,t)lfZ 7 /I ~'C :;:J#~. ",_ '''0/''. c» ~Yi7 Mr Bratislav Stipanic, dipl. inz.

Mr Dragan Budevac, dipl. inz.

1\~\'~IIA\.k~\ -\

LI

I

o

I

o

GRADEVINSKA KNJIGA Beograd, 1989.

Recenzenti:

Prof. Gojko Nenadlc, dip!. into Prof. dr Milan Gojkovic, dip!. inz,

ISBN 86-395-0202-1

Za IRO .Gradevinska knjiga"

Milan ViSnjiC, glavni urednik-direktor Milica Dedic, odgovorni urednik Olga Vasiljevic, urednik

Jovo Karadzic, tehnicki urednik

Tiraz: 1.500 primeraka Stampa: SIP .Bakar" Bor

Knj{ga "CELTCNI MOSTOVI" [e prvenetveno namenjena studeni ima kao udzbenici(a l.i.t eratura pr-i: i.eradi. samostalnih godiSnjih radova i diplomskih radova,

te pr-i. epremaruju gradiva za pol.aqanije i.epi ta i.z predmet.a koji izucavaju ceUcne mostove na Gradjeoi.nekom [akul-tietiu Univereitet.a u Beoqradu, kao i na diruq im gy.adieuinekim fakulte-tima u zeml.j i ,

S obei.i-om da se u ovoj obl.aet-i qradieoinslcoq konst.rukt eretva kod nas ve6 duze vremena ose6a nedostatak odqovaraijuce savremene l.i t.evatuve - poeebno one koja bi obuhuat.i la oenove izrade dispozieionih »eeenia sa konet.rukci i elcim obl.ikovanjem i prakticnim prorai'iunima celii'inih mostova, smatramo da 6e ova knjiga imati i korisnike meddu inzenjerima u praksi Mja je delatnost vezana za celione mosi;ovee

Nadamo se da 6e Citaoei ove knjige kroz prikaze raznih izvedenih resenja naBih celicnih moetova mo6i da eaql.edaiju domete naee savremene mostogradnje.

'Knjiga "CELI(:NI MOS2'OVI" ima jedanaest mzlii'iitih poql.aol ia, e l.edeceq sadl'zaja: osnove za dispoziciona resenja sa elementima konetrukoi.iekoq obl.i.kouaruja; pi-ikaz konstruktivnih sistema sa domenima njihove primene i nekim karaki ex-i= et icnim pi-imeirima .. qde su pared drumek.ih i zeleznii'ikih mostova obuhuaceni. i drugi vidovi najrazliCitijih mostova; leZista moeiovekih konetxukciia sa primerima

i pr-i loz ima; kol.ouozne prelaznice; razliciti postupci montaiie sa prime rima; dispoziciona resenja dvadeeei: na$l,h mostova sa kratkim tehni.ckim opisima i pojedi., nim detal.iima, beoqradeki. moetoui. - ak.tuel.na et.oruja i eve ono sto im je pre thodilo; deset raznih priloga za proracun JeZiJnih mostova, ispitivanje mostova i

na kra,fu aetiri numeriaka primera kompletnih proraauna aelicnih mostova (zeleznicld, dxumeki. - sa i bee epreean.ia i. transportni).

Autori zahvaljuju: Baobracaijnom institutu eIP, Iriet i tutiu "Ki.r-i.l.o Savio", .lGP-u Ooiia, Mos'tprojektu, GRO Mosl;ogradnji, LPB-u i Saveznom eauodu za s tando»dieao i ju na dokumenbaoi.j i koja je koris6ena pri izradi ove knjige.

Poeebnu eahual.noe t ovom pr-i.l ikom au tori zele da i.zraze recenz eni ima: red. prof. Gojku senadicu, dipl.inz.gradd. i red. prof. d» Milanu Gojkovi6u, dipl.inz.gradj. na korisnim savetima i sugestijama.

Beograd, avgusta, 1989.

Autori

Strana

OSNOVE ZA DISPOZICIONA REsENJA cELlcNIH MOSTOVA SA ELEMENTIMA KONSTRUKCIJSKOG OBLIKOVANJA

1. UVOD

1.1. Opste: Definicija, podela, sastavni delovi dipozi-

eiona resenja ~elitnih mostova 1

1.2. Polozaj mosta u osnovi 4

1.3. Niveleta s aobracajn+ce na mostu 5

1.4. Broj i vel ieina otvora

1.5. Vis ina slobodnog profila ispod mosta 1.6. sirina mosta

1.7. Gradjevinska i konstruktivna visina mosta

8

1.8. Slobodni profil mosta. Otvoreni i zatvoreni most 1.9. Polozaj kolovoza na mostu

2. zELEZNlcKI MOSTOVI

2.1. Glavni elementi noseee konstrukcije 2.2. sirina zelezniekih mostova

2.3. Kolovoz i kolovozni nosae;

2.4. Spregovi i popretna ukrucenja

2.5. Glavni nosaei

3. DRUMSKI MOSTOVI

3.1. Uvod. Glavni elementi noseee konstrukcije drumskih mostova

3.2. sirina drumskih mostova i sirina kolovoza. Saobracajni

i slobodni profil na mostovima 3.3. Kolovozni zastor i hidroizolacija 3.4. Odvodnjavanje mostova

3.5. Ograde i odbojnici

3.6. Noseca konstrukcija kolovoza 3.7. Glavni nosac t

3.B. Spregnute mostovske konstrukcije

II KONSTRUKTIVNI SISTEMI

III LEzIsTA MOSTOVSKIH KONSTRUKCIJA

Prilog 1 - Pokretno leiiste za gredicne mostove - JUS P.B9.011

8 9

10 10 17 33 52

83

85 91 92 93 94

107 118 128 165

174

III

IV

Prilog - Nepokretno Iez is te za gredicne mostove -

JUS P.B9.012

Prilog 3 - NAL - Armirana elastomerna lezista Prilog 4 - NEOTOPH lezista

Prilog 5 - Lezista i zglobovi nosecih celicnih

kOhstrukcija - JUS U.E7.131/1980.

KOLOVOZNE PRELAZNICE

Prilog 1 - Dilatacione prelaznice MONTAzA cELlcNIH MOSTovA

177 179 184

V

191 199 203 211

Prilog 1 - Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za mOhtazu celicnih konstrukcija (siri izvod)

VI DISPOZICIONA REsENJA DVADESET MOSTOVA SA KRATKIM TEHNlcKIM OPISIMA I POJEDINIM DETALJIMA

VII BEOGRADSKI MOSTOVI

1. Stari zeleznicki most preko reke Save

2. Pancevacki most

3. Novi ze Iezn+ck t most preko Save

4. Stari drumski most preko Save

5. Most "Gazela"

6. Most preko Save u produzetku Brankove ulice VIII PRll.OZI ZA PRORAcUN cELIcNIH MOST OVA

Prilog - Prenosenje poprecnih horizontal nih sila na glavne nosace

Prilog 2 - Proracun poprecnih ukrucenja i portala Prilog 3 - Prora~un centrifugalne sile kod feleznickih mostova u krivini

Prilog 4 - Duzine izvijanja stapova resetkastih glavnih no!ata i spregova

Prilog 5 - Proratun tvornih limova resetkastih nosaca Prilog 6 - Prllt,jsnuti stapovi na elasticnim popreenim osloncima - JUS U.EJ.I06

Prilog - Stabilnost lucnih nosaea - JUS U.E7.116 Prilog 8 - Odredjivanje efektivne sirine pojasa kod sirokopojasnih glavnih nosaea

Prilog 9 - Izvod iz predloga Pravilnika 0 opterefenjima

i kategorizaciji zeleznickih mostova, propusta i ostalih objekata

Prilog 10- lzvod iz predloga Pravilnika 0 tehniekim normativima za odredjivanje velieina opterecenja za drumske i pesaeke mostove

232

253 319 319 324 327 331 335 338 344

344 346

349

351 352

354 358

361

374

389

IV

IX

ISPITIVANJE MOSTOVSKIH KONSTRUKCIJA NUMERIcKI PRIMER I

1. PRIMER

1. Oblikovanje konstrukcija

398 405

2. Materija 1 za nosecu konstrukciju
3. Opterecenja
4. Pesacka staza
5. Poduzni nosaci
6. Poprecn i nosaci
7. Spreg za prijem bocnih udara
8. Glavni no sac 405 407 407 416 423 428 432 434 460 463 465 466 472 481

9. Donji spreg za vetar 10.Gornji spreg za vetar 11.Spreg protiv kocenja 12. Porta 1

13.LeziSta

14.Proraeun ugiba i nadvisenja glavnog nosaea

2. PRIMER

1. Oblikovanje konstrukcije

2. Opterecenje

3. Pe sacka staza

4. Montaina armiranobetonska kolovozna ploca

5. Poduznt nosaci

6. Popretni nosact

7. Glavni nosae

8. Poprecno ukrucenje iznad oslanca

9. Montaini nastavak glavnog nosaea 10.Ugib i nadvisenje glavnog nosaea 11. l.ez i s ta

3. PRIMER

1. Oblikovanje konstrukcije

2. Faze rada spregnute mostov~ke konstrukcije

3. Analiza opterecenja

4. Pr or-acun s tat i ck in uticaja po fazama rada spregnute konstrukcije

5. Sadejstvujufa sirina kolovozne ploce

6. Geomettijske i s tat icke karakteristike noseceg preseka glavnog nosaca

7. Geometrijske i staticke karakteristike spregnutog preseka u trenutku vremena t ~ to

484 486 490 495 497 500 506 529 533 535 536

544 546 547

550 553

553

554

v

8. Kontrola napona po fazama r3da spregnute konstrukcije

9. Uticaji od skupljanja betona na spregnuti nasae (Faza lIla)

10. Uticaji od teeenja betona na spregnuti nosae (Faza IIIb)

11. Uticaji promene temperature na spregnuti nosae (Faza IIIe)

12. Proracun moidanika za vezu armiranobetonske kolovozne ploce sa glavnim eelienim nosaeima

4. PRIMER

1. Oblikovanje konstrukcije

2. Opterecenja

3. Pesaeka staza namostu od L=16,O m

4. Pesacka staza na mostu od L=32,O m

5. Glavnfnosae mosta L=16,O m

6. Glavn.i nosac mosta L=32,O m

7. Stub S/2

8. Konstruktivna resenje LITERATURA

554

556

558

559

560

XI

567 569 569 571 572 577 583 589 592

OSNOVE ZA DISPOZICIONA REsENJA cELlcNIH MOSTOVA SA ELEMENTIMA KONSTRUKCIJSKOG OBLIKOVANJA

1. UVOO

1.1. Opste: definicija, podela, sastavni delovi dispoziciona resenja celicnih mostova

Mostovi su gradjevinski objekti cija je funkcija da obezbede prevodjenje saobracajnica (a moze i instalacionih vodova ili industrijskih tokova) preko prirodnih i vestackih prepreka, kao sto su: vodeni tokovi, jezera, moreuzi, duboke doline , saobr-acajni putevi, zgrade il i drugi gradjevinski ob.iekt t .

Prerna nameni kojoj s l uze , odnosno vrs ti saobr-acajnoc puta (ili toka) , u c ijem se sklopu nalaze, razlikuju se s ledec i rnostovi: zeZezni67<i, drumnk.i., pesacki, akuadukt i., i.ndueta-i i eki., mostovi za instalaoione vodove i dr. Vrlo test je s lucaj kombinovanih moetoua (npr. drumskn-ze lezn tck i , tramvajsko-pesaCki, industrijskoinstalacioni i sl.).

Prema vrsti prepreke preko koje prelaze razlikuju se s l edec i mostovi: mostovi preko vodenih t.okova (reka, recf ca , kanala i sl.), mostovi pi-eke [eeera 1: moreuza, mostovi pveko dubokih dol.ina-vi iaduki.i , visoke ul.i.ce - posebni gradski mostovi, nadvoznjaci. i poduoiin.jaci., moe tovi: pveko put.eua (najtesce preko autoputa);

Podela rnostova Qrema statitkom sistemu nose~e konstrukcije (glavnih nodetaljno je obradjena uokviru posebnog pog1av1ja (Poglavlje II - Konstruktivni sistemi ce l i cn ih mostova).

Pre~~olozaju kolovozne kostrukci~dnosu naJLLavne nosaee razlikuju se: mostovi sa koZovozom na gornjem pojasu (glavnih nosaca), mostovi sa kolovozom

y.,

na donjem pojasu i mostovi sa poluupustenim k~lovozom.

ft~m"~,J1lllu ukrstanja ose mosta U odnosu na osu stubova (osu Iez i s ta ) raz- 1ikuju se: pravi i kosi iiiostovi.

Prema ob1iku ose saobraeajnice na mostu razlikuju se: mostovi u pravoj i mostovi u krivini.

Prema rnoguenosti pokret~ornjeg_stroja u odnosu na donji s_troj mosta razlikuju se: nepokretni i pokretni niostovi.

st. I-l Gorniji. i donji stroj mosta

t~ost sac injavaju gornji i donji stroj (sl ika 1-1).

Gornji stroj eelien09 mosta predstavlja celiena konstrukcija koja neposredno prihvata korisno op te recenje (zajedno sa ostalim op terecenj ima k9ja deluju na istu). Donji stroj preuzima opterecenja sa go~njeg stroja i prenosi ih na tlo.

Gornji stroj cine: kolovoz , poduzni i popreoni kolovozni nosaCi, gZ,avni noBaoi, pesaoke Btaze, nosaoi pesackih staza i spregovi.

Donji stroj se sastoji od oporaca (krajnji e tuboiri ) i medijuetiuboua (eredniji. stubovi). Izmedju gornjeg i donjeg stroja na 1 aze se leziSta i konetxukei ie px-elaenioa.

Ako je oslanjanje gornjeg stroja samo na krajevima mosta tada je most sa jednim otvorom. Ali ako treba premost t tt vecu - s iru prepreku, a iz ekonomskih razloga su ogranicene velieine raspona mosta, gornji stroj se oslanja na medjustubove, te

je tada most sa dva , tri (slika I-I) ili viSe otvora.

opet.a dispozicija predstavlja ertei gornjeg i donjeg stroja mosta u pogodnoj razmeri (ob icno 1:200, 1:100 i 1:50). U opstoj dispoziciji treba da se daju noseci elementi konstrukeije gornjeg i donjeg stroja; tako sto se prikazuje: osnova mosta, podufni i poprecni preseei i izgled mosta u sklopu terena gde se most nalazi sa prikazom prepreke preko koje most prelazi. U opstoj dispozieiji se definise: poloiaj mosta u osnovi, niveleta saobracajniee na mostu, broj i veli~ina otvora,

s ir-i ne i visina mosta, rasponi mosta , kons truk tl vn i sistem nosece konstrukeije gornjeg stroja sa osnovnim sistemnim dimenzijama, popre~ni preseei u polju i nad

os l onc ima , vrsta i poloiaj kolovoza, kolovozni nosacl , pesacke staze sa ogradom, spregovi i ukrucenja, polozaj instalacionih vodova, poloiaj revizionih otvora kolica, poloiaj i vrsta pokretnih i nepokretnih leiista, stubovi i oporei sa fundamentima. niveleta saobracajnice ili kota velike vode ili profil terena ispod mosta i dr. Opsta dispozicija je osnova za dalju razradu glavnog projekta, kako u pogledu statickog prorafuna nosecih elemenata konstrukcije tako i u pogledu grafieke dokumentaeije.

Pri projektovanju treba dispozieiono resenje mosta koncipirati tako da se ispostuju razna zahtevana ogranicenja u pogledu: namene, nivelete, sirine kolovoza,

3

gradjevinske visine, slobodnih profila na mostu (i ispod mosta),kvalitet tla (za fundiranje stubova), urbanistickih zahteva i dr.

sklopu izrade dispozicionog resenja mosta od najvece je vainosti izvrsiti op t-imal.an i.zbor konet.rukt ivnoq sistema S obzirom na: prepreku koju treba premostiti, saobracaj opterecenje na mostu, eventualni saobracaj ispod mosta, montaiu, uslove fundiranja, mesto gde se nalazi most, esteuske zahteve, urbanistieke zahteve i dr., a pri svemu tome treba stalno imati u vidu da 8e zadouol.ije ekonomski kY'iterijumi.

Savremeni konstY'uktivni nose6i sistemi celicnih (nepokY'etnih) mostova.

5 obzirom na s ta t i ck i sistem glavnih nosaca mogu da budu: qredni , Luiini., ramoveki , sa koeim kab Lovima i vise6i (s 1 i ka 1-2).

a) ~ZSZSZ~-=

1 ... ----1 T

sl: I-2 Gl.airnd. noeeci. sistemi celicnih mostova

Tehno-elwnomskom anal i zom treba da se dodje do optimalnog resenj a ne same

u pogledu neposrednog kostanja izrade i montaze eeliene konstrukcije, vee i u pogledu trajnosti mosta, jednostavnosti i brzine izrade i montai~moguenosti izvrlenja eventualne naknadne rekonstrukcije mosta (za promenu namene ili poveeani saobra6aj

na mostu) uz Ito manje ometa~je postojeeeg saobraeaja i dr. U pogledu trajnosti mosta od posebnog su znacaja, pored odgovaraju6ih mera antikorozivne za~tite, su mos-

4

tovski elementi sa ogranieenim vekom trajanja (cija pogodna zamena treba da se predvidi), kao s to su: l ez is ta , prelaznice, ~livnici, odbojnici i sl. Stoga treba predvideti mogucnostredovnih pregleda i odrzavanje mostovske konstrukcije. Kod veefh eel i cn i h mostova se u tu svrhu predvidjaju posebna reviziona ko l.ica, kao i revizione staze uz veee instalacione vodove.

1.2. Polozaj mosta u o~novi

Preporucljivo je, ako je to moguce, prilazne mostovske saobraeajnice tako prilagoditi da se prepreka prelazi pod pravim uglom i u pravcu, posto za prav most j~ po pravilu jednostavnije i ekonomicnije re~enje noseee konstrukcije. Kada to nije moguee izvode se kosi i zakrivljeni mostovi.

Kosi mostovi se projektuju kada saobracajnica prelazi preko prepreke pod kosim uglom. Kosi most moze da bude zakosen ulevo ili udesno. Ako je u smeru u kome kilometrazaraste levi glavni nosac isturen vise unapred, tada je to most kos ulevo (slika 1-3), a u suprotnom slucaju je most kos udesno (slika 1-4). Zakosenje moze da bude za ugao 600 ~ a < 900e, odnosno 900 < a ~ 1200.

Sl. I-3 Most kos ulevo

Sl. I-4 Most kos udesno

Most u krivini definisan je osom saobraeajnog puta na mostu u krivini. Za veei poluprecnik krivine ose saobraeajnog puta moguee je da se izvede prav most i pored toga sto je saobracajnica u krivini (slika 1-5). Kod manjih poluprecnika krivine projektuje se ili poligonalna osnova ~ta (sa pravim glavnim nos ac ima u svakom posebnom otvoru) i l i s to je komplikovanije, al,i estetski povoljnije, predvidjaju se krivi glavni nos ac t (slika 1-6).

Sl. I-5 Prav most sa osom saobra6ajnice u krivini

sl. I-6 Kriv most

5

1.3. Niveleta saobracajnice na mostu

Nivele"a kod drumskih mostova predstavlja sredisnju liniju kolovozne povrsine, te se horizontalna projekcija nivelete po pravilu poklapa sa poduinom osom mosta.

Niveleta kod zelezniekih mostova vezuje se ili za gornju ivicu sirine (GIs) ill za gornje ivice pragova (GIP) a predstavljena je linijom koja ide sredinom koloseka. Preporueljivo je pre svega iz praktienih razloga, da se niveleta ked zeleznickih mostova veze za gornju ivicu pragova (GIP).

Prilikom projektovanja mosta treba voditi racuna da niveleta na mostu tini integralni dee nivelete isprejektovane saobracajnice (puta ili pruge).

Kod zelezniekih mostova nivelete su ili u horizontali (podesno kod mostova sa otvorenim kolovozom) ili u blagom usponu, odnosno padu. Nagib nivelete pruge na mostu moze da se ostvari na trt naeina:

- Glavni nosaei mosta su postavljeni u horizontali, a nagib koloseka se postize postavljanjem kolovoznih nosaea tako da prate nagib nivelete (promen1jiv visinski polozaj kolovoznih nosaea duz ose mosta).

- Noseea eeliena konstrukcija mosta, je postavljena u nagibu nivelete pomocu lezista razlicitih visina dok su gornje ivice kvadera na istoj visini. Ovo resenje se primenjuje za male nagibe nivelete.

- Mostovska konstrukcija je postavljena u nagibu nive1ete, tako sto su visine 1ezista iste ~ kote gornjih iviea kvadera su odredjene nagibom nivelete.

Kod drumskih mostova najpovo1jniji su nagibi n ive l e te od 0,5% do 3%. Nagib nive1ete od 0,5% je minima1an iz razloga odvodnjavanja sa ko1ovozne povrsi, a jednostrani nagibi nive1ete ve6i od 3% kod duzih mostova daju nepovo1jni estetski efekat. Za drumske mostove ve6ih dufina poze1jna je niveleta sa konveksnom krufnom krivinom u sredini mosta sto ve6eg mogueeg polupreenika - posebno za saobracajnice sa veHkom brzinom kretanja (autoputevi). Nagibi ove vertikalne konveksne krivine ne treba da su veei od 2%, zavisno od potrebne preglednosti na mostu koja je u funkciji brzine vozi1a. Kankavnu vertikalnu krivinu na mostu treba izbegavati iz estetskih razlaga i problema pri resavenju odvodnjavanja sa kolovozne povrs i . Takodje, aka je moguce, treba izbeei kombinovanje horizontalne sa vertikalnam krivinom saob~ racajnice na mostu.

