Књиже

внипре
г
ле
д1

ISSN 2217-2017
UDK 82

КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ГодинаІ

Број2

ј
ули– а
в
г
ус
т– с
е
пт
е
мба
р2010

Alma

Књиже
внипре
г
ле
д1

ИЗДАВАЧ
Alma
Mолеров
а62-А, Бе
ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs
УРЕДНИШТВО
ДрЂорђеОт
аше
вић

лав
ниуре
дник)
Миљу
ркоВу
ка
динов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
ав
аЖивк
овић
ПРЕЛОМ
Alma
Ива
нДе
спотов
ић:„Публика“
, црте
жоловком

КОРИЦЕ
Мила
нБе
шт
ић
ШТАМПА

Ск
рип
т
аи
нт
е
р
на
циона
л“
,
Бе
о
г
р
а
д
Рук
описис
енев
ра
ћа
ј
у

Књиже
в
нипре
г
л
е
диз
л
аз
иче
т
ирипут
а
г
одишње
.
Име
ј
ла
дре
с
а
:
knjizevnipregled@yahoo.com
Пр
ет
пл
ат
аз
а2010. г
о
дину
: 1.900 дина
ра
.
Заинос
т
ра
нст
в
о: е
в
ропс
кез
е
мље
: 80
е
вра
; ос
т
а
лез
е
мље– 100 е
в
ра
. Те
ку
ћи
ра
чун: 205-39745-66 ко
дКоме
рциј
а
лне
ба
нке
, Бе
о
г
ра
д. Кодпре
т
пла
т
ес
т
а
в
ит
и
наз
на
ку„З
аКњижев
нипре
г
ле
д“
.

Са
држа
ј

САДРЖАЈ
САГЛЕДАВАЊА
Душа
н-Вл
а
дис
л
а
вПа
жђ
е
р
с
к
и: Нар
од
нос
тв
ар
ал
а
штв
оКа
шу
ба...................8
Љуб
омирМил
ут
инов
ић
: Сл
ик
ес
е
ља
кауКо
ч
ић
е
в
омњиже
в
н
омоп
у
с
у........20
Vesna Radman: Poetika snova u Nervalovoj Aureliji ..........................................30
Ми
ло
шЈ
о
цић: Ел
е
ме
н
тино
нс
е
н
с
ауАл
ис
иуЗ
е
мљиЧу
даЛу
ис
аКе
ро
л
а..... 51
Viš
nja Peč
enč

: Bezumna ljubav antič
kog pastira ..............................................60

О КЊИГАМА
Ми
лицаЈ
е
фт
имиј
е
в
ићЛил
ић: ОДЉУБАВНЕРАЗУЗДАНОСТИДО
ПОТПУНЕСПИРИТУАЛНОСТИ(Му
жад
у
шаН. Гр
уј
ич
ића
) ..........70
Željko Grahovac: ORIGINALNI MODEL ROMANESKNE STRUKTURE (Š
nit I.
Marojević
a) ................................................................................................74
Ivan Despotović
: SMRT ČITAOCA I PONEŠTO O ZAKONU VEROVATNOĆE
(Pseudonim S. Ivić
) ....................................................................................78
Мл
а
д
е
нГве
ро
: ПОВРАТАККОШАВЕУБЕОГРАД(Пов
р
а
такк
оша
в
еу
Бе
ог
ра
дН. Ков
а
ч
е
ви
ћ) ............................................................................. 80
Svetlana Kurć
ubić
-Ruž

: HOUSE OF ILLUSION (House of Illusion S. Čabrić
) ..
.....................................................................................................................83
СоњаЧа
бр
ић:ДВАКЉУЧАЗ
А„
НЕЉУДСКУКОМЕДИЈ
У“(Neljudska
komedija B. Babić
a) ...................................................................................85
Сло
бо
да
нРа
кит
ић: МОНОДРАМАКАОПРИЧАИПРИЧАКАО
МОНОДРАМА(Дас
уме
непи
тал
иР. Тил
г
е
р
a) ...................................90
Raš
a Popov: ZLI ILI DOBRI DUSI? (Tehno vilajet P. Teofilović
a) ...................92
Bojan Bogdanović
: PRIČE KOJE SU NEDOSTAJALE (Kuć
a bez prozora A.
Jaš
arević
a) ..................................................................................................94
Svetlana Stanković
: ANTIDEMANTI (Antidemanti D. Bogojević
a) ..................98
Srđ
an Sandić
: DNEVNICI UMJETNICE U MLADOSTI (Reborn – Early diaries
S. Sontag) .................................................................................................100

