P. 1
Drugi Svetski Rat (Citanka)

Drugi Svetski Rat (Citanka)

|Views: 854|Likes:
Published by Kairosa

More info:

Published by: Kairosa on Jun 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2013

pdf

text

original

MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Drugi svetski rat

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Second World War, Thessaloniki 2005. Prevod sa engleskog: Drinka Gojkovi} Lektura i korektura: Zorica Galowa Prelom i {tampa: Cicero, Beograd Tira`: 1500 primeraka Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Original English Edition: CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras Executive Director: Nenad Sebek Director of Programmes: Sheila Cannon Project Co-ordinator: Maria Mylona Project Administrator: Theano Savvaoglou English Language Proofreader: Ruth Sutton Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their individual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies. Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE) Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822 email: info@cdsee.org, web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-061-X

Sadr`aj
Uvod Hronologija
Mapa 1: Drugi svetski rat 1939–1942. 13 17 26

Prvo poglavqe: Politi~ki kontekst
Ia. Vo|e i ideologije I–1. Ficroj Meklin, ^er~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godine Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 1944 Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta, i general Dra`a Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini (~etnici) I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godine Sl. 2. Ante Paveli} I–3. Opis Mehmeta [ehua i Envera Hoxe I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju (Luliu Maniu) vo|i politi~ke opozicije u Rumuniji I–5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina (30. oktobar 1940) Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na albanskom frontu protiv Italijana 1940–41. I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941) I–7. Jon Antonesku o „jevrejskom pitawu“ I–8. Proglas kraqa Mihaila gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944) I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove (Sejfulla Malëshova) I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za Makedoniju, upu}en makedonskom narodu Ib. Vojske i vojnici I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otpora I–12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u Albaniji I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~ke okupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941) I–14. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM)– Komitet Sterea Ellada I–15. Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije (EDES) 1943. Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i `ena) sa levog krila otpora u Gr~koj I–16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front slovena~kog naroda) I–17. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandanta I–18. Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke komande u Srbiji u selu Divci I–19. Iz instrukcija Dra`e Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu \uri{i}u

27 27 27 27

28 29 29 29 31

31 32 32 33 33 34 34 35 35 36 36 37 37 37 38 39 39 40 40

5

SADR@AJ

Sl. 6. Srpski plakat I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika I–21. Po~etak ustanka u Bosni I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije kao vrhunac muslimanske kolaboracije u Bosni I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941. I–24. Svedo~ewa o raspolo`ewu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca, Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicama I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u Albaniji I–26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LNÇ svim regionalnim komitetima u Albaniji (od 9. septembra 1943) Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama I–27. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vlade Kraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, posle pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu I–28. Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka Alkalaja Jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od kraja marta do kraja juna 1941. godine Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u Beogradu I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova, poznatog bugarskog advokata, o prvoj godini Drugog svetskog rata I–30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne pru`a otpor nema~koj vojsci I–31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobedu Nema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler (1941) Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945) I–32. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera Emanuila Cuderosa (Emmanouil Tsouderos) – nekada{weg bankara poznatog po liberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom re`imu – u zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima I–33. Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskom ministru u Kairu 14.8.1944. I–34. Brigadni general Majers (Myers), komandant britanske vojne misije u Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojske i Crvene armije – oficiri na frontu I–35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944) I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. ^er~ila u Napuqu, 12. avgusta 1944. I–37. Naredba italijanskog kraqa Viktora Emanuela III od 3. maja 1941. o aneksiji Qubqanske provincije Italiji I–38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovim odnosima sa Nemcima u Makedoniji Ig. Verske organizacije I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima pod wegovom nadle`no{}u (10.9.1943) 6

41 41 41 42 43 43 44 45 45 46

46

46 47 47 47 48 48 48

49 49 49 50 50 51 51 52 52 52

DRUGI SVETSKI RAT

I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fon Altenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj I–41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na Albaniju I–42. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to vreme bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske) I–43. Islamsko sve{tenstvo i stvarawe muslimanskih SS-divizija 1943. I–44. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odr`an na Pravnom fakultetu u Bukure{tu 1942. godine I–45. ^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa, od Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu) I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog, 23. aprila 1941. I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941. Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podr`i NDH, 28. april 1941. I–48. Otac Zlatko Sviri} o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo

53 54 54 55 55 55 56 57 58 58

DRUGO POGLAVQE: @ivot u vreme rata
IIa. Siroma{tvo, neizvesnost II–1. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942) II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944) Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u Istanbulu II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatore II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o `ivotu svoje porodice za vreme rata II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Honaker) poslao dr`avnom sekretaru SAD Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti, septembra 1942. Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rata Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu II–6. Tra`imo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina) Sl. 15. Turska karikatura II–7. Te{ko}e pre`ivqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca II–8. Neizvesnost civilnog `ivota tokom rata u Albaniji II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama septembra 1942) Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42. II–10. Faik Okte o turskom porezu na prihod II–11. Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konkurenciju me|u mawinama’ kao svojstvo ovog oporezivawa IIb. Civili II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|anima Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat II–13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je morao da se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumuniji u vreme rata

60 60 60 60 61 61 61

61 62 62 62 63 63 63 64 64 65

65 66 66 66

66

7

SADR@AJ

II–14. Izve{taj tajne policije lideru dr`ave Rumunije o stawu duha me|u stanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima `ivota tokom rata. Stawe duha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u Istanbulu II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dr`ave Hrvatske u Sofiji izve{tava o situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u II–16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenske komunisti~ke partije za Makedoniju II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva IIv. @ivot vojnika II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost (1979), opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona, borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i ’evzonea’ (modernog gr~kog borca) II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka, opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je opis prvih [iblovih dana po{to je „oti{ao u {umu“ (popularan izraz za odlazak u partizane) II–20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawali posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti `ena u partizanskim odredima. U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom „@ene ratnici“, [ibl pi{e II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora II–22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskog rata; veruje se da je to makedonska narodna pesma Sl. 20. Heroine iz 1940. Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska), 1944. II–23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemaca i wihovih kolaboranata u Jugoslaviji II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosima izme|u `ena i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje su primili od Engleza II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona – Staqingrad. II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od presti`a, se}a se (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu Sl. 22. Oni koji su pevali ratu II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom `ivotu Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944. II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a IIg. Kultura i obrazovawe II–29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqe Sl. 24. „Partizanska {kola“ II–30. Statut centralnog kulturnog kluba "Kliment Ohridski" u Makedoniji II–31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu u promovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja ima zna~ajnu ulogu 8

67 67 68 68 68 69 69

70

70

70 71 71 72 72 72

73 73 74 75 75 75 75 76 76 77 77

77

DRUGI SVETSKI RAT

II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalni oslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enim delovima Gr~ke Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez `ivotnog prostora, 1942. II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u Istanbulu poslao dr`avnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o propagandi u bugarskim {kolama Sl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o `enskoj modi (1942) Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a II–34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940) II–35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske okupacije Sl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom septembra 1942. Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“ Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dr`ave Hrvatske II–36. @ivot u omladinskom centru „Italo Balbo“, jednom od mnogobrojnih centara koje su fa{isti organizovali u Albaniji Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije i Hrvatske 1942. godine II–37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape koje podse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki (Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu

78 79

79 80 80 80 81 81 82 82 82 83 83 84

TRE]E POGLAVQE: U`asi rata
IIIa. Linija fronta III–1. Vojni zakon albanskih partizana III–2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalista Sl. 32. ^etvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godine Sl. 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama IIIb. Brutalnosti III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943) upu}eno Grcima III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnih odmazdi u Gr~koj III–5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojske na okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija u Agriniju 1943. III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943) Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihove kapitulacije (oktobar 1943) III–7. Don Pjetro Biwoli: Sveta misa za moj streqani narod (fragment iz dnevnika) Sl. 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde) III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom Kobalom Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu

85 85 85 86 86 86 87 87 87 87 88 88 88 89 89 90 90 9

SADR@AJ

III–9. Pismo Hitleru III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u Srbiji III–11. Masakr talaca civila u Kragujevcu III–12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u leto i jesen 1942. III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada Hrvatica komunistkiwa Sl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941. III–14. Izve{taj rumunske policije o polo`aju Cigana deportovanih u Transnistriju Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje `ivot u koncentracionom logoru Stara Gradi{ka III–16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{ka III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovosti III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wega dok on posmatra... III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945. Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943. IIIv. Holokaust III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacije III–21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije Jevreja III–22. Naredba Vojne komande, Beograd III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju Sl. 40. Turska karikatura Sl. 41. Turska karikatura III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te, Beograd Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj III–27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943) Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u Beogradu Sl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942. III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941. Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

90 91 91 92 93 93 93 94 94 95 95

96 97 97 97 97 98 98 99 100 100 101 101 102 102 103 104 104 104 105

^ETVRTO Poglavqe: Qudska solidarnost
IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e IV–2. Proslava imendana u koncentracionom logoru IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944) IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastima IV–5. G. Enesku poku{ava da za{titi Cigane IV–6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa Dekretom o za{titi nacije IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi sa wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, Francuska IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod bugarskom okupacijom 10

106 106 107 107 108 109 110 110 110 111 112

DRUGI SVETSKI RAT

IV–10. Stojan Petrov ^omakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih ratnih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskog rata IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodici za vreme nema~ke okupacije Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine, kako bi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku IV–12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benika IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir spasao od Gestapoa u Bugarskoj Sl. 48. Tajna partizanska bolnica „Frawa“, pored Cerkna u Sloveniji IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade „Union“, „Ravnateqstvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941 Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji

112 113 113 114 114 115 115 116

PETO POGLAVQE: Posledice
Va. Ratni gubici, `rtve rata V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj {teti u Albaniji Sl. 50. 17. novembar 1944. Tabele 1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti 2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata 3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata Vb. Migracije za vreme i posle rata V–2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe [tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca V–3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta 1942, o programu aktivnosti u regionu Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941. V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rata V–5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona ^er~ila, adresirana na britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945) Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945. Vv. Promene politi~kog sistema V–6. ^er~ilova ponuda za sporazum o „procentima“ Sl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewa V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rata V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i dolazak partizana u Zagreb Sl. 54. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945. Sl. 55. Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista), na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg re`ima

117 117 117 117 118 118 119 119

119 120 121 121

121 122 123 123 123 123 124 124 124 125 11

SADR@AJ

V–10. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sud Bugarske izrekao presudu V–11. Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protiv takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dr`avnih vo|a u oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu jugoslovenske Makedonije (13. novembar 1944) V–12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawe vlasti od strane Otaxbinskog fronta Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku

125 125

126 126 126

[ESTO POGLAVQE: Se}awe na rat
VI–1. Intervju sa Jo`etom Po`arom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom Drugog svetskog rata VI–2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga (Fikret Demirag) VI–3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu istorije pokreta otpora u godinama posle Drugog svetskog rata Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka Lazeskog Sl. 59. Scena iz filma U`i~ka republika VI–4. General Ktin Sanatesku (Ctin S¤n¤tescu) o kontrastu izme|u „javne“ informacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika) Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (1904–1964), Streqawe, 1943. VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak tra`i svog oca partizana VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kambanelisa VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela wegove ratne trilogije Sword of Honour) Sl. 61. Plakat iz gr~kog filma Izdaja, 1964 Sl. 62. Plakat iz gr~kog filma [ta si ti radio u ratu, Tanasise, 1971. VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunce Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa u Drugom svetskom ratu Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad na nema~ku vojnu jedinicu VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina Prede (Marin Preda), objavqene 1975, opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa, u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rata Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca i Branka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra Dimova VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih Grka Glafkosom Kleridesom (Glafkos Clerides) Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi Tabela: Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

127

127 128 128 128 129 129 129 130 130 131 132 132 132 134 134

134 135 135

136 137 137 138 139

Bibliografija

12

Uvod

Prema re~ima istori~ara Marka Mazovera (Mark Mazover), „za razvoj Evrope u dvadesetom veku nije bilo kqu~nijeg iskustva [od iskustva Drugog svetskog rata]... bila je to bitka za dru{tvenu i politi~ku budu}nost samog kontinenta... Ne}emo biti kadri da razumemo potowi tok evropske istorije ako ne posvetimo pa`wu tom ogromnom preokretu i ne poku{amo da ustanovimo wegove dru{tvene i politi~ke posledice. Godine nacisti~ke okupacije, za kojima je do{ao haos neposrednog posleratnog perioda, pokidale su veze me|u qudima, uni{tile domove i zajednice, a u mnogim slu~ajevima razorile same osnove dru{tva.“ Premda istori~ari, kad ispituju {ta je dovelo do Drugog svetskog rata, uzimaju u obzir niz ~inilaca – najpre, da su posle Prvog svetskog rata narodi zemaqa gubitnica smatrali da se pobednici odnose prema wima nepravedno; zatim, da su demokratije u mnogim evropskim zemqama bile krhke; i da je me|unarodna ekonomska kriza iz tridesetih godina predstavqala te`ak udarac za kontinent – gotovo svi istori~ari se sla`u da glavni uzrok Drugog svetskog rata le`i u agresivnoj imperijalisti~koj politici nacisti~ke Nema~ke, fa{isti~ke Italije i Japana. Fokus ove ~itanke i zbirke istorijskih izvora izabran je na osnovu geografski definisanih parametara i ograni~en je na region jugoisto~ne Evrope. Za razliku od Musolinija, u ~ijim je planovima za ekspanziju italijanske imperije teritorija Balkana bila bitan, ako ne i glavni deo (italijanska vojska okupirala je Albaniju 1939, a Gr~ku pred kraj 1940), taj region nije zauzimao visoko mesto na Hitlerovom spisku prioriteta, bar ne kad je re~ o potencijalnom anga`manu nema~ke vojske. Ako se imaju u vidu veliki nacisti~ki planovi za pro{irewe na istok i okupacija velikih delova teritorije, vojna operacija u jugoisto~noj Evropi mogla je zna~iti samo nepotrebno tro{ewe qudstva i resursa. Trebalo je da diplomatski pritisak na zemqe koje je snaga nema~kog Blitzkrieg-a upla{ila (ili impresionirala) bude dovoqan da obezbedi nema~ku nadmo} i saradwu pot~iwenih. Izgledalo je da se stvari u prvi mah razvijaju u tom smeru: diplomatskim pritiskom obezbe|ena je nema~ka kontrola nad ma|arskim i rumunskim resursima, a Bugarska i Jugoslavija su po~etkom 1941. pristupile Trojnom paktu. Politi~ka orijentacija, ponovno otvarawe starih ra~una od strane ekstremnih nacionalista i strahovi od rata ili od komunizma naveli su ove balkanske zemqe da poziciju neutralnosti zamene pronacisti~kim stavom. Albanija je prepu{tena Italiji, a Gr~ka je kona~no pala pod nacisti~ku kontrolu. Hitlerova vojna operacija postala je neizbe`na posle Musolinijevog neuspeha u pot~iwavawu Gr~ke i britanske odluke da po{aqe trupe u tu zemqu. Kada je grupa oficira u Beogradu izvela uspe{an dr`avni udar, u kojem je oborena vlada koja je nekoliko dana ranije u ime Jugoslavije potpisala Trojni pakt, Hitler je naredio da Vermaht okupira tu zemqu, kao i Gr~ku. Uporedo s time i, do izvesne mere, pre dr`avnog udara, deo stanovni{tva izrazio je na javnim demonstracijama svoje razo~arewe zbog priprema da Jugoslavija u|e u Trojni pakt, a kasnije i zbog samog ~ina pristupawa. Ti doga|aji imaju kako simboli~an tako i moralni zna~aj, jer predstavqaju prvi primer javnog protivqewa odluci vlastite vlade da se prikqu~i Trojnom paktu. Osim moralne i simboli~ne va`nosti koju je imalo, ovo javno izra`avawe stava – samo po sebi doga|aj bez presedana – imalo je i vojni aspekt: neki istori~ari smatraju da je Hitlerova odluka da napadne jugoisto~nu Evropu zapravo bila nervozna reakcija na te doga|aje. Do izvesne mere, ta reakcija izmenila je smer Drugog svetskog rata utoliko {to je nacisti~ki

13

UVOD

napad na Sovjetski Savez odgo|en. Stoga se mo`e postaviti hipoteti~ko pitawe: kakav bi tok uzeo rat da su nema~ke trupe stigle u Moskvu u septembru umesto u novembru 1941? Do sredine 1941. sve balkanske zemqe izuzev Turske bile su ili pod nacisti~kom okupacijom, ili u savezu s nacistima. Jugoslavija je raspar~ana: Hrvatska (sa Bosnom i Hercegovinom kao jednim od wenih regiona) postala je marionetska dr`ava silâ Osovine, dok je ostatak zemqe podeqen na okupacione zone pod italijanskom, ma|arskom i bugarskom vla{}u. I Gr~ka je podeqena na tri okupacione zone pod italijanskom, nema~kom i bugarskom vla{}u. Turska je poku{ala da sa~uva neutralnost, iako tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu, potpisan juna 1941, mo`e da sugeri{e da je prihvatila poziciju koja nagiwe silama Osovine. Hitlerov rasisti~ki na~in mi{qewa i ideja o industrijalizovawu masovnog ubistva rezultirali su ubijawem oko pet do {est miliona Jevreja do kraja rata. Hitlerova rasna politika obuhvatala je i druge etni~ke grupe, kakve su Cigani i Sloveni, ali sistemska priroda onoga {to je on zvao „kona~nim re{ewem“ razdvaja nacisti~ki pristup „jevrejskom problemu“ od op{teg nacisti~kog tretmana mawina i ~ini od wega slu~aj za sebe, vredan posebnog istra`ivawa. Na Balkanu, kao i u drugim evropskim zemqama, nacisti~ka okupacija isterala je na povr{inu i iskori{}avala tenzije koje su ispotiha kqu~ale izme|u razli~itih etni~kih grupa i dala nekim mawinama mogu}nost da se osvete zbog tla~ewa ili da naplate svoje neda}e. Tako je, na primer, Nezavisna Dr`ava Hrvatska, koja je stekla nezavisnost kao marionetska dr`ava silâ Osovine i kojom je vladala jedna ekstremna nacionalisti~ka partija, Usta{e, progonila Srbe i Jevreje. Taj fenomen nije bio ograni~en na jedno podru~je; i drugde su se ekstremne nacionalisti~ke grupe upustile u ostvarivawe programa demografskog in`iweringa. Nacisti i podr{ka koju su oni dobili na Balkanu doveli su do transformacije etni~ke kompozicije u regionu. Jevrejsko stanovni{tvo palo je sa 856.000 u 1930. godini na mawe od 50.000 u 1950. Posle rata, stotine hiqada etni~kih Nemaca isterane su iz Jugoslavije i deportovane iz Rumunije, dok su Sloveni i Albanci be`ali iz severne Gr~ke. Do kraja tridesetih godina desni~arske diktature su svuda na Balkanu zamenile demokratske vlade i komunisti~ke partije su zabrawene. Ali, balkanske diktature razlikovale su se od fa{isti~kih re`ima po tome {to masovni fa{isti~ki orijentisani pokreti u tom regionu nisu uspeli da pre`ive, mo`da sa izuzetkom jedinog istinski narodnog pokreta koji je simpatisao fa{iste – Kodreanuovog (Codreanu) pokreta u Rumuniji. Strahovit {ok zbog totalnog rata i bekstvo nekih {efova dr`ava u izgnanstvo zbrisali su predratne politi~ke elite. Nacisti~ka okupacija ogolila je nesposobnost dr`ave da svoje gra|ane za{titi od nasiqa, gladi i nema{tine. [ok zbog `ivota pod re`imom ne~uvenog i sistematskog nasiqa pratila je i velika patwa i destrukcija koja je tokom {est godina poga|ala civile i duboko transformisala sva evropska dru{tva, a posebno ona u jugoisto~noj Evropi, gde je zbog nacisti~ke politike eksproprijacije i odmazde nastala u`asna situacija. Zato su glad i teror bili glavni ~inioci koji su na po~etku nagnali mnoge da u|u u borbu protiv nacizma, ali su ti podsticaji na akciju kasnije dopuweni ideolo{kim i politi~kim razlozima. Pored vojne va`nosti (mada je ona bila razli~ita u svakoj zemqi), pokreti otpora imali su ogroman politi~ki i moralni uticaj. Za ve}inu pokretâ otpora bili su karakteristi~ni egalitarna i moralno uzvi{ena vizija posleratnog sveta i ciq pravednije raspodele dobara. Pokreti otpora su, me|utim, bili fragmentisani i u uslovima ratom izazvane neizvesnosti i ideolo{ke konfuzije unutar gotovo svake grupe do{lo je do unutra{wih borbi, koje su ~esto prerastale u gra|anski rat. Kako su posle 1943. pokreti otpora sve vi{e nicali, oni su provocirali odmazde od strane kolaboracionisti~kih milicija, podsti~u}i tako u mnogim zemqama drugu vrstu gra|anskog rata. Me|utim, do 1944. masovni pokreti otpora kojima su dominirali komunisti bili su u mnogim zemqama spremni da preuzmu vlast kad se nacisti povuku.
14

DRUGI SVETSKI RAT

Sile izvan jugoisto~nog regiona su, me|utim, radile u korist vlastitih ciqeva. Uprkos rastu}oj snazi otpora, one su za Balkan imale druga~ije planove, u kojima samoopredeqewe dr`avâ i narodâ nije igralo nikakvu ulogu. Oktobra 1944, u isto vreme kad su masovni pokreti bili spremni da preuzmu vlast, ^er~il i Staqin dogovorili su se o posleratnoj podeli sfera uticaja u jugoisto~noj Evropi: Gr~ka }e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemqe }e, sa izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50:50, biti prepu{tene Sovjetskom Savezu. Gr~ki komunisti su, posle dugotrajnog gra|anskog rata (1946–1949), kona~no pora`eni. U Albaniji i Jugoslaviji partizani komunisti brzo su preuzeli vlast. Bugarska i Rumunija pretrpele su okupaciju sovjetskih trupa koje su nametnule komunisti~ki re`im. Pred kraj ~etrdesetih, podela Evrope na dve zone bila je zavr{ena i ratna neprijateqstva su se pod pritiskom hladnog rata transformisala. Iz dana{we perspektive, o~igledno je da je Drugi svetski rat bio mnogo vi{e od niza bitaka i diplomatskih pregovora (mada je to, na`alost, glavni, a ponekad i jedini utisak koji u~enici dobijaju iz uxbenika): pored vojne komponente, Drugi svetski rat je imao i svojstva verskog, etni~kog i rasnog sukoba. Kao {to je napred re~eno, u nekim zemqama on se pretvorio u gra|anski rat – sukob izme|u razli~itih pokreta otpora i izme|u pokreta otpora i kolaboracionisti~kih snaga ~ije su akcije ponekad prevazilazile nacisti~ku surovost. Takvi primeri mogu se na}i i u jugoisto~noj Evropi, pa otuda i u ovoj zbirci istorijskih izvora. To, me|utim, ne zna~i da makar i na trenutak mo`emo da zaboravimo ko su bili glavni zlo~inci, niti im mo`emo dopustiti da pori~u svoju odgovornost za zlo naneseno balkanskim narodima i nacijama. Odgovornost nacista za po~etak rata, a time i za wegove posledice, ne mo`e biti umawena, a pogotovu ne mo`e da se dovodi u pitawe. No, imaju}i u vidu zlo~ina~ki karakter nacisti~kog re`ima koji je zapo~eo rat, ostaje ~iwenica da su politi~ke elite u mnogim zemqama nagiwale nacistima. O~igledno je da su mnoge od tih elita iskoristile mogu}nost da (pod alibijem hitlerizma) izmire neke stare ra~une sa susedima, oslobode se nekih ’nezgodnih’ mawina, ili pove}aju vlastite posede i steknu imovinu. O~igledno je da te elite nisu stigle niotkuda, niti su mogle da izrone iz vakuuma – u ve}ini zemaqa u regionu postojali su i otvoreni, i prikriveni simpatizeri nacista, a zajedno sa wima postojalo je, na raznim nivoima, i pre}utno sagla{avawe sa nacisti~kom ideologijom i latentna sklonost prema filozofiji rasnih podela. Kada bi neka zemqa u regionu pristupila Trojnom paktu ili bila okupirana od strane naci-fa{ista, simpatizeri su koristili priliku da poka`u da su lojalni nacisti~kom re`imu i da prihvataju osnove nacisti~ke ideologije. Tako je bezuslovni pristanak utro put nacistima i doprineo potowim brutalnostima. Na{a je namera da u~enicima pru`imo vi{eslojnu predstavu o Drugom svetskom ratu. U skladu s tim, relativno mali broj izvora u ovom priru~niku bavi se vojnim operacijama. Zauzimaju}i takav stav, nismo `eleli da minimiziramo vojni zna~aj pokretâ otpora u jugoisto~noj Evropi (niti veliki doprinos koji je region dao u zbacivawu fa{izma i nacizma) – ciq je, pre, bio da se makar delimi~no osvetle oni aspekti `ivota za vreme rata koji su re|e zastupqeni u u~eni~kim uxbenicima, u skladu sa `eqama i sugestijama nastavnika koji ih koriste u nastavi. Dobro je poznato da u ve}ini uxbenika u jugoisto~noj Evropi politi~ka istorija zauzima povla{}eno mesto, pa je to, otuda, generalno slu~aj i sa predstavqawem Drugog svetskog rata. Drugi sadr`aji, bar jednako va`ni, a sigurno zanimqiviji za u~enike, na primer svakodnevni `ivot, status `enâ i dece, kulturni `ivot, odjek rata u kwi`evnosti i drugim granama umetnosti, qubav u ratnim vremenima itd. u uxbenicima su naj~e{}e zanemareni i nalazimo ih samo u naznakama. Ova zbirka sadr`i izvore iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope i to ima svoje prednosti i svoje mane. Najve}a prednost ovakve koncepcije zbirke izvora le`i u tome {to ona u~eni15

UVOD

cima omogu}uje da steknu multiperspektivni uvid u ovaj istorijski period. Pogled na odre|eni istorijski period, u ovom slu~aju Drugi svetski rat, sa dva ili vi{e razli~itih stanovi{ta trebalo bi da bude ne samo zanimqiv nego i neposredno koristan: u~enici imaju mogu}nost da ~itaju i analiziraju kako se na isti problem, doga|aj ili proces gledalo i gleda u regionalnom susedstvu. Analiziraju}i ove izvore, u~enici }e u mnogim slu~ajevima nai}i na o~igledne sli~nosti – siroma{tvo, glad, neizvesnost i veliku patwu koji su obele`ili ovaj period u `ivotu jugoisto~ne Evrope. Na drugoj strani, na}i }e neke suprotne, opre~ne izvore, koji isti problem tretiraju sa sasvim razli~itog stanovi{ta ili na sasvim druga~iji na~in od onoga koji nalaze u svojim uxbenicima. U tim slu~ajevima, na{a sugestija nije nu`no da se u~enicima postavi pitawe da procene koji je izvor u pravu, koji je istinit, ili najbli`i istini – dovoqno je da u~enici postanu svesni da ti izvori postoje, to jest, da postanu svesni ~iwenice da neki istorijski doga|aji i procesi nisu nedvosmisleni, kao {to je mo`da predstavqeno u wihovim uxbenicima. Naime, u nekim zemqama (u ve}ini zemaqa?) jugoisto~ne Evrope nastava istorije (a u skladu s tim, i uxbenici istorije imaju tu koncepciju) zasnovana je na ’jednoj jedinoj istini’, pa je za u~enika izuzetak da nai|e na opre~ne izvore. Imaju}i ovo u vidu, svesni smo da me|u onim nastavnicima i u~enicima koji mo`da nisu navikli da u svojim uxbenicima i u nastavi istorije uop{te nalaze opre~ne izvore, zbirka izvora zasnovana na multiperspektivnom pristupu mo`e da izazove izvesnu dezorijentaciju, ~ak odbijawe. Mi smo, me|utim, mi{qewa da bez multiperspektivnog pristupa nema istinskog, visokokvalitetnog izu~avawa, razumevawa i u~ewa istorije – bez wega, preostaje samo pam}ewe ~iwenica. Na drugoj strani, zbirka izvora koncipirana na ovaj na~in ima ozbiqne mane. Evo {ta to zna~i. Ako se uzme u obzir da je u ograni~enom podru~ju ove zbirke zastupqen tekstualni i vizuelni materijal iz jedanaest zemaqa jugoisto~ne Evrope, o~igledno je da takva zbirka ne pru`a celovitu sliku Drugog svetskog rata u tom podru~ju – o~ekivati to bilo bi u najmawu ruku pretenciozno. Od samog po~etka ovog projekta bili smo svesni te ~iwenice, tako da je bilo potrebno na~initi izbor tema, odnosno izabrati samo neke od mnogobrojnih aspekata Drugog svetskog rata, dok neki drugi, mada ne mawe va`ni, ne}e biti ni pomenuti. Izuzev izbora tema koje su re|e predstavqene u uxbenicima, drugi va`an kriterijum pri izboru izvora bio je metodolo{ki: nastojali smo da ukqu~imo {to je mogu}no vi{e izvora koji mogu da izazovu emocionalnu reakciju kod u~enika (gnev, {ok, naklonost, divqewe, smeh...). Sudbina obi~nih qudi – tragi~na, herojska, sme{na – ~esto nam daje boqu, `ivotniju sliku surovih vremena nego li proglasi, politi~ke izjave ili diplomatski izve{taji (naravno, nemamo nameru da wima oduzimamo vrednost, pa su zato i oni ukqu~eni u ovu zbirku). Ukratko, na{a je namera da u~enicima i nastavnicima ponudimo unekoliko druga~iji, multiperspektivan pogled na tamni period na{e istorije, s nadom da }e ova zbirka izvora tako|e voditi wegovom boqem razumevawu. Jer, uprkos transparentnosti i jednostavnosti doga|aja u Drugom svetskom ratu (bar kada govorimo o wegovoj moralnoj komponenti, recimo o o~iglednoj razlici izme|u dobra i zla), u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope jo{ se ve{ta~ki stvaraju sumwe u vezi s tim doga|awima zahvaquju}i ~iwenici da su vode}u ulogu u ve}ini pokreta otpora imali komunisti. Uz to, u svetskoj i evropskoj istoriji zapadna perspektiva marginalizuje ulogu koju je jugoisto~na Evropa imala u Drugom svetskom ratu i ponekad je podvrgava davna{wim stereotipima o regionu. Mi mislimo da }e ova zbirka dokumenata doprineti sveobuhvatnijem razumevawu na{e istorije kao dela istorije ~ove~anstva.

16

DRUGI SVETSKI RAT

Hronologija
Godina Mesec Svet Jugoisto~na Evropa 7 – Invazija Italije na Albaniju 12 – Albanska ustavotvorna skup{tina progla{ava personalnu uniju sa Italijom, a Viktora Emanuela III kraqem Albanije. Italijani imenuju marionetsku fa{isti~ku vladu pod [ef}etom Verla}ijem (Shefqet Verlaci) i ubrzo pripajaju albansku vojnu i diplomatsku slu`bu italijanskoj 23 – Sovjetsko-nema~ki pakt „Ribentrop–Molotov“ sadr`i tajni sporazum o budu}oj sovjetskoj okupaciji rumunske Besarabije 1 – Invazija Nema~ke na Poqsku 3 – Britanija i Francuska objavquju rat Nema~koj 17 – Invazija Sovjetskog Saveza na Poqsku 7 – Rumunija progla{ava neutralnost 15 – Bugarska progla{ava neutralnost

1939

April

Avgust

Septembar

Oktobar

19 – Turska, Francuska i Britanija potpisuju sporazum u Ankari o uzajamnoj pomo}i ukoliko ih napadne neka evropska sila na Mediteranu 15 – Nova rojalisti~ka vlada Bugarske, na ~elu sa profesorom Bogdanom Filovim 9 – Nema~ka upada u Dansku i Norve{ku 10 – Invazija Nema~ke na Holandiju, Belgiju i Luksemburg. Vinston ^er~il postaje premijer Velike Britanije 12 – Invazija Nema~ke na Francusku 10 – Italija progla{ava rat Britaniji i Francuskoj 22 – Francuska potpisuje primirje sa silama Osovine 26–27 – Rumunija ustupa Besarabiju i Severnu Bukovinu, shodno sovjetskom ultimatumu

1940

Februar

April

Maj

Jun

Avgust

10 – Antisemitski zakon u Rumuniji 30 – Pod nema~kim i italijanskim pritiskom Rumunija ustupa severnu Transilvaniju Ma|arskoj

17

HRONOLOGIJA

Septembar

13 – Invazija Italije na Egipat 27 – Japan se pridru`uje silama Osovine

4 – Jon Antonesku je imenovan za predsednika ve}a ministara Rumunije 6 – Karol II abdicira u korist svoga sina Mihaila I; de facto vladar Rumunije je ’Conducator’ Jon Antonesku 7 – Sporazum u Krajovi. Rumunija vra}a Bugarskoj ju`nu Dobruxu 12 – Nema~ka vojska ulazi u Rumuniju kao „vojni savetnik“ 28 – Italija vr{i invaziju na Gr~ku koriste}i Albaniju kao bazu

Oktobar

Novembar

5 – Ruzvelt ponovo izabran za predsednika 11 – Britanci pora`avaju italijansku flotu kod Taranta 20 – Ma|arska se pridru`uje savezu Osovine

Bugarska odbija da se pridru`i silama Osovine, da napadne Gr~ku ili da potpi{e pakt o garancijama sa SSSR-om 14 – Gr~ke trupe vr{e kontranapad na albanski front i u roku od mesec dana preuzimaju od Italijana sve ve}e gradove u ju`noj Albaniji 23 – Rumunija se pridru`uje savezu Osovine 25 – Turska progla{ava ratno stawe u zoni koja obuhvata Istanbul, Jedrene, Kirklareli, Tekirdag, ^anakale i Koceli 30 – Po~iwe pomra~ewe u Istanbulu Bugarski parlament izglasava profa{isti~ke zakone: Zakon o organizaciji bugarske mlade`i i antisemitski Zakon o za{titi nacije 19 – Iz Turske kargo brodom „Kurtulus“ (Nezavisnost) poslata pomo} u Gr~ku 20 – Bugarski kabinet glasa za potpisivawe Trojnog ugovora 21–23 – Pobuna (fa{isti~ke) Gvozdene garde u Rumuniji, pora`ena intervencijom generala Antoneskua 8 – Nema~ka i Bugarska potpisuju vojni pakt 17 – Bugarsko-turska deklaracija o neutralnosti

Decembar

9 – Britanske trupe po~iwu da izbacuju Italijane iz Egipta

1941

Januar

9 – Britanska invazija na Eritreju

Februar

Mart

11 – SAD po~iwu da snabdevaju Britance i druge saveznike ratnim materijalom 24 – Romel po~iwe prvu ofanzivu u Libiji

1 – Bugarska se pridru`uje silama Osovine; Nema~ka vojska ulazi na bugarsku teritoriju 24 – Tursko-ruska deklaracija: u slu~aju da bilo koja strana napadne Tursku, sovjetska Rusija osta}e neutralna

18

DRUGI SVETSKI RAT

25 – Jugoslavija se pridru`uje savezu Osovine 27 – Posle masovnih protesta, jugoslovenska vlada biva zba~ena u vojnom coup d’etat April 11 – Po~iwe nema~ka opsada Tobruka 13 – Sovjetski Savez i Japan potpisuju petogodi{wi pakt o nenapadawu Propao poku{aj probritanskog pu~a od strane levih Seqaka u Bugarskoj 6 – Invazija Nema~ke na Jugoslaviju i Gr~ku 10 – Stvarawe Nezavisne Dr`ave Hrvatske (NDH), marionetske dr`ave pod nema~ko-italijanskom dominacijom 11–15 – Ma|arska vojska okupira Ba~ku u severnoj Srbiji (Vojvodina) 17 – Jugoslovenska vojska se predaje 19 – Bugarska vojska ulazi u Makedoniju, jugoisto~nu Srbiju i egejsku Trakiju 23 – Gr~ka potpisuje primirje sa Nema~kom 30 – Ante Paveli} donosi nekoliko rasnih zakona u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj 12–13 Na Ravnoj gori grupa oficira i vojnika Druge armije, na ~elu sa pukovnikom Dragoqubom Mihailovi}em, po~ela organizovawe gerilskog pokreta 17 – Propao poku{aj mladog revolucionara Vasila La~ija (Vasil Laçi, 1922–1941) u Tirani da ubije kraqa Viktora Emanuela III 18 – Paveli} i Musolini potpisuju sporazum u Rimu: NDH ustupa najve}i deo dalmatinske obale Italiji 21–31 – Kritska bitka. Gr~ki kabinet i kraq napu{taju zemqu i odlaze u Kairo; Gr~ka je podeqena na tri okupacione zone, koje kontroli{u nema~ka, italijanska i bugarska vojska 31 – Uklawawe svastike sa Akropoqa: prvi simboli~an ~in otpora 5 – U okolini Gacka, u Hercegovini, po~eo spontani ustanak stanovni{tva kao reakcija na nasiqe usta{ke vlasti 18 – Potpisan tursko-nema~ki sporazum o prijateqstvu i nenapadawu 22 – Prvi hrvatski partizanski odred osnovan u okolini Siska, ~ime je po~eo ustanak u Hrvatskoj 24 – Bugarski komunisti otpo~iwu oru`ani ustanak

Maj

27 – „Bizmark“ potopqen. Ruzvelt progla{ava vanredno stawe zbog doga|aja u Evropi i Africi

Jun

22 – Nema~ka, Italija i Rumunija napadaju Sovjetski Savez; Turska progla{ava neutralnost 26 – Finska objavquje rat Sovjetskom Savezu

19

HRONOLOGIJA

25 – Tursko-nema~ki sporazum ratifikovan jedinstvenim glasawem u turskoj narodnoj skup{tini 29 – Musolini progla{ava „Veliku Albaniju“ Jul 12 – Britanija i Sovjetski Savez potpisuju sporazum kojim se dodequje pomo} Sovjetskom Savezu 24 – Japan okupira Francusku Indokinu 26 – SAD obustavqaju trgovinu sa Japanom 7 – Po~iwe partizanski ustanak u Srbiji 13 – Po~iwe partizanski ustanak u Crnoj Gori 22 – Po~iwe partizanski ustanak u Sloveniji 27 – Po~iwe partizanski ustanak u Bosni i Hercegovini Osnivawe tri glavne gr~ke organizacije otpora: EDES (Nacionalna demokratska unija Gr~ke), EKKA (Nacionalno i dru{tveno oslobo|ewe), EAM (Nacionalni oslobodila~ki front); Usta{e otvaraju koncentracioni logor Jasenovac oko 100 km ju`no od Zagreba; U Rumuniji po~iwe deportacija vi{e od 100.000 Jevreja u Transnistriju, pri ~emu veliki broj qudi umire zbog r|avih `ivotnih uslova Masovne odmazde nema~kih okupacionih vlasti protiv civilnog stanovni{tva u Srbiji 11 – Po~iwe partizanski ustanak u Makedoniji Po~etak gra|anskog rata izme|u partizana i ~etnika u Srbiji 8 – Osnovana Komunisti~ka partija Albanije 13 – Nemci odbijaju uslove ~etnika za saradwu protiv jugoslovenskih partizana; uprkos tome, ~etnici nastavqaju da se bore protiv partizana i izbegavaju da se bore protiv Nemaca 12 – Nezavisna Dr`ava Hrvatska objavquje rat SAD i Britaniji 13 – Bugarska objavquje rat Velikoj Britaniji i SAD

Septembar

8 – Nemci opsedaju Lewingrad 19 – Nemci zauzimaju Kijev

Oktobar

17 – Hideki Tojo postaje premijer Japana

Novembar

18 – Britanci po~iwu ofanzivu u Libiji

Decembar

5 – Zaustavqen nema~ki pohod na Moskvu 7 – Japan bombarduje Perl Harbur 8 – Japan objavquje rat SAD i Britaniji 11 – Nema~ka i Italija objavquju rat SAD 21 – Romelov Afri~ki korpus po~iwe kontraofanzivu u Libiji 15 – Japan zauzima Singapur

1942

Januar

Februar

EAM odlu~uje da formira oru`anu gerilu (Nacionalna popularna oslobodila~ka vojska – ELAS)

20

DRUGI SVETSKI RAT

Jun

4–6 – Bitka za Midvej 21 – Romel zauzima Tobruk Osnovana oru`ana sekcija EDES-a 12 – ^er~il i Staqin sastaju se sa predstavnicima SAD i francuskog Pokreta otpora da bi raspravqali o Drugom frontu 13 – General Montgomeri uzima komandu nad britanskim snagama u Egiptu 19 – Propao napad saveznika na Diep 22 – Nemci sti`u do centra Staqingrada Nema~ke okupacione snage „re{avaju jevrejsko pitawe“ u Srbiji ubijaju}i gotovo 90 odsto jevrejskog stanovni{tva do kraja leta 1942 25 – Prvi broj Zëri i Popullit (Glas naroda), ~asopisa koji reprezentuje ideologiju albanskog komunisti~kog pokreta Britanski odred tajno se iskrcava u Gr~koj 16 – Konferencija u Pezi: osnivawe albanskog antifa{isti~kog nacionalnog oslobodila~kog fronta Osnivawe antikomunisti~ke organizacije „Balli Kombëtar“ u Albaniji 12 – Uvo|ewe turskog poreza na prihod od kapitala 25 – Zdru`ene britanske, EAM-ove i EDES-ove snage podi`u u vazduh `elezni~ki most Gorgopotamos (Gr~ka) 26 – U Biha}u (Bosna i Hercegovina) partizani osnivaju svoje najvi{e politi~ko telo – AVNOJ (Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Jugoslavije)

Jul Avgust

Septembar

Oktobar

23 – Montgomerijeve snage napadaju El Alamejn u Egiptu 8 – Prva velika invazija saveznika u Maroku i Al`iru 13 – Britanci ponovo zauzimaju Tobruk 19 – Sovjeti po~iwu kontraofanzivu na Staqingrad

Novembar

1943

Januar

31 – General Fon Paulus predaje nema~ku 6. armiju kod Staqingrada 5 – Po~iwe savezni~ko bombardovawe Rura 5 – Generalni {trajk u Atini spre~ava mobilizaciju gr~kih radnika Mart–maj – bugarsko dru{tvo uspe{no se suprotstavqa „kona~nom re{ewu“ i deportaciji bugarskih Jevreja Mart–jun – deportacija oko 50.000 Jevreja iz Soluna u Au{vic 14 – Partizani u Oto~cu osnivaju najvi{e politi~ko telo za Hrvatsku – ZAVNOH (Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Hrvatske) 10 – Osnovana Nacionalna oslobodila~ka vojska Albanije

Mart

Jun

13 – Snage Osovine pora`ene u Tunisu; okon~ana afri~ka kampawa

Jul

5–17 – Velika tenkovska bitka kod Kurska na Isto~nom frontu: sovjetska pobeda 9 – Saveznici se iskrcavaju na Siciliji 25 – Musolini zba~en i uhap{en, nasle|uje ga Pjetro Badoqo

21

HRONOLOGIJA

Avgust

2 – Potpisan sporazum u Mukjeu izme|u Nacionalne oslobodila~ke vojske Albanije i Balli Kombëtar. Samo nekoliko dana kasnije odbacuju ga Centralni komitet Komunisti~ke partije Albanije (CPA) i Nacionalno oslobodila~ko ve}e 28 – Bugarski kraq Boris III umire u Sofiji; progla{ewe kraqa Simeona II 3 – Saveznici prelaze sa Sicilije na italijansko kopno 8 – Italija se predaje saveznicima 12 – SS osloba|a Musolinija i odvodi ga u Nema~ku 8 – Partizanske trupe privremeno zauzimaju Split (Hrvatska) i tamo{we ogromno italijansko skladi{te 9 – Izbori za regenta u Bugarskoj: princ Kiril, profesor Filov i general Mihov 9. septembar–10. oktobar – jugoslovenski partizani razoru`avaju 10. italijansku diviziju, dve divizije pridru`uju se partizanima 17 – Britansko-ameri~ka vojna misija kod jugoslovenskih partizana dolazi na oslobo|enu teritoriju u zapadnoj Bosni i Hercegovini 20 – ZAVNOH progla{ava ponovno ujediwewe teritorije, koju je okupirala Italija, sa Hrvatskom i Jugoslavijom

Septembar

Oktobar Novembar

13 – Italija objavquje rat Nema~koj 7 – Oslobo|en je Kijev; nema~ka odbrana na Dwepru se mrvi 28–1. decembar – ^er~il, Ruzvelt i Staqin sastaju se u Teheranu da isplaniraju savezni~ko iskrcavawe u Francuskoj 20 – Sledbenici kraqa Zogua na ~elu sa Abazom Kupijem osnivaju partiju „Legaliteti“, s ciqem da posle rata u Albaniji ponovo ustanove monarhiju 29 – U Jajcu (Bosna i Hercegovina) AVNOJ ustanovquje partizansku vladu (NKOJ – Nacionalni komitet oslobo|ewa Jugoslavije) 7 – Ruzvelt, ^er~il i Ineni (Inönü) sastaju se u Kairu Osnivawe `andarmerije u Bugarskoj za borbu protiv oru`anog otpora 8 – U pismu NKOJ-u (jugoslovenska partizanska vlada) ^er~il obave{tava da }e Britanija prestati da poma`e ~etnike. Od tog trenutka sva pomo} daje se iskqu~ivo partizanima 10 – EAM ustanovquje politi~ki komitet nacionalnog oslobo|ewa (PEEA), drugu gr~ku administraciju, paralelnu oficijelnoj vladi u Gr~koj

Decembar

24 – Ajzenhauer imenovan da upravqa iskrcavawem u Evropi 27 – Sovjeti pora`avaju Nemce kod Lewingrada

1944

Januar

Mart

15 – Invazija Japana na Indiju

22

DRUGI SVETSKI RAT

Maj

9 – Sovjeti ponovo osvajaju Sevastopoq 18 – Nemci se povla~e iz Monte Kasina

Ugovor u Libanu vodi sporazumu o formirawu gr~ke nacionalne koalicione vlade sa J. Papandreuom kao gr~kim premijerom; Deportacija vi{e od 100.000 Jevreja iz severne Transilvanije (pod ma|arskom vla{}u) u nema~ke logore uni{tewa 24 – Albanski komunisti na kongresu u Permetu biraju nacionalno-oslobodila~ko antifa{isti~ko ve}e kao najvi{e legislativno telo i osnivaju komitet sa atributima privremene vlade 1 – Nova rojalisti~ka vlada u Bugarskoj, na ~elu sa Ivanom Bagrjanovim

Jun

6 – Dan D, iskrcavawe saveznika u Normandiju 20 – Atentat na Hitlera propada 25 – Saveznici zapo~iwu probijawe iz Normandije 15 – Saveznici se iskrcavaju u ju`noj Francuskoj 25 – Pariz je oslobo|en

Jul

Avgust

2 – Turska odlu~uje da prekine odnose s Nema~kom 12 – ^er~il i Tito sre}u se u Napuqu 23 – Coup d’état u Rumuniji: kraq Mihail uz podr{ku koalicije najve}ih partija i komunista hapsi Antoneskua i wegovu vladu; Rumunija se predaje Sovjetima 26 – Bugarski premijer Bagrjanov progla{ava neutralnost, u Ankari zapo~iwe pripreme za po~etak pregovora sa SAD i Velikom Britanijom i {aqe delegaciju u Kairo 29 – Jugoslovenski kraq Petar II razre{ava du`nosti na~elnika {taba Vrhovne komande Jugoslavije Dra`u Mihailovi}a i priznaje Tita kao vo|u otpora u Jugoslaviji 30 – Paveli} spre~ava coup d’état Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj i ostaje lojalan silama Osovine Partizani i jedinice Crvene armije po~iwu borbe za oslobo|ewe Srbije 2 – Bugarski regenti, predvo|eni Konstantinom Muravjovim, imenuju vladu proruskih politi~kih partija (prva vlada formirana iz redova politi~kih partija od maja 1934) 3 – Formirawe nove gr~ke nacionalne koalicione vlade pod Jorgosom Papandreuom 5 – Sovjetski Savez objavquje rat Bugarskoj

Septembar

3 – Oslobo|en je Brisel 19 – Primirje izme|u Finske i saveznika 25 – Saveznici probijaju Gotsku liniju u Italiji

23

HRONOLOGIJA

8 – Crvena armija ulazi u Bugarsku; primirje izme|u Sovjetskog Saveza i Bugarske; Bugarska objavquje rat Nema~koj 9 – Komunisti preuzimaju vlast u bugarskoj vladi Otaxbinskog fronta na ~elu s Kimonom Georgijevim (vo|om partije „Zveno“), u kojem dominiraju komunisti 12 – Rumunija potpisuje primirje sa saveznicima: priznaje sovjetsku vlast u Besarabiji i severnoj Bukovini i vrhovnu vlast savezni~kog Kontrolnog komiteta, kojim dominiraju Sovjeti Oktobar 2 – Nemci slamaju pobunu u Var{avi dok nekoliko kilometara daqe sovjetske jedinice prave pauzu i oporavqaju se; saveznici prodiru kroz Zapadni zid u Nema~ku 9 – „Sporazum o procentima“ izme|u ^er~ila i Staqina u Moskvi 23 – Saveznici priznaju De Gola kao privremenog predsednika privremene francuske vlade 5 – Britanci se iskrcavaju u Gr~koj 8 – Bugarska po~iwe ratne operacije protiv Nema~ke 12 – Nema~ka vojska napu{ta Atinu 14 – Britanci ulaze u Atinu 18 – Gr~ka vlada ulazi u Atinu 20 – Sovjetska Crvena armija i jugoslovenski partizani osloba|aju Beograd 23 – Antifa{isti~ki komitet nacionalnog oslobo|ewa postaje privremena demokratska vlada Albanije, sa Enverom Hoxom kao premijerom 25 – Rumunska vojska i Crvena armija osloba|aju teritoriju Transilvanije od ma|arske armije 28 – Primirje izme|u antifa{isti~ke koalicije i Bugarske 13 – Partizani osloba|aju Skopqe 29 – Albanija se osloba|a Nemaca 3 – EAM organizuje demonstracije u Atini, koje zavr{avaju krvoproli}em; po~iwu borbe izme|u EAM-ELAS-a i vladinih snaga koje u`ivaju britansku podr{ku Oko 70.000 etni~kih Nemaca iz Rumunije deportovano je u SSSR

Novembar

7 – Ruzvelt po ~etvrti put postaje predsednik SAD 15 – SAD se iskrcavaju na Mindoru, Filipini

Decembar

1945

Januar

17 – Sovjeti okupiraju Var{avu 19 – Nema~ka u potpunosti odstupa sa Isto~nog fronta 20 – Ma|arska potpisuje primirje sa saveznicima 4–11 – ^er~il, Ruzvelt i Staqin sastaju se u Jalti 8 – Saveznici pokre}u glavnu ofanzivu da bi stigli na Rajnu 13–14 – Savezni~ko bombardovawe uni{tava Drezden 19 – SAD se iskrcava na Ivo Ximu

Februar

Potpisivawe sporazuma u Varkizi o raspisivawu op{tih izbora i plebiscitu u vezi s monarhijom u Gr~koj, o raspu{tawu gerilskih organizacija i ELAS-ovoj predaji oru`ja 23 – Turska objavquje rat Nema~koj i Japanu

24

DRUGI SVETSKI RAT

Mart

3 – Finska objavquje rat Nema~koj 9 – SAD bombarduju Tokio 22 – Paton prelazi Rajnu kod Openhajma 23 – Montgomeri prelazi Rajnu severno od Rura

6 – Sovjeti nala`u da se imenuje koaliciona vlada Rumunije na ~elu sa Petru Grozom, ali tako da je kontroli{u komunisti 7 – Formira se privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije, sa Titom kao predsednikom i s dominacijom partizana nad ~lanovima vlade u egzilu (23:5) 6 – Oslobo|eno Sarajevo 14 – Formirana vlada federativne dr`ave Hrvatske, pod komunisti~kom dominacijom 28 – SAD priznaje Titovu privremenu jugoslovensku vladu

April

12 – Ruzvelt umire, Hari S. Truman postaje predsednik 23 – Sovjeti ulaze u Berlin 25 – Snage SAD i Sovjetskog Saveza sre}u se na reci Elbi; po~iwe konferencija Ujediwenih nacija u San Francisku 28 – Italijanski partizani streqaju Musolinija 30 – Hitler izvr{ava samoubistvo u Berlinu 1 – Berlin se predaje sovjetskim trupama 7 – Nema~ka formalno kapitulira

Maj

2 – Jugoslovenska partizanska vojska ulazi u Trst i stvara napetu podelu (kasnije na Zonu A & B) izme|u Italije i Jugoslavije 6 – Paveli} i wegova vlada be`e iz Zagreba prema Austriji 8 – Partizani osloba|aju Zagreb 10 – AVNOJ postaje privremena narodna skup{tina Jugoslavije

Jun

5 – Saveznici dele Nema~ku na ~etiri okupacione zone 26 – Predstavnici pedeset zemaqa potpisuju Povequ Ujediwenih nacija. Osnovane Ujediwene nacije 17–2. avgust – ^er~il, Staqin i Truman sre}u se u Potsdamu da planiraju mir u Evropi i zavr{ni napad na Japan 6 – Na Hiro{imu ba~ena atomska bomba 9 – Na Nagasaki ba~ena atomska bomba 14 – Japan kapitulira

Jul

Avgust

25

MAPA 1: Drugi svetski rat, 1939–1942.

26

PRVO POGLAVQE Politi~ki kontekst

Svrha prvog poglavqa je da poslu`i kao svojevrstan okvir, po{to ve}ina odabranih dokumenata spada u politi~ku istoriju, {to u ostalim poglavqima nije slu~aj. Na po~etku su dati opisi nekolicine eminentnih politi~kih vo|a iz onog vremena; oni pru`aju vredne informacije o predmetu opisâ, kao i o wihovim autorima. Zbog toga smatramo da je ponu|eni materijal relevantan i da ima analiti~ku vrednost. Ove skice pra}ene su karakteristi~nim ideolo{kim iskazima kojima su vladaju}e strukture poku{avale da opravdaju svoje delovawe i/ili sâmo svoje postojawe, a tako|e i nekim ideolo{ki obojenim iskazima pripadnika pokretâ otpora. Potpoglavqe Vojske i vojnici je, iz razumqivih razloga, prili~no obimno. To je posledica ~iwenice da se u nekim zemqama na srazmerno malom terenu susretalo nekoliko vojski (okupacione sile, kolaboracionisti~ke vojske, pokreti otpora). Poku{ali smo da bar u izvesnoj meri objasnimo wihove aktivnosti, wihovu ideolo{ku pozadinu, wihove ciqeve i wihove (~esto veoma slo`ene) me|usobne odnose. Tu su, zatim, dokumenti koji se bave odnosima izme|u razli~itih strana u ratu i susednih zemaqa. Zavr{no potpoglavqe Verske organizacije donosi dokumente koji prikazuju aktivnosti verskih organizacija za vreme rata: koliko su otvoreno i jasno verske organizacije pokazivale svoj stav prema samom ratu, prema ukqu~enim stranama, prema pripadnicima drugih nacija/religija, prema ratnom stradawu, ratnim zlo~inima itd.

