sadr`aj

ANTI^KI NOVAC
6 PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE
FALERISTIKA
JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA - III 50 MEDALJA ZA SPOMEN PROGLASA KRALJEVINE (2)
Charles B. Smith, Jr. Ljubomir Stevovi}
10 EFEMERNI CAREVI 54 NOVI PRILOZI IZU^AVANJU
Slavoljub Petrovi} RUSKO-SRPSKE FALERISTIKE
15 TRON RIMSKE IMPERIJE NA LICITACIJI Aleksandar Mihailovi~ Veli~ko
Rista Mileti}
VOJNE I DRUGE OZNAKE
57 SLOBODNA PLOVIDBA DUNAVOM

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA Nenad Bjelo{
19 DATIRANJE BAKARNIH NOV^ANIH VRSTA
PRIMORSKIH GRADOVA -II
NUMIZMATIKA I NUMIZMATI^ARI
Sergije Dimitrijevi} 58 KATALOZI I ALBUMI SVETISLAVA KOMNENOVA
22 SUSRETI - PUTOVANJA @arko Pintari}
I NOVAC U VIZANTIJSKOM SVETU
Vesna Radi}
NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA
23 NOVAC KRSTA[KIH RATOVA - I 60 BOJANA BORI] BRE[KOVI], NOVAC RIMSKE
Stevan Vere{ REPUBLIKE
Ranko Mandi}

MODERNA NUMIZMATIKA: 61 \OR\E JAMU[AKOV,
27 NA[ KOVANI NOVAC 2006. GODINE RIMSKI CAREVI I NJIHOV NOVAC
I NOVITETI IZ DR@AVA BIV[E JUGOSLAVIJE Rista Mileti}
Ranko Mandi} 61 OBOL God. XLIV, br. 58
29 KRALJEVINA SRBIJA I BE^KA CARSKA KOVNICA - III 62 VITOMIR ^OP, SLOVENSKI
Aleksandar Brzi} i Ingeborg Dangl KOVANCI IN BANKOVCI
Ranko Mandi}

NOTAFILIJA 63 ANDREJ POTO^NIK I STANISLAV [TIBLAR,
31 NOV^ANICA OD 100 DINARA 2006. DENAR NA SLOVENSKEM
Iz Narodne banke Srbije Ranko Mandi}
33 NOV^ANICA SA 346 DATUMA
Ranko Mandi}
AUKCIJE
34 NEOBJAVLJENE NEMA^KE NOV^ANICE 64 NUMIZMATI^KE AUKCIJE
SA @IGOM DESPOTOVCA U DRUGOJ POLOVINI 2006. GODINE
Dragan Stanisavljevi} i Marko Mandi} Stevan Vere{
36 PREDLOZI ZA NOV^ANICE 66 NOV^ANICE ZEMALJA BIV[E JUGOSLAVIJE
BOSNE I HERCEGOVINE. NA AUKCIJI FIRME FRÜHWALD
Amer Sulejmanagi} Darko Berger
40 NOVAC JEVREJSKOG GETA
U TEREZINU 1943-1945
INFORMACIJE SRPSKOG
Zby{ek [ustek NUMIZMATI^KOG DRU[TVA
4 DODELJENE MEDALJE I POVELJE SND

MEDALJE I PLAKETE 59 IX AUKCIJA SND
46 MEDALJA MIHAJLA PROKE[A 67 KNJI@ARA SRSPSKOG
Silvester Gerlovi~ NUMIZMATI^KOG DRU[TVA
48 MEDALJE OSVAJANJA BEOGRADA 67 SASTANCI NUMIZMATI^ARA U SRBIJI
NA AUKCIJAMA U LONDONU 68 KALENDAR ME\UNARODNIH
Stevan Vere{ i Ranko Mandi} SUSRETA SND U 2007. GODINI
56 TITOVA MEDALJA DRUGOVIMA 68 VENERANDA MEMORIA
IZ BRATSKOG SSSR-a 69 KATALOG KALENDARA SND
Lazar Geri}

dinar 28 / 2007 5
anti~ki novac
PREGLED NUMIZMATI^KE ISTORIJE JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA
Anti~ka numizmatika
ilustvano primercima iz kolekcije autora
Charles B. SMITH, Jr.,
Montgomery Village, Md. (SAD)
csmithjr@erols.com
Rimska imperija
(nastavak)
Licinius I (308-324)
Siscia
-Bronzani folis kovan c.313; av:
IMP LIC LICINIUS PF AVG, glava s
lov. vencem i s pla{tom d.; rv: IOVI
CONSERVATORI AVGG NN, Jupiter
stoji l, dr`i Viktoriju, orao dole kod
noge , u polju Γ, u ots. SIS; RIC 4
(R3) var: bista bez pla{ta; 3.83g,
22mm, 1200 (sl. 42).
-Bronzani folis kovan 313-315; av:
IMP LIC LICINIUS PF AUG, glava s
lov.vencem d; rv: IOVI CONS-ERVATO-
RI, Jupiter stoji l, dr`i Viktoriju, u ots.
SIS, u polju A; RIC 8 (S); 3.0g, 20mm,
0600; VF (sl. 43)
--Kao sl. 43, samo rv: prekid u natpi-
su N-S, u polju B; RIC 8 (R1); 3.83g,
20-22mm, 0630; VF-XF (sl. 44)
--Kao sl. 43, samo rv: u polju ∆; RIC
8 (R1); 3.25g, 20mm, 0600; XF (sl.
45).
--Kao sl. 43, samo rv: u polju ε; RIC 8
(R1); 2.80g, 22mm, 1200; F-VF (sl. 46)
--Kao sl. 43, samo rv: prekid u natpi-
su N-S, u polju ε; RIC 8 (R1); 3.985g,
20-21mm, 1200; XF (sl. 47)
--Bronzani follis kovan 315-316; av:
IMP LIC LICINIUS PF AUG, glava s lov.
vencem r; rv: IOVI CON-SERVATORI,
Jupiter stoji l,dr`i Viktoriju, u ots. .SIS.,
u polju Γ; RIC 17 (R3); 3.33g, 21mm,
0100; VF (sl. 48).
London
--Bronzani AE2 kovan 316; av:
IMP LICINIUS PF AUG, lovorom
oven~. bista s oklopom d; rv: SOLI
INVICTO COMITII, Sol stoji l, podi`e
d. ruku, glob u levoj ruci, l. S, d. P, u
ots. MLN; RIC 60 (R2); 3.05g,
20mm, 0600.
6 dinar 28 / 2007
III.
Maximinus II (309-313)
Siscia
Licinius II (317-324)
Siscia
42 Crispus (Caesar 317-326)
Siscia
-Bronzani AE2 kovan 321-4; av: IVL
CRISPVS NOB C, lov. oven~. glava d;
rv: CAESARVM NOSTRORVM, u vencu
VOT/./X, u ots. εSIS (zrakasta kruna);
C44, RIC 181; 3.025g, 19mm, 1100
(sl. 49)
43 Sirmium
Constantinus II (Caesar 317-337;
337-340)
Siscia
-Bronzani AE2 kovan 321-4; av:
CONSTANTINVS IVN NOB C, lov.
oven~. glava d; rv: CAESARVM NO-
STRORVM, u vencu VOT/./X, u ots.
44
ASIS (zrakasta kruna); RIC 182; 2.63g,
17-18mm (Sl. 50).
-Kao sl. 50, samo rv: u ots. εSIS (zra-
kasta kruna); 2.79g, 18-19mm, 1200
(sl. 51).
Constantius II (Caesar 324-337; 337-
45 361)
Siscia
-Bronzani AE3 kovan 347-348; av:
CONSTANTIVS PF AVG, bista s oklo-
pom sa diademom i pla{tom d; rv: VIC-
TORIAE DD AVGGQ NN, dve Viktorije
okr. jedna prema drugoj dr`e vence, u
ots. ΓSIS, u polju monogram HR;
46 C293, RIC 191 (1.67g); 1.40g, 16mm
(sl. 52)
Sirmium (kovn. operativna do 326. i
351-64)
-Bronzani AE2 kovan 351-361; av:
DN CONSTANTIVS PF AVG, bista s
47 oklopom sa diademom i pla{tom d; rv:
FEL TEMP REPARATIO, Vojnik bode

kopljem palog konjanika; u ots.
ASIRM.; C45, RIC 52 (2.45g); 2.36g,
19mm, 0500 (sl. 53)
-Srebrna silikva kovana 355-361; av:
DN CONSTANTIVS PF AVG, bista s
oklopom sa perlastom diademom i pla-
{tom d; rv: u vencu VO-
TIS/XXX/MVLTVS/XXXX, u ots. SIRM.;
C342, RIC 66; 3.10g, 21mm (sl. 54).
Ostalo
-Bronzani AE3; av: DN CONSTAN-
TIVS PF AVG, bista sa diad.; rv: FEL
TEMP REPARATIO, vojnik bode ko-
pljem palog konjanika, u ots. ?SI?; RIC
361/364?; 2.00g, 18mm, 0100; VG.
Constans (Caesar 333-337; 337-350)
Siscia
-Bronzani centenionalis/AE2 ko-
van 348-350; av: DN CONSTANS PF
AVG, bista sa perlastom diademom,
oklopom i pla{tom l, dr`i glob u d.
ruci; rv: FEL.TEMP.REPARATIO, voj-
nik ide nadesno, vu~e mladog varva-
rina iz kolibe ispod drveta, u ots.
ASIS(oznaka-officina ∆?)R; C18,
RIC 218 (4.50g); 3.43g, 22mm,
0500 (sl. 55).
Trier
-Bronzani AE3 kovan 336-337; av:
FL IVL CONSTANS NOB CAES, lov.
oven~. bista d; rv: GLORIA
EXERCITVS, dva vojnika dr`e jedan
standard, u ots. TRS; RIC 593?; 1.11g,
16mm, 1200; VG.
Delmatius (Caesar 335-337)
Siscia
Alexandria
-Bronzani AE3 kovan u Aleksandriji;
av: FL DELMATIVS NOB C, lovorom
oven~. bista s oklopom d; rev: GLORIA
EXERCITVS, dva vojnika s kopljima,
dr`e jedan standard, u ots. SMALB;
RIC 69 (R2) 1.32g, 15mm.
Magnentius (350-353)
Siscia
Vetranio (350)
Komandant Ilirske vojske koja ga je
proglasila carem
Siscia
-Bronzani AE2; av: DN VETRANIO
PF AVG, bista s lov. ven. i pla{t. d., u l.
polju A, u d. polju *; rev: CONCORDIA
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
MILITVM, imperator stoji okr. spreda,
dr`i dva hristograma (monogram koji
se sastoji od gr~kih slova "X" - ksi i "P"
- ro), u ots. .εSIS*, u l. polju A; C1, RIC
290 (S, 4.65g); 4.93g, 23mm, 0500
48 (sl. 56).
Constantius Gallus (Caesar 351-354)
Uhap{en po nalogu Constantiusa zbog
njegove o{tre i tiranske vladavine na po-
lo`aju guvernera Isto~nih provincija.
Osu|en i pogubljen u Puli, u Istri, 354.
49 godine.
Siscia
Sirmium
Julian II (Caesar 335-360, 360-3)
Siscia
Sirmium (kovn. operativna 351-64)
-Bronzani AE2 kovan 361-3; av: DN
50 FL CL IVLI - ANVS PF AVG, bista s oklo-
pom sa {lemom, l. koplje i {tit; rev:
VOT/X/MVLT/XX unutar venca, u ots.
ASIRM; C151, RIC 108; 2.75g, 19mm,
0500 (sl. 57).
Jovian (363-4)
51 Siscia
Sirmium (kovn. operativna do 364)
-Bronzani AE2; av: DN IOVIANVS PF
AVG, bista s oklopom sa diademom i
pla{tem d; rev: u vencu VOT V MVLT X,
u ots. BSIRM; C35, RIC 118 (2.95g);
3.31g, 20mm, 0130 (sl. 58).
52
Valentinian I (364-375)
Ro|en u Panoniji c.32,. umro u svojoj
rezidenciji u Bregetiu, Panonija, 375.
Siscia
-Bronzani AE3 kovan 367-375; av:
DN VALENTINIANVS PF AVG, bista sa
diad. d; rev: SECVRITAS REPVBLICAE,
53 Viktorija ide na l, dr`i venac i palminu
granu, u ots. ΓSISCS, u l. polju P iznad
G ispod, u d. polju F; C37, RIC 15a, Se-
ar 4003; 2.69g, 17mm, 0700 (sl. 59).
Sirmium
Valens (364-378)
54 Mla|i brat Valentiniana I, ro|en u Ci-
baliji (Cibalae, sada Vinkovci) u Panoni-
ji c.328. Ubijen u bici kod Hadrianopoli-
sa poku{avaju}i da ugu{i pobunu Gota
koji su tada opusto{ili Meziju i Trakiju.
Siscia
Sirmium
55
Gratian (367-383)
7
anti~ki novac
Siscia
-Bronzani AE3; av: DN GRATIANVS
PF AVG, bista sa diad. i pla{tom d; rev:
GLORIA ROMANORVM, Gratian ide na
d. vuku}i zarobljenika, dr`i labarum
(hristogram), u ots. A? SISC VE, u l.
polju F u d. polju slovo R, ispod njega
A zaka~eno na VE (u ligaturi); C23,
RIC 21, upor. Sear 4042; 2.55g, 17mm
(sl. 60).
Sirmium (kovn. operativna 379)
Valentinian II (375-392)
Sin Valentiniana I, ro|en u Acincumu
u Panoniji 371. godine
Siscia (kovn. zatvorena 387)
Sirmium (kovn. operativna 379)
Theodosius I (379-395)
Siscia (zatvorena 387)
-Bronzani AE3 kovan 378-383; av:
DN THEODO-SIVS PF AVG, bista s di-
ademom i pla{tom d; rev: CONCOR-
DIA AVGGG, Roma stoji okr. spreda,
glava l, dr`i glob i naopako okrenuto
koplje, sa bosom l. nogom, u ots.
ASISC; RIC 27(d); 1.98g, 16-17mm,
0630 (sl. 61).
Sirmium (kovn. operativna 379 i 393-
395)
Constantinople
-Bronzani AE4 kovan 392-395; av:
DN THEODOSIVS PF AVG, bista s oklo-
pom sa diademom i pla{tom d; rev:
SALVVS REPUBLICAE, Viktorija ide na
l, u ots. CONSA; RIC 90a; 1.11g,
13mm.
Arcadius (383-408)
Dato mu Isto~no carstvo po smrti The-
odosiusa I 395.
Siscia (zatvorena 387)
Sirmium (operativna 393-395)
Honorius (393-423)
Dato mu Zapadno carstvo 395. Rim
opsedan tri puta od strane Gota i na kra-
ju oplja~kan 410. godine
Sirmium (kovn. operativna 393-395)
Theodosius II (East, 402-450)
Poslednjih godina njegove vladavine,
Balkansko poluostrvo bilo je vi{e puta
razru{eno od strane Huna. Theodosius je
bio primoran da zaklju~i nekoliko poni-
`avaju}ih mirovnih sporazuma sa Ati-
lom.
8 dinar 28 / 2007
Johannes (Zapadno carstvo, 423-
425)
Valentinian III (Zapadno car., 425-
455)
56
Marcian (Isto~no car., 450-457)
Petronius Maximus (Zapadno car.,
455)
Avitus (Zapadno car., 455-456)
57 Majorian (Zapadno car., 457-461)
Leo I (Isto~no car., 457-474)
Severus III (Zapadno car., 461-465)
Anthemius (Zapadno car., 467-472)
58
Olybrius (Zapadno car., 472)
Glycerius (Zapadno car., 473-474)
Smenjen po nalogu Konstantinopolja i
nasilno posve}en za episkopa Salone.
Julius Nepos (Zapadno car., 474-
59 475)
Kao vojni guverner Dalmacije poslat
od strane Konstantinopolja da smeni
Glyceriusa i preuzme Zapadno carstvo.
Nakon pobune varvarskih trupa u Italiji,
pobegao u avgustu 474. godine u Dal-
maciju gde se zadr`ao kao car u egzilu
60 do svoje smrti 480.
Ostrogotska
invazija Balkana
Romulus Augustus (Zapadno c, 475-
476)
De~ak, sin generala Orestes. Otac ga je
61
proglasio carem avgusta 47. Orestesovi
varvarski najamnici su se pobunili i pro-
glasili Odovakara za kralja. Kraj Zapad-
nog carstva.
Anastasius I (Isto~no carstvo, 491-
518)
62 Ro|en i Dyrrhachiumu c.430.
Autonomna izdanja
Stobi (autonomni novac, 2. vek)
REF: *GIC, br. 4819.
Markianopolis (autonomni novac, 2-
3. vek)
--Bronzani novac; av: MAPKIA[NO]
63
ΠOΛIC, bista gradske boginje s oklo-

pom i pla{tem; rev: MARKIANO ΠOΛE
ITΩN, boginja sedi, dr`i pateru; upore-
di GIC 4824; 4.00g, 19mm, 0700; F.
Rudni~ki novac
(c. 98-180 - pod Trajanom i Hadrijan
izdato je nekoliko serija bronzanih kva-
dransa u ime carskih rudnika u Noriku-
mi, Dalmaciji, Panoniji i Meziji (Darda-
niji). Jedan redak tip iskovan je za vla-
davine Marcusa Aureliusa. Ne zna se lo-
kacija kovnice i svrha kovanja. (Tako|e
v. Trajan ).
Dalmatinski rudnici
-AE kvadrans kovan c.98-138AD;
av: bista mlade `enske osobe (Dia-
na?) sa dijademom i pla{tom d;
rev: METAL - I DELM, jelen stoji l;
RIC II 1015 var. (Hadrian), Cohen
1516, CNG 46 #1264; 2.06g, 13-
14mm, 0530; VF, tamnobraon pati-
na (sl. 62).
Dardanski rudnici (“Kopaonik i Pri{ti-
na” po Mattingly-u, BMCRE, str.cix, bele-
{ka 1)
-AE quadrans kovan c.98-138AD; av:
RO - MA, bista Rome d; rev: D - ARDA
- NICI, `enska osoba stoji okr.l, dr`i kla-
sje `ita u d. ruci, levom pridr`ava suk-
nju; RIC II 1016 var. (Hadrian); Cohen
1514, CNG46 #1265; 3.15g, 15-
16mm, 0600; near EF, zelena patina
(sl. 63)
REF: Slobodan Du{ani}, “Anonim-
ni kvadranci” Numizmati~ar 1
(1978), str. 23-39; Slobodan Du{a-
ni}, “Kovanje novca u rudni~kim di-
striktima rimskog Ilirika”, Radionice
i kovnice srebra. Belgrade, 1995,
str.131-144; Ante [kegro, “Rimski
rudi~ki novac”, Opuscula archaeolo -
gica. (Zagreb) 18 (1994), str.173-
180; Bartol Zmaji}, “Rudni~ki novac
Rimskog carstva”, Numizmati~ke vi -
jesti. 21 (1964), str.1-11; RIC Vol. II;
BMCRE, ; CNG 46, str.133 i 135;
NMB Kovawa, p27.
REFERENCE:
Die Antiken Münzen Nord-Greichen-
lands. (ed. by F. Imhoof-Blumer)
-- Behrendt Pick. Band I, Dacien und
Moesien. Berlin, 1898. reprint Bolog-
na, 1977. Dacia str.1-20 (1-69), Vimi-
nacium str.21-60 (70-195). (citiran kao
AMNG 1)
-- Hugo Gaebler, Band III, Makedonia
und Paeonia. Berlin, 1906. reprint Bo-
logna, 1977. Stobi str.111-114 (1-16)
(citiran kao AMNG 3)
Bojana Bori}-Bre{kovi}, Novac
kolonije Viminaciuma u zbirci
Svetozara St. Du{ani}a. Beo-
grad, 1976.
Catalog of the Greek Coins in the Bri-
tish Museum.
--Reginald Stuart Poole, The Tauric
Chersonese, Sarmatia, Dacia, Moesia,
Thrace, ic. Pre{tampan od izdanja
c.1877. Bologna, 1963. Dacia str 14 1-
7, Viminacium str. 15-20 1-48. (citiran
kao BMC Tauric)
Classic Numismatic Group, Inc., Auc-
tion 46 (Closing June 24, 1998) (citi-
ran kao CNG 46)
Coins of the Roman Empire in the Bri-
tish Museum. London, 1923+
--Vol. 3: Nerva to Hadrian. (citiran
kao BMCRE)
Narodni muzej Beograd, Kovawa i
kovnice anti~kog i sredwove-
kovnog novca.. Beograd, 1975. (citi-
ran kao NMB Kovawa)
The Roman Imperial Coinage.
--Vol. II Vespatian to Hadrian. Lon-
don, 1926.
--Harold Mattingly i Edward A.
Sydenham, Vol. IV Part I Pertinax to Ge-
ta. London, 1936.
--Harold Mattingly, Edward A.
Sydenham, i C.H.V. Sutherland, Vol. IV
Part II Macrinus to Pupienus. London,
1938.
--Harold Mattingly, Edward A.
Sydenham, i C.H.V. Sutherland, Vol. IV
Part III Gordian III - Uranius Antoninus.
London, 1949.
--Percy H. Webb, Vol. V Part I: Vale-
rian to Florian. London, 1927.
--Percy H. Webb, Vol. V Part II: Probus
to Amius. London, 1933.
--C.H.V. Sutherland, Vol. VI From Di-
ocletian’s reform (A.D. 294) to the death
of Maximinus (A.D.313). London,
1967.
--Patrick M. Bruun, Vol. VII Constanti-
ne and Licenius A.D. 313-337. London,
1966. 41
--J.P.C. Kent, Vol. VIII The Family of
Constantine I A.D. 337-364. London,
1981.
--J.W.E. Pearce, Vol. IX Valentinian I -
Theodosius I. London, 1933.
H.A.Seaby, Roman Silver Coins.
--I. Republic to Augustus. London,
1978.
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
--II. Tiberius - Commodus, London,
1968.
--III. Pertinax - Balbinus i Pupienus,
London, 1969.
--IV. Gordian III - Postumus, London
1971.
--V. Carausius to Romulus Augustus,
London 1987.
David R. Sear, Greek Imperial Coins
and their values: the Local Coinages of
the Roman Empire. London, 1982. (ci-
tiran kao GIC)
David R. Sear, Roman Coins and their
values. London, 1981.
Sylloge Nummorum Graecorum.
-Deutschland. Staatliche Münzsam-
mlung München. 7. Heft. Taurische
Chersjedans-Sarmatien-Dacia-Moesia
Superior-Moesia Inferior. Berlin,
1985. Dacia 107-129, Viminacium
130-227.
(Nastavak u slede}em broju)
Ostrogotsko kraljevstvo
sto~ni Goti zvani i Ostrogo-
I ti su bili varvarsko german-
sko pleme koje sa istoka do-
{lo na teritorije Zapadnog
Rimskog Carstva i Isto~nog
rimskog carstva (Vizantije) i
bitno su uticali na politi~ke
prilike kasnog Rimskog Car-
stva. Najzna~ajniji kralj Ostro-
gota je bio Teodorik Veliki,
koji je svrgnuo prvog varvar-
skog kralja Italije Odoakara.
Goti su bili jedna nacija sve
do 3. veka,kad su se podelili
na Ostrogote i Vizigote. Oba
plemena imaju mnogo toga
zajedni~kog, posebno po{tova-
nje rimskog boga Marsa.Ta pri-
rodna podela je nastupila zbog
prenaseljenosti u podru~ju Cr-
nog mora, gde su Ostrogoti
osnovali kraljevstvo.
9
anti~ki novac
Efemerni carevi
Slavoljub PETROVI]
spmp@ptt.yu; slavko@gromnet.net
osle smrti cara Septimija Se-
P vera (193-211), pa sve do do-
laska Dioklecijana (284-305)
na vlast, za Rimsko carstvo
nastupio je period te{kih isku{enja. To-
kom 74 godine, u Rimskom carstvu iz-
dignuto je i svrgnuto, po pravilu ubije-
no, 27 imperatora i veliki broj uzurpa-
tora i pretendenata na carski tron.
Kako je Senat jo{ za `ivota Severa iz-
gubio svaku vlast, imperatore su po~eli
da progla{avaju lokalni generali u po-
ku{aju da zavladaju Carstvom. Progla-
{enjem za cara u Majncu 235.godine
od strane vojske, koja se tamo nalazila
koncentrisana za pohod protiv Alema-
na, Gaj Julije Ver Maksimin, prozvan
Tra~anin (235-238) otpo~eo je period
takozvanih vojni~kih careva. To je bio
prvi rimski car koji je svoju vojni~ku ka-
rijeru zapo~eo kao obi~an vojnik i isto-
vremeno tipi~an predstavnik novog vi-
da rimskog vladara. Portreti ovog cara
na novcu prikazuju nam lik okrutnog i
bespo{tednog ~oveka, koji je bio u pot-
punoj suprotnosti od svog predhodnika
Aleksandra Severa.
Sredinom 260. godine do{lo je do su-
koba izme|u Salonina, sina cara Galije-
na, koji je rukovodio odbranom granice
na Rajni, i gornjogermanskog namesni-
ka i generala Postuma. Namesnik je op-
kolio grad Keln koji se predao, carev sin
je ubijen, a Postum se proglasio carem
u zapadnim provincijama (Hispaniji,
Britaniji, Galiju i rimskoj Germaniji ) i
stvorio samostalnu dr`avu na zapadu,
tzv. Galsko carstvo sa prestonicom u
Augusta Treverorumu (Trier). Za razli-
ku od mnogobrojnih lokalnih uzurpato-
ra, ovo carstvo tokom svog postojanja
preuzelo je na sebe odbrambenu ulogu,
{to je dovelo da ga je podr`avala ne sa-
mo vojska nego i lokalna aristokratrija,
* Efemeran, od g~kog efemeros, koji traje jedan dan, kratkotrajan, privremen. Izraz za rimske careve, uglavnom uzurpatore, ~ija je vladavina trajala veoma
kratko, ponekad bukvalno i samo jedan dan.
10
Vreme vladavine efemernih* „vojnih careva“ za Rim je
bilo jedno od najslo`enijih i te{kih vremena. Novi vladari
su se pojavljivali i nestajali kao komete. U pojedinim
delovima, nekada jedinstvene Imperije, vladalo je
istovremeno nekoliko imperatora. O mnogim od nih
nije sa~uvan nikakav istorijski podatak osim
spominjanja u „ Srcriptores Historiae Avguastae“.
Period vladavine vojnih careva-uzurpatora naziva
se jo{ i vremenom „Tridesetorice tirana“...
Kod numizmati~ara ovaj period izaziva veliko interesovanje
jer, pronalazak svakog primerka npvca nekog od brojnih
uzurpatora, ne samo da nam materijalno potvr|uje
njegovo postojanje, nego nam iz dubine pro{losti
donosi njegov lik, makar on bio u velikoj meri idealizovan
bogati posednici i gra|anstvo. Ove otce- AE AVGVSTAE. Period vladavine vojnih
pljene krajeve tek }e car Aurelijan, sre- careva-uzurpatora naziva se jo{ i vre-
dinom 274. godine, uspeti da povrati menom „Tridesetorice tirana“.
pod centralnu vlast. Na istoku su Zeno- I same biografije nekih od navedenih
bija i njen sin Vabalat, vladari Palmire u tirana i uzurpatora izazivaju kod dana-
Siriji, uspeli da osvoje Egipat i ve}i deo {njih istori~ara nedoumice kao i sum-
Male Azije i proglase nezavisnost od Ri- nje u postojanje takvih istorijskih li~no-
ma. Izme|u Galskog carstva i otceplje- sti uop{te.
nih pokrajina na istoku nalazila se teri- Nije nepoznata ~injenica da su infor-
torija koja je bila pod kontrolom cara sa macije iz ove knjige poslu`ile svojevre-
prestonicom u Rimu i koji je poku{avao meno za pravljenje brojnih falsifikata
da pobunjene pokrajine ponovo dovede koji su katalogizovani i opisani kao au-
pod centralnu vlast. tenti~ni. U dana{nje vreme podvrgnut
Anarhija je nastala u najgore mogu}e savremenim analizama za mnoga od
vreme, jer su najezde varvara ponovo tih izdanja je utvr|eno da su falsifikati.
po~ele da zapljuskuju granice carevine. Posledica ovakvog haoti~nog stanja u
Vreme vladavine „vojnih careva“ za carevini negativno su se odrazile i na
Rim je bilo jedno od najslo`enijih i te- novac i nov~ane prilike u carstvu.
{kih vremena. Novi vladari su se poja- Usled velike potrebe za novcem, kojim
vljivali i nestajali kao komete. U pojedi- se pla}ala vojska, kovnice su bile pre-
nim delovima, nekada jedinstvene Im- optere}ene, majstori neuki, {to je dove-
perije, vladalo je istovremeno nekoliko lo do velikog kvarenja novca. Istovre-
imperatora. O mnogim od nih nije sa- meno mu opada i te`ina. Tako je u dru-
~uvan nikakav istorijski podatak osim goj polovini III veka sadr`aj srebra u
spominjanja u SCRIPTORES HISTORI- srebrnom novcu, antoninijanima, sma-
dinar 28 / 2007

njen za 75, a u pojedinim slu~ajevima
za 98%. U stvarnosti to je bio bakarni
novac sa tankim slojen srebra. Usled
upotrebe ova tanka srebrna presvlaka
je nestala, tako da je danas te{ko pro-
na}i primerke novca sa sa~uvanim sre-
brnim slojem. Sa duge strane, zlatni
novac je emitovan u malim koli~inama
i sve manjih dimenzija. Usled ovoga on
vi{e nije slu`io kao merilo vrednosti
ve} je prodavan po te`ini. Zlatni novac
je nestajao sa tr`i{ta, jer je tezaurisan,
sklanjan za sigurnija vremena. Dolazi
do velike inflacije i to je vrhunac krize
nekada mo}ne carevine.
Kod numizmati~ara ovaj period izazi-
va veliko interesovanje jer pronalazak
svakog primerka novca nekog od broj-
nih uzurpatora ne samo da nam mate-
rijalno potvr|uje njegovo postojanje,
nego nam iz dubine davne pro{losti do-
nosi njegov lik, makar on bio u velikoj
meri idealizovan.
Ne treba gubiti nadu da se tokom
vremena mo`e ipak prona}i jo{ poneki
redak novac nekog od ovih vladara. Ta-
ko je u slu~ajnom nalazu u Engleskoj
2004. godine, na|en jo{ jedan antoni-
nijan imperatora Domicijana. Za sada
su to jedina dva primerka njegovog
novca koja zauzimaju po~asno mesto u
ogromnoj kolekciji Britanskog muzeja.
Sl. 1
Pakacijan (Tiberius Claudius Mari-
nus Pacatianus ili Marcius, PACATI-
ANVS). Ovaj uzurpator vladao je
248/249. godine Gornjom Mezijom.
Kovnica novca mu je bila u Viminaciju-
mu. Po~etak njegove uzurpacije mo`e
se datumski odrediti na osnovu njego-
vog novca sa legendom Romae Ae-
ter(nae) an(no) mill(esimo) et primo
(sl. 1), koji je emitovan aprila 248. go-
dine. Na aversu njegovog novca prika-
zan je lik uzurpatora sa njegovim ime-
nom i titulom IMP TI CL MAR PACATI-
ANVS PF AVG. Na reversu novca prika-
zivana je sloga vojske (Concordia Mili-
tum), vernost vojske, (Fides Militum),
napredak i ve~ni mir, (Felicitas Publica,
Pax Aeterna), ve~nost Rima, (Romae
Aeternae) anno millesimo et primo,
povratak imperatora (Fortuna Redux).
Ovaj poslednji novac verovatno je ko-
van kao aluzija na planirani pohod na
Rim. Za sada je poznato 7 tipova anto-
ninijana i 1 bronzani as kovan u Vimi-
nacijumu. Ubijen je od strane svojih
vojnika, ali istorijski izvori ne govore
nam kojim povodom.
Sl. 2
Jo t ap ijan (Marcus Iotapianus
MARCVS FLAVIVS RV(FVS?) IOTAPI-
ANVS) uzurpator izme|u 244 i 249.
godine. Represivna politika namesnika
Sirije Priska, brata imperatora Filipa,
dovela je do pobune koju je predvodio
Jotapijan. Zahvaljuju~i natpisima na
novcu znamo njegovo puno ime. Ve}i-
na istori~ara smatra da je u srodstvu sa
dinastijom Severa iz sirijske Emese,
dok je on sam tvrdio da je potomak
Aleksandra Makedonskog. Ustanak Jo-
tapijana datuje se ili na po~etak ili kraj
vladavine Filipa. Ubijen je od strane
svojih vojnika. Tokom svoje kratkotraj-
ne vladavine emitovao je 1 tip antoni-
nijana sa 4 razli~ita aversa. Ukupno je
poznato 18 primeraka njegovog novca.
Na aversu je prikazan lik uzurpatora sa
njegovim punim imenom IMP M F R
IOTAPIANVS. Na reversu jednog anto-
ninijana prikazana je Pobeda sa ven-
cem i palminom granom. Okolo je tekst
Victoria Avg(vsti). Mozda je ovaj novac
(sl. 2) kovan u znak neke pobede nad
vojskom Filipa ili je to samo propagan-
da koja je govorila da je mogu}e pobe-
diti imperatorsku vojsku. Njegova krat-
kotrajna uzurpacija okon~ana je ubi-
stvom od strane sopstvenih vojnika.
Sl. 3 Sl. 4
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
Silbanak (MARCVS SILBANNACVS).
Uzurpator izme|u 244 i 249. godine
Silbanak je poznat po jednom tipu an-
toninijana sa~uvanog u tri primerka.
Na osnovu stilske analize tog novca
njegova uzurpacija se datuje u vreme
vladavine Filipa I Arabljanina (244-
249). Na aversu je njegov lik i legenda
IMP MAR SILBANNACVS AVG. (sl. 3).
Na reversu je Merkur koji dr`i pobedu
i kaduce okolo je legenda Victoria Avg.
Silbanak, ~ije ime ukazuje na keltsko
poreklo. Pobunio se protiv Filipa Ara-
bljanina nedaleko od rajnske granice, u
Gornjoj Germaniji (Germania Superi-
or), koju su ugro`avala germanska ple-
mena. Mo`da je on komandovao po-
mo}nim odredima drugih Germana,
koji su bili u rimskoj armiji. Ustanak je
ugu{en, po svoj prilici, za vreme Decija
(249-251).
Sponzijan (SPONSIANVS), uzurpa-
ror izme|u 244 i 249. godine. Ovaj
uzurpator je poznat na osnovu tajan-
stvenog aureusa na|enog u Transilva-
niji jo{ 1713. godine (sl.4). Na aversu
je poprsje uzurpatora sa zrakastom
krunom i tekst IMP SPONSIANI. Na
drugoj strani novca prikazane su dve fi-
gure u togama. Izme|u figura je stub.
Desna figura dr`i litius, a leva nepo-
znati predmet. Okolo je natpis C.AVG.
Kako se smatra, Sponzijan je progla-
{en imperatorom ~etrdesetih godina III
veka. Glavni problem kod njegovog
novca je reversna predstava koja je
identi~na republikanskom novcu. Neki
nau~nici smatraju da je on mogao biti
lider senatske opozicije protiv Filipa,
pa je zbog toga takva reversna predsta-
va. Ovo je malo verovatno jer niko od
senatora nije razmi{ljao o povratku u
dane Republike. Ve}ina starih senator-
skih rodova izumrla je jo{ u I veku. U
svakom slu~aju ovaj primerak izaziva
dosta sumnje. Dva njegova medaljona
~uvaju se u Be~kom muzeju.
Sl. 5 Sl. 6
Uranius Antoninus (Lucius Iulius Au-
relius Sulpicius Severus URANIVS AN-
TONINVS). Malo {ta je poznato o
11
anti~ki novac
ovom uzurpatoru u Siriji osim da je
oko dve godine (253-254). vladao gra-
dom Emesom u Siriji. Tokom svoje vla-
davine emitovao je 9 tipova aureusa 1
tip tetradrahmi i 1 tip denara. Na aver-
su novca (sl. 5) je njegov lik i tekst L
IVL AVR SVLP VRA ANTONINVS u ne-
koliko varijanti.
Ingenij namesnik Panonije, uzurpa-
tor vrhovne vlasti 260. godine, posle
poraza i zarobljavanja imperatora Vale-
rijana (253-260) od strane Persijanaca.
Za cara se proglasio u Sirmijumu uz
podr{ku svojih mezijskih legija. Ingeni-
jeva uzurpacija je trajala vrlo kratko,
mo`da nekoliko nedelja na prelazu
258-259. godine, jer je Galienu (253-
268) po{lo za rukopm da ga, uz veliko
zauzimanje Aureolusa, zapovednika
konjice, pobedi kod Murse. Njegov no-
vac za sada nije prona|en.
Regalijan (Publius Caius REGALI-
ANVS). Rimski vojskovo|a u vreme im-
peratora Valerijana i Galijena u 260.
godini se proglasio imperatorom. U
vreme kada je izglasan za imperatora
izme|u kraja jula i 9. decembra
259.god. u Sirmijumu, komandovao je
legijama u Iliriku. Rodom je bio iz Da-
kije i kako se govorilo bio je u srodstvu
sa Decibelom. Ne raspola`emo ni sa
kakvim podacima o predhodnoj karije-
ri Regalijana. Vrlo je verovatno da je on
u vreme Galijenovog boravka u Iliriku
bio prokurator zdru`enih provincija.
Da bi mogao da izdr`ava trupe, Regali-
jan je otvorio kovnicu u Karnuntumu
gde je kovao novac za sebe i svoju `e-
nu, Druantilu Sulpiciju. Za izradu svog
novca koristio je novac drugih careva
tako {to ih je prekivao. Poznato je 9 ti-
pova antoninijana. Na aversu je nje-
gova drapirana bista i tekst IMP C P C
REGALIANVS AVG. (sl. 6). Regalijan je
poginuo najverovatnije na reci Tisi
260. godine, u borbi protiv Sarmata.
Sl. 7
Makrijan (Titus Fulvius Iunius MAC-
RIANVS) sin vojskovo|e Fulvia Makri-
jana. Tokom 260-261. godine zajedno
12
sa bratom Kvietom upravljao je isto~-
nim delom Carstva. Posle zaraobljava-
nja i smrti imperatora Valerijana od
strane Persijanaca 260. godine, Fulvie
Makrin i budu}i prefekt pretorijanaca
Balista, proglasili su za imperatore Ma-
krijana i Kvieta. Ovo se dogodilo 260.
godine i mnoge isto~ne provincije (Siri-
ja, Egipat i niz oblasti Male Azije) pri-
znali su njihovu vlast. U ostalom delu
carstva imperator je bio Galijen, sin i
naslednik Valerijana. Da kontroli{u
vlast u Siriji su ostavljeni Kviet i Balista
dok su Makrijan i njegov otac poveli
pohod protiv Galijena. U 261. godini
do{li su do Dunava i negde u Iliriji su se
sukobili sa trupama lojalnim Galijenu
koje je predvodio Aureol. I Makrijan i
njegov otac su tom prilikom poginuli.
Za sada je poznato 3 tipa aureusa i
10 tipova antoninijana Makrijana ko-
vanih u Antiohiji, kao i jedna tetradrah-
ma kovana u Aleksandriji. Na aversu je
pored njegovog lika natpis IMP C FVL
MACRIANVS PF AVG. (sl. 7). ^esto se
Makrijan, koji je kovao novac, naziva u
literaturi Drugim. Ovo je neta~no jer
otac nikada nije bio progla{en impera-
torom zadovoljiv{i se tim {to su njego-
vi sinovi uzvi{eni za avguste.
Sl. 8
Kviet (Titus Fulvius Iunius
QUIETVS), sin generala Fulvia Makri-
jana i mla|i brat uzurpatora Junija Ma-
krijana. U 260. godini, zajedno sa svo-
jim bratom, bio je progla{en za impera-
tora u isto~nim provincijama. Kada su
njegov brat i otac preduzeli pohod pro-
tiv Rima, da bi potvrdili svoje pravo na
presto, ostao je da upravlja u isto~nim
provincijama. Posle pogibije oca i bra-
ta, Kvieta, koji se nalazio u Emesi, na-
pao je Odeant, namesnik Palmije, koji
ga je 261.god. zarobio i ubio. Novac sa
njegovim likom kovan je u kovnicama
Antiohija i Aleksandrija. Na jednom ti-
pu aureusa i jedanaest tipova antonini-
jana na prednjoj strani novca je njego-
vo poprsje sa zrakastom krunom, dok
je okolo tekst IMP C FVL QVIETVS PF
dinar 28 / 2007
AVG. (sl. 8). Na reversima su razli~ite
predstave.
Trebelijan (TREBELLIANVS). Za vre-
me vladavine cara Galijena (260-268)
Trebelijan se proglasio carem u Isauriji
(Mala Azija). Prema „Istoriji Avgusta”
on je kontrolisao i Kilikiju, ali je bio po-
ra`en i ubijen od strane Kamisola, voj-
skovo|e Galijene rodom iz Egipta. Sa-
vremena nauka smatra da je sve ovo iz-
mi{ljeno od strane pisca „Istorije Avgu-
sta”.
Celz (CELSVS). Ako je verovati „Isto-
riji Avgusta”, on je bio privatno lice, ne-
kada tribun, `iveo je u Africi na svom
imanju. Zbog svoje pravednosti i veli-
gog ugleda, on je od strane Vibia Pasi-
ja, prokonzula Afrike, i Fabia Pomponi-
ja, vojnog komandanta na libijskoj gra-
nici, progla{en carem. Posle samo se-
dam dana ubijen je od neke Galijenove
ro|ake. Njegovo telo je ba~eno psima.
Ustanak i ljudi koji se u njemu spomi-
nju o~igledno su izmi{ljeni.
Saturnin (Iulius SATURNINVS). Ovaj
uzurpator, koga ne treba brkati sa isto-
imenim uzurpatorom iz vremena Pro-
ba, spominje se u „Istoriji Avgusta” kao
„Dobar vojskovo|a iz vremena Galije-
na“. Prema Istoriji on je bio progla{en
imperatorom od strane legionara i od
njih je i ubijen po{to je bio suvi{e strog.
O~igledno je i on izmi{ljen od strane pi-
sca Istorije kao i Trebelijan i Celz.
Sl. 9
Laelijan (Ulpius Cornelius LAELI-
ANVS). Laelijan, uzurpator, pobunio se
268. godine protiv Postuma, prvog im-
peratora tzv „Galskog carstva“. Njegov
datum ro|enja i poreklo su nepoznati.
Veliki broj pisanih izvora navodi neta~-
no njegovo ime, i samo jedan od njego-
vih nov~i}a sadr`i njegovo puno ime
Ulpius Cornelius Laelianus.Uobi~ajeni
natpis na reversu je IMP C LAELIANVS
PF AVG u nekoliko varijanti. Svoj novac
je kovao u zasada nepoznatoj galskoj
kovnici, mo`da u Moguntiacumu
(Majnc). Tokom svoje vladavine kovao
je 4 vrste zlatnih aureusa (sl. 9), 5 tipo-

