Numizmati~ki ~asopis

br. 27
2006.
Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva u Beogradu cena 300 dinara

Prvi prigodni novac samostalne Republike Srbije

 Zbirka
Dr MILANA
STOJANOVI]A
na internetu
www.orden.stojanovic.ch
 sadr`aj

ANTI^KI NOVAC
SKRIPOFILIJA

6 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE 49 AKCIJE VALJEVSKOG VISTAD-a
JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - II Branko Gli{i}
Charles B. Smith, Jr.
11 KRST NA NOVCU RIMSKE
FALERISTIKA
CARICE SALONINE 53 TAKOVSKI KRST S LENTOM
Nikola Crnobrnja \ENERALA BELI-MARKOVI]A
13 LVCIVS AELIVS Du{anka Mari~i} i Ljubomir Stevovi}
AVRELIVS COMMODVS 56 FRANCUSKI RATNI KRST 1939-1945
Rista Mileti} Neboj{a Milanovi}

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA
VOJNE OZNAKE

17 DATIRANJE BAKARNIH NOV^ANIH 58 MANEVAR „SLOBODA ’71“
VRSTA PRIMORSKIH GRADOVA -I Nenad Bjelo{
Sergije Dimitrijevi}

NUMIZMATIKA I NUMIZMATI^ARI

ORIJENTALNA NUMIZMATIKA 59 VELIMIR VELJA ^ELEKETI]
21 RUMSKI SELD@UCI I NJIHOV NOVAC Nikola Crnobrnja
Stevan Vere{

MODERNA NUMIZMATIKA
24 PRVI PRIGODNI NOVAC

NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA
SAMOSTALNE DR@AVE SRBIJE 61 SLOBODANKA STOJAKOVI],
Ranko Mandi} DESPOT STEFAN LAZAREVI]
27 KRALJEVINA SRBIJA Du{an Kova~ev
62 NOVE BRO[URE NARODNE BANKE SRBIJE
I BE^KA CARSKA KOVNICA - II Ranko Mandi}
Aleksandar Brzi} i Ingeborg Dangl 63 SERGIJE DIMITRIJEVI], NOVAC
31 PROBLEMI SRSPKE SRPSKIH SREDNJOVEKOVNIH VLADARA
Sima ]irkovi}
MODERNE NUMIZMATIKE 64 VESNA RADI] I VUJADIN IVANI[EVI],
Ivica Vu~i}evi} VIZANTIJSKI NOVAC IZ NARODNOG
33 IZ CRNE GORE MUZEJA U BEOGRADU
Ranko Mandi} Du{an Kova~ev
65 \OR\E JAMU[AKOV,
RIMSKI CAREVI NA[IH GORA LIST

NOTAFILIJA Rista Mileti}
36 NOVA IZDANJA NA[IH NOV^ANICA 65 NUMIZMATI^AR BR. 24-25
Ranko Mandi}
Iz Narodne banke Srbije
41 NOV^ANICA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
INFORMACIJE SND
10000 DINARA 6.9.1936. 4 ZLATNI JUBILEJ SRPSKOG
Ivan [krebo NUMIZMATI^KOG DRU[TVA
34 ^ASOPISI „ORDEN“ BROJ 4 i 5
44 NOVAC GRADOVA U KRALJEVSTVU 66 ZORAN ILI] NOVI PREDSEDNIK SND
SRBA, HRVATA I SLOVENACa 66 TRE]I SUSRETI U GODINI JUBILEJA
Adam Crnobrnja VENERANDA MEMORIA
47 NEMA^KE NOV^ANICE
RAZONODA
SA SRPSKIM @IGOVIMA 16 NUMIZMATI^KA UKR[TENICA
Jürgen Klotz i Darko Berger @arko Pintari}

dinar 27 / 2006 3
 Numizmati~ki ~asopis
Zlatni jubilej Srpskog numizmati~kog dru{tva

Izdanje Srpskog numizmati~kog dru{tva U znaku izdav

Za izdava~a
ZORAN ILI], predsednik
Srpskog numizmati~kog dru{tva
e-mail: zoranilic@yubc.net

Glavni i odgovorni urednik

RANKO MANDI]
e-mail: rmandic@gmail.com

^lanovi Redakcije
NENAD BJELO[
DU[AN KOVA^EV
RANKO MANDI]
RISTA MILETI]
Stona medalja Srpskog numizmati~kog dru{tva,
LJUBOMIR STEVOVI]
rad akademskog vajara Ljubi{e Man~i}a, 2006.

Tehni~ki urednik roslava Pedesetogodi{njice na{eg 1959. do 1974. godine. Radovi objavljeni
SAVO KATALINA

Lektor i korektor
DARINKA NIKOLI]
P Dru{tva obele`ena je izdavanjem
jubilarne stone medalje SND, jed-
nom izlo`bom i veoma bogatom
izdava~kom delatno{}u. U toku ove jubi-
larne godine izdali smo pet knjiga i pet ~a-
Adresa Redakcije
sopisa! Saglasno imenu na{eg dru{tva, a
Srpsko numizmati~ko dru{tvo
imaju}i u vidu najve}e bogatstvo i lepotu
Knez Mihailova 49/I
na{e nacionalne numizmatike, ~etiri od pet
11000 Beograd, Srbija
izdatih knjiga povodom 50-godi{njice
Tel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370
SND, obra|uju srpsku srednjovekovnu nu-
e-mail: numiserb@yubc.net
mizmatiku. Peta knjiga koju smo izdali ob-
@iro ra~un: 205-69617-78
ra|uje na{ moderni metalni novac od
Srpsko numizmati~ko dru{tvo Beograd
1868. godine, kada je izdat prvi noavc ob-
novljene srpske dr`ave, do novca Republi-
[tampa ke Srbije izdatog 2005. godine.
GTP „PANGRAF“ d.o.o. Nov~arstvo srpskog srednjeg veka u na-
Beograd, Stanka Paunovi}a 49 {im jubilarnim publikacijama predstavlje-
tel. 332-9166 no je pre svega SABRANIM NUMIZMA-
TI^KIM DELIMA SERGIJA DIMITRIJEVI-
Tira`: 1000 primeraka ]A. Ovo kapitalno delo, koje je na{e Dru-
{tvo izdalo zahvaljuju}i pre svega gospo|i
Stavovi i mi{ljenja autora tekstova i prilga
Nadi Dimitrijevi}, supruzi dr Dimitrijevi}a,
ne moraju predstavljati stavove i mi{ljenja u tri toma, na ukupno 1440 bogato ilu-
redakcije „dinara“. strovanih strana, obra|uje bezmalo celo-
Redakcija zadr`ava pravo manjih intervencija kupnu srpsku srednjovekovnu numizmati-
u tekstu, podrazumevaju}i da se integritet ku. Ovde su, pored reprinta ranije obja-
celine i detalja mora po{tovati. U slu~aju po- vljenih radova u raznim ~asopisima, obja-
trebe za ve}im intervencijama, redakcija }e vljeni posthumno i mnoge studije dr Dimi-
obavezno konsulto-vati autora teksta pre ob-
trijevi}a po prvi put.
javljivanja.
Prva knjiga Sabranih radova, pod na-
slovom Nove vrste srpskog srednjovekovnog
novca uklju~uje sve radove objavljene pod
Primerak broj
ovim naslovom u ~asopisu „Starinar“ od
u drugoj knjizi, pod naslovom Problemi
srpske numizmatike, uklju~uje ~lanke pod
istim imenom objavljene u „Istorijskom
~asopisu“ 1957. godine, kao i ~lanke koje
obra|uju ostave srpskog srednjovekovnog
novca, kontramarke i drugo. Tre}a knjiga,
pod naslovom Novac srpskih srednjovekov-
nih vladara, podeljena je u dva dela. U pr-
vom su obra|eni novci kraljeva Dragutina,
Vladislava II i Milutina, cara Du{ana i kne-
za Lazara, a drugi deo - Varia numismati-
ca - sadr`i kra}e numizmati~ke radove dr
Dimitrijevi}a i razne bibliografske i druge
bele{ke i rasprave, uklju~uju}i neke rado-
ve koji se objavljuju po prvi put.
Proslavljaju}i 50-godi{njicu SND, a ve-
zano istovremeno za nedavno proslavljeni
jubilej [est vekova Beograda kao srpske
prestonice (o tome v. specijalni numizma-
ti~ki prilog objavljen u dinaru br. 20), izda-
li smo i ~etvrtu knjigu iz oblasti na{e naci-
onalne numizmatike, pod naslovom De-
spot Stefan Lazarevi}, autora SLOBODANKE
STOJAKOVI}. I ova knjiga podeljena je na
dva dela. U prvom, pod naslovom Iz `itija,
obra|ena je na izuzetno atraktivan na~in,
istovremno nau~no i popularno, biografija
velikana na{e istorije, despota Stefana, za
~ije vladavine je Beograd po prvi put po-
stao prestonica Srbije. Drugi deo, Dinari
{to se kuju u ceki, predstavlja najkomplet-
niju do sada numizmati~ku studiju Despo-
tovog novca.

4 dinar 27 / 2006
a~ke delatnosti
Peta knjiga u ovom opusu numitzma-
ti~kih dela izdatih povodom pola veka po-
stojanja SND, obra|uje, kao {to je re~eno,
moderna izdanja na{eg metalnog novca.
Ovo je ~etvrta po redu knjiga istog autora
iz ove oblasti, koja obra|uje numizmati~-
ku modernu iz perioda Knja`evine Srbije,
Kraljevine Srbije, sve tri Jugoslavije i sada-
{nje Republike Srbije. To je Katalog metal-
nog novca autora RANKA MANDI}A koji, po-
red srpskog i jugoslovenskog novca, sadr-
`i i katalog metalnog novca Crne Gore, a
u skra}enoj formi i pregled najnovijih iz-
danja novca drugih dr`ava na podru~ju
nekada{nje Jugoslavije.
Bogata izdava~ka delatnost SND u pede-
setoj godini svog postojanja, dopunjena je
sa jo{ pet na{ih ~asopisa izdatih 2006. godi-
ne. To su ~asopisi dinar (brojevi 26/2006 i
27/2006), Orden (brojevi 4/2004 i
5/2005, oba izdata sa zaka{njenjem, ove
2006. godine), kao i ~asopis Numizmati~ar,
dvobroj 24-25/2001-2003, tako|e izdat sa
ve}im zaka{njenjem, tek ove godine. Op{ir-
nije prikaze najnovijih izdanja Numizmati-
~ara i Ordena objavljujemo zasebno u ovom
izdanju dinara, kao i prikaze knjiga u izda-
nju SND, a koje nismo prikazali u prethod-
nim brojevima ovog ~asopisa.
Pored zaista zna~ajne izdava~ke delat-
nosti, na{ pedeseti jubilej ovekove~en je i
jubilarnom medaljom Dru{tva. Izra|ena je
od bronze, pre~nika 60 mm, a njen autor
je ~uveni beogradski vajar Ljubi{a Man~i},
~ije su brojne medaljerske radove na{i ~i-
taoci mogli da upoznaju u seriji ~lanaka
objavljenih u dinaru o znamenjima Dru-
{tva za ~uvanje spomenika i negovanje
tradicija srpskih oslobodila~kih ratova po-
~etkom pro{log veka.
Na aversu medalje je logo SND, kru-
nidbeni dinar cara Du{ana sa skra}eni-
com (Stefan car) oko kojeg je
gore natpis SRPSKO NUMIZ-
MATI^KO DRU[TVO, a dole godi-
ne 1956. i 2006. odvojene signaturom -
slova Q i M u ligaturi.
Na reversu medalje je personifikacija
Srbije, prikaz preuzet sa aversa Spoeme-
nice rata za oslobo|enje 1876-1878. Sr-
bija je prikazana kao lepa mlada `ena u
narodnoj no{nji sa krstom oko vrata, de-
snom rukom dr`i venac, levu je stavila na
{tit srpskog grba i njome dr`i krst; de-
dinar 27 / 2006
snom nogom stoji na simbolima turskog
poraza u navedenom ratu (polumesec,
cev topa i turska zastava). U donjem delu
polja ovog Man~i}evog redizajna alegori-
je Srbije ukomponovana je stilizovana
skra}enica imena na{eg dru{tva, slova
SND. Jubilarna medalja Srpskog numi-
zmati~kog dru{tva 2006. godine iskovana
je u Zlatari Majdanpek u 100 primeraka,
a kutije za medalju izra|ene su u ~uvenoj
beogradskoj knjigoveznici PA[TRMAC.
Popis nagra|enih ovom medaljom objavi-
}emo u slede}em broju na{eg ~asopisa, uz
izve{taj o sve~anoj sednici skup{tine Dru-
{tva povodom Pedesetgodi{njice njegovog
postojanja.
Napokon, povodom Pedesetogodi-
{njice SND i 150 godina od ro|enja Niko-
le Tesle, odr`ana je izlo`ba koju je orga-
nizovao na{ ~lan Jugoslav Mileti}, zajed-
no sa Ministarstvom za dijasporu i Kon-
gresom srpskog jedinstva. Ova izlo`ba,
na kojoj su bili prezentovani svi primerci
metalnog i papirnog novca sa likom Ni-
kole Tesle, kao i medalje sa Teslinim li-
kom, odr`ana je u Beogradu od 22. maja
do 22. jula 2006. godine. R. Mandi}
SRPSKO
NUMIZMATI^KO
DRU[TVO,
BEOGRAD
1956 - 2006
sniva~ka skup{tina Srpskog nu-
O mizmati~kog dru{tva odr`ana je
10. aprila 1956. godine. Nakon
toga je Re{enjem Sekretarijata za unutra-
{nje poslove Narodne Republike Srbije
br. 7699 od 16. V 1956. godine odobre-
no osnivanje i rad SND sa sedi{tem u Be-
ogradu, i podru~jem delatnosti na terito-
riji NR Srbije, a prema podnetim Pravili-
ma sa programom.
Najnoviji Statut Srpskog numizmati~-
kog dru{tva odobren je od strane Mini-
starstva unutra{njih poslova Republike
Srbije, Sekretarijat u Beogradu, Re{enjem
br. 212-1-603/96 od 7.3.1997. godine.
5
anti~ki novac
PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA
Anti~ka numizmatika
ilustvano primercima iz kolekcije autora1
Charles B. SMITH, Jr.,
Montgomery Village, Md. (SAD)
csmithjr@erols.com
MAKEDONIJA / MAΧE E∆OONIA
Kraljevina ~iji se centalni deo nalazio
u Aigai, a kasnije u Peli, osnovana c.VII
- VI veka p.n.e Darijevo uni{tenje peon-
ske mo}i i Aminosevo prihvatanje pot~i-
njenosti Persji (c.510) omogu}ili su ma-
kedonsku ekspanziju do iza Akdiusa. Do-
si`u vrhunac pod Filipom II (359-336.
p.n.e) i Aleksandrom III (336-323
p.n.e). Filip V do`ivljava poraz od strane
Rimljana 197. p.n.e. Nakon {to je pora-
`en Persej, Makedonija je pripojena Rim-
skoj imperiji 168. godine p.n.e. i podelje-
na na ~etiri distrikta. U raznim vremen-
skim periodima zauzimala je delove da-
na{nje Republike Makedonije i Albanije.
Miletus
— Bronzani hemiobol Aleksandra III
kovan u Miletusu; av: glava Herakla d;
rv: po sredini polja AΛΕΞΑΝ∆ΡΟΥ, go-
re luk, dole tojaga i kontrolna oznaka
(klas je~ma?); Sear 6739 (var), kovni-
ca odre|ena prema Thompson i ref
149-156; 5.97g, 18mm; XF. (sl.13)
Autonomna izdanja
Lychnidos/Λιχνιδος (c.185-168 p.n.e.)
vidi gore. Ovde pretpostavljen kao poda-
nik Ilirskog kraljevstva, premda politi~-
ka situacija nije potpuno jasna.
REF: American Numismatic Society,
The Arthur S. Dewing Collection of Greek
Coins. ACNAC 6, ed. by Leo Mildenberg
and Silvia Hurter, New York, 1985 (na-
vedeno kao Dewing), 996-1235; Hugo
* Ova studija, koju objavljujemo u nastavcima,
predstavlja prevod neobjavljene knjige AN OUT-
LINE NUMISMATIC HISTORY OF THE LANDS OF
THE SOUTH SLAVS being the lands which now
make up Slovenia, Croatia, Bosnia and
Herzegovina, Serbia & Montenegro and
Macedonia, with some reference to Albania,
illustrated by reference to the collection of
Charles B. Smith, Jr. Autor ovog rada je odli~an
poznavalac na{eg jezika, {to u prili~noj meri
garantuje vernost srpskog teksta, koji objavljuje-
mo uz njegovu saglasnost.
6 dinar 27 / 2006
2.
Gaebler, Die Antiken Münzen Nord-Greic-
henlands (ed. F. Imhoof-Blumer). Band
III, Makedonia und Paeonia, Berlin,
1906. reprint Bologna, 1977. (navedeno
kao AMNG 3); David R. Sear, Greek Co-
13 ins and Their Values, London, 1978,
Vol.1: Europe (navedeno kao GC1), Da-
vid R. Sear, Greek Coins and Their Valu-
es, London, 1979, Vol.II: Asia and North
Africa (navedeno kao GC2); Nikola [el-
darov, Kralevite na anti~ka
Makedonija i nivnite moneti vo
Republika Makedonija, Skopje,
14 1994; Sylloge Nummorum Graecorum,:.
The Collection of the American Numisma-
tic Society, Part 7: Macedonia I: Cities,
Thraco-Macedonian Tribes, Paeonian
Kings. New York, 1987, The Collection of
the American Numismatic Society, Part 8:
Macedonia II: Alexander I - Philip II. New
York, 1994, Vol. V., Ashmolean Museum,
15
Oxford, Part III: Macedonija. London,
1976; Margaret Thompson, Alexander’s
Drachm Mints. Vol. 1: Sardis and Miletus.
New York, 1983. Vol. 2: Lampsacus and
Abydus. New York, 1991; Nancy M.
Waggoner, Early Greek Coins from the
Collection of Jonathan P. Rosen, ACNAC
16 5, New York, 1983, 126-127.
KELTI (c.300-c.50 p.n.e)
Klasifikacija tipova i lokaliteta prema
BMC Celtic
SLOVENIJA/HRVATSKA
Derivati srebrnog novca Filipa II Ma-
kedonskog
Kasnije imitacije Filipa II
17
E3 - Severoist. Hrvatska
J1 - Slovenija/sev. Hrvatska
J2 - Slovenija/sev. Hrvatska
J3 - Hrvatska
xl. Primerak „Turniereiter“
(Sasthieni varijanta - nedaleko
od Zagreba), REF: BMC Celtic
18 142, Pink 120-121, Allen
str.50+115 crte`i 48-49.

L - Slovenija
M1 - Slovenija/sev. Hrvatska
M2 - Slovenija
VI. Imitacije denara Rimske republi-
ke na podru~ju Balkana - sev. Hrvatska
SRBIJA
I. Derivati srebrnog novca Filipa II
Makedonskog
Rane imitacije Filipa II
A2 - Banat
B4 - Vojvodina-Srem
E - Vojvodina-Srem
F - Srbija
Kasnije imitacije Filipa II
E1 - Srem
F - Srbija
xxv (b) dodati Eselsohrtip (Skor-
disci - nedaleko Beograda - c.
110 p.n.e)
— Srebrne tretradrahme kovane u 2.
veku p.n.e u blizini Singidunuma; av:
glava Zevsa desno; rv: konj levo, jaha~
prikazan kao dve debele linije, rozeta;
Pink 156, Göbl 156; Popovi} tb. 4 A-I;
CNG 43, 33; 12.90g, 19mm, VF. (sl. 14)
REF: Virginia Joyce Hunter, A Third
Century Hoard from Serbia and its Sig-
nificance for Celtic History, American
Numismatic Society Museum Notes 13
(1967) str.17-40.
J1 - Srem
III. Derivati srebrnog novca Aleksan-
dra III i Filipa III Makedonskog, ili post-
humni nov~i}i istog tipa - ist. Srbija
A. Imitacije tetradrahmi Filipa III
i. Heraklova glava na aversu, sun-
ce i monogram u obliku labrisa
(dvoglave sekire)1 u polju
ii. Vrlo izlizan avers, monogram u
vidu labrisa.
— Srebrna tetradrahma, imitacija Fi-
lipa III; av: glava Herakla, vrlo izlizan
primerak; rv: degenerisan natpis, Zevs
sedi sa palicom i orlom, levo labris;
Forrer 536, Pick 588, BMC Celtic 198
(isti reversni kalup?); 16.02g, 28-
29mm; VF, napukla rondela (sl. 15)
iii. Grublja degeneracija
B. Imitacije drahmi, uglavnom Filipa III
MAKEDONIJA
II. Razni derivati
B. Imitacije srebrnog peonskog
novca Patrasa - Makedonija c.
340-300 p.n.e.
—Srebrna tetradrahma; av: lovorom
1
Labris (labrys) je naziv za dvoglavu sekiru, poznatu
kod klasi~nih Grka i po imenu pelekys / πελεκνζ.
dinar 27 / 2006
anti~ki novac
oven~ana glava Apolona d; rv: PAOΥ,
konjanik sa }ubastim {lemom probada
kopljem palog neprijatelja; Pick 117-8,
BMC Celtic S182; 9.40g, 25-27mm,
1200; VF. (Sl. 16).
19 REF: BMC Celtic str.33-34.
REF: Derek F. Allen, Catalog of the Cel-
tic Coins in the British Museum with sup-
plementary material from other British
collections, Volume I: Silver Coins of the
East Celts and Balkan Peoples, Cambrid-
ge, 1987, navedeno kao BMC Celtic;
20 Derek F.Allen, The Coins of the Ancient
Celt,. Edinburgh, 1980; Robert Forrer,
Keltische Numismatik der Rhein- und
Donauland,. Graz, 1968; Robert Göbl,
Typologie und Chronologie der Kel-
tischen Münzprägung in Noricum, Wien,
1973; Karl Pink, Die Münzpragung der
Ostkelten und ihrer Nachbarn, 2nd ed.
21 Braunschweig, 1974; Popovi}, Petar,
Novac skordiska,, Beograd/Novi Sad,
1987; David R. Sear, Greek Coins and
Their Values, London, 1978, Vol.1: Eu-
rope (navedeno kao GC1).
RIMSKA REPUBLIKA
Ratovi protiv ilirskih gusara 229-228.
22 p.n.e .i 219. p.n.e. Zaustavljaju ekspan-
ciju Filipa V Makedonskog u Prvom ma-
kedonskom ratu (prim. Drugi punski rat
218-201. p.n.e). Drugi makedonski rat
protiv Filipa V 201-196. p.n.e; Lihnidus
oduzet od Filipa i predat ilirskom vlada-
ru Pleuratu 196. p.n.e. Tre}i makedon-
23 ski rat protiv Perseja 171-167. p.n.e; za-
robljen ilirski vladar Gentius; Makedon-
ci i Iliri progla{eni za slobodne saveznike
Rima; Makedonija podeljena na ~etiri di-
strikta, a Ilirija na tri.
Rim
—Srebrni denarius L. Aemiliusa Lepi-
dusa Paullusa i L. Scriboniusa Liba, ko-
24 van 62. p.n.e.; av: PAVLLVS LEPIDVS
CONCORD, glava Konkordije sa velom i
dijademom; rv: PVTEAL SCRIBON LI-
BO, Skribonski bunar; Aemilia 11, BMC
3382, Syd 927; 3.60g, 19mm 0500.
RIMSKO CARSTVO
Augustus (27 p.n.e. -14 n.e.)
25 Tiberius (14-37)
Caligula (37-41)
Claudius (41-54)
Neron (54-68)
Galba (68-69)
Gra|anski ratovi (68-69)
Vespasianus (69-79)
Stobi (prvo izdanje c.72)
26
Titus (79-81)
7
anti~ki novac
Stobi
Domitianus (81-96)
Stobi
Trajanuns (98-117)
Stobi
Dardanski rudnici (za bele{ke
vidi rudni~ki novac, dole)
—AE quadrans; av: IMP CAES NER-
VA TRAIAN AVG, glava sa lov. ven. d;
rv: DARDANICI, Ceres (?) stoji l, dr`i
klas `ita i zadi`e rub suknje; RIC II 704
(isti kalup aversa), Cohen 139, CNG 46
#1242; 2.38g, 15mm, 0635; VF braon
patina, revers porozan (sl. 17). REF:
CNG 46, 1242.
Rim
—Srebrni denarius kovan 115-117
n.e; av: IMP CAES NER TRAIAN OP-
TIM AVG GERM DAC, bista sa lov. ven.
d; rv: PARTHICO PM TR P COS VI PP.
SPQR, Providencija stoji l, u polju PRO
VID; C313, RIC 361; 3.41g, 19mm,
0700.
Hadrian (117-138)
Dardanski rudnici? (za bele{ke vidi
rudni~ki novac, dole)
Antonius Pius (138-161)
Marcus Aurelius (161-180)
Stobi
Commodus (180-192)
Rim
— Srebrni denarius kovan 183; av:
M COMMODVS ANTON AVG PIVS,
glava sa lov. vencem d; rv: PM TR P VI-
III IMP VI COS IIII STR., Aequitas stoji
anfas, dr`i kantar (vagu) i rog izobilja,
pod nogama globus; C446, RIC 73, Se-
ar 1526; 2.04g, 18mm, 1100; deo
ostri`en.
Septimius Severus (193-211)
Stobi
—Bronzani nov~i} Julije Domne; av:
IVLIA AVGVSTA, bista d.; rv: MVNIC
STOBE, Viktorija dr`i palmu i venac ide
na l, u l polju polumesec, uporedi BMC
7; 14.29g, 27-28mm, 0700; VF, zelena
patina (sl. 18).
Markianopolis
— Bronzani nov~i} Septimija Severa
i Julije Domne; av: AV KA CE ΠICEV-
HPOC IOV ΛI, u ots. A∆OMNA, bista
Severusa sa lov. vencem d. okrenuta
prema bisti Domne sa velom l; rv: V
ΦΛ OV AΠIANO MARKIANOΠOΛI,
Fortuna stoji l. dr`i kormilo i rog izobi-
lja, u l. polju ε; upor. GIC 2285, rev.
BCM Tauric 21; 12.84g, 26mm, 0630;
F, pukotina na nosu Domne, podse}a
8 dinar 27 / 2006
na „klovnov nos“.
Caracalla (198-217)
Stobi
— Bronzani nov~i}; av: A C M AVR
ANTONINVS, bista ~oveka sa oklopom
27 i bradom, sa lov. vencem d; rv: MVNI-
CIP STOBEN, Victorija dr`i palmu i ve-
nac, ide nadesno; BMC 14 (var); 6.51g,
23mm, 0700; EF, rev blago necentri-
san. (sl. 19).
Geta (209-212)
Stobi
28 Nicopolis ad Istrum
— Bronzani nov~i}; AVT K Π CE P
ΓETAC AV, obu~ena bista sa lov. ven-
cem d; rv:V ΦΛ OVΛΠIAN NIKOΠOΛI,
u otse~ku ΠΡΟC I, Nemesis stoji l dr`i
kantar i palicu, pod nogama to~ak;
BMC Tauric 38, GIC 2782; 11.38g,
29 26mm, 0200; F.
Elagabalus (218-222)
Stobi (poslednja izdanja c.222)
Gordian III (238-244)
Viminacium (osnovan kao
kolonija veterana VII (Klaudije-
ve) i IIII (Flavijeve) legije, kov-
nica otvorena 239.
30 — Bronzani nov~i} kovan 239-240;
av: IMP CAES MANT GORDIANVS
AVG, zrakasta bista d; rv: PMSC OL-
VIM, Mezija stoji anfas, glava okr. l, sa
polo`enim rukama na bika l. (simbol
VII legije) i lava d. (simbol IIII legije), u
odse~ku AN I; BMC Tauric 3, upor. GIC
31 3642; 6.18g, 20-21mm, 1400; F. (Tabla
VIII)
— Bronzani nov~i} kovan 242-3; av:
IMP GORDIANUS PIVS FEL AVG, bista
sa lov. vencem d; rv: PMSC OLVIM, Me-
zija stoji anfas, glava okr.na l, sa polo`e-
nim rukama na na biku l i lavu d, u ot-
se~ku AN IIII; BMC Tauric 12-13, Bori}-
32
Bre{kovi} velika bronza - rev HT;
17.52g, 29mm, 0100; VF-XF (sl 20).
Tomis
— Bronzani nov~i} kovan 241-243;
av: AVT K M ANT ΩNIOC GAR∆IA-
NOC, u ots. CABINIA TRAN (TR u liga-
turi), bista Gordiana sa lov. ven. d. okr.
33
ka obu~enoj bisti Tranquillina l; rv:
MHTRO ΠΟΝTOV TAMOEΩE, Pallas
stoji l. dr`i sovu i koplje, uz nogu {tit, l.
i d. ∆; BMC Tauric 62; 12.26g, 26mm,
0630; F.
Ostalo
—Srebrni antoninianus kovan 241-
243; av: IMP GORDIANVS PIVS FELIX
34
AVG, zrak. bista; rv: PM TR P IIII COS

II PP., car stoji d; C253, RIC 92, Sear
2353; 4.20g, 23mm. 0100.
Filip I (244-249)
Viminacium
— Srebrni antoninianus kovan 246-
247; av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG,
zrak. obu~ena bista d; rv: VICTORIA
AVGG, Victorija stoji l. sa vencem i pal-
mom; Atribucija kovnice po Eddy
str.88-90, 94, C-235, RIC-51 (pripisano
Rimu); 3.39g, 22.4mm, 0130 (sl. 21)
—Kao 1CC04; C-235, RIC-51, CNR
XVI/4-149; 4.45g, 21.5mm, 0530 (sl. 22).
— Bronzani nov~i} kovan 247-248;
av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG, gl. sa
lov. ven. d; rv: PMSC OLVIM, Mezija
stoji anfas, glava okr.na l, sa rukama na
biku l i lavu d, u ots. AN VIIII; BMC Ta-
uric 25, uporedi GIC 3874; 16.58g,
27mm, 0730; F (sl. 23)
Dacia
— Bronzani nov~i} kovan 246-247;
av: IMP M IVL PHILISTR.VS AVG, bista
sa lov. ven. d; rv: PROVINCIA DACIA, u
ots. AN I, Dacia stoji l, dr`i izuvijan
ma~ i standard (XIII?), l. orao dr`i ve-
nac u kljunu, d lav (simboli V i XIII le-
gije); BMC Tauric 1, upor. GIC 3873;
13.74g, 28-29mm, 1230; F.
Pacatian (c.248)
Uzurpator u Gor. Meziji, ubile ga nje-
gove vlastite trupe.
Viminacium
Trajan Decius (249-251)
Kao guverner Donje Mezije, poslat od
strane Filipa I da uspostavi red i mir na-
kon pobune Pakaciana, ali pobunjene
trupe progla{avaju Decijusa za cara.
Viminacium
— Bronzani nov~i} Ovdenije Etrusci-
le (`ene Trajana Decija) kovan 250-
251; av: HER ETRUSCILLA AUG, bista
d; rv: PMSC OLVIM, Mezija stoji anfas,
glava okr.na l, sa rukama na biku l i la-
vu d, u ots. AN XII; GIC 4220, upor.
BMC Tauric 32; 15.11g, 25-26mm,
0100; F (sl. 24).
Trebonianus Gallus (251-253)
Viminacium
— Bronzani nov~i} kovan 251; av:
IMP C CALLVS P FELIX AVG, obu~ena
bista sa lov. ven. d; rv: PMSC OLVIM,
Mezija stoji anfas, glava okr. na l, sa ru-
kama na biku l. i lavu d, u ots. AN XII;
upor. GIC 4307, upor. BMC Tauric 43;
8.61g, 24-25mm, 0630; F (sl. 25)
— Bronzani nov~i} kovan 252-253;
av: IMP C GALLVS P FELIX AUG, bista
anti~ki novac
—Bronzani nov~i} kovan 251-2; av.
nejasan, verovatno: IMP C C VIB VO-
LUSIANVS AVG, obu~ena bista sa lov.
ven. d; rv: PMSC OLVIM, Mezija stoji
anfas, glava okr.na l, sa rukama na bi-
35 ku l. i lavu d, u ots. AN XIII; upor. BMC
Tauric 45 and GIC 4360 i 4361 ; 7.65g,
24mm, 0100; F (sl. 27)
Aemelian (253)
Kao guverner Mezije, suzbio gotsku in-
vaziju i progla{en za cara od strane nje-
govih trupa.
36 Viminacium
—Bronzani nov~i} kovan 253; av:
IMP C M AEMIL AEMILIANVS AG, ob-
u~ena bista sa lov. ven. d; rv: PMS COL-
VIM, Mezija stoji anfas, glava okr.na l,
sa rukama na biku l. i lavu d, u ots. AN
XIV; Bori}-Bre{kovi} 1643 i bele{ka
169, SNG Copenhagen 173, Pick 179,
37
CNG 24 Mar 93 #834; 8.63g, 26mm,
0600; VF (sl. 28).
Valerian I (253-260)
Viminacium (kovnica zatvorena 256)
—Bronzani nov~i} kovan 254-255;
av: IMP VALERIANVS P AUG, bista d;
rv: PMSC OLVIM, Mezija stoji anfas,
38 glava okr.na l, sa rukama na biku l i la-
vu d, u ots. AN XVI; Hunterian 28;
7.64g, 27mm, 0700; VG (sl. 29).
—Srebrni antoninianus kovan 254-
255; av: IMP C P LIC VALERIANUS
AVG, zrak. obu~ena bista d; rv: VICTO-
RIA AVGG, Victorija stoji dr`i venac i
39 palmu; C230, RIC 224; 3.02g, 22mm,
0530; (sl. 30).
Gallienus (260-268)
Siscia (kovnica otvorena c. 260)
— Antoninianus; av: GALLIENVS
AVG, zrak. gl. d; rv: FORTVNA REDVX,
Fortuna stoji l, dr`i kormilo i rog izobi-
lja, u d. polju S; C267, RIC 572; 3.35g,
40
23mm (sl. 31)
—Posrebren antoninianus; av: GAL-
LIENVS AVG, zrak. bista sa oklopom d;
rv: AETERNITATI AVG, Sol stoji l, u ots.
zvezda; RIC S555, C51, CG 5/20/87-
284; 3.07g, 20-22mm, c0600; XF puno
posrebrenje (sl. 32)
41 Sirmium (265-266)
REF: Nikola A. Crnobrnja, Filijala
sa oklopom i lov. ven d; rv: PMSC OL- rimske kovnice novca u Sirmijumu
VIM, Mezija stoji anfas, glava okr.na l, iz vremena cara Galijena 265-266.
sa rukama na biku l. i lavu d, u ots. AN godine, Numizmati~ar. 18-19
XIV; BMC Tauric 43; 9.76g, 26mm, (1996), str.71-76.
0500; F (sl. 26). Mediolanum
Volusian (suvladar, 251-253) — Antoninianus; av: GALLIENVS
Viminacium AVG, zrak. obu~ena bista d; rv: AEQVI-
dinar 27 / 2006 9
anti~ki novac
TAS AVG, Aequitas stoji l. dr`i kantar i
rog izobilja, u d. polju S; RIC 464,
C24-27, Seaby 25b; 2.28g, 23mm,
0100.
Claudius II Gothicus (268-270)
Ro|en u Illyricumu, pobedbnik u bor-
bi sa Gotima kod Ni{a (Naissus) u Gor.
Meziji.
Siscia
Quintillus (270)
Siscia
Aurelianus (270-275)
Ro|en u Sirmiumu c.207, njegove tru-
pe proglasile ga za cara u Sirmiumu, na-
pustio Daciu 271. godine
Siscia
—Posrebren antoninianus; av:
IMP AURELIANUS AUG, zrak. bista
sa oklopom d; rv: GENUS ILLUR,
Genius stoji l. dr`i pateru i rog izo-
bilja, na d. oznaka Q; C103, RIC
223 (var: l Q); 3.59g, 22mm, 1000.
(sl. 33).
— AE antoninianus; av: IMP AVRELI-
ANUS AUG, zrak. bista sa oklopom d,
~etiri ta~ke u polju l. od vrta; rv: FOR-
TVNA REDVX, Fortuna sedi l. dr`i rog
izobilja i kormilo, u ots. *S; C95 var,
RIC 220 var; 6.1g, 21-24mm, 1230; XF
(sl. 34).
Ostalo
— Antoninianus; av: IMP AVRELI-
ANVS AVG, zrak. bista sa oklopom d;
rv: ORIENS AVG, Sol ide l. podignute l
.ruke, d. dr`i globus, gazi na zemlji
jednog od dva zarobljenika; u ots. VII;
RIC 62 (dodeljeno Rim. kovn.),
C154/6, upor. Sear 3161; 4.56g,
22mm, 1100.
Tacitus (275-276)
Nakon ubistva Aurelijana, vojnici u Ili-
rikumu zahtevali da Senat nominuje no-
vog vladara, i obe}ali da }e prihvatiti iz-
bor. Izabran je Tacitus.
Siscia
—Posrebreni antoninianus; av: IMP
C M CLA TACITVS AVG; zrak. bista sa
oklopom d; rv: AEQVITAS AVG,
Aequitas stoji l. dr`i kantar i rog izobi-
lja, u ots. P; C10, RIC 181; 3.77g,
23mm, 1100. (sl. 35).
Probus (276-282)
Ro|en u Sirmiumu 232. godine. Ubile
ga pobunjene trupe u Sirmiumu.
Siscia
— Antoninianus; av: IMP C M AVR
PROBVS PF AUG, zrak. bista sa oklo-
pom l. dr`i palicu s orlom; rv: PAX AV-
10
GUSTI, Pax stoji l. dr`i palicu i ?, l V, u
ots. XXI; C426, RIC 711; 3.44g, 21mm,
0100; VF+ (sl. 36).
Carus (282-283)
Siscia
Julian od Pannonije (284-285)
Pobunjenik protiv Carinusa u Panoniji.
Siscia
Diocletianus (284-305)
Poti~e od siroma{nih roditelja iz
Dalmacije, ro|. c.245. Postavljen za
guvernera Mezije, a kasnije za koman -
danta carske telesne garde Carusa.
Vojska ga proglasila za cara 284, a je -
dini car postaje 285. godine nakon
ubistva Carinusa. Proveo reformu nov -
ca c.286-296.
Siscia
—Bronzani follis kovan 294; av: IMP
C DIOCLETIANVS PF AVG, glava s lov.
ven. d; rv: GENIO POPVLI ROMANI,
Genius stoji l, u l. polju S, u d. polju A;
RIC 79a; 9,18g, 29mm, 0630. (sl. 37)
Aleksandria
— Bronzani follis kovan c.300; av:
IMP C DIOCLETIANVS PF AVG, glava s
lov. ven. d; GENIO POPVLI ROMANI, e-
nius stoji d, u ots. ALE, u l. polju XXI, u
d. polju B, RIC 30a; 10.32g, 27mm,
0030.
Ostalo
— Antoninianus kovan 284-294; av:
IMP DIOCLETIANVS AVG, zrak. bista
d; rv: IOVI CONSERVAT AVGG, Jupiter
stoji l, u ots.: (K?)IE; C228, RIC 161,
Sear 3416; 2.73g, 22mm, 1200.
Maximianus (286-305, 306-308, 310)
Zemljak Dioklecijana, progla{en za su-
Ispravka
U pro{lom nastavku
ovog ~lanka pojavile
su se gre{ke kod slika
br. 4 i br. 7. Zato ih
sada ponavljamo
onako kako je trebalo
biti objavljeno.
Izvinjavamo se
autoru i ~itaocima.
Redakcija
dinar 27 / 2006
vladara zadu`enog za zapadne provinci-
je 286. godine.
Siscia
Galerius (Caesar 293-305; 305-311)
Siscia
—Bronzani follis; av: MAXIMIANVS
NOB CAES, glava s lov. ven. d; rv: SAC-
RA MONETA AVGG ET CAESS NOSTR,
Moneta stoji l. dr`i kantar i rog izobi-
ljae, u ots. SIS, u l. polju *, u d. polju A;
C188, RIC 135b; 9.89g, 28mm, 0700.
(sl. 38).
— Bronzani follis kovan 309-310; av:
IMP MAXIMIANVS PF AVG, glava s lov.
ven. d; rv: GENIO AVGVSTI, Genius
stoji l, u ots. SIS, u polju A; RIC 198a
(S); 6.42g, 28mm (sl. 39)
Constantius I (305-306)
Siscia
Severus II (306-307)
Siscia
Constantinus I, Veliki (307-337)
Siscia
— Bronzani follis kovan c.313; av:
IMP CONSTANTINVS PF AVG, glava
s lov. ven. d; rv: IOVI CONSERVATO-
RI AVGG NN, Jupiter stoji l. dr`i Vik-
toriju, dole orao, u ots. SIS, u polju
ε; RIC 3 (R2); 3.2g, 22mm, 0630.
(sl. 40).
—Bronzani AE2 kovan c.318; av:
IMP CONSTANTINUS PF AUG, bista sa
{lemom, oklopom i lov, ven. d; rv: VIC-
TORIAE LAETAE PRINC PERP, dve Vik-
torije stavljaju {tit sa VOT PR na oltar,
u ots. ∆SIS*; RIC 47 (R3); 3.52g,
19mm, 0600. (sl. 41).
Nastavak u slede}em broju
Sl. 4
Sl. 7
 anti~ki novac

Krst na novcu
rimske carice
Salonine
Nikola CRNOBRNJA, Obrenovac
crnobrnja@beltel.yu

oznata su nam dva primerka ra~unu sa pristalicama Hri{}anske cr- pisca rane hri{}anske Crkve1, vidimo

P novca carice Salonine na ko-

jima je predstavljen krst -
simvol hri{}anske vere. Oni
pripadaju vremenu samostalne vlada-
vine cara Galijena (260-268), koji je
preuzeo svu vlast u svoje ruke posle
pogibije oca, cara Valerijana. Valerijan
je pred kraj svoje vladavine u te{koj
politi~koj i vojnoj krizi, koja je pretila
raspadom Carstva, potra`io izlaz u ob-
kve iz vi{ih dru{tvenih slojeva, sa hije-
rarhijskim vrhom Crkve i hri{}anima u
carskim legijama. Otuda pogromi na
hri{}ane i konfiskacije njihove imovi-
ne. Ubrzo po stupanju na tron, 261.
godine, Galijen je obustavio progone i
doneo edikt o verskoj toleranciji. Odu-
zeta imovina Crkvi je vra}ena, uklju-
~uju}i i hri{}anska groblja. Iz jednog
dokumenta sa~uvanog kod Eusebija,
da je Galijen slao kopije svog carskog
reskripta koje su predstavljale dodat-
ne garancije i pre svega pouzdanu za-
{titu u sprovo|enju mera nalo`enih
ediktom o toleraniciji. Tako|e u jed-
nom pismu aleksandrijskog episkopa s
po~etka 262. godine, koje Eusebije na-
vodi2, opa`amo episkopovo odu{evlje-
nje religioznim mirom koji je Galijen
uspostavio. Zna~aj ovih mera treba sa-