Ia. Vo|e i ideologije
I–1. Ficroj Meklin, ^er~ilov izaslanik kod partizana, o Titu 1943. godine
„Tito je sredweg rasta i pomno obrijan. Lice mu je bilo opaqeno od sunca, a kosa ~eli~no-sive boje. Usta su mu veoma ~vrsta, a o~i `ivahne i plave. (...) Pitao sam se kakav }e utisak na mene ostaviti taj ~ovjek kad ga usporedim s komunistima koje sam susretao u Rusiji? (...) Jedno mi je odmah upalo u o~i: spremnost da svako pitawe razmotri sa svih strana i da odmah – ako je potrebno – donese o tome odluku. ^inilo mi se da je posve siguran u sebe. Taj je ~ovjek starje{ina, a ne podre|eni. Za mene je to bilo ne{to posve novo – u jednom komunistu otkriti toliku sigurnost i samostalnost.“

Razgovor Ficroja Meklina sa Titom u partizanskom Beogradu 19441
„Tom zgodom obavijestio sam Tita kakvu je srxbu izazvao kod saveznika wegov potajni odlazak s Visa. (...) Rekao sam Titu da je g. Churchilla veoma uvrijedilo kako je on bio oti{ao. Tako|er sam ga obavijestio o nerazumnom pona{awu nekih wegovih podre|enih i o trvewima i bezbrojnim sitnijim pote{ko}ama do kojih je do{lo u vrijeme wegova izbivawa. Jasno se vidjelo da ga je to iskreno ra`alostilo. Kazao mi je kako mu je `ao {to ~uje da su se wegovi podre|eni nerazumno pona{ali prema nama, ali je dodao da }e se sve to odmah ispraviti. (...)

1 Wihov prvi sastanak po{to je Tito tajno napustio ostrvo Vis (gde su ga ~uvale britanske snage) kako bi se sreo sa Staqinom.

27

POLITI^KI KONTEKST

Odvratio sam da mi je to drago. ’Me|utim’, dodao sam ’meni se ~ini da vi ne uvi|ate kako je glavni uzrok svemu tome bio va{ nestanak i ~iwenica da nam uop}e niste kazali kamo idete.’ Ali Tito ili ovo nije mogao ili nije htio shvatiti, ve} je nedu`no govorio: ’Nedavno je g. Churchill oti{ao u Quebec da se tamo sastane s predsjednikom Rooseveltom, ali sam o tome saznao tek kad se odanle vratio. Me|utim, ja se zbog toga nisam razqutio.’“
MacLean, str. 14–15, 240–241

Sl. 1. Josip Broz Tito, vo|a partizanskog narodnooslobodila~kog pokreta, i general Dra`a Mihailovi}, komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini (~etnici)

Josip Broz Tito ro|en je 1892. u Kumrovcu, u blizini Zagreba. Izu~io je zanat i radio kao bravar i fabri~ki radnik. Na po~etku Prvog svetskog rata mobilisan je u austrougarsku vojsku i poslat na isto~ni front. Rusi su ga zarobili, pa je nekoliko godina proveo u Rusiji, gde se upoznao s boq{evi~kim idejama. Zatim se 1920. godine vratio u otaxbinu, novoosnovanu dr`avu Jugoslaviju. Prikqu~io se Komunisti~koj partiji. Nekoliko puta je hap{en i proveo je nekoliko godina u zatvoru. Godine 1937. dolazi na ~elo Komunisti~ke partije Jugoslavije. Godine 1941. postao je glavni organizator pokreta otpora, a kasnije Vrhovni komandant partizanskih snaga. Posle rata postao je predsednik Jugoslavije i vladao je u diktatorskom duhu do svoje smrti 1980. godine.

[ta mu se nije dopalo? Za{to je Tito ostavio dobar utisak na Maklina prilikom prvog susreta? (Kakva je bila wegova komunisti~ka reputacija?) [ta je pokvarilo wihove odnose? Da li se Tito, po tvom mi{qewu, pona{ao nekorektno prema svojim britanskim saveznicima? Titovi simpatizeri cene wegovo ’drsko’ pona{awe prilikom posledweg susreta s Maklinom, jer u wemu vide potvrdu postojano nezavisnog duha Jugoslavije. [ta ti misli{ o tome? Da li su Britanci `eleli da uspostave odnose zasnovane na ravnopravnosti, ili su u tom savezni{tvu hteli da dominiraju?

? [ta se Meklinu dopalo kod Tita?

Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata

Prevod: „100.000 zlatnih rajhsmaraka! 100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqeno onome ko uhvati komunisti~kog lidera Tita `ivog ili mrtvog.“ „Nagrada 100.000 zlatnih rajhsmaraka! 100.000 zlatnih rajhsmaraka bi}e dodeqeno onome ko uhvati banditskog vo|u Dra`u Mihailovi}a `ivog ili mrtvog.“

28

DRUGI SVETSKI RAT

I–2. Paveli}ev fotograf svedo~i o wegovoj li~nosti 1961. godine
„Bila je prava muka fotografski portretirati Paveli}a, jer je na svim slikama ispadao onakav kakav je doista i bio: mrk i s poznatim razbojni~kim izrazom. Te se fotografije naravno nisu dopadale wegovoj supruzi ’faraonki Mari’, tako da su se po wenom izri~itom nalogu snimawa opetovala u nedogled. (...) Napokon ona je prona{la rje{ewe kako da wen mu` izgleda bla`e pred fotografima: zahtijevala je da mu pri~aju viceve dok pozira.“
Vojinovi}, str. 16

Sl. 2. Ante Paveli}

Ante Paveli} ro|en je u Bradini (Bosna i Hercegovina) 1889. godine. Po profesiji je bio pravnik. U mladosti stupio je u Stranku prava. Posle zavo|ewa diktature u Jugoslaviji 1929. godine, Paveli} je emigrirao i zajedno sa svojim usta{kim pokretom sna`no se zalagao za zbacivawe diktatorskog re`ima i ukidawe dr`ave Jugoslavije. Paveli} je zadobio simpatije fa{isti~kih vo|a, ponajvi{e Musolinija, koji je verovao da poma`u}i Paveli}a mo`e da pripoji Italiji obalne delove Hrvatske. Posle sloma Jugoslavije, Musolini i Hitler omogu}ili su Paveli}u da stvori marionetsku Nezavisnu Dr`avu Hrvatsku (nadaqe: NDH). Na samom kraju Drugog svetskog rata Paveli} je pobegao u inostranstvo (Argentina, [panija). Umro je 1959. godine.

fotografiju. ? Pa`qivo osmotriteistinu? Da li Da li je fotograf rekao je na osnovu fotografijâ mogu}no i{ta saznati o karakteru fotografisane li~nosti? [ta nam o Paveli}u kao li~nosti govori ~iwenica da nije umeo da se smeje? (On je o sebi ve~ito mislio kao o smrtno ozbiqnom vo|i?) Fotograf je dao svedo~ewe dugo vremena posle Paveli}evog pada; da li bi to svedo~ewe bilo druga~ije da ga je fotograf dao u vreme dok je Paveli} bio na vlasti? [ta fotograf ho}e da ka`e o Paveli}u kad govori o odnosima izme|u wega i wegove `ene? Mo`e li tra~ da bude istorijski izvor?
2

www.pavelicpapers.com

na svedo~ewe Paveli}evog fotografa (tekst I–2).

? Razmisli o pitawima koja se odnose

I–3. Opisi Mehmeta [ehua i Envera Hoxe „Nekoliko dana kasnije, Maklin se vratio i u posetu, prvu od mnogih, do{ao nam je Glavni {tab LNÇ-a,2 ~ija su dva vode}a

LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa) – organizacija kojom su za vreme Drugog svetskog rata u Albaniji rukovodili komunisti. LNÇ je organizovao najve}i oru`ani otpor u zemqi. Po{to je za vreme i posle rata eliminisao sve druge politi~ke grupe, proglasio se jedinim zaslu`nim za osloba|awe Albanije i zahvaquju}i tome je posle rata postao vode}a sila u zemqi.

29

POLITI^KI KONTEKST

~lana bili Mehmet [ehu3 i Enver Hoxa.4 Mehmet [ehu bio je nizak, mi{i}av, sme|okos, bolesno `ute boje lica, tridesetogodi{wak koji se retko smejao, izuzev kad bi video nesre}u drugih. Dobro je govorio engleski, bio je veoma sposoban i imao je neuporedivo vi{e vojnih znawa od ve}ine drugih Albanaca. Enver Hoxa bio je sasvim druga~iji – visok ~ovek s previ{e mesa i mlitavog stiska ruke. Nije bio vojnik iako je imao vojnih pretenzija, ali je bio dru{tveniji od [ehua i sa nama je razgovarao na te~nom francuskom. Mogu}no je da nas nije voleo, ali je bar skrivao svoja ose}awa, dok ste kod [ehua mogli da osetite neprijateqstvo. Hoxa je imao 35 godina. [kolovao se u sredwoj {koli u \irokastru, u lyceé u Kor~eu i na univerzitetu u Monpeqeu, u Francuskoj, koji je bio prinu|en da napusti jer nije polo`io ispite. Oti{ao je u Brisel i Pariz da studira prava. Nije diplomirao.

Vratio se u Albaniju i postao u~iteq francuskog jezika u dr`avnoj gimnaziji u Tirani; kasnije je, i daqe kao u~iteq francuskog, preba~en u Kor~e. Uvek smo ga znali kao ’profesora Enver Hoxu’ – verovatno je tu titulu uzeo s obzirom na svoj nastavni~ki sta`. Napustio je predava~ki posao 1940. godine i po~eo da vodi duvansku radwu, koja je postala komunisti~ka }elija i mesto gde su se sastajali antidr`avni elementi; posle osnivawa Komunisti~ke partije Albanije 1941. postao je generalni sekretar Centralnog komiteta Partije i na tom polo`aju je verovatno bio i kad smo ga mi prvi put sreli.“
Smiley,5 str. 56

jice goreopisanih vo|a? Misli{ li da su razlike u wihovim karakterima bile va`ne za wihov uspeh? Kako autor daje ~itaocu nagove{taj o svojim ose}awima prema [ehuu i Hoxi?

? Kakve razlike uo~ava{ izme|u dvo-

3 Mehmet [ehu rodio se 10. januara 1913. u Koru{u, u ju`noj Albaniji. Tridesetih godina dvadesetog veka studirao je na vojnoj {koli u Napuqu. Od 1937. do 1939. borio se u [panskom gra|anskom ratu, u internacionalnoj brigadi „Garibaldi“. Od 1939. do 1942. bio je u internirskom logoru u Francuskoj. Od 1942. [ehu je u~estvovao u partizanskom pokretu i u radu albanske Komunisti~ke partije. Od 1944. do 1945. bio je ~lan Antifa{isti~kog ve}a nacionalog oslobo|ewa (privremena vlada). Tokom rata, [ehu je izi{ao na glas kao surov funkcioner. Po wegovom nare|ewu, pogubqena je ve}ina plemenskih vo|a u planinama severne Albanije. Kada je Albanija oslobo|ena nema~ke okupacije, [ehu je postao na~elnik general{taba. Od 1948. do 1954. bio je potpredsednik Ve}a ministara i ministar unutra{wih poslova (i {ef tajne policije). Godine 1954. nasledio je Envera Hoxu na mestu predsednika Ve}a ministara i ostao je na tom polo`aju do 1981. [ehu je smatran desnom rukom Envera Hoxe i bio je po{tovan kao „druga li~nost“ u Albaniji. Tvrdi se da se [ehu 1981. usprotivio izolacionizmu Envera Hoxe i da je zbog toga optu`en da je jugoslovenski {pijun. Na dan 17. decembra 1981. na|en je mrtav u svojoj spava}oj sobi, sa metkom u glavi. Prema zvani~nom saop{tewu (od 18. decembra), izvr{io je samoubistvo u stawu nervnog sloma, {to je prema albanskom zakonu bio zlo~in. [ehu je progla{en „narodnim neprijateqem“ i sahrawen je na pustopoqini u blizini Tirane. Posle wegove smrti tvrdilo se da nije bio samo agent jugoslovenskih tajnih slu`bi, nego i CIA i KGB. U Hoxinoj kwizi Titoites (1982) nekoliko poglavqa posve}eno je denuncirawu [ehua. Sa izuzetkom te kwige, [ehuovo ime i{~ezlo je iz zvani~ne istorije Albanije. 4 Enver Hoxa ro|en je 16. oktobra 1908. u \irokastru. Godine 1930. dobio je stipendiju za studije u Monpeqeu; stipendija je okon~ana 1934. Posle toga oti{ao je u Pariz i tamo ostao do pozne 1935. U Brisel je oti{ao 1935. i radio u albanskoj ambasadi u Belgiji. Otpu{ten je 1936. zbog svojih revolucionarnih ideja. Godine 1936. vratio se u Albaniju i nekoliko meseci je predavao u sredwoj {koli u Tirani, a u aprilu 1937. u lycée u Kor~eu. Otpu{ten je 1939. sa obrazlo`ewem da je „protivnik re`ima“. Osmog novembra 1941. osnovana je Komunisti~ka partija Albanije i Enver Hoxa je postao izabrani ~lan Privremenog centralnog komiteta. Novembra 1944. izabran je za premijera, a 11. januara 1946. za predsednika Ministarskog ve}a. Enver Hoxa diktatorski je vladao Albanijom od 1944. do 11. aprila 1985, kada je umro. 5 Dejvid Smajli (David Smiley) bio je kapetan britanske vojske i kao dobrovoqac pridru`io se Egzekutivi za specijalne operacije (Special Operations Executive) na Balkanu, a posebno u Albaniji. On daje `iv opis Drugog svetskog rata i svojih zvani~nih kontakata sa komunistima, a zatim i rojalistima u organizovawu albanskog antifa{isti~kog otpora.

30

DRUGI SVETSKI RAT

I–4. Engleski {pijun o Juliju Maniju (Iuliu Maniu), vo|i politi~ke opozicije u Rumuniji „Maniju je (...) bio jedan od najmawe bombasti~nih heroja koje je jedna zemqa ikad dala – po{ten, mudar, pre~esto u pravu i savr{eno li{en pomodne ratne visokoparnosti. Krhke gra|e, inteligentnih o~iju, obu~en dosta formalno, vi{e je li~io na provincijskog bele`nika nego {to je odgovarao popularnoj predstavi o vo|i pokreta otpora. Godine 1938. morao je imati {ezdeset osam godina, ali je izgledao mla|e (...) Od po~etka je sebi i svojoj partiji postavio visoke standarde pona{awa. Preduzete su mere da se preduprede antisemitske demonstracije. Ohrabrivao je strana ulagawa i mada su neke wegove kolege nesumwivo napunile sopstvene xepove, ne mo`e se ni zamisliti da je sâm Maniju uzimao bilo kakvo mito. On i wegovi bliski saradnici – qudi kao Jon Mihal~e (Ion Michalche) i ekonomist Madgaru (Madgaru) – spadaju me|u najistaknutije Rumune dvadesetog veka.“
Porter, str. 18, 20

lije, politika koju sledim je Venizelosova politika ve~nog se}awa. Jer, to je politika izjedna~avawa gr~ke politike sa sudbinom one sile za koju je, kad je o Gr~koj re~, okean uvek bio morska povr{ina koja spaja, a ne granica koja razdvaja. [...] Za Gr~ku je Engleska prirodni saveznik; Engleska je vi{estruko dokazala da je braniteq Gr~ke, a u pojedinim trenucima i wen jedini braniteq. Pobeda ne}e i ne mo`e biti ni~ija do wena. Bi}e to pobeda anglosaksonskog sveta; i po{to do tog datuma nije uspela da postigne kona~ni rezultat, Nema~ka }e biti osu|ena da bude smrvqena wegovim rukama. Zato se od ovog trenutka ne sme verovati da za sile Osovine na horizontu nema oblaka, ~ak ni u smeru Istoka, a Istok je uvek mesto tajne. Uvek je bilo tako, ali je on danas vi{e nego ikad ranije pun neo~ekivanih doga|aja i tajni. Zato }emo na kraju mi trijumfovati. [...] Postoje trenuci kad narod, ako ho}e da ostane veliki narod, sebi duguje da bude kadar da se bori ~ak i bez ikakve nade u pobedu. Samo zato {to je to ono {to treba da u~ini.“
Metaxas, str. 525–526

I–5. Metaksasova poruka urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina (30. oktobar 1940) „Turska nije saveznik Nema~ke kao {to je to bila 1916, nego je saveznik Britanije. Bugarska, naravno, i sada kao i onda kalkuli{e, ali se, u svakom slu~aju, u ovom trenutku i bar za sada, ne usu|uje da se pokrene. Vreme, me|utim, ne radi za sile Osovine. Ono radi za protivnike zemaqa Osovine. Na kraju, za Nema~ku bi, u svakom slu~aju, bilo mogu}no da pobedi samo ako bi ostvarila svetsku dominaciju. Ali, u Denkerku se kona~no pokazalo da svetska dominacija Nema~ke nije mogu}na. [...] Ve} sada, posle nepravednog napada Ita-

Na dan 28. oktobra 1940. Italija je Gr~koj postavila ultimatum. Joanis Metaksas (Ioannis Metaxas), gr~ki premijer i diktator od 4. avgusta 1936, odmah je odgovorio „OXI“ (NE) i dan „OXI“ ostao je drugi gr~ki nacionalni praznik iako je Metaksasova diktatura i danas nepopularna. Na dan 30. oktobra, dok su italijanske trupe i daqe napredovale, a italijanski avioni bombardovali, Metaksas se obratio urednicima i izdava~ima svih gr~kih novina, koje su bile pod cenzurom. Metaksas je umro 29. januara 1941, dok su gr~ke trupe bile duboko u Albaniji, i nije do`iveo da vidi nema~ku invaziju 6. aprila.

? Daj komentar posledweg paragrafa.
[ta je Metaksas `eleo da postigne?

31

POLITI^KI KONTEKST

Sl. 3. Lutrijski kupon za prikupqawe novca za porodice vojnika koji se bore na albanskom frontu protiv Italijana 1940–41.

I–6. Hitlerova naredba br. 26 (3. april 1941) Saradwa sa saveznicima na Balkanu 1. Zadaci dr`ava jugoisto~ne Evrope u vojnom pohodu protiv Jugoslavije odre|eni su slede}im politi~kim ciqevima: Ma|arska, koja }e dobiti Banat, mora}e i da okupira taj region, ali se obavezala da }e pru`iti dodatnu pomo} u uni{tavawu neprijateqa. Bugarska }e dobiti natrag Makedoniju i zbog toga }e se najverovatnije, i bez posebnog pritiska sa nema~ke strane, usredsrediti na napad na taj region. Bugari }e, dodatno, uz pomo} jedne nema~ke tenkovske divizije, biti zadu`eni da pru`e podr{ku protiv Turske. Za tu operaciju Bugarska }e tako|e morati da pozove u pomo} tri divizije postavqene na gr~ku granicu. Rumunija }e, u vlastitom interesu, kao i u interesu Nema~ke, ograni~iti svoj zadatak na ~uvawe jugoslovenske i ruske granice. [ef nema~ke vojne misije mora da postigne da se spremnost za pru`awe odbrane od Rusije pro{iri i da rumunske snage raspore|ene oko Temi{vara budu poslate daqe na istok kako se ne bi ugrozila veza izme|u ma|arske Druge armije i nema~kih snaga. Najzad, obostrani pokret ma|arskih i nema~kih jedinica mora da omogu}i da se bez te{ko}a pre|e rumunsko-ma|arska granica. 2. Za vojnu kooperaciju i organizaciju Komande za predstoje}u operaciju na snazi }e biti slede}a uputstva: Objediweno rukovo|ewe vojnim pohodom, tamo gde je re~ o operativnom postavqawu ciqeva za italijanske i ma|arske snage, osta}e u podru~ju moje odgovornosti. Ono se mora odvijati u duhu koji uzima u obzir ose}awa saveznika i omogu}ava glavarima italijanske i ma|arske dr`ave da se pred svojim narodima i wihovim vojnim snagama pojave kao nezavisni vojni vo|i. [...]
Hitlers Weisungen für die Kriegsführung, str. 108–109

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 166

Prevod: „Grci, na{i vojnici heroji, idu}i stopama Leonide, poverili su vama odbranu unutra{weg fronta. Jedno od sredstava te odbrane je VELIKA RATNA LUTRIJA. Polovina prihoda od ove nove lutrije i}i }e na obezbe|ivawe sredstava za zimu, zimske ode}e, javnih kuhiwa, medicinske nege, itd. za decu i vreme{ne roditeqe na{ih boraca. Druga polovina nudi velike nagrade kupcima lutrijskog kupona, koji svakog meseca mogu da dobiju 10.000.000 drahmi. Prva nagrada = 2.500.000 drahmi Na raspolagawu su i poklon-bonovi od 200, 100 i 50 drahmi.

32

DRUGI SVETSKI RAT

I–7. Jon Antonesku6 o „jevrejskom pitawu“ 17. septembar 1940. Propaganda, {tampa i radio moraju da rade u savr{enoj harmoniji, kako na unutra{wem, tako i na spoqa{wem planu. Akcija mora biti jedinstvena i problemi se moraju izbe}i. Na spoqnom planu Treba obznaniti da je na{a jedina upori{na ta~ka iz perspektive spoqne politike: Osovina. General Antonesku ne}e voditi politiku svojih prethodnika; general Antonesku je izabrao sopstveni put kojim }e i}i. Rumunska politika je stoprocentno uz Osovinu. Ostvari}emo lojalnu, potpunu korektnost u odnosu na sile Osovine... Jevrejsko pitawe predstavqa vitalni problem. Poku{a}u – civilizovanim sredstvima – da Jevreje postepeno uklonim iz rumunskih ekonomskih struktura. Svi Jevreji koji su u zemqu do{li potajno i ustoli~ili se posle unije, u bilo kom obliku i pod kojim god izgovorom, bi}e pozvani da likvidiraju svoje poslove i napuste zemqu. Ignorisati jevrejsko pitawe ili ga prikrivati prividnim re{ewima zna~ilo bi izdati samu su{tinu na{eg rumunstva. Mada nasilnost gesta ili re~i ne re{ava ovaj problem, ve} degradira onoga koji gest ~ini ili re~ izgovara, general Antonesku preuzeo je odgovornost da taj problem re{i metodi~no i postupno, kako ne bi izazvao neravnote`u u privrednom `ivotu Rumunije. Uklawawe stranog elementa uslovqeno je postavqawem doma}ih snaga na wegovo mesto.
Evreii din România între anii 1940–1944, tom. II, dok. 44

? Ko je, iz Antoneskuove perspektive,
1940. bio glavni saveznik Rumunije? [ta su, po Antoneskuovom mi{qewu, bila sredstva za re{avawe „jevrejskog pitawa“? Uporedi situaciju u Rumuniji sa situacijom u drugim dr`avama u isto vreme. Da li misli{ da je „jevrejsko pitawe“ zaista predstavqalo vitalni problem za Rumuniju 1940. godine (u vreme kada je izgubila 1/3 svoje teritorije i bila na putu da bude uvu~ena u rat)?

I–8. Proglas kraqa Mihaila7 gra|anima wegove zemqe (23. avgust 1944) Rumuni, u najte`im trenucima na{e istorije odlu~io sam, zajedno sa svojim narodom, da postoji samo jedan put da se zemqa spase potpune katastrofe, a to je da napustimo savez sa silama Osovine i smesta prekinemo rat protiv saveznika. Rumuni, nova vlada nacionalnog jedinstva dobila je zadatak da ispuni odlu~nu voqu ove zemqe da zakqu~i mir sa Ujediwenim nacijama. Rumunija je prihvatila primirje koje su joj ponudili Sovjetski Savez, Velika Britanija i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Od ovog trenutka, svaka borba ili neprijateqstvo prema sovjetskoj vojsci mora prestati, kao i rat protiv Velike Britanije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Molim vas da prihvatate vojnike tih vojski s poverewem. Ovi narodi garantovali su na{oj zemqi nezavisnost i neme{awe u na{e unutra{we poslove. Oni su shvatili nepravdu be~kog diktata, kojim nam je oduzeta Transilvanija...

Ovo su direktive za {tampu, radio i telegrafske agencije. Specifikacije su na~iwene s obzirom na „jevrejsko pitawe“. Na taj na~in nastavqena je politi~ka cenzura u {tampi, koju je uveo prethodni re`im.
6

Jon Antonesku (Ion Antonescu, 1882–1946), vojno lice i politi~ar. Zauzimao je va`ne polo`aje u rumunskoj vojsci. Premijer (4. septembar 1940–23. avgust 1944). [ef dr`ave (1940–1944). Saveznik Hitlerove Nema~ke. Osu|en i streqan kao ratni zlo~inac (1946). 7 Mihail I (1921 - ), kraq Rumunije (1927–1930; 1940–1947). Na dan 23. avgusta 1944, uz podr{ku politi~ke opozicije, uhapsio je Jona Antoneskua i objavio da je rat protiv Ujediwenih nacija zavr{en. Godine 1947. kraq je, pod pretwom, primoran da abdicira, a Rumunija je progla{ena narodnom republikom.

33

POLITI^KI KONTEKST

Rumuni, diktatura je okon~ana, a sa wom se okon~ava i svekoliko ugwetavawe. Ova nova vlada ozna~ava po~etak nove ere, u kojoj }e prava i slobode svih gra|ana ove zemqe biti garantovani i po{tovani.
Istoria României între 1918–1944 (culegere), str. 261

rada rumunske vlade? Kako se gleda na prethodnu vladu? Kraq Mihail je najpre podr`avao profa{isti~kog vo|u Antoneskua – za{to je promenio mi{qewe? Da li je stvarno tako mislio ili je samo bio oportunista? Uporedi to sa nekim drugim primerima vo|â koji su promenili svoju politi~ku orijentaciju.

? [ta su glavne ta~ke novog programa

fa{isti~ko ve}e, koje reprezentuje politi~ku snagu naroda albanske dr`ave; ~iwenica da danas imamo vojsku sastavqenu od brigada i divizija, armiju qudi sposobnih da se odupru nema~kim divizijama i reakcionarnim bandama i da ih uni{te – sve to daje garanciju za trijumf demokratskog narodnog re`ima u Albaniji. (...) Na{ narod, zajedno sa ~itavim progresivnim svetom, ne}e dopustiti drugima, koji su ga do danas tla~ili i eksploatisali, da ubere `etvu wegove krvi. Ono {to se do sada dogodilo ne}e se ponoviti; narod ubijaju, a drugi, koji rade protivno wegovom interesu, zaposedaju vode}e polo`aje.“
Bashkimi, jun 1944.

I–9. Komunisti~ka ideologija LNÇ, u tuma~ewu Sejfule Maqe{ove (Sejfulla Malëshova)8 „Albanski narod, bore}i se protiv okupatora i reakcionarnih klanova, odnedavno se politi~ki obrazovao, stekao je svest o svojim interesima i shvatio da nema drugog ispravnog puta izuzev onoga koji vodi narodnoj demokratiji. Priroda budu}eg re`ima u Albaniji i narodni demokratski pokret direktno su povezani sa aktivno{}u i doprinosom na{eg naroda u dana{wem ratu. Danas, u bitkama narodnooslobodila~kog rata, odlu~uje se sudbina sutra{we Albanije. ^iwenica da je ve}ina Albanaca okupqena oko nacionalnog antifa{isti~kog oslobodila~kog fronta; ~iwenica da smo organizovali slobodne izbore u najrazvijenijim regionima i odr`ali kongres uz prisustvo predstavnika iz svih krajeva Albanije; ~iwenica da danas imamo anti8

Sejfula Maqe{ova bio je jedan od najistaknutijih vo|a albanskog antifa{isti~kog otpora. Komunisti~ka ideologija LNÇ, izlo`ena u ovom izvoru, promovi{e wihov manifest za vo|ewe zemqe posle rata. Manifest predstavqa situaciju tako da sve druge grupe izgledaju kao kolaboracionisti~ke i izdajni~ke. ^itaju}i ovaj ~lanak, mo`e se ste}i realisti~an utisak o komunisti~koj propagandi za vreme rata.

Koji elementi ovog ~lanka se mogu smatrati propagandom?

? Analiziraj jezik u ovom odlomku.

I–10. Letak Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije za Makedoniju, upu}en makedonskom narodu
Novembar 1941.

... Bugarske vlasti po~inile su masakre u Kumanovu, bilo je 7–8 mrtvih, me|u wima su i `ene. (...) Na{i gradovi su opkoqeni i

Sejfula Maqe{ova (Sejfulla Malëshova) rodio se 1900. u mestu Maqe{ove (Malëshovë) u blizini mesta Permeta (Përmet). U 24. godini po~eo je da pi{e poeziju i prve ~lanke. Kasnije je oti{ao u Moskvu kao ~lan Kominterne. Veoma je aktivno u~estvovao u Drugom svetskom ratu. Posle rata imenovan je za predsednika Udru`ewa pisaca, a kasnije za ministra obrazovawa u Albaniji. Preveo je Geteova, Nekrasovqeva etc. dela. Komunisti~ki re`im ga je zbog liberalnih politi~kih pogleda uhapsio i poslao na robiju u trajawu od 20 godina. Sejfula Maqe{ova umro je u Fieriju, gde je bio poslat u egzil.

34

DRUGI SVETSKI RAT

okupirani i narod je prisiqen da danima boravi u ku}i; u Prilepu (i u nekim drugim mestima) stotine qudi su uhap{ene, pquvane, batinane na ulici. Na ulicama ~esto mo`ete da vidite kako bugarska fa{isti~ka policija vodi u zatvor po{tene Makedonce – najboqe sinove makedonskog naroda. Ko ~ini sve to? Jesu li to Bugari? Ne. Bugarski narod nema nikakve veze sa time; to ~ine izdajnici bugarskog naroda, koji se prodaju za {aku prqavog fa{isti~kog srebra. Ti izdajnici ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da budu poslu{ni monstrumu Hitleru i da navedu nas Makedonce da zamrzimo Bugare, Ruse, Srbe i druge slovenske narode, i da udarimo na wih. Krvolok Hitler ho}e da uni{ti slovenske narode i da ih pretvori u feudalno robqe – robqe koje }e orati i kopati zemqu za nema~ke grofove i barone. Bezuman, Hitler urla da

4–5 miliona Slovena treba da nestane kako bi tamo gde su oni bili zaorao nema~ki plug, i to je razlog {to je krenuo protiv sovjetske Rusije, zemqe socijalizma, za{titnika svih obespravqenih qudi, posebno malog slovenskog naroda. Danas je herojska borba sovjetskog naroda borba svih slovenskih naroda protiv zajedni~kog zla. Wihova pobeda je i na{a pobeda, pobeda koja }e okon~ati ropstvo, glad i strah koji je doneo fa{izam.
Izvori za Osloboditelnata vojna i Revolucija vo Makedonija, 1941–1945, str. 28–29

? [ta su bili ciqevi ovog letka? Kakav je stav Oblasnog komiteta Komunisti~ke partije Makedonije prema bugarskom narodu? Objasni ulogu SSSR-a u borbi makedonskog naroda. Uporedi jezik ovog dokumenta sa jezikom prethodnih.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ia.
Da li izvori realisti~no prikazuju politi~ke vo|e? Kakve sli~nosti mo`e{ da uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Kakve razlike mo`e{ da uo~i{ u opisima razli~itih vo|a? Prona|i opise vo|a u svojoj zemqi iz istog perioda. Mo`e{ li da utvrdi{ sli~nosti me|u wima? Prona|i neke druga~ije opise istih vo|a. [ta misli{, zbog ~ega je ista li~nost opisana na razli~ite na~ine? [ta mo`e{ da zakqu~i{ o propagandnim slikama – {ta one pokazuju? [ta je trebalo da one ka`u qudima? Poku{aj da to utvrdi{ za svaki izvor: koju je ideologiju on podr`avao? Za{to je propaganda bila tako va`na za vreme rata? Mo`e{ li da odredi{ glavne ideolo{ke i politi~ke konflikte u svakoj zemqi? Mo`e{ li da uo~i{ zajedni~ke trendove u svim zemqama?

Ib. Vojske i vojnici
I–11. Ameri~ki izve{taj o aktivnostima albanskog pokreta otpora „Balisti9 izbegavaju da se bore i protiv Italijana, i protiv Nemaca. Wihova osno9 10

vna politika u ranim danima bila je ’neka saveznici biju na{e bitke.’ Sada, kada je LNÇ10 osna`io svoje pozicije do te mere da izgleda sasvim mogu}no da na kraju rata bude dominantan u zemqi, balisti postaju

Balist: ~lan Balli Kombetar. LNÇ – Levizija Nacional Clirimtare (Pokret nacionalnog oslobo|ewa), pod rukovodstvom komunista.

35

POLITI^KI KONTEKST

nervozni i pozivaju Nemce da biju wihove bitke, poku{avaju}i da zbri{u LNÇ a da pri tom sami uop{te ne u|u u borbu. [ta god da se dogodi, izgleda da su balisti~ka gospoda, kako ih zove LNÇ, re{ena da se ne upuste u istinsku borbu. Oni }e verovatno tu i tamo da obave poneku rafiniranu likvidaciju i izvedu poneko elegantno ubistvo, i bi}e qudi koji }e to nazvati gra|anskim ratom, ali oni ne}e ustati i boriti se. Bar svi znaci ukazuju u tom smeru.“
Costa, str. 166

I–13. Hrvatski vojni izaslanik u Sofiji o situaciji u Makedoniji „[...] Odnosi izme|u Bugara i Nemaca su dobri. Pre nekog vremena u jednom no}nom klubu u Skopqu do{lo je do incidenta politi~ke prirode i tom prilikom intervenisao je jedan nema~ki oficir. U tom klubu je orkestar svirao makedonsku himnu, a jedan bugarski ni`i oficir je zapqeskao. Na to mu je pri{ao oficir s vi{im ~inom i upitao ga za{to je pqeskao. A on je odgovorio: ’Sve {to je makedonsko istovremeno je i bugarsko’. Kad je to ~uo, bugarski oficir ga je o{amario. Taj doga|aj primetili su neki nema~ki oficiri koji su sedeli u istom klubu, pa su upitali bugarskog oficira za{to je o{amario svog kolegu, ali ovaj nije odgovorio, nego je napustio klub. Nema~ki oficiri su po{li za wim i napoqu ga istukli. Taj incident izazvao je nezadovoqstvo kod svakoga ko je bio tamo i ko voli Makedoniju [...]“
Dokumenti za borbata ot makedonskiot narod za samostojnost i nacionalna dr`ava, str. 308–9

Ovaj izvod predstavqa deo zvani~nog izve{taja od 23. decembra 1943. koji je ameri~ki predstavnik Kancelarije za strate{ke poslove (Office of Strategic Services) i Specijalnu egzekutivu (Special Executive) poslao u komandnu centralu izve{tavaju}i o aktivnostima albanskog pokreta otpora. Izvod omogu}uje da se stekne utisak o ratnoj strategiji svake grupe i daje komparativnu perspektivu.

I–12. Predstavnici saveznika na Balkanu o strategiji gerile u Albaniji
„Balli Kombetar zapravo ka`e: ’Hajde da se organizujemo odmah, a da se borimo kasnije.’ Ili, kako navodi jo{ jedan izve{taj: ’Krenu}emo u akciju kad se Britanci iskrcaju u Dra~u.’ LNÇ zapravo ka`e: ’Organizujmo se odmah i borimo se odmah. Nastavimo borbu sve dok se savezni~ki vojnik ne pojavi na tlu Albanije’.“
Costa, str. 167

Ovo je izvod iz izve{tajâ o gerilskom ratu i ratnim strategijama Balli Kombetar11 i LNÇ tokom 1943; pisali su ih predstavnici saveznika na Balkanu.

Ovaj tekst deo je {ireg izve{taja o situaciji u okupiranoj Makedoniji, koji je hrvatski vojni izaslanik u Sofiji podneo Ministarstvu odbrane Hrvatske. Ta unekoliko bizarna pri~a pokazuje neke aspekte odnosa izme|u bugarskog i nema~kog vojnog osobqa u Vardarskoj Makedoniji, koja je u to vreme zvani~no bila bugarska teritorija.

? Opi{i odnose izme|u nema~kog i bu? Sla`e{ li se sa taktikom koja je opisana u gorwim izvorima? Da li ’male nacije’ zaista treba da ostanu po strani dok se velike sile bore? Objasni svoj stav.
11

garskog vojnog osobqa u Vardarskoj Makedoniji.

Balli Kombetar (Nacionalni front) bio je politi~ka i vojna organizacija u Albaniji tokom Drugog svetskog rata, ~iji je ciq bio da posle oslobo|ewa uspostavi republiku. Pripadnici ove organizaije borili su se protiv okupatora, ali su povremeno sara|ivali s Nemcima ne bi li uni{tili komuniste. Komunisti~ka propaganda je to iskoristila da diskredituje organizaciju Bali Kombetar me|u Albancima.

36

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 4. Zamewivawe nema~ke vojske bugarskom vojskom posle fa{isti~ke okupacije jugoslovenske Makedonije (april 1941)

I–14. i I–15. Proglas Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM) – Komitet Sterea Ellada PROGLAS Narodu Rumelije Bra}o, Maska je pala i pokazalo se pravo lice organizacije EDES. Jedinice te organizacije kukavi~ki su s le|a napale na{e snage u Epiru i bez povoda zarobile vi{e ~lanova Nacionalnog oslobodila~kog fronta. Wihov ciq je jasan: da u saradwi sa svojim nema~kim partnerima [...] rasture Nacionalni oslobodila~ki front, pionirsku organizaciju gr~kog naroda, koja se bori za oslobo|ewe Gr~ke. Bra}o, Znali smo {ta je organizacija EDES, znali smo da sara|uju sa izdajni~kim nitkovima [...] . Znali smo {ta je wihov ciq: da masakriraju Gr~ku, da slome nacionalni oslobodila~ki pokret, da podjarme gr~ki narod i uvedu diktatorski re`im. Sve smo to znali. No, u~inili smo sve {to je u na{oj mo}i da u {to ve}oj meri sa~uvamo jedinstvo, jer je to bilo u interesu gr~kog naroda – jer je to tra`ila borba za slobodu. Ali, sada, kad organizacija EDES otvore-

no sara|uje s Nemcima [...]; sada kad oni preduzimaju zajedni~ke operacije protiv gr~kog naroda sa ciqem da ga pokoqu i da ga razjedine u wegovoj borbi za slobodu, objavqujemo u ime gr~kog naroda da }emo ih SLOMITI i onemogu}iti im da nanesu {tetu divovskom poduhvatu koji je gr~ki narod preduzeo da bi izvojevao slobodu, poduhvatu koji je hranio i koji jo{ uvek hrani svojom krvqu. Bra}o, imajte bezrezervnu veru u EAM–ELAS! Stupajte u wegove redove! Samo je EAM iznikao iz naroda i bori se za narod. Pozivamo sve qude koje je nepatriotska organizacija EDES zavela s pravog puta da otvore o~i i da nam se prikqu~e u na{oj svetoj borbi za SLOBODU. @iveo EAM. @iveo ELAS. Smrt okupatorima, izdajicama i ubicama sopstvene nacije. KOMITET EAM za STEREA HELLAS
Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 229

Proglas Nacionalne demokratske gr~ke unije (EDES) 1943. NACIONALNA UNIJA [EDES] DEMOKRATSKA GR^KA

PROGLAS Komunisti~ka partija, koja je `rtvovala ovu zemqu, koja je prepredeno i podmuklo uzurpirala wene svete tradicije, koja je bez potrebe samo uve}avala broj `rtava, koja je na sve strane organizovala ubistva i teroristi~ke napade, koja je opqa~kala dobre gra|ane, koja je eksploatisala sve i svakoga, sada je pre{la sve granice uvredqivog i bestidnog pona{awa i usu|uje se da optu`i EDES govore}i da se on sastoji od germanofila, agenata Gestapoa i ubica!!! [...] EDES stoji suvi{e visoko da bi ta bedna kleveta mogla da stigne do wega i da ga dotakne. U EDES-ovim redovima je sva voj37

POLITI^KI KONTEKST

ni~ka slava moderne Gr~ke, sve moralne politi~ke li~nosti i svaki progresivan element u ovoj zemqi. Zastava EDES-a je narodna socijalisti~ka demokratija i tu zastavu on dr`i visoko i ~vrsto i dr`a}e je tako dok narodna socijalisti~ka demokratija ne bude ustanovqena i ne postane izvor sre}e za sve Grke. EDES je istinski bakqono{a istinskog patriotskog duha. Wegovi po~eci i wegova duga tradicija, kao i li~na istorija wegovih ~lanova ~ine ga zakletim neprijateqem svih neprijateqa Gr~ke i krvo`ednih vukova iz Sofije. [...]
Po~etkom juna 1941. ~itava Gr~ka bila je pod trojnom nema~kom, italijanskom i bugarskom okupacijom. Nemci su nametnuli surov okupacioni re`im, pqa~kaju}i poqoprivredu zemqe, wenu industriju, i zahtevaju}i od Gr~ke da pla}a tro{kove okupacije. U zimu 1941–42. nastupila je razorna glad koja je uzela desetine hiqada `rtava. Komunisti~ka partija je u septembru 1941. preduzela organizovawe Nacionalnog oslobodila~kog fronta (EAM). On je imao dva proklamovana ciqa: organizovawe otpora i slobodan izbor oblika vladavine po eventualnom oslobo|ewu Gr~ke. U ustanovqavawu EAM-a u~estvovale su i druge male zemqoradni~ke i socijalisti~ke grupe. Vojni ogranak (ELAS) formiran je ubrzo potom. Nesposobnost tradicionalnog ’politi~kog sveta’ da ponudi vo|stvo produ`ila se pod okupacijom. Politi~ka praznina, stvorena za vreme Metaksasove diktature, sada se pove}ala zbog ~iwenice da je veliki deo liberalnog vo|stva oti{ao u izgnanstvo. Komunisti, marginalna snaga u me|uratnom periodu, po`urili su da ispune ovaj vakuum. Nudili su viziju boqe i pravednije budu}nosti. Osim toga, po{to su pre`iveli ranija progawawa, posebno pod Metaksasovom diktaturom, stekli su iskustvo i sposobnost da operi{u u ilegali. Iako su partijski vo|i dr`ali pod ~vrstom rukom vo|stvo kako EAM-a tako i ELAS-a, najve}i deo vojnika nije pripadao komunistima. Pojavio se i niz nekomunisti~kih grupa otpora, me|u kojima je najzna~ajnija bila Nacionalna demokratska gr~ka unija (EDES), koju su stvorili gr~ki liberalni oficiri. Godine 1943. velika planinska podru~ja bila su pod kontrolom snaga otpora.

Gr~ki demokrati i patrioti! Ostanite {to daqe od izdajnika i klevetnika. [to daqe od onih koji denunciraju okrvavqeni severni Epir i nastavqaju da flertuju s bugarskim medvedima. [to daqe od neprijateqâ va{eg mira i sre}e. Jednom re~ju, {to daqe od Komunisti~ke partije. Pridru`ite se EDES-u, Nojevoj barki ~istote i nadmo}i. Pridru`ite se EDES-u, sna`nom talasu plime istinske narodne snage. EDES
Fleischer, Stemma kai svastika, 2, str. 230

? Uporedi dva prethodna izvora. Koje
su ideologije zastupqene u ovim proglasima? Kakvim se argumentima oni koriste? Misli{ li da je opredeqivawe za odre|enu stranu bilo samo pitawe ideologije? Da li je za ve}insko stanovni{tvo (s obzirom na prose~an nivo obrazovawa qudi u to vreme) bilo lako da se opredeli za jednu stranu? Sl. 5. Fotografija partizana (mu{karaca i `ena) sa levog krila otpora u Gr~koj

Atina, Muzej rata; Britanska zbirka (Istoria, tom 16, str. 16)

Snage ELAS-a u mar{u. EAM/ELAS oja~an je velikim brojem Grka koji su `eleli da pru`e otpor okupatorima. Tokom ~itave okupacije zemqe od strane silâ Osovine on je bio najva`niji protivnik okupacionih snaga u Gr~koj.

38

DRUGI SVETSKI RAT

I–16. Osnovi programa Osvobodilne fronte (OF, Oslobodila~ki front slovena~kog naroda) 1. novembar, 1941. 1. Mora se voditi nemilosrdna oru`ana borba protiv neprijateqa. 2. Ta aktivnost predstavqa osnov osloba|awa i ujediwewa svih Slovenaca. 3. Smatraju}i zajednicu jugoslovenskih naroda prirodnom i istorijskom, Osvobodilna fronta (OF) ne priznaje slom Jugoslavije. Ona }e ulo`iti sve svoje napore u borbi
Ubrzo po{to su Nema~ka, Italija i Ma|arska okupirale Sloveniju u aprilu 1941, Komunisti~ka partija Slovenije (KPS) organizovala je antiimperijalisti~ki front, ~iji je ciq bio oslobo|ewe Slovenije uz pomo} Sovjetskog Saveza. Takva organizacija nije se pro{irila na ostale delove Jugoslavije. Pored KPS, ostale osniva~ke grupe „Sokol“ i razne levo i liberalno orijentisane grupe humanisti~ke inteligencije. Posle nema~kog napada na Sovjetski Savez (22. jun 1941) organizacija je preimenovana u Osvobodilna fronta slovenskega naroda (OF). U leto 1941. OF je pozvao na oru`ani otpor protiv okupatora. Partizanima se prikqu~io veliki broj qudi razli~itih uverewa. U jesen 1941. OF je sastavio izjavu o idealima, nazvanu „Osnovni ciqevi OF“. Iako je OF ukqu~ivao politi~ke grupe razli~itih ideologija, kontrolu je imala KPS. Osim oslobo|ewa, ciq KPS bila je revolucija, a to je odbilo mnoge qude i izazvalo gra|anski rat na delovima slovena~ke teritorije. Ali, ukupno uzev, ve}ina Slovenaca podr`avala je OF, koji je pri{ao Antifa{isti~kom ve}u narodnog oslobo|ewa Jugoslavije (AVNOJ), i u~estvovao u formulisawu principa na kojima }e po~ivati nova federalna Jugoslavija. Oktobra 1944. na kongresu OF, kojem su prisustvovali delegati iz ~itave Slovenije, izabran je Komitet nacionalnog oslobo|ewa. Godinu dana kasnije, on je preimenovan u Skup{tinu i obrazovao je deo privremene vlade. OF, kao deo narodnog fronta Jugoslavije, osvojio je vlast na prvim posleratnim izborima 1945. godine.

za razumevawe i jedinstvo svih jugoslovenskih naroda. U isto vreme, ona te`i ujediwewu svih slovenskih naroda pod vo|stvom velikog ruskog naroda, na temequ prava na samoopredeqewe svakog naroda. (...) 5. Sve grupe koje u~estvuju u Osvobodilnoj fronti saglasile su se da budu lojalne jedna drugoj. (...) 7. Posle oslobo|ewa, Osvobodilna fronta }e uvesti narodnu demokratiju. Sva pitawa koja izlaze iz okvira nacionalnog oslobo|ewa bi}e re{ena na demokratski na~in. (...)
Repe, Sodobna zgodovina, str. 187

? Razmisli o ta~ki 7. Da li je ona ostvarena?

I–17, I–18. i I–19. Iz dnevnika jugoslovenskog partizanskog komandanta „Pre nekoliko no}i do{lo je do borbe sa oko 500 ~etnika iz odreda Dra`e Mihailovi}a. Razbijeni su i oko 140 zarobqeno. Na{i su likvidirali ~etnike u Po`ezi. U toj borbi su na{i partizani imali strahovite `rtve. Poginuo je komandant bataqona drug Kapelan, dva komandira ~eta i mnogo partizana. (...) Dogodilo se to da umesto borbe protiv fa{isti~kih razbojnika vodimo borbu sa bra}om; umesto da prolivamo neprijateqsku krv, mi se me|usobno krvimo. Umesto da qudi Dra`e Mihailovi}a presre}u neprijateqske kamione i otimaju, oni presre}u na{e kamione i otimaju ono {to je srpski narod odvajao od svojih usta i davao za narodnu borbu; umesto da presre}u Nemce i Nemce ubijaju, oni presre}u na{e qude i ubijaju iz zasede.“
Dudi}, str. 240

39

POLITI^KI KONTEKST

Iz zapisnika sa sastanka D. Mihailovi}a i predstavnika nema~ke komande u Srbiji u selu Divci 11. novembar, 1941. „Dra`a Mihailovi} – Kao vojnik ne stidim se {to sam nacionalista. U tom svojstvu `elim jedino da slu`im narodu. Pri tom nisam se stavio na stranu onih koji `ele da isteraju Nemce. Ali, ne}u da dozvolim, uzimaju}i u obzir slabe nema~ke snage koje su u zemqi, da Srbija postane komunisti~ka. Vodila se borba sa pojedinim oficirima i podoficirima, ali to je ipak bio samo mawi broj. Na{a du`nost je kao vojnika da se ne predamo dogod mo`emo izdr`ati. Stoga nam se ne mo`e prebaciti za{to se ne predajemo. ... Borba protiv okupatora bila je nu`no zlo kako narodne mase ne bi pre{le na stranu komunista. Meni je kao vojniku situacija vi{e nego jasna. Nikad se ne bih upu{tao u prepade da nije do{lo do komunisti~kih prepada i da Nemci nisu predavali gradove i sela.“
Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, str. 529

4) ^i{}ewe dr`avne teritorije od svih narodnih mawina i nenacionalnih elemenata... Sa Komunistima – partizanima ne mo`e biti nikakove saradwe jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarewe socijalne revolucije... Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i Usta{ama prema wihovim zaslugama za wihova gnusna nedela prema na{em `ivqu tj. iste treba prepustiti „Narodnom sudu“ – prema Hrvatima koji su pod okupacijom Italijana postupiti prema wihovom dr`awu u danom trenutku.“
Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda Jugoslavije, XIV, kwiga 1, dok. br. 34

Iz instrukcija Dra`e Mihailovi}a majoru \or|u La{i}u i kapetanu Pavlu \uri{i}u 20. decembar, 1941. „... Ciqevi na{ih odreda jesu: 1) Borba za slobodu celokupnog na{eg naroda pod skiptrom wegovog Veli~anstva Kraqa Petra II. 2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u woj veliku Srbiju, etni~ki ~istu u granicama Srbije–Crne Gore–Bosne i Hercegovine –Srema–Banata i Ba~ke. 3) Borba za ukqu~ewe u na{ dr`avni `ivot i svih jo{ neoslobo|enih, slovena~kih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst–Gorica–Istra i Koru{ka) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.

Ova dva dokumenta su poku{aj da se osvetli uloga i stav ~etnika i wihov odnos prema partizanima i Nemcima. ^etnike je predvodio pukovnik pora`ene Jugoslovenske vojske, Dragoqub Mihailovi}. U leto 1941. ~etnici i partizani su sara|ivali i zajedno su uspeli da oslobode neke gradove u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Od samog po~etka ustanka, partizani i Mihailovi}evi ~etnici borili su se za kontrolu nad gradovima koje su oslobodili. Po~etkom novembra 1941. sukob izme|u dva pokreta prerastao je u otvoreni gra|anski rat. Obe vojske tvrdile su da su jedini istinski borci protiv okupacionih snaga i da wihovi protivnici sara|uju s okupatorom. Do konferencije u Teheranu saveznici su gledali na ~etnike kao na svoje saveznike i tek posle toga po~eli su da daju izvesnu pomo} partizanima.

kom komandantu napade ~etnika na Nemce u prvim mesecima okupacije? Po tvom mi{qewu, da li je on zaista smatrao partizane ve}om opasno{}u od Nemaca? Obratite pa`wu na stavove i predrasude prema drugim narodima u izvoru I–19. Koji delovi uputstva su zapravo poziv da se ~ine ratni zlo~ini?

? Kako je Mihailovi} objasnio nema~-

40

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 6. Srpski plakat

istaknutiji Srbi (...) osnovala Hrvatsku pravoslavnu crkvu i pozvala u domobranstvo pojedina godi{ta srpskih mladi}a, itd. (...) Usta{ko rukovodstvo prihvatilo je politiku sporazumijevawa sa ~etnicima. Prve pregovore i sporazume vlasti NDH napravile su sa ~etni~kim komandama na Ozrenu i Trebavi. Tim sporazumima ~etnici su priznali NDH i izrazili odanost Poglavniku. Prekinuta su sva neprijateqstva prema vojnim i gra|anskim vlastima NDH, koje }e biti uspostavqene na cijeloj teritoriji gdje se nalaze ~etni~ki odredi. S ciqem vo|ewa zajedni~ke borbe protiv partizana, ~etnici zadr`avaju svoje vojne formacije, naoru`awe i komande, a u akcijama protiv partizana snabdijevaju ih vojne jedinice NDH. Raweni ~etnici }e se lije~iti u bolnicama oru`anih snaga NDH.“
Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.), tom 3, str. 101–102

Nikoli}, str. 37

I Srbija je u antikomunisti~kom frontu.

Iako su snage Nezavisne Dr`ave Hrvatske bile u ratu sa predstavnicima srpskih ultranacionalista (~etnici), {to je za posledicu imalo veliki broj `rtava me|u nevinim civilima, tokom vremena (1942), a pod nema~kim pritiskom, hrvatski i srpski nacionalisti povezali su se kako bi vodili zajedni~ku borbu protiv komunista.

I–20. Saradwa izme|u usta{a i ~etnika

? [ta je navelo neprijateqe (~etnike
Svedo~ewe Sava Pre|e „Usta{ke vlasti su, pod pritiskom Nijemaca, po~ele da revidiraju politiku prema srpskom stanovni{tvu u Bosni i Hercegovini. Wema~kom okupatoru je bilo va`no da ima mir da bi mogao eksploatisati prirodna bogatstva i koristiti ih za front. (...) Paveli}eva vlada donijela je niz mjera. Uvela je u Hrvatski dr`avni sabor od predstavnika Srba, u koji su u{li
12

i usta{e) na saradwu? Po tvom mi{qewu, da li je do we do{lo samo zbog nema~kog pritiska?

I–21. Po~etak ustanka u Bosni Svedo~ewe @arka Zgowanina12 „Dok smo bili u zanosu oko stvarawa prve partizanske grupe i zadovoqni {to posao

@arko Zgowanin, bosanski Srbin, ro|en je 1916. godine u blizini Prijedora (severozapadna Bosna). Bio je jedan od organizatora ustanka 1941. godine na Kozari i u Bosanskoj krajini. Posle Drugog svetskog rata bio je jedan od ~elnika dr`avne policije u Bosni i Hercegovini. Umro je u Zagrebu 1970.