3

Књиже
внипре
г
ле
д2
Srđ
an Sandić
: PRIVATNOST SMRTI (Swimming in a sea of death – a Son` s
memoir D. Rieffа
) ....................................................................................103
Душа
нСт
о
ј
ко
ви
ћ: Ј
ЕЗ
ИКОВАЊЕМЕРОМ ДУШЕ(Нас
и
пН. Цинц
а
р
По
пос
к
ог
) ................................................................................................106
Vitomir Teofilović
: JEDINA ISTINA LJUBAV (Apoteoza М. Radmilović
a) ..114
Ра
д
омирМић
ун
ов
ић
: АУТОРВЛАСТИТОГДАИНЕ(Кл
у
пене
н
аг
р
ађ
е
н
ихД.
Но
ва
к
о
ви
ћa) ............................................................................................119
Ми
љур
коВук
а
дин
ов
ић:УКОРАКСАДОГАЂАЈ
ИМА(Ос
е
ћа
ј
ни
кЗ.
Ћир
ј
а
к
о
ви
ћ) ............................................................................................129
Да
ницаРа
ду
нов
ићСт
ол
ић: ЛИРСКИМЕДАЉОНИ(Св
е
до
ку
з
а
л
у
д
но
с
тиР.
Обр
а
до
в
ић) ..............................................................................................132
Milan Đuraš
inović
: SVITANJE U MIDGARDU (Svitanje u Midgardu S. Čkojić
)
...................................................................................................................135
Ив
а
нЛа
л
ов
ић
: ПОЕТИЗОВАНЕИСТИНЕ(Ак
ов
и
ди
шГ. Ла
бу
до
в
ићa Ша
рл
a)
...................................................................................................................138
Luka Čuljak: NOWHERE MAN (Zbogom, faš
isti M.Tomaš
a) .........................140
Бис
е
р
каРа
ј
чић
: НАНИНЕМОЛИТВЕИЛИОЉУБАВИ(На
ни
немо
л
и
тв
еВ.
Ст
а
нк
ов
ић
a) ............................................................................................142
ДушицаПо
т
ић
: КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ(Зл
атн
ер
е
чиМ. Ђур
ичк
ов
ић
a) 146
Ра
д
омирМић
ун
ов
ић
: КЉУЧНАПИТАЊАИОДГОВОРИ(Пи
тамте
ј
аС.
Ма
р
т
ино
ви
ћ) ...........................................................................................149
Жа
рк
оТре
б
ј
е
ша
ни
н: ВИТАТЕОФИЛОВИЋ– БОРАЦПРОТИВ
КОЛЕКТИВНЕСЕНКЕ(Ор
в
е
лне
ћ
еп
ро
ћиВ. Те
о
фило
в
ићa) ...........159
Вит
о
мирТе
о
фил
ов
ић
: СТОЛИЦАТАНАТОСА(Др
жав
ин
иј
едоб
роМ.
Мил
ив
ој
е
в
ић
a) ........................................................................................165
Але
к
с
а
нд
а
рЧо
т
ри
ћ: СЛОБОДАНСИМИЋ– ЧАРОБЊАКРЕЧИ(Си
мин
ом
у
л
и
цо
мС. Симић
a) .................................................................................169
Ми
ла
нБе
шт
ић
: ЕСТЕТИЗОВАНИБУНТМИХАИЛАВЕЉКОВИЋА(У
с
е
н
ки
н
ојк
у
ћ
иМ. Ве
љк
ов
ић
a) ................................................................172
Milovan Goč
manac: STUDIJE I ESEJI KAO OBELEŽJE SAVREMENOG
KNjIŽEVNOG TRENUTKA (Na hridima trenutka V. Tadić
) ...............176

