P. 1
MOTIVACIJA

MOTIVACIJA

|Views: 1,236|Likes:
Published by kopukot

More info:

Published by: kopukot on Jun 25, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/23/2012

pdf

text

original

Sodr`ina

:
SODR`INA: .............................................................................................................................................................1 VOVED....................................................................................................................................................................1 [TO E MOTIVACIJA?..........................................................................................................................................2 FAKTORI NA MOTIVACIJA..............................................................................................................................4 FAKTORI KOI VLIJAAT NA ZGOLEMUVAWE NA MORALOT NA VRABOTENITE..........................5 KAKO DA GI IZBEGNEME 10-TE DEMOTIVIRA~KI FAKTORI...............................................................7 FAKTORI KOI GI MOTIVIRAAT VRABOTENITE.....................................................................................11 ZAKLU~OK..........................................................................................................................................................14 KORISTENA LITERATURA.............................................................................................................................15

Voved

^ovekovata aktivnost ne se javuva sama po sebe. Za da dojde do aktivnost na ~ovekot potrebni se opredeleni vnatre{ni kako i odredeni nadvore{ni pottiknuvawa. Sekoj ima potreba da gi motivira drugite, i site nie toa i go pravime bez razlika dali sme svesni za toa ili ne. Duri i bebiwata gi motiviraat roditelite koga prestanuvaat da pla~at koga }e gi pregranat. Roditelite postojano gi motiviraat decata naporno da u~at. Jas gi motiviram slu`benicite vo banka so toa {to }e im se nasmevnam. Zna~i - motivacijata e prirodna. Osven, izgleda vo menaxmentot. Sekoj uspe{en menaxer znae deka motiviraweto na lu|eto e povrzano so uspehot vo rabotata.Golem broj od prvite menaxment studii se napraveni

za da se utvrdi kako da se motiviraat vrabotenite za da rabotat podobro. Sekako, menaxerite od sekoga{ znaele kako da gi nateraat vrabotenite da rabotat ponaporno i podobro so zakani: “Ako ne ja zavr{ite serijata na ~evli do ve~er - }e bidete otpu{teni” - dobar motivator. No po Vtorata svetska vojna se pojavija mnogu pove}e mo`nosti za vrabotuvawe i lu|eto stanaa povredni. Zakanite so otpu{tawe ve}e ne bea tolku efikasni bidej}i lu|eto mo`ea mnogu lesno da najdat druga rabota. Pozitivnata motivacija stana mnogu pova`na. Ovie primeri funkcioniraat i vo Makedonskata ekonomija. Iako dene{niot procent na nevrabotenost e navistina visok, poleka no sigurno menaxerite sfa}aat deka e navistina te{ko da se najde dobar vraboten, deka nevrabotenosta vo slednite 10 godini }e zapo~ne drasti~no da opa|a i deka dobrite vraboteni }e mo`at da ja napu{tat firmata i da se vrabotat vo druga, dokolku ne se tretirani so po~it i vnimanie. Kako menaxer nie navistina }e morame da bidete sposobni da gi motivirame na{ite vraboteni dokolku sakate da bidete uspe{ni. Menaxerot e ocenuvan spored rezultatite - a rezultatite obi~no se postignuvaat so pomo{ na lu|eto. Osnovata na menaxmentot e ostvaruvaweto na rabotata so pomo{ na drugite. Motiviranite lu|e ili vraboteni postignuvaat podobri rezultati za pokratko vreme. Zna~i, motiviraweto na vrabotenite e vo interes na samite menaxeri. Uspe{niot menaxer gi motivira vrabotenite. Za sekunda, pomislete na najdobriot menaxer {to go poznavate. Dali toj/taa gi motivira vrabotenite? Bi bilo iznenadavu~ki dokolku ne go pravi toa. No kako menaxerite gi motiviraat vrabotenite? Postojat nekoi tajni ili finesi koi uspe{nite menaxeri gi koristat na eden ili drug na~in. Poznavaweto na faktorite na motivirawe e definitivno eden od tie na~ini.

[to e motivacija? Motivacijata e eden od osnovnite elementi na menaxmentot i edna od pette funkcii na menaxmentot (planirawe, organizirawe, kooridinirawe, motivirawe i kontrolirawe).  Motivacijata pretstavuva proces vo koj odnesuvaweto e pottiknato, aktivirano i kanalizirano kon ostvaruvawe na celite.  Motivite se organski i psiholo{ki ~initeli koi go pokrenuvaat ili usmeruvaat odnesuvaweto na lu|eto, i toa kako negovite postapki taka i negovoto zapazuvawe, u~ewe i mislewe. Motivacijata e ona ne{to so koe obezbeduvame lu|eto da se odnesuvaat na posakuvaniot na~in so koj }e se postignat organizaciskite celi, a istovremeno }e se zadovolat sopstvenite potrebi. Motivacijata e plod na zaedni~kata sorabotka na dve nau~ni disciplini: menaxmentot i psihologijata. So menaxmentot se navleguva dlaboko vo