41

POLITI^KI KONTEKST

ide dobro, situacija se na ~itavoj Kozari13 naglo izmijenila i izme|u 28. i 30. jula14 pojavili su se samoupu}eni kuriri i pronosili vijesti da je ustanak po~eo i da se sve mora di}i na noge. Ustanici s dubi~kog sreza,15 vjerojatno samoinicijativno, napali su `andarmerijsku stanicu na Kne`ici i likvidirali je. To je otprilike centar Kozare, te se pronio glas po Kozari da je ustanak po~eo. (...) Dogovorili smo se da preporu~imo narodu da se vrati ku}ama dok mi ne pitamo rukovodstvo16 {ta treba raditi. Neki su pristali, neki nisu. Odmah sam se uputio ka Le{qanima znaju}i da je [o{a17 tamo. (...) [o{i sam rekao kakvo je stawe i pitao da li ima nove direktive. [o{a mi je odgovorio da ni on ne zna {ta se de{ava. Narod se masovno di`e i puca na sve strane.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 349

? Za{to su partizanski vo|i sa Kozare savetovali narodu da se vrati svojim ku}ama i ostane onde dok se sa rukovodstvom ne obave konsultacije {ta da se radi? Za{to je bilo va`no da oni (komunisti) organizuju pobunu? Kako i za{to se ponekad tuma~ewe istorijskih doga|aja razlikuje od doga|aja samih?

I–22. Formirawe SS–„Hanxar“ divizije18 kao vrhunac muslimanske kolaboracije u Bosni19 Svedo~ewe Xemala Bijedi}a20 „To je period kada neprijateq vodi propagandno-mobilizatorsku akciju u Sarajevu s ciqem formirawa XIII SS, nazvane „Hanxar“ divizija. Zato je u Sarajevo do{ao wema~ki, i ko zna ~iji jo{ agent, palestinski veliki muftija El Huseini, koji je uspostavio kontakt sa reakcionarnom grupom Muslimana. Imali smo obavje{tewa o ~emu se je raspravqalo na tim sastancima, jer im je prisustvovao i ~ovjek koji je dr`ao vezu s nama. El Huseini je insistirao na tome da Muslimani daju svoj doprinos pobjedi Wema~ke i nastojao da se formira posebna SS jedinica, ve} pomenuta „Hanxar“ divizija, a zatim jo{ jedna. Najreakcionarniji dio Muslimana, koji se opredjelio za NDH, odnosno Wema~ku, ra~unao je da ta jedinica mo`e poslu`iti

Posle Drugog svetskog rata komunisti~ke vlasti su tvrdile da je pobuna po~ela kao ustanak koji je podstakla jedino Komunisti~ka partija. Me|utim, ovaj izvor pokazuje da je ustanak podstaknut i nagonom za pre`ivqavawe.

Planina u severozapadnoj Bosni. 1941. 15 Grad u severozapadnoj Bosni. 16 Komunisti~ko vo|stvo. 17 Slavni partizanski heroj sa Kozare. 18 Hanxar je naziv za dugu sabqu koja je kori{}ena u osmanlijskom periodu. 19 Za vreme Drugog svetskog rata Bosna je bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske. 20 Xemal Bijedi} ro|en je 1917. u Mostaru. Bio je ~lan jugoslovenske Komunisti~ke partije od 1939. i u~esnik komunisti~kog partizanskog pokreta od 1941. Za vreme i posle Drugog svetskog rata bio je jedna od kqu~nih figura u politi~koj hijerarhiji. Iako je bio bosanski musliman, otvoreno je pisao o primerima muslimanske kolaboracije sa nacistima (recimo, o muslimanskoj SS „Hanxar“ diviziji). Poginuo je 1977. u avionu koji se sru{io u blizini Kre{eva (Bosna i Hercegovina). U vreme svoje smrti bio je jedan od vode}ih jugoslovenskih politi~ara.
14

13

42

DRUGI SVETSKI RAT

kao snaga kojom }e Muslimani mo}i da kalkuli{u u ovom ili onom momentu. Zloupotrebqavaju}i izuzetno te`ak polo`aj muhaxira, neprijateq je uspio da u ovu SS diviziju uvu~e i dobar deo wih. Formiraju}i „Hanxar“ diviziju po brojnosti i ustrojstvu wema~kih jedinica, nacisti su je poslali na prethodnu obuku u Francusku i Wema~ku, da bi po~etkom 1944. godine do{la najprije u Srem, a zatim u isto~nu Bosnu, gdje je izvr{ila brojne zlo~ine. Bila je sastavqena od jednog broja okrvavqenih usta{a i olo{a, podr`avana od najreakcionarnijih muslimanskih, fa{isti~ki orijentisanih krugova. Iz kakvih sredina su vrbovani pripadnici ove divizije, najboqe govore sa~uvani podaci vojnih i politi~kih organa Tre}eg rajha u tzv. NDH. Naime, prilikom vrbovawa ’dobrovoqaca’ u muslimansku SS diviziju, svakoj porodici iz koje je bio bar jedan ’dobrovoqac’, bilo je ’zagarantovano’ snabdijevawe prehrambenim artiklima i novcem koliko su dobivali i vojnici Tre}eg rajha. Me|utim, to nikada nije za`ivjelo u praksi, jer je rodbina – `ene, roditeqi ili djeca, da bi to ostvarila, morala ispuniti odre|ene formulare, a oni to nisu mogli u~initi, jer su bili ’nepismeni’.“
Sarajevo u revoluciji (ur. Albahari i dr.), tom 3, str. 398–399

metara od sela i pod jednim hrastom odr`ali sastanak. Dogovarali su se do pono}i. ^lanovi partijskih organizacija iz obli`wih sela razi{li su se zatim zbog zadataka koje su trebali izvr{iti iste no}i. Capo i Marijan ostali su sami pod hrastom, rasprostrli {atorska krila i legli. Bila je to wihova prva partizanska no}. Bili su prvi jugoslavenski partizani.“ U prvim danima partizanskog ratovawa „...svih je zanimalo koliko }e trajati rat. Odnosno dokle }emo ratovati, imamo li {anse da dignemo ustanak itd. (...) Neki su pitali: ’Ako se zavu~em u {tagaq i ako budem ondje pet-{est tjedana, ho}e li sve ovo zavr{iti?’ Takvima smo odgovarali da }e te{ko zavr{iti tako brzo, da je za nas najva`nije da se oru`jem odupremo, da je to zasad na{a odluka, ali da }e takvu odluku donijeti cijela partija.“
Dedijer, str. 397

? Kako je izgledala partizanska realnost u prvim danima pokreta otpora? [ta misli{ o `eqi za sakrivawem u {tagqu?

I–24. Svedo~ewa o raspolo`ewu u Ohridu prilikom ulaska Nemaca, Italijana, Bugara i partizana tokom Drugog svetskog rata Ulazak Nemaca u Ohrid, 10. aprila 1941. „U ~etvrtak uve~e, oko pet sati, sva zvona po~ela su da zvone jer su tad po~ele da sti`u nema~ke jedinice. [...] Neki qudi ~ekali su ih u centru, a Panto Rilkoski nudio im je hleb, so i vodu. Oni su se pla{ili da je sve to otrovano, pa je Panto morao prvi da proba. Kasnije ih je jedan srpski pomorski oficir odveo do mornarice i predao ih je. Znao je nema~ki i verovatno je bio Hrvat. Po{to su pro{etali gradom, seli su da ru~aju, a jeli su hranu iz konzerve... Radwe su bile zatvorene. Radile su samo dve kafane,

tivi za pristupawe SS-u? Veruje{ li da porodice dobrovoqaca nisu primile hranu i novac, koji su im bili obe}ani, iz razloga koji su navedeni u tekstu? I–23. Darko Stupari} pi{e o formirawu prve partizanske jedinice u blizini Siska (Hrvatska) u junu 1941.

? [ta su, po tvom mi{qewu, bili mo-

„U dvori{tu ku}e obiteqi Lasi} u @abnu te se ve~eri okupilo oko desetak komunista i skojevaca. Pro{li su stotiwak

43

POLITI^KI KONTEKST

ali tamo nisu slu`ili ni pi}e, ni kafu i ~aj jer nije bilo {e}era...“ Ulazak Italijana, 11. aprila 1941. „U no}i izme|u petka i subote italijanske jedinice do{le su s kolima punim vojnika i oru`ja... Italijani su bili prili~no gladni i tra`ili su od naroda jaja i pili}e, kupovali su hleb i sli~no. Deca su im prodavala hranu, a za uzvrat su dobijala novac – lire i albanske leje.“ Ulazak Bugara, 12. maja 1941. „Dvanaestog maja u pet po podne stigla je najpre bugarska policija. Primio ih je predsednik op{tine, Ilija Kocareski. Petnaest dana kasnije do{ao je i ostatak bugarskih trupa. Nema~ki general Lindeman odr`ao je govor koji je prevo|en i u kojem je rekao da je predao grad Bugarima jer je on wihov i oni treba da upravqaju wime. Onda je govorio bugarski general, koji je rekao da smo mi bili robovi srpskog naroda i izrazio zahvalnost nema~koj oslobodila~koj vojsci. Eto tako su se u Ohridu promenili gospodari tri puta za mesec dana...“ Ulazak partizana 15. oktobra 1944. „Petnaestog oktobra (1944) u nedequ ujutro do{li su partizani. Narod je znao da dolaze. Do{li su ja{u}i na kowima. Narod im je priredio veli~anstven do~ek. Bilo je mnogo qudi, mladih i starih. [...] Slede}eg dana do{lo je jo{ partizana. Me|u wima bile su `ene naoru`ane bombama, ma{inkama, redenicima, obu~ene u pantalone, {to je bila prili~na novost...“
Mitreski, str. 230–232, 280

Sl. 7. Bosanski muslimani u usta{kim jedinicama

Kri{to, str. 257

? [ta su sli~nosti, a {ta razlike
izme|u ovih opisa? Je li mogu}no razaznati autorov stav prema razli~itim vojskama koje su dolazile u Ohrid?

Usta{e su posve}ivale posebnu pa`wu bosanskim muslimanima. Paveli} je obja{wavao da su cifre od 7,5 miliona Srba i samo 2,5 miliona Hrvata neta~ne; ima 5,5 miliona „katolika i muslimana Hrvata“. Kako bi pridobili muslimane za svoju stranu, zvali su ih „cve}e hrvatskog naroda“. Bosanski muslimani formirali su zasebne jedinice u usta{kim snagama. Razlikovali su se od drugih jedinica po „fesu“, tradicionalnoj muslimanskoj kapi.

44

DRUGI SVETSKI RAT

I–25. Iskaz jednog deteta o rivalstvu politi~kih grupa u Albaniji „Slede}a smicalica koju su isprobali bila je da partizani, preobu~eni u nema~ke uniforme, do|u k nama i kleve}u komuniste, da vide ho}emo li da se slo`imo s wima. Nema~ki simpatizeri izvodili su istu smicalicu sa svima u Arzi. I tri frakcije izvodile su istu smicalicu sa svima u Arzi. Mu{karci koji su dolazili u ku}e uvek su bili iz nekog drugog dela zemqe i u Arzi ih niko nije poznavao. Na taj na~in otkrivali su kako su se qudi odnosili prema svakoj od frakcija.“
Hysolli, str. 58

I–26. Cirkularno pismo centralnog ve}a LNÇ svim regionalnim komitetima u Albaniji ( 9. septembra 1943) „U slu~aju savezni~kog iskrcavawa, Ve}e nacionalnog oslobo|ewa mora da bude istinska snaga. Oni moraju da mobilizuju ~itav narod oko sebe i ne smeju da dozvole da druge snage, kao Bali Kombetar, izvr{e ikakav uticaj na narod. (...) Od ovog trenutka snage Nacionalnog oslobo|ewa moraju da se doka`u na svakom mestu i kad do|e do iskrcavawa, moraju da se kroz ve}a Nacionalnog oslobo|ewa predstave saveznicima kao jedina snaga albanskog naroda. (...) Upravqawe Albanijom mora u celosti da bude u rukama oslobodila~kih ve}a.“
Smiley, str. 89

otkriju ko ih zaista podr`ava, a ko ne? [ta ti ovaj odlomak govori o svakodnevnom `ivotu civila? Po tvom mi{qewu, {ta je mogao da bude najboqi na~in da se odgovori na pitawa o razli~itim vojskama/frakcijama?

? Kako su frakcije poku{avale da

ma, kako da se pona{aju u slu~aju savezni~kog iskrcavawa u Albaniji? Kako da poku{aju da preduprede afirmaciju drugih politi~kih snaga? Kakav je bio odnos LNÇ prema rivalskim politi~kim grupama u Albaniji? Da li je kona~ni, pa ~ak i glavni ciq pokretâ otpora bio da do|u na vlast?

? [ta se ovim pismom savetuje qudi-

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ib.
Napravi tabelu sa tri kolone. U prvu upi{i okupacione snage, u drugu komunisti~ke snage, a u posledwu antikomunisti~ke snage iz svakog od izvora. Opi{i odnose izme|u komunisti~kih i antikomunisti~kih snaga koje su operisale u istoj zemqi. Napravi listu snagâ koje su postojale u va{oj zemqi. Saznaj vi{e o wihovim vo|ama i ciqevima. Kako su organizovane partizanske snage? Kakve su te{ko}e imale? Snage otpora nisu se borile samo za slobodu nego i za neke druge ciqeve. Koji su to ciqevi bili?

45

POLITI^KI KONTEKST

Iv. Odnosi sa dvema koalicijama i sa susednim zemqama
I–27. i I–28. Novinski izve{taj o vojnom pu~u i zbacivawu proosovinske vlade Kraqevine Jugoslavije. Pu~ se odigrao 27. marta 1941, posle pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu „Idu}i iz periferijskih ulica povorke su se slivale jedna u drugu i rasle u mo}nu reku. U povorci su bili izme{ani radnici, name{tenici, omladina, gra|ani, seqaci i `ene. Na ~elu povorke su no{ene dr`avne zastave... Celo vreme narod je demonstrirao svoje raspolo`ewe. Vikalo se : ’@ivela narodna vlada!’, ’@ivela narodna vojska!’, ’Vojska s narodom!’, ’Tra`imo demokratska narodna prava!’, ’Amnestija za politi~ke osu|enike!’. (...) Na Slaviji su govorili predstavnici omladine i radnika i g. dr Dragoqub Jovanovi}.21 Svi su izrazili radost {to je ranija vlada smewena i `equ Beograda da se ne stane na pola puta, da se sa~uva mir i nezavisnost narodna. (...) Pred spomenikom Vuka Karaxi}a odr`ano je nekoliko govora. Pored ostalih govornika govorio je profesor univerziteta dr Sima Milo{evi}. Narodi Jugoslavije, po re~ima g. Milo{evi}a, `ele da o~uvaju narodnu nezavisnost, slobodu i da izvojuju demokratska prava“.
Politika, 28. mart 1941.

Izve{taj vrhovnog rabina Jugoslavije dr Isaka Alkalaja Jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu o doga|ajima u Jugoslaviji od kraja marta do kraja juna 1941. godine „Toga dana (26. marta – M.R.) do{lo je do nereda po svim sredwim {kolama istovremeno... Kroz sva odeqewa orilo se ’boqe rat nego pakt, boqe grob nego rob’... raspu{tene su sve {kole a uve~e je do{lo do demonstracija na Kalemegdanu i Slaviji.

Gr~ki konzulat je bio prepun mladih qudi izme|u 17 i 20 godina koji su hteli da se prebace u Gr~ku i tamo bore kao dobrovoqci. (...) ^im se ~ulo za preokret, sve su ulice oki}ene zastavama a mnoge i cve}em. Ve} u {est sati ujutru (27. marta – M.R.). ulice su bile prepune sveta, seqaka u sve~anom ruhu koji su neprestano pristizali iz okolnih sela, radnika, intelektualaca, |aka i gra|ana, staro i mlado, sve je to bilo iza{lo da da odu{ka svojoj radosti, sve se to uzajamno grlilo, plakalo, pevalo i klicalo. Toga dana pozdrav je bio ’`iveo Kraq, `ivela Jugoslavija’ (...) Englesko, ameri~ko, rusko i gr~ko poslanstvo bili su prosto opsednuti. Pojedine grupe i{le su od poslanstva do poslanstva, prodirale u dvori{ta i igrale kola do~ekivane od do suza tronutih {efova i osobqa delegacija. (...) Obrazovane su povorke sa zastavama jugoslovenskim i savezni~kim na ~elu i i{le prema centru, kli~u}i Kraqu, Otaxbini i vojsci, vi~u}i protiv Hitlera i wegovih pla}enika. (...) Oko podne do{lo je do velikih demonstracija pred Nema~kim saobra}ajnim biroom. Jedan ~ovek stao je na prozor dr`e}i veliku Hitlerovu sliku i zapalio jedan wen ugao. Slika je polako gorela a freneti~no pqeskawe onih dole prolamalo se i dopiralo ~ak do drugih krajeva varo{i. Zatim su dvojica izvukli nema~ku zastavu sa kukastim krstom i zubima je rastrgli“.
Tokovi istorije, 1–2/1997, str. 181–182

? Kakva je bila reakcija stanovni{tva na potpisivawe Trojnog pakta od strane jugoslovenske vlade i na vojni pu~ koji je usledio? Koji detaq otkriva da su demonstranti bili svesni da ti doga|aji mogu da uzrokuju napad Nema~ke na Jugoslaviju?

21 Dr Dragoqub Jovanovi} (1895–1977), univerzitetski profesor, bio je vo|a levog krila Seqa~ke stranke. Posle Drugog svetskog rata, Titov re`im osudio ga je na dugogodi{wi zatvor zbog wegovih opozicionih aktivnosti.

46

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 8. 27. mart 1941. Masovne demonstracije protiv sila Osovine u Beogradu

Branko Petranovi}, Nikola @uti}, 27. mart 1941.

verovali da }e ratom ili u~e{}em u velikom me|unarodnom savezu popraviti svoje `ivotne uslove. Tipi~an primer izgubqene vere Bugara da ih u to vreme sre}a ~eka u me|unarodnoj politici daje slede}i vic, veoma popularan u to vreme: Pi`o sretne seoskog u~iteqa i pita ga: ’U~itequ, ovog puta }emo ostati neutralni, zar ne?’ ’Ne, ne,’ odgovara u~iteq, koji je specijalista za me|unarodnu politiku, ’ovog puta Bugarska ne}e biti nema~ka saveznica. Sada idemo sa Engleskom!’ ’Odli~no! Nek jednom i Engleska zaradi batine!’“
Kacarov, str. 547–548

Hitlerova besna reakcija na vojni pu~ koji je organizovala grupa jugoslovenskih oficira reaguju}i na pristupawe jugoslovenske vlade Trojnom paktu 25. marta ispoqila se u napadu na jugoslovensku prestonicu 6. aprila 1941. i u uni{tewu prve jugoslovenske dr`ave.

? Za{to je ve}ina Bugara htela da
izbegne novi rat? Da li su o~ekivali da }e im potowi svetski sukob doneti ikakvu dobrobit?

I–29. Iz memoara Konstantina Kacarova,22 poznatog bugarskog advokata, o prvoj godini Drugog svetskog rata „U toj fazi ’drôle de guerre’, u Bugarskoj se rat, bar na povr{ini, jedva ose}ao, u politi~kom kao i u vojnom smislu. Unutra{wa situacija po~ivala je na carskom autoritetu, a on je opet po~ivao na vojsci o~i{}enoj od oficira koji se bave politikom i na ministrima koji nisu ~lanovi nijedne partije. Spoqna politika zemqe bila je politika ~ekawa, politika kursa ’pro}i neopa`eno’. (...) Bugarska je bila neutralna. Ta re~ imala je posebno privla~nu snagu za Bugare. Vodili smo tri rata i propatili dve nacionalne katastrofe, koje su sahranile nacionalne ideale kojima se inspirisala na{a generacija. Bugari nisu
22

I–30. Poznati bugarski novinar Danail Krap~ev o optu`bi da Bugarska ne pru`a otpor nema~koj vojsci Za{to nisu zaustavili nema~ku vojsku? „Neke zemqe kritikuju Bugarsku {to je dozvolila nema~koj vojsci, svome savezniku u Svetskom ratu, da pro|e kroz wenu teritoriju. Moramo da naglasimo da su te zemqe Velike sile. Mi, Bugari, imamo sva prava da ih pitamo: za{to oni, koji kritikuju Bugarsku {to je dozvolila nema~koj vojsci da pro|e kroz wenu teritoriju, nisu zaustavili istu tu vojsku u wenom mar{u pro{le ili pretpro{le godine? (...) Za{to nisu do{li u dowi tok Dunava da zaustave Nemce, nego ho}e da sedam miliona Bugara, koji su bili nema~ki saveznici u Svetskom ratu, spre~i Nemce da pre|u veliku reku?

Konstantin Kacarov ro|en je 1898. u Sofiji. Bio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Sofiji (1931–1953). Nepravedno je osu|en 1953. Oslobo|en je, jer je kasnije utvr|eno da je wegova presuda bila pogre{ka pravosu|a. Posle obarawa presude, emigrirao je u [vajcarsku.

47

POLITI^KI KONTEKST

Na kraju krajeva, ne bi trebalo zaboraviti da je Bugarska `rtva Versajskog ugovora, koji je za wu po~eo u Bukure{tu, a zavr{io u Neiju. Za{to bi sedmomilionske nacije bile obavezne da zaustave juri{ osamdeset miliona Nemaca koji hrle da stvore novu Evropu? I Bugarska i Nema~ka su `rtve pobednika u ratu koji se vodio pre dve decenije i mi ~ekamo da pobedi pravda (...)“ Novine ’Zora’, Sofija, 6. mart 1941.
Krap~ev, str. 210–211

Isus Hrist je ustao iz mrtvih! Od sada }e gra|ani Bugarske disati slobodnije. Radujmo se!“
Krap~ev, str. 145–146

? [ta je Krap~evqev razlog za sre}u
povodom ovog doga|aja? Da li se wegova sre}a odnosi na ~itavu Jugoslaviju ili samo na wen deo? Za{to? [ta taj ~lanak govori o svome autoru? Sl. 9. Rumunske novine: kraq Mihail, general Antonesku, Musolini, Hitler (1941)

? [ta su autorovi argumenti? Jesu li
oni uverqivi? [ta je Krap~evqev stav prema Nema~koj i Nemcima?

I–31. Isti bugarski novinar Danail Krap~ev komentari{e brzu pobedu Nema~ke nad Jugoslavijom u aprilu 1941. godine „Sru{ena je zemqa koja je 1885. napala Kne`evinu Bugarsku jer se Ju`na Bugarska prikqu~ila severnoj. Sru{ena je zemqa koja je 1913. perfidno odbacila savezni~ki sporazum izme|u Bugarske i Srbije i izazvala rat me|u saveznicama (Drugi balkanski rat). Sru{ena je zemqa koja je na mirovnim pregovorima u Bukure{tu htela da dobije Carevo selo, kao i da ’polomimo zube u Sofiji’, kako je izjavio srpski predstavnik Spalajkovi}. Sru{ena je zemqa koja je Gr~koj dala domovinu ]irila i Metodija. Sru{ena je zemqa koja je podstakla atentat na austrijskog princa prestolonaslednika, izazivaju}i time Svetski rat. Sru{ena je zemqa koja je doprinela da Bugarska bude izba~ena iz egejskog regiona. Ka`emo zemqa, a ne srpski narod, jer narod nije kriv; kriva je wihova vladaju}a inteligencija, koja je oduvek mrzela Bugarsku... Ne samo {to je ta zemqa potla~ila vi{e od milion Bugara odvajaju}i ih od nas i poku{avaju}i da uzme wihova srca, du{e i materwi jezik, nego je i iznutra potkopavala Bugarsku...
48

„Universul“, br. 130, 15. maj 1942.

Sl. 10. Rumunske novine: kraq Mihail i generalisimus Staqin (1945)

„Universul“, 26. oktobar 1944.

? Uporedi ovu fotografiju sa prethodnom. [ta je tvoje mi{qewe o rumunskoj vojsci i o politi~arima koji mewaju stranu? Da li misli{ da je novo ’drugarstvo’ iskreno? Objasni svoj odgovor.

DRUGI SVETSKI RAT

I–32. i I–33. Izvod iz Memoara (18.10.1941) onda{weg premijera Emanuila Cuderosa (Emmanouil Tsouderos) – nekada{weg bankara poznatog po liberalnim pogledima i suprotstavqawu Metaksasovom re`imu – u zvani~noj vladi Gr~ke u Kairu; upu}eno Britancima „... Povratak Kraqa i wegove porodice u na{u zemqu pitawe je ~asti, jer je on sledio ispravnu i hrabru politiku, ali i zato {to je to u najboqem interesu nas samih i na{ih saveznika. Svako dovo|ewe re`ima u pitawe, do kojeg bi moglo do}i posle rata, bacilo bi Gr~ku u sukobe i anarhiju bez kraja. Ako se na{i prijateqi raduju posleratnoj Gr~koj, sposobnoj da nastavi da sprovodi svoju spoqnu politiku i koristan politi~ki uticaj na Mediteranu i na Balkanu, oni moraju ve} sada da pripreme tle koje }e onemogu}iti da se u Gr~koj dogode takve anomalije.“
Fleischer, tom 1, str. 181

? Kako Cuderos poku{ava da uveri
saveznike da je povratak kraqa u wihovom najboqem interesu? [ta ti misli{ o wegovim argumentima?

Poruka britanskog Ministarstva spoqnih poslova britanskom ministru u Kairu 14.8.1944. „Ono {to bi boqe poslu`ilo na{im interesima bila bi predaja Nemaca u trenutku kada na{e snage budu spremne da u|u u Gr~ku, pod uslovom da oni predaju i sveukupno nema~ko oru`je i zalihe, tako da to ne padne u ruke EAM-a, i da nema nikakvog jaza iz kojeg bi EAM mogao da izvu~e korist. Za to bi bilo vi{e izgleda ako bi materijal mogao da se preda u lukama koje su nama lako dostupne. Naravno, feldmar{al za Bliski istok razmatra razne puteve i na~ine i uze}e u obzir gorwa razmatrawa.“
Iatridis, str. 227

Nema~ka je zapo~ela invaziju na Gr~ku u aprilu 1941. i gr~ke, kao i britanske trupe brzo su savladane. Tri dana pre pada Atine 23. aprila, general Colakoglu (Tsolakoglou) bez saglasnosti vlade sklopio je sa Nemcima sporazum o primirju. Kraq i wegova vlada povukli su se na Bliski istok. U Gr~koj je ustanovqena kolaboracionisti~ka vlada. U martu 1944. EAM je formirao Politi~ki komitet nacionalnog oslobo|ewa, koji je trebalo da upravqa Gr~kom i koji je predstavqao direktnu pretwu vladi u egzilu. Novi premijer vlade u egzilu Jorgos Papandreu je, pod britanskom egidom, zapo~eo formirawe vlade nacionalnog jedinstva. Na kraju je dao EAM-u pet sporednih ministarstava u novoj vladi. Papandreuova vlada vratila se u oslobo|enu Atinu u oktobru 1944, pra}ena nevelikim britanskim snagama. Papandreu nije dao prvenstvo zahtevima za ka`wavawe kolaboracionista. Ali, glavni problem le`ao je u demobilisawu gerilskih vojski i wihovom zamewivawu nacionalnom vojskom. EAM-ov kandidat se povukao iz kabineta i nekoliko dana kasnije, 3. decembra 1944, EAM je organizovao masovne demonstracije. Policija je pucala i ubila oko petnaestoro qudi. Jedinice ELAS-a napale su policijske stanice. U Atini su vo|ene `estoke uli~ne borbe izme|u ELAS-ovih jedinica, na jednoj, i britanskih i vladinih snaga, na drugoj strani. Na kraju su britanske trupe odnele prevagu u borbi.

? Kakvog se jaza pla{ilo britansko
Ministarstvo spoqnih poslova? Zbog ~ega?

I–34. Brigadni general Majers (Myers), komandant britanske vojne misije u Gr~koj, procewuje uticaj otpora nacistima na sveukupni tok rata „Ubrzo posle okupacije, Gr~ka je za neprijateqa postala podru~je od znatne strate{ke va`nosti. Ne samo da je zemqa ce|ena kako bi dala maksimum lokalnih

49

POLITI^KI KONTEKST

proizvoda nego su i wene luke, pogotovu Pirej, kori{}ene koliko za snabdevawe neprijateqskih ostrvskih vazdu{nih baza u isto~nom Mediteranu, toliko i da se vojne potrep{tine doture preko mora do severne Afrike. U jesen 1942, ba{ kad smo probili liniju kod El Alamejna, sru{en je vijadukt kod Gorgopotamosa i jedini `elezni~ki put do Atine prese~en je na {est kriti~nih nedeqa,23 tokom kojih neprijateq nije bio u mogu}nosti da koristi Pirej za oja~avawe svojih trupa u severnoj Africi tako malim rezervama kao {to je ve} bio slu~aj u ju`noj Gr~koj. [iroko rasprostrawene sabota`e komunikacijâ u junu i julu 1943. privremeno su odsekle dve nema~ke divizije od glavnog fronta na Siciliji. To je znatno doprinelo sveukupnom planu, uspe{nom iskrcavawu i zauzimawu ostrva. Procewuje se da su izme|u 1941. i 1944. andartes* naneli neprijatequ gubitke od preko dvadeset pet hiqada. Poznato je da je preko sto pedeset lokomotiva o{te}eno ili uni{teno. Podignuto je u vazduh preko sto mostova. Preko dve stotine pedeset brodova od oko {ezdeset osam hiqada tona potopqeno je ili o{te}eno sabota`om. Tokom 1943. akcije andartesa zaustavile su trinaest italijanskih divizija u Gr~koj. Posle italijanske kapitulacije, Nemci su bili prinu|eni da tamo dr`e {est divizija. Da je neprijateq oslabio svoju okupacionu armiju pre nego {to je u planinama izbio gra|anski rat, ozbiqno bi rizikovao da Grci podignu svenarodni ustanak.“
Myers, str. 280–281

Sl. 11. Fotografija iz rumunskih novina: drugarstvo izme|u rumunske vojske i Crvene armije – oficiri na frontu

„Universul“, Bukure{t, 6. oktobra 1944.

? Koje je godine mogla biti snimqena
ova fotografija? odgovor. Objasni svoj

zna~aja za Nemce? U ~emu je zna~aj uni{tewa vijadukta kod Gorgopotamosa?

? Za{to je Gr~ka bila od strate{kog

I–35. Tretman engleskih zarobqenika u Rumuniji (1944) „Antonesku je obavestio ^asa (Chas) da }e nas za{tititi od Nemaca iako ja ovamo dolazim kao neprijateq. Nisu morali da izmi{qaju za Nemce nikakav izgovor {to nas uzimaju u za{titu i zahvaquju}i tome }e nam profesor Mihail Antonesku (Mihai Antonescu) pomo}i da napi{emo svoje izjave. Ni u kom slu~aju ne smemo da priznamo da smo poslati radi sabota`e nafte, jer bi takav ~in protiv strate{ke sirovine pru`io Nemcima validan argument da nas preuzmu... Eto, tako je najbli`i Hitlerov saveznik – kvisling – uhvatio tri britanska padobranca, zatim im ponudio svoju za{titu i poslao vlastitog mi-

23 Ru{ewe `elezni~kog vijadukta kod Gorgopotamosa u novembru 1942, preko kojeg je prelazila `elezni~ka pruga Solun–Atina, bilo je jedna od najspektakularnijih akcija pru`awa otpora u okupiranoj Evropi. Izveli su ga gerilci, ~lanovi ELAS-a i EDES-a i saboteri koje je padobranima spustila u Gr~ku Britanska egzekutiva za specijalne operacije. * Partizani.

50

DRUGI SVETSKI RAT

nistra spoqnih poslova da ih pou~i kako da se pona{aju kad ih Nemci budu ispitivali. Koliko bi qudi kod ku}e – naviklih da o ratu prosu|uju u najop{tijim i mawe dvosmislenim crtama – moglo i da pomisli da je tako ne{to mogu}no?“
Porter, str. 161

I–36. Iz zapisnika o razgovoru izme|u J. B. Tita i V. ^er~ila u Napuqu 12. avgusta 1944. „(...) MAR[AL TITO je rekao da {to se ti~e Srba on nije u sva|i s wima ve} samo s Mihailovi}evom grupom koja je okrenula pu{ke protiv partizana u najkriti~nijem trenutku. MINISTAR PREDSJEDNIK je rekao da je pravo rje{ewe za Jugoslaviju demokratski sistem koji bi se oslawao na seqake, dok bi uvjeti na seqa~kim imawima postepeno postajali sve boqi. MAR[AL TITO je rekao da, kao {to je nekoliko puta javno izjavio, ne `eli uvesti komunisti~ki sistem u Jugoslaviji, ako ne zbog drugoga onda zbog toga jer se o~ekuje da }e ve}ina evropskih zemaqa nakon rata `ivjeti u demokratskom sistemu od ~ega se Jugoslavija ne bi smjela razlikovati.“
Tito–Churchill: Strogo tajno, str. 277

Ovaj izve{taj napisao je Ajvor Porter (Ivor Porter), engleski obave{tajac poslat u Rumuniju sa zadatkom da uspostavi vezu sa Juliju Maniuom,24 vo|om demokratske opozicije. Tretman kojem su bili podvrgnuti zarobqenici pokazuje stav Antoneskuove vlade, koja je uprkos zvani~nim izjavama vernosti Nema~koj, nastojala da zadobije simpatije silâ unutar savezni~kih snaga.

? ^ime se, po tvom mi{qewu, obja{wava neuobi~ajen tretman ratnih zarobqenika? ^er~ilu?

? Da li je Tito bio iskren prema

I–37. Naredba italijanskog kraqa Vitorija Emanuelea III od 3. maja 1941. o aneksiji Qubqanske provincije Italiji
KRAQEVA NAREDBA OD 3. MAJA 1941 – XIX, BR. 291
Osnivawe Qubqanske provincije

VIKTOR EMANUEL III

(...) ^lan 2. Naredbom Kraqa izdatom na predlog Du~ea i ministra spoqnih poslova, Qubqanska provincija }e – zbog kompaktnog slovena~kog stanovni{tva – u`ivati autonomni status, ~ime }e se uzeti u obzir etni~ke karakteristike stanovni{tva, geografski polo`aj zemqe i wene posebne lokalne potrebe.

^lan 3. Administrativna vlast bi}e u rukama Visokog komesara imenovanog Kraqevom naredbom, na predlog Du~ea, premijera, kao i ministra unutra{wih poslova. ^lan 4. Visokom komesaru pomaga}e ve}e sastavqeno od ~etrnaest ~lanova izabranih iz produktivnih grupa slovena~kog stanovni{tva. ^lan 5. Za stanovnike Qubqanske provincije ne}e biti obavezne vojne slu`be. ^lan 6. Nastava u osnovnim {kolama odr`ava}e se na slovena~kom jeziku. Na sekundarnom i tercijarnom nivou {kolovawa postoja}e izborna nastava italijanskog jezika. Sve zvani~ne odluke izdava}e se na oba jezika. (...)
Ferenc, str. 33

Juliju Maniju (Iuliu Maniu, 1873–1953), rumunski politi~ar. Istaknuti lider rumunskog nacionalnog pokreta u Transilvaniji za vreme Austrougarske monarhije. U me|uratnom periodu Maniju je bio jedna od glavnih politi~kih figura i postojano je promovisao demokratske ideje. Bio je lider demokratske politi~ke opozicije za vreme Antoneskuove vlade. Komunisti su ga osudili i zatvorili (1947). Maniju je umro u zatvoru u Sigetu.
24

51

POLITI^KI KONTEKST

Italijanske trupe okupirale su zapadne i ju`ne delove Slovenije. Posle kratkotrajne vojne administracije, italijanski okupatori transformisali su svoje okupirane teritorije u takozvanu Qubqansku provinciju (Provinzia di Ljubliana). Wome je upravqao visoki komesar. Nekoliko dana posle okupacije, vlast je preuzelo slovena~ko telo pod imenom Nacionalni savet, ali je ono trajalo samo nekoliko meseci i nije imalo nikakvu stvarnu mo}. Pravno, Qubqanska provincija bila je jedna od italijanskih provincija. Dobila je autonomni status, koji se manifestovao u razli~itoj tituli wenog upraviteqa (’visoki komesar’ umesto ’prefekt’, kako je titula glasila u Italiji), u dvojezi~nosti, u formalnoj koadministraciji, tj. u~e{}u savetodavnog ve}a za Qubqansku provinciju, ~iji su ~lanovi bili Slovenci, i najzad u ~iwenici da slovena~ki gra|ani nisu morali da slu`e vojsku. Posle italijanske kapitulacije, nekada{wu italijansku okupacionu teritoriju preuzeli su Nemci

I–38. Anegdota Ivana Venedikova, poznatog bugarskog arheologa, o wegovim odnosima sa Nemcima u Makedoniji „U tom trenutku Stamen Mihajlov doveo je nema~kog vojnika, arheologa. Bio je tipi~an Nemac, plav, visok, u uniformi; nalazio se sa svojom jedinicom u Skopqu. Imao je oko 35 godina i specijalnost mu je bila preistorijsko doba... Posledwi put kad sam ga video, Lange mi je ispri~ao vic o nama, Bugarima: ’Pri~a se da vas ima dvanaest miliona’, rekao je. ’Ne, samo {est.’ ’Ne, dvanaest, {est miliona je s nama, a drugih {est – sa Sovjetskim Savezom’, rekao mi je. To me je rastu`ilo, ali ni{ta nisam rekao. Je li mogu}e da je on u pravu?
Venedikov, str. 238–239

? Komentari{i ~lan 4. ? Op{ta pitawa za potpoglavqe Iv.

? [ta je skriveni nema~ki prigovor?
Na osnovu ~ega je dat?

Koji su ~inioci uticali na odluku o stvarawu odre|enih koalicija? Za{to su politi~ki akteri mewali koalicije? Da li su aktivnosti odre|enih aktera bile u skladu s wihovim proklamacijama s po~etka rata?

Ig. Verske organizacije
I–39. Poslanica arhiepiskopa Jawine (Gr~ka) svim hri{}anima pod wegovom nadle`no{}u (10.9.1943)25 Hri{}anima na{e zemqe Devetog ovog meseca vojnu upravu nad Epirom preuzele su nema~ke okupacione vlasti. Nosioci te vlasti objavili su da nema~ka vojska preduzima mere da za{titi miroqubivo stanovni{tvo koje po{tuje
25

zakon, ali da pripadnike gerile smatra neprijateqima ne samo nema~ke vojske nego i miroqubivih gra|ana, koji }e snositi posledice strogog ka`wavawa, jer }e biti neophodno da se preduzmu o{tre mere, prema krivima i prema nevinima bez razlike. Koristimo ovu priliku da se jo{ jednom obratimo na{em hri{}anskom narodu i da ga podsetimo koliko su kriti~na ova vremena i da uputimo o~insku opomenu i save-

Vidi i izvore III-6 i III-7.

52

DRUGI SVETSKI RAT

tujemo ga da se uzdr`i od svakog nezakonitog ~ina i da ubedimo naivnije me|u wima da se uzdr`e od kooperacije sa gerilom i pomagawa gerili, kako bi se predupredila pogibeq nevinih qudi. U potpunosti shvatamo nemir u du{ama svih, ali u ime na{e pastirske du`nosti, u ime ne`ne qubavi za na{e stado, u ime ~itavog `ivota provedenog u za{titi stada koje nam je povereno i u slu`bi wemu, pozivamo sve da stave na stranu li~ni interes u korist op{teg dobra, u korist velikog broja nevinih qudi koji su izlo`eni nebrojenim opasnostima, i pozivamo na razboritost, na potpuno razumevawe te`ine okolnosti i na strpqewe. O~ekujemo i nadamo se da }e ovaj na{ krajwi poziv nai}i na du`nu pa`wu i da }e biti uva`en. S usrdnim molitvama Bogu Jawina, 10. septembar 1943. Spiridon, arhiepiskop Jawine
Fleischer, tom 2, str. 222

? [ta je jawinski mitropolit savetovao hri{}anima koji su bili pod wegovom nadle`no{}u? [ta su bili motivi za davawe takvog saveta? Da li se iz te poslanice mo`e videti je li jawinski mitropolit odobravao akcije nema~kih vlasti ili ne? I–40. Pismo arhiepiskopa Damaskina i drugih uglednih Grka Ginteru fon Altenburgu, nema~kom ambasadoru u Gr~koj Arhiepiskop Damaskin i drugi ugledni Grci Ginteru fon Altenburgu, opunomo}eniku Rajha u Gr~koj Atina, 24. mart 1943. Va{a ekselencijo, Mi, dolepotpisani, ne tra`imo ovim pismom da se na bilo koji na~in ume{amo u pitawa generalne taktike nema~kih vlasti u ovoj zemqi ili bilo gde drugde, nego samo `elimo da Vam iznesemo izvesna raz-

mi{qawa u vezi sa pitawima koja su posledwih dana uznemiravala i uzbuwivala ~itavo dru{tvo, u uverewu da }ete ih ispitati u duhu istinske dobre voqe i jo{ dubqeg razumevawa. Pitawe o kojem je re~ odnosi se na proterivawe jevrejske zajednice gr~ke nacionalnosti iz Soluna, zajednice koja je veoma dugo u celosti bila zakonom integrisana u institucije ove zemqe i ne samo {to nikada nije davala razloga za pritu`be od strane ijednog Grka, nego je, naprotiv, uvek davala primer ozbiqne i kooperativne solidarnosti sa wima, a u trenucima krize dokazala da je kadra da sebe porekne i `rtvuje za dobrobit svoje zemqe. (...) Treba napomenuti i to da se mentalitet Jevreja u Gr~koj razlikuje od mentaliteta Jevreja u Nema~koj i da oni ~ak ne znaju ni jezik svojih jednovernika u Poqskoj, kuda ih {aqu da `ive. Uzimaju}i sve to u obzir i imaju}i u vidu da su na{i odnosi sa jevrejskom zajednicom tokom ~itave gr~ke istorije uvek bili harmoni~ni i prijateqski – od dubinâ antike preko vremena Aleksandra Velikog i wegovih naslednika, tokom svih epoha tolerantnog gr~kog hri{}anstva, sve do na{eg dana{weg `ivota kao nacije – verujemo da Va{a ekselencija, imaju}i veliku mo} da reguli{e prilike u na{oj zemqi tokom sada{weg rata, ne}e oklevati da prihvati na{ zahtev i da odlu~i da se proterivawe jevrejske zajednice iz Gr~ke obustavi, bar privremeno, dok se pitawe Jevreja u Gr~koj ne prou~i u svetlosti posebnog i temeqnog istra`ivawa. (...) Va{a ekselencijo, U ime istih onih uzvi{enih ideja koje su gr~ki duh i visoka kultura Va{e zemqe podigli toliko visoko da su oni postali lozinka univerzalnog presti`a i trajnog autoriteta, molimo Vas da obustava proterivawa na{ih jevrejskih sugra|ana, koju tra`imo, bude sprovedena {to pre, i uveravamo Vas da }e ~itav gr~ki narod na
53

POLITI^KI KONTEKST

du`an na~in visoko ceniti veli~anstveni istorijski gest koji }ete na~initi.
Dokumenti o istoriji gr~kih Jevreja, str. 264–265

Pravoslavna crkva, koja je tokom ~itave okupacije ostala aktivna u Atini, igrala je va`nu ulogu u verskim i politi~kim doga|ajima tokom tog perioda i nastojala da pomogne Jevrejima da pobegnu ili da se sakriju, te tako – i da pre`ive. Kad su po~ele prve deportacije Jevreja, arhiepiskop Damaskin organizovao je sastanak vode}ih akademskih gra|ana, sudija i pravnika, kao i predsednika i sekretara sindikata i profesionalnih udru`ewa. Napisane su peticije kvislin{koj vladi i opunomo}eniku Rajha, a potpisali su ih Damaskin i 21 javna li~nost, izra`avaju}i u`asavawe gr~kog naroda zbog deportacija i zahtevaju}i da se s wima smesta prestane.

pod wegovim veli~anstvom Viktorom Emanuelom III, velikim kraqem i trostrukim pobednikom, postali su jedno kao deo Rimske imperije. Od tog sre}nog vremena Albanci su slobodni da bez straha izra`avaju svoja ose}awa i te`we u svim stvarima, {to nisu smeli od vremena wihovog legendarnog vo|e \or|a Kastriota Skenderbega.“
„Hully i Dritës“, (Zvezda svetlosti), decembar 1940, str. 601

Ovo je izvod iz ~lanka objavqenog u ~asopisu Zvezda svetlosti („Hully i Dritës“), koji je bio zvani~ni organ katoli~ke crkve i jedan od najuglednijih ~asopisa u Albaniji.

I–42. i I–43. Sarajevski muslimani o situaciji u Bosni i Hercegovini (koja je u to vreme bila deo Nezavisne Dr`ave Hrvatske) „U tom krugu pojavila se 12.10.1941. Rezolucija koju je potpisalo oko sto sarajevskih Muslimana sa~iwena na prijedlog glavnog odbora ’El Hidaje’,26 dru{tva muslimanskog sve{tenstva. Rezolucija konstatuje te{ko stawe Muslimana u Bosni i Hercegovini, osu|uje nasiqa prema Srbima i Jevrejima, odbacuje odgovornost Muslimana za po~iwena zlodjela i istovremeno osu|uje one Muslimane – ’neodgovorne elemente’, koji su u~estvovali u nasiqima. Potpisnici Rezolucije formulisali su na kraju zahtjeve, me|u kojima su najva`niji: uspostavqawe ’sigurnosti `ivota, ~asti, imovine i vjere za sve gra|ane u dr`avi bez ma kakvih razlika’, kao i da ubudu}e sprije~e ’ma kakve akcije koje }e po svojoj naravi izazivati pobune i krvoproli}a u narodu’.“
Rexi}, str. 16

? Kako su autori ovog pisma pisali o
jevrejskoj zajednici u Gr~koj? [ta su tra`ili od ambasadora da uradi? Da li su ugledne javne li~nosti dovele sebe u opasnost potpisuju}i ovo pismo (imaj u vidu nema~ku antisemitsku politiku kao i brutalnost samog re`ima)? Za{to su, po va{em mi{qewu autori pisma naglasili da se „... mentalitet Jevreja u Gr~koj razlikuje od mentaliteta Jevreja u Nema~koj...“?

I–41. Katoli~ka crkva Albanije o italijanskoj invaziji na Albaniju „Od istorijskog dana 7. aprila 1939. Albanija je imala sre}nu sudbinu. Zahvaquju}i velikom Du~eu, wegovoj ekselenciji Benitu Musoliniju, spasiocu Albanije, i u skladu sa voqom koju je izrazio albanski narod preko Ustavotvorne skup{tine 12. aprila 1939, Albanci i wihov bratski italijanski narod ujediweni su u svojoj sudbini, koja je prirodno predodre|ena od drevnih dana. Pod blistavom krunom Savoje i
26

Neki predstavnici bosanskih muslimana bili su zgro`eni zlo~inima koje su vlasti NDH po~inile nad srpskim i jevrejskim stanovni{tvom u Bosni i Hercegovini tokom 1941. U oktobru 1941. izdali su rezoluciju u kojoj su izneli svoje stavove.

El Hidaja je bila kqu~na islamska organizacija u Bosni i Hercegovini.

54

DRUGI SVETSKI RAT

Islamsko sve{tenstvo i formirawe muslimanskih SS-divizija 1943.

„U tom pogledu naro~ito su bili aktivni imami Mustafa Malko~ i Halim Malko~, koji su pred xamijama dr`ali propagandne govore i pozivali vojne obveznike Muslimane da se jave u 13. SS-diviziju. Vrbovano qudstvo preba~eno je najprije i Wema~ku, a zatim upu}eno u ju`nu Francusku, gdje je bilo podvrgnuto posebnoj disciplini, vojnoj obuci i politi~kom vaspitawu. Glavni ciq vaspitne nastave bio je da se kod pripadnika ove divizije razvije fatalisti~ka predanost islamu i ratnim ciqevima Tre}eg rajha, me|u kojima je oslobo|ewe svih Muslimana, naro~ito muslimanskog Bliskog istoka, od posebnog zna~aja. Nosioci vaspitawa vojnog sastava 13. SS-divizije bile su mlade muftije, koje su prethodno sticale panislamsko obrazovawe u specijalnoj {koli koju je osnovao veliki jerusalimski muftija El Huseini u Berlinu.“
Rexi}, str. 16

da uni{te krst i sve {to je podignuto wegovom snagom, prevr}u zemqu na{ih praotaca i prekopavaju grobove27. (...) Sa dubokim korenima u pro{losti punoj krvi, branimo ovo nasle|e, koje pripada i ~itavom civilizovanom svetu. Borimo se za sveti krst i za sveto jevan|eqe i molimo se bogu i na{em gospodu Isusu Hristu.“
„Universul“, 79/2. mart 1942, str. 4

^lanak iz novina: Sestrinske crkve. Velike perspektive pravoslavqa, od Mihaila Burlakua (Mihai Burlacu) „^im je stao rat na Istoku, pao je crni veo koji je razdvajao dve susedne bratske pravoslavne crkve – onaj veo {to je stajao izme|u na{e starije sestre, Patrijar{ije Ruske pravoslavne crkve, i wene mla|e sestre, Patrijar{ije na{e Rumunske pravoslavne crkve. (...) I u re~ima upu}enim okrugu, wegova svetost Nikodim, patrijarh Rumunske pravoslavne crkve izrazio je po{tovawe Ruskoj pravoslavnoj patrijar{iji, na{oj starijoj sestri: ’Nedavno se wegova svetost Aleksej, arhiepiskop lewingradski i novgorodski... obratio pravoslavnim vernicima na{e voqene zemqe bratskim re~ima podsticaja i okrepquju}eg hrabrewa za nade na{eg voqenog naroda i za dobrobit na{e svete crkve. Te misli na{e starije sestre u Isusu Hristu izazivaju u nama veliku radost. Na{a je `iva `eqa da je vidimo obnovqenu i oja~anu, zajedno sa na{om starijom sestrom u bogu, svetom pravoslavnom crkvom Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika; u duhu hri{}anske i bratske qubavi, najbli`u vezu.’ (...) Ali, velike i nove perspektive otvaraju se pravoslavqu u budu}nosti. Teolozi i sve{tenstvo svih pravoslavnih crkava na Balkanu ozbiqno su se pripremali ~ekaju}i novi vaseqenski sabor. Ali vaseqenskog sabora ne mo`e biti bez u~e{}a starije sestre, ruske pravoslavne patrijar{ije. Na-

razlikuju akcije razli~itih ~lanova muslimanskog sve{tenstva? Mo`e{ li da na|e{ sli~ne primere u svojoj zemqi?

? Uporedi ova dva izvora. Po ~emu se

I–44. i I–45. Govor rumunskog patrijarha Nikodima, odr`an na Pravnom fakultetu u Bukure{tu 1942. godine „Preostala je jo{ jedna jedina stvar koju treba da imamo na umu. Na{i neprijateqi su i neprijateqi krsta, neprijateqski raspolo`eni prema civilizaciji zasnovanoj na neopisivoj muci i `rtvovawu, na svetom jevan|equ i na nauci u wegovoj slu`bi. Boq{evici hule na boga i bore se
27

Tvrdwa se odnosi na okupaciju Besarabije i Bukovine od strane Sovjetskog Saveza u leto 1940.

55

POLITI^KI KONTEKST

{i teolozi preduzeli su ozbiqna izu~avawa i istra`ivawa u vezi sa anglikanskom crkvom, porede}i je sa drugim pravoslavnim sestrinskim crkvama. Ali, nisu mogli da do|u do kona~nog zakqu~ka bez ekumenskog razumevawa svih pravoslavnih crkava. Zato je i sa na{eg verskog stanovi{ta obja{wivo {to je anglikanska crkva toplom molitvom i pobo`nim po{tovawem pozdravila trenutak ponovnog bratskog ujediwewa dva hri{}anska pravoslavna naroda.“
„Universul“, 29/28.10.1944

ta? [ta mo`e{ da zakqu~i{ iz ove dve izjave patrijarha Nikodima o spoqnim pritiscima? Da li se, po tvom mi{qewu, stav prema boq{evicima promenio? Ako jeste, {ta je mogao biti razlog za tu promenu?28 Objasni svoj odgovor. I–46. Hap{ewe patrijarha Gavrila od strane Gestapoa u manastiru Ostrog, 23. aprila 1941.
„Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 16. aprila, ja sam jo{ ostao u Ostrogu. Imao sam nameru da se vratim {to pre u Patrijar{iju u Beograd. No to nije bilo lako izvodqivo. Putevi su bili razoreni, a benzina nije bilo, niti je bilo mogu}nosti da se ma sa koje strane nabavi. Okupator je takore}i sve puteve, ionako slabe, upropastio sa svojim blindiranim kolima i tenkovima. ^ekao sam koliko toliko pogodan momenat za moj povratak. Ne{to pre 6 ~asova izjutra, 23. aprila, zakucao je Milutin29 na moja vrata. To me je jako iznenadilo. Odmah sam pomislio da se ne{to desilo. Tako je i bilo. Samo {to je Milutin u{ao u moju sobu, saop{tio mi je: ’Va{a Svetosti, Nemci su do{li i tra`e vas’. Bio
28

? Po ~emu se razlikuju ova dva teks-

je uznemiren i vrlo uzbu|en. Vide}i to wegovo neraspolo`ewe, ja mu rekoh: „Budite, molim vas, prisebni i nemojte da klonete duhom. Vama se ne}e ni{ta dogoditi, jer vi nemate nikakve krivice. Nemci mene tra`e’. Tek {to sam zavr{io re~enicu, upado{e bez kucawa ~etiri Nemca u vojni~kim uniformama, sa crnim ko{uqama, ispisanim inicijalima na rukavima i reverima od bluze SD, {to zna~i: Politi~ka policija GESTAPO... (...) Potpukovnik je izjavio slede}e: ’Vi ste optu`eni, kao glavni ratni zlo~inac, za ulazak Jugoslavije u rat protivu sila Osovine. Na osnovu toga imam nare|ewe Vrhovnog komandanta vojne i civilne sile firera Adolfa Hitlera, da vas saslu{am za va{e zlo~ina~ke postupke i da ih posle toga sprovedem vi{em vojnom sudu radi izricawa pravedne kazne, koju predvi|a vojni zakon. Va{a se krivica sastoji u ovome: vi ste bili {ef gr~ko-srpske Crkve u Jugoslaviji. Va{e je zvawe Patrijarh srpski. Umesto da gledate va{u Crkvu i va{e pot~iweno sve{tenstvo i svoje verne kao glava Crkve, vi ste odstupili od svega i u{li u ~istu politiku, da sa toga terena dejstvujete u va{em narodu i da ga razdra`ite sa va{im stavom da bude kompaktan u svome revoltu protivu sila Osovine. Naro~ito otkako je potpisan bio Pakt 25. marta, kojim je Jugoslavija svojom slobodnom voqom i bez presije od strane sila Osovine, pristupila Trojnom paktu. (...) Sve {to ste radili na{lo je plodnoga zemqi{ta kod va{ih vernika, da se podaju revoltu i pripreme vojni pu~. (...) Vi ste li~no gurnuli Jugoslaviju u rat i oborili zakonito Kraqevsko namesni{tvo i wegovu Vladu. (...) ^im je izbio rat 1939. godine, vi ste u~estali svoje posete srpskom narodu i u svojim govorima podizali ste u masama ratoborno raspolo`ewe koje se sastojalo u tome: da treba dati svaki otpor silama Osovine, kao neprijateqima jugoslovenske dr`ave.“
Memoari patrijarha srpskog Gavrila, str. 291, 299, 300

Jedan od razloga mogao je da bude promena stava boq{evi~kog re`ima prema ruskoj crkvi u periodu izme|u dva teksta. Posle progona tridesetih i ranih ~etrdesetih godina, ruska crkva je 1943. ponovo legalizovana. Ta promena Staqinove politike mogla je i rumunskoj crkvi dati nadu da je mogu}no `iveti sa boq{evicima. Vi{e o tome vidi u: Pospiclovsky, The Russian Church under the Soviet Regime, tom I. 29 Stalni patrijarhov pratilac.