va antoninijana i 1 tip denara. Nema ni
jednog pisanog ili epigrafskog spome-
nika koji nam govori kakvu je funkciju
imao Laelijan pred ustanak protiv Po-
stuma. Mnoge varijante su razmatrane
na osnovu numizmati~kog materijala i
po svoj prilici je on bio ili legat XXII le-
gije ili namesnik Gornje Germanije.
Glavni argument u prilog ovome, je taj
{to je centar pobune bio u Moguntiacu-
mu, glavni grad provincije Gornje Ger-
manije. Istorijski izvori ne ukazuju ta~-
no vreme po~etka i kraja uzurpacije La-
elijana, no najverovatnije je da se on
pobunio protiv Postuma u februaru ili
martu 269. godine. Sude}i po broju
moneta, emitovanih sa njegovim ime-
nom, ustanak je trajao dva ili tri mese-
ca. Ako pretpostavimo da je ustanak
po~eo krajem marta 269. godine, kraj
njegove vladavine bi bio u maju ili junu
iste godine. Laelijan je bio pobe|en i
najverovatnije ubijen u Majncu od stra-
ne vojske Postuma. Ali samo {to je Po-
stum zauzeo grad i sam je bio ubijen od
svojih vojnika, jer nije dozvolio da se
grad oplja~ka, i zamenjen je Marijem.
Sl. 10
Marije (Marcus Aurelius MARIVS),
drugi imperator tzv. Galskog carstva.
Legije su ga izvikale za cara posle ubi-
stva Laelijana 269. godine. Godina ro-
|enja Marija nije poznata ali po svoj
prilici on je bio skromnog porekla. Pre-
ma nekim izvorima u mladosti je radio
kao kova~ ma~eva. Od samog dolaska
na vlast bio je u te{koj situaciji jer je
morao sa~uvati lojalnost legija Postu-
ma koje su priznavale njegovu vlast i
trebao ih je pomiriti sa ostacima legija
Laelijana. Zato je na njegovom zlatnom
i srebrnom novcu dat naglasak na slo-
gu (Concordia militum) i lojalnost voj-
ske (Fides militum). Usled nemogu}-
nosti da spre~i vojsku da razori Mogun-
tiacum on je prestonicu preneo u Avgu-
stu Treverum (Trijer). U novoj presto-
nici je kovao svoj novac dok je kovnicu
iz Moguntiacuma preneo u Keln. Pre-
ma Historia Avgista - Istorija careva on
je vladao svega tri dana. [to nije vero-
vatno obzirom na broj od 4 tipa aureu-
sa i 15 tipova antoninijana. Na njego-
vom novcu (jedan tip ilustrovan na sl.
10), nalazimo tri vrste natpisa IMP C
MARIVS PF AVG
IMP C M AVR MARIVS AVG, IMP C
M AVR MARIVS PF AVG. Po svoj prilici,
posle kratkotrajne vladavine, ne du`e
od dvanaest nedelja Marij je ubijen.
Sl. 11
Aureol (Marcus Aelius AUREOLVS).
Poreklom je iz Dakije. Tokom vojne slu-
`be pro{ao je kroz sve vojne du`nosti
dostigav{i do komandanta konjice cara
Galijena i u tom svojstvu je u~estvovao
u svrgavanju Ingenija. Tokom 268. go-
dine pre{ao je na stranu Postuma, pa je
u Milanu kovao novac u njegovo ime.
Na svoj sopstveni novac stavljao je nat-
pis IMP AVREOLVS AVG. (sl. 11). Posle
poraza od Galijena, iste godine, pobe-
gao je u Milano, ali je bio ubijen od
strane svojih vojnika.
Sl. 12
Domicijan (DOMITIANVS) Impera-
tor-uzurpator oko 270/271. godine. Za
imperatora je bio progla{en na po~etku
vladavine Aurelijana (270-275), ali je
uskoro bio ubijen. Njegov ustanak je
do{ao kao rezultat varvarskih upada na
po~etku Aurelianove vladavine. On je
mo`da istovetan sa generalom Domici-
janom koji je pobedio Makrijana 26l.
godine. Prvi primerak novca sa njego-
vim imenom IMP C DOMITIANVS PF
AVG prona|en je 1900. godine (sl. 12).
Otkri}e drugog primerka njegovog
novca, 2004.godine nesumnjiv je do-
kaz da je Domicijan bio progla{en za
cara.
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
Sl. 13
Vabalat (Lucius Iulius Septimius VA-
BALLATVS APHENODORVS) Sin Ode-
nota i carice Zenobije. Vladao je u Pal-
miri posle smrti oca 266. godine. Vero-
vatno je nosio titulu Corrector orientis,
kojom se u Rimu ozna~avao velikodo-
stojnik koji se bavio problemima isto~-
nih provincija i spoljne politike na Isto-
ku. Stvarnu vlast u zemlji imala je njego-
va majka Zenobia, zahvaljuju}i kojoj je
Palmira do`ivela vrhunac svoga uspona.
U 272. godini Vabalat je uzeo titulu Av-
gust, ali je uskoro bio zarobljen od impe-
ratora Aurelijana i zba~en sa prestola. O
daljoj negovoj sudbini nemamo podata-
ka, mo`da je ubijen posle zauzimanja
Palmire ili je `iveo sa majkom Zenobi-
jom u Rimu, gde ju je odveo Aurelijan.
Na novcu Vabalata, koji je kovao dok je
bio Dux Romanorum od 266-271. godi-
ne, oko njegovog lika nalazi se legenda
VABALATHVS V(ir) C(larissimus) R(ex)
I(mperator) D(ux) R(omanorum), dok
je na reversu lik imperatora Aurelijana .
Novac koji je emitovao, kao samostalni
vladar 271-271, nosi samo njegov lik i
titulu IMP C VHABALATVS AVG i veoma
je redak (sl. 13).
Cenzorin (CENSORINVS). Imperator-
uzurpator za vreme vladavine Klaudia
II Gotskog (268-270). Prema „Istoriji
Avgusta“ Cenzorin je bio sjajan vojsko-
vo|a. Za imperatora je bio izvikan od
strane svojih legija. Kao ~ovek starih
shvatanja, budu}i da je bio oven~an im-
peratorskim vencem, po~eo je pokazi-
vati samostalnost i strogost, ovo je do-
velo do pobune njegovih legionara koji
su ga ubili. Cenzorin je sahranjen u
okolini Bolonje, a na podignutom spo-
meniku, izme|u ostalog, je pisalo da je
bio „Sre}an u svemu a nesre}an kao im-
perator“. Vladao je samo sedam dana.
Faustin (Favstinvs). Faustin je bio
uzurpator u vreme Tetrika I (270-273) i
on je poslednji od takozvanih „Galskih
imperatora“. Njegovo puno ime, mesto
i godina ro|enja su nam do danas osta-
li nepoznati. Hronologija uzurpacije Fa-
ustina je sporna. Neki nau~nici datuju
13
anti~ki novac
njegov ustanak 273. godine, ali vi{e je
verovatno da se on dogodio 274. godi-
ne. Istorijski izvori navode da je Tetrik I
poslednjih meseci svoje vladavine tra-
`io od Aurelijana pomo} za borbu pro-
tiv uzurpatora. Na osnovu ovoga najve-
rovatnije je da se po~etak uzurpacije Fa-
ustina odigrao u prole}e ili po~etkom
leta 274. godine. Zonar navodi da je
Aurelijan posle pobede nad Tetrikom I,
morao da ugu{i novu pobunu u Galiji,
{to je i uradio dosta brzo. Ovo navodi
na zaklju~ak da je ustanak Faustina tra-
jao jo{ neko vreme nakon {to se Tetrik I
predao Aurelijanu, u leto 274. godine.
Mi danas ni{ta vi{e ne znamo o dejstvi-
ma Faustina tokom njegove uzurpacije i
kakva je bila njegova kona~na sudbina.
Felicisim (FELICISSIMVS). Pobunio
se protiv imperatora Aurelijana oko
271. godine. Felicisim je bio na~elnik
(rationalis) fiska (blagajne) za Aureli-
jana. On je podsticao svoje slu`benike
na kvarenje novca. Kada je ovo bilo ot-
kriveno podigao je ustanak na Celij-
skom brdu. Imperatorska vojska je
uspela sa velikim trudom da ugu{i po-
bunu . U ovim borbama poginuo je i Fe-
licisim. Ni jedan od izvora ne govori o
tome da je Felicisim imao nameru da se
proglasi imperatorom, a nema ni jedne
monete sa njegovim imenom. Saglasno
pri~i Aurelija Viktora, ustanak je mogu-
}e datovati u vreme od poraza Tetrika I
do utemeljenja hrama Sunca t.j. 274.
godine. No, verovatnije je da je ustanak
bio 271. godine, jer je 274. godine Au-
relijan ~vrsto dr`ao vlast u Imperiji,
umiriv{i pobunjena plemena i vrativ{i
pod vlast Rima Galiju i Palmiru. Osim
ovoga, kovnica novca je obustavila rad
tokom nekog vremena, do monetne re-
forme 274. godine, {to je moglo biti po-
sledica ustanka.
Sl. 14 Sl. 15
Bonos (Marcus BONOSVS) se rodio
u Britaniji, a njegova majka je bila iz
Galije. Njegov otac je bio retorik ili u~i-
telj pisanja. U ranoj mladosti je ostao
bez oca i mo`da nikada nije stekao ne-
14
ko vi{e obrazovanje. Vojnu slu`bu za-
po~eo je kao mladi komandir postepe-
no se penju}i po slu`benoj lestvici do
komandanta retijske granice. Posle po-
raza od strane Germana upla{iv{i se ca-
reva gneva, podigao je ustanak 280.
godine. Po{to ga je Prob (276-282) po-
bedio, izvr{io je samoubistvo. Njegovu
porodicu Prob je po{tedeo i dao joj iz-
dr`avanje. Tokom svoje kratkotrajne
vladavine kovao je tri tipa antoninijana
koji imaju na aversu natpis M C BO-
NOSVS AVG. (sl. 14).
Saturnin (Iulius Saturninus SEXTVS
IVLIVS SATVRNINVS) bio je namesnik
Sirije. Prema pisanju autora Istorije Av-
gusta po poreklu je bio Gal. Zosim ga
naziva Mavrom. Proglasio se imperato-
rom u Aleksandriji u Egiptu, ali je ubr-
zo poginuo (280) u okolini Alameja u
borbi sa Probom. Prema Zosimu ubili su
ga sopstveni vojnici. U Aleksandrijskoj
kovnici kovan je aureus sa njegovim li-
kom i natpisom IMP C IVL SATVR-
NINVS AVG. (sl. 15). Poznata su dva
primerka ovog novca od kojih se jedan
~uva u Britanskom muzeju a drugi u
Dorkee collection u Njujorku.
Amand (Gnaeus Silvius AMANDVS).
Vo|a Bagauda, selja~kog ustanka u Gali-
ji. Imperator-uzurpator 285 ili 286. godi-
ne. Ovaj ustanak Maksimijan je te{kom
mukom uspeo da ugu{i. U literaturi se
pominje njegov antoninijan na kojem je
natpis IMP S AMANDVS P F AVG.
Elian (Qvintus Valens AELIANVS).
Desna ruka Amanda i mo`da impera-
tor-uzurpator 285 ili 286 godine. U
285 ili 286. godini seljaci ustanici, po-
znati u istoriji kao Bagaudi pobunili su
se protiv rimske uprave u Galiji i Hispa-
niji. Amand, jedan od vo|a ustanika
obla~io se u purpur, njegov glavni po-
maga~ bio je neki Elijan. Verovatno u
286. godini Maksimijan Herkul, koga
je imperator Dioklecijan proglasio av-
gustom, zajedno sa Karauzijem ugu{io
je ustanak.
Sl. 16
dinar 28 / 2007
Julijan (Marcus Aurelius Iulianus
Sabinus MARCVS AVRELIVS IVLI-
ANVS), nazvan Julijan Panonski, izvi-
kan je za cara od strane legija krajem
284. godine u Veneciji. U pohodu
prema Rimu njegovu vojsku je Karin
(283-285) porazio u boju kod Vero-
ne, 285. godine. Svoj novac, jedan tip
aureusa (sl. 16) i ~etiri tipa antonini-
jana Julijan je kovao u kovnici Siscia
(Sisak). Na aversima ovog novca je
lik uzurpatora i tekst IMP C M AVR
IVLIANVS P F AVG ili IMP C IVLI-
ANVS PF AVG.
Firmuis, bogati trgovac uzurpator u
Aleksandriji 270-273. godine. Rodom
je bio iz Seleukije. Posle kratkotrajne
vladavine porazio ga je Aurelijan. Nje-
mu nije ostalo ni{ta drugo nego da po-
sle toga izvr{i samoubistvo. Za sada ni-
je poznat ni jedan primerak njegovog
novca.
Sl. 17
Domicije Domicijan (Lucius Domi-
tius Domitianus LVICIVS DOMITIVS
DOMITIANVS). Mada papirusi i nu-
mizmati~ki izvori govore da je L.
Domicij Domicijan podigao ustanak
protiv Dioklecijana u junu ili julu
296 (297?), drugi izvori govore da
je ustanak podigao Aurelije Ahilej
(Aurelius Achilleus). U svakom slu-
~aju, Dioglecijan je organizovao
protiv akciju i ustanak je u martu
298. god. ugu{en. Ova neusagla{e-
nost izme|u izvora nastala je svaka-
ko usled toga {to je Domicije vero-
vatno umro u decembru 297. godi-
ne kada je Dioklecijan uspostavio
kontrolu nad Egiptom, dok je Ahilej,
do marta 298. godine pru`ao otpor
u Aleksandriji. Od ovog uzurpatora
za sada su poznata 4 tipa aureusa i
jedan tip folisa kovanih u Aleksan-
drijskoj kovnici. Na aversu novca
(sl. 17) je natpis DOMITIANVS AVG
na aureusima, ili IMP C LVCIVS DO-
MITIVS DOMITIANVS AVG ili IMP C
L DOMITIVS DOMITIANVS AVG na
folisima.

Tron Rimske imperije na licitaciji
Rista MILETI], Beograd
inner@sezampro.yu
ko je rimski panteon bio
A raspore|en po hramovi-
ma, isti su posle smrti im-
peratora Komodusa od-
zvanjali od smeha bogova koji su
svojim mermernim licima sa trono-
va, na koje su ih sami Rimljani po-
stavili, sada gledali na prljav{tinu,
zlo i krvolo~nost svojih vernika.
Nekada neprikosnoveni Senat,
boja`ljivo je iz svojih redova prepo-
ru~io pretorijancima novog impera-
tora, uz punu podr{ku ubica impe-
ratora Komodusa i na tron je pre
doveden i postavljen, nego izabran:
PVBLIVS HELVIVS PERTINAX
(3. januar 193 - 28. mart 193)
Pertinaks je ro|en 126. godine, a
na tron Imperije je do{ao kao pre-
fekt grada Rima. Prethodno je
upravljao ve}inom provincija car-
stva, a ~injenica da se odlikovao
odlu~no{}u i razborito{}u, preporu-
~ila ga je jo{ imperatoru Marku Au-
reliju, te je trenutkom izbora bio
mo`da jedini `ivi prijatelj tog cara.
Otac mu je bio HELVIVS SVC-
CESSVS, ime majke je ostalo nepo-
znato i nigde se ne pominje, dok je
sam Pertinaks zapo~eo svoju voj-
ni~ku karijeru pod Antoninima. U
ratu u Siriji za vreme imperatora
Antoninusa Pijusa, bio je prefekt
kohorte, da bi protiv Par}ana rato-
vao kao tribun LEGIO VI VICTRIX.
Isto tako je i njegova karijera kao
konzula bila briliantna.Vojne ope-
racije u Germaniji, Galiji, Reciji i
Noriku, kao i zvanje LEGATVS LE-
GIO I (PRIMVS) ADIVTRIX dovele
su do toga da je 179. godine, po
povratku u Rim, prvi put zauzeo
svoje mesto u sali Senata.
Takav ~ovek je sada bio na tronu
Imperije, sa namerom da na njemu
i ostane, ali Rim vi{e nije bio kao
nekad. Pertinaksovi postupci bili su
pre primereni vremenu jednog Pi-
jusa ili Aurelija, pa su prvo izaziva-
li podsmeh kod pretorijanaca, a po-
tom i njihov gnev. Senat je pak bla-
gonaklono i sa odobravanjem gle-
dao na tronu svog predstavnika.
Pre svega, odbio je da svoju supru-
gu proglasi za avgustu, ali isto tako
i sina za cezara, a svoj li~ni imetak
je danom stupanja na du`nost pre-
neo na `enu i sina, kako ne bi pola-
gali pravo da tra`e pomo} od dr`a-
ve.
Emisiono njegove aktivnosti su
trajale koliko i vladavina, od janua-
ra do marta meseca 193. godine, u
kom periodu su iz kovnice u Rimu
emitovani:
- aureus u zlatu (sl. 1)
- denar u srebru
- as, dupondijus i sestercijus u
bronzi, ukupno ~etrdeset modula i
apsolutno svi spadaju u numizma-
ti~ke raritete (R-R4). Isto va`i i za
veoma retka provinscijska kovanja
(TOMIS, danas Konstanca u Rumu-
niji).
Na bronzanom novcu pojavljuje
se jo{ i aversni natpis: IMP CAES P
HELV PERTINAX AVG. Na aukcija-
ma u svetu ~e{}e se pojavljuje no-
vac od plemenitih metala nego onaj
koji je bio u nadle`nosti Senata.
Kada su reversni natpisi u pita-
nju, imperator Pertinaks je zaista
originalan, jer ti natpisi odudaraju
od uobi~ajenih, koji su se javljali
kod prethodnih imperatora. Pome-
nimo samo neke: SAECVLO LAV-
DANDE, DIS GENITORIBVS, pred-
stava `ene itd. Od personifikacija
se pojavljuju:AEQVITAS, FOR-
TVNA, LAETITIA, LIBERALITAS,
PROVIDENTIA...
@ele}i da sa~uva Imperiju od ra-
sipnosti imperatora Komodusa, uki-
nuo je sve te{ke poreze, propagira-
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
ju}i {tedljivost i marljivost kao me-
ru za popunjavanje dr`avne blagaj-
ne. U jednom carskom dekretu je
~ak izjavio: "Vi{e volim da upra-
vljam siroma{nom dr`avom pomo-
}u nevinosti, nego da steknem bo-
gatstvo tiranijom i be{~a{}em". Uki-
nuo je ograni~enja trgovini, suzbio
rasko{, primorao {pekulante i mi-
ljenike prethodnika da ne~asno ste-
~eno bogatstvo vrate za dr`avne
potrebe.Takvim potezima za kratko
vreme je stekao po{tovanje i ljubav
naroda. U svom sprovo|enju zako-
nitosti i reda zaboravio je samo jed-
no: pretorijance.
Podstaknuti pretorijanskim pre-
fektom Letom (LAETVS), istim
onim koji je bio u~esnik smaknu}a
imperatora Komodusa, pretorijanci
su poku{ali da nametnu novog ime-
partora (senator SOSIVS FALCO),
ali je zavera osuje}ena, a dobro-
}udni imperator je po{tedeo `ivot
nesu|enom caru. Razo~arani preto-
rijanci di`u pobunu u logoru i kre-
}u na carsku palatu. Pertinaks je
krenuo u suret svojim ubicama, ali
poziv na lojalnost ih je zadr`ao sa-
mo nekoliko trenutaka, dok mu je-
dan pla}enik, varvarin iz Tongere-
na, nije zadao prvi udarac ma~em,
a njega su sledili i ostali. Glava mu
je odse~ena, pobodena na koplje i
odneta u pretorijanski logor. Konse-
kraciona kovanja novca za ovog im-
peratora, iste 193. godine, emito-
vao je imperator Septimije Sever.
Emitovani su: aureus u zlatu i de-
nar u srebru, sa natpisom na aver-
su: DIVVS PERT PIVS PATER i na
reversu: CONSECRATIO.
Kada je bronza u pitanju (as i se-
stercijus, sl.2), pojavljuje se pret-
hodni natpis na aversu ali i: DIVVS
PERTIN PIVS PATER.
Nije potrebno posebno nagla{a-
15
anti~ki novac
vati da su svi konsekracioni primer-
ci vrhunski numizmati~ki rariteti i
da samo sestercijus, sa slike 2, vre-
di koliko omanji vozni park neke
kompanije.
Imperija je bez carskog nasledni-
ka i ~ak i oni koji su sebe mogli vi-
deti na tronu oskrnavljenom krvlju
vrsnog vladara (LAETVS, SVLPITI-
ANVS - carev ro|ak) zaziru, kako
od gneva svetine, isto tako i od
gneva onih koji su bili zadu`eni za
bezbednost cara. Neki pretorijanci
koji su videli mogu}nost "dodatnog
prihoda" oglasi{e da }e tron biti
prodat najboljem ponu|a~u, odno-
sno onome ko ga najvi{e plati. Im-
perija na prodaju? Da li su se ~uli
krici predaka u hramovima, krici
patricija koji su vekovima ~uvali
dostojanstvo te Imperije?
Glas o prodaji do{ao je i do vre-
me{nog senatora Didija Julijana, i
podstaknut ambicijama svoje su-
pruge i }erke (MANLIA SCANTIL-
LA; DIDIA CLARA), kao i svojim
oslobo|enicima i klijentima, po`u-
rio je u logor pretorijanaca. Obe-
}av{i svakom vojniku 25 hiljada se-
stercijusa, znatno vi{e nego {to je
ponudio Sulpicijan, tron imperije
kupio je:
MARCVS DIDIVS SEVERVS IVLI -
ANVS (28 mart 193 - maj / juni ?
193.)
Didije Julijan je ro|en 137. godi-
ne sa zavidnim rodoslovom. Po
maj~inoj liniji vodi poreklo od po-
rodice LVCIVS OCTAVIVS CORNE-
LIVS SALVIVS IVLIANVS AEMILI-
ANVS, koji je bio pravni konsula-
tant i konzul 148. godine. Otac mu
je bio PETRONIVS DIDIVS SE-
VERVS, a deda QVINTVS PETRO-
NIVS SEVERVS iz patricijske poro-
dice u Hadrumetu (HADRVM-
METVM), dana{nji Tunis. U mlado-
sti je imao pokrovitelja u Domiciji
Lucili (DOMITIA LVCILLA), majci
imperatora Marka Aurelija.
Rimski Senat se, glume}i zado-
voljstvo (posebno zbog Didijevog
pretorijanskog okru`enja), obave-
zao na vernost, a novi imperator je
verovatno iste no}i posle pijanke
proklinjao svoju brzopletost, ~ak
ludost preduzetog dela. Mo`da je u
svom bezumlju pomislio da osim
16
Sl. 1. Aureus Av.IMP CAES P HELV
PERT AVG; rv.PROVID DEOR COS II
Sl. 2. Sestercijus Av.DIVVS PERTIN
PIVS PATER; rv.CONSECRATIO / SC
Sl. 3. Denar. Av.IMP CAES M DID
IVLIAV AVG, rv.CONCORD MILIT
Sl. 4. Sestercijus Av.IMP CAES M DID
SEVER IVLIAN AVG; rv..PM TRP COS/SC
(sa predstavom Fortune)
Sl. 5. AR denar Av.MANL
SCANTILLA AVG; rv.IVNO REGINA
Sl. 6. Sestercijus Av.DIDIA
CLARA AVG; rv.HILAR TEMPOR/SC
dinar 28 / 2007
pretorijanaca van Rima postoji jo{
ne{to: LEGIJE sa svojim vojskovo-
|ama. Bio je bez prijatelja, bez
sledbenika, ali u uzavrelom i pu-
nom gneva Rimu, novi imperator
ne zaboravlja da kroz nov~ane emi-
sije sebe u~ini besmrtnim. Prola-
skom kroz tu kapiju zakora~io je u
istoriju.
Kovnica Rim je u tom kratkom
carskom mandatu emitovala:
-aureus u zlatu
-denar u srebru (sl. 3)
-dupondijus u bronzi (mart/maj
193)
-sestercijs u bronzi (maj/juni
193, sl. 4)
Zanimljivo je napomenuti da se
ovaj reversni natpis pojavljuje na
svim modulima, jer je o~igledno da
je imperator i na ovaj na~in tra`io
lojalnost pretorijanaca, ~iju je "oda-
nost" tako skupo platio.
Mo`e, ali ne mora, da iznenadi
da u tom emisionom opusu ne egzi-
stira as kao modul. Ve} je napome-
nuto da su egzekuciju imperatora
"potpomogle" njegova ambiciozna
supruga i }erka, tako da u prave
numizmati~ke "bisere" spada i no-
vac ove dve avguste, jer je, u tre-
nutku kada je progla{en za avgu-
sta, Didije Julijan obe na~inio avgu-
stama.
Za Manliju Skantilu (MANLIA
SCANTILLA) su emitovani:
-aureus u zlatu
-denar u srebru (sl. 5)
-sestercijus u bronzi
-dupondijus (ili as ?) u bronzi
Identi~ni moduli su emitovani i
za njegovu }erku Didiju Klaru, ~iji
je sestercijus prikazan na sl. 6.
Zanimljivo je napomenuti da je
ovaj sestercijus prvi put publikovan
1891. godine.
Imperator Didije Julijan nije mo-
gao da kupi gnevni rimski puk, a
ako je imao miran san, to je trajalo
samo dve nedelje. Vrenje u presto-
nici, izazvano sramnom kupovinom
trona, kao plamen se pro{irio ka
granicama imperije. Ve} 13. aprila
193. godine panonske legije (ILI-
RIC) su izvikale za imepatora Sep-
timija Severa (SEPTIMIVS SE-
VERVS). Kada su to mogli pretori-
janci, za{to to ne bi mogli i legiona-

ri koji su, ina~e, bili daleko slabije
pla}eni.
U Britaniji je za imperatora izvi-
kan Klodije Albin (CLODIVS AL-
BINVS), a u Siriji Pescenije Niger
(PESCENNIVS NIGER). Svaki od
njih je raspolagao sa tri legije i, ma-
da su se nalazili na razli~itim kraje-
vima imperije, bili su iskusne voj-
skovo|e, sa kroz borbu uve`banim
legijama. Svakome pojedina~no je
vi{e bilo stalo do trona nego do od-
mazde za smrt imperatora Perti-
naksa, koju su uzimali kao razlog
za svoje delovanje.
Didije Julijan je `eleo pregovore,
ali upla{en i smeten, nije mogao da
se organizuje. Molitve po hramovi-
ma, molbe za lojalnost upu}ene
pretorijancima, priprema atentata
na Septimija Severa, predlaganje
kompromisa nije u~vrstilo njegovu
poziciju.
U strahu za sopstvene `ivote, pla-
{e}i se Severovih dunavskih legija,
koje su bile na putu za Rim, Senat
je potpomognut "ubedljivo{}u" pre-
torijanaca, istih onih koji su ga do-
veli na tron, proglasio prvo impera-
tora Pertinaksa za bo`anskog
(DIVVS) i odmah zatim osudio na
smrt imperatora Didija Julijana,.2,
juna 193, godine odveden je u
dvorsko kupatilo gde mu je kao zlo-
~incu odrubljena glava,posle samo
ne{to vi{e od dva meseca vladavi-
ne. Sudbina supruge i }erke nije za-
bele`ena, kao ni sudbina dva nje-
gova brata (DIDIVS PROCVLVS i
NVMMIVS ALBINVS)
Svaki komad novca imperatora
Didija Julijana i ~lanova carske po-
rodice, isto kao i kod imperatora
Pertinaksa, nosi oznaku R3 ili R4, a
dalji komentari nisu potrebni.
Relativno daleko od Rima, na is-
to~nom Mediteranu, u vreme kada
su pretorijanci izlicitirali tron u ko-
rist imperatora Didija Julijana, u
Antiohiji Sirijskoj legije su "izvika-
le", adekvatniji re~eno - proklamo-
vale, za svog imperatora ~oveka
skoro nepoznate vojni~ke karijere, i
isto tako nepoznatog rodoslova.
Bio je to:
CAIVS PESCENNIVS NIGER
(193-194)
Ro|en je u malom mestu Akvinu-
Sl. 7. AR denar Av.IMP CAES C PESCEN
NIGER IVSTITIA; rv.SACVLI FELICITAS
Sl. 8. Av.IMP CAES C PESC NIGER
IVSTVS AVG; rv.VICTORIAE AVG PP
Sl. 9. Av.D CLOD SEPT ALBIN
CAES; rv.FELICITAS COS II SC
Sl. 10. AE sesterc Av.D CLOD SEPT
ALBIN CAES; rv.FELICITAS COS II SC
Sl. 11. AR denar Av.IMP CAES D CLO
SEP ALB AVG; rv.FIDES LEGION COS II
dinar 28 / 2007
anti~ki novac
mu (AQVINVM) u Lacijumu (LA-
TIVM) negde izme|u 135. i 140.
godine. Otac mu je bio ANNIVS
FVSCVS, a majka se zvala LAMPRI-
DIA, mogu}e iz roda AELIVS LAM-
PRIDIVS. Nema igre re~i. Latinski
termin FVSCVS i NIGER su skoro
sinonimi i zna~e mra~an, crn, tam-
noput, a u nekim slu~ajevima i
opak, ali nema obja{njenja za to ni
kod oca (FVSCVS) ni kod sina (NI-
GER) obzirom da nisu pripadali cr-
noj rasi.
Po Dionu Kasiju (DION CASSIVS)
njegovo puno ime bilo je CAIVS PA-
SCENNIVS NIGER IVSTVS, ali ni on
ne obja{njava poreklo imena, po-
sebno IVSTVS (pravedni) koje se
pojavljuje i na novcu, ali je mogu}e
da je tek sa proklamacijom taj pri-
dev dodat njegovom imenu. Istorija
ne bele`i na osnovu ~ega je to u~i-
njeno.
[to se ti~e njegove karijere, zna
se da je 183. godine, pod imperato-
rom Komodusom, ratovao protiv
Da~ana, zajedno sa Didijem Julija-
nom, a kada je proklamovan za im-
peratora bio je na du`nosti guver-
nera Sirije sa sedi{tem u Antiohiji.
Mogu}e je i vrlo verovatno, da je
Niger tokom svog `ivota i vojni~ke
karijere boravio u prestonici, ali je
sada delovao iz Antiohije, pre sve-
ga jer je Septimije Sever sa svojim
legijama bio daleko bli`i Rimu. Du-
go se tvrdilo (skoro sve do XIX ve-
ka) da je Antiohija bila i jedina kov-
nica iz koje je emitovan novac Pe-
scenija Nigera za pla}anje pripad-
nika tri legije koje su bile pod nje-
govom neposrednom komandom i
~ijom zaslugom je i postao impera-
tor. Napominjemo da je tada, na
kratko vreme, Rimska imperija bila
tetrarhija.
Nije iznena|enje da u uslovima
gra|anskog rata vojska "priznaje"
samo plemenite metale kao novac,
pa je tako i Niger iz kovnice u Anti-
ohiji emitovao samo aureus u zlatu
i denar u srebru (sl. 7), {to je i ka-
talo{ki evidentirano (RIC, Cohen).
Na ve}ini od stotinak iskovanih
komada modula na aversu uz uobi-
~ajene titule IMP, CAES, AVG, egzi-
stira i natpis: IVSTI, IVST, IVS i IV,
kao skra}enica od IVSTVS ili IVSTI-
17
anti~ki novac
TIA (pravedan, pravednost), {to je
o~igledno poruka, ali i obe}anje
imperatora, koji u zamenu za to
tra`i podr{ku, koja mu je vi{e nego
sigurno bila neophodna.
Reversne predstave pripadaju
standardnoj ikonografiji gde su
predstavljene: FIDES, CERES,
CONCORDIA, FORTVNA, HILARI-
TAS, IOVA, MARS itd. Ve} tokom
193. godine u okviru natpisa na re-
versu pojavljuje se samododeljeno
COS, a potom i COS II, dok na jed-
nom denaru ~ak egzistira i natpis
HILARITAS SC, mada je Senat imao
isklju~ivo pravo kovanja bronza-
nog, ali ne i srebrnog novca. Kao da
je Niger ovim natpisom `eleo da
ka`e da ima podr{ku Senata.
Kovnica u Antiohiji je emitovala
ukupno pet tipova aureusa od kojih
tri na reversu nose natpis IVSTITIA
AVGVSTI u skra}enoj varijanti
(IVST AVG i IVST AV), jedan je sa
natpisom ROMAE ATERNA, a onaj
sa natpisom IOVI CONSERVATORI
predstavlja pravi raritet.
Nema sumnje da je imperator Ni-
ger predstavljao smetnju imperato-
ru Septimiju Severu koji je `eleo ~i-
stu situaciju na Istoku. Da bi se osi-
gurao na Zapadu, Sever je samo-
proklamovanom imperatoru Klodi-
ju Albinu dao titulu cezara, istvre-
meno izvr{iv{i adopciju, a zatim
svoj vojni potencijal okre}e protiv
Pescenija Nigera.
Posle dva-tri manja vojna uspeha
imperatora Nigera, 194. godine je
do{lo do bitke na reci Is (ISVS), se-
verno od Antiohije, na istoj reci gde
je 333 godine pre nove ere Alek-
sandar III porazio Darija. U ovom
sukobu imperator Pescenije Niger
je pora`en i prinu|en da bekstvom
spa{ava glavu. Grad Antiohija je
svirepo ka`njen i sveden na nivo
sela, a negde na obalama Eufrata
tokom 194. godine imperator Pe-
scenije Niger je pogubljen zajedno
sa suprugom i sinom koji su za isto-
riju ostali nepoznati. I denari i au-
reusi imperatora Pescenija Nigera
spadaju u najve}e raritete rimske
anti~ke numizmatike.
Pre desetak godina na jednoj
evropskoj aukciji prodat je aureus
(sl.8) za nepojmljivu cifru od oko
18
120.000 evra, ali ako ka`emo da je
potekao iz kovnice Aleksandrija
(Egipat), po oznaci "PP" (nije PA-
TER PATRIAE) i da je za sada uni-
kat, cifra i nije nepojmljiva. Rimska
anti~ka numizmatika jo{ uvek ~uva
svoje tajne, treba ih otkriti i ko
zna? Mo`da ba{ u ovom trenutku
neki raritet izlazi na svetlo dana.
Dok je Septimije Sever re{avao
svoj status na Istoku u ratu sa im-
peratorom Pescenijem Nigerom, na
Zapadu njegov posinak i cezar o~i-
gledno nije bio zadovoljan svojim
statusom, jer je i on u godini vrenja
proklamovan za avgusta. ^ovek ko-
ji je odbio da prihvati titulu cezara
i potencijalnog naslednika od im-
peratora Komodusa o~ekuju}i nje-
govu, a shodno tome i svoju pro-
past, istu je prihvatio od Septimija
Severa, bio je:
DECIMVS CLODIVS
SEPTIMIVS ALBINVS
(193-197)
Poreklo Klodija Albina vu~e kore-
ne jo{ iz perioda Republike i o nje-
mu je te{ko re}i ne{to konkretnije,
jer nedostaju pouzdani istorijski
podaci. Zna se da je bio prvoro|eno
dete ~iji je otac bio CAEONIVS
POSTVMVS, a majka AVRELIA
MESSALINA.
Tokom vi{e od dva veka patricij-
ska porodica je ekonomski slabila i
propadala zadr`avaju}i svoj "pedi-
gre" (ili je tako tvrdio Albin), tako
da se u kriti~noj godini posle Ko-
modusove smrti u, za Rim dalekoj
provinciji, Britaniji, kao njen upra-
vitelj na{ao ba{ Klodije Albin. @ele-
}i miran Zapad, Septimije Sever,
osim {to Albinu daje titulu cezara
ovog i usvaja otuda u njegovom
imenu SEPTIMIVS. Iz tog perioda
po~inju i prve emisije novca na ko-
jima je Klodije Albin predstavljen
kao cezar.
Kod ovih nominala, kao i kod
onih koji nose natpis na reversu
COS II SC, FORT REDVCI COS II
SC, MIN PAC COS II SC, SAECVLO
FRVGIFERO COS II SC i CONCOR-
DIA SC, postoje dileme i nedefini-
sanosti po svetskim katalozima
(Cohen, RIC pa ~ak i onim aukcij-
skim) da li je to dupondijus ili as.
dinar 28 / 2007
Mogu}e je da je to iz razloga {to bi-
sta cezara nema na glavi zrakastu
krunu uobi~ajenu za dupondijus, a
sama kovanja su potekla iz rimske
kovnice u relativno velikom raspo-
nu od 193. do 195. godine.
Kovanja novca imperatora Klodija
Albina se stoga mogu podeliti na
emisije iz 193. godine (?) gde se na
aversu pojavljuje bista cara sa titu-
lom cezar u strukturi:
-aureus u zlatu
-denar u srebru
-sestercijus u bronzi
-dupondijus (ili as) u bronzi
-provincijska kovanja (AE. Vero-
vatno kovnica CILICIA sa predsta-
vom Artemide na reversu)
Dok je Septimije Sever re{avao
svoje imperijalne probleme sa im-
peratorom Nigerom, a potom sa
njegovim sledbenicima, u Mesopo-
tamiji Albin se proglasio za impera-
tora u Rimu i sve do 197. godine
novac je kovan sa titulom avgusta
na aversu i emitovan iz kovnica Ro-
ma i Lvgdvnvm (Lion,Galija). Iko-
nografija kao i nominale su nepro-
menjeni uz zastupljenost na rever-
su: Felicitas, Roma, Minerva,
Aeqvitas, Clementia, Fortuna, Pax…
Relativno duga vladavina odno-
sno suvladavina nije rezultirala ve-
likim i raznovsrnim emisijama nov-
ca, tako da je za period od ~etiri go-
dine ukupno emtovano sedamdese-
tak razli~itih primeraka novca i svi
oni, u pogledu retkosti, nose ozna-
ku “R”.
“Drskost” Klodija Albina nije mo-
gla pro}i neka`njeno. Proglasiv{i
svoga sina Karakalu za cezara, Se-
ver {alje legije pod njegovom ko-
mandom da kazne uzurpatora. Al-
bin napu{ta Rim i do odlu~uju}e
bitke dolazi 19. februara 197. godi-
ne kod Liona u Galiji, gde su snage
imperatora Klodija Albina pora`e-
ne. Sam imperator je ubijen zajed-
no sa svim ~lanovima porodice (?),
ali je istovremeno napravljen i po-
kolj nad preko 20.000 njegovih
sledbenika.
Barem privremeno, vreme gra-
|anskih ratova je pripalo pro{losti,
ali je istovremeno otvorena era
“vojni~kih careva” koji }e kroz ceo
III vek obele`iti Rimsku imperiju.

