P. 1
Nacije i Drzave u Jugoistocnoj Evropi (Citanka)

Nacije i Drzave u Jugoistocnoj Evropi (Citanka)

|Views: 634|Likes:
Published by Kairosa

More info:

Published by: Kairosa on Jun 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/17/2012

pdf

text

original

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Nacije i dr`ave u jugoisto~noj Evropi

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, Nations and States in Southeast Europe, Thessaloniki 2005. Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca Lektura i korektura: Ratomir Despotovi} Prelom i {tampa: Cicero, Beograd Tira`: 1500 primeraka Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Original English Edition: CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras Executive Director: Nenad Sebek Director of Programmes: Sheila Cannon Project Co-ordinator: Maria Mylona Project Administrator: Theano Savvaoglou English Language Proofreader: Ruth Sutton Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their individual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies. Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE) Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822 email: info@cdsee.org, web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-059-8

Sadr`aj
Uvod Hronologija
Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dr`ava 1804–1862 13 17 24

Prvo poglavqe: Stvarawe nacionalnih dr`ava: ciqevi i uspesi
I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu Josifa Mesiodaksa (1761) I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije, po re~ima Pajsija Hilandarca (1762) I-3. Evgenije Vulgaris se zala`e za gr~ku dr`avu (oko 1770) I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava za{to su Grci nacija iako nemaju dr`avu (1783) I-5. Rumunska peticija za nacionalnu jednakost u Transilvaniji – Supplex Libellus Valachorum (1791) I-6. Turski dokument o Francuskoj revoluciji (1798) I-7. Uticaj Francuske revolucije na u~ene qude jugoisto~ne Evrope – Ratna pesma Adamantiosa Koraisa (1800) I-8. Manifest Aleksandra Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu (1821) I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih spahija (1826) I-10. Hati{erif od Gilhane I-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacionalnoj dr`avi (1844) I-12. Plan Ilije Gara{anina za stvarawe srpsko-slovenskog carstva – Na~ertanije (1844) I-13. Nacionalni zahtevi u revolucijama 1848. A. Slovena~ki zahtevi B. Zahtjevawa naroda, usvojeno na velikoj narodnoj skup{tini u Zagrebu V. Nacionalna peticija koju je prihvatila rumunska narodna skup{tina u Bla`u, Transilvanija I-14. Nezadovoqstvo bosanskih hri{}ana pod turskom vla{}u, iz pera fraweva~kog fratra Frane Juki}a (1850) I-15. Turski carski dekret kojim se progla{ava jednakost me|u podanicima, bez obzira na veru (1856) I-16. Neka mi{qewa o planu za osnivawe dvojne bugarsko-turske dr`ave (1867) A. Predstavka Centralnog tajnog bugarskog komiteta sultanu Abdulazizu B. Reakcija Fuad-pa{e, prema memoarima Hriste Stambolskog I-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba u ju`noslovensko carstvo pod vla{}u srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a (1867) I-18. Ruski izve{taj o planovima za zajedni~ku rusko-bugarsku dr`avu (1867) I-19. O odnosu politi~ke slobode i nacije u XIX veku – uredni~ki komentar Qubena Karavelova u listu Svoboda (novembar 1869) Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869) I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska egzarhija (1870)

25 26 27 27 28 28 29 30 31 32 32 33 33 34

35 36 37

39 39 40 40 41

5

SADR@AJ

I-21. Rezultati ispitivawa o pripadnosti crkvi u Skopskoj i Ohridskoj episkopiji (1874) I -22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba da se bore za nacionalno oslobo|ewe (1875) I -23. Politi~ki program Centralnog bugarskog dobrotvornog dru{tva (Bukure{t, novembar 1876) I -24. Albanska pesma napisana u vreme Berlinskog kongresa (1878) I -25. Berlinski mirovni ugovor (1878) Mapa 2: Balkanske dr`ave posle Berlinskog kongresa, jul 1878. Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope. Karikatura iz lista Aristophanes (1882) I-26. Za{to Albanci `ele zasebnu albansku dr`avu (1886) I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova na razgovore iz 1892. godine, koji su doveli do stvarawa VMRO (1893) I -28. Deklaracija kojom VMRO obave{tava velike sile o odluci da zapo~ne oru`ani ustanak (1903) I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog pitawa mora se tra`iti u okviru Osmanskog carstva. Stav Krste Misirkova (1903) I-30. Plan Aurela C. Popovicija za pretvarawe Austrougarskog carstva u federalnu dr`avu pod imenom „Sjediwene Dr`ave Velike Austrije“ (1906) I-31. Britanski ambasador u Osmanskom carstvu pi{e o poku{ajima Albanaca da dobiju vlastitu nacionalnu dr`avu (1912) Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti u Valoni (1912) – gravura iz tog perioda I -32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o odnosu Turaka i Arapa (1913) I -33. Projekat Dimitrija ^upovskog za stvarawe savezne balkanske demokratske republike (Sankt Peterburg 1917) I-34. Krfska deklaracija (1917) o principima ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca I-35. ^etrnaest ta~aka iz govora ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona (1918) – odredbe koje se ti~u jugoisto~ne Evrope I-36. Rezolucija nacionalne skup{tine u Alba Juliji, odluka o ujediwewu Transilvanije sa Rumunijom (1918) I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj narodnoj skup{tini u Alba Juliji (1918) Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u Lozani, 1923. I-38. Predlog da se stvori makedonska dr`ava sa kantonalnom organizacijom po uzoru na [vajcarsku (1919) I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o Kipru (1959) I-40. Frawo Tu|man se zala`e za to da svaka nacija ima pravo na vlastitu dr`avu (1982) Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata

41 42 42 43 43 45 46 47 47 48 48

49 51 51 52 52 53 54 55 56 57 58 58 60 61 62 62 62 63 64

Drugo poglavqe: Ure|ewe nacionalne dr`ave
IIa. Op{ti aspekti dr`avne organizacije II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere (1797) II-2. Govor Bo`e Grujevi}a na prvom zasedawu Praviteqstvuju{~eg sovjeta (1805) II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu Milo{u Obrenovi}u (1832) 6

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Srpski ustav iz 1835. godine – struktura vlasti Rumunski ustav iz 1866. godine – op{te odredbe Britanski ambasador u Istanbulu o stavu Turaka prema ustavu (1876) Turski ustav iz 1876. godine Prestona beseda kwaza Nikole povodom progla{ewa ustava Crne Gore (1905) II-9. Mladoturska proklamacija (1908) Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope Sl. 4. Trg ustava u Atini (1863) IIb. Gra|ansko dru{tvo II-10 Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Epidaurusa (1882) II-11. Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Trezena (1827) II-12. Definicija dr`avqana u srpskom Ustavu iz 1835. godine II-13. Zakonik Danila I, kneza Crne Gore i Brda II-14. Promena odredbe o dr`avqanstvu u ~lanu 7. rumunskog Ustava (1879) II-15. Sporazum o mawinama koji su potpisale savezni~ke i pridru`ene dr`ave i Rumunija (1919) II-16. Redefinisawe kategorije dr`avqana u rumunskom Ustavu iz 1923. IIv. Nacija i crkva II-17. Carigradska vaseqenska patrijar{ija osu|uje obi~aj da se deci umesto hri{}anskih daju starogr~ka imena (1819) II-18. Neka mi{qewa o autonomiji gr~ke crkve u odnosu na Carigradsku vaseqensku patrijar{iju (1833) A. Teoklet Farmakides, pristalica autonomije B. Konstantin Ekonomos, protivnik autonomije II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi (1864) II-20. Komentar francuskog novinara [arla Irijartea na stavove pravoslavnih i katoli~kih sve{tenika o odnosu izme|u vere i nacije u Bosni (1875–1876) II-21. Bugarski ustav iz 1879. o polo`aju Bugarske pravoslavne crkve II-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o odnosu srpskog naroda i pravoslavne crkve (1890) IIg. Infrastruktura nacionalne dr`ave II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naciju – primer Gr~ke (1841) Sl. 5. Povezanost dr`avne privrede sa predstavama o naciji – prva nov~anica od 500 drahmi koju je izdala Nacionalna banka Gr~ke (1841) II-24. Uloga `eleznice u ja~awu nacionalne dr`ave – primer Rumunije (1879) II-25. Mi{qewe bugarskog kneza Aleksandra Batenberga (1879–1886) o zna~aju `eleznice (1879–1881) II-26. Opis bugarske `eleznice krajem XIX veka II-27. Bugarski zakon o merama (1889) Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni simboli – reklama za {iva}e ma{ine (Gr~ka, kraj XIX veka)

II-4. II-5. II-6. II-7. II-8.

65 65 66 66 68 68 70 70 71 71 71 72 72 73 73 74 75 76 76 77

77

78 78 79 79 79

80 80 81 81 81 82 7

SADR@AJ

IId. Stvarawe nacije II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika, opaske Ivana Kukuqevi}a (1843) II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s nacijom – mi{qewe Slovenaca (1861) II-30. O zna~aju jezika za identitet Rumuna, iz pera Titu Majoreskua (1866) II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi Josifu za osnivawe Ju`noslovenske akademije nauka i umetnosti (1867) Sl. 7. Nacionalno pozori{te u Bukure{tu – razglednica (kraj HIH veka) II-32. Zna~aj jezika i kwi`evnosti u razvoju nacija – izvod iz statuta Dru{tva za objavqivawe dela albanske kwi`evnosti (1879) II-33. Pismo makedonskih studenata u Sankt Peterburgu o makedonskom kwi`evnom jeziku (1902) II-34. Planovi da se pobude nacionalna ose}awa Rumuna u Transilvaniji – pismo dr Drageskua upu}eno Emiliji Raciju (1874) II-35. Plan za konsolidovawe albanskog nacionalnog pokreta – pismo novinara Faika Konice baronu Goluhovskom (Brisel, 1897) II-36. Uputstva za predavawe istorije u Gr~koj (1881) Sl. 8. Deca odevena u istorijske no{we (Gr~ka, oko 1875) II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj nacionalni sport (1898) Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom takmi~ewu sredwo{kolaca u organizaciji lista „Gazet Sporturilor“ (Rumunija izme|u dva rata) II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju vojne obaveze za stvarawe nacije (1928) Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao vojnik (1916) II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema shvatawu Zije Gokalpa (1914) II-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu politiku po pitawu istorije i jezika (privatni dnevnik, 1932. godina) II-41. Mahmud Esad Bozkurt o nacionalisti~koj su{tini „Ataturkove revolucije“

83 83 83 84 84 84 85 85 85 85 87 87 87 88 88 89 89 89 90

Tre}e poglavqe: Nacionalne ideologije
IIIa. [ta je nacija? III-1. Prava i obaveze rumunske nacije, po shvatawu pesnika i politi~ara Dimitrija Bolintineanua (1869) III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jednom srpskom uxbeniku (1870) III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu (1923) III-4. Poimawe nacije kod Mustafe Kemal-pa{e A. Zna~aj religije tokom rata (1920) B. Kultura (1922) V. Jedinstvo (1924) G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe (1929) IIIb. Samoodre|ewe III-5. Biti Bugarin – pismo Jordana Haxikonstantinova urednicima Carigradskog vesnika (1851) III-6. Biti Albanac – mi{qewe Pa{ka Vase (1879) Sl. 11. Nacija u slikama – slovena~ka razglednica (po~etak XX veka)

91 91 91 92 93 93

94 94 94 95

8

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 12. Nacija u slikama – rumunska razglednica (po~etak XX veka) III-7. Biti Tur~in – mi{qewe dr Rize Nura (1932) III-8. Biti Slovenac – Dimitrije Rupel o naravi Slovenaca (1987) III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona (1889) – rumunski seqaci se ne poistove}uju sa svojom nacijom III-10. Do`ivqaj H. N. Breilsforda (1905) – u Makedoniji se ne poistove}uju sa svojom nacijom Sl. 13. Bosanskohercegova~ki paviqon na Me|unarodnoj izlo`bi u Parizu (1900) IIIv. Nacionalna znamewa III-11. Riga od Fere – predlog zastave i znamewa Gr~ke (1797) Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj stoji parola „Sloboda ili smrt“, krst i simboli tajnog dru{tva „Filiki eterija“ Sl. 15. Rumunska zastava bukure{tanske gradske garde za natpisom „Snaga izvire iz jedinstva“ (1867) Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraqevine Jugoslavije (od 1929) III-12. Zna~aj albanske zastave, govor episkopa Fan Stilijan Nolija na pogrebu Faika Konice (1942) Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope III-13. Himne A. Gr~ka himna (1823) B. Hrvatska himna (1835) V. Albanska himna (1912) Sl. 18. Istorijat dr`avnog grba Bugarske od 1741. godine do danas Sl. 19. Srpski grb prema nacrtu Pavla Ritera Vitezovi}a (1701) Sl. 21. Crnogorski grb Sl. 22. Monarhija i dr`ava – rumunska razglednica sa likom kraqa Karola I (1866-1914) III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede narodna no{wa (1843) Sl. 23. Srpska seqanka u tradicionalnoj no{wi (1865) Tabela 3: Dr`avni praznici u sada{wim dr`avama jugoisto~ne Evrope IIIg. Nacionalna mitologija Sl. 24. Slikovno predstavqawe nacije A. Slobodna Bugarska – litografija Georgi Dan~ova (1879) B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija i Crna Gora III-15. Istorijski koreni makedonske nacije – \or|i Pulevski, Za Makedonce (1879) Sl. 25. Heroji istorije kao savremeni uzori A. Leonida, kraq u drevnoj Sparti, poru~uje Persijancima da se ne}e predati: „Moë¬v ëáâÝ“ („Do|ite i sami uzmite“), slika iz gr~kog uxbenika (1901) B. Pogibija Vase ^arapi}a prilikom osvajawa beogradske tvr|ave 1806. – slika Anastasa Jovanovi}a (1817-1899) III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju narodnih pri~a o junacima Sl. 26. Simboli~ko predstavqawe politi~kih doga|aja

95 95 96 96 97 97 98 98

99 99 100 100 101 101

103 103 104 104 104 104 105 106 106

107 108

108 109

9

SADR@AJ

A. Crnogorski ustanak – slika \ure Jak{i}a (1832-1878) B. Ujediwena Bugarska – slika Nikolaja Pavlovi~a (1885) III-17. Rumunski zakon o o~uvawu uspomene na narodnu heroinu Ekaterinu Teodoroiju (1921) Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70 godina od osnivawa moderne dr`ave (1929) Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa likom slavnog ko{arka{a Dra`ena Petrovi}a (1994) III-18. Savremeni istori~ar o istoriji albanskog grba (2000)

110 111 111 112

^etvrto poglavqe: Sukob nacionalisti~kih ideologija
IVa. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba IV-1. Nacionalne predrasude prema Nemcima u Hrvatskoj (1866) IV-2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se o`eni strankiwom (1910) IV-3. Neki pogledi na gr~ku „megale idea“ (ideja velike Gr~ke) – razgovor profesora Nikolaosa Saripolosa i kraqa \or|a I (1877) IV-4. Istori~ar Aleksandru D. Ksenopol o rumunskom nacionalnom prostoru (1888) IV-5. Nacionalne podele u turskom parlamentu (1908–1914) IV-6. Proglasi antikolonijalne borbe kiparskih Grka (1955) IVb. Konkretni sukobi IV-7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u hrvatsku domovinu unutar jugoslovenske zajednice (1918) IV-8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne (1943) IV-9. Deklaracija Prvog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Makedonije (1944) IV-10. Te{ko}e antikolonijalne borbe na Kipru 1955–1959, analiza Georgija Grivasa, vo|e EOKA (Digenis) Sl. 29. Apel Kipra Ujediwenim nacijama (sredina HH veka) IV-11. Perspektive levi~arske partije kiparskih Grka (AKEL) (1955) IV-12. Kiparski Turci protiv EOKA, 1960. IV-13. Ciqevi „hrvatskog proqe}a“, kako ih se se}a pisac Vlado Gotovac IV-14. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), 1986. IV-15. Stav Slovenaca o pitawu jezika u komunisti~koj Jugoslaviji 1987. IV-16. Majska deklaracija Slovena~kog demokratskog saveza (1989) IV-17. Fudbal i nacionalizam – se}awe jednog hrvatskog navija~a o putovawu na utakmicu Partizan – Dinamo (1989) IV-18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje podele i ratove devedesetih IV-19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika – mi{qewe hrvatskog lingviste Stjepana Babi}a (2003) IV-20. Reakcija na prikazivawe srpskog filma sa hrvatskim titlovima (1999) IV-21. Raspolu}eni identitet jedne mlade Hrvatice IVv. Prevazila`ewe nacionalizma IV-22. Op{ti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (1995) IV-23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o razumevawu, saradwi i dobrosusedskim odnosima (1996)

113 113 113 114 114 114 115 115 116 117 117 118 118 119 120 120 122 122 124 125 125 126 126 127 127 128 128 129

10

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IV-24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me|usobnim odnosima u podru~jima s me{ovitim stanovni{tvom (2001) IV-25. Sport kao na~in da se prevazi|e nacionalizam. Kiparski Grci navijaju za lokalni tim kiparskih Turaka (2003) Sl. 30. Linija razdvajawa („zelena linija“) u Nikoziji (2003) IV-26. Dva mi{qewa o brisawu „zelene linije“ koja deli gr~ki od turskog dela Kipra (23. april 2003) A. Mi{qewe Nikosa Anastasijua, postavqeno na internetu B. Turski u~iteq iz Famaguste opisuje posetu porodici kiparskih Grka (2003)

131 131 131 132

Bibliografija

133

11

Uvod

Modernu Evropu, kao i znatni deo neevropskog sveta, ~ine nacije. Od XIX veka, nacionalisti~ke ideologije su toliko sna`ne da usmeravaju delawe velikih grupa qudi i uti~u na funkcionisawe dr`ava. U tom pogledu jugoisto~na Evropa nije izuzetak. Na tom podru~uju je tokom XIX veka nastalo pet nacionalnih dr`ava. Neke su bile nove, stvorene na teritoriji koja je prethodno bila pod turskom vla{}u – to su Srbija (gde je borba za slobodu po~ela 1804. godine, dr`avnost postepeno sticana od 1815. do 1830. godine, a formalna nezavisnost izvojevana 1878), Gr~ka (gde je oslobodila~ka borba po~ela 1821, a nezavisnost ste~ena 1830) i Bugarska (gde je do ustanka protiv Turaka do{lo 1876. godine, dr`ava progla{ena 1878, a nezavisnost 1908). Druge su nastale od vazalskih hri{}anskih kne`evina u okviru Osmanskog carstva – Rumunija (formirana ujediwewem Vla{ke i Moldavije 1859, nezavisnost stekla 1877/1878) i Crna Gora (autonomna teritorija na ~ijem je ~elu od XVIII veka vladika, a koja 1852. postaje nasledna kne`evina, a nezavisnost sti~e 1878). Po~etkom XX veka su nastale jo{ dve nacionalne dr`ave: Albanija 1912/1913, posle balkanskih ratova, i Turska, raspadom Osmanskog carstva posle Prvog svetskog rata (od 1919. godine postoji nacionalna vlada, ali je Republika Turska zvani~no progla{ena 1923. godine). Britanska kolonija Kipar je nezavisna dr`ava od 1960. godine, a kada se raspala Jugoslavija, 1991. godine, nastalo je nekoliko novih dr`ava: Slovenija, Hrvatska, BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok su Srbija i Crna Gora formirale federaciju koja je 2002. godine redefinisana i ~iji je opstanak i danas otvoreno pitawe. Naravno, nacionalne dr`ave nisu bile ni ranije, kao {to nisu ni sad jedini tip dr`ave u jugoisto~noj Evropi. Postojale su i vi{enacionalne dr`ave i drugi vidovi multietni~kih dr`ava, a mnoge nacije dugo nisu imale sopstvenu dr`avu. Ipak, istoriju tog podru~ja oblikovao je slo`eni odnos izme|u nacije i dr`ave, a nacionalne dr`ave su postale jedno od osnovih obele`ja jugoisto~ne Evrope. Uprkos ~iwenici da su te dr`ave relativno mlade u pore|ewu s drugim evropskim dr`avama kao {to su Francuska, [panija i Britanija (mada su, i to treba pomenuti, Srbija i Gr~ka formirane kao nacionalne dr`ave pre Italije ili Nema~ke), wihova nestabilnost i neprestani sukobi na nacionalnoj osnovi od kqu~nog su zna~aja za celokupni istorijski razvoj jugoisto~ne Evrope tokom posledwa dva veka. Ve}ina stanovnika jugoisto~ne Evrope smatra da je etni~ki definisana nacionalna dr`ava „normalan“ oblik dr`avne organizacije. Qudi s tog podru~ja su nau~eni da se poistove}uju sa „svojom“ nacijom i da se bore za uspostavqawe i odbranu nacionalne dr`ave. Dr`ave jugoisto~ne Evrope su nastale vrlo kasno, te su stoga istori~ari i politi~ari poku{avali da osna`e svoj legitimitet, dokazuju}i da postoji neprekinut kontinuitet izme|u savremene dr`ave i anti~ke i/ili sredwovekovne dr`ave i da na taj na~in, u ideolo{kom nadmetawu sa nacijama koje su stvarni ili potencijalni rivali, doka`u da su „stariji“, to jest, da su „bili prvi...“. U tom kontekstu istorija svakog naroda ~esto je prikazivana kao borba za nacionalne ideale, borba sa ciqem da se stvori nacionalna dr`ava; svi istorijski doga|aji i procesi, kao i sve istorijske li~nosti, procewivani su s obzirom na doprinos koji su dali ostvarewu nacionalnog ideala. Iskrivqene istorijske povesti su kori{}ene za ja~awe nacionalnog jedinstva i podsticawe modernizacije

13

UVOD

dru{tva. Istorijat modernizacije pun je zna~ajnih uspeha i katastrofalnih proma{aja, i nacionalne dr`ave jugoisto~ne Evrope moraju preuzeti odgovornost za sve stavke u istorijskom bilansu. Ipak, evidentno je da je istorija i zloupotrebqavana kako bi se narod okrenuo protiv raznih unutra{wih i/ili spoqa{wih neprijateqa, bili oni stvarni ili izmi{qeni. Skora{wi doga|aji u biv{oj Jugoslaviji pokazuju da je takva politi~ka zloupotreba istorije doprinela izbijawu rata i raspirivawu mr`we me|u pojedinim nacijama i etni~kim grupama. Prou~avawe nacionalizma je u posledwe vreme daleko odmaklo. Istori~ari i sociolozi istra`uju strukturne komponente nacionalne dr`ave i wihov istorijski razvoj. Formulisano je nekoliko teorija o prirodi nacije i nacionalizma: od teorija koje nacije uzimaju kao date i nepromenqive celine pa sve do konstruktivisti~kih teorija koje tvrde da su nacije samo mentalne, tek nedavno „zami{qene“ konstrukcije. Iako se i daqe vode `u~ne rasprave, sve vi{e stru~waka se sla`e s tvrdwom da „nacije“ i nacionalni identiteti nisu „ve~ni entiteti“, ve} istorijski promenqivi fenomeni, vezani za odre|ene istorijske okolnosti, fenomeni koji tokom vremena evoluiraju, koje odlikuje diskontinuitet i koji se u datom trenutku mogu konstruisati, dekonstruisati i rekonstruisati. Moderne nacionalisti~ke ideologije ~esto pose`u za drevnim etni~kim ose}awima i simbolima i daju im novo zna~ewe, kombinuju ih sa novim elementima i sve to sme{taju u nove mentalne i ideolo{ke sklopove. U tom pogledu moderne nacije su zaista, kao {to je to rekao Benedikt Anderson, „izmi{qene zajednice“ (no, nemojte ispustiti iz vida da re~ „izmi{qene“ ovde ne zna~i „fiktivne“). To, me|utim, nije specifi~nost jugoisto~ne Evrope, ve} obele`je ~itavog modernog sveta. Sagla{avaju}i se u na~elu sa tezom da su moderne nacije „stvorene“, istori~ari su do mnogih novih saznawa do{li raspravqaju}i o op{tim formama i posebnim elementima koji su uticali na pojedine nacionalne dr`ave. U pore|ewu s drugim delovima Evrope, nacionalne dr`ave jugoisto~ne Evrope nastale su relativno kasno. Dugotrajne i te{ke oslobodila~ke borbe vo|ene su ili protiv postoje}ih vi{enacionalnih carstava, ili pak protiv rivalskih nacionalnih dr`ava. Stoga se mo`e re}i da su neki oblici nacionalizma prethodili stvarawu nacionalnih dr`ava. Ipak, te hronolo{ki starije nacionalne vrednosti nisu bile dovoqne za uspe{no funkcionisawe novijih dr`ava, pa su se nove politi~ke i kulturne elite trudile da gra|anima nametnu „nacionalisti~ke vrednosti“. Poku{aj da se pod kapom dr`ave izgradi nacija tako|e nije specifi~nost jugoisto~ne Evrope. Naprotiv, u nekim delovima zapadne Evrope je jo{ ranije vo|ena takva, pa ~ak i okrutnija politika. ^uvena kwiga Eugena Vebera Kako su seqaci postali Francuzi pokazuje da je u Francuskoj ve}ina seoskog stanovni{tva po~ela sebe da posmatra kroz nacionalnu prizmu tek tokom XIX veka, i to pod uticajem osnovnog obrazovawa, obaveze slu`ewa u vojsci i modernih sredstava komunikacije. Nema sumwe u to da je odnos izme|u nacije i vere izuzetno slo`en. Za veliki broj stanovnika jugoisto~ne Evrope verska pripadnost je bila i ostala pitawe od kqu~nog zna~aja – takav je slu~aj, na primer, sa pravoslavqem kod Grka i Srba, ili katoli~anstvom kod Hrvata; za druge, recimo Albance, religija je mawe zna~ajna, a nacija bez nekih te{ko}a okupqa qude razli~itih veroispovesti. U ovoj istorijskog ~itanci su dodatno osvetqeni i drugi specifi~ni problemi, kao {to je odnos izme|u nacije i jezi~kog identiteta. Osnovni ciq ovog priru~nika jeste da nastavnicima i u~enicima ponudi istorijska svedo~anstva koja im mogu pomo}i da boqe razumeju prirodu slo`enog odnosa izme|u nacija i dr`ava u jugoisto~noj Evropi. Da bi po obimu ostao u razumnim okvirima i mogao da poslu`i nastavnicima, u~enicima i nau~nicima, morali smo da izdvojimo neke prioritete.
14

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Odlu~ili smo da se usredsredimo na nastanak nacionalnih dr`ava, na pitawa stvarawa nacije, na nacionalne ideologije i neke sukobe koje je nacionalizam podstakao. Takav izbor odredio je i hronolo{ke granice u tragawu za relevantnim izvorima. U centru pa`we je XIX vek, ali je dodato i nekoliko istorijskih izvora o prosve}enosti pre 1800. godine i odjecima Francuske revolucije u jugoisto~noj Evropi, a {to je sve doprinelo razmahu nacionalnih pokreta na tom podru~ju. Tako|e smo ukqu~ili i jedan broj istorijskih izvora iz XX veka sa ciqem da dokumentujemo razmah novih nacionalnih dr`ava, nove obrte u odnosima izme|u nacija i dr`ava, uticaj nacionalizma na tok nekih sukoba, ali i pone{to od onoga {to svedo~i o te`wi ka prevladavawu nacionalizma. Pri tom smo se trudili da ne ponudimo materijal koji se ve} mo`e na}i u drugim istorijskim ~itankama koje se objavquju o okviru ovog projekta i koje se temeqno i detaqno bave balkanskim ratovima i Drugim svetskim ratom. Obra|uju}i period posle Drugog svetskog rata, pa`wu smo usmerili prevashodno na biv{u Jugoslaviju i sukobe koji su tokom devedesetih doveli do pojave novih nacionalnih dr`ava. Svesni smo ~iwenice da su neki aspekti nacionalizma u XX veku ostali zanemareni, ili ~ak nepomenuti. Od onoga {to uop{te nije pomenuto, najzna~ajnija je kulminacija nacionalnih ideologija i politike diskriminacije u me|uratnom periodu, kao i specifi~ni vidovi jugoslovenskog, albanskog, rumunskog i bugarskog nacional-komunizma. Naime, slo`enost tih tema zahteva ukqu~ivawe velikog broja dodatnih izvora; ako se uzme u obzir da je priru~nik u ovom obliku preobiman u pore|ewu sa ostalim trima iz ovog projekta, pomenute teme morali smo ostaviti za neki drugi poseban poduhvat. Nadamo se da }e istorijski materijal iz zemaqa jugoisto~ne Evrope ispuniti prazninu u znawu koje narodi ovog regiona imaju jedni o drugima. U stvari, ve}ina stanovnika jugoisto~ne Evrope o sopstvenoj naciji i „glavnim“ nacijama (zapadnog) sveta zna mnogo vi{e nego o svojim susedima koje ili zapostavqa ili pak o wima ima samo jednostrane predstave. @eleli smo da materijali koji ~ine ovaj priru~nik podstaknu profesore i |ake da istoriju svoje zemqe uporede sa istorijom drugih zemaqa jugoisto~ne Evrope, da prona|u zajedni~ke elemente, kao i one koji su specifi~ni za neke zemqe ili istorijske periode, i da proniknu u slo`enost istorijskih promena. Naravno, nismo mogli da predstavimo gradivo iz svih zemaqa u vezi sa svim aspektima odnosa izme|u nacija i dr`ava tokom posledwa dva veka. Morali smo napraviti neki izbor, delom uslovqeni raspolo`ivim relevantnim izvorima, a delom te`wom da se uspostavi ravnote`a i da u materijalima sve nacije ovog podru~ja na|u svoje mesto. Uprkos svem ulo`enom trudu, moramo se pomiriti sa ~iwenicom da bi neki ~itaoci ovog na{eg priru~nika bili skloni da naprave druga~iji izbor tekstova – no, ukoliko je tako, zna~i da je priru~nik postigao jedan od svojih ciqeva, a to je da podstakne profesore, u~enike i profesionalne istori~are da jo{ jednom, iznova razmotre slo`ene istorijske odnose nacija i dr`ava na podru~ju jugoisto~ne Evrope. Uvereni smo da }e uravnote`en pristup istoriji nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj Evropi, zasnovan na svedo~anstvima, pomo}i mla|im generacijama da budu tolerantne prema drugim nacijama i etni~kim grupama, i da s vi{e otvorenosti posmatraju savremene doga|aje. Na wima je, kao i na nama, da odluke donosimo na temequ poznavawa stvari, i da se prilagodimo izazovima istorijskih procesa koji su tek u povoju, a koji ve} odre|uju nove odnose izme|u pojedinaca, zajednica, nacionalnih dr`ava i nadnacionalnih organizacija i institucija.

15

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Hronologija
1762 1768–1774 1797 Pajsije Hiladarac pi{e istoriju Slovena i Bugara u kojoj poziva na nacionalno osve{}ewe Rusko-turski rat; Grci podi`u ustanak uz podr{ku Rusije (1770–1774) Riga od Fere pi{e ustav „helenske republike“ Francuska osvaja Veneciju; Francuska i Habzburgovci izme|u sebe dele teritoriju Venecije na osnovu sporazuma u Kampo Formiju: Habzburgovci dobijaju Dalmaciju, a Francuska ostrva u Jonskom moru (kojima vlada do 1799) 1800–1807 „Jonska republika“, vazalska dr`ava Osmanskog carstva; pod britanskom okupacijom do 1807, a potom dobija status britanskog protektorata sve do 1864. Srbi pod vo|stvom Kara|or|a podi`u Prvi srpski ustanak, koji Turci ubrzo gu{e Veliki delovi Dalmacije, Hrvatske i Slovenije potpadaju pod Napoleonovu vlast (ilirske pokrajine); posle Napoleonovog poraza, te teritorije ponovo postaju austrijske pokrajine Rusko-turski rat; na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Bukure{tu, isto~na Moldavija (Besarabija) pripojena Rusiji U Odesi se osniva tajno dru{tvo „Filiki eterija“ (Dru{tvo prijateqa) ~iji je ciq oslobo|ewe Gr~ke od turske vlasti Drugi srpski ustanak pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a; decembra 1815. sultan priznaje Milo{a za kneza Srbije (koja je tada obuhvatala samo Beogradski pa{aluk) Tudor Vladimiresku predvodi revoluciju u Vla{koj; revolucija u Gr~koj po~iwe tako {to malobrojna gr~ka vojska pod komandom Aleksandra Ipsilantija osvaja Moldaviju; posle ustanka na Peloponezu dolazi do ustanaka i na okolnim podru~jima Gr~ka narodna skup{tina u Epidaurusu progla{ava Gr~ku republiku i donosi prvi gr~ki ustav Sultan Mahmud II ukida jani~arski red i tako otvara put za reforme u Osmanskom carstvu Velika Britanija, Francuska i Rusija otvoreno podr`avaju Grke, wihova zdru`ena flota pobe|uje tursko-egipatsku flotu kod Navarina Rusko-turski rat; Rusi zauzimaju Moldaviju i Vla{ku Jedrenski mir; Srbija je priznata za vazalsku kne`evinu sa Milo{em Obrenovi}em koji sti~e nasledno kne`evsko dostojanstvo; Vla{ka i Moldavija ostaju pod turskom vla{}u, ali su i pod za{titom Rusije Londonski ugovor: Gr~ka je progla{ena za nezavisnu monarhiju, ~iji su garanti Britanija, Francuska i Rusija Organski statuti, doneseni u Vla{koj i Moldaviji pod ruskim nadzorom; „konzervativna modernizacija“, mo} knezova i bojara ostaje nedirnuta

1804–1813 1805–1813

1806–1812 1814 1815

1821

1822 1826 1827

1828–1929 1829

1830 1831–1832

17

HRONOLOGIJA

1832

Na konferenciji u Londonu odre|ene granice gr~ke dr`ave i donesena odluka da Oton, drugi sin Ludviga I Bavarskog, postane kraq Gr~ke s naslednim dostojanstvom Atina postaje glavni grad Gr~ke umesto Nafpliona Srpski ustav (koji je sultan odobrio 1838) ograni~ava vlast kneza u korist izabrane skup{tine U Atini osnovan univerzitet i Arheolo{ko dru{tvo Hati{erif od Gilhane; zvani~ni po~etak tanzimata u Osmanskom carstvu Osnivawe gr~ke narodne banke Gr~ka postaje ustavna monarhija, uvodi se gotovo potpuno glasa~ko pravo za mu{karce Period intenzivnih nacionalnih pokreta u Habzbur{kom carstvu, izra`ena borba da nacionalni jezici postanu zvani~ni; u tim okolnostima se hrvatski narodni preporod (ilirski pokret) bori za hrvatski jezik i autonomnu Hrvatsku u Habzbur{kom carstvu, dok se u Transilvaniji Rumuni sukobqavaju sa Ma|arima na nacionalnoj osnovi Revolucije {irom Evrope, i u Habzbur{kom carstvu i rumunskim kne`evinama: revolucionari postavqaju politi~ke, socijalne i nacionalne zahteve; ma|arski, hrvatski, rumunski i srpski revolucionari se sukobqavaju na nacionalnoj osnovi; Turci i Austrijanci uz pomo} Rusije ugu{uju revolucije Vaseqenska patrijar{ija u Carigradu priznaje autokefalnost gr~ke crkve, progla{enu jo{ 1833. godine Knez Danilo I Petrovi} (1851–1860) progla{ava Crnu Goru za kne`evinu i zapo~iwe modernizaciju 1856 – Krimski rat; Rusija trpi poraz od udru`enih snaga Osmanskog carstva, Velike Britanije, Francuske i Sardinije; Pariskim mirovnim sporazumom Moldavija, Vla{ka i Srbija dolaze pod za{titu Saveznika Pariska konvencija; Saveznici pretvaraju Moldaviju i Vla{ku u dve odvojene dr`ave, ali pod zajedni~kim imenom „Ujediwene kne`evine“ Aleksandru Joan Kuza izabran za kneza Moldavije i Vla{ke; institucije dveju kne`evina postepeno se objediwuju sve do 1862; nastanak moderne rumunske dr`ave Osnovan univerzitet u Ja{iju (1864. i u Bukure{tu) U Gr~koj izbija revolucija i princ Oton I je primoran da napusti zemqu Danski princ Georg od Hol{tajn-Sonderburg-Gluksburga izabran za kraqa Gr~ke \or|a I (1863–1913); prema novom ustavu (1864) narod je podanik Krune i suverene dr`ave; Velika Britanija Gr~koj prepu{ta jonska ostrva Aleksandru Joan Kuza primoran da abdicira; nema~ki princ Karl od Hoencolern-Sigmaringena postaje knez Rumunije (1866–1914, kraq od 1881); ustavom iz 1866. uspostavqena ustavna monarhija i garantovana gra|anska prava i slobode, ali je glasa~ko pravo ograni~eno imovinskim cenzusom

1834 1835 1837 1839 1841 1834–1844 1830–1848

1848–1849

1850 1852 1853–1856

1858

1859

1860 1862 1863

1866

18

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

1867

Na osnovu sporazuma dve strane stvoreno Austrougarsko carstvo; Slovenija i Bukovina ostaju deo Austrije, a Transilvanija i Hrvatska postaju deo ma|arske kraqevine; posebnim sporazumom (1868), Hrvatska zadr`ava izvestan stepen autonomije unutar Ma|arske; ipak, ma|arski centralizam i politika asimilacije izazivaju veliko nezadovoqstvo me|u Rumunima i Hrvatima Kri}ani zahtevaju da se po{tuju turske reforme, ali wihov krajwi ciq je ujediwewe sa Gr~kom U Rumuniji osnovan Bugarski revolucionarni komitet na ~elu sa Qubenom Karavelovim Turskim dekretom stvorena Bugarska egzarhija; iako nemaju zasebnu dr`avu, Bugari dobijaju crkvenu organizaciju koja je nezavisna od Carigradske patrijar{ije Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijska pravoslavna patrijar{ija oglasile da }e se smatrati za jeres svaka podela crkvene nadle`nosti zasnovana na naciji U Bosni i Hercegovini ustanak protiv Turaka; po~etak „isto~ne krize“ 1875–1878. Turci gu{e Aprilski ustanak u Bugarskoj; Srbija i Crna Gora objavquju rat Osmanskom carstvu i do`ivqavaju poraz; zbog sve ve}eg me|unarodnog pritiska i unutra{wih previrawa, turske vlasti su primorane da donesu prvi osmanski ustav kojim se daju potpuna i jednaka prava svim podanicima Carstva, ali se Carstvo istovremeno progla{ava za „nedeqivu celinu“ U Istanbulu osnovan Centralni komitet za odbranu prava albanskog naroda Mirovni ugovor u San Stefanu (3. mart); posle intervencije Velike Britanije i Austrougarske, Berlinski kongres zavr{ava s novim mirovnim ugovorom (1. jul); Rumunija, Srbija i Crna Gora su priznate za nezavisne dr`ave; Bugarska je podeqena na vazalsku kne`evinu Bugarsku i autonomnu pokrajinu Isto~nu Rumeliju; Rumunija dobija Dobruxu u zamenu za ju`nu Besarabiju, koju predaje Rusiji; Srbija i Crna Gora tako|e dobijaju skromno teritorijalno pro{irewe; Bosna i Hercegovina su pod upravom Austrougarske; prema zasebnoj tursko-britanskoj konvenciji Kipar dolazi pod britansku vlast, ali ostaje pod turskom upravom (4. jun 1878) Sultan Abdulhamid II (1876–1909) ukida ustav iz decembra 1876, raspu{ta skup{tinu i autokratski vlada do 1908. godine. Albanska liga u Prizrenu donosi nacionalni program

1866–1869, 1889 1869 1870

1872

1875 1876

1877 1878

1879 1880 1881 1885

Prema ustavu iz Trnova Bugarska postaje ustavna monarhija; prvi knez je Aleksandar od Batenberga (1879–1886) Osniva se nacionalna banka Rumunije Tesaliju i podru~je Arte u Epiru Osmansko carstvo predaje Gr~koj, u skladu sa Berlinskim ugovorom Isto~na Rumelija se ujediwuje sa Bugarskom kne`evinom; poku{aj Srbije da dobije neku kompenzaciju za to propada u srpsko-bugarskom ratu

19

HRONOLOGIJA

1886 1887 1893 1896 1897 1898 1903

Politi~ka kriza u Bugarskoj; knez Aleksandar od Batenberga abdicira; Rusija prekida diplomatske odnose sa Bugarskom U Bugarskoj Ferdinand od Saks-Koburg-Gote izabran za kneza (1887–1918) Osnovana VMRO (Vnatre{na makedono-odrinska revolucionerna organizacija) Prve me|unarodne Olimpijske igre u Atini Gr~ko-turski rat, Gr~ka do`ivqava poraz Krit postaje vazalna, delimi~no autonomna dr`ava; za guvernera Krita postavqen gr~ki princ \or|e Vojni pu~ u Srbiji; ubijeni kraq Aleksandar I Obrenovi} i kraqica Draga; Petar I Kara|or|evi} (1903–1921) postaje kraq; srpska politika dobija jasne nacionalisti~ke crte Turci gu{e Ilindenski ustanak u Makedoniji.

1907 1908

Velika seqa~ka buna u Rumuniji Mladoturska revolucija u Osmanskom carstvu; vra}en ustav iz 1876. i organizovani izbori za skup{tinu; Bugarska progla{ava nezavisnost; Austrougarska anektira Bosnu i Hercegovinu („aneksiona kriza“ sa Srbijom i Rusijom) Italijansko-turski rat; Italija osvaja Dodekaneska ostrva (i Libiju) Albanski ustanak; oru`ani otpor su organizovali Ismail Kemal i Lui| Guraki Balkanski ratovi; ve}inu turskih teritorija u Evropi osvajaju Bugarska, Srbija, Gr~ka i Crna Gora; Albanija progla{ava nezavisnost (28. novembra 1912); teritorija Makedonije podeqena izme|u Bugarske, Srbije i Gr~ke; Rumunija osvaja severnu Dobruxu od Bugarske Princ Vilhelm od Vida prihvata presto kraqa Albanije koji su mu ponudile velike sile Prvi svetski rat; povod za izbijawe rata je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, koji je izvr{io jedan srpski nacionalista; u rat ulaze sve dr`ave jugoisto~ne Evrope, izuzev Albanije, koja je okupirana; Austrougarska, Osmansko carstvo (1914) i Bugarska (od 1915) bore se na strani Centralnih sila, a Srbija, Crna Gora (od 1914), Rumunija (od 1916) i Gr~ka (od 1917, uprkos protivqewu kraqa Konstantina) na strani Antante Srpska vlada i predstavnici Jugoslovenskog odbora donose na Krfu Deklaraciju o osnivawu zajedni~ke jugoslovenske dr`ave Dok u Rusiji traje revolucija, u Besarabiji je progla{ena demokratska republika, a onda je u skup{tini izglasano ujediwewe sa Rumunijom (27. marta 1918) Slom Centralnih sila; Osmansko carstvo i Bugarska kapituliraju; Austrougarska se raspada; Slovenci i Hrvati se pridru`uju Srbima, i tako nastaje Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (posle 1929. godine nazvana Jugoslavija); Rumuni u Bukovini i Transilvaniji pridru`uju se Rumuniji

1911–1912 1912 1912–1913

1914 1914–1918

1917 1917–1918

1918

20

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

1919–1920

Mirovna konferencija u Parizu; sporazumima iz Sen-@ermenan-Lea (sa Austrijom), Neija (sa Bugarskom) i Trijanona (sa Ma|arskom) postavqaju se nove granice u jugoisto~noj Evropi; teritoriju Banata me|u sobom dele Rumunija i Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca; Bugarska predaje Gr~koj zapadnu Trakiju; Gr~ka, Rumunija i Jugoslavija, a kasnije i Bugarska i Turska, morale su da potpi{u posebne ugovore kojima se garantuju prava nacionalnih mawina u okviru wihovih granica Uz pristanak Francuske, Velike Britanije i SAD, Grci osvajaju zapadni deo Male Azije (Smirnu), postavqaju}i tako branu italijanskoj ekspanziji u tom regionu; Kurdi i Jermeni poku{avaju da stvore vlastite nacionalne dr`ave; po~etak turskog narodnog otpora u Maloj Aziji, pod vo|stvom Mustafe Kemal-pa{e (kasnije nazvan Ataturk) Mirovni ugovor iz Sevra; sultan Mehmed VI prihvata raspad Osmanskog carstva (gubitak arapskih zemaqa, Jermenije i Trakije; posle pet godina gr~ke uprave u Smirni }e biti odr`an referendum; mogu}nost nezavisnosti Kurdistana; uticaj Velike Britanije, Francuske i Italije u Maloj Aziji); turski nacionalisti odbijaju da prihvate sporazum i napadaju Jermene i Kurde Turska pobe|uje gr~ku vojsku; turske snage preuzimaju kontrolu nad Smirnom/Izmirom, Carigradom/Istanbulom i isto~nom Trakijom Mirovni ugovor u Lozani; prisilna razmena stanovni{tva Gr~ke i Turske Kraj Osmanskog carstva i zvani~no progla{ewe Republike Turske

1919

1920

1922

1923

1924 1928 1939 1939–1945

U Gr~koj ukinuta monarhija i stvorena Prva gr~ka republika Na zasedawu skup{tine srpski nacionalisti~ki poslanik iz Crne Gore ubija hrvatskog politi~kog vo|u Stjepana Radi}a Italija okupira Albaniju Drugi svetski rat; 1940. godine Rumunija ostaje bez Besarabije i severne Bukovine, koje zauzima Sovjetski Savez, zatim bez ju`ne Dobruxe, koju osvaja Bugarska, i severne Transilvanije, koja potpada pod ma|arsku vlast (da bi 1944. opet postala deo Rumunije); Sile osovine 1941. godine okupiraju Jugoslaviju i Gr~ku; na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine formira se marionetska fa{isti~ka dr`ava pod imenom „Nezavisna Dr`ava Hrvatska“ (postoji do 1945. godine); u Jugoslaviji, Gr~koj i Albaniji ra|a se partizanski pokret; Bugarska i Rumunija postaju saveznice Sila osovine i suprotstavqaju se saveznicima, a 1944. godine okupira ih Sovjetski Savez; po zavr{etku rata, komunisti dolaze na vlast u Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, ali ne i u Gr~koj i Turskoj Jugoslavija postaje federacija {est republika (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Slovenija) i dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina, obe u sastavu Srbije); prema ustavu iz 1946. godine savezno rukovodstvo ima ogromna ovla{}ewa, ~ak i dodatno oja~ana kqu~nom ulogom koju ima centralizovana Komunisti~ka partija Jugoslavije (od 1952. godine pod imenom Savez komunista Jugoslavije)

1943–1946

21

HRONOLOGIJA

1946–1949 1950 1955 1958 1959 1960 1963

Gra|anski rat u Gr~koj Neformalni referendum na Kipru, na kojem Grci tra`e ujediwewe s Gr~kom; Velika Britanija na to ne pristaje Po~etak oru`anog sukoba sa Britancima na Kipru Te{ki etni~ki sukobi na Kipru Velika Britanija, Gr~ka i Turska se dogovaraju o stvarawu nezavisne kiparske dr`ave, u kojoj }e `iveti Grci i Turci Na Kipru stvorena nezavisna dr`ava U Jugoslaviji donesen novi savezni ustav; republike dobijaju nova ovla{}ewa, a partijske strukture se odvajaju od dr`avnih; relativna liberalizacija i ja~awe pozicija republi~kih funkcionera omogu}avaju uzlet nacionalizma, naro~ito na Kosovu i u Hrvatskoj („hrvatsko prole}e“), {to je Tito ugu{io 1972. godine Kiparski Turci izlaze iz vlade zbog rasplamsavawa etni~kih sukoba

1967 1974

U Gr~koj vojna hunta U Jugoslaviji se donosi novi ustav, kojim jugoslovenske republike dobijaju ve}u autonomiju Gr~ki vojni pu~ na Kipru, ~iji je ciq prisajediwewe tog ostrva Gr~koj; turske trupe zauzimaju severni deo Kipra U Gr~koj ponovo uspostavqena demokratija

1980 1981 1983 1987 1989

Umire Tito, privreda propada, a uprkos rotacionom sistemu vlasti savezne institucije u Jugoslaviji gube na legitimitetu Gr~ka postaje ~lanica Evropske zajednice Progla{ena „Turska Republika Severni Kipar“, koju priznaje samo Turska, a odbacuje Savet bezbednosti UN U Srbiji Slobodan Milo{evi} dolazi na vlast Pad komunizma u Isto~noj Evropi; u Bugarskoj Todor @ivkov mirno silazi s vlasti, dok u Rumuniji izbija revolucija; uspostavqaju se demokratski vi{epartijski sistemi i prelazi se na tr`i{nu privredu Raspad Jugoslavije i formirawe nezavisnih nacionalnih dr`ava Slovenije, Hrvatske (1991), a potom (1992) i Bosne i Hercegovine, Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije, Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) U Albaniji uveden vi{epartijski sistem Raspada se Sovjetski Savez; Besarabija postaje nezavisna (Republika Moldavija)

1991–1992

1991

1991–1995 1991 1992–1995

Posle kratkog rata u Sloveniji, zapo~eo rat u Hrvatskoj, koji je zavr{io 1995, kada je ve}ina Srba napustila Hrvatsku. Reorganizacija Evropske zajednice u Evropsku uniju (sporazum iz Mastrihta) Gra|anski rat u Bosni i Hercegovini, uz u~e{}e Jugoslovenske narodne armije, a kasnije i Srbije

22

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

1994–1999 1995 1996 1998 1999 2000

U EU donesena odluka o po~etku pregovora o pridru`ivawu postkomunisti~kih zemaqa Isto~ne Evrope Dejtonski i Pariski sporazum, kojim je zavr{en rat u Bosni i Hercegovini Sporazum Rumunije i Ma|arske kojim se poboq{avaju me|udr`avni i me|uetni~ki odnosi Na Kosovu rat izme|u albanske Oslobodila~ke vojske Kosova i Vojske Jugoslavije NATO vodi rat protiv Jugoslavije, predsednik Slobodan Milo{evi} je prinu|en da Kosovo preda pod upravu UN Uspe{na revolucija u Jugoslaviji protiv re`ima Slobodana Milo{evi}a; po~iwe tranzicija ka demokratskom politi~kom sistemu Etni~ki sukobi u BJR Makedoniji; uz posredovawe UN, OEBS i EU sukobi se okon~avaju sklapawem sporazuma, prava Albanaca se ~uvaju uno{ewem izmena u ustav (2001) Dogovor Srbije i Crne Gore o privremenom odr`awu zajednice, uz mogu}nost razdvajawa posle tri godine Uklowena „zelena linija“ koja deli Kipar; prvi put od 1974. godine gr~ki i turski Kiprani slobodno komuniciraju Na Kipru se odr`ava referendum o Ananovom planu za ujediwewe; turski Kiprani plan prihvataju, ali ga gr~ki odbacuju Slovenija i Kipar (odnosno samo podru~ja pod kontrolom kiparskih Grka) postaju ~lanice Evropske unije; Bugarska i Rumunija bi trebalo da postanu ~lanice 2007. godine, a Hrvatska po~iwe pregovore o pridru`ivawu

2000–2001

2002 2003 2004

23

Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dr`ava 1804–1862

24

PRVO POGLAVQE Stvarawe nacionalnih dr`ava: ciqevi i uspesi

Nacionalne dr`ave nisu ve~ne. One postoje tek odskora, uglavnom u posledwa dva veka. Devetnaesti se vek u Evropi smatra vekom nacija, jer je tada postojala jaka veza izme|u ra|awa nacija i politi~kih procesa. Ipak, ni u HIH veku nacionalne dr`ave nisu bile niti jedini, niti dominantni oblik politi~kog organizovawa – zna~ajna je bila i pripadnost grupama koje su mawe od nacije, regionalnim/lokalnim ili nekim drugim dru{tvenim grupama. Religija je, tako|e, za ve}inu qudi i daqe bila od kqu~nog zna~aja, iako je postepeno po~ela da potiskuje zainteresovanost za materijalno blagostawe. Nisu svi na isti na~in do`ivqavali svoju pripadnost naciji, niti se smatralo „normalnim“ da svaka nacionalna grupa ima svoju dr`avu. Razli~iti stavovi i politi~ke opcije uticale su na istoriju HIH veka u ve}oj meri nego {to smo mi to danas spremni da priznamo. Ipak, nacionalizam je s vremenom polako ja~ao, vi{enacionalna carstva su slabila i na kraju se raspala, a sve vi{e politi~kih entiteta dobijalo je obli~je nacionalne dr`ave. Jugoisto~na Evropa nije izuzetak u pogledu tog op{eg evropskog obrasca. Iako su najve}im delom tog podru~ja od 1800. godine vladala nadnacionalna carstva, tokom XIX veka su se javili nacionalni pokreti, a po okon~awu Prvog svetskog rata nacionalne dr`ave su preovla|ivale. Istorija se nezaustavqivo kretala ka kona~nom trijumfu nacionalne dr`ave. No ipak, istorijska evolucija je bila mnogo slo`enija nego {to je to prikazano u pojedinim verzijama istorije. Samo su neke nacionalne grupe uspele da stvore vlastite nacionalne dr`ave. Druge u tome nisu uspele, ~ak i one uspe{ne kolebale su se izme|u razli~itih politi~kih opcija, a za kona~an ishod nisu bili presudni samo potezi samih aktera ve} i me{awe velikih sila i uticaj svetskih istorijskih procesa. U ovom poglavqu se obra|uju slede}e teme: uzroci nezadovoqstva pojedinim carskim re`imima; {irewe nacionalisti~ke ideologije; me|unarodni odnosi i me{awe velikih sila; u~esnici u borbi za nacionalno oslobo|ewe, wihovi motivi i programi: na~ini borbe za izgradwu nacije/dr`ave; ishodi te borbe, s posebnim naglaskom na razli~ite kompromise koji su uticali na konkretne rezultate. Po{to su ove teme u stvarnosti isprepletene, one su isprepletene i u istorijskim izvorima odabranim za ovaj priru~nik, pa smo stoga izvore naveli hronolo{kim redom, ne nastoje}i da se dr`imo nekog tematskog shematizma. Ali, predla`emo vam ipak da tabelu na kraju ovog poglavqa popunite temama koje se ti~u pojedinih istorijskih izvora. Ovim izborom tekstova ne mo`emo, naravno, da obuhvatimo sve elemente i doprinose u procesu stvarawa nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj Evropi. Uvereni smo da }e nastavnici i u~enici u svakoj zemqi i sami mo}i da dodaju zna~ajne podatke o tom procesu, i mi ih ohrabrujemo da uz pomo} ovog priru~nika raspravqaju o relevantnim izvorima. Ciq ovog poglavqa jeste da poka`e kako je u HIH i po~etkom HH veka bilo mnogo razli~itih predloga za politi~ko re{ewe nacionalnog pitawa. Uvereni smo da }e uvid u tu raznolikost pomo}i da se boqe pripremimo za politi~ke odluke koje }emo morati da donosimo u HHI veku.