2

su{tinata na raboteweto i vodeweto na pretprijatijata, a so psihologijata se navleguva vo tajnata na ~ove~koto odnesuvawe. Gorenavedenite pra{awa se samo del od golemata lepeza na pra{awa i problemi so koi se sretnuva menaxerot vo svojata rabota. So cel da gi re{i, toj treba da ima dobro poznavawe na menaxmenot kako proces i osobeno na motivacijata i faktorite na motivacija kako sostaven del na toj proces. Motivacijata e obvrska za site supervizori. Njva`en element na edna organizacija se lu|eto. Lu|eto imaat potrebi {to treba da bidat zadovoleni na rabotnoto mesto. Supervizorot gi stimulira, organizira, vodi i motivira vrabotenite. Tie im poka`uvaat na vrabotenite kako da gi zadovolat svoite potrebi, preku zadovoluvawe na celite na organizacijata. Motiviranite i progresivno orientiranite vraboteni se sre}ni, posveteni na rabotata i produktivni. No, treba da se zapomni deka sekoja li~nost ima razli~ni potrebi i mora da bide motivirana na eden poinakov na~in. Preku motivacijata se stremime da obezbedime posvetenost na vrabotenite; da se razvie i voedno da se izvle~e najdobroto od niv za podr{ka na organizaciskite celi i rezultati; i da se dostigne maksimalnata cel vo korist na op{testvoto so podobruvawe na kvalitetot na slu`bite koi {to na{ata zaednica gi zaslu`uva. Motivirawe na vrabotenite vo vreme na promeni Vo dene{nata turbulentna, ~esto haoti~na okolina, komercijalniot uspeh zavisi od toa dali vrabotenite celosno gi iskoristuvaat svoite talenti. Spored golemiot broj na dostapni teorii i istra`uvawa vo odnos na ovaa problematika, menaxerite ~esto gledaat na motivacijata kako ne{to misteriozno. Vo su{tina toa e taka, bidej}i individuite se motiviraat so razli~ni ne{ta i na razli~ni na~ini. Vo prilog na ova, ova se vremiwa koga vospostavuvaweto i odr`uvaweto na hierarhijata mo`e da predizvika nesigurnost, a voedno i ponizok raboten moral. Prednosti: Pozitivnata motivaciona filozofija i praksa treba da ja podobri produktivnosta, kvalitetot i uslugata. Motivacijata im pomaga na lu|eto vo: dostignuvawe na celi sozdavawe na podobra perspektiva sozdavawe na mo} za promeni gradewe na samopo~ituvawe i sposobnost uspeh vo sopstveniot razvoj i pomagawe na drugite vo nivniot. Nedostatoci: Ne postojat realni nedostatoci na uspe{no motivirani vraboteni, no ima mnogu barieri za da se postigne toa. Barieri mo`e da bidat: nesovesni i otsutni menaxeri, neadekvatni zgradi, nesoodvetna oprema za rabota, razli~ni interesi vo rabotata i sli~no. Na primer: “Ne né pla}aat ekstra za prekuvremenata rabota.”

3

“Sekoga{ ova go rabotime na ist na~in.” “Na{ite pretpostaveni nemaat uvid vo ona {to nie go rabotime.” “Ova go nema vo mojota rabotna biografija.” “]e rabotam kolku e mo`no pomalku, no bez da me otpu{tat.”

Faktori na motivacija Celta na ovoj trud e da se navleze vo segmentot od motivacijata faktori na motivacija. Motivacijata vklu~uva interni i eksterni faktori koi ja determiniraat goleminata na energijata i entuzijazmot koi edna li~nost gi vlo`uva vo rabotata. Faktori na motivacija pretstavuvaat faktori koi vlijaat na odnesuvaweto na poedinecot izrazeni vo kvalitativna forma a tie se: rakovodewe, individualen identitet, respekt i dostoinstvo, korisnost, nadomest, inicijativa, raspolo`livo vreme, definirawe na dol`nostite, razbirawe na vkupnite operacii, konkurencija, adekvatna alokacija na kadri i vreme, razli~no naso~uvawe od vrvniot menaxment i dr. So drugi zborovi, pod faktori na motivacija mo`eme da podrazbereme interni ili eksterni varijabli koi vlijaat menaxerite i vrabotenite da se odnesuvat na eden ili drug na~in, t.e. na na~in koj }e gi ispolni celite na pretprijatieto. Toa {to e zna~ajno za pretprijatieto e menaxerite i vrabotenite da se odnesuvaat na na~in na koj se ispolnuvaat celite na toa pretprijatie. Ako celta e da se zgolemi udelot na pazarot za {amponi vo R. Makedonija za 10% toga{, menaxerite i vrabotenite treba da bidat motivirani da ja ispolnata taa cel. So drugi zborovi, zna~ajno e koi faktori koi vlijaat na motivacijata na menaxerite i vrabotenite }e doprinesat da se ostvari celta na pretprijatieto. Isto taka e va`no e da se razgrani~i, za kogo e zna~ajno da gi znae faktorite na motivacija? Dokolku treba da se motiviraat menaxerite, za ovie faktori koi vlijaat na motivacijata na menaxerite }e bidat zainteresirani sopstvenicite na pretprijatieto, ~lenovite i pretsedatelot na upravniot odbor ili ~lenovite na odborot na direktori. Dokolku, treba da se motiviraat vrabotenite za da ja ostvarat celta na pretprijatieto, za faktorite koi vlijaat na motiviraweto na vrabotenite }e bidat zainteresirani prethodno spomenatite subjekti vo pretprijatieto, no pred sé, menaxmentot na site nivoa vo pretprijatieto. Zna~i, za faktorite koi vlijaat na motivacijata se zainteresirani site subjekti koi u~estvuvaat vo sozdavaweto i sproveduvaweto na odlukite vo pretprijatieto. Site ovie, subjekti, imaat potreba da znaat kako da motiviraat so cel odlukite koi gi donele da bidat realizirani. Spored toa, ne e dovolno samo da se donese edna odluka, da se soop{ti na podredenite (na bilo koe nivo) i da se o~ekuva taa vedna{ da bide realizirana. Va`no e, kako taa odluka }e bide razbrana od podredenite i dali tie se/}e bidat motivirani da ja izvr{at. Dokolku ne se motivirani, verojatnosta deka odlukata nema da se realizira vo soodvetniot vremenski period, dramati~no raste.