56

DRUGI SVETSKI RAT

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo (Do`i}, patrijarh od 1938. do 1950) interniran je na po~etku rata u manastir Ostrog u Crnoj Gori, kao protivnik politike sila Osovine i pristupawa Jugoslavije silama Osovine. Posle dugotrajnih mu~ewa, preba~en je u Sarajevo, a zatim u zatvor Gestapoa u Beogradu. Nema~ke okupacione vlasti su ga zatim internirale u manastir Rakovica u blizini Beograda, a kasnije u manastir Vojlovica. Tamo je, pod nadzorom i u potpunoj izolaciji, ostao do septembra 1944, kada je, zajedno sa vladikom Nikolajem Velimirovi}em, preba~en u koncentracioni logor Dahau, u kojem je proveo nekoliko meseci. Iako je bio protivnik novog komunisti~kog re`ima, vratio se u zemqu 1946. godine i poku{ao da pomogne u obnovi ratom uni{tene zemqe i ponovnom ustanovqewu gotovo potpuno uni{tene crkvene organizacije u nekim podru~jima (posebno na teritorijama koje su bile u sastavu Nezavisne Dr`ave Hrvatske).

zlo~ine. Ali ipak nalazim da je moja biskupska du`nost da dignem glas i ka`em da katoli~ki moral to ne dozvoqava; zato vas molim da preduzmete najhitnije mere na ~itavoj teritoriji NDH da nijedan Srbin ne bude ubijen dok wegova krivica ne bude dokazana tako da bude o~igledno da on zaslu`uje smrt. Ina~e ne mo`emo ra~unati na blagoslov neba, bez kojeg smo prokleti. Nadam se da ne}ete zameriti zbog mojih otvorenih re~i.“*
Kri{to, str. 134–135

? Kako je patrijarh reagovao kad mu je
re~eno da ga tra`e Nemci? Za {ta je bio optu`en? Uporedi veru patrijarha Gavrila sa verom nadbiskupa Stepinca (slede}a dva izvora).

I–47. Stepin~evo pismo Paveli}u, od 14. maja 1941. „Poglavni~e! Upravo sam dobio vest da su u Glini usta{e streqale 260 Srba bez ikakve istrage ili suda. Znam da su Srbi u ovih dvadeset godina svoje vladavine po~inili ozbiqne
* 30

Jedan deo visokog katoli~kog sve{tenstva u Hrvatskoj, u kojem je zagreba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac imao istaknut polo`aj, podr`ao je u po~etku osnivawe Nezavisne Dr`ave Hrvatske. No, kratko vreme posle wenog ustanovqewa, nadbiskup Stepinac pisao je u nekoliko navrata pisma usta{kim zvani~nicima, u kojima je zvani~no protestovao protiv zlo~ina usta{kog re`ima, a kasnije ih je otvoreno osu|ivao u svojim propovedima. Sli~ne promene raspolo`ewa pa ~ak i stava prema usta{kom re`imu bile su karakteristi~ne ne samo za Stepinca i ve}inu katoli~kog sve{tenstva nego i za najve}i deo stanovni{tva Hrvatske u to vreme. Me|utim, iako je osudio neke aspekte usta{kog re`ima, Stepinac, kao radikalni antikomunista, nije se distancirao od NDH, jer je partizane (preciznije re~eno: komuniste) smatrao najve}im neprijateqima. Posle rata, komunisti~ke vlasti su ga kao kolaboracionistu osudile na {esnaest godina zatvora i prinudni rad. Tokom zatvoreni{tva, Sveta stolica po~astvovala ga je titulom kardinala, na {ta je Jugoslavija reagovala prekidom diplomatskih odnosa. Stepinac je umro 1960. u progonstvu. Papa Jovan Pavle II beatifikovao ga je 1998.30

Prevedeno s engleskog prevoda. U komunisti~koj Jugoslaviji, istoriografsko predstavqawe Stepinca, zasnovano na presudama suda koji je sudio za kolaboraciju, bilo je iskqu~ivo negativno i nikakva otvorena javna debata u vezi s tim stvarima nije bila dozvoqena. S padom komunizma, dominantno istoriografsko predstavqawe Stepinca u Hrvatskoj promenilo se do te mere da ga sada generalno prikazuju u pozitivnoj svetlosti, kao pravednika i mu~enika i kao `rtvu istorijskih okolnosti (taj na~in predstavqawa preovladava u istorijskim uxbenicima). Izme|u ove dve krajnosti, postoji niz istori~ara koji uzimaju u obzir wegove zasluge (spasavawe Jevreja, protesti slati vlastima), ali i wegove gre{ke (~iwenica da se nikada nije potpuno distancirao od NDH). U svojoj kwizi Hrvatska povijest ugledni hrvatski istori~ar Ivo Gold{tajn konstatuje izme|u ostalog da Stepin~eva gre{ka „... u tim slo`enim ratnim doga|ajima mo`e biti samo moralna i politi~ka, i da nije smeo da bude su|en za zlo~in“ (Ivo Gold{tajn, Hrvatska povijest, Zagreb 2003, str. 309). Srpska istoriografija nije promenila svoj odnos prema Stepincu, smatraju}i ga odgovornim za saradwu sa usta{kim re`imom.

57

POLITI^KI KONTEKST

nac? Na koji se na~in obratio Paveli}u? Analiziraj jezik kojim se on slu`i.

? Protiv ~ega je protestovao Stepi-

Stepin~ev poziv katoli~kom sve{tenstvu da podr`i NDH, 28. april 1941. „^asovi su ovo, u kojima ne govori vi{e jezik, nego krv svojom tajanstvenom povezano{}u sa zemqom u kojoj smo ugledali svjetlo bo`je i s narodom iz kojega smo nikli. Je li potrebno isticati da je i u na{im grudima `ivqe zakucalo srce? (...) I tko nam mo`e zamjeriti, ako i mi kao duhovni pastiri dajemo svoj prinos narodnom vesequ i zanosu, kad se puni dubokog ganu}a i tople zahvalnosti obra}amo Bo`jem Veli~anstvu?... Govore}i vam dakle kao predstavnik Crkve i pastir du{a molim vas i pozivam, da svim silama nastojite i radite oko toga, da na{a Hrvatska bude Bo`ja zemqa, jer }e samo tako mo}i izvr{iti dvije bitne zada}e, koje kao dr`ava imade da izvr{i u korist ~lanova... Odazovite se stoga spremno ovom mom pozivu na uzvi{eni rad oko ~uvawa i uznapre|ewa NDH.
@ivojinovi}, Lu~i}, str. 554–556

? Kakva je bila uloga dela visokog
sve{tenstva u NDH?

I–48. Otac Zlatko Sviri}31 o pokr{tavawu pravoslavnih Srba u katoli~anstvo „Jednog lijepog srpawskog dana prije podne na|o{e se pred `upskim uredom jedno tridesetak postarijih qudi, i sve pravoslavci, iz ve} ranije pomenutih sela moje `upe. Bili su smrknuti, deprimirani, puni straha, brige i neizvjesnosti, {to me se jako neugodno dojmilo.
31

’[to je bra}o moja, qudi moji, koje dobro vas vodi u tolikom broju dovde?’, zapitao sam glasno, da predusretnem to lo{e i tmurno raspolo`ewe, a da s druge strane i samome sebi olak{am. ’Nikakvo dobro, o~e, fra Zlate’, povika{e svi kao u jedan glas. ’Eto, ho}e na silu da mijewamo vjeru pod stare dane. Tko je to vidio i ~uo danas u dvadesetom stoqe}u’!?... Govorili su to kroz duboke uzdahe i suze koje su im se kotrqale niz obraze. Uvi|am da ih golema nevoqa i stra{an udes priti{}u. Sjetiv{i se da nitko od wih nije od jutros ni{ta ni prezalogajio ni popio, pozvao sam ih da sjednemo u debelu hladovinu i rekao momku da donese ne{to za mezu, rakije i vina. Za to vrijeme sam intenzivno razmi{qao i donio odluku – ovim qudima se mora pomo}i. Krivotvorit }u ’krsne listove’. Nekako mi je u tom momentu laknulo. Zadobio sam opet svoj mir i samouvjerenost. (...) Kada smo se malo potkrijepili jelom i pi}em, i kada je ona wihova napetost prili~no popustila, obratio sam se direktno Lazaru, da su me i ostali mogli ~uti: ’Odgovori mi, Lazare, jesi li ti ro|en kao Srbin pravoslavne vjere? ’Jesam o~e fra Zlatko’. (...) ’A da li `ivi{ kao takav?’ ’Jeste, bogami, fra Zlatko.’ ’E, onda }e{ i umrijeti kao takav, Lazare. Ne}e{ mijewati vjeru dok sam ja `iv ovdje, a tako ni ostali!’ Qudi podigo{e glave. Svi pogledi se uprije{e u mene. No, odmah se pojavi sumwa, pa i strah. Obasu{e me pitawima. [ta sada da rade? Razumqivo, bojali su se. Objasnio sam im svoju odluku. U `upskom uredu imao sam na`alost samo nekoliko formulara ’krsnih listova’. Rekao sam im da }u ih sutra nabaviti za sve. U{ao sam u ku}u i odmah za neke po~eo popuwavati. Prvo za Lazara.“
Cvitkovi}, str. 113–114 (fusnota br. 48)

Rimokatoli~ki sve{tenik.

58

DRUGI SVETSKI RAT

“Deo visokog katoli~kog klera podr`ao je, na po~etku, stvarawe NDH. Me}u wima je bio i zagreba~ki nadbiskup Alojzije Stepinac. Stepinac, koji je bio progla{en i za vrhovnog vojnog sve{tenika oru`anih snaga NDH je, 4. maja 1941, naredio da se u ~ast progla{ewa NDH, odr`i sve~ana slu`ba bo`ija (Te deum) po svim parohijskim crkvama, na koju je trebalo pozvati mesne vlasti i narod. Jedan od na~ina na koje su usta{ke vlasti htele da „re{e“ srpsko pitawe bio je pokr{tavawe u katoli~anstvo.32 Mada Paveli}eva NDH nije formalno podr`avala pokr{tavawe, fakti~ki svakako jeste, jer je pokr{tavawe bilo uobi~ajena praksa u crkvenim op{tinama. Nadbiskup Stepinac se u svojim izjavama distancirao od prinudnog pokr{tavawa, pa je ~ak protestovao protiv te prakse, ali niz istori~ara i daqe smatra da je upitno je li u~inio sve {to je mogao da to spre~i. Pokr{tavawe je vr{eno sa obja{wewem da je to na~in da se Srbi spasu usta{kog terora. Me|utim, mada su pripadnici verskih mawina mogli pokr{tavawem da spasu svoj `ivot, ve}ina nije rado prihvatala ovu „velikodu{nost“. Kao {to se vidi u ovom navodu, neki sve{tenici u crkvenim op{tinama protivili su se politici pokr{tavawa u katolicizam.

? [ta misli{ o akciji oca Zlatka?
Za{to je on poku{ao da spase te qude?

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Ig.
Opi{i stavove verskih vo|a prema okupacionim silama, partizanskoj vojsci i antikomunisti~koj vojsci. Kakve sli~nosti i razlike u izjavama vo|a verskih organizacija mo`e{ da na|e{? Jesu li sve{tenici smeli, ili su ~ak bili obavezni da zauzimaju odre|enu stranu tokom rata?

32

Druga dva na~ina bili su deportacija i eksterminacija.

59

DRUGO POGLAVQE @ivot u vreme rata

Ovo poglavqe jasno pokazuje univerzalnost qudske patwe za vreme Drugog svetskog rata. Glad, siroma{tvo i neizvesnost bili su deo svakodnevnog `ivota ve}ine civila u ovom podru~ju; razlike su ~esto bile samo semanti~ke. Ipak, te{ko je re}i je li `ivot bio te`i u gradu ili na selu. U poku{ajima da prika`emo svakodnevni `ivot pripadnika pokreta otpora nastojali smo, izme|u ostalog, da istaknemo kako se tokom ovog vremena mewao status `ene. Pokret otpora spremno je prihvatio jednakost `ena i mu{karaca, mada }e vreme pokazati da je stvarna promena bila daleko mawe sveobuhvatna nego {to je to nagla{avano u svrhu propagande; posle rata, stvari su se vratile u poznatu patrijarhalnu rutinu i zato je na{ diskurs o jednakosti polova ve}inom deklarativan. Pred kraj poglavqa predstavili smo neke izvore koji se bave sasvim o~iglednim promenama u kulturi i obrazovawu i koji na neobi~an na~in uslo`wavaju sliku o eliti mo}i u ono vreme.

IIa. Siroma{tvo, neizvesnost
II–1. i II–2. Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1942) „U pogledu ograni~avawa potro{we `ita, dr`avni podsekretarijat za snabdevawe vojske i civilnog stanovni{tva obave{tava javnost da }e, po~ev od dana koji }e biti naknadno ogla{en, hleb u glavnom gradu biti deqen samo na osnovu karata za snabdevawe, i to samo za pet dana u nedeqi. Tokom druga dva dana treba jesti kukuruznu ka{u i zbog toga se treba na vreme snabdeti potrebnim kukuruznim bra{nom koje se mo`e na}i u svakoj pekari ili u svakoj radwi u kojoj se deli hleb.
„Universul“, 5.1.1942, str. 1

Ograni~avawe potro{we hleba u Rumuniji tokom rata (1944) Uredbom prefekture za srez Bra{ov, br. 26/1944, potro{wa hleba za srez i za grad Bra{ov ure|uje se na slede}i na~in: – dani kad se tro{i crni hleb: utorak, ~etvrtak i subota – dani kad se tro{i beli hleb: nedeqa – dani kad se tro{i kukuruzno bra{no: sreda – dani kad se tro{i krompir: ponedeqak i petak. Stanovni{tvo mora da se pridr`ava goreizre~enog. Svaki prekr{aj bi}e ka`wen u skladu sa zakonskim propisima.
Nacionalni arhiv – Odsek za okrug Bra{ov, fond Gradske ve}nice op{tine Bod, dokument 74/1944, str. 83

60

DRUGI SVETSKI RAT

? U ~emu je razlika izme|u dva perioda o kojima govore tekstovi? Kakva su mogu}na obja{wewa za ove promene, ako ih ima? Ovaj primer odnosi se na Rumuniju. Jesu li ti poznati sli~ni primeri iz tvoje zemqe?

? Opi{i seqakova ose}awa. Da li bi
se i ti isto ose}ao da si bio na wegovom mestu? II–4. Ivan D. Stan~ov, bugarski diplomata, o `ivotu svoje porodice za vreme rata „Moja porodica provela je tri zanimqiva i aktivna meseca bore}i se protiv stenica i nastoje}i da pre`ivi na pe~urkama, borovnicama, mladoj koprivi i supi od repe. Sistem kupona bio je nemilosrdan; ne samo {to je bilo nemogu}no na}i meso, nego niko nije smeo ni da ubije `ivotiwu. Mo`ete da zamislite kolika je bila radost kad je sve{tenikovo tele slomilo nogu pa je moralo da bude ubijeno. Moji su uspeli da kupe odrezak i jeli smo pomalo, da {to du`e traje. Iako je, iz neobja{wivih razloga, u Sofiji, kao i u selima, so potpuno i{~ezla sa tr`i{ta, uspeli su da odr`e meso da bude jestivo ~itavih nedequ dana: stavili su ga na cementni pod i pokrili vla`nom tkaninom ~iji su krajevi potopqeni u lavabo napuwen hladnom vodom. Tako su, u vrelim julskim danima, mogli da postignu neprestano isparavawe.“
Stan~ov, str. 145

Sl. 12. Ograni~avawe potro{we hleba u Istanbulu

Cumhuriet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

U Istanbulu je ograni~avawe potro{we hleba po~elo 14. januara 1942. U maju je za osobe iznad sedam godina dnevno sledovawe iznosilo 150 g po osobi.

? Kako obja{wavate ~iwenicu da je
potro{wa hleba ograni~avana u Turskoj, iako Turska nije u~estvovala u Drugom svetskom ratu?

? U kakvim uslovima `ivi porodica
jo{ uvek visokog slu`benika bugarske dr`ave? Ako su to bili uslovi u kojima je `ivela elita, mo`e{ li da zamisli{ u kakvim su uslovima `iveli „obi~ni qudi“? II–5. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u Istanbulu Semjuel Honaker (Samuel Honaker) poslao dr`avnom sekretaru SAD Kordelu Halu (Cordel Hull) o ose}awima bugarske javnosti, septembra 1942. Istanbul, 4. novembar 1942. „Svi su po~eli da ose}aju nedostatak
61

II–3. Gr~ki seqak opisuje italijanske okupatore „[Italijani i wihovi vla{ki kolaboranti] neprestano su i{li gore-dole, kopilad, gore-dole, jeli su na{e koko{i, pili na{e vino, uzimali jaja i u`ivali! I terali su nas da ih na na{im magarcima vodimo kud god po`ele. Nas je to dovodilo do besa. I govorili smo: ’Zar niko ne}e da se pojavi, pa da napravimo novi Kolokotronisov [borac za gr~ku revoluciju] vod – revoluciju’?“
Van Bouschoten, str. 80

@IVOT U VREME RATA

hrane, ode}e i drvâ i ugqa za ogrev. Sistem kupona snabdevao je malom koli~inom hrane gotovo svakoga, ali to zapravo nije bilo dovoqno ni za koga. Qudi su stajali u dugim redovima pred prodavnicama hrane. Bugari su jo{ bili jedinstveni u `eqi da po svaku cenu zadr`e ’nove teritorije’. Ali, bilo je nekih kriti~kih glasova koji su govorili da }e prava Bugarska, dakle ona bez okupiranih teritorija, sada morati da brine o namirnicama i za stanovni{tvo na novim teritorijama, posebno u Trakiji i nekim delovima Makedonije. Bugarska vlada tako|e je snabdevala bra{nom bugarska sela unutar gr~ke granice, u oblastima severozapadno od Soluna. Pri~alo se da se preko 300.000 qudi u tim oblastima izjasnilo da su Bugari samo da bi dobili bra{no. Naravno, to je bila samo propaganda. Niko ne treba da o~ekuje da }e Bugarska odustati od okupiranih teritorija ukoliko ne bude naterana na to.“
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, Sofija 1992, str. 90–91

Sl. 14. Redovi za meso u Zagrebu

Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh

? [ta mo`e{ da zakqu~i{ o `ivotu u
Zagrebu i Qubqani za vreme rata? Postoji li sli~na fotografija iz tvoje zemqe? Nedostatak svega i sva~ega, posebno prehrambenih namirnica, i raspodela potrep{tina preko kupona i obveznica bili su svakodnevna pojava tokom rata. II–6. Tra`imo sramne trake za crnoberzijance (izvod iz srpskih novina)33 „Mi ovde iznosimo otvoreno i bez obzira sve slu~ajeve nedozvoqene spekulacije i crnoberzijanske pqa~ke mole}i sve od reda da nas i dr`avu pomognu u toj akciji socijalnog spasa. Neka nam svaki svestan gra|anin dostavi svaki takav slu~aj da ga objavimo, da udarimo sramni `ig svakom takvom zlo~incu na ma kakvom polo`aju on bio. Pozivamo isto tako sve odreda da nam upute predloge o merama kojima bi se efikasno mogla voditi borba protivu ove rak rane na{ega dru{tva. Danas objavqujemo predlog jednog na{eg ~itaoca u vezi sa objavqivawem lista ka`wenih {pekulanata, koje donosi dnev-

? Za{to su se Grci izja{wavali kao
Bugari? Misli{ li da im je bilo lako da to ~ine, ako se uzme u obzir nedavna istorija tog regiona?

Sl. 13. Redovi ispred radwe u Qubqani za vreme rata

33 „Srpski narod“: beogradske zvani~ne dnevne novine kolaboracionisti~ke Vlade narodnog spasa generala Milana Nedi}a.

62

DRUGI SVETSKI RAT

na {tampa. Ovaj na{ ~italac misli da to nije dovoqno ve} da treba da ostane kakav vidqiv trag ovih zlo~ina. I kad ve} ne mo`e usijanim gvo`|em da im se utisne sraman `ig, on predla`e da se uvede da svi ka`weni {pekulanti moraju nositi sramnu traku, na kojoj }e pisati: ’narodna izjelica’ ili ’crnoberzijanac’ ili pak ’{pekulant sa narodnom bedom’. ’SRPSKI NAROD’ sa svoje strane smatra da je ovaj predlog sasvim umesan i obra}a se Vladi narodnog spasa da ga prihvati i sprovede, jer je dala re~ i obavezu da }e ~uvati i spasavati narod od sviju nevoqa i neda}a, od komunisti~kih bandita po {umama kao i od razbojnika sa Terazija.“
„Srpski narod“, 3. jun 1942.

II–7. Te{ko}e pre`ivqavawa... Kako bi do{lo do hrane, gradsko stanovni{tvo moralo je da proda prakti~no sve za {ta je moglo da na|e kupca „Stanovnici gradova bili su prinu|eni da prodaju bukvalno sve {to je moglo da na|e kupca, kako bi do{li do hrane: „Prodavali su iz ku}e sve {to je seqak hteo da uzme u zamenu za malo hrane. Prvo je odlazilo zlato i nakit, a zatim i stvari iz ku}e: name{taj, posteqina, garderoba. Svet je po gradovima ogoleo, obosio i ostao bez i~ega. A seqaci kao seqaci. Uzimaju im razne vojske, uzima okupator, pa ono {to je spasio od wih i od svojih usta odvojio, nastojao je da {to boqe naplati. Na{i seqaci su sa gladnim nevoqnicima bili nemilosrdni i zbog onog ve~itog antagonizma izme|u gospode i seqaka. Grad je od wega uvek samo uzimao, a nikada mu nije ni{ta davao. Mislio je, do{li su wegovih pet minuta, te da sve naplati.“
Nikoli}, str. 113

? Komentari{i zahtev za uvo|ewe
sramnih traka za crnoberzijance. Da li se sla`e{ s tim predlogom? Mo`e{ li da na|e{ isti (ili bar sli~an) stav u svojoj zemqi? Sl 15. Turska karikatura

prema stanovnicima gradova? Da li ti je poznat sli~an materijal u kwi`evnosti ili na filmu? Da li autor, prema tvom mi{qewu, ima predrasude prema seqacima? II–8. Neizvesnost civilnog tokom rata u Albaniji `ivota

? Kako procewuje{ pona{awe seqaka

„Karikatur“, 24. septembar 1942

Prevod: Debela teta sre}e se sa profiterom. Wen mu` ka`e: „Nije va`no, draga! Wegove sike nisu bogom dane kao tvoje!“

„ ’Ovaj ~ovek ka`e da su ju~e do{li Nemci. Uzeli su }ebad, hranu, pet pili}a i dve koze. Isterali su qude iz ku}a pod izgovorom da vr{e pretres, pa su u ku}ama podmetnuli po`ar. Mnogi seqani pobegli su da se sakriju’, rekao je, ’jer su se pla{ili da bi mogli da budu odvedeni u zarobqeni{tvo.’ Gari je preko prevodilaca ispitivao seqane: ’Da li znate, jesu li Nemci imali ikakav razlog za odmazdu? Jeste li pre toga videli mnogo Nemaca ili wiho-

63

@IVOT U VREME RATA

vih akcija?’ Jedan uzbu|eni seqak bez prestanka je govorio dok ga Stefa nije blago potap{ala po ruci i zaustavila bujicu wegovih re~i. ’Ka`e da ne zna za{to su upali u wegovo selo, ali ~ak ako su sve i uzeli, za{to su morali da spale ku}e? Sad nemaju gde da `ive, a zima je blizu.’“
Mangerich, str. 136

liko koraka od asfalta, vidi se `ivot koji smo navikli da vidimo samo kad smo negde na selu, daleko od gradske buke...“
„Novo vreme“, 25. septembar 1942.

Ovaj pasus prikazuje `ivot u Albaniji tokom rata i otkriva nesigurnost i neizvesnost pre`ivqavawa. Re~ je o izve{taju o~evidaca, ameri~kih medicinskih sestara koje su se u novembru 1943. slu~ajno avionom spustile u Albaniju i posle dvomese~nog putovawa stigle do savezni~kih linija.

`ivot za vreme rata bio te`i na selu nego u gradu? Objasni svoj stav. [ta su, po tvom mi{qewu, ’obi~ni qudi’ ose}ali u takvim situacijama – strah, gnev, ili ne{to tre}e? II–9. Gra|ani Beograda gaje povr}e (tekst objavqen u beogradskim novinama septembra 1942) „ ’Varo{ki zemqoradnici’, oni koji su od neplodnih dvori{ta, pustih gradili{ta i raznih de~ijih igrali{ta na~inili sebi ba{te, uveliko beru plodove svog truda. Dok drugi danas ~ekaju na pijacama, novi ba{tovani ponosno se {epure po sve`em zelenilu, grickaju po cen dan paradajz i ~eprkaju po novim lejama. Kroz lep napor oni su pokazali {ta mo`e da se uradi sa malo dobre voqe i strpqewa. Ovih dana Beogradska op{tina uputila je na teren i naro~ite komisije, koje se blagovremeno interesuju {ta je sve zasejano po ba{tama. Stru~waci dele i prakti~ne savete, koji mogu da koriste za idu}u sezonu uz bogato iskustvo ste~eno u dosada{wem radu. Objavqen je i apel da svaki obra|iva~ odvaja i ~uva seme povr}a za novu setvu na svom terenu. Po simpati~nim ba{ticama, u dekoru varo{kih palata, neko64

? Da li bi rekao da je u tvojoj zemqi

Te{ka situacija u snabdevawu stanovni{tva Srbije adekvatnom hranom, posebno u velikim gradovima, preovla|ivala je tokom svih ratnih godina. Zbog borbi izme|u okupacionih snaga i pobuwenika, zbog novih granica, o{te}enih komunikacija i zabrane slobodnog prometa robe i qudi, gradovi su bili odse~eni od poqoprivredne unutra{wosti. Tr`i{ni prehrambeni proizvodi (hleb, meso, mast) bili su strogo racionisani i u vrlo malim koli~inama prodavani su u zamenu za kupone za snabdevawe ili potro{a~ke karte. Ipak, osnovni proizvodi mogli su se kupiti na „crnoj berzi“, po mnogo vi{oj ceni od uobi~ajene. Kako bi se gradskom stanovni{tvu pomoglo da pre`ivi nesta{ice, podsticano je gajewe povr}a na svim upotrebqivim povr{inama.

? Postoji li sli~an primer u tvojoj
zemqi? Sl. 16. @rtve gladi u Gr~koj za vreme tragi~ne zime 1941/42.

Atina, Nacionalni istorijski muzej (Istoria, tom 16, str. 59)

Gotovo potpuna nesta{ica hrane, posebno u Atini i drugim velikim gradovima, dovela je do toga da ogromna ve}ina stanovni{tva bude dramati~no neuhrawena i da svakog dana mno{tvo qudi umre od gladi.

DRUGI SVETSKI RAT

II–10. i II–11. Faik Okte o turskom porezu na prihod „Na Izmenovu sugestiju, poreski obveznici klasifikovani su u dve odvojene liste, listu M za muslimane, i listu G za nemuslimanske mawine (Gayrimuslim). Kasnije su dodate jo{ dve kategorije, E za strance (ecnebi) i D za Donme, pripadnike sabatajske sekte jevrejskih konvertita u islam. [...] Porezi su morali da budu pla}eni u gotovom novcu u roku od dve nedeqe. Dozvoqeno je bilo prekora~ewe od dodatnih petnaest dana, ali s penalima koji su prvobitnu sumu uve}avali za jedan i dva procenta, zavisno od slu~aja. Ako porez ni posle trideset dana ne bi bio pla}en, konfiskovana je celokupna imovina poreskog obveznika i wegovog prvog srodnika, a on sam bio bi slat u logor za prinudni rad. Nikakav prigovor na visinu poreza nije bio mogu}. Imovina onih koji nisu mogli da plate prodavana je na javnoj rasprodaji.“
Okte, str. 19, 25

Lep novac... lep novac... Kirkore,35 koliko si ti platio? Dvadeset hiqada pet stotina i petnaest lira i trideset kurusa. Jani,36 koliko si ti dao? Dvadeset devet hiqada sedam stotina i petnaest lira i ~etrdeset kurusa. Lep novac... lep novac... Ahmet Bej,37 koliko si ti dao? Pedeset lira i deset kurusa. Solomon podi`e ruke prema nebu i re~e: O, veliki Atatur~e, kako si samo lepo rekao: ’Sre}an je ~ovek koji se mo`e nazvati Tur~inom’.“
Aktar, str. 185

Ova pri~a ra{irila se me|u qudima za vreme prikupqawa poreza na imovinu. Veoma je zanimqiva jer otkriva ’konkurenciju me|u mawinama’ kao svojstvo ovog oporezivawa „Po{to su izdate liste poreza na imovinu, Solomon ode u kafe i po~e da se raspituje: Mi{one,34 koliko si ti dao? Deset hiqada pet stotina i pedeset lira i dvadeset kurusa.

Iako je bila neutralna, Turska se ipak borila s problemima sli~nim onima koje su poznavale zemqe koje su bile u ratu. Turske vlasti suo~avale su se sa ozbiqnim finansijskim te{ko}ama izazvanim te{kim ekonomskim uslovima, neobuzdanom inflacijom, oskudicom u hrani i drugim potrep{tinama. Zato je vlada u posledwim mesecima 1942. uvela niz drasti~nih pove}awa poreza. Najgori me|u wima, Varlik Vergisi, ili porez na imovinu, odnosio se na one koji su imali imovinu i za koje se verovalo da, zahvaquju}i ratnim prilikama, ostvaruju velike profite. Ovaj porez regulisan je tako da najte`e pogodi lako pristupa~nu imovinu gradskih trgovaca, me|u kojima mnogi nisu bili muslimani, i koji su, ~inilo se, jedini imali spremnu gotovinu koju su mogli da isporu~e za hitne nacionalne potrebe. Faik Okte, koji je bio odgovoran za administrirawe poreza, napisao je 1949. kwigu o tome, pod naslovom „Tragedija turskog poreza na imovinu“.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe IIa
Kakvi su bili `ivotni uslovi u zemqama u ratu? Kakve su bile reakcije qudi na te uslove? Da li su svi podjednako podnosili posledice rata? Ako nisu, ko je patio najvi{e?
34 35 36 37

Tipi~no Tipi~no Tipi~no Tipi~no

jevrejsko ime u Turskoj. jermensko ime u Turskoj. gr~ko ime u Turskoj. tursko ime.

65

@IVOT U VREME RATA

IIb. Civili
II–12. Pretwa nema~kih vlasti Beogra|anima Stanovni{tvu Beograda Od strane nema~ke oru`ane sile sve ~e{}e su `albe da civilno stanovni{tvo u odnosu sa nema~kim oficirima i vojnicima ne pokazuje wima du`nu pa`wu i po{tovawe. Naro~ito se sve vi{e prime}uje da jedan veliki deo stanovni{tva u pe{a~kom saobra}aju ne pokazuje nimalo sklonosti da se ukloni nego ~esto na drzak na~in prepre~ava put. Krajskomandantura upozorava stanovni{tvo da }e se ubudu}e protiv istupa ove vrste postupiti sa svom strogo{}u. Beograd, maja 1941. g. Krajskomandantura
Bo`ovi}, str. 129

Nema~ki neprijateqi (komunisti, Britanci i Jevreji) „zaveli su“ la`nim obe}awima srpskog seqaka i naveli ga da napada nema~kog vojnika s le|a. Ogroman nema~ki vojnik rasteruje uqeze svojom pojavom, opra{ta „zavedenom“ srpskom seqaku i uzima ga u za{titu.

II–13. S dolaskom rata, civilna industrija je militarizovana i rad je morao da se obavqa pod specifi~nim, restriktivnim uslovima. Rad u Rumuniji u vreme rata:
Dekret o radnom re`imu za vreme rata (2. oktobar 1941) ^lan 2. Suspenduju se svi godi{wi odmori, odobreni ~lanom 49 i 89 zakona o radnim ugovorima od 5. aprila 1929, sa svim daqim modifikacijama (...) ^lan 4. U svim industrijskim preduze}ima u kojima se radi kontinuirano (u tri sukcesivne smene) radno vreme bi}e 8 ~asova dnevno ili 56 ~asova nedeqno; u svim drugim industrijskim preduze}ima, normalno radno vreme bi}e 10 ~asova dnevno ili 60 ~asova nedeqno. Vojni komandanti u militarizovanim preduze}ima, vojni upravqa~i i direktori vojnih preduze}a, u saglasnosti s inspektorima rada, a u onome {to se smatra nemilitarizovanim preduze}ima inspektori rada mogu da odobre najdu`e na tri meseca da gorepomenuto trajawe radnog dana iznosi maksimalno do 12 ~asova dnevno ili 72 ~asa nedeqno. Oni tako|e mogu da odobre da se radi nedeqom i zakonom odre|enim praznicima ako potrebe proizvodwe nala`u takav re`im. [...] ^lan 31. Slede}a dela smatraju se zlo~inom sabota`e i bi}e ka`wena sa 5 do 20 godina u zatvoru: a) Svaka – individualna ili kolektivna – obustava rada do koje je do{lo bez prethodne saglasnosti vojnih komandanata mi-

? Beogradu? Komentari{i wihovu
pretwu. Sl. 17. Nema~ki propagandni plakat

[ta je razqutilo nema~ke vlasti u

Nikoli}, str. 2

66

DRUGI SVETSKI RAT

litarizovanog preduze}a [...] ili direktora vojnog establi{menta, a u onome {to se smatra druga~ijim preduze}ima, bez prethodne saglasnosti inspektora rada [...] b) uni{tavawe, kvarewe, podrivawe, falsifikovawe, mawkava proizvodwa ili namerne gre{ke, manipulisawe ili rukovawe na prevaran na~in ili bez kvalifikacija: ma{inama, instalacijama, instrumentima za rad, materijalima, robom i proizvodima, delimi~no ili parcijalno, bilo od strane zaposlenih ili od strane direktora.
Murgescu (coord.), str. 343

Ni funkcioneri ni radnici ne ispoqavaju svoje nezadovoqstvo javno, neki od wih zato {to se boje da bi mogli da se izlo`e nevoqama, a drugi zato {to razumeju te{ko}e kroz koje dr`ava danas prolazi. O ovim stvarima, o te{koj situaciji u kojoj `ive, oni razgovaraju me|u sobom i nadaju se da }e vlada uskoro preduzeti mere da popravi tu situaciju. QUAESTOR, I. Ciurea
Mârturii documentare, u: „Revista Arhivelor“, 2/1969, str. 20–21

? Kako su te mere uticale na svakodnevni `ivot radnika za vreme rata? Da li ovi propisi dopu{taju ikakvo odstupawe od dekreta? Recimo, da li je mogu}no da osoba koja je napravila gre{ku na poslu bude optu`ena za sabota`u? II–14. Izve{taj tajne policije lideru dr`ave Rumunije o stawu duha me|u stanovni{tvom i o nezadovoqstvu uslovima `ivota tokom rata. Stawe duha u mesecu maju 1943. u izve{taju Tajne policije REGIONALNI POLICIJSKI INSPEKTORAT PLOE[TI (...) Funkcioneri i wihove porodice jadno su obu~eni, moraju da idu na posao u staroj ode}i koja im ponekad vi{e ne odgovara ili nije u skladu sa wihovom pozicijom javnih funkcionera. Tako|e, mnogi od wih `ive u ku}ama (ili name{tenim sobama) u kojima vladaju nehigijenski uslovi, {to smawuje wihovu radnu sposobnost i ugro`ava wihovo zdravqe. Wihov moral tako|e je veoma nizak jer stvari sve vi{e poskupquju i oni su zabrinuti po{to ne znaju kako da obezbede potrep{tine koje su wima i wihovim porodicama neophodne za budu}nost. Isto stawe duha vlada i me|u radnicima u fabrikama i me|u funkcionerima i radnicima kod C.F.R.38
38

? Kakav je stav dr`avnih slu`benika u
odnosu na wihov svakodnevni `ivot? Da li se wihovo nezadovoqstvo izra`ava javno? Za{to? Za{to se vlasti zanimaju za stawe duha dr`avnih slu`benika? Sl. 18. Ve`be civilne odbrane na Bajazitovom trgu u Istanbulu

Cumhuriyet Ansiklopedisi, tom 2 (1941–1960)

Skra}enica za Rumunske `eleznice.

67

@IVOT U VREME RATA

II–15. Vojni izaslanik Nezavisne Dr`ave Hrvatske u Sofiji izve{tava39 o situaciji u Vardarskoj Makedoniji pod bugarskom vla{}u Pre nekoliko dana moj prijateq do{ao je u Sofiju iz Skopqa, gde je radio kao ovla{}eni upravnik elektri~nog pogona. Wegovo ime je Albert [ritof. Pitao sam ga o situaciji u Skopqu i bugarskoj Makedoniji uop{te i on mi je u nevezanom razgovoru rekao, izme|u ostalog, i ovo: Unutra{wa situacija u delu Makedonije koji je dat Bugarskoj sasvim je nejasna. Deklarisani Makedonci pokazuju izvesno nezadovoqstvo novim bugarskim re`imom. I na strani Bugara koji `ive u Makedoniji, wih oko 30 odsto nije odu{evqeno bugarskom upravom, jer im ne omogu}uje ista prava kao Bugarima u Bugarskoj. Naro~ito sna`no razo~arewe mo`e se primetiti kod mlade inteligencije koja je studirala u Beogradu i u staroj Jugoslaviji bila zaposlena u dr`avnoj slu`bi. Ti qudi nemaju vere i bez posla su. Ima i onih kojima je bugarska dr`ava dala neku slu`bu, ali su kasnije otpu{teni i tako|e su nezaposleni. Arnauti40 su tako|e veoma nezadovoqni novim gospodarima i ~eznu za Jugoslavijom. Na drugoj strani, Arnauti pod italijanskom okupacijom su zadovoqni jer su im Italijani dali vlast. Turci (muslimani) imaju sli~an stav kao i za vreme Jugoslavije, ali sada ispoqavaju anglofilska ose}awa. Trgovci Srbi i Jevreji prinu|eni su da prodaju svoju imovinu u roku od tri meseca i da likvidiraju svoje radwe, a onda }e Srbi koji `ive u bugarskoj Makedoniji verovatno biti ukloweni odande. Prema nama, Hrvatima, Makedonci pokazuju posebno srda~an odnos. (...) Sude}i po svemu, izgleda da u bugarskoj Makedoniji postoji jaka te`wa ka oslobo|ewu i stvarawu autonomne Make39 40

donije... Potporu~nik Adam Petrovi}, vojni izaslanik u Sofiji
Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samosvojnost i nacionalna dr`ava, II, str. 308–9

? Da li je, po tvom mi{qewu, ovaj
izvor pouzdan? Objasni svoj stav.

II–16. Situacija 1941. godine prema vi|ewu Oblasnog komiteta Jugoslovenske komunisti~ke partije za Makedoniju „Veliki delovi Makedonije ve} imaju bugarsku upravu, ve} su tamo postavqeni policajci, `andarmi, seoski na~elnici, sekretari, ra~unovo|e, notari, poreski slu`benici, i reklo bi se da su svi iz Bugarske. Makedoncima se ne nude slu`beni~ka mesta. Oni ~ak nemaju pravo ni da budu seoski na~elnici. Svaki po{ten Makedonac s pravom se pita: ’Kakva je to sloboda kad [umadinca (Srbina) zamewuje Bugarin dok su Makedonci stavqeni u izolaciju?’ Makedonska inteligencija u najboqem slu~aju dobija slu`bu u bugarskim selima, ali nikada u Makedoniji. Argumenti su isti kao oni kojima su se nekada slu`ili Srbi – ’ne znate zvani~ni jezik ove dr`ave!’“
Terzioski, 309

menila tokom 1941. u pogledu administrativnih poslova (ako se uop{te izmenila)? Kakvo su obja{wewe vlasti davale za to?

? Kako se situacija u Makedoniji iz-

II–17. Emil Satolo o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva „Ispred ku}e gdje smo stanovali (u Novoj Gradi{ci, gde je Sattolo i{ao u {kolu),

Re~ je o izve{taju upu}enom Ministarstvu hrvatske odbrane (domobranstvo) od 21. oktobra 1941. Albanci.

68

DRUGI SVETSKI RAT

prolazila je jedna djevojka svijetle kose. I{la je u osmi razred. Uvijek smo je nastojali vidjeti kad pro|e, osobito ja. Sretali smo je i u parku. Bio sam zadovoqan samo da ju pogledam. Jednu ve~er u prosincu, ona pri|e meni i ka`e. – Kolega, ako ide{ ku}i i{la bih s tobom. Ostao sam zapawen od veseqa. (...) Razgovarali smo o svemu, ali najvi{e o grozotama rata. Kad smo do{li pred wenu ku}u (...) Nevenka (tako se djevojka zvala) brzo ka`e: – Do|i sutra oko {est kod mene, a sada moram i}i. I pru`i mi ruku. Ja sam je s veseqem prihvatio. Osjetih meko}u, we`nost, kao i hladno}u wene ruke, a ugodan osje}aj mi prostruji tijelom. Jedva sam ~ekao sutra{wu ve~er. Do{ao sam. Pokucao na vrata, a ona je odmah otvorila. – Zdravo kolega, kako si? – Dobar ve~er, Nevenka. Nisam li prerano do{ao? (...) Stidqivo i pomalo nespretno u|em u sobu iz hodnika. Stol je bio uz prozor. Ponudi mi stolicu. Sjednem. Onda me ponudi likerom. Kucnuli smo ~a{ama i nazdravili. @ivio kolega! (...) Tra`io sam razlog zbog kojeg me pozvala. Malo smo pri~ali o {koli, profesorima i ratu. (...) – Zna{ kolega napredna ideja pobje|uje i jo{ malo, pa }e biti ovdje. – Kako ti to misli{? – Pa Rusi su na{a napredna ideja. Sad mi je postalo jasno da ona `eli mene ukqu~iti u napredne, a ja sam `elio wu.

Nisam `elio nikakvu ideju. (...) @elio sam govoriti o osje}ajima, ali wu je zanimala samo politika. Dogovorili smo se ponovo za sastanak. Mislio sam da je ona ipak zainteresirana za mene. Kako je trebalo pro}i par dana do slijede}eg sastanka pripremao sam se za to kako }u Nevenku odvratiti od politike. Poku{at }u joj objasniti politi~ku situaciju, mislio sam. Govorit }u joj o namjeri da imam obiteq s puno djece. Mislio sam da kao `ena o tome `eli slu{ati.“ (Nije mu uspjelo.)
Emil Sattolo, str. 93–94

Za vreme rata, Emil Satolo bio je u~enik sredwe {kole. @iveo je u selu Puska, a u {kolu i{ao u Novoj Gradi{ki (Hrvatska). Satolo je odobravao osnivawe NDH i usta{ki pokret, mada je kritikovao wegove zlo~ina~ke aspekte. U svakom slu~aju, bio je protivnik partizana i komunista. U svojim memoarima pi{e, izme|u ostalog, o svojoj qubavi prema devojci iz susedstva.

? Uporedi udvarawe u vreme rata i
danas. Za{to je do{lo do nesporazuma izme|u devojke i mladi}a? Jesu li mladi}evi ciqevi i ideje bliski tvojima? A devoj~ini? Koju je ideologiju ona podr`avala i na ~ijoj je strani bila u ratu? [ta je podrazumevala pod terminom „napredna ideja“? Za{to su Rusi smatrani predstavnicima „napredne ideje“?

IIv. @ivot vojnika
II–18. Odisej Elitis, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost (1979), opisuje uobi~ajeno iskustvo gr~kog vojnika na albanskom frontu „Sada smo znali da smo u blizini mesta gde ne postoje radni dani i praznici, bolesni qudi i zdravi qudi, siroma{ni i bogati. Jer je huka ispred nas i bura iza planina stalno rasla, tako da smo na kraju mogli jasno da razaznamo sporu i te{ku topovsku kanonadu, suve i brze mitraqeze. I zato {to smo sve ~e{}e nailazili na sporu kolonu rawenih, koja je i{la u dru69

@IVOT U VREME RATA

gom smeru. Lekari sa trakama crvenog krsta na nadlakticama spu{tali bi nosila i pqunuli u ruke, dok im se u o~ima videlo da bi sve dali za cigaretu. Kad bi ~uli kuda idemo, zatresli bi glavom i po~iwali da pri~aju svoje pri~e o krvi i u`asu. Ali, jedini glasovi koje smo mi slu{ali bili su oni drugi glasovi koji su se dizali iz tmine, jo{ oprqeni vatrom i sumporom iz dubina. ’Oi, oi, mana mou’, ’Oi, oi, mana mou’. A ponekad, re|e, zvuk prigu{enog disawa, kao hrkawe; oni koji su znali govorili su da je to ~egrtaqka smrti. Ponekad su sa sobom vukli zarobqenike uhva}ene pre nekoliko sati u iznenadnim racijama na{ih patrola. Wihov dah zaudarao je na vino i xepovi su im bili puni {e}erlema i ~okolada. A mi nismo imali ni{ta, iza nas su sru{eni mostovi i nekoliko na{ih magaraca koji su nemo}no stajali u snegu i skliskom blatu.“
Elytis, str. 21

II–19. Ivan [ibl, u~esnik partizanskog pokreta u Hrvatskoj od po~etka, opisao je svoje iskustvo u svojim ratnim memoarima. Slede}i tekst je opis prvih [iblovih dana po{to je „oti{ao u {umu“ (popularan izraz za odlazak u partizane) „Ve} sam napola partizan. Nemam dodu{e pu{ku, ali imam svrab i sav sam namazan `utom, smrdqivom ma{}u. (...) Osim toga, u mojem dowem rubqu na|e se i gdjekoja u{ ili, kako se po vojni~ki ka`e, va{ka – ta svim vojnicima svijeta najprivr`enija doma}a `ivotiwa. (...) O buhama i stijenicama ne vrijedi govoriti. To su zapravo sasvim pristojni kukci, koji se na tijelu izdovoqe no}u, a u rubqe i odijelo uop}e se ne zavla~e.“
[ibl 2, str. 13

? Na koji na~in [ibl opisuje neudobnosti partizanskog `ivota?

Sl. 19. Litografija koja predstavqa drevnog ratnika iz bitke kod Maratona, borca iz gr~kog rata za nezavisnost 1821. i ’evzonea’ (modernog gr~kog borca)

II–20. U svojim ratnim memoarima partizanski veterani ~esto su poklawali posebnu pa`wu visokoj zastupqenosti `ena u partizanskim odredima. U svojim memoarima, u poglavqu s podnaslovom „@ene ratnici“, [ibl pi{e
„U ~etama na{e brigade ima mnogo partizanki. To su ve}inom seqa~ke djevojke, Slavonke, Kozar~anke, sve jo{ vrlo mlade. Pje{a~e u na{oj koloni, bore se na polo`aju, juri{aju na utvr|ena upori{ta neprijateqa; zajedno s ostalim borcima prve bojne linije podnose sve napore partizanskog `ivota. (...) Sestre Milija i Danica Zlokapa su pu{komitraqeskiwe. Tek su nedavno do{le u na{u brigadu, no ve} su stari borci. Hrabru ~ovjeku je potrebno samo jedno ratno kr{tewe. Miliji je {esnaest, Danici osamnaest godina. (...) Na smjenu nose pu{komitraqez i ranac municije i ne dopu{taju da im itko pomogne. (...)

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, 167

70

DRUGI SVETSKI RAT

U napadu na Sira~ poginula je jedna od najhrabrijih djevojaka na{e brigade i cijele Slavonije, Persa Bosanac. (...) Bila je tanka, vitka osamnaestogodi{wa djevojka. Govorili su za wu: ’Persa se ne zna bojati’... U borbi na Javorovici, za vrijeme o`ujske ofenzive, poslije cijelog dana juri{awa upala je me|u prvima u neprijateqske postave i tukla se s Nijemcima prsa o prsa sve dok nisu uni{teni. (...) Pala je pod sira~kom {kolom, u jednom od mnogih juri{a na taj utvr|eni objekt. Persa je morala poginuti. Izlagala se mnogo, nije se znala bojati! (...) Na Javorovici je pokraj we juri{ala i Katica Hacman, Bilogorka. Bile su najboqe drugarice i uvijek su se dr`ale jedna uz drugu. U posqedwem juri{u Katicu je zahvatio neprijateqski rafal i smrtno je ranio. (...) U ratu i u surovim uvjetima `ivota qudi mogu lako postati grubi i bezosje}ajni. Ho}e li se ove djevojke-ratnice prometnuti u mu{kara~e? Mo`da }e ih ratne strahote u kojima su prisiqene sudjelovati li{iti divnih svojstava koja `enu ~ine `enom i kakva `elimo osjetiti kod `ena koje volimo!“
[ibl 2, str. 308–311

onda bi one rekle: ’E pa, ja sama jesam ne{to, postoji ne{to {to umem da uradim’; po~ele su da misle da mo`da zaslu`uju vi{e nego samo da kuvaju, peru i primaju naredbe. To je bilo prvo veliko bu|ewe ruralnih `ena i ostavilo je na wih veliki utisak.“ – Seqanka I: „Svi|alo nam se to i privla~ilo nas je, zato smo odlazile [na sastanke]. Prosto smo htele da malo izi|emo iz tog kruga neprestanog primawa naredbi. Jer takvi su mu{karci bili onda – diktatura [sic], kako ka`u...“ – Seqanka II: „Htele smo prosto malo slobode kao `ene, pravo da govorimo, da ne budemo podre|ene mu{karcima... da samo radimo i dobijamo batine. Htele smo malo slobode za nas same. Ovde smo oti{le u planine, nosile smo municiju na le|ima, pravile kutije za pu{komitraqeze, radile danono}no – postajale smo ~ak qubavnice, iako smo bile supruge. A sve {to smo `elele bilo je da i mi do`ivimo ne{to dobro. Malo slobode, a ne robovawe, kako vi to ka`ete – da mo`emo da otvorimo usta.“
Van Bouschoten, str. 101–102

? Za{to je, po tvom mi{qewu, partizanima bilo va`no da istaknu aktivnu ulogu `ena? Za{to isto to nije bilo va`no usta{ama? Jesu li, po tvom mi{qewu, `ene partizanke zaista bile jednake s mu{karcima? ([ibl je naveo samo nekoliko istaknutih primera.) Objasni zna~ewe [iblovog zavr{nog iskaza o `enama u ratu. Kako je on gledao na ulogu `ena u ratu? II–21. @ene u selima Grevene (Gr~ka) zahtevaju vi{e po{tovawa i ve}e u~e{}e u javnim poslovima po{to su u~estvovale u pokretu otpora – Nastavnik: „Videli biste `ene bez vlastitog identiteta, kao lutke mu{karaca, i

Kakve su motive `ene imale kad su se prikqu~ivale pokretima otpora? [ta je tvoje mi{qewe o wihovim motivima?

II–22. Ovu pesmu komponovao je nepoznati autor za vreme Drugog svetskog rata; veruje se da je to makedonska narodna pesma
MLADA PARTIZANKA

Mnogo sam radosna i sre}na {to sam postala mlada partizanka {to sam postala mlada partizanka Na planini Pelister. Zbogom i oprosti mi, zemqo moja, Ja idem u bitku, u bitku, u bitku (...)

71

@IVOT U VREME RATA

Tamo smo se zakleli Da }emo se boriti s fa{istima Da bismo stekli svoju slobodu Za na{u Makedoniju Zbogom i oprosti mi.
@enite od Makedonija vo Narodnoosloboditelnata vojna, str. 56

Sl. 21. Partizanske novine: Xepne novine ~ete za vezu, Zadar (Hrvatska), 1944.

ovakvih pesama. Ima li u wima momenata propagande? Sl. 20. Heroine iz 1940.

? Objasni razloge za komponovawe

Hrvatski istorijski muzej

su partizani gledali na svoj status u odnosu na druge antifa{isti~ke snage (koje su predstavqene zastavama)? [ta ti misli{, jesu li Velika Britanija, SAD i Sovjetski Savez gledali na partizane kao na ravnopravne partnere?

? [ta pokazuje ova karikatura? Kako

IEEE, To epos tou ’40. Laiki Eikonografia, str. 55

II–23. Izdr`qivost partizana za vreme kontinuiranih bitaka protiv Nemaca i wihovih kolaboranata u Jugoslaviji Svedo~ewe @ivka Rodi}a „Gledao sam neprijateqske tenkove koji ne}e da pucaju na na{e borce, nego ho}e da ih gaze. To je ravnica pa je tenkovima olak{ano manevrisawe, a na{im borcima

Ova litografija predstavqa `ene Epira za vreme gr~ko-italijanskog rata kako na le|ima nose kutije s municijom kroz planinu Pindos na gr~ko-albanskoj granici.