Datiranje bakarnih nov~anih
vrsta primorskih gradova 2.
Sergije DIMITRIJEVI]
ri kraju prve polovine XIV
P veka javlja se prvi kotorski
novac sa poprsjem sveca,
nov~ana vrsta sa velikim
krstom kao centralnom predstavom
koji po svojoj te`ini predstavlja po-
lovinu drugih kotorskih nov~anih
vrsta toga vremena.
Sredinom XIV veka bakarni novac
je imao srednju te`inu oko 1,70-
1,80 g. (Napominjemo da je prose~-
na te`ina ulcinjskog bakarnog novca
kovanog pod Uro{em kao mladim
kraljem znatno smanjena, po{to su
u ra~un u{li i o~evidno jako izlizani
i o{te}eni primerci od 1,10; 1,08 i
0,91 grama).
Izgleda da je \ur|e I Bal{i} dr`ao
Bar jo{ za `ivota najstarijeg brata
Stracimira – bra}a Bal{i}i pojavljuju
se od 1360. (Jire~ek I, 243.) Straci-
mir se pominje u pismima Urbana V
iz 1368. i 1370. (Theiner Mon Hung
II, str. 86, br. 164 i str. 103, br. 203 –
Jire~ek II, 342).
Oko 1370, za vreme ma|arskog
protektorata pojavljuju se kotorski
bakarni novci od 0,70-0,85 g koji su
po te`ini odgovarali kotorskom ba-
karnom novcu sa poprsjem sveca iz
prethodnog perioda.
Pogledajmo {ta predstavljaju sve
ove vrste bakarnog novca. Te`i ba-
karni novac iz prve polovine XIV ve-
ka mogao bi da bude miliarenzija sa
te`inom umanjenom za 30%, {to bi
pribli`no odgovaralo smanjenju te-
`ine srpskog dinara u vreme cara
Du{ana. (Srpski dinar koji je u sa-
mom po~etku imao oko 2,05 – sa
korekturom 2,17 grama, iznosio je u
vreme cara Du{ana 1,41 – sa korek-
turom oko 1,50 grama, tj. bio uma-
njen za oko 30%).
[tokert, Die Prägungen von Cattaro unter venezianischen Protektorat - Num. Zeitschrift ............... 24.
1
Bakarna vrsta sa krstom koja po
te`ini predstavlja polovinu tada po-
stoje}ih bakarnih vrsta ima velike
sli~nosti sa venecijanskim bronza-
nim novcem zvanim „tornesello“, na
kome nalazimo isto takav krst sa nat-
pisom okolo. Ovaj se novac pojavlju-
je pod du`dom Andreom Dandolom
(1343-1354), dakle za vreme kralja
ili cara Du{ana i kuje se u neizme-
njenom obliku, zadr`avaju}i i dalje
ravnostrani krst u krugu sa natpi-
som okolo, pod svim du`devima ko-
ji su vladali do kraja postojanja sred-
njovekovne srpske dr`ave pa i posle
njene propasti. (Prose~na te`ina 39
primeraka venecijanskih tornesela
kovanih u XIV veku iznosi 0,64 gra-
ma. Upore|enje te`ine primerka ko-
ji su kovani pod pojedinim du`devi-
ma pokazuje da je i kod ove veneci-
janske nov~ane vrste te`ina ostala
ista).
Upore|uju}i te`inu venecijanske
tornesele i kotorske bakarne vrste sa
krstom, vidimo da im je uprkos iste
predstave na licu prose~na te`ina
potpuno razli~ita. Zato se u ovom
slu~aju mo`e govoriti samo o {irenju
jedne odre|ene predstave, o njenom
imitiranju. Prose~na te`ina kotor-
skog bakarnog novca sa krstom
(0,97 g) upore|ena sa prose~nom
te`inom drugih nov~anih vrsta toga
perioda pokazuje da prose~na te`i-
na kotorske bakarne nov~ane vrste
sa krstom odgovara polovini prose~-
ne te`ine jedne brojne podvrste ko-
torskog bakarnog novca sa tvr|a-
vom i celim likom sveca.
Po{to takav odnos nov~anih vrsta
sa celim svecem i poprsjem sveca
postoji i u slede}em periodu jasno je
da je u pitanju polovina neke bakar-
dinar 28 / 2007
srednjovekovna numizmatika
ne nov~ane jedinice. U ~etvrtoj ~e-
tvrtini XIV veka pojavljuju se bakar-
ne nov~ane vrste sa celom figurom
sveca ~ija te`ina odgovara nov~anim
vrstama sa poprsjem sveca iz tre}e
~etvrtine XIV veka. Uzmemo li da je
tada{nja nov~ana jedinica bila folar
(koja se ~esto pominje u kotorskim
izvorima), sve kotorske bakarne
nov~ane vrste sa poprsjem sveca bi-
le bi polufolari.
Da su folari iz poslednje ~etvrti
XIV veka bili u cirkulaciji i u XV ve-
ku, vidimo po tome {to je Venecija
kovala za vreme vlade du`da Fran-
cesca Foscari (1423-57) tzv. „quat-
trino per la terra ferma“. Ova nov~a-
na jedinica koja se pojavila i bila ko-
vana samo za vreme vlade pomenu-
tog du`da imala je prose~nu te`inu
(9 primeraka) od 0,80 g koja odgo-
vara kotorskim bakarnim vrstama
koje smo stavili u ~etvrtu ~etvrtinu
XIV veka ne samo na osnovu drugih
elemenata vezanih za ma|arske i
bosanske vladare.
Ova analiza te`ine postavlja pita-
nje da li su kotorski novci kovani za
vreme venecijanske okupacije sa
predstavom celog sveca, ali bez
slovnih oznaka, zaista kovani u peri-
odu 1423-1443, kao {to to [tokert
ka`e.1
Dve ~injenice idu u prilog zaklju~-
ku da je u pitanju nov~ana vrsta ko-
vana 1369-70. Na jednoj strani, pro-
se~na te`ina 12 primeraka te nov~a-
ne vrste, 1,36 g odgovara dvostru-
kom iznosu kotorskog polufolara
kovanog za vreme prve venecijanske
okupacije 1369-70, 0,69 g. Na dru-
goj strani, to {to se ova te`ina pot-
puno razlikuje i od „Quattrino per la
terra ferma“ (prose~na te`ina 0,80
19
srednjovekovna numizmatika
g) i od ostalih venecijanskih kotor-
skih folara, folara sa slovnim ozna-
kama kovanih 1442-5 ili 1465-1467
(prose~na te`ina 15 primeraka 1,08
g).2
Pri tome treba uzeti u obzir da sa-
ma Venecija nije tada kovala druge
bakarne novce sli~ne te`ine.
Na{a hronolo{ka tabela pokazuje
da pobrojani primorski gradovi nisu
samo podra`avali bakarne novce su-
sednog Kotora, kako je to [tokert
smatrao,3 {to se je izgleda desilo kod
nov~anih vrsta sa tvr|avom gradova
Sva~a, Drivasta i Ulcinja, i kod ska-
darske vrste sa krstom u krugu, ve}
je i sam Kotor prihvatao uzore suse-
da. Tako npr. novac Skadra i Driva-
sta sa svecem na obema stranama
(vrsta 3 i 5) nesumnjivo prethodi
sli~noj nov~anoj vrsti kovanoj u Ko-
toru (vrsta 11) koja je lak{a za oko
20%.
Kotorski bakarni novac obilno je
kovan. Usled susedstva Kotora i Du-
brovnika i nepostojanja zvani~nog
bakarnog dubrova~kog novca u XIII
i XIV veku, kotorski novac morao je
da se pojavljuje u ve}im koli~inama
i u samom Dubrovniku. Svaka nova
vrsta kotorskog bakarnog novca uti-
cala je na nov~anu cirkulaciju bakar-
nog novca u susednom Dubrovniku.
Ve} smo videli da je u XIII veku folar
kao nov~ana jedinica u upotrebi u
Dubrovniku imao oko 0,90 grama,
po{to je tada to bio venecijanski
Najstariji bakarni kotorski novac,
najstarija vrsta sa tvr|avom (vrsta
1) bila je preko tri puta te`a. Zato
nije bilo nikakve smetnje da se ova
nov~ana vrsta obra~unava u Du-
brovniku kao trostruki folar, mila-
renzija. To obja{njava za{to se u po-
znatoj dubrova~koj zabrani upotre-
ba la`nih folara iz 1294. godine,
uop{te ne pominje kotorski bakarni
novac, kao {to se ne pominje ni ve-
necijanski.
Napominjemo da je [tokert na
osnovu otsustva toga pomena kao i
2
Postoji venecijanski kotorski folar sa slovnim oznakama kovan 1427-29 (individualna te`ina 1 primerka 1,33/ 1449-51. (prose~na te`ina 5
primeraka 1,43 g), 1451-53. (prose~na te`ina 18 primeraka 1,11 g).
3
[tokert IV, 205.
4
[tokert IV, 205.
5
Div. Canc XIV, 14a.
6
Div. Canc XV, 57a.
7
Div. Canc XV, 96a.
20
Vrsta 10
– Ulcinj pod Uro{em V, D 395, 4.16
Vrsta 11 - folar Kotora, D 378, 34.17
Vrsta 12 – polufolar Kotora,
prva venecijanska okupacija, D 380, 40.
Vrsta 13 – novac Bara, D 366/2, 6.
Vrsta 14 – Kotor pod
Ludovikom I ugarskim, D 381, 42.
Vrsta 15 – Kotor pod
Tvrtkom I bosanskim, D 382, 44.
dinar 28 / 2007
stilskih razlika – kod vrsta 1 i 4 – bio
do{ao do neobi~ne pretpostavke da
kotorski bakarni novac sa tvr|avom
koji je po njemu kovan u vreme Bo-
dina, krajem XI ili na po~etku XII ve-
ka prestao da se kuje du`e vremena,
i da je tek kasnije, posle pomenute
zabrane, njegovo kovanje nastavlje-
no.4
Smanjenje te`ine kotorskog ba-
karnog novca, tj. pojava nove podvr-
ste od 2,01 grama (vrsta 4, podvrsta
4) nije predstavljala neki ve}i pro-
blem, po{to je ova kotorska nov~ana
vrsta bila ne{to bolja od venecijan-
skog „doppio quartarolo“ koji je
imao prose~nu te`inu od 1,87 gra-
ma. Sli~no se stvar postavlja i sa ko-
torskim bakarnim novcem sa krstom
(vrsta 6) ~ija je prose~na te`ina
(0,97) bila ne{to bolja od venecijan-
skog kvartarola (0,90).
U Dubrovniku je 1343. godine ro-
ba bila obra~unavana i u polufolari-
ma.5 Te godine spominju se i „Gros-
sos 2 minus quarta de grosso“6 a ka-
snije, 1348. i grossos 38 „minus
quarta de grosso“.7 Ako uzmemo u
obzir da u to vreme nije postojala
1/4 dinara u srebru, ovu su ~etvrti-
nu morali da obra~unavaju u folari-
ma, kao 7,5 folara. Zato su posled-
nja dva dokumenta novi dokazi o
postojanju polufolara. Ovaj bi polu-
folar mogla da bude venecijanska
tornesela koja se javlja pod du`dem
Andreom Dandolom, koji dolazi na
vlast 1343. godine, ali bi mogao da
bude i venecijanski „bianco“ koji je
kovan jo{ od vremena imperatora
Enrica IV i V koji su bili kraljevi Ita-
lije (1056-1125). Prose~na te`ina
31 takvih primeraka kovanih od po-
~etka pa do sredine XIV veka iznosi
0,41 gram.
Po{to se polufolari pominju prvi
put 1343, mnogo je verovatnije da
su u pitanju venecijanske tornesele.
Dakle, sve tri vrste kotorskog nov-
ca koje su bile u cirkulaciji u Du-
brovniku u prvoj polovini XIV veka
 srednjovekovna numizmatika

(vrste 1; 4 podvrsta 4; i 6) mogle su 1396) ne kuju vi{e svoj novac u XV

da cirkuli{u kao miliarenzija, dupli veku. Nije isklju~eno da je nekima
kvartarolo i kvartarolo. [ta vi{e oni od njih jo{ u XIV veku bila ukinuta
su bili bolji od odgovaraju}ih vene- gradska autonomija, ili samo pravo
cijanskih jedinica. kovanja novca od strane vladara ili
(Vrsta 309 – miliarenzija – 2,88: lokalnih feudalaca, ili su se oni sami
3 0,90 = 2,70; odrekli tih privilegija priklju~iv{i se
vrsta 310 podvrsta 4 – 2,01 = Sl. 17. Vrsta 16 – Kotor pod susednim gradovima (zar se Drivast
doppio quartarolo – 1,87; Ladislavom I ugarskim, D 383, 48. i Sva~ nisu mogli povezati sa mnogo
vrsta 313 – 0,97: quartarolo – ja~im Skadrom?).
0,90) Drugi su iz bilo kojih razloga mo-
Zato su oni nu`no ulazili u dobre gli da izgube svoj privredni zna~aj,
vrste bakarnog novca. Zato se njima te je otpala potreba za posebnim
moglo ispla}ivati „in bonis follaris“.8 gradskim novcem, po{to je novac
Kada je nastalo novo opadanje te- susednih gradova bio u upotrebi.
`ine kotorskog bakarnog novca (vr- Bar je mogao i da produ`i sa kova-
sta 11 ima prose~nu te`inu od 1,64 Sl. 18. Vrsta 17 – novac Ulcinja, D 394/1, 2. njem lakih folara sa sv. \or|em
grama, a vrsta 4, podvrsta 5 ima (vrsta 13) i u XV veku, sve do oku-
prose~nu te`inu od 1,48 grama), nije kovana ni jedna strana bakarna pacije od strane Venecije 1443.15
dubrova~ka vlada je po~ela da osve- jedinica koja bi odgovarala starim Mo`da je i Ulcinj kovao svoje nov-
`ava postoje}e mere protiv upotrebe stranim folarima koji su bili u cirku- ce sa bo`jim jagnjetom sve do oku-
i uvoza la`nih folara. Reformacija laciji u Dubrovniku. pacije 1421. godine. S druge stra-
od 23/I 1367. ponavlja zabranu Da je stari kotorski novac od 2,88, ne despot Stefan Lazarevi} ili Bal-
upotrebe la`nih folara i nare|uje da 2,01 i 0,97 grama ne{to te`i u odno- {a III mogli su da ukinu svako ko-
se oni seku („Quod a modo antea su na venecijanske kvartarole i du- vanje gradskog novca. Najve}u mi-
follari falsi non debeat expendi, sed ple kvartarole ostao u cirkulaciji u steriju predstavlja odsustvo kotor-
detur ordo ad omnes Doanas quod Dubrovniku vidimo i po dubrova~- skih bakarnih emisija, koje su se u
incidantur“).9 kim mincama privatne emisije, koje toku ~itavog XIV veka redovno po-
29/V 1372. nare|eno je da svi ko- su po M. Re{etaru kovane oko 1350. javljivale. S jedne strane Kotor je
ji imaju folare donesu ove na marki- godine a koje su imale prose~nu te- nesumnjivo zadr`ao svoju autono-
ranje u Doanu u roku od nedelje da- `inu od 1,07 grama.13 Izvesno pove- miju i u toku prve dve decenije XV
na, a da se kasnije svi nemarkirani }anje te`ine tih folara u odnosu na veka, s druge strane, pored tri re-
folari oduzmu.10 venecijanski kvartarolo, do{lo je ka- lativno precizno datirane vrste iz
Odluka malog ve}a od 13/XII ko usled upotrebe starog kotorskog ~etvrte ~etvrtine XIV veka ne po-
1386. obnavlja zabranu uvoza la- bakarnog novca, tako isto i usled stoji ni jedna druga po te`ini sli~na
`nih folara, donetu 1294. godine,11 potrebe afirmacije ovih privatnih bakarna nov~ana vrsta toga grada.
ali je istovremeno pro{iruje na sve emisija.14 Mo`da se obja{njenje za ovu zago-
strane folare12. Vezivanje svih vrsta bakarnog i netku mo`e na}i u detaljnijem izu-
Pro{irenje pojma la`nih folara na srebrnog novca primorskih gradova ~avanju odnosa izme|u Kotora,
sve strane folare, prihva}eno u vre- za XIII i XIV vek, ostavlja otvoreno Bal{e III, Sandalja i Venecije, i su-
me kada su kotorski folari imali pitanje za{to na{i neokupirani pri- koba koji su se odvijali na tom
0,72-0,84 grama, pokazuje da tada morski gradovi (Skadar je okupiran podru~ju.
8
Vidi Paolo Re{etar I, 136. Vidi 1378 Ref XXIV 15a 10/X - Ispisi Pet. 61.
9
Paolo Re{etar I, 138; sli~no 139.
10
Div Canc XXXIII, 108a.
11
1294 - „Statutamus et firmamus, quod nulla persona debeat de aliquibus partibus ducere in Ragusium necejus Districtum follaros falsos sub
paena et banno ipprm Centum pro quolibet et qualibet vice, et amittendi follaros ipsos ...“ - Paolo Re{etar I, 131.
12
1386 - „Et quod nulla persona audeat nec presumat apportare nec aportari facere aliquam quantitatem Follarum de foris, sub paena in statu-
to contenta, quae est paena iippor Centum“. - Paolo Re{etar I, 139.
13
Re{etar II, 9.
14
U rukopisu S. Dimitrijevi}a stoje slede}e smernice za dalji rad na tekstu:
Pogledajmo kako se pitanje folara pojavljuje u kotorskim dokumentima.
-Primeri iz XIV veka
-Folar njihov novac i odnos prema mleta~kom.
-Odnos prema dinaru u Kotoru
15
u prilog toga govore i podaci o postojanju kovnice u Baru koja je kovala Bal{ine dinare - vidi .Istorijski zapisi, god. VI, knj. IX, sv. 1, 195; S.
Dimitrijevi}, Srpski srednjovekovni bakarni novac, Istoriski ~asopis, VIII, 1959, 42-43.
16
Avers i revers zamenili mesta u odnosu na D (Katalog...) po{to avers kod S. Dimitrijevi}a odre|uje ko kuje novac, a ovde se po liku Bogorodice
prepoznaje da je to Ulcinj. Tako je Dimitrijevi} predstavio ovaj novac u: Srpski srednjovekovni bakarni novac, 1959, sl. 4. - prim red.
17
(U D treba zameniti mesta aversa i reversa - prim. red.)

dinar 28 / 2007 21

Novac krsta{kih dr`ava (1)
Stevan VERE[, Pali}
numispista@gmail.com
Sl. 1 - Mapa krsta{kih dr`ava u 12. veku
Istorijski pregled
krsta{kih ratova
Direktni povod za pokretanje krsta-
{kih ratova je bila bitka kod Manzi-
kerta 1071. godine, u kojoj je Sel-
d`u~ki sultan Alp Arslan (1063-1073)
porazio vizantijsku vojsku na ~elu sa
carem Romanusom IV Diogenom
(1068-1071). Taj poraz je uneo pani-
ku u Evropu, ~iji je jedan deo ve} bio
pod muslimanskom vla{}u od 711.
godine (ve}i deo pirinejskog poluostr-
va). Novi prodor „nevernika” predsta-
vljao je potencijalnu opasnost za sav
hri{}anski svet i uneo je nemir u kru-
srednjovekovna numizmatika
O novcu krsta{a i njihovih dr`ava
kod nas se malo pisalo, neovisno
od toga {to se odre|eni primerci
~e{}e nalaze.Tu u prvom redu
mislim na novac Ahajske kne`evine,
koji kod nas nije redak, ali se nala-
ze primerci i drugih krsta{kih
dr`ava. Po{to bi ~lanak bio
preobiman za jedan broj ~asopisa,
podeli}u ga u vi{e delova. U
prvom delu }u poku{ati, uz kratak
istorijski osvrt, prikazati novac
krsta{kih dr`ava na Bliskom istoku,
u narednom nastavku novac kovan
na Sredozemlju, a na kraju }u
poku{ati da prezentujem detaljniji
katalog novca Ahajske kne`evine.
Time }u, nadam se, kolegama
numizmati~arima olak{ati
sakupljanje i ta~nije odre|ivanje
tih interesantnih primeraka
srednjovekovne numizmatike
iz na{eg susedstva
gove katoli~ke crkve. Pored toga i ra- {}anima, protera Seld`uke i oslobodi
zne druge okolnosti (hroni~na glad, Svetu zemlju.
epidemije, razni jereti~ki pokreti, de- Do ostvarenja njegove ideje do{lo je
finitivni rascep hri{}anske crkve dvadesetak godina kasnije. Vizantijski
1054. godine, `elja za svetovnom, a car Aleksej I Komnen (1092-1118) {a-
ne samo duhovnom vla{}u, sve ve}i lje 1095. godine poslanstvo na Crkve-
problemi prilikom hodo~a{}a u Svetu ni sabor u Pija}enzi i moli papu Urba-
zemlju) su doprinele tome da se u na II (1088-1099) za pomo} u borbi
glavama crkvenih velikodostojnika i protiv Seld`uka, koji su na maloazij-
pape oformi ideja o potrebi jednog skim teritorijama, osvojenim od Vizan-
op{teg krsta{kog rata koji bi ujedinio tije, osnovali svoj sultanat sa sredi{tem
sve hri{}ane u borbi protiv „neverni- u Ikoniumu (Konja), koji stalno pro{i-
ka“. Ve} je 1074. god. papa Grgur VII ruju na {tetu Vizantijskog carstva. Nje-
(1073-1085) isplanirao da na ~elu gova molba nailazi na plodno tle po{to
vojske evropskih vitezova, kao dux et je ideja o krsta{kom pohodu bila ve}
pontifex, pohita u pomo} isto~nim hri- oformljena i sazrela. Na Crkvenom sa-
dinar 28 / 2007 23
srednjovekovna numizmatika
boru u Klermonu, 26. novembra iste
godine papa dr`i vatreni i nadahnuti
govor koji di`e na noge celu Evropu,
kako vladaju}i sloj plemi}a i vitezova,
tako i obi~ne ljude. Njegov govor je po-
pra}en uzvicima Deus lo volt (Bog tako
ho}e). Razni razlozi su vodili ljude u
krsta{ke redove: oslobo|enje Svetog
groba i za{tita hodo~asni~kih puteva,
oprost grehova, `elja za avanturom i
boga}enjem, osvajanje novih poseda,
verski fanatizam...
Kao prete~u prvom krsta{kom poho-
du mo`emo uzeti tzv. selja~ki krsta{ki
pohod koji je trajao od aprila do okto-
bra l096. godine, pod vodjstvom pro-
povednika Petra iz Amiensa (Petar Pu-
stinjak).On je sakupio oko 30.000 se-
ljaka i prosjaka i krenuo u rat. Bez voj-
nog iskustva, novca i ozbiljnih pripre-
ma, ovaj pohod je unapred bio osu|en
na propast. Po{to su se snabdevali
plja~kaju}i sve redom, sukobljavali su
se sa lokalnim stanovni{tvom. U Ze-
munu, Beogradu i Ni{u su u tim suko-
bima izgubili oko 10.000 ljudi. Nekako
su do{li do Nikeje i tu su ih Seld`uci
katastrofalano porazili. Pre`ivelo ih je
svega oko 3.000.
I KRSTA{KI RAT je trajao od 1096-
1099. godine. Pohod su vodili francu-
ski i normanski velika{i. Krsta{ke voj-
ske su krenule iz tri pravca sa name-
rom da se na|u u Carigradu. Jedan
deo vojske pod komandom Gotfrida
Bujonskog, se kretao du` Dunava kroz
Ugarsku i Srbiju, pa se u nalazima iz
tog i kasnijeg razdoblja mo`e na}i
srednjovekovni francuski feudalni no-
vac. U Carigradu ju krsta{ka vojska po-
lo`ila zakletvu vizanijskom caru i kre-
nula u pohod. Detaljima pohoda se ne-
}u baviti, ali uglavnom su krsta{i na-
predovali. Posle duge opsade pada Ni-
keja, u bici kod Dorulaniona 1097. po-
be|uju vojsku Rumskih Seld`uka i za-
po~nju sedmomese~nu opsadu Antio-
hije, koja je trajala do 3. juna 1098.
godine. Grad su osvojili ~etiri dana pre
dolaska nadmo}ne Seld`u~ke vojske.
Bili su umorni, izmu~eni i gladni, a na-
{li su se u opsadi u gradu koji su par
dana pre toga osvojili. Kad je njihov
polo`aj ve} izgledao beznade`no jedan
monah je na{ao „sveto koplje” (legen-
da) {to im je dalo ogromnu moralnu
snagu, te su silovitim prodorom nate-
rali vojsku Mosulskog atabega Kerbog-
24
hae u begstvo. Posle oporavka na redu
je bio Jerusalim - Sveti grad. Posle pe-
tonedeljne opsade, 15.jula 1099, grad
pada. Krsta{i vr{e strahovit pokolj sta-
novni{tva ne {tede}i nikoga. Samo ma-
li broj je uspeo da pre`ivi ovu krvavu
proslavu pobede. Krsta{i osnivaju svo- Sl. 2. Denar,bilon, Fulko (1131-1143)
je dr`ave - Jerusalimsko kraljevstvo,
Kne`evinu Antiohiju i grofovije Edesu i
Tripoli. Posle ovih uspeha iz Evrope
kre}e puno doseljenika koji naseljava-
ju novoosnovane dr`ave.
II KRSTA{KI RAT je zapo~eo 1147. godi-
ne, kao odgovor Evrope na osvajanje
Edese. Naime, mosulski atabeg Emir Sl. 3. Denar,billon, Balduin III (1143-1163)
Imad-ed-din Zengi (1127-1146), osva-
ja 1144. godine grad Edesu, kao i celu
grofoviju. Kako je to bila prva krsta{ka
dr`ava koja je ponovo pala u ruke mu-
slimana, to je u Evropi imalo veliki od-
jek. Papa Evgenije III (1145-1153) i
opat Bernat pozivaju velika{e u novi
krsta{ki rat. Francuski kralj Luj VII Sl. 4. Denar,billon,Almarik I (1163-1174)
(1137-1180) i rimsko-nema~ki kralj
Konrad III (1138-1152) prihvataju po-
ziv i sa svojim vazalima kre}u u pohod.
Nemci su krenuli prvi putem preko
Ugarske i Srbije, te kroz Malu Aziju. U
bici kod Dorulaniona bivaju pora`eni i
povla~e se da bi se na{li sa dolaze}im
francuskim snagama. Ve}ina nema~kih Sl. 5. Bakarni nov~i},
ratnika, koja je pre`ivela bitku i pakao deo denara, Guido (1186-1192),
povla~enja, odlu~uje da se vrati ku}i, i izuzetno redak, prodat za 500$
tek manji broj se priklju~uje francu-
skim snagama. Kopneni put se poka-
zao opasnim te im vizantijski car obez-
be|uje prevoz brodovima, ali nedovo-
ljan, pa uspevaju da se ukrcaju samo
vitezovi. Ostatak vojske koji je nasta-
vio kopnenim putem je skoro sav izgi-
nuo u stalnim napadima Seld`uka, te Sl. 6. Denar, billon, D`on (1210-1225)
od gladi i `e|i. Brodovima preba~eni
krsta{i kre}u u opsadu Damaska, ali
bez uspeha, tako da je II krsta{ki rat
do`iveo totalni fijasko 1149. godine.
Bilo je stotine hiljada izgubljenih `ivo-
ta, a i muslimani su uvideli da hri{}an-
ske zemlje na istoku ne mogu tako br-
Sl. 7. Srebrni dirhem (imitacija ajubidskog
zo da dobiju pomo} iz Evrope, {to je i dirhema) kovan izme|u 1243-1260 u Akri
zape~atilo nihovu sudbinu.
Krsta{ke dr`ave su razjedinjene, sa
slabom vla{}u i u velikom strahu posle
propasti drugog krsta{kog pohoda.
Muslimani to koriste tako da su Zengi-
di ve} 1149 god. zauzeli ve}i deo Anti-
ohijske kne`evine, kojoj je ostao samo
glavni grad i mali pojas uz more. Ali Sl. 8. Zlatni bezant (imitacija ajubidskog dina-
najgore tek dolazi. Na vlast u Siriji i ra) kovan izme|u 1148-1187 godine u Akri
dinar 28 / 2007

Sl.9. Srebrni apoen od ½ dirhema,
bez godine i kovnice. Hri{}anski
natpis arapskim pismom. Na aversu
u centru ljiljan, a na reversu u centru
krst u krugu i ljiljan levo.Vrlo interesantan
i prili~no redak komad, u septembru
2006. godine prodat je za 400£
Sl.10. Anonimni zlatni bezant, kovnica
(Akra) i godina ne~itki, hri{}anski tekst
arapskim pismom, na reversu veliki
krst u krugu, redak, prodat za 1350 £
Sl.11. Guverner Ri~ard od Salerna
(1104-1108) AE folis 4,95 g, prekov.
Kvalitet ocenjen kao Fair, ali je ipak
procenjen na 500 $. I pored osrednjeg
kvaliteta prodat je za 1050 $
Sl.12.Baduin II, druga vladavina 1108-
1118, AE 19 mm 3,4g. Prodat za 395$
Sl.13.Joscelin I ili II period
1119-1144 AE folis 1,89 g, vrlo
redak, jedan od osam poznatih primeraka,
VF, procenjen na 700$, a prodat,
ra~unaju}i i aukcionu taksu, za 2.000 $
Egiptu dolazi nova dinastija Ajubida
na ~elu sa sultanom Al-Nasir Salah al-
Din-om (1169-1193), koga u Evropi
nazivamo Saladin. Visokoobrazovan i
iskusan vojskovo|a i mudar vladar,
uvideo je sve slabosti krsta{a i samo je
~ekao pogodan trenutak i razlog za na-
pad. U julu 1187. sve se slo`ilo te je
posle bitke kod sela Hatin, u kojoj je
do nogu potukao udru`enu krsta{ku
vojsku, krenuo u silovito osvajanje Je-
rusalimskog kraljevstva, {to je kruni-
sao osvajanjem Jerusalima 2. oktobra
1187. godine. Zaprepa{}enje i bol
Evrope je bilo bezgrani~no.Ve} iste te
godine papa Klement III (1187-1191)
je pozvao ceo hri{}anski svet u novi kr-
sta{ki rat.
III KRSTA{KI RAT je trajao od 1189-
1192. godine. Vodili su ga rimsko-ne-
ma~ki car Fridrih Barbarosa (1152-
1190), engleski kralj Ri~ard I Lavljeg
srca (1189-1199) i francuski kralj Filip
II August (1180-1223). Krsta{i su sada
ve} imali dovoljno iskustva pa su u
svoje redove primali samo dobro ospo-
sobljene, opremljene ratnike sa prat-
njom. Barbarosa je, sa oko 100.000
ljudi, krenuo kopnenim putem i posle
odre|enih problema sa vizantijskim
carem Isakom II Angelom (1185-
1195) pre{ao u Malu Aziju.U junu
1190. god. pobe|uje Seld`uke kod
Ikoniuma i osvaja grad. Posle par dana
odmora krsta{i kre}u dalje. Na`alost,
prilikom prelaska reke Salef, stari car
nalazi smrt u njenim valovima. On je
bio moralna i ujedinjuju}a snaga ne-
ma~kih krsta{a. Mnogi su se odmah
vratili ku}ama, a onaj deo koji je na-
stavio, zahvatila je epidemija kuge kad
su stigli u Antiohiju. Samo ih je mali
broj pre`ivo. Englezi i Francuzi su i{li
morskim putem iz Mesine za Siriju.
Englezi su usput zauzeli Kipar. Francu-
zi su se kod grada Akre na{li sa ostaci-
ma nema~ke vojske, te sa vojskom kr-
sta{kih dr`ava, i dr`ali su grad pod op-
sadom. Kad je engleska vojska stigla,
osvojili su grad i Saladin se povukao
da brani Jerusalim. Me|utim, ujedinje-
na krsta{ka vojska ne napada grad, jer
je nesloga izme|u francuskog i engle-
skog kralja bila sve ja~a, i Francuzi se
na kraju vra}aju ku}i. Ri~ard ostaje i sa
Saladinom zaklju~uje ugovor po koje-
mu hodo~asnici mogu da pose}uju
sveta meste, te da Jerusalimsko kra-
dinar 28 / 2007
srednjovekovna numizmatika
ljevstvo zadr`i obalski deo izme|u Ti-
ra i Jaffe. Zbog lo{ih politi~kih prilika
u Engleskoj, odlu~uje se na povratak.
Tako se i tre}i krsta{ki pohod zavr{io
bez ve}ih rezultata.
IV KRSTA{KI RAT je trajao od 1202-
1204. godine i imao je za cilj osvajanje
Egipta. Me|utim, krsta{i do Egipta ni-
kad nisu stigli.Venecija, koja je trebala
da brodovima preveze krsta{ku vojsku,
tra`i od njih da za nju osvoje Zadar, {to
oni i ~ine. Posle toga se za veliku nov-
~anu naknadu prihvataju da povrate
Vizantijski presto princu Aleksiju.To
uspevaju 1203. godine ali novi car od-
bija da ih isplati i proteruje ih iz grada.
Krsta{i se strahovito svete, osvajaju
Konstantinopolj, strahovito ga pla~ka-
ju i uni{tavaju.Vizantijsko carstvo se
raspada i krsta{i na tlu Vizantije osni-
vaju tzv. Latinsko carstvo u Konstanti-
nopolju, Solunsku kraljevinu, Ahajsku
kne`evinu i Atinsko vojvodstvo.Od de-
lova Vizantije koje nisu osvojili nastaju
Nikejsko i Trapezuntsko carstvo, te
Epirska despotovina.
V KRSTA{KI RAT je trajao od 1228-
1229. godine i vodio ga je Fridrih II
nema~ki kralj (od 1212) i Rimsko-ne-
ma~ki car (1220-1250) protiv Ajubida
u Egiptu. Po{to je egipatski sultan el-
Kamil I Muhamed (1218-1238) bio u
sukobu sa svojim ro|acima oko kon-
trole Sirije i Mesopotamije, nije mu bi-
lo do ratovanja, pa je car ugovorom
uspeo da dobije Jerusalim, Vitlejem i
Nazaret u sastav Jerusalimskog kra-
ljevstva. Razdoblje ponovne hri{}an-
ske vladavine nije dugo trajalo jer mu-
slimani 1244. godine ponovo osvajaju
grad, ovaj put definitino.
VI KRSTA{KI RAT trajao je od 1248-
1254. godine i vodio ga je francuski
kralj Luj IX (1226-1270) protiv Egipta
,najja~e muslimanske zemlje tog vre-
mena. Nakon po~etnih uspeha u bici
kod Mansure, on biva zarobljen sa ce-
lom vojskom. Tek posle pla}anja viso-
kog otkupa bivaju oslobo|eni, te se
vra}aju u Francusku.
VII KRSTA{KI RAT vodi isto Luj IX, ali
ovoga puat u Tunisu, ne bi li na taj na-
~in pridobio Evropu za novi veliki kr-
sta{ki pohod. Me|utim, oboleva od ku-
ge i umire. Po{to i ve}i deo vojske obo-
leva, njegov naslednik, posle opsade
grada Tunisa, zaklju~uje mirovni ugo-
vor i vra}a se u Francusku.
25
srednjovekovna numizmatika
1291 god. u memelu~ke ruke pada
Akra, poslednje upori{te hri{}ana u
Svetoj zemlji i time se zavr{ava period
krsta{kih ratova. Neke od krsta{kih dr-
`ava u Sredozemlju su se odr`ale jo{
dugo vremena, Rodos ~ak do 1523.go-
dine.
U raznim izvorima broj krsta{kih ra-
tova varira od 6 do 10. Razne manje
pohode, uglavnom proma{ene, razni
autori svrstavaju u krsta{ke pohode,
pa se javljaju napred navedene razlike.
Izvor koji sam uzeo za osnov hronolo-
gije je relativno nov, poti~e iz 1992.
godine (Kinder, H.-Hilgema,W, Atlas
zur Weltgesihte, ma|arsko izdanje), pa
smatram da je zadovoljavaju}i, pogo-
tovo ako se uzme u obzir da je osnov-
na tema ~lanka numizmatika, a ovo je
samo istorijski okvir.
Novac krsta{kih
dr`ava –Bliski istok
Krsta{i su redom, kako su osvajali
deo po deo Bliskog istoka, osnivali i
svoje dr`ave:1098. godine grofoviju
Edesu i kne`evinu Antiohiju, 1099. Je-
rusalimsko kraljevstvo, a 1104.
god.grofoviju Tripoli..
Sve krsta{ke dr`ave su kovale svoj
novac. U po~etku novac je kovan po
uzoru na francuski feudalni novac tog
vremena - srebrni denari, kasnije se ja-
vljaju srebrni gro{evi i razni bakarni
primerci koji za uzor imaju vizantijski
ili sicijilanski (normanski) novac.Veo-
ma je interesantno da su krsta{i kovali
i novac sa arapskim natpisima po
uzoru na ajubidske dirheme i zlatne di-
nare, kako bi mogli da trguju sa okol-
nim muslimanskim dr`avama. No da
krenemo redom:
A) Jerualimsko kraljevstvo
Krsta{i su odmah po osvajanju Jeru-
salima oformili svoju dr`avu - Kraljev-
stvo Jerusalim.
Hronologiju jerusalimskih kraljeva
dajem u nastavku, po{to je jako bitna
za datiranje i ta~no odre|ivanje novca:
1. GODFRID (Gottfried, 1099-1100)
2. BALDUIN I (1100-1118)
3. BALDUIN II (1118-1131)
4. MELISENDA i FULKO (Melisende i
Fulco,1131-1143) kraljica i njen
suprug
5. MELISENDA i BALDUIN III (1143-
1160) majka i sin
26
6. BALDUIN III (1160-1163) krst, a postoje i primerci sa drugim sim-
7. ALMARIK I (Almarich, 1163-1174) bolima (npr. jagnje sa krstom - agnus
8. BALDUIN IV (1174-1183) dei - poznata predstava na mnogim
9. VILIJEM (William, 1183-1185) re- srednjovekovnim monetama u Evropi).
gent Katkad je natpis koimbinovan, pa po-
10. BALDUIN V (1185-1186) stoje primerci sa arapskim i latini~nim
11. SIBILA (Sybilla, 1186) kraljica pismom. Evo par primeraka iz ove vrlo
12. SIBILA i GUIDO (Guy, 1186-1192) interesantne grupe:
kraljica i suprug B) Grofovija Edesa
13. IZABELA i KONRAD (Isabella i
Conrad, 1192) kraljica i suprug Prva krsta{ka dr`ava, a koja je naj-
14. IZABELA i HENRIK II (Henry 1192- kra}e i trajala (1098-1150), i zato je
1197) kraljica i suprug spisak njenih vladara relativno kratak:
15. IZABELA i ALMARIK II (1197- 1. BALDUIN I (1098-1100) od 1100.
1205) god. kralj Jerusalima
16. MARIJA i JOVAN (Maria i John, Jo- 2. BALDUIN II (1100-1104 i 1108-
han, 1205-1212) kraljica i suprug 1118) od 1118. god .kralj Jerusalima
17. IZABELA II i JOVAN (1212-1228) - TANKRED, princ od Galileje, re-
}erka i otac gent i RI^ARD od Salerna, guver-
18. KONRAD, JOVAN I FREDERIK ner (1104-1108)
(1228-1237) unuk,otac i deda 3. JOSCELIN I (1118-1131)
19. KONRAD i FREDERIK (1237-1250) 4. JOSCELIN II (1131-1149)
sin i otac Sav novac grofovije je redak. Na{ao
20. KONRAD (Conrad, 1250-1253) sam samo bakarne primerke i to naj~e-
21. KONRADIN (Conradin, 1254- {}e lo{eg kvaliteta. Prekovavali su ba-
1268) karne dirheme okolnih dr`ava (Alep-
22. IGO I (Hugh, Hugo, 1268-1284) po), a prekivali su i svoj stariji novac,
23. JOVAN II (1284-1285) pa je to jo{ vi{e ote`ava ta~no odre|i-
24. HENRIK II (1285-1291) vanje i ~itanje istih. Naves}u ovde ne-
koliko slika jako lepih primeraka, sa ce-
Kao {to sam prethodno naveo, novac nama koje oslikavaju retkost ovih ko-
su kovali po ugledu na francuski feu- mada, ali i sve ve}u zaineresovanost
dalni novac, pa ga nije uvek lako ni raz- numizmati~kog sveta za novac krsta-
likovati. Prikazujem ovde nekoliko pri- {kih dr`ava.
meraka koji predstavljaju ovu prvu (Nastavak u slede}em broju)
grupu krsta{kih moneta:
Postoje i oboli te razni sitni bakarni
nov~i}i. Denari su prili~no sitni (oko 17
mm, te`ine od 0,4-0,7 g) i od dosta lo-
{eg materijala, tako da su veoma retki
u boljem kvalitetu. Prose~an kvalitet se
pla}a 20-50$, dok vrlo lepi i odli~ni pri-
merci dosti`u dosta visoke cene, 100-
500$, pa i vi{e. Pored kraljevskog nov-
ca, i poneki feudalci u gradovima (Si-
don, Tir itd.) kuju i svoj novac, ali se on
retko pronalazi, kod nas skoro nikad.
U drugu grupu spada novac koje su
krsta{i kovali po uzorku na musliman-
ske monete tog vremena.Ovaj novac
mo`emo podeliti u dve grupe i to:
a) one imitacije koje verno kopiraju
muslimanske monete, bez ikakvih kr-
sta{kih oznaka (sl. 7 i.8)
b) novac sli~na muslimanskom po iz-
gledu i te`ini, ali sa dosta razlika. Nat-
pis je hri{}anski ali pisan arapskim pi-
Grb Jerusalima
smom, na novcu se nalazi ve}i ili manji
dinar 28 / 2007