4

Faktori koi vlijaat na zgolemuvawe na moralot na vrabotenite Spored eden Marketing direktor, ova se faktorite na koi treba da se obrne vnimanieto so cel da se pottikne moralot na vrabotenite. No, {to e toa moral? Moralot e stav na zadovolstvo so sakan kontinuitet i spremnost da se bori za celite na opredelena grupa ili organizacija. Moralot e merka na zadovolstvo na rabotnikot koja proizleguva od negovite obidi da se zadovolat potrebite. Moralot e merka i indikator na stepenot so koj rabotnicite go dobivaat ona {to go sakaat od rabotata. Ili, mnogu pova`no, moralot e merka za nivnata doverba deka vo idnina }e go dobivaat ona {to go sakaat od rabotata. Del od istra`uvawata poka`ale deka nedostatokot na moralot kaj vrabotenite vlijae na niskata produktivnost, bolestite i menuvaweto na rabotata. Zatoa, so zajaknuvawe, zgolemuvawe na moralot mo`e da se zgolemi produktivnosta, zadovolstvoto od rabotata, da se namalat denovite zemeni za boleduvawe na vrabotenite, da se namali stapkata na zaminuvawe od pretprijatieto (vo RM ovie problemi doprva doa|aat) i sekako da se namali stresot. Ova se nekoi od na~inite kako toa da se napravi: Promena na rabotnata sredina - spored poslednite soznanija na psihologijata na prostorot, uredenosta na rabotnata sredina mo`e da pottiknuva depresija ili nelagodnost. Namaluvawe na vrevata (osobeno kaj vrabotenite vo proizvodstvoto). Vrevata go zgolemuva stresot i ja namaluva sposobnosta za koncentracija. Vrevata mo`e da se namali so kupuvawe na specijalna izolaciona pregrada. So zgolemuvaweto na koncentracijata, se zgolemuva i posvetenosta, inovativnosta i kreativnosta. Obezbeduvawe na dovolen prostor za vraboteniot da mo`e normalno da raboti. Zbienata rabotna sredina vodi kon stres i poka~en pritisok kaj vrabotenite. Dokolku ne mo`e da se zgolemi li~niot prostor na sekoj vraboten, toga{ prepora~livo e da se otstapi odreden otvoren prostor kade vrabotenite mo`at da se odmorat. Vo ovoj zaedni~ki prostor mo`e da se postavat i stolici za da se inicira dru`eweto. Ispra}awe na pismeni blagodarnici za uspe{no zavr{eni rabotni zada~i i proekti. Kolku i da mislime deka ova e sitnica ili neva`no, sepak malite ne{ta go pravat `ivotot. Na sekoj ~ovek mu godi koga nekoj ja priznava negova rabota, anga`man i posvetenost. Eden mal znak na vnimanie i svesnost za zaslugite mnogu }e zna~i za sekoj dobar vraboten. Dodeluvawe na sertifikati za uspe{na rabota na najvrednite vraboteni, koi mo`at da poslu`at kako konstanten izvor na gordost. Odbiraweto na vraboten na mesecot i dodeluvawe na sertifikat

5

definitivno }e vlijae da se zgolemi moralot i kaj izbranite i kaj ostanatite koi bi sakale da bidat izbrani. Mal simboli~en poklon zaedno so sertifikatot }e ja pretvori ceremonijata vo interesen i dolgo pameten dru{tven nastan. Menaxmentot ne treba da se skoncentrira na davawe na ~asovnici samo na vrabotenite koi zaminuvaat vo penzija posle 30 godini rabota. Distribuirawe na anonimni anketni listovi vo koi se bara da se navedat mislewata za nekoi novi idei kako i pri~ini za momentalnoto nezadovolstvo. Idejata e da se stimulira kriti~koto mislewe kaj vrabotenite i artikuliraweto na kreativnosta i inovativnosta. Nekoi vraboteni podobro se iska`uvaat pismeno i ova e dobar na~in da se pridobijat iskreni mislewa za nivnite idei, a i voedno da se dobijat novi idei. Kritikite se sekoga{ dobro dojdeni bidej}i tamu kade {to nema kritika na ve}e postoe~koto nema ni inovacija i napredok. Menaxerite da ne se odnesuvaat kako diktatori. Vakvoto odnesuvawe pridonesuva vrabotenite da se po~uvstvuvaat kako robovi. Ve}e napomenavme deka dene{nite barawa i potrebi na vrabotenite se daleku posofisticirani od onie vo minatoto. Vistinskiot na~in na koj menaxerite na site nivoa vo pretprijatieto treba da se odnesuvaat e “nie sme zaedno vo ova”. Organizirawe na kulturni i socijalni nastani koi }e go ohrabrat u~estvoto na vrabotenite vo donesuvawe i sproveduvaweto na odlukite - zaedni~ki ru~eci, piknik, zabavi po povod stara nova godina, priredbi za decata, bileti za pova`ni kulturni nastani (koncerti, spektakli, sportski natprevari) i sli~no. Vakvite nastani }e doprinesat da se pridobie naklonetosta i na najbliskite na vrabotenite. Da se ponudat povolnosti za familijata - specijalni gradinki za decata, fleksibilno rabotno vreme za trudnici, polovi~no rabotno vreme, rabota od doma, pisma za kupuvawe na rati i sli~no. Distribucija na trimese~en magazin na pretprijatieto za da se informiraat vrabotenite i da se po~uvstvuvaat kako del od pretprijatieto. Pra}awe na novogodi{ni i prazni~ni ~estitki. Menaxmentot na pretprijatieto mora da stane odli~en slu{atel - da znae da soslu{a. Sposobnosta na menaxmentot da slu{a e mnogu zna~ajna za pretprijatieto bidej}i samo taka mo`e da se stekne doverbata na vrabotenite. Bez aktivno slu{awe nema zdrava komunikacija so vrabotenite, a so toa nema ni zdravi me| u~ove~ki odnosi. Ponuduvawe na sponzorirawe na vrabotenite za svoja edukativna nadgradba. Dokolku pretprijatieto poka`e deka go ceni znaeweto na vrabotenite i e spremno da investira vo nego, vrabotenite }e imaat motiv plus da dadat sé od sebe vo rabotata. Ova e osobeno va`no, za zgolemuvawe na lojalnosta na vrabotenite i mo`e da vlijae da se namali odlivot na kadri od pretprijatieto. I na kraj, najva`niot na~in da se zgolemi produktivnosta na vrabotenite - da se vklu~at vo celokupniot proizvodstven proces so toa {to }e bidat informirani {to }e bide finalniot proizvod na nivniot napor. Ova e edna od rabotite za koja navistina se zboruva mnogu a

