P. 1
Miroslav_Markovic_-_Voda

Miroslav_Markovic_-_Voda

|Views: 519|Likes:
Published by bugula

More info:

Published by: bugula on Jun 04, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/27/2012

pdf

text

original

.. , avo je cudesna knjiga.

Pre svega, jedinstvena je po izuzetno uspesno ostvarenoj sintezi najrazlicitijih oblasti visoke nauke i istinske duhovnosti. Pored toga, citaoci ce se u njoj sresti sa obiljem najatraktivnijih otkrica 0 kojima sira javnost gotovo nista ne zna, a mnoga od njih su neopisivo korisna i jednostavno upotrebljiva u svakodnevnom zivotu. Neka od njih su rezultat autorovog istrazivackog rada, do drugih su dosli razni istrazivaci u svetu - ali sve sto je napisano predstavlja kazivanje "iz prve ruke", predstavlja rec vrhunskog poznavaoca i aktivnog ucesnika u spoznajnom procesu, koji putem ove knjige citaocima velikodusno nudi cak i svoja otkrica i pronalaske koji bi se inace normalno mogli smatrati istrazivackom poslovnom tajnom. Govoreci 0 cudnovatim svojstvirna najobicnije vode, 0 misterijama Zivota i tajnovitim, uglavnom neiskoriscenim, mocima ljudskog uma, autor nas na konkretan,jasan i "opipljiv" nacin uvodi u svet NOVE NAUKE, u VELIKU PROMENU kojaje, izgleda, vee pocela i koja ce - sasvim je izvesno - iz dana u dan predstavljati sve ocigledniju neminovnost. U ovoj knjizi to je predstavljeno na izuzetno prijemciv nacin, shvatljiv najsirem mogucem citalackom krugu. Bez obzira na ocigledno autorovo izvrsno poznavanje tehnike, fizike, hernije, biologije ... , a takode i filozofije, religije i ko zna cega sve jos - citalac se presto ne moze oteti utisku da je knjigu pisalo mnostvo vrhunskih poznavalaca najrazlicitijih oblasti, a ne jedan-jedini covek, pa makar bio i vrhunski multidisciplinarni naucnik ...

-

Miroslav MQrkovic .

(UDA I MISTEAIJE VODE I VERE

HIDRONIKA

v

NOVA ALHEMIJA VODE, ZIVOTA

I SKRIVENIH LJUDSKIH MOCI

Miroslav Markovic

v

CUDA I MISTERIJE

VODE I VERE

SIRIJUS

SADRZAJ

1. <"~UDA I MISTERIJE - STVARNOST I POTREBA 8

2. KAD JE VODA POSTALA. CUDNA 1 MISTERIOZNA? 10

3. ONO STO MNOGI NE ZNAJU 13

4. ANOMALIJE 1 PARADOKSI OBICNE VODE 16

5. HIDROMAGNETlKA - VODENl MAGNETIZAM 24

6. FENOMEN MEMORIJE VODE - VODA PAMTI! 30

7. MAGNETNO OPLEMENJIVANJE VODE 38

8. SAMOGRADNJA MAGNETNIH OPLEMENJlVACA VODE .. 50

9. STVARANJE JEDINSTVENE IIIDRONICKE TEORIJE 58

10. TAJNE OTOPLJENE VODE 00 •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 73

11. DINAMIZOVANA VODA 77

12. PIRAMIDALNA VODA 82

13. ELEKTROLIZOM DO "ZIVE" VODE 91

14. AURA - EFEKAT ENERGETSKOG POLJA VODE 96

15. VODA PAMTII MUZIKU 103

16. VODA - ZIVOTVORNA ILl ZIVA MATERI1A 108

17. VODA, ZIVOT 1 UM 112

is. TAJNE PODZEMNIH VODE 125

19. KOMPLEKSNO OPLEMENJIVANJE VODE 132

20. VODA - UNIVERZALNI ELIKSIR 140

21. ZAKLJUCAK 0 VODI 1 LJUDSKOJ PRIRODI 145

PREDGOVOR

Ova knjiga je rezultat mojih viscgodisujib stcLi'i vanja kao i proucavanja onoga sto su u vezi fcnorncna vodc otk n li drug l~tr;l'/.ivaci u svctu. Svcmu sam najpre pristupao kao inzcnjcr i fizicar, saobrazno sopstvcnom zvanicncm obrazovanju i strogoj naucnoj mctodologiji. A onda mi jc postalo jasno cia takav pristup nije dovoljan, jer najobicnija votla predsiavlja do tc mere cudnovatu i misterioznu supstancu da za shvaianjc njcnih fcnoincna I moe! nIJC dovoljar, zvanican naucno-matcrijalisticki pristup.

Pokazalo sc, nairnc, da svc tc ncobicnc fcnomcne vczanc za vodu ni JC moguce razrnatrati odvojcno Del fcnomenu .'Livo/II i skrivcnih uninih i duliovnih ljudskih potencijala. To SC, uistinu, i nc mora sm.urati narociio novim otkriccm, jer se do slicnih saznanja doslo i na lick im dnl,<,:ill1 polj uu a savrcmcnc nauke (recimo u kvantno-talasnoj fizici) Mcdutim, u slucaju vodc ta povczanost, uz odgovarajuci pristup ovoj fcnomcuologin, dosti:« nivo ociglcdnost! i relativn» jednostavne i siroke prakticuc primcnljivosti ~v'iO)Lm() smatrat: cia IlUL' s//{{U/Il11 sto se bas na primcru vode, kao vcorna rnsprostrnnjr-uc I I~\ livot ncophodnc sup· stance, rnozc konkretno dokazati ncraskidix a i1(lVlJ:ltlUsl ,~"1({ICI'U(" 'Lii'ohl I Duha. A za tom povezanoscu sc tragalo ko zna p(ll' svc, od rajnovitih paradok salnosti pojava unutar atoma, do zastrasujucc ncpojamnosti vascljcnskog beskraja i harrnonije. Ona jc, mcdutirn, oduvek bila tu. u nama samima i svcrnu sto nas okruzujc. J eto, prosto jc cckala cia jc otkrijerno u "obicnoj" vodi! Nalazila se, dakle, u zuboru izvora, kapirna kise, kuhinjskim slavinama ...

Shvativsi sve ovo, nacinio sam svojcvrstan multidisciplinarni i hipcrkompleks an pristup, koji pored zvanicnih naucnih oblasti obuhvata i ono sto se svrstava u granicna podrucja nauke, a svc to, sto jc narocito znacajno, prozcto je jasnim duhovnim gledistem. Narncravao sam da stvorim originalni naucni rad, sto bi meni licno bilo laksc - s obzirorn na odrcdcna iskustva u pisanju takvih radova iz razlicitih oblasti nauke i tchnikc. Occnio sam, mcdutim, da bi to bilo prilicno bcsmisleno. Takvo stivo bilo bi namcnjcno suvisc uskorn krugu citnlaca, tim pre sto je bas mcdu priznatim autoritctirna za pojcdinc naucnc oblasti relativno tesko pronaci one koji se zanimaju i za ncsto drugo, a narociio Zit "petljanjc" duhovnosti u nauku. Zbog toga sam napisao knjigu naucno-popuJarnog karaktera, koja ne zahtcva narocita predznanja, cimc je prilagodcna veoma sirokom citalackorn krugu. Pored toga, u njoj sam ipak zadrzao odrcdcn studijski pristup, sto ce je svakako uciniti aktuelnom i za najrazliciiijc vrstc strucnjaka i naucnika.

Sto je za citaoce najbitnijc, ova knjiga nijc zasnovuna na prcpricavanju tudih otkrica "iz trcce (i l i ko zna koje) rukc", vee prcdsiavlja autcnticno kazivanjc

5

istrazivaca koji je do otknca dolazio neposredno i samostalno, iii iz direktnih i pouzdanih izvora. Otud nedostaje popis literature na kraju knjige, jer bi u ovorn slucaju bio bespredmetan. Ova kujiga sarna sebi predstavlja literaturu, a citaoci prosto mogu prihvatiti ili ne prihvatiti ono sto je u njoj izneto - po sopstvenom izboru. Oni koji prihvate, mogu imati mnogo koristi u svakom pogledu. Uostalom, otkrica 0 kojima se ovde govori uglavnom su lako ponovljiva, proverljiva i primenljiva - cime je obezbedena naucna vrednost iznetih stavova.

Ono stornoze predstavljati problem, jeste cinjenica da ova originalna kujiga na konkretan i edukativno cvrst nacin prornovise povezanost fizikalno objektivnih fenomena sa ljudskim psiholosko-duhovnim stanjima. Kao takva, ima podjednake sanse da se, bez obzira na sopstvenu objektivnost i vrednost, ne dopadne dvema inace medusobno suprotstavljenim kategorijama citalaca. Prvu Cine oni koji svoju sliku sveta grade na banalnom materijalizmu i naivno-realistickim shvatanjima tipa "ne verujern ni u sta sto ne vidim" i "moze da mi se objasni samo ako mi se objasnjava onako kako sam ja unapred zamislio i kako mogu da razumem". Drugu kategoriju cine oni sto su navodno vee u nekakvim "duhovnim" sferama, ali svejedno, kao i oni prethodni, ocekuju da se drugi bezuslovno povinuju njihovim shvatanjima bez ikakvog sopstvenog promisljanja, Medu ovim dvema kategorijama II sustini i nema razlike, posto obe u stvari ignorisu i pravu nauku i pravu duhovnost.

Knjiga je u prineipu namenjena ~ts:_gQ.Qjj_G.itqla.ea., a nju cine svi ljudi cistog uma i otvorenog duha, bez obzira kolikim i kakvim obrazovanjem raspolazu. Medu njima se podjednako mogu naci istinski naucnici i oni kojima nauka nije "jaca strana", i jedni i drugi sa podjednakim sansama da od svega ovoga imaju ogromne koristi - pocev od cisto pragmatickih, pa do opsteobrazovnih i duhovnih. Medu takvima ce se svakako pojaviti i novi istrazivaciJ.e.~ se ov~ kujiga ~ko ne_Eloze smatrati koq.~SI)Qill .. )L4.2m~E~.~!:.~i.Y.~.AEeo_lJjci1Jf Iellomena vo~, Z.iYQ!~Llj~<!~!Sili __ p'~.g~2Josls.Q:.9~E..?_~i.~ .. p.~~~~'y'<:!~: A u tim oblastima ~razivac moze b~U'y'e_ko kqj1:!.?:~_.j~g5;m.!J:?ij1f..i._':'.<:"~~~ _ _:l~Eehl. uz us_l_ov dW vode iskl1YfjJ!.i..p..Q?iJ.1~Y!1L.!!JJ!.1[yi. Bice mi drago ako ova moja kujiga nekom novom istrazivacu posluzi kao referenea i osnova za nova otkrica, uz

j e*~!!!i_~SIO y - ~q.~vf!.§!~i{.!~.k{i!!..{i'!fLlfJ?_r!.~!!t,!.,!!:E_rhe j-Aq_lYfl? !.ii€!..fl.D.. 9._ilq k!!-i-..!!.~qj_i]:.!l!h.l].IJ]J1.er.q,.J!].£sl£Ig§.?¢(lJ1.j_q"

Dolazi vreme velikih i sustastvenih promena u nauei, shvatanju Sveta i odnosima medu ljudima. To je neminovnost, koju je najbolje sto pre prihvatiti. Ne treba ovu knjigu shvatiti kao misionarsku, ali jedan od njenih bitnih eiljeva je i da citaocima pomogne u tom prihvatanju, naravno - uz potpuno postovanje prineipa slobodne volje. Dalji napre~a.~l1a1fkeLcov.e~~I1sty<.l"ll_~~~!Q.P&ge .. b.!!L odvoji.'!':...99...P~j~~i~~ne i ~01e~fiv.ne ~.I:..?':!2:"_~,:?}ui~a!:9.~~L.Uskoro nauka vise nece 0 pojavama suditi tako SiD ~e-i!lI)[(iglasavatI zamoguce ili nemoguce, .. Jl~~

ce_.E!ihx.?JiJipciugjpja.i? l!1ogl!¢I!()~t .deJavpnjq!:.q;n£I]R'.!9!l1€1:LCJ...Jls.lovljen?{, VF]!OM...RQ§,lJ)q_~!:.fl..¢.g)!L~9rj~J]ikfl. Tako··cdjiti "i vuei siti i ovee na broju", jer ce mnogo ~iti mQg':!s~"_op:j!l:~~ .. ~iU'~~.t.q.L£~~~~£l?Y-I1Q .. u ... ~£_ . .Y..~_Z-!L~~_dok se isto to uopste nece desavati onima koji sumnjaju ili ne veruju, Zar to, uostalom,

nije sasvim lcgicno? Zasto bi neko trebao da ima bilo kakve koristi od necega u sta ne veruje? Zar bi, recimo, uopste bilo normalno da neko ocekuje pornoc (recimo novcanu pozajmicu) od onoga u cije postojanje uopste ne veruje? Ako svom komsiji kazete da on za vas vise "ne postoji'', nije E vrhunac nelogicnosti (i bezobrazluka!) da odmah zatim od njega nesto zatrazite? Eto, svako od ovih pitanja istovremeno predstavlja i odgovor. A posto nasim Svetom u sustini upravljaju isti zakoni logicno je da vaze isti sustinski principi u odnosima coveka sa covekom, kao i u odnosima ljudi prema raznim pojavama. Rr.ins!p>"

_I~:!.'.~NE~~t;...'!l_O_#.~l~>o..cJ.Yf!j!:!!_.r1EJ?!J2Eipq> V§REL -'"

Neka svaki citalac, pre nego sto pocne sa citanjem ove knjige, barem privremeno "ostavi po strani" svoje predrasude, sumnje, neverice, kao i sve druge negativne misli i osecanja. I neka se ne opterecuje time u koju vrstu literature tacno spada ova knjiga. A kada je pazljivo procita, neka 0 njoj izvede sopstvene zakljucke, na koje ja kao autor ni najmanje ne zelim da uticem. Unapred cu samo napomenuti da je ovo knjiga koja govori 0 cudima i misterijama obicne vode, ali i 0 istinskoj snazi VERB NADE I LJUBAVI.

AUTOR

1. CUDA I MISTERIJE - STVARNOST I POTREBA

U svakodnevnom zivotu cudom nazivamo sve one sto po svojoj neobicnosti znacajno odudara od nasih ocekivanja. S druge strane, misterijom smatramo one sto je delimicno ili sasvim skriveno velom tajanstvenosti. Nasa istorija dobrim delom predstavlja hronologiju ljudskog bavljenja eudima. U pozadini svakog naucnog objasnjenja ili teorijskog model a kriju se pitanja na koja ne znamo odgovore. Krije se, dakle, misterija i cudnovatost. )JveJUitls.Q. m~m_2..PEo~9.~~qf.£Q" k~.§_~.!l_~.@oz<e...p.IQna.f.L::~a..!~. AJ;>~~ obzira na to, ei!~:'_.Y!1i_y'~~!E_fu~l\9QJli$~ u .. ~y~jgi.Rr()~~?~2:?~Yr~rpen~~.£U .. ~anizaci~~L bezgranicnosti.

-··'''····'···CSidai'~isterije deo su naseg Sveta, ona su svud oko nas i u nama, podjednako u mikro-svetu kao i u makro-svetu, u atomima i galaksijama, u jednom molekulu zive materije kao i u najslozenijem organizmu. Cudnovatost i rnisterioznostyredstavljaju sustastvenost prirodnih pojava, ali i stalnu potrebu ljudskog uma. Covekovo intelektualno bivstvovanje zasniva se na stalnom traganju i psiholosko-duhovnoj potrebi za cudima, uz istovremenu potrebu da se sve sto je cudno i misteriozno razjasni i demistifikuje. A kad se to uspe (ili se bar misli da se uspelo), onda se traga za novim cudima.

Sva sreca sto oko nas ima uvek dovoljno cuda. Nalaze se bukvalno u svemu, !Y.2.g?_~,~,,~.,li~.Mj\. Nije Ii i sam covek cudo? Budimo iskreni: nije lako zamisliti run pozeleti svet u kome je sve do tancina razjasnjeno, "ogoljeno" i svedeno na nivo banalne prakticne upotrebe. U takvom svetu duhovno i intelektualno evoluirana bica, sa svojom potrebom da ISTRAZUJU, OTKRlVAJU I VERUJU, bila bi suvisna. A ~::!~~.E!E!Po._~t.<lvljena potpullaspo1- ~atlj~\,~~~_§.y_~!a podrazllJ!i<;.Y'9-.QI){.koji.sp.9El,qjy. To je dakle potpun paradoks: o::_i~oji Spo~_I}_aju.:J.11gr:?-j!,Ls..t?-lno t<;.~i.!L.~P2.?.J.l,llj,i.., a .~.ad bi d()?Jig!i,.1g!:J.:aS:n1J~pqznaju izgubili bi vazan motiv za sOp'stye.no.post.ojilJ)j.~"Ali, ne treba se toga bojati.

P !!!iJ.i.nJ!.spo?:!!.§jg,E,c:1..!;,a..?lf]11,i?Yfl J potpu,:!pjnJe lektYlJ.lnQ. i duhJDl!l:!!_!p_uniE.7j_~.!......l5. koje ide i drugacija logika.,_Sy.r.lze. Pored toga, i u svojoj neposrednoj blizini irllaiDOTciEko gudaTmist~~ija da uvek mozerno "posegnuti" za necim sto moze biti predmet ozbiljnog proucavanja, a sto se inace pogresno smatra vee definitivno razjasnjenim.

Ceo ovaj uvod ima cilj da citaoce pripremi za one sto sIedi, jer ce se mnogi iznenaditi kad saznaju da je . VOD1 jed'!o ad najvecih clf.d£_?CJ. Jwje znamo! Da, "najobicnija" vodcZ:"C5naKojukoristimo' zap-;6e,-"sp~;'anje jela: zalivanje, licnu higijenu itd. Obicna voda kojoj u svakodnevnici ne pridajemo nikakav poseban znacaj, iako smo svesni da se bez nje ne moze. Nijedna poznata supstanca nije obavijena takvim velom neobicnosti, misterija i paradoksa!

U prethodne tri decenije, a narocito u proteklih nekoliho godina, u svetu su mnoge misterije vode pocele da se razjasnjavaju, proucavaju i prakticno primenjuju. Vise nisu bile dovoljne fizika, hemija, biologija i druge nauke koje se tradicionalno bave proucavanjem vode, svaka iz svog ugla. Postalo je jasno da je za nov pristup u proucavanju potrebno sve to i jos vise od toga - potreban je, dakle, multidisciplinarni pristup. Potrebna je cela jedna nova nauka.

~ ,.-.-~".-.--,""'~----""'-'-~.~-

Nauka koja na nov i sveobuhvatan nacin proucava vodu i njene fenomene, kao i ono sto sa tim fenomenima ima neke veze, nazi va se HIDRONII<.A. Ja sam prvi poceo da koristim taj naziv u komunikacijISa-pOZllaV;;cl";;~"~~'"e problematike, iako, naravno, nisam prvi istrazivac koji se bavi ovim fenomenim~. 0:..0 je PII~f3....~tIjjg_q.!:!_svf!..f!!.loja se na sveobuhvatan i popularan nacir; bavi sVllA.po~natim fenomenima vode. Njeni citaoci upravo prisustvuju radanju jedne nove nauke'~ hldronike, jer se taj naziv ujednoj knjizi po prvi put zvanicno upotrebljava. Sem toga, spisak rnogucih cuda i misterija "obicne" vode ne iscrpljuje se ovom knjigom. Po svoj prilici, njih cerno i ubuduce otkrivati. Uveren sam da ce i mnogi citaoci, zaintrigirani ovde predstavljenim materijalom, takode poceti da pronalaze i istrazuju fenomene ove vrste. Ne sumnjam da ce mnogi imati uspeha, jer istrazivac fenomena vode moze da bude bezmalo svako, s obzirom na sveprisutnost i znacaj ove supstance. Moguce je da ce se u bliskoj buducnosti pojaviti nove knjige ove vrste, u kojima ce biti komentarisani i objasnjavani neki novi fenomeni, a ovde objavljen materijal posluzice kao referenca novim istrazivacima. Do tada, nadam se da ce ovde predstavljena znanja zadovoljiti znatizelju vecine citalaca i mnogima korisno posluziti.

U svakom slucaju cuda i misterije i dalje ostaju stvamost i p~treba:j_ sa::.::!..hL9L9.!l!ka, .~(l9.}JO"a alhg_m.ijg_l:.(lS.119'y.q.n£._n~,lPi§_~Iiji1mi:l .. YQ.d.E(,_~Z:jyoJaj.

~~~~;j~;j~1~~;d:;~!~~i~~j~.~;i:~:D~lJ~d~;'fTi~'~~f~l1t~kd;'~~YJ~~;t~;~

eltalac ove knjige.

2. KAD JE VODA POSTALA CUDNA I MISTERIOZNA?

Mnogi ce s pravom postaviti gomje pitanje. Kazem s pravom, jer vecini ljudi niko nije 0 vodi govorio kao 0 necem neobicnorn. Istina, svi smo svesni znacaja ove materije, ali mnogi ce se zapitati zasto bi bas voda bila narocito cudna i misteriozna. Modema nauka je vee prilicno bila "zaboravila" na vodu. Srnatralo se da su hemicari, biolozi, fizicari, hidrolozi, lekari, poljoprivredni strucnjaci i tehnicari vee dovoljno proucili ovu supstancu, naravno - svako za svoje potrebe. Ova "isparcelisanost" nauke ucinila je da su mnoge neobicnosti vode ostale neprirnecene, jer je svako smatrao da ga se ne ticu, Voda je, dakle, oduvek bila cudna i misteriozna, sarno 5tO nam se nekad cinilo da to nije bitno, iii te njene neobicajenosti jednostavno nismo prirnecivali.

Kad je pre nekoliko godina 1I ozbiljnom naucnom svetu pocela da se "dize prasina" oko nekih najblaze receno neobicnih svojstava vode, malo ko se setio da je voda i bez toga veoma cudna supstanea. Ta njena cudnovatost bila je dobro poznata zvanicnoj nauci, ali upravo njeno precutkivanje dovelo je do ignorantskog i krutog stava dela naucne javnosti prema ovim fenomenima. Meni licno neobicnosti "obicne" vode nisu bile nepoznate ni pre nego sto sam saznao za otkrica koja su uzburkala svet nauke. Stavise, ja sam u pocetku sopstvenih istrazivanja zapravo i posao od njih. Stoga smatram bitnim da ovde prokornentarisem neka odavno poznata neobicna svojstva vode, jer to moze korisno posluziti u objasnjavanju pojava 0 kojima ce tek kasnije biti reci.

Svaki stariji os novae zna da je voda tecnost bez boje, mirisa i ukusa, koja prelazi u cvrsto stanje na oce, au gasovito stanje (pam) na 1000e (naravno, tacka rnrZnjenja i isparavanja vaze za atmosferski pritisak). Voda je hemijsko jedinjenje. Malo ko ne zna njenu hemijsku formulu H20, 5tO znaci da se njen molekul sastoji iz dva molekula vodonika (H2) ijednog molekula kiseonika (0). Njena gustina iznosi jedan kilogram po litru zapremine, odnosno 1000 kg/m', I tu se najcesce zavrsavaju znanja prosecno obrazovanog coveka 0 vodi kao supstaIJci. Medutim, dobrim poznavaocima odavno je jasno d~"'y"Q~L:;tJY.AruED,: ~1.C1iY A, NAJ1~J3:.~gQ!S§'~b"tfl!.6 I t!.6}~NQJ;1.6..~lfJlt.\_~.Y.'p'~,t\lILS.e~.,m},

.f.£!mij,j1 Ovaj zakljucak izveden je na bazi davno stecenih saznanja 0 ovorn

hemijskorn jedinjenju i ni u cemu se ne kosi sa zvanicnom naukom, Pogledajmo u cemu se sastoje te poznate neobicnosti, razmotrivsi usput malo bolje sastav, strukturu i osobine vode.

Voda je jedna od najrasprostranjenijih supstanci na Zemlji, Mozemo govoriti 0 svojevrsnoj sveprisutnosti vode. Ona..p_ogi\,a vis~",o~.L?j4_ZemljiI).e !,ovI$..ine i prosecno cini vise 3/4 telesne mas~ zivih organizama (da lije ova p~dud~rnost sIucajnaT?). Ak~'b(~~sab-;aresve vodt;'-~~r~; oke~;~~eka, jezerili"

mocvara, zatim podzemne i atmosferske vode, kao i sva voda koja je zaledena ili "zarobljena" u sastavu cvrstih rnatenja Zemljine kore, dobila bi se kolicina od 2,[ 0" (iii dye milijarde milijardi) tona! Kad bi se sva ta voda ravnomerno rasporedila oko nase planete, dobio bi se vodeni omotac visok dva kilometra, koji bi opasivao celu Zemlju, Voda predstavlja relativno mali deo ukupne Zemljine rnase, jer se u unutrasnjosti nase planete nalaze veoma guste materije u ogromnim kolicinama, ali na povrsini i u blizini povrsine Zemlje voda je zaista veoma mnogo zastupljena. I~orske'_P'9~.e..£1P~J..E~.£n~ v~~1}_gE.Y.!lQD2 sadde rastvorene soli kalcijg@..'!._ i magn~.z.i.i1!II}.a" To su tzv. s1atFe vode, a u zavisnosti od tog~da liJ.'!2!ze malo ili mnogo ovi!L~Q..~iQ~!~._:;~!.?~m5!J~j]y£c!t<" Vode morn~ okeana i slanih jezera(sTan(;-v.?a~li~~~_l?::.~ezr:,? ~~,!E.U.~p.:"~.l<?£i9 (kuhinjska so), a ~atif!:1._h_!g£.i.4.~.L~!:!~r'!t~.P.:eg_I"l.~3.ij}_Ig~~. Inace, iako je bezbojna tecnost, voda u debljim slojevima i vecim kolicinarna rnoze imati plavu, modroplavu iii zelenu boju, zavisno od toga da Ii se u njoj "ogleda" nebo ili zelenilo. Sve drugacije boje poticu od prisustva raznih rastvorenih materija ili zagadenja, kao sto je npr. mutna braon boja zbog zemljanog mulja, iii razlicite boje koje nastaju dospevanjem nekih (najcesce ekoloski stetnih) materija u vodu.

Voda je neophodna za zivot, Ona ne samo de cini najveci dec telesne tezine svakog (pa i Jjudskog) organizma, vee su sve zivecelije ispunjeJ.1e:~'.9.4enim ra~.:'.2.!:i.rp.aj.p_(~Qlili~n~_l,l.'yQ.9YTL~ras1v.:ar:e: ·'Su.vo~~~1ii'l.:.~j~~_~~~~.y.~ "ju.sa~() s£9Ga, pa i to prividno! O~RJ.:ilY.Qm.SLlv~~2rgg_rljz'nL~!la.!"!:.a.soj.I:'J~.I)._\eli.I1eJl1QZ.~Si ill govoriti. Nije rnoguca ishrana ni jednog zivog bica ako bi se iz nje iskljucila voda.:ZF,'otkakav poznajemo nemoguc je bez vode.

-tUj_~ct...n..'l_rJ:1~ t.~~D3. .. D.a .. Z.~J1}lji )].~mil. (,atyu SP()S9.l?.!1.~.!..!mr,~~gj~ .. ,~~£ .. Y2.~e· To ~nat~0a.~?ia se }2.~J2E~g~(J_2_~ra.E.?f2EIgi~x..L1teln<? .J2utEJe' . Moze duze da "mlruJe''-jedillO kad je "zarobljena" u cvrstim materijama, ili zaledena u polarnim prostranstvima. Ipak, postepene klimatske makropromene i geololoske transformacije ucinile su da vise nema ni kapi vode koja nekad nije bila zamrznuta iii "ugradena" u cvrstu materiju. U morskim, okeanskim i jezerskim vodama neprestano se desavaju strujanja, kako "u horizontali", tako i "u vertikali", !:od,zemni ,.i_ n~dz~~i..~~9().t()~k,s:::Ll_1~E~~.~E,~~~11L,~I~nLgr,avitacri9};t!;,. Voda sa svih voderiih povrsina stalno iSPll.I.a~~~r'!tuX'?_rr:la_r_n!1gg().Il:iz.~rp .. od tacke kljuc.Sl.uja. Istina, to isparavanie je mP_QgQ ... ~22!".li.~ nego pri kljucanju i naziva se sublimaci,ia, ali se ponovo treba setiti da su vodene povrsine na Ze~ ogromne. Ispa~ voda odlazi u atmosferu gde formira razne vrste oblaka i nakon kondenzacije pad a na tlo u vidu atmosferskih padavina (kisa, sneg, itd.). A onda opet ispocetka - i tako neprekidno. Naravno, dogada se da voda u toku kruzenja bude "potrosena" od strane neke biljke ili zivotinje. I ta voda se opet vraca u prirodnu cirkulaciju, izlucivanjima iii raspadanjem organizma po uginucu, Napomenimo da ovo kruzenje vode nije nikad teritorijalno lokalizovano. Morske i vazdusne struje (koje nose oblake) cine veorna komplikovanu "putnu" mrezu vode koja mnogostruko opasuje Planetu. Moze se reCi da na~ ZeIEliLy~r9y_atnQ .11;eIJ1CJ nijednog-j?cljIYfJg molekula . yq(i?,~Qji...rr:z..,!g$,(LP'I:!_tc: 'J,iJ.! obisao Citavu _E;1}Si1:! .. 1 .. 9]1.fJ.!iS./s.y, "upamtivsi~: p~.i_tom mn~~<?,ga lZ Zem~m:.

._--._ .... --- --. _"__" . -_.,..-,,__,-

~~~.l!ge vise milijardi god~na! Neki od mole~la iz cflse ~ode za ?iee verovatno se vee nalazio u telu dinosaurusa, pterodaktila, rnamuta 1 ko zna cega sve jos, Ali, ne brinite, nerna potrebe da se nad ovim "zgadite", takav rnolekul ionako ne mozete razlikovati. Uostalom, mozda ste upravo popili molekul vode koji je svojevrerneno "prosao" kroz nekog od svetskih velikana.

Inace, pored kvalitetnih bunarskih i izvorskih voda, za pice, ishranu i licnu higijenu cesto se koriste vode koje se u vodovodnim postrojenjima prethodno "doraduju". Pod ovim se podrazumeva mehanicko, hemijsko i bakteriolosko preciscavanje i kontrola, kao i eventualno dodavanje nekih bitnih materija, Tehnicke vode, namenjene upotrebi u nekim tehnickim sistemima (npr. kotlovska i druga postrojenja) moraju takode da se prilagode tim potrebama, usled cega se takode preciscavaju, dekarbonizuju, demineralizuju itd. Najcistija y'Q~,!:_~~ destilacijom. Takva voda ima primene u tehnici, medicmi i farmaciji, ali !ili~ dobra za..illEe, ishranu i zaliv~pj~ Inace, tehnologija prerade voda za razlicite p'o'freb~ predstav1Ta-~-; ozbiljnu i opseznu oblast naucncg i strucnog delovanja savrernenog coveka.

3. ONO STO MNOGI NE ZNAJU

Vecina Ijudi zarnislja vodu kao "prostu" mesavinu njenih molekula H20. Medutim, hemicari odavno znaju da to nije tacno. ~~kt!l_iJ:h..9_ meduso h.l'l:(). su povez:apL'y".Qgr2!ATI~_i Yrlo~.sl,?z71}e"po~~Jqrlsl.\~, .• sJ!}l~,t!lJ;.ey_'_Mlik~ dZiiiovskim p'r9~.t~r,!lj.Il1:.rnr~_~;:Im~, koje..s~ 'laziyaj1!-_.:l§0c:.!1_q.£ij_f. ~o_d..aj~ .uStVql)~ !..e_sfii7(rl~!81. lako je u svetu do sad uradeno na desetine istrazivanja strukture vo(fe;~ ni dan-danas ona nije potpuno razjasnjena. Bolje receno - hemijska struktura "obicne" vode nesto je sto se i dalje mora istrazivati i na cemu se dosta radi u velikim svetskim institutima. Istina, neka od pravila kojih se voda drzi prilikom gradenja molekulskih struktura vee su poznata. Zna se npr. da se atomi vodonika i kiseonika ne nizu u proizvoljne lance, vee grade ugao od priblizno 1200 (sl. 1.a). Mcgue "isecak" jedne molekulske asocijalne vode prikazan je na sl.l. b.

H

H

0)

Slika 1

Inace, ove slozene molekulske strukture vode nisu nesto sto se ne menja.

One mogu poprimati veoma razlicite forme. Na njih utice temperatura, prisustvo drugih materija u vodi, cak i mehanicki uticaji (potresi, mesanje, pljuskanje i padanje vode itd.). Za objasnjenje nekih fenomena 0 kojima cu kasnije govoriti vrlo ie ~HI_1_9._sh_Y<ltitid;:t S11 te strukture vrlQ ... sIg~.~_~Lele_~!!:.~~i!le.!E.~Sl<J sistemi, podlozni uticajima elekfri.cnih i magnetnih polja, cak i kad su intenziteti'

tlhpolja veomarr;-iiIC-O<----' _., ' _ ..

Teske je nab jedinjenje koje je toliko prisutno u svakodnevnom zivotu, a 0 cijoj strukturi nauka toliko malo zna, kao sto je slucaj sa vodom. Uzgred, cesto se za nesto krajnje lako i jednostavno kaze da to predstavlja "luk i vodu". Izgleda da je sa ovom komparacijom narodna mudrost nacinila gresku. Kao sto smo upravo videli voda se nikako ne maze smatrati prostom, kao uostalom ni luk

13

(barem zbog toga sto se i on vccirn delom sastoji od vode!). Vodonik, koji ulazi U hemijski sastav vode, zaista jeste najprostiji hemijski element po atomskoj strukturi (jezgro mu se sastoji sa!Il:9.9._cijc:dnog protona, a ele~trQIlski"':':Q\I!.Q.ta~' cini je~~:::=I~.cfD~I~1~~lf§~)·-Medutim, ~do@0iJ.~i~E~meQQ.L'!.E:jlleq_b.icniji helnifski ~,l~n}~llt On jeosnovagrade. citave Vasi~ne - u njoj ima ubedljivo

~aJvlge>~odonik;l. Z§~~_t~j.~~:emitui~'_"'·<?s.I'??1.k.;;~i~J~~.s,n~,91!~i::~ ?,~_2!:.,._~I_1?;, sto je is!.~vrerr:eno 1 ~~~vetska kO.Q§_~!:!n!£i.._3:!~~::..wlt?~J~qDl~I~J.r;t .. ~~}~:\.\!~~10:~::. Neki se nadaju da bi ova talasna duzina radio-zracenja morala bill poznata svakoj eventualnoj inteligenciji, rna gde bila u Sverniru, pa bi mogla da posluzi kao osnova komunikacije sa vanzemaljskim razumom.

Nijedno hemijsko jedinjenje nema toliko varijeteta kao voda. Se.m..

Obicnog!'9P:9pik,:a (protijuma), cije se atomsko jezgro satoji sarno od jednog protona,~ pO~,~.9j~, iv().~,~~L~.9.):'ii.~?'.!9.P.j,~?jL,~.j,S,~$lJ;\._i,!!!<1j_::j J.~~~~.I}.~~.tE:';D.~ ( deu~.~ri- 1~11J), ~E2"£~" neutron~a _Ur.Hi.i..Ym'!)· po~.~cit()gaJ~!~~.onik. tiik,oqe .!!P-.il jQI£t~~a prlt;£~~~,jz~.~()pa.(pored obicnog kiseonika). ¥!-~2ji~j_s!!,Q,n,il<gy'. i~.()~Q1Lr.nqt.~ ..• 1} .. k~~,~!19...~iL.~~~2'y_a_._~S9!E~ __ ? il9_to.J ih~.ygcl9.!~.i~.9Xj,l2jf;:gtoE~.cI.il,>gr.ii2i .. V.o..q!;!,;. Ovo znaci .da postoji ravno 18 razlicitih varijeteta vode. Danas se moze i vestackim p;]'t~~~"proi~~~;tr:r~1"nerorrk;-kI~;0n'{kovlft"izotopa, pa broj mogucih varijeteta vode prelazi stotinu. Ipak, pored obicne vode, koju gradi obi can vodonik sa obitnim kiseonikom, Po.s...~?jEjg.L4Y~_11.'!.I9.Ei!.9 •. E.~m.~ .. Yr:?1~ .. 'm.9~, T,9j.\!J.l.<}jPJe t_~:L ~~~~.y.~da (<i~~t~rijll1.1}.§~~.y'0.9~), gge J.e.ulo,g~_?b..i~nog vodoni~~.PEC:~,~~2~9~~~

.~~l~ ~~itd~~oai~a·iTi1!rJg:~~~~t~~~i~q~D··j;~~~··1f~§%t~,§ITtJ~ill~

~,~~.lIl~?!Y.'i.,.?ad~~c:_.9\,ade_seta~ puta!1!~_nje. Teska voda je neophodna za uspoj ravanje neutrona koji u nuklearnim reaktorima izazivaju fisiju tirana. Pornocu nje se nukleame reakcije drze pod kontrolom. Druga vrsta vode koju cemo jos pomenuti jeste t~itijumova voda, ali nje ima neuporedivo manie i od deuterijumove vode~'Ina:~e~'sv(vaiij'eteti'vode liE~'~a;;b;7n~-vodu:-ali se ~ledusobno ipak razlikuju u nekim osobinama (tacka mrznjenja i kljucanja, gustina itd.). Nar~vno, mi ni_S..£!Q)~_~Ogll~£9gi. ~a pogle~.::~ i~~:::~a:.~_0E::.?'p~.zj,mQ .. p_ri.susty'Q .. i

kohcmu drugih vanjeteta u obicnoj vodi. -

'- __ ._, --.. ,..,..,... • ~,.,J .• -' .. ~ ,., _

." y?~~_)~. najsna.z~,ij{.P?z,r:~t~.ra~t~~ra~. Istina, postoje i takve materije za CIJe je rastvaranje potrebno koristiti neki drugi rastvarac, ali voda ipak "drzi prvo rnesto", U prirodi prakticno i nema procesa u kojima na neki nacin ne ucestvuje voda Rude i minerali u svoj svojoj raznolikosti nastaju zahvaljujuci vodi. Slozene biohemijske reakcije u zivim organizmima bez vode se ne mogu zamisliti. Na oblikovanje reljefa Zemlje najvise je uticala voda skidanjem i oclnosenjem materijala, kao i strpljivim hemijskim i rastvarackim delovanjern. Bez vode ne samo da ne bi bilo zivota, vee ne bi bilo ni prekrasnih reljefnih oblika kojima Zemlja obiluje. Ova .izuzetna rastvarackasposobnost vode moz~.l1~,pri-

Pisati):1i!.1£"D.iJEf1.9i~"t_~~~I:]L~~9,le~uIs.§T'~~~~~ij;~_i}~p',~okojll;~Te pr~tho-

dno olio govora. Smatra se da su oveazrnovske molekulske strukture sposobnije da privlace druge atome i molekule nego molekuli bilo kog drugog rastvaraca, Pri tom se molekuli vode trude da stvore takvu strukturu koja ce ornoguciti

14

najvecu postojanost rastvora. Medutim, naucnici koji se bave teorijom rastvora i strukturom vode i dalje imaju pune ruke posla.

Specificna toplota vode (toplota koju treba dovesti jednom kilogramu materije da bi joj temperatura porasla za jedan step en) znatno je veca od spec ificne toplote ogromne vecine su£stanci, sto se takcde objasnjava slozenoscu molekulskih asocijacija u vodi. Stavise, gotovo da je zanemarljiv broj onih supstanci koje imaju vecu specificnu toplotu od vode (npr, gasovi vodonik, helijum i amonijak). Istovremeno, vrednost specificne toplote vode visestruko je veca od specificnih top Iota prakticno svih ostalih tecnih i cvrstih materija. Zah valju juci tome ~~~J~_~~!:stican aku~~I~t()L!2E1-_C?!I]:.~~.!1.~.r.gjj,~>L~~gyl\!tQ.L globalnog energetskogbilansa PIa"nete~ Kad bi specificna top Iota vode imala manJlrvrediiosn'§io-bl'u"'odno7u";'~'druge materije bilo sasvim "logicno"), klimatski uslovi na Zemlji bili bi bitno izmenjeni, a zivot kakav poznajemo najverovatnije nemoguc. Zahvaljujuci ovoj osobini voda se masovno koristi u razlicitim oblastirna tehnike kao radna materija u termoenergetskim postrojenjirna, zatim kao rashladno sredstvo u raznim tehnickim sistemima (poput toplotnih motora), kao prenosnik topiote kod centrainog grejanja i toplotne regulacije itd. Znoj koji izlucujerno takode najvecim delorn sadrzi vodu i zato predstavija odlicno prirodno rashladno sredstvo organizrna, koje prilikom zagrevanja i isparavanja odnosi visak topiote.

4. ANOMALlJE I PARADOKSI OBICNEVODE

Moze se reci da su anomalije i paradoksi, bas kao cuda i 'misterije, takode deo naseg Sveta. Mo~e~o zapravo smatrati da je anomalnost iii paradoksalnost neke pojave u stvan njena prava sus tina, a to sto mi ne mozemo da je rasturnacimo i shvatimo pitanje je koje se ne tice same pojave, vee valjanosti nasih teorija i pogleda na Svet. Sve bi ovo jos bilo i razumljivo da su anomalije i paradoksi "ravnomerno" rasporedeni na rnnostvo pojava kojima smo okruzeni. Medutim, u ovo se narocito ne uklapa voda. Najcudnije i jeste to sto je voda "pokupila" za sebe nesrazmerno veliki broj anomalija i paradoksa. Gotovo da nema hemicara koji vodu nece staviti na pravo mesto rang-liste anomalnosti i neobicnosti supstanci. Medutim, anomalije i paradoksi osobina i ponasanja vode ne iscrpljuje se u hemiji! Razmotricerno neke od onih koji su odavno poznati, ali se 0 njihovoj cudnovatosti obicno cutalo. Inace, zvanicna nauka je do sad svoju nesposobnost da nesto razjasni i uklopi u postojecu logiku obicno "pokrivala" cutanjem i neprimerenim proglasavanjem za dokolicare i sarlatane svih onih koji su i dalje pokusavali da se bave paradoksalnim i anomalnim pojavama. Srecorn, uvek je bilo naucnika (iIi, bolje receno PRAVIH naucnika) koji nisu marili za napade ozvanicenih naucnih "dusebriznika", vee su isli dalje. Danas su se na tom polju stvari vee urnnogome izrnenile,

Kad se pomenu anomalije vode, svi se sete one za koju su culi u osnovnoj skoli. To je anomalija prornene gustine prj mrznjenu tj. pri ocvrscavanju. Sto je voda hladnija, gustina joj je sve manja, jer se i ona hladenjem skuplja kao i druga tela. Medutim, za vodu ovo pravilo vazi samo do cetiri Celzijusova stepena iznad nule. Ako je hladimo i dalje, ona pocinje da se siri' I kad se na nula stepeni sasvim zaledi, ocvrsla voda (led) ima zapreminu oko 9% vecu nego pre pocetka hladenja. Sasvim dovoljno da "kao od sale" popucaju cak i jake metalne cevi, hlokovi i hladnjaci automobilskih motora i gotovo svaka posuda u kojoj se voda zaledi. Led je, dakle, "siri" od vode, pa zato upire u 'zidove cevi i posuda, ali veoma cudi i sila koju on uspe da ostvari. Treba se npr. zaista pomuciti da se polupa liveni blok ogromnog kamionskog motora, a vodi je za taj "posao" potrebno samo da se u njemu zarnrzne! I ovo je jedan od nacina na koji voda razara stene i oblikuje reljef Planete, znalackorn upornoscu vestog i strpljivog majstora.

U vezi sa ovom anomalijom vode valja skrenuti paznju na jos jednu pojavu. Posto je led "siri" nego odgovarajuca kolicina vode, to znaci da mu je gustina manja, Zbog toga on pliva na vodi. Ovo je razlog sto se vodene povrsine zalede po povrsini, a say podvodni biljni i zivotinjski svet normalno nastvlja zivot u vodi ispod leda. Stavise, sloj leda i snega koji po njemu eventualno napada

16

postaje svojevrsna izolacija i stiti vodu od daljeg zaledivanja. Kad bi se voda prilikom rnrznjenja ponasala "normalno", zivot bi bio nemoguc u vodama koje se bilo kad lede. S obzirorn na ekoloske meduzavisnosti, ne bi se moglo reci da bi za ostatak zivog sveta to bilo nevazno, Sern toga, ova pojava omogucuje da reke i dalje nesmetano teku ispnod Jeda. Kad bi reka bila skroz zaledena na nekom delu svog toka, pristizuca (nezaledena) voda morala bi da trazi nov put.

Upravo pornenuta anomalija vode susrece se jos i kod livenog gvozda, bizmuta i antimona. Medutim, kod ovih materijala ona nema ni priblizno isti znacaj kao kod vode. Sve druge sup stance prilikorn hladenja i ocvrscavanja srnanjuju svoju zaprerninu, tj. povecavaju gustinu.

Anomalija sirenja vode pri hladenju i mrznjenju uglavnom je poznata jos iz osnovne skole. Cak i predskolska deca znaju da led pliva. Medutirn, malo ko zna da su tacke mrznjenja i kljucanja vode takode - anomalne!

