KARAKTERISTIKE OMOTACA ZGRADE

Termoizolacioni materijali u građevinarstvu

Različiti materijali različitom brzinom provode toplotu tako da svaki građevinski materijal ima svoj
koeficijent toplotne provodljivosti, označen slovom λ (lambda) i vrlo često odštampan na
deklaraciji materijala.

Koeficijent toplotne provodljivosti označava koliko toplote za 1 sekund prođe kroz 1 m 2

materijala debljine 1 m pri temperaturnoj razlici od 1 stepena. Jedinica u kojoj se ova vrednost
izražava je W/mK.

Poznavanje definicije koeficijenta λ nije neophodno, samo zapamtite da što je on manji to je

materijal bolji toplotni izolator i obrnuto. Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegove vrste i
gustine, tako će od dva istovrsna materijala veći koeficijent toplotne provodljivosti imati materijal
veće gustine, a samim tim će bolje provoditi toplotu. Prosečni koeficijenti λ za najprimenjivanije
građevinske materijale su dati u sledećoj tabeli. Brojevi u zagradama označavaju debljinu sloja od
datog materijala koji je po termoizolacionoj moći ekvivalentan sloju prosečnog termoizolacionog
građevinskog materijala (λ=0,04 W/mK) debljine 1 cm.

Materijal Prosečni koeficijent toplotne provodljivosti

Beton 2,04 W/mK (51 cm)
Cementni malter 1,40 W/mK (35 cm)
Keramika 1,07 W/mK (27 cm)
Produžni malter 0,87 W/mK (22 cm)
Beton sa lakim agregatom 0,58 W/mK (14 cm)
Gips 0,58 W/mK (14 cm)
Šuplja opeka i blokovi 0,57 W/mK (14 cm)
Gas-betoni i penobetoni 0,30 W/mK (7 cm)
Drvo 0,18 W/mK (4 cm)
Mineralne vune 0,04 W/mK (1 cm)
Proizvodi od polistirena 0,038 W/mK (0,9 cm)
Poliuretani 0,035 W/mK (0,9 cm)

Materijali za toplotnu izolaciju imaju mnogo niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti od
ostalih materijala i njihovim ugrađivanjem u pregradu se značajno smanjuje prolazak toplote kroz
nju.

Svi termoizolacioni materijali funkcionišu tako što u sebi sadrže mnogo malih mehurića
zarobljenog vazduha. Upravo je taj vazduh ono što se suprotstavlja prolasku toplote kroz
materijal. U nekoliko sledećih paragrafa data su svojstva materijala za toplotnu izolaciju koje
možete pronaći na našem tržištu.

Ekspandirani polistiren je mnogo poznatiji po svojim komercijalnim imenima - stiropor, EPS i dr.
Ovaj materijal se sastoji od granula ispunjenih vazduhom. Bele je boje, ne upija vodu, teško
propušta vodenu paru što otežava pojavu vlage u njemu. Zbog ovih osobina i lakoće ugradnje,
ovaj materijal je dugi niz godina bio najprimenjivaniji za toplotnu zaštitu objekata.
Nedostaci su mu zapaljivost i slaba čvrstoća na pritisak, tako da ga ne treba upotrebljavati tamo
gde će biti opterećen nekakvim teretom ili gde postoji povećani rizik od izbijanja požara.
Na tržištu se prodaje u tablama ravno isečenih ivica dimenzija 100 x 50 cm, i stepenasto isečenih
ivica (falcovane table) dimenzija 101,5 x 55 cm. Debljina tabli iznosi 1,2,3...20 cm i više.

Ekstrudirani polistiren ili XPS, stirodur, tvrdo presovani stiropor i sl. je materijal po
termoizolacionim svojstvima vrlo sličan prethodnom materijalu, s tim što je potpuno
paronepropusan i može da podnese veliko opterećenje (po podacima proizvođača i 70 tona po
kvadratnom metru).
Najčešće se upotrebljava za izolaciju podova, zidova i međuspratnih konstrukcija u zemlji, ravnih
krovova, i tamo gde se želi izbeći pojava vlage unutar pregrade.
Prodaje se u tablama dimenzija 125 x 60 cm, debljine 2,3...20 cm i više, sa ravno ili stepenasto
isečenim ivicama. Spada u materijale koji mogu da gore.