Kovani novac Republike Srbije
sa dr`avnim grbom na aversu
Krajem 2006. godine
kompletirana je serija
kovanog novca Republike
Srbije koja na aversu ima
grb na{e Dr`ave, a ~ije je
izdavanje zapo~elo 2005.
godine. Poslednji apoen
koji je izdat u toj seriji
bila je nova dvodinarka,
o ~emu ovde objavljujemo
Saop{tenje na{e
centralne banke
U Srbiji u opticaju novi kovani
novac apoena od 2 dinara
Beograd, 27. decembar 2006. (Iz
Kabineta guvernera). Narodna banka
Srbije pusti}e danas, 27. decembra
2006, u opticaj kovani novac apoena
od 2 dinara sa izmenjenim obele`ji-
ma u odnosu na isti apoen izdanja
Narodne banke Srbije iz 2003. godi-
ne i izdanja Narodne banke Jugosla-
vije iz 2000. godine. Izmenjena kova-
nica od 2 dinara izra|ena je od `ute
legure i na njenom nali~ju, umesto
znaka Narodne banke Srbije, nalazi
se Veliki grb Republike Srbije. Novi
apoen kovanog novca od 2 dinara bi-
}e u opticaju paralelno s ranijim izda-
njima tog apoena.
Narodna banka Srbije istovremeno
podse}a gra|ane i pravna lica da
(kao {to je ve} najavila sredinom go-
dine) od 1. januara 2007. godine nov-
~anice apoena od 10, 20, 50, 100,
200 i 1000 dinara, kao i kovani novac
apoena od 1 novi dinar, izdanja Na-
rodne banke Jugoslavije prestaju da
budu zakonsko sredstvo pla}anja.
U opticaju }e ostati samo nov~ani-
ce apoena od 10, 20, 50, 100, 200,
500, 1000 i 5000 dinara sa oznakom
"Narodna banka Srbije", zatim kovani
moderna numizmatika
arodna banka izdala je tako|e i Do sada su izdati slede}i
N Kovni~ke setove (Mint sets), od-
nosno vakumirana pakovanja
kovanog novca, koji se termin kod nas
apoeni sa grbom Srbije:
zvani~no upotreljava. Kovni~ki set "2005"
sadr`i 3, a "2006" sadr`i 5 apoena.
Kao {to je navedeno u prilo`enom
Saop{tenju NBS, sav papirni novac ne- 1 DINAR. Av: dr`avni grb; rv: zgrada
kada{nje dr`ave Jugoslavije prestao je Narodne banke. God. izdanja: 2005 i
biti zakonsko sredstvo pla}anja 1. janu- 2006. U opticaju od 2. VII 2005.
ara ove godine. U Srbiji je, me|utim, i
dalje u opticaju kovani novac SRJ, apo-
eni od 50 para, 1, 2 i 5 dinara izdati
2000. i 2002. godine.
2 DINARA. Av: dr`avni grb; rv: manastir
Gra~anica. God. izdanja: 2006.
U opticaju od 27. XII 2006.
novac apoena od 50 para, 1, 2 i 5 di-
nara sa oznakom "Narodna banka
Jugoslavije" i sa godinama kovanja
od 2000. do 2002. godine, kao i ko-
vani novac apoena od 1, 2, 5, 10 i 20
dinara sa oznakom "Narodna banka
Srbije", a godinama kovanja od 2003.
pa nadalje. 5 DINARA. Av: dr`avni grb; rv: manastir
Fizi~ka i pravna lica koja do 31. de- Kru{edol. God. izdanja: 2005. i 2006.
cembra 2006. godine nov~anice i ko- U opticaju od 2. VII 2005.
vani novac koji se povla~e iz opticaja
nisu zamenila za druge apoene koji su
u opticaju mo}i }e to da u~ine od 1. ja-
nuara do 31. decembra 2007. godine
u bankama i filijalama Narodne banke
Srbije - u neograni~enom iznosu i bez
naknade. Od 1. januara 2008. do 31.
decembra 2012. van opticajne nov~a- 10 DINARA. Av: dr`avni grb; rv: manastir
nice i kovani novac mo}i }e da se za- Studenica. God. izdanja: 2005. i 2006. U
mene samo u Direkciji za poslove tre- opticaju od 2. VII 2005.
zora Narodne banke Srbije.
Odluka o povla~enju iz opticaja
nov~anica apoena od 10, 20, 50,
100, 200 i 1000 dinara, te kovanog
novca apoena od 1 novi dinar, done-
ta je u skladu s programom postepe-
nog, ali definitivnog povla~enja iz op-
ticaja nov~anica i kovanog novca iz- 20 DINARA. Av: dr`avni grb; rv:
danja Narodne banke Jugoslavije. Nikola Tesla. God. izdanja: 2006.
U opticaju od 30. VI 2006. R. M.
dinar 28 / 2007 27
moderna numizmatika
Noviteti iz republika biv{e Jugoslavije
Nikola Tesla na prigodnom
novcu Republike Hrvatske
Proslavljaju}i ju-
bilej 150-godi{nji-
ce ro|enja Nikole
Tesle, pored pri-
godnog novca Na-
rodne banke Srbi-
je, izdata je, tom
prilikom, i jedna
jubilarna moneta u Hrvatskoj, apoen od
150 kuna 2006. u srebru. Veli~ina emisi-
je je 5.000 komada, a autor dizajna je
akademski vajar Stjepan Divkovi}.
Na aversu je, u sredi{njem delu, pri-
kaz prvog Teslinog indukcijskog motora.
U gornjem polukrugu ispisan je tekst
“REPUBLIKA HRVATSKA”, prelomljen
grbom. U donjem polukrugu je godina
izdanja “2006.”, iznad koje je formula
za jedinicu koje se u fizici po Tesli ozna-
~ava slovom "T". U donjem delu je ozna-
ka nominalne vrednosti “150 KUNA”.
Na reversu je portret Nikole Tesle. Sa
njegove leve strane uz rub je ispisan
tekst “NIKOLA TESLA 1856. – 1943.”,
a sa desne signatura medaljera u liga-
turi. Obod je gladak i ima utisnute teh-
ni~ke podatke “Ag 925/1000 24 g 37
mm PP HNZ”. Ovde je, dakle, pored
tehni~kih karakteristika, ozna~eno da
je novac iskovan u tehnici polirana plo-
~a, i data signatura kovnice - skra}eni-
ca za Hrvatski nov~arski zavod. Posto-
je dve varijante oboda - natpis ~itan s
aversa (ON/A) i sa reversa (ON/R).
Pored ove prigodne kovanice, Hrvat-
ska Narodna Banka izdala je u 2006. go-
dini seriju opticajnog novca sa latinskim
natpisima, kao i svake parne godine, kao
i slede}a jubilarna izdanja od srebra:
- 150 kuna u srebru povodom Svetskog
fudbalskog prvenstva u Nema~koj (II serija),
- 150 kuna u srebru povodom Zimske
28
olimpijade u Italiji 2006. godine i
- 150 kuna u srebru povodom Olim-
pijskih igara u Kini 2008. godine.
Rasprodati kovni~ki
setovi i „za~etni seti“
slovena~kih evra
U rekordnom vremenu, ve} u juanu-
aru ove godine, rasprodati su svi kov-
ni~ki setovi Banke Slovenije sa prvim
opticajnim evrima u toj zemlji, u otica-
ju od 1. januara 2007. godine. Istovre-
meno su rasprodati i svi po~etni seto-
vi (slov. za~etni seti, engl. starter kits).
Ovakve setove izdavale su i sve druge
dr`ave ~lanice EMU prilikom uvo|e-
nja evra, a prodavati su gra|anima ra-
di po~etnog snabdevanja novom mo-
netom. Pored te osnovne funkcije, ti
setovi su sada tako|e predmet numi-
zmati~kog kolekcionarstva.
Slovena~ki po~etni setovi pakovani
su, kao i takvi setovi drugih evro-ze-
malja, u prozirne plasti~ne kesice na
kojima se, u gornjem delu, nalazi nat-
pis "€ - REPUBLIKA SLOVENIJA / RE-
PUBLIC OF SLOVENIA", ispod ~ega je
dinar 28 / 2007
specifikacija sadr`aja, tako|e na slo-
vena~kom i engleskom jeziku. Paketi}
sadr`i: 8 x 1cent, 7 x 2 centa, 6 x 5
centi, 6 x 10 centi, 7 x 20 centi, 4 x 5
centi, 4 x 1 € i 2 x 2 €. Ukupna nomi-
nalna vrednost paketi}a je 12,52 evra,
{to odgovara iznosu od 3000 tolara,
jer vrednost 1 evra iznosi 239,64 SIT.
Ve} sada ovi setovi, a naro~ito kovni~-
ki ili Mint set, na svetskom numizmati~-
kom tr`i{tu (posebno na eBay) posti`u
vi{estruko ve}u cenu od prvobitne.
Makedonski „hibrid“
Po~etkom 2006. godine pojavila se
ve}a koli~ina apoena od 1 denara
Republike Makedonije koji predstav-
ljaju tzv. hibride. Avers ove kovanice
je isti kao kod prigodnog denara
izdatog povodom 2000 godine
hri{}nastva, dok je revers identi~an
redovnom izdanju apoena od 1
denara. Na gornjoj slici prikazan je
avers i revers prigodnog denara
izdatog 2000. godine, a na donjoj
prikazan hibridni primerak koji
tako|e nosi datum "2000", premda je
izdat mnogo kasnije. R.M.

Kraljevina Srbija i Be~ka carska
1
kovnica (K. K. Hauptmunzamt )
- saradnja i odnosi III
Aleksandar N. BRZI], Amsterdam i
Ingeborg DANGL, Be~
U III i poslednjem delu ovog
~lanka, koji je u celosti
objavljen u be~kom ~asopisu
"Numismatische Zeitschrift",
Vol.111-112, 2004, objavljuje-
mo nastavak sadr`aja akata,
od 1883. do 1897. godine.
I ovaj prevod sa nema~kog
jezika su pripremili autori
Godina 1883.
Akt broj 554/83. 2.03.1883. Posle zavr{e-
nog kovanja 9 Mio. dinara (ipak!) u zlatnici-
ma, Thorsch & Söhne povla~i kauciju od
7000.- guldena.
Akt broj 571/83. 6.03.1883. HMA {alje jo{
jedan atest o kvalitetu metala zlatnika i potvr-
|uje kraj kovanja. [to se tolerancija ti~e, utvr-
|eno je da je puno vi{e te`ih nego lak{ih zlat-
nika kovano.
Akt broj 598/83. 7.03.1883. Thorsch &
Söhne potvr|uje prijem oru|a za kovanje,
preostalog posle zavr{etka celog posla.
Akt broj 667/83. 9.03.1883. Zavr{ni bilans
o kovanju zlatnika. Kovanje je trajalo od 1.
juna 1882. do kraja februara 1883. Potpuna
lista svih tran{i, atesta, proba i pakovanja.
HMA je zadovoljna zaradom iz ovog posla, ali
konstatuje da je pove}an broj «jeftine `enske
radne snage».
Akt broj 768/83. 20.03.1883. KSFM {alje
HMA kopiju srpskog Zakona o osnivanju Na-
rodne banke i Zakona o kovanju niklenog me-
talnog novca; ovo je prvi put da se ovo izda-
nje pominje u aktima.
Akt broj 858/83. 19.03.1883. CMFB pi{e
HMA o ra~unu za kovanje 9 Mio. dinara u
zlatnicima.
Akt broj 938/83. 7.04.1883. CMFB {alje
upit fabrike metalnih proizvoda Schöller &
Cie iz Berndorf-a o dozvoli da u~estvuje u iz-
radi 47 tona niklenog novca za Srbiju. Pita se
koliki bi bili.
Akt broj 1096/83. 9.04.1883. KSFM pi{e
HMA, daje se punomo}je HMA, da se nikleni
novac na plo~icama firme Schöller iskuje.
Akt broj 1243/83. 15.05.1883. Punomo}je
jednom ~lanu KSPB, da preuzme preostala
oru|a za kovanje 10 i 20 dinara u zlatu. Po-
tvrda o primanju.
Akt broj 1313/83. 10.05.1883. CMFB {alje
dopis HMA: KSPB je preko Ministarstva ino-
stranih poslova tra`ilo dozvolu za nacrt i ko-
vanje niklenog novca i to: 500000 dinara u po
20 para, 500000 dinara u po 10 para i
200000 dinara u po 5 para. Time se dobijaju
slede}i tira`i: 20 para 2500000 komada, 10
para 5000000 komada i 5 para 4000000 ko-
mada. Dozvola se daje.
Akt broj 1386/83. 20.05.1883. HMA pi{e
firmi Schöller, sve u vezi sa modalitetima izra-
de ove serije: 1.2 Mio. dinara u Cu-Ni nov~i-
}ima. 500000 dinara u 20 Para, 500000 dina-
ra u 10 Para i 200000 dinara u 5 Para. Odre-
|uju se modaliteti i kaucija.
Akt broj 1432/83. 23.05.1883. Schöller &
Cie prihvata sve postavljene uslove bez rezer-
ve. Menja se predvi|eni pre~nik niklenog
novca da se ne bi novac zamenjivao sa srebr-
njacima od pola i jednog dinara. Pre~nici se
sada ovako fiksiraju: 5 Para 17mm (bilo
18mm), 10 Para 20mm (kao i pre) i 20 Para
pove}ano na 22mm, {to je u stvari odstupanje
od zakona o kovanju. Odmah se nadalje na-
vodi da je KSFMR ve} sve ovo odobrila a i na-
crti su prihva}eni.
Akt broj 1534/83. 6.06.1883. CMFB daje
dozvolu na dogovor HMA sa firmom Schöller
& Cie. Kovanje }e biti izvedeno na sedam ma-
{ina i traja}e od 25.06. do 25.10.
Akt broj 1568/83. Maj – Avgust 1883. Veo-
ma obimna korespondencija Prof. J. Bademli-
}a sa HMA oko ra~una i pla}anja napravljenih
punci i materijala za njih. Osim toga nekoliko
upita o tehni~kim osobinama, veli~ini i sl.
Akt broj 1712/83. 16.06.1883. „HMA {alje
dinar 28 / 2007
moderna numizmatika
firmi Schöller & Cie 5 probnih komada kova-
nih po novim matricama od 20 Para u niklu,
na pregled i prihvatanje“. Nadalje: „Crte` za
revers je smislio i napravio graver Neudeck,
dvoglavi orao je on izradio po modelu iz Beo-
grada“
Akt broj 1740/83. 18.06.1883. Schöller pi-
{e HMA da su probe odmah poslate u Beo-
grad.
Akt broj 1763/83. 20.06.1883. Schöller &
Cie pi{e HMA: KSFMR Mijatovi} je u Beogra-
du nov~i}e pregledao i veoma je zadovoljan.
Izjavio je da je nacrt veoma lep i da je on ta-
ko ne{to na visokom umetni~kom nivou zai-
sta i o~ekivao od Be~ke kovnice. Tako|e tra`i
da se odmah pristupi kovanju. Potpisi Scharff,
Neudeck i Leisek, 21.06.1883.
Akt broj 2491/83. 23.09.1883. CMFB {alje
probne primerke u kolekciju kovnice. Ova ko-
lekcija je kasnije pre{la u KHM ali danas nije
vi{e tamo. Gde su ovi primerci na kraju zavr-
{ili, ne zna se.
Akt broj 2879/83. 22.10.1883. HMA pi{e
Schöller & Cie: tehni~ki zahtevi, pakovanje,
dogovor o ostacima materijala i sl.
Akt broj 2906/83. 22.10.1883. Schöller &
Cie pi{e HMA. Zahvaljuju se na dobroj i kon-
struktivnoj saradnji oko izvr{enog kovanja.
Kaucija se povla~i i dogovara se o zavr{etku
posla.
Akt broj 2963/83. 28.10.1883. HMA: zavr-
{ni izve{taj oko kovanja. Navodi o tran{ama,
pakovanju, isporuci i sl.
Akt broj 3001/83. 5.11.1883. Schöller &
Cie javlja HMA, da je KSPB od strane KSV
ovla{}ena da preuzme sve preostale materija-
le i oru|a od kovanja. Sve treba da ostane u
ambasadi ako bi se slede}e godine kovalo
opet. Kao {to znamo, do toga nije do{lo: kova-
nje 1884. je vr{eno u Birmingemu.
Akt broj 3489/83. 28.12.1883. Potvrda o
primanju, potpis srpskog ambasadora Riste
Dani}a.
29
moderna numizmatika
Godina 1888.
Akt broj 4059/88. 15.12.1888. HMA raz-
mi{lja o tome da, zbog vrlo uspele `etve na
Balkanu, izda dukate sa godinom 1889. rani-
je, a da preostale sa godi{tem 1888. pretopi.
Godina 1890.
Akt broj 704/90. 28.02.1890. Ponovna
porud`bina punci za dragocene metale. Ta-
ko|e narud`bina za izradu nove punce za
zlatne predmete izra|ene u inostranstvu.
Ovom puncom }e se kasnije puncirati i au-
strijski dukati, posle 1895 godine.
Abb. 1 Serbische Punze für die Erzeug-
nisse aus dem Ausland, Entwurf A. Scharff
Akt broj 965/90. 19.03.1890. Ra~un i li-
sta za pre|a{nju narud`binu. Potpis Scharff
i Leisek.
Godina 1891.
Akt broj 2455/91. 2.08.1891. Ponovna
porud`bina 10 komada punci za inostrane
proizvode.
Akt broj 3043/91. 3.09.1891. Ra~un za
ovu porud`binu.
Akt broj 3720/91. 30.10.1891. Banka J. Al-
lard & Cie iz Pariza pita pod kojim uslovima
bi bilo mogu}e iskovati 6 miliona dinara u
srebrnjacima od 1 i 2 dinara, ako bi banka sa-
ma organizovala nabavku srebra. HMA pred-
la`e iste uslove kao u slu~aju Thorsch &
Söhne ugovora za Bugarskih 8 Mio. franaka u
bugarskim srebrnjacima. CMFB ovo odobra-
va. Kovanje bi eventualno trajalo oko 4 mese-
ca. Verovatno je banka J. Allard & Cie htela da
u~estvuje na konkursu za izradu ovog novca.
(Vidi slede}i akt!)
Akt broj 4273/91. 12.12.1891. CMFB {alje
HMA pismo Austrijskog ambasadora u Beo-
gradu u kome se opisuju modaliteti konkursa
srpske Vlade o kovanju novog srebrnog nov-
ca, 6 Mio. dinara, po{to bi stari bakarni no-
vac, oko 1 mio. dinara, trebao da se povu~e iz
cirkulacije. „Izvod: Na konkurs srpske vlade
stigle su 4 prijave za liferovanje 4 miliona di-
nara u apoenima od 1 dinara i 1 miliona di-
nara u apoenima od 2 dinara. Prvo se prija-
vljuje L.T.(sic!) Lauer iz Nirnberga, ali po{to
nisu prilo`ili kauciju, njihova prijava izgleda
nije uzeta u razmatranje. Kao druga stranka
se prijavila Budapester Commercialbank za-
jedno sa M. Thorsch & Söhne iz Be~a, nude}i
pla}anje od 145.34 franaka u zlatu za jedan
kg gotovog srebrnog novca. Ako bi kurs sre-
bra na tr`i{tu rastao, oni bi pla}ali vi{e. Kao
tre}a stranka se prijavila srpska Narodna ban-
30
ka zajedno sa ma|arskom Bank für Industrie
und Handel, nude}i 145.30 franaka po kg.
Tako|e su spremni i da preuzmu bakarni no-
vac. Kao ~etvrta stranka se prijavila srpska fir-
ma O. Markovi} & Sinovi sa 143 franka po kg.
Oni bi tako|e kupili ma{ine za kovanje, kova-
li u Srbiji, i na kraju bi predali ma{ine Vladi ili
besplatno ili za malu nadoknadu. Vlada je,
me|utim, odlu~ila da se trenutni privremeni
ministar finansija Tasi} bolje ne me{a u ovo,
za njega strano, podru~je, i da ceo konkurs ne
ide dalje. Banka Allard & Cie je na kraju vero-
vatno ili odustala ili nije u~estvovala pod sop-
stvenim imenom...“
Godina 1893.
Akt broj 3595/93. 9.08.1893. [arfova
ekspertiza oko jedne veoma uspele la`ne
punce za inostrano zlato.
Godina 1894.
Akt broj 3463/94. 10.08.1894. CMFB {a-
lje pismo HMA o slede}em: U Srbiji se do-
sta trguje austrijskim srebrnim novcem.
KSV pita da li je ovaj novac jo{ zakonsko
sredstvo pla}anja ili ne. Odgovor, preko srp-
skog ambasadora, da samo Marija-Terezija-
taliri jesu za trgovinu, ostalo je novac.
Godina 1897.
Akt broj 2882/97. Juni – Avgust 1897. Ve-
oma obiman akt: kovanje 4 Mio. od po 1 di-
nara i 1 Mio. od 2 dinara. Ponovo sve po
standardima Latinske Monetarne Unije.
KSV }e sama srediti nabavku srebra.
Akt broj 3085/97. 27.06.1897. HMA javlja
da ovoga puta, KSV kauciju mo`e da polo`i i
u dr`avnim obligacijama ili drugim vredno-
snim papirima ili bankovnim garancijama.
Akt broj 4342/97. Avgust – Septembar
1897. Odobrenje za cedulje za pakovanje
novca. Dva tabaka ovih cedulja su u ovom
aktu sa~uvana.
Akt broj 4421/97. 6.09.1897. Tehni~ki i
drugi modaliteti. Na primer, da se ne bi tre-
balo slati manje od 5 tona novca u jednoj
po{iljki.
Akt broj 4429/97. 7.09.1897. Be~ko mini-
starstvo finansija upozorava HMA da ne ku-
puje previ{e srebra po{to srpska Vlada ne
pla}a redovno.
Akt broj 4758/97. 26.09.1897. KSPB ja-
vlja da su probni primerci kovanja primljeni
u Beogradu (po 100 komada od 1 i 2 dina-
ra). Okvir nov~i}a bi trebao da bude ja~e iz-
dinar 28 / 2007
ra`en i portret Kralja bi trebao da bude rav-
niji na primercima od jednog dinara, isto
kao i na dvodinarcima. [arf to prihvata i po-
pravlja. Gde su ovi primerci danas? Koliko je
nama poznato, nema nikakvih varijanti kod
kovanja 1897. godine. Sa druge strane malo
je verovatno da su ovi primerci svi vra}eni Mi-
nistarstvu ili kovnici. Da li su neprime}eno ne-
stali u cirkulaciji?
Akt broj 5176/97. 20.10.1897. HMA ja-
vlja KSFM da je prvih 1 Mio. dinara u apoe-
nima od jednog dinara iskovano i moli da se
po{alje predstavnik da preuzme ovih 5 tona
novca.
Akt broj 5192/97. 22.10.1897. Pregovori
o ceni srebra.
Akt broj 5236/97. 23.10.1897. Dalji pre-
govori o ceni srebra i modalitetima.
Akt broj 5248/97. 24.10.1897. Predaja
prvog miliona dinara u srebru.
Akt broj 5261/97. 23.10.1897. Punomo}-
je za predstavnika za primopredaju novca.
Akt broj 5283/97. 26.10.1897. Najava za
drugi termin za primopredaju, verovatno u
novembru. Fino}a novca je analizirana u Be-
~u i na|eno je da je sve u redu.
Akt broj 5291/97. 27.10.1897. Iako je
mu{terija iz Beograda ovog puta redovno
platila (drugi deo isporuke), HMA se, ipak,
brine, da je Srbija previ{e platila na tr`i{tu,
oni bi to puno bolje i jeftinije regulisali da su
mogli.
Akt broj 5361/97. Sredina oktobra - no-
vembra 1897. Finansijski modaliteti izme|u
Ministarstva u Be~u i HMA.
Akt broj 5541/97. 11.11.1897. Drugi deo
isporuke, opet 5 tona, je spreman za primo-
predaju.
Akt broj 5570/97. 13.11.1897. Sve je
uredno i na vreme pla}eno.
Akt broj 5622/97. 16.11.1897. Primopre-
daja je uredno izvr{ena.
Akt broj 5623/97. 16.11.1897. Potvrda
banke o tome.
Akt broj 5635/97. 17.11.1897. Ponovna
potvrda o primopredaji. (Bez navo|enja
razloga).
Akt broj 5728/97. 22.11.1897. KSFM pi-
{e HMA da je K.K. Privilegierte Österreic-
hische Länderbank u Be~u, opunomo}ena
da preuzme ostatak od 4 Mio. dinara srebr-
nog iskovanog novca.
Akt broj 5815/97. 26.11.1897. Tre}i mi-
lion dinara i 5 tona srebrnog novca su goto-
vi.
Akt broj 5867/97. 29.11.1897. Kupovina
srebra i cene srebra.
Akt broj 5884/97. 1.12.1897. Primopre-

daja tre}e isporuke od 5 tona novca.
Akt broj 5927/97. 2.12.1897. Potvrda o
primopredaji.
Akt broj 5930/97. 3.12. 1897. Sertifikat o
fino}i novca, koja je potpuno u redu.
Akt broj 6131/97. 14.12.1897. Preuzima-
nje preostalih matrica i kalupa od HMA.
Akt broj 6145/97. 15.12.1897. ^etvrti
deo kovanja je gotov; opet se 5 tona srebr-
nog novca predaje na transport za Beograd.
Akt broj 6233/97. 18.12.1897. Primopre-
daja poslednjeg dela od 0.5 Mio. komada
dvodinaraca.
Akt broj 6235/97. 18.12.1897. Sertifikat
o fino}i i zavr{ni bilans.
Literatura
Aleksandar N. Brzi}. 2001. Yugoslav Co-
untermarks on Austro-Hungarian Coins.
American Journal of Numismatics, Second
Series, 13 (2001): 109-132.
A. Brzic and H. Emmerig. 2000. Possibly
New and Unpublished Lauer Pattern for the
Unrealized 1890 Coinage of the Kingdom of
Serbia. Spink Numismatic Circular, Vol. CVI-
II, Nr. 2: 55-56.
Brzic, Aleksandar and Hahn, Wolfgang.
2002. Eine bisher unbestimmte Punze auf Du-
katen der Österreichisch-Ungarischen-Monar-
chie. money trend 2/2002: 126-128.
Hubertus Czernin. 1998. Die Auslöschung.
Der Fall Thorsch.. Wien: Czernin Verlag.
Darnis, Jean-Marie. 1996. Catalogue des
fonds d’archives de la Monnaie de Paris, tome
I. Paris: Direction des Monnaies et Médailles.
(Eduard Fiala): Katalog der Münzen- und
Medaillen-Stempel-Sammlung des k. k. Ha-
uptmünzamtes in Wien, vol. 3, Wien 1904,
p. 1135-1137.
Had`i-Pe{i}, Jovan. 1995. Novac Srbije
1868 – 1918. Beograd: Zavod za izradu
nov~anica i kovanog novca.
Hahn, Wolfgang. 2001. Die Österreic-
hischen Dukaten als Handelsgoldmünzen –
Alt- und Neuprägungen („1915“). money
trend 9/2001: 56–59.
Mandi}, Ranko. 1995. Katalog Metalnog
Novca 1700–1994, III izdanje. Beograd: Srp-
sko numizmati~ko dru{tvo.
Pe{aljevi} Mile, Dankovi} Gordana, Spiri-
donovi} Sr|an. 1998. Savezni zavod za mere
i dragocene metale 1873 – 1998. Beograd:
Savezni zavod za mere i dragocene metale.
Prokisch, B. et al. 1999. Repertorium zur
neuzeitlichen Münzprägung Europas, Band
XVIII: Südosteuropa. Veröffentlichungen des
Institutes für Numismatik Wien, Band 5. In-
stitut für Numismatik Wien.
Iz Narodne banke Srbije
Nova nov~anica
Narodna banka Srbije, Beograd
http://www.nbs.yu/serbian/index.htm
APOEN: 100 DINARA
Godina izdanja: 2006
U opticaju: 20. oktobra 2006. godine
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 91/2006)
Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona o
Narodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-
snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O IZDAVANJU
I OSNOVNIM OBELE@JIMA
NOV^ANICE OD 100 DINARA
1. Narodna banka Srbije izda}e nov~a-
nicu od 100 dinara.
2. Nov~anica od 100 dinara {tampa}e
se na toniranoj za{ti}enoj hartiji s
multitonskim vodenim znakom u vi-
du portreta Nikole Tesle i ugra|e-
nom isprekidanom za{titnom niti
srebrne boje, koja sadr`i mikrotekst
u negativu "DINAR DINAR", sa zna-
kom "~". Mikrotekst se kontinuirano
ponavlja i ~ita i s lica i s nali~ja nov-
~anice (za{titna nit i mikrotekst su s
lica jasno vidljivi, a s nali~ja pod sve-
tlo{}u koja nov~anicu ~ini transpa-
rentnom). U papir su ugra|ena i vi-
dljiva za{titna vlakanca u `utoj, pla-
voj i crvenoj boji, od kojih `uta i cr-
vena pod svetlo{}u lampe sa ultra-
ljubi~astim zracima fluoresciraju `u-
to i crveno.
Nov~anica }e se {tampati u kombino-
vanoj tehnici – lice u dubokoj i vi{eboj-
noj ofset {tampi, a nali~je u vi{ebojnoj
ofset {tampi i tehnici visoke {tampe za
numeraciju.
Numeracija sadr`i dve slovne oznake
i sedam numeri~kih i {tampana je dva
puta na nali~ju nov~anice – jednom u
crnoj, drugi put u crvenoj boji. Nume-
racija {tampana u crnoj boji sme{tena
je u gornjem delu izme|u grba Repu-
blike Srbije i oznake vrednosti apoena
dinar 28 / 2007
notafilija
"100" date u pozitivu, i pod ultraljubi-
~astim zracima fluorescira `utozeleno.
Numeracija {tampana u crvenoj boji
sme{tena je uz desnu ivicu punog
{tampanog dela, iznad oznake vredno-
sti apoena "100", i pod ultraljubi~astim
zracima fluorescira narand`astocrve-
no.
3. Nov~anica od 100 dinara ima}e di-
menzije 68 x 143 mm.
Lice nov~anice
4. Dispozicija je horizontalna.
Na levoj strani je portret Nikole Te-
sle, izveden tehnikom duboke {tampe.
U donjem levom uglu, u pozitivu, }irili-
com i latinicom ispisane su re~i "Nikola
Tesla", a ispod njih godine njegovog ro-
|enja i smrti "1856–1943".
U gornjem delu nov~anice, desno
od portreta, ispisana je formula
T =Wb, kojom se izra`ava jedinica
za magnetnu indukciju i koja nosi na-
ziv "tesla". Iznad nje je dat prikaz elek-
tri~nog pra`njenja m2 (munje), a u do-
njem delu kompozicije, u pozadini, sti-
lizovano je prikazan (nazire se) deo
jednog Teslinog postrojenja.
Oznaka vrednosti apoena "100" data
u negativu sme{tena je u gornjem de-
snom uglu punog {tampanog dela, a
ona data u pozitivu – u donjem delu
bele povr{ine.
Tekst "Narodna banka Srbije", izve-
den u tehnici duboke {tampe i ispisan
latinicom u dva reda, sme{ten je na be-
loj povr{ini u desnom delu, a isti tekst,
tako|e u tehnici duboke {tampe i ispi-
san }irilicom u dva reda, sme{ten je u
blizini leve margine nov~anice – i to re-
~i " Narodna banka" u pozitivu, a re~
"Srbije" u negativu.
Iznad re~i "Srbije" ispisane }irilicom
u negativu, tehnikom duboke {tampe
izvedena je oznaka za slepe (mali crni
krug u ve}em belom krugu upisanom u
crni kvadrat). Levo od te re~i, istom
31
notafilija
tehnikom, }irilicom i latinicom izveden
je mikrotekst "NBS", u {est redova.
U gornjem delu bele povr{ine nov~a-
nice, tehnikom duboke {tampe izveden
je tzv. kip efekat elipsoidnog oblika, ko-
ji prikazuje znak Narodne banke Srbije.
Ova slika se pretvara u tekst "NBS" ko-
ji se uo~ava samo pri posmatranju nov-
~anice pod odre|enim uglovima (pra-
vac gledanja mora biti {to bli`i ravni
nov~anice okrenut za 45 stepeni u oba
smera rotacije), daju}i pri tom njegovu
sliku i u negativu i u pozitivu. Uz gor-
nju i donju ivicu tog elementa nalazi se
mikrotekst "NBS", koji se ponavlja – go-
re dat u }irilici, a dole u latinici.
U donjem desnom delu bele povr{ine
nov~anice, iznad oznake vrednosti apo-
ena "100", tehnikom duboke {tampe iz-
veden je jo{ jedan kip efekat, pravou-
gaonog oblika, koji sadr`i }irilicom is-
pisan tekst "NBS", a iznad i ispod njega
mikrotekst "NBS" – gore dat u }irilici, a
dole u latinici. Ovaj kip efekat sagleda-
va se na isti na~in kao i onaj u gornjem
delu bele povr{ine.
U donjem desnom uglu punog {tam-
panog dela nov~anice, levo od oznake
apoena "100" u pozitivu, izveden je
prozirni registar koji predstavlja polovi-
nu ukupne slike ~ija se celina mo`e sa-
gledati tek zajedno sa odgovaraju}im
delom slike na nali~ju nov~anice (~etiri
dela namotaja vidljiva s lica zajedno s
~etiri dela namotaja vidljiva s nali~ja
formiraju stilizovani kalem s namotaji-
ma).
Desno od cifre "100" u negativu lati-
nicom je ispisan tekst "sto dinara", dok
je }irilicom ispisani isti tekst sme{ten u
donjem delu nov~anice, desno od por-
treta.
Uz desnu ivicu nov~anice, na svetlo-
plavoj podlozi, najpre }irilicom a zatim
latinicom, ispisan je tekst "falsifikova-
nje se ka`njava po zakonu", a u nastav-
ku diskretno je nazna~ena oznaka
32
vrednosti apoena "100".
Nali~je nov~anice
5. Dispozicija je vertikalna.
Primarni motiv je figura Nikole Tesle
sa sijalicom u ruci (motiv preuzet sa
originalne fotografije iz Muzeja Nikole
Tesle u Beogradu).
U centralnom delu dat je linijski pri-
kaz Teslinog elektromagnetnog moto-
ra, iznad koga je Teslina golubica, a le-
vo od nje stilizovano je dat Teslin elek-
tromagnetni motor.
Oznaka vrednosti apoena "100" data u
pozitivu sme{tena je u gornjem desnom
delu nov~anice na svetloplavoj podlozi,
a ona data u negativu – u donjem levom
uglu punog {tampanog dela.
U gornjem desnom uglu punog {tam-
panog dela ispisan je tekst "sto dinara",
i to u pozitivu }irilicom, a ispod toga u
negativu latinicom. U donjem desnom
delu bele povr{ine }irilicom i latinicom
ispisane su u tri reda, odozgo nadole,
re~i "Beograd", "godina" i "guverner", sa
oznakom godine "2006" u negativu. Is-
pod njih je faksimil potpisa guvernera
Radovana Jela{i}a. Uz gornju i donju
ivicu punog {tampanog dela ispisan je
tekst "Narodna banka Srbije – Zavod za
izradu nov~anica i kovanog novca –
Top~ider" (u gornjem delu }irilicom, a
u donjem latinicom). U donjem de-
snom uglu punog {tampanog dela ispi-
san je u pozitivu, naizmeni~no }irili-
com i latinicom, u {est redova, mikro-
tekst "100 dinara". Iznad mikroteksta je
oznaka vrednosti apoena "100".
U gornjem levom uglu nov~anice, na
svetloplavoj podlozi, nalazi se grb Re-
publike Srbije. Tu podlogu ispod grba
~ini multiplikovana cifra "100" – i to u
negativu sa senkom, a u donjem delu u
mikrotekstu.
U gornjem levom delu nov~anice, na
granici bele povr{ine i punog {tampa-
nog dela, nalazi se drugi deo prozirnog
registra iz ta~ke 4. stav 9. ove odluke.
dinar 28 / 2007
6. Na licu i nali~ju nov~anice preovla-
|uju tonovi plave boje, uz dodatak
oker`utih i zelenih tonova. Oker`uta
boja na licu i nali~ju nov~anice pod
svetlo{}u lampe sa ultraljubi~astim
zracima fluorescira `uto.
7. Ova odluka stupa na snagu danom
objavljivanja u "Slu`benom glasni-
ku RS".
O. br. 110 Guverner
18. oktobra 2006. godine NBS
Beograd
Radovan Jela{i}, s.r.
(„Slu`beni glasnik RS“, br. 91/2006)
Na osnovu ~lana 55. stav 3. Zakona o
Narodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-
snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), gu-
verner Narodne banke Srbije donosi
ODLUKU O PU[TANJU
U OPTICAJ NOV^ANICE
OD 100 DINARA I KOVANOG
NOVCA APOENA OD 1 DINARA
1. Narodna banka Srbije pusti}e u
opticaj 20. oktobra 2006. godine nov-
~anicu od 100 dinara sa obele`jima
utvr|enim Odlukom o izdavanju i
osnovnim obele`jima nov~anice od
100 dinara ("Slu`beni glasnik RS", br.
91/2006) i kovani novac apoena od 1
dinara sa oznakom godine kovanja
''2006'' i obele`jima utvr|enim Odlu-
kom o izdavanju i osnovnim obele`ji-
ma kovanog novca apoena od 1, 5 i 10
dinara ("Slu`beni glasnik RS", br.
56/2005).
2. Ova odluka stupa na snagu danom
objavljivanja u "Slu`benom glasniku
RS".
O. br. 109 Guverner
18. oktobra 2006. godine NBS
Beograd
Radovan Jela{i}, s.r.