~.92!:!j~<?,~.<:.jediEi!~~j,~ _~.~~ivaj~~~ Svi ~idridi. elemen~ta iste grupe penodnog sistema hemijskih eremenata imaju osobme koje podlezu vrlo preciznim zakonitostima, Ovo se moze reci i za hidride elemenata seste grupe, kamo spada kiseonik. .{i.lJ.Ld.[L~L};i§'y.Qllj)g}j~.; .. v04.{1 ... Ostali elementi seste grope takode grade hidride Ciji su molekuli po sastavu identicni sa molekulom vode: hidrid sumpora - H2S, hidrid selena - H2Se~ hidrid telura - H2Te, hidrid polonijuma - H2Po itd. Kod svih hidrida uocava se stroga zakonitost promene osobina, na osnovu koje bi se recimo mogla predvideti tacka topljenja nekog od njih pre nego sto se izmeri, sarno na osnovu poznavanja tacke topljenja ostalih., U taL r~Qj~dino_~~neukJ<ip_~.::U09~ _(<?p~t!). Kad bi ~~i v Q.£~_~rZ_~l!.!9.g;;u:.\:Qi!i.P_QI.y_tkjl, koji vazi za sve ostale hidriae, m!!.Tg.JCf .'?~4a_ .. nJ.r,z.ne'"Citavih s.tC?~tnu_§t.?l!.g,IJL._!,S,RQr;£. !!!de, a da kljuca vee na{J_~£!':!241f.,~<!.~_~t.?R.if.lJ...LLsR!?.£.!1J!l§r'Na tzv. sobnim temperaturarna tad bi svaka kap vode bila u vidu dobro zagrejane pare. Ovo znaci da na nasoj Planeti ne bi bio moguc apsolutno nikakav zivot, bar ne u nama shvatljivorn smislu. Tako bezivotna planeta ne bi ni priblizno podsecala na ovu koju poznajemo. Ovo dakle nije sarno anomalija, vee i svojevrstan paradoks: svet kojim smo okruzeni, ukljucujuci i nas same, uopste ne bi bio moguc kad hi se voda ponasala onako kako treba! Tu se sad vee postavlja pitanje imarno li ,E~, makar i u ime naucnih istina, ~_~~!.e..<!l;li.~~,?~.~~j~.~~9.:.?"~~~<{: 3., sta._:!!J.e. ?Cig~~~ll~je.da TVOMC.nije rn~?~O,ma:l~:~t?.,~,~.~~S,~.~~~.~.

objasnJ~.:y!..~~.§.~~t~_vee se potrudio da upravo taj Svet bude sto je mogiice raznovrsniji, cudnovatiji i ozivotvorenijil

Kad vee govorirno 0 tome kako je voda u svakom slucaju prilagodena zivotu, pomenimo jos jednu osobenost vode. 1'ii~,g!.1_'.IA,~Z_<l,~~£~,~!l.,~(U:I!Ltr.~.~ t9.E}c_l!l<:()ljc~~1l!()p}()te.z.a otap~l!j~~'l.0 )~9; Prilikorn mrznjenja ta top Iota se vraca okolini. Ovo rnnogo utice na klirnatske prilike, a time opet - nit zivot, Naravno, u pozitivnorn smislu. Da to nije tako, prelazi izmedu godisnjih doba bili bi nagli i veoma neprijatni za vegetaciju i zivot u9pste.

Sve upravo pomenute anomalije vode takode se rumace kao rezultat njene struktume slozenosti, Velike i neobicno slozene molekuIske asocijacije

uticu da se v~da po nasa "mimo" prav.ila. Srecom, to ponasanje je u interesu zivota i Sveta u kome zivimo.

Bilo bi neumesno govoriti 0 neobicnostima i anomalijama vode, a ne pomenuti hidrostaticki paradoks. Istina, ova pojava vazi i za ostale tecnosti, ali to ni najmanje ne umanjuje njenu paradoksalnost. Iako je davno dobio "pravo gradanstva" u nauci, pa i u svakodnevnom zivotu, hidrostaticki paradoks u stvari nikad nije objasnjen, On je tipican primer prihvatanja jedne neobjasnjivosti kao neceg sasvim norrnalnog i uobicajenog, sarno zbog toga sto se ona u realnom svetu jednostavno - desava, Zagrizeni skeptici i banalni materijalisti podjednako ne veruju u ono sto se (po njima) ne desava, kao ni u ono sto se (opet po njihovorn rnisljenju) ne moze objasniti. Hidrostaticki paradoks je savrsen nacin za dokazivanje neopravdanosti takvih razmisljanja. Sem toga, on je svojevrstan faktor intelektualnog izjednacavanja osnovca i inzenjera, jer ni jedan ni drugi ne znaju da ga objasne, a obojica mogu da ga kao pojavu dokazu, Podseticemo se u cemu se sastoji ovaj paradoks.

Neka irnamo tri posude, Cija su dna identicna, kao sto to pokazuje slika 2.

Medutirn, oblici sudova su razliciti: sud A se sin od dna ka vrhu, sud B se suzava, a sud C na celoj visini ima istu sirinu. Sva tri suda su nalivena vodom (mada moze biti i neka druga tecnost) do iste visine h. U njima se, dakle, zbog razlicitog oblika nalaze bitno razlicite kolicine tecnosti, Hidrostaticki paradoks sastoji se u tome sto ce pritisak tecnosti na dna sva tri suda biti jednak. IIi, drugim recima, pritisak tecnosti na dno suda zavisi jedino od visine nivoa tecnosti u sudu, ali ne i od njegovog oblika, pa prema tome ne zavisi ni od ukupne kolicine tecnosti. Naravno, ovo je mnogo puta prakticno provereno, a svakodnevna i tehnicka praksa to uvek potvrduju. Ipak, ako pronadete osobu koja nije cula za hidrostaticki paradoks i upitajte je sta misi 0 tome, najverovatnije ce odgovoriti da bi pritisak na dno morao-biti yeti kod posude koja se ka vrhu siri, jer je tamo vise tecnosti, Hidrostaticki pritisak se, dakle, kosi i sa onim sto nazivamo zdrav razum, a ipak se sasvim realno deasaval

A

B

c

Slika 2

Zamislimo sada da imamo opet posudu A koja se siri ka vrhu i posudu B koja se suzava, Neka su dna ovih posuda pokretna, sto znaci da predstavljaju

18

neku vrstu klipa koji se moze vertikalno pomerati, pi cemu je, razume se, ostvareno dobro zaptivanje (kako se tecnost ne bi prosipala), Same posude A i B su na neki pogodan nacin ucvrscene kako to pokazuje slika 3, taka da se mogu pornerati samo klipovi. Pri tom su klipovi oslonjeni na krajeve jednakokrake poluge, koja u stvari predstavlja neku vrstu vage. Neka su sudovi naliveni tecnoscu do iste visine h (podrazumeva se da je u oba suda ista tecnost, npr. voda). Smatracerno da obe posude, kad su prazne, imaju jednaku masu, a klipovi koji predstavljaju dna istih su povrsina i takode jednakih masa.

Jasno je sa slike as u posadi A ima vise tecnosti nego u posudi B. Maze se npr. podesiti vis ina tecnosti u sudovima tako da u posudi A bude dvostruko vee a kolicina tecnosti nego u posudi B. Medutim, s obzirom da je vis ina tecnosti u obe posude jednaka, to ce i pritisak na njihova dna (tj. klipove) takode biti jednak. Kako je povrsina dna (klipa) ista kod obe posude, to ce i ukupna sila koja deluje na dno posude A biti jednaka sili koja deluje na dno posude B.

h

h

Slika3

Posta su oba klipa oslonjena na krajeve jednakokrake poluge, to ce ova poluga (vaga) biti u ravnotezi, Izlazi, dakle, da ce tecnost u posudi A biti drzana u mehanickoj ravnotezi sa npr. dvaput manjom kolicinorn iste tecnosti u posudi B.

Zamislimo sada nesto drugaciju aparaturu. Bice upotrebljene iste posude A i B, kao i jednakokraka poluga (vaga). Tecnost je opet nalivena do iste visine. Razlika je jedino u tome sto sada dna posuda nisu izvedena kao pokretni klipovi, vee su cvrsto spojena sa posudama, tako da je njihovo nezavisno pomeranje nernoguce, Drugim recima, posuda sa dnom na ovaj nacin cini uobicajenu celinu koja se jedino citava moze pomerati. I dalje su rnase obeju posuda zajedno sa dnom medusobno jednake. Pored toga, posude vise nisu ucvrscene pornocu stalaka kao u prethodnom slucaju, vee su slobodno oslonjene na krajeve poluge kao sto su prethodno bila oslonjena njihova pokretna dna.

19

Serna ovakve aparature prikazana je na slici 4. S obzirom de se u posudi A nalazi vise tecnosti nego u posudi B, to ce i njena ukupna tezina biti veca, Posto su mase praznih sudova jednake, ovo znaci da ce ravnoteza poluge biti narusena, tj. doci ce do naginjanja po luge na stranu teze posude.

Ovo narusavanje ravnoteze desice se odmah cirri se poluga oslobodi, peste su, razume se, na njene krajeve prethodno postavljene obe posude i nalivene istom tecnoscu do jednakih nivoa.

h

h

{

Slika 4

Razmotrimo sada oba prethodna slucaja. Oba puta upotrebljeni su identicni sudovi A i B, kao i potpuno ista tecnost (recimo voda) koja je uvek bila nalivena do istog nivoa (visine). Mase sudova su u oba slucaja bile jednake, kao i mase dna (odnosno pokretnih klipova u prvom slucaju). Postavlja se pitanje zasto je onda u prvom slucaju ravnoteza bila odrzana a u drugom narusena? Ispostavlja se da ravnoteza na neki neobjasnjiv nacin zavisi od toga da li u njenom uspostavljanju ucestvuju i mase praznih sudova, bez obzira sto su te mase medusobno jednake! Ako bi na kraju poluge bili osJonjeni prazni sudovi, oni bi bili u ravnotezi zbog jednakih tezina. Ako se sudovi do iste visine naliju istom tecnoscu ravnoteza ce se narusiti, jer ce zbog razlicitog oblika sudova u jednom biti vise tecnosti nego u drugim. Sve ovo je sasvim razumljivo. Medutim, ako iste te sudove nalijerno vodorn do istih nivoa, a nihova pokretna dna osJonimo na krajeve poJuge, poluga ce ostati u ravnotezi, bez obzira sto je i ovaj put u jednom sudu vise tecnosti nego u drugom. ISI?ost'!!1ifLS.e ...... @.kk~2 tecnost na neki neobican nacin "zna" kad treba_d~..Aelu~na poJugu pritiskom pr~~o dna suda,-a:kad celom-svbron1Tezin§E!~prugim recima-:posta-vljii -se·Pltan~ je stafO-Vfsi pritisak na onosu-"dii-1(oJlse"b vrhu suzava, s obzirom daje taj pritisak zavi-san sarno od visine tecnosti i samirn tim ravan pritisku koji tecnost vrsi na dno suda koji se ka vrhu siri? U ovome i jeste sustina hidrostatickog paradoksa,

Istini za volju, irna dosta fizicara i inzenjera koji smatraju da je hidrostaticari paradoks objasnjiv, Pri tom se pozivaju na poznate zakone

20

hidromehanike, kao sto je Arhimedov zakon potiska i Paskalov zakon 0 podjednakom prenosenju pritiska tecnosti u svim pravcima. Ne moze se reci da ovakva objasnjenja nisu tacna, ali ona jcdnostavno ne objasnjavaju sustinu pojave jer i sama opet po laze od cinjenica koje su empirijski utvrdene i uoblicene u forme prirodnih zakona, a da pri tom ni same nemaju objasnjenja. Drugim recima, s~.p..9~~saiL..?.~j_~_r:j~nj.a _~:..idro_s.tati~~..9.g"p'~,!:!:'~2,Js.~~~s..y'?de ~_~ sustini saIIlipa_~~~..:, pri cemu se paracTo7csalnost pojave nimalo ne umanjuje.

Ovakvi paradoksi ne treba da nas cude niti previse zbunjuju, jer ih je nauka bukvalno prepuna. Za fizicare i inzenjere je najbitnije da se nekom paradoksalnoscu ne narusi neki od fundamentalnih zakona odrzanja (npr. zakoni odrzanja energije, impulsa, momenta irnpulsa itd.). Kod hidrostatickog paradoksa problemje staticke prirode, pa samim tim nerna bojazni da ce odrzanje energije iii impulsa biti naruseno (0 energiji i impulsu sile ima smisla govoriti samo kod dinamickih problema).

Slicne zakljucke mozemo izvuci i kad je u pitanju princip najobicnije poluge. Ako je jedan krak poluge npr. dvostruko veci od drugog, to znaci da ce masa na kracern kraku biti uravnotezena dvostruko manjom mas om postavljenom na duzi krak. Ovo je empirijska cinjenica koju niko ne dovodi u pitanje. Objasnjenje se svodi na tvrdnju do. se ravnoteza postize zato sto su uravnotezeni momenti sile na krakovima poluge. Peste je moment sile jednak proizvodu sile i njenog kraka, to je jasno da ce u pomenutom slucaju poluga biti u ravnotezi, Ovakvim objasnjenjem mozerno biti zadovoljni u tehnicekoj parksi i svakodnevnom zivotu, ali one ipak ne objasnjava suitinu po luge, jer pojam momenta sile (pa cak i same sile) ne oznacava nikakav objektivan fizicki reaJitet, vee ga je nauka uvela da bi na bazi nijega mogla da izgradi teorijske modele mehanickog ponasanja objekata. U takve objekte spada i poluga, pa otud izlazi da se i u ovom krajnje jednostavnom slucaju objasnjavalacki proces svodi na upotrebu i adekvatno uredivanje pojmova zasnovanih na iskustveno utvrdenim cinjemcama.

Tako dolazimo do zakljucka da je prakticno svako objasnjenje neke pojave i same paradoksalno, bez obzira u kojoj meri je zasnovano na nauci i sistematskim saznajnim postupcima. Drugim recima, pri pokusaju objasnjenja pojava olako se dolazi u situaciju da se one u krajnjem ishodnistvu objasnjavaju "same pomocu sebe", naprosto zato sto se desavaju tako kako se desavaju. Pri tom, naravno,prava sustina pojave ostaje nepoznata. Pre bi se, dakle, moglo reci da se nauka bavi evidentiranjem pojava i pokusajima teorijskog modeliranja, kako bi sto preciznije moglo da se predvida njihovo odvijanje, nego da nauka objasnjava pojave. Predvidljivost pojava je uslov njihove tehnicke (prakticne) primene. I~Q!1pr. ne mozemo ()bjas!li_tisll~timl.hidIQ~t?-1ick.o~_12ar~<l_()~~a.,..1?_~_~.~~, ni obicne poluge, teorijski Cl11atC:1patickilIE.99(,:lj9,y'jh<ppj,,ya§1l .. cl9ygljI104QQD da omo-gueuju njihoV1,l.pr..i.~eIlull.l?I?-!<:?.!. Ako nam je zadata tezina na jednom kraju poluge i duzine njenih krakova, lako cerno izracunati koju tezinu treba postaviti na drugi kraj da bi poluga bila u ravnotezi, U praksi se pri tom necemo uopste opterecivati pitanjem "zasto je to bas tako", posto zakon po luge u nama znanom Svetu bezuslovno vazi.

21

J as no j_~ __ <:L'!. .. ~}::LJ?"Cl.~,~.<'?l':~; cl.!.~,._mi~.t~ .. r:ij.~_L£l,DQJE.alij ~_!J0 mqjne udlike !l.?1eg.S_y~~t?:_.Oni~~<:_g_ijll_~ .. _l!._~~l12?_samima, ~?}::j_l:!..12.!:Q£~ima_~_§Jj~nia, s_hY-ata~ nL?_is.p.2_z~aj~.__I:!:2ll.$Je .. _Ne moramo ih, dakle, traziti u talasno-cesticnorn dualizmu kvantno-talasne fizike, paradoksima prostomo-vremenskog relativizma teorije relativnosti, protivrecju entropije i evolucije itd. Irna ih svugde i u svernu. Otud, n~bIaze reeen..?~del~j_.ll nai~n~ i sI?esn2._tvrdnjes~:§_kaL~a~~ da u nesto.I1_t::".mQglL.d .. 9,_m~'y'~J.l:U_er irn to Izgleaa cudno, n~_':'Eoyatno Iii ile-snvatIjlvo. Peste se u takvim sluea}evlrna-ob;"8noraalo"ljudim~gdUhcmlo-irii'elektualnog nivoa, njihove slicne izjave nikog ne treba da cude, jer je nas Svet prilicno neshvatljiv cak i onima koji umeju da shvataju, razumevaju

i spoznaju.

Prethodnih nekoliko pasusa naizgled nemaju mnogo veze sa fenomenima vezanim za vodu 0 kojima cu govoriti u ovoj knjizi. Medutim, ja ih smatram neobicno vaznim, Govoreci 0 hid!osJ?_@l<gm paradoksu, jednnostgvno Sam

• •• •• - """,,,,--,,,~,,-,,->-,,,,,.,,",.,,,,, .... _,. ... ' ., ... " .. ;;0 e-: --.-- .• ".,.--.-,,----:---",.: __ .

Is~onst~-Pnbku da ~~_.::~~~!~?:--E.~.~E.U,1_.k9.lgLmen razne ?eobjaS~H~Stl, c_l:lcino\la!Q.s!I)Par~clo~g\lnp§tL.,~,IE_~. d~~savr~me~ all i nase svakodnevice. Veliki broj fenomena obicne vode, 0 kojima ce kasnije biti reci,

---------- . ~--- ----_

jos uvek nemaJig.yQJjg_<u'!~f_g:~a obiasnjen~ To cak i nekim n~uenicima

sl~zi kao "argume~t" da ~: tak~im pojavaz_n.a nije _vredno b~viti! Na.t~v~o,~ pn t~bo!:.avlJaJu d':.E.I_SE...ill.JL1'D.Qg_l_Q_P)!I.~~~.Q __ }*kohko se TIlle ptoucavalo. S druge strane, covek je upotrebljavao polugu pre nego sto jeznaonjen

teorijski model (jednacinu). PONUDEN NAM JE JEDAN CUDONO.,YAJ __§YET (na svu srecul) ciji smo i sa~i1asjSposooilostshvatanjanika}::_o ne moze biti kriterijum za procenu "Iogienosti" ~udemo li odbacivali sve sto nam se uCini neverovatnim, odbacicemo sami sebe! Za one koji ovoshvataju ova knjiga ce imati neprocenjiv znacaj.

Znarn da ce i ovo liciti na paradoks, ali ja licno smatramda'Je.,na/Svet racionalno shvatljiv, bez obzira sto je toliko cudan, misteriozan i paradoksalan. Mozda je norrnalno sto kao inzenjer i fizicar ovako razmisljarnali toipaknije glavni razlog za ovakav stay. Misljenja sam da su UM i DUl{ naLsavrsel.ti~_

. "tvorevine" nama znanog Sveta i prakticno OSNOVNA "Prasupstanca"kojoj se '. moze pnpisati vansvetsko poreKlOi su~tastiieiTIiIladredenost. svetli. q-laterije.

Resenje predstavlja svesno prihvatanje Sveta kao realne celine, ali i sve~n()prihvatanje DUHOVNE SVETSKE OSNOVE kao neceg sto je JACEIREi\L!'[(JE iodsamogsveta rnaterije, Stavise, besmisleno je cak govoritii 0 svetuduha i svetu rnaterije kao 0 raziicitim svetovima, jer oni u stvari CineJedinstven SVE. T.

o " •• •• , •• ,

Nuzno je, dakle, naciniti izvestan I2Qmak u shvatanju pojm_a racional-

r--- .,..---- . . . -.

nosti.Ako se taj pojarn uzrne u mehanicistickom iii naivno-realistickomsmislu,

iiOrIDalno je da se ne moze daleko odmaci u pokusajima razumevanja Sveta, odnosno pojava u njemu. Usled toga mnoze se euda, rnisterije i paradoksi, delujuci pri tom zastrasujuce na svakog ko je u duhovnom smislu nedovoljnoevolutivan. Posledica je ignorantski.2..9no~p~~p'<l. n:!2.9itvu .Q9iava koje na~...J2!".£§.!Q. nude i koje fantasticno mogu uticati na nas, razume se -u pozitivnom smislu ..

-::----~--------.---.----.---.--'"----,.-- .. ---. ..'" "--,--,"- ,- _ .. _ ..•. , - .... --.--_._. ______

· U ta_!<ve po~ve. sp~?aju i brojnifenome~iy~~~r:i_~~~bi~n~~9.~!.! 0 koji-

rna ce u ovoj knJlzI biti reci. U vezr s tim, skrecem paznju citaocima da upravo napisane recenice imaju svrhu da ih pripreme za ono 5tO dolazi. Sve sto se od citalaca ocekuje, da bi od procitane knjige zaista imali prave koristi, jeste da eliminisu sumnju i izlozenu materiju prihvate kao skup cinjenica, Naravno, ni najmanje ne pretendujem na "rnisaoni totalitarizam", jer su svi ti fenomeni eksperimentalno provereni i ponovo proverljivi. Pored toga, nikako ne treba smatrati da se ova knjiga bavi nekom vrstom "onostranih" fen omena, jer sve 0 cernu ce ovde biti reci moze biti prihvaceno na nivou zdravog razuma. Uslov je sarno da sopstvenorn zdravorn razumu ne postavljamo prepreke sacinjene od predrasuda, sumnji i ogranicenja. Genijalne ideje n~kaga nis1.\. bil~oizvedene u s_umn..jj{a,._yirn, ogranic.enim.i.b.1QkimnimJ:!mov£na. Rese~j~~}l'y~ u -NEEoMt':f:CENOM.I_t!_I<:_~P1JIA..tlQM_UMU .. _

Prethodna razmisljanja na neb nacinpredstavljaju filozofsku sustinu, rnoze se reci paradigmu, nekih novih naucnih shvatanjairnultidisciplinarnih pristupa. Na bazi J.~~vih pristupa g.E..~i se i__filJ2E..Q.tl'1~..!.~va_~1,l!§.__Q, feI).Qm~l1iI1l~~nilTI..E...~~i~Q_bispij~.o,1~ic~i!~lls.;.:': - vodu. Na stranicarna koje slede bice predstavljena ova nauka.

5. mDROMAGNETIKA - VODENI MAGNETIZAM

Mora se priznati da pretbodno navedene anomalije iparadoksi obicne vode stvamo zacuduju, narocito ako se uzrnu u razmatranje istovrerneno, Iako je sve to pripisivano neobicno slozenoj strukturi molekulskih asocijacija vode, pravog objasnjenja nije bilo (barern ne na bazi postojecih naucnih saznanja), pa je nauka preko njih olako prelazila. Tako sedesavalo da vodu proucavaju fizicari, hemicari, biolozi, lekari, inzenjeri, meteorolozi, hidrogeolozi, poljoprivredni strucnjaci i drugi - svako iz svog ugla i za svoje potrebe. Medutim, otkri~~£g.jg_J!.!(}g_'l:f:UJ.i}:z--PQ.lj.QJJJLY..9..4J:£ .. bio j_e. prvi "hladan tus" koji je uzne·mmo duhove u naucno-strucnim krugovima. Sto je najinteresantnije, cela stvar se_~~_p'roveriti i ~k~E.!i; iako teorijskog .. ()_~ja.~l1j,~~lj~~j,<,: bilo, pa--'SU"prore- _

sionalni" skeptici lako'ucutkani. Ali, krenimo redom, .

Iako je magnetizam davno otkriven, tek su u proslom veku fizicari Ersted, Arnper i MalCsveruspeli da ga objasne, ili, bolje receno, p.£.~Zu sa ell:; ktricitetom_:.'panas je svakom ko poznaje fiziku jasno da n_Sl1]~,.~f~Jsy,Qg_.§m~3 'poSel5oo"govoriti 0 elektricitetu i magpgtizmu, pa se otud obicno g()yg.ri .. .0-

fti~f1~i~~t~~:I?~;e~{t[~_~~f~~~D~i~jfJ{f~'~~'Sd~~~'-~~~~~~~~iinj~

provodnika u magnetnom polju, pri kome provodnik preseca rnagnetne linije sile, dovodi do pojave elektricne struje u provodniku (elektromagnetna indukcija). Svaki atom iIi molekul predstavlja neku vrstu elementarnog rnagneta, zbog stalnog kretanja elektrona u njegovom elektronskom omotacu, Kod svako/L magneta postoj~~ola: se~ill). ijuzn.UB.l Polovi .'pagne~ ne mOlil1 se razdvajati. Ako npr. sipkasti magnet po de limo na dva dela, svaki ce uvek imati o1jil pola'lla svojim krajevima, ma koliko puta vrsili deljenje. Ovo je bilo sarno kratko podsecanje na osnove elektromagnetizma, koje zbog kontinuiteta izlaganja nisam mogao da preskocim.

Kada je rec 0 magnetnim svojstvima supstanci, za vecinu ljudi najzanimljiviji su tzv, magneticni matelii~ u koje SPAQ~j~vozde, kobalt i nikl, kao i njihovi oksidi-l leg~ Zbog gvozda seovakvi materijali-nazlvajil!Jeromagnetnim materijalima, Za njih je karakteristicno da mnogostruko pojacavaju vrednost magnetne indukcije onog magnetnog polja cijem su dejstvu izlozeni (magnetna indukcija je fizicka velicina za koju mozerno reci da na neki nacin predstavlja snagu magnetnog polja). Zbog toga ovakvi materijali imaju ogromnu primenu u tehnici. Postoje tzv, meki feromagnetni rnaterijali, koji po prestanku dejstva magnetnog polja ne zadrzavaju magnetizam (npr. meko gvozde), kao i tzv. tvrdi feromagnetni materijali (npr. razni cebci), koji ostaju trajno namagnetisani, pa se zato koriste kao stalni magneti. Pored feromagnetnih

materijala, postoje i dijamagnetici, koji neznatno umanjuju magnetnu indukciju polja kome su izlozeni, kao i paramagnetici, koji vrednost indukcije magnet izujuceg polja samo neznatno povecavaju. Razlicito ponasanje materijala u magnetnom polju objasnjava se raznolikoscu strukture elektronskih omotaca njihovih atoma i molekula, kao i razlicitim rasporedom atoma i molekula, koji ~r. kod mnogih cvrstih materijala formiraju raznovrsne kristalne resetke. Cinjenica da se stalni magneti mogu razmagnetisati jakim udarima, vibracijama iIi zagrevanjem, govori u prilog tvrdnji da molekuli u stalnim magnetima predstavljaju elementame magnate. Unosenjem u magnetno polje, kod feromagnetnih materijala ovi elementami magneti se jednoobrazno orijentisu i deluju kao jedinstven magnet. Udari i toplota mogu ove elementame magnate ponovo dovesti u haoticno stanje i time razmagnetisati stalni magnet.

Dugo nikom n~.Q.~lg_.£?-_E~.!..g~islia__Q_utca.ill • .m£gg~p..2&..llQ.lijl ~odu. I dan as vecina neupucenih ljudi svakako misli da 0 uticaju magnetnb polja ima smisla govoriti same ako su u pitanju supstance koje je mcguce namagnetisati. Medutim, valja odmah reci da je za nauku davno proslo vreme kad se smatralo da 0 magnetnim pojavama mozemo govoriti sarno kad je u pitanju delovanje magnetnih sila (privlacenje razlicitih i odbijanje istih magnetnib polova), iIi pojava elektrornagnetne indukcije u elektricnirn provodnicima. To sto neka sups~nca pod utic~jem ma.~12~_!no~a ne trpi vidlj~ve i m~E.lli:~ promene nikako ne :qy.ESLjl~ Q!1B •.• !1f!._.Q§.§w&!....EJiE.r&..!2.z....E2..QfL Sem toga, nemogucnost dalioIiffio, registrujemo ili izmerimo promene nikako ne znaci da nekih promena stvamo i nema. Svaki atom iii molekul I!..':..eds0_:;jj_Cj. e1e.!!2£!.!2tErt.!J magnet, koji zato m_2ra osetitj" ut~S~J."z!!..~Eggl}2.,~~~'!..~tno£;..l?~.?ez obzira sta ct se pri tom de§avati sa njim u zavisnosti od njegove strukture i odnosa sa drugim atomima ili molekulima. Kad se sve to uzme u obzir, moze se postaviti pitanje zasto nikom jos ranije nije palo na pamet da ispita uticaj magnetnih polja na vodu. Jpak, neko se sa istim pravorn rnoze pitati kako se uopste doslo na ideju da se obicna voda izlaze uticaju rnagnetizma i sta se time htelo postici,

Ni na jedno od prethodna dva pitanja nije lako dati precizan odgovor.

Cinjenica je jedino da su sa u.!icajiIEil .. E1l!gl},~tn~J.±..£91j_~~_92_i.8.1!:!....Y.££.u zvanicno pr:i.eoceli da ek~s;.rim~ntis.1Lwl'ki",g~l,H£g.itlJ V. Dardimov, A. V. Krilov i 1. Brehman. Oni su jos 1965 .. fLoain~_.2Jg.P~"..£~.@~ili i rezultats koji su najblaze receno delova'Il za6uduJuce. Pomenuti istrazivaci Oi]'(TiIi su izuzetno blagotvoran utica) vode koj a j e J2.!:9~tanl!...I£m~_m..'!gp,l<.tn.o....p.QJj~a z.i:'.~~isl~m.dI~~!l~_§lHE~· i. ziv.Q!inj~). MoIese reci da su ~l}i Erakticno 1}veli J2.[im~~.§..£!:!€. yoi~

~ljol?riv~i .. Inace, u~ci je 2ksde .p.?~£.~ .. ~~f~.!j.~~~~!.££~~'~~~_i ~lla?.3.StI]2=1?.S~lj~.".Q.;;Jfl:y.lJ..a .. :E-.~~52..r;:~~1~Js'¥l~£'! -1l ce!yE.~~ 1 k~~~~J>g.~,,~o-

jenjima, a uz to je daleKo manje agresivna u dodiru sa razmm elementima

tehtll!kli1 sistema. Ovaj efekat u tehnici se odavno primenjuje.

Ali, pogledajmo najpre ka.lso.~u,tO'.1?.0gl..mlt.~iJl~.81~~~<l~.

Naravno, megnetisanje vode ne treba dovoditi u vezu sa magnetisanjem fero-

magnetnih materijala. Takva voda, razurne se, n~1J:!~.~l'£l,~£~129.~L9,~}.p.~h~nJ.~!? deluje poput magneta, niti se na njoj mogu neposredno uociti nekakve promene.

Otud smatram da je umesto pojma magnetisania pravilnije koris~iti )~gje!ll magnecen)ltvode~kakoT;t'"s·(tTreri11inoToSKllstaIZra-iazn'ka"lzmedU""obicnog"

rillIgnetisanja fero~agnetika i efeka:ta kojls~_~6l,Ell~_~:!~<ii_~~ .. IEa.gI1etI1ih.J?gU.a 1 ~-®; Proces magneeenja vode..2..b_avlja se tako Sto_.!!_!!!!!.c:prop_u!~a __ ~:'!:!./!u

'raz~n::agn .... ~'!i!u:.O'ri:..Y..f3.J. ta~o da stru)ne. lin.!1.f!.l!..~qlLC.E!}.rJ.a Vg., ... ~:_...e si§;I, ... ?!!2lje ... ~.:!~ I ~'!!:EKlJe.t~~p~lJ.fL_9vo se lako_~ s~~~Y9.Y.9.<i!2J .. !!EJ?r.~~~.~,.Y~1..'!: I

simetncno pricvrste dva stalna magneta, kao na slici 5. .

~""""''''''''''''''''''''''~'''''''~'-''''''''''''_'''''''''':''',""",'''.n.~'~>',.fn'l'."",,'' __ lt.I<l'''-:-'''''-''''-~~'''''~''''''':".,.,

\

Slika 5

Mogu se upotrebiti cilindricni, sipkasti iii drugi magneti, ali ob.?,-Veznombi;.~ill je~.'p_re~_~.g.£.IJL~~~%US\t_ifI.1 Jl.QI~vim~, ti~ ga medu nji~~ de.ule, P.riyJ'l.c~ . .2jJ&.; Cev~d.~]~a:!~~~~3~.~~,.l?51~~1Jia~t1:..2,<z.,iP,.. nepo~edn<:i.blizi_ujJ.1L~2~~~<~~-*2:.t~Eij3!J~,J,Qj~~: avo nije po'Seban problem, jer se za proizvodnju cevi i creva za voduuglavp.0m i

upotrebljavaju materijali koji se ne magne,tisu (kao stQ su npr .. ra?-ilevrste l?lasti~e, zatim metalii 1s:.wl'J2~i.m~~~,t~S~!4.§_Y9j~J~~:1. ~ace, veoIii'aje"SVrsi-"~/' shodno umes10 p;;a ~agn~ta UP(;:tt~~~Jll,J~QQJ.l....I2.~kovlCaStl mawt I-ma- I

£1]~r kOji ceseQO¥a>01r.!~~i.~_£lk~EIarsov.e, u12ravno ;p!olazi~ .

cevovod. Moguce je takode uredaj za magnecenje vode realizovatinabazi "'elelaromagneta, U tom slucaju se elektricni namotaj (kalem) napajajednbsmernom elektricnorn strujom, a jezgro se izvodi na bazi rnekih ferornagn.eu'¥!l:;tka()!<od transformatora. I elektromagnetni uredaji za magnecenje vodeih,?gubiti'r;e§eni na bazi potkovicastog magneta, ali mogu imati i transfonnatoiskl.9l>.lil<:;;.kaoha slici 6, gde su sa N oznaceni namotaji, sa J - jezgro, a sa Sje oZ,l1aF~l1cy'y(>vod u nonnalnom preseku, koji je provucen kroz jezgro tako tia pr~Se,daW':Lghetne

linij e sile. . . . ...•.•. ·•· .. t.~.;'.:.:.::")" ;,"

.. '.' .~to se .tig;.e.lll_~e,~§.mg.,gr.~~E)~!~~j~,fl:;g_tl~Je.-?:l~it~ u'~~Q)je

Je· k..,onstJtl stalne magnet~. Ako se konste cilindricni, slpkas~~'1Jf~p!oca~tLma-

gneti, najEre veljaotkriti ~kO je izvr~~IillJl,jihQY..Q..ma_gl1etisa.i]...i.fHtf;'gQe,sll,im polovi (ukoliko se ne pose ujeproIzvodacka deklaracija).9v()S:~~'.W.9Z,~.;Qtkriti

Stika 6

Prilikom magnecenja brzina proticanja vode treba cia bude takva da se iodvija laminamo, tj. mlrno"'(neturbulenti:io)'Striijanje. Prostorecenc, 'proticanie treb~,-aa se v~Lir dijapa;;Illi uObicaienih brzina istTcanja iz slaviQa. Za eventualnusamo_gmgnju.l2Qlje je ~otrebiti snainije magnete, a ukoliko se raspol~ slabD'im - moze se postaviti vise Eari duz cevovoda, na razm'iicima od najmaQk_ desetak centimetara. U blizini uredaja za ma&necenje vQ.de ne treba da se nalaze snazniji izvori elektroma_gnetnog zracenja (veci elektromotori i generatori, transformatori, dalekovodi, radio-predajnici itd.).

Valja napomenuti da je od sezdesetih godina do danas u svetu kornercijalno realizovan izvestan broj razlicitih tipova ured!!ia za magnecenje vode. Neki su rn_alljih di1penziTa,ilam-;;nJ;1l1i&1oj i '.QorodicU;;: ~E~fu, aruglSu veci i predvideni za ugradnju lla sisteme za navodnjavanje, vodosnabdevanje itd; Slicni uredaji odavno se montiraju na kotlovska i druga slicna postrojenja, radi sprecavanja talozenja kamenca. Najvise ovakvih uredaja za siru upotrebu' realizoY.~l.s1,l_Rus.iii, ali i u nekim drugim zemljama. Jos pre nekoliko godina u RUSlji je pocela masovna montaza ovakvih uredaja na sisteme za navodnjava-. nje u poljoprivredi. Pored toga, narocito u Rusiji ima dosta i literature 0 magne-. cenju vode, kako naucno-strucnih knjiga i clanaka, tako i populamih napisa U:; stampi.

Pogledajmo sad a kakvi se konkretno rezultati postizu primenom magnecenih voda u tehnici, poljoprivredi i drugim oblastima. Osimpomenute i opstepoznatecinjenice da rnagnecena voda gotovo uopste ne ostavlja kamenac u kotlovskim postrojenjima i instalacijama, ruski naucnici su pronasli da i nafta koja je na isti nacin propustena kroz magnetna polja ne ostavlja naslage na zidovima cevi naftovoda! Ovo je za tehnicku praksu od ogromnog znacaja, jer su se zbog takvih naslaga ranije morale zamenjivati cevi naftovoda. NaroCit~.

~n~eajn<:,:>,~~~.~..9.~j_~_~,~_~£Ey.L~~j$n.~z"E.0~~nE...Y~?~" d~~eR~~~JI na re.~e atmosferske 1 druge uticaje nego onaj KOJI.£.B,~lEUl1?otrebu <:,gg~,,,Y..9]~·'OvakVin-rshcnih-~, naueno-'j'p-i"a:ktieno patpuno verifikovanih, ima u knjizi "Magnetisanje vodnih sistema", koja je izdata u Moskvi 1982. godine, a eiji je autor ruski naucnik V. 1. Klasen. Tamo se cak nalaze i fotografije priobalnih dokova pravljenihna bazimagnecene vode, kao i na bazi obicne vode. lako su napravljeni istovremeIlo i bili izlozeni istim uticajima, betonski dokovi nacinjeni uz primenu obicne vode gotovo sasvim su propali pod dejstv.om at~osferskih prilika, dok oni koji su n~injeni uz E:i..P~.E.l~~~~~e vode izgledaju gotovo kao novi. ..,..-:-

~""""'~'''''-'''"-'''''''':'.''''_'''''~''''''_'''~c:''''''_ _

. Nista manje nisu zacudujuci rezultati koji se uz prirnenu magnecene

vode postizu u poljoprivredi. Vee na samom pocetku eksperimentalne primene magnecenja vode, pomenuta grupa ruskih naucnika utvrdila je da je prinos suncokreta za preko 20 procenata veci u odnosu na prinos koji se postize ako se zalivanje vrsi obicnom vodom, pod identicnim ostalim uslovima. Na isti nacin se uz primenu rnagnecene vode prinos soje povecava za 40 procenata. U toku daljih istrazivanja ruski naucnici V V Lisin i L. G. Molcanova otkrili su da magnecena voda p-ovecava prinos ~~a za 18%, luka i sargarePeza-pr~~ 11~~a-is1raitvaE' l'{A-:\'o'TkonSi('futvrd!o je -~o povecanJ e rodnosti piri~ea uz primenu magnecene vode. Do danas je u Rusiji, kao i u nekim drugim zemljama, ispitan uticaj magnecene vode na dosta veliki broj poljoprivrednih kultura. Svaki put je nedvosmisleno ustanovljeno povecanje rodnosti ili prinosa, koje se obicno kretalo izmedu 10 i 50%! Pored toga, utvrdeno je da mag!!ecel1a

vo9~E~92Jjsa~~~_,:,.~lE~!.E!£5iq_~a,.i n iiho':Jl:-tr:cll5§sCpo~ilTIFlvosr~E.l~

i otpornost biljaka na bolesti i druge stetne uticai£!. -

------,---~~, ...... ~-.-.- ..... - ....... --- ... -- ... ---- ....

Eksperimenti su vrseni i sa zivotinjama, tj. primenjivana je magnecena

voda u njihovoj ishrani. Otkriveno je da zivotinje pojene takvom vodom, i~i hranjenehranom rastvorenom u magnecenoj vodi, imaju znatno veci prirast nego one kojimaje davana obicna voda. Pored toga, takve zivotinje imaju bolju sposobnost razmnozavanja, daleko vecu otpornost na obolenja, bolju nosivost, jaja (kod zivine), znatno vecu mlecnost (kod krava) itd.

Takode~u_u?eeni znae~ni efekti primene magnecene vode uJ.illif_$.l.wj

~l:!!n~. Ako~€,:~~"pBIE~ili~ri;aiie6~a ~'smanjue~fuo;t Iju9s~og or~~E~.~!E.,~,.,~~~~~:tiID~jml;.,j)&jj,e_,rn!:iML1E~~L~~2"~"S')~Lrr:~ ..... ~_ po~ca va se . of sta pSJh~9~.J..1l~LC..~~slt\!1gg,"§,t DrugimjeS~<:'IJ.i.!-!.9_i koiipiju maS!!ecenu v<z<l:! rede obolevaju i lakse suzbiju bolesti, au psiho-fizickom smislu su vitalnijiL ..

",\", •. ""'tl'r~"r."H' .. ~.,.."" •.• : .. ,.r~ .• """,,,,,<",,,,~.-,, ... !p • ...,' ...... ,"' .. ' ... "'"'."'.~,.,.,""'."'''''','., ... ,~.",..''.''',." .. ,. ,_"_~,~"""~""~"_"""~"",,,,,,,,,,,,,,,,,,",,",,_~""~' ~

Svi pomenuti . efekti ?~I:r1,~t:,::,"J;J;E\S;,P,,$9,~J.:llh,.,~Y,Q.~;t<J...~.u navodnjavanju poljoprivreani11ICUltUra;~Kao'-'l"'u"'~lvotinjskoj i ljudskoj ishrani, danai>,Eredsta-

vljaju naucno .:0:.ti~,!sQy,!lle i prakti~]r~m.wjS:.ll\;",.£i.J:lj_~nj&!;., iakoc's~'''u'''nelCim drzavama-(KaO'i kod nasrii slroj"_jaVi1osti 0 njima malo zna, Medutim, istrazivania i otkrivanja neobicnih svojstava vode na ovome nisu zaustavljana. Proteklih godina otkriveni su i mnogi drugi, jos spektakulamiji, fenomeni vezani za vodu, Oni ce biti predstavljeni na stranicama koje slede.

6. FENOMEN MEMORIJE VODE ~ VODA PAMTI!

Jedan od najpoznatijih naucnih casopisa u svetu, cuveni britanski nedeljnik "Priroda" ("Nature") 0~avioj.j:;~2D'bmn.\\.l2,§<§",.godine clanak u kome je bilo reci 0 "degranulaciji lju skih bazofila koji su putem izuzetrio blagog rastvora uneti u anti-serum". Tekst je potpisao francuski naucnik Zak Benvenist, istrazivac u francuskom Nacionalnom institutU~zitzdi~;iJ~"lmediCID"skils'trazivanja (INSERM) na univerzitetu Juzni Pariz, kllojj,os,qya,paestoricanaucnika iz .. E.Q:Zlla...~jjL§Y_~.tskihJahor~!2!b31_~_ KanJ/:.9.i,·J1.r~~hvj.I§TGrRekio·b;_'sedase'

jednom tako potpisanom naucnom clanku nema sta prigovarati, bez obzira 0 cemu se u njemu govori, Medutim, urednistvo casopisa je mimo ustaljene prakse dalo i sopstveni komentar, u kome se otvoreno izrazavala neverica u rezultate eksperimenata prikazane u tom clankul Sta se zapravo krilo iza tog terminoloski strucnog i komplikovanog napisa, kada je urednistvu izgledalo tako cudno i neverovatno, bez obzira na potpise tako velikog broja priznatih neucaii:« iz institucija velikog svetskog ugleda?

ni a s 0:~fgr~*~f61~~~~oa·~f.~~b18~iJ¥~iJ~J!:~!~ -f~'a::-~i~;sf;~~~~;J~~f!~

J .. 12 " " "· •. ·• •• • •• ·" ,,............. ~_.~ ,.v " _ .......• ~,_ •• _~. __ .«_

!5111im~~; a t_o j_~.,,!2is~~~~je ne&o - sp.2..fP,?nost.p.f!.,!!f£..rzi.q~ Drugir1l.r$.ima_v.o.Qil_ se "sera pnsustvamatenJa:KOJe su u nlolnekad bile rastvorene, cak 1 onda kad

,.,._.,; ... , ....... "'.c~_ _~.=,<'".::..'o··'.''''-;'' - ... ,~,.:. ~·:."''''_",.".~· .. _,_, . ..,_>·'7,.,. _ _.·r:"''"'~ .- ...• -.-" ..... -.' .... ""'--=: •.. " ... ,..,.".,~=~ ..... _",<"._ .. """ ~ •• ,_ __

u n19iYise _Q~Il1...e.l!.Lj~dno g rno 1 ekula _!akyih materi j ~ Ov<L..:E,.~3!-,!Ji~:~_w<~£ii~~je~.~~t');~'t~t<Ly..9da koja iel.,recimo!nekad sadrzali!_u sebi biolo£<i aktivn~ rij~~Ld.,al,j~.<1~A~j<e"E::,~i.y~!~.~t~Lg.egizIE~1 slic~ kao C0. s~ ~a '!!.c!te!J! • .a !:l. niP] jos uvek nalazi! Istini za volju, mnogi bi se jednoj ovakvoj tvrCfnJl zacudili kad

bijeiiekoneosil0vano postavio. Medutirn, Benvenistovo otkrice bilo je zasnovano na konkretnim eksperimentalnim rezultatima. Stavise, svi istrazivaci koji su uz Benvenista potpisali tekst izvrsili su vise puta iste eksperimente (i to u tri razlicite laboratorije u svetu) nemajuci pri tom mogucnost medusobnog kontakta. Dobijeni rezultati eksperimenata u svim slucajevima su se podudarili, pa u njihovu verodostojnost nije moglo biti sumnje! Tek tad je tekst i mogao da bude objavljen u "Prirodi", ali se oko ovog otkrica ipak "podigla prasina" u naucnom svetu. Ovo ne mora da cudi ako se uzme U obzir da se "buka" dizala i oko manje vaznih otkrica.

. Be.nv~~...I2f9115ava.9.i~j.§!.Y.2.2.1.!I'st~pcikoje izazivaju alergije (to sy

t':Y.31~!!.~ na ~:Ia 19vna ~"~~ b~zofJ.!i. Onje ova krvna zrnc~}~.@.g~ je~!!:~r:.:_~,~J1}1l£a..~t-::9I~ngmJ,l,.yg<clj, k0ii.~~3j.~a .. otpust:mi~ijskih histarrnna srnestenih u granulama u njihovoj unutrasnjosti. Time ova krvna zrnca

posrajU aegr<l~~Tt;~~:Eilhiii:~;ea~aJunaneke 'fleii1ijskeboje. Tako / se tako" m.:>.g!~Ci P~a.~.E~~::.~~"9::~!~~fij.e z~~5a u zavisnosti oa "jacine rastvora, tj. odStepena razredenosti antiseruma u vodi. Medutirn

'. . __ ;,,:., .. ,.,*,~'"''''''''''~''''''''''''''_''':'' __ ''' ........... ,..,.._.,.~"' .. ,-""""'~ ........ ,~.;..::.I."'_..,.:1._"-"""'" .... <""'_~ .. "_,,.......

