Sodr`ina:

1. VOVED

2. [TO E MOTIVACIJA?

3. MOTIVACIJATA I VIE

4. FAKTORI NA MOTIVACIJA

5. FAKTORI KOI VLIJAAT NA ZGOLEMUVAWE NA MORALOT NA

VRABOTENITE

6. INSPIRACIJA VO ODNOS NA MOTIVACIJA I FAKTORI KOI VLIJAAT NA

INSPIRACIJATA KAJ VRABOTENITE

7. [TO TREBA DA NAPRAVIME KAKO MENAXER

8. KAKO DA GI IZBEGNEME 10-TE DEMOTIVIRA^KI FAKTORI

9. FAKTORI KOI GI MOTIVIRAAT VRABOTENITE

10. ZAKLU^OK

11. KORISTENA LITERATURA

Voved

^ovekovata aktivnost ne se javuva sama po sebe. Za da dojde do aktivnost na ~ovekot

potrebni se opredeleni vnatre{ni kako i odredeni nadvore{ni pottiknuvawa.

Sekoj ima potreba da gi motivira drugite, i site nie toa i go pravime bez razlika dali sme
svesni za toa ili ne. Duri i bebiwata gi motiviraat roditelite koga prestanuvaat da pla~at koga }
e gi pregranat. Roditelite postojano gi motiviraat decata naporno da u~at. Jas gi motiviram
slu`benicite vo banka so toa {to }e im se nasmevnam.

Zna~i - motivacijata e prirodna. Osven, izgleda vo menaxmentot. Sekoj uspe{en menaxer

znae deka motiviraweto na lu|eto e povrzano so uspehot vo rabotata.Golem broj od prvite
menaxment studii se napraveni za da se utvrdi kako da se motiviraat vrabotenite za da rabotat
podobro. Sekako, menaxerite od sekoga{ znaele kako da gi nateraat vrabotenite da rabotat
ponaporno i podobro so zakani: “Ako ne ja zavr{ite serijata na ~evli do ve~er - }e bidete
otpu{teni” - dobar motivator. No po Vtorata svetska vojna se pojavija mnogu pove}e
mo`nosti za vrabotuvawe i lu|eto stanaa povredni. Zakanite so otpu{tawe ve}e ne bea tolku
efikasni bidej}i lu|eto mo`ea mnogu lesno da najdat druga rabota. Pozitivnata motivacija stana
mnogu pova`na. Ovie primeri funkcioniraat i vo Makedonskata ekonomija. Iako dene{niot
procent na nevrabotenost e navistina visok, poleka no sigurno menaxerite sfa}aat deka e
navistina te{ko da se najde dobar vraboten, deka nevrabotenosta vo slednite 10 godini }e
zapo~ne drasti~no da opa|a i deka dobrite vraboteni }e mo`at da ja napu{tat firmata i da se
vrabotat vo druga, dokolku ne se tretirani so po~it i vnimanie.

Kako menaxer nie navistina }e morame da bidete sposobni da gi motivirame na{ite

vraboteni dokolku sakate da bidete uspe{ni. Menaxerot e ocenuvan spored rezultatite - a
rezultatite obi~no se postignuvaat so pomo{ na lu|eto. Osnovata na menaxmentot e
ostvaruvaweto na rabotata so pomo{ na drugite. Motiviranite lu|e ili vraboteni postignuvaat
podobri rezultati za pokratko vreme. Zna~i, motiviraweto na vrabotenite e vo interes na
samite menaxeri. Uspe{niot menaxer gi motivira vrabotenite. Za sekunda, pomislete na
najdobriot menaxer {to go poznavate. Dali toj/taa gi motivira vrabotenite? Bi bilo
iznenadavu~ki dokolku ne go pravi toa. No kako menaxerite gi motiviraat vrabotenite?
Postojat nekoi tajni ili finesi koi uspe{nite menaxeri gi koristat na eden ili drug na~in.
Poznavaweto na faktorite na motivirawe e definitivno eden od tie na~ini.

[to e motivacija?

Motivacijata e eden od osnovnite elementi na menaxmentot i edna od pette funkcii na

menaxmentot (planirawe, organizirawe, kooridinirawe, motivirawe i kontrolirawe).

2
  Motivacijata pretstavuva proces vo koj odnesuvaweto e pottiknato, aktivirano i
kanalizirano kon ostvaruvawe na celite.
 Motivite se organski i psiholo{ki ~initeli koi go pokrenuvaat ili usmeruvaat
odnesuvaweto na lu|eto, i toa kako negovite postapki taka i negovoto zapazuvawe,
u~ewe i mislewe.

Motivacijata e ona ne{to so koe obezbeduvame lu|eto da se odnesuvaat na posakuvaniot

na~in so koj }e se postignat organizaciskite celi, a istovremeno }e se zadovolat sopstvenite
potrebi.

Motivacijata e plod na zaedni~kata sorabotka na dve nau~ni disciplini: menaxmentot i

psihologijata. So menaxmentot se navleguva dlaboko vo su{tinata na raboteweto i vodeweto
na pretprijatijata, a so psihologijata se navleguva vo tajnata na ~ove~koto odnesuvawe.

Gorenavedenite pra{awa se samo del od golemata lepeza na pra{awa i problemi so koi se

sretnuva menaxerot vo svojata rabota. So cel da gi re{i, toj treba da ima dobro poznavawe na
menaxmenot kako proces i osobeno na motivacijata i faktorite na motivacija kako sostaven
del na toj proces.