Veliki izazov srpske notafilije:
Nov~anica sa 436 datuma
oslednja nov~anica Kraljevi-
P ne Srbije, apoen od 5 dinara
sa likom Milo{a Obili}a na le-
voj strani aversa, predstavlja
najve}i izazov za kolekcionare na{ih
banknota. Zato {to postoji 436 raznih
datuma te nov~anice. Prvi poznati da-
tum na ovoj nov~anici je 1.9.1916, a
poslednji 10.11.1917. Broj raznih da-
tuma izra~unat je na osnovu podatka
da je u navedenom vremenskom peri-
odu {tampana ova nov~anica sa razli-
~itim datumom izdanja svakog dana.
Broj na levoj strani ozna~ava redni
broj dana izdanja. Tako broj 1 ozna~a-
va prvi dan izdanja (1.9.1916), br. 2 -
drugi dan (2.9.1916), a broj 41, na
nov~anici ~iju sliku ovde objavljuje-
mo, zna~i da je ta nov~anica {tampa-
na sa datumon 41. dana izdanja, {to
odgovara na njoj navedenom datumu
- 11.10.1916. Poslednji poznati dan
izdanja (a u kontinuitetu datuma
uklju~ene su i nedelje) ozna~en je
brojem 436, {to odgovara datumu
10.11.1917. Zato su neta~ni podaci
nekih autora koji navode da je posled-
nji datum izdanja bio 31.12.1917
(Stojanovi}) ili ~ak 18. 9. 1918. (Ha-
d`i-Pe{i}).
Nov~anica od 5 dinara Kraljevine
Srbije prestala je biti zakonsko sred-
stvo pla}anja 18. jula 1935. godine.
Koautor ~lanka o ovoj nov~anici, ko-
ji je objavljen u Numizmati~aru br.
18/19 (1996), gosp. Lazar Geri}, za-
molio nas je da objavimo ispravku po-
datka u kojem su navedeni, citiramo:
"redni brojevi svakog datuma izrade
od broja 1 do 487". Naknadnom pro-
verom ustanovljeno je da brojevi 437-
487 ne postoje.
Barac u svom katalogu ispravno na-
vodi poslednji datum izdanja, ali gre{i
kada ka`e da je od tih 436 poznato "sa-
mo" 318 datuma.
Svaka od ovih 436 nov~anica posto-
ji sa 25 raznih slovnih oznaka ispred
„rednog broja dana izdanja“. To su 25
prvih slova srpske azbuke bez slova
„]“, {to zna~i da svaki od tih 436 da-
tuma ima po 25 varijanti, zavisno od
slovnog prefiksa.
Tabelu sa rednim brojevima datu-
ma izdanja, i njima odogovaraju}im
datumima na nov~anicama, objavili
su V. Sokolovi} i L. Geri} u pomenu-
tom izdanju Numizmati~ara, na str.
147-148. Obja{njenje o slovnim
oznakama, i numeri~kom sistemu
za{tite na nov~anicama Srbije i Kra-
ljevine Jugoslavije, objavio je M.
\uri{i} u ~asopisu dinar br 4 (1997)
na str. 19. R. M.
dinar 28 / 2007
notafilija
Ponuda bugarskih i
nema~kih nov~anica
sa srpskim pe~atima
B10411 - 1 LEV SREBRO 1910, `igosana
1919. Crni pe~at na rv. NA^ELNIK OKR.
NI[KOG - NI[. € 3.-
B10450 - 2 LEVA SREBRO 1910, `igosana
1919. Crni pe~at NA^ELNIK OKR. NI[KOG -
NI[. € 4.50
B10511 - 5 LEVA SREBRNI 1910, `igosana
1919. NA^ELNIK SREZA NI[KOG - PIROT. €
7.50
B10551 - 1 MARK 13.8.1914, `igosana
1919. Plavi pe~at NA^ELNIK SREZA
BELA^KOG - JAGODINA. € 20.-
B10555 - 1 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Zelenkasta, ljubi~asti pe~at na av.
NA^EL. SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-
B10557 - 1 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Zelenkasta, ljubi~asti pe~at na rv.
NA^EL. SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-
B10558 - 1 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Bela, ljubi~asti pe~at NA^ELNIK
SREZA DESPOTOVA^KOG. € 20.-
B10561 - 2 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Crvenkasta, ljubi~asti pe~at
NA^ELNIK SREZA DESPOTOVA^KOG. € 25.-
B10563 - 2 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Crvenkasta, ljubi~asti pe~at NA^ELNIK
SREZA DESPOTOVA^KOG. € 28.-
B10566 - 2 MARK 12.8.1914, `igosana
1919. Bela, ljubi~asti pe~at NA^ELNIK
SREZA DESPOTOVA^KOG. € 25.-
B10575 - 5 MARK 5.8.1914, `igosana
1919. Plavi pe~at na av. NA^ELNIK SREZA
BELA^KOG - JAGODINA. € 15.-
B10576 - 5 MARK 5.8.1914, `igosana
1919. Plavi pe~at na rv. NA^ELNIK SREZA
BELA^KOG - JAGODINA. € 15.-
B10585- 20 MARK 21.4.1910, `igosana
1919. Ljubi~asti pe~at na av. NA^ELNIK
SREZA DESPOTOVA^KOG. RRR! € 100.-
B10588 - 50 MARK 5.8.1914, `igosana
1919. Lubi~asti pe~at na rv. NA^ELNIK
SREZA BELA^KOG - JAGODINA. Pe~at je
slabog kvaliteta. RRR! € 130.-
Tako|e nudimo
hrvatski srebrni prigodni novac NIKOLA
TESLA i druge novitete, kao i najnoviju
mumizmati~ku literaturu iz Srbije, Slovenije
i svih drugih dr`ava biv{e Jugoslavije.
Na{a ponuda sadr`i veliki izbor metalnog
i papirnog novca, odlikovanja, militarije...
SRPSKI NUMIZMATI^KI STUDIO
www.singidunum-online.com
Tel (063) 6666 91
33
notafilija
Neobjavljeni primerci nema~kih
nov~anica sa `igom Despotovca
Dragan STANISAVLJEVI] i Marko MANDI], Beograd
numdragan@ikomline.net; enkidu1501@gmail.com
nema~kom ~asopisu Münzen
U
& Papiergeld (Ausgabe April
2006) i u na{em ~asopisu di-
nar (br. 27/2006) Jürgen
Klotz i Darko Berger objavili su ~lanke o
svim njima poznatim primercima, ne-
ma~kih nov~anica `igosanih u Srbiji na-
kon I svetskog rata. Autorima nije bila
poznata ni jedna novcanica `igosana u
Despotovcu, jer je jedna manja koli~ina
tih nov~anica tek nedavno otkrivena. S
druge strane vrlo je logi~no to {to su u
Srezu despotova~kom cirkulisale ne-
ma~ke nov~anice u I svetskom ratu.
Ovo zato {to se u tom srezu nalazi neko-
liko zna~ajnih rudnika koje su za vreme
okupacije Srbije eksploatisali Nemci. To
su: Senjski rudnik, rudnik Resava i rud-
nici Sisevac i Ravna Reka.
U monografiji izdatoj povodom 100-
godi{njice Senjskog rudnika (1953. go-
dine), navodi se: Za vreme Prvog svet-
skog rata Senjski Rudnik je bio pod bu-
garskom okupacijom, ali je upravljanje
rudnikom i njegovom proizvodnjom bi-
lo u rukama Nemaca.... Za vreme bu-
garsko-nema~ke okupacije bilo je izvr-
{eno produbljivanje ventilacionog okna
u Ravnoj Reci, otud mu je i ostao sada-
{nji naziv "Germansko okno" (str. 80), i
[Rudnik Sisevac za vreme I svetskog ra-
ta] deli sudbinu svoje sabra}e Senjskog
Rudnika, Ravne Reke i Resave, to jest
biva bezobzirno iskori{}avan i pri povla-
~enju okupatora, najzad, i poru{en (str.
87).
Nema~ke nov~anice, koje su bile pla-
te`no sredstvo u okupiranim rudarskim
oblastima u Srbiji, nakon rata bile su `i-
gosane i u Srezu despotova~kom. Svi
poznati `igovi su vi{eredni, a stavljani
su ponekad na avers, a ponekad na re-
vers nov~anice*. Njihov tekst glasi:
34
KRAQ (GRB) SRP.
NA^ELNIK SREZA DESPO-
TOVA^KOG
BR_____________________
DESPOTOVAC
U manjoj ostavi do koje smo do{li na-
lazili su se slede}i apoeni nema~kih nov-
~anica `igosanih u Despotovcu 1919.
godine: Slike 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9).
Pored do sada nepoznatih nov~anica
sa `igom Despotovca, do{li smo i do jo{
jednog neobjavljenog unikata nema~ke
nov~anice `igosane u Jagodini, i to:
50 MARK 5.8.1914, ljubi~asti pe~at u
~etiri reda, KRAQ. (GRB) SRP. /
NA^ELNIK SREZA BELA^KOG
/ BR. _____ / JAGODINA. Pe~at je vr-
lo slabog kvaliteta, jedva ~itljiv, a nala-
zi se na reversu nov~anice (sl. 10).
Sa ovih 10 primeraka, ukupan zbir
svih do sada poznatih nema~kih nov~a-
nica sa srpskim `igovima iz 1919. godi-
ne jo{ uvek je vrlo skroman, iznosi sa-
mo 26 raznih primeraka. To su:
1) 1 MARK - vi{eredni pe~at JAGODI-
NA na reversu, beli papir
2) 1 MARK - vi{eredni pe~at JAGODI-
NA na reversu, zelenkasti ornament
papir
3) 1 MARK - vi{eredni pe~at PO@ARE-
VAC na reversu
4) 1 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA
na reversu, beli papir
5) 1 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA
na reversu, zelenkati ornament papir
6) 1 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA
na aversu
7) 1 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na aversu, beli papir
8) 1 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na aversu, zelenkasti ornament
papir
9) 1 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
dinar 28 / 2007
TOVAC, na reversu, beli papir
10) 1 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na reversu, zelenkasti orna-
ment papir
11) 2 MARK - vi{eredni pe~at JAGODI-
NA na reversu
12) 2 MARK - okrugli pe~at JAGODINA
na reversu
13) 2 MARK - vi{eredni pe~at @AGUBI-
CA na reversu
14) 2 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na aversu, beli papir
15) 2 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na aversu, crvenkasti ornament
papir
16) 2 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na reversu
17) 5 MARK - vi{eredni pe~at JAGODI-
NA na aversu
18) 5 MARK - vi{eredni pe~at JAGODI-
NA na reversu
19) 5 MARK - vi{eredni pe~at @AGUBI-
CA na aversu
20) 5 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA
na aversu
21) 5 MARK - okrugli pe~at @AGUBICA
na reversu
22) 5 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na reversu
23) 10 MARK - vi{eredni pe~at JAGO-
DINA na reversu
24) 20 MARK - okrugli i vi{eredni pe-
~at @AGUBICA na reversu
25) 20 MARK - vi{eredni pe~at DESPO-
TOVAC na aversu
26) 50 MARK - vi{eredni pe~at JAGO-
DINA na reversu
Redakcija na{eg ~asopisa sa velikim
bi zadovoljstvom objavila podatke o
eventualnim novo-otkrivenim nov~ani-
cama iz ove serije, a koji nisu sadr`ani
u prethodno navedenom pregledu.
notafilija

Predlozi za nov~anice BiH u

periodu od 1994. do 1998. godine
Amer SULEJMANAGI], Sarajevo
asulejma@yahoo.com

o{ u vreme {tampanja i pu{tanja nosti Republike Bosne i Hercegovine i insistirala na federalnom novcu i fede-

J u opticaj serije nov~anica BH di-

nara sa datumom 15.VIII 1994.
godine, koje su ozna~ene kao
„izraz kontinuiteta monetarne suvere-
nosti me|unarodno priznate Republike
Stari most u Mostaru kao medievalna i
anacionalna tema graditeljstva i duhov-
ni produkt i ve~no nadahnu}e Bosne i
Hercegovine.“3
Razlozi za privremenost ovog novca
ralnoj centralnoj banci nalaze}i upori{te
u Ustavu Federacije BiH, ~iji je prvi ~lan
upravo o tome govorio.5 Kako o ovom
pitanju nije mogao biti postignut dogo-
vor Vlada u Sarajevu je privremeno re-
Bosne i Hercegovine“,1 u Narodnoj ban- le`e u ratom razorenoj ekonomiji i dru- {enje na{la u legalizaciji svugde rado
ci BiH su bili svesni da se radi o prela- {tvenim odnosima, te u politi~koj sferi. prihva}ene nema~ke marke kao drugog
znom novcu, pa su se pripremali za traj- Zaklju~enjem Va{ingtonskog sporazuma zvani~nog novca. Uredba sa zakonskom
no re{enje: koji je zaustavio rat izme|u Armije RBiH snagom o uslovima pod kojima se prava
„U pripremi izdavanja novih nov~anica i hrvatskih snaga i po~etkom usposta- i obaveze i poslovi u zemlji mogu izvr{a-
Republike Bosne i Hercegovine po{lo se vljanja Federacije BiH, od aprila 1994. vati i izra`avati u stranim sredstvima
od toga da je to jo{ uvek prelazni novac i godine, po~ele su se nazirati konture mi- pla}anja je objavljena u Slu`benom listu
verovatno }e trajati do postizanja mirov- rovnog re{enja za BiH. Dok je bosanska RBiH broj 16 od 1.VII 1994. godine i po-
nog re{enja i stvaranja drugih uslova i vlada u Sarajevu smatrala da je usposta- ~ela se primenjivati po~etkom jula 1994.
pretpostavki za trajan i stabilan novac. Za va federacije kantona uzor po kojem tre- godine. Ovu uredbu o kojoj se u Vladi
takav novac, Narodna banka Bosne i ba urediti ~itavu BiH, {to kasnijim Dej- razmi{ljalo jo{ od januara 1994. godine,
Hercegovine je pripremila odgovaraju}i tonskim sporazumom, krajem 1995. go- a koliko je ovom autoru poznato, prvi je
program i ima ve} prva re{enja vizualiza- dine, nije postignuto, hrvatska strana je predlo`io dr Izudin Ke{etovi} jo{ u fe-
cije gotovog novca, koja }e mo}i da budu smatrala da je federacija zaokru`ena ce- bruaru 1993,6 poznata i kao Zakon o bi-
realizovana kada za to do|e vreme.“2 lina. I pored ovako bitnih razlika, samo valutarnom sistemu, je obuzdala inflaci-
Autor dizajna navedene serije nov~a- stvaranje Federacije BiH, na samo jed- ju i usmerila svaku budu}u monetarnu
nica, akademik D`evad Hozo ka`e u nom delu teritorija dr`ave, nametnulo je politiku ka ~vrstom vezivanju doma}e
osvrtu na svoje delo: „Nove nov~anice pitanje re{avanja monetarnog sistema valute za DM, odnosno kasnije evro.
Republike Bosne i Hercegovine kao jo{ koji je trebao objediniti podru~ja na ko- Ovaj potez je zahtevao i uvo|enje novog
uvek prelazni novac, u pogledu vizuali- jima cirkuli{e BH dinar izdanja 1992. i stabilnog i za DM vezanog BH dinara,
zacije i likovnog re{enja ostale su iste 1993. godine i ona gde je u upotrebi hr- {to je i ura|eno u oktobru i novembru
kao gotov novac koji se nalazi u optica- vatska kuna. "U ovoj fazi izgradnje Fede- 1994. godine kada su pu{tene u opticaj
ju na slobodnim delovima teritorije na{e racije BiH hitno je potrebno preduzeti nov~anice BHD sa datumom 15.VIII
dr`ave. slede}e mere: a) povu}i iz opticaja dosa- 1994. godine. Iako se u ovom periodu
... Kao osnovna obele`ja novih nov~a- da{nji novac i zameniti ga jedinstvenim puno pregovaralo o izgradnji finansij-
nica zadr`ani su uz savremeni likovni iz- sredstvom pla}anja; b) odrediti jedin- skog sistema Federacije BiH i preduzi-
raz ,Grb kao simbol kontinuiteta i dr`av- stveni devizni kurs",4 Hrvatska strana je mali se odre|eni koraci7, Centralna ban-
1
Pismo zahvale Guvernera NBBiH, gosp. Kasima Omi}evi}a povodom izdavanja serije nov~anica BH dinara 1994. godine; dato prema radnoj verziji knjige
Novac Bosne – hrestomatski izbor gra|e; priredio prof dr Hakija \ozi}; Sarajevo, 15. mart 1997. godine; str 235
2
Nav. delo; str 235
3
Nav. delo; str 236
4
Tuzla, 1994 god; preuzeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost Bosne i Hercegovine 1992. – 1998; Tuzla, decembar 1998. god. Izdava~:
GRIN, Gra~anica; str. 28
5
dr Sead Kreso; Novac Bosne i Hercegovine – od BHD do novog novca BiH; Je`; Sarajevo; 1997. godine; str 127
6
...Re{enje se mora tra`iti u pravcu pro{irenja definicije novca i to uklju~ivanjem deviznih depozita kod poslovnih banaka. A to zahteva: 1) Prihvatanje u
nov~anom sistemu dve valute i to BH dinar i DEM, ...; ~asopis Zmaj - februar 1993; preuzeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost Bosne i
Hercegovine 1992. – 1998; Tuzla, decembar 1998. god. Izdava~: GRIN, Gra~anica; str. 11
7
"... Tre}e, pripremljeni su zakoni o Centralnoj banci i novcu (bez naziva novca).
... Naziv novca je stvar dogovora, {to je manje bitno, ali, tako|e, va`no radi zaokru`ivanja celokupnog finansijskog sistema" Oslobo|enje, 10. XI 1995; pre-
uzeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost ... str. 33

36 dinar 28 / 2007
 notafilija

ka FBiH nije ustanovljena, a nakon godi- tom periodu, BiH dinar i Narodna ban- NBBiH, obavestio ovu {tampariju o
nu dana je Dejtonskim sporazumom na- ka bile institucije kontinuiteta dr`avno- predlogu imena za novi novac koji je
|eno re{enje u osnivanju Centralne ban- sti. Stoga, konvertibilna marka i Cen- dao prof dr Hakija \ozi}, oni su preko
ke BiH koja je Ustavom BiH postala „je- tralna banka predstavljaju kontinuitet imena NOVAC na prednjoj strani stavili
dina ovla{tena institucija za emisiju nov- BH dinara i Narodne banke, svakako, u traku sa nazivom GRO[. Tako je varijan-
ca i monetarnu politiku na celom pod- kvalitativno novim uslovima."11 ta predloga za gro{ jednostrana (samo
ru~ju Bosne i Hercegovine“. Uva`avaju- U prate}em pismu uz primerke radne prednja strana) dok je varijanta predlo-
}i rezultate postignute Zakonom o biva- verzije knjige Novac Bosne – hrestomat- ga za NOVAC dvostrana. Oba crte`a
lutarnom sistemu, Centralna banka BiH ski izbor gra|e autor, prof dr Hakija \o- predloga (i za GRO[ i za NOVAC) posto-
posluje u stvari kao Currency Board, a zi}, 16. marta 1997. godine pi{e Aliji je u svetloplavoj i u svetlobraon verziji.
kasnija doma}a valuta, konvertibilna Izetbegovi}u, predsedniku Predsedni- Tako|e je javnosti do sada poznat samo
marka8 9 ima potpuno pokri}e u stranim {tva BiH i dr Harisu Silajd`i}u, kopred- crte` predloga od 1000 gro{a
konvertibilnim sredstvima pla}anja. sedavaju}em Vije}a ministara BiH: „Re- Zahvaljuju}i italijanskom numizmati-
Iako od oktobra – novembra 1994. go- cimo, u vezi sa ostvarivanjem kontinui- ~aru Christianu Costamagni, koji je stu-
dine (pu{tanje u opticaj zadnje serije teta dr`avnosti Bosne, Vi dobro znate da pio u kontakt sa zvani~nom osobom ove
BHD) do 22.VI 1998. godine (pu{tanje je jako bitno, uz ostalo, da se ostvari i {tamparije, znamo da se radi samo o cr-
u opticaj nov~anica KM u apoenima od kontinuitet monetarne povijesti. To bi se te`ima koje je izradio dizajner ove firme
50 F; 1; 5 i 10 KM), odnosno 27. VII u praksi i ostvarilo, kako pokazuje gra|a „zajedno sa lokalnim kontaktima iz Sa-
1998. godine (pu{tanje u opticaj nov~a- ove knjige, samo ako za naziv nov~ane rajeva“. Gospodin Thomas Kleindienst,
nica od 20; 50 i 100 KM) nije bilo izda- jedinice budemo i dalje koristili povije- zvani~nik {tamparije, je bez odobrenja
vanja novog novca, u tom periodu su se sno ime „dinar“ ili „gro{„. Centralne banke BiH odbio dati podake
vodile `ive monetarno – numizmati~ke No, kad se pravi komparacija izme|u o broju apoena za koje su izra|eni nacr-
aktivnosti na definiranju trajnog novca mogu}a dva naziva na{eg novca, imaju- ti, motivima na njima, kao i njihove sli-
Bosne i Hercegovine. Tako|er je u ovom }i u vidu znanstvene razloge (na{e eko- ke. Potvrdio je da ove nov~anice nisu
periodu do{lo do transformacije Narod- nomske odnose sa svetom), postoje naj- {tampane ni u najmanjoj koli~ini te da
ne banke BiH u Centralnu banku BiH manje dva bitna razloga da naziv na{eg se uistinu radi samo o nacrtima.
koja je zapo~ela svoje delovanje 11. av- novca bude „gro{„. Prva se prednost sa- Osim ovih predloga izra|enih u Ne-
gusta 1997. godine. Petnaestog jula stoji u ~injenici {to bi Bosna tad bila me- ma~koj postoje jo{ i jako lo{i dvostrani
1997. godine je u Slu`benom listu BiH |u 60-tak zemalja sveta sa mononazi- predlozi, bolje re}i fotomonta`e, za apo-
objavljen Zakon o Centralnoj banci BiH vom svoje valute. Druga prednost, {to je ene od 5; 10; 20; 50; 100 i 500 gro{a
~iji 72. ~lan, stav 1 glasi: "Nakon 45 da- tako|e nije zanemarivo, se nalazi u ~i- koji umesto datuma imaju oznaku
na po stupanju ovog zakona na snagu njenici {to je „dinar“ balkanskih zema- xx.xx.xxxx i {aru u obliku potpisa. Ovi
Narodna banka BiH i Narodna banka lja, zbog galopiraju}e inflacije, sinonim predlozi su verovatno ra|eni od strane
Republike Srpske prestaju da rade kao za nestabilan novac. Sve drugo {to iz to- nestru~ne osobe iz NBBiH, nisu u {tam-
centralne banke." Obzirom da je NBRS ga mo`e dalje da proizlazi, naravno, ni- panoj formi i poti~u sa jednog kompakt
celo vreme svoga postojanja, a naro~ito je te{ko naslutiti.“ diska iz NBBiH na kojem su se nalazile i
posle 12. V 1994. godine poslovala kao Ovo pismo je sve {to postoji od doku- slike nekih od stvarno {tampanih redov-
filijala Narodne banke Jugoslavije u Be- metacije vezano za ovaj predlog. Ni{ta nih nov~anica, neki od stvarno {tampa-
ogradu10 i nikada nije radila kao central- zvani~no nije razmatrano niti odlu~eno, nih predloga, neki od nacrta - predloga,
na banka, ovaj ~lan Zakona o Centralnoj ali je nema~ka Bundesdruckerei u leto kao i neke fotomonta`e.
banci BiH se odnosio isklju~ivo na Na- 1997. godine izradila nacrte - crte`e (po Kada je ve} postalo jasno da }e se no-
rodnu banku BiH koja je sve do 29. VIII njihovom obja{njenju: draft sketches) vac BiH zvati konvertibilna marka usle-
1997 formalno postojala, dakle 18 dana predloga za bosanskohercegova~ke nov- dili su predlozi novca sa tim nazivom.
paralelno sa Centralnom bankom BiH. ~anice, od kojih je samo predlog za nov- Kako je Zakonom o Centralnoj banci
Ispra}aju}i BH dinar i Narodnu banku u ~anicu od 1000 jedinica do sada dospeo BiH bilo predvi|eno da i ovaj novac (ko-
istoriju dr Izudin Ke{etovi} je napisao: u javnost. Za nov~anu jedinicu prve va- ji je trebao biti uveden u roku od tri me-
"... Iako, taj period od 2,5 godine mno- rijante ovog predloga se koristi naziv seca nakon dono{enja zakona) bude pri-
gima izgleda dug, treba re}i da su, u NOVAC. Kada je neko, verojatno iz vremeno - prelazno re{enje dok se ne
8
"Moneta, nov~ana jedinica dr`ave, je istorijska kategorija. Me|utim, po{to su se, na na{im prostorima, de{avali burni istorijski procesi, najbolje je izna}i
op{te prihvatljiv naziv monete koja ne}e asocirati na bli`u istoriju, a koja }e biti integrativni faktor na prostoru dr`ave Bosne i Hercegovine."
"Sa stanovi{ta savremene teorije novca, naziv novca ima samo toliki zna~aj ako asocira na dobro vo|enu monetranu politiku."; ~asopis Poslovni uspjeh, II
1995; preuzeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost ... str. 90 - 91
9
" Bosanskohercegova~ka valuta je realnost, jer se mo`e ustanoviti kao zakonsko sredstvo pla}anja. Naziv te nov~ane jedinice, sa imenom marka, je pri-
hvatljiv, jer je on toliko pristupa~an i psiholo{ki podoban da, od istog, dobijaju svi gra|ani jedan blagi ose}aj ugodnosti." Dnevni avaz, 22.IV 1997; preu-
zeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost ... str. 111
10
Slu`bena bele{ka sa sastanka guvernera Narodne banke Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine odr`anog dana 12. 05. 1994. godine u
prostorijama Narodne banke Jugoslavije u Beogradu, zaklju~ak br. 2 i dalje, dato prema: Nikica Bari} i Vladimir Geiger; Prilog poznavanju monetarnog su-
stava Republike Srpske Krajine, 1992. – 1995.; Numizmati~ke vijesti br. 58, str. 237 - 239; Zagreb 2005. godine
11
Tuzla, 20.7.1998; preuzeto iz knjige: dr Izudin Ke{etovi}; Ekonomska stvarnost ... str. 129

dinar 28 / 2007 37
 notafilija

moneta ne bude prelazno re{enje – ku-

pon, nego trajni novac, dodu{e izra|en
u dve verzije, {to je bilo predvi|eno sa-
mo za prelazni kupon.13
Nakon uvo|enja u opticaj nov~anica
konvertibilne marke usledilo je i kova-
nje prvih kovanica u izdanju CBBiH. Di-
zajn za nominale od 10; 20 i 50 feninga
je izradio Kenan Zeki}, a kovane su u
britanskoj kovnici Royal Mint 1998. go-
dine. Iako je Zakonom o Centralnoj ban-
ci BiH monetarna jedinica definisana
kao konvertibilna marka (KM) koja se
deli na 100 feninga (F), u ovom krat-
kom periodu u kojem su izra|eni pred-
lozi kupona, redovne nov~anice i kova-
nice do{lo je do prave zbrke sa nazivom
stotog dela bosanske valute. Stota jedi-
nica se na kuponima naziva konvertibil-
ni pfening, na nov~anicama konvertibil-
ni pfenig, a na kovanom novcu isprav-
no, samo, fening.
Tako je BiH dobila novi novac, a
2001. godine su usledili novi predlo- Slika 3. Predlozi za kupon KM austrijske privatne firme, maj 1997. godine
zi za nov~anice od 200 i 500 KM opet
od francuske firme Francois Charles
Oberthur. Novi apoen od 200 KM i
ve}a koli~ina nov~anica od 50 i 100
KM su bili potrebni CBBiH da bi
spremno do~ekala dolazak evra i za-
menu nema~kih maraka u slede}oj
2002. godini. Ovi francuski predlozi
su u stvari bile prera|ene redovne
nov~anice od 1 i 5 KM verzije za Re-
publiku Srpsku. Portret nobelovca Ive
Andri}a je ranije odre|en za apoen
od 200 KM, jer redovni apoen od 1
KM verzije za RS sa istim portretom
nije bio pu{ten u opticaj zbog ranije
pomenute gre{ke. Iako u Centralnoj Slika 4. Predog za kupon KM francuske {tamparije
banci nisu razmi{ljali o nov~anici od Francois Charles Oberthur, drugi deo 1997. godine
500 KM, francuska firma je izradila i
ovaj predlog preradom nov~anice od
5 KM. Ovaj put Francuzi nisu dobili
posao, nego Austrijska {tamparija
nov~anica i sigurnosnica, ~iji je dizaj-
ner Robert Kalina napravio puno bo-
lji predlog prve nov~anice CBBiH ko-
ja je {tampana u samo jednoj verziji.
Upravo ova jedinstvena verzija je bila Slika 5. Predlozi za nov~anice od 200 i 500 KM francuske
presudna da Austrijanci dobiju ovaj {tamparije Francois Charles Oberthur, 2001. godina
posao, a ne treba isklju~iti i kompen-
zaciju za ranije izgubljeni posao sa
prvim KM nov~anicama.

13
Konvertibilna marka trajno re{enje; Oslobo|e-
nje; 6. V 1998. god; str. 5

dinar 28 / 2007 39
notafilija

Novac Jevrejskog geta

u Terezinu 1943-1945
Zby{ek [USTEK, Bratislava (Slova~ka)
zbysek.sustek@savba.sk

18. broju ~asopisa dinar ob-

U javljen je ~lanak o novcu je-

vrejskog geta u gradu Tere-
zin (Theresienstadt), u pro-
tektoratu ^e{ka i Moravska u toku II
svetskog rata. U ovom ~lanku, na`a-
lost, ima vi{e faktografiskih gre{aka.
Tako|e autor toga ~lanka u nekim svo-
jim kontstatacijama i datim ilustracija-
ma nije pravio razliku izme|u dve na-
cisti~ke kaznionice u Terezinu - geta u
velikoj tvr|avi (gradu) Terezin i u ma-
loj tvr|avi nedaleko grada Terezina,
koja je slu`ila kao kaznionica pra{kog
odeljenja gestapa. U njoj nisu bili za-
tvoreni Jevreji nego - u mnogo lo{ijim
uslovima nego u getu - nejevrejski gra-
|ani protektorata, ^esi ili Moravci.
Namera je ovog ~lanka da ~itaonica-
ma dinara pru`i informacije koje odgo- Slika 1. Prvobitni i definitivni oblik portreta Mojsija na terezinskim nov~anicama
varaju stvarnom stanju prou~avanja
ove zanimljive i do sada nepotpuno ob- njihovog transporta u likvidacione kon- kao pripadnici Gra|evinske komande
ra|ene teme u nov~anoj istoriji na pod- centracione logore. Jedan je trebao biti (Aufbaukomando), a ve} 4. decembra i
ru~ju ^ehoslova~ke. na jugoistoku Moravske, verovatno u druga grupa od 1000 Jevreja. Njihov
okolini grada Kyjov, a drugi u ^e{koj. zadatak bila je priprema uslova za na-
Osnivanje geta u Terezinu Nakon du`eg tra`enje pogodnog me- stambu oko 50.000 stanovnika u gradu
sta, na sastanku Reichsprotektora R. u kojim je do tada, u normalnim uslo-
Progon Jevreja u protektoratu zapo- Heydricha i dr`avnog ministra za pro- vima, `ivelo samo 3.142 stanovnika.
~eo je na samom po~etku nema~ke tektorat K. H. Franka, 10. oktobra Prema odluci Reichsprotektora R.
okupacije ^e{ke i Moravske. Najte`e 1941. godine, odlu~ili su da u geto pre- Heydricha od 16. februara 1941. godi-
razdoblje za Jevreje, koji nisu mogli le- tvore samo stari garnizonski grad i tvr- ne, op{tina grada Terezin (Stadtgeme-
galno ili ilegalno emigrirati iz ~e{ko- |avu Terezin izgra|enu krajem XVIII inde Theresienstadt) bila je likvidira-
moravskog protektorata u po~etku veka. Grad se nalazio 60 kilometara se- na. Do 15. juna 1942. godine svi civil-
okupacije, po~elo je posle konferencije verno od Praga, imao je mnogo kasar- ni stanovnici morali su da napuste svo-
na Vanskom jezeru (Wansee) 20. janu- ni oko kojih su bile gradske zidine sa je ku}e. Zbog toga su prvi deportovani
ara 1942, na kojoj su nema~ki nacisti katakombama. Zbog toga se mogao la- Jevreji u prvoj polovini 1942. godine,
formulisali koncepciju takozvanog ko- ko ~uvati i izolovati od spoljnog sveta. `iveli isklju~ivo u zatvorenim kasarna-
na~nog re{enja jevrejskog pitanja Osim toga bio je samo 2,5 km udaljen ma, ali posle odlaska poslednjih civil-
(Endlösung). od `elezni~ke stanice Bohu{ovice. nih stanovnika bili su nastanjeni u
Prvobitno su nacisti imali nameru da Ve} 24. novembra 1941. godine de- svim ku}ama u gradu, a od 6. jula
na podru~ju protektorata izgrade dva portovano je u Terezin 1000 Jevreja sa 1942. mogli su se slobodno kretati po
privremena sabirna geta za Jevreje pre starim Jakobom Edelsteinom na ~elu, celom gradu.

40 dinar 28 / 2007

Slika 2. Graver Jindra Schmidt,
autor crte`a terezinskih nov~anica
Slika 4. Jakob Edelstein, stare{ina Jevreja u Te-
rezinu, ~iji se potpis nalazi se na licu nov~anice
^injenica da se geto nalazio u vi{e ili
manje normalnom gradu, motivisala je
naciste da koriste ovaj geto za svoje
propagandisti~ke svrhe. Planirali su da
geto u Terezinu bude jedini koncentra-
cioni logor kojeg }e pokazivati komisi-
jama Me|unarodnog crvenog krsta.
Zbog toga je postojala potreba da se
stvori u getu iluzija normalnog `ivota.
Uslovi `ivota u getu
Za razliku od drugih logora, geto u
Terezinu nisu ~uvali pripadnici SS, ne-
go je ulaze u geto ~uvala protektorat-
ska (~e{ka) policija. Sam zapovednik
geta bio je, me|utim, pripadnik SS.
Unutra{nji poredak odr`avala je, i `ivo-
tom u getu upravljala, komplikovano
organizovana Jevrejska samouprava
(Jüdische Selbstverwaltung) sa "najsta-
rijim Jevrejem" (Der älteste der Juden)
na ~elu. Ova samouprava je radila na
osnovu usmenih naredbi zapovednika
geta. Imali su i svoju policiju
(Gettowache), kao i vatrogasno dru-
{tvo. Odr`avali su privredne kontakte
Slika 3. Nov~anica od 100 geto-kruna (od prole}a 1944. "terezinskih kruna")
geta sa okolinom i koristili sve mogu}-
nosti da pobolj{aju `ivotne uslove za-
tvorenika. ^lanovi Uprve imali su razli-
~ite privilegije - zasebne sobe za svoje
porodice i male vrtove prored gradskih
zidina. Stoga moramo ista}i da u getu
Terezinu ni izdaleka nije bio sadisti~ki
re`im onakvog tipa koji je postojao u
drugim koncentracionim logorima. Sa-
mo u te{kim prekr{ajima zatvorenici su
podvrgavani drasti~nim disciplinskim
merama, od kojih je najstro`a bila od-
vo|enje u Malu tvr|avu, gde su ih stre-
ljali. Neki zatvorenici su mogli da izla-
ze iz geta i da rade na poljima u okoli-
ni.
No, bez obzira na nacisti~ke propa-
gandisti~ke ciljeve, stvarni uslovi `ivota
u getu bili su u po~etku prili~no te{ki.
Jevreji nisu samo stanovali u normal-
nim stanovima, a i tu bez osnovnih hi-
gijenskih uslova, nego tako|e u podru-
mima i potkrovljima, koji su se poseb-
no za vreme velikih vru}ina u leto
1942. godine, pokazali fatalnim za sta-
re i bolesne osobe, koji su tada umirali
u ogromnom broju, svakodnevno pre-
dinar 28 / 2007
notafilija
ko stotinu osoba. Dnevna vrednost ne-
redovno izdavane hrane bila je 1500-
1800 kalorija. Dnevni tro{kovi za jednu
osobu iznosili su samo 0,32 RM.
To {to su nacisti hteli da pretvore ge-
to u nekakav uzorni logor prinudila ih
je da uslove `ivota u getu pobolj{aju.
Zato su preduzeli izgradnju nove kana-
lizacije i vodovoda, kuhinje, ambulante
i "bolnice", a 13. septembra 1942. saop-
{tili su da }e u getu biti otvorene i pro-
davnice sa ode}om i obu}om, galante-
rijom, parfimerijom, papirom... Otvo-
rena je i "kafana" (8. decembra 1942) u
kojoj su zatvorenici mogli za poseban
bon dobiti {olju surogata kafe sa dve
kockice {e}era. U prve dve godine po-
stojanja geta, zatvorenici su dobijali
svu potrebnu robu i hranu za posebne
bonove u formi potro{a~kih karata. Po-
sedovanje novca nije bilo dozvoljeno.
Uvo|enje nov~anog
opticaja u geto
U septembru 1942. godine zapoved-
nik geta saop{to je Samoupravi zami-
41
notafilija

sao da se u geto uvede nov~ani opticaj.

Nije isklju~eno da je ova zamisao pote-
kla od Jevrejskere verske op{tine u Pra-
gu, koja je, prema nacisti~kim naredba-
ma, organizovala deportacije Jevreja i
konfiskacije njihove imovine. Sli~na
praksa postojala je ve} u getu u Lod`u
(Lodz, Litzmanstadt) gde su geto nov-
~anice bile poznate po nazivu "potvrde"
(Quittungen). Zbog toga je Samoupra-
va ovlastila dva svoja ~lana, slikara Pe-
tra Kiena i izvesnog Heilbronna, da pri-
preme grafi~ke crte`e za ovaj logorski
novac. Na njima su bili naslikani jevrej-
Slika 5. Zgrada terezinske ve}nice u kojoj se do 28. augusta ski simboli i motivi, i bili su sli~ni nov-
1944. nalazila banka Jevrejske samouprave u Terezinu ~anicima iz geto u Lod`u. No ti crte`i
nisu bili prihva}eni nego su izmenjeni,
ili u Berlinu ili u Jevrejskoj op{tini u
Pragu.
Autor crte`a potvrda, {tampanih u
Pragu, je poznati grafi~ar i graver u
{tampariji Narodne banke za protekto-
rat ^e{ka i Moravska u Pragu Jindra
Schmidt Sa crte`ima je bilo probleme,
jer je slika Mojsija na prvobitnom crte-
`u bila, prema mi{ljenju predstavnika
Reichsbanke, "suvi{e plemenita". Zbog
toga je J. Schmidt morao da je prome-
ni tako da on na slici bude "ru`an". Ali
ni sa promenjenom slikom predstavnik
Banke nije bio zadovoljan, ali je istu
odobrio samo zbog nedostatka vreme-
na. Pre toga je Univerzitetska bibliote-
ka u Pragu morala da potvrdi da plo~e
sa jevrejskim tekstom Desetih bo`jih
zapovesti nisu sadr`avale neke antine-
ma~ke kriptograme.
Planirani datum uvo|enja nov~anog
opticaja u getu bio je 1. januar 1943.
Taj datum nalazimo ne samo na potvr-
dama, nego i na razli~itim blanketima
pripremanim u vezi s nov~anim optica-
jem u getu. Me|utim, datumi na nov-
~anim trakama pokazuju da su potvrde
bile {tampane tek u martu 1943. godi-
ne.
U vezi s uvo|enjem nov~anog optica-
ja u geto, Jevrejska samouprava orga-
nizovala je od septembra 1942. godine,
pod rukovodstvom dr Ludwiga Hilfa,
biv{eg ~inovnika Srednjoevropske ban-
ke u Be~u, svoju banku - Bank der
Jüdischen Sebstverwaltung in Theresi-
enstadt - kao emisioni institut ovog
novca. U upravi banke radile su promi-
nentne osobe: predsednik dr Desider
Slika 6. Naredba Jevrejske samouprave od 10. maja 1943. o uvo|enju Friedmann, predsednik Jevrejske ver-
nov~anog opticaja u geto - jedini "pravni" dokument o pu{tanju nov~anica u opticaj ske op{tine u Be~u; predsednik trgo-

42 dinar 28 / 2007
 notafilija

va~kog odeljenja dr Stephan Popper,

biv{i ~lan ^e{ke eskontne banke i Kre-
ditnog instituta u Pragu; Karel Wagner
biv{i upravnik Legiobanke u Pragu i dr
Ludwig Waller, biv{i slu`benik Nema~-
ke banke u Berlinu. Banka je dobile
zgradu biv{e ve}nice u Terezinu i u njoj
je radilo 50-60 slu`benika. Formalno
novac u getu bio je pokriven novcem
koji su nacisti konfiskovali Jevrejima u
toku deportacije, ili koji su dobili za
prodatu imovinu deportovanih. Ovaj
novac bio je deponovan u Jevrejski ise-
ljeni~ki fond (Jüdisches Aussiedlun-
gsfond) kod nema~ke Union banke u
Pragu.
Banka je 21. aprila 1943. godine do-
bila nov~anice u nominalnoj vrednosti
od 53 miliona geto-kruna u apoenima
1 krune (2.242.000 komada), 2 krune
(1.019.000 komada), 5 kruna
(530.000 komada), 10 kruna (450.000
komada), 20 kruna (319.000 koma-
da), 50 kruna (159.000 komada) i 100
kruna (279.000 komada). Ova apoen-
ska struktura bila je o~igledno u nekoj
meri prilago|ena strukturi novca u
Protektoratu gde su, na kontrolisanom
tr`i{tu, bile sa~uvane cene iz predrat-
nog vremena.