30

umesto da se sa stepenom razredenja bioloska aktivnost antiseruma (tj. degra-

nula~ij~.~.~z6fila) smanjyj~,~al«) hi~p<?_~r:~.kog"praga"~iYi~~2iig:~~(~t~J~ ti1:15a10 da sepronade), dogg_dilo se nesto zaista neobicno: bioloska aktivnost se sasvim dobro osee,ala i kad OJ; ;~st~or tolikor~zreden·da' se u"llJ~muvl~e:-;:;ITe ni

~~;:~~~~~1~~ek~;~~71J~~~~~~·~%¥~t1:,,,:~~~~~1::lf;¥~tf:t~

) hi S£~97!lJii[p,7~gE!~;iQroli!ios;:!,J:H/:El.!A~;"prem~;se'i;lTaKVfispOsobnost'luje

. mogla objasniti. Eksperimentalni rezultat! su, dakle, bili tu, nije im se imalo sta prigovoriti, pa nije nikakvo cudo sto je sve to delovalo zastrasujuce na "ciste" materijaliste. Da nije bilo pouzdanih eksperimenata cela stvar bi bila ignorisana (rnozda i s pravom) kao najobicnije sarlatanstvo, ali ovako su se "profesionalni" skeptici i pristalice "uproscenog materijalizma" nasli u situaciji da mozda prvi put u istoriji nauke imaju pred sobom konkretan i naucno verifikovan eksperimentalni dokaz 0 dejstvu necega sto ne postoji (barem u "standardnorn" smislu te reci)! Onda nije nikakvo cudo sto su mnogi pokusali da ospore Benvenistovo otkrice, ali, srecom po nauku - bezuspesno,

Pogledajmo kako je tekao Benvenistov eksperiment. On je sa svojim saradnicima u serijama ponavljao razredenja rastvora anti-seruma, i potom merio procenat degranulacije bazofila koje je izlagao dejstvu tog rastvora. Ako u jedan litar vode sipamo deseti deo !itra antiseruma, onda kazemo da je tu razredenje antiseruma 1:10. Ako sad iz tako razblazenog rastvora opet uzmemo deseti dec litra i sipamo u litar ciste vode, dobicerno razredenje koje iznosi 1: 1 02 (tj. jedan prema sto). Ponovimo li isti postupak jos jednom, dobicerno razblazenje ad 1: 10' (tj. 1: 1000), sto znaci da je u takvom rastvoru na hiljadu delova vode jedan deo rastvorene supstance. Ako sve to ponovimo 10 puta, razredenje ce biti 1:10'0 (sto znaci jedan prema deset milijardi). Benvenistje sa saradnicima na ovaj nacin razredivao rastvor anti-seruma, merio degranulaciju bazofila i rezultate ucrtavao na dijagram. Ono sto se sa tog dijagrama moglo uociti bilo je povremeno opadanje procenta degranulacije do nekih relativno nizih vrednosti, da bi se pri daljem razredenju rastvora njegova bioloska aktivnost ponovo povecavala cak do nivoa bliskih pocetnoj aktivnosti, tj. on oj aktivnosti koju je imao nerazblazen rastvor na samom pocetku eksperimenta. Drugo je pitanje zasto se javljala ova skokovitost u aktivnosti (na to cemo se vratiti kasnije), ali je zanimljivo da bioloska aktivnost nikako nije ' opadala do nule, sto bi se pri nekom stepenu razblazenja logicno moralo ocekivati. Benvenist i saradnici utvrdili su da vee pri razredenju od 1: 1 014 u vodi vise ne moze biti nijednog molekula bioloski aktivne supstance, pa bi prema tome svako dalje eksperimentisanje bilo besmisleno. Ako ne pre, rastvor bi barem na ovom stepenu razredenja morae da izgubi svaku biolosku aktivnost. Medutim, to se nije dogodilo. Nastavilo se sa daljim razredivanjem, ali se opet sve ponavljalo: bioloska aktivnost se i dalje ne same sasvim lepo osecala, vee je pri pojedinim stepenima razblazenja dostizala i takve vrednosti kao da je rastvor ponovo jako obogacen bioloski aktivnom supstancom!

'11

Benvenist i saradnici razblazivali su "rastvor '" do odnosa 1: 1 0"0.

Naravno, vide li smo da vee pri razblazenju od 1:10" sarno hipoteticki mozemo govoriti 0 rastvoru (otud je u prethodnoj recenici ova rec i stavljena pod navodnike),pa jesvako naredno razblazenje liseno mogucnosti da se u njemu nade makar i jedan molekul rastvorene supstanee. Koliki je tek broj 10120 (dakle broj koji posle jedinice irna 120 nula) moze se shvatiti ako se uzme u obzir da savremena nauka procenjuje kako seu citavom Univerzumu nalazi ukupno oko 1060 svih elementarnih cestica! Medutim, Benvenist i saradnici otkrili su jos jednu .interesantnu pojavu, od koje ce na neki nacin zavisiti moguce objasnjenje ovih fen om en a. Pri~~~no,j~ .. ~!- .. !.?stv.9.t,.gRR.t."SXQj}L\?'j,9121K1,!.<ektt':'J19.&~Is9.1;.k.p~ p~r.~~!i,.Qi,Y.~~:F:pj~J~L~LRF2t.rS~.~t;;n l! tr~j:ni~.,..o.£,,£,~§.~!,ak ~~ls!ing.i ~? znaci

da ce voda 'UJ2.,!m!,ltl' pnsustvo rastvorene matenje ukoliko se ta matenja bolje pO"n'i"esaTZiSio meh-;;nickipromW3ka."'--'"--

. Maze se reci da je ovo otkrice jedno od najvaznijih ikada ucinjenih otkrica u nauci. Zato niffiiilO"ne- cudep-6Iills'aji··0a·"s~tlIltn5spor1.·Tfo·sia:rom;-'izv·estanmercij'al'i'zam u nauci ipak ima neku svrhu. Bez njega bi sarlatansrvo citavu nauku gumulo na stranputicu neznanja. Cak se i sam Benvenist cudio dobijenim rezultatima i tim povodom napravio zanimljivo (mada neadekvatno) poredenje. On je, naime, tvrdio da su dobijeni rezultati slicni situaeiji kad bi se automobi1 mogao startovati sa nekoliko kapi vode iz Sene u koju je prethodno bio zarnocen kljuc tog automobila! Neki duhovitiji skeptici primetili su da bi na ovaj nacin cajevi, mleko, sokovi i drugi napici mogli biti zamenjeni potpuno razblazenim "rastvorirna", pa bi se time postiglo da jedna selja nekog napitka zadovolji potrebe vise hiljada korisnika. Naravno, iako ovakva poredenja mogu biti ilustrativna, ipak se moraju prihvatiti kao sale. '

Medutim, neki drugi, rnnogo ozbi1jniji skeptici, nisu olako dizali ruke od Benvenistovih rezultata. Sam casopis "Priroda" organizovao je reviziju dobijenih rezultata, na koju je samouvereni Benvenist dobravoljno pristao. Istini za volju, ekipa koja je bila zaduzena za proveru Benvenistovih eksperimanata konacno je uspela da dobije one sto je i zelela - negativan rezultat. Pozurilo se da se 0 tome obavesti naucna javnost, ali se ubrzo saznalo i za "drugu stranu medalje". Pod psiholoskim pritiskom i upornoscu "lovaca na greske", Benvenist i saradnici najzad su pogresili, paje ekipa za proveru rezuJtata konacno "dobila" one sto je hteJa i to odmah iskoristi1a. To je ipak bilo kratkog veka.ijer su Benvenist i njegovi saradnici, kao i mnogi drgi naucnici sirom sveta, nastavili sa

'~~~au;:;~~~;~~;~s~,~~~&~q:~~~0itT~~]~~6~~~~'~'~~'~~jf~~:H~j~:

afr'Treba se'setlti da ima i onih koji jos uvek veruju kako je Zemlja ravna ploca oko koje se krecu os tala nebeska tela!

Medutim, tek sad dolazi one sto je najinteresantnije u eel oj ovoj prici, ~"'y~e2!st r:!t!!!U1il:e_,Er:::~. ~0,,:e~15gji,j~9.t!5ti2,i~gg~IE!?}?:T.,.~l~;<2r~! On je J'edino"lmao tu srecu dii:seOKO ovog otkrica "napravi l5Uka ' u naucnorn svetu,

pa cak i u siroj javnosti. IzgJeda da bez takve "galame" malo koje otkrice moze da ug1eda svetlost dana u smislu naucnog i sireg.prihvatanja. Sva je sreca sto je

zakona u nasern Svetu, Otud se cini sas\Ti!n)ogicIlim dajenje!50va<l~al()gij§ka 1

p;U;~E, .. ~..T.,,£.gp.~S: .. ' a r;T.~~~.~j._,9}.,n._.r. ; .. -~.· .. ~"i~~_~.~~.,:?·p.,a. _t.C\i:~slyar·k.;:l~d{.ne; .. o.......---:.;} .. l., d-~b.·.le_s._.m.· .. ~,~ .. r~iv~f d::,~ - O,~2~Ela.. i slJ£i~~,~1\gitil:u~~,~~~31j.u '! erj!j#bH?.lff.~Q,(JJ1r1JJUlfl!lL'!J._~,! i, a

za "taK'vo shvatanje I savremena molekuraina biologija una sasvim realna

.objasnjenja.

rima, jerL~g~~~~ .. ~~~~~n~~~~~1·fv;~~~~~~p~femN~~m~if~~~r;~fti

PaciJentima.Ovd;S~Utiin, javfjapfoblemdrUgevr'Sie:1<ojnepo'sVoJpntlCi

oaUvervr§e eudio zvanicnu medicinu i nauku od samog homeopatskog principa

~:~t~r~I~~~iifai~l~~~~~:~~'r~;;a[(~I~~~,t~~t ~f;f~~i]~:Q~I8~~~~ifji~fe'~I~vOg~'i;~~~;~~~1L~:~r0_~~~~~~~~i·

kocf:[~J,$!.£!$l:!).~J'.~"9 .. e. Vidimo, dakle, da se taj fenomen prakticno pnmenjrvao za lecenje mriogo pre Benvenistovog otkrica. Danas u svetu po~ ve1il.<Umi

lek,!IJ~l.lo~2.P~a, . hOl12~.2E.~~s ke .2o.JE-ice, ka~ -e .L,,~!?lL~~~~,RLq.i.~,yggru,];!~,!foj2~bh..~1Q..Y'.l' Jos uVeKIllje zvanicna medicine svasvim usaglasena sa homeopatskim nacinima Iecenja, ali su uglavnom postignuti osnovni kriterijumi koji se moraju ispuniti da bi se neko bavio homeopatijom. Tako npr. u Nemackoj homeopatiju mogu primenjivati sarno pravi lekari, sa zavrsenim medicinskim srudijama, odradenim stazom, stecenirn iskustvom od najmanje jedne i po godine i p., obavljenom usavrsavanju iz horneopatske medicine, 0 cemu se dobija odgovarajuca potvrda njihovog centralnog udruzenja lekara horneopata.

U proslosti nije uvek bilo taka: Horneopate su nekada proganjali i zabranjivali im lekarsku praksu. U takvoj situaciji pojavljivalo se i dosta "divljih" lekara, tj. sarlatna koji su na svoju ruku spravljali homeopatske leave, sto nije bezopasno. Upravo je i Benvenistovo otkrice bacilo novo svetlona homeopatski nacin lecenja, iako mu to nije bio cilj, Prethodno pomenuta kolebanja bio~~~kti':I10sti - "r~ora" sa po~Y.~¢,i!Di~m.nl:zx:~g~Jl:~"$£!<?!.~~}~k..eri

~~:~~u:Wr1t~]aEJiq~~*~~~ifstffi!'1ef~~~;;£g~~~i ~~~Zlj;r;~a ;:~~~~~s~e~

obzira sto u vodi kao rastvaracu vise nema rastvorene supstance, Ova cak rnoze dovesti do pogorsanja stanja pacijenta, Lekari homeopati su taj efekat kod nekih svojih lekova takode uocili i ranije, jer se ponekad dogadalo dasestanje paci, jenta po uzimanju leka najpre pogorsa, pa se onda mora davatilek drugacijeg stepena razblazivanja Jasno je, dakle, da se l.l0meoQ_atija nik~k.Q.Jl~~ pri!!)'SD-ii.Y..'!!i.D~~..£n.Q.Jec samo od strane koIilPietno edukovanih lekara koji su ovaj nacin lecenja strucno usavrsili. In<;S~J}.<?!ll~~!~~i ~acJn lecenja cest~ is. ~2",l,1ll!..,.~~1l, zbog eega se uspelno odrzao, bez abzlra na nekadasnje ignorisanje i progone od strane zvanicne nauke.

. . Ono zbog cega li~2.P~J?~,!iJ~JmJ!~,§~iU'!ot~~ uglavnom se svo~r.:..,a...~~9.!?j_'!§!1j,i~,~tQ&~:,Il~nJ!E2g};!~.lQX~~' Kao i u SITicaju Benvenistovog otkiica, materijalisticki orijentisani s~.e.!isL2~1!ve~~~~~_.2~ moguce dejstvo necega cega u stvari - nema! Arose Svet pokusava razumeti na

_~"_"'''''''''''·.,-~~·"~ ...... ..;;.u'"""~~~","""",,,,, .. -.;,,," .. ·~,,,,,,~,,,~;v~,'I'.'''~dO

bazi uproscenih mehanicistickih i naivno-rnaterijalistickih shvatanja, onda se nista drugo i ne moze ocekivati osim cudenja, neverice i ignorisanja. Iz takvih stavova rada se grcevit~_?~1?.~~_~_~~~l_.v:.~El~~ysnih,illJ£t,~§..~,L~.!t.J:.~!Ej.~, bez obzira na pOfreEuop~teg naucnog i duhovno-intelektualnog napretka·. N aravno, sve se to po zakonu "setve i ietve" vraca samirn tim cuvarima naivno-realisticke "duhovno-intelektualme tamnice", To je valjda jedina tamnica u koju cuvari sami sebe dobrovoljno zatvaraju i cuvaju dok sasvim ne satrunu, imajuci pri tom opako laznu predstavu 0 sopstvenom bogatstvu, ugledu i moci. A za to vreme, mimo zidova njihove tamnice, n~p~l?lW._§.~zyjja _. nE.P2iill/.ib;.9,"","Sl!~.~~& raznolik i be~E2~'yol'!!i~ dostupan svakom ko zeli da bude njegov deu.- All, ne kaze ,~e uzal~~ d~.~~~J,1_~j~~,.l~},;S!? ne misleci pri t~m?a nekakvu urodenu glup.o~t, vee n~ onu praw, ::,ak9Ju ao~rov.°!L'l~".~1i.iig~.t~).;r· t

\;~~~~~;]~Y~~I

\ U~2.~~2...~l,~!J,:,~,"<;;.~tl?li.£.1![ \

, Nije Haneman, kao osnivac homeopatije, bio jedini koji je imao probIerne. Mnogim lekarima posle njega, koji su primenjivali homeopatiju, sudski je zabranjivana lekarska praksa, proterivani su i proganjani na raznenacine. Haneman je, pre proterivanja iz Lajpciga, imao lekarsku praksu i cak predavao na univerzitetu. Iako u primeni ho.p.f9..~Jjj.f.}Jj.klIE~A~~~a, a bi!o jerrp.ogo onihkoj~je 2;l'I.~~o ~~~,,~.?in. i~&o, sud ~J.£!tJ}·e~.~~~L<?..EL~j_§j~~I§hC

Pray! razlog Je bio u tome sto je on samostalno spraYI.Jao svoje nomeopatske

Iekove, a to se nije dopadalo apotekarima, naravno - zbog njihovog licnog interesa. Da su njegovi lekovi bili neuspesni verovatno niko ne bi dizao hajku, jer to nikom ne bi ni smetalo.

Nakon objavljiivanja Benvenistovog otkrica pocela je naucna javnost da se priseca i slicnih otkrica nekih drugih istrazivaca, koja su ucinjena znatno ranije, ali su tada prosto bila ignorisana i zaboravljena. Istrazivac D. Reili iz Glazgova objavio je dye godine pre Benvenistovog otkrica rezultate svog

istraz .. i .. va .. n .. j.a m.. .ogu., .c_.I} ,O .•.. '. § ti.h o 'P .. , ,e., .. g.p. a. t .. Sk,og 1. ~.seR:i .. ~.R.~.J_;.r:.~ ~e~,IQ;.9.~. ':S.'~.'~.~ .. astvor. p . .Qle~a"_1

u vodi razrediva()je~o stepenahidvi§enikJp.oBJ2bitl govo~~9~t.QJ1!$<_g~~

nfem~~§,§1~~·~~9lJ§~~.:J.~~ilifE@~~1 Eo.~, a!li~1f~~~~n i£ak smanjuje •

al~igijske si~E!9l}}.~! Izgleda da se Reili i njegovi saradnici nisu mnogo cudili . dOb"ljerlunrewltatima, posto su znali zarezultate jos jednog slicnog eksperimenta, obavljenog mnogo pre njihovog. Sam Reili je tvrdio da .je V. Bojd, istrazivac i lekar koji je radio u glazgovskoj homeopatskoj bolnici, do otkrica slicnog Benvenistovom dosao citavih pedeset godina ranije! Medutim, zvanicna .nauka je potpuno ignorisala ovo otkrice, bez obzira sto su za njega postojali dokazi, pa je ono vremenom sasvim palo u zaborav. Na svu srecu, danas je naucna klima ipak bitno drugacija, pa Benvenistovo otkrice i pored sve

. "galame" nije moglo biti ignorisano.

Ko zna koliko bi se jos moglo pronaci anonimnih, pa i onih poznatijih, istrazivaca u svetu koji su na neki nacin dosli do slicnih otkrica, kao i Benvenist. Neki ni sami nisu mogli da poveruju u ono sto su otkrili; drugi su (kao homeopati)

istnizivanjavrsilizasvojepotrebe, pa 0 "mehanizmu" memorije kod obicne vode nisu ni razmisljali; treci su uspeli ponekad i da saopste ili objave rezultate, ali su bili .ignorisani ibaceni u senku zaborava. Uostalom, ~lika otkrica

e~~,!~~,}!~EQl~Yl~".Q~st,.§Jrq~~.x~~lj#!ili ... ~~!~ca, ~oj i .m.~"Jl~~n5Cill:lfli:J.ur~r

.nikakveveze, Mozda vecina otknca, za KOJe se tacno zna kome se pnpisuju,

unajirnegde u svetu j os ponekog anonimnog istrazivaca koj i ih je otkrio potpuno nezavisno(pre iii poslezvanicnog otkrica), ali nije imao srecu ili mogucnost da to obznani naucnoj i siroj javnosti.

Moram reci da se to i meni licno desavalo. Otkrio bih ponekad ono sto je vee otkriveno (ne znajuci za to), iIi bih nekosvoje jos neobjavljeno otkrice prepozriao kad bi neko drugi,negde daleko u svetu, objavio svoj rad, a da pri tom nismo imali apsolutno nikakvih kontakata. Ovo mi nikad nije sluzilo kao argument za intelektualno prisvajanje, vee iskljucivo kaodokaz za ispravnost :nog misl~enja da ~e sva vazna otkrica ionako ~ad.-tad bi~i ucinjenal !J>0tett~ .... ~to ... ~m .. J.~.2ll.~1~I1ll?~.§19'&2,9£,~-"X,QJJ~~ I ~~~.l~'t.ug;;~t.Y.l}~l~c;.~.nR~,1-l:

cnosn, globatni naucni razvojipak ne moze IzaCJ 1Z okvira VI~EG. PLANA.

OhiCrnije va~nokO'je~~nioDek'O'OtiGic~~ck~~~s1asi~;'"

na vrednost. Nase je da otkrivamo, stvaramo i shvatamo, a ne da odstupamo pred barijerama koje na tom putu postavljajuoni koji bi zeleli cta zauzdaju i obustave duhovno-intelektualninapredakcoveeanstva. Oni u stvari zauzdavaju sami sebe, a pravom istrazivaeu je drago ako una onih koji rade na istom problemu,bez obzira ko ce uoci do rezultata.

Prethodne konstatacijevaljalo bi da zna svako ko zeli da se bavi naucno -istrazivackirn radom. Jer kad bi naucnici trosili vremei energiju na rasp rave oko toga kome treba pripisati otkrice (mada, naravno, ima i toga), naucni napredak bi ozbiljno bio doveden u pitanje. Pored ionako jos uvek prisutnog naucnog inercijalizma, elitizrna, pokusaja rnehanicistickih i naivno-realistickih turnacenja svih pojava itd, svade medu pravim istrazivacima bile bi zaista stetne, Ovoga je najverovatnije bio svestani R~Ut».1l"~\~_9m,i;,,.l2£r.~~9,X~'w ... kadje saznao za Benvenistovo otkrice, 0l~j istr~tiy~k.,.takQg>~..Jgi1222 s-. Q!lg-iQj~Ji fenomen kod vo~ ali je, saznavsi 1988. go dine za Benvenistovo otkrice, pfiJafe1J~~'·'kc;ji~u mu tek tada iskrenccestitali sarno mudro i sa osmehom saopstio poznatu narodnu izreku da "niko nije postao prorok u svom selu",

Berezovskije radio u Laboratoriji veterinarske akademije u Moskvi.iSa grupom saradnika trebalo je da otkrije "prag" dejstva biostimulatora NDMK (skracenica za jedinjenje nitrozodimetilkarbamid). Nadeno je da ovaj veorna snazan biostimulator moze biti od ogromnog znacaja za poljoprivrednu proizvodnju. On potpomaze razvoj zivih celija; zivina kojoj se daje ima zdravije potomstvo, poboljsava se klijavost i rodnost paradajza i drugih biljaka. Postojao je, medutim, "same" jedan problem: ta supstanca je dosta mutagena, sto znaci da ima sposobnost izrnene naslednog aparata zive celije. Berezovski sa saradnicima zeleo je da otkrije "prag" ispod koga ce prestati mutagenost biostimulatora, ali ce se zadrzati njegova sposobnost pozitivnog uticaja na zive celije, Oni su zaista i uspeli da pronadu stepen razblazenosti rastvora pri kome je

mutagenost nestala, ali su usput otkrili i ono s~o nisu ocekivali - bioloska

aktiv,n,o.st~:'~,~!'1°ra". s~~~~~C@2!'9~Ie.:o~l~I.p!:G~ihl~~~fGi9:.,}:J9.~~~j(,~~a·"·

vise unjemuni teorijski nije mogao da se nade nijedan molekul bioloski aktivne

suI;staneer"'·-~··-"·'-'''''··'-'''·'·-·''·'----·-----~ -""'''-'''---~'--''.-''''-''-'~-'--''-.''''''''''''-

l"~.e"'··""·-Sta sve nije preduzela ova grupa istrazivaca, kako bi otklonila mogucu gresku, ali rezultati su uvek bili isti. Eksperiment je ponavljan, vrsen je "na slepo" (tj. da eksperimentator ne zna koji je eksperimentalni, a koji kontrolni uzorak), upotrebljavane su celije majmuna, hrcka i pileceg embriona, seme paradajza, jele itd. ~~.~l!ati, s,u ~ve~."Qili i§!L - vo.9a~ . .9£j.gl~_g.g,(t,ppk!il;i;ye.L~. sP£lS!.b,!!.~.t;!;m,£~!1Jq;, Sam Berezovski jednom prilikom je izjavio da je pri tom osecao "hladnu jezu niz leda"! Ipak, istrazivanja su nastavili, radili su cak i sa "rastvorima" od 1: 106°, upotrebljavali i druge supstance, a posto su rezultati uvek bili pozitivni, objavili su ih 1981. go dine na Saveznoj konferenciji 0 hemijskoj mutagenezi. Medutim, taj rad je prosao nezapazeno, jer je vecini naucnika jednostavno izgledao neverovatan. Tek po objavljivanju Benvenistovog otkrica, rnnogi su se setili daje i Berezovski uradio is.nr_§_!y'?:.!_£C!.!ovo_1~~~~iL~::~l2jj~.

Sto se pak tice samog Benvenista, on je i dalje nastavio istrazivanja, Sa svojim saradnicima eksperimente je ponavljao i prosirivao oblast istrazivanja i na neke druge fenomene vezane za obicnu vodu, 0 cemu ce kasnije biti reci. Sem toga, sa memorijom vode do danas je eksperirnentisalo dosta istrazivaca u svetu, pod razlicitim uslovima i uz primenu raznih supstanci. Sposobnost parncenja

vode moze se smatrati dokazanom. ""-"-,".-"",.",.~"-.,, .. ,-, ... ,.-

"'_"._"'_, •••••. - ... ,._",' .. H; ....... '·,

7. MAGNETNO OPLEMENJIVANJE VODE

Kad sam jednom prilikom saznao 0 eksperimentima koji su u svetu vrseni sa vodom propustanom kroz magnetna polja, moram priznati da sam bio prilicno iznenaden, Bilo je to davno, tada jos nisam imao rnogucnosti da nabavim literaturu iz koje bih 0 tome nesto vise moglo da se sazna. Takode nisam imao rnogucnost da stupim u kontakt sa nekim ko bi me 0 tim fenomenima mogao detaljnije informisati. Osim toga, sve je izgledalo dovoljno neverovatno da je tada kod nas najpametnije bilo 0 tome i ne razgovarati. U protivnom bi se lako moglo desiti da me prcglase za nezdravo ambicioznog mladog istrazivaca, ako ne i za sarlatana. Svako ko u inzenjerskoj i naucnoj karijeri cini prve odlucne korake, riiorao bi 0 tome porazmisliti. Cinjenica je da se 0 rnagnecenju vode tada malo znalo i u naucnoj javnosti, a 0 sirim krugovima i da ne govorim. U takvoj klimi lako se moglo dogoditi da svako ko "magnetise" vodu bude ismejan cak i od nestrucnjaka.

Mene je rnogucnost uticaja magnetnih polja na obicnu vodu ipakzivo zainteresovala. Odlucio sam, u nedostatku pouzdanijih izvora informacija, da i sam pocnem sa eksperimentima. U pocetku sam radio u tajnosti, pravio improvizavane sisteme za magnecenje vode i proveravao njen uticaj na razne zive sisteme. Zalivao sam razne vrste biljaka i pratio njihov rast i razvoj u odnosu na iste takve biljke zalivane obicnom vodom. Moram reci da je u svemu tome moj pristup donekle bio deduktivan u saznajnom smislu. Ovo tvrdim zato sto sam jos od ranije znao da je voda najneobicnije i najanoma!!ilie jedinjenje na Zemlji, pa bi se iz toga logicno ~oglo zakljuciti d-a-postOjeiarugi feTIOmeiir~~rza nju, a za koje se mozda jos ne zna. Drugim recima, posao sam od opste neobicnosti vode ka pojedinacnim njenim aspektima, cvrsto uveren da ih ima mnogo vise nego sto se misli.

Rezultate koje sam dobijao u sopstvenim istrazivanjima belezio sam pazljivo i potom vrsio njihova medusobna poredenja, radi izvodenja eventualnih zakljucaka. Mogu slobodno reci daje bilo bolje sto u pocetku nisam znao kakve su tacno rezultate dobijali drugi istrazivaci u svetu, pa je time bila eliminisana svaka moja eventualna pristrasnost. Bolje receno, najcesce uopste nisam imao predstavu sta ce se dobiti kao krajnji rezultat istrazivanja, niti sam u pogledu tih rezultata imao bilo kakvih sopstvenih zelja. Jedini cilj bio mije da eksperimente sprovedem tacno i objektivno, a rezultate sredim i protumaCim u skladu sa opsteprihvacenom naucnom metodologijom. Uostalom, ovakavrezon jedino se i mogao ocekivat od nekog ko se profesionalno bavi tehnikom i fizikom. Medutim, moja "hladna" inzenjerska logika ozbiljno se "uzdrmala" pred rezultatima koje sam dobio. Nije moglo biti sumnje: u vodi koja je propustena kroz magnetno polje bilo je neceg sto je veoma povoljno utacalo na biljke.

lake jos uvek nisam bio spreman da obelodanjujem rezultate svojih istrazivanja, okolnosti pod kojima sam radio postepeno su se izmenile. U meduvremeu sam dosao do literature i detaljnijih podataka koje su u svetu objavili istrazivaci sa mnogo duzim stazom u ovoj vrsti istrazivanja. Ni najmanje me nije razocaralo to sto su se neki moji rezultati podudarali u prilicnoj meri sa rezultatima koje su drugi postigli. Nijednog trena nisam osetio zavist zato sto nisam pozurio i ponesto objavio pre drugih, vee istinsku radost sto ni moj trud nije bio uzaludan i sto tu "stvarno neceg ima". Tek tad sam dobio pravi elan i dalje nastavio da se bavim ovim fenomenima. Dalja moja aktivnost na ovom polju isla je u dva pravca. Kao prvo, pratio sam sta se IJ. oblasti fenomenalogije vode radi u svetu. Zatim, i sam sam eksperimentisao i istrazivao onoliko koliko mi je to bilo moguce. I na kraju, sve fenomene vode poceo sam da posmatram celovito, a na bazi raspolozivih cinjenica poceo sam da radim na stvaranjujedinstvene teorije kojom bi se mogli objasnjavati neobicni fenomeni vade. Postalo mi je odavno jasno da je proucavanje takvih fenomena moguce u okviru jednog novog multidisciplinamog naucnog pristupa, tj. nove nauke 0 vodi. Ta naukaje HIDRONlKA, i 0 njoj se u stvari i govori na stranicama ave knjige. - -.~----

Ovaj kratak istorijat sopstvenih bavljenja neobicnim fenomenima vode, koje cemo jednostavno zvati hidronickim fenomenima, morae sam da navedem radi kontinuiteta izlaganja, kako bi bolje bila shvacena ona otkrica do kojih sam licno dosao i koja ce, prema tome, u ovoj knjizi citaocima biti predstavljena "iz prve ruke", Ja, dakle, nisam nikakav hronicar naucnih istrazivanja, vee aktivni ucesnik u njima.

Druga je stvar sto mnogi istrazivaci u svetu imaju bolje mogucnosti i vece sanse da svoje radove blagovremeno publikuju, sto meni licno ni najmanje ne smeta.

Vrseci eksperimente sa uticajem magnetnih polja na vodu, dosao sam na ideju da pokusam sa drugacijim nacinima magnecenja od onih koji su u svetu vee bili poznati. Na taj nacin sam otkrio da voda magnecena tako sto su strujne linije delimicno presecale magnetne linije sileostvarujuci pri tom i delimicnu kolineaciju (poklapanje) sa njima, ima znacajno povoljni utica] na iivi

sisteme (organizme). O~~~"y':.:stll_2P~g!1"~~~IJj~.Il~.~:::.~(),c~.~El.~qg!!,l?tn?,.O£[e.~'f}£nji~c!,!j~Y9.(ki konstruisao uredaj uz pornoc kojih se one vrsi. Ovakve uredaje, koje sam nazvao magnetnim oplemenjivacima vode, patentirao sam 1990, godine kao originalne prolaske.

U pocetku sam magnetno oplemenjivanje vode vrsio tako sto sam okocevi ili creva kroz koje protice voda vezivao snaznije sipkaste ili cilindricne magnete. U pitanju su bili aksijalno magneceni magneti, tj. magneti kod kojih se polovi nalaze na ceonim povrsinama, ili, bolje receno, na njihovim krajevim,(i. Kasnije .~?m, medutim, otkrio d#.i~_~~htieE_z:t2~~EiL~ boljeupotreb!i.avati aksijalno magnecene torusn(UJ~rstenaste) magnete -. Kod ()vih magneta poloVls;r;-ravnimpovr~rnama:;a mc)ntazasi'vr1i'takOTto s~ pr()sto na'IUk\lh~: cevovod. Princip magnetnog oplemenjivanja vode uz primenu torusnog aksijalnc

magnecenog stalnog magneta prikazanje na sliei 7. Isprekidane linije predstavljaju magnetne linije sile, a pune linije u eevi predstavljaju strujniee vodotoka. Vidi se daje ostvareno presecanje magnetnih silniea sa strujnieama protoka vode, kao i njihova delimicna kolineacija.

Stika 7

Kao i kod "obicnog" magnecenja vode, kod magnetnogJ)nl~J.l.l§n.iiYill:.l.ia. je takode b~,!_I)9-_.I!1~sE!~Lg~?sred_nj9..i_bJi~i!1i ~I]~~vovod .Q~.e od . feror::~g_~e.!.i~~o.g_p1~~~~ij!iJa, tj. mat:_rij aI:J~51t~~~han.L~~i"":::9.s,.~;~.~.l!Y.~~1 (privlacenje) magneta. Takode je vaino aa s!:_ m~~_~no oP.l~~E.ll,{.~PJ£'y'()_d~ .. ~ vrs~~.l?!j~i.Dii?.cjE::g~~~~C2.Il1egll~t{l~~~ja. Tako npr. magnetni oP.lemenjrvac u korne se vrsi magnetno oplemenjivarije vode treba da budu udaijen najmanje pet metara od snaznijih elektromotora, generatora, transformatora i drugih slicnih uredaja.

Pravilo je da svaki izvor elektromagnetnog zracenja koji upadljivo izaziva smetnje na radio-prijemniku u srednjetalasnom podrucju, rnoze u znacajnoj meri ponistavati efekte rnagnetnog oplemenjivanja vode. Pored toga, narocito snazni izvori radio-talasa, poput radio i tv predajnika, snaznih generatora, trafostaniea, dalekovoda itd. treb...a__Q.<!_budu udaljeni od m'!,gTIetnog oplem~ivaca najmanje oko 1 O~. Konstrukeije, masine r uredajrini:Oj'ima ima dosta gvozdenih (celicmh) elemenata treba da budu najmanje j edan metar udaljeni od magnetnog oplemenjivaca.

Efekat magnetnog oplemenjivanja u smislu utieaja na zive sisteme umanjen je ukoliko se oplemenjivanje obavlja u automobilima, podrumskim prostorijama sa dosta armirano-betonskih konstrukcija i objekata u cijojstrukturi ima dosta ugradenih celika (armature i slicno), lake cak i u takvim objektima magnetno oplemenjivanje daje rezultate, bolje ga je vrsiti izvan takvih prostorija, Inace, "standarno" gradene porodicne kuce i stanovi, sa uobicajenorn

zastupljenoscu armiranih betonskih konstrukcija, ne predstavljaju znacajniji problem za magnetno oplemenjivanje vode.

Pre nego predem na instrukcije za mogucu samogradnju magnetnih oplemenjivaca, navescu neke rezultate koji se mogu postici primenom mag:g§.t.uQ.

oplomenj e~~~_u p~ljg][iYI~di, do~a6!!2:~~_Ij~.~s.~~L[ۤ:~~~~:~Jj~~ .. i!d.

Kao prvo, valja reci da se prakticno kod svih biljaka zalivanih magnetno oplemenjenom vodom uocava znacajno poboljsanje rodnosti, klijavosti semena i otpomosti prema obolenjima i drugim stetnim uticajima. Iako su istrazivanja obavljana na relativno malim oglednim povrsinama, utvrdeno je povecanje prinosa kukuruza za preko 27 procenata, u odnosu na prinos koji se postize pod istim ostalim uslovima uz zalivanje obicnorn vodom. Rodnost paradajza zalivanog magfl~plemenje~om. VOd£~!LP'~~~:v:~.!~~~y!.@i1.g9_.3.Q:'{o.·-VTcferl·si116·, medutlm, ~ruskr istrazivaci JOs pre gotovo dye decenije utvrdili da se primenom magnecene vode rodnost paradajza poveca za 18 procenata. Prime nom magnetno oplemenjene vode postize se bolja rodnost paprike za preko 25%, a luka za oko 20%, sto je nesto manje od rezultata koji su 1967. dobili ruski istrazivaci primenom magnecene vode. Kod mahunarki postizano je uz primenu magnetno oplemenjene vode povecavanje rodnosti za prosecno 23%. Rast mesanih livadskih trava zalivanih magnetno oplemenjenorn vodom pospesuje se za preko 50%, s tim sto je procenat grubo utvrden na osnovu ukupne mase trave sa ogledne povrsine neposredno nakon kosenja. Rodnost vocaka zalivanih magnetno oplemenjenom vodom takode se znacajno povecava, najcesce izmedu 10 i 30%, zavisno od vrste. Kod sljiva je uoceno povecanje rodnosti cak i do 33%. Pri tom je konstatovan objektivno bolji kvalitet i trajnost plodova. Tako npr. plodovi jabuke ubrani sa drveta koje je u periodu formiranja i razvaja plodova zalivano magnetno oplemenjenom vodom, osim boljeg kvaliteta imaju i znatno vecu otpomost prema truljenju.

Zasadi mladih vocaka brze napreduju ako se povremeno zalivaju magnetno oplemenjenom vodom. Uoceno je calc da i prskanje biljakamagnetno oplemenjenom vodom ima vrIo blagotvomo dejstvo. Takve biljke imaju i bolju otpomost prema obolenjima. Na oglednoj povrsini zasejanoj psenicom obavljano je povremeno prskanje (kvasenje) magnetno oplemenjenom vodom, sto je pospesilo rast i razvoj psenicnih stabljika. Medutim, nije bilo moguce precizno utvrditi eventualno povecanje prinosa, jer je takvo kvasenje pospesilo i rast raznih trava koje na prinos psenicnog zrna uticu nepovoljno. Slicna situacija moze se ocekivati i kod drugih slicnih zitinih useva, poput razi, zobi ili jecma, Inace, videli smo da su ruski istrazivaci utvrdili da magnecena voda povecava prinos suncokreta za preko 20%. Medutim, rezultati primene magnetno oplemenjene vade u slucaju suncokreta davali su nesto manji procenat povecanja prinosa, mozda i zbog toga sto istrazivanje nije vrseno na dovoljno velikoj oglednoj rovrsini, vee na relativno malim brojevima stabljika.

Nista manje nisu neobicni ni rezultati koji se postizu primenornmagnetno oplemenjene vode u zivotinjskoj ishrani, ili, bolje receno, u pojenju

zivotinja. Bez izuzetkaje utvrdeno da zivotinje pojene takvom vodom u svakom pogledu brze napreduju u razvoju, imaju znatno bolju otpornost prema obolenjima, vise se razmnozavaju, donose zdravije potomstvo itd. Sto je najinteresantnije, gotovo sve domace zivotinje lako "nauce" da piju magnetno oplemenjenu vodu iako im se pored nje nudi i obicna, Ovo mozda i ne mora mnogo da cudi, jer se zna da su prakticno sve zivotinjske vrste prirodno instiktivno osposobljene da razlikuju staje za njih povoljnije. Kokoske, recimo, vee posle desetak dana pretezno piju magnetno oplemenjenu vodu. Eksperiment se vrsi tako sto im se "servira" jednaka kolicina oplemenjene i obicne vode. U eksperimentalnom uzorku treba da bude bar tridesetak kokosaka. Prvih dana konstatuju se priblizno jednake kolicine popijene vode. Nakon desetak dana uocava se da je popijena vee a kolicina oplemenjene vade, a posle tri do cetiri sedmice popijena kolicina obicne vade postaje gotovo zanemarljiva u odnosu na popijenu kolicinu magnetno oplemenjene vode. Slicna pojava uocava se i kod ostale zivine, ali i kod drugih vrsta domacih zivotinja. Istina, nekima je potrebno manje, a drugima vise vremena da nauce ovo "razlikovanje" obicne i oplemenjene vode. Ponekad ce neke zivotinje, poput krava, "zanemariti" vee nauceno "raspoznavanje" voda, kao npr. u slucaju vece zedi, Medutirn, eksperimenti nisu pokazali "ravnodusnost" nijedne od ispitivanih vrsta dornacih zivotinja, sto predstavlja "pausalan" i grub, ali siguran, dokaz da u magnetno oplemenjenoj vodi ima neceg veoma pozitivnog za iivi svet.

Ako se zivina redovno poji magnetno oplemenjenom vodom, lako se uocava njen brzi, rast, razvoj i prirast. Konkretno kod pilica uocava se 26% veci prirast u masi u odnosu na uzorak pojen obicnom vodom, pod jednakim ostalim uslovima. Prasici pojeni magnetno oplemenjenom vodom razvijaju se prosecno oko 20% brze od onih kojima je davana obicna voda. Prirast odraslih tovnih svinja uz upotrebu oplemenjene vode veci je za prosecno 12%. Uocen je brzi razvoj teladi kojima je davana magnetno oplemenjena voda, ali radilo se 0 manjem uzorku, pa procenat nije mogao da bude pouzdanije utvrden, Nosivostjaja kod kokosaka pojenih oplemenjenom vodom povecava se izrnedu 9 i 25%, zavisno od perioda (zimi je, recimo, veci procenat povecanja nosivosti). Narocitu paznju zasluzuje cinjenica da kokoske pojene oplemenjenom vodom lako odolevaju masovnim epidemijama koje inace mogu biti katastrofalne za one kokoske koje piju obicnu vodu.

Kod krava koje su uredno pojene magnetno oplemenjenom vodom, konstatovano je povecanje mlecnosti izmedu 12 i 24%, zavisno od doba go dine i nacina ishrane. Najvece povecanje uocava se u slucaju stajske ishrane suvim senom. Medutim, objektivno je konstatovan znatno bolji kvalitet rnleka kod krava koje su uredno pile rnagnetno oplemenjenu vodu. Ovakvo mleko je manje kvarljivo, sto vazi i za mlecne proizvode dobijene od njega.

Medutim, kao sto cemo kasnije videti, svako mleko, bez obzira kojom

v<:9.~~_~1'2.j~Q~ako"~ n~. s~ lE.a_g~~_~l~!_neni'!J~ .. ~_. ...

Veoma je znacajna upoteba magnetnog oplemenjivanja vode i u domacinstvu,

Ukrasno bilje, poput raznih vrsta cveca, narocito je osetljivo na takvu vodu, naravno - u pozitivnom smislu. Tako npr. ruze zalivarie magnetno oplemenjenom . vodom mnogo brze se razvijaju od onih koje se zalivaju istim kolicinama obicne ~od~ i Poid istim osta!!~ uslovima. U. toku vegetaci~s~e godin~ .~buQ.ruz~" izr~ste_ ~ak I dvbstruko (znaci i do 100%) vl,Ee od~~'§A,QmJ,litQYE~.!1Q..J..ua..~ istoJ lokaclj'l, ali]~~~g.BL~~!i~~J:lj~~!!'p'otreb}j~~~l>~.a. Cvece koje se ·atthrvazi-Znatnb'di.ih~ ce sacuvati prirodan I svez izgled ukoliko je umesto obicne nalivena magnetno oplemenjena voda. Veorna je korisno da se ukrasno bilje povremeno isprska poliscu, (stabljikama i cvetovima) manjim kolicinama magnetno oplemenjene vode. Sve ovo podjednako se odnosi na kucno i poljsko (dvorisno) cvece i ostalo ukrasno bilje.

Magnetno oplemenjivanje vode i ostalih tecnosti moze biti od ogronmog znacaja za pnpremanje hrane i raznih na,pitaka,kakO u domacmstvu-:-tako iu

industrJjsKoj"prcl!ivocliijCO?'!.iiq!l..:.q!j_a ;tb~]-;;utJl~~i!J1 ol?lIiie vodEii;;i~vr !!ti rr:9ff..1!>~!.,!(1.9J2.l§.!!H:}!J..~v.,q_'J1~ i ~vjJl.~r.!$.i!:..,!f!!!2.~t~ k.£i.~R!.:~dst~;:Ji.r:j1.f,!.aS}!2.·e ''!!:!!:!J!-,!!qf~::Jif!: .. y'''y''q4i. Takve tecnosti su od ogro~og_znac~P1judsku lsnrqn)}, .. po £_ut mlek~'!._ ~.~~E_~~~.\.J2Eol.~~£.~o~,._c.~i~:'3.j_9..~gi~.PiStJ._I}~.p..iE.~~~,; f.:11 eko

npr. preaStavlJa ernulziju masnoce u vodi. Emulzije nastaju kad se pomesaju dye

tecnosti koje se inace medusobno ne mesaju, pa se rastvor formira tako sto se jedna tecnost razbije na fine kapi. U slucaju rnleka kapljice masti pomesane su sa vodom, pa se zato nakon duzeg stajanja moze uociti njihovo grupisanje i izdvajanje masnoce. Sokovi i cajevi takode predstavljaju vodene rastvore raznih materija biljnog porekla, secera itd. Magnetno oplernenjivanje mleka, sokova i drugih napitaka vrsi se na isti nacin kao 1 maWj!l2.9J?1~m~,ttjjY..imj,\;_Y"Q:a:~·~'-

_~_-".--"-_<-J"""""'''''-'.-~''''''_''''''''''''''''''' _ _''''''''"'':''-''

Treba istaci da ~!!2.q_caja'!..Eeo. flffkata !!!Egj7etI}SLQJ?jemfllJib!.EJ2iJLE.GYjz.i. na temperaturrlzlnedu. 65 i 70°e. Otud se svaki napitak za Ciju se pripremu koris1Jfem-peratU'faVifa' od ponlenute mora rnagnetno oplemenjivati nakon hladenja do one temperature na kojoj ce biti upotrebljen. Inace, magnetno oplemenjivanje moze se izvrsiti cim se temperatura tecnosti spusti ispod 65°C. Magnetno oplemenjivanje mleka, mlecnih napitaka i proizvoda (poput jogurta i kiselog mleka) treba vrsiti nakon postupaka termicke obrade (prokuvavanja), cim se izvrsi hladenje ispod pomenu1.e temperature. Isto Vazi za ostale napitke, kao i za tecnosne i kasaste prehrambene artikle, u cijoj je pripremi neophodno zagrevanje iznad temperature od 65°C.

Magnetno oplemenjivanje moze se koristiti i prilikom konzervacij€_ povrca, vocal pecuraka. Ako se konzervacija obavlja kiseljenjem, kao u slucaju ostavljarijaZlmnice (t'UiIije), pripremljenu vodu, Sa dodatom solju i drugim konzervacijskim sastojcima, treba magnetno oplerneniti neposredno pred nalivanje,

Ukolik.£J.~~_£~!PES!-E>l:!.J<.gFJ~m~£i.LU2_~~!.t\£i~9~c:::rs..eH2~~o.lw,y!~~H,i,~,. vode, bitno je takode da se ona pre m..agnetnog 9P.1~EJ;~nji_vanja ohladi ispod 65°C,

,""on, ,~, ,' .. ,' .c, ... c' .. , .. ' _ "_, "',,-.':'""~r .. :"";..'·:~''''·''·· ',. ! .. ~.,.;, "_.-,_,,:,;,;_,,, ,;, ,,", ... ~.-. -c'., ~',. ,: •• ~..".., ,-,. ,'.,.," >.. ' ..... '-~"'-.-':WI""",,,,·,;,~"··'r:>'!¥it.II"""G'ii.::r;.<:,._,",,'-' _'''~·I'",.~".~ .. U'I'':'''2.';>';'::.<

Inace, sva hrana kon~ervis~a uz primenu mag_l1:~~ElemeEit.:!?,~,_Y2.2.~ znatno j e traj nij ~i_jp!...b() li.iJSy.e.!i.!S!}t<eg;Q_k'1gj~-~gn~!xi§_~!.1j~~J,~J.l2.J?rim~g.9.m. obicne-vode~Povrce ukiseljeno uz primenu oplemenjene vode sacuva kvalitet

____ .~, ........ "-., ... ,... __ __"'"""-_'_'_'"_~ __ ''''''''''''_~'''''''_''~''''''''~_''''~''''' __ ,,·~._'>·e_c_.,-....:.,.,·"..-··_j"'·,,-:_=,_,·~....-.;_';..,'i .. '.'\':l':·"''''·-I· .. ''·"!""""<'1'1":'~.',,"""'"

cak i naredne godine, dok one za cije je kiseljenje prirnenjena obicna voda pod istim ostalim uslovima znacajno izgubi kvalitet mnogo ranije, iIi sasvim propadne, Ovo je naroCito. dolaz_i}.<?,~.o. •. !~r..~.~?i.a,t9.cjJ.<iA~JjS:Di~tlgJp!-.l~~J gde se za konzervaeiju upotrebljiva_'samo voda i so. Pojava truljenja ukiseljenog kupusa jos u toku zimskih meseei dosta je cesta, Medutim, ukoliko je prethodno vrseno magnetno oplemenjivanje vode, truljenja nije bilo cak ni znatno nakon uobicajenog roka upotrebe ukiseljenog kupusa.