Motivacijata e obvrska za site supervizori. Njva`en element na edna organizacija se lu|

eto. Lu|eto imaat potrebi {to treba da bidat zadovoleni na rabotnoto mesto. Supervizorot gi
stimulira, organizira, vodi i motivira vrabotenite. Tie im poka`uvaat na vrabotenite kako da gi
zadovolat svoite potrebi, preku zadovoluvawe na celite na organizacijata. Motiviranite i
progresivno orientiranite vraboteni se sre}ni, posveteni na rabotata i produktivni. No, treba da
se zapomni deka sekoja li~nost ima razli~ni potrebi i mora da bide motivirana na eden
poinakov na~in.
Preku motivacijata se stremime da obezbedime posvetenost na vrabotenite; da se razvie i
voedno da se izvle~e najdobroto od niv za podr{ka na organizaciskite celi i rezultati; i da se
dostigne maksimalnata cel vo korist na op{testvoto so podobruvawe na kvalitetot na slu`bite
koi {to na{ata zaednica gi zaslu`uva.

Motivirawe na vrabotenite vo vreme na promeni

Vo dene{nata turbulentna, ~esto haoti~na okolina, komercijalniot uspeh zavisi od toa

dali vrabotenite celosno gi iskoristuvaat svoite talenti. Spored golemiot broj na dostapni teorii
i istra`uvawa vo odnos na ovaa problematika, menaxerite ~esto gledaat na motivacijata kako
ne{to misteriozno. Vo su{tina toa e taka, bidej}i individuite se motiviraat so razli~ni ne{ta i
na razli~ni na~ini. Vo prilog na ova, ova se vremiwa koga vospostavuvaweto i odr`uvaweto
na hierarhijata mo`e da predizvika nesigurnost, a voedno i ponizok raboten moral.

Prednosti:
Pozitivnata motivaciona filozofija i praksa treba da ja podobri produktivnosta,
kvalitetot i uslugata. Motivacijata im pomaga na lu|eto vo:
dostignuvawe na celi
sozdavawe na podobra perspektiva
sozdavawe na mo} za promeni
gradewe na samopo~ituvawe i sposobnost
uspeh vo sopstveniot razvoj i pomagawe na drugite vo nivniot.

Nedostatoci:

3
 Ne postojat realni nedostatoci na uspe{no motivirani vraboteni, no ima mnogu barieri
za da se postigne toa.
Barieri mo`e da bidat: nesovesni i otsutni menaxeri, neadekvatni zgradi, nesoodvetna
oprema za rabota, razli~ni interesi vo rabotata i sli~no. Na primer:
“Ne né pla}aat ekstra za prekuvremenata rabota.”
“Sekoga{ ova go rabotime na ist na~in.”
“Na{ite pretpostaveni nemaat uvid vo ona {to nie go rabotime.”
“Ova go nema vo mojota rabotna biografija.”
“]e rabotam kolku e mo`no pomalku, no bez da me otpu{tat.”

Faktori na motivacija

Celta na ovoj trud e da se navleze vo segmentot od motivacijata - faktori na motivacija.

Motivacijata vklu~uva interni i eksterni faktori koi ja determiniraat goleminata na energijata i
entuzijazmot koi edna li~nost gi vlo`uva vo rabotata. Faktori na motivacija pretstavuvaat
faktori koi vlijaat na odnesuvaweto na poedinecot izrazeni vo kvalitativna forma a tie se:
rakovodewe, individualen identitet, respekt i dostoinstvo, korisnost, nadomest, inicijativa,
raspolo`livo vreme, definirawe na dol`nostite, razbirawe na vkupnite operacii, konkurencija,
adekvatna alokacija na kadri i vreme, razli~no naso~uvawe od vrvniot menaxment i dr. So
drugi zborovi, pod faktori na motivacija mo`eme da podrazbereme interni ili eksterni
varijabli koi vlijaat menaxerite i vrabotenite da se odnesuvat na eden ili drug na~in, t.e. na
na~in koj }e gi ispolni celite na pretprijatieto.

Toa {to e zna~ajno za pretprijatieto e menaxerite i vrabotenite da se odnesuvaat na na~in

na koj se ispolnuvaat celite na toa pretprijatie. Ako celta e da se zgolemi udelot na pazarot za
{amponi vo R. Makedonija za 10% toga{, menaxerite i vrabotenite treba da bidat motivirani
da ja ispolnata taa cel. So drugi zborovi, zna~ajno e koi faktori koi vlijaat na motivacijata na
menaxerite i vrabotenite }e doprinesat da se ostvari celta na pretprijatieto.

Isto taka e va`no e da se razgrani~i, za kogo e zna~ajno da gi znae faktorite na

motivacija? Dokolku treba da se motiviraat menaxerite, za ovie faktori koi vlijaat na
motivacijata na menaxerite }e bidat zainteresirani sopstvenicite na pretprijatieto, ~lenovite i
pretsedatelot na upravniot odbor ili ~lenovite na odborot na direktori. Dokolku, treba da se
motiviraat vrabotenite za da ja ostvarat celta na pretprijatieto, za faktorite koi vlijaat na
motiviraweto na vrabotenite }e bidat zainteresirani prethodno spomenatite subjekti vo
pretprijatieto, no pred sé, menaxmentot na site nivoa vo pretprijatieto.

Zna~i, za faktorite koi vlijaat na motivacijata se zainteresirani site subjekti koi

u~estvuvaat vo sozdavaweto i sproveduvaweto na odlukite vo pretprijatieto. Site ovie,
subjekti, imaat potreba da znaat kako da motiviraat so cel odlukite koi gi donele da bidat
realizirani. Spored toa, ne e dovolno samo da se donese edna odluka, da se soop{ti na
podredenite (na bilo koe nivo) i da se o~ekuva taa vedna{ da bide realizirana. Va`no e, kako
taa odluka }e bide razbrana od podredenite i dali tie se/}e bidat motivirani da ja izvr{at.
Dokolku ne se motivirani, verojatnosta deka odlukata nema da se realizira vo soodvetniot
vremenski period, dramati~no raste.