72

DRUGI SVETSKI RAT

ote`ano povla~ewe. Jedan od na{ih boraca bje`ao je ispred tenka i zaklawao se oko plasta sijena da bi ga najposlije tenk zgazio prelaze}i preko sijena. (...) ^itava brigada je nosila rawenike na nosilima. (...) Obi~no smo no}u napadali neprijateqa, a dawu bi on napadao nas. Umor je bio toliki da se vi{e nije moglo, pa se pomi{qalo da bi najboqe bilo poginuti, jer je ponestalo snage. Nije u pitawu hrana, jer je bilo hrane, nije u pitawu ni hrabrost, jer vi{e nije bilo straha, ali je umor te`i od svega. Tada je komandir ~ete Petar Marin, krasan momak, hrabar i odva`an, poginuo iskqu~ivo zbog umora. Prosto je stoje}i zaspao i tako je pogo|en.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 1, str. 687

gerilskog odreda Tran) psuju}i i prete}i da }e da udare na Engleze. Kad smo ~uli {ta je posredi, Vlado Tri~kov, koji je bio vrlo u~en i dobro informisan ~ovek, nasmejao se sa razumevawem i sve im objasnio. Rekao je da svaki vojnik u engleskoj armiji od Prvog svetskog rata obavezno dobija to za{titno sredstvo, kao {to dobija ode}u, cipele itd., i da smo mi u prvoj po{iqci dobili li~ne medicinske pakete, kondome i karte. Dodao je da smo razdelili medicinske pakete i da smo ostavili na stranu ono {to smo smatrali nepotrebnim, i to je sve. Uspeo je da ih smiri, ali je Barko oti{ao u englesku misiju, bacio im paketi}e i rekao sarkasti~no: ’Hvala, ali ovo nam nije potrebno! Mi smo vojnici!’“
Znepolski, str. 112–113

partizana. Mo`e{ li da zamisli{ da pada{ u san stoje}i?

? Poku{aj da se stavi{ u polo`aj tih

? Kakvi su bili odnosi izme|u bugarske i srpske gerile? Kako jedni i drugi reaguju na ~udne po{iqke od Engleza? Komentari{i Barkovu reakciju.

II–24. Den~o Znepolski, ~uveni bugarski gerilski komandant, o odnosima izme|u `ena i mu{karaca u grupi i o neobi~nim opskrbama koje su primili od Engleza „I mi u gerilskom odredu Tran, kao i Srbi, bili smo vrlo strogi u pitawima morala. Intimni odnosi nisu bili dozvoqeni, i u jedinici smo stvorili kult mladih `ena, i ~uvali smo ih od svakog nasiqa. Ali, Srbi su bili jo{ ve}i nekonformisti u revolucionarnoj situaciji, u kojoj su se nalazili. Prosto nije moglo biti druga~ije!... Mnogo kasnije, kad su Englezi, u skladu sa odlukama konferencije Velike trojice u Teheranu, po~eli da padobranima bacaju oru`je i municiju za gerilce Trana i sve vrste potrep{tina za sopstvenu vojnu misiju, bacili su nam i karte i kondome. I Srbi su dobili istu isporuku. U prvi mah, wihov bes bio je neopisiv i ubrzo su do{li kod mene i Vlade Tri~kova (u to vreme ja sam ve} bio komandant

II–25. Oficir Viktor Budesku, u~esnik doga|aja, o borbama na okuci Dona – Staqingrad. „Ujutro 11. decembra Rusi su otpo~eli kontraofanzivu na ~itavom frontu. Sledili su dani i no}i kad vojnici nisu dobijali ni hleb ni vodu zbog u`asne neprijateqske paqbe iz topova i baca~a. Danima su wihove ruke stezale pu{ke i sejale smrt u redovima neprijateqâ ~ija su mrtva tela hrpimice prekrivala poqa ispred wihovih polo`aja. Deset dana i deset no}i vladala je neprestana napetost, vodila se besomu~na borba i izgledalo je da po~iwu da se ukazuju znaci pobede i da prestaju brige komandanata i vojnika, koji su osmatrali sa svojih polo`aja ne bi li nekako zaustavili razobru~enu pomamu ruske bujice. Ali, nije bilo tako. S novim i sve`im snagama, dovedenim iz pozadine
73

@IVOT U VREME RATA

fronta, Rusi su ponovo napali, ~ak sa jo{ ve}om pomamom. Zbog velikih gubitaka na{ front vi{e nije pru`ao otpor. Napustili smo polo`aj koji smo osvojili uz toliko mnogo `rtava i od tog trenutka po~eo je u`as na{eg povla~ewa u donsku stepu. Ali re~ stepa isuvi{e malo govori onome ko nikada nije pro{ao kroz wu u zimu i u ratnim uslovima. Najpre, tu je mraz, mraz koji grize, a uz wega vetar koji duva strahovito besno. Nad tom pustarom ~esto je le`ala gusta i te{ka magla, koja kao da se spustila da zauvek baci zemqu u ponor. A iznad svega, ta potpuna, apsolutna ti{ina poja~ana mrzlom ti{inom svega okolo, transformi{e stepu u okoli{ suprotan `ivotu, neprijateqski i nehuman.“
„Magazin istoric“, oktobar 2002, str. 93

Bitke na okuci Dona – Staqingrad bile su me|u najstra{nijima za rumunske vojnike u Drugom svetskom ratu, jer su morali da se nose kako sa neprijateqem, tako i sa ekstremnim klimatskim uslovima.

fronta prema ratu? Da li oni razmi{qaju o slavi i heroizmu? Jesu li sre}ni {to se bore?

? Kakav je stav vojnika na liniji

koji je prvobitno bio sastavqen od 1800 qudi, a kasnije je primqeno jo{ 1200 regruta, jo{ bilo validno 92. Eto {ta je zna~ilo da je Antonesku zauzeo Odesu. To je ono {to govorim na televiziji kad god imam priliku, jer je borba tamo bila potpuno apsurdna – Nemci su nam rekli: ’Okru`ite Odesu’ kako ruska vojska ne bi bila u stawu da se izvu~e odande, ali nisu insistirali. Rumunski Glavni {tab i Antonesku hteli su da zauzmu Odesu (izgleda da ta ideja nije bila ba{ Antoneskuova, ali on ju je prihvatio) kako bismo im pokazali ko smo, koliko smo veliki; ali mi nismo imali sredstava da zauzmemo veliki grad. Mogu}no je poraziti ga do krajwih granica... Kad smo preuzeli Odesu – to je bilo zato {to su se Rusi povukli. Jednog lepog jutra, mada su u okolini svakodnevno umirale hiqade qudi, u{li su bez ikakvog otpora, jer u gradu niko nije ostao – svi koji su branili Odesu ve} su se nanovo ukrcali. Bila je to jedna od prvih Antoneskuovih gre{aka, ali mi, uglavnom mladi}i – re}i }u vam iskreno – kad smo kretali u rat, po{li smo puni entuzijazma, s mi{qu da izbri{emo sramotu posledwe godine kad smo bez ijednog ispaqenog pucwa dali Besarabiju i Bukovinu, a onda i Transilvaniju, pa i Kvadrileter.“
Neagu Djuvara, Despre cucerirea Odessei, http:/www.memoria.ro/index.php?option=articles/artid=381

II–26. Neagu \uvara (Neagu Djuvara), istori~ar i diplomata od presti`a, se}a se (juna 2002) perioda kad je u~estvovao u borbama na Isto~nom frontu „Kad sam se vratio na front, posle oko deset dana provedenih u stacionaru za oporavak, desilo se da je Odesa pala, pa sam ja tako izbegao najgori trenutak; jer tu su oni tako stra{no poklani. Moj nekada{wi kolega iz Vojne akademije, koji je bio pukovnikov a|utant, rekao mi je da je video da je na pukovnikovoj listi, nekoliko dana pre pada Odese, u na{em puku,

zam? [ta je bila cena kojom je rumunska vojska platila svoju ambiciju da osvoji Odesu? Postoji li promena perspektive u naratorovom stavu (izme|u perioda rata i dana{wice)? Uporedi perspektivu mladog ~oveka ~ije je srce ispuweno heroizmom i, nasuprot tome, perspektivu zrelijeg ~oveka koji analizira relativnu politi~ku dobit ali i qudske gubitke.

? Da li ovaj tekst odra`ava heroi-

74

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 22. Oni koji su pevali ratu

raspolo`ewe, ali rekao bih za kratko vrijeme. Po~ela se uvla~iti tuga. Nema vi{e pokreta, nema borbe i ratnici su po~eli prosto da boluju zato {to nema borbi, {to se ne tuku i {to nemaju pokreta, akcije i borbe. Jer, ~inilo nam se da je najve}a radost biti sa borcima, i}i u borbu, a mi smo se sada na{li u oslobo|enom [ibeniku,42 gdje je tekao sasvim drugi mirnodopski `ivot na koji nismo navikli, odnosno zaboravili smo takav na~in `ivota.“
Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu (ur. @arko Zgowanin i dr.), tom 6, str. 399

? Za{to vojnik ka`e da se „pojavila tuga“? Da li misli{ da su se svi vojnici isto ose}ali? Da li zna{ {ta je PTSS (posttraumatski stresni sindrom)? Da li bi se slo`io da ovaj izvor otkriva i elemente fanatizma koji je uobi~ajeni rezultat rata? Objasni svoj stav.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika Andona Lakuri}ija (Andon Lakuriqi) pokazuje pojedince razli~ite starosti, koji su pripadali partizanskim jedinicama u ratu.

Sl. 23. Kola` novina jugoslovenskih makedonskih vojnih jedinica iz 1944.

? Uporedi sliku sa tekstom III–2.

II–27. Te{ko}e boraca da se prilagode civilnom `ivotu Svedo~ewe Dragomira Radi{i}a „Prakti~no, 1. bataqon 11. kraji{ke kozarske brigade zavr{ava svoj ratni put kod Zidanog Mosta.41 Tu smo zaustavqeni i vra}eni u Brestanicu. Bio je 12. maj 1945. Zadr`ali smo se dan-dva, a zatim krenuli u Sv. Nedjequ kod Zagreba, gdje smo ostali 15, 16. i 17. maja 1945. i proslavili dan kona~nog oslobo|ewa na{e zemqe. Rat je zavr{en. Nastalo je pravo slobodarsko
41 42

II–28. Stra{na zabuna Zdravka Lazari}a „... pre{ao sam u Osijek i tamo do~ekao pad grada u partizanske ruke po~etkom

U Sloveniji. Grad u Hrvatskoj, na Jadranskom moru.

75

@IVOT U VREME RATA

mjeseca travwa 1945. Malo zatim pozvan sam na vojni~ku komisiju za regrutaciju i primqen u vojsku. Moj drug Ivan Kosovel, do{av{i pred komisiju, od straha se zaboravio i podigav{i ruku pozdravio sa ’Spremni’ (usta{ki pozdrav). Radi toga je progla{en ’umno nesposobnim’ te malo kasnije zatvoren u Brodu, gdje je odle`ao 6–7 mjeseci. Uprkos tome slijede}e je godine primqen u oficirsku {kolu u Osijeku i promaknut u rezervnog poru~nika.“
Prcela–@ivi}, str. 329

Partizanske jedinice bile su sastavqene iskqu~ivo od dobrovoqaca. Partizanska vojska je tek pred kraj rata otpo~ela s mobilizacijom. Mnogi mladi qudi prisiqavani su da se pridru`e partizanima. Jedan od wih bio je Zdravko Lazari}.

zbunio? Kako je on (makar podsvesno) do`iveo promenu vlasti? Kako qudi ina~e reaguju na (nasilnu) promenu vlasti?

? Za{to se Lazari}ev prijateq toliko

IIg. Kultura i obrazovawe
II–29. Preporuke [kolskog inspektorata bitoqskog okruga za u~iteqe „1) Da se razvija bugarsko nacionalno ose}awe me|u u~enicima i celokupnim stanovni{tvom, ili da se postigne nacionalno i dr`avno jedinstvo tako {to }e se nagla{avati pro{lost i kultura bugarskog naroda. 2) Stanovni{tvu, a posebno |acima treba objasniti da zbog dugotrajnog ropstva wihovo bugarsko nacionalno ose}awe i svest o pripadawu bugarskoj naciji i dr`avi nisu konsolidovani. Treba im naglasiti da su nacija i dr`ava neodvojive i da se za dr`avu moraju dati `rtve ba{ kao {to su ranije davane za bugarsku naciju. 3) Treba objasniti da je u pro{losti u Makedoniji uni{tena svekolika kultura koja je mogla da ujedini bugarski narod. Bugarske kwige, {kola, crkva, udru`ewa, spomenici, narodne sve~anosti, posebno bugarska narodna pesma, tradicija, mitovi, sve su to turske vlasti progonile. Zbog toga je kod delova stanovni{tva u Makedoniji do{lo do gubqewa bugarskog ose}awa. 4) Naglasiti da je zbog takvih uslova izgubqeno svako znawe o pro{losti bugarskog naroda u Makedoniji, dok je u isto vreme slobodni deo bugarskog naroda postigao velike uspehe u samoj Bugarskoj. 5) U nastavi treba pokloniti pa`wu reakciji koja se protivi nacionalnom vaspitawu, a stoji u vezi sa nekim kriminalnim pojavama koje se javqaju u redovima neprijateqâ Bugarske. Treba objasniti razvoj vojne situacije na frontu i hraniti veru u uspe{an zavr{etak rata.“
Terzioski, str. 78

Kao {to je bugarska vlast podelila jugoslovensku Makedoniju na dve administrativne jedinice nazvane prema dva velika grada – Skopqu i Bitoqu, tako je i obrazovni sistem obuhvatao bitoqski i skopski obrazovni okrug. Ovaj izvor pokazuje {ta je [kolski inspektorat bitoqskog okruga preporu~io u~iteqima kao glavne ciqeve koje treba ispuniti (tu, naravno, nije bilo velikih razlika u odnosu na druge obrazovne okruge).

u jugoslovenskoj Makedoniji? Zna{ li {ta se dogodilo sa osmanskom Makedonijom posle balkanskih ratova i Prvog svetskog rata?

? Kakve su preporuke date u~iteqima

76

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 24. „Partizanska {kola“

7) raditi na ujediwavawu svih klasa u jednu nacionalnu i ekonomsku celinu; 8) razviti qubav prema svemu {to je bugarsko: prema bugarskoj nacionalnoj istoriji, bugarskom nacionalnom nasle|u, ~uvawu narodnih obi~aja i nacionalne su{tine itd.“
Terzioski, str. 198–199

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Sqiptar, 1939–1944.

Ova slika od S. Kapoa (S. Capo) nosi naziv Partizanska {kola. Zanimqiva je jer ilustruje obrazovnu ulogu partizanskog rata. Oni koji umeju da ~itaju i pi{u podu~avaju one koji to ne umeju.

Posle aneksije teritorije jugoslovenske Makedonije Bugarskoj, Uprava za nacionalnu propagandu organizovala je u svim ve}im gradovima mre`u takozvanih ’komiteta za kulturu’. Ta tela trebalo je da slu`e kao korak ka formirawu ’narodnih univerziteta’, tj. ve~erwih kurseva za {irewe pismenosti, ~itaonica itd. Ovi komiteti su vrlo brzo postali regularni element administrativnih jedinica na svim nivoima – u gradovima, op{tinama, ve}im okruzima itd. U Skopqu je formiran centralni kulturni klub – „Kliment Ohridski“. Gorwi tekst pokazuje kako wegov statut defini{e ulogu kulturnih klubova u Makedoniji.

II–30. Statut centralnog kulturnog kluba „Kliment Ohridski“ u Makedoniji „1) Ujediniti sve snage zainteresovane za konsolidaciju bugarskog nacionalnog bi}a me|u makedonskim stanovni{tvom; 2) stvoriti u narodu duboku svest o bugarskoj dr`avi i priznavawe bugarske dr`ave, cara i otaxbine; 3) raditi na zadatku ujediwavawa svih Bugara kako bi se stvorila Velika Bugarska u wenim etni~kim, istorijskim i organskim granicama; 4) raditi na formirawu savr{enog identiteta Bugara u Makedoniji i obrazovati omladinu u zdravom nacionalnom duhu; (...) 6) voditi ra~una o brzom inkorporirawu Makedonije u Bugarsku u svakom smislu re~i, s pozitivnim ose}awima i postepeno;

II–31. Po{to je proglasila svoju nameru da stvori novi obrazovni sistem za rumunski narod, Antoneskuova vlada preuzela je vode}u ulogu u promovisawu patriotske {kolske politike u kojoj kult heroja ima zna~ajnu ulogu Kult heroja u {kolama „Da bi {kola – na osnovu uzora iz `ivota – bila ku}a nacionalnog obrazovawa za decu i omladinu, svaka {kolska jedinica mora da bude snabdevena fotografijama nastavnika heroja, uz koje }e i}i obja{wewe o wihovim ratnim zaslugama i o onome {to su u~inili za {kolu. Da bi se ilustrovala vera i `rtva koju su dali seqani pali na bojnom poqu, u svakoj {koli sakupqa}e se wihove slike i uz svaku fotografiju i}i }e obja{wewe kakvu su hrabrost oni pokazali u borbi. Tako|e, da bi se ilustrovala vera i `rtva koju su pali seqani podneli za otaxbinu, sakupi}e se wihove slike i uz svaku sliku bi}e dato obja{we-

77

@IVOT U VREME RATA

we o hrabrosti koju je lice sa slike pokazalo u borbi. Na taj na~in, uvode}i heroje na{eg naroda u {kole i odaju}i im po~ast, ustanovi}e se prva kwiga nacionalne istorije za |ake. Dela heroja neprestano }e bdeti nad sve{}u dece i ima}e jedan od najja~ih uticaja na wihov moral i nacionalno formirawe... Svako obdani{te i osnovna {kola odabra}e jedan sat nedeqno za ovaj kult. Program ~asa posve}enog kultu heroja sastoja}e se od se}awa na borce iz sela, i to kori{}ewem slede}ih sredstava: Slike lokalnih heroja... Opisi koje su dali seoski heroji koji su se vratili ku}i... Mape koje se odnose na borbu protiv boq{evizma (rad dece)... Aleja heroja: na jednoj strani {kolskog dvori{ta posaditi stabla koja }e nositi imena heroja. Ta stabla }e oblikovati lug ili aleju lokalnih heroja, koju }e odr`avati grupa dece. U svakoj {koli postoja}e raspe}e u znak se}awa na seoske heroje. Posete grobqima heroja i odr`avawe grobaqa.“
„Universul“, 44/15.2.1942

? Prema Antoneskuovom planu, {ta su
ciqevi {kolskog obrazovawa kako ih ocrtava ovaj navod? [ta je ciq ’kulta heroja’? Postoje li za u~enike ikakvi uzori osim wihovih u~iteqa? [ta je tvoj stav prema ’kultu heroja’ u {koli i ’kultu heroja’ uop{te? Da li wihova borba odra`ava tvoja dana{wa verovawa? Postoje li danas u {kolama sli~ni projekti? II–32. Izvod iz uxbenika za osnovno obrazovawe, koji je objavio Nacionalni oslobodila~ki front (predvo|en komunistima) u oslobo|enim delovima Gr~ke Ko je tvoj sused? Kiki se danas probudila s visokom tempe-

raturom. Gu{ila se ~itave no}i. Grlo ju je bolelo. Wena majka zamolila je suseda koji je nameravao da pro|e ulicom u kojoj je `iveo lekar da svrati do wega i ka`e mu da do|e. [...] Majka nema mira; ~im ~uje korake na asfaltu, tr~i do prozora. Kada }e da stigne lekar? Lekar je na kraju do{ao, pregledao dete i rekao: – Morate dobro da vodite ra~una o detetu, gospo|o. Imate li jo{ dece? Morate ih razdvojiti, jer je bolest zarazna. Nabavite ovaj lek {to pre mo`ete, u roku od ~etvrt sata. ^im je lekar oti{ao, majka je zgrabila {al i torbu i otr~ala u apoteku. [...] – Tasija Joanidu, pozva apotekar, preparat je gotov i ko{ta 55 drahmi. Majka otvara ta{nu. Ima samo 35 drahmi. [ta da radi? Prilazi tezgi. – Mogu li da vam sada dam sve {to imam i da uzmem lek? Ostalo }u vam poslati tokom poslepodneva – Ni govora, gospo|o. Da li se vi to pravite ludi? Nabavite novac, pa }ete dobiti lek. Majci je neprijatno, po~iwe da pla~e. Zakasni}u. Mom detetu je potreban ovaj lek. @ivot joj je u opasnosti. Ali apotekar ne}e ni da ~uje, a qudi oko we gledaju je sumwi~avo. Onda sa klupe ustaje radnik. Odeven je siroma{no, umornog je lica. – [ta je bilo, gospo|o? Nemojte tako. Mi smo samo qudi. Evo, uzmite novac koji vam je potreban. Majka se sagiwe da poqubi radnikovu ruku. Ali on `uri da se skromno vrati na svoju klupu.
Ta aetopoula, 97/98, anatyposi ASKI

radnik? [ta je poenta ovakvog predstavqawa?

? Kako je u ovom izboru predstavqen

78

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 25. Ilija Be{kov: Bez `ivotnog prostora, 1942.

Ilija Be{kov jedan je od najslavnijih bugarskih umetnika, karikaturista i slikara.

? Kakvu poruku on poku{ava da po{aqe ovom karikaturom?

II–33. Iz poverqivog izve{taja br. 162, koji je ameri~ki generalni konzul u Istanbulu poslao dr`avnom sekretaru SAD Kordelu Halu, o propagandi u bugarskim {kolama Istanbul, 4. novembar 1942. Drugi izuzetno sna`an ~inilac koji obra-

zuje javno mwewe, pa odatle i ose}awa qudi, jeste nacional-socijalisti~ka propaganda koja se sprovodi u {kolama. Ona se naj~e{}e sprovodi kroz nastavu bugarske geografije, istorije i kwi`evnosti. Svaki bugarski pisac i nastavnik je propagandist bugarskog nacionalizma. Svi mladi Bugari, koji su zavr{ili osnovno

79

@IVOT U VREME RATA

obrazovawe sa ~etrnaest godina, ili sredwu {kolu sa devetnaest, znaju napamet mapu Balkana i vrlo su lepo informisani o bugarskim pretenzijama na razli~ite balkanske teritorije. Na zidovima svake {kole stoje mape Bugarske iz razli~itih perioda wene istorije i one su sna`no utisnute u pam}ewe svakog bugarskog deteta. Tako su se teritorijalne pretenzije pretvorile u deo nacionalnih interesa. One ne izra`avaju samo mi{qewe dinastije i vlade, nego i ~itavog stanovni{tva. Na taj na~in, {kolsko obrazovawe iz nacionalizma u wegovim razli~itim oblicima dobilo je ogroman propagandisti~ki zna~aj.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, str. 91

? Da li misli{ da je mnogo ~italaca
bilo zainteresovano za ovaj ~lanak u to vreme? Objasni svoj stav.

Sl. 27. Scena iz filma Nevinost bez za{tite Dragoquba Aleksi}a

? Za{to je toliko va`no sprovoditi
propagandne programe u {kolama? Da li, po tvom mi{qewu, i danas postoji ne{to sli~no u uxbenicima istorije, geografije i kwi`evnosti? Objasni svoj stav.
Jugoslovenska kinoteka, Beograd

Sl. 26. Rumunska novinska fotografija: ~lanak o `enskoj modi (1942)

Film je ilegalno snimqen u Beogradu za vreme okupacije. Aleksi}, cirkuski artist, nije imao iskustva u pravqewu filmova, a isto va`i i za ve}inu wegovih saradnika. Ipak, cenzura je odobrila film i on je, sa velikim uspehom, kao jedini srpski film prikazivan na doma}em repertoaru, na kojem su prikazivani samo nema~ki filmovi i filmovi drugih zemaqa Osovine.

II–34. Rumunska uredba za regulisawe obrazovawa Jevreja (11. oktobar 1940)
^lan 1. Jevreji su slobodni da u okviru privatnog obrazovawa organizuju vlastite osnovne i sredwe {kole. ^lan 2. Jevrejske {kole opisane u prethodnom ~lanu mogu da zapo{qavaju samo jevrejske nastavnike i da upisuju samo jevrejske |ake. ^lan 3. Oni ~ija su oba roditeqa Jevreji ili ~iji je otac Jevrejin, bez obzira koje vere, ne mogu da rade kao nastavnici ili administrativno osobqe i ne mogu biti

„Universul“, br. 30, 1. februar 1942.

80

DRUGI SVETSKI RAT

prihva}eni kao |aci ili studenti u rumunskim osnovnim i sredwim {kolama, niti u visokim {kolama, bilo dr`avnim ili privatnim, a ni u {kolama drugih hri{}anskih etni~kih zajednica. Izuzetno i u pojedinim slu~ajevima, Ministarstvo nacionalnog obrazovawa, kulture i umetnosti mo`e da odobri onima koji su ro|eni od jevrejskog oca koji je pre{ao u hri{}anstvo i majke hri{}anke druga~ijeg etni~kog porekla da rade u privatnim i profesionalnim hri{}anskim {kolama ako su kr{teni u hri{}ansku veru do druge godine `ivota. Vanbra~na deca ima}e pravni status svoje majke. [...] ^lan 5. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa, kulture i umetnosti otpusti}e i ukloniti sve one koji odgovaraju odredbama ~lana 3 ove uredbe.
Evreii din România între anii 1940/1944, tom I: Legislaþie antievreisc¤, str. 70–71

? Komentari{i naslov prvog teksta
prevedenog i objavqenog za upotrebu u visokim {kolama u Albaniji. Koja doktrina je imala sredi{we mesto u albanskom obrazovnom sistemu? Sl. 28. Najava filmskog programa u beogradskim bioskopima sredinom septembra 1942.

diskriminisani u odnosu na druge u~enike? Jesu li sli~ni stavovi prema Jevrejima ili bilo kojoj drugoj etni~koj ili religioznoj grupi prisutni i danas? II–35. Promene u {kolskim programima u Albaniji za vreme italijanske okupacije
„Ministarstvo obrazovawa po~elo je da ostvaruje {irok izdava~ki program za objavqivawe visoko{kolskih tekstova. Kao {to se zna, jedva da su postojali ikakvi tekstovi za visoke {kole i umesto uxbenika kori{}en je sistem hvatawa bele`aka. Zato je Ministarstvo obrazovawa razmotrilo ovaj problem i mo`e se re}i da }e do po~etka idu}e {kolske godine veliki broj tekstova biti spreman za upotrebu. Danas niz pisaca i prevodilaca radi na tome. Prvi tekst nedavno je objavqen i nosi naslov „Doktrina fa{izma“ od Benita Musolinija; predgovor za {kole napisao je Salvatore Valituti (Salvatore Valittuti), a kwigu je preveo profesor Koqa [iroka (Kole Shiroka).“
Publikacije Ministarstva obrazovawa, „Tomori“, 6. avgust 1940, 2

? Na koji su na~in u~enici Jevreji

„Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942

Naslovi ukazuju na to da je re~ o nema~kim, italijanskim i ma|arskim filmovima. Na po~etku okupacije Srbije, aprila 1941, svi bioskopi i filmska distribucijska preduze}a stavqeni su pod striktnu ’komesarsku upravu’ i uvedena je cenzura, dok su bioskopi u vlasni{tvu Jevreja konfiskovani. Nema~ka propaganda i doma}e kolaboracionisti~ke filmske novosti bile su obavezan deo programa.

81

@IVOT U VREME RATA

Sl. 29. Deca ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“

II–36. @ivot u omladinskom centru „Italo Balbo“,43 jednom od mnogobrojnih centara koje su fa{isti organizovali u Albaniji „Ovi posetioci idu da vide sre}nu omladinu koja ima veliku privilegiju da prvi put do`ivi fa{isti~ko gostoprimstvo u zabavnim sun~anim ba{tama, gde svakodnevno dobija dobro fizi~ko i moralno obrazovawe i u~i da voli fa{izam i Du~ea. Tokom dana na brdu, na sve`em vazduhu i suncu, u ve`bawu, plivawu, igrama, plesu i drugim zabavnim i sportskim aktivnostima, oni upoznaju imperiju, ~iji deo Albanija ima sre}u da bude, wenog suverena, `ivot osniva~a imperije i herojska dela Italo-Balboa, ~ije ime centar nosi.“
„Tomori“, 11. avgust 1940, 2.

Ova slika zna~ajna je zbog promena do kojih je posle italijanske okupacije do{lo u {kolama. Slika prikazuje decu kako ulaze u osnovnu {kolu „Hasan Pri{tina“. Mo`e se lako uo~iti da deca nose uniforme kakve je nosila italijanska fa{isti~ka omladina. To je bio jedan od na~ina da se u albanskim {kolama pod okupacijom ra{iri fa{isti~ki uticaj.

? [ta je, po tvom mi{qewu, bio
glavni ciq ovih kampova? Za koje je ciqeve zabava zapravo kori{}ena?

Sl. 30. Nacionalni fudbalski tim Nezavisne Dr`ave Hrvatske

? Za{to su fudbaleri podigli
ruku? [ta taj gest simbolizuje danas? Treba li, po tvom mi{qewu, da sportisti reprezentuju svoju zemqu ako se ne sla`u sa akcijama dr`avnih vlasti?
Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat, ali je peh
43

Italijanski dobrovoqac koji se borio u Albaniji 1913. tokom balkanskih ratova.

82

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 31. Rumunske novine izve{tavaju o fudbalskoj utakmici izme|u Rumunije i Hrvatske 1942. godine

„Universul“, br. 28, 14. oktobar 1942.

? [ta je tvoje mi{qewe o sportskim
doga|ajima za vreme rata? Uporedi ovu fotografiju sa fotografijom br. 30.

II–37. Ministarstvo nacionalnog obrazovawa Rumunije zabrawuje mape koje podse}aju qude na sovjetsku invaziju 1940. godine Primena Konvencije o primirju u {kolama Ministarstvo nacionalnog obrazovawa obave{tava sve {kole u zemqi, kao i kul-

turne institucije koje zavise od ovog odeqewa, da je prema odredbama ~l. 16 Konvencije o primirju zabraweno {tampati, uvoziti, distribuirati ili prikazivati mape s rumunskim granicama pre 28. juna 1940, koje pokazuju Severnu Bukovinu i Besarabiju kao delove ove zemqe. Tako|e je zabraweno koristiti u {kolama obrazovni materijal bilo koje vrste ako taj materijal nije odobren i nije u saglasnosti sa instrukcijama koje su dale kontrolne komisije ustanovqene od strane Ministarstva koje ga analizira i koje ne odobrava ni{ta osim materijala u kojem nema
83

@IVOT U VREME RATA

ni~ega {to bi moglo da izazove probleme u prijateqskim odnosima izme|u Rumunije i saveznika. Tako|e je zabraweno iz univerzitetskih i {kolskih biblioteka izdavati kwige koje bi mogle da sadr`e delove koji naru{avaju odredbe Konvencije o primirju i koje bi mogle da ugroze uspostavqeno primirje sa saveznicima.
„Universul“, 318/26. novembar 1944.

stopce strogi ukor iz Poglavnikova osobnog ureda s Poglavnikovim upozorewem da }e doti~ni prestupnik biti ka`wen. (...) O~ekivah da }emo u najskorije vrijeme pozdraviti u logoru jedno ’lice’ (osobu koja je upotrijebila rije~ ’pogreb’). Ali kako to ’lice’ bija{e Paveli}ev osobni stenograf ili ’brzopisac’, pomilovan je, i tako nam izosta ta senzacija.“
Jakovqevi}, str. 205–206

? Da li novi re`im donosi demokratiju i slobodu Rumuniji, kao {to je obe}avala Kraqevska proklamacija? Daj argumente koji }e potkrepiti tvoj odgovor. Po tvom mi{qewu, ko su promoteri ovih zabrana? Za{to oni neguju takve stavove?
Koriste}i represivne mere, usta{ka vlast je preduzela korake da ’o~isti’ hrvatski jezik od stranih, prvenstveno srpskih uticaja. Ako se imaju na umu sli~nosti dvaju jezika, usta{e su poku{ale da (ve{ta~ki) stvore hrvatski jezik koji bi bio sasvim druga~iji od predratnog jezika.

II–38. Ilija Jakovqevi}, zatvorenik usta{kog logora u Staroj Gradi{ki (Hrvatska) o Paveli}evom jezi~kom purizmu „U glavnom usta{kom glasilu ’Hrvatskom narodu’, zaboravio se netko i upotrijebio rije~ ’pogreb’ (srbizam). Zaprepastio se Poglavnik, zaprepastio se wegov ’dvor’, prestravio se wegov osobni ured. Sve je alarmirano. Tko je zlo~inac? ’Hrvatski narod’ objavi na ~elu lista dva puta uza-

? Opi{i i objasni Jakovqevi}ev stav
prema Paveli}u. Kakvu sliku o Paveli}u sti~e{ na osnovu Jakovqevi}eve interpretacije – posebno u vezi sa anegdotom o srbizmu „pogreb“? Treba li {ef dr`ave da se bavi pitawima jezika? Uporedi sliku o Paveli}u koju si stekao na osnovu teksta I–2.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe IIg
U ovom potpoglavqu ima mnogo primera propagande u obrazovawu tokom Drugog svetskog rata. Napravi listu razli~itih propagandnih ciqeva u razli~itim zemqama i poku{aj da na|e{ sli~nosti me|u wima. Da li je propaganda i{~ezla iz obrazovnog sistema posle Drugog svetskog rata? Ako je tvoj odgovor negativan, na|i primere. Ima li primera u tvojoj zemqi?

84

THE SECOND WORLD WAR

TRE]E POGLAVQE U`asi rata

Strahovita surovost Drugog svetskog rata rezultat je slo`ene me{avine mnogih ~inilaca, okolnosti, stavova i motivacionih ideja. Zbog ove slo`enosti i obima, samo neki od ovih elemenata mogu da se pomenu i ispitaju detaqno: polo`aj civilnih `rtava u situaciji kad je granica izme|u linije fronta i pozadine izbrisana; planovi Nema~ke da pro{iri `ivotni prostor, zbog ~ega je do{lo do ~i{}ewa okupiranih teritorija; surovost kao su{tinski element ostvarewa nema~ke ideologije zasnovane na rasizmu i antisemitizmu; zadr`avawe kontrole nad okupiranom teritorijom posredstvom nemilosrdnog i surovog ka`wavawa nevinog civilnog stanovni{tva; i najzad, uloga nacisti~ke/fa{isti~ke okupacije u ispoqavawu zapretenih etni~kih tenzija. Ovo posledwe bilo je jedan od razloga za razbuktavawe gra|anskog rata u nekim zemqama jugoisto~ne Evrope – okupacione sile podstakle su svaku od strana, {to je vodilo nezamislivo surovim sukobima. Drugi svetski rat ’obogatio’ je na{ re~nik dvema novim re~ima: genocid i holokaust. I mada je, u skladu sa nacisti~kom idejom ~iste rase, oznaka Untermensch, vezivana ne samo za Jevreje, nego i za Cigane, Poqake, Ukrajince, Ruse..., ’kona~no re{ewe’ je ipak slu~aj za sebe zbog svojeg u`asnog sistemskog savr{enstva. To je razlog {to je ono u ovom poglavqu obra|eno zasebno, kao posebna jedinica koja ima vlastitu distinktivnu prirodu, zamah i ciqeve, sasvim nezavisno od ciqeva i dinamike rata, ali u wegovom kontekstu. Na`alost, u jugoisto~noj Evropi je ’kona~no re{ewe’ izvedeno s tako brutalnom efikasno{}u da je broj Jevreja pao sa oko 900.000 na 50.000. Neki od ovih u`asa zabele`eni su u izvorima koji slede – po~ev od onih na bojnom poqu do onih izvr{enih protiv civila u nema~kim i italijanskim operacijama odmazde, u koncentracionim logorima, u tamnicama, u partizanskim osvetni~kim operacijama posle rata, itd.

IIIa. Linija fronta
III–1. Vojni zakon albanskih partizana „Samo u jednoj prilici zarobqeni su neki italijanski vojnici; {tab je ovaj neobi~an doga|aj objavio s velikim ponosom i ja sam pozvan da odem da ih i sâm vidim. Oti{ao sam u ku}u porodice Vitku} i tamo zatekao ~etiri italijanska oficira i ~etvoricu vojnika s drugim ~inovima. Izgledali su rezignirani u odnosu na svoju sudbinu, jer gotovo da nije bilo sumwe da }e biti streqani – oficiri, u svakom slu~aju. Dr`ali su se upadqivo mirno i odbili su da daju ikakvu informaciju izuzev svojih imena i adresa svojih porodica u Italiji; bio sam tu`an, jer mi je streqawe zarobqenika bilo odvratno. Odbijawe da se u akciji uzimaju zarobqenici bilo je druga stvar – Italijani su jednom zapretili da }e za svakog zarobqenog Italijana streqati deset albanskih talaca, {to sigurno nije podsticalo na samilost. U gerilskom ratu zarobqenik je smetwa, jer morate da ga hranite i motrite da ne pobegne; zato je razumqiva politika bila da se zarobqenici ne uzimaju. Gerilci su ra~unali sa time da }e biti na mestu streqani ili ubijeni, verovatno posle mu~ewa, tako da

85

U@ASI RATA

je sistem neuzimawa zarobqenika postao utvr|ena karakteristika gerilskog rata.“
Smiley, str. 66

Sl. 32. ^etvrta partizanska divizija u crnogorskim planinama 1944. godine

oficira: mo`e li ono da se nazove herojskim iako su oni u ratu bili agresori? Za{to albanski gerilci nisu uzimali zarobqenike? Kako je italijanska politika uticala na takvo pona{awe?

? Komentari{i pona{awe italijanskih

III–2. Tretman zarobqenika od strane albanskih nacionalista „Me|utim, najzna~ajniji doga|aj, koji je obele`io boravak vojske u selu, bilo je hvatawe dvojice partizana, prvih zarobqenika u ovoj akciji. Obojica su bili sasvim mali de~aci, od dvanaest i deset godina, i iscrpqeni gla|u i nespavawem, ispali su iz stroja prilikom povla~ewa iz [upala. U vreme kad smo ih mi videli, ve} su jeli i odmorili se, i bili su spremni, mada vrlo pla{qivo, da sklapaju poznanstvo. Govorili su u jakom komunisti~kom `argonu; i rekli su nam da ima gotovo godina dana otkako su pobegli od ku}e, u blizini Valone, da bi se pridru`ili partizanima. Obojica su tvrdila da su videli akcije protiv balista i Nemaca.“
Amery, str. 222–223

Dedijer, Dnevnik

Sl 33. Rumunski vojnici na kamilama u kavkaskim bitkama

? Komentari{i `ivotnu dob uhva}enih partizana. [ta misli{ o deci vojnicima? [ta misli{ o vojskama koje ih regrutuju i koriste? Postoje li danas deca-vojnici? Uporedi ovaj tekst sa slikom 22. Uporedi stav prema zarobqenicima iz ovog izvora sa stavom iz prethodnog. Da li je mogu}no stvoriti op{ti zakqu~ak samo na osnovu ova dva kratka izvoda? Objasni svoj stav.

„Universul“, br. 272, 5. oktobar 1942.

? Imaju}i u vidu da je velika ve}ina
rumunskih vojnika bila iz redova seqaka, daj kratak komentar o mogu}nim reakcijama vojnika na kamile – bio je to prili~no egzoti~an na~in putovawa za rumunsku vojsku. Mo`e li rat da se shvati i kao na~in sticawa novih iskustava – ne samo r|avih?

86

DRUGI SVETSKI RAT

IIIb. Brutalnosti
III–3. Saop{tewe nema~kog armijskog komandanta u Gr~koj (1943), upu}eno Grcima
SAOP[TEWE

Svako lice uhva}eno u uni{tavawu ili o{te}ivawu telefonskih `ica bi}e streqano. Ova kazna primewiva}e se i na `ene i maloletna lica. Ako po~inilac ne bude uhva}en, pet lica iz susednog sela bi}e uhap{eno i streqano. Zajednice kojima pripadaju ta lica bi}e ka`wene imovinskom kaznom. Primena ove naredbe po~iwe od dana wenog objavqivawa. Krf, 23. oktobar 1943. Komandant ostrva Krf
SAOP[TEWE U VEZI SA ZABRANOM [TRAJKA

Na vama je da spre~ite gerilce da napadaju nema~ke trupe. Va{a je du`nost da najbli`oj nema~koj vojnoj stanici odmah prijavite prisustvo gerilaca. Na taj na~in nema~ka vojska mo`e da za{titi va{ `ivot, va{u porodicu i va{u imovinu. Nema~ka vojska nije u Gr~koj kao neprijateq gr~kog naroda. Na{ jedini neprijateq su gerilci, koji naru{avaju mir i red u zemqi. (...) Od sada morate da negujete dobre odnose sa nema~kom vojskom u ciqu obnove zakona i reda, a naro~ito u ciqu za{tite va{ih li~nih interesa.
NEMA^KA KOMANDA
Fleischer, tom 2, str. 223

Svaki {trajk bi}e smatran neprijateqskim ~inom uperenim protiv okupacionih vlasti, ~ak i ako nikakvi vojni interesi ne budu direktno ugro`eni. Upotrebi}u sva sredstva koja mi stoje na raspolagawu da predupredim takve poku{aje. Ubudu}e }e te{ki prekr{aji biti ka`wavani smr}u. Smrtna kazna primewiva}e se pogotovo na podbada~e i vo|e. Ostali u~esnici u {trajku bi}e ka`weni dugotrajnim kaznama koje }e slu`iti u zatvoru ili u logorima za te{ki rad. Atina, 10. septembar 1943. Vojni komandant Gr~ke
Fleischer, tom 2, str. 169

? Da li su stanovnici uni{tenih sela
zaista bili kadri da spre~e gerilce da napadaju nema~ke trupe? Da li je ciq nema~ke vojske u Gr~koj zaista bio za{tita `ivota i imovine lokalnog stanovni{tva, kao {to su tvrdili u ovom saop{tewu? [ta misli{ o primewivawu smrtne kazne na `ene i decu zbog dela ove vrste?

III–5. Hitlerova naredba (iz septembra 1941) u vezi sa pona{awem vojske na okupiranim teritorijama u jugoisto~noj Evropi „Da bi se zavere sasekle u korenu, u prvom pojavqivawu i bez oklevawa, moraju se preduzeti najo{trije mere tako da se nametne autoritet okupacione sile i predupredi svako daqe {irewe ideje o zaveri. Kad to ~inite, morate biti svesni da u tim zemqama qudski `ivot nema nikakvu vrednost i da efekat zastra{ivawa mo`e
87

III–4. Nema~ki pamflet (oktobar 1943) posle prvog talasa masovnih odmazdi u Gr~koj
SAOP[TEWE NARODE EPIRA!

Nema~ka armija bila je prisiqena da uni{ti va{e selo jer ste vi pru`ili pomo} gerilcima koji su ubijali na{e trupe.

U@ASI RATA

biti postignut samo neuobi~ajenom o{trinom. U odmazdu za jednog nema~kog vojnika mora se izvr{iti proporcionalna smrtna kazna nad 50 do 100 komunista. Na~in smrti mora da stvori zastra{uju}i u~inak.“
Krizman, str. 520

III–6. Nema~ka zlo~instva za vreme okupacije Albanije (juli 1943) „U povratku, video sam dim drugih sela u plamenu i pretpostavio sam da su ih zapalili Italijani u znak odmazde; pogre{io sam, jer sam sreo Safeta Butku i wegovu ~etu Bali Kombetar, i oni su mi rekli da je selo koje sam video u plamenu bilo selo Barma{ i da su ga zapalili Nemci. Rekao mi je da su spalili `ive `ene i decu u ku}ama i da su ih ubijali iz pu{ke ako bi poku{ali da pobegnu; dodao je da je nema~ka divizija upravo stigla u Kor~e iz Florine. To je bila prva vest koju smo dobili o Nemcima u Albaniji.“
Smiley, str. 52

? Po{to je to bio zakonski poredak,
nema~ka vojska nije smatrala da su ove egzekucije zlo~ini. Da li se sla`e{ s tim stavom? Da li zakon uvek mo`e da ispravno defini{e {ta je zlo~in, a {ta ne?

Sl. 34. Odmazda nema~ke vojske u Gr~koj: fotografija masovnih egzekucija u Agriniju 1943.

Stav nema~kih vojnika prema italijanskim vojnicima posle wihove kapitulacije (oktobar 1943) „Imao sam jo{ jedno zaka{wewe jer su seqani insistirali da mi poka`u grobove {ezdeset pet italijanskih oficira, koje su po naredbi Nemaca morali da pokopaju. Gledali su kako ih Nemci ubijaju. Nemci su vezali Italijanima ruke, pore|ali ih, streqali ma{inkama i rawene dokraj~ili bajonetima. Zbog svega {to su videli, seqani su se mnogo pla{ili Nemaca i laknulo im je kad sam se pozdravio i krenuo daqe.“
Smiley, str. 93

? [ta je bio ciq toliko brutalnog pona{awa nema~ke vojske? U koje vreme je mogao da se odigra drugi doga|aj? Postoje li sli~ni zlo~ini koje su Nemci izvr{ili u tvojoj zemqi?
Fleischer, tom 1, str. 347

88

DRUGI SVETSKI RAT

III–7. Don Pjetro Biwoli:44 Sveta misa za moj streqani narod (fragment iz dnevnika) „Dvadeset peti avgust. O~ajne `ene. Jedna od wih moli za pravdu. U selu u koje smo upravo u{li zatvorili smo sve mu{karce, kao i drugde. Na po~etku operacija qudi nisu bili upla{eni kad smo hapsili odrasle mu{karce jer nisu znali {ta da o~ekuju. Kad su novosti o onome {to se de{ava po~ele da se {ire unaokolo,45 podigao se kao neki talas o~aja. Isto je bilo u ovom ’oslobo|enom’ selu. Po{to su pokupili mu{karce i nadzirali ih na livadi, `ene su se sakupile nedaleko odatle, molile su za mu{karce i plaka-

le s toliko emocija da su ~ak i mawe osetqivi vojnici bili potreseni. S vremena na vreme neko bi opsovao ovu jadnu grupu i pripretio da }e svi mu{karci biti streqani ako `ene ne prestanu da mole. Na trenutak su sve za}utale, a zatim smo ~uli prigu{eno jecawe i na kraju su zaplakale jo{ o~ajnije nego pre...“
Repe, Na{a doba, 1996, str. 201

? Pisac ovog dnevnika nije samo svedok nego i u~esnik doga|aja koji opisuje. Da li u wegovim re~ima postoji ikakav znak saose}awa?

Sl 35. Fotografije spaqenih ili uni{tenih sela (odmazde)

Fleischer, tom 2, str. 497

Don Pjetro Biwoli bio je kapelan u okupatorskoj italijanskoj vojsci u Sloveniji i Hrvatskoj. Tokom rata pisao je dnevnik koji je objavqen {ezdesetih godina. Bio je lojalan Italiji, ali je tako|e opisao i osudio surovo postupawe italijanskih vojnika prema civilnom stanovni{tvu u Sloveniji i Hrvatskoj. Za vreme italijanske ofanzive u leto i jesen 1942: paqewe sela, ubijawe talaca, deportacije u koncentracione logore, pqa~ka... Biwoli je za sve u`ase koje je video krivio sam rat i poku{avao je da odgovor na svoj nemir na|e tako {to je na rat gledao kao na univerzalnog krivca. 45 Streqawe talaca ili slawe qudi u koncentracione logore.

44

89

U@ASI RATA

III–8. Izvod iz intervjua sa Cvetom Kobalom46
„Posle nekoliko dana saterali su nas za transport. Oko 1.000 qudi transportovano je jednim jedinim vozom. Vozili smo se dva dana. Neki qudi u na{em vagonu umrli su ve} tokom putovawa. Vru}ina je bila stra{na, nemogu}i uslovi. Vagoni su bili furgoni za stoku, bez ikakve mogu}nosti za kori{}ewe toaleta. Onda smo nosili mrtva tela od `elezni~ke stanice do vrha brda, gde se nalazio koncentracioni logor. Ba{ pre nego {to smo do{li do Mauthauzena

jedan zatvorenik je streqan jer je sa zemqe podigao zelenu jabuku... Govore}i na osnovu sopstvenog iskustva, hteo bih da ka`em mladim generacijama koliko je potrebno boriti se protiv svakog nasiqa. Nikakvo nasiqe, makar i iz najboqih namera, ne mo`e se opravdati...“
Repe, intervju sa Cvetom Kobalom (video)

? [ta Cveto Kobal, ~ovek koji je pre`iveo koncentracioni logor Mauthauzen, misli o nasiqu? Da li deli{ wegovo mi{qewe?

Sl. 36. Naslovna strana bro{ure o Mauthauzenu

Ovu bro{uru napisao je Cveto Kobal juna 1944. i to je, koliko se zna, prvi objavqeni tekst o jednom od naju`asnijih koncentracionih logora.

III–9. Pismo Hitleru47 Para}in, dana 25.III.1941. godine. ADOLFU HITLERU Berlin, 1. april 1941. Nit pravde prekinuta je. Zacarila obest i sila. Veliki tla~e male i u svojoj osionosti ne poznaju boga; nemaju du{u. Krvo`edni Hitler hita da nijedna wiva na ovo zemaqskoj kugli ne ostane nezasejana jadom i ~emerom. Ni na{a napa}ena Otaxbina nije po{te|ena. Pru`amo ti svoju po{tenu ruku ali ti ho}e{ i srce. U `eqi da osvaja{ i tla~i{ ti nam gazi{ ono {to nam je kroz sva robovawa i kroz vekove bilo najsvetije – gazi{ nam slobodu i ~ast, gazi{ nam ponos. Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ne slu{a{ li nai}i }e{ na bodre mi{ice
Cveto Kobal ro|en je 15.12.1921. Postao je ~lan pokreta otpora u Sloveniji 1941. Januara 1941. uhap{en je i poslat u koncentracioni logor Au{vic, a zatim u Mauthauzen. U prole}e 1944. pobegao je iz radnog logora u Lincu (Austrija) i pridru`io se partizanima u Sloveniji. Juna 1944. ilegalna partizanska {tamparija objavila je wegovu bro{uru o Mauthauzenu i to je, koliko se zna, prvi objavqeni tekst o jednom od naju`asnijih koncentracionih logora (vidi ilustraciju). 47 Na dokumentu se nalazi bele{ka na srpskom jeziku: „Osoba je umrla u logoru 14. januara 1942.“ Pismo je napisano na dan kada je Jugoslavija pri{la silama Osovine. Dva dana kasnije, jugoslovenska vlada je zba~ena
46

90

DRUGI SVETSKI RAT

na{e. Proli}emo ti krv i nogom ti a`daje stati na vrat da se ne digne{. Upamti da nas je mo`da Bog odredio da kod nas dobije{ odmazdu za sva nedela. Upamti. Svetolik M. Draga~evac sreski na~elnik u penziji Glavna uprava za sigurnost Rajha Berlin, 16. maj 1942. Policija sigurnosti i Slu`ba sigurnosti (SD), Einsatzkommando u Beogradu Predmet: Sreski na~elnik u penziji Svetolik Draga~evac, Para}in (Jugoslavija) Kancelarija Firera NSDAP, {aqe prilo`eno pismo goreimenovanog sreskog na~elnika u penziji sa jednim prevodom. Pismo sadr`i najgrubqe uvrede i optu`be protiv firera. Molim da preduzmete {ta je potrebno protiv pisca i izvestite u slu~aju da uspe wegovo hap{ewe. Po nalogu: potpis: Bastz Bele{ka na dokumentu na srpskom: Osoba je umrla u logoru 14. I 1942.
Istorijski arhiv grada Beograda, BDS, d–77

na jednom odre|enom mestu, kako bi se ovim primerom zastra{ili ostali delovi Srbije... Deca i `ene odr`avaju vezu, a staraju se i o snabdevawu. Prema tome, kaznu mora iskusiti celokupno stanovni{tvo, a ne samo mu{karci...“. Sam general Bohme je odmah po dolasku u Srbiju izdao naredbu da „bezobzirne mere moraju biti zastra{uju}i primer, {to }e se za kratko vreme pro~uti po celoj Srbiji“. Ovakva politika oslawala se na naredbe o gu{ewu pokreta otpora u okupiranim zemqama, koje su stigle sa „najvi{eg mesta“, iz Hitlerovog glavnog stana. Wih je, po Hitlerovom nalogu izneo feldmar{al Keitel, 16. septembra 1941. Na jednom mestu se podvla~i: „Da se pokret ugu{i u samom zametku imaju se upotrebiti najdrasti~nije mere... U vezi s tim treba podsetiti na to da qudski `ivot u tim zemqama ~esto ne vredi ni{ta i da se samo neobi~nom strogo{}u mo`e posti}i zastra{uju}i efekat“.
Bo`ovi}, str. 23

we takvog pisma. Po tvom mi{qewu, da li je Svetolik Draga~evac bio svestan mogu}ne opasnosti kada je pisao ovo pismo? Ako jeste, za{to ga je pisao uprkos tome?

? Poku{aj da shvati{ motive za pisa-

III–10. Nema~ke mere kojima se uzvra}a na podizawe ustanka u Srbiji „... smatram – po{to je ugled oru`ane sile pretrpeo znatne {tete usled neuspeha... da je ve} iz razloga presti`a potrebno da se sa krajwom bezobzirno{}u postupi bar

Tekst ocrtava oru`ani ustanak koji je izbio u Srbiji u leto 1941. Podr{ka koju je stanovni{tvo pru`ilo pobuweni~kim snagama, kombinovana sa gubicima koje su trpele okupacione sile, izazvala je talas sistematskih odmazdi koje su zahvatile ~itavu Srbiju u jesen iste godine. U septembru 1941. zapovednik nema~ke okupacione uprave general Turner, predlo`io je generalu Bemeu (glavnokomanduju}em u Srbiji) mere kojima treba uzvratiti na podizawe ustanka.

III–11. Masakr talaca civila u Kragujevcu48 Oko 7 ~asova ujutro (20. oktobra) nema~ke

u dr`avnom udaru, a 6. aprila po~ela je nema~ka invazija. Zato mo`emo da pretpostavimo da osoba koja je napisala ovo pismo nije bila potpuno svesna opasnosti kojoj se izla`e. 48 Oktobarske likvidacije koje je Vermaht izvr{io u Kragujevcu, Kraqevu i drugim gradovima {irom Srbije, sa hiqadama ubijenih, predstavqaju tragi~an dokaz o istinskoj, goloj su{tini okupacionog sistema. Od po~etka avgusta 1941. do sredine februara 1942, ubijeno je u borbama 7.776 qudi, a wih 20.149 su u znak odmazde pobili streqa~ki vodovi.

