P. 1
Platni Bilans i Makroekonomski Agregati

Platni Bilans i Makroekonomski Agregati

|Views: 522|Likes:
Published by Zlatan Mehadzic

More info:

Published by: Zlatan Mehadzic on May 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/15/2012

pdf

text

original

Povezanost platnog bilansa sa osnovnim makroekonomskim varijablama

• Da bismo videli kako se povezuje platni bilans sa sistemom računa nacionalnog dohotka, potrebno je da se ukratko podsetimo osnovnih makroekonomskih agregata jedne privrede. • Bruto nacionalni proizvod jedne zemlje (gross national product – GNP) predstavlja vrednost svih finalnih proizvoda i usluga koji su nastali angažovanjem faktora proizvodnje te zemlje. • Prema upotrebi, GNP se deli na: • ličnu potrošnju (iznos koji troše rezidenti zemlje),
– investicije (izdvajanje preduzeda za kupovinu nove opreme i izgradnju nove proizvodne linije ili proširenje postojede), – državnu (budžetsku) potrošnju (deo GDP koji troši država), – i bilans tekudih transakcija (neto izvoz robe i usluga).

• Pošto je GNP jednak nacionalnom dohotku zemlje, ovaj račun se obično naziva računom nacionalnog dohotka.

• Za razliku od GNP, bruto domadi proizvod (Gross domestic product – GDP) prikazuje obim bruto proizvodnje jedne zemlje u okviru njenih granica. • Očigledna je i veza između GNP i GDP, pri čemu GNP predstavlja GDP uvedan za prihode nacionalnih faktora proizvodnje u inostranstvu i umanjen za prihode inostranih faktora proizvodnje u domadoj privredi, plus neto transferi.

• Nacionalni proizvod u zatvorenoj privredi u celini se raspodeljuje u zemlji (domada potrošnja, investicije i državna, odnosno budžetska potrošnja). • Druga strana medalje je to što se nacionalni dohodak u celini troši na potrošnju domadeg proizvoda. • U otvorenoj privredi jedan deo domadeg proizvoda se izvozi u inostranstvo, a istovremeno se deo inostranog proizvoda troši u zemlji. • Ukoliko se, u međunarodnoj trgovini, javi neravnoteža između ova dva toka domadeg i inostranog proizvoda, to de se preneti na neravnotežu štednje i investicija.

• Osnovni makroekonomski identitet zatvorene privrede može se prikazati kao: • Y = C + I + G, (2.1) • pri čemu Y predstavlja GNP, • C ličnu potrošnju, • I investicije i • G budžetsku (državnu) potrošnju. • Odmah možemo uočiti da su u zatvorenoj privredi investicije jednake štednji.

• U otvorenoj privredi rezidenti zemlje mogu deo svog dohotka utrošiti na uvoz robe i usluga, tako da na raspolaganju ostaje deo domadeg proizvoda za prodaju u inostranstvu. • Uvoz robe i usluga se standardno označava sa M, • a izvoz robe i usluga sa X. • Kada zemlja uvozi i plada robu i usluge, ona utiče na realizaciju proizvodnje inostrane zemlje, dok izvoz robe i usluga pomaže realizaciji domadeg proizvoda. • Osnovni identitet otvorene privrede može se prikazati kao: • Y=C+I+G+X–M (2.2)

• Dinamični razvoj svetske trgovine ima za rezultat neuravnoteženost izvoza i uvoza robe i usluga vedine zemalja. • Sa stanovišta platnog bilansa, razlika između izvoza i uvoza se označava kao bilans tekudih transakcija, ili krade tekudi račun. • Uglavnom se ova razlika označava sa B, pri čemu je B = X – M. • Ako je izvoz vedi od uvoza, kaže se da zemlja ima suficit bilansa tekudih transakcija, dok se u slučaju kada je uvoz vedi od izvoza kaže da zemlja ima deficit bilansa tekudih transakcija

• Ukoliko je X<M, deficit se mora pokriti zaduživanjem u inostranstvu ili smanjivanjem deviznih rezervi. • U principu, zemlja može potrošiti samo ono što je proizvela, ali u otvorenoj privredi potrošnja može biti veda ili manja u odnosu na vrednost domadeg proizvoda. • Ako se troši više nego što je proizvedeno u zemlji, to se postiže tako što se troši deo inostrane proizvodnje, i obrnuto. • U slučaju suficita, zemlja kreditira inostranu potrošnju. • Drugačije rečeno, raste njeno bogatstvo u inostranstvu. • U slučaju deficita, njeno inostrano bogatstvo opada. • Zbog toga se često neto promena inostranog bogatstva zemlje izjednačuje sa bilansom tekudih transakcija