Poduinim profilom saobra6ajnice treba resiti taka (ako je moguce) da se promena poprecnog nagiba ko1ovoza tzv. vitoperenje ko1ovoza ne vrsi na mostu.

1.4. Broj i velieina otvora

Velieina otvora mosta zavisi pre svega od prirode prepreke koja treba dB se premosti. Aka most prelazi preko jednokoloseene zeleznieke ppuge (normalni kolosek)

6

minimalna sirina otvora je 5,0 m, dok je za most preko dvokolosecne pruge minimalna Sirina otvora je 9,0 m. Za most koji pre1az·j preko putne saobracajnice, otvor je odredjen time da je ispod mosta obezbedjen zahtevani slobodni profi1 puta.

Potreban bro j i ve l tc lna otvora kada treba da se premosti reka odredjuje

se na osnovu hidrau1iekog proraeuna koji obuhvata: sirinu proticajnog profila za date us10ve, brzinu vode, moguee nanose i dr. Pri odredjvianju ve1ieine i broju otvora vodi se racuna 0 vodostajima, ve1ikim i katastrofalnim Yodama, i to tako da predvidjeni otvori budu u stanju da propuste i maksimalne ko l i cf ne vode koje se mogu javiti u odredjenim oko1nostima. U· s l ucaju kada je reka plovna treba voditi racuna 0 slobodnom plovnom gabaritu ispod mosta, te je onda time us10v1jen raspored reenih stubova. Za odredjivanje broja i ve1ieine otvora (pored gpre konstatovanog) treba uzeti u obzir i konfiguracjju profila prepreke, geo105ki sastav profi1a, niveletu saobracajnice i estetski izgled mostovske ce1ine, imajuci pri tome u vidu k05tanje radova (0 cemu se pravi posebna analiza).

Sl., I-7 Glairni. i inundacioni otvori mosta preko »eke

U opstem slucaju most preko reke moze da ima glavne otvOT'e koji propustaju odnosno dec recnog toka i inundacione otvore (slika 1-7), odnsono otvore koji propustaju same katastrofa1no ve1ike vode (kod reka koje p1ave obalno zeml jts te}. U tom

s l ucaju nad recntm otvorom je eel icna konstrukcija mosta (gornji stroj) sa vel ikim otvorima, dok je nad inundacionim otvorima obicno druga konstrukcija gornjeg stroja sa manjim otvorima, sto je pos1edica jeftinijeg fundiranja u· inundacijama.

1.5. Visina slobodnog profila ispod mosta

Visina slobodnog profi1a ispod mosta zavisi prvenstveno od vrste prepreke koja treba da se prelilosti.

Za drumsi<i saobradaj ispod mosta pl'opisana je slobodna prolazna visina od 4,50 m, ali se preporuJuje da se racuna sa povedanom vrednosdu od 4,70 m, pre svega zbog mogu6ih rekonstrukcija asfa1tnih ko1ovaza dodavanjem novih slojeva za~tora·, a i nekih drugih eksp10atacionih razloga.

Za ze Lezni.cku prugu norma l.noq ko l.oeeka s l.obodna pro Lazna visina ispod mosta iznosi 5,10 m,a za pruqu sa elektricnom uucom je 6,00 m 15,8 m),

Slobodna prolazna visina za pesacke staze ispod mosta iznosi minimum 2,50 m, a prepoY'Ucuje 8e 3,00 m.

Slobodna visina ispod mosta koji se izvode preko neplovnih recnih tokova nazvan je zastitna visina i ona treba da je minimum 1,00 m. Pri tome treba da je nivo usporene vel ike vade ispod gornje ivice kvadera za najmanje 0,20 m (slika 1-8). Kod bujicastih tokova u planinskim podrucjima zastitna visina zbog vecih

p l i vajuc ih predmeta treba da se posebno razmotri, te usvo.i i i veca od 1,00 m (npr . 1,50 m).

Sl. I-8 Slobodni profil za reku koja nije plovna

Za plovne reke ili plovne kanale slobodna prolazna visina se odredjuje prema vrst-jJ?}ovnih objekata, ciji se prolaz predvidja i.~p,~,dm?sta. U tom s lucaju s lobndnavt s tna iznosi:

- 6,50 m za pirol.az brodova i barz-i. Ireke: Dunao , saoa, Drava i 8[.),

- 3,00 m 14,50 m) za vece camee, odnosno jedrenjake,

- 2,50 m (3,00 m) za camee i splavove.

Kod mostova preko morskih tesnaea i kanala iznad plovnih puteva treba obezbediti slobodnu prolaznu visinu 25,0-65,0 m, zavisno od plovnih objekata ciji se prolaz ispod mosta predvidja, a prema dobijenoj saglasnosti nadleznih luckih vlasti.

1.6. sirina mosta

S'tat;icka i3irina mosta def in i se se kao rastoja.nje izmedju osa glavnih nosaca. sirina mosta zavisi od: polozaja kolovoza u odnosu na glavne nosace, slobodnog profila za prolaz saobracajnih sredstava, broja koloseka - odnosno saobracajnih traka (i sirina pesackih staza), kao i uslova za obezbedjenje stabilnosti mosta protiv preturanja.

a tome kako se odredjuje sirina zeleznickih i drumskih mostova detaljno se razmatra u odeljcima 2. i 3. ovog poglavlja u sklopu potrebnih slobodnih profila (gabarita) za zeleznicki i drumski saobracaj.

8

1.7. Gradjevinska i konstruktivna vls!na mosta

"

eradjevinska visina he predstavlja visinsko rastojanje od gornje iviee sine

(felezni~ki most), odnosno krune kolovoza - nivelete (drumski most) do donje iviee konstrukcije u posmatranom preseku mosta. (Slika 1-9).

b)

e

.a:

, '

u

a)

81-. I-9 odredi ivan.ie gradjevinske »i.ei.ne

a) za zeleznicki most

b) za drumski most

Konstruktivna vi8ina hx predstavlja visinsko rastojanje ad gornje do donje ivice konstrukcije u posmatranom preseku mosta. Valja napomenuti da u literaturi postoje I neke druge definicije konstruktivne visine, kao sto je to nrp. visinsko rastojanje ad gornje iviee kvadera do gornje iviee sine, odnosno krune kolovaza.

1.8. ~odni ,profil mosta. Otvorenii zatvoreni most

Slobodni pT'ofil mosta predstavlja slobodni (c i s t t) dec poprccnoc preseka most8, ogranicen kolovozom i glavnim nosacima, koji treba da se obezbedi na mostu

za prolaz saobracajnih sredstava, odnosno obavljanje saobracaja za koji je most predvidjen.

o slobodnim profilima feleznifkih i drumskih mostova blee re~i u odeljcima

2 i 3 ovog poglavlja. Ovde se istice da u pogledu slobodnih profiZa pesackih mostova predvidja se visina slobodnog pT'ofila U iznosu 2,50 m, dok je siT'ina za jedan T'ed pesaka minimum 0,?5m. Za pesack t most, zavisno od moguceg intenziteta pesafkog saobracaja , definiSe se broj redova pesaka , s time da je mi.nimalna sipina pesackih mostova (pasaT'ela) 2,00 m.

OtvoT'eni most se definise kao most koji je otvoren sa gornje strane; tako da stoga visina slobodnog profila mosta nije ogranitena ~ostovskom konstrukeijom (slika 1-10 a).

9

a)

b)

Sl.

mosta sa

[ednoko Loeecnoq fie l.ezni.ckoq nosacima

a) otvoreni most

b) zatvoreni most

(crtkastom l.i.ni j om je omedjen sahtevani. el obodni: Vy'ofiZ)

Zatvoreni most je most zatvoren sagornje strane, posto je visina glavnih no-

saea dovoljna da se postavi gornji poduzni spreg za vetar (slika I-lOb).

1.9. ?olozaj kolovoza na mostu

U zavisnosti od poloiaja kolovoza (po visini) u odnosu na glavne nosate, tj. zavisno od poloiaja nivelete raspolozive gradjevinske visine, razlikuju se tri s l ucaja (51 ika 1-11):

a) mostovi sa ko l ouoz om na qorrujem poij asu,

b) mostovi sa upue terrim kol ouozom,

c) mostovi sa kolovozom na donjem pojasu

81. I-II Tri sZucaja mosta Ih G [e

po visini u odnoeu na ql.aune nosace uisina)

10

Iz razloga preglednosti tokom voinje (posebno za drumske mostove) teii se, ako moie, da se kolovoz postavi na gornje pojaseve glavnih nosata mosta. Medjutim ako to nije mogufe, usled ogranitenja u pogledu raspoloiive gradjevinske visine, primenjuju se mostovi sa upus ten im kolovozom ili sa kolovozom na donjem pojasu (mala gradjevinska visina).

2. ZELEZNIEKI MOSTOVI

2.1. Glavni elementi nosece konstrukcije

Gl.aoni. el.ement-i nosece kone cruko-i ie t i p icnoq eelitnog zelezniekog mosta su: - kol.ouoz

- koZovozni noso6i (poduilni i popX'ecniJ

- gZavni noaaci

- 8pX'egovi za vetaX'

- spreg 2a boone udare

- sprag za kacenje

- paprecna ukX'ucenja

- ZeMMa

Osnovni elementi noseee teliene konstrukcije ieleznickog mosta prikazani su aksonometrijskim cr tezcm (slika 1-11) na pr lmsru zatvorenog mosta sa resetka st im glavnim nosafima i otvorenim kolovozom.

2.2. s tr tna z e l ezn i ckih rnost(~va

Sirina ielezniekih mostova zavisi od polozaja kolovoza, §irine slobodnog profila sinskog saobra6ajnog sredstva, broja koloseka, ispunjenja uslova za stabilncst protiv preturanja mostovske konstrukcije pod dejstvom vetra i velieine polupreEnika krivine (kod rnostova u kriviniJ.

Najmanja sirina rnosta dobija se za dispoziciono resenje kada je kolovoz na gornjem pojasu, a pragovi leie neposrednonaglavnim nosatima(slika [-13). U tom slueaju sirina mosta je b = 1.8 m. Aka sigurnost mosta protiv preturanja zahteva ve6u ~irinu za uobicajene dimenzije pragova moze se ifi do b = 2,0 m (prag h/b = 26/24), odnosno izuzetno i do max b 2,2 m (nes to jati prag).

11

gornji pojas glavnog nosaca 2 donji pojas glavnog nosaca 3 ~ijagonala glavnog nosaca

4 vertikala glavnog nosaca

5 vertikala kosog portala

6 rigla portala
7 poprecni nosac
8 kraj nj i poprecni no sac
9 poduzn i nosac 10 konzol a

11 dijagonala sprega protiv bocnih udara

12 vertikala sprega protiv

bocnih udara

13 dijagonala donjeg sprega protiv vetra 14 dijagonala gornjegsprega protiv vetra 15 vertikala gornjeg sprega protiv vetra 16 dijagonala sprega protiv kocenja

17 yertikala sprega protiv kocenja

S'l., I-12 El-ement i. noeece oeHone kone trukci i e zelezniokog moetia (otvoreni ko louoz )

12

8L I-lB Pragovi postavljeni nepoeredno na ql aone noeaoe

Kod mostova sa kolovozom na gornjem pojasu (slika 1-14) dominantan faktor

od uticaja za odredjivanje s i r ine mosta je ei.qusmoet: mosta na pr'eturanje uel.ed de.jstva uetira; Iz uslova ravnoteze na preturanje mosta, uz koeficijent sigurnosti koji se uzima da iznosi 1,3, dobija se minimalna potrebna sirina mosta b (slika 1-15). Horizontalne s i l e i pritisak vetra na voz i l o (Wp)' pritisak vetra na mostovsku konstrukciju (Wg) i eventual no centrifugalna sila (C)(kod mostova u kr'ivini)teze da prevrnu konstrukciju oko oslonatkih tataka. Tome sa suprotstavlja, kao stabi1izaciono dejstvo, tez tna konstrukcije (G) i tez lna pr aznoq voza (P) koja iznosi .1,0 "tIm' za normaln! kolosek.

sz. I-14 Poprecni presek zeleznickog mosta sa kolovozom na gornjem poijaei;

(G+P) ~ .>.. 1,3 (Wp Y2 + C Y2 + Wg • Y1,

2,

st. I-.15 Odredi ioan.ie pot.rebne sirine zeleznickog mosta 8 obzirom na stabilnost prot iv preturaruja

13

Obezbedjenje stabilnosti mosta protiv preturanja, ako je potrebno, moze se postifi odgovarajufim konstruktivnim merama - re~enjima koja slede.

a) Smanjenjem vi.eine ql.aunoq nosaca iznad o8lonaoa dolazi do redukcije momenta preturanja usled dejstva vetra. U re~enju prikazanom na sliei 1-16 gornji pojas glavnog nosaca je pojasni s tap poduznoq sprega za vetar, eije se reakcije prenose do leiista preko oslonackog popreenog ukru6enja. Ovakvo resenje zahteva i

Sl. I-16 Glavni n08aa 8a Bmanjenom visinom iznad oslonca

b) U dispozicionom resenju kada se pragovi (iIi sine) postavljaju direktno na glavne nosaee, zbog ogranicenja u,pogledu raspona prageva na eke 2,0 m (odnosno 05nog rastojanja sina na 1,5 m), 8tabilno8t mOBta na pL'eturanje postiZe se zakoi3enjem rebara tako da se oformi znatno stabilniji trapezni presek (slika 1-17).

Sl. I-17 'l'napeeni: oblik ql.aunoq nosaca zeleznii'ikog mosta

c) Stabi l.i.zacija mosta protiv preturanja moze se post i c i poeto» ljanjem kOB'· nika u osi-onaakom preBeku (slika 1-18) eime se prosiruje bazna strana preseka u niYOU oslonaca.

8Z. I-18 8tabUizaciJa zeZeznickog mosta protiv pretuvan'[a kosniaima U oslonackom preseku

14

Sl., I-19 staoi.l-ieaci ia zeleznickog moetia protiv preturanJa ankerovanJem oslonackog preseka

d) 8tabilizaei,ja moeta protiv preturanJa moze da se obezbedi dodatnim ankerovanJem mosta u osZonackom preseku.

~irina mostova sa kolovozom na donjem pojasu iIi upultenim kolovozom neposredno zavisi od lirine slobodnog profila (gabarita).

Slobodni profi'l zavisi od s ir+ne ko l oseka (normalni ko l osek-s t r ine 1435 mm

i uski kolosek - sirine 760 mm). vrste vuee (dizel, parna iIi elektricna), broja kaloseka, te i polozaja mosta u sklopu trase pruge (otvoren kolosek iIi stanicni pojas).

Zahtevani slobodni profiZ za pruge normalnog koZoseka (otvoreni kolosek u pravcu) prikazan je na sl iei 1-20.

Aka se most predvidja za dva (tri iIi vise) koloseka, tada za odredjivanje slobodnog profila merodavni su i razmaei izmedJu koZoseka, koji iznose (za normalne koloseke);

- 400 am za otvorenu prugu,

- 475 am u et.anicama bets perona.,

- 600 am u staniaama sa peronom.

Najmanja potrebna sirina mostova sa kolovozom na donjem pojasu odredjuje se tako da od glavnog nosaca do slobodnog profl l a ostane minimalno rastojanje od 5 om. Tako se za most poprecncq pr'eseka na slici 1-21 sracunava 8irina mosta (b)

prema izrazu:

b = B + 2 • a + a

15

__ za

". __ z a

Sl., I-20 Sl.obodni. ( qabar-it ) za ;TelezniiSki .saobmcaj

(noxmal.ni. - sirine od H:l!i nm)

Prema nacrtu novog Pravilnika 0 osnovnim uslovima za projektovanje i gradjenje feleznitkih pruga i postrojenja, uredjaja i objekata na njima:

- (*) vaii za slobodnu visinu od kote GI~-a do donje iviee objekata koji prelaze preko elektrifieirane pruge (mostovi i nadvoinjaci u stanitnoj zonl i pasarele)

- (**) vaii za slobodnu visinu (tzv. H ) koja se preporutuje da se obezbedi

na mas tu. max

Sl. 1-2] Odredjivanje Birine zeleflni(Jkog mosta sa kolovozom na donjem pojasu

sl . I-22 Smanjena Sirina m08to za glavne nosaae vi el.ne (ili upuiit eni: kol.ovoe )

16

U slutaju da je visina dela glavnog nosata iznad kolovoza ispod 1.0 m, tada sa moie dobiti manja ~irina mosta (u odnosu na onu datu gornJlm izrazom), kao ~to je to za feleznitki most popretnog preseka na slici 1-22.

Za iiir&nu dookol.oeecnoq mosta treba jos dodati ad 4,0 m, te tada s i r i na b iznosi

razmak izmedju osa koloseka

b = B + 2-a + e + 4,0 m

Osim resenja sa dva glavna nosata, dvokolosetan most se moie izvesti sa tri glavna nosata iIi da se urade dva odvojena paralelna mosta - za svaki kolosek poseban most. Prednost resenja sa dva glavna nosata je isti razmak koloseka kao i izvan mosta, ali to zahteva ve6e raspone popretnog nosata a ja~lja se i nesimetritno optere~enje oa mostu pri prolasku jednog voza.

Slr'na mosta u krivini je uve6ana (u odnosu na ~Irinu mosta u pravcu) posto usled nadvi~enja spoljne ~ine u krivini s1obodni profi1 zauzima kosi polaiaj koji zahvata siri prostor.

Kod mostova u krivioi osa mosta U odnosu oa osu koloseka moze da se postavi na dva nafina (slika 1-23) zavisno od veliEine raspona mosta.

a)

kolo s e kil rn o s ta

b)

Sl. ]"··23 PolozaJ OBe moet:a u odnoeu na OBU kol.oeeka kod mostova u ki-ioi.ni

a) za mostove manJih raspona

b) za mostove vedih raspona

~irina mosta u krivini merodavna je za preseke gde postoji najve6e odtupanje ose koloseka od ose mosta, tj. na krajevima mosta (slika 1-24). Na osnovu ave s l i ke maze se izvesti potrebna Siri11£! mosta u kni.ui.ni: koja iznosi:

b ~ B -t- 2'a ·1· o 1- x {- e, gde je: x = H·u/s,

e = //2 ili 2/3· /

a = 5 em

17

e=fl3 iii 2(13

SL I-24 Odredjivanje Sirine mosta u krivbti

2.3. Kolovoz i kolovozni nosa6i

2.3.1. Otvoreni kolovoz

u - nadvisenje spoljne u odnosu na unutrasnju sinu koloseka u krivini

s osni razmak koloseka

(s ~ 1500 mm za normal n i kolosek)

Otvoreni: ko loooz se sasto,ji od Sina i prarJovaJ te ostalih pratec th elemenata o tvo renoq kolovoza elementi za vezu s ina i pragova, perforirani rebrasti lim; odbojnih s i na , z as t i tn i h greda i dr.).

Kod otvorenogkolovoza, po pravilu, sine (na medjusobnom razmaku od 1435 mm za normalni kolosek) su prievrscene za pragove (na medjusobnom razmaku od maksimalno 400 mm) koj i na I etu na poduzne nosace (na osnom rastojanju od obi cno 1800 mm); a on i su oslonjeni na popreene nosaee (osnog rastojanja A i raspona b) koji su vezani za glavne nosa6e (slika 1-25). Za gredne mostove relativno malih raspona, moguta SU re§enja sa pragovima koji direktno naleiu na glavne nosa~e {slike 1-15 i 1-16); dakle bez_j<_Cl_lovoznih nos aca . U specl j a Intm , redjim s l ucajev ima otvoreni ko l ovoz sa~injavaju iskljucivo line kOje su postavljene direktno na gornje pojaseve glavnih nosaea. Inace sine se na mostovima postavljaju kao kontinualne sa zavarenim nastavcima.

Prednost otvorenog kolovoza je u relativnomaloj sopstvenoj teiini i jednostavnoj izradi i montaii u odnosu na zatvoreni kalovaz. Slabije strane otvorenog kolovoza su: bucnos t , "tvrdoca" u voznj t , slabija koroziona otpornost i neprimenjivost u prelazu preko drugih saobracajnica.

18

SZ. I-2S Ot.poreni kol.ouoz u ek.l opu noeece ceZicne konstrukcije mosta

Praqoui. su najcesce od impregn i ranog drveta (hrastovog i 1 i bukovog )\. Dimenzije poprecnog preseka praga zavise od njihovog raspona - osn09 razmaka poduinih nosaea, tako da se tipski pragovi h/b = 26/24 primenjuju za uobicajene raspone od 1,80 m(_2,Om). c is t t razmak izmedju pragova je o qr an i cen na mak.e imum 400 mm, iz razloga obezbedjenja oslanjanja tockova vcz a pri t sk l iznucu , Za ovaj s lucaj i sk l lznucavoza predvidja se unutar ko1oseka i par zastitnih sina, koje se nalaze jos i

po 10 m izvan mosta gde su na krajevima povijene ka s red int ko1oseka. Postav1janje zastitnih sina obavezno je za mostove veceg raspona od 20,Om i za mostove u krtvi nt sa radijusom krivine R::, 500 m. Res·enje otvorenog kolovoza sa pratec lm e l ementima prikazano je na slici I-26 .