91

U@ASI RATA

jedinice su pod komandom majora Koeniga napravile obru~ oko grada: „Zatim se obru~ sve vi{e stezao a nema~ki vojnici kupili su mu{karce, sve odreda... Qudi su uzimani sa ulice, iz ku}a, radwi, kafana, crkve i svih drugih ustanova. Iz suda su uzimali sudije, pisare i stranke; iz {kola profesore, u~iteqe, |ake..., pa i same bolesnike u pojedinim ku}ama nisu po{tedeli. Ovako sakupqen ogroman broj gra|ana, koji je iznosio oko 8.000–9.000 qudi bio je pritvoren u topovskim {upama...“ Dvadeset prvog oktobra ujutro po~elo je streqawe: „Ubijawe su vr{ili na slede}i na~in: oni su uzimali qude po grupama... i tako ih pod jakom stra`om vodili na gubili{ta, koja su se nalazila kod Su{i~kog potoka, [umarica i topovskih {upa. Gubili{ta su se otezala na desetine kilometara. Tu su ih ubijali iz mitraqeza, pu{komitraqeza i pu{~anim plotunima [...] Dotle su svi ostali, koji su ~ekali na red da idu na gubili{ta, slu{ali klokotawe mitraqeza, pu{komitraqeza i prasak pu{aka, a oni pak koji su bili na putu za gubili{te imali su prilike, uo~i same smrti na nekoliko minuta, i sve to da vide svojim o~ima.“

„Oni (Nemci – pr.p.) su u lecima objavili da su ubili 2.300 Srba. Ovo je isto tako neistinito, jer su ubili samo u Kragujevcu, a ne uzimaju}i u obzir broj ubijenih u okolnim selima Kragujevca, 7.100–7.300 Srba.“49
Bo`ovi}, Poruke streqanog grada, str. 50

Masakr talaca civila u Kragujevcu usledio je („prema naredbi za Srbiju“, koja je nalagala da se za svakog pripadnika okupacionih vlasti koji je ubijen od po~etka okupacije uzme 100 talaca, a 50 za svakog pripadnika koji je rawen) posle napada partizanske jedinice u blizini Gorweg Milanovca sredinom oktobra u kojem je 10 nema~kih vojnika raweno, a 26 ubijeno. Doma}e kolaboracionisti~ke jedinice („Srpske dobrovoqa~ke jedinice“) pru`ale su pomo} prilikom hap{ewa i zatvarawa talaca. Ovo je izvod iz svedo~ewa Danila Mihailovi}a, visokog oficira policije u doma}oj kolaboracionisti~koj upravi, koji je posetio Kragujevac nekoliko dana posle masakra.

vojni zakon? Da li ti je poznat sli~an slu~aj iz tvoje zemqe?

? Da li je nema~ka vojska po{tovala

III–12. Partizanski izve{taj o italijansko-~etni~kim akcijama u oblasti Like u leto i jesen 1942. „^etnici su gdje god su mogli, pqa~kali i ubijali Hrvate, posebno prista{e NOB-a50 (Narodnooslobodila~ka borba). Tako su ubili Ivana [ebeqa iz Glibodola, oca devetoro djece, Miju Mesi}a iz Lipca, Miju Ferti}a i wegovu `enu, in`iwera [ari}a iz Pla{kog, in`iwera Denisova iz Dre`nika. Ve}inu ubistava i pqa~ki
49

izvodili su maskirani partizanskim kapama kako bi svoje zlo~ine prikazali kao djelo partizana. Po~etkom septembra 1942. godine nalaze se u akcijama zajedno s Talijanima u selu Ponikve i okolini, gdje su zapalili i opqa~kali 96 srpskih ku}a. (...) Svoja zlodjela ~etnici su ~esto opravdavali kako su ih na to prisilili Talijani izra`avaju}i `aqewe {to su popalili srpske ku}e, ali da su zato popalili vi{e hrvatskih.“
Jeli}-Buti}, str. 161

Ovaj broj dugo je va`io za zvani~an. Srpski istori~ar Venceslav Gli{i} ranih sedamdesetih, a neki drugi autori kasnije pokazali su da je broj `rtava preuveli~an, ali i da je vi{i od 2.300. 50 Narodnooslobodila~ka borba – partizansko ime za antifa{isti~ki pokret otpora.

92

DRUGI SVETSKI RAT

Glavni ciq ~etni~kih jedinica bila je restauracija Jugoslavije sa velikom i etni~ki homogenom Srbijom koja bi imala dominantnu poziciju. Kao najve}i protivnici bile su progla{ene partizanske jedinice, pa su, radi uni{tewa partizanskog pokreta, neki ~etni~ki komandanti prihvatali saradwu sa italijanskim jedinicama u akcijama „odmazde“ i „~i{}ewa terena“ u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U tim akcijama stradalo je brojno civilno stanovni{tvo, kako hrvatsko i muslimansko, tako i srpsko.51

Sl. 37. Fotografija beogradskog glavnog gradskog trga, 17. avgust 1941.

zlo~ine? Koje su kriterijume ~etnici imali prilikom izbora svojih `rtava? Za{to i u kojim slu~ajevima su palili ku}e svojih sunarodnika? III–13. Strahote u usta{kim zatvorima u Sarajevu. U ovom slu~aju `rtva je mlada Hrvatica komunistkiwa Svedo~ewe [tefice Belak-Pavi~i} „Najgore mi je bilo izdr`ati batine pod ledenim tu{evima u mjesecu decembru, u podrumu UNS–e, gdje su se agenti, tuku}i, smjewivali. Sje}am se, iz golog tijela pu{ila se para, a hladna voda iz tu{eva dr`ala je tijelo da ne padne. A onda su gazili ~izmama, udarali pendrecima, korba~ima, tijelo je bilo i{arano krvavim modricama. Le`ali smo na betonu u }elijama, vezani. Poslije takvih batina, buncali smo od temperature. Primjewivali su batiwawe pendrekom po tabanima, u obliku ’ra`wa’. Svi smo uglavnom pro{li kroz takove torture. Neko je izdr`ao, neko nije.“
Albahari, str. 432

? Kako su ~etnici opravdavali svoje

Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija

Svakodnevne scene pod okupacijom, sa iluzijom „normalnosti“ (qudi {etaju u letwoj ode}i, plakat koji poziva publiku na kowske trke na gradskom trkali{tu, i slogan nema~ke organizacije za masovno letovawe ’Kraft durch Freude’ (snaga kroz radost) uporedo sa brutalno{}u okupacije, sa obe{enim telima talaca na glavnom gradskom trgu Terazije 17. avgust 1941.

III–14. Izve{taj rumunske policije o polo`aju Cigana deportovanih u Transnistriju Bilten @andarmerijskog inspektorata u Odesi o stawu duha u `andarmeriji za mesec septembar 1943. Cigani su sme{teni na teritoriji okruga Berezovca i Oceacov, ukupno 2.441 Ciganin. Ista tendencija da se izbegnu poqoprivredni radovi potvr|ena je u vezi sa Ciganima i ovog meseca. Oni su duboko nezadovoqni {to su preme{teni u Transnistriju. Svi poku{avaju, slu`e}i se svim sredstvima, da se vrate u zemqu. Uhva}ene su kompaktne grupe

? [tefica Belak-Pavi~i} pre`ivela je u`asna mu~ewa. Ne treba da odgovara{ ni na kakva pitawa, samo poku{aj da zamisli{ kakve je posledice imalo takvo mu~ewe na svakog pojedinca koji je pre`iveo.
51

Nezavisna Dr`ava Hrvatska.

93

U@ASI RATA

Cigana koji poku{avaju da se vrate u zemqu pomo}u la`nih dokumenata i odobrewa. @andari treba da intenzivno i neprestano motre na wih, da ne bi pobegli iz kolonijâ na Bugu. Nemaju ode}u i prepla{eni su od zime koja dolazi, po{to su skoro goli. Zahvaquju}i takvom stawu stvari, oni }e u zimu umreti od hladno}e i neuhrawenosti, kao {to su umrli pro{le zime – i eto kako }e slede}eg prole}a problem Cigana u Transnistriji i{~eznuti kad oni i{~eznu.
Minoritati etnoculturale. Marturii documentare. Tiganii din Romania (1919–1944), dok. 339

III–15. Ilija Jakovqevi} opisuje `ivot u koncentracionom logoru Stara Gradi{ka „Ispod }elije je podrum koji je u proqe}e bio pun vode {to je prodirala iz Save kroz kanal, izmije{ana s fekalijama. Kanal, naime, stoji u vezi sa Savom. Prije nego Sava po~ne rasti, izlaz se kanala zatvori, tako da voda ne prodire. (...) Usta{e, preuzev{i biv{u kaznionu, nisu to znali, ostavili su u proqe}e izlaz otvoren i Sava je prodirala kroz kanal ispuwavaju}i podrum do visine svojega vodostaja. (...) Da ugase `e|, ovi su izbezumqeni qudi52 spu{tali cipele do podrumskog prozor~i}a, a kroz taj prozor~i} u podrum. (...) Tako su se opskrbqivali vodom. (...) Cipele su provla~ene tako|er kroz cijev dimwaka, da se do|e do prqave teku}ine. Jedan zato~enik, koji je imao du`nost da svakoga dana pere hodnik pred tom }elijom, pripovijedao mi je: – Od svih poslova koje sam obavqao u logoru, ovaj je, pod takvim okolnostima bio najstra{niji. Donesem kantu s vodom i zapqusnem hodnik. Ispod vrata proklete }elije poka`u se prsti. To netko kvasi ruke. Vidim tako|er gdjekoju `licu. Nesretnik hvata prqavu vodu. Neki podme}u ~ak i cipele, a neki legnu na pod i li`u zamazanu teku}inu. Prag je nizak, i kako zapqusnem, voda prodire pomalo u }eliju. I dok se jedni bacaju na svaku kap, drugi vi~u: ’Ne pqu{ti, ne pqu{ti! Prestani ve} jednom, ne mo`emo slu{ati kako voda pqu{ti.’“
Jakovqevi}, str. 164–165

deportovanim Ciganima? Da li su vlasti preduzele ikakve mere da za{tite deportovane qude? Kako su vlasti nameravale da re{e „problem Cigana“?

? [ta su glavni uzroci smrti me|u

Sl. 38. Plakat sa imenima mrtvih talaca u nema~koj okupacionoj zoni u Sloveniji

Ilija Jakovqevi}, predratni politi~ar i ~lan Hrvatske seqa~ke stranke bio je zatvoren u logoru Stara Gradi{ka. To je bio jedan od logora koji su usta{e, slede}i primer svojih fa{isti~kih mentora, osnovale za pripadnike mawina koje nisu voleli (Romi, Srbi, Jevreji) i za svoje politi~ke protivnike bez obzira na nacionalnost.
52

Zatvorenici mu~eni `e|u.

94

DRUGI SVETSKI RAT

III–16. Pismo porodici iz koncentracionog logora Stara Gradi{ka
„Neki dan je u mojoj sobi (Dikinoj) ronio suzice. Znate li vi da je on meni o~itovao ne{to kao qubav!? Rekla sam mu neka to sada pusti na stranu. Nije meni ovdje do toga. On mora najprije ste}i moje po{tovawe, mora popraviti {to je pogrije{io, qudima pomagati. Obe}aje da }e biti ’dobar’. Uvjerava me da me ne}e ni u najkriti~nijem ~asu napustiti. Dok je on ovdje, mene ne}e nitko mrcvariti. Stigne li nalog da me likvidiraju, on }e osobno do}i po mene i to obaviti. Dat }e mi kuglu u zatiqak. Uvjerava me da to ni{ta ne boli, ali ne bi htio da na sebi isproba. Takve, eto, razgovore mi vodimo. Ve} sam preko wega uhvatila neke druge veze. Postala sam gatalicom. Bacam im (usta{ama u logoru) karte, poga|am, da je ~udo. (...) Nema druge, odoste vi na slobodu, a mene ne pu{taju ni unutar klauzure. Triput sretan put. Jeste li upamtili sve {to imate poru~iti mojima? Ne zaboravite pusicu djevoj~ici od mamice.“
Jakovqevi}, str. 304

III–17. Usta{ki vojnik opisuje svoje surovosti „Tratio je (Uzvi{eni) dane u trgovini – bio je, ka`e, poslovo|a velike tvrtke – a no}i po barovima i {antanima, i jedva je do~ekao da se posveti svojemu `ivotnom pozivu. (...) Uzvi{eni je vi{e od politi~ara. On je ro|eni organizator na svim podru~jima. Osobito mu je te{ko {to ne mo`e vojni~ki djelovati, iako je wegov strate{ki talent neobi~an. Brzo bi on o~istio zemqu od svih wezinih neprijateqa. Eto, kako je u Bosni uspje{no izvr{io povjereni mu zadatak! Kada Ma|ari prilikom sloma potjera{e dobrovoqce (jugoslavenske vojske), po`uri{e se u svoj bosanski zavi~aj, na zemqu davnu, ali ipak ro|enu. Trebalo je ove qude evidentirati. – Kako ste to u~inili? – Jednostavno, dao sam ih pozvati, a oni su se odazvali. Re~eno im je da privremeno idu u jedno selo gdje je sigurnost apsolutna. Ja sam se pobrinuo da nakon popisa budu dobro hraweni. Onda sam ih dao otpraviti u zatvorenim vagonima. – Kamo? – Do jedne mawe postaje. Nemate pojma kako je za sve to potrebno samo nekoliko dje~aka. Bio je prevrat, bjegunci su izgubili glavu. Likvidaciju su obavili Cigani. Nakon toga smo se rije{ili i te gamadi. @ao mi je {to sam, osim Cigana, morao likvidirati i nekoliko na{ih koji su u tome poslu sudjelovali. Radili su na svoju ruku, a usta{ka vlast ne mo`e preuzeti odgovornost za wihovu samovoqu. [teta ih je, ali domovina tra`i `rtve od svojih najboqih sinova. Bili smo pokriveni – krivce smo kaznili. Rezultat je bio jedan prema sto. (...) Volio je umjesto mr`we i osjetqivosti isticati druge, vi{e motive svoje djelatnosti. Tra`io ih je, a vjerovao je da ih je na{ao, u ~i{}ewu hrvatske zemqe od Srba i hrvatske privrede od @idova.“
Jakovqevi}, str. 54, 57

Ovo pismo tajno je doturila Jakovqevi}u wegova sapatnica u logoru, `ena po imenu Dika, pripadnica partizanskog pokreta otpora. Jakovqevi} je o~ekivao da }e uskoro biti pu{ten. U dodatku pismu, Dika opisuje svoj neobi~ni odnos sa jednim od zatvorenika u logoru, poznatim po nadimku Uzvi{eni. Po{to je bio usta{a, Uzvi{eni je u logoru imao boqi tretman nego ostali zatvorenici (komunisti, Jevreji, Romi, Srbi).

koje su usta{e mu~ile `e|u. Je li mogu}e prona}i vaqane razloge za takvo mu~ewe? [ta misli{, kakve su to osobe koje su spremne da na takav na~in mu~e druge qude? Je li to povezano sa stranom za koju su se borili u ratu ili s wihovim karakterom, temperamentom itd? Postoje li i danas takvi qudi? [ta misli{ o pona{awu Uzvi{enoga? Kakav je bio wegov stav prema logora{ima, ubijawu logora{a i „logorovawu“ uop{te?

? U prvom odlomku su opisani logora{i

95

U@ASI RATA

Usta{ke vlasti u NDH vr{ile su represiju nad odre|enim etni~kim mawinama: Romima, Jevrejima i Srbima. Pripadnicima ovih mawina oduzimana je imovina, a oni sami slati su u logore i ubijani. Na isti na~in postupano je sa Hrvatima koji se nisu slagali sa usta{kim re`imom. Politika prema Jevrejima nije se razlikovala od one u nacisti~koj Nema~koj. Jevreji su li{avani svih gra|anskih prava, a brakovi izme|u Jevreja i lica „arijevskog” porekla bili su zabraweni „Statutarnom odredbom u vezi sa za{titom arijevske krvi i ~asti hrvatskog naroda”. Ovo je jedan od mnogobrojnih razgovora koje je ve} pomenuti Ilija Jakovqevi} vodio sa (tako|e ve} pomenutim) jednim od zatvorenika, usta{om zvanim Uzvi{eni u logoru Stara Gradi{ka.

izgladweli, kretali su se daqe goweni Titovim qudima {to su jahali na ponijima i nosili zloglasne koza~ke bi~eve s ~eli~nim vr{cima, nagajke, kojima se jednim udarcem mo`e rasparati ~ovjeku lice. Upotrebqavali su ih nesmetano...“
Bleiburg, str. 141–142

? Da li je Uzvi{eni mislio da je po~inio zlo~in? Kako on opravdava svoje akcije i kako je sebe motivisao da ubija qude? Kako opravdava ubijawe pripadnika svog naroda?

III–18. Partizanski zlo~ini u Blajburgu. Kolin Ganer (Collin Gunner), poru~nik Kraqevske irske pe{adije, svedo~i kako zarobqenici prolaze kraj wega dok on posmatra... „... usta{e koje su pripadnici Titovih trupa provodili u smrt. Usta{e su bili zapravo Jugoslaveni koji su se od po~etka borili na wema~koj strani. Sad, poslije pobjede Titovih komunista, wih je trebalo poklati, doslovce poklati. Kolona se ~inila beskona~na, a vodili su je preko dravskog mosta na jugoslavensku stranu. Mu{karci, `ene, djeca i dojen~ad u naru~ju, svi

Jugoslovenski partizani smatrali su sebe borcima koji po{tuju zakone rata i ne trpe zlo~in, i sebe su predstavqali u tom svetlu. Tvrdili su da se po tome razlikuju od zlo~ina~kih fa{isti~kih vojski. Ipak, nisu oklevali da smrtnom kaznom kazne i zarobqenike, i civile koji su identifikovani (ili samo osumwi~eni) kao saradnici okupatorskih snaga ili usta{kih vlasti. U maju 1945. partizani su gonili razli~ite fa{isti~ke vojske sa teritorije Jugoslavije prema severozapadu. Usta{e su, zajedno sa mnogobrojnim civilima iz Hrvatske, i{le prema sada{woj slovena~ko-austrijskoj granici, kako bi se predale britanskoj vojsci (a ne partizanima). Me|utim, Britanci nisu prihvatili wihovu predaju, pa su morali da se predaju partizanima. Mnogi ratni zarobqenici ubijeni su i mu~eni od strane vojnika pobedni~ke vojske. To je po~elo u malom gradu Blajburgu (Austrija), a nastavilo se kasnije kad su zarobqenici bili primorani da mar{iraju na jug, dubqe u jugoslovensku teritoriju (taj mar{ je poznat kao „kri`ni put“).

? [ta je uzrokovalo masovne odmazde
na kraju rata? Uporedi to sa sli~nim manifestacijama ’pobedni~kog besa’ na ostalim ratnim scenama (Hiro{ima, Drezden, sudetski Nemci, francuski kolaboracionisti itd.). Mo`e li osvetni~ko pona{awe posle rata da se opravda bitkom za pravednu stvar tokom rata?

96

DRUGI SVETSKI RAT

III–19. Tito o partizanskim zlo~inima u maju 1945.53 „[to se ti~e ovih izdajnika koji su se na{li unutar na{e zemqe, u svakom narodu posebice – to je stvar pro{losti. Ruka pravde, ruka osvetnica na{eg naroda dostigla ih je ve} ogromnu ve}inu, a samo jedan mali dio uspio je pobje}i pod krilo pokroviteqa van na{e zemqe.“
Bleiburg, str. 41

pravde’; da li su one identi~ne, kao {to sugeri{e izvor? Objasni iskaz: ono {to je za jednoga zlo~in, za drugoga je pravda.

? Da li je ’ruka osvete’ uvek i ’ruka

Sl. 39. @rtve, Vladimir Filakovac, uqe na platnu, Zagreb 1943.

? Opi{i sliku. Kakav se tovar nalazi na vagonu? [ta misli{ o tome {to se u`asi rata koriste kao predmet umetni~kog dela? Kakav je, po tvome mi{qewu, bio umetnikov stav prema u`asima koje je slikao?
Hrvatski istorijski muzej

IIIv. Holokaust
III–20. Iz bugarskog zakona o za{titi nacije 24. decembar 1940. ^lan 21. Licima jevrejskog porekla nije dozvoqeno: a) da postanu bugarski gra|ani; `ene jevrejskog porekla dobijaju dr`avqanstvo svojih mu`eva; b) da biraju ili da budu birani, bilo na javnim izborima, ili na izborima za neko neprofitno udru`ewe, izuzev u slu~ajevima kada se izbor vr{i u organizacijama ~iji su ~lanovi iskqu~ivo lica jevrejskog porekla; v) da zauzimaju slu`bu u bilo kojoj dr`av53

noj, op{tinskoj ili drugoj javnoj vlasti – izuzev u organizacijama ~iji su ~lanovi iskqu~ivo lica jevrejskog porekla; g) da sklope brak ili da `ive u konkubinatu sa licima bugarskog porekla; brakovi lica jevrejskog porekla i Bugara, sklopqeni po{to je ovaj zakon stupio na snagu, smatraju se neva`e}im. ^lan 23. (...) Licima jevrejskog porekla zabraweno je da se ubudu}e naseqavaju u Sofiji. ^lan 24. Licima jevrejskog porekla nije dozvoqeno da poseduju ili iznajmquju nekretnine, ni li~no, ni preko opunomo}enika, niti im je dozvoqeno da u selima, izuzev pribe`i{ta, poseduju ikakve zgrade.

Zlo~ini po~iweni na kraju rata u biv{oj Jugoslaviji bili su dugo tabu tema u posleratnoj Jugoslaviji.

97

U@ASI RATA

^lan 26. Savet ministara ima pravo da, slede}i izve{taj Ministarstva trgovine, industrije i rada, ograni~i, u celosti ili delimi~no, li~no ili kapitalno u~e{}e lica jevrejskog porekla u nekim granama trgovine, industrije ili zanatstva. U roku od mesec dana od stupawa ovog zakona na snagu, sva lica jevrejskog porekla obavezna su da prijave svu svoju imovinu.
OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 157–161

? kument iz tog vremena? Da li je
antisemitska politika u zemqama jugoisto~ne Evrope forsirana iskqu~ivo pod nema~kim uticajem? Jesu li nema~ki saveznici imali izbora? Treba analizirati i ime tog zakona: da li je bugarska (ili bilo koja druga) nacija zaista imala potrebe da se {titi od Jevreja?

Postoji li u tvojoj zemqi sli~an do-

dr`ave je mo}na, dr`ava je naoru`ana mnogim zakonskim sredstvima kojima savladava svaki kriminalni element, bez obzira na wegovo poreklo. Zato nije potrebno posezati za novim i izuzetno surovim merama koje mogu voditi budu}im optu`bama da je Bugarska u~estvovala u masovnom ubistvu. Te optu`be proizve{}e dr`awe sada{we bugarske vlasti, ali }e one ostati u nasle|e narodu Bugarske sada i u budu}nosti. Rezultate te politike lako je predvideti i zbog toga se ne sme dozvoliti da se oni realizuju. Za nas ne}e biti mogu}no da delimo ikakvu odgovornost za to. (...)
OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944, str. 216–218

III–21. Bugarski poslanici protestuju protiv deportacije Jevreja (...) Ima glasina da bugarske vlasti ho}e da ekstradiraju te qude iz na{e zemqe. Te glasine su, mora biti, neosnovane i zlobne, jer su ti qudi bugarski gra|ani i ekstradicija bi imala negativne implikacije ne samo zato {to bi stigmatizovala nacionalni karakter Bugarske, nego bi imala i efekta na budu}e me|unarodne odnose. Mala nacija nema slobodu da zanemaruje moralne obzire. Sna`an moralni karakter je na{e najja~e oru`je protiv budu}ih nepravdi. On je za nas od velike va`nosti, jer se Vi, dragi Premijeru, svakako se}ate da smo ne mnogo davno i mi patili zbog te{kih moralnih i politi~kih posledica pojedinih moralno naopakih zakonodavnih odredaba koje su formulisali neodgovorni pojedinci. Koju bugarsku vladu `elimo da opteretimo takvom odgovorno{}u za budu}nost? Jevreji u Bugarskoj su malobrojni; snaga

Re~ je o protestnoj izjavi (od 26. decembra 1943) koju su potpredsednik 25. zasedawa bugarske Narodne skup{tine D. Pe{ev i 42 poslanika uputili premijeru, protive}i se deportaciji Jevreja. Potpisnici su insistirali da nove antijevrejske mere treba da se zasnivaju na realnim politi~kim interesima i na etni~kom shvatawu bugarskog naroda. Oni postavqaju pitawe da li vlada ho}e da preuzme ogromnu istorijsku odgovornost za deportovawe nevinih podanika samo da bi slu`ila stranoj sili.

„Mala nacija nema slobodu da zanemaruje moralne obzire.“ Da li to zna~i da velike nacije imaju tu slobodu? O ~emu su autori izjave brinuli u vezi s budu}no{}u? III–22. Naredba Vojne komande, Beograd 25. april 1941. VOJNA KOMANDA BEOGRAD
NAREDBA

? Komentari{i slede}u re~enicu:

1. Svi Jevreji nastaweni u Beogradu mogu kupovati `ivotne namirnice i drugu robu na trgovima i pijacama svakoga dana samo

98

DRUGI SVETSKI RAT

od 10,30 ~asova pa nadaqe. Trgovci im ne smeju ranije prodavati. 2) Na javnim ~esmama i ostalim mestima gde ~ekaju u redu gra|ani, Jevreji se mogu uvrstiti u red tek po{to se ostali gra|ani arijevci snabdeju sa odnosnim potrebama. 3) Svima trgovcima se zabrawuje, da pove}anim cenama i uop{te ispod ruke prodaju `ivotne namirnice i drugu robu Jevrejima. 4) Jevreji koji se ogre{e o gorwu naredbu kazni}e se do 30 dana zatvora ili nov~anom kaznom do din. 10.000. Po oceni bi}e upu}eni i u koncentracione logore. Istom kaznom bi}e ka`weni i trgovci pomenuti u ~lanu 3) ove naredbe. 5) Za izricawe kazni po ovoj naredbi nadle`na je Policija u Beogradu, odnosno weni kvartovi. Ova naredba stupa odmah na snagu. Nare|eno 25. aprila 1941. godine u Beogradu. Pukovnik i komandant Von KAISENBERG
Bo`ovi}, Beograd pod komesarskom upravom 1941, str. 54

da kupuju namirnice pre 10.30 ujutro? Kako je ka`wavan onaj ko nije po{tovao tu naredbu? III–23. Jon Antonesku osu|uje pogrom u Ja{iju54 4. juli 1941. Naredba br. 255 generala Jona Antoneskua, vo|e dr`ave, vojnim i `andarmerijskim jedinicama u zemqi, u vezi sa krva-

? Za{to je Jevrejima bilo zabraweno

vom osvetom nad jevrejskim stanovni{tvom u Ja{iju. Neredi koji su se pre nekoliko dana odigrali u Ja{iju bacili su krajwe nepovoqno svetlo na vojsku i vlasti. Prilikom povla~ewa iz Besarabije, za vojsku je zaista bilo sramota da ne reaguju}i prihvati da su je Jevreji i komunisti napali. Sramota je jo{ ve}a kad vojnici, na sopstvenu inicijativu i dugotrajno, pqa~kaju, maltretiraju ili napadaju jevrejsko stanovni{tvo i nasumice ubijaju, kao {to se dogodilo u Ja{iju. Jevreji su stole}ima otimali od rumunskog naroda, siroma{ili ga, {pekulisali i zaustavqali wegov razvoj. Neporecivo je da rumunski narod mora da se oslobodi ove kuge, ali samo vlada ima pravo da preduzme potrebne mere. Te mere se sprovode i bi}e nastavqene u skladu sa normama koje }u ja odrediti. Ne mo`e svaki gra|anin ili svaki vojnik da se upusti u re{avawe jevrejskog pitawa tako {to }e krasti i ubijati. Takvim postupcima mi pokazujemo svetu da smo nedisciplinovani i necivilizovani qudi i bacamo veoma neprijatno svetlo na dr`avni autoritet i presti`. Ovim u potpunosti zaustavqam svaku akciju preduzetu samoinicijativno i progla{avam vojne i civilne vlasti odgovornima za striktno sprovo|ewe ove naredbe. Onima koji se ogre{e ili su se ogre{ili o gorwu naredbu bi}e su|eno i dobi}e najte`e kazne koje propisuje zakon. General Jon Antonesku
Evreii din România între anii 1940–1944, tom II, dok. 98

54 Tridesetog juna 1941. rumunska vlada objavila je da je 500 "jevrejskih komunista" streqano u Ja{iju, jer su otvorili vatru na rumunske i nema~ke trupe. Zaista, 28–29. juna izgledalo je da su na trupe ispaqeni meci. Nije bilo `rtava, ali su se {irile glasine da se Jevreji komunisti spremaju da s le|a napadnu armije na liniji fronta. Hiqade Jevreja su uhap{ene, neki su ubijeni. Komandant 14. rumunske divizije oslobodio se uhap{enih Jevreja tako {to ih je deportovao. Prema zvani~nim podacima, od ukupno 4.430 qudi deportovanih u dva voza, oko polovina je pre`ivela.

99

U@ASI RATA

Kakav je bio zvani~an stav Jona Antoneskua o pogromu u Ja{iju? Da li osuda nereda u Ja{iju pokazuje projevrejski stav? Ko je progla{en odgovornim za re{avawe jevrejskog pitawa u Rumuniji? Iako Antonesku optu`uje jevrejsku mawinu za preduzimawe akcija protiv rumunske vojske, on izjavquje da je protiv sprovo|ewa „kona~nog re{ewa“ jevrejskog pitawa. Da li se sla`e{ da je u pitawu bila samo reakcija na individualne akcije kra|e i zlo~ina? [ta mogu biti rezultati takvog stava od strane vo|e dr`ave? [ta je tvoje mi{qewe o kolektivnoj krivici?

Prevod: Brod pun Jevreja uplovqava u izmirsku luku. Jevrejin: „Nemamo novca! Gladni smo! Dozvolite, molim Vas, da se iskrcamo na pet minuta, pa da se vratimo na brod kao bogati qudi!“

? [ta je ciq ove karikature? Koju
vrstu stereotipa ona oja~ava?

Sl. 41. Turska karikatura

Sl. 40. Turska karikatura

Bali, Cumhuriyet’in Yurta¦lar (?)

Akbaba, 24. avgust 1939.

Oktopod koji dr`i u zagrqaju svet reprezentuje Jevreje (publikovalo Anticionisti~ko dru{tvo Turske): „Opasnost koja okru`uje svet – svetsko jevrejstvo – cionizam. Nema mira na zemqi dok postoji ta kuga.“

100

DRUGI SVETSKI RAT

III–24. Koncentracioni logor Sajmi{te, Beograd Iz iskaza Hedvige [enfajn, zatvorenice logora Sajmi{te „Odmah po na{em dolasku u logor Nemci su saop{tili da }e se logor postepeno isprazniti, jer }e na Sajmi{te dovesti komuniste, ali nisu hteli re}i kuda }e nas odvesti... Za prve transporte pozivali su lica da se dobrovoqno jave, i to su prvo pozivali grupu sa kojom sam i ja do{la – Jevreje iz Kosmeta. (...) Onima koji su bili odre|eni za transport, nare|eno je – ili, ta~nije, qubazno savetovano – da najvrednije stvari ponesu sa sobom, a da sve ostalo bri`qivo upakuju i na paketu stave svoju ta~nu adresu. (...) Tako su ti transporti odlazili skoro svakog dana. Nedeqom i praznicima obi~no nije bilo transporta, ali je bilo dana kada je automobil dolazio i dvaput. [ofer sivoga automobila ulazio je ~esto u sâm logor, sakupqao decu oko sebe, milovao ih, uzimao u naru~je i delio im bombone.

Deca su ga volela, i uvek kad bi do{ao, tr~ala mu u susret po bombone. Niko u logoru nije slutio da qude odvode u smrt. ^vrsto se verovalo da se radi o preseqewu u neki radni logor.“
Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i wihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji, str. 33 i 34

Na okupiranoj teritoriji Srbije bilo je oko 17.800 Jevreja. Oko 6.320 Jevreja iz Srbije nestalo je u logoru na Sajmi{tu, u Beogradu. Za potrebe logora na Sajmi{tu dopremqen je iz Nema~ke poseban kamionet s gasnom komorom. Pored logora na Sajmi{tu, ve}ina Jevreja mu{karaca okon~ala je `ivot, zajedno sa Srbima i Ciganima, u masivnih streqawima talaca 1941. i u prvoj polovini 1942. godine. Tu zlo~ina~ku akciju organizovala je i sistematski izvodila nema~ka vojska (ve}inom nema~ka regularna vojska Vermaht).

? Komentari{i pona{awe voza~a sivog kamioneta. Da li je on znao {ta se doga|a unutra?

Sl. 42. Nepoznata devoj~ica ~eka na deportaciju u blizini Ceqa, u Sloveniji

101

U@ASI RATA

III–25. Patwe mlade Jevrejke iz Sarajeva Svedo~ewe Hibe Zilxi}-^ehaji} „Stravi~ni doga|aji koji su nastupili izbijawem rata definitivno su uobli~ili fizionomiju hiqada mladih Sarajlija, me|u wima i velikog broja `enske omladine. Imala sam {esnaest godina i poha|ala {esti razred gimnazije. U gradu su prvo bile raspu{tene {kole, a u {kolske zgrade se uselila vojska. U mom kom{iluku stanovalo je dosta Jevreja. Imala sam blisku drugaricu Reginu Finci. Majka joj je tada dr`ala malu trafiku na uglu Ba{~ar{ije. Posje}ivala sam ih i gledala kako danima strepe na svaki {um, na svaki korak, u o~ekivawu kada }e ih deportovati u koncentracioni logor. Stvari su im stajale spakovane. Jednog dana su ih odveli u sabirni logor, iz kojeg je Regina uspjela da pobegne i da se skloni u na{u ku}u. Na`alost, i pored na{eg nagovarawa da je sakrijemo, ona nije imala snage da se otrgne od porodice. Ponovo je oti{la u logor da podjeli sudbinu sa svojim najbli`im. Taj progon jevrejskog stanovni{tva i atmosfera u`asa u wihovim porodicama, koju sam i neposredno do`ivqavala, ostali su kao jedan od najsna`nijih dojmova koje nosim iz tog perioda. U grad su po~eli prodirati glasovi o koncentracionim logorima Gradi{ka i Jasenovac i deportovawu i mu~ewu komunista i rodoquba. Stizale su vijesti o monstruoznim pokoqima srpskog stanovni{tva po selima, o bacawu u jame i ponore, o spaqivawu sela, a ne{to kasnije i vijesti o ~etni~kom pokoqu Muslimana u krajevima prema Drini, o krvavim rijekama, spaqenim selima i gradi}ima, o stanovni{tvu ~itavih naseqa u bezglavom bjekstvu bez igdje i~ega. U grad su po~eli pristizati muhaxiri – izbjeglice iz krajeva oko Fo~e, Rogatice, Vi{egrada. Muslimanske porodice primale su izbezumqenu djecu koja su

ostala siro~ad. Navodim samo djeli}e te u`asne atmosfere kako sam je ja do`ivjela. To je, dakle, bio fa{izam na djelu, u svoj svojoj svireposti i izopa~enosti.“
Albahari et al. (ur.), str. 495–496

bi ti uradila/uradio da si bila/bio na wenom mestu? Da li je odluka koju je ona donela bila laka? [ta ti ovaj izvor govori o istrajnosti qudskog duha u okolnostima represivnog re`ima?

? Proceni Reginino pona{awe. [ta

III–26. Antijevrejske mere u Gr~koj Bele{ke o aktuelnom stawu gr~kih Jevreja A. L. Molho (Molho) Kairo, 12. oktobar 1943.
Antijevrejske mere i kvislin{ke vlade

(...) Ostaje ~iwenica da su Jevreji u Gr~koj do meseca februara ove godine u`ivali, de jure i de facto, isti status kao svaki drugi gr~ki gra|anin. Mere protiv Jevreja, koje su od gorweg datuma nadaqe prihva}ene u Solunu i u ~itavoj Makedoniji poti~u iskqu~ivo od nema~kih okupacionih vlasti. Te vlasti su, prema wihovom sopstvenom priznawu, postupale u skladu sa veoma preciznim naredbama dobijenim od wihovih centralâ. Gr~ke vlasti su nepopustqivo odbijale da se identifikuju s tim merama. Pravoslavna crkva podigla je glas protiv wih (Memorandum arhiepiskopa Atine nema~kim vlastima). Vo|i politi~kog sveta, kao i profesionalne i popularne organizacije odmah su se identifikovale s ovim protestom. Pritisak gr~kog javnog mwewa bio je tako jak da je kvislin{ki premijer, g. Joanis Ralis, bio prinu|en da izjavi da }e intervenisati u prilog jevrejskom elementu. Nije poznato

102

DRUGI SVETSKI RAT

da li je odr`ao obe}awe. U svakom slu~aju, ono nije stiglo do javnosti.
Documents of the History of the Greek Jews, str. 280

Kada su u Gr~koj uvedene mere protiv Jevreja, niz razli~itih organizacija i institucija, ukqu~uju}i crkvu, atinsku policiju i komuniste, pru`io je efikasnu i jasnu podr{ku. EAM, najsna`nija me|u gr~kim organizacijama otpora, bila je najefikasnija u pru`awu pomo}i Jevrejima da se sakriju ili da pobegnu, te da tako pre`ive. Pripadnici ove organizacije izigravali su planove nacista uni{tavaju}i podatke o jevrejskoj zajednici u Atini, a pomogli su i rabinu da prebegne na EAM-ovu teritoriju. EAM-ova ilegalna {tampa redovno je objavqivala pozive stanovni{tvu da poma`e jevrejskim sugra|anima, dok je sama organizacija omogu}avala gr~kim Jevrejima da se prebace na Bliski istok, a pored toga regrutovala i volontere u svoje redove. Pravoslavna crkva tako|e je pomagala Jevrejima nastoje}i da zaustavi deportacije. Arhiepiskop Damaskin sreo se sa opunomo}enikom Rajha u Gr~koj i ulo`io sna`an prigovor u vezi s merama koje se preduzimaju protiv Jevreja u Solunu (v. dokument I–40).

mere preduzete protiv solunskih Jevreja?

? Kako su gr~ke vlasti reagovale na

III–27. Fragment iz uspomena jednog gr~kog Jevrejina iz Soluna (1941–1943) „U prvim danima jula 1942. solunske novine objavile su zvani~an proglas Nema~ke vojne komande za Solun i Egeje, kojim su svi mu{karci izraeli}ani obavezani da se pojave na Trgu Elefterias u subotu 12. jula ujutro, pod pretwom o{trih

kazni u slu~aju neodazivawa. Bila je to prva manifestacija antisemitske politike u Solunu od po~etka okupacije. [...] Ta kongregacija te{ko je maltretirana od strane nema~kih oficira i vojnika. Neki Jevreji, koji su zakasnili, brutalno su udarani rukama, nogama i bi~evima. Jedna grupa nema~kih marinaca ispoqila je izuzetnu surovost u ovim akcijama. ^lanovi nema~ke vojne policije (F.G.) pu{tali su svoje buldoge na izraeli}ane koji su se usudili da pu{e ili da pokriju glavu kako bi se za{titili od vrelog julskog sunca. Druge, koji bi seli na zemqu po{to su se umorili ~ekaju}i po nekoliko sati, nema~ka vojna policija tukla je dok ne bi prokrvarili. Drugi izraeli}ani bili su primoravani da po nekoliko sati izvode tegobne fizi~ke ve`be, a pre}eno im je batinama ukoliko stanu. Najzad, neke grupe Nemaca primoravale su izraeli}ane da izvode poni`avaju}e akte (salto) pred o~ima radoznalih hri{}ana. Nemci i novinari fotografisali su ~itavu predstavu, a fotografije bi se ve} slede}eg dana pojavqivale u gr~koj {tampi, s tipi~nim antiizraeli}anskim opisima. (...) Tokom vremena bilo je sve vi{e proizvoqnih akcija protiv izraeli}ana, recimo prisilno izbacivawe petnaest vlasnika radwi (piqara, trgovaca, mesara i dr.) sa centralne pijace u ulici Cara Iraklija i wihovo zamewivawe trgovcima hri{}anima koji su preme{teni iz drugih delova grada. Ovaj metod, koji je odgovarao trgovcima hri{}anima, budio je apetite kod drugih konkurenata izraeli}ana i Nemci su neprestano intervenisali izbacuju}i trgovce izraeli}ane sa centralnih lokacija i dovode}i na wihovo mesto trgovce hri{}ane koji su ili bili u prijateqskim odnosima sa Nemcima, ili su bogato potkupili neke poznate posrednike.“
Giakoel, str. 57–58, 98–99

103

U@ASI RATA

Ako analiziramo koji su ~inioci uticali na broj pre`ivelih Jevreja u razli~itim jevrejskim zajednicama u Gr~koj, treba da uzmemo u obzir udaqenost od najbli`ih oblasti pod kontrolom pokreta otpora i prisustvo efikasnog antifa{isti~kog pokreta, stepen asimilacije u dru{tvo i prihva}enosti u dru{tvu, i sposobnost i voqu lokalnih vlasti. Ve}ina Jevreja koji su pre`iveli govorili su gr~ki i `iveli u istim ~etvrtima kao i gr~ko pravoslavno stanovni{tvo. Stepen asimilacije nije samo ote`avao da se oni lociraju, nego je uticao i na `equ preostalog stanovni{tva da im pomogne. Razlog {to je ve}ina gr~kih Jevreja koje su nacisti eksterminirali tokom Drugog svetskog rata poticala iz Soluna nije le`ao u tome {to je to bila daleko najve}a jevrejska zajednica u Gr~koj (oko 50.000 od 73.000 Jevreja u Gr~koj `ivelo je u Solunu); on je le`ao i u okolnosti da su solunski Jevreji govorili {panski „sefardski“ (ladino) i uglavnom `iveli odvojeno od gr~kog pravoslavnog stanovni{tva. Jevrejsko stanovni{tvo ovog grada deportovano je uglavnom u Au{vic. Samo 17 odsto Jevreja koji su `iveli u Gr~koj pre rata pre`ivelo je nacizam.

Sl. 44. Koncentracioni logor U{tica, 1942.

Matau{i}, Jasenovac 1941–1945.

Grupa `enâ i dece ispred Ku}e leleka.

? Opi{i fotografiju. Kakva se ose}awa vide na licima zatvorenika? Objasni ime Ku}a leleka.

? gr~kih piqara koji su preuzeli radwe
koje su prethodno pripadale Jevrejima?

Kakvo je tvoje mi{qewe o pona{awu

III–28. Pismo Rozalije Kramer Paveli}evom oficiru, 20. oktobar 1941. „Majka sam sedamnaestogodi{we k}erke Bele zvane Belu{ke. Moja k}er je uhap{ena 1. srpwa 1941. potpuno bezrazlo`no sa ostalim hap{ewima, koja su uslijedila protiv @idova i @idovki iz Kusto{ije gdje imamo malu trgovinu mje{ovitom robom. Nekoliko dana nalazila se je moja k}erka u uzama redarstva u Petriwskoj ulici, te sam joj tamo i jelo nosila. Jednog dana kada sam donijela onamo jelo, izjavili su mi da jelo ne mogu primiti, jer da se ona vi{e kod redarstva ne nalazi. Od tog ~asa nijesam vi{e mogla uop}e saznati gdje se moja k}er nalazi, te joj se zameo svaki trag. Koliko znam ne nalazi se ni u jednom od postoje}ih logora, barem nisam mogla saz-

Sl. 43. Koncentracioni logor Bawica u Beogradu

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora, str. 211

104

DRUGI SVETSKI RAT

nati, tako da ve} uop}e sumwam je li jo{ na `ivotu. Napomiwem da se moja k}erka politikom nije nikada bavila, da `ivi od svog djetiwstva sa mnom u Kusto{iji, te da mi poma`e u mojoj trgovini. Moja k}er je bila mlada i vrlo dobra djevojka, te ju je cijelo pu~anstvo u Kusto{iji vrlo voqelo, jer je prema svakome bila qubazna, uvijek nasmije{ena i spremna svakome pomo}i. Molim da me se obavijesti {to je sa mojom k}erkom, je li ista na `ivotu, te ukoliko jeste u kojem se logoru nalazi da bi joj mogla poslati, barem malo toploga rubqa, jer ne mo`e u jednoj lahkoj `enskoj haqini u kakvoj je oti{la provesti cijelu zimu. Napomiwem da je moj suprug {logiran, te da osim Belu{ke imam jo{ dvoje ~isto male djece, oko kojih jo{ imam mnogo brige i posla, tako da mi je nemogu}e svladati sama cijeli posao, a moja starija k}er bila mi je jedina pomo}.“
Goldstein, 365–366

Sl. 45. Naslovna strana kataloga antijevrejske izlo`be u Zagrebu 1942.

Kad je ovo pismo napisano, Bela je ve} bila ubijena.

? svoj zahtev? Za{to direktno ne ka`e da je u~iwena velika nepravda, tj. zlo~in? Misli{ li da su u nekim slu~ajevima i `rtve po~iwale da prihvataju zlo~ina~ku stvarnost kao ne{to normalno? Isto se pitawe postavqa u vezi s onima koji su po~inili zlo~ine, kao i onima koji su bili }utqiva ve}ina.

Kako gospo|a Rozalija obja{wava

Prevod: Izlo`ba o evoluciji judaizma i wegovom destruktivnom delovawu u Hrvatskoj pre 10. aprila 1941. Re{ewe jevrejskog pitawa u NDH.

? Opi{i ilustraciju i weno zna~ewe.
Da li je neka takva antijevrejska izlo`ba odr`ana u tvojoj zemqi? Mo`e{ li da zamisli{ kako je izgledala?

105

^ETVRTO POGLAVQE Qudska solidarnost

Ovo poglavqe ima za ciq da unese zrak optimizma u mra~na zbivawa rata i da poka`e da je ~ak i u najtragi~nijim epizodama u istoriji qudske vrste postojala humanost, da je ~ak i u najhaoti~nijim ratnim okolnostima bilo qudi spremnih da pomognu, ponekad i po cenu rizika i dovode}i u opasnost vlastitu sigurnost i `ivot. Osim toga, ovo poglavqe sadr`i nekoliko izvora koji prikazuju neuobi~ajeno, neo~ekivano pona{awe u ratnoj svakodnevici. Ti izvori prikazuju situacije koje sa moralnog stanovi{ta nisu bile jednozna~ne: one nisu bile uvek jasne i upravo zbog toga daju mogu}nost za analizu i diskusiju (recimo: IV–1 i IV–2). Koristan pristup u tim slu~ajevima je podsticaj na identifikaciju sa qudima o kojima je re~, recimo tako {to }e u~enici u}i u ulogu realnih qudi u aktuelnim situacijama i poku{ati da pretpostave kakvo bi bilo wihovo pona{awe i da razumeju wihova ose}awa u opisanim situacijama.

IV–1. Razgovor izme|u partizana i usta{a „’[ta tro{i{ moju municiju, mater ti usta{ku!’ On, naime, usta{ku municiju ve} unaprijed smatra svojom i `ao mu je svakog ispaqenog metka. ’Do|i po wu, ne boj se, majku ti tvoju!’ odgovara usta{a. Ali to je samo uvod u daqi sadr`ajni razgovor, koji ima prete`no ’politi~ki’ karakter. (...) U postojawe partizana usta{a ne vjeruje, i sve nas smatra ~etnicima. ^etnici i odmetnici, a sve je jedno te isto, i svi se bore protiv Hrvata u korist Srba i @idova. Zatra`io je (usta{a) od Svrabe da opsuje kraqa Petra i kraqicu Mariju, kao dokaz da nije ~etnik. Svrabo mu je s najve}im u`itkom ispunio `equ, ali je odmah zatra`io od usta{e da opsuje Paveli}a. (...) I ba{ u ~asu kad je usta{a umuknuo, jer nije htio ni mogao opsovati Paveli}a, i kada mu se ponovo obratio, neki je ~arkar raspalio na wega rafal. Nije ga, dodu{e, pogodio, ali ga je prekinuo u pol rije~i i Svrabo se zavu~e u zaklon.

’Jesi rawen?’ upita ga wegov usta{a zabrinuto. ’Nisam!’ odgovori Svrabo. ’[ta puca{ na wega, majku ti usta{ku, vidi{ da razgovaram s ~ovjekom’, okosi se usta{a na onog koji ih je prekinuo. (...) ’Da ga uhvatim, pustio bih ga, ~asti mi!’ izjavi Svrabo velikodu{no. Ali u toj wegovoj izjavi nema ni trunke istine. Prije bi vrba gro`|e rodila nego {to bi Svrabo pustio usta{u.“
[ibl 2, str. 203–204

Na nekoliko mesta Ivan [ibl opisuje iznenadne i neo~ekivane izraze po{tovawa izme|u pripadnika zara}enih vojski u Hrvatskoj. Silovite borbe odigrale su se u Slavoniji po~etkom 1943. U svojoj bazi u Vo}inu, neprijateqi (u ovom slu~aju partizani i usta{e) nalazili su se na udaqenosti od oko {ezdeset metara vazdu{ne linije, tako da su vojnici dveju vojski mogli da komuniciraju bez te{ko}a. [iblov partizanski komandir Milan Svrabi} Svrabo, ~esto je razgovarao s jednim od usta{a. Ovo je jedan od razgovora, koji je po~eo pucwem koji se ~uo sa usta{ke strane.

106

DRUGI SVETSKI RAT

? razgovori bili uobi~ajeni na dru-

Da li su, po tvom mi{qewu, takvi

? Ovaj plakat nastoji da podstakne
gra|anstvo da dâ pomo} za siro~i}e. Koji su doga|aji bili glavni uzrok da mnoga deca postanu siro~i}i? Da li su politi~ari preduzeli ikakve mere da se pozabave uzrocima?

gim frontovima i u drugim ratovima, ili je to bio samo hir vojnika kojima je bilo dosadno pa su se malo zabavqali? Da li odobrava{ takve razgovore? [ta misli{ o simpatijama koje su se rodile izme|u dva vojnika? Koliko daleko se`u te simpatije? Misli{ li da bi ti vojnici bili spremni da u~ine gest koji bi onom drugom spasao `ivot? Da li je [ibl u pravu kad u svom zavr{nom komentaru tvrdi da je takvo {ta nemogu}e?

IV–2. Proslava imendana u koncentracionom logoru „Gazda (logora) je nekoliko dana prije toga kuharima nabacio: ’Ba{ }emo vidjeti kako }e se iskazati na imendan.’ O mojemu je dr`awu ovisilo ho}u li ispasti kao ’~ovik’ ili kao ’kewac’. (...) Pomeo sam }eliju, pospremio stol, napravio red na prozoru, nabacao u pe} ne{to kartona od kutija i malo trijeska, iz kuhiwe posudio par ~a{a – jo{ je samo trebalo izvjesiti sliku Paveli}a, pa bi ova samica mogla poslu`iti kao soba za primawe uglednika. (...) Oko deset sati otvori{e se vrata i u sobu u|e wih ~etvoro na ~elu sa zastavnikom. – Spremni! Gospodine doktore, ~estitam! – Hvala, lijepi moj Ante, srce moje iz wedara! Ba{ mi je drago, ko da mi je sultan do{ao! (...) Eh, ba{ je lijepo {to ste do{li! Kakav bi to bio imendan bez ovakvih po izbor ahbaba? (...) Nato~ih ~a{e, kucnusmo se, poqudikasmo, buda~ki, strogo hrvatski. Daj bo`e, da se dogodine na|emo u Zagrebu, pa da se napijemo ko }uskija i da se vozamo od birtije do birtije. – Doktore, volite li lumpati? – A tko ne voli? Nema gorega ~ovjeka nego koji sjedi na parama. Dok ima{, tro{i, zabavqaj se, tjeraj kera! Ih, sunce mu, ne}u vam nikad zaboraviti {to ste do{li. Dogodine moramo udesiti da se opet na|emo zajedno, ali po mogu}nosti ne u ovoj ku}i. Uzet }emo nekog ciganina, pa neka nam svira i pjeva – uz svirku i pjesmu boqe se pije. – Gdje su ti cigani, |avo te odnio? Nema ih vi{e – nasmija se Gazda.
107

Sl. 46. Plakat iz rumunskih novina: Spasite siro~i}e

„Universul“ br. 249, 12. septembar 1943.

QUDSKA SOLIDARNOST

– [to? Vaqda niste potamanili i svira~e? Ja se s tim ne sla`em. Nenadoknadive qude treba {tedjeti – tko }e zamijeniti svirca ciganina?“ Tako je razgovor na proslavi imendana skrenuo na tematiku genocida: „Usta{ka vlast, ~iste}i zemqu no`em, maqem, vatrom i olovom, smatrala je naime, svojom du`no{}u da i cigane istrijebi. U novinama su objavqene biqe{ke kako se temeqito rje{ava cigansko pitawe. Cigani se vi{e ne}e uokolo skitati, varati po sajmovima, krasti djecu. (...) – [to su vam cigani smetali? – (upitao je Jakovqevi} svoje goste) – oni barem nisu politi~ari. – A {to }e nam cigani? – (odgovara jedan od ’gostiju’) – niti rade niti vojsku slu`e. Ako je ba{ do toga, ja bih prije Vlaha (Vlah = Srbin, u ovom slu~aju) ostavio. On barem ore i kopa... ako se prorijede, ne}e biti opasni. (...) Zatim je Jakovqevi}, kao ~ovjek literature, gostima recitirao pjesme. Istodobno se iz podruma ~ula buka; usta{e su mu~ile nekog od zato~enika. „Morao sam se savladati da se ne zagrcam. Dok ponavqah pjesnikov uzdah za slobodom, sam bez we, u ime te slobode izvr{en je istoga ~asa jo{ jedan zlo~in. (...) Morao sam se prenavqati, praviti se glupim, kao da ne znam {to se zbiva u sobi ispod nas. (...)“
Jakovqevi}, str. 173–179

? Da li smatra{ da je pona{awe
’zatvorskog osobqa’ neobi~no i neo~ekivano? Da li su se oni, po tvom mi{qewu pona{ali na isti na~in i prema drugim zatvorenicima? Za{to je Jakovqevi} imao unekoliko povla{}en tretman u logoru? [ta misli{ o ’neobaveznim razgovorima’ koje su vodili zatvorenik i wegovi gosti? Stavovi koji su usta{ama bili normalni Jakovqevi}a su u`asavala – ali on to nije smeo da poka`e. [ta misli{ o wegovom pona{awu? [ta bi ti uradila/uradio na wegovom mestu?