Organizacija nov~anog
opticaja u getu
Uvo|enje novca u geto sa po~etkom
12. maja 1943. godine, bilo je objavlje-
no u dnevnom nare|enju Samouprave
10. maja 1943. godine.
Prema nema~koj naredbi svi zatvore-
nici od 15 do 60 godina bili su obave- Slika 7. Naredba Jevrejske samouprave od 24. juna 1943. sa slu`benim cenama nekih roba

Slika 8. Prva i ~etvrta strana {tedne knji`ice Slika 9. Druga i tre}a strana {tedne knji`ice
(karte) Banke Jevrejske samouprave u Terezinu z a - (karte) Banke Jevrejske samouprave u Terezinu

dinar 28 / 2007 43
notafilija

ni da rade prose~no 69 sati u nedjelji u

pet proizvodnih kategorija. Za ovaj rad
mu{karci su dobijali mese~nu platu od
105-295 kruna, a `ene 95-205 kruna.
Drugi zatvorenici dobijali su "potporu"
105 (mu{karci) ili 95 kruna (`ene),
"prominenti" pojedinci i ratni invalidi
70, 80, 105 ili 145 kruna.
Mali deo ovog novca dobijali su u go-
tovini, ve}i deo se upisivao na {tednu
knji`icu (kartu) kao oro~eni ulog. Iz
ovog uloga bilo je mogu}e podi}i novac
samo u izuzetno retkim prilikama.
Zbog toga je oro~eni ulog bio samo fik-
tivna suma, koju je banka svaki mesec
rutinski pripisivala na {tednu knji`icu.
Tako|e se i novac ispla}en u gotovini Slika 10. Detalj nov~anice od 20 kruna sa neautenti~nim
mogao ulo`iti na {tednu knji`icu. Za- `igom Banke Jevrejske samouprave u Terezinu
tvorenici su morali da nose svoju {ted-
TAB. 1 - CENE NEKIH ROBA PO SPOMENARU WILLI MAHLERA
nu knji`icu sa sobom i imali su nared-
(ARHIV NARODNOG SPOMENIKA GETA TEREZIN)
bu da svakome ko poseti geto moraju Roba Cena u krunama
da poka`u kakav konto imaju... Jaje - 1 komad 45
Istovremeno sa uvo|enjem novca bi- Hleb - 1 kg 150 - 350
le su istaknute cene nekih roba u tri ka- Bra{no - 1 kg 900 - 1200
tegorije kvaliteta. Ustvari, mnoge od [e}er - 1 kg 500 - 1000
ovih roba bile su predmeti zaplenjeni u Margarin - 1 kg 800 - 1600
toku kontrole zatvorenika pri njihovom Ger{la - 1 kg 800
dolasku u geto. Na taj na~in neki zatvo- Mladi krompir - 1 kg 140
renici mogli su da kupe svoj sopstven Obu}a 2000
kofer ili neku drugu stvar koja je ve} bi- Jabuka 100
Saharin - 100 tableta 100
la njihova.
Sardine - 1 konzerva 200 - 300
Zadatak banke bio je da se brine o
Cigarete - 1 komad 40
nov~anom opticaju. Ali zbog nedostat- TAB. 2 - CENE NEKIH ROBA PO ADLERU
ka robe u du}anima, od mese~ne emi- Roba Cena u krunama
sije oko 5 miliona kruna, bilo je potreb- Cigareta - 1 komad 4-8 na po~etku, 15-25 kasnije, 70- 150 na kraju
no samo oko 2 miliona kruna. Zbog to- Kocka {e}era 15
ga je Samouprava uvodila razne takse. Hleb - 1 kg 80 - 100 na po~etku, do 800 na kraju
Za organizovanje slobodnog vremena Margarin - 1 kg 2000
(u getu je bilo mnogo kulturnih akcija i Bra{no - 1 kg 1000 - 1500
javna biblioteka) taksa je iznosila me- Limun - 1 komad 180
se~no 50 kruna, za kupanje 2 krune itd, Jabuka - 1 komad 200
a pla}ala se i "carina" za pakete, koje su Pomorand`a - 1 komad 250
zatvorenici dobijali od svojih poznani- Mada je u getu bio uveden sopstveni Moramo u su{tini da se slo`imo sa
ka i ro|aka, koji jo{ nisu bili deportova- novac, ve}i deo svih potrebnih roba i ovim mi{ljenjem. Ova konstatacija,
ni. Sem toga suma ispla}ena u gotovini hranu zatvorenici su i dalje dobijali za ipak, ne odgovara u potpunosti kompli-
bila je smanjena na 65-160 kruna za bonove (potro{a~ke karte). Ovo potvr- kovanoj realnosti svakodnevnog `ivota
mu{karce, 60-120 kruna za `ene,a pot- |uje fiktivan karakter novca u getu o u getu. Zato {to nailazimo na ne{to
pora za prominente na 40, 50, 60 i 65 kojem govore svi autori istorije geta u druga~ije podatke u spomenarima ne-
kruna. Tako|e su uvodene i nov~ane Terezinu i neki ~lanci u de~ijom ~asopi- kih zatvorenika koji su sa~uvani u arhi-
kazne do 50 kruna. Na taj na~in bio je su Vedem, koji su deca izdavala u getu. vu Memorijalnog centra geta u Terezi-
nov~ani opticaj u getu balansiran. Svi ovi izvori saglasni su u tome da je nu. Novac u getu pominje se u dva spo-
Oni zatvorenici koji su transportova- ovaj novac bio bez vrednosti i da je bio menara. Jedan je pisao zatvorenik Willi
ni u likvidacione logore morali su pre samo instrument nacisti~ke propagan- Mahler, ~e{ki Jevrejin, koji je imao sra-
tog transporta da vrate svu svoju goto- de. Tvrdi se da su ga zatvorenici kori- zmerno dobru poziciju u samoupravi
vinu i {tedne knji`ice. U praksi su mno- stili samo za igranje karata. Neki zatvo- pa se mogao baviti trgovinom margari-
gi svoju gotovinu poklanjali svojim pri- renici su ~uvali ove nov~anice samo za na na crno. On je `iveo u getu do sep-
jateljima ili ro|acima koji su jo{ mogli slu~aj da bi se nekada za njih moglo tembra 1944. godine relativno dostoj-
da ostanu u getu. ne{to dobiti. nim `ivotom. (Nakon toga je deporto-

44 dinar 28 / 2007

van). Drugi spomenar je pisala Eva Ro-
ubí~ková, mlada Jevrejka koja se nala-
zila na najni`em nivou u dru{tvenoj hi-
jerarhiji geta. U oba spomenara nalazi-
mo mnogo informacija o kupovini ra-
znih roba, pre svega namirnica (hleba,
krompira i drugog povr}a) i o njihovim
cenama. Ove cene su bile vi{e u vreme-
nu neposredno pre transportovanja,
kada su se zatvorenici trudili da se
snabdeju za "put", a ni`e u vremenima
izme|u dva transportovanja, kada se
polo`aj u getu stabilizovao. Spomenari
pokazuju da su bile velike razlike me|u
"onima, koji su u getu imali sve i onima
koji nisu imale ni{ta". Nalazimo u nji-
ma i bele{ke o pla}anju uzajamnih
usluga me|u zatvorenicima, delimi~no
u hrani, delimi~no u novcu, kao i raz-
mi{ljanja o vrednosti nekih stvari pre
rata i u getu - "Pre rata, kada su sardi-
ne ko{tale tri krune, nismo ih kupovali,
a sada ih jedemo iako ko{taju 300 kru-
na...".
Premda je vrednost ovog novca bila
ograni~ena nenormalnim uslovima i
premda je sve u getu zavisilo isklju~ivo
od dobre i lo{e volje nacista, iz oba spo-
menara se vidi da je u mnogim situaci-
jama vlasni{tvo novca moglo zatvore-
nicima olak{ati, ili u~initi prijatnijim,
njihov svakodnevni `ivot. Ovaj aspekt
bio je posebno izrazit u leto 1944. go-
dine, kad se u getu pripremalo snima-
nje propagandnog filma. U to vreme bi-
lo je mogu}e kupiti u getu i sladoled i
limunadu. Bez obzira {to to mo`e da
zvu~i cini~no, nekim zatvorenicima to
je pru`ilo priliku da jo{ nekoliko puta u
svom `ivotu okuse ove delikatese.
U toku snimanja propagandnog filma
o getu, terezinske nov~anice su odigra-
le svoju ulogu i kao rekvizit. U jednoj
sceni "ki{a" nov~anica zasipa "tipi~nog"
Jevrejina koji, saglasno sa koncepcijom
primitivnih nacisti~kih antisemistskih
predstava, igra od radosti zbog velike
koli~ine novca.
Posle snimanja ovog filma po~ela je,
28. septembra 1944. godine, serija
transporta iz Terezina u likvidacione
logore. Na kraju godine ostalo je u ge-
tu samo oko 11.000 zatvorenika. Sa-
glasno tome, nov~ani opticaj pao je na
oko 7 miliona kruna, t.j. oko 700 kruna
na zatvorenika. Nacisti su 31. decem-
bra 1944. godine naredili banci da li-
kvidira konta i {tedne knji`ice svih za-
tvorenika koji su bili transportovani, ili
su umrli u Terezinu. Na ovaj na~in su-
ma zatvorenih konta je pala sa oko 100
miliona na oko 20 miliona kruna. Ban-
ka je, me|utim, nastavila svoju delat-
nost do kraja postojanja ovog geta.
Za razliku od novca u drugim naci-
sti~kim logorima, novac u Terezinu do-
bijali su svi zatvorenici i kupovina jed-
ne stvari nije bila vezana za kupovinu
druge, nepotrebne.
Likvidacija nov~anog
opticaja u Terezinu
Skoro svi zatvorenici, koji su ostali u
getu posle serija transporta u jesen
1944. godine, spa{eni su po~etkom
maja 1945. godine, kad je upravu geta
od SS preuzeo Paul Dunant, predstav-
nik Me|unarodnog crvenog krsta. Nji-
hov polo`aj, me|utim, iskomplikovala-
lo je to {to su do kraja aprila 1945. go-
dine Nemci dopremili u Terezin oko
2.000 zatvorenika iz koncentracionih
logora na Istoku, a koji su bili u vrlo lo-
{em zdravstvenom stanju. Zbog toga je
po~etkom maja u Terezinu izbila epide-
mija tifusa, pa je u getu bio zaveden ka-
rantin. Za njegovog trajanja iz higijen-
skih razloga spalijene su skore sve nov-
~anice u getu.
Zbog epidemije je po~ela repatrijaci-
ja zatvorenika tek 28. maja 1945. godi-
ne, u toku koje je Jevrejska samoupra-
va pregovarala sa ~ehoslova~kim orga-
nima, pa je na osnovu ~injenice da je
emisiju novca u getu formalno pokri-
vao Jevrejski iseljeni~ki fond
(Jüdisches Aussiedlungsfond) odlu~e-
no da se ovaj fond podeli na dva dela:
75% sredstava fonda za isplatu zatvo-
renicima koji su se nalazili u Terezinu,
a 25% onim zatvorenicima koji su vra-
}eni iz Au{vica (Auschwitz,
Oswien}im). Na ovaj na~in je oko
10.000 zatvorenika dobilo po 1000-
5000 kruna Protektorata ^e{ke i Mo-
ravske, kao malu pomo} na po~etku
slobodnog `ivota.
Neki numizmati~ki
aspekti terezinskog novca
Veliki deo primeraka terezinskih
nov~anica koje se nalaze u zbirkama
nikada nisu bile u opticaju u Terezinu.
One poti~u iz rezervi {tamparije Na-
dinar 28 / 2007
notafilija
rodne banke u Pragu. U toku 1950-ih
i 1960-ih godina sindikalna organiza-
cija ^ehoslova~ke dr`avne banke pro-
davala je vrlo jeftino (samo za 40 he-
lera, t. j. za manje od ¼ ‰ prose~ne
plate toga vremena!) cele komplete
ovih nov~anica. Krajem 1980-tih godi-
na jo{ ih je bilo mogu}e kupiti bez bi-
lo kakvih problema za 100-120 kruna
(oko 1/30 prose~ne plate). Posle
1989. po~eo je intenzivni izvoz ovih
nov~anica iz ^ehoslova~ke i njihova
cena neprestano je rasla, a raspolo`iva
koli~ina opadala.
Autenti~nih nov~anica iz opticaja sa-
~uvalo se vrlo malo zbog toga {to su bi-
le spaljene u toku epidemije u maju
1945. godine. One se retko pojavljuju
na tr`i{tu i me|u njima su posebno ret-
ki visoke apoeni. Zbog njihovog lo{eg
kvaliteta, ve}ina sakuplja~a ih ignori{e.
U poslednje vreme, od pre 5-6 godi-
na, ove autenti~ne opticajne nov~anice
pojavljuju se na tr`i{tu sa `igom Banke
jevrejske samouprave kao "velika ret-
kost". Sve ove `igosane nov~anice, na-
`alost, prestavljaju falsifikate, jer poti-
~u od jednog trgovca koji kupuje i `igo-
{e autenti~ne nov~anice. I autenti~nost
`iga je vrlo sporna. Premda nije isklju-
~eno da je neko nabavio autenti~ni `ig
banke i potom ga zloupotrebio, ipak je
to malo verovatno. Pre svega zato {to
bi bilo skoro mogu}e koristi gumeni `ig
starosti 60 godina.
Upadljivo je to da su se `igosane nov-
~anice pojavile tek nakon publikovanja
prvog detaljnog ~lanka o terezinskom
novcu u kojom su date i reprodukcije
nekih blanketa sa {tampanim `igom
banke Jevrejske samouprave. Zbog to-
ga je vrlo verovatno da ni ovaj `ig nije
autenti~an, nego da je izra|en prema
reprodukcijama u tom ~lanku.
Literatura
Adler, H. G. Die verheimlichte
Warheit - Theresienstädter Dokumen-
te, Tübingen, 1958.
Bartunek, V. Jak jsem byl nucen
vylep{ovat Moj`í{e, Bankovka, 1: 5-7,
1973.
Hilf, L. Theresienstadt, Wien 1960.
[ustek, Z. Die Quittungen der Bank
der Jüdischen Selbstverwaltung im
Ghetto in Theresienstadt 1943-1945,
Slovenská numizmatika, 13: 93-124,
1994.
45
medalje i plakete
Na{i numizmati~ari na medaljama i plaketama
Plaketa dr Mihajla Proke{a
U SPOMEN LEGENDARNOG NUMIZMATI^ARA SUBOTICE
Silvester GERLOVI^, Subotica
sylvester@pannonnet. net
ro{la je ve} 21 godina od smrti
P najpoznatijeg numizmati~ara
Subotice, dr Mihajla Proke{a
(Prokes Mihály), a unato~ toj
~injenici njegovo ime i dan danas se toli-
ko ~esto spominje u krugovima kolekci-
onara kao da jo{ uvek `ivi me|u nama.
Razlozi za njegovu popularnost su mno-
gobrojni: kao ~ovek bio je poznat i ugle-
dan gra|anin Subotice, kao numizmati-
~ar bio je poznat i priznat stru~njak {i-
rom Jugoslavije, a i Srednje Evrope.
Do`ivev{i duboku starost - preminuo je u
99-oj godini - i bave}i se preko 60 godi-
na numizmatikom, pre`iveo je ~ak dve
generacije numizmati~ara: one koji su
tokom pro{log veka zajedno sa njim bili
utemeljiva~i kolekcionarskog ugleda ju-
goslovenskih numizmati~ara. @ive}i ta-
kore}i tokom celog pro{log veka, stvori-
la se slika o njemu kao da je besmrtan,
kao da njegov isu{en, stara~ki lik sa sta-
rom, izgu`vanom aktenta{nom u ruci, i
dalje leluja suboti~kim korzom. Jo{ za `i-
vota se postarao da ne padne u zaborav,
da u svetu numizmatike postane "besmr-
tan" u materijalnom smislu, daju}i da se
1971. godine sa njegovim likom odlije
plaketa u vajarskoj radionici suboti~kog
akademskog vajara Gabora Alma{ija.
Svedok burnog stole}a
Dr Mihajlo Proke{ je ro|en 14. novem-
bra 1887. godine u Subotici. Maturirao
je u segedinskoj gimnaziji, diplomirao je
na Pravnom fakultetu u Klu`u gde je
1916. godine stekao doktorsku titulu iz
pravnih nauka, a da bi mogao uspe{no
voditi porodi~no imanje, zavr{io je i Fa-
kultet agrarnih nauka u Mo{onma|aro-
varu. Unato~ dvema diplomama nikad
nije "radio": Ja nikada nisam radio, ja
sam ro|en za gospodina - znao je svojim
piskavim, stara~kim glasom odgovoriti
znati`eljnicima koji su ga zapitkivali ~i-
46
Fotografija dr Mihajla Proke{a,
snimljena u ateljeu, poslu`ila je vajaru
za izradu njegovog portreta na plaketi
me se bavi. A pri~a je slede}a: Bio je ra-
njen kao vojnik Monarhije u Prvom svet-
skom ratu, te je bio oslobo|en dalje slu-
`be. Otac mu je bio imu}an, posedovao
je 150 hektara zemlje, sala{ sa {talama,
ciglanu, veliku dvospratnu palatu na tri
ulice, na }o{ku glavne ulice Subotice -
koja se i danas naziva Proke{ovom pala-
tom - tuce drugih ku}a i zalagaonicu.
Ova zalagaonica je bila najunosniji po-
sao porodice za vreme i posle Prvog svet-
skog rata, a ujedno i odredila sudbinu dr
Mihajla Proke{a kao numizmati~ara. Na-
ime, kada mu je sredinom dvadesetih
godina otac preminuo, nasledio je prili~-
nu koli~inu zlatnog i srebrnog novca iz
zalagaonice. Ovi novci su pobudili nje-
govo interesovanje za numizmatiku i za
nekoliko godina postao je strastven ko-
lekcionar.
Putovao je {irom Jugoslavije i Evrope,
pose}ivao je numizmati~ke radnje i auk-
cijske ku}e Budimpe{te, Be~a i Minhena,
odr`avao je kontakte sa mnogim kolek-
dinar 28 / 2007
cionarima. Bio je imu}an, mogao je fi-
nansirati svoju strast od prihoda imanja.
Nije mogao ni sanjati da }e mu numi-
zmatika uskoro postati glavni i skoro je-
dini izvor prihoda. Posle Drugog svet-
skog rata izvr{ena je nacionalizacija, od-
uzete su mu ku}e, ciglana, od palate su
mu ostavili jedan pove}i stan, a od ze-
mlje svega dvadeset hektara sa sala{om,
{talom i mehanizacijom. Uskoro su mu
oduzeli jo{ deset hektara i primorali ga
da se svojevoljno udru`i u zemljoradni~-
ku zadrugu koja je bacila oko na njegov
sala{ i kvalitetan ma{inski park. Za ne-
koliko godina se zadruga raspala, sala{
je o~erupan, mehanizacija razvu~ena.
Razo~aran postupkom novog poretka,
nije se nikad vi{e bavio poljoprivredom,
nije imao snage da se svakodnevno suo-
~ava sa bednim ostacima svog nekada
uzorno vo|enog poseda. Zemlju je iz-
dao u zakup i okrenuo se u potpunosti
numizmatici. Sa svojim diplomama i
doktorskom titulom imao je status po-
ljoprivrednika. Postao je najobrazovaniji
seljak-numizmati~ar u zemlji.
@ive}i u trosobnom stanu (nekada)
svoje palate, sa suprugom i troje dece, ni-
je o~ajavao. Dva puta nedeljno je obila-
zio suboti~ke zlatare i dodaju}i 10-20%
preko te`ine, trampio sa njima za intere-
santnije primerke zlatnog i srebrnog nov-
ca. Obilazio je klubove i kolekcionare {i-
rom zemlje, od Ljubljane do Pri{tine.
Naro~ito je voleo pose}ivati zlatarske i
filigranske radnje u Sarajevu i na Kosovu.
Sa tih svojih putovanja se vra}ao i sa ne-
koliko desetina kilograma novca. Zamo-
lio bi nekoga od mla|ih suboti~kih numi-
zmati~ara da ga do~eka na `elezni~koj
stanici, koji bi zatim na kolicama vukao
bogat pazar do njegovog stana. Pla}ao je
prijatelja od poverenja, kao {ofera sa ko-
lima, da ga vozi na nabavlja~ke izlete {i-
rom Vojvodine. Poznavali su ga, donosili

su mu u stan pojedina~ne primerke i ~ita-
ve ostave novca od vi{e hiljada primera-
ka. Dolazili su mu kupci iz cele zemlje, a
i iz inostranstva. Razvio je pravi biznis.
Bez pla}anja poreza. Valjda je, tako, ne-
{to vratio od oduzetog. Od numizmatike
je izdr`avao celu porodicu. Umro je, "ne
rade}i" do kraja `ivota, 13. februara
1986. godine u 99-oj godini, i sahranjen
je u Subotici. Njegov dugogodi{nji prija-
telj, doajen numizmati~ara Slovenije, Al-
bin Poga~nik oprostio se od njega u kra-
}em ~lanku objavljenom 1986. godine u
broju 14. Numizmati~nog vestnika.
Pre nego {to bilo ko na osnovu njego-
ve `ivotne sudbine stekne sliku o dr. Mi-
hajlu Proke{u kao o jednom duboko raz-
o~aranom i frustriranom trgovcu-numi-
zmati~aru, treba ista}i da je on bio i ostao
do kraja `ivota istinski KOLEKCIONAR.
Njegova zbirka je brojila oko 28.000
primeraka precizno evidentiranog novca!
Na osnovu njegove klasi~ne naobrazbe
nije te{ko zaklju~iti da je u njegovoj zbir-
ci najvi{e bio zastupljen anti~ki novac.
Naro~ito mu je bio drag monetarni opus
cara Proba. Imam preko1760 razli~itih
primeraka novca cara Proba, ali ni sa tom
koli~inom nisam prvi, jer jedan Nemac je
bolji od mene, poseduje preko 2300 razli~i-
tih komada. - znao je govoriti sa neskrive-
nom kolekcionarskom zavis}u u glasu.
Druga ljubav su mu bili zlatni florini
ma|arskog kralja Matije Korvina. Njih je
imao u svojoj zbirci preko 360 primera-
Gabor Alma{i (1911-1994)
Gabor Alma{i (Almási Gábor), kao
talentovani samouki umetnik, bio je
izvrstan umetni~ki stolar. Bio je zapa-
`en sredinom tridesetih godina izla-
`u}i vrlo impesivno modelirane por-
trete i svoj autoportret. On je 1952.
godine diplomirao na beogradskoj Li-
kovnoj akademiji u grupi u~enika
Lojze Dolinara, i od tada njegova va-
jarska dela, naro~ito portreti, prisu-
stvovali su i pobudili interesovanje na
stotinjak izlo`bi u zemlji i inostran-
stvu. Portrete volim jer me je ljudsko
bi}e uvek zanimalo - formulisao je sa-
`eto svoju naklonost portretima. O
tome svedo~i i galerija muzi~kih stva-
ralaca u zgradi Muzi~ke {kole u Su-
botici i - na na{e zadovoljstvo - ovaj
portret na plaketi dr Mihajla Proke{a.
ka, razli~itih po kovni~kim oznakama i
kalupima. Imao je posebnu knji`icu u ko-
joj je svaki primerak bio na pola stranice
skiciran i opisan. Posedovao je izuzetno
bogatu zbirku medalja na temu oslobodi-
la~kih ratova od Turaka iz 17. i 18. veka.
Sredinom tridesetih godina pro{log
veka posetio ga je a|utant generala
Vrangela i ponudio mu kolekciju ruskih
medalja i plaketa XVI -XVIII veka koje
su belogardejci poneli sa sobom u Beo-
grad kad su napustili Rusiju. Me|u nji-
ma je bilo krupnih primeraka i od pre-
ko kilograma srebra. Ja nisam imao to-
liko gotovine u ku}i, prodao sam nekoli-
ko hektara zemlje i otkupio kolekciju -
pri~ao je jednom prilikom. Deo te ko-
lekcije je bio izlo`en u Beogradu 60-ih
godina kada su Sovjeti prikazali umet-
nost ruskog medaljerstva kroz vekove.
Bio je jedan od osniva~a Dru{tva ko-
lekcionara Subotica 1970. godine, ~lan
Numizmati~kog dru{tva Ma|arske i
Slovenije. Prilikom osnivanja Gradskog
muzeja Subotice, 1948. godine, poklo-
nio je Muzeju kolekciju od 160 prime-
raka ma|arskog srednjovekovnog i
drugog novca, a i tokom narednih go-
dina je tesno sara|ivao sa Muzejem.
Danas, dve decenije posle njegove smr-
ti, u posedu porodice ne postoji vi{e ni{ta
od te bogate zbirke. Pred kraj `ivota je
sam vlasnik prodao dobar deo zbirke i od
toga kupio jednom od sinova ku}u; dru-
gi deo anti~kog novca je nasledila njego-
Plaketa dr Mihajla Proke{a u srebru
dinar 28 / 2007
medalje i plakete
va }erka koja `ivi u Londonu, a tre}i deo,
uglavnom zbirku srednjovekovnog novca
Ma|arske i novac Austrougarske, kao i
bogatu numizmati~ku biblioteku, nasle-
dio je najstariji sin, sa kojim je od smrti
svoje supruge Borbale (1961. godine),
`iveo sam u stanu, i koji je za nekoliko
godina mesnim nakupcima i agilnim ko-
lekcionarima i trgovcima iz inostranstva
za sitne pare sve rasprodao. I stari novci
imaju svoju sudbinu...
Plaketa u spomen
numizmati~ara
Svoju plaketu je dr Mihajlo Proke{ dao
izraditi poput nekih svojih uglednih
predhodnika, na sopstvenu inicijativu.
Hteo je time da daruje sebe, svoje najbli-
`e kao i svoje prijatelje numizmati~are sa
kojima je decenijama sara|ivao. Obratio
se poznatom suboti~kom vajaru Gaboru
Alma{iju, i ideja je ostvarena 1971. godi-
ne u delo u obliku ove plakete.
Plaketa je veli~ine 48x72x0,5 mm,
predstavlja portret dr. Mihajla Proke{a;
ispod portreta stoji njegovo ime: MIC-
HAEL Dr PROKES, a desno od portreta,
vertikalno, signatura autora: Almási
71. Ispod portreta natpis u tri reda:
QVINQVE LUSTRIS PRO SCIENTIA /
NUMISMATICA FELICITER PERACTIS
/ MTHERESIOPELIS ANNO MCMLXXI
(Za dvadesetpetogodi{nju plodonosnu
saradnju na polju numizmati~ke nau-
ke. Subotica, 1971. godine).
Ne zna se ta~an broj odlivenih primera-
ka, ali procenjuje se da je izra|eno svega
nekoliko primeraka u srebru i oko dvade-
setak primeraka u bronzi. Poznat je i je-
dan primerak odliven u olovu, ali sude}i
po nedostatku natpisa, radi se o kasnijoj
kopiji. Srebrni primerci su te{ki 190, a
bronzani 160 grama. Samo na srebrnim
primercima, na levom obodu plakete, sto-
ji ugravirano i ime gravera teksta: KAL-
MAR. Srebrne primerke su dobili na po-
klon ~lanovi njegove u`e porodice, a bron-
zane njemu bliske kolege i ustanove. Sa-
mo se naga|ati mo`e razlog zbog ~ega
natpis plakete slavi ba{ dvadesetpetogodi-
{nju saradnju. Ili je `eleo da obele`i samo
svoj posleratni sta` na polju numizmatike
ili je, {to je jo{ verovatnije, sebe smatrao
doslovce profesionalnim numizmati~arem
od 1946. godine, od kada je, ostav{i bez
svoje imovine, numizmatika postala nje-
gov najzna~ajniji izvor prihoda.
47
medalje i plakete

Medalje osvajanja Beograda

u XVII i XVIII veku
NA AUKCIJAMA LONDONSKE FIRME BALDWIN'S 2005. I 2006. GODINE
Stevan VERE[, Pali} i
Ranko MANDI], Beograd
numispista@gmail.com - rmandic@gmail.com

a nekoliko aukcija ~uvene lodonske firme BALD-

N WIN'S AUCTIONS (11 Adelphi Terrace, London

WC2N 6BJ; http://www.baldwin.sh/), koje su
odr`ane 2005.1 i 2006.2 godine, ponu|en je ve}i
broj austrijskih i drugih medalja koje komemori{u ratove s
Turcima u XVI, XVII i XVIII veku. Me|u ovima, mi smo po-
sebno obratili pa`nju na medalje izdate povodom osvajanja
Beograda od Turaka 1688, 1717. i 1789. godine. Tim meda-
ljama na{ je ~asopis i ranije poklanjao du`nu pa`nju, obja-
vljuju}i kataloge zbirki Muzeja grada Beograda3 i Narodnog Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2334. Medalja osvajanja Beo-
Muzeja Beograd.4 U ovom kratkom prilogu, me|utim, po pr- grada od Turaka 1688. godine od strane Maximiliana II
vi put }emo se dota}i i valuacija nekih od tih medalja, navo- Emanuel, electora Bavarske (1662-1726); medaljer Georg
de}i procene njihovih vrednosti i postignute cene na pome- Hautsch. Bista Maximiliana na desno, na rv. plan grada Be-
nutim aukcijama. Ocena kvaliteta navedena je engleskom ograda na u{}u Save i Dunava, gore sunce, natpis IN VIA
terminologijom, dok su opisi skra}eni. VIRTVTE …, PLUS ULTRA, a u kartu{i ALBA GRÆCA RE-
CEPTA; na obodu BELGRADVM SVBITO BAVARVS… Sre-
bro, 43 mm (Mont 1075; Witt 1499). Almost extremely fine
and extremely rare. Procena: £1400-1800, prodata za 1500.-

Auction 43, 11& 12 October 2005 - Lot 3387. Medalja osvaja-

nja Beograda od Turaka 1688. godine od strane Maximiliana
II Emanuela, elektora Bavarske (1662-1726); medaljer Philipp
Heinrich Müller. Na jednoj strani panorama Beograda, natpis
GRIEGSCH WEISSENBURG IST IN TURKISCHE GEWALT …,
na drugoj pas na mostu posmatra kost koja mu je ispala u po-
tok, gore nema~ki natpis u tri reda, na obodu latinski BELGRA-
DI EXSVPERAT … Srebro, 49 mm (Mont 1066; Julius 349;
Forster 647; Witt 1503; Popelka 35; BDM IV, 198). Very fine
with pleasant tone. Procena £1000-1200, nije prodata.
Auction 43, 11 - 12 October 2005 - Lot 3393. Medalja osvaja-
nja Beograda od Turaka 1717. godine, od strane princa Euge-
na Savojskog, u ime austrijskog cara Karla VI (1685-1711-
1740); medaljer Daniel Warou (avers) i Benedikt Richter (re-
vers). Bista cara, na desno, nosi Orden Zlatnog runa; na rv. dve
figure (Vera i Mir) dr`e {tit, natpis REP CHRIST PACE BELLOQ
STABILITA, Srebro, 43 mm (Mont 1505; Julius 1276; Erlanger
II, 2875). Extremely fine. Procena £1400-1800, nije prodata.

1
Auction 41, 4 May 2005 i Auction 43, 11 - 12 October 2005
2
Auction 46, 4 May 2006 i Auction 49, 25 & 26 September 2006
3
Nikola Crnobrnja, Spomen medalje izdate povodom austrijskog osvajanja Beograda 1688, 1717. i 1789. godine i Po`areva~kog mira 1718. godine iz zbir-
ke Muzeja grada Beograda, dinar br. 23, 2004, 61-64.
4
Ranko Mandi}, Medalje izdate povodom osvajanja Beogrda 1688, 1717. i 1789. godine iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, dinar br. 26, 2006, 60-64.

48 dinar 28 / 2007

Auction 43, 11 & 12 October 2005 - Lot 3394. Medalja osva-
janja Beograda od Turaka 1717. godine, od strane princa Eu-
gena Savojskog, medaljer: Georg Vestner. Bista austrijskog cara
Karla VI na desno, rv. panorama Beograda iznad koje leti Vik-
torija (boginja pobede), natpis GLADIVS DEI CAROLI ET GIDE-
ONIS EVGENII, obod gladak. Beli metal, 49 mm (Mont 1506;
Julius 1278). With usual small copper plug, choice, virtually as
struck and extremely rare. Procena: £1000-1200 Nije prodata.
Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2343. Medalja osvajanja Be-
ograda od Turaka 1717. godine, od strane princa Eugena
Savojskog, medaljer: Georg Vestner. Kao prethodna ali kova-
na od bakra, 49 mm (Mont 1506; Julius 1276; Bernheimer
104; Erlanger II, 2875). Good very fine with little actual wear.
Procena £400-500, prodata za 700.-
Auction 46, 4 May 2006 - Lot.2344. Medalja osvajanja Beogra-
da od Turaka 1717. godine, kao prethodna, ali od belog metala,
49 mm (Mont 1506; Julius 1276; Bernheimer 104; Erlanger II,
2875). Good very fine. Procena: £250-350, prodata za 320.-
Auction 43, 11 & 12 October 2005 - Lot 3396. Medalja
osvajanja Beograda od Turaka 1717. godine. Carski orao i
munje napadaju tvr|avu na ~ijem je vrhu turski polumesec;
rv. panorama grada na mese~ini ispod zvezdanog neba, nat-
pis DER TÜRCKEN HEER ZERSTIEBT..., Srebro, 32 mm
(Mont 1515; Julius 1297; Popelka 228). Extremely fine and
rare. Procena: £700-900, prodata za 700.-
dinar 28 / 2007
medalje i plakete
Auction 43, 11 - 12 October 2005 - Lot 3395. Medalja
osvajanja Beograda od Turaka 1717. godine, medaljer Ge-
org Vestner (avers) i Philipp Heinrich Müller (revers). Bista
austrijskog cara na desno; rv. panoramski plan grada Beo-
grada, natpis CAROLO SVBIGITVR BELGRADVM / DECIMA
OCTAVA AVGVSTI... Srebro, 43 mm (Mont -; Julius 1293;
Forster 804). Good extremely fine, very rare. Procena: £1200-
1500, prodata za 1300.-
Auction 41, 4 May 2005 - Lot 1842. Medalja osvajanja Be-
ograda od Turaka 1789. godine od strane feldmar{ala Gide-
ona Ernst von Laudona,, u ime austrijskog cara Jozefa II
(1765-1790); medaljer: Ignaz Donner. Lovorom oven~ana
bista cara, na desno; rv. Fama sedi ispred spomenika na ko-
jem pi{e BELGRAD.Srebro, 40 mm (Mont 2180). Very fine.
Procena; £400-500, nije prodata. Ista medalja ponu|ena je
na Balwin's aukciji 49, 25 & 26 September 2006 - Lot. 1479;
uz manju procenu: £ 200-250, prodata za 260.-
Auction 43, 11& 12 October 2005 - Lot 3410. Medalja osva-
janja Beograda od Turaka 1789. godine; medaljer: Ignaz Don-
ner (nesignirana). Bista austrijskog cara na desno; rv. panora-
ma Beograda. Bakar, 47 mm (Mont 2181 - signed; BDM I,
607; Baldwin’s Auction 39, lot 1987 - silver, signed). Nearly
extremely fine and very rare. Procena: £700-900, nije prodata.
49
medalje i plakete
Auction 41, 4 May 2005 - Lot 1841. Medalja osvajanja Be-
ograda od Turaka 1789. godine; medaljer: I. Donner (avers)
i J. P. Holzhäuser (revers). Bista cara sa lovorovim vencem
na glavi, na desno; rv: dva ponizna Tur~ina predaju Heraklu
klju~eve grada (Beograda), natpis; VIVAT LAUDON … Sre-
bro, 44.5mm (Mont -; Horsley 3177; BDM I, 607). Extremely
fine. Procena; £1500-1800, nije prodata.
Auction 41, 4 May 2005 - Lot 1843. Medalja osvajanja Be-
ograda od Turaka 1789. godine; medaljer: J. P. Werner. Po-
prsje austrijskog cara na desno; rv. Laudon i dva njegova ge-
nerala na konjima pokazuju na Beograd ispred njih levo. Be-
li metal, 45 mm. (Mont -). The surface lightly spotted, very fi-
ne. Procena; £200-250, prodata za 160.-
Auction 41, 4 May 2005 - Lot 1844. Medalja osvajanja Be-
ograda od Turaka 1789. godine; medaljer: J. C. Reich.. Po-
prsje cara u uniformi, na levo; rv. Laudon na konju, iza nje-
ga panorama Beograda. Beli metal, 45 mm. (Wurzbach
4879; BDM V, 71). Extremely fine. Prcena £150-200, proda-
ta za 160.-
Auction 46, 4 May 2006 - Lot. 2346. Medalja osvajanja
Beograda od Turaka 1789. godine, kao prethodna, tako|e
beli metal ali ne{to ve}a, 46mm. (Wurzbach 4879; BDM V,
71). Extremely fine. Procena £150-200, prodata za 160.-
Auction 49, 25 & 26 September 2006 - Lot. 1480. Me -
dalja osvajanja Beograda od Turaka 1789. godine, kao
prethodna. Beli metal, 46 mm, sa bakarnim {tihtom
(Würz 4879; BDM V, 71),. Very fine. Procena £80-120,
prodata za 75.
50 dinar 28 / 2007
Medalja za spomen
proglasa Kraljevine
Srbije 22. februara
1882. godine (2)
Ljubomir S. STEVOVI], Beograd
stevovic@eunet.yu
predpro{lom dinaru smo objavili ~lanak o Meda-
U lji Obnoviocima Srpske Kraljevine,1 u kome je po-
red analize medalje, dat i pregled istorijskih prili-
ka u doba proglasa Srpske Kraljevine. No, za ko-
lekcionare je najinteresantnije da saznaju broj podeljenih
primeraka ove retke medalje, da bi mogli da raspravljaju o
njenoj retkosti i vrednosti, bilo u novcu, bilo u trampi, pa
smo odlu~ili da re{imo i tu misteriju. Sada, u nastavku, ob-
javljujemo ta~an broj i spisak svih odlikovanih Medaljom
Obnoviocima Srpske Kraljevine.
Prema ~lanu 4. Zakona o ordenima i medaljama Kraljevi-
ne Srbije2 iz 1883. godine pravo na Medalju obnoviocima
Srpske Kraljevine su imali samo „Kralj, ~lanovi Narodne
Skup{tine i ministri od 22. februara 1882.“. Dakle, pored Kra-
lja Milana, odlikovani su samo aktuelni ministri i poslanici
na dan proglasa Kraljevine (22. februara po starom kalenda-
ru, po novom kalendaru 7. marta).
Njegovo Veli~anstvo Milan Obrenovi}, Prvi Kralj Srbije
Predsednik ministarskog saveta, ministar inostranih dela,
Milan Piro}anac
Ministar prosvete i crkvenih dela, Stojan Novakovi}
Ministar pravde, Dimitrije Radovi}
Ministar vojni, Po~asni a|utant Nj.V., \eneral Tihhomilj
Nikoli}
Ministar unutra{njih dela, Milutin Gara{anin
Ministar gra|evina, Jefrem P. Gudovi}
Ministar finansija, ^edomilj Mijatovi}
Lako smo do{li do imena 7 odlikovanih ministara, ali je bi-
lo problema da se do|e do ta~nog spiska ~lanova Narodne
skup{tine na dan 22. februara 1882.
Prema Ustavu iz 1869. godine, Narodna skup{tina je ima-
la trogodi{nji mandat, t.j. poslanici su se birali svake tre}e
godine. Svaki srez i okru`na varo{ su na 3000 poreskih gla-
va birali po jednog poslanika, a varo{ Beograd 2 poslanika.
Ako su koji srez ili varo{ imali preko 4500 poreskih glava, bi-
1 Ljubomir S. Stevovi}: Medalja za spomen proglasa Kraljevine Srbije, dinar
br. 26, 2006, str. 69-71
2 Zakon o ordenima i medaljama, Beograd, 23. Januar 1883 godine; Zbor-
nik zakona i uredaba, XXXVIII, Beograd 1883, str. 440
faleristika
g. Ljubomir Molerovi} iz Vra~evi}a, za
srez kolubarski.
g. Vasilije Pavi} iz Stublina, za srez po-
savski.
g. Ivan Proti} iz Kamenice, za srez pod-
gorski.
g. Avram Sandi} iz Uba, za srez tam-
navski.
V. U okrugu vranjskom
g. Paja Vukovi} iz Kragujevca, za varo{
Vranju.
g. Aran|eo Cvetanovi} iz Oraovice,
srez poljani~ki
g. Dina Ljoti} iz Kamenice, za srez ma-
suri~ki.
g. Mita Stankovi} iz Buljesevca, za srez
p~inski
g. Mita Stanojevi} iz Duge Luke, za srez
p~inski.
VI. U okrugu jagodinskom
g. Todor Aran|elovi} iz Jagodine, za
varo{ Jagodinu.
g. Vujica Milovanovi} iz Ribara, za srez
beli~ki.
g. Todosije Stevanovi} iz Rajinca, za
srez leva~ki
g. Sava Bradi} iz Medve|e, za srez le-
va~ki.
g. Milija Milovanovi} iz Ba~ine, za srez
temni}ski.
g. Filip Milojevi} iz Velike Drenove, za
srez temni}ski.
VII. U okrugu knja`eva~kom
g. Aleksa Stanojovi} iz Knja`evca, za
varo{ Knja`evac.
g. Marinko Markovi} iz Vrbice, za srez
timo~ki.
g. Rista \usi} iz Merd`elata, za srez
svrlji~ki.
g. Stanojlo Dini} iz Mu~ibabe, za srez
zaglavski.
g. Dimitrije Risti} iz Gornje Kamenice,
za srez zaglavski.
VIII. U okrugu kragujeva~kom
g. Todor Tucakovi} iz Kragujevca, za
varo{ Kragujevac.
g. Vladislav Pavlovi} iz Brzana, za srez
kragujeva~ki.
g. Savko \usi} iz Gledi}a, za srez gru-
`anski.
g. \ur|e \orovi} iz ^estina, za srez
gru`anski.
g. Janko Bad`akovi} iz Jagnjila, za srez
jaseni~ki
g. Svetozar Mateji} iz Topole, za srez
jaseni~ki.
g. Blagoje Bo`i} iz Badnjevca, za srez
lepeni~ki
52
g. Jovan Raji~i} iz ^umi}a. za srez lepe-
ni~ki.
IX. U okrugu krajinskom
g. Milo{ Simi} iz Negotina, za varo{ Ne-
gotin.
g. Anta Raja~i} iz Sala{a, za srez krajin-
ski
g. Milan Gligorijevi} iz Sikola, za srez
krajinski.
g. Milija S. Todorovi} iz [tubika, za
srez brzopalana~ki
g. Novak Paunovi} iz Plavlja, za srez br-
zopalana~ki.
g. Dimitrije Tomi} iz Kladova, za srez
klju~ki.
g. Mijailo Jeremi} iz Donjeg Milanovca,
za srez pore~ko-re~ki.
X. U okrugu kru{eva~kom
g. Arsa Drenovac iz Kru{evca, za varo{
Kru{evac.
g Gavrilo Stepanovi}, za srez jo{ani~ki
g. Marko Bogdanovi} iz varo{ice Ko`e-
tina, za srez kozni~ki.
g. Tasa Milo{evi} iz Trstenika, za srez
trsteni~ki.
g. Vujica Todosijevi} iz Globodera, za
srez kru{eva~ki
g. Smiljko ]iri} iz Bivolja, za srez kru-
{eva~ki.
XI. U okrugu ni{kom
g. Cvetan - Ceka - \or|evi} iz Ni{a, za
varo{ Ni{.
g. Avram Stanimirovi} iz Malo{i{ta, za
srez ni{ki
g. Ilija Stojilkovi} iz Pase-poljane, za
srez ni{ki.
g. Atanasije Srndakovi} iz Gornjeg Du-
{nika, za srez zaplanjski.
g. Vasiljko Cvetanovi} iz Leskovca, za
srez leskova~ki
g. Trajko @ivkovi} iz Pe~enjevca, za srez
leskova~ki.
g. Kosta Stojanovi} iz Vlasotinaca, za
srez vlasotina~ki
g. Aran|el Marinkovi} iz Dedine Bare,
za srez vlasotina~ki.
XII. U okrugu pirotskom
g. Ra{a Milo{evi} iz Pirota, za varo{ Pi-
rot
g. Aleksa Popovi} iz Rosoma~a, za srez
viso~ki.
g. Nedeljko ]iri} iz Baltaberilovca, za
srez ni{avski
g. Mita Petrovi} iz Cerovika, za srez ni-
{avski.
g. Jovan Nikoli} iz [paja, za srez belo-
palana~ki.
g. Gligorije Popovi} iz Strelca, za srez
dinar 28 / 2007
lu`ni~ki.
XIII. U okrugu podrinskom
g. Velizar Kundovi}, iz Loznice, za va-
ro{ Loznicu.
g. Cvaja Osatovi} iz Jarebice, za srez ja-
dranski
g. Mi}an Risti} iz Krupnja, za srez ra-
|evski.
g. Petar Vasi} iz Gornje Bukovice, za
srez azbukova~ki.
XIV. U okrugu po`areva~kom
g. Stojan Pavlovi} iz Po`arevca, za va-
ro{ Po`arevac.
g. Sima Nestorovi} iz Velikog Crni}a, za
srez po`areva~ki
g. Dimitrije Obrenovi} iz Dubravice, za
srez po`areva~ki.
g. Stanimir Markovi} iz Oreovice, za
srez moravski
g. Milosav Stepanovi} iz Ku{iljeva, za
srez moravski.
g. Sava Obradovi} iz Velikog Gradi{ta,
za srez ramski
g. Ivan Milanovi} iz Kli~evca, za srez
ramski.
g. Rista S. Popovi} iz Golupca, za srez
goluba~ki.
g. Radenko Dragojevi} iz Gornje Kru{e-
vice, za srez zvi`dski.
g. Raka Kuki} iz Zlatova, za srez mlav-
ski
g. Jevrem Stanisavljev} iz Zabr|a, za
srez mlavski
g. Ilija Sto{i} iz @agubice, za srez omoljski.
XV. U okrugu rudni~kom
g. Jovan [alavardi} iz Gornjeg Mila-
novca, za varo{ Gornji Milanovac.
g. Veljko Jakovljevi} iz Ber{i}a, za srez
crnogorski.
g. Maksim Milutinovi} iz Mr~ajevca, za
srez moravski.
g. Jovan Radojevi} iz Rudnika, za srez
ka~erski.
XVI. U okrugu smederevskom
g. Gavrilo ^upi} iz Smedereva, za varo{
Smederevo.
g. Petar Lazi}-\uri} iz Skobalja, za srez
podunavski
g. Milo{ Ili} iz Mijailovca, za srez podu-
navski
g. Bogdan Milanovi} iz Saraoraca, za
srez ora{ki
g. Marjan Dragi} iz Markovca, za srez
ora{ki.
g. Nikola Krupe`evi} iz Velike Krsne, za
srez jaseni~ki

