P. 1
SAVREMENI LEKSIKON STRANIH REČI

SAVREMENI LEKSIKON STRANIH REČI

|Views: 7,434|Likes:
Published by starimost2009

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: starimost2009 on Jul 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/12/2014

pdf

text

original

Ljubo ć ć

SAVREMENI
LEKSIKON
STRANIH Č
z
KNJIZEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA
UNIVERZITETSKA Č
1988.
PREDGOVOR
Ovaj Leksikon je koncipiran i đ tako da širokom krugu
korisinika pruži kratka, č i jasna č stranih termina
koji se č ili i u retkim prilikama, javljaju u dnevnom
govoru, u štampi, na radiju ili televiziji, zatim u č i drugoj
literaturi.
Svi termini koji su bili dobro definisani i č u
ć č i leksikonima svestrano su š ć u
izradi ovog Leksikona, koji ć nadajmo se, imati č
vrednost za sve one koji ć ga svakodnevno upotrebljavati.
U č se ovaj Leksikon razlikuje u odnosu na ć izdanja
iste sadržine i namene?
Prvo, č je znatan napor da se sakupe i č novi
termini koje je primio naš jezik u poslednje č decenije. Tih
novih č i izraza Leksikon donosi preko 4.000, č ć i one
najnovije koje su nam tek stigle kao što su perestrojka, glasnost,
/rangejt i dr. Osvežen novim č koje se č veoma č
upotrebljavaju u svakodnevnim komunikacijama, novi Leksikon
postaje aktuelan, ažuran i č č tim pre što su
ć č i leksikoni č zanemarili sve brojnije nove
termine u našem jeziku, a ima ih i takvih da ih uopšte ne beleže.
Drugo, uneto je i preko 1.000 standardnih, "starih" č koje su
č u upotrebi, a kojih, iz ovih ili onih razloga, nema u
ć knjigama koje č strane č Sve to novom
/,eksikonu, koji je dugo, sistematski i brižljivo pripreman, daje
karakter potpunosti i kompletnosti kad je č o č
standardnih i novih stranih termina u našem jeziku, jer ukupno
sadrži preko 5.000 č kojih nema u č iste namene.
ć č je đ znatan napor da se svi pojmovi, kojih u
/,eksikonu ima preko 30.000, č na najsavremeniji
č jer, kao što je poznato, tokom vremena, č mnogih
pojmova se menjaju ili proširuju na nove oblasti, o č se
posebno vodilo č kod izrade ovog Leksikona (npr. č
t('r·mina raketa pre drugog svetskog rata i danas znatno se
razlikuje). Uz to, valjalo je dati kratke i jasne definicije koje ć
Iliti razumljive za korisnike č nivoa obrazovanja, a tamo
je bilo potrebno odrednice su duže i podrobnije.
Ć radi preglednosti i sažetosti Leksikona izost;lvl.l'·lIi su
č termini koji nisu od interesa za široki k, )llsnika
(npr. nisu uneti neki termini iz oblasti medicinI' k;IO sto jI' to
č jedan naš obimni leksikon, koji samo o j('dllj:tlul \Illa
odrednice, o grkljanu 24, ili o nosu - 28). OViIII I slli'lIim
terminima mesto je u specijalizovanom medicinsko/ll II·ksllwIlU,
jer takve odrednice zaslužuju i č i podrobnija ohj;lsllj(·nja.
Peto, č je na č č znatan broj i olllh krrllilla
koji su se kao kovanice ili na drugi č javile u naSI'1II jl'ziku
kao rezultat burnog društveno-ekonomskog razvoja. ()v:lj /,('ksi-
kon prvi u nas u ć broju donosi č tih novih (('('i i
izraza kao što su ć ć bi]'okratskl
ć č ć birokratsko-etatistil"ki 11i1-
ć naciokrat(a), naciokratija i sl.
I pored š ć obimne literature, ipak osnovna grada za
izradu ovog Leksikona bili su ć č i leksikoni koji
č strane č Pre svega, svestrano je š ć a i prilJ1('nje-
na izvrsna sistematika obimnog i iscrpnog dela M. Vujaklij(·. Uz
to, neke dobre i još uvek aktuelne definicije ovog č dela
preuzete su č ili u celosti.
Sveobuhvatno i briljantno delo B. ć nije se moglo ć
kod izrade ovog Leksikona, tim pre što njegov enciklopedijski
č nema premca u našoj celokupnoj leksikografiji stranih č
Dobre definicije u ovom delu, č potkrepljene, II velikom
broju našle su svoje mesto u novom Leksikonu u č
č ili su š ć na najpogodniji č
č stranih č dr Dragoljuba ć koji sadrži mnoštvo
dobrih definicija, đ je poslužio autoru u izradi ovog
Leksikona. Njegove definicije č po sažetosti, ć i
č u odnosu na definicije nekih poznatih leksikona i
č
Pored š ć jednog broja č manjeg obima i č
autoru je korisno poslužio i č novih č Jovana CiriJova,
koji je svestrano č preko 1.500 najnovijih stranih
termina.
Za č svih razreda i svih profila osnovnih i srednjih škola
đ je nešto ć verzija ovog Leksikona (pod
Savremeni č stranih Č tj. đ ]e nJIhovom
znanju, zrelosti i iskustvu. đ ova ć i adaptirana
verzija Leksikona korisno ć poslužiti i svima onima se
intenzivno obrazuju, posebno radnicima u neposredno] prOl-
zvodnji, pa i onima koji poseduju srednje ili visoko obrazovanje.
Ljubo ć ć
OBJAŠNJENJA
Odrednice su složene č redom, a knjiga štampana
la tinicom iz č razloga, tj. da bude č i
korisnicima na č gde se pretežno upotrebljava latinica.
Sve strane č koje se u odrednicama pominju č su
na đ mestu i zato, po potrebi, mogu se lako ć
njihova č
Strani termini su dati u srpskohrvatskoj i hrvatskosrpskoj
varijanti, a obe varijante uporedo su date za infinitiv (npr.
imormisa ti i imormira ti). One č koje imaju isto č a
č oblik date su u istoj odrednici.
č na -ist s dubletnim oblikom na -ista dava ne su pod jednom
odrednicom na ovaj č komunist(a), pubjicist(a), itd.
č s nepostojanim a navedene su u ovom obliku: dokumen(a)t,
prospek(a)t, akcen(a)t, itd.
č koje imaju ć i duži oblik navedene su ovako: magnezi-
j(um), kajij(um), aiuminij(um), itd.
ć uglavnom služe kao naznaka za poreklo č (dve
ć date zajedno za složene č č poreklo prvog,
odnosno drugog dela složenice).
č unutar odrednica č su brojevima, a č
č razdvaja znak č i zareza.
Zbog štednje i razloga č nisu uz odrednice data
etimološka objašnjenja, tj. kako se strani termini pišu u jeziku iz
kojeg č
Mnoge strane č vode poreklo iz latinskog ili č jezika, pa
se u približno č obliku javljaju u mnogim savremenim
jezicima iz kojih su stigle u naš jezik. Zbog toga je i stavljena
oznaka (kratica) onog jezika iz kojeg su nam došle takve č
Mnoge arapske č kao i č persijskog i drugog porekla, stigle
su u naš jezik preko turskog jezika, pa je tako i č njihovo
poreklo.
Neki naslovi odrednica sastavljeni su od č stranog porekla
č je to prva č u odrednici) i neke ć č (zato
SP naznaka porekla u odrednici odnosi samo na poreklo strane
č
Ć
SADRŽAJ
A..................................................................... ................................ 13
B ..................................................................................................... 69
V ..................................................................................................... 95
alb. albanski malaj. malajski
G .................................................................................................... 113
ar. arapski mat. č
D ................................................................................................... 131
bug. bugarski medic. medicinski
Đ .................................................................................................. 167
br. broj muz. č
E ..................................................................................................... 171
v. vidi nem. č
Ž .................................................................................................... 201
gram. č norv. norveški
Z ..................................................................................................... 207
č č npr. na primer
I ...................................................................................................... 213
dan. danski pers. persijski
J ...................................................................................................... 241
dr. drugo polj. poljski
K .................................................................................................... 249
elektr. č port. portugalski
L ..................................................................................................... 305
eng. engleski rus. ruski
LJ ................................................................................................... 321
etiop. etiopijski rum. rumunski
M .................................................................................................... 325
ind. indijski sanskrt. sanskritski
N .................................................................................................... 369
island. islandski sl. č
NJ ................................................................................................... 385
ital. italijanski staroslov. staroslovenski
O..... . ...................................................................... 389
itd. i tako dalje tibet. tibetanski
P ............ . .....................................................................
jap. japanski tj. to jest
R ..................................................................................................... 457
jev. jevrejski tur. turski
S ..................................................................................................... 489
kin. kineski tzv. takozvani
T ..................................................................................................... '529
kg kilogram fr. francuski
lat. latinski č č
lingv. č filozof. filozofski
log. č hebr. hebrejski
m metar hemij. hemijski
mak. makedonski crkv.-slov. crkvenoslovenski
đ đ
č š č š
šp. španski
Ć ..................................................................................................... 557
U .................................................................................................... 563
F .................................................................................................... 571
H .................................................................................................... 595
C ..................................................................................................... 617
Ć .................................................................................................... 625
DŽ .................................................................................................. 6:'31
Š ..................................................................................................... 6:i7
"U današnjem društvu ne možemo biti bez internacionalnih
pozajmica. Nauka i kultura postaju š č č pa tako i
č njihov postaje opšti . .. Ali to ne č i da treba otvoriti
širom ulaz svakojakim đ u naš jezik . .. Naprotiv, đ
se dopuštaju samo u č nesumnjive potrebe. .. Dužnost je
književnika, č za pojedine č i kulturne grane da
stalno napominju o potrebi upotrebe stranih č samo u
izuzetnom č Jer je lepota književnog jezika u upotrebi
narodnih č svugde gde je to ć "
Aleksandar Ć
aba-
1
tur. 1. grubo domace (seljacko)
sukno od vune ili kostreti; 2. ogrtac
od а Ь е gunj; 3. grubo, ruzno, podera-
п о odelo.
а Ь а -2 - otac; starozavetni naziv za
praoca.
abazur Г stit п а lampi koji ublazuje
svetlost; 2. prozor sa resetkastim da-
skama koje zaklanjaju vidik spolja.
abazija Д г С nesposobnost hodanja zbog
poremecenosti zivcanog sistema.
abak(us) Jal. 1. racunalo kod starih
naroda; 2. cetvrtasta ploca koja р о
kriva kapitel (glavu) s1uba gradevine
grckog dorskog stila; 3. u katolickoj
crkvi: sto pored oHara.
а Ь а е Щ ј а Ј а otudenje, ustupanje,
prenosenje neke stvari п а drugog.
abaIijenirati Jal. otuditi, ustupiti, р г е п е
ti neku stvar п а drugo li('e.
abal1aeija Ј а 1. progonstvo iz zemlje п а
п dana и starom rimskom
pravu).
abandon 11'. п а р а п ј е odri('anje; ustu-
р а п ј е osiguravajucem dl'us1vu ostecc-
п с г о Ь е ili broda, s Ј ј т da sc osigura-
п isplati svota п а koju ј е osigurao
г о Ь и ili brod.
abaton д г с deo р г а о а п о hrama u
koji п е smeju stupiti nevernici.
abadzija lur. krojac seljackih odela od
а Ь е (grubo sukno).
abadziluk 1 И 1. abadzijski zanat; 2. deo
grada u komc su smcstenc abadzijske
г а п ј е
а ш п а 1 и г а Ь а п а l'adionica ili
t1'govinska radnja; v. abadiija.
Л Ь е п е т nemacka vojno-obavestajna
sluzba za v1'eme fasisticke Nemacke,
sve do kraja drugog svctskog а а
kada ј е г а р е п а
"I,ver п е т odbrana.
Ю и sluga, г о Ь u turskim i arapskim
ј т е п ј т а п р г Abd-alah - sluga
Alahov).
abderiCanin grc. ogranicen covek, glu-
pak (Abdericani, stanovni('ima s1arog
g1'ckog grada Abde1'e, vazili su kao
щ а п С е п ljudi).
nbdest i avdest и 1. ritualno umivanje
muslimana р г е molitve; 2. mesto gde
se obavlja abdest.
al,dikncija Ј а 1. 1. odricanje od p1'estola
ili nekog visokog polozaja; 2. odstup,
15
ostavka; 2. odricanje od nekog p1'ava
ili uverenja.
nbdieirati Ј а 1. 1. odreCi se prestola, zva-
п ј а ili neke casti; 2. podneti ostavku,
odstupiti s vlasti, povuci se s polozaja
(vladarskog).
abdomen Ј а 1. 1. trbuh, т Ь и Б п а Б и р ђ ј п а
2. zadnji deo tela kod insekata i
ljuskara.
abduktor Ј а 1. misic odmicac, koji ј т а
funkciju odmicanja, odvlacenja.
abduk"ija Jal. 1. odvodenje, odst1'anje-
п ј е о а с е п ј е 2. u logici: silogizam
с ј ј а ј е druga premisa verovatna, р а ј е
i zakljucak takav; 3. u medic.: odmi-
с а п ј е pokret u п е о zglobu р г е т а
р о ј п о delu tela.
Abdulah 1 Ш о Ь bozji, sluga Alabov,
tj. boga koji sve oprasta.
aiJer I Ш v. haber.
a!Jeraeija 1al. а г а п ј а п ј е е а п ј с s
р и а о р а п ј е od п о г а п о ј Ј ј
р с п о 1. u fizi('i: г а г а п ј е l'asi-
р а п ј е е о п z1'akova, tzv. sferlJa
aberacija koja daje г а р п sliku u
obliku Ј ј е п а о п о Ы ј а п ј а svetlo-
snih z1'aka od udubljenog ogledala ili
п ј о о p1'olaska kroz socivo); slaba
О Б Ј ј п а slike dolazi kao posledica hro-
matske a!Jera('ije koju izaziva nejed-
п а а snaga р г е а а п ј а sociva za z1'a-
ke razlicitih Ь о ј а р а dovodi do Ь о ј р
п ј а slike duginim Ь о ј а т а 2. u Ы о Ј о
ц ј ј ј о р а п ј е od р с п oblika
(grada, Ь о ј а е п а u l'azvoju п е е
zivotinjske vrste; :1. prividna Р о т е п а
polozaja posmatranog п Ь е о tela
usled е ј п е а п ј а 4. u p1'avu:
sudska zabluda, е а п ј od п с 5.
г а г а п ј а п ј е о р а п ј е
п е р г г о п о
aberdar 1 И Г v. г г а Ь е ш
abernik Г v. г
abeceda - 1. г е п redosled svih
slova nekog jezika п р а п а а Ь е
ceda); 2. г е п 1'edosled slova u
latinici и Ј о т se slucaju grcka а Ь е с е
da zove alfabel, а staroslovenska i
cirilica а Ь и а 3. р г е п о Ю о п о п а
п а п ј а iz oblasti neke п а и с п е disci-
pline ili veStine.
a!Jecedar i abecedarij (wn) Jal. 1. popis
г е с ј р о а Ь е с п о redu za neku odre-
denu svrhu п р г za sastavljanje nekog
recnika); 2. bukvar, п ј а р о с е п с а
и и с е п ј и 3. slova а Ь е с ю е kao р о т о с
п о nastavno sredstvo и osnovnim sko-
а т а 4. prenosno: ucenik prvog ra-
zreda osnovne skole, pocetnik, prvo-
skola(".
abecedarij и 1al. v. а Ь е с О О а г
abzac п е т nov pasus, odeljak и tekstu,
nov stav, а ј п е ј а
abiogelleza Д Т С postanak zive materije
od nezive, zacece bez oplodenja, sa-
moniklost, spontano radanje и
prirodi.
abioza д г С opsta nesposobnost za zivot.
а Ь ј ј е ј о 1at. od pocetka.
abiologija д nauka о rnrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika д г С nauka о bezivotnim
telima.
abit ilaJ. mantija katolickih svestenika;
2. deCija ili zenska haljina.
abitura 1al. ispit zrelosti п а zavrsetku
srednje skole, matura.
abiturijellt 1al. svrseni ucenik srednje
skole koji ј е polozio maturu.
abiturij и ш 1al. ispit zrelosti u srednjoj
skoli, matura.
ahjudika('ija а sudsko osporenje, п е
priznanje, uskracenje, odricanje.
abjudicirati 1at. sudski osporiti, п е do-
suditi, uskratiti, п е priznati.
IIbjura('ija 1al. odreknucc, poreknuce,
р о г ј с а п ј е pod zakletvom.
ahjurirati Ј а pod zakletvom odricati,
poricati, odreci.
ablakta('ija 1at. 1. odbijanje deteta od
sise; 2. prenosno: odvikavanje.
ablativ 1al. д г а т sesti padez и deklina-
с ј ј ј nekih jezika (npr. и latinskom koji
oznacava udaljavanje, odvajanje, poti-
с а п ј е odnekud, poreklo).
ablaut п е т 1inf{V. promena samoglasni-
ka и sklopu istog korena ј ј osnove
koja se javlja kao unutrasnja fleksija,
prevoj vokala, npr.: p1esli plot, radali
- rod i sl.
а а с ј ј а 1al. 1. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. а т
putacija dela tela, odsecanje, odrezi-
vanje; 3. geoloski: odnosenje delova
rastresite Zemljine povrsine usled de-
lovanja vode, vetra, glecera i drugih
prirodnih sila; 4. и kosmonautici: ota-
р а п ј е povrsinskog sloja п а vrhu rake-
te (tako se odvaja visak toplote koja se
stvara trenjem о vazduh).
16
ablegat 1al. 1. izaslanik, predstavnik
п а ј с е Б с е papski); 2. prognanik, izg-
nanik о п а ј koji ј е negde puslat da Ы
se uklonio s polozaja).
ablegacija 1al. progonstvo iz zemlje п а
godinu dana.
ablendati i ablendovati п е т podesiti
ј а с ј п и svetlosti п а farovima automo-
Ы а iIi drugog vozila п о с и kad se
vozila krecu ј ю п о и susret drugome,
tj. prigusiti svetla.
ablender п е т uredaj и motornom vozi-
и kojim se prigusuju farovi kad se
vrsi ablendovanje, tj. kad se podesava
ј а с ј п а svetla kod mimoilazenja vozila
и toku п о С ј
ablepsija д duhovna zaslepljenost, п е
promisljenost, glupost, budalastina.
ablokacija 1al. iznajmljivanje, davanje
necega u zakup, и п а ј а т
ablutomallija 1al. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (dusevna
bolest).
а и с ј ј а 1al. simbolicko ritualno pranje
ruku о Ы с а ј katolickih svestenika р о
sle р г ј С е Б С а
abllormalall i а Ь ю а 1al. 1. protiv-
prirodan, nenormalan, nepravilan,
neispravan; 2. duhovno poremecen,
lud, nastran, bolestan; :!. cudan, п е о
Ы с а п izuzetan.
abllormalllost i abllormitet 1at. п е п о г
malnost, neprirodnost, neispravnost,
nastranost, neobicnost.
а Ь ovo а 1. od pocetka; 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati 1al. primeniti а Ь о ј с ј ј и ukinu-
ti, obustaviti ј ј ponistiti sudski р о
stupak р г е nego 510 presuda bude
pravnosnazna.
aboli<-ija а 1. ukidanje, р о п ј М е п ј е
stavljanje van snage nekog resenja,
zakona, odluke (npr. ukidanje nekog
zakona, smrtne kazne, ropstva i sl.); 2.
akt milosti najviseg organa drzavne
vlasti kojim se pre nego sto nastupi
pravnosnaznost presude oslobadaju
od krivicnog gonjenja neka krivicna
dela ј ј neki pocinitelji, tako da kri-
viCno gonjenje za neka dela, ј ј pokre-
nuto protiv nekih ј с а п е с е п ј poceti,
а u koliko ј е zapoceto, obustavice se
и п а Б е т krivicnom zakonu р о ј а т
а Ь о Ј ј с ј ј а zamenjen ј е р о ј т о т а т е
stija).
а ю о п а а 1. drustveni pokret
kome ј е с ј ј primena а Ь о ј с ј ј е tj.
ukidanje nekog zastarelog i nepraved-
nog drustvenog resenja (zakona, ured-
Ь е о Ы с а ј а i sl.); 2. drustveni pokret
za ukidanje ropstva polovinom 19.
veka, koji ј е narocito dosao do izra-
zaja и SAD i doveo do ukidanja rop-
skog polozaja americkih crnaca.
abolkiollist(a) Ј а pristalice а Ь о ј с ј о
п ј ш а
а Ь о ш ј п а а п Ј а odvratan, gadan,
mrzak, nepodnosljiv, tezak, gnusan.
а Ь о т ј п а с ј ј а Ј а 1. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnosljivost, sramno de-
10, gnusoba, oskrnavljenje.
а Ь о п е а t Г pretplatnik, najcesce п а
ћ т а п и и odredenom restoranu, п а п е
ke novine, п а stalnu pozorisnu kartu i
sl.
abollirati (se) i ahollovati (se) Г pret-
platiti (se), pretplaCivati (se), unapred
platiti za stvari ј ј uslugu.
а Ь О ш а Г 1. pretplatnik, stalni п а т и
с ј а с i korisnik п р г ћ т а п е и nekom
restoranu, casopisa i sl.); 2. ugovor
izmedu dve strane о trajnijim isporu-
kama roba ј ј о davanju usluga.
. abonos и г с г п о tvrdo i tesko tropsko
drvo koje raste и tropskim predelima
Azije i Afrike; sluzi za izradu luksuz-
п о м namestaja, pogodno za rezbarenje
i za izradu raznih predmeta; poznato
ј е i pod wckim ј т е п о т е Ь а
abordaia Г napad п а neprijateljski
brod neposrednim pristajanjem uz
njega ј ј udaranjem и njega р г а т с е т
radi zauzimanja.
aborigilli 1al. 1. prvobitno rimski narod
koji ј е и svojim naseljima ziveo od
pocetka; 2. stanovnici neke zemlje и
davnoj proslosti naseljeni и nekom
kraju, prastanovnici, urodenici.
aborter 1al. osoba koja vrsi р о Ь а с а ј п а
drugim osobama.
abortival1 а 1. koji ј е и stanju da
izazove р о Ь а с а ј р о Ь а с а ј п ј 2. koji se
odnosi п а suzbijanje neke bolesti и
samom pocetku njenog nastajanja; 3.
roden prerano, pre vremena, nedovolj-
п о dozreo, nedonesen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao и razvitkll, krzljav,
zakrzljao; jalov, р г о т а Б е п
abortivi Ј а 1. sredstva za izvrsenje р о Ь а
С а ј а
17
abortirati 1al. 1. prekinuti trudnocu п а
silnim putem; 2. р г е roka roditi; р о
baciti.
abortus а р о Ь а с а ј prirodno ј ј vestac-
ko prevremeno prekidanje trudnoce;
spontani abortus: р о Ь а с а ј bez zelje
trudnice (dolazi kao posledica neke
bolesti ј ј zbog uginuca ploda и т а ј е
г ј с ј iz raznih uzroka); kriminallli
abortus: р о Ь а с а ј obavljen nasilnim
putem а р о zelji trudnice; illdkiralli
abortus: р о Ь а с а ј izvrsen и Ь о п ј с ј iz
zdravstvenih razloga trudnice.
abrazivi Ј а 1. т а ј е г ј ј е velike tvrdoce koje
sluze kao sredstvo za brusenje, р о ј
г а п ј е i с ј Б с е п ј е tvrdih povrsina (ko-
rund, kvarc, dijamant i dr).
abrazija 1at. razorno delovanje п а о Ь а е
morskih i jezerskih talasa, slicno е г о
ziji; odronjavanje; 2. т О О ј с odstranji-
vanje bolesnih delova tkiva metodom
struganja; :1. uopste: strugane povrsi-
п е ol-,rrebotine.
abrakadabra hebI". 1. srednjovekovni
madijski zapis п а а т и е ј ј т а bez
ikakvog smisla; hokus-pokus, izraz
koji ј е sluZio kao а т а ј ј ј а 2. besmi-
slen govor, bezvezno Ь г ј а п ј е besmi-
slica.
abreakeija 1at. medi,.. oslobadanje poti-
snutih е т о с ј ј а postepenim dovode-
п ј е т izvornog iskustva u svest
coveka.
ahrevijator а 1. skracivac, skratilac
(npr. necijeg rukopisa, knjige); 2. pisar
kod р а р е koji izraduje njegove breve
т а п ј е vazna sluzbena akta).
abrevijatura 1al. kratica u muzickim
oznakama (moze biti i znak za р о п а
vljanje); kratice narocito ceste и sta-
г ј т srednjovekovnim rukopisima (si-
м е kratice su и starom Rimu sluzile
i kao neka vrsta stenografije (tironske
note).
abrevijacija а 1. skracenica, kratica
nastala iz potrebe skraCivanja rukopi-
sa; 2. kracenje, skraCivanje nekog tek-
sta, knjige i sl.
abreze Г izvod, sazet, kratak sadrzaj
п а и с п о м ј ј umetnickog dela.
abrogaeija Jat. ukidanje (ponistenje) za-
konskog propisa novim propisom koji
sadrzi izricit opoziv ranijeg propisa.
abrogirati 1at. ukinuti, opozvati (nared-
Ь и povuci narudzbu г о Ь е
u č 3. slova abecede kao ć
no nastavno sredstvo u osnovnim ško-
lama; 4. prenosno: č prvog ra-
zreda osnovne škole, č prvo-
školac.
abecedarij (um) lat. v. abecedar.
abzac nem. nov pasus, odeljak u tekstu,
nov stav, alineja.
abiogeneza Č postanak žive materije
od nežive, č ć bez đ sa-
moniklost, spontano đ u
prirodi.
abioza č opšta nesposobnost za život.
ab. inieio lat. od č
abiologija č nauka o mrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika č nauka o beživotnim
telima.
abit itaJ. mantija č sveštenika;
2. č ili ženska haljina.
abitura lat. ispit zrelosti na završetku
srednje škole, matura.
ahiturijent lat. svršeni č srednje
škole koji je položio maturu.
abiturij (um) lat. ispit zrelosti II srednjoj
školi, matura.
abjudikaeija lat. sudsko osporenje, ne-
priznanje, ć odricanje.
abjudicirati lat. sudski osporiti, ne do-
suditi, uskratiti, ne priznati.
IIbjuradja lat. odreknucc, ć
poricanje pod zakletvom.
abjurirati lat. pod zakletvom odri ('at i,
porje'ati, ć
ablaktadja lat. l. odbijanje deteta od
sise; 2. prenosno: odvikavanje.
ablativ lat. gram. šesti padež u deklina-
ciji nekih jezika (npr. u latinskom koji
č udaljavanje, odvajanje, poti-
('anje odnekud, poreklo).
ablaut nem. lingv. promena samoglasni-
ka u sklopu istog korena ili osnove
koja se javlja kao unutrašnja fleksija,
prevoj vokala, npr.: plesti plot, đ
- rod i sl.
ablacija lat. l. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. am-
putacija dela tela, odsecanje, odrezi-
vanje; :l. geološki: odnošenje delova
rastresite Zemljine površine usled de-
lovanja vode, vetra, č i drugih
prirodnih sila; 4. u kosmonautici: ota-
panje površinskog sloja na vrhu rake-
te (tako se odvaja višak toplote koja se
stvara trenjem o vazduh).
16
ablegat lat. l. izaslanik. predstavnik
č š ć papski); 2. prognanik, izg-
nanik (onaj koji je negde poslat da bi
se uklonio s položaja).
ablegacija lat. progonstvo iz zemlje na
godinu dana.
ablendati i ablendovati nem. podesiti
č svetlosti na faro vima automo-
bila ili drugog vozila ć kad se
vozila ć jedno u susret drugome,
tj. prigušiti svetla.
ablender nem. đ u motornom vozi-
lu kojim se prigušuju farovi kad se
vrši ablendovanje, tj. kad se podešava
č svetla kod mimoilaženja vozila
u toku ć
ablepsija č duhovna zaslepljenost, ne-
promišljenost, glupost, budalaština.
ablokacija lat. iznajmljivanje, davanje
č II zakup, u najam.
ablutomanija lat. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (duševna
bolest).
ablucija lat. č ritualno pranje
ruku č č sveštenika po-
sle č š ć
abnormalan i abnorman lat. l. protiv-
prirodan, nenormalan, nepravilan,
neispravan; 2. duhovno ć
lud, nastran, bolestan; :l. č neo-
č izuzetan.
abnormalnost i abnormitet lat. nenor-
malnost, neprirodnost, neispravnost,
nastranost, č
ab ovo lat. l. od č 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati lat. primeniti aboliciju; ukinu-
ti, obustaviti ili poništiti sudski po-
stupak pre nego što presuda bude
pravnosnažna.
abolidja lat. l. ukidanje, poništenje,
stavljanje van snage nekog rešenja,
zakona, odluke (npr. ukidanje nekog
zakona, smrtne kazne, ropstva i sL); 2.
akt milosti najvišeg organa državne
vlasti kojim se pre nego što nastupi
pravnosnažnost presude đ
od č gonjenja neka č
dela ili neki č tako da kri-
č gonjenje za neka dela, ili pokre-
nuto protiv nekih lica, ć ni č
a u koliko je č ć se
(u našem č zakonu pojam
abolicija zamenjen je pojmom amne-
stija).
abolidonizam lat. l. društveni pokret
kome je cilj primena abolicije, tj.
ukidanje nekog zastarelog i nepraved-
nog društvenog rešenja (zakona, ured-
be, č i sL); 2. društveni pokret
za ukidanje ropstva polovinom 19.
veka, koji je č došao do izra-
žaja u SAD i doveo do ukidanja rop-
skog položaja č crnaca.
abolkionist(a) lat. pristalice abolicio-
nizma.
abominalan lat. odvratan, gadan,
mrzak, nepodnošljiv, težak, gnusan.
abominacija lat. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnošljivost, sramno de-
lo, gnusoba, oskrnavljenje.
abonen (a) t fr. pretplatnik, č š ć na
hranu u đ restoranu, na ne-
ke novine, na stalnu pozorišnu kartu i
sl.
abonirati (se) i abonovati (se) fr. pret-
platiti (se), ć (se), unapred
platiti za stvari ili uslugu.
abonman fr. l. pretplatnik, stalni naru-
č i korisnik (npr. hrane u nekom
restoranu, č i sL); 2. ugovor
đ dve strane o trajnijim isporu-
kama roba ili o davanju usluga.
. abonos tur. crno, tvrdo i teško tropsko
drvo koje raste u tropskim predelima
Azije i Afrike; služi za izradu luksuz-
nog nameštaja, pogodno za rezbarenje
i za izradu raznih predmeta; poznato
je i pod č imenom eban.
abordaža fr. napad na neprijateljski
brod neposrednim pristajanjem uz
njega ili udaranjem u njega pramcem
radi zauzimanja.
aborigini lat. l. prvobitno rimski narod
koji je u svojim naseljima živeo od
č 2. stanovnici neke zemlje u
davnoj prošlosti naseljeni u nekom
kraju, prastanovnici, đ
aborter lat. osoba koja vrši č na
drugim osobama.
abortivan lat. l. koji je u stanju da
izazove č č 2. koji se
odnosi na suzbijanje neke bolesti u
samom č njenog nastajanja; 3.
đ prerano, pre vremena, nedovolj-
no dozreo, nedonešen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao u razvitku, kržljav,
zakržljao; jalov, promašen.
abortivi lat. sredstva za izvršenje poba-
č
17
abortirati lat. l. prekinuti ć na-
silnim putem; 2. pre roka roditi; po-
baciti.
abortus lat. č prirodno ili š č
ko prevremeno prekidanje ć
spontani abortus: č bez želje
trudnice (dolazi kao posledica neke
bolesti ili zbog ć ploda u mate-
riei iz raznih uzroka); kriminalni
abortus: č obavljen nasilnim
putem a po želji trudnice; indidrani
abortus: č izvršen u bolnici iz
zdravstvenih razloga trudnice.
abrazivi lat. materije velike ć koje
služe kao sredstvo za brušenje, poli-
ranje i č š ć tvrdih površina (ko-
rund, kvarc, dijamant i dr).
abrazija lat. razorno delovanje na obale
morskih i jezerskih talasa, č ero-
ziji; odronjavanje; 2. medic. odstranji-
vanje bolesnih delova tkiva metodom
struganja; :1. uopšte: struganI' površi-
ne, ol-,'Tebotine.
abrakadabra hebr. 1. srednjovekovni
đ zapis na amuletima bez
ikakvog smisla; hokus-pokus, izraz
koji je služio kao amajlija; 2. besmi-
slen govor, bezvezno brbljanje, besmi-
slica.
abreakcija lat. medi,.. đ poti-
snutih emocija postepenim đ
njem izvornog iskustva II svest
č
abrevijator lat. l. ć č skratilac
(npr. č rukopisa, knjige); 2. pisar
kod pape koji đ njegove breve
(manje važna službena akta).
abrevijatura lat. kratica u č
oznakama (može biti i znak za pona-
vljanje); kratice č č u sta-
rim srednjovekovnim rukopisima (si-
gle); kratice su u starom Rimu služile
i kao neka vrsta stenografije (tironske
note).
abrevijacija lat. 1. ć kratica
nastala iz potrebe ć rukopi-
sa; 2. ć ć nekog tek-
sta, knjige i sl.
abreže fr. izvod, sažet, kratak sadržaj
č ili č dela.
abrogacija lat. ukidanje (poništenje) za-
konskog propisa novim propisom koji
sadrži č opoziv ranijeg propisa.
abrogirati lat. ukinuti, opozvati (nared-
bu); ć narudžbu robe.
u č 3. slova abecede kao ć
no nastavno sredstvo u osnovnim ško-
lama; 4. prenosno: č prvog ra-
zreda osnovne škole, č prvo-
školac.
abecedarij (um) lat. v. abecedar.
abzac nem. nov pasus, odeljak u tekstu,
nov stav, alineja.
abiogeneza Č postanak žive materije
od nežive, č ć bez đ sa-
moniklost, spontano đ u
prirodi.
abioza č opšta nesposobnost za život.
ab. inieio lat. od č
abiologija č nauka o mrtvoj, anor-
ganskoj prirodi.
abiostatika č nauka o beživotnim
telima.
abit itaJ. mantija č sveštenika;
2. č ili ženska haljina.
abitura lat. ispit zrelosti na završetku
srednje škole, matura.
ahiturijent lat. svršeni č srednje
škole koji je položio maturu.
abiturij (um) lat. ispit zrelosti II srednjoj
školi, matura.
abjudikaeija lat. sudsko osporenje, ne-
priznanje, ć odricanje.
abjudicirati lat. sudski osporiti, ne do-
suditi, uskratiti, ne priznati.
IIbjuradja lat. odreknucc, ć
poricanje pod zakletvom.
abjurirati lat. pod zakletvom odri ('at i,
porje'ati, ć
ablaktadja lat. l. odbijanje deteta od
sise; 2. prenosno: odvikavanje.
ablativ lat. gram. šesti padež u deklina-
ciji nekih jezika (npr. u latinskom koji
č udaljavanje, odvajanje, poti-
('anje odnekud, poreklo).
ablaut nem. lingv. promena samoglasni-
ka u sklopu istog korena ili osnove
koja se javlja kao unutrašnja fleksija,
prevoj vokala, npr.: plesti plot, đ
- rod i sl.
ablacija lat. l. oduzimanje, skidanje,
odvajanje, uklanjanje; 2. medic. am-
putacija dela tela, odsecanje, odrezi-
vanje; :l. geološki: odnošenje delova
rastresite Zemljine površine usled de-
lovanja vode, vetra, č i drugih
prirodnih sila; 4. u kosmonautici: ota-
panje površinskog sloja na vrhu rake-
te (tako se odvaja višak toplote koja se
stvara trenjem o vazduh).
16
ablegat lat. l. izaslanik. predstavnik
č š ć papski); 2. prognanik, izg-
nanik (onaj koji je negde poslat da bi
se uklonio s položaja).
ablegacija lat. progonstvo iz zemlje na
godinu dana.
ablendati i ablendovati nem. podesiti
č svetlosti na faro vima automo-
bila ili drugog vozila ć kad se
vozila ć jedno u susret drugome,
tj. prigušiti svetla.
ablender nem. đ u motornom vozi-
lu kojim se prigušuju farovi kad se
vrši ablendovanje, tj. kad se podešava
č svetla kod mimoilaženja vozila
u toku ć
ablepsija č duhovna zaslepljenost, ne-
promišljenost, glupost, budalaština.
ablokacija lat. iznajmljivanje, davanje
č II zakup, u najam.
ablutomanija lat. bolestan nagon za
stalnim pranjem i kupanjem (duševna
bolest).
ablucija lat. č ritualno pranje
ruku č č sveštenika po-
sle č š ć
abnormalan i abnorman lat. l. protiv-
prirodan, nenormalan, nepravilan,
neispravan; 2. duhovno ć
lud, nastran, bolestan; :l. č neo-
č izuzetan.
abnormalnost i abnormitet lat. nenor-
malnost, neprirodnost, neispravnost,
nastranost, č
ab ovo lat. l. od č 2. vrlo iscrpno,
potanko, podrobno.
abolirati lat. primeniti aboliciju; ukinu-
ti, obustaviti ili poništiti sudski po-
stupak pre nego što presuda bude
pravnosnažna.
abolidja lat. l. ukidanje, poništenje,
stavljanje van snage nekog rešenja,
zakona, odluke (npr. ukidanje nekog
zakona, smrtne kazne, ropstva i sL); 2.
akt milosti najvišeg organa državne
vlasti kojim se pre nego što nastupi
pravnosnažnost presude đ
od č gonjenja neka č
dela ili neki č tako da kri-
č gonjenje za neka dela, ili pokre-
nuto protiv nekih lica, ć ni č
a u koliko je č ć se
(u našem č zakonu pojam
abolicija zamenjen je pojmom amne-
stija).
abolidonizam lat. l. društveni pokret
kome je cilj primena abolicije, tj.
ukidanje nekog zastarelog i nepraved-
nog društvenog rešenja (zakona, ured-
be, č i sL); 2. društveni pokret
za ukidanje ropstva polovinom 19.
veka, koji je č došao do izra-
žaja u SAD i doveo do ukidanja rop-
skog položaja č crnaca.
abolkionist(a) lat. pristalice abolicio-
nizma.
abominalan lat. odvratan, gadan,
mrzak, nepodnošljiv, težak, gnusan.
abominacija lat. odvratnost, gadost,
mrskost, nepodnošljivost, sramno de-
lo, gnusoba, oskrnavljenje.
abonen (a) t fr. pretplatnik, č š ć na
hranu u đ restoranu, na ne-
ke novine, na stalnu pozorišnu kartu i
sl.
abonirati (se) i abonovati (se) fr. pret-
platiti (se), ć (se), unapred
platiti za stvari ili uslugu.
abonman fr. l. pretplatnik, stalni naru-
č i korisnik (npr. hrane u nekom
restoranu, č i sL); 2. ugovor
đ dve strane o trajnijim isporu-
kama roba ili o davanju usluga.
. abonos tur. crno, tvrdo i teško tropsko
drvo koje raste u tropskim predelima
Azije i Afrike; služi za izradu luksuz-
nog nameštaja, pogodno za rezbarenje
i za izradu raznih predmeta; poznato
je i pod č imenom eban.
abordaža fr. napad na neprijateljski
brod neposrednim pristajanjem uz
njega ili udaranjem u njega pramcem
radi zauzimanja.
aborigini lat. l. prvobitno rimski narod
koji je u svojim naseljima živeo od
č 2. stanovnici neke zemlje u
davnoj prošlosti naseljeni u nekom
kraju, prastanovnici, đ
aborter lat. osoba koja vrši č na
drugim osobama.
abortivan lat. l. koji je u stanju da
izazove č č 2. koji se
odnosi na suzbijanje neke bolesti u
samom č njenog nastajanja; 3.