6

i na{iot gore naveden primer ja potencira{e. Vraboteniot mora da znae kako negoviot napor i trud vlijae da se vklopi slagalicata nare~ena pretprijatie. Vrabotenite mora da znaat deka bez nivnoto “malo” del~e celinata mo`e da bide nepotpolna i prazna.

Kako da gi izbegneme 10-te demotivira~ki faktori

Dokolku vo kompanijata ima problemi so vrabotenite - nizok moral, zgolemeno zaminuvawe, lo{a produktivnost koja nikako da prestane, mo`ebi kako menaxeri treba da ja pogledneme listava na 10 demotivira~ki faktori: 1. Neuspeh da se izvle~e najdobroto od vrabotenite Na mnogu rabotni mesta vrabotenite se dosaduvaat. Koga toa }e se slu~i, najdobrite po~nuvaat da baraat ili rabotat druga rabota, srednite zabo{tuvaat a „ku~iwata” le`at i spijat. Ima dva na~ina kako da se podobri situacijata. Prvo, da im se dade pogolema odgovornost na vrabotenite. Mnogu pretprijatija nemaat pismeni opisi na rabotno mesto. Bez niv, nikoj, pa ni vrabotenite neznaat kako da doprinesat vo uspehot na organizacijata. Zna~i, treba da se napravi opis na rabotnoto mesto za sekogo i so sekogo da se razgovara za opisot a ne samo da im se ostavi na rabotnoto biro ili stol~e. Vtoro, otkako vrabotenite }e razberat {to se bara od niv, zapo~nete go procesot na involvirawe (vklu~uvawe). I najnisko rangiraniot rabotnik ima dobri idei za podobruvawe na rabotata, no nekoj mora da go soslu{a! Za menaxerite, vklu~uvaweto zna~i da se soslu{a, seriozno da se prifati, i da se odgovori na toa {to vrabotenite imaat da go ka`at. Ne samo {to menaxerite }e dobijat dobri idei, tuku i nivnoto izvr{uvawe }e bide podobreno. Vklu~uvaweto }e gi napravi vrabotenite da se po~uvstvuvaat va`ni, ceneti, vrednuvani i da odgovorat so davawe sé od sebe. Efektot vrz trite tipa na rabotnici e sledniot: najdobrite }e po~nat da razmisluvaat da ostanat i da rabotat samo edna rabota. Srednite }e po~nat da go razvivaat svojot potencijal. Najslabite }e po~nat da se oblikuvaat vo nade`ni vraboteni. 2. Emocionalni problemi i problemi so odnesuvaweto Vo slu~aite koga postoi konstanten personalen konflikt koj vrabotenite ne se vo sostojba sami da go re{at, menaxerot bi trebalo da reagira pred tie konflikti da i na{tetat na rabotata. Menaxerot treba da razgovara so sekoj od vrabotenite poedine~no, da se poslu`i so opisot na rabotnoto mesto i da ja objasni va`nosta {to ja imaat vrabotenite vo dobroto rabotewe na pretprijatieto. Menaxerot treba da bide navistina jasen deka nema da dozvoli personalnite konflikti da vlijaat vrz klientite i rabotnata sredina na ostanatite vraboteni. Dokolku konfliktot prodol`i da se slu~uva, treba da se razmisli za mirno premestuvawe na edniot