Sl. 1. Dobar antoninijan sa o~uvanim posrebrenjem. Otkriven u
Dobanovcima u skupnom nalazu u rasutom iskopu jednog me-
liracionog kanala. Deo tog nalaza publikovan je.3 Na aversu je
uobi~ajeni cari~in portret za ovaj nominal sa odlikama karakte-
risti~nim za kovnicu u Mediolanumu. Natpis je SALONINA
AVG. Na reversu vidimo Vestu koja sedi na stolici okrenuta ule-
vo. U desnoj ruci dr`i krst sa ta~kastim kracima, u levoj skiptar
sa vrhom koji je u obliku krsta. Okolo je natpis VESTA.
Te`ina 3,35 g, veli~ina 19 x 20,mm
Sl. 2. Antoninijan, odaje utisak dobro o~uvanog primerka, ne
nosi tragove du`eg opticaja, ali je o~igledno iskovan na istro-
{enom ili lo{e pripremljenom kalupu. Tipolo{ki identi~an pri-
merku sa sl. 1. Krst u desnoj ruci Veste, kao i onaj na vrhu
skiptra u levoj ruci, jedva prepoznatljivi. Otkriven je na istom
mestu kao i primerak na sl. 1.
Te`ina 2,30 g, pre~nik 21 mm

1
Historia Ecclesiae, VII, 13
2
Hist. Eccl. VII, 23, 4
3
Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva, br. 9, Beograd 1993, 163-171

11 dinar 27 / 2006
 anti~ki novac

gledati i u ~injenici da u narednih ~e-
trdeset godina, do vremena Diokleci-
jana i Galerija po~etkom ~etvrtog ve-
ka, osim pojedina~nih, progona ve}ih
razmera nije bilo.
Dva novca (antoninijana) carice
Salonine, koja prikazujemo, u neskri-
venoj formi isti~u krst i doista su je-
dinstveni. U Muzej grada Bograda
dospeli su kao poklon Velimira ^ele-
keti}a i predstavljena su na{oj stru~-
noj javnosti.4 Dajemo njihove foto-
grafije pod brojem 1 i 2 sa osnovnim
podacima.
Budu}i da je novac cara Galijena i
carice Salonine veoma zastupljen u
nov~anim nalazima, i da je ~esto vi-
dljiv na na{em numizmati~kom tr`i-
{tu, nije na odmet posvetiti punu pa-
`nju mogu}em otkrivanju nekih no-
vih detalja.
Krizno razdoblje u Carstvu od polo-
vine tre}eg veka nosilo je niz prome-
na i op{teg opadanja. Nov~ani sistem
se tako|e rastakao. Antoninijan, u
ovom vremenu izrazito pseudo srebr-
na moneta, nije imao nominalnu
vrednost ni osrednjeg bakrenjaka, {to
je neminovno vodilo ukidanju senat-
skog aesa i izdanje lokalnih kovnica
koje su u nizu zatvarane. Dominiraju-
}a nominala postaje antoninijan,
otvaraju se nove carske kovnice.5 Po-
trebe za novcem su bile velike. Zatva-
ranjem mnogih kovnica lokalnog
novca na Istoku sigurno dolazi do po-
meranja i preseljenja kovni~kog per-
sonala. Skloni smo da me|u njima,
osobito graverima ili uticajnim ~lano-
vima monetae finiliaris, prispelim sa
ranije hristijaniziranog Istoka, vidimo
i one, koji osobito u vreme Galijeno-
vo, u uslovima verske tolerancije, tu i
tamo na prikriven na~in, na novcu
plasiraju hri{}anske elemente. Kat-
kad se sretne uve}ano slovo T kao
znak krsta - raspe}a Hristovog, sidro
koje s neznatnim modifikacijama
podse}a na krst. Zapa`eno je i to da
su ovakve pojave ~e{}e na nov~anim
tipovima koji su svojim porukama bli-
ski hri{}anskim vrednostima. Naj~e-
{}e je u pitanju Paks i uop{te personi-
fikacije `enskih polubo`anstava. Kao
upe~atljiv primer navodimo jedan an-
toninijan cara Galijena, iskovan u
kovnici u Lugdunumu, gde je trofej
koji Viktorija nosi oblikovan kao krst
(sl. 3), dakle Viktorija koja pobe|uje,
ali sa krstom.
Primerci novca carice Salonine sa
predstavom krsta u ruci boginje Veste
na reversu, sasvim je izvesno, ne pri-
padaju oficijelnom monetarnom pro-
gramu Galijenovoga vremena (dati
na sl. 1 i 2). Pripisujemo ih kovnici
Mediolanumu gde je kao predlo`ak
mogao da poslu`i Saloninin regularni
tip AVG IN PACE (sl. 4), sa predsta-
vom Paks na reversu. Ona sedi na sto-
lici okrenuta ulevo, vrlo sli~no pred-
stavi Veste, koja tako|e sedi na stoli-
ci. U atmosferi religiozne toleranicje,
da ka`emo religioznog mira nastalog
nakon Galijenovog edikta iz 161. go-
dine, uz prisustvo i u~e{}e jednog de-
la hri{}anski orijentisanog kovni~kog
personala, na skriven na~in u kovnici
u Milanu istaknut je krst - simvol hri-
{}anske vere. Do nas su stigla dva pri-
merka, od kojih je onaj prvi, na sl. 1,
ubedljivo jasan. Edicija takvih prime-
raka, ekstremno minorna, mo`da bla-
govremeno i osuje}ena kao podriva-
ju}a za zvani~nu dr`avnu veru, nije
mogla imati mesto u carskom mone-
tarnom programu.
Antoninijane Salonine sa predsta-
vama krsta vidimo kao izraz zahval-
nosti upu}en carici hri{}anki nakon
edikta iz 261. godine od strane hri-
{}ana, za koje je ona imala razume-
vanja i koje je pomogla. Saloninin
kognomen Chrysogene, koji se javlja
na novcu u Joniji i Lidiji6 ukazuje na
njeno maloazijsko poreklo. Otuda,
mo`da, koreni njenog verskog opre-
deljenja, i njenih simpatija i razume-
vanja za hri{}ane.

Sl. 3. Antoninijan Galijena: Sl. 4 Antoninijan Salonine iskovan u kovnici u Mediolanumu.

IMP GALLIENVS P AVG / VICT GERMANICA. Iskovan u kovnici u
Lungudunumu. Na reversu vidimo Viktoriju sa trofejom ~iji je
vrh predstavljen u obliku krsta.
Na osnovu reversnog sadr`aja i poruke: AVG(usta) IN PACE
poteklo je mi{ljenje da je carica bila hri{}anka. Hri{}anska
aklamacija in pace nije ni{ta drugo do substitucija za In Chri-
sto, {to bi zna~ilo: Augusta u Hristu. Predstavljena Paks sa
maslinovom gran~icom u desnoj i skiptrom u levoj ruci, sede}i
na stolici okrenuta ulevo, bio je vi{e nego pogodan predlo`ak
za Saloninin tip Veste sa krstom u ruci prikazanim na sl. 1 i 2.

4
Numizmati~ar 17, 1994, 34-46; Glasnik Srpske pravoslavne Crkve, god. LXXXIII, broj 4, 2001, 82-88.
5
U Sisciji 262. godine, u Sirmijumu jedno istureno odeljenje rimske kovnice 265. god.
6
Eckel 7, 420.

dinar 27 / 2006 12

Novac cara gladijatora
LVCIVS AELIVS AVRELIVS
COMMODVS (161-192)
Rista MILETI], Beograd
inner@sezampro.yu
o|en je u Lacijumu (LA-
R TIVM), 31. avgusta 161
godine.Izli{no je govoriti o
njegovom plemenitom po-
reklu generacijama u nazad, ali taj po-
rodi~ni «pedigre» nije ni{ta zna~io za
~oveka tipa Komodusa.
Fantazije holivudskih scenarista i re-
ditelja treba u startu eliminisati, jer vi-
zuelni do`ivljaj sa celuloidne trake
ostavlja ve}i utisak od istorijske ~injeni-
ce, a kako je ve}ina „konzumenata“
sklonija da pogleda film onda istorija
gubi smisao zarad ekonomskih efekata.
Pre svega Komodus je, a to je o~i-
gledno prikazano na novcu, imao dugu
bradu (sl. 1) kao i njegov otac i nekoli-
ko prethodnih vladara.
Glatko izbrijan imperator iz filmova
je samo umetni~ka sloboda reditelja i
takav Komodus je vi|en samo na nov-
cu iz 172. godine, kada je mladi na-
slednik postao cezar i po~eo prva za-
jedni~ka kovanja sa ocem.
Ma kako to lepo zvu~alo ili pak heroj-
ski, i ma koliko imperator bio sklon
igrama u amfiteatru i borbama u areni,
on u areni u direktnom sukobu nije
ubijen. Njegova smrt je prozai~na kao i
kod ve}ine imperatora, ali o tome ma-
lo kasnije.
Moramo kao i mnogi do sada, a da
ostanemo bez odgovora, da postavimo
pitanje:
Odakle je poticao takav sentiment
kod oca, imp. Marka Aurelija, prema si-
nu?
Za{to je prekinuo tradiciju prethod-
nika i za naslednika nije odredio i
adopcijom potvrdio onoga koji je naj-
dostojniji, ali i najsposobniji da vlada?
Sl.1. AE medaljon. Av.M COMMODVS
ANTONINVS AVGVSTVS BRIT; Rv.COS VI PP
Mo`da }emo biti bli`e odgovoru na
ovo pitanje ako konstantujemo da
emocije prethodnih careva po~ev od
imp. Trajana, nisu ni mogle biti stavlje-
ne na probu iz jednostavnog razloga
{to nisu imali mu{kih potomaka, pa je
bilo daleko jednostavnije izvr{iti adop-
ciju bez emocionalnih potresa.
12. oktobra 166. godine Komodus
dobija titulu cezara. Ma kako `ivotni
vek u anti~kom Rimu bio relativno kra-
dinar 27 / 2006
anti~ki novac
tak iz jednog ili drugog razloga, posta-
ti cezar sa 5 godina ipak naru{ava neki
normalan `ivot deteta, posebno ako
ovo nije pod direktnim nadzorom rodi-
telja, ili pak ima neadekvatne u~itelje i
savetnike. Uostalom moramo opet de-
mantovati senzacinalisti~ki Holivud.
Komodus nije ro|en iz veze Faustine II
i «nekog» gladijatora, bez obzira na
avanturisti~ki duh njegove majke, niti
je njegova sklonost ka igrama i u~e{}u
u njima imala genetsku komponentu
«po ocu». Da bi se lak{e pratila emisio-
na delatnost imp. Komodusa, neophod-
no je hronolo{ki definisati njegov na-
sledno-politi~ki uspon:
- 12. oktobar 166. god. dobija titulu ce-
zara (ima samo 5 godina)
- 15. oktobar 172. god. GERMANICVS
(11 godina)
- 12. januar 175. god. pretor
- 19. maj 175. god. odlazi u Germaniju
- 7. juli 175. god. skida de~a~ku togu
- prole}e 176. god. dobija titulu SAR-
MATICVS
- 27. novembar 176. god.dobija titulu
imperatora i postaje suvladar svog oca
- 23. decembar 176. god.prvi trijumf i
prvi put tribunska vlast (TR POT)
- decembar 177. god. prvi konzulat
(COS) i PP (PATER PATRIE)
- 22. oktobar 180. god.napu{ta Rim
GERMANICVS i SARMATICVS su ti-
tule njegovog oca, dok sam Komodus
nije ni osetio u`ase rata na severnim
granicama imperije. Nije jasno, osim
ako kao razlog ne uzmemo o~evu lju-
bav prema sinu (ali i ljubav prema nje-
govoj majci), kako je iste titule dobio i
sin. Da li je Marko Aurelije, mislilac, fi-
lozof i ratnik u svojim ko{marima stoi-
13
anti~ki novac
ka pomislio da sa njegovim sinom po~i-
nje agonija imperije, koju je on iz naj-
boljih namera `eleo da vrati u istorijsku
pro{lost i defini{e je kao republiku?
Mo`da i jeste, jer svojstven starosti je
fatalizam i mirenje sa sudbinom, ~ak
bespomo}no posmatranje ru{enja jed-
nog, ne samo sna, nego i dela kome su
posve}ene decenije.
Emisione aktivnosti mladog Komo-
dusa, pod pokroviteljstvom oca po~ele
su veoma rano, tako da ih neformalno
mo`emo podeliti kako sledi:
Kovanja od 172. do 180. godine, ka-
da se emituju:
- aureus i kvinar u zlatu
- denar i kvinar u srebru
- as, dupondijus i sestercijus u bronzi
Kovanja od 180-192 godine, kada se
emituju:
- svi nominali kao u prethodnom pe-
riodu
- konsekraciona kovanja za oca Mar-
ka Aurelija
Kovanja za suprugu Krispinu (BRUT-
TIA CRISPINA)
Provincijska kovanja
Kovanja prigodnih medalja (meda-
ljona)
Na prvim kovanjima, kada je jo{ u
de~a~kom dobu, Komodus je prikazan
bez brade sa titulom CAESAR a potom
i GERMANICVS odnosno SARMAT-
HICVS (sl. 2).
Na aversu je je lik mladog cezara, i
sude}i po liku nije mogao imati vi{e od
15 godina, {to zna~i da je novac emito-
van 175/176 godine.
Reversne predstave na novcu tog pe-
rioda ne odudaraju od uobi~ajenih, ka-
rakteristi~nih za M.Aurelija.To su: LI-
BERALITAS, PIETAS, SPES, SALVS,
VICTORIA, IVNONA, IOVI, ROMA,
FORTVNA, MARS itd, dok se na jed-
nom aureusu pojavljuje ~ak i Kastor je-
dan od bo`anskih blizanaca na konju.
Natpisi PRINC IVVENT, ADVENTVS
CAES, ali i DE GERMANIS, i DE SAR-
MATIS karakteristi~ni su za mladog ce-
zara, ali isto tako i «hrana» njegovoj su-
jeti, obzirom da je u~e{}e u tim pohodi-
mo bilo minorno.
Do zvani~nog samostalnog preuzi-
manja trona 180. godine, za nepunih
osam godina otkovano je ne{to preko
200 razli~itih, po predstavama tipova
14
novca sa kojij nas i posle vi{e od osam-
naest vekova posmatra lik cezara i na-
slednika.
Kao nasledniku trona Komodusu,
kao i njegovom ocu pre toga, bili su
obezbe|eni najve}i umovi carstva za
obrazovanje mladog naslednika. Reto-
riku pojedinih brzo je izbrisalo laskanje
Sl.2. AE as.
miljenika, ali i ~injenica da je ve} sa ~e-
Av.COMMODO trnaest godina dobio puno u~e{}e u
CAES AVG vlasti. Njegova boja`ljivost pretvorila
FIL GERM ga je pre u slabi}a nego pokvarenog ~o-
SARM; veka.Njegova od detinjstva pothranji-
Rv.SPES vana svirepost postala je vremenom
PVBLICA navika, pa strast bolesnog uma.
Kao {to je imp. Neron preferirao jav-
ne muzi~ke nastupe, ili pak imp. Domi-
cijan ubijao muve po svojim odajama
Komodus je sa `arom i neumorno ve-
`bao sa instruktorima iz Partije i Arabi-
Sl.3. AR denar. Av.L
AVREL COMMODO
je duele sa oru`jem i ga|anje strelom i
CAES AVG FIL kopljem.Izvori navode, a tu nema me-
GERM SARM: sta sumnji, da je veoma brzo u tim ve-
Rv.SPES PVBLICA {tinama nadma{io svoje u~itelje.Sa vr-
hom strele u obliku polumeseca bez
problema je sa tribina amfitetra sekao
vratove nojevima u areni.Zvani~nim
dolaskom na vlast 180. godine emito-
vanje novca se nastavlja u istoj apoen-
skoj strukturi i od istog materijala, ali
to je sada ve} samostalno kovanje im-
peratora Komodusa, pobo`nog i sre}-
nog (sl.4).
Ovaj retki sestercijus i na reversu ima
predstavu imperatora na konju kako
atakuje na lava.Ta predstava neposred-
no asocira na Nemejskog lava koga je
Herkul po legendi ubio a ve} po~etkom
vladavine imp. Komodus po~inje sebe
Sl.4. AE sestercijus. da identifikuje sa Herkulom, i tu pred-
Av.M ANTONINVS stavu nalazimo kako na novcu tako i na
COMMODVS AVG; medaljama.
Rv.VIRTVTI AVG TRP Svi atributi Herkula su ovde zastu-
VII IMP IIII COS III PP Sl.5. AE as. Av.L AEL
AVREL COOM AVG P pljeni:lavlja glava na glavi imperatora i
FEL; Rv.HERCVL toljaga na reversu u vencu. Isti slu~aj je
ROMAN AVG/SC i sa medaljonom (sl.6).
Gde se nalaze svi atributi Herkula:to-
bolac, sa strelama, luk i toljaga u ven-
cu.^ak i provincijska kovanja novca sa-
dr`e predstavu Herkula (sl. 7).
Predstava Herkula, ili Komodusa kao
Herkula je simbol neograni~ene mo-
Sl.6. Av.L AELIVS narhije kada car direktno progoni
AVRELIVSCOMMODVS AVG PIVS FELIF; «ostarele i izlapele» senatore a podr{ku
Rv.HERCVLI ROMANO AVG COS VII PP tra`i me|u pretorijancima. Senat je sa-
dinar 27 / 2006
 anti~ki novac

mo «senka» nekada{njeg «parlamen-

ta», a SC na novcu je pre farsa nego
pravo, dok sama Italija gubi dominan-
tan ekonomski polo`aj, proces koji pra-
ti celu vladavinu Antonina.
Portret imp. Komodusa na provincij-
skom novcu vi{e li~i na portrete njegovog
oca ili pak imp. Antoninusa Pijusa, i da
Sl.7. Av.KAI M AY AN KOMO∆OΣ Sl.8. Bilon tetradrahma,
nema natpisa odnosno imena imperatora (Kovnica CALLATIS-MOESIA INFERIOR, kovnica Aleksandrija
do{lo bi do zamene identiteta (sl. 8). danas MANGALIA u Rumuniji).
Graveri po provincijskim kovnicama Na reversu ovog bronzanog novca
o~igledno nisu bili tako vi~ni svom zana- je Herkul sa toljagom u ruci.
tu kada je portret u pitanju, a emisije su
bile male. Obezbe|enje severnih grani-
ca, od upada Kvada, Markomana, Sar- Sl.10.
mata..., imp. Komodus je prepustio svo- Av.COMM
jim vojskovo|ama zarad omiljenih zaba- ANT AVG P
va u areni.Ne mo`e se izbe}i ~injenica BRIT;
da su njegovi nastupi kao sekutora Rv.PMTR P X
(SECVTOR-gladijator naoru`an ma~em, IMP VII COS V
malim okruglim {titom i sa {lemom na PP FID EXERC
glavi) protiv retijarija (RETIARIVS-mre- Sl. 9 Av.M COMMODVS ANTON
`a i trozubac) pradstavljali najkrvavije AVG PIVS BRIT; Rv.VOTA SVSCEP
DECEN PM TR P XIIII COS IIII PP
nastupe u areni. Obzirom da su ti «slav-
ni podvizi» zvani~no bele`eni, evidenti-
rano je 735 carevih nastupa. Kuriozitet
je {to je iz zajedni~kog gladijatorskog
fonda imp. Komodus primao enormno
visoku «platu», {to je bio sramni porez
nametnut rimskom populusu.Viktorija
na sestercijusu (Sl.9) sigurno ne simbo-
li{e pobede nad spoljnim neprijateljima.
Majstorstvo u kori{}enju koplja doka-
zivao je poga|aju}i na smrt lava ili leo- Sl.11. Ae.medaljon kovnica Pergam
parda u areni prilikom skoka na nekog
nesre}nika vezanog za stub. Ipak, te{ko
je prihvatiti da su ti dueli bili ravno-
pravni. Imperator je jednostavno mo-
rao da pobedi a za to se «brinulo» mno-
{tvo pratilaca i bri`nih posmatra~a.
Ma koliko rulja u amfitetru bila krvo-
lo~na sa prezirom, uostalom kao i vi{e
plemstvo, je gledala ovaj vid zabave
svog cara, kao nekada {to se «iza le|a»
Sl.12.
smejala poeziji imperatora Nerona. Ae.medaljon.
Ako izuzmemo provincijska kovanja Av.COMMODVS
novca, samostalna vladavina imp. Ko- ANTONINVS PIVS
modusa obogatila je emisionu delat- FELIX AVG BRIT;
nost imperije za oko 700 razli~itih tipo- Rv.FORTVNAE
va carskog i «senatskog» novca. REDVCI CV PP
Kao i kod svih imepratora, u retke
primerke spadaju svi zlatni moduli (au- Sl.13. Av.CRISPINA Sl.14.
reus i kvinar), kao i kvinari u srebru. AVGVSTA: Rv.DIS GE- Av.DIVO
NITALIBVS COMMODO;
Osim navedenih u retke denare se svr-
Rv.CONSECRATIO
stavaju i oni sa natpisom na reversu:
- CONCORDIA COMMODI AVG
- CONS COM
- VOTIS XX COS VI (uvencu)

dinar 27 / 2006 15
anti~ki novac
- MAGNIFICIENTIAE AVG COS VII PP
- IOVIS DEFENS SALVTIS AVG
ali i denar (sl. 10).
Kao i svi konsekracioni denari sa or-
lom na globu iz 193 godine. Od bron-
zanih modula treba izdvojiti:
- as, TRP VI IMP IIII COS III PP SC (sa
predstavom Komodusa u kvadrigi)
- sestercijus TEMPORVM FELICITAS (u
vencu)
- FID EXERC (komodus na platformi a
ispred njega 3, 4, 5, ili 6 legionara)
itd. Izra`eno za njegove vlade je i
emitovanje veoma atraktivnih i retkih
medaljona-medalja
U redovna kovanja imp. Komodusa spa-
daju i emisije novca sa predstavom njego-
ve supruge Krispine na aversu (sl. 13).
Krispina (BRUTTIA CRISPINA), ~ije je
plemenito poreklo izvesno, ali istorijski
nepoznato, nije ostavila poseban trag u
doga|ajima s karaja II veka, izuzev na
novcu (aureus i kvinar u zlatu i denar u
srebru).Mora se priznati da to i nije bilo
lako obzirom da je carski suprug u svom
okru`enju (haremu) imao 300 `ena i isto
toliko de~aka. Krispina je umrla nekoliko
meseci pre svog supruga (192. godine) i
iz tog braka nije bilo potomaka.
Pri~a o imp. Komodusu dobija svoju
tragi~nu zavr{nicu. Kada je neposredno
carevo okru`enje postalo nesigurno za
svoje `ivote sklopljena je zavera na ~i-
jem ~elu su bili:
- Marcija (MARTIA) omiljena milosni-
ca imparatora
- Eklektus (ECLECTVS) carski komornik
- Let (LETVS) pretorijanski prefekt.
Omamljen vinom i verovatno ne~im
u vinu, i umoran od lova na divlje zve-
ri, udavljen je na svom le`aju poslednji
potomak M. Aurelija od strane sna`nog
rva~a, a da nije mogao pru`iti nikakav
otpor.
To se dogodilo u no}i uo~i 1. januara
193. godine u gladijatorskoj kasarni,
jer je tog dana trebao da primi osmi po
redu konzulat (COS VIII), odeven u
gladijatorsku odoru sekutora.
Iako je Imperiju doveo na po~etak
haosa {est decenija kasnije (251. god.)
imp. Trajan Decije emituje prigodni an-
toninijan sa natpisom na aversu. DIVO
COMMODO (sl.14).
Posle imp. Komodusa imperija vi{e
nikada nije bila ista. Iz temelja uzdrma-
na ekonomski, vojno, moralno, po~ela
ja da odumire.
sitan novac - prednja strana (lice) novca;
16
Numizmati~ka ukr{tenica
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
VODORAVNO: 1- Numizmati~ka oblast ko- USPRAVNO: 1. Delatnost izdavanja nov-
ja se bavi papirnim novcem; 2. Eksperimen- ca - podlost, pakost, bes; 2. Deskripcija -
ti, ogledi - slivnik; 3. Mesto na ostrvu Hva- turska moneta (mn.) - francuski fizi~ar
ru - Starogr~ki sitan novac (mn.); ^e{ka avi- Rene Antoan (termometar!); 3. Ukupna
okompanija - inicijali na{eg numizmati~ara koli~ina proizvedenih komada novca -
Brzi}a iz Amsterdama - gospodin (gr~.); 5. britanska moneta (mn.) - tamno doba
Autooznaka za Austriju - numizmati~ki ma- dana (mn.); 4 - Albanska telegrafska
terijal sli~an metalnom novcu, tantuz - li~- agencija - juna~ki spev - stadujum u raz-
na zamenica; 6. Republika Liban (skr.) - ~a- voju insekata - prefiks u superlativima; 5.
mac ju`noameri~kih indijanaca od izdublje- Gr~ko slovo - starogr~ki grad-dr`ava, ko-
nog drveta; 7. Srpski intelektualni forum - vala novac sa predstavom sove - mala,
rusko terensko vozilo „Lada“ - Oznaka za zatvorena verska zajednica - prvo slovo;
stoti deo na{eg dinara; 8. Gnjila, istrulela - 6. Sastavni veznik - torovi za stoku - tok-
trag divlja~i; 9. Vrsta krvnog suda - nume- sin - hemijski simbol aluminijuma; 7.
ri~ke oznake {kolskog uspeha; 10 - Predlog Udarac u fudbalu - numizmati~ki materi-
- italijanska luka na Jadranu - teniska mre- jal - svojeru~no (skr.) - pokazna zameni-
`a; 11. Zadnja strana (nali~je) novca - nota ca; 8. Mesto u hrvatskom delum Srema -
solmizacije; 12. Oznaka za sitan skandinav- gr~korimski lekar iz II veka n.e. - doleta-
ski novac - sazvu~je tonova - film Koste Ga- nje; 9. Lik iz [ekspirove tragedije - {pan-
vrasa; 13. Numizmati~ki materijal sli~an pa- sko `ensko ime - francuski botani~ar Gu-
pirnom novcu - televizija - „odeljenje teh- stav Adolf (1817-1875); 10. Ime japan-
ni~kih nadzora“ (skr.); 14. Anti~ko ime Lju- skog re`isera Kurosave - pedantnost, ta~-
bljane - zvezda nemog filma, pravim ime- nost. Sastavio: éarko PINTARI]
nom Oliver Hardi; 15. Kolokvijalni naziv za
(Re{enje na str. 66)
16. Trojstvo, trojnost, trijalizam.
dinar 27 / 2006
 srednjevekovna numizmatika

Datiranje bakarnih nov~anih

vrsta primorskih gradova 1.
Sergije DIMITRIJEVI]

po~etku kovanja novca pri- no postojale jo{ u drugoj polovini XIII nog novca sa predstavom tvr|ave na

O morskih gradova postoje

dve opre~ne grupe gledi{ta.
Prva, koja taj po~etak sta-
vlja vrlo rano, vezuju}i neke vrste ko-
torskog novca za IX vek,1 XI vek2 ili XI-
XII vek.3 Druga, koja pravo kovanje
novca vezuje za privilegije date od stra-
ne cara Du{ana pojedinim gradovima,
specijalno Kotoru4 ili za raspad car-
stva.5 U ovu grupu spadaju i redaktori
Corpus Nummorum Italicorum-a (CNI)
koji isto tako po~inju sa carem Du{a-
nom, ali koji sve autonomne gradske
bakarne novce bez oznake vladara ili
feudalca, stavljaju na kraj XIV veka,6 tj.
u njegovu poslednju ~etvrtinu.7
U pogledu privilegija koje je Du{an
dao Kotoru treba naglasiti da one nisu
sa~uvane. Eventualna overa kotorskog
statuta (~iji original isto tako nije sa~u-
van) od strane cara Du{ana mogla je
da potvrdi ve} postoje}e pravo kovanja
bakarnog novca, a da uvede nove sre-
brne vrste gradskog novca, dinar sa
predstavom vladara, kao za{titnika
gradskih privilegija, tj. gradskog sizere-
na. Ve} je [tokert ukazao da je Kotor
mogao imati gradske privilegije i pre
Du{ana.8
Da su takve gradske privilegije sigur-
veka mo`emo zaklju~iti i na osnovu
gradskog pe~ata koga nalazimo na jed-
nom ugovoru izme|u Kotora i Dubrov-
nika, od 5-VI-1279. godine, na kome
stoji natpis sigillum comunitatis Carta-
rensis,9 kao i na osnovu samog tog
ugovora.10
Ne sla`u}i se sa autorima koji po~e-
tak kovanja kotorskog novca stavljaju
od IX do XII veka, navev{i na{e protiv-
argumente u primedbama koje se od-
nose na tako datirane vrste,11 mi smo
poku{ali da utvrdimo starost najbrojni-
jih bakarnih nov~anih vrsta primorskih
gradova na osnovu prose~nih te`ina
svake od njih i njenog upore|enja sa
nov~anim vrstama koje se daju datira-
ti. Pri tome smo uzeli u obzir i sve dru-
ge podatke koji mogu da poslu`e za ta-
kvo datiranje. Sklad koji se pojavio iz-
me|u svih navedenih elemenata po-
tvr|uje ispravnost na{eg metoda za
utvr|ivanje starosti pojedinih nov~a-
nih vrsta.
Odlu~uju}u ulogu u izgradnji hrono-
lo{ke tablice bakarnih nov~anih vrsta
primorskih gradova odigrala je ~injeni-
ca da smo uspeli da utvrdimo starost
najte`e nov~ane vrste kotorskog novca,
jedne posebne grupe kotorskog bakar-
jednoj strani i sv. Trifunom koji stoji na
drugoj (vrsta 1), {to nam je omogu}i-
lo da utvrdimo ne samo pribli`an po~e-
tak kovanja kotorskog novca ve} i pri-
bli`nu starost drugih nov~anih vrsta
kovanih na kraju XIII i u XIV veku.
U dubrova~kom statutu iz 1272. go-
dine12 nalazi se odluka po kojoj dvana-
est dinara imaju kurs jedne perpere
kao {to je bilo i do tada, a isto takav
kurs imaju i 120 milarenzisa. Niko ne
sme da odbije ove folare po tom kursu,
pod pretnjom kazne od jednog dinara
po perperu.13
Iz ove odluke vidimo da je jedan di-
nar vredeo deset miliarenzija, a da se
te miliarenzije zovu i folarima, {to je u
to vreme, kako izgleda, bilo op{te ime
za bakarni novac. Po{to u to doba Du-
brovnik nije kovao svoj novac (po Re{e-
taru Dubrovnik je po~eo da kuje svoj
prvi novac – dinare, tek 1337. godine14,
a folare po istom autoru tek oko 1350.
(privatne emisije)15 – tj. 1426. (zvani~-
ne emisije),16 jasno je da su pobrojani
novci o kojima se govori u statutu (di-
nari i milarenzije ili folari) bili novci
neke strane dr`ave koji su bili u optica-
ju u Dubrovniku. Sli~an zaklju~ak u~i-
nio je Pavle Re{etar na osnovu ~injeni-

1
Ma{ek I, 56.
2
[vajcer ...
3
[tokert IV, 204.
4
npr. Ljubi} I, str. XXIII.
5
Ipen I, 199; II 192.
6
CNI I, 574.
7
CNI I, 284.
Ovde bi se mogao pomenuti i [vajcer, koji sa izuzetkom jedne jedine vrste kotorskog novca, koju vezuje za XI vek, sve ostale vrste kotorskog
bakarnog novca bez oznaka vladara ili feudalaca stavlja u prvu ~etvrtinu XV veka, u period 1403-1420.
8
[tokert IV, 204.
9
Pe~at je objavio [tokert IV, 206.
10
Jire~ek o privilegijama Vukana, \or|a, Stefana 1207, 15/VIII 1215, 15/VII 1230, Uro{ I, 1250 privilegije, Du{an 1351 privilegije.
11
za Ma{eka kod vrste 11, za [vajcera kod vrste ... , a za [tokerta kod vrste 1.
12
Libro VIII, cap XVI.
13
“Sancimus, quod a modo in antea duodecim denarij grossi currant pro uno hypes pero. Et centum viginti Milarienses) (S. D. - Sic!) pro uno
yperpero valeat refutare sub paena unius grossi prohyperpero“. - Paolo Re{etar I, 119-20.

dinar 27 / 2006 17
srednjevekovna numizmatika

ce da se u tom dokumentu nigde ne po- Dakle, u po~etku je naziv folar bio u

minje da je to dubrova~ki novac.17 Dubrovniku generi~ko ime za bakarni
Pogledajmo da li je u Dubrovniku mi- novac, koje je obuhvatalo i miliarenzi-
larenzija identi~na sa folarom, kao je.23 Kasnije je to bilo ime odre|ene je-
nov~anom jedinicom. U vreme kada je dinice bakarnog novca, ~ija je vrednost
na~injena pomenuta redakcija dubro- bila 1/30 dinara.24 Izvorni dubrova~ki
va~kog statuta, 1272, postojala je razli- tekstovi koji se nalaze u numizmati~koj
ka izme|u ove dve jedinice. U nizu od- literaturi a koji pominju miliarenzije od- Vrsta 1 – folar Kotora, D 375, 24.
redbi dubrova~kog statuta koje utvr|u- nose se sa izuzetkom jednog jedinog na
ju pojedine da`bine pominje se isplata drugu polovinu XIII veka. Pored ve} po-
odre|enog broja: menutog statuta iz 1272. miliarenzija
„Follaros“ se pominje i u zakonu od 22/V 1292.25
„milliarenses“ Karakteristi~no je da se posle 1292. u
„carobas de Follaris“ dubrova~kim tekstovima koje nalazimo
„carobas“ u numizmati~koj literaturi pominju sa-
„millariensis“18 mo folari.26 Miliarenzija se ponovo po-
Zakon od 26/I 1281, koji predvi|a minje tek u zakonu od 17/II 1381.27 Vrsta 2 – novac Bara, D 366/1, 4.
odre|ene kazne udvaja ih u slu~aju po- Iz svega izlo`enog proizilazi da je mi-
navljanja krivice. U jednom slu~aju liarenzija kao nov~ana jedinica bila u
udvojenih 15 folara iskazani su kao upotrebi u Dubrovniku u drugoj polovi-
„denarium grossum unum“ {to ukazuje ni XIII veka.
da je ve} 1281. jedan dinar imao 30 fo- Ne na{av{i odgovaraju}i dubrova~ki
lara.19 Da je jedan dinar imao 30 folara novac Milan Re{etar je smatrao da je mi-
izri~ito se ka`e i u reformaciji od 16/X liarenzija samo obra~unska jedinica.28
1337. godine.20 ^itav vek kasnije, kada Nasuprot M. Re{etaru smatramo da je
je Dubrovnik po~eo da kuje zvani~ne miliarenzija bila stvarna nov~ana jedini- Vrsta 3 – folar Skadra, D 389, 7.
folare, u odluci Malog ve}a od 31/VII ca, da je to bila najstarija vrsta kotorskog
1436, pominje se isti odnos od 30 fola- bakarnog novca, njegova najte`a vrsta
ra za jedan dinar.21 (vrsta 1) koja je bila u opticaju i u Du-
Iz ~injenice da je u Dubrovniku 1272. brovniku gde je u to vreme cirkulisao sa-
jedan dinar bio jednak sa 10 miliarenzi- mo strani novac. Ta nov~ana vrsta, naj-
sa, a istovremeno (na osnovu izlo`enih stariji kotorski novac sa tvr|avom imao
podataka iz 1272, 1281. i 1337. godi- je prose~nu te`inu 2,88 grama i bio je 3
ne), jednak i sa 30 folara, da se zaklju- puta te`i od venecijanskog kvartarola (3
~iti da je u Dubrovniku na kraju XIII i na 0,90 = 2,70 – vidi napomena 17). Vrsta 4, podvrsta 4
po~etku XIV veka jedan miliarenzis od- Folar ~ija su 3 primerka odgovarala – folar Kotora, D 376, 25.
govarao vrednosti tri folara. Do tog su vrednosti jedne miliarenzije bio je ne-
zaklju~ka do{li i Pavle i Milan Re{etar.22 sumnjivo taj venecijanski kvartarolo.
14
Re{etar, Po~etak kovanja dubrova~kog novca, Rad, 266 /1939. god.), 153-4, 156-8, 161-2, 166-8; S. Dimitrijevi}, Srpski srednjovekovni
bakarni novac, Istoriski ~asopis, VIII, 1959, 42, napomena 72.
15
Re{etar II, 9 - tj. 1426.
16
Re{etar I, 372.
17
U vezi sa tim on pretpostavlja da su u pitanju venecijanski novci (Pavao Re{etar I, 120).
U vezi sa ovom konstatacijom treba podvu}i da je najte`i bronzani novac koga je kovao svaki venecijanski du`d u XIII veku bio tzv. „quar-
tarolo“. Prose~na te`ina 26 primeraka kovanih za vreme du`deva koji su vladali u XIII veku (poslednji do 1311) iznosi 0,90 g.
Od vremena Lorenza Tiepola (1268-1275) pored kvartarola javlja se i takav udvojeni novac (Doppio Quartarolo). Prose~na te`ina 9 takvih
primeraka kovanih za vreme du`deva koji su vladali u XIII veku (poslednji do 1311), iznosi 1,87 g - CNI).
18
Paolo Re{etar 127-129.
Carobis - mera za bakarni novac kao perpera za srebrni (?)- Ispisi Peterkovi}a 48.
3 Carobas de folaris vredelo oko 1/4 perpera, tj. 3 gro{a u srebru - na drugom mestu isto vredi 2 carobas - neta~ni prepisi - Ispisi Peterkovi}a
56.
19
Paolo Re{etar I, 130.
20
Paolo Re{etar I, 122, 136-7.
21
Paolo Re{etar I, 143.
22
Paolo Re{etar I, 129, 136-7; Re{etar I ...
23
Paolo Re{etar I, 119-20, 131-2, 134.
24
Paolo Re{etar I, 127-129, 130, 134, 135, 136-7 itd.
25
Paolo Re{etar, I, 130-1.
26
vidi tekst iz 1309. itd. Paolo Re{etar I, 134.
27
Paolo Re{etar I, 138.
28
Re{etar I ...