25

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu Josifa Mesiodaksa (1761) Evropa je zaista potrebna Gr~koj1 jer ona danas raspola`e mnogim va`nim znawima iz raznih oblasti koja Gr~koj nedostaju. [...] Nova Gr~ka mora s dostojanstvom prihvatiti ono {to joj Evropa poklawa. Evropa je Gr~koj zahvalna, ona se ne odri~e ni svetlosti koju joj je Gr~ka darivala, niti svog duga prema Gr~koj. Spremna je da Gr~koj pru`i razne vrste znawa. [...] ^itava Evropa sa`aqeva Gr~ku i saose}a s wom ne samo zato {to robuje ve} i zbog toga {to joj nedostaje obrazovawa. Smete li da zanemarite patwe svoje zemqe, vi koji ste iskreni i stvarni potomci Gr~ke, one koja je bila uzor i merilo za ~itav svet? Gde vam je ose}aj ~asti koji su imali va{i preci? Gde je domi{qatost va{ih o~eva koji su umeli da savladaju svaku prepreku? Gde je taj gr~ki duh koji zbog svog istan~anog ukusa nije znao za drugi ciq osim lepote? Danas su sve evropske nacije u~ene i kulturne, a Grci i Rimqani su mnoge od wih, ako ne i sve, nazivali varvarskim. [...] Treba li da vi, potomci tih uzvi{enih Grka, prvih u~iteqa lepote i mudrosti, budete jedini koji }e podnositi nepismenost, jedini koji }e trpeti neznawe i tamu umesto svetlosti znawa – to jest, ho}ete li, kao {to poslovica ka`e, baciti zlato a zadr`ati bakar? Ne, ne. Gr~ka sad mora raspiriti svoj `ar, povratiti svoju odlu~nost da se usmeri ka savr{enstvu, setiti se svoje slavne pro{losti – drugim re~ima, mora pokazati svetu da, ako ni{ta drugo, u woj jo{ uvek `ive Grci.
Moesiodax, „Filozofija morala“ (1761), u: Kitromilides, str. 331, 338-340

Josif Mesiodaks (oko 1725–1800), jedan od vode}ih intelektualaca XVIII veka u jugoisto~noj Evropi. „Mesiodaks“ nije prezime, ve} oznaka etni~kog porekla („Da~anin iz Mezije“). Iako je poreklom iz vla{ke porodice a materwi jezik mu je rumunski, Mesiodaks se obrazovao na gr~kom, kao {to je i bilo uobi~ajeno za balkanske pravoslavce u XVIII veku. Posle studija u Solunu i Smirni, Mesiodaks je obrazovawe nastavio kod Evgenija Bulgarisa u Atonias {koli na Svetoj gori (1754–1755). Napisao je uxbenik u kojem se ose}a uticaj ideja Xona Loka (1779), zatim „Teoriju geografije“ (1781) i „Apologiju“ (1780), a bio je i u~iteq sinovima Aleksandra Ipsilantija, vladara Vla{ke. U „Moralnoj filozofiji“ Mesiodaks isti~e „balkansku dimenziju“ gr~ke kulture u XVIII veku i zala`e se za kosmopolitski humanizam prosvetiteqstva. Svoje delo on je posvetio {irewu zapadnih ideja na Balkanu posredstvom gr~kog obrazovawa, radio je na uzdizawu obrazovawa me|u ostalim balkanskim narodima, emotivno i intelektualno prihvataju}i pojam „gr~ki“ kao ozna~iteq {ireg kulturnog kruga. Wegovo delo je na podru~je jugoisto~ne Evrope jo{ pre 1780. godine uvelo dru{tvenu kritiku i politi~ki skepticizam tipi~an za prosvetiteqstvo.

? Kakav je odnos Evrope i Gr~ke u
Mesiodaksovoj viziji? Za{to Mesiodaks nagla{ava izuzetnost stare Gr~ke?

1 Mesiodaks upotrebqava izraze „Helada“ i „Heleni“, dok drugi u~eni qudi iz wegovog vremena koriste „G±áé·oß“. Kada se misli na modernu gr~ku dr`avu onda u prevodu koristimo izraze „Grci“ i „Gr~ka“.

26

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije, po re~ima Pajsija Hilandarca (1762) Slu{ajte pa`qivo, ~itaoci i slu{aoci, bugarski narode, vi koji svoj narod i svoju otaxbinu volite i ~uvate u srcu; vi, koji biste voleli da nau~ite i znate {ta je utvr|eno o va{em bugarskom poreklu, va{im o~evima, precima i carevima, patrijarsima i svecima, kako su oni `iveli i provodili dane. Potrebno je i korisno imati u pameti {ta se zna o delima va{ih o~eva, kao {to i narodi drugih plemena znaju svoje poreklo i jezik, imaju istoriju i svako ko ume da ~ita zna tu istoriju, prepri~ava je i ponosan je na svoje poreklo i jezik. Ja sam vam, dakle, hronolo{ki predstavio sve {to je otkriveno o va{em poreklu i jeziku. ^itajte i u~ite kako vam se ne bi podsmevala i zadirkivala vas druga plemena i drugi narodi. Prepisujte ovu kwi`icu ili platite onima koju umeju da pi{u kako bi vam je prepisali, i nemojte dozvoliti da je nestane! Da, ima qudi koji zanemaruju svoje bugarsko poreklo, okre}u se stranoj kulturi i stranom jeziku i ne brinu o svom bugarskom jeziku. Oni u~e da ~itaju i pi{u na gr~kom i stide se da priznaju da su Bugari. O, ti sme{ni izrodi! Za{to se stidite da ka`ete da ste Bugari i za{to ne pi{ete i ne govorite materwim jezikom? Mislite li da Bugari nisu imali svoje carstvo i svoju zemqu? Mnogo su godina oni vladali i bili slavni, poznati u ~itavom svetu, i mnogo puta su im mo}ni Romani i mudri Grci pla}ali danak. A carevi i kraqevi su davali svoje k}eri na{im carevima za `ene da bi `iveli u miru s bugarskim carevima. Bugari su bili prvi od slovenskih plemena koji su sebi postavili careve, prvi koji su imali patrijarhe, koji su primili hri{}anstvo i osvojili najve}e teritorije. Prvi slovenski sveci su bili Bugari i bugarsko pleme
2

je bilo najmo}nije i najuglednije od svih slovenskih plemena; tako je bilo i sa bugarskim jezikom, kao {to sam i opisao hronolo{kim redom u ovoj istorijskoj kwizi. U istoriji mnogih drugih naroda Bugari se pomiwu zato {to je sve {to sam o Bugarima rekao potpuna istina.
Paisiy, str. 19-20

Pajsije Hilandarac (1722–1773), monah manastira Hilandar na Svetoj gori. Prvi je izneo ideju bugarskog nacionalnog preporoda pi{u}i Istoriju slavjanobugarsku 1762. godine.

Kako mi danas mo`emo razumeti wegove re~i? Kakva je bila uloga gr~kog jezika u jugoisto~noj Evropi XVIII veka? Da li je za nacionalni identitet va`nija vera ili jezik? I-3. Evgenije Vulgaris se zala`e za gr~ku dr`avu (oko 1770) Osmansko carstvo je trenutno slabo ne samo zbog toga {to je wegova vojska neiskusna i nedovoqno uve`bana ve} i zbog nezadovoqstva wegovih podanika. Ako ono prvo ishodi iz toga {to se ne ume vojskom rukovoditi, ovo drugo je proiza{lo iz plime nezadovoqstva. U Carstvu `ive Grci koji su kao toliki mnogi dugo tiranisani, i koji, kad vide da stege i patwe bivaju ve}e, mogu na svoje tirane da gledaju samo sa jo{ ve}om ogor~eno{}u. [...] A ako varvarska i tiranska turska vlast bude morala da dâ slobodu Tatarskoj i Dakiji2 tamo, i Peloponezu ili nekom drugom kutku Gr~ke ovde, i to postane uto~i{te i mesto gde }e se odmoriti podjarmqeni Grci, onda }e se, navodno, poremetiti ravnote`a mo}i u Evropi! Svaka

? Za{to je Pajsije napisao tu kwigu?

Krimu i Rumuniji.

27

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

neda}a neprijateqa hri{}anstva bi}e na {tetu hri{}anskog sveta!
Voulgaris, str. 38, 41

Evgenije Vulgaris je ro|en na Krfu 1716. godine, dugo je `iveo kao u~iteq lutaju}i od mesta do mesta, potom je bio episkop u Rusiji, a umro je kao monah 1806. godine. Zalagao se za upotrebu starogr~kog jezika, bio je liberalnih nazora, prevodio Voltera na gr~ki i objavio jedan esej o toleranciji. Tokom rusko-turskog rata 1768–1774 zalagao se za oslobo|ewe Gr~ke uz pomo} Rusije, a 1772. godine ruska carica Katarina II pozvala ga je u Sankt Peterburg.

drugih Grka wihovog ranga, ili porodica Teodosija, Vejsarija, Narsasa, Vulgaroktonosa, Cimiskija i drugih znamenitih Vizantinaca, ili da poti~e od nekog sveca ili iz porodice sveca, kako mo`e da ne voli potomke tako velikih qudi? Kako mo`e da mu ne bude mila patwa u dru{tvu takvih qudi? Kako mo`e da ne voli tle koje je wih othranilo? A dok raskida okove ropstva, kako mo`e da ne natopi suzama mesto na kojem su oni prolili svoju krv, neki slave radi, a drugi da bi se spasli?
Katartzis, str. 44, 45

? [ta autor misli o ulozi gr~ke
dr`ave u Evropi?

I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava za{to su Grci nacija iako nemaju dr`avu (1783) Moram priznati da smo mi danas pot~iweni mo}nijoj naciji i da nismo nacija koja ima svoju dr`avu; onda nas neki Franci, preuzimaju}i od Aristotela definiciju gra|anina, optu`uju da nemamo otaxbinu; ali nije tako: Aristotel koristi [pomenutu definiciju] da bi ozna~io razliku izme|u gra|ana i robova, helota i perijeka, koji su bili sluge Spartanaca i Kri}ana. Mi, me|utim, Bo`jom voqom, nismo takvi, jer iako mo`da ne u~estvujemo na svaki na~in u upravqawu dr`avom na{ih gospodara, ipak nismo ni potpuno iz toga iskqu~eni. Stoga jesmo nacija, me|usobno povezani i povezani sa vi{om upravom preko crkvenih poglavara koji su po mnogo ~emu i na{e politi~ke vo|e. [...] Dakle, mo`emo re}i: kada Grk3 pomisli da je potomak Perikla, Temistokla i
3

Dimitrije Katarcis (1730–1807), u~en Fanariot. Ro|en u Carigradu i `iveo u Bukure{tu, gde je bio sudija na visokom polo`aju. Nadahnut prosvetiteqskim idejema, zami{qao je gr~ki svet u skladu sa zapadnim merilima iznesenim u Didroovoj Enciklopediji. Predlo`io je obiman program obrazovnih reformi, ~ije je sprovo|ewe trebalo da bude „zna~ajan nacionalni poduhvat“, a rezultat obrazovawe na narodnom jeziku.

dr`ave? Za{to se poziva na istorijske li~nosti?

? [ta autor misli o odnosu nacije i

I-5. Rumunska peticija za nacionalnu jednakost u Transilvaniji – Supplex Libellus Valachorum (1791) Blagosloveni care Avguste! [...] Rumunski narod je najstariji od naroda koji danas `ive u Transilvaniji. Kao {to je op{te poznato, istorija, neprekinuta tradicija i srodnost jezika, navika i obi~aja svedo~e o tome da wu ~ine potomci rimskih doseqenika i mnogobrojnih veterana koje je po~etkom drugog veka car Trajan u vi{e navrata slao ovde, u Dakiju, da ~uvaju provinciju.

U originalu „Romios“.

28

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

[...] Rumunski narod se najponiznije klawa pred prestolom Va{eg Veli~anstva, i uz sve po{tovawe i poniznost moli slede}e: 1. Da se uvredqivi i prezrivi izrazi kao {to su mora se trpeti, mora se nekako prihvatiti, ali ne i ubrajati me|u stale`e, i drugi te vrste, koji su kao spoqa{wa ograni~ewa nezakonito i nepravedno utisnuti na ~elo rumunskog naroda, potpuno uklone, opozovu i javno zabrane kao nepravedni i sramni; tome zahvaquju}i, milo{}u Va{eg svetog Veli~anstva, rumunska nacija }e biti ponovo ro|ena i opet u`ivati u svim gra|anskim i civilizacijskim pravima [...] 2. Svi okruzi, sede,4 oblasti i gradske zajednice u kojima je broj Rumuna ve}i od broja ostalih treba da nose rumunske nazive, dok tamo gde su drugi narodi u ve}ini treba da bude wihov ili pak zajedni~ki naziv, ma|arsko-rumunski, saksonsko-rumunski ili neki drugi, ili treba potpuno ukloniti naziv koji je do{ao iz ovog ili onog naroda i ti okruzi, sede i oblasti treba da sa~uvaju nazive koje su imali i do sada, prema rekama i tvr|avama, i treba u~initi da svi wihovi stanovnici, bez obzira na naciju i veru, koriste i u`ivaju, u zavisnosti od imawa i uslova „svih“, iste slobode i pogodnosti, i da imaju iste obaveze, opet prema svojim mogu}nostima. Sve {to je re~eno u potpunosti dokazuje da su ovi zahtevi zasnovani na prirodnom pravu i principima gra|anskog dru{tva, kao i na zakqu~enim sporazumima.
Prodan, str. 453-466

U XVIII veku Transilvanija je bila kne`evina pod austrijskom vla{}u. Wen politi~ki sistem, nasle|en s kraja sredweg veka, predvi|ao je da u vlasti u~estvuju predstavnici tri politi~ke grupacije (ma|arskog plemstva, Sekeqa i Saksonaca), a iskqu~ivao brojnije Rumune, kojima je priznato pravo „tolerancije“. Vode}i rumunski u~ewaci su 1791. godine, zajedno s predstavnicima unijatske i pravoslavne crkve, podneli peticiju u kojoj su od cara Leopolda II tra`ili ravnopravnost za transilvanske Rumune; kako bi se izbegao sukob s politi~kim stale`ima, car je peticiju poslao transilvanskom Dijetu (skup{tini) da o woj donese odluku. Dijet ju je odbacio.

? Koje argumente iznose transilvanski Rumuni? Da li uo~ava{ uticaj Francuske revolucije na ovaj tekst?

I-6. Turski dokument o Francuskoj revoluciji (1798) Dobro je poznato da osnova reda i stabilnosti u svakoj dr`avi le`i u ~vrstoj vezanosti za korene i grane svetog zakona, vere i doktrine, a da politi~ka sredstva nisu dovoqna da bi se postigao mir u zemqi i vladalo podanicima, ve} je nu`an i strah pred Bogom [...]; i u davna vremena i sad, svaka dr`ava i svaki narod imali su svoju veru, bila ona istinita ili la`na. Ipak, vo|e pobune i zla koje se pojavilo u Francuskoj su, na na~in nikad vi|en, kako bi {to lak{e ostvarili svoje zle namere, i uz potpuno zanemarivawe

4

Administrativne jedinice u oblastima Transilvanije u kojima `ive Saksonci i Sekeqi.

29

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

te{kih posledica, li{ili obi~ne qude straha od Boga i o~ekivawa zaslu`ene kazne, u~inili su zakonitim svakovrsna gnusna dela, otvoreno odbacili svaki sram i pristojnost i tako otvorili put da se ~itav narod francuski spusti na nivo stoke. Ali ni to im nije bilo dovoqno, ve} su na{li sebi bliske saveznike svuda po svetu kako bi se druge zemqe zabavile odbranom vlastitih re`ima i tako prestale s napadima na wih. Pobuweni~ku deklaraciju koju nazivaju O pravima ~oveka preveli su na sve jezike i svuda je objavili, i ho}e da obi~an svet svih nacija i vera podstaknu na pobunu protiv vladara ~iji su podanici.
Lewis, str. 66-67

Tim muslimanima, hudim Tiranima gr~kim? Kucnuo je ~as osvete, O prijateqi; Krik otaxbine svete Doziva nas. Deco moja, hrabri Grci, Po`urite, i mu{karci i de~aci; Kao jedan, zajedno U zagrqaj Da vam ~ujem glas. Dosta tiranije! @ivela sloboda! (i) ^udotvorci, Francuzi hrabri Niko vam od Grka sli~niji nije Jer i mi smo s patwom srasli. Dok nam je Francuza [to slobodu vole, Kao i Grka spas, [ta nam drugi zna~e? Francuz i Grk, U prijateqstvu jedno, Vi{e su no Francuz i Grk, Jer nacija jedna, francusko-gr~ka, Uzvikuje sada: prokleto ropstvo! Nestani s lica zemqe! @ivela sloboda!
Dimaras, str. 88-91

Pismo je sastavio Ahmed Atif-efendi, glavni pisar (zadu`en i za odnose sa inostranstvom), u ime Carskog saveta (divana) u prole}e 1798. godine. Turska se za doga|aje u Francuskoj naro~ito zainteresovala po{to je Francuska 1797. godine zauzela jonska ostrva koja su ranije pripadala Veneciji, kao i zbog francuske propagande u Gr~koj, Napoleonovih priprema za pohod na Egipat, i poziva Britanije i Rusije da se pridru`i koaliciji protiv Francuske.

? Za{to je do{lo do uzbune u vrhu turske vlasti? Misli{ li da su ideje Francuske revolucije mogle da zaraze i podanike Osmanskog carstva u jugoisto~noj Evropi? Da li bi zvani~na osuda od strane Carstva mogla da stane na put takvoj ideolo{koj zarazi?
Adamantios Korais (1748–1833), obrazovani Grk, inspirisan Francuskom revolucijom, verovao je da se do slobode mo`e do}i kroz obrazovawe. Priznat kao intelektualni vo|a koji je svojim kwi`evnim radom dao doprinos gr~koj borbi za nezavisnost. Wegova Ratna pesma poziva sunarodnike na borbu protiv tiranije (1800).

I-7. Uticaj Francuske revolucije na u~ene qude jugoisto~ne Evrope – Ratna pesma Adamantiosa Koraisa (1800) (a) Drugovi, zemqaci, Dokle }emo mi robovati

cuske revolucije, mo`emo prona}i u ovoj pesmi? Kako su ideje Francuske revolucije uticale na nacionalne pokrete u jugoisto~noj Evropi?

? Koje ideje, bliske idejama Fran-

30

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-8. Manifest Aleksandra Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu (1821) Grci, kucno je ~as! Evropski narodi, koji su se borili za prava i slobodu odavno nas pozivaju da ~inimo {to i oni, koji, iako ve} slobodni, sve svoje mo}i koriste da pove}aju svoju slobodu, a time i svoju sre}u. Na{a bra}a i prijateqi, svuda, u Srbiji, narod iz Sule i ~itavog Epira, naoru`an je i ~eka nas; pridru`imo mu se s odu{evqewem! Otaxbina nas zove! Evropa gleda i ~udi se na{oj tromosti, pa neka onda gr~ke planine opet zatrepere od zvuka na{ih truba, neka doline zabruje od zveketa na{eg oru`ja. Evropa }e se diviti na{oj hrabrosti, a neprijateqi }e pred nama be`ati, drhte}i i prebledeli od straha. Prosve}eni evropski narodi rade na obnavqawu svoje sre}e; puni zahvalnosti za sve {to su im dali na{i preci, oni `ele slobodu i za Gr~ku. Dokazav{i da smo dostojni vrlina na{ih predaka, kao i ovog veka, nadamo se wihovoj podr{ci i pomo}i; mnogi slobodni duh me|u wima do}i }e i pridru`iti se na{oj borbi. Pokrenite se, prijateqi, i vide}ete kako uzvi{ena sila brani na{a prava! Vide}ete i kako mnogi me|u na{im neprijateqima, nadahnuti na{om ~asnom stvari, okre}u le|a neprijatequ i pridru`uju nam se; prepoznaju}i wihov iskren duh, na{a otaxbina }e ih prigrliti. [...] Do{lo je vreme da zbacimo taj jaram koji vi{e nema za {ta da se dr`i, da oslobodimo otaxbinu, da uklonimo polumesec i uzdignemo znamewe koje nas je uvek vodilo u pobedu – mislim na krst – i tako uzvratimo nevernicima koji su se s bezbo`ni~kim prezirom odnosili prema na{oj otaxbini i pravoslavnoj veri. [...]

Oru`je u ruke, prijateqi, otaxbina nas zove! Aleksandar Ipsilanti 24. februar 1821. Glavni {tab u Ja{iju
IEE, vol. 12, str. 23

Manifest je u Ja{iju objavio Aleksandar Ipsilanti (1792–1828). Sin nekada{weg gr~kog kneza Vla{ke, ina~e visoki oficir u ruskoj vojsci i pripadnik gr~ke revolucionarne organizacije Filiki eterija, Aleksandar Ipsilanti je poveo oslobodila~ku borbu protiv Turaka i februara 1821. na ~elu malobrojne gr~ke vojske pobedni~ki umar{irao u rumunske kne`evine.

? Kome se ovaj manifest direktno
obra}a? Analiziraj retori~ka sredstva koja se koriste da bi se sunarodnici pokrenuli i uverili da treba da se pridru`e borbi. [ta misli{, za{to autor pomiwe Evropu?

I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih spahija (1826) Od Omer-efendije smo dobili carski ferman u kojem se tra`i ukidawe jani~ara. Od kada su Turci osvojili Bosnu, na{i dedovi po{tuju sveti muslimanski Bo`ji zakon [{erijat] i carski zakon [kanun]. Uvek smo slu{ali i po{tovali carske fermane. Nikada im se nismo suprotstavqali, niti bili neposlu{ni. Ne}emo ni sada. U ratu smo ~etrdeset godina5 `rtvovali `ivote i imetak. U prethodnom ratu sa Srbijom, koji je trajao 15 godina, upotrebili smo sve {to imamo i da bi osvojili beogradsku tvr|avu platili smo s deset hiqada `ivota, a nekoliko hiqada nas je raweno. Uvek smo se molili za sultanovo zdravqe i uvek se nadali wegovoj milosti. I sada, kada se raspu{-

5 Odnosi se na Tursko-austrijski rat 1787-1791, posle kojeg su usledili brojni nemiri u Osmanskom carstvu, posebno ustanak Srba 1804.

31

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

taju jani~ari, mi se nadamo da }e sultan ra{iriti svoje milostive ruke i zaustaviti sve te promene, da }e zadr`ati stari poredak u Bosni i sve stare vojne formacije i tako, jo{ jednom, pokazati svoju dobrotu prema nama.
Ali~i}, str. 166-167

Sultan Mahmud II (1808–1839) je 1826. godine ukinuo jani~arski red, ukloniv{i tako i najve}u prepreku na putu ka reformisawu Osmanskog carstva. Zahvaquju}i tome, mogao je da oja~a centralnu vlast i otvori put za tanzimat.

Ove carske naredbe se ti~u svih podanika bez obzira na veru i sektu; oni }e u wima u`ivati bez izuzetka. Mi u na{em Carstvu jam~imo potpunu sigurnost `ivota, ~asti i imetka, kao {to su zajam~eni i svetim slovom na{eg Zakona... Po{to svi slu`benici Carstva dobijaju odgovaraju}u platu (a plate za te du`nosti sve do danas nisu na zadovoqavaju}i na~in prera~unate i to treba urediti), done}e se strogi zakon protiv podmi}ivawa i tajnih dogovarawa koje i sveti zakon osu|uje i koji je jedan od glavnih uzroka propadawa Carstva.
Vucinich, str. 160-161

? Prokomentari{i stav bosanskih spahija u pogledu odnosa sa Osmanskim carstvom. [ta misli{, za{to je raspu{tawe jani~ara i pokret za reforme carstva kod wih izazvalo negodovawe?
I-10. Hati{erif od Gilhane Oslawaju}i se na pomo} Svevi{wega, posredovanu na{im Prorokom, `elimo da poboq{amo upravu nad pokrajinama Osmanskog carstva uvo|ewem novih mera. Te mere se moraju sprovoditi uz nu`no po{tovawe tri principa: 1. da sigurni budu `ivot, ~ast i imawe podanika, 2. da je ure|en sistem prikupqawa i odre|ivawa poreza, 3. da je isto tako ure|en sistem popuwavawa vojske i trajawa vojne slu`be... Odsad pa nadaqe svakome ko je optu`en sudi}e se javno prema na{em Bo`jem zakonu, posle ispitivawa i utvr|ivawa ~iwenica, i sve dok se ne izrekne presuda niko ne sme tajno ili javno da drugoga otruje ili ubije na koji drugi na~in. Niko nema pravo da udari na ~ast drugog ~oveka iz bilo kog razloga. Svako mo`e imati bilo koju vrstu poseda i wime raspolagati slobodno i ne}e ga drugi primoravati da ga otu|i ili ga u tome spre~avati [...]

Carsko nare|ewe izdato u paviqonu Gilhana carskog saraja u Istanbulu u ime novog sultana Abdulmexida I (1839–1861) smatra se zvani~nim po~etkom unutra{wih reformi koje su imale za ciq modernizaciju Osmanskog carstva.

trebalo da re{i? [ta misli{ o ciqevima ovog akta? Da li je to bio na~in da se modernizuje dr`ava, ili je u pitawu poku{aj da se ubla`i nezadovoqstvo podanika?

? Koje je probleme ovaj hati{erif

I-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacionalnoj dr`avi (1844) Jedino }e nacionalna dr`ava stvoriti naciju. Gde nema nacionalne dr`ave, tu nema ni nacije, a gde nema narodne vlasti, tu je dr`ava nacionalna himera, a nacija tek zbir pojedinaca sa nekim zajedni~kim osobinama. Stvarna nacija mo`e postojati samo tamo gde vlada dobro predstavqa svoj narod, ona mo`e biti samo tamo gde sva ose}awa, sve mo}i i sva dela slu`e jednoj jedinoj svrsi, slavi i ugledu, po{tovawu i veli~ini naroda, kada se gleda spoqa, i dobrobiti i zadovoqstvu svih dru{tvenih slojeva, i du{e svakog pojedinca...
Codru-Dr¤gu¦anu, str. 253-254

32

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Jon Kodru-Dragu{anu (1820–1884), ro|en je u Faraga{u, u Transilvaniji, koja je bila pod austrijskom vla{}u. Mnogo je putovao po evropskim zemqama, od Engleske do Rusije, i bio aktivan u politici i u kulturnom `ivotu.

? Prokomentari{i tvrdwu da samo
„nacionalne dr`ave mogu stvoriti naciju“; da li ona ima veze sa ~iwenicom {to su Rumuni u to vreme bili iskqu~eni iz politi~kog sistema Transilvanije?

I-12. Plan Ilije Gara{anina za stvarawe srpsko-slovenskog carstva – Na~ertanije (1844)
Tursko carstvo (mora se) raspadati i to raspadawe mo`e se samo na dva na~ina dogoditi 1. ili }e carstvo to biti razdeqeno; ili 2. bi}e ono na novo sazidano od svojih hristijanskih `iteqa. [...] Srbska dr`ava koja je ve} sre}no po~ela, no koja se rasprostirati i ja~ati mora, ima svoj osnov i temeq tvrdi u carstvu srbskom 13-ga i 14-ga stoqetija i u bogatoj i slavnoj srpskoj istoriji. [Po istoriji ovoj zna se da] su srpski carevi po~eli bili gr~kom carstvu mah otimati i skoro bi mu konac u~inili te bi tako na mesto propad{eg isto~norimskog carstva srbsko-slovensko carstvo postavili i ovo naknadili. Car Du{an Silni primio je ve} grb carstva gr~kog. Dolazak Turaka prekinuo je ovu promenu i prepre~io je ovaj posao za dugo vreme, no sad, po{to je sila turska slomqena i uni{tena tako re}i, treba da po~ne isti onaj duh dejstvovati, prava svoja na novo tra`iti, i prekinuti posao na novo nastaviti. Ovo je temeq i ove osnove zadawa carstva srbskog vaqa dakle sad od razvalina i nasutina sve ve}ma ~istiti i sloboditi, na vidik izneti, i tako na ovako tverdom i stalnom istori~eskom fundamentu novo zidawe opet preduzeti i nastaviti. ^rez to }e

ovo predprijatije u o~ima sviju naroda a i samih kabineta neiskazanu va`nost i visoku vrednost zadobiti; jer }emo onda mi Srbi pred svet izi}i kao pravi naslednici velikih na{ih otaca, koji ni{ta novo ne ~ine no svoju dedovinu ponavqaju. Na{a dakle sada{wost ne}e biti bez sojuza sa pro{lo{}u, nego }e ova ~initi jedno zavise}e sastavno i ustrojeno celo i zato Srbstvo, wegova narodnost i wegov dr`avni `ivot stoji pod za{titom svetog prava istori~eskog. Na{em te`ewu ne mo`e se prebaciti, da je ono ne{to novo neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati da je ono politi~ki potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u pre|a{wem dr`avnom i narodnom `ivotu Srba ima, koji koren samo nove grane tera i na novo procvetavati po~iwe. [...] Ako se novo preporo|ewe srbskog carstva s ove ta~ke smatra, onda }edu i ostali Ju`no Slaveni ideju ovu vrlo lako razumeti a i s radostiju primiti, jer vaqda ni u jednoj evropejskoj zemqi ne `ivi tako spomen istori~eske pro{losti kod naroda kao kod Slavena turskih [...] I zato se mo`e sigurno ra~unati da }e posao ovaj u narodu dragovoqno primqen biti i nisu potrebna desetoqetna dejstvovawa u narodu da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladawa razumeti mogao. Srbqi su se me|u svima Slavenima u Turskoj prvi sobstvenim sredstvima i snagom za svoju slobodu borili; sqedovatelno oni imaju prvi i puno pravo k tome da ovaj posao i daqe upravqaju [...]. Kad mi ne bi daqe mislili nego samo na Kwa`evstvo kao {to je sad, i kad ne bi u ovom kwa`evstvu klica budu}eg srbskog carstva le`ala, onda ne bi se svet vi{e i du`e sa Srbijom zanimao nego {to je sa moldavskim i vla{kim kwa`evstvima ~inio, u kojima nema samostalno na~elo `ivota i koji se dakle samo kao privjesci Rusije smatraju. Nova srbska dr`ava na jugu odavala bi Evropi sve garancije da }e ona biti vrsna i krijepka dr`ava i koja }e se mo}i me|u Austrijom i Rusijom odr`ati. Geografi~esko je polo`enije zemqe, povr{ina zemaq33

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

ska, bogatstvo na prirodne proizvode i vojeni duh `iteqa, daqe uzvi{eno i vatreno ~uvstvo narodnosti, jednako poreklo, jedan jezik – sve to pokazuje na wenu stalnost i veliku budu}nost.
Qu{i} 1993, str. 151-163

B. Zahtjevawa naroda, usvojeno na velikoj narodnoj skup{tini u Zagrebu Budu} da se u izvanrednom polo`aju nalazimo i za povratjewe zakonitog stawa potrebito je da imademo zakonitu verhovnu glavu: zato izabrasmo jednodu{no za bana trojedne kraqevine barona Josipa Jela~i}a Bu`imskog, mu`a svega naroda povérewe imaju}ega, kojemu banu ima se predati i zapovéd nad vojskom granice i pravo raspisivawa sabora. Da se na{ der`avni sabor sazove najkasnije do 1. svibwa ove godine u glavni grad Zagreb. Krepko i novo sjediwewe u svakom smislu na{e po zakonu i dogodov{tini k nama pripadaju}e kraqevine Dalmacie s kraqevinom hervatskom i slavonskom, kao tako|er na{e vojni~ke granice. Vlastiti nezavisni, na{emu saboru odgovorni ministerium kojega ~lanovi imadu biti qudi narodu povoqni i od noviega duha napretka i slobode. Uvedewe narodnog jezika u unutarwe i izvawsko upravqawe kraqevina na{ih i zajedno sve vi{je i mawe u~ionice. Utemeqewe sveu~ili{ta u Zagrebu. Slobodu {tampe, vére, u~ewa i govora. Tako na prvom dojdu}em kako i na svih budu}ih der`avnih sabora na{ih zastupawe (representaciu) naroda na temequ jednakosti bez razlike stali{a. Jednakost no{ewa tereta ili pla}awa {tibre i da}e sviuh bez razlike stali{a. Podignutje narodne banke. Ukinu}e celibata i uvedewe narodnog jezika u crkvu polag starinskoga hrvatskog prava i obi~aja.
Horvat, tom I, str. 107-108

Ilija Gara{ananin (1812–1874), jedan od vode}ih srpskih politi~ara i dr`avnika u XIX veku. Pod raznim uticajima, ali najvi{e pod uticajem savetovawa sa ~e{kim politi~kim emigrantom Frawom Zahom (koji je bio u kontaktu sa poqskim politi~kim emigrantima u Parizu), Gara{anin je 1844. godine napisao Na~ertanije, plan budu}e srpske spoqne i nacionalne politike. U wemu je izneo glavne ciqeve dugoro~ne srpske politike na Balkanu, zasnovane na ujediwewu i osloba|awu teritorija na kojima `ive Srbi, ukqu~uju}i i susedne balkanske zemqe koje su jo{ pod turskom vla{}u.

istorijske argumente koje autor koristi kako bi potkrepio svoje ideje i uverewa.

? [ta je svrha ovog teksta? Prona|i

I-13. Nacionalni zahtevi u revolucijama 1848. A. Slovena~ki zahtevi 1. Da se svi Slovenci okupe u jednu naciju i naprave sopstvenu skup{tinu [...] 2. Da na slovena~koj teritoriji slovena~ki jezik bude ono {to je nema~ki na nema~koj a italijanski na italijanskoj teritoriji [...] 3. Da se omogu}i uvo|ewe slovena~kog jezika u svaku instituciju na slovena~koj teritoriji kada i ako mi to `elimo [...] 4. Da svaki slu`benik zaposlen na slovena~koj teritoriji potpuno vlada slovena~kim jezikom [...]
Prunk, str. 56

V. Nacionalna peticija koju je prihvatila rumunska narodna skup{tina u Bla`u, Transilvanija 1. Rumunska nacija, utemeqena na principima slobode, jednakosti i bratstva, zahteva da bude nacionalno nezavisna u

34

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

politi~koj sferi kako bi mogla da ostvari svoja prava kao rumunska nacija, da srazmerno broju svojih pripadnika ima i predstavnike u Dijetu6, da ima svoje zvani~nike u svim organima dr`avne uprave, pravosu|a i vojske u istoj srazmeri i da mo`e koristiti svoj jezik u svim poslovima koji je se ti~u, ukqu~uju}i i pravosu|e i javnu upravu. Rumunska nacija zahteva [pravo da saziva] godi{wu op{tenacionalnu skup{tinu. [...] 3. Rumunska nacija, postav{i svesna prava pojedinaca, zahteva momentalno ukidawe kmetskog sistema, bez obaveze kmetova da plate bilo kakvu nadoknadu [...] 7. Rumuska nacija zahteva slobodu govora, pisawa i objavqivawa bez cenzure [...] 8. Rumunska nacija zahteva jemstvo slobode pojedinca; niko ne sme biti uhap{en iz politi~kih razloga. Osim toga, zahteva slobodu okupqawa: nikome se ne sme nauditi zbog okupqawa i rasprave koja mirno vodi do sporazuma [...] 10. Rumunska nacija zahteva naoru`avawe naroda, ili nacionalnu gardu koja }e biti garant i spoqa{we i unutra{we bezbednosti zemqe. U rumunskoj miliciji treba da budu Rumuni. 13. Rumunska nacija zahteva otvarawe rumunskih {kola u svim selima i gradovima, otvarawe rumunskih gimnazija, vojnih i tehni~kih instituta, bogoslovija, kao i rumunskog univerziteta koji }e dr`ava finansirati od poreza koji se ubira od naroda, kao i potpunu slobodu u izboru direktora i profesora i sistematizaciji nastavnih planova [...] 14. Rumunska nacija zahteva da se ukinu privilegije i da teret javnih tro{kova padne na sve, u zavisnosti od imawa i bogatstva pojedinca. 15. Rumunska nacija zahteva da novi ustav Transilvanije donese ustavotvorna skup{tina [...]; taj ustav mora biti zasnovan na principima pravde, jednakosti i bratst6

va, kojih se moraju dr`ati i novi gra|anski, krivi~ni i trgovinski zakoni.
Murgescu, str. 191-192

Godine 1848. revolucije su izbile u vi{e evropskih zemaqa, ukqu~uju}i i Habzbur{ko carstvo i rumunske pokrajine, ali ne i u Srbiji, Gr~koj i Osmanskom carstvu. U Habzbur{kom carstvu, posle brze smene apsolutisti~kog re`ima na ~elu sa Meternihom, svaka nacija je poku{ala da defini{e i nametne vlastite interese; od marta do maja 1848. godine odr`ano je nekoliko nacionalnih skup{tina na kojima su usvojeni nacionalni politi~ki programi. Ipak, borba za politi~ka prava i ustavnu vladavinu ubrzo je pala u zasenak nacionalnih sukoba koji su uneli razdor me|u revolucionare i omogu}ili da Habzburgovci, uz pomo} Rusije, revoluciju ugu{e 1849. godine.

Hrvata i Rumuna? Kako obja{wava{ ~iwenicu da su mnogi zahtevi me|usobno sli~ni? Izdvoj zahteve koji su u tvojoj zemqi danas ispuweni. Koji su to zahtevi i za{to su ispuweni?

? Koji su glavni zahtevi Slovenaca,

I-14. Nezadovoqstvo bosanskih hri{}ana pod turskom vla{}u, iz pera fraweva~kog fratra Frane Juki}a (1850) Ako se u Bosni hri{}anin sudi s Tur~inom, to ne mo`e biti pravedno su|ewe, a naro~ito ukoliko je Tur~in ve} sede brade, jer svedo~ewe hri{}anina ni{ta ne zna~i. Sudija uvek ka`e: Slu{aj ti, Vla{e, jedan Tur~in zna vi{e od hiqadu Vlaha! Ovo je turska zemqa i vi ste weni podanici, ovde se ne ~uju crkvena zvona, ve} se propoveda turska vera“, itd. Takve su i presude carskog suda. Danas hri{}anin ne mo`e dobiti nikakvo name{tewe u dr`avnoj

Narodna skup{tina Transilvanije.

35

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

slu`bi jer je to samo za Turke. Ako hri{}ani u Bosni ho}e da podignu neku novu crkvu, ili da obnove staru, ne}e to mo}i i jadni qudi }e morati da se okupqaju pod vedrim nebom i da golih glava izgovaraju molitve!
Juki}, str. 307-308

nagla{ava? Misli{ li da je pristrasan? Ako jeste, da li ovaj odlomak mo`emo posmatrati kao istorijsko svedo~anstvo? Do koje mere?

? Koje elemente nezadovoqstva autor

I-15. Osmanski carski dekret kojim se progla{ava jednakost me|u podanicima bez obzira na veru (1856) Neka bude kako je ovde odre|eno. Veliki Veziru, Mehmed Amin Ali-pa{o, koji si odlikovan carskim ordenom Me|idije prvog reda i ordenom za li~ne zasluge, neka te Bog u~ini velikim i uve}a tvoju mo}!... @eqa mi je da obnovim i pro{irim novouvedene mere [...] uz qubaznu i prijateqsku pomo} velikih sila, na{ih plemenitih saveznika [...] Jemstva koja smo dali Hati{erifom od Gilhane, i u skladu sa tanzimatom [...], danas su potvr|ena i oja~ana, i primeni}emo delotvorne postupke da bi ona imala puni i stvarni u~inak. Sve privilegije i jemstva nepovredivosti duhovnog `ivota koje su moji preci dali ab antiquo, i nekih kasnijih vremena, svim hri{}anskim zajednicama i drugim nemuslimanskim grupama koje su pod na{om za{titom stvorene u Carstvu, bi}e potvr|ene i zadr`ane. Sve hri{}anske i druge nemuslimanske zajednice su obavezne da u roku koji }e se odrediti, a zajedno sa komisijom koju }e sa~iwavati weni pripadnici, uz moje odobrewe i pod nadzorom Visoke porte, ispitaju koje privilegije i imunitete oni
36

zapravo u`ivaju, i da to onda razmotre i Porti podnesu zahtev za reforme koje su potrebne s obzirom na napredak civilizacije i novo doba. Vlast koju je hri{}anskim patrijarsima i episkopima dao sultan Mahmud II i wegovi naslednici treba uskladiti sa novim polo`ajem koje te zajednice sada imaju zahvaquju}i na{im velikodu{nim i dobro~initeqskim namerama [...] Pravila po kojima se patrijarh imenuje do`ivotno bi}e promewena i vr{i}e se upravo onako kako to odredi odgovaraju}i ferman. Crkvene takse, kakve god vrste i prirode bile, bi}e ukinute i zamewene unapred utvr|enim prihodom za patrijarha i velikodostojnike [...] U gradovima, varo{ima i selima u kojima su svi stanovnici jedne vere ne}e se postavqati nikakve prepreke za ponovno podizawe, prema prvobitnim planovima, gra|evina koje su namewene bogoslu`ewu, zatim {kola, bolnica i grobaqa... Svako nazivawe pogrdnim imenima ili prozivawe koje za ciq ima da bilo koju grupu podanika Carstva proglasi mawe vrednom od neke druge, i to zbog vere, jezika ili rase, zauvek }e biti izbrisano iz upravnih protokola. Done}e se zakon protiv upotrebe uvredqivih re~i, i me|u privatnim svetom i od strane vlasti. Po{to se sve vere mogu slobodno ispovedati, nijedan podanik ne}e biti onemogu}ivan u slu`ewu svojoj veri [...] Niko ne}e biti primoravan da promeni veru [...] i [...] svi podanici Carstva, bez obzira na naciju kojoj pripadaju, i bez ikakve razlike, bi}e primani u dr`avne civilne i vojne {kole... [tavi{e, svaka zajednica ima pravo da otvara javne {kole za nauku, umetnost i zanate [...] Svi krivi~ni, trgovinski i prekr{ajni postupci koji se vode izme|u muslimanskih i hri{}anskih ili drugih nemuslimanskih podanika, ili izme|u hri{}ana i drugih nemuslimana koji pripadaju nekoj drugoj grupi, vodi}e se na me{ovitim sudovima.

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Su|ewa na tim sudovima }e biti javna: suprotstavqene strane }e se suo~iti i dovesti svoje svedoke ~ije }e se svedo~ewe prihvatati jednako ukoliko se zakunu prema verskim zakonima svoje zajednice. [...] Porezi }e se razrezivati isto za sve podanike Carstva, bez obzira na to kom stale`u i veri pripadaju. Za nadoknadu {tete u slu~aju nepo{tenog prikupqawa poreza, a naro~ito desetka, koristi}e se najbr`a i najenergi~nija sredstva. Sistem direktnog prikupqawa poreza }e postepeno, i {to je br`e mogu}e, {to se ti~e svih dr`avnih prihoda biti zamewen porezom prema zemqi{nim planovima.
Vucinich, str. 161-163

su izdale ovaj dekret? Uporedi konkretne mere ovog dekreta sa primedbama koje su iznete u prethodnom dokumentu (I-14). Misli{ li da je dekret uspeo da oja~a lojalnost nemuslimanskih naroda osmanskoj dr`avi?

? [ta je bio ciq turskih vlasti kada

I-16. Neka mi{qewa o planu za osnivawe dvojne bugarsko-turske dr`ave (1867) A. Predstavka Centralnog tajnog bugarskog komiteta sultanu Abdulazizu7 Dopis, Wegovom Viso~anstvu sultanu Abdulazizhanu, na{em uzvi{enom gospodaru i ocu, Od Centralnog tajnog bugarskog komiteta Va{e Viso~anstvo! Sudbina pojedinca i svake nacije je u rukama svemo}nog Boga koji upravqa svetom. Pre ~etiri veka sudbina je nas, Bugare, i na{u dragu otaxbinu stavila pod vlast slavnih osvaja~a koji su u Evropi stvorili
7

Osmansko carstvo [...] Od Vas molimo qubaznu dozvolu da Vam iznesemo razloge zbog kojih bugarski narod od Vas ponizno tra`i da se objavi wegova nezavisnost. Politi~ka nezavisnost ^lan 1. Da se formira narodna, na ustavu zasnovana vlast. ^lan 2. Da se Bugarska, i sva podru~ja naseqena Bugarima, proglase za nezavisne i nazovu Bugarskim carstvom. ^lan 3. Da Bugarsko carstvo bude politi~ki vezano za Osmansko carstvo i da wime vlada car imperator, Wegovo Viso~anstvo sultan Abdulaziz i wegovi naslednici, koji }e tituli „osmanski sultan“ dodati i „bugarski car“. [...] ^lan 6. Da carev namesnik bude drugi posle Wegovog Viso~anstva kao vladara dr`ave, posle vlade i izvr{ne vlasti, vrhovnog komandanta bugarske vojske i vrhovnog sudije. ^lan 7. Da carev namesnik vlada uz pomo} Ve}a sastavqenog samo od Bugara koje bira Narodna skup{tina. ^lanovi tog Ve}a treba da me|u sobom podele vlast tako da svaki ima svoj resor. Oni imaju pravo da predla`u zakone i prave nacrte dr`avnog buxeta koje }e, po{to ih prihvati Narodna skup{tina, biti podno{eni carevom namesniku na usvajawe. Svi oni zajedno odgovaraju za svoja dela, tako da nijedna odluka carevog namesnika ne}e stupiti na snagu ukoliko je ne potpi{u ~lanovi Ve}a. [...] ^lan 9. Zvani~na veroispovest u zemqi je pravoslavqe. ^lan 10. Da se pravda sprovodi u skladu s posebnim bugarskim zakonima koje }e doneti Narodna skup{tina. [...] ^lan 11. Da Bugarsko carstvo ima svoju vojsku, organizovanu po novom sistemu i prema posebnom zakonu. [...] ^lan 13. Da bugarski jezik bude zvani~ni jezik. ^lan 14. Da budu obezbe|ena sva gra|anska

Sultan od 1861. do 1876. godine.

37

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

i politi~ka prava, na primer: sloboda {tampe, pravo na slobodan govor, pravo na odr`avawe javnih skupova i rasprava o politi~kim i dru{tvenim pitawima itd., a da bude obezbe|ena i li~na sloboda, pravo da svako bude gospodar u svom domu, i verska tolerancija.
HristomatiÔ, str. 400-409

Nekoliko tekstova dokazuju napore kojima se `eli zasnovati nacionalna dr`ava. Me|utim, nacionalna dr`ava nije jedini predvi|eni oblik politi~ke organizacije – zbog specifi~nih politi~kih okolnosti izneti su i druga~iji predlozi, koji su zapravo bili alternativa nacionalnoj dr`avi.

samo Turci i Bugari, to bi onda bila druga stvar, ali tu su i Grci, Jermeni, Albanci, Kurdi, Arapi i mnoge druge nacije i svaka od tih nacija treba da ima ista politi~ka i nacionalna prava i privilegije... Ne mogu samo Turci, Grci ili Bugari, kako {to se ka`e u predstavci, da podr`avaju tursku dr`avu, ve} to moraju ~initi svi ravnopravno; ali sve te nacije moraju imati i razumne razloge da to ~ine. Zato vam ka`em“, zakqu~io je ministar, „sastavqa~i ove predstavke su sebi~ni i nezreli.“
Stambolski, str. 292-293

ska trebalo da bude organizovana u okviru dvojne tursko-bugarske dr`ave. Kakav bi bio odnos prema osmanskoj dr`avi? Poku{aj da razume{ za{to ~lanovi Tajnog komiteta iznose ovakav, a ne nekakav druga~iji predlog. Da li zna{ za neku dvojnu dr`avu u Evropi?

? Analiziraj na~in na koji bi Bugar-

Dr Hristo T. Stambolski (1843, Kazanlik – 1932, Sofija), lekar i javna li~nost. Profesor anatomije na Carskoj medicinskoj {koli u Istanbulu, jedan od organizatora zdravstvene za{tite u Bugarskoj nakon 1878. godine. Bio je aktivan u pokretu za stvarawe zasebne bugarske crkve koja }e biti nezavisna od gr~ke patrijar{ije.

? Prokomentari{i stav Fuad-pa{e.
Iz kojih razloga on kritikuje predstavku? Misli{ li da je to bio i zvani~ni stav Osmanskog carstva? Organizujte raspravu: Podelite se u dve grupe – jedna neka prona|e razloge kojim bi se mogao braniti predlog za stvarawe dvojne tursko-bugarske dr`ave, a druga neka razmotri stanovi{te koje zastupa Fuad-pa{a. Uzimaju}i u obzir specifi~ne istorijske uslove, mo`ete poku{ati da raspravqate o sli~nom predlogu koji se ti~e etni~ke grupe s kojom se vi identifikujete.

B. Reakcija Fuad-pa{e,8 prema memoarima Hriste Stambolskog Poseta Fuad-pa{i. – Istog tog dana, 2. aprila 1867, drugog dana Bajrama, Hristo je oti{ao Fuad-pa{i, danas ministru spoqnih poslova, pod izgovorom da `eli da mu ~estita praznike i predstavi se... Tokom razgovora ministar je govorio o dopisu i rekao da se vlada 'a fait sourde oreille' [pravi gluva] i niko od ministara to nije ni pomenuo. „Ako su Bugari to zaista napisali“, dodao je Fuad-pa{a, „onda su vrlo sebi~ni; da u Osmanskom carstvu `ive

Fuad-pa{a (1817-1869), jedna od vode}ih li~nosti tanzimata, u pet navrata ministar spoqnih poslova i dva puta veliki vezir.