Sto se tice utieaja magnetno oplemenjene vode na tehnicke sisteme, treba reci da je on slican kao i u slucaju rnagnecenja vode, 0 cemu je vee bilo reci. Drugim recima, magnetno oplemenjena voda takode ostavlja neuporedivo manje kamenca u kotlovskim i drugim postrojenjima i uredajima. Pored toga, ona pokazuje i znatno manju agresivnost prerna elementima tehnickih sistema sa kojima dolazi u dodir. Ovo takode vazi i za razne tecnosti koje predstavljaju vodene rastvore, a koriste se za razne tehnicke svrhe, Tu npr. spadaju razne rashladne tecnosti za hladenje motora i drugih uredaja. Kad se sve to ima u vidu, maze se reci da magnetno oplemenjivanje vode u tehnici moze da danese ogromne ustede, posto talozenje kamenca i agresivan utieaj vade uzrokuju skupe remonte i zamenu citavih sklopova, uredaja i elemenata u kotlovskim i drugim postrojenjima, sisternima za preradu voda, vodosnabdevanje i navodnjavanje, rashladnim sistemima toplotnih motora i raznim drugim instalacijama.

Jasno je, dakle, da magnetno oplemenjena voda ima ogroman znacaj ukoliko se primenjuje u poljoprivredi, dornacinsrvu i tehnici. Navedeni podaci dovoljno govore tome u prolog, tim pre sto je magnetno oplemenjivanje vode jednostavan postupak za koji nisu potrebna nikakva posebna i strucna znanja. Medutim, magnetno oplemenjena voda ipak ima najspektakulamiji uticaj na ljude. Taj uticaj zasluzuje temeljna rnedicinska istrazivanja, kako bi se raspolagalo konkretnijim podacima 0 njegovirn pojedinacnim aspektima i mogucnostima primene u razlicite terapijske svrhe. Do tada se zakljucci mogu izvlaciti na osnovu pojedinacnih, ali brojnih i objektivnih, izjava korisnika magnetno oplemenjene vode, Iz tih iskustava realno se moze izvuci zakljucak da maffietno

op!~~enje~'L~~~~~E~~,~ .1.eJ.~a~,!/,;;1!1L2!~~PJ.;., ~k~¥:? .~ kO!!..5tl za I?~cSJ..odr~!:::an)~~l1sne~g~~or~~ilvollan ut1'i.fL!!!!f!./,!!.,!.,!!! tecn.P..§!i....lJf.!~r.Jii.gll.(;·JiQjj~il[!~ ~iL?i),.UgJ.~~ko~~ ~<?~.y~;.~tY!ll II:;' ~~.ti naei;:,., pod ~l.~yo~. da j~~Jm.._~~w.e..1~~~if~.IJJ!J'.!:e.~p""~~~

Izv~eno njihovo hl?~;Ei~~..c. . ..

Pre nego sto navedemo konkretnije pozitivne uticaje magnetno oplemenjene vode na ljudski organizam, valja naglasiti da ona nema nijedno stetrfo

1!J1..~ .. ...!!2.1Jl.§..'!lJiJ.'d-. UP. 0. tr~ .. ba .. rna .... n.e.~. tlJ9.._. \llll~£Le_~s?'.liji': .. ·.rriii~Rl:mi~1 l tj ~:~0), ka~l?~,~i2W1!..1jUlS .. b.igji.~!;.J~~.2~,~J~~!12£1~,~~ ,ko,fJJ!:g-

in i . sii«. tj. sluca.Jeva kad se zbog odredenih starija organizma ne sme koristiti.

Dru~~~.Y.~.1£:)JA..!f.l'.~W~W~tm:h..M.g.ugdl~a. Kao sto smo ranije videli, ovo je takode utvrdeno i pri upotrebi magnetno oplernenjene vode kod biljaka i zivotinja. Pored toga, sve to vaii i za ostale tecnosti i d~ artikle koji se koriste u ishrani, kod kojih je moguce magnetIiOOPleffieiijiVanje.

~ "No~!C~ __ - _:ld~!I""1lI ~~.~J~f<;."::Iffi'_~,;'~~",,!q;,o;:1~fIIQoo~

Sve ovo je u potpunoj saglasnosti sa zvanicno prihvacenim naucnim stavovima, na osnovu kojih je takode nemoguce dokazati bilo kakav stetan uticaj magnetno oplemenjene vode na biljke, zivotinje i Ijude. U tome se, dakle, slazu teorija i

praksa. ....----- -''' .. -.-~ - -.--

",toj~:!u"~#vo;;t~~~::~7;¥if~~:]!l ~{~~i~~~'Ao~~:S'~;~~~~6!~~oi+2~;1~~a k~a~·;~gf~"f[~""t~{~·~f"'k~~j~~~~~" \

':-~M""'~""' ''''P'''~-''''''''''''";d'''_O'!;I:r~:;'''-'''''''''''''';~'''I",",,'i"~'l''''')''''"·:·,,,o-;· .. ,.,,?,,,· •• ,","'.<·"'.~;l,''''·:·~l~'''':''''·~~'1~",~",;;~,"':;I!""''''~'''~~';'\~~·:'''';~'':''.?r.t';::'~'i·11":lr"~,~r.:· .. "--,,.:,'r·.n!m·",~,,,.~'I'(II'!

oso ba.:.. N a j ub~~!jj_yijLg2_~.~~~predjEYlj~,]d,.~1TI9,§.9.Yl.lij~ .. ~eIli.Q,!<mji~,.~,ll,2PHS",.~j!?a.

0bso]?e ko i e kori~,!~.~~_.1?i2~~Q.131&ill:.t!:2..,£1?1~£1.~12L~E.l! •.. YwSg,];! ••. Q.~E1?£r.~Aj.!.:2._.[.~£~ o olevaju od onih koje takvu V()qU_~~ }.mg.t~S!.R1i,~y,.~ill.Uobicajeno je npr. da u visedanlm"poroaicam[t1(oTe'p1}~-;;pie"menjenu vod~'niko ne oboli i pored stalnih kontakata sa velikirn brojem obolelih poznanika.

O~o b,:_~~j_~_::'~~2,EH:!~~g~JE1<L9,l?krpJ:Qj~!}.H...Y,9_cill_i!~qi!t,l.l.~<YRiZl::.e"giva .!!!P:'3j~ ... ,~rj!g,Y.~,n:.f.~(,~.Yr2ld?l!J,~,.,.g,g"gnig..,~gjj..P.UB .... 8.gj,££);l_,(2s!\;!,t"P~~ is~lju~en_~:!.~~~;~b;~till£~j. Medicinsko osoblje dobro zna za takozvani placet50 efekat, koji se sastoji u tome sto i lazni lek moze pozitivno uticati na obolelog, cak i do potpunog i objektivnog izlecenja. !.~!~£,,1~ . .L~'l:gJfJ}f.!,m~,9k~ cina prizna j e 0~!:9~~._~~caj_li~$...E§ilJ.~~.I2e..J~9J]IPJ,\;!J1Q"~9!:itY;§!X,t~,Q,,,§ls]J.jol(" orgamzrna, razumljivo je sto se lekari i farmaceuti trude da ovaj efekat razdvoje

oaooJekti vnog dej s tva .1 ekova. Me:!.utiIIl"J:~~.t~S.1?~IE::8E'::"~Il~.,~El,~!£e.si_~~~ vode nij e te5~2'!~,~!!S:.\~,J .. ~~"Er~~!~.!.i1}fj,~JJ.9~£11J~.~\!Y!.19,g~,L§,t):8;"

Kao jasan dokaz moze da posluZj.si~:J,S}.\~S,~.st~jS .. l?£9j.~qQgA~~j.~.,,9A!g,,~,9j$!. vrs~_.n;~.<i~£_P"l},!,~lP.?J.lji!!t~9HJi1!9irueJSgj_U2,ijlLm~~tD,2.,£pJem~.!].it;JJ~y,QQJ} u 0 nosu na. isti vr':JE!~1J,~1L.p,.~Ji9.dj."j,edn'!k~.Q!1!K~ ... \l§Jg~ .. ~.2.~~~Y!U'.££l"I;!...W,,~JJ, pili. AKo~s'e'orojobolenja uporedi sa slucajno odabranom grupom ispitanika sll~ire starosne strukture i zivornih uslova, opet izlazi da oni koji piju magnetno oplemenjenu vodu obolevaju visestruko rede. Radi objektivnosti, ne moze se govoriti 0 preciznijim procentualnim odnosima, posto su za tako nesto potrebna temeljnija istrazivanja, ali cinjenice ipak ubedljivo govore u korist magnetno op lemen j ene vode. S~S_.lQ,-I2L~~zi . ....l!!?.9l~~E~l!~Q~,!!.g~~JiY.u:,~~!~.~i "obicnog" coveka. Sern toga, korisnici rnagnetno oplemenjene vode uglavnom nis~aCnO nr ziiifik:akve sve pozitivne efekte izaziva njena primena. Promene 0 kojima se ovde govori zasnivaju se na njihovim dobrovoljnim i nepristrasnim izjavama.

Neki citaoci ce se mozda setiti da je beogradska drzavna televizij~tl avgustu 1990. go dine emitovala prilog od nekih desetak minutaomagnetnom, oplemenjivanju vode i njenim pozitivnim uticajima. Ja sam u tom priloguizvrsiQ~ svojevrsnu medijsku promociju magnetnog oplemenjivanjavode, Iako suzbog vremenske ogranicenosti informacije 0 mogucoj samcgradnji uredaja,koj~sa~ tom prilikom dao, bile veoma oskudne, mnogi gledaoci napravili su ka.£.av~i{;zkcix\ magnetni oplemenjivac vode i poceli da je koriste za pice, pOjenje.?ivotinjaii; zalivanje biljaka. Iako sam vee imao dosta uradenih istrazivanja koja sri sya;

govorila u prilog upotrebe magnetno oplemenjene vode, bilo je dosta onih koji su me nakon emisije svojevoljno obavestavali 0 rezultatima. Kako je u pomenutom prilogu bilo sarno "pausalno" receno nekoliko reci 0 pozitivnom uticaju magnetno oplemenjene vode na ljude, to oni nisu mogli unapred znati kakve ce sve efekte imati upotreba takve vode, pa se prema tome ne moze govoriti ni 0 sugestiii: Njihove odusevliene izjave ipak su se podudaraJe sa izjavama onih koji su pre njih vee koristiJi magnetno oplemenjenu vodu. Pored toga, mnogi su izvestavali cak i 0 pozitivnim efektima za koje ni sam jos nisam znao! Pri tom se niko nije javio da izvesti 0 eventualnomodsustvu pozitivnih efekata. Naravno, ne moze se tvrditida nema i takvih koji od upotrebe magnetno oplemenjene vode nisu imali nikahvu korist (razume se, ni stetu!), ali cu jos jednom skrenuti paznju da su svi upotrebljavali oplemenjivace koje su sami improvizovali na osnovu skrtih informaeija, pa se zbog toga od takvih oplemenjivaca ne moze ni ocekivati pun efekat.

Slicna situacija ponovila se i kada se u domacem casopisu "Trece oko" u leto 1995. godine pojavila serija mojih naucno-popularnih clanaka 0 neobicnirn fenomenima vode, ukljucujuci i magnetno oplemenjivanje (pre toga je u domacem naucno-populamom casopisu "Galaksija", jos 1990. godine, takode izasao jedan kratak prikaz mog upravo patentiranog magnetnog oplemenjivaca vode). I u okviru te serije clanaka zainteresovani citaoci dobili su kratke instrueije 0 samogradnji magnetnih oplernenjivaca vode. Mnogi su uspeli da ih realizuju, pa su vee nakon nekoliko sedmiea usledilajavljanja, kao i iskljuciva pozitivne reakcije i izjave. Opet se sve podudaralo sa prethodnim istrazivanjima i dobijenim informacijama. Pored toga, bilgdFc<£§..l\"!lgXih~~~?:h!1a,.l1iA •• §J.Q,$£.Yb9£L4a pozitiv~~en~.~,agn,:'~~ls_sel~~l:~j~£.~_~!j>os0_~~~_~iE0~zeni.

Kad se sve to sabere, IffiaJucI u VIaU I cinjemcu da su mnogi ljudi, kO]I su nabIlo

koji nacin saznali za magnetno oplemenjivanje vode, otkrivali slicne i iskljucivo korisne aspekte njene primene, opravdano se mogu izvuci zakljucci 0 njenom pozitivnom uticaju na ljudski organizam.Do takVinzak:~akaI-eClovnosu dolazlli konsi1lci"iilagne'tno oplemenj'ene-vode, kako kod nas, tako i u svetu.

Qsim ~2.Qb}!gj,e O.\~J2L\!_ro~e1Jih.'§~~,.9Jm2.~.ti_(.9~.~w...~l=

zma, korisnici magnetno oplemenjene vode redovno su izvestavali i 0 njenom

~ ~~ "-""'--"'kI~~';"~".:".'"'· .... ~"'." .. , .. " •. ;. __ ,_.-"'...'.~"!.+(:",_".~.;.f..:.,,,.,_-, .... '

veo~.H,1J,YI22lP~~l~£~jH,~}!",~!E!~ lJl,p.$.fJl"fjj:::alJ:L~~j z:brzavanj ~~.0~9,ra,vljenja u shIcajunajr~zliCitijih oqolenj(i. Ne bih zelW"danavocTirrispisak takvih obore"i'ija,}~~-;~~i~ar;.~·a'abrz;·tako"~~~·U;' lekari trebalo de sprovedu opseznija istrazivanja, ali cu istaci da magnetno oplemenjenu vodu ne treba shvatiti kao "cudotvomo" sredstvo koje moze da zameni lekare i njihove brojneterapijske metode. Drugim recima, svaka obolela osoba (bez obzira na vrstu obolenja) treba najpre da se obrati lekaru. Primena magnetno oplemenjene vode u terapijske svrhe moguca je i pozeljna kod svakog zdravstvenog problema, bez obzira na terapije koje odreduju lekari. Takva voda pri tom nece negativno uticati ni na jedan zvanicni nacin lecenja, niti moze prouzrokovati bilo kakve stetne posledice, bez obzira na kombinaeije sa drugim vrstama terapija. Medu onima koji su upotrebljavali magnetno oplemenjenu vodu ima i lekara, kao i ostalog

medicinskog osoblja, a njihova licna iskustva takode govore u prilog navedenim cinjenicama. Ovde valja navesti da je bilo i onih koji, barcm po sopstvenim izjavama, u lecenju nekih obolenja nisu imali koristi od zvanicne medicine, all tvrde da su se izlecili upotrebom magnetno oplemenjcne vode. Nema razloga da se ne vcruje i ovakvim izjavama, ali ipak ne bih zeleo da se ovde bavim konkre- . tnim i pojedinacnim slucajevima, zato sto nije ni lekarima uvek lako da jasno razluce ucinke pojedinih terapija. Ja za tako nesto nisam dovoljno strucan, pa se nadam da cemo u bliskoj buducnosti imati temeljna zvanicna istrazivanja rnedicinskih aspekata primene magnetno oplcmenjene vode. Do tada svako ko zeli moze takvu vodu da upotrebljava, a sigurno je da ona daje samo pozitivne efekte. Svako ko je upotrebljava 0 ovome moze i sam da izvodi zakljucke.

" Nar~?_~az,.a.f,1_el~~~~~£?!E~,£~"m.~gn.$lJJ,o o,.ply.lJ1!;.pjy!}~"yg.9.~J koji kori-

sm CI rado isticu, J e~!;,. I?£r££~(J]}J~I},~"!1£j,,rl.B:jJ;,,tqL'!.e.~e.'2~':.¥Jie._ .. 1!. __ ~g.'!!l!l.e..t'!.p'I!L psihf!J.£f~e!!!.J[IJK*PJtj".$,!.nt~l1J.~ Stavise, moguce je mozda i.pr~t~0<i??,P5~.r.}l2m!Q. jaeanje.imlln2JsJ~~,,?P?~<?£I?~~rt,2£g;,a.~j,~m~,B~9.Y~}tfE£d'ovaj"efekat povecanja neke vrste opsteg zivotnog elana. Rez_1l1tat!9J".!Eblt.2j~.i.2RJLIf:,Epdmla®:.q_r,zi.~., ljudskog o~~ni~_q,..y_ .. 92~Jovp"om sm.,WJL..Kod osoba koje piju magnetno opleffieiije'rili vodu ovaj efekat njihova okolina (koja ne zna 0 cemu se radi) sasvim objektivno uocava i konstatuje! Pored toga, u s~J.QPll~v.gg~~f.~}S.t'Li.e.YU~ se kompletno osveienje iokrepljerVe OI"gpni~ma,uz s,:;ojevrsno uravnoteienje

I meta~L~iE9.~e,~-"lteZiiJliLIikYpi_i:!r~ip9:ttz.~gi.l;l jE, .. P9jaxa~_~'bJjJiflL~'ii:

\ ~~:~~~~li!t:~i:;;~~-t~~::~Qi:;~~~~~&~iti~~~·p.l~i~~~~i~:~~~~~ \Et~3~~~6*1{~f:§1~~dE~~~~1}~~~~~~g~~i~i~~~'i(tiiif2t~~~~2'

rmranja alkohola i raznin drugihnavika. Razni problemi na nervnoj bazi, koje lekailces1'Oi'leUspevaju~d'a-~ii~;;;i¥~,~;;;nogo lakse nestaju us primenu magne- I tno oplemenjene vode. Moze se reci da uEotreba t~t~~_~~~.~_~2.~9.Ej_~9_1:IEZ.os~q,,:vljanja opste psiholoske i .f!zio!oskeravnoteze ljudskog orgal1izma.

---"Vai}~"-'~h~~~ti"" ;~i~j~i';a- j~s "j·;;ct-;~-bit;;-;fei~~t-'k~ji-;~ uz upotre bu

magnetno oplemenjene vode moze postici kod ljudi, narocito ukoliko je ta upotreba dugotrajnija. To ie po'!,eCa'l:ir;. • .intelektualnih sposobnosti i podizanje ni~.QpJ.ieg..dlJhQ}!l;to-:'[ntel ektualnog . sa;;;;;;sfvaren;arzciz7/sil':Naravri6:~opremenj enu voau'ne'treb'a"'sm:itratlzat'"8"aroT:;i1l'napitak";"kojlm-se-'bez truda moze povecati neciji stepen intelektualnosti i duhovnosti i kojim se mogu razvijati sposobnosti bez ikakvog drugog ucesca, Samoostvarenje licnosti podrazumeva intelektualni i duhovni rad na samom sebi, ali je cinjenica da takav rad moze biti bolje potpomognut koriscenjem magnetno oplemenjene vode, nego mnogim drugim tehnikama koje se cesto nude. Takve metode, najcesce skrivene iza zvucnih naziva, obicno su relativno skupe i zahtevaju da im se posveti dosta vremena, dok je rezultat cesto neizvestan, ~!i~!!£2.!rEl<:", m~~E~t~

~~1~Wi:~~!·fr~~;';la9g~di:sfo~·lJJffi~J;~J~~;~@j~;~·~';;;1~*~fIoio~1~~~~3t~:V~~

pored ostalog imaju vise uspeha na poslu i u drugim uobila.~Ejm .. ~,f.tij:'n,Q.~Jjrn~,

",; .. , ... "",;""; .. _",,,,.,,~.,.. .... ,._ ..• ,.,,.: .. ,~,._,.,,., "'. ,_,_"".:. ~'.,:r·,;,,;,_,·_ ,', •... ,'>""..... -,-~,

47

vremenom postaju komunikativniji i ostvaruju znacajan napre.~'3~."U:. svim oblicima meduljudskih odnosa.

""-"-'~K'~';~E~;'j~"d'C;~jov~~~e da ovde pomenem jos jednu veoma neobicnu pojavu uocenu kod magnetno oplemenjene vode. U njeno objasnjenje necu se upustati na ovom mestu, vee cu to uciniti kasnije, u sklopu ceiovitijih objasnjenja hidronickih fenomena vode. Peste smatram da je ipak moguce realno i naucno zasnovati fizikaino objasnjenje ovog fen omena, savetujem "tvrdim" materijalistima da ne prekinu daljecitanje. ~.Li':r.9"E9ii/;.'!.L£ta.,.J.!Ul_gZJ.'~ln.a_~-

1 ~~~~~~!~~~!1!

- svojstvima vode poprimiti karakter misticnog iIi religioznog spisa. Razume se, nemam nista protiv takve vrste literatuere, ali ovde jednostavno a tome nije rec. Zato i oni koji su sumnjicavi treba da potisnu neverici i nastave sa citanjem,

U vezi sa prethodno pomenutim otkricern, ovde cu samo skrentiti paznju da nije rec ni 0 kakvoj sugestiji, vee 0 sasvimobjektivnom fenomenu. Ako o~

ko •. ~.~S.~,221~~,~tE~?_,8E,!~m~uj!Y<l:nje ~295 ili.~~,,",y"?,~1J..¥p~q.!I!t~U~~g"'_Pf;i_lQ.~ s~mnJ a~2!~~,~kte, naJv.t;!,?vatmJ e.l~~,~ .. S~ ti e!~.~!}",.~~!L.P2.~~.I)l, tJ. opI:menJe.na vod<l:..s.u~~~~vak~m..~mis1'U']9~~~.E.~Jlq_Q.tLo.b~}.!1l..9a Ii j~ ~ot§]~:::~j2_liJ}s.l~, z~v.oti~J.~Jli biljke, ~to zr:ac~ da se taj fenomen porustavanja ne moze objasniti mcijim sugestivnim uticajem. UostaIom, sugestijom se ne mogu objasnjavati ni pozitivni fenomeni magnetno opiemenjene vode, pa je logicno da takvo objasnjenje ne moze zadovoljiti ni njihovo nestajanje. Pored toga, efekti magnetno oplemenjene vode u smislu uticaja na biljne, zivotinjske i ljudske organizme, mogu biti eliminisani sumnjorn cak i onih osoba koje takvu vodu nisu koristiIe niti opiemenjivale, vee su jednostavno prisutne ili upoznate sa onim 5tO cini osoba koja je koristi, Sarno jedan sumnjicavclan porodice moze u znatnoj meri, pa cak i u potpunosti, ponistiti efekte magnetnog oplemenjivanja vode koju koriste ostaii ukuncani, bez obzira zastatakVuvodu upotrebljavaju.

Sve ovo ne mora mnogo da eudi razumnije citaoce, ako sezna da je sum~ltgir.~ktIl911L.~.g,Q.1~m.t" sa SVJ1l1,4mgim.ll~~r.!J;'l:z.!'.Il, .. mi.~!i,m.A).,,2~ar}jlm~"D2QP..~rnrznje, zavisti, Ijubomore, straha, itd.). Sve~ to op~la,eijlJ,.qllJi!fi.j, duh .. p • .YEL,,:,:glt:q;}i,i,~, za,eije sll destruktivno dejstvo IjUdI znii'ilmnogo pre nego sto je nauka njima poce1a~dase bavi. Logicno je da negativne misli iemocije mogu nepovoljno uticati na efekte koji se postizu magnetnim oplemenjivarijem vode, pa ih cak i potpuno eliminisati, Otud je sumnjicavim .'ljudimapotrebno pazljivo prici u, objasnjavanju ovih fenomena i ponuditi imracio.I1alna. obj~snjena (koja zaista postojel), sto cu ja nesto kasnije i uCiniti.Sto se,tice .Citalaca koji ce tek poceti da koriste magnetno opiemenjivanje vode.najbolje·jeda svojim sumnjicavim prijateljima, rodacima i poznanicima zapQcetak'otmnei' ne govore, dok ih postepeno ne pripreme i objasne da su u pitanj~eksperimentalno utvrdeni i naucno objasnjivi fenomeni. U tome se, nazalost, nece uvekuspeti, pa se preporucuje citaocima da se sa onima najtvrdokomijim ne upustaju usvade i

451.

polernike, jer ce tako i sami poceti da stvaraju negativne ernocionalne naboje. Takve ipak valja iskljuciti iz diskusija ovakve vrste, pa ce se tako eliminisati i njihova sumnjicavost. Umesto bespredl11~tnih.J.aspr(lva, bolje. im je pornoci u intelektualnom i duhovno111-razvojll, dok ne dostignu nivo~ria'[ome-ce-'blhodbaceria 'ilju~tura" predrasudiiT naivI:lo-realistickih pokusaja razumevanja Sveta. Dok se to ne dogodi, svakom se mora priznati pravo na sopstveno razrnisljanje, kako se kolicina negativnih emocionalnih nab oj a ne hi povecavala. Problem nije u razmisljanju, vee u odsustvu razmisljanja i stvaranju negativnih osecanja i misli, iz kojih uvek proizilaze negativni eJektt· Resenje je u otvorenom duhu, cis tom umu i pozitivnim mislima zasnovanim na VERi u ana sto se ieli. Ne treba maida mnogo da nas cudi sto LJ!~qf,..Y.21!f.~_~k.gg~tly'QIKQ!Y!.4_f[lqt.e!:ijq!~ ODABRANA da namseovo dakate. inaosnovu nauke. U dolazecem vremenu mozenlej ocekivati sve vise takvih p~i~~;-;~""" '"-'--'-''~'''

8. SAMOGRADNJA MAGNETNIH OPLEMENJIVACA VODE

U momentu dok pisem ove redove, jos uvek je nemoguce kupiti gotov komercijalni magnetni oplemenjaivac, kako kod nas - tako i u svetu. Istina, u nekim drzavama se vee odavno proizvode uredaji za magnecenje vode, koji takode daju brojne pozitivne efekte, 0 cemu je vee bilo reci. Medutim, kao sto je prethodno objasnjeno, izmedu magnecenja i magnetnog oplemenjivanja vode ipak postoje bitne razlike. Pored uredaja za magnecenje, u Svajcarskoj se npr. proizvodi tzv. magnetna kartica, koja omogucuje znatno manji utrosak deterdzenata u masinama za pranje rublja (on a se koristi tako sto se stavi u carapu i zajedno sa rubljem ubaci u bubanj za pranje). Pored toga, ona moze korisno da se upotrebi i u neke druge svrbe. Ovaj proizvod, kao i neki drugi zasnovani na uticaju magnetnib polja na vodu, prodaje se u rnnogim zemljama. Iako postoje fizikalne slicnosti efekata, ni ti uredaji nisu isto sto i magnetni oplemenjivaCi vode.

I I I

Slika 8

Magnetni oplemenjivaCi mogubiti izvedenikaoprenosivi, za litne i porodicne upotrebe, ili kao ugradivi u vodovodneinstalacije j postrojenja. Na slici 8. :prikazan je presek.sklopa: magnetnog .oplemenjivasa: Node sa stalnim torusnim -magnetima.vkoji-je, namenjen'upotrebivu .domacinstvus.Kroanjega se voda Iptotace.;uzpomocobicnogJevka .. Nemagnetni elementi su od plasticne rnase, a .predvidena je i keramicka.versija, .Malih jedimenzija,lakoprenosiv (cak. iu Jqzepu) i upotrebljiy il, syakojysituaciji.i Ovaj tip magnetnog oplemenjivaca, eiji sam konstruktor, . po godan Je;za )proiZVCldn ju u [velikimserij ama i ima relativmo JniskU. proizvodnu cenu.' pa~;se moze :'o.C:.ekiyati .da.ce: ceko ·.odzairiteresovanih .proizvodaca uskoro poceti.serijski.da-ga proizvodin rn J U : ,;, l!"

. Osim na bazi istalriihfi.hiigneta}rrl0'gucaJje'r6aliiacijamagnetnih ople-menjivaca i na bazielektromagneta;)tj!e~ektricnihkalemova; INa; slici 9. prikazan jeljedan takav oplemenjivac Ciji<sam takode konstruktor, koji je namenjen ugra~dnji. u vodovodne instalacije:i,Onr;se'':;D,\paja>jz)z\ior,ajednosmerne struje, tj.

I I I I

t

Slikaf!;

ispravljaca napona kucne mreze, Snabdeven.je automatom, koji reaguje napad lstatickog pritiskavode i automatskiukljueuje1elekttrieno'napajanje oplemenjiIvaGa cimse otvori neka slavina u sisremurvodovodne' instalacije: Ovaj automat ltakodeautomatskiiskljueuje elektricno napajanjecimse obustavi svaki protok rvode.kroz oplemenjivac. Ovim seeliminise nepotrebno napajanje oplernenjivaca

elektricnorn energijom onda kad nema protoka vode. Inace, vidi se da se ova vrsta oplernenjivaca fizicki realizuje tako sto se kalem navuce na protocnu cev koja treba da bude od materijala koji nije ferornagnetican. Kako bi se indukcija magnetnog polja pojacala, izmedu protocne cevi i kalema nalazi se caura od feromagnetnog materijala. Vidi se takode da ovaj oplemenjivac ima indikatorsku sijalicu, koja se smesta na pogodno mesto van samog uredaja, kako bi korisnik mogao da proveri da li se vrsi njegovo blagovremeno ukljucivanje, Ugradnja ovih oplemenjivaca predvidena je I1a samom pocetku kucnih vodovodnih instalacija, npr. omah iza protocne vodovodne cevi. Signalna lampica i ispravljacki uredaj treba da budu u unutrasnjosti zgrade, a elektricna instalacija propisno zasticena od vlage i izvedena u skladu sa potrebama maksimalne sigumosti.

Za eksperimentalne potrebe upotrebljavamo magnetne oplernenjivace laboratorijskog tip a, obicno sa veoma snaznim magnetima. Na slici 10. prikazana je fotografija jednog takvog "dzinovskog" oplemenjivaca, izradenog

Stika 10

na bazi stalnog magneta ogrornne vrednosti indukcije. Radi poredenja, na fotografiji se nalazi standardna boca zapremine od jednog litra. Osim velikog precnika i mase takvog torusnog magneta, njegovi polovi imaju takvu magnetnu nosivost da. sa lakocom mogu odrzavati "zalepljene" gvozdene predrnete teske vise kilograma. Inace, .kompletno kuciste ovog oplemenjivaca. sastoji .seod gvozdenih ploca kojima su "zatvoreni" polo vi magneta, a kroz njegovu sredinu prolazi takode gvozdeno jezgro u cijoj sredini je izbusen otvor. Kroz taj otvor provlaci se cev, crevo ili levak za protakanje. Ovako dobijena magnetno

oplemenjena voda, zbog veoma snaznih magneta, moze visestruko da se razblazuje obicnorn vodom, a da pri tom ne izgubi svoja korisna svojstva.

Pre nego sto budu u mogucnosti da kupe gotove magnetne oplemenjivace, mnogi citaoci ce pozeleti da ih sami izgrade. lake su svi rrignetni oplemenjivaci, bez obzira na vrstu i koneepeiju, patentirani uredaji, sto znaci da se ne mogu proizvodti i prodavati bez odobrenja pronalazaca i prihvatanja njegove originalne tehnologije, ja cu ovde zainteresovanim citaocima dati sve neophodne podatke za samogradnju ovih uredaja. Naravno, tako izgradeni ugradeni mogu se koristiti za licnu i porodicnu upotrebu, ali se ne mogu prodavati i komereijalno upotrebljavati u raznim tehnoloskim i drugim postupeima. Otud savetujern citaocima da se pricuvaju eventualnih plagijatora, koji ce mozda pokusati da im prodaju lazne oplemenjivace, sve dok se na trzistu ne pojave originalni i regulama proizvedeni oplemenjivaci.

Samostalno izgraden oplemenjivac najcesce ne daje iste efekte kao originalni, ali su ti efekti sasvim dovoljno izrazeni da se njegova primena isplati. Razlike dolaze otud sto vecina ljudi za samogradnju oplernenjivaca moze da upotrebi onakve magnate kakve uspe da pronade, a ne one koji po svojim karakteristikama tacno odgovaraju potrebama. Originalni stalni magneti, cije su performanse usvojene tacno na osnovu proracuna i eksperimenata prilikom strucnog konstruisanja oplernenjivaca, ne mogu se kupovati u slobodnoj prodaji, jer ih fabrike izraduju po speeijalnim i preciznim porudzbinama. lako su svi magnetni oplemenjivaci po stepenu tehnicke slozenosti jednostavni uredaji, proees koji se desava u vodi prilikom magnecenja izuzetno je slozen i cak nedovoljno objasnjen, Pri tome magnetno oplemenjena voda nema nijednu vidljivu promenu osobina (boje, mirisa, ukusa itd.), ali su rezultati njene primene, kao sto smo videli, veoma spektakulami. Otud nije tako jednostavno konstruisati kvalitetan magnetni oplernenjivac, kao sto se to na prvi pogled moze uciniti, Zainteresovani citaoci ce ipak biti iznenadeni efektima, ukoliko izradi i upotrebi magnetnog oplernenjivaca pristupe ozbiljno i sa poverenjem.

Do torusnih (prstenastih) magneta za samogradnju magnetnih oplemenjivaca vode, najlakse se moze doci ako se razmontiraju neupotrebljivi zvucnici srednjih iii vecih dimenzija, Neki od ovih zvucnika sadrze "pune" cilindricne magnete, koje bi aksijalno (kroz sredinu) trebalo probusiti, kako bi mogli da se upotrebe za izradu oplemenjivaca, Medutim, tvrdi feritni materijali ne mogu se busiti uobicajenim alatima zbog svoje velike tvrdoce, pa je ovakvu mogucnost, najbolje odbaeiti. Ukoliko zvucnik sadrzi torusni magnet, treba ga osloboditiod ostatka konstrukeije. Za ovo treba imati nesto osnovnog alata (cekic, testera):~, metal, klesta itd.), a po rnogucstvu i radionicku stegu. Ovaj posao ponekad ee; zahtevati nesto vestine i paznje, kako ne bi doslo do povredivanja, pa je oniipa.;

:. -',' "."~

koji se za ovo ne osecaju sposobnim, ili nemaju potreban alat, najboljeda}~J

obrate nekom strucnijem lieu iIi majstoru.

Inace, narocito kod vecih zvucnika mogu se pronaci torusni rnagneti¢iji,: su polovi zatvoreni ravnim kruznim plocama, tako da u eelini izgledaju ,ka()i

nekakav metalni tocak, Oni obicno kroz sredinu magnetnog prstena (torusa) imajujezgro od gvozda, koje se moze probusiti standardnim burgijama za metal, pa se ploce uopste ne moraju demontirati (sto je uostalom i tesko), Oni koji za to nemaju uslova mogu busenje obaviti kod majstora u metalskim radionicama.

Oni koji nemaju pogodne i neupotrebljive zvucnike, mogu ih potraziti na raznirn otpadima, gde se uglavnom mogu dobiti po veoma niskim cenama. Pored toga, u servisima za popravku radio i tv uredaja neupotrebljivi zvucnici se takode lako mogu pronaci i obicno dobiti sasvim besplatno. Cesto majstori u servisima vee unapred znaju koji tip zvucnika sadrzi torusni magnet i koja mu je priblizna velicina, pa mogu odabrati odgovarajuce zvucnike, kako se ne bi ulagao nepotreban trud za demontazu neodgovarajucih magneta. Kad se oslobode torusni magneti, treba proveriti njihovu velicinu (gabarite). Posto je besmisleno za vecinu citalaca govoriti 0 magnetnim velicinama poput magnetne indukcije, remanentnog magnetizma, koercitivne sile itd, a magneti pronadeni na upravo pomenuti nacin uostalorn i nemaju nikakvu proizvodacku deklaraciju, to sam prinuden da zainteresovanim citaocirna uprosceno i grubo objasnim na koji nacin treba da odaberu magnete.

Kao prvo, za tip magnetnog oplernenjivaca namenjenog licnoj i porodicnoj upotrebi, 0 kome se ovde govori, treba odabrati torusne magnete Ciji spoljasnji precnik nije manji od 30 milimetara. Unutrasnji precnik magnetnog prstena (torus a) pri tom ne igra vazniju ulogu. Debljina takvih magneta najcesce je nedovoljna (obicno manje od 10 mm), pa je potrebno nanizati jedan na drugi vise magneta. Njihova ukupna debljina (tj, duzina niza) treba da iznosi 25 mm, iIi vise od toga. Prilikom nizanja treba upotrebiti iste (iIi barem priblizno iste) torusne magnete. Nizanje magneta treba vrsiti rnedusobnim suceljavanjem raznoimenih polova, tj. polova koji se privlaceOvako ce se niz od recimo dva, tri ili vise magneta sam drzati "na okupu", Medutim, glavni razlog za nizanje magneta sastoji se u potrebnoj superpoziciji (slaganju) njihovih magnetnih polja, kako bi sva skupa cinila jedinstveno magnetno polje. U tu svrhu dopusteno je upotrebiti jedan "deblji" magnet koji samostalno zadovoljava zahtevanu duzinu, ili bolje receno, jedan cevasti magnet. Medutim, takve magnete znatno je teze

pronaci nego torusne magnete manje debljine. .

Dobijeni niz magneta potrebno je navuci na komad cevi, creva ili na levak. Postojeci otvor torusnih magneta obicno ce biti siri nego sto je potrebno, pa ce se morati izvrsiti odgovarajuce podglavljivanje (uklestenje), da magneti ne bi spadali. Ovo se moze uraditi i grubo, utiskivanjem drvenih iIi plasticnihklinova izmedu cevi i magneta, ili na neki drugi slican nacin, zavisno od licne snalazljivosti i raspolozivih sredstava, Cev treba po mogucstvu da.bude priblizno podjednako udaljena od magneta, tj. koncentricna sa njihovim otvorima kroz ceo niz. Oni sa vise strpljenja i smisla za estetiku mogu ceo magnetni niz oblepiti pogodnom hartijom, izolacionom trakom, nekom plastikom ili slicnim dekoracionim materijalom. Ovo, naravno, nije neophodno, a za one koji ne mare za estetski izgled valja reci da mogu magnetni niz na cevi ili levku pridrzavati cak i rukom dok potacu vodu, pod uslovom da razlika izmedu precnika cevi i

otvora u magnetima nije preterano velika, Mora se voditi racuna da se magneti ne izlaiu zagrevanju, jacim vibracijama i udarcima (padovima), jer se mogu delimicno iii sasvim razmagnetisati. Osim toga, kod originalnog (fabricki proizvedenog) oplemenjivaca pri tom bi moglo doci i do ostecenjanjegovog kucista, Cak i sami tvrdi feromagnetni materijali mogu biti dosta krti, pa udari lako mogu izazvati njihov 10m. Eventualno slomljen magnet moze u nedostatku boljeg biti upotrebljiv, ukoliko je moguce tacno sastaviti njegove slomljene delove.

Cevi na koje treba navuci magnete treba da budu od materijala koji nije feromagnetican,o cemu je vee bilo govora. Ovo nije nikakav problem, posto je i inace daleko najlakse nabaviti komad cevi (creva) iii levak od plasticne mase. U principu je moguce upotrebiti cevi i levkove od stakla, keramike, kao i od nekog metala koji ne spada u feromagnetike. Svaki takav materijallako se prepoznaje po tome sto ga magneti ne privlace, vee kroz njega deluju nit druge magnete i feromagnetne materije. Kod samostalno izgradenih magnetnih oplemenjivaca za licnu i porodicnu upotrebu najpogodnije je za protakanje upotrebiti levak, cija se cev jednostavno provuce kroz magnete. Naravno, levak se po potrebi moze i vaditi. Prilikom protakanja vode, levak sa magnetnim nizom predstavlja improvizovani magnetni oplemenjivac, koji treba drzati iznad boce, case iii druge posude, iIi ga na nju pogodno osloniti. Cak i u slucaju kad su otvori u magnetima dosta velikog precnika, ne treba izabrati levak iii cev veceg precnika od 10-15 milimetara. avo nije neophodan uslov, ali sa precnikom cevi kod ovog tipa oplemenjivaca ne treba preterati, jer se radi 0 manjim protocima. Pozeljno je da prilikom protakanja voda ne prolazi kroz oplemenjivac u kapima iIi neuredenirn slivajucim mlazevima, vee da protok "pokriva"ceo precnik cevi. Protok kroz ovakve vrste magnetnih oplemenjivaca treba da se krece izmedu jedan i 10 litara u minuti, sto orijentaciono predstavlja uobicajene brzine isticanja iz kuhinjske slavine prilikom sipanja vode u casu iii neku drugu posudu. U ovaj dijapazon takode spadaju i brzine protakanja kroz levkove uobicajenih velicina, kakvi se koriste u dornacinstvu. Kod oplemenjivanja vode protakanjem kroz levak najbolje je nalivanje levka vrsiti tako da u njemu uvek ima nesto vise vode nego sto istice kroz njegov otvor, kako bi se sve do prekida protakanja obezbedilo laminamo proticanje kroz ceo poprecni presek njegove cevi.

Kad je bilo govora 0 principu magnetnog oplemenjivanja, receno je pod kojim uslovima one moze biti ometeno eventualnim prisustvom izvora elektromagnetnog zracenja. Takode smo videli da temperature vece od 65°C mogu umnogome ponistiti efekte magnetnog oplemenjivanja vode i drugih tecnosti. Sad sepostavlja pitanje koliko dugo mogu da traju pozitivni efekti magnetnog oplemenjivanja? Valja odmah reci da rok za upotrebu magnetno oplemenjene vode i drugih tecnosti (koje se mogu oplemenjivati) nije sasvim precizno odreden. Jasno je sarno da voda ne gubi naglo svojstva stecena oplemenjivanjem, kao i da gubitak tih svojstava zavisi od toga kakvim ce uticajima u meduvremenu biti izlozena. Uoceno je da se svojstva stecena magnetnim oplemenjivanjem obicne vode zadrzavaju sedmicama, ponekad cak i mesecima.

Sigumo je 'da su rokovi ocuvanja tih svojstava jos i duzi, pod uslovom da u meduvremenu nema negativnih uticaja, kao sto je jace zagrevanje, ili iziaganje snaznim izvorima elektromagnetnog zracenja. Sto se tice magnetnog oplernenjivanja vode u domacinstvu, preporucuje se ipak da se ono vrsi pred samu upotrebu, iIi najvise nekoliko sati pre upotrebe, posto to ne predstavlja veci problem. Ovo vazi kako za vodu namenjenu za pice, tako i za onu koja se koristi za higijenske potrebe, kao i za sve ostale tecnosti, poput raznih napitaka. Takode ne predstavIja problem da se vee oplernenjena voda (ili neka druga tecnost) pred upotrebu ponovo oplemeni. Stavise, kod improvizovanih oplemenjivaca nije lose da se oplemenjivanje ponovi 3 do 4 puta, ukoliko voda(ili neki napitak) nece biti odmah upotrebljena. Ovo je vazno zbog toga sto oni koji sami prave magnetni oplemenjivac vode cesto nece biti u rnogucnosti da pronadu magnete dovoljne jacine i duzine. U takvirn slucajevima visestruko oplemenjivanje daje bolje rezultate. Inace, kod originalnog oplemenjivaca ovako nesto .nije neophodno, ali nece ni smetati ukoliko se oplemenjivanje ipak ponovi.

Magnetno oplemenje~<:_'0l1~JB9~!.QiL~~ • ..lmQtr.~Ri.J.::lI::J;e&;,hlek~~. Ako se oplemenj1Vaii]evrsluip0'iTi0.c.()pJemenjivaG.i.l_su~WQ_Il1isnaznim magnetima, oplemenj enavoda mo1e'ser~zbIazi vati obi.~!:'~lI},Y9Q2EU,Q2"£~~osi~ :I!1~k i vise. OvOS'eoanos'i'"ri'avcioi:niamerijenu'za pice i pojenje zivotiiij'a.Ukoliko je

r-'yoCfa namenjena zalivanju biljaka ili odrzavanju telesne higijene (umivanje i kupanje), u slucaju narocito snaznih magnetnih oplemenjivaca razblazivanje moze ici cak i do 1:100. Medutim, ako se oplemenjivanje vrsi originalnim oplemenjivacem za licne i porodicne potrebe, najbolje je ne vrsiti razblazivanje oplemenjene vode koja se upotrebljava za pice, pojenje zivotinja, zalivanje biljaka, pripremanje zimnice i druge potrebe, ali se za potrebe licne higijene moze izvrsiti mesanje oplemenjene vode sa obicnom do odnosa 1:10 (tj. jedan .litar oplemenjene na 10 litara obicne vode). Ovo vazi i za samostalno izradene (improvizovane) magnetne oplemenjivace vode, narocito kada suupotrebljeni slabiji magneti.

Evo jos jedne korisne napomene, koja ce zainteresovanimcitaocima pornoci u izboru stalnih magneta za samogradnju oplemenjivaca, S obzirom da je efikasnost oplemenjivanja vode i drugih tecnosti u funkciji vrednosti magnetne indukcije upotrebljenog rnagnetnog polja, duzine magneta,brzineprotoka, precnikacevi, temperaturskih i elektromagnetnih uticajaitd, to jeCitaocima nemoguce da samostalno konstruisu originalni oplemenjivac, kao i da nabave tacno odgovarajuce magnete. Sem toga, vecina citalaca nema jasnupredstavu 0 pravom znacenju fizickih velicina koje se koriste u elektromagnetizmu. Ako se npr. kaze da je vrednost magnetne indukcije nekog polja tacno jedna tesla,malo ko ca imati predstavu 0 cemu se radi. Nece rnnogo pomocini kad objasnimoda je tesla jedinica za magnetnu indukciju (nazvana u cast Nikole .Tesle), kojase odnosi na homogeno magnetno polje koje na elektricniprovodnik duzine jednog metra, u kome tece elektricna struja jacine jednog ampera, deluje silom od jednog njutna, pri cemu je provodnik postavljen upravno na pravac magnetnog polja (uzgred, to je jako velika vrednost magnetne indukcije). Otud sam bio

prinuden da instrukcije za izbor magneta vezern za njihove gabarite, tj. za geometrijske dirnenzije. Ovo, naravno, nije najpouzdaniji nacin za izbor, jer ostale karakteristike ne moraju biti II neposrednoj vezi sa geometrijskim velicinama, ali u orijentacionom smislu moze biti dovoljno dobar kriterijum, Ipak, postoji jos jedan nacin da se bez ikakvog predznanja proveri pogodnost stalnog magneta za izradu magnetnog oplernenjivaca vode. Ako se polu magneta prinese obican gvozdeni zakivak (ekser) duzine izmedu 5 i 10 centirnetara, tako da se povrsina glave zakivka "uhvati" za magnet, moze se smatrati da je jacina magneta dovoljna za potrebe oplcmenjivanja vode ukoliko se po odizanju rnagneta zakivak pod svojom tezinom l1e "otkaci'', S obzirom da je i ovo orijentaciona metoda procene, ne znaci da slabiji magnet nece uopste dati efekte oplemenjivanja vode, kao sto takode ne znaci ni da ce onaj magnet koji izdrzi upravo opisanu proveru u potpunosti biti odgovarajuci,

Sto se tice elektromagnetnih oplemenjivaca, za njihovu izradu je pored ostalog potrebno i solidno poznavanje elektrotehnike, kako bi mogli biti izvrseni neophodni proracuni elektricnog namotaja (solenoida). Sem toga, oni zahtevaju neophodne mere sigurnosti, kako pri izradi, tako i pri koriscenju, narocito ako se napajanje vrsi iz ispravljaca napajanih iz kucne mreze i postavljenih u blizini oplemenjivaca. U vezi s tim 'leoma su vaine mere zastite kalema, provodnika i elektricnog izvora od dodira sa vodom.