18 dinar 27 / 2006
HRONOLO[KA TABELA NAJBROJNIJIH VRSTA BAKARNOG NOVCA PRIMORSKIH GRADOVA srednjevekovna numizmatika

Prose~na te`ina nov~anih vrsta

Br. vrste Osnovna Sa 6% Pribli`no

a event. i karakteristika koregirana vreme

Drivasta
podvrste predstave pribl. pros, kovanja

Skadra

Ulcinja
Kotora

Bara
1 Najstarije
druga polovina
tvr|ave (za 2,88 — — — — 3,05
XIII veka
Uro{a I i kasnije)
2 Sv. \or|e (te{ke kraj XIII ili po~etak
— 2,41 — — — 2,55
vrste) XIV
3 Svetac sa obe
— — 2,03 —
strane

prva polovina XIV veka

4 Novije tvr|ave
podvrsta 2,01 — — —
4
2,10
5 Svetac sa obe

vrsta 17 sa jagnjetom
— — — 1,98
strane
6 Vrsta sa krstom i 0,97
poprsjem sveca (polo — — —
(polovina) vina)
7 [tit — — 1,77 —
1,60 oko polovine XIV i
8 Veliko slovo A –
do u tre}oj ~etvrtini
na nali~ju G (13 — 1,72 — —
1,90 XIV veka
... –78)

oko polovine XIV veka i u tre}oj ~etvrtini

4 Novije tvr|ave
podvrsta 1,48 — — —
5
jagnjetom

9 Vrsta sa
0,76
tvr|avom i — — —
(pol)
poprsjem sveca
10 Uro{ sedi (novac
1.60
mladog kralja za — — — — 1,48
do
vreme Du{ana)
1.90
11 Svetac sa obe
1,64 — — —
strane
12 Vrsta iz vremena
vrsta 17 sa

prve
XIV veka

0,69
venecijanske — — —
(pol)
okupacije (1369-
70)
13 Sv. \or|e
podvrsta (lak{i) — 0,94 — —
1
13 Sv. \or|e
podvrsta (lak{i) — 0,88 — — —
2i3
XIV

14 Sa ma|arskim
grbom na nali~ju 0,84 — — — —
(1370-72) 0,75
do
~etvrtina

15 Sa
monogramom 1,00
0,72 — — — —
Tvrtka na nali~ju
(1385-92)
16 Sa krunom na
~etvrta
veka

nali~ju (1392- 0,78 — — — —

1405)

dinar 27 / 2006 19
srednjevekovna numizmatika
(Napominjemo da su miliarenzije mo-
`da nazivane folarima, u dubrova~kim
tekstovima gde se govori o bakarnom
novcu u uop{tenom smislu ba{ zato {to
su predstavljale utrostru~enje folara
kao nov~ane jedinice).
Po{to se kvartarolo javlja tek na po-
~etku XIII veka pod du`dem Enrikom
Dandolom (1195-1205) jasno je da se
miliarenzija pojavila kasnije u toku XIII
veka. Po{to se dupli kvartarolo pojavio
u Veneciji izme|u 1268. i 1275, a mili-
arenzija koja predstavlja trostruki folar
(tj. trostruki kvartarolo) pomenuta prvi
put 1372, mi vezujemo njenu pojavu
za drugu polovinu XIII veka, preciznije,
za kraj vlade Uro{a I.
Po{to je u vreme Uro{a I i sam srpski
dinar imao te`inu venecijanskog gro{a,
a oba su bila u opticaju u srednjovekov-
noj srpskoj dr`avi ({to se vidi i iz osta-
va), a naro~ito u primorskim gradovi-
ma, koji su se ve} ranije slu`ili tim nov-
cem, a pored toga bili u tesnim trgo-
va~kim vezama sa Venecijom, nije nika-
kvo ~udo, da sli~an odnos postoji i kod
bakarnog novca (napominjemo da se
taj odnos 1:3 uop{te ne mo`e na}i kod
venecijanskog bakarnog novca. Zato se
i miliarenzija ne mo`e tra`iti na toj
strani, kao {to je to pretpostavio Pavle
Re{etar – vidi napomena 17.
Miliarenzija koja se pominje u dubro-
va~kom zakonu iz 1381. godine mogla
bi da bude ili obra~unska jedinica ili
ista kotorska nov~ana vrsta iz XIII veka,
sa prose~nom te`inom od 2,88 g, po{to
su u drugoj polovini XIV veka u Du-
brovniku cirkulirale mince privatne
proizvodnje sa prose~nom te`inom od
1,07 g. (vidi Re{etar II, 9).
Po{to se krajem XIII i po~etkom XIV
veka te`ina srpskih dinara udaljuje od
te`ine mleta~kih matapana, koja i da-
lje, u toku ~itavog XIV veka ostaje ista,
jasno je da se i te`ina bakarnog novca
morala smanjivati (razume se pod
pretpostavkom da je cena bakra ostaja-
la ista). Zato smo mesto ostalih bakar-
nih novaca primorskih gradova odredi-
li u na{oj hronolo{koj tabeli na osnovu
njihove opadaju}e te`ine.
Datiranje bakarnog novca iz druge
polovine XIV veka, tj. njihovo vezivanje
za tre}u i ~etvrtu ~etvrtinu XIV veka, iz-
vr{ili smo na osnovu tri ~injenice:
[tokert III, 21.
29
20
1) bitnih razlika u predstavi sveca
kod tzv. kotorskih folara i polufolara
/cela figura kod tzv. folara i poprsje
kod tzv. polufolara koje su isklju~ivale
postojanje tzv. polufolara sa celom fi-
gurom sveca.
2) postojanje lakih bakarnih vrsta (sa
celom figurom sveca vrste 14 -16) - ~i-
Vrsta 5 – novac Drivasta, D 368, 1.
ja je te`ina jednaka sa te`inom najlak-
{ih vrsta tzv. polufolara (sa poprsjem
sveca), a predstavlja polovinu te`ine
drugih te{kih bakarnih vrsta (vrsta 11 i
podvrsta 5 vrste 4).
3) vezivanje lakih folara na osnovu
predstave i natpisa za poslednju ~etvrti-
nu XIV veka. Na toj smo osnovi utvrdili
postojanje dve razli~ite grupe tzv. folara
Vrsta 6 – polufolar Kotora, D 379, 35.
kovanih u drugoj polovini XIV veka, tzv.
folara srednje te`ine sa prose~nom te`i-
nom od 1,5-1,7 g kovanih u tre}oj ~etvr-
tini XIV veka jednovremeno sa najlak{im
vrstama tzv. polufolara; i lakih bakarnih
vrsta sa prose~nom te`inom 0,75-0,85 g
kovanih u ~etvrtoj ~etvrtini XIV veka, ko-
ji se isto tako nazivaju folarima.
(Napominjemo da je [tokert istra`u- Vrsta 7 – folar Skadra, D 387, 3.
ju}i prose~ne te`ine novca tzv. alban-
skih gradova – svi pobrojani gradovi
bez Kotora – znatno uve}ao sve ove te-
`ine,29 po{to je uzeo probrane („gut er-
haltene Bronze münzen“), verovatno
najte`e primerke).
Iz gornje tabele proizilazi da je od
primorskih gradova koji su ulazili u sa-
stav srednjovekovne srpske dr`ave, pr-
Vrsta 8 – novac Bara, D 366, 1.
ve bakarne novce – miliarenzije kovao
Kotor, i to u drugoj polovini XIII veka,
ve} za vlade Uro{a I i kasnije. Krajem
XIII ili po~etkom XIV veka kovane su
ne{to lak{e miliarenzije Bara sa sv. \or-
|em. U prvoj polovini XIV veka kovane
su te{ke bakarne vrste Skadra i Driva-
sta sa likovima svetaca na obema stra-
nama, kao i bakarne vrste Kotora iste Vrsta 4, podvrsta 5
te`ine. (Napominjemo da su bakarne – folar Kotora, D 376, 27.
vrste sa tvr|avom kovane sve do prve
venecijanske okupacije). Verovatno je
da je Skadar bio taj koji je prvi po~eo
da kuje novce sa svecem na obema
stranama, a da ga je Drivast imitirao.
Nije isklju~eno da su i prvi bakarni nov-
ci Ulcinja kovani u to vreme. Po{to te-
`ina ulcinjskog bakarnog novca sa jag-
njetom jako varira, smatramo da je on Vrsta 9 – polufolar Kotora, D 377, 30.
kovan du`e vremena, od po~etka pa do
sedamdesetih godina XIV veka.
dinar 27 / 2006
 orijentalna numizmatika

Rumski seld`uci i njihovi novci

Stevan VERE[, Pali}
numispista@gmail. com

Seld`uci su imali nov~ani sistem sli~an kao i ostale islamske

zemlje u to vreme - zlatni dinar te`ine oko 4, 65 g, srebrni
dirhem te`ine te`ine oko 3 g, te bakarni fals raznih te`ina.
Zlatni novac su kovali retko i u malim koli~inama pa je prili~-
no redak i u dana{nje vreme dosti`e izuzetno visoke cene. S
druge strane srebrni i bakarni novac kovali su u velikim
koli~inama i u brojnim kovnicama, tako da ima puno Sl. 1. Zlatni dinar
bogatih nalaza sa obiljem interesantnog materijala Kayqubad I (1219-1236 AD)

umski Seld`uci, ili kako osvaja Khorasan, progla{ava se za dolija je bila otvorena za ulazak Sel-

R ih u na{im istorijskim
ud`benicima i knjigama
naj~e{}e nazivaju Turci
Seld`uci, su narod koji je nastanji-
vao anadolijski deo Male Azije, po-
~ev od 1071. pa do l307. godine.
Posle te godine, na tim prostorima
pri~amo o anadolijskim bejlucima i
Osmanskom carstvu, ali to je ve}
jedna druga pri~a.
Turci se kao narod prvi put spomi-
nju u kineskim pisanim izvorima iz
6. veka. Iz prve polovine 8. veka da-
tiraju i prvi pisani turski spomenici
(Orhonski natpisi na|eni na Orhon-
skoj visoravni, severna Mongolija
1889. godine). U to vreme Turci su
jo{ bili pagani. Veliku zaslugu u isla-
mizaciji Turaka imaju Samanidi, ~i-
ja se dr`ava u srednjoj Aziji pro{iri-
la preko reke Oksus (Amu-Darja). U
ve}em broju Turci su islamizirani u
X veku, ali su turski ratnici ve} od
VIII veka ~inili udarnu snagu i ruko-
vode}i kadar vojnih snaga Bagdad-
skog kalifata.
Deo turskih oguskih plemena koje
nazivamo Seld`ucima nazvan je ta-
ko po Seld`uku bin Dukaku (? 922.
god.), utemeljitelju dinastije Sel-
d`ukida koji je kao ratnik sudelovao
u unutra{njim borbama u Persiji, a
posle povratka u Turkmenistan po-
stao poglavar svog plemena. Njegov
unuk, Toghrul I Beg (1037-1067)
sultana i u narednih dvadesetak go-
dina zauzima zemlje Ghaznavida i
{iitskih Bujida, te 1055. ulazi u Bag-
dad i name}e se za za{titnika kalifa,
koji mu 1058. godine dodelju titulu
„vladara istoka i zapada”. Toghrul
begom po~inje razdoblje takozva-
nih „velikih Seld`uka“ i njihove ve-
like dr`ave. Njegov naslednik Alp
Arslan (1063-1073) ima velikog
uticaja na evropsku istoriju po{to je
u bici kod Manzikerta 1071. godine
katastrofalno porazio vizantijskog
cara Romanusa IV Diogena (1068-
1071). Ta pobeda Seld`uka je bila
po~etak osvajanja Male Azije koja je
dotle bila u vizantijskim, to jest hri-
{}anskim rukama. Strah od prodora
„bezbo`nika“ je bio jedan od glav-
nih razloga nastanka ideje o „sve-
tom ratu“, to jest krsta{kim ratovi-
ma koji su po~eli dvadesetak godina
kasnije. Naredni seld`u~ki sultan
Malik Shah I (1073-1092) osvaja-
njem Sirije i Jerusalima dovodi dr-
`avu Velikih Seld`uka do vrhunca
njene mo}i i veli~ine. Pod sultanom
Barkijarukom (1094-1105) Sel-
d`u~ka imperija se raspada i deli na
razne ~lanove dinastije. Zapadni
deo carstva postaje Rumski (ili Iko-
nijski) sultanat koji se odr`ao naj-
du`e od svih seld`u~kih dr`ava, do
1307. godine.
Posle bitke kod Manzikerta Ana-
d`uka, ali je sultan imao va`nijeg
posla u Egiptu, u ratu protiv Fatami-
da, tako da je osvajanje u po~etku
bilo svedeno na povremene plja~ka-
{ke pohode, dok je naseljavanje i{lo
sporije. U po~etku, od 1081. godi-
ne, prestonica novog sultanata je
grad Iznik (Nikeja), a od 1097. pre-
stonica postaje Konja (Ikonion).
Prvi sultani su jo{ bili zavisni od
centralne seld`u~ke vlasti, dok od
1092. god. mo`emo govoriti o su-
verenom i samostalnom sultanatu
koji, istina, priznaje vrhovnu vlast
bagdadskog kalifa, ali samo nomi-
nalno, kao verskog poglavara . Novi
sultanat je bio stalno u raznim su-
kobima, kako sa hri{}anima tako i
sa muslimanima gazijama koji su `i-
veli i borili se na samoj granici hri-
{}anskog i muslimanskog sveta. Sa
dinastijom Dani{mendida su bili u
sukobu do 1178. godine kada su ko-
na~no izvojevali pobedu i prisvojili
ve}inu njihovih teritorija. Vizantij-
ski car Manuel I Komnen (1143-
1180) je uvideo opasnost od ja~anja
novih suseda i poku{ao je 1176.
gopdine vojnom silom da re{i nadi-
ru}u opasnost. U bici kod Mirikefa-
lona je do`iveo katastrofalan poraz
kojim su nestale sve nade da bi Vi-
zantija mogla povratiti Malu Aziju
pod svoju vlast.
Rumski sultanat je sve vi{e ja~ao i

dinar 27 / 2006 21
orijentalna numizmatika
dr`ava je bila sve organizovanija i
stabilnija. Nova velika i katastrofal-
na opasnost za Seld`u~ku dr`avu
javlja se stupanjem Mongola na
svetsku scenu. U celoj Aziji je nasta-
la velika pometnja i nestabilnost.
Osvajanja koja je D`ingis-kan
(1206-1227) u silovitim naletima
vr{io doveli su do velikih migracija i
seoba naroda. Njegovi naslednici su
nastavili osvajanja tako da je 1243.
godine do{ao red i na Anadoliju. U
bici kod Kese Daga Mongoli su Sel-
d`ucima naneli te`ak poraz, te su
od te godine Rumski sultani mon-
golski vazali. Od ovoga p7oraza ni-
kad se nisu oporavili. Njihova dr`a-
va je opstala jo{ 60 godina, ali se
postepeno smanjivala. Razni bejluci
i emirati koju su oja~ali posle pada
mo}i Seld`uka su osvajali deo po
deo Rumskog sultanata na ~ijim je
ru{evinama kasnije nastao novi sul-
tanat, svojevremeno svetska sila -
Osmansko carstvo.
U nastavku navodimo spisak sul-
tana Rumskih seld`uka sa godina-
ma njihove vladavine po na{em ra-
~unanju godina (AD) i po musli-
manskom ra~unanju godina (AH).
Ispod imena vladara i godina vlada-
vine kao napomena stoji va`an isto-
rijski doga|aj koji se odigrao za vla-
davine ili druga napomena. U ra-
znim izvorima se odre|eni podaci
razlikuju, kako u broju vladara (u
odre|enim periodima je bilo i vi{e
raznih vladara u pojedinim delovi-
ma sultanata, neki od njih su vlada-
li samo u pokrajinama ili pojedinim
gradovima), isto tako u godinama
vladavina ima razlika, kako zbog
raznih istorijskih izvora, tako i zbog
burnog vremena u kome su Rumski
Seld`uci `iveli. Naime pojedini sul-
tani su vladali po dva i vi{e puta, pa
izvori to tretiraju na razne na~ine.
1. Sulayman Qutalmish 1076-
1086 AD/468-479 AH
2. Interregnum(me|uvla{}e)
1086-1092 AD/479-485 AH
3. Kilij Arslan I 1092-1107
AD/485-500 AH
(Prvi krsta{ki rat 1096-1099 AD)
4. Interregnum 1107-1109
AD/500-502 AH
5. Malik Shah 1109-1116
AD/502-510 AH
22
6. Rukn al-Din Mas’ud I 1116-
1156 AD/510-551 AH
(Drugi krsta{ki rat 1147-1149
AD)
7. ’Izz al-Din Qilij Arslan II 1156-
1192 AD/551-588 AH
(Bitka kod Mirikefalona 1176,
pad Jerusalima 1187, Tre}i krsta{ki Sl. 2. Srebrni dirhem Toghrila
rat 1189-1192, 1190. Bitka kod Ico- (1202-1225 AD) vladar Erzeruma
niuma i smrt Fridriha Barbarose)
8. Kayhusraw I Ghijath al-Din (1.
vlada) 1192-1196 AD/588-592 AH
9. Sulayman II 1196-1204
AD/592-600 AH
10. Qilij Arslan III ’Izz al-Din
1204-1205 AD/600-601 AH
11. Kayhusraw I Ghijath al-Din
(2. vlada) 1204-1210 AD/601-607 Sl. 3. Srebrni dirhem
AH Kayqubad I (1219-1236 AD) .
(^etvrti krsta{ki rat 1202-1204
AD)
12. Kayka’us I ’Izz al-Din 1210-
1219 AD/607-616 AH
13. Kayqubad I ’Ala’ al-Din 1219-
1236 AD/616-634 AH
14. Kayhusraw II Ghijath al-Din
1237-1246 AD/634-644 AH
(1243. bitka kod Kese Daga, od Sl. 4. Ag dirhem Qilij Arslan IV (1248-1259)
1243. mongolski vazal)
15. Kayka’us II ’Izz al-Din (1. vla-
da) 1245-1249 AD/643-647 AH
(2. vlada) 1257-1261 AD/655-
660 AH
16. Qilij Arslan IV (1. vlada)
1248-1249 AD/646-647 AH
(2. vlada) 1259-1265 AD/657-
663 AH Sl. 5. Ag dirhem
Kayhusraw III (1265-1282 AD)
17. Zajedni~ka vladavina tri brata
1249-1257 AD/647-655 AH
Kayka’us II, Qilij Arslan IV i
Kayqubad II
18. Zajedni~ka vladavina dva bra-
ta 1257-1259 AD/655-657 AH
Qilij Arslan IV i Kayqubad II
19. Kayhusraw III Ghijath al-Din
1265-1282 AD/663-681 AH
Od 1277. (675. AH) pod kontro- Sl. 6. Ag dirhem
Kayquobad III (1284-1307 AD)
lom Mongolskog guvernera
20. Mas’ud II Ghiyath al din 1282-
1305 AD/682-704 AH
(u ovom razdoblju vladao ~etiri
puta)
21. Kayquobad III ’Ala’ al-Din
1284-1307 AD/683-707 AH
(u ovom razdoblju vladao ~etiri
puta)
22. Mas’ud III Ghiyath al-Din Sl. 7. Ag dirhem
Kay Khusraw II (1237-1246)
1307 AD/707 AH
dinar 27 / 2006

Sl. 8. Ag dirhem
Qilij Arslan IV (1248-1249 AD)
Sl. 9. Ag dirhem(tram) Kayhusraw II
(1237-1246 AD) I Hetoum I (1226-1270)
Sl. 10. Bakarni fals
Qilij Arslan II (1156-1192 AD)
Sl. 11. Bakarni fals
Qilij Arslan II (1156-1192 AD)
Seld`uci su imali nov~ani sistem
sli~an kao i ostale islamske zemlje
u to vreme: zlatni dinar te`ine oko
4, 65 g, srebrni dirhem te`ine te`i-
ne oko 3 g, te bakarni fals raznih
te`ina.
Zlatni novac (sl. 1) su kovali ret-
ko i u malim koli~inama te je prili~-
no redak i u dana{nje vreme dosti-
`e dosta visoke cene (5000-7500 €
za lep primerak). Na sre}u nas nu-
mizmati~ara srebrnog i bakarnog
novca su kovali u velikim koli~ina-
ma, tako da ima puno bogatih nala-
za sa obiljem interesantnog materi-
jala. Kovali su novac u velikom bro-
ju kovnica, pa }emo nabrojati samo
nekoliko najzna~ajnijih: Konya, Si-
vas, Sinop, Luleh, Kayseri, Erzerum,
Madensehr itd. Ve}ina kovnica je
kovala novac i za vreme Osmanskog
carstva.
Dirhemi su kovani od kvalitetnog
srebra i lepe su izrade. Ve}ina ima
i na aversu i na reversu kaligrafski
ispisane natpise sa ne{to ornamen-
tike (sl. 2- 6). Svaki primerak ima
ispisanu kovnicu i u ve}ini slu~aje-
va godinu kovanja, ali ne brojevi-
ma nego tekstualno, {to malo ote-
`ava ta~no odre|ivanje pogotovo
iz tog razloga {to su godine ispisi-
vane uz sam rub, dosta sitno i zbi-
jeno pa se ne mo`e uvek pro~itati
svaka re~. Na svakom primerku se
nalazi i ime aktuelnog bagdadskog
kalifa, pa to ~esto mo`e pomo}i u
ta~nom odre|ivanju godina ne~it-
kih primeraka.
Za razliku od ve}ine islamskih
kovanja, kod novca naroda turk-
menskog porekla na novcu se ja-
vljaju i figurativne predstave. Naj-
}e{}a predstava je predstava lava
sa suncem u pozadini na dirhemi-
ma Kayhusrawa II (sl. 7). Ovaj tip
je jedan od naj~e{}ih vrsta dirhe-
ma i mo`e se nabaviti po pristu-
pa~noj ceni (15-25 €) i na na na-
{em tr`i{tu. Postoji jo{ nekoliko ti-
pova figurativnih dirhema ali je si-
gurno najlep{i, barem autoru ovog
~lanka , primerak Qilij Arslana IV
iz njegove prve vladavine.Tu je
prikazan konjanik koji odapinje
strelu sa konja u pokretu, elegant-
na kaligrafija i ornamentika (sl.
8). Ova vrsta je na`alost prili~no
dinar 27 / 2006
orijentalna numizmatika
retka i skupa (250-300 €). Poseb-
nu vrstu ~ine dvojezi~ni dirhemi
(sl. 9) koji su kovani za Jermeniju
u vreme Seld`u~ke dominacije. (U
literaturi se javljaju i kao bilingu-
alni tramovi). Postoje primerci od
1/2 i 1/4 dirhema, ali se javljaju
znatno re|e i to samo kod nekih
vladara.
Bakarni falsi su bili prvi novac
koji su Rumski seld`uci kovali.
Osnovna vrsta je bila te`ine oko 3
grama sa konjanikom na jednoj i
natpisom na drugoj strani (sl. 10 i
11). Postoje i drugi tipovi ovih fal-
seva npr. natpis sa obe strane, s
jedne strane natpis, a sa druge oso-
ba koja sedi prekr{tenih nogu i jo{
nekoliko re|ih vrsta. Obi~ni tipovi
(konjanik / natpis i natpis / nat-
pis) su prili~no ~esti i nalaze se do-
sta ~esto. Vrednost im je 2-5 €, za-
visno od kvaliteta.
Druga vrsta bakarnog novca je
znatno ve}a, pre~nika oko 30 mm i
te`ine 7-8 g (sl. 12). Neki autori ga
nazivaju fals dok drugi nazivaju AE
dirhem. Predstava na njima je kao
na osnovnom tipu manje vrste - ko-
njanik i natpis - ali je izrada mnogo
bolja i to su dosta lepi atraktivni
komadi. Obi~ni komadi vrede 10-
20 €, dok jako lepi primerci, sa pa-
tinom na aukcijama dosti`u cenu i
do 100 evra.
Onima koji se „zagreju“ za ovu
numizmati~ku oblast, o kojoj smo
ovde izneli samo osnovne podatke,
preporu~ujemo slede}e internet
sajtove gde se o ovoj temi mo`e
nau~iti vi{e:
http://islamiccoins. ancients. info;
http://www. islamiccoinsgroup. 50g. com;
http://www. eroncoins. com/;
http://www. amalhayaty33. virtualave.
net/ i
http://mehmeteti. 150m. com/index.
htm
Na ovim stranicama se mo`e na-
}i jako mnogo korisnih podataka,
odli~na bibliografija, razni izvori i
drugi linkovi, kao i obilje prelepih
fotografija. Autor ovog ~lanka ta-
ko|e je spreman da op{irnije pro-
diskutuje ovu temu sa svima koje
ona interesuje, a njegova e-mail
adresa navedena je u zaglavlju
ovog ~lanka.

23
moderna numizmatika

Prvi prigodni novac samostalne

Republike Srbije
Ranko MANDI], Beograd
rmandic@gmail.com
Po~etkom juna ove godine Srbija je ponovo
postala samostalna dr`ava, kao {to je bila i krajem
19. veka, kada je u Evropi postojalo samo dvadeset
sedam dr`ava. Predsednik Boris Tadi} podigao je 8.
juna ove godine zastavu Srbije pred sedi{tem UN, a
pred sedi{tem Saveta Evrope u Strazburu 14. juna
Sl. 1. Grb Srbije na aversu prvog kovanog novca
zavijorila se zastava Republike Srbije ~ime je ozvani~eno nakon sticanja samostalnosti, apoen od 20
~lanstvo Srbije u toj panevropskoj organizaciji. dinara 2006, specijalno vakumirano pakovanje

a dan isticanja srpske za- godine „jugoslovenski novac“, metal-

N stave na Ist Riveru, Pred-

sednik Tadi} je rekao da je
taj dan veoma zna~ajan za
me|unarodni polo`aj Srbije, uz re~i:
„Valja se podsetiti da je Srbija dala
svoj doprinos nastanku Jugoslavije i
da je kontinuitet Srbije u nekada{njoj
Jugoslaviji, koja je bila jedna od naj-
zna~ajnijih ~lanica UN, kao jedan od
pedesetak osniva~a i u nekoliko na-
vrata ~lanica Saveta bezbednosti UN.“
Kontinuitet ~lanstva Srbije u SE po-
tvr|en je na sastanku Komiteta mini-
stara SE ~emu je prethodilo uru~iva-
nje pisma predsednika Srbije Borisa
Tadi}a generalnom sekretaru SE Teri-
ju Dejvisu ~ime je prakti~no izvr{ena
notifikacija kontinuiteta ~lanstva Re-
publike Srbje u Savetu Evrope.
U monetarnom, pa tako i numizma-
ti~kom pogledu, Srbija je i pre progla-
{enja njenog ~lanstva u Ujedinjenim
nacijama i Savetu Evrope kao samo-
stalne dr`ave, imala svoj sopstveni
novac, srpski dinar. Premda od 1996.
godine, u onda{njoj SR Jugoslaviji
(kasnije SiCG), dinar nije bio plate-
`no sredstvo u Crnoj Gori*, na{a Na-
rodna banka izdavala je sve do 2002.
Sl. 3. Boris Tadi}, prvi predsednik
samostalne Republike Srbije
Sl. 2. Na{a zastava na Ist Riveru
ni i papirni, a koji je bio plate`no
sredstvo samo u Srbiji. U toku 2003.
godine izdate su na{e prve monete
koje nisu imale „jugoslovenske atribu-
te“, ali bez imena dr`ave. Na kovani-
cama i nov~anicama izdatim 2003. i
2004. godine umesto imena dr`ave i
njenog grba, nalazio se natpis „Na-
rodna banka Srbije“ i amblem Banke.
Od 2005. godine, kada je usvojena
preporuka o kori{}enju grba Republi-
ke Srbije, zapo~inje izdavanje na{ih
moneta sa imenom „SRBIJA“ i sa srp-
skim grbom, dakle i pre zvani~nog
osamostaljenja na{e Dr`ave. Do tog
osamostaljenja je do{lo, kako znamo,
nakon referenduma u Crnoj Gori, po-
sle kojeg je, ova biv{a federalna jedi-
nica, istupila iz Dr`avne zajednice sa
Srbijom.
U istom mesecu, junu 2006. godine,
proslavljena je u Beogradu 150-godi-
{njica ro|enja Nikole Tesle, pa se do-
godilo da se tom prilikom iskuje i pu-
sti u opticaj prvi prigodni novac sa-
mostalne Republike Srbije. Odluka o
izdavanju ovog prigodnog kovanog
novca objavljena je u Slu`benom gla-
sniku RS, br. 47 od 2. juna 2006. go-

*Vlada Mila \ukanovi}a je 1996. godine uvela nema~ku marku kao plate`no sredstvo u Crnoj Gori, a nestankom te monete u opticaj je uve-
den evro, premda Crna Gora formalno ne pripada Evrozoni. Istovremeno je jugoslovenski, potom srpski, dinar prestao biti sredsvo pla}anja u
toj republici i isti se ni danas tamo ne prihvata, sem u nekim turisti~kim odmarali{tima.

24 dinar 27 / 2006

NOMINALA MASA PRE^NIK
10.000 din. 8,640g 25 mm
5.000 din. 3,455g 20 mm
1.000 din. 13,000g 30 mm
20 din. 9,000g 28 mm
dine. Opticajna prigodna kovanica od
20 dinara 2006, sa likom Nikole Tel-
se, pu{tena je u opticaj 30. juna 2006,
a kovanice od zlata i srebra pu{tene
su u prodaju 10. jula o.g. Izdati su
apoeni navedeni u gornjoj tabeli:
Novac je iskovan u Beogradskoj
kovnici (ZIN), a autor dizajna je aka-
demski vajar Mitar Petkovi}. Opis i
drugi podaci o ovoj seriji na{eg pri-
godnog novca navedeni su u zakon-
skim odredbama koje slede.
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 47
od 2. juna 2006. godine)
Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona
o Narodnoj banci Srbije („Slu`beni
glasnik RS“, br. 72/2003 i 55/2004),
a u vezi sa Odlukom o odre|ivanju
150-godi{njice ro|enja Nikole Tesle
kao doga|aja povodom koga }e se u
2006. godini izdati prigodni kovani
novac („Slu`beni glasnik RS“, br.
37/2006), guverner Narodne banke
Srbije donosi
ODLUKU
O IZDAVANJU PRIGODNOG KOVA-
NOG NOVCA POVODOM 150 GODI-
[NJICE RO\ENJA NIKOLE TESLE
1. Narodna banka Srbije izda}e po-
vodom 150 godi{njice ro|enja Nikole
Tesle prigodni zlatni kovani novac u
apoenima od 10 000 i 5 000 dinara i
prigodni srebrni kovani novac u apo-
enu od 1 000 dinara.
2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.
ove odluke Narodna banka Srbije iz-
da}e u ukupnoj nominalnoj vrednosti
od 22 000 000 dinara, u slede}im ko-
li~inama i iznosima po apoenima:
- 1 000 komada u apoenu od 10 000
dinara - u iznosu od 10 000 000 di-
nara,
- 2 000 komada u apoenu od 5 000
dinara - u iznosu od 10 000 000 di-
nara,
- 2 000 komada u apoenu od 1 000
dinara - u iznosu od 2 000 000 dina-
FINO]A MAKS. EMISIJA
Au 900/1000 1.000 kom.
Au 900/1000 2.000 kom.
Ag 925/1000 2.000 kom.
Cu70%, Ni12%, Zn18% 1 milion kom.
ra.
3. Prigodni zlatni kovani novac iz
ta~ke 1. ove odluke bi}e izra|en od
zlata fino}e 900/1000, u specijalnoj
(„pruf“) tehnici, s visokosjajnim rav-
nim povr{inama i matiranim reljef-
nim detaljima prigodnih motiva, sle-
de}e mase i pre~nika:
- apoen od 10 000 dinara - mase
8,640 g i pre~nika 25 mm,
- apoen od 5 000 dinara - mase 3,455
g i pre~nika 20 mm.
Dopu{teno je da masa svakog pojedi-
na~nog komada prigodnog zlatnog
kovanog novca iz stava 1. ove ta~ke
odstupa do 1‰ ( promil ) iznad ma-
se navedene u tom stavu.
4. Prigodni srebrni kovani novac iz
ta~ke 1. ove odluke bi}e izra|en od
srebra fino}e 925/1000, u specijalnoj
(„pruf“) tehnici, s visokosjajnim rav-
nim povr{inama i matiranim reljef-
nim detaljima prigodnih motiva, ma-
se 13 g i pre~nika 30 mm.
Dopu{teno je da masa svakog poje-
dina~nog komada prigodnog srebr-
nog kovanog novca iz stava 1. ove
ta~ke odstupa do 8‰ ( promila ) iz-
nad mase navedene u tom stavu.
5. Izgled s lica prigodnog kovanog
novca iz ta~ke 1. ove odluke je sle-
de}i: u sredi{njem delu je portret
Nikole Tesle u poluprofilu sleva,
dok je iznad portreta }irilicom ispi-
san tekst „Nikola Tesla“. Levo od
portreta, u pravougaonom polju,
date su u dva reda godine jubileja
„1856-2006“.
6. Izgled s nali~ja prigodnog kova-
nog novca iz ta~ke 1. ove odluke je
slede}i: u centralnom delu je grb
Republike Srbije, a ispod grba je
oznaka nominalne vrednosti. Levo i
desno od oznake nominalne vredno-
sti su slova „D“ (levo) i „D“ (desno).
Iznad i oko grba je }irilicom i latini-
com polukru`no ispisan tekst „RE-
PUBLIKA SRBIJA, me|usobno raz-
dvojen crticom. Ispod oznake nomi-
nalne vrednosti, }irilicom i latini-
dinar 27 / 2006
moderna numizmatika
Sl. 4. NIKOLA TESLA na prvim
zlatnicima samostalne Srbije, 2006.
Sl. 5. Srebrni apoen
od 1.000 dinara 2006.
Sl. 6. Opticajna kovanica
od 20 dinara sa likom Nikole Tesle
com je ispisan tekst „NBS“- tako|e
me|usobno razdvojen crticom, a od
teksta „Republika Srbija“ razdvojen
ta~kama.
7. Po obodu prigodnog kovanog
novca iz ta~ke 1. ove odluke, i to na
du`inama kru`nih lukova od 72 ste-
pena, raspore|ena je ravna povr{ina,
iza koje su vertikalne zaobljene kana-
ure polupre~nika 0,15 mm.
8. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.
ove odluke prodava}e se po ceni koju
odredi Narodna banka Srbije.
9. Ova odluka stupa na snagu da-
nom objavljivanja u „Slu`benom gla-
sniku RS“.
O. br. 53 Guverner NBS
U Beogradu, 30. Radovan Jela{i}
maja 2006. godine
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 56
od 30. juna 2006. godine)
Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), a u
vezi s ~l. 7 i 8. Zakona o prigodnom
kovanom novcu ( „Slu`beni list SRJ“,
broj 46/96),
25
moderna numizmatika

Guverner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU
O PRODAJI U 2006. GODINI PRI-
GODNOG KOVANOG NOVCA POVO-
DOM 150-GODI[NICE RO\ENjA NI-
KOLE TESLE
1. Prigodni kovani novac izdat na
osnovu Odluke o izdavanju prigodnog
kovanog novca povodom 150-godi-
{njice ro|enja Nikole Tesle („Slu`beni
glasnik RS“, broj 47/2006), Narodna
banka Srbije prodava}e doma}im i
stranim fizi~kim licima i pravnim lici-
ma u zemlji neposredno, i to u sedi-
{tu Narodne banke Srbije u Beogradu
i preko filijala Narodne banke Srbije.
2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.
ove odluke Narodna banka Srbije pu-
sti}e u prodaju 10. jula 2006. godine.
3. Ova odluka stupa na snagu na-
rednog dana od dana objavljivanja u
„Slu`benom glasniku RS“.
O. br. 70 Guverner NBS
U Beogradu, Radovan Jela{i}
29. juna 2006. godine
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 47
od 2. juna 2006. godine)
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU
O IZDAVANJU I OSNOVNIM
OBELE@JIMA KOVANOG NOVCA
APOENA OD 20 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e ko-
vani novac apoena od 20 dinara.
2. Kovani novac iz ta~ke 1. ove od-
luke izra|iva}e se u tehnici visokog
sjaja, od legure slede}eg sastava: 70%
bakra, 12 % nikla i 18 % cinka.
3. Kovani novac iz ta~ke 1. ove od-
luke ima}e masu 9,00 g i pre~nik 28
mm.
Dopu{teno odstupanje od mase
svakog pojedina~nog komada kova-
nog novca iz stava 1. ove ta~ke je
2,5%.
4. Izgled lica (aversa) kovanog nov-
ca iz ta~ke 1. ove odluke je slede}i: u
sredi{njem delu je portret Nikole Tesle
u poluprofilu sleva. Desno do portreta,
polukru`no, ispisane su godine njego-
vog ro|enja i smrti „1856-1943“, ispod
kojih je polukru`no }irilicom ispisan
tekst „Nikola Tesla“. Levo od portreta
je oznaka vrednosti „20“, a godina ko-
vanja „2006“ je u njegovom podno`ju.
Iznad portreta je }irilicom i latinicom
polukru`no ispisan tekst „dinara“, me-
|usobno razdvojen ta~kom.
5. Izgled nali~ja (reversa) kovanog
novca iz ta~ke 1. ove odluke je slede-
}i: u centralnom delu je grb Republi-
ke Srbije. Iznad i oko grba je }irilicom
i latinicom polukru`no ispisan tekst
„REPUBLIKA SRBIJA“, me|usobno
razdvojen crticom, a ispod grba je na
isti na~in ispisan tekst „NBS“ - tako|e
me|usobno razdvojen crticom, a od
teksta „REPUBLIKA SRBIJA“ razdvo-
jen ta~kama.
6. Po obodu kovanog novca iz ta~ke
1. ove odluke, i to na du`inama kru-
`nih lukova od 72 stepena, raspore-
|ena je ravna povr{ina, iza koje su
vertikalne zaobljene kanaure polu-
pre~nika 0,15 mm.
7. Ova odluka stupa na snagu da-
nom objavljivanja u „Slu`benom gla-
sniku RS“.
O. br. 54 Guverner NBS
U Beogradu, Radovan Jela{i}
30. maja 2006. godine
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 53
od 23. juna 2006. godine)
Na osnovu ~lana 55. stav 3. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU
O PU[TANJU U OPTICAJ KOVANOG
NOVCA APOENA OD 20 DINARA
1. Narodna banka Srbije pusti}e u
opticaj 30. juna 2006. godine kova-
ni novac apoena od 20 dinara sa
obele`jima utvr|enim Odlukom o iz-
davanju i osnovnim obele`jima kova-
nog novca apoena od 20 dinara
(„Slu`beni glasnik RS“, br.
47/2006).
2. Ova odluka stupa na snagu da-
nom objavljivanja u „Slu`benom gla-
sniku RS“.
O. br. 68 Guverner NBS
U Beogradu, Radovan Jela{i}
21. juna 2006. godine

Od 1. novembra 2006:
RSD - Srpski dinar
rema ISO 4217 od 1. novem-
P bra 2006. godine primenjuje se
nova me|unarodna oznaka za
srpski dinar: RSD, dok je brojna ozna-
ka za na{u nacionalnu monetu sada
941. Pre toga, ICC (International cur-
rency code) za srpski dinar, koji se iz-
davao u sastavu Dr`avne zajednice
SiCG, bio je CSD, a brojna oznaka
891. Jugoslovenski dinar imao je istu
brojnu oznaku (891) ali je slovna
oznaka bila: za dinar SR Jugoslavije
YUD, a za dinar SFR Jugoslavije YUM.
Nova oznaka za na{ dinar saglasna
je osnovnim principima ISO 4217 pri
odre|ivanju skracenica za monete
raznih dr`ava: prva dva slova ozna-
~avaju ime dr`ave, u na{em slu~aju
RS - Republika Srbija, a tre}er slovo
ime nacionalne monete: D - dinar.
Na dan 1 oktobra ove godine 1
EUR imao je vrednost 79,92 RSD, a
1 RSD 0,12 EUR.
RSD
CSD
YUD
YUM
Napomenimo tako|e da su u dru-
goj polovini ove godine usvojene i
me|unarodne oznake za tablice au-
tomobila za Srbiju - umesto SCG,
nova je oznaka SRB, dok je kod
adresa internet provajdera dosada-
{nje „yu“ zamenjeno sa „sr“.