• Polazedi od identiteta (2.2), platni bilans možemo prikazati kao razliku između nacionalnog dohotka i domade potrošnje: • Y – (C + I + G) = B. (2.3) • Ako je Y>(C + I + G), onda je B>0, odnosno, ako je Y<(C + I + G), onda je B<0. • Ukoliko domadu potrošnju označimo kao domadu apsorpciju, suficit bilansa tekudih transakcija može se prikazati kao razlika između dohotka i apsorpcije. • Ako zemlja troši više nego što je njen dohodak (proizvodnja), to de dovesti do deficita tekudeg računa.

• Deo domadeg proizvoda u zatvorenoj privredi koji ne otpada na potrošnju domadinstava (C) i budžetsku potrošnju (G), označava se kao nacionalna štednja. • U zatvorenoj privrdi postoji jednakost između štednje i investicija. Ako štednju označino sa S, ona se može prikazati kao: • S = Y – C – G. (2.4) • Ukoliko relaciju (2.1) preuredimo, ona se može prikazati kao: • I = Y – C – G. (2.5) • Pošto su desne strane relacija (2.4) i (2.5) jednake, sledi zaključak da su jednake i leve strane ova dva identiteta. • To praktično znači da je u zatvorenoj privredi štednja jednaka investicijama, odnosno S = I.

• Za razliku od zatvorene privrede gde je uvek S = I, u otvorenoj privredi može postojati razlika između ove dve makroekonomske veličine. • Pošto je S = Y – C – G, a • B = X – M, štednju možemo prikazati kao: • S = I + B. (2.6) • Relaciju (2.6) možemo prikazati kao S – I = B. • Ovaj identitet je koristan kada se ispituju mogudnosti za poboljšanje tekudeg računa zemlje. • Ako je bilans tekudih transakcija (B), odnosno (X – M) pozitivan, zemlja više izvozi nego što uvozi (neto izvoz dela domadeg proizvoda).

• U ovoj situaciji domada štednja je veda od investicija, a suficit bilansa tekudih transakcija ima karakter neto inostranih investicija. • Može se redi da se u ovom slučaju domada akumulacija (štednja) pozajmljuje inostranstvu, na osnovu čega inostranstvo uvedava stanje svog kapitala. • Međutim, kad je bilans tekudih transakcija negativan, zemlja više uvozi nego što izvozi (neto uvoz dela inostranog proizvoda). • U tom slučaju, domade investicije rastu iznad domade štednje.

• Štednja jedne zemlje se može dekomponovati na:
– privatnu i – državnu štednju.

• Privatna štednja predstavlja uštede preduzeda i domadinstava tako što se raspoloživi dohodak ne troši u celini. • Raspoloživi dohodak se utvrđuje tako što se od nacionalnog dohotka Y oduzme neto porez koji je država naplatila od preduzeda i domadinstava. • Neto porez, T, predstavlja razliku između napladenih poreza i jednostranih transfera u korist domadinstava i preduzeda.

• Štednja jedne zemlje se može dekomponovati na:
– privatnu i – državnu štednju.

• Privatna štednja predstavlja uštede preduzeda i domadinstava tako što se raspoloživi dohodak ne troši u celini. • Raspoloživi dohodak se utvrđuje tako što se od nacionalnog dohotka Y oduzme neto porez koji je država naplatila od preduzeda i domadinstava. • Neto porez, T, predstavlja razliku između napladenih poreza i jednostranih transfera u korist domadinstava i preduzeda.

• Privatnu štednju možemo iskazati kao: • Sp = Y – T – C. (2.7) • Na sličan način možemo definisati državnu štednju, koja predstavlja razliku između napladenih neto poreza T, na jednoj strani, i budžetske potrošnje, G, na drugoj strani. • Dakle, državna štednja se može prikazati kao: • Sg = T – G. (2.8) • Razlika T – G predstavlja budžetski bilans svih nivoa uprave (federalna i lokalna), odnosno državnu štednju. • Ako je Sg>0, to znači da je kombinovani budžet u suficitu. • Ako je Sg<0, to znači da postoji budžetski deficit (negativna štednja).