7

ili dvata vraboteni na drugi rabotni mesta kade nema da imaat sekojdnevni kontakti. Ova treba da bide napraveno na miren i dostoinstven na~in. Mnogu ~esto doma{nite problemi na nekoi vraboteni }e go preminat i pragot na pretprijatieto. Menaxerot treba vakvite situacii da gi sfati seriozno. Ne bi bilo dobro da se zagubi nekoj od {efovite na oddelenijata poradi problemite koi gi ima negoviot/nejzniot sin so drogata, osobeno dokolku mo`ete da pomognete. Vo razvienite zemji, postojat specijalni organizacii koi nudat t.n. programi za poddr{ka na vrabotenite od drugi pretprijatija (external employee assistance programs, EAPs). Ovie organizacii im pomagaat na vrabotenite da gi nadminat problemite koi gi spre~uvaat da davaat se od sebe vo rabotata. Tro{okot za sklu~uvawe dogovor so ovie oranizacii e pomal odkolku {to bi se o~ekuvalo. Vo sporedba so denovite na otsustvo i kompenzacijata pri otsustvo i tro{ocite za novo vrabotuvawe - EAPs navistina ~ini malku. Kaj nas, otvoreniot i doverliv razgovor za individualnite problemi mo`e da bide mnogu korisen i za vrabotenite i za menaxmentot i za rabotata. Mo`ebi nekoi va{i prijateli mo`at da mu pomognat na vraboteniot. Iskreniot i dobronameren razgovor i slu{awe e nezamneliv metod i faktor na motivacija. 3. Stresna rabotna sredina Nekoi stresni faktori lesno se eliminiraat. Na primer, zamorot mo`e da se eleminira dokolku se dade 10 minutna pauza na sekoj 2 rabotni ~asa vo proizvodstveniot proces. No, menaxerot vedna{ }e re~e: “toa }e me ~ini mnogu vo tekot na edna godina”. No mnogu pove}e }e ~ini pla}aweto na tro{ocite za lekuvawe na povredite, zagubenoto vreme poradi sitni ili seriozni povredi poradi zamor, ili pak skrienite pauzi i odmarawa. Nekoi drugi vidovi na stres mo`e da zavisat od samiot tip na rabota pa spored toa i da bidat pote{ki za eliminirawe. Mo`ebi slu`benicite koi rabotat na {alterite vo bankata imaat mnogu klienti koi ne se strplivi i ne sakaat da ~ekaat za da se zavr{i potrebnata administrativna rabota so prethodniot klient. Tie smetaat deka mo`e pobrzo da odi seto toa, i poradi toa go iritiraat personalot. Bidej}i ovoj tip na stres ne mo`e da se spre~i, menaxerot treba da bide iskren so svoite vraboteni i kandidati za rabota i da im gi poso~i dobrite, lo{ite i nezgodnite delovi od rabotata. Nekoi lu|e se sposobni uspe{no da se nosat so vakvi stresni situacii bez golemi pote{kotii. So toa {to menaxerot e iskren od samiot po~etok }e pomogne da se najde vistinskiot vraboten za nezgodnoto rabotno mesto. 4. Problemi so pla}aweto Analizite poka`uvaat deka vrabotenite ne treba da bidat najdobro platenite vo dejnosta za da se zadr`at moralot i najdobrite. Vistinskiot na~in e vrabotenite da bidat konkurentno nagradeni spored kapacitetite na soodvetnoto pretprijatie i ne{to podobro od prosekot na dejnosta. Najgolemiot broj vraboteni se odgovorni dokolku menaxerite gi tretiraat kako odgovorni. Dokolku vrabotenite sfatat

8

deka ne se podceneti vo pla}aweto vo sporedba so konkurentite i deka pretprijatieto ne se zbogatuva na niven tovar, tie }e bidat motivirani. Drug pristap e da se nagraduvaat vrabotenite spored nivnite sposobnosti ili novo nau~enite sposobnosti. Menaxerite treba da zaboravat na poka~uvawata za site vraboteni odedna{. Dokolku site vraboteni ne se vrvni profesionalci i odli~ni, na menaxerite im treba formula koja najmnogu }e gi nagradi superyvezdite, }e gi motivira srednite vraboteni i koja odbegnuva da gi nagradi onie koi najmalku pridonesuvaat. Davaweto na poka~uvawe od 5% za site nema da postigne nitu edna od trite celi. Pretprijatijata so tesen buxet mo`at da dadat kreativni nagradi za najdobrite koi ne se vo vid na pla}awe: platen sloboden den za odli~no zavr{ena rabota, ve~era platena od menaxerot za najvredniot vraboten i nejziniot/negoviot partner, vraboten na mesecot, plakata vo priemnata kancelarija koja site }e mo`at da ja vidat, pofalnica od menaxerot (usna ili pismena) za vreme na kolegiumot. 5. Me|upersonalni ubiva~i na motivacija Denes site vraboteni nasekade niz svetot baraat da bidat po~ituvani. Vrabotenite }e se osvetat dokolku menaxerite ne gi respektiraat. Taa osveta mo`e da dobie forma na obvinuvawa za rasna, religiozna, polova ili starosna diskriminacija ili seksualna zloupotreba. Zgora na toa, vrabotenite koi se ~uvstvuvaat lo{o tretirani stanuvaat pomalku `elni ili nesakaat da se trudat. Tie mo`at da zapo~nat glasini, da zemaat neopravdani boleduvawa, da kasnat ili da si odat porano. Iako denes poretko se slu~uva odkolku vo minatoto, seu{te postoi tendencijata nekoi visoko obrazovani vraboteni ili magistri, da se odnesuvaat so onie koi go nemaat nivniot stepen na obrazovanie kako da ne se lu|e. Ova e mnogu lesno na sekomu da mu se slu~i, pa zatoa menaxerite treba postojano da se na {trek. [to se odnesuva do moralot, vrabotenite sakaat da rabotat na “brod” koj go bie dobar glas. Kako “kapetan”, menaxerot treba da ja sozdade taa atmosfera. Menaxerot ne treba da tolerira lo{a ili nevnimatelna rabota nitu od sebe nitu od bilo koj drug. Izvr{uvaweto treba da se odr`uva na visoko nivo. Menaxerot ne treba da koristi ili dozvoluva upotreba na grub, neprofesionalen ili navredliv jazik. Menaxerot treba da insistira na ~isti i uredni kancelarii, rastenija vo hodnicite, uredni biroa i rabotni mesta. Menaxerot treba samiot da dava primer za vedrina i pristojnost osobeno koga e nervozen i ne se ~uvstvuva ba{ taka. 6. Nefleksibilni rabotni pravila Edna od osnovnite obvrski na pretprijatieto e kon klientite i mu{teriite i za da se ispolnat treba da se postavat odredeni rabotni pravila kako {to e: Nie site rabotime od 8:30 do 16:30 i site imame pauza od 11:3011:20. No treba da proverite vakvite pravila da ne se premnogu rizi~ni i rigidni? Blagajni~kata koja e samohrana majka mo`ebi ima potreba od dopolnitelni 15 do 30 minuti za da mo`e bez golemo brzawe da go odnese deteto vo {kolo. Taa odli~no raboti i znae deka ako raboti od 8:00 do 16:00 toa nema da i na{teti na firmata. Dokolku menaxerot ne