26 dinar 27 / 2006
 moderna numizmatika

Kraljevina Srbija i Be~ka carska

1
kovnica (K. K. Hauptmunzamt )
- saradnja i odnosi II
Aleksandar N. BRZI], Amsterdam i
Ingeborg DANGL, Be~

Nova numizmati~ka autor bio Andreas Nojdek (Neudeck, nju da koristi ovu matricu, onda bi se
saznanja 1849-1914)2. On je ne samo uradio moglo zaklju~iti da su obodni teksto-
Na{e istra`ivanje je donelo nekoliko nacrt nego je i gravirao3 avers; grb je vi od 20 dinara 1879. i 1882. identi~-
potpuno novih numizmati~kih sazna- dobio kao model iz Beograda a revers ni. Mi nismo, na`alost, uspeli ovo da
nja, koja bismo `eleli da ukratko pro- je potpuno njegov. Nojdek je bio spe- potvrdimo jer nam nisu na raspolaga-
komentari{emo. Iako se ne radi o pot- cijalista za reverse, njih je ~esto radio, nju dobro o~uvani primerci ovih nov-
puno revolucionarnim saznanjima, izme|u ostalog za poznatu seriju Au- ~i}a. U svakom slu~aju, problema sa
ipak su to va`ni detalji koji upotpu- strijskih kruna i helera, posle 1892 ovim tekstom jeste bilo; parisko izda-
njuju sliku srpske numizmatike. godine. nje 1879 nema nikakve varijante tek-
sta ali be~ko iz 1882 ima poznatu va-
Otkri}e Neudeck: Potvrda koli~ine tira`a rijantu «BOG SRBIJU ^UVA». Na kra-
Akt 1712/83. od 16.06.1883 Godinama su tira`i srpskog kovanog ju, autorstvo aversa i reversa bi vero-
Godinama se naga|alo ko je napra- novca bili predmet diskusije. Tek izla- vatno trebalo preciznije navoditi. U
vio nacrt za seriju niklenog novca iz skom Mandi}evog kataloga, krajem jednom aktu na{li smo slede}i para-
1883. godine. Ova serija je verovatno osamdesetih godina, tira`i su navede- graf: «portrete oba novca (10 i 20 di-
najdugove~nija serija novca celog ni pravilno, uklju~uju}i i izvor podata- nara 1882, prim. aut.) je medaljer F.
Balkana (kona~no i definitivno su ove ka. Akti koje smo mi videli daju ne sa- Lajzek pripremio po modelu medalje-
kovanice zakonski povu~ene 1932 go- mo cifre pojedinih kovanja nego i do- ra A. [arf-a, ~ime je ovaj uradio avers,
dine, skoro pedeset godina posle nji- ga|anja oko samih kovanja (podelu, dok je revers u oba slu~aja rad grave-
hovog kovanja). Kovanja su bila 1883 tok, rok i sl). Tako je na primer do sa- ra novca A. Neudeck-a» Jasnije biti ne
(Be~), 1884 (Birmingem), 1904 da bilo nepoznato da je malo trebalo mo`e!
(Be~/Kremnica), 1912 (Be~) i 1917 da se cela emisija iz 1882 ne ostvari4 i
(USA). Samo godina je menjana na da je na kraju kovano manje nego {to Isporuka 5 dinara
reversu, ostalo je sve bilo identi~no. je bilo predvi|eno zakonom o kova- 1879 sa glatkim obodom
Kolekcionari veoma dobro poznaju nju. Sve drugo {to smo u aktima na{li U aktu 445/82, 20.02.1882, mo`e se
probleme koje ova serija postavlja: potvr|uje Mandi}eve navode. pro~itati da je, pre nekoliko godina,
po{to su bili toliko dugo u opticaju, naime 1879, Kovnica isporu~ila Srbiji
ove nov~i}e je jako, jako te{ko na}i u Potvrda autorstva 170000 primeraka 5 dinara 1879 sa
kovni~kom sjaju. Slede njihove slike nacrta aversa i reversa glatkim obodom! Navodi se, sa izve-
(nisu u prirodnoj veli~ini!): Jedan od interesantnih nalaza je i snim olak{anjem, da je ova gre{ka u
Ono {to je uvek bilo za~u|uju}e, je ~injenica da gravuru obodnog teksta Beogradu odmah prime}ena, i da su
da ni [arf (Scharff) ni Lajzek (Leisek) za «parisku» emisiju 1879 nije radio svi primerci, bez izuzetka, kao neva`e-
nikada pre ni posle nisu pravili ni{ta Tasset nego Barre! Ovo se navodi uz- }i poslati nazad u Be~, gde su odmah
sli~no. Zbog toga je pretpostavka da gredno u prepisci oko problema kova- pretopljeni. I do dana dana{njeg nama
je to neko drugi pravio, vi{e nego lo- nja iz 1882 godine. Tako|e se navodi nije poznat ni jedan jedini ovakav pri-
gi~na. Ali ko? Ova pretpostavka je ko- da je matrica ve} du`e vremena bila u merak, iako se nedavno pojavio jedan
na~no dokazana otkri}em gore pome- srpskoj legaciji u Be~u, a ne u Kovni- primerak sa nazup~anim obodom koji
nutog akta gde se jasno navodi da je ci. Po{to je, dakle, Kovnica bila u sta- mi ne smatramo falsifikatom (trenutno
1
I deo objavljen je u prethodnom broju dinara, str. 31-34.
2
U to vreme graver u HMA. Njegova biografija se mo`e na}i u Thieme/Becker, Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur
Gegenwart. - Leipzig. - 1907-1950 (37 Bde) Band 25, S. 404.
3
Za pore|enje jedan rad Neudeck-a (revers), nekoliko godina kasnije (obratite pa`nju na cifru „2“ !):
4
Akta 2026/82. 02.08.1882 i tri slede}e.
5
Mi se zahvaljujemo gosp. Dr. D. Milo{evi}u iz St. Gallen-a, [vajcarska, na vesti o ovom primerku.

dinar 27 / 2006 27
moderna numizmatika
u privatnoj zbirci5). Osim navod-
ne varijante sa perturbiranim
obodnim tekstom, druge varijan-
te nisu poznate.
Verovatno obja{njenje
za postojanje Lauer -probe6
U aktu 4273.91 od
12.12.1891 (depe{a austrijskog
ambasadora) sadr`ano je mogu-
}e obja{njenje za postojanje La-
uer probe za 1 i 2 dinara 1891.
Ove probe su dugo smatrane
modernim fantazijama, pravog
obja{njenja za njihovo postoja-
nje nije bilo. Tako|e nije posto-
jala ni jedna dokumentovana
veza firme Lauer sa Srbijom. U
depe{i austrijskog ambasadora
se navodi da je Lauer bio u~e-
snik na konkursu za izradu sre-
brnog novca koje Ministarstvo
finansija na kraju nije ostvarilo.
Mogu}i uzorci na uvid Ministar-
stvu, napravljeni kao imitacija
pariskih proba, su prili~no uver-
ljivo obja{njenje za ovu vrstu
materijala.
Polirana plo~a
ili „samo“ sve` kalup?
Ni u jednom jedinom aktu ko-
ji smo prou~ili, nismo na{li do-
slovni pomen izrade novca u
tehnici „polirana plo~a“. Kako je
onda mogu}e da postoje primer-
ci jasno ra|eni u ovoj tehnici?
Slu`beno ovo nije ra|eno, akte
su o tome veoma precizne i po-
{to je svaki, pa i najmanji primerak
svake probe, bio pomenut i zaveden,
nemamo osnova da tvrdimo da se u
ovom slu~aju ne{to ilegalno de{avalo.
Vrlo je verovatno da su se u svim slu-
~ajevima nekoliko prvih primeraka ja-
ko pa`ljivo i precizno otkivali po{to
su bili slani Ministarstvima ili Kralju
na uvid. Sve`i, neupotrebljeni kalupi
su zaista dobro polirani i dok se ne
o{tete upotrebom, novac njima isko-
van izgleda kao da je kovan sa tehni-
6
O ovoj probi, vidi A. Brzic and H. Emmerig. 2000.
7
Vidi o ovome Hahn 2001, Brzi} 2001 i Brzic i Hahn 2002.
8
U tekstu se ~esto koriste ove skra}enice:
HMA – K.K. Hauptmünzamt Wien (Kraljevska kovnica, Be~)
CMFB – Carsko Ministarstvo Finansija, Be~
CMSPB – Carsko Ministarstvo Spoljnih Poslova, Be~
KSV – Kraljevska Srpska vlada
28
`ena roba. U aktima koje smo
prou~ili, na{li smo vi{e pomena
o potra`nji i trgovini ovim izra-
dama od zlata. One se u svakom
slu~aju ne mogu nazivati nov-
cem (iako se kao takve skuplja-
ju) po{to su ve} davno bile de-
©Kunsthistorisches Museum Wien monetizovane odgovaraju}im
zakonima. I pored toga, do dana
dana{njeg dukati se kupuju i
prodaju na veliko i malo, i Kov-
nica je znala da je Srbija imala
veliku ulogu u tome kao dobro
tr`i{te. Ovo pitanje }emo razmo-
triti dalje u jednoj budu}oj pu-
blikaciji.
©Kunsthistorisches Museum Wien Akti i njihov sadr`aj8
Godina 1870.
Akt broj 302/70, 24.02.1870.
Izve{taj HMA o slanju u Beo-
grad preostalih kalupa i matrica
izdanja kovanica iz 1868 godine.
Akt broj 400/70, 17.03.1870.
KSFMR javlja HMA da je be~ki
bankar Demeter Theodor Tirka
(1802-1874) ovla{}en da preu-
©Kunsthistorisches Museum Wien zme preostale instrumente za ko-
vanje (matrice, kalupe, punce i
sl.) metalnog novca iz 1868 godi-
ne, koji su jo{ uvek na ~uvanju u
HMA i da ih po{alje u Beograd.
HMA potvr|uje predaju Tirki. Tir-
ka potvr|uje da je dobio ove
predmete (12 komada) i da ih je
poslao u Beograd.
©Münzhandlung H.-D. Rauch, Wien
Godina 1874.
kom polirana plo~a. Prema tome, ovi Akt broj 495/74, 28.03.1874.
primerci su pravi, veoma retki i sku- Veoma obiman akt. Kompletan (svih
poceni, ako su uop{te sa~uvani, ali 15 ~lanova) prevod Zakona o kovanju
verovatno nisu nastali namerno nego metalnog novca serije za 1875 godinu.
kao posledica visokog kvaliteta izra- Nadalje, jedan tehni~ki akt od 4 stranice
de. o kovanju ove serije. CMFB preuzima od
CMSPB taj upit i obe}ava najbr`i odgo-
Dukati kao trgova~ki vor. CMFB {alje upit direktno u HMA.
novac i poslovi sa njima Akt broj 1.181/74, 15.07.1874.
Kao {to je Hahn7 u skora{nje vreme Veoma obiman akt. Pored jo{ jednog
pokazao, dukati (1 i 4 dukata) su u prevoda zakona o kovanju novca datira-
vreme Franje Josifa I bili veoma tra- nog 1873 (isto kao u prethodnom aktu) i
KSPB – Kraljevska Srpska Legacija a kasnije Poslanstvo, Be~
KSFM – Kraljevsko Srpsko Ministarstvo Finansija
KSFMR – Kraljevski Srpski Ministar Finansija
CMFBR – Carski Ministar Finansija, Be~
DDSG – Donaudampfschiffahrtsgesellschaft, Udru`enje za Dunavsku Plovidbu
KHM – Kunsthistorisches Museum Wien (Muzej istorije umetnosti, Be~)
Mio – Milion
dinar 27 / 2006
 moderna numizmatika

2 potvrde o slanju i primanju iz HMA po- Akt broj 506/75, 20.03.1875. ^UVA SRBIJU”). Veoma va`an deo teksta je
slatih CMFB, u ovom aktu je potpuni ugo- Trgova~ka agencija {alje upit HMA da li ovaj: „Izgleda da je odredba broj 7. srpskog
vor o kovanju 6 miliona komada srebrnog je mogu}e ve} sada, zbog velikog intereso- zakona o kovanju novca previ|ena, naime
novca sa godinom 1875. Nadalje pismo vanja u Srbiji, dobiti nekoliko stotina ko- da ne samo srebrnjaci od 5 dinara nego i
CMFB, u kome se tra`i od Srpske vlade da mada izra|enog srebrnog novca. HMA zlatnici moraju da imaju obodni tekst. Zbog
dâ kauciju od 100000 dukata zbog even- potvr|uje prijem ovog pisma. toga je juna 1880 170000 komada petodi-
tualne nabavke srebra za kovanje, preko Akt broj 558/75, 30.03.1875. naraca sa glatkim obodom poslato u Beo-
Creditanstalt-a ili neke druge banke. Duga~ko pismo Agencije i potvrda o pri- grad. Na svu sre}u je ovo odmah prime}e-
jemu iz HMA. Odredbe o liferovanju sre- no i po{iljka od 4250 kg je vra}ena i u HMA
Godina 1875. bra, kovanju i sl. Diskusija da li bi kupovi- brzo pretopljena.“ Posle ovog doga|aja je
Akt broj 248/75, 11.02.1875. na srebra, bez da se odmah kuje, vodila vrlo brzo kupljena jedna Uhlhorn-ma{ina
Veoma obiman akt. Pored nekoliko pu- do gubitaka zbog razlika u ceni i sl. koja to mo`e da kuje tako da je kovanje, do-
nomo}ja na francuskom, srpskom i nema~- Akt broj 635/75, 12.04.1875. sta sporo, ali ipak zavr{eno. Sada je me|u-
kom, opet se nalazi ovde prevod zakona o Pismo agencije i potvrda o prijemu. tim potrebna jedna Thonnelier-ma{ina i to
kovanju, ovog puta na francuski ({tampa- DDSG je dat nalog za transport novca brzo da bi se to iskovalo.Kad bi se ta ma{i-
no!). Pored toga jo{ i odredbe o kovanju. brodskom linijom u Beograd. na imala, onda bi se moglo kovati za sve
Akt broj 312/75, 24.02.1875. Akt broj 893/75, 15.05.1875. svetske vlade, pi{e kovnica.
Veoma obiman akt, 41 pisana stranica, Banka koja po ugovoru svakog 15. u Akt broj 557/82, 28.02.1882.
sve oko nacrta ugovora o kovanju, drugi mesecu mora da isporu~uje srebro za ko- Kovanje zlatnika 1882 mo`e samo da se
nacrt ugovora o kovanju sa 10 ta~aka, iz- vanje, najavljuje da ne mo`e sa time vi{e ostvari ako se kupi Thonnelier-ma{ina.
ve{taj o zavr{etku pregovora i na kraju da ~eka. HMA potvr|uje to i javlja da is- Ako bi Frémy poru~io tu ma{inu onda bi
sam ugovor. Veoma precizne odredbe o poruke zaista moraju da idu tim tempom. se kovanje moglo ostvariti po cenama za
pakovanju i transportu novca. Takodje se Akt broj 1.376/75, 16.07.1875. obi~an novac, kao protivusluga.
odre|uje da preostali kalupi za kovanje Pismo i potvrda o prijemu punomo}ja Akt broj 870/82, 04.04.1882.
moraju da se predaju srpskoj vladi i to u jednog srpskog diplomate. Po prvi put u aktima se pojavljuje bankar-
o{te}enom stanju. Na po~etku se pretpo- Akt broj 1.983/75, 18.10.1875. ska ku}a Thorsch & Söhne; ova banka je
stavljalo da }e kovanje trajati 10 meseci Pismo i potvrda o prijemu pisma. Izve- be~ki predstavnik i opunomo}enik L.
ali je ono bilo znatno kra}e. Potpisi sa be- {taj o iskovanih 6 miliona dinara srebrnog Frémy-ja. Ova banka }e da finansira kovanje
ogradske strane su od Konstantina - Koste novca. Pri tome i potvrda o primopredaji i pla}a}e izradu matrica i kalupa. Ceo proces
Cuki}a9 (1826-1879.)} 6 matrica i punci za kovanje, koje su pre- }e po~eti 1.06.1882 i traja}e 9 meseci.
Akt broj 372/75, 4.03.1875. ostale posle kovanja u HMA. Akt broj 910/82, 1.04.1882.
Pismo sprske trgova~ke agencije i odgo- Akt broj 2.183/75, 19.11.1875. ^etiri pisma i kopije pisama o odredba-
vor HMA na to pismo. Pismo je potpisao Pismo i potvrda o prijemu: KSV se toplo ma koje Srpska vlada nala`e banci
K. Zukitsch (Cuki}), i ono glasi: „26. (ne- zahvaljuje HMA i drugim odgovornim ~i- Thorsch.
~itko ali verovatno mart) meni predat etui niocima u Be~u na dobro ura|enom i Akt broj 943/82, 20.03.1882.
sa probama novih srpskih srebrnih nova- uspe{nom poslu; novac je iskovan za sa- Thorsch predaje HMA nacrte za instala-
ca od pola, jednog i dva dinara sam od- mo 4 meseca (ugovorno je bilo 10 mese- ciju ma{ine za kovanje broj 3., po sistemu
mah poslao ministru finansija. On je od- ci!) i sve je bilo potpuno po `elji Vlade. Thonnelier.
mah telegrafski odgovorio da je potpuno Godina 1882. Akt broj 997/82, 11.04.1882.
zadovoljan datim probama i da treba {to Akt broj 445/82, 20.02.1882. Thorsch & Söhne izjavljuje da se sla`u
pre mogu}e pristupiti izradi novca: Njego- CMFB pita HMA za mi{ljenje povodom sa odredbama Srpske vlade i po~inje fi-
va Visost Knjaz je zadovoljan probama i pisma koje je poslao L. Frémy10 iz Pariza, nansijske poslove povodom kovanja, sa
`eli da se novac izradi bez zastoja.“ preko Ministarstva. Frémy je dobio nalog HMA.
Akt broj 431/75, 11.03.1875. od srpske Vlade, ali Pariska kovnica izgleda Akt broj 1.127/82, 25.04.1882.
Trgova~ka agencija pla}a Graverskoj Aka- nije u stanju da kovanje izvr{i. Da li bi HMA Odredbe finansijske prirode izme|u
demiji 1800.- guldena za izradu punci i ma- mogla da preuzme taj ugovor? To ne bi bio CMFB, HMA i banke Thorsch & Söhne,
trica za kovanje novca. HMA je novac ured- problem da nije tu obodni tekst koji be~ka sve u vezi kovanja 9 Mio. dinara 1882 go-
no primila i originale od akademije dobila. kovnica jo{ uvek ne mo`e da kuje („BOG dine.
9
Konstantin-Kosta Cuki}, jedan od najpoznatijih srpskih ekonoma onog vremena. [kolovan je u Be~u i Hajdelbergu, i Umro je od tuberkuloze u Be~u 1879
godine. Na kraju je bio srpski ambasador na Be~kom dvoru. Ova veoma poznata li~nost srpske istorije je i dan dana{nji prisutna u srpskom jeziku: ako je
ne{to «po Cuki}u», onda je to veoma solidno...
10
Louis Frémy (1805 - 1891), “ro|en u jednom malom selu u okrugu Yonne, gde je njegov otac bio gradona~elnik, ostao je siro~e kad je imao samo dve
godine. I pored toga mu je uspelo da studira pravo, kasnije po~ne karijeru kao advokat i na kraju postane Auditor u Conseil d’Etat (Dr`avni Savet).
Nadalje je bio podprefekt Domfront-a 1835 i Gien-a 1837. Posle toga je postao ~lan dr`avne komisije za `eleznice, gde je uspostavio veoma dobra veze
sa investitorima koji su posedovali `elezni~ke koncesije. Tako|e je imao i veoma dobre politi~ke veze, izme|u ostalog sa Léon Faucher-om, koji ga je
naimenovao {efom odeljenja u Ministarstvu unutra{njih poslova 1848 i sa Persigny-jem, vernim saborcem Louis-Napoleon Bonaparte-a i na kraju i sa
baronom Haussmann-om, budu}im prefektom Pariza. Sve to mu je omogu}ilo da u starosti od 52 godine po~ne karijeru kao bankar, kad je bio naimen-
ovan guvernerom Crédit foncier. Demisionirao je 1877. U to vreme je bio odgovoran za portfolio kredita od 2 milijarde franaka, vi{e nego bilo koja druga
banka u dr`avi. ” (Prevod sa Engleskog A. Brzi}, slobodno prema N. Stoskopf, “From the private bank to the joint-stock bank: the case of France
(second half of the 19th century)”, proceedings of the EBHA congress, Helsinki, August 2002.)

dinar 27 / 2006 29
moderna numizmatika
Akt broj 1.276/82, 12.05.1882.
HMA moli Thorsch & Söhne da urgira-
ju u vezi slanja nacrta srpske krune koja je
potrebna za revers zlatnika.
Akt broj 1392/82, 25.05.1882.
HMA pi{e CMFB i banci Thorsch &
Söhne. HMA {alje po dva komada novih
zlatnika, koji su napravljeni po novim ma-
tricama i kalupima, na pregled u Beograd.
„`eleli bismo da primetimo da zlatnici u
ovoj kutiji nisu za va|enje po{to su pri~vr-
{}eni da bi se o~uvao kvalitet poliranih po-
vr{ina a i po{to nemaju obodni natpis nisu
predvi|eni za cirkulaciju“. Ista takva kutija
sa probama se {alje Carskom Ministarstvu
finansija. I jo{ i ovo, veoma va`no: «portre-
te oba novca (10 i 20 dinara 1882, prim.
aut.) je medaljer F. Lajzek pripremio po
modelu medaljera A. Scharff-a, ~ime je
ovaj uradio avers, dok je revers u oba slu-
~aja rad gravera novca A. Neudeck-a»
Akt broj 1397/82, 25.05.1882.
Thorsch & Söhne javlja HMA: probe su
primljene.
Akt broj 1497/82, 6.06.1882.
Dva pisma. KSPB i HMA javljaju da je
KSFM odobrio zlatnike. Delovi gravure su
pobolj{ani od strane jedne «jeftine `enske
radne snage».
Akt broj 1643/82, 19.06.1882.
CMFBR javlja HMA slede}e: veliko pri-
znanje i zahvalnost na pripremljenim zlat-
nicima i {alje probne primerke nazad. To
zna~i da je sve ukupno bilo najmanje 10
primeraka probnih zlatnika (4 kof KSPB, 4
kod Thorsch i 2 u CMFB); samo ona dva iz
CMFB su poslati nazad u HMA; ostali nisu
registrovani.
Akt broj 1726/82, 1.07.1882.
HMA javlja banci Thorsch & Söhne. Pi-
tanja oko kovanja zlatnika od 20 dinara i
njihovog obodnog teksta. Ako one to ne
mo`gu da organizuju, onda bi se sve tre-
balo poru~iti direktno kod Keil & Cie u Pa-
rizu. Ova firma jo{ uvek ima sve alate i
oru|a koja su kori{}ena za kovanje zlatni-
ka 1879 godine u Parizu. Me|utim, KSV je
u me|uvremenu sve ve} preuzela od Keil
& Cie. Thorsch se pita da organizuje pre-
daju svega toga HMA. Po{to se 10 dinara
ve} kuje, a 20 dinara uskoro bi trebalo da
po~ne, moli se da se po`uri. Ako KSV nije
u stanju to da uradi onda da se sve opet
poru~i u Parizu.
Akt broj 1738/82, 6.07.1882.
Tehni~ki akti oko Thonnelier-ma{ine
koja je stigla.
11
Direktor II Mu{ke Gimnazije u Beogradu i jedan od osniva~a Srpskog Hemijskog Dru{tva.
30
Akt broj 1833/82. 13.07.1882.
Thorsch & Söhne javlja HMA: KSFM mo-
li da KSPB preko Thorsch sredi bolje pako-
vanje i transport zlatnika. Ne samo da su
pakovani, ve}bi paketi trebali da budu i `i-
gosani zbog sigurnosti. @igosanje treba da
se izvr{i na odre|en na~in. Tako|e bi boja
zlatnika trebala da bude ne{to crvenija, {to
se mo`e posti}i dodavanjem malih koli~ina
bakra. Trenutno su zlatnici suvi{e `uti...
Akt broj 1841/82. 12.07.1882.
KSPB javlja HMA da jedan profesor Kra-
ljevske poljoprivredne akademije u Beogra-
du dolazi kao kontrolor kovanja zlatnika.
Naimenovanje prof. Jovana Bademli}a11.
Akt broj 1851/82. 15.07.1882.
Thorsch {alje kopiju pisma KSFM kovni-
ci, u kojem je opisana `alba iz Beograda da
Kraljev portret ne izgleda kako treba. Kralj
izgleda prestaro na portretu, `ale se u Beo-
gradu. Tra`i se stav HMA u pogledu ovoga.
Odgovor ka`e, izme|u ostalog, „{to se ti~e
poslednjeg pitanja koje nas je – to `elimo
da ka`emo bez ikakvog ustru~avanja – ne
samo jako iznenadilo nego i veoma nepri-
jatno dirnulo, `eleli bismo da izrazimo na-
{e veliko `aljenje povodom situacije da bi-
lo kakve promene na sada{njoj matrici vi{e
nisu mogu}e. Medaljer [arf je izjavio da je
ova matrica verodostojna kopija vo{tanog
modela poslatog iz Beograda a koji je tamo
bio prihva}en i odobren, tako da bi jedino
mogu}e re{enje bilo ponovo po}i od dru-
gog modela...“.
Osim toga: u prisustvu personala amba-
sade u Be~u su otvorene kutije opreme i
oru|a iz 1879; na`alost, nije sve u njima
kompletno. Na kraju krajeva ipak se dosta
stvari mora poru~iti kod Keil & Cie.
Akt broj 2026/82. 02.08.1882.
HMA dobija preko Thorsch & Söhne iz-
nenadni zahtev Srpske vlade da se umesto
5 Mio. dinara u apoenima od 10 i 4 mi-
liona dinara u apoenima od 20, sada tre-
ba kovati samo 3 miliona dinara u deseti-
cama i 6 miliona dinara u dvadeseticama.
HMA se ovome ne protivi. Me|utim, po-
{to je kovanje manje, nekoliko radnika }e
morati biti otpu{teno jer za njih nema do-
voljno posla.
Akt broj 2143/82. 13.08.1882.
HMA raspravlja sa CMFB o zakonitosti
zahteva iz pro{log akta i pita se da li to tek
tako mo`e po srpskom zakonu o izdava-
nju novca. Iako HMA nema neki veliki
problem sa ovim zahtevom, ~ovek se pita
da li Srbija zna {ta ho}e? Treba urgirati i
dinar 27 / 2006
pitati koje sume u kojim apoenima treba
kovati? Na kraju se re{ava da se kuje 8
miliona dinara i to 3 miliona u deseticama
i 2 miliona u dvadeseticama.
Akt broj 2184/82. 19.08.1882.
HMA dobija najavu od Thorsch & Söhne,
da }e kupljena ma{ina za kovanje sti}i ubr-
zo, za nekoliko nedelja. Thorsch & Söhne
tra`i od HMA potvrdu da se takve ma{ine
ne proizvode u Austriji; bez ove potvrde bi
bilo problema sa carinom. HMA to potvr-
|uje. Time je porud`bina kod Keil & Cie
potvr|ena i pla}a se samo pola carine.
Akt broj 2254/82. 28.08.1882.
Pisma KSPB i HMA i odgovori na njih:
pitanja da li je kovanje bilo stopirano
(nije) i da li su desetice ve} iskovane.
Odgovor je da jesu, i da }e i dvadesetice
uskoro po~eti jer }e ma{ina iz Pariza
uskoro sti}i. I onda veliko iznena|enje:
srpska Vlada pita ko je naredio smanji-
vanje sume koju treba iskovati?! Sve tre-
ba uraditi kako je bilo prvobitno ugovo-
reno, daklem sve ukupno 10 miliona di-
nara u zlatnicima.
Akt broj 2306/82. 31.08.1882.
HMA javlja CMSPB da je KSPB, u ime
Beogradskog KSFM, dala upit za izradu cr-
te`a, punci i drugih instrumenata za beo-
gradski Ured za punciranje. U ovom aktu
imamo jedan dokument na kome su potpi-
si [arf-a, Lajzeka i Nojdeka, zajedno!
Akt broj 2315/82. 1.09.1882.
KSPB tra`i da se uradi analiza metala
zlatnika. HMA pristaje da se Prof. Bade-
mli}u daju svi instrumenti preostali od ko-
vanja.
Akt broj 2373/82. 09.09.1882.
Ponovna molba za analizu metala zlat-
nika, potvrda da je to ura|eno.
Akt broj 2562/82. 4.10.1882.
Pitanje Prof. Bademli}a o ceni punci za
punciranje plemenitih metala. Nota glav-
nom uredu za punciranje u Be~u, da treba
kontrolisati da li nacrti od Scharff-a mogu
da izazovu probleme u prometu metalima
ako su figure suvi{e sli~ne va`e}im austrij-
skim puncama. Srpska Vlada je u me|u-
vremenu saglasna sa ovim nacrtima.
Akt broj 3181/82. 20.12.1882.
Razli~ita pisma o novim srpskim punca-
ma i njihovoj upotrebi. U ovom aktu se ta-
kodje nalaze i njihovi originalni nacrti od
[arf!
Abb. 1 Originale der Punzenentwürfe
vom A. Scharff aus 1882
(Nastavak u slede}em broju)
 moderna numizmatika

Problemi srpske
moderne numizmatike
Ivica VU^I]EVI], Smederevo

rilikom razmatranja predvi- minalnih jedinica i tira`u, uradi i do- posledicu da su pojedini tira`i ne{to

P |enog i ostvarenog obima i

kvaliteta izrade srpskog mo-
dernog novca, autori pojedi-
nih napisa pretpostavljaju mogu}nost
da je, u okviru zakonom odre|enih ti-
stavi kovnici ve}i broj komada (uzro-
kovano tolerancijom, a i zbog eventu-
alnih gre{aka prilikom kovanja), od
onog koji je zakonom predvi|en, {to
je naknadno, posle iskivanja, utvr|i-
ve}i od predvi|enih {to ne treba do-
voditi u vezu sa mogu}no{}u da je vi-
{ak namenjen za izradu u tehnici PP.
Bilo bi svakako protivno ugovoru da
kovnica ne isporu~i ukupno preuzetu
ra`a pojedinih emisija, novac kovan i vano prebrojavanjem. To je imalo za koli~inu materijala, posebno ako je u
tehnikom polirana plo~a1. Isto mo`e-
mo zapaziti u aukcionim i drugim ka-
talozima i ~lancima, {to name}e po-
trebu da se podrobnije osvrnemo na
taj problem.
Srpska vlada bi nakon dono{enja
zakona o kovanju odre|ene emisije
novca za njegovo sprovo|enje davala
nalog Ministarstvu finansija, tj. ovla-
{}enje ministru finansija, da sa ne-
kom inostranom kovnicom novca (sa
intencijom na dr`avne kovnice) i pro-
izvo|a~em rondela direktno sklopi
ugovor prema datim zakonskim od-
redbama u smislu tira`a, sastava le-
gura, te`ina, nominala, tolerancija,
kvaliteta izrade itd. (kao u slu~aju pr-
ve emisije 1868. godine, koja je isko-
vana u Carskoj glavnoj kovnici u Be-
~u, a proizvo|a~ rondela bile su tako-
|e be~ke firme Berger i Schoeller), ili
preko preduzetnika koji za ugovore-
nu proviziju treba da ispuni zakonom
date uslove (npr. za emisiju iz 1879.
godine preduzetnik je bio L. Fremi, a
posao je, {to je zanimljivo, realizovao
u tri kovnice: birmingemskoj, be~koj i
pariskoj).
^esto se doga|alo da proizvo|a~
rondela od dobijenih koli~ina metala
(koji je obezbe|ivala srpska vlada iz
svojih rezervi ili preduzetnik kupovi- Sl. 1. Kovnica u Birmingemu je uradila i predlo`ak
nom na tr`i{tu), srazmerno te`ini no- od 10 para 1883. godine sa oznakom kovnice „H“

1
U daljem tekstu PP

dinar 27 / 2006 31
moderna
modernanumizmatika
numizmatika
pitanju novac izra|en od plemenitih
metala. U svim tim slu~ajevima kovni-
ca je, eventualno, mogla da naplati
ve}i tira`, ali ne i da zadr`i vi{ak.
Nesporno je da postoje primerci
srpskog modernog novca iskovani
kao PP, ali o tome nema pisanih trago-
va u dokumentaciji onih kovnica koje
su te novce kovale za potrebe Srbije,
u smislu relevantnih podataka o bro-
ju tako iskovanih komada u okviru
predvi|enih nominala.
Istra`uju}i ovu numizmati~ku oblast
po~etkom osamdesetih godina pro{log
veka2 i doti~u}i i problem kovanja na-
{eg novca tom tehnikom, suo~ili smo
se s ~injenicom da nijedna kovnica, od
onih koje su nam dostavile fotokopije
iz svoje dokumentacije o kovanjima za
Srbiju, Kraljevinu SHS, odnosno Kra-
ljevinu Jugoslaviju, ne pominje poseb-
ne primerke kovane u tehnici PP, a po-
minju numizmati~ke specijalitete kao,
recimo, birmingemska kovnica Hea-
ton & Sons u kojoj je iskovan predlo-
`ak od 10 para 1883. godine, sa ozna-
kom kovnice „ H „, ili navode da su ne-
ki novci izra|eni od drugih (a ne za-
konom propisanih i poru~enih) meta-
la, npr. kovnica u Poasiju koja je deli-
mi~no radila seriju 1925. godine, za
50 para, 1 i 2 dinara u bronzi, ili be~-
ka kovnica za 5 dinara 1904. godine -
da su posebno ura|ena 4 komada od
zlata. Tako|e, kovnica u Parizu3 daje
podatak da je od zlata otkovan izve-
stan broj primeraka od 5, 10 i 20 para
1917. godine, ra|enih u Providensu u
USA, iako ne precizira koli~ine.
S druge strane, neke su kovnice u
radu koristile alate za kovanje od ~e-
lika, visokog kvaliteta i dobre povr-
{inske cementacije, {to je s kvalitet-
nim rondelama, iz traka visokog sjaja
i bez vidljivih tragova valjanja, omo-
gu}avalo da u proizvodnom procesu
dobiju otkov izuzetnog kvaliteta, iz-
gledom kao PP. Tu je zanimljivo da su
uo~ene kovanice kod kojih je jedna
strana pribli`no PP, a druga uobi~aje-
nog izgleda. Do{lo je, dakle, do o{te-
}enja jednog alata te je zamenjen, a
drugi, iako od upotrebe delimi~no po-
haban ostao je u ma{ini. To potkre-
pljuje tvrdnju da su mnogi primerci,
2
^lanak Kovanja i kovnice na{eg novca, Numizmati~ar br. 8, 1985.
3
Porudûbina je i{la preko te kovnice
32
Sl. 2. Kompanija Gorham u Providensu,
osnovana 1831. godine, u kojoj je kovan srpski novac 1917
za koje se smatra da su PP, zapravo
prvootkovani komadi.
Ipak, treba re}i da se relativno ~esto
pojavljuju pojedina~ni komadi na{eg
novca (naro~ito na aukcijama u ino-
stranstvu), koji svojim izgledom dale-
ko odska~u od onih iz redovne emisi-
je, a u kvalitativnom pogledu apsolut-
no je jasno da se radi o druga~ijem
pristupu u izradi, pa ih svakako treba
svrstati u PP. Naro~ito treba izdvojiti
nekoliko komada od 5 dinara 1879, Posetite
zatim 5, 10 i 20 para 1884, 1 dinar Singidunum online
1904. godine.
Srpski numizmati~ki studio
U tehnolo{kom smislu u to vreme je
izrada novca u tehnici PP zahtevala
NA[U PRVU NUMIZMATI^KU
veoma slo`en postupak, a ovde svaka-
INTERNET PRODAVNICU
ko treba potsetiti na jedan bitan mo-
menat, na ~injenicu da su ma{ine za KOJA VAM NUDI
kovanje u XIX i po~etkom XX veka ra-
dile na parni pogon, {to samo pove}a- METALNI  PAPIRNI NOVAC
va vrednost i zanimljivost ove oblasti.  @ETONE  MEDALJE  ODLIKOVANJA
Prema dosada{njim saznanjima, ne  PREDMETE MILITARIJE  LITERATURU
mo`e se govoriti o praksi da je u okvi-
ru redovnih izdanja bilo uobi~ajeno www.singidunum-online.com
kovanje novca i u tehnici PP. Stoga
e-mail: enkidu1501@gmail.com
treba podr`ati stanovi{te da su neza-
visno od redovnih emisija srpskog Singidunum online - Serbian Numismatic Studio
modernog novca, naknadno i izdvoje- is the very first NUMISMATIC INTERNET SHOP
no, sa manje ili vi{e uspeha, kovani in former Yugoslavia which is offering
pojedina~ni takvi primerci, dakle pre- thousands of items from all fields
of numismatics and related collectables
ma posebnim zahtevima.

coins and paper money l tokens l medals orders
and decorations l militaria l literature
dinar 27 / 2006
 moderna numizmatika

Iz Crne Gore

Jubilarne kovanice 2006.

Crnogorski evri
rna Gora, premda sada i zva-
Sl. 1. Set jubilarnih kovanice 1906-2006

estitaju}i na{im ~itaocima iz rektori crnogorskih poslovnih banaka,

C ni~no samostalna dr`ava, ne-
ma svoj sopstveni novac. U
opticaju je evro raznih zemalja,

^ Crne Gore progla{enje samo- predstavnici diplomatskog kora, te na-

stalnosti njihove dr`ave, do u~ni i kulturni radnici.“
koje je do{lo nakon referen- U ovoj vesti pogre{no je navedeno da
duma odr`anog 21. maja ove godine, su jubilarne kovanice pu{tene u opticaj,
obajvljujemo sada dve kratke vesti ve- umesto termina pu{tene u prodaju. U
uglavnom nema~ka izdanja. Na nu-
mizmati~kom tr`i{tu postoje samo
fantazijska evro kovanja za Crnu
Goru, sli~na fantazijskim izdanjima
za Srbiju i Kosovo, a koja smo obja-
zane za nova numizmati~ka izdanja ve- Crnoj Gori je u opticaju, kao {to zna- vili u „dinaru“ br. 25.
zana za Republiku Crnu Goru. mo, moneta EMU, evro. Izdava~, apoenska struktura, teh-
Na internet prezentaciji CBCG navo- Premda je 1906. godine Be~ka kovni- ni~ke karakteristike i na~in pakova-
di se: ca, ~iji je direktor bio Dimitrije - Mita nja isti su kao kod „srpskih“ evra, sa-
„Centralna banka Petrovi}, Srbin iz mo {to ovde kod ikonografije reversa
Crne Gore obilje`ila Pan~eva*, iskova- postoje izvesne gre{ke. Premda se na
je 05. maja, 2006. la samo kovanice svim aversima (sem bimetalnih) na-
godine jedan od na- knja`evine Crne lazi grb Crne Gore (prili~no sli~an
{ih najzna~ajnijih ju- Gore od 1, 2, 10 i onom pravom), na reversima apoena
bileja ovoga doba - 20 para, a perpere od 1, 2 i 5 centi je krsta{ki {tit sa ma-
100 godina od kova- tek od 1909. godi- ~em, a na reversima apoena od 10,
nja prvog crnogor- ne nadalje, na saj- 20 i 50 centi je - ma|arski grb, sve sa
Sl. 2. „Reprodukcija“ 100 perpera 2006.
skog dr`avnog nov- tu CBCG ilustro- krunom kralja I{tvana, sa onim na-
ca. Za tu priliku Centralna banka je pu- vane su sve crnogorske kovanice, od 1 krivljenim krstom.
stila u opticaj jubilarne kovenice, re- pare do 100 perpera, sa datumom Bimetalne kovanice (1 i 2 evra)
produkcije novca Knja`evine i Kraljevi- „2006“. imaju na aversu lik Danila I, a na re-
ne Crne Gore, koje nose oznaku 2006. Na na{em tr`i{tu, me|utim, pojavlju- versu po dve golubice. R.M.
godine je se samo set kovanica koji sadr`i 4
U ~ast obilje`avanja 100godi{njice apoena, od 1 do 20 para, a koji ustvari
kovanja prvog crnogorskog dr`avnog i jesu jedine kovanice ~ija se stogodi-
novca, Centralna banka je u Zetskom {njica kovanja slavi ove godine. Te ko-
domu na Cetinju u petak 05. maja, vanice, vi{eslojno upakovane, iskovane
2006. godine, odr`ala ‘Sve~anu akade- su u Hrvatskom nov~arskom zavodu u
miju’ kojoj su prisustvovali najvi{i dr- Zagrebu i cena im je vi{estruko ve}a od
Sl. 3. Euro Pattern
`avni funkcioneri, guverneri i predstav- sli~nih spomen izdanja iskovanih u / Prototype „Montenegro 2005“
nici evropskih centralnih banaka, di- ZIN-u 2002. godine. R. M.

* Ovaj dugogodi{nji direktor Be~ke kovnice, a potom ^ehoslova~ke kovnice u Kremnici, bio je ujedno i inicijator prvog kovanja
crnogorskog novca i najzasluûnija li~nost za realizaciju tog projekta. O njemu smo objavili op{iran ~lanak u na{em ~asopisu br. 23, str. 69-71

dinar 27 / 2006 33
ORDEN Faleristi~ki ~asopis
Srpskog numizmati~kog dru{tva
UREDNIK: Ranko MANDI]

ORDEN 4 ORDEN 5
Br. 4: 68 str., br. 5: 84 str. Faleristi~ki ~asopis Srpskog numizmati~kog dru{tva

Cena din. 400 (EUR 5).

Porud`bine: numiserb@yubc.net specijalno izdanje ~asopisa dinar
2004
Faleristi~ki ~asopis Srpskog numizmati~kog dru{tva 2005
Tel. (011) 3034-595
i (064) 131-6370 Dragan Pavlovi}

BR. 4 / 2004
Uvodni ~lanak ili Re~ urednika, u
kojem se ukratko obja{njava neki od
termina faleristike, u ovom broju obja-
{njava zna~enje i etimologiju naziva
ORDEN i kratak istorijat ordena .
Osnovnu temu ovog izdanja obradio je
Ljubomir Stevovi} pod naslovom Sto- Stogodi{njica ordena Kara|or|eve zvezde
i drugi radovi iz na{e i svetske faleristike
godi{njica Kara|or|eve zvezde. Ova TAKOVSKI KRST KNEZA MIHAILA
i drugi radovi iz na{e i svetske faleristike
op{irno dokumentovana studija ilu-
strovana je primercima ordena iz ko-
lekcije Homen, kao i fotografijama
istorijskih li~nosti i faksimilima doku-
menata.
Stogodi{nji jubilej dinastije Kara|or-
|evi}a 1904. godine tema je i ~lanka
Radomira Stolice Spomenica stogodi-
{njice Prvog srpskog ustanka i krunisa-
nja kralja Petra I, dok Lj. Stevovic da-
je uz ovaj ~lanak svoj kratak prilog pod
naslovom Gipsani model neizdate me-
dalje kralja Petra I.
Pavel Car iz Ljubljane autor je izu-
zetno lepo ilustrovanog ~lanka Meda-
lja za gra|anske zasluge. Slede dva
~lanka vezana za Milo{a Obili}a: Ran-
ko Mandi} je priredio ~lanak Predlog
za novu medalju Obili}a, a Ljuba Ste-
vovi} daje op{irnu studiju pod naslo-
vom O liku Milo{a Obili}a na gravu-
rama i medaljama. Slede}i su prilozi
Koste Kne`evi}a \or|e ^arapi}, se-
kretar Kancelarije Kraljevskih ordena,
1903-1935 i Miladina Markovi}a,
Grahova~ka medalja. Dr Milan Stoja-
novi} obra|uje jednu od do sada nedo-
voljno istra`enih tema, Ordenski znak

34 dinar 27 / 2006
dru{tva Sv. Andreja prvozvanog, koji
je ustanovila kraljica Marija (na slici)
1943. godine. Dve godine kasnije, 1.
maja 1945, ustanovljena su odli~ja no-
ve dr`ave (Republike Jugoslavije) ko-
je opisuje Nenad Bjelo{ u ~lanku Or-
den i medalja rada.
Na{ stalni saradnik, Janez J.
[vajncer iz Logatca, Slovenija, u
ovom broju u~estvuje sa ~lankom
Kokarde slovena~ke vojske 1918;
R. Mandi} obra|uje temu Francu-
ska legija ~asti, a Neboj{a Milano-
vi} iz Para}ina objavljuje izuzetno
interesantan istra`iva~ki rad pod
naslovom Nema~ka zna~ka za ra-
njavanje.
U rubrici Tragom jedne stare foto-
grafije M. Markovi} objavljuje ~lanak
pod naslovom Kapetan Aleksandar
Lekso Saj~i}, pobednik u dvoboju sa
japanskim samurajem. Slede Obave-
{tenja Srpskog numizmati~kog dru-
{tva i kratka bele{ka Riste Mioleti}a,
^uvari istorije, o izlo`bi povodom 60-
godi{njice XII Vojvo|anske brigade.