đ prerano, pre vremena, nedovolj-
no dozreo, nedonešen; 4. nerazvijen
dovoljno, zaostao u razvitku, kržljav,
zakržljao; jalov, promašen.
abortivi lat. sredstva za izvršenje poba-
č
17
abortirati lat. l. prekinuti ć na-
silnim putem; 2. pre roka roditi; po-
baciti.
abortus lat. č prirodno ili š č
ko prevremeno prekidanje ć
spontani abortus: č bez želje
trudnice (dolazi kao posledica neke
bolesti ili zbog ć ploda u mate-
riei iz raznih uzroka); kriminalni
abortus: č obavljen nasilnim
putem a po želji trudnice; indidrani
abortus: č izvršen u bolnici iz
zdravstvenih razloga trudnice.
abrazivi lat. materije velike ć koje
služe kao sredstvo za brušenje, poli-
ranje i č š ć tvrdih površina (ko-
rund, kvarc, dijamant i dr).
abrazija lat. razorno delovanje na obale
morskih i jezerskih talasa, č ero-
ziji; odronjavanje; 2. medic. odstranji-
vanje bolesnih delova tkiva metodom
struganja; :1. uopšte: struganI' površi-
ne, ol-,'Tebotine.
abrakadabra hebr. 1. srednjovekovni
đ zapis na amuletima bez
ikakvog smisla; hokus-pokus, izraz
koji je služio kao amajlija; 2. besmi-
slen govor, bezvezno brbljanje, besmi-
slica.
abreakcija lat. medi,.. đ poti-
snutih emocija postepenim đ
njem izvornog iskustva II svest
č
abrevijator lat. l. ć č skratilac
(npr. č rukopisa, knjige); 2. pisar
kod pape koji đ njegove breve
(manje važna službena akta).
abrevijatura lat. kratica u č
oznakama (može biti i znak za pona-
vljanje); kratice č č u sta-
rim srednjovekovnim rukopisima (si-
gle); kratice su u starom Rimu služile
i kao neka vrsta stenografije (tironske
note).
abrevijacija lat. 1. ć kratica
nastala iz potrebe ć rukopi-
sa; 2. ć ć nekog tek-
sta, knjige i sl.
abreže fr. izvod, sažet, kratak sadržaj
č ili č dela.
abrogacija lat. ukidanje (poništenje) za-
konskog propisa novim propisom koji
sadrži č opoziv ranijeg propisa.
abrogirati lat. ukinuti, opozvati (nared-
bu); ć narudžbu robe.
abronoša tur. v. habronoša.
abruptan Jat. 1. strm, vrletan; 2. grub,
đ 3. nagao, žestok; 4. otki-
nut, č isprekidan, npr. stil
govora.
abuzemzen pers.-ar. }. voda sa izvora
Zemzen u blizini Cabe; 2. prenosno:
dragocena, retka stvar.
abulija Jat. bezvoljnost, nedostatak vo-
lje, č č
avaz tur. glas, vest, novost.
avaks eng. ć za obaveštajni
elektronski sistem, đ na speci-
jalnim avionima u SAD (otkriva lovce
i druge ciljeve).
aval fr. jemstvo, garancija poslednjeg
potpisnika na menici.
avalirati fr. potpisati meni cu kao jemac,
kao garant, žirirati.
avalist (a) fr. poslednji potpisnik na
menici, jemac, garant na menici.
avan tur. 1. sud za tucanje kafe, bibera i
dr.; 2. sprava za rezanje duvana; 3.
prangija (starinski top); 4. nevera,
izdajstvo.
avangarda fr. 1. deo vojske koji pretho-
di glavnini. u pokretu, prethodnica,
izvidnica u nastupanju ili maršu; 2.
društvena snaga koja č put, pred-
č u nekom pokretu; :l. prenosno:
predvodnica naprednog pokreta (npr.
Savez komunista Jugoslavije je avan-
garda č klase).
avangardizam fr. predvodništvo, pred-
č u nekoj ideji, pokretu.
avangardni fr. č č č
napredni, istaknuti.
avangardist(a) fr. pripadnik avangarde,
predvodnik, č pionir novih pu-
teva, stremljenja, nosilac naprednih
ideja.
avangvardija ital. š č omladinska
organizacija u Italiji za vreme dikta-
ture Benita Musolinija, č su č
(avangvardisti) bili stari od 14-18
godina.
avanzirati fr. v. a vanzova ti.
avanzman fr. 1. napredovanje, unapre-
đ u službi; 2. ć unapred,
avans, predujam.
avanzovati i avanzirati fr. 1. napredo-
vati u službi, dobiti viši položaj ili
č 2. ć unapred, davati avans,
predujam.
18
avanica tur. 1. zlikovac, hulja, nitkov; 2.
ptica-Iovica (u narodnoj pesmi).
avans fr. 1. predujam, akontacija; upla-
ta za robu koja još nije č ili
uslugu koja još nije Č 2. č
na prednost u poslu, poslovni dobitak;
3. posebni ustupak u č
avanscena fr. 1. prednji deo pozornice
đ zavese i orkestra); 2. prvi
plan, istaknuti položaj.
avanti ital. napred.
avantura fr. 1. uzbudljiv, č doži-
vljaj, pustolovina, dogodovština; 2.
poduhvat sa puno rizika, nesiguran
poduhvat koji č na č
uspeh; :l. sumnjiv poduhvat, neizve-
stan, pretežno sa nepoštenim name-
rama.
avanturizam fr. neobuzdana strast za
pustolovinama, za č doži-
vljajima, sklonost pravljenju avantu-
ra, pustolovstvo.
avanturist(a) fr. 1. č koji nema
svoja č pustolov, koji sve stavlja
na kOl'ku da bi zadovoljio svoje stra-
sti; 2. onaj koji nl:'odoljivo želi krenuti
u avanture, u č doživljaje, u
rizik.
Avari - č nomadi Azije; izazvali
seobu Slovena, ć sa drugim
nomadskim plemenima u osvajanju
đ teritorija; uništeni u 9. veku od
strane Franaka sa kojima su ratovali
na tlu Evrope.
avgust Jat. osmi mesec u godini, kolo-
voz; glupi aV/..'llst: lakrdijaš u cirkusu.
avdest tur. v. abdest.
ave Jat. zdravo, pomozi bog; zbogom, u
zdravlju'
Avelj - nevino ubijen č (po Bibliji
ubio ga brat Kain iz zavisti).
Ave Marija Jat. 1. zdravo, Marijo č
kojima je, po Bibliji, đ pozdravio
Mariju š ć joj da ć rodi-
ti Isusa Hrista); 2. u č crkvi:
č molitve "Bogorodice devo";
3. č zvonjenje zvona u č
koj crkvi.
avenija fr. široka velegradska ulica, naj-
č š ć sa ć sa obe strane.
averzija Jat. odvratnost, antipatija, gnu-
šanje, netrpeljivost, mržnja.
avet tur. 1. utvara, prikaza, strašilo,
sablast; 2. vrsta majmuna.
avetan tur. mahnit, lud, blesav.
avetinja tur. 1. utvara, prikaza, strašilo;
2. osoba luckasta, lake pameti, koja
slabo shvata, priglupa osoba.
avetati tur. govoriti koješta, raditi
koješta.
aviza ital. 1. obaveštenje, upozorenje,
oglas, savet, ć 2. izveštaj da je
poslata roba prispela; 3. mali brzi
đ č ratni brod.
avizirati ital. obavestiti, upozoriti, javi-
ti, opomenuti.
avija tika fr. v. avijacija.
č fr. č pilot, vazduhoplovac,
zrakoplovac.
avijacija i avijatika fr. vazdušna flota,
vazdušne vojne snage (avioni, heli-
kopteri, jedrilice).
avikuItura Jat. gajenje ptica; gajenje
živine.
avio- fr. prce metak u složenicama sa
veza sa avijacijom č
letenjem.
aviobiologija grana biologije koja
č us, 'e pod kojima se č i
uopšte živa l' , a mogu održati u živo-
tu na velikir. lisinama, pa i na dru-
gim nebeskir, elima.
aviokonstruktOl 1t. konstruktor aviona,
inženjer, spe, llista za gradnju apa-
rata za leten]
č J č č lice koje
sklapa i popr' lja aparate za letenje.
avion i aeropia fr. mašina za letenje
(aeroplan, hiw'oplan, helikopter, je-
drilica i dr.)
aviopark Jat.-eng. svi avioni neke vazdu-
hoplovne institucije.
aviofon Jat. č telefon od gumenih cevi
u ratnom avionu, koji služi, kad je
avion u letu, za vezu đ pilota i
ostalog osoblja.
a vista ital. po đ č imenice
plativi č se č
avitaminoza č -Jat. oboljenje organi-
zma zbog pomanjkanja vitamina.
avlija tur. 1. dvorište; ograda, zid oko
ć i dvorišta; 2. stanari jednog
dvorišta; 3. bela marama kojom mlade
i žene pokrivaju lice; 4. č š pro-
stirka; 5. ubrus, peškir.
avokacija Jat. opozivanje; zahtev da se
akta vrate od nižeg suda višem.
avulzija Jat. 1. č zuba; 2. komad
zemljišta koji reka otrgne i odnese na
drugu obalu.
19
aga tur. 1. vlasnik zemlje u staroj Tur-
skoj ili vojni starešina; 2. titula kod
muslimana; 3. gospodin, gospodar,
gazda.
agava Jat. tropska biljka, poreklom iz
Južne Amerike; raste visoko do 10 m;
njeno š ć se upotrebljava u narodnoj
medicini.
aga-kan - nasledna titula musliman-
skog verskog poglavara u sekti izmae-
lita.
agalaktija č izostajanje mleka posle
đ ili njegovo prevremeno ne-
stajanje u dojilja.
agal uk tur. 1. zvanje, dostojanstvo age;
2. posed koji pripada agi; 3. deo
prihoda koji se daje agama; 4. preno-
sno: š ć osionost.
agamija č 1. č stanje kad
neko nije u braku; 2. razmnožavanje
bez đ (partenogeneza); 3.
besplodnost cvetova.
agamist(a) Č neženja, momak, ć
agapa č č gozba u prvih
š ć kao znak bratstva.
Agarjani i Agareni - naziv za Turke i
muslimane u starim spomenicima.
agatobiotika č nauka o dobrom č
nu života.
agatologija Č deo etike koji č o
najvišoj moralnoj vrednosti, o najvi-
šem dobru, koje se postiže vežbanjem
i č
agenda Jat. 1. podsetnik s beleškama o
onome što treba uraditi; beležnica,
notes; 2. delokrug rada.
agenezija č 1. nesposobnost žene za
đ jalovost; 2. nepotpuna razvi-
jenost embrija ili nedostatak nekog
dela organizma; 3. č š ć da
bog (ota!") nema ni č ni svr-
šetka.
agens Jat. snaga, pokretna sila, delo-
tvorno sredstvo.
agent Jat. 1. zastupnik neke firme, trgo-
č putnik; posrednik u poslovanju;
2. špijun, detektiv, diverzant; tajni
organ službe bezbednosti.
agent provokator Jat. ć č
nereda, č nemira za đ ra-
č tajni policijski organ kome je
zadatak da stekne poverenje č
sumnjivih, pa da ih onda navede na
vršenje kažnjivih dela, kako bi ih
policija uspešnije predala sudu.
abronoša tur. v. habronoša.
abruptan Jat. 1. strm, vrletan; 2. grub,
đ 3. nagao, žestok; 4. otki-
nut, č isprekidan, npr. stil
govora.
abuzemzen pers.-ar. }. voda sa izvora
Zemzen u blizini Cabe; 2. prenosno:
dragocena, retka stvar.
abulija Jat. bezvoljnost, nedostatak vo-
lje, č č
avaz tur. glas, vest, novost.
avaks eng. ć za obaveštajni
elektronski sistem, đ na speci-
jalnim avionima u SAD (otkriva lovce
i druge ciljeve).
aval fr. jemstvo, garancija poslednjeg
potpisnika na menici.
avalirati fr. potpisati meni cu kao jemac,
kao garant, žirirati.
avalist (a) fr. poslednji potpisnik na
menici, jemac, garant na menici.
avan tur. 1. sud za tucanje kafe, bibera i
dr.; 2. sprava za rezanje duvana; 3.
prangija (starinski top); 4. nevera,
izdajstvo.
avangarda fr. 1. deo vojske koji pretho-
di glavnini. u pokretu, prethodnica,
izvidnica u nastupanju ili maršu; 2.
društvena snaga koja č put, pred-
č u nekom pokretu; :l. prenosno:
predvodnica naprednog pokreta (npr.
Savez komunista Jugoslavije je avan-
garda č klase).
avangardizam fr. predvodništvo, pred-
č u nekoj ideji, pokretu.
avangardni fr. č č č
napredni, istaknuti.
avangardist(a) fr. pripadnik avangarde,
predvodnik, č pionir novih pu-
teva, stremljenja, nosilac naprednih
ideja.
avangvardija ital. š č omladinska
organizacija u Italiji za vreme dikta-
ture Benita Musolinija, č su č
(avangvardisti) bili stari od 14-18
godina.
avanzirati fr. v. a vanzova ti.
avanzman fr. 1. napredovanje, unapre-
đ u službi; 2. ć unapred,
avans, predujam.
avanzovati i avanzirati fr. 1. napredo-
vati u službi, dobiti viši položaj ili
č 2. ć unapred, davati avans,
predujam.
18
avanica tur. 1. zlikovac, hulja, nitkov; 2.
ptica-Iovica (u narodnoj pesmi).
avans fr. 1. predujam, akontacija; upla-
ta za robu koja još nije č ili
uslugu koja još nije Č 2. č
na prednost u poslu, poslovni dobitak;
3. posebni ustupak u č
avanscena fr. 1. prednji deo pozornice
đ zavese i orkestra); 2. prvi
plan, istaknuti položaj.
avanti ital. napred.
avantura fr. 1. uzbudljiv, č doži-
vljaj, pustolovina, dogodovština; 2.
poduhvat sa puno rizika, nesiguran
poduhvat koji č na č
uspeh; :l. sumnjiv poduhvat, neizve-
stan, pretežno sa nepoštenim name-
rama.
avanturizam fr. neobuzdana strast za
pustolovinama, za č doži-
vljajima, sklonost pravljenju avantu-
ra, pustolovstvo.
avanturist(a) fr. 1. č koji nema
svoja č pustolov, koji sve stavlja
na kOl'ku da bi zadovoljio svoje stra-
sti; 2. onaj koji nl:'odoljivo želi krenuti
u avanture, u č doživljaje, u
rizik.
Avari - č nomadi Azije; izazvali
seobu Slovena, ć sa drugim
nomadskim plemenima u osvajanju
đ teritorija; uništeni u 9. veku od
strane Franaka sa kojima su ratovali
na tlu Evrope.
avgust Jat. osmi mesec u godini, kolo-
voz; glupi aV/..'llst: lakrdijaš u cirkusu.
avdest tur. v. abdest.
ave Jat. zdravo, pomozi bog; zbogom, u
zdravlju'
Avelj - nevino ubijen č (po Bibliji
ubio ga brat Kain iz zavisti).
Ave Marija Jat. 1. zdravo, Marijo č
kojima je, po Bibliji, đ pozdravio
Mariju š ć joj da ć rodi-
ti Isusa Hrista); 2. u č crkvi:
č molitve "Bogorodice devo";
3. č zvonjenje zvona u č
koj crkvi.
avenija fr. široka velegradska ulica, naj-
č š ć sa ć sa obe strane.
averzija Jat. odvratnost, antipatija, gnu-
šanje, netrpeljivost, mržnja.
avet tur. 1. utvara, prikaza, strašilo,
sablast; 2. vrsta majmuna.
avetan tur. mahnit, lud, blesav.
avetinja tur. 1. utvara, prikaza, strašilo;
2. osoba luckasta, lake pameti, koja
slabo shvata, priglupa osoba.
avetati tur. govoriti koješta, raditi
koješta.
aviza ital. 1. obaveštenje, upozorenje,
oglas, savet, ć 2. izveštaj da je
poslata roba prispela; 3. mali brzi
đ č ratni brod.
avizirati ital. obavestiti, upozoriti, javi-
ti, opomenuti.
avija tika fr. v. avijacija.
č fr. č pilot, vazduhoplovac,
zrakoplovac.
avijacija i avijatika fr. vazdušna flota,
vazdušne vojne snage (avioni, heli-
kopteri, jedrilice).
avikuItura Jat. gajenje ptica; gajenje
živine.
avio- fr. prce metak u složenicama sa
veza sa avijacijom č
letenjem.
aviobiologija grana biologije koja
č us, 'e pod kojima se č i
uopšte živa l' , a mogu održati u živo-
tu na velikir. lisinama, pa i na dru-
gim nebeskir, elima.
aviokonstruktOl 1t. konstruktor aviona,
inženjer, spe, llista za gradnju apa-
rata za leten]
č J č č lice koje
sklapa i popr' lja aparate za letenje.
avion i aeropia fr. mašina za letenje
(aeroplan, hiw'oplan, helikopter, je-
drilica i dr.)
aviopark Jat.-eng. svi avioni neke vazdu-
hoplovne institucije.
aviofon Jat. č telefon od gumenih cevi
u ratnom avionu, koji služi, kad je
avion u letu, za vezu đ pilota i
ostalog osoblja.
a vista ital. po đ č imenice
plativi č se č
avitaminoza č -Jat. oboljenje organi-
zma zbog pomanjkanja vitamina.
avlija tur. 1. dvorište; ograda, zid oko
ć i dvorišta; 2. stanari jednog
dvorišta; 3. bela marama kojom mlade
i žene pokrivaju lice; 4. č š pro-
stirka; 5. ubrus, peškir.
avokacija Jat. opozivanje; zahtev da se
akta vrate od nižeg suda višem.
avulzija Jat. 1. č zuba; 2. komad
zemljišta koji reka otrgne i odnese na
drugu obalu.
19
aga tur. 1. vlasnik zemlje u staroj Tur-
skoj ili vojni starešina; 2. titula kod
muslimana; 3. gospodin, gospodar,
gazda.
agava Jat. tropska biljka, poreklom iz
Južne Amerike; raste visoko do 10 m;
njeno š ć se upotrebljava u narodnoj
medicini.
aga-kan - nasledna titula musliman-
skog verskog poglavara u sekti izmae-
lita.
agalaktija č izostajanje mleka posle
đ ili njegovo prevremeno ne-
stajanje u dojilja.
agal uk tur. 1. zvanje, dostojanstvo age;
2. posed koji pripada agi; 3. deo
prihoda koji se daje agama; 4. preno-
sno: š ć osionost.
agamija č 1. č stanje kad
neko nije u braku; 2. razmnožavanje
bez đ (partenogeneza); 3.
besplodnost cvetova.
agamist(a) Č neženja, momak, ć
agapa č č gozba u prvih
š ć kao znak bratstva.
Agarjani i Agareni - naziv za Turke i
muslimane u starim spomenicima.
agatobiotika č nauka o dobrom č
nu života.
agatologija Č deo etike koji č o
najvišoj moralnoj vrednosti, o najvi-
šem dobru, koje se postiže vežbanjem
i č
agenda Jat. 1. podsetnik s beleškama o
onome što treba uraditi; beležnica,
notes; 2. delokrug rada.
agenezija č 1. nesposobnost žene za
đ jalovost; 2. nepotpuna razvi-
jenost embrija ili nedostatak nekog
dela organizma; 3. č š ć da
bog (ota!") nema ni č ni svr-
šetka.
agens Jat. snaga, pokretna sila, delo-
tvorno sredstvo.
agent Jat. 1. zastupnik neke firme, trgo-
č putnik; posrednik u poslovanju;
2. špijun, detektiv, diverzant; tajni
organ službe bezbednosti.
agent provokator Jat. ć č
nereda, č nemira za đ ra-
č tajni policijski organ kome je
zadatak da stekne poverenje č
sumnjivih, pa da ih onda navede na
vršenje kažnjivih dela, kako bi ih
policija uspešnije predala sudu.
agentura lat. 1. mreža špijuna i diverza-
nata neprijateljskih vlada; 2. posao
agenta, zastupstvo; 3. podružnica fir-
me, poslovnica; 4. posredništvo u
poslu.
agendja lat. 1. č firma koja
radi za druge firme i za privatna lica
đ poslove; 2. ustanova koja se
bavi skupljanjem i širenjem vesti (no-
vinska, obaveštajna i sL); 3. predstav-
ništvo neke firme.
al..>ilan lat. okretan, vredan, radan, brz,
spretan, marljiv, preduzimljiv.
al..>ilnost Jat. radinost, preduzimljivost,
pregalaštvo, okretnost.
al..>illija č život bez žene, č
neoženjenost.
agitator lal. lice koje vrši agitaciju.
agitadja lat. 1. podsticanje, đ
č šireg kruga ljudi) u korist
nekog mišljenja, ideje; delovanje na
mase radi pridobij anja za đ
ideje, za partije ili pokret; 2. unutra-
šnji nemir.
agitovati i agitirati lat. vršiti agitaciju,
delovati na ljude, pridobijati mase za
đ ideje.
agitprop rus. ć od č agitaci-
ja i propaganda, tj. odeljenja za agita-
ciju i propagandu pri č i
drugim organizacijama.
aglobulija č nedovoljnost krvnih
zrnaca.
aglomerat lal. 1. masa koja se sastoji od
raznovrsnih delova rude bez vezivnih
elemenata; 2. gomila, hrpa; 3. gusto
naseljeno mesto; 4. slepljen kamen.
aglomeradja lal. 1. nagomilavanje sitnih
ruda u komade; 2. skupina raznorod-
nih elemenata; 3. gusto naseljeno
mesto.
aglutinadja lat. 1. nagomilavanje crve-
nih krvnih zrnaca ili bakterija; 2.
spajanje raznih č elemenata s
korenom ili osnovom u jednu č tako
da se lako raspoznaju; aglutilIativni
jezid - jezici u kojima se oblici
pojedinih č tvore pripajanjem odre-
đ sufiksa (npr. turski, đ
za razliku od fleksivnih jezika u koji-
ma postoji deklinacija.
agllec - u pravoslavnoj liturgiji: deo
ć hleba koji se prinosi kao
žrtva.
20
agnozija č 1. nesposobnost da se
shvati č č utisaka đ
no, č opipano, omirisa no i sL);
2. stav uzdržanog đ u odnosu na
đ jedne đ istine.
agnostik č v. č
agnostidzam č č
č koje č ć spozna-
je objektivnog sveta, mada nema ni-
č što se ne bi dalo spoznati; postoje
samo stvari i pojave koje se na odre-
đ stupnju razvitka nauke još ne
mogu saznati.
č i agnostik č sledbenik,
pristalica agnosticizma.
agovati tur. 1. biti aga, gospodariti; 2.
živeti, uživati kao aga.
agogika č naziv za sitne izmene tem-
pa kod đ č dela radi
postizanja življeg i č izraza.
agonija č 1. borba sa ć umiranje,
izdisanje, ropac; 2. samrtni strah, č
janje; 3. besvesno stanje neposredno
pred smrt; 4. lagana smrt.
agora č 1. glavni trg u č
gradovima gde se narod skupljao da
č novosti; 2. narodna skupština
starih Atinjana; 3. mesto gde se ta
skupština sastajala.
agorafobija č bolesni strah od velikog
prostora (od prelaženja preko ulica,
trgova, praznih prostora i sL).
al..'1"amatizam č bolesna nesposobnost
stvaranja ili razumevanja č i
nastojanje za izražavanjem u telegraf-
skom stilu.
al..'1"amatist(a) č nepismen, neuk
č
agrar lal. poljoprivreda, sve što se odno-
si na zemljišni posed i ukupnu poljo-
privrednu proizvodnju.
al..'1"ara(· lat. 1. zemljoposednik, vlasnik
zemlje; 2. pristalica politike koja štiti
interese vlasnika zemlje. -
al..'1"arizam lat. pokret za đ
poljoprivredne proizvodnje.
al..'1"arizovati i al..'1"arizirati la t. pretvoriti
neplodno, đ zemljište u
plodno, obradivo.
agrarije lat. poljoprivredni proizvodi.
al..'1"arna reforma lat. deljenje zemlje veli-
kih zemljoposednika siromašnim se-
ljacima, bezemljašima ili onima sa
malo zemlje.
III..'1"arni lat. koji se odnosi na agrar, na
poljoprivredu, zemljišni, koji se odno-
si na kompleks poljoprivredne proi-
zvodnje.
III..'1"arni maksimum lat. ć kom-
pleks zemljišta koji može privatno lice
posedovati po zakonu jedne zemlje.
al..'1"arni minimum lat. najminimalniji in-
tenzitet obrade zemlje koja daje poljo-
privredne proizvode.
agrafa fr. 1. đ č spona (kao
ukras); 2. hirurška č za spajanje
ivica spoljašne rane posle izvršene
operacije.
al..'1"afa č naziv za Hristove izreke
kojih nema u đ (tzv. usmena
predanja)
III..'1"afija č nesposobnost pisanja kao
posledica bolesti mozga.
ul..'1"egat lal. 1. sprega dve mašine od
kojih jedna ć drugu (npr. parna
mašina ć generator č
struje); 2. skup istih č :1. kombi-
novana poljoprivredna mašina; 4. du-
šebrižnik, č
al..'1"egatllo stanje lat. č na koji su
spojeni najmanji delovi svakog tela;
postoje tri agregatna stanja: č
ć i gasovito, odnosno u novije
vreme i savremeniji izrazi: gasovito,
kristalno i amorfno stanje, te plazma
kao č agregatno stanje.
al..'1"egadja lat. gomilanje, združivanje,
sjedinjenje, zbijanje; pridruživanje
manje firme nekoj ć organizaciji.
al..'1"egirati lat. udružiti, pripojiti, pridru-
žiti, ujediniti; skupiti, spojiti; nago-
milati, prikupiti, nakupiti.
al..'1"eman fr. pristanak, saglasnost vlade
jedne države da primi novog diplo-
matskog predstavnika druge države;
džentlmenski al..'1"eman: prijateljski
sporazum đ država zasnovan na
moralnim principima.
al..'1"esivan Jat. nasilan, nasrtljiv, napa-
č koji napada; neprijateljski ori-
jentisan.
al..'1"esivitet lat. tendencija ka agresiji.
al..'1"esivnost lat. nasrtljivost, nasilnost,
sklonost napadanju.
al..'1"esija lat. napad jedne ili više država
na jednu ili na više zemalja u cilju
osvajanja njihovih teritorija i č
njavanja stanovništva; uopšte: nepri-
21
jateljstvo, nasilno oduzimanje č
nasrtanje.
agresor lat. č č onaj
koji vrši agresiju; č č
rata.
agrikuItura lat. zemljoradnja, poljopri-
vreda, ratarstvo.
agripnija č nesanica, bdenje, budno-
ć ć spavanja.
agro- č predmetak u složenicama sa
č polje, poljski.
agrobiolog č č u agrobiologiji.
al..'1"obiologija č nauka o uspevanju i
š ć biljaka s obzirom na kvali-
tet zemljišta.
al..'1"obotanika č nauka koja č
morfološke i fiziološke osobine kul-
turnih biljaka.
al..'1"oeko\ogija č nauka o smeštaju i
položaju poljoprivrednih površina.
al..'1"okemija č v. agrohemija.
al..'1"oklimatologija č l,'Tana klimatolo-
gije koja č klimatske elemente
koji č na rasprostranjenost biljnog
sveta na površini Zemlje.
al..'1"omaksimum lal. ć zakonom
dozvoljen posed zemlje pojedinca.
agromelioradja č racionalna
obrada tla, isušivanje, navodnjavanje i
sl.
al..'1"ometeoro\og č č u agro-
meteorologiji.
al..'l"ometeoro\ogija č nauka koja se
bavi uticajem meteoroloških pojava
na razvoj pojedinih biljnih kultura.
al..'l"ominimum lal. 1. osnovni pojmovi o
agronomiji; 2. najmanja č ze-
mljišnog poseda koju ima pojedinac.
al..'l"onom č inženjer agronomije, poljo-
privredni č
agronomija č nauka o poljoprivredi.
agropedo\ogija č nauka koja č
va zemljišta u vezi sa podizanjem i
gajenjem biljnih kultura.
agrotehnika č đ zemljišta
uz primenu savremenih č
sredstava (traktori, kombajni, š č
ka đ i dr.).
agrohemija i agrokemija č grana he-
mije koja se bavi č he-
mijskih procesa s obzirom na plodnost
zemljišta (upotreba š č gnojiva,
primena pesticida i dr.).
a/..'Tumi ital. č ime za kiselka-
sto, č ć za limune, č
mandarine i grejp.
ad č podzemni svet po verovanju
starih Grka; isto i had, hades.
Ad č mitološki: bog podzemnog sveta
kod starih Grka.
ada tur. č đ jezersko ostrvo.
đ ital. malo sporije (kod đ
č dela).
đ ital. veoma lagano, što lakše
(kod đ č dela).
đ ital. blago, lagano, dostojanstve-
no đ č dela.
đ osai ital. veoma lagano.
ad akta lat. 1. odložiti, ostaviti predmet
kao svršen u akta, u arhivu; stvar se
ć UZE'ti u obzir; 2. posao oko toga
prE'dmeta smatra se č
adaktilija č mf'di,.. đ nedosta-
tak svih prstiju na ruci ili nozi.
Adam hebr. po Bibliji ime prvog č
koji je navodno napravljen od zemlje;
Adamov kostim: golo muško telo;
Adamova č kod nekih muška-
raca veoma istaknuta č na
prE'dnjem dE'lu vrata; Adamovo rebro:
žena (po Bibliji: bog je prvu ženu
stvorio od jednog Adamovog rebra).
adam tur. č ljudsko ć
adametit - dubinska eruptivna stena,
granit.
adamizam - jedna od evropskih knji-
ževnih struja koja SE' oslanja na primi-
tivne i instinktivne pojave u ljudskoj
prirodi.
adamit - 1. v. nudisl(a); 2. pripadnik
jedne š ć sekte koja je
č poznata po tome što muškar-
ci i žene svim obredima prisustvuju
potpuno goli.
adamti tur. č č ljudski, humano.
adamluk tur. č č ljudskost.
adaptabilan i adaptivan lat. prilagod-
ljiv, prikladan za preudešenje, preure-
đ č
adaptator lat. č đ č
podešavalac, koji vrši adaptaciju.
adaptacija lat. 1. đ živih
ć sredini, klimi i sl.; 2. đ
č prepravljanje; 3. objekat
đ preudešen, č
adapter i adaptor lat. dodatni đ za
poboljšanje rada nekog aparata.
adaptivan lat. v. adaptabilan.
22
adaptivnost lat. sposobnost đ
vanja, prilagodljivost.
adaptirati i adaptovati lat. 1. prilagodi-
ti; 2. preurediti, č
adaptor lat. v. adapter.
a dato lat. od dana pisanja, od danas, od
sada.
advent lat. 1. ponovni, ć dola-
zak Hristov na zemlju; 2. kod katoli-
ka: vreme od oko šest nedelja pre
ž ć č crkvene godine).
adventivan lat. 1. đ č č
van, sporedan, pridošao; 2. koji ne
raste na pravom mestu, npr. adventiv-
ni koren: onaj koren koji se razvija na
samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i
dr.).
adventizam lat. č i pokret adven-
tista.
adventist(a) lat. pristalica š ć
sekte koja propoveda da je blizu drugi
dolazak (advent) Hristov na zemlju
koji č konac sveta; adventisti za
osnovu svoje vere uzimaju Bibliju,
svetkuju subotu umesto nedelje (otuda
naziv subotari); sprovode apstinen-
ciju.
adverb lat. gram. prilog.
adverbijal lal. gram. pridev 1..1 službi
pridevske č kao priloška odredba.
adverbijalizadja lat. lingv. pretvaranje
promenljivih č u kategoriju priloga
(adverba), npr. dom - doma (kod
ć jutro - jutros.
ad verbum lat. od č do č doslovno.
adverzativan lat. suprotan, protivan;
adverzativna č suprotna č
nica, tj. ona koja kazuje radnje koje su
jedna drugoj suprotne (npr. Ja radim,
a on leži).
advokat lat. 1. branitelj, branilac, odv-
jetnik, č pravni zastupnik; 2.
prenosno: zagovornik.
advokatisati i advokatovati lat. 1. vršiti
advokatske poslove, braniti druge
pred sudom; 2.prenosno: zauzimati se
za nekoga ili nešto.
advokatura lat. 1. obavljanje advokat-
skih, č poslova; 2. advo-
katska kancelarija.
advocirati lat. v. advokalisati.
adekvatan lat. 1. jednak, č
isti, prikladan, koji se uklapa; 2. sra-
zmeran, u svemu podudaran, odgova-
ć primeran, sazreo, dorastao.
adekvatnost lat. jednakost, č
nost, podudarnost, srazmernost.
adekvacija lat. č srazmera,
podudaranje, đ
adet tur. 1. č ustaljena navika,
tradicija; 2. kod islamskih naroda:
č (šerijatsko) pravo.
đ tur. 1. skupoeen ukras, nakit; 2.
prenosno: vrlo lepa stvar ili osoba.
adijafoll č 1. instrumenat č har-
monici; 2. klavir koji umesto žica ima
viljuške.
adinamija č opšta slabost organizma,
iznemoglost, malaksalost.
č č slab, iznemogao, bez
snage, nesposoban za rad, klonuo.
ad infinitum lat. u č bez
prestanka, bez kraja i konca, č
adio ital. zbogom, đ
Adisonova bolest - (otkrio ju je engle-
ski lekar AdIson, 1793-1860), obolje-
nje nadbubrežnih žlezda (znaci: bron-
zana boja kože, opšta iznemoglost;
može da bude smrtonosna).
aditiv lat. dodatak, č radi pobolj-
šanja svojstava nekog proizvoda.
aditivi lat. supstance koje se dodaju
nekim proizvodima radi poboljšanja
njihovog kvaliteta.
aditoll č najsvetije mesto č
hrama u koje je samo sveštenik mogao
stupiti, svetilište; v. abaton.
adidja lat. zbrajanje, dodavanje, sumi-
ranje, sabiranje.
adjektiv lat. gram. pridev.
adjudikadja lat. dosuda, presuda u ne-
č korist, dodela, đ
adju('irati lat. dosuditi, odobriti, dozna-
č presudom.
adjuradja lat. zaklinjanje, polaganje za-
kletve pred sudom.
adjustaža lat. doterivanje, udešavanje.
administrativa lat. uprava, upravna
vlast; skup upravnih poslova.
administrativni lat. upravni, izvršni, ko-
ji se č uprave.
administrator lat. 1. upravnik, upravni
č onaj koji rukovodi kaneela-
rijskim poslovima neke ustanove; 2.
koji obavlja materijalno poslovanje u
l'('dakeiji novina, č i sl.
administracija lat. 1. uprava, upravlja-
njl', đ 2. č š
upravna vlast, vlada; kancelarijski
poslovi; 3. odeljenje za materijalne
23
poslove novina, č i sl.; 4. insti-
tucije i službe koje obavljaju aktivno-
sti pod 1.
administrirati lat. upravljati, vršiti duž-
nost administratora.
admiral fr. najviši č pomorskog oficira
u ratnoj mornariei.
admirali tet nem. 1. najviša komandna
vlast ratne mornarice; 2. skup admi-
rala.
admiral štab nem. u nekim zemljama
naziv za admiralitet.
adoles('ent lat. nezreo ć ili
devojka.
adoles('endja lat. period od č pu-
berteta do nastupanja zrelosti kod
ć ili devojke.
Adonis č 1. u č mitologiji ć
izvanredne lepote, ljubimac boginje
Afrodite i simbol predstavljanja pro-
ć 2. prenosno: lep ć č
podrugljivo); 3. vrsta leptira; 4. biljka
gorocvet.
adoptant i adoptator lat. usvojilac dete-
ta, podsvojilac deteta.
adoptat lat. usvojeno dete, č
podsvojak, posinak.
adoptadja i adopdja lal. uzimanje pod
svoje, usvajanje deteta, usinovljenje.
adoptira ti lat. uzeti pod svoje (dete),
usvojiti; priznati za svoje.
adopdja lat. v. adaptacija.
adoradja lat. obožavanje, klanjanje, č š
ć klanjanje božanstvu, vladaru,
heroju; poklonstvo đ
Hristu.
adrapovac č 1. odrpanac, đ ode-
ven; 2. propalica, skitnica, protuva.
adrenalin lat. hormon nadbubrežne
žlezde koji se č u krv (podiže nizak
krvni pritisak); proizvodi se i č
ki š č
adresa fr. 1. mesto stanovanja, prebiva-
lišta; oznaka imena, zvanja i stanova-
nja č na omotu pisma); 2. pred-
stavka na ime vladara ili na kakvu
drugu ustanovu.
adresant fr. pisac pisma, predstavke.
adresat fr. liee ili firma na koju se
ć pismo ili molba.
adresar fr. spisak lica ili institucija sa
adresama.
adresovati i adresirati fr. napisati adre-
su na pismo, paket ili na drugu po-
štansku pošiljku.
adresograf fr. mašina za brzo i pouzda-
no ispisivanje adresa na pošiljkama.
Adrijatik lat. Jadransko more; Jadran.
adrogacija lat. usvajanje onoga koji je
ć punoletan.
adsorbat lat. hemij. supstanca koja se
adsorbuje (upija, pripaja), tj. telo pod-
ložno adsorpciji.
adsorbensi lat. hemijske materije (ko-
štani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje
imaju svojstvo da na svojoj površini
č vežu mnogobrojna hemijska
jedinjenja, koja se kasnije pogodnim
hemij. rastvorom mogu skinuti.
adsorbent lat. telo koje vrši adsorpciju
(životinjski ugljen, kaolin i dr.).
adsorbovati i adsorbirati lat. 1. srkati,
upijati; 2. pripijati, nakupljati; 3.
š ć skupljati, sabijati.
adsorpcija lat. svojstvo nekih tela, naj-
č š ć su to č tela, da na svojoj
površini upijaju č i gasove, što
je rezultat dejstva č moleku-
larnih sila.
adum i adumac tur. v. hadum
hadumac.
adut fr. 1. č boja u ć karta-
ma, č karta; 2. prenosno: jaka
č č sredstvo; č č
u rešavanju č
adutirati fr. 1. igrati č karta-
ma, adutima; 2. pobijati neku tvrdnju
jakim dokazima.
adhezija lat. v. athezija.
ad hok lat. samo za sada, samo za ovaj
č samo za ovu priliku, samo za
ovu svrhu, samo za ovu zgodu.
ad honorem lat. u č iz č
đ ž lat. č doterivanje, gla-
č podešavanje delova radi paso-
vanja i uspešne montaže neke mašine
ili instrumenta.
đ lat. doterati, namestiti, pode-
siti, udesiti, upasovati.
đ lat. ć đ oficir do-
deljen kao ć u službi višem ofici-
ru; ć pratilac višeg oficira;
ć u vojnom štabu.
đ lat. služba, zvanje i kancela-
rija đ
aed č č pesnik, osobito č
č pesama u starih Grka.
aer č 1. vazduh, zrak; atmosfera; 2.
visina, nebo.
24
aerauto i aeroautomobil č mali avion
s krilima koja se mogu sklopiti ili
ć tako da se posle upotrebljava
kao automobil.
aeracija lat. 1. provetravanje prostorija i
napajanje č vazduhom; os veža-
vanje (vode, zemljišta) atmosferskim
vazduhom; 2. utiskivanje vazduha u
biološke filtere radi č š ć te-
ć voda.
aerifikacija lat. fiz. đ prelaz
č ili č tela u gas ovito
stanje.
aero- č u složenicama č odnos
prema vazduhu i prema vazduhoplov-
stvu.
aer()bat č 1. akrobat, č na ko-
nopcu; 2. prenosno: mudrijaš, vara-
lica.
aero bik č č vežba žena
radi dobre linije i izgleda.
aerobomba č razorna bomba koja se
baca iz vazduha, iz aviona.
aerobus č ć avion za prevoz
putnika.
aerogram č vest preneta vazdušnim
putem; v. radiograIn.
aerograf č sprava kojom se prskaju
bojom štampane knjige po rubovima.
aerografija č opis, opisivanje vazdu-
ha.
aerodin č vazdušna letilica (jedrili('a,
motorna jedrilica, zmaj).
aerodinamika č nauka o kretanju
gasova.
č č najpovoljniji oblik
nekog tela (aviona, automobila) koje-
mu, kod kretanja, vazduh pruža naj-
manji otpor.
aerodrom č đ zemljište (s pi-
stama, đ zgradama) za pole-
tanje, sletanje, smeštaj i održavanje
vazdušni h letilica.
aer()duktor č instrumenat kojim se,
pri đ trudnici dovodi vazduh.
aer()elektrana č č centrala sa
pogonom na vetar.
aeroembolija č stvaranje gasnih me-
ć u krvi i tkivima usled izlaganja
organizma sniženom pritisku koji vla-
da na ć visinama.
aerokar č -eng novokonstruisano vo-
zilo u SAD koje se ć po zemlji i
kao letilica po vazduhu; v. aeroauto.
aerokartograf č aparat za izradu geo-
grafskih karata s avionskih snimaka.
aerokartografija č izrada geografskih
karata ć avionskih snimaka.
aeroklimatologija č nauka koja istra-
žuje klimu troposfere i drugih delova
stratosfere.
aeroklinoskop č sprava za merenje
vazdušnih strujanja, tzv. č
oluje.
aeroklub č društvo za populari-
sanje i đ civilne avijacije.
aerokonvoj č vazdušni konvoj,
skup aviona koji prate i š ć neki
vazdušni transport.
aerolinija č -la t. avionska vazdušna
linija za č ć
aerolit č komad meteorita, kamen
meteorita.
aerolog č č koji se bavi aero-
logijom.
llerologija č nauka koja se bavi ispiti-
vanjem slobodne atmosfere, tj. po-
č koja su iznad neposrednog uti-
caja Zemljine površine (grana meteo-
rologije).
lleromagnetometrija č istraživanje i
otkrivanje rudnog blaga ć avio-
na, helikoptera ili satelita.
lleromedicina č nova grana medi-
dne koja se bavi č i č
njem bolesti koje nastaju kao posledi-
('a dugih letova avionima isatelitima.
llerometar č sprava za merenje priti-
ska, gustine i težine vazduha.
llerometrija č nauka o merenju gusti-
ne, težine i pritiska vazduha.
ller()mehanika č nauka o kretanju
(aerodinamika) i ravnoteži (aerostati-
ka) gasova.