9

saka da i ja dozvoli taa fleksibilnost, barem na probna osnova, taa }e se demotivira. Zatoa menaxerot treba da proba. Menaxerot mo`e duri da i dozvoli da ponese del od rabotata doma dokolku nema problemi so doverlivosta na smetkite. Zo{to da ne. Na menaxerite im se potrebni rezultati a ne tela vo kancelarijata. [to e podobro za menaxerot: blagajnik so nesmasna i neto~na rabota ili izvr{uvawe na nekoj koj mu e blagodaren na menaxerot za fleksibilnosta i gri`ata? 7. Problemi so napreduvaweto Golem del od firmite i pretprijatijata obi~no nemaat mnogu prostor za postojano napreduvawe. Toa e problem bidej}i najdobrite vraboteni imaat silna `elba da napreduvaat i da dobovaat pogolema odgovornost i plata. Koga mobilnosta nagore e nevozmo`na, ~uvstvoto na “}orsokak” mo`e da prevladee. Edna od rabotite koi mo`e da se primeni e horizontalnoto preraspredeluvawe - pri {to vraboteniot/ta ostanuva na isto nivo na plata no prevzema nov zbir na odgovornosti, u~ej}i nov set na sposobnosti vo procesot na rabotewe. Mo`ete ednostavno da ja zgolemite titulata so naznaka deka poka~uvaweto na platata }e dojde so podobruvawe na sostojbata vo preprijatieto, no i navistina da ja zgolemite posle izvesen period. Druga idea: mo`ete da mu dadete 5% zgolemuvawe na platata na postar vraboten za da zapo~ne so mentorstvo na novite ili sega{nite vraboteni. Ili mo`ete taa li~nost da ja nazna~ite da vodi i kompletira odredeni specijalni proekti, pri {to za uspehot }e bide nagraden so pofalbi. Ponekoga{ odreden vraboten ve}e e premnogu izverziran vo svojata rabota a menaxerot nema mo`nost da go/ja unapredi. Toga{ menaxerot navistina treba da bide otvoren ka`uvaj}i i priznavaj}i deka vraboteniot/ta e navistina odli~en/na vo rabotata no deka nema prostor za unapreduvawe. Dokolku bi imalo vedna{ i bi go ponudile, no ednostavno nema. Ova mo`e da ja/go zati{i vraboteniot/ta izvesen period, no dokolku ne uspee vo toa, toga{ najdobro {to mo`e da napravi menaxerot e da i pomogne da najde nova i podobra rabota. Ova mo`e da zvu~i malku ~udno budej}i menaxerot }e mu/i pomogne na najdobriot vraboten/a da zamine no aktivnoto pomagawe na najdobriot vraboten so preporaki i kontakti }e sozdade pozitiven ambasador za pretprijatieto na menaxerot. Vraboteniot/ta pozitivno }e zboruva za pretprijatieto na menaxerot, i toa mo`e da bide mnogu korisno. 8. Diskriminacija, seksualno maltretirawe i zloupotreba Ovie pojavi ednostavno ne soodejstvuvaat so rabotata. Denes site vraboteni, bez razlika na stepenot na nivnoto obrazovanie i ekonomska mo}, znaat deka ne moraat da trpat seksualno maltretirawe ili diskriminacija bazirana na religija, pol ili starost. Dokolku vakvo ne{to se pojavi menaxerot treba itno da reagira. Vo sprotivno, povredeniot vraboten/na ili }e gi pobara glasno svoite prava