BR. 5 / 2005
Redakcijski ~lanak - Re~ urednika
- u ovom broju posve}en je Ratnim
spomenicma - Campaign medals; a
„udarni“ ~lanak je studija Ljubomi-
ra Stevovi}a iz Beograda, Pedeseto-
godi{njica Drugog srpskog ustnaka
i Takovski krst kneza Mihaila, koji
govori o proslavi u Top~ideru 1865.
godine i o prvom modelu prvog srp-
skog ordena.
Vezano za jubileje 2005. godine,
u ovom broju ~asopisa objavljena
su dva ~lanka, oba vezana za pro-
slavu {ezdesetogodi{njice pobede
nad fa{izmom. U ~lanku 60 godi-
na pobede Aleksandar Mihajlovi~
Veli~ko iz Minska opisao je broj-
ne medalje izdate povodom cen-
tralne proslave u Moskvi. ^lanak
Ameri~ki orden |enerala Dra`e
Mihajlovi}a, autora Rajka Ivano-
vi}a iz Be~a, govori o ordenu koji
je predat |eneralovoj }erki 2005,
tako|e povodom proslave 60-go-
di{njice Pobede.
Tomislav Muhi} iz Zagreba u
~lanku Medalja kraljice Drage de-
taljno obra|uje sve podatke rele-
vantne za ovu ~uvenu medalju, sa
posebnim akcentom na veoma retku
(za sada unikatnu) verziju ove meda-
lje sa plavo emajliranim monogra-
mom. ^lanak Christian Friedrich
Rothe i radionica C.F. Rothe & Nef-
fe, istog autora, predstavlja novi pri-
log na{e ranije pokrenute rubrike
Proizvo|a}i srpskih ordena. Miladin
Markovi} iz Beograda tako|e u~e-
stvuje sa dva priloga. Prvi je Spome-
nice Crnogorsko-turskog rata 1862.
godine, a drugi \eneral Kraljevine
Srbije Milovan Pavlovi} (rubrika
Tragom jdne stare fotografije). Sle-
de tako|e dva priloga Nenada Bjelo-
{a, ~lanci Spomen medalja 1941-
1945 i Orden Republike.
N. Bjelo{ iz Pan~eva i S. Petrovi}
iz [apca autori su ~lanka Me|una-
rodne medalje za misije u biv{oj Ju-
goslaviji, a Branko Jevti} iz Budve,
autor je vrlo interesantnog rada pod
naslovom Ruski i koza~ki dobrovolj-
ci u sastavu Vermahta. Slede dva
~lanka na{ih saradnika iz Slovenije:
Epolete slovena~ke vojske 1918-
1919, rad Janeza [vajncera, i Znak
Industrijsko zavodske Narodne mili-
cije, Gortana Simon~i~a.
Slavoljub Petrovi} autor je jo{ jed-
nog ~lanka, Tri odlikovanja grada
[apca, a Zoran Ivanovi} iz Zvornika
pi{e o signumanistici Republike Srp-
ske, pod naslovom Od Bijeljine pa
do Romanije. Na kraju Ranko Man-
di} u rubrici Velikani srpske faleri-
stike objavljuje biografiju i biblio-
grafiju faleristi~kih radova pok. Ra-
domira Stolice.
I u ovom broju svi tekstovi dati su
dvojezi~no - na srpskom, sa rezime
tekstovima na engleskom jeziku.

dinar 27 / 2006 35
notafilija
Iz Narodne banke Srbije
Nove nov~anice
Narodna banka Srbije, Beograd
http://www.nbs.yu/serbian/index.htm
cilju izmena dizajna svih na-
U {ih opticajnih nov~anica, a
nakon usvajanje preporuke
o kori{}enju novog grba Re-
publike Srbije, na{a Narodna banka je
nastavila akciju izdavanja raznih apoe-
na sa pomenutim novim obele`jem, i
uz neke manje izmene u dizajnu i teh-
nici {tampe. Nakon prve nov~anice „sa
grbom“, apoena od 200 dinara 2005,
krajem pro{le i u toku ove godine izda-
te su i nove nov~anice od 10, 20, 50 i
1000 dinara. Kasnije u toku ove godine
o~ekuje se i izdavanje nove nov~anice
od 100 dinara, dok }e se apoen od 500
dinara najverovatnije izdati u toku sle-
de}e godine. Za sada nije predvi|eno
izdavanje najve}eg apoena, nov~anice
od 5000 dinara, sa novim grbom na{e
dr`ave.
Nastavljaju}i praksu iz prethodnih iz-
danja na{eg ~asopisa, mi sada u celosti
donosimo zakonske odredbe vezane za
nova izdanja na{ih nov~anica.
Nov~anica od 10 dinara
Godina izdanja: 2006
U opticaju: od 19. maja 2006.
„Slu`beni glasnik RS“,
br. 42 od 19.5.2006
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O IZDAVANJU
I OSNOVNIM OBELE@JIMA
NOV^ANICE OD 10 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e nov-
~anicu od 10 dinara.
2. Nov~anica od 10 dinara {tampa}e
se na toniranoj za{ti}enoj hartiji s mul-
titonskim vodenim znakom u vidu por-
treta Vuka Stefanovi}a Karad`i}a i sa
ugra|enom isprekidanom za{titnom
niti srebrne boje, koja sadr`i mikro-
36
tekst u negativu „DINAR DINAR“, sa
znakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-
no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-
~anice (za{titna nit i mikrotekst su s li-
ca jasno vidljivi, a s nali~ja pod svetlo-
{}u koja nov~anicu ~ini transparent-
nom). U papir su ugra|ena i vidljiva
za{titna vlakanca u `utoj, plavoj i crve-
noj boji, od kojih `uta i crvena pod sve-
tlo{}u lampe sa ultraljubi~astim zraci-
ma fluoresciraju `uto i crveno.
Nov~anica od 10 dinara {tampa}e se
u tehnici vi{ebojne linijske ofset {tam-
pe, a numeracija na nali~ju nov~anice –
tehnikom visoke {tampe.
Numeracija sadr`i dve slovne oznake
i sedam numeri~kih i {tampana je dva
puta na nali~ju nov~anice – jednom u
crnoj, a drugi put u crvenoj boji. Nume-
racija {tampana u crnoj boji sme{tena
je u gornjem delu izme|u grba Repu-
blike Srbije i oznake vrednosti apoena
„10“ date u pozitivu, i pod ultraljubi~a-
stim zracima fluorescira `utozeleno.
Numeracija {tampana u crvenoj boji
sme{tena je uz desnu ivicu punog
{tampanog dela, iznad prozirnog regi-
stra, i pod ultraljubi~astim zracima flu-
orescira narand`astocrveno.
3. Nov~anica od 10 dinara ima}e di-
menzije 62 x 131mm.
Lice nov~anice
4. Dispozicija je horizontalna.
Na levoj strani je portret Vuka Stefa-
novi}a Karad`i}a. U donjem levom
uglu, u pozitivu, }irilicom i latinicom
ispisane su re~i „Vuk Stefanovi} Kara-
d`i}“, a ispod njih godine njegovog ro-
|enja i smrti „1787-1864“.
Na punom {tampanom delu gore de-
sno od portreta prikazana je otvorena
knjiga s Vukovim priborom za pisanje i
nao~arima (ina~e eksponati stalne po-
stavke Muzeja Vuka i Dositeja u Beo-
gradu). Dole desno od portreta apliko-
vana su tri slova moderne srpske azbu-
dinar 27 / 2006
ke (po~etno slovo azbuke i dva slova
koja je Vuk uveo u azbuku), a u poza-
dini kompozicije diskretno je dat lik
slepog guslara Filipa Vi{nji}a.
Oznaka vrednosti apoena „10“ data u
negativu sme{tena je u gornjem de-
snom uglu punog {tampanog dela, a
ona data u pozitivu – u donjem de-
snom delu bele povr{ine.
Tekst „Narodna banka Srbije“, ispi-
san latinicom u dva reda, sme{ten je na
beloj povr{ini u desnom delu, a isti
tekst ispisan }irilicom u dva reda sme-
{ten je u blizini leve margine nov~anice
– i to re~i „Narodna banka“ u pozitivu,
a re~ „Srbije“ u negativu.
Iznad re~i „Srbije“ ispisane }irilicom
u negativu izveden je prozirni registar,
koji predstavlja polovinu ukupne slike
~ija se celina mo`e sagledati na propu-
{tenoj svetlosti tek zajedno sa odgova-
raju}im delom slike na nali~ju nov~ani-
ce (ukupnu sliku ~ine dva koncentri~na
{estougaonika). Levo od te re~i }irili-
com i latinicom izveden je mikrotekst
„NBS“, u {est redova. Na desnoj strani
punog {tampanog dela ispisan je, u dva
reda, tekst „deset dinara“, i to u gor-
njem u negativu }irilicom, a u donjem
u pozitivu latinicom.
Uz desnu ivicu nov~anice, na `utoj
podlozi, }irilicom i latinicom ispisan je
tekst „falsifikovanje se ka`njava po za-
konu“, dok je u nastavku diskretno na-
zna~ena vrednost apoena „10“.
U gornjem delu bele povr{ine nov~a-
nice izveden je element elipsoidnog ob-
lika, koji prikazuje znak Narodne ban-
ke Srbije. Uz gornju i donju ivicu tog
elementa nalazi se mikrotekst „NBS“
koji se ponavlja – gore dat u }irilici, a
dole u latinici.
U donjem desnom delu bele povr{ine
nov~anice, iznad oznake vrednosti apo-
ena „10“, izveden je jo{ jedan element
pravougaonog oblika, koji sadr`i }irili-
com ispisan tekst „NBS“, a iznad i ispod

njega je mikrotekst „NBS“ koji se pona-
vlja – gore dat u }irilici, a dole u latinici.
Nali~je nov~anice
5. Dispozicija je vertikalna.
Na desnoj strani punog {tampanog
dela dominira figura Vuka Stefanovi}a
Karad`i}a (s fotografije koja se nalazi u
Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu).
Levo od figure je detalj sa originalne fo-
tografije na kojoj su u~esnici Prvog sve-
slovenskog sabora, odr`anog u Pragu
1848. godine. U sredi{tu ove kompozi-
cije prepoznaje se lik Vuka Stefanovi}a
Karad`i}a. Ispod kompozicije prikaza-
na su slova (u vidu friza) koja je Vuk
uveo u moderno }irili~no pismo, a
ukupnu kompoziciju upotpunjuju sle-
de}i motivi: po~etno slovo azbuke u
gornjem levom uglu punog {tampanog
dela i friz od slova u donjem delu pu-
nog {tampanog dela – dati po uzoru na
tip pisma sa starih rukopisnih spomeni-
ka.
Oznaka vrednosti apoena „10“ data u
negativu sme{tena je u donjem levom
uglu punog {tampanog dela, a ona da-
ta u pozitivu – u gornjem desnom delu
nov~anice, na `utoj podlozi uz ~iju je
levu ivicu minijaturni bar kod.
U gornjem desnom uglu punog {tam-
panog dela ispisan je tekst „deset dina-
ra“, i to u pozitivu }irilicom, a ispod to-
ga u negativu latinicom. U donjem de-
snom delu bele povr{ine, }irilicom i la-
tinicom ispisane su u tri reda, odozgo
nadole, re~i „Beograd“, „godina“ i „gu-
verner“, sa oznakom godine „2006“ u
negativu. Ispod njih je faksimil potpisa
guvernera Radovana Jela{i}a. Uz gor-
nju i donju ivicu punog {tampanog de-
la ispisan je tekst „Narodna banka Srbi-
je – Zavod za izradu nov~anica i kova-
nog novca – Top~ider“ (u gornjem delu
}irilicom, a u donjem latinicom). U do-
njem desnom uglu punog {tampanog
dela ispisan je u pozitivu, naizmeni~no
}irilicom i latinicom, u osam redova,
mikrotekst „10 dinara“.
U gornjem levom uglu nov~anice, na
oker podlozi, nalazi se grb Republike
Srbije. Tu podlogu ispod grba ~ini mul-
tiplikovana cifra „10“ – i to u negativu
sa senkom, a u donjem delu u mikro-
tekstu.
U donjem desnom uglu punog {tam-
panog dela nov~anice nalazi se drugi
deo prozirnog registra iz ta~ke 4. stav
6. ove odluke.
6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-
|uju tonovi oker`ute boje, uz diskretne
braon i zelene nijanse. Zeleni tonovi na
licu i nali~ju nov~anice pod svetlo{}u
lampe sa ultraljubi~astim zracima ja-
sno su vidljivi kao `utozelena boja.
7. Ova odluka stupa na snagu danom
objavljivanja u „Slu`benom glasniku
RS“.
O. br. maja 2006. Guverner NBS
godine Beograd Radovan Jela{i}
Nov~anica od 20 dinara
Godina izdanja: 2006
U opticaju: od 21. jula 2006.
„Slu`beni glasnik RS“,
br. 61 od 18.7.2006.
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O IZDAVANJU
I OSNOVNIM OBELE@JIMA
NOV^ANICE OD 20 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e nov-
~anicu od 20 dinara.
2. Nov~anica od 20 dinara {tampa}e
se na toniranoj za{ti}enoj hartiji s mul-
titonskim vodenim znakom u vidu por-
treta Petra II Petrovi}a Njego{a i sa
ugra|enom isprekidanom za{titnom
niti srebrne boje, koja sadr`i mikro-
tekst u negativu „DINAR DINAR“, sa
dinar 27 / 2006
notafilija
znakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-
no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-
~anice (za{titna nit i mikrotekst su s li-
ca jasno vidljivi, a s nali~ja su vidljivi
pod svetlo{}u koja nov~anicu ~ini tran-
sparentnom). U papir su ugra|ena i vi-
dljiva za{titna vlakanca u `utoj, plavoj
i crvenoj boji, od kojih `uta i crvena
pod svetlo{}u lampe sa ultraljubi~astim
zracima fluoresciraju `uto i crveno.
Nov~anica od 20 dinara {tampa}e se
u tehnici vi{ebojne linijske ofset {tam-
pe, a numeracija na nali~ju nov~anice –
tehnikom visoke {tampe.
Numeracija sadr`i dve slovne oznake
i sedam numeri~kih, i {tampana je dva
puta na nali~ju nov~anice – jednom u
crnoj, a jednom u crvenoj boji. Nume-
racija {tampana u crnoj boji sme{tena
je u gornjem delu, izme|u grba Repu-
blike Srbije i oznake vrednosti apoena
„20“ date u pozitivu, i pod ultraljubi~a-
stim zracima fluorescira `utozeleno.
Numeracija {tampana u crvenoj boji
sme{tena je uz desnu ivicu punog
{tampanog dela, iznad prozirnog regi-
stra, i pod ultraljubi~astim zracima flu-
orescira crveno.
3. Nov~anica od 20 dinara ima}e di-
menzije 64 x 135 mm.
Lice nov~anice
4. Dispozicija je horizontalna.
Na levoj strani je portret Petra II Petro-
vi}a Njego{a. U donjem levom uglu, u
pozitivu, }irilicom i latinicom ispisane su
re~i „Petar II Petrovi} Njego{“, a ispod
njih godine njegovog ro|enja i smrti
„1813–1851“. Desno od portreta prika-
zan je, linijskim crte`om, Cetinjski ma-
nastir.
Oznaka vrednosti apoena „20“ data u
negativu sme{tena je u gornjem de-
snom uglu punog {tampanog dela, a
ona data u pozitivu – u donjem de-
snom delu bele povr{ine.
Tekst „Narodna banka Srbije“ ispisan
latinicom u dva reda sme{ten je na be-
37
notafilija
loj povr{ini u desnom delu, a isti tekst
ispisan }irilicom u dva reda sme{ten je
u blizini leve margine nov~anice – i to
re~i „Narodna banka“ u pozitivu, a re~
„Srbije“ u negativu.
Iznad re~i „Srbije“ ispisane }irilicom
u negativu izveden je prozirni registar,
koji predstavlja polovinu ukupne slike
~ija se celina mo`e sagledati na propu-
{tenoj svetlosti tek zajedno sa odgova-
raju}im delom slike na nali~ju nov~ani-
ce (ukupnu sliku ~ini kvadrat). Levo od
te re~i }irilicom i latinicom izveden je
mikrotekst „NBS“, u {est redova. Na
desnoj strani punog {tampanog dela
nov~anice ispisan je, u dva reda, tekst
„dvadeset dinara“, i to u gornjem u ne-
gativu }irilicom, a u donjem u pozitivu
latinicom.
Uz desnu ivicu nov~anice, na zelenoj
podlozi, }irilicom i latinicom ispisan je
tekst „Falsifikovanje se ka`njava po za-
konu“, dok je u nastavku diskretno na-
zna~ena vrednost apoena „20“.
U gornjem delu bele povr{ine nov~a-
nice izveden je element elipsoidnog ob-
lika, koji prikazuje znak Narodne ban-
ke Srbije. Uz gornju i donju ivicu tog
elementa nalazi se mikrotekst „NBS“
koji se ponavlja – gore dat u }irilici, a
dole u latinici.
U donjem desnom delu bele povr{ine
nov~anice, iznad oznake vrednosti apo-
ena „20“, izveden je jo{ jedan element
pravougaonog oblika, koji sadr`i }irili-
com ispisan tekst „NBS“, a iznad i ispod
njega je mikrotekst „NBS“ koji se pona-
vlja – gore dat u }irilici, a dole u latinici.
Nali~je nov~anice
5. Dispozicija je vertikalna.
Na levoj strani punog {tampanog de-
la prikazana je figura Petra II Petrovi}a
Njego{a, iznad koje je stilizovani vrh
kule Cetinjskog manastira. Gore desno
od figure prikazan je detalj ukrasne mi-
nijature s prvog slovenskog oktoiha,
38
{tampanog na Cetinju 1494. godine, a
dole desno od figure – planinski masiv
Komova.
Oznaka vrednosti apoena „20“ data u
negativu sme{tena je u donjem levom
uglu punog {tampanog dela, a ona da-
ta u pozitivu – u gornjem desnom delu
nov~anice, na svetlozelenoj podlozi uz
~iju je levu ivicu minijaturni barkod.
U gornjem desnom uglu punog {tam-
panog dela ispisan je tekst „dvadeset
dinara“, i to u pozitivu }irilicom, a is-
pod toga u negativu latinicom. U do-
njem desnom delu bele povr{ine, }irili-
com i latinicom ispisane su, u tri reda
odozgo nadole, re~i „Beograd“, „godi-
na“ i „guverner“, sa oznakom godine
„2006“ u negativu. Ispod njih je faksi-
mil potpisa guvernera Radovana Jela{i-
}a. Uz gornju i donju ivicu punog {tam-
panog dela ispisan je tekst „Narodna
banka Srbije – Zavod za izradu nov~a-
nica i kovanog novca – Top~ider“ (u
gornjem delu }irilicom, a u donjem la-
tinicom). U donjem desnom uglu pu-
nog {tampanog dela ispisan je u poziti-
vu, naizmeni~no }irilicom i latinicom,
u osam redova, mikrotekst „20 dinara“.
U gornjem levom uglu nov~anice, na
zelenoj podlozi, nalazi se grb Republike
Srbije. Tu podlogu ispod grba ~ini mul-
tiplikovani broj „20“ – i to u negativu sa
senkom , a u donjem delu u mikrotek-
stu.
U donjem desnom uglu punog {tam-
panog dela nov~anice nalazi se deo
prozirnog registra iz ta~ke 4. stav 5.
ove odluke.
6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-
|uju tonovi zelene boje uz diskretne cr-
ne i oker`ute nijanse. Oker`uti tonovi
na licu i nali~ju nov~anice pod svetlo-
{}u lampe sa ultraljubi~astim zracima
jasno su vidljivi kao `uta boja.
7. Ova odluka stupa na snagu nared-
nog dana od dana objavljivanja u „Slu-
`benom glasniku RS“.
dinar 27 / 2006
O. br. 83 17. jula 2006. Guverner NBS
godine, Beograd Radovan Jela{i}
Nov~anica od 50 dinara
Godina izdanja: 2005
U opticaju: od 15. novembra 2005.
„Slu`beni glasnik RS“,
br. 98/2005
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O IZDAVANJU
I OSNOVNIM OBELE@JIMA
NOV^ANICE OD 50 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e nov-
~anicu od 50 dinara.
2. Nov~anica od 50 dinara {tampa}e
se na toniranoj za{ti}enoj hartiji s mul-
titonskim vodenim znakom u vidu por-
treta Stevana Stojanovi}a Mokranjca i
sa ugra|enom isprekidanom za{titnom
niti srebrne boje, koja sadr`i mikro-
tekst u negativu „DINAR DINAR“, sa
znakom „~“. Mikrotekst se kontinuira-
no ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-
~anice (za{titna nit i mikrotekst su s li-
ca jasno vidljivi, a s nali~ja pod svetlo-
{}u koja nov~anicu ~ini transparent-
nom). U papir su ugra|ena i vidljiva
za{titna vlakanca u `utoj, plavoj i crve-
noj boji, od kojih `uta i crvena pod sve-
tlo{}u lampe sa ultraljubi~astim zraci-
ma fluoresciraju `uto i crveno.
Nov~anica }e se {tampati u kombino-
vanoj tehnici . lice u dubokoj i vi{eboj-
noj ofset {tampi, a nali~je u vi{ebojnoj
ofset {tampi i tehnici visoke {tampe za
numeraciju.
Numeracija sadr`i dve slovne oznake
i sedam numeri~kih i {tampana je dva
puta na nali~ju nov~anice . jednom u
crnoj, a drugi put u crvenoj boji. Nume-

racija {tampana u crnoj boji sme{tena
je u gornjem delu izme|u grba Repu-
blike Srbije i oznake vrednosti apoena
„50“, i pod ultraljubi~astim zracima flu-
orescira `utozeleno. Numeracija {tam-
pana u crvenoj boji sme{tena je uz de-
snu ivicu punog {tampanog dela, iznad
oznake vrednosti apoena „50“, i pod ul-
traljubi~astim zracima fluorescira na-
rand`astocrveno.
3. Nov~anica od 50 dinara ima}e di-
menzije 66 x 139 mm.
Lice nov~anice
4. Dispozicija je horizontalna.
Na levoj strani je portret Stevana Sto-
janovi}a Mokranjca, izveden tehnikom
duboke {tampe. Levo od portreta, u ni-
zu, }irilicom i latinicom ispisane su re-
~i „Stevan Stojanovi} Mokranjac“, a u
nastavku godine njegovog ro|enja i
smrti „1856.1914“. Desno od portreta
stilizovano su prikazani deo violine,
klavijatura i, u negativu, notni zapis iz
Mokranj~eve zaostav{tine.
Nov~anica od 1000 dinara
Godina izdanja: 2006
U opticaju: od 21. jula 2006.
„Slu`beni glasnik RS“,
br. 61 od 18.7.2006.
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije („Slu`beni gla-
snik RS“, br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O IZDAVANJU
I OSNOVNIM OBELE@JIMA
NOV^ANICE OD 1000 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e nov-
~anicu od 1000 dinara.
2. Nov~anica od 1000 dinara {tampa-
}e se na toniranoj za{ti}enoj hartiji s
multitonskim vodenim znakom u vidu
portreta \or|a Vajferta i OVD elemen-
tom na licu nov~anice (u daljem tekstu:
kinegram), koji je plasiran u donjem
delu, izme|u portreta i oznake vredno-
sti apoena „1000“.
Kinegram kao elemente sadr`i ozna-
ku vrednosti apoena „1000“ i stilizova-
ni prikaz centralnog motiva prigodne
medalje – sveti \or|e ubija a`daju, sta-
vljene u srednju zonu kinegrama, kao i
mikrotekst „1000 dinara“ ispisan }irili-
com i latinicom u dva koncentri~na
kruga oko tog motiva. U uglovima de-
metalizovanog dela kinegrama nalazi
se broj „1000“. Linije konture central-
nog motiva koje se {ire od sredine ka
krajevima kinegrama, kao i kontinuira-
no izvedene cifre „1000“ koje se sma-
njuju idu}i ka krajevima – upotpunjuju
ukupan izgled kinegrama. Zavisno od
ugla gledanja i upadnog ugla svetlosti,
kinegram formira nekoliko razli~itih
slika koje se prelivaju jedna u drugu,
menjaju}i pri tom boju.
Na nali~ju nov~anice ugra|ena je is-
prekidana za{titna nit srebrne boje,
koja sadr`i mikrotekst u negativu „DI-
NAR DINAR“, sa znakom „~“. Mikro-
tekst se kontinuirano ponavlja i ~ita i
s lica i s nali~ja nov~anice (za{titna nit
i mikrotekst su s nali~ja jasno vidljivi,
a s lica pod svetlo{}u koja nov~anicu
~ini transparentnom). U papir su
ugra|ena i vidljiva za{titna vlakanca u
`utoj, plavoj i crvenoj boji, od kojih
`uta i crvena pod svetlo{}u lampe sa
ultraljubi~astim zracima fluoresciraju
`uto i crveno.
Nov~anica }e se {tampati u kombino-
vanoj tehnici – lice u dubokoj i vi{eboj-
noj ofset {tampi, a nali~je u vi{ebojnoj
ofset {tampi i tehnici visoke {tampe za
numeraciju.
Numeracija sadr`i dve slovne oznake
i sedam numeri~kih, i {tampana je dva
puta na nali~ju nov~anice – jednom u
crnoj, a jednom u crvenoj boji. Nume-
racija {tampana u crvenoj boji sme{te-
dinar 27 / 2006
notafilija
na je u gornjem delu izme|u grba Re-
publike Srbije i oznake vrednosti apoe-
na „1000“ date u pozitivu, i pod ultra-
ljubi~astim zracima fluorescira crveno.
Numeracija {tampana u crnoj boji sme-
{tena je uz desnu ivicu punog {tampa-
nog dela, iznad manje oznake vredno-
sti apoena „1000“, i pod ultraljubi~a-
stim zracima fluorescira `utozeleno.
3. Nov~anica od 1000 dinara ima}e
dimenzije 72 X 151 mm.
Lice nov~anice
4. Dispozicija je horizontalna.
Na levoj strani je portret \or|a Vaj-
ferta, izveden tehnikom duboke {tam-
pe. Levo od portreta, u nizu, u pozitivu,
}irilicom i latinicom ispisane su re~i
„\or|e Vajfert“ i godine njegovog ro|e-
nja i smrti „1850–1937“. Desno od por-
treta dominira prikaz kompleksa obje-
kata pivare ~iji je vlasnik bio \or|e Vaj-
fert.
Oznaka vrednosti apoena „1000“ da-
ta u negativu sme{tena je u gornjem
desnom uglu punog {tampanog dela, a
ona data u pozitivu – u donjem delu
bele povr{ine.
Tekst „Narodna banka Srbije“ ispisan
latinicom u dva reda sme{ten je na be-
loj povr{ini u desnom delu, a isti tekst
ispisan }irilicom u dva reda sme{ten je
u blizini leve margine nov~anice, i to
re~i „Narodna banka“ u pozitivu, a re~
„Srbije“ u negativu.
Iznad re~i „Srbije“ ispisane }irilicom
u negativu, tehnikom duboke {tampe
izvedena je oznaka za slepe (dve hori-
zontalne linije sme{tene u kvadratni
okvir). Levo od te re~i, istom tehnikom,
}irilicom i latinicom izveden je mikro-
tekst „NBS“, u {est redova.
U gornjem delu bele povr{ine nov~a-
nice, opti~ki varijabilnom bojom (OVI
bojom) izveden je, tehnikom duboke
{tampe, za{titni element koji sadr`i
znak Narodne banke Srbije. U zavisno-
39
notafilija
sti od ugla gledanja, boja ovog za{tit-
nog elementa menja se od magente
(nijansa crvene) do zelene.
U donjem desnom delu bele povr{ine
nov~anice, iznad oznake vrednosti apo-
ena „1000“, tehnikom duboke {tampe
izveden je tzv. kipefekat, koji prikazuje
znak NBS. Taj znak se uo~ava samo pri
posmatranju nov~anice pod odre|enim
uglovima (pravac gledanja mora biti
{to bli`i ravni nov~anice okrenut za 45
stepeni u oba smera rotacije), daju}i pri
tom njegovu sliku i u negativu i u pozi-
tivu. Uz gornju i donju ivicu tog ele-
menta nalazi se mikrotekst „NBS“ koji
se ponavlja – gore dat u }irilici, a dole u
latinici.
U donjem delu nov~anice, levo od
oznake vrednosti apoena „1000“, izve-
den je prozirni registar, koji predstavlja
polovinu ukupne slike ~ija se celina
mo`e sagledati tek zajedno sa odgova-
raju}im delom slike na nali~ju nov~ani-
ce (ukupnu sliku ~ini trougao sasta-
vljen od dva manja trougla, od kojih se
jedan nalazi na licu, a drugi na nali~ju
nov~anice).
Desno od broja u negativu „1000“ is-
pisan je latinicom tekst „hiljadu dinara“
u pozitivu, dok je isti }irili~ni tekst u
negativu sme{ten u donjem delu nov-
~anice, desno od portreta.
Uz desnu ivicu nov~anice, na svetlo-
crvenoj podlozi, ispisan je, najpre }irili-
com a zatim latinicom, tekst „Falsifiko-
vanje se ka`njava po zakonu“ i u pro-
du`etku diskretno nazna~ena vrednost
apoena „1000“.
Nali~je nov~anice
5. Dispozicija je vertikalna.
U centralnom delu punog {tampanog
dela dominira figura \or|a Vajferta u
sede}em polo`aju, u ~ijoj je pozadini
deo enterijera zgrade Narodne banke
Srbije. Ispod figure prikazan je central-
ni motiv prigodne medalje.
Oznaka vrednosti apoena „1000“
40
data u pozitivu sme{tena je u gornjem
desnom uglu povr{ine koja je diskret- Poslednja vest
no crvene boje, a ona data u negativu
– u donjem levom uglu punog {tampa-
nog dela.
U gornjem desnom uglu punog
{tampanog dela ispisan je tekst „hilja-
du dinara“, i to u pozitivu }irilicom, a
(ispod toga) u negativu latinicom. U
donjem desnom delu bele povr{ine, }i-
rilicom i latinicom ispisane su, u tri re-
da odozgo nadole, re~i „Beograd“,
„godina“ i „guverner“, sa oznakom go-
dine „2006“ u negativu. Ispod njih je
faksimil potpisa guvernera Radovana
Jela{i}a. Uz gornju i donju ivicu pu-
nog {tampanog dela ispisan je tekst
„Narodna banka Srbije – Zavod za iz-
radu nov~anica i kovanog novca –
Top~ider“ (gore }irilicom, a dole lati-
nicom). U donjem desnom uglu {tam-
panog dela ispisan je u pozitivu, naiz-
meni~no }irilicom i latinicom, u osam
redova, mikrotekst „1000 dinara“. Iz-
nad mikroteksta je oznaka vrednosti
Nova „Teslina
apoena „1000“. nov~anica“
U gornjem levom uglu nov~anice, na
crvenoj podlozi, nalazi se grb Republi-
ke Srbije. Tu podlogu ispod grba ~ini Slu`benom glasniku RS br.
multiplikovani broj „1000“ – i to u ne-
gativu sa senkom , a u donjem delu u
U 91/2006 objavljena je Odluka
po kojoj je Narodna banka Srbije
mikrotekstu. pustila u opticaj 20. oktobra 2006.
U gornjem levom delu nov~anice, na godine nov~anicu od 100 dinara iz
granici bele povr{ine i punog {tampa- nove serije (sa grbom Republike
nog dela, nalazi se drugi deo prozirnog Srbije).
registra iz ta~ke 4. stav 8. ove odluke. Op{irnije podatke (opis i zakon-
6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla- ske odredbe) objavi}emo u slede-
|uju tonovi crvene boje, uz dodatak }em broju dinara.
oker`utih i plavozelenih tonova na licu. Redakcija
Oker`uta boja na licu i nali~ju nov~ani-
ce fluorescira `uto pod svetlo{}u lampe
sa ultraljubi~astim zracima.
7. Ova odluka stupa na snagu nared-
nog dana od dana objavljivanja u „Slu-
`benom glasniku RS“.
O. br. 84 17. jula 2006. Guverner NBS
godine, Beograd Radovan Jela{i}
dinar 27 / 2006

Retkost ili raritet?
Nov~anica Kraljevine Jugoslavije
10.000 dinara 6.9.1936.
Ivan [KRABO, Dubrovnik
banknotes@net.hr
ov~anica 10.000 dinara
N 6.9.1936. godine danas je
najre|e vi|ena nov~anica
koja nosi naslov Narodne
banke Kraljevine Jugoslavije. Nije mno-
go onih koji su imali sre}e da njihove
kolekcije ulep{ava i taj izvanredni pri-
merak nacionalne notafilije - nacional-
ne za kolekcionare iz svih danas samo-
stalnih dr`ava koje je obuhvatao dr`av-
ni prostor nekada{nje Kraljevine. Tako-
|e, ona se mo`e smatrati i velikim sve-
dokom istorije nestanka jedne dr`ave
koja je u svojih dvadesetak godina po-
stojanja ostavila, s na{eg kolekcionar-
skog tj. notafilijskog stajali{ta, veli~an-
stven trag.
I. Karakteristike
Govorimo dakle o jednoj iznimno pri-
vla~noj i za svakog kolekcionara iteka-
ko po`eljnoj nov~anici. Krase je atrak-
tivni motivi: grafi~ki iznimno lepo pri-
kazan lik mladog prestolonasljednika
Petra II Kara|or|evi}a s dr`avnim i mo-
narhisti~kim simbolima na aversu, te
ne{to manje dobro likovno re{enje mla-
di}a i devojke `etelaca na reversu. U vo-
doznaku je poprsje kralja Petra I Kara-
|or|evi}a. Autori crte`a su Vojislav \o-
ki} i Panta Stoji~evi}, a gravirao ga je
Veljko A. Kun. Potpisnici su ~lan uprave
dr Ivo Belin i guverner dr Milan Rado-
savljevi}. U potpunosti je izra|ena u Za-
vodu za izradu nov~anica u Beogradu.
Nov~anica je iznimno velikog forma-
ta, 219x131 mm, ~ak i za tada{nje pri-
like u kojima je veli~ina papira na koje-
mu je izra|ena na neki na~in simbolizo-
vala i vrednost, barem je tako bilo u o~i-
ma naroda.
U pravilu, nov~anica 10.000 dinara
6.9.1936. retko se pojavljuje na kolekci-
onarskom tr`i{tu. Kada se i pojavi, po-
sti`e na svojem „nacionalnom“ prostoru
nekada{nje Kraljevine relativno visoku i
stalno rastu}u cenu. S obzirom na ~inje-
nicu kako je re~ o neizdatoj nov~anici,
zanimljivo je i kako nije ~esta u prvom
(UNC) kvalitetu o~uvanosti.
Je li ona objektivno samo retka ili je
~ak raritetna nov~anica, mo`e se proce-
niti na osnovu 15 godina pra}enja nje-
nog pojavljivanja, na aukcijama, sajmo-
vima ili u privatnoj ponudi, zapravo,
gde god se u svietu pojavila, a da je to
objavljeno.
II. Fond nov~anica „za potpuno iz-
vanredne dr`avne potrebe“
Nov~anica 10.000 dinara 6.9.1936.
pripada posebnoj skupini nov~anica
Narodne banke Kraljevine Jugoslavije
koja je slu`beno nazvana „Fond za pot-
puno izvanredne dr`avne potrebe“.
Naime, u odli~noj knjizi Novac Jugo-
slavije za vreme Drugog svetskog rata,
autora Miodraga Ugri~i}a, navedeno je
kako je ve} 1930. godine dr`ava zapo-
~ela sa stvaranjem zalihe posebno izra-
|enih nov~anica koje su imale slu`iti is-
klju~ivo za izvanredne ratne potrebe.
„Fond za izvanredne potrebe dr`avne
odbrane“, kako je nazvan, utvr|en je u
visini 6 milijardi dinara i do kraja 1935.
u njemu su bile tri vrste do tada neizda-
nih nov~anica: 50 dinara 1.12.1931,
100 dinara 15.7.1934. i 1000 dinara
6.9.1935, potpuno novog grafi~kog iz-
gleda.
Zavr{etkom popunjavanja tog plani-
ranog fonda nov~anica (koji se ina~e do
1941. stalno pove}avao), pristupilo se i
izradi nove kategorije - „Fonda nov~a-
nica za potpuno izvanredne dr`avne
potrebe“, a kojeg su imale ~initi dve no-
voizra|ene i do tada neizdane vrste
nov~anica: 20 dinara 6.9.1936. i
10.000 dinara 6.9.1936. i to u nominal-
nom iznosu od 26 milijardi dinara.
dinar 27 / 2006
notafilija
Do kraja 1939. i taj je fond prema
planu zaklju~en. Od ukupnog iznosa, 1
milijardu dinara izra|eno je u nov~ani-
cama od 20 dinara, a 25 milijardi u
nov~anicama od 10.000 dinara. Za na-
pomenuti je kako se nov~anica 20 dina-
ra nastavila i dalje izra|ivati te se njo-
me popunjao i „Fond za izvanredne po-
trebe dr`avne odbrane“, a nov~anica
10.000 dinara vi{e se nije izra|ivala, te
je ostala isklju~ivo u „Fondu za potpuno
izvanredne dr`avne potrebe“.
Nov~anica 10.000 dinara 6.9.1936.
izra|ena je dakle u 2,5 miliona prime-
raka. Prema serijskom broju to zna~i da
su izra|ene nov~anice u rasponu od pr-
vog broja A.0001 001 do poslednjeg
broja A.0100 000. Numeracija je raspo-
re|ena prema i do tada kori{tenoj
„francuskoj“ metodi: 0001 jest broj seri-
je (100 serija), a svaka serija izra|ena
je s 25 odabranih }irili~nih slova (od A
do H) i u 1000 primeraka po slovu (od
000 do 999).
III. Rat i poni{tenje
Krajem 1938, a osobito po~etkom
1939. godine, u Europi je postalo jasno
da }e do}i do rata ve}ih razmera. Ne-
ma~ko-sovjetski napad na Poljsku
1.9.1939. definitivno je otklonio sve
sumnje.
Ve} 22.9.1939. godine ministar finan-
sija Kraljevine Jugoslavije doneo je na
priedlog Narodne banke Re{enje br.
442/VIII. da banka u opticaj mo`e pu-
stiti nov~anice iz „Fonda za izvanredne
potrebe dr`avne odbrane“ te „Fonda za
potpuno izvanredne dr`avne potrebe“,
pa time i pripremljenu nov~anicu od
10.000 dinara.
U tome trenutku, opticaj nov~anica
stalno se pove}avao zbog sve ve}eg dis-
kontiranja Bonova dr`avne odbrane.
Ipak, iako je opticaj pove}an od 6,9 mi-
41
notafilija
lijardi dinara 1938. na 19,7 milijardi
neposredno pre napada 1941, nije iska-
zivao potrebu emitovanja nov~anice ta-
ko velike vrednosti. Dinar se do posled-
njeg trenutka zapravo kotirao dobro,
uprkos velikom pove}anju novca (nov-
~anica) u opticaju, kako na doma}em i
stranom deviznom tr`i{tu tako i u po-
gledu kupovne mo}i.
No, {to se uop{te moglo po~etkom
1941. kupiti za 10.000 dinara? Mnogo
toga. Naime, prema knjizi Kurs dinara i
devizna politika Kraljevine Jugoslavije,
autora Gorana Nikoli}a, ameri~ki dolar
je poslednjih dana uo~i rata vredeo
44,75 dinara po slu`benoj kotaciji s
ura~unatim „primom“ od 28,5% (sti-
mulativni dodatak na slu`benu vred-
nost koji se ura~unavao nakon prestan-
ka kratkotrajne konvertibilnosti dinara
u zlato 1931), te 55 dinara po slu`be-
noj tzv. „slobodnoj“ kotaciji (vrlo je va-
`no zbog realnosti usporedbe ne zabo-
raviti i da je dolar 1941. imao kupovnu
mo} od 12 do 15 puta ve}u nego danas:
gram zlata 1941. vredeo je 1,11 $, sre-
dinom 2005. 12,35 $, a sredinom
2006. ~ak 21,70 $). Vrednost zlatne
podloge Narodne banke obra~unavala
se u razmeri 60.000 dinara za kilogram
zlata. Iako su cene u Kraljevini od sredi-
ne 1939. stalno rasle, ~ak za oko 30% u
prva tri meseca 1941, radni~ka dnevni-
ca kretala se po~etkom 1941. oko 28 di-
nara, a dnevne novine na primer mogle
su se dobiti za 1 do 2 dinara, ovisno ko-
je. Dakle, 10.000 dinara bila je jako ve-
lika vrednost koju ve}ina gra|ana nika-
da u `ivotu nije videla odjednom.
Ako je i postojala namera pu{tanja u
opticaj nov~anice od 10.000 dinara,
ona je kona~no otklonjena zbog brzine
doga|anja nakon 6.4.1941 – dana na-
pada Nema~ke, Italije i savezni~kih im
dr`ava Ma|arske, Bugarske i Rumunije.
Ve} prvih dana rata, postalo je jasno
da je kraj blizu: ban Slovenije izdao je
8.4.1941. proglas o `elji Slovenije „za
odvajanjem od Kraljevine Jugoslavije i
formiranjem samostalne dr`ave“, a
10.4.1941. u Zagrebu je progla{ena Ne-
zavisna Dr`ava Hrvatska. Vojska se po-
~ela raspadati, a organiziranijeg otpora
gotovo i nije bilo.
Shvataju}i da je potpuni poraz pitanje
dana, ministar finansija ve} 9.4.1941.
donosi odluku o poni{tenju nov~ane re-
zerve: uz ostale, imalo je biti poni{teno
42
spaljivanjem svih 2,5 miliona primeraka
nov~anice 10.000 dinara, tada strate{ki
sme{tene u Srbiji, u U`icu.
Spaljivanje je obavljeno 10.4.1941. u
poslepodnevnim satima, u mestu Turica
u blizini U`ica. Nov~anice spakovane u
50 sanduka vojnim su kamionima do-
premljene na livadu predvi|enu za taj
poduhvat, sanduci su razlomljeni seki-
rama i poliveni naftom, te su vojnici
pod nadzorom stru~njaka Narodne
banke sve zapalili. Prema slu`benom
zapisniku, spaljivanje i izgaranje je za-
vr{eno istog dana do 19 sati.
IV. [to je ostalo?
Na sre}u nas danas tj. sre}u svih sku-
plja~a „nacionalnog“ papirnog novca iz
vremena Kraljevine, svi ti zapisnici, voj-
nici, stru~njaci, komisije…nisu bili do-
voljno sigurni mehanizmi da se nalo`e-
ni posao spaljivanja ba{ potpuno obavi.
Na{om sre}om, na{ao se tada na toj li-
vadi neko ko je na vreme uzeo odre|e-
ni broj primeraka nov~anice, {to iz ko-
lekcionarske finansijske kalkulacije, {to
za uspomenu. Ko zna…
Svakako, s velikom se verojatno}om
mo`e re}i da su „spa{eni“ primerci uze-
ti pre spaljivanja, a ne posle, jer se pri-
merci s tragovima vatre ne pojavljuju.
Jednostavno izgledno je kako je jedan
mali broj nov~anica jednostavno izva-
|en iz sanduka neposredno pre spalji-
vanja, kada su oni ve} bili razlomljeni
sekirama i spremni za spaljivanje. Ono
{to je zapaljeno, izgorelo je. Tako|e, ja-
sno se mo`e razabrati kako to nije ura-
dio samo jedan ~ovek, nego vi{e njih.
Naime, neki su primerci idealno o~uva-
dinar 27 / 2006
ni, dakle ciljano, {to govori da ih je uze-
la osoba koja je znala {to je kolekcio-
narska vrednost, dakle verojatno neki
slu`benik Narodne banke. S druge
strane, neki primerci, a takvih je vi{e,
zgu`vani su i prljavi, kao da su bili na
brzinu i bez imalo `elje za o~uvanjem
netaknutog izgleda nov~anice utrpani u
d`epove - verojatno je kako je takve pri-
merke uzeo jedan ili vi{e vojnika, neu-
pu}enih u kolekcionarstvo. Takvi pri-
merci o~ito su se povla~ili po ku}ama
godinama, presavijeni i odlo`eni u koje-
kakvim knjigama, }upovima s ko zna
jo{ ~ime, u metalnim ili drvenim kutija-
ma me|u drugim dokumentima itd.
U svakom slu~aju, kako danas vidi-
mo, spa{eno je malo. Koliko malo? O
broju sa~uvanih nov~anica vrlo je te{ko
sa sigurno{}u govoriti. Me|utim, u 15
godina pojavljivanja ove nov~anice,
mo`e se re}i kako se nov~anice javljaju
u samo 4 serije i u relativno uskom ra-
sponu broja:
od D.0067 657 do D.0067 675 (18
mogu}ih primeraka)
od H.0077 664 do H.0077 758 (94
mogu}a primerka)
od U.0079 101 do U.0079 123 (22
mogu}a primerka)
A.0099 004 (1 primerak)
Broj vi|enih primeraka i kvaliteta
o~uvanosti nov~anica prema tim serija-
ma zna~ajno se razlikuju.
a/ Kod serije D.0067 pojavljuju se
nov~anice koje uglavnom nemaju o{te-
}enja i mogu se kategorizovati kao UNC
ili prvi kvalitet, a samo nekoliko prime-
}enih primeraka ima manja o{te}enja ili
manje ne~isto}e, te bi se mogli svrstati