č č č radnik za
popravke aviona, avionskih motora i
ostalih đ
IIcr()miting č -eng 1. skup vazduh 0-
plovaca radi popularisanja avijacije;
2. javna priredba sa đ avija-
t č veština
IIcrmu()nter č -fr. radnik metalne stru-
k .. koji vrši montažu aviona.
lI('ronavigacija č nauka o upra-
vljanju vazdušnim letili cama po odre-
<knom putu (maršrutom) ć ka-
rata, radija i drugih sprava.
...·r()naut č vazduhoplovac, č
25
aeronautika č vazduhoplovstvo; nau-
ka o kretanju po vazduhu letilica
težih od vazduha (u avijaciji) i apara-
ta lakših od vazduha.
aeropauza č slojevi vazduha iznad 25
km gde je vazduh toliko đ da
se u njemu ne može održati avion za
vreme leta.
aeroplan č letilica teža od vazduha,
avion; v. avion.
aeroplast č materijal kojim se prekri-
va rana radi č infekcije.
aeroport č -la t. vazdušno pristanište;
veliki aerodrom gde se ukrštaju mno-
ge vazdušne linije đ
č
aeroprojektor č fotogrametrijski
instrumenat za izradu topografskih
karata na osnovu fotografskih snima-
ka č iz vazduha.
aerosaoni<-e č saonice koje se ć
ć propelera.
aeroskop č đ za merenje prašine
prisutne u vazduhu.
aeroskopija č pregled i č
sastava vazduha i primesa u njemu.
aerosol č sredstvo za č š ć
vazduha, za dezinfekciju, sterilizaciju,
za uništavanje insekata i sl.
aerosoli č -la t. č ili č č
koje lebde u vazduhu u vidu magle ili
dima.
aeros tat č 1. vazdušni balon (lakši od
vazduha); 2. aparat za inhala('iju.
aerostatika č nauka o ravnoteži vaz-
duha i gasova.
aerotaksi č avion za prevoz putnika
na manjim udaljenostima.
aer()terapija č č nekih bolesti,
č č ć bolesnika,
planinskim ili morskim vazduhom.
aerotermodinamika č nauka koja
č probleme toplote kod lete-
nja (npr. procese izgaranja u mlaznim
motorima ili zagrevanje letilice pri
letu velikim brzinama).
aeroterorizam č 1. bombardova-
nje iz vazduha naselja radi zastrašiva-
nja i demoralisanja stanovništva; 2. u
novije vreme: otmica aviona i ucene.
aerotehnika č grupa srodnih č
disciplina koje se bave razvojem leti-
Ika (konstrukcijom, eksploatacijom i
istraživanjima).
aero topografija č izrada geodetskih
planova i karata na osnovu snimaka
iz vazduha.
aerotransport č -Jat. promet koji se
obavlja vazdušnim putem.
aerotropizam č svojstvo biljke da se
ć tamo gde ima najviše vazduha
(pozitivni aerotropizam) ili najmanje
vazduha (negativni aerotropizam).
aerotunel č -nem. č napravljen
hodnik u kojem se ć š č
podešavanja brzine vazdušnog struja-
nja ispituju avioni i avionski modeli.
aeroturbina č sprava za pretvara-
nje energije vetrova u č ener-
giju.
aerofagija č h'Utanje vazduha za vreme
jela (javlja se kod neuropata).
aerofilatelija č skupljanje samo onih
poštanskih maraka koje se upotreblja-
vaju u vazdušnom ć
aerofilter Č filter u obliku rezer-
voara napunjenog šljakom kroz koji se
propušta voda u cilju aeracije (provp-
travanja, č š ć
aerofite č biljke koje rastu sasvim u
vazduhu; suprotno: geofite.
aerofobija č bolestan strah od vazdu-
ha, izbegavanje vazduha.
aerofon č sprava kojom se ljudski glas
prenosi na velike daljine (izumitelj
Edison); aerofoni instrumenti: č
ki instrumenti.
aerofor č sprava za disanje pod vo-
dom, u zagušljivom prostoru i sl.
aerofotogrametrija č izrada geograf-
skih karata na osnovu fotografija sni-
mljenih iz aviona.
aerofotografija č 1. slikanje, snimanje
iz vazduha, fotografisanje iz aviona,
jedrilica, satelita i vasionskih brodo-
va; 2, snimak, fotografija napravljena
iz vazduha, sa velike visine.
aždaja tur. ala, č š zmaj, neman,
ponekad višeglava i krilata, ogromnih
razmera, koja proždire ljude i živo-
tinje.
aždaha pers. v. aždaja.
ažuran fr. č i brz u poslu, koji sve
poslove svršava na vreme; uredan,
ispravan, pregledan.
ažurira ti fr. obaviti poslove na vreme;
ubrzati tempo rada; obaviti zaostale
poslove.
26
ažurnost fr. č urednost, blagovre-
menost, pedantnost u poslu.
azbest č magnezijumov silikat, vrsta
nesagorljivog minerala; od njegovih
vlakana đ se tkanine za vatro-
gasna odela, zavese i dr.; otporan
prema vatri i kiselinama, loš provod-
nik toplote i elektriciteta; služi za
termo i elektro-izolaciju.
azgin tur. 1. pun životne snage, bujan,
neobuzdan, besan; 2. osion, plahovit
č
azdija tur. č gornja haljina.
azil č 1. zaštita koju jedna država
pruža č izbeglicama iz dru-
gih država; 2. ustanova za nezbrinute
stare osobe, bolesne i maloletna lica.
azilijant č osoba koja traži i kori-
sti azil.
azimut ar. 1. ugao (od O° do 360°)
č u smeru od juga ka zapadu,
đ južnog dela č me-
ridijana i vertikale posmatranog ne-
beskog tela; 2. ugao đ meridija-
na i pravca kretanja broda.
azojski period č najstariji period u
razvoju Zemljine kore, slojevi na koji-
ma nema organskih ostataka.
azoosperija č potpuni nedostatak mu-
ških oplodnih ć (spermatozoida),
jedan od glavnih uzroka nesposobno-
sti đ
azot č gas bez boje, mirisa i ukusa,
jedan od glavnih sastojaka vazduha;
služi č za proizvodnju š č
kih đ
azotometar č aparat za merenje pri-
sustva amonijaka u oranici.
azur
l
fr. nebesko plavetnilo, plava boja
neba.
azur
2
tur. spreman, gotov, pripravan za
posao, za akciju, azuran.
azurit fr. č plav mineral. karbonat
bakra.
air tur 1. ć dobro, korist; 2. dobro-
tvorna ustanova, zadužbina; 3. napev,
arija; 4. vazduh, zrak, atmosfera; isto
i hair.
airli tur. ć dobar, č vredan;
isto i hairli.
airluk tur. v. hairluk.
ajam tur. deo ama koji se stavlja konju
na vrat, ogrlina.
Aja Sofija č 1. Sveta Sofija, nekada
č š ć bazilika đ u
srednjem veku); 2. danas: muzej u
Carigradu (Istambulu).
ajatolah pers. vrhovni š č č u
muslimanskoj (šiitskoj) hijerarhiji,
posebno u Iranu koja č teokrat-
sku vlast.
ajvaz tur. 1. sluga; 2. ranije: majordom,
upravitelj u gospodskoj ć
ajvan tur. 1. stoka, brav; 2. prenosno:
glupak, neznalica, budala; isto i haj-
vaD.
ajvar tur. 1. usoljena ikra; 2. vrsta
konzervirane salate od mlevenih pa-
prika; isto i hajvar.
ajgir tur. pastuv, ždrebac.
ajduk tur. v. hajduk.
ajerkonjak nem.-fr. vrsta likera od jaja i
konjaka (vinjaka).
ajkula nem. morski pas.
ajku na tur. dragana, ljubavnica.
ajlajner eng. č preparat za
č tamnih linija po rubovima
č koji č koriste žene.
ajlugdžija tur. v. č
ajluk tur. prihod, dohodak, stalna me-
č plata, posebno vojnika.
č i ajlugdžija tur. 1. ć
ć vojni najamnik; 2. službenik
ili radnik sa č platom; isto i
č
ajman(a) tur. 1. ć životinja, mar-
va, stoka; 2. prenosno: neradnik, skit-
nica, bitanga; v. ajvan.
ajme ital. jao, kuku, lele.
ajmoka(' nem. vrsta supe s mesom i
raznim dodacima.
njnzac nem. 1. umetanje, uložak (npr. za
krevet); 2. umetanje jednog č
odeljka u drugi.
ajnlag nem. uložak, č onaj koji se
stavlja u ć kod ravnog stopala.
ajnleger nem. 1. radnik koji ć neki
deo u mašinu, č č (npr.
papir u štamparsku mašinu, drvo II
pilanu i sL); 2. deo štamparske mašine
koji služi za umetanje papira II
mašinu.
ajnc nem. vrsta kartaš ke igre.
ajnštajnij(um) - novi hemijski eleme-
nat (otkriven 1952, nakon eksplozije
hidrogenske bombe); naziv prema
imenu poznatog č Ajnštajna.
J\jfelov toranj fr. velika železna đ
na u Parizu, podignuta 1889. u č
svetske izložbe koja se tada održala
27
(visoka preko 300 m); naziv po pro-
jektantu, francuskom inženjeru
Ajfelu.
akademac č popularni naziv za stu-
denta vojne škole.
akademizam č 1. preterano teoretizi-
ranje; knjiški formalizam, č u
umetnosti; 2. odvajanje nauke od ži-
vota; 3. č veština, bez invenci-
je i novih saznanja.
akademizirati č raspravljati č
ali besplodno, bez rezultata.
akademija č 1. naziv za najvišu č
nu ili č ustanovu; 2. visoka
škola u rangu fakulteta; 3. naziv za
neke srednje č škole (npr. trgo-
č pomorska akademija); 4. sve-
č priredba povodom nekog važnog
đ
akademik č č akademije nauka.
akademski č 1. koji se odnosi na
akademiju nauka; 2. č znan-
stven; 3. obrazovan na visokoj školi,
sa završenim fakultetom, diplomiran;
4. Č na teorijskom nivou, teško
shvatljivo, kruto, doktrinarno; aka-
demska rasprava: č objektivna
i nepristrasna rasprava; akademski
đ student univerziteta.
akatist č himna u č Bogorodice
koja se peva u pravoslavnoj crkvi.
akadja č 1. vrsta tropskih i suptrop-
skih biljaka; 2. bagrem.
akva lat. voda.
akvabatik č nova naprava za du-
boko ronjenje i posmatranje života
pod vodom (roni do 45 metara i može
ostati dva i po sata)
akva destilata lat. destilacijom č š ć
na voda, prekapanica.
akvadukt i akvedukt lat. vodovod, ć
cev za protok vode, a u novije vreme
i naftovod ili gasovod, postavljeni
preko reke ili dolina, sa odgovaraju-
ć đ objektima za pre-
š ć odstojanja.
akvalung lat.-eng. aparat koji roniocima
ć disanje pod vodom.
akvamarin lat. 1. providan poludragi
kamen, vrsta berila, koji ima boju
morske vode; 2. vrsta slikarske boje
č akvamarinu.
akvanaut lat. ronilac, ž č pod-
morskih dubina.
akva nautika lat. ronjenje i ispitivanje
najdubljih delova okeana.
akvaped lat. podvodni bicikl, sprava za
kretanje pod vodom.
akvaplan lat. sportska naprava u vidu
široke daske, podešena za vožnju na
vodi č je motorni č
akvaplaning eng sportsko skijanje na
vodi akvaplanom koji č motorni
č
akvarel ital. 1. vodena, posna boja; 2.
slika đ vodenim bojama.
akvarelirati ital. slikati vodenim
bojama.
akvarelist(a) ital. slikar koji radi akva-
rele, tj. koji slika vodenim bojama.
akvarij(um) lat. 1. č stakleni sud
ili bazen u kome se drže i gaje č i
morske životinje i biljke; 2. jedno ili
više odeljenja u zgradi, ili cela zgrada,
za držanje, gajenje i izlaganje vodenih
životinja i biljaka.
akvarist(a) lat. onaj koji se bavi akvari-
stikom.
akvaristika lat. negovanje vodenih živo··
tinja ili biljaka u akvarijumu kao
poseban hobi.
akvatel lat. -Ir. hotel na vodi, č
stariji brod, đ za boravak
turista.
akvatilije lat. životinje i biljke koje žive
u vodi, vodene životinje i vodene
biljke.
akvatinta ital. č štampanja, poseban
postupak u tehnici štampanja vode-
nim bojama, osobito u bakrorezbar-
stvu.
akvatorij(a) lat. vodene (morske) površi-
ne koje imaju đ granice ne-
kom đ konvencijom.
akvedukt lat. v akvadukt.
akviziter Int 1. š č lice koje U7_
platu ili procenat prikuplja narudžbi-
ne za robu ili mušterije za neke uslu-
ge; 2. č pretplatnika za novine,
knjige ili davalaca oglasa u novinama.
:1. osoba koja pronalazi nove osigura-
nike za č zavod i sl.
akvizicija lat. 1. ono što je č
tekovina, dobar pronalazak; 2. nove
nabavke, narudžbenice, č po-
slovi, č u vezi pretplate štam-
panih publikacija, oglasa u nov mama
i sl.
28
akvizirati lat. 1. pribaviti, č obezbe-
diti, č poslove; 2. ć nove
mušterije, nalaziti nove pretplatnike,
klijente i sl.
akik tur. crveni poludragi kamen koji se
upotrebljava za nakit.
aklamacija lat. 1. jednodušno glasno
odobravanje, oduševljeno, burno odo-
bravanje; klicanje, đ 2. bi-
ranje, izbor klicanjem ili dizanjem
ruku bez č glasanTa.
aklamirati i aklamovati lat. č odo-
bravati, klicati; birati, odobravati
aklamacijom.
aklimatizadja lat. 1. đ
privikavanje živih ć novim uslovi-
ma, prvenstveno klimatskim i geo-
grafskim prilikama; 2. prenosno: pri-
vikavanje ljudi na novu sredinu.
aklimatizovati i aklimatizirati lat. privi-
knuti se, prilagoditi se drugom podne-
blju, drugoj klimi, ć se.
aklimacija lat. v. akJimatizacija.
akmak tw·. glupan, budala, blesan.
akmeizam č struja u ruskoj literaturi
nakon revolucije od 1905. g. koja je
propovedala "umetnost radi umetno-
sti" (larpurlartizam).
akmeist(a) č pristalica akmeizma u
ruskoj Iiteratw'i; v. akmcizam.
akne č gnojnice, bubuljice č š ć
po licu), pretežno kod mladih.
ak,,,- đ stara mera za zapreminu
č (oko 50 litara).
akoznlizarll č v. akOSlJ1izanl.
akomodacija lat. 1. đ (npr.
oka da jasno vidi predmete na ć
tim udaljenostima); 2. podešavanje; :1.
poravnanje o ć
akomodirati lat. 1. prilagoditi, podesitl;
2. namestiti se udobno; :1. isplatiti
dug, poravnati se.
akontacija ital. predujam, avans, isplata
dela novca na č ć zarade,
odnosno primanje novca na č ne-
č unapred, posla i sl.
akontirati ital. uzeti (ili isplatiti) deo
novca unapred na č ć zara-
de, posla i sl.
a konto itaJ. na č č u ime
predujma, unapred; v. akontacija.
akord Ir. 1. sazvuk, istovremeno č
nje tri ili više tonova; sloga, sklad; 2.
đ radnika prema č
izvršenih poslova (po komadu).
akordator Ir. -lat. č č
č instrumenata.
akorporacija lat. pripojenje, združenje
više firmi.
akosmizam i akozmizam č filozofski
pogled da telesni svet ne postoji neza-
visno od svesti.
akotiledone Č biljke koje nemaju raz-
govetnih kotiledona.
akr eng mera za površinu u Engleskoj i
SAD (oko 4000 kvadratnih metara).
akreditiv fr. pismeni nalog jedne kredit-
ne ustanove (banke, štedionice) drugoj
kreditnoj ustanovi da nekome isplati
đ svotu novaca.
akreditivi Ir. pismeno ć di-
plomatskog predstavnika jedne drža-
ve kod vlade druge države koje diplo-
mata predaje šefu države kod stupa-
nja na dužnost.
akreditovati i akreditirati fr. 1. ovlastiti,
ć naimenovati diplomat-
skog predstavnika da u stranoj državi
zastupa interese svoje domovine; 2.
imenovati dopisnika novina, radija ili
televizije za slanje informacija sa ne-
kog č ili ustanove; 3. otvoriti
nekome kredit.
akrep tUl'. 1. škorpion, otrovna životinja;
2. preI1()sno: ružna, mršava osoba.
akribi;a č krajnja č i preciznost,
č u č radu; savesnost,
temeljitost, brižljivost u radu.
akribologija č savesnost i č u
govoru, pisanju, istraživanju i uopšte
u životu.
akribometar č instrumenat za mere-
nje ć š predmeta.
akribometrija č č veoma preciz-
no merenje.
akrizija č 1. nedostatak sposobnosti
đ 2. č 3. ne-
đ kod stanja bolesti.
akrilik eng viniiska boja koja se u
slikarstvu upotrebljava umesto ulja-
nih boja; stvara smolasto-lakastu po-
vršinu.
akrobat(a) č 1. veštak u đ
vratolomnih č podviga u
cirkusu, na konopcu i na drugim me-
stima; 2. prenosno: snalažljiv č
akrobatika i akrobacija č 1. veština
koju izvodi akrobata; 2. prenosno:
vratolomija, opasan poduhvat.
29
akrogrami č pesme kod kojih stihovi
č poslednjim slovima prethod-
nog stiha.
akromazija č pomanjkanje normalne
pigmentacije kože; bezbojnost, ble-
ć
akropola č 1. visoka đ u starim
č gradovima; č Akro-
pola sa hramom Parte non ; 2. gornji
grad.
akrostih Č 1. pesma kod koje č
katkada i krajnja slova (ili slogovi),
kad se č odozgo prema dole, daju
neko ime ili č pesma s takvim
stihovima; 2. porez koji su Bar i
Budva ć u srednjem veku,
srpskim vladarima.
akrotizam č 1. Iiloz. istraživanje
prauzroka stvari (težnja za onim što
je najviše u saznanju); 2. medic. od-
sustvo pulsa ili ć da se
puls opipa.
akrofobija č preteran, bolestan strah.
od pogleda sa visine nadole.
aksijalni lat. osni, osovinski, koji je u
smeru ose.
aksiologija č nauka o vrednostima;
opšta teorija vrednosti.
aksiološki č koji se odnosi na vredno-
sti, na teoriju vrednosti.
aksiom(a) č 1. č istina jasna
sama po sebi, istina kojoj nije potre-
ban dokaz; osnovna istina, osnovno
č 2. mat. stav koji se usvaja bez
dokaza i koji ne proizilazi iz ranije
usvojenih aksioma.
aksiomatika č nauka o aksiomima.
akt lat. 1. delo, č 2. č spis,
službeni spis; 3. u likovnoj umetnosti:
slika ili skulptura golog ljudskog tela;
4. č u pozorišnom komadu.
aktentašna nem. tašna od fine kože ili
skaja za službene spise, akta.
akter fr. 1. važan č 2. glumac,
umetnik; 3. prenosno: važan č u
nekom poslu ili đ
aktiv lat. 1. f.,7Tam. radno stanje glagola
(npr. pišem, govorim); suprotno: pasiv;
2. organizovana h'Tupa ljudi u okviru
neke zajednice ili angažovana na ne-
kom posebnom zadatku (npr. partijski
aktiv, agitatorski aktiv, itd.).
aktiva lat. 1. celokupna imovina jedne
privredne organizacije i sva njena po-
traživanja č materijalna i dr.)
od drugih privrednih i drugih organi-
zacija; suprotno: pasiva; odbijanjem
pasive od aktive dobiva se č imo-
vina ili vlastita sredstva privredne
organizacije; 2. aktivna vojna služba;
suprotno: rezerva.
aktivan Ja/. 1. koji dela, radi. funkcioni-
še; 2. koji prouzrokuje akciju; koji se
odnosi na uzrok akcije; :1. koji se
odlikuje sa mnogo aktivnosti ili po-
kreta. ili promena; 4. koji se odlikuje
š ć snagom, inicijativom; 5.
koji sc odlikuje i č na ponašanje
mužjaka u spolnim aktivnostima.
aktiva(' Ja/. 1. oficir u aktivnoj vojnoj
službi (suprotno: penzioner); 2. homo-
seksualac koji u spolnom odnosu ima
ulogu muškarca (suprotno: pasivae).
aktivacija i aktivizacija Ja/. č
ć delatnosti, ubrzanje tempa
rada; č smelije delovanje na
ostvarenju nekog cilja.
aktivizam Ja/. 1. živo, aktivno č
vanje u ostvarenju n('kih društvenih
zadataka, č č ciljeva;
2. filozof. shvatanje da tr('ba sve zna-
nje i iskustvo staviti u službu nepo-
srednih životnih potreba.
aktivizirati Ja/. č delovanjI', ubr-
zati rad; č krenuti ka ostvare-
nju ('ilja.
aktivirati i aktivisati la t. 1. č ti
nešto aktivnim, staviti ga u pokret, u
delovanje; 2. povratiti iz mirovine
(penzije) u aktivnu službu; isto i akti-
vizovati.
aktivist(a) Jat. 1. aktivni, angažovani
č neke zajednice, osoba koja se
č č u č ili nekom
drugom radu; 2. pristalica, pobornik
aktivizma; za ženu: aktivistkinja, ak-
tivistka.
aktivitet lat. v. aktivnost.
aktivnost la/. 1. svojstvo nekoga koji je
aktivan, delotvoran, radan; 2. delova-
nje, angažovanost u radu; podsticanje
na delovanje drugih, na akciju.
aktivno lat. angažovano, radno, delatno;
aktivno pravo glasa: pravo da neko
može glasati na izborima (za razliku
od pasivno/{ prava, tj. prava biti bi-
ran, npr. za narodnog poslanika, dele-
gata).
aktinometar č sprava za merenje to-
plotne snage č zraka.
30
aktinometrija č 1. grana meteorologi-
je koja č č energiju u
atmosferi; 2. grana astrofizike koja
č skupno č nebeskih
tela na gornjoj granici atmosfere.
aktinomikoza Č zarazna bolest gove-
da i svinja (katkada i kod č
č su aktinomiceti.
aktinoterapija č č zracima (npr.
ultravioletnim).
aktovka Jat. 1. ć pozorišni komad u
jednom č 2. torba za spise.
aktualan lat. v. aktuelal1.
aktualizam Ja/. 1. č da je stvarnost
neprekidna detatno .. ', samostvarala-
štvo; 2. teorija da je duševni život
stalni proces; 3. h .xija da su pojavI'
koje sada oblikuju Zemljinu koru d('-
lovale tako i u prošlostI.
aktualizacija Ja/. 1. ć ostvar('-
nja cilja, ideala; 2. đ nekog
dela u sklad sa savremenim zbiva-
njima.
aktualizovati i aktualizirati Ja/. č
nešto aktuelnim, savremenim, osavre-
meniti ga, privesti ili privodit i u delo,
ostvariti.
aktuelan lat. sadašnji, današnji, savre-
men, u ovom č od važnosti, stva-
ran, potreban; koji je na dnevnom
redu, koji se odnosi na današnjicu.
aktuelnost i aktualitet la/. savremenost,
savremeni č današnja zanimlji-
vost, današnja stvarnost.
akuzativ Ja/. č padež u našem
jeziku koji č predmet na kome
se vrši glagolska radnja; dobija se na
pitanje: kOMa, sta, sto.
akuIturacija eng. proces kojim jedna
kultura preuzima elemente druge,
kulturno stapanje dve kulture u etno-
loškom i sociološkom smislu.
akumulator lat. sprava u kojoj se nago-
milava rezervna č energija.
akumuladja lat. 1. nakupljanje, gomila-
nje energije; 2. nakupljanje taloga na
dnu vode; 3. izdvajanje dobiti firme za
proširenje poslovanja, tj. akumulacija
kapitala koja se č od ostvarene
dobiti; prvobitna akumulacija: proees
uništavanja sitnih đ č (odu-
zimanje zemlje seljacima od strane
bogatih u doba prelaza sa feudalnog
na č privredni sistem),
kada su stvorena velika imanja kapi-
talis ta , a s druge strane masa naja-
mnih radnika koji su bili nemilosrdno
eksploatisani.
akumulirati lat. nagomilavati; sticati,
skupljati, zgrtati, ć novac.
akupunktura lat. č nekih bolesti
koje se sastoji u tome što se zabadaju
srebrne ili zlatne igle u kožu najbliže
okoline obolelog mesta; primenjuje se
kod oboljenja živaca, glavobolje, mi-
grene, reumatizma, išijasa; Kinezima i
Japancima ovo je poznato 3000
godina.
akuratan lat. č pažljiv, marljiv, sa-
vestan, uredan, precizan.
akuratnost lat. č savesnost, ured-
nost, ispravnost.
akustika č 1. nauka o zakonima zvu-
ka i sluha; 2. osobine sale da prenosi
zvuk.
31
č č podesan za primanje i
prenošenje zvuka, glasa; č slu-
šni; objekat (sala, crkva i dr.) sagra-
đ tako da se č i tonovi mogu
svuda lepo i jasno č č
sredstva: sredstva koja služe poboljša-
nju ili č slabog sluha.
č č svojstvo neke prostorije
da dobro prima i prenosi zvuk.
nkutan lat. 1. oštar, jak, nagao, žestok;
2. ć koji traži hitno rešenje zbog
naglog razvoja (bolesti); 3. hitan,
IlI'()dložan.
lat. lekar, specijalista za trudno-
('" I đ
fr. nauka o ć đ
JII i negovanju đ č
IIk"elerator lat. 1. postrojenje za ubrza-
vanjI' kretanja č radi č
".1a strukture atomskog jezgra; 2. koe-
fwij('nt koji pokazuje za koliko ć se
ć investicije ako se ć
n'alni dohodak; 3. pedal u automobilu
I'''JI ubrzava kretanje vozila.
IIk,·.·I,·radja lat. ubrzanje, ubrzavanje,
p"pl'anje brzine, pospešenje.
IIk ... ·I.·rirnti lat. ubrzavati, požuriti, po-
"I'''':;ivat i, č brzinu.
IIk .... I •• r ... "etar lat. instrumenat za mere-
".1" llhrzanja.
"k.-""(II)t lat. 1. naglasak sloga ili č
2. /.lIak za obeležavanje akcenta (na-
,:laska), :1. č izgovor č
l ... J I ,:"v()ri neki strani jezik.
akcentovanje i akcentuadja lat. 1. č
akcentovanja č 2. sistem akcenata
jednoga govora, dijalekta ili jezika.
akcentovati i akcentirati lat. 1. staviti
akcentske znake na č 2. istaknuti
nešto u govoru, naglasiti.
ak"entolog lat. č koji se bavi
č akcenata.
akcentologija lat. nauka o akcentima i
akcentuaeiji.
akcepis lat. potvrda primitka neke
pošiljke.
Ilk('ept lat. 1. saglasnost s predlogom da
se sklopi ugovor (primljen, prihva-
ć 2. potpis na menici kojim se
preuzima obaveza ć :1. prihva-
ć menica s takvim potpisom; 4.
prihvatanje, pristanak, odobravanje.
ak"eptabilan Jat. primljiv, prihvatljiv,
usvojljiv.
ak"eptant lat. primalac menice, č
koji č da ć je isplatiti.
ak('eptadja lat. primanje meni('e, prih-
ć č (potpisom) za njenu
isplatu.
ak('eptovati i ak('eptirati lat. prihvatiti,
primiti, usvojiti; ak('eptovati menku:
obavezati se na ć menice pi-
smenom zabeleškom na samoj menici.
ak('eptor lat. primalac, odobravalac.
akeepcija lat. 1. primanje, ć
usvajanje; 2. usvojeno č neke
č
akces lat. 1. pristup, prilaz; 2. stupanje
na neki posao radi sticanja prakse;
stupanje pravnika u sud radi prakse;
3. napad groznice.
akcesija lat. 1. pristupanje, pridodava-
nje; pristupanje neke države nekom
đ ugovoru; 2. proširiva-
nje sopstvenosti na sporedne stvari.
akcesist(a) lat. č pripravnik u
upravnoj službi.
akeesoran Jat. sporedan, nebitan, prido-
dan; akeesoran ugovor: dopunski, pri-
dodan ugovor koji se dodaje glavnom
ugovoru; akeesorna tužba: tužba ko-
jom se novi tužitelj pridružuje pret-
hodnoj tužbi drugog tužitelja protiv
istog tuženika.
akeesorij(um) lat. ono što je sporedno;
dodatak, dopuna.
akcident Jat. 1. nebitno, č svoj-
stvo; 2. ć č nezgoda; 3.
ono što je nebitno, promenljivo.
akcidentalan Jat. č nebitan, spo-
redan, koji se javlja povremeno.
akcidentalije Jat. č nebitne
osobine neke stvari, sporednosti.
akcidendja Jat. 1. č oznaka ili
momenat; 2. u štamparstvu: posao
koji ne spada u knjižarstvo i novinar-
stvo (npr. plakati, ('enovnici, vizitkar-
te i sL); 3. č uzgredno, do-
punsko.
akcija Jat. 1. delovanje, rad, preduzimlji-
vost; č snaga (suprotno:
reakcija); 2. č operacija; 3. deo
kapitala uložen u neki posao i doku-
menat o tom ulaganju koji donosi
dobit; 4. č delatnost radi ne-
kog cilja (protest, kampanja); radna
akcija: dobrovoljni rad omladine ili
ć broja ljudi na izgradnji nekog
objekta.
akdonar fr. vlasnik akcija koji č
pravo dobiti na uloženi novac.
akdonarsko društvo fr. društvo osnova-
no na osnovu ć akeija kome
je cilj č rad i podela dobiti.
srazmerno uloženom kapitalu od stra-
ne akcionara.
akdoni Jat. radni, poslovni. delatni, koji
se odnosi na akciju, na rad.
akdoni radijus Jat. domet, doseg; put
koji može prevaliti avion, brod ili koje
drugo prevozno sredstvo bez dopUnE'
goriva.
akdpirati lat. primiti, opaziti, osetiti,
shvatiti, razumeti.
akšam tw·. 1. swnrak, tj. doba od zala-
ska sunca do potpunog mraka; 2.
č dnevna molitva muslimana.
akšamluk tur. č razgovor prijate-
lja i komšija uz kafu.
š č tur. č koji š č
razgovara, ć s društvom.
š č tur. u č sedeti u
društvu i razgovarati, ć
akšamdžinil'a tur. gostionica u kojoj se
provodi akšamluk (razgovor).
ala tur. 1. neman, aždaja, č š
ć ogromne snage, proždrljivo, ne-
nasito; 2. jaka oluja, velika nepogoda;
isto i hala.
alabastar i alabaster č vrsta veoma
tvrdog gipsa.
alabuka tur. vreva, galama, graja,
vika, gužva, isto i halabuka.
alav tur. v. halav.
32
Aladinova lampa - č č
sprava koja ispunjava sve želje (prema
arapskoj Č "Hiljadu i jedna ć
č Aladin pecao ribu, pa iz vode
izvukao veliku boeu; kad je bocu
č dugo je iz nje izlazio gust, crn
dim, koji se na kraju pretvorio u
gorostasnog duha; od tog duha Aladin
dobi lampu i kad god bi je upalio,
stvorili su se pred njim robovi koji su
mu ispunjavali svaku želju).
alaj tur. 1. č vojnika, bataljon, puk; 2,
mnoštvo ljudi: parada, povorka.
alaj-barjak tur. glavna zastava jedne
vojne jedinke (alaj a).
alajbeg tur. zapovednik jednog alaja; v.
aJaj.
alajbegova slama tur. imovina koja
nema vlasnika, gospodara; imovina o
kojoj niko ne brine, kojom se može
raspolagati po volji svakoga.
alajka tur. 1. robinja, sluškinja; 2. žena
opaka jezika, č 3. pokvarena,
raspusna, nemoralna žena; isto i
halajka.
a la kart fr. sve prema jelovniku; biranje
jela prema jelovniku.
alakati tur. govoriti, vikati alah; isto i
halakati.
alal tur. blagoslov: bravo, č da
mu je prosto isto i halal.
alalija č nesposobnost normalnog go-
vora, nemost.
alaliti tur. 1. oprostiti se, pozdraviti se
(na rastanku); 2. pokloniti nešto neko-
me; isto i halaHti.
alaman nem. 1. gladnica, proždrljivac,
izeli('a; 2. neobUzdan č pusta-
hija.
alamanka tur. u narodnim pesmama
naziv za sablju kova nu u č
alapljiv tur. v. halap!iiv.
alarm fr. uzbuna; znak za uzbunu, za
nemir; strah.
alarmantan fr. ć zabri-
ć glas.
alarmirati fr. uzbuniti, dati alarm; po-
zvati k oružju vojsku.
alas đ onaj koji se bavi ribolovom.
ribar; isto i halas.
alat' tur. alatast konj, đ đ
alae tur. č zanatska đ alatke
za rad.
alaturka ital. po turski, na turski č
Alah ar. bog, pravi bog kod muslimana.
!Ilba lat. 1. duga bela tuni ka kod starih
Rimljana; 2. bela duga košulja u kato-
č sveštenika za vreme mise.
!Ilbanolog - č za albanologiju.
!lIbanologija - nauka koja se bavi
č albanskog jezika, knji-
ževnosti i kulture.
!Ilbatros eng velika bela morska ptiea
koja brzo leti i dobro pliva; živi oko
južnih mora.
albinizam Jat. odsustvo pigmenata (bo-
jena materija) u ljudskom i životinj-
skom organizmu, zbog č kosa i
koža pobele a ć pocrvene.
Albion kelt. stari naziv za Englesku
(gorovita zemlja)
!Ilhum Jat. 1. knjiga za č slika,
('rteža, poštanskih maraka; 2. spom('-
nar, knjiga za upisivanje uspomena; 3.
izdanje dve-tri /-,'Tamofonske č ili
kasete poznatog č ili č
nlhumen Ja/. č koja sc nalazi
II jajetu.
nlhumin Jat. č najvažniji sa-
st ojak životinjskog i biljnog orga-
niznla.
nlhuminat Jat. materija koja u sebi sadr-
zi č
nlhuminimetar lat. instrumenat za odre-
č č u ć
nlhUlllinozan Jat. koji sadrži č
IIII. i> .. č č
"lhulllinoidi Jat. supstance po sastavu i
!'on·klu č č
"lhulllinurija Jat. č č
11;1 ć
,,1\'1' IlJI' vrsta orijentalne poslastice od
I>1'11 SI1 a , masti, masla i ulja; isto i
h"lvn.
.. 1\'I,luk III/'. 1. nagrada, napojnic'a; 2.
!,os"lma č zbog kupovine novog
t a
.. 1""dH.in III/'. onaj koji pravi i prodaje
.01\'11. č isto i halvadžija.
.. 1.",,,1,, /nl I. male duplje, jamice u
1"'J"dmim organima; 2. ležište za zube
tl \'lill'arna; :l. završni ć u
Idtl('lIlla.
.. I,:,' /nl vod!'ne biljke, bescvetni('e, bez
1"''''11:1 , žila, tzv. talofite.
..IV-,-I .. u ,"jr I. upotreba sile; 2. grana
",al","at,k,' II kojoj se umesto brojeva
,.'('11'1:' slovima kao posebnim znaci-
''''', /;"Lltak algebre je da rešava
1,'d'I:I<'IIII' , njihova svojstva; 3. knjiga
33
u kojoj je izložena ta nauka; ta nauka
kao školski predmet.
algolagnija č uživanje u bolovima; v.
mazohizam i sadizam.
algologija č nauka o algama.
algoritam ar. - č pravilan postupak
pri č tj. efektivna metoda
kojom se iz datih polaznih podataka,
đ nizom č odnosno
č postupaka, dolazi do traženih
rezultata.
al/.,>Tafija č pripremanje nacrta za
štampu na aluminij umskoj č
alea jakta est Jat. kocka je pala, kocka je
č č koje sc izgovaraju kod
donošenja sudbonosnih odluka, a pri-
pisuju sc Juliju Cezaru, starorimskom
državniku, da ih je izrekao prilikom
prelaska reke Rubikon, č je zapo-
č đ rat u ondašnjoj Galiji
(današnja Francuska).
aleatorika Ja/. kompozicijski postupak u
modernoj muzici kojim se izvodi()('u
prepušta da sam odabere redosled
đ pojedinih delova.
alegat Jat, 1. pravni spis; 2. citat iz
zakona ili dela, odnosno pisca.
alegadja Jat. I. citiranje, đ ne-
kog mesta iz neke knjige; 2. pravni
savet, č mišljenje Đ
alegorija č I. slikovit č izražava-
nja u književnosti, tj. izražavanje koje
ima č smisao od onog koje se
neposredno daje; alegorija se č
upotrebljava u basnama (npr. govori
se () lukavosti lisice, a misli se na
lukavog č ili prikazuje se naiv-
nost jagnjeta, a misli se na naivna
č 2. u likovnoj umetnosti slika
ima č smisao, č poruku
(npr. naslikan ljudski kostur je alego-
rija smrti); u alegoriji metafora je
prote!-,'I1uta na ć ili manji niz poj-
mova ili na cclo književno delo (pe-
smu, č roman) .
alegorika č č izražavanja u alego-
rijama.
alegorist(a) č onaj koji prikazuje ne-
što u slikama, slikovito .
alegorisati i alegorizirati č slikovito,
u slikama govoriti ili pisati; izražavati
misli u zavijenoj formi, u slikama, a
ne direktno.
č č slikovit, uvijen, iskazan
slikom,
alegreto itaJ. Č 1. oznaka tempa
_. umereno brzo, umereno živo; 2.
mali, umereno brzi č stav
(tada se sklanja alegreto).
alegrisimo itai. č vrlo živo vrlo
veselo, što življe. '
alegro itai. muzie'. 1. veselo, živo, brzo,
živahno, vedro; 2. brzi č stav
(tada se sklanja ale/-.,'1"o).
aleja fr. đ put đ dva reda
ć drvored; šetalište; uzan
prolaz.
alejkum selam Iur. muslimanski poz-
drav: mir đ varnai
Aleksandrida č naziv za književno
delo koje opisuje život i delo Aleksan-
dra Makedonskog (ima ih u prozi i u
stihovima).
aleksandri nac - rimovani stih od 12
slogova, dvanaesterac, šestostopni
stih sa cezurom posle šestog sloga
(nazvan po francuskom romanu o
Aleksandru Makedonskom).
aleksandrit Č vrsta dragog kamena.
aleluja i alil uja hebr. pripev u crkvenim
pesmama: hvalite boga (pesma u slavu
boga).
alem Iur. 1. dragi kamen, dragulj, dija-
mant (u narodnOj pesmi: alemkamen);
2. ć ukras na vrhu minareta u
obliku poluloeseca.
alergen č supstanca životinjskog ili
biljnog. porekla koja kod preosetljivih
osoba Izaziva alergiJU.
alergija č osetljivost, odbojnost orga-
nizma prema zaraznoj supstanci, koja
je ć jednom bila u njemu.
č č koji pati od alergije.
alergolog č lekar, specijalista za aler-
giju.
alergologija č nauka o alergijskim
oboljenjima i č ove bolesti.
alet tur. č č haljina koju je
sultan davao visokim dostojanstveni-
cima.
alibi lat. 1. dokaz da je optuženi u č
izvršenja č dela bio na dru-
gom mestu, a ne na mestu gde je
izvršeno č delo; 2. prenosno:
č pravdanje za neku č gre-
šku ili neuspeli poduhvat.
aligator itaJ. vrsta krokodila; živi u
tropskim krajevima Severne Amerike
i Kine; isto i kajman.
34
aligacioni č lat. č koji daje
srednju cenu dve vrste robe kad se
pomešaju.
alijansa lat. savez, sporazum, udruživa-
nje; pismeni ugovor o savezu država'
Sveta alijansa: savez vladara Rusije:
Austrije i Pruske, stvoren ugovorom
od 1815 (uperen protiv svih revolucio-
narnih stremljenja).
alijas lat. č na drugi č č
je, pod drugim imenom.
alijena{'ija lal. 1. đ đ
položaj ili stanje č u kojem su
proIzvodI njegovog rada, njegove ide-
Je, moralna č postali njemu ne-
sto strano, đ (alijenacija je jeddn
od centralnih pojmova Marksove filo-
zofije); 2. zamen a dve stvari, razmena;
:1. prodaja; 4. zalog kao garancija; 5.
dusevno rastrojstvo.
alijenizam lat. duševno rastrojstvd,
ludilo.
alije,.'irati lat. đ đ ustupiti
nesto drugom (pravo ili svojinu);
odvratiti, odbiti, premamiti (musteri-
ju); poludE'ti.
alikvantan lat. mat. deo nl'kog broja
kOJIm taj broj nije deljiv, npr. 2 i 5 su
altkvantm delovi broja g.
alikv(.tan lat. mat. deo nekog broja
kOJllT! J" taj broj deljiv bez ostatka;
npr. 2 i 5 su alikvotni delovi broja 10;
2. pravno: ć deo, deo koji
srazmerno otapada. na svaku stranku'
isto i alikvota; alkikvotni tonovi: muz.'
niz tiših tonova koji se javljaju uz
osnovni ton i daju mu č
boju i ć tj. harmonijski gornji
tonovI.
alil uja Rrc'. v. aleluja.
alim Iw·. č č č (u pitanji-
ma vere), teolog, mudrac.