Zbog svega toga ne preporucuje se samostalna izrada elektrornagnetnih oplernenjivaca vode.

9. STVARANJE JEDINSTVENE HIDRONICKE TEORIJE

Iako se neobicnosti vode ne iscrpljuju sa fenomenima 0 kojima je vee bilo reci, vreme je da se pozabavimo pokusajirna teorijskih objasnjenja tih cudnih pojava. Svaka neobicnost, misterioznost i cudnovatost neke pojave zasnovana je na nesaglasju postojecih shvatanja sa empirijskim einjenicama, ukoliko to nesaglsje nije propraceno odgovarajucim objasnjenjima zasnovanim na postClj ecem fondu naucnih znanja. Veoma cesto fond znanja je neophodno najpre "kompletirati" novim saznanjima, kako bi mogao da odgovori zahtevima objasnj enj a neke pojave. Usled toga nije redak slucaj da rnnoge pojave, nakon sto su otkrivene, .moraju "cekati na red" pre nego sto se uopste pristupi njihovom objasnjavanju. Raz10g je i u tome sto se teorijski modeli pojava ne mogu adekvatno izgraditi sve dok se ne raspolaze neophodnim misaonim "sredstvima". Drugim recima, niko ne moze ni u sopstvenoj glavi zamisliti objasnjenje necega, a kamoli pokusati da ga predstavi drugima, ako ne zna na koji nacin bi 0 tome trebalo razmisljati.

Mnogi ljudi zasnivaju svoj nacin razmisljanja na religioznom stanovistu, sto daje vema elegantnu rnogucnost da se svaka pojava objasni BOlJOM VOLJOM, kao i Njegvom Bezgranicnom MOC!. Mistici ce svoj nacin razmisljanja zasnovati no univerzalnom jedinstvu i osecaju sveproiimajuce celovitosti, 0 cemu se racionalno cak i ne moze razmisljati, Mnogi filozofi izgradivali su Wave sisteme razmisljanja, tj. filozofske sisteme, na bazi kojih su poku.sav;}li da shvo3te j oojssne Svet. lako se ne moze zameratj reJjgjjj j raznim filozofskim tumacenjima, u naucnom smislu mozemo govoriti sarno 0 racionalnim objasnjenjima, u kojima je sadrzan "mehanizam" pojava i mogucnost sto preciznijeg predvidanja njihovog odvijanja. Ovakvo poimanje objasnjenja razumljivo je i opravdano, sve dok se ne zaluta u mehanicisticka i naivno-realisticka uproscavanja.

Vee na pocetku knjige videli smo da se odavno znalo za brojne neobicnosti vode. Medutim, nauka nije imala dovoljno verifikovanog materijala uz pomoc koga bi SI;: te neobicnosti mogle objasnjavati, Vremenom se doslo na ideju da se svi cUdni fenomeni vezani za obicnu vodu mogu objasnjavati slozenoscu strukturo njenih molekulskih asocijacija, tj. cinjenicom da voda u stvaripredstavlja tec:ni kristal. Problemje u tome sto i ta struktura nije dovoljno razjasnjena, bez obzira na izvestan broj naucnih radova koji su se njom temeljno bavili. U meduvremenu je doslo do otkrica uticaja magnetnih polja na vodu, fenomena memorije vode, kao i niza drugih neobicnih svojstava, koja su samo potvrdivala cudnovatost ove supstance koju u svakodnevnom zivotu smatramo toliko obicnom, Istrazivanja i proucavanja tih fenomena postavila su zahtev za

usvanjem sveobuhvatnijeg pristupa, pa i drugacijeg nacina razmisljanja od onog koji se u nauei ranije smatrao uobicajenim.

Istini za volju, nije hidronika jedina oblast u kojoj se postavljaju zahtevi za takvim promenama u naucnom pristupu. Ovo se ranije vee dogadalo (i dogada se) i u mnogim drugim naukama koje danas mozemo smatrati tradieionalnim. Podsetimo se sarno kakve su se sve protivurecnosti pojavile u fiziei dvadesetog veka. Teorijske nespojivosti pojmova kao sto su cestica i talas, kontinum i diskretum, odredenost i neodredenost itd., normalno "stanuju" u grandioznoj egzaktnoj tvorevini naucnih umova - kvantno-talasnoj fizici. Nista manji problem ne predstavlja ni logicka i empirijska nespojivost prineipa nepromenljivosti brzine svetlosti, koji predstavlja osnovu speeijalne teorije relativnosti, sa uobicajenim poimanjem sabiranja brzina zasnovanom na zdravom razumu. Takve i mnoge druge protivurecnosti Ll fiziku su ponovo uvele i filozofe, dajuci povoda razmisljanjima cak i 0 promeni logickili osnova savremene nauke. Neophodnost novih i drugacijih pristupa u shvatanju i tumacenju pojava nije nista novo u savremenoj nauei, pa se moze reci da hidronika predstavlja prirodan sled stvari u tom smislu.

Fenomeni obicne vode, 0 kojima je rec u ovoj knjizi (hidronicki fenomeni), naucno jos uvek nisu precizno objasnjeni. Medutim, kao sto uz pomoc uobicajenog naucnog poimanja nije moguca potpuna tsustinska) objasnjivost nijedne pojave (0 cemu je bilo reci na pocetku), jednako nijemoguce dokazati neobjasnjivost onih pojava koje se jos uvek smatraju neobjasnjenim. Drugim recima, ne znaci da ono sto nije objasnjeno ne moze da bude objasnjeno kad se za to steknu potrebni uslovi. Nedostatak egzaktnih teorijskih modela hidronickih pojava nista ne govori protiv realnosti samih tih pojava. Medutim, nedostatak takvih teorijskih modela takode ne znaci ni da se ne mogu formulisati neka opstija, ali naucno takode zasnovana, objasnjenja neobicnih pojava vezanih za vodu.

U nauei uopste nisu novost zasnivanja jedinstvenih teorija, uz pomoc kojih treba objasniti vise naizgled razlicitih pojava. Stavise, savremena nauka permanentno tezi ovakvim ujedinjenjima,jer se kroznjihnajbolje odslikava eleganeija naucnog misaonog proeesa. Iako uopstavanje ne mora da podrazumeva i uproscavanje, jedinstvene teorije redovno prosiruju naucne objasnjavalacke mogucnosti, Otud bi najbolje bilo kad bi sve hidronicke fenomene bilo moguce objasniti jedinstvenom teorijom. Naucne aktivnosti na ovom polju u proteklih nekoliko godina upravo se i odvijaju u tom praveu.

Utieaj magnetnih polja na vodu nije rnnogo zacudio naucnike, iako nije bilo moguce postaviti preciznu i detaljnu teoriju koja bi ga mogla objasniti. Fizicari i inzenjeri odavno znaju da se ne moze govoriti 0 utieaju magnetnih polja sarno na materijale koje je moguce trajno iii privremeno namagnetisati (feromagnetiei). Svi atomi i molekuli "osecaju" utieaj stranog magnetnog polja. Nema nijedne supstance na koju magnetno polje ne utice i koja pri tom i sama ne utice na to polje. Drugo je pitanje kako ce se taj utieaj manifestovati i da Ii ce

uopste moci da se konstatuju njegovi efekti. Magnetno okruienje je normalan "pratilac" Zivota, posto i sama Zemlja predstavlja diinovski magnet.

Interakcija neke supstance sa stranim magnetnim poljem u fizickom smislu definise se preko relativne magnetne permeabilnosti (propustljivosti), koja predstavlja neimenovan broj. Onaje sarno za vakuumjednakajedinici, dokje za sve ostale supstance njena vrednost veca iii manja od jedinice. Ona govori koliko ce sredina magnetnu indukciju nekog polja povecati iii smanjiti u odriosu na indukciju istog polja u vakuumu. Feromagnetici su materije koje znacajno povecavaju vrednost magnetne indukcije, od nekoliko puta, do nekoliko stotina hiljada puta. To znaci da uvek imaju relativnu magnetnu permeabilnost znatno vecu odjedinice. Dijamagnetici su materije koje ce vrednost magnetne indukcije stranog magnetnog polja neznatno umanjiti, sto znaci da imaju relativnu magnetnu permeabilnost nesto manju od jedan. Paramagnetici su materije u kojima ce se indukcija veoma malo povecatl, iz cega proizilazi da imaju vrednost relativne magnetne permeabilnosti ncsto \ ,,1I od jedinice. Umanjenje indukcije u slucaju dijamagnetika, kao i njcn« .vccanje u slucaju paramagnetika, uglavnomje zanemarljivo. Vazduhjc, rccuuo, paramagnetik, ali se smatrada on prakticno ima istu permeabilnost kao i vakuum.

Svaka materija, dakle, po osnovu interakcije sa magnetnim poljem mora biti feromagnetik, dijamagnetik, ili paramagnetik. Nema takve materije koja je "ravnodusna" na magnetno polje, bez obzira sto efekti interakcije mogu biti zanernarljivi. U dijamagnetike, recimo, spadaju srebro, olovo, bakar, azot, vodonik itd. Paramagnetici su npr. platina, aluminijum, kiseonik i drugi. Voda spada u dijamagnetike, sto znaci da ce vrednost indukcije magnetnog polja u njoj biti nesto umanjena u odnosu na vakuum i vazduh. Istina, u odnosu na vakuum ovo umanjenje indukcije iznosi tek 0,0009%, sto je u tehnickom smislu zanemarljiyo, ali se ipak moie meriti. Kod vazduha, koji je paramagnetik, magnetna indukcija u odnosu na vakuum povecava se za oko 0,000036%, sto se u praksi takode zanemaruje. Medutim, vidimo da u vredrosti indukcije istog magnetnog polja ipak postoji merljiva razlika u zavisnosti da li to polje deluje u vazduhu iliu vodi. To sto se ta razlika ne moze mehanicki konstatovati ne znaci da onanije bitna u nekom drugom smislu.

Magnecenje i magnetno oplemenjivanje ne dovodi ni do kakve uocljive promene fizickih i hemijskih osobina vode, tj. nema promena boje, mirisa, ukusa, gustine, tacke mrznjenja i kljucanja, specificne toplote itd. Ovo, medutim, ne znaci da u strukturi i elektrodinamici molekulskih asocijacija vode nema bitnih promena. Takva vrsta promena moie biti sasvim dovoljna da utice na razne hemijske reakcije koje ce se odvijati u vodi, kao i na biohemiju biljnog,_ iivotinjskog iii ljudskog organizma u koji bude uneta, iii s kojim dade u dodir. Ziva materija sposobna je da oseti fizicke uticaje koji su daleko ispod "praga" osetljivosti i najpreciznijih instrumena. Videli smo, medutim, da je sposobnost vode da "oseti" magnetno polje dovoljno izrazena da se maze meriti, na osnovu cega je voda i svrstana u dijamagnetne materije. Prema tome, moze se cak smatrati sasvim logicnim sto voda koja je izlagana uticajima magnetnih polja ima drugaciji uticaj na zive sisteme.

60

Inace, ako se u slozenirn molekulskim .asocijacijama vode posmatraju pojedinacni molekuli (H20), treba reci da oni predstavljaju elektricne dipole, sto znaci da im se pozitivan i negativan elektricnipol ne podudaraju, vee se nalaze na nekom medusobnorn rastojanju. Pored toga, rnolekulske asocijacije izgradene su na bazi tzv, vodonicne veze, tj. atomi vodonika u molekulima vode Cine "vezivnu strukturu" molekulskih asocijacija, Inace, vodonik je posebno interesantan hemijski element, ciji se elektronski omotac sastoji od samo jednog elektrona, Kad se sve ovo uzme u obzir, moze se reci da molekulske asocijacije vode predstavljaju sloiene, fine i hiperosetljive elektrodinamicke strukture. Moze se smatrati da je njihova sposobnost da "osecaju" uticaj magnetnih polja posledica kako njihove elektrodinamicke osetljivosti, taka i njihove sloienosti. Ovde valja podsetiti da se fenornen Zivota i evolutivnosti zive materije takode zasniva na visokom stepenu slozenosti, sto se danas smatra naucno potvrdenom cinjenicom. Samo jedna ziva celija neuporedvo je slozenija od bilo kog aparata stvorenog ljudskim radom,

Engleski geolog Dz. Lavlok postavio je zanimljivu tezu, prema kojoj citava Zemlja predstavlja iivo bice, posto je sve na njoj, u njoj i oko nje prilagodeno zivotu i njegovoj evoluciji, Postoje slicne teze koje citav Univerzum takode smatraju nekom vrstom Zivog Bica, Razvoj nauke dvadesetog veka doveo je rnnoge naucnike u situaciju da prihvataju i opravdavaju ovakve teze, jer je postalo jasno da je objasnjenje Sveta, a narocito fenomena zivota i svesti, nemoguce na bazi mehanicistickih uopstavanja, tj. kroz uobicajena svodenja na klasicne "mehanicke" uzrocno-posledicne odnose. Tako se dogodilo da su rnnogi naucni stavovi u sustini prihvatili religiozna ucenja, iako naucnici cesto nisu ni bili svesni toga, Medutim, ovo ponovno ujedinjavanje religije, filozofije i nauke ne ide ni na ciju steru, a nauka je pri tom zadrzala svoj racionalan pristup i metodologiju.

Belgijski naucnik L Prigogin dobio je 1977. godine Nobelovu nagradu za svoj rad, u kome je matematickim putem dokazao da na odredenom stepenu slozenosti haoticni otvoreni sistemi mogu spontano preci u stanje uredenosti. Ovim se na naucnoj bazi objasnjava nastanak uredenosti u naizgled haoticnoj Vasioni, kao i nastanak Zivota, cija evolucija tece suprotno silama entropije (haosa), prisutnim u nasem Svetu. Zivot sa svim svojim neobicnostima predstavlja, dakle, posledicu slozenosti. U nama znanom Svetu nema "uproscenog" iivota! Otud je nemoguce zivot objasnjavati uproscenim realistickim teorijama,

Treba reci da su dosad postavljene mnoge zanimljive teze u kojima se objasnjinju zivota i svesti pristupa na drugaciji nacin, Tako je, recimo, francuski paleontolog P. Telar jos pre nekolko decenija u knjizi "Covek u kosmosu" postavio okvire teorije evolucije Kosmosa kao dzinovskog ZivogBica. Nemacki biolog E_ Hekel vee pocetkom ovog veka pretpostavio je postojanje neke vrste "kristalne duse" u svakom atomu, a francuski fizicar Z. Saron pripisao je cak elektronima ulogu nosilaca elementamih kolicina svesti! Slicna ucenja, 0 "skrivenorn" poretku razvio je i americki fizicar D. Born.

Za dokaz postojanja "skrivenog" poretka Born uzima primer formiranja "niti" ulja u vodi. Ako se voda prornucka, nit ce privremeno nestati, ali ce se ponovo pojaviti nakon izvesnog mirovanja vode. On smatra da se ovo moze objasnjavati sarno postojanjem "skrivenog" poretka u materiji, jer prividno nema nikakvog realnog razloga da se jednom dobro izmesane kapljice ulja u vodi ponovo okupljaju na isti nacin. Ovom tezom Born u stvari objasnjava evoluciju. lako je u pitanju racionalan materijalisticki naucnik, on smatra da se prakticno cela Vasiona od samog svog pocetka nalazi u svoj materiji, pa i onoj koja je "ugradena" u tela zivih bica, ukljucujuci i ljude.

Na osnovu pomenutih kracih razmatranja moze se reci da savremena nauka sve vise tezi on om nivou na kome ce zvanicno idefinitivno morati da prizna postojanje onog sto se u religijama naziva DUHOM, u nekim filozofskim sistemima (poput Hegelovog) apsolutnim, ili, kao· kod fizicara Boma, "skrivenim" poretkom. Rec skriveni ovde pisemo pod navodnicima zato sto se ta skrivenost rnoze uzeti sarno uslovno, jer se taj poredak u stvari manifestuje svuda i u svemu. Prihvatanje realne DUHOVNE "pozadine'' i sustine materijalnog sveta uslov je koji savremena nauka mora da ispuni kako bi bio moguc njen dalji razvoj! Pomenute ideje odavno vise nisu nove niti cudne. Prihvatili su ih rnnogi naucnici sasvim racionalne i materijalisticke orijentacije. Tipicnu literaturu jednog priznatog naucnika, koja govori 0 pomenutim i slicnim tezama, predstavljaju knjige "Tao fizike" i "Kosmicko kolo", ciji je autor F. Kapra, poznati austrijski fizicar, I americki psihiolog K.ViIber na slicnirn idejama zasniva svoj pogled na celovitu kosmicku evoluciju, izlozen u knjizi "Poluvrerne evolucije",

Narocito je zanimljiva teza americkog fizicara i psihologa P. Rasela, izneta u njegovoj knjizi "Zemlja koja se budi". On smatra da je utvrdio step en slozenosti, tj. broj clanova, neke strukture pri kome ona prelazi u viii oblik organizacije. Tako se desavaju prelazi od nezive u zivu, kao i od zive u svesnu materiju, a takode i od svesnog ka BoiANSKOM. Broj elemenata neke strukture koji omogucuje njen prelaz u visi stepen slozenosti, pod uslovom da medu tim elementima ima dovoljno veza, po Raselu iznosi J 0 milijardii On kao dokaz navodi cinjenicu da najjednostavniji jednocelijski organizmi sadrze desetak milijardi atoma, sto omogucuje prelaz nezive u zivu materiju, a ljudski mozak sastoji se iz vise od deset milijardi neurona, cime je ornogucen prelazak zive materije u svest. Posto se u poznatoj Vasioni broj galaksija procenjuje na vise od I 00 milijardi, moze se, dakle, smatrati da postoji i Univerzalna kosmicka svest! lako se ovi dokazi mogu smatrati naucnim spekulacijama, cinjenica je da su podaci koje navodi Rase! tacni, pa se njegov zakljucak 0 vezi evolutivnih prelaza i stepena slozenosti evoluirajucih struktura rnoze smatrati objektivnim. Uostalom, nauka ne raspolaze cinjenicama koje bi govorile suprotno, Neko ce mozda postaviti pitanje kakve veze imaju upravo pomenuti stavovi i teze 0 vezi zivota i stepena slozenosti, sa razmatranjem hidronickih fenomena vode? Kao prvo, treba reci da izgradnja jedinstvene hidronicke teorije nije moguca nezavisno od rnnogih drugih postojecih teorija i naucnih stavova. Zatim, sama sloienost molekulskih

struktura vode u sebi skriva najveci deo njene neobicnosti i tajnosti. Ovome govori u prilog sam .livot, ciju osnovu cini voda, kao i cinjenica da i druge kristalne strukture, koje se javljaju kod cvrstih materija, prati dosta neobicnosti. Prema tome, u zasnivanju hidronickih teorijskih objasnjenja nemoguce je zaobici slozenu molekularnu strukturiranost vode, kao i svojevrsnu analogiju sa slozenoscu zive materije.

Uticaj magnetnih polja na vodu okvirno je objasnjiv na bazi davno prihvacenih fizikalnih teorija. Pre ovog otkrica nauka 0 elektromagnetizmu raspolagala je naucnim materijalom koji se sasvim lepo mogao upotrebiti i u slucaju hidromagnetizma. Molekuli vode, kao elementami magneti i dipolne elektrodinamicke strukture, moraju pretrpeti izvesne preraspodele u sklopu molekulskih asocijacija prilikom izlaganja vode uticaju magnetnog polja. Drugim recima, molekulska struktura obicne vode menja se pod uticajem magnetnog polja. Iako ove kristalne strukture menjaju svoj polozaj u prostoru prilikom pretakanja (sipanja) vode, pomenute promene izazvane magnetnim poljem zadrzace svoj oblik, posto njihov karakter nema "mehanicku", vee elektromagnetsku prirodu. Ovako izmenjene strukture vodenih makromolekula u hemijskim reakcijama mogu ispoljiti bitno razlicito ponasanje u odnosu na molekulske strukture pre izlaganja magnetnom polju. Odavde proizilazi povoljni uticaj vode, izlozene dejstvu magnetnog polja, na tehnicke i zive sisteme.

Voda predstavlja osnovu biohemijskih reakcija u svakom organizmu. S druge strane, ni 0 jednoj hemijskoj reakciji se ne moze govoriti kao 0 procesu lisenom elektrodinamicke sustine, Kidanje i uspostavljanje hemijskih veza zasniva se na interakcijama spoljnih ljuski elektronskih omotaca atoma i molekulao U tom smislu svaka hemijska reakcija propracena je odgovarajucim elektromagnetnim procesima, koji se na molekularnom i atomskom nivou odvijaju u supstancama koje reaguju. Na nivou atoma i molekula svaka energija koja se osiobodi iIi utrosi pri hemijskim reakcijama (poput toplotnei svetlosne) takode ima elektrodinamicki karakter, posto je svaka apsorpcija i emisija kvanata zracenja skopcana sa odgovarajucim premestanjima elektrona u omotacima atoma koji medusobno hemijski reaguju. Odavde se moze izvesti zakljucak da elektromagnetne izmene u molekulskim strukturama vode, izazvane uticajima magnetnog polja, svakako treba da uticu na hemijske reakcije u kojima ce potom takva voda ucestvovati; a time i na biohemiju organizama u koje bude uneta. Ovim se takode moze objasnjavati cinjenica da voda propustena kroz odgovarajuce magnetno polje ostavlja mnogo manje kamenca i ispoljava znatno slabiju hemijsku agresivnost u dodiru sa elementima raznih tehnickih sistema.

Sva ova objasnjenja jednako vaze za magnecenje, kao i za magnetno oplemenjivanje vode. Slozenost zive materije, kao i same vode, ovakvom objasnjenju moze same da ide u prilog. Upravo na slozenosti i jeste zasnovana sposobnost zive materije da "oseca" i one uticaje koji se na nama uobicajene nacine ne mogu meriti i konstatovati. Medutirn, videli smo da je medusobna interakcija vode i magnetnog polja sasvim merljiva (preko vrednosti magnetne indukcije), na bazi cega je i odredena njena relativna magnetna permeabilnost.

Sto se tice objasnjenjafenomena memorije vade, tu stvari vee pocinju da se komplikuju. Kad je nakon Benvenistovog otkrica postalo jasno da ova pojava predstavlja realnost, postavilo se i pitanje mogucnosti njenog terijskog razjasnjenja, zasnovanog na postojecim naucnirn cinjenicama. Prethodno smo videli da su istrazivaci i ranije uocavali sposobnost parncenja kod obicne vode, ali su takva otkrica ignorisana upravo zbog toga sto se smatralo da su neobjasnjiva. Materijalisticko-mehanicisticki orijentisana zvanicna nauka bojala se da prizna mogucnost delovanja "neceg cega nema", Benvenistu se dogodilo da je ovaj fenomen otkrio u vreme kad su u nauci stvari vee bile pocele dase menjaju u korist novih i sveobuhvatnijih pristupa i nacina razmisljanja, Otud je on uspeo, i pored znacajnih otpora, da za ovu neobicnu pojavu zainteresuje kako naucnu, tako i siru javnost.

Iako nije bioprvi koji je pronasao da se voda "seca" nekadasnjeg prisustva materija koje su u njoj bile rastvorene, Benvenist se ubrzo po ovom otkricu potrudio da ga i objasni na naucnoj osnovi. Iako se moze smatrati sarno okvimim, njegovo prvo objasnjenje fenomena memorije vode veoma je interesantno. On je smatrao da odgovor takode lezi u sloinosti molekulskih asocijacija vode. Takve molekulske strukture mogle bi se ponasati kao neka vrsta "sablona" ili "kalupa" za molekule rastvorene supstance. Knsralno-tecna struktura vode mogla bi, prema ovom modelu, da zadrzi svoju f01111U stecenu u prisustvu rastvorene materije cak i onda kada te materije u njoj uopste vise nema. Dejstvo takve strukture na biohemijske procese rnoze da bude vrlo slicno, pa cak i jednako, uticaju same supstance rastvorene u vodi. Kada nekom slikovito zelim da predstavim ovo objasnjenje, ja se posluzim jednom grubom i neobicnorn analogijom. Ako prilikom trcanja stanete u rupu napunjenu vodom, "proces" trcanja bice poremecen, jet cete se spotaci. Slicna situacija desice se i kad u rupi vise ne bude vode, s tim sto se necete pokvasiti. Kvasenje noge, rnedutim, sarno po sebi ne utice na trcanje, U slucaju memorije vode ulpgu rupe imaju promene u strukturi molekulskih asocijacija izazvane prisustvom rastvorene sup stance, voda u rupi predstavlja takvu supstancu, a trcanje igra ulogu biohemijskog procesa koji ce se odvijati u vodi.

Cim sam saznao za Benvenistovo otkrice, pomislio sam da bi trebalo na neki nacin povezati fenomen uticaja magnetnih polja sa fenomenom pamcenja vode. Ubrzo potom saznao sam da su i neki drugi istrazivaci, ukljucujuci i Benvenista, svoja istrazivanja i razmisljanja orijentisali u tom smeru. Moje prvobitno objasnjenje nalazilo se u tezi da hidromagnetizam i memorija vode imaju istu fizicku sustinu, tj. da se zasnivaju na elektromagnetizmu. Ovu ideju ukratko sam prvi put javno izlozio u prethodno pomenutoj televizijskoj emisiji, avgusta 1990. godine. U zainteresovanim i upucenim krugovima takode sam nalazio na odobravanje ovakvog shvatanja. Potom sam saznao da je i Benvenist svoje objasnjenje memorije vode zasnovano na elektromagnetizmu i nastavio eksperirnente, 0 cernu ce biti reci kasnije. Inace, on je na ovu ideju dosao pod uticajem dvojice italijanskih fizicara, D. Preparate i E. del Dudicea, koji su predlozili da se voda sa upamcenim informacijama izlozi uticaju magneta. Rezultat je bio

da je "rastvor" izgubio biohernijsku aktivnost, tj. vodaje "zaboravila" informacije 0 nekadasnjern prisustvu rastvorene supstance! Medutim, to je u stvari predstavljalo vee poznato magnecenje vode!

Vrseci slicna istrazivanja jos pre nego sto sam saznao za ove Benvenistove eksperimente, i sam sam otkrio da magnetno polje "brise" informacije sadrzane u vodi. Drugim recima, ono sto se pri tom desava analogno je postupku brisanja zapisa sa magnetnih traka, koje se primenjuju u audio i video tehnici. Magnetni zapis traka brise se ukljucivanjem glave za brisanje, koja u stvari predstavlja obican elektromagnet! Logicno je, dakle, izvesti zakljucak da se slican proces odvija i u vodi koja se protace kroz magnetno polje. Benvenistovo otkrice, iako ostvareno nezavisno i na drugi nacin, posluzilo mi je kao dokaz ispravnosti ovog stanovista,

Upravo izneta razmisljanja posluzila su rni kao rnogucnost za razresavanje jos jednog vaznog pitanja u vezi sa hidromagnetizmom. Svako bi mogao da prihvati objasnjenje uticaja magnetnih polja na vodu zasnovano na elektrodinamickoj sustini, 0 cernu je vee bilo reci. Medutim, takvo tumacenje sarno za sebe ne daje odgovor na pitanje zbog cega su ti uticaji na biohemi.jske procese najrazlicitiiih. organizama redovno pozitivni'l Zasto se neki put ne ispolji i neko njihovo nepozeljno dejstvo? Naravno, bolje je sto je tako kako jeste, ali naucni pristup u razjasnjavanju pojava trazi razumne odgovore. Dobra se secarno iz prethodnog izlaganja da nije otkriven nijedan stetan uticaj magnecene, kao ni magnetno oplernenjenje vode. Zvanicna nauka slaze se sa tim da voda propustena kroz magnetno polje ni na koji nacin nece stetno uticati ni na jedan organizam, ali se cinjenica pozitivnog delovanja ne moze naucno jasno odrediti ukoliko se ne razjasni odsustvo negativnih uticaja. Moj odgovorje da se, pored ostalog, pod odgovarajucim uticajima magnetnog polja "brisu" stetne informacije sadriane u vodi, ili barem znacajan deo takvih informacija! Posledica toga brisanja je znatno povoljniji uticaj takve vode na biohemijske procese u raznim organizmima.

Naravno, ovde se sasvim logicno postavlja pitanje dali ce se pod uticajem magnetnih polja obrisati i one informacije koje blagotvomo uticu na zive sisterne, a kojih u vodi nesumljivo mora biti? Razuman odgovor je da ce svakako i takve informacije biti obrisane u znacajnoj meri. Medutim, jasno je da je i to bolje nego da se upotrebi voda sa stetnim informacijama. Niko pametan ne bi popio casu zagadenog pica sarno zato sto se u njemu pored stetnih materija nalaze i one korisne. U takvom slucaju je bolje ne upotrebiti ni korisne sastojke . .Jedan od osnovnih zivotnih principa je da se uvek treba drzati onoga sto donosi vise koristi nego stete, Ovde opet valja napraviti poredenje samagnetofonskom ili video trakom. Glava za brisanje jednako ce obrisati snimak onoga sto je lepo, . kao i onoga sto je ruzno. Svako ce ipak radije obrisati snimak necega sto mu se ne dopada, bez obzira sto on mozda sadrzi reci, rnelodije ili scene za kojese

objektivno ne moze reci da su ruzne. .

Sve ovo ujedno moze posluziti i kao odgovor na pitanje zasto magnetno oplemen.jivan.je uglavnom daje bolje rezultate negomagnecenje vode, barem-ako

se takav zakljucak donosi na osnovu nekih eksperimentalnih rezultata. Moguce je da je prilikom magnetnog oplemenjivanja povoljniji odnos obrisanih stetnih i korisnih informacija nego u slucaju rnagnecenja vode. Istini za volju, ni meni zasad nije jasno zasto bi to bilo bas tako. Medutim, s obzirom da se pri oplemenjivanju vrs: delimicno presecanje kao i delimicna kolineacija strujnica vodotoka i linija sile rnagnetnog polja, moguce je da to predstavlja odgovor. Magnetno oplemenjivanje vode je proces Cija je blagotvomost otkrivena eksperimentalno, kao sto je slucaj i sa rnagnecenjern. Ne mora da znaci da ne postoji prirodno pravilo koje se odnosi na najbolji nacin presecanja strujnica vodotoka i magnetnih silnica, kako bi odnos ponistenih informacija maksimalno ili sasvim isao u korist onih koje su blagotvome. Priroda ionako uvek zna sta je najbolje. Moguce je cak da postoji nekijo§ bolji nacin izlaganja vode uticaju magnetnog polja, nego sto je magnecenje i magnetno oplemenjivanje.

Sve ovo moze da bude predmet daljih istrzivanja, a ja cu biti veoma zadovoljan ako neki drugi istrazivac, zainteresovan ovim radovima, nacini koji korak vise u otkrivanju i objasnjavanju hidronickih fenomena. Do tada je i ovo sto znamo od velike koristi.

ani koji se ozbiljnije zainteresuju za ovu materiju mogu se svakako upitati da li se pozitivno dejstvo magnetnih polja moze objasniti samo pomenutom pretpostavkom 0 brisanju informacija? Licno smatram da takvo objasnjenje nije dovoljno, tj. da se hidrornagnetizam ne moze iskljucivo svoditi na proces brisanja informacija sadrzanih u vodi. Sma tram da je to osnovana pretpostavka, ali bi je pre trebalo uzeti kao posledicu jednog "sireg" procesa koji se u vodi desava pod uticajem rnagnetnog polja. Drugim recirna, cak i voda koja ne sadrzi nikakve informacije "osetice" magnetno "peglanje" molekulskih struktura i pretrpeti odredene izmene. Njena hernijska aktivnost rnoze, dakle, biti izmenjena cak i ako je prethodno bila infonnacijski "cista". Medutim, ako je sadrzala nekakve informacije, prilikom magnetnog "peglanja" one mogu biti ponistene. Drugim recima, "rupe" u elektrornagnetnoj strukturi vodenih makromolekula, stvorene prethodnim prisustvom rastvorene supstance, bice uz pomoc magnetnog polja "zaravnjene".

Inace, teoriji "rupa" u strukturi vode dobro ide u prilog i Benvenistovo otkrice da voda nece upamtiti prisustvo rastvorene materije ukoliko posuda sa rastvorom pre razblazivanja ne bude dobro protresena. avo su odavno uocili i lekari homeopati prilikom spravljanja svojih lekova, zbog cega bocice sa rastvorima oni protresaju i po stotinu puta. Vrlo je logicno pretpostaviti da se prilkom protresanja rastvorena supstanca ne same bolje mesa sa vodom, vee se njeni rnolekukuli bolje "uglavljuju" u molekulsku strukturu vode. Time se stvaraju pouzdanije "rupe", koje i nakon mnogostrukih razblazivanja uspevaju da deluju poput "sablona" i u pridoslim molekulskim strukturama ciste vode na taj nacin stvaraju nove, sebi slicne, deformacije. Tako se dogada da posle mnogostrukih razblazivanja cista voda pokazuje biohemijsku aktivnost, iako vise u njoj uopste nema rastvorene aktivne supstance. Ne radi se, dakle, 0 delovanju "onoga cega nema", vee 0 sasvim objektivnom uticaju, posto je rupa u necemu

realna isto onoliko koliko i ono u cemu se nalazi, odnosno onoliko koliko je realno i ono sto je rupu stvorilo!

Ovo predstavlja fizicki realno i objektivno tumacenje, slicno mnogim tumacenjima raznih drugih efekata u fizici. Stavise, takvo tumacenje memorije vode zasniva se na daleko razumljivijim pojmovima nego, recimo, cuvena Dirakova teorija 0 nastanku cestica i anticestica iz realnog vakuuma. Po ovoj fizikalnoj teoriji, cestica i anticestica pod odredenim uslovima mogu nastati iz realnog vakuuma (tj. iz praznog prostora koji u stvari nije prazan, vee sadrzi neuzbudeno fizicko polje), pri cemu ce anticesticu predstavljati rupa u vakuumu koja ostaje iza formiranja cestice. Za nekog ko nije fizicar ovo izgleda slicno kao i kad mu se kaie da iz neceg sto nije nista nastaje dvoje necega, od kojih jedno predstavlja rupu u nicemui Ovakvajedna izjava nema nikakve veze sa logikom svakodnevice zasnovanom na onome sto obicno nazivamo zdrav razum. Medutim, ova teorija je u fizici zvanicno prihvacena jos pre sedamdesetak godina (Dirak je za nju dobio Nobelovu nagradu) i predstavlja jedan od najpoznatijih primera predvidanja naucnih otkrica, jer se u vreme kad je zasnovana jos nije znalo za anticestice. Neste kasnije otkriven je pozitron (anticestica elektrona), a potom i druge anticestice. Dakle, iako neupucenima teorija nastanka anticestica izgleda skroz nerazumljiva i nerealna, ona je unapred pradvidela postojanje tada jos neotkrivene antimaterije. Zasto bi se onda nekom cinile nelogicnim teorije koje se bave neobicnim fenornenima vode, kad se one sluze daleko jasnijim pojmovima od onih koji se srecu u kvantno-talasnoj fizici? Uostalom, zvanicna nauka dosad nije stvorila nijednu teoriju koja bi svakom mogla biti shvatljiva i prihvatljiva.

Dosad same govorili iskljuCivo 0 magnetnim poljima koja se ne menjaju u vremenu. Takva polja se proizvode uz pomoc stalnih iii ektricnih rnagneta, s tim sto se ovi drugi napajaju jednosmemom elektricnorn strujom konstantnog intenziteta. Svako magnetno polje proizvod je kretanja nekog naelektrisanja. Medutim, ako govorimo 0 magnetnim poljima koja se menjaju u vremenu, onda je rec 0 elektromagnetnom zracenju, tj. 0 elektromagnetnim talasimao Ovi talasi nastaju kad se neko naelektrisanje krece ubrzano iii usporeno. Ako za napajanje elekromagneta upotrebimo naizmenicnu struju, proizvescemo promenljivo magnetno polje, iii bolje receno, u okolinu ce biti emitovane ritmicne promene magnetnog i elektricnog polja, koje predstavljaju elektromagnetne talase. Posto u kuci i industriji uptrebljavamo naizmenicnu struju, to prakticno svi elektricni uredaji i strujna kola koja se njom napajaju permanentno emituju eletrornagnetne talase, sve dok kroz njih protice struja. Najcesce su zanemarljive jacine, ali ih ponekad mozemo cuti na radiju u vidu brujanja, iii videti na tv ekranu u vidu smetnji u slici. Ovo se dogada kad se npr. ukljuci neki elektromotor koji nema odgovarajucu zastitu protiv smetnji. Inace, mnostvo raznih elektricnih uredaja, dalekovoda, transformatora, raznih postrojenja, radio i tv stanica i raznih drugih odasiljaca, svakodnevno ernituju vestacke radio talase u nas prostor. Ali, pored vestackih, postoje i prirodna eletromagnetna zracenja, u koja recimo spadaju razni kosmicki i Suncevi zraci, gde spada i vidljiva svetlost.

Utvrdeno je da nema efekata ako se voda izlaze rnagnetnim poljima koja se vremenski brzo menjaju. Takva polja dobijaju se ako se elektromagnetni oplemenjivac napaja naizrnenicnim elektricnim strujama. Stavise, moguce je ponistenje efekata magnetnog oplemenjivanja ako se vee oplemenjena voda izlozi uticaju promenljivog magnetnog polja, ili jacern izvoru elektromagnetnih talasa. Ovo takode moze posluziti kao objasnjenje zasto je magnetno oplemenjivanje i rnagnecenje vode povoljno za zivi svet.

Zemlja predstavlja diinovski magnet, sa prilicno snaznim magnetnim poljem. Ovo poljc irna svoje anomalije i promene, ali se u kracim vremenskim intervalima moze smatrati staticnim. Zivot se razvio u takvom polju kao sasvim normalnom okruienju, pa je logicno smatrati da Zemljino magnetno polje ima odredeni znacaj za nastanak nama znanih oblika iivota. Pored toga, razna zracenja koja dolaze od Sunca i iz Kosmosa takode su sastavni deo uslova pod kojima se zivot na nasoj Planeti sasvim normalno razvija. U svom neprestanom kruzenju voda ima stalne interakcije sa Zemljinim magnetnim poljem, koje u njenoj strukturi izaziva prirodne promene na koje je zivi svet naviknut. Pored toga, ovo magnetno polje sposobno je da u toku kruzenja i proticanja vode (morske struje, nadzemni i podzemni vodotokovi) "obrise" uobicajene kolicine stetnih informacja, koje voda usput "pokupi" u prirodnom okruzenju,

Problem se javio kad je sa industrijalizacijom i opstim tehnickim i tehnoloskim napretkom doslo do mnogo vecih informacijskih zagadenja vode, Istina, i danas u toku svog kruzenja voda uspe da se oslobodi mnogih stetnih materija, ali ne i "secanja" na takve materije. Pored toga, vestacki izvori elektromagnetnog zracenja dodatno informacijski zagaduju vodu i "zbunjuju" pozitivan uticaj prirodnog Zemljinog magnetizma. Usled toga voda je danas informacijski mnogo vise zagadena nego u proslosti. U postrojenjima za preradu voda obavlja se rnehanicko, hemijsko i biolosko preciscavanje vode. Medutim, kao sto smo videli, neophodno je i informacijsko preciscavanje voda! Vredelo bi vrsiti ga u samim vodovodnim postrojenjima, ali bi bilo jos bolje da se obavlja neposredno na mestima upotrebe, jer se usled raznih elektromagnetnih uticaja dec efekata rnoze izgubiti u.toku cevnog transporta. Nije, dakle, dovoljno sto su iz vode odstranjeni stetni sastojci, ukoliko nije izbrisano i njeno "secanje" na njih. To "secanje" veoma cesto rnoze biti i samo dovoljno stetno da bi ga treba- 10 eliminisati. U tome je osnovna svrha magnecenja i magnetnog oplemenjivanja vode.

Na osnovu recenog moze se zakljuciti da bi rnagnecenje i magnetno oplemenjivanje vode vee u pros lorn veku bilo nepotrebno, jer jos nije bilo hemijskih i radijacijskih zagadenja sa kojima se danas srecemo. Naravno, magnetno polje i tad bi imalo objektivan uticaj na vodu, ali posledice tog uticaja po zivi svet bile bi svakako daleko manje spektakulame. Medutim, danas je situacija drugacija, jer vodu stalno zagadujemo raznim materijama i zracenjima, S obzirom dajedna te ista voda stalno kruzi u hidrosistemu nase Planete, to se, bez obzira na prirodna i vestacka preciscavanja, njena informacijska zagadenost moze dosta povecavati, jer prirodnimagnetizam nije u stanju da je "obrise". Srecom, postoji

sasvim prirodno resenje. Ono se sastoji u prethodno vee opisanoj primeni magnetnih polja za brisanje stetnih informacija i dodatno oplemenjivanje vode. Takve uredaje mozda cemo vee u bliskoj buducnosti prihvatiti kao uobicajene delove vodovodnih instalacija i sistema.

Ranije je vee pomenuto da je Benvenist uocio jos jednu zanimljivu pojavu, vrseci eksperimente sa memorijom vode. Radi se 0 skokovitoj promeni nivoa bioloske aktivnosti "rastvora ", sa povecanjem stepena razblaienosti. Pri nekorn stepenu razredenosti bioloska aktivnost bi imala dosta visok nivo, zatim bi znatno opala, a pri daljem razblazivanju ponovo bi dostigla veoma visok nivo. Videli smo da teorija "rupa" moze uspesno da objasni formiranje memorijskih "kalupa" u slozenoj molekulskoj strukturi vode. Da li je ova teorija dovoljna i za opisivanje upravo pomenutog fenomena skokovite promene biohemijske aktivnosti pri razredivanju? Odmah valja reci da je odgovor na ovo pitanje tezi nego u slucaju same memorije vode. Problem stvara i cinjenica da se u tim skokovima aktivnosti ne moze uociti nekakva pravilnost, sto znaci da ih nije lako dovesti u neki oblik funkcionalne zavisnosti od stepena razblazenosti,

Bez obzira na izvesne probleme u vezi sa neobicnim promenama nivoa biohemijske aktivnosti na razlicitim stepenima razblazenja, teorija "rupa" nije dovedena u pitanje ovakvim anomalijama. Jos na pocetku knjige sreli smo se sa nekim anomalijama vode koje se kose sa utvrdenim pravilnostima vazecim za druge supstance. Takve anomalije objasnjavaju se slozenorn strukturom molekulskih asocijacija vode. Sasvim je logicno da skokovite promene nivoa bioloske aktivnosti pri pojedinim stepenima razblazenja takode imaju veze sa sloienom strukturom vodenih molekulamih sistema. Kao sto smo ranije videli, "rupe" u molekulskoj strukturi vode imaju elektromagnetni karakter i sposobnost da se "preslikavaju" u nove molekulske asocijacije, prilikom mesanja sa cistom vodom. Na tom principu voda pamti i prenosi biolosku aktivnost cak i kad u njoj vise uopste nema bioloski aktivne supstance. Moguce je da broj reprodukovanih "rupa" zavisi od mnostva faktora, te ce saglasno tome znacajno varirati kod razlicitih nivoa razredenja. Takode je rnoguce da je broj novih "rupa", zbog slozenosti molekulske strukture vode, deterministicki nepredvidiv. Drugirn recima, mnostvo mogucih interakcija medu molekulskim strukturama ciste vode i one koja vee sadrzi "rupe", ne daje mogucnost da se uoci zakonitost promene stepena biohemijske aktivnosti u zavisnosti od nivoa razblazenosti "rastvora".

Videli smo da je neobicno vazno protresanje razblazenja, kako bi ono sacuvalo svoju biohemijsku aktivnost. Vee je objasnjeno da se time pospesuje stvaranje "rupa" u strukturi vode. Moguce je da sem ovog protresanja izvesnu ulogu igra i vreme potrebno za "preslikavanje", Ukoliko je, saglasno ovoj pretpostavci, interval vremena izmedu mesanja i upotrebe "rastvora" bio duzi, utoliko bi i biohemijska aktivnost trebala da bude izrazenija, Ima pokazatelja da je i ova pretpostavka tacna.

Deterministicka nepredvidivost neke pojave nikako ne znaci i njenu neobjasnjivost, kao ni svako odsustvo pravilnosti. Ovo je pozna to svekolikoj savremenoj nauei, od kvantno-talasne fizike, preko biologije, pa sve do

drustvenih nauka. lake nije moguce ustanoviti strogu funkcionalnu zavisnost izmedu variranja nivoa aktivnosti i uticaja stepena razredenja,kao i drugih faktora, to ne znaci odsustvo svake pravilnosti. Jasno je, recimo, da ove promene u bioloskoj aktivnosti razredenja ne teze nekom posebnom minimumu iii rnaksimumu, kao i da nema nekih narocito drugih raspona vrednosti stepena razblazenja u kojima bi se aktivnost zadrzavala na nekom relativno visokom ili niskom nivou. Medutim, u slucaju "ciste" statisticke nepredvidivosti tako nesto bi takode predstavljalo realnu mogucnost, verovatnu koliko i bile koja druga.