ИЗНОВИХКЊИГА
Neda Kovač
ević
: Povratak koš
ave u Beograd ...................................................180
Vladislav Rupić
: Rika pegavih lavova ...............................................................183
Mirjana Kapetanović
: Skupni portret slikara Lazara Drljač
e ............................186
Ра
с
т
коВа
с
ић:Кл
е
тв
а......................................................................................191
Ал
е
к
с
а
нда
рНо
в
а
ко
в
ић: Дв
ауј
е
дн
ом.............................................................195

4

Са
држа
ј
Sanja Ivić
: Pseudonim ........................................................................................199
Sonja Čabrić
: House of illusion ..........................................................................203
Bojan Babić
: Neljudska komedija ......................................................................206
Ан
аАт
а
на
с
к
о
ви
ћ: Ј
е
л
е
наАнжу
ј
с
к
а...............................................................209
Ле
лаМа
р
ко
в
ић: Ср
ме
ни
ца..............................................................................213
Ми
ро
љубТод
ор
ов
ић
: Бо
л
имеб
л
а
ј
б
ин
г
е
р.....................................................216
Дра
г
ут
инМини
ћКа
р
ло
: Нац
ио
на
л
и
с
тич
к
аг
е
о
г
ра
фиј
а...............................218
Ма
ринаЗр
нић:Ша
нкидр
у
г
еп
ри
че...............................................................220
Ра
д
ој
еРа
д
ос
а
вље
вић
: Гоми
л
аду
ша................................................................223
Ра
д
омирБа
ј
оЈ
о
ј
ић: Кр
озс
та
рап
ре
д
ив
а.......................................................225
Ми
ло
с
а
вТе
шић:Гр
омоСв
е
то
мСав
и...........................................................228
Ми
ро
љубТод
ор
ов
ић
: Љу
ба
в
н
икн
е
по
г
од
е.....................................................230
Ра
нк
оПа
в
ло
в
ић: Пј
е
с
ни
к
овп
ра
х....................................................................232
Ђо
рђ
оСл
а
до
ј
е
: Ман
ас
ти
р
с
киб
аштов
ан.......................................................234
Ми
ло
с
а
вБуцаМирк
ов
ић
: Оч
и
мамо
ј
имг
р
адо
в
и..........................................236
Жи
во
ра
дЂор
ђе
ви
ћ: Пе
с
ме..............................................................................238
Бра
т
ис
л
а
вР. Мил
а
но
ви
ћ: Пи
с
маизп
ра
с
тар
еб
у
ду
ћ
но
с
ти.........................240
Душа
нЧо
ло
вић
: Син
ов
иматај
н
ес
в
е
в
ишње.................................................242
Ми
рј
а
наБу
ла
т
ов
ић
: Смр
тј
емо
ј
ак
ра
тко
гв
е
к
а...........................................244
З
ор
ицаЋир
а
к
ов
ић:Ос
е
ћа
ј
ни
к.........................................................................246
Milo Jukić
: Ož
iljci i brazgotine ..........................................................................248
Ан
аМит
р
а
шин
ов
ић
: Neo punk ........................................................................250
Aleksandar Milanković
: Radujte se trgovi .........................................................252
Iz novije rumunske poezije ..................................................................................254
З
ор
а
нСт
а
но
ј
е
в
ић: На
мани
ј
ен
ик
а
к
он
амј
е
с
те...........................................256
Ми
ј
оМи
ра
но
в
ић– Гро
ф: Па
да
њен
ап
аме
т.................................................258
Пе
с
ни
штв
оВу
к
аКр
ње
в
и
ћа: З
бо
рн
ик............................................................260

ИЗРУКОПИСА
Ми
ро
љубТод
ор
ов
ић
: Мој
пе
тл
и
ћс
ед
об
роди
г
а
о........................................266
Не
н
а
дГру
ј
ичи
ћ: Пр
ич

аро
ман....................................................................273
Ни
ко
лаШин
дик
: При
мор
ди
ј
ал
нис
к
л
о
п.........................................................287
Zoran M. Mandić
: Okviri ...................................................................................291
Dejan Bogojević
: Pesme .....................................................................................295
Mensur Ćatić
: Rea, kad si hodala po vodi ..........................................................298