. lat. novac za izdržavanje,
naroclto č dece.
alimentar lat. osoba koja po nekoj oba-
veZI Ih zaveštenju prima izdržavanje
od nekoga.
alimentadja lat. 1. hranjenje. ishrana; 2.
zakonom đ ili na osnovu za-
kona sudskom ili drugom odlukom
đ izdržavanje (deteta, č
č roditelja, rastavljene že-
ne i 3. prenosno: č i druga
pomoc ustanovama, pojedincima, rad-
mm organizacijama i sl.
"limentirati lat. 1. snabdevati hranom,
Ishranjivati nekoga; 2. pomagati, pru-
zati potporu, ć č ili
Il("kome rad, opstanak.
,,(ineja lat. nov red u tekstu ili štampa-
llom slogu, nov pasus, odeljak.
"Iir(a) fr. 1. č ponašanja č
otmen) u ć s ljudima; 2.
vrsta konjskog hoda; 3. trag č
"liskaf lat. - č savremeni brod sa
đ krilima na kojima č
kod velikih brzina, koje postiže snaž-
IIl1n motorima, brod se izdigne nad
vodu i tako dostiže ć brzinu
č naziv - hidrokrilae).
"Iitenu·ija lat. stilska, poetska figura
koja se sastoji u tome što se poduda-
Iaju suglasnici ili grupa suglasnika,
č u č stihovima pesme
(IIPr. Gna poji po putu putnike); č
St' javlja u pratnji stilske figure aso-
lIa/J('e U kojoj se ponavljaju samogla-
snie-i.
nliterirati lat. praviti aliteraciju, izraža-
vati se č saliteraCijama.
ulku tur. 1. kolut, prsten, č kari-
ka; 2. zvekir, veliki metalni prsten na
kapiji koji služi za kucanje kod dola-
ska u ć 3. Sinjska alka: viteška
U Sinjskoj krajini u kojoj konja-
lIi"i u trku kopljem đ i skidaju
alku; isto i halka.
ulkuzar ar. dvorac, dvor, zamak; grad;
Ivrdava.
nikalij ar. so koja se dobija iz pepela
lIIorskih biljaka, potaša.
nikulije ar. oksidi, hidrati i soli alkalnih
III1'tala, lužine.
nikuIni ar. 1. koji se odnosi na alkalije;
2. koji ima ukus đ 3. koji sadrži
1I(·ki alkalni metal (npr. kalijum, na-
II·ijulII).
nlknluidi ar. azotna hemijska jedinjenja
II biljkama (kinin, kokain, kofein,
1I\()rfijum i dr.), koja se kao jaki otrovi
IIpolrebljavaju u medicini.
nlkur Iur. č u alci, č u
Sinjskoj alci.
nlkt'mija ar. v. alhemija.
nlkemij'ar ar. v. č
nikutest lat. provera č alkohola u
lI("korn organizmu, č kod voza-
('a lIIotornih vozila.
nikuhul ar. 1. č špiritus, bezbojna,
Isparljiva i lako zapaljiva opojna
35
č koja se dobija vrenjem š ć
i destilacijom; 2. č naziv za žestoka
ć
alkoholizam ar. l. preterano uživanje
alkohola, opijanje, č 2. hro-
č trovanje organizma alkoholom
zbog stalnog i preteranog uživanja
alkoholnih ć
alkoholizadja ar. č š ć alkoho-
la; mešanje alkohola s nekom č
š ć
alkoholizirati ar. 1. č ć al-
koholom; 2. trovati alkoholom.
č ar. č koji preterano i
redovno uživa žestoka ć s jakim
alkoholom, pijanac.
alkoholometar ar. - Rrc'. đ koji
đ procenat alkohola u žesto-
kom ć
alkoholometrija ar. - č postupak
đ č alkohola u žesto-
kom ć
almanah ar. godišnji ili povremeni zbor-
nik ć ili studija ć broja
autora.
alov đ velika ribarska mreža.
č č č nerazrunan, koji
je suprotan zdravom razumu.
aloja č tropska biljka od koje se
spravljaju neki [ekovi.
alokadja lat. 1. smeštanje, đ
mesta; 2. dobava dobara, sirovina.
alotropan č hemij. elemenat koji se
javlja u više oblika ili stanja.
alotropija č postojanje jednog hemij-
skog elementa u dva ili više č ili
gasovitih oblika.
alpinizam lat. sportsko planinarstvo,
penjanje na visoke i teško prohodne
planine.
alpinist(a) lat. planinar koji se č
penje na planine.
alt lat. 1. najdublji ženski ili č glas;
2. č s takvim glasom; 3. instrument
č je zvuk č altu.
alteracija lat 1. promena, izme na č
no nagore); 2. pogoršanje, š ć
krivotvorenje.
alteracija lat. 1. m uz. promena visine
nekog tona ulestvici; 2. raspadanje
stena pod uticajem č zagreva-
nja i atmosferskih padavina.
alter ego lat. 1. "drugi ja", kaže se za
č koji može zameniti u svemu
prijatelja; 2. veran, odan prijatelj.
alterirati lat. menjati, č pogor-
šati, oštetiti, č
alternativa lat. izbor đ dva jedino
ć rešenja, ili - ili.
alternativan lat. koji je u vezi sa alter-
nativom, vezan za izbor jednog od dva
ć rešenja.
alternator lat. mašina za proizvodnju
č č struje.
alternacija lat. 1. č 2. za-
menj ivanje, odmenjivanje; č
no nastupanje dva glumca u istoj
ulozi; :l. u lingvistici: promena osnov-
nog samoglasnika u č (napr. brati
- berem; birati - izbor).
alternira ti lat. 1. č smeniti,
zameniti; 2. č nastupati u
jednoj č ulozi.
altimetar lat. - č đ za merenje
nadmorske visine na letelicama.
altist(a) ital. č koji peva alt.
aItokumulusi lat. oblaci sastavljeni od
grudvastih delova, grupisani ili pore-
đ u nizove koji su č
beli ili sivkasti.
aItostratusi lat. beli č ili sivi oblaci
veoma č oblika.
altruizam lat. ljubav prema drugim
ljudima, žrtvovanje za druge, za dobro
ljudi; č odanost, č č
altruisat(a) lat. č koji se odlikuje
altruizmom, plemenit, č č
vekoljubiv.
aluvijalan lat. nanosan, naplavan, stvo-
ren nanosom, naplavom.
aluvij(um) lat. 1. đ period u
razvoju Zemljine kore; 2. sloj zemlji-
šta nastao nanosima vode.
aludirati lat. č aluzije, tj. govoriti o
jednoj stvari, a ciljati na drugu; rugati
se, prebacivati nekome nešto, bockati
u formi aluzije.
aluzija lat. govorna figura u kojoj se
govori na posredan, zaobilazan č
tj. umesto prave stvari kazuje se njoj
č stvar, a koja lako može da
podseti na onu pravu, kao ono u
narodnoj posloviei: snahu kara, sve-
krvi prigovara.
aluminij(um) lat. metal lak a velike
otpornosti i č ć dobija se iz rude
boksita; ima široku primenu, č
u industriji aviona, đ i ć
predmeta.
36
aluniranje lat. pristajanje vasionske le-
telice na Mesec, sletanje.
alunirati lat. pristati letelicom na Mesec,
sletati na Mesec.
alfa č 1. prvo slovo č alfabeta;
2. prenosno: neki č (npr. od alfe
do omege, tj. od č do kraja).
alfa-zraci č pozitivno naelektrisani
zraci koje ispuštaju radioaktivne ma-
terije.
alfabet Č 1. naziv za č pismo,
nastao spajanjem imena dvaju prvih
slova (alfa-beta); 2. opšti naziv za
sistem pismenih znakova.
alfabetar Č 1. spisak đ alfabet-
skim redom; 2. č u č i
pisanju, osnova,·; 3. pn'nosno: č
nik u nekoj nauci, veštini, zanatu i sl.
AI Fatah ar. ć č or-
ganizacija palestinskih Arapa, osno-
vana 1965.
alhemija i alkemija ar. naziv za č
nu srednjovekovnu herniju, koja se'
bavila raznim eksperimentima, poku-
š ć da č metale pretvori u
zlato, te da đ lek za sve bolesti i
sl.; ipak, u toku tih istraživanja, otkri-
ven je veliki broj hemijskih elemenata
i hemijskih jedinjenja, č su udare-
ni temelji modernoj hemiji.
č i č ar. č koji se
bavio alhemijom.
č lat. 1. lopov, nevaljalac, varalica;
2. mangup, obešenjak, š č :l.
č s nedostatkom: sakat, ć
itd.
aldžamija ar. ć islamska bogo-
molja.
am tur. deo konjske opreme za prezanje
konja u kola; isto i ham.
amazonka Č 1. po č mitologiji:
žena-ratnik; 2. prenosno: ratoborna
žena; č muškobanja; 3. vrsta
ženske haljine za jahanje; 4. vrsta
papagaja.
amajlija tur. talisman, amulet; predmet
ili zapis koji se nosi uza se kao
tobožnja zaštita od ć neugod-
nosti, bolesti; isto i hamajlija.
amaksofobija č bolestan strah od pu-
tovanja (vožnje) prevoznim sred-
stvima.
amal i amalin tur. č tereta privat-
nim Iieima; isto i hamal, hamalin.
37
amalgam č 1. rastvor nekog metala u
živi, odnosno legura žive s nekim
drugim metalom; 2. mešavina raznih
stvari, spoj, stapanje.
amalgamacija lat. 1. dobijanje zlata i
srebra iz njihovih ruda ć žive;
2. č metala amalgamom.
amalgamisati i amalgamirati lat. 1. pre-
ć metal, obložiti amalgamom; 2.
rastopiti metal u živi i tako napraviti
amalgam; 3. vršiti amalgamaciju; isto
i amalgamovati.
amalija tur. v. hamaJija.
amaliti tur. v. hamaJiti.
amam tur. tursko kupatilo sparenjem;
isto i hamam.
aman! tur. 1. milost, pomilovanje, opro-
štaj; 2. veroispovest, vera; zadata č
:1. kao uzvik: zaboga' milost! vere mi'
aman
2
tur. taman, baš, upravo, skoro.
amandman fr. izmena ili dopuna nekog
zakona, popravak, poboljšanje zako-
na, tj. predlog za njegovu izmenu ili
dopunu.
amanet tur. 1. poveravanje nekome na
č nekog dobra kao znak pove-
renja da ć biti dobro č 2.
sama stvar koja se tako poverava; :1.
poštanska pošiljka sa č
š ć
amarela lat. 1. vrsta krupne nakisele
višnje; 2. vrsta kajsije, marelice.
amater fr. č koji se iz ljubavi ili
naklonosti bavi nekom š ć
č nekom š ć dobro-
voljno, besplatno, a ne profesionalno.
amaterizam i amaterstvo fr. bavljenje
sportom, ž š ć nekom umet-
š ć ili kojim drugim poslom iz
ljubavi, zabave ili zbog izvesnog smi-
sla za taj posao, tj. bavljenje č
IlO, neprofesionalno i besplatno.
ambalaža fr. svi materijali koji služe za
pakovanje robe, omot robe.
.. mbar tur. 1. objekat, skladište za žito
u seoskom ć 2. pregrada u
vodi za lov riba; isto i hambar.
ambasada fr. 1. diplomatsko predstavni-
štvo jedne zemlje u drugoj zemlji koje
ima najviši rang, najviši stepen; 2.
zgrada tog diplomatskog predstavni-
štva; poklisarstvo.
ambasador fr. diplomatski predstavnik
najvišeg ranga, višeg ranga od posla-
nika; poklisar.
ambi- Jat. predmetak u složenicama sa
č i jedan i drugi, oba, oboji-
ca, oboje.
ambivalentan lat. koji ima dvojaku
vrednost, dvojnu vrednost.
ambivalencija i ambivalentnost Jat. dvo-
jaka, dvostruka vrednost; dvostruka
č tj. istovremena pOjava
duševnih ć (npr. ljubav
mržnja) prema istoj osobi.
ambigvitet lat. dvosmislenost, dvosmi-
slica, ć nejasnost, đ
nost, sumnjivost, č
am bijen (a)t lat. sredina, okolina; dru-
štvo u kojem se č ć radi i
živi.
ambis Č 1. provalija, ponor, bezdan;
2. prenosIlo: propast, katastrofa.
ambiseksualan lat. koji ima karakteri-
stiku oba pola; v. biseksualan.
ambidja lat. 1. č slavoljubIje,
taština; 2. pregalaštvo, radno angažo-
vanje, istrajnost, upornost; :1. snažna
želja u postizanju č (uspeha u
radu, č i sL).
ambidozan Jat. 1. slavoljubiv, č
biv, tašt; 2. pun ambicije, željan da
nešto postigne.
ambidoznost lat. svojstvo onoga koji je
ambiciozan.
amblem č 1. beleg, znamenje; 2. sim-
č oznaka, obeležje č npr.
grb, zastava kao oznaka karaktera
države; 3. č č figura u
obliku neke izreke.
ambrel(a) i amrel ital. l. kišobran; 2.
suncobran.
ambrozija Č 1. po č mitologiji
hrana č bogova i njihovih konja
na Ulimpu koja daje mladost i be-
smrtnost; 2. prenosno: jelo koje okre-
pljuje, izvrsno jelo.
ambulanta Jat. zdravstvena ustanova u
kojoj se obavljaju lekarski pregledi i
č bez zadržavanja bolesnika. u
posteljama (može biti samostalna lIJ
kao odeljenje bolnice).
amvon č u pravoslavnoj crkvi poviše-
no mesto ispred oltara (na soleji) sa
kojeg se č molitve za vreme bogo-
služenja; amvon č predsta-
vlja kamen koji je đ odvalio sa
groba Hristovog.
ameba č najprostija ć ži-
votinja koja stalno menja oblik.
amelioracija lat. 1. poboljšanje, popra-
vljanje č 2. ć plodnosti
zemljišta putem isušivanja, č
č š ć navodnjavanja i sL
ameliorisati i ameliorirati lat. poboljša-
ti, preurediti, popraviti zemljište, č
niti ga plodnim.
amen i amin hebr. 1. neka tako bude
(potvrdna č u molitvama); 2. preno-
sno: potvrda, priznanje.
Ameri eng. ć naziv u engleskom
jeziku za sve Amerikance.
amerika n - 1. č grubo nebeljeno
platno; 2. vrsta kukuruza duguljasta
zrna; 3. filmski izraz za sliku u kojoj
je glumac snimljen do tri č
tela odozgo, tj. do kolena; v. /7oplan i
total.
amerikanidi eng. č ime za sve
prastanovnike đ Amerike
(Severne, Srednje i Južne).
amerikanizam - 1. č izraz u
nekom drugom jeziku, osobito u en-
gleskom jeziku; 2. skup obeležja i
osobina koje karakterišu Amerikance:
č č aktivnost,
izvanredna poslov';ost, brzina delova-
nja, preduzimljivost, poseban č
života, mentalitet, itd.
amerikanizadja - 1. pretapanje uselje-
nika u Amerikance, proces asimilaci-
je, č 2. preobražaj neke
pojave na č č (poslovnost,
č usavršenost, preduzimljivost
i sL).
amerikanizovati i amerikanizirati - l.
poprimiti, poprimati osobine č
ke, tj. dobiti č svojstva; 2.
pretopiti se, asimilirati u Amerikanca.
amerikanijada - đ nekog umet-
č dela (film, slika, muzika i dr.)
po tobožnjem ukusu č površne
publike, tj. u sadržaju provejava sla-
dunjavost, jeftini trikovi, kratkotrajna
efektnost i sL
amerikanistika - nauka o č
jezicima i književnostima, o č
kulturi uopšte.
amerikanist(a) - č koji se bavi
amerikanistikom.
amerikanka - 1. vrsta vinove loze; 2.
vrsta lubenice; 3. vrsta košnice ame-
č tipa.
amerikanština - v. amerikanizam i
amerikanijada.
38
amerirati fr. spustiti se avionom na
vodu; v. aterirati.
ametist č poludragi kamen č
boje (po verovanju starih Grka č
je ljude od pijanstva).
ametrija č nejednakost, nesrazrner-
nost, nepravilnost.
ametropija č č naziv za gre-
ške u oku, tj. za kratkovidost i dale-
kovidost.
amin hebr. v. amen.
amini č opšti naziv za derivate amo-
nijaka.
aminokiseline č organske kiseline ko-
je nastaju kao krajnji proizvodi razla-
ganja č u procesu varenja.
amidža tur. 1. stric; 2. prenosno: starac,
deda.
amnezija č č ili potpun gubi-
tak ć ć javlja se kod
duševnih potresa i kontuzija.
amnestija č pomilovanje, potpuno ili
č opraštanje kazne đ
licima koje daje najviši državni organ
ili šef države.
amnestirati č pomilovati, oprostiti
kaznu; v. amnestija.
amonijak č bezbojno gasovito jedinje-
nje azota i vodonika; služi za proi-
zvodnju š č đ sode, bo-
ja, azotne kiseline i dr.
Amor lat. 1. u starorimskoj mitologiji
bog ljubavi; 2. amor: ljubav.
amoral č moralna iskvarenost u
najgorem smislu, odsustvo morala.
amoralan lat. nemoralan, č bez mo-
rala, iskvaren moralno.
amoralizam lat. č o nepostojanju
morala, odbacivanje morala.
amoralnost lat. odsustvo morala, nedo-
statak morala.
amortizator lat. v. amortizer.
amortizadja lat. 1. postepeni otpis vred-
nosti imovine (mašina, zgrada i dr.)
zbog dugog š ć i dotrajalosti;
2. č ć uloženog kapi-
tala u proizvodnju; 3. proglašavanje
ništavnim izgubljene meni ce, č
polise osiguranja i sL koji se tim sami
od sebe ć 4. ublažavanje po-
tresa pri kretanju automobila, aviona
ili drugog vozila.
amortizer i amortizator lat. sprava za
ublažavanje potresa kod spuštanja
aviona ili kretanja vozila po nerav-
nom terenu.
39
amortizovati i amortizirati lat. 1. poste-
peno isplatiti; 2. ć korist od ć
mašine i sL; 3. poništiti menicu, č l
sL; 4. ublažiti potres.
amorfan č 1. koji nema oblika, bezo-
č ružan, nakazan; 2. koji nije u
vidu kristala, koji nema đ krista-
lastu; 3. prenosno: nacionalno neodre-
đ nedefinisan, bez đ jasnih
ideja.
amorfizam Č 1. č bez
đ oblika; 2. nekristalnost,
ono što nema đ kristala.
ampelografija Č nauka koja se bavi
č vinove loze... .
amper - jedinica za merenje jakostI
č struje (nazvana po č
ku Amperu, 1775-1836).
amperaža - jakost č struje
izražena u amperima.
ampermetar č instrumenat za
merenje č č struje.
ampir fr. č stil mlade industrij-
ske buržoazije u I<'rancuskoj č
19. veka koji oponaša lUnetnost rim-
skog carstva; karakteristike: pretera-
na ć natrpanost, grubost i ra-
skošnost.
amplituda lat. 1. ć udaljenost od
ravnotežnog položaja klatna ili tela
koje se njiše 2. prostranstvo č
širina, zahvat; :1. na horizontu udalje-
nost đ izlaska i zalaska sunca,
.1. prenosIlo: č bogatstvo, ć
na, sjaj, sposobnost. .
IImplifikativ lat. v. augmentatIv.
alllplifikator la t. đ za č
slabih impulsa č talasa (naJ-
č š ć u radiotehnil'1); č uopšte.
amplifikadja lat. preterano opširno
izlaganje jedne misli, gomilanje nepo-
trebnih, suvišnih č
amplifikovati i amplifieirati lat. suviše
opširno izlagati neku misao, gomilati
suvišne č u govoru.
ampula lat. č zatvorena uzana
č s lekom za ubrizgavanje.
amputacija lat. 1. odsecanje (operativni
zahvat) dela bolesnog tela; 2. preno-
sn(}: potpuno, nasilno odvajanje nekog
dda od celine.
alllputirati lat. izvršiti amputaciju, od-
ć deo tela, odstraniti.
anrrel ital. v. ambrel.
amulet lat. predmet koji tobože ima
č ć da štiti, amajlija.
amfibija č 1. vodozemac, životinja
koja živi na kopnu i II vodi (žaba i dr.)
2. biljka koja raste na zemlji i u vodi
(rogoz, ševar i dr.); 3. motorno vozilo
koje se može kretati po zemlJI I po
vodi.
amfibolija č dvosmislice, dvosmisle-
nost misli.
amfiteatar Č l. pozorište pod vedrim
nebom ovalnog oblika, sa stepenasto
đ sedištima i arenom u sre-
dini; 2. studentska slušaonica.
amfora č č glineni č sa
uskim ć (kod starih Grka i
Rimljana).
an tur. č kafana; is/o i han.
a na baptizam č verski pokret koji za-
hteva ponovno krštenje u zrelim godi-
nama.
anabaptist(a) č pristalica anabap-
tizrna.
anagnosti č obrazovani robovi ili slo-
bodnjaci kod starih Grka i Rimljana
koji su sluzili kao č č ili č
u boljim ć
anagnostid č č pesnici u staroj
č koji su svoja dela pisali samo
za č u užem krugu, a ne za
prikazivanje publici.
anagogija č 1. tajno, č tuma-
č č č tajnovitih
mesta iz biblijskih knjiga; 2. trazenJe
skrivenog, tajnog smisla u nekom
književnom delu.
anagram č 1. obratno č č
(npr. mir od Rim); 2. zagonetka koja
sc sastoji u premeštanju slova jedne
č
anagraf č 1. lekarski recept; 2. popis
(registar) stanovništva.
anadiploza Č č ud\la-
janje; č figura kota se sasY)Jl u
tome što naredni stih poemje reCJu Ih
č kojima je prvi završen.
anakonda -- ć vodena zmija trop-
ske Amerike.
anakreontika Č pesme ispevane u du-
hu i stilu Anakreona č pesnik,
živeo u 6. veku pre n.e.; pisao epigra-
me, elegije i lirske pesme u kojima je
opevao vino i ljubav).
anakreonski č koji opeva ljubav
životne radosti; v. anakreontika.
anakronizam č v. anahronizanJ.
analan lat. koji se odnosi na anus, č
(zadnji otvor debelog creva).
analgezija č neosetljivost prema bolo-
vima, bezbolnost.
analgetik č sredstvo za ublažavanje
ili suzbijanje ć bola.
anale ital. č priredba koja se
održava svake godine; v. bijenale.
analeptika č nauka o popravljanju
zdravlja.
analeptid č sredstva za oživljavanje,
za č i okrepljenje.
č č ć osvežava-
ć
anali lat. 1. letopisi, istorijski spisi u
kojima su najvažniji đ zapisa-
ni hronološkim redom, po godinama;
2. naziv za č č
analiza č č metod istraživanja
putem rastavljanja nekog predmeta na
njegove najprostije sastavne delove;
rastavljanje, š č nekog poj_
ma u njegove oznake; suprotno:
sinteza.
analizator lat. 1. prizma za ispitivanje
svetlosti; 2. sprava za
ispitivanje č mreže; 3. č
organ koji analizira spoljne utiske; 4.
onaj koji u č primenjuje
analizu.
analizirati lat. rastaviti, š č pu-
tem analize; rastavljati na osnovn!'
elemente; vršiti ispitivanja, analizu.
analitika č č o š č
nauka o rastavljanju složenih sudova i
č (silogizama); č
metoda: č istraživanja koji polazi
od posledice ka uzroku, od opšteg ka
č
č č lice koje vrši analizu,
š č č ž č
analog č č jednog jezika koja, po
č poreklu, obliku itd., odgo-
vara č drugog jezika.
analogan č č podoban, saglasan,
ć srodan.
analogizam Č č izveden po
analogiji, po č
analogizirati Č đ sravniti,
dokazivati, č na osnovu
č na osnovu analogije.
40
analogija č č č č
nost đ dve stvari; istovrsnost ili
jednakost odnosa; slaganje, podudar-
nost, srodnost.
analogija juris lat. č pravna, sa-
glasnost s pravnim č
analogisti č predstavnici pravca u
č filologiji koji, suprotno ano-
malistima, shvataju analogiju kao pri-
rodnu tendenciju za č veze
đ misli i iskaza.
analogon č koji po č odgovara
č drugom, č analogon ra-
donis: nešto što odgovara razumu, što
je u skladu sa razumom.
analfabeta č nepismen, neznalica,
onaj koji ne zna ni azbuku.
analfabetizam č opšta nepismenost,
neznanje.
anamneza č I. podaci koje bolesnik
daje lekaru o bolestima koje je bolo-
vao do momenta dolaska na č
predistorija bolesti; 2. sposobnost
ć
ananas lat. vrsta tropske biljke, ukusna
ploda, poreklom iz Amerike.
ana plas tika č Uklanjanje raznih tele-
snih nedostataka hirurškim putem;
č hirurgija.
anarhizam č I. š ć 2. malogra-
đ marksizmu neprijateljska
struja koja č svaku državu, pa i
diktaturu proletarijata; ne priznaje
red, disciplinu, autoritet, ulogu drža-
ve u prelaznom periodu; ne priznaje
ć ulogu proleterske partije.
anarhija č I. š ć nered haos'
stanje društva u kome 'potpun'o
staje vlada zakona i svakog autorite-
ta; 2. neplanska, neorganizovana,
đ proizvodnja i raspodela
u privredi.
anarhist(a) Č pristalica anarhije u
društvu, pobornik š ć
anarhoindividualizam Č teza o đ
nju č od društva, č koje
svodi društvo na slobodnog pojedinca
kome nikakav red, nikakav zakon ne
srne biti nametnut.
anarholiberalizam č težnja da se
ostvare slobode č u stanju bez-
š ć nereda i haosa društva.
anarhosindikalizam č č
struja u č pokretu (pod uti-
cajem anarhizma) koja zastupa tezu
da radnici mogu popraviti svoj eko-
nomski položaj štrajkovima i uzaja-
mnom ć bez č borbe i
osvajanja vlasti.
anastaza č ponovo ustajanje, uskr-
ć
anastrofa č menjanje mesta č u
č što kvari stil; npr. "Kazao
sam mu ja to", umesto: "To sam mu ja
kazao".
anatema č 1. prokletstvo (crkveno); 2.
č iz crkve.
anatemisati i anatemizirati č 1. pro-
kleti, proklinjati; 2. č iz crkve-
ne zajednice; 3. oštro osuditi.
anatom č č u anatomiji.
anatomija Č 1. nauka koja č
đ i sastav živih ć č
životinja, biljaka); 2. veština đ
vanja (seciranja) tela; 3. č
oblik i propor('ije jednog organizma.
njegovih delova i organa.
anafora č poetska figura kod koje
više stihova, č ili delova č
nica č istom č
anafrodizija č gubitak seksualnog
ć
anafrodizijak č sredstvo za potiskiva-
nje spolnog nagona.
anafrodit č č koji nije sposoban
da oplodi.
anahoret(a) č pustinjak, isposnik,
usamlj('nik koji živi sam, č
anahronizam i anakronizam č l. po-
grešno č vrem('na kod opisa
đ 2. smeštanje stvari i doga-
daj a u vreme u koje ne spadaju; :1.
zastarelost č nesavremenost;
održavanje zastarelih č i preži-
velih shvatanja.
an hlok fr. sve ujedno, sve skupa, ukup-
110, đ
allgažman fr. 1. zaposlenje po ugovoru
umetnika (glumca, č itd.); 2.
radna, ugovorna obaveza; 3. uzimanje
č š ć u ratnim operacijama.
angažovan fr. 1. zaposlen po ugovoru,
obavezan; 2. uzet u službu, zauzet
službenim, radnim obavezama.
allgažovati i angažirati fr. I. primiti u
službu po ugovoru, uzeti u službu; 2.
preuzeti obavezu po ugovoru; 3. zau-
zdi se za nešto, pokrenuti neku dru-
st\'enu akciju; 4. umešati se u nešto,
uplesti se u nešto; 5. uvesti u borbu
41
vojne jedinice; 6. upotrebiti č
sredstva.
angelologija č nauka o đ
(Krleža).
angelus lat. molitva uz č i jutar-
nja zvona (kod katolika).
angina lat, zapaljenje, upala krajnika;
bolest grla, ždrela; gušobolja.
angina pektoris lat. bolest srca, arterio-
skleroza č arterija; č č
stezanje grudi.
Angli lat. germansko pleme koje se
doselilo u 5. veku n.e. u Englesku.
anglika lat. sva dela pisana na engle-
skom jeziku ili sva dela pisana o
Englezima (npr. u nekoj biblioteci).
anglikan i anglikanac lat. pripadnik
engleske državne protestantske crkve.
anglikanizam lat. veroispovest u Engle-
skoj koja predstavlja kompromis
đ kalvinizma i katolicizma.
Anglikanska crkva lat. engleska prote-
stantska državna crkva kojom upra-
vljaju dva mitropolita i 24 episkopa,
episkopaina crkva.
anglist(a) lat. onaj koji sc bavi anglisti-
kom, č u toj grani nauke.
anglistika lat. I. č č
engleskog jezika i književnosti; 2. stu-
diranje engleskog jezika i književ-
nosti.
anglidzam lat. I. engleska ć koja se
ć u nekom drugom jeziku; 2.
neka osobina engleskog jezika preneta
u neki drugi jezik; :l. izvesno svojst\·()
engleskog jezika.
Angloamerikand - Amerikanci engle-
skog porekla.
Anglo-Amerikand - Englezi i Ameri-
kanci zajedno.
angloman lat. č koji preterano ceni
i uzdiže SVI' što je ('nglesko.
anglomanija lat. preterana ljubav prema
Englezima i svemu što je englesko.
Anglosasi - germanska plemena (Angli,
Sasi, Juti) koja su u 5, i 6. veku
prodrla u V. Britaniju.
Anglosasi i Anglosaksonl'i - narodi
kojima je maternji jezik engl('ski (En-
glezi, Amerikanci, Australijanci, No-
đ đ
anglofil lat. prijatelj Engleza, koji voli
sve što je englesko.
anglofob lat. č koji mrzi Engleze i
sve što je englesko.
anglofobija lat. strah od Engleza;
mržnja prema Englezima.
anglofonske zemlje - zemlje u kojima
se, pored ć jezika, govori jezik
bivših (pre svega u ško-
lama srednjeg i višeg obrazovanja, u
publicistici i dnevnoj štampi, držav-
nim službama, diplomatiji i sl.); to su
Zambija, Indija, Kenija, Uganda,
Zimbabve i dr.
angora-vuna - vuna od angorske koze i
oplemenjenog angorskog zeca (ima
tanka i duga vlakna svilasta sjaja);
naziv prema gradu Angora (staro ime
Ankare) u Maloj Aziji.
angro fr. naveliko (trgovina naveliko).
andante ital. u muzici: oznaka za ume-
reno brzi tempo.
andezit - vrsta vulkanske stene, nosi-
lac bakarne, olovne i srebrne rude.
anderJ.,'l'aund eng. pokret protiv establi-
šmenta u stilu života č sta-
novanje, đ odnosi) u publici-
stici, umetnosti, književnosti pedese-
tih i šezdesetih godina 20. veka; po_
stoje andergraund filmovi, muzika,
novine. stripuvi i sl.
andosirati fr. potpisati meni cu na pole-
đ i time je preneti na drugog.
andosman fr. potpis meni ce na đ
prenos meni ce na drugog.
Andora - č nezavisna mala
republika u Pirinejima pod špansko-
-francuskim protektoratom.
andragogija č nauka o vaspitanju i
obrazovanju odraslih osoba; pedago-
gija odraslih ljudi.
andrak pers. nevolja, ć zlo, đ
vrag, č sila.
andramolje č stvari bez ikakve vredno-
sti: dronjci, prnje, drangulije.
andro- č predmetak u složenicama sa
č č š
androgamija č đ muškog ga-
meta ženskim.
androgenija č v. androgonija.
androgizam č v. hermafroditizam.
androgin č 1. č s muškim i žen-
skim osobinama; dvospolac, herma-
frodit; 2. dvospolna životinja ili bilj-
ka; 3. cvet na kojem su prvo muški, pa
onda ženski cvetovi, ili uz ženske i
!lekoliko muških cvetova.
42
androginija č 1. dvospolnost, herma-
froditizam; 2. muški i ženski cvetovi
zajedno.
a ndrogonija i androgenija č 1. stvara-
nje č č prvog č 2.
đ ljudskog roda.
android č automat u obliku č
veš č napravljen č robot.
androIit č okamenjen ljudski kostur.
andrologija Č nauka koja se bavi
č preranog starenja, oso-
bito kod muškaraca.
andromanija č preterana č ž žene
za muškarcima, nezasitost, upaljenost
žene, nimfomanija.
Andromaha č mitolos'ki: tip plemeni-
te a ć žene i majke, koja je
poslužila kao lik u tragedijama Euri-
pida i Rasina (bila je žena ć
trojanskog junaka Hektora, a posle
njegove pogibije robinja Ahilovog sina
Pira i s njim rodila tri sina; posle, kad
je ovaj poginuo, postaje žena brata
Hektorova).
Andromeda č l. u č mitolo-
giji ć etiopijskog kralja Kefeja;
naljutivši bogove bila je žrtvovana
morskom č š ali je spasao Per-
sej; 2. naziv ž đ na severnoj
nebeskoj hemisferi u kome se nalazi
galaksija.
andromolje č stvari bez ikakve vred-
nosti: dronjci, prnje, drangulije; v.
andramolje.
androsteron č muški spolni hormon.
androtomija č č č č
to ljudskog leša, radi č ispiti-
vanja.
androfag č ljudožder; v. kanibal.
androfob č onaj koji se plaši ljudi,
muškaraca.
androfobija č bolestan strah od mu-
škaraca.
androfonomanija č ludilo koje goni
ljude na vršenje ubistava.
đ č 1. božanski glasnik, polubo-
žansko krilato ć u ljudskom obliku;
2. prenosno: č svih vrlina, sušta
dobrota.
anegdota č kratka, duhovita č
šala.
č č onaj koji piše ili č
anegdote.
lIneks Jat. 1. dodatak, prilog (npr. ugo-
voru); 2. dodatak glavnom đ
skom objektu (dogradnja).
lIneksija fr. nasilno prisajedinjenje, pri-
pajanje đ teritorije; aneksiona kri-
za: kriza nastala zbog austrougarske
aneksije Bosne i Hercegovine (1908).
lIneksionizam lat. politika prisvajanja
t đ teritorija.
uneksionist(a) lat. pristalica aneksije.
IJnektirati lat. nasilno pripojiti đ te-
ritoriju; prisvojiti, proglasiti svojom
tj. izvršiti aneksiju.
lInekumena č deo Zemlje na kojem se
ljudi ne mogu stalno nastaniti (Ark-
t'ik), Antarktik, pustinje, č vi-
soke planine); v. ekwnena.
anemija č malokrvnost, oboljenje koje
dolazi zbog smanjenja broja crvenih
krvnih zrnaca i hemoglobina (krvne
boje).
č č 1. malokrvan, slabokr-
van; 2. prenosno: bled, nesposoban za
život.
1II1cmii"ar Č č koji boluje od
anemije.
č č malokrvnost, slabokrv-
nost.
1I11cmograf Č sprava koja automatski
beleži smer i č vetra.
1I11cmologija č nauka ovetrovima;
č vetrova.
lIIIcrnometar č l. sprava za merenje
brzine č gas a ili vazduha; 2. u
meteorologiji: anemOh'Taf.
nncmometrija č merenje brzine i snage
v('tra.
lInernnpatija č č č vazdu-
hom, klimatsko č
1I11CIlloskop č vetrokaz, sprava koja
pokazuje smer duvanja vetra.
lInClllnstat č sprava koja služi za
provetravanje prostorija.
1I1lt·mofilija č oprašivanje biljaka po-
sredstvom vetra.
allt·piJ.,'l'af č knjiga ili spis bez
naslova.
1Il1t,roid Č metalni barometar bez žive
za merenje atmosferskog pritiska.
1Il1t,rnmetar č instrumenat za merenje
č ne i brzine vetra.
lIm'stczija č 1. neosetljivost prema
bolu koja nastaje od bolesti, ozleda
i.ivaca ili mozga; 2. veš č anestezi-
Ja (neosetljivost pojedinih delova tela)
43
nastaje ubrizgavanjem kokaina ili
č tvari, što se č kod operacija.
anesteziolog č lekar, specijalista za
anesteziologiju.
anesteziologija č grana medicine,
nauka o anesteziji.
anestezirati č dati injekciju anesteti-
ka, opiti deo tela, umrtviti.
anestetik i anestezin č sredstvo za
postizanje š č anestezije, tj. za
izazivanje neosetljivosti delova tela
č operacije.
anestetist(a) i č č onaj koji
ubrizgava sredstvo za izazivanje neo-
setljivosti tela č operacije.
an ženeral fr. uopšte, ć č
č š ć
anil ar. biljka od koje se pravi indigo,
poreklom iz Indije.
anilin ar. bezbojno, otrovno č
no ulje od kojeg se spravljaju anilin-
ske boje i razna hemijska jedinjenja
(dobija se od indigo-biljke).
anima lat. 1. duh, duša; 2. ženska strana
č u ljudskoj podsvesti, bez obzi-
ra na pol (po Jungu).
animal lat. životinja; živo ć živi
stvor; animal rat'iollale: misaona živo-
tinja č oznaka č za
razliku od drugih živih ć
animalan lat. životinjski, što pripada
životinji, što je svojstveno životinji ili
č od životinje; preterano č
neobuzdan, telesan, bez duhovnosti,
bez emocija; animaIna hrana: hrana
koja č od životinja: meso, mleko,
jaja, itd.
animalizam lat. 1. životinjstvo; životinj-
ski postupak; preterana č i tele-
snost, bez emocija, što je svojstveno
životinji; 2. obožavanje, kult životinja,
kod primitivnih naroda.
animalije lat. životinjska tela; jela od
mesa; suprotno: vegetabilije.
animalist(a) lat. 1. skulptor, kipar koji
vaja skulpture životinja; 2. slikar koji
slika životinje.
animalitet lat. životinjstvo, životihjska
priroda.
animalnost lat. naklonost prema onome
što je animalno, životinjsko, bez ose-
ć tj. što je telesno, č
animato ital. č živahno, oduševlje-
no, zanosno, vatreno.
animator lat. 1. č č i zavr-
šnih pokreta u crtanim filmovima; 2.
onaj koji č č č
osoba koja č animira mase za
kulturne i zabavne delatnosti (npr
animator kulture).
animadja lal. 1. oživljavanje, podstica-
nje, oduševljavanje; 2. organizovanje
kulturnih i kulturno-zabavnih delat-
nosti; 3. zahvati animatora u crtanom
filmu.
animizam lat. 1. primitivno verovanje da
sve u prirodi (životinje, biljke, stvari,
pojave) ima dušu, što je osnov svih
religija; 2. č č
shvatanje da je duša osnov svega
materijalnog.
animirani film lat. film snimljen animi-
ranjem, tj. "oživljavanjem" crteža ili
lutaka.
animirati lal. 1. razveseliti, oduševiti,
raspoložiti, zabaviti, oživeti, oživlja-
vati, "udahnuti dušu"; 2. prenosilo:
podsticati, bodriti, sokoliti, pokretati.
animir-dama lal. zaposlena žena u baru
koja služi za zabavljanjp gostiju da
bi ih navela na što ć trošak.
animo lat. 1. duševno raspoloženje, šti-
mung; 2. animo: samo hrabro odvaž-
no!
animozan lat. koji je neprijateljski ra-
spoložen prema nekome, č
animoznost i animozitet lat. neprijatelj-
sko raspoloženje prema nekome ili
č đ mržnja, ogor-
č
animus lat. 1. duh, duša; 2. muška
strana č u ljudskoj podsvesti, bez
obzira na pol (po psihologu Jungu); :L
ć aktivnog neprijateljstva.
anis lat. biljka od č se ploda dobija
č a služi i kao lek protiv kašlja.
anker lat. 1. kotva, sidro, lenger za
održavanje stabilnosti broda u vodi; 2.
kalem namotan bakarnom žicom, koji
se, u dinamomašinama, ć u mag-
netnom polju.
anketa lal. službeno istraživanje, priku-
pljanje, ispitivanje đ podata-
ka iz odgovora više lica na postavljena
pitanja u upitniku (anketnom listu) na
osnovu kojih se donosi neka odluka,
zakon, itd.
anketar lat. 1. lice koje sprovodi anketu;
2. č u anketi.