IV–3. Dopis intelektualaca upu}en J. Antoneskuu (april 1944) U ovom trenutku, kada stra{na propast preti na{em narodu, mi, ~lanovi Rumunske akademije i profesori Univerziteta u Bukure{tu, Ja{iju i Klu`u, svedoci narodnog egzodusa i devastacije rumunskih sela i gradova, pretvorenih u bojna poqa, odlu~ili smo, posle dugog razmi{qawa, da Vam se obratimo ovim apelom. U postoje}im uslovima, na{e }utawe bilo bi zlo~in. Na{a je du`nost da izreknemo svoje iskrene misli pred vo|om dr`ave: moramo odmah da okon~amo rat sa Rusijom, Velikom Britanijom i Sjediwenim Dr`avama... Gospodine Mar{ale, Bombardovawe prestonice, uni{tavawe drugih gradova, upozorewa primqena od Londona, Va{ingtona i Moskve, pretvarawe Moldavije u bojno poqe – sve su to znaci neposredne propasti. Rumunski narod, iscrpqen ratom predugim za wegove kapacitete, vi{e ne mo`e da se bori. Izi|ite na ulice i pitajte prolaznike, idite u sela i gradove, slu{ajte glas qudi. Svuda }ete videti o~ajawe u o~ima qudi i isti odgovor: NE. Za {ta da se borimo? Vital-

Ilija Jakovqevi}, logora{ u Staroj Gradi{ki, imao je poseban status u logoru. Kao predratni hrvatski patriota koji je „malo skrenuo s linije“, ali }e se mo`da u budu}nosti i pridru`iti usta{ama, on je u`ivao poverewe logorskih ~uvara. Uprkos tome, on je u svakom trenutku mogao da padne u nemilost i bude na mestu streqan – kao {to se doga|alo mnogima. Zato je morao da odr`ava prividno prijateqske odnose sa ~uvarima i sa upravom logora. Tako se na{ao u situaciji da mora da pozove ~itavu logorsku administraciju u svoju }eliju – na proslavu svog imendana. 108

DRUGI SVETSKI RAT

ni interesi na{e dr`ave i na{eg naroda zahtevaju hitan prekid rata, ma koliko to moglo biti te{ko. @rtva koju }e Rumunija morati da podnese bi}e mnogo mawa i mawe mu~na od nastavka rata.
Scurtu et al., str. 439–440

Prete`no tolerantna politika politi~ke opozicije motivisala je mnoge politi~ke, kulturne i druge li~nosti da se protestnim pismima obrate dr`avnom vo|i i da tim putem izraze svoje nezadovoqstvo politikom koju vodi vlada. Takvi akti, u principu, nisu bili pra}eni represijom.

dopisa? Kakav je stav autorâ dopisa o glavnim politi~kim problemima u Rumuniji 1944? Da li je to samo stav ovih autora? Jesu li autori preuzeli ikakav rizik pi{u}i ovo pismo?

? Koji je socijalni status autorâ ovog

IV–4. Izvod iz pisma predsednika vlade Gr~ke (7. oktobar 1943) nema~kim vlastima
„[EF KABINETA

Delovodni broj E 312 1/10 POVERQIVO Wegovoj Ekselenciji predstavniku Rajha u Gr~koj Dr. G. A. Altenburgu Atina, 7. oktobar 1943. Va{a Ekselencijo, Komandant SS policije u Gr~koj izdao je naredbu za sve gr~ke gra|ane izraeli}anske vere da se prijave zbog registracije. Novost da je izdata takva naredba stvara

kod mene utisak da mere protiv Jevreja, koje je preduzela vojna komanda u Solunu, treba da se ovde ponove protiv gr~kih gra|ana jevrejskog porekla. [...] Mogu}nost da ti gr~ki gra|ani, koji su odvajkada `iveli na gr~koj zemqi, budu preseqeni u nepoznate krajeve ispuwava `alo{}u i gr~ku vladu i svako gr~ko srce. Izraeli}ani stare Gr~ke (Gr~ke kakva je bila pre balkanskih ratova) u potpunosti su, jezi~ki i istorijski, integrisani u lokalno stanovni{tvo i dali su pesnike koji se isti~u svojim gr~kim duhom. Kao zakoniti gra|ani, uvek su se borili za Gr~ku i mnogi od wih su se u bitkama istakli. Wihova revnost, sposobnost i ose}awe du`nosti pomogli su im da briqiraju kao dr`avni slu`benici, posebno kao sudije i vojnici. Uvek su uspe{no re{avali te{ke dr`avne poslove i odano se borili da unaprede interese zemqe. Gr~ka crkva uvek je pru`ala za{titu izraeli}anskoj zajednici u Gr~koj i nadahwivala gr~ki narod duhom tolerancije i plemenitosti u pitawima vere. Izraeli}anska zajednica stare Gr~ke predstavqa zanemarqivu mawinu bez ikakve politi~ke ili kulturne mo}i. [...] Nametawe ovih mera protiv gr~kih izraeli}ana u staroj Gr~koj povredilo bi ose}awa naroda ~ija je du{a upila velike tradicije gr~kog duha...“
Enepekidis, str. 50–51

Kako je predsednik gr~ke vlade objasnio svoj zahtev? Za{to nije direktno rekao da je holokaust velika nepravda i zlo~in? Da li je preuzeo neki rizik pi{u}i ovo pismo? [ta bi ti uradio na predsednikovom mestu?

?

109

QUDSKA SOLIDARNOST

IV–5. G. Enesku55 poku{ava da za{titi Cigane 7. novembar 1942.
NOTA

? Postoji li sli~an dokument u tvojoj
zemqi? Da si ti bio jedan od bugarskih brica u ono vreme, da li bi potpisao wihov memorandum?

Obave{ten sam da je sâm George Enesku intervenisao u prilog muzi~arâ Cigana kod mar{ala Antoneskua, rekav{i da }e i on po}i ako wegovi muzi~ari budu upu}eni u Bug.
Minoritati etnoculturale. Marturii documentare Tigani din Romania (1919–1944), dok. 281

IV–7. Turska pomo} i podr{ka Gr~koj Zahvalnost Gr~ke Nave{}u prevode pisama zahvalnosti koje sam primio kao odgovor na moje napore i na nastojawa komisije ustanovqene pod mojim predsedni{tvom u na{em Ministarstvu da se narodu Gr~ke i Egejskih ostrva, koji je gurnut u stawe gladovawa pod okupacijom za vreme Drugog svetskog rata, po{aqe podr{ka u hrani: Pismo gradona~elnika Atine: „Qubazno Vas molim da primite ovaj album grada Atine. Poklawam Vam ga kao mali dar za mnogobrojne Va{e usluge u vremenima u`asnim za Gr~ku i narod Gr~ke.“

intervenisao u prilog Cigana? Mo`e{ li da pogodi{ koje je razloge imao?

? Za{to je, po tvom mi{qewu, Enesku

IV–6. Memorandum grupe bugarskih brica i frizera upu}en ministrima, u vezi sa Dekretom o za{titi nacije 11. novembar 1940. Po{tovana gospodo, Danas, kada pro`ivqavamo te{ke dane koji zahtevaju jedinstvo ~itave bugarske nacije, preduzimaju se mere protiv Jevreja, koje nisu samo protivne voqi bugarskog naroda, nego su i opasne po wega. Otuda odluka da se donese Dekret o za{titi nacije. Ne znamo ho}ete li hteti da ~ujete na{ pravedni glas, koji poti~e iz klase koja je dala najvi{e sredstava i `rtava za dobrobit na{eg naroda. Danas, mi radimo zajedno sa na{im zemqacima Jevrejima i ako do|e ~as – poginu}emo zajedno na bojnom poqu, kao {to su to ~inili na{i i wihovi o~evi. Mi u wima ne vidimo ni{ta r|avo, ali vi ho}ete da ih otkinete od na{eg tela li{avaju}i ih svih wihovih prava. Ako je ciq da se kazne jevrejski profiteri, onda treba da kaznite i na{e.
Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za spasÔvane na bÍlgarskite evrei po vreme na Vtorata svetovna voyna, str. 49
55

Pismo guvernera Hiosa „Sa rado{}u sam od gospodina Kurvoazijea, predstavnika Crvenog krsta i prijateqa na{e zemqe, primio obave{tewe o svim detaqima u vezi s Va{om pomo}i u slawu bra{na Crvenom krstu na Hiosu. Dozvolite da kao guverner ove oblasti izrazim svoje odu{evqewe i zahvalnost za Va{u qubaznu pomo} napa}enom narodu malog ostrva Hios. Tako|e, qubazno Vas molim da primite zahvalnost svekolike Gr~ke i gr~ke vlade za slawe pomo}i sa susednih obala na na{e obale. Veoma smo dirnuti kad vidimo brod Lav (Arslan) s turskom nacionalnom zastavom kako uplovqava u na{u luku.

George Enesku (George Enescu, 1881–1955) bio je najve}i rumunski muzi~ar i jedan od najdarovitijih muzi~ara dvadesetog veka: veliki violinista i kompozitor, istaknuti dirigent, uspe{an pijanista, sposoban ~elista i slavan u~iteq violine.

110

DRUGI SVETSKI RAT

Tokom svog istorijskog `ivota, na{e nacije `ivele su godinama zajedno. Sa~uvali smo blisko prijateqstvo i po{tujemo uspomene na va{u naciju iz tog doba saradwe. Jer je turska nacija u vreme mira i u vreme rata, kad god se susretala sa nama, uvek na nas gledala kao na bra}u, prijateqe i voqene ro|ake. Tokom ove surove i stra{ne nema{tine kroz koju smo pro{li, vi ste nam pru`ili ruku; potvrdili ste na{e mi{qewe o plemenitoj turskoj naciji. Qubazno Vas molim da primite ovaj mali dar sa Hiosa, koji Vam predajem posredstvom gospodina Kurvoazijea.“
Erkin, str. 130–31

Erkin je bio slu`benik turskog Ministarstva spoqnih poslova za vreme Drugog svetskog rata. U ovom izve{taju iz prve ruke on govori o turskoj pomo}i i podr{ci datoj razli~itim delovima Gr~ke, ukqu~uju}i i Egejska ostrva koja su patila zbog nedostatka hrane. Ovo su pisma zahvalnosti od strane gr~kih vlasti.

? [ta zna{ o istoriji gr~ko-turskih
odnosa? Da li ovi izvori potvr|uju stereotipe o mr`wi izme}u dveju nacija?

IV–8. Svedo~ewe penzionisanog ambasadora Nekdeta Kenta (Necdet Kent) u vezi sa wegovim spasavawem turskih Jevreja u Marseju, Francuska Jedne ve~eri, turski Jevrejin iz Izmira, po imenu Sidi Iskan, koji je radio u konzulatu kao slu`benik i prevodilac, do{ao je veoma uzbu|en u moju ku}u. Rekao mi je da su Nemci skupili oko osamdeset Jevreja i odveli ih na `elezni~ku stanicu s namerom da ih ukrcaju u sto~ne vagone i prebace u Nema~ku. (...) Odmah sam poku{ao da ga smirim, a zatim sam uzeo najbr`e mogu}no vozilo i odvezao se do `elezni~ke stanice Sen [arl u Marseju. Scena koju sam tamo zatekao bila je neverovatna. Do{ao

sam do sto~nih vagona, punih qudi koji jecaju i je~e. Jad i gnev izbrisali su sve ostalo iz mog uma. (...) Kad je oficir Gestapoa, nadle`an za `elezni~ku stanicu, ~uo da sam tu, do{ao je do mene i u vrlo o{trom maniru pitao me {ta mi treba. Sa onoliko qubaznosti koliko sam mogao sebe da nateram da ispoqim, rekao sam mu da su ti qudi turski dr`avqani, da je wihovo hap{ewe gre{ka i da se ona mora ispraviti tako {to }e oni odmah biti pu{teni. Oficir Gestapoa rekao je da on izvr{ava naredbu koja mu je data, i da ti qudi nisu Turci nego Jevreji. Shvatio sam da ne bih ni{ta postigao pretwama koje se ne}e ostvariti, vratio sam se Sidiju Iskanu i rekao: Do|ite, i mi }emo se ukrcati na voz. Gurnuo sam u stranu nema~kog vojnika koji je poku{ao da mi prepre~i put i zajedno sa Sidijem Iskanom popeo sam se u vagon. Sada je na nema~kog oficira do{ao red da kuka i ~ak moli. Nisam slu{ao {ta mi on govori i dok je bacao mole}ive poglede prema nama, voz je po~eo da se kre}e. To je bilo vrlo davno, i ne se}am se ba{ najboqe, ali se se}am da je voz stao kad smo do{li ili u Arl, ili u Nim. Nekoliko nema~kih oficira popelo se u vagon i smesta do{lo do mene. Primio sam ih vrlo hladno, ~ak ih nisam ni pozdravio. Rekli su mi da je u pitawu gre{ka, da je voz krenuo po{to sam se ja ukrcao, da }e odgovorna osoba biti ka`wena, i ~im se iskrcam, mogu da se vratim u Marsej kolima koja }e mi biti obezbe|ena. Ja sam im rekao da nije u pitawu nikakva gre{ka, da je vi{e od osamdeset turskih dr`avqana utovareno u sto~ni vagon zato {to su Jevreji, da po{to sam ja gra|anin te nacije i predstavnik vlade koja smatra da verska uverewa ne smeju da budu razlog za takav tretman, nema govora o tome da ih ostavim same i da sam zato ovde. Oficiri su rekli da }e sve gre{ke koje su na~iwene biti ispravqene i pitali su da li su svi koji su u vagonu turski gra|ani. Svi qudi oko mene, `ene, mu{111

QUDSKA SOLIDARNOST

karci i deca stajali su skameweni dok su gledali kako se odvija igra u wihov `ivot. Najverovatnije zbog mog odbijawa da napravim kompromis, kao i zbog naredbe primqene od nacisti~kog oficira, svi smo zajedno si{li s voza. (...) Nikada ne}u zaboraviti {ta se daqe doga|alo. Spaseni qudi grlili su nas i rukovali se s nama, s ose}awem zahvalnosti u o~ima. (...)
Shaw, str. 342–344

? Komentari{i kako je ambasador re{io situaciju. Da li je ugrozio svoj `ivot nastoje}i da spase ove qude? [ta bi ti uradila/uradio da si bila/bio na wegovom mestu? IV–9. Iz dnevnika bugarskog vojnika u Zapadnoj Trakiji, gr~koj oblasti pod bugarskom okupacijom „Dvadeset tre}i maj 1941. Oti{li smo u Ksanti da bismo uzeli u~e{}a u paradi. Situacija je ovde bila ista kao u \umur|ini (Komotini). Gde god postoji vojni~ki logor, tu su uvek deca, stari mu{karci i `ene, koji dolaze s tawirima u rukama. Mi nemamo ni mnogo hrane, ni raznovrsnu hranu, ali uvek mo`emo da damo ne{to pasuqa ili vojni~ke supe i da nahranimo gladne qude. U podne se mnogo dece okupilo oko skladi{ta. Dana{wi ru~ak bio je poseban, gladni su mogli da uzmu i drugu porciju, a mnogi vojnici dali su svoj obrok deci. Popeo sam se na drugi sprat skladi{ta i otvorio prozor. O~i su mi se zaustavile na mladoj `eni, mo`da jo{ devojci, obu~enoj u crno. Stajala je na susednom uglu i gledala decu koja su kora~ala pa`qivo da ne bi prosula supu koju su nosila u svojim posudama. Nije mi bilo te{ko da pogodim za{to je `ena bila sva u crnini. Sigurno je neko koga je volela umro u ratu, otac, brat, mu` ili dragan. Ali, {ta je ~ekala tamo na
56

uglu? Mo`da je i ona bila gladna, mo`da je i ona `elela komad hleba? Iznenada, kao da je odlu~ila da ne obra}a pa`wu ni na kakve prepreke, `ena je krenula prema ogradi. Nekoliko momaka iz na{e ~ete stajalo je u dvori{tu pored metalne ograde. @ena je pro{la pored wih i ~uo sam wene stidqive re~i: ’Gospodine, hleba...’ Bila je na ivici suza i na{i momci su to shvatili. Jedan od wih uvukao je ruku u vojni~ku torbu i dao joj veknu vojni~kog hleba. Ta vekna je verovatno trebalo da bude prodata na crnoj berzi, gde se za hleb moglo dobiti sve: od obezvre|enih gr~kih drahmi do prstewa i narukvica. @ena je ve} odlazila kad je zapovedni~ki glas zaustavio: ’Achtung! Halt!’ „
Dobri56 i Elena \urov, str. 159–160

? Mo`e{ li da pretpostavi{ kako se
zavr{io ovaj doga|aj? IV–10. Stojan Petrov ^omakov, bugarski ministarski opunomo}enik u Bukure{tu, pri~a sme{nu i dirqivu pri~u o odnosima izme|u rumunskih vojnika, ruskih ratnih zarobqenika i bugarske zajednice u Rumuniji za vreme Drugog svetskog rata Nekoliko meseci po{to je Rumunija u{la u rat, broj qudi koji su prisustvovali slu`bi bo`joj u crkvi iznenada se pove}ao kad je stigla grupa ruskih ratnih zarobqenika koje je vodio rumunski vojnik. On je, kao {to i treba da bude, nosio pu{ku sa bajonetom na vrhu. [...] Uspravio je pu{ku pored drveta i, kao {to je obi~no slu~aj sa vojnicima, nastojao da privu~e pa`wu slu`avke koja je na balkonu tresla tepih o~igledno mnogo du`e nego {to je bilo potrebno. Vojnik je, izgleda, bio zadovoqan razvojem stvari i procenio da su wegovi izgledi na

\urov, Dobri (1916–2002) – komandant gerilske brigade, general armije, ministar odbrane.

112

DRUGI SVETSKI RAT

uspeh sasvim dobri, jer je, umesto da okupi zarobqenike koji su mu povereni i vrati ih u logor, dopustio da se pome{aju s ~lanovima kongregacije i stupe u razgovor s wima. Ubrzo je postalo jasno da postoje uzajamne simpatije i rezultat je bio da su qudi po~eli da sakupqaju novac za zarobqenike i dali im prili~nu koli~inu cigareta. O~igledno, susret je bio uspe{an za sve wegove u~esnike, ukqu~uju}i vojnika i devojku, jer je idu}e nedeqe dvostruko ve}i broj zarobqenika do{ao u crkvu. Doveo ih je isti vojnik, samo je ovog puta obukao novu uniformu i sve`e se obrijao. I devojka je obukla novu bluzu i bri`qivo je ~etkala ode}u na balkonu. Jo{ jednom je sakupqen novac za sirote ratne zarobqenike pre nego {to ih je wihov ~uvar, koji je bezmalo zaboravio svoju pu{ku jer je bio zaposlen slawem poqubaca devojci rumenoj od uzbu|ewa, vratio u logor. Kona~no je postalo jasno da }e na{i posetioci po~eti da dolaze u ~etama, ili ~ak bataqonima. Crkveni savet morao je, na`alost, da zamoli rumunske vlasti da ograni~e broj novih posetilaca crkve i da napomenu da samo polovina od wih mogu da budu pu{a~i.
S. Petrov ^omakov, str. 346–347

li naredbu koja ka`e da }e svaki Jevrejin koji bude uhva}en u skrivawu biti streqan, dok }e oni koji ga kriju biti poslati u koncentracioni logor. Onda je jedan od nas rekao da nije u redu {to ostajemo u toj ku}i i dovodimo u opasnost `ivot i spokoj qudi u godinama, ~ak i `enâ. Wihov je odgovor bio: ’Ne, vi morate da ostanete. Za{to bi na{i `ivoti bili vredniji od va{ih?’“
Mazower, str. 287–288

? Postoji li sli~an primer iz tvoje
zemqe? [ta bi ti uradio u takvoj situaciji?

Sl. 47. Turski Jevreji stoje ispred turskog konzulata u Parizu 1943. godine kako bi dobili paso{e i vize pomo}u kojih }e se vratiti u Tursku

ose}awa? Da li je nacionalnost igrala ikakvu ulogu u ovom doga|aju?

? Za{to rat ne mewa obi~na qudska

IV–11. Gr~ki Jevrejin opisuje kako su pravoslavni Grci pomagali wegovoj porodici za vreme nema~ke okupacije „Uprkos pretwama zatvorom, mnogi nejevreji sakrivali su svoje prijateqe Jevreje u svojim stanovima ili su im pomagali da pobegnu. Alfred Koen, atinski advokat, bele`i spontanu podr{ku prijateqâ i kom{ijâ: ’Nikad ne}u zaboraviti strah koji smo ose}ali one no}i kad sam sakrio svoju mnogobrojnu porodicu u jednoj od tih ku}a i kad je objavqeno da su Nemci izda-

Jevreji iz Osmanske imperije i Turske republike

113

QUDSKA SOLIDARNOST

IV–12. Humani tretman Jevreja od strane rumunskog slu`benika „ ’Ja sam prvi vodnik Prisakaru George (Prisacaru Gheorghe), na~elnik okruga Bacani, koji ukqu~uje i podru~je u kojem se trenutno nalazite. I u ime ovog okruga `elim da vam ka`em – dobrodo{li! Znam kakve bure mu~e va{e du{e i kakav je bol u va{im srcima kad pomislite da ste u ovim ratnim danima odvojeni od onih koje volite. Znam sve va{e patwe. I savetujem vam da se ne obeshrabrite, jer bez obzira na to kako se molimo, svi mi imamo istog boga i niko nas nije pitao da li ho}emo da se rodimo kao Rumuni, Jevreji, Turci ili Bugari. Svi smo mi qudska bi}a i ja `elim da budete sigurni da }e ova vremena pro}i, da }e pro}i i ludilo koje danas postoji u qudskim umovima. Svi }ete se vratiti svojim ku}ama i svojim porodicama i misli}ete o ovim danima kao o ru`nim uspomenama. Preduze}u mere da budete sme{teni kod qudi u selu, jer ne mo`ete da spavate na zemqi, i preduze}u mere da dok ste na teritoriji mog okruga mo`ete da odr`avate vezu sa svojima kod ku}e. (...)’ Posle ovog neo~ekivanog govora, on je saslu{ao sve na{e primedbe. Okura`en takvim wegovim nastupom, ja sam mu ispri~ao o nehumanom pona{awu policije u Husiju, koja je, zbog sam pravedni bog zna kojih aktivnosti, nas dvanaest okvalifikovala kao ’osumwi~ene za komunizam’, a znaju}i obi~aje onog vremena, ~oveku je bilo jasno {ta posle toga mo`e da o~ekuje. On mi je obe}ao da }e posle dve–tri nedeqe na wegovoj teritoriji ta kategorizacija i{~eznuti. Mora se shvatiti da je ovo izvanredno pona{awe odmah proizvelo o~ekivani efekat, pa su i vlasti i stanovnici u mestu

Bogdana postupali prema nama kao prava bra}a. Sme{teni smo u ku}e, dobili smo hranu, `ene su oprale i okrpile na{e rubqe, i kad smo posle nekoliko dana dobili nare|ewe da napustimo Bogdanu, svi smo bili tu`ni.“
Istoria României în texte, str. 339–340

Ovaj odlomak pokazuje da deportacija Jevreja, u kontekstu antisemitske politike koju je vodila Antoneskuova vlada,57 nije nu`no imala za posledicu i{~ezavawe qudskih ose}awa kod svih slu`benika, kadrova vojske ili `andarmerije. Ima mnogo primera da su slu`benici pokazali humano pona{awe prema `rtvama rumunske dr`avne politike. Grupa Jevreja sakupqena je u dvori{tu policijske stanice i odvedena iz Husija. Posle tri dana hoda, stigli su u distrikt Tutova (20–21. jun 1941) gde su predati na~elniku `andarmerijskog okruga, koji im se obratio navedenim govorom.

Da li je George Prisakaru preuzeo ikakav rizik kad je pomogao deportovanim Jevrejima? [ta je moglo da mu se desi da su wegovi nadre|eni saznali {ta je uradio? Kako bi se ti pona{ao na wegovom mestu? Da li misli{ da je mogao da u~ini vi{e?

?

IV–13. Bugarski diplomata Ivan D. Stan~ov pri~a kako ga je nema~ki oficir spasao od Gestapoa u Bugarskoj „Ujutro me je probudio neo~ekivani posetilac: krupan nema~ki oficir kopnenih trupa. Pozdravio me je i rekao da ga je poslao ’Herr Major’ sa slede}om informacijom: ’Morate smesta da napustite Sofiju. ’Sme|i su’ – tako su nazivani pripadnici

57 Antoneskuova vlada deportovala je Jevreje, ve}inom iz Bukovine i Besarabije, preko Dwestra (izvan ratne rumunske teritorije) gde je organizovala nekoliko deportacionih logora. Septembra 1942. vlada je po~ela da vra}a deportovane Jevreje natrag i u to vreme je nastojala da podr`i wihovu emigraciju u Palestinu. General Antonesku je smatrao da jevrejsko stanovni{tvo mora da bude eliminisano sa rumunske teritorije, ali to nije moralo da ukqu~i fizi~ko uni{tewe; zato je emigracija izgledala kao pravo re{ewe.

114

DRUGI SVETSKI RAT

Gestapoa, zbog svojih sme|ih uniformi – ’krenuli da vas uhapse.’ Pitao sam ga za{to je wegov ’major’, koji je, znao sam, bio pripadnik vojne obave{tajne slu`be u Bugarskoj, toliko zabrinut za mene. ’Weil Sie doch ein Offizier und ein Herr sind!’ (Zato {to ste oficir i gospodin), odgovorio je ~ovek, bodro salutirao i nestao. Uhvatio sam prvi voz za Varnu i dok sam putovao, razmi{qao sam o tome koliko je za nas dobro {to izme|u Vermahta i nacista postoji toliko neprijateqstvo... Kasnije mi je vratar rekao da je jedan sat po{to sam oti{ao dolazila ’grupa Nemaca’ da me tra`i.“
Stan~ov, str. 172

Ova ilegalna medicinska slu`ba u okviru Osvobodilne fronte – verovatno najhumanitarnija misija za vreme rata – bila je vrlo dobro organizovana uprkos veoma te{kim uslovima. U januaru 1945. imala je 281 tajnu i 6 legalnih bolnica (jo{ 62 u izgradwi), sa ukupno 2.260 kreveta. Za vreme rata 11.321 rawenik i bolesnik dobio je medicinsku negu od strane 30 lekara, 652 medicinske sestre i drugih medicinskih radnika; 19 lekara izgubilo je `ivot.

IV–14. Alfonz Baron, poverenik fabrike bombona i ~okolade „Union“, „Ravnateqstvu usta{kog redarstva“ 9. jula 1941. „Danas je odvedena @idovka Draga Gerber stanuju}a Ivkan~eva 7/III. Re~ena Draga Gerber vr{i u ovom poduze}u slu`bu blagajnice. Ona se nalazi u otkazu, pa je imala ovih dana predati blagajnu, ~im se vrati sa dopusta jedna ~inovnica, i tada je trebala napustiti poduze}e. Kako je Draga Gerber odvedena iz stana poslije na{ih uredovnih sati nije dospjela niti da preda kqu~eve od blagajne niti da preda samu blagajnu. Postoji opasnost da }e se kqu~evi negdje zametnuti a bit }e i neprilike ako sutra, kad do|u stranke, ne budemo mogli otvoriti blagajnu. Stoga molim da se omogu}i da Draga Gerber {to prije preda u poduze}u kqu~eve u blagajnu.“
Goldstein, str. 370

’Nemci’ uvek izjedna~uju sa ’neprijateqem’? Za{to su jedni Nemci radili protiv drugih Nemaca? Kakav argument je imao nema~ki oficir kad je odlu~io da pomogne Stan~ovu? Sl. 48. Tajna partizanska bolnica „Frawa“ pored Cerkna u Sloveniji

? Da li je potrebno i ispravno da se

}i i {aqu}i ovo pismo? Da li je on, po tvom mi{qewu, zaista `eleo da zatvorenik bude oslobo|en iz razloga koje je naveo? Da li je to mo`da bio trik (ili prosto poku{aj), s obzirom da NDH ne bi ni uzela u razmatrawe druge razloge? Za{to Baron pi{e s prezirom o zatvoreniku koga ho}e (bar privremeno) da oslobodi?

? [ta je Baron hteo da postigne pi{u-

115

QUDSKA SOLIDARNOST

Sl. 49. Pismo jednog anonimnog Beogra|anina nema~kom vojnom komandantu u Srbiji

Ovo je pismo nema~kom vojnom komandantu u Srbiji, generalu Hajnrihu Dankelmanu, povodom ve{awa talaca na Terazijama, centralnom beogradskom trgu, 17. avgusta 1941, s upozorewem da }e wega i wegovog pomo}nika jednom sti}i ista sudbina.

? Da li misli{ da je ovo pismo bilo
herojski ~in? Objasni svoj stav.

faksimil–DOMA]I DOKUMENT Istorijski arhiv Beograda, Uprava Grada Beograd, SP III–48, k 157/15, 25. septembar 1941.

Da li su, po tvom mi{qewu, humanizam i solidarnost neka vrsta privilegije izolovanih plemenitih i hrabrih pojedinaca, ili je svako sposoban za to? Da li je mogu}no da ista osoba u jednoj situaciji postupa kao ratni zlo~inac, a u drugoj kao plemeniti humanitarac? Objasni svoj stav. Ako se ima u vidu da qudi ~esto `ele da se predstave kao boqe osobe nego {to zaista jesu, koliko su pouzdani neki od izvora (memoari)?

? Op{ta pitawa za poglavqe IV

116

PETO POGLAVQE Posledice

Drugi svetski rat, kao najve}i sukob u istoriji qudske vrste, ostavio je mnogobrojne duboke i neizbrisive tragove. Ciq ovog poglavqa je da kroz ponu|ene izvore prika`e neke od posledica rata – po~ev od broja rawenih i ubijenih, preko prisilnih migracija stanovni{tva za vreme i posle rata, do znakova politi~kih promena u ve}ini zemaqa u ovom regionu. Zbog ograni~enog prostora, neke ratne posledice samo su marginalno zabele`ene, ili ~ak nisu ni pomenute. To je slu~aj sa promenama etni~ke strukture stanovni{tva, ratnim razarawima i posleratnom obnovom, ka`wavawem kolaboranata posle rata, posleratnim politi~kim promenama i s gra|anskim ratom u Gr~koj.

Va. Ratni gubici, `rtve rata
V–1. Enver Hoxa na mirovnoj konferenciji u Parizu o `rtvama i materijalnoj {teti u Albaniji „@rtve na{eg naroda bile su veoma velike. Od stanovni{tva koje je brojalo jedan milion ubijeno je 28.000, raweno je 12.600, a 10.000 politi~kih zarobqenika zatvoreno je u Italiji i Nema~koj; 35.000 je odvedeno na prisilni rad; od 2.500 gradova i sela u Albaniji 850 je razoreno ili sravweno sa zemqom; sve komunikacije, sve luke, rudnici i elektri~na postrojewa uni{teni su; opqa~kani su na{a poqoprivreda i stoka, a ~itava na{a nacionalna ekonomija je propala. Na drugoj strani, neprijateq je pretrpeo slede}e gubitke: ubijeno je, raweno ili zarobqeno 53.639 Italijana i Nemaca, a oko 100 tenkova i oklopnih kola je onesposobqeno; 1.334 artiqerijska oru`ja i topova, 1.934 kamiona i 2.855 ma{inki oteto je i uni{teno, da ne pomiwemo uni{tene ili otete pu{ke, municiju i magacine.“
O’Donnel, str. 13

Sl. 50. 17. novembar 1944.

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar, 1939–1944.

? Da li je ovaj izvor sasvim pouzdan?
Objasni svoj stav.

Ova slika Bukuro{a Sejdinija slavi uspomenu i prikazuje oslobo|ewe albanskog glavnog grada Tirane od strane partizana

117

POSLEDICE

Tabele
1. Broj ubijenih u Jugoslaviji, prema nacionalnosti Nacionalnost Srbi Crnogorci Hrvati Muslimani Slovenci Makedonci Ostali Ukupno Ko~ovi} (1985) 487.000 50.000 207.000 86.000 32.000 7.000 145.000 1.014.000 @erjavi} (1989) 530.000 20.000 192.000 103.000 42.000 6.000 134.000 1.027.000
@erjavi}, str. 14, 57

Prvu procenu broja `rtava iz Drugog svetskog rata u Jugoslaviji dala je Komisija za reparacije, koju je osnovala jugoslovenska vlada. Autor te procene, student matematike (!) Vladeta Vu~kovi} dobio je rok od dve nedeqe za izradu i okon~awe tog te{kog zadatka, zajedno sa uputstvom da „broj mora da bude izuzetan i nau~no-statisti~ki zasnovan.“ Wegova procena demografskih gubitaka (koja je ukqu~ivala ubijene u ratu, pad nataliteta usled rata i emigracije) bio je 1,7 miliona, ali u posledwoj redakturi taj broj

nosi naslov `rtve, u zna~ewu: ubijeni u ratu. Gorwa tabela zasniva se na novijim procenama Bogoquba Ko~ovi}a i Vladimira @erjavi}a (srpski i hrvatski autor). Ta~nost ovih brojki jo{ se proverava. Na primer, Slovena~ki institut za savremenu istoriju radi na istra`iva~kom projektu koji ve} pokazuje da je broj slovena~kih `rtava preterano nizak. Autori (T. Tomin{ek, M. [orn i D. Dubaja) ve} su identifikovali imena 87.000 `rtava; wihovo istra`ivawe bi}e zavr{eno 2006. godine.

2. Gr~ki gubici za vreme Drugog svetskog rata Gubici Qudski gubici Smrti (1940–1944) Materijalni gubici @ivotiwe za rad Ovce, sviwe, `ivina [ume Vozila (putna, kamioni, autobusi) Putni mostovi (du`ina preko 6 m) @eleznica (lokomotive, vagoni itd.) @elezni~ki mostovi (preko 10 m) Zgrade Trgova~ki brodovi (do aprila 1945) 475.000 855.000 12.305.000 5.000 km2 11.300 6.080 96 401.000 434 Predratni brojevi 7.335.000 2.005.000 24.840.000 19.180 km2 17.200 6.502 96 1.730.000 583 Gubici u % 6.5 42.6 49.5 25.0 65.7 90.0 93.5 100.0 23.2 74.5

„Aé †¶óßáé ôç§ EëëÜäo§ óôo Ĩýô¨±o Pᦷüóµéo Pü먵o“,
Ministarstvo za rekonstrukciju, Atina 1946. (Istoria, tom.16, str. 63)

118

DRUGI SVETSKI RAT

3. Gr~ki gubici u trgova~koj floti za vreme Drugog svetskog rata* Gr~ka flota 1/9/1939. Gro tona`a Kargo brodovi Putni~ki brodovi Okeanski brodovi Razno Ukupno Brodovi na jedra i naftu Ukupno 500 55 1 21 577 713 1.290 1.766.352 49.995 16.690 3.997 1.837.034 55.057 1.892.091 Gr~ki brodovi izgubqeni do 2/9/1945. Gro tona`a Gubici u procentima

432 551 983

1.346.520 52.634 1.399.154

74.8 % 77.3 %

73.3 % 95.4 %

Na po~etku rata gr~ka trgova~ka flota bila je deveta po veli~ini u svetu, tako da je wen puni anga`man na strani saveznika od po~etka rata (~ak i pre 28. oktobra 1940) bio va`an ~inilac. Me|u

svim mornaricama, gr~ka trgova~ka mornarica izgubila je najvi{i procenat svoje gro tona`e: posle we dolazi Velika Britanija sa 54 odsto gro tona`e izgubqene tokom sukoba.

Vb. Migracije za vreme i posle rata
V–2. Fragment iz izve{taja federalnog slu`benika ministarstva unutra{wih poslova Nema~ke, upu}enog ~elniku civilne administracije Dowe [tajerske, od 30. maja 1941. o masovnim preseqewima Slovenaca58 Najte`i proces koji se mora re{iti u Dowoj [tajerskoj sastoji se u tome da se dowo{tajersko nacionalno telo o~isti od stranog slovenskog elementa koji ne mo`e da se podvrgne procesu germanizacije. Ako ponovna germanizacija Dowe [tajerske
*

uop{te ima izgleda da uspe, i ako ovaj jugoisto~ni kraj treba da postane pouzdana granica spram uvek burnog Balkana, onda lokalno stanovni{tvo mora da bude oslobo|eno od svakog sastojka koji ometa germanizaciju bilo u pogledu rase ili u pogledu pona{awa. Zadatak [tajerske patriotske asocijacije mo`e da uspe samo ako je teren adekvatno o~i{}en. Zato se planira deportacija (preseqewe) stanovni{tva, koja }e biti izvedena u ~etiri faze, i to na na~in koji se pokazao kao uspe{an u sli~nim aktivnostima na drugim ponovo

Podatke prikupio Hristos E. Ntounias (Christos E. Ntounias) Nema~ka je, izme|u dva svetska rata, smatrala slovena~ku teritoriju nema~kom i posle okupacije htela je da je formalno pripoji Nema~koj, kao ju`nu granicu Rajha. Trebalo je da se to odigra u roku od {est meseci (do kraja 1941). Trebalo je da Slovenci budu deportovani ili germanizovani, i da zemqa bude naseqena Nemcima.
58

119

POSLEDICE

zadobijenim teritorijama Rajha (posebno na Istoku). Istorijske pretpostavke ovih mera vi{e su nego o~igledne. Jasan pogled na stvarne potrebe mora da ostavi po strani sve suvi{e humane emocije koje su tako|e svojstvene nema~koj prirodi; to je potrebno posebno ako se uzmu u obzir nemilosrdne destruktivne konfrontacije kojima je nema~ka nacionalnost bila izlo`ena ovde, u Dowoj [tajerskoj, od strane onih koji sada treba da odu. Deportacije u Srbiju i delimi~no u Hrvatsku bi}e izvedene vozovima sa po oko 1.000 lica. Po~etak i trajawe akcije (u ovom trenutku planiraju se jedan ili dva voza dnevno) jo{ nisu odre|eni.
Ferenc, str. 43

(preseqewa) stanovni{tva? [ta su bile posledice ovog plana?

? [ta je ciq planirane deportacije

Bilo bi boqe organizovati radne logore umesto internirskih logora u kojima qudi ni{ta ne rade, nego samo dokono sede. 3. Za svrhu zamewivawa slovena~kog stanovni{tva Italijanima mora se utvrditi slede}e: a. kuda }e slovena~ko stanovni{tvo biti preseqeno; b. gde }e se na}i odgovaraju}e italijansko stanovni{tvo, u kojem slu~aju treba imati u vidu da su qudi iz severnih i centralnih oblasti najpogodniji za naseqavawe na slovena~kim teritorijama; v. ako oblast du` granice treba da bude potpuno italijanizovana, treba odrediti wenu {irinu (20 do 30 km); g. ako celokupno slovena~ko stanovni{tvo treba da bude preseqeno, proces treba da po~ne u oblastima du` granice, gde Slovenci `ive pod Italijom. Moje je mi{qewe da bi potpuno, pa ~ak i delimi~no preseqewe slovena~kog stanovni{tva te{ko bilo mogu}no tokom rata.
Ferenc, str. 73–74

V–3. Izve{taj visokog predstavnika za Qubqansku provinciju, od 24. avgusta 1942, o programu aktivnosti u regionu U vezi s poverqivim dokumentom br. 1362/2, datiranim 16. avgusta, uzimam slobodu da dam skicu programa aktivnosti koje nameravam da sprovedem u ovoj provinciji. (...) 1. Problem slovena~kog stanovni{tva mo`e da se re{i na tri na~ina: a. wegovim uni{tewem b. wegovom deportacijom v. uklawawem opozicionih elemenata, koje bi se moglo sprovesti ostvarivawem te{ke, mada pravedne politike homogenizacije, sa ciqem postavqawa temeqa za korisnu i pravednu kooperaciju. To bi nam dalo mogu}nost za asimilaciju, koju je mogu}no posti}i samo tokom vremena. Zato moramo da odlu~imo koji put ho}emo da izaberemo. 2. Za masovne deportacije stanovni{tva mora}emo da koristimo unapred pripremqene programe i oni }e morati da budu sprovedeni unutar ~itave provincije.
120

Dok je italijanska „meka“ okupacija bila neuspe{na, vojne i civilne vlasti su, slede}i Musolinijeve instrukcije, preduzele iste mere kao i Nemci u wihovoj okupacionoj zoni: streqawe talaca i masovne egzekucije uhva}enih partizana, ilegalnih aktivista Osvobodilne fronte, stanovnika mestâ osumwi~enih za vezu sa oslobodila~kim pokretom, ali i potpuno nevinih qudi. (U ukupnom periodu italijanske okupacije Qubqanske provincije, italijanske oru`ane snage streqale su najmawe 416 pojedinaca i 238 grupa sa 1.153 lica, u ukupnom broju 1.569 lica, ne uzimaju}i u obzir one koje je osudio vojni sud u Qubqani, kao ni masovne deportacije). Krajwi ciq bio je da se slovena~ka nacionalna teritorija „o~isti“ i pripremi za naseqavawe italijanskim stanovni{tvom posle rata.

me|u nema~kog i italijanskog plana (uporedi ovaj izvor s prethodnim)?

? [ta su sli~nosti a {ta razlike iz-

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 51. Izbeglice iz Bosne u Srbiji, 1941.

Okupacija Rumunije od strane Crvene armije vodila je progonu nema~ke mawine u Rumuniji. Mnogi etni~ki Nemci deportovani su u SSSR. Ovaj dokument br. 32.475–S, koji je izdao generalni direktor policije, sadr`i specifikaciju u vezi s internacijom etni~kih Nemaca (3. januar 1945).

Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici, str 246

Vi{e od 400.000 srpskih izbeglica sa svih teritorija Jugoslavije na{lo je uto~i{te na teritoriji okupirane Srbije.

Rumuniji slobodu i demokratiju? Da li smatra{ da je normalno deportovati qude samo na osnovu wihovog etni~kog porekla? Da li su oni koji su bili deportovani bili i krivi? Da li se iko zanimao da razdvoji krive, koje treba kazniti, od ostalih? Da li ti je poznat ijedan drugi primer ’kolektivne krivice’ iz istorije 20 veka?

? Da li je sovjetska okupacija donela

V–4. Progon nema~ke mawine u Rumuniji posle rata 1. Internaciji podle`u svi mu{karci izme|u 17 i 45 godina. 2. Tako|e i sve `ene izme|u 18 i 30 godina. 3. Nema izuzetaka iz gorepomenutih kategorija, izuzev ako je re~ o `enama sa decom mla|om od godinu dana i qudima koji pate od bolesti koja ih onesposobqava da rade. (...) 6. Svi oni koji podle`u pravilima o internaciji moraju biti isporu~eni respektivnom @andarmerijskom puku koji }e ih dovesti do mesta za okupqawe, koje su prethodno odredili policija i `andarmerijske vlasti; treba napomenuti da ta mesta za okupqawe moraju biti locirana pored `elezni~ke stanice. 7. Hrana za one koji su podlo`ni internaciji mora, do mesta okupqawa, biti obezbe|ena od strane wih samih; od tog momenta nadaqe, hranu }e im obezbediti rumunske vlasti (`andarmi i policija) za dva do {est dana, za koje vreme moraju da dobiju bar jedan topao obrok dnevno.
Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤ (1945), str. 38–39

V–5. Li~na bele{ka britanskog premijera Vinstona ^er~ila, adresirana na britanskog ministra spoqnih poslova, u vezi s deportacijom rumunskih gra|ana nema~kog porekla u Rusiju (19. januar 1945) Li~na bele{ka Premijera Ulica Dauning 10 Vajthol 19. L 1945. Serijski br. M 91/5
MINISTRU SPOQNIH POSLOVA

^ini mi se da zauzimamo veoma aktivan stav protiv deportovawa Austrijanaca, Saksonaca i drugih nema~kih ili kvazinema~kih elemenata iz Rumunije u Rusiju u svrhu obavqawa razli~itih radova. Ako se uzme u obzir sve {to je Rusija propatila, kao i planirani napadi Rumunije na Rusiju, ogromna vojska koju Rusija u ovom trenutku koristi na frontu, kao i u`asni uslovi u kojima `ive qudi u mnogim delovima Evrope, ne razumem za{to se govori da Rusija gre{i {to zahteva sto do
121

POSLEDICE

sto pedeset hiqada qudi te kategorije, koji }e tamo raditi pod zemqom. Moramo tako|e da zapamtimo da smo obe}ali da }emo sudbinu Rumunije ostaviti u rukama Rusa. S obzirom na sve {to se dogodilo, ne mogu da smatram pogre{nim {to Rusi uzimaju Rumune, ma kog porekla oni bili, da rade za wih u wihovim rudnicima. 19.1.1945.
Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤ (1945), str. 31

? Okarakteri{i s moralne ta~ke gledi{ta stav Vinstona ^er~ila. Da li taj stav po{tuje qudska prava koja promovi{u Ujediwene nacije?

Sl. 52. Povratak slovena~kih domobranaca u junu 1945.

Slovena~ka Domovinska garda osnovana je septembra 1943. u Qubqani, kako bi se borila protiv Osvobodilne fronte. Organizovali su je Nemci i weni ~lanovi bili su ve}inom katolici i antikomunisti. Nemci, koji nisu verovali Domovinskoj gardi, zahtevali su da weni ~lanovi potvrde svoju lojalnost javnom zakletvom, koja }e biti polo`ena na sve~anosti na dan Hitlerovog ro|endana (20. april 1944). Na kraju rata, ~lanovi Domovinske garde su, zajedno sa nema~kom vojskom, odstupili u Austriju, gde su

ih Britanci razoru`ali kao nema~ke kolaboracioniste. Juna 1945. Britanci su ih vratili natrag u Sloveniju. Izme|u 7.000 i 11.000 qudi ubijeno je na nekoliko lokacija u Sloveniji. Ti masakri su do 1945. bili tajna za slovena~ku javnost. U osamdesetim godinama intelektualci su po~eli otvoreno da raspravqaju o masovnim ubistvima, odgovornosti za wih i wihovim mu~nim posledicama. Posle prvih demokratskih izbora 1990, na Ko~evskom rogu, gde se nalazi najve}a masovna grobnica, odr`ana je ceremonija pomirewa.

122

DRUGI SVETSKI RAT

Vv. Promene politi~kog sistema
V–6. ^er~ilova ponuda za sporazum o „procentima“59 Rumunija Gr~ka Rusija Ostali Velika Brit. Ostali 90% 10% 90% 10% 50/50 50/50 75% 25% V–7. Korak ka komunisti~kom monopolu vlasti u Bosni i Hercegovini posle rata Predlog odluke o osnivawu Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine kao najvi{e zakonodavne i izvr{ne vlasti federalne jedinice BiH 90% 10% 1. jul 1944. ^lan 1. Pozivaju}i se na slobodno izra`enu voqu naroda u Bosni i Hercegovini60 i u skladu sa odlukama donetim na Drugom zasedawu Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije u Jajcu 29. i 30. novembra 1943, Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine progla{ava sebe najvi{im organom dr`avnog autoriteta u Bosni i Hercegovini, kao ravnopravne federalne jedinice u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.
Zgowanin i dr. (ur.), str. 399

Jugoslavija Ma|arska Bugarska Rusija Ostali

BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, Sofija 1992, str. 96

Sl. 53. Atiwani slave dolazak britanske vojske posle oslobo|ewa

Tokom 1944. partizanske trupe konsolidovale su svoj autoritet u celoj Jugoslaviji, ukqu~uju}i i Bosnu i Hercegovinu. U odlukama Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Bosne i Hercegovine mo`emo videti kako se sistematski radilo da se ostvari komunisti~ki monopol vlasti posle rata.

Istoria, tom 16, str. 101

? Komentari{i ~iwenicu da izvor
pomiwe ’slobodno izra`enu voqu naroda’ iako u Bosni i Hercegovini nisu sprovedeni demokratski izbori. Postoji li sli~an primer u tvojoj zemqi?

Mo`e se videti kako britanska i ameri~ka zastava vise odmah pored gr~ke, zajedno sa simbolima EAM-a i Komunisti~ke partije (KKE).

59 60

Podneseno Staqinu 9. oktobra 1944. U to vreme u Bosni i Hercegovini nisu sprovedeni demokratski izbori.

123

POSLEDICE

V–8. Maja 1945. Josip Horvat, novinar i istori~ar, posmatra odlazak usta{a i dolazak partizana u Zagreb „8. – Pro{etao kroz Tu{kanac. Putem sam se smijao kao dijete – ~etiri godine i mjesec dana nisi onuda smio prolaziti. Na toj sitnici osjetio sam da je do{la sloboda, da ulazimo u nov `ivot. Tako je ~udno kod srca, mozgom ~ovjek ne kapira da je nestalo straha. (...) 9. – Gradom jo{ prolazi prido{la vojska, sva razderana, ali sjajno naoru`ana, pravi borci. (...) A propos poderani i zamazani borci: kolika su la` slikarske kompozicije ratnih scena – ratnici su uvijek na wima ~isti, dotjerani, po~e{qani i izbrijani – to vi{e nije ni idealizirawe, ni stilizirawe – pusta glupavost.

14. – Lo{e spavao zbog silne vru}ine. Bio u mame i na {etwi. Pozvali me u HIBZ (Hrvatski izdava~ki bibliografski zavod) ispuniti osobne podatke. Tamo je raspolo`ewe uglavnom nujno. U HIBZ-u je postavqen kao komesar neki u~iteq, koji u stvari nema pojma. S Fricikom se vratio ku}i, gdje je do{lo do par ~asaka panike, jer su nekakvi uniformirani qudi odveli Cigu; ali incident se svr{io sretno, pu{ten je nakon pola sata. Jedino je stradao neki wegov sanduk s finim alatom.“
Josip Horvat, Pre`ivjeti u Zagrebu, str. 229–331

zanske vlasti, kakve su opisane gore? Da li je po tvom mi{qewu Horvat autocenzurisao svoj dnevnik?

? [ta misli{ o akcijama nove, parti-

Sl. 54. i Sl. 55. Partizani ulaze u Zagreb 8. maja 1945.

Miting na Trgu bana Jela~i}a, maja 1945, po{to su partizani preuzeli vlast

Galerija Dr`avnog arhiva, Zagreb

Muzej grada Zagreba

? Opi{i fotografiju: da li je o~igledno da fotografija pokazuje istorijski doga|aj? Za{to je glavni zagreba~ki trg prazan?

pun qudi nekoliko dana po{to su partizani u{li u Zagreb? [ta su bili mogu}ni motivi wihovog dolaska na miting koji su organizovale nove vlasti?

? Za{to je glavni gradski trg bio pre-

124

DRUGI SVETSKI RAT

V–9. Fragment iz izve{taja o sastanku Bugarske radni~ke partije (komunista), na kojoj je raspravqano o presudama izre~enim ~lanovima biv{eg re`ima 20. januar 1945. Dnevni red: Razmena ideja i mi{qewa o presudama u dva procesa. (...) Ministar Min~o Naj~ev (Mincho Neichev): Drugovi narodni tu`ioci rade na potpuno pogre{an na~in. Oni tra`e najte`i zlo~in, a onda u odnosu na wega ostale zlo~ine stepenuju kao lak{e. Oni ho}e smrtnu kaznu samo za one najkrivqe, a za ostale (koji nisu toliko krivi u pore|ewu s prethodnima) ho}e lak{e presude. Oni ne tra`e dokaze koji bi bili dovoqni da se doka`e da postoji ozbiqan zlo~in koji mora biti ka`wen smrtnom kaznom, nego tra`e one druge, koji su na~inili te`e zlo~ine. Georgij ^ankov: Na{i tu`ioci ne postupaju na na~in na koji to ~ine qudi kojima je stalo da poseku tu kamarilu, nego kao qudi koji stoje po strani od svekolike borbe koju vode Bugari, i samo mere krivicu. Na{i tu`ioci ne postupaju kao qudi koji tra`e makar i najmawe dokaze kojima bi se utvrdilo da su ti kriminalci krivi... Traj~o Kostov: Nikako ne mo`emo da se slo`imo s na~inom postupawa na{ih drugova tu`ilaca. Ja predla`em: za regente – smrtna kazna, za svu trojicu... Za savetnike – Sevova i drugu ~etvoricu – smrtna kazna... Za prvi kabinet Filova – jasno je – smrt. (...) Za drugi kabinet Filova: isto. (...) Sprovesti.
HrestomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ 1944–1948, Sofija 1992, str. 484–485

V–10. i V–11. Izvodi iz izve{taja ministra pravde o broju qudi kojima je Narodni sud Bugarske izrekao presudu
Iz izve{taja dr Min~a Naj~eva, ministra pravde, Nacionalnom komitetu Otaxbinskog fronta: „ (...) Od 23. decembra 1944. do 31. marta 1945. Narodni sud sudio je u 145 slu~ajeva sa 10.907 optu`enih. Oni su osu|eni slede}im kaznama: 2.680 – osu|eno na smrt; 1.921 – do`ivotna kazna; 19–20 godina zatvora; 962 – 15 godina zatvora; 7.272 – 10 godina; ostalih 3.241 – mawe od 10 godina. Imovina gotovo svih osu|enika konfiskovana je.“
Manov, str. 21

Britanski memorandum u vezi sa su|ewima i izvr{ewem presuda protiv takozvanih ratnih zlo~inaca u oslobo|enim i satelitskim zemqama
Britanska ambasada u Va{ingtonu, 31. mart 1945. (...) 2. Iako su lica koja su ka`wena smrtnom kaznom u nedavnim procesima u Bugarskoj svrstana u „ratne zlo~ince“, o~igledno je na osnovu optu`nica i drugih okolnosti u vezi sa su|ewima da su ta su|ewa u stvari politi~kog karaktera. U ovu svrhu donesen je specijalni ex post facto zakon. Koristi se prilika da se uklone mnogi politi~ari koji su neprijateqski raspolo`eni prema onima koji su sada na vlasti. 3. Takva ~istka, mada je izvedena delimi~no, lako }e uzrokovati vakuum u politi~kom `ivotu zemqe, omogu}avaju}i tako odre|enoj jednopartijskoj vladi da preuzme vlast i ustanovi diktaturu.
BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh, Sofija 1992, str. 222–223

na osnovu stvarne krivice, ili na osnovu nekog drugog merila? Jesu li politi~ki vo|i nadle`ni da donose takve odluke, ili to treba da ~ine relevantne sudske institucije?

? Na koji se na~in donose presude –

? nirnber{kim procesima iznosi nekoliko desetina, a da je broj osu|enih u Japanu ~ak i mawi, kako obja{wava{ veliki broj smrtnih presuda koje je doneo Narodni sud u Bugarskoj? Kako je Britanska ambasada u Va{ingtonu komentarisala ova su|ewa?
125

Ako zna{ da broj osu|enih na smrt u

POSLEDICE

Sl. 56. Topao do~ek makedonskih vojnih, politi~kih i dr`avnih vo|a u oslobo|enom Skopqu – glavnom gradu jugoslovenske Makedonije (13. novembar 1944)

V–12. Fragment koji opisuje invaziju Crvene armije na Bugarsku i preuzimawe vlasti od strane Otaxbinskog fronta ^etiri i po decenije je 9. septembar 1944. slavqen kao ’antifa{isti~ki narodni ustanak’ i ’socijalisti~ka revolucija’. U stvari, bio je to coup d’etat uz pomo} druge Sl. 57. Beogra|ani pozdravqaju bugarsku vojsku

zemqe, ~ija je vojska u{la u Bugarsku po{to nam je objavila rat. U Bugarskoj ni metak nije ispaqen protiv Staqinove Crvene armije. Naprotiv, ona je pozdravqena dobrodo{licom, kao na{ osloboditeq... Gerilci su trijumfalno po~eli da izlaze iz {umâ, da silaze u gradove i sela, ma{u}i crvenim zastavama i izvikuju}i parole: SMRT FA[IZMU, SLOBODA NARODU! Naj~e{}e kori{}ena re~ tih dana bila je SMRT! (...) Nije bilo nikakvog ustanka, jer je vlada Otaxbinskog fronta uzela vlast bez krvoproli}a. Ali, upravo su oni, novi qudi na vlasti, po~eli da prolivaju krv. Od prvog dana svoje vladavine. Sve se to odigravalo uz pre}utnu saglasnost ’bratu{ki – bra}e’ (Rusa).
Manov, str. 11–12

re`ima? Koja je uloga Crvene armije u ovom doga|aju, na jednoj strani, i partizana i Otaxbinskog fronta, na drugoj? Kako pobednici to predstavqaju?