8

38

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba u ju`noslovensko carstvo pod vla{}u srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a (1867) Protokol Po{to u dana{wim okolnostima narodi pod Turcima moraju krenuti u oslobodila~ku borbu, mi, Bugari koji `ivimo u Bugarskoj, Trakiji i Makedoniji, okupili smo se da razmislimo i na|emo na~in da oslobodimo voqenu otaxbinu kako bismo se pridru`ili porodici slobodnih zemaqa i svetu pokazali da postojimo. Da bismo uspeli u tako va`nom poduhvatu, moramo odabrati neki od susednih naroda s kojim bismo mogli do}i do slobode na obostranu korist i nismo mogli odabrati drugi narod do Srbe, s kojima smo povezani nacionalno, po veri i geografskom polo`aju. Srbi i Bugari treba da se bratski ujedine u Ju`noslovensko Kraqevstvo. Ju`noslovensko Kraqevstvo }e se sastojati od srpskog i bugarskog kraqevstva (bugarsko obuhvata Bugarsku, Trakiju i Makedoniju). Na ~elu novoformirane vlade bi}e sada{wi srpski knez Mihailo Obrenovi}, sa naslednim pravom. To kraqevstvo treba da ima jednu zastavu, i na woj treba da budu simboli oba naroda. Isto va`i i za novac. Obe zemqe }e zadr`ati svoj jezik kao zvani~ni, a zvani~nici }e biti iz odgovaraju}eg naroda i govoriti tim jezikom. Mi }emo prihvatiti dana{we srpske zakone i prevesti ih na bugarski. Sve regulative Ju`noslovenskog Kraqevstva bi}e, bez izuzetka, objavqene na oba jezika, to jest i na srpskom i na bugarskom.
Dokumenti, 1, str. 434-435

I-18. Ruski izve{taj o planovima za zajedni~ku rusko-bugarsku dr`avu (1867) U pismu br. 1 od 15. aprila imao sam ~ast da obavestim Va{u ekselenciju da su u takozvanom Tajnom bugarskom komitetu uglavnom mladi qudi, da je on osnovan sa ciqem da pomogne stvarawu pozitivnog narodnog raspolo`ewa prema Bugarima u Evropi i da istovremeno podstakne Bugare na pobunu protiv turskog jarma. Podaci koje sam prikupio ukazuju da je Komitet osnovan dogovorom rumunske stranke Crvenih (liberala) i nekih Bugara. Osim toga, prema tom dogovoru, Rumuni su se obavezali da Bugarima pomognu da se oslobode turske vlasti i proglase Bugarsku za zemqu nezavisnu od sultana. Nema sumwe da su Rumuni, dogovaraju}i se sa Bugarima, u potaji `eleli da ponovo stvore vla{ko-bugarsku dr`avu, {to bi wima i{lo u prilog, koriste}i to {to }e bugarski ustanak stvoriti probleme turskim vlastima. Oni bi onda mogli da proglase nezavisnu Rumuniju, a {to se ti~e Bugara – wih }e ostaviti da se sami sna|u. Ali zato su i Bugari imali na umu samo korist koju bi mogli da izvuku od svojih sunarodnika s one strane Dunava [...]
Dokumenti, 1, str. 436

? Koji su pravi ciqevi Bugara i Rumuna, prema tvrdwama ruskog diplomate? Uporedi tekstove I -16, I -17 i I-18. [ta misli{, koji bi projekat bio najboqi za Bugare? Uporedi tekstove I-12, I-16, I-17, I-18 i I-38. Koji su politi~ki modeli u wima predlo`eni?

brali uniju sa Srbijom, a nisu tra`ili vlastitu nacionalnu dr`avu? Kako su planirali da sa~uvaju svoj nacionalni identitet?

? [ta misli{, za{to su Bugari oda-

39

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

I-19. O odnosu politi~ke slobode i nacije u XIX veku – uredni~ki komentar Qubena Karavelova u listu Svoboda (novembar 1869) Kao {to je suvozemnim `ivotiwama potreban vazduh a ribama voda, tako je ~oveku najpotrebnija i najpre~a sloboda. Bez slobode, ~ovek ne mo`e biti ~ovek, ve} samo pola ~oveka; bez slobode, ~ovek ne mo`e biti ono {to je priroda od wega na~inila, pa dakle ne mo`e biti ni sre}an. Sve {to je potrebno pojedincu, potrebno je i ~itavoj naciji. Jedino nacija koja ima svoj istorijski `ivot, i unutra{wu i spoqa{wu slobodu, to jest ona koja je politi~ki i intelektualno nezavisna, mo`e da `ivi i da prosperira. Svaka nacija koja nema politi~ku slobodu uvek je, ~ak i kad ima najliberalniju vladu, izlo`ena neprmetnom uticaju centralizma i vladaju}e

nacije, i retko kada taj uticaj pozitivno deluje na porobqenu naciju.
Karavelov, str. 165

Quben Karavelov (1834/1835–1879), pisac, novinar, organizator i ideolog bugarskog nacionalnog oslobodila~kog pokreta. Osnovao je najve}u bugarsku revolucionarnu organizaciju i bio urednik wenih novina. Smatra se jednim od utemeqiva~a nove bugarske kwi`evnosti.

? Analiziraj tvrdwu da je „sve {to je
potrebno pojedincu, potrebno je i ~itavoj naciji“. Uporedi ovaj tekst sa tekstom III-1 koji je napisao Dimitrije Bolintineanu. [ta ovi autori `ele da nam saop{te? [ta misli{, za{to oni isti~u ideju nacije?

Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869)
Liberalno orijentisani Slovenci su sledili primer ^eha i organizovali „tabore“, sastanke na otvorenom, u znak podr{ke programu za ujediwenu Sloveniju. Tokom dve godine, sve dok Be~ nije zabranio te javne forume, Slovenci su se okupqali na raznim mestima, slu{ali govornike i donosili odluke o nacionalnim pitawima.

? [ta je svrha ~itave ove slike? Kakav je smisao fotografije u centru? Kakva je veza izme|u pejza`a i nacionalnih vrednosti?

Slovenska, str. 232

40

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska egzarhija (1870) Svi na{i poslu{ni podanici i gra|ani na{eg Carstva u`ivaju punu i stalnu slobodu veroispovesti i sva druga prava, `ive u uzajamnom skladu i prijateqstvu, kao {to i treba da bude sa sugra|anima i u obrazovanom narodu... Ipak, na na{u veliku `alost, videli smo neslogu i nesporazume do kojih je, uprkos na{oj dobroj voqi, do{lo izme|u bugarskih hri{}ana i gr~ke patrijar{ije... 1. Osniva se „Bugarska egzarhija“, teritorija sa zasebnom verskom vla{}u. Ona }e obuhvatiti dole navedene episkopije i eparhije i neka druga mesta. Egzarhija }e imati pravo da se bavi svim crkvenim pitawima u toj veroispovesti. 2. Najvi{i ~in me|u sve{tenicima nosi}e zvawe „egzarh“ i bi}e kanonski predsedavaju}i bugarskog Svetog sinoda, ~ije }e sedi{te uvek biti tamo gde je on. [...] 3. Prema crkvenim kanonima, taj egzarh, postavqen na{im beratom (ukazom), mora u liturgiji da pomene ime carigradskog patrijarha. Pre nego {to se odabere osoba podobna da postane egzarh prema crkvenim kanonima, treba tra`iti mi{qewe i pristanak moje vlade. [...] [...] Ukoliko svi, ili barem dve tre}ine hri{}ana koji `ive van pomenutih mesta, `ele da pre|u u nadle`nost te egzarhije, i ako se to doka`e, wima }e biti dopu{teno da to u~ine.
HristomatiÔ, str. 268-271

? [ta misli{, za{to su turske vlasti prihvatile stvarawe autonomne Bugarske egzarhije? Iz kog su razloga, po tvom mi{qewu, pravoslavni Bugari `eleli da imaju svoju autonomnu crkvenu organizaciju, odvojenu od Carigradske patrijar{ije?

I-21. Rezultati ispitivawa o pripadnosti crkvi u Skopskoj i Ohridskoj episkopiji (1874) Posle ispitivawa povodom postavqawa bugarskih episkopa u Skopsku i Ohridsku eparhiju prema ta~ki 10. fermana o osnivawu Bugarske egzarhije, utvr|eno je da od 8.698 hri{}anskih porodica u Skopskoj eparhiji samo 567 `eli da ostane u okviru gr~ke patrijar{ije, a preostalo 8.131 doma}instvo se opredelilo za Bugarsku egzarhiju. Prema podacima od 21. muharema 1291. (27. februara 1874) iz Solunskog vilajeta, rezultati ispitivawa u gradu Ohridu i okolnom podru~ju pokazuju da je samo 139 mu{karaca reklo da bi ostalo u gr~koj patrijar{iji, a 9.387 se izjasnilo za prelazak pod nadle`nost Bugarske egzarhije.
HristomatiÔ, str. 280

Bugarska egzarhija je bila zasebna organizacija u okviru pravoslavne crkve, osnovana februara 1870. godine turskim fermanom (sultanovim ukazom). Postojala je sve do 1953, kada je uzdignuta na stepen patrijar{ije.

komentari{e{ rezultate ispitivawa? Koji su nam jo{ podaci potrebni da bismo boqe razumeli te rezultate? Da li je u XIX veku bilo neobi~no da se samo mu{karci izja{wavaju? Da li je pravi~no to {to je u Skopskoj eparhiji ~itavo doma}instvo imalo samo jedan glas?

? Kako

41

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

I-22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba da se bore za nacionalno oslobo|ewe (1875) Istorija na{eg naroda je tu`na i mra~na, a wegova sada{wa situacija te{ka i mu~na. Drugim re~ima, Bugari su robovi Turaka, robovi samih sebe, robovi oru|a kojim rade, pa ~ak i vlastitog obrazovawa i kulture. Ako pogledate kako rade, vide}ete da rade kao tegle}a marva, samo jedan pogled na wihove neprirodne patwe, i wihova lica, i odmah }ete se uveriti da zaista „rade kao kowi, skupqaju kao p~ele i `ive kao sviwe“. Istina je da su mnogi stranci pisali, i da jo{ uvek pi{u mnogo o na{oj vredno}i, na{oj nadarenosti i kulturnom napretku. No, gotovo svaki od tih spisateqa je dokazao, ili matemati~ki dokazuje da mi, kako bismo razvili svoje jo{ neiskori{}ene sposobnosti i postali „Prusi juga“ ili „Englezi istoka“, moramo zbaciti varvarski turski jaram, osloboditi se tog nequdskog ropstva koje sputava sve na{e mo}i, i izgraditi bosforski bulevar slobodne ju`noslovenske konfederacije.
Botev, str. 85-86

I-23. Politi~ki program Centralnog bugarskog dobrotvornog dru{tva (Bukure{t, novembar 1876) Da bi do{lo do mira na istoku, da bi se zaustavilo neprestano nasiqe Turaka koji ne po{tuju nikakvo qudsko pravo, i da bi se ispunile pravi~ne `eqe bugarskog naroda, Evropa mora pomo}i u sprovo|ewu slede}eg programa: 1. Treba ponovo uspostaviti bugarsku dr`avu koja obuhvata Bugarsku, Makedoniju i Trakiju i u kojoj Bugari preovla|uju. 2. Bugarska dr`ava treba da ima nezavisnu vladu i ustav koji }e doneti zakonodavno telo, izabrano od strane naroda. 3. Sve oblasti `ivota treba urediti posebnim zakonima koji }e biti u skladu s ustavom i potrebama naroda. 4. Sve mawine koje `ive me|u Bugarima treba da imaju ista politi~ka i gra|anska prava. 5. U bugarskoj dr`avi treba da vlada potpuna sloboda savesti. 6. Svi gra|ani moraju biti obavezni da slu`e vojsku i poha|aju osnovno obrazovawe.
HristomatiÔ, str. 609

Hristo Botev (1847–1876), nacionalni heroj, pesnik, novinar i revolucionar. @iveo i radio uglavnom u Rumuniji. Bio vo|a bugarskog nacionalnog oslobodila~kog pokreta 1874–1875. Maja 1876. godine pre{ao Dunav s malobrojnim odredom ustanika i poginuo u sukobu sa turskom vojskom. Napisao je samo dvadeset pesama, ali to je bilo dovoqno da postane klasik bugarske kwi`evnosti.

Po{to je u Bugarskoj avgusta 1876. ugu{en Aprilski ustanak, bugarske izbeglice u Rumuniji osnovale su Centralno bugarsko dobrotvorno dru{tvo, politi~ku organizaciju ~iji se glavni politi~ki zahtev ti~e nacionalnog oslobo|ewa Bugara.

? [ta je ciq ovog teksta? Kako je pisac poku{ao da naglasi ponos Bugara? [ta misli{, za{to pisac insistira na ideji da bi Bugari mogli biti „Prusi juga“, odnosno „Englezi istoka“? Na koga se u tvojoj zemqi naj~e{}e misli kad se ka`e "Evropqanin"?
42

ovde upotrebqeni protiv Turaka i Osmanskog carstva? Misli{ li da oni imaju neke veze s tim {to su Turci ugu{ili Aprilski ustanak 1876. godine, ili su to jednostavno uop{teniji retori~ki argumenti? Kako su autori ovog teksta planirali da stvore bugarsku dr`avu? Kako su oni zamislili organizaciju te nove dr`ave?

? Kako obja{wava{ izraze koji su

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-24. Albanska pesma napisana u vreme Berlinskog kongresa (1878) Molim vas, oprezni budite S Albanijom, Nemojte je poderati Kao da je siro~e, Jer nismo mi ni Grci, ni Bugari, Pa ni Crnogorci Mi smo samo Albanci I `elimo jedino slobodu...
Brahimi, str. 62

Kao ni druge balkanske nacije, tako ni Albanci nisu imali svog predstavnika na Berlinskom kongresu, ali i albanske vo|e su poku{avale da defini{u nacionalne ciqeve i pridobiju javno mwewe za te ciqeve.

? Kakva je svrha ove pesme? [ta pesnik `eli da ka`e time {to nabraja nazive naroda koji `ive na podru~ju gde i on?

I-25. Berlinski mirovni ugovor (1878) Ugovor izme|u V. Britanije, AustroUgarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske. Berlin, 13. jul 1878. godine ^lan I Bugarska se konstitui{e kao autonomna i zavisna kne`evina pod vrhovnom vla}u wegovog carskog veli~anstva Sultana. Kne`evina }e imati hri{}ansku vladu i nacionalnu miliciju. ^lan XXIII Visoka porta preuzima obavezu da na ostrvu Krit dosledno primewuje Organski zakon iz 1868. godine uz modifikacije koje se mogu smatrati pravi~nim. Sli~ni zakoni prilago|eni lokalnim potrebama, osim u pogledu oslobo|ewa od pla}awa poreza koje je priznato Kritu, uve{}e se i u drugim delovima Turske u wenom evropskom delu, za koje ovim ugovorom nije predvi|ena posebna organizacija. Visoka

porta }e uputiti posebne komisije, u kojima }e u znatnoj meri biti zastupqen doma}i element, koje }e razraditi detaqe novih zakona u svakoj pojedinoj provinciji. Planovi organizacije koji proisteknu iz ovih aktivnosti podne}e se Visokoj porti na razmatrawe koja }e se, pre progla{avawa akata na osnovu kojih }e oni stupiti na snagu, konsultovati sa Evropskom komisijom ustanovqenom za Isto~nu Rumeliju. ^lan XXV Provincije Bosnu i Hercegovinu }e zaposesti i wima upravqati AustroUgarska. Budu}i da vlada Austro-Ugarske ne `eli da preuzme upravqawe u Novopazarskom sanxaku, koji se prostire izme|u Srbije i Crne Gore u pravcu jugoistoka na drugoj strani Mitrovice, osmanska administracija }e tamo i daqe obavqati svoje funkcije. Me|utim, da bi se obezbedili odr`avawe novog politi~kog stawa, kao i sloboda i bezbednost komunikacija, Austro-Ugarska zadr`ava pravo da u celom ovom delu nekada{weg vilajeta Bosne dr`i svoje garnizone i da koristi vojne i trgova~ke puteve. U tom ciqu, vlade Austro-Ugarske i Turske zadr`avaju za sebe pravo da se dogovore o detaqima. ^lan XXVI Visoka porta, kao i sve one Visoke strane ugovornice koje to do sada nisu u~inile, priznaju nezavisnost Crne Gore. ^lan XXXIV Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Kne`evine Srbije, u zavisnosti od uslova izlo`enih u slede}em ~lanu. ^lan XXXV Ni za jedno lice u Srbiji razlika u verskoj opredeqenosti ili konfesiji ne sme biti povod za iskqu~enost ili nemogu}nost u pogledu u`ivawa gra|anskih ili politi~kih prava, rada u javnim slu`bama, obavqawa javnih funkcija i ukazivawa po~asti, kao ni u pogledu obavqawa pojedinih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i javno praktikovawe svih oblika ispovedawa vere obezbedi}e se svim doma}im licima u Srbiji, kao i strancima, i ne}e biti nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije pojedinih zajednica niti u pogledu wihovih odno-

43

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

sa s wihovim duhovnim poglavarima. ^lan XLIII Visoke strane ugovornice priznaju nezavisnost Rumunije, pod uslovima izlo`enim u slede}im ~lanovima. ^lan XLIV Ni za jedno lice u Rumuniji razlika u verskoj opredeqenosti ili konfesiji ne sme biti povod za iskqu~enost ili nemogu}nost u pogledu u`ivawa gra|anskih ili politi~kih prava, rada u javnim slu`bama, obavqawa javnih funkcija i ukazivawa po~asti, kao ni u pogledu obavqawa pojedinih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i javno praktikovawe svih oblika ispovedawa vere obezbedi}e se svim doma}im licima u Rumuniji, kao i strancima, i ne}e biti nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije razli~itih zajednica niti u pogledu wihovih odnosa s wihovim verskim poglavarima. Podanici i dr`avqani svih Sila, trgovci i druga lica, bi}e u Rumuniji ravnopravno tretirani bez obzira na veru, na temequ potpune jednakosti. ^lan XLV Kne`evina Rumunija vra}a wegovom veli~anstvu ruskom Caru onaj deo teritorije Besarabije koji je odvojen od Rusije Pariskim ugovorom iz 1856. godine, koji je na zapadu ograni~en sredwim tokom reke Prut a na jugu sredwim tokom rukavca Kilija i u{}em Stari Stambol (dana{wa dr`ava Moldavija). ^lan LVIII Visoka porta ustupa Ruskoj carevini teritorije Ardahan, Kars i Batum (dana{we Jermenija i Gruzija, sa malim delom severoisto~ne Turske) u Aziji, zajedno sa lukom ove posledwe pomenute teritorije. ^lan LIX Wegovo veli~anstvo Car Rusije izjavquje svoju nameru da Batum bude slobodna luka, uglavnom trgova~ka. ^lan LXII Budu}i da je Visoka porta izrazila nameru da odr`ava na~elo verske slobode, kao i da mu da naj{ire tuma~ewe, Strane ugovornice primaju k znawu ovu spontanu izjavu. Verska razlika ne sme ni u kojem delu Osmanskog carstva biti povod za iskqu~enost ili nemogu}nost bilo kojeg lica u pogledu u`ivawa gra|anskih ili politi~kih prava, rada u javnim slu`bama, obav-

qawa javnih funkcija i ukazivawa po~asti, ili obavqawa pojedinih profesija i delatnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i javno praktikovawe svih oblika vere obezbedi}e se svima i ne}e biti nikakvih prepreka u pogledu hijerarhijske organizacije pojedinih zajednica niti u pogledu wihovih odnosa s wihovim duhovnim poglavarima. Duhovna lica, hodo~asnici, kao i monasi svih nacionalnosti koji putuju u evropski deo Turske, ili u wen azijski deo, u`iva}e ista prava, povlastice, kao i privilegije. Gore pomenutim licima i wihovim verskim, dobrotvornim i drugim ustanovama u svetim mestima i drugde priznaje se pravo na slu`benu za{titu od strane diplomatskih ili konzularnih agenata Sila u Turskoj. Izri~ito se zadr`avaju prava koja ima Francuska, i u potpunosti se podrazumeva da se ne mogu vr{iti nikakve izmene kada je u pitawu status quo svetih mesta. Monasi na Svetoj gori, bez obzira na to iz koje zemqe poti~u, zadr`a}e svoje ranije posede i povlastice i u`ivaju, bez ikakvog izuzetka, potpuno jednaka prava i prerogative.
www.fordham.edu/halsall/mod/1878berlin.html, prevod preuzet sa http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html

jom pre 1878. godine, drugu koja }e prikazati teritorijalne pretenzije svake od etni~kih grupa i tre}u na kojoj se vidi ishod sporazuma u Berlinu. [ta prime}uje{?

? Nacrtaj tri karte: jednu sa situaci-

Igra: Zamisli da si na mestu drugoga Napi{i sastav od 400 re~i u kojem }e{ izneti vlastite predloge za re{ewe situacije na Balkanu. Izaberi jednu od slede}ih uloga – budi Rus, Nemac, Francuz, Britanac, Austroma|ar, ili pak diplomata, predstavnik Osmanskog carstva, Albanac, Bugarin, Rumun, Srbin, Hrvat, Crnogorac, Slovenac, Grk, ali svakako izaberi identitet koji nije tvoj. Obrazlo`i svoj izbor.

44

Mapa 2: Balkanske dr`ave posle Berlinskog kongresa, jul 1878.

45

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope. Karikatura iz lista Aristophanes (1882)

Louvi, str. 230

Turska: „Pusti me, poje{}u novoro|en~e.“ Evropa: „Nazad, gospo|o Turska, zahvaquju}i meni ti uop{te postoji{.“

? Za{to je Gr~ka predstavqena kao
novoro|en~e? Opi{i ukratko kako su predstavqene ove tri figure. Po tvom mi{qewu, {ta je autor karikature hteo da poru~i ~itaocima?

46

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-26. Za{to Albanci `ele zasebnu albansku dr`avu (1886) Mi `elimo ono {to `eli svaka nacija: „zasebnu dr`avu u kojoj }e se svi qudi iste krvi okupiti kao {to se porodica okupqa u jednoj ku}i“.
Kondo, str. 126

Odlomak iz teksta koji je objavio Jeronim (\irolamo) de Rada (1814–1903) u dvojezi~nom ~asopisu Fiamuri i Arbrit – La Bandiera dell'Albania (Albanska zastava). Jeronim je bio pesnik i izdava~ drugog dvojezi~nog ~asopisa L'Albanese d'Italia. @iveo je u Italiji.

? Za{to pisac upore|uje porodicu i
naciju? Poku{aj da zakqu~i{ kako takva vizija na dugi rok uti~e na odnos prema drugim narodima koji `ive na istoj teritoriji.

I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova9 na razgovore iz 1892. godine, koji su doveli do stvarawa VMRO (1893) Jula 1892. godine do{ao sam u Sofiju da potra`im Kostu Sahova koji je izdavao makedonske novine, tra`io sam uglednog Makedonca koji }e u Solunu stati na ~elo revolucionarne organizacije ~iji je ciq oslobo|ewe Makedonije. Po{to me je saslu{ao, Sahov je rekao: „Shvatam {ta ho}ete, ali ovde ne}ete prona}i prave qude. Ovde samo pri~aju, a kada treba ne{to uraditi, onda nema nikog. Samo sa jednim ~ovekom mo`ete ozbiqno razgovarati o makedonskom pitawu. To je u~enik vojne {kole Goce Del~ev.“10 Dogovorili smo se da Kosta Sahov poru~i Goce Del~evu da `elim da se sretnem s wim i da bismo mogli da se vidimo u nede9 10

qu u dva po podne kod Sahova. U dogovoreno vreme stigao sam u {tampariju i tamo ih zatekao kako razgovaraju u jednom }o{ku. Plan za stvarawe organizacije: 1. Organizacija treba da bude osnovana u Makedoniji, a ne u Sofiji, jer ako bude osnovana u Sofiji, onda bi Grci i Srbi mogli da ka`u da ju je stvorila bugarska vlada, a zatim i da sami stvore sli~ne organizacije i na kraju ni{ta od svega ne bi bilo. Osim toga, organizacija treba da bude tajna. 2. Osniva~i moraju biti iz Makedonije kako bi neprestano bili u dodiru s makedonskim stanovni{tvom, izlagali se istim opasnostima kojima }e biti izlo`eni wihovi sledbenici i tako lak{e zadobili poverewe qudi. 3. Moto treba da bude: „Autonomija za Makedoniju“. Da bi bilo neke nade u uspeh, na{i se zahtevi moraju pozivati na ~lan 23 Berlinskog ugovora. Da bi bila samostalna, Makedonija se mora i{~upati iz ruku ne samo Turaka, ve} i Srba i Grka. Kada budu odre|ene granice autonomne Makedonije, tada Srbi i Grci vi{e ne}e biti u prilici da tra`e neke wene delove, ali ako budemo hteli da se spojimo sa Bugarskom, onda }e i Srbi i Grci `eleti neki deo. Na{ zadatak treba da bude o~uvawe Makedonije kao celine, a to }e se ostvariti jedino ako Makedonija bude samostalna. 4. Organizacija treba da bude nezavisna i samosvojna, ne sme da ima bilo kakve veze ili da izvr{ava bilo kakve zadatke koje bi joj dale vlade susednih zemaqa, jer bi tako potpala pod wihov uticaj. Ona tako|e ne sme biti oru|e bilo koje vlade koja bi `elela da izazove reakciju neke druge susedne vlade. 5. Od Makedonaca u Bugarskoj i bugarskog naroda mi tra`imo samo materijalnu i moralnu podr{ku, bez uplitawa u na{e poduhvate.

Ivan Haxi-Nikolov (1861-1934), jedan od osniva~a VMRO. Goce Del~ev (1872-1903), istaknuta li~nost makedonske oslobodila~ke borbe.

47

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

Posle ~etiri sata razgovora, Kosta Sahov i Goce Del~ev su prihvatili plan. Goce je rekao: „Slu{ajte, gospodine Haxi-Nikolov, toliko je vremena pro{lo, neka pro|e jo{ jedna godina. Za godinu dana }u zavr{iti vojnu {kolu i postati oficir. Napusti}u sve to i oti}i u Solun i tamo }emo osnovati revolucionarnu organizaciju“.
Makedonium, str. 29-30

Posle Berlinskog kongresa, Makedonija je ostala najva`nija turska teritorija u Evropi. Zbog etni~ki me{ovitog stanovni{tva, u woj su ubrzo po~eli da se nadme}u bugarski, gr~ki i srpski nacionalizam. VMRO je osnovan 1893. godine. Ta organizacija je stajala iza neuspe{nog Ilindenskog ustanka 1903. godine. Tokom balkanskih ratova Makedonija je okupirana i na kraju su je me|u sobom podelile Bugarska, Gr~ka i Srbija. Posle Prvog svetskog rata VMRO se od pokreta za nacionalno oslobo|ewe polako pretvorio u fa{isti~ku i teroristi~ku organizaciju koja se delom finansirala i trgovinom droge, vodi gerilski rat, pre svega protiv Srbije (Jugoslavije) i neformalno kontroli{e deo bugarske Makedonije. Ta organizacija je zna~ajno uticala na politi~ki `ivot u Bugarskoj sve do 1934. godine, kada su je bugarske vlasti nasilno rasturile.

Oni su pribegli tom ekstremnom re{ewu tek kada su se kao neuspe{na pokazala sva druga sredstva u poku{aju da se Evropa podstakne na intervenciju u duhu me|unarodnih sporazuma koji bi trebalo da odre|uju uslove `ivota. Intervencija spoqa je i daqe jedini na~in da se ukloni zlo i zaustavi krvoproli}e. Dosada{wi jalovi poku{aji da se palijativnim merama poboq{a turska vlast samo su pove}ali muhamedanski fanatizam i dr`avni pritisak – strano me{awe }e dati rezultate samo ukoliko se zahvaquju}i wemu uradi slede}e: 1. U dogovoru s velikim silama treba za glavnog upraviteqa postaviti hri{}anina koji nikada nije uzimao u~e{}a u turskoj upravi i koji bi bio nezavisan od Visoke porte u obavqawu svojih du`nosti; 2. Treba omogu}iti trajnu zajedni~ku me|unarodnu kontrolu, uz {iroka ovla{}ewa za sankcionisawe. Objasniv{i uzroke ovog o~ajni~kog ~ina narodnog otpora, kao i mere koje bi mogle da stanu na put wegovih posledica, VMRO sa sebe skida svaku odgovornost i objavquje da }e voditi borbu sve dok u potpunosti ne ostvari svoje ciqeve, a energiju za to nalazi u uvi|awu svojih du`nosti i razumevawu na koje nailazi u ~itavom svetu.
Odbrani, str. 484

? Proceni, na osnovu ovog teksta, koji su prakti~ni problemi stajali na putu stvarawa jedne politi~ke organizacije u jugoisto~noj Evropi krajem XIX veka. [ta misli{, za{to je bilo va`no uo~iti razliku izme|u samostalnosti i nezavisnosti?
I-28. Deklaracija kojom VMRO obave{tava velike sile o odluci da zapo~ne oru`ani ustanak (1903) Neka`weno nasiqe muhamedanaca i sistematski pritisak vlasti prisilio je hri{}ane iz Makedonije i podru~ja Jedrena da krenu u sveop{tu oru`anu borbu.
48

? govi autori hteli da postignu? Da li

[ta je ciq ovog teksta? [ta su we-

je oru`ani sukob u wemu predstavqen kao `eqeni ciq ili kao nametnuto sredstvo za ostvarewe drugih ciqeva? I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog pitawa mora se tra`iti u okviru Osmanskog carstva. Stav Krste Misirkova (1903) [...] Ukoliko verskom propagandom treba onemogu}iti ujediwavawe makedonskih intelektualaca i makedonskog naroda, onda pre svega treba stvoriti jedinstvenu

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

crkvu u Makedoniji, to jest Ohridsku arhiepiskopiju koja }e biti „arhiepiskopija za ~itavu Makedoniju“. Verska propaganda mo`da ima ne{to protiv ujediwavawa makedonske inteligencije i makedonskog naroda samo iz nacionalnih razloga. Ako je tako, onda je prirodno da uz zahtev za crkvenu reformu ide i zahtev za obrazovnu reformu, to jest da arhiepiskopija preuzme kontrolu nad {kolovawem i prilagodi ga nacionalnosti svojih parohijana: u gr~kim eparhijama }e se predavati na gr~kom, u vla{kim na vla{kom a u slovenskim na makedonskom. Tako }e biti uklowena svaka nacionalna i verska propaganda koja je qude do sada podvajala na zava|ene grupe i bi}e mira me|u narodom, i za Makedoniju i za Tursku i za Evropu. [...] Takav ishod je najboqi i za Tursku. [...] Ukoliko se, s druge strane, ka`e da u Makedoniji nema vi{e slovenskih grupacija, nego je samo jedna, koja nije ni bugarska niti srpska, i ukoliko se Makedonija izdvoji u autonomnu arhiepiskopiju, onda }e se Turska jednim potezom re{iti uplitawa triju susednih dr`ava u makedonska pitawa. Na{i nacionalni interesi nala`u makedonskoj inteligenciji i makedonskom narodu da pomogne Turskoj da iza|e iz te{kog polo`aja u koji su je stavile nacionalna i verska propaganda koje kolaju Makedonijom, kao i dr`ave koje u Makedoniji imaju svoje interese. Ne moramo se udru`iti sa Bugarskom, Srbijom ili Gr~kom. Integritet turske teritorije je va`niji nama nego Rusiji ili zapadnoj Evropi. Turska ima najboqi geografski polo`aj. Pripadnost turskoj dr`avi i o~uvawe integriteta te dr`ave nama, makedonskom narodu, omogu}ava da u`ivamo puna gra|anska prava u ~itavoj Turskoj. To pravo nam omogu}ava i zna~ajne materijalne dobitke. Zbog toga makedonska inteligencija, ukoliko se usredsredi najpre i najvi{e na vlastite interese, treba da upotrebi sve svoje

moralne snage u ciqu o~uvawa integriteta Turske. Za uzvrat bismo mogli o~ekivati, i imali bismo se pravo tome nadati, da }e nam na{ velikodu{ni gospodar dati potpunu autonomiju u crkvenim i obrazovnim pitawima, punu jednakost pred zakonom i samostalnu vlast u Makedoniji. [...] Ovakav miroqubivi plan makedonskog naroda nai}i }e na podr{ku i priznawe velikih sila koje `ele da o~uvaju integritet Turske.
Odbrani, str. 551-552

Krste Misirkov je, zajedno sa Dimitrijem ^upovskim, ~lan grupe aktivnih makedonskih studenata u Sankt Peterburgu prvih decenija XX veka. Wegova kwiga O makedonskom pitawu, objavqena 1903. godine u Sofiji, dala je veliki doprinos razvijawu makedonskog identiteta kod mnogih `iteqa tog podru~ja.

da je o~uvawe Osmanskog carstva najboqe re{ewe za Makedonce? Kakva je uloga crkve u tom projektu? Da li bismo mogli zakqu~iti da je pisac poku{ao da predstavi Osmansko carstvo kao alternativu nacionalnoj dr`avi? Uporedi tekstove I-23 i I-24, uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je ustanak Makedonaca ugu{en 1903. godine.

? Za{to je Krste Misirkov smatrao

I-30. Plan Aurela C. Popovicija za pretvarawe Austrougarskog carstva u federativnu dr`avu pod imenom „Sjediwene Dr`ave Velike Austrije“ (1906) Osnovni principi saveznog ustava ^itava sada{wa teritorija Austrougarskog carstva, izuzev Bosne i Hercegovine, podeli}e se, prema nacijama koje u woj `ive, na slede}e nacionalne i politi~ke jedinice: Nema~ka Austrija, Nema~ka ^e{ka, Nema~ka Moravska ([lezija), ^e{ka,
49

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

Ma|arska, Transilvanija, Hrvatska, Zapadna Galicija, Slova~ka, Ukrajina, Vojvodina, Erdeq, Tirol i Trst. Ovih 15 nacionalnih dr`ava ~ine saveznu monarhiju koja se zove „Sjediwene Dr`ave Velike Austrije“ pod krunom Wegovog Viso~anstva Cara Frawe Josifa I. Svi gra|ani nacionalnih dr`ava su istovremeno i austrijski gra|ani. Svako mo`e da koristi svoja politi~ka prava samo u jednoj dr`avi. [...] Carska, to jest savezna vlada sa~iwena je od predstavnika nacionalnih dr`ava. Kancelar, kog postavqa car, na ~elu je carske, to jest savezne vlade. Carski parlament ~ine: a) Poslani~ki dom b) Senat [...] Vlade nacionalnih dr`ava {aqu svoje predstavnike u saveznu vladu u slede}oj srazmeri: Nema~ka Austrija 7, Ma|arska 7, ^e{ka 5, Transilvanija 4, Hrvatska 3, Zapadna Galicija 3, Nema~ka ^e{ka 2, Slova~ka 2, Nema~ka Moravska ([leska) 2, Ukrajina 1, Vojvodina 1, Tirol 1, Trst 1, Erdeq 1, {to je u ukupno 42. [...] Svaka nacionalna dr`ava ima parlament, svoju vladu i pravosu|e. Car postavqa namesnika koji vodi vladu svake od nacionalnih dr`ava. Namesnik mora biti gra|anin date dr`ave. ^lanove vlade tako|e postavqa car, ali uzimaju}i u obzir predloge namesnika. Svaka dr`ava ima svoj ustav. Da bi ustav stupio na snagu, mora ga odobriti car. Od tog trenutka nacionalna dr`ava mo`e samostalno da koristi sva svoja prava. Carstvo garantuje integritet teritorije nacionalne dr`ave, kao i wenu autonomiju, ukoliko ta autonomija nije ograni~ena

ustavom Carevine i posebnim nacionalnim ustavom. [...] Svaka nacionalna dr`ava odlu~uje koji }e jezik biti prihva}en kao zvani~ni. Jezik za unutra{wu komunikaciju unutar Carstva je nema~ki. U carskom parlamentu svaki poslanik mo`e da se obra}a skup{tini na materwem jeziku. [...] Svi zakoni, dekreti i objave carskih vlasti treba da budu sastavqene i objavqene samo na zvani~nom jeziku nacionalne dr`ave na koju se odnose. Svi dopisi carskih vlasti, ukqu~uju}i i vojne, treba da budu samo na odgovaraju}em nacionalnom jeziku. Sve kovanice i papirni novac, kao i svi jezici dr`ava ~lanica, tako|e treba da budu u upotrebi. [...] Be~ je glavni i prestoni grad Carstva.
Popovici, str. 288-297

Aurel C. Popovici (1863–1917), rumunski publicista poreklom iz Transilvanije. Studirao medicinu i politi~ke nauke u Be~u i Gracu, bio ~lan Rumunskog nacionalnog komiteta u Transilvaniji i borio se za prava Rumuna u okviru Austrougarskog carstva. Plan za pro{irewe austrougarske dvojne monarhije i stvarawe pravog federativnog ure|ewa nastao je okviru poku{aja grupe inetelektualaca, koju je okupio prestolonaslednik, nadvojvoda Franc Ferdinand, da nekako oja~aju monarhiju ugro`enu bujawem raznih nacionalizama.

odnos nacionalnog i saveznog nivoa? Poku{aj da razume{ za{to je on radije prihvatao federalno ure|ewe, nego stvarawe zasebnih nacionalnih dr`ava.

? Kako je Aurel C. Popovici zamislio

50

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-31. Britanski ambasador u Osmanskom carstvu pi{e o poku{ajima Albanaca da dobiju vlastitu nacionalnu dr`avu (1912) Lord Go{en, tada wegova ekscelencija ambasador u Carigradu, u izve{taju o tom pitawu jezgrovito je izrekao su{tinu stvari: „Ne mo`e se pore}i da je albanski pokret sasvim prirodan. Albanci, stara i zasebna rasa, koliko i sve iz wenog okru`e-

wa, uvideli su da se ti susedni narodi nalaze pod za{titom nekih evropskih sila i da se wihove `eqe za samostalnijim `ivotom ispuwavaju [...] dok prema wima ne postoji takav odnos. Wihova nacija se ignori{e, [...] predla`e se razmena teritorija, javqaju se i druge pote{ko}e, ali stalno na {tetu Albanije, a Albanci bivaju ostavqeni na milost i nemilost Slovena i Grka, koji se ne obaziru na wihove nacionalne zahteve“.
Durham, str. 72

Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti u Valoni (1912) – gravura iz tog perioda

Figura desno od zastave predstavqa Skenderbega.

je glavni element na ovoj gravuri? [ta misli{, za{to je trenutak objavqivawa nezavisnosti povezan sa nacionalnim simbolima? Kakva je uloga Skenderbega na ovoj slici?
Hudhri, str. 44

? Koji

51

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

I-32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o odnosu Turaka i Arapa (1913) [...] @elim da vam ka`em slede}e: turski pokret koji sada vidite u Istanbulu, i islamskim zemqama u kojima `ive Turci, ne gaji nikakvo neprijateqstvo prema Arapima. Vi vrlo dobro znate da je ve} bilo gr~kih, bugarskih, jermenskih pokreta u Osmanskom carstvu. Danas im se pridru`io i arapski. Turci su zaboravili na sebe. Wih je ~ak bilo sramota da ka`u kojoj naciji pripadaju. Moglo se dogoditi da takvo slabqewe nacionalne svesti zavr{i na o~ekivani na~in. Pla{e}i se toga, turska mladost se pokrenula i pokazala hvale vrednu samosvest. Ona je objavila sveti nacionalni rat kako bi se Turcima reklo da su Turci i da tursku naciju odlikuje bezbroj vrlina... Uveravam vas da turski pokret nije nimalo neprijateqski nastrojen prema arapskom. On je wegov brat i nerazdvojni drug. Turska mladost bi od sveg srca volela da vidi napredak Arapa i to da oni ostvare sva svoja nacionalna prava. Sada{wi napori turske mladosti usmereni su na va`ne stvari poput obrazovawa Turaka, sada kada su se kod Turaka probudila nacionalna ose}awa, kad su oni postali preduzimqivi, oslobodili se ropstva, okrepili zdravqe, postali brojniji i bogatiji, sve u svemu, oni su posve}eni tome da Turci vide da su po{tovani i blagosloveni i da zaslu`uju pravo da zauzmu mesto me|u narodima dvadesetog veka... O vi, koji ste predstavni~ka elita arapske mladosti, vi tako|e radite na ostvarewu istih ideala...
Cemal, str. 220

? Koji je ciq ovog govora?
I-33. Projekat Dimitrija ^upovskog za stvarawe savezne balkanske demokratske republike (Sankt Peterburg 1917) Balkan balkanskim narodima Puno samoopredeqewe svake nacije Svetski rat koji se vodi donosi slobodu i mogu}nost samoopredeqewa mnogim porobqenim narodima. Mnogo vekova se Makedonija borila i prolivala potoke krvi za svoju slobodu i nezavisnost, ali ju je izdajni~ki ra{~erupao kriminalni {ovinizam i pohlepa krvavih dinastija iz okru`ewa. Posledice te nevi|ene pohare su ne samo uzajamno uni{tavawe balkanskih naroda ve} i ovaj nevi|eni rat. Sada, kada je veliki deo Balkanskog poluostrva u ru{evinama, a ostaci wegovog naroda pod turskim jarmom, mi Makedonci, koji trpimo vi{e od drugih, tra`imo od vas, balkanskih naroda, da zaboravite sva|e u pro{losti, da se ujedinite i pridru`ite na{em svebalkanskom revolucionarnom programu za zajedni~ku borbu i stvarawe Savezne Balkanske Demokratske Republike. Program na{eg Revolucionarnog komiteta sadr`i slede}e: Svi balkanski narodi su obavezni da zbace svoje vladaju}e dinastije i da uvedu republikanske vlade. Svaka balkanska republika treba da bude potpuno autonomna u svom unutra{wem politi~kom `ivotu. Sve balkanske republike ~ine jednu Saveznu Balkansku Demokratsku Republiku. Savezna Balkanska Demokratska Republika sa~iwena je od slede}ih republika: Makedonije, Albanije, Crne Gore, Gr~ke, Srbije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Trakije. Kao nezavisne republike priznate su ne samo dr`ave u kojima `ivi jedno pleme

Kemal-pa{a je bio profesionalni vojnik i jedan od vo|a Mladoturaka. Posle dr`avnog udara januara 1913. godine postao je vojni upravnik Istanbula, zatim ministar mornarice, a tokom Prvog svetskog rata komandant u Siriji, gde je poku{ao da se odupre Britancima i o~uva lojalnost arapskog stanovni{tva Osmanskom carstvu.

52

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

ve} i regioni sa me{ovitim stanovni{tvom ~iji su `ivotni interesi usko povezani sa wihovim geografskim, istorijskim, politi~kim, privrednim i kulturnim uslovima datog regiona. U republikama sa me{ovitim stanovni{tvom, autonomna podru~ja i op{tine treba da se organizuju tako da svaka nacionalnost ima punu slobodu upotrebe materweg jezika, svoje vere i svoje tradicije. Jezik ve}ine je zvani~ni jezik svake republike. Svaka republika {aqe svoje ovla{}ene predstavnike u Saveznu skup{tinu Savezne Balkanske Demokratske Republike. Od ovla{}enih predstavnika bi}e formirana Savezna vlada i Savet koji }e zameniti predsednika Savezne republike. Saveznu vladu i Savet sa~iwava}e jednak broj predstavnika iz svake savezne republike. Savezna vlada i Savet upravqaju svim unutra{wim stvarima i spoqnim pitawima u Balkanskoj Republici.
Makedonium, str. 75-76

Dimitrije ^upovski (1878–1940), jedan od istaknutijih ~lanova Makedonskog saveza u Sankt Peterburgu. Prvi svetski rat i Ruska revolucija od 1917. godine ohrabrili su ga da iznese smele planove za reorganizovawe jugoisto~ne Evrope nakon rata.

uporedi ga sa tekstovima I-28 i I-29. Poku{aj da razume{ za{to je ^upovski `eleo da makedonska nacionalna dr`ava bude organizovana kao savezna republika.

? Pa`qivo pro~itaj prvi pasus i

I-34. Krfska deklaracija (1917) o principima ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca Na Konferenciji ~lanova pro{log koalicionog i sada{weg kabineta Kraqevine

Srbije i predstavnika Jugoslovenskog odbora sa sedi{tem u Londonu, koji su do sada paralelno radili, a u prisustvu i uz saradwu predsednika Narodne skup{tine, izmewene su misli o svim pitawima, koja su skop~ana sa budu}im zajedni~kim dr`avnim `ivotom Srba, Hrvata i Slovenaca. (...) Pre svega, predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponovo i najodlu~nije nagla{avaju, da je ovaj na{ troimeni narod jedan isti po krvi, po jeziku govornom i pisanom, po ose}awima svog jedinstva, po kontinuitetu i celini teritorije, na kojoj nepodvojeno `ivi, i po zajedni~kim `ivotnim interesima svog nacionalnog opstanka, i svestranog razvitka svoga moralnog i materijalnog `ivota (...) Na{ troimeni narod, koji je najvi{e stradao od grube sile i nepravde, koji je za svoje samoopredeqewe podneo najve}e `rtve, prihvatio je sa odu{evqewem taj uzvi{eni princip kao glavni ciq ove stra{ne borbe u koju je gurnulo ceo svet nepo{tovawe prava samoopredeqewa naroda. I ovla{}eni predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca, konstatuju}i da je jedini i neodstupni zahtev na{eg naroda, zahtev koji on postavqa na osnovu na~ela slobodnog samoopredeqewa naroda, da bude potpuno oslobo|en svakog tu|inskog ropstva i ujediwen u jednoj slobodnoj nacionalnoj i nezavisnoj dr`avi, slo`ili su se, da ta wihova zajedni~ka dr`ava bude zasnovana na ovim modernim i demokratskim principima. Na{ narod ne tra`i ni{ta tu|e: on tra`i samo svoje i `eli da se sav kao jedna celina, oslobodi i ujedini. I zato on, svesno i odlu~no, iskqu~uje svako delimi~no re{ewe svoga narodnog oslobo|ewa i ujediwewa. Na{ narod postavqa kao jednu nerazdvojnu celinu problem svoga oslobo|ewa od Austro-Ugarske i wegovog ujediwewa sa Srbijom i Crnom Gorom.
Petranovi}, Ze~evi}, str. 66-68

53

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

Dramati~ni doga|aji 1917. godine (naro~ito revolucionarni pokreti u Rusiji i ulazak Amerike u Prvi svetski rat) naveli su srpsku Vladu i Jugoslovenski odbor – sa~iwen od politi~ara koji su prognani sa ju`noslovenskih teritorija Austrougarskog carstva – da prevazi|u nesuglasice i iza|u sa zajedni~kim politi~kim programom. Deklaracija je sastavqena juna 1917. godine na Krfu, gde se srpska vlada povukla nakon {to je napustila Srbiju 1915. godine; u Deklaraciji je bilo 13 glavnih ta~aka, me|u kojima su i odredbe koje se ti~u imena budu}e dr`ave (Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca), koja }e biti parlamentarna, ustavna monarhija sa vladarskom dinastijom Kara|or|evi}a, zatim odredbe o grbu, zastavi i jednakosti tri nacionalna imena, pisma, verskih obele`ja, teritorije, jednakosti gra|ana pred zakonom itd. Ovaj dokument je imao velikog uticaja na stavove jugoslovenskih politi~ara u emigraciji i na stanovnike ju`noslovenskih oblasti Austrougarske.

du}nost Srba, Hrvata i Slovenaca? Kojim je argumentima podr`an taj predlog? [ta misli{, za{to je predlo`ena zajedni~ka dr`ava, a ne tri odvojene dr`ave? Ako bi te neko sada pitao, kakav bi predlog za budu}nost Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine mogao da da{?

? Koji je glavni predlog Srba za bu-

I-35. ^etrnaest ta~aka iz govora ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona (1918) – odredbe koje se ti~u jugoisto~ne Evrope U rat smo u{li zato {to su nas pogodile povrede qudskih prava; da bi na{em narodu `ivot uop{te bio mogu}, te su se nepravde morale ispraviti, i svet se morao u~initi takvim da do wih vi{e nikada ne

do|e. Mi, dakle, u ovom ratu ne `elimo ni{ta za sebe. Svet treba u~initi pogodnim i sigurnim da se u wemu `ivi, a naro~ito da bude siguran za svaku naciju koja, poput na{e, po{tuje mir i `eli da `ivi svojim `ivotom, da stvara vlastite institucije, bude sigurna u pravedno i fer postupawe drugih naroda i bezbedna od nasiqa i sebi~ne agresije. To je, zapravo, interes svih naroda i {to se nas ti~e, mi jasno vidimo da ni za nas ne}e biti pravde ukoliko je nema za druge. Stoga je program svetskog mira na{ program; a taj program, jedini mogu}i, jeste, kako ga mi vidimo, ovakav: [...] H Narodi Austrougarske, za koje mi `elimo da imaju sigurno i bezbedno mesto me|u drugim narodima, treba da dobiju najve}u slobodu i mogu}nost autonomnog razvoja. HI Vojska treba da se povu~e iz Rumunije, Srbije i Crne Gore, a okupirana podru~ja treba obnoviti, Srbiji treba dati otvoren i siguran izlaz na more; me|usobni odnosi balkanskih dr`ava treba da budu ure|eni prijateqskim sporazumima koji }e pratiti istorijski potvr|ene linije pripadnosti i nacionalnosti; treba obezbediti me|unarodne garancije za politi~ku i ekonomsku nezavisnost i teritorijalni integritet nekoliko balkanskih dr`ava. HII Treba obezbediti suverenitet turskim delovima dana{weg Osmanskog carstva, ali i druge nacije koje su sada pod turskom vla{}u treba da imaju bezbedan `ivot i da dobiju mogu}nost autonomnog razvoja; Dardanele treba trajno otvoriti i u~initi slobodnim prolazom za brodove i trgovinu svih naroda, sa me|unarodnom garancijom. HIV Naro~itim sporazumima treba stvoriti op{ti savez nacija u ciqu davawa uzajamnih garancija politi~ke nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i velikih i malih dr`ava [...]
www.fordham.edu/halsall/mod/1918wilson.html

54

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

U govoru odr`anom 8. januara 1918. godine, ameri~ki predsednik Vudro Vilson izneo je svoj predlog od ~etrnaest ta~aka za okon~awe rata. Taj predlog je postao osnova za mirovni ugovor i osnivawe Lige naroda.

sa Balkanom? Kako bi ti okarakterisao te namere? Proceni da li bi ovakva re{ewa poboq{ala situaciju na Balkanu na dugi rok.

? Kakve je namere imao Vudro Vilson

I-36. Rezolucija nacionalne skup{tine u Alba Juliji, odluka o ujediwewu Transilvanije sa Rumunijom (1918) I Narodna skup{tina svih Rumuna u Transilvaniji, Banatu i Ma|arskom okrugu, sazvana u Alba Juliji 18. novembra/1. decembra, objavquje ujediwewe tih Rumuna, i svih teritorija koje oni naseqavaju, sa Rumunijom. Narodna skup{tina nagla{ava neotu|ivo pravo rumunskog naroda na ~itav Banat, ~ije su granice Mori{, Tisa i Dunav. II Narodna skup{tina pomenutim teritorijama daje privremenu autonomiju dok se ne sastanu wihovi predstavnici izabrani op{tim pravom glasa. III U vezi s tim, Narodna skup{tina objavquje da }e na slede}im principima biti zasnovana budu}a rumunska dr`ava: 1. Svi narodi koji `ive zajedno u`ivaju potpunu nacionalnu slobodu. Svaki narod }e se obrazovati, upravqati i voditi sudske procese na sopstvenom jeziku, a u~iteqi, upraviteqi i sudije }e biti pripadnici tog naroda; svaki narod }e imati pravo da bude predstavqen u dr`avnim telima i da upravqa zemqom u skladu sa svojom brojno{}u. 2. Vlada}e potpuna verska sloboda i sve veroispovesti }e imati jednaka prava. 3. U svim oblastima politi~kog `ivota

vlada}e potpuno demokratski sistem. Postoja}e op{te pravo glasa, a glasa}e se neposredno, tajno, u svim op{tinama, po proporcionalnom sistemu; glasa}e pripadnici oba pola, stariji od 21 godine, za predstavnike op{tine, oblasti ili parlamenta. 4. Vlada}e potpuna sloboda {tampe, udru`ivawa i okupqawa, sve qudske ideje }e mo}i slobodno da se {ire. 5. Uve{}e se radikalna agrarna reforma. Sva imawa, a najpre ona velika, bi}e popisana. Bi}e poni{teni testamenti kojima naslednik zemqu ostavqa tre}em licu; na osnovu prava da se imawa slobodno kr~e, seqak }e mo}i da do|e do vlastitog imawa (obradive wive, pa{waka, {ume), barem jednog koji }e slu`iti wemu i wegovoj porodici. Ciq ove reforme je ve}a dru{tvena jednakost i ja~awe proizvodnih snaga. 6. Industrijski radnici }e dobiti ista prava i privilegije koje imaju radnici u najrazvijenijim zemqama. IV Narodna skup{tina se zala`e da se na mirovnom kongresu stvori zajednica slobodnih nacija kako bi ubudu}e bila osigurana pravda i sloboda i za male i za velike nacije, a rat ukinut kao sredstvo za kontrolisawe me|unarodnih odnosa. V Rumuni okupqeni u Narodnoj skup{tini pozdravqaju bra}u u Bukovini koja su se oslobodila od jarma Austrougarskog carstva i ujedinila sa otaxbinom Rumunijom. VI Narodna skup{tina s naklono{}u i odu{evqewem pozdravqa oslobo|ewe svih nacija koje su do sada bile podre|ene Austrougarskom carstvu, a to su: ~ehoslova~ka, austro-nema~ka, jugoslovenska, poqska i karpatsko-ruska nacija, i pozdrave {aqe i svim ostalim nacijama, VII Narodna skup{tina pamti hrabre Rumune koji su u ovom ratu prolili krv da bi se ostvarili na{i snovi, jer oni su umrli za slobodu i jedinstvo rumunske nacije. VIII Narodna skup{tina izra`ava zahvalnost i divqewe Saveznicima koji su se sjajno i istrajno borili protiv neprijate55

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

qa koji se mnogo decenija pripremao za rat, i u toj borbi civilizaciju oslobodili od terora varvarstva. IX Da bi i daqe upravqala rumunskom nacijom u Transilvaniji, Banatu i Ma|arskom okrugu, Narodna skup{tina je odlu~ila da osnuje Veliki rumunski nacionalni savet koji }e svuda i u svako doba predstavqati rumunsku naciju u odnosima sa drugim nacijama i donositi sve potrebne odluke u wenom najboqem interesu.
www.cimec.ro/istorie/unire/rezo_eng.htm

drugim jezicima. Ne}emo drugima oduzimati ono od ~ega `ive. Ne `elimo da `ivimo od tu|eg znoja jer smo u stawu da `ivimo od vlastite privrede i vlastite snage, od vlastitog rada [aplauz]. Rumunska zemqa mo`e oja~ati samo ako se wome demokratski upravqa, naro~ito ako se uzme u obzir {ta sve moderna dr`ava zahteva. Samo ukoliko u na{oj zemqi bude vladalo pravo i sloboda, onda }emo imati snage da za svoju stvar tra`imo i podr{ku od sveta.
Murgescu, str. 284

[ta se predla`e u vezi sa mawinama u Rumuniji? [ta misli{, za{to su takve izjave ukqu~ene u deklaraciju o ujediwewu sa Rumunijom?