Faktori koi vlijaat na zgolemuvawe na moralot na vrabotenite

4
 Spored eden Marketing direktor, ova se faktorite na koi treba da se obrne vnimanieto so
cel da se pottikne moralot na vrabotenite.

No, {to e toa moral? Moralot e stav na zadovolstvo so sakan kontinuitet i spremnost da se
bori za celite na opredelena grupa ili organizacija. Moralot e merka na zadovolstvo na
rabotnikot koja proizleguva od negovite obidi da se zadovolat potrebite. Moralot e merka i
indikator na stepenot so koj rabotnicite go dobivaat ona {to go sakaat od rabotata. Ili, mnogu
pova`no, moralot e merka za nivnata doverba deka vo idnina }e go dobivaat ona {to go sakaat
od rabotata.

Del od istra`uvawata poka`ale deka nedostatokot na moralot kaj vrabotenite vlijae na

niskata produktivnost, bolestite i menuvaweto na rabotata.

Zatoa, so zajaknuvawe, zgolemuvawe na moralot mo`e da se zgolemi produktivnosta,

zadovolstvoto od rabotata, da se namalat denovite zemeni za boleduvawe na vrabotenite, da se
namali stapkata na zaminuvawe od pretprijatieto (vo RM ovie problemi doprva doa|aat) i
sekako da se namali stresot. Ova se nekoi od na~inite kako toa da se napravi:

Promena na rabotnata sredina - spored poslednite soznanija na psihologijata

na prostorot, uredenosta na rabotnata sredina mo`e da pottiknuva depresija ili
nelagodnost.
Namaluvawe na vrevata (osobeno kaj vrabotenite vo proizvodstvoto).
Vrevata go zgolemuva stresot i ja namaluva sposobnosta za koncentracija. Vrevata
mo`e da se namali so kupuvawe na specijalna izolaciona pregrada. So zgolemuvaweto
na koncentracijata, se zgolemuva i posvetenosta, inovativnosta i kreativnosta.
Obezbeduvawe na dovolen prostor za vraboteniot da mo`e normalno da
raboti. Zbienata rabotna sredina vodi kon stres i poka~en pritisok kaj vrabotenite.
Dokolku ne mo`e da se zgolemi li~niot prostor na sekoj vraboten, toga{ prepora~livo
e da se otstapi odreden otvoren prostor kade vrabotenite mo`at da se odmorat. Vo ovoj
zaedni~ki prostor mo`e da se postavat i stolici za da se inicira dru`eweto.
Ispra}awe na pismeni blagodarnici za uspe{no zavr{eni rabotni zada~i i
proekti. Kolku i da mislime deka ova e sitnica ili neva`no, sepak malite ne{ta go
pravat `ivotot. Na sekoj ~ovek mu godi koga nekoj ja priznava negova rabota,
anga`man i posvetenost. Eden mal znak na vnimanie i svesnost za zaslugite mnogu }e
zna~i za sekoj dobar vraboten.
Dodeluvawe na sertifikati za uspe{na rabota na najvrednite vraboteni, koi
mo`at da poslu`at kako konstanten izvor na gordost. Odbiraweto na vraboten na
mesecot i dodeluvawe na sertifikat definitivno }e vlijae da se zgolemi moralot i kaj
izbranite i kaj ostanatite koi bi sakale da bidat izbrani. Mal simboli~en poklon zaedno
so sertifikatot }e ja pretvori ceremonijata vo interesen i dolgo pameten dru{tven
nastan. Menaxmentot ne treba da se skoncentrira na davawe na ~asovnici samo na
vrabotenite koi zaminuvaat vo penzija posle 30 godini rabota.
Distribuirawe na anonimni anketni listovi vo koi se bara da se navedat
mislewata za nekoi novi idei kako i pri~ini za momentalnoto nezadovolstvo. Idejata e
da se stimulira kriti~koto mislewe kaj vrabotenite i artikuliraweto na kreativnosta i
inovativnosta. Nekoi vraboteni podobro se iska`uvaat pismeno i ova e dobar na~in da
se pridobijat iskreni mislewa za nivnite idei, a i voedno da se dobijat novi idei.
Kritikite se sekoga{ dobro dojdeni bidej}i tamu kade {to nema kritika na ve}e
postoe~koto nema ni inovacija i napredok.
Menaxerite da ne se odnesuvaat kako diktatori. Vakvoto odnesuvawe
pridonesuva vrabotenite da se po~uvstvuvaat kako robovi. Ve}e napomenavme deka