5

Књиже
внипре
г
ле
д2
Ljiljana Rim Živković
: Pesme ............................................................................301
Milan Beš
tić
: Aforizmi ........................................................................................304

НАСЛЕЂЕ
Илиј
аВу
киће
вић: Патак...................................................................... 308
Вла
димирЈ
ова
нов
ић:Коцкар.............................................................. 312

ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ
Lion Fojhtvanger: Verni Petar (prevе
lаLjiljana Živković
) ...............................316
Ал
оз
иБу
дз
иш: Же
л
е
з
а
к
иис
о(п
ре
в
е
оДу
ша
нВла
д
ис
ла
вПа
жђ
е
рс
к
и) ......322
Аг
ње
шк
аСис
к
а
: Ватр
е
но
тра
ј
непо
тк
е(пре
в
е
оСло
бо
да
нМилић
) ..........325
Еуг
е
ниу
ш Ка
с
ј
а
но
в
ич: Пј
е
с
ме(пр
е
в
е
оСл
об
од
а
нМилић
) ..........................328
Ке
р
олЕнДа
фи: Се
с
тр
еКре
ј
(пр
е
ве
лаМиле
н
аБор
ић) ................................331
Лиз
аМе
нс
е
л: Ис
п
ов
е
да
он
иц
а(пре
ве
лаВе
с
наДе
н
чић
) ................................334

АУТОРИ

6

Са
г
ле
дав
ања

САГЛЕДАВАЊ А

Зора
нСпас
ој
ев
ић: „Голуб“, диг
ит
а
лнаг
ра
фика, 2010

7

Књиже
внипре
г
ле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.162.1.09–32:398

Ду
ша
н-Вл
а
д
ис
л
а
вПа
жђе
р
с
к
и

Народност
варалаштвоКашуба
Те
кст ук
рат
ко дај
е пре
гле
д ист
ориј
ес
а
купља
ња ка
шупск
ог на
родног
с
т
вара
ла
шт
ва,ис
тичена
ј
инт
ере
са
нтниј
енароднекњижев
немот
ивеикашу
пс
кепис
цекој
иусв
омст
ва
рала
шт
вутемот
ив
екорис
т
е.
КЉУЧНЕРЕЧИ: ка
шубист
ик
а,кашуболог
иј
а

ашу
пс
какњиже
вност
, кашу
пс
кана
роднакњиже
вност
, к
ашупс
каприпов
ет
ка
, ка
шупскеба
ј
ке, ка
шупске
ле
г
енде
, кашу
пс
капре
дања

ашу
пс
кебас
не
, кашупс
камит
олог
иј
а,ка
шупски
фолклор,ка
шупскина
родниобичај
и, на
роднакњижев
нос
т, фолклор, бај
ке,
ле
г
енде
, пре
дања
, ба
с
не

Са
ку
пља
чика
шу
пс
ко
гна
ро
д
но
гс
т
ва
р
а
ла
шт
в
а
Ка
шубисус
лове
нскина
родкој
ижив
инама
лојт
е
рит
ориј
иу
Пољс
кој

еве
рно, з
а
падноиј
уг
оз
а
па
дноодГда
њс
ка
, нана
ј
с
е
ве
рниј
ем
фраг
мент
уда
нашњепољск
еоба
леиј
уг
оз
а
падноодт
еоба
лене
кихс
т
от
ина
ккиломе
та
рауду
бинукопна.Нас
т
ањуј
уј
е
да
нодт
урист
ичкинај
а
т
ра
кт
ив
ниј
ихде
ловаПољс
ке– ГдањскоПриморј
еиКа
шупс
коПој
е
з
е
рј
е
, кој
епре
се
ца
ј
убез
бројре
каипот
ока
, шума, анат
ојт
е
рит
ориј
ис
е
на
лаз
ича
кс
еда
мпе
ј
з
а
жнихпа
рков
априродеиј
е
да
ннациона
лнипа
рк.
Пре
цида
на
шњих Ка
шуба– Поморј
а
ни, прв
и путсепомињу
1046. г
одине
, уве
з
ис
ај
е
днимне
именова
нимпоморс
кимкне
з
омкој
иј
е
надворупољск
огкра
љаБолес
ла
ваХраброгформа
лно,уимеПоморј
а
на
, примиохришћа
нст
в
оиоже
ниос
ећерк
ом првогпољс
когвла
да
ра
Мј
е
шкаI. Да
љипомениКашуба
-Поморј
а
нас
ет
ичуу
г
лав
номпоморс
кихк
не
з
ов
а(Ше
мисла
/Ше
момис
ла
, Швј
ент
обора
, Швј
е
нт
опе
лка
, Субис
лав
аI иII, Мшћивој
а
/Мшћивуј
а/Мшчуј
а
/Мес
т
винаМирног
, Шв
ј
е
нт
опелкаВе
ликогиМшћив
ој
аII) ињиховихполит
ичкихивој
ничких
а
кт
ив
нос
т
и(1046-1295).