44
anketirati lat. voditi, izvršiti anketu;
istraživati ispitivanjem ljudi.
anlaser nem. č đ za sta-
vljanje u pokret motora (mali elektro-
motor koji uzima struju iz akumulato-
ra); v. starter.
an mas fr. u masi, sve skupa, đ
anoda č pozitivni pol izvora č
ne struje; suprotno katoda.
anomalan č neredovan, nepravilan,
koji odstupa od pravila, č
anomalija č 1. nepravilnost, odstupa-
nje od pravila; izuzetnost; 2. ugao
ć kojeg sc đ položaj pla-
nete ili komete prema Suncu.
anomalisti č predstavnici pravca u
č filologiji, koji, suprotno ana-
logistima, č da postoji veza
đ misli i iskaza.
anomalologija č nauka o nepravilno-
stima u jeziku.
anoniman č bezimen, nepotpisan, ne-
poznat, bez đ imena autora.
anonimnost i anonimitet č bezime-
nost, nepoznatost pisca.
anonim(us) lat. pisac koji ne potpisuje
svoje ime, nepotpisan, bezimen; ne-
poznat.
anonsa fr. oglas, objava (u novinama);
insert, reklama; mali oglas.
anonsirati fr. oglasiti, oglašavati (u no-
vinama), obznaniti.
anorgazmija č ć doživlja-
vanja orgazma bilo kojeg ljubavnog
partnera iz č č uzroka.
anorganologija č nauka koja č
va mrtvu prirodu, č minerale.
anorganski č mrtav, bez života, koji
nema organe; koji pripada neživoj
prirodi ili č od nje (npr kamenje,
rude).
anormalan č nepravilan, nenormalan,
koji odstupa od zakona, pravila.
anorhija č bezmudost, đ odsu-
stvo muških spolnih žlezda.
anotadja lat. 1. napomena, primedba,
objašnjenje; beleška; 2. popis zaple-
njenih stvari.
anotirati lat. 1. pribeležiti, staviti pri-
medbu; 2. popisati nešto, zapisati.
an pasan fr. 1. u prolasku, uzgred,
usput; 2. nepravilan prolaz pešaka u
šahu.
an profil fr. u profilu, gledano sa strane.
45
IInsambl fr. 1. zajednica, celina, skup,
grupa; 2. grupa č ili glumaca
za č nastup; 3. ženski sako i
suknja od iste tkanine.
IInt- i anti- č predmetak u složenica-
ma sa č protiv, prema.
IIntabus č sredstvo, lek protiv uživa-
nja alkohola.
IIntagonizam č 1. uzajamna netrpelji-
vost, suparništvo, neprijateljstvo; tr-
venje zbog suprotnosti interesa i mi-
šljenja; 2. sukob (npr. klasni antagoni-
zam proletarijata i buržoazije).
IIntagonist(a) č 1. protivnik, rival,
takmac; 2. š ć koji dejstvuje suprot-
no drugom š ć
antanta fr. savez, sporazum, sloga; Veli-
ka antanta: Savez Engleske, carske
Rusije, Francuske, SAD i nekih manjih
država (za vreme prvog svetskog ra-
ta); Mala antanta: Savez Jugoslavije,
Ć č i Rumunije đ
prvog i drugog svetskog rata.
Antarktik č oblast Zemlje oko Južnog
pola.
č č južnopolarni, sve što se
odnosi na Južni pol Zemlje.
antedatirati i antidatirati lat. mesto da-
našnjeg staviti raniji datum.
Antej - nepobediv č sve dok č
stoji na zemlji (po č mitologiji
heroj, sin Posejdona, boga mora l
Geje, boginje zemlje; po predanju ne-
pobediv u borbi sve dok se doticao
zemlje, svoje majke; pobedio ga Hera-
klo, koji ga je podigao uvis i udavio).
antena lat. ž č sprava za odašiljanje i
primanje elektromagnetnih talasa,
č č š ć za visoku motku.
untestat lat. lice kome je testamentom
ostavljeno neko zaveštenje.
"nte faktum lat. pre č doga-
đ v. post faki um.
ante festum lat. pre č tj prera-
no; v. post festum.
IInti- č predmeta k u složenicama sa
č protiv, prema.
antialkoholizam č pokret protiv uži-
vanja alkoholnih ć
č č trezvenjak, protiv-
nik uživanja alkoholnih ć
antibarbarus č 1. č protivnik
surovosti i zastranjivanja u jeziku; 2.
knjiga u kojoj se nalaze uputstva za
izbegavanje barbarizama (varvariza-
ma) u jeziku; 3. č sastav
protiv duševnog i društvenog barbar-
stva (varvarstva); 4. protivnik upotre-
be stranih č
anti bebi pilule lat. sredstvo protiv č
ć protiv đ žene.
antibioza č č razvitka jed-
nog mikroorganizma delovanjem
drugog.
antibiotik č supstanca biološkog po-
rekla koja č razvoj bakterija
(penicilin, streptomicin i dr.); dobija
se iz nekih gljivica.
antivitamini lat. supstance koje č
vaju dejstvo vitamina time što ih
razaraju ili što se s njima vezuju za
iste receptore u ć
antigeni lat. supstanca, č š ć pro-
teinska, koja izaziva imunsku, tj. za-
štitnu reakciju organizma č
mu otpornost), ć antitela.
Antigona č junakinja istoimene dra-
me č pisca Sofokla, koja
č č ljubav prema bratu,
makakav on bio č
untidatirati č v. an teda lira Ii.
antidemokratski č stav protiv demo-
kratije, protiv vladavine naroda.
č Č onaj koji je neprija-
teljski raspoložen prema ć
dinastiji.
antika lat. 1. period kulturne istorije
č i Rima u doba robovI asni č
poretka; 2. umetnost i vaspitni ideali
pomenutih naroda; 3. predmeti iz do-
ba procvata č i rimske umetnosti;
4. davno, drevno nestalo vreme, da-
leka, nepovratna prošlost; 5. preno-
sno: č retkost, nešto izvrsno.
antikva lal. naziv za uspravno štampana
slova latinice, za razliku od kurzivnih
slova, koja se ukoso štampaju; antik-
va nastala u 15. veku.
antikvar lat. 1. trgovac starim knjigama
i drugim starinama (antikvitetima); 2.
poznavalac starina i starih spome-
nika.
antikvara n lat. stari, polovan, upotre-
bljavan, zastareo.
antikvarnica i antikvarijat lat. trgovina
starim knjigama i retkim č
predmetima.
antikviran Jat. zastareo, u starinskom
stilu, na č č
antikvirati lat. 1. zastareti; proglasiti
nešto zastarelim, preživelim; 2. odba-
citi, kao zastareo, zakon, propis.
antikvitet lat. 1. stara stvar velike umet-
č vrednosti; 2. retkost, iz drevne
prošlosti; 3. prenosno: nešto zastarelo.
antiklerikalizam č pokret protiv nad-
ć crkve i sveštenstva.
antiklimaks č prelaz od č izraza
ka slabijim; opadanje, smanjivanje,
spuštanje; obrnut proces u odnosu na
klimaks; v. klimaks.
Antikrist č v. Antihrist.
č č č suprotan lo-
gici, besmislen, nedosledan.
antilopa č tropska životinja iz porodi-
ce šupljorogih preživara; u Evropi od
ove vrste postoji samo gazela.
antimaterija č skup č u
atomu, č negativno jezgro sadrži
antiproton i ant.ineutron.
č č koji razbija tugu,
koji razvedrava, č raspolo-
ženje.
antimentalizam Č pozitivizam u lin-
gvistici, č predmeta lingvi-
stike na ono što je neposredno dato u
govoru, ne ć č o umnim
(mentalnim) procesima, vezanim s
prime nom jezika.
antimerija č poetska figura koja na-
staje kad se zamenjuju č npr. kad
se upotrebi imenica umesto prideva:
rumenika vino - rumeno vino.
antimilitarizam č borba protiv
militarizma, pokret protiv rata.
antimins Č -lat. u pravoslav. crkvi
platno sa slikom polaganja Hrista u
grob, plaštanica.
antimon lat. krt metal; služi za izradu
legura sa olovom, cinkom i dr.
č č koji je protiv mo-
narhijskog oblika vladavine.
antimonit č glavna ruda iz koje se
dobija antimon.
antinomizam č odbijanje svakog za-
kona iz č religioznih i drugih
pobuda.
antinomija č č zakona
sa samim sobom, tako da ga dve'
sukobljene strane mogu, svaka za se-
be, č u svoju korist.
antipapa č protupapa, papa ne-
priznat od službene crkve; u istoriji je
bilo nekoliko razdoblja kada su, neza-
46
dovoljni kardinali, birali drugog papu
(tako, najduže razdoblje s drugim pa-
pom bilo je od 1309. do 1377. kada su
protupape stolovale u Avinjonu
(Francuska); ukupno je bilo u istoriji
35 antipapa.
antipapizam č organizovana bor-
ba protiv rimskih papa.
antiparalelogram č ravnokraki
trapez.
antipasat č vetar koji, na visini od
4.000 m, duva protiv pasata.
antipatija č odbojnost, odvratnost,
nenaklonost prema nekom licu ili ne-
koj stvari; suprotno: simpatija.
č č odvratan, nemio, nepri-
jatan, mrzak; suprotno: č
antipiretici č sredstva za snižavanje
visoke telesne temperature.
antipirin č vrsta antipiretika, sred-
stvo za sniženje telesne temperature.
antipod Č l. stanovnik na suprotnim
č zemaljske kugle; 2. preno-
sno: č sa č pogledima i
crtama karaktera u odnosu na drugog
č
antisemit(a) č neprijatelj Jevreja i
njihovog č života.
antisemitizam č neprijateljski stav
prema Jevrejima, jedan od oblika ra-
snog šovinizma; š č stvorena
mržnja i strah, judofobija.
antisepsa č postupak radi č
nja razmnožavanja zaraznih klica koje
izazivaju oboljenja, č kod č
nja rana.
antiseptik(um) č hemijsko sredstvo
radi uništavanja zaraznih klica.
č č koji č sepsu,
zarazu, koji uništava klice.
antisodjalan č nedruštven, upe-
ren protiv opšteg dobra ljudi.
antiteatar grL'. naziv za moderne pozori-
šne komade koji se odlikuju samo
iznošenjem golih č bez fabule,
bez izrazite dramske radnje.
antiteza č suprotnost, č tvr-
đ koje se s drugim đ
(tezom) nalazi u odnosu č
tj. suprotstavljanja; protivna tvrdnja,
č drugi od tri stupnja
(teza, antiteza, sinteza) u Hegelovoj
č dijalektici koji č po-
ricanje polaznog stanja u procesu ra-
zvitka; poetska figura koja izražava
dva pojma koji su đ sebe jako
č (npr. Ja bosiljak sijem, meni
pelen č slovenska antiteza č
poetsko nabrajanje više predmeta ili
pojmova koji imaju č svoj-
stvo sa đ predmetom, a
zatim negiranje tih predmeta ili poj-
mova; npr.:
Sto se bljeli u gori zelenoj?
II su snijezi, il su labudovi.
Nit su snijezi, nit su labudovi
ć je šator age Hasanage.
antitelo Č protivotrov u organizmu
kao odbrana od bolesti; v. antigeni.
antitoksin č protivotrov, materija u
krvnom serum u koja ima svojstvo da
č organizam od oboljenja, zaraze
(antitoksin nastaje u organizmu pod
dejstvom toksina).
antituberkulozni č namenjen suzbija-
nju i č tuberkuloze.
antifašizam č organizovana bor-
ba. protiv fašizma; slobodarstvo, na-
prednost; č pokret protiv faši-
č ideologije.
antifebrilije č lekovi protiv groznice.
antifeminizam č protivljenje fe-
minizmu kao pokretu.
antifemisit(a) č protivnik femini-
č pokreta.
antifona č č pevanje dvaju
crkvenih horova; zapev, otpev.
antifonija č 1. besmislica, č
Č 2. otpevanje, otpev.
antifraza č govorna figura u kojoj se
željeni pojam č suprotnim č
npr. kaže se: to je pametno, mada je
vrlo glupo.
antifriz č -eng sredstvo koje č
đ hladnjaka u automobilu.
antiheroj č heroj č oso-
bina, č š ć suprotnih od konven-
donalnih herojskih vrlina u č
romanima; npr. glavni junak Hašeko-
vog romana Švejk je antiheroj (u
romanu "Dobri vojnik Švejk").
Antihrist i Antikrist č 1. po š ć
skom verovanju protivnik Hrista, koji
ć se navodno pojaviti pre tzv. sud-
njeg dana; 2. prenosno: neprijatelj
š ć vrag; nemoralan, neka-
rakteran č
anticikIon č 1. oblast visokog vaz-
dušnog pritiska u č se centru
zapažaju strujanja od centra prema
47
periferiji; 2. nebo bez oblaka i mi-
-rno, lepo vreme.
anticipativan lat. prevremen, preran,
koji se obavlja pre roka, unapred.
anticipator lat. koji ide napred, č
č
antidpadja lat. 1. predujam, akontacija,
uzimanje novca unapred; 2. stvaranje
suda ili predstave o č unapred,
tj. prihvatanje nekog suda č
unapred kao da je istinit, s tim što ć
se on kasnije dokazati (potvrditi).
antidpirati lat. 1. unapred uzeti (ili
uzimati) nešto (npr. platu); unapred
primiti (ili primati); 2. stvoriti zaklju-
č o č unapred.
antii'ki lat. koji se odnosi na staro
rimsko i č doba, na nauku i
kulturu, na umetnost Grka i Rimlja-
na; koji se odnosi na davninu.
antologija č zbirka izabranih, po po-
sebnom kriterijumu, književnih dela u
stihu ili u prozi; zbirka najboljih
književnih ostvarenja.
č č onaj koji se bavi sasta-
vljanjem antologije.
antoriirni č č suprotne po č
npr. toplo-hladno; kriv-prav.
antonimija č svojstvo suprotnog zna-
č nekih č v. antanimi.
antonomazija č pes č stilska figu-
ra (trop) kada se vlastito ime upotrebi
za neki opšti pojam (npr. Ci(,eron
umesto" veliki besednik" (ili obratno:
"veliki besednik " umesto Ci('eron).
antraks č crni prišt, prostrel, opasna
zarazna bolest.
antradt č najbolji kameni ugalj koji
ima visoku č vrednost.
antre fr. 1. malo predsoblje, predvorje;
2. predjelo; 3. ulaznica.
antrešelj lat. 1. mesto nasred konjskog
samara đ dva tovara sa strane;
2. teret, tegoba, nevolja.
antr nu fr. đ nama, u č oka, u
poverenju kazano.
antropo- č prvi deo složeni ce u č
nju: č ljudi.
antropobiologija č deo biologije koji
č život č
antropogenetika i antropogenija č
nauka o postanku č o njegovom
razvitku i o postanku ljudskih vrsta.
antropogeografija č nauka koja prou-
č č i uticaj prirode na č
kove telesne i duševne osobine.
antropognozija č nauka o poznavanju
č
antropognost č dobar poznavalac
ljudi.
antropogonija č nauka o postanku
č
antropografija č nauka o č č
telu.
antropozoik č period razvoja Zemlje
u č se č javlja č ovo
doba deli se na dilivij (doba potopa) i
aluvij (današnje doba).
antropozofija č č
č o saznanju sveta č
dUhovnim opažanjima.
antropoid č majmun č č
(gorila, orangutan, č
antropoistorija č istorija č isto-
rija ljudskog društva uopšte.
antropokemija č v. antropohemija.
antropolatrija č obožavanje č
izraz i za tzv. kult č
antropolog č č koji se bavi
antropologijom.
antropologizam č č koje zastupa
gledište da je sve što radimo i saznaje-
mo uslovljeno ljudskom prirodom.
antropologija č nauka koja č
č na osnovu anatomije, fiziolo-
gije, psihologije, istorije, sociologije,
filozofije, arheologije i lingvistike
antropometar č sprava za merenje
visine č
antropometrija č merenje i ispitivanje
č č tela i odnosa u č poje-
dinih njegovih delova drugih
osobina.
antropomorfan č č č koji
ima č č oblik.
antropomorfizam č nena č č
gledanja po kome predmeti, životinje i
prirodne pojave poseduju ljudska
svojstva; prikazivanje božanstva ili
prirodnih pojava u ljudskom liku.
antropomorfologija č nauka o oblici-
ma č č tela.
antroponim č vlastito ime.
antroponimija č deo nauke o jeziku
koji č č imena.
antroponomija č 1. nauka o zakonima
koji vladaju u č č životu; 2. po
Kantu: zakonodavni razum č
48
antropopatizam iantropopatija č
shvatanje da je bog ć koje ima sve
ljudske osobine, koje ć i želi isto
što i č
antropoplastika č .. slikanje ili vajanje
č
antroposkopija č veš tina da se po
crtama lica č o umnim i karak-
ternim osobinama č
antroposomatologija č nauka o sasta-
vu i osobinama č č tela.
antropospeleologija č nauka koja
č tragove č u ć
antroposfera č životni prostor na Ze-
mlji koji je pod uticajem č
antropoteizam č obožavanje č i
sve ono što mu pripada.
antropoteka č dvorana slavnih, za-
služnih ljudi.
antropoterapija č nauka o č
č i negovanju njegovog zdravlja.
antropotomija č rezanje č č tela
radi č ispitivanja.
antropofag č ljudožder, onaj koji
jede ljudsko meso; isto i kanibal.
antropofagija č ljudožderstvo; isto i
kanibalizam.
antropofiteja č đ č nauka
o spolnom životu č
antropofobija č strah, bolesni strah
od ljudi; zaziranje od ljudi.
antropofonika č nauka o ljudskim
glasovima.
antropohemija iantropokemija č
nauka koja č materije od ko-
jih je sastavljeno telo č
antropo('entrizam č nena č gledi-
šte, oslonjeno na idealizam i religiju,
prema kojem je č centar svemira i
č cilj svega što postoji.
antrfile fr. kratak č vest, citat
(uokviren), č u novinski č
informacija koju valja č đ
redova.
anuitet lat. godišnja rata otplate duga
(zajma) zajedno s kamatom.
anuladja lat. poništenje, ukidanje zako-
na, propisa; opovrgavanje, proglaša-
vanje ž ć
anulirati lat. poništiti, opozvati, brisati,
proglasiti ž ć
anuma tur. đ žena, supruga,
č družica (kod muslimana); isto
i hanuma.
anurija č prestanak č ć
anus lat. č završetak zadnjeg creva.
an fas fr. spreda, s lica, č u č .
anhidridi č anhidridi su Jedmjenja
koja nastaju iz kiselma kad lill se
oduzme jedan ili više molekula vode.
anhidrija č bezvodnost, nedostatak
vode, suša.
unhidrit č sumporno-kiseli č kome
je oduzeta voda. .
unhidrobioza Č obamrlost. biljaka I
nižih životinja usled pomanjkanja vo-
de; č dobiju vodu, bude se, oživlja-
vaju.
andžija tur. v. hadžija.
anšlus nem. č pripajanje, pn-
sajedinjenje, spajanje; aneks!ja,. naro-
č aneksija Austrije NemaekoJ, kOJU
je, 1938, izvršila š č č
protivno odredbama đ
prava.
aorist č đ š svršeno vreme;
radnja se završila za jedan trenutak
(npr. pOffledah, dadoh).
aorta č najvažnija č žila koja
izlazi iz leve pretkomore; IZ nje Izlaze
sve ostale žile (arterije).
č č posredan č
zan, indirektan; suprotno: apodlktlc-
ki; č dokaz: dokaz kOJIm se
obara suprotna tvrdnja.
apanaža fr. 1. godišnji prihod
Ijevska porodica prima od drzave; 2.
svota novca kojom porodIca stalno
podupira (pomaže) svoje č
aparat lat. 1. sprava, mašina, đ
đ s č namenom; 2. u.sta-
nova ili više ustanova kOJe opslUZUJU
neku oblast državne uprave ili
de' :1. svi zaposleni u administraCIJI
neke partije, ustanove. ili privredne
organizacije (npr. partijskI aparat); 4.
objašnjenja, č napomene uz
č rad, tj. č aparat; 5. SVI
telesni organi koji č sistem za
nje iste funkcije (npr. probavm
aparat).
aparatura lat. svi đ aparati, sva
č postrojenja jedne radne or-
ganizacije, odnosno fabrike, radlOmce
i sl.
aparat č rus. č krutih navika, for-
miran u đ blYokratskom apa-
ratu države ili partije.
49
apartman fr. 1. raskošno đ stan; 2.
stan u hotelu sa više soba kO]1 konste
istaknute č
aparthejd eng 1. zasebnost, odvojenost,
izdvojenost, odeljenost; 2 .. naZIV
politiku rasne diskrimmacIJe u
č RepUblici koja uskraeu]e
osnovna prava ć č
stanovništvu, ž ć se terorom l fI-
č uništavanjem svih onih crnaca
koji se bore za č ekonomsku i
socijalnu ravnopravnost sa
"patija č neosetIJIvost, ravnodusnost ,
č otupelost, potištenost.
č č potišten, č ravnodu-
šan, bezvoljan, nemaran.
apatrid č lice koje nema svog drža-
vljanstva.
apaš fr. propalica, razbojnik, mangup,
lopov, varalica, kriminalac.
Apaš - pripadnik indijanskog plemena,
nastanjenog u rezervatima SAD.
apel fr. 1. poziv, pozivanje na moralne
obaveze, na svest, na solidarnost; 2.
opomena na opasnost, na obaveze;. :1.
žalba višem sudu na presudu nlzeg
suda; 4. trubni znak u vojsci za zbor
apelant lal. lice koje se žali ili ć
višem sudu ili višoj vlasti.
apelat lal. žalba višem sudu protiv odlu-
ke nižeg suda. .
apelativ lat. !{Tam. č imenica.
apelatorija lat. viši sud za nkvene
sporove.
apeladja lat. 1. žalba, prituž.ba; žalba
na odluku prvostepenog (mzeg) suda;
2. drugostepeni, viši sud kome se
može žaliti đ lice na presudu
nižeg suda. . .
apelovati i apelirati lal. 1. pOZIVati,
pozvati nekoga za ć za sohdar-
nost; 2. ukazati na š ć i obaveze;
3. ulagati, uložiti žalbu višem sudu
protiv presude nižeg suda. .
apendiks lat. 1. dodatak, dopuna nekOj
knjizi ili nekom predmetu: dodatak
sadrži beleške i razna objasnjenja uz
delo ili dokumenat; 2. u novinarstvu:
podlistak, feljton; 3. nastavak slepog
creva ili neki privesak na drugIm
organima. .
apepsija č loša probava, slabo varenje
uzete hrane.
aperkat eng. udarac u boksu odozdo na
gore, tj. udarac u bradu odozdo.
aperitiv lat. 1. alkoholno pIce koje se
uzima radi otvaranja apetita; 2. sred-
stvo za č š ć (otvaranje) stolice.
apercepcija lat. predstava nekog pojma
u našoj svesti; jasno shvatanje pred-
meta ć akta pažnje, odnosno
mišljenja; svesno opažanje, svesna
predstava, shvatanje, svesno saznanje
i č
apercipovati i apercipirati lat. primiti,
primati u svest putem apercepcije;
zapaziti, zapažati, uvideti, jasno shva-
titi č podatke; č svesno
opaziti; novo opažanje ili predstavu
svesno uvrstiti u ć sadržaj
svesti.
apetale č biljke č cvetovi nemaju
č ć koji su bez latica.
apetit lat. 1. želja, prohtev za jelom,
ć gladi; 2. prenosno: žudnja za
č zadovoljstvo, uživanje u
č
apidiktor lat. sprava koja meri č
frekvencije č u košnici i đ
č rojenja.
apijarij(um) lat. č uljanik, me-
sto gde su smeštene košnice sa
č
apikuItura Jat. č gajenje č
kao privredna grana.
apireksija č stanje bolesnikovo bez
groznice, stanje đ dva napada
groznice.
č č bolesnik bez visoke tem-
perature,' bez groznice.
apirija č pomanjkanje iskustva, prak-
se, neiskustvo.
č č č bez iskustva,
neiskusan.
č č nezapaljiv, otporan na va-
tru, teško sagorljiv.
Apis - mitološki: egipatski bog sunca
predstavljen kao bik; sveti bik, crn s
belom pegom na č simbol zemljo-
radnje.
apkes juris lat. č dosetljivosti,
pravne č
apifobija lat. bolestan strah od ujeda
č
aplazija č nedostatak dela tela ili
celog organa usled ć u ra-
zvoju embriona č
aplaudira ti Jat. tapšati, pljeskati u znak
odobravanja ili pozdravljanja nekog
50
ili č č odobravati plje-
skanjem.
aplaudimetar fr. č đ za merenje
č aplauza na nekom skupu ili na
sportskom č
aplauz lat. pljeskanje, tapšanje, pljesak
rukama, č odobravanje, glasno
odobravanje.
aplikativ lat. glagol u nekim jezicima sa
č naklonosti prema nekome
(objektu).
aplikativan i aplikabilan lat. primenljiv,
upotrebljiv, podesan, prikladan, pri-
ljubljiv, pogodan, zgodan.
aplikatura lat. pravilan položaj prstiju
pri sviranju.
aplikadja lal. 1. primena; 2. upotreba;
3. stavljanje ili utiskivanje ukrasa na
tkanine; nanošenje boja na tkanine; 4.
ukrašavanje zgrada, objekata.
aplikovati i aplicirati la I. 1. primeni ti,
primenjivati; 2. upotrebiti, upotre-
bljavati; 3. namestiti, staviti, metnuti,
prišiti, prilepiti. utisnuti.
apogamija č razmnožavanje bez oplo-
đ kod ć životinja.
apogej č 1. najudaljenija č Mese-
ca od Zemlje ili najudaljeniji položaj
Sunca od Zemlje; 2. prenosno: najviši
stupanj č vrhunac.
apo/.,'l'af č prepis, kopija originalnog,
izvornog dokumenta, spisa.
č č 1. nesporan, neoboriv,
dokazan, neminovan, apsolutno ta-
č 2. nužan, neophodan, č
važan.
đ ital. ukrašavanje melodije
sitnim notama.
apoen fr. 1. č iznos ili meniea koji
je potreban za potpuno izmirenje du-
ga; 2. iznos, nominalna vrednost na
koji glasi emitovana efektivna valuta
neke zemlje, tj. oznaka vrednosti na
č 3. oznaka nominalne
vrednosti neke vrednosne hartije (npr.
menice).
apozitiv lal. isto što i atribut, odnosno
naknadno dodana pridevska oznaka
ć nekim drugim oznakama đ
nog pojma (atribut atributu); njime se
kazuje privremena osobina imeni('e
(npr. gladan hrabri č
apozicija lat. gram č ili izraz koji u
č stoji uz imenicu ili zameni cu i
iskazuje ono što č ta imenica,
51
odnosno zamenica, a može i da bliže
odredi njihovo č npr. Beo-
grad, glavni grad naše zemlje, ima
slavnu prošlost (apozlcIJa moze bItI l
samo jedna č npr. grad Zagreb,
reka Drina, gde č grad l reka lffiaJu
funkciju apozicije); apozicija može da
zameni subjekat u č
Apokalipsa č objava, otkrovenje; ,,?t-
krovenje apostola Ivana" (prorocka
knjiga koja uglavnom đ kraj,
svršetak, uništenje sveta); otuda
č č fatalno, kobno prorocan-
stvo o sudbini ljudskog roda, ono
č tajanstveno što ga neizbežno
č .
apokaliptik č č ApokalIpse, ver-
ski mistik, zanesenjak, fanatik.
apokaliptika č grana jevrejske knji-
ževnosti koja prikazuje, u oblIku SIm-
bola slike č tajanstvenih vi-
zija ć ć božjeg. car-
stva i dolazak ć MeSIJe na
Zemlju, spasitelja sveta.
č č 1. tajanstven, nedo-
č za č smrtmka, koban,
katastrofalan; 2. zagonetan i neobja-
šnjiv (kao Apokalipsa).. ." ..
č č č cetIn ]3haca IZ
Apokalipse: kuga, glad i s:=1.
apokrif č 1. spis biblIjskog sadrza]3,
kanonski nepriznat kao verodostoJan;
2. drugi neki spis koji pretenduje na
č a to mu se službeno ne
priznaje; 3. delo koje se ć
nekom đ autoru.
apokrifan č lažan, podmetnut, neka-
nonski, č (biblijski SpiS).
apolid č lice bez svog državljanstva.
apolitidzam i apolitizam č privi,dna,
tobožnja ravnodušnost u polItickim
pitanjima, č od aktivnog
č š ć u č životu; izbegava-
nje, bojkotovanje č delo-
vanja.
č č koji se ne bavi politikom,
koji nema smisla ni interesa za polI-
tiku.
č č 1. ravnodušan odnos
prema politici, za
politiku; 2. nepoznavanje polItJcklh
zbivanja, ć
Apolo - program č ustanove za
svemirska istraživanja; v. NASA.
apolog č 1. basna s moralnom pou-
kom; 2. č č uopšte.
apologet(a) č 1. branilac š ć
2. prenosno: onaj koji brani i č
nekoga ili nešto. . . .. . . .
apologetika č grana teologIje CIJI. Je
predmet odbrana š ć č
apologizirati č braniti nekoga III ne-
što; pisati odbranaške govore. .
apologija č odbrana, odbrambem go-
vor ili spis u korist nekoga.
apologist(a) č v. apologel.
Apolon č po mitologiji bog Sunca,
poezije, muzike č
apopleksija č nagli prekid rada nekog
č organa (srce, mozak, bu-
brezi) ć š ć udar ka-
plje, šlog. . .
aporema č sumnja, sporno pitanJe,
težak problem.
aporija č zbunjenost, nesnalaženje u
rešavanju problema.
aposterioran lat. stvoren na osnovu
iskustva; suprotno: aprioran.
a posteriori lat. na temelju iskustva,
zavisan od iskustva; suproino:
a priori.
apostol č 1. poslanik, onaj kOJI šin
neko č prema š ć vc-
rovanju jedan od dvanaestorice Hrl-
stovih č 2. bogoslužbena knJI-
ga pravoslavne crkve koja sadrži dela
i poslanice apostola; 3. ve-
snik, glasnik, propovedmk, krcltel.l,
pobornik nekog č ideje. .
apostolat lat. 1. služba apostola, tj.
propovedanje vere; 2. papinska vl,as1.
apostolicizam č sistem neol-,'Tamccne
crkvene vlasti.
apostrof č č znak kojim sc
obeležava da je jedan samoglasmk u
pisanju neke č ispušten. . .
apostrofa č poetska figura u kOJOJ se
pesnik (govornik) ć nekOj
sutnoj osobi kao da je pnsutna, III
nekoj stvari kao da je živa i razumna.
apostrofirati č 1. staviti na č apo-
strof; 2. osloviti nekoga življim, oštri-
jim tonom; 3. u govoru posebno pome-
nuti neku č ili stvar; 4. preno-
sno: ukoriti nekoga, izgrditi.
apoteka č 1. zdravstvena ustanova u
kojoj se spravljaju i prodajU leko;ll;
kutija za č lekova u kUCI; .1.
prenosno: sredstva za ulepšavanje.
apotekar č č lice koje spravlja i
Izdaje lekove po lekarskim receptima
u apoteci, farmaceut.
apoteoza č 1. obožavanje, proglašava-
nje neke č božanstvom; 2. oda-
vanje č č nekome; 3.
č slavljenje; 4. raskošna slika
neke pozorišne priredbe kojom se ve-
č neka č ili ideja.
apofiza č 1. koštani izraštaj pri kraju
zgloba cevaste kosti; 2. u rudarstvu:
prisustvo jedne rude u drugoj.
apresijacija lat. ć vrednosti na-
cionalne valute, novca; suprotno: de-
presijadja.
apretirati fr. davati tkanini ili koži lepši
Izgled ć sjajnost), što se č
posebnim tehnološkim postupkom.
apretura fr. postupak kojim se nekim
materijalima (tkanini, koži i dr.) daju
t.:lOlja svojstva i ć vrednost (sjaj,
ć ć i sL).
april lat. mesec travanj, č mesec u
godini.
aprioran lat. v. a prirori; koji prethodi
Iskustvu i praksi, nezavisan od njih.
a prirori lat.. u č teoriji saz-
nanja: Svojstven razumu pre ikakvog
Iskustva, nezavisno od iskustva; su-
protno: a posteriori.
apriorizam lat. filozofski pravac koji č
da Ima spoznaja nezavisnih od isku-
stva, bilo u teoriji saznanja, bilo u
etici.
aprobativan i aprobatora n lat. odobra-
van, koji izražava odobravanje.
aprobator lat. osoba, č i nadležna,
koja vrši aprobaciju, koja o č
daje č mišljenje i odobrenje
(npr. puštanje nekog objekta u rad ili
novog proizvoda u promet).
aprobadja lat. 1. odobrenje, davanje
povoljnog č mišljenja o nekom
proizvodu, o nekom č radu i
2. dozvola za upotrebu objekta, za
stampanje knjige, itd.; 3. priznanje
nekom hcu đ sposobnosti za
izvesni posao.
aprobirati lat. 1. dati aprobaciju; odo-
briti nešto na osnovu prethodnog ispi-
tIvanJa; 2. povoljno oceniti, pohvaliti;
3. priznati nekome sposobnost za oba-
vIjanje đ posla.
52
aprovizacija lat. 1. opskrba, snabdeva-
nje životnim namirnicama' 2. ustano-
va za snabdevanje. '
aprovizirati lat. opskrbiti, snabdeti,
obezbediti životnim namirnicama.
aproksimativa lat. dodirna č kao
osnov za neko zbliženje.
aproksimativan lat. približan, dosta bli-
zak, đ otprilike.
aproksimacija lat. približnost; približna
vrednost č
aproksimirati lat. odrediti nešto približ-
no, odoka, otprilike.
apropo fr. 1. u pravi č kao č
baš dobro; 2. tim povodom, u vezi s
tim.
lat. prisvajanje; sti('anje
svoJIne; suprotno: eksproprijadja.
aps(a) tur. lišavanje slobode, zatvaranje,
hapšenje; isto i haps, hapsa.
apsana tur. zgrada zatvora tamnica'
isto i hapsana. ' ,
apsandžija tur. č zatvorenika u za-
t voru; isto i hapsandžija.
apsentizam la I. l. č odsustv()vanje s
posla; 2. odsustvo s mesta gde odgo-
vorno lice ili vlasnik mora biti; :1.
neprisutnost uopšte.
apsida č l. zadnji, polukružni deo
oltara; 2. č ime za perihel i
afel ć i najmanja udaljenost
planeta na putanji oko Sunca).
apsiti tur. lišavati slobode, stavljati u
zatvor; isto i hapsiti.
apsolvent lat. student koji je apsolvirao,
tj. koji je upisao i overio sve semestre,
odslušao nastavu, ali još nije diplomi-
rao, odnosno položio sve ispite.
apsolvirati lat. l. završiti školovanje na
fakultetu ili na nekoj visokoj školi, ali
bez završnih ispita; 2. završiti kakav
drugi posao.
apsolut lat. u č filozofiji:
praosnova svega što postoji, sinonim
za boga, božanstvo; potpun, savršen,
č koji u sebi obuhvata sve.
apsolutan lat. l. bezuslovan, č ne
uslovljen; 2. savršen, č 3. potpuno
č nezavisan u vršenju
vlasti.
apsolutizam lat. oblik vladavine u ko-
jem sva vlast pripada jednom č
(knezu, kralju, caru); samodržavlje,
samovlada, diktatura, tiranija.
apsolutist(a) lat. vladar s č
nom č š ć samodržac.
upsolutnost lat. bezuslovnost, neuslo-
vljenost, č savršenost.
npsolutoran lat. koji đ koji ra-
zrešava obaveza, otpusni.
npsolutorij(um) lat. 1. razrešnica (npr.
staroj upravi); 2. otpuštanje, oslobo-
đ od krivice presudom; 3. otpusni-
ca nakon završetka studija.
npsoludja lat. pomilovanje, opraštanje
grehova ili krivice.
nps()rbent lat. materija, tvar koja upija
č i gasove.
npsorbovati i apsorbirati lal. l. upiti,
usisati, primiti u sebe; 2. potpuno
zaposliti; 3. ć č pažnju.
apsorpcija lat. l. upijanje, usisavanje
dima, pare, gasa koje vrše č š ć
tvrda tela č povrŠinom, odno-
sno masom; 2. završni č varenja
hrane u želucu, tj. kada hrana prelazi
u krvotok preko crevne sluzni('e.
npstendja lat. l. odustajanje od nasled-
stva; 2. udaljenje č od mesta
č č dela.
upstinent lat. l. onaj koji se od ć
uzdržava, č dobrovoljno (npr.
č š ć u društvenom životu); 2. tre-
zvenjak, onaj koji se uzdržava od
alkohola, č
apstinencija lat. 1. odustajanje, izbega-
vanje, dobrovoljno odricanje od č š
ć u javnom i društvenom životu (npr.
uzdržavanje od glasanja ili č š ć na
nekom skupu); 2. uzdržavanje od ne-
kog uživanja, odricanje (od spolnog
života, od uzimanja alkohola i sL).
apstinirati lat. l. uzdržati se, ć se
č č š ć u izborima, od nekog
skupa i sL); 2. uzdržavati, ć se
nekog uživanja (spolnog uživanja, al-
kohola i sL).
apstraktan lat. l. misaon, pojmovan; 2.
koji je nastao apstrakcijom; 3. koji se
može samo zamisliti a ne i iskusiti.
apstraktna umetnost lat. skupni naziv
za č pravce ekspresionizam,
kubizam i fovizam.
apstrakdja lat.!. log misaono izdvaja-
nje bitnih osobina i svojstava predme-
ta, a ispuštanje nebitni h elemenata,
radi đ opšteg i č
2. nešto nestvarno, zamišljeno, poj-
53
movno đ koje postoji kao
nedefinisan pojam.
apstrahovati i apstrahirati lat. 1. izdvo-
jiti, izdvajati ono što je u nekom
pojmu glavno, bitno radi dobijanja
opšteg, č 2. ne uzimati
nešto u obzir; odvojiti, č odeliti,
č ne gledati na nešto.
apsurd lat. besmislica, glupost, č
ć neskladnost.
apsurdan lat. besmislen, neskladan, ne-
ć č glup.
apsurdnost i apsurditet lat. besmisle-
nost, neskladnost, č
apsces Jat. /-,'I1ojni č upala tkiva na
č mestu, prišt, gnojnica.
apscisa lat. mat. u koordinatnom siste-
mu, odstojanje ma koje č u ravni
od ordinatne osovine; horizontalna
osovina u koordinac-ionom sistemu.
apcigovati nem. l. oduzeti, oduzimati;
odbiti, obustaviti (novac od plate i
sL); 2. napraviti otisak štamparskog
sloga ć prese.
ar lat. jedinica za merenje površine: 100
kvadratnih metara.
arabeska ital. l. vrsta ukrasnih šara u
arapskom stilu s motivima iz biljnog
sveta; 2. jedna od figura č
baleta, tj. stav kad č stoji na
jednoj nozi dok je druga ispružena
nazad.
arabizam - arapski izraz, arapska č u
nekom drugom jeziku.
arabist(a) - č koji č
arapski jezik i književnost.
arabica arapsko pismo, arapski
alfabet.
arak lat. l. jedinica za meru papira,
tabak; jedanput presavijen list (4
strane); 2. štamparski: veliki list papi-
ra iz kojeg se dobija 16 štampanih
strana u knjizi; 3. list papira č
č za č svrhe; 4. autor-
ski arak: 30.000 č znakova u
rukopisu (obuhvata sva slova u redo-
vima rukopisa, beline đ slova u
koje se mogu utisnuti slova, zatim
naslove, podnaslove, beleške, potpise i
sL).
aram tur. v. haram.
arambaša tur. v. harambaša.
ararnija tur. v. haramija.
aranžer fr. l. lice koje nešto aranžira,
udešava (npr. izlog); 2. lice koje pri-
prema neku priredbu ili č i
njome rukovodi; 3. đ č ili prire-
đ č č dela.
aranžirati fr. 1. udesiti, preurediti, us-
kladiti, urediti, pripremiti; 2. rukovo-
diti, upravljati č 3. č uve-
žbavanje pozorišnog komada pošto su
uloge ć č 4. nagoditi se u
spornom pitanju.
aranžman fr, l. sporazum, nagodba,
izmirenje, poravnanje; 2. ustaljeni po-
redak, raspored, razvrstavanje snaga;
3. obrada, prerada č ili knji-
ževnog dela.
Ararat Iur. po Bibliji brdo u Turskoj na
kome je đ Nojeva đ nakon
potopa.
arati tur. v. harati.
aratos č proklet bio, dovraga, đ
vola!
č tw·. v. č
arbitar i arbiter lat. izabrani sudija;
posrednik; merodavna č č se
sudu svi podvrgavaju; isto i arbi-
trator.
arbitraža fr. 1. izabrani sud; 2. đ i
presuda izabranog suda; 3. mirno re-
šavanje sporova đ države putem
izabranih sudija.
arbitraran fr. proizvoljan, samovoljan,
koji đ ne po zakonu ć po
č uverenju; presudan, meroda-
van; približan u proceni.
arbitrirati fr. vršiti arbitražu, biti arbi-
tar u sporu, đ
argat i argatar tur. v. arga tin.
argatin tur. najamni radnik; onaj koji
radi težak č posao; isto
č
argatIuk tur. 1. težak č rad; 2.
prenosno: težak rad uopšte.
argatovati tur. raditi težak č posao.
argo č š č jezik; neknjiževan
govor jedne sredine, jednog staleža,
žargon nerazumljiv za druge.