5
 dene{nite barawa i potrebi na vrabotenite se daleku posofisticirani od onie vo
minatoto. Vistinskiot na~in na koj menaxerite na site nivoa vo pretprijatieto treba da
se odnesuvaat e “nie sme zaedno vo ova”.
Organizirawe na kulturni i socijalni nastani koi }e go ohrabrat u~estvoto na
vrabotenite vo donesuvawe i sproveduvaweto na odlukite - zaedni~ki ru~eci, piknik,
zabavi po povod stara nova godina, priredbi za decata, bileti za pova`ni kulturni
nastani (koncerti, spektakli, sportski natprevari) i sli~no. Vakvite nastani }e doprinesat
da se pridobie naklonetosta i na najbliskite na vrabotenite.
Da se ponudat povolnosti za familijata - specijalni gradinki za decata,
fleksibilno rabotno vreme za trudnici, polovi~no rabotno vreme, rabota od doma,
pisma za kupuvawe na rati i sli~no.
Distribucija na trimese~en magazin na pretprijatieto za da se informiraat
vrabotenite i da se po~uvstvuvaat kako del od pretprijatieto.
Pra}awe na novogodi{ni i prazni~ni ~estitki.
Menaxmentot na pretprijatieto mora da stane odli~en slu{atel - da znae da
soslu{a. Sposobnosta na menaxmentot da slu{a e mnogu zna~ajna za pretprijatieto
bidej}i samo taka mo`e da se stekne doverbata na vrabotenite. Bez aktivno slu{awe
nema zdrava komunikacija so vrabotenite, a so toa nema ni zdravi me|u~ove~ki
odnosi.
Ponuduvawe na sponzorirawe na vrabotenite za svoja edukativna nadgradba.
Dokolku pretprijatieto poka`e deka go ceni znaeweto na vrabotenite i e spremno da
investira vo nego, vrabotenite }e imaat motiv plus da dadat sé od sebe vo rabotata.
Ova e osobeno va`no, za zgolemuvawe na lojalnosta na vrabotenite i mo`e da vlijae da
se namali odlivot na kadri od pretprijatieto.
I na kraj, najva`niot na~in da se zgolemi produktivnosta na vrabotenite - da
se vklu~at vo celokupniot proizvodstven proces so toa {to }e bidat informirani {to }e
bide finalniot proizvod na nivniot napor. Ova e edna od rabotite za koja navistina se
zboruva mnogu a i na{iot gore naveden primer ja potencira{e. Vraboteniot mora da
znae kako negoviot napor i trud vlijae da se vklopi slagalicata nare~ena pretprijatie.
Vrabotenite mora da znaat deka bez nivnoto “malo” del~e celinata mo`e da bide
nepotpolna i prazna.

Kako da gi izbegneme 10-te demotivira~ki faktori

Dokolku vo kompanijata ima problemi so vrabotenite - nizok moral, zgolemeno

zaminuvawe, lo{a produktivnost koja nikako da prestane, mo`ebi kako menaxeri treba da ja
pogledneme listava na 10 demotivira~ki faktori:

1. Neuspeh da se izvle~e najdobroto od vrabotenite

Na mnogu rabotni mesta vrabotenite se dosaduvaat. Koga toa }e se slu~i, najdobrite
po~nuvaat da baraat ili rabotat druga rabota, srednite zabo{tuvaat a „ku~iwata” le`at i
spijat. Ima dva na~ina kako da se podobri situacijata. Prvo, da im se dade pogolema
odgovornost na vrabotenite. Mnogu pretprijatija nemaat pismeni opisi na rabotno mesto.
Bez niv, nikoj, pa ni vrabotenite neznaat kako da doprinesat vo uspehot na organizacijata.
Zna~i, treba da se napravi opis na rabotnoto mesto za sekogo i so sekogo da se razgovara
za opisot a ne samo da im se ostavi na rabotnoto biro ili stol~e. Vtoro, otkako

6
 vrabotenite }e razberat {to se bara od niv, zapo~nete go procesot na involvirawe
(vklu~uvawe). I najnisko rangiraniot rabotnik ima dobri idei za podobruvawe na rabotata,
no nekoj mora da go soslu{a! Za menaxerite, vklu~uvaweto zna~i da se soslu{a, seriozno
da se prifati, i da se odgovori na toa {to vrabotenite imaat da go ka`at. Ne samo {to
menaxerite }e dobijat dobri idei, tuku i nivnoto izvr{uvawe }e bide podobreno.
Vklu~uvaweto }e gi napravi vrabotenite da se po~uvstvuvaat va`ni, ceneti, vrednuvani i
da odgovorat so davawe sé od sebe. Efektot vrz trite tipa na rabotnici e sledniot:
najdobrite }e po~nat da razmisluvaat da ostanat i da rabotat samo edna rabota. Srednite }e
po~nat da go razvivaat svojot potencijal. Najslabite }e po~nat da se oblikuvaat vo nade`ni
vraboteni.

2. Emocionalni problemi i problemi so odnesuvaweto

Vo slu~aite koga postoi konstanten personalen konflikt koj vrabotenite ne se vo sostojba
sami da go re{at, menaxerot bi trebalo da reagira pred tie konflikti da i na{tetat na
rabotata. Menaxerot treba da razgovara so sekoj od vrabotenite poedine~no, da se poslu`i
so opisot na rabotnoto mesto i da ja objasni va`nosta {to ja imaat vrabotenite vo dobroto
rabotewe na pretprijatieto. Menaxerot treba da bide navistina jasen deka nema da dozvoli
personalnite konflikti da vlijaat vrz klientite i rabotnata sredina na ostanatite vraboteni.
Dokolku konfliktot prodol`i da se slu~uva, treba da se razmisli za mirno premestuvawe
na edniot ili dvata vraboteni na drugi rabotni mesta kade nema da imaat sekojdnevni
kontakti. Ova treba da bide napraveno na miren i dostoinstven na~in.
Mnogu ~esto doma{nite problemi na nekoi vraboteni }e go preminat i pragot na
pretprijatieto. Menaxerot treba vakvite situacii da gi sfati seriozno. Ne bi bilo dobro da se
zagubi nekoj od {efovite na oddelenijata poradi problemite koi gi ima negoviot/nejzniot
sin so drogata, osobeno dokolku mo`ete da pomognete. Vo razvienite zemji, postojat
specijalni organizacii koi nudat t.n. programi za poddr{ka na vrabotenite od drugi
pretprijatija (external employee assistance programs, EAPs). Ovie organizacii im
pomagaat na vrabotenite da gi nadminat problemite koi gi spre~uvaat da davaat se od
sebe vo rabotata. Tro{okot za sklu~uvawe dogovor so ovie oranizacii e pomal odkolku
{to bi se o~ekuvalo. Vo sporedba so denovite na otsustvo i kompenzacijata pri otsustvo i
tro{ocite za novo vrabotuvawe - EAPs navistina ~ini malku. Kaj nas, otvoreniot i
doverliv razgovor za individualnite problemi mo`e da bide mnogu korisen i za
vrabotenite i za menaxmentot i za rabotata. Mo`ebi nekoi va{i prijateli mo`at da mu
pomognat na vraboteniot. Iskreniot i dobronameren razgovor i slu{awe e nezamneliv
metod i faktor na motivacija.