. n. I·-26 Otoureni. kol.ouoe sa pvat.ecim el.ement ima ( normal.ni. kol oeek.)

Za normalni kolosek uobicajena je upotreba pragova duiine 2,1-4,0 m.Medjutim kada na mostu ne postoje posebne pesatke revizione staze (za sluibeno osob1je), tada se koriste pragovi ve6ih duiina od 4,0 m da bi se na ove postavio patos sa obeju strana izvan ko1oseka. Dve mogu6e dispozicije rasporeda ovakvih pragova prikazane su na slici 1-27.

19

E E E E E E
0 r-, q e-. 0
": N ~
'" ~ N '" '" E E E E E E
,{) q 0 0
'" C; q ':J ~ -i
In -cr '" -a
0
c Sl., I-27 Due varijante raeporeda praqoua sa postavljanje patosa sa obe strane koZoseka

Pragovi su za poduiine noeaoe vezani fiksno iZi pokretmo u odnosu na poduini pravac mosta. Fiksna veza (slika 1-28) se ostvaruje pomocu ugaonika (obicno

L 120 ~ 80~ 10) koj{ je zavrtnjevima (zakivcima) ili zavarivanjem vezan za gornji pojas poduznog nosaea. Zavrtanj za vezu prolazi kroz prag i kroz ovalnu rupu ugaonika. Za vece s ir tne pojaseva poduzrri h nosaca preporucuje se oslanjanje pragova preko centrir-plocica. Razlieiti nivoi gornjeg pojasa poduznog nosaea (zbog ojacanja ili kontinuitet lamela)zahtevajuodgovarajuca zasecanja pragova, odnosno upotrebu podmetaea.

st. I-28 Fiksno oslanjanje pragova na poduiffne nosace

Kod duiih mostova treba omoguciti nezavisna dilatiranja kolovoznih nosaea od sina. Tada se pragovi oslanjaju pokretno (u poduznom pravcu mosta) pomocu limenih papuea i centrir-ploeica na gornji pojas poduznih nosaea (sl. 1"29). Ovalne ru-

pe omogucavaju kompenzaciju u visini pri promenljivoj debljinl pojasa poduinih nosaea.

20

papuca

centrir-plocica

Sl. I-29 Pragovi sa pokretnim oslanjanjem u poduznom praveu mosta

\

2.3.2. Zatvoreni kolovoz

Savremeni feleznicki mostovi se danas sve vi~e izvode sa zatvorneim kolovozom, koj i moze da se ostvari sa il [ bez zastora. Zatvornei kolovoz seinace qo tovo redovno primenjuje na mostovima iznad puteva i ulica, posto neposredno stiti saobracajnice ispod mosta ad otpadaka iz voza.

Zbog krutosti kolovozne ploce u svojoj ravni kod mostova sa zatvorenim kolovozom otpada potreba za posebnim konstrukcijama spregova: protiv vetra u nivou kOT lovo~r, protiv kocenja i pro ti v bocn i h udara.

Istovetnost u naleganju zeleznickQg koloseka, tj. istovetnost u komforu voznje ("mekoca" ,u voznj t , smanjena bucnos t , manj i dinamiCki udari ) i na mostovima postiie se zatvorenim kolovozom sa zastorom.

Za tvoren im kolovozomsa zastorom se vr l o pogodno resava poprecn i nagibkoloc seka (u krivini) iIi nagib, odnosno prelom nivelete na mostu.

Mane zatvorenog kolovoza sa zastorom su veca sopstvena tez tna (zat'voY'enI

ko lovoe ea ssaetorom g zz; 55 kNlm/~ zat.uoreni. kol ouoz bee ZQstora g kN/IF7!~~ J.

otvoY'eni kol.ouoz g ~ 10,-.15 kN/m') i povecena gradjevinska visina.

Zas tcr se pol a ze iii u "koritu" od armiranog betona iIi u "koritu" od zavarenih ce l icnth l imove ; tj. neposredno ga nosi i l i armiranobetonska p l oca i l i celieni kolovozni lim.

f Tuhanicki zastor u armtranobetonskom koritu racionalno se moze koristiti ked mostova gJe je armiranobetonska kolovozna ploca spregnuta sa eelicnilll glavnim nosa-

I

eima (sTi~a 1-30).

Z~tvoreni kolovoz sa zastorom u koritu od zavarenih eelicnih limova se u poslednjei vreme najviSe primenjuje. Pri tome kolovozni lim (normal.ne deb l.j ine 12 mm)

21

a)

nad osloncem

u po lju

,

f----~--,_,.~Q9--~,.--___________l

b)

SL I-30

zeleznibkog mosta

reke Fake raspona 28,5 m

34,0 m

m (Beoqrad-Bar ) /28/

22

se izvodi u sklopu ortotropne place, koju pored kolovoznog lima mogu da formiraju

ili sarno poprecna rebra (popretni nosaei na razmaku od 500-900 mm), ili i poduzna rebra (poduzna ukrueenja na razmaku od 300-600 mm) i poprecna rebra (razmak poprecnih nosaea 1500-3000 mm). Prvo resenje ortotropne place dato je na slici 1-31, a drugo

je prikazano na slici 1-32 na primerima limenog glavnog nosaea sanducastog preseka rese tkas tcq glavnog nos aca , Danas se vise ne rade kolovozre table ad udubljenih p lcca koritastih limova, vee iskljucivo u sklopu zavarene ortotropne ploee.

1

l:.!.
650 ± 650 750

Sl. I-51 Zat.voreni. kolovoz u limenom "kox-i tu" 8a kolovoznim limom DODY""'"r.im noeaeima i oivtot.ropna p Loca ko Lovoza bez poukruceruja) /5/

Podufna ukrueenja-ortotropne place su kontinualno postavljena kroz odgovarajuce proreze u poprecnim nosacima i "rade" zajedno sa ravnim kolovoznim limom u sklopu glavnog nosaea. Popreeni nosaei, odnosno popreena rebra sa delom kolovoznog lima kao pojasom su sastavni dec poprecnog konstrukcijskog sistema. Oakle ravni kolovozni lim treba da se posmatra kao noseei element napregnut delom na savijanje a delom membranski , uz imajuc i U obzir i dejstvo vertikalnog opterecenja izmedju poduznih i poprecnih rebara. Kolovozna tabla (ravni kolovozni lim) se proracunava sa svojom sadejstvujucom sirinom i u sklopu poduznih, popreenih i glavnih nosaea.

23

POPRECNI PRESEK

a) g""r '" 750 "'120

. ,->iff- '" 2200

I ~ __ -, __ ~ __ ~ ~1~-, ~

~t=~~~~~.,~r-'-04-r-Y-'~~~~

IZNAD OSLONCA

POPRECN I PRESEK U POLJU

'" 220U

b)

POPRECNI PRESEK U POLJU

SL I-52 Zatiuoreni. kol.ouoe u l imenom "kox-i tu" sa kol.ouoerrim Zimom

ukrucenim i poprecni.m rebi-ima ( eoi ecciendo for-

ox totvoonu. pl.oe«) /40/

aJ 14 Zimenog glavnog nosaaa sand14aastog pl'eseka

b) 14 sklopu l'esetkastih glavnih nosaaa

Prilikom pror-acuna kolovozne table i poduzrrl h nosaca pored pripadajuceg s ta lnag opterecenja (od kolovoza i sopstvene tezine) treba adekvatno uzeti u obzir koncentrisano opterecenje od p~itiska tockova na ~ine. Po~to se pritisak tacka prenosi na pragove preko ~ina koje kao kontinualne imaju krutost na savijanje, uzima se da na prag neposredno ispod tocka otpada 50% pritiska tocka a na susedna dva praga po 25%. Rasprostiranje kroz kolovozni zastor do gornje iviee kolovozne table razmatra se shodno prikazanom na sliei 1-33.

Posebnu painju treba posvetiti

odgovarajucoj antikorozivnoj za~titi celic-

nih limova "korita" koji nasi zastor, !to se izvodi vi~eslojnim premazima na bazi bitumena il i epoksija. Uslov je takadje da se efikasno otstranjuje atmosferska voda

sa ko 1 ovoznog 1 ima . Kad jednoko 1 osecn i h mas tova ko 1 ovozni 1 im ima obi cno dvo-

strani poprecn i nagib ka sredini ad m-in 2% (slika 1-31), dok se kod dvoko l osecn i h

24

st. I-.33 Raeproetri raruje pritiska tooka kx-oz kal-ouozni. eaetio»

mostova obitno predvidja dvostruki popretni- nagib ka spolja. Takodje se u poduinom pravcu obitno predvidja nagib od min 2%. Vertikalni oluei se postavljaju na svakih 20-30 m, sa iIi bez horizontalnih oluka (zavisno do mesta gde se most nalazi i duzine mosta).

Kolovozna tabla sa bocnim limovima "korita" treba da se zastiti slojem livenog asfalta (debljine oko 25 mm)zbog mehanitkih ostecenja prilikom nanosenja tucanickog zastora.

U slucaju male gradjevinske visine, ogranieene datim uslovima, izuzetno se sine tada postavljaju direktno na celieni ltm pojasa glavnih nosaea (odnosno kolovoza~ iIi na betonsku plocu. U ovom slueaju je skuplje odriavanje koloseka na mostu a i ovo resenje zbog buke nije podesno za naseljena mesta. Ako se sine postavljaju direktno na kolovozni lim,obicno se ispod sine predvidja poduzno rebro za ukrucenje. Sine se za ce1.ieni lim pricvrstuju preko gumenih podloski i obezbedjuju se zavrtnjevima sa elasticnim podloskama, prema detalju prikazanom na slici 1-34.

sr. I-34 Resenje ik.ol.ovoza

priavrscenja sine neposredno za ceZicni lim gorn,jeg pojasa glavnog nosaaa)

25

Nekoliko re senja zatvorenog koIovoza ;u sklopu poprecnf h preseka mostova sa malom - ogranicenom gradjevinskom visinom, prikazani su na slici 1-35.

a)

b)

sl., T-35 Zatvoreni kol.ovoe ze~eznickih mostova sa ogl'anicenom (mal.om) gradjevinskom visinom

a) preBek mosta ra8pona 16,00 m

b) popreeni. px-eeek mosta .r·aspona 2x2?,6 m

c) poprecni. preeek mOBta »aepona 3x20> 0 m

2.3.3. Kolovozni nosHei otvorenog kolovoza

Ko 1 ovozn i nosac t otvorenog ko 1 ovoza sastoje se ad podusnih i poprecnih nOBaca. Pokretno opterecenje se preko sina i pragova prenosi na poduzne nosaee koji ga predaju poprecnim nosacima (na koje se oslanjaju), a sa koj{h se dalje ana prihvata glavnim nosacima. Dakle, kolovozni nosHei prvenstveno imaju ulogu da prihvate vertlkalno opteretenje; kako stalno (od sopstvene te!ine kolovoza i od njih samlh),

taka I pokretna (ad voza). Medjutim, ani su takodje op terecen i i horizontalnim s i laIna: u poprecnom praveu deluju bocni udari voza, kao i opterecenje od vetra na voz

i nB kolovoz; a u poduznom praveu dejstvuju sile od kocenja i pokretanja voza.

Da bi se ublazilo sekundarno naprezanje kolovoznihnosaea usled ovih dodatnih horizontalnih utieaja, po pravilu se na mostovima saotvorenim kolovozom u nivou kolovoza (iIi u njegoYoj neposrednoj blizini) postavljaju horizontalni epreqoiri:

26

prot-i» bocni.n udara, pvot i» 7wcenja 1: prot.i» oe t ra S 1 i ka 1-36.

f gldvni n o s aci

r~-spreg ZiI bocne udare

I
I
\ f
<, '~,I / <, 1 / ~tJA <, I ...- , "I
"- 1// <, ...- <, 1/ / "- I ...-
,I // '- 1/ -, I ':::tk:/ t·
\ L\ L/' \\
I
\L , " , po pr e c ru nOSdCI

podUZOIOOS.l.Ct

81. I-36 Shemat eki. pi-ika» pol-oiiaj a kolovoznili i ql.aonib nosaca (8a 8pY'egom pT' bocnih uda:m) u osnovi za jednokolosecni zeleznicki mOBt

sa otvorenim ko lovozom

Saobraeajno opterecenje se na poduzne nosaee prenosi posredno prekO prag6Va ali se 0 ovome ne vodi posebno raeuna; te se poduznt nosacl racunaju kao direktno optereeeni, imajuei prl tome u vidu i ostvarenje veze pragova kao poduzno pokretne I preko centrir-ploefce.

U s ta t ickom pogledu podusni. nosacisu '~ontlnualni nosaci na e l as t icn trn 05- loncima po§to se vr§i njihovo kontinuiranje pr~ko poprecnih nosaea (elastlenlh oslonaca). Podufni nosael se stoga (uprolceno) dlmenzioni§u prema vrednostlma momenata savijanja datim u tabel; I-I

Tabela I-I Momenti savijanja poduinih nosaea

Vrednost momenta savijanja
Vrsta momenta savijanja za eelik
en 24 eN 36
Momenti u krajnjim poljima i u pol j.ima
kod prekida kolovoza 1,0'Mo 1 2'M
, 0
Momenti u srednjim poljlma O,8'Mo 1,0.Mo
'---- --
Momenti nad osloncima -0, '0 -0,.9·Mo Mo pr'e dstavl ja vrednost maksimalnog momenta s av i j anj a poduzncq nosaca posmatranog kao prosta greda izmedju dva poprefna nosaea.

Vrednosti i poloiaj sila od saobracajnog opterecenja prema vazeeem Pravll nlku 316 0 tehnitkim merama za optereeenje feleznitkih mostova I propusta iz 1977. godine date su U odeljku 3.3. Primera love knjige.

27

Poduzni nosac i mogu biti »al iani. (I, IPE, IPB) i l.i: limeni.

Razmak poprecnih nosaea A odgovara rasponu poduznih no sac a i on obieno iznasi 4,0··7,0 m, mada za pojedine rese tkas te glavne nos ace bez sekundarne ispune mogu se usvojiti i vece vrednosti. Visina poduinih nosaea obieno iznosi ,/10 - A/7.

U pogledu visinskog polozaja poduzni nosaei mogu da leze preko popreenih, da su gornje iviee poduznihi popr-ecn ih nosaca u istom nivou, ili da su poduzn i nosaei ogranieeno upusteni u odnosu na popreene.

Pri dovoljno raspoloiivoj gradjevinskog visini poduzni nosaei 5e postavljaju u kontinuitetu preko poprecnih nosaea. U tom 51ueaju njihova medjusobna veza treba da osigura poduzni nos ac protiv pre turenja i klizanja (slika 1-37).

Ukoliko su gornje povrsi poprecnih i poduznih nosaea u istom nivou, tada je potrebno dodatnim elementima ostvariti kontinuitet poduinih nosaea. Poduzni nosaei

se najpre namontiraju od poprecnog do popreenog nosaea postavljanjem (po pravilu) na donju stolieu, koja moze biti same konstruktivna, tj. montaina (slika I-38a) ili nosec i element (slika I-38b); a zatim se visokovrednim z avr tnjev tma (zakilleima vezu

za rebra poprecnih nosaea - bilo preko prikljucnih ugaonika (slika I-38b), bilo preko ceonih ploea (slika ]-38a). Kontinuiranje poduznih nosaea izvodi se u ovom slucaju preklapanjem gornjom kontinuitet lamelom, koja je zategnuta; a sila pritiska (od o510naekog momenta savijanja) prihvata se ili donjom kontinuitet lamelom (slika I-38a) koja prolazi kroz prorezano rebro poprecnog nosaea, iIi preko para nosecih stoliea

popreeni Aosae

hI poduzAi F=t~:::E:E

montaina stolica

koje su zavarene za rebro poprecnog nosaea su spojene za donji pojas poduznog nosaea.

prikljucna stolica

-_ poduzrri nosac [ko-;~inuitet

llame l a

I

stolica

Sl., I-57 Podusni. noeac leU preko poprecnoi; nosaca

sl , I-38 Dva resenja ue ze poduznih nosaca sa poprecnim u slucaju poi<lapanja nivoa njihovih gomjih ivica

28

U eilju smanjenja gradjevinske visine (ako je to neophodno) podufnl nosaf se mozo oqran tceno upustiti, tako da donja iviea sine bude iznad gornje iviee poprecnog nosaea za min 20 mm.

Na sliti 1-39 prikazano je jedno takvo resenje sa obostranim kontinuitet - lamelama u nivoima pojasnih lamela za koje su ove zavarene sufeonim savovima, a prolaze kroz proreze u rebru popreenog nosaea. Ovde je veza podufnih nosaea sa poprec-

sz. I-89 Veza upuBtenih poduiirrih. nosaca sa popi-ecrcim noeacem

ostvarena na montiaisu kombi.nouanim sY'edstvima /5/

Na sliei 1-40 prikazano jemoguce resenje veze upustenih poduinih nosaea sa poprecnim nosacem preko obostranih kontinultet-lamela i prikljufniheeonih ploea, koja se na monta!i ostvaruje sa visokovrednim zavrtnjevima (zakivcima).

Sl. I-dO Veza upustenih poduznih nosaca sa poprecnim nosacem

Na slici 1-41 dato je (pored onog na sliei 1-39) jo~ jedno specifitno re~enje veze poduinih nosaea sa popreenim -u potpuno zavarenoj izradi sa prikazom rasporeda u osnovi montainih nastavaka ukrupnjenih (u radionici) montainih elemenata.

29

nosae

nosae

J
:
: -'- j
I ? <''': -:::::-~ montaini

SL [-41 Medju80bna veea kolovoznih noeaca u potpuno zavarenoj izradi

Krajnji prag ~tvorenog kolovoza postavlja se na konzolnim prepustima podufnih nosaea. Ovajdetalj je prikazan na slici IV-4 u sklopu relenja prelaznice mosta sa otvorenim kolovozom (poglavlje IV).

Kod mostova u kr-ioini., kada je mali raspon mosta,a po l uprecn i k krivine ose pruge relativno veliki, moguce je duf mosta zadriati nepromenljiv poloiaj podufnih nosaea (kao i kod mostova u pravoj), samo tada se uobieajeni razmak poduinih nosaea

( od 1,8 m) povecava za strelu luka f. Medjutim, kod mos'tova u krivini sa os trom krivinom ose koloseka, tj. sa velikom strelom f dobio bi se veliki razmak poduinih nosaea i javilo bi se njihovo nejednako naprezanje, pri zadrzavanju slicnog resenja kao kod mostova u pravoj. Tada je povoljnije da se poduini nosaei postave taka da skokovito prate oblik krivine u medjusobno smaknutom rasporedu, pri eemu veza poduinih i poprecnih nosaea ostaje pod pravim uglom (slika 1-42a). Nedostatak DVOg resenja je taj da se pri ve6im razmacima dva susedna podufna nosaea oni ne mogu da povezu kontinuitet - lamelom. Drugo mogu6e resenje data na sliei 1-42b, gde poduini nosael prate krivinu I mogu da se kontinulraju; ali pri tome treba imati u vidu sve ne~ovoljnosti koje prate veze nosaea pod kosim uglom.

30

2/31 :}

-"L

c::::====±::===='==~~=;:::!::::~ ~~-

osa mosta

---".'--,,'_-"._'-

st. I-42 Dva ked

»eeen.ja »asporeda poduiirrih. nosai'ia u krivini

Kod k080g mosta moguee je sve veze unutrasnjih poprecnih nosaca i poduinih nosaea izvesti pod pravim uglom, a samo vezu krajnjeg popreenog nosaca sa poduinim nosac ima izvesti pod kosim uglom c ime se vrs t pojednostavljivanje pri izradi kons trukcije (slika 1-43).

I" n,1I

Sl. I-48 Raspored kolovoznih nosai'ia kod kOBOg mosta

Popreeni. nosaCi su op tereceni var t i ka ln im koncentrisanim silama na mestima prik1jueaka poduinih nosaea, kao i sopstvenom teiinom. U slucaju da na mostu sa otvorenim kolovozom ne postoji posebni spreg protiv kocenja, tada su popreeni nosaci optereceni 1 dodati poduinim si1ama od kocenja (i pokretanja) voza.

U statickom pogledu popreeni nosaei su proste grede raspona b, koji je jednak osnom razmaku g1avnih nosaea. Vislna poprecnih nosaea kod jednokolos~tnih mostova iznosi okvirno bl? - bI5,5,kod dvoko1osecnih mostova biB-biB. Izuzetno, ako sa na drugi natin ne mote postiei zahtevana gradjevinska vis!na, moie se lei i do bllO, ali

se tada dobijaju nelto neekonomicniji preseei popreenih nosaea.

Popretni nosaei u sklopu poduinog sprega za vetar uz ko1ovoz predstavljaju vertikale sprega. lakodje poprecni "osaei obezbedjuju poprecnu krutost mosta u sk1opu: po1uokvira, poprecnih ukrueenja, zatvorenih portala i 51.