• Privatna i državna štednja predstavljaju dve komponente ukupne štednje jedne zemlje. • Pošto smo nacionalnu štednju, S, prikazali kao • Y – C – G, ona se sada može iskazati kao: • S = Y – C – G = Sp + Sg = (Y – T – C) + (T – G). (2.9) • Polazedi od identiteta S = Sp + Sg = I + B, a u cilju sagledavanja efekata državne potrošnje u otvorenoj privredi, identitet nacionalnog dohotka možemo prikazati kao: • Sp = I + B – Sg = I + B – (T – G) = I + B + (G – T). (2.10)

• Relecija (2.10) pokazuje vezu između privatne štednje i domadih investicija, kao i njenu povezanost sa suficitom bilansa tekudih transakcija i državnom štednjom. • Ako sa G – T označimo budžetski deficit (može se redi da se radi o državnoj štednji sa negativnim predznakom), možemo uočiti da budžetski deficit ustvari pokazuje razmere zaduživanja države u cilju finansiranja njenih vedih izdataka u odnosu na prihode. • Na osnovu relacije (2.10) se takođe može uočiti da se privatna štednja jedne zemlje može javiti u tri oblika:
– (1) investicije u povedanje fonda (stanja) domadeg kapitala, – (2) kupovinu aktive u inostranstvu, i – (3) kupovinu domadeg javnog duga (G – T).

• Ako identitet (2.10) reformulišemo po B, dobijamo: • B = Sp – I – (G – T). (2.11) • Na osnovu identiteta (2.11) možemo videti šta se događa ukoliko država poveda budžetski deficit. • Očigledno je da sa porastom budžetskog deficita, i uz pretpostavku da se investicije i privatna štednja ne menjaju, mora dodi smanjivanja suficita ili povedanja deficita bilansa tekudih transakcija. • Ova pojava u literaturi je nazvana „deficiti blizanci“ ili „dvostruki deficit“ (twins deficit).

• Međutim, ukoliko je nivo privatne štednje dovoljan za finansiranje investicija i povedanog budžetskog deficita, nede dodi do promena u stanju tekudeg računa. • Prema tome, porast budžetskog deficita ne mora, po definiciji, da dovede do rasta deficita tekudeg računa. • Dakle, strogo posmatrano, identitet (2.11), ne pokazuje uzročno-posledičnu vezu. • To naravno ne isključuje mogudnost da budžetski deficit može biti uzrok deficita bilansa tekudih transakcija.

• Ukoliko u identitetu (2.11) razdvojimo privatne i državne investicije, izvedeni identitet de glasiti: • B = (Sp – Ip) + (T – Cg – Ig), (2.12)
– gde Sp prestavlja štednju privatnog sektora, – Ip realne investicije privatnog sektora, – T poreske prihode države, – Cg državnu potrošnju (potrošnja osim investicija), a – Ig državne realne investicije.

• Prethoda relacija skrede pažnju na robu inostrane proizvodnje i govori o tome koja je krajnja namena proizvedenih ili uvezenih proizvoda:
– kao potrošnja stanovništva, – investicije u nove mašine – oprema, ili – inostranstvo.

• Ako se Y posmatra kao nacionalni dohodak, vidi se da prodaja proizvoda donosi dohodak, odnosno dodatu vrednost. • Dohodak se može razdvojiti na različite namene: • dohodak privatnog sektora može se usmeriti u:
– ličnu potrošnju ili štednju (Sp), – na isplatu poreza (Tx), ili – na transfer strancima u vidu kamate, dividende, nadnica ili repatrijacije dohotka (Tr), odnosno:

• Y = Cp + Sp + Tr + Tx.

(2.14)

• Prethoda relacija skrede pažnju na robu inostrane proizvodnje i govori o tome koja je krajnja namena proizvedenih ili uvezenih proizvoda:
– kao potrošnja stanovništva, – investicije u nove mašine – oprema, ili – inostranstvo.

• Ako se Y posmatra kao nacionalni dohodak, vidi se da prodaja proizvoda donosi dohodak, odnosno dodatu vrednost. • Dohodak se može razdvojiti na različite namene: • dohodak privatnog sektora može se usmeriti u:
– ličnu potrošnju ili štednju (Sp), – na isplatu poreza (Tx), ili – na transfer strancima u vidu kamate, dividende, nadnica ili repatrijacije dohotka (Tr), odnosno:

• Y = Cp + Sp + Tr + Tx.

(2.14)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->