3. Stresna rabotna sredina

Nekoi stresni faktori lesno se eliminiraat. Na primer, zamorot mo`e da se eleminira
dokolku se dade 10 minutna pauza na sekoj 2 rabotni ~asa vo proizvodstveniot proces.
No, menaxerot vedna{ }e re~e: “toa }e me ~ini mnogu vo tekot na edna godina”. No
mnogu pove}e }e ~ini pla}aweto na tro{ocite za lekuvawe na povredite, zagubenoto
vreme poradi sitni ili seriozni povredi poradi zamor, ili pak skrienite pauzi i odmarawa.
Nekoi drugi vidovi na stres mo`e da zavisat od samiot tip na rabota pa spored toa i da
bidat pote{ki za eliminirawe. Mo`ebi slu`benicite koi rabotat na {alterite vo bankata
imaat mnogu klienti koi ne se strplivi i ne sakaat da ~ekaat za da se zavr{i potrebnata
administrativna rabota so prethodniot klient. Tie smetaat deka mo`e pobrzo da odi seto
toa, i poradi toa go iritiraat personalot. Bidej}i ovoj tip na stres ne mo`e da se spre~i,
menaxerot treba da bide iskren so svoite vraboteni i kandidati za rabota i da im gi poso~i
dobrite, lo{ite i nezgodnite delovi od rabotata. Nekoi lu|e se sposobni uspe{no da se
nosat so vakvi stresni situacii bez golemi pote{kotii. So toa {to menaxerot e iskren od

7
 samiot po~etok }e pomogne da se najde vistinskiot vraboten za nezgodnoto rabotno
mesto.

4. Problemi so pla}aweto
Analizite poka`uvaat deka vrabotenite ne treba da bidat najdobro platenite vo dejnosta za
da se zadr`at moralot i najdobrite. Vistinskiot na~in e vrabotenite da bidat konkurentno
nagradeni spored kapacitetite na soodvetnoto pretprijatie i ne{to podobro od prosekot na
dejnosta. Najgolemiot broj vraboteni se odgovorni dokolku menaxerite gi tretiraat kako
odgovorni. Dokolku vrabotenite sfatat deka ne se podceneti vo pla}aweto vo sporedba so
konkurentite i deka pretprijatieto ne se zbogatuva na niven tovar, tie }e bidat motivirani.
Drug pristap e da se nagraduvaat vrabotenite spored nivnite sposobnosti ili novo
nau~enite sposobnosti.
Menaxerite treba da zaboravat na poka~uvawata za site vraboteni odedna{. Dokolku site
vraboteni ne se vrvni profesionalci i odli~ni, na menaxerite im treba formula koja
najmnogu }e gi nagradi super-yvezdite, }e gi motivira srednite vraboteni i koja
odbegnuva da gi nagradi onie koi najmalku pridonesuvaat. Davaweto na poka~uvawe od
5% za site nema da postigne nitu edna od trite celi.
Pretprijatijata so tesen buxet mo`at da dadat kreativni nagradi za najdobrite koi ne se vo
vid na pla}awe: platen sloboden den za odli~no
zavr{ena rabota, ve~era platena od menaxerot za najvredniot vraboten i
nejziniot/negoviot partner, vraboten na mesecot, plakata vo priemnata kancelarija koja
site }e mo`at da ja vidat, pofalnica od menaxerot (usna ili pismena) za vreme na
kolegiumot.

5. Me|upersonalni ubiva~i na motivacija

Denes site vraboteni nasekade niz svetot baraat da bidat po~ituvani. Vrabotenite }e se
osvetat dokolku menaxerite ne gi respektiraat. Taa osveta mo`e da dobie forma na
obvinuvawa za rasna, religiozna, polova ili starosna diskriminacija ili seksualna
zloupotreba. Zgora na toa, vrabotenite koi se ~uvstvuvaat lo{o tretirani stanuvaat
pomalku `elni ili nesakaat da se trudat. Tie mo`at da zapo~nat glasini, da zemaat
neopravdani boleduvawa, da kasnat ili da si odat porano. Iako denes poretko se slu~uva
odkolku vo minatoto, seu{te postoi tendencijata nekoi visoko obrazovani vraboteni ili
magistri, da se odnesuvaat so onie koi go nemaat nivniot stepen na obrazovanie kako da
ne se lu|e. Ova e mnogu lesno na sekomu da mu se slu~i, pa zatoa menaxerite treba
postojano da se na {trek. [to se odnesuva do moralot, vrabotenite sakaat da rabotat na
“brod” koj go bie dobar glas. Kako “kapetan”, menaxerot treba da ja sozdade taa
atmosfera. Menaxerot ne treba da tolerira lo{a ili nevnimatelna rabota nitu od sebe nitu
od bilo koj drug. Izvr{uvaweto treba da se odr`uva na visoko nivo. Menaxerot ne treba da
koristi ili dozvoluva upotreba na grub, neprofesionalen ili navredliv jazik. Menaxerot
treba da insistira na ~isti i uredni kancelarii, rastenija vo hodnicite, uredni biroa i rabotni
mesta. Menaxerot treba samiot da dava primer za vedrina i pristojnost - osobeno koga e
nervozen i ne se ~uvstvuva ba{ taka.