10

ili so mol~ewe }e si pobara druga rabota. Verojatnosta za skap i zasramuva~ki sudski spor sekoga{ }e visi vo vozduh. 9. Vrabotuvawe na neiskusen kadar So promenite {to se slu~uvaat vo site dejnosti, rabotodava~ite dobivaat golem broj na aplikacii za rabota od razli~ni zanimawa. Pametnite rabotodava~i imaat mo`nost da go odberat “kremot” no ~esto se zaslepeni od etiketata “prekfalifikuvanost”. Mnogu menaxeri velat “ako ja primam so pregolemi kvalifikacii taa nema mnogu dolgo da ostane i }e pobara druga rabota. Taa }e zamine dokolku dobie ponuda za toa {to navistina go saka”. Vo sekoj slu~aj, sekoj mo`e toa da go napravi. Pokraj toa, podobro e da se dobie 1 godina dobra rabota od dobar vraboten otkolku 10 godina lo{a rabota od lo{ vraboten. Dokolku menaxerot postojano gi odbiva odli~nite kandidati za rabota, toga{ toj ispra|a poraka do sebe, vrabotenite i svetot - ova e vtoroklasno pretprijatie so vtoroklasni vraboteni. Ovaa izjava za `al mo`e da stane samo-ispolnitelno proro{tvo. 10. Nemawe avtonomija Denes se slu~uvaat radikalni promeni re~isi na site rabotni mesta niz celiot svet. Dva veka pretprijatijata koristea golem menaxerski pritisok i nadgleduvawe za da bidat sigurni deka vrabotenite ja zavr{ile nivnata rabota i toa kako {to treba. Denes e otkrien podobar na~in: podgotvi gi i motiviraj gi vrabotenite da gi izvr{uvaat nivnite zada~i i potoa pu{tete gi slobodno. Avtonomijata ili poddr`uvaweto ja potencira gorespomenatata promena vo psihologijata. Lu|eto denes o~ekuvaat da bidat respektirani. Dokolku menaxerite se vo mo`nost da im ja dadat topkata na vrabotenite i da gi ostavat da igraat so nea, tie }e bidat v~udonevideni kolku golovi tie samite }e postignat. Vrabotenite, ili podobro ka`ano lu|eto koi imaat sloboda da ja rabotat nivnata rabota so soodveten stepen na avtonomija se ~uvstvuvaat motivirani i nivnata kreativnost i energija cvetaat.

Faktori koi gi motiviraat vrabotenite Spored avtorot na ovoj trud, faktorite so koi menaxerite treba da gi motiviraat vrabotenite se: Menaxerot treba da gi po~ituva gi site podredeni podednakvo bez ogled na izgledot, rasata, religijata, obrazovanieto, polot, oblekata, akcentot. Sekoj vraboten e potencijalen inovator, kreator na novi idei i izvor na napredok. Menaxerot treba so site vraboteni da bide podednakvo blizok i dale~en. Menaxerot ne smee da dozvoli da komunicira, razgovara, se {ali, pra{uva i da se interesira samo za eden ili nekolku podredeni koi se na isto hierarhisko i plate`no nivo so ostanatite

11

vraboteni. Ova mo`e da stvori zavist i somne`i za popustlivost ili subjektivnost. Iako ova e te{ko da se realizira vo praksata, menaxerot mora odvreme na vreme da se preispituva. Menaxerot mora da vodi mese~ni zabele{ki za toa koj od vrabotenite navistina vlo`il mnogu vo izminatiot period. Ako nekoj ostanuva pokasno, si ja zavr{uva rabotata pred vreme, se interesira pove}e, menaxerot mora toa da go zabele`i i da go kanalizira vo soodveten gest koj }e poka`e deka vlo`enata energijata i entuzijazam nekoj ja zabele`uva. Menaxerot mo`e da odbere od mno{tvoto motivatori za da se osiguri deka vraboteniot }e prodol`i i vo idnina da dava sé od sebe. Preku redovnoto i realno poso~uvawe na vrednite i zaslu`ni rabotnici se gradi natprevaruva~kiot duh vo pretprijatieto. Poentata e jasna, ako saka{ da bide{ pofaluvan i po~ituvan - trudi se i raboti podobro i pove}e. Menaxerot mora da najde sredstva i na~in da gi nagraduva najdobrite i najvrednite, no i da gi kaznuva tie koi ne se anga`iraat spored svoite mo`nosti. Na~inot na zemawe i davawe mo`e mnogu da pomogne. Koga nekoj dava sé od sebe i uspe{no zavr{i odreden proekt ili nara~ka ili zada~a - menaxerot treba javno da go nagradi (simboli~no ili pari~no). Koga istiot toj vraboten posle nekoe vreme nema da bide tolku posveten - sledi prekor i namaluvawe. Objektivnosta na menaxerot igra enormno va`na uloga vo odr`uvaweto na natprevaruva~kiot duh. Menaxerot mora da prepoznava lideri. Ednostavno mora postojano da sledi koj saka da se doka`e i koga. Koga menaxerot }e zabele`i deka nekoj pomlad ili poneiskusen vraboten e ambiciozen i saka i bara predizvik za da se doka`e, treba da mu go ovozmo`i toa. Za da postarite i poiskusnite rabotnici ne se osetat zapostaveni, menaxerot postavuva eden od niv kako mentor na proektot koj treba da go zavr{i pomladiot i poneiskusen vraboten. Menaxerot ne smee da tolerira zavist, stavawe sopki, netrprelivost, sebi~nost, razdrazlivost i bolna ambicioznost. Menaxerot mora vedna{ da stavi do zneawe deka so ovie osobini pokraj nego nema napreduvawe. Menaxerot treba da forsira timska rabota, dokolku e mo`no, so mali i mobilni timovi koi }e bidat nagradeni spored u~inokot na celiot tim. Menaxerot treba da bara kratki pismeni ili usni izve{tai za toa {to rabotnicite srabotile vo odnosniot mesec. Vo niv mo`e da se bara i da se dostavat idei za podobruvawe na rabotata. Mnogu od vrabotenite podobro se izrazuvaat pismeno od usno, pa vakviot na~in mo`e da im ovozmo`i podobra komunikacija. Menaxerot mora da gi stimulira site, bukvalno site, so se kafe kuvarkata, da razmisluvaat za podobruvaweto na raboteweto, adaptiraweto na okolinata, inovaciite, ideite, mo`nostite i organi~uvawata, prednostite i slabostite. Menaxerot mora da bide odli~en slu{atel na toa {to podredenite imaat da go ka`at i predlo`at. Ako menaxerot ne gi slu{a, toga{ koj? Vrabotenite ve}e