u XF ili drugi kvalitet o~uvanosti. Od 18
rasponskih primeraka nisu se svi pojavi-
li u posmatranom razdoblju, ali velika
je verovatno}a da su svi najbolje o~uva-
ni primerci prona{li svoje mesto u ko-
lekcijama koje se rietko rasprodaju, pa
nije izgledno da }e se te nov~anice ~e-
sto pojavljivati.
b/ Kod serije H.0077 pojavljuje se
najvi{e primeraka, me|utim, ni jedan u
UNC kvalitetu, tj. bez o{te}enja. Svi pri-
merci te serije imaju ja~a o{te}enja pa-
pira, ne~isto}e i nedostaju}e delove.
Naj~e{}e bi se mogli svrstati u tre}i kva-
litet ili VF, iako ima i te{ko o{te}enih
primeraka u najni`im kategorijama. Od
94 rasponska primerka u posmatranom
razdoblju nije ih se pojavilo vi{e od 50.
Ipak, serija H.0077 ostavlja najvi{e teo-
retskog prostora za nove nalaze.
c/ Kod serije U.0079 pojavljuje se naj-
manje i to isklju~ivo UNC primeraka,
dakle prvog kvaliteta. Od 22 rasponska
primerka nisu se svi pojavili u posma-
tranom razdoblju, ali za pretpostaviti je
kako su zbog visine kvaliteta o~uvano-
sti svi otkriveni i u kolekcijama, te }e se
pojavljivati po jedan primerak i to u ja-
ko dugim intervalima.
d/ Kod serije A.0099 pojavio se jedan
jedini primerak, i to u tre}em ili VF kva-
litetu.
Nije re~eno kako ne postoje i drugi
brojevi pomenute 4 serije, a ni da su sa-
~uvane samo te 4 serije. Me|utim, ~i-
njenica je kako su se u posljednjih 15
godina na kolekcionarskom tr`i{tu po-
javile samo nov~anice unutar navede-
nih raspona serija. Za pomenuti je i pri-
merak ilustriran u knjizi Nov~anice Kra-
ljevine Jugoslavije 1918-41. autora Jo-
vana Had`i-Pe{i}a serije L.0065 broj
900, ali s crvenim pretiskom „speci-
men“, pa budu}i da je re~ o uzorku, ne
mo`e se svrstati u „spa{ene“ primerke.
Dakle, nov~anica 10.000 dinara
6.9.1936. u poslednjih se 15 godina po-
javila u ne vi{e od 120 primeraka: ne vi-
{e od 20 primeraka u prvom UNC kvali-
tetu, ne vi{e od 30 u drugom ili XF kva-
litetu, ne vi{e od 50 u tre}em VF i ~etvr-
tom F kvalitetu, a samo nekoliko vi|e-
nih primeraka bilo je u stanju raspada-
nja, gotovo neprihvatljivo za skupljanje.
V. Kolekcionarska vrijednost
Na kolekcionarskom tr`i{tu ciene ko-
je posti`e ova nov~anica vrlo su razli~i-
te i nepredvidljive. Najnovija informaci-
ja govori da UNC primjerak samo {to
nije dostigao katalo{ku cienu (cenik ob-
javljen 2005. u ~asopisu „dinar“) od
1500 EUR.
Primerak UNC kvaliteta D.0067 670
prodat je 2006. godine na aukciji ku}e
„Barac-Pervan“ u Zagrebu za 1425 EUR
(uklju~uju}i aukcijsku proviziju). Nepu-
nih pet godina pre, u ~asopisu „dinar“
br. 17, u pregledu s rezultata aukcije
SND 2001, dat je podatak da je prime-
rak UNC kvaliteta D.0067 657 prodat
za 1325 EUR (uklju~uju}i aukcijsku
proviziju).
Pomenimo i to da na najpoznatijoj in-
ternet aukciji eBay, u 15 godina nije po-
nu|en ni jedan jedini primerak u UNC
kvalitetu. Nudili su se primerci u pro-
se~nom VF kvalitetu, i to serije H.0077,
a cene su tokom 2005. bile od 350 do
500 EUR, ovisno o trgovcu.
Nije neva`no i re}i kako primerci
UNC kvaliteta, kao i oni s neznatnim
dinar 27 / 2006
notafilija
manama koji bi se mogli svrstati u AU
ili XF kvalitet, odmah i bez problema
nalaze kupca. Nasuprot tome, primerci
lo{ije o~uvanosti, bez obzira na retkost
nov~anice, mnogo se te`e prodaju. Pre-
ma tome, za o~ekivati je da }e razlika
cene izme|u primeraka u UNC i onih u
lo{ijim kvalitetima biti sve ve}a, odno-
sno, vriednost primeraka u UNC kvali-
tetu mnogo br`e }e rasti od vriednosti
nov~anica slabije o~uvanosti.
VI. Zaklju~ak
Objektivno, u ovom trenutku stepen
retkosti nov~anice Kraljevine Jugoslavi-
je 10.000 dinara 6.9.1936. mora se po-
smatrati odvojeno zavisno od kvaliteta
o~uvanosti.
Primerci UNC kvaliteta mogu se bez
zadr{ke proglasiti raritetom vrlo visoke
razine s „ljubiteljskom“ cenom, s obzi-
rom da ih je otkriveno iznimno malo u
netaknutom stepenu o~uvanosti. Real-
nost je {to je ciena na tr`i{tu danas, ko-
liko god se 1425 EUR za UNC ~inilo pu-
no, za tako retku nov~anicu zapravo
mala, jer je ta cena limitirana niskim
standardom prose~nog kolekcionara na
celoj „nacionalnoj“ teritoriji nekada{nje
Kraljevine (iako }e cena postignuta u
Sloveniji zasigurno biti ve}a od one po-
stignute u Bosni i Hercegovini). Da je
re~ o nov~anici neke zapadnoevropske
dr`ave ili mo`da SAD, njena vrednost
na toliku retkost bila bi barem deset pu-
ta ve}a.
Primerci s manjim ili ve}im o{te}enji-
ma tako|e se moraju smatrati vrlo ret-
kim ali ne i raritetnima, jer se u ciklusi-
ma ipak pojavljuju, pa bi im i cena tre-
bala biti stvar „ukusa“ kolekcionara {to
`eli videti u svom albumu u uslovima
koliko mo`e platiti.
Na kraju, posve je sigurno kako je ova
nov~anica dobra investicija i finansijski
gledano: pre desetak godina, primerak
u UNC kvalitetu mogao se uz malo pre-
govara~ke ve{tine dobiti i za 500 EUR,
a ove godine eto prodana je za 1425
EUR. To je rast od 185% u 10 godina ili
11% godi{nje. Toliku kamatu ne pla}a
ni jedna sigurna banka…a sigurno je i
da }e s rastom `ivotnog standarda u
svim „zainteresovanim“ dr`avama tj. na
„nacionalnoj“ teritoriji nekada{nje Kra-
ljevine, rasti i spremnost za izdvaja-
njem sve vi{e novca za pravi primerak.
Dok se jo{ mo`e na}i…

43
notafilija
Nov~anice gradova u Kraljevstvu
Srba, Hrvata i Slovenaca
Adam CRNOBRNJA,
Muzej grada Beograda
crnobrnja@beotel.yu
mesecima neposredno na-
U kon formiranja nove dr`ave,
Kraljevstva Srba, Hrvata i
Slovenaca, izme|u ostalih,
postavilo se i pitanje stvaranja jedin-
stvenog monetarnog tr`i{ta.
Prakti~no je to bio i jedan od prvih ko-
raka ka uspostavljanju mehanizama je-
dinstvene dr`ave. Budu}i da je na tlu no-
vonastalog Kraljevstva zate~ena situacija
sa mno{tvom valuta koje su se nalazile u
opticaju (novac Austrougarske i vi{e oku-
pacionih valuta) to se planski i hitno pri-
stupilo njihovoj zameni. Tom prilikom se
{tampaju i nov~anice sa jedinstvenim
ozna~avanjem vrednosti u dve valute (di-
narima i krunama) a formirani su i fiksni
kursevi za zamenu. Sitni apoeni od 5, 10
i 25 para kovani su kako zbog nedostat-
ka sitnog novca, tako i zbog zarade dr`a-
ve i oni ulaze u opticaj Zakonom od 11.
XII 1920. godine. Nedostatak sitnog nov-
ca mo`e se sagledati i u tome da su na te-
ritoriji Kraljevstva zate~eni srpski, crno-
gorski i austro-ugarski novac ostali u op-
ticaju do 1932. godine, i to u odnosu 1:1
prema apoenima nove dr`ave.1
U takvoj situaciji, neposredno nakon
progla{enja Kraljevstva, iskrsla je po-
treba za ve}om koli~inom sitnih apoe-
na koji bi podmirili potrebe svakodnev-
nog, maloprodajnog prometa. Ta po-
treba je naro~ito morala biti izra`ena u
gradskim sredinama, gde brojno sta-
novni{tvo nije moglo svakodnevne po-
trebe namirivati sopstvenom proizvod-
njom, jer su cene manjih koli~ina poljo-
privrednih proizvoda bile izra`avane
upravo u parama. Na nedostatak sitnog
novca kao direktan razlog za {tampa-
1
O cirkulaciji i po~etku kovanja sitnog novca u Kraljevstvu SHS: Jovan Haxi-Pe{i}, Novac Kraqevine Jugoslavije 1918-1941, Beograd 1995, 33-37 i 63-67.
2
Vi{e o ovome legatu: V. Kondi}, Papirni novac iz zbirke \or|a Novakovi}a, Godi{njak grada Beograda 47/48, Beograd 2003, 153-161
44
nje gradskih nonv~anica ukazuje i nat-
pis na doznaci Op}ine Split: {to je ispu-
{ta upraviteljstvo op}ine grada Splita u
nedostatku sitna novca na temelju odo-
brenja zaklju~ka op}inskog vije}a (vide-
ti prilo`enu sliku Kat. 7 i 8).
Ve} 1919. godine pojedini gradovi
po~inju da izdaju sopstveni papirni no-
dinar 27 / 2006
vac sitnijih nominala, prakti~no neku
vrstu bonova (najranije Osijek 10. juna
1919. godine a najkasnije Beograd, ju-
na 1920. godine). Ovom prilikom uka-
zujemo na nov~anice gradova koje se
nalaze u Muzeju grada Beograda, u Le-
gatu \or|a Novakovi}a.2
Skrenuli bismo pa`nju i na nekoliko
za njih vezanih detalja:
Apoeni iz Novog Sada su o~igledno
samo predlo`ak (mo`da tek jedan od)
za izradu. Na zadnjoj strani nalazi se
pe~at radionice u kojoj su predlo{ci iz-
ra|eni (}irilicom): Umetni~ki zavod i /
litografija / D.K. Todorovi} / Novi Sad /
Lazareva ulica 14 (Kat. 19 i 20).
Vredno je obratiti pa`nju na ‘’titule’’
gradova, gde gradovi iz biv{e Austrou-
garske isti~u titule u njoj ste~ene (npr.
Glavni slobodni kraljesvki grad Zagreb)
dok je glavni grad Kraljevstva SHS
ozna~en sa Op{tina beogradska.
Na nov~anicama nekih gradova pi{e
da se zamenjuju u zakonitoj krunskoj
vrednosti. Budu}i da su zate~eni metal-
ni apoeni austrougarske imali odnos
1:1 sa srpskim parama, a krune su za-
menjivane u odnosu 4:1 u korist dina-
ra, nejasno je koja je bila realna vred-
nost ovih gradskih apoena.
Na nov~anicama nekih gradova ja-
sno je nazna~eno da samo na toj teri-
toriji i mogu biti kori{}ene. Na prime-
ru Osijeka se mo`e videti da su apoe-
ni iste vrednosti (Kat. 2 i 3 od 20 fili-
ra) izdavani barem u dva navrata, jer
je va`nost jednoga od 10. VI do 10.
VIII, a drugoga od 1. VII do 31. XII
1919. godine. Interesantno je da se
njihovi periodi va`nosti preklapaju.
 notafilija

dinar 27 / 2006 45
notafilija

U katalo{kom delu nov~anice su date hronolo{ki, po

vremenu kada su izdavane.

Op}ina slobodnog
i kraljevskog grada Osjeka
10 filira (I.b. LDjN 175)
Dim. 40 x 58 mm. Crna slova na zelenoj osnovi, nali~je
prazno.
20 filira (I.b. LDjN 174)
Dim. 63 x 90 mm. Crna slova na crvenkastoj osnovi, nali~je
prazno.
20 filira (I.b. LDjN 173)
Dim. 66 x 89 mm. Crna slova na svetlo sme|oj osnovi, na-
li~je prazno.
Slobodni i kraljevski glavni grad Zagreb
10 filira (I.b. LDjN 176)
Dim. 45 x 70 mm. Braon slova na plavoj osnovi.
20 filira (I.b. LDjN 178)
Dim. 45 x 70 mm. Zelena slova na crvenoj osnovi.
50 filira (I.b. LDjN 179)
Dim. 45 x 70 mm. Plava slova na zelenoj osnovi.
Op}ina grada Split
10 krunskih helera (I.b. LDjN 183)
Dim. 40 x 68 mm. Lice: svetlosme|e sa suvim `igom; nali~-
je crna slova na maslinastozelenoj osnovi.
20 krunskih helera (I.b. LDjN 184)
Dim. 40 x 70 mm. Lice: plavo sa suvim `igom; nali~je crna
slova na maslinastozelenoj osnovi.
Op{tina Glav. grada Sarajeva
10 helera (I.b. LDjN 148)
Dim. 55 x 75 mm. Crna slova na svetlosme|oj osnovi. Lice:
}irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.
20 helera (I.b. LDjN 150)
Dim. 53 x 74 mm. Crna slova na svetloplavoj osnovi. Lice:
}irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.
50 helera (I.b. LDjN 153)
Dim. 68 x 87 mm. Crna slova na svetlocrvenoj osnovi. Lice:
}irili~ni natpis; nali~je: latini~ni.
De`elno glavno mesto Ljubljana
20 vinarjev (I.b. LDjN 185)
Dim. 44 x 72 mm. Lice: braon na sivoj osnovi; nali~je tam-
nozeleno.
Mestna ob~ina Maribor
10 vinarjev (I.b. LDjN 186, 187)
Dim. 43 x 75 mm. Crna slova na zelenoj osnovi.
Slobodni i kraljevski grad Karlovac
10 filira (I.b. LDjN 180)
Dim. 45 x 72 mm; braon na be` osnovi.
20 filira (I.b. LDjN 181) Op{tina grada Novog Sada
Dim. 44 x 67 mm; zelena na svetlozelenoj osnovi. 10 filira (I.b. LDjN 154)
50 filira (I.b. LDjN 182) Dim. 80 x 99 mm. Na prednjoj strani je litografski otisak
Dim. 44 x 69 mm; bordo na svetlocrvenoj osnovi. crne boje sa predstavama lica i nali~ja. Na pole|ini je plavi
Op{tina Beogradska pe~at radionice u kojoj je izra|ena.
10 para (I.b. LDjN 172) 20 filira (I.b. LDjN 155)
Dim. 46 h 79 mm; plava. Dim. 80 x 98 mm. Na prednjoj strani je litografski otisak
20 para (I.b. LDjN 171) crne boje sa predstavama lica i nali~ja. Na pole|ini je plavi
Dim. 48 x 79 mm; svetlosme|a. pe~at radionice u kojoj je izra|ena.

46 dinar 27 / 2006

Nedovoljno istra`ena tema:
Nema~ke nov~anice
sa srpskim `igovima*
Jürgen KLOTZ i Darko BERGER, Nema~ka
sjs.klotz@web.de; dberger@blg-spedition.de
raljevina Srba, Hrvata i Slove-
K naca progla{ena je 1. decem-
bra 1918. godine. Nju su sa~i-
njavale ranije kraljevine Srbija i
Crna Gora, kao i balkanski delovi Austro-
Ugarske. Na teritoriji nove dr`ave u opti-
caju je bio veliki broj raznih sredstava
pla}anja: srpski dinari, crnogorski perpe-
ri, austro-ugarske krune, bugarski levi i
nema~ke marke. Stojanovi} ocenjuje da
se u tom razdoblju u platnom prometu
nalazilo oko 100 raznih kovanica i nov-
~anica. Ministarstvo finansija je 12. de-
cembra 1918. izdalo naredbu da sav ne-
prijateljski papirni novac mora da dobije
`ig dr`avnih, finansijskih, policijskih i
vojnih organa, kao i da se prebroji. Nada-
lje, najstro`ije se zabranjuje uvoz papir-
nog novca iz Austro-Ugarske. Zvani~ni
izve{taj od 31. januara 1919. objavljuje
podatke o koli~ini prebrojanih i `igosa-
nih nov~anica u vrednosti od 5323 mili-
ona kruna, oko 50 miliona bugarskih le-
va, kao i neznatne koli~ine nema~kih ma-
raka. Ministarstvo finansija je, dodu{e,
naru~ilo nove nov~anice u Parizu, Zagre-
bu i Pragu, ali je isporuka zakasnila. Ra-
di spre~avanja daljeg krijum~arenja nov-
~anica iz Austro-Ugarske u prelaznom
periodu (~esto su bile uvo`ene i naknad-
no `igosane, tako su znatno pove}ale op-
ticajnu nov~anu masu), Ministarstvo fi-
nansija je preduzelo i dalje mere. Izme|u
26. novembra 1919. i 11. januara 1920.
na svaku uredno `igosanu austro-ugar-
sku nov~anicu (sa izuzetkom vrednosti
od 1 i 2 krune) bila je zalepljena marki-
ca. Kod `igosanih neprijateljskih nov~ani-
ca postoje slede}e varijante `igova:
1. Okrugli, crni ma{inski `ig sa gr-
bom Kraljevine i natpisom Ministarstvo
* Ovaj rad objavljen je u nema~kom ~asopisu Münzen & Papiergeld, Ausgabe April 2006, pod naslovom Ein noch aufzuarbeitendes Kapitel - Deutsche
Banknoten mit serbischen Abstempelungen. Zahvaljujemo pomenutom ~asopisu i autorima za dozvolu objavljivanja ~lanka u prevodu na srpski jezik.
Nema~ke nov~anice od 1941.
do 1918. godine sa srpskim
`igovima do danas, na`alost,
uop{te nisu pominjane, ili ako
jesu, onda samo letimi~no.
@eljko Stojanovi} je, dodu{e, u
svom katalogu „Papirni novac
Jugoslavie“ dotakao ovu temu,
ali ne prikazuju}i slike. Cilj je
ovog ~lanka da probudi
interesovanje ostalih
kolekcionara za ovu temu,
u smislu dalje razrade ove
jedva dokumentovane oblasti
finansija Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-
naca (pre~nik 33 mm);
2. Okrugli, ljubi~asti, crveni ili crni
ru~ni `ig sa malim grbom Kraljevine, sa
natpisom Ministarstvo finansija br:...
@igosanje neprijateljskog novca - Mini-
starstvo finansija br:... @igosanje nepri-
jateljskog novca (pre~nik 42 mm);
3. Okrugli, ljubi~asti ru~ni `ig sa ma-
lim grbom Kraljevine, natpis Komisije
za sprovo|enje valutne reforme Kralje-
vine SHS Beograd (pre~nik 42 mm);
4. Ostali `igovi banaka, po{tanskih
slu`bi, vojnih vlasti, crkvenih op{tina,
sudova, op{tina, okruga itd. Razni obli-
ci i boje {tampe (ve}inom duguljasti,
dvoredni i troredni, delimi~no sa gr-
bom) itd.
Iznos u markama, registrovan u obla-
sti Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
bio je - kako je re~eno - srazmerno ma-
li u odnosu na krune i leve. Kod nema~-
kih nov~anica pojavljuju se veoma ~esto
`igovi @agubice i Jagodine. Tu regiju je,
dinar 27 / 2006
notafilija
zbog njenih bogatih resursa, u Prvom
svetskom ratu okupirala Nema~ka. Do
sada je poznato osam razli~itih nema~-
kih nov~anica sa takvim `igovima:
- 20 maraka (19.02.1914) Ros. 47
- 5 maraka (05.08.1914) Ros. 48
- 20 maraka (05.08.1914) Ros. 49
- 50 maraka (05.08.1914) Ros. 50
- 1 marka (12.08.1914) Ros. 51
- 2 marke (12.08.1914) Ros. 52
- 5 maraka (20.08.1917) Ros. 54
- 20 maraka (20.02.1918) Ros. 55
Po{to su nema~ke nov~anice `igosane
samo u malim koli~inama, one se danas
mogu na}i re|e nego nov~anice koje
glase na krune ili leve. Naj~e{}e se poja-
vljuju u vrednostima od 1 i 2 marke.
Ostale vrednosti, zavisno od nominale,
re|e se javljaju. Za sada jo{ nije mogu}e
saznati tr`i{nu cenu radi procene. Za 1 i
2 marke u klasi II-IV, sa donekle ~itljivim
`igom, mora se ra~unati sa cenama iz-
me|u 20 i 40 evra. Bio bi pravi pogodak
da se nov~anica od 50 maraka u II-IV
klasi dobije za 100 evra. Ako bi se ova-
kvi komadi uop{te i na{li u ponudi, ste-
pen o~uvanosti bi, pre svega, imao spo-
rednu ulogu. Sigurno da je jasno ~itljiv
`ig glavni preduslov za dono{enje odlu-
ke o kupovini. U principu, sve nominal-
ne vrednosti kategori{emo kao relativno
retke. Ostaje da sa~ekamo kakvu }e
eventualnu ponudu izazvati ovaj ~lanak.
Ipak, ne ra~unamo na veliku navalu.
Krunska valuta je 1920. zamenjena u
valutu dinar-kruna. Da li je to, tako|e,
u~injeno sa nov~anicama koje su glasile
na nema~ku marku, ostaje do danas u
domenu pretpostavki. Sigurno }e biti di-
skusije da li ove nov~anice treba da u|u
u katalog nema~kog papirnog novca.
47

(1) 1 marka sa vi{erednim `igom iz Jagodine
(3) 1 marka sa vi{erednim `igom iz Po`arevca
(5) 1 marka iz @agubice na belom papiru
(7) 2 marke sa vi{erednim `igom iz Jagodine
(9) 2 marke sa vi{erednim `igom iz @agubice
(11) 5 maraka sa vi{erednim `igom iz @agubice
(13) 5 maraka sa okruglim `igom iz @agubice
48
Bilo bi, tako|e, po`eljno dalje forsira-
nje i istra`ivanje i katalogizacija srpskih
`igova na nema~kim nov~anicama. Au-
torima ovog rada bile bi dobrodo{le sve
informacije u vezi sa ovim. Bile bi od
velike pomo}i i fotografije takvih nov-
(2) 1 marka iz Jagodine na ornament papiru
~anica. ^ak i uz intenzivno istra`ivanje
bile bi potrebne godine rada na jednoj
ovakvoj katalogizaciji.
Tekst vi{erednog `iga
(primer JAGODINA):
KRAQ. (grb) SRP NA^ELNIK
SREZA BELI^KOG
(4) 1 marka sa okruglim `igom iz @agubice Br_____________________
JAGODINA
Tekst okruglog `iga:
(primer @AGUBICA):
(Kru`ni natpis):
KRAQ. SRP. NA^ELNIK SREZA
HOMOQSKOG * @AGUBICA * /
(u sredini veliki grb Srbije)
(6) 1 marka iz @agubice sa `igom na aversu
Informacije o vrstama `igova na
ovim nov~anicama dali su nam Ranko
Mandi}, Sa{a Stojmenovi} i Milorad
\uri{i}. Prevod sa nema~kog:
Slobodanka Stojakovi}
Dodatak
(8) 2 marke sa okruglim `igom iz Jagodine Nakon objavljivanja ovog ~lanka
prona|ene su jo{ dve nema~ke nov-
~anice sa srpskim `igovima, i obe su
sada u kolekciji Berger. To su nov~a-
nica od 5 maraka sa `igom Jagodine
na aversu (sl. 15) i od 10 maraka sa
`igom Jagodine na reversu (sl. 16).
(10) 5 maraka sa vi{erednim `igom iz Jagodine
Sl. 15
(12) 5 maraka sa okruglim `igom iz @agubice
Sl. 16
(14) 20 maraka sa okruglim `igom iz @agubice
dinar 27 / 2006

Akcije valjevske fabrike
VISTAD - Kru{ik
Branko Gli{i}, Paradiso - Lugano, [vajcarska
b.glisic@bluewin.ch
aljevski Kru{ik svakako je
V bio najpoznatija i najprofita-
bilnija fabrika grada, i nje-
gova „motorna snaga” to-
kom gotovo cele druge polovine dva-
desetog veka. U „zlatnim” sedamdese-
tim i osamdesetim godinama pro{log
veka, Kru{ik je zapo{ljavao 8000 rad-
nika, a sa isturenim pogonima u Ose-
~ini, Mionici i Mojkovcu i do 10000
radnika. Kru{ikovi proizvodi izvo`eni
su i prodavani {irom sveta. Pored ar-
matura, akumulatora i ostalih proiz-
voda, posebno je bila mo}na namen-
ska industrija koja je donosila godi{nji
prihod i do 100 miliona dolara u re-
kordnim godinama. A istorija Kru{ika
po~ela je u predratnoj Jugoslaviji, pod
drugim imenom, u drugom gradu i sa
druga~ijom vlasni~kom strukturom,
ilustrovana je akcijama koje su pred-
stavljene u ovom ~lanku.
Mladi in`enjer Nikola Stankovi} (sli-
ka 1), sa diplomom Tehni~kog fakulte-
ta u Beogradu, zaposlio se po~etkom
tridesetih godina pro{log veka u sek-
toru namenske proizvodnje „Fabrike
vagona, ma{ina i mostogradnje” u Sla-
vonskom Brodu gde je sticao prva is-
kustva. Nekako u isto vreme, vojska je
po~ela da prepu{ta proizvodnju nao-
ru`anja, artificija i municije privatnom
sektoru, a kako ga je krasio preduzi-
ma~ki duh, in`enjer Nikola Stankovi}
uo~io je priliku da osnuje sopstvenu
kompaniju. Otkupio je stare kasarne u
Vi{egradu i 1935. godine po~eo je sa
proizvodnjom upalja~a i artificija. Re-
gistrovao je sopstvenu firmu u Saraje-
vu, sedi{tu Drinske banovine kojoj je
pripadalo i Valjevo, pod imenom „Vi-
{egradska industrija in`. Stankovi}a
A.D. (akcionarsko dru{tvo)”, ili skra-
}eno „VISTAD”.
Iste 1935. godine, Ministarstvo voj-
Slika 1. Slika 2. Porodica in`. Stankovi}a tokom
In`. Nikola Stankovi} izgradnje VISTAD-ovih pogona u Valjevu – danas Kru{ik
ske Kraljevine Jugoslavije otkupilo je
licencu od francuske kompanije „Ed-
gar Brandt” za proizvodnju minobaca-
~a 81mm Stokes-Brandt M.31. Oru|a
su proizvo|ena u „Vojno-tehni~kom
zavodu (VTZ)” u Kragujevcu, ali je
ugovor o proizvodnji mina i upalja~a
bio ponu|en privatnim firmama. Kako
bi dobio ovaj unosan ugovor, in`enjer
Stankovi} je doneo odluku da otvori
novi pogon, bli`i VTZ-u u Kragujevcu
i sa boljim komunikacijama. Tako je u
leto 1937. godine, na Ka{ikovi}a ima-
nju u Dabi}a polju, udario kamen te-
mljac valjevskog ogranka „VISTAD-a”
– dana{njeg „Kru{ika” (slika 2).
16. decembra 1938. godine, stru~na
komisija sastavljena od ~lanova Mini-
starstva vojske i mornarice, Ministar-
stva trgovine i industrije, op{tine Va-
ljevo i banske uprave iz Sarajeva dala
je mi{ljenje da valjevska fabrika zado-
voljava zakonske i tehni~ke norme. Na
osnovu re{enja Kraljevske banske
uprave u Sarajevu, od 19. decembra
1938., Industrijsko-zanatsko odeljenje
Ministarstva trgovine i industrije je
22. februara 1939. izdalo dozvolu za
dinar 27 / 2006
skripofilija
rad (re{enje Pov. br. 3 / 17). 22. febru-
ar 1939. danas se slavi kao dan Kru-
{ika. Naziv fabrike tada je bio „Vi{e-
gradska industrija in`. Stankovi}a
A.D. – Valjevo”. Fabrika je zapo{ljava-
la oko 300 radnika i bila opremljena
najsavremenijim ma{inama nema~ke i
~e{ke proizvodnje. Interesantno je na-
pomenuti da je prakti~no istovremeno
sa osnivanjem VISTAD-a – Valjevo,
osnovan i njegov istureni pogon u Ba-
ri~u.
Drugi svetski rat doneo je velike
promene. Nakon sloma jugoslovenske
kraljevske vojske i ulaska nema~kih
trupa u Valjevo, 29. aprila 1941. re{e-
njem Komande nema~kog ratnog {ta-
ba u Zemunu, VISTAD – Valjevo je re-
kviriran sa celokupnim inventarom.
Uz nema~ku saglasnost, ma{ine su iz
Vi{egrada (tada u sastavu Nezavisne
Dr`ave Hrvatske) preme{tene u Valje-
vo, a naziv dru{tva promenjen je u
„Valjevska industrija in`. Stankovi}a
A.D”. Zahvaljuju}i slu~ajnosti da Valje-
vo i Vi{egrad imaju isto po~etno slovo,
kompanija nije menjala svoju skra}e-
nicu i VISTAD je ostao VISTAD. Ipak,
49
skripofilija
na osnovu nekih kasnijh dokumenata
da se zaklju~iti da postrojenja u Vi{e-
gradu nisu bila u potpunosti uga{ena
(videti dalje u tekstu). Nemci su redu-
kovali i donekle promenili proizvodnu
liniju fabrike i usmerili je na proizvod-
nju upalja~a, auto delova i poljopri-
vrednog oru|a. Oprema za proizvod-
nju municije oduzeta je, i 15. marta
1943. preko Zemuna je poslata u Sla-
vonski Brod i predata Nezavisnoj Dr-
`avi Hrvatskoj (NDH). Ukupno je od-
neto 43 vrste ma{ina, odnosno 98 ko-
mada.
In`enjer Stankovi} ostao je rukovo-
dilac kompanije, ali je stvarnu kontro-
lu nad njom imala nema~ka okupacio-
na vlast. Ipak, sama ~injenica da je
uspeo da spase deo ma{ina, odr`i pro-
izvodnju i izvede fabriku iz rata prak-
ti~no neo{te}enu, govori o izuzetnom
pregala{tvu i sposobnostima in`enjera
Stankovi}a. Na kraju rata u VISTAD-u
je radilo 693 radnika, ali ne i in`enjer
Stankovi} – iako nije aktivno u~estvo-
vao u ratu, niti je po~inio ikakav zlo-
~in, znao je da }e ga oslobodila~ka
vlast proglasiti za „bur`uja” i saradni-
ka okupatora pa je odlu~io da sa poro-
dicom emigrira u Ju`nu Ameriku, ne-
gde oko 10. septembra 1944. godine,
nekoliko dana pre oslobo|enja Valje-
va. In`enjer Nikola Stankovi} umro je
kao emigrant, a njegova k}i Zorica i
dalje `ivi u Ju`noj Americi.
Nakon oslobo|enja Valjeva, 15. sep-
tembra 1944. godine, VISTAD je po-
~eo proizvodnju za potrebe Narodno-
oslobodila~ke vojske Jugoslavije
(NOVJ). U skladu sa posleratnom po-
litikom 20. juna 1945. VISTAD je na-
cionalizovan, a ime mu je promenjeno
10. jula 1945. u „VTZ Valjevo”. Zapra-
vo, Predsedni{tvo ministarskog saveta
DFJ, aktom: str. pov. br. 101, od 20.
VI 1945. godine navodi vojne zavode
i industrijska preduze}a koja se sta-
vljaju pod neposrednu upravu Mini-
starstva narodne odbrane, a pod bro-
jem 8 se navodi ”VISTAD - Valjevska
industrija, sa svojim postrojenjima u
Valjevu, Bari~u i Vi{egradu”.
Krajem oktobra 1944. oduzeta VI-
STAD-ova oprema preba~ena je iz
NDH u Austriju, u fabriku „Gustlof
Verke”, gde ju je zatekla i zaplenila Cr-
vena armija. Vlada FNRJ tra`i od Vla-
50
de Sovjetskog Saveza, notom broj
45/I od 13. aprila 1946. godine da
vrati opremu Jugoslaviji i VTZ Valje-
vu. Tek 11. jula 1947. godine Mini-
starstvo inostranih poslova FNRJ, ak-
tom: pov. 412081 obave{tava Repara-
cionu komisiju u Beogradu da „Mini-
starstvo inostranih dela SSSR izra`a-
vaju}i svoje po{tovanje Ambasadi
FNRJ, a u vezi note Vlade FNRJ izlo-
`ene u noti Br. 45/I od 13. aprila
1946. g., ima ~ast saop{titu da je so-
vjetska Vlada re{ila da besplatno pre-
da i otpremi u Jugoslaviju instalacije
za izradu metaka koje su izvezene iz
Austrije iz fabrike „Gustlof Verke”,
prema prilo`enim spiskovima br. 1 i
2”. Na prilo`enom spisku br. 1 nalazi
se 51 ma{ina, a na spisku br. 2 nalazi
se ukupno 37 ma{ina, sklopova i ala-
ta. Spiskovi su na ruskom jeziku.
23. januara 1948. ime firme je pro-
menjeno jo{ jednom i zauvek u „Kru-
{ik”, po brdu iznad fabrike na kome
su bile zasa|ene kru{ke. Smatra se da
je do ove promene imena do{lo iz
konspirativnih razloga, zbog proble-
ma sa Sovjetskim Savezom koji su ka-
snije rezultovali Rezolucijom Infor-
mbiroa. Iste 1948. godine pogon u Ba-
ri~u promenio je naziv u „Prva iskra”.
Kako Prva iskra i danas postoji, mo`e
se smatrati da akcije o kojima je re~ u
ovom tekstu pripadaju ne samo va-
ljevskoj i vi{egradskoj skripofiliji nego
i bari~koj skripofiliji, iako naziv ovog
mesta (Bari~) ne figuri{e nigde na ak-
cijskom papiru.
Izme|u 1956. i 1960. Kru{ik pro{i-
ruje program proizvodnje, i organizu-
je se po sektorima (I - Konstrukcija , II
- Tehnologija i proizvodnja i III - Tek-
stilne ma{ine), a kasnije u „zlatnim”
sedamdesetim i osamdesetim godina-
ma organizuje se po radnim organiza-
cijama i OUR-ima.
Kru{ikova zvezda po~ela je da bledi
krajem osamdesetih i po~etkom deve-
desetih godina, a sa raspadom Druge
Jugoslavije i zanemarivanjem i nebri-
gom od strane dr`ave naslednice pre-
tila je i da se potpuno ugasi. Do{lo je
do polu-privatizacije odnosno formal-
nog pretvaranja radnih organizacija u
d.o.o, gde je ve}inski vlasnik dr`ava,
odnosno „Kru{ik namenska”, ~iji je
stopostotni vlasnik opet dr`ava, od-
dinar 27 / 2006
nsono Vlada Srbije. Kru{ik je pretvo-
ren u holding, akcionarsko dru{tvo sa
potpunom odgovorno{}u, iz kojeg se
kasnije izdvojilo vi{e zavisnih deoni-
~arskih dru{tava {to u dr`avnom {to u
polu-privatnom vlasni{tvu („Kru{ik –
Fabrika lova~ke municije”, „Kru{ik
Akumulatori”, „Kru{ik Plastika”…). U
godini proslave {ezdeset godina po-
stojanja, 1999., Kru{ik je prakti~no
sravnjen sa zemljom od strane NATO
aviona, i jo{ uvek se oporavlja od po-
sledica. Sada je u njemu zaposleno
oko dve i po hiljade radnika, a Kru{ik
holding korporacija D.D. ostvarila je
tokom 2005. godine oko 3,7 miliona
dolara izvoza. Glavna kapija Kru{ika,
nepromenjena od oslobo|enja 1944.
godine, prikazana je na slici 3.
Nakon odluke in`enjera Stankovi}a
1937. godine da po~ne proizvodnju u
namenskoj industriji i da otvori valjev-
ski ogranak VISTAD-a, akcionarsko
dru{tvo je prikupilo kapital i izdalo
akcije. U ovom ~lanku predstavljen je
pla{t, njegova pole|ina i kuponski ta-
bak sa talonom apoena od deset akci-
ja u ukupnoj vrednosti od dvadeset hi-
ljada dinara (dve hiljade dinara po ak-
ciji), {to je ujedno i jedini apoen po-
znat autoru. Akcije su izdavane u vidu
jedinstvenog lista dimenzija 711 x
312 mm presavijenog na tri jednaka
dela, a svaki deo ima spolja{nje di-
menzije 237 x 312 mm. Sva tri dela
{tampana su u „plavo-beloj” boji. Har-
tija na kojoj su akcije {ampane je spe-
cifi~na po tome {to je u potpunosti
pro`eta neravnomerno rasporedjenim
svetlijim mrljama nepravilnog oblika i
dijametra manjeg od 1 mm koje su vi-
dljive samo kada se list gleda sa jakim
izvorom svetlosti u pozadini. Upadlji-
vo je otsustvo `iga preduze}a.
Na prvom delu lista nalazi se pla{t
akcije koji je {tampan u horizontalnoj
orijentaciji (slika 4). Dominantna bo-
ja na prednjoj strani je plava u raznim
nijansama. U plavom okviru spolja-
{njih dimenzija 189 x 259 mm i {irine
23 mm, na bledoplavoj pozadini do-
minira veliki belo-plavi grb Kraljevine
Jugoslavije koji zauzima gotovo celo
polje oivi~eno okvirom. Grb je o{trih
crta, a dvoglavi orao na grbu je prete-
}eg izgleda {to odslikava uobi~ajenu
vojnu ikonografiju predratnog doba u

Jugoslaviji. Ispod grba nalazi se pra-
zan beli krug, verovatno predvi|en za
pe~at ili reljefni `ig. Sa leve i desne
strane kruga nalazi se ispisano VI-
STAD, velikim belim slovima, }irili-
com i latinicom. Latini~na varijanta
natpisa je i jedina upotreba latinice na
originalnom akcijskom listu. Sav osta-
li tekst ispisan je }irilicom. U gornjem
levom uglu, unutar okvira, nazna~ena
je serija, a u desnom serijski brojevi
akcija koji su naknadno {tampani cr-
nim mastilom. Preko grba ispisana je
tamnoplavim slovima vrednost od de-
set akcija, puno ime akcinarskog dru-
{tva „Vi{egradske industrije in`. Stan-
kovi}a A.D.”, vrednost svake akcije od
dve hiljade dinara i ukupna vrednost
od dvadeset hiljada dinara. Zatim je
napisano da akcije glase na ime i upi-
sano je ime vlasnika akcija, plavim
mastilom, pravilnim pisanim slovima,
verovatno uz upotrebu {ablona. Ispod
imena vlasnika nalazi se mesto i da-
tum izdavanja: Vi{egrad, 1. januar
1938. godine, a zatim potpisi jednog
ovla{}enog ~inovnika i dva ~lana
Slika 3. Glavna kapija Kru{ika
Slika 4. Pla{t akcija VISTAD-a
uprave. Interesantno je da su prva dva
potpisa naneta nalivperom sa crnim
mastilom dok je tre}i potpis, koji pri-
pada upravo in`enjeru Stankovi}u na-
net hemijskom olovkom sa zelenim
mastilom, {to je prili~no neuobi~ajeno
za ono vreme na na{im prostorima,
pogotovu ako se uzme u obzir da je
prva hemijska olovka napravljena
upravo 1938. godine, a njena masov-
na proizvodnja je po~ela tek 1943.
U gornjem levom uglu, izvan okvira,
nalazi se ljubi~asto-plavi }iril~ni pe~at
koji potvrdjuje da su akcije „oslobo-
djene od taksi po Uredbi o povlastica-
ma Vi{egradskoj industriji in`. Stan-
kovi}a a.d. – Vistad – u Vi{egradu M.
S. Br. 413 od 4 juna 1937. g. – Slu`be-
na novina Br. 129 – XXXVIII od 11. ju-
na 1937. g. i 4. VIII 1938. g.” pri ~emu
je poslednji datum dopisan rukom, cr-
nim mastilom. Slede potpis slu`beni-
ka crnim mastilom i latini~ni ljubi~a-
sto-plavi pe~at Poreske uprave u Vi{e-
gradu. Pla{t akcija koji je pripadao
upravo in`enjeru Stankovi}u prikazan
je na slici 4.
Slika 5. Pole|ina prednje strane akcije
dinar 27 / 2006
skripofilija
Na pole|ini pla{ta nalazi se izvod iz
drustvenih pravila iz kojeg bismo iz-
dvojili ~injenice da su samo dr`avljani
ili nacionalne ustanove Kraljevine Ju-
goslavije mogli biti akcionari dru{tva,
da su akcije glasile isklju~ivo na vla-
snika koji je morao biti zaveden ne sa-
mo u adminisitraciji dru{tva nego i u
duplikatima koji su se nalazili u Mini-
starstvu vojske i mornarice, kao i u
Ministarstvu trgovine i industrije, i ko-
na~no da su akcije nedeljive i da se ne
mogu usitnjavati. Poledjina pla{ta pri-
kazana je na slici 5.
Upadljiva je stroga kontrola liste de-
oni~ara od strane dr`ave i veoma viso-
ka vrednost navedenih deset akcija od
~ak dvadeset hiljada dinara koja je de-
klarisana kao nedeljiva. Naime, u to
vreme najve}a nov~anica u opticaju
bila je ona od 1000 dinara, a zlatna
vrednost dinara iz perioda 1935. –
1939. iznosila je 0.0206 grama, pa je
ukupna vrednost od dvadeset hiljada
dinara ekvivalentna sa 412 grama zla-
ta, {to danas vredi pribli`no oko 6200
evra! Potpuno je jasno da su pojedinci
51
skripofilija
skripofilija
mogli da postanu vlasnici ovih akcija
samo ako su bili izuzetno bogati i sa-
mo uz saglasnost dr`ave, {to je i logi~-
no ako se uzme u obzir da je VISTAD
prakti~no proizvodio oru`je. Autor
smatra da visoka vrednost akcija, nji-
hova nedeljivost i naplativost na ime,
kao i kontrola liste deoni~ara od stra-
ne dva ministarstva predstavljaju vi{e
nego dovoljnu za{titu akcija od falsifi-
kovanja, pa zato ne postoji nikakva
posebna dodatna za{tita na pla{tu u
vidu vodenog `iga ili pe~ata dru{tva.
Ispod izvoda iz dru{tvenih pravila
nalazi se tabela u kojoj se zavodila
promena vlasnika akcija. U tabeli, u
tre}em polju prve vrste nalazi se ljubi-
~asto-plavi latini~ni pe~at na kojem je
napisano u tri reda: VISTAD / VA-
LJEVSKA INDUSTRIJA / ING. STAN-
KOVI]A A.D. Ispod pe~ata nalaze se
potpisi jednog ~lana uprave i in`enje-
ra Stankovi}a. Izgled pe~ata prikazan
je na slici 6. Pe~at je najverovatnije
stavljen 1941. godine kada je sedi{te
VISTAD-a preseljeno iz Vi{egrada u
Valjevo i kada je ime promenjeno iz
Slika 6. Pole|ina prednje strane akcije
Slika 7: Igre iz valjevskog kraja, KUD Kru{ik, Valjevo
52
„Vi{egradska industrija …“ u „Valjev-
ska industrija …”.
Na drugom delu lista nalazi se na-
stavak tabele sa pole|ine pla{ta, a na
tre}em delu se nalazi kuponski tabak
sa talonom. Pole|ine drugog i tre}eg
dela akcijskog lista nisu {tampane. Ku-
ponski tabak sa talonom je prikazan
na slici 6.
Sa slike 6 vidi se da je dividenda po-
slednji put ispla}ena pre Drugog svet-
skog rata, t.j. 1940. godine, {to je lo-
gi~no jer su od 1941. godine VISTAD-
om prakti~no upravljale nema~ke oku-
pacione vlasti.
U ovom ~lanku predstavljena je au-
toru jedina poznata vrsta VISTAD-ovih
akcija. Uzev{i u obzir da je u dru{tve-
nim pravilima upisano da su akcije ne-
deljive, mo`e se pretpostaviti da apoe-
ni manjih vrednosti nisu izdavani. S
druge strane, vrednost predstavljenih
akcija od dvadeset hiljada dinara je,
kao {to je ve} napomenuto, bila veoma
visoka u vreme izdavanja akcija {to na-
vodi na pretpostavku da ni ve}i apoeni
nisu izdavani, odakle bi se, ukoliko se
dinar 27 / 2006
navedene pretpostavke poka`u ta~-
nim, moglo zaklju~iti da je predstavlje-
na hartija od vrednosti ujedno i jedina
vrsta VISTAD-ovih akcija. Napominje-
mo da su navedene pretpostavke is-
klju~ivo razmi{ljanja autora i dodatna
istra`ivanja su neophodna da bi se one
dokazale ili opovrgle.
Predstavljen apoen od deset akcija
VISTAD-a predstavlja va`an doku-
ment koji svedo~i o osnivanju valjev-
skog, jugoslovenskog i srpskog pri-
vrednog giganta, pru`a podatke o nje-
govoj osniva~koj strukturi i transfor-
maciji tokom Drugog svetskog rata i
podse}a na ~oveka koji ga je osnovao,
ve{tog i izuzetnog preduzima~a in`e-
njera Nikolu Stankovi}a, o kome se
danas u Valjevu i uop{te u {iroj javno-
sti malo zna.
Na kraju vredi napomenuti da se to-
kom „zlatnog doba”, sedamdesetih i
osamdesetih godina pro{log veka, Kru-
{ik nije odlikovao samo izuzetnim pri-
vrednim uspesima, ve} je posebnu pa-
`nju poklanjao sportskim i kulturno-
umetni~kim aktivnostima svojih zapo-
slenih i valjevaca uop{te. Tako je po-
stojalo vi{e sportskih klubova sa Kru{i-
kovim imenom, a Kulturno-umetni~ko
dru{tvo „KUD Kru{ik” iz Valjeva bilo je
tih godina u samom vrhu jugosloven-
skog folklora, vi{e puta nagra|ivano
na smotrama, a posebno se isticalo iz-
uzetnim izvo|enjem igara iz valjev-
skog kraja (slika 7).
Autor se posebno zahvaljuje gospo-
dinu Slobodanu Rakovi}u iz Valjeva
na izuzetno predanoj i nesebi~noj sa-
radnji, bez ~ijieg zalaganja i li~ne do-
kumentacije ovaj tekst, a posebno
istorijat Kru{ika, ne bi bio kompletan.
Autor se zahvaljuje porodicama Gli{i}
iz Valjeva i Paradiza na pordr{ci.
KORI[]ENA BIBLIOGRAFIJA: Mo-
nografija „30 godina preduze}a Kru{ik
Valjevo”, Monografija „Kru{ik 1956-
1961”, Milorad Beli} „Privredni sto`er
Valjeva” ( Kalendar „Kolubara2000”),
„Valjevo grad ustanika” (grupa autora),
Dokumentarni film „ Od pluga do rake-
ta – 55 godina Kru{ika” (scenario i re-
`ija S. Rakovi}), Li~na dokumentacija i
neobjavljeni rukopisi S. Rakovi}a (pre-
pisi svih dokumenata navednih u tek-
stu), www.krusik-flm.co.yu, www.kru-
sikak.co.yu, www.shts.org.yu/srp-
ska/history.html.