Pored toga ~to je uobicajeno da se poprecni nosaei proracunavaju kao prosta

31

greda, s obzirom na stvarna konstruktivna izvr~enja popreeni nosaei su ustvari vi~e iii manje elastieno uklje~teni u glavne nosaee. Pri zavarenom prikljufku popreenog nosafa za glavni vezu treba proveriti za dejstvo momenta savijanja od O,25'Mo' gde je Mo moment savijanja u polju (za prostu gredu).

Kod otvorenih mostova ostvarena veza popreenih nosaea sa glavnim treba da poseduje takvu krutost da obrazovani poluokviri predstavljaju dovoljno krut oslonac pritisnutom pojasu za izvijanje izvan ravni glavnog nosaea.

Krajnji popreeni nosae moze da se nalazi i u sklopu zatvorenog portala, oslonackog poluokvira iIi oslonackog popreenog ukrucenja. Pored toga, krajnji popreeni nosae se obifno proraeunava i za opterecenje praznog mosta pri njegovom izdizanju presama, radi popravke iIi zamene lezista.

Polozaj montaznih veza poprefnog nosaea za glavne nosaee maze se izvesti na dva naeina, koja su prikazana na slici I-44.

M M

I~ b'Dca

a)'

51. I-44 Dl!a mogu6a po1ozaja montaznih l!eza popl"ecnih i glal!nih nosaca

Na slici 1-45 data su razlieita moguca resenja veze poprecnog nosae~ za limeni q l avn! no sac ,

b)

c)

'L'~]""mr]rl

+ ,1-1++ "'"

"""'+~ ....... """'··~~~=1

51. I-45 RalJ1ici-ta l"esenja veze poprecnoq nceaca za l.imeni. ql.avni. nosac

32

Na slid I-46 prikazana su raz l i c i ta resenj a veze poprecnoq nosaca za donji pajas (otvoreni ili zatvoreni) rese tkas toq glavnog nos aca (sa ili bet vertikale).

a)

1:;) f= I I b~

'r"~~

I I I

Lt.1 $:I; -==~

C)

I - -
-
~--.;;._-
I
".i Sl. I-46 RazliiJita Y'esenja veze nosaca za donji

zatvoreni : a otvoreni. na mestu veze

(sa c,d,e"f,; bee pomo6u zavY''t-

njeva i ceone place (b,c,dJ ili pY'-ikljucnih uqaoni.ka (e,fJ

e)

33

2.4.1. lJvod

Glavni nosati mostovskih kosntrukcija, ukoliko nisu koncipirani kao prostorl1i (vee kao linijski - ravanski), primaju i nose optcrecenje samo u svojoj - verti kalnoj ravni. S toga prihvatanje horizontalnog opterecenja, upravnog na ravan glavni h nosaca ,poverava se epx-eqoirima protiv uetva i paprecnirn ukruceruj ima (spregovima) Pored ove osnovne funkcije znatajna je uloga ovih spregova u smanjivanju dulina izvijanja pritisnutih pojaseva glavnih nosaea. Horizontalno optere6enje upravno na

osu koloseka usled bocni h udara zeleznieklh vozila poverava se sploegu prot-io boiinih udara s li ka ]-36. Poduzne horizontalne sile usled kocenja (ili pokretanja) voza prihvataju epreqovi. prot.i» kooeruia, U s l uca jev ima zatvorenih kolovoza otpadaju spregovi protiv bocnih udara~i protiv kocenja •

. !

Broj, tip, poloiaj i raspored spregova definisan je op~tim dispozicionim

re~enjem mosta zavisno od ~jegove namene (jednokolosecni, dvokoloseeni, drumskoze"/eznicki "i dro), tipu glc1vn"ih nosaca (Ltrnenl nose c i I-preseka t l t sanducas toq preseka, spregnuti, sa ortotropnom ploeom, re!etkasti nosaei sa kolovozom na gornjem

i l t donjem pojasu), kao i zpvtsno od konstruktivnog sistema mosta.

Kruta ko I ovozna p l oca (eel i ena-ortotropna i1 i armi ranobetons ka-spreqnuta )

z amenjuj e spregove u ravnt ~olovoza, odnosno predstavlja I spreg protiv vetra u ray", 111 kolovoza. Pri tome armiranobetonske ploce su u tom slueaju bez poprecnih fuga,

if treba da se "j posebno armi:raju u iv icntm zonama zbog pri jema horizontalnih s t l a ,

2.4.2. Spregovi protiv vetra

Spreg protiv ve"tra,'"ako nije predstav1jenkrutom kolovoznom p locom (arnri renobetonskom-spregnutom ill eelicnom-ortotropnom), izvodi se obitno kao re§etkasti nosac sa paralelnim pojasevima. PojasBvi su definisani po1oiajem glavnih nosaca,

a ver ti kal e (po pravilu) po l ozajem poprecn ih nossca.

Spreg protiv ve tr-a svo.ie reakcije predaje mostovskim l ez t s t ima bilo nepos radno (donji spreq ) , bilo pqs redno (gornj"i spreg) preko os l onack ih popr-ecn i h uk'iJ(:'enja.

Stai:icki sistem sprega protiv vetra u velikoj vec in i s lucajeva je prosta greda, a postoje i resen.ia u v idu konti nua l noq il i Gerberovog nos aca ,

Na slici 1· .. 47 pri kaz arri su sistemi spregova z a ve tar sa r-azl t c l tom moqucom

ispunom.

S'istem sa PI'OS"tom trougaonom ispunam (st i ka I -47a) pri menj uje se za us ke i male mos tove , dok se spreg si.etema sa ukvet enim di,iagonaZama (51 ika 1-47b) upo .... trebljava za srednje i vece mos tove u vi du spreqa protiv vetra li ravni kolovoza.

Kada je sirina mosta dosta velika, a razmak popreenih nosaea uobieajen, primenjuje se sistem sa ukrift"enim dijaganaZama kI'OZ dva polja (slika 1-47c), u

c i l ju postizanja optimalnog ugla nagiba ciijagonala od 350 do 55°, ili sistem sa Kispunom (slika']-47d).

Za gornji sprag, iz estetskih razloga, obicno se upotrebljava sistem sa »ombi.anom ispunom sa (slika 1-47e) il i bez »ert.ikala (slika 1-47f,g). Sistem sprega sa rombicnom ispunom i sa vertikalama (slika 1-47e) omogu~ava smanjivanje dufine izvijanja pritisnutog pojasa glavnog nosaea na polovinu (izvijanje u ravni spregal •

SL I-47 RazUi5i-ti obl.i.ci. Lepune spregova pvot i» vetra

U cilju dobijanja racionalnog konstrukcijskog re§enja, treba voditi ratuna da sistemna visina horizontalnog sprega za vetar, kOja se obi~no poklapa sa §irinom mosta, ne bude manja od l/20 (l je raspon mosta).

Dejstvo opterecenja od vetra na most (opterecen i neopterecen) i ze1eznitka vozila, shodno vazecem Pravilniku 316 0 tehn tck lm merama za op ter'ecenje ze l ezn i ck i h mostova i propusta, iz10ieno je U ode1jku 3.8. Primera love knjige.

Pri dimenzionisanju spregova protiv vetra treba razmotriti dva slucaja: pritisak vetra na opterecen i na neopterecen most. Za stapove ispune gornjeg sprega (ako je kolovoz na donjem pojasu) merodavan je pritisak vetra na neopterecen most, dok je za pojasne stapove merodavan pritisak vetra na opterecen most; posto ove si1e kao dopunske se sabiraju sa s i l ama od osnovnog opterecanja , gde spada i pokretno opterecenje na mostu. Za stapove ispune donjeg sprega protiv vetra koji je u ravni kolovoza, unapred se ob icno no zna da 11 je merodavan pritisak vetra na opterocen i1i na neopterecen most; te stoga presetne si1e treba sracunati za oba slucaja,a dimenzionisanje sprovesti prema onom koji je merodavan.

Kao §to je vee reeeno, stapovi ispune spregova protiv vetra (po pravi1u) se sastoje od dijagona1a i vertika1a. Kod sprega uz ko1ovoz, kad god je to moguce koriste se popreeni nosaei kao vertika1e sprega protiv vetra. Kod spregova koji ne 1eie u ravni kolovoza kao vertika1e se koriste siapovi ob1ika pogodnog za ostvarenje veza (npr. I-preseka), koji treba da poseduju odredjenu krutost - posto su pored aksija1nog pritiska izlofeni i savijanju od sosptvene tezine dijagona1a (npr. kod rombiene ispune). Dopusteni ugib ovakvih vertika1a ogranieava se na b/300. Za dijagonale sprega koriste se valjani profi1i (L, [ , i1i u kombinaciji 2L i 4L , odnosno 2[ ).

Veza stapova ispune sprega za pojasne stapove ostvaruje se preko evornih 1imova. Moguca resenja veze c¥ornog lima za donji pojas glavnog nosaea prikazane su na slici 1-48.

a)

b)--

----I I !

_.;-;

*

Sl. 1'-48 R8ifenja veza ovoPnog lima sprega protiv veiva za donji pojas glavnog nosaca

36

2.4.2. Poprecna ukrucenja

Treba najpre napomenutl da kod mostova sa zatvorenlm - sanducastlm presekom nlsu potrebni spregovl za prihvatanje uticaja od vetra, kocenja i bocnlh udara voza, po§to njihovu ulogu obavlja sam glavni nosae sa svojim torziono krutim zatvorenim poprecnim presekom~ U tom slucaju predvidjaju se jedlno poprecna ukrucenja knja su dvojaka: os l onacka (jaea) puna ukrucerua I medjuukr-ucenja (puna il i resetka-' starkoja naodredjenim ekv td l s tantntm rastojanj'ima (ob+cno na 6 do 12 m) obezbedjuju nedeformabilnost popr-ecnop preseka glavnog nosaca , Treba vodHi racuna da ova poprecna ukrufenja imaju otvore za prolaz zbog revizije, kao i zbog eventualnog ~rovodjenja insta~acija. Ovakva puna poprecna ukrucen.ia mosta sa sanducastim pop-

recn lm presekom pr jkaz ana su na s l lei 1-32a. -

Inaee, pored gore navedenih zatvorenih punih ukrucenja kod mostova sa sanducas t im presekom, popreena ukx-uceniia se ostvaruju kao: reeeckasca, pol.uokui.r-i. i pontal.i: - vertikalni i1i kosi (zatvoreni mostovi).

Poprecna ukrufenja sepo pravi1u postavJjaju upravno na osu mosta u vertikalhoj ravn t . lzuzetak cine poprocna ukrucenja kod trapeznih re se tkas ti h nosnca koja mogu biti kosa (kada su oslonacka).

Resetkasta poprecna ukruceruja pr'imenjuju sa, naravno , samo u sl uca.lu kada je kolovoz na gornjem pojasu. Nekoliko najcelfe primenjivanih relenja za ova poprecna ukrucenja pri kazana su na 51 ici 1-49.

a)

b)

el'

d)

si. 1-49

»eeercja ea reset7wsta

37

Drug; tip predstavljaju poprecna ukruaenja obUka poZuokvira. Ovaj tip poprecnih ukrucenja predvidja se najeesce kod otvorenih mostova (mostovi bez gornjeg sprega za vetar), gde on treba da obezbedi odredjenu krutost pritisnutom pojasu (punog limenog 'i l i resetkastog glavnog nosaca) na izvijanje izvan ravni glavnog nosaca (slika I-50a,b).

U ovom slucaju poprecni nosaei, zajedno sa vertikalama kod resetkastih nosaea, ednosno dijafragma-limovima kod limenih nosaea, obrazuju poprecna ukrucenja mosta u obliku poluokvira koji sluie da ukrute gornje slobodne pejaseve glavnih nosaea, take sto ih dovode u vezu sa(donjim) spregom protiv vetra i time obezbedjuju njihovu stabilnost na izvijanje u horizontalnoj ravni. Proracun ovakvih poluokvira sprovodi se prema standardu JUS-u U.E7.106/1980, koji se daje u celosti u poglavlj~ VII] ove knjige.

Popreena ukru6enja oblika poluokvira pogodna su takodje i za mostove sa kolovozom na gornjem pojasu, koji imaju pune limene nosaee (slika I-50c).

a)

b)

Sl., I-50 Poprecna ukruceruja obl i.ka pol.uokui.ra

Tre6i tip - poprecna ukruaen,ia u vidu okvira (portaZa) primenjuju se kod zatvorenih mostova sa kolovozom na donjem pojasu, tj. kod takvih mostova gde je konstruktivna visina glavnih nosaea mosta tolika da se mogu obrazovati kaka gornji spreg, tako i sama portalna ukrucenja. Ovakvi portali slu!e da prenesu reakcije

a)

/KrmST7I",

,£-J~ ~=-~

b)

c)

dl

e)

f)

st. I-5.1 PoZoi'iaj proe te

38

gornjeg sprega protiv vetra na leiista mosta. Po svom polozaju mogu biti vertikalni ili kosi. Moguei polozaji portala kod resetkastih glavnih nosaca statiekih sistema proste grede i kontinualne grede prikazani su na slici I-51.

Portal formiraju: poprecn i nosac , vertikala t l i dijagonala glavnog nosaca rigla. Rigla portala moze biti puna iIi resetkasta. Kako ova popreena ukrucenja su u vidu portala s obzirom na svoj polohj na mostu vrlo uoc l j iva , to treba posebno obratiti painju na njihovo estetsko oblikovanje. Ovde su date razlicite moguenosti oblika rigle portal a (u punoj izvedbi) date su na slic! I-52.

a)

b)

c)

d)

e)

f)

10

D Ie]

Sl., I-52 Razliaita »eeen.ia popreonih pi-eeeka pune rig7e port-ala

Moguef nacini realizacije krute veze rigle portal a sa vertikalom (iIi dijagonalom) glavnog nosaea prikazani su na slici I-53.

57. I-53 [/esenja krui:e veze i-i ql.« port.al.a sa glavnim noeaeem

Neka resenja oblikovanja resetkaste rigle portala prikazane su na slicl I-54.

.--- .

a)'

39

Sl-, I-54 Obl i ci. resetkast-ih rigU portala

b)

c)

Prema statickom sistemu portali mogu biti zatvoreni okviri (sllka I-57a,b) ili okviri na dVa zgloba (sllka I-57 c).

o proracunu porta 1 a (verti ka 1 nog i kosog), kao i rese tkas tog poprecnoq ukrucenja (sa ukrStenim dijagonalam) detaljnije u poglavlju VIII aye knjige.

2.4.3. Raspored spregova protiv vetra i poprecnih ukrucenja

Od najveceg uticaja na raspored spregova protiv vetra i poprecnlh ukrucenja je poloiaj kolovoza na mostu (kolovoz na gornjem pojasu, donjem pojasu 111 poluupusten kOlovoz),kao i konstruktivni sistem glavnih nosaea.

Na primerima mostova sa punim i resetkastim glavnim nosaeima sistema proste grede (otvoreni kolovoz) prikazace se moguca resenja rasporeda spregova protiv vetra I poprecnlh ukrucenja.

Punl glavnl nosael sistema proste grede

Moguea resenja medjusobnog poloiaja spregova protiv vetra I poprecnih ukrucenja kod punlh glavnlh nosaea sistema proste grede data su na slici I-55 a-e.

a) Hesenje (kod kolovoza na gOJ:>njem sa gOY'I1jim i donjim spregom

protiv vei;m i »eeet.kaet im ukrucerui ina na moata tkod oel.onaca ) , Gornji spreg protiv vetra svoje reakc t je predaje lez f s t tma preko poprecn i h ukrucenja, a donji spreg dlrektno.

b) Resenje (kod kolovoza na gornjem pojasu) sa jednim gornjim 8pregom prot.i» ve'/;ra i popreonim »eiie ikaet-im ukruoeruj ima na medijueobnom raetio.jaruiu od 2,0 do 3,0 m. Srednja poprecna ukrueenja su slabija od krajnjih poprecnlh ukrucenja, jer prihvataju samo odgovarajuci dec prltiska vetra kojl pripada donjem pojasu. Jaca krajnja (oslonacka) poprecna ukrucenja imaju funkciju,kao i u prethodnom slucaju (pod a),da prenesu reakcije gornjeg sprega protlv vetra na lezl§ta.

b) r=::=:::~,;;;;:;;;;:._ .:1

.L5preg

"'" _"_ "'"

c)

dl

e)

st. T-.55 RazU6iti k.od punili

40

~gornji s pr e q

--·poprecno ukru cenje

spre q

",,,'om"',, pro t i V ei.et.ema pvoet:e

41

c) Resenje (koi( poZuupustenog koZovoza) sa jednim spregom protiv vetm u ravni gornjih pojaseva poprecnih nosaca, posta poduini nosaci leie preko poprecnih. Ukoliko gornji i donji pojasevi glavnih nosaca nisu daleko od horizontalnog sprega protiv vetra, tada se postavljaju konzolna ukru6enja u uglovima izmedju glavnih i poprecnlh nosaca. Na krajevima ovakvog mosta postoje, kao I u prethodnim resenjima poprecna ukrucenja za prenos reakclja sprega protlv vetra od horizontalnog sprega do l ezl s ta ,

d) Resenje ni donjih pa[aeeua oorrrerma.n slueaju rastojanje

(kod poluupuet.enoq kol.ouozo.) sa jednim epreqom p.rotiv vetT'a u .ravnoeaiia, pos to su poduini nosati Izmedju njih. U ovom izmedju horizontalnog sprega protiv vetra I donjlh pojaseva glav-

n.ih nosaca nije malo, te se primenjuju re se tkas ta popr ecna ukrucenja . Prijem reakcija sprega protiY vetra je istovetno kao i u prethodnom slufaju (pod c).

e) Reeenije (kod upuii t.enoq sa rlonjim spregom prot.i» vet.ra koj i je

formiran od donjih pojaseva glavnih nosa~a - pojasevi sprega. yertikala poprecni nasaeii dijagonala.Pritisnuti pojasevi glavnog nosaca dovode se u vezu sa donjim spregom prot1v vetra pr~ko poprecnih ukru6enja, koja su U ovom slufaju po1uokviri obrazovani od popre~nih nosafa i ukrucenja vertikalnog lima glavnog nosaea, zajedno sa konzo1nim limovima u uq l ov ima izmedju poprecn i b i glavnih ncsace .

Rese t kas t i 91avni nosaei sistema JlIClili__g_rede

Moguea resenja medjusobnog polozaja spregova protiv vetra i poprecnih ukrucenja kod rese tkas t i h g1avnih nos aca sistema proste grede data su na slici I-56.

a) Kod resetkastih glavDih nosafa mostova sakolovozom oa gornjem pojasu postavljaju se dva horizontalna sprega protiv vetra (u nivoima gornjeg i donjeg pajasa) i popreena ukru6enja Da krajevima mosta, ana10gno kao u slucaju pod a) na slici I-55.

Kada su u pitanju mostovi sa trapeznim rese tka s t im glavnim nosac ima , kcj i se oslanjaju pri gornjem pojasu, postavljaju se kosa krajnja popretna ukru6enja j eventualno nekoliko resetkastih medjuukru6enja, uz narayno dva horizontalna sprega protiv vetra (gornji i donji spreg).

b) Kod po 1 uupus tenoq ko 1 ovoza kada poprecn i nosac i 1 eze neposredno i spod gornjih pojaseva glavnih nosaea, a poduini nosaei su preko poprecnih, gornji spreg prottv vetra postavlja se u ravni gornjih pojaseva popreenih nosaea. U ravni donjih pojaseva glavnih nosaea leii donji spreg protiv vetra. Na krajevima mosta su resetkasta popretna ukru6enja koja prlhvataju reakcije gornjeg sprega protiY vetra i predaju ih Iez i s t ima . U ovakvoj dispoziciji maze da se i izostavi donji spreg protlv vetra, a1 ivtada treba da se predvi de popretna ukrucenja ispod svakog poprecnoq nosaea tako da se cvorovi donjih pojaseva glavnih nosaea dovedu u vezu sa gornjim spregom protiv vetra.

a)

Il)

c)

d)

42

I :n,1I

sl . I-56 Razlieiti pol.oiiai i. epreqoua prot iv vetra i popreimih ukruceruia lcod x-eeetikaet ih. glavnih nosaca sistema pvoet:e qrede

43

c) U slufaju poluupu~tenog kolovoza, kada poprefni nosafi leze dalje od' gornjih pojaseva glavnih nosaea, tada gore ne moze da se obrazuje spreg protiv vetra, te se ovaj postavlja samo u nivou donjih pojaseva glavnih nosafa. Horizontalne 5ile sa kolovoza prenose se preko srednjih poprecnih ukrucenja (kod svakog poprefnog nosaea) na donji spreg protiv vetra.

d) Kod kolovoza na donjem pojasu (otvoren most) postavlja se samo jedan horizontalan spreg protiv vetra, i to u ravnt donjih pojaseva q l avnt h.nos aca , Horizonta 1 ne s i 1 e sa cvorova gornj i h pojaseva gl avni h nosace prenose se na hori zonta 1 an spreg za vetar preko poluokvira koje formiraju: poprecni'ilO'saci,' vertikale glavnih nosaea ; ukrucenja u uglovima izmedju njih.

Re~enja medjusobnih poloiaja spregova protiv vetra i portal a kod zatvorenih mostova sa kolovozom na donjim pojasevima resetkas tlh glavnih nosaca prikazana su na slici I-57. Razlikuju se tri s l edeca s lucaja .