g. Stevo Grn~arevi} iz Palanke, za srez
jaseni~ki.
XVII. U okrugu topli~kom
g. Tasa Kosti} iz Prokuplja, za varo{
Prokuplje.
g. Trifun Jeremi} iz Prokuplja, za srez
dobri~ki.
g. Aleksa Nikoli} iz Donje Re~ice, za
srez prokupa~ki.
g. Novica Kova~evi} iz Bla`eva, za srez
kosani~ki.
g. \or|e Aran|elovi}, za srez jablani~ki.
XVIII. U okrugu u`i~kom
g. Milan \uri} iz U`ica, za varo{ U`ice.
g. Aleksa \. Popovi} iz U`ica, za srez
ariljski.
g. Mijailo Smiljani} iz Ravni, za srez
zlatiborski.
g. Petar Stevanovi} iz [uma, za srez
moravi~ki.
g. Milan @unji} iz Zdrav~i}a, za srez po-
`e{ki.
g. Sima Milo{evi} iz Roga~ice, za srez
ra~anski.
g. Novak Milo{evi} iz Sje~e-Reke, za
srez crnogorski.
XIX. U okrugu crnore~kom
g. Nikola Pa{i} iz Po`arevca, za varo{
Zaje~ar.
g. Stojan Stankovi} iz Bele reke, za srez
zaje~arski
g. Lilo Nikoli} iz Velikog Izvora, za srez
zaje~arski.
g. Marinko Ivkovi} iz Boljevca, za srez
boljeva~ki
g. @ivko M. Denovi} iz Podgorice, za
srez boljeva~ki.
XX. U okrugu ~a~anskom
g. Stojan Risti} iz ^a~ka, za varo{ ^a-
~ak.
g. Andrija Peruni~i} iz Slatine, za srez
trnavski.
g. Ranko Tajsi} iz Puhova, za srez dra-
ga~evski.
g. Uro{ Kne`evi} iz Beograda, za srez
karanova~ki.
g. Gligorije Petronijevi} iz Studenice,
za srez studeni~ki.
XXI. U okrugu {aba~kom
g. \or|e M. Topuzovi} iz [apca, za va-
ro{ [abac.
g. Ilija Panteli} iz Naku~ana, za srez po-
cerski.
g. Milan Kuzmanovi} iz Vuko{i}a, za
srez posavo-tamnavski.
g. Milan Leki}, trgovac iz Mitrovice, za
srez ma~vanski.
g. \or|e Uglje{i}, trgovac iz Savljaka,
za srez ma~vanski.
XXII. U okrugu }uprijskom
g. Dimitrije Cvetkovi} iz ]uprije, za va-
ro{ ]upriju.
g. Dimitrije Kati} iz Crkvenca, za srez
resavski.
g. Dimitrije Damitrijevi} iz Para}ina, za
srez para}inski.
g. Radisav Simi} iz Sikirice, za srez pa-
ra}inski.
g. Vule Popovi} iz Vojnika, za srez de-
spotova~ki.
SPISAK KNE@EVIH
POSLANIKA NA DAN
PROGLASA KRALJEVINE
g. Obrad @. Antoni}, trgovac iz Likodre
u okrugu podrinskom,
g. Jovan Bademli}, profesor zemljodel-
sko-{umarske {kole,
g. Milan M. Bogi}evi}, ministar na ras-
polo`enju,
g. Kosta Borisavljevi}, predsednik suda
okruga u`i~kog,
g. Jovan Bosi}, ~lan suda okruga pirot-
skog,
g. Mihailo Valtrovi}, profesor Velike
{kole,
g. Franja V{ete~ki iz Beograda,
g. Dr \or|e Dimitrijevi}, lekar okruga
aleksina~kog,
g. Dr Lazar Doki}, profesor Velike {ko-
le,
g. Marko \urkovi}a, in`injer okruga
beogradskog,
g. Aleksa Ili}, sve{tenik iz Beograda,
g. Kosta Jovanovi}, pomo}nik ministra
unutra{njih dela,
g. Stevan Jovanovi}, sekretar ministar-
stva unutra{njih dela,
g. Dimitrije Joksi}, Knja`ev sekretar,
g. Milan Kujund`i}, profesor Velike {kole,
g. Kosta Magazinovi}, ~lan Dr`avnog
saveta,
g. Dimitrije Marinkovi}, ~lan kasacio-
nog suda,
g. Spira D. Markovi}, trgovac iz Ni{a,
g. Milan \. Mili}evi}, na~elnik mini-
starstva unutra{njih dela,
g. Jakub Mustafi}, trgovac iz Ni{a,
g. Jovan Nestorovi}, ~lan suda okruga
dinar 28 / 2007
faleristika
krajinskog,
g. Svetomir Nikolajevi}, profesor Velike
{kole,
g. Aron Nin~i}, javni pravozastupnik za
okrug jagodinski,
g. Avram M. Ozerovi}, trgovac iz Beo-
grada,
g. \or|e Pavlovi}, ~lan kasacionog suda,
g. Antonije Pelivanovi}, ~lan suda okru-
ga }uprijskog,
g. Mihailo Petkovi}, profesor Velike
{kole,
g. Lazar Petrovi}, ~lan suda okruga ja-
godinskog,
g. Gavrilo Popovi}, protojerej u`i~ki,
g. Sima ^. Popovi}, sekretar ministar-
stva financije,
g. Stevan D. Popovi}, sekretar ministar-
stva prosvete i crkvenih dela,
g. Dragomir Rajovi}, predsednik suda
okruga beogradskog,
g. Toma Staji}, trgovac iz Vranje,
g. Svetozar Stevanovi}, upravnik fon-
dova,
g. Vu~ko Stojanovi}, sekretar ministar-
stva finansije,
g. Aleksa Stojkovi}, na~elnik okruga
rudni~kog,
g. Kosta S. Tau{anovi}, iz Beograda,
g. Trpezi}a Milo{a predsednika suda
okruga kru{eva~kog.
g. Krsta M. Petrovi}, kontrolor metar-
skih mera u Ministarstvu finansija
g. Ko~a J. Radovanovi}, knjigovo|a
Glavne kontrole
g. Petar ]eli}, ra~unoispita~ Glavne
kontrole
g. Vasa Bo`i}, sekretar rudarskog ode-
ljenja ministartsva financije
g. Jovan Milanovi}, ~lan Glavne kontrole
g. Aleksa Jovanovi}, predsednik suda
varo{i beogradske
g. Jovan Milovanovi}, predsednik suda
beogradsko-trgova~kog
g. Pavle Samurovi}, trgovac iz Prnjavo-
ra okruga {aba~kog
g. Vu~ko D. Stojanovi}, |umrukd`ija
beogradski
Dakle, Medalju Obnoviocima Srpske
Kraljevine su dobili Kralj Milan, 7 mini-
stara, 175 poslanika (128 izbornih po-
slanika i 47 kne`evih), {to ukupno ~ini
183 odlikovanih. Po{to se medalje obi~-
no kuju u ne{to ve}em broju nego {to je
neophodno, mo`e da se pretpostavi da
tira` Medalje nije bio ve}i od 200 pri-
meraka.
53
faleristika

Dva nova priloga izu~avanju

rusko-srpske faleristike
Aleksandar Mihailovi~ VELI^KO, Minsk (Belorusija)
velichkoalex@rambler.ru

1. Medalja u~esniku Osnovne podatke o medaljama o kojima je ovde re~ objavili su

brzohodnog mar{a R. Mandi} i L. Geri} u IV nastavku svoje rubrike "Rusko-srpska
BOSNA - KOSOVO 12. JUNA 1999. GOD. faleristika", u „dinaru“ br. 22. U ovom dodatku dajemo znatno op{ir-
nije podatke vezane za popularnu, i ve} sada retku, Medalju br-
U junu 1999. godine vojno delovanje zog mar{a ruskih trupa od Bosne do Kosova, kao i opis Ordenske
mirovnih snaga UN je bilo prekinuto. Na
zajedni~kom savetovanju ministara odbra-
knji`ice za medalju izdatu ruskim graditeljima Pan~eva~kog mosta
ne i komandanata zemalja u~esnica re{e-
nja kosovskog konflikta, odre|ene su zone svet je u tom trenutku bio zadivljen ruskim je u zoni odgovornosti Danske. Na svakih
lociranja nacionalnih kontingenata, izuzev vojnikom. Me|unarodni odjek bio je jak. U 12 meseci, de{avala se promena jedinica.
ruske zone. tom trenutku Rusija, koja je bila o~igledno Obezbe|enje aerodrome bilo je sada pre-
13. juna planiralo se uvo|enje u admini- slaba, kako u finansijskom polo`aju (posle ne{eno na ruske mirovne snage na Koso-
strativni centar Kosova, grad Pri{tinu, ame- krize 1998), tako u vojnom (posle niza ne- vu.
ri~kih snaga, koje bi zatim obezbe|ivale promi{ljenih reorganizacija uskra}ivanja i Za izvo|enje ovog brzohodnog mar{a
prihvat aviona sa mirovnjacima drugih dr- nefinansiranja armije), postala je jednak Ministarstvo odbrane Rusije ukazom broj
`ava. No, uprkos tom planu, Rusija je do- mirovni partner u kosovskom konfliktu. 75 od 11. II 2000. ustanovilo je medalju.
nela neo~ekivanu, pa ~ak donekle i drsku Kasnije prijem savezni~kih aviona odvijao Autor medalje je V. K. Ro`kov. Postoje dve
odluku, vojno spornu, ali veoma zna~ajan se pri obezbe|enju sigurnosti od strane ru- varijante, idanti~ne po dizajnu, koje se raz-
politi~ki potez, u znak protesta za na~in re- skog kontingenta. Dislocirani ruski kontin- likuju po boji metala. Ljudstvo koje je u~e-
{avanja kosovskog konflikta. gent na Pri{tinskom aerodromu Slatina bio stvovalo u mar{u nagra|ivano je meda-
U patriotskim ruskim novinama pojavila
se verzija da su, saznav{i o podzemnom
delu aerodroma, Amerikanci planirali da
tamo izgrade svoju avio-bazu, sli~nu Avia-
nu. Da bi spre~ili taj plan, ruski generali su
planirali da preduzmu sli~an manevar. Ni-
je se, me|utim, moglo ra~unati na mno-
{tvo prepreka. Pre svega da stvaranje baze
na stranoj teritoriji ne dolazi iz obi~nog za-
hvata, nego iz procesa dugih pregovora.
Sastav ruske armije bio je poprili~no jadan
da bi pretstavljao protivte`u silama NATO.
U no}i 12. juna ruski mirovni bataljon,
Sl. 1. Medalja
izvrsio je brzohodni mar{ ("mars –brosku")
„Mar{-broska“
iz Tuzle u Pri{tinu i ujutru zauzeo aero-
drom sa okolinom. Prethodnice ameri~kih
snaga za brza reagovanja, umesto planira-
nog opkoljavanja aerodroma, bile su pri-
nu|ene da u potpunoj nedoumici zapo~nu
pregovore pod ni{anom pu{aka ruskih
oklopnih transportera. Planovi dislokacije
bili su zaista naru{eni i Amerikancima je
ostalo da ih samo privremeno koriguju, pa
da se kasnije dogovaraju sa Rusima. Ceo

54 dinar 28 / 2007

ljom bele boje (od novog srebra), a grupa
koja je u~estvovala u organizaciji i obezbe-
|enju mar{a, nagra|ena je medaljom `ute
boje. U sastavu jedinica odre|enih za mar{
u{lo je 200-250 ljudi. Toliko je, otprilike, iz-
dato medalja od belog metala
Broj ljudi nagra|enih medaljom od `u-
tog metala je odprilike 400-450. Medalja je
kru`nog oblika, pre~nika 34 mm, oka~ena
o lentu petougaonog oblika. Lenta ima cr-
ne, narand`aste i plave pruge prilago|ene
u razmeri 2+10+13 mm. Avers medalje
ima centralnu kompoziciju sa amblema
vazdu{no desantnih jedinica (padobranac
s 2 aviona na bokovima), koji izlazi iz
oklopnog transportera. Kupola padobrana
ukra{ena je belim emajlom. Iznad kupole
predstavljena je razvijeva zastava Rusije.
Ispod oklopnog transportera na plavoj len-
ti ispod ruba otkovan je natpis u jednom
redu. Na reversu je, u centralnom delu, ho-
rizontalni natpis u 2 reda, oko kojeg je, uz
rub medalje, polukru`ni natpis. U donjem
delu polja stavljen je broj medalje. Postoje
varijante sa 3 i sa ~etiri to~ka na oklopnom
transporteru. Medalja sa 4 to~ka sre}e je
re|a.
Kasnije se do{lo se do zaklu~ka da je broj
onih koji su uzeli u~e{}e u razradi, pripre-
mi i obezbe|enju mar{a bio ve}i od broja
iskovanih medalja. Pored toga, pravo na
dobijanje ove medalje imali su i neki poli-
ti~ari koji su u~estvovali u organizaciji br-
zohodnog mar{a. Tako|e je izvestan broj
medalja dodeljen vojnicima danskog kon-
tigenta. Zbog svega toga doneta je odluka
o dodatnom kovanju ove medalje. Drugo
kovanje razlikovalo se samo po veli~ini,
njen pre~nik je 32 mm, dok su sve ostale
osnovne karakteristike iste, sem sitnih de-
talja. Tako je na ovim dodatno iskovanim
medaljama kupola padobrana bez emajla;
slova na reversnom natpisu su ne{to dru-
ga~ija.
Posedujemo podatak da je iskovano po
400 primeraka obe vrste medalja ovog II ti-
pa. Iskovane su od tombaka, i imaju dru-
ga~iju traku. Ona je skoro sasvim plava, sa
5-milimetarskom narand`astom linijom
po sredini.
(Prevod sa ruskog: D. Stanisavljevi})
2. Medalje za gra|enje
mosta preko Dunava
Premda je Spomen Medalja za gra|enje
mosta preko Dunava ustanovljena kao znak
zahvalnosti nove vlasti Jugoslavije sovjet-
Sl. 2 - Ordenska knji`ica za medalju "mar{-broska"
skim gra|evinarima, ona je ubrzo postala
simbol politi~kog sukoba Staljina i Tita. Po-
sle Balkanske konferencije 1948. godine,
postalo je jasno da Staljin ne}e dozvoliti ne-
zavisni politi~ki kurs dr`ava isto~ne evrope
koje su se nalazile pod uticajem Sovjetskog
Saveza. Jugoslavija je bila progla{ena revi-
zionisti~kom zemljom i otpadnikom od so-
cijalisti~kog kursa. Po celom Sovjetskom Sa-
vezu u preduze}ima su odr`avani partijski i
op{ti sastanci radnih kolektiva s jedinstve-
nim ciljem da se izruga otpadnik Tito. I sve
je to bilo redovno objavljivano u sredstvima
javnog informisanja. U takvoj atmosferi,
neobi~no su izgledale na grudima ratnika
sovjetska Medalja za oslobo|enje Beograda
i jugoslovenska Medalja za gra|enje mosta
preko Dunava. U specijalnom odelenju
NKVD bila je stvorena grupa saradnika ko-
jima je bio dat zadatak da prona|u sve na-
gra|ene jugoslovenskim medaljama. Sasta-
vljeni su kompletni spiskovi sovjetskih voj-
nika koji su dve godine ranije dobili tu me-
dalju. Nakon toga je do{lo do oduzimanju
svih medalja i ukaza od nagra|enih. Ukoli-
ko je medalja bila izgubljena, onaj koji je
istu izgubio, svojeru~no je pisao izjavu, a na
ukazu je slu`benik NKVD stavio primedbu
kao {to se vidi na prilo`enoj slici ordenske
knji`ice za ovu medalju.
Broj oduzetih knji`ica po tom spisku od-
govarao je broju nagra|enih. Broj oduzetih
medalja bio je znatno manji. O tome sve-
do~e karakteristi~ne rupe na jednom broju
knji`ica, nastale prilikom pri~vr{}ivanja
medalje na knji`icu, dok na ostalim takvih
rupa nema.
dinar 28 / 2007
faleristika
Sve oduzete medalje i knji`ice ~uvale su
se u Nagradnom odelenju Ministarstva ino-
stranih poslova, sve do raspada SSSR. Posle
raspada SSSR-a, do{lo je do smanjenja ka-
drova u Ministarstvu inostranih poslova i
medalje koje su se tu ~uvale bile su poslate
na pretapanje, a knji`ice su bile spaljivane.
Mo`e se ra~unati da je sa~uvano samo oko
sto knji`ica, ne ra~unaju}i one koje su dode-
ljene Jugoslovenima. Knji`ice je potpisao
Todor Vujasinovi} koji je od marta 1945.
godine zauzimao polo`aj ministra `eleznice
i transporta Jugoslavije. Svojeru~ni potpis
ministra je overen pe~atom Ministarstva.
Interesantan je detalj da je deo knji`ice
bio potpisan ljubi~astim, a deo crvenim
mastilom. Prezimena nagra|enih vojnika
ispisana su raznim rukopisima i raznim
mastilima: ljubi~astim, plavim, crnim i ze-
lenim. Ovo govori da su pojedinim jedini-
cama bile predate neispunjene ordenske
knji`ice i da su ih zatim ispunjavali pisari u
{tabovima jedinica.
Mo`e se doneti jo{ jedan interesantan
zaklju~ak pri upore|ivanju ve}eg broja
ovih dokumenata: ve}inski broj nagra|e-
nih ima ~in obi~nog vojnika ili desetara. To
pokazuje mentalitet ruskih oficira koji su
u~estvovali u nagra|ivanju vojnika, po{to
je to bila i medalja, pa ~ak i druge dr`ave,
sebe su stavljali u spisak odlikovanja vi{eg
ranga (ordena).
Sli~an anegdotski slu~aj desio se otprili-
ke u isto vreme kada je do{lo do uzajamne
razmene odlikovanja izme|u Vlada SAD i
SSSR-a. U grupi predatih ameri~kih odliko-
vanja, pored ordena, bilo je i nekoliko Kon-
55
faleristika
Sl. 3. Most na Dunavu kod Beograda, 1945.
Sl. 5. Ordenska knji`ica
TITOVA MEDALJA DRUGOVIMA IZ BRATSKOG SSSR
Na zagreba~koj aukciji "Barac i Pervan"
odr`ane aprila pro{le godine kao i na
teku}oj ponudi trgova~ke firme "eMedals"
iz Kanade pojavila se se stona medalja
koja po svojim atributima pripada temi
"Rusko-srpska (jugoslovenska ) faleristika
koju smo ve} ranije obra|ivali na stranica-
ma ovog casopisa.
Medalja je izra|ena radi uru~enja
~lanovima zvani~ne delegacije iz SSSR-a
koja je posetila fabriku IKOM. Izra|ena je
od patinirane posrebrene bronze kru`nog
oblika pre~nika 50 mm sa primenom
crvenog, plavog i belog emajla. Na aversu
je predstavljen nadgrudni portret Tita u
mar{alskoj uniformi i u poluprofilu
okrenut u levo. Oko portreta nalazi se lati-
ni~ni natpis:
NARODNI HEROJ

MAR[AL JUGOSLAVIJE JOSIP BROZ

TITO
. Pod portretom je signature auto-
ra "KRIVAK"(Teodor Krivak-Klauzer,
medaljer iz Zagreba)
Na reversu u centru, na plavo ema-
jlirovanoj izvijenoj traci latinicnim belo
56
Sl. 4. Medalja
izgradnje
mosta
gresnih medalja SAD, koja je i pored tog
naziva najvi{e odlikovanje Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava. Bile su predate posilnim
i {oferima najvi{ih sovjetskih vojskovo|a,
koji su se vi{e interesovali za odlikovanja
pod nazivom orden. Pri dobijanju spiskova
nagra|enih, zvani~nici ameri~ke Kancelari-
je ordena, bili su krajnje iznena|eni zato
{to ~in nagra|enih Kongresnom medaljom
nije bio vi{i od ~ina narednika.
(Prevod sa ruskog: L. Geri})
emajlirovanim slovima horizontalno je izve-
den natpis IKOM. Nad trakom je postavlje-
na crveno emajlirovana zvezda petokraka.
Centralnu kompoziciju okru`uje crveno
emajlirani prsten sa natpisom na ruskom
jeziku TOVARI[AM IZ BRATSKA-
GO SSSR NA PAMRT
ulivenim u
emajl metalnim slovima.
Nepoznat je datum posete i sastav sov-
jetske delegacije ali po podacima auk-
cionera medalja je datirana
1946-47. godine. Po na{em mi{ljenju
medalja je kovana ne{to kasnije 1954.-60.
u vreme ili posle posete Hru{~ova
Jugoslaviji i periodu otopljenja odnosa
izmedju SSSR-a i FNRJ-a kada su ponovo
u~estale obostrane posete politi~kih, kul-
turnih i tehni~kih delegacija. Na ovo nas
navodi sli~nost mar{alskog portreta na
ovoj medalji sa portretom na medalji
"Titov put u Indiju i Burmu" 1954-55.
godine i sli~nosti u tehnici izrade sa
pomenutom medaljom i medaljom 20
godina JNA iz 1961. godine. L. Geri}
dinar 28 / 2007

Slobodna plovidba Dunavom
ZNA^KA DUNAVSKE KONFERENCIJE U BEOGRADU 1948. GODINE
Nenad BJELO[, Pan~evo
undazing@panet.co.zu
unav je po svojoj velicini druga
D reka u Evropi, i oduvek je bio
velika re~na saobra}ajnica za
deset zemalja kroz koje proti~e
i to: Nema~ku, Austriju, Slova~ku, Ma|ar-
sku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugar-
sku, Moldaviju i Ukrajinu. Kao takav, Du-
nav se uvrstio u red najzna~ajnijih saobra-
}ajnica koje povezuju zemlje zapadne,
centralne i jugoisto~ne Evrope sa podru~-
jem Crnog mora, Bliskog istoka i Sredoze-
mlja.
Rimljani prvi organizovano i u osvaja~-
ke ciljeve savladavaju Dunav, izgra|uju
put koji ide od Beograda du` desne obale
i dalje preko Vidina u Bugaraskoj. Inteziv-
no kori{}enje Dunava trajalo je sve do
propasti Rimske imperije i najezde varvar-
skih plemena sa Istoka. Krajem XI veka
Dunavom ponovo zapo~inje o`ivljavanje
trgovine i saobra}aja i on postaje spona Is-
toka i Zapada. Za vreme Otomanskog car-
stva i prodora Turaka na Balkan, Dunav
dobija zna~aj kao reka za osvaja~ke cilje-
ve, ali i za transport la|ama dobara, hra-
ne, ratnog materijala i ljudstva.
Krajem srednjeg veka mnoge carinske
barijere feudalnih vladara, dad`bine, na-
met i prodor Turaka kao i ratovi, ote`ava-
li su razvoj plovidbe, koji se obavljao plo-
vilima na vesla i nizvodno, ili pak uzvod-
no pomo}u zaprege ili ljudske snage.
Kroz burnu istoriju doga|aja i plovidbe
Dunavom ra|ala se uporedo i potreba,
kao i `elja naroda, vladara i osvaja~a, da
se sa kori{}enjem ove reke u razne ciljeve,
reguli{e slobodna plovidba i upravljanje
nad njom. Sve vi{e budila se svest da se
aktima me|unarodnih tela, kongresa i
konferencija utvrde principi po kojima }e
se odvijati slobodna plovidba bez i~ijih
pretenzija i uplitanja u unutra{nje stvari
naroda kroz ~ije zemlje Dunav proti~e.
Dug je bio put od prvih ideja, odluka i
pisanih akata do stvaranja ~vrstih odluka i
pravih principa da se Dunavom odvija slo-
bodna plovidba. Jedan od najstarijih pisa-
57
nih dokumenata iz XVII
veka govori o trgovini
Turske i Austrije, posle
zavr{etka rata 1665. go-
dine. Dunav se tada kori-
stio za slobodnu plovidbu
preko Beograda i dalje ka
Carigradu. Drugi jedan prav-
ni akt iz 1739. godine govori, ta-
ko|e, o slobodnoj plovidbi Dunavom. Na-
ime, Beogradskim mirovnim ugovorom
odobrava se plovidba Dunavom la|ama,
ali "bez uznemiravanja".
Pojavom parne ma{ine i davanjem kon-
cesije jednoj engleskoj kompaniji za plo-
vidbu parnim brodovima u Austriju, do-
prinose unapre|enju plovidbe i osnivanju
prvog dr`avnog parobrodnog dru{tva.
Ugovorom o miru zaklju~enim 1814. go-
dine, u Parizu kao prethodnica Be~kog
kongresa, odnosi}e se na reku Rajnu, ali
su principi slobodne plovidbe ovom re-
kom i zajedni~ka uprava nad njom bili u
korist Francuske, Gr~ke, Holandije, Italije,
Engleske i Belgije, {to je uticalo na dono-
{enje Zavr{nog akta i odredaba Be~kog
kongresa 1815. godine a koji se odnosio
na re`im me|unarodnih reka, pa i na Du-
nav. Pariskim ugovorom 1865. dolazi do
primene principa slobodne plovidbe na
Dunavu u skladu sa op{tim propisima o
me|unarodnim rekama.
U toku 1862. godine, na Dunavu se po-
javljuje prvi srpski parobrod pod imenom
"Deligrad". Sa sve ve}im brojem parobro-
da i intezivnim razvojem saobra}aja na
Dunavu, uporedo po~inje i regulacija
plovnog puta, posebno u \erdapu, koji je
zbog svog polo`aja predstavljao klju~ bez-
bedne plovidbe.
Kada je zavr{en Prvi svetski rat, savezni-
ci ugovorom o miru potpisanim 1919-
1920. godine (Versajski sa Nema~kom,
Sanremski sa Austrijom, Trijanonski sa
Ma|arskom, Nejski sa Bugarskom i Sever-
ski sa Turskom) dali su osnovu za ure|e-
nje plovidbe me|unarodnim plovidbenim
dinar 28 / 2007
vojne i druge oznake
Zna~ka Beogradske konferencije.
(Iz zbirke autora)
putevima, a samim tim i
Dunavom.
Definitivan status Du-
nava donet je na konfe-
renciji 1921. godine u
Parizu i u njemu je utvr-
|eno da je plovidba Duna-
vom od Ulma do u{ca u Crno
more slobodna i otvorena svim
dr`avama i svim zastavama pod istim
uslovima. Ovakvu plovidbu obezbe|iva}e
Me|unarodna dr`avna komisija i Evrop-
ska komisija.
Beogradska konferencija
1948. godine
Odmah po zavr{etku Drugog svetdskog
rata velike sile su pokrenule pored ostalog,
i pitanje plovidbe Dunavom. Vojna ko-
manda formirala je prelazni re`im saobra-
}aja Dunavom, a u Jugoslaviji se plovidba
odvijala pod nadzorom re~ne plovidbe Ju-
goslavije. Kako su neke podunavske ze-
mlje doprinele kr{enje Dunavskog statuta
i odredaba o slobodi plovidbe ovom me-
|unarodnom rekom, bilo je neophodno
prona}i nov pravni odnos prema internali-
zaciji reke Dunava i njenih pritoka.Usledi-
la je odluka Saveta ministara o sazivanju
konferencije radi re{avanja pitanja plovid-
be Dunavom i doneta odluka i jedinstven
stav da se konferencija odr`i u Beogradu,
u periodu od 30. jula do 18. augusta 1948.
godine. Tom prilikom odre|en je i sastav
dr`ava u~esnica ove konferencije: SSSR i
Ukrajina, Bugarska, ^ehoslova~ka, Ma|ar-
ska, Rumunija i Jugoslavija, kao priobal-
ske dr`ave, te SAD, Velika Britanija i Fran-
cuska, kao ~lanice Saveta ministarstva ino-
stranih poslova velikih sila. Tom prilikom
postignut je dogovor da konferenciji prisu-
stvuje i Austrija, kao posmatra~.
Na Beogradskoj konferenciji potpisana
je Konvencija o re`imu plovidbe na Duna-
vu i formirana Dunavska komisija, ~ime je
prestala sa radom Evropska dunavska ko-
57
numizmatika i numizmati~ari

Katalozi i albumi
misija. U konvenciji Dunavske komisije
1948. godine u Beogradu zapisano je:
"Plovidba Dunavom }e biti slobodna i
otvorena za pojedince, trgova~ke brodove

Svetislava Komnenova
i robu svih zemalja na bazi jednakosti, u
pogledu li~nih i plovidbenih taksi i uslova
trgova~ke plovidbe". Ovoj konferenciji dat
je veliki publicitet u javnosti, naro~ito Ju-
goslaviji kao zemlji i gradu Beogradu kao
doma}inu. Povodom ove konferencije iz- @arko PINTARI], Sombor
dat je serijal po{tanskih maraka i prigod- zpintaric@gmail.com
na zna~ka koja je dodeljena svim u~esnici-
ma konferencije
ZNA^KA DUNAVSKE KONFERENCIJE
- BEOGRAD 1948. Izra|ena je tehnikom
kovanja, od srebrene legure, okruglog je
oblika i pre~nika 32 mm. Na prednjoj stra-
ni uz sam rub ispisano je {tampanim slo-
vima "DUNAVSKA KONFERENCIJA", a u
donjem delu godina "1948". Od natpisa u
nadvi{enju ka centru znaka su tri konce-
tri~na kruga. Ovaj deo zna~ke je pozla}en.
Na krugovima u sebru je kocka u kojoj je
stiliziovan deo beogradske srednjovekov-
ne tvr|ave Kalemegdan sa spoljnim od-
branbenim zidinama i spomenikom "Po-
bednik", ispisan je naziv grada u desnom
uglu "BEOGRAD". Ispod zidina tvr|ave
predstavljeni su stilizovano talasi mo}ne
reke Dunava. Na pole|ini, koja je ravna i
glatka, nalazi se vijak sa maticom, na vij-
Sl. 1. Sa izlo`be 1971. godine: Svetislav Komnenov
ku su signature "ZIN" i "KOVNICA".
dobitnik zlatne medalje sa III skupa kolekcionara u Somboru
PO[TANSKE MARKE izra|ene su u Za-
voda za izradu novca u Top~ideru povo- olekcionar iz Sombora, Sve- ba da se potcenjuje. Me|utim, podaci
dom po~etka odr`avanja Dunavske konfe-
rencije, 30. jula 1948 godine, po nacrtu S.
Gruji}a. Izra|ene su u ofset {tampi u ~eti-
ri nominale: 2 dinara – `utozelena, 3 di-
nara – tamnocrvena, 5 dinara ultramarin-
K tislav Komnenov, poznato je
ime u numizmati~kim kru-
govima jo{ od ranih {ezde-
setih godina pro{log veka, kada je
kao mladi ~lan somborskog Kluba ko-
o modernom novcu Knja`evine i Kra-
ljevine Srbije, Knja`evine i Kraljevine
Crne Gore, Kraljevine SHS i Jugosla-
vije, kao i okupacijskim monetama -
mogli su da se prona|u uglavnom u
plava i 10 dinara crvenosme|a. Na ovim lekcionara i redakcije lista Kolekcio- stranoj literaturi koja je ve}ini zalju-
markama je prikazan Beograd sa starim nar publikovao svoje prve stru~ne ra- bljenika u stari novac u to vreme bila
mostom na Savi i brodom koji plovi. dove iz oblasti moderne numizmati- nedostupna. Komnenov je u takvim
ke. Njegova aktivnost jo{ tada je za- okolnostima zapo~eo pionirski posao
pa`ena i izvan granica biv{e Jugosla- katalogizacije, sistematizacije i pribli-
vije, pa u junu 1965. ugledni ~asopis `avanja novijeg numizmati~kog ma-
World coins objavljuje kra}i osvrt na terijala doma}im kolekcionarima i
Literatura: njegov rad1. ostalim ljubiteljima numizmatike. Bio
- Zdravko \or|evi}, Razvoj re~nog bro- Svoj bogat i raznovrstan materijal je aktivan ~lan i SND i Numizmati~-
darstva na tlu Jugoslavije Komnenov je nastojao da klasifikuje i kog dru{tva u Zagrebu, a sedamdese-
- Glasnik JRB za 1948 god. prezentuje javnosti, ali u godinama tih godina dvadesetog veka dobio je
- dr. Davor Sokoli}, Re~no brodarstvo kada je njegova zbirka nastajala, ko- niz zna~ajnih priznanja i nagrada na
- Miodrag Blagojevi}, Slobodna plovidba lekcionari "amateri" su te{ko dolazili kolektivnim izlo`bama hobista u biv-
Dunavom, Mornari~ki glasnik do odgovaraju}e stru~ne literature, {oj dr`avi. Svoje zbirke tada je izla-
- Katalog po{tanskih maraka jugosloven- kataloga i albuma moderne numi- gao onako kako se izla`u umetni~ke
skih zemalja, 1991 zmatike. Doma}i "profesionalci" - slike ili po{tanske marke, ali uprkos
istori~ari, istori~ari umetnosti i arhe- nagradama i laskavim ocenama, sam
olozi - uglavnom su se bavili antikom nije bio zadovoljan takvim na~inom
i srednjim vekom, {to svakako ne tre- prezentacije: novac ima avers i re-

58 dinar 28 / 2007

vers, obe strane moraju uvek biti do-
stupne posmatra~u.Trebalo je osmi-
sliti i izraditi odgovaraju}e albume i
kataloge po ugledu na "truli Zapad",
koji je u tim oblastima ve} imao dugu
tradiciju.
Put od ideje do realizacije, Komne-
nov je pre{ao uz mnogo truda, uklju-
~uju}i i podosta ru~nog rada, da bi
1978. godine izdao svoj prvi Katalog
- album metalnog novca jugosloven-
skih zemalja, gde su obra|ena sva re-
dovna i prigodna izdanja Srbije, Crne
Gore, NDH i Jugoslavije od 1868. do
1978.godine, a dodata su i redovna
izdanja za 1979. i 1980. godinu. Na-
kon ovog prvenca, izdaje i Katalog -
album jugoslovenskog metalnog novca
- II deo, gde su obra|ena prigodna iz-
danja iz 1978. i 1980, te sva redovna
i prigodna izdanja od 1981. do 1988.
Potom izdaje Katalog - album Austro-
ugarska-krunski sistem 1892-1922, u
kojem je obra|eno ukupno 273 nov-
~i}a. Katalo{ki delovi {tampani su na
kvalitetnoj, tvrdoj hartiji, a albumski
delovi sa "rupama" odgovaraju}ih di-
menzija i sa po dve za{titne folije sa
obe strane2.
Sl. 2. Utisni album S. Komnenova
numizmatika i numizmati~ari
U na{em ~asopisu su svojevremeno
predstavljeni i Komnenovljevi utisni
katalog-albumi jugoslovenskog novca,
koji su po konceptu i po kvalitetu rav-
AUKCIJA
ni ~uvenim ameri~kim Official
Whytman Coin Holders izdanjima3. Iz-
dato je {est ovakvih albuma koji obu-
SND
hvataju period od 1945. do 1998. go-
dine. Dimenzije su im 23,5x16,5 mm,
korice su presvu~ene crvenim hanpla-
stom, sa naslovima u beloj {tampi.
Imaju po dva utisna lista izme|u kojih
je pregradni tekstualni list. Na utisnim
listovima nalaze se mesta ("rupe") za
pojedine nov~i}e, pore|ane hronolo-
{ki i po serijama izdanja.
Nijedna pri~a o Svetislavu Komne-
novu ne mo`e da bude ispri~ana, a da
se, makar uzgred, ne pomene pravi
dragulj na{e moderne numizmatike
koji se nalazi u njegovoj kolekciji. Na- Jedan od lotova predstoje}e
ravno, radi se o 25 para iz 1953.godi- aukcije SND: 4 DUKATA 1933.
ne sa rupom u sredini. Ovaj nov~i} ni-
kada nije pu{ten u opticaj, a komple- 9. AUKCIJA SRPSKOG
tan (verovatno milionski!) tira` je
uni{ten pretapanjem u somborskoj NUMIZMATI^KOG
metalnoj industriji "Bane Sekuli}".
Svega nekoliko primeraka je (protiv-
DRU[TVA ODR@A]E
zakonito) spa{eno. SE U BEOGRADU 3.
JUNA 2007. GODINE
U HOTELU „SLAVIJA“.
Veoma reprezentativan
KATALOG ove aukcije,
sa svim ilustracijama u
boji, bi}e raspolo`iv u
{tampanoj i elektronskoj
formi ve} od 1. maja o. g.
Katalog ove aukcije
mo`ete poru~iti kod
sekretara SND, gosp.
Dragana Pavlovi}a,
na telefone:
(011) 3034-695;
mob: (064) 131-6370;
e-mail:
numiserb@yubc.net
dinar 28 / 2007 59
nova numizmati~ka literatura
arodni muzej u Beogradu
N predstavio je 9. novembra
2006. godine studijski kata-
log zbirke pod naslovom
NOVAC RIMSKE REPUBLIKE. Zbirke Na-
rodnog muzeja u Beogradu i Beograd-
skog univerziteta autora Bojane Bori}-
Bre{kovi} i Petra Popovi}a. Saradnici
na knjizi su: Tamara Rodvel-Jovanovi}
(prevod), Nada Krsti} (lektura), Brani-
slav L. Valkovi} (dizajn, prelom, korice
i ligature), Neboj{a N. Bori} (fotografi-
je i ra~unarska grafika), Slobodan Trip-
kovi} (tehni~ko oblikovanje). Knjiga je
{tampana u {tampariji Publikum u tira-
`u 1000 primeraka.
Novac Rimske republike u Narod-
nom muzeju u Beogradu (1673 pri-
merka) pokriva dugi period od oko
280-275. godine pre n.e. do po~etka
Principata (oko 30. godine pre n.e.) i
obuhvata materijal tri zna~ajne zbir-
ke: sistematske zbirke Narodnog mu-
zeja i zbirke porodice Vajfert i Ljubo-
mira Kova~evi}a, poklonjene kao le-
gat Beogradskom univerzitetu, a date
na ~uvanje i nau~nu obradu Narod-
nom muzeju.
Ova voluminozna knjiga (470 stra-
na) sadr`i uvodne tekstove na engle-
skom i srpskom jeziku, ra{~lanjene u
tri poglavlja (I. Istorijat zbirki i njihov
zna~aj, II. Sastav zbirki i III. Pojava i
opticaj rimskog republikanskog novca
60
NOVAC RIMSKE
REPUBLIKE
Autori: Bojana Bori}-Bre{kovi} i Petar Popovi}
Izdava~: Narodni muzej, Beograd 2006
28 cm, 470 str., ilus.
ISBN 86-7269-080-X
u Podunavlju i na centralnom Balka-
nu) u koje su uklju~eni geografska
karta rasprostranjenosti nalaza i dva
grafikona frekvencija novca po godi-
nama. Grafikoni u potpunosti oslika-
vaju istoriju kovanja republikanskog
novca, raspravljenu u referentnoj lite-
raturi, ali sada ponovo potvr|enu pri-
mercima iz Narodnog muzeja. Uvod-
na studija daje tako|e sinteti~an pri-
kaz opticaja novca ovog perioda u srp-
skom Podunavlju i na centralnom Bal-
kanu na osnovu materijala iz Narod-
nog muzeja, ali i na osnovu drugog re-
publikanskog novca koji se ~uva u mu-
zejima u Srbiji. Ona pokazuje jasne
pravce njegovog {irenja, s jedne stra-
ne, du` Dunava i u Sremu, s druge,
du` glavnih komunikacija pravca se-
ver-jug, posebno dolinom Morave.
Prou~avanje ovog novca pokazuje ja-
sno prelaz od me{ovitog opticaja kelt-
skog i republikanskog novca na ~isto
rimski, kada ja~a pritisak romanizacije
na autohtona plemena.
Uvodna poglavlja prati katalog, is-
crpna bibliografija i prilozi: lista sube-
rata, grafi~ki prikaz oznaka na novcu i
naro~ito dragoceni i za svaku nau~nu
publikaciju neophodni indeksi u koji-
ma su u nekoliko pravaca date upute
za kori{}enje teksta i kataloga. Potom
slede fotografije svakog primerka nov-
ca raspore|ene na 80 tabli i kao appen-
dinar 28 / 2007
dix “Ostava iz Mazina” (2 table), koja
sadr`i zagonetni najstariji republikan-
ski novac od bronze. U katalogu su pri-
kazani, po zahtevima savremene nauke
i na engleskom jeziku, 1673 novca iz
perioda Rimske republike (uglavnom
srebrnih denara, manjim brojem bakar-
nih i zlatnih nominala). Identifikacija
je izvr{ena po standardnim korpusima
Sydenhama i Crawforda. Svaki katalo-
{ki broj daje opis tipova aversa i rever-
sa i njihove legende, monograme (ako
su iskovani na novcu), podatke o kov-
nici, te`ini, promeru, osi, nominalu,
publikaciji, zbirci (inventarni broj ko-
lekcije) i, kad se raspola`e njima, po-
datke o okolnostima nalaza. Svi pri-
merci su datovani, s najve}om mogu}-
nom precizno{}u koju gra|a dozvolja-
va.
Obra|eni novac, prete`no sakupljen
na podru~ju Centralnog Balkana, je ve-
oma znatne vrednosti, muzeolo{ke i
nau~ne, i va`an za me|unarodnu nau-
ku. Imaju}i u vidu da je re~ o retkom
materijalu, treba naglasiti njegov obim
i stepen sa~uvanosti. Za numizmati~a-
re, arheologe i istori~are starog veka
dragocen je i stoga {to daje pouzdanu
sliku o nov~anom opticaju, me|una-
rodnim odnosima i privrednim prilika-
ma na podru~ju Ilirika i Podunavlja to-
kom poslednjih vekova stare ere.
Ranko Mandi}
 nova numizmati~ka literatura