I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj narodnoj skup{tini u Alba Juliji (1918) Kako bismo odagnali sve sumwe koje bi se kod stranaca mogle roditi povodom na{ih namera u vezi sa unijom i nacionalnom slobodom, Veliki rumunski nacionalni savet objavquje da ne `eli imperiju koja }e tla~iti. Mi, koji smo bili potla~eni, ne `elimo da sada postanemo tla~iteqi. @elimo da svi budu slobodni i da napreduju `ive}i zajedno. Na{ Veliki nacionalni savet dr`i se stare poslovice: „Ne ~ini drugome ono {to ne `eli{ da drugi ~ini tebi“. U Velikoj Rumuniji mi `elimo da na presto stavimo slobodu za sve. @elimo da svaka nacija na vlastitom jeziku razvija svoju kulturu, zahteva pravdu i da se moli vlastitim bogovima. Sa suzama u o~ima smo gledali kako se na{ jezik izbacuje iz {kola, crkava i pravosudnog sistema, i to ne}emo u~initi s

Juliju Maniju (1873–1953), jedan od vo|a rumunskog nacionalnog pokreta u Transilvaniji za vreme austrougarske vladavine. Zalagao se za ujediwewe sa Rumunijom, postao predsednik Velikog nacionalnog saveta koji je upravqao Transilvanijom sve dok ona nije postala deo Velike Rumunije. U me|uratnom periodu Maniju je bio predsednik Narodne seqa~ke stranke i premijer (1928–1930, 1932–1933). Branio je demokratske slobode suprotstavqaju}i se raznim diktaturama koje su u Rumuniji postojale po~ev od 1938. godine, a `ivot je zavr{io u komunisti~kom zatvoru. Manijuovo izlagawe svedo~i o entuzijazmu i {irokogrudosti pokreta za stvarawe prave nacionalne dr`ave pred kraj Prvog svetskog rata. Ipak, duh tog wegovog govora, na kojem po~iva rezolucija Velike nacionalne skup{tine, nije bio blizak svim rumunskim politi~arima. Konkretni politi~ki potezi u me|uratnoj Rumuniji u vezi sa nacionalnim mawinama bili su, na`alost, daleko ispod standarda koje je Maniju poku{ao da postavi 1918. godine.

? Uporedi dokumente I-36 i I-37. Kakva
je razlika izme|u govora i zvani~ne rezolucije?

56

Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u Lozani, 1923.

57

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

I-38. Predlog da se stvori makedonska dr`ava sa kantonalnom organizacijom po uzoru na [vajcarsku (1919) [...] Svako ~iste savesti i duha ko se brine za sudbinu qudskog roda tra`i da se po{tuje slobodna voqa svakog naroda. Mi, narod makedonski, tra`imo da se to pravilo po{tuje i kada je Makedonija u pitawu. Narod Makedonije ima ono {to je potrebno da bi sam sobom upravqao, on nije bezobli~na masa niti je zajednica koja nema svest o sebi – kako su neki skloni da tvrde. Naprotiv, ispod prividnog haosa krije se duhovno jedinstvo koje po~iva na jakim psiholo{kim vezama kao {to su: neprestane i sveop{te revolucije, zajedni~ke patwe i muka pod istim jarmom. Jedno od glavnih vezivnih tkiva tog duhovnog jedinstva upravo je taj uzvi{eni napor makedonskog naroda da ostvari nezavisnost svoje zemqe, napora koji je u Makedoniji uvek stvarao heroje, propovednike i mu~enike. Mi objavqujemo pravo na `ivot, posledwi put potvr|uju}i voqu ve}ine Makedonaca, koja se ukratko mo`e ovako izre}i: nezavisna Makedonija s kantonalnim ure|ewem po uzoru na demokratsku [vajcarsku i pod protektoratom jedne nezainteresovane sile: Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Svakome ko poznaje Makedoniju i apetite balkanskih dr`ava ne}e biti te{ko da razume da mi ovime `elimo da postignemo ~etiri stvari: Ako Makedonija postane nezavisna dr`ava, onda }e jednom zauvek biti okon~ani sukobi balkanskih dr`ava, jer onda makedonski narod vi{e ne}e biti predmet trgovine wenih suseda. Kantonalno ure|ewe nalik onome u {vajcarskoj demokratiji, koje mi predla`emo, obezbedi}e svim mawinama, bez obzira na razli~ite jezike i veru, potpunu jednakost u ekonomskom i duhovnom razvoju. Protektorat velike sile nad Makedonojim nu`an je da bi se osujetile budu}e

intrige korumpiranih diplomatija balkanskih zemaqa. Jednom slobodna i nezavisna, Makedonija }e, zahvaquju}i pre svega svom odli~nom geografskom polo`aju, predstavqati vezivno tkivo za balkanske dr`ave, omogu}i}e im da se susretnu ne dr`e}i oru`je u rukama, i doprine}e stvarawu balkanske konfederacije. Lozana, jun 1919. Generalni savet makedonskih udru`ewa u [vajcarskoj
Odbrani, str. 900-901

prilog stvarawa nezavisne makedonske dr`ave. Prokomentari{i argumente u prilog tvrdwe da makedonsku dr`avu treba napraviti po {vajcarskom modelu. Smatra{ li da su oni primereni vremenu pred kraj Prvog svetskog rata? Da ti pripada{ nekom makedonskom udru`ewu, {ta bi ti predlo`io/la?

? Prona|i argumente koji se navode u

I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o Kipru (1959) 1. Dr`ava Kipar je republika s predsedni~kim ure|ewem, predsednik je Grk, a potpredsednik Tur~in, i obojica }e biti izabrani glasawem gr~ke i turske zajednice. 2. Zvani~ni jezici Republike Kipar su gr~ki i turski. Pravila zakonodavstva i uprave, kao i zvani~ni dokumenti, napisani su na oba zvani~na jezika. 3. Republika Kipar ima zastavu neutralnih boja i re{ewa koje }e odabrati predsednik i potpredsednik Republike. Gr~ka i turska zastava mogu se ista}i zajedno sa zastavom Kipra. Gr~ka i turska zajednica imaju pravo da slave gr~ke i turske dr`avne praznike. [...]

58

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

5. Izvr{na vlast je u rukama predsednika i potpredsednika. Oni }e imati Ministarski savet koji se sastoji od sedam gr~kih i tri turska ministra. [...] 6. Zakonodavnu vlast }e imati Poslani~ki dom ~iji }e se poslanici na mandat od pet godina birati na osnovu op{teg prava glasa. Gr~ka i turska zajednica }e glasati zasebno i bez obzira na statisti~ki odnos broja stanovnika, 70 odsto poslanika }e biti izabrano glasovima iz gr~ke, a 30 odsto glasovima iz turske zajednice. [...] 11. U javnim slu`bama 70 odsto zaposlenih }e biti Grci, a 30 odsto Turci. Podrazumeva se da }e ovakva podela biti po{tovana na svim stepenima slu`be, koliko god je to prakti~no izvodqivo. U podru~jima i na mestima na kojima pripadnici jedne nacije ~ine gotovo apsolutnu ve}inu u organima lokalne vlasti bi}e samo pripadnici te zajednice. [...] 18. Predsednik i potpredsednik su ovla{}eni da opozovu smrtnu presudu osu|enicima koji pripadaju wihovoj zajednici. [...] 19. U zemqi{noj reformi zemqa }e pripasti samo pripadnicima one zajednice kojoj pripada i biv{i zemqoposednik. [...] 21. Sporazum koji jam~i nezavisnost, teritorijalni integritet i stvarawe nove kiparske dr`ave sklopi}e Republika Kipar, Gr~ka, Velika Britanija i Turska. Republika Kipar, Gr~ka i Turska }e tako|e sklopiti i vojni sporazum. Ta dva sporazuma }e imati snagu ustava. (Posledwa ta~ka ovog sporazuma }e biti uneta u Ustav kao jedan od osnovnih stavova.) 22. Iskqu~eno je potpuno ili delimi~no ujediwewe Kipra sa bilo kojom drugom dr`avom, kao i separatizam nekog dela Kipra (to jest, podela Kipra na dve nezavisne dr`ave). [...]

24. Gr~ka i turska vlada imaju pravo da finansiraju obrazovne, kulturne, sportske i dobrotvorne ustanove koje pripadaju wihovim zajednicama. Isto tako, u slu~aju da jedna od zajednica proceni da nema dovoqan broj u~iteqa, profesora ili sve{tenika koji bi radili u takvim ustanovama, gr~ka i turska vlada imaju pravo da im pomognu, ali samo u strogo utvr|enoj meri koja ne}e prevazilaziti stvarne potrebe. [...] 26. Nova dr`ava, koja }e nastati potpisivawem sporazuma, bi}e stvorena {to je pre mogu}e, a u periodu ne du`em od tri meseca od trenutka potpisivawa sporazuma. 27. Sve navedene ta~ke ovog Sporazuma smatraju se temeqnim odredbama Ustava Republike Kipar.
http://www.kibris.gen.tr/english/photos /documents/zurich02.html

Sredinom pro{log veka oja~ao je oslobodila~ki pokret kiparskih Grka koji su `eleli da se oslobode britanske uprave nad ostrvom (uvedene jo{ 1878. godine). Gerilska borba EOKA11 (uz nezvani~nu podr{ku Gr~ke) uspela je da podrije britansku vlast. Ali, kiparski Turci (koje je podr`avala Turska) bili su protiv ujediwewa s Gr~kom i tra`ili su podelu ostrva. Na kraju su gr~ki i turski premijer, Konstantin Karamanlis i Adnan Menderes, 11. februara 1959. godine u Cirihu, potpisali kompromisni ugovor i tako postavili principe po kojima }e funkcionisati nezavisna dr`ava Kipar. Potom je donet ustav i potpisan niz me|unarodnih ugovora kojima je predvi|eno postojawe britanskih vojnih baza i pravo Gr~ke i Turske da vojno interveni{u (Sporazum o osnivawu i Sporazum o garancijama) i zahvaquju}i kojima je Kipar 19. avgusta 1960. godine postao nezavisna dr`ava.

11

Ethniki Organosis Kyprion Agoniston (Nacionalna organizacija kiparskih boraca), vidi IV-6 i IV-11.

59

STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

? [ta misli{ o odredbama koje se ti~u politi~kog predstavqawa ove dve zajednice? Da li zna{ za jo{ neki primer sli~nog politi~kog sistema?
I -40. Frawo Tu|man se zala`e za to da svaka nacija ima pravo na vlastitu dr`avu (1982) Nijedan narod ne mo`e odustati od vlastitog interesa i ciqeva, jer bi to zna~ilo odustati od `ivota. Narodima, pa~e, nije dopu{teno ni izvr{ewe samoubojstva, niti je nad wima mogu}e tajno umorstvo; wihov krvnik ili izvr{iteq zlo~ina nad wima uvijek je poznat u povijesti. Narodi su nezamjewive }elije qudske zajednice ili bi}a cijeloga ~ovje~anstva. Ta se ~iwenica ne mo`e ni~im osporiti. Zbog toga, borba za nacionalni opstanak, za samoodre|ewe i slobodu naroda – nije i ne mo`e biti zlo~in [...] Svaki narod, bez obzira na to koliko on bio velik ili malen i ma kakav on bio, ima prirodno i povijesno

pravo na svoje mjesto i suverenitet u qudskoj zajednici, ba{ kao i ~ovjek u qudskom dru{tvu, jer je dokazano, da je to bitna pretpostavka za optimalni razvitak svih izvora wegovih materijalnih sila i svih wegovih duhovnih vrijednosti, na dobro i korist wegovu i cijele qudske zajednice.
Za Hrvatsku, str. 218

Frawo Tu|man (1922–1999), istori~ar i politi~ar, za vreme Drugog svetskog rata pripadao komunisti~kom pokretu otpora, potom bio komunisti~ki funkcioner. Titov re`im ga je osudio na vi{egodi{wi zatvor zbog nacionalizma. Tu|man je na kraju postao predsednik dr`ave Hrvatske (1990–1999).

svake nacije da ima „nacionalnu slobodu“? Da li bi, po wegovom mi{qewu, ~ove~anstvo moglo da postoji i bez postojawa nacije? [ta ti misli{ o toj stvari? Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-4, I-5, I-6, I-14, I-21. Prona|i na koje se argumente pozivaju pisci svih ovih tekstova.

? Kako Tu|man brani pravo i potrebu

60

Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata

61

DRUGO POGLAVQE Ure|ewe nacionalne dr`ave

Ve}ina novonastalih nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj Evropi suo~avala se s istim, dosta ozbiqnim problemima, od kojih je prvi svakako bilo pitawe definisawa nove dr`avne strukture i wenih mehanizama. U tom procesu su ustavi, naravno, od kqu~nog zna~aja, ali pored pravnog okvira, komplikovano je i pitawe konkretne izgradwe institucija. Nove politi~ke elite su se trudile da na prakti~an na~in kombinuju zapadwa~ke modele sa lokalnim i nacionalnim tradicijama i interesima. Iako je bilo nastojawa da se stvore republike, tokom XIX veka sve nove dr`ave jugoisto~ne Evrope su bile monarhije, u nekima su vladali lokalni kne`evi (Crna Gora, Srbija), u drugima kne`evi sa Zapada (Gr~ka, Rumunija, Bugarska, Albanija). Stawe se promenilo tek po zavr{etku Prvog svetskog rata, kada su nove nacionalne dr`ave, kao i neke stare, odabrale – ili bile primorane da odaberu – republikanski oblik vladavine. Pokazalo se da je put ka ustavnom, vi{epartijskom i u zadovoqavaju}oj meri demokratskom politi~kom sistemu izuzetno te`ak i trnovit, da ga dodatno ote`avaju rigidnost dru{tva, privredna i kulturna zaostalost, kao i autoritarna tradicija i obi~aji. Pitawe dr`avqanstva bilo je izuzetno osetqivo. Nove nacionalne dr`ave nisu bile ni etni~ki ni verski homogene. Osim toga, u modernom svetu mnogi zna~ajni pokreti prekora~uju dr`avne granice, a stanovni{tvo se sve vi{e me{a. Zbog raznih predrasuda i razli~itih interesa, odre|eni qudi i grupe qudi su integrisani u dru{tvo ili iskqu~ivani iz wega; mehanizmi za to su razli~iti, a se`u od postavqawa pravnih ograni~ewa do prakti~nih oblika diskriminacije. U pitawu su veoma slo`eni procesi: davawe punih prava verskim i etni~kim mawinama ~esto je bilo rezultat pritiska stranih sila, posle ~ega je umeo da usledi zamah ksenofobi~nih ose}awa, pa i `estoki sukobi i stradawa u kriznim vremenima. Nove nacionalne dr`ave su bile slabe i nestabilne. Da bi opstale, morale su da izgrade ~vrste institucije i da se modernizuju. To je podrazumevalo i izgradwu delotvorne administracije i pouzdanog vojnog sistema, op{tih zakona i mera, restrukturisawe crkve na nacionalnoj osnovi, pa i izgradwu `eleznica. Stvarawe nacije nije ograni~eno na institucije i infrastrukturu, ve} podrazumeva i proces akulturacije. Pod uticajem op{teg obrazovawa, u~enih dru{tava i razli~itih oblika kulturnih medija, qudi su promenili na~in razmi{qawa, legitimilisali nove politi~ke sisteme, naveli pojedince i dru{tvene grupe da se identifikuju s novom nacionalnom dr`avom.

IIa. Op{ti aspekti dr`avne organizacije
II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere (1797) O republici ^lan 1 Helenska12 republika je jedinstvena celina koja obuhvata razli~ite rase i
12

vere; ona razli~ite vere ne posmatra s neprijateqstvom; ona je nedeqiva, uprkos rekama i morima koji razdvajaju wene ~vrsto povezane zemqe.

Koristimo re~ „helenski“ umesto „gr~ki“ zato {to Riga ne misli na dr`avu Grka, ve} na dr`avu koja bi bila nadahnuta klasi~nim politi~kim idealima. Osim toga, sam Riga u svojim tekstovima koristi izraz „Heleni“ i „Helada“, a ne „Grci“ i „Gr~ka“ ili „Romeji“, kao {to je to bio slu~aj kod u~enih qudi iz wegovog vremena (vidi, na primer, tekstove I-4 i I-7).

62

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

O podeli naroda ^lan 2 Helenski narod, to jest svi stanovnici ove dr`ave, bez obzira na veroispovest i jezik, podeqeni su u jedinice u kojima postoji lokalna vlast kako bi sami mogli sobom da upravqaju; zna~i, oni se u svakoj pokrajini okupqaju da bi izrazili svoje mi{qewe o svakom problemu. [...] O pravu dr`avqanstva ^lan 4 Dr`avqanin je svaka osoba starija od 21 godine koja se rodila i `ivi u ovoj suverenoj dr`avi. - Svaki stranac stariji od 21 godine, koji je u zemqi `iveo vi{e od godinu dana i sam se izdr`ava, tako|e je dr`avqanin. [...] - Svako ko se slu`i savremenim ili starogr~kim jezikom i poma`e Heladi, ~ak i ako `ivi na drugom kraju sveta (jer helensko se seme prosulo na obe hemisfere), jeste Helen i dr`avqanin ove dr`ave - Svaki hri{}anin, koji ne mora govoriti gr~ki ili starogr~ki, ali poma`e Heladi, jeste wen dr`avqanin - Kona~no, svaki stranac za kojeg dr`avna uprava smatra da je dostojan da bude stanovnik na{e domovime, na primer neki dobar zanatlija, vredni u~iteq ili zaslu`ni patriota, smatra se dobrodo{lim u

na{oj zemqi i u`iva ista prava kao i svi weni dr`avqani
Rigas, str. 45-47

Ovo su odlomci iz ustava koji je 1797. godine napisao Riga od Fere (1757–1798), jedan od najzna~ajnijih predstavnika gr~ke prosve}enosti. Pod uticajem francuskog revolucionarnog ustava iz 1793. godine, on Grcima naziva sve one koji `ive u republici, bez obzira na veru i jezik, i okupqaju se da bi donosili odluke o zajedni~kim stvarima. Rigu je uhapsila austrijska policija, optu`en je za kovawe zavere, i predat turskim vlastima, koje su ga juna 1798. godine pogubile u Beogradu.

da budu dr`avqani helenske republike? Kakav je stav u pogledu prava gra|anstva, prema Grcima koji `ive u Gr~koj i onima koji `ive u inostranstvu? Koja su prava i obaveze predvi|eni za strance? Razgovarajte o odnosu izme|u dr`avqanstva i vere u ovom nacrtu ustava. Koji su wegovi elementi inspirisani Francuskom revolucijom? Uporedite ovaj tekst sa doga|ajima koji su usledili prema tekstovima II-10 i II-11.

? Ko bi, po mi{qewu autora, trebalo

II-2. Govor Bo`e Grujevi}a na prvom zasedawu Praviteqstvuju{~eg sovjeta (1805) [...] Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u Srbiji ova dva rada (principa): razum i pravdu i da ih dobro ukrepimo s celom na{om snagom, da se svaka sila i snaga wima pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon, da nam prvi gospodar i zapovednik bude. On da zapoveda gospodarima, vojvodama, Sovjetu, sve{tenstvu, vladikama, i svakome malomu i velikomu. On }e nas braniti, i svobodu i voqnost sa~uvati. Gde je dobra konstitucija, tj. gdi je dobro

ustanovqewe zakona, i gdi je dobro ure|ena vlast pod zakonom, tu je svoboda, tu je voqnost, a gdi jedan ili vi{e po svojoj voqi zapovedaju, zakon ne slu{aju, no ono {to ho}e ~ine: tu je umreo vilajet i nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, ve} je onda pustailuk i ajdukluk (bezakowe i samovoqa, razbojni{tvo), samo pod drugim imenom. [...] Sigurnost 1. `ivota, 2. imawa, i 3. ~asti, svaki, da, i ono dete koje se jo{ rodilo nije, i{te od zapovednika, i ako poglavar wima svima `ivot, imawe i ~ast sa~uvati ne}e, ili ne mo`e, nije dostojan poglavar biti. Druga du`nost poglavara jeste, osvobodi63

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

ti neosvobo`dene, i svobodu vilaetsku sa~uvati, jerbo nam je u svobodi dvaput mio i sladak `ivot. Svoboda nas razlu~ava od zverova, i rob gori je od zvera, jerbo ~oveku robu ono se oduzima {to ga ~ini ~ovekom. Boqe je ne `iveti, nego u poganom ropstvu biti. Svoboda ... nas qudima ~ini, – svoboda i voqnost daje vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost, i pravosudije (pravilno rasu|ivawe)... U svobodnoj zemqi u poqu boqe rodi, i marva se boqe plodi, lep se hleb jede i dobro vino pije. Jednom re~ju gdi nema svobode tu nema `ivota.
Memoari, str. 295-297

Bo`a Grujevi} (Teodor Filipovi}), Srbin iz Ma|arske, `iveo u Rusiji gde je postao univerzitetski profesor u Harkovu. U jesen 1804. godine pridru`io se srpskoj delegaciji ustanika koja je oti{la u Sankt Peterburg da tra`i pomo} i podr{ku od Rusije. Marta 1805. godine do{ao u Srbiju, gde je u~estvovao u stvarawu vlade, prvih institucija nove dr`ave i bio ~lan Praviteqstvuju{~eg sovjeta (prve vlade).

? [ta misli{ o posledwoj tvrdwi
koju iznosi? II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu Milo{u Obrenovi}u (1832)
Zemun, 24. april 1832. Va{a svetlosti, Premilostivi gospodaru! [...] Istina je ono {to su na{i stari kazali da niko ne mo`e celom svetu kola~a namesiti; ali s dana{wim vladawem Va{e Svetlosti gotovo bi se u skupu moglo re}i, da niko tamo nije zadovoqan; kad bi se to pak stalo daqe razgrawavati i razdeqivati, onda bi se na{lo da su najnezadovoqniji oni ~inovnici koji su najbli`e i naj~e{}e oko va{e svetlosti i najzadovoqniji oni qudi koje

[ta je govornik hteo da poru~i?

va{a svetlost ne poznaje te nikako. Svi uzroci ovoga nezadovoqstva gotovo bi se mogli u dva glavna reda razdeliti. Ili su qudi nezadovoqni zato {to ne samo {to ne mogu prema svome mogu}stvu po svojoj voqi `iveti, nego {to niko nije siguran ni sa svojim `ivotom, ni s po{tewem (~e{}u), niti je gospodar od svoga bogodanoga i s pravdom i s trudom ste~enoga imawa; ili zato {to se za op{tu polzu ne stara i ne radi onako kao {to bi (po wiovom mweniju) trebalo i mogu}e bilo. [...] Opet na kratko da ka`em: s vladawem va{e svetlosti niko tamo nije zadovoqan, ama ba{ niko, osim va{a dva sina, a i oni da su malo stariji, mo`ebiti da bi bili nezadovoqni, kao makar ko drugi; i {to se god ko ~ini zadovoqnijim i ~e{}e vi~e: „Da bog `ivi gospodara! U zdravqu va{emu gospodaru!“ on je nezadovoqniji, pa se samo pretvara da bi nezadovoqstvo svoje pokrio. [...] Najpre }u da ka`em, kao za pravilo, po kome }e mi se o svemu ostalom suditi mo}i, da je za svakoga vladaoca prava polza samo ono, {to je polezno i za wegov narod; a {to je god wegovome narodu na {tetu, ono ni wemu nikako ne mo`e biti na pravu polzu. [...] 1. Vaqalo bi dati narodu pravicu, ili, kao {to se danas u Evropi obi~no govori, kon{tituciju. Ja ovde ne mislim kon{tituciju francusku, ili anglijsku, ili novu gr~ku; nego, od prilike, da se odredi na~in praviteqstva i praviteqstvo da se postavi... da se svakom ~oveku osigura `ivot, imawe i ~est, da svak svoj posao koji nikog nije na {tetu, mo`e raditi po svojoj voqi i po svojoj voqi `iveti; da svaki ~ovek zna, {ta mu vaqa ~initi, da se ne boji niti vas, niti ikoga drugoga; da niko nikoga ne mo`e na silu naterati da ga slu`i; da se tvrdo zna koji je ~inovnik stariji, koji li je mla|i; da se bez pravog uzroka i bez suda ne mo`e ~inovnik ni iz slu`be isterati, niti na trag u mawi ~in povratiti; da se niko ne mo`e naterati da se protiv svoje voqe primi kake slu`be i da svaki ~inovnik, kad mu bude voqa, mo`e slu`bu ostaviti.[...]

64

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Ja mislim: te{ko onome vladaocu, koji za to dr`i momke i soldate i gardu, da ga ~uvaju od wegova naroda! Vladaocu treba da je najve}a obrana u wegovoj zemqi narodna qubav, zadovoqnost s wegovim vladawem i uverewe da mu (tj. narodu) po smrti wegovoj samo gore mo`e biti, a boqe nikako da ne mo`e. A) Danas u Srbiji praviteqstva, u pravome smislu ove re~i, nema nikakvoga, nego ste celo praviteqstvo vi sami: kad ste vi u Kragujevcu, i praviteqstvo je u Kragujevcu; kad ste vi u Po`arevcu, i ono je u Po`arevcu; kad ste vi u Top~ideru, i ono je u Top~ideru; kad ste vi na putu, i ono je na putu; a da vi sutra, sa~uvaj bo`e, umrete (koje jednom mora biti), umrlo bi i praviteqstvo, pa onda, ko bi bio ja~i, onaj i stariji. B) Kad bi se u Srbiji praviteqstvo postavilo, onda bi Srbija dobila pristojno i nu`no poverewe i kod dr`ava i kod privatni qudi, jer bi praviteqstvo najpre dobro razmislilo {ta }e obre}i ili u~initi, a kad bi {to obreklo ili u~inilo, onoga bi se tvrdo dr`alo, po onoj narodnoj pripovesti „carska se ne pori~e“ V) Najmudriji vladalac, koji je makar sve vreme svoje mladosti proveo u~e}i se vladati, opet ne mo`e, kao {to treba, sam dr`avom upravqati, jedino zato, {to je za jednog ~oveka te{ko i jednoga malog sela svim poslovima upravqati kao {to treba, a kamo li ~itavom zemqom i narodom; drugo, {to „~etiri oka boqe vide nego dva!; a tre}e, {to je najmudriji i naju~eniji vladalac opet ~ovek, podlo`an svim strastima i slabostima qudskim, pa bi mogao u qutini ili u kakoj drugoj ovakoj strasti kome krivo u~initi. [...] 3) Vaqalo bi urediti {kole. Po mome mweniju Srbija danas nema ni u ~emu ve}i nedostatak, ni ve}u nu`du i potrebu, nego u qudima sposobnim za narodne slu`be. [...]
Karaxi}, str. 652-666

II-4. Srpski ustav iz 1835. godine – struktura vlasti
29. Kwaz Srbski mora biti ro|eni ili priro|eni Srbin i pravoslavnoga vosto~noga vjeroispovedawia. Istog veroispovedawia moraju biti Kwagiwa i `ene ~lenova familije Kwa`eske. 45. Dr`avni Sovjet Srbski najvi{a je vlast u Serbiji do Kwaza. 46. Dr`avni Sovjet ~uva, da nikakav Srbin, kog mu drago ~ina, nepovredi i nenaru{i ustava kwa`estva Srbije. 47. Dr`. Sovjet motri i ~uva, da se ni najmawem Srbinu ne~ini kakva bud nepravda; a gdi god bi opazio, da se ~ini, a on }e pohitati i u dogovoru s Kwazom ukloniti istu nepravdu. 79. Po svoj Serbiji rukovodi}e se pravosudije jednako i po jednom zakoniku Srbskom, koji }e se kako za gra|anske parnice, tako i za krivice i zlo~instva {to skorije javno izdati i sudovima predpisati. 80. Sudija ne zavisi u izricawu svoje presude ni ot koga u Serbiji, do od zakonika Srbskog; nikakva, ni ve}a ni mawa, vlast... ne ima prava, otvratiti ga od toga, ili zapovediti mu, da drug~ije sudi... 82. Skup{tina narodna sastoji se iz sto najodabranijih, najrazumnijih, najpo{tenijih i poverenija narodnog u najve}em stepenu zaslu`uju}i(h) deputata iz svih okru`ja i svega Kwa`estva Srbije.
Jovi~i}, str. 48-49

II-5. Rumunski ustav iz 1866. godine – op{te odredbe
^lan 1. Rumunska kraqevina sa svim svojim podru~jima na desnoj strani Dunava jedinstvena je i nedeqiva dr`ava. ^lan 2. Rumunska teritorija se ne mo`e otu|iti, dr`avne granice se zakonom ne mogu mewati ni pomerati. ^lan 3. Rumunsku teritoriju ne mogu naseliti narodi stranog porekla [...]. ^lan 5. Rumuni u`ivaju slobodu mi{qewa,

poslao ovo pismo? Koje glavne probleme dr`avne politike i vlade pisac nagla{ava?

? [ta misli{, za{to je Vuk Karaxi}

65

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

slobodu obrazovawa, slobodu {tampe, slobodu okupqawa. ^lan 10. U dr`avi nema klasnih razlika. Svi Rumuni su jednaki pred zakonom, moraju da pla}aju iste poreze i jednako obavqaju svoje javne du`nosti. Na javnim, gra|anskim i vojnim polo`ajima mogu biti samo Rumuni. [...]. Stranci ne mogu zauzimati javne polo`aje, osim u izuzetnim slu~ajevima koji su odre|eni zakonom [...]. ^lan 12. Stoga su u Rumuniji ovim zabrawene sve privilegije, izuzeci i klasni monopoli. ^lan 13. Garantovana je sloboda pojedinca. [...]. ^lan 21. Sloboda mi{qewa je potpuna. [...]. ^lan 23. Obrazovawe je besplatno. ^lan 31. Sva vlast dr`ave poti~e od naroda i dr`ava je mo`e vr{iti samo preko predstavnika naroda i u skladu s principima i pravilima koje propisuje ovaj Ustav. ^lan 32. Zakonodavnu vlast imaju iskqu~ivo Kraq i Narodna poslani~ka skup{tina. Narodna skup{tina je podeqena na dva doma: Senat i Narodno predstavni{tvo. Oko svakog zakona moraju se usaglasiti sva tri ogranka zakonodavne vlasti. ^lan 35. Izvr{nu vlast ima Kraq, i on raspola`e svim ustavnim sredstvima. ^lan 36. Sudska vlast se vr{i u sudovima i tribunalima. Wihove odluke i presude se izri~u u skladu sa zakonom i izvr{avaju u ime Kraqa. ^lan 38. ^lanovi obe Skup{tine predstavqaju ~itavu naciju, ne samo oblast ili grad u kojem su izabrani. [...] ^lan 92. Kraq je li{en svake odgovornosti. Sva odgovornost je na ministrima. Kraqev dekret ne stupa na snagu pre nego {to ga potpi{e nadle`ni ministar, koji na taj na~in snosi daqu odgovornost za taj dokument.
Constituþiile, str. 33-41

Tokom tridesetih godina XIX veka sve ve}i broj srpskih intelektualaca i politi~ara suprotstavqalo se despotskoj vladavini Milo{a Obrenovi}a (1780–1860, kwaz 1815–1839, 1858–1860). Jedan od najve}ih autoriteta me|u wima bio je Vuk Karaxi} (1787–1864), istaknutija li~nost srpske nacionalne kulture u XIX veku. Jezikoslovac, etnolog i istori~ar, Vuk je objavio prvu gramatiku i re~nik modernog srpskog jezika, sakupqao je i objavqivao narodne lirske i epske pesme, preveo Novi zavet sa crkvenoslovenskog na srpski. U vreme pisawa ovog pisma bio je prvi predsednik Suda u Srbiji.

? Kakva je uloga nacije u organizaciji
rumunske dr`ave? Kako se u ustavu primewuje podela i kontrola vlasti? II-6. Britanski ambasador u Istanbulu o stavu Turaka prema ustavu (1876)
Svi su govorili o „ustavu“ i tome da su softe [u~enici u muslimanskim verskim {kolama] onaj inteligentniji deo prestoni~kog javnog mwewa, koji zna da ga ~itav narod podr`ava. Ni hri{}ani, kao ni muhamedanci, ~ini mi se, ne}e posustati dok ne dobiju taj ustav, a ukoliko sultan odbije da ga donese, gotovo neizbe`no }e do}i do poku{aja wegovog svrgavawa, jer ve} sada kru`e tekstovi iz Kurana koji za vernike predstavqaju dokaz da Kuran zahteva zaista demokratsku vlast. Dana{wa apsolutna vlast koja je data sultanu zapravo je uzurpacija prava naroda koju sveti zakoni ne dozvoqavaju, i tekstovi i presedani su tu da poka`u kako ne treba iskazivati poslu{nost suverenu koji zapostavqa interese dr`ave [...].
Eliot, str. 231-232

carstvu smatrali da je ideja ustava uvezena iz hri{}anske Evrope? [ta misli{, za{to su pristalice ustava tvrdile da je on u skladu sa svetim islamskim zakonima?

? Da li su muslimani u Osmanskom

66

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-7. Turski ustav iz 1876. godine
Osmansko carstvo ^lan 1. Osmansko carstvo obuhvata sada{wu teritoriju i posede i delimi~no nezavisne pokrajine. Ono je nedeqiva celina od koje se nijedan deo ne mo`e otcepiti iz bilo kog razloga. ^lan 4. Wegovo Viso~anstvo Sultan, sa titulom „Vrhovnog kalifa“, za{titnik je islamske vere. On je suveren i car svih podanika Osmanskog carstva. ^lan 5. Wegovo Viso~anstvo Sultan ne mo`e biti pozvan na odgovornost i wegova li~nost je sveta. ^lan 7. Me|u suverena prava Wegovog Viso~anstva Sultana spada i slede}e: on postavqa i smewuje ministre; na na~in odre|en privilegijama koje ima, on daje odlikovawa, titule i vr{i imenovawa; on izdaje novac; wegovo se ime izgovara tokom molitve u xamiji; on sklapa sporazume sa stranim silama; on objavquje rat i progla{ava mir; on upravqa kopnenom vojskom i mornaricom; on sprovodi {erijatsko pravo; on se stara o sprovo|ewu javnih mera; on ubla`ava ili ukida kazne koje je izrekao sud; on saziva i odla`e skup{tinsko zasedawe; on raspu{ta, ukoliko to smatra neophodnim, poslani~ki kabinet i poziva na direktno glasawe za nove ~lanove. Li~ne slobode ^lan 8. Svi podanici Carstva se nazivaju Osmani, bez obzira na veroispovest; status Osmanina se dobija i gubi u skladu s uslovima propisanim zakonom. ^lan 9. Svaki Osmanin u`iva li~nu slobodu ukoliko ne ugro`ava slobodu drugog. ^lan 10. Li~na sloboda je nepovrediva. Niko ne mo`e biti ka`wen, iz bilo kog razloga, izuzev u slu~aju koji je odre|en zakonom i na na~in zakonom predvi|en. Vera ^lan 11. Dr`avna vera je islam. Ali, iako se dr`i tog principa, dr`ava }e braniti slobodno ispovedawe drugih vera i ~uvati verske privilegije koje su date pojedinim zajednicama, ukoliko to ne remeti javni red i moral.

Jednakost pred zakonom, javne slu`be ^lan 17. Svi Osmani su jednaki pred zakonom. Imaju ista prava i du`nosti prema zemqi, bez obzira na veroispovest. ^lan 18. Turski je zvani~ni jezik i poznavawe turskog je preduslov za name{tewe u dr`avnoj slu`bi. ^lan 19. Svi Osmani mogu dobiti dr`avno name{tewe u skladu sa svojom zaslugama i sposobnostima. Imovina ^lan 21. Zajam~ena je sva imovina, pokretna i nepokretna, koja po zakonu nekome pripada. Ne mo`e biti oduzeta, osim na osnovu vaqanog razloga koji se javno doka`e i ti~e se ranijih obaveza pla}awa, a prema zakonu o vrednosti imovine koja je u pitawu [...] Narodna skup{tina ^lan 42. Narodnu skup{tinu ~ine dva doma: Gorwi dom, to jest Senat, i Poslani~ki dom. ^lan 43. Dva Doma }e se sastajati 1. novembra svake godine da bi se carskim dekretom (irade) otvorio rad skup{tine, a zatvarawe, koje je zakazano za 1. mart naredne godine, tako|e se odr`ava po carskom dekretu. Jedan Dom ne mo`e da zaseda ukoliko ne zaseda i drugi. ^lan 47. ^lanovi Narodne skup{tine su slobodni da ka`u svoje mi{qewe i da glasaju kako `ele. Oni se ne mogu ucewivati ili mamiti obe}awima, niti se na wih sme uticati pretwama. Wima se ne mo`e suditi zbog onoga {to misle ili kako glasaju za vreme rasprave, osim ukoliko to nije u suprotnosti sa postoje}im Poslovnikom skup{tine, kada im se mo`e suditi na osnovu odredaba koje su na snazi. Upravqawe pokrajinama ^lan 108. Uprava nad provincijama zasnovana je na principu decentralizacije. Razne odredbe ^lan 115. Nijedna odredba ovog Ustava ne mo`e, ni iz kog razloga, da bude suspendovana ili zanemarena.
www.ata.boun.tr/department20webpages/ata_/constitutionoftheottomanempire1976.doc

67

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

Ustav je donet decembra 1876. godine, u vreme „isto~ne krize“ 1875–1878. Wegovim dono{ewem trebalo je preduprediti me{awe velikih sila na strani nemuslimanskih podanika u Osmanskom carstvu: nov i moderan ustav im obezbe|uje sva prava, dok istovremeno potvr|uje nedeqivost Carstva. U tom pogledu Ustav nije bio delotvoran jer nije odvratio Ruse od objave rata 1877. godine. Posle poraza, Ustav je stavqen van snage i vra}en tek 1908. godine; po zavr{etku Prvog svetskog rata postao je izli{an, po{to se Carstvo raspalo.

? U ~emu je Osmanski ustav iz 1876.
godine sli~an ustavima u drugim nacionalnim dr`avama na jugoistoku Evrope? Koji su bezbednosni elementi uneti u tekst Ustava kako bi se spre~io povratak autokratske vlasti? Poku{aj da razume{ za{to u Ustavu iz 1876. godine islam ima privilegovan polo`aj. Koje su mere uvedene da bi se Osmansko carstvo sa~uvalo od raspar~avawa? Da li su te mere bile realne s obzirom na situaciju 1876. godine?

rane smo do~ekivali i zadavali gdje i oni, sve od Careva Laza do Vu~ijeg Dola.13 [...] Na{a se vlast za~ela na goloj poqani, na ni{ta bez ni{ta, pod vedrim nebom i nao~igled neprijateqa. Bila je zakonita, jer je narodom glasovana, a vr{ila se srcem, qubavqu i energijom. [...] Krajem sedamnaestog vijeka Moja Ku}a zatekla (je) domovinu na{u bijednu i gotovo poplavqenu drugom vjerom, a na{a lijepa Pravoslavna vjera nalazila se u velikoj opasnosti. [...] Danas u Otaxbini granice razmaknute i me|unarodno utvr|ene od u{}a Bojane u Jadransko More, do sastanka Tare i Pive, koje Drinu sa~iwavaju, i od Bijele Gore, do ^akora, vi{e Pe}i i De~ana. [...] Ovijem danom Otaxbina na{a postaje Ustavna monarhija i mi sa sre}om stupamo u nov politi~ki `ivot. Pra{taju}i se sa onim starim, ne mogu da na ovom raskr{}u iz dubine Mi srca ne odam dostojnu blagodarnost i Sijenima Mojih i va{ih Predaka za wihovu svetu zajednicu i zavje{tanu nam od wih slobodu. [...] Moja odluka na izdavawe Ustava na dvije }e strane radosno odjeknuti. Vi, i svi uop{te srpski rodoqubi, prihvati}ete je sa onom istinskom vjerom, koja ju je i nadahnula – vjerom da }e ona biti uspe{na i sre}na za razvitak i napredak Otaxbine.
Crnogorski, IV, str. 34-46

II-8. Prestona beseda kwaza Nikole povodom progla{ewa ustava Crne Gore (1905)
Gospodo poslanici! Oblik Vrhovne Dr`avne Uprave bio je do sad u ovoj zemqi oblik Samodr`avja. Vlast i vo|ewe te Uprave naslijedio sam i Ja, po milosti Bo`joj, sedmi Vladalac iz Moje Ku}e. Ni moji slavni prethodnici ni Ja, nijesmo se, kao drugi autokrati, smatrali neodgovornima i nijesmo dr`ali da je na{a voqa zakon. U mirno doba mi smo bili Crnogorcima prava bratska bra}a, u bojeve i{li smo kao oni, - ginuli smo gdje i oni,

Nikola I Petrovi} (1841–1921) vladao je Crnom Gorom 1860–1918, najpre kao knez, a od 1910. kao kraq. Tokom wegove vladavine Crna Gora je postala nezavisna (1878) i pro{irila teritoriju na ra~un Osmanskog carstva. Budu}i da je dve godine proveo {koluju}i se u Parizu, u Crnoj Gori je unapredio {kolstvo i podsticao modernizaciju institucija. Zbog otpora tradicionalnih dru{tvenih struktura, mnoge reforme su se morale sprovoditi od vrha dr`ave nani`e i stoga su bile zakasnele u pore|ewu s drugim nacionalnim dr`avama u jugoisto~noj Evropi.

13

Mesta na kojima su se vodili bojevi s Turcima.

68

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

misala? Za{to je knez odlu~io da donese Ustav? II-9. Mladoturska proklamacija (1908)

? Na koji na~in se monarhija legiti-

1. Osnova Ustava }e biti po{tovawe prvenstva narodne voqe. Jedna od posledica tog principa bi}e zahtev da se bez odlagawa utvrdi pred Kabinetom odgovornost ministra i u skladu s tim }e se smatrati da je ministar u ostavci ukoliko ne dobije ve}inu glasova u Kabinetu. 2. Ukoliko senatori ne budu ~inili jednu tre}inu poslanika, onda }e na slede}i na~in biti imenovan Senat: jednu tre}inu }e imenovati sultan, a dve tre}ine narod; mandat senatora }e biti ograni~en. 3. Zahteva}e se da svi turski podanici koji su navr{ili 20 godina, bez obzira na imetak ili bogatstvo, dobiju pravo glasa. Oni koji su izgubili svoja gra|anska prava ne}e, naravno, imati ni pravo glasa. 4. Kako bi se po{tovao prvi ~lan Ustava iz 1293. godine (po Hixri), u ustavnu povequ se moraju uneti ta~ne odredbe o pravu na slobodno formirawe politi~kih stranaka. 7. Turski jezik }e ostati zvani~ni jezik. Zvani~ne prepiske i rasprave vodi}e se na turskom. 9. Svaki gra|anin }e u`ivati potpunu slobodu i jednakost bez obzira na nacionalnost i veroispovest i ima}e jednake du`nosti. Svi podanici, po{to su pred zakonom jednaki u pogledu prava i du`nosti prema dr`avi, mogu raditi u dr`avnoj slu`bi u skladu s vlastitim sposobnostima i obrazovawem. Zakon o vojnoj slu`bi jednako se ti~e i onih koji nisu muslimani. 10. Ve} postoje}e verske privilegije, date pojedinim nacijama, mogu se i daqe slobodno koristiti. 14. Po{to se ne diraju imovinska prava zemqoposednika (jer se ta prava moraju po{tovati, i po zakonu moraju ostati netaknuta), seqacima }e biti omogu}eno da kupuju zemqu i bi}e odre|en na~in na koji }e oni mo}i da uz niske kamate pozajmquju novac. [...]

16. Obrazovawe }e biti besplatno. Svaki gra|anin, u granicama propisanim Ustavom, mo`e da otvori privatnu {kolu u skladu sa posebnim zakonima. 17. Sve {kole }e biti pod dr`avnim nadzorom. Kako bi svi gra|ani dobili zajedni~ko i jednako obrazovawe, bi}e otvorene dr`avne {kole, u wima }e obrazovawe biti besplatno i prima}e se |aci svih nacionalnosti. U javnim {kolama }e biti obavezna nastava na turskom. U dr`avnim {kolama javna nastava }e biti besplatna. Sredwe i visoko obrazovawe u javnim i dr`avnim {kolama }e biti kako je gore odre|eno; u upotrebi }e biti turski jezik. Trgova~ke, poqoprivredne i zanatske {kole bi}e otvorene sa ciqem da se razviju resursi zemqe. 18. Radi}e se na izgradwi puteva, `eleznice i kanala, kako bi se olak{alo kretawe i pove}alo bogatstvo zemqe. Ukinu}e se sve {to mo`e da {teti trgovini i poqoprivredi.
www.fordham.edu/halsall/mod/1908yougturk.html

Posle poraza u ratu 1877–1878 sultan Abdulhamid II (1886–1908) stavio je Ustav iz 1876. van snage i vladao autokratski. Mladoturci, opoziciona organizacija koju su mahom ~inili oficiri i u~eni qudi, tra`ila je vra}awe Ustava i reforme koje bi oja~ale carstvo. Na kraju su Mladoturci 1908. godine izveli uspe{nu revoluciju i preuzeli vlast, koju su dr`ali sve do 1918. godine.

raka u vreme dok su se suprotstavqali Abdulhamidu II bilo je vra}awe na snagu Ustava iz 1876. godine. Ipak, oni su prihvatili i neke izmene Ustava: navedi koje su to izmene i objasni za{to su Mladoturci na wih pristali. Uporedi ~lan 17 iz ovog teksta sa tekstovima iz poglavqa II-e. Kakvu ulogu ima {kola u procesu izgradwe nacije? Analiziraj ~lan 18 i uporedi ga sa tekstovima iz poglavqa II-d. [ta mo`e{ re}i o ulozi koju politi~kih vo|a u razvoju privrede?

? Glavni politi~ki zahtev Mladotu-

69

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope
Dr`ava Prvi moderni ustav 1920 Glavne izmene Pre Prvog svetskog rata Me|uratni period 1925; 1928; 1939 Posle Drugog svetskog rata 14.03.1946; 1976 Dana{wi ustav 21.10.1998 17.11.1991 24.02.1993; 14.12.1995 12.07.1991 07.06.1975 27.04.1992

Albanija14 BRJ Makedonija Bosna i Hercegovina Bugarska Gr~ka15 Jugoslavija Kipar Osmansko carstvo Rumunija16 Slovenija Srbija Turska Hrvatska Crna Gora

1879 (Ustav iz Trnova) 1844

14.12.1947 1971 1864; 1911 1927 1952. 1921 (Vidovdanski 31.01.1946 1963; 1974 ustav); 1931

1959 (1960) 1876 1866 1838; 1869; 1888; 1901

1923; 1938

13.04.1948 1952; 1965

08.12.1991 23.12.1991 28.09.1990

1835 1924 1905

1961

07.11.1982 22.12.1990 12.10.1992

Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope
Op{te pravo glasa za mu{karce Albanija BRJ Makedonija Bosna i Hercegovina Bugarska Gr~ka Jugoslavija Kipar Rumunija Srbija Slovenija Turska Hrvatska Crna Gora 1920 1913 (Srbija) 1920 (Jugoslavija) 1879 1864 1918 1960 1918 1869 1907 (Austrija) 1924 1920 (Jugoslavija) 1920 (Jugoslavija) Pravo glasa za `ene Ograni~eno – 1920; op{te – 1946 1945 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija) Udate `ene – 1938; op{te – 1945 Ograni~eno – 1929; op{te – 1952 1945 1960 Ograni~eno – 1929; op{te – 1946 1945 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija) 1930 1945 1945 (Jugoslavija)

Kvaziustavna regulativa: Statut Me|unarodne komisije za Albaniju (1914). Pre osnivawa dr`ave, prvi ustavi su se donosili tako {to su za vreme rata za nezavisnost za wih glasale revolucionarne skup{tine: 1822 (Epidaurus), 1823 (Astros) i 1827 (Trezen). 16 Kvaziustavne regulative: Organski statuti (1831/1832) u Vla{koj i Moldaviji; Pariska konvencija (1858) za Ujediwene kne`evine Vla{ku i Moldaviju (od 1859. Rumunija).
15

14

70

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 4. Trg ustava u Atini (1863)
Bukure{tanska ulica koja se u me|uratno doba zvala Avenija kraqice Elizabete, promenila je ime u vreme komunisti~kog re`ima u Bulevar 6. marta, {to je datum inaugurisawa prve vlade u kojoj su komunisti ~inili ve}inu, a zatim u Bulevar Georgi Georgiu De`a (rumunski komunisti~ki vo|a 1945–1965); posle 1989. ta ista ulica je preimenovana u Bulevar Mihaila Kogalni~eanua (po zna~ajnom politi~aru, istori~aru i piscu iz XIX veka), da bi jednom wenom delu nekoliko godina kasnije bilo vra}eno staro ime (Bulevar kraqice Elizabete). Nije te{ko razumeti da politi~ki re`imi koriste imena ulica da bi legitimisali neka ideolo{ka i istorijska se}awa. Mo`e{ li da prona|e{ takve primere? [ta misli{ o promenama imena ulica?

Markezinis, str. 312-313

? Objasni ime koje je dobio ovaj trg. Da
li u prestonici tvoje zemqe ili u tvom gradu postoji trg ustava? Da li je ikada postojao, odnosno da li postoji „nacionalni“ trg?

? Istu igru mo`ete igrati i sa spomenicima.

? Igra: imena ulica kao lekcija iz istorije.
Podelite se u ~etiri grupe. Uzmite turisti~ke vodi~e za ~etiri istorijska perioda tokom XIX i XX veka. Analizirajte imena ulica i trgova i pogledajte koliko se wih odnosi na istorijske doga|aje i li~nosti, nacionalne heroje i doga|aje. Analizirajte izbor imena i wihove promene.