Sl. I-57 RazliCiti medjueobni: polozaji spregova prot i» vetra 1: port-ala kod zatvorenih. mosto!>a. Leuo su dati et.at-ibk-i: sistemi pox-tala

44

a} Reakcije gornjeg sprega protiv vetra prenose se na l ez i s te preko portala (s tat t ckoq sistema zatvorenog okvira).

b} Kad re§etkastih glavnih nosaea trapeznog oblika mogu se takodje primeniti vertika1ni portali (sistema zatvorenog okvira) koji se formiraju u popreenom preseku gde leze prve vertikale glavnih nosaea. U ovom slucaju horizontalne reakcije portala prihvata donji spreg protiv vetra, a vertikalne reakcije dadatno optere~uju resetkaste glavne nosaee.

c) Drugo resenje kod resetkastih g1avnih nosaea trapeznog ob1ika podrazumeva prijem reakcija gornjeg sprega protiv vetra preko kosih portala (statitkog si~tema okvira na dva zg1oba).

2.4.4. Spreg protiv bocnih udara

Spreg protiv bocnih udara povezuje poduzne kolovozne nosaee u vidu horizontalnog resetkastog nosaea sa paralelnim pojasevima tiji su oslonci popretni nosati. (slika I-58). Ovaj spreg prihvata 5ile usled botnih udara tockova vozila, dejstva vetra na saobrecajnu traku i cen tr-i fuqal ne sile kod mostova u krivini. Obaoeeno Be poetoul.ja kod mostova sa otvoren.im iJolovozom u slucaju kada [e rae to ian.ie popneonih. nosaoa vece od 2,5 m (za poduisne nOBaoe I ili IPE - profile), odnoeno vece od 3, Sm (za poduiine noeace IPB-px'ofiZe). Za manj a ras toj anj a popretni h nosace od gore navedenih, optere~enje od boenih udara v02ila mdze se prihvatiti savijanjem pojaseva poduznih nosaea u horizonta1noj ravni na celoj njihovoj duzini od popreenog do poprecnog nosaea. Spreg za bOGne udare,osim toga, osigurava stabilnost pritisnutih pojaseva poduznih kolovoznih nosaea s obzirom na bocno izvijanje.

]1

1 1

Sl. I-58 Varijantna resenja sprega protiv bocnih udara

45

Ako se spreg protiv vetra postavi ispod poduzn i h nosaca , tada se spreg protiv bocnih udara vezuje za njega na jednom mestu - preko konzolnog ispusta (slika I-58e). U tom slucaju otpadaju dijagonale u spregu protiv boenih udara.

Spreg protiv bocnih udara najbolje je da se postavi u gornJoJ tre6ini visine poduzn ih nosace . Ugao koj·i zaklapaju dijagonale sprega treba da iznosi oko 45°, jer se u protivnom dobijaju veei evorni limovi.

Bocni udari tockova vozi!a deluju u visini gornje iviee !ine (GI§),a uvode se u proracun kao koncentri5ana horlzontalna 511a u iznosu od 100 kN koja deluje poprecno na kolosek.

Vrednosti presecnih sila u pojasnim stapovima sprega za boene udare obicno se zanemaruju u proracunu poduznih; nosaea. 511e u !tapovima ispune dobijaju se preko utieajnih linija, pod pretpostavkom da je spreg protiv_boenih udara statickog' sistema proste grede, ciji je raspon jednak razmaku izmedju asa popreenih nosaea.

Razlicita konstruktivna re~enja sprega protiv bocnih udara prikazana su na s l tkama: )-59,1-60 i 1-61.

Na s l i c i I-59 prikazani su kolovoznl nosac t sa spregom protiv bocn i h udara u krajnjem polju ieleznickog mosta, izvedeni u klasienoj-zakavanoj izradi. Vertikal e sprega (C 160) sprecavaju torziju poduinih nosaca ad bocn i h udara vozila, te z ajedno sa dijagonalama (L 110xll0x12) predstavlj~ju §tapove.ispune sprega; odnosno

s tapove koj i se dodaju ko l ovozntnnosec tna da bi se obrazovao spreg protiv bocnih udara. Sve veze kolovoznih nosaea i evornih limova sprega izvedene su zakivcima, sa primenom prikljuenih ugaonika.

Sl., I-59 Spreg za boone udare u zakovanoj i.zvadi. sa cuorriim l imovima vezanim pireko prikZjucnih ugaonika /36/

46

Na 51 ici 1-60 prikazana je veza s tapova i spune sprega sa pcduzn im nosacima koja je izvedena visokovrednim zavrtnjevima pomocu ceon ih p loce na vertikalama (I-160) i pr i k l jucn'i h raznokrakih ugaonika (L 200x100xlOJ umesto cvorn ih limova.

T

.

.

.

S~. I-OO

1500

»ieokourednim zavrtnjevima pomocu i prilclju6nih raznokrakih ugaonika

Na slid 1-61 dato je kons trukt tvno resenje veza s tapove i spune sprega za bocne udare za poduzne nosace koje su izvedene sa visokovrednim zavrtnjevjma, koji spajaju stapove ispune za (vorne (odnosno prikljucne limove) zavarene za poduzne nosace.

Sl. I-61 Ispuna sprega za bo6ne udare vezana visokovrednim zavrtnjevima za zavarene cvorne i priklju6ne l.imoue /5/

47

2.4.5. Spreg ~rotiv kotenja

SpY'egovi pvot.i» kocen.ia prihvataju poduzne horizontalne sile (Hk) koje se jav1jaju pri kofenju iIi pokretanju voza kojl prelazl preko mosta. U slueaju savremenog zatvorenog'kolovoza, sl1e od kotenja (ill pokretanja) voza prenose se preko kolovozne table direktno na glavne nosace , te l oqf cno tada nema sprega pro t i v kocerria .

Poduine horizontalne sile nastaju trenjem na kontaktima tockova i sina, te se preko sina, pragova i poduinih nosafa prenose na poprecne nosace, koji se pri tome dodatno nepovoljno napreiu - prevashodno savijanjem oko svoje slablje ose.

Vrednosti slla od kofenja I pokretanja voza,prema vaiecem Pravilnlku 316 0' tehniekim merama za optere~enje ielezniekih mqstova i propusta iz 1977. godine,date su U odeljku 3.7 Primera love knjige.

Kod vr l o kratkih (ma l i h ) mostova moze se smatrati da svi poprecni nosact z ajedno pribliino podjednako prihvataju ove poduzne horlzontalne sile, te se u tom slu~ajura~una sa njihovim dodatnlm naprezanjima a ne postavlja se poseban spreg protlv kocenja (slika 1-62).

!X

b

n , I , !
, I I
, I I :
I I
, I I
I " I \ \
\ \ _i l= n·),

HK!2 Ix

Sl., I-62 Defomaeija us Zed ei.la kccenja poprecnih. nosaca kratkoq mosta {bez spY'ega protriv koiien.ja)

Spregovi protiv kocenja prihvataju ove poduzne horizontalne s i le (H/(J od poduinih nosaea i predaju ih glavnim nosaeima (slika 1-63), rastere6ujuti pri tome poprecne nos ace od nepovoljnog dejstva kocenja (ill pokretanja) zeleznickih vozila.

Sl., I-63 PX'ijem ei.l.a od kocen.ja (iU pokretan.ia) voza kod [ednokoloeeonoq (nesto. duiieq) mosta sa otvorenim kol.ouozom, sistema pY'os'te gr'!de

48

Kod zelezniakih mostova sa otvoren-im kolovozom stoga treba postaviti bar jedan spreg za koaenje kod jednokoloseanih mostova raspona preko 25,0 m, a kod dvokoloseanih mostova za raspone ve6e od 15,0 m.

Pri rasporedu i postavljanju spregova protiv kofenja treba voditi rafuna 0 interakciji kolovoznih nosafa (poduinih i poprefnih) sa glavnim nosatem. Kada se kolovoz nalazi u blizini zategnutih pojaseva glavnih nosafa tada se poprefni nosafi savijaju deformacijom ka unutra (slika 1-63). te su time poduini nosafi dodatno napregnuti zatezanjem. U slufaju kalovaza u blizini pritisnutih pojaseva javlja se slifan fenomen interakcije, samo sto se popreeni nosaei deformisu savijanjem ka spolja,a podufni nosaei SU zbog toga dodatno pritisnuti.

lz go~e iz10ienog moze se zakljufiti da je (za ogranieenje interakcije) najpovoljnije resen'je sa spregom protiv kocenja u sredini (slika [-64a). Nepovoljnijejeresenje sa spregom protiv kocenja na samo jednom kraju mosta (slika 1-64b). 1(0 se teii ogranicenju interakcije kolovoznih nosaea sa glavnim, resenje sa dva sprega protiv kocenja na krajevima mosta (bez prekida ko lovoza ) je pri tome primenljivo sarno za krace mostove (slika 1-64c).

a)

b)

\ \ \ 7
'> I 1'1 I) 17
I
II r+: / <, c)

r-, '" /
I\J V
1/ <, Sl. I-64 Raspored spregova protiv koaenja kod jednokolosecnih m08tova sistema proste grede

Poloiaj i broj spregova protiv kocenja su zavisni ad: duiine mosta, broja koloseka, rasporeda leii§ta, prekida kolovoza, po~oiaja kolovoza, ostvarenih veza kolovoznih nosaea i dr.

49

kotenja. Pri tome, kao meru za ogranitavanje avrn h nosaca treba predvi deti pre/tide kol-ouoz a

Kod mostova vec th duz i na moze da se postavi i tr; (ili v i se ) spregova protiv

dejstva interakcije kolovoznih i 91- (slika I-53).

Najbolje [e da se [ednom epvequ za kocenje poveri da pokri ie eekci ju /(0[08eka duZine do max 60,0 m, pri cemu se spreg protiv /(ocenja postavlja u sredini te eekoi je , (Sllka 1-63).

a)

b)

c) ~:'60m +-<60rn_-t __ ,,60 rn_+_~60 m_+

x - spreg z.l. ko~enie

11 - pr e kid kolovoz a (dildlacija)

SL I-65 Raepored spregova za preki.da ko louoea kod wm1.1:1.n.W1l._. nih glavnih nosaca

a)

c)

Na slici 1~55 prikazani su rasporedi spregova protiv kocenja i prekida kolovoza koji treba da S8 predvide kod kontinualnih glavnih nosaea. r u ovom slueaju najveta dufina dilatiranog kolovoza je oko 60,0 m.

Spreg protiv kocenja je resetkaste konstrukcije koja obicno Iez t u ravnt sprega prot iv vetra ispod kolovoza. Tada se stapovi sprega za vetar ujedno koriste

I za spreg protiv koeenja. Na slici 1-66 prikazano je neko l i ko uobicajenih oblika spregova protlv kocenja kod jednokolosecnih mostova.

bl

d}

Sl., I-·6o RazUJiti obl iei epreqa protiv koJenja kod ,iednokoZosecnih mostova

50

Oblik sprega protiv kocenja kod dvokolosecnog mosta dat je na sliei I-67. Resetkasta konstrukeija sprega protiv kocenja formira se oko poprecnog nosaca, srednjeg iIi krajnjeg. Kod spregova u rasponu mosta peprecni nesae je u neutralnoj liniji dok ked spregova pretiv kocenja na krajevima mosta poprccnt nosac je ujedno i po'jasni s tap

te predstavlja aktivni dec sprega.

Staticke sheme za proraeun sprega protiv kocenja prikazane su na sliei 1-66. Oslonei sprega protiv ko-

sz. I-6? Ob1ik sprega protiv kocenja kod dvokolosecnog mosta

cenja su glavni nosaci.

sz. I-68 Staticke sheme za proracun Bprega protiv kocenja

Kako sile kocenja (iIi pokretanja) imaju alternativni smer (!), to za stapove sprega pretiv kocenja merodavno je dimenzionisanje za sile pritiska.

PoSto se ooieno spreg za kocen,je nalazi ispod donjih pojaseva poduznih nosaca, to odredjenim konstruktivnim merama ovi treba da sa dovedu u vezu, kako bi se omogucilo da spreg preuzme sile kocenja (iIi pokretanja) sa poduznih nosaea. Na slici 1-69data su tri mcquca resenJa u tom smislu.

Pod a) je data resenje sa dodatnim poprecnim nosacima. Resenje pod b) zahteva podu!ne nosaee veee visine, a resenje pod c) predvidja konzolne ispuste ispod poduznih nosaea.

Sl., I-6D Moguca relfenja za pnenoe ei.l.a koceruja (iU pokret.aruja) sa poduznih nosaca do ravni sprega protiv kocenja

(u kojoj Zeze donji pOJasevi poprecnih nosaca)

51

Konstruktivno ob l i kovanje resen.ia datog na slici 1-69c prikazano je na slici

1-70.

evorni sprega

SZ. I-?O Resenja konstpuktivnog oblikovanja sa konzolnim ispu8tom ispod poduznih nosaca u cvorovima sprega protiv kocenja

Primena spregova protiv koeenja pojacava zajednicko dejstvo - interakciju glavnih i poduznih nosaca . Ukolikose spregovi protiv kocenja postavljaju na krajevima mosta, treba da se ipoduzni nosaei proracunaju na izduienje pojaseva glavnih nosaea. Ova resenje dovodi do pove6anja dim~nzfja podutnih nosaea. a do smanjenja dimenzija glavnih nosaea (koji se rasterecuju).

Ovo navedeno sadejstvD moze se umanjiti kada se spreg protiv koeenja postavi u ravan koja je u blizini horizontalne ravni gde leii neutralna osa glavnih nosaea

(51 i ka I-71a), te se tada spreg protiv kocenja moze da neposredno poveze sa spre-

gam prattv boenih udara (slika I-71b), sto zahteva korektan rafunski dokaz.

Sl., I-?1 Spreg protiv kocenja leU u bl iei.ni: »aoni. qde au neut.ral.ne ose gZa'Vnih nosaca

52

Uticaj deformacija glavnih nosaca na kolovozne nosacs maze se [zbec i i ako se konstruktivnim merama pomeranja kolovoznih i glavnih nosaca ucine medjusobno nezavisnim; npr. kada se kolovoz na laz i na gornjem pojasu glavnih nosaca , a sv i poprecni nosaciizuzev srednjeg oslonjeni su na glavne nosace poduzno-pokretno sa poduznim nosacima koji su cvrsto vezani sa paprecnim. Srednji poprecni nosac u tom slucaju treba da primi sve poduzne sile sa kolovoza.

S obzirom da staticki sistem i tip glavnih nosaca defini§e konstruktivnl .sistem mosta, preg1ed konstruktivnih sistema savremenih mostova (ukl.iucujuci i zeleznicke) je dat u narednom poglavlju. Stoga one sto je izlozeno u poglavlju II,

a odnosi se privremenona izbor i primenu odgovarajufeg konstruktlvnog sistema, ovde se nece ponavljati.

Takodje je u prethodnim razmatranjima U okviru poglavlja I na vi~e mesta vee bila gavora 0 gIavnim nosac ima zeleznickih. mostova.

2.5.1. Puni glavni nosaei

MoIese upro§eeno konstatovati da postoje dva osnovna tipa celienih punih glavnih nosaea zeleznickih mostova:

- jednozidni (sa jednim rebrom - ver-tt ka l n im limom) puni ql.avni. nosai'ii Ii-preeeka, kojih na jednom mostu Ima ob icno 2 (nrp. s l i ka 1-72) ili ponekad 3 (kad nekih dvakolosecnlh iIi drumsko-zelezniekih mostova),

- dvozidni (sa dva rebra - vertikalna lima) puni glavni nosaci zatvorenog sanducastog poprecnog preseka (slika I-32a).

I

I I

~

Sl. I-?2 Glavni nosac zavarenog I-preseka sa dodatnim pojasnim lame lama u ekl.opu popreenoq preeeka mosta statickog sistema kontinualnog nosaca

53

Interesa~tan je primer kombinovane primene dva osnovna tipa punih glavnih nosaea na jednom drumsko-zelezniekom mostu, gde je iz raz10ga povecanog opterecenja i povoljnije torzione krutosti srednji glavni nosae dvozidni, a dva boena su medjusobno raz1ieita I-preseka (slika I-73).

si. I-73 Poprecni: pveeek. drumeko-iiel.eeniokoq mosta preko Bl.be kod Lauenburqa sa t r-i. razUJita ql.auna noeaca; zboq izuzetno male gradjevinske visine primenjeni su debel.i: pojasevi od paketa viSe Lamel.a /50/

Pored ova dva osnovna tipa punih glavnih nosaca kod ie1eznickih mostova sa zatvorenim ko1ovozom raz1ikuju se jol dva specificna tipa glavnih nosata:

- Pun; glavni rtosac t otvorenog preseka sa dva vertikalna lima; odvojenim donjim pojasnim lame1ama, a sa jedinstvenim gornjim pojasem u sk10pu ortotrQpne ploce - u racunski presek u1azi pripadajuci sadejstvujuci dec kolovoznog lima korita sa poduznim ukrucenjima (slika ]-74). Uko1iko je ortotropna ploca upustena izmedju dva glavna nosaca, ona u vecoj ili manjoj meri sadejstvuje (sa pripadajueim sadejstvujucim de10m kolovoznog lima i poduinih ukrucenja) s~ glavnim nosacim~zavisno ad toga ko1iko j~ udaljena od neutralne 1inije. (0 samoj ortotropnoj ploti nesto deta1jnije u narednom odeljku 3.) .

u; 00'-- _

Sl. I -74 Glavni nceac sa doa »ert-ika l.na lima i due doruj e poj asne Lame Le , a sa jedinstvenim gornjim pojasem u sklopu ortotropne ploae koZovoza

54

- Pun; glavni celien; nosaci otvorenog I-preseka (slika 1-30a) ili gore otvorenog U-preseka (slika I-30b) spregnuti sa armiranobetonskom kolovoznom plocom. (0 spregnutim glavnim nosaeima nesto detaljnije u narednom odeljku 3).

Naravno. u oba gore navedena slucaja primene punih glavnih nosaca (sa ortotropnom ploeom i spregnutom armiranobetonskom plocom) visina samih eelienih glavnih nosaea je manja u odnosu na uobieajene - dole navedene.

Kod dvokoloseenih ili drumsko-zelezniekih mostova, pored resenja sa tri glavna nosaca (slika 1-73), moze se primeniti i dispozicija sa dva glavna nosaea i jac'im poprecn lm nos ac ima (na eventual no manjem razmaku), (slika I-75).

in. 1-75 Poprecni. preeek. dookol.oeecnoq moet:a preko MUjacke ( pruqa 8arajevo-Karde~jevo) raspona 26,0+32,0+26,0 m; jedan kol.oeek u usponu (] 0, .3%,) i u kr-isri.ni: (R~500 m), a drugi u pravcu i u padu (6,5%,); popreeni nosaei (u skZopu ortopl.oce ) na »azmaku 2,0 m./26/

Puni glavni nosaei savremenih zeleznickih mostova rade se iskljucivo kao zavareni limeni nosac i , dok se puni - limeni glavni nos ac i u zakovanoj izradi mogu v l de tl samo na,izvedenim starim mostovima (npr. slika I-76).

U pogledu maksimalnih raspona racionalne primene punih glavnih nosaea zeleznickih mostova, moze se konstatovati da je za proste grede max l = 40,0 m (50,0 mJ, a za kon-tinuaZne grede max Z ~ 100,0 m, s time da otvoreni jednozidni preseei imaju ~esto manje vrednosti U odnosu na zatvorene sanducas te preseke.