? Kako ovaj autor gleda na promenu

„Neka `ivi bratska bugarska vojska“ – tako su Beogra|ani pozdravili svoje susede. Do septembra 1944. Bugarska je bila saveznik Centralnih sila i pod okupacijom je dr`ala zna~ajne delove Srbije i Makedonije. Posle toga pristupila je antihitlerovskoj koaliciji i zajedno sa jugoslovenskim partizanima i delovima 3. ukrajinskog fronta borila se na jugoslovenskoj, ma|arskoj i austrijskoj teritoriji.

? Op{ta pitawa za potpoglavqe Vv
Kakve su se politi~ke promene odigrale u tvojoj zemqi posle Drugog svetskog rata? Da li su se ikakve druge velike politi~ke promene odigrale u decenijama koje su usledile i iz kog razloga? Uporedi svoju zemqu sa susednim zemqama.

126

[ESTO POGLAVQE Se}awe na rat

Ovo poglavqe nudi ne{to druga~iji pogled na ratne doga|aje; ta perspektiva podrazumeva izvesnu distancu. Ona je neminovna, jer nas od tih doga|aja deli vreme koje je u me|uvremenu proteklo. Memoari, uspomene i intervjui o wima pojavquju se mnogo kasnije nego {to su se sami doga|aji odigrali. Razlog za to je protok vremena i distanca koja nastaje kad se memoari, uspomene i intervjui prezentiraju mnogo kasnije nego {to su se odigrali sami doga|aji. Posle odre|enog vremena, u~esnici doga|aja mogu da vide svoja iskustva u druga~ijoj svetlosti, ili iz drugog ugla. Zanimqivo je posmatrati smer promene naratorove perspektive i poku{ati na}i razloge za wu (namerno preoblikovawe istorije i svoje uloge u woj, promene uzrokovane promenom naratorovog politi~kog stava i wegovih pogleda na `ivot, izbledelo se}awe, uticaji drugih itd.). Drugi vid distance na koji se nailazi u izvorima koji slede je distanca dokumentarne prezentacije, tj. stvarnih, istinskih doga|aja. Ta distanca najjasnije se vidi u kwi`evnim delima. Me|u wima mo`emo da na|emo {irok spektar razli~itosti, od onih primetno ideolo{ki obojenih i neubedqivih, be`ivotnih, crno-belih, do onih u kojima se uzajamno dopuwavaju realisti~ka prezentacija i visoka umetni~ka vrednost stvaraju}i zaokru`enu celinu. Neki primeri iz ovog spektra mogu se na}i u izvorima koji slede.

VI–1. Intervju sa Jo`etom Po`arom (ro|enim 1932. u Sloveniji), siro~etom Drugog svetskog rata „Se}am se da je rat bio no}na mora, koja je na nesre}u bila stvarna. Ali, sve moje uspomene zamagqene su ~iwenicom da je jednoga dana italijanski vojnik odveo mog oca i streqao ga kao taoca u Podpe~u, zajedno sa jo{ pet drugih seqana iz Bresta. Moje uspomene na mladost su mu~ne. Moj `ivot je u to vreme bio vrlo te`ak. Ja, moje sestre Milka i Marija, moj brat Marin, moj otac Jo`e i moja majka Ivanka `iveli smo na malom imawu. Izdr`avali smo se radom na imawu. Na{ `ivot bio je sli~an `ivotu drugih porodica u selu Brest i u okolini. Sve se promenilo, ili mo`da je boqe re}i slomilo, kad je moj otac odveden i streqan. Stvari su se jo{ pogor{ale kad je majka 1944. odvedena u nema~ki koncentracioni logor. U to vreme imao sam dvanaest

godina i po~eo sam da brinem o ku}i i porodici. Kasnije se moja tetka Alojzija Gruden iz Qubqane pobrinula za moje sestre Milku i Mariju i mog brata Marina, a na{i susedi brinuli su o meni. Ostao sam sa wima do 1945, kad se majka vratila iz koncentracionog logora... @ivot se nastavio. Svi smo se nekako sna{li, ali bi sigurno bilo boqe da je moj otac bio s nama kad nam je bio najvi{e potreban... I danas se uzbudim dok stojim na grobu moga oca u Tomi{equ i razmi{qam o wegovoj smrti u vreme kad nam je toliko bio potreban.“ Brest, april 2003.
„Ilegal~ki borec“, Qubqana 2003.

? Kako bi opisao uspomene Jo`eta
Po`ara? Seti se velikog broja civila koji su nastradali u Drugom svetskom ratu i poku{aj da zamisli{ koliko je pri~â nalik na wegovu...

127

SE]AWE NA RAT

VI–2. Izvod iz polubiografskog romana Fikreta Demiraga (Fikret Demirag) „Datum je bio 28. april 1941. Zarobqeni smo tokom prvog meseca dolaska u Gr~ku i tokom jedanaestog meseca otkako smo se pridru`ili pokretu. Bilo je te{ko verovati da vi{e od polovine nas nikada nije opalilo ni metka tokom ~itave svoje vojni~ke karijere. Razlog za to je u velikoj meri {to je ve}ina Kiprana slu`ila u rezervi. Kad smo stigli do druma, primetili smo omaweg nema~kog vojnika. Bio je to prvi nema~ki vojnik koga sam ikad video. Izgledao je umoran i sit svega. Ni{ta u izgledu ovog nacisti~kog vojnika nije sugerisalo da je poseban ili superioran! Jedina stvar po kojoj se razlikovao bila je ma{inka u wegovim rukama, koja je bila okrenuta u pravcu hiqada ratnih zarobqenika koji su se spu{tali s planina.“
„Report“ br. 46, str. 14

kasnije. Ona je stvorena tokom gerilskih borbi, ali postalo je uobi~ajeno da neki qudi manipuli{u ~iwenicama i prilago|avaju ih svojim vlastitim ambicijama... I tako, kad smo dopali zatvora 1951–1954. mnogi qudi zahva}eni epidemijom ’slabqewa memorije’ po~eli su da izvr}u istorijsku istinu i da produkuju izmi{qene dokaze kako bi wihova pro{lost odgovarala wihovom sada{wem polo`aju u Partiji i dr`avnoj hijerarhiji. Kao da je bilo obavezno da izjave kako su bili veliki komandanti za vreme oru`anih borbi protiv fa{izma, ne bi li wihove biografije zvu~ale presti`nije! Neki od wih zaista su imali dovoqno revolucionarnog iskustva i nije im bilo potrebno da preteruju u prikazima svog `ivota pre 9. septembra, ali ... i to je za qude!
Znepolski, str. 316

? Ko su qudi koji preina~uju istoriju? Za{to oni to ~ine?

U vreme rata Kipar je bio kolonija Britanske krune. Mnogi kiparski Grci i Turci pridru`ili su se Kiparskoj regimenti i borili se protiv nacisti~ke Nema~ke. Mnogi od wih su zarobqeni i proveli su neko vreme u nema~kim logorima za ratne zarobqenike.

Sl. 58. Fresko-kompozicija Borka Lazeskog

wen? Kako on opisuje nema~kog vojnika? On je iznena|en {to vojnik ne izgleda ni „poseban ni superioran“. Za{to je o~ekivao da izgleda tako?

? Zbog ~ega je Bilal Denizal bio zbu-

VI–3. Bugarski partizanski komandant Den~o Znepolski o preina~avawu istorije pokreta otpora u godinama Drugog svetskog rata Duboko sam ube|en da istorija ne mo`e da se pi{e po naredbi, nekoliko decenija

Ova fresko-kompozicija predstavqa narodnooslobodila~ku i antifa{isti~ku borbu makedonskog naroda za vreme Drugog svetskog rata (1941–1945).

128

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 59. Scena iz filma U`i~ka republika

Jugoslovenska kinoteka, Beograd

je kowi~ki puk bio zaista uni{ten, to zna~i otprilike dvanaestinu celokupne ruske kowice koja se borila na tom frontu, jer su postojale tri kowi~ke divizije. Gospodine hroni~aru, dozvolite da vam ka`em kakva je bila situacija u to vreme: rumunske divizije 5, 6, 13, 15. i deo 14. divizije potpuno su opkoqene. Jedanaesti nema~ki korpus i 1. rumunska kowi~ka divizija, prinu|eni da pre|u na isto~nu stranu Dona, i 48. nema~ki oklopni korpus bili su suo~eni s nemogu}no{}u delovawa, {to je navelo generala Hajma (Heim) – zvanog mali Romel – da preuzme komandu. Neprijateq je stigao na Cir u Isto~noj Oblivskajoj, presecaju}i prugu koja je snabdevala trupe u Staqingradu. Kao {to, bez sumwe, mo`ete videti, gospodine hroni~aru, propast... Vidim, gospodine hroni~aru, da vi samo kopirate la`qive nema~ke kominikee, kojima dodajete nekoliko praznih re~i da biste napunili dve kolumne novina; eto, za to ste vi pla}eni. Sada shvatam da nikada nije napisano toliko neistina kao u zvani~nim ratnim kominikeima...’“
S¤n¤tescu, str. 87–88

Ovaj film snimio je beogradski re`iser @ika Mitrovi} 1974. godine. U`i~ka republika je paradigma posledwe faze ulep{ane i romantizovane interpretacije kakvu daju „partizanski filmovi“.

? Komentari{i razliku izme|u perspektive vojnika i one koju iznosi {tampa. Za{to je {tampa izvrtala realnost? Da li je to izvrtawe opravdano? Sl. 60. \or|e Andrejevi} Kun (1904–1964), Streqawe, 1943.

C VI–4. General Ktin Sanatesku (Ctin S¤n¤tescu) o kontrastu izme|u „javne“ informacije i realnosti na frontu (izvod iz wegovog dnevnika) „Petnaesti decembar 1942. Danas je red za ~itawe novina od 23. i 24. novembra [1942]. Hroni~ar Universul-a ka`e: ’U sektoru doweg Dona, rumunske i nema~ke trupe koje su nekoliko dana bile anga`ovane u u`asnim defanzivnim bitkama odbile su nekoliko puta ponovqeni napad neprijateqa i slomile kowi~ki puk koji je uspeo da se probije do svojih polo`aja, ali koji nije mogao da izbegne da bude opkoqen.“ Nema lakonskije formulacije. Ako

Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog izlo`be, Beograd, decembar 1977–februar 1978, Beograd, 1977, katalog br. 12 .

129

SE]AWE NA RAT

VI–5. An|elka Marti} u svojoj kratkoj pri~i Susret opisuje kako de~ak tra`i svog oca partizana „Okrenuv{i le|a zgari{tu, brzim se korakom uputio prema {umi, u kojoj je zamirala udaqena pucwava. Spaqeno selo ostalo je u nizini. Dje~ak se vi{e nijednom nije okrenuo da ga pogleda. U wemu su ostali wegovi najmiliji da ih nikada vi{e ne vidi, da nikada vi{e ne ~uje wihove rije~i... [uma ga je okru`ila {umorom svoga li{}a i pla{qivim cvrkutom ptica, koje se ~udno stapalo sa sve slabijom pucwavom. Ta pucwava bija{e wegov ciq. Tamo se bore partizani i me|u wima wegov otac, koga sad jedinog ima na ovome svijetu. Ho}e li ga na}i? Mora, mora, mora ga na}i! A onda }e ostati s wim, otac }e mu dati pu{ku i on }e osve}ivati selo u dolini i spaqenu ku}icu u plodnom vo}waku. (...) Borba se uti{ala. Za~uje se mrmor glasova. Partizani nisu bili daleko. Dje~ak osjeti kako mu uzbu|eno udara srce u toplom o~ekivawu susreta s ocem... ^asak potom stajao je pognute glave nad mrtvim partizanom, koga su upravo donijeli iz borbe. Niz lice su mu tekle krupne suze, a mr{ava mu ramena potresao gr~evit pla~. Oko wega su {utke stajali drugovi. Nitko ga nije tje{io, nitko mu nije govorio umiruju}e rije~i. A {ta bi i koristilo. Wegovu bol ni{ta ne mo`e smawiti! Odjednom, odlu~no odmahne glavom, musavim rukavom obri{e suze, a onda se prigne k ocu. Iz wegove krupne mrtve {ake slaba{nim ru~icama izvu~e pu{ku, zabaci je na rame i te{ka se koraka uputi prema ~eti kojoj je do ~as prije stajao na ~elu wegov otac. Nitko nije imao snage da ga zaustavi.“
Marti}, 118–120

Partizanska kwi`evnost za decu bila je poseban kwi`evni `anr u posleratnoj komunisti~koj Jugoslaviji. Jedan od najistaknutijih wenih predstavnika bila je An|elka Marti}.

{to je ovaj zaista desili? (Dete izgubi roditeqe – pridru`i se partizanima i postane borac.) Da li u ekstremnim situacijama deca smeju da postanu vojnici? (Nije su{tinsko pitawe da li je to po`eqno, ali ako mo`e da bude dozvoqeno – da li su akcije partizanskog komandira koji je takve stvari dozvolio razumqive?) Da li je pri~a An|elke Marti} idealizovana? Objasni svoj stav. Uporedi ovaj izvod sa tekstom III–2 i slikom 22. VI–6. Begunac – pesma Jakovosa Kambanelisa BEGUNAC iz Mauthauzena od Jakovosa Kambanelisa Janos Ber sa severa Ne mo`e da podnese ograde On ste`e srce, be`i I tr~i do sela u dolini. Daj mi malo hleba, gospo|o, I ode}u da se preobu~em Preda mnom je dug put Moram da letim preko jezera. Kud god da ode, gde god da stane, On seje strah I glas, tajni glas „Sakrijte se, sakrijte se od begunca.“ Ja nisam ubica, hri{}ani, Ni `ivotiwa koja }e vas pojesti Ja sam pobegao iz zatvora Da bih oti{ao ku}i. O, kakva stra{na po{ast U staroj zemqi Bertolta Brehta Janos je predat SS-u I odveden je na streqawe.

? Da li misli{ da su se doga|aji kao

130

DRUGI SVETSKI RAT

Mauthauzen je ciklus pesama koji je komponovao Mikis Teodorakis, me|unarodno priznat kao muzi~ki genije i kao najve}i `ivi gr~ki kompozitor. Autor stihova je Jakovos Kambanelis. Kompozicija je nastala 1965. i snimqena je 1966. Jakovos Kambanelis ro|en je 1922. i smatra se jednim od otaca posleratne gr~ke drame. On i wegov prijateq uhva}eni su i poslati u Mauthauzen, gde je on proveo dve i po godine. Prema Kambanelisu, Janos Ber bio je Poqak koji je, po{to je uhva}en u bekstvu, javno streqan.

? Kako se ose}ao begunac? Za{to niko
nije hteo da mu pomogne?

VI–7. Ivlin Vo (Evelyn Waugh) opisuje partizanski napad (iz posledweg dela wegove ratne trilogije Sword of Honour) „Konvoj je krenuo kroz predeo rusti~ne lepote, kao kroz akvarel iz prethodnog stole}a. \erdani blistavih paprika visili su sa streha. @ene koje su radile u poqu ponekad bi mahnule u pozdrav, ponekad bi sakrile lice. Nije bilo vidqive razlike izme|u ’oslobo|ene’ teritorije i one koja je stewala pod stranim ugwetavawem. (...) Za mawe od sata ugledali su karaulu. Odabrano je mesto udaqeno oko petsto jardi. Bilo je dobro sakriveno li{}em, i posmatra~i su tu mogli udobno i bezbedno da sa~ekaju razvoj doga|aja. (...) U pola devet ispod wih se za~ula pu{~ana paqba. Partizanski general delovao je uznemireno. (...) Partizanski kurir poslat je dole da vidi {ta se doga|a. Vatra je prestala pre nego {to se vratio. Kad je raportirao, prevodilac je rekao generalu [picu: ’Nije ni{ta, bila je gre{ka.’ ’Ode nam iznena|ewe.’ De Suza, koji je ~uo i razumeo kurirov izve{taj, rekao je Gaju (alter ego Ivlina Voa): ’To je bila druga brigada, stigla je iznenada. Ovi su prvo mislili da je neprijateq, pa su zapucali. Niko nije pogo|en, ali kao

{to je rekao na{ drugar, ’ode nam iznena|ewe.’ Vi{e nije bilo mira u dolini. Narednih ~etvrt sata ~uli su se povremeni pucwi, sporadi~ni, ~inilo se, neki sa zaslona karaule, neki iz okolne za{tite; onda, ta~no u deset, ba{ kad se minutna kazaqka na savr{enom satu generala [pica poklopila s brojem, na plavom nebu su se uz urlik pojavila dva aviona (britanska vazdu{na podr{ka). Obru{ili su se jedan za drugim. Prvi je simultano ispalio dve rakete, koje su proma{ile ciq i eksplodirale u {umi iza wega, gde je sada bio grupisan deo snaga koje su napadale. Drugi je pucao preciznije. Ali, wegove rakete pale su na zidnu konstrukciju, podi`u}i u vazduh gomilu {uta. Zatim su avioni uzleteli i na~inili nekoliko krugova. Gaj, koji se se}ao bombardera-obru{iva~a koji su na Kritu neumorno progonili i tukli trupe na terenu, ~ekao je da se vrate. Ali oni su se umesto toga izgubili sa vidika i nisu se vi{e ni ~uli. Avijati~ar, koji je poslat da ih otprati stajao je u blizini. ’Sjajno ura|eno’, rekao je, ’u pravo vreme, pravo u metu.’ ’I to je sve?’, pitao je Gaj. ’To je sve. Sad vojnici (partizani) mogu da urade svoj deo.’ Ali partizani nisu uradili ni{ta. ’Izgleda’, objasnio je prevodilac generalu [picu, ’da napad mora da bude odlo`en. Nema~ka oklopna kolona je upozorena i krenula je ovamo.’ ’[ta }e da urade va{i qudi?’ ’Raspr{i}e se pre nego {to stigne nema~ka oklopna kolona. To je tajna na{ih velikih i mnogobrojnih pobeda.’ „
Waugh, str. 288–291

Ivlin Vo, autor ovog teksta, u~estvovao je u ratu na teritoriji Hrvatske (Topusko, Vis – kao ~lan Britanske vojne misije kod partizana). Zadatak Misije bio je da osmotri situaciju i obavesti saveznike ko se zapravo bori protiv Nemaca u Jugoslaviji (partizani ili ~etnici).

131

SE]AWE NA RAT

? U koji bismo `anr, osim u ratnu prozu, mogli da uvrstimo Voov opis (humor, farsa, akcija, komedija akcije...)? Kakav se odnos izme|u pisca i partizana mo`e otkriti u tekstu? Je li ovaj fragment u potpunosti izmi{qen ili je zasnovan na istinitim doga|ajima? Uporedi ga sa tekstom II–23.

Ôé Ý·áí¨§ óôoí °ü먵o ‡áíÜóç; ([ta si ti radio u ratu, Tanasise?), 1971.

Sl. 61 i Sl. 62. Dva plakata iz gr~kih filmova o Drugom svetskom ratu ± P±oäoóßá (Izdaja), 1964.

„Soldatos“, tom. 1, str. 147

„Soldatos“, tom. 2, str. 4

VI–8. Izvod iz prvog romana Dobrice ]osi}a Daleko je sunce „Da sastanak bude neobi~an, splele su se sve okolnosti. Vreme je stalo na pono}. Me}ava zavija kao da samu smrt koqu. Odred opkoqen, qudi gladni, malaksali, zima i strah stru`u po iskidanom snu. Komesar ih budi i zove u {tapsku kolibu. Ona je puna dima. Partijci se zgu`vali jedan preko drugog, cvoko}u od zime, a spavqivi mrmqaju proteste zbog sastanka u ovo vreme. Naslawaju}i se jedan na drugog,

neki su odmah po~eli da dremaju, ne ~ekaju}i da saslu{aju ni dnevni red. Pavle re~e: – Na dnevnom redu je, drugovi, samo jedna ta~ka: {ta da se radi u ovoj situaciji? Mi se u {tabu ne sla`emo. Imamo posebna mi{qewa i izgleda da niko nije spreman da odustane od svog mi{qewa. Evo u ~emu je stvar... Pavle govori, a Vuksan misli: ’Kako mogu da se ne sla`u, a rukovodioci su i stari komunisti. Zna~i, neko je od wih oportunista... A ko je?... Pa naravno, U~a

132

DRUGI SVETSKI RAT

ima pravo: mi smo na Jastrepcu61 gospodari. Za{to da be`i{ iz svoje baze... Pa ovaj Gvozden je lud. [to ti je sitnosopstveni~ka du{a. ^im ima privatnu svojinu, nesiguran je za revoluciju. Spavaj, jedi i ~ekaj da Nemci odu. [ta je wemu? On je odan ~ovek... ^udo! (...) Kud }e{ u Moravu62 i Kopaonik,63 kad tamo ne mo`e{ da makne{ od ~etnika.64 Narod je zaveden protiv nas. Bar da je leto, pa mo`e{ i po kukuruzima. Izbegavawe borbe... ’ (...) Dok je Pavle govorio, Gvozden i jo{ nekolicina upadali su u re~, pa je Pavle vi{e puta morao energi~no da ih opomiwe. ’... Ovo vi{e ne li~i na partijski sastanak. Ovo je sva|a. Treba ih sve poka`wavati i izabrati novog rukovodioca. Razbijaju jedinstvo }elije. Razbi}e i odred. [ta je wima? Panikirali se. Nije ovo peva~ko dru{tvo!’ (...) ’Pavle je potpuno u pravu! Ostavite te izmi{qotine o terenu. Na{ je teren svuda gde ima okupatora. (...) – Ako mi napustimo Jastrebac, politi~ki }emo potpuno da izgubimo ovaj teren. Narod }e da se razo~ara u nas. Dra`inci65 }e da stvore organizaciju i pokla}e nas sve... (...) – Kad po|oh u partizane – produ`i \ur|e – ka`e ti meni onaj krezubi Vuksan: ’Rusi }e da puste padobrance, svake no}i ih o~ekujemo. Rat je gotov za mesec dana.’ Nekoliko no}i se pripremasmo da palimo vatre kad se pojave sovjetski avioni. Pro|e leto, pade slana, za slanom iwe, pa sneg naroqa do pojasa, a Hitler wu{ka oko Moskve. ’[ta bi ovo’ – pitam ja. – Na prole}e }e – ka`e – da se svr{i. –

Dobro – velim – da ~ekam \ur|evdan, a ono evo i drugi sneg gazim kao me~ka po Jastrepcu. (...) Vuk se iska{qa, namr{ti i podrhtavaju}im glasom progovori: – Vojni sud je druga Gvozdena osudio na smrt... Neko jeknu u stroju; nekolicina duboko uzdahnu{e. Vuk zastade kao da o~ekuje da neko ne{to ka`e, pa nastavi: – ... jer je ovaj, u najte`im momentima na{e borbe, poku{avao da izazove pobunu u odredu i time, ovaj, izvr{io najte`u izdaju! Postao je izdajnik!... To smo mi odlu~ili!... jednoglasno! (...) Samo se Gvozden na to ja~e trgao, cibnuo, okrenuo glavu, pogledao Vuka – i zanemeo. (...) – Dosta!... Ne brukaj me vi{e! – Gvozdenov glas ciknu kao slomqena sabqa. Koraknu dva koraka napred, uspravi se, qutito i prkosno podi`e glavu, o{inu pogledom po stroju i zategnutim treperavim glasom ti{e re~e: – ... Vi sad nemate vremena da raspravqate o pravdi. Vama se `uri. Nemojte zbog mene da gubite vreme. (...) Evo drugovi, ko nema dobar kaput, neka uzme moju guwu – raskop~a se {irokim pokretom i baci guw pred stroj.
]osi}, str. 24, 25, 42, 144

Prvi roman Dobrice ]osi}a (1921 – ), pisca i politi~ara, Daleko je sunce, objavqen 1954, predstavqao je novinu u kwi`evnosti o „narodnooslobodila~kom ratu i revoluciji“ u vreme kada se pojavio. Wegovi junaci, pripadnici partizanske jedinice koja nastoji da se probije iz neprijateqskog obru~a, nisu „heroji bez mane i straha“, nego qudi sa svojim sumwama, strahovima, pa ~ak i ideolo{kim kolebawima.

Planina u centralnoj Srbiji. Reka u centralnoj Srbiji. 63 Planina u ju`noj Srbiji. 64 Kolokvijalno ime za pripadnike kolaboracionisti~kog, rojalisti~kog i nacionalisti~kog pokreta ’Jugoslovenska vojska u otaxbini’ , koja je bila glavni doma}i politi~ki i vojni neprijateq partizanskog pokreta kojim je rukovodila Komunisti~ka partija. 65 General Dragoqub – Dra`a Mihailovi}, vo|a ’~etni~kog’ pokreta.
62

61

133

SE]AWE NA RAT

? Kako je pisac opisao odnose izme|u
partizana u ovoj ~eti? Misli{ li da je to realisti~an opis? Objasni svoj stav. Sl. 63. Slika Fatosa Haxiua (Fatos Haxhiu), koja pokazuje epizodu sa bojnog poqa u Drugom svetskom ratu

? Da li ti ove dve slike izgledaju
realisti~no? Objasni svoj stav.

VI–9. Tekst iz kwige Delirul od Marina Prede (Marin Preda), objavqene 1975, opisuje doga|aj iz perspektive vojnika. Primetna je realisti~nost opisa, u kojem se idealizam sukobqava sa tragi~nom realno{}u rata „U ~etiri sata ~eta je, zajedno sa komandantom, otpo~ela napad. Stefan im se pridru`io. Dahtao je. ’O, bo`e,’ pomislio je iznenada, ’mo`da }u sad umreti’ i ta misao bila je toliko nova i neo~ekivana da ga je iznenadila i upla{ila. Kako li to izgleda, ne postojati vi{e? I nesvesno, ne razumevaju}i, video je kako ispred wega, ovamo i onamo, vojnici padaju, neki kao pose~eni, neki bacaju}i se sami na zemqu i uzalud tra`e}i zaklon na ravnoj povr{ini nizine. Instinktivno se i sam bacio na zemqu i tek tada je shvatio da odnekud ispred wega dolazi razorna i neprestana vatra. I kapetan se ispru`io po zemqi nekoliko koraka od wega. Pucwava stade. ’Juri{!’, za~u ga Stefan kako vi~e, ’Napred!’ I kapetan sko~i i pojuri. ^eta, razvijena u strelce, ponovi napad, ali iznenada neprijateqske ma{inke po~e{e nanovo silovito da {tek}u i vojnici se jo{ jednom baci{e na tle. ’Juri{!’, povika kapetan kad je vatra stala. Ali niko vi{e nije slu{ao naredbu. Pene}i se od besa, kapetan po~e divqe da psuje i preti. Uzalud... Kapetan jo{ jednom viknu: ’^eta, napred!’ I podi`e se, i pojuri napred daju}i primer vojnicima. Oni potr~a{e za wim, ali jo{ jednom dospe{e pod mitraqesku vatru neprijateqa, a kapetan dobi {aku metaka u stomak. Le`e}i na zemqi, vojnici za~u{e wegov samrtni hropac i psovke upu}ene

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar, 1939–1944.

Sl. 64. Slika Guri Madija (Guri Madhi), koja pokazuje partizanski napad na nema~ku vojnu jedinicu

Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar, 1939–1944.

134

DRUGI SVETSKI RAT

bolni~arima, zato {to ne}e da do|u po wega. Polako, kao crvi, vojnici po~e{e da se povla~e, ostavqaju}i na poqani polovinu svojih drugova, mrtvih i rawenih. Bolni~ari su bili na du`nosti, ali nisu bili kadri da iznesu rawene iza linije borbe jer ih je bilo premnogo.“
Preda, str. 394

? Da li ovaj izve{taj daje herojsku
sliku rata? Za{to vojnici nisu poslu{ali naredbu? Da li ih to ~ini izdajnicima? Da li je ~ovek uvek u stawu da kontroli{e svoje pona{awe u takvim situacijama? Komentari{i sli~nost pi{~eve perspektive i perspektive boraca. Uzmi za referencu svedo~ewa Neagu \uvare i Viktora Budeskua.

Strip je adaptacija filmova koji su bili veoma popularni osamdesetih godina. Ti filmovi slu`ili su se crnim humorom kako bi opisali ratna iskustva grupe mladih sitnih lopova, koji su, bore}i se da pre`ive, i protiv svoje voqe postali „specifi~ni“ u~esnici pokreta otpora. Ovaj satiri~no-humoristi~ni pristup `anru „partizanskog vesterna“ kakav je jugoslovenska kinematografija stvorila kao jedan od svojih centralnih motiva tokom ~etrdeset godina predstavqao je novinu. On se mo`e smatrati delom op{teg nastojawa da se ideolo{ki i politi~ki „uglancana“ zvani~na istorija Drugog svetskog rata, zajedno sa wenom umetni~kom interpretacijom, koja se dugom upotrebom izlizala, podvrgne „reviziji“.

VI–10. Izvodi iz romana Duvan Dimitra Dimova „Varvara nije izgledala toliko lo{e – bar ne lo{e koliko bi se moglo o~ekivati u oporim uslovima, u kojima nije bilo mogu}no voditi ra~una ni o elementarnim sopstvenim potrebama. Ali, sama je o svom izgledu mislila r|avo. ’Mora biti da izgledam kao ve{tica’, mislila je gorko se se}aju}i da je u posledwoj bici izgubila ~e{aq. Da, gubi{ strpqewe, potpuno si iscrpqena neprestanim wihawem izme|u `ivota i smrti. Taj na~in `ivota te je iscrpao, pretvorio te je u zlovoqnu, sparu{enu `enu ba{ sad kad se pobeda pribli`ava, kad `eli{ da izgleda{ sve`e i privla~no, kad si po~ela da ~ezne{ za qubavqu. Sve si `rtvovala za Partiju, i ispustila si radost `ivota. Partizanski `ivot name}e ~oveku strahovite napore i tra`i nat~ove~ansko poricawe vlastitog ja. Jo{ uvek se dr`i{, ali samo zahvaquju}i svom razumu. Odatle i tvoj konflikt, tvoja nervoza, tvoja nesposobnost da prihvati{ veliki dualizam u qudima i stvarima, koji podsti~e wihov razvoj... (...) ’[ta }e{ da radi{ kad uzmemo vlast?’ ’[ta god mi Partija naredi.’
135

Sl. 65. Scena iz komi~nog stripa Balkan ekspres od Branislava Keraca i Branka Plav{i}a, na osnovu scenarija Gordana Mihi}a

„Stripoteka“

SE]AWE NA RAT

A ja }u da se lepo obu~em... Prvo {to }u uraditi je da se okupam i obu~em... Pa ne}u izgledati kao babuskara! (...) Komunisti moraju da vole `ivot. (...) Mo`e{ da voli{ `ivot kad si prijatna za druge qude, kad si ~ista i uredna... (...) Sada je (Irina) `elela da se povu~e u ti{inu borova u ^amkoriji, pod nebo zasuto hladnim zvezdama, i da bez daha oslu{kuje ono {to }e tek do}i. Jer, {ta god da se dogodi, ona je nepovrediva. Fizi~ka ru{evina starog sveta nije je se ticala, a novi svet je nije pla{io. Imala je novac napoqu, koji niko nije mogao da dirne, a te no}i bila je uverena da se komunisti ne}e svetiti `enama. Ipak, bila je svesna da postoji ne{to drugo ~emu ne mo`e da umakne, ne{to {to zastra{uje vi{e nego oduzimawe bogatstva ili osveta gladnih. A to je bila wena unutra{wa ruina. Bio je to pepeo svega {to je iskusila do tada i od u`asa one no}i, u`asa koji se iznenada pretvorio u sumornu apatiju... (...) To je bila prosta istina! (...) Realisti~ni, hladni i sna`ni Irinin um nije se pla{io da to prihvati, pa se odmah pomirio bez gneva ili panike. U me|uvremenu stotine razma`enih `ena detiwasto su

plakale i padale u nesvest, jer su po wihovim tepisima gacale blatwave vojni~ke ~izme, ili zato {to su wihovi prostrani stanovi naseqavani besku}nicima. Nisu mogle da shvate da je to neumoqivi tok `ivota, da se `ivot sastoji od me|uzavisnih doga|aja i da parazitska egzistencija jednih neizbe`no izaziva besni revolt drugih...
Dimov, str. 564–569, 628, 667

Dimitar Dimov (1909–1966) ~uveni je bugarski prozni i dramski pisac. Po obrazovawu je veterinar i napisao je preko ~etrdeset istra`iva~kih radova. Wegov najpoznatiji roman je Duvan, napisan 1951. Na zahtev vo|â bugarske Komunisti~ke partije, roman je prepravqen i dodato je jo{ likova qudi iz pokreta otpora. Uprkos vankwi`evnim referencama, Duvan je postao najomiqenija kwiga mnogih generacija Bugara. Navedeni fragmenti prikazuju psiholo{ki stav dveju radikalno razli~itih `ena – partizanke Varvare i `ene iz gorweg sloja Irine, na kraju Drugog svetskog rata.

sredne promene svog `ivota? Kakve rezultate o~ekuju? U ~emu su dve `ene sli~ne?

? Kako dve `ene zami{qaju nepo-

VI–11. Kiparski Tur~in Kemal Rexep Susuzlu (Kemal Recep Susuzlu) govori o svojim zatvoreni~kim danima, koje je proveo sa vo|om kiparskih Grka Glafkosom Kleridesom (Glafkos Clerides)66
„Kad smo stigli, februara 1942, le|a na na{im ko{uqama i kolena na na{im pantalonama bila su obele`ena crvenim trouglom. Ta je mera bila preduzeta da bi se olak{ala identifikacija svakog zarobqenika koji bi hteo da pobegne iz logora. Crveni krst delio je dopisnice tako da smo mogli da obavestimo druge da smo jo{ `ivi. Ko bi verovao da je tako? Logor je bio podeqen u kvartove ogra|ene

bodqikavom `icom. U zgradi preko puta nas nalazio se avijati~arski personal. Bili smo u dobrim odnosima sa wima uprkos ~iwenici da nas je razdvajala bodqikava `ica. Pilot Glafkos Klerides bio je me|u wima. Slao je poruku da `eli da pre|e na na{u stranu i tra`io je ode}u kako ne bi mogli da ga identifikuju. Probio se kroz bodqikavu `icu i pre{ao na na{u stranu. ^im je stigao, po~eo je da stvara organizaciju koja bi mogla da se pozabavi problemima Kiprana. Odr`ani su izbori i on je izabran za predsednika. Glafkos Klerides bio je odgovoran za sve Kiprane, a ja sam bio odgovoran za bolesne.“
Ulus Irkad, str. 15–16

66 Obojica su poslati iz solunskog logora za ratne zarobqenike u Stalag (nema~ki zatvor za podoficire i vojnike ni`eg ranga). Susuzlu je opisao svoje iskustvo iz Stalaga 1993. godine u novinama Yeni Democrat.

136

DRUGI SVETSKI RAT

Sl. 66. Scena iz albanskog filma Kad zora zarudi
Ovo je scena iz filma Kad zora zarudi, snimqenog 1971. u Tirani, na temu Drugog svetskog rata. Ona prikazuje sukob partizana i nema~kih vojnika. Zanimqivo je da su u gotovo svim filmovima iz Drugog svetskog rata nema~ke trupe brojnije od partizana, ali na kraju su partizani pobednici u bitkama. Ova fotografija to savr{eno prikazuje.

? Uporedi ovu sliku sa tekstom VI–7.

Hoxha, str. 160–161

? Op{ta pitawa za poglavqe VI
Napravi intervju sa babom ili dedom – zapi{i wihova se}awa na rat. Analiziraj slike: {ta one pokazuju? Interpretiraj slike i napi{i kratak esej. Da li je ijedan autor opisao sre}an trenutak u svom `ivotu tokom rata?

Nacionalni praznici vezani za Drugi svetski rat Zemqa Albanija Bosna i Hercegovina Bugarska Hrvatska Zajednica kiparskih Grka BJR Makedonija Gr~ka Rumunija Slovenija Srbija i Crna Gora Turska Datum 29. novembar 25. novembar – 22. jun 28. oktobar 11. oktobar 28. oktobar – 27. april – – Praznik Dan oslobo|ewa Nacionalni dan – Dan antifa{isti~ke borbe Dan Ochi („Ne“ dan) Dan ustanka Ochi dan („Ne“ dan) – Dan otpora – – Opis Oslobo|ewe od Nemaca 1944. godine. Prva sednica ZAVNO-BIH-a (partizanska skup{tina, 1943) – Po~etak ustanka (1941) Gr~ko odbijawe italijanskog ultimatuma (1940) Po~etak ustanka (1941) Gr~ko odbijawe italijanskog ultimatuma (1940) – Formirawe Osvobodilne fronte (1941) – –

137

MAPA 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata

138

DRUGI SVETSKI RAT

Bibliografija
Ayhan Aktar, Varl¨k Vergisi ve Turkle¦tirme Politikalar¨ [Porez na prihod od kapitala i politika turcifikacije], Istanbul 2000. Ta aetopoula. Anagnostiko tritis kai tetartis taxis [Mali orao. ^itanka za tre}i i ~etvrti razred], 1944, ed. ’Eleftheris Elladas’, obnovqeno izdawe. Nisim Albahari et al. (prir.), Sarajevo u revoluciji [Sarajevo u revoluciji], Sarajevo 1979. Julian Amery, Sons of the Eagle: A Study in Guerrilla War [Pesme orlova: studija gerilskog ratovawa], London 1984. Bashkimi [„Jedinstvo“], jun 1944. Bleiburg, grupa autora, priredio Marko Gr~i}, Zagreb 1990. Branislav Bo`ovi}, Beograd pod komesarskom upravom 1941, Beograd 1998. Branislav Bo`ovi}, Poruke streljanog grada, Beograd 1961. Don Pietro Brignoli, Sveta ma{a za moje ustreljene, Gorica 1995. BÍlgariÔ – svoenravniÔt sÍÓznik na TretiÔ rayh [Bugarska – Neukrotivi saveznik Tre}eg rajha], Sofija 1992. HristomatiÔ po IstoriÔ na BÍlgariÔ [Hrestomatija bugarske istorije 1944–1948], Sofija 1992. Nicholas J. Costa, Shattered Illusions, Albania, Greece and Yugoslavia [Razbijene iluzije, Albanija, Gr~ka i Jugoslavija], New York 1998. Ivan Cvitkovi}, Ko je bio Alojzije Stepinac, Sarajevo 1986. Dobrica ]osi}, Daleko je sunce, Beograd 1963. Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita I-II, Rijeka–Zagreb 1981. Giomtov Giakoel, Apomnimonevmata 1941–1943 [Memoari 1941–1943], Thessaloniki 1993. Deportarea etnicilor germani din România în Uniunea Sovietic¤ (1945), [Deportacija rumunskih Nemaca u Sovjetski Savez], prir. Hannelore Baier, Bra¦ov 1994. Dimitar Dimov, TÓtÓn [Duvan], Sofia 2000. Dobri and Elena Djurov, Murga{. Memoari, Sofija 1983. Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samostojnost i nacionalna dr`ava, tom vtori, [Dokumenti o borbi makedonskog naroda za samostalnost i nacionalnu dr`avu], Skopje 1981. Dragojlo Dudi}, Dnevnik 1941, Beograd 1957. Polychronis K. Enepekidis, To Olokaftoma ton Evraion tis Ellados 1941–1944 [Holokaust Jevreja u Gr~koj 1941–1944], Athens 1996. Feridun Cemal Erkin, Dý¦i¦lerinde 34 y¨l An¨lar-Yorumlar [34 godine u spoqnim poslovima. Memoari – Komentari], Ankara 1980. Evreii din România între anii 1940-1944, vol. I: Legislaþie antievreiasc¤ [Rumunski Jevreji izme|u 1940–1944, 1. tom.: Antisemitska legislativa], prir. Lya Benjamin, Bucure¦ti 1993. Evreii din România între anii 1940–1944, vol. II [Rumunski Jevreji izme|u 1940–1944, 2. tom], ed. Lya Benjamin, Bucure¦ti, Edit. Hasefer, 1996, doc. 44.; doc. 98. Tone Ferenc, Okupacijski sistemi na Slovenskem [Okupacioni sistemi na slovena~koj teritoriji], Ljubljana 1997. Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Ellada tis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2 [Kruna i svastika. Nema~ka u okupaciji i otporu 1941–1944, 2 tom], Athens 1995.

139

BIBLIOGRAFIJA

Ivo Goldstein, Holokaust u Zagrebu, Zagreb 2001. Hitlers Weisungen für die Kriegsfürung 1939–1945 (ed. W. Hubatsch) [Hitlerova uputstva za vo|ewe rata 1939–1945]. Josip Horvat, Pre`ivjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943–1945, Zagreb 1989. Josip Horvat, Hrvatski mikrokozam izme|u dva rata (1919–1941); u: Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1983. Hylli i Dritës [„Zvezda svetlosti“], The Oriental Catholic Mission in Lushnje, December 1940, 601. Demir D. Hysolli, Life of Death for Freedom [@ivot ili smrt za slobodu], USA 1995. John Iatridis (ed.), I Ellada sti dekaetia 1940–1950. Ena ethnos se krisi [Gr~ka tokom decenije 1940–1950. Nacija u krizi], Athens 1984. „Ilegal~ki Borec” [Ilegalac], Ljubljana 2003. Istoria tou Ellinikou Ethnous [Istorija gr~ke nacije], vol. 16, Athens, Ekdotiki Athinon, 2000. Izvori za Osloboditelnata vojna i Revolucija vo Makedonija, 1941–1945 [Izvori za oslobodila~ki rat i revoluciju u Makedoniji, 1941–1945], tom I, kwiga 3, Skopje 1970. Ulus Irkad, Cypriots Together in the Second World War [Kiprani zajedno u Drugom svetskom ratu], preveo Metin Kemal, „The Friends of Cyprus Report”, br. 46, jesen 2003. Ilija Jakovljevi}, Konclogor na Savi, Zagreb 1999. Fikreta Jeli}-Buti}, ^etnici u Hrvatskoj 1941–1945, Zagreb 1986. Konstantin Katsarov, 60 godini `ivÔna istoriÔ [60 godina pro`ivqene istorije], Sofija 1993. Danail Krapchev, Izbrani statii [Izabrani ~lanci], Sofia 1992. 140

Jure Kri{to, Sukob simbola, politika, vjere i ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, Zagreb 2001. Bogdan Krizman, Paveli} i usta{e, Zagreb 1978. Fitzroy MacLean, Rat na Balkanu, Zagreb 1964. “Magazin istoric” [„Istorijski magazin“], Bucharest, October 2002. Agnes Jensen Mangerich, Albanian Escape: The true story of U.S. army nurses behind enemy lines. [Albanski izlaz: Istinita pri~a o bolni~arkama vojske SAD iza neprijateqskih linija] The University Press of Kentucky 1999. Georgi Manov, ^ernata skala [Crna stena], Sofia 1997. An|elka Marti}, Vuk na Vo}inskoj cesti, Zagreb 1971. Mark Mazower, Stin Ellada tou Hitler. I empeiria tis Katochis [U Hitlerovoj Gr~koj. Iskustvo okupacije], Athens 1995. Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Beograd 1990. Minoritati etnoculturale. Marturii documentare. Tiganii din Romania (1919–1944) [Etnokulturne mawine: Rumunski Romi (1919–1944). Dokumentarna svedo~ewa], prir. L. Nastasa, A. Varga, C. A. Andreescu, Cluj Napoca 2001, doc. 339. Bogdan Murgescu et al., Istoria României în texte [Istorija Rumunije u tekstualnim izvorima], Bucure¦ti 2001. E.C.W. Myers, Greek Entanglement, London 1985 (prvi put objavqeno: 1955). National Archives Braþov, Gradska ve}nica op{tine Bod, file 76/1944, f. 83. Kosta Nikoli}, Strah i nada u Srbiji 1941–1944: Svakodnevni `ivot pod okupacijom, Beograd 2002.

DRUGI SVETSKI RAT

„Novo vreme“, 25. septembar 1942. James O’Donnel, A coming of age: Albania under Enver Hoxha [Punoletstvo Albanije: Albanija i Enver Hoxa], New York 1999. Faik Okte, The tragedy of the Turkish Capital Tax [Tragedija turskog poreza na prihod od kapitala], Croom Helm Limited 1987. Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslavija 1918–1988, tematska zbirka dokumenata, Beograd 1988. Stoyan Petrov-Chomakov, DuhÍt na diplomaciÔta [Duh diplomatije], Sofia 2002. „Politika“, 28. mart 1941. Ivor Porter, Operat iunea Autonomus [Autonomna , operacija], Bucure¦ti 1991. John Ivan Prcela, Dra`en @ivi}, Hrvatski holokaust, Zagreb 2001. Marin Preda, Delirul [Divqina], Craiova 1975. Enver Red`i}, Muslimansko autonoma{tvo i 13. SS divizija, Sarajevo 1987. Bo`o Repe, Sodobna zgodovina. Zgodovina za 4. letnik gimnazij [Savremena istorija. Istorija za 4. razred osnovne {kole], Ljubljana 2002. Bo o Repe, Intervju sa Cvetom Kobalom (video), Memorial Center Mauthausen. Bo`o Repe, Na{a doba, Ljubljana 1996. Milan Ristovi} (prir.), Izve{taj glavnog rabina Jugoslavije dr Isaka Alkalaja, o doga|ajima u Jugoslaviji izme|u marta i kraja juna 1941: „Na{i do`ivljaji i utisci o poslednjim doga|ajima u Jugoslaviji” [Our experiences and impressions of the recent events in Yugoslavia], „Tokovi istorije“, 1-2/1997, str. 181-182. Constantin S¤n¤tescu, Jurnal [Dnevnik], Bucure¦ti 1993.

Emil Sattolo, Tragom istine, Nova Gradi{ka 2002. Ioan Scurtu et al., Istora României între 1918–1944 (culegere) [Istorija Rumunije izme|u 1918. i 1944. (zbirka tekstova)], Bucure¦ti 1982. Stanford J. Shaw, Turkey and the Holocaust [Turska i holokaust] London 1993. David Smiley, Albanian Assignment, London 1984. „Srpski narod“, 3. jun 1942. Ivan Stanchov, Diplomat i gradinar [Diplomata i ba{tovan], Sofia 2000. Ivan [ibl, Sje}anja 1–3, Zagreb 1986. Rastislav Terzioski, Denacionalizatorskata dejnost na bugarskite kulturno-prosvetni institucii vo Makedonija [Denacionalizatorska aktivnost bugarskih kulturno-obrazovnih institucija u Makedoniji], Skopje 1974, prema: Istorijski arhiv KPJ, tom VII, Beograd 1951. Borbata na bÍlgarskiÔ narod v zaçita i za spasÔvane na bÍlgarskite evrei po vreme na Vtorata svetovna voyna [Borba bugarskog naroda za odbranu i spas Jevreja u Bugarskoj tokom Drugog svetskog rata], Sofija 1978. OcelÔvaneto. Sbornik dokumenti 1940–1944 [Opstanak: Kompilacija dokumenata 1940–1944], Sofija 1995. Tito – Churchill: Strogo tajno, prir. B. Biber, Zagreb, Qubqana 1981. „Tomori“, 6. avgust 1940, 2; 11. avgust 1940, 2. Stajko Trifonov, BÍlgarskiÔt nacionalen vÍpros 1919–1944 V: Novi studii po Ílgarska istoriÔ 1918–1948 [Bugarski nacionalni problem 1919–1944, u: Novi eseji o bugarskoj istoriji], Sofia 1992. „Universul“, 79/2 03. 1942, str. 4; 5/01. 1942, str. 1; 291/28. 10. 1944; 44/15. 02. 1942; 318/26. 11. 1944.

141

BIBLIOGRAFIJA

Riki Van Bouschoten, Anapoda chronia. Syllogiki mnimi kai istoria sto Ziaka Grevenon (1900–1950) [Te{ke godine. Kolektivne uspomene i istorija u Ziaka Grevenon (1900–1950)], Athens 1997. Ivan Venedikov, Po delata im çe gi poznaete [Prepozna}e{ ih po wihovim delima], Sofija 1993. Aleksandar Vojinovi}, Ante Paveli}, Zagreb 1988. Evelyn Waugh, The End of the Battle (the “Sword of Honour” trilogy), Boston/New York/London 2000. Ahmed Emin Yalman, Yakýn Tarihte Gördüklerim ve Geçirdiklerim vol 3 (1922–1944) [Stvari vi|ene i `ivqene u nedavnoj pro{losti (1922–1944)] Istanbul 1970. Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1. Dokumenti ~etni~kog pokreta Dra`e Mihailovi}a 1941–1942, Beograd 1981, dok. br. 34. @arko Zgonjanin, et al. (prir.), Kozara u Narodnooslobodila~kom ratu. Zapisi i sje}anja. Knjiga {esta, Beograd 1978. Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji, Begrad 1952. Dencho Znepolski, PosmÍrtna izpoved, Sofija 1998. @enite od Makedonija vo Narodnooslobiditelnata vojna [@ene Makedonije i narodnooslobodila~ki rat], Skopje 1976. Vladimir @erjavi}, Opsesije i megalomanije oko Jasenovca i Bleiburga, Zagreb 1992. D. @ivojinovi} – D. Lu~i}, Varvarstvo u ime Hristovo. Prilozi za Magnum crimen, Nova kwiga, Beograd, 1988, str. 554–556.

Vizuelni materijal
„Akbaba“, 24. avgust 1939. Arhiv grada Beograda Beograd, Narodna biblioteka Srbije, Zbirka plakata. R¨fat Bali, Musa’nýn Evlatlar¨, Cumhuriyet’in Yurtta¦larý [Mojsijeva deca, gra|ani republike], Istanbul 2003. Hrvatski istorijski muzej Cumhuriyet Ansiklopedisi [Enciklopedija republike] tom. 2 (1941–1960), Istanbul 2002. Vladimir Dedijer, Dnevnik, 1941–1942, 2. izdawe, Beograd 1951. Epopeja e Luftës Antifashiste Nacionalçlirimtare e Popullit Shqiptar, 1939–1944. [Epopeja antifa{isti~ke nacionalno-oslobodila~ke borbe albanskog naroda, 1939–1944], Tiranë 1980. Hagen Fleischer, Stemma kai svastika. I Ellada tis Katochis kai tis Antistasis 1941–1944, vol. 2 [Kruna i svastika. Gr~ka u okupaciji i otporu 1941–1944, 2. tom], Athens 1995. Galerija dr`avnog arhiva, Zagreb Abaz Hoxha, Filmi Artistik Shqiptar 1957–1984 [Albanski artisti~ki film, 1957–1984] Tiranë, 1987. Istoriki kai Ethnologiki Etaireia tis Ellados (IEEE), To epos tou ’40. Laiki eikonographia [Epika ~etrdesetih. Popularna ikonografija], Athens 1987. Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija. Istorijski arhiv Beograda, Uprava grada Beograd, SP III-48, k 157/15, 25. septembar 1941. Jugoslovenska grafika 1900–1950. Katalog izlo`be, Beograd, decembar 1977–februar 1978, Beograd, 1977.

142

DRUGI SVETSKI RAT

Jugoslovenska kinoteka, Beograd. „Karikatur“, 24. septembar 1942. Jure Kri{to, Sukob simbola, politika, vjere i ideologije u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, Zagreb 2001. Nata{a Matau{i}, Jasenovac 1941–1945, Zagreb 2003. Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941–1945, Beograd. Muzej grada Zagreba. Nacionalni istorijski muzej u Atini. Narodna biblioteka Srbije, Beograd. Kosta Nikoli}, Nema~ki ratni plakat u Srbiji 1941–1944, Beograd 2001. „Novo vreme“, Beograd, 16. septembar 1942. www.pavelicpapers.com Branko Petranovi}, Nikola @uti} (ur.), 27. mart 1941. Tematska zbirka dokumenata, Beograd 1990. Giannis Soldatos, Istoria tou Ellinikou Kinimatografou [Istorija gr~kog filma], tom. 1–2, Athens, 1999. „Stripoteka“. The Jews of the Ottoman Empire and the Turkish Republic [Jevreji Osmanskog carstva i Turske republike], London, New York 1993. „Universul”, Bucharest, no. 30, 1 February 1942; 15 May 1942; no. 272, 5 October 1942; no. 281, 14 October 1942; no. 249, 12 September 1943; 6 October 1944; 26 October 1944. Aleksandar Vojinovi}, Nije sramota biti Hrvat ali je peh, Zagreb 1999. Ratni muzej u Atini, Britanska zbirka. Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji, Beograd 1952.

Mape
Mapa 1: Drugi svetski rat, 1939–1942. – Map 50 (p.178) in: Paul Robert Magocsi, Historical Atlas of Central Europe (University of Washington Press, 1993, 2002). Mapa 2: Jugoisto~na Evropa posle Drugog svetskog rata – Map 52 (p.186) in: Paul Robert Magocsi, op.cit.

143

Koordinator projekta Teano Savaoglu od novembra 2002. godine radi u Centru za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi iz Soluna, a od februara 2005. radi na mestu koordinatora. Diplomirala je poslovnu administraciju na Ameri~kom kolexu u Solunu 2000. godine. Magistraturu je stekla iz oblasti menaxmenta na Univerzitetu Kingston u Velikoj Britaniji 2002. godine. Pored mnogih privremenih poslova, Teano Savaoglu je tokom 2000. i 2001. radila u Commercial (Export Sales) Department of Hellenic Fabrics S.A. Poha|ala je mnoge seminare iz oblasti biznisa u Gr~koj i u inostranstvu. Te~no govori engleski i francuski jezik.

144

OCENITE OVU KWIGU! Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima ulo`io ogroman trud, vreme i dragocene dokumente u projekat „Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope“, a rezultat je ova kwiga koju dr`ite u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda, korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu projekta. Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud. Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{ veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe. Formular za evaluaciju mo`ete na}i odavde: www. cdsee. org.

145

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(4-12)“1939/1945“ (035.057.874) ISTORIJSKA ~itanka. 4, Drugi svetski rat / priredio Kre{imir Erdeqa ; [prevod sa engleskog Drinka Gojkovi}]. - Beograd : Prosvetni pregled ; Solun : Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi = Thessaloniki : Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 145 str. : ilustr. ; 27 cm. - (Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope : dodatni nastavni materijali / urednica srpskog izdawa serije Dubravka Stojanovi}) Prevod dela: The Second War. - Tira` 1.500. - Uvod: str. 13-16. - Napomene uz tekst. - Bibliografija: str. 139-143. ISBN 86-7055-061-H ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu) 1. Erdeqa, Kre{imir a) Drugi svetski rat 1939-1945 - Balkanske dr`ave - Priru~nici b) Jugoisto~na Evropa Istorija - Priru~nici COBISS.SR-ID 127152396

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->