Iako su homeopati rnnogo pre Benvenistivog otkrica uocili kolebanje efikasnosti pojedinih njihovih lekova, sto se rnoze direktnodovesti u vezu sa fenomenom kolebanja biohemijske aktivnosti razredenja, to nije dokaz daje ova pojava opste privilo. Razlicite sup stance pokazivace i razlicite stepene ovakvog kolebanja, a kod nekih one cak moze biti i zanemarljivo. Posto sve to zavisiod rnnogo faktora, najracionalnija je pretpostavka da ove skokovite promene nivoa biohemijske aktivnosti sa povecanjem stepena razblazenosti "rastvora" ne moraju biti uvek izrazene i znacajne, pa cak ne predstavljaju ni opste pravilo. Mnogi is!razivaci koji su vrsi1i eksperimente sli{;ne Benvenistovun, ali sa drugim bioloski aktivnim materijama, nisu uopste registrovali pojavu "skokovite" aktivnosti, niti su 0 njoj izvestavali. Uostalom, ipakje rnnogo bitnije otkrice samog fenomena dejstva "onog cega nema".

o prethodno opisanom fenomenu lekari homeopati ipak moraju da povedu racuna, jer se on ispoljava kod nekih njihovih lekova, sto moze uticati na efikasnost lecenja, pa cak izazvati i nezeljene efekte. Medutim, vreme je da konacno protumacimo i homeopatski princip lecenja u svetlu postavki hidronicke teorije. Vee smo rekli da homeopatija svoj princip lecenja "slicnog slicnirn" zasniva na opstevazecem zakonu rezonancija. Tako se izlecenje vrsi davanjem malih doza materije koja bi u vecoj kolicini dovela do istog obolenja koje se i leci. Razblazenja su uglavnom takvog stepna da se svode nafenomen pamcenja vode, tj. ulogu veoma malih kolicina supstance preuzima cista voda, zahvaljujuci sposobnosti da se "seca" materija koje je nekad sadrzala, U vezi s tim mnogi pazljiviji citaoci ce postaviti pitanje 0 saglasnosti objasnjenja hidromagnetnih efekata "brisanja" informacija i homeopatskog nacina lecenja. U hidromagnetnoj teoriji pozitivne efekte uticaja rnagnetnih polja na vodu dobrim delom pripisujemo eliminaciji negativnih "secanja", dok homeopatska medic ina na takvim (negativnim) secanjima zasniva svoje terapijske metode! Zatim, logicno bi se moglo, postaviti i pitanje da li eventualne pozitivne informacije ne mogu mozda izazvati negativne efekte, kad vee negativne informacije u horneopatskim lekovima mogu delovati pozitivno, tj. vazi 1i inverzije homeopatskog metoda?

Kao prvo, odmah treba reci da se horneopatski princip odnosi na obolele ljude. Kao sto smo ranije videli, smatra se da informacijski uticaj ozivljava prirodne odbrambene snage organizma, koje su iz nekih razloga zatajile. To znaci da se pod slabim uticajem inace stetnih informacija "budi" odbrana i reaguje u smeru izlecenja. Ovo se moze uporediti sa situacijom kad kradljivci udu u

fabricki krug pored uspavanih cuvara. Ako potom neko u prozor udari sasvim malim kamencicern iii skrene paznju nekim drugim beznacajnrn gestom (zvizduk, govor, itd.), cuvari ce se probuditi i reagovati tako sto ce pokusati da otkriju ko ih je uznemirio. Usput, njihova povecana paznja osujetice i namere kradljivaca.

Ukoliko zdrav covek, zivotinja iii biljka u svoj organizam unosi skodljive informacije, efekat ce biti sasvim drugaciji. Odbrana organizma bice nepotrebno uznemiravana i vremenom ce steci naviku na takva uznemiravanja, pa nece reagovati ni kad bude trebalo. Situacija se opet moze objasniti poredenjem sa cuvarima fabrike. Ako ih neko stalno bude nepotrebno uznerniravao kuckanjem u prozor, zvizducirna iIi glasom, vremenom ce shvatiti to kao necije bezazlene sale i prestati da reagaju na slicne situacije. Potom se moze dogoditi da kradljivci zaista produ i nesto odnesu, a da oni na eventualne sumnjive znake i ne obrate paznju, Prema tome, ako se odbrambeni sistem organizma cesto iritira i veoma slabim negativnim uticajima, moze se dogoditi da on potom ignorise i one ozbiljnije napade. Pored toga, treba imati na umu da cak i sasvim slabi stetni uticaji na zivu materiju cesto imaju kumulativno dejstvo. To znaci da se vremenom mogu sabrati i preci "prag" na kome pocinju njihove stetne manifestacije. Na kraju, valja reci da kod informacijskog delovanja na zivu materiju energijski nivo uticaja (signala) ne mora biti od znacaja, vee je bitan efekat koji ce informacija proizvesti. Ovo jednako vazi za negativne, kao i za pozitivne uticaje. Poredenja radi, uzmimo primer iz svakodnevnog zivota. Ako nam neko kaze ruznu iii uvredljivu rec, na nas ce to ostaviti neugodniji utisak (a cesto izazvati i odgovarajucu reakciju) nego kad nam se kaze nesto prijatno i lepo. Smisao reci, a time i nasa reakcija, nece se bitnije promeniti u zavisnosti od toga koliko je glasno saopstena. Sustina je, dakle, u kvalitetu informacije, pa se moze zakljuciti da je negativno "secanje" vode za zdravog coveka nepovoljno. Stavise, negativne informacije sadrzane u vodi nepovoljne su i za obolelog (najverovatnije i vise nego za zdravog), sto ne treba mesati sa homeopatskim nacinorn lecenja, koje se zasniva na strucnoj primeni odredenih uticaja, sto se mora posebno definisati za konkretne slucajeve. Strucno i pazljivo pripremljeni i dozirani homeopatski lekovi imaju, dakle, za cilj da pokrenu prirodnu odbranu organizma.

Sto se tice mogucnosti da pozitivne informacije izazovu negativne efekte, sto bi predstavljalo inverziju homeotskog principa, treba odmah reci da je ona potpuno neosnovana. Takva mogucnost nije nicim potvrdena, niti se moze zasnovati na bilo kojim postojecim saznanjima. Moze se slobodno reci da pozitivno "secanje" vode uvek daje samo pozitivne efekte. Razume se, mnogi pozitivni uticaji iznad odredenog "praga" mogu postati negativni. Medutim, ovde nije rec 0 "doziranju" uticaja, vee 0 principijelnoj nemogucnosti da neka pozitivna informacija sama po sebi proizvede negativan uticaj.

Medu dosad pomenutim hidronickim fenomenima, rnnogima ce se mozda najcudnijom uciniti sposobnost vode da "oseti" negativne uticaje ljudske psihe, tj. da delimicno iii sasvim izgubi svojstva stecena magnetnim oplemenjivanjem.

Nije momenat da 0 ovome dajemo objasnjenja, jer ce najpre morati da bude reci o jos nekim fenomenima vezanim za vodu. Kao sto cerno kasnije videti, medusobni uticaj vode i zive materije, kao i interakcije ljudske psihe sa vodom, ne dovodi u pitanje vee postavljene osnove hidronicke teorije zasnovane na elektromagnetizmu i slozenosti molekulske strukture vode. Ova teorija predstavlja sasvim dobru osnovu za dalju nadogradnju, uz pomoc koje se mogu objasnjavati i slozeniji fenomeni, poput uticaja Ijudskih misli i emocija na hidronicke osobine vode. Zasad recimo sarno to da uticaj psihe na vodu moze biti ne sarno negativan, vee i pozitivan, sto je od ogromnog znacaja, 0 svemu tome kasnije ce biti vise govora.

10. TAJNE OTOPLJENE VODE

Gotovo svako zna za neobicnu sklonost dece da lizu ledenice. To se

~'_'''''''''' M'''''''''_''';-"~_~''

vecinorn pripisuje decjem nestasluku, pa im roditelji najcesce izricito zabranjuju da upraznjavaju takvo zadovoljstvo. Strah odraslih sasvim je opravdan, ne samo zato !ito je unosenje Rrevise hladne vode u organizam nezdravo, vee i zbog toga 5tO su leaelllCe:-KOjeV1sena-hovovillill,granailla~ard~gde, cesto zagadene raznim stetnim materijama. Razna atmosferska zagadenja, poput dirna i drugih produkata sagorevanja, dospevaju u vodene taloge i snezni pokrivac, pogotovu u urbanim sredinama. Svi uglavnorn znamo zasto ne treba jesti i liz ati ledenice i sneg, ali se malo ko upitao zasto mnoga deca bas to vole, odnosno da li je decja nestasna radoznalost dovoljno objasnjenje, "t-:!i~ .. !2_~~iS3.,!g.~,?~ vo!jstvo_m:.oizvod ~?!~~.§1~,g-PtQg[?14'l pO~~3ja ~_a~!!2~~gQg..!Lq pnro!!noj potrcbl O}·g1!!ll.L;};t1.~b s tim sto Je kod odraslih taj program blokIran strahom ad negativnih posledica? Poznato je d.e,.JS;_)ll§liklLY.l1Q .. ps:lUas.anil:_.mllQgQ

c~~:..~~.2~.: . .;3~fJ.<?',E,'2.5Lg£i!:g),.?Jil1,,,

Na ovo pitanje nauka je pokusala da da odgovor jos pre vise decenija.

Dok sc jos nije znalo za neke druge neobicnosti vodcl_I}.~l£Jl;.!E.azi~~Ci s::..EL~t~ pos!~a ~~~~~il,!_g".nI)j,~~.;;;.al5;Q.L pa potom pono~otopi, nema istu s tnl~'!..12..fr:J:!:ll§!s.ilUlS.Qf;ji.a.'ikL,ka?..!!£j!.!iJf¥i1!.J;.ifJi"iiQ:~!.QJiJi1lJi.i¥J~iili_7i Postavljalo ~_pItanJe sta J.s"n.QY9JJD.ll£JL§,[E.~.fu,~tr1JltL~;JX,\LII.l.iit~Djti:da h struktura vode p'i:e7iii-:Zi1}eiija, ili ana koja nastaje nakon topljenja leda? Pokusalo se sa proverom na domacim zivctinjama, kojima su davane obe vrste vode, kako bi bile utvrdene eventualne razlike. Ono sro se na taj nacin otkrilo delovalo je zaista iznenadujuce: n£ .. §.(f'1J.gmgfl~JJJ._t!x..ot!nje kOl?J!:LJ?Jl£.21,9.£lJf!!E,W/}]fj.l!,.£r,k naf.{,~~q.~:,Cf!..:' ve£jJ.~}:§g!.I1.C!J?".~!~.,.,~:!.c;.:~Cjj.~" ~~cjI! .... tf!;,!'!.1f,.J!!1fi~.t 'J!/!LftJiJ.( 1Z. to~a .. se. moze lZVUCI zakljucak da otopl]ena vou31 u_£~~!lQ.!rL~.rnJ.:5.L\LlJll~.g~.Q,Ji<:J.St\(.O.., kao i rnagnecena. U nekim zemljama, poput Rusije, ovaj fenomen je do te mere pOz'i"iaraaJelis;; cak i u naucno-popularnu literaturu, 0 njemu se govori i u poznatoj knjizi "Zanimljiva hemija", ciji su autori ruski hernicari L. Vlasov i D. Trifomov (kod nas izdao Nolit, Beograd, 1976.).

U pomenutoj knjizi navodi se primer sajedne farme, gde su pilici pojeni obicnom i otopljenom vodom. Porod povoljnijeg uticaja otopljene vode u smislu boljeg prirasta, uoceno je da pilici mnogo radije piju takvu vodu kad im.je istovremeno ponuc!ena i obicna, Takva cinjenjica moie se jedino objasniti postojar:Jgn_.p,[jrodn02_jnstikta kod zivoti~i. koji i111 jasno uKaiUjeSta )e-QciIjE-ovo' za nauku nije nista no-vo;p"Osto se odavno znaoazlvotmJe lD.stiBlvno osecaju sta je za njih povoljnije, na bazi cega u stvari funkcionise mehanizamsamoodrzanja. Tako zivotinje razlikuju razne stetne i korisne uticaje, izuzimajuci jedino neke od uticaja koje proizvodi covek, pa za njih u zivotinjskomsvetu

ne postoji obrazac instiktivnog razlikovanja. .

Najobicniji puz "golac" (onaj bez "kucice"), rado se hrani pecurkama, ali nikad ga necete videti cak ni u blizini onih koje su otrovne. Nisam imao prilike da sam proverim, ali sam od mnogih ozbiljnih ljudi slusao da su videli kako bolesna macka jede neke vrste trave, nakon cega ozdravi, iako "normalnu" macku nikako ne mozete primorati da pase travu. Cudno je i to kako zivctinje uspevaju da osete opasnost koja im preti od ljudi, cak i ondakadje pretnja takve vrste da u evolucionom smislu nisu imale dovoljno vremena da steknu odgovarujuci instikt. Vrane, svrake i mnoge druge divlje zivotinje koje covek cesto unistava jer ih srnatra stetocinama, obicno se nece uplasiti nekog ko nosi motku ili lopatu, vee ce jednostavno "gledati svoja posla". Svraka ce mirno stajati na grani ispod koje svojim putem prolazi nezainteresovani pesak. Medutim, od onog ko nosi pusku uvek ce bezati i menjati lokaciju barem za dome! puske. Lovci dobro znaju koliko treba strpljenja da se obicna svraka "uhvati u nepaznji", Medutirn, vatreno oruzje upotrebljava se tek nekoliko stotina godina, sto je suvise kratko da bi evolucija prirodnim odabiranjem favorizovala one jedinke koje slucajno same nauce da se boje naoruzanog coveka. Svakodnevno iskustvo ipak govori da cak i do mace zivotinje uglavnom razlikuju sta je za njih dobro, a sta lose. Na ovo pitanje vraticemo sekasnije. . ...

Cinjenica je da_ot9J?J.iJ:..na voda povoljnoutice na Zivi svs_b usled cega je zivotinje [adije koriste ako im se'"uKazeTalCVapnhfa. Vldeli smo takode da isti zakljucak vazi i za magnecene i magnetno oplemenjene vode. Nauka je i ranije ovaj fenomen objasgjavala slozenom s!mkturom dzinoyskih ms>lekula v6ik Prilikom mrznjenja voda~~~~~. Kristalne strukture ledaDiliio~seraZIlKlij.ll_9AQ.~~~.~.2.j!.!:.al<g~ Iako su veoma slozene, i kod ovih struktura se uocavaju izvesne zadivljujuce pravilnosti. Da bi se to shvatilo, treba samo pogledati obicnu sneznu pahulju, iii, po mogucnosti, njenu uvecanu sliku. Pahulje takode predstavljaju zaleden oblik vodenih kristala, koji nastaje u atmosferi, a njihov izgled malo koga ce ostaviti ravnodusnirn.

Ako se izvrsi otapanje leda, voda nece odmah uspostaviti nekadasnji oblik molekulskih struktura. N_e_koYE.e:E:e.~e. __ ~~J}})c~r~vo§ellill.1frjf!~§.L\l tecnom stanjyji{:i(i.na one koje 'su PC!.~Loj_Cl.!!:.y11i~d.y . ._,Nauka smatra da takve ~ . ktuf~jJ.Qyoljl_1_ij~ clel!JjiI~l)?,.biQh~iPjjs~e.pr.?~~~,~.:t!.-z_i~!£l.g£~!li~nim!. Ovo je prihvaceno naucno objasnjenje, koje se moze smatrati dovoljnim da tajna otopljene

vode bude razjasnjena. 0.2jasnj~I}i~f~!!<:?_rr:!~l).<l_Q.topljeneYoAe_ni_~ c,~,IIlu neJ2E?~ ~vreSj~le~~I9ma,gl)~tn9jhid[Qn~£koL_~~9E!ji, .... o kojoj je prethodno bilo govora. Stavise, najverovatnije je da je dobar de~omena u strukturi vode, koje nastaju m~znjenjem i ponovnimodledavanjem, slicanonirnyro,menama kojese doh!: jaju 'magnecenjem' i magneiniITi._-opi~ii1enijya,pj~;;:' -Razlika je"u' tcime~to'- SU

promeE.~:E~~~6Eo.pil~~~._~~<;l~~L~~3y~~e.PLoE_~§Qm.p.gav~llje.i.P9I1lanj~ .. topl.o,te2.a

koamagnecenja 'elektromagnetnim interakcijama. I pored slicnosti efekata,

Iogicno je ipak ocekivati izvesne razlike. A1so.§~ .. gdled.L_YQd.~._~gja,jepIe mrzn j e~J.~,._s,a,9Ezala .. '.~s~.~al1je" na n~~~951JI!L~:pri§1!~tto r~~\Y9J.~llili~m.a,~~"tiii, mozese takode o~ekivati dace uprocesu strukturnih transformacijadobardeo tOgSadifaJaj)lti "obrisap", ali nema pouzdanih podataka 0 efikasflOs6ta"k:vog'

"brisanja" u poredenju sa onim koje se izaziva uticajem magnetnih polja. Zasad je najracionalnije prihvatiti vazece objasnjenje 0 povoljnijoj biohemijskoj aktivnosti otopljene vode.

Ja licno nisam uspeo da pronadem podatak 0 tome ko je prvi otkrio pozitivan uticaj otopljene vode. Moguce je da se u nekim kulturama za to znalo i u prednaucnom periodu. Takode mi nije poznato da Ii su negde uradena zvanicna medicinska istrazivanja 0 uticaju odledenih voda na ljudski organizam, kao i 0 mogucnostima terapijskih primena u savremenoj medicini. M~ill1_Q.,llLk0.i!. takvu ~odu I2!~Ji<?~~!.E_9_J1.iE!l9.!E, .. ~~~~~~~q .. P.g:f\8.YP.2~;}~.ti.s~j~, navodeci cesto ~ efelcfeKOjiSu u izvesnoj meri slicni omma koji Se POStlZU upotrebom magnetno

op I ernen j ene vode .13_l:!.'p,L~Q!}1.[,~Q,Y...Y~Ji~~~J:J_~1J.ti..J2.Qve~,'lQ.j§....QM?..Q,tp • .2!.:?lg-\ ;JLP~~1'}/!:,;, Zatim, korisnici o~J1.!i~!?:!:' V09~&~vo~'e ~~~~,%'.1J~.,QJ~m- j zarn cj#~ljf!_.J!.!f!!_~!..':!!i.~~e.:.,...S!?:,c:.,~~;~;",~ll~,~.:"~ .. J?~;'!?JjllQ")4ti.£fj.~!1lk,.,Q.P.l!JjJ!!.!1EJ._c)/ u ,

o~;!2!9!!q,: S obzirorn da je pozlt1Vl10'dejstvo otopljene vode naucno razumljivo,

nema razloga da Se surnnja i u njeno pozitivno dejstvo na ljudski organizam, ali se 0 tome ipak ne moze konkretnije govoriti dok ne budu obavljena opseznija medicinska istrazivanja. Inace, zvanicna nauka ni kod ot<?£liene vode ne nalazi mogucnost stetnog delovan/a. --- .------- ... -----~ -.-~~----

.__""'."U"~ .... '''''' ..... ,-.,~. "_'" __ ~._., ..... " ... ,.~._. __ .. '_, ...........

Podrazumeva se da voda ne sme biti zagadena, kao i da se po otapanju ne mora odmah upotrebljavati, dok se ne zagreje do temperature obicne pitke vode.

Svako moze da proizvede otopljenu vodu, kao i da je koristi po sopstveno j nameri. v Z~ ~~~~1:~~~~,~.~~1;!Q,9B:~.Qit~£,i?:~l,p.i1kY .. ~q,d,l!,Js:.oj~L~~~.J»£'~"~;,,~~l~sht~." u z.~y':y,~£.ll"ih za,!£l~~J'.El::.sglMJll..2I.L?~~C!!?~"_fr~~2.t;r3L Ne mogu se upotrebljavati staklene, keramicke i slicne posude i boce, jer ce zbog anomalije vode pri mrznjenju da se raspuknu. Najbolje je upotrebiti plasticne boce sa mogucnoscu zatvaranja. Ako se mrznjenje obavlja u plasticnim casama i posudama vece povrsine, pre rashladivanja vode dolazi do sublimaeije, tj. isparavanja vodenih molekula sa povrsine, sto ubrzava stvaranje naslaga leda u rashladnoj komori zarnrzivaca ili frizidera. Pripremljena voda treba da stoji u rashladnom aparatu sve dokse skroz ne zaledrN~;avnO;--n1fZIijei1JeSemoI~ob;;rtrT~po::" st6JeC1mposudam'a~i;"sp;;~I;~T~1eda, koje se nalaze u zamrzavajucim komorama frizidera. Inace voda se moze zalediti ina spoljasnjoj temperaturi, kad za to postoje vremenski uslovi. Stavise, PI]!posta~J!.*~r.i~9.112o:mZnj~::_~,T~~~ dati jos bolje rezultate nego vestacko. Pn tom se voda takode srpa u pogodne poSudeTJ.1'boee, koje'morajlt1:iltTctobro zatvorene, kako ne bi doslo do zagadenja smogom i drugim nezeljenim materijama, Naravno, takve posude i boee valja drzati na sigurnom mestu, gde ne postoji mogucnost njihovog pada. U tu svrhu dobre su zatvorene terase i balkoni, kao i zgrade koje se ne greju, ali ne i spoljasnji ispusti kod prozora i druga slicna mesta sa kojih boee i posude mogu pasti.

Kad se voda sa~YiE?311)s:4i?_l11o~~§~,Q,!.~p_'!.\L~e~1dJ22.~F!;£!:!'; Nije pouzdano utvrden vreii1ellsKi-peno~_~~~_~24~_c..):ly'a,,~.,:,gjs._tY<il?9~9.l~P_~l!i1b al4i~V!e Ije da 0I1.~ ... ~u~e .. YP'9..!r.etJIJt':Il(l_.Y.JQ~,ll_P_r.:::<_>g.s_<;t!~ .. ~_~kon _S~t_c:> .. s~J~st__§.illi.':2m.2.~!<za Otapaiije treba vrsiti na sobnoj temperaturi, nikako se ne sme pribegavati

~, ... _.~,.,.,~,,_,~ ...• ",,-J_'''''' ,. __ .c·.·~,····,-··-··· -.- .. ,,_ ',.-'-' ,.- '" ',-. .• ._'.;_._.,;o •• """".,._, .... _,,,".~, .• ......,,.:..~

''p~~'!.~t.d_,!(!fJL:,:"/()plj~f1j~~ leda pomg_s.1!_£~J8.~' stednjaka, iIi na neki drugi naC:in. Takode ne treba zagrevati ni otopljenu vodu da bi se sto pre postigla zeljena tem-

peratura upotrebe. Ot<?'p~~_y.g .. ~.~2[i~!i~~,~~I,1~~~. temp~E~~ilij.~"l<~<?:i~:l~u naj'0se,~<?5igQ~il.tiJ., u dijapazonu uobicajenih temperiffi'ira'pitke vode.JI.J;,.P9mcic.

takv~ ~v_~"~:~?~.~ce je~,e;!..~].a!i~ . .LL;;\~D.i.!ut~gjE.A~itaka.;. Kad se n~p~~~, dovorJ~~~. K<:!.:.S!n~.23~._~~~~.~~_i~j ... m~.~.~Ej£ .. Q!9.E)+~EF-Y2.9.~~.~~,,~z;}.S}~. "!nace,

zivotinjariia se otopljena vOda daje za pice na uobicajeni nacm, s tim stoje ni u

tom slucaju ne treba zagrevati. Ako se otopljena voda koristi .za zalivanje biljaka, takode bez zagrevanja treba sacekati da se njena temperatura izLednaCi sa spoljasnjom ternperaturom sredine u kojoj se biljke nalaze. Treba reci da se otopljena voda rnoze dobiti i topljenjem snega, pod uslovom da se moze pronaci cist sneg. Medutim, posto takva voda ima ukus kisnice, na koji vecina ljudi nije navikla, a cistoca snega je cesto problernaticna.majbolje je da se ne primenjuje otapanje snega.

'k" Re~;ll~~jJ?!.\!!l~L~l£1?wU£!l~~ .. <!9"2EL~;;£~1<?~:.: .. ~~ .. E29r,£,~E~1.~>.~! ..• ~.~~.a ~~~;fflrt~~i;~r~~8bi~'GIT~9~!!~1~Errf,IIde;';~~~'~r!!~'5~~~~1~s5fvffi¥~~~'tv~ar~~~~:

~~~~>~~~~.~~~~l~.o~~l~~'~~~~%~fl;~k~~L;~rgh~~r*~h~;~~~,~~"~~tit:~ifl ~ze gOvO~o~§}:;P.,M2L1!;:1,~i:2i;.I1E,\i"ii:"O""8·em'Uce biti reci ka-

snije. k;rb-'~fo sino"ranije videli, pozitivni uticaji magnetnog polja na vodu nisu nikakvo cudo po svojoj sustini, jer se veda ionako neprestano krece u Zemljinom magnetnom okritienju, u kome se razvio i ceo zivi svet. Ni2o~t.Y2-~~';1~tj~~~L!2!g.pljenih veda takode neJrlt.Q~,da cudi.jer su proc,~:>Lr_n~znj~riB.,.i"Q~QP~~i?_YQSl~" sasvii1rn!'ao'vir.'ep()ja~€·T)a nasojPTaiie·ti. Posta je'Zemija u sIIl!slukru~enj~ v<?d_e zanJore;;"'J;ist,rm;'To';1o-i~mo'sToj)odno'reci da na'nJoTneIDann'edne"kapr~6d~ koJa,p~d'o's·"tm.ogl.~~d.!!iL~~(2i1~u;qlIi:4~ng"To je sasvim norrnalna posledica kruzenja v03e i klimatskih promena na Planeti. S~~ tg tc:~?1~E!.~d~!!!xjjfJ.¥!§::d!!l priro~n~:,~~!,~Y:",~lf.O)"i'!Ja,,§%. r:f!:7:\llOiivq/. Prematome, ~fu~~<?,jE,},!g...9.tOJ21kI.l;a vodaIn}ao Rozltlv~n~~icaj n~zivi sy~t, posto i takva voda cesto predstavlja

uobi,~aE!i.{ffiIt~~:E~2:~~~2i:Q&1J~5)i,'~Jsl2:.~_~~.~~~~.!,,,9g~~j,~,. .

Jasno je, dakle, da zivi organizmi, ukljucujuci i_ljudske?fun~ci<?.ni~.!}ga baz~~,pmcesa ~~o,L~ffiB,,;Y~I~,,2£~Q.y;~,ri:Qs.Q.ilJJ.~!i~~:;ri;'Nag'k~llTI~ia

~,~eo~~a;J~~~;!v~~'~Vt~~,i~'~~1H¥: ns~t~~a~ft~'~{fa~t~~l~;~~~~~~

)lode:'TaKose·ne"iila~pouzd~0Iik~3&[ool9P..iJ]~:y'Qa';ttRY~-:ii~35Ii~~~

~om slucajuona aeluJe p0\101jl1lJ~ .!w ... grggIUlZ.'i\m o~_9!J,~S[le, ,cak I posIe znatno ··Quzeg·sfajallJa-oa'''p'reffiod~o'pomenutog jednogsata: P?em~ tome, ne mora se uvek pri ruci imati gotov led, vee se moze peneti i boca sa prethodno pripremljenom otopljenom vodom, sto se odnosi na one koji vole na putovanja da ponesu "svoju" vodu.

11. IH,NAMIZOVANA VODA

U prirodi prakticno nigde necerno pronaci savrseno cistu vodu. Sve vode sa kojima dolazimo u dodir sadrze rastvorene razlicite materije. Prisustvo raznih materija i mikroorganizama predstavlja osnovu kriterijuma valjanosti voda i sluzi kao osnova njihovih najrazlicitijih podela. Po tom osnovu vode se npr. dele na bakterioloski ispravne i neispravne, na "tvrde" i "rneke", na slane i slatke, na muljevite i bistre, na obicne i mineralne itd. Cak i kisne kapi jos u atmosferi dolaze u dodir sa raznim materijama i u izvesnoj meri ih apsorbuju. Jedino nakon destilaeije rnoze se dobiti voda koju mozerno smatrati cistern u odnosu na prirodne vode, mada cak ni destilovana voda ne mora biti idealnocista. Destilovana voda ipak ima cistocu koju mozerno smatrati savrsenom sa stanovista prakticnih potreba, pa se zato dosta koristi u medieini, farmaeiji i tehniei. Destilacija vode se nsi taka sto se vodene para, dabijena grejanjem vade u narocitom kazanu, odvodi do uredaja u kome se rashladuje i ponovo kondenzu-

j e. V?d.~".9??ij ena na .. <?".aj_na~~.~, ,~!,~.~"!2~."~"~2~~L.~:::~~?J~S,,,,~9j.~j,~,,J?r.:'R"2,~~P',8

sadrzala. " ,

""""'""~'"F;~neuski naucnik M. Viole odlucio je svojevremeno da ispitakako ide; a/no cista voda utice na zivot. Da bi dobio takvu vodu on se ni]~"o'sh)njo iirnf na-ttest11aeijU,-verj;pnbega<f'hemijskoj metodi. Voda je jedinjenje vodonika i kiseoniaka, a hemijska reakeija u kojoj ona nastaje predstavlja sagorevanje vodonika. Svako sagorevanje u stvari se svodi na oksidaeiju, tj. sjedinjavanje sagorevajuceg elementa sa kiseonikom. Sagorevanje vodonika je dosta burna (eksplozivno), zbog cega se smesa vodonika i kiseonika naziva "praskavi gas". Voda predstavlja stabilan oksid u smislu mogucnosti daljih oksidacionih proeesa. Ona se javlja kao jedan od produkata potpunog sagorevanja ugljovodonicnih goriva, zbog cega predstavlja sastavni deo automobilskihjzduvnih gasova (naravno, u obliku pare). Po hladnijem vremenu vidimo je kao "beo dim" koji izlazi iz raznih dimnjaka i izduvnih eevi vozila. Kao takvu, voduje nemoguce ponovo zapaliti, a time i osloboditi neku hemijsku energiju iz nje, Ovo bi trebalo da znaju svi oni "pronalazaci" koji pokusavaju da pronadu motor koji bi kao gorivo trosio vodu. Takva masina bila bi cist perpetuum mobile, jer bi energiju dobijala sagorevanjem necega sto je jednom vee sasvim izgorelo. Analogiju bi predstavljao pokusaj da se pee ponovo lozi pepelom dobijenimsagorovanjem uglja ili drveta - i tako unedogled. Ali, vratimo se pomenutom francuskom istrazivacu i njegovim eksperimentima.

Viole je cistu vodu dobijao tako sto je vOdoniksagorevao u struji kise-

'~', ... ,. ".'''' .... , ••. ~~ ... """,,,,~,,,,,, .• , ,~_ .• " •..•• ,.,.".,,,, ,._ .... , •• "'-O..._" ..... ~'". ,~ .......... ·-_~ ..... ~'"'u"".""'"""""'''''"'''_ ~0; ...... ""","' ......... ~~"'>l<lO"'.....,.""""',~.~"'j,t:."7;", .. ":,-.,.\l

oni~;. Nakon ~?~~en~li"clJ~J,ak().,~?Qijtml:'<yQ>~~ne"pare,n~st;lj.(llCl.J,~,J?8!R~.~?~1.~~~ voda. Istrazivac je potom u akvarijum napunjen tom vodom stavio punoglavca 1

ovaj je ubrzo - uginuo! Vreme do uginuca bilo je suvise kratko da bi se pripisalo gladi punoglavca, paje Viole posumnjao qa ~~g2.diloE..!9J!_2~ ta~sL'.:.~i nema rastvorro.<llL.kL~!1!,~~. Med~tlm> }a4.l~~!::..~£?::!.9.~<!~£~~~~~,~~12~m,~e pun~}_~~~~J.~~J?gpQ.Y!12~,Na kraju Je crorao na neOblcnu 1~J,~.1,~,,§l~,!~t~g{",§~.JJ} tak':_~~::' ... \f<?4QUJ" • .itlqiL ~1<''J,£~YJ/}i.,:r9Ef.n!,c!,;,." N akoninesee . dana sta jan j a na suncanorn mestu, u voduje ponovo stavio punoglavea. Ovaj put punoglavae nije uginuo, vee je nonnalno ziveo u istoj vodi i cak se potpuno preobrazio u odraslu zabu! Viole je nakon toga pristupio raznim eksperimentima iz kojih je izvukao neobicne i veoma korisne zakljucke,

Kao prvo, Viole ~~~.2 .. 9~;:.£~,~":11,!~~~~~)j}!',1!ir;.v,,gjJjX.~.,/iM~,~.Yf!!

za~!:'e.~.~~9 i~nt:l4.§J:£.( narocito ukoliko to zagrevanJe traJe(iu:~e vremena. Ovo

znati.·aa.!l~.i1iWJJ:~WEi.X9~~:,:.HmjE$~~~~~J~e~ko~t;ky~v~~~

izlozi Suneevlm zracirna oko mesec dana, onaceponbvo bioloski oziveti ..

~iole)e 'zatini i.ifVr~~(t~qkii:~g~~aKle."qlL,]lT[!§l[p§??~cij~ bila 2?lOlos~~:':::r.:va,._veom.!.~.?"::.:,~~ .. ~ko se .lz1021 ~~s.,,1~1f.a. O~ postup"'ii1<on je nazvao 71'mamzzovanJe vode 1 ~onstrU1saouredaj uz pomoc

koga sefarpostUp~T'iTIOz'7UbrZaiT.'~tim istrazivao kako ova voda utice

na razne poljoprivredne kulture, i dosao do iznenadujuCih rezultata. Utvrdio je znacajno povecanje prinosa, kao i raniju rodnost, onih kultura koje su bile zalivane dinamizovanom vodom. Tako je, recimo, rOd stocne repe bio povecan za 26%, a krompira za 6 do 10%. Zanimljivo je da se pri tom i sadrzaj skroba povecao do 23%. 0 rezultatima svojih istrazivanj, Viole je prvi put obavestio javnost 1968. godine. Od tada su i mnogi drugi istrazivaCi imali mogucnosti da proveravaju neobicne sposobnosti dinamizovane vode.

Videli smo da magnecene i magnetno oplemenjenevode gube znacajan dec pozitivnih svojstava ako se zagreju iznad 65°C. Benvenist je takode otkrio

da . v.r:.~'zabo!:!!.J:Jla." inl!!.!..~!l~ 0 nE:lfE.q_r!}.~Lpl?.Y..ri~u!.£::!!.,}:j,.r~h;l?lij~':.!!: aktivnih rnaterija ukoliko se zagrejedo 70 C. Kao sto smo upravo vldeli,"VlOfe

je naSaOJrazagre~~ic;,"f?J~~Y·ia?:I~:~:i:~~~r.::.~lYenu .. !?!.olos~ "smrt". Sve se, daKte,~s~Vlm lepo podudaral Slobodno moiemo reCi da vodu bio'tos,!i~!!EjjS!:.'!1P " kad je zgrevamo iznad 65°C. Naravno, postoje situacipaa ]eta' neoPhodno, kao sto je 't."UvanJe"nrallelfir'Okuvavanje vade zs bol~snikei decu, ili anda kad se sumnja u njenu bakteriolosku ispravnost, a ne raspolaze se boljom vodom. Prokuvavanjem se bakterije unistavaju i time sprecava njihovo dospevanje u organizarn. MedlltiITl,yoda. ksj.a."Dij,~"~~gr!E,y!tQ,~._UJ:?i91ost,9,.£L~~rni§J~j:"llill,8&2,,

h~t1'1ij~£i~'i~~I:~1~~'~~fo~!cfur. (par~.~.~~.~.'p'9_9 ... ~~1,g~g[u!?;je" .. i.~PEe;:<~~,"~,.

~~~~I'rf.O_:':~!J.""""'''''''''O! _

Otkriee pozitivnih uticaja Suncevih zraka na vodu, koje je Viole nazvao

dinamizovanjem vode, sasvim je u saglasnosti sa osnovama hidronicke teorije. Kao sto je ranije vee napomenuto, Sunc~v..J.Ps:~t~rzraC;~l1ja predstavlja nOWl~lno ra~il::c:i0l!:S?gk.ruf.~I,1j.,~.}:L£()lll~?~~~.~_~.~?~~: ()~T~"v;dIjive'svetiosii;'u iaj

spektar spadaju i termalna zracenja (infracrveni eraci), kao i hemijski aktivni zraci (ultraljubicasto zracenje), Ozonski omotac Zernlje predstavlja prirodan stit od prejakog ultraljubicastog zracenja, Infracrver.; zraei su glavni donosioci

toplotne energije, Vidljiva s~etlostornogucuje fotosintezu kod biljaka, a~tirne j Ianac ishrane i energetskihtiaiisfon11acijau ekoloskom sistemu·Planete·. Sas;i;:n

.... _" ," .• _. _ .' -',",'. ,- "c,', "._ •• _,_.' _,' . .' '.' -:.' .;., .' _ .. _':" .. ' -': " ''':-~ .',," .' _'_,",." • _, .' ,_ .. ".f'~" ·_"I,._ ....... - ... ~·-='..,....,.M"'"'

je lOgIeno stoj.ev()da, kao osnova iivota, takode prilagodena SuncevOIrira(lija~

ci onom.sjektru.· ...•..... ....« .. ".,.o.""~.. ,,,'n' .,. . ,,,,,C,_,,

Suncevi zraci S).1 ~l(!ktr?magnetni talasiveoma visokih [re¥;xepc.ija. Za razliku OQmnogihv;;sraikl"'"stVorenih"eleKtromainet~;h" t~l~~~,' mih'odlicno "razumeju" fine .~lektrodinamickestl1lktL!re rnolekulskih asq9ijacjj~'vpd;:

.,_ .• ""'~-'- ,~~~...,.:....-.,-.. .. • .' " :. ,.~ 'i;.;.,.."'.;, .... '.:i>1"'S",.-:iI .... ·,::-;·:r'.~.;·.l',~-·:--'· .,', .... "'. " :;;: ,"_ -' .. ".: _-;:",'; ;', ',"'_", 7", ., .• :_".'.:~,::,";:i·.':::,.:::"'~ ,',.-, ... ~. ,'~1".1." _,~~ ;.".,·V...."-·,, "~,,,.-.c_1I

Druglm reclJ?~; v~~ Js:~ji!JSijl!.!~~ ... E"~§]~S,~y.~"?JJ"S;,~!J~~,,a zl~oll~,E~2.~~l.~.~, takvu vO~.~),c~~19).a.tY,'O~~~~,!}J~<"'Sas't,!!!},.l~~/?l!:':9,d'!(! .. st().§.(':_§Y-~=t9J~PQ.,~1?,?:"(':.i N omia~ci .Ie .. ~~() .?~I~,g~ iC;."'yeQ.d~"'.§.,1!~"S#yi.rn,p~ffc~1)1a,.,Q8Y~qL .. QQ .. rP1:gm~¥¥"~,,J?j.~, rezul t\;JJ);l;.Jl(JVO IJnIJ.lm,tlt~s"~j(),ro"t~.j;J~~g.~,"~-a,.7.lX1,.sY~.t: Lo gicno je pretpostaviti

d~~~.n"~.~v!,,~r.a~i u. L~~~E~~~.il~!.!E.£l.~"~I~~im -~.~!}l~n!~m~L~9.~,"'uJIf,t?Jl"~,};ljr~t~f p.~I!:2.I[a,,~ .. R()f~?l1k, kOJ 1 ~J;'~,~e .. 2,g,gQ,Wil-~h.yU1.lJl>Jwn.~~CJ,J,S;I~Jl"'"'~~lt~!J.Jl.;Joglcno je takode 1 sto se na odredenoj temperatun taj poredak gubi 1 pre-

tvara u neku vrstu haosa, koji ziva materija ne trpi i ne razume. Tem:e~r.'Lt1;!r.a [la s}i can nacin. r~~ti •. L9JlQ.J12~0.s1,~,~~.",Y.lis~~1n,_mg,g!l~!.!l;ih l?.~~~"IJ~_"Y.Q_q)Jo

~~~~i~~~i~;j1t~~1B~~&~fi~g7nl~;;il:'*~~lT!a~~\~~~rrr

ce pri tOI?;~Y..9(j~j?,_g:~Qjti,.s.JJQ§.QlU1.?.JJ.J{.,Q.d.IJ.IJY,/1]JJs! . .li~i].£a. U .~~,~1L§lJ:.s~j£J~!£-j~, f

~~~~~;~9"~JS~(J~1l,§.~m .. ~t~J.~ '"~9.g,~U§r~::.~s':~,n"l~L~~2,~~~,.;!¥.r~~~~~J,~ .. ~~9~ I

.,.._.~,- ........... ~l .. ··,·--,v\

Cinjenica da top Iota rnoze narusiti prirodni poredak i povecati stanje

haosa dobro je poznata iz svakodnevnog zivota. Svima je dobro poznat rezultat pozara. Slika surne ili livade koju je opustosila vatrena stihija deluje krajnje otuzno u poredenju sa sumama i livadama koje nisu gorele. Toplota topi cvrste materije i prevodi ih u tecno stanje, kidajuci pri tom prethodne veze medu molekulima i atomima. Dalje zagrevanje j~s vise ce udaijiti molekule i na odredenoj temperaturi prevesti supstancu u gasovito stanje. Molekulami haos jednog realnog gasa ni priblizno se ne moze uporediti Sa zacudujuce uredenom strukturom nekog kristala. Prema tome, nema nikakvog cuda u tome sto i voda na odredenoj temperaturi gubi iivotvorni poredak. Oria tada jos uvek moze korisno da posluzi, a.li..~.!.1.;;!dtjll,)'b;LgiQI.Q.{l.:i..mll'siJ~,hi.xa-»~ll; Takva voda yjse..!!E. podrz~y~_JjY,9_U.y"e,.,gQJ~_JlU,l!~t~_,.Q,i!},e,mt~xg,1J.a, tj. ~.<l~ ... §,~ll~~"~lQ.~L~j,~!yy. Sunc~v.il:_~r.e.k,e,~ U prirodi se neprestano vrsi ovaj proces. U svom staln om knizeii}u voda dovoljno vremena biva izlozena Suncu da bi se izvrsila njena prirodna dinamizacija, tj. njeno biolosko "ozivljavanje", Priroda je, dakIe, s..e.m..e_~ regulisaia J?!.Q.S.~s..,.gmg,JJ)iz.a.c;,ij,G,.._¥.O.de,~ali je nje~~!.!!.ganJe ~unce.YJ.m~ zracill!.e,_~y~l<:._POyoljno,jer smo cesto u situaciji da koristimo vode za koje ne

mozemo sa si gumgsc1:l_.I~£i..Q,9-Ji.~!!~_12L2.£~E.:.iL~~5~E~L~,)J.lig,ll}~,£2~2li~1',::1i:y!2." '.'Y~~.

~\ tome je smisao dinamizovanja vode,

__,."""';<Jr"'"."""' ..... _ ... _,...,:."''''.''':w,~.,;;.'~''-''''''"".~l;;:~,;;,;;iJi.i:-''",'''''.,t. ... ''-'.,,;..i .... ~;t

. Termicka obrada namimica namenjenih ljudskoj ishrani smatra se je-

dnom od najnormalnijih civilizacijskih tekovina. Pecenje, kuvanje i druge slicne pripreme hrane zasnovane na upotrebi toplote, cesto zaista predstavljaju neophodnost. Mnoge vrste namirnica nepogodne su i nezdrave ako se upotrebe

u sirovom stanju. Sern toga, priprema tecne hrane i napitaka (npr. supe i cajevi) najcesce je nezamisliva bez kuvanja. Prokuvavanje sirovog rnleka, a ponekad i obicne vode, takode predstavlja neophodnost. Da li mozda u svemu tome ipak preterujemo? Odgovor je lako dati: savrerneni covt;k k.ori~ti t()plotu za pripreman~~~~gD SiD bi treb~~':'Saien1ladTe" u-pIt;'U1]~ole--rp6vrce"l(oje se moze jesti sirovo, trebalo bi da zaboravimo na kuvanje, pecenje i ostale slicne postupke. A sto se tice vode, iq}_2.il~0 uve~~:;:~~~~ .. ~~ .. t:l,1~£!!iik0!1;J,m~11t"y~y,.~}J VrSiI1~~jP',l:r_£qJ:~P.f!,metr;,~,p i t~£J2Jfo, n~gSLEil}~12,~,!1'<~ll,l1fu~0_::.,~i}:!R~)}L, naj boljeg caja!

-----oin;;;izovana voda ima pozitivan utieaj na biljke, zivotinje i ljude. U skladu sa postupkom koji je ustanovio Viole, dinamizovanje vode moze da obavlja svako ko je zainteresovan. ,Za~w.~~:h~J:?,?'~~.~9.~.~j;..PEiP.l~~1}j!LS~~.~.~,..J.'1~kl~:e posuc!£..cnpr;~~~,g1.~."L9,Q&.~)q kod kojih postoji mogueriost dobrog zatvaranja, Ka~ vodu ne bi dospele razne necistoce (poput smoga), dok bude stajala

~~""--;-"""'.'~'~"''":-'~'-'~~'''''~

na suncanom mestu. Podrazumeva se da voda mora biti cista i ispravna u hemij-

si(omlblcl~1k;~;""';mislu. PO~1!de seQ~!~e da stoje oko mesee dalla na me stu gde ~. ~ to ku dana d2Pil:?,tL.§.t9:,J;'1"[,§lmce.'d1:i.iaf9.va~·1Vfoi;:tse·~reclmo;-lZab"ra'ii balkon! tillogulZas'takljeni), terase i druga pogodna mesta, pri cemu se mora voditi racuna da posude sa vodom budu zasticene od moguceg pada. Ne mali a~_?,,}L.!()ku st~janja nisu svi da,I_li JJiJi,.§.)J.QSanL Efekti dill~mizovaIl~,a . .w~j8QW",~V leti ali 'se'"'cEnan17WW;ri]'t'~~de rnoze vrsiti i . llsyako'~~rugo':.Clbba -godine. ~mizovana-voaaaaJtpozTtlvne"a~kie«'tako"'"'i{G~'st~jaia'''2~~'mesec' nasuncu, uk011k'o'~EOc1n6c~n;Je"hil~t'zaW·~'",~~~.'Cak··i·s~mo"'nekoHko"dana'moz~"'b;ti dovoiji1O,; ;";;k'6m'srtti]libolJtneg~'k~d se dinamizovanje ne vrsi,

Primena dinamizovane vode moguca je u poljoprivredi, zapojenje zivotinja i zalivanje biIjaka. Naravno, za tako nesto najcesce treba obezbediti dovoljno velike posude od stakla, ili neku vrstu rezervoara nalik velikom akvarijumu. Ako se ne raspolaze takvom mogucnoscu, dobri su i rezervoari od neprovidne materije, pod uslovom da je bar gornja povrsina vode izlozena suneu (naravno, uz uslov da bude zasticena od dospevanja necistoca, pristupa deee i zivotinja itd.).