Visine jednozidnih punih ql.auni]: noeaca ile,lezniakih mostova iznose: - za proet:e qrede: h Z/16 - ino,

- za kontinualne grede: h ~ l/18 - Z/12,

pri cemu su veei odnosi h/~ za mostove manjih raspona. (npr. za mostove raspona do 20,0 m visina je obicno h - l/l~ - lllO). Dve visine vaze za jednokolosecne mostove, dok kod cvoko lcsecnth mostova i visine glavnih nosaca su vece ,

Na sliei 1-77 prikazani su dosta primenjivani statieki sistemi sa punim glavnim nos ac ima , Treba napomenuti da pored qrednih limenih ql.aimih noeaca svoju pogodnu primenu nalaze i okvirni eistem, pogotovo u gradskim uslovima za

55

nad osloncem

si, 1-76 Popreeni preeek starog zelezniekog meet-a sa glavnim nosaeima i vezama u zavarenoj izradi /50/

prelazak preko ulica ili zelezn;ckih pruga. 'Kod ovakvog statickog sistema okvirnih punih-limenih glavnih nosaca uob i cajent »aeponi: eu 1 15,0 - 40,0 m, a visine etiuboua au od 5,0 do 8,0 m,

: :

a;£; ~c;:---------~

~~~/-7--------::-:-~~1~----:--::----~~1 d~~====~:~==C========~==~===~A

~:: :r

Sl. I-77 Statieki sistemi punih-limenih glavnih n08aaa

56

U pogledu izbora dimenzija preseka punih glavnih nosaea treba voditi racuna 0 sledecim parametrima:

- deblj ine poiiaenili Z(jJ77eZ,a;minimalne min t 15 mm, a maksimalne max t = 50 mm (40 nml ;

- sirine pojasnih z,amez,a: maskimalne max b = 26·t (za eelik eN 24), od-

nosno max b = 22·t (za ealik cN36); sirine pojasnih lamela ob lcno se krecu u s l e+decim g~anicama: b = hl5,s - h14;

- debl j ina »ebra: minimalna min t = 10 mm; ob icno sa za visine glavnih nosaea h = 1000-1500 mm usvaja t = 12 mm, a za vi sine vece od h = 2500 mm usvaja ee t = 14 mm i l-i. max t = 15 mm,

Za mostove raspona do 20.0 m (bez montaznih nastavaka glavnog nosaca) obicno riije ~acionalno vrsiti promene debljina pojasnih lamel. duz mosta. Promena momenta ,inercije glavnih nosaca duz mosta pos t i ze se neretko promenom visine rebra.

Ojaoanje poprecnoq pneeeka gl avnog nosaca sa pojasnim 1 ame 1 ama moze se ostvariti na tri sledeca nacina (slika 1-78):

a) pnomenom debl.j-ine poijaea suceon im savov tma zavarenim lamelama raz l ic itih debljina.

b) promenom Sirine poijaea suceon lm savov lma zavaremm lamelama raz l l c i t ih s f r ina ,

c) promena debljine pojasa dodavan,iem manjih pojasnih ZameZa - tj obrazovanjem paketa pojasnih lamela.

b

b)

sz. I-78 Promena - ojaoanje pojasa glavnog nosaea

a) promenom debljine pojasne lmneZe,

b) promenom s-irine pojasne Zamele

c) pomodu nove dodatne Zamele

57

U sva tri slu~aja. zbog dinamitkih uticaja, pre]azak sa slabijeg na jati presek tj promena pojasa se vrli postepeno (slika I-78a,b,c), s tim Ito u trefem slutaju se predvidja da pre svog teorijskog potetka zavrlna lamela sa ugaonim lavom za vezu se posebno obradi brusenjem sa eela i zaobljenjem (radijusa min 30 mm) u uglovima.

Za o.iacanje dodatnim lamelama ne treba koristiti vile od tri lamele. Prilikom proratuna teorijskih pocetaka lamela, odnosno obrazovanja linije pokrivanja momentnih linija kontinualnih nosaea,treba vrsiti redukcije nosivosti pojedinih preseka vodeci rae una 0 zamoru materijala. U nedostatku nasih savremenih propisa, proracun glavnih ncsaca na zamor treba sprovesti prema nekom od vazec ih !proverenih) svetskih propisa.

Dinamicki uticaji od pokretnog opterefenja se i za glavne nosate uzimaju u obzir preko dinamiekog koeficijenta $ (shodno vaiecem Pravilniku 316 0 tehnitkim merama za opterecenje ielezniekih mostova i propusta iz 1977. god.) koji je zavisan od L.p-merodavne duzine, odredjene na osnovu Tabele 5Primera 1 (za glavne nosaee vaii NO 9-13 Tabele 5).

Uopste sva opterecenja koja deluju na glavne nosaee uzimaju se prema gore pomenutom vazecem Pravilniku, eiji sir! izvodi su dati u odeljku 1.2 Primera 1.

Kod pun! h 1 imeni h nosaca je potrebno obezbediti e tobi.l.noet: pritisnutog pojasa gZavnog nosaea na boeno izvijanje. Kod proste grede je u pitanju gornji pritisnuti pojas glavnog nosaca , dok kod kontinualnog nosaca treba obezbedf t i i donji pajas prativ bocnog izvijanja u zonama kod srednjih oslonaca. Obieno se kao tacke, odnosno preseel, gde je pritisnuti pojas fiksno iIi elastiena botno oslonjen smatraju ana mesta gde su postavljeni popretni nosael mosta, posto se tu nalaze obicno ~oluokviri ili fvorovi harizontalnog sprega koji obezbedjuju stabilnost na bofno izvijanje. Naravno, provera stabilnosti na bofno izvijanje glavnih nosaea masta otpada ukoliko su pritisnLti pojasevi (gornji) 9lavnog nosaea vezani sa spregnutom armiranobetonskom pl ocom t l i su u sk l opu kolovoznog lima ortotropne p loce .

Bt abi-Lnoet: oex-t-ikal.noq lima t rebra) ql.avnoq noeaca na i.zbooauan.je obezbedjuje se poprecnim, a ako jepotrebno i poduznim ukrucenjima. Oslonacka popreena ukrucenja su jaca i obavezno simetricna, po~to zajedno sa oslonaekim delom vertikalnog rebra (sadejstvujuce ~irine po 12·t leva i desno od ukrucenja) ueestvuju u prijemu vertikalne oslonaeke reakcije i obezbedjuju stabilnost lokalno pritisnutom d'!lu vertikalnog lima iznad oslonca. Ostala poprecna ukrucenja - medjuukrucenja rebra g<lavnog nosace logicno se uklapaju u presecima gde su popretni nosac i , odnosno poprecna ukrucenja mosta. T"eba racuns ki dokaza ti da 1 i su samo ova poprecna ukrucenja vertikalnog lima glavnog nosaea dovoljna, iIi je potrebno predvide-

ti poduzna ukrucenja, ili i dodatna poprecna ukrucenja u pojedinim zonama rebra

58

glavnog nosaca. Spoljna poprecna ukrucenja vertikalnog lima se cesto koriste da se za njih vezu konzole pesackih staza: bilo preko ceonih ploca, bilo podvezicama ili pak direktnim zavarivanjem (slike: 1-17b, 1-72, 1-73, 1-76).

vex-t-ikal.na-popveena ukruceruia vert ikalnoq lima izvode se najcesce zavarivanjem za rebropljosteg celika f (slika 1-79 a-d); ali mogu biti i od zavarenih ugaonika (slika I-7ge) ili drugih s tmetr tcnth profila (l,T, 1/2 I). Ako je potrebno iz statickih razloga (prihvatanje oslonackih reakcija, pridrzavanje pritisnutih pojaseva glavnih nosaea i sl.), poprecna ukrucenja idu skroz do pojasne lamele,

za koju se direktno zavaruju ako je u pitanju pritisnuti pojas (slika 1-79d). Ako se radi 0 zategnutom pojasu, vertikalna ukrucen.ia rebra se upasuju u isti preko podmetac-plocica debljine 20-30 mm, za koje se zavaruju ugaonim savovima (slika 1-79 a,b). Sami podmetaei ·se ne zavaruju za zategnuti pojas glavnog nosaca, eime

se izbegava uticaj zareza od zavarivanja, odnosno time se posti!e povoljnija klasifikacija na zamor glavnog nosaea.

a)

m

Sl. T-79 Poprei5na ukrucellja vertikalnog lima glavnog,nosaca

1 Poduzna ukrucenja vertikalnog lima glavnog nosaea se danas najcesce izvode

1

zavarivanjem (obieno samo sa unutrasnje strane) pljosteg celika f ili ugaonika L

(obieno raznokrakih). U klasienoj izvedbi su se poduzna ukrucenja zavarivala za popreena na mestu ukrstanja sa njima, a danas se obicno prorezuju popreena ukrucenja u cilju kontinualnog prolaza poduznih ukrucenja (slika 1-80). U slucaju da paduzna ukrucenja se prekidaju, zbog smestanja podvezica u montaznom nastavku rebra (slika I-81a), tada ona treba da se kontinuiraju tj. nastave posebnom podvezicom ekvivalentne krutosti (slika I-SIb),

Kod jednokolosecnih zeleznickih mostova u pravcu oba glavna nosaea su podjednako napregnuta od stalnog i pokretnog opterecenja. Medjutim kod mostova u kr-ivini , usled dejstva centr t fuqa l ne sile dolazi do preoprer-ecenja spoljasnjeg nosaea. U tom slucaju posebno se dimenzionisu spoljni i unutrasnji nosac zbog ovih

uticaja centrifugalne sile (sto je posebno obradjeno U okviru poglavlja VIII),

59

j,,8Qx80X8

1:: 100><50<8

r- 100x5lNl ,&-6.6

Sl. I-SO Poduzno ukru6enje rebra glavnog nosaca prolazi kroz px'orez na popveiinom ukruceruju

st. I-81 Koni-inui.ranje prekinutog poduznog ukru6enja na mestu montaznog nastanka rebra glavnog nosaca

sto moze da rezultira u nejednakim dimenzijama (visinama npr .J glavnih nosaea, gde je spoljni glavni nosae jaeih dimenzija (slika 1-82a)

Za mostove vecih raspona, kao i za mostove sa ogranieenom gradjevinskom visinom, kao i posebno za mostove sa nesimetricnim pokretnim opterecenjem - mostovi u krivini, dvokolosecni iIi drumsko-zeleznicki mostovi, odnosno za mostove sa zatvorenim kolovozom (vece stalno opterecenje f jednostavno obrazovanje zatvorenog kolovoza~ pogodno je primeniti sandueaste glavne nosaee (sllke 1-32a, 1-35b 1-82b) zbog sirih pojaseva, manjih visina,a i zbog vece torzione krutosti preseka.

ViS1:ne eanducaei-ih ql.auni.h. noeaca ze lezniilkih moe toua i znose: - za proet:e qrede: h 1/18-1/12

- za kontinualne grede: h 1/20-1/26

Neprohodni sanducasti glavni nosaci treba da SU dobro"dihtovani", a ukoliko to ne moze da se kvalitetno obezbedi, treba da se dobro provetravaju i efikasno odvodnjavaju.

60

a)

1:1)

si, I-82 GZavni noeaci: u ekl.opu poprecnoq preeeka zeZeznUj/(og moeta u kx-iui.ni:

a) glavni nOBac L-preeeka

b) glavni nosaci snaducastog preseka

P:r>ohodni sanducasti gZavni nosaCi treba da imaju obezbedjen ulaz za radnika u unutrasnjost sanduka. kao i omogutenu minimalnu prohodnost. posebno kroz poprecna ukrucenja (slika 1-32a).

Popi-ecna ukrucen.ia sanduka su dvojaka: osIonacka jaka ui<i'ucenji' koja se

obitno izvode u vidu dijafragmi, medjukrutenja u vidu zatvorenih okvira koji

se obrazuju na mes t i ma poprecrri h nosaca . Kod mas tova vee! h ras pona obi cno se neka poprecna ukrucenja mestimicno (npr. na svakih desetak metara) urade kao jaca (rese tkasta) u cilju povecanja nedeformabilnosti poprecnoq preseka sanduka od torzionog opterecenja.

Kod sanducas t th praseka treba obezbediti, pored stabilnosti vertikalnih 1 imova na i zbocavanje , i stab; 1 nest pri ti snuti h pojaseva na i zbocavan.ie : sto se

61

postize pored popreenih ukrucenja i postavljanjem poduznih ukrucenja. (0 ovim ukrucenjima pojaseva nesto vise u narednom poglavju 3). Logieno, kod zatvorenih preseka otpada provera stabilnosti nosaca na bocno izvijanje.

Kod sanducastih preseka, kao i kod otvorenih preseka sa sirokim pojasevima, umesto stvarne sirine,za proracun geometrijskih karakteristika preseka treba uzetisadejstvujucu, tzv. efektivnu sirinu pojasa, te za tako odredjenim presekom vrsiti proracun (slika 1-83).

"'~ J>~

I- ... I> ...... J>-l r"'XT1.1ml'! S1.1'"me kod glavnih noeaca Sa pojasevima

1-~_.!L," I"~~~

SL I-8J

Po starome konceptu (stari propisi) maksimalni ugib glavnih nosaea ieleznickih mostova je bio ogranieen na Z/750 (za cN24), odnosno Z/7DO (za EN36), gde je

Z raspon glavnih nosaea. Po novom konceptu ugib se moze dozvoliti i ve~i od gore datih vrednosti, ukoliko se dokaze da se time ne ugrozava eksploataciona funkcionalnost mosta. U.svakom slucaju racunski dokaz deformacija (pored dokaza nosivosti i stabilnosti) je neophodan za glavne nosaee.

Nadvisenje kod zeZeznia/(ih mostova se obavlja na osnovu prcracuna e l as ti cne linije ug-iba glavnih nosaca za ei.al.no opt.ereceruje i aetvrtinu pokrei.noq opbereceruja (bets di.namiclcili koefieijenataJ. Na mes tima montaznt h nastavaka se za sracunate vrednosti ugiba vrsi nadviSenje s to ima za pcs l edt cu poligonalni ob .. lik (umesto pravougaonog) vertikalnog lima dui q l avnoq nosaca , tj. vertikalni lim se ne 1seca iz pojedinih tabli pod pravim uglom (slika 1-84).

st. 1-84 Ukraijaruje poJedinih mont.aiinih el.emenata uer-t ikal.noq lima ql.aonoq noeaca po liniji rmasrt.neruta

62

I kod punih limenih glavnih nosaea, pored radioniekih nastavaka (iz raz-

l oqa respo l oz tv i h dimenzija profila i limova, kao i preloma i secenja i s t i h ) koji se izvode u radionici, treba predvideti nastavke na samoj montazi, vodeci pre svega raeuna 0 transportu i mogucnostima izvrsenja montaze. Mesta montainih nastavaka glavnog nosaca sa popreenim, kao i mogucnosti izvrsenja istih, prikazane su na s1ikama 1-31, 1-44 i 1-45. Montazni nastavci glavnih nosaca uobieajenih dimenzija predvidjaju se samou poprecnom smislu, ali ukoliko je visina glavnih nosaca veca od 3,0 m tada treba predvideti i montazne nastavke vertikalnog lima po duiini. Montazni nastavei, glavnih nosaca ne predvidjaju se tame gde su maksimalni utieaji (npr. u polovini raspona). Kao spojna sredstva na montaii punih glavnih nosaea zelezniekih mostova danas se najeesce koriste visokovredni zavrtnjevi (sa punom silom pritezanja) i zavareni savovi, a vrlo retkozakivci.

Sama montaia mostova, ukljufujuci i pune limene glavne nosaee ieleznitkih mostova detaljno je obradjena u Poglavlju V.

2.5.2 Re§etkasti glavni nosaei

Resetkasti glavni nosaCI su za srednje i ne§to vete raspone izuzetno podesni kako za .iednoko losecne (slike 1·,85 i VI-7l, taka pogotovo za dvoko losecne (slika 11-3) i drumsko-ze Ieantcke mostove (slike 1-86, 1-87 i VlI-9).Resetkasti glavni nosae; sa kolovozom na donjem pojasu su takoreci nezamenjivi kada se vecim rasponima premoscuju prepreke sa ogranicenom-malom gradjevins~om visinom (slika 1-86).

Generalno uzevs i , resetkasti ql.auni. noeaci. mogu nac i raeionalnu primenu za T'aspone L > 30,0 m ( za proet:e qi-ede ) , odnosno'za raspone l: > 40,0 m (za kontinualne nosaee).

Danas se, iz estetskih razloga i zbog unifikaeije i jednostavnosti izrade, najvise primenjuju geometrijski obliei resetkastih nosaea sa paralelnim pojasevima - pravougaone ili trapezne resetke. (Slike II-lai lI-2a). Redje 5U u primeni, nekada vrlo siroko korisceni (slike VII-2, VII-3, VII-8) iz razloga boljeg prilagodjavanja geometrije rese tke dijagramu momenta savijanja, resetkas t i nosac! sa krivim gornjim iIi donjim pojasem (parabolicnim, poluparabolitnim i 51.), koji

su ~rikazani na slikama II-lb i II-2b.

Ispuna resetkastih nosaea moiie se »eal.ieooaci. dijagonalama i vevt ikaloma, iZi samo dijagonalama (s lika 1-86). Za velike raspone rese tkas t l h glavnih nosaca pribegava se pr iment i eekundaxme i.epune , koja ima z a eilj da smanji razmak po.lasnih stapova u ravni resetke (slika 1-85).

IZGlEO SA 5TRANE

63

GORNJI SPRIW

JZZZ&l\ZZll~ZZxxxxxxxxX3lXxxZZXXllllliZZZllxxxxXXZZXX5!lZZXXXN8X8X8XX~

DONJI SPREG.· ! !)tWJIlt!M1 KOI.OVOZ IIAlVOIil!ffl KOlO\'()l ~

mI~~~~~~~~~~~~~~~~~~Ff~~~~~~~~~~~~~~~~~~-:;t-

.-<

b)

---r c)

gl

1~~1J

st. 1-85 ZeZezni6/d most pveko MaZe Rijeke, najve6i na pruei: Beograd-Bar /27/

a) dispozieija moe ba sa reeetlcaet.im kont.inualnim ql.aunim nosaOima sa rombicnom ispunom i sekundarnim lJertikaZama

b) popreeni. presek. moe i.a za kol.oeek. u praveu (otvoreni: ko'lovoz ) 0) poprecni. preeek: moet.a za kol oeek u h'ivini (zatvoreni kol.oooz )

64

b)

Sl., 1-86 Drumeko-Eel ezni.cki. most preko Save i.zmediju. Sl.auonekoq i Boeanekoq Broda /43/

a) moeia sa kont.inual.nim reeetkaet im ql.aonim

sa dijagonalama

b) poprecni. preeek mosta

Oblik i ispuna resetkastih glavnih nosaea treba posebno povoljno estetski uoblititi u slucaju drumsko-ieleznickih (svakako i drumskih) mostova. U tom pogledu postoje kod nas tri uspela izvedena resenja.

Drumsko-ieleznicki most tzv. Pancevaeki most (slika IV-9) preko Dunava u Beogradu lma kontinualne resetkaste glavne nosaea na 5 polja (5X161,3 m) i visinu 18,0 m(l/9). Dispoziciono resenj e smes ta dva koloseka izmedju rese tkas t th glavnih nosaca , a drumski saobr-acaj je na konzolama izvan glavnih nos aca , tako da pog1Eid iz vozila na jednu stranu sa mosta nije zaklonjen resetkom (sa vertikalamd i ciijJc gonalama).

Drumsko-ieleznifki most preko Save izmedju Slavonskog I Bosanskog Broda (sllka 1-86) je sa kontinualnim resetkastim glavnim nosaeima na 3 polja (73,17+ +81,30+73,17 mY, sto je uslovljeno temeljima prethodnog porusenog mosta. Visina glavrdh nosaca iznosi 8,50 m (Nt/9,6). Rese tkas t i glavni nosact imaju laganu ispunu samo sa dijagonalama, koja se preporucuje i za drumske mostove.

Drumsko-ieleznicki most preko Tise kod Sente (slika 1-87) Ima kontlnualne rese tkas te glavne nosace ,fapsona 96,80+96,24-1-96,80 m, visine 11,0 m (Nl/B,7). sa prozracnam rombicnom ispunom bez vertikala.

65

Visine resetkastih g[avnih nosaea iznose - za proei:e grede: h ire - I/7,

- za kont inual.ne qnede : h = l/12 - l/9,

prj eemu su veei odnosi h/Z za mostove manjih raspona, odnosno za V1Slne u sredini raspona (za proste grede sa krivimpojasem) ili za vis;ne glavnih nosaea iznad srednjih oslonaca (za kontinualne grede sa krivim pojasem). Veei odnosi h/l su takocje ; za dvokoloseene i drumsko-zeleznicke mostove.

Kod primene ispune sa dijagona1ama i vertikalma opt.imal.ni: ugao nagiba dijagonala je a = 450, a kod tspune same od dijagonala ugao nagiba je (slike II-I i 1I-2) .

Razmak evorova ql.aimoq nosaea ob icno i znosl od ,,= 4,0 -6,0 m, mada maze da bude ; veei u slucaju velikih raspona mosta kada se zeli izbeei sekundarna ispuna. Tada razmak cvorova moze i e; 'j do max A = .12,0 m,

a)

Sl», I-8? Drumeko-eel.eznicki most pveko Tise kod Seni:e /26/

a) /Hspozicija moetia sa kont inual.nim .resetkastim ql.auni.m nosocima rombi.ene i.epune bee ueiri-ilcal:a

b) popl'eeni pveeek mcei.a

Kao s to je poznato, s tapov i resetkastih nosaca mogu bl t i jednozidni i dvozidni. Danas se za mostovske konstrukcije skoro i sk l juc tvo koriste dvoz i dnt s tapovi resetkastih nosata. Pri izboru poprecnog preseka stapova resetkastih nosata, treba uvek voditi racuna 0 mogucnosti njihovih veza. Oblik poprecnog preseka stapa bitno zavisi od toga da 1i stap pripada pojasu ili ispuni, kao i ad toga da li je zategnut i l t pritisnut ili moze biti alternativnog znaka (i zategnut i pritisnut). Na primer kod pritisnutih stapova treba teziti da se sa sto manje materijala dobi-