6. Nefleksibilni rabotni pravila

Edna od osnovnite obvrski na pretprijatieto e kon klientite i mu{teriite i za da se ispolnat
treba da se postavat odredeni rabotni pravila kako {to e: Nie site rabotime od 8:30 do
16:30 i site imame pauza od 11:30-11:20.
No treba da proverite vakvite pravila da ne se premnogu rizi~ni i rigidni? Blagajni~kata
koja e samohrana majka mo`ebi ima potreba od dopolnitelni 15 do 30 minuti za da mo`e
bez golemo brzawe da go odnese deteto vo {kolo. Taa odli~no raboti i znae deka ako

8
 raboti od 8:00 do 16:00 toa nema da i na{teti na firmata. Dokolku menaxerot ne saka da i
ja dozvoli taa fleksibilnost, barem na probna osnova, taa }e se demotivira. Zatoa
menaxerot treba da proba. Menaxerot mo`e duri da i dozvoli da ponese del od rabotata
doma dokolku nema problemi so doverlivosta na smetkite. Zo{to da ne. Na menaxerite
im se potrebni rezultati a ne tela vo kancelarijata. [to e podobro za menaxerot: blagajnik
so nesmasna i neto~na rabota ili izvr{uvawe na nekoj koj mu e blagodaren na menaxerot
za fleksibilnosta i gri`ata?

7. Problemi so napreduvaweto
Golem del od firmite i pretprijatijata obi~no nemaat mnogu prostor za postojano
napreduvawe. Toa e problem bidej}i najdobrite vraboteni imaat silna `elba da
napreduvaat i da dobovaat pogolema odgovornost i plata. Koga mobilnosta nagore e
nevozmo`na, ~uvstvoto na “}orsokak” mo`e da prevladee.

Edna od rabotite koi mo`e da se primeni e horizontalnoto preraspredeluvawe - pri {to

vraboteniot/ta ostanuva na isto nivo na plata no prevzema nov zbir na odgovornosti,
u~ej}i nov set na sposobnosti vo procesot na rabotewe. Mo`ete ednostavno da ja
zgolemite titulata so naznaka deka poka~uvaweto na platata }e dojde so podobruvawe na
sostojbata vo preprijatieto, no i navistina da ja zgolemite posle izvesen period. Druga
idea: mo`ete da mu dadete 5% zgolemuvawe na platata na postar vraboten za da zapo~ne
so mentorstvo na novite ili sega{nite vraboteni. Ili mo`ete taa li~nost da ja nazna~ite da
vodi i kompletira odredeni specijalni proekti, pri {to za uspehot }e bide nagraden so
pofalbi.
Ponekoga{ odreden vraboten ve}e e premnogu izverziran vo svojata rabota a menaxerot
nema mo`nost da go/ja unapredi. Toga{ menaxerot navistina treba da bide otvoren
ka`uvaj}i i priznavaj}i deka vraboteniot/ta e navistina odli~en/na vo rabotata no deka
nema prostor za unapreduvawe. Dokolku bi imalo vedna{ i bi go ponudile, no ednostavno
nema. Ova mo`e da ja/go zati{i vraboteniot/ta izvesen period, no dokolku ne uspee vo
toa, toga{ najdobro {to mo`e da napravi menaxerot e da i pomogne da najde nova i
podobra rabota.
Ova mo`e da zvu~i malku ~udno budej}i menaxerot }e mu/i pomogne na najdobriot
vraboten/a da zamine no aktivnoto pomagawe na najdobriot vraboten so preporaki i
kontakti }e sozdade pozitiven ambasador za pretprijatieto na menaxerot. Vraboteniot/ta
pozitivno }e zboruva za pretprijatieto na menaxerot, i toa mo`e da bide mnogu korisno.

8. Diskriminacija, seksualno maltretirawe i zloupotreba

Ovie pojavi ednostavno ne soodejstvuvaat so rabotata. Denes site vraboteni, bez razlika
na stepenot na nivnoto obrazovanie i ekonomska mo}, znaat deka ne moraat da trpat
seksualno maltretirawe ili diskriminacija bazirana na religija, pol ili starost.
Dokolku vakvo ne{to se pojavi menaxerot treba itno da reagira. Vo sprotivno,
povredeniot vraboten/na ili }e gi pobara glasno svoite prava ili so mol~ewe }e si pobara
druga rabota. Verojatnosta za skap i zasramuva~ki sudski spor sekoga{ }e visi vo
vozduh.

9. Vrabotuvawe na neiskusen kadar

So promenite {to se slu~uvaat vo site dejnosti, rabotodava~ite dobivaat golem broj na
aplikacii za rabota od razli~ni zanimawa. Pametnite rabotodava~i imaat mo`nost da go
odberat “kremot” no ~esto se zaslepeni od etiketata “prekfalifikuvanost”. Mnogu
menaxeri velat “ako ja primam so pregolemi kvalifikacii taa nema mnogu dolgo da ostane
i }e pobara druga rabota. Taa }e zamine dokolku dobie ponuda za toa {to navistina go
saka”. Vo sekoj slu~aj, sekoj mo`e toa da go napravi. Pokraj toa, podobro e da se dobie 1

9
 godina dobra rabota od dobar vraboten otkolku 10 godina lo{a rabota od lo{ vraboten.
Dokolku menaxerot postojano gi odbiva odli~nite kandidati za rabota, toga{ toj ispra|a
poraka do sebe, vrabotenite i svetot - ova e vtoroklasno pretprijatie so vtoroklasni
vraboteni. Ovaa izjava za `al mo`e da stane samo-ispolnitelno proro{tvo.