Ekspandirani polistiren sa ugljenikom ima iste osobine kao i običan ekspandirani polistiren, izuzev
što je zbog dodatka ugljenika sive boje i za oko 20% bolji termoizolator od njega. Ovo je relativno
nov materijal koji se sve više upotrebljava za termoizolaciju objekata.

Mineralna vuna se sastoji od vlakana presovanih u ploče standardnih dimenzija 100 x 60 cm,
debljine od 2 do 20 centimetara. Pored termoizolacionih, ovaj materijal poseduje i dobra svojstva
izolacije od zvuka. Potpuno je paropropustan (otpor koji pruža prolasku vodene pare kroz sebe je
najmanji mogući), može se reciklirati, otporan je na vlagu i nezapaljiv, pa se, između ostalog,
koritsti tamo gde je povećana opasnost od požara.
Ploče mineralne vune se proizvode u različitim gustinama prema njihovoj nameni, od 30 do 200
kg/m3. Ploče gustine 30 kg/m3 su namenjene za zvučnu izolaciju, gustine 60-75 kg/m 3 za izolaciju
potkrovlja ispod kosih krovova. Za izolaciju zidova koriste se ploče gustine 100 kg/m 3 i više, za
podove od 150 kg/m3, dok ploče gustine 200 kg/m3 svoju primenu nalaze kao termoizolacioni
slojevi u ravnim krovovima.

Poliuretan je tvrd penast materijal za termoizolaciju. Žute je boje, unutrašnja struktura mu veoma
nalikuje strukturi sunđera. Poput proizvoda od polistirena, prodaje se u tablama. Poliuretan se
uglavnom koristi za izolaciju komora hladnjača zbog osobine da je posebno dobar termoizolator
na veoma niskim temperaturama. Ređe se upotrebljava u objektima za stanovanje.

Kombinovani materijali su kombinacije nekog materijala za termoizolaciju i drugog koji ispravlja

njegove nedostatke. To su najčešće kombinacije termoizolatora i folije koja se ponaša kao parna
brana ili termoizolatora sa obe strane obloženog drvenom strugotinom (tarolit ploče) kako bi se
na njega lakše naneli lepkovi i malteri.

Termoizolacioni malteri nisu pravi termoizolacioni materijali. Iako poseduju određenu

termoizolacionu moć, ne mogu biti zamena za izrazite termoizolatore, već samo doprinose
smanjenju provodljivosti toplote tamo gde su ugrađeni. Proizvode se od perlita - šupljikavog
mineralnog šljunka, pa se nazivaju i perlitni malteri.

Keramičke vune se odlikuju izuzetnom otpornošću na visoke temperature i upotrebljavaju se za

izolaciju kotlova i peći. Retko se upotrebljavaju u objektima za stanovanje.

O detaljnim svojstvima materijala za toplotnu termoizolaciju je najbolje informisati se kod njihovih

proizvođača.

Proračun termoizolacije se sastoji iz sledećih delova:

1. Prvi deo je određivanje minimalne debljine termoizolacionog materijala koji će smanjiti toplotnu
provodljivost pregrade u koju je ugrađen, do toplotne provodljivosti propisane standardom.
2. Drugi deo je analiza difuzije vodene pare kroz pregradu kako bi se osiguralo da neće doći do
njene kondenzacije, oštećenja materijala, smanjenja izolacione moći, pojave buđi i sličnih
problema, o čemu će biti više reči na sledećoj stranici.
3. Treći deo je provera da pregrada ima dovoljnu toplotnu stabilnost kako bi se izbeglo
pregrejavanje prostorije leti, što je takođe objašnjeno na jednoj od stranica koje slede.

Preuzeto sa: http://www.kakoradidom.net/termoizolacioni_materijali.php

Dana:02.06.2008