Argo č ime đ na kojoj su Argonauti
plovili po zlatno runo u Kolhidu.
argon č plemeniti gas, bez boje i
mirisa; upotrebljava se za reklamne
cevaste lampe (daje plavkasto svetlo).
argonaut č mekušac, živi u moru, a
pripada klasi osmorukih glavonožaca.
Argonauti č 1. mitološki č
junaci koji su, na đ Argo, plovili do
daleke Kolhide (Crno more) u potrazi
54
za zlatnim runom; 2. prenosno: smeli
pomorci koji traže č doživljaje
na moru.
argonautika č velik, dugotrajan i
opasan poduhvat Đ
Ill'gumen(a)t lat. dokaz, dokazno sred-
stvo, opravdanje, obrazloženje, razlog.
argumentator lat. onaj koji pruža doka-
ze, koji obrazlaže; č
argumentacija lat. 1. dokazivanje, obra-
zlaganje s više argumenata koji isto
dokazuju; 2. č iznošenja i š ć
nja dokaza.
argumentovan i argumentativan lat. jak,
bogat dokazima, sposoban, vredan da
deluje kao dokazno sredstvo; isto i
argumentaran.
argumentovati i argumentirati lat. pod-
nositi dokaze, dokazivati, izvoditi do-
kaze, pozivati se na dokaze; isto i
argumentisati.
Argus č po mitologiji div sa sto č
po č telu, č ć č
kralja Inaha; 2. prenosno: č koji
sve vidi, kojemu ništa ne može ć
3. Argusove č č koje sve vide i
zapaze.
Arej č č bog rata (kod Ri-
mljana: Mars).
arena lat. 1. srednji deo č amfi-
teatra, drkusa ili stadiona, na kome
su se izvodile razne igre i borbe
prilikom č 2. bojno polje,
ratno bojište; 3. prcllosno: poprište,
polje umnog rada; 4. u naše vreme:
filmska nagrada (zlatna arena, srebr-
na arena u Puli).
arenda lat. 1. zakup, zakupljivanje ze-
mlje radi obrade; 2. č godišnji pri-
hod od đ i š ć zemlje,
tj. kad se odbiju svi đ š proi-
zvodnje i vlastitog izdržavanja.
arendar lat. osoba koja uzima zemlju u
zakup, zakupnik.
arendator lat. osoba koja daje zemlju u
zakup, vlasnik.
arendašica lat. zemlja koja se daje u
arendu.
arendovati i arendirati lat. dati zemlju u
arendu, iznajmiti; đ uzeti ze-
mlju u arendu, zakupiti.
areometar č sprava za merenje gu-
stine i č težine č
areometrija č đ gustine i
č težine č
An,opag č 1. vrhovni sud u staroj
Atim; 2. prenosno: skup naJ.ugledm-
jih ljudi; vrhovni forum uopste.
55
Ares č v. Arej. .
IIrest itaJ. 1. zatvor, haps, tammea; 2.
medic. zastoj, prekid rada nekog
gana, blokada; č arest: trenutm
zastoj u radu srca Ih potpum zastoj
__ smrt; privremeni prestanak rada
srca zbog opšte anestezije. .'
IIrestant itaJ. 1. zatvorenik, uhapsemk,
č 2. osoba koja traži stavlp-
nje neke zabrane sudskim putem. ..
IIr"stat itaJ. lice protIv koga se trazl
stavljanje neke zabrane.
IIr"stacija itaJ. hapšenje, zatvaranje
krivca; haps, zatvor. . .
IIn'stirati i arestovati itaJ. 1. zatVOriti,
uhapsiti; 2. zaustaviti, č neku
mašinu da se ne ć 3. zaustaVItI,
prekinuti isporuku neke robe.
IIn,tirati itaJ. v. arestlratJ.
IIr"tologija č deo etike koji se bavi
problemima vezanim za vrline.
IIrivizam fr. bezobzirno guranje u tzv.
vise krugove, laktaštvo, karijerizam.
uivist(a) fr. karijerista, laktaš, lovac na
zvanje i visoke položaje. . ..
.. rija' itaJ. 1. m uz. vokalna kompOZIcIJa
za jedan glas uz instrumentalnu prCl
t
-
nju, č š ć u operi; 2. melodiJa,
napev, č pevanja neke pesme ..
.rija' itaJ. 1. vazduh,. zrak; 2. k\Jma
),'Cinog kraja; 3. strujanje toplog
duha u letnjoj žeZI, 4. prenosllo.
velika č č
Arijadnin konac č 1. po mitologiji ć
kritskog kralja kop Je pomogla mit-
skom junaku Tezeju, ć klupka
konca, da đ iz lavirinta i pobegne;
2. prenosno: spasonosno sr.edstvo da
SI' č č iz nekog teskog polo-
..
IIrijllnizam - ucenje
sVI'štenika Arija (iz 4. veka) kOJI Je
t vrdio da Isus Hristos nije bog, nego
č č
IIrijevoc - pristalica arijanizma (drugo
j .. arijac). • '.'
Arijo(' sanskrt. u uzem smislu.
!lik indoevropskih, indorranskl? ple-
mena; u širem smislu: pripadmk bilo
kojeg indoevropskog ill ple-
mena (v. Indoevropljam); sluzbena ne-
č hitlerovska "nauka" upotre-
bljavala je taj naziv u nežidov,
nesernit; tako je đ mracna teori-
ja o tzv. č višoj rasI kOJa
treba da vlada svetom. ..'
Arion - slavni č pesmk I SVI-
č smatra se č tragediJe ...
aristokrat(a) č ć po poreklu Ih
položaju; pripadnik ć stale-
ža, visokog plemstva. . .
aristokratizam č 1. aristokratski SI-
stem vladavine; 2. privrženost aristo-
kratskim č vladanja; 3. vlada-
vina ć 4. izvanredn.o fmo,
ć đ
aristokratija i aristokracija grc. 1. go-
spodstvo, vladavina visokog plemstva;
2. viši, privilegovam sIOl plemstva,
visoko plemstvo; 3. prenosno: pnvlle-
govani sloj neke klase ll! SOCIjalne
grupe. .
aristotelizam č filozofskI pogled na
svet i č č filozofa i
mislioca Aristotela (384-:322. g. pre
n.e.), č Platonova, č
Aleksandra Velikog, pisca mnogih de-
la i jednog od ć mudraca drev-
ne Atine. . .
aritmetika č nauka o č I
brojevima; deo matematike kOJI obra-
đ zakone brojeva.
č č č u aritmetici;
veštak u č .
č č l. koji se odnOSI na
č 2. koji se ć ili sma-
njuje za jednu stalnu razliku.
aritmija č 1. nepravilno, neravnomer-
no kretanje; 2. nepraVilnost u ritmu
otkucaja srca.
arka Ja/. đ (u obliku č sandu-
ka) u kojoj se, po Bibliji, spasao NOJe
s porodicom nakon potopa; zaustavIO
se na brdu Ararat (Turska).
arkada fr. 1. niz lukova na stubovima; 2.
deo č kosti nad okom. .
Arkadija č u č poeziji: zemlja
ć pastira (po imenu Jedne po-
krajine u staroj č
Arktik č oblast oko Severnog pola
Zemlje. krd" .
arlekin itai. 1. komedijaš. la Ijas
italijanskim komedijama. tofi.om 1"/.
veka; 2. prellosno: prevrtlJIV, nestabI-
lan č neozbiljan, vrdalama. .
armada šp. 1. vojska, oružana sila,
ja; 2. velika ratna flota; nepobediva
armada: španska flota (napala engle-
sku flotu 1588. i bila poražena).
armatura lat. 1. metalni skelet u đ
vini; 2. nauružanje, odbrambena opre-
ma; 3. mašinski pribor; 4. č
krstovi i be-moli u č kompozi-
cije.
armija lal. 1. celokupna vojna snaga
jedne države; 2. ć strategijsko-
-operativna jedinica koja ima korpuse,
divizije, brigade i dr.
armirati Jat. I. naoružati ratnom opre-
mom, č vojsku; 2. nešto č
ti, č osnažiti; armirani beton:
beton č gvozd('nim šipkama.
arnjevi đ polukružni sk('let za krov
na č kolima.
arogantan Jat. drzak, ohol, nadm('n,
!-,'Tub, uobražen, gord, razmetljiv.
arogancija i arogantnost lal. nadmenost,
oholost, drskost, osornost.
aroma č miris, č prijatan što ga
puštaju č ulja.
aromatizacija č stavljanje mirisa ili
č u lekov(', jda i dr.
aromatizirati č namirisati, staviti mi-
risa u nešto; č
aromatika č mirišljave materij(', miri-
si, č
arondacija fr. grupisanje zemljišnih par-
cela radi lakše obrade; v. komasacija.
arondisman fr. t. kotar, srez; 2. gradska
č
arpadžik tur. sitan crni luk za đ
vanje.
ars lat. umetnost, znanje, nauka, vešti-
na, majstorstvo, spretnost.
ars antika Jat. t. stara umetnost; a.
naziv za muziku 12. i la. veka u
Francuskoj.
arsen č hemijski elemenat č su
jedinjenja veoma otrovna.
arsenal fr. 1. fabrika za izradu vojne
opremp i naoružanja; 2. skladište za
č vojne opreme i oružja; 3.
brodogradilište, skladište, dokovi i ra-
dionice za održavanje i popravku rat-
nih brodova; 4. prenosno: velika i
raznovrsna č č velike
zalihe.
arsenik č arsenov trioksid; otrovno
brašno.
arsenoi č preparat arsena koji služi za
prskanje ć
art fr. umetnost.
56
art-bioskop Jat. bioskop koji prikazuje
filmove visoke č vrednosti,
bez komercijalnih pretenzija.
Artemida č boginja Meseca, lova i
šuma, zaštitnica mladeži.
arterija č 1. glavni krvni sud, žila
kucavica, damar koji odvodi krv iz
srca, odvodnica; 2. prenosno: glavni
put, glavna ulica.
arterioskleroza č zadebljanje i suža-
vanje zidova arterija; oboljenje koje se
javlja kao posledica sužavanja arte-
rija.
arteriostenoza č sužavanje ili stanje
suženosti arterija.
arteski i arteški bunar koji se dobija
dubokim bušenjem zemlje.
artizam Jat. 1. virtuozno đ
č elemenata u
umetnosti; 2. visoka umetnost; 3. smi-
sao za lepotu, za umetnost.
artikulacija Jat. 1. tvorba govornih gla-
sova; nameštanje govornih organa
(usta, zubi, glasnice) da bi se izgovo-
rio (artikulisao) glas; 2. izgovaranje
č da se mogu razlikovati glasovi i
slogovi; a. u muzici: č đ i
đ vezanje tonova; 4. dovo-
đ č ideja u smisaon odnos
tako da one funkcionišu zajedno.
artikulisati i artikulirati lat. vršiti arti-
kulaciju; govoriti jasno i razumljivo
č za razliku od neartikulisanih gla-
sova dece i životinja.
artiljerac i artilera<' fr. vojnik u artiljeri-
ji, tobdžija.
artiljerija fr. rod vojske kome je osnovno
naoružanje topovi.
artist(a) fr. 1. glumac, osobito u varije-
teu, kabareu, cirkusu; 2. umetnik koji
virtuozno vlada tehnikom svoje umet-
nosti.
artificijelan lat. š č č
š č neprirodan.
artritis č zapaljenje zglobova, kosto-
bolja, giht.
art-rok engl. pravac u rok-muzici koji je
č po visokom č
kom nivou, uz obilno š ć elek-
tronike.
arhaizam č 1. zastarela č ili oblik
koji više nije u upotrebi; 2. neka
zastarela preživela pojava.
arhaik č prastaro, iskonsko doba ra-
zvitka Zemljine kore; deli se na azoj-
sko doba (beživotno doba, nije bilo
tragova života) i doba ,(tada
se javljaju prvi tragovI ZIVIh bIca). .
.. č č star, prastar, starmskl;
zastareo, staromodan. .
..rhandel č po š ć verovanju
57
viši red đ

..rhe- i arheo- č star, drevan (u sloze-
nicama kao predmetak). .
.. rheografija č opisivanje. i izdavanje
prastarih pisanih spornemka. ..'
.. rheolog č č u arheologl!l.
IIrheologija č nauka kOJa prouc.ava
ostatke materijalne kulture drustva
od prve pojave č do pIsamh
spomenika; baVI se IskopavanJem. 1
č predmeta starIh
kultura.
IIrhetip i arhitip č uzor, model; 1.
rwki izvorni rukopis, nekompletan ko-
ji se može rekonstruisati; 2. prVI prI-
merak novog izdanja. ...
IIrhiv Jat. ustanova za prikupljanje,
vanje, sistematizovanje. i strucno
č starih rukopIsa, dokume-
nata, akata, spomenika kulture.
IIrhiva Jat. 1. odeljenje ustanove u kome
SP odlažu i č predmetI nakon
đ nekog postupka (npr.
ar·hiva); 2. odeljenje za sluzbena akta
ustanove ili firme II kome se obra-
duju i č
nrhivar i arhivist(a) Jat. 1. službenik
arhiva; 2. zanimanje arhivske struke:
nrhivirati Jat. odložiti neki predmet Ih
neki akt u arhiv ili u arhivu.
IIrhidakon č prvi đ zastupnik
biskupa u č crkvI. .
IIrhiepiskop č glavni episkop, prvI
đ episkopima.
nrhiepiskopija č oblast koja je pod
duhovnom upravom arhiepiskopa.
IIrhijerej č 1. u pravoslavnoj
('I'kvi; 2. prvi svestemk u Jevreja.
Arhijerejski sabor č u Srpskoj pravo-
slavnoj crkvi: najviša
davna vlast i crkveno-sudska vlast,
č ga patrijarh .kao predsed-
nik i eparhijski ..
Arhijerejski sinod gre. Izvrsm organ
Arhijerejskog sabora, najviša upravna
i nadzorna vlast u Srpsk()J
noj crkvi; č patrIjarh l cetIn
eparhijska arhijereja.
arhimandrit č 1. starešina pravoslav-
nog manastira; 2. najviši svešteno-
-monaški č do vladIke.
Arhimedov zakon č v. eureka.
arhipelag č skup ostrva koja leže
relativno blizu jedan prema drugom.
arhitekt(a) č č za
ru; inženjer, đ .umetnIk 1
projektant za visoku gradnju 1 nadzor
kod podizanja objekata. .
arhitekt oni ka č 1. organsko slaganje
delova u skladnu celinu (u arhitektu-
ri); 2. nauka o đ i đ
vinskoj umetnosti; 3. skladnost u Izra-
di nekog č dela, srazmer-
nost, podudarnost. .
arhitektura č 1. đ
nost, graditeljstvo; projektovanje I
č oblikovanje objekata; stIl
!-,>Tadnje; 2. nauka D đ
arhitip č v. arhetIp. ..
arhihijerarh č vrhovni svestemk,
episkop.
.
arhihijerarhija Č 1 visoko svestenstvo;
2. dostojanstvo episkopa. . ...
arhont č 1. jedan od devet, n.aJvlslh
državnih č u staroj GrckoJ; 2.
knez, kralj, vladar (osobito za strane
vladare u Vizantiji).
č tur. trošiti neštedimice đ ono
što nije đ trudom; IS/O l
č
aršin tur. stara mera za dužinu đ
65 i 75 cm), lakat, rif.
as Jat. 1. č karta u igri; 2. prvak u
sportskoj disciplini ili u
vazdušnim bitkama; 3. staronmskI SI-
tan novac.
asambleja fr. 1. skupština, zbor, sabor,
parlamenat; 2. u novinarskom
naziv za plenarnu sednICU Skupstme
Ujedinjenih naroda. .'
asanacija lat. 1. ozdravljenje;. niz
č mera mdI. po-
pravljanja opštih zdravstvemh pr!!Ika
(uklanjanje izvora z<u.:aze); 2. ISUSIva-
nje č zemljista IZ zdravstve-
nih razloga.
asanirati Jat. č neku sredinu zdra-
vom; sprovesti asanacijU. .
ASEAN engl. ć Savez zemalja
č Azije (IndoneZIJa, Malaja,
Singapur, Tajland, FilipmI) ...
aseksualan č bespolan, kOJI nema
spola, koji ne može oploditi.
asepsija i asepsa č otklanjanje ć
nosti zaraze na mestu gde se vrši
operacija,
aseptika č primena č sred-
stava, tj, sredstava protiv zaraza rana
kod operacija,
č č koji č zarazu; koji
nema zaraznih klica,
asesor la t. sudski porotnik; č
-pripravnik, ć
asignant I asignator lat, onaj koji šalje
novac; izdavalac platnog naloga,
č
asignat lat. plati lac, osoba koja je po-
zvana da plati č
asignatar lat. primalac novca po uputni-
ci, platnom nalogu, č
asignator lat. v, asiKJlant,
asignacija i asignatura lat. doznaka,
uputnica, nalog za isplatu,
asignirati lat, I, uputnicom č
(poslati) nov;,,'; 2, dati nalog za
isplatu,
asimetrija č nejednakost dve strane,
nedostatak simetrije.
asimetrii-an č kad nema jednakosti
dve strane, bez simetrije.
asimiladja lat. I. č proces
kojim se novi sadržaji đ
starim; 2. pretvaranje materije u drugi
oblik (npr. hrane u organizmu u tele-
sno tkivo); :1. stapanje jednog namda s
drugim narodom putem usvajanja nje-
govog jezika i kulture; 4. li nh>v , jedna-
č glasova; 5. psihološki: primanje
u svest predstava.
asimilator lat. onaj koji vrši asimilaciju
naroda.
asimilatorska politika lal. č nasil-
na politika koju vrši vlast jedne drža-
ve nad nacionalnom manjinom (name-
ć jezik, č kulturu) da bi je
odnarodila i pretopIla u ć na-
rod; u Istri i č primorju
š č Italija provodi asimilaciju
hrvatskog i č življa od

asimilov;;ti i asimilirati lat. L usvojiti,
prihvatiti, prisvojiti; 2. č
i7.ravnati; prilagoditi, stopiti.
asimpatija č nenaklonjenost prema
nekoj osobi, nedostatak simpatija.
asimptota č ravna linija kojoj se pri-
bližava neka kriva, tako da đ
no odstojanje teži prema nuli.
58
asindenton č izostavljanje veznika
đ č ili njihovih delova
gde bi u č govoru morali ć
(veznici se izostavljaju u pesmi radi
č izraza),
asinhron i č č neistodo-
ban, vremenski đ nepodu-
daran; isto i asinkron i č
asinhronija i asinkronija č neistovet-
nost, neistodobnost, nepodudarnost u
vremenu; suprotno: sinhronija.
Asirija - drevna država u Aziji, prva
č država, Asirsko Car-
stvo.
asirologija - nauka o životu i kulturi
starih Asiraca,
Asirci- stanovnici Asirije; unapredili
astronomiju, matematiku, medicinu i
geografiju,
asistent lat. L osoba koja pomaže profe-
soru univerziteta u č radu
sa studentima, lekaru pri operaciji,
itd.; 2. ž č titula, zvanje,
asistendja la(, L ć uopšte; 2. po-
ć lekaru kod operacije; 3. prisut-
nost; 4. skup ć pri nekom
č poslu; 4. Ć U č
noj nastavi.
asistirati lat. ,)bavljati dužnost asisten-
ta; pomagati, sudelovati u radu.
askeza č strog č života, odricanje
od č uživanja; vežbanje u vrli-
nama; t('žnja za moralnim usavršava.-
njem; pokoravanje, isposništvo,
asker /u.I. vojnik.
asket(a) č isp,)snik; č koji se
č č i drugih uživanja.
asketizam č asketski život monaha
đ i monahinja (kaluderica),
isposništvo,
asketika č nauka o askezi.
asonanca i asol1andja lat. L prizvuk,
odjek; 2. poetskI ukras u kome se
podudaraju samoglasnici kod č u
č ili stihu; 3. nepotpuno rimo-
vanje pri kojem se ne slažu potpuni
slogovi ć samo vokali.
asortiman fr, 1. raznovrstan izbor robe u
trgovini iste vrste; 2. razna roba,
asocijalan č -lat. nesocijalan, nedru-
štven, nehuman, č
asocijalnost č nedruštvenost, ne-
humanost, č
59
usodjativan lat, pridev izveden od aso-
cijacija; sposoban za udruživanje, za
život u asocijaciji, zajednici,
Ilsodjativnost lat, sposobnost za udruži-
vanje uopšte, a za spajanje, odnosno
za vezivanje misli napose.
nsodjadja lat, 1. udruženje, savez, za-
jednica; udruživanje, spajanje; 2. udru-
ženje ljudi radi ostvarenja nekog za-
č poduhvata; 3. povezivanje
pojedinih pojmova i predstava u mi-
šljenju, tj, kad jedan pojam podseti na
drugi (asocijacija ideja); 4. spajanje
molekula u složenije č
nsocirati lat. 1. pridružiti, udružiti; 2.
log. misleno spojiti predstave,
nsparagus lat, zeljasta ukrasna biljka.
Ilspek(a)t lat. L izgled, vidik, pogled;
vid, oblik pod kojim se nešto posma-
tra; 2. gledište, stanovište, polazište;
3. vid pod kojim se nešto gleda,
nspermizam č ć č
nja semena iz spolnih žlezda,
nspida č l. guja, zmija otrovnica; 2.
preJIosJIa: zla žena, rospija,
nspirant lat. 1. kandidat za neko zvanje,
položaj ili nagradu; 2. pripravnik,
č u službi.
nspirator lat. aparat za usisivanje praši-
ne, gasova, č i dr,
nspiradja lat. 1. želja, težnja za č
2. usisivanje, udisanje, č
nspirin - prašak, preparat salicila; lek
protiv prehlade, glavobolje.
nspirirati lat, L disati, udisati; 2. težiti
č tražiti nešto,
č č koji nije vezan za đ
ni smer i položaj; koji se nalazi u
svakom položaju u ravnoteži, bez
đ orijentacije,
Astek - pripadnik starog indijanskog
naroda u Meksiku koji je imao visoku
kulturu i č državnu organizaciju.
nstenija č telesna ć slabost; ra-
č oblici slabosti organizma,
č č slab, oronuo, ć
iscrpljen od bolesti.
nsteroidi č veoma male planete koje
kruže oko Sunca.
astigmatizam č nedovoljna oštrina vi-
da usled nepravilnog prelamanja zra-
kova u ž č i č oka; ispravlja
se č
Ilstigmatik č onaj koji boluje od astig-
matizma,
astma č teško oboljenje bronhija; sip-
nja, zaduha, povremeno gušenje,
č č č koji boluje od
astme,
astragan - skupoceno ć crno
kovrdžavo krzno (prema gradu Astra-
ganu u Sovjetskom Savezu); veoma
skupoceno krzno.
astral ni lat. zvezdani, sve što se č
zvezda, zvezdanog neba,
astro- č predmetak u složenicama sa
č zvezda,
astrobolizam č L udar č 2.
smrt ili obamrlost od udara groma,
astrobotanika č grana botanike koja
č ć i uslove razvoja
i opstanka biljaka na drugim nebe-
skim telima,
astrogeodezija č l. grana astronomije
koja č oblik Zemlje; 2. nauka
koja se bavi č nebeskog
svoda i njegovih oblika.
astrognozija č nauka o zvezdama s
obzirom na njihov položaj, podelu i
grupisanje u ž đ onako kako ih
vidi golo oko,
astrognost č č u astrognoziji.
astrograf č l. đ za foto
h
1I"afisanje
nebeskih tela i pojava; 2. č u
astrografiji.
astrografija č nauka koja se bavi
č nebeskih tela i pojava
na osnovu fotografije.
astrokompas č sprava za đ
smera posmatranjem nebeskih tela,
astrolatrija č obožavanje zvezda.
astrolog č onaj koji se bavi astrolo-
gijom.
astrologija č veština č i prorica-
nja č sudbine po položaju i
kretanju zvezda,
astromantija i astromantika č prori-
canje (gatanje) ć č iz
zvezda.
astrometar č đ za merenje polo-
žaja i promena položaja nebeskih tela,
zvezdomer,
astrometrija č nauka o đ
položaja nebeskih tela.
astronaut č č na druga nebeska
tela, č u vasionu; isto i kosmonaut.
astronautika č teorija i praksa letenja
u svemir; isto ikosmonautika.
astronom č č koji se bavi
astronomijom.
astronomija č nauka koja č
nebeska tela i zvezde.
astronomski č sve ono što je vezano
za astronomiju, za nebeska tela.
astroskop č dogled za posmatranje
zvezda.
astroskopija č veš tina posmatranja
zvezda ć velikog dogleda.
astrosofija č nauka o zvezdama. I
astroteologija č vera u boga na osno-
vu postojanja zvezda i reda đ
njima.
astrofizika Č grana astronomije koja
se bavi č svojstvima nebeskih
tela.
č č č koji se bavi
astrofizikom.
astrofobija č bolestan strah od nevre-
mena, posebno od groma.
astrofotografija č fotografsko snima-
nje zvezda i primena fotografije u
č nebeskih tela.
asura tur. č za pod ispleten od
rogoza.
asfalt č I. zemljana smola, smesa
raznih ugljovodonika (irna kiseonika,
azota, sumpora i dr.) koja, pomešana
sa č služi za pravljenje tro-
toara i gradskih ulica; upotrebljava se
i za izolaciju zidova od vlage i u I
elektrotehnici, te za fabrikaciju lako-
va; 2. č č trotoar.
asfalt irati i asfaltovati č ć uli-
cu, trotoar i drugo asfaltom.
ascendenti lat. srodnici po uzlaznoj lini-
ji, preci kao roditelji, dedovi, prade-
dovi; suprotno: descendenti.
at tur. konj arapske pasmine.
atavizam lat. č sa precima; č
kad se kod živih ć pojavljuje neko
svojstvo koje normalno ne postoji kod
č vrste, nego kod nekih dalekih
predaka (npr. kosmatost, č
na dlakavost tela).
č lat. od dalekih predaka na-
đ (u telesnom ili duševnom po-
gledu).
atak fr. I. napad, navala, juriš, nasrtaj;
2. napad bolesti.
atakovati i atakirati fr. napadati, nava-
liti, nasrtati; đ
ataman rus. I. vrhovni starešina kozaka'
2. đ jednog č odreda; v:
Kozaci.
atanazija č besmrtnost, neumrlost.
60
atar đ 1. č sela ili opštine; 2.
đ imanje; isto i hatar; 3. pre-
nosno: delokrug, č rada
uopšte.
ataraksija č stanje bez strasti, dušev-
ni mir, spokojstvo.
ataše fr. službenik u diplomatskom
predstavništvu koji vrši funkciju sa-
vetnika (za štampu, za kulturu, za
vojna pitanja, itd.).
ataširati fr. 1. dodeliti na rad; 2. navi-
knuti se na nešto, zavoleti nešto.
ateizam č bezbožnost, neverovanje u
boga; odricanje od religioznih vero-
vanja.
ateist(a) č bezbožnik, koji ne veruje u
boga; pristalica ateizma.
atelje fr radionica, č č
prostorija za rad umetnika. '
a tempera ital. slikanje temperom (vode-
nom bojom).
a tempo ital. 1. odmah, u pravi č na
vreme; 2. muz. č po taktu.
Atena č 1. boginja, ć Zevsova; za-
štitnica junaka, gradova, č
grada Atene (Atine), boginja rata (kod
Rimljana: Minerva); 2. grad u č
3. kulturno središte uopšte.
atentat lat. 1. napad na nekoga ili na
č prava; ubistvo ili pokušaj ubi-
stva neke istaknute č č
č 2. nasrtaj, napad uopšte.
atentator lat. č koji vrši atentat,
izvršilac atentata.
aterirati fr spustiti se na zemlju avio-
nom ili drugom letilicom.
aterisaža i ateriranje fr sletanje, spu-
štanje aviona.
ateroskleroza č novi izraz za arterios-
klerozu, tj. njen najteži oblik.
atest i atestat lat. potvrda, uverenje,
pismena svedožba.
atestacija lat. overavanje, đ
č uverenje, potvrda.
atestirati lat. potvrditi, overiti; izdati
svedodžbu, uverenje, pismenu po-
tvrdu.
atika lat. nizak zid oko đ kojim
se skriva krov, što je karakteristika
starog č đ stila.
Atika č pokrajina u č s glavnim
gradom Atinom.
atila đ kratak kaput u struk s gajta-
nima đ narodna nošnja i voj-
č uniforma); dolama; naziv po
kralju Huna Atili.
Atila - kralj Huna (iz 5. veka n.e.),
nazvan č božji".
č č č nesvakidašnji,
nepravilan, koji odstupa od obrasca.
Atlant č v. Atlas.
Atlantida č naziv ostrvske zemlje ko-
ja je navodno potonula u Atlantski
okean; po Platonu Atlantida je posto-
jala oko 9.000 godina pre njega.
Atlantik engl. Atlantski okean, nazvan
po džinu Atlasu; v. Atlas.
utlantski lat. velik, gorostasan, koji pri-
pada divu Atlasu; Atlantska povelja:
izjava od 14. avgusta 1941. Ruzvelta i
Ć č da SAD i V. Britanija ne žele
đ teritorije i da svaki narod treba
sam da bira oblik vladavine; Atlant-
ski pakt: v. NATO.
Atlas Č 1. džin koji po č mitolo-
giji drži na svojim ć nebeski
svod (Atlant); 2. planina u severoza-
padnoj Africi.
utlas č 1. figura gorostasa koji nosi
glavni deo đ (glavni potporni
stub); 2. zbirka geografskih karata i
drugih č karata; :l. prvi vratni
pršIjen; 4. teška tkanina.
utleta č 1. sportski boral', č 2.
prenosno: jak, razvijen, snažan č
utletika č sportska disciplina koja
zahteva snagu i spretnost; laka atleti-
ka: č hodanje, plivanje, skaka-
nje, bacanje koplja, diska, kugle i sl.;
teška atletika: rvanje, boks, dizanje
tereta, itd.
č č č koji se bavi atleti-
kom č š č
utmosfera č 1. gas oviti č ko-
jim su obavijena nebeska tela; 2. vaz-
dušni č oko Zemlje; vazduh,
zrak; 3. prenosno: sredina, okolina,
situacija, okolnosti, raspoloženje; 4.
jedinica za merenje vazdušnog pri-
tiska.
utmosferiIije Jat. padavine: sneg, kiša,
I-,'Tad, rosa, itd.
č č neotrovan, koji ne sadrži
u sebi otrova.
utoli mal. koraIna ostrva, prstenastog
oblika, nastala usled taloženja korala;
imaju plitke lagune i strane strme
prema moru.
61
atom č 1. najmanja č hemijskog
elementa za koji se, sve do č 20.
veka, mislilo da je nedeljiv; savreme-
na fizika utvrdila je da je atom deljiv i
da ima složen sistem koji se sastoji iz
pozitivno napunjenog jezgra i elektro-
na koji se ć oko njega; jezgro ima
isto tako složen sistem: sastoji se iz
protona i neutrona; kod sudara vrlo
brzih č (protona, deutrona, alfa-
č neutrona i dr.) dolazi do
cepanja atomskih jezgara i pretvara-
nje atoma u druge oblike, pri č se
đ vrlo velika č energije
(atomska ili nuklearna energija); 2.
prenosno: beskrajno mala č ili
veoma ć š stvar.
atomizam č v. atomistika.
atomizacija č č razdva-
janje u veoma sitne delove; v. atom.
atomizirati Č č razdvajati
u veoma sitne delove; v. atom.
atomist(a) č č koji se bavi
atomistikom.
atomistika č I. nauka o atomima, o
strukturi materije; č ispitivanje
i č primena svih pojava koje
su u vezi s razbijanjem atoma i isko-
nscavanjem atomske energije; v.
atom; 2. č teorija koju
su prvi put postavili č filozo-
fi Leukip i Demokrit, zatim Epikur i
rimski filozof, materijalista, Lukrici-
je; po toj nauci materija se sastoji od
č nepromenljivih č koje se
ć atoma (osnove savremene
č atomistike postavili su Dal-
ton, Mendeljev, Bor i dr.).
atomski č koji se odnosi na atom, koji
je u vezi sa atomom; v. atom.
atonalan č bez tona, bezglasan.
atonalna muzika č jedan od novijih
pravaca u muzici koji negira svaku
vezu tona sa bilo kakvom harmonijski
fundiranom skalom.
atonija č 1. mlitavost, tromost; bez-
glasnost, klonulost, slabost tkiva i
š ć 2. gram. nenaglašenost neke
č ili nekog sloga.
Atos č planina na poluostrvu Halki-
dik u č na jednom delu ove
planine podignut je č pravoslav-
ni srpski manastir Hilandar (zadužbi-
na Stevana Nemanje iz 12. veka);
predeo poznat i pod nazivom Sveta
gora.
atraktivan Jat. pun atrakcija, č
primamljiv, zanimljiv, č
atrakdja Jat. 1. č č
snaga; ono što č što izaziva
dopadanje, što ima č milinu, dra-
gost, zanimljivost; 2. uspela, efektna
č u zabavnim priredbama.
atribut Jat. glavno svojstvo, bitna osobi-
na nekog predmeta ili pojma; gram.
atributi su pridevi č š ć zameni-
ce i brojevi koji se dodaju imenicama
za njihovu bližu oznaku.
atribudja Jat. 1. pravo, nadležnost; 2.
doprinos, doznaka; 3. ustupanje, da-
vanje onog što nekome pripada.
atrij(um) Jat. 1. predsoblje, predvorje; 2.
pokriven ulaz u ć 3. č pret-
komora; 3. prednji deo hrama.
atrofija č 1. smanjenje, sušenje nekog
organa ili tkiva usled nedovoljne is-
hranjenosti; 2. zakržljalost, usahlost;
3. otupljivanje nekog ć
č č zakržljao, neishranjen,
smanjen, sasušen, usahnuo.
athezija Jat. 1. č sila koja č
č dvaju tela; 2. medic. sraslina,
koja se stvara oko organa i đ
njih posle zapaljenja ili povreda; 3.
pravno: naknadni pristup neke države
nekom ugovoru; 4. presuda o imovin-
skom zahtevu (nadoknada štete, po-
vratak oduzetih stvari i sl.).
Augijeve štale č 1. mesto mnogo pr-
ljavo i zapušteno (po č mi-
tu neki kralj Augije imao je štale koje
nisu dugo č š ć ali ih je za jedan
dan č Heraklo, navrnuvši u njih
dve reke); 2. prenosno: nešto što treba
temeljito č
augit č vrsta dragog kamena, dobijen
iz vulkanskih stena; naziva se i tirkiz.
augment Jat. prefiks (predmetak) pomo-
ć kojeg se obrazuju prošla vremena u
nekim jezicima.
augmentativ Jat. č koja, dodavanjem
nekog od sufiksa, dobija ć zna-
č ili još č š ć pejorativno (pogrd-
no) č (npr. ženetina, knjižuri-
na, č suprotno: deminutiv.
augmentadja Jat. 1. ć umnoža-
vanja, dodatak; 2. m uz. produženje,
č č trajanja tonova
nekog motiva, fraze ili teme.
62
august Jat. 1. č ime rimskih care-
va; 2. avgust: kolovoz, osmi mesec u
godini, mesec žetve.
audijendja Jat. 1. službeni prijem kod
osobe na visokom položaju, č
kod poglavara države; 2. skup sluša-
laca ili gledalaca jednog govornika ili
đ č
audimutizam Jat. vrsta nemosti: č
normalno č a ne može da govori.
audio Jat. 1. č ni deo televizijskog pro-
grama; 2. govorni tekst u filmskim i
televizijskim scenarijima.
audiovibrator Jat. đ na gramofonu
koji reguliše treperenje i stvaranje
zvuka.
audiovizuelan Jat. koji se odnosi na
slušanje i gledanje zajedno, tj. koji
istovremeno angažuje i č sluha i
č vida (npr. gledanje i slušanje
televizijskih emisija; slušanje i gleda-
nje č filmova; slušanje i gleda-
nje hemijskih opita u laboratoriji koje
predstavlja audiovizuelnu metodu u
nastavi).
audiogram č č prikaz oset-
ljivosti sluha (za svako uvo posebno)
na č signale ć posebnog
aparata audiometra.
audio-kaseta Jat.-fr. č kutijica s
magnetofonskom vrpcom na kojoj je
č ć snimljen zvukovni materi-
jal; kad se kaseta stavi u kasetofon
ovaj odmah reprodukuje zvukovni
materijal.
audio-kasetofon Jat.-fr. radio-aparat sa
đ za slušanje audio-kaseta.
audiologija č nauka o sluhu.
audiometar č aparat za ispitiva-
nje i merenje jakosti č sluha,
odnosno za đ stupnja č
ć kao rezultat merenja audio-
metrom dobija se č prikaz, tj.
audiogram.
audiometrija Jat. č ispitivanje i mere-
nje oštrine č sluha.
č lat. č č koji
vrši ispitivanja audiometrom.
audiomikser Jat.-eng. č koji brine
o č delu televizijskog programa.
audion Jat. č i regulator zvuka u
radio-prijemniku.
audiosektor Jat. č ni deo televizijskog
programa.
uudioskopik č prvi naziv za č
ni film, za tonfilm.
uuditiv Jat. osoba koja bolje č sluša-
njem nego đ slušni tip.
uuditivan Jat. koji se odnosi na sluh,
slušni, č auditivni tip: onaj koji
lakše pamti stvari koje je č nego
one koje je č ili video.
uuditor Jat. 1. vojni sudija; 2. slušatelj,
slušalac; č
63
uuditorij(um) lat. 1. slušaonica, preda-
vaonica; 2. slušaoci; publika.
uuditus Jat. č sluha, slušno č
č
uudifon č aparat koji služi pri-
gluvima da bolje č
uudidja lat. 1. probni nastup pred
č licima ili upravom u pozori-
stu (glumaca, č č i dr.)
pre javnog nastupa; 2. provera č
kih i glasovnih sposobnosti lica koja
se primaju u službu (spikera, č
orkestra, č i dr.); 3. prijemni
ispit u č i drugim č
kim školama; 4. č osetljivost ili
akt č
uukdja lat. javna prodaja, dražba; lici-
lacija o rasprodaji robe pri č
kupac postaje onaj koji ponudi najve-
ć SUInU.
uukdonator Iat. č pri javnim
kupovinama i prodajama.
uukdonirati lal. prodavati na aukciji
nadmetanjem, javno prodavati najpo-
voljnijem đ č
uula č 1. č dvorana za okuplja-
nje i predavanja na univerzitetu ili u
nekoj školi; 2. prostrano, otvoreno
dvorište ispred č zgrada;
vladareva palata u starom Rimu.
lIura č 1. ć prijatan, mirisan
povetarac; 2. medic. nelagodno ć
nje č č č ili
č napada.
uureola Jat. v. oreol.
auriskop č sprava s ogledalom za
pregled uha.
uurist(a) Jat. lekar, specijalista za bolesti
uha.
Aurora lat. boginja zore i jutarnjeg ru-
menila kod starih Rimljana.
lIurora Jat. 1. zora, jutarnje rumenilo,
istok; 2. naziv ratnog broda koji je
odigrao č ulogu u oktobarskoj
revoluciji 1917. g.
ausvajz nem. legitimacija, dokumenat;
propusnica na nekom prelazu.
auspuh nem. cev na automotoru za ispu-
štanje pare isagorelih gasova.
Austro-Ugarska nem. naziv nekadašnje
"dvojne" monarhije, Austrije i Ugar-
ske đ
austrofil č prijatelj Austrije,
onaj koji voli Austriju.
austrofob č neprijateljski raspo-
ložen prema carskoj Austriji.
austrofobija č neprijateljsko ra-
spoloženje prema carskoj Austriji.
aut eng. L izraz za stanje kad lopta
đ izvan crte igrališta; 2. u tenisu
č i pogreška; 3. u boksu: nesposo-
ban za dalju borbu.
aut-aut Jat. stanje kad treba doneti
presudnu odluku: ili - ili.
autarkija č L samozado\'oljnost, du-
ševno stanje č koji je dovoljan
samome sebi, koji je nf,zavisan od
spoljnog sveta, kome ništa ne treba; 2.
ekonomska politika neke zemlje koja
nastoji da privredu osamostali i č
je nezavisnom u odnosu na druge
zemlje, tj. teži da se oslohodi uvoza
strane robe.
autarh č samovladar, samodržac, de-
spot, apsolutista.
autarhija č 1. samovlada, samodrža-
vlje; 2. upravljanje samim sobom.
č č istinit, pravi, izvoran,
garantovan, originalan, verodostojan,
koji č od onoga kome se pripi-
suje.