U dornacinstvu se dinamizovanom vodom mogu zalivati ukrasne biljke i.pojiti domace zivotinje. Pored toga, <bl:!,8L~?~aI1:~~~,~9.~~~(),~i.tiy.Th,?.gyl.~i.7.l,Il."~ 1~~l;_Eloze.,~?~~~§,~it.ij.~,~.J~i.£~kJJri P~~£.l,~!}J~.§:S~lt.\';,i.ll§..,Rtlil~,~J uko liko se ne zagrevaju lzna"a-65'°C) i odrz.el,~nj~Ji9!i~hj&U~!.J:~; Medutim. treba voditi racuna da se za vreme stajanja na suncu voda nije pokvarila u biolosko-hemijskam smislu. Otud je bolje dinamizovanje vode namenjene za ljudsku upotrebu vrsiti krace vreme, cak i po eenu slabij ih efekata, Inace~ako se din<VIIizo"ana '.'?da koristi. za obaf::Jj,,!gj~ Iicne Jugijene, I\1Qte, .. se·.i~,zQla~m~~l(.'O:ki~u.QA1!",:~i~t_Qm; ~.sf2.w~""prag' takv"og' taiDlazivanjif dosad nije utvrden, pa se zbog togamoze preporuciti da se sa takvim razblazivanjem ne pretera.

Pozitivni efekti upotrebe dinamizovane vode ubedljivo postoje i kod ljudi, ali zasad 0 tome nema detaljnije sredenih podataka. Nesumnjivo je. takode

S«()

da takva voda nema stetnih. dejstava, pod uslovom da je bioloski i hemijski ispravna. Ipak, treba reci da izmedu uticaja elektromagnetnih zracenja (makar poticala i od Sunca) i statickih magnetnih polja postoji sustinska razlika. Kad se ima u vidu da su novija rnedicinska istrazivanjapokazala kako je preterano izlaganje ljudskog organizma Suncevorn zracenju nezdravo, moze se zakljuciti da ni preterano "suncanje" vode ne mora biti povoljno po njene biohemijske kvalitete. Ovako razmislja?je je nl0zd~. suvise spekulativno, pa bi trebalo sacekati da opsetnijamedicinska isii~ziyanjao ton;edajurec.Dotadbi ipak trebalo imati na umu princip umerenosti, barem kad je.u pitanjii dinamizovanje vode za ljudsku upotrebu. Drugim n!cinia, sa dinamizovanjem vade ne treba preterati.

12. PIRAMIDALNA VODA.

Svaki covek sa najosnovnijim opstim obrazovanjem cuoJe·zaeglpatske piramide. Zvanicna istorija smatsa da suih pre visehiljadagodina gradili staroegipatski vladaoci, faraoni, da bi imsluzile kao grobnice. Cinjenicaje da su mumije faraona zaista ostavljane u piramide, ali seipak ne mot~ sa sigumoscu tvrditi da im je to bila jedina svrha. Ima dosta spekulacijana tu temu, pa i misljenja da je svrha piramida sasvim druga, ada su vladari jedino imali privilegiju da budu sahranjeni bas u piramidama. Nista manje ne zacuduje ni nacin gradnje piramida, koji jetakode obavijen vel om tajne. Zvanicna nauka smatra da su ogrornni kameni blokovi rezani bakamim i bronzanim riozevima (jerse jos nije znalo za gvozde), kao i da su do gradilista dovlaceni na nekoj vrsti sanki (jer se nije znalo za tocak). Sanke su vukli Ijudi desetinama, pa i stotonama kilometara, po pesku i zernlji, jer u b1izini piramida nema kamenoloma. Sve to deluje suvise neverovatno, ako se ima na umu da Velika (ili Keopsova) piramida ima kvadratnu osnovu stranice 230 m i visinu 147 m. I danas bi izgradnja jednog takvog oojekta predstavljala problem, ako se uzme u obzir da je u Veliku piramidu ugradeno 2.300.000 kamenih blokova prosecno teskih po 6 tona.

Ima dosta onih koji smatraju da piramide 11 Egiptu nikako nisu mogle biti sagradene na pomenuti nacin, Mnogi istrazivaci tvrde da bi rezanje kamena bakarnim nozevima i njegova vuca po pesku na nekoj vrsti sanki odneli toliko vremena da bi gradnja piramida moralatrajati vekovima, cak i kad bi citav staroegipatski narod bio angazovan na tom poslu. Malo je verovatno da bi neko preduzeo takve poduhvate. Neki istrazivaci smatraju da su graditelji piramida (barem onih najvecih) znali kako da savladaju silu gravitacije, pa im onda transport i podizanje kamenih blokova ne bi predstavljao nikakav problem. Pri tom se pominju drevni tekstovi u kojima se tvrdi da su staroegipatski svestenici

=raspolagali nekom vrstom stapova, kojima bi po potrebi kamene blokove oslobadali tezine) Veruje se da se pod pojmom svestenika u to vreme podrazumevala svaka vrsta vrhunskog strucnjaka, kao i da su ti neobicni stapovi predstavljali sprave za proizvodnju antigravitacionog polja, najverovatnije zasnovane na bazi neke vrste kristala. Medutim, sve teorije 0 nameni i izgradnji piramida, kao i nekih drugih gigantskih gradevina nastalih u starim kulturama, uglavnom predstavljaju spekulacije za ciju verifikaciju nema dovoljno ubedljivih cinjenica. Hiljade godina uspesno cuvaju mnoge tajne.

lako nema jasnih odgovora na pitanja u vezi sa nacinom izgradnje egipatskih piramida, vee odavno su uocene neke neobicne pojave u vezi sa tim gradevinama. 0 tome je napisano dosta literature, kao i rnnogo popularnih tekstova. Tajne ovih neobicnih gradevina nisu predmet ove knjige, vee fenomeni

sn

vezani za piramide kao geornetrijske oblike. Unovije vreme ra~Wl:kl~Jl.2,~.~ll~ •. r_:~~k~, fc?!.t!!.QIQgtJf1~ koja se ba'!.!.!!!~£qj!..rn feo<'.!2!,~rijskj.h Jorrni n£l_COve_E..,kao 1 n~~i\l1J ,i.ne~iYU,Ip_Cit~9j1!:"~e. Iako se jos uvek ne moze smatrati zvanicno prihvacenom, ova nauka ima sve vise pristalica u krugovima akademski obrazo-

van~. istrazivac~: O~.Il?:,r:o .. po~~"z..~~~et~_.f.2~~,£!9J;';~i;"=,~~,~£j'! ??. u t~r~~~~

J ra~lt~ ..wJ!!.~tp.!.S.J.~ .... , .. ;.,f< . .o .. _.r.m§~.t! . .!'!l!P'.,_g.!=. e.~?_.i na rF._ h;c.~t~ .. c;_'2.!2.. ~~~. a 14u.,~~~pE,~.t~ . . .!?~~':',!_~.Y!,_V~~.~~,.B~,£.~~l~YU_!E£!.~),~,:. OV_1Jl.~f3Jl£.:Sgu.J'$~111Y.1J4' al.!......

negatlVlll. Prema tom shvatan,Lu, oblici gradevma, preC!_meta 1 pnr..oglllh obiekata

utl~-;~~~YQ}t!.glcQrrnu::rpri"toiii·n;o&igi~~z~~~~s:.~~!~t;.X~icIs~~~mij.§~~ big!8~~e~~~~,9:Jjl!.gLi,-p~.ib.,.o.l.R~~.~!s:.,;, Zivi svet nase Planete raz~io ~e pod takvim uticaJlrn~ ... ~ao .. ele"!entirnqpr~r_o.cinof;_okr-yz~njp: P£~l?lem"Ji'~A~~!J~, coveka, u 'prvom re'au iato'sfo,Je on'lzgiilJl'()'ve6l"(feo'iJ1stiktivne sposobnosti \!a.

Ut§~j~5291i~,CiI)r~J?9~?~j~l:ii~Ii§lS~kaoTzbog~tog;~tos;:;'mrlogiObIiClll-;;';;-e'-"

menorn ljudskom okruzenju proizvedeni vestacki, tj. covekovom aktivnoscu, a bez vodenja racuna 0 njihovoj formoloskoj sustini, F..9.!lll8}Qgij~U~1tgi ... ga..t~,~ uticaje prou6 i klasifikuje, kako bi se oni koji su stetni elimiiilSciTCa oni korisni

-~~._".~,~",...._ - ~ " , - ''''"'~'-'.''' "-.:" ..:t""N"~"-"""""""4';"'·'''W''''''''''--''''·:'"''''''''-'''''.''''' _ _'''''' .. ~",",,,,,,,",,''~' __ ,.,:,...,.,; "..__, .. --...--_

maksimalno upotrebili. .

.,<,c'_·""~~"d;~~sl1.ij;~:~tv,[1.~1}.9..!9ilJ.,&j£~H.,£!kQ,t£~'"~~1!.[gWslloski uti.caji.

Mogue~J~dase ~ni svode n~j>?,zIl?:te fiz,icke inter:akcije, ali~.D_~!<2_j3~!,l;:~~, nepo~D.atQ,fizickQ pglje','ili"zracenje ne~e peotkriveIle energije. Da uticaj geometrijskih oblika moze imat(~asvT~~"i-eall~i.i7liTtJru-s;dti~~,'inoze se naci osnova i u zvanicnoj fizici. Prema Ajnstajnovoj opstoj teoriji relativnosti, gravitaciono privlacenje se objasnjava na geometriskoj osnovi, tj. zakrivljenoscu prostora i vremena. Prema ovoj teoriji, nema smisla govoriti 0 nekom praznom prostoru, jer materijalna tela svojom mas om, kretanjem i rasporedom definisu svoj prostomo-vremenski kontinuum, tj. njegovu zakrivljenost, a gravitaciono privlacenje medu telima nastaje kao posledica te zakrivljenosti. Pr~~Aen<2."l1a. jez,i~_,~ya.kodneyice, to z!1<lfig'!.l:?ql_,!q)elazala-ivJjujl,/rle~to st.c:.§._q.'!!2R.£.~j}!J.Laf I?£§L9E. ali ~J:::,q ~f1;krivlj(?11._9§'(!1(?~g.,!epostQjg_r5.egpl::r)j!y9c!i§(]s)dmJ:?.qJq/.Lg!E; vita:.~tict1J.!!!_Ef..c!_U tf:.!j!!}P, na ~2..gq_s,e..PlsJJjva_Q.rgg.1Ji?-ac/j,qJve.!4.EJ:JjJl-fJ:::.. sterna, gaI:!ksjJ.a i.fitavogSvernira! Medutim, ovo neslaganje Ajnstajnove teorije s-are;gikom zdravog razuma "obicnog" coveka, nije smetalo da 'ona bude ne sarno prihvacena, vee proglasena i za jednu od najvecih tekovina ljudskog uma. Razlozi sujasni: opsta teorija uspesno objasnjava neke pojave i nalazi potvrde u naucnom posmatranju Sveta, pa ce kao takva sluziti dok ne bude zamenjena boljom.

Logicno je pretpostaviti da geometrijski oblici mogu uticati na svoju okolinu, a narocito na zivi svet i ljudsku psihu, ako vee geometrija prostor-vremena moze proizvesti jedan tako rasprostranjen i "opipljiv" uticaj kao sto je gravitaciono privlacenje tela. Poznato j~d,t~ivamaterija oseea_ca.lf.i.gg~ .. J:l!jEil.:", je koji se u cisto fizickom smislu"Uopste Ile mogu opazaii. Nabazi toga moze se zasriovatrml§TJenJei~~~1QEiii'~loIk1.:@faiL_inf;!'!lq,cji.~.~()g.!Era_kJ_!.!.~. barem aJs..~,~~~,!icu,_zj'y:~,I1:lateJ:ije. To znaci da, kao i u slucaju memorije vode, ne moraju imati konkretne energetske uticaje na biohemijske procese, vee mogu

inforpaci.9_I}9..ikl_Qy,atiJ1,a pco[Zqme()~vija,J?J.aprocesa u. zivoj materiji. U prilog ovakvom razrnisljanju ide i cinjenica d'lce.§yJjucii rai1icit6'piiJern~-iYlza· uticaje 912El£l~ kao i da natakveuticaje ~azl.iiit().Ee(.lg.ujH.)ma oriih kojTma'prisust\!o "'nekog predmeta smeta'na taj naCln sto izaziva neku vrstu neobjasnjive nelagoouest), koja ptestsje tim se predmet udaJji. Dmgi, medutim, nece na takav predmet uopste obracati paznju, niti osetiti bilo kakve promene. Pri tom je iskljucena mogucnost sugestije i uobrazilje, jer se efekat moze registrovati i ako osobe nisu unapred obavestene kad bi sta trebalo da osecaju. Mnogi ljudi imalisupri- 1i~ .. d~,9§.t.~S~ ,§.!~~'!l1u~icajpre4!pe.te, a da .PEeth()~l1() .. nis,~,.!lL~~.~li,3:!:l>.~~~~.£B.! tak\!(}g uticaja. Istina, stetni i korisni uticaji predrneta ne mogu se uvek svesti na tormoloike'efekte, vee ima i drugih fenomena na kojima se mogu zasnivati takvi uticaji, 0 cemu ce biti reci kasnije.

Vazno je, dakle, istaci ~_<;._~~,~g.sUjg9j .. l~..eKsh~.l1K[qE~9JQi!s~..llJ.i.s9k , .in.q[lliq~a 11Jg,.§to ~ .. ZJla£L~_s.e. •. ~e.}1}2g11\lSP9~t~.x!!i!$Ii!,~\hu,I]~.~qHr!lY"f'£.r:?£i!JJ4.. kLg,s.Wk~.~.tetl1Lh.L!s.9,J.i~!!.L~.,QQli.~a. Takode je vazno znati da kod takvih utica-

!:J.£~?,~~~r~~~{jI~:iM~<ii~~~~~~~i.iliJ~.E~~d~~t~D~:~f~iI~~f~

~._StCJ!'p: S druge strane, l2£zjli:!Jll1..§.1fP}iq_p~_{~!..pqj9.££.CJu?12je'!!E:?!.!.~qriE!L1.l£rmoJo.~k.!h.Y.1J£aE., a b{()l~J!:E£iJ?fpdgr,gI!:.i11 u(i.c,ajalspjL,~1:!ltet1JJ. Ovo je.;2l2,~talom,

~~~:~~~rf~~~d ~~~:'V6b~~Foi~'3~~~"~fr:~]J~~~~~rij~~B;~~*i1k~~

fizikalq,Qg!Qi\1QgDajy.~rova,tnije 9.1iskipsiheie.".!:j!!J,,~(I~~mnf,··moguca"j~_r:ii~ov~

) ehrn,Ul'l.cjji)..pct!1e!po...n:z.yere. Uoceno je, naizne, da i onda kad je neki .2..bn~.

(1/ ~~~jk~~it~~~~p~2¥:eoJ~ ~~~Y~~'f~()rv6~fen~i~1~~slctt~~*mf,~r;f~~ ¥f£fora~16'

uticaji mogu konstatovati i objektivno, 'L!llihO'::.9~,!;lti~tv9".X~"Z.lic.)tO~$~~~§'p'2.Uiti n~sobe k~je "podjed~ako prihvatajJ...E..0stoianj~~!~t!caj~, ali pri tom~edna smatra da ce ga osetiti, a ~!y':ga.lpoE~q,)? ... rJ.§.y~::.u:..£2.L~!ittr:/l~.J~ln£.~ll..f2rI mo.!2.skog uticaja ve.n:!J.e da mu nije J?,.odl'£~ll!.Jored toga, sumnja u formoloske

uti.caje delovace slicno kao i kod magnetno oplemenjene vode,Jl_w}:irl:J,.,<ff; dejstvo takyih llticaja, sto moze biti dobro kad su u p~uticaii, ali ce jednakob'ifl b'ioIGrano i dejstvo onih "blagotvomih. Najbolje je za neupucen~

) o~.o.9u da se uticaiem fofII1i .'!.£Este ne optereeuj5Jj. da.J2r.ihyata~i.!n_2gll2.2§!

t ~~~fffi~~:~~Jf~~~~;;iff-l<lI.V.,!~,£:-~~Oj _~_:~~~!ko9l~~ Ti~e ce s~

\\ ~-7i!ate:princi~::rfjitiV~Rf{¥. ima,.2.E.!!~g}!!f,L~!!f!f.£!/-1:1gjb}1..!!.p~-f

I nJu dru.¥istet~.o cemu ce biti govora I kasnije, Sumnja I neverovanje u\ I postoJanjeti.eKog fenomena koji moze imati kako stetan, tako i koristan uticaj,

\ ponekad sarno prividno moze da zastiti od takvih uticaja, ali ,ee zato redovno

odbiti i one koji su blagotvomi. ISl?£~ygjkj~~Q!i1:J.'y'~§,IJi~_.PoQ.s,toj~~Q.g, ~~~rw~~~t;r.Qx:~wj~i~ .. ,EJ~~9jLl'n:t:~.cl!:~~1!!!.a~s.cJ.JJj ego~~tualno

~~---""'~- .

. Prethodne kratke napomene u vezi sa uticajem geometrijskih fonni i

osnovama formologije, imaju vazan znacaj za izlaganje koje sledi. Sto se tice

84

kvaliteta uticaja pojedinih pravilnih geometrijskih tela, !:lad~no je da upravo oblik piramide ima izuzetn?_pq~it.iYrl_o. 4f!j_~.t}:g.l'}q~ov,~k(l in}egovu ps!~u_ali i /'ILl oStaTr-'Zivl svei.:-p-ttniid·esetaK godina sira javnost se veoma zainteresovalaza' f€Ci"an neobi6an pronalazak, patentiran u Ceskoj jos 1?50: godi~e. Ceski inzenjer K. Drbal otkrio je da se u piramidi-iia8;njeli'6ro(tsii.J;op6r~1, drV~ta ili ~ekog dru:'

gO(P'<?J?i:1!:.9gI1:1~t~:nTal~~::~ii~.~le .. ia.:: ·£~ij~.n.'j~.jz .. '._il e .. D "sa.m. O .. d _ s ~b.e .. ", n .. a.ostr.i!, .. i11

Potrebno je ~~ cll::'.~.].Q .. m.QgL;£m:y.1!,.n,\t),,~9~?j tr~e~ni . .vi~ill.~.i>irimig~",+

rr:::!.!:E-,Q,"9,~~D~,:!l.~.,gJI]..9Yt:,· .. , Iako efekat naucno mje bio obj asnj IV, pronalazak Je 1 prihvacen i do danas ga je isprobalo rnnogo ljudi. Uz pomoc piramide nozici za brijanje zaista neuporedivo duze traju.

Medutim, nije se stalo na pomenutom otkricu, Brojni istrazivaci sirom sveta e~s2.:!L~~?t~~1i_s2:l._~_'l£i,[..~IE!5.\.elD.imsf()J~tjI11s+j .. pri ... tow,.qtlqili,!TIIlo¥_<:. ~?J}_<1!lli!s;.~ .. RQiR:Y.~;~ U novije vreme za sve to zainteresovala se i sira javnost, pa je u proteklih desetak godina izum ceskog pronalazaca postao veoma poznat, s tom razlikom sto vise nije sluzio sarno za "ostrenje" i cuvanje nozica za brija-

~f~:';:~~~~~;~~~~~,i :.:,m~~

~ objasnja!~~_~~.~,_Ilj_en~~J.p~sobnOSCU;~!:::.~J.~J?2.~i.tiY!!.~.,0~.?1,~;~k~_?!i~.~i~?'l

! ~~~~:ir!S~~~9~~i;fPif;{~~;'~'~;;~d;t!~~~fi~'iI!;;}s~~~J?~{e~~\i~~iJe°(~~

1/3 visine od osnove) danima nece raspasti na uobicajeni nacin, vee ce sarno da se "mumificira", tj. sasusi na neki neobican nacin, Ove i slicne piramidalne efekte moze svako da proveri, sto su rnnogi i ucinili. Rezultati ipak mogu izostati ako se piramida nalazi u objektima sa dosta metalnih konstrukcija, u geopatogenim zonama (0 cemu ce kasnije biti reci), u blizini snaznih izvora elektromagnetnih talasa itd.

J ed~~2j_I?:~'?:l}j,rpJjiyij i~. p'i:.~?~ln_ih,,,~,fe~~!<l)es,t:,"~?b,~~~j ~ RJr'!.l1li~

dalne voTe; 0 cemu ovde u stvan I jeste ree, a dosadasnje razmatranje 0 formo-

10skTi11{piramidalnim efektima treba da posluzi kao uvod za neupucene citaoce. \

~~~~:~~Tilfi~d~o~~~g~~E:~{t:~~~~~Qa~::~I~:Jt \

s:.~~Est~~tn~ koje se, kao sto smo vide li, ~.treel~i~r;,~~. \ visme mere no od osnove. Naravno, voda za OYU svrhu treba da bude hemlJ.§kl I

__....,....."""Q>I.;;.~ ... _:!t;O,"".,...,~'"".,,..,~... .... ~ .... ~......,,_- ... ..-.... ....... _.,._,_,..._'~_ "- ....... ..,

bioloski ispravna.

--'""Posuda za drzanje vode rnoze da bude od keramike, stakla, eventuaIno

i od plastike, ~~.::.~.~_i~?eg~~~,tLIE!~a]n~ . .E.9.~£l.~. Moze se, npr._upotrebiti i obicna casa koja moze da stane pod napravljenu piramidu. Kao materijal za

piramt9~.,T2.~~~().1~~.g,LtUs~tl~m" d~o, staklo, ~~EE.~~~asti62.:~:!' q, ali bi trebaloizbegavati n~!~lE.~. De_1;.~~e.p.i<!.e nik!?Lt~,~Jlasemoze napravff.L~~E.I2£.:9§.i§i~~:rtije ~u~~!l~i~.:-:2.!jE2, CV!~.~. Isp~ pirarnide '?

voda treba da provede Od Jeonog' 00 tn dana, mad a lleki IsirazivaCi' navode i

..... , .....• ,.- , .... " , ...... """""~",,,,'o.oJ;"~",,_.,,."""-'''~'':-''''''''If'':''_''·-_'·'''''''':''''''''''''';;;C_~''~!i

znafii.9.Jaaee (npr. tri sata), ali i znatno duze vreme (reeimo sedam, pa cak i

.... __ - ~" .. ,,,,,,,,,,,,.,,,,,,,,,,,,_,,,_,,.,,,,,,,,,=,,,. _. • __ ,",_.._~."'-'I''''''''''''''_:':'''''''''''''_''''''' ..... =:uo~

rnesec dana). _ - .=--:

/'---""""

Uticaj iramidalnevode llg~Qjijk~, }.ivotinje iljude veoma je blagotvoran. Ima osta n;Zliltata istrazivanjana biljkan;aTiivo11n3ama:-pIE..~rrr~£.rf"'

"isk~Y2..J?.Q.zjti~~.;., Problemi sa koriscenjem pirarnidalne vode za pojenje ~otmja i zalivanje biljaka cisto su materijalno-tehnicke prirode, jer su istrazivaci i ostali korisnici takvu vodu dobijali u malim (kucnim) modelima piramida, pod kojima se obicno moze drzati sarno neka oveca casa, Na taj nacin tesko je proizvesti veIike kolicine piramidalne vode za poljoprivredne potrebe, ali je ona u te svrhe ipak koriscena, uz registrovanje znacajnih pozitivnih uticaja. Mnogi su pojili piramidalnom vodom kucne ljubimce i zalivali ukrasne biljke. uocivsi pri tom njeno pozitivno dejstvo, uvek sa konkretnirn podacima v pospesivanju rasta i razvoja, kao i drugim uporedivirn pokazateljirna uticaja.

Uticji pirarn~~~aJ~~ ~~9.~,~~;:Ji.~fE.~~22~,}2! . .Y.~2~iv_ni. Istina, tu nema koIil<fetillE pOKazate'lJa 0 inogucnostima terapijskih i drugihmedicinskih primena pirarnidalnih voda, jer bi takve podatke mogla da daju sarno strucna istrazivanja u nadleznim medicinskim ustanovama, Medutirn, ni zvanicna medicina ne moze osporiti cinjenicu.~~Eirarnidalnavoda ne maze imati nikakav nezeijenTejeFCiCS'dIUgestrane,"cilli koji'suTe''i(oristiliYa-pice-;spfavljanje hran~ i"iiapifi:ifa,kao i za obavljanje licne higijene, govore a citavom nizu pozitivnih uticaja.

i . fi!e,~idalna,,:,<?c;l,~._ •• ~._.p[yEm_£~itl1_,~~spasta~ij.a!liJf..,.R§i.h~¢k

_~,!~v'}_f}Jl!t~J..i!opefuL~ .. £!_{i!!'..~!!gEij.Y._}l~~f!:!!;:_'!i!!_!£'T:}!Eif12IJiniliI1£ll2jg. O~e pav~cava otporno~L,!._a; ... ~l!..~LlJ znacajr:c;j_!!!:.~!..L~,!:-qZJ.:Y.£~; Sve to skupa verovatno utice na kompletno stanje ljUc1SI<og organizma, zbog cega se oni koji piju

pirarnidalnu vodu osecaju sveZijin;:~_~~c!rq~ij~:'!'! .. Lg!J1ijJ.,n:. zaooavijanjesvakodnevnih poslova. Pored toga, uz_;r.£<?~re..tmpi~~IEi~al?e .. ~Jl~~"~~,PR~~~~~. ~~",2~?liL~, re~Hfl.ti, .. kako ,Il<l,pIanu. ~'2t~.!ekt~q£,!!h, ta~2-~LI2f_J2Q!Jli.../.l.~£~jh ~15flyn~. Studenti koji su pili pirarnidalnu voau lakse su savladivali gradivo i bez narocitih problema polagali ispite, a sportisti su postizali bolje rezultate. Ima i onih.j:gji tvrde da im je.Q9sp<;.~i1ajzl€¢f".nj~_r~znih obolenja, narocitQ~oni.h koja se:-medi~lnskl~e~eno: ~~si{ivaju na!1eI:\:no~r i p.s1h<?son~~koj b~T 6 efIk""asnosti ovakve vrste primen;;'piramldaIne' vc)dene m~i~'se"govorr'tibez potrebnih medicinskih istrazivanja, ali je cinjenica da takvu vodu svako moze da koristi bez stete. Prema tome, ne smeta cak ni ako oboleli uz uobicajene lekarske tretmane i terapije piju i piramidalnu vodu.

v' I~ko. se I?o~.e,~~.d izj~;'~,.l) .. ~5~ __ ij_~na~.,.,~~sno.s.ti .ra~1;L~lter;£~h

nac~n~_~~£emli_gIaik.o ITI9gu.pnpls~tI<c§'l!g,~!llU.arn.~p~, cinjemca je da postoje i oni koji su koristili pirarnidalnu vodu ne znajuci pri torn kakve bi efekte trebalo ocekivati, ali su efekti ipak bili pozi.ti'0i u znatno vecoj meri ne~ostq ~e moz~<p_ripi.~<lt.tcistojslu8aJiiosH:Ne~kodiJi~ost"ijednostavrro'pnpremaiij~:p~midalne vode- dovoljan'sli"'argument da je upotrebljava svako ko zeli, pa se sve cesce desava da je piju i lekari, izjavljujuci i sami da ima pozitivne efekte. Inace, mog~~_ejt:J_1J1e.~anjY.E.i.raI~idalne ,:,o~~_.~a.9!>i.~_!l0m, ukoliko se ne raspolaze dovoljnim kolicinama, aliIl'ije~I)Ouzdano utvrdeno razblazenje pri kome ce se pozitivni efekti umanjiti iIi eventualno izgubiti. Otud se preporucuje da se sa

razblazivanjem ne preteruje, ili da se one po mogucstvu izbegava kad piramidalna voda treba da se koristi za pice. Sto se tice upotrebe za licnu higijenu,tu se moze izvrsiti i visestruko razblazivanje, posto se uglavnom ne raspolaze dovoljnim kolicinama piramidalne vode.

Zagrevanje takode stet!l9~J.!tiG}; na efekte koji seAobijaju gr~anjeIIl y_ode

• ..~ _ . .,. ..• ."._,:-"""''''~ . ..,;t~'':t, ... ~'' .. ':,....~ ... .,r., ---'""''''';'~''';''''_'''>''''':F'''''t''''';'''''' .... '~' ... : ... ' ,,).,.,,~.,'_' ." ~"'--f"" 1 ..• ,'.:-,'-' .." ',f' .,.,-;_ . ·-~":-"",f.-.:.o;,o., ....

U piramidi' "Nema pouzoamh podataka na KOJOJ Je temperatun "prag potpune

'e1iiiimacijesvojstava piramidalne vode, ali se pretpostavlja da ce na temperaturi od 65°C i takva voda izgubiti znacajan deo svojih pozitivnih svojstava. Zbog

t~ga ~ozem_() ~ . .!..eE1p~e.[.!~~_US92..E.tt~~Ld~m.:.v,?~"~.,s~a.!,r,!'lti .. gnmi~wp koju n~

i~R~fo'lJ~~Ib;";~:~~i6fl;~,llij~~oJ~i~~n1~~~t~~~~"'~f!,*:~;~

perature, snaznijih elektromagnetnih zracenja itd. Moz;._~,e~?Rl'ltr£llLQ.,it<~q,u treb.~,,ll.zimati iz pir~~~~'!?-~9,~E~Q!l,2.~()!~ebJk. alise .E}.9..~t~S~_l:9l.~llY2~,£~. ona sac~vati znacajan deo syojstava satima, a verovatno i danima nakon uzi-

manj~ ~ii1i~.mTi~.~ '--"_'.+r-~_ ..• "";,.,".,,,",~'''.<",_ _- --

Inace, kao i ostali piramidalni efekti, ovaj fenomen ce .takode biti znacajno iIi sasvim onemogucen ako se piramida nalazi uzgradi sa rnnogo celicnih konstrukcija i drugih metalnih uredaja i predmeta (pa cak i kad se.nalazi u blizini takvih objekata), ukoliko je smestena u geopatogenoj zoni, ili u blizini jakih izvora elektromagnetnih talasa. Takod~.k._l!Q.~no i_Iso~q g!~.~d,alne vode slablEJil::.i potpuno iz.~~t~j~l.~pozItIv~_.;:f~Jcata_~~ proizvode, koriste it se nalaze u njencij])lizini osooe'l(oje u njena svojstva izraiav~j~

rir:j;_T!J::i1J:ljJiil~:_-'!:.iii-C;Saj!!.ijqZ'if;~~I.!l~7jjL~lJ£gEtivnih misli i oseeanta. Medutim, 0 ovome ce kasnije biti vise reCi.

Mnoge citaoce ce svakako zanimati kako bi trebalo napraviti piramidu za dobijanje piramidalne vode. Odmah valja reci da su za takve potrebe (kao i za druge piramidalne efekte) istrazivaci i korisnici najcesce pravili maketu Velike (tj. Keopsove) egipatske piramide. Verovatno je tome doprinela cinjenica da je, sem najvecih dimenzija, za tu piramidu vezano najvise neobicnosti i tajanstvenosti. Za kucnu upotrebu obicno se prave makete cije su gabaritne (geometrijske) mere manje 500 do 1000 puta od originalnih mera Velike piramide. Dozvoljeno je svako umanjenje, stirn sto mora biti istoza sve mere

piramide. -

-u poznatoj knjizi "Tajne piramida", autor Dragan Vicanovic navodi niz zanimljivih eksperimenata sa maketama Velike pitamide. Daje .se ipojednostavljen postupak za izracunavanje elemenata za samogradnju piramide. ~ bi s~ dobila ivica osnovice, potrebno je usvojenu visinu ornnoziti bro 'eml 5708, a

?~E~:li.?.~:~.~l~ices~~!~!~~E!£ornnozi?roj~~ 1 :.494~ Za:nm JIVO

je da autor kao moguCe""irui1eriJale za gradnJu ovakVih pIramiaa navodIgotoVQ

sve sem ogledala. Medutim, ima istrazIvaca koji smatraju da sem ogledala treba i'Zbegavati metale i njihove legure. Posto su za samogradnju metali ionako nepogodni, ovo pitanje mozemo smatrati resenim .

. Pos.toji j?Jj~~~~~~!,~,,",§.e n~.Er~i piramida za ;2E~~::~~,~"}!E~t~?_:;,

bez uzimanja u obzir dlmenzlJ3. Vehke piramide. Ima osnove .za pretpostavK'U da

. -'~'-",-' .. -. - . ~~"-"""""""-"""""-"~"'".,-~., .. ,.."...-"",.,.", ... , ...... "_-; ....... ~ ... -''''''k~'._._._

ovaj drugi nacin odredivanja dimenzija moze imati za rezultat cak i povoljnije efekte, barem sto se tice pirarnidalne vode. Td.E,!ta~~.!!J?}r2.wi1~~k<?jJ2iib..b:.t£~ kv~ .• Q.gJ...QY,.t<,Ly'"i.§iI1.~...xrh\!jm.2j,!:U.I1,~.1~;lQ.Q.l},~.2"cjEos,,£0:!.'!:.£.fJJ'!!!!!~ ~azem.o_ da su dYe. duzine u odnosu zlatnog prese!~ •• f!k!;t,,~,~ .. ~jr yece 1 manJe odnosi

pre§:.~g§[?:uiinlE.1£JiQlsim·ayec'!..~~~.~.~Er;,T!.~2r 'O~ odn05Se

lako izracunava i on priblizno iznosi (618 (to je inace iracionalan broj, sto znaci

da ima beskonacno mnogo decirnala i da se ne rnoze izraziti u obliku razlomka). Ovaj odnos nazvan je zlatnim jer deluje najskladnije, zbog cega ga umetnici, pa i inZenjeri, rado koriste kad god mogu. Inace, uoceno je da i priroda neobicno mnogo "voli" bas taj odnos, jer su prema njemu cesto uredeni odnosi medu merama i velicinama prirodnih pojava.

. N a .<?_p_i.~':l!i_!.1.~_~.!.~ n;.?~1! .. _,:~,~,.,gg?itj,:, .. gy,e._,}l2!\i ...... RiI.,!gllg_~~£gtl1_q"

.E!:,[!!.'!!!:.~~.", kOG k£i~ S~_~!~£ii~JLq.9)J<:\'.g,~J~J~IPJJ.§..Ygi~~,~yi c,~~J:.e ~al1g,rg.l]1 1 ,gI8" kao i "astra ilatna piramida ", Cija vis ina se dobija tako stg.,~~_lliygj_~.~ ivica osnove poillnozifaktqXQJ:u .. m8., .. ,In~e,-QiCbi"se-naiirnviIapiramida treba milti;po-;e'dusvojen-eduirit'e ivice osnove, duzinu njene bocne ivice, Piramida je u stvari ~s·mn~'~na~oc1~Eet;n'Tde-iiilfui:··~d~akokfaj(afrQU""la~ osno-Vl:i',o-;e-:'~

_, l ".~ _.,~ ".,.".'''~''' .. , ''W"._,., .. J~ ~ ~ __ ,,,,,,,,,~.~~ •• g.(... J __ .~~

dst~'!.Y~ .. £,::£c.~_!?~pg'ye p~r~,TEj,g~-I a d~_g,~~gyE. st~9"!:i£~Ct.r.\l~~11'r.tt~.!!n:Jl~,l;!,J1Q'£1l! L'(!.~e .. pit;!wiQe. !S@~y~ _t~kv~_~~~~. tr:?JJ~l<:t.i~e~.,££" pogodn~0,i&~ potre~.t;I.?_,!~ .. j,:."s~.T.?c~.p<]j!'!LiEll,!?8.~~:'l,;J?1ls;.1f~ru.L1.l1t.hCl.k~w..~~~"J1lr~id~2:I.s:~.<?1~~.~,_?>sE2..:,~,£.r:.~,:~L1$D~,~'a~II];~.:. Da ~~§~~t.\Lg,?1!~12~,!~e,b,,~.R;iJ2!:~~Y$k. t~. d~~Il1:11;Ylceos,p.o.~<~.P~~~gU,sl~."}},~"~~n..~vu,,.£~,~,:.,k.,?,.r;.~!2}1\k raspolozivog mateflJiIa itd. Ivicu osnoveobelezavacemo sa a, VISITIU piramide sa h, a bocnu ivicu

piramide sa's, kao sto je to prikazano na slici l l.a, Visina "tupe zlatne piramide" bice, na osnovu recencg, h =;;1\1),618, dok ce visina "ostre zlatne piramide" biti h = 1,618 . a. lake cemo ovako tacno izracunati visine obe verzije piramide, to nam za samogradnju necekoristiti. Da bismo napravili trouglove

./ '" ~.,,,,,,,",.,,,,;.'.o>-,,,.,,.- .. 'i" •.......... "'.'~ """"",,,,.',,",,,.;,~~,,-,,,,,,,,, ._, ,""._r .-.~

b)

a c)

Stika 11

koji predstavljaju bocne strane piramide, moramo .izracunati njihovekrake, koji,

u ~.!,,-~~lpl'eGsfavlja:rllDO-c11e~iYi9~jJii:ilrIi~.<:!~,Q1ill~I~i1i.:.sIQy'Q:P.i's'~-'ba bihpo-~tedeo \

problema one koji ne stoje najbolje ni sa osnovnim geometrijskih izracunavanjima, izveo sam za date slucajeve "zlatnih piramida" odnose izmedu usvojene duzine ivice osnove i bocne ivice piramide. Prema tom racunu, zaokruzenom na tri decimale, bite u slucaju "tupe" piramide s = 0,939 a, dok ce kod ostre piramide biti 5 = 1,766 a. Na osnovu mera a is mogu se nacrtati i izrezati cetiri jednaka trougla, kao na slici ll. b, koji ce predstavljati bocne strane piramide. Ako se pirarnida pravi od hartije ili mekseg kartona (koji se lepo moze presavijati), sva cetiri trougla mogu se izrezati zajedno, u obliku mreze koja predstavlja ornotac piramide, kao sto je pokazano na slici 11. c. Potom samo treba dobijenu ravnu formu ispresavijati duz zajednickih krakova trougla, a dva slobodna kraka spojiti lepljenjem, kako bi se clobila gotova piramida. Inace, siljak piramide ne treba zarubljivati. r

.' Formologija piiamJd~ smatra za veoma povoljan geornetrijski oblik,

sto jS. sU!2rotno nekim verovanjima. da. one predstavljaju negativne sirnbole. ? DOkaz''d; su"i';;k'v'a-veroV'a~ j';l';eo'snoviinaprectstavIjii"i'C!l1j enlCada '~iuuVeITKml " religijama piramide simboli boianskog, a crkve i drugi hramovi razlicitih religi-

ja obicno imaju krovove, kupole i tomjeve koji podsecaju na piramide ili kupe,

sa zavrsecirna okrenutim ka nebu. Medutim, valja napomenuti da formologija smatra bitnim i poloiai u kome se nalazi neki geornetrijski oblik. Tako ce piramida okrenuta nadole imati cak i stetne formoloske uticaje. Pored toga, smatra se da

se .r?~~~.~~11_a,}I1L"p~!~_r.nid_~~~L~,f~_fjL, EQ_s titl!.,\}~9_ .. § e.,. JiQ~8ge:~fr.Ili!:~J?IL~;PI4i

okrenu paralelno stranarna sveta, pri cemu se po mogucnosti treba posluziti i

kompasom.·-·-_"--··o_"--,,,",.,'-"""'~"~"" ._ .. _---- .. -.- -.---."' .. ,,' .. ~ .. , .• ~ .. -'-._- -'''' ~ .. -=-,.-~ ..

----· .... Poi=usalo se sa raznim objasnjenjima pirarnidalnih efekata. Radiestezisti

su L~~£;.s,.~1l~e:i:;;'\l,pj."\,J9E::~~?19,gij.e . ~~_~~~~J5_~!~~,~,"t~~~.~lLls,aoJlt~lRi~ktar ~!'~~J.a clJaJiz~(::.!S,?>.~_gmLmle .. I]l~rlg.y"a III mje poznata, al!...~~g.'!~~1}:Jt

ma~r]':U!l .. <:1.m!..utiS,?ji_.1)Q#i!,LYE.Q.l~ n.~.~~~i..'::.r::9.._¥edutim, do danas su se na tom poljii stvari ipak znatno izmenile, pa se takvi fenorneni mogu objasnjavati na konkretnije i naucno prihvatljive nacine. Ima hipoteza da se uticaji oblika svode na narusavanje strukture prirodnog Zemljinog magnetizma, sto moze biti kako pozitivno, tako i negativno. Postoje misljenja da svi oblici, od elektrona do

kosmi.S~ilJ.~,?j.~.~.~,!a, s!y'~r .. ~j~J?~.ni~,ti~~E~~.0~9S;g}1]li9i~_geo~Elakose'

na nivou mikrocestica ne moze govoriti 0 jasna definisanim geometnjskim for-

mama u klasicnom smislu. Naravno, takva r3ETIis~ja najvecim _delom se zasnivaju l1a,sp~1o,l1acija~a, ali se ne moguOdoaciti kao naucno nezasnovana.

l!ti_caj(l1:J1ik,an,'cl.Y.()c:lu ,moze se svrstati u hidroniQ(£Jg]J,{}J!J.f!J:L. Ovo otvara mogucnost da se takve pojave'tumace u sklopu jedinstvene hidronicke teorije, sto pruza mogucnost da se i za formoloske fenomene stvori naucno za-. snovana objasnjavalacka osnova. ~~oze ~iskJi~_Ci!L!pQguC112.§t daslozene mol~!g:!.ls.K(;; __ a~.~j.@.c:jje. _v_osle__i!!_l:a j~_t?Jj}SU,!~"~1l..2~$..tlli::~2~.!L da i po~~m...~~~Lt!., strukturi .Zemljinog magnetrlOg polj a, stvoreni prisustvom odredeIiiIi geometri jsKih obllka;-iTIogu '1Zazvati -prom~;;e u njillovoTeIeKtro(finam~FoTsTrliFtUri.

~",.,,.,.,.--_ •. ~' -- _. '." •• '_"._"_ .. _." ,_., __ , •.. ". ~ _,"'''"'''' .. ,'·,'.;..;r"-~.r ',,_ '''' ''' ,.._ .. ,~'' .. ,.,,..,.,

Uostalom, videli smo da prema osnovamajedinstvene hidronicke teorije i oblik rnolekulskih struktura vode ima znacajan uticaj na biohemijske procese. Posledica toga je pozitivan uticaj magnecenih i magnetno oplemenjenih, kao i otopIjenih voda, na zivu materiju. Za hidroniku nije, dakle, novo da oblik i struktura imaju biohemijski znacaj, barem ako se ticu molekulskih asocijacija vode. Logicno bi bilo da isti princip vazi i kad su u pitanju uticaji nekih drugih formi na samu vodu, sto se uz pomoc hidronicke teorije moze protumaciti na osnovarna racionalne nauke. Uostalom, ako vee prihvatamo da "rupe" u molekulamim strukturama vode mogu svojim oblikom vrsiti realne uticaje na biohemijske procese, logicno mozemo smatrati i da odredene geometrijske forme takode mo~

. - - - - .. ~--.- . .....--- .. -- .. - .. ,,-' "" .. '"--,..-- .,_ .. _,,-._--

uticati na te inace hiperosetljive strukture.

_-,_.", __ ~."_"_' ,.. .,." ," .~., -_'., ,'" ,"., ..... ,..,,.- __ ~ .. ~,,',',...,.._;.-\l.;.>'IW .. ,·e;~.'_-; •• ,..,.,..,..,,,....,·~""

13. ELEKTROLIZOM DO ":lIVE" VODE

e.!_ektri E._~3_.P.!:2XQ<:lJjjy'q.~Llrl~talg_~~~!1i'y"?':.~~_ n.a_g,gl),Q.cillim elelfln@_rna,koj~_s7,E~r~z~ }:l,.pjihovgj st(ukmri 0rganizQ_vano Jg-J!l11l1j~_ tih.~l~hr_2J;l?:,._1s~o nosilaca . elektriciteta, predstavlja .. el~kt!:!~nl! s~rtlj:u. Da bineka tecnost bila provodriikelektriciteta, u njoj se takode moraju nalaziti naelektrisane cestice. U teeno~~I!l_~ tak:'e eesticepr~?_~!.~'y)j~j~jont. koji ~a~t.~i~ra~l~g?c!ill:m, (disocij~ jorn)' mol~1~1,~_~~t~~E~tiu:~~~!?1P!j,_l!!~I.~lClil~,koji ce u svojim omotacima sadrzati manjak ili visak elektrona, te ce prema to!?:1ebitil?QzitiYI1oili.J.lsgati~~_ naelektrisani. Ako se u rastvor urone dye elektrode, od kojih ce jedna biti pnkjT~Zena'na pozitivni pol izvorajednosmeme elektricne struje (anoda), a druga na negativni pol (katoda), doci ce do kretanja jona prema elektrodama. Pri tom ce se negativno naelektrisani joni kretati ka pozitivnoj, a pozitivni joni i ka nega~ivnoj elektrodi. f.~~Q.ces nizl~~~EL~_r~~!::,~t~b.t.\_~l,lR~!a..nce ili'i~9£i~~tvarae§l, koji se na ovaj nacin ostvaruje, naziva se elekiroliza.

-.----~ .. -~--.-'---...-......,

r- Potpuno cista v,9da..illj.U2:t;QXQQnils;" Ako se u takvu vodu urone elektrto-

de prikljiicene"na'!zvorjed"'nosmeme elektricne struje, elektricno kolo nece biti zatvoreno, tj, struja nece proticati. Medutim, ukoliko u cistuvodu dodamo malo sumpome kiseline, kuhinjske soli ili neke druge supstance kojau vodi disosuje na pozitivne i negativne jone, protok elektricnestruje biceuspostavljen. Medutim, posto vode sakojima dolazimo u dodir nikada nisu hemijski potpuno ciste (osim destilovartih),to one uvek u manjoj ili vecoj meri mogu daprovode elektricnu struju, Narocito je zani_ll,?:Ui.yo .. sto sepritQIJL~r~L e!~~'!.r_C!.z!f_~y"£d...u njenarazlagahje navoaorifRJ-kis~T!i.k, kao hemijske elemente - od kojih je i~injena. U tokUpro'cesa-eiektrolize vode, kiseonik se u gasovitom stanju izdva j a okop9?iliVnoilaeTeKlrlsane' elektrode (anoaef'cfok .se ':VOc1onlk-i~aYi].a oko negadvnenae_le1c!!fs~iie_~lekt[()_c.I<:(katocjeJ Uz potrebne mere opreznosti, postupakelekirolize vc;de izvodi se hiko u najosnovnijim laboratorijskim uslovima i predstavlja jedan od osnovnih eksperimenata u nastavnim planovima hemije za osnovne i srednje skole.