66

ju Ito veti momenti inercije oka abe glavne ose inercije, tj. da imaju Ito vete

po luprecn i ke inereije oko obe ose. Stoga je za pritisnute s tapove optimalan presek sanducastog oblika.

Mogutnosti za oblikovanje pojasnih Itapova, date su na 51iei 1-88. Dva osnovna oblika su sanducasti i sesirasti poprecni preseei. sesirasti popretni preseei, koji su otvoreni, imaju prednost pri ostvarivanju vijcanih veza, ali imaju nepovoljno5ti zbog umanjene stabilnosti (kada se primenjuju za pritisnute elemente) i vece povrsine za zastitu od korozije.

II II II

II . II II, II

.Jl_ ~ _ __jL .JL __ I _ .n,

sandueas \ i

j oreseci

T -I-FT -w---r-lf-

Jill ill

+-!>---+-

prit isa«

$a)

gomji po ias

11 I 1\

J __ .. ~_~_

sesirasti

-J!~~f~"

:: . 11

d o nji - pojas

zat ezanje

U...J -rTlbl

Sl. I-BB Najvise primenjivani oblici poprecnih preseka pojasnih stapova

b)

i

pritisnut slap zate qnut slap

Sl. I-B9 Oblici poprecnih preseka stapova ispune

2

h /am/ = l /m/- l /m/ 400

b /am/ = h /am/ - 0,1 . l /m/ b /am/ = h /am/ - 0,2 . l /m/

67

(za nos ace srednjih raspona), odnosno (za nos ace veHkih raspona) ,

Ni.nimal.ne unutrasnje dimenzije po iaenoq stapa sanducastog preseka, da bi ee smatrao prohodnim, treba da iznose: 650 mm - sirina i 900 mm - visina. Na Pancevackom mostu (s l i ke VII-9; primenjeni su prohodni s anducast ih preseci tipa datog na s l ici 1-80 • Pri tome su unutrasnje dimenzije preseka pojasnih stapova:~800 mm - sirina i ~ 900 mm - visina (slika 1-105),

Radi ocuvanja pravilnog geometrijskog ob1ika sanducastog preseka prohodnog po jasnoq: s tapa treba u bl tz int montaznth nastavaka, tj. na krajevima montezncq e Iementa pojasnog s tapa (slika 1-105), predvidetiposebne poprecne dijafragme - pregr-ade sa otvorom za prolaz radnika (slika I-89).

I

~

8,1. I-B.9 Popreene dijafragme (sa oiroonom za prol.az ) kod

/ prohodnih pojasnih iftapova

Kod neprohodnih pojasnih stapova sanducastog preseka (slika 1-88 ) treba postavitl dijafragme (u vidu poprecnih ukrucenja od punog lima) u cvorove resetke (slika I-t03).Na tim mestima dijafragma - l-im treba zavariti za p loce pojasnog

s tapa sa tri strane (cetvr te nije pr i s tupacna za realizaciju zavarivanja). Takodje se dijafragma - limovi ovakvih sanducastih stapova postavljaju zavarivanjem sa sve cetiri strane neposredno kod montaznih nastavaka (sa obe strane, tj. na krajevima stapa), u cilju obezbedjenja antikorozione zastite unutrasnjosti sanducastog stapa.

'Kod pritisnutih stapova otvorenog - sesirastog preseka treba ugraditi dijafragme (sl t ka I-90a) u tre6inama njihovih sistemnih duz ina , Kod zategnutih s tapova otvorenog - sesirastog preseka dovoljno je da se Bpojnim Umovima vezu zavrtnjevima ('ili zakivcima) donje noz ice na eoalcih 1,.5 - 2,0 m duz Ine s tapa (slika I-90b). Ovakve spojne limove kod zategnutih s tapova , odnosno dijafragme kod gornjih po.iaseva (sesirastih preseka) koji mogu da budu i zategnuti (kontinualni resetkasti nosaci), ne treba zavarivati, jer se ugaonim savovima poprecno na tok unutrasnjih sila (zatezanja) znatno smanjuje jafina na zamor stapa na tom mestu.

Visine iJtapova ispune (dijagonala i verUkala) treba da odgovaraju sirini (b) po.iaenih iJtapova (slika I-88), kako bi se "pasent" uvukli izmedju cvorrrih

68

limova i zatim vezali spojnim sredstvima za iste.

Sirina stapa ispune (dimenzija u ravni resetke) preporucuJe se da ne prelazi 1/20 njegove sistemne duzine u cilju ogranieenja sekundarnih napona (ad lokalnih savijanja na krajevima stapa) koji su ve6i kod sirih stapova. Takodje, resetke sa stapovima ispune manjih sirina od pojasnih stapova deluju estetski povoljnije.

a)

D

sz. I-BO lJi.-irrj-'1"():<,mp. (gornji po.iae ) i spojni l.imovi: (donji poijae ) kod poprecnih preseka

Neprohodni Stapovi ispune se najcesee konstrui su kao I-profiZi ili zauareni. .T pT'eseci, zatim kao eanducaetri preeeci i (danas redje) kao viSede1ni preseci (slika 1-89). Pritisnuti stapovi ispune rese tkas t l h glavnih nosaca mostova su ob l cno kao eanduaaet i. preeeei. formirani zavarivanjem (ranije i kao v isede ln i ) , a zabegnuti i'ftapovi kao I preeeoi. (s 1 i ka 1-88 ).

Neprohodni sandueast'i. preseei i3tapova ispune se na mestima veza za cvorrie limove, da bi se iste mog1e l akse rea1izovati, ob icno pretvaraju U odgovaraju6e I-preseke primicanjem rebara u osu s tapa (slika 1-91b). Pri takvom resenju deb- 1jine rebara najpovo1jnije je da su manjih dimenzija tr = 8-14(16) mm. U slucaju ve6ih debljina rebara sanducastog preseka veza stapa ispune sa cvornim 11mom moze se predvideti na nacin prikazan na slici I-91c, pri cemu treba voditi racuna da i s ta moze da se u montaz ! i realizuje, tj. treba da se ostavi dovoljno prestora za ugradnju mehaniekih spojnih sredstava.

Ob icno se veze i3tapova i.epune za ovorne l.imoue sa mehan i ck irn spojnim sredstvima ostvaruju preko jedne ravni smtcanja odnosno trenja (visokovrednim zavrtnjevi sa punom silom pritezanja), kao sto je to u slucajevima veza na slici 1-91. Medjutim za vefe sile 4 stapovima ispune a uze noiice njihovih preseka,

69

c)

SL F·,',91 Veza Mapova i.epune za cvorne l imoue

a) Stap iBpune I-preseka

b) Stap ispune sanducasfog preseka rneprohodni) satanjim rebrima

0) Stap ispune eanduoaetoq rpeeeka t neprohodan) sa debljim rebrima

u cilju realizacija veze spojnim sredstvima fiji broj u jednom poduinom redu (u praveu 5 i 1 e) treba da je najv ise 6, veze sapova i spune za cvorne 1 imove mogu da

se izvedu kako je to prikazano na slicl 1-92; gde spojna sredstva nose preko dveju ravni smicanja (slika 1-92a), odnosno trenja (slika I-92b).

a) ----l 0)

I

~

I

sredstva za vezu stapova limovima nose preko

st. 1"-92

ravni:

a) smicanj em

b) t.rerujem (vi.eokouredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja)

U vezi stapa ispune za ('vorne limove sa spojnim sredstvima visokovrednim zavrtnjevima iIi zakivcima, radi obezbedjenja bo1jeg naleganja kontaktnih ravni

70

izmedju limova, krajevi stapa ispune treba da se posebno obrade, kao sto je to prikazano na slici 1-91.

Minimalne unutrasnje dimenzije za prohodni stap iBpune (sanduaastog preseka) iznose: 600 mm _ sirina i 700 mm - visina.

Veze stapova ispune za avorne limove izvode se danas prvestveno visokovrednim eaurtnievima, ali mogu se upotrebiti i nekada vr l o 5 i roko primenj i vani zaki.oei , a u nekim slucajevima se koncipiraju i zavarivanjem.

U cvornim limovima se uravnotezuju sile iz stapova ispune sa silama iz pojasnih stapova. U njima vlada dvooBno naponsko Btanje. Naprezanja evornih limova su dosta ispitivana raznim metodama (eksperimentalne metode, fotoelastienost, metoda konaenih elemenata).

Na slici 1-93 prikazane sutrajekiorijeglavnih napona jednog karakteristienog cvornog lima (resetkastog glavnog nosaea ispune sa dijagonalama), kao i dijagram normalnih napona u dva njegova preseka, cime se ilustruje s l ozeno naponsko stanje u cvornom 1 imu.

~. J .. \ /

\ /

............. y ...... _ ...

1

1 "'1" 1

~_L _L~J

SL I-9J CvoY'YIi lim doniieq pojasa (a), sa ·trajektorijama glavnih napona (b) i prikazom normalnih napona u dva karakterist-iana preseka

Pored toga treba uzeti U obzir da su evorni limovi oslabljeni rupama za spojna sredstva, kao i da sile koje na njih deluju (posebno kod zelezniekih mostova) su dinamickog karaktera.

Stoga pri konstrukcijskom obl i kovanju cvorn lh 1 imova (kod rese tkas t ih

glavnih nosaea mostova) treba

se pridrzavati odredjenih principa.

Cvorni .limovi Be obiano postavljaju·u nivoima

vex-t ikal.nih. limova

pOJasnih stapova, tako da im se unutrasnje ravni poklapaju (slika 1-93a). Pri tome se evorni limovi i vertikalni limovi pojasnih stapova medjusobno spajaju sa suceonim savovima.

cvorni limovi Be kons·truisu sa 20%-30% ve6im debljinama u odnosu na debljine vertikalnih limova pojasnih stapova za koje se zavaruju (iz gore opisanih razloga njihovog sl02en09 naprezanja).

71

Oblik 3vornog lima treba da je Ito pravilniji i da imabar dYe paralelne iviee. Ostri prelomi u uglovima cvcrn+h limova bila bi mesta izuzetnih koncentraeiija napona (nrp. slika 1-94 e) te se stoga svi prelomni uglovi zaobljuju kruznim ili eliptickim krivinama (slike I-94a,b,f).

II II II :1

c)

fln ~.y

I I, Ii

f== *"1

Sl., I-94 Razl{3iti obl.ici. cvornih Umova; ne pT'eporu3uje 6e obl-ikovon.ie pod 0) > a preporucuje 8e obl.ikovan.ie pod a) .s b) i f)

Detaljnije 0 upros6enim racunskim kontrolama naprezanja cvornih limova u posebnom prilogu Poglavlja VIII. Za sve slo!enije obI ike i jaca naprezanja cvornih limova vecih dimenzija treba uraditi posebnu racunsku, pa i eksperimentalnu analizu.

Centrisanje Stapova kod resetkastih glavnih nosaea mostova vrSl se prema tzv. konet-rukci.onom obl.iku »eiiet.ke, koji se dobija kada se geometrijskom (racunskom) obliku resetke doda izvesno nadvisenje (slika 59 Primera 1).

Za zeleznicke mostove nadvisenje 8e izvodi za vrednosti ugiba od stalnog optereeenja i cetvrtine pokretnog.

Za drumske m08tove radi 8e obiono nadvisenje sarno za stalno optereeenje (a ponekad i za manj ideo pokretnog opterecenja}.

Kod resetke sistema proste grede umesto proracuna ugiba svih cvorova za praksu je ob;cno dovoljno da se sracuna srednji ugib, tzv. strela(f), a nadvisenja montaznih cvorova tada treba da l eze na parabol i y = 4f:x,(Z-x)/l2 (videti odeljak 14 Primera 1).

Fojasni stapovi mostovskih resetki se ne prekidaju u ovor~> vee 8e njihovo montazno nastavljanje vrsi van ovora na strani manje napregnutog pojasnog stapa.

Dimenzije i tefine resetkastih nosaca su po pravilu takve da se njihov transport i montaza ne mogu izvrsiti iz jednog komada (jedne montazne jediniee), te je neophodno da se predvide montazni nastavei. Broj i raspored montaznih nastavaka zavi se od dimenzija i obl i ka resetkast t h g1 avni h nosaca , vrste transporta 'i nac ina izvodjenja montaze ,

72

Monta!ni nastavei se prorafunavaju. odnosno dimenzioni~u, kao statifki pokriveni nastavei.

!tapovi ispune re~etkastih glavnih nosafa se obifno izvode iz jednog montaznog elementa tj. bez montainog nastavka u samome s tapu , po pravilu vezuju se za pojasne stapove na montazi.

Medjutim pojasevi resetkastih glavnih nosafa. odnosno pojasn! ~tapovl. obifno uvek na montazi treba da se nastavljaju. cvorovi kod kojih se vrli nastavak pojasnih s tapova ~a montaii nazivaju se montaznim Jvol'ovima. Teii se da montaini cvorovi gornjeg i donjeg pojasa nisu u istom preseku. Uobicajeni raspored montainih cvorova trapezne resetke dat je na slici 59 Primera 1. Monta~ne jediniee pojasnih stapova obicno su duzinq koje obuhvataju dva polja (slika 59 Primera 1) ill vise polja (sllka 1- 104) resetke glavnog nosata. Izuzetak u tom pogledu pred~tavlja montaia "~tap po §tap" (slika 1-95).

Sl., 1-95 Raepox ed montoiinih naet.avaka kod ·tY'G<ve;me »eeekt:e zatrieno

od boka mont.ase "Map po

aJ montaza od bJ montaza od dva oj motnaza sa jednog

Na slikama V-lb. V-4 i V-5 dato je nekoliko primera Izvodjenja montaze re~etkastih glavnih nosata grednih mostova. U okviru poglavja V kOje razmatra montafu telitnih mostova.

Na kraju ovog odeljka prikazano je vi~e razlicitih re~enja fvorova re§etkastih glavnih nosaea.

Na slici 1-96 dato je konstrukeijsko obllkovanje montainog fvora donjeg pojasa resetke glavnog nosaea sa klas;cn;m resenjem u pogledu spojn;h sredstava

73

(zakivci). Treba odmah napomenuti da je gotovo istovetno resenje montainog evora primenljivo i sa visokovrednim zavrtnejvima, jedino sto bi u vezama broj (ili precnik) spojnih sredstava verovatno bio nesto manji. Na 1evoj strani (evor je u levoj po1ovini resetke), tj u pojasnom stapu gde je manja si1a zatezanja, izvrsen je montaini nastavak. Zbog slab1jenja rupama za spojna sredstva, pre nastavka pOjasa izvrseno je podeb1janje nOiica i vertika1nih 1imova (levog pojasa) koji su suceonim savovima doveden; do deb1jine cvornih 1imova. Zategnuta dijagona1a (I-preseka) je zbog gubitka povrs ine preseka, us1ed rupa za spojna sredstva u vezi sa cvornim 1 imovima, ojacana povecan.iem deb1jina noz ica (ke spo1ja), tako da n jena visina (uz toleranciju :t: 1 mm) iznosi ko1iko i razmak izmedju cvorrnh l i - ·mova. Pritisnuta dl jaqona 1a (senducas tcq preseka) je na mestu veze za cvorne 1 imove pretvorena u I-presek. Vertika1a Je uvucena do donjeg po'iasa izmedju cvornth l imova i vezana za iste. Na slici je dat i horizontalni-poduini presek pojasa gde

se uocavaostvarenje veze sa Gvornim 1imom sprega za vet~r.

I

Sl., I-96 taontozni: CVOI' donjeg pojasa I'esetke ql.aunoq noeaca sa »ert-ikal-: nom zategnutom (levom) i potisnutom (desnom) dijagonalom; /36/, . spojna eredeiva su eaki.oci. (moqu biti i vi.eokooredni. zaomrujeo-i )

74

Na slici I-97 je takodje prikazano konstrukcijsko oblikovanje montaznoq cvora donjeg pojasa rese tkas toq glavnog nosaca . Ovde se sa donjim pojasem u CYOru susticu ·padaju~a· zategnuta dijagonala i pritisnuta vertikala. Zakivci za vezu dijagonale,sa cYornim limovima pretvoreni su u dvoseene na ve~ opisani naein (slika 1-92).

Sl. I-9? Montazni cvor donjeg pojaaa resetke glavnog nosaca sa vertikal.om i zai.eqnubom (lev om) di iaqonalom, epaina eredetva au zakivei (mogu biti i visokovredni zavrtnjevi) /36/

Na sl ici 1-98 pri kazan je krajnj +-os 1 onac ki ever trapeznog rese tkas toq glavnog nosaea. Visina cvornih limova, zbog prikljueka popreenih nosaea, treba da je najmanje ista (ili nesta veea) ad visine krajnjeg popreenog nosaea. U vertikalnoj ravni iznad lezista postavljeni su upasovani gore i dole dijafragmalimovi U oslonaekom preseku pojasa. Da bi se zastitio od atmosferilija, sa botne

i gornje strane je cs l onack l cvor pokriven poklopcima od l lnova koji su vszant zavrtnjevima.Prik1jucak krajnjeg poprecnoq nosaca (koji se predvidja i za izdizanje presama zbog popravke ili zamene Iez i s ta ) izveden je preko prikljuenih ugaonika, a uz postavljanje preklopnog lima gore. Primenjena spojna sredstva U ovom primeru su zakivci, a slieno resenje moze se ostvariti sa.visokovrednim zavrtnjevima.

Na slici 1-99 daiDje konstrukcijsko oblikovanje gornjeg montaznoq cvore,

rese tkas toc glavnog nosaca zatvorenog mosta sa ko lovozom na donjem pojasu. Spojna sredstva na slici su zakivci, ali vr lo s l i cno resenje maze se ostvariti i sa v t soko-

75

vrednim zavr-tnjev tma . Pojasni s tapov i su ses t ras toq poprecncq preseka, tj. dole su otvoreni, pa se zategnuta vertikala uvlaei sve do gornje noiice za koju je vezana konstruktivno preko ugaonika, pored veze statiekim zakivcima za everne limove. Pojasni s tap se kao pritisnuti ne ojaceva na mestu montaine veze, koja je izvedena u neposrednoj blizini evora, a denivelacija izmedju evornog i vertikalnog lima u nastavku resava se ubacivanjem podmetaca ispod spoljne podvezice. Veze pritisnute 'j zategnute dijagonale za cvorne limove su t dent icne kao i za donji ever (slika I-96).

rI !

I I t l-._._.

Sl. I-98 Oslonacki cvor trapezne resetke glavnog nosaca sa prikljuckom kraJnjeg poprecnog nosaca, montazna spojna sredstva su zakiv-

ci (slicno resenje moze biti i sa visokovrednim zavrtnjevimaJ /36/

Na slici 1-100 prikazano je konstrukcijsko oblikovanje krajnjeg gornjeg cvora trapeznog resetkastog glavnog nosaca mosta (kolovoz na donjem pejasu).

Leva dijagonala (pritisnuta) je sandueastog preseka,a desna (zategnuta) je zavarenog I-preseka. S obzirom da su to krajnje dijagonale, one su zbog vecih si-

la jacih preseka, te su vezane sa po ce t t r i poduzna reda zakivaka. Zakivci za vezu desne dijagonale su pretvoreni u dvoseene, postupkom opisanim uz sliku I-92a. Pos to je za ovaj most predvi djen verti ka 1 ni portal, verti ka 1 a ima nesto jaci presek, jer je ova i itap u sklopu portala. Veza pretke portala sa pojasnim §tapom

76

Sl., I-99 Montazni evor gornjeg poijaea resetke ql aunoq noeaca moet:a

sakolovozomna donjem pojasu; montazna sredstva au

zakivci (mogu biti i viaokovredni /36/

i vertikalom, tj. ugao portala dat je u preseku 1-1 u vidu klasicnog resenja sa zakiveima, KOje se, iako slicno, oesto malo razlikuje u odnosu na resenje sa vi-

sokovrednim zavrtnjevima.

Ii

Sl., I-lOO Krajnji gornji evor tn-ape zne »eeet.ke n08a6a sa

prikljuekom vertikalnog spojna

sredatva au (slieno uz neka manja pri-

lagodjenja moze se ostvariti i sa visokovrednim zavrtnjevima) /36/

Na slici 1-101 prikazan je morrtazn i cvor gornjeg pojasa kontinualnog resetkastog nosaca (raspona 52,8+66,0+66,0+66,0+52,8 ml zeleznickog mosta (sa otvorenim kolovozom na gornjem pojasu) preko Uvea na pruzi Beograd-Bar. Gornji pojas je od sesirastog preseka sa montaznim nastavkom u zakovanoj izradi. Resenje

77

cvora je u principu s l icno sa onim na slid 1-99, sarno s to su razlike u tome da ovde treba ostvariti vezu poprecnog nosaea (kolovoz na gornjem pojasu), i da zbog mogufih alternativnih vrednosti sila u ~tapovima (za pojed;ne stapove kontinualne resetke) treba 0 tome u vezama voditi raeuna.