RIMSKI CAREVI
I NJIHOV NOVAC
OD OKTAVIJANA AVGUSTA DO DOMICIJANA

OBOL
God. XLV, br. 58
Autor: \or|e Jamu{akov Glasilo Hrvatskog numizmati~kog
Izdava~: Design studio dru{tva, Zagreb, 2006
Urednik: Boris Prister
Stani{i}, Ba~ka Palanka 2006 29 cm, 100 str., ilus.
28 cm, 99 str., ilus. ISSN 0351-3939
ISBN 86-86349-05-06 ije u na{oj praksi da u ovoj rubrici pri-
N kazujemo numizmati~ke ~asopise, ali
ovoga puta u~ini}emo izuzetak. Osvrnu}e-
mo se ukratko na najnovije izdanje zagre-
etko se de{ava da neko za sa- Pre svega u {estoj knjizi edicije treba

R
mo godinu dana samostalno
izda dva dela kao {to je to
slu~aj sa G Jamu{akovim.
U okviru edicije IVNO MONETA
sredinom decembra 2006. godine po-
javila se knjiga pod nevedenim naslo-
vom. Treba ina~e naglasiti da je
2006. godina bila godina jubileja
SND i da je ba{ igrom slu~aja bila iz-
uzetno plodna {to se ti~e izdava~ke
delatnosti, kako izdanja Srpskog nu-
mizmati~kog dru{tva, tako i privatnih
izdanja, izdanja Narodnog muzeja u
Beogradu.
@elimo da verujemo da uvek po lite-
raturi siroma{no numizmati~ko tr`i{te
kona~no osvaja svoj zaslu`eni prostor.
Ako tome dodamo i brojna izdanja
na istorijske anti~ke teme, time zaokru-
`ujemo jedan veoma interesantan i pre
svega ~itljiv opus raznih autora i izda-
va~a.
I ova poslednja knjiga (IVNO MONE-
TA VI) gosp. Jamu{akova i istorijski i
numizmati~ki nas uvodi u jedan drugi
svet, u~iniv{i ga bliskim ~ak i onima ko-
jima je ta materija manje ili vi{e strana.
biti impresioniran fotografijom {to je
kod numizmatike veoma bitno. Istorij-
ska potka nas upoznaje sa dinastijama
s po~etka I veka na{e ere kao i sa ret-
kim kovanjima Julijevaca i prvih Flavi-
jevaca, kovanjima koje bi svaki kolekci-
onar `eleo da ima u svojoj kolekciji.
Treba pozdraviti i prikaz pojedinih pro-
vincijskih kovanja navedenih dinastija i
po`eleti da ta atraktivna provincijska
kovanja bar literarno ugledaju svetlost
dana, a ne da, recimo, na{e «kom{ije»
(u Bugarskoj) izdaju knjigu sa svim ko-
vanjima kovnice Viminacijum a mi to
ne u~inimo.
Vrednost novca navedena u delu
gosp. Jamu{akova nisu i njegove cene,
ve} samo orjentir za nekoga ko ima sre-
}e da ne{to od toga poseduje. Odnos
rimski denar-euro zadr`an je i ovde, a
oni koji do|u do ovog dela preporu~u-
jemo da ga i pro~itaju jer }e samo tako
uspeti da svoje impresije podele sa im-
presijama autora. Treba napomenuti
da je ovo delo logi~an nastavak knjige
«Novac imperatora od Sule do Avgu-
sta» istog autora. Rista Mileti}
ba~kog numizmati~kog ~asopisa Obol,
zbog dva razloga. Prvi je taj {to se ovaj po-
znati bilten HND u decembru 2006. godi-
ne pojvio u "novom ruhu", ure|en po prvi
put sli~no na{im ~asopisima dinar i Or-
den, sa bogatim sadr`ajem i mnogim stra-
nicama u boji. Drugi razlog je tu objavlje-
na studija iz oblasti srpske faleristike, a ko-
joj je tako|e posve}ena naslovna strana -
Orden Takovskog krsta sa ma~evima.
Studiji o Takovskom krstu s ma~evima,
autora Tomislava Muhi}a, posve}eno je
deset centralnih stranica ~asopisa, sa iz-
vanrednim fotografihjama od kojih je ve-
}ina u boji, uz veoma korisne prikaze po-
jedinih detalja. Sveobuhvatnost i ozbilj-
nost sa kojom je ova tema obra|ena,
predstavlja dobar razlog da na{i numi-
zmati~ari, a posebno faleristi, nabave ovo
izdanje Obola za svoje biblioteke.
Pored ovog va`nog rada, u ovom izda-
nju ~asopisa objavljeni su i slede}i ~lanci:
Boris Prister, Rije~ urednika; Marijan Ra-
bik, Probov nepublicirani primjerak - SI-
SCIA PROBI AVG; Heinz Tursky, Tirolski
pfunder; Branko Gli{i} - Konstantin Hri-
stov, O prvom makedonskom papirnom
novcu; Amer Sulejmanagi}: Zlatni i srebrni
novac kao izvozni proizvod; Dragutin Hor-
ki}, Iz bilje`nice jednog numizmati~ara;
Tin Smajlagi}, Dokumenti pro{losti; Julije
Maras, Katalog optjecajnog kovanog nov-
ca RH; te In memoraima ~lanak Zdenki
Dukat i Obave{tenja o radu Hrvatskog nu-
mizmati~kog dru{tva. R. Mandi}

dinar 28 / 2007 61
nova numizmati~ka literatura
IZ SLOVENIJE
U Sloveniji je 1. januara 2007. godine zavr{ena epoha 16-godi{njeg izdavanja samostalne monete
po imenu TOLAR, i zapo~eta nova monetarna epoha u kojoj je u ovoj zemlji, prvoj na podru~ju
biv{e Jugoslavije, zapo~eto kovanje EVRA, zajedni~ke evropske monete, ali sa nacionalnim motivi-
ma Slovenije. Tom prilikom izdate su u Ljubljani dve knjige, od kojih je druga koju ovde prikazujemo,
posebno zna~ajna za notafiliju JUGOSLAVIJE. Tu je, pored slovena~kog, objavljen i kompletan ka-
talog jugoslovenskih nov~anica izdatih od 1919. do 1990. godine
SLOVENSKI KOVANCI IN BANKOVCI
ospodin Vitomir ^op nije sa-
G mo autor prvog kompletnog
kataloga slovena~kog metal-
nog i papirnog novca, on je
tako|e i autor svih ilustracija, kao i teh-
ni~kog ure|enje (preloma), uklju~uju}i
dizajn naslovne strane. Nakon uvod-
nog dela, autor je knjigu podelio na se-
dam delova.
Prvi deo, (str. 11-78), obra|uje opti-
cajni novac Republike Slovenije, kovan
od 1992. do 2006. godine, koja je bila
poslednja godina kovanja slovena~kog
tolara. Ovde su prikazani svi apoeni od
najmanjeg do najve}eg, tj. od 10 stoti-
nov do 50 tolarjev. Za svaki apoen dati
su najpre podaci o redovnim opticaj-
nim primercima, a zatim podaci o tom
apoenu koji se javlja u setovima, uklju-
~uju}i primerke iskovane u tehnici po-
lirana plo~a (proof), a koji se javljaju
samo u setovima. Nakon ovoga dati su
vrlo op{irni podaci o sitnim varijanta-
mo tog apeona. Da bi se stekao utisak
o tome koliko se i{lo u detaljisanje, na-
vodimo da se, na primer, za apoen od 1
tolara, (kat. br. K-004), pominju slede-
}e sitne "razli~ice": Razli~ice na licu
apoena izdatog 1994. godine (SS-1-A,
SS-2-A i SS-3-A); razli~ice na licu apo-
ena izdatog 1995. (SS-1-A i SS-2-A);
razli~ice na licu apoena izdatog 2000
(SS-1-AB i SS-2-AB); razli~ice na licu
apoena izdatog 2001 (SS-1a-ABC, SS-
1b-ABC, SS-2a-ABC i SS 2b-ABC); raz-
li~ice na nali~ju apoena izdatih 1992. i
1993. (HS-1a-FBD); na izdanjima
1993-2000. i u setovima 1992-1995. i
2005. (HS-1b-FBD); gre{ka na delu iz-
danja 1993. (HS-1b/napaka1), razli~i-
ce na izdanjima 1998-2000. (HS-2a-
FAEG); izdanja 2000. i u setovima
1996-2004. (HS-2b-FAEG); izdanja
2001-2004 i u setovima 1996-2003.
(HS-2c-FAEG) i gre{ka na delu izdanja
62
2004. (HS-2c/napaka 1). Slovima A-G
ozna~ene su vrste tih razli~ica, vezane
za na~in pisanja brojeva, njihov raz-
mak, debljinu slova i brojeva, dubinu
reljefa, o{trinu dizajna itd. SS ozna~ava
lice (prednja strana, slov. sprednja
stran), a HS nali~je kovanica (pole|ina,
slov. hrbtna stran). Kod nekih apoena
tako|e su nazna~ene i razli~ice vezane
za obod.
Autori: Vitomir ^op
Izdava~: Numizmati~no dru{tvo
Slovenije, Ljubljana 2006
21 cm, 176 str., ilus.
ISBN 961-245-163-X
Drugi deo (str. 79-123), obra|uje pri-
godne kovanice. Ovde redosled nije po
apoenima, nego hronolo{ki, od 500 to-
larjev 1991. (K-001) do 25.000 tolarjev
2005. (K071). Pored primeraka od sre-
bra i zlata, ovde su uklju~eni i prigod-
na opticajna izdanja kovanica od ne-
plemenitih metala (5 i 100, te bimetal-
dinar 28 / 2007
ne kovanice od 500 tolarjev). I ovde su
iscrpno opisane sve razli~ice, premda
njih nema toliko mnogo kao kod redov-
nih izdanja.
U tre}em delu, (str. 124-126), opisa-
na su dve kovanice, pod naslovom "Me-
dalje i plakete". To su: srebrna kopija
banknote od 10 tolarjev izdata 2003.
godine (M-001) i 1 zlatni tolar iskovan
2006. godine (M-002).
^etvrti deo (str. 124-148) obra|uje
redovna izdanja papirnog novca, po~ev
od tzv. bonova u apoenima od 0,50 do
5000 (tolarjev, bez imena monete) i
bez datuma izdanja (1990-1992). Na-
stavlja se sa izdanjima Banke Slovenije,
od 10 tolarjev 1992, do 10.000 tolarjev
2004. Tu su uklju~eni i specimeni svih
nov~anica, ali bez navo|enja njihovih
cena, verovatno zato {to ih je Banka
Slovenije davala kolekcionarima bes-
platno.
Manji peti deo (str. 149-151) obra|u-
je 6 prigodnih nov~anica od 100, 1000
i 10.000 tolarjev (po dve od svake), iz-
datih od 1992. do 2003. godine.
[esti deo (str. 153-160) opisuje nov-
~anice sa dodatnim pretiscima i `igovi-
ma. Opisano je 7 takvih izdanja, od ko-
jih je za nas posebno interesantan kat.
br. BZ-06 - nov~anica od 20 tolarjev sa
pretiskom Zmago plemeniti Jelin~i~. Za
tu nov~anicu se ka`e da je to - "Zaseb-
ni pretisak Srbskega numizmati~nega
dru{tva". Proizilazi, dakle, da je i Srp-
sko numizmati~ko dru{tvo bilo izdava~
slovena~kog novca.
Poslednji, sedmi deo, (str. 161-174)
obra|uje setove Banke Slovenije, kako
kovanog novca (obi~ni i proof setovi,
ozna~eni kao KS i PS), tako i setove
papirnog novca (kat. br. BS01-BS04) i
jedan set od 10 papirnih i 10 srebrnih
tolatjev izdatih 2003. godine, kat. br.
MS-01. R. Mandi}

DENAR NA SLOVENSKEM
akon do sada najboljeg
N kataloga jugoslovenskih
nov~anica, koji je davne
1989. godine u Ljubljani
izdao Zmago Jelin~i~, sa crnobelim
ilustracijama i cenama u nema~-
kim markama, sada je, tako|e u
Ljubljani, ponovo izdat jedan iz-
vanredan katalog na{e notafilije.
[to se jugoslovenskih nov~anica ti-
~e, ovde su, pored ve}eg perioda
koji katalog obra|uje, sada date
sve ilustracije u boji, a cene su u
evrima. Ovaj katalog, ~ije se naslov
na srpski jezik mo`e prevesti kao
"Novac u Sloveniji", obra|uje pr-
venstveno sopstvena slovena~ka iz-
danja papirnog i metalnog novca, a
pored toga i, veoma detaljno, sav
jugoslovenski papirni novac koji je
kori{}en u toj dr`avi, od stvaranja
Kraljevine SHS 1919. do po~etka
raspada SFRJ 1990. godine.
U prvom poglavlju obra|ena su
moderna slovena~ka izdanja od
1990. do 2005. godine, sa cenama
za dva kvaliteta za redovna izdanja
nov~anica i za zamenske nov~anice
(serije AZ i ZA). Cene samo za I
kvalitet date su za redovne dvo-
strane specimene i za posebne, na
kojima je, na jednoj strani, na-
knadno od{tampano "SPECIMEN",
kod prvih izdanja, a kod kasnijih
za primerke sa tekstom "SPECI-
MEN de la Rue". Pored ovih, kod
nekoliko izdanja navedeni su i tzv.
specijaliteti. Tu je najinteresantniji
i najskuplji primrak od 10.000 to-
larjev 2000, kod kojeg se na levoj
strani nlazi za{titna srebrna folija.
Varijante i specijaliteti daleko su
vi{e zastupljeni kod jugoslovenskih
nov~anica. Njihova obrada zapo~i-
nje u II poglavlju knjige, katalo-
{kim prikazom nov~anica Kraljevi-
ne Srba, Hrvata i Slovenaca. U pr-
vom delu prikazane su `igosane
austrijske nov~anice, nakon ~ega
slede redovna izdanja Kraljevine
SHS i Jugoslavije. Posebno je zna-
Autori:
Andrej Poto~nik i
Stanislav [tiblar
Izdava~:
Masta Trade d.o.o,
Ljubljana 2007
23,5 cm, 201 str., ilus. u boji
ISBN 978-961-238-853-9
~ajno to {to su gotovo svi tipovi
nov~anica, pored opisa, prikazani i
zasebnim fotografijama, a koje su
odli~nog kvaliteta. Katalo{ke cene
su realne i uglavnom ne odstupaju
od cena na sastancima Srpskog nu-
mizmati~kog dru{tva u Beogradu.
Period Kraljevine zavr{ava se
Londonskom serijom (1943), na-
kon ~ega sledi vrlo detaljan, ~ini
nam se najkompletniji do sada, ka-
talog nov~anica Demokratske Fe-
derativne Jugoslavije 1944. godi-
ne. Tu je, na primer, prikazano 5 ti-
pova (svaki zasebno ilustrovan)
nov~anica od 1 dinara, sa ukupno
8 varijanti, a nov~anica od 20 di-
nara sa 9 varijanti. Pored redovnih
izdanja Republike, tu je, tako|e
detaljan, katalog tzv. Informbiro
serije 1949-1953, sa preko 30 ilu-
dinar 28 / 2007
nova numizmati~ka literatura
strovanih tipova, uz nekoliko do-
datnih varijanti.
Nov~anicom od 100 dinara izda-
tom 1. maja 1955, sa Konavljan-
kom na jednoj, i Dubrovnikom na
drugoj strani, zapo~inje velika seri-
ja redovnih jugoslovenskih nov~a-
nica FNRJ, kasnije SFRJ. I ovde je
katalo{ka obrada zadivljuju}e do-
bro izvr{ena, a posebno zbog za-
sebnih ilustracija svih tipova i vari-
janti. Posebna je pa`nja posve}ena
vrstama serijskih brojeva i slova,
koje se, zbog ilustracija, sada veo-
ma lako mogu "prepoznati", a {to
je ranije bilo prili~no te{ko.
Pored redovnih izdanja i njiho-
vih varijanti, prikazani su i speci-
meni kao i sve autorima poznate
"ni~elne serije", tj. primerci sa nu-
lama u serijskom broju. Tu su i pri-
merci bez serijskih brojeva, i drugi
specijaliteti. Pri kraju jugosloven-
skog perioda, obra|ena je kom-
pletna "Serija Tito" (neizdate nov-
~anice za koje se tvrdi da su {tam-
pane 1981. godine), nakon ~ega
sledi katalog redovnih izdanja
SFRJ od 1985. (5000 dinara - Ti-
to) do 26. novembra 1990. (1000
dinara - Tesla).
Tre}e poglavlje obra|uje lokalna
izdanja u Sloveniji, po~ev od au-
strijske guldenske serije za Kranj-
sku 1767-1794, serije ljubljanskih
krajcera 1848. itd.
Slede}e poglavlje obra|uje Parti-
zanski novac u Sloveniji, zatim tzv.
Rupnikove lire Ljubljanske pokraji-
ne 1944. i izdanja za Istru, Rijeku i
Slovensko primorje 1945. godine.
Katalog papirnog novca zavr{ava
se fantazijskim Hamurabijevim li-
pama (1989-1992), nakon ~ega
sledi kratak katalog metalnog nov-
ca Republike Slovenije kovan od
1992. do 2006. godine.
Cena kataloga otisnuta je na ko-
ricama, iznosi 30 evra; po toj istoj
ceni mo`e se nabaviti i u Srbiji.
Ranko Mandi}
63
aukcije

Numizmati~ke aukcije
NA KOJIMA SE NUDIO NA[ NUMIZMATI^KI
MATERIJAL U DRUGOJ POLOVINI 2006. GODINE
Numismatic auctions which offered our coins, banknotes and medals associated with Serbia

Stevan VERE[, Pali}

numispista@gmail.com

WESTFAELISCHE
AUKTIONSGESELLSCHAFT
(WAG), Nordring 22, D-59821
Arnsberg: http://www.wag-auktio-
nen.de/ Auction 37,
July 29th, 2006

Lot.2338. Austrijska bronzana medal- Lot 1466. Bakarna medalja povodom

Lot 4879. Srbija. Medalja 500-
godi{njice Kosovske bitke: Pomen
Vidovdana 1289 - Obnovljena Srbija
1889, 40,5 mm, vorzüglich. Procena
€75, prodata za 110.- (sl. 1).
BALDWIN'S AUCTIONS; 11 Adelphi
Terrace, London WC2N 6BJ;
http://www.baldwin.sh/
Auction Number 46 4 May 2006. U
ovom pregledu izostavljene su
medalje osvajanja Beograda od
Turaka u XVII i XVIII veku, a koje
smo detaljno naveli u rubrici
Medalje i Plakete na str. --- ovog
izdanja dinara.
ja podom bitke kod Temi{vara i
Beograda 1717. godine. Medaljer
Ottone Hamerani. Mont.1516. Skoro
Ex.F. Procena £1000-1200, prodata za
800.- (sl. 3).
Lot.2339. Austrijska bronzana medal-
ja povodom osvajanja Petrovaradina
1694. godine. Medaljer Philipp
Heinrich Müller, Mont.1124. VF.
Procena £800-1200, prodata za 800.-
(sl. 4).
pobede nad Turcima kod Slankamena
iz l691. god. Medaljer Philipp Heinrich
Muller Mont.1111 Kvalitet EF. Procena
£800-1000, nije prodata (sl. 6).
Lot 1473. Bakarna medalja povodom
Po`areva~kog mira iz 1718, god.
Medaljer Peter Paul Werner.
Mont.1523 skoro EF. Procena £ 400-
500, nije prodata (sl. 7).

Lot 1474. Bakarna medalja povodom

Lot.2337. Austrijska srebrna
medalja povodom potpisivanja
Karlova~kog mira 1699, godine.
Medaljer Johann Reinhold
Engelhart Mont.1278 Vrlo retko.
Ex.F. Procena £3500-4000, prodata
za 2400.- (sl. 2).
Po`areva~kog mira iz 1718. god.
Medaljer Philipp Heinrich Muller
Lot.2345. Srebrna medalja izdata Mont.1530. EF. Procena £ 500-700,
povodom zaklju~enja Po`areva~kog nije prodata (sl. 8)
mira (The Peace Treaty of
Passarowitz), 1718 godine. Mont
1532; Weifert 50, Very fine. Procena
£150-200 Prodata za 320.- (sl. 5).
Ista firma, Auction Number 49, 25 &
26 September 2006

64 dinar 28 / 2007

Lot. 1475. Medalja od belog metala
(kalaj?) povodom Po`areva~kog mira
iz 1718. god. Medaljer Philipp Heinrich
Muller Mont.1530. EF. Procena £500-
600, nije prodata (sl. 9).
Kuenker: FRITZ RUDOLF KUENKER
Muenzenhandlung, Gutenbergstrasse
23, 49076 Osnabrueck, Germany
www.kuenker.de/ Aukcija112-114,
20-23 juni 2006
Lot.1355 Srbija 20 dinara 1879A
sitne ogrebotine, ss. Procena €200,
prodato za 170.-
Lot.2288. Kotor 5 franaka l8l3, ss.
Procena €1000, prodato za 1700.-
Lot.2706. Srbija Stefan Dragutin
(1276-1282 i 1284-1316), dinar tipa
matapana, Jovanovi} 6/1.1, ss.
Procena €125, prodato za 85.- (sl. 10).
Ista firma - Aukcija 115-118, 25-29
septembar 2006
Lot.1164. 20 dinara 1925, jednos-
trani probni otkov u cinku prevu~en
bronzom, 7.14 g. Vzgl. Procena €500,
nije prodato (sl. 11).
Lot.54o2. 20 dinara 1925, vzgl-Stpfr.
Procena €200, prodato za 220.-
Lot.5403. 4 dukata 1931, klas vzgl.+
Procena €600, prodato za 650.-
Lot.5404. 1 dukat 1932, klas, f.stpfr.
Procena €100, prodato za 120.-
Lot.4812. Kotor 10 franaka 1813, ss.
Procena €3000, Prodato za 8000, .
Lot.4813. Kotor 5 franaka 1813, ss.
Procena €1500, prodato za 3400.-
Lot.4814. Kotor 1 franak 1813, ss.
Procena €750, prodato za 1125.-
NUMISMATIK LANZ MÜNCHEN,
Maximiliansplatz 10, D 80333
München http://www.numislanz.de/
Auktion 129, 23.5.2006.
Lot 1113. Srbija Stefan Uro{ Milutin
/1275-1321/ Ljubi} VI-13 ss Procena
100 €, prodato za 120.- (sl. 12).
H.D. RAUCH G.m.b.H., Graben 15, A-
1010 Wien. www.hdrauch.com/ Coin
Auction 79, Nov. 17th-18th, 2006.
Pored na{ih dukata koji se prodaju na
mnogim aukcijama po "standardnim
cenama", na ovoj aukciji ponu|ene su
i dve nov~anice:
Lot.3006. 1000 dinara 30.11.1920
III klasa. Po~etna cena €120, prodato
za 220.-
Lot.3007. 1000 dinara 30.11.1920
III/IV klasa. Po~etna cena €100,
prodato za 200.-
NG SA (Numismatice Genevensis) 1,
Rond-Point de Plainpalais, Geneve.
http://www.ngsa.ch/en/ Auction
Monday 11 & Tuesday 12 December
2006
Lot.1533. 1 dinar 1875 Superbe,vrlo
lepa patina. Proc. CHF 500, prodat za
550.-
Lot.1534. Tri probna komada (ESSAI
en argent) apoena od 50 dinara 1932,
kovani u srebru, te`ine 18,30g,
22,97g, i 23,00g. Unikatni komplet u
kvalitetu kovni~ki sjaj. Procena: CHF
10.000, nije prodato.
Lot 1535. 20 dinara 1925, otkov u
platini. Kovni~ki sjaj. Procena CHF
6.000, prodato za 6.800.- (sl. 13).
dinar 28 / 2007
aukcije
Lot 1536. 2 dinara 1925 Proba
(ESSAI), Cu-Ni., kovni~ki sjaj. Procena
CHF 500, prodato za 850.- (sl. 14).
Jedan probni primerak 2 dinara 1925
Cu-Ni, kapsuliran i ocenjen kao
Specimen 65, ponu|en je na eBay
aukciji u decembru 2005, (Item num-
ber: 200052704271), cena $1374,
nije prodato (sl. 15).
NUMISMATIK LANZ MÜNCHEN,
Maximiliansplatz 10, D 80333
München http://www.numislanz.de/
Auktion 133, 28.11.2006
Lot 1325. Stefan VII Du{an (1336-
1347) grosso Lj.VI-24 i VII-1 var.ss.
Procena: €100, prodato za 100.-
Lot 1326 Stefan VII Du{an, grosso
Lj.VIII-4/7 var. ss. Procena: €100, nije
prodato
Lot 1327 Vuka{in (1366-1371) grosso
Lj.X-19 ss. Procena €100, prodato za 100.-
Lot 1328. Vuka{in, grosso Lj.X-24 ss.
Procena €100, prodato za 105.- (sl. 16).
Lot 1329. \ura| Brankovi} (1399-
1408) grosso Lj.XIII-5 ss. Procena
€75, prodato za 70.-
Lot 1332. 1 dukat 1931. BE^KO KOVAN-
JE, kontramarka ma~, vrlo retko, sitne
ogrebotine ina~e Vzgl/Stpf. Procena
€2.000, prodato za 3.200.- (sl. 17)-
Lot 1333. 1 dukat 1931. BE^KO KOVAN-
JE, kontr.ma~, zakrpljena rupa, ina~e
ss/vzgl. Procena €500, nije prodato.
Pored napred navedenog materijala,
na nekoliko aukcija ponu|eni su neki
primerci na{eg novca koji predstavlja-
ju vrlo uobi~ajene primerke, pa ih
zato ne navodimo u ovom pregledu.
65
aukcije

Nov~anica zemalja biv{e Jugoslavije

na aukciji firme Fruhwald
Darko BERGER, Buehl-Eisental (Nema~ka) 1
dberger@blg-spedition.de
Na aukciji ~uvene austrijske firme AUK- Barac R21-22, I-. Proc. €25, prodato za
TIONEN FRÜHWALD, Gaisbergstr. 18, A- 25.-
5020 Salzburg, www.auktionen-frue- 2179. Uljma kod Vr{ca (Homokszill), Da-
hwald.com/, odr`anoj 27. i 28. oktobra
1996, ponu|ena je velika koli~ina (oko 70 ubner Josef, 50 Filler & 1 Korona 1915,
lotova) nov~anica Jugoslavije i zemalja Richter 49c & d, (Jelin~i~ II, str. 130), I-.
njenih naslednica. U ovom pregledu izo- proc. €600, neprodato.
stavljene su tzv. obi~ne (jeftinije) nov~ani- 2180. BVr{ac (Versecz), trgovac H. Unter-
ce, tj. one ~ija je vrednost ispod 30 evra. gutsch, 10 Heller 22.04.1915, Richter
163al, Barac R25, I. Proc. €30, prodato za 2
Jugoslavija
36.-
Lot broj:
1543. 80 Kronen on 20 Dinara
Crna Gora (austrijska okupacija)
01.02.1919, Pick 18, II. Procena €24, pro-
86. 100 perpera 1914, Pick-M72, Nik{i}
dato za 34.-
14 mm, III. Proc. €60, neprodato.
1545. 10 dinara 01.11.1920, Pick 21a, II-
87. 100 perpera 1914, Pick-M108, Podgo-
III. Proc. €50, neprodato.
rica 13 mm, III. Proc. €45, neprodato.
1546. 10 dinara 01.11.1920, Pick 21a, II.
88. 2 perpera 1917, Pick-M149, I. Proc.
Proc. €70, neprodato.
€80, neprodato.
1547. 1000 dinara 30.11.1920, Pick
89. 5 perpera 1914, Pick-M150, I. Proc.
23x1, falsifikat, I. Proc. €35, neprodato.
1549. 1000 dinara 30.11.1920, Pick 23a,
€80, neprodato. 3
90. 10 perpera 1917, Pick-M151, I. Proc.
III-. Proc. €1.300, neprodato
€90, neprodato.
1555. 500 dinara 1944, Pick 54b, III-.
91. 20 perpera 1917, Pick-M152, I. Proc.
Proc. €35, prodato za 35.-
€100, neprodato.
1557. 1000 dinara 1944, Pick 55b. I-.
Proc. €50, neprodato.
Bosna i Hercegovina
1559. 10, 20, 50, & 1.000 Lire 1945, Pick-
1028. 500 dinara - 500 kuna 1943, Pick-
R3-5 & R8, III-IV. Proc. €20, prodato za
S135, Partizanska obveznica, II-IV. Proc.
52.-
€350, prodato za 380.
1560. 20 lire 1945, Pick-R4b, I. Proc. €25
1029. 100 Kronen 1912, Barac B12c,
prodato za 32.- 4
overprint Polit. Izpostava Bos. Brod, III.
1564. 50 dinara 01.12.1931, Pick 28, jed-
Proc. €30, neprodato.
nostrana, I. Proc. €90, prodato za 100.-
1030. Sarajevo. 10, 20 & 50 Halera
1565. 50 dinara 01.12.1931, Pick 28, samo
31.12.1919. I. Proc. €30, prodato za 38.-
avers, I. Proc. €90, prodato za 100 (Sl. 1.).
205. Austrijski novac od nu`de za Saraje-
1566. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, sa-
vo: 10, 20 & 50 Halera 29.09.1919, Ric-
mo avers, I. Proc. €70, prodato za 85.-
hter 125a-c, I-. Proc. €40, neprodato.
1567. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, samo
avers, I. Proc. €70, prodato za 200 (Sl. 2.).
Hrvatska
1568. 10 dinara 26.05.1926, Pick 25, samo
1608. 1.000 Kronen pe~at Gjujevac (\ur-
avers, I. Proc. €70, prodato za 180 (Sl. 3.).
|evac ?), I-. Proc. €110, prodato za 120.- 1293. Rijeka 2 Kronen 1917 (1919/21),
1569. 100 dinara 30.11.1920, Pick 23, sa-
1609. 2, 20 & 50 Kronen pe~at Zagreb, II- pe~at tip II na ma|ar. strani, Pick-S104b,
mo avers, I. Proc. €100, prodato za 110.-
III. Proc. €70, neprodato. III+. Proc. €30, prodato za 40.-
1570. 100 dinara 30.11.1920, Pick 23, sa-
1611. 10 Kronen 02.01.1915, Barac
mo avers, I. Proc. €90, prodato za 90.-
H101, pe~at Buje/Bule, III. Proc. €300, Slovenija - Vojni zajam (posojilo) za
neprodato. Kranjsku (Kriegsdarlehensrückzahlun-
Srbija
1612. 100 Kronen 02.01.1912, Barac gscoupons) 1805-1809.
2017. 20 dinara 05.01.1905, Pick 11, III.
H104, pe~at Buje/Bule, IV. Proc. €300, ne- 182. 2 Gulden, II. (Poto~nik-[tiblar str.
Proc. €300, neprodato.
prodato. 132, br.1). Proc. €90, neprodato.
2178. Uljma kod Vr{ca (Homokszill), apo-
1613. 10 & 20 filira 1919, Osijek/Esseg, I- 183. 4 Gulden, II. (Poto~nik-[tiblar str.
tekar Daubner Josef, 10 & 20 Filler 1915,
. Proc. €22, prodato za 32 132, br.1). Proc. €90, neprodato (Sl. 4.).

66 dinar 28 / 2007

SRPSKO NUMIZMATI^KO DRU[TVO - BEOGRAD
Termin: utorak 15-18 ~asova
Sastanci numizmati~ara u Srbiji
Mesto: Svetog Save 16-18, II sprat
Kontakt: D. Pavlovi} 011/30 34 595, 064/131- 6370
BABU[NICA - Numizmati~ko dru{tvo "Lu`nica"
Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 10-12 ~.
Mesto: Hotel "Crni vrh". Kontakt: Zlatibor Ili}
BE^EJ
Termin: ponedeljak 17-19 ~. Mesto: Dom penzionera
BOLJEVAC
Numizmati~ko dru{tvo "Aleksandar Sever" Termin: svakog
prvog ponedeljka u mesecu 18-20 ~. Mesto: Kulturno obra-
zovni centar Boljevac.
Kontakt: Sini{a \uki}, tel. 030/63-224
BOR
Udru`enje kolekcionara "Vajfert"
Termin: svakog ~etvrtka 18-22 ~.
Mesto: Prostorije dobrovoljnog vatrogasnog dru{tva
Kontakt: Dragan Gu{evac 030 435-594; 063 777-3892
JAGODINA
Termin: nedelja 11-15 ~asova. Mesto: kafe "Cezar"
KRU[EVAC
Termin: ponedeljak 17-19 ~asova. Mesto: Stara mezulana
LESKOVAC
Termin: nedelja 9-13 ~asova. Mesto: hotel "Beograd"
NEGOTIN
Numizmati~ko dru{tvo "Hajduk Veljko"
Termin: subota 10:30 -13 ~. Mesto: kafana "Separe". Kontakt:
Mi}a, tel. 063/455-359
NI[
Numizmati~ko dru{tvo "Mediana"
Termin: petak 15-18 ~asova. Mesto: Tvr|ava, Planinarski dom.
NOVI SAD
Termin: nedelja 10-14 ~. Novo mesto: Galererija bioskopa
"Atrium", Mihajla Pupina br. 3
PARA]IN
Numizmati~ko dru{tvo "Para}in"
Termin: svake subote 10-14 ~.Mesto: M.Z. 11 kongres, ul.
Francuska 4. Kontakt: Svetlan Tomi}, 035/565-194
RESAVICA
Numizmati~ko dru{tvo "Idimum"
Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 16-19 ~.
Mesto: Dom kulture - mala sala
Kontakt: Jugoslav Mileti}, tel. 035/627-495
SOKOBANJA
Numizmati~ko dru{tvo "Sokograd"
Termin: nedelja 10-14 ~, Mesto: restoran "Splendid", Kralja
Petra I br. 2. Kontakt: Milovan Panti}, tel. 063/476-371
SUBOTICA
Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Zgrada Nove op{tine, Trg
Lazara Ne{i}a 1. Kontakt: Silvester Gerlovi~, tel. 024/556-958,
024/544-957
SVRLJIG
Numizmati~ko dru{tvo "Timacum Maius"
Kontakt: Slavi{a Milivojevi}, tel. 018/823-682
ZAJE^AR
Termin: sreda 18-21 ~. Mesto: prostorije SOFKE. Kontakt: Zoran
Panti}, tel. 019/769-617
ZRENJANIN
Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Dom penzionera.
dinar 28 / 2007
informacije SND
KNJI@ARA
KNJI@ARA SND
U Srpskom numizmati~kom dru{tvu trenutno
je raspolo`iva slede}a stru~na literatura:
NUMIZMATI^AR br. 2-8 i 13-23
dinar br. 6-17, 20-21, 23-28
ORDEN br. 1, 4 i 5
MLADI KOLEKCIONAR br. 1-10
AUKCIJE SND - Katalozi br. 6, 7 i 8
MEDALJE I PLAKETE IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJA
N. Omerovi}, N. Mitrovi}, D. Pavlovi} i Z. Ili}:
KATALOG AKCIJA - CATALOG OF SHARES
Vojislav Mihailovi}:
NOVAC SRPSKIH VELIKA[A IZ VREMENA CARSTVA
Sergije Dimitrijevi}: NOVE VRSTE SRPSKOG
SREDNJOVEKOVNOG NOVCA (Sabrani radovi, Knj. I)
Sergije Dimitrijevi}: PROBLEMI SRPSKE
SREDNJOVEKOVNE NUMIZMATIKE (Sabrani radovi, Knj. II)
Sergije Dimitrijevi}: NOVAC SRPSKIH
SREDNJOVEKOVNIH VLADARA (Sabrani radovi, Knj. III)
Slobodanka Stojakovi}, DESPOT STEFAN
LAZAREVI] - IZ @ITIJA - DINARI [TO SE KUJU U CEKI
Miroslav Jovanovi}, SRPSKI SREDNJOVEKOVNI NOVAC
Vujadin Ivani{evi}: NOV^ARSTVO SREDNJOVEKOVNE SRBIJE
Ranko Mandi}:
METALNIOVAC SRBIJE, CRNE GORE I JUGOSLAVIJE
Jovan Had`i-Pe{i}: NOVAC SRBIJE 1868-1918
Jovan Had`i-Pe{i}:
NOVAC KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918-1941.
Jovan Had`i-Pe{i}: NOVAC JUGOSLAVIJE 1944-1992.
Miodrag Ugri~i}:
NOVAC U JUGOSLAVIJI ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA
Slavoljub Petrovi}: NUMIZMATI^KI RE^NIK
Bogdan Koprivica: SVET NUMIZAMTIKE
Branko Dr~a:
OSTAVA RIMSKOG NOVCA IZ VIMINACIJUMA IV I V VEKA
\or|e Jamu{akov: SREBRNI NOVAC RIMSKE REPUBLIKE
\or|e Jamu{akov:
NOVAC IMPERATORA OD SULE DO AVGUSTA
\or|e Jamu{akov: RIMSKI CAREVI NA[IH GORA LIST
\or|e Jamu{akov: NOVAC RIMSKE REPUBLIKE
Veroljub Dugali}: NARODNA BANKA 1884-1941
@eljko Stojanovi}: NOV^ANICE NARODNE BANKE 1884-2004
Pavle V. Novakovi}: PERPER - CRNOGORSKI NOVAC
KNEZ MILO[ I SRPSKE VLASTI PREMA
STARINAMA I UMETNOSTI 1815-1839.
Zoran Bo{kovi}, Srebrenko Stoji~i}, Branko Vrtuni}:
KATALOG TELEKARTI
Literaturu mo`ete kupiti na svim na{im
sastancima ili poru~iti kod sekretara SND, gosp. Dragana
Pavlovi}a na telefone: 011/30 34 595 i 064/131 63 70
e-mail: numiserb@yubc.net
67
informacije SND

Lista nagra|enih
pojedinaca i institucija
povodom 50-godi{njice SND
Dragan Avramov
Radislav Aleksi}
Miomir Arsi}
Ljiljana Baki}
Nenad Bjelo{
Aleksandar Bori~i}
Bojana Bori} Bre{kovi}
Dragan Vici}
Vojni muzej Beograd
Radi{a Vuj~i}
Silvester Gerlovi~
Lazar Geri}
Miroslav Gorovi}
Nada Dimitrijevi}
Relja Dimitrijevi}
Miroslav Doj~inovi}
Branko Dr~a
Milorad \uri{i}
Etnografski muzej
Zavi~ajni muzej Jagodine Detalj sa 55. medjunarodnog susreta numizmati~ara u Beogradu 9. XII 2006.
Zavod za izradu nov~anica
Du{an Ivanovi}
Rajko Ivanovi}
Zoran Ili}
KALENDAR ME\UNARODNIH SUSRETA SRPSKOG
Istorijski muzej Beograda
Zmago Jelin~i~
Vojislav Jovanovi}
NUMIZMATI^KOG DRU[TVA 2007. GODINE
Ljubomir Jovanovi} i24. mart 2007.i
Miroslav Jovanovi}
Srboljub Jovanovi}
56. me|unarodni susret numizmati~ara odr`an je 24. marta 2007.
Petar Kova~ev godine u Beogradu u Hotelu "Slavija".
Bogdan Koprivica
Ilija Lali}
Ranko Mandi} 2. jun 2007.i
Zvonko Markovi} 57. me|unarodni susret numizmati~ara bi}e odr`an 2. juna 2007.
Miladin Markovi} godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 10 do 16 ~aso-
Marinko Maru{i}
Neboj{a Milanovi} va.
Jugoslav Mileti}
Rista Mileti} 6. oktobar 2007.i
Ljubisav Milosavljevi}
Miladin Milosavljevi} 58. me|unarodni susret numizmati~ara bi}e odr`an 6. oktobra
Neboj{a Mitrovi} 2007. godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 9 do 16
Vojislav Mihailovi}
Mirko Mihajlovi} ~asova.
Muzej grada Beograda
Narodna banka Srbije 8. decembar 2007.i
– numizmati~ki kabinet
Narodni muzej Beograd 59. me|unarodni susret numizmati~ara bi}e odr`an 8. decembra 2007.
Narodni muzej Valjevo godine u Beogradu u Hotelu "Slavija" u periodu od 9 do 16 ~asova.
Narodni muzej U`ice
Eduard Nojman
Dragan Pavlovi} REDOVNI SASTANCI Srpskog
PANGRAF – Vladimir Pani} numizmati~kog dru{tva odr`avaju
VENERANDA MEMORIA
Miodrag Parli}
Slavoljub Petrovi}
se svakog utorka od 15 do 18 RADOMIR
~asova u ulici Svetog Save 16-18/II
Vesna Radi}
Jovan Risti} MOLEROVI]
Jovica Seizovi} (1933-2006)
Blagoje Simeonov ^lanarina za 2007
Vujica Simi}
godinu iznosi 1.000,00 ^l. karta br. 2210/85
Slobodan Sre}kovi}
Dragan Stanisavljevi} dinara (500,00 dinara VE^ITA USPOMENA
Neboj{a Stevanovi} JE SAMO PRAZNA RE^,
Slobodanka Stojakovi} za mla|e od 18
@eljko Stojanovi} PA IPAK NE MO@EMO
Milan Stojanovi} godina). Do`ivotna
Dubravka Ujes A DA SE NE SE]AMO.
Borivoje Homen ~lanarina u SND iznosi NEKA TAKO BUDE
Nikola Crnobrnja
Cronica numismatica - Madrid
20.000,00 dinara. I OVOGA PUTA.

68 dinar 28 / 2007