IIb. Gra|ansko dru{tvo
II-10 Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Epidaurusa (1882) U ime svetog i nedeqivog trojstva, gr~ki narod, koji vi{e nije u stawu da podnosi te`ak teret tiranije strahovite osmanske vlasti, uz velike `rtve uspeo je da je se otrese i danas, preko svojih ovla{}enih predstavnika u Narodnoj skup{tini, pred Bogom i qudima, objavquje svoje politi~ko postojawe i nezavisnost. U Epidaurusu 1. januara 1822. godine, prve godine nezavisnosti Privremena politi~ka zajednica gr~ke Deo A Odeqak A O veri a – Na teritoriji Gr~ke preovladava isto~no pravoslavno hri{}anstvo, ali }e Gr~ka tolerisati sve druge vere; wihovi
71

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

obredi i sveti ~inovi obavqa}e se bez ikakvih smetwi. Odeqak B O op{tim pravima stanovnika gr~ke teritorije Doma}e stanovni{tvo gr~ke teritorije, koje veruje u Hrista, jeste gr~ko i u`iva sva politi~ka prava bez ikakve diskriminacije. Svi Grci su jednaki pred zakonom bez izuzetaka koji bi se pravili na osnovu specijalnih prava, klase ili slu`be. Svako ko do|e iz inostranstva da se naseli ili boravi na gr~koj teritoriji pred zakonom je jednak kao i pripadnik doma}eg stanovni{tva.
Vakalopoulos, str. 390

deoci, ili wihovi potomci, koji su postali gra|ani stranih dr`ava pre objavqivawa ovog Ustava, a koji su do{li na gr~ku teritoriju i polo`ili zakletvu Gr~koj; d) svi stranci koji do|u i postanu gra|ani Gr~ke.
OEÄB, str. 107

ti~u dr`avqanstva. [ta prime}uje{? II-12. Definicija dr`avqana u srpskom Ustavu iz 1835. godine
108) Svako dete ro|eno u Serbiji ili izvan Serbije, a od Srbina iz Serbije; svaki u vreme obnarodovanija ovog ustava u Srbskoj slu`bi u Serbiji i izvan Serbije nalaze}i se ~inovnik ili slu`iteq hristijanskog vjeroispovjedanija; svaki, komu je deset godina pro{lo ot kako se u Serbiji nalazi, ili koji nepokretna dobra u woj ima, smatra se za Srbina, i ima pravo, u`ivati srbsko dr`avno gra|anstvo. 109) Strani trgovci, fabrikanti, zanatlije, i zemqedjelci hristijanskog vjeroispovjedanija mogu pridobiti prava gra|anina srbskog, po~em budu u Serbiji sedam godina dana i ~estno se uzvladaju, ili po~em im Kwaz zvanije kakvo dade; a inostranci, zaslu`eni o Serbiji, kako ot Kwaza pismo prime, da su priro|eni Srbi. A kako }e se pravo Srbskoga gra|anstva polu~iti otredi}e osobiti zakon. 110) Gra|anin Srbski samo mo`e biti ~inovnikom, tutorom, ~lenom op{testva, i nadzirateqem javni i ob{tinski zavedenija (ustanova). 111) Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmaweg do ve}eg. [...] 116) Svakomu gra|aninu Srbskomu otvoren je put k svim ~inovima u Serbiji, kako se samo na|e, da je sposoban i dostojan k wima. Pri jednakoj sposobnosti i predpostavqa se Srbin stranomu. 117) Svaki Srbin ima pravo birati na~in

? Uporedi tekstove II-10 i II-11 koje se

Tokom gr~ke revolucije prvi „parlament“ se sastao u Epidaurusu i doneo prvi ustav koji je bio pod uticajem sli~nih tekstova nastalih za vreme Francuske revolucije. Iako je izmewen ve} tokom revolucije, Ustav iz Epidaurusa je ostao glavna referenca gr~ke politi~ke kulture i simbol ideala onih koji su se borili za nacionalnu nezavisnost.

rusa? Kakav je odnos izme|u verskog i nacionalnog identiteta? Da li je jezik preduslov nacionalnog identiteta? Koje principe uo~ava{ u ovom ustavu?

? Ko su Grci prema Ustavu iz Epidau-

II-11. Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Trezena (1827) 6. Grci su: a) starosedeoci gr~ke teritorije koji veruju u Hrista; b) oni koji su bili pod turskom vla{}u a veruju u Hrista, i do{li su ili }e do}i na gr~ku teritoriju da se pridru`e na{oj borbi, ili ve} `ive na na{oj teritoriji; v) oni koji `ive na tu|im teritorijama ali su ro|eni od gr~kog oca; g) starosedeoci ili oni koji nisu starose72

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

`ivqewa svog po svojoj voqi, samo koji nije na ob{tenarodnu {tetu. 118) Kako rob stupi na Srbsku zemqu, ot onoga ~asa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u wu pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati. [...] 128) Sva zemqa, koju narod Srbski ima, prinadle`i (pripada) svakom imaocu kao prirodno imawe, kojim mo`e po svojoj voqi raspolagati, i koje mo`e drugomu prodati; samo mora u tom slu~aju javiti se nadle`noj vlasti svoga Ob{testva i Okru`ja, i pred wom prodati ju; a posle ne mo`e naseqavati se na tu|u nekupqenu.
Jovi~i}, str. 48-64

Uporedi ovaj tekst sa tekstom II-14, analiziraj odnos izme|u vere i gra|anstva na osnovu odlomaka ustava. Prou~i prve ustave u tvojoj zemqi i proveri da li u wima ima nekih odredaba koje status gra|anina vezuju za veroispovest. Da li misli{ da bi status dr`avqana trebalo da zavisi od vere? Nemoj odgovoriti samo sa da ili ne, ve} ponudi i neko obrazlo`ewe u prilog svog stava i na|i primere na osnovu iskustava u tvojoj zemqi. Za{to u tvojoj zemqi postoje (ili ne postoje) takve zakonske odredbe? Da li je veroispovest preduslov nacionalnog identiteta?

?

jedan Crnogorac niti Br|anin niti sud pravednome bratu Crnogorcu i Br|aninu u ove svetiwe dirati [...] Devedeset prvo Uskok svaki dok stupi u na{u slobodnu zemqu po zavjetu svetog Petra biv{eg Gospodara crnogorskog bezbjedan je i ne smije mu niko ni{ta krivo ~initi, kad se on po{teno i po na{emu zemaqskome zakoniku vlada i upravqa, kojeg pravicu u`iva isto kako i svaki na{ brat Crnogorac i Br|anin; za svaku pak sagrijehu sudi}e se i uskoku kako {to ovaj zakonik izgovara. Devedeset drugo I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do jedine srpske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne, to opet svaki inoplemenik i inovjerac mo`e slobodno `iviti i onu slobodu i onu na{u doma}u pravicu u`ivati kako i svaki Crnogorac i Br|anin {to u`iva.
Crnogorski, I, str. 167-184

II-13. Zakonik Danila I, kneza Crne Gore i Brda
Do sad je bila Crna Gora i Brda,17 istina slobodna, ali javnog zakonika, koji }e Crnogorcu i Br|aninu slobodu ukrijepiti i braniti, imala nije, ve} je pravica i sudbina wihova samo u ustima vladaoca bila [...] Prvo Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom. Drugo Svakom Crnogorcu i Br|aninu po naslije|enoj i do sad sa~uvanoj slobodi ostaje i po danas i unaprijed, ~est, imu}e, `ivot i sloboda wegova obezbije|ena, niti mo`e ni

Danilo I Petrovi} (1826–1860) je 1852. godine nasledio svog strica Petra II Petrovi}a Wego{a na mestu crnogorskog vladara. Po{to je odbio polo`aj vladike, dobio je zvawe gospodara i Crnu Goru pretvorio u sekularnu kne`evinu s naslednim dostojanstvom. Obrazovan i energi~an, Danilo se uspe{no borio protiv Turaka i upustio se u proces centralizacije i ubrzane modernizacije dr`ave, zbog ~ega je 1860. godine i ubijen.

koniku kneza Danila I? Da li su i prido{lice mogle da postanu Crnogorci?

? Kako su Crnogorci definisani u Za-

II-14. Redefinisawe kategorije dr`avqana u ~lanu 7. rumunskog Ustava (1879)
^lan 7. U Rumuniji razlika u veroispovesti ne predstavqa prepreku za u`ivawe i kori{}ewe gra|anskih i politi~kih prava.

17 Brda u severoisto~noj Crnoj Gori su postala deo pokrajine tek 1796. godine i tokom nekoliko generacija su zadr`ali poseban entitet.

73

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

§ 1. Stranac, bez obzira na veroispovest, bio pod stranom za{titom ili ne, mo`e da dobije pravo na useqewe ako uradi slede}e: a) Vladi podnese zahtev da bude naturalizovan, navede kolikim imetkom raspola`e, koje je profesije ili zanata i izrazi voqu da se doseli u Rumuniju. b) Nakon podno{ewa zahteva `ivi 10 godina u zemqi i poka`e se kao koristan gra|anin. § 2. Od ovog postupka mogu biti izuzete slede}e osobe: a) Oni koji u zemqu donose industriju, korisne izume ili izrazit talenat, ili oni koji su ovde zapo~eli velike poslove ili pokrenuli industriju. b) Oni koji su ro|eni i odrasli u Rumuniji od roditeqa koji su se doselili u ovu zemqu i koji nikada nisu bili pod za{titom neke strane zemqe. v) Oni koji su slu`ili ovoj zemqi za vreme rata za nezavisnost i koji su kolektivno naturalizovani jednim vladinim ukazom i bez daqih formalosti. § 3. Naturalizovawe je mogu}e samo po zakonu i pojedina~no za svakoga. § 4. Done}e se poseban zakon koji }e odrediti na koji na~in stranci mogu da se dosele na rumunsku teritoriju. § 5. Samo Rumuni i oni koji su naturalizovani mogu da postanu posednici seoskog dobra u Rumuniji. Po{tova}e se sva prava koja su do ovog trenutka ste~ena. Sve ta~ke i odredbe trenutno postoje}ih me|unarodnih konvencije ostaju na snazi.
Constituþiile, str. 34-35

stvarni kraj verske diskriminacije, bar kad je priznavawe dr`avqanstva u pitawu? [ta je potrebno da bi stranac zatra`io rumunsko dr`avqanstvo? Kako bi ti odredio uslove za dobijawe dr`avqanstva?

? Da li je promena ~lana 7. zna~ila i

II-15. Sporazum o mawinama koji su potpisale savezni~ke i pridru`ene dr`ave i Rumunija (1919)
^lan 1 Odredbe sadr`ane u ~lanovima 2 do 8 ovog Sporazuma Rumunija prihvata kao zakon s kojim ne sme do}i u sukob nijedan drugi zakon, propis ili zvani~ni akt, niti pak neki drugi zakon, propis ili akt sme wemu biti nadre|en. ^lan 2 Rumunija na sebe preuzima da garantuje `ivot i slobodu svim stanovnicima Rumunije bez obzira na poreklo, nacionalnost, jezik, rasu i veru. Svi stanovnici Rumunije imaju pravo da slobodno izra`avaju, i privatno i javno, svako verovawe, veru ili veroispovest koje nije u suprotnosti sa javnim poretkom i javnim moralom. ^lan 3 U skladu s pomenutim odredbama Sporazuma, Rumunija prihvata i obznawuje da }e, bez ikakvih dodatnih uslovqavawa, dr`avqani Rumunije postati svi koji u trenutku stupawa na snagu ovog Sporazuma `ive na teritoriji Rumunije, i na podru~jima dobijenim na osnovu Mirovnih sporazuma sa Austrijom i Ma|arskom, kao i ostalih podru~ja koja Rumuniji eventualno mogu pripasti, pod uslovom da te osobe nisu ve} dr`avqani nekih drugih dr`ava izuzev Austrije i Ma|arske. Ipak, Austrijanci i Ma|ari stariji od 18 godina ima}e pravo da se prema uslovima navedenim u Sporazumima opredele ~ije }e dr`avqanstvo prihvatiti. Odluka koju donese mu` odnosi}e se i na suprugu, a odlu-

Rumunski ustav iz 1866. godine je dr`avqanstvo davao samo hri{}anima (~lan 7), i tako iskqu~ivao Jevreje i muslimane. Na Berlinskom kongresu (1878) velike sile su priznawe nezavisnosti Rumunije uslovile promenom tog ~lana. Rumunska politi~ka elita je to odbila, ali nije mogla dugo da se opire, tako da je na kraju prona|ena kompromisna verzija za promenu spornog ~lana.

74

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

ka roditeqa tica}e se i dece ispod 18 godina starosti. Osobe koje koriste pomenuto pravo da se opredele kojoj dr`avi `ele da pripadaju moraju da se u narednih 12 meseci presele u dr`avu za koju su se opredelili. Oni imaju pravo da zadr`e nekretnine koje poseduju na rumunskoj teritoriji. Sa sobom mogu poneti pokretnu imovinu svake vrste. Pri prenosu imovine ne}e biti obavezni da plate carinu. [...] ^lan 5 Rumunija ne}e postavqati bilo kakve prepreke kori{}ewu prava koje pomenute osobe imaju prema zakqu~enim Sporazumima, ili sporazumima koji }e tek biti zakqu~eni izme|u Saveznika i Austrije ili Ma|arske, a koja se ti~u izbora da li }e prihvatiti rumunsko dr`avqanstvo. ^lan 6 Svi koji su ro|eni na teritoriji Rumunije, a nisu po ro|ewu dr`avqani druge dr`ave postaju rumunski dr`avqani. ^lan 7 Rumunija bez daqih formalnosti priznaje kao rumunske dr`avqane sve Jevreje koji `ive na rumunskoj teritoriji, a nemaju dr`avqanstvo neke druge dr`ave. ^lan 8 Svi rumunski dr`avqani su jednaki pred zakonom i u`ivaju ista gra|anska i politi~ka prava bez obzira na rasu, jezik ili veroispovest. Razlika u veroispovesti, veri ili pripadnosti nekoj verskoj zajednici ne}e biti prepreka rumunskom dr`avqaninu da u`iva gra|anska i politi~ka prava kao {to su, na primer, name{tewe u dr`avnoj slu`bi, sticawe javnih ili po~asnih funkcija, obavqawe pojedinih profesija i tako daqe [...] ^lan 9 Rumunski dr`avqani koji pripadaju rasnoj, verskoj ili jezi~koj mawini bi}e tretirani isto i ima}e jednaku sigurnost pred zakonom i u svakodnevnom `ivotu, kao i drugi rumunski dr`avqani. Oni }e imati jednako pravo da o svom tro{ku osnivaju, vode i kontroli{u dobrotvorne, verske i dru{tvene usta-

nove, {kole i druge obrazovne ustanove, sa pravom da u wima koriste vlastiti jezik i slobodno ispovedaju svoju veru. ^lan 10 U gradovima i na podru~jima gde `ivi znatan broj rumunskih gra|ana koji ne govori rumunskim jezikom, Rumunija }e obezbediti da u okviru dr`avnog obrazovnog sistema deca takvih rumunskih dr`avqana u osnovnoj {koli poha|aju nastavu na materwem jeziku. Ova odredba ne isqu~uje pravo rumunske vlade da u pomenutim {kolama uvede obavezu u~ewa rumunskog jezika. [...] ^lan 12 Rumunija je saglasna da odredbe u navedenim ~lanovima Sporazuma, koje se ti~u pripadnika rasnih, verskih ili jezi~kih mawina, prihvata kao obavezu ~ije se po{tovawe nadzire na me|unarodnom planu i koja je pod garancijom Lige naroda. [...]
www.austlii.edu.au/au/other/dfat/treaties/1920/13.html

Posle zavr{etka Prvog svetskog rata raspalo se Austrougarsko, Rusko i Osmansko carstvo, a nastalo je nekoliko novih nacionalnih dr`ava, dok su neke stare dobile nove teritorije i brojne nacionalne mawine. Da bi se izbegle nacionalne tenzije, na mirovnoj konferenciji u Parizu (1919–1920) te mawine su za{ti}ene posebnim me|unarodnim ugovorima koje su odvojeno potpisale dr`ave isto~ne i jugoisto~ne Evrope.

? trani me{awem u unutra{we stvari
suverenih dr`ava od strane velikih sila. [ta ti sada misli{ o tome? Da li su ti ugovori bili legitimni? Da li su imali dejstva?

Ugovori o mawinama ~esto su sma-

II-16. Redefinisawe kategorije dr`avqana u rumunskom Ustavu iz 1923.
^lan 1. Kraqevina Rumunija je nacionalno jedinstvena i nedeqiva dr`ava.

75

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

^lan 5. Rumuni, nezavisno od etni~kog porekla, jezika kojim govore i veroispovesti, u`ivaju slobodu savesti, slobodu obrazovawa, slobodu {tampe, slobodu okupqawa i sve druge slobode i prava ustanovqene zakonom. ^lan 6. Postoje}i Ustav i svi drugi zakoni koji se ti~u politi~kih prava predstavqaju nu`an uslov za u`ivawe tih prava (ukoliko je osoba Rumun). Posebnim zakonima, koji se donose dvotre}inskom ve}inom glasova, odredi}e se uslovi pod kojima `ene mogu da koriste svoja politi~ka prava. Gra|anska prava `ena }e biti odre|ena na osnovu potpune jednakosti polova. ^lan 7. Razli~ite veroispovesti, etni~ke grupe i jezici u Rumuniji ne predstavqaju prepreku za u`ivawe i kori{}ewe gra|anskih i politi~kih prava. [to se ti~e ko-

ri{}ewa politi~kih prava, stranac mo`e imati prava koja ima Rumun jedino ako se naturalizuje. O naturalizaciji se odlu~uje u svakom slu~aju zasebno, a odluku donosi Ministarski savet u skladu sa preporukom iz prestoni~kog Vrhovnog suda i ka`e da podnosilac zahteva za naturalizaciju ispuwava potrebne uslove...
Constituþiile, str. 71-72

Da li su odredbe iz Ustava od 1923. godine predstavqale neki napredak u pore|ewu sa prethodnim ustavima? [ta je predvi|eno odredbama koje se ti~u prava glasa za `ene? Pogledaj zakone tvoje zemqe u HIH i HH veku i poku{aj da prona|e{ odredbe koje se odnose na pravo `ena da glasaju. Koje su politi~ke posledice toga {to se `enama osporava pravo glasa?

?

Razmotrite odnos izme|u gra|anskih prava, nacionalnog i verskog identiteta, pola i rase. Pogledaj sada{wi ustav tvoje zemqe i prona|i uslove za dobijawe dr`avqanstva. Razgovarajte o sada{woj situaciji i uporedite je sa situacijama koje su iznesene u ovim ustavima, ili sa wihovim prikazima u kwigama o istoriji tvoje zemqe. Kako obja{wava{ mehanizme koji se koriste za iskqu~ivawe iz dr`ave?

? Op{te pitawe:

IIv. Nacija i crkva
II-17. Carigradska vaseqenska patrijar{ija osu|uje obi~aj da se deci umesto hri{}anskih daju starogr~ka imena (1819) Odskora uveden obi~aj da se kr{tenoj deci daju starogr~ka imena [...] smatramo za potpuno neprikladan, i za na~in da se poka`e prezir prema hri{}anskim imenima; dakle, postoji potreba da se uvedu vrlo stroga pravila [...]
Dimaras, str. 364

[ta misli{, za{to su qudi po~eli deci da daju starogr~ka imena? [ta misli{ o stavu patrijar{ije? Da li je u redu da se verske stare{ine me{aju u odluku roditeqa kakvo }e ime dati svom detetu? Da li bi u ovoj stvari me{awe dr`avnih vlasti bilo isto tako neprimereno? Koja su imena preovladavala u tvojoj zemqi tokom XIX veka? A danas? [ta misli{, da li su imena bila i oznaka verskog, regionalnog ili nacionalnog identiteta? Ko mo`e da odlu~uje o identitetu?

?

76

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-18. Neka mi{qewa o autonomiji gr~ke crkve u odnosu na Carigradsku vaseqensku patrijar{iju (1833) A. Teoklet Farmakides, pristalica autonomije Crkva Kraqevine Gr~ke je juna 1833. godine proglasila autonomiju i nezavisnost. [...] Gr~ki narod, po{to je proglasio svoju politi~ku nezavisnost pred Bogom i qudima jo{ od po~etka slavne revolucije [...], tako|e je obznanio da je wegova Crkva autonomna i nezavisna; kako je ciq wegove svete borbe i crkvena i politi~ka nezavisnost [...], nije bila potrebna nikakva posebna dozvola ili pristanak, po{to politi~ka autonomija ide podruku s autonomijom Crkve, ve} po samom verovawu Pravoslavne crkve [...] bez ikakve potrebe za posebnim aktom ili sporazumom; jer teritorija i Crkva su jedna ista stvar [...].
Matalas, str. 49

be}i naciju i stvaraju}i verski raskol koji }e dovesti do unutra{wih slabosti i te{kih sukoba me|u bra}om. Tako vi, na kraju, dr`avu Grka svodite na preuske granice i onemogu}avate napredak kraqevine Gr~ke, koju podr`ava i sam Bog, ~inite to razaraju}i (opet onoliko koliko je u va{oj mo}i) nade i `eqe ~itave jedne nacije, kao i mnogih vekova i mno{tva helenofilskih hri{}anskih naroda! O, qudi, zar je mogu}e da ste takvi?
Oikonomos, str. 336-337

argumenti u wima iznose? [ta misli{, za{to je za gr~ku dr`avu va`no da ima autonomnu crkvu?

? Uporedi ova dva teksta. Koji se

II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi (1864) ^lan 1. Rumunska pravoslavna crkva jeste i bi}e nezavisna od bilo koje strane crkvene vlasti u pogledu svoje organizacije i reda. ^lan 2. Na ~elu Rumunske crkve, ~ije je jedinstvo oli~eno u Svetom sinodu, nalaze se mitropoliti i episkopi, a u upravqawu im poma`u episkopski sinodi. ^lan 3. Sveti sinod Rumunske crkve je u dogmatskom jedinstvu svete pravoslavne vere sa velikom isto~nom crkvom posredstvom savetovawa sa Vaseqenskom patrijar{ijom u Carigradu. ^lan 4. Sveti sinod Rumunske crkve ~ine: - mitropoliti - episkopi - rumunski arhijereji - tri predstavika svake eparhije, izabrana od strane svetovnog sve{tenstva, i oni mogu biti ili iz reda sve{tenika u toj parohiji ili laika koji poznaju crkveno u~ewe, dekani iz Ja{ija i Bukure{ta. [...] ^lan 16. Nikada i ni iz kojih razloga

Po{to je dobila nezavisnost, Gr~ka je morala da re{i i pitawe crkve. Ve}ina Grka je pravoslavna, a patrijarh iz Carigrada je bio pod vla{}u Turaka. Da ne bi i daqe bila podre|ena Osmanskom carstvu, Gr~ka pravoslavna crkva je prekinula odnose sa Carigradskom patrijar{ijom. @u~ne rasprave o tom pitawu ovde su ilustrovane tekstovima iz pera Teokleta Farmakidesa (1784–1860) i Konstantina Ekonomosa (1780–1857).

B. Konstantin Ekonomos, protivnik autonomije Koje su sve muke zbog slobodne Gr~ke zadesile na{u bra}u koja su se na{la van dr`avnih granica? A vi tra`ite da ih ne zovemo ni Grcima ni bra}om, ve} stanovnicima Turske i podanicima onoga {to nazivate crkvom koja je u ropstvu! Vi tako otkidate (koliko god je to u va{oj mo}i) Gr~ku od Gr~ke i Grke jedne od drugih, dro-

77

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkve ne sme da umawi ili onemogu}i: slobodu savesti i versku toleranciju. Zakoni verske tolerancije su u svakom pogledu u nadle`nosti zakonodavnih skup{tina. Jezik pravoslavne vere u crkvama {irom zemqe zauvek }e biti rumunski.
Murgescu, str. 255-256

Dekret je izdao knez Aleksandar Joan Kuza (1859–1866) u vreme izbijawa sukoba sa Carigradskom patrijar{ijom zbog oduzimawa crkvenih dobara (1863). Dekret je bio prvi korak u stvarawu nacionalne pravoslavne crkve, nakon ~ega je usledilo progla{ewe autokefalnosti (1885) i progla{ewe Rumunske pravoslavne crkve za posebnu patrijar{iju (1925).

dr`avu bilo toliko va`no da ima zasebnu i nezavisnu crkvu? Kako dr`ava obezbe|uje kontrolu nad crkvom? Kakve je odnose Rumunska crkva zadr`ala sa Carigradskom patrijar{ijom? Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-15 i I-24.

? [ta misli{, za{to je za rumunsku

vere je iznad pojma nacije i katoli~ki sve{tenici, koji slu{aju naredbe iz Rima, odvra}aju qude od pobune. Najnapredniji me|u wima su se ograni~ili na to da na latinskom {tampaju pozive susednoj katoli~koj sili [Austrougarskoj] da se prestane s ugwetavawem. Ne treba se ~uditi {to i daqe postoji nesaglasje izme|u te dve vere [pravoslavne i katoli~ke]. Osmansko carstvo ne brine o obrazovawu hri{}ana, i to sa dobrim razlogom: ono ulogu prosve}ivawa ostavqa crkvi {to, prirodno, podrazumeva da sve{tenici u svom nau~avawu polaze od razli~itosti dveju crkava kao od osnove za sve daqe. Ishod takvog sistema je o~igledan i koban: pravoslavna deca od igumana, katoli~ka deca od fratara i muslimanska deca od uleme u~e samo da mrze jedna drugu, i to je ono u ~emu su, na kraju krajeva, jedino i uspe{na kad odrastu.
Yriarte

? izme|u verskog i nacionalnog iden-

Analiziraj kako je opisan odnos

II-20. Komentar francuskog novinara [arla Irijartea na stavove pravoslavnih i katoli~kih sve{tenika o odnosu izme|u vere i nacije u Bosni (1875–1876) Pravoslavni sve{tenici su veoma bliski sa qudima svoje vere i ne treba da se ~udimo {to su vo|e pokreta [misli se na ustanak u Bosni 1875. godine] uglavnom bili ti gr~ko-pravoslavni sve{tenici koji ne samo da su dali znak za po~etak bune ve} su i sami uzeli pu{ke u ruke i poveli svoj narod u borbu. Za te qude su vera i rasa ili nacija toliko sli~ni da je re~ „Srbin“ po~ela da zna~i isto {to i re~ „pravoslavac“. Katolici to vide druga~ije: za katoli~ke sve{tenike u Bosni pojam

titeta u katoli~koj i pravoslavnoj crkvi u Bosni. Da li se sla`e{ s mi{qewem da deca koja su odgajana iskqu~ivo u svojoj veri u~e samo da mrze jedna drugu? Kako bi se takve situacije mogle izbe}i? Kakva je bila uloga vere u nacionalnom pokretu u tvojoj zemqi?

II-21. Bugarski ustav iz 1879. o polo`aju Bugarske pravoslavne crkve ^lan 37. Dr`avna veroispovest u kne`evini Bugarskoj je pravoslavqe. ^lan 38. Bugarski knez i wegovi naslednici moraju biti pravoslavne vere, ali prvi izabrani bugarski knez mo`e, izuzetno, da zadr`i svoju prvobitnu veru. ^lan 39. Bugarska kne`evina u pogledu crkve ~ini nedeqivu celinu sa Bugarskom crkvom koja je podre|ena Svetom sinodu.

78

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sveti sinod je najvi{i duhovni autoritet u Bugarskoj crkvi, gde god on bio. U pitawima dogme i vere kne`evina iz istog razloga ostaje u jedinstvu sa Isto~nom crkvom.
KonstituciÔ, str. 6

vena pitawa? Ima li nekih odredaba koje se ti~u vere i crkve u ustavu koji je danas na snazi u tvojoj zemqi?

? Za{to se u ovom ustavu ure|uju i crk-

II-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o odnosu srpskog naroda i pravoslavne crkve (1890) O pravoslavnoj crkvi Prema tome jasno je za{to je pravoslavna crkva i narodna crkva. Za{to je te{we svezana i srasla s du{om kakvog naroda, koji je ispoveda, no {to to mo`e biti katoli~ka crkva. [...] Otuda se [nazivaju] srpska crkva, bugarska crkva, gr~ka crkva, ruska crkva. [...] Sve to ukupno uzev{i slovenska pravoslavna crkva, spojena je od po~etka sa narodima slavenskim, koji su joj ostali verni, sa~uvala tim narodima svojstva slavenska, karakterne crte i naravi koje su sad tek podesne da prihvate rezultate dana{weg napretka [...]

Suverenitet naroda [...] Narod srpski podigao je sam srpsku dr`avu, podigao je krvqu, trudom i umewem svojim i ona nosi na sebi pe~at wenog tvorca i potpuno je demokratska [...]. U svesti naroda da je sam kova~ svoje dr`ave po~iva i narodni suverenitet, narodna najvi{a vlast [...], vlast nad vlastima, vrhovna vlast nad svima vlastima, jemstvo je da narodni `ivot ne mo`e daleko zastraniti, da ustrojstva nenarodna, iako se kad-kad provuku kad narod takore}i spava, opet ne mogu korena uhvatiti i ostati dugo u `ivotu.
Pa{i}, str. 128-129, 137, 139

Nikola Pa{i} (1845–1926), jedan od vode}ih srpskih dr`avnika od kraja XIX veka pa sve do dvadesetih godina XX veka. Posle studija tehnike u{ao je u politiku i 1881. godine osnovao Narodnu radikalnu stranku. U nekoliko navrata bio predsednik vlade.

pisca ovog teksta? Kako on opravdava postoje}e odnose izme|u naroda i dr`ave? [ta misli{, {ta ga je navelo da napi{e ove redove?

? Kakva je uloga crkve po mi{qewu

IIg. Infrastruktura nacionalne dr`ave
II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naciju – primer Gr~ke (1841) Nema sumwe da raznovrsni zanati omogu}avaju naciji da bude sre}na. Bez industrije, nacija nikako ne mo`e da napreduje i pove}a svoju mo} na kopnu i moru; ako se ne uvedu raznovrsni na~ini proizvodwe, nacija }e morati da se osloni samo na prirodne resurse i ne}e mo}i da se razvija ni fizi~ki ni moralno [...] Drugim re~ima, nacija bez industrije zauvek }e biti siroma{na, zauvek }e u zajednici naroda ostati pasivna i bezna~ajna, objekt voqe ove ili one mo}nije nacije koja je oja~ala ne zahvaquju}i svojoj prirodnoj lepoti, ume-

79

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

renoj klimi ili plodnom tlu, ili pak svojoj brojnosti i prira{taju, ve} iskqu~ivo zahvaquju}i odr`avawu, {irewu i usavr{avawu trgovine i pojedinih privrednih grana. Stoga su i pre|a{we i dana{we mo}ne nacije postale prve me|u evropskim silama, i one su vrhunac svoje slave, veli~ajnosti i uzvi{enosti dosegle zahvaquju}i bogatstvu koje sti~u kroz industriju i spoqnu trgovinu.
S. B. „Aé âéoµçšávßáé“ [Industrije], dnevni list Aé¬v [Vek], 26. 2. 1841, br. 238 u: Psalidopoulos, str. 55

II-24. Uloga `eleznice u ja~awu nacionalne dr`ave – primer Rumunije (1879) U ovom poglavqu jo{ treba da ka`emo da je uticaj `eleznice na obi~aje, prirodu odnosa me|u pokrajinama i uve}awe bogatstva mnogo ve}i; mnogi se pitaju ho}e li uspeti da razbiju dragoceno nacionalno jedinstvo, da li je mogu} preokret koji bi `eleli, a nemaju dovoqno hrabrosti da to ka`u, a neki su ~ak spremni da `rtvuju budu}nost zemqe i suo~e se sa prezirom zgro`ene Evrope. Niko ne zanemaruje ~iwenicu da na obe strane Mil~ova, izuzev onih koji su iskreni i prijateqski nakloweni rumunskoj naciji, onih koji, na sre}u, ~ine ve}inu, ima i drugih koji `ale zbog jedinstvenosti Moldavo-Rumunije, kao i onih koji svoje mra~ne pretwe kriju pod velom nezavisnosti i liberalizma, poku{avaju}i da te svoje projekte ostvare zloupotrebom narodnog raspolo`ewa. Ipak, mo`emo potvrditi da }e, kada smawi razdaqinu me|u ~lanovima velike rumunske porodice, kada mudrom kombinacijom `elezni~kih taksi olak{a kru`ewe robe i qudi, `eleznica postati jedno od najva`nijih oru|a za slamawe pomenutih retrogradnih tendencija i efikasno doprineti ispuwewu velike `eqe rumunske nacije: ujediwewu svih delova stare Dakije.
Br¤tianu, str. 51-52

Koji se nacionalni argumenti koriste kako bi se qudi ubedili da mala zemqa mora da razvija industriju? [ta misli{, za{to su ekonomski argumenti povezani sa nacionalnim?

?

Sl. 5. Povezanost dr`avne privrede sa predstavama o naciji – prva nov~anica od 500 drahmi koju je izdala Nacionalna banka Gr~ke (1841)

Kathimerini, str. 4

Konstantin I. Bratijanu (1844–1910), vojni topograf, oficir general{taba, kasnije general i ~lan rumunske Akademije.

[ta sve vidi{ na ovoj nov~anici? [ta je zna~ewe svega toga? Za{to dr`ava mora da ima svoju valutu? Koji su crte`i i simboli na nov~anicama u tvojoj zemqi? [ta misli{, da li kovani novac i papirne nov~anice doprinose uobli~avawu nacije i predstava o naciji? Ako je tako, onda kako?

?

? @eleznica podsti~e modernizaciju
privrede, ali je i zna~ajno sredstvo u stvarawu nacije. [ta je za Bratijanua va`nije? Za{to? Kako se mo`e objasniti potreba za izgradwom `eleznice?

80

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-25. Mi{qewe bugarskog kneza Aleksandra Batenberga (1879–1886) o zna~aju `eleznice (1879–1881) Knez: „[kole i zakoni nisu toliko va`ni koliko je va`na `eleznica.“ Odlu~eno je da glavni grad bude Sofija zato {to va`an me|unarodni put Beograd – Istanbul prolazi kroz wu. Zimi je put preko balkanskih planina kroz Berkovicu ponekad potpuno neprohodan. Knez je pomenuo da se ne treba bojati da }e Austrijanci preko te `eleznice preuzeti od Bugara trgovinu. Knez: „Nije nam va`no ko }e da izgradi `elezni~ku prugu, va`no je da je dobijemo {to pre.“
Jirecek, str. 27

@elezni~ka stanica, vozovi, stranci, nepoznati jezici. Mogao se osetiti duh velikog i nepoznatog sveta, bio je to kratak susret sa svetom snova. A putovawe za Sofiju je bilo prava ekspedicija koja se pripremala danima...
Konstantinov, str. 19-20

stanica. Pogledaj wihovu arhitekturu.

? Prona|i neke slike `elezni~kih

II-27. Bugarski zakon o merama (1889) ^lan 1. Od sada }e osnovna jedinica mere za du`inu u Kne`evini Bugarskoj biti metar. [...] ^lan 6. Osnovna jedinica mere za zapreminu bi}e litar. [...] ^lan 7. Osnovna mera te`ine bi}e gram, tj. te`ina jednog kubnog centimetra destilovane vode u vakuumu na temperaturi od 4 stepena celzijusa. [...] Pretvarawe starih mera u nove i obrnuto A. Mere za du`inu I. Pretvarawe starih mera u nove ^lan 9. Gra|evinski ar{in duga~ak je 758 mm (0,758m) Jedan (kroja~ki) ar{in duga~ak je 680 mm (0,680m). Jedan lakat duga~ak je 650 mm (0,650m). [...] Op{te odredbe ^lan 13. Za mere koje se ti~u hrane ovaj zakon stupa na snagu 1. juna 1889, a za druge mere 1. januara 1892. [...] ^lan 16. Uvo|ewe novih mera u dr`avne institucije je obavezno od 1. januara 1889. Svi dr`avni slu`benici su obavezni da u zvani~nim dokumentima koriste nove mere. Svi gra|ani koji posluju sa dr`avnim institucijama tako|e su obavezni da izve{taje i prora~une koje podnose institucijama izraze u novim merama.
DÍr`aven vestnik, br. 7 od 19. januara 1889

vonastaloj dr`avi va`no da razvije `elezni~ku mre`u? Koji su rizici vezani za izgradwu `eleznice?

? Uporedi ova dva teksta. Za{to je no-

II-26. Opis bugarske `eleznice krajem XIX veka Za vreme turske vladavine izgra|ena `eleznica, koja je povezivala Jambol sa Jedrenom i Istanbulom, bila je u vlasni{tvu barona Hir{a [austrijskog Jevreja i milionera]. Vagoni su bili mali i podeqeni na kabine; kabine su imale vrata na obe strane, a ispred vrata su bile duga~ke drvene stepenice koje su koristili kondukteri. Oni su se uvek iznenada pojavqivali na vratima kupea kao igra~ke koje iska~u iz kutije; no}u su nosili male lampe na gas obe{ene oko vrata. @elezni~ki slu`benici su nosili strane uniforme, ve}ina su bili Jermeni ili Levantinci, i nisu govorili bugarski. Oznake na `elezni~kim stanicama su bile na francuskom, a vozovi su polazili nakon {to bi se zvono oglasilo tri puta. Svako putovawe za Kremenli je bilo veseo do`ivqaj pun neizvesnosti i novih zanimqivih stvari.

81

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

? Za{to me|u prve mere koje uvodi dr`ava spada i obaveza primene novih mernih jedinica? Poku{aj da prona|e{ ekonomske, socijalne i kulturne razloge za to. Misli{ li da se radi o sredstvu dr`avne kontrole?

[tampana razglednica na kojoj se reklamira kompanija za proizvodwu {iva}ih ma{ina Singer. [iva}e ma{ine su se u gr~koj {tampi reklamirale jo{ od 1884. godine, a {irom zemqe su po~ele da se koriste oko 1900. godine. Tada su i dobile ime „Olga“, u ~ast kraqice koja ih je poklawala siroma{nim devojkama i nevestama.

Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni simboli – reklama za {iva}e ma{ine (Gr~ka, kraj XIX veka)

Atina, zbirka Gr~kog kwi`evnog i istorijskog arhiva, Fotopoulos, str. 480

Analiziraj figure prikazane na woj, wihovu ode}u i ono {to ~ine. Za{to su nacionalni simboli kori{}eni u reklami? Na koji na~in reklamirawe mo`e doprineti ja~em identifikovawu sa vlastitom nacijom? Da li se preko reklama mogu {iriti stereotipi o etni~kim i verskim grupama? Da li se na taj na~in pove}ava razlika izme|u „nas“ i „wih“? Da li se danas na televizijskim i radio reklamama u tvojoj zemqi koriste istorijske li~nosti ili teme koje podsti~u nacionalnu identifikaciju? Da li su pripadnici drugih nacionalnih, etni~kih ili verskih grupa prikazani kao tipi~ni predstavnici svoje grupe ili kao neko s kim "mi" treba da se poredimo?

? Kratko prokomentari{i ovu sliku.

82

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IId. Stvarawe nacije
II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika, opaske Ivana Kukuqevi}a (1843) Znam ja da mi, koji smo ovdje sakupqeni, ve}inom ne znamo dobro na{ jezik i da se u cijeloj na{oj domovini lako daju na prste izbrojiti osobe obadvojega spola koje dobro znaju ~itati, pisati i govoriti materinskim jezikom. A {to je tomu uzrok nego to {to ga mi u javnom `ivotu i u poslovima nigdje ne upotrebqavamo i wime se samo toliko zabavqamo kao gizdavi gospodar sa svojim pla}enim slugom. Jo{ ne zna ve}ina na{eg naroda kakva je to slast i milina mo}i smjeti govoriti svojim priro|enim materinskim jezikom. To mo`e iskreno osjetiti samo onaj koji je du`e vremena morao stanovati i `ivjeti me|u tu|im narodima u tu|im dr`avama. Mi svoj jezik ~uvamo jo{ uvijek samo za dru`inu i za na{e kmetove.
Wein, str. 541

II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s nacijom – mi{qewe Slovenaca (1861) Idu}i kroz zamak, de~ak je nai{ao na dvojicu, sli~no odevenih, koji su se prepirali i gurali jedan drugog; jednog od wih nije razumeo, dok je drugi govorio jezikom koji mu je bio poznat, a i lice tog drugog mu se u~inilo nekako blisko; stoga mu je pritekao u pomo}, jer on svakako jeste bio wegov sunarodnik. De~ak je sunarodnika i zemqaka prepoznao po govoru i po tome bi ga uvek prepoznao i me|u stotinama qudi koji su svi isto ili razli~ito odeveni. Jezik je najboqi znak po kom se mo`e odrediti ko pripada kojoj naciji; onaj ko jo{ od detiwstva govori tvojim jezikom, taj pripada tvojoj naciji. I {ta je onda zapravo nacija? Posle svega {to je nau~io lutaju}i svetom, de~ak voli sve narode i svi su mu qudi dragi, a voli da prilazi onima koji su iz wegove domovine: onima koji imaju iste obi~aje i manire kakvi su i u wegovom domu; ~ak i kada su druga~ije odeveni, on ih mo`e prepoznati po govoru, po wihovom nare~ju. Svi koje razume, ~ije su re~i bliske wegovom srcu, svi su oni deo wegove nacije.

Sve dok je tokom tridesetih godina XIX veka nije zapqusnuo talas nacionalizma, u Hrvatskoj (i Transilvaniji) je latinski bio zvani~ni jezik. Ma|arska vlada je poku{ala da u ma|arske {kole i institucije uvede ma|arski umesto latinskog. Ra{irena je bila i upotreba nema~kog. Ipak, hrvatski reformatori su `eleli da se za zvani~ni jezik proglasi hrvatski, i to su uspeli da izdejstvuju 1847. godine. U znaku te borbe Ivan Kukuqevi} (1816–1889), pisac, istori~ar i politi~ar, jedan od vode}ih hrvatskih reformatora – obratio se hrvatskom Saboru, kao wegov ~lan, prvi put na hrvatskom 1843. godine.

^lanak [ta je nacija? A {ta je slovena~ka nacija? napisao je Ivan Macun, u~iteq i istori~ar kwi`evnosti koji je u formi pri~e opisao do`ivqaje de~aka koji putuje po svojoj zemqi i poku{ava da otkrije ko su wegovi sunarodnici. Pri~a je objavqena 1861. godine u qubqanskim novinama Novice (Novosti).

za {iru upotrebu hrvatskog jezika? Kukuqevi} je bio plemi} – da li se to vidi iz ovog teksta? Za{to Kukuqevi} tvrdi da samo mali broj qudi govori materwim jezikom, ako tim jezikom govore svi kmetovi (koji nisu malobrojni)?

? Na koji se na~in Kukuqevi} zala`e

? [ta misli{ o tome {to pisac nagla{ava zna~aj jezika za nacionalni identitet? Mogu li qudi koji govore razli~itim jezicima pripadati istom narodu? Nevedi primer.

83

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

II-30. O zna~aju jezika za identitet Rumuna, iz pera Titu Majoreskua (1866) Moderni narod mora `iveti u nacionalnoj dr`avi i mora imati nacionalni jezik i kwi`evnost. [...] Svaki Rumun zna da je Rumun, i {ta god radio, on se mora truditi da se na neki na~in nadove`e, posredno ili neposredno, na latinsku tradiciju iz koje je iznikao wegov duhovni svet. Do sada je ova istina, sasvim opravdano, prakti~ne posledice imala pre svega na na{ jezik i kwi`evnost. Jezik je Rumunima najdragoceniji podsetnik na latinske pretke, a danas ih podse}a na jo{ jednu starinu, i uvek ih je samo on vodio pravim putem, i jedino zahvaquju}i wemu nisu lutali i utapali se u talasima doseqenika koji su plavili Trajanovu Dakiju.
Maiorescu, I, str. 277

i Slavonije (...) nikada nije sa svoje krivwe zaostao ni u kojem obrazovawu duha ~ovje~anskog. Povijest wegova ka`e mnogoga junaka, to na kopqu, to na peru, to na svakom radu uma i srca. Nu ta povijest `alibo`e ka`e i uzroke, s kojih se na{ narod danas ne mo`e takmiti s drugim narodima, sretnijima u znanostima koje su dana{weg vijeka – ve}a nego li ikada – glavna poluga svakoj dr`avi. Sabor je ovaj osvjedo~en, da je na{ narod u svom znanstvenom i kwi`evnom razvitku (...) dospio dotle, da mu nastaje du`nost: pobrinuti se za najvi{e kwi`evno i znanstveno sudi{te: to je pak akademija, bez koje ne mogu znanosti napredovati kriti~no, a po tom niti uspje{no.
Laszowsky, str. 127

? trebu da se osnuje akademija? Kako
se u ovom pismu obja{wava zadatak akademije? Da li dana{wi akademici predstavqaju kwi`evnu i nau~nu elitu ili je wihov ugled s vremenom opao, u pore|ewu sa XIX vekom?

Na koji na~in Sabor obrazla`e po-

Titu Majoresku (1840–1917), kwi`evni kriti~ar, esteta, univerzitetski profesor, politi~ar (zamenik ministra, ministar, premijer), istaknuti ~lan dru{tva „Junimea“. Doktorirao filozofiju u Gisenu, a prava diplomirao u Parizu. Kao rumunski premijer bio predsedavaju}i na Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu (1913).

Sl. 7. Nacionalno pozori{te u Bukure{tu – razglednica (kraj HIH veka)

? jezika i identiteta? [ta ti o tome
misli{?

Kako pisac obja{wava odnos izme|u

II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi Josifu za osnivawe Ju`noslovenske akademije nauka i umetnosti (1867) Va{e c. kr. Apo{tolsko Veli~anstvo, kraqu i gospodaru na{ premilostivi! Narod trojedne kraqevine Dalmacije, Hrvatske

84

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

? Kako obja{wava{ to {to se glavne dr`avne institucije zovu „nacionalne“? Zna{ li za jo{ neke institucije koje se nazivaju „nacionalnim“?
II-32. Zna~aj jezika i kwi`evnosti u razvoju nacija – izvod iz statuta Dru{tva za objavqivawe dela albanske kwi`evnosti (1879) Nacija je prosve}ena i civilizovana zahvaquju}i azbuci svog jezika. A svaka nacija koja nema pismo i azbuku za svoj jezik jeste varvarska i jo{ u mraku.
Myzyri, str. 40

misle da je za naciju va`no da ima svoj jezik i kwi`evnost?

? Za{to sastavqa~i ovog statuta

II-33. Pismo makedonskih studenata u Sankt Peterburgu o makedonskom kwi`evnom jeziku (1902) Postavqa se pitawe: kada ve} postoje srpski i bugarski kwi`evni jezik, da li je potrebno stvarati i poseban makedonski kwi`evni jezik? Za to postoje dva razloga: 1. kada je po~etkom XIX veka stvoren srpski kwi`evni jezik, nije se obra}ala pa`wa na govor isto~ne Srbije, zapadne Bugarske i Makedonije, tako da progla{ewem hercegova~kog govora za kwi`evni jezik nisu zadovoqene potrebe isto~ne Srbije, zapadne Bugarske i Makedonije. Kada je nastao bugarski kwi`evni jezik, tako {to je za wegovu osnovu prihva}en isto~nobugarski dijalekt, dijalektima isto~ne Srbije, zapadne Bugarske i Makedonije tako|e nije posve}eno dovoqno pa`we. Parcijalnost procesa stvarawa bugarskog i srpskog kwi`evnog jezika samo je pomogla podeli balkanskih Slovena na dva

tabora koja se me|usobno bore i takmi~e upravo u vezi s onim {to su zajedni~ke karakteristike i srpskog i bugarskog jezika. S druge strane, da je u procesu stvarawa ovog ili onog nacionalnog jezika jedan od balkanskih dijalekata uzdignut na rang zajedni~kog kwi`evnog jezika, onda bi sukob Slovena sa razli~itih delova Balkanskog poluostrva bio izbegnut i ~itav bi Balkan bio ujediwen u jednu nacionalno-kulturnu celinu. Mi smatramo da su makedonski dijalekti, koje Bugari smatraju bugarskim a Srbi srpskim, zapravo neka sredina koja bi mogla poslu`iti kao vezivno tkivo za danas me|usobno neprijateqski nastrojene Bugarsku i Srbiju. Drugi razlog za uzdizawe jednog makedonskog dijalekta na nivo kwi`evnog jezika jeste nu`nost da se uklone bugarske i srpske pretenzije na Makedoniju, da se ukine nacionalna propaganda koja demorali{e makedonski `ivaq, da u Makedoniji do|e do ujediwewa Slovena koji bi onda nadaqe imali kqu~nu ulogu u politi~koj istoriji Makedonije [...].
Makedonium, str. 56

autori misle o nu`nosti stvarawa kwi`evnog makedonskog jezika? [ta misli{, {ta zapravo zna~i stvarawe kwi`evnog jezika?

? Koji je ciq ovog teksta? [ta wegovi

II-34. Planovi da se pobude nacionalna ose}awa Rumuna u Transilvaniji – pismo dr Drageskua upu}eno Emiliji Raciju (1874) [...] Narodu kao {to je rumunski ne pristaje uloga prosjaka. Na{i preci su davali i uzimali: mi ne mo`emo da prosimo! Treba vi{e da mislite na seqake i `ene. Preporod po~iwe s wima. Od `ena napravite majke, dobre supruge i dobre Rumunke, a seqake pretvorite u qude koji }e imati svest o sopstvenom dostojanstvu, svojim
85

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

pravima i du`nostima – tek tada }e biti u~iwen najte`i i najva`niji korak ka napretku i spasewu. Uz wihovu pomo} mo}i }ete da napravite sve: {kole, prepisku, konferencije, jer oni su sredstvo. [...]
Lungu, str. 141-142

Koji su, po mi{qewu pisca ovog teksta, na~ini da se u Transilvaniji oja~aju rumunska nacionalna ose}awa? [ta misli{, za{to je naglasak stavqen na `ene i seqake? Kakva je uloga namewena `enama?

?

II-35. Plan za konsolidovawe albanskog nacionalnog pokreta – pismo novinara Faika Konice baronu Goluhovskom (Brisel, 1897) A. Pod jedan. Ciqevi kojima treba te`iti i koje treba ostvariti: 1. Razvoj albanskog nacionalnog ose}awa, pra}en jasnom sve{}u o svemu {to nas su{tinski razlikuje od Turaka. [...] 3. Raditi tako da svi Albanci, u okviru zakona i po{tovawa vlasti, razumeju na koji na~in treba da usmere `equ za privrednim i intelektualnim napretkom koji }e, kao deo prate}ih okolnosti, ubrzati re{avawe „isto~nog pitawa“. B. Pod dva. Sredstva koja treba koristiti: a. Novine koje }e na toskijskom, gegijskom18 i francuskom objavqivati narodne pesme, istorijske hronike, patriotske poeme, tekstove o privrednim temama i politi~ke komentare u vidu vesti, {to sve ne}e nekim neprijateqskim stavovima izazivati podozrewe Porte, niti pak laskavim porukama podsticati naklonost kod Albanaca... b. Dva ili tri puta godi{we {tampati jednostavne male dvojezi~ne pamflete, na

kojima }e kroz pitawa i odgovore koji nadilaze teku}a politi~ka pitawa biti podsticana nacionalna ose}awa [...]. v. [kole: one moraju biti centar na{eg interesovawa, tim pre {to Albanci svim srcem `ele da se one otvore; me|utim, nema ni prave inicijative da se to u~ini, a nema ni dovoqno u~iteqa. Stoga je neophodno da se iz svih mesta gde su {kole potrebne turskoj vlasti po{aqu dopisi. g. Veroispovest: prijateqski odnosi se moraju uspostaviti sa svim verama, naro~ito sa bekta{ijama [muslimanski verski red], ~iji uticaj u ovom trenutku mo`e biti od koristi; s obzirom na mogu}i razvoj stvari u budu}nosti, treba se u potpunosti okrenuti uspostavqawu verske autonomije. V. Dozvolite da u zakqu~ku ponovim kako sve na{e aktivnosti i svi poduhvati moraju biti pro`eti ovim dvema zamislima: ne treba stvarati partiju, ve} svi mi treba da se zalo`imo za jedan ciq; novine (~asopisi), udru`ewa, {kole, propaganda – sve to mora nositi pe~at spontanog pokreta u kojem nas ranije veze, prijateqstva i simpatije ni na koji na~in ne smeju obeshrabrivati.
Konitza 1993, str. 14-15

Faik Konica (1875–1842), jedna od vode}ih li~nosti albanske kulture u prvoj polovini XX veka. Posle studija u Di`onu i Parizu, odlazi 1897. u Brisel, gde je izdavao albanske novine Albania. Za te novine bila mu je potrebna finansijska podr{ka Austrougarske, koju je i dobio nakon molbe upu}ene tada{wem austrougarskom ministru spoqnih poslova grofu Agenoru Goluhovskom.

? lo`ena za ja~awe albanskog identiteta.

Analiziraj sredstva koja su pred-

18

Toskijski i gegijski su glavni dijalekti albanskog jezika.