Takovski krst s lentom
|enerala Jovana Beli-Markovi}a
Du{anka MARI^I] i
Ljubomir STEVOVI]
ovan Beli-Markovi} ro|en je
J 1827. godine u Beogradu gde je
zavr{io osnovnu {kolu i gimna-
ziju. Kao dr`avni pitomac studi-
rao je na Artiljerijsko-in`enjerskoj voj-
noj akademiji u Berlinu, u tada{njoj
Kraljevini Pruskoj, od 1846-1852. go-
dine. Po povratku u Srbiju bio je pro-
fesor u Artiljerijskoj {koli, koja je
1880. prerasla u Vojnu Akademiju.
Za vreme Sveto-Andrejske skup{tine,
od novembra 1858. do februara
1859, bio je v. d. upravnik beograd-
ske varo{i i svojom hladnokrvno{}u
doprineo da se smena dinastija i po-
vratak starog Knjaza Milo{a izvr{i bez
prolivanja krvi. Od tada je u~estvovao
u svim va`nijim doga|ajima u Srbiji
XIX veka. Kad su Turci 1862. iskoristili
incident kod ^ukur-~esme da bombar-
duju Beograd, knjaz Mihailo je posta-
vio Jovana Beli-Markovi}a za koman-
danta odbrane Beograda. Od 1862. bio
je na~elnik [taba vrhovne komande
staja}e vojske, od 1865. inspektor in`e-
njerije i pomo}nik Ministra vojnog, od
1868.-1872. Ministar vojni i zastupnik
Ministra gra|evina, od 1872.-1873.
Ministar gra|evina, a 1873. godine od-
lazi u penziju (prvi put) sa zvanjem Dr-
`avnog savetnika.
Na po~etku Prvog srpsko-turskog ra-
ta 1876. je reaktiviran i poslat na Ceti-
nje kao Vojni izaslanik Kne`evine Srbi-
je u Crnoj Gori. Pred Drugi srpsko-tur-
ski rat za oslobo|enje i nezavisnost
1877-78, knjaz Milan ga proizvodi u
|enerala i postavlja za komandanta [u-
madijskog korpusa.1
1
Ljuba Popovi}, Mili} Mili}evi}, Ministri vojni Kne`evine i Kraljevine Srbije, Beograd 2000, 43-46.
2
Petar Opa~i}, Savo Skoko, Srpsko-turski ratovi 1876-1878, Beograd 1987, 236.
3
Rat Srbije sa Turskom, za oslobo|enje i nezavisnost 1877-78. godine. Operativno odeljenje Vrhovne Komande, u Beogradu, u Dr`avnoj {tampariji,
1879, str 13.
Sl. 1. \eneral Jovan Beli-Markovi}, oko 1880
Za vreme Prvog srpsko-turskog
rata orden Takovskog krsta je
imao dva stepena (od 12. jula
1876. do 19. januara 1877); TK o
vratu i TK na prsima. Pred Drugi
srpsko-turski rat pro{iren je na tri
stepena (od 19. januara 1877. do
15. februara 1878); TK s lentom,
TK o vratu i TK na prsima, a posle
rata je pro{iren na pet stepena
(od 15. februara 1878. do 29.
maja 1903): Veliki krst, Veliki ofi-
cirski krst, Komandirski krst, Ofi-
cirski krst i Vite{ki krst.
dinar 27 / 2006
faleristika
\eneral Beli-Markovi} je kao pruski
|ak ve{to koristio savremena takti~ka
na~ela da se gotovo sva artiljerija upo-
trebi za pripremu napada na pravcu
glavnog udara, a da se u toku borbe po-
jedine baterije prebacuju tamo gde nji-
hova podr{ka bude neophodna.
Prvi veliki ratni uspeh |eneral Jo-
van Beli-Markovi} je postigao u bor-
bama oko Pirota kad je njegov [u-
madijski korpus oslobodio 16. de-
cembra 1877, uni{tio turski klin koji
je razdvajao srpsku vojsku od ruske
vojske, i ostvario strate{ku prednost
saveznika na centralnom balkanskom
rati{tu.
Odmah na dan oslobo|enja Pirota su
po~ela da plju{te odlikovanja. Prvi or-
den u Drugom srpsko-turskom ratu do-
bio je |eneral Beli-Markovi} depe{om
knjaza Milana od 16. decembra:
Va{em mudrom rasporedu i upravi
ima se jedino pripisati ovaj slavni uspeh,
i zato vam dugujem Takovski krst o vra-
tu.2
Istog dana i knjaz Milan je dobio de-
pe{u od Velikog knjaza Nikole, koman-
danta ruske vojske u Bugarskoj, o ~emu
se navodi slede}e:
„Njegovo Carsko Viso~anstvo, veliki
knjaz Nikola, vrhovni komandant car-
sko-ruske vojske u Bugarskoj, ~estitao
je Njegovoj Svetlosti, Gospodaru Knja-
zu na{em, vrhovnom komandantu srp-
ske vojske, osvojenje Pirota, i javio, da
{ilje svoga ordonansa sa sto i pedeset
krstova Svetog \or|a za na{e vojnike,
koji su se, prema naho|enju Knjaza Mi-
lana, najbolje odlikovali. Ujedno Nje-
53
faleristika

Sl. 2. Zvezda i minijatura zvezde Sl. 3. Ordenski znak Takovskog krsta

Takovskog krsta s lentom |enerala Beli-Markovi}a s lentom |enerala Beli-Markovi}a

govo Carsko Viso~anstvo zahtevalo je, i
da mu se ozna~e na{i oficiri, koji su se
odlikovali“.3
Posle Pirota, slede}i zadatak je bio
oslobo|enje Ni{a. \eneral Beli-Mar-
kovi} je prvo izvukao svoje topove na
vis Markovo Kale i odatle bombardo-
vao turska utvr|enja na visu Gorica,
koji je branio ni{ka vrata. Gorica je
osvojena 25. decembra, a sutradan
|eneral Beli-Markovi} je premestio
svoje topove i poru~io Vrhovnoj ko-
mandi: „Ni{ }e se pokoriti topovima
sa Gorice“. Kad su rano ujutru 27. de-
cembra [umadijski i Moravski korpus
krenuli u napad, Turci su odmah pre-
dali Ni{ oko 7 sati.
Za osvajanje Ni{a knjaz Milan je 1.
januara 1878. dodelio dva Takovska
krsta s lentom: |eneralu Kosti Proti}u i
|eneralu Jovanu Beli-Markovi}u. Zbog
ratnog stanja ukazi su objavljeni u slu-
`benim Srpskim novinama tek 1. febru-
ara, zajedno sa Beli-Markovi}evim uka-
zom za Takovski krst o vratu koji je
knjaz Milan potpisao 18. decembra.4 U
ukazu za Takovski krst sa lentom je
prema rangu prvo naveden |eneral Ko-
sta Proti}, na~elnik {taba vrhovne ko-
mande, a zatim komandant [umadij-
skog korpusa |eneral Jovan Beli-Mar-
kovi}. Pre njih Takovski krst s lentom je
dobio jedino ruski |eneral Mihailo Gri-
gorijevi} ^ernjajev, komandant Morav-
sko-timo~ke vojske, za zasluge ste~ene
za vreme prvog rata sa Turcima
1876.5 To su jedina tri Takovska krsta s
lentom dodeljena u doba kad je orden
imao tri stepena.
Beli-Markovi}ev Takovski krst sa len-
tom se danas ~uva u Vojnom muzeju, a
ukaz i minijatura zvezde u zbirci Stevo-
vi}.6
Prema Postupku o izmenama i dopu-
nama u zakonu O odli~ijima za vreme
rata od 19. januara 1877. godine, odli-
kovani je dobijao samo ukaz, a orden-
ske znake je bio du`an da sam nabavi.
Po{to je dva puta odlikovan u razmaku
od samo ratne dve nedelje, sigurno je
da |eneral Beli-Markovi} u me|uvre-
menu nije imao kad da nabavi Takovski
krst o vratu. Verovatno je tek posle ra-
ta u Be~u kupio samo Takovski krst s
lentom, koji je pokrivao prethodni ni`i
stepen.
Iste 1878. godine, knjaz Milan je
„uva`avaju}i velika vojni~ka dela, koja
je g. |eneral J. Beli-Markovi} sa svojim
korpusom, u ovome ratu u~inio na sla-
vu svoje otad`bine, Knjaza i svoga kor-
pusa sa kojim je komandovao, i za po-
kazanu li~nu hrabrost u vi{e prilika -
blagovolio odlikovati ga, o op{tenarod-
nom prazniku Cveti ove godine, zlat-
nom medaljom za hrabrost“.7
Kraljevskim zakonom O ordenima i
medaljama iz 1883. za ratne zasluge
orden Takovskog krsta je dobio klasu
sa ma~evima, a oficirima odlikova-
nim Takovskim krstom u ratovima
1876. i 1877-1878. je priznato pravo
na orden sa ma~evima. Prema ~lanu
9. oficiri su bili du`ni da se u roku od
{est meseci prijave i po{alju Kancela-
riji Kraljevskih ordena svoje orden-
ske znake da im se ugrade ma~evi.
Jedino odlikovani Takovskim krstom
s lentom nisu bili obavezni da pre-
prave svoja odli~ija.8 Tako je |eneral
Jovan Beli-Markovi}, kao uspomenu

4
Srpske novine br. 24, sreda, 1. februar 1878
5
Srpske Novine br. 63, subota 19. mart 1877
6
Vojni muzej: Zvezda, Inv. Br. 7925; dimenzije 90 x 85 mm. Orden, Inv. Br. 7923; dimenzije 70 x 44 mm;. na alci `ig „V. M.”. be~ke medaljerske radion-
ice „Vincent Mayer’s“. Zbirka Stevovi}: ukaz formata 21 x 24 cm, {tampan u Litografskoj radionici srpskog |eneral{taba u Beogradu na presavijenom
pergament papiru. Minijatura zvezde, pre~nik 18 mm.
7
Srpske novine Br 87, petak 21. april 1878
8
Slu`beni vojni list; br. 47, od 3. decembra 1883 i br. 26 od 7. jula 1884
9
Mila Pileti}, Odlikovanja jugoslovenskih naroda XIX i prve polovine HH veka (do 1941) iz zbirke Vojnog Muzeja u Beogradu, 1987, str. 31

54 dinar 27 / 2006
 faleristika

Sl. 5. Dvorac generala Jovana Beli-Markovi}a u Vrnja~koj Banji

K. Srpsko vojno Ministarstvo Op{te vojno odelenje F No 1495

NJEGOVA SVETLOST
GOSPODAR I KNJAZ SRPSKI
MILAN M. OBRENOVI] IV.
VRHOVNI KOMANDANT

Previsokim ukazom Svojim od 1. Januara 1878

Blagovoleo je
Gosp. Jovana Beli-Markovi}a |enerala
Odlikovati Takovskim krstom s lentom.
Za osobite zasluge, ste~ene u ratu za narodno oslo-
bo|enje i nezavisnost Srpske dr`ave
1877/8 godine, {to mu se ovim dekretom potvr|uje.

1. Januara 1878. god. Ministar vojni

U Beogradu Pukovnik,
S. Gruji}
M. P.

Sl. 4. Diploma za Takovski krst s lentom |enerala Jovana Beli-Markovi}a

na oslobo|enje Ni{a, zadr`ao svoje dvorac. cija, da u borbi za narodno oslobo|enje i

stare znake Takovskog krsta s lentom
bez ma~eva.9
Beli-Markovi} je po drugi put penzio-
nisan na svoj zahtev 1882. godine. Na-
kon abdikacije 1889. kralj Milan posta-
vlja |enerala Beli-Markovi}a za tre}eg
namesnika svom maloletnom sinu
Aleksandru. (Prvi namesnik bio je Jo-
van Risti}, a drugi |eneral Kosta Pro-
ti}). Kada je Aleksandar Obrenovi} 1.
aprila 1893. izvr{io dr`avni udar i pro-
glasio se za kralja, devet meseci pre pu-
noletstva, Beli-Markovi} je tre}i put
penzionisan kao kraljevski namesnik i
odlazi u Vrnja~ku Banju da gradi svoj
U prole}e 1903. godine kralj Alek-
sandar Obrenovi} je reaktivirao |ene-
rala Jovana Beli-Markovi}a, jer se zbog
nereda u Staroj Srbiji (danas Kosovo)
o~ekivao rat sa Turcima jo{ u toku
1903, i namenio mu ulogu glavnog ko-
mandanta Kosovske Vojske. O tome je
Vladimir Jovanovi} zapisao u svojim
Uspomenama: Po kraljevom odobrenju,
|eneral J. Beli-Markovi} je to i meni sa-
op{tio. On mi je sa suzama u o~ima pri-
~ao, kako mu je kralj namenio glavnu
komandu nad osvetni~kom vojskom na
Kosovu, i kako je on kralju ispovedao, da
bi mu u tom polo`aju bila jedina ambi-
ujedinjenje ostavi svoje stare kosti na
osve}enom Kosovu. On je bio uveren, da
bi u toj svetoj borbi srpski vitezovi juna~-
ki istrajali na braniku veli~ine i slave
srpske; pa me je pozvao da zajedno radi-
mo za patriotsko zbli`enje i ujedinjenje
duhova na politi~nom polju, radi {to bo-
ljeg prigotovljenja Srbije za veliko narod-
no delo.10
Me|utim, kralj Aleksandar i kraljica
Draga su ubijeni 29. maja 1903. i stari
|eneral je, nad`ivev{i sve Obrenovi}e
po~ev od knjaza Milo{a, penzionisan
po ~etvrti put. Umro je u svom dvorcu
u Vrnja~koj Banji 1906. godine.

10
Vladimir Jovanovi}, Uspomene, Beograd 1988, str. 499

dinar 27 / 2006 55
faleristika

Francuski ratni krst 1939-1945

Neboj{a MILANOVI], Para}in
ninapn@ptt.yu

akon zavr{etka Prvog svet- zi do re{enja, i ve} 26.09.1939. godine, krsta iz 1914-1918. godine, ima samo

N skog rata i potpisivanja Ugo- na predlog predsednika saveta Eduar-

vora o miru u dvorcu u Ver- da Daladir-a i ministra rata Republike
saju (Francuska), posle pre- Francuske donet je dekret o ustanovlje-
govora izme|u sila Antante i Nema~ke, nju novog odlikovanja, ta~nije vra}anju
koji su trajali od 18.01.1919 do u funkciju Francuskog ratnog krsta iz
godinu 1939.
Pored godine 1939, koja je ujedno i
godina ustanovljenja novog odli~ja
Ratni krst dobija i novu traku o kojoj se
nosi. Umesto stare trake zelene boje sa
28.04.1919. godine i dono{enjem po- Prvog svetskog rata sa manjim izmena- sedam, odnosno sa pet centralnih i dve
sebnih odredbi, sa ciljem da se Nema~- ma. ivi~ne uzane vertikalne crvene crte, no-
ka onesposobi za eventualnu novu Novi francuski Ratni krst proizveden vi Ratni krst nosi se o traci pravougao-
agresiju ubrzo se pokazalo kao kontra- je tako|e od bronze u obliku ravnokra- nog oblika {irine 35 mm, crvene boje
produktivno . kog krsta poliranih ivica, dimenzija 37 sa 4 uzane vertikalne zelene linije po-
Ja~anjem i preimenovanjem Nema~- X 37 mm, izme|u ~ijih se krakova nala- ~ev od centra trake.
ke radni~ke partije u Nacional-socijali- ze dva ukr{tena ma~a koji ne prelaze Stepenovanje Ratnog krsta 1939 iz-
sti~ku radni~ku partiju i dolaskom unutra{nje ivice krsta, sa medaljonom u vr{eno je tako|e po uzoru na Ratni krst
Adolfa Hitlera na ~elo partije, a po- iz 1914-1918. godine sa kombinaci-
sebno posle pobede na izborima jom metalnih zvezdica i palminih
1933. godine odredbe Versajskog mi- gran~ica, apliciranih na traci odli-
ra su obilato po~ele da se koriste u kovanja, a u zavisnosti od ranga je-
propagandne svrhe i stvaranju raspo- dinice koja ga je dodeljivala:
lo`enja u Nema~koj za revan{. - Jedinica ranga brigade-bronzana
Poznavaju}i odli~no prilike u Evro- zvezdica,
pi i u svetu, vo|e Tre}eg Rajha odlu- - Jedinica ranga divizije-srebrna
~ile su da izvr{e agresiju na Poljsku, i zvezdica,
deo teritorije koji je bio naseljen ne- - Jedinica ranga korpusa-zvezdica
ma~kim stanovni{tvom, priklju~e Raj- od pozla}enog srebra,
hu. Poljska nije bila slu~ajno odabra- - Jedinica ranga armije-palmina
na. Bila je to idealna prilika za uvla- gran~ica
~enje Francuske i Engleske u novi rat, Me|utim, ovo odlikovanje prak-
znaju}i da su se u slu~aju napada na ti~no nije ni za`ivelo uzev{i u obzir
Poljsku ove dve zemlje unapred „obe- brzu okupaciju Francuske od strane
}ale“ Poljskoj i da }e odmah nakon iz- nema~ke vojske, tako da je, u toku
vr{ene agresije, po automatizmu, ob- kratkotrajnog otpora regularne
javiti rat Nema~koj. francuske armije, dodeljen veoma
Prvog septembra 1939. godine ne- Sl. 1. Francuski ratni krst 1939 (zbirka autora) ograni~en broj ovog odlikovanja
ma~ke trupe pre{le su poljsku granicu pripadnicima francuske vojske koji
i ostvarile svoj cilj. Engleska i Francu- centru. su se svojom po`rtvovano{}u osvedo~i-
ska vrlo brzo nakon osvajanja Poljske, Avers odlikovanja identi~an je odli- li u borbi protiv neprijatelja.
objavljuju rat Rajhu, {to oni oberu~ke kovanju iz 1914. godine. Na aversu
prihvataju i time otpo~inje rat sa nesa- medaljona nalazi se lovorova gran~ica i Ratni krst 1939-1940
gledivim posledicama, nezabele`enim kru`ni natpis „ REPUBLIQUE FRANCA- (Vichy)
u istoriji ljudske civilizacije. ISE“ u ~ijem je centru desni profil `en-
skog lika koji predstavlja tradicionalnu Ve} naredne godine u Vi{iju (Vichi),
Francuski ratni krst 1939. personifikaciju Republike Francuske. ta~nije u Gradskoj ve}nici mar{al Filip
Odstupanja od izgleda profila u meda- Peten (Phiilippe Petain), ina~e istaknu-
Istorija o nepostojanju adekvatnog ljunu u odnosu na raniji tip su zane- ti vojskovo|a francuske vojske u Prvom
odlikovanja koje bi se dodeljivalo poje- marljiva, a sastoje se u o{trijim crtama svetskom ratu, potpisao je sa nema~-
dincima, stare{inskom kadru i jedinica- samog profila. kim okupacionim vlastima akt o formi-
ma za po`rtvovanost i hrabrost na boj- Revers odlikovanja identi~an je aver- ranju takozvane Francuske vlade pod
nom polju, u novom ratu se ponavlja. U su, osim medaljona na kome nema lo- kontrolom Tre}eg Rajha.
ovom slu~aju Francuska vrlo brzo dola- vorove gran~ice, i za razliku od Ratnog Ubrzo je francuski Ratni krst 1939.

56 dinar 27 / 2006

Sl. 2. Ratnik krst 1939-1940 (Vichy)
suspendovan i 28. marta 1941. godine
zamenjen je identi~nim Ratnim krstom
samo sa drugim godinama u medaljo-
nu reversa odlikovanja: 1939-1940.
Pored ove izmene promenjena je i tra-
ka o kojoj se odlikovanje nosilo i dobi-
lo novu, zelene boje sa 7 crnih vertikal-
nih uzanih traka. Ovo odlikovanje do-
bilo je popularan naziv „Vichi Croix de
Guere 1939-1940.
Ratni krst francuskih
dobrovolja~kih jedinica
(Vichy)
Kako se Drugi svetski rat rasplamsa-
vao svom `estinom Nema~ka je u svim
okupiranim zemljama i zemljama sa
marionetskim vladama, poput Francu-
ske, formirala takozvane „Dobrovolja~-
ke jedinice“ tih zemalja u sastavu
Wehrmachta i SS-a.
Ovu sudbinu nije izbegla ni Francu-
ska Petenova vlada, i 1941. godine for-
mirana je francuska dobrovolja~ka ar-
mija koja je bila anga`vana na isto~-
nom frontu.
Za pripadnike kolaboracionisti~ke ar-
mije ustanovljeno je novo odlikovanje
koje se u mnogo~emu razlikovalo od
dotada{njeg tradicionalnog Ratnog kr-
sta i dobilo naziv „Ratni krst francuske
dobrovolja~ke legije“
RKFDL proizveden je od bronze u ob-
Sl.3. Ratni krst Sl. 4. Ratni krst 1943, tip Giraud
dobrovolja~kih
jedinica (Vichy)
liku rav-
nokrakog krsta poliranih ivica, dimen-
zija kao „standardni“ RK, s tim {to su
izba~eni ukr{teni ma~evi izme|u kra-
kova krsta.
U centru aversa nalazi se medaljon
okru`en masivnim lovorovim vencem,
sa dve lovorove gran~ice koje su spoje-
ne trakom u donjem delu. Lovorov ve-
nac oslanja se na sva ~etiri kraka krsta.
U medaljonu umesto tradicionalnog
`enskog profila Republike Francuske,
uba~en je orao sa {titom na grudima,
koji predstavlja francusku zastavu, i
natpisom u gornjem delu „FRANCE“.
Revers je tako|e sa medaljonom u
sredini krsta bez lovorovog venca, sa
natpisom u tri reda: „CROIX DE GUER-
RE LEGIONNAIRE“. Ovo odlikovanje
nosilo se o traci {irine 37 mm sa ma-
njim odstupanjima, zelene boje sa se-
dam vertikalnih vrlo tankih crnih linija
i sa dve {ire ivi~ne trake crne boje.
Stepenovanje je izvr{eno tako|e na
uobi~ajen na~in. Ovaj Ratni krst spada
u raritetnija odlikovanja drugog svet-
skog rata uop{te.
Ratni krst 1943 (Giraud)
Tokom rata, ta~nije 1943. godine,
pored gore navedena dva tipa Rat-
nog krsta, general Francuske oslobo-
dila~ke armije, stacionirane u sever-
dinar 27 / 2006
faleristika
noj africi Henri @irard (Henry Gi-
raud) ustanovljava Ratni krst identi-
~an onom iz 1939. godine. Jedinu
razliku ~ini vra}anje trake zelene
boje sa sedam crvenih vertikalnih li-
nija, po uzoru na 1914-1918. godi-
nu. Me|utim, poznati su primerci
ovog odlikovanja i sa trakom iz
1939. godine.
Ovaj tip Ratnog krsta aktuelan jr
do 7. Januara 1944 godine kada Na-
cionalni oslobodila~ki komitet Fran-
cuske u Londonu, na ~elu sa genera-
lom de Golom (de Gaulle), ukida
prethodna dva Ratna krsta i svojim
dekretom iste godine vra}a Ratni
krst iz 1939. godine, kao jedino re-
gularno odlikovanje.
Pripadnici regularne francuske ar-
mije koji su na po~etku rata odliko-
vani ovim odli~jem, isto zadr`avaju,
a za pripadnike pokreta otpora i sve
ostale borce za slobodnu francusku,
koji su ispunili kriterijume za dodelu
Ratnog krsta, dodaje se pored 1939.
godine i 1945. godina, a pojavljuju
se i primerci ovog odlikovanja koji u
medaljonu aversa nemaju upisanu ni
jednu godinu. Pretpostavlja se da je
ovaj tip odlikovanja namenjen nosio-
cima Ratnog krsta iz 1939. kojima je
odlikovanje tokom rata oduzeto da
bi se naknadno ugravirala godina
dodele .

57
vojne oznake

Manevar Sloboda 71 -
plaketa i zna~ka
Nenad BJELO[, Pan~evo
undzing@panet.co.zu

Sl. 2. General pukovnik Viktor Bubanj, rukovodilac

manevra, predaje vrhovnom komandantu OS Josipu
Brozu Titu zna~ku i plaketu manevra“Sloboda’71“.

Sl. 3. Plaketa Manevra „Sloboda’71“ Sl. 4. Zna~ka Manevra

Sl. 1. Karta Manevra“ Sloboda’71“ - levo nacrt, desno usvojena verzija „Sloboda ‘ 71“

anevri su uvek bili jedan vanog vremena. Manevar je trebalo da pod nazivom manevar izvodile svake

M od vidova provere od-

branbenih sposobnosti dr-
`ave u kojoj su se izvodili.
Ve}i vojni manevri u na{oj zemlji (
FNRJ, SFRJ )odr`ani su 1949, 1951 i
1971. godine.
U [umadiji poslednjih dana septem-
bra 1949. godine, zlo je vreme. Tada su
nas pritisli sa svih strana. Ginuli su
nam grani~ari. U Budimpe{ti se odigra-
vao montirani proces, uperen protiv
FNRJ. Potpisnici rezolucije Inforbiroa
zveckali su oru`jem uz na{e granice,
pretili, klevetali, otkazivali ugovore. A
vreme nije i{lo na ruku armiji FNRJ, a
ni Jugoslaviji samoj. Ali, visoki moral,
besprimeran polet, samoodricanje i ne-
procenjivo ratno iskustvo u~inili su da
Jugoslovenska armija stasa pre o~eki-
poka`e koliko se u tome uspelo.
U septembru opet manevar. Sada u
Hrvatskom Zagorju 1953. godine. I
opet u isku{enjima. Zveckalo se oru`-
jem okolo. Ratnom iskustvu dodati su
nova znanja, nova tehnika. Komandni
sastav pro{ao je {kole, uve`bao jedini-
ce. Prebro|ena je materijalna nema{ti-
na. Imali smo svoje fabrike, svoje stru~-
njake, svoju vojsku. Ugled ste~en u ra-
tu sada je udvostru~en proverom vlasti-
te borbene spremnosti.
U uslovima najbli`im ratnim, mane-
vri su bili uvek najvi{i oblik ve`bi i naj-
ozbiljnija provera sposobnosti jedinica,
{tabova i komandi u miru. Ni manevar
„Sloboda“ u tom pogledu ne}e biti izu-
zetak, te 1971. godine. Razlikovao se
od svih drugih vojnih ve`bi, koje su se
godine, a razlika ovog manevra bila je
u tome {to je na njemu aktivno u~e-
stvovao ceo narod sa svojim oru`anim
snagama, primenjuju}i sve oblike otpo-
ra protiv snaga agresora.
[ire prostranstvo na kome se izvodio
manevar „Sloboda ’71“ obuhvatao je
Baniju, Kordun, @umberak, Belu kraji-
nu, deo Like i deo Bosanske krajine.
Ovo nekada{nje podru~je Jugoslavije je
u daljoj pro{losti ~esto predstavljalo
popri{te u osvaja~kim pohodima raznih
zavojeva~a. U toku narodnooslobodi-
la~kog rata ovo podru~je imalo je pose-
ban zna~aj. To je ustani~ki kraj. Ve}
1941. godine tu su formirana tri ve}a
partizanska odreda i stvorena je slo-
bodna teritorija, koja je ubrzo postala
jedna od glavnih sredi{ta odakle se ru-

58 dinar 26 / 2006

kovodilo oslobodila~kim borbama u
Hrvatskoj. I slobodna teritorija Bele
krajine bila je u toku ~itavog rata sredi-
{te aktivnosti rukovodstva narodnoo-
slobodila~kog pokreta Slovenije. Za-
pravo, najve}i deo celog ovog podru~ja
bio je slobodna teritorija tokom ~itavog
rata.
Reljef ovog zemlji{ta karakteristi~an
je po blagoj ispresecanosti i delimi~noj
po{umljenosti. Ima i znatno kra{kih
obele`ja. Brojne reke (Una, Glina, Ku-
pa, Korana, Mre`nica i Dobra) u svojim
gornjim tokovima su kanjonskog ka-
raktera i s malim brojem pogodnih pre-
laza. Imaju}i na umu da je i putna mre-
`a na ovim podru~jima slabije razvije-
na, sve to u velikoj meri, ograni~avalo
je i masivnu upotrebu krupnih oklop-
nih mehanizovanih snaga.
U`a teritorija na kojoj je razvijeno
borbeno dejstvo manevra „Sloboda
‘71“ oivi~ena je linijom Petrova Gora,
Jastrebarsko, Metlika, ^rnomelj, Ogu-
lin, Pla{ki, Biha}, Tr`ac, Velika Kladu{a.
Brojna naselja u zahvatu osnovnih ko-
munikacija i u sklopu iznetih karakteri-
stika zemlji{ta predstavljala su za bra-
Velimir Velja ^eleketi}
Nikola CRNOBRNJA, Obrenovac
crnobrnja@beltel.yu
elimr Velja ^eleketi} pripada
V generaciji starijih ~lanova
Srpskog numizmati~kog dru-
{tva koji je proteklih 50 godi-
na bio skoro redovni u~esnik sastanaka
Dru{tva prire|ivanih utorkom. Dan u
nedelji i vreme, kasno popodnevno,
ostali su do danas nepromenjeni.
Velja ^eleketi} je ro|en u Zemunu, gde
je odrastao i `iveo do svoga penzionisa-
nja. Kao mladi}, sa pecaro{kim {tapom u
rukama, {partao je obalama Dunava tra-
`e}i pogodna mesta za ulov. Kada presah-
nu vode, osobito pod kraj leta, na niskom
i isu{enom priobalju nailazio je na stari
novac, naj~e{}e iz anti~kih vremena, i na
razne sitne metalne i kerami~ke predme-
te (fibule, prstenje, kop~e, `i{ke i sl.) Veo-
ma rano, ve} od pedesetih godina pro{log
nioce (crvene) pogodan oslonac za vo-
|enje odbrane.
Snage agresora (plavi) dejstvovale su
kroz centralnu Sloveniju i severoza-
padnu Hrvatsku u te`nji da porobe Ju-
goslaviju. Me|utim upornom odbra-
nom i raznovrsnim aktivnostima snaga
na{e 4 armije i jedinica Teritorijalne
odbrane (TO) Slovenije i Hrvatske,
sna`nim aktivnim dejstvima partizan-
skih i teritorijalnih jedinica i masovnim
otporom stanovni{tva na celoj du`ini
privremeno zauzete teritorije, napadna
mo} agresora (plavog) je znatno osla-
bljena i njegov napad zaustavljen.
Glavni rukovodilac manevra bio je
general pukovnik –avijacije Viktor Bu-
banj. Komandant snaga branioca (crve-
ni) bio je general pukovnik \oko Jova-
ni}, komandant snaga napada~a (pla-
vi) general potpukovnik Stane Poto~ar,
a komandant glavnog {taba odbrane
SR Hrvatske general pukovnik Sre}ko
Manola.
Svim u~esnicima manevra „Sloboda ‘
71“ dodeljene su u~esni~ke zna~ke.
Zna~ka je izra|ena od metala, i po po-
vr{ini srebreno patinirana. Ima oblik iz-
veka, sa sakupljenim predmetima V. ^ele-
keti} se okre}e na{im muzejima, neke po-
klanja a neke nudi na otkup. Iz dokumen-
tacije i inventarskih knjiga Muzeja grada
Beograda, Narodnog muzeja u Beogradu
i Narodnog muzeja u Zemunu do fuzioni-
sanja sa Muzejom grada, da se videti po-
zama{an broj predmeta, najvi{e anti~kog
novca, koji se preko V. ^eleketi}a slio u
zbirke pomenutih muzeja. Ukazivao je na
sektore i mesta nalaza, a prilikom arheo-
lo{kih rekognosciranja dunavskog prioba-
lja u isto~nom Sremu, arheolozima je pru-
`ao dragocene podatke. Duga je i plodo-
tvorna njegova saradnja osobito sa stru~-
njacima Muzeja grada Beograda. Skretao
je pa`nju na zemljane i gra|evinske rado-
ve koji bi mogli da ugroze arheolo{ke lo-
kalitete. Tako je sredinom osamdesetih
dinar 26 / 2006
numizmatika i numizmati~ari
du`ene petokrake zvezde visine 35 mm
i {irine 30 mm. Po spoljnim ivicama is-
pup~ena je kanaliranom linijom. Unu-
tar zna~ke na sredini su obrisi SFRJ.
Gore je lu~no ispisan tekst „SLOBO-
DA“, u gornjem kraku zvezde petokra-
ke godina „1971“. U izdu`enom do-
njem delu krakova je reljefni prikaz
Partizanske spomenice 1941. Zadnja
strana je ravna i glatka sa iglom priba-
da~om. Istog oblika, reljefa i veli~ine iz-
ra|ena je i zna~ka manevra „Sloboda
71“, od ~etrnaestokaratnog zlata, na ~i-
joj se zadnjoj strani nalazi `ig proizvo-
|aca - „IKOM“ Zagreb i `ig za zlato, te
igla pribada~a na kojoj je u donjem de-
lu navoj sa zavrtanjem u obliku suzice.
Prva zna~ka ovog tipa uru~ena je sve-
~ano Vrhovnom komandantu OS SFRJ
Josipu Brozu Titu.
Plaketa po izgledu i opisu odgovara
opisanoj zna~ki. Dimenzije: visina 110
mm i {irina 100 mm.
Pored Vrhovnog komandanta J. B.
Tita dodeljena je i istaknutim vojnim i
politi~kim rukovodiocima SFRJ, kao i
stranim vojnim delegacijama, posma-
tra~ima ovog manevra.

Iz dokumentacije i inventarskih
knjiga Muzeja grada Beograda, Na-
rodnog muzeja u Beogradu i Narod-
nog muzeja u Zemunu do fuzionisanja
sa Muzejom grada, da se videti poza-
ma{an broj predmeta, najvi{e anti~-
kog novca, koji se preko Velimira ^ele-
keti}a slio u zbirke pomenutih muzeja.
Ukazivao je na sektore i mesta nalaza,
a prilikom arheolo{kih rekognoscira-
nja dunavskog priobalja u isto~nom
Sremu, arheolozima je pru`ao drago-
cene podatke.
muzejski poverenik“ ta-
Institucija „m
ko prisutna u na{oj muzejskoj praksi
do vremena Drugog svetskog rata, i
neposredno posle rata, danas kao da
je u potpunosti i{~ezla. Pedeseto-godi-
{nja aktivnost V. ^eleketi}a s pravom
bi mogla da se poistoveti sa delova-
njem koje je podrazumevala aktivnost
muzejskog poverenika.
59
numizmatika i numizmati~ari

godina pro{log veka blagovremeno upu-

tio poziv za pra}enje radova na [ljunkari
u Zemunu, koji je rezultirao sistematskim
arheolo{kim istra`ivanjem, odnosno ot-
kri}em bronzanodopske nekropole sa ur-
nama i dragocenim nalazima, izme|u
ostalog i jedne zlatne dijademe.
Po~etkom devedesetih godina pro{log
veka na vreme je upozorio na pojavu
jednog nepoznatog arheolo{kog nalazi-
{ta na lokalitetu zvanom „Kalu|erske li-
vade“ u Sur~inu. Trasa zaobilaznog au-
toputa, koja u velikom luku obilazi Be-
ograd, te~e od Dobanovaca preko
Ostru`nice i ide do Vr~ina. Preduzeti ar-
heolo{ki radovi, od strane Muzeja gra-
da Beograda, na ugro`enoj lokaciji u
Sur~inu, dali su uvid u vi{eslojno nase-
lje gde je otkriveno i vi{e primeraka
rimskog carskog novca, (v. Godi{njak
grada Beograda XLIII, Beograd 1996).
Institucija muzejski poverenik, tako
prisutna u na{oj muzejskoj praksi do
vremena Drugog svetskog rata, i nepo-
sredno posle rata, danas kao da je u pot-
punosti i{~ezla. Pedesetogodi{nja aktiv-
nost V. ^eleketi}a s pravom bi mogla da
se poistoveti sa delovanjem koje je pod-
razumevalo rad muzejskog poverenika.
Zbirka keltskog, odnosno skordisti~-
kog novca u Muzeju grada Beograda da-
nas broji preko 150 primeraka. Manje
vi{e svi su oni otkriveni na sektoru du`
desne obale Dunava, od Slankamena do
Zemuna. Zasluga za to pripada V. ^ele-
keti}u koji je godinama sakupljao te
novce i ustupao ih Muzeju. Na fotogra-
fiji, koja prati ovaj natpis, vidimo ^ele-
keti}a kako na obali Dunava ispira na-
nos kulturnog sloja obru{enog sa visoke
dunavske obale. To je bio jedini na~in da
se spasu i sakupe sitni skordisti~ki novci V. ^leketi} devedesetih godina pro{log veka na obali Dunava
- minimi, sitni srebrnjaci ~ije su te`ine u ispira delove obru{enog kulturnog sloja u uverenju da }e „uloviti“
rasponu od 0,20 do 0,40 grama. Me|u poneki sitni arheolo{ki artifakt, perlicu ili skordisti~ki minim...
njima se na{ao i jedan jedini minim is-
kovan u zlatu, ustupljen Muzeju grada. tetima Klisina i Pustara u Batajnici. cara Galijena, sa predstavama krsta,
Na vi{e mesta i vi{e puta u stru~noj ar- Poklonima i otkupima od V. ^eleketi- unikatni primerak, publikovan je u Nu-
heolo{koj i numizmati~koj literaturi isti- }a posebno je oboga}ena zbirka rim- mizmati~aru br. 17, Beograd 1994.
can je doprinos V. ^eleketi}a: Arhchaeo- skog novca u Muzeju grada Beograda. Pedeset godina saradnje sa Velimi-
logia Yugoslavica XX-XXI (1980-1981); Re~ je o materijalu sakupljenom na lo- rom ^eleketi}em, ~lanom Srpskog nu-
Godi{njak grada Beograda XXIX (1982) i kacijama ugro`enim gra|evinskim ra- mizmati~kog dru{tva, vidno je u Muze-
XXXVII (1991); Glasnik srpskog arheolo- dovima, kao {to je nedavno bio slu~aj ju grada Beograda. To potvr|uju inven-
{kog dru{tva br. 5 (1989) i br. 9 (1993); sa lokalitetom Busije u Ugrinovcima (v. tarske knjige i stru~ne publikacije. Bilo
dinar br. 26 (2006); dok se u Glasniku Godi{njak grada Beograda XLIV, Beo- otkupom ili poklonom od njega se u
srpskog arheolo{kog dru{tva br. 10 grad 1997). Me|u brojnim poklonima zbirku Muzeja (praistorija, antika, nu-
(1995), 12 (1996) i 14 (1998) V. ^ele- V. ^eleketi}a, koje je u~inio Muzeju gra- mizmatika, srednji vek) slilo najmanje
keti} pojavljuje i kao koautor radova, da, na prvo mesto stavljamo jedan izu- 1000 predmeta, od kojih su mnogi
gde se izla`u sakupljeni novci na lokali- zetan antoninijan carice Salonine, `ene predstavljeni na{oj javnosti.