Na slici 1-102 naertan je montaini evor donjeg pajasa resetke glavnog nosaea mosta (kolovoz na donjem pojasu) sa pojasnim ~tapovima zatvorenog neprohodnog sandueastog preseka. Odgovarajufa veza pojasnog nosaea (presek 1-1) prlkazan je na sllel 1-46e. Dato resenje evora, u eilju izvrsenja montainog nastavka zategnutog donjeg pojasa I ostvarenja koncepcije veze sa cvornim l imom donjeg sprega prot1v vetra, predvidja pretvaranje preseka donjeg pojasa u otvoreni u zoni evora. Spojna sredstva su zakivei; a slleno resenje moie se reallzovatl I sa vlsokovrednlm z8vrtnjevima. Pri ovakvom re~enju posebnu painju treba posvetiti eflkasnom odvodnjavanju korltastog ulegnuca donjeg pojasa.

Sl. I-10l Mon-tazni cvor gornjeg pojasa kont.inual.ne rese-tke glavnog nosaca mosta (sa otvorenim kolovozom na gornjem pojaBu) preko Uvea na pruzi Beograd-Bar; montiaisna spojna sredstva su zakivei /26/

.!::.L

SL I-102 Reiien.je montiaiinoq evora donjeq poijaea teanducae toq neprohodnog preseka) resetke gZavnog nosaea mosta sa koZovozom na donjem pojasu; montazna spojna sredstva su zakivci (a mogu biti i vieokovx-edni. zavrtnjevi); pveeek 1-1 [e dai: na el.i.ci. I-460 /36/

Na slici 1-103 prikazani su karakteristi6ni detalji evorova gornjeg i do~ njeg pojasa resetkastog glavnog nosaea (ispune sa dijagonalama) zeleznickog mosta (poprecnoq preseka slika 1-103a) sa otvorenim kolovozom na donjem pojasu. Raspon glavnog nosaea je 61,0 m, a sistemna visina 6,4 m. Gornji pojas resetke

je sanducastog preseka, a donji pojas je lesirastog ( dole otvorenog) preseka. Sve veze pojaseva su zavarene, pretezno u radionici, dok su samo dYe veze pojasa montazno zavarene. Montatno su zavarene veze krajnjih dijagonala za pojaseve, koje su istog preseka kao i krajnji stap gornjeg pojasa. Ostali prikljueci dijagonala su predvidjeni da se izvedu na montaz i zakiveima (iIi visokovrednim zavrtnjevima). Krajnja dijagonala je u sklopu kosog portala, a presek rigle pertala dat je na slici 1-~03b (slika konstruktivnog oblikovanja krajnjeg gornjeg cvora}. Na slid 1-103 c prikazano je resenje gornjeg cvora , a na slici 1-103d resenje donjeg cvora sa pri kl juckom poprecnoq nosaca preko cecne place, KOj i se inaee cesto primenjuje za veze sa visokovrednim zavrtnjevima. Krajnji oslonackl evor, koji je kompletno zavarene izrade prikazan je na sliei I-I03e

Na sliei I-I03f dat je prikljueak dijagonala gornjeg sprega prottv vetra preko evornog lima za gornji pOjas glavnog nosaea.

Na sliei 1-104 prlkazani su karakteristicni detalji evorova gornjeg i donjeg pojasa resetkastog glavnog nosaea (preko dva polja, raspona 2x43,0 ml otvorenog ze l eznf ckoq mosta (visine 4,3 m) sa otvorenim kolovozom (poprecnog preseka na sliei I-I04e). Gornji i donji pojasevi, zatvorenog neprohodnog sanducastog preseka, u svakom polju imaju po dva montazna evora. Sanducasti preseei pojaseva na mestima montaznth nastavaka imaju otvore sa donje strane, radi izvodjenja istih. Krajnje dijagonale resetke glavnog nosaea su sanducastog preseka, a ostali stapovi ispune su [-preseka. Sve veze na montaz! se realizuju sa visokovrednim zavrtnjevima.

79

a)

0)

ell

f)

si. 1"-103 Detalji koneta-ulcci iekoq oblikovanja evorova resetke (ispune .sa diiaqonalama) glavnog nosaea zelezniekog mosta sa otvorenim kolovozom na doniiem po.iaeu: montazne veze iJtapova i.epune zakivcima (v-ieokovrednim vijcima) sa izuzetkom krajnjih dijagonala (zavarene voze), a montazne veze pojasnih Map ova ostvarene zavarivanjam /50/

a} poprecni. preeek kroz 1(0 l.ouoz

b} krajnji gornji evor

c) gornji evor teredn.ii )

d) don.ji. evor Ceredn.ii.) a} osZonaeki donji evor

f} veza dijagonala spraga proUv vetra za gomji pojas glavnog noeaea

80

st. l-i04 Detatji obl.ikooanja cvorova .resetke

otoocenoq mosta sa otvorenim kol.ovozom ceue mnni,,"';:'"'' veze

izvedene au sa vi eokovrednim zavrtnjevima /1,3/

a) detal i i karakteri.et.ienih cvorova

b) sistem glavnog nosaca i donjeg sprega praUv vetra

c) poprecni preeek kroz kolovoz

81


[ 111
g""
1\
-~I~II ~ "
g I \l ~
;t ~. Sl., I-l05 DetaZji /wnst.r>u/wijskagobUkovanja karaktex-iei ionih. evorova donjeg (a) i gornjeg pojasa Y'eSetke ql.aimoq noeaca drumsko-zeZezniekog Panceuackoq mosta t diepoei.ci ia i popreeni preeek na s l.i.ci. VIT-9) /26/

82

Na slici 1-105 prikazani su detalji karakteristicnih cvorova donjeg i gornjeg pojasa resetke glavnog nosaca Pancevackog mosta (slikaVII-9). Zbog velikih sila s tapov i pojaseva i ispune su znatnih preseka, a formirani su u vidu pro hodnih sanducas t t h preseka. Sve montazne veze su izvedene zakivcima.

Na kraju, na slici 1-106 dat je detalj donjeg (vora (u potpuno zavarenoj izradi) resetke glavnog nosaca mosta sa kolovozom na gornjem pojasu (statickog sistema kontinualni nosac raspona 30,0+37,5+37,5+30,0 m), visine 3,5 m.

L_. __ 220'15x2010.

~

220xB'2050 I

'-'-'-'--'-'-'-'--'

Sl., I-l0e Konebrukci jeko obl.ikovan.ie u zouareno.i izmdi donjeg

ovora reeeike ql.aunoq noea/ia 30,0+37,0+37,5+30,0 m,

visine 3,5 m} zeleznickog mosta sa kolovozom na gornjem pojasu /40/

Kompletan proracun ieleznickog mosta (otvorenog kolovoza~ sa resetkastim glavnim nosacima, dat je u Primeru 1 (poglavlje X).

83

3. DRUMSKI MOSTOVI

3.1. Uvod. Glavni elementi nosece konstrukcije drumskih mostova

Sa razvojem (povecanjem obima i brzina) drumskog saobracaja, tj. intenziviranjem gradnji autoputeva i drugih saobracajntca , poslednjih nekoliko decenija znatno se unapredila izgradnja drumskih mostova; cemu su pre svega doprineli:

- razvoj tehnologije zavarivanja i uoplte tehnologije izrade celicnih mostovskih kons trukc i je (u savremenoj zavarenoj izradi), gde posebno mesto zauzima primena ortotropnih ploca,

- razvoj primene spregnutih mostovskih konstrukcija,

- razvoj racunske analize mostovskih konstrukcija sa proracunima na ~lektron-

skim racunarima,

I
a) 10000 !tim
7000
t

s
s
-~-
6000 b)

sz. I-107 Popreani preseci dva anaZogna drumska mosta sa armiranobetonskom koZovoznom pZoaom

a) etox-i most sa zakovanim ql.aimim noeacima 1; amni.ranobetionekom koZovoznom pZoaom (bez sprezanja)

b) savremeni most sa zavarenim aeZianim gZavnim nosaaima spregnutim sa armiranobetonskom koZovoznom pZoaom

84

- razvoj savremenih metoda ispitivanja (eksperimentalnih na terenu) mostovskih konstrukcija,

- razvoj tehnologije montaie mostova.

To je sve dovelo kako do daljeg razvoja klasicnih tako i do primene nekih novih-savremenih konstruktivnih sistema mostova (posebno za mostove velikih i sve vecih) raspona (poglavlje III).

Kao jedna od ilustracija ove evolucije u drumskim mostovima moze da poslu!i slika 1-107, na kojoj su prikazani popretni preseei dva analogna mosta' (istih lirina kolovoza, sa armiranobetonskim kolovoznim plofama i dva feliena glavna nosaea I-preseka) izgradjena u vremenskoj distanci od tridesetak godina.

Glavni elementi noseee konstrukcije tipifnog felienog drumskog mosta su; - ko l.ouoe ;

- kolovozni nosaci (poduzni i popreeni),

.- gZavni noeaci. (jedan, dva il i vi se},

- hor-ieontal.ni spl'eg (protiv vetra t l i montaini),

- popl'ecna ukl'ueenja,

- ZeziSta.

Posto su kod drumskih mostova uvek zatvol'eni kolovozi sa njihovom nosecom konstrukcijom od armi.ranobetonekih ploca (sa iIi bez kolovoznih noseca) t l i sa telienom nosecom konstrukeijom kolovoza u vidu Ol'totl'opne ploce, to ave savremene

(u svojoj ravni krute) kolovozne table imaju ulogu horizontalnih spregova u ravni kolovoza.

Stoga od gore pobrojanih elemenata noseee konstrukcije drumskog mosta, u nivou kolovoza nije potreban poseban horizontalni spreg protiv vetra, izuzev eventualno montaini spreg (slika I-I07b). Po potrebi se horizontalni spreg mote postaviti u nivou donjih pojaseva glavnih nosaea (kao npr. u cilju povecanja torzione krutos ti preseka mas ta na s 1 i ci I -I07b) mosta sa ko 1 ovozom na gornjem pojasu i ll

u nivou gornjih pojaseva re~etkastih glavnih nosata mosta sa kolovozom na donjem pojasu (slika 1-140).

Treba napomenuti da ako je na mostu armiranobetonska kolovozna ploea tada se ona moze oslanjati:

- na poduine i na poprecne (i eventual no na glavne nosace - s l i ka I-107a),

- na poprefnel na glavne nos ace (sllka VI-34), iIi samo na popretne nosaee

(slika 1-124) - te time otpadaju poduzn] nosac i ,

- samo na glavne nosaee - te time otpadaju i poduZni i popreeni nosaei (slika I-I07b).

Kod mostova sa kolovoznom tablom u vidu ortotropne ploce (slika 1-124 ), poduzni nosac i oformljuju se iz podul'nih ukrucenja (tzv. poduzn l h rebara) kolovozne

table i sadejs tvujuc th del ova kolovoznog lima - kao gornjih pojaseva.

3.2. sirina drumskih mostova _i sirina kolovoza.

Saobracajni i slobodni profil na mostovima

Sil'ina drumekoq mosta ponajviSe .zavi s i od ti pa tj. kategorije saobracajnog puta koji treba da se mostom prevede preko date prepreke; a s t ime u neposrednoj JV}" zi su : s ir+na i broj saobracajnth traka, s i r ina ivien'ih traka , s tr tna bankina. odnosno pesack+hs taze , Kod mostova u krivini ob i cno se vr.Si pros irenje kolovoza.

Pravilnik 0 tehn ick im normativima i osnovnim uslovima koje javni putevi tzvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledista bezbednosti saobra~aja (Slufbeni list SFRJ br. 11 od februara 1980. godine) propisuje sve potrebne velieine za definisanje slobodnog profila (gabarita) drumskih mostova.

_'

Ovaj pravilnik daje podeZu javnih puteva, zavisno od njihovog znaeaja, na

maqi.et.ral.ne, ,regionaZne i l-okal.rie ,

Prema vrsti seob-acaja data je podel.a na: - puteve za saobl'aeaj motornih voziZa,

- puteve za mesovit saobl'aeaj.

Prema vrsti terena na kome se projektuju javni putevi moze se izvrsiti pede-

la na:

-. ravnicar.ske

II - bl'ezuZjkaste III - bl'dovite

IV - pl.ani.neke

fia?iunska bl'zina je brzina na osnovu koje se sracunavaju elementi slobodnog profila. La fcttunsku brzinu usvaja se je[~a od slede6ih velieina:

- prethodna brzina,

- oeekivana brzina vofnje.

Racuneka bre ina ne moiie bi.t-i. man.ja od 60 km/h. sa maqi.etval-ne puteve i 80 km/h za autoputeve. Pl'Mhodna bl'zina je polazna brzina za odredjivanje elemenata puta (eije su vrednosti date u km/h u tabeli 1-2),

86

Tabela 1-2 Prethodna brzina u km/h

I II III IV
ravnicarski brezul jkas t t brdovit planinski
teren teren teren teren
Autoputevi I 120 120-100 100-80 80
Putevi l. razreda 120 100 80 70
Putevi 2. razreda 100 80 70 60
Putevi 3. razreda 80 70 60 50
Putevi 4. razreda 70 60 50 ~ 40
-
Putevi 5. razreda 60 50 40 40 Za puteve 3,4, i 5. razreda prethodna brzina preds tav l ja racunsku brzinu. Za autoputeve i puteve 1. i 2. razreda ooelciirana brzina voznje predstavlja racunsku brzinu. Ocekivana brzina voznje utvrdjuje se na osnovu krivinskih karakteristika J lirine

kolovoza.

Ko[ovoz obrazuju saobracajne trake, ivicne trake i ako se predvidjaju, dodatne i zaustavne trake. Broj saobracajnih traka treba da je paran; ne uzimajuci U obzir dodatne trake za sp~ra vozila.

Sirine eaoboaca.inih tiraka datesu u tabelama 1-3 i 1··4.

Tabela 1-3 daje sirine saobracajnih traka na jednosmernim kolovoznima tj, putevima sa 4 i vise saobracajnih traka.

Tabela 1-3 sirina saobracajnih traka

Racunska bY'zina 120 do 100 100 do 80
V(km/h)
Sirina saobracajne r.n 3,75 III ,IV 3,50
trake u (m) Tabela 1-4 daje sirine saobracajnih traka na putevima sa dYe saobracajne

trake.

87

Tabela 1-4 Sirina saobra~ajnih traka (putevi sa dYe saobra~ajne trake)

Razred Racunske brzine (km, h)
puta 100 80 70 60 50 40
sirina saobracajne trake u (m)
1. I,II3,50 III 3,25 IV 5,00
2. I 3,50 II 3,25 111.3,00 IV 3,00
-,--
3. I 3,25 II 3,00 !II 3,00 IV 3,00
4. I 8,00 II 3,00 III 2, ?5 IV 2, ?5
5. I 3,00 II 2,75 III,IV 2,70 Na autoputevima, a prema potrebi i na putevima 1. razreda, treba predvideti uz spoljnu ivicu saobracajnih traka posebne trake za prinudno zaustavljanje. Sirine ovih zaustavnih traka iznose:

- na autoputevima 2,50 m,

- na putevlma 1. razreda sa 4 saobracajne trake 1,75 m.

Ivicne t.rake predstavljaju posebne k,rute kons trukc t je iIi pro s i renja kolovozne konstrukcij~ na kojima se obeleiavaju ivltne razdelne linije lirine ivicnih traka, u zavisnosti od sirine saobraeajnih traka, odredjene su tabelom 1-5. Ivitna traka izmedju saobra~ajne i zaustavne trake ima sirinu od 0,20 m.

Tabela 1-5 sirine ivicnih traka

2,75 0,20

sirina zaustavne sirlna ivicne

trake u (m) trake u (m)

3,75 0,50

8,50 0,35

3,25 - 3,00 0,30

Ako velicina uspona i pada puta, te njegova duzina, zbog opadanja brzine teskih vozila, dovedu do smanjenja zahtevane propusne moei puta, grade se dodatne eaobvaoaijne t rake za spora vosi.la. Minimalna Sirina dodabne tirake je b, (10 m.

Razdelne t.rak.e su deo planuma puta koje f tz i ck t razdvajaju parale1ne koIovoze , s i r ine razdelnih traka, za pojedine vrste javnih puteva, date su u tabeli 1-6.

88

Tabela 1-6 sirine razdelnih traka

autoput I,ll

3,00

Vrsta javnog teren puta

5 i r1 ne razde 1 ne trake u (m)

autoput III,IV

put 1.raz. I do IV

( i zuzetno 2,0 m)

RastoJanje unutr>asnje ivice zastitne ograde (od saobr>a6aJnog profiZa) (RO) uz zaustavnu traku iznosi 0,70 m. Ako zaustavne trake nema, velieina RO zavisi od sirine saobracajnih traka prima tabeli 1-7.

Tabela 1-7 Rastojanja unutrasnjih iviea zastitne ograde od saobracajnog profila (RO)

--
sirina saobracajne Rastojanje unutrasnje iviee
trake u (m) zastitne ograde RO u (m)
--------1-- ---
3,50 0,90
3" 25 0,80
3,00 0,65
2,75 0,50 Peiiaoke i hicikUsticke et.ase posebno su i zradj ene s aobracajne povrs i ne namenjena za kretnaje pesaka i biciklista. sirina traka na pesackim stazama je 0,80 m, a na biciklistickim stazama 1,00 m. Pesacke i biciklisticke staze treba da se odvoje od kolovoza razdelnom trakom, ko ju.n i v lcuje tz dt qnut i iv t cnjak , iii da se vade nezavisno ad toka kolovoza.

Baobi-aocuirii. profiZ sac tn.iavaju poprecn l preseci ti pskoq vozi l a , prostor potreban za kretanje vozila i srednja zastitna sirina izmedju vozila. Sirina saobracajnog profil a obuhvata: saobracaj ne trake, i v i cne trake -j zaustavne trake (ako su predvidjene). Visina saobracajnog profila jednaka je visini tipskog vozila.

8Zobodni profit sacinjavaju saobracajni profil i ivicne zastitne sirine

odnosno zastitna_visina. U slobodni profil ne sme da zadire nikakva stalna prepreka. Saobracajni i slobodni profil prikazani su na slikama I-lOS i 1-109.

ivied slobodnog profit"

Sl-, I-lOB Saobra6ajni i e lobodni: profit

E ° q

"

S9

E ° Lf)

-<i

aao brac .. jni profil

st. I-lOB Saobra6ajni -i el-obodni. profil na putu izvan na8elja

Minimalno rastojanje za§titne ograde od saobracajnog profila RO odredjeno je u tabeli I.-7, a minimalno rastojanje saobracajnog znaka od saobracajnog profila (RZ) i znos i :

- RZ=RO, a ko pas toj i zas titna ograda i ako saobr acaj n i profi I obuhva ta zaustavne trake.

- RZ=ROI-0,25 m, ako ne postoji ni z as t i tna ograda ni zaustavna traka.

Minimalna zastitna sirina (Z3), zavisno od racunske brzine, prikazana je u tabel i I-S.

Tabela 1-S Vrednosti minimalnih zastitnih sirina (ZS)

t

WIO ",Iii)

r-.iIN I

l!~~~==1~-+~ t~~2~:O ~_~

I-ll0 Saobracajni i slobodni profil za bioiklisti6ke

a) za Jednu bioi1<liati6ku traku

b) za due bi.aikl-iet.icke t.rake

a)

r->« r-: l
I
I I
I I
I I
I !
I Sl.

90

110

120

100

2,00 2,50

b)

r--'--"

I I I

I I

iii

I I I

I I I

staze

Pri pastojanju zastitnih ograda visina slabodnog profila moze na ivicama biti smanjena za visinu 6h. Slobodna visina ad 4,50 m meri se uvek od najvise tacke kolovoza u definitivnoj njegovaj debljini, pri cemu se vadi r acuna i 0 kasnijim rekons trukc i.iema i pr esv lacenju kolovoza novim asfaltnim zastorima.

Saobracaijni- i el.obodni: profil za bieiklisticke etiaze prikazan je na slici 1-110, a za pesacke staze na slici l= l l l ,

LO N

o

E LO 0

~ ~

-l+- 0.80 .... 1°.20

1.20m

Sl. I-._l11 Saobradajni i el.obodni. p.POfil za peilacke ebaz e

Aka biciklisticka (ili pesacka) staza je dui javnog puta na kome ne postoje uzdignuti ivicnjaci '. staza mora da je od kolavoza uda1jena najmanje tol iko da se s l obodni profil kolovoza i bicik1isticke (odnosno pesaeke) staze dodiruju. Ako je kolovoz oivicen uzdignutim ivienjaeima, slobodni profil kolovoza i biciklisticke staze (odnosno pesacke staze) magu da ulaze jedan u drugi, s time da udaljenost saobracajnih profila ne bude manja od vrednosti datih u tabeli 1-9.

Tabela 1-9 Rastojanje biciklistitke pe~atke staze od saobracajnih profila

--_.
Racunska br-z i na Vrsta Rastojanje saobracajnog
Yt km/h ) staze profila u (m)
bTC-i k 1 i sti- _-
> 70 cka 1,00 m
------- 'bi'~Tk1 i s t i-
< 70 cka 0,75 m
pesacka 0,75 m
- Na slici 1-112 prikazan je e iobodan profil (qabari.t ) za moe tooe na vangradskim kat eqor-i.eanim put eo ima, a na 51 iei 1-113 el.obodni. profU za mostove na autoputevima. (Oznaka zvezdieom na cr tez tma je za vrednasti koje su za preporukuiako su vece ad propisanih).

91

Sl.

za mOBtove na vangradskim «ateoam.eanim puteirima

S1. Is-Tl S Sl.obodni. profiZ za mostove na autoputevima

a) bez t.rake za vozi La u kuaru

b) sa tvakom za vozi l.a u kuaru

3.3. Kolovozni zastor i hidroizolacija

Resenje kolovoza i hidroizolacije kod drumskih msotova treba da se res i jednostavno kako bi se postigla kompatibilnost izmedju izolacije i slojeva asf'a l tnog zastora, koji su najcesce debljine 5 do 7 em. Kaka se na mostu asfaltni zastor nalazi na deformabilnoj podlozi, a i tempere turn i uticaji su ovde jaee izraieni , to se postavljaju znatno ostriji zahtevi 0 kvalitetu asfalta na mostu u odnosu na onaj na otvorenoj trasi. Zastita noseee konstrukcije ispod asfalta ostvaruje se putem hidroizolacije. Materijali koji se upotrebljavaju u tu svrhu su proizvodi