86

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-36. Uputstva za predavawe istorije u Gr~koj (1881)
Ciq predmeta istorija Gr~ke u osnovnoj {koli nije da u~enici zapamte istorijske doga|aje, datume i istorijske li~nosti, ili da pro{ire svoja op{ta znawa o istoriji; ciq je, s jedne strane, moralno vaspitawe dece, bu|ewe istorijske svesti, kao i stvarawe dostojnih pripadnika ove slavne nacije, a s druge strane, sistematizacija istorijskog znawa koje se podu~ava u okviru drugih {kolskih predmeta i podsticawe da se to znawe usvoji. Kada shvate veli~inu i slavu svojih predaka, koji su posta-

li veliki zbog toga {to su se pridr`avali zakona, istrajno radili, bili hrabri i ~iste du{e, te stoga prezirali materijalna dobra i prkosili smrti, bore}i se za slobodu i vr{e}i svoju du`nost, du{e mladih Grka }e biti ispuwene divqewem, `eqom da slede wihov primer i nastave slavni `ivot svoje nacije.
Koulouri, str. 263

? Analiziraj ovaj tekst i objasni koji
su ciqevi podu~avawa istorije. [ta misli{ o svrsi prou~avawa istorije danas?

Sl. 8. Deca odevena u istorijske no{we (Gr~ka, oko 1875)

? Da li {kolske sve~anosti slu`e samo za razonodu ili su sredstvo u~ewa i sredstvo kojim se ja~a nacionalni identitet?
Fotopoulos, str. 259

II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj nacionalni sport (1898) Gospodin Haret,19 ministar sporta, u `eqi da podstakne bavqewe fizi~kim ve`bama
19

u na{oj zemqi inicirao je takmi~ewa bukure{tanskih sredwih {kola povodom 10. maja. U~enici su se takmi~ili u „oini“20, a pobednici su dobili po~asni pehar koji pripada {koli sve do naredne godine,

Spiru C. Haret (1851–1912) doktorirao je matematiku u Parizu. Kad se vratio u Rumuniju, radio je kao univerzitetski profesor, zatim kao visoki slu`benik zadu`en za obrazovawe i u tri navrata kao ministar vera i obrazovawa. Predstavqa simbol nastojawa da se oko 1900. godine modernizuje obrazovawe u Rumuniji. 20 Oina se smatra rumunskom nacionalnom igrom. Sli~an je bejzbolu, igraju dva tima od po 12 igra~a, svaki na poqu od 80 sa 50 metara. Lopta je pre~nika 6-9 cm, a palica je duga~ka do 95 cm. Iako se smatra nacionalnom igrom, veoma malo qudi se wome aktivno bavi i poznaje pravila.

87

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

kada }e se, na isti dan, ponovo organizovati isto takmi~ewe. Sklonost gospodina ministra da propagira fizi~ko ve`bawe kroz takmi~ewe u na{im izvornim sportovima po svemu je dobrodo{la: a) zato {to }e mladi qudi opet videti takmi~ewa, pa i sami u wima u~estvovati u na{im sportovima kojima je donedavno pretio nestanak; b) zato {to }e ti sportovi, u kombinaciji s usvajawem dobrog sistema gimnasti~kih ve`bi, pru`iti pravo telesno vaspitawe, nacionalno i patriotsko, vaspitawe koje je zaista neophodno zemqi koja `eli da, zarad svojih sinova, bude sna`na, ugledna i da izaziva strahopo{tovawe.
Ionescu, str. 1106

na? Razgovarajte o tome kako je ona vizuelno i simboli~ki povezana sa de~acima koji mar{iraju. Koji su simboli i kakva su grafi~ka re{ewa diploma koje se danas dodequju u tvojoj zemqi? A u vreme izme|u dva rata?

? Kako je ovde Rumunija predstavqe-

II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju vojne obaveze za stvarawe nacije (1928) Smatram da vojska, kao obrazovni faktor, predstavqa najvi{u vrednost. Ovoj zemqi je iznad svega potrebno obrazovawe, i mu{karci koji su pozvani da slu`e vojsku vrati}e se ku}i sa {irim pogledima na svet. Morate razumeti da prose~an Albanac ne zna ni{ta o tome kojoj naciji pripada. Wemu je vrhovni autoritet uvek bio vo|a plemena, bej, i stoga ga treba postepeno u~iti da svoju lokalnu lojalnost, ina~e po sebi hvale vrednu, preusmeri na centralnu vlast. On zapravo treba da nau~i da je ne samo pripadnik plemena nego isto tako i gra|anin dr`ave.
Fischer, str. 23

? sport smatrao, ili se jo{ uvek smatra, nacionalnim sportom? [ta misli{, za{to je krajem XIX veka bilo onih koji su smatrali da je potreban „nacionalni sport“? ^emu su ti qudi te`ili? Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom takmi~ewu sredwo{kolaca u organizaciji lista „Gazet Sporturilor“ (Rumunija izme|u dva rata)

Zna{ li da li se u tvojoj zemqi neki

Ahmed Zogu (1895–1961), najve}i albanski dr`avnik u me|uratnom periodu, predsednik dr`ave od 1925. do 1928, i albanski kraq Zogu I od 1928. do 1939. godine.

ACIME, 37/2000

Pobednicima je lovorov venac na glavu stavqala devojka obu~ena u tradicionalnu narodnu no{wu, koja je trebalo da simbolizuje Rumuniju.

Zogua: uloga obaveznog vojnog roka u pove}awu odbrambene mo}i zemqe, ili pak wegova uloga u obrazovawu nacionalnog identiteta mladih Albanaca? [ta misli{, da li je obaveza slu`ewa vojnog roka podobno sredstvo za postizawe tih ciqeva? Kakvi su stavovi prema slu`ewu vojske u dru{tvu u kojem ti `ivi{?

? [ta je zna~ajnije u viziji kraqa

88

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao vojnik (1916)

jezika (arapskog i persijskog); (3) u~e i matematiku, prirodne nauke i strane (evropske) jezike, koji }e im biti od pomo}i u daqem prou~avawu tih nauka, kao i gimnastiku i zanatske ve{tine. To pokazuje da na{e obrazovawe ima tri ciqa: turkizam, islamizam i modernizam. Nijedan turski roditeq ne}e dozvoliti da wegovo dete ne nau~i turski jezik, ili da ne upozna tursku istoriju. Ali on `eli i da wegovo dete bude moderno obrazovano, osim {to je obrazovano kao Tur~in i musliman. Stoga se ~ini da za nas potpuno obrazovawe obuhvata tri stvari: tursko obrazovawe, islamsko obrazovawe i moderno obrazovawe. [...] Ova tri aspekta obrazovawa treba uzajamno da se podupiru i dopuwuju. Ali, ukoliko ne odredimo funkciju svakog od wih i ne ograni~imo wihove sfere na razuman na~in, ne prenagla{avaju}i nijedno, onda se mo`e dogoditi da oni jedni drugima protivre~e, pa ~ak i da budu me|usobno nespojivi.
Vucinich, str. 157-159

Zija Gokalp (1876–1924), vode}a li~nost mladoturskog pokreta i glavni ideolog turskog nacionalizma.

~aci obla~e u vojni~ke uniforme? [ta misli{, da li je u pitawu samo moda ili to ima neko dru{tveno i pedago{ko zna~ewe?

? Kako obja{wava{ obi~aj da se de-

? [ta misli{ o pi{~evoj `eqi da
napravi ravnote`u izme|u tri tipa obrazovawa? Da li je bilo prakti~no da se sve te vrste obrazovawa uvedu u osnovnu {kolu? Kakva je bila situacija u tvojoj zemqi po~etkom HH veka? A danas?

II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema shvatawu Zije Gokalpa (1914) Ako pogledate nastavni program u turskim {kolama, vide}ete da se deca podu~avaju iz tri oblasti: (1) u~e jezik, kwi`evnost i istoriju, {to su zapravo turski jezik, turska kwi`evnost i turska istorija; (2) u~e Kuran, zatim ~itawe tekstova Kurana u pravilnom ritmu i s pravilnim izgovorom, katehizam, istoriju islama i islamskih

III-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu politiku po pitawu istorije i jezika (privatni dnevnik, 1932. godina)
17. jul 1932. Mustafa Kemal je organizovao istorijski kongres u Ankari. [...] Govore gluposti,
89

URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

tvrde da je ~itav svet turski. [...] Osam godina je Mustafa Kemal predstavqan kao genije za vojnu teoriju, kao genije za politiku, kao genije za poqoprivredu i tako daqe. Sada on `eli da od sebe napravi velikog istori~ara. [...] Svrha ovog kongresa je slede}a: Mustafa Kemal otkriva do sada nepoznate stvari u istorijskoj nauci, nudi novu teoriju istorije i postaje veliki istori~ar, genije za istoriju. ^oveka mora biti stid kada vidi da neko poku{ava da u~ini ne{to tako sme{no. [...] U kwizi koju je objavio, strelicama je obele`io sve zemqe koje je Turska osvojila. Nema nijednog jedinog mesta do kog Turci nisu stigli. On Grke progla{ava za Turke zbog re~i „ege“, a Irci su zapravo Turci zbog jednog sloga (Ir). Kakva glupost, kakvo neznawe, kakva sramota! Zaboravio je nesre}ni Iran [...] Ako dr`ave postaju turske samo zato {to imaju „ir“, {ta onda nije u redu sa Iranom? I on ima „ir“. Da, nije mogu}e da je toliko glupo. [...] Tako je Gazi rekao Junus Nadiju da u re~niku {ejh Sulejmana ^agataja postoji re~ „kilturmak“ i da treba samo ukloniti sufiks „mak“ i dobije se re~ „kiltur“ koja je izvorna frana~ka re~ za kulturu. Oni su od nas uzeli tu re~. O, zemqo otvori se i progutaj me! Da li da pla~em ili da se smejem? Kada ~itam ove izmi{qotine, onda je sramota mene, koji sam u Parizu. Taj „kilturmak“ je, naravno, ni{ta drugo do „getirmek“ (doneti). Gde je tu kultura? [...] 8. septembar 1932. U dana{wem izdawu Milijeta21 stoji da Mustafa Kemal ide na skup lingvista u dvorac Dolmabah~e. Bo`e, smiluj se na na{ jezik. [...] Ko zna {ta }e sada izmisliti. [...] Pitawe jezika }e postati jo{ slo`enije. Bi}e te{ko napraviti novu ~istku. Bilo bi

mnogo boqe da to nije ni poku{avao. Zaista ne znam {ta mu sve to treba. U roku od dve godine je postao istori~ar. Objavio je istoriju Turske koja je puna wegovih izmi{qotina, i sada to mora da se u~i u {kolama. Jadna turska deca koja na to gube vreme! A sada je odjednom postao i filolog.
Nur, III, str. 547

Jezik i istorija su bili od kqu~nog zna~aja za Ataturkovu politiku negovawa nacionalizma. [ta misli{ o preterivawima koje u svom privatnom dnevniku kritikuje jedan wegov intelektualni suparnik? Da li bi takva kritika imala efekta da je izre~ena javno? Da li zna{ za sli~ne slu~ajeve u tvojoj zemqi?

?

III-41. Mahmud Esad Bozkurt o nacionalisti~koj su{tini „Ataturkove revolucije“
Dr`avne poslove u novoj Republici Turskoj vodi}e iskqu~ivo Turci. Nemamo poverewa u one koji nisu Turci. Ataturkovu revoluciju karakteri{e ponajpre turski nacionalizam i prenagla{avawe turskog porekla. To je princip koji je izbrisao pro{lost. To je princip koji je uveo modernost. ^itava turska revolucija i sve {to je ona u~inila zasnovano je na tom principu. Svako, pa i najmawe odstupawe od wega isto je {to i nazadovawe i zna~i smrt.
Bozkurt, str. 354-355

Mahmud Esad Bozkurt je bio ministar unutra{wih poslova u vreme Ataturka. Jedan je od prvih ideologa koji je sistemati~no predstavio „kemalizam“ kao zaokru`enu doktrinu.

Uporedi tekstove II-34, II-35, II-36, II-37, II-38 i II-39, kao i slike 8, 9 i 10; koja su se sredstva koristila za formirawe i odr`avawe zajedni~kog identiteta u novim nacionalnim dr`avama u jugoisto~noj Evropi?
21

? Op{te pitawe:

Misli se na novine pod tim nazivom.

90

TRE]E POGLAVQE Nacionalne ideologije

Kultura je od kqu~nog zna~aja za napredak i ja~awe nacije. To su elite nacionalnih dr`ava jugoisto~ne Evrope shvatile i mnogo su truda ulo`ile da na svaki kulturni proizvod utisnu nacionalni pe~at. Nacionalizacija kulture obuhvata ne samo sistematsko promi{qawe o naciji, razvoju nacionalnih slika o sebi samima i stereotipa ve} i primenu raznih nacionalnih simbola. U ovom poglavqu }emo se baviti samo nekima od wih. Zastava, grb i himna su obele`ja dr`avnosti, a gra|ani se u~e da se s tim simbolima poistove}uju. Tokom vremena, svaka je dr`ava po~ela da slavi jedan ili vi{e nacionalnih praznika koji predstavqaju najve}e nacionalne doga|aje. Istorija se pokazala kao nepresu{ni izvor simbola i heroja. Intelektualci i politi~ari su prisvojili razli~ite istorijske trenutke i li~nosti i iskoristili ih za to da pro{lost predstave u skladu s vlastitim trenutnim interesima i zamislima. Ve}ina nacionalnih heroja dolazi iz daleke pro{losti, ali ima i onih koji pripadaju savremenosti. Wihova je uloga da u doba mira podstaknu ose}awe nacionalnog ponosa, a u vreme rata da ja~aju koheziju i posve}enost nacionalnim ciqevima. Od kraja XIX veka svaka evropska nacija je imala makar jednog nacionalnog pesnika, jednog nacionalnog slikara ili vajara i, naravno, nacionalnu narodnu kulturu koja obuhvata narodnu kwi`evnost i narodne no{we. Kulinarstvo i sport tako|e su kori{}eni za ja~awe nacionalnog jedinstva i ponosa kod gra|ana. Odnosi me|u nacijama nisu bili ograni~eni samo na simboli~ko nadmetawe. Politi~ki sukobi su ~esto izbijali u modernoj Evropi, kao i u jugoisto~noj Evropi koja, zbog svojih nestabilnih dr`ava i mnogobrojnih teritorijalnih pretenzija nije bila izuzetak. Stoga je priprema za rat bila jedan od kqu~nih ciqeva nacionalne ideologije. Nacionalni panteoni su bili puni politi~kih vo|a i ratnih heroja. Pa`wa nije posve}ivana samo odraslim mu{karcima, ve} i `enama i deci koji su na{li svoje mesto u borbi za nacionalne ciqeve. @ene i deca su posmatrani kao nevini i nesebi~ni, te je wihovo ukqu~ivawe u borbu za ostvarewe nacionalnih ciqeva delovalo kao kqu~ni dokaz da ti ciqevi, kao i ~itava nacionalna borba, jesu opravdani i vredni. @ene kao majke i vaspita~ice dece, i deca kao budu}i gra|ani i vojnici, tako su dobili veliki zna~aj u {irewu uverewa da je budu}nost nacije svetla i sigurna.

IIIa. [ta je nacija?
III-1. Prava i obaveze rumunske nacije, po shvatawu pesnika i politi~ara Dimitrija Bolintineanua (1869) Rumuni su nacija; nacija je narod i sve klase koje ga ~ine i zajedno `ive po istim zakonima i obi~ajima i govore istim jezikom. Svaka nacija ima karakter po kojem se razlikuje od svih drugih. Kao {to pojedinac ima prava i du`nosti u dru{tvu u kojem `ivi, tako i nacija ima prava i du`nosti prema samoj sebi i drugim nacijama; wena prava su zapravo wene du`nosti. Najuzvi{enije pravo nacije je weno pravo da upravqa sobom na na~in koji sama odabere, i da se odr`i; nacija uvek ima pravo, oslawaju}i se na vlastite snage, da odbije svaku vrstu napada spoqa; weno tre}e pravo je pravo da slobodno i u potpunosti razvije svoje sposobnosti, sve dok

91

NACIONALNE IDEOLOGIJE

wihova primena ne {teti interesima drugih nacija. Prva du`nost nacija, to jest jedne nacije u odnosu na sve ostale, du`nost u kojoj se sa`imaju sve ostale wene du`nosti, jeste du`nost da se weni pripadnici me|usobno vole i poma`u...
Bolintineanu, II, str. 501

Dimitrije Bolintineanu (1819-1872), rumunski pesnik, pisac i politi~ar. Ro|en u vla{koj porodici poreklom iz Makedonije, u~estvovao je u vla{kom revolucionarnom pokretu ~etrdetesetih godina XIX veka, bio ~lan privremene vlade i pokrenuo novine Puporul Suveran (Suvereni narod). U nekoliko navrata 1863. i 1864. godine bio je ministar spoqnih poslova i ministar vera i obrazovawa.

ovog teksta, odre|uju jednu naciju? Uporedi to s definicijom re~i „nacija“ koju }e{ na}i u re~niku. Koja su, po mi{qewu autora, najva`nija prava jedne nacije?

? Koji elementi, po mi{qewu autora

III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jednom srpskom uxbeniku (1870) Svaki ~as ~itam u novinama, u kwigama, i svaki dan se ~uje u razgovoru ime narod, i svaki ~as nam vaqa pomenuti, da smo i mi narod, i da se zovemo srpski narod. Za to, kad su jednom prilikom u ku}i Radosavqevoj spomenute te re~i srpski narod, upita ga wegov sin, {ta je to narod, {ta su to Srbi? I o tome su se posle toga ovako razgovarali. Otac: Zna{ li ti, sinko, kazati mi {ta je to porodica? Sin: Znam, o~e! Porodica zovu se deca sa svojim ocem i materom. Otac: A kad otac ima bra}e, a mati sestara, pa oni opet imaju svoje dece – nije li i to porodica? Sin: Jeste, o~e, i to. Sve je to zajedno

porodica. [...] Otac: E, to je ono {to mi treba, da ti ka`em {ta je to narod. Hiqadama i hiqadama onakih porodica kao {to smo ih videli, rasute su na daleko i na {iroko po brdima i dolovima, oko reka i pokraj mora, po dobrim i po lo{im zemqama na celoj zemqi na{oj. Sva ta grdna gomila qudi ne govori sve jednim jezikom da bi se razumela. S toga su svi qudi ovoga sveta podeqeni na gomilice koja se svaka svojim na~inom razumevaju, svaka svoj jezik govore. Dakle koliko god ima tih gomila koje govore tako da se s drugom gomilom ne mogu razumeti, one se zovu narodom. [...] Otac: Narodi se poznaju po jeziku. Koliko god hiqada porodica govore jedan jezik i razumeju se, one ~ine narod. Na primer, kad ti odavde po|e{, mo`e{ znati lako dokle se prostire narod u kome smo i mi. Idi na sever, na zapad, na istok i jug, pa kud god bude{ putovao, dokle god ~uje{ da se ovako govori kao kod nas, ili da ih ti mo`e{ lepo razumeti, to je sve jedan narod. Ali ima jo{ ne{to ~ime se odlikuje narod. Da ti, na primer, po|e{ daleko odavde, video bi dosta qudi koji ne samo ne govore na{ jezik, nego i ne ponose se Milo{em Obili}em, ne pevaju Kraqevi}a Marka, ne slave na{ih slava, ne idu crkvama na sabore, ne `ale za Kosovom na{im. ^esto i ne znaju nikako za to. Qudi dakle koji govore jedan jezik, koji veruju u jedan ponos narodni i svud se jedan drugog se}aju, koji imaju jedne iste obi~aje, zovu se narod. Sin: I takih naroda ima dosta na zemqi, je li, o~e! Otac: Dosta, sinko! I svaki ima svoje ime. ^im narod – tim jezik; ~im jezik – tim ime! Koji ovaj na{ jezik govore zovu se Srbi, a drugih ima nebrojeno. Blizu su nama: Bugari, Rumuni ili Vlasi, Maxari, Slovenci, Talijanci, Nemci i tako ih ima vrlo mnogo na ovoj zemqi na{oj. Sin: To, o~e, svaki narod ima svoje ime onako kao svaki ~ovek.[...]

92

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Pa posle, kad su vi{e naroda ovako u srodstvu po jeziku i obi~ajima, kao {to ti govorim za nas, Bugare, Slovence, ^ehe, Poqake, Ruse i jo{ dva tri, onda se oni smatraju kao jedna porodica, jedno veliko pleme. To pleme i srodstvo u kom smo mi, zove se pleme slovensko. A od toga plemena slovenskoga, mi (Srbi i Hrvati), Bugari i Slovenci, zovemo se ju`nim Slovenima ili Jugoslovenima, za to {to mi `ivimo na jugu, a ostali su Sloveni na sever i istok od nas.
Srpska, I, str. 9-17

III-4. Poimawe nacije kod Mustafe Kemal-pa{e A. Zna~aj religije tokom rata (1920) Op{ti princip je slede}i: razli~iti poklonici islama koji `ive u podru~jima unutar na{ih nacionalnih granica jesu zaista na{a bra}a koja me|usobno po{tuju etni~ka, regionalna i eti~ka prava. Stoga mi ne `elimo da u~inimo bilo {ta protiv `eqa tih qudi. Ukoliko smo u ne{to potpuno uvereni, onda smo uvereni u to da u okvirima na{ih nacionalnih granica Kurdi, Turci, Lazi, Kirgizi i tako daqe, svi ti islamski elementi, imaju zajedni~ke interese i odlu~ni su da delaju zajedno. I mi isto tako gledamo na stvari. Sr~ano se zala`emo za bratsko i versko jedinstvo. Stoga nikada nemojte sumwati [...] da Laz ili Kurd ne}e glasati za na{u stvar kada se od wega to zatra`i [...]
Ozturk, str. 196-197

obja{wewu u ovom uxbeniku? Koji su specifi~ni elementi srpskog nacionalnog identiteta? Koji su glavni edukativni ciqevi ovog teksta? [ta misli{ o ovde ponu|enom obja{wewu? Uporedi to sa dana{wim definicijama koje se mogu na}i u nastavnim programima za gra|ansko obrazovawe. III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu (1923) [ta je, dakle, nacija? [ta nas to povezuje ja~e od rasnih, etni~kih, geografskih, politi~kih sila, pa ~ak i same voqe? Sociologija dokazuje da taj odnos po~iva na obrazovawu, vaspitawu i kulturi – drugim re~ima, ose}awu [...]. Jasno je da nacija nije rezultat okupqawa na rasnoj, etni~koj, geografskoj, politi~koj osnovi, ili pak na osnovu puke voqe. Naciju ~ine qudi koji imaju jednako obrazovawe, koji su prihvatili isti jezik, veru, moral i estetiku [...]. Stoga je uzalud tra`iti genealogije u svojoj naciji. Mi tra`imo samo nacionalno obrazovawe, vaspitawe i ideale.
Gökalp, str. 11-15

? Koje su glavne osobine nacije prema

B. Kultura (1922) Narodi Turske, rasno, verski i kulturno ujediweni, puni su me|usobnog po{tovawa, `rtvuju se jedan za drugoga, i ~ine dru{tveno telo koje ima zajedni~ku sudbinu i zajedni~ke interese.
Atatürk'un, str. 52

V. Jedinstvo (1924) Kako smo uo~ili, slede}i prirodni i istorijski fenomeni imaju ulogu u formirawu turske nacije: 1 – jedinstvena politi~ka organizacija 2 – jedan jezik 3 – jedna teritorija 4 – jedna rasa i jedno poreklo 5 – istorijska srodnost 6 – moralna i etni~ka srodnost Sve ovo postoji u turskoj, ali ne u potpunosti i kod drugih nacija. Uop{tenije govore}i, da bismo neku zajednicu nazvali

ment pisac izdvaja kao karakteristi~an za nacionalnu grupu? Kakvu ulogu on daje obrazovawu?

? Uporedi ovaj tekst sa II-39: koji ele-

93

NACIONALNE IDEOLOGIJE

„nacijom“ potrebno je da svi, ili barem neki od navedenih uslova budu ispuweni.
Atatürk'un, str. 70

skladu s tim, ukoliko ka`emo da zajednica koju ~ine pripadnici jedne kulture jeste „nacija“, onda samo navodimo najkra}u definiciju „nacije“.
Atatürk'un, str. 48

G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe (1929) Hajde da napravimo definiciju koja bi, koliko god je to mogu}e, odgovarala svakoj naciji. Oni koji poseduju: bogatu riznicu se}awa, iskrenu `equ i saglasnost da `ive zajedno, zajedni~ku voqu da se brani zajedni~ka ba{tina, ~ine zajednicu koja se naziva „nacija“. U

mnogo definicija i mogu}nosti definisawa nacija? Mo`e{ li pojedine Ataturkove definicije povezati s odre|enim istorijskim situacijama koje su mogle uticati na wegovo poimawe nacije? Mo`e{ li ti sam/a da ponudi{ neku definiciju?

? [ta misli{, za{to postoji toliko

IIIb. Samoodre|ewe
III-5. Biti Bugarin – pismo Jordana Haxikonstantinova urednicima Carigradskog vesnika (1851) Evo me ovde i u`ivam gledaju}i ovaj na{ divan narod, tako dobar da ne umem druga~ije do da mu budem odan. Zamislite da me neko pita da li sam u~ewak ili Bugarin? Ja bih mu odmah odgovorio: „Ja sam Bugarin“. Nije u redu ~initi zlo i izdajstvo mom slovenskom i bugarskom poreklu. Pravi Bugarin ne la`e i ne zavidi, nije ni lew ni licemeran, a ni podao, ne}e prodati veru za ve~eru... Bugarin naporno radi, ore, seje, trguje, ratuje; on je odan, dobar doma}in, bogoboja`qiv, po{tuje III-6. Biti Albanac – mi{qewe Pa{ka Vase (1879) Bili oni muslimani, pravoslavci ili katolici, Albanci su, uvereni smo, isto kao i pre trideset vekova, najstariji evropski narod, rasa koja je najmawe izme{ana sa ostalim poznatim rasama; to
94

svog vladara i sve {to naredi Bog ili vladar. Zbog svega toga ja sam Bugarin i zbog svog uzvi{enog bugarskog porekla ja moram biti dobar i pun vere, nade i qubavi.
HristomatiÔ, str. 294-295

Jordan Haxikonstantinov \inot (1818-1882), ro|en u Velesu. Studirao u rodnom gradu, a potom u Samokovu i Solunu. Bio u~iteq u Velesu, Skopqu, Tetovu i Prilepu. Aktivno u~estvovao u bugarskom crkvenom pokretu, anga`ovan u pozori{tu i drugim javnim poslovima, kolekcionar etnografskog i istoriografskog materijala.

je neverovatan i neobja{wiv fenomen, ali ta se rasa oduprla vremenu koje sve uni{tava i mewa, uspela je da sa~uva jezik, iako nije imala kwi`evnost ili razvijenu civilizaciju i, povrh toga, uspela da sa~uva svoj izvorni i karakteristi~ni profil a da pri tom ne bude nedru`equbiva, i da u svom pona{awu ne ispoqava

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

podozrewe prema verovawima i ritualima religija koje je primila tokom pobedni~kog hoda kroz vekove.
Vasa, str. 22

Sl. 12. Nacija u slikama – rumunska razglednica (po~etak XX veka)

Pa{ko Vasa (1825-1892), istaknuti albanski pisac i dr`avnik XIX veka, ro|en u Skadru. Posle mladala~kih avantura (u~estvovao je u revoluciji u Italiji 1848. godine), u{ao u dr`avnu slu`bu Osmanskog carstva i na kraju postao namesnik Libana. Bio je lojalan slu`benik Carstva, ali je istovremeno osnovao nekoliko albanskih kulturnih dru{tava i na albanskom objavio mno{tvo tekstova o albanskom jeziku, istoriji i politici. Wegov politi~ki ciq nije bio stvarawe nezavisne Albanije, ve} okupqawe svih koji na teritoriji Osmanskog carstva govore albanskim jezikom u jednu administrativnu jedinicu (vilajet) koja }e imati izvesni stepen autonomije.

Sl. 11. Nacija u slikama – slovena~ka razglednica (po~etak XX veka)

România, str. 55

Ovo je jedna od niza razglednica koje prikazuju Rumune u tradicionalnoj no{wi i pri svakodnevnim poslovima.

Mo`e li motiv sa razglednice da doprinese ja~awu nacionalnog identiteta? Ako mo`e, kako?

? Uporedite ove dve razglednice.

III-7. Biti Tur~in – mi{qewe dr Rize Nura (1932) Turska nacija je jedna od Bogu najmilijih nacija. Mudrost, heroizam, znawe i umetni~ke sposobnosti woj su date vi{e no ijednoj drugoj. I pre i posle Hrista mi smo stvorili mnogo civilizacija na prostoru od Kineskog mora pa sve do Balkana, Egipta, Maroka. Stoga, zbog vrednosti koju ima draguq sposobnosti u turskoj krvi [...].
Nur, str. 523

95

NACIONALNE IDEOLOGIJE

III-8. Biti Slovenac – Dimitrije Rupel o naravi Slovenaca (1987)
U pro{losti je, ~ini se, versko preobra}awe bilo glavno oru|e oslobo|ewa Slovenaca. Preobra}awe zna~i promeniti boga, svece, moral i kulturu. Ono je dru{tveni prevrat koji mewa vrednosti, ideje, pravila i zakone. Preobra}awe iz jedne vere u drugu karakteri{e Slovence od samog po~etka. [...] Nijedno veliko preobra}awe nije gurnulo Slovence unazad. Naprotiv, zahvaquju}i wima mi smo opstali i napredovali. S druge strane, `ivot pun preobra}awa zna~i i stvarawe posebnog mentaliteta ili nacionalnog duha. Taj bismo mentalitet provizorno mogli nazvati duhom prilagodqivosti, kompromisa i potiskivawa, ali i racionalosti i otvorenosti. U politici su Slovenci ~esto pravili samo male korake, neprijatna savezni{tva i bili fleksibilni, zbog ~ega su povremeno trpeli o{tra moralna prebacivawa. Zbog takvog mentaliteta oni ~esto pate od ose}aja rezignacije, koja ih nagoni i da napuste svoju zemqu, a imaju i visoku stopu samoubistava.
Stokes, str. 281

III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona (1889) – rumunski seqaci se ne poistove}uju sa svojom nacijom Ko se ne se}a da si jo{ pre nekoliko godina mogao da pita{ seqaka: „[ta si ti?“, a da ti on, ~e{kaju}i se po glavi, odgovori uz ponizni sme{ak: „Pa, gospodine, {ta bi trebalo da budem? Ja sam, kao i svi hri{}ani, hri{}anin koji stoji pred Bogom“. A ako ga pita{, govore}i wegovim re~nikom: „Pobogu, ro|a~e, za{to ka`e{ samo hri{}anin? Hri{}anin! Pa i Bugarin je hri{}anin... i Moskovqanin, i Grk... Ti si hri{}anin, ali si i jo{ ne{to, zar ne? Zar ne ose}a{ da si po svojim precima Rumun, Rumun zelen kao hrast, sa sna`nim rukama koje }e poraziti neprijateqe.“ „Pa, gospodine“, odgovori}e ti seqak, „ne razumem se ja u te stvari, vi govorite kao iz neke kwige...“
Ionescu-Gion, str. 16-17

Dimitrije Rupel, slovena~ki intelektualac i politi~ar. Ro|en 1946. godine, studirao kwi`evnost i sociologiju, bio vanredni profesor na Univerzitetu u Qubqani. Tokom osamdesetih ure|ivao kriti~ki usmerene ~asopise Problemi i Nova revija, zalagao se za slovena~ku nezavisnost i januara 1989. godine postao predsednik Slovena~kog demokratskog saveza. SDU je bio deo opozicione koalicije DEMOS koja je u aprilu 1990. godine pobedila na prvim vi{estrana~kim izborima u Sloveniji. Posle tih izbora on je postao jedan od vode}ih slovena~kih politi~ara i u dva navrata ministar spoqnih poslova.

Georg Jonesku-Gion (1867-1904), dosta objavqivao kao novinar i istori~ar. Studirao u Briselu i Parizu, i radio kao sredwo{kolski profesor francuskog i istorije, da bi kasnije postao glavni inspektor za sredwo{kolsko obrazovawe. Ovo je odlomak iz govora na skupu odr`anom u bukure{tanskom Atenaumu.

? ta umesto zamenice „mi“ umetne{
odrednicu tvog nacionalnog identiteta. Da li pronalazi{ neke zajedni~ke elemente? Napravi spisak zajedni~kih elemenata i razlika.
96

Poku{aj da u prethodna ~etiri teks-

izme|u verskog i nacionalnog identiteta? [ta je Jonesku-Gionu va`nije? Za{to je krajem XIX veka nacionalni identitet postao va`niji od verskog? Mo`e{ li da uo~i{ vezu izme|u toga i stvarawa nacionalne dr`ave?

? Kako je ovde predstavqena razlika

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

III-10. Do`ivqaj H. N. Breilsforda (1905) – u Makedoniji se ne poistove}uju sa svojom nacijom Se}awe na pro{lost je potpuno i{~ilelo i seqanima je ostalo samo nejasno predawe kako su wihovi preci nekada davno u`ivali u slobodi. U jednom zaba~enom seocetu u blizini Ohrida, u kome nema ni u~iteqa ni sve{tenika i ~iji nijedan stanovnik ne ume da pi{e i ~ita, razgovarao sam s nekoliko de~aka da bih video koliko oni znaju o svojoj pro{losti. Odveo sam ih na osamqeno i neobi~no zaobqeno brdo na ~ijem vrhu su ru{evine utvr|ewa bugarskog cara, koji se nadvijaju nad jezerom i dolinom. „Ko je ovo izgradio?“, pitao sam ih. Odgovor je zvu~ao upe~atqivo: „Slobodni qudi“. „A ko su oni bili?“. „Na{i dedovi“. „Da, ali da li su oni bili Srbi, Bugari, Grci ili Turci?“ „Nisu bili Turci, bili su hri{}ani“. I to je, izgleda, bilo sve {to su oni znali.
Brailsford, str. 99-100

Henri Noel Breilsford (1873-1958), britanski novinar, proveo nekoliko godina na Balkanu kao dobrovoqac u helenofilskoj legiji, zatim kao dopisnik i upravnik britanske dobrotvorne misije u Makedoniji 1903. godine. S puno razumevawa za makedonsku stvar, objavio rezultate svog kulturolo{ko-istorijskog istra`ivawa na tom podru~ju 1905. godine.

? [ta je glavni izvor identifikacije iz vizure ovih de~aka? Za{to pisac nagla{ava kako u selu nije bilo ni {kole ni sve{tenika, a da su seqaci bili nepismeni? [ta misli{, da li bi odgovori de~aka bili druga~iji da su odrasli u druga~ijim uslovima?

Sl. 13. Bosanskohercegova~ki paviqon na Me|unarodnoj izlo`bi u Parizu (1900)

Bennett, str. 30

97

NACIONALNE IDEOLOGIJE

Na svetskoj izlo`bi svaka dr`ava `eli da istakne svoju posebnost.

? [ta je prikazano na ovom bosanskohercegova~kom paviqonu 1900. godine? Analiziraj pozadinu slike (arhitektonske elemente), ode}u, name{taj, pona{awe i izgled qudi. Prikupi podatke o posledwoj Svetskoj izlo`bi i u~esnicima iz tvoje zemqe. [ta je tvoja zemqa odabrala da na woj prika`e?

IIIv. Nacionalna znamewa
III-11. Riga od Fere – predlog zastave i znamewa Gr~ke (1797) Na zastavi i znamewima Gr~ke treba da bude Heraklova palica s tri krsta; zastava i znamewa su trobojne, crveno na vrhu, belo u sredini i crno dole.22 Crveno predstavqa carsku purpurnu boju i samoodre|ewe gr~kog naroda; tu boju su koristili na{i preci kada su kretali u boj kako se rane koje krvare ne bi videle i demoralisale druge borce. Belo je simbol ~istote na{e borbe protiv tiranije. Crno je smrt na koju smo spremni u borbi za slobodu i otaxbinu. Svi gr~ki vojnici nose {lemove. Svi gr~ki vojinici imaju bajonete koje kao ma~eve nose zadenute za pojas, ili, ako je potrebno, i za vreme vojne parade, stavqene na pu{ke. Ode}a gr~kog vojnika je juna~ka ode}a koja se sastoji od crnih kra}ih pantalona, bele ko{uqe i crvenih ~arapa ili dokolenica. Svi Grci i Grkiwe, kao i svi stanovnici ove republike, moraju imati na {lemovima i kapama oznaku poput ove gore prikazane, nacrtanu ili izvezenu na beloj tkanini ili utisnutu na bronzi: to je znak raspoznavawa me|u slobodnim demokratama i jednakom bra}om.
P᱆¨v¬v, str. 555-556

? Posle sticawa nezavisnosti, Gr~ka
je prihvatila samo nekoliko Riginih predloga. Poku{aj da iznese{ razloge za i protiv prihvatawa ~vrstih pravila odevawa za sve stanovnike jedne dr`ave. Uporedi zastavu koju je predlo`io Riga sa sada{wom gr~kom zastavom (sl. 17).

22

Sli~an raspored boja je bio i na zastavi Francuske, mada je umesto crne bila svetloplava.

98

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj stoji parola „Sloboda ili smrt“, krst i simboli tajnog dru{tva „Filiki eterija“

Simaies, str. 22

Sl. 15. Rumunska zastava bukure{tanske gradske garde za natpisom „Snaga izvire iz jedinstva“ (1867)

Dve `enske figure predstavqaju dve rumunske kne`evine, Moldaviju i Vla{ku, koje su se 1859. godine ujedinile u jednu dr`avu.

? elemenata koji direktno aludiraju
na naciju, na zastavi koja je napravqena za jednu lokalnu ustanovu?

[ta je bio ciq upotrebe likovnih

99

NACIONALNE IDEOLOGIJE

Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Kraqevine Jugoslavije (od 1929)

Zastava i grb su kombinacija simbola tri vode}e nacije u prvoj Jugoslaviji

? Koja je svrha ove slike?

Dimi}

III-12. Zna~aj albanske zastave, govor episkopa Fan Stilijan Nolija na pogrebu Faika Konice (1942) Dozvolite da ka`em i nekoliko re~i o albanskoj zastavi. Kao {to znate, nijedna zastava iz na{eg susedstva nije starija od vek i po, a neke nisu stare ni ~itav vek. Na{a zastava je stara najmawe 500 godina, a mo`da ~ak i nekoliko vekova vi{e. Ona je bila zastava \er|a Kastriota Skenderbega, albanskog nacionalnog heroja koji se 25 godina borio protiv Turaka i bio posledwi hri{}anski borac koji je na Balkanu uspe{no prkosio najve}im turskim sultanima. Posle Skenderbegove smrti, Albaniju su napustile evropske sile i ona je bila osu|ena da jo{ ~etiri veka grca pod te{kim turskim jarmom. Za to vreme je Skenderbegova zastava zaboravqena – niko nije znao za weno postojawe sve dok jedan mladi nau~nik nije u biblioteci na{ao Barlecijevu biografiju Skenderbega, i u woj sliku te zastava. Taj nau~nik je bio Faik Konica i ta zastava sada prekriva wegov kov~eg, crvena zastava sa crnim dvoglavim orlom upravo je ona koju je Konica „ponovo otkrio“.
Konitza 2000, str. 174

Ovaj govor je odr`an u Sjediwenim Dr`avama, za vreme Drugog svetskog rata, dok je Albanija bila pod italijanskom okupacijom. Fan Noli (1882-1965) je bio pravoslavni episkop i {est meseci tokom 1924. albanski premijer i regent. Zbog protivqewa Ahmedu Zoguu morao je da ode u izbegli{tvo, nastanio se u Sjediwenim Dr`avama gde je bio kqu~na osoba za odr`avawe komunikacije izme|u Albanije i Amerike. Objavio je nekoliko kwi`evnih i istorijskih radova, kao i rasprava posve}enih verskim pitawima. Sa 63 godine (1945) stekao je titulu doktora na Univerzitetu u Bostonu gde je odbranio disertaciju o Skenderbegu. Iako su se wegovi odnosi sa Faikom Konicom (vidi II-35) pogor{ali kada je Konica postao albanski ambasador u Va{ingtonu dok je Zogu bio na vlasti, Noli i Zogu su intenzivno sara|ivali posle okupacije Albanije 1939. godine.

Zna{ li zna~aj zastave tvoje zemqe? Da li svoju zastavu povezuje{ s nekim posebnim doga|ajem ili ne~im drugim zna~ajnim?

? Analiziraj tekstove III-11 i III-12.

100

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope

Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Gr~ka, Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija, Rumunija, Slovenija, Srbija i Crna Gora, Turska

? Poku{aj da shvati{ zna~ewe ovih
zastava. Uporedi boje i wihov raspored. Uporedi ove zastave sa zastavama ostalih evropskih zemaqa.

III-13. Himne A. Gr~ka himna (1823) Znam za sve vas stare, Bo`anski vaskrsle, U svetlu vam o~i zare Dok se ma~evi kale. Iz grobova na{eg roda Duh }e va{ da sine pravo Kad kliknemo vama – zdravo! @ivela, `ivela sloboda! Dugo ste bili Me|u svetom {to `ali ^ekaju}i glas Koji }e vas pozvati Ah, sporo sti`e taj dan Jer nikog ne be{e Da se u senci tirana Na tako ne{to usudi A sad, sinovi, izdr`ite I uzbu|eni dah zadr`ite U boj krenite Tra`e} slobodu il smrt Iz preda~kih grobova Usta}e duhovi Jer mi ih zovemo: @ivela, `ivela sloboda!
Kapsomenos, str. 93-94

101

NACIONALNE IDEOLOGIJE

Stihove gr~ke Himne slobodi napisao je Dionisije Solomos, jedan od najve}ih gr~kih pesnika (1798-1857). Tu pesmu od 158 stihova napisao je 1823. godine, tokom gr~kog rata za nezavisnost. Prve dve strofe, za koju je muziku komponovao Nikolaos Mantacaros, progla{ene su 1864. godine za nacionalnu himnu Gr~ke, umesto prevoda himne Bavarske, koji je do tada bio u upotrebi.

V. Albanska himna (1912) Pod zastavom kao jedan S jednom `eqom i jednim ciqem, Zakletvu polo`ismo U borbu za spas. Samo ro|eni izdajnik Borbe se stra{i Dok hrabar mu~eni~ki Pada i za domovinu strada. Pu{ke u rukama ~vrsto dr`imo I domovinu nikome ne damo. A ni svojih prava dati ne}emo I svakog neprijateqa istera}emo. Sam Gospod re~e Narodi }e nestajati Ali – Albanija }e `iveti Jer mi borimo se za wu, samo za wu.
www.albanian.com/information/history/index.html

B. Hrvatska himna (1835) Lijepa na{a domovino, Oj juna~ka zemqo mila, Stare slave djedovino, da bi vazda sretna bila! Mila kano si nam slavna, Mila si nam ti jedina. Mila kuda si nam ravna, Mila kuda si planina! Teci Dravo, Savo teci, Nit ti Dunav silu gubi, Siwe more svijetu reci, Da svoj narod Hrvat qubi. Dok mu wive sunce grije, Dok mu hra{}e bura vije, Dok mu mrtve grobak krije, Dok mu `ivo srce bije!
Za Hrvatsku, str. 5

Stihove hrvatske himne napisao je Antun Mihanovi} (1796-1861) i objavio u kwi`evnom ~asopisu Danica 1835. godine. Mihanovi} je ro|en u Zagrebu, bio je oficir u vojsci Habzburgovaca i kasnije diplomata. Muziku za stihove je ~etrdesetih godina HIH veka napisao Josip Ruwanin (1821-1878), tako|e habzbur{ki oficir. Hrvati su tu pesmu po~etkom HH veka po~eli da do`ivqavaju kao svoju himnu. U komunisti~koj federativnoj Jugoslaviji je priznata kao himna tada{we republike Hrvatske i u zvani~nim prilikama je izvo|ena tek posle jugoslovenske himne (Hej, Sloveni). Od 1991. godine je pesma Hrvatska domovino, poznatija pod nazivom Lijepa na{a domovino, postala himna dr`ave Hrvatske. U prvoj verziji pesme se ne pomiwe „siwe more“ – te dve re~i su dodate devedestih godina pro{log veka.

Stihove je napisao Aleks Stavre Drenova alijas Asdreni (1872-1947). Drenova je deo `ivota proveo u Rumuniji i umro je u Bukure{tu. Izvorni naslov pesme je Betimi mi flamur (Zakletva zastavi), a prvi put je objavqena 1912. godine u Liri e Shqiperise (Sloboda za Albaniju), albanskim novinama koje su se izdavale u Sofiji. Prve dve strofe, sa muzikom ]iprijana Porumbeskua (1853-1883) progla{ene su za albansku himnu 1912. godine.

? [ta zna{ o himni svoje zemqe?

102

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 18. Istorijat dr`avnog grba Bugarske od 1741. godine do danas

Sl. 19. Srpski grb prema nacrtu Pavla Ritera Vitezovi}a (1701)

Davidov, str. 21

Sl. 20. Grb Kraqevine Srbije (osamdesete godine HIH veka)

Qu{i}, 2001

ovim varijantama grba? [ta je predstavqeno na grbu tvoje zemqe? Odredi simboli~ki zna~aj elemenata koji ~ine grb.

? Koji elementi su zajedni~ki na svim

Na ovom grbu su kombinovani carski (vizantijski) dvoglavi orao i {tit sa ~etiri „S“. Nacrt {tita je uradio istori~ar i politi~ar Stojan Novakovi}.

? Uporedi ove dve slike. Analiziraj
sli~nosti i razlike. [ta misli{ o wima?

103

NACIONALNE IDEOLOGIJE

Sl. 21. Crnogorski grb

III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede narodna no{wa (1843) U interesu privrede i nacionalnog ponosa, a da bi se izbegli strani luksuz i iskvarenost [{to je Gr~ku i dovelo u situaciju u kojoj se danas nalazi] vaqalo bi [...] uvesti narodnu no{wu: jeftinu, prikladnu, elegantnu, sa{ivenu od materijala koji se naj~e{}e upotrebqavaju i da ih mogu sa{iti lokalni kroja~i [...] koja }e odra`avati na{u nacionalnost, sve nas povezati u nacionalno jedinstvo i pomo}i u stvarawu nacije. Grci, koji su nacija za sebe, istovremeno i deo Evrope i deo Azije, slavqeni zbog svojih velikih predaka, svakako moraju imati nacionalnu no{wu, nacionalno obrazovawe, nacionalnu kuhiwu [...]
Politis, str. 124

bi grb trebalo da izrazi? Da li grb treba smatrati elementom nacionalnog identiteta, ili pak identiteta dr`ave?

? Za{to je dr`avi potreban grb i {ta

Sl. 22. Monarhija i dr`ava – rumunska razglednica sa likom kraqa Karola I (1866-1914)

`eli da uveri qude kako je neophodno imati narodnu no{wu. Da li se sla`e{ s wegovim tvrdwama? Da li u tvojoj zemqi postoji „narodna no{wa“? Sl. 23. Srpska seqanka u tradicionalnoj no{wi (1865)

? Poku{aj da razume{ za{to pisac

? Za{to je napravqena razgledica sa
likom kraqa? Kako je vladar na woj prikazan? Kakva ose}awa i stavove treba da nam prenese ta razglednica?
Todi}, str. 132

104

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Tabela 3: Dr`avni praznici u sada{wim dr`avama jugoisto~ne Evrope
Zemqa Albanija BRJ Makedonija Bosna i Hercegovina Bugarska Gr~ka Kipar Rumunija Srbija i Crna Gora Slovenija Hrvatska Turska Datum 28. novembar 8. septembar 1. mart 3. mart 25. mart 1. oktobar 1. decembar 27. april 25. jun 8. oktobar 29. oktobar Doga|aj Dan Dan Dan Dan Dan Dan Dan Dan Dan Dan Dan nezavisnosti (1912) nezavisnosti (1991) nezavisnosti (1992) oslobo|ewa (1878) nezavisnosti (1821) nezavisnosti (1960) ujediwewa (1918) Savezne Republike Jugoslavije (2002) dr`avnosti (1991) nezavisnosti (1991) republike (1923)
www.seeeurope.net; http://eh.wikipedia.org

Dr`avni praznici slu`e za obele`avawe kqu~nih doga|aja u stvarawu nacionalne dr`ave. Tokom istorije jedne dr`ave, a s obzirom na promewene politi~ke okolnosti, mogu se promeniti i praznici, ali ima i dr`ava, kao {to je recimo Albanija, koje kroz ~itavu svoju istoriju slave iste praznike. Dobar primer dr`ave koja je mewala svoje praznike jeste Rumunija, koja je u drugoj polovini XIX veka i prvoj polovini HH veka kao svoje najva`nije dr`avne praznike obele`avala 24. januar, dan ujediwewa Vla{ke i Moldavije 1859. godine, i 10. maj, koji je imao trostruku simboliku: tog dana je krunisan Karol I od Hoencolerna za kneza Rumunije (1866), zatim, progla{ena je nezavisnost (1877) i kraqevina (1881). Za nacionalne praznike su progla{eni i ro|endani kraqa i kraqice. Za vreme komunisti~kog re`ima glavni nacionalni praznik je bio 23. avgust (1944), a ostali praznici su bili od me|unarodnog zna~aja: Prvi maj i Sedmi novembar. Posle pada komunisti~kog re`ima za dr`avni praznik je izabran 1. novembar (1918) jer je tog dana, ujediwavawem Transilvanije sa Kraqevinom Rumunijom, nastala Velika Rumunija.

? Koji doga|aji se obele`avaju u
zemqama jugoisto~ne Evrope? Koji se jo{ istorijski datumi obele`avaju u tvojoj zemqi? Organizujte istra`ivawe: Saznaj ne{to vi{e o dr`avnim praznicima u tvojoj zemqi i o tome kako qudi razumeju i pamte te datume. To mo`e biti zanimqivo. Razgovaraj o tome sa ~lanovima porodice ili poznanicima koje odabere{ da ti pomognu u istra`ivawu. Pitaj ih {ta znaju o zna~aju dr`avnih praznika, da li su nekada ranije slavili ne{to drugo, kako su se dr`avni praznici obele`avali dok su oni bili mladi i kako su provodili vreme tokom praznika. Poku{aj i da sazna{ koliko su bili va`ni verski i tradicionalni praznici u zajednici u kojoj `ivi{.

105

NACIONALNE IDEOLOGIJE

IIIg. Nacionalna mitologija
Sl. 24. Slikovno predstavqawe nacije A. Slobodna Bugarska – litografija Georgi Dan~ova (1879)

? Kako je Bugarska ovde predstavqena? Da li se i u tvojoj zemqi mogu na}i sli~ne
slike?

106

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija i Crna Gora

? Analiziraj na koji su na~in predstavqene ove zemqe i wihova nacionalna obele`ja. Obrati pa`wu na to {to su predstavqene `enskim likovima.

III-15. Istorijski koreni makedonske nacije – \or|i Pulevski, Za Makedonce (1879) Za Makedonce Na{a otaxbina, Makedoncima draga Bila je kraqevina kraqa Filipa I drevno carstvo Aleksandra cara. Na{ makedonski car, u celom svetu poznat

Kao Aleksandar Veliki Ostavio je svoje balkansko carstvo Svim slovenskim br|anima. [...] Moramo voleti otaxbinu, I ~initi sve da je dobijemo, Jer to je na{e staro makedonsko carstvo. Hajdemo svi zajedno U~inimo sve da sebe spasemo [...] I na{u pravoslavnu makedonsku bra}u. Budimo kao jedan i borimo se hrabro Kao na{i preci uz cara Aleksandra. Neka na{e pesme ~uvaju uspomenu na nas. Neka istorija o`ivi, A mi }emo ostvariti ono {to nam je ostavila u amanet. Lepe su uspomene na na{e stare make-

107

NACIONALNE IDEOLOGIJE

donske pretke, Svojim delima mi moramo posvetiti wihove kosti, I pretvoriti ih u zlatne vence. Neka se zavijori stari makedonski barjak Sa svetim \or|em na jednoj I svetim Dimitrijem na drugoj strani. Pa }emo se boriti ispod tih svetih znaka [...]
Pulevski, str. 57-58

ova slika i propratni tekst? Kako je Leonida predstavqen u odnosu na druge figure sa slike? Koje on mesto zauzima u prostoru slike? Za{to? B. Pogibija Vase ^arapi}a23 prilikom osvajawa beogradske tvr|ave 1806. – slika Anastasa Jovanovi}a (1817-1899)

? Koje vrednosti i stavove prenose

\or|i Pulevski (1838-1895), objavio nekoliko komparativnih re~nika, gramatika makedonskog jezika i predloga pravopisa, kratkih istorija, genealogija i zbirki narodnih pesama. Bio je tipi~ni romanti~ar, `eleo je da pomogne stvarawu makedonske nacije povezuju}i „zlatno doba“ drevne Makedonije sa dana{wim Makedoncima koji govore slovenskim jezikom. Iako nije bio pesnik, objavio je Makedonsku pesmaricu u Sofiji 1879. godine.

ove pesme? [ta je pesnik hteo da nam saop{ti? Za{to je odlu~io da pi{e u stihovima?