12

nema da go “ikaat menaxerot i }e ozboruvaat i zagonovetaat. Mnogu idei mo`at da otidat vo nepovrat poradi toa. Menaxerot treba da vodi javen raspored na aktivnostite za eden mesec odnapred, so jasno definirawe {to treba da se napravi, koj toa }e go napravi (koj e odgovoren za toa da se napravi), koi resursi mu/i se potrebni za toa da se napravi, do koga mora da se napravi i koi vraboteni se zadol`eni da pomognat dokolku odgovorniot toa go pobara. Ova e konceptot na t.n. akcionen plan. Toj treba da bide postaven na javno i vidno mesto i odvreme na vreme da se modificira, vo soglasnost so (ne)ispolnuvaweto na istiot. Menaxerot treba da znae deka nesmee sekoga{ samo toj da e vo pravo. Toa ne e ni mo`no. Menaxerot ne treba da insistira na svojot avtoritet sekoga{ koga }e se oseti zagrozen od ideite i sugestiite na podredenite. Menaxerot e ist so site i prv od site. Koga ima mnogu rabota menaxerot e toj koj prv treba da pomogne a ne samo da zboruva i ni{to da ne pravi. Avtoritetot na menaxerot ne se od`uva samo so titulata tuku i so odnesuvaweto, po~ituvaweto, prijatelstvoto, otvorenosta, iskrenosta, ednakvosta, nesebi~nosta i pravednosta. Menaxerot mora redovno da pravi ocenuvawe na vrabotenite (minimum edna{ godi{no) - staff appraisal. Ova ocenuvawe mora da e standardizirano i se pravi eden na eden. Prvo vraboteniot sam se ocenuva a potoa go ocenuva menaxerot i na kraj se sporeduvaat ocenkite. Ocenkite se dvi`at od nezadovolitelno, nedovolno, dovolno, dobro i odli~no. Onamu kade ima razliki se objasnuvaat pri~inite za ocenkata. Pozadi sekoja ocenka stoi objasnuvawe za{to tokmu taa ocenka. Menaxerot treba da posveti osobeno vnimanie na unapreduvaweto i rastot na vrabotenite. Toa se pravi so posebni, vzaemno usoglaseni planovi za iden rast napraveni so sekoj rabotnik poedine~no. Vo ovie planovi se objasnuvaat oblastite na koi individuata treba da raboti vo sledniot period za podobro ja izvr{uva rabotata ili voop{to da se podobruva. Na primer: doa|awe na vreme, pogolema to~nost i preciznost, po~ituvawe na rokovite i sl. Menaxerot ili menaxerskiot tim mora da posvetat vnimanie na obu~uvaweto na vrabotenite. Ne e dovolno da se konstatira deka nekoj vraboten ne raboti dobro. Treba da se konstatira pri~inata za toa i da mu se ponudi objasnuvawe i obuka za toa kako da se raboti podobro. Dokolku i toa ne uspeva da go motivira vraboteniot vreme e da se zameni so nov ili da se prepraspredili na ponisko rabotno mesto.

13

Zaklu~ok Tradicionalniot viktorijanski stil (stapot i magareto) na stroga disciplina i kazni ne samo {to ne poka`uva rezultati denes tuku i ostavi dlaboki tragi vo potsvesta na rabotni~kata klasa. Kaznite predizvikaa pove}e negativni otkolku pozitivni rezultati i go zgolemija neprijatelstvoto me|u nas(rabotni~kata klasa) i niv (menaxmentot). Sprotivno od ovoj metod, priodot morkovot i magareto koj vklu~uva odobruvawe, pofalbi i priznanija za naporot i izvr{uvaweto zna~itelno ja podobruva rabotnata atmosfera, poka`uva konkretni rezultati i gi nagraduva vrabotenite so golemo zadovolstvo. Motivacijata pretstavuva sila koja gi naso~uva vrabotenite da gi napravat ne{tata. Motiviraweto e sekojdnevna rabota na menaxerot zaedno so planiraweto, organiziraweto, koordiniraweto i kontroliraweto. Ne postoi dobar i uspe{en menaxer koj ne gi motivira svoite vraboteni. Osnovnata rabota na menaxerot e da go motivira negoviot tim i individualno i kolektivno za da timot dade rezultati i da bide zadovolen so toa. Ova samo po sebe mo`e da zvu~i malku kontradiktorno, no dava rezultati. Osnovnite faktori ili alatki so koi menaxerite mo`at da se poslu`at za da gi motiviraat vrabotenite se: • • • • • • odobruvawe, pofalbi i priznanija za dobrata rabota doverba, respekt i visoki o~ekuvawa lojalnost, moral, inspiracija podobruvawe (zbogatuvawe) na rabotata dobra komunikacija pari~ni stimulacii

14

Koristena literatura 1. Prof. d-r Bobek [uklev, Menaxment, Ekonomski Fakultet Skopje, 2. Prof. d-r Bobek [uklev i Qubomir Drakulevski, Menaxment Leksikon, , Zavod za unapreduvawe na stopanstvoto na RM 3. Hensley Williams T., JD, direktor za personal, izvadok od veb stranata www.findarticles.com - Avoid ‘Top 10’ Demotivators That Can Turn Off Your Staff 4. Jane Churchouse and Chris Churchouse, Managing People, Gower Publishing Ltd., izvadok od veb stranata www.comfindings.com 12. www.accer-team.com/motivation/index 13. http://www.csb.gov.hk/hkgcsb/hrm/e-motivation/e-motivation-you.htm 14. http://human resources.about.com/library/weekly/uc021503a.htm

15

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->