti. Virusi mogu dolaziti u razliitim oblicima putem elektronske pote, ali se
ciljni raunar najece zarazi zahvaljujui nepanji korisnika. Poruka koja sadri virus je sama po sebi

13

najece nemona da napravi ikakvu tetu, ali ukoliko korisnici nepaljivo otvaraju svaku vrstu sadraja
moe doi do aktiviranja virusa!

Zakljuak
Elektronska pota je jedan od glavnih vidova komunikacije u 21.veku.Danas ko ne zna rukovati
elektronskom potom smatra se nepismenim,a mnogo je takvih ljudi i zato sam u mom seminarskom radu
detaljno obradio Outlook Express najpopularniji program za ovaj vid komunikacije.Isto tako moemo
konstatovati da danas nema ni jedne firme niti jednog poslovanja bez elektronske pote,ona je danas
jednostavno neizostavna u svim sverama ivota...

Literatura
Osnovna literatura:
1. Egi, V. i Gambiroa D.-Internet, Izdava PC knjiga,Beograd 2004.
2. Prof.Dr.Nikola Braika - "Poslovna informatika",aak 2007.
3. B.Raenovi,M.Raenovi,S.Jevremovi- "Informacione tehnologije",abac 2009.
4. Dr Nikola Klem - "Raunarstvo i informatika" za I razred srednje kole,Zavod za
udbenike i nastavna sredstva,Beograd,1999.
5. Peter Kent - Potpun brzi vodi kroz intrnet,prevod IV amerikog izdanja(Danica
Milosavljevi),V izdanje, Svetlost,aak,2002.

Ostali izvori:
www.poducavanje.com
www.slideshare.com
www.sila.ba
www.scribd.com
www.mailnavigator.com
www.eudora.com
www.netscape.com
www.yahoo.com
www.usask.ca
www.hartwick.edu