? [ta misli{ o ciqevima i poruci
Narodni muzej, Beograd

Sl. 25. Heroji istorije kao savremeni uzori A. Leonida, kraq u drevnoj Sparti, poru~uje Persijancima da se ne}e preΜ dati: „Μολων Λαβε“ („Do|ite i sami uzmite“), slika iz gr~kog uxbenika (1901)

? ose}awa i stavove treba da nam
prenese ova slika? III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju narodnih pri~a o junacima ^itao sam ih sa zadovoqstvom i uzbu|ewem. [to sam vi{e ~itao, to sam vi{e `eleo da i sam budem heroj. Sada mi je tek jasno da su te kwige govorile o drevnim herojstvima Turaka. [teta {to to danas vi{e nema nikakvu vrednost. Potrebno je ponovo pisati o tome i predstaviti na moderniji na~in [...] Koliko su va`ne te kwige? Potpuno sam uveren da 90 odsto obrazovawa koje su Turci sticali u toku detiwstva, i koje ih je podstaklo da i sami

Kakva je uloga ove slika? Kakva

Koulouri, str. 72.
23

Vasa ^arapi} je jedan od vo|a Prvog srpskog ustanka (1804-1813).

108

NATIONS AND STATES IN SEE

postanu heroji i osvoje toliko mnogo, dolazi upravo iz takvih kwiga. One pripovedaju o herojstvima Turaka od kada su primili islam. Treba to malo prilagoditi i ponovo napisati jer mo`e da bude vrlo korisno za nacionalno obrazovawe.
Nur, str. 90-91

? [ta misli{ o ulozi kwi`evnosti u
ja~awu nacionalnog identiteta? Da li si ~itao kwi`evna dela koja su oblikovala ideju tvog nacionalog identiteta?

Sl. 26. Simboli~ko predstavqawe politi~kih doga|aja A. Crnogorski ustanak – slika \ure Jak{i}a (1832-1878)

B. Ujediwena Bugarska – slika Nikolaja Pavlovi~a (1885)

Slika predstavqa trenutak ujediwewa Bugarske i Rumelije 1885. godine. Bugarska se maj~inski odnosi prema novoj zemqi. U pozadini osoba koja pla~e treba da sugeri{e kako su i druge zemqe `elele da se prikqu~e Bugarskoj, ali nisu mogle.
Narodni muzej, Beograd

slikom. Uporedi tvoja pitawa sa pitawima drugih u~enika.

? Postavi dva pitawa u vezi sa ovom

mo`e{ o tome da ka`e{? Koje su sli~nosti, a koje razlike izme|u ove slike i „Slobodne Bugarske“? Kakva je uloga slika sa tematikom iz istorije?

? Opi{i sliku. Pogledaj ode}u. [ta

109

NACIONALNE IDEOLOGIJE

III-17. Rumunski zakon o o~uvawu uspomene na narodnu heroinu Ekaterinu Teodoroiju (1921) Zakon o spomeniku, rodnoj ku}i i `enskom institutu „Ekatarina Teodoroiju“ ^lan 1. – Za o~uvawe uspomene na svetu devicu heroinu Ekaterinu Teodoroiju, koja je hrabro poginula za svoju otaxbinu, u gradu Targu-Jiuu bi}e podignut spomenik kao deo komemorativnog centra u slavu „pobede na Jiuu“, na kojem }e biti upisana imena svih oficira koji su pali u pobedonosnoj bici u dolini reke Jiu, a na prvom mestu }e biti ime Device potporu~nika. Izgradwa, odr`avawe i nadzor nad spomenikom je u nadle`nosti „Dru{tva za grobove heroja palih u ratu“, a pod nadle`no{}u Ministarstva rata. Ministarstvo }e putem javnog konkursa odabrati odgovaraju}i projekat za izgradwu spomenika. ^lan 2. – Posmrtni ostaci Device }e biti preneti iz Muncelula i sahraweni u podno`ju spomenika. Pomen }e se odr`avati svake godine na dana kada je donesen specijalni zakon o ~uvawu uspomene na heroje. Osim toga, bogoslu`ewe za upokojene i litija bi}e odr`avani u Vadeni (Gorj), rodnom mestu Heroine, na dan pobede kod reke Jiu, i sve {kole u zemqi }e tada uprili~iti predavawa na tu temu. ^lan 3. – Ku}a u selu Vadeni, oblast Gorj, u kojoj je Devica ro|ena, bi}e obnovqena i trajno sa~uvana, kao i dvori{te, i oboje }e biti progla{eno za mesto od istorijskog zna~aja. [...] Jedna ku}a }e biti sagra|ena za porodicu Heroine, u istom mestu, koja }e na poklon dobiti {est ari zemqe, stoku i oru|e neophodno za odr`avawe skromnog seoskog doma}instva.

Odredbe ovog zakona ne iskqu~uju porodi~nu penziju koja se daje kao pomo} porodici preminulog brata Heroine. [...] ^lan 6. – Pod nadzorom Predsedni{tva Ve}a, Ve}e ministara }e ministarstvima raspodeliti novac prikupqen za spomenik, ku}u i {kolu.
„Monitorul...“, str. 3112

Ekaterina Teodoroiju (pravo ime Toderoiju) (1894-1917), }erka seqaka, radila kao medicinska sestra 1916. godine. Nemci su je zarobili u bici kod Podul Jiua, ali je pobegla i nastavila da se bori u Valea Jiui. Kada je od eksplozije granate rawena u obe noge, od kraqa Ferdinanda I (1914-1927) je dobila orden Virtutea militara (Vojni~ka vrlina) i ~in potporu~nika. Ponovo je radila u bolnici u Ja{iju, da bi se posle opet vratila u borbenu jedinicu i vodila bataqon u borbi kod Mara{e{tija gde je u no}i izme|u 22. i 23. avgusta 1917. godine i poginula.

? [ta misli{, za{to se smatralo
va`nim da se podigne spomenik Ekaterini Teodoroiju? Kakav je ona simbol? Kakva se ose}awa prenose kroz se}awe na wu, i kome se ona prenose? [ta misli{, da li je veli~awe heroja usmereno na se}awe samo radi wih samih, ili je glavni ciq u sferi obrazovawa, ili ~ak politike? Nabroj tri li~nosti koje su najistaknutiji nacionalni simboli u tvojoj zemqi. Koliko je od wih mu{karaca, a koliko `ena i dece? Po kojim delima su oni postali slavni?

110

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70 godina od osnivawa moderne dr`ave (1929)

Na plakatu je prikazana mapa Velike Rumunije, a po woj su ra{trkane slike istaknutih istorijskih li~nosti i politi~kih vo|a. U centru je slika mladog kraqa Mihaila I. Druge li~nosti su vezane ili za ideju rumunskog ujediwewa (Mihail Hrabri, vla{ki knez 1593-1601, koji je na kratko vreme ujedinio Vla{ku, Moldaviju i Transilvaniju; Aleksandar Joan Kuza, izabran za kneza Moldavije i Vla{ke 1859; Mihail Kogalni~eanu, premijer za vreme vladavine Kuze), ili pak ideju monarhije (kraqevi Karol I i Ferdinand I). Sa strane se vide likovi rimskog cara Trajana i da~anskog kraqa De~ebala, simbola plemenitog porekla Rumuna. Datum od{tampan na vrhu plakata, 10. maj, u to vreme je bio nacionalni praznik u Rumuniji zato {to je na taj dan Karol I progla{en za kneza Rumunije (1866), a zatim, na taj dan je progla{ena nezavisnost Rumunije (1877) i progla{eno Rumunsko Kraqevstvo (1881).

? Zna{ li za neke sli~ne plakate u
tvojoj zemqi? Da li zna{ za neke sli~ne vrste propagandnih plakata? Uporedi ovaj plakat sa Sl. 16. Kakva je svrha takvim materijala?

Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa likom slavnog ko{arka{a Dra`ena Petrovi}a (1994)

Posle uspe{ne karijere Dra`en Petrovi} je tragi~no izgubio `ivot u automobilskoj nesre}i 1993. godine. On je bio verovatno jedini Hrvat koji je jednoglasno prihva}en kao nacionalni heroj modernog doba.

? smatraju nacionalnim herojima?
Kakvu vrstu heroizma oni predstavqaju? Kakav je odnos tog heroizma i heroizma u ratu i pokretu otpora? Za{to je lik Dra`ena Petrovi}a na po{tanskoj marki?

Za{to se sportske zvezde ponekad

111

NACIONALNE IDEOLOGIJE

III-18. Savremeni istori~ar o istoriji albanskog grba (2000) Nacionalni grb: dvoglavi crni orao ra{irenih krila na crvenom {titu. Napravqen je na osnovu heraldi~kog simbola nacionalnog heroja \er|a Kastriota Skenderbega (1405-1468). Prvi put se kao heraldi~ki simbol pojavio na Skenderbegovom pe~atu. Na pe~atu je dvoglavi orao ra{irenih krila i {estokraka zvezda. Otisak pe~ata je prona|en na dokumentima iz 1459. godine, kada su papa Pikolomini II i

Kongres iz Mantove priznali simbole Skenderbega.
www.albanian.com/information/history/index.html

wegove nacionalne dr`ave star i slavan? Za{to je to danas zna~ajno? [ta ti misli{ o ulozi nacionalnih simbola?

? Za{to istori~ar tvrdi da je grb

112

^ETVRTO POGLAVQE Sukob nacionalisti~kih ideologija

Stara metafora predstavwa Balkan kao evropsko „bure baruta“, i sugeri{e nam da taj region ~ini skupina sitnih i gramzivih dr`ava. Ta predstava je nastala krajem HIH i po~etkom HH veka, a wenu primerenost su „dokazali“ balkanski ratovi i atentat u Sarajevu 1914. godine. Naravno, ona je u velikoj meri pogre{na. Prvi svetski rat jeste po~eo sukobom Austrougarske i Srbije, ali nisu qudi s ovog podru~ja odgovorni za to {to se taj sukob pretvorio u masakr globalnih razmera. Osim toga, zlo~ini po~iweni u jugoisto~noj Evropi nalaze se veoma nisko na lestvici u`asa u HH veku. Ipak, to ne zna~i da pojedini oblici nacionalizma u jugoisto~noj Evropi nisu odgovorni za to {to su doveli do besmislenih sukoba i stravi~nih zlo~ina. U ovom nastavnom materijalu ne `elimo da pru`imo ilustraciju u`asa koji su proiza{li iz nacionalnih sukoba u jugoisto~noj Evropi. Mi smo, zapravo, poku{ali da to izbegnemo i pa`wu smo usmerili na argumente i ideologije koji na prvi pogled mogu delovati legitimno, ali koji su ipak naveli qude na nasilno postupawe. Verujemo da }e kriti~ki pristup ovim istorijskim svedo~anstvima pomo}i mladim qudima da postanu zreli i odgovorni gra|ani. U ovom poglavqu na{ ciq je bio da poka`emo da nacionalni sukobi ne traju ve~no. U stvari, istorijsko iskustvo jugoisto~ne Evrope, pa i drugih evropskih regiona, jasno pokazuje da svaki sukob pre ili kasnije mora i da se zavr{i, da }e mr`wu zameniti neki pozitivniji stav, da je boqi i sigurniji svet zaista mogu}, i da on upravo nastaje. Stvarawe Evropske unije i odnosi izme|u Francuske i Nema~ke tokom posledwih pet decenija predstavqaju ohrabruju}e primere. Takav razvoj doga|aja, me|utim, ne ukazuje na to da }e nacionalna dr`ava postati neva`na ili da }e je nestati. Uprkos o~ekivawima da }e nacionalna dr`ava postepeno odumreti, sada je o~igledno da }e ona du`e vreme biti glavni ~inilac i evropske i svetske politike. Za dana{we generacije i daqe je va`no poistove}ivawe s vlastitom nacijom, a promene kroz koje prolaze nacionalne dr`ave i te kako uti~u na na{ `ivot. Zato moramo voditi ra~una o tome da na{e nacionalne dr`ave budu dobar okvir za izgradwu zajedni~ke budu}nosti.

IVa. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba
IV-1. Nacionalne predrasude prema Nemcima u Hrvatskoj (1866) Nikad ne bih volio plavu Wemicu. Jednom, zlom sudbinom, sreo sam jednog takvog wema~kog an|ela ve~nog mira. Potvrdili smo uzajamnu qubav, i onda je ta wema~ka djevojka po~ela da mi svira Les cloches du monastere – a ja po~eh da zijevam. A onda mi je ~itala Matesonovu Bergruin. A ja zaspah. I ta plavu{anka je uzdisala po pola sata dnevno, i tako sedam dana – a osmog dana je vi{e nije bilo. Ja volim hrvatske |avolice sa kojima se ~ovjek mora boriti vi{e no s wema~kim Lujzama koje su mlake kao kakve slabo spravqene limunade.
[enoa, str. 164

113

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

ma? Da li je u pravu? Zna{ li za jo{ neke ovakve predrasude? O kome se pri~a najvi{e viceva u tvom okru`ewu? [ta misli{, kakvu ulogu igraju stereotipi i predrasude? Imaju li oni neku stvarnu osnovu?

? [ta pisac misli o mladim Nemica-

? nuo sagovornika? [ta je pisac
`eleo da objasni kraqu?

[ta misli{, za{to je kraq preki-

IV-4 Istori~ar Aleksandru D. Ksenopol o rumunskom nacionalnom prostoru (1888) U pore|ewu sa drugim romanskim nacijama koje ~ine zapadnu Evropu zasebnim kontinentom, najve}a nepovoqnost geografskog polo`aja nas isto~nih Latina jeste to {to smo izgubqeno ostrvo u okeanu tu|inskih naroda. Sudbina je htela da rumunski narod `ivi severno od Dunava i on je sada na velikoj teritoriji od 300.000 kvadratnih kilometara, teritoriji ni{ta mawoj od italijanskog kopna, a ve}oj od polovine Francuske, zatvorenoj trouglom od tri velike reke. Te reke su Dunav na jugu, Dwestar kao isto~na granica, i velika pritoka Dunava, reka Tisa, kao zapadna. Na gotovo ~itavom tom podru~ju Rumuni `ive u homogenim zajednicama, smatraju}i svojima i neke krajeve s one strane granice.
Xenopol, I. str. 43

IV-2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se o`eni strankiwom (1910) Bili smo skup{tinski poslanici. U to vreme sam dobijao mnogo bra~nih ponuda. Jedna od devojaka je bila vrlo bogata i lepa. Veoma je bila zainteresovana i mnogo se trudila oko mene. Srce mi se polako okretalo woj. Bila je Albanka. Samo zbog toga se nisam wome o`enio. Govorio sam: „Mora da bude Turkiwa. Do sada u na{oj porodici nije bilo tu|e krvi“.
Nur, str. 318

? Kako obja{wava{ stav pisca ovog teksta? [ta misli{ o wegovoj odluci? IV-3 Neki pogledi na gr~ku „megale idea“ (ideja velike Gr~ke) – razgovor profesora Nikolaosa Saripolosa i kraqa \or|a I (1877) [...] Pod vla{}u Va{e krune, Viso~anstvo, jeste dr`ava sa prestonicom u Carigradu, koja vlada Kritom, Tesalijom i Epirom, Trakijom, Makedonijom, Crnim morem sve do predela blizu Trapezunta, Male Azije i egejskih ostrva, ne iskqu~uju}i i moju zemqu, Kipar... „Previ{e ste ra{irili granice Gr~ke“, prekide me kraq.
Politis, str. 63

Aleksandru D. Ksenopol (1847–1920), jedan od najistaknutijih rumunskih nau~nika i humanista krajem HIH veka. Objavio mno{tvo tekstova na razli~ite teme, ali postao poznat i priznat, i u Rumuniji i u ~itavoj Evropi, po radovima na temu rumunske istorije i teorije istorije. Ksenopol je sastavio prvi vi{etomni pregled istorije Rumunije.

Nikolaos Saripolos (1817–1887), stru~wak za pravo, profesor univerziteta u Atini, u Memoarima opisuje razgovor s kraqem \or|em I (1863–1913), vo|en 1877. godine, kada je objasnio na koje sve teritorije, po wegovom mi{qewu, Gr~ka pola`e pravo.

rumunski identitet i rumunski nacionalni prostor? [ta misli{, da li predstavqawe nacionalnog prostora mo`e imati ideolo{ke i politi~ke ciqeve? Zna{ li za slu~ajeve da je vi{e nacija polagalo pravo na istu teritoriju? Navedi neki primer.

? Kako je u ovom tekstu predstavqen

114

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IV-5. Nacionalne podele u turskom parlamentu (1908–1914) Napadaju}i nas, unionisti (Mladoturci) su tvrdili da smo se ujedinili sa neturcima i stranim elementima koji su izdajnici otaxbine. To je bila la` i ne{to {to nema nikakve veze sa stvarno{}u. Ta~no je da je u na{im opozicionim redovima bilo Turaka, Arapa, Albanaca, Grka i Jermena, ali wih je bilo i me|u unionistima. U stvari, ve}ina wih su bili unionisti [...] Unioniste je bilo mogu}e istisnuti na legalan na~in, uz pomo} dobre organizacije. U to vreme Arapi su nameravali da osnuju sopstvenu stranku. Vaqalo ih je najpre nekako uvu}i u na{u „Vavilonsku kulu“, pa ih tek onda savladati. To {to mi imamo pravu Vavilonsku kulu nije ne{to lo{e – pa i unionisti su isti takvi. U stvari, ~itava zemqa je takva i {ta se tu mo`e? Naravno da }e i parlament biti takav. Arapi gaje veoma opasne nacionalisti~ke ideje. Ukoliko neko napravi presedan na tom planu, posledice mogu biti veoma ozbiqne. Kao u austrijskoj skup{tini. Takve ideje podr`avju i Grci, ako ne otvoreno, onda barem u potaji. [...] Ja sam spreman da umrem za Tursku, ali to krijem kao tajnu. O tome nikom ne govorim. Ukoliko bismo to radili [govorili o turskom nacionalizmu] otvoreno, onda bi i drugi imali dobar razlog da javno govore takve stvari. A to onda zna~i podelu u zemqi i weno nestajawe. Otaxbina (vatan) se prostire od Skadra do Basre i Jemena. Sastavqena je od 72 i po dela. Ta situacija je najslabija strana Turske i izvor velike opasnosti. Zato ja drhtim na pomisao o stvarawu nacionalnih partija. U to vreme je Husein Cahid, uprkos tome {to je Albanac, pisao o „dominantnoj naciji“ koja je protiv Grka u Taninu. Istina, nije imenom pomenuo Turke, ali kada postoji ustavno ure|ewe, onda nije dozvoqeno koristiti izraz „dominantna nacija“. Bio sam razgnevqen suludim stavom tog ~oveka i rekao sam: „On to ~ini

ili namerno ili zato {to mu je ambicija preko o~iju nabacila gusti crni veo neznawa. On nije kadar da vidi koliku {tetu nanosi dr`avi“. Nije bilo ispravno govoriti o „dominantnoj naciji“ po{to zemqu ~ini mnogo razli~itih nacija (mileta). U suprotnom, ne bi moglo biti ustavnog ure|ewa. Druga~ije bi bilo da Turska tim podru~jima vlada kao kolonijama koje imaju svoje zasebne zakone. Ali, onda ne bi bilo poslanika odatle. Kako bilo, Turska nema takvu mo}. [...] Grci su se zaista razjarili. Bili su protiv te dominantne nacije. Te zakonske odredbe su bile kao iskre u buretu baruta. Voleo bih da je rekao Turci, a ne dominantna nacija. Ali on to nije rekao, nije mogao to da ka`e. [...] Ipak, poku{ao sam da okupim opozicione grupacije. Razgovarao sam sa uglednim poslanicima. Arapi nisu `eleli da se pridru`e zajedni~koj stranci. Abdalhamid Zoravi je bio wihov vo|a. On je bio u dobrim odnosima sa [ukri Asalijem, predstavnikom Damaska. [...] Pripretio sam Arapima: „Ako napravite tu arapsku partiju, mi }emo napraviti tursku partiju i ujedini}emo se sa unionistima. A vide}ete onda ko }e izvu}i debqi kraj.“ Upla{ili su se i prihvatili moj plan. Narodna stranka nije htela da se pridru`i zato {to je imala podr{ku Gumul~inelija. U~inio sam sve {to sam mogao i na kraju sam i wih pridobio.
Nur, str. 328-332

? probleme o kojima se govori u ovom
odlomku? [ta misli{, zbog kojih je ideolo{kih promena i politi~kih stavova bio zabrinut pisac ovih redova?

Kako mi danas mo`emo razumeti

IV-6. Proglasi antikolonijalne borbe kiparskih Grka (1955) A. Uz Bo`ju pomo}, s verom u na{u ~asnu borbu i uz podr{ku svih Grka i pomo}
115

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

Kiprana, krenuli smo u bitku za osloba|awe Kipra od britanskog jarma, uzimaju}i za svoj ratni pokli~ isti onaj koji su nam na{i preci ostavili u amanet kao svetiwu: POBEDA ILI SMRT. Bra}o Kiprani Iz dubina pro{losti gledaju nas svi oni koji su proslavili gr~ku istoriju time {to su sa~uvali wenu slobodu: ratnici Maratona i Salamine; trista Leonidinih Lakedemowana i boraca u juna~kom albanskom ratu. Gledaju nas borci iz 1821, isti oni koji su nam pokazali da se tu|inskog jarma mo`emo oslobiti samo ako stvorimo nacionalnu dr`avu. [...] Svi Grci nas gledaju i slede, zabrinuti, ali i ispuweni nacionalnim ponosom. Odgovorimo im delima i poka`imo da smo ih dostojni. Vreme je da svet vidi kako je me|unarodna diplomatija nepravi~na i kukavi~ka na re~ima, dok je duh Kiprana krepak. Ako na{i ugweta~i odbiju da nam vrate slobodu, mi smo spremni da je osvojimo vlastitim rukama i vlastitom krvqu. Poka`imo svetu jo{ jednom da dana{wi Grci ne}e dozvoliti da im neko stavi jaram. Na{a borba bi}e te{ka, na{i ugweta~i su mo}ni i mnogo ih je. Ali, mi imamo duh. Na na{oj strani je i pravo. Zato }emo pobediti. Svetske diplomate Gledajte {ta mi ~inimo. Sramno je da u XX veku qudi moraju da prolivaju krv za slobodu, taj bo`anski dar za koji se mi borimo na va{oj strani i za koji ste se vi, barem kako sami tvrdite, borili kada ste se suprotstavili nacizmu i fa{izmu. Grci gde god da ste, ~ujte na{ poziv: Napred! Svi zajedno za slobodu Kipra. [...] Vo|a Digenis
Grivas-Dighenis, str. 34

Pukovnik, a kasnije general Georgije Grivas (1898–1974), izdao je dva proglasa. On se posle slu`be u gr~koj vojsci vratio na Kipar da predvodi EOKA i zapo~ne gerilsku borbu protiv Britanaca s krajwim ciqem oslobo|ewa Kipra od kolonijalne vlasti i ujediwewa sa Gr~kom. Za ishod ove borbe vidi I-39.

B. 1. april „Ustajte deco Gr~ke i oslobodite zemqu“ Carstvo od 500 miliona podanika napada {a~icu qudi ~ije je jedino oru`je wihova du{a, a jedini oslonac wihova vera, no ovi mo}nom Golijatu, koji raspola`e materijalnom silom, uzvra}aju sna`nim udarcima. Ova borba za pravdu ra|a moralnu snagu i budi najplemenitije ideale, upravqene protiv nepravde i nasiqa. [...] Ostvarili smo moralnu pobedu. Carstvo je uzdrmano i poni`eno. Kipar, za koji niko nije znao, pa ni diplomate, danas je u centru me|unarodnih odnosa, on je mora za Angloamerikance i kancer za Engleze. Na na{oj strani su svi qudi kojima je sloboda na srcu. [...] Pro{lo je vreme predaje. Pro{lo je vreme `ivota na ra~un malih i bespomo}nih. Danas }e nadvladati pravda i moral. Ne mogu nas poraziti ni zli anglo-ameri~ki savez, niti anglo-turska zavera – taj iznu|eni poduhvat dvoje lukavih oportunista.
Papageorgiou, str. 138-139

ta opravdava borbu za slobodu? Da li zna{ neki drugi antikolonijalni pokret iz sredine HH veka?

? Na koji na~in vo|a kiparskog pokre-

116

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

? Uporedi ovaj tekst sa I-8 i I-22. Koja je
svrha ovog proglasa? Uzmi list papira i nacrtaj tri kolone. Za svaki tekst odgovori na slede}a pitawa, uvek imaju}i na umu da je proglas pre svega na~in obra}awa qudima: Ko ga je napisao?

Kome je upu}en? Kada i u kojim okolnostima je napisan? Navedi argumente koji su kori{}eni kao opravdawe borbe za slobodu. [ta prime}uje{? Misli{ li da proglas, da bi poslu`io svrsi, treba da po{tuje odre|ena retori~ka pravila?

IVb. Konkretni sukobi
IV-7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u hrvatsku domovinu unutar jugoslovenske zajednice (1918) Mi s vama (Kraqevinom Srbijom i Kraqevinom Crnom Gorom) ho}emo jedinstvenu vawsku me|unarodnu dr`avnu granicu, (...) ali isto tako ho}emo i nadaqe zadr`ati unutra{wu svoju dr`avnu granicu hrvatsku, i to s ovih razloga. Prvo, mi Hrvati ho}emo svomu seqa~kome narodu o`ivotvoriti potpuno wegovo seqa~ko pravo prema posebnim na{im prilikama i potrebama (...) Drugo, mi Hrvati ho}emo svoju hrvatsku dr`avu urediti ne samo na seqa~kom nego i na slavenskom temequ tako da, na primjer, wema~ki jezik zamijenimo ~e{kim i da nastojimo k sebi prenijeti i presaditi sve one ~e{ke uredbe i zakone koji su za nas; vi, naprotiv, prena{ate uredbe i zakone iz tu|ega, ako i naprednog svijeta, pa se mi zbog toga ne}emo s vama bezuspje{no prepirati i biti u svim stvarima vje~na mawina. Tre}e, mi Hrvati kanimo sav svoj javni `ivot urediti na kr{}anskom i na Vilsonovom ~ovje~anskom temequ tako da se ugnemo svakoj mr`wi i osveti, a vi ste, bra}o Srbi, naprotiv, zbog svojih prevelikih patwa kojima su krivi ne samo na{i tu|inski tla~iteqi nego i na{a bra}a Bugari, vi ste zbog toga i protiv te bugarske na{e bra}e tako ogor~eni da, eto, ne}ete ni ~uti o tom da i Bugari idu u na{e jugoslavensko kolo, a zbog svoga juna{tva dr`ite se sad prvim narodom ne samo me|u Slavenima nego na cijelom svijetu. Mi to juna{tvo priznajemo, ali taj va{ ponos bio bi velika smetwa tomu da u~imo od svih, a napose od slavenskih naroda.
Radi}, str. 211

Stjepan Radi} (1871–1928), politi~ki vo|a Hrvatske seqa~ke stranke, vode}i hrvatski politi~ar posle Prvog svetskog rata, ubijen u Beogradu zbog protivqewa dominantnoj srpskoj politici. Ovaj ~lanak je napisao neposredno posle raspada Austrougarske, na dan ujediwewa ju`noslovenskih zemaqa 1918. godine.

de samostalna („unutar jugoslovenske zajednice“)? Da li on zagovara nezavisnost po svaku cenu? [ta misli{ o wegovoj ideologiji (seqa~ka republika, slavizam)? Da li su ove ideologije danas zanimqive?

? Za{to Radi} tra`i da Hrvatska bu-

IV-8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne (1943) Danas narodi Bosne i Hercegovine preko svog jedinog politi~kog predstavnika, dr`avnog Antifa{isti~kog ve}a Bosne i Hercegovine, tra`e da wihova zemqa, koja nije ni srpska, ni hrvatska niti muslimanska, bude slobodna i ujediwena Bosna i Hercegovina u kojoj }e biti zagarantovana
117

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

puna jednakost i ravnopravnost. Narodi Bosne i Hercegovine `ele da zajedno sa drugim narodima ravnopravno u~estvuju u izgradwi narodne demokratske federativne Jugoslavije.
^olakovi}, str. 17

? Kakvo je shvatawe o prirodi dr`ave
iskazano u ovom tekstu?

IV-9. Deklaracija Prvog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Makedonije (1944)
Deklaracija Prvog zasedawa ASNOM-a (Antifa{isti~ko sobrawe narodnog oslobo|ewa Makedonije) o osnovnim pravima gra|ana demokratske Makedonije: 1. Svi gra|ani savezne demokratske makedonske dr`ave jednaki su pred zakonom, bez obzira na nacionalnost, pol, rasu i veru. 2. Nacionalne mawine imaju pravo na slobodan `ivot svoje nacije. 3. Svakom gra|aninu se garantuje bezbedan `ivot i imovina, pravo na posedovawe imovine i privatnu inicijativu. 4. Svakom gra|aninu se garantuje sloboda veroispovesti i savesti. 5. Svim gra|anima se garantuje sloboda govora, {tampe, okupqawa i udru`ivawa. 6. Na osnovu op{teg, jednakog, neposrednog i li~nog prava glasa svako u demokratskoj Makedoniji ima pravo da tajno glasa. 7. Svaki gra|anin i gra|anka stariji od 18 godina, koji nisu pod sudskom istragom, imaju pravo da budu birani u sva izborna tela narodne vlasti. Dok traje narodnooslobodila~ka borba, a po odluci Ve}a, mo`e se ukinuti princip tajnog i neposrednog glasawa. Mentalno zaostale osobe, kao i osobe optu`ene da rade protiv interesa narodnooslobodila~ke borbe, ne u`ivaju prava iz 5. i 6. ta~ke ove Deklaracije. 8. Svaki sposoban gra|anin ima du`nost i ~ast da se, bez obzira na nacionalnost i veroispovest, kao vojnik pridru`i narodnooslobodila~koj vojsci i partizanskim jedinicama.
118

9. Sve fa{isti~ke i profa{isti~ke aktivnosti su zabrawene zato {to su usmerene protiv slobode i nezavisnosti na{e bratske zajednice jugoslovenskih naroda. 10. Svakom gra|aninu se garantuje pravo da se `ali na odluke organa vlasti na na~in propisan zakonom. 11. Svaki gra|anin ima pravo da se `ali i iznosi primedbe svim organima dr`avne vlasti. Dr`avna vlast ula`e napore da iskoreni nepismenost, da podigne nivo op{te kulture i obezbedi besplatno {kolovawe. U manastiru Sveti Prohor P~iwski, na Ilindan, 2. avgusta 1944.
Makedonium, str. 119-120

Deklaracija o osnovnim pravima gra|ana demokratske Makedonije donesena je 2. avgusta 1944, na prvom zasedawu ASNOM-a (Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Makedonije). Ovo ve}e, u kojem su dominirali komunisti, bilo je politi~ko telo oru`anog gerilskog pokreta koji se borio protiv nema~kih i bugarskih snaga u Makedoniji, a na wegovom prvom zasedawu postavqeni su temeqi autonomne makedonske federalne jedinice u okviru zami{qene jugoslovenske zajednice ravnopravnih naroda. Zasedawe je stoga bilo od presudne va`nosti za stvarawe budu}e nezavisne makedonske dr`ave. Partizanske vo|e su namerno izabrale 2. avgust, Ilindan, za dan objave makedonske dr`avnosti, zato {to je na taj dan po~eo i Ilindenski ustanak 1903. godine. Tako je preko mita o „drugom Ilindenu“ nagla{en kontinuitet oru`ane borbe. Me|utim, mnogi od ovih sve~ano proklamovanih stavova ostali su puko slovo na papiru po{to je Jugoslavija – i Narodna Republika Makedonija unutar we – na kraju prerasla u dr`avu sa totalitarnim komunisti~kim sistemom.

IV-10. Te{ko}e antikolonijalne borbe na Kipru 1955–1959, analiza Georgija Grivasa, vo|e EOKA (Digenis) Mnogo mo}nih aktera je postavqalo prepreke na moj put. To su: a) Englezi, koji su zastra{ivali i, kontroli{u}i osnovno

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

obrazovawe, stajali na putu napretka na{e omladine; b) roditeqi, koji su strahovali za `ivote svoje dece; v) u~iteqi, koji su se starali o {kolskoj disciplini i obrazovawu svojih u~enika; g) komunisti, koji su `eleli da pridobiju mlade za svoju stvar, iskqu~ivo u interesu partije; d) neki qudi iz vlasti koji nisu mogli da shvate kakvu }e ulogu odigrati mladi, a posebno {kolarci, u oslobodila~koj borbi koja je prerasla u oru`ani sukob.
Grivas-Dighenis, str. 38-39

antikolonijalne borbe navodi kao prepreke na putu organizovawe borbe. Kakav stav ima dru{tvo u kom `ivi{ prema ukqu~ivawu mladih u politiku? (Razmisli o svojoj porodici, profesorima, prijateqima, a onda i o dru{tvu u celini.) Do kog stepena, po tvom mi{qewu, mladi qudi treba da budu ukqu~eni u politiku? A u oru`ane sukobe?

? Analiziraj sve argumente koje vo|a

Sl. 29. Apel Kipra Ujediwenim nacijama (sredina HH veka)

Karikatura F. Demetrijadisa u Istoria tis Kyprou, str. 243

Tekst karikature: Va{ington, lord Bajron i Jovanka Orleanka: „Dakle, svi na{i napori su bili uzaludni?“ Tokom antikolonijalne borbe, gr~ke vlasti, koje su zastupale zajednicu kiparskih Grka ~etiri puta su se obra}ale Ujediwenim nacijama tra`e}i pravo Kipra na samoopredeqewe. Zahtev za samoopredeqewe je 1958. godine preto~en u zahtev za „nezavisnost“.

? li~nosti? Koje nacije one predstavqaju? Na koje sukobe one upu}uju?

Za{to

su

izabrane

ove

tri

119

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

IV-11. Perspektive levi~arske partije kiparskih Grka (AKEL)24 (1955) S vremena na vreme EOKA i Digenis brbqaju o ~udnim i uvrnutim stvarima, ako je verovati ameri~kom dopisniku koji ga je „intervjuisao“. Dopisnik je sugerisao da su Englezi Digenisa obu~ili za komandosa. U posledwem proglasu EOKA, koji je prenela jedna atinska radio-stanica, Digenis je rekao da }e Kiprani, ako Ujediwene nacije odbiju da se pozabave pitawem Kipra, „di}i u vazduh celo ostrvo, spaquju}i i sebe i Britance“. Ovim proglasom su Digenis i oni koji ga podr`avaju priznali jednu zna~ajnu ~iwenicu: pitawe Kipra je u nadle`nosti Ujediwenih nacija. [ta onda zna~e vatrene re~i i zbrka koje izazivaju u vezi sa tim pitawem? To pitamo zato {to oni priznaju da im ciq nije da razbiju nos Englezima. Po{to je kiparsko pitawe u nadle`nosti Ujediwenih nacija, za{to EOKA priznaje da je to {to ju je napustila Atina, koju su „podjarmili“ stranci, otvorena i gnusna izdaja? U Ujediwenim nacijama, kao i pro{le godine, Amerikanci su nas napustili i izdali, dok je Sovjetski Savez glasao za nas. Nije li kriminal da mi ostajemo kao {koqke priqubqeni za one koji nas izdaju i prodaju nude}i nam vojne baze? Ako }e, kako EOKA priznaje, pitawe Kipra biti re{eno u Ujediwenim nacijama, nije li onda o~igledno da }emo se najboqe odbraniti ako svi Kiprani nastupe zajedno – ~emu se, me|utim, EOKA protivi? Sve dosad re~eno pokazuje da je EOKA u najboqem slu~aju politi~ki zavedena i da se zbog toga pona{a avanturisti~ki. Verujemo da re{ewe kiparskog pitawa le`i pre svega u jedinstvu i borbi kiparskog naroda i Gr~ke. To je prva i osnovna stvar, a sve ostalo }e iz toga proiste}i. Veliki politi~ki udar 2. avgusta na Kipru, koji je
24

bio agresivna demonstracija narodnog jedinstva, dokazao je da su patriote na pravom putu. Pustimo narod da jo{ odlu~nije nastavi borbu za ujediwewe i nacionalna prava. On }e pobediti, uprkos otporima na koje nailazi, uprkos opoziciji i poku{ajima podele, suprotstavqaju}i se svemu tome.
The New Democrat Newspaper, 7. avgust 1995, u: Sp. Papageorgiou, AKEL

EOKA: Ethniki Enosis Kyprion Agoniston (Nacionalna organizacija kiparskih boraca), tajna desni~arska organizacija koja je predvodila antikolonijalnu borbu na Kipru od 1955. do 1959. godine. Wen ciq je bio ujediwewe Kipra sa Gr~kom, dok se vo|stvo kiparskih Turaka opredelilo za saradwu sa Britancima. Tajna organizacija kiparskih Turaka, na ~ijem su ~elu bili turski oficiri – nazvana Volkan, a 1958. godine preimenovana u TMT (Turske odbrambene snage) – tako|e je imala za ciq odr`awe postoje}eg stawa. Desni~arska orijentacija EOKA dovela je do sukoba sa grkokiparskim levi~arima, to jest pristalicama AKEL-a, stranke koja je prethodnih decenija pobedila na mnogim lokalnim izborima – jedinim izborima koje je britanska uprava dozvoqavala.

IV-12. Kiparski Turci protiv EOKA, 1960. Teroristi~ka borba kiparskih Grka se nastavqa Petoro mrtvih za deset dana! Makarios to mora da osudi. Namere EOKA su sasvim jasne: qude treba zapla{iti i teror nastaviti svom `estinom. Ko god da stoji iza ovoga, na kraju }e, nema sumwe, morati da se suo~i s posledicama svojih dela. U prvim mesecima Republike teroristi~ka organizacija EOKA je ponovo krenula u

AKEL: Anorthotiko Komma Ergazomenou Laou (Napredna radni~ka stranka).

120

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

borbu. Sa terorizmom je prestala kada su potpisani Ciri{ki i Londonski sporazum. Akcije boraca EOKA, koji nastoje da ujedine Kipar sa Gr~kom, najpre su bile usmerene na ubistva i zastra{ivawe, a potom pritvorno na stvarawe enosisa („unije“). Da bi postigla svoje ciqeve, EOKA se upustila u teroristi~ku borbu, istovremeno tvrde}i da su jedinstvo i saradwa kiparskih Grka nu`ni. Bez izuzetka i bez kolebawa, svaki Grk koji se suprotstavi EOKA, izda wene ciqeve ili ne veruje u wene velike ambicije, bi}e izre{etan mecima ili, kao {to se to ve} doga|alo, kidnapovan, mu~en i spaqen. Turska zajednica nikada ne}e zaboraviti ono {to joj je ~iweno, kao ni teroristi~ke napade kojima je bila izlo`ena od strane ove organizacije, koja se na taj na~in borila za ostvarewe svojih velikih ambicija. Kiparski Turci su stoga potpuno svesni zna~aja i stvarnih ciqeva ovih teroristi~kih akcija. Kiparski Turci }e s gnu{awem odgovoriti na te akcije koje nisu dobar znak za budu}nost republike Kipar. Makarios25 mora osuditi te poduhvate terorista koji su odabrali smrt i strah. To je nu`no zbog toga {to su oni sada zauzeli va`ne pozicije.
Nacak,26 br. 73, 7. oktobar 1960

Ciri{kim i Londonskim sporazumom iz 1960. godine stvorena je Republika Kipar kao nezavisna dr`ava za koju garantuju Britanija, Gr~ka i Turska. Strate{ki interesi Britanije su bili osigurani time {to su na ostrvu ostale dve vojne baze, dok su Gr~ka i Turska bile prisutne sa 850 gr~kih i 650 turskih vojnika. Kiparski Grci nisu imali jedinstven stav o tim sporazumima, dok su kiparski Turci podr`ali ustav. Rauf Denkta{ je izrazio sumwu da kiparski Grci ne}e po{tovati ustav i da }e time ugroziti i pogaziti prava kiparskih Turaka. Gr~ka i turska zajednica su se uzajamno optu`ivale za gomilawe naoru`awa i stvarawe paravojnih formacija – pre progla{ewa nezavisnosti Britanci su presreli brod „Deniz“ koji je prevozio oru`je na ostrvo. Decembra 1963. godine te{ka rasprava o ustavnim pitawima dovela je do nasilnih sukoba Grka i Turaka. Nakon toga, januara 1964, povu~ena je linija razdvajawa, takozvana „zelena linija“, koja glavni grad Nikoziju deli na dva dela.

i poku{aj da razume{ pozicije koje su u wima iznesene. Uzmi u obzir i tekstove I-39 i IV-6.

? Uporedi tekstove IV-10, IV-11 i IV-12

Makarios III (1913–1977), studirao na Kipru, u Atini i Bostonu, potom se 1948. godine vratio na Kipar. Posle smrti Makariosa II, sa 37 godina postao najmla|i kiparski arhiepiskop (1950). Britanci su ga prognali na Sej{ele 1956-1957. Izabran je za prvog predsednika nezavisne Republike Kipar (na izborima odr`anim 13. decembra 1959), a 1961. godine mlada Republika je zahvaquju}i wemu pristupila Pokretu nesvrstanih. U dr`avnom udaru 15. jula 1974. godine, koji je izvela gr~ka vojna hunta, Makarios III je svrgnut s vlasti. Uspeo je da pobegne u London. Nakon toga su usledile turske invazije 29. jula i 15. avgusta i ostrvo je podeqeno. Makarios se vratio na Kipar decembra 1974, a umro je 3. avgusta 1977. godine. 26 Nacak (Sekira) je bio nedeqnik koji je izlazio od 1959. do 1963. godine. Izdavao ga je Rauf Denkta{, ambiciozni nacionalisti~ki politi~ar koji je karijeru zapo~eo pedesetih godina zala`u}i se za stvar kiparskih Turaka. Denkta{ se suprotstavqao umerenoj politici Fazila Ku~uka, prvog potpredsednika Republike Kipar. Izabran 1960. godine za predsednika Turske privredne komore. Za vreme sukoba dve zajednice na Kipru, odlazio je u Tursku (1963-1964 i 1967). Predstavqao je turske Kiprane u pregovorima dve zajednice koji su se od 1968. godine vodili pod pokroviteqstvom UN. Postao je vo|a kiparskih Turaka i to bio i 2003. godine, kada je doprineo odbacivawu tre}e verzije Ananovog plana.
25

121

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

IV-13. Ciqevi „hrvatskog proqe}a“, kako ih se se}a pisac Vlado Gotovac Kada neko nevin dospe u zatvor, taj nema {ta da o~ekuje. On samo mo`e da ~eka [...] I ja sam sawao san o hrvatskoj dr`avnosti; taj san se mora ostvariti da bismo mogli krenuti daqe i po~eti da delimo sudbinu ~itavog ostalog sveta. Za mene je dr`ava samo neizbe`no zlo. To va`i i za hrvatsku dr`avu. Ali taj se san mora ostvariti, i to kao unutra{we pitawe! Tek tada }e minuti ta vekovna `eqa [...] i tad }emo po~eti da sawamo jedan drugi san – san protiv dr`ave.
Gotovac, str. 129, 159

IV-14. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), 1986.
Zastoj u razvoju dru{tva, ekonomske te{ko}e, narasle dru{tvene napetosti i otvoreni me|unarodni sukobi, izazivaju duboku zabrinutost u na{oj zemqi. Te{ka kriza je zahvatila ne samo politi~ki i privredni sistem ve} i celokupni javni poredak zemqe. Svakodnevne su pojave: nerad i nedogovornost na poslu, korupcija i nepotizam, odsustvo pravne sigurnosti, birokratska samovoqa, nepo{tovawe zakona, rastu}e nepoverewe me|u qudima i sve bezobzirniji individualni i grupni egoizam. Raspadawe moralnih vrednosti i ugleda vode}ih ustanova dru{tva, nepoverewe u sposobnost onih koji donose odluke pra}eni su apatijom i ogor~ewem naroda, otu|ewem ~oveka od svih nosilaca i simbola javnog poretka. Objektivno ispitivawe jugoslovenske stvarnosti dopu{ta mogu}nost da se sada{wa kriza zavr{i socijalnim potresima sa nesagledivim posledicama, ne iskqu~uju}i ni tako katastrofalan ishod kao {to je raspad jugoslovenske dr`avne zajednice. Pred onim {to se zbiva i {to se mo`e dogoditi niko nema pravo da zatvara o~i. [...] U tome duhu je re{ewe nacionalnog pitawa formulisao i teorijski razvio Sperans (Kardeq27) u kwizi Razvoj slovenskega narodnog vrpra{anja, koja je uglavnom poslu`ila kao idejni obrazac razvoja Jugoslavije ka konfederaciji suverenih republika i pokrajina, {to je najzad i ostvareno Ustavom iz 1974. godine. Dve najrazvijenije republike28 koje su ovim Ustavom ostvarile svoje nacionalne programe nastupaju danas kao uporni branioci postoje}eg sistema. Zahvaquju}i politi~kom polo`aju svojih lidera u centrima politi~ke mo}i, oni su i pre i posle prelomnih {ezdesetih godina imale inicijativu u

Krajem {ezdesetih godina na ~elu Hrvatske su bili relativno mladi komunisti~ki funkcioneri, Savka Dab~evi}Ku~ar i Mika Tripalo. Oni su `eleli ve}u samostalnost Hrvatske u okviru Jugoslavije i poku{avali su da uvedu vi{e demokratskih sloboda u okvirima postoje}e komunisti~ke vladavine. Taj pokret je popularno nazvan „hrvatsko proqe}e“, a ponekad i MASPOK. Imao je mnogo pristalica, naro~ito me|u studentima. Okon~an je po~etkom sedamdesetih, kada je Tito s vlasti uklonio Savku Dab~evi}-Ku~ar i Miku Tripala, a mnoge wihove pristalice, naro~ito intelektualce, poslao u zatvor. Jedan od osu|enika bio je i pisac Vlado Gotovac, koji je 4 godine proveo u zatvoru Stara Gradi{ka.

? [ta je pisac hteo da ka`e tvrdwom
da za wega „dr`ava nije ni{ta drugo do neizbe`no zlo“? [ta misli{ o paradoksu da je neko osu|en kao neprijateq dr`ave zato {to se borio za hrvatsku dr`avu? Da li je stvarawe nacionalne dr`ave nu`ni korak ka potpunom nestajawu dr`ave?
27

Edvard Kardeq (1910-1979) je bio slovena~ki u~iteq koji je pri{ao komunisti~kom pokretu i postao jedan od najvi{ih rukovodilaca komunisti~ke Jugoslavije. On je bio glavni ideolog titoizma koji se zalagao za ja~awe federalizma. 28 Slovenija i Hrvatska.

122

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

svim pitawima politi~kog i privrednog sistema. Po svojoj meri i potrebama one su krojile dru{tveno i ekonomsko ure|ewe Jugoslavije. [...] S obzirom na postoje}e oblike nacionalne diskriminacije, dana{wa Jugoslavija se ne mo`e smatrati modernom i demokratskom dr`avom. [...] U toj svetlosti Jugoslavija se ne prikazuje kao zajednica ravnopravnih gra|ana ili ravnopravnih naroda i narodnosti, nego kao zajednica osam ravnopravnih teritorija. Ipak, ni ova ravnopravnost ne va`i za Srbiju zbog wenog posebnog pravnopoliti~kog polo`aja, koji odra`ava te`we da se srpski narod dr`i pod stalnom kontrolom. Ideja vodiqa takve politike bila je „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“, koja je napredovala u uticajno mi{qewe: ako bi se Srbima kao najbrojnijoj naciji dozvolio brz ekonomski razvoj, to bi predstavqalo opasnost za ostale nacije. Otuda kori{}ewe svih mogu}nosti da se wenom privrednom razvoju i politi~koj konsolidaciji postave {to ve}a ograni~ewa. Jedno od takvih, veoma akutnih ograni~ewa jeste sada{wi nedefinisani i pun unutra{wih konflikata ustavni polo`aj Srbije. [...] Odnosi izme|u Srbije i pokrajina29 ne mogu se svesti jedino, a ni prete`no na formalno-pravna tuma~ewa dva ustava30. Re~ je prvenstveno o srpskom narodu i wegovoj dr`avi. Nacija koja je posle duge i krvave borbe ponovo do{la do svoje dr`ave, koja se sama izborila i za gra|ansku demokratiju, i koja je u posledwa dva rata31 izgubila 2,5 miliona sunarodnika, do`ivela je da joj jedna aparatski sastavqena partijska komisija utvrdi da posle ~etiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svoju dr`avu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti. [...] Bitnu te`inu pitawa polo`aja srpskog naroda daje okolnost da izvan Srbije, a pogotovo izvan u`e Srbije, `ivi veoma ve29 30 31

liki broj Srba, ve}i od ukupnog broja pripadnika pojedinih drugih naroda. Prema popisu iz 1981. godine van teritorije SR Srbije `ivi 24 odsto, odnosno 1.958.000 Srba, {to je znatno vi{e nego {to je u Jugoslaviji Slovenaca, Albanaca, Makedonaca, uzetih pojedina~no, a skoro isto koliko i Muslimana. [...] Uspostavqawe punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda, nezavisno od toga u kojoj se republici ili pokrajini nalazio, wegovo je istorijsko i demokratsko pravo. [...] Radi zadovoqewa legitimnih interesa Srbije, neizbe`no se name}e revizija tog Ustava. Autonomne pokrajine bi morale postati pravi sastavni delovi Republike Srbije, tako {to bi im se dao onaj stepen autonomije koji ne naru{ava integritet Republike i obezbe|uje ostvarivawe op{tih interesa {ire zajednice. Nere{eno pitawe dr`avnosti Srbije nije jedini nedostatak koji bi trebalo otkloniti ustavnim promenama. Jugoslavija je sa Ustavom iz 1974. godine postala veoma labava dr`avna zajednica u kojoj se razmi{qa i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj, kao {to pokazuju skora{we izjave slovena~kih javnih poslenika i raniji stavovi makedonskih politi~ara. Ovakva razmi{qawa i temeqno izvr{ena dezintegracija navode na pomisao da Jugoslaviji preti opasnost od daqeg rasto~ivawa. Srpski narod ne mo`e spokojno o~ekivati budu}nost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga se mora otvoriti mogu}nost svim nacijama u Jugoslaviji da se izjasne o svojim te`wama i namerama. [...] Bez ravnopravnog u~e{}a srpskog naroda i Srbije u ~itavom procesu dono{ewa i realizacije svih vitalnih odluka Jugoslavija ne mo`e biti sna`na; a sam wen opstanak kao demokratske i socijalisti~ke zajednice do{ao bi u pitawe. Jedna razvojna epoha jugoslovenske zajed-

Kosovo i Vojvodina. Ustavi Jugoslavije i republike Srbije. Broj srpskih `rtava u dva svetska rata je veoma kontroverzan.

123

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

nice i Srbije o~igledno se okon~ava sa istorijski istro{enom ideologijom, op{tom stagnacijom i sve izra`enijim regresijama u ekonomskoj, politi~koj, moralnoj i kulutrno-civilizacijskoj sferi. Takvo stawe imperativno nala`e korenite, duboko promi{qene, nau~no zasnovane i odlu~no sprovo|ene reforme celokupne dr`avne strukture i dru{tvene organizacije jugoslovenske zajednice naroda, a u sferi demokratskog socijalizma i br`eg i plodotvornijeg ukqu~ewa u savremenu civilizaciju. [...]
www.haverford.edu/relg/sells/reports/ memorandumSANU.htm

trudio da ograni~i srpski uticaj u Jugoslaviji. Da li je to ~inio zbog toga {to je u me|uratnom periodu velikosrpska politika izazivala napetosti? Da li je negodovawe ~lanova SANU bilo opravdano? Proceni, na osnovu onoga {to zna{, da li su takvog mi{qewa bili i predstavnici drugih jugoslovenskih republika?