Sarna elektroliza vode nije predmet ovog razrnatranja. Ovde je rec 0 jednom neobicno interesantnom 20stupku koji se zasniva na elektrolizi, a za koji su se pre desetinu godina zivo zainteresovali naucnlci, KaolSjra:-jiivnost, u Rusiji i jos nekim zemljama. Rec je 0 POs~l9.!.9.9_~,ijanja "iive" i "rnrtve"-vod.§:.ele_l£tr<?YE,£~i,T~_P.1,!!e_gL. Odma11treDanapomenuti aa su ovde nazivi "iiva" voda i "mrtva" voda upotrebljeni u drugaCijem kontekstu nego na nekim drugim IDeStima u ovoj knjizi. Tako, recimo, treba praviti razliku rzmedu elek1!21j_~~_Js.e "mrtve" vode, i one vodekoj9-je_:f:£lgrey~naj:Z:!1,9EL§..~:g, a koj_£l.i~.}!-,bi"q.!o'!.ii!q!!1. smisEtlakode smatra "inltvom". Osim toga, u daljem izlaganju isti termini takode<:ebitikilllscenn1li1ekim drugacijim i opstijim znacenjima,

Najprostija aparatura za dobijanje elektroliticke "zive " i "rnrtve" vode prikazana je sematski na slici 12. ana se sastoji od elektricno neprovodne posude (najbolje staklene), termornetra, odgovarajuceg ispravljaca napona gradske mreze, grafitne elektrode koja predstavlja anodu, nerdajuce celicne elektrode koja predstavlja katodu i vrecice od neprornocivog platna. Staklena posuda nalije se obicnom vodom (recimo iz vodovoda). Nepromociva vrecica se takode napuni vodom, navuce na anodu i dobro ucvrsti. Potom se anoda zajedno sa tako pricvrscenom vrecicorn uroni u posudu sa vodom. Katoda se na isti nacin uroni u posudu, s tim sto na njoj, naravno, nema nikave vrecice. Vazno je napomenuti da ne moze biti upotrebljena vrecica od plastike, ili neke druge nepropustljive materije, vee od nepromocivog platna, koje dalele ne propusta vodu, ali je propustljivo za jone. U posudu sa vodom takode se uroni i tennometar .:

Aparatura pripremljena na opisani nacin prikIjuCi se na izvor jednosmerne struje. NajboIje bi bile upotrebiti neki akurnulator iIi ispravljac sa niskim izlaznim naponom, iz cisto bezbednosnih razloga. Medutim, ruski istrazivaci su pronasli da se bolji rezultati dobijaju ako se upotrebi jednosmema elektricna struja istog napona kao i naizmenicna struja iz gradske rnreze, tj. 220 volti. avo znaci da za takav ispravljac nije potreban tranfonnator, vee treba sarno upotrebiti dovoIjno snazne ispravljacke diode, koje ce naizmenicnu struju iz rnreze direlctno pretvoriti u jednosmernu. Medutirn, tu se vee javIjaju odredeni problemi. Da bi se takva aparatura napraviIa, potrebno je dobra poznavanje elektrotehnike i maksimalne mere opreza, posto se prakticno radi sa punim naponom gradske mreie, pa jos u prisustvu vade. Otud se citaocima nikako ne preporucuje da pokusaju samogradnju takve aparature. ani koji ipak imaju dovoljno znanja i zele da probaju ovaj elektroliticki postupak, neka pokusaju sa nekim akumulatororn znatno nizeg napona, pa makar rezultati bili skromniji.

Stika 12

Kad je aparatura pripremljena na opisani nacin, ukljuci se elektricna struja. Zbog proticanja struje kroz vodu, doci ce do njenog zagrevanja. Ovo se mora pratiti na termometru, sve dok temperatura vode ne dostigne 50°C. Na ovoj temperaturi iskljucuje se dalje proticanje struje, uredaj za napajanje odvaja se od rnreze (kad je u pitanju ispravljac prikljucen na kucnu mrezu) i anoda sa nepromocivom vrecicorn se izvuce van posude. Po skidanju vrecice, voda koja se u njoj nalazi saspe se u zasebnu posudu.

Ona voda koja je dobijena iz nepromocive vrecice predstavlja tzv, "mrtvu" vodu. Naziv je dobila zbog visokog sadrzaja kiseonika. Iako je zivot bez kiseonika nezamisliv, njegovaprevelika koncentracija u vodi .. PQst"ije bio~?$I9QepovoG'iia, pa voda vise E~j_0r?~'1~zivot. ZbQ.g_g~g~J(l_k.ya_Y()<i~.~~a.._

antisepticka svojstva.·'···'· .. --.... - .

"- ... ,," MeCfut~-7;fiva" voda dobijena na opisani nacin ima daleko znacajnije osobine. To je ona voda koja po okoncanju elektrolitickog postupka ostaje u posudi u koju su bile uronjene elektrode, Ova voda ima veoma povaljne uticaje na zive sisteme, usled cega je i dobila takav naziv. Uoceno je npr. da ona stimulise rast razlicitih vrsta biljaka, narocito ukrasnih. Primeceno je da cvece zalivano takvom vodom brze raste i vise cveta. Pored toga, utvrden je poziti,{.<lI1111!caj "ziye''yode na klijavost semena razlicitih Vn>tll. biljaka. Ima pokazatelja da je njen uticaj na zlvotirije takode veoma blagotvoran.

Narocito je znacajan uticaj "zive" ';~deIlaljudski orga.nizam. Utvrdeno je da ona E.?!£?/'-rlljTerege~~r~-r;_7J.inklva· rlina'Fk(/~'~i;d;uglh bTcL'go'"tvarnih uti- 1 cllja;1C'oj"i""su pre·dil1et'ozbiijn;h. nauiniE'lsfrazivanra;-'naro~'ito"ultu'sljl:'J5'()"S'a(rre' I

pouz~~~~~u:vid.~?,_~~~_~o~ry.?ra~.~.~l~:a~C~~I,:.~'~.~~§~e n.~.jj::?f!:rn_e.~~ .. f_q_vec"?iil!!.'!! \

stan:!f!f.IJ:.€!.KiseTine, ciram na zelucu .. igastritisOl1'!.-Osnovano se preipostavlja da '

cet~lsYE-_YQ~_'!:._po okoncanju detaljnjih medicinskih istrazivanj<!..hi!LLzyanicno prcglasena ."z,!._nektIvrsW_ .. ::~Jjk~i!"'!:: tQjL.¢_e._Y.1.?~ .. ~r:tg_PQmagati u_ otl<;J.<!pj(inj1J mnogih zdravstvenih problema.

"p~~ '~i§e-godlilao fenornenu "zive" i "mrtve" vode, dobijene na opisani nacin, pi sao je i poznati casopis "Hernija i zivot", koji izdaje Akademija nauka u Moskvi. Ozbiljni istrazivaci dali su se na posao, proucavanje ovog neobicnog feriomena traje i danas. Neka objasnjenja ovih efekata mogu se dati na bazi postojecih znanja. Takoj,~l.recig1Q?j~s~o_~a.sto.~.I_TI_Itva"vodaisp9~Y~_~!ltL~~Ji~I~'I-. sv0:§.!ya.(y'.i~().k . S_(ld_~~~L.kiS'e()~jka), a ~~atr~_~:. ?!~~:~~':'.~~2.oda_4~~~;9~~2j!f." svo J st,~,:~.,,9.llg!1.Je. .. 'yo:_i~;;'!~~.E(ls_taJ£!!.l.E~!!:l:ga_n 1.~.~:!:,9_~~,:..l'v!~dut.~@1 .. .9.!?J~I})~gJ.a pozitivnih efek~!<i.~'~i'le \I.()ge lle mogu se svesti na "cistu .. h~J}}jj.u. lzgleda da proticanje=elektricne struje kroz vodu,' koje je-k:ao-! k:od.£Ynt.ig..12r()'yo_d,~a redovno praceno postojanjem elektricnog ini_~8.ll.~.~~2ipo)jii;jm(l)).els.~.s!nill.x. uticaje, kO_JTAll_n~jveE()vatIlije zasriova.ni n'l.hj_c:lrg!!.!.~!9.~Jeg9m~}Ji,rr!.~,.:t,QA<:. Videli smo aa "spoljna" magnetna polja imaju uticaje na vodu, pa se logicno mozepret~ postaviti da molekulske asocijacijev~.e,_kao veorna osetljive elektrodmamicke strukture_,_DikakO:ne:-mogtl bit! "raV?odusne'~nLn1i_~Iektr.i__Sg.ej m'!gl1etne pojave koje se odvijajull samoj vodi. Prema tome, upravo opisani fe.I1omeni tiikode mogu-blti" obuh~acenlhldrorlilko:m teorijom. . ". -- . . . .--. ----

-_------ .. __ ......•..

Q,~'.

Opisani nacin dobijanja "zive" i "mrtve" vode uz pomoc napo_na kucne mreze (220V), koji preporucuju ruski istrazivaci, mogao bi se primenjivati u profe~i.~Il:~~ojzradenim postrojenjima, alije nepogodan zasamostalnu primenu. Problem za v~cinu zainteresovanihpredstavlja nabavka i izrada odgovarajuceg ispravljaca za takav napon, enaizmenicna struj'l. ne mofi~aa-se-upoireblnei~E!:iJ,}l~Ef!!:q. S to j e najvaZnije;- standard~l"'napon-gr~d-gfe-'rfuezezahTeva '-rieo'~phod'2e_mere opreza, narucito kad se struJno.~?~~.:'l-~!y;g-~ p9.,s,re4~t"9I1LYQcI~. U takvirn slucajevima ne sme se dodirnuti YOGa, pa calc ni zidovi posude (narocito ako su vlazni sa spoljasnjestrane), kako rukom, tako.ni el~JI;QPrQYQdnim, predmetima. Zbog svega toga primena .. p.o'!l§I11J._t9g_!2a<in:!lJ1Epqjqrtj!Ls~. __ rz.PE'}!.~ .. porucuje.

"<, '-' Ko J!2j« r~!!jj:e _ ~~_ce.nobQljej e.~9"Ii_~t~tL~~iI1~p~E:d~~~~<?Kg~.f;~J\~,s~~g-

Izvgrq.elektricn~l'.t.D-lJ~ Pn tom se, istina, m~~_~~ti_c_i_slabiji efekti, all Je bezbe_4UQSDj_g_s.12eklJ2rimaran. Medutim eksperimentisuci saTe1iilikama elektrOllze vode, pronasaOSAmna-Cindobij~ja .':zj,::e::_L~}prty_e". y~e k9j_jj~_dalek().

___RQgQqI1ijLzgl_.iPj.i~~~bu. Postupak je u svemu identican pretho-

dnom, Meduti!!;".~lektrode ~e ~()~~,~ _ _?.~~_l}..2'£"~!~~j"~~~_g__?ili~-.i grafita. sto Y~f!!E cit~!aca lpnako ru]~ u ITIogucnostl da nabavi. Mogu se kori-

stiti bi!QJsQii..JJg_Q_<£U'ti [t.!Sti efekti£Pii~oantma~§!li~F. N~e upotrE~bitL d~~2.bic!lije ka.~~ -~Ji!k!; koje preman]anja uvodl;! ,m..2!~j!L!?iti dobro OCI~~e!lS.2~E,oc~§~~. Jeqpace i~,l±l<2.~~_?_de, ~_9m_g_e_, .~1<2.9,e. Vrecie__<?_<f"ne_p!:?~~~J.Y.2K.l2l-.1!tl]-ll_.!E2.0 biti dobro p.ricvrscena uz. kasiku

koja.",_£r.~c!~_t~Yb.':l,,~~ct._u.:_ tako ~eS~r;tl~~ 1Z J?-g~ i yrec!ce ne bud.e_ fQ9_guC.t1. Ovako n~LI?-J_e.~~_~1~~!Es&.e __ ~.9)}.~.!_~~~~z..2Risani_I1aC.JD...S_a__pnLQ.yj-

rna i.:c:ygra jednosmerne struje, pri cernu se mora paziti da medu njima nigde ne bude diiekill'ofSjjc):ra-:~'- ---..-.--"----.- .... -.----.-.~-."-.--~~

Ka-;;-izVci-;-jednosmeme elektricne struje najbolje jekoristiti neku

snazniju bateriju hemijskih elekiricnih elemenata, npr.;..9.Qi£.i!:~ut0!Eobil~!L'l:.~: \ . .,.mul~tQr.:. Ra~um:_~~~ ~~umulator .za tu svrhll_lP.or.a b.~tii~pr<:y'~I_l-L.~apuni~n, a \ n:?ph()~n(lJ~ __ q_~.~e .. ?~I_l_1~ __ ~~_v_~~I..l-<l..IJ??~.~~V.~g_~.Pgg()"~o mesto, Pn tom treba i' imati na urnu da se u akumulatoru nalazi kiselina odkoje se treba cuvati. Zato je I najbolje ap~ra1iiru'iie formlratriiKii61iIiUb'liZini dece: Akumulator takode treba I dabudedov0iri~Jen-oa-I'osuaes~_'!-odo~ u k?joj_se yrF(~I~i0'lza:'fakO

bi bila i,skUucena svaka. mogucnost . da kiselina iz njegovih. ¢eli.i~~veJltu~_lno dodeu .. Q.Qgii·sa. vodorn gjjosJidi. Jna6e',-l(ao' ;'zvor' F~dnosmerne struj emozeg;1.

se uPo!J'_~_~.ii~~J.<]J~£rqiY.·ac__s::.-:;!Skim_.!z£a..?-~?6.!!!!p.o~o~-@;p.~J1Y):-Pfl·tom

treba voditi rac_l:ma da lspravljac biiCre aovolj~Y!g.J!.dq.!l£'.LQd-p"Qs-1!:¢.__f!_.~[l_.y.0dC!.'!1- kako vlaga nebi--(losla udodir sa:-njirri~ana[Q.£i!() sanjegovirn ulaznim delom, priklju6eniiE-na ~~P:9y~~gl:~dskellliez~~ Bez obzirakoillzvoF-strufeb\l:q~::pi.@~~ njen, mor~!"e.:_;;?Jcr~I~~.no.£a...~it!__ d_!!_'?!.1!4Lf_€1~Js!!.9.1q(iia!:U[n_g.i1.i!!~in--~!:.~gg_nL.1!2.e.EY, ne dod!t§2_!J!~kt!!gg_(kifl.t1jqg)_§P9j8LLicima koja nemaju dovoljno znanja ipak se pieporucuje da sama ne primenjuju cak ni ovaj nacin napajanja.

Za nalivanje nepromocive vrecice i posude treba koristiti obicnu pitku vodu. I takva voda irna izvesnu elektroprovodljivost. Medutim, kako bi se ta

94

provodljiY9_~~E.9yec~~~1~-,~_ti!l1~j_c;:_ff:~!LyJ~kt!9_li~~,.!:l,~S>A1,l_~!!l0ze dodaY_lJ.l_'!_l_9 najo1:>icnijekuhinjsk.~_.~?li. Dovoljna je jedna mala_~a:)_kasikA.Jla..li_,tar ~9.d.~..:...Takva;.'y~da _~~_ naliva::! .. 'p.9~~.®~ii.._\!J1g?mmo.CiYJLY.r~~u. Posto se upotr~.~o_~!l:i~Kil1l1aponatJ:~p.~j.a.:I1j~.:v:'?~~_s,~~Q() .i ~PQr9.:l~g::~.~ll:z.,~Q_se !l~e mO.SL primeniti ocitavanje temperature zagrevaiiJa'; pa proces treba "rsiti u skfaTusa

koliC!ll()Illy'QQ~i.Y~li.cip.(').lli.,~le.~Qd~:Ako "se kao'~ie~fr94e "k~o~:dardne supene kasike, a u 'pQ§.yc:li.§e nalazi ukupno jedan litar_.Y.Q~~, vreme tra-

........... ,~ --.._ __ ._ • .:r,;: .. _-_._.. ~_._.""" .. "., __ ,~\ •. , .• _, __ .---- --.,-- .•..• --.---.- _

janja procesane mora da bude duze od 5 mmuta. Medutim, vreme trajanja proce-

sa neeeciStoaiitri:i6ficki zavisiti odkolicme-yode, patakozalO litara vode nece trebati 50' minuta, vee makslIl}l!}pQls::mriiiiti mace, preporu6uJe-s;das'e-iliCiI sa manjirnkolicinama v6de:;'ec@Q.c;!Qj~dnQg1i.!!:a. VaZrIO jejos.i1ap()IIle.PJltL_i to dabrzina .i·efikasnost procesa.zavise od"med~sobi1~ ~dalj~nQ~ti.f:Jf:ktmda. Bolj e j e ,da _~li.£tiO:Cfeliud_~:l!1ii~l~i~kiiute, uz .!!.S.Jov cllt sJ~J},(!_l!.~.E~~:i_0ihoy direJst.ap.~p'oj. Proces _~.~!'lko~~Itl()~~p.£~p.~~itiak() .. ?S!Y9£l~lYP(),~£~~J?r~~ pustanje struje zagreje maksiil1alno do 50°C. I ovako dobijena "ziva' voda Itl0ze

imat(#';i)l<lgotvornili~svoJ?t(lya::: .. ,.-,~ .---- -~ - ,. ""'''''' .-., .

Vazno je znati da se prilikom opisan_fh_gl?!qrplitickih procesa q~JQ./Zg.aa gas vodonik;'kojijii-zapa!jiv,a' U sinefi sa kiseonikom' ieEp7ozzvan:"Iako se u OpaSnlm. procesima';~- mogu-6sTobodlti 'iila~ajnUekoY;cme vodoll1ka: treba ipak voditi racuna da aparatura bude postavljena u prostorijusaprovetravanjem, gde ne sine ~j.!LQtv.or~nQg.Plamgna, uredaja koji nlogUda stvore varn-lce'rdrugili nacina kojibi mogli .. upaliti .eventuaillonago.!Iii1iil voif6nik.---"- -.,-- ..... --- .. ----

_. "Ziva"voda dobijena elektroliticki~-putemcuva 'dUZ::._~.t!m~)1l,L§Y.9j.lLr pozitivna svojstva. Role nije preclzno utvrctem, ali se mo£-smatratida jesasvim koffiilaTposie"vlsedneVnog stajanja:rij [ok je naj~erQvaiilije Zl1a1J:1o duti?aii}e i u istraz..iY'l.!1jiIIJ,Slj !icgirnupotrehima tah~""yg<_i'!,()~iGJJ.QJ;<:lJ::i~~.~li!l~~~p"6:Ii:!!]ig- I ima po proizvodnji. Sto se tice mogucnosti mes!lnjilsa99ii:pom yodom, "u momentu dok ova pisem ne raspolaZem podacima 0 efektima koji bi "se time"·

dobili. .

0<:;

14. AURA - EFEKAT ENERGETSKOG POLJA VODE

. . J o~_~~,tr,ct.~s~!!EJ~,??.~::Ja ~l~z..Y~~~,5:!~ .. g:."I.?l!E.~_~._I!~.~~,~~itS:J!ilj~jl.~APJ

poce~J~_i~ .. 'IrSl,1~t~ailY~DJ.?: .• ~tL~r&£f!~&bJ1PJiqJil{..'Fl!e_rgeJ~~Jb"g.'!}effL£q),,~oi~rJJ_.Cf su okruiena sv"a~;va'bi{a, Nauka tada zvanicno nije prihvatala tu pretpostavku,

aIriu_[cl~~~iiIh~r9~Cy.;;;?\fClIi_dllje sV!lIs_o,t!YP,b.i.¢c: ,9gu,?t:I}Q,.IleCj_I_l;~ ... ~,t~ .. s~. Ile moze _Q.s~.titiuz.pomQ¢,,"~.Qb.icn.ib::~c..1tl!. ko Jfp..e".cO y.~~.!~~p(?.1.~e. T&:!l<:mi1_g:xUal: .?E_,?~j.!lj)~J..y_~_?"g (a ,,~f:l;r2.~i.tQ_.lj.udskC1g).,hi¢£!,.Jl.~~E~I?_~~.~~~,~tn~"gl~1isi\g~j~,

,le~~~~:'~rj~;~q~~~~'±~~D~~~~i~~g!~!?~aI~;~i~~r()s~J~;,,j~;"~~~~"'~5g~"

koriscenju tih pojmova, jer se medu njima ne moze prosto povlaciti znak jednakosti.

DLl?.1.uje.l!:;:g:zQjljaJlJl,?-J:lcni pristup iz.y£~io niz istr~~iyanja, kojima je postojanje energ~tskih polja eke zivih bica dokazano-;OeZ oEiira sto idanaspo~' staTe onr ka] 1 takvu"'21iiJenlc\lii~"IDo'gudapi1hvate~Zanimlj i vo j e da j ~0E..Q.tkriQ.,

lJ~.v.\k.".6.'''.s .. t.t.l,a .. :.'k".b .. ''~h-.k" .. a.E.z.''~.~-~ .... ".'e .. k.' .. '.n.g~'~:."'~~.a, ... E~@.'.j .• ~.'~.'T(~.~.O.' .. kf.~ .. ,.a.;.jcue. '.f.'~ ... 'm .. ""b ... e.-.U.n .... d.a~.li~.:~."-.o ..• ~O.Pb ... ~J.~ •. ~.'''.: .•. ~bL .. it.k.7- ..• ,~.~.,"''"l .. ~~

\ njegaireba-:~jEi§i~rNa6~iLo..Y~E311~~~EE.:~~E.Ii~~zl'!.~[~?"~~sE<I.~il~:piF .

\ Pos!~~Ja""d.a~ ~~~J.i,Y.§,Ri~?;jm?,-j_l!".1:!:!;HE!,ed_.za~f!!..:~;.~~tskz .q__?Z:~E..C;;'.1:0jl slede...!:!.

, svoD~_razY2Ju. Takve pretpostavke stvorile su osnovu holografske teorjje, po

k?jgts.;;)ma_iif.?!?ac!ju o_~!!; 5tO ~E~~Ld~ i.n~j~ll.!l.J~"~}!K~il~9.L~~9i~r

mfgf.I.llil.S<!j_e 0 citavorn SVemmL Medutim, holografska teonja m~ tema ovog izlaganj a, pa"cem'o""s~vraB:iT' istrazivaiiTlmaenergetskili' piiiji'iTvili bica .. '"" -, ....

Dok je Dr Bur vrsio svoja istrazivanja, ruski naucnik S. Kirlijan istovrem~no j :_proE~,~_~.E?,,~lgJi.f I e~tro g':3i~&!gjg!.QgLaJl"iii31f!,.f!!i"~~gl~ se pod .Ei;;,c;m

u stvan podrazw.p.eva energetsko polje oko iivili bica. Njegov izum za.~mvao s,,~

na futografisan jU- zi vih iiita:irrBiill(ivir£9E?;~1h'''~sl?va:·'ltm:is.ii$iY.J_i"·el~!I:i-criolC:p..~J~""YlsoKfItIb:~.c.WSvako'"fotografisano zivo bice (ili nekinjegov deo) na tim fotografijarna biloJ!: o'iiU'Z£iio"neomcnzTi:ZiVetTl'iiiQr;.eo[om((J.1),row). '(Jva zacuQujucapojav"a"naz~n;}e-"Klrnj7IfiCfJ..:?fflglt';"Tu"slauistoriju nauke ovog veRa.Naravno-;-"rii o'vo"(itla16e"nije"pro~ro bez "dizanja prasine" odstrane nancnih zvanicnika sirorn sveta, tim' pre1'fo-se"ziiiSfa r~i;I_iJg"g.,JJ§.Q.Qj9DQ[llj:"e.!}9- ~_enu koji se nije mogao objasnja'lati mel:mnigistickirpuproscavanlima. Medutim, svi pokusaj"C<Eise' ospornedno""ovako vazno otkrice ostali su bez uspeha, Veliki broj naucnika vrsio je razne eksperimente, kako bi postojanje aure bilo osporeno ili objasnjeno nekim "prostim" fizickim efektorn. Svi ti eksperimenti mogli su dap0k.~zu_~~o jedno - a,Yr.g,fJ9~(QJl i predstavlja neku vrstu eng-get-., SKog Po@Jq]i,9~iqjgJ:.!/i"ivako)'JiQJjlc(·P6kusaji oojasnjavanja ovog fenomenasvodili su se na cinjenicu da su svi procesi u zivoj materiji praceni odredenom

. - ,'- .. ,-.".,,_-, .•.... _ .'~." .. ,.,. .•. -.

96

ele~tJOciinaIUicJ(ompozadinoITl' bez obzira sto Sll ti elektromagnetski signali c;;-ito tako slabi da ih je-~e;~oguee detektovati uz pornoc uobicajenih uredaja, namenjenih tehnickim potrebama. U meduvremenu se na tom polju rnnogo toga promenilo. Iako je cinjenica da je zivot obavezno pracen odgovarajucim elektrodinamickirn procesima vee odavno poznata, u proteklih nekoliko decenija nauka je razvila i razlicite metode uz pomoc kojih se ti procesi mogu precizno meriti, s~~,s_e_j,<:Js.t~.ko_ri§ti~_!1!~ci.ic~I1i,lJi.?log_ijh.L.9.~_g~~_di,~.s;iplill!!Il}!1_."_,,.

J os ,)929: &()<iil1e, p~()~lad~!15~ .. o~£eAtr9e.'lse.fqlC?f':{[f (€§_G) , k_()iL_Pl~<!st~.:,::ll,<:_z_yI~~~l!,2.i~i._l!~_edaL.~pg,~g1J.':ln d~~:gr~,::L~~~!,lj~[l~".~g_tj.:'!!gst .gr2.~. Ova j aparat vee odavno cini "standardan" deo medicinske opreme. Sezdesetih godina konstruisan je i prvi magnetni encefalograf (MEG), koji snima ma_gnetna polja pr<2.~Y~,dena elektricll?m akHvno'~6u:-"6eTiJa:"'Siiim~11i:~!E~g~~t;;e -;e"Zonan'Ce otkr.i veno. jeuSAn-19.46 :goi:line;·a"dan~ji_~a.!s9Q~pr~q§.19:YJjiJJ"Q}J.}f-~I~n~~d.lcinsk'q)oshipakudijag~ostici ,i"proucavanjima mozga. ZasnovaQj~ n~ cinj.~nici

da vod on ikov! atol1!i_1l1i~g§E.Qrr1~t~(vprQliEQd~:~~~:q,~.gr£quJ?2.r~!i~,!j_~.m:m~-@.t;:1Q9g

~.po.lj a. P o_zitrons ko s ken ir__anj (!. j erel§,Si.YP9JlQY, ali tako~~~,'y"~,~_':!..()1?,i?gil:;.!l,p~2.~.!::E.~k za pr~~~l1j~",!21Qtci§,!).~_~~!i.yp.CJsti. Pom~,~,~pg.~3!c .• lg:?j]J,.Leqligl::9f.!iY? n'lJ(..'!:;<;Lt9j,~ rad<;,,!.~, . .9.:.'::~~.~9riJ~~. Postojiyise vrs.tAP..9ligr.sJa, od kojihje posebno zanimljiv onaj . koji je zasn()yan nil.,g::iJy..<:lnskiI1Lkarakteristikama koze. Odredena

emoci on~!l1~ ... ~ta~J~· utitll··~a'.eT~~!~§PI2~~~~():~IR?¥'~;9·~·ba:~r'¢~gi_llre.d.~L~rta ...

krivaljuiz koje se moze "procitati" 1I kojojII1t;rUenekQ"p"sihiQki .. l!ZD~mjIy.!?-.

Svi pomenuti uredaji odavno predstavljaju uobicajenu opremu za obavljanje medicinske prakse, raznih strucnih poslova i naucnih istrazivanja. NjiJ:ila se, ~akle, n.!?gl! detektoviltiim.e.riti,<l~tjyr!Q"~tj,.liyQ§.~.9,g__W9.?;g:l,,-,E~tirne .. i ,psI-:" hol0S!Ca')t*pja. coveka .. Medutirn, prirnena mnogih takvih i slicnih rrie-ioai ne ogiimi~~va sesamo na ljudski mozak, veci na druge organe i njihove sisteme, posto se idrugi procesi u ljudskom organizmu (pored mozdanih) t~kode zasniva ju rra(lci.redenim .el~k:t.r()magnetl1jN_~fu.k_timii.· . Pored' toga, sl{cne"tehnlke koriste razni drugi strucnjacii lstrazivaCi i kod drugih vrsta zivih bica (zivotinja

i biljaka). Elektrodinarnika zivog organizma vise nije nikakva tajna,ona se vee

. ~=_"",~.,_~ . .;;. , __ ,.",,,._ ,,.~ ,_ ""'_''''"' ,'~,_,',_." ,.""'.,.,~_., .. ".",' ,.~.""..""""" ,~~.""~Jk"~.',>·"~"~",."",,,,,"·~_ .•

odavno koristi 1 u jiraksi. c.

Na osnovu recenog, mozemo srnatrati da visen:.ma~~ls.::?.K~!.Bi~I~"~mn ja,~,~; Rg,§JQj?p.j,e_q.Hr~~.;:',...~g_g;~~,~~2,t~£~m::.~~ Svaki elekt~omagnetm proces, rna kako bio slabog mtenzrteta, pracen Je elektromagnetnom ernisijom, odnosno postojanjem elektricnih i magnetnih polja. Zivotje nezamisIi v. bez .. odr~q~!Jib,~It';)s.t.mm?gpe!9i~_PEOCIi§,g.,~ __ tLYQj. ma terij i. P or~d p'ostoJ~nj'a elektricnih potencijala i struja USVilTI zivimeelijamal't'Kivlma, vidclTslTIo7ani'-

{~/=~ii~~J~ebn~s.~gl~~ci~r~fu~?Jj~~lli~!:~~t:)~l~l~i~i~1i'}E~Zjl~.

mat~[lJS;, posto magnetflal~l~lstII~,IlilPoDa ~ stvan pre.~~!~YJl9:J1J",,Q,f?l~~~J,e .. Bilo je, dakle, sarno pitanje dana kad eesepronil6i" mogucnost da setciji61je detektuje pornocu odgovarajuce opreme, kao i da se snimi Iljegov:l,(:rslikfi.'1. Istrazivanja Dr Bura i Kirlijana urodila su plodom. En~Ef?:et~~J~9}j~,:~i~~mi!t~; rije je dokazano, uz rnogucnost fotografisanja. Dalja isfrazivanja'u oblastima '

'~'-' .. ' J.,

medicine, fizike, biologije i drugih naucnih disciplina ne samo sto nisu.)Ha,_u, suprot~,?~ti .. ~a~9t&ice~aure, vee suj_potv!"@£iij~b:~i()i!9.B.12i,e,kadju~~. k~o

~~¥o-~ai~'~%f~~~n¥k;~~~¥~~~t!o~~~~~:si!?,~~.r:i rad' obicno~ .. ~.l~~troence~ "

i~:~~f;!~~~~Jl~~?~~a~~J;,t~it~~~l~~tl

I takv:;_poJ_~~.i;>:m;.!!i<lI.~,.~9_~.E~~~~_~~.~~,rj j e, Pon~i. to ga, <?2.!llC;iI.li§i~e...tj.1>gj.~.. ) I ~~~~l!,$.~,"u,,~aY~nQSJi..odJ·Q¥~19je /i.:':o .~i?~~l~}!:.iplj~~o,_r~o?epost~~_ ! Je_!:~~hk..$",!1_.ll;~1!.P9;.e.i~~i?_?~~.e.lg_0_gJ2!£~; ZatlI~.!-~llr.l!§'~. EdzliRUJ~J.1J .~~y);

sn~~!!.,g£t~~gX~€.,:q~&"~!~~lq~~!"gE.~!~~~.JlY",12SJj<:.g!l1ilJ)1jegoyi)lorgan(l}, ~l,gd_ ljudL12.fi.§joji,z.g,l'J.#.!!;?.,~f_!.2.,~Jl,§,ih(9.kQg.~lg.ilj/l' .Ovom cinjenicom neki istrazivaci objasnjavaju sposobnostpojedinaca da"~S'!g>l:1taktno" i bez..,~I,:l<:t~fljpij~g~.e~~cinskog ° brazo"aIlja,posta,YJj.a,jlJ,,4ij~gn?ze. ??olenjii:;kao'T. tzv. bioenergetsku sposobnosfle~enia, Smat;a se da neIGljudi irm@ratyijenusposobnost "Citanja" tude aur'e;"~aQ.{Qdgov3Ja}~6e~-utic"aranal1Ju~-'polazlse-odpietpostavke'd;i'aura nije-samo 'inanj_fi~i~£H~,J?!ocesau-~lvom' organizmu,vee TSy'oj~vfsn,a .?!Jerget-

~l!>"" . - " ~",,,",~,,,",",.: .... .,,. ..... _ ... ,,,,,, .. , ... _, .. ,,..,,"r",""'_·." ..... , .... __ ._ .. , .•. '-''_",,~ ..... '''''' "'~"-'"--"'-""'~"--""'~~')-'1";'

skE-lJ'1]iQJ;WJJ.doTJ.a1J.Q!lJoga, prek6 "Kojeje moguc uticaj na bi()~()~~~_:fuI1!sS:lje,

Zvanicnarnedicina o .. OYQID.l< joniije"relCli KbniCliurec,i;pada sve veei. broj

~:X:~~~~~r~Q~~*'~'~~¥a~!:lt¥~i

;~~gu~_ZXl!!1i~_:Jg:~liteljill.:.~" da __ n:l!!!.1ip':lJis~.w~Y5?j_iIl:_l_l1aVodnim s,~~bn.ostlma ,

Narocitu paznj~ika, ka<2J._~.iE~j~Y!.1o~!i, .. privukla.sn.fotografije a~ lis19yg__['!znih m1] aka, Samo u to1cy_l'roteklih nekoliko godina cak su i mnogi populami casopisi' objavil~e listoVa"81Jne"jedcin deo"'odset"en;'lHi

1.~.~~nt~c~~6tr;l:{fa:w.~~~~ttt ~~g1~jfof~~¥t~~~~'t~£~~'"

falsifikate u cilju senzacionalizma, Ne rnoze se sa sigurnoscu tvrditi da nije bilo i takvih fotografija. Zbog toga ovde .ne zelim da objavljujem sI1imak takvog fenome~er ce uvek biti onih kO}ite"ia~pro_glaSirl'zli'vesfuCmonta~u~bez, obz!r!Jtoj~ originalai!:U rrieSt:o't"Ogi, '"re6= eu-da'~pomeiiuia- pojava~"rma svoju verifikaC'iJ'i't'AKO'je i moguce montiranu fotografiju "proturiti" u populamu stampu namenjenu najsirim citalackim krugovima, onda se to svakako ne moze

~ci~~~E.i.§l~im£..L2_~~i4~$~~!r~~!y,,~.~~, Mno~i~tsl;6~e's?l~--;;'''!

za sVOJ racun ,pa su otkrili 1St! efekat. Mn~~,g?..R1:!~"L?EE}E~Z:!",~)l.9.!!ay,l.!!!.!19Y! sach.UE_nj_o.d...nzpj_ljnih naucnika i strucnjaka raznih proJlL,:, pa su L2nJ_QJJQ:ivaU e~~tX~~~lf2g;,::,l;~'TeonJa opostoTarijuaUfeioKo~ d~l<Ef_?fg_~"\l:j;~j.l

su fizicki odstranjeni prosirena "Je-na'-'SVa zivii.mcii:-NJom se objasnjavai ()~,<;;¢.flj "fantoms1Gh';~'bolova"Kodosoba kcij'e,--;:ec;-ffiO-:n7:maju je'd};u"nogil:"Med{c'{ruje" ot\avno p'oznato daseiTIi1'Ogl till<:vT1]udi cesiO'TaienatmIOveuneposi0je6'emd~mI~ra:tviaegp"ii tom aaihsasvim' realno ose'6iJu':-S?lKi:l{e~"ranroms1§:§!~ \

\' uc~~~iJ9jeJ~~.~~ .. ~!:!.~!:Z.l:!.~JWJi~~~$-.?r. anizma reastaw'a n 'e ovu lZifEi. sustinu, stariju od "obicnog" tela koje se opaia pomocu "standardnih" cula.

,-,".N .. __ . "'... ' .• 0' _',' -.- '-"""".~",~~~ .... ~ .-,,_,.,-- .• _-,' '-,, __ . __ ~ .. _, ,. ....... ,,_ .• _--..-._ .... ._~ _ _..,.,.._,,_.

Za ovo razmatranje od posebnog znacaja je i jedan drugi efekat u vezi

sa aurom zivih bi~a. NJ:¥irlij~.novoj fot~afiji uoc~~a se pojava svetlo o:eoE ( I ok~ llsta bez 22.ma sto Je on ~ I oavoJen_,?~ ~ll)ke~ Icn~~~_ I opaz~~ad j::_l!,pltaEJ}u}.§!a _1!!.:r~~j}J.l2: MedutIm_:!lakon izvesnog vremen?

! auE' cenestah. To se nece dogOdltl}lgglo, vee po'Stepeno, srazmemo "s.t~e!1U '1rlfliTIlnJii''li'Sia (odnosno 5ilJKer"Na prvi poglecfiU-n'ema nie~ cudnog, jer se

znaca s"€"poduginucem biljke ne moze smatrati proces samog njenog ubiranja ili odvajanja nekog dela, vee proces njenog venjenja (sasusivanja). Kad biIjka uvene, aure vise nece biti!

-"-"-'-'''A~~a~;:'d~ki~:~~d;zava i oko mesta gde se nalazio odseceni deo biljke, ali nestaje kad biljka uvene, tj. kad se sasusi. Odavde izvodi~.o.~~lill,l},£~,~~ proce~~iE~~:.~!ljke!~~.~ .. ~k.?:g~a::J,~,.gyb_i:tko.l1"l,~Jrn/e~~ dehid~~

,)' PO~_Y!~J~m~~J~.!:!.~!Bl,~L~!D.~e" U~l ~~~.9!-E.~...9~_~;.~s.!Sle. Kr:..d bIllk~ ~ov~e.~!9!.~~~L aura se "g!Sl..2.....~t~~z.~~E:_l}J.~ Tu. z~l~ta nema ~lceg cudhog, ako se zna da voda predstavlJa osnavu svakag, pa 1 bll;nag~lzma" Pitanje koj'eWlIja- postavltIglasi:SfiJeuzivOnlOrgaruzmu ruljte1nje...E0v~~pO

s!..hJe~!:~E""§~? I5.?I§:~.·t2:"§ye ee~iL~.a.?;:j.?_i~E.1;)rpfOC§Xl~iT:i~Q£[' g~~y.a):9:tl n_Jlm~~. Ako.p.!1h~a:lIn2",,~E.~.qa.,~~~P~~!~~~~~.:a:!;ku~~r!orma7\ cionu matncu, III hologra1'skl zapis zlyo~orpanl]:.l11a.;, sa Clme Je ondatacno Va- \ jeno"llfeno~dejstvo~na"-'7ob18no"llzi8jtcneio'T§'~"deternllmse prelCiCi te veze~ I IaK"ositl'ioSfOjaTe""raznepretpostaVke, 'od 'kOJlhSU~m;;ogevorureunepOireb;u mistifikaciju, jasan i racionalno prihvatijiv dogovor na pomenuta i slicna pitanja d? da~as nije dat. ~~::E~'_~ll~j>_~~£qc£aikmE!gu~~:~ •• ,\.t~_tL!:!::.£E,2.EFj-

hvatljive i dosada najprecizmje odgovore na mnoga takva pitanja. J

.. '''' .. .._._._.:-;~.·~.'.·,"·" ... , .... ,.._,'c,>;'~, .. ~_ .. _ .. , .. '''_""",'" .,_ .• _,",_"._,-~" .. "--:"',> .. m ...... ..,. ... -~'.".""""'"~-~ .. '~ ....... ~'>;i',P.~i:'''P'!'.~ .. ~A:~

I Stay hidronike u. vezi sa energetskim poljem oko zivih organizama je

sledeci: v~i2:.ij2_~ITici:ii.tii~J. .. Ovajzakljucartrr;Ofe"selzvesti vee iz. cinjenice -:cra~jii:£~L4_e..~.!cj~Cf£ij.upvlacU.JJ_g!iLqj.·alJi~. a,~q:e .. Por, ed toga:-post.oJt}o,I, J,ea,i(a," f einjwica koja ovo jasno potvrduje, a ~laiee da i sam a voda ima auru.

Snimci vodenih kapi napravljenis£ecijalno"._prilijgd~~9.I11.KIrlijano-{qm

kamerOmto J asnop6tvrdUJu.pore(f'ioga~posfOJebitn~·r~ilke 'u <{zgredu"io'bIik .. \ ~~.o~~-zaVE>.}160cfrO'ga·Kakv" irDJe, lit. icgJima'R~~thOdoobiraiZfO§TZiSacia p?n~~m?~_~~~?~.~,:~~~i~~~.X.£~s'1!27~lij~,E~21~e p.~.~_l~.~J~?~~

I nja utIcaJl~~._r;:!,~~~ti;.,;!i_ p.SI).~fle,~.o!2. ?!a~E' dmamlzacIJe Iter· Vy/:!;j~.J ... ,,,;

/ {ra~¥ff£[£f!£~1fa1~~~i~~~i{~i~G~t~o~gff~ !:~:~~ ~::i~~,v::i!?:j::

f recimo, kapi obicne vode kao i kapi vode izlozene magnetnorn uticaju te kartice.

Na takvim snimcima mogu se uociti jasne ra~like.

.. . :,oda,~~~~~~~~dIoznu promenama, ka? st~ je _§].:hL¢..~jj ,~~1E"0~

t~J .. ~~.J.-.:~.~.1,1-.~,·~,~.~f,f'~".,,~,~~.~,t,~.,~~.·.~.l,·.~,~.~,t~~.a.1k~..i(.a,~·· )\,\

\ omo';"';'o;, ,,015jiin'iti ;;%g;:iij'kim pFliii3pom··"Udrui",,!!~a7;;iI;0n;rkF!.

\ f!~~t~~~~i~~%~~~~t;~*~~~~~~t;:iteiii~~1~~~T~" '

organizma nikako ne3E~<?i __ da j_~ __ <:>s_~il_~ll~ vode iz_?risa_<:>_.i!J.Jg_l1)lll_5:jj~_?,~em~. PoSfovoCla ionako . .E,~pr.~_§li!_lno ~,~Ll!,~iv2.!!l .. ~,is,~~mu, trpeci .. pri __ t9p::t_~A~kt@!.~. na~~l!~,_ .. R_JQ.e,esa i s.a!11i~ .. for.IE:ilg.Q?:.J~Qix._.PI2J@":_g_I~'.<;_", ceo sacll::.l!.ti~ "se·c~~~j_s:~?_~.~q~g,.~.9J~~.J!~mI·j ~~~~_~~~Illis~tLi9~~~gDl!,JllgJ!, ka~!?T c@gR\lfila.:

~eneraciju. Zna se da ~eke vrste zaista i imaju sposobnost regeneracije, 0 cernu

ce bI'ti~gOvora kasnije. Cinjenica da se stalno vrsi izl~sivan~_L1!zirr_:lanje novih

(~ kOlicin~_y'g~.~_.?,~ .. ,~~r3:E~~if.i=~l'l~~~~~~!':~ii~. e.a ... .§. t~'4i~l?L~~&ri4£y;1J

\.'~~~::i:~J;,~~~~:~~~

\ ·_.,,,.o:;n,.;,,~,,,"J,,_,,,,;;."'':!Ii~)';;;II.'i.~,.~t!tfl\'I'':'""'':''''~<l'.'r", • .,'~"'k;";;;·.,.'.I~;":III,."."~_ ... ,;;w.",,,~~'_"·~~~~$;!D==:;f.

\ ,..- Po hologr.afskom_principu i hidronickoj teoriji, svaka kap vode u zivom

organizmulnia informacije-~-'titavorn"organizmu:t>oredtOg7i:"Cakl"naJn1a"iiia

kor~ii1f~:q£L~:1IT}i;.a,~?~~:i~IiQE.~.~~I~,i,§E~y'91H~i' .. _.s~ .. m r- .. y.~l!J,~.\I,.f£.-ESIii~_E.e.jr .. ~~ ·.~-l!

~ta~o.~r;,,~~~~~. u~oli~? l~,~e_~~~.,~E:~,~~na "i~J!~g.£~U.$.Y,~~.IDfS?r.p~.Jli:,(;,~l'

zagaclenj3 stetnrm rnformacIJam,r, takva voda prestaJeda Eodrzava ZIVOti

Naravno';'''efekti alli't'kod ilvillbica ne ffio'gu'se""'prlpTsatr~l~'kijiTcr;;~'s\ obzirom da i sarna voda trpi promene pod uticajem procesa u zivoj materiji.

Med.lE.Lw,,, m.oz~.~,~~~o~ ~~. 0 ?~E~?_~f}2l£'!.!.eraksJJJ.llo4fU.Jj:!f£..'!3f!!:;!Ji.e, gd.e vo~a ima nezaobilaznu urogu. 11 nedostatku adekvatne aparature za snimanje

Kirlijanovog efekta kod vode, bio sam prinuden da se posluzim jednom originalnom metodom, koja je dala jos atraktivnije rezultate. Nepogodna je 'za pravljenje fVLografskih snimaka, sto ipak ne predstavlja veci problem, posto je lako izvodljiva cak i bez posebnih labaratorijskihuslova. Za tu svrhu treba imati stari televizor (po mogucstvu u boji), jedan veoma jakc~~~"llrlITtOiiiSnlStalnr magI1etsa-'aKslJarnirll~ma-gne6'en]'el:r, KaOl-§!f?~@e~~"opr~~~"TeTevi.z'ormora ~;~2~~~g~~li, pri-~ernli" ne 'in ora da' i1l1a sposobnost':hyata!ljJ::)I~g~~!p}~

Zna se da televizijsku sliku proizvodi snop elektrona u katodnoj cevi, koji "bornbarduju" njen prednji, luminescentni deo (ekran). Fokusiranje i upravljanje ovog elektronskcg snopa vrsi se uz pornoc magnetnih polja, koja u katodnoj cevi proizvode odgovarajuci namotaji. Ako se ekranu ceono prinese snazan magnet, njegovo magnetno polje takode ce uticati na elektronski snop, sto ce rezultovati pojavom sara, preliva i "fleka" na ekranu, To moze izgledati zanimljivo, ali se niposto ne preporucuje, jer interakcija stranog magnetnog polja i polja u katodnoj cevi moze premagnetisati jezgra namotaja i onesposobiti katodnu cev, koja predstavlja najskuplji sklop televizora, Cak i slabiji magneti na ekranu mogu ostaviti mrlje koje tesko iscezayaju, iii ostaju za stalno. Otud se ovakvi eksperimenti rade sa starim televizorima, ali sa ispravnim ekranom,

Magnet se jednim svojim polom okrene prema ekranu i ucvrsti na nekoliko centimetara ispred njega, Kad se ukljuci televizor, pojavice se -karakteristicne sare i preIivi. Kako bi efekat bio "cist", najbolje je televizor ukljuciti na rad preko video-uredaja, 'pri cemu, naravno, video uredaj ne treba da bude prikljucen.Ovim se postize da katodna cev funkcionise, ali bez poznatog "snega", Ako se ne raspolaze takvom rnogucnoscu, treba iskljuciti blok za prijem

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->