10. Nemawe avtonomija

Denes se slu~uvaat radikalni promeni re~isi na site rabotni mesta niz celiot svet. Dva
veka pretprijatijata koristea golem menaxerski pritisok i nadgleduvawe za da bidat sigurni
deka vrabotenite ja zavr{ile nivnata rabota i toa kako {to treba. Denes e otkrien podobar
na~in: podgotvi gi i motiviraj gi vrabotenite da gi izvr{uvaat nivnite zada~i i potoa
pu{tete gi slobodno.
Avtonomijata ili poddr`uvaweto ja potencira gorespomenatata promena vo psihologijata.
Lu|eto denes o~ekuvaat da bidat respektirani. Dokolku menaxerite se vo mo`nost da im ja
dadat topkata na vrabotenite i da gi ostavat da igraat so nea, tie }e bidat v~udonevideni
kolku golovi tie samite }e postignat. Vrabotenite, ili podobro ka`ano lu|eto koi imaat
sloboda da ja rabotat nivnata rabota so soodveten stepen na avtonomija se ~uvstvuvaat
motivirani i nivnata kreativnost i energija cvetaat.

Faktori koi gi motiviraat vrabotenite

Spored avtorot na ovoj trud, faktorite so koi menaxerite treba da gi motiviraat vrabotenite
se:

Menaxerot treba da gi po~ituva gi site podredeni podednakvo bez ogled na izgledot,

rasata, religijata, obrazovanieto, polot, oblekata, akcentot. Sekoj vraboten e
potencijalen inovator, kreator na novi idei i izvor na napredok.
Menaxerot treba so site vraboteni da bide podednakvo blizok i dale~en. Menaxerot
ne smee da dozvoli da komunicira, razgovara, se {ali, pra{uva i da se interesira samo
za eden ili nekolku podredeni koi se na isto hierarhisko i plate`no nivo so ostanatite
vraboteni. Ova mo`e da stvori zavist i somne`i za popustlivost ili subjektivnost. Iako
ova e te{ko da se realizira vo praksata, menaxerot mora odvreme na vreme da se
preispituva.
Menaxerot mora da vodi mese~ni zabele{ki za toa koj od vrabotenite navistina vlo`il
mnogu vo izminatiot period. Ako nekoj ostanuva pokasno, si ja zavr{uva rabotata
pred vreme, se interesira pove}e, menaxerot mora toa da go zabele`i i da go
kanalizira vo soodveten gest koj }e poka`e deka vlo`enata energijata i entuzijazam
nekoj ja zabele`uva. Menaxerot mo`e da odbere od mno{tvoto motivatori za da se
osiguri deka vraboteniot }e prodol`i i vo idnina da dava sé od sebe.
Preku redovnoto i realno poso~uvawe na vrednite i zaslu`ni rabotnici se gradi
natprevaruva~kiot duh vo pretprijatieto. Poentata e jasna, ako saka{ da
bide{ pofaluvan i po~ituvan - trudi se i raboti podobro i pove}e.
Menaxerot mora da najde sredstva i na~in da gi nagraduva najdobrite i najvrednite,
no i da gi kaznuva tie koi ne se anga`iraat spored svoite mo`nosti. Na~inot na
zemawe i davawe mo`e mnogu da pomogne. Koga nekoj dava sé od sebe i uspe{no
zavr{i odreden proekt ili nara~ka ili zada~a - menaxerot treba javno da go nagradi
(simboli~no ili pari~no). Koga istiot toj vraboten posle nekoe vreme nema da bide
tolku posveten - sledi prekor i namaluvawe. Objektivnosta na menaxerot igra
enormno va`na uloga vo odr`uvaweto na natprevaruva~kiot duh.