60 dinar 26 / 2006

Despot Stefan Lazarevi}
Iz `itija - Dinari {to se kuju u ceki
Autor: Slobodanka Stojakovi}
Izdava~: Srpsko numizmati~ko dru{tvo, Beograd 2006
23 cm, 288 str., ilus.
ISBN 86-902071-6-3
re ne{to vi{e od {est vekova,
P grad Beograd je iz temelja
obnovljen. Postao je tada
prestonica Srpske despoto-
vine. Li~nost despota Stefana Lazare-
vi}a, istorija i nov~arstvo u doba nje-
gove vladavine, tema su ove knjige,
pro{irene katalogom i referentnim
prilozima.
Iz `itija: O despotu Stefanu je u do-
ma}oj istoriografiji ve} mnogo re~e-
no. U ovom delu autorka se bavi isto-
rijom despotovog `ivota. Doba raspa-
da centralnog poretka (razvijeni feu-
dalizam - kako su nas u~ili u srednjim
{kolama) zahtevalo je jak vladarski,
harizmati~ni individualitet, `ivo ote-
lovljenje vrlina, ~oveka koji je sposo-
ban diplomata i samodr`ac, vite{ki
idealizovane odanosti i vernosti. ^ita-
lac }e se odli~no upoznati s tim koli-
ko je Despot Stefan Lazarevi} odgo-
varao ovom idealu, ali i o tome kako
njega tuma~i doma}a istoriografija,
za koju je autorka, logi~no, veoma
vezana. Bilo bi op{irno u}i u opis po-
jedinosti njenog prikaza despotovog
`ivota, zato }emo se zadr`ati vi{e na
onoj oblasti koja je nama, mada po-
sredno, zanimljivija, heraldici.
Naime, autorka je posebnu pa`nju
posvetila heraldici porodi~nog grba
Lazarevi}a, naro~ito despota Stefana,
a sledstveno i grbu Srbije. Naro~ito je
obradila, kao posebnu celinu, pripad-
nost despota Stefana kraljevskom vi-
te{kom Ordenu zmaja ugarskog kra-
lja Sigismunda Luksembur{kog. Poje-
dinosti koje su tu iznete neugodne su
po romanti~nu sliku despota Stefana
koja postoji kod nas. Vitez zmaja je,
naime, imao obavezu da se bori pro-
tiv nevernika i {izmatika, a {izmatici-
ma su smatrani svi oni koji nisu pri-
61
padali katoli~koj veri. U vezi s formal-
nim u~e{}em despota Stefana na cr-
kvenom Saboru u Konstanci, autorka
se ipak priklanja mi{ljenju doma}e
istoriografije. Ona navodi kako je srp-
ska Patrijar{ija igrala va`nu ulogu u
stvaranju Despotovine i reda iz rasu-
la posle Kosovske katastrofe. Pominje
i ~injenice vezane za sukob Stefana
Lazarevi}a sa Brankovi}ima posle bit-
ke kod Nikopolja. Elegantno izneta
faktografija s osobitim istupom u
oblast heraldike daje zanimljivu notu
u oba odeljka.
DINARI {TO SE KUJU U CEKI: Deo u ko-
me se bavi finansijama, poreskim
propisima Despotovine i despotovim
kovnicama. Posebno obra|uje Rud-
nik, Novo Brdo, Srebrnicu i Pri{tinu.
Uz izlaganje Zakona o rudnicima,
koji je doneo despot Stefan Lazare-
vi}, autorka prelazi na otvaranje No-
ve ceke (despotske kovnice u Srebr-
nici), bave}i se novim kursom de-
spotove monetarne i finansijske poli-
tike kojom je trajno naru{io odnose s
Dubrov~anima. Uloga ma|arskih
rudnika, dobijenih u milost od ma-
|arskog kralja, je tako|e posebno
obra|ena, a nov~arstvo u celini je
razmatrano prema velikim finansij-
skim naporima jedva obnovljene dr-
`ave koja je te{ko podnosila vazalnu
obavezu ratovanja, ina~e sve vi{e
o~ekivanu od Despotovih kletvenika.
Nov~ane vrste – kne`evski i despot-
ski period: Numizmati~ki najzani-
mljiviji deo knjige, bavi se brojnim
nov~anim emisijama iz doba ovog
vladara. Podeliv{i ga onako kako je
najcelishodnije, i prema tome uobi-
~ajeno u nauci – na kne`evski i de-
spotski period, autorka u katalo{kom
delu knjige izla`e, navode}i tipolo-
dinar 27 / 2006
nova numizmati~ka literatura
{ku podelu novca Stefana Lazarevi-
}a, uz potrebne fotografije, upute i
obja{njenja.
Posle pogibije kneza Lazara, navo-
de se kao prve nov~ane emisije one
koje predstavljaju nastavak dotada-
{nje monetarne politike (dominira
predstava kneza koji stoji i kne`ev
grb – {lem s rogovima). U natpisima
na novcu dominira latinica, a u ka-
snijim kne`evskim kovanjima se ja-
vlja predstava Sv. arhan|ela Gavrila.
O smislu te predstave autorka daje
jedno vrlo slobodno tuma~enje na
osnovu jevan|eljske analogije (str.
183). Njeno obja{njenje o zajedni~-
kom kovanju knez / patrijarh (str.
180) pokazuje dobro razumevanje za
istorijske napore onog vremena koji
se ti~u obnove centralne dr`avne i
crkvene vlasti u Srbiji, jer je, naime,
patrijarhovo posve}enje kneza Stefa-
na Lazarevi}a u dostojanstvo Velikog
kneza u stvari doma}i naziv za do-
stojanstvo carskog despota.
Uspe{na politika Despota je dobila
i me|unarodno priznanje ovog do-
stojanstva milo{}u cara Manojla II
Paleologa, kao i bra~na veza despo-
ta Stefana s mo}nom |enovskom po-
rodicom Gatiluzi, koja je tako|e kori-
stila despotsku heraldiku na sopstve-
nom novcu, {to konstatuje i autorka
(str 187-189). Razmatranjem emito-
vanja „frakcija dinara“, odnosno „po-
ludinara“, kako ih neki numizmati~a-
ri uslovno zovu, autorka (str. 218-
219) dolazi do problema redukcije u
despotovoj monetarnoj politici pod
pritiskom vojno anga`ovane skupe
spoljne politike. Autorka iznosi upo-
redno monograme na Despotovom
novcu, prstenju i potpise sa povelja.
Posebno je obradila agregat retkih
61
nova numizmati~ka literatura
Stefanovih obola (prete`no iz novo-
brdskih nalaza), mada je tuma~enje
njihove ikonografije moglo biti izvr-
{eno do krajnjih konsekvenci i kriti~-
kije prema onome {to se navodi u do-
ma}oj literaturi. Posrebreni Despotov
novac i onovremeni falsifikati Despo-
tovog doba, navedeni su tako|e po-
sebno.
Autorkin poku{aj uslovnog datira-
nja nov~anih emisija je vrlo obazriv i
to veoma pozdravljamo, po{to su u
na{oj numizmati~koj literaturi ~esti
definitivni, a neutemeljeni, stavovi o
srednjovekovnim numizmati~kim te-
mama o kojima se kona~an zaklju~ak
ne mo`e doneti.
Autorka prila`e podroban pregled
referentnih ~inilaca za izu~avanje
nov~arstva despota Stefana Lazarevi-
}a: pregled ostava, hronologiju i pre-
gled pismenih isprava, radi upozna-
vanja s titulacijom vladara - povelje,
razre{nice i druge }irili~ne isprave,
pe~ate, Acta consilii rogatorum, acta
cons. maiores, lettere di levante, la-
menta de foris i ostale latinske izvore.
Prilo`ene su i geografske karte osta-
va Despotove dr`ave, njegovih puto-
vanja, karta rodoslovnog stabla Laza-
revi}a-Hrebeljanovi}a, spisak izvora i
literature.
O heraldici novih predlo`aka na
novcu despota Stefana, iz doba de-
spotstva, autorka iznosi zaklju~ak o
zapadnim uzorima (Spasitelj u man-
dorli, Spasiteljev nerukotvoreni lik) i
orijentalnim uticajima, pri ~emu se ni-
je doticala isto~nih, naro~ito isihasti~-
kih izvora ove simbolike. Jasno i zani-
mljivo je prikazala kompletnu sliku
nov~arstva kneza, pa despota Stefana
Lazarevi}a, koje se odlikuje mno{tvom
vrsta predlo`aka i tipova novca, pro-
blematiku nominala, ulogu kovnica i
rudarstva, reduktivnu monetarnu i re-
striktivnu carinsku politiku izazvanu
stalno rastu}im vojnim rashodima.
Op{irna literatura dominira ovim
zanimljivim radom, od kojeg }e i
istori~ar i hobista jednako imati kori-
sti, a Srpsko numizmati~ko dru{tvo
~ast da ~itaocima ponudi lepu i zani-
mljivu knjigu o doma}em vladaru
koji je prvi podigao prestonicu u
glavnom gradu dana{nje Srbije.
Du{an Kova~ev
62
Nove bro{ure
Narodne banke
Znamenite li~nosti
na opticajnim
dinarskim
nov~anicama
Izdava~: Narodna banka Srbije,
Beograd 2006.
22 cm, 20 str., ilus.
uvodnom delu ove odli~no
U koncipirane, i vrlo lepo napasi-
ne knji`ice, saznajemo da je
idejna re{enja za na{e nov~anice krei-
rao tim umetnika iz Zavoda za izradu
nov~anica i kovanog novca u Top~ide-
ru, gde se na{ novac izra|uje. Na njiho-
vom aversu su likovi srpskih velikana -
nau~nika, umetnika i dr`avnika, a na
reversu se nalaze njihova najpoznatija
ostvarenja, ali i prepoznatljivi nacio-
nalni motivi.
U kratkim poglavljima koja slede de-
taljno smo upoznati sa biografijama
slede}ih velikana predstavljenih na na-
{im sada{njim nov~anicama: Vuk Ste-
fanovi} Karad`i}, Petar Petrovi} Nje-
go{, Stevan Mokranjac, Nikola Tesla,
Nade`da Petrovi}, Jovan Cviji}, \or|e
Vajfert i Slobodan Jovanovi}.
Svi tekstovi dati su dvojezi~no, na
srpskom i engleskom jeziku, a ilustra-
cije su izuzetno dobre i veoma atrak-
tivne. R. Mandi}
dinar 27 / 2006
Lik Nikole Tesle
na novcu
Izdava~: Narodna banka Srbije,
Beograd 2006.
22 cm, 24 str., ilus.
ovodom obele`avanja 150 godi-
P na od ro|enja Nikole Tesle, ko-
jom je prilikom Narodna banka
Srbije iskovala prigodni novac, Numi-
zmati~ko odlenje Narodne banke izda-
lo je jo{ jednu lepu i vrlo korisnu bro-
{uru. Ona je istovremeno i katalog izlo-
`be Lik Nikole Tesle na novcu, koja se
tokom ove godine odr`avala u stalnoj
numizmati~koj postavci NBS.
Sveobuhvatnom katalogu svih izdanja
metalnog i papirnog novca sa likom Ni-
kole Tesle, prethodi op{irna biografija
ovog na{eg velikana, na srpskom i en-
gleskom jeziku. Katalog zapo~inje nov-
~anicom od 500 dinara 1970, koja se,
istog izgleda, ali sa razli~itim datumima
i potpisima, izdavala i 1978, 1981. i
1986. godine. Slede ostale „Tesline nov-
~anice“: 1000 dinara 1990 - 5 izdanja,
od 1990 do 1993. godine; 5000 dinara
- 2 izdanja istog izgleda (1993. i 1994);
5 novih dinara - 2 izdanja razli~itog iz-
gleda, oba 1994. godine i 100 dinara -
izdanja SRJ i NBS (2000, 2003. i 2004).
Metalni novac predstavljen je sa dve
serije kovanica od „obi~nog“ metala, te
od srebra i zlata, jedna izdata 1996, a
druga 2006. godine.
Sve ilustracije su u boji i sve imaju isti
nedostatak - imaju nenumizmati~ki ka-
rakter. Ovo zna~i da slike aversa i reversa
nisu date razdvojeno, nego se preklapaju,
zato su nekompletne i neprimenjive za
kori{}enje u numizmati~ke svrhe. R.M.
 nova numizmati~ka literatura

Novac srpskih
srednjovekovnih vladara
La monnaie des souveraines
médiévales serbes

AUTOR: Sergije Dimitrijevi}

IZDAVA^: Srpsko numizmati~ko dru{tvo, Beograd 2006.
Tvrdo ukori~enje, 25 cm, 634 str., ilus.
ISBN 86-902071-5-5

dve do sada objavljene kao i drugi, da prednost prvoj tezi. ^i- se pojavljuju ve} u vreme kneza Laza-

U knjige numizmati~kih ra-

dova Sergija Dimitrijevi}a1
nije moglo da stane sve
ono {to je u obliku posebnih studija
doprineo na{oj nauci. Ostao je izve-
stan broj radova, me|u kojima i neki
koji se isti~u obimom i iscrpno{}u kao
{to je Novac kneza Lazara, prvobitno
{tampan u obliku posebne knjige2.
Slobodan od ograni~enja neizbe`nih
kod priloga u ~asopisima, autor je
mogao da koncipira pravu monografi-
ju o kovanju kneza Lazara, koje je bi-
lo obimno i raznovrsno i odavno je
privla~ilo pa`nju numizmatike u sve-
tu zbog najranije pojave italijanskih
natpisa na novcu. Knjiga je predsta-
vljala jedan od priloga obele`avanju
{este stogodi{njice nestanka dinastije
Nemanji}a (1371 – 1971) sa kojim je
simboli~ki vezivana vladarska uloga
kneza Lazara. Knjiga je o~ekivana s
interesovanjem u stru~nim krugovima
zbog poznatih kontroverzi o ulozi
kneza Lazara3, o~ekivali su se argu-
menti iz numizmatike, koji u pitanji-
ma o titulama i mestu u hijerarhiji
imaju posebnu te`inu. Iscrpna analiza
kovanja kneza Lazara potvrdila je te-
ze kriti~ke istoriografije. Sergije Dimi-
trijevi} je bio sklon da u sporenju oko
toga da li je knez Lazar bio vladar ce-
le Srbije ili samo oblasni gospodar
sto numizmati~ki bi to bilo posvedo-
~eno nov~anom vrstom na kojoj je i
ime Vuka i puna titula kneza Lazara.
O odnosu sina prema ocu govori sâm
Vuk Brankovi} u povelji za Dubrov~a-
ne iz 1387. Studija je osvetlila niz no-
vih pojava u heraldici, zatim ve}u ulo-
gu gradova u kovanju novca, nove
elemente u natpisima itd.
U okviru obele`avanja ve} spome-
nute {este stogodi{ice, koja je bila i
jubilej Kru{evca, odr`an je u tome
gradu oktobra 1971. nau~ni skup po-
sve}en knezu Lazaru4. Sergije Dimi-
trijevi} je dospeo da pored ve} obja-
vljene knjige o novcu kneza Lazara
podnese saop{tenje Novac kneza La-
zara u odnosu na novac drugih obla-
snih gospodara5. Taj rad pru`a vi{e
nego {to je naslovom nagove{teno,
jer nije re~ o pore|enju Lazarevog
novca koji je podrobno izu~en, ve} o
preciznoj obradi kovanja savremeni-
ka kneza Lazara koje je posmatrano u
odnosu na kovanje kneza Lazara. Za-
jedno uzete, knjiga i ova rasprava,
osvetljavaju srpsko nov~arstvo po-
slednje ~etvrtine XIV veka.
Nau~ni skup posve}en godi{njici
oslobo|enja gradova u Srbiji 1862 –
18676. dao je povoda Sergiju Dimitri-
jevi}u da se posebno pozabavi novci-
ma na kojima stoji ime gradova, koji
ra. Smederevo je u sredi{tu pa`nje ali
su naporedo obra|eni i novci sa ime-
nima Novog Brda, Rudnika i Rudi{ta.
Smederevo je me|u gradove sa kovni-
cama dospelo zahvaljuju}i polo`aju
prestonice 1430-1459.
Prethodnim knjigama nisu bile obu-
hva}ene ni pojedine studije o problemi-
ma iz ranijeg perioda jer se nisu ukla-
pale u op{tu tematiku tih knjiga. Tu je
komparativna studija o kovanju Dragu-
tina, Milutina i Vladislava II i studija o
hronologiji Du{anovog carskog novca,
posve}eno vrstama i varijantama iz
svega devet godina carevanja.
Prire|iva~i su ovoj tre}oj knjizi dali
lik razli~it od prethodne dve time {to
su preostali prostor posvetili i drugim
tematskim celinama. Za jednu se mo`e
re}i da osvetljava radionicu istra`iva-
~a, jer sadr`i tekstove koji predstavlja-
ju alat kojim se slu`io, koji osvetljava-
ju delove njegovog istra`iva~kog po-
stupka, prikazuju nastajanje pojedinih
radova, tu su najzad, u radu svakog is-
tra`iva~a neizbe`ni uzgredno obavlje-
ni poslovi. Drugu tematsku celinu is-
punjavaju tekstovi drugih o samom
autoru, u kojima osvetljavaju razli~iti
aspekti njegovog rada i predstavljaju
dragocenu dokumentaciju kao podlo-
gu za dalje prou~avanje `ivota i dela
Sergija Dimitrijevi}a. Sima ]irkovi}

1
S. Dimitrijevi}, Nove vrste srpskog srednjovekovnog novca, Srpsko numizmati~ko dru{tvo, Beograd 2005 i S. Dimitrijevi}, Problemi srpske srednjovekovne
numizmatike, Bograd 2006.
2
S. Dimitrijevi}, Novac kneza Lazara, Kru{evac 1971.
3
Up. o tome: S. ]irkovi}, Stare i nove kontroverze o knezu Lazaru i Srbiji uo~i kosovske bitke, Zbornik matice srpske za istoriju 42 (1990) 7 – 17.
4
Radovi sa toga skupa obavljeni su sa velikim zaka{njenjem. O knezu lazaru. Nau~ni skup u Kru{evcu 1971, Beograd 1975.
5
Prilog S. Dimitrijevi}a {tampan je na str. 185 – 220 knjige navedene u prethodnoj napomeni.
6
Radovi su objavljeni: Oslobo|enje gradovan u Srbiji od Turaka 1862-1867. god, Beograd 1970.

dinar 27 / 2006 63
nova numizmati~ka literatura
Vizantijski novac iz
Narodnog muzeja u Beogradu
Autori: Vujadin Ivani{evi} i Vesna Radi}
Izdava~: Narodni muzej, Beograd 2006
28 cm, 232 str., ilus.
ISBN 86-7269-086-9
vaj katalog vizantijskog novca
O je paliativno numizmati~ko
izdanje koje obuhvata istorijat
zbirke, analizu monetarnih
kretanja vizantijskog nov~arstva (s osvr-
tom na pojedina~ne nalaze i ostave) na
na{em tlu i katalog sistematske zbirke vi-
zantijskog novca Narodnog muzeja Srbi-
je. Od nedavno su podaci o ovoj zbirci do-
stupni javnosti. Jedna oblast numizmati-
ke, koja je na prvi pogled hobistima nein-
teresantna, ~iji su numizmati~ki primerci
uglavnom neatraktivni, prijatno je izne-
nadila beogradske numizmati~are.
Autori su najpre izlo`ili istorijat zbirke,
po~ev od 1844. godine, kada je u svojstvu
nosioca visoke javne funkcije, Jovan Sterija
Popovi} zapo~eo sakupljanje novca na teri-
toriji oslobo|ene Srbije, potom dali kratak
osvrt na inventare i spiskove numizmati~-
kog materijala. Dolazak Janka [afarika za
upravitelja Narodnog Muzeja u Beogradu,
zna~io je po~etak stru~nog sabiranja numi-
zmati~kog materijala. Ve} tada je prihva-
}en, i do danas u nauci opstao, model po
kome je vladavina cara Arkadija me|a koja
deli rimsku numizmatiku od vizantijske.
Autori su propratili formiranje prvobitne
muzejske zbirke (od doba cara Arkadija do
doba Komnina), kao i njenu propast, kada
se evakuisane zbirke, tokom Prvog svetskog
rata, u Kosovskoj Mitrovici, domogla au-
strougarska vojska. Romanti~arski entuzija-
zam, koji je bio presudan za po~etak saku-
pljanja novca, posle rata je zamenjen nau~-
nim, naro~ito posle II Vizantolo{kog kon-
gresa, kada je zahvaljuju}i Jozi Petrovi}u si-
stematska zbirka obnovljena, izlagana
(1935. godine u Muzeju kneza Pavla) i ka-
da su objavljene prve doma}e numizmati~-
ke publikacije koje su sadr`avale njene pri-
merke. Autori u tom smislu posebno navo-
de prva izdanja ~asopisa Numizmati~ar.
64
Po{to je zbirka uspe{no pre`ivela Drugi
svetski rat, rad na njoj je preuzeo {ef nu-
mizmati~kog kabineta Narodnog muzeja
Srbije Rastislav Mari}, zahvaljuju}i kome
je, 1951-53. godine, cela zbirka za{ti}ena
i obavljen njen inventar. Rad na zbirci je
nastavila Dobrila Gaj-Popovi}, odrediv{i
hronologiju i postaviv{i prioritete nabav-
ke, akvizicije, nau~ni karakter zbirke, po-
sleratnu reviziju. Autorski osvrt na obja-
vljivanje numizmati~kih komada i ostava
vezanih za ovu kolekciju, doti~e se pita-
nja numizmati~kih korpusa, kataloga, iz-
lo`bi i nau~nih ~asopisa.
Poglavlje pod nazivom Vizantijski novac
na tlu Srbije, ti~e se nau~nih tema u vezi s
objavljenom zbirkom – pre svega regional-
ne cirkulacije vizantijskog novca na na{em
tlu. Ovde su autori hronolo{ki izlo`ili struk-
turu zbirke, s osvrtom na ostave i pojedi-
na~ne komade, zatim dali tabelu komada
~ije je mesto nalaza poznato, pa razmatra-
li problematiku imitacija vizantijskog nov-
ca i nedostatka odre|enih tipova ili varijat-
ni novca na na{em tlu. Uz odgovaraju}e
geografske karte, tako|e su pokazali kako
su se po opticaj novca na na{em tlu odrazi-
li upadi varvara i politi~ka nestabilnost vla-
sti (posebno imaju}i u vidu urbanizovana i
neurbanizovana podru~ja), kao i vasposta-
vljanje nov~anih tokova vizantijskog novca
od IX veka. Robno-nov~anu razmenu i
nov~ane tokove u podunavlju su autori ob-
radili s osvrtom na strate{ki raspored rim-
ske vojske u Dunavskom limesu, a zatim
prate pomeranje monetarizacije iz podu-
navlja ka centru Balkanskog poluostrva.
Mi{ljenja smo da se moglo podrobnije ob-
jasniti {ta zna~i pojam „monetarizacija“,
odnosno „pomernje monetarizacije“.
U poglavlju Nove vrste i varijante vizan-
tijskog novca, predstavljena su najpre tri
primerka iz muzejskog fonda koja do sa-
dinar 27 / 2006
da nisu zabele`ena u referentnoj literatu-
ri (dva solidusa i jedan milearneze). Za je-
dan od solidusa su autori izneli mogu}-
nost o tome da je po sredi savremena imi-
tacija. Novih varijanti, u okviru poznatih
tipova novca, ima u velikom spektru vi-
zantijskih moneta u zlatu, srebru i bronzi.
Katalog s opisom i fotografijama poje-
dina~nih komada iz zbirke, sadr`i repre-
zentativne komade koji su bili u opticaju
na ovom podru~ju. Pored balkanskih kov-
nica, koje su emitovale velike koli~ine
novca (Tesalonica i Constantilnopolis), u
materijalu se javljaju i bliske azijske (Ni-
comedia),a znatno re|e udaljenije kovni-
ce zapadnog Mediterana (Sicilia, Raven-
na, Chartagina). Posebna numizmati~ka
zanimljivost je mala celina u zbirci koja
sadr`i trapezuntski novac.
Za popularizaciju vizantijske numizmati-
ke, pored autora, veoma su zaslu`na lica
koja su obavila tehni~ki deo posla na kata-
logu. U tom smislu posebno su atraktivne
fotografije vizantijskog novca, koje ~ine da
ovo numizmati~ko „ru`no pa~e“ kona~no
postane zrela ptica u svoj svojoj lepoti.
Izdanje sadr`i i poglavlje u kojem je na-
vedena referentna literatura o vizantij-
skom novcu.
Vizantijska numizmatika je u svom likov-
nom izrazu, zbog napu{tanja estetskog uzo-
ra u klasi~noj helenskoj kulturi, bila nea-
traktivna za modernog ~oveka, naviklog na
estetske ideale renesanse, ali i predrasude o
mra~nom, orijentalnom, isto~nja~kom sve-
tu Vizantije. [ematskim, ikoni~kim ekspre-
sionizmom, ~ak i ~udnim oblikom svog
novca, romejska hri{}anska civilizacija se
distancirala od paganskog helenisti~kog
sveta atraktivne pojavnosti. Ovaj katalog
pru`a vanrednu mogu}nost da numizmati-
~ari uvide jedan originalan vid lepote obli-
ka i lika na novcu. Du{an Kova~ev

Rimski carevi
na{ih gora list
Autor: \or|e Jamu{akov
Izdava~: „Design studio Stani{i}“,
Ba~ka Palanka 2006
30 cm, 150 str., ilus., ISBN 86-82649-08-X
a op{te zadovoljstvo numizmati-
N
~ara, ~lan SND gosp. \or|e Ja-
mu{akov iz Ba~ke Palanke, u
okviru svoje edicije IVNO MO-
NETA izdao je knjigu V, pod naslovom „RIM-
SKI CAREVI NA[IH GORA LIST“.
Nema sumnje da je za anti~ko literarno si-
roma{no numizmati~ko tr`i{te svako delo do-
bro do{lo, pa je to slu~aj i sa ovom knjigom.
Da ne bi bilo zabune, skre}emo pa`nju ~itao-
cima da prvo pogledaju sadr`aj, zatim zadnju
stranicu korica, pa tek onda da se okrenu ono-
me {to se nalazi izme|u korica. Naime gosp.
Jamu{akov geografskom kartom opredeljuje
naslov dela tako da u isto sme{ta i rimske im-
peratore koji su ro|eni u dana{njoj Rumuniji
(DACIA); Bugarskoj, (TRACIA, MOESIA IN-
FERIOR); Hrvatskoj (ILIRIA i DALMATIA);
Makedoniji (MACEDONIA); Austriji i Sloveni-
ji (PANONIA SUPERIOR), zna~i skoro celo
Balkansko poluostrvo. Zbog toga i sam autor
u uvodnom delu knjige izraz NA[IH GORA
LIST stavlja pod navodnike. ^itaoca ne treba
da zbuni, a mo`e, to {to su u delu navedeni i
imperatori koji su samo „izvikani“ za careve
na ovim prostorima, a to {to se tretira emisio-
na delatnost imp. Herenija Etruskusa,
imp.Hostilijana, imp.Karinusa, imp.Pakacija-
na, imp.Maksencija itd, ne zna~i da su i ro|e-
ni na Balkanskom poluostrvu. Isto va`i i za
~lanove carskih porodica za koje je kovan no-
vac, a nikada nisu bili carevi, bilo zato {to su
bili premladi, ili {to su pre vremena uklonjeni
sa istorijske scene. Ovo va`i i za imperatore
koji su bili ~lanovi carske porodice, ali nisu ni
ro|eni ni „izvikani“ na Balkanu, kao i za vla-
dare ~iji se samo deo vojnih aktivnosti odvijao
na Balkanu.
U delu su predstavljeni re|i komadi anti~-
kog novca (od 235. god.n.e.) vladara i ~la-
nova njihovih porodica, mada se zbog emi-
sionog kontinuiteta pojavljuju i komadi koji
to nisu - antoninijani imp. Aurelijana, imp.
Probusa, zatim folisi iz perioda tetrarhije itd.
Nije nam cilj da vr{imo dopunu ili korek-
ciju predmetnog dela (to treba da radi re-
cenzent koga nema), ali radi budu}ih ljubi-
telja i potencijalnih kolekcionara anti~kog
rimskog carskog novca, neophodno je uka-
zati na gre{ke i propuste u su{tini, ali ne i u
prevodu pojedinih izraza i imena. Tako se
na primer LICINIJE navodi kao LIKINIJE, a
{to je termin koji koriste duhovnici Srpske
pravoslavne crkve.
Nadalje, na strani 97 prikazan je „folis Ju-
lija Konstancija“ oca Julijana Apostate. Juli-
je Konstancije nikada nije bio cezar, nikada
nije kovan novac sa njegovim likom, a pri-
kazani nov~i} pripada emisiji Konstancija II
kao cezara iz 326. godine.
Na strani 125 prikazani je novac Julijana
(Apostate) i Helene i novac Helene.
Navedeni novac svi autoriteti svrstavaju
samo kao mogu}e kovanje iz vremena imp.
Julijana (360-363); u kasnijim prou~avanji-
ma isti je evidentiran kao ISISFEST emisija,
a negde kao anonimno kovanje. Sama pred-
stava Serapisa i Izide isklju~uje portrete Ju-
lijana i Helene, a kako je Helena (}erka Kon-
stantina i Fauste), vaspitavana u hri{}an-
skom duhu i evidentno bila hri{}anka
(„HRISTOVA NEVESTA“), te{ko je pretpo-
staviti da bi dozvolila da bude predstavljena
i poistove}ena sa Izidom. [to se ti~e imp. Ju-
lijana, koji je bio verski tolerantan, u smislu
da nije proganjao hri{}ane jer je bio politei-
sta okrenut pre „gr~ikim muzama“ i folozo-
fiji, ni on sebi ne bi dozvolio, radi mira u im-
periji, da stavi tijaru Serapisa na glavu, kao
{to je predstava na novcu prikazuje.
Na kraju treba dodati da je u ovom nizu
rimskih imperatora izostavljen onaj za koga
je evidentno da je ro|en na ovim prostori-
ma. U pitanju je KONSTANTIVS III ro|en u
Ni{u (NAISVS), ~ija je vladavina trajala od
februara do septembra 421. godine. On je
kovao novac sa svojim likom. Taj novac se
retko pojavljuje na numizmati~kom tr`i{tu,
a daleko je poznatija njegova supruga AE-
LIA GALLA PLACIDIA. Rista Mileti}
dinar 27 / 2006
nova numizmati~ka literatura
Numizmati~ar
br. 24-25
Izdava~: Narodni muzej i Srpsko numi-
zmati~ko dru{tvo,
Beograd 2001-2003, izd. 2006.
25 cm, 263 str., ilus.
a promo-
N ciji ovog
dvobroja
na{eg ~asopisa,
koja je odr`ana u
atrijumu Narod-
nog muzeja 26.
oktobra o.g, go-
vorili su Tatjana
Bo{njak, dr Milo-
je Vasi}, mr Boja-
na Bori} Bre{ko-
vi} i Ranko Man-
di}. Navodimo ovde ukratko sadr`aj
ovog izdanja.
Anti~ka numizmatika tradicionalno je
najvi{e zastupljena. Po~inje sa radom
Bojane Bori} Bre{kovi} i Nikole Crnobr-
nje, Nalaz rimskih denara careva I-II ve-
ka iz Nemeniku}a na Kosmaju. Sledi
nastavak ranije zapo~etog Kataloga si-
stematske zbirke rimskog carskog nov-
ca u Narodnom muzeju u Beogradu, u
kojem su Bojana Bori} Bre{kovi} i Tatja-
na Band`arevi} katalo{ki obradile XIV
deo zbirke - novac Karakale, Gete, Juli-
je Domne, Makrina i Dijadumenijana.
Branko Dr~a obra|uje dve interesantne
teme, Sepulkralni nalaz posrebrenog
bronzanog novca Konstancija i Kon-
stansa iz Viminacijuma i Jedna nesvaki-
da{nja silikva iz Sirmijuma. Nakon ovo-
ga sledi op{iran opis jo{ jedne ostave
koju daje Sonja Stamenkovi} pod naslo-
vom Ostava rismkog i srebrnog novca iz
Podrimca.
Srednjovekovni deo zastupljen je ra-
dom Maje ]erani} i Du{ana Ra{kovi}a,
Srpski srednjovekovni novac u Narod-
nom muzeju Kru{evac, i va`nim prilo-
gom Dragana Zaji}a pod naslovom No-
va vrsta novca \ur|a Bal{i}a.
Numizmatika novog vremena pred-
stavljena je tako|e sa dva rada. Prvi je
izuzetno koristan prilog Marije Mari}
Jerini} i Mirjane Ne{i} pod naslovom
Ostave sa novcem Osmanskog carstva u
zbirci Narodnog muzeja u Beogradu, u
kojem je obra|eno 28 ostava sa novcem
iz perioda od XV do XIX veka. Drugi je
~lanak Aleksandra Brzi}a, Dva doku-
menta o upotrebi novca za nakit na Bal-
kanu.
Tu je, na kraju, In memoriam ~lanak
Dobrila Gaj - Popovi} (1923-2005), a ko-
ji je pripremio autor ovih redova. R.M.
65
informacije SND
aukcije
Zoran Ili} novi predsednik Srpskog numizmati~kog dru{tva
a{a ovogodi{nja, pedeseta po
N redu, redovna godi{nja Skup-
{tina odr`ana je 12. septem-
bra. Skup{tinu je otvorio i
njenim radom rukovodio dosada{nji
predsednik Dru{tva, gosp. Miladin Mar-
kovi}, koji je podneo godi{nji Izve{taj o
radu SND i u ime dosada{njih ~lanova
Upravnog odbora zahvalio ~lanstvu na
ukazanom poverenju i podr{ci. Kako je
ova Skup{tina bila istovremeno i izbor-
na, na njoj su prisutni ~lanovi izabrali
nove organe Dru{tva: Upravni odbor,
Nadzorni odbor i Sud ^asti. U Upravni
odbor izabrati su slede}i ~lanovi:
Zoran Ili}, ro|en 1954. godine, ~lan
SND od 1982, a do`ivotni ~lan od
1997, do`. ~lan. karta br. 1.
Du{an Ivanovi}, ro|en 1952. godine,
~lan SND od 1977, red. ~lan. karta br.
1316.
@eljko Jeli}, ro|en 1980. godine,
~lan SND od 2003, red. ~lan. karta br.
3667.
Tre}i susreti u godini jubileja
akon prvih i drugih susreta
N u godnini jubileja, tj. 51. i
52. me|unarodnih susreta
SND odr`anih 18. marta i
10. juna ove godine, tre}i u godini ju-
bileja, i 54-ti od osnivanja najpresti`ni-
jeg numizmati~kog dru{tva na Balka-
nu, odr`ani su 7. oktobra 2006. Prepo-
znatljivo SND egzistira u umovima ko-
lekcionara pa ~ak i u toku ovih, koji tek
{to su zavr{eni, postavlja se pitanje ka-
da su naredni. Li{eni la`ne skromnosti
pratimo de{avanja „na brdovitom Bal-
kanu“ kada su ove manifestacije u pita-
nju, pose}ujemo takve ili sli~ne manife-
stacije i uvek iznova evidentiramo vi-
sok organizacioni kako rejting tako i
posetu, a navo|enje gostiju iz drugih
gradova i zemalja postaje bezpredmet-
no jer se ponavlja. Ipak ovoga puta smo
imali zadovoljstvo da i vizuelno i kroz
poslovne kontakte upoznamo ne gosta
ve} go{}u, ({to je daleko atraktivnije) iz
Zagreba, gospo|icu Dubravku Marti-
novi}, osniva~a i vlasnika udru`enja
kolekcionara „LIBERTINA“ iz grada ko-
66
Du{an Kova~ev, ro|en 1972. godi-
ne, ~lan SND od 1998, do`. ~lan. kar-
ta br. 14.
Miljan Markovi}, ro|en 1978. godi-
ne, ~lan SND od 1999, red. ~lan. karta
br. 3255.
Neboj{a Mitrovi}, ro|en 1957. godi-
ne, ~lan SND od 1973, a do`ivotni od
1998, do`. ~lan. karta br. 11.
Dragan Pavlovi}, ro|en 1966. godi-
ne, ~lan SND od 1998, red. ~lan. karta
br. 3205
Dragan Stanisavljevi}, ro|en 1970.
godine, ~lan SND od 1991, a do`ivotni
od 1998, do`. ~lan. karta br. 12.
^lanovi Nadzornog odbora su: Kosta
@ivojinovi}, Dragan Vici} i Zvonko Mar-
kovi}, a ~lanovi Suda ~asti: Miladin Mar-
kovi}, Slobodan Homen i Nenad Bjelo{.
Na prvoj sednici novog Upravnog od-
bora koja je odr`ana 13. septembra
2006. godine za predsednika Dru{tva
je izabran Zoran Ili}, a za sekretara
Dragan Pavlovi}.
ji tako|e ima dugu tradiciju kolekcio-
narstva posebno numizmatike.
Mlada dama je bila impresionirana
de{avanjima u hotelu „SLAVIJA“, ali
isto tako i onim {to na najbolji mogu}i
na~in reprezentuje Srpsko numizmati~-
ko dru{tvo, a to je izdava~ka delatnost
prezentirana kroz specijalizovane na-
u~no-popularne ~asopise „dinar“ i „Or-
den“. Isto takve utiske imao je i mladi
gosp. Zlatko Vi{~evi} iz Rijeke, organi-
zator i voditelj bloga „Hrvatska numi-
zmatika“ na internetu.
Kako je sve to izgledalo mo`e se vide-
ti u arhivi dru{tva na CD sa te manife-
stacije a mi }emo vam po sopstvenom
izboru izdvojiti bar jedan blic pogled
na sve to. Oni kojima je to blisko pre-
pozna}e numizmatiku, ordenje, meda-
lje, literaturu, staro oru`je.....
Kada su oni naredni susreti? Mogu li
ve} sada rezervisati sto za te koji nose
broj 55? Ako je izvodljivo evidentirajte
me. Dolazim!
Beograd, predivnog sedmog dana
oktobra god. gosp. 2006. R. Mileti}
dinar 27 / 2006
informacije SND
Na{ novi predsednik, gosp. Ili}, po
obrazovanju je diplomirani ekonomi-
sta, numizmatikom se bavi dugi niz go-
dina i jedan je od najaktivnijih ~lanova
Srpskog numizmati~kog dru{tva. Bio je
predsednik Komisije SND za saradnju
1993-1996., ~lan Upravnog odbora sa
manjim prekidom od 1996. do danas, a
od 1995. do 1998. godine potpredsed-
nik Dru{tva. Urednik ~asopisa dinar bio
je od br. 6 do br. 16 (1997-2000), a
obavljao je i du`nost organizatora auk-
cija SND od 2. do 8. aukcije (1998-
2004). Zoran je tako|e koautor knjige
Katalog akcija - Catalog of Shares u iz-
danju Srpskog numizmati~log dru{tva
2001. godine i autor nekoliko ~lanaka
iz oblasti na{e moderne numizmatike i
notafilije. Za njegov doprinos razvoju
srpske numizmatike dodeljena mu je
plaketa Srpskog numizmati~kog dru-
{tva 1995. i Zahvalnice SND povodom
proslave 40-godi{njice na{eg Dru{tva
1996. godine. D. P.
RE[ENJE NUMIZMATI^KE
UKR[TENICE
Vodoravno: NOTAFILIJA; OPITI -
OLUK; VIRA - OBOLI; ^SA - AB - KIR; A
- @ETON - JA; RL - PIROGA; SIF - NOVA
- P; TRULA - ALIR; VENA - OCENE; O -
TRST - SI: OE - AKORD - Z; BPN - TV -
OTN; EMONA - OLIO; SI]A - AVERS;
TRIJALITET.
Veneranda memoria
MIROSLAV GERASIMOVSKI
1937-2006
^l.k. 455/70
***
@ELJKO BRALI]
1950-2006
^l.k. 2597/89
***
VELIMIR ^ELEKETI]
1930-2006
^l.k. 2722/91
***
DOK SU U NAMA
NISU U SENCI,
A U NAMA SU U VE^NOSTI
 Kolekcija

\OR\A TO[I]A
 Kolekcija
HOMEN