č č istinitost, izvornost,
originalnost, verodostojnost.
autizam č č u sebe, nepover-
ljivost prema ljudima (javlja se č
kod š č
aut-Iinija - crta koja đ prostor
na kome se odvija igra.
auto č č ć za auto-
mobil.
auto- č predmetak u složenicama sa
č sam, samo-o
autoanaliza č poniranje u samoga
sebe, č preispitivanje svo-
jih postupaka, ispitivanje svoje sa-
vesti.
autobaza č zgrade i prostor za sme-
štaj automobila, goriva i radionica za
opravku motornih vozila.
autobiograf č pisac vlastite biografi-
je, svog životopisa.
autobiografija č vlastita biografija;
opis vlastitog života.
autobus č automobilski omnibus;
automobil za prevoz više putnika.
autovakcina č -Jat. vakcina spravljena
od klica uzetih od samog bolesnika.
autogamija č 1. đ na-
stalo oprašivanjem u istom cvetu; 2.
č đ kod nekih preživa-
ra; 3. đ kod nekih dvo-
spolaca.
autogen č samorodan, koji nastaje
sam od sebe; autogeno zavarivanje:
spajanje dva metalna dela ć
č struje.
autogol č -eng. gol koji č nepaž-
njom ili č da svom timu.
autogravira č -fr. reprodukcijski po-
stupak za umnožavanje č
slika, crtanih u bojama.
autogram č č potpis.
autograf č 1. rukopis napisan sop-
stvenom rukom; 2. č potpis;
3. instrumenat za izradu top0/-,'Tafskih
planova.
autografija č prenošenje crteža ili
teksta s papira na litografski kamen
radi umnožavanja.
autografirati č snimiti č rukopis
č sredstvima.
autodafe šp. izricanje i izvršenje osuda
srednjovekovne inkvizicije, č
č spaljivanja jeretika i njihovih dela
na č
autodidakt č samouk, onaj koji sam
č obrazovanje, bez redovnog ško-
lovanja.
autodidaktika č č bez nastavni-
ka i škole, č
č č koji deluje sam po
sebi.
autodrom č automobiIsko trkalište,
vežbalište.
autoerotizam č zaljubljenost u samo-
ga sebe.
autožir č avion koji ć i ć
vertikalno ć propelera, elise.
autokefalan č samostalan, nezavisan,
sam, svoj.
autokefalnost č samostalnost, nezavi-
snost, č pravoslavne crkve.
autoklav č 1. č zatvorena
posuda u kojoj se vrše hemijski proce-
64
si pod visokim pritiskom i temperatu-
rom; 2. aparat za sterilizaciju hirur-
ških instrumenata.
auto-kolona č dugi niz automobi-
la u pokretu.
auto-komanda č vojna komanda,
vojni štab koji upravlja motornim vo-
zilima.
autokontrola č kontrola nad sa-
mim sobom, samokontrola, samo-
nadzor.
autokoš č pogodak u koš na štetu
vlastitog tima (u igri košarke).
autoknips č -nem. automatski č
na fotografskom aparatu (tako foto-
graf može sam sebe da snimi).
autokrat(a) č samovladar, neograni-
č vladalac, č gospodar,
samodržac, diktator, tiranin.
autokratizam č sistemi i metodi auto-
kratske vladavine koji su zasnovani
na gušenju sloboda, na proganjanju
pro/-,'Tesivnih ljudi, na č
prava širokih slojeva naroda, uz ispo-
ljavanja surovosti u vršenju č vla-
sti autokrata.
autokratija i autokracija č l. neo/-,'Ta-
č č vlast, samovolja vladara,
vlada autokrate; 2. oblik državnog
đ u kojem vladar države č
vlada prema svom đ uz pri-
menu nasilja prema progresivnim lju-
dima i narodu č su prava č
na; diktatura, tiranija, samovlada ko-
ja svim sredstvima č slobo-
de đ
autokritika č samokritika, ocenjiva-
nje samoga sebe objektivno, nepri-
strasno, ocenjivanje svojih dela, tvore-
vina, postupaka.
autolatrija č obožavanje samoga sebe.
autoliza č omekšanje i raspadanje
tkiva nakon smrti.
automat č 1. aparat koji, stavljen u
pokret, vrši đ radnju samo-
stalno, bez č ć unutra-
šnjeg mehanizma, pri č se uloga
č svodi na puštanje u rad, kon-
trolu i regulisanje; robot; 2. vatreno
oružje koje jednim okidanjem ispali
više metaka; 3. prenosno: č koji
se slepo pridržava naredbi starijeg po
rangu, ć situaciju koja
č ć č ponašanje.
automatizam č 1. sposobnost č
ili životinje da č ponavlja đ
ne radnje bez svesnog regulisanja tih
pokreta, tj. č navike koje se
dobijaju dugim vežbanjem; 2. radnje,
pokreti koji se č bezvoljno, nesve-
sno, podsvesno, automatski.
lIutomatizacija č 1. široka primena
automata u procesu proizvodnje; 2.
prenosno: pretvaranje đ rad-
nji č u automatske pokrete, što
se postiže č sistematskim pona-
vljanjem.
automatizovati i automatizirati č č
niti da nešto deluje kao automat,
samo od sebe.
automatika č č č disci-
plina koja č teoriju i kon-
strukciju za regulisanje i upravljanje
tehnološkim procesima.
automatski č koji radi sam od sebe,
č nesvesno, bezvoljno.
automacija č v. automatizacija.
autonoman č nezavisan, samosvojan,
samoupravan.
65
autonomija č nezavisnost, samoupra-
va; ustavom i drugim zakonima drža-
ve regulisano pravo nacionalno-
-teritorijalne oblasti da samostalno
rešava stvari unutrašnje uprave, uz
poštovanje saveznih zakona i propisa
državne zajednice u kojoj i autOll()-
mna jedinica uzima ć
č š ć u upravljanju (u Jugoslaviji
postoje dve takve samoupravne, auto-
nomne jedinice: Kosovo i Vojvodina).
autonomizam č pokret koji teži ostva-
renju autonomije neke oblasti.
autonomizacija č proces ostvarenja
autonomije i primena autonomije.
uutonomaš č pristalica autonomije
Dalmacije u okviru Austrije, tj. protiv
sjedinjenja Dalmacije sa Hrvatskom u
prošlosti.
autonomist(a) č pristalica autonomi-
je, borac za autonomiju.
autoopservacija č posmatranje
samoga sebe, ispitivanje svoje savesti,
poniranje u vlastitu psihu.
autopilot č -fr. automatski đ u
avionu koji ć automatsko
upravljanje letilicom, tj. reguliše rav-
nomeran let bez uticaja pilota.
Ilutoplastika č hirurška operacija radi
otklanjanja nekog nedostatka tela uz
đ tkiva samog bolesnika s
jednog mesta na drugo.
autoportret č -fr. slika, crtež ili skulp-
tura kad umetnik izradi sam sebe.
autopsija č 1. č posmatranje vla-
stitim č 2. medic. pregled bole-
snika i đ dijagnoze na osno-
vu simptoma, bez ispitivanja; 3. me-
dic. pregled i seciranje leša radi utvr-
đ uzroka smrti.
auto-put č v. auto-strada.
autor lat. pisac, stvaralac, tvorac umet-
č ili č dela, č
izumitelj; autorsko pravo: č
pravo književnika, umetnika, č
ka, č izumitelja da mogu
moralno i ekonomski š ć
svoje duhovne tvorevine, č u
vezi objavljivanja, đ ili
umnožavanja njihovih dela; skup
pravnih propisa koji regulišu prava
stvaralaca.
autoradiokasetofon č -la t. radio sa
đ za radio-kasete đ u
automobilu.
autorizacija fr. š ć odobrenje au-
tora, odnosno nosioca njegovih autor-
skih prava da se neko književno delo
ili drugo delo, spis i č može
objaviti kao da ga je sam priredio (ovo
se č na osnovu uvida u pripremljeni
tekst za objavljivanje).
autorizovati i autorizirati fr. 1. ovlastiti,
dati š ć dopustiti; 2. odobriti
širenje svog dela, odnosno š ć
svojih autorskih prava.
autoritaran Jat. 1. zasnovan na slepom,
č č vlastima;
2. v. autoritativan.
autoritarizam Jat. oblik državne vlasti
koncentrisane u rukama grupe ljudi
ili, još č š ć u rukama jedne č
koja zavodi okrutnu diktaturu; auto-
ritarizam su imale sve apsolutne mo-
narhije, a najbrutalnije se ispoljava u
š č režimima č Itali-
je, Španije i Portugalije; autoritarna
ideologija odbacuje demokratiju i ne-
gira ulogu pojedinca, č đ
nina, a sudbina društva prepušta se
jednom č đ nadje, č
noj č kojoj birokratska mašina
neguje kult č kult sile, kult
nepogrešivosti (autoritarizam se snaž-
no ispoljio i za vreme okrutne vlada-
vine J.V. Staljina u SSSR-u).
autoritarnost lat. 1. metoda kontrolisa-
nja drugih po kojoj jedno lice posta-
vlJa zadatke, propisuje postupke i
ocenjuje rezultate, ne š ć
drugima da č u procesu odlu-
ke; 2. verovanje u princip autoriteta u
socijalnim odnosima; 3. verovanje u
autoritet kao izvor istine; 4. personal-
na č tendencija da se žudi ili
zahteva poslušnost i subordinacija, tj.
č pokornost.
autoritativan lar. 1. stav koji traži po-
koravanje bez ikakve kritike ili bilo
kakvog otpora đ č
nih; 2. č uporan, nadležan, me-
rodavan da đ strogo služben,
č
autoritativnost lat. ponašanje na dogma-
tski, imperativan, tiranski č
autoritet lat 1. stvoreni ugled i na ugle-
du osnovana vrednost, dostojanstvo i
snaga uticaja u č i presu-
đ u spornim stvarima; 2. ista-
knuti č č radnik, kva-
lifikovana osoba za đ č
č se mišljenju ili sudu svi pri-
klanjaju i bez pogovora pokoravaju;
3. č delo, princip, institucija, za-
kon, misao, itd. koji imaju snagu uti-
caja na osnovu poštovanja zbog vre-
dnosti, uverljivosti, duhovne snage.
auto-stop č zaustavljanje auto-
mobila na putu i molba pešaka (obi-
č turiste) da ga č poveze
besplatno.
autostoper i autostopist(a) č -eng. put-
nik koji, ž ć palac desne ruke uvis,
moli č automobila da ga povezu
besplatno.
autostopirati č putovati auto-
-stopom.
autoskop č sprava za lekarski pregled
grla bez ogledala.
autoskopija č 1. pregled grla autosko··
pom; 2. halucinacija u kojoj č
vidi samoga sebe pred sobom ili vidi
svoje unutrašnje organe.
autostopist(a) č v. autostoper.
auto-strada č moderan drum za
motorna vozila sa više traka č
po tri ili č u jednom smeru a
toliko u drugom).
66
autosugestija č 1. sugestivno uti-
canje na samoga sebe; đ
nje; 2. sadržaji svesti koji se pojavlju-
JU putem autohipnoze.
autoteizam č obožavanje samoga se-
be, smatranje sebe samoga bogom.
autoterapija č č samoga sebe
prirodnim sredstvima.
autotip č dobijeni otisak, kopija, fak-
simil putem autotipije.
autotipija č umnožavanje slike urezi-
vanjem u cink ili drvo, tj. postupak
izrade klišea na osnovu slike, klišira-
nje; kliše služi za umnožavanje slike
kod štampanja.
autotrofija č sposobnost nekih orga-
nIzama da se hrane neorganskim jedi-
njenjima (npr. zelene biljke).
autofobija č 1. bolestan strah od
Ć 2. strah od samoga sebe.
autohipnoza č uspavljivanje samoga
sebe, đ samoga sebe u hipno-
č stanje; v. hipnoza.
autohton č 1. samonikao, samorodan;
2'. đ č kOji odavni-
na živi u nekom kraju, prastanovnik,
:>tarosedelac.
autohtonija č 1. đ š starose-
delaštvo; 2. samoniklost, samobitnost.
autocenzura č samocenzura umetni-
ka, svesno č svoje slobo-
de stvaralaštva zbog ć službene
kontrole.
autput č 1. ono što, ili č onoga
što č ili mašina prOizvodi za
đ dužinu vremena; 2. signal
koji odašilje neki izvor (npr. izlazni
rezultat kod kompjutera), za razliku
od imputa č ulazne podatke).
autsajder eng. 1. č koji ima
male izglede na pobedu, koji se ne
ubraja u favorite; 2. prenosno: onaj
koji stoji po strani, neangažovan.
afek(a)t lat. strast, đ razjare-
nost; napeto stanje psihe č koje,
u kriznim situacijama, kratko traje i
parališe svest.
afektacija lat. š č ponašanje,
prenemaganje, neprirodnost, usilje-
nost, pretvaranje.
afektivan lat. uzbudljiv, ć oset-
ljiv, razdražljiv.
afektivnost lat. stanje raspoloženja, ose-
ć č na koji ć prate
č zbivanja u č
afektirati lat. prenemagati se, ponašati
neprirodno, š č
afektuozan Jat.-fr. ljubazan, č
veoma naklonjen, nežan, odan.
afekcija lat. 1. đ đ
2. naklonost, sklonost; 3. oboljenje
koje je zahvatilo celo telo ili njegov
deo.
afel(ijum) č ć udaljenost plane-
ta ili kometa od Sunca.
afera fr. neugodan đ spor, sukob;
lopovluk, č prljavi poslovi,
skandal; č koji đ javnost.
afera š fr. lice koje č afere, koje je
umešano u neku aferu.
aferim tur. bravo, živ bio!
afefobija č neosnovan, bolestan strah
od dodira drugih lica.
afidavit lat. pismeni iskaz pred sudom
pod zakletvom o tovaru broda.
afiks lat. č ime za prefiks i
sufiks.
afilantropija lat. 1. pomanjkanje ljubavi
i pažnje prema porodici; 2. nedostatak
razumevanja za ljude; mržnja prema
ljudima.
afilijacija lat. 1. sporedna firma, pripo-
jena glavnoj firmi; 2. poslovnica, fili-
jala, osnovna organizacija udruženog
rada, predstavništvo; 3. prijem u neku
organizaciju ili društvo.
afilirati lat. pripojiti manju firmu ć
kao filijalu, podružnicu.
ufinitet lal. 1. sila kojom se spajaju
hemijski elementi; 2. srodnost, č
nost, bliskost, đ č
ufion tur. 1. sirovi opijum; 2. sok iz
makovih semenki; služi u medicini za
spravljanje raznih preparata.
afirmativa lat. potvrdno mišljenje o ne-
č potvrda, đ
afirmativan lat. potvrdan; č po-
kazan, đ suprotno: negativan.
ufirmacija lat. 1. potvrda, potkrepljenje,
tvrdnja; 2. postizanje nekog uspeha u
radu, nauci, u politici; 3. uzdizan.ie
iznad č
ufirmisati i afirmirati lat. potvrditi
uspeh, ć priznanje za rad, za anga-
žovanje; biti uvažen.
ufiš(a) fr. objava, oglas, plakat.
.. fi šira ti fr. oglasiti, objaviti, plakatirati.
ufobija č ć prirodnog straha
kod izvesnih osoba.
67
afonija č bezglasnost, promuklost,
gubljenje glasa usled oboljenja š ć
i živaca koji ć glasne žice.
č č bezglasan, promukao.
aforizam č kratka, jezgrovita, mudra,
č misao, iskazana duhovito.
aforist(a) č pisac, č afori-
zama.
aforistika č pisanje aforizama kao
književna vrsta.
Afrikander - belac đ u Južnoj
Africi; u užem smislu: Bur.
afrikanist(a) - č koji se bavi
č č jezika, kultura
i književnosti.
afrikanistika - nauka o č knji-
ževnosti i jezicima, o č kultu-
rama.
afrikat(a) lat. suglasnik koji je složen iz
dva suglasnika (npr. d + ž).
afrodizija č preterano razvijen spolni
nagon; pomama, pohota.
afrodizijak č sredstvo za č i
izazivanje spolnog nagona, č štet-
no po zdravlje.
Afrodita č 1. č boginja lepo-
te i ljubavi (kod Rimljana: Venera); 2.
prenosno: ljubavno uživanje; obljuba;
parenje; ljupkost.
ahat č vrsta dragog kamena.
Aheron č 1. reka žalosti u podze-
mnom svetu (prema mitologiji); 2.
podzemni, donji svet.
Ahilova peta č 1. jedino ranjivo mesto
ć staro č junaka Ahila,
koji se osobito istakao u trojanskom
ratu; prema mitologiji mogao je biti
ranjen samo u petu; 2. prenosno: sla-
bost, slaba strana jednog č ra-
njivo mesto.
ahromatizam č 1. bezbojnost, bledilo;
2. nedostatak spektrainog bojenja sli-
ke u č staklima.
č č 1. bezbojan; 2. kod
č bez hromatske aberacije.
ahromatopsija č nesposobnost razli-
kovanja boja, odnosno potpuno slepilo
za boje, ć smanjenom oštrinom
vida.
ahronija fr. č vremenskog č
nioca iz č ispitivanja.
č č nesavremen, neblagovre-
men; koji se uvek dešava u nevreme.
acedija č duhovno mrtvilo, tromost,
ravnodušnost prema životu.
acera lat. kutija s tamjanom, kadionica.
acetati la t. soli ć kiseline.
acetilen lat. gas koji služi za osvetljenje,
a kod gorenja razvija visoku tempera-
turu.
aceton lat. bezbojna č koja se
dobija suvom destilacijom drveta.
adžamija tur. 1. neiskusan, nevešt, mlad
č (u narodnoj poeziji: dete, nei-
skusno, nerazumno, naivno, dete lu-
do); 2. i u č neiskusan, mlad
konj.
adžija tur. v. hadžija.
ašik tur. ljubav; zaljubljen č lju-
bavnik, dragan, momak koji ašikuje.
6B
ašiklija tur. osoba koja je zaljubljena,
koja vodi ljubav (dragan ili draga).
ašikovanje i ašikluk tur. udvaranje, mi-
lovanje; ljubav momka idevojke.
ašikovati tur. voditi ljubav; voleti se,
milovati se; udvarati se; maziti se.
ašluk tur. novac za svakodnevni trošak,
džeparac.
š č tur. kuvar u restoranu; vlasnik
gostionice.
š č tur. kuvarska, kulinarska vešti-
na u spremanju raznih jela i ć
š č tur. restoran, kafana, javna
kuhinja, gostionica.
Baas ar. ć naziva za socijali-
č partije Sirije i Iraka.
Babilon hebr. v. Vavilon.
babo tur. 1. otac, č ded, svekar,
tast; 2. stariji muškarac uopšte.
babovina tur. č imanje od oca
đ isto i babaluk;
habuvizam fr. nauka i ideje francuskog
utopijskog socijaliste Fransoa Ba-
befa (18. vek); borio se za socijalnu
jednakost metodom revolucionarnih
prevrata i zavera (podigao ustanak,
1796, pod nazivom "zavera jednakih",
ali ubrzo je bio savladan i s drugovi-
ma pogubljen).
hagav i bangav tur. hrom, ć sakat.
bagaža fr. 1. prtljag za put, stvari; 2.
prenosno: ološ, fukara, bagra.
bagatela fr. 1. jevtina stvar, niska cena;
2. sitnica, malenkost, nevažna stvar;
3. kratak č komad lakšeg sadr-
žaja.
bagatelan fr. jevtin, nevažan, č
male vrednosti.
bagateIisati i bagatelizirati fr. omalova-
žavati, potcenjivati, prezirati, gledati
s visoka na nekoga, nipodaštavati.
bagaš Jat. stara mera za zapremi nu,
č od mesta do mesta.
hager hol. postrojenje za đ peska i
šljunka sa dna mora, reka, jezera,
kanala; služi za č š ć voda od mu-
lja i nanosa, za kopanje zemlje i
drugih materija, za skidanje jalovine i
đ uglja.
bagerist(a) hol. radnik koji rukuje bage-
rima i buldožerima.
bagerovati hol. č vode bagerom od
raznih nanosa; kopati zemlju, ugalj i
dr.
bagra tur. 1. fukara, banda; 2. soj, vrsta,
pasmina; 3. vrsta morske ribe.
hadava tur. 1. besplatno ili vrlo jeftino;
2. beskorisno, neopravdano, uzaludno.
budavadžija tur. gotovan, č be-
č danguba.
hadavadžisati i badavadžiti tur. 1. živeti
muktaški, od đ rada; 2. lenstvo-
vati, č dangubiti, ć
uzaludno vreme.
hudanj đ bure, č kaca.
hudem tur. nisko drvo š č ploda
koje se gaji u toplim krajevima; služi
za č a ima primenu i u medicini."
71
bademantil nem. č za ogrtanje po-
sle kupanja.
badminton eng. v. bedminton.
baždar tur. 1. ć č carine, cari-
nik; 2. kontrolor mera; 3. č na
vagi, kantardžija.
baždarenje tur. 1. službeno ispitivanje
ispravnosti mera i utega; 2. đ
nje nosivosti broda.
baždarina tur. 1. taksa za proveravanje
mera koju ć baždar; 2. cari-
na; skelerina; mostarina; 3. taksa za
merenje na opštinskoj vagi.
baždariti tur. službeno ispitivati i utvr-
đ ispravnost mera i utega: 2.
đ nosivost broda.
baždarnica tur. ustanova koja obavlja
poslove beždarenja.
baza č 1. osnova, temelj, podloga,
osnovica; 2. č uporišta, središte,
centar, polazno mesto za vojna dej-
stva; 3. skladišta, naoružanje, radioni-
ce, prevozna sredstva i drugo za op-
skrbu vojske i stanovništva ili za
ekspedicije; 4. oblast koja služi za
snabdevanje namirnicama i sirovina-
ma; 5. materija lužasta ukusa koja s
kiselinama stvara soli; 6. mat. osnova
pri stepenovanju.
bazalt Jat. vrsta vrlo tvrde stene vulkan-
skog porekla đ od granita); tvori
dno dubokog mora; služi kao dobar
đ materijal, č za
gradnju puteva.
bazar pers. l. velika trgovinska ć u
kojoj se prodaju razne stvari za ć
potrebe; 2. pokrivena č č trž-
nica, pijaca; 3. orijentalni robni sa-
jam, pazar; 4. modni list, magazin.
bazati tur. besposlen tumarati, lutati
bez cilja.
Bazedovljeva bolest - oboljenje štitne
žlezde č su posledice: buljavost č
ju, drhtanje prstiju, preznojavanje,
naglo mršavljenje, malaksalost, nervo-
za i dr. (naziv po č lekaru K.
Bazedovu, koji je prvi utvrdio ovu
bolest).
bazen fr. v. basen.
bazilika č 1. tip prvih š ć
crkava; 2. saborna, glavna crkva; 3.
č i srednjovekovni tip đ
sa dva reda stubova; 4. u starom
Rimu: zgrada za č i sudske
poslove.
Bazilike č zakonik cara Basilijusa
Velikog za č č carstva,
objavljen 887. godine.
bazirati č 1. osnivati se, č na
č temeljiti se na č 2.
skloniti se, sklanjati u bazu.
bazuka eng. l. č protivtenkovski
č granata na raketni pogon; 2.
puška za podvodni ribolov.
bajagi tur. tobože.
bajadere port. 1. indijske obredne ili
ptofesionalne Č i č
(katkada i javne žene); 2. u 18. i 19.
veku glavno lice u baletima.
bajat tur. star, pokvaren od dugog staja-
nja; ustajao, nesvež, užežen.
bajati tur. č (u svrhu č
opsenariti, varati, obmanjivati.
bajaco ital. 1. cirkuski lakrdijaš, harle-
kin, klovn; 2. smešan, č č
3. smešna č č
smešna č pajac.
baj-baj eng. familijaran pozdrav pri
rastanku (oponašanje č poz-
drava).
bajbok i bajbokana nem zatvor, tamni-
ca, mesto izdržavanja kazne zatvora.
bajdara rus. mali sibirski č s ko-
sturom od riblje kosti.
bajka - ć poetska č ispunjena
č zbivanjima i natprirod-
nim ć
Bajkonur rus. raketodrom u Kazahstanu
(SSSR); mesto odakle se lansiraju ve-
like sovjetske rakete u vasionu koje
nose š č satelite i č bro-
dove s ljudskom posadom.
bajonet i bajunet fr. dug nož sa dva reza
koji se stavlja na č pušku.
bajrak tur. v. bmjak.
bajraktar tur. zastavnik, onaj koji nosi
bajrak, v. barjaktm'.
Bajram tur. Barjam.
bajpas Jat. đ (kalemIjenje)
č vene istog č na deo
njegove aorte da bi se sa nje uklonio
š ć odnosno suženi deo, tj. da bi
se taj deo š ć aorte zamenio
č prohodne vene đ
nje se popularno zove "most života").
bajronizam - č shvatanje
života (da zlu nema leka), nazvano po
engleskom pesniku Bajronu (1788-
1824).
72
bajt eng. jedinica memorije digitalnog
č (sastoji se od osam bitova).
bajc nem. 1. kiseljenje, salamura, č
nje; 2. razne kiseline za č š ć meta-
la; 3. specijalni sok za konzerviranje
mesa ili č
bajcati i bajcovati nem. kiseliti, nama-
kati (kožu, drvo i dr.) radi smekšava-
nja i stavljanja boje, bojadisanja,
farbanja.
bakalar itaJ. vrsta ribe iz severnih mora
koja kod nas dolazi sušena.
bakalaureat lat. 1. nekada najniži aka-
demski stepen (sada samo u Engle-
skoj); 2. velika matura, ispit zrelosti u
nekim zemljama.
bakalin tur. trgovac na malo, pretežno
životnim namirnicama.
bakalniea tur. trgovina na malo, pretež-
no ć namirnicama.
bakaluk tur. razna roba u trgovini na
malo, ć potrepštine.
bakandže đ vrsta teških, pretežno
č cipela.
bakar tur. hemijski elemenat, metal koji
ima široku primenu.
bakelit - tvrda netopljiva š č
smola (služi za izradu dugmadi, č
šljeva, izolatora, kutija za telefone,
radio-aparate i sL).
Bakingemska palata eng. kraljevski
dvor u Londonu.
baklava tur. vrsta Slatke pite sa orasi-
ma, prelivena medom i š ć
baklaža fr. taksa koju ć brodovi
za pristajanje u luku.
baklja nem. upaljena buktinja ili č
koja se nosi na č ć
bakljada nem. č ć povorka sa
bakljama i muzikom.
č tur. kotao, osobito bakreni; po-
suda uopšte.
č tur. stremen, uzengija (prvo-
bitno od bakra), deo na kome č
drži nogu dok jaše konja,
baksuz tur. č koji nema ć ili
donosi drugome ć ć
baksuzan tur. ć koji donosi
ć
baksuzluk tur. stanje u kojem Je neko
baksuz.
baksuznik tw·. č koji drugome do-
nosi ć
bakteriemija č prodiranje bakterija u
krvotok, trovanje. sepsa.
hakterije č najmanji ć živi
organizmi, golim okom nevidljivi; iza-
zivaju zarazne bolesti (tifus, tuberku-
lozu, kugu, koleru i dr.).
hakterioze č biljne bolesti koje nasta-
ju usled prodiranja bakterija u biljke
(od njih biljke trunu, š ć i plodovi
dobijaju pege ili uvenu cela stabla).
hakterioliza č raspadanje bakterija
pod dejstvom izvesnih fermenata.
hakteriolizini č sastojci imunog seru-
ma koji imaju ć da rastvaranjem
ubijaju bakterije.
hakteriolog č č u bakteriolo-
giji.
hakteriologija č nauka o bakterijama
č Luj Pastel' i Robert Koh).
hakteriološki rat č rat koji bi vodili
bakteriolozi širenjem bakterija koje bi
ubijale ljude.
hakteriostatid č sredstva koja zau-
stavljaju razvitak bakterija (antibioti-
,.j, sulfonamidi i dr.).
hakterioterapija č č obolelih
ć nekih vrsta bakterija.
hakteriofazi č klicožderi, najsitniji
mikroorganizmi, č virusima, koji
rastvaraju i uništavaju bakterije.
hakteriddi č klicomori, š č za-
raznih klica, sredstva za uništavanje
bakterija.
hakšiš tur. 1. dar, poklon; 2. nagrada za
č uslugu; 3. mito, potkupnina.
haI fr. zabava sa plesom; č otme-
na zabava sa č ruhom.
hala fr. 1. denjak, svežanj; 2. mera za
č sukna, sena, papira, pamuka
i dr.
halaban tur. 1. krupan, nezgrapan č
vek; 2. krupan petao.
balada fr. 1. lirsko-epska pesma sumor-
nog sadržaja; 2. č kompozicija
u duhu balade; 3. srednjovekovni dru-
štveni ples uz pratnju viole i oboe.
balalajka rus. ruska narodna tambura
sa tri ili više žica.
73
balans fr. 1. ravnoteža; 2. kolebanje,
č balans privrede: uspo-
stavljanje planskih proporcija u ra-
zvitku pojedinih grana i zaposlenosti;
uspostavljanje ravnoteže đ proi-
zvodnje, raspodele i potrošnje.
balanse fr. u baletu i plesu: č
njihanje s noge na nogu.
balansiranje fr. 1. kolebanje, ravnoteža;
2. m uz. drhtanje, treperenje, ljuljanje.
balansirati fr. 1. održavati ravnotežu; 2.
kolebati se; 3. uspostaviti ravnotežu
đ primanja i izdataka; 4. izjed-
č dugovanja i potraživanja; 5.
vešto se snalaziti u pojedinim nezgod-
nim situacijama.
balast keJt. 1. nepotreban, suvišan teret,
breme koje smeta; 2. ć peska, ka-
menja i dr. materijala za održavanje
ravnoteže broda ili aviona.
bal-boj eng. č koji, kod igre tenisa,
kupi lopte i donosi ih č
balvan tur. 1. greda, trupac, brvno; 2.
prenosilo: glupak, tikvan, prosto
č
baldahin itaJ. 1. č pokrov nad
nosiljkom, krevetom ili oltarom od
skupocene tkanine; 2. "nebo" koje se
nosi u crkvenim procesijama.
baldisao tur. iznemogao, iscrpljen, one-
ć klonuo od napora ili bolesti.
baldisati tur. ć klonuti, onesve-
stiti se od iscrpljenosti, bolesti.
balerina itaJ. č u baletu; umet-
nica u baletnom plesanju.
balet fr. č ples uz muziku koji
č prikazuje č ć
nja i strasti.
baletan fr. č u baletu; umetnik u
baletskom plesu.
balet-majstor fr. 1. režiser baleta, ko-
reograf; 2. prvi č u baletu.
balzam i balsam č 1. melem, mešavi-
na č ulja i smola, lekovita
mast za ublažavanje bolova i č
rana; 2. prenosno: uteha, olakšanje.
balzamovati i balzamirati č l. poseb-
nim postupkom napraviti zaštitu leša
od truljenja unošenjem materija koje
suzbijaju truljenje; 2. namirisati bal-
zamskim mirisima.
balija tur. 1. ranije pogrdan naziv za
č 2. kasnije: lenjivac uopšte,
protuva.
Bali Kombetar alb. Nacionalni front
(albanska č organizaci-
ja, koja je u II svetskom ratu pomaga-
la u borbi okupatore protiv NOP).
balist(a) alb. pripadnik albanske nacio-
č organizacije Bali Kombetar
u toku II svetskog rata koja se borila
na strani okupatora.
balista lat. starorimska ratna sprava za
bombardovanje kamenjem, č
bacalo.
balistika č 1. nauka o kretanju pro-
jektila u cevi đ (unutrašnja bali-
stika) i nakon njegovog izletanja iz
oružja (spoljna balistika; 2. nauka o
đ iz vatrenih đ
č č č koji se bavi bali-
stikom.
č raketa č raketa koja, !
nakon utroška goriva, leti do cilja bez
ikakvog đ
balistogram č u sudskoj medicini:
snimak napravljen ć balisto-
skopa, koji služi kao identifikacija
đ pojedinih oružja (puške, re-
volvera) i ispaljenog zrna.
balistoskop č u sudskoj medicini:
aparat kojim se đ iz kojeg je
vatrenog oružja ispaljen metak (u slu-
č gde je u pitanju više oružja
istog modela i istog kalibra).
balistofobija č bolestan strah od met-
ka, granate i sl. kojih č i nema u
neposrednoj blizini.
Ralkanijada tur. č u sportskim
disciplinama predstavnika balkanskih
naroda (održavaju se od 1929. godine).
balkanistika i balkanologija tur. č
nauka koja se bavi č bal-
kanskih naroda, č č
pojava u jeziku, književnosti, folkloru,
istoriji, mentalitetu.
balneografija lat. opis lekovitih voda i
kupališta.
balneologija Jat. nauka o lekovitoj pri-
meni mineralnih voda, blata i morskih
kupki.
balneoterapija lat. č kupanjem u
mineralnim vodama i oblaganjem mi-
neralnim blatima.
bal neum Jat. banja, kupatilo.
balon fr. okruglo šuplje telo od č
materije koje se, napunjeno gasom
lakšim od vazduha, diže uvis; probni
balon: informacija koja ima za cilj
da ispita javno mišljenje.
balota fr. kuglica za glasanje, č
kuglica.
balotaža fr. glasanje kuglicama (balota-
ma); tajno glasanje, tajni izbor.
balotirati fr. glasati kuglicama "za" ili
"protiv"; tajno glasati.
74
balsam č v. balzam.
balsamovati i balsamirati č v. balza-
movati i balzamirati.
Balti - č ime za Estonce,
Letonce, Litvance i stare Pruse.
Baltik - 1. ć naziv za č
more; 2. č koje nastanjuju
Balti.
baluster i balustar č vrsta potpornog
ć elemenat balustrade.
balustrada fr. ograda, naslon na balko-
nima ili stepeništima i sl.
č tur. drška od sablje ili č
bambadava tur. 1. sasvim badava, sa-
svim besplatno; 2. sasvim uzalud.
bambus eng. vrsta trske, č visoka i
do 20 metara; raste u Indiji.
banak ital. 1. tezga u radnji, kafani;
klupa; 2. ozidano uzvišenje za sedenje.
banalan fr. opšti, č svakodnevni,
neznatan, otrcan, prost, neukusan.
banalizovati i banalizirati fr. č
nešto banalnim, prostim, neukusnim,
č otrcanim.
banalnost i banalitet fr. ono što je
banalno, prosto, otrcano, bez duha,
č dosadno.
bangav tur. v. bagav.
banda ital. 1. č organizovana
lopovska družina; 2. ološ, fukara, ru-
lja; 3. č grupa č muzi-
kanata, č vojna muzika; 4.
strana, kraj, bok.
bandaža fr. 1. zavoj previjanje ć rane,
prelom kosti i sl.; 2. zavoj oko glave
sportiste; 3. utega, č kod 'bok-
sera č 4. okov na č
5. veza, spojnica. '
bandažovati i bandažirati fr. stavljati
bandaže, omotati ranu zavojem.
bandera ital. 1. zastava, barjak, steg; 2.
stub za vešanje zastave ili za telefon-
ske žice i sl.
banderilja lip. koplje sa zastavicom koje
se upotrebljava u borbi s bikovima.
banderiljero šp. borac s bikovima, nao-
ružan banderiljom.
banderola fr. 1. traka papira sa carin-
skim ili poreskim žigom; 2. nalepnica
na robi kao dokaz da je taksa ć
3. zastava na koplju ili katarci broda;
4. č na cigaret-papiru; 5. traka s
parolom na knjizi ili č
bandist(a) ital. 1. č mUZikant,
č 2. pripadnik bande.
handit ital. 1. drumski razbojnik; 2.
lopov; 3. ć ubica; 4. nevaljalac,
propalica.
handitizam fr. organizovano razbojni-
štvo, hajdukovanje, nevaljalstvo.
bandola ital. č instrumenat č
mandolini.
bandura rus. ukrajinski i poljski č
ki instrumenat nalik na mandolinu.
bank eng. 1. zaravnjena površina ispod
mora na dubini od 200 metara; 2.
bogato ribolovno č 3. novac
koji su svi č položili kao ulog.
banka ital. ustanova za č i kre-
ditne poslove (prima novac na šted-
nju; daje zajmove uz č
kamata).
bankar fr. 1. vlasnik ili suvlasnik banke;
2. onaj koji se bavi č i
kreditnim poslovima; 3. č koji pri
kartanju ili kockanju "drži banku".
banket fr. č obed nekome ili č
mu u č uz prigodne govore.
bankina ital. 1. klupa; 2. nasip; 3. peron;
4. most, brvno; 5. š č staza uz
put.
banknota lat. 1. papirna č 2.
doznaka banke umesto gotovog novca.
banko-konto ital. knjiga u kojoj trgovac
beleži svoje poslove vezane za banke.
bankokrat č pristalica vladavine
i društvenog uticaja bogatih ljudi i
č zavoda; 2. prenosno: ban-
kar, bogataš, kapitalista.
bankokratija i bankokracija č
vladavina velikih banaka, krupnog
kapitala.
bankrot ital. 1. slom banke, obustava
njenog ć 2. slom neke firme; 3.
prenosno: propast uopšte, neuspeh,
krah, debakl.
bankroter ital. 1. č koji je najavio i
sproveo č neke firme; 2. preno-
sno: č koji je materijalno i moral-
no propao.
bankrotirati ital. 1. najaviti i izvršiti
č firme, tj. likvidaciju; 2. doživeti
ekonomsku i finansijsku propast; 3.
prenosno: potpuno propasti uopšte.
bansek i bQnsek nem. mašinska testera,
pila u obliku beskrajne trake.
bantam eng. 1. bokser, č ili č
tereta od 51 do 57 kg (bantam-katego-
rije); 2. patuljast a vrlo ratoboran
petao.
75
baptizirati č 1. krstiti, pokrstiti, č
niti š ć 2. nadenuti ime.
baptizma č crkvena tajna krštenja;
krštenje, krštavanje.
baptisterij(um) č deo crkve u kome se
obavlja krštenje.
baptist(a) č č š ć sekte ko-
ja odbacuje krštenje male dece, ć
traži da se krštavaju odrasli koji su
svesni toga č
bar' l eng. 1. ć lokal s muzikom i
atraktivnim č programom;
2. manji ugostiteljski objekat u kome
se alkoholna ć piju pretežno stoje-
ć 3. ć bife, posebno đ ili
đ u deo regala.
bar č jedinica za merenje atmosfer-
skog pritiska; v. mijibar.
bar-
3
i barem tur. nešto najmanje, makar
toliko, makar koliko.
baraba hebr. propalica, nevaljalac, man-
gup, lopov, nitkov, skitnica.
bara bar tw·. zajedno, uporedo, ukorak
š č jednako, ravno.
barabariti tur. 1. č uspore-
đ stavljati u isti red sa drugim; 2.
održavati ravnotežu.
baraž(a) fr. 1. zapreka, brana, prepreka;
2. prepreka u vazduhu, stvorena od
baražnih zaštitnih balona, koja ometa
bombardovanje neprijateljskih avio-
na; baražna vatra: stalna, unakrsna
š č ili artiljerijska vatra koja
č prostor kojim bi se mogao kretati
neprijatelj; baražni baloni: baloni po-
stavljeni oko nekog mesta kao zapre-
ka (vezani užadima za zemlju u lancu
ć pristup neprijatelj-
skih aviona).
baražirati fr. 1. zagraditi, č
ć pristup, prelaz, prodor;
2. uspostaviti sistem balona u vazdu-
hu ili neprekidno patroliranje aviona
radi ć dejstva neprija-
teljske avijacije; ratnim brodovima
č pristup obali ili lukama, itd.
baraka fr. ć od dasaka za privreme-
no stanovanje č radnika), a slu-
ži i kao kantina, tj. kao prodavnica na
pogodnim mestima.
baratati ital. 1. vešto poslovati; 2. razu-
meti se u nešto; 3. rukovati vešto
č spretno postupati.
barba ital. ujak, stric; u primorju kod
nas ć starijem č č
CIca (na brodu se tako naziva zapo-
vednik broda).
barbar i barbarin č v. varvar i var-
varln.
barbarizam č v. varvarizanJ.
barbarin č v. varvar i varvarin.
barbarski č v. varvarski.
barbarstvo č v. varvarstvo.
barbudos šp. popularan naziv kuban-
skih boraca koji su, na č sa Fide-
lom Kastrom, izveli revoluciju na Ku-
bi i uspostavili sQ(·ijalizam.
bard eng l. pesnik i č č
pesama kod starih Kelta; 2. prenosno:
prvak, najugledniji predstavnik u
književnosti iJi umetnosti.
bardak tur. zemljani ili bakarni sud,
č č ć č š ć za rakiju.
barel i baril eng mera za zapremi nu
č (oko 160 litara).
bare ljef fr. niski reljef s blagim ispup-
č
beret(a) itaJ. okrugla iJi uglasta kapa
bez štita; isto i bere.
barijera fr. t. prepreka, pregrada, bra-
na; 2. prenosno: smetnja, zapreka.
barij(wll) fr. hemij. elemenat, metal;
njegova jedinjenja imaju široku pri-
menu u industriji i u medicini.
barikada fr. l. pregrada, č od
raznih predmeta, koja služi kao za-
klon pri č borbama; 2. prepreka
uopšte; 3. prenosno: đ rat,
č borba.
barikadirati fr. č pregraditi za-
uzeti busiju.
barirani č eng č kojim se novac
. prenosi s č na č v. č
barisfera č jezgro Zemlje; pretposta-
vlja se da je sastaVljeno od ž đ
nikla i drugih elemenata.
bariton č l. duboki muški glas (izme-
đ tenora i basa); 2. č toga glasa.
baritonist(a) č č koji peva
bariton.
barjak i bajrak tur. zastava, stego
barjaktar tw·. V. bajraktar.