10
Menaxerot mora da prepoznava lideri. Ednostavno mora postojano da sledi koj saka
da se doka`e i koga. Koga menaxerot }e zabele`i deka nekoj pomlad ili poneiskusen
vraboten e ambiciozen i saka i bara predizvik za da se doka`e, treba da mu go
ovozmo`i toa. Za da postarite i poiskusnite rabotnici ne se osetat zapostaveni,
menaxerot postavuva eden od niv kako mentor na proektot koj treba da go zavr{i
pomladiot i poneiskusen vraboten.
Menaxerot ne smee da tolerira zavist, stavawe sopki, netrprelivost, sebi~nost,
razdrazlivost i bolna ambicioznost. Menaxerot mora vedna{ da stavi do zneawe deka
so ovie osobini pokraj nego nema napreduvawe.
Menaxerot treba da forsira timska rabota, dokolku e mo`no, so mali i mobilni timovi
koi }e bidat nagradeni spored u~inokot na celiot tim.
Menaxerot treba da bara kratki pismeni ili usni izve{tai za toa {to rabotnicite
srabotile vo odnosniot mesec. Vo niv mo`e da se bara i da se dostavat idei za
podobruvawe na rabotata. Mnogu od vrabotenite podobro se izrazuvaat pismeno od
usno, pa vakviot na~in mo`e da im ovozmo`i podobra komunikacija.
Menaxerot mora da gi stimulira site, bukvalno site, so se kafe kuvarkata, da
razmisluvaat za podobruvaweto na raboteweto, adaptiraweto na okolinata,
inovaciite, ideite, mo`nostite i organi~uvawata, prednostite i slabostite. Menaxerot
mora da bide odli~en slu{atel na toa {to podredenite imaat da go ka`at i predlo`at.
Ako menaxerot ne gi slu{a, toga{ koj? Vrabotenite ve}e nema da go “ikaat
menaxerot i }e ozboruvaat i zagonovetaat. Mnogu idei mo`at da otidat vo nepovrat
poradi toa.
Menaxerot treba da vodi javen raspored na aktivnostite za eden mesec odnapred, so
jasno definirawe {to treba da se napravi, koj toa }e go napravi (koj e odgovoren za
toa da se napravi), koi resursi mu/i se potrebni za toa da se napravi, do koga mora
da se napravi i koi vraboteni se zadol`eni da pomognat dokolku odgovorniot toa go
pobara. Ova e konceptot na t.n. akcionen plan. Toj treba da bide postaven na javno i
vidno mesto i odvreme na vreme da se modificira, vo soglasnost so
(ne)ispolnuvaweto na istiot.
Menaxerot treba da znae deka nesmee sekoga{ samo toj da e vo pravo. Toa ne e ni
mo`no. Menaxerot ne treba da insistira na svojot avtoritet sekoga{ koga }e se oseti
zagrozen od ideite i sugestiite na podredenite. Menaxerot e ist so site i prv od site.
Koga ima mnogu rabota menaxerot e toj koj prv treba da pomogne a ne samo da
zboruva i ni{to da ne pravi. Avtoritetot na menaxerot ne se od`uva samo so titulata
tuku i so odnesuvaweto, po~ituvaweto, prijatelstvoto, otvorenosta, iskrenosta,
ednakvosta, nesebi~nosta i pravednosta.
Menaxerot mora redovno da pravi ocenuvawe na vrabotenite (minimum
edna{ godi{no) - staff appraisal. Ova ocenuvawe mora da e standardizirano i se
pravi eden na eden. Prvo vraboteniot sam se ocenuva a potoa go ocenuva menaxerot
i na kraj se sporeduvaat ocenkite. Ocenkite se dvi`at od nezadovolitelno, nedovolno,
dovolno, dobro i odli~no. Onamu kade ima razliki se objasnuvaat pri~inite za
ocenkata. Pozadi sekoja ocenka stoi objasnuvawe za{to tokmu taa ocenka.
Menaxerot treba da posveti osobeno vnimanie na unapreduvaweto i rastot na
vrabotenite. Toa se pravi so posebni, vzaemno usoglaseni planovi za iden rast
napraveni so sekoj rabotnik poedine~no. Vo ovie planovi se objasnuvaat oblastite na
koi individuata treba da raboti vo sledniot period za podobro ja izvr{uva rabotata ili
voop{to da se podobruva. Na primer: doa|awe na vreme, pogolema to~nost i
preciznost, po~ituvawe na rokovite i sl.
Menaxerot ili menaxerskiot tim mora da posvetat vnimanie na obu~uvaweto na
vrabotenite. Ne e dovolno da se konstatira deka nekoj vraboten ne raboti dobro.
Treba da se konstatira pri~inata za toa i da mu se ponudi objasnuvawe i obuka za toa

11
 kako da se raboti podobro. Dokolku i toa ne uspeva da go motivira vraboteniot
vreme e da se zameni so nov ili da se prepraspredili na ponisko rabotno mesto.

Zaklu~ok

Tradicionalniot viktorijanski stil (stapot i magareto) na stroga disciplina i kazni ne samo

{to ne poka`uva rezultati denes tuku i ostavi dlaboki tragi vo potsvesta na rabotni~kata klasa.
Kaznite predizvikaa pove}e negativni otkolku pozitivni rezultati i go zgolemija
neprijatelstvoto me|u nas(rabotni~kata klasa) i niv (menaxmentot). Sprotivno od ovoj metod,
priodot morkovot i magareto koj vklu~uva odobruvawe, pofalbi i priznanija za naporot i
izvr{uvaweto zna~itelno ja podobruva rabotnata atmosfera, poka`uva konkretni rezultati i gi
nagraduva vrabotenite so golemo zadovolstvo.

Motivacijata pretstavuva sila koja gi naso~uva vrabotenite da gi napravat ne{tata.

Motiviraweto e sekojdnevna rabota na menaxerot zaedno so planiraweto, organiziraweto,
koordiniraweto i kontroliraweto. Ne postoi dobar i uspe{en menaxer koj ne gi motivira svoite
vraboteni. Osnovnata rabota na menaxerot e da go motivira negoviot tim i individualno i
kolektivno za da timot dade rezultati i da bide zadovolen so toa. Ova samo po sebe mo`e da
zvu~i malku kontradiktorno, no dava rezultati. Osnovnite faktori ili alatki so koi menaxerite
mo`at da se poslu`at za da gi motiviraat vrabotenite se:

 odobruvawe, pofalbi i priznanija za dobrata rabota

 doverba, respekt i visoki o~ekuvawa
 lojalnost, moral, inspiracija
 podobruvawe (zbogatuvawe) na rabotata
 dobra komunikacija
 pari~ni stimulacii

12
Koristena literatura

1. Prof. d-r Bobek [uklev, Menaxment, Ekonomski Fakultet Skopje,

2. Prof. d-r Bobek [uklev i Qubomir Drakulevski, Menaxment Leksikon, , Zavod za
unapreduvawe na stopanstvoto na RM
3. Hensley Williams T., JD, direktor za personal, izvadok od veb stranata
www.findarticles.com - Avoid ‘Top 10’ Demotivators That Can Turn Off Your Staff
4. Jane Churchouse and Chris Churchouse, Managing People, Gower Publishing Ltd.,
izvadok od veb stranata www.comfindings.com
12. www.accer-team.com/motivation/index
13. http://www.csb.gov.hk/hkgcsb/hrm/e-motivation/e-motivation-you.htm
14. http://human resources.about.com/library/weekly/uc021503a.htm

13