8

Са
г
ле
дав
ања

Прв
иписа
нис
поме
ницис
ае
ле
ме
нтимакашупскогј
е
з
икас
ука
т
ихиз
исупре
водуМиха
лаПонт
а
ну
са(Мос
тњика
) из1643, ипре
води
Март
инаЛу
те
ранапољскиј
ез
ик, а
лис
авел
икимброј
емка
шубиз
а
ма
,
чиј
иј
еаут
орпрот
е
ст
а
нт
с
кис
ве
шт
е
никШимонКрофе
ј
, из
дат
иуГдањс
ку1586. Ос
имт
ог
апос
т
ој
инизпој
е
дина
чнихде
лаве
омара
с
прше
них
увреме
ну, писа
нихнапољс
комј
е
з
икус
ачес
т
имка
шу
пс
ко-пољс
ким
инт
е
рфе
ре
нциј
а
ма(тре
бници, ре
лиг
иј
с
кепе
смарице, з
а
кле
т
вепре
дс
удов
има,ча
киј
е
днадра
ма
).
Пра
вокњиже
вност
ва
ра
лашт
вонакашупскомј
ез
икупочињес
а
де
ла
тношћу нај
з
нача
ј
ниј
егка
шу
пс
когт
рибу
наиздобаромант
из
ма
,
Флорј
а
на Це
нов
е (пољ. Це
ј
нова
, 1817–1881), а пре с
ве
г
а почиње
проуча
ва
њек
ашупск
огна
родногс
т
ва
рала
шт
ва

ој
еониницира
. Поре
д
т
ог
аштоЦеновапопрвипу
тпишест
ручнера
довенака
шупс
ком(т
ос
у
у
ј
е
дноипрваделауис
ториј
ика
шупск
огна
родапис
анаис
кљу
чивона
ка
шупском ј
ез
ику), он из
да
ј
еи први ка
шу
пс
ки час
опис(«Риз
ница
ка
шупско-с
лов
ињс
когг
ов
ора»), ук
омеобј
а
вљу
ј
еве
ликибројна
родних
у
мот
ворина (пос
лов
ица
, фраз
е
олошког мат
е
риј
а
ла, г
еог
рафс
ких
на
з
ив
а, обичај
а
, ба
ј
ки, на
роднихпе
са
ма, ле
г
енди, а
не
г
дот
а
, г
ра
мат
ику
ка
шупскогј
е
з
икаит
д.). И поре
дброј
нихз
а
меркиупуће
нихње
г
овом
де
лу(не
на
учнос
т
, нек
омпет
е
нт
нос
т
, површнос
т
, не
ориг
ина
лност
), пре
ов
лађу
ј
емишље
њедај
еЦе
нова
, попрофе
с
иј
илека
р, да
ов
еликидоприносочува
њука
шупс
кена
роднеба
шт
ине
.
Сле
де
ћиве
ликиимпулсприку
пља
њуна
родногст
в
ара
ла
шт
вана
ка
шупс
комј
е
з
икудај
еј
е
дандруг
ика
шу
пс
киле
ка
р, Але
кса
нде
рМа
ј
куе
вшчи (пољ. Ма
ј
ковс
ки, 1876–1938), писа
ц и на
родни де