Barjam i Bajram pers. ć musli-
manski verski praznik; u godini su
dva: ramazanski (posle posta ramaza-
na) i hadžijski ili kurban (70 dana
posle ramazanskog); prvi traje tri da-
na, a drugi č dana.
barka itaJ. đ đ č č
ć brodica.
76
barkarola itaJ. t. đ ribarska pe-
sma; 2. č kompozicija u stilu
č pesama.
barmen eng. 1. vlasnik ili đ u
baru; 2. kelner u baru.
barogram č kriva linija koju ispisuje
barograf kod beleženja vazdušnog
pritiska
barograf č barometar koji automatski
zapisuje promene vazdušnog pritiska.
barok port. č stil u Evropi od
kraja 16. do sredine 18. veka; osnovne
odlike: jaki efekti svetla i senki, bo-
gatstvo, ć dekorativnost, pate-
č č (u pisanju).
barokomora č specijalna komora u
kojoj se stvara š č nizak baromc-
tarski pritisak, pogodan za treniranje
kosrnonauta.
barometar č sprava za merenje vaz-
dušnog pritiska.
harometrija Č merenje vazdušnog pri-
tiska ć barometra.
baron i barun lat. ć titula po
rangu niža od grofovske.
baronat i baronija lat. posed za koju je
vezana baronska titula.
baronesa ital. baronova ć
baronet eng. engleska ć titula,
đ po muškoj liniji.
baronija lat. v. baronat.
baroskop č stariji naziv barometra.
baroterapija č terapija baroaparati-
ma ć kojih se menja atmosfer-
ski pritisak u laboratoriji.
barofon č č koji ima dubok ili
grub glas.
barter eng. trampa, razmena dobara:
roba za robu (barter-aranŽInani u
đ trgovir'i).
Bartolomejska ć - t. pokolj, koji su u
toku ć 24. avgusta 1572. godine
č dana sv. Bartolomeja) izvršili
katolici u Parizu nad hugenotima po
nalogu francuskog kralja i odobrenju
č visokog sveštenstva; 2.
prenosno: pokolj uopšte, genocid.
barun lat. v. baron.
barut tur. š č prah, smesa kalijeva
nitrata, sumpora i drvenog uglja; služi
kao eksploziv za punjenje metaka i
kod razbijanja tvrdih predmeta.
barutana tur. t. radionica ili fabrika
baruta; 2. zgrada u kojoj se č
barut.
barutar i barudžija tur. radnik koji radi
na proizvodrlji baruta.
bas itaJ. t. najdublji muški glas; 2. č
koji peva taj glas; 3. č instru-
menat koji daje niske tonove; 4. dug-
mad na levoj strani harmonike.
77
basamak tur. 1. stepenica na stepeništu;
2. č na lestvicama.
basen i bazen ir. 1. udubljenje, objekat
za kupanje; 2. oblast s koje se slivaju
vode u reke, jezera, mora; 3. č
sa naslagama raznih ruda.
basist(a) ir. č koji peva bas ili
č koji svira u bas.
Baski - veoma star narod, živi u
Španiji.
hasna - kratka č u kojoj životinje
predstavljaju ljude i njihove osobine.
basnoslovno - nešto ogromno, brojno
veliko, gotovo nedostižno, kao u
basni.
bastard itaJ. t. č dete, kopile;
2. hibrid, melez, nastao ukrštanjem
dvaju č životinjskih ili biljnih
vrsta.
bastati itaJ. smeti, usuditi se, biti hra-
bar, odvažan, sposoban.
bastilja fr. t. đ 2. Bastilja: pari-
ska tamnica za č krivce; razo-
rena za vreme buržoaske revolucije,
14. jula 1789.
bastion fr. t. kula đ istureni deo
bedema na đ 2. prenosno: do-
bro č mesto, oslonac u odbrani
nekog položaja.
bataliti tur. pokvariti, poremetiti, napu-
stiti; okaniti se č odbaciti, osta-
viti.
bataljon lat. deo vojnog puka, sastavljen
od dve do č č
baterija fr. 1. artiljerijska jedinica od
4-8 topova; 2. spoj nekoliko galvan-
skih elemenata ili akumulatora; 3.
džepna č lampa.
baterflaj eng. poseban stil u plivanju,
tzv. l ept ir stil.
batiskaf č č brod, opremljen
za ispitivanje morskih dubina.
batist fr. vrsta finog lanenog ili č
nog platna.
batisfera č 1. morska dubina; 2. apa-
rat za merenje i ispitivanje morskih
dubina; 3. morski č Zemlje.
batler eng. 1. glavni sluga; 2. č
pekar.
batIi i batIija tur. ć č koji
donosi ć suprotno: baksuz.
batometar č sprava za merenja mor-
skih dubina, dubinomer.
batoskop č aparat za merenje, posma-
tranje i č morskog dna.
batofobija č preteran, bolestan strah
od visina i dubina.
ć š rus. 1. otac (nežno oslovljava-
nje); 2. Rus; 3. pravoslavni pop ..
bauk neIn. strašilo za decu, za phce
č
bahanalije lat. t. pijanke, terevenke; 2.
svetkovine u č boga Baha, boga
vina i veselja; 3. kod starih Rimljana
orgijske č
bahat tur. osion, č nastrojen,
drzak, bezobziran.
Bahus lat. 1. č bog vina; zvali su
ga i Dionis; 2. prenosno: dobar vino-
pija, pijanica, bekrija.
bad I lat. mikroorganizam, bakterija;
č tifusa, tetanusa i drugih
bolesti.
badlofobija č bolestan strah od baci-
la i mikroba uopšte.
č rum. izgon stoke tokom leta na
planinu; isto što ikatulI.
č rum. č na č katunar.
č rum. izgoniti stoku na č
boraviti kod stoke na č
badža tur. otvor za izlaženje dima na
krovu ć pa i sam dimnjak
badža tur. l. uvozna carina, taksa, da-
žbina; 2. siromašna žena; 3. stara
služavka; 4. ružna, zapuštena žena; 5.
sitan, kržljav muškarac .
badžak tur. 1. noga, bedro; 2. krak
nekog postrojenja; 3. oderana koža s
nogu životinje.
badžakli tur. nogat, krakat; č dugih
nogu; č dobro đ nogu.
badžanak tur. pašenog, pašenac (paše-
nozi su muževi dvaju sestara jedan
drugome).
badžomet tur. č ž č
baš tur. 1. u složenicama: najstariji,
glavni (npr. baš-vezir: najstari, glavni
vezir); š č š glavni trg; 2. pred-
nji deo đ pramac.
baša tur. 1. poglavar, prvak, general; 2.
naziv č u 19. veku; 3. paša.
bašibozluk tur. razuzdano, obesno po-
našanje vojnika.
bašibozuk tur. 1. vojnik neredovne tur-
ske vojske; 2. uporni, okrutni
č š
baška tur. zasebno, odvojeno, napose,
na stranu, po strani.
baskarItI tur. lenstvovati, ponašati se
opušteno, bezbrižno.
bashk tur .. !. marama koja pokriva gla-
vu, vrat I ramena; 2. nadgrobni kamen
kod muslImana; 3. naslov knjige· 4
konjski ular. ' .
bašluk tur.!. muslim. nadgrobni spome-
2. oglav za konja; 3. kapa od
kIsne kabanice.
bašta tw·. v. š č
baštovan tur. povrtar, vrtlar, onaj koji
se bavi gajenjem ć
baši:'a tur. vrt, gradina, bašta.
š č š tw·. glavni trg u gradu naj-
č š ć pokriven. '
š č š tur. narednik, podoficir u tur-
skoj vojsci.
virgo lat. blažena devica, tj. majka
bozp, Bogorodica.
beatizam lat. pravljenje svecem, tobož-
nJa svetost, licemerstvo.
beatikum lat. poslednja č samrtni-
ka (kod katolika).
lat. proglašavanje za sveca,
uvrstenje u red ć blaženih
od strane pape.
beatifikovati i beatifi .. irati lat. posvetiti,
proglasIt! svecem, uvrstiti se u red
svetitelja, svetaca.
bebi eng beba, vrlo malo dete, detence.
eng mlada govedina (junetina).
bebl-slter eng lice koje č bebe.
ital. vino, č š ć crno, pome-
sano s vodom (u Dalmaciji).
beg tur. 1. ć i veliki posednik u
staroj TurskoJ; 2: knez, upravnik jed-
ne oblash; 3. tItula koja se č
stavlja uz č imena, gospodin, go-
spodar.
begenisanje tur. biranje; dopadanje; iza-
bIranje, izbor.
begenisa ti i begena ti tur. 1. đ ti se
poželeti, zavoleti, milovati; dopadati:
2. odabrati, izabrati po svom ukusu' 3.
odobriti, dati saglasnost; 4. diviti 'se
v;soko ocenjivati nekoga. '
begme lat.!. vrsta č đ
kOJe se više vekova ć negova-
78
nju bolesnika; 2. prenosno: bogomolj-
ke, one kOJe se prave sveticama.
begler tur. veleposednik zemlje za vreme
stare Turske.
beglerbeg tur. 1. vrhovni zapovednik,
upravitelj velike oblasti u staroj Tur-
skOJ; 2. titula paše sa tri tuga.
begler.begat i beglerbegluk 1. po-
druCJe,. oblast, pokrajina kojom je
upr,?vlJao beglerbeg u staroj Turskoj;
2. cast I dostOjanstvo koje je imao
beglerbeg.
begluk tur. 1. državno dobro, državna
blagajna, erar; 2. begovo imanje u
Bosni za vreme Turaka na kome nije
bilo kmetskIh odnosa (beg je davao
zemlju u zakup seljacima a č
ju.i
e
i sam đ 3. č
Je upravljao beg; 4. ć u kojoj
Je zlveo beg; 5: besplatan rad raje na
begovom ImanJu; 6. kneževina, drža-
vIca; 7. č trg.
č tur. 1. raditi, služiti na bego-
vom ImanJu; 2. č trošiti.
begova ti tur. biti beg, upravljati, vladati
kao beg.
tur. 1. imanje begovo; 2. po-
druC}: pod upravom jednog bega.
begoghJa tur. begov sin.
begonija fr. ukrasna biljka velikih miri-
smh cvetova (ima oko 400 vrsta).
begu.") tur. 1. udovica - carica, udovica
vehkog gospodina: 2. titula jedne in-
dIJske kneginje.
Eur. luda, budala, glupak, ograni-
cen covek.
bedast nem. glup, tup. budalast č
bedevija tur. 1. kobila dobre arapske
pasmme; 2. ogroman, tovarni konj.
bedeker nem. knjiga sa kratkim opisom
?ekog grada, kraja, zemlje ili č
Ja, namenjena, kao č turistima i
drugim posetiocima.
bedem tur. 1. visoki zaštitni zid oko
đ 2. zemljani nasip; 3. preno-
sno: Jaka zaštita radi odbrane od
upada neprijatelja.
n,em. sluga, poslužitelj u bogati-
JIm kucama.
i bedinerica nem. ć po-
mocmca za đ i povremene po-
slove koja se ć na sat ili po
dnevnom radu.
bedminton eng. igra č tenisu; igra
se reketima i lopticama koje imaju
đ pera na jednoj strani.
beduini ar. stanovnici pustinjskih pre-
dela, pretežno pripadnici arapskih
nomadskih plemena koja žive u pusti-
njama Arabije i Severne Afrike.
Be-dur ital. m uz. tvrdo č sa
osnovnim tonom b; suprotno: Be-moI.
bež fr.!. đ prirodna boja; 2.
platno prirodne boje peska.
bezbeli tur. dabome, dakako, svakako,
zaista, naravno.
bezistan tur. 1. trg, tržište; 2. pokriveni
deo gradske č š gde se prodaje
raznovrsna roba, č u č
zemljama.
bejzbol eng. vrsta č i japanske
igre loptom i štapom; u dva tima igra
po devet č lopta za tu igru.
bejzik eng jedan od savremenih pro-
gramskih jezika za elektronski č
nar (kompjuter).
bek eng. č iz uže odbrane fudbal-
skog tima (svaki tim ima po dva beka,
levog i desnog).
bekgraund eng. 1. pozadina, podloga; 2.
u džez muzici: ansambl č sa
udaraljkama koji prati svirku solista;
3. u radio-dramama č kulisa, tj.
č đ na pozornici.
bekerel fr. jedinica za merenje radioak-
tivnog č
bekon eng. 1. osušena slanina sa slojevi-
ma mesa; 2. svinja koja ima takvu
slaninu.
bekrija i bekrijan tur. pijanica, lola,
propalica.
bekrijati tur. lumpovati, č tere-
č
bel eng. jedinica za merenje č zvu-
ka (naziv po č telefona
Aleksandru Belu, 1874-1922).
belaj tur. 1. nevolja, ć zlo, beda,
patnja; 2. gužva, metež; 3. nepogoda,
ružno vreme, kijamet; 4. prenosno:
đ vrag.
belvedere ital. 1. vidikovac, toranj iznad
ć s kojeg puca lep pogled na
okolinu (belvi); 2. deo Vatikana s
kipom Apolona; 3. naziv dvorca, hote-
la i sl.
belvi fr. v. belvedere.
beleg nem. 1. dokaz, prilog; 2. isprava
kao opravdanje ć č
79
belegija tur. brus za oštrenje kose i
noževa, gladilica.
belegijati tur. 1. brusiti, oštriti č
kose; 2. prenosno: gladiti, laskati.
belenzuk(a) tur. 1. narukvica, grivna; 2.
okovi na nogama; 3. karika.
beletrist(a) fr. pisac č dela;
v. beletristika.
beletristika fr. lepa književnost; umet-
č literatura u prozi (romani, no-
vele, pripovetke); zabavna književnost
svake vrste.
beli tur. jasno, besurnnje, dabome, daka-
ko, zaista, sigurno tako.
belinograf fr. fototelegrafski aparat koji
šalje štamparski kliše na velike dalji-
ne; tako snimljena slika naziva se
be1inogram.
belogardejac rus. pripadnik kontrare-
volucionarne vojske u oktobarskoj re-
voluciji u Rusiji ili "bele garde" u
Sloveniji za vreme revolucije.
belogardist(a) rus. v. belogardejac.
bernol ital. m uz. znak za snižavanje
glasa.
BEMUS eng ć za đ
ni č festival u Beogradu.
bena tur. luda, glupak, budala.
benaviti tur. govoriti gluposti, budala-
štine.
Ben-Akiba - pseudonim književnika
Branislava š ć (Akiba ben Josip,
poznati jevrejski č iz II veka
naše ere koji se č nije č u
životu).
bengal eng. polusvilena tkanina, muslin
u više boja.
bengalska vatra - obojeni vatromet
koji daju zapaljene č smese.
bend eng. manji instrumentalni sastav,
manji orkestar za đ plesne
muzike.
benevolentan lat. naklonjen nekome,
odan, privržen.
benevolencija lat. naklonjenost, odanost,
privrženost, milostivost.
benediktinci lat. pripadnici đ
reda sv. Benedikta.
benedikcija lat. blagoslov u č
crkvi; benedikcija apostolika: blago-
slov pape koji, tri puta godišnje, daje
celom č svetu.
Beneluks - č savez
Belgije, Holandije i Luksemburga.
benetati tur. govoriti gluposti, lupati.
beneficija lat. 1. povlastica, prednost,
korist, olakšica; 2. č
beneficirani (staž) lat. š ć sma-
nJen radni staž za lica koja rade na
težim poslovima (rudari, livci i dr.).
benzin lat. destilat, derivat nafte; služi
za pogon motora.
benzoIar. uglJovodonik; bezbojna, lako
upalJIva tecnost; upotrebljava se u
prOIzvodnji lakova, eksploziva i dr.
benigni lat. bezopasni, ć tu-
mor; suprotno: maligni.
benka nem. vrsta košuljice za č
bent tur. 1. brana, nasip, jaz, ustava; 2.
prop!s, paragraf; 3. uzvišica, mogila.
bentomt - vrsta gline; služi za izradu
č kalupa i kod đ nafte;
pogodna i kao stabilizator i emulgator
u emulzijama.
bendžo eng č instrumenat č
gitari) č crnaca.
Beotija č jedna od č državi-
ca (glavni grad Teba).
ć č 1. stanovnici Beotije; 2.
prenosno: glupi, č ljudi.
berat aI'. sultanov dekret (ukaz, odluka,
povelja) o nekom važnom pitanju (po-
stavlJenJe na neki položaj ili o dodeli
spahiluka i sl.).
beratlija tur. onaj koji poseduje berat za
neko pravo ili neku službu.
bere i beretka fr. plitka okrugla francu-
ska kapa.
berza i burza fr. u č zc-
mljama tržište vrednosnih papira i
robe, npr. pamuka, žita, kafe, itd.; na
robnim berzama poslovi se ugovaraju
tako da kupac ne vidi robu; berza
rada: ustanova koja registruje neza-
poslene i posreduje u poslovima zapo-
sIJavanja; crna berza: nedopuštena tr-
govina, šverc.
berzijanac fr. č koji trguje na berzi,
kOJI se bavi berzanskim poslovima.
beri beri ind. krvna bolest, pretežno
tropskih krajeva, koja se javlja usled
nedostatka B vitamina u ishrani
beril č skupoceni dragi kamen žuto-
zelenkaste boje; vrste: akvamarin i
smaragd.
berilij(um) lat. hemij. elemenat, lak me-
tal koji ulazi u sastav berila; služi za
pravljenje legw·a.
ć tur. 1. blagoslov, ć 2. dobra
letina, rodna godina, izobilje, uspeh.
80
ć tur. 1. plodan, rodan, obilat,
koristan, unosan, bogat; 2. ć
uspešan.
berklij(um) - hemij. elemenat, proizve-
den š č u laboratoriji Kalifornij-
skog univerziteta u Berkliju (otuda i
njegov naziv).
berkšir eng rasa crnih svinja, dobijena
ukrštanjem sijamske, kineske i napo-
litanske rase (naziv po grofoviji Berk-
šir u Engleskoj).
bermuda - pantalone - pantalone do
kolena (nose se na ostrvu Bermuda).
bernardinac nem. veliki, snažni planin-
ski pas; upotrebljava se kao đ
kroz snežne ć i za spasavanje
putnika.
bernardinac nem. redovnik č
đ reda koji svojim osniva-
č smatra sv. Bernarda.
besa l fr. padanje cena i vrednosnih
papira, akcija i drugih hartija od vre-
dnosti, kao i robe koja se prodaje
na berzi.
besa -, alb. 1. č č č vera,
č ć kod Albanaca; 2.
sporazum, ugovor o .prekidu neprija-
teljstva đ đ zakrvljenih
strana.
bes-bol eng v. bejzbol.
beseda č š 1. jedna vrsta zabave, zani-
mljivo č (npr. Svetosavska be-
seda kod Srba) 2. vrsta plesa č
je beseda u Smetaninoj operi Prodana
nevesta); 3. sastajalište, zborište.
beseže fr. vakcina protiv tuberkuloze.
besežirati fr. vakcinisati protiv tuberku-
loze vakcinom beseže.
besemer - aparat za dobivanje č iz
rastopljenog ž đ u konvertorima,
motodom uduvavanja vazduha (naziv
po č Besmeru).
beskompromisan lat. onaj koji ne pravi
kompromise; koji je nepo-
mIrlJIv I nepopustljiv.
beskrupulozan lat. bezobziran, nesave-
stan, drzak, nepošten.
besprizoran rus. zapušteno dete, koje je
bez lkakvog staranja i nadzora; va-
spItno zapušteno dete, bez ć
odgoja.
bestiia lat. 1. životinja. zver. stoka; 2.
okrutna, č osoba sa životinj-
skim osobinama, č 3. budala.
bastijalan lat. životinjski, zverski, surov,
č grub, č č
bestijalnost lat. zverstvo, divljaštvo, su-
rovost, č č životinjsko, č
č postupanje.
bestijarij(um) Jat. 1. zbirka podataka i
bajki o životinjama u stihu i prozi,
č omiljeno štivo u srednjem
veku; 2. prostor za životinje u staro-
rimskom cirkusu.
bestseler eng. knjiga, č ili druga
roba koja se najviše traži, koja se
najviše prodaje.
beta č naziv drugog slova č
alfabeta.
beta-zraci č elektroni koje ispuštaju
radioaktivne materije.
beton lat. smesa šljunka, cementa, peska
i vode; služi kao đ mate-
rijal.
betatron č postrojenje za bombardo-
vanje atoma ć elektrona.
ć tur. 1. neženja, momak; 2. man-
gup, zavodnik; 3. lola, bekrija; 4.
radnik.
ć uk tur. ć momkovanje,
ć život.
ć tur. momkovati, živeti ć
skim životom.
ć š tur. 1. žena koja živi ć
skim životom; 2. bubuljica na č
kom licu.
befel nem. 1. zapovest, nalog starešine;
2. odgovor č u službi u
č razumem'
behaviorizam eng ponašanje, č ra-
da; psihološki smer koji svoja sazna-
nja crpi iz č posmatranja kako se
pod raznim uslovima vladaju ljudi,
osobito deca, i na osnovu tih opažanja
objašnjava duševne procese.
behar tur. 1. miris; 2. ć ('vet na
ć
IJeharati i behariti tur. cvetati, cvasti.
beharija tur. pesma o ć
beharli tur. rascvetan, procvao (cvet).
bedž eng. znak, č simbol; obeležje,
marka (proizvodna, č i sl.).
bešika tur. kolevka za dete, zipka, ko-
ć
bešika lat. 1. ć mehur; 2. zdela,
karlica.
bešlija tur. 1. stražar; 2. konjanik, pripa-
dnik telesne straže velikog vezira.
81
beštek nem. pribor za jelo, escajg: nož,
viljuška, kašika, tanjiri, salvete.
biblizam č biblijska č u nekom te-
kstu, biblijski izraz.
Biblija č u č jeziku č knji-
ga, pod Biblijom se podrazumeva
zbirka tekstova č moralisti-
č i poetskog sadržaja, napisanih u
rasponu od preko hiljadu godina (imaju
č svetinje i otuda - Sveto pi-
smo); u njima su legende i mitovi o
postanku sveta i ljudi, prožete staroje-
vrejskom, č i starohiriš-
ć tradicijom; prvi deo, Stari
zavet. sadrži jevrejske č i po-
etske knjige, č nadahnute
(Knjiga o Jovu, Psalmi, Solomonove
č Pesma nad pesmama); Novi za-
vet je sveta knjiga š ć s č
đ (o životu i č Hrista),
poslanice i jedno otkrovenje (Biblija je
ušla u temelje svetske kulture i ei-
viliza('ije).
biblio č prvi deo u složenim č
sa č knjiga, knjižni.
bibliobus č ć autobus s
knjigama za đ č
bibliograf č 1. dobar poznavalac knji-
ga; 2. č spiska knjiga.
bibliografija č 1. ć nauka o
poznavanju knjiga (sadržaj, oprema);
2. popis knjiga i č o nekom
predmetu; 3. spisak dela jednog pi-
sc:a.
biblioklast č osoba koja š ć knji-
ge ć iz njih neke listove.
biblioklastija č bolesna sklonost poje-
dinih osoba za uništavanjem i ošte-
ć knjiga.
bibliokleptomanija č bolesna sklonost
za đ knjiga.
bibliolatrija č 1. preterano, zanese-
č verovanje u tekstove Svetog
pisma; 2. slepo, č verovanje
u svaki pisani i štampani tekst.
bibliolit č č rukopIS, napola
š ć usled delovanja vulkana.
bibliologija č 1. nauka o knjigama i
bibliotekama, o njihovom sadržaju,
obliku i nastanku; 2. nauka o sadrža-
ju Biblije i njenim izdanjima.
biblioman č strastveni č starih
i retkih knjiga iz davnina.
bibliomanija č bolesna strast za sku-
pljanjem i posedovanjem raznih knjiga.
biblioteka č 1. zbirka knjiga, knji-
žnica; 2. ustanova za č i po-
zajmljivanje knjiga i raznih publika-
cija; prostorija u stanu s knjigama.
bibliotekar č č osoba koja ruku-
je bibliotekom javnog č knji-
ž č za ženu: bibliotekarka.
bibliotekografija č č opisi-
vanje biblioteka.
bibliotekonomija č nauka o bibliote-
kama, njihovom đ i đ
bibliotekarstvo, ž č
biblioterapija č popravak, č
š ć knjiga, dezinfekcija i sl.
bibliofil č strastveni ljubitelj knjiga;
č starih, vrednih knjiga.
bibliofilija č 1. ljubav prema knjiga-
ma; 2. skupljanje retkih knjiga.
bibliofobija č bolestan, neosnovan
strah od knjiga.
biblist(a) i č č dobar poznava-
lac, č Biblije.
biblistika č nauka o Bibliji, č
poznavanje Biblije.
biblicitet č u propovedima: dosledno
držanje Biblije, neodstupanje od nje.
biblo fr. malo č delo; ukrasna
sitnica, dražesna stvar.
bivakovati fr. logorovati, boraviti pod
šatorima.
bivalentan Jat. hemijski: dvovalentan
(kod nekih elemenata), č se atom
jedini sa dva atoma vodonika ili ih
zastupa ujedinjenjima.
bigamija č brak sa dve žene;
č dvoženstvo.
bigamist(a) č č koji živi sa
dve žene, dvoženac, č
bigot fr. bogomoljac, onaj koji je prete-
rano pobožan, verski zatucan; koji se
pravi da je strogo religiozan; licemer.
bigotan fr. slepo pobožan, verski zatu-
can, licemeran.
bigoterija i bigotizam fr. bogomoljstvo,
preterana pobožnost, verska zatuca-
nost; licemerna pobožnost.
bigotirati fr. praviti se svecem, svetite-
ljem, prenemagati se, pretvarati; po-
našati se licemerno.
bigotnost fr. v. bigoterija i bigotizam.
bide fr. mala kada u kupatilu za intimno
ispiranje genitalija žene.
bidermajer nem. đ jedno-
stavan stil č u nameštaju),
nastao u Evropi u prvoj polovini 19
82
veka; komotnost, udobnost osnovna je
karakteristika ovog stila.
bižu - fr. nakit, ukras, dragocenost,
dragi kamen.
bižuterija fr. 1. trgovina nakitom i dra-
gocenostima, juvelirska radnja; 2. fa-
č proizvodnja ukrasa i nakita.
bizam Jat. mirišljavi sok koji se č iz
bizamove trbušne žlezde; upotreblja-
va se kao lek za živce i kao prijatan
miris (mošus).
Bizant č isto što i Carigrad; v. Vizant
i Vizantija.
Bizantinac č v. Vizantinac.
bizantinizam č v. vizantinizam.
bizantolog č v. vizantoJog
bizantologija č v. vizantoJogija.
bizar fr. 1. č osobenjak; 2. nemora-
lan, nastran č
bizaran fr. 1. č osoben, č
2. nemoralan, nastran č
bizarnost fr. č č nesva-
kidašnjost, osobenost.
bizmut Jat. hemij. elemenat, metal; služi
za đ legura č š ć
biznis eng. unosan posao, pretežno trgo-
č posao koji donosi zaradu.
biznismen eng. poslovan č trgovac.
bizon č divlje č bivo; živi u
Evropi i Americi (bufalo).
bijenale lat. kulturna manifestacija
č š ć izložba) koja se održava sva-
ke dve godine u Veneciji.
bikvadrat Jat. č stepen jedne veli-
č bikvadratna č č
na č stepena; bikvadratni ko-
ren: č koren neke č
bikefalan č 1. dvoglav; 2. onaj koji
istovremeno ima dva poglavara.
bikini - vrsta ženskog ć kostima
koji pokriva najmanje ć površi-
ne (po ostrvu Bikini na kome su
vršene probe atomske bombe).
bikonveksan Jat. dvogubo č s
obe strane, npr. bi konveksno č
bikonkavan Jat. dvogubo izdubljen, s
obe strane, npr. bikonkavno č
bilans i bilanca fr. 1. završni, č
č firme, ustanove č godi-
šnji) prihoda i rashoda; 2. prenosno:
rezultat bilo kakvog rada.
bilansirati fr. praviti završni č bi-
lans; utvrditi ekonomsko stanje.
bilansist(a) fr. lice koje vodi knjigovod-
stvene poslove u firmi.
83
bilanca nem. v. bilans.
bilateralan Jat. obostran, dvostran; ugo-
vor koji obavezuje dve strane.
bilateralizam Jat. trgovina đ dve
zemJje s prebijanjem dugova.
bilateralnost Jat. obostranost, dvojnost,
uzajamnost dve strane, ispornaganJe ..
bild-ap eng sistematska pn
đ novog proizvoda na
bilder eng. 1. č koji dugim ,:ezba-
njem razvija š ć 2. vrlo Jak covek;
3. snob, hohštapler.
bildovati nem. obrazovati, vaspitati.
bildung nem. obrazovanje, obrazova-
nost, vaspitanje (Zmaj, Senoa). . .
bilet(a) fr. 1. ulaznica, karta, pOZIVniCa;
2. uverenje, potvrda, dokumenat.
biletar fr. prodavac ulaznica, karata (za
voz, autobus, bioskop i sL). .
biletarnica fr. kiosk, šalter za prodaJU
karata, ulaznica i sl.
bilijar fr. igra sa tri ili više kugla na
č stolu.
bilijarda fr. hiljadu biliona. .
bilingvizam Jat. č govorenJe
dva jezika, č u č zom.
bilion fr. milion miliona. . .
bilmez fr. neznalica, glupak: neradmk,
danguba, skitnica. ,.
bilo - l. puls, damar u č 2. ,slrok
deo planinskog venca na ostrom
grebenu. .
biologija fr. dva književna dela Jednog
pisca koja č celinu; v. trilogIJa.
bilokacija Jat. istovremena pnsutnost na
dva mesta.
bilten fr. 1. kratak, č izveštaj o
nekom važnom đ (o toku ratne
operacije, o stanju zdravlja neke č
nosti, o poplavi i sL); 2. nazIV neke
povremene ili stalne publikacIJe.
8iljarda fr. 1. naziv dvorane u .dvoru na
Cetinju (u njoj su igrah bIliJar) 1 lille
Njegoševa dvora; 2. danas:
biljur č 1. kristalno staklo; 2. SOCIVO
durbina ili č 3. sam durbm.
bimbaša tur. vojni zapovednik; stareši-
na za vreme prvog srpskog ustanka.
bina nem. pozornica u pozorištu, mesto
na kome glumci izvode predstave.
binar Jat. celina sastavljena od dva dela.
binarni Jat. 1. sastavljen od dva elemen-
ta ili dela; dvojni, dualni; 2. mat.
odnosi se na sistem numeracije (npr.
binarni logaritam).
binarni sistem lat. za razliku od deci-
malnog sistema, koji ima 9 cifara i
jednu nulu, binarni sistem lilla samo
jednu cifru (1) i nulu. .
binda nem. 1. veza, vrpca, zavoJ za ranu;
2. povez, pojas; 3. uložak za men-
struaciju.
binokl fr. manji dvogled, dogled, dale-
kozor za č vidnog polja.
binokularan fr. koji ima dva oka; koji je
đ za potrebe dva oka.
binom Jat. č č broj (npr.
a + b); v. trinom i poJinom.
binomizam č č o dva zako-
na o dve zakonitosti koje objašnjava-
ju ž stvarnost (npr. život č
objašnjava biologija i društvena zako-
nitost).
binjak i binjek tur. konj za jahanje,
ć konj.
binjaktaš i binjektaš tur. kamen. od
stepenica s kojeg se uzJahuJe konJ.
binjadžija i binjedžija tur. dobar, uve-
žban iskusan č konja.
binjiš t'ur. č od crvene č (nosila
ga turska konjica).
bio- č predmetak u složenicama sa
č život, životni. . .
bioaritmetika č nauka kOJa se baVI
č trajanja č
ljudskog života. . .'
biobibliografija č popis dela l knJIga
koje se odnose na život i rad neke
č č ili pisca. .
biogen č č tela kOJa su
pravi i glavni nosioci života.
biogeneza č postanak i razvoj života
na ZemJji.
biogenija č istorija razvitka života.
biogeografija č nauka o rasprostra-
njenosti živih ć na Zemlji... .
biograf č životopisac, onaJ kOJ1 OpISU-
je č život, pisac bi0gr:,afije.,.
biografija č opisivanJe necIJeg ZIVota,
životopis. .
biodinamika č nauka o snagama u
živim ć
bioelektronika č ukrštanje, kombina-
cija biotehnologije i elektronike; no-
vonastala tehnologija.
bioenergetika č energetika svih živih
ć svih životnih procesa.
č energija koju poseduje
č
č č . . osoba koja poseduje
. velIku blOenergiju.
č v. č inženje-
rIng
bioin!onnadja č pretpostavka o pre-
nosenju mformacija ć biotoko-
va velikog mozga; para psihološka po-
Java.
biokemija č v. biohemija.
č č v. č
č deo kibernetike koji
proucava tokove Informacija i sisteme
regulacije u živim organizmima.
bioklimatika č nauka koja č
utIcaJe atmosferskih promena na č
č organizam i na sva živa ć
č nauka koja prou-
cava utIcaj klIme na živa ć i obrat-
no: uticaj živih ć na klimu.
biolingvistika Č -la t. grana lingvistike
kOja se bavi biološkim uslovima ra-
zvoja pojedinih jezika.
Č kamenje koje je postalo od
. zlvotInJsklh i biljnih organizama.
bIolog č č koji se bavi biolo-
gijom.
biologizam Č č po kojem se svi
društveni fenomeni č kao biolo-
ški procesi, te rešavaju na osnovu
. met??a i rezultata biologije.
bIologIja č nauka o živim ć
biološko oružje Č patogeni mikrobi
koji se mogu razmnožavati velikom
brzinom i upotrebiti u ratu protivu
neprijatelja kod kojeg izazivaju šire-
nJe zaraznih bolesti.
biomagnetizam Č nauka koja č
va delovanje magnetizma na živa ć
biomant č osoba koja se bavi č
njem, proricanjem ljudske sudbine na
osnovu crta na ruci, pulsa i drugih
karakteristika ljudskog tela.
biomantija č č proricanje
ljudske sudbine na osnovu crta na
ruci, pulsa i drugih karakteristika
tela.
biomatematika č č disci-
plina đ potrebama biolo-
. šk ih nauka, č ć i medicinu.
blOmeteorologija č č odno-
sa đ klime i živih ć isto j
bioklimatika. '
biometrija č č č
metoda pri istraživanju živih ć
84
biomehanika č nauka koja č
. č procese u živim ć
č . • č koje sve pojave
. u drus.tvu objasnjava biologijom.
blonegahvan č koji je nenorma-
lan za životne funkcije i potomstvo
(bogalj, nakaza, duševno zaostao fi-
č slabašan). '
bionika č nova grana nauke koja traži
polazne č za rešenja nekih teh-
č problema u uzorima što ih
č pruža sama priroda.
bionomija č nauka o opštim zakoni-
ma života; posebno č kako se
organizmi odnose prema njihovoj sre-
dml, odnosno okolini.
Č nauka o živim ć
č program pranja rublja
u za pranje veša u kojoj se,
pomocu deterdženata, biološkim pu-
tem đ prljavština i odstra-
njuje.
biopsija Č analiza obolelog telesnog
organa na temeljU uzetih (izrezanih)
uzoraka sa živog č kad se sumnja
na kakav tumor (rak).
biopsihologija . č 1. psihologija kao
grana blOloglJe; 2. psihologija u odno-
· su. prema tj. psihobiologija.
bIOrIzator j[re. . masma za biorizaciju
· m!eka .. (past:I"lzacIJu, sterilizaciju).
blOrIZa"IJa ATe. postupak pasterizacije i
steril}zacije mleka, tako da i dalje
· sva Svojstva sirovog mleka.
blOrItam Č prema nedokazanoj teoriji,
ljudski orgamzam ima od đ
đ ritam po kome se mo/-,'U
Odrediti Izuzetno povoljni ili nepovolj-
m periodi č emotivnih i inte-
lektualnih sposobnosti svakog poje-
dInca; ova teonja je č č
porekla.
biosenzor č ć š aparat, ć ge-
ne:acIJa senzora, kojim se munjevito i
tacno dobija komplikovana hemijska
analiza krvi (služi i za druge potrebe
. sa.vrememh .tehnologija).
blOsmteza gre. stvaranje organskih he-
mljskih jedinjenja u ć živih
orgamzama; osnovni oblik je fotosin-
teza.
bioskopija č ispitivanje da li jedno
telo Ima sposobnosti za život
biosofija . č . • životna mudrost, č o
praktJenoJ zIVotnoj mudrosti.
biosociologija č -lat. deo sociologije
koji č probleme obnavljanja,
množenja ljudi i društveni č du-
žine č života.
biostatika č nauka o zdravstvenom
stanju i č trajanju života
ljudi koji žive pod izvesnim okolnosti-
ma (u nekom gradu, oblasti).
biosfera č celokupni prostor na Ze-
mlji koji naseljavaju živa ć tu
spada kopneni deo Zemlje, jedan deo
atmosfere, litosfere i hidrosfere, jer
živih ć ima u vazduhu, u zemlji i u
vodi.
biosateliti č u njima se živi organizmi
(bakterije, biljke, životinje) izlažu ko-
č uslovima života radi č
nog ispitivanja.
biotelemetrija č prenošenje, preko ra-
dija, stanja zdravlja kosrnonauta za
vreme leta kroz vasionu (disanje, rad
srca, puls i dr.).
biotehnika č proces đ i
đ mehanika razvitka i
drugi procesi u živim ć
biotehnologija č č i prime-
na delatnosti mikroorganizama u pri-
vrednim delatnostima, npr. organiza-
ma koji izazivaju vrenja .
biotika č nauka o č životu;
č o životu.
biotip Č č tip, č rasa; č
ne odlike đ
biotipologija č nauka o č
tipovima ljudi u istoj č grupi;
ispituje biološke, č i druge ka-
rakteristike.
biotomija č nauka o stanju u kojem se
telo nalazi u razna doba života.
biotop č uže č gde žive biljke
ili životinje u istim klimatskim i ži-
votnim uslovima.
biofizika č nauka koja č od-
nose đ radijacija i živih ć
biofori č nevidljive životne jedinice u
protoplazmi, koje rastu i razmnožava-
ju se, a sposobne su i za asimilaciju;
tzv. nosioci života.
biohemija i biokemija č nauka o he-
mijskom sastavu živih ć i o hemij-
skim procesima u zdravom i bolesnom
organizmu.
č i č č č
koji se bavi biohemijom.
85
biocenoza č prirodna i stalna zajedni-
ca živih ć
č č u savremenoj tehnologiji tre-
ć generacija č č č i
najzad č tj. proizvod koji nasta-
je primenom elektronike i biologije;
kombinacijom ovih dveju č
oblasti dobija se provodnik sintetizo-
vanog proteina koji ć kako se pre-
đ ć rad kompjutera koji
ć "misliti" poput č mozga.
bipartijski lat. dvopartijski, dvostra-
č
biped lat. 1. dvonožac, ć koje ima dve
noge, dvonožno ć
bipedija lat. obeležje ć koje hoda na
dve noge, dvonožnost.
biplan lat. avion, aeroplan sa dvostru-
kim krilima, dvokrilac.
bipolaran lat. 1. koji se nalazi na oba
Zemljina pola; 2. koji ima oba pola,
muški i ženski, dvopolan.
bipolaritet i bipolarnost la t. 1. postoja-
nje dva Zemljina pola, karakteristike,
osobenosti svakog pola i razlike đ
njima; 2. prenosno: postojanje global-
nih društvenih grupacija, a u najnovi-
je vreme i uporedno postojanje kapi-
č i č društve-
nog đ te odnosi koji đ
njih vladaju, snošljivi odnosi, tzv.
detant.
bipoiarnost lat. v. bipolaritet.
bir tur. 1. jedno, jedinstvo, kompakt-
nost; 2. jedna vrsta poklona, više
obaveza raje prema Turcima u toku
njihove okupacije balkanskih naroda.
birger nem. đ
birgennajster nem. č pred-
sednik opštine ć grada.
birling eng. omiljeni sport u šumskim
krajevima SAD; igra se izvodi s bal-
vanima spuštenim u reku, na č
krajevima stoje protivnici, koji nasto-
je, okretanjem balvana nogama, da
č tim svale u reku.
biro fr. 1. kancelarija, ured; 2. deo
ustanove, firme; 3. agencija, manja
firma.
birov đ 1. opštinski služitelj č
pozivar); 2. poljak, č polja; 3.
opštinski starešina.
birokrat(a) fr. č 1. koji pripada biro-
kratiji; 2. kruti formalista u poslu koji

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->