? Poku{aj da razume{ za{to se Tito

IV-15. Stav Slovenaca o pitawu jezika u komunisti~koj Jugoslaviji 1987. Odnosi u Jugoslaviji bi bez sumwe bili idealni da Slovenci znaju srpskohrvatski, a mo`da ~ak i srpski i hrvatski kao posebne jezike, a po mogu}stvu i makedonski; da Srbi i Hrvati govore slovena~ki i makedonski i da Makedonci znaju, pored svog, i jo{ neki jezik. Slovenci se trude da to ostvare u praksi. Na primer, slovena~ka deca u osnovnoj {koli moraju da u~e srpskohrvatski jezik. Srbi i Hrvati, me|utim, obi~no ne u~e slovena~ki u osnovnoj {koli. To zna~i da se mi nesvesno zala`emo za jednostrani pristup pitawu jezi~ke ravnopravnosti. Slovena~ki je jezik drugog reda u Jugoslaviji, to je ~iwenica koju

potvr|uje i povr{no ispitivawe situacije, i o kojoj svedo~e na hiqade {ala i viceva. Srbi i Hrvati su svesni toga da im znawe slovena~kog nije neophodno. U susretu sa Slovencima, videli su kako su oni u ve}ini slu~ajeva spremni da im se obra}aju na wihovom jeziku. Verujem da bi Hrvati i Srbi, kada biste im rekli da treba da nau~e slovena~ki, sebi postavili sasvim logi~no pitawe: „Za{to da u~im slovena~ki kada to vreme mogu da iskoristim za u~ewe jezika koji }e mi biti potrebniji, jezika koji bih mogao da koristim u svakodnevnom `ivotu, i od koga }e presudno zavisiti moj boqitak i napredak u `ivotu?“ Mnogi Slovenci, naro~ito oni koji rade u saveznoj administraciji, do`ivqavaju znawe srpskohrvatskog kao svoju moralnu obavezu, sve u nadi da }e vlastitim primerom podsta}i i druge gra|ane Jugoslavije da nau~e slovena~ki. To je, me|utim, pogre{no polazi{te, i Slovenci bi, kao i drugi, trebalo sebi da postave slede}e pitawe: „Za{to bih ja u~io srpskohrvatski ako to vreme mogu iskoristiti da nau~im neki korisniji jezik? Za{to Slovenci, umesto srpskohrvatskog, ne bi u~ili engleski, nema~ki ili ruski?“ Odgovor le`i u strahu koji prati Slovence ve} hiqadama godina. Zamislite Slovenca koji se nalazi u inostranstvu u nekoj diplomatskoj ili vojnoj delegaciji. Mo`e se odjednom na}i potpuno sam pred skupom predstavnika svoje zemqe koji govore samo srpskohrvatski. On jedino mo`e da zakqu~i da se zatekao s predstavnicima zemqe u kojoj se govori srpskohrvatski, a ne srpske ili hrvatske nacije. Tako pitawe jezika postaje pitawe patriotizma, pa ~ak i pitawe izdajstva. [...] A sada ono najva`nije: kako se uop{te mo`ete direktno obratiti nekome ko je predstavnik dr`ave ukoliko vas je obuzeo strah? Svako je imao takvo iskustvo. Stoje}i pred komandantom, pred nadre|enim, pred strogim u~iteqem – pre ili kasnije }ete po~eti da mucate. Slovenci mucaju

124

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

jugoslovenski jezik. Samo kod ku}e, u svojoj porodici i u doma}im institucijama, oni mogu da govore te~no. To potvr|uje neoborivi princip po kom qudi u slo`enim dr`avama mogu biti jednaki samo ako znaju dva ili vi{e jezika. Iz toga se mo`e izvu}i jednostran zakqu~ak koji sam u sebi sadr`i protivre~nost, jer rekav{i to, mi smo rekli da Jugoslavija nije zemqa jednakih nacija i jezika i da, s obzirom na to kakva je u praksi, ona to i ne mo`e postati. Problem jezika [...] ne upu}uje na to da slovena~ko nacionalno pitawe po~iwe sa pitawem jezika.
Stokes, str. 283-284

Prva opoziciona partija, Slovenska demokrati~na zveza (Slovena~ki demokratski savez), izdala je 8. maja 1989. godine Majsku deklaraciju. Ujediwen sa drugim opozicionim partijama u „Demos“, Savez je pobedio na izborima 1990. godine. Majsku deklaraciju je potpisao veliki broj drugih opozicionih partija i grupa.

? Analiziraj tekst.
IV-17. Fudbal i nacionalizam – se}awe jednog hrvatskog navija~a o putovawu na utakmicu Partizan – Dinamo (1989)
Pri~a se da su nam pripremili tople sendvi~e u Beogradu. Nisu se trebali truditi. Atmosfera je sve toplija, kako je nestajao viski i kowak tako je raslo i raspolo`ewe. Vagon je bio izlo`en akusti~kom teroru: 'Iz Zagreba grupa cijela, i krv nam je plavo-bijela!', a nisu izostale ni nacionalno obojene pjesme, ipak se putuje u Beograd, a u ovo uzavrelo vrijeme prisustvo dva prili~no tolerantna milicionera nije razlog da se ne otpjeva song, donedavno jo{ nezamisliv za javnu upotrebu: „Oj Dinamo poginut }u za te, kao Stjepan Radi} za Hrvate!“. U zraku se osje}a nacionalni naboj, sve se vrti oko Dinama, Zagreba, Hrvatske, pa kad upitate 22. godi{weg studenta ekonomije iz dobro situirane obiteqi za{to putuje u Beograd kad je to danas opasno, i kad im je re~eno da ostanu kod ku}e, budu}i ekonomist }e re}i: „Putujemo jer volimo jedini pravi zagreba~ki klub, jer nam to pri~iwa zadovoqstvo, a uz to – u`ivamo tu}i Cigane“. Ako ih pitate da li im je to jedini sadr`aj koji ih ~ini zadovoqnim, Bruno }e se nasmijati i re}i da ne zna broja zanemarenih djevojaka zbog Dinama. [...] Blizu smo stadiona, ~uje se huk tribina, preko vrhova Partizanovog kolosa bqe{ti dominantna kupola svetosavskog hrama. I Jug je ve} pun grobara, undertakersa i kako se sve ne zovu, nakrcan transparentima, u

? venaca zbog asimetri~nih odnosa u
saveznoj Jugoslaviji koja je, spoqa gledano, bila zasnovana na ravnopravnosti? Da li je bilo nekog prakti~nog re{ewa za to pitawe?

[ta misli{ o nezadovoqstvu Slo-

IV-16. Majska deklaracija Slovena~kog demokratskog saveza (1989) Potpisnici ove deklaracije izjavquju slede}e: 1. Mi `elimo da `ivimo u suverenoj dr`avi slovena~kog naroda. 2. Kao suverena dr`ava mi `elimo da sami odre|ujemo u kakvim }emo odnosima biti sa jugoslovenskim i drugim nacijama u reformisanoj Evropi. S obzirom na istorijske aspiracije Slovenaca da budu politi~ki nezavisni, slovena~ka dr`ava }e biti zasnovana na: - po{tovawu qudskih prava i sloboda - demokratiji koja podrazumeva i politi~ko vi{estrana~je - dru{tvenom poretku koji }e garantovati materijalno i duhovno blagostawe u skladu sa stvarnim uslovima i qudskim potencijalima gra|ana Slovenije.
Repe, str. 198

125

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

emocionalnom bunilu. Za goste iz Zagreba o~i{}en je jedan separe bez mogu}nosti dodira. A Partizanov jug grmi: „Partizan, Partizan, to je pravi tim, Slobodan Milo{evi} ponosi se wim!“. Ali, uvrede ne lete u koli~inama na koje smo navikli posqedwih godina. Tu smo se rastali s BBB, jer povratak je uvijek opasniji dio puta. Naime, tada po~iwu obra~uni grobara i purgera po tamnim ulicama, a epilog je obi~no isti – vidimo se kod suca za prekr{aje. Sve `e{}e, sve razuzdanije i bez ko~nica.
www.badblueboys.hr

IV-18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje podele i ratove devedesetih Jesam li se ikada zapitala koliko sam proizvod dugogodi{weg finog ru~nog rada sistema u kojem sam `ivjela, a koliko vlastiti? I nisam li u ovom trenutku NITKO, samo brojka bez identiteta, nisam li anonimno qudsko meso u rukama gospodara rata? Jer oni, gospodari rata u moje ime, ne pitaju}i me, odlu~uju u kojoj }u zemqi `ivjeti, kojim }u jezikom pisati, kojoj }u kulturi pripadati, odlu~uju ho}e li pokloniti ili oduzeti `ivot mojim bli`wima, mojim prijateqima, ho}e li sru{iti moje gradove, odlu~uju o nazivu moje ulice, bri{u moju pro{lost, odre|uju moju sada{wost [...].
Ugre{i}, str. 121

Identitet se ~esto izra`ava kroz podr{ku nekom sportskom klubu. U dru{tvima u kojima nije dozvoqeno javno iskazivawe nacionalnih ose}awa, kakvo je bilo i komunisti~ka Jugoslavija, navijawe za neki fudbalski klub bilo je na~in da se izrazi vlastiti nacionalni identitet. Od ~etiri najve}a fudbalska kluba u Jugoslaviji, dva su bila iz Hrvatske, a dva iz Srbije. „Bad Blue Boys“ su navija~i zagreba~kog Dinama, „torcida“ navija~i splitskog Hajduka, „delije“ navija~i beogradske Crvene zvezde, a „grobari“ beogradskog Partizana. Kako je raspad Jugoslavije bivao sve izvesniji, tako su tu~e fudbalskih navija~a postajale sve `e{}e, {to je kulminiralo na utakmici Dinamo – Crvena zvezda u Zagrebu 1990. godine.

Dubravka Ugre{i}, ro|ena 1949, poznati romanopisac, napustila je Hrvatsku 1993. godine zbog neslagawa s odnosom prema ratu i nacionalnom jedinstvu koje je preovladavalo u javnosti.

? Koje ose}awe izra`ava spisateqica? Kako su politi~ke promene uticale na `ivot obi~nih qudi? Da li politi~ari razmi{qaju o tome kako }e wihove odluke uticati na `ivote qudi? Da li se u tom kontekstu politi~ka propaganda mo`e posmatrati kao na~in da politi~ari uvere obi~ne qude u ispravnost svoje politike?

stao tako zna~ajan za izra`avawe nacionalnog identiteta? Za{to navija~i pomiwu Stjepana Radi}a i Slobodana Milo{evi}a? Opi{i nacionalne sukobe na nedavnim fudbalskim takmi~ewima. [ta misli{, mo`e li podr{ka fudbalskom klubu da bude izraz i nekog drugog, a ne samo nacionalnog identiteta, recimo nekog lokalnog identiteta koji je, kao i nacionalni, nepomirqiv s drugim lokalnim identitetom? Mo`e{ li da na|e{ neke primere za to u tvojoj zemqi?

? [ta misli{, za{to je fudbal po-

IV-19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika – mi{qewe hrvatskog lingviste Stjepana Babi}a (2003) Kad sada uzmemo u promatrawe hrvatski i srpski kwi`evni jezik, tada je lako utvrditi da me|u wima postoje razlike. To nitko ne nije~e, niti mo`e zanijekati, samo se mnogi ne sla`u o zna~ajkama tih razlika. Mogli bismo o wima poprili~no teoretizirati, no za ovu je priliku boqe

126

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

da budemo sasvim konkretni. Uzmimo jedan o~it primjer. Ako pomi~emo bira~ na radiju, ~ujemo razli~ite jezike i znamo koji je koji ako ga poznajemo. Tako razlikujemo talijanski, francuski, {pawolski, ruski... Jednako tako razlikujemo kad govori na hrvatskome, a kad na srpskome. Kad na postaji A ~ujemo ovakav po~etak: (...) „Danas je 30. kolovoza. Meteorolozi najavquju lijepo i vedro vrijeme“, znamo da je to hrvatski, a kad na postaji B ~ujemo: „(...) Danas je 30. avgust. Meteorolozi najavquju lepo i vedro vreme“, znamo da je to srpski.
www.fokus-tjednik.hr

kog platna, a ispod pi{e: „Ve`ite se, polije}emo“. Ba{ tako. Onda se na platnu pojavi latini~ni natpis „Beograd, jesen 1991“, a ispod wega nam latini~ni titl obja{wava: „Beograd, jesen 1991.“ ... U kinu ludilo. Smijeh, suze radosnice i odu{evqeno pqeskawe po koqenima, a jo{ nije pro{la ni prva minuta filma. Nema zbora, ovo je vaqda najlu|e filmsko ostvarewe u povijesti filma, usporedivo mo`da tek s ostvarewima filmova iz ameri~ke nijeme komedije. Naravno, ovo su „Rane i titlovi“, prvi srpski film u slu`benoj i suverenoj hrvatskoj filmskoj distribuciji..., a sve ostalo ve} je legenda.
Jurak

Tokom XIX veka „nacionalni“ kwi`evni jezici nastali su od dijalekata koji se koriste na razli~itim podru~jima. U Hrvatskoj su lingvisti XIX veka od tri glavna dijalekta – {tokavskog, kajkavskog i ~akavskog – izabrali {tokavski za osnovu zajedni~kog kwi`evnog jezika. Taj dijalekt je najbli`i srpskom jeziku, i zapravo je osnova i srpskog kwi`evnog jezika. Za vreme komunisti~ke Jugoslavije (1945–1991) jezik kojim su govorili Srbi i Hrvati nazivan je srpskohrvatski (odnosno hrvatskosrpski) i ~esto su se mogla ~uti tvr|ewa da je u pitawu jedan jezik za koji se koriste samo razli~ita pisma. Tokom raspada Jugoslavije i stvarawa novih nacionalnih dr`ava, u prvi je plan izbila ideja da su hrvatski i srpski dva potpuno razli~ita jezika, a bilo je i onih koji su i bosanski identifikovali kao zaseban jezik.

zakqu~i{ o srpsko-hrvatskom jezi~kom sporu? Za{to je to va`no za nacionalni identitet? Da li je pitawe jezika stvar iskqu~ivo lingvista, ili time mogu da se bave i oni koji nisu stru~waci? Za{to dolazi do sme{nih situacija u sporovima o razlikama i sli~nostima srpskog i hrvatskog jezika?

? [ta na osnovu ovoga mo`e{ da

IV-21. Raspolu}eni identitet jedne mlade Hrvatice Ne volim gubitnike. Autsajdere. Qude koji se moraju smije{iti. I biti pristojni. Ja ne volim ni Srbe u Hrvatskoj. Oni kada ka`u: „Babi}“, uvijek dodaju: „Iz Kor~ule“, A nisu iz Kor~ule. Nego iz Dalmatinske zagore. Iz vukojebine u kojoj je Babi} ne{to drugo. OK. I tamo ima Babi}a Hrvata. Ali Babi} Hrvat nikad ne obja{wava. I ne dodaje „iz Kor~ule“. [...] A opet, neki qudi su Srbi i osje}aju se kao Srbi. Misle da je to normalno, biti Srbin. Ono. Mama Srpkiwa, djed le`i na srpskom grobqu u Benkovcu i ne{to mu pi{e }irilicom na kamenu, u visokoj travi, imaju svoje slave, popovi su im dlakavi i smiju se `eniti... A kad se mali Srbin

? [ta lingvista Babi} misli o jezi~kom sporu Srba i Hrvata? Pa`qivo pogledaj dva citata koja on navodi. [ta misli{ o razlikama izme|u te dve re~enice? Da li su one dovoqne da bi se tvrdilo kako je re~ o dva razli~ita jezika? IV-20. Reakcija na prikazivawe srpskog filma sa hrvatskim titlovima (1999) „Ve`ite se, pole}emo“, ka`e lik s films-

127

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

rodi daju mu ime Alimpije ili Sava ili Tanasije. I taj mali Srbin i Srpkiwica Leposava znaju od malena da su to. Sve im je jasno. Oni mogu ponekad re}i da su sa „Kor~ule“ ali znaju da nisu. Ku`ite? Ali ja. Moj slu~aj. To je frka. Ja n i s a m Srpkiwa. A moram dodati „Kor~ulu“. Ja n i s a m Srpkiwa! Ja bih sada, ovaj ~as, najradije ustala i zaurlala u mrak: „Nisam Srpkiwaaaaa!“
Rudan, str. 14-15

Ovo je odlomak iz romana Uho, grlo, no` Vedrane Rudan (ro|ene 1949. godine), spisateqice, novinarke i agenta za trgovinu nekretninama. Glavni junak romana je Tonka Babi}, ~ija je majka Hrvatica a otac Srbin.

? tom ima Tonka Babi}. Kakva su wena

Opi{i kakve probleme s identite-

nacionalna ose}awa? Kako obja{wava{ wenu ideju da „Babi} Hrvat“ ne mora da daje nikakva daqa obja{wewa o svom poreklu, dok „Babi} Srbin“ to mora da u~ini? Da li si ~uo za sli~ne situacije raspolu}enog nacionalnog identiteta u svojoj zemqi?

IVv. Prevazila`ewe nacionalizma
IV-22. Op{ti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (1995) Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija („Strane“), priznaju}i potrebu za sveobuhvatnim sporazumom radi okon~awa tragi~nog sukoba u regiji, `ele}i da pridonesu tom ciqu i pomognu trajni mir i stabilnost, potvr|uju}i prihvatawe Dogovorenih temeqnih na~ela od 8. septembra 1995, Daqih dogovorenih temeqnih na~ela od 26. septembra 1995. i sporazuma o prekidu vatre od 14. septembra i 5. oktobra 1995, primaju}i na znawe sporazum od 29. avgusta 1995. kojim je delegacija Savezne Republike Jugoslavije ovla{}ena da u ime Republike Srpske potpi{e delove mirovnog plana koji se odnose na wu, uz obavezu strogog i doslednog sprovo|ewa postignutog sporazuma, sporazumele su se o slede}em: ^lan I Strane }e regulisati svoje odnose u skla128

du s na~elima izlo`enim u Poveqi ujediwenih nacija, kao i s Helsin{kim zavr{nim dokumentom i drugim dokumentima Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu. One }e potpuno po{tovati me|usobnu suverenu jednakost, sporove }e re{avati mirnim putem, i suzdr`a}e se od akcije, pretwom ili upotrebom sile ili na drugi na~in, protiv teritorijalne celovitosti ili politi~ke nezavisnosti Bosne i Hercegovine ili bilo koje druge dr`ave. ^lan II Strane pozdravqaju i podr`avaju postignute dogovore o vojnim aspektima mirovnog re{ewa i aspektima regionalne stabilizacije, kako je izlo`eno u Sporazumima u Aneksu 1-A i Aneksu 1-B. Strane }e u potpunosti po{tovati i podr`avati ispuwewe obaveza preuzetih u Aneksu 1-A, i u celini }e se pridr`avati svojih obaveza izlo`enih u Aneksu 1-B. ^lan III Strane pozdravqaju i podr`avaju postignute dogovore o razgrani~ewu dvaju entiteta, Federacije Bosne i Hercegovine i

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Republike Srpske, kako je izlo`eno u Sporazumu u Aneksu 2. Strane }e u celosti po{tovati i pomagati ispuwewe obaveza preuzetih u wemu. ^lan IV Strane pozdravqaju i podr`avaju program izbora za Bosnu i Hercegovinu izlo`en u Aneksu 3. Strane }e u celosti po{tovati i pomagati ispuwewe tog programa. ^lan V Strane pozdravqaju i podr`avaju postignute dogovore o Ustavu Bosne i Hercegovine, izlo`ene u Aneksu 4. Strane }e u celini po{tovati i pomagati ispuwewe obaveza preuzetih u wemu. ^lan VI Strane pozdravqaju i podr`avaju postignute dogovore o osnivawu arbitrarnog suda, Komisije za qudska prava, Komisije za izbeglice i prognanike, Komisije za o~uvawe nacionalnih spomenika, kao i javnih preduze}a Bosne i Hercegovine, izlo`ene u Aneksima 5-9. Strane }e u celosti po{tovati i pomagati ispuwewe obaveza preuzetih u wima. ^lan VII Priznaju}i da su za postizawe trajnog mira od kqu~nog zna~aja po{tovawe qudskih prava i za{tita izbeglica i prognanika, Strane su saglasne s odredbama o qudskim pravima izlo`enim u Poglavqu Jedan Sporazuma u Aneksu 6, kao i odredbama o izbeglicama i prognanicima, izlo`enim u Poglavqu Jedan Sporazuma u Aneksu 7, i u celosti }e ih po{tovati. ^lan VIII Strane pozdravqaju i podr`avaju postignute dogovore o sprovo|ewu ovog mirovnog plana, ukqu~uju}i posebno civilne (nevojne) aspekte, izlo`ene u Aneksu 10 ovog Sporazuma, te na me|unarodne policijske snage, kako je izlo`eno u Aneksu 11 Sporazuma. Strane }e u potpunosti po{tovati i pomagati ispuwewe u wima preuzetih obaveza.

^lan IX Strane }e u potpunosti sara|ivati sa svim entitetima koji su ukqu~eni u sprovo|ewe ovog mirovnog plana, kako je izlo`eno u Aneksima ovog Sporazuma, ili koje je ovlastio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, u skladu sa obavezama svih Strana da sara|uju u istrazi i gowewu u vezi sa ratnim zlo~inima i drugim kr{ewima me|unarodnog humanitarnog prava. ^lan X Savezna Republika Jugoslavija i Republika Bosna i Hercegovina priznaju jedna drugu kao suverene nezavisne dr`ave u okvirima me|unarodnih granica. Daqi aspekti wihovog uzajamnog priznawa bi}e predmet naknadnih pregovora. ^lan XI Ovaj Sporazum stupa na snagu kada se potpi{e. Sa~iweno u Parizu, 14. decembra 1995. na bosanskom, hrvatskom, engleskom i srpskom jeziku, s time da je svaki tekst jednako verodostojan.
www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=379

O mirovnom sporazumu kojim }e se okon~ati rat u Bosni i Hercegovini 1992–1995 pregovaralo se u Dejtonu, ali je sam sporazum potpisan u Parizu, gde su bili i predstavnici specijalnog pregovara~a Evropske unije, kao i predstavnici Francuske, Nema~ke, Rusije, Velike Britanije i Sjediwenih Dr`ava. Ve}ina konkretnih odredaba sporazuma detaqno je izlo`ena u 12 aneksa.

IV-23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o razumevawu, saradwi i dobrosusedskim odnosima (1996) ^lan 1 Republike Ma|araska i Rumunija (nadaqe Ugovorne strane) zasnova}e svoje odnose

129

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

na poverewu, saradwi i uzajamnom po{tovawu. [...] ^lan 3 (1) Ugovorne strane potvr|uju da }e se u svojim budu}im odnosima uzdr`avati od upotrebe, i pretwe upotrebe sile kojom bi ugrozile teritorijalni integritet ili politi~ku nezavisnost druge Ugovorne strane, kao i od svakog postupka koji nije u skladu s ciqevima Ujediwenih nacija i Helsin{ke poveqe. Tako|e }e se uzdr`avati od podr`avawa takvih postupaka i ne}e dozvoliti tre}oj strani da koristi wihovu teritoriju za sprovo|ewe sli~nih akcija protiv druge Ugovorne strane. (2) Ugovorne strane }e svaki spor koji se me|u wima javi razre{iti me|usobno i iskqu~ivo mirnim sredstvima. ^lan 4 Ugovorne strane potvr|uju da }e u skladu s principima i normama me|unarodnog prava i principima Helsin{ke poveqe po{tovati nepovredivost zajedni~ke granice i teritorijalni integritet druge Ugovorne strane. One daqe potvr|uju da nemaju nikakvih teritorijalnih pretenzija jedna prema drugoj i da u budu}nosti ne}e imati takvih pretenzija. ^lan 5 Ugovorne strane }e, imaju}i u vidu ispuwavawe ciqeva ovog Ugovora, stvoriti odgovaraju}i okvir za saradwu na svim poqima od zajedni~kog interesa. [...] ^lan 7 Ugovorne strane }e pro{iriti svoje odnose i saradwu u me|unarodnim organizacijama, ukqu~uju}i i regionalne i subregionalne organizacije. One }e podr`avati napore druge strane usmerene na integraciju u Evropsku uniju, NATO i zapadnoevropsku zajednicu. [...] ^lan 14 Ugovorne strane }e doprineti stvarawu klime tolerancije i razumevawa me|u svojim gra|anima razli~itog etni~kog i ver130

skog porekla, to jest pripadnika razli~itih kultura i jezika. One osu|uju ksenofobiju i svaki oblik iskazivawa rasne, etni~ke ili verske mr`we, kao i diskriminaciju i predrasude, i upotrebi}e delotvorne mere kako bi tome stale na put. ^lan 15 (1) a) U odre|ivawu prava i du`nosti pripadnika nacionalnih mawina koje `ive na wihovima teritorijama, Ugovorne strane }e primeniti Okvirnu konvenciju Saveta Evrope o za{titi nacionalnih mawina, u slu~aju da su odredbe te Konvencije povoqnije za mawine u pore|ewu sa odredbama doma}ih zakona. b) Ne zadiru}i u va`ewe prethodne odredbe, Ugovorne strane }e u ciqu za{tite i razvoja etni~kog, kulturnog, jezi~kog i verskog identiteta ma|arske mawine u Rumuniji, i rumunske mawine u Ma|arskoj, odredbe koje defini{u prava pripadnika tih mawina u dokumentima Ujediwenih nacija, Evropske organizacije za bezbednost i saradwu i Saveta Evrope, nabrojanih u aneksu ovog Sporazuma, sprovoditi kao pravno obavezuju}e. [...] ^lan 19 (1) Ugovorne strane }e podr`ati i olak{ati direktan kontakt svojih gra|ana. (2) Ugovorne strane }e pro{iriti svoje konzularne odnose i pojednostaviti procedure prelaska preko granice i carinske kontrole, otvori}e nove grani~ne prelaze i pro{iriti ve} postoje}e u najve}oj mogu}oj meri kako bi se olak{ao protok qudi i robe. U tu svrhu }e biti zakqu~eni odgovaraju}i sporazumi.
www.htmh.hu/dokumentumok/asz-ro-e.htm

? Navedi glavne odredbe ovog sporazuma o pitawima bezbednosti i „visoke politike“. Da li se te odredbe ti~u `ivota obi~nih qudi? [ta misli{ o potowim odredbama? Da li su one opravdane?

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IV-24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me{ovitim stanovni{tvom (2001)
Postoji konflikt
Rumuni (ukupno) Rumuni u Transilvaniji Ma|ari 3% 5% 6%

me|usobnim odnosima u podru~jima s

Postoji saradwa
20% 46% 70%

Pitawe smatra neva`nim ili ne daje nikakav odgovor
77% 49% 24%

www.intercultural.ro/cart/interculturalitate_detaliu_capitol2-1.html#mirceakivu

Kakvi se zakqu~ci mogu izvesti iz podataka do kojih se do{lo u ovom istra`ivawu javnog mwewa? [ta misli{ o ~iwenici da qudi koji `ive u etni~ki me{ovitim delovima Transilvanije u ve}em procentu nego stanovnici drugih podru~ja ocewuju da su odnosi Rumuna i Ma|ara dobri?

re~? Uporedi ovaj tekst sa IV-16. [ta zapa`a{?

? O kakvoj vrsti solidarnosti je ovde

Sl. 30. Linija razdvajawa („zelena linija“) u Nikoziji (2003)

IV-25. Sport kao na~in da se prevazi|e nacionalizam. Kiparski Grci navijaju za lokalni tim kiparskih Turaka (2003) Jo{ ne{to treba re}i o Afaniji.32 U tom mestu postoji fudbalski klub koji se takmi~i u Prvoj ligi Sever, i trenutno se nalazi nisko na tabeli tako da mu preti opasnost da naredne godine zavr{i u Drugoj ligi. Kroz nekoliko dana se igra va`na utakmica, na kojoj }e pasti odluka da li on ostaje u Prvoj ligi. Grci iz Afanije, koji su izbeglice ve} 28 godina, odlu~ili su da u velikim grupama krenu i zajedno sa sada{wim stanovnicima Afanije navijaju u toj va`noj utakmici. Oni su ~ak objavili oglas u lokalnim gr~kim novinama pozivaju}i sve biv{e stanovnike Afanije da im se pridru`e...
Report, 46, str. 27

32

Afanija je selo koje su kiparski Grci napustili 1974. godine; danas u wemu `ive iskqu~ivo Turci.

131

SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA

IV-26. Dva mi{qewa o brisawu „zelene linije“ koja deli gr~ki od turskog dela Kipra (23. april 2003) A. Mi{qewe Nikosa Anastasijua, postavqeno na internetu
Posle ju~era{weg dana vi{e ni{ta ne}e biti isto. Preko dve hiqade kiparskih Turaka i vi{e od hiqadu kiparskih Grka pre{lo je s jedne na drugu stranu, a mnogo politi~ara je samo posmatralo, nesposobno da u svojim uskim „univerzumima“ shvati veli~inu tog doga|aja. Prvi put od 1974. godine, isti oni koji su postavili barikade sada ih uklawaju. Grci i Turci su prelazili s jedne na drugu stranu i i{li kuda im je voqa, pose}ivali su gradove i sela, pronalazili svoje stare i drage davno izgubqene prijateqe, a da ih pri tom policija nije pratila i ispitivala. Svuda su do~ekivani s rado{}u, dobrodo{licom, osmesima i suzama radosnicama. Da, svuda! Gra|ani zaista idu napred, oni su ispred politi~ara. Ovo, naravno, nije trajno politi~ko re{ewe koje nam je potrebno, ali ipak jeste mo}an katalizator procesa koji vodi re{ewu.
Report, 46, str. 25

B. Turski u~iteq iz Famaguste opisuje posetu porodici kiparskih Grka (2003)
Danas nam je do{lo nekoliko gostiju „s one strane“. Oni, izgleda, kao i mnogi (kiparski) Turci i Grci, `ele da iskoriste priliku i posete mesta gde su ro|eni i mesta gde su proveli deo `ivota. @eleli bi da osete radost `ivota na celovitom ostrvu i da podele ose}awa koja jo{ `ive u wihovim srcima. Nisu do{li pred na{u ku}u, ali su automobil zaustavili odmah iza ugla, kao da `ele da se raspitaju za ulicu koja ve} odavno nosi novi naziv. @iteqi ovog kraja su odmah

prepoznali staro ime. Mocartova ulica. @ena i ja smo se slu~ajno na{li na kapiji. [...] Gospo|a Eleni, ~ije smo ime tek naknadno saznali, rekla je: „Moja baka je `ivela u ku}ici koja je bila ovde. @elela sam samo da do|em i vidim tu ku}icu. Jo{ uvek pamtim kako me je baka ovde dovodila da se igram ispod drve}a. Ovde su bile dve palme“ [...] Vreme je neumoqivo, i po{to niko nije brinuo o ku}ici, ona je potpuno propala. Ali palma je jo{ uvek tu. [...] Pozvali smo ih da u|u. [...] Po{to smo Kiprani, bilo nam je potrebno tek nekoliko minuta da se zbli`imo. A onda je Eleni po~ela da nam pri~a svoju pri~u. [...] „Slu{ala sam vesti na radiju. Ukloni}e barikade. Jako sam po`elela da do|em i vidim bakinu ku}icu. Ostala mi je u tako lepom se}awu. Tra`ila sam od doktora bolovawe da bih mogla da do|em“ [...] A on, Nikolas, objasnio nam je: „Gledao sam kako ste demonstrirali. Jo{ uvek mi u u{ima odzvawa ono {to su qudi tada uzvikivali: 'Irini', 'Mir za sve Kiprane', 'Kipar je dom i Turaka i Grka'.“ A onda je nastavio: „Vi{e nisam mogao da se suzdr`im i zaplakao sam. Plakao sam za sve nas. Plakao sam i prokliwao one koji su Kiprane razdvojili jedne od drugih. Mi to nismo zaslu`ili“. Wegove posledwe re~i }e zauvek u mom srcu plamteti kao vatra.
Report, 46, str. 25

politici i politi~arima vide u ovom tekstu? Prokomentari{ite Nikolasovu tvrdwu: „Mi ovo nismo zaslu`ili.“ Da li obi~ni qudi mogu imati neku ulogu u prevladavawu nacionalizma? Kako? Zna{ li jo{ neku podeqenu dr`avu ili podeqeni grad u Evropi dvadesetog veka?

? Koji se stavovi obi~nih qudi o

Ako je obrazovawe u pro{losti doprinosilo ja~awu nacionalizma, {ta misli{, {ta bi u budu}nosti moglo doprineti smawivawu me|unacionalnih napetosti?

? Zakqu~no pitawe:

132

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Bibliografija
ACIME = Arhiva concursului ISTORIA MEA – EUSTORY [Arhiv takmi~ewa u istorijskom istra`ivawu MOJA ISTORIJA - EUSTORY]. Ahmed S. Ali~i}, Pokret za autonomiju Bosne od 1831. do 1832, Sarajevo 1996. Atatürk’un Soylev ve Demecleri [Sabrani govori Ataturka], Istanbul 1945-1952. Jim Bennett, Robert Brain, Simon Schaffer, Heinz Otto Sibum, Richard Staley, 1900: The New Age. A Guide to the Exhibition [Novo doba. Izlo`beni katalog] Cambridge, 1994. Dimitrie Bolintineanu, Opere alese [Izabrana dela], Bucure¦ti 1961. Hristo Botev, Complete Works [Sabrana dela], Sofia, 1986. Mahmud Esad Bozkurt, Atatürk §htilali [Ataturkova revolucija], Istanbul 1967. Razi Brahimi, Kënga Popullore e Rilindjes Kombëtare [Narodne pesme nacionalnog bu|ewa], Shtëpia Botuese “Naim Frasheri”, Tiranë, 1979. H.N. Brailsford, Macedonia. Its Races and their Future [Makedonija. Wene rase i wihova budu}nost], New York 1971. [C. I. Br¤tianu], Missiunea C¤ilor Ferate Române. Studii politice, economice, sociale ¦i tecnice, Paris 1870. Cemal Pa¦a Hat¨ralar [Memoari Kemal pa{e], Istanbul 1959. Ion Codru-Dr¤gu¦anu, Peregrinul transilvan, Bucure¦ti [1956]. Rodoljub ^olakovi}, AVNOJ i narodnooslobodila~ka borba u Bosni i Hercegovini (1942-1943), Beograd 1974. Constitut iile române. Texte, note, prezentare , comparativ¤ (ed. Mona-Lisa Puchianu, Corneliu Lungu, Gheorghe Iancu, Ioan Muraru), Bucure¦ti 1993. HristomatiÔ po istoriÔ na BÍlgariÔ. BÍlgarsko VÍzra`dane. Vtorata i tretata ~etvÍrt na 19 vek [Hrestomatija bugarske istorije. Bugarski preporod, druga i tre}a ~etvrtina 19. veka], Sofia 1996. Crnogorski zakonici. Pravni izvori i politi~ki akti od zna~aja za istoriju dr`avnosti Crne Gore (ed. dr Branko Pavi}evi}, dr Radoslav Raspopovi}), Podgorica 1998. Dinko Davidov, Stematografija. Izobra`enije oru`ij iliri~eskih. Izrezal u bakru Hristofor @efarovi} i Toma Mesmer, Novi Sad 1972. DÍr`aven vestnik [Dr`avne novine]. K. Th. Dimaras, Ko±á¤§ ·áé ç ¨°oš¤ ôo¶ [Korais i wegovo vreme], Athens 1953. Ljubodrag Dimi}, Istorija srpske dr`avnosti. Knjiga III. Srbija u Jugoslaviji, Novi Sad 2001. Dokumenti za bÍlgarskata istoriÔ [Dokumenti o bugarskoj istoriji], Sofia 1931, t. 1. Edith M. Durham, Albania and the Albanians, Selected articles and letters, 1903-1944 [Albanija i Albanci, odabrani tekstovi i pisma 1903-1944], Centre for Albanian Studies, London, 2001. Sir Henry Eliot, Some Revolutions and Other Diplomatic Experiences [Neke revolucije i druga diplomatska iskustva], London 1922. G. Exarchos, P¤¦á§ B¨ë¨óôév뤧. AvÝ·äoôá ݦ¦±áöá. NÝá oôo隨ßá,. [Riga Velestinac. Neobjavqeni dokumenti. Nova svedo~anstva], Athens, Kastaniotis, 1998. Bernd J. Fischer, Albanian Nationalism in the Twentieth Century [Albanski nacionalizam u dvadesetom veku], in Peter F. Sugar (ed.), Eastern European Nationalism in the Twentieth Century [Isto~noevropski nacionalizam u dvadesetom veku], Washington 1995. 133

BIBLIOGRAFIJA

Dionyssis Fotopoulos, Athenian Fashions at the turn of the 19th century [Moda u Atini krajem 19. veka], Athens 1999. Ziya Gökalp, Turkculugun Esaslari [Principi turkizma], Ankara [1923]. Vlado Gotovac, Zvjezdana kuga, Zagreb 1995. Óô±áôç¦oý ®¨¸±¦ßo¶ ®±ßâá-Ä馨í¤, Á°oµíçµoí¨ýµáôá Á¦¬ío§ EOKÁ 1955-1959 [General Grivas Digenis, Se}awa na borbu EOKA 1955-1959], Athens 1961. Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvatske, vol.I-II, Zagreb 1990. Ferid Hudhri, Albania and Albanians in world art [Albanija i Albanci u svetskoj umetnosti], transl. by Zef Simoni and Pavli Qesku, Athens 1990. ‡Ýµáôá ͨüô¨±ç§ ·áé Óý¦÷±oíç§ Éóôo±ß᧠á°ü ôé§ °ç¦Ý§ [Teme moderne i savremene istorije, obra|ene na osnovu primarnih izvora], Athens 2003. IEE, [Istorija gr~kog naroda], vol. 12. D. Ionescu, Albina. Revist¤ popular¤, I, no.35, May 31, 1898. George Ionescu-Gion, Studiul istoriei nationale , în ¦coalele noastre [Prou~avawe nacionalne istorije u na{im {kolama], Bucure¦ti 1889. Éóôo±ßá ôç§ Ký°±o¶ M¨óáé¸íé·¤-ͨüô¨±ç (1192-1974) [ Sredwovekovna i moderna istorija Kipra], Nicosia, Ministry of Education and Culture, 2001. Konstantin Jirecek, BÍlgarski dnevnik [Bugarski dnevnik], vol.1 (1879-1881), Sofia 1995. Miodrag Jovi~i} (ed.), Ustavi Kne`evine i Kraqevine Srbije, Beograd 1988. Ivan Frano Juki}, Putopisi i istorisko-etnografski radovi, Sarajevo 1953. Dragan Jurak, kolumna Film &Video u "Feral Tribune", No 707, April 5, 1999. 134

E. Kapsomenos, Äéoíýóéo§ Óo븵ü§. Áí†oëü¦éo †¨µÜô¸í ôç§ Óo븵鷤§ Poßçóç§ [Dionisios Solomos. Antologija tema u Solomonovoj poeziji], Athens 1998; English translation: Prof. Nina Gatzoulis, A Portrait of Dionysios Solomos and Two of His Poems, http://www.helleniccomserve.com/solomos.html. Vuk Stefanovi} Karaxi}, Prepiska IV (1829-1832), Beograd, 1988. Lyuben Karavelov, LÓben Karavelov. SÍbrani sÍ~ineniÔ (Sabrana dela), vol.7, Sofia, 1985. Dimitrios Katartzis, “Ó¶µâo¶ë¤ óôo¶§ íÝou§ °¸§ íá ¸ö¨ëéoýíôáé ·áé íá µç âëÜ°ôouíôáé á°ôÜ âéâëßá ôá ö±Ü¦·é·á ·áé ôá ôoý±·é·á, ·áé °oéá ‘íáé ç ·á†’ á¶ôü ôo¶§ ó°ou䤔 [Savet mladim qudima kako da izvuku korist iz francuskih kwiga, a da se sa~uvaju od wihovog {tetnog uticaja, i o tome {ta bi trebalo da bude glavni predmet wihovih studija], Ôá ¨¶±éó·üµ¨vá, (ed. C.Th. Dimaras), Athens 1970. Ká†çµ¨±éí¤ – E°ôÜ çµÝ±¨§ [Kathimerini – Epta Imeres], 30/12/01, Áö. Á°o÷á鱨ô¬íô᧠ôç ä±á÷µ¤ [Posebno izdawe: zbogom drahmi], p. 4. Paschalis M. Kitromilides, ɬóç°o§ Moéóéüäáî. Oé ó¶íô¨ôᦵÝí¨§ ôç§ âáë·áíé·¤§ ó·Ý‰ç§ ôoí 18o áé¬íá [Josip Mesiodaks. Balkanske koordinate u 18. veku], Athens 2004. Ahmed Kondo, Jeronim de Rada. Flamuri i Arbrit (Jeronim de Rada. Albanska zastava), Tiranë 1967. Faik Konitza, Vepra të Zgjedhura [Odabrana dela], Tirana, “Naim Frasheri”, 1993. Faik Konitza, Izbor iz prepiske1896-1942, London 2000. KonstituciÔ na BÍlgarskoto knÔ`estvo [Ustav bugarske kne`evine], Sofia 1879. Konstentin Konstantinov [Put kroz vekove], Sofia 1997. Christina Koulouri, Éóôo±ßá ·áé ¦¨¸¦±áößá óôá ¨ëëçíé·Ü ó÷oë¨ßá (1834-1914). ®í¸óôé·ü

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

áíô鷨ߵ¨ío ·áé éä¨oëo¦é·Ý§ °±o¨·ôÜó¨é§. Áí†oëü¦éo ·¨éµÝí¸í. Âéâëéo¦±áößá ó÷oëé·¬í ¨¦÷¨é±éä߸í [Istorija i geografija u gr~kim {kolama (1834-1914). Sadr`aj i ideolo{ke implikacije. Antologija tekstova. Bibliografija uxbenika], Athens 1988. Emilij Laszowsky, Stari i novi Zagreb, Zagreb 1994. Bernard Lewis, The emergence of modern Turkey, [Nastanak moderne Turske] Oxford 1968. Radoš Ljuši}, Knjiga o na~ertaniju, Beograd 1993. Radoš Ljuši}, Istorija srpske dr`avnosti. Kniga II. Srbija i Crna Gora - novovekovne srpske dr`ave, Novi Sad 2001. Lina Louvi, P¨±é¦Ýë¸ôo§ Âáóßë¨éoí, Oé óáô¶±é·Ý§ ¨ö絨±ß䨧 ·áé ôo ¨†íé·ü ©¤ôçµá, (1875-1886) [Perigelotos Vasilion; Satiri~ke novine i nacionalno pitawe (1875-1886)], Athens, Hestia, 2002. Corneliu Mihai Lungu (coord.), De la Pronunciament la Memorandum 1868-1892. Mi¦carea memorandist¤, expresie a luptei nat ionale a românilor [Od Objave do , Memoranduma. Memorandisti~ki pokret, izraz nacionalne borbe Rumuna], Bucure¦ti 1993. Titu Maiorescu, Opere [Dela] (ed. Georgeta R¤dulescu-Dulgheru, Domnica Filimon), Bucure¦ti 1978. Makedonium, Antologija na makedonskata nacionalno-politichka misla [Makedonium, antologija makedonske nacionalno-politi~ke misli], Skopje, 2003. Sp. Markezinis, Poëéôé·¤ Éóôo±ßá ôç§ Í¨¸ôݱ᧠EëëÜäo§ [Politi~ka istorija moderne Gr~ke], Vol. B, Athens 1966. P. Matalas, ¸†ío§ ·áé o±†äoîßá. Oé °¨±é°Ýô¨é¨§ µé᧠ó÷Ýóç§. Á°ü ôo „Eëëáäé·ü“ óôo Âo¶ë¦á±é·ü ó÷ßóµá [Nacija i pravoslavqe. Avanture jednog odnosa. Od „gr~ke“ do bugarske {izme], Herakleion 2002.

Memoari prote Mateje Nenadovi}a, Beograd 1867. “Monitorul Oficial”, 19 iulie 1921. Bogdan Murgescu (coord.), Istoria României în texte [Rumunska istorija u tekstovima], Bucure¦ti 2001 Hysni Myzyri, Shkollat e Para Kombëtare Shqipe [Prve albanske nacionalne {kole], Tirana 1978. Nacak, novine, 73, October 7th 1960. Rýza Nur, Hayat ve Hat¨rat¨m I [Moj `ivot i se}awa I], Istanbul 1992. Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod, II del [Odabrani tekstovi o istoriji makedonskog naroda], part II, Skopje 1976. Konstantinos Oikonomos, E°ß·±éóé§ ¨é§ ôçí °¨±ß ͨo¨ëëçíé·¤§ E··ëçóß᧠óýíôoµoí á°Üíôçóéí ôo¶ óoöoý äéäáó·Üëo¶ K. ͨüö¶ôo¶ Âܵâá [Komentar kratkog odgovora obrazovanog u~iteqa gospodina Neofitusa Vamvasa o modernoj gr~koj crkvi], Athens 1839. K.Ozturk, Atatürk, Istanbul, n.d. Paisiy Hilendarski, Slavonic-Bulgarian History [Slovensko-bugarska istorija], V. Turnovo 1992. Spyros Papageorgiou (ed.), Á±÷¨ßoí ô¸í °á±áíüµ¸í ¨¦¦±Üö¸í ôo¶ K¶°±éá·oý Á¦¬ío§ 1955-1959 [Arhivi tajne borbe Kiprana], Nicosia 1984. Spyros Papageorgiou, AKEL: Ôo Üëëo KKE [AKEL, druga gr~ka komunisti~ka partija], Athens 1984. P᱆¨í¬í [Parthenon] ~asopis, December 1871. Nikola Paši}, Sloga Srbo-Hrvata, Beograd 1995. Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi} (eds.), Jugoslavija 1918-1988. Zbirka dokumenata. Drugo izmenjeno izdanje, Beograd, 1988.

135

BIBLIOGRAFIJA

A. Politis, Poµáíôé·Ü ÷±üíéá. Éä¨oëo¦ß¨§ ·áé íooô±o°ß¨§ óôçí EëëÜäá ôo¶ 1830-1880 [Romanti~ne godine. Ideologije i mentaliteti u Gr~koj, 1830-1880], Athens 1993. Aurel C. Popovici, Stat ¦i Nat iune. Statele-Unite , ale Austriei Mari. Studii politice în vederea rezolv¤rii problemei nat ionale ¦i a crizelor consti, tut ionale din Austro-Ungaria [Dr`ava i nacija. , Ujediwene dr`ave velike Austrije. Politi~ke studije s ciqem da se re{i nacionalni problem i konstitucionalna kriza u Austrougarskoj], (ed. Petre Pandrea and Constantin Schifirnet ), Bucure¦ti 1997. , David Prodan, Supplex Libellus Valachorum or The Political Struggle of the Romanians ili politi~ka borba Rumuna u Transilvaniji tokom 18. veka, Bucharest, 1971. Janko Prunk, Slovenski narodni vzpon [Uzlet slovena~kog naroda], Ljubljana 1992. M. Psalidopoulos (ed.), K¨ßµ¨íá ¦éá ôçí ¨ëëçíé·¤ âéoµç÷áíßá ôoí 19o áé¬íá. Ö¶óé·¤ ¨îÝëéîç ¤ °±oóôáóßá [Dokumenti o gr~koj industriji u 19. veku. Prirodni razvoj ili dr`avna briga?], Athens 1994. Gjorgji Pulevski, Izbrani tekstovi, Skopje 1985. Stjepan Radic, Izabrani politi~ki spisi, Opatija, 1995. Bo`o Repe, Viri o demokratizaciji in osamosvojitvi Slovenije (I. del: Opozicija in oblast) [Izvori o demokratizaciji i nezavisnosti Slovenije (Prvi deo, Opozicija i vlast)], Ljubljana 2002. “Report. Friends of Cyprus”, issue no. 46, autumn 2003. P¤¦á ¨ë¨óôéíë¤ A°áíôá ôá ó¸©üµ¨íá [Sabrana dela Rige od Fere], vol. V (ed. Paschalis M. Kitromilides), Athens 2000. România în chipuri ¦i vederi [Romania in images and postcards], Bucure¦ti, 1926. Vedrana Rudan, Uho, grlo, no`, Zagreb 2002. 136

August [enoa, Zagrebulje, Zagreb 1980. Óçµáߨ§ ¨ë¨¶†¨±ßá§. Ó¶ëëo¦¤ ôo¶ E†íé·oý Éóôo±é·oý Mo¶ó¨ßo¶ [Zastave slobode. Kolekcija nacionalnog istorijskog muzeja], uvodni tekst I.K. Mazarakis-Ainian, Athens 1996. Slovenska kronika 19. stoletja (Slovena~ka hronika 19. veka 1861-1883), Nova revija, Ljubljana 2003. Srpska ~itanka za ni`e gimnazije i realke (Stojan Novakovi}), Beograd 1870. Hristo Stambolski, AvtobiografiÔ, dnevnici, spomeni [Hristo Stambolski Autobiografija. Dnevnici. Memoari], Sofia 1927, t. 2. Gale Stokes (ed.), From Stalinism to Pluralism. A Documentary history of Eastern Europe since 1945, second edition, New York 1996. Dubravka Ugresic, Ameri~ki fikcionar, Zagreb/Beograd 2002. A. E. Vakalopoulos, E°ß먷ô¨§ âáóé·Ý§ éóôo±é·Ý§ °ç¦Ý§ ôç§ ¨ëëçíé·¤§ ¨°áíáóôÜ󨸧 [Odabrani osnovni izvori o gr~koj revoluciji], Thessaloniki, Vanias, 1990. Pashko Vasa, The truth on Albania and the Albanians, historical and critical essays, [Istina o Albaniji i Albancima, istorijski i kriti~ki eseji] London 1999. Evgenios Voulgaris, Óôo÷áóµoß ¨é§ ôo¶§ °á±üíô᧠·±éóßµou§ ·áé±ý§ ôo¶ O†¸µáíé·oý K±Üôo¶§ [Razmi{qawe o trenutnoj krizi u turskoj dr`avi], Kerkyra 1851. Wayne S. Vucinich, The Ottoman Empire: Its record and legacy, [Tursko carstvo: istorija i zave{tawe] New Jersey 1965. Martin Wein, Dodjoh, vidjeh, zapisah, Zagreb 1966. A. D. Xenopol, Istoria românilor din Dacia Traian¤ [Istorija Rumuna od Trajanove Dakije], 4. izdawe (eds. V. Mih¤escu-Bîrliba, Al. Zub), Bucure¦ti 1985.

NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Šarl Irljar, Putopis po Bosni 1875-1876, Sarajevo 1981 Za Hrvatsku, Zagreb 1992.

Mape
Mapa 1: Dennis P. Hupchick, Harold E. Cox, The Palgrave Concise Historical Atlas of the Balkans, New York, 2001, map 25. [The Palgrave, Mali istorijski atlas Balkana] Mapa 2: Ibid., map 28. Mapa 3: Ibid., map 35. Mapa 4: Patrick K. O’ Brien (ed.), Phillip’s Atlas of World History, London: George Philip, 1999, p. 220. [Phillip's atlas svetske istorije]

137

OCENITE OVU KWIGU! Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima ulo`io ogroman trud, vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a rezultat je ova kwiga koju dr`ite u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda, korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu projekta. Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud. Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{ veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe. Formular za evaluaciju mo`ete na}i odavde: www. cdsee. org.

139

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(4-12)“18/19“ (035.057.874) 321.01:323.1(4-12)“18/19“ (035.057.874) ISTORIJSKA ~itanka. 2, Nacije i dr`ave u jugoisto~noj Evropi / urednica Mirela-Luminica Murgesku ; [prevod sa engleskog grupa autora]. - Beograd : Prosvetni pregled ; Solun : Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi = Thessaloniki : Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 139 str. : ilustr. ; 27 cm. - (Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope : dodatni nastavni materijali / urednica srpskog izdawa serije Dubravka Stojanovi}) Prevod dela: Nations and States in Southeast Europe. - Tira` 1.500. - Napomene uz tekst. - Bibliografija: str. 133-137. ISBN 86-7055-059-8 ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu) 1. Murgesku, Mirela-Luminica a) Nacionalno pitawe - Jugoisto~na Evropa - 19-20v - Priru~nici b) Nacionalna dr`ava - Jugoisto~na Evropa - 19-20v - Priru~nici c) Nacionalizam - Jugoisto~na Evropa 19-20v - Priru~nici d) Jugoisto~na Evropa Istorija - 19-20v - Priru~nici COBISS.SR-ID 126869516

Ova kwiga je odobrena za upotrebu kao pomo}no nastavno sredstvo u nastavi istorije na osnovu saglasnosti ministra prosvete i sporta u Vladi republike Srbije br. 6-00-00578/2005-06 i mi{qewa Zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazovawa Republike Srbije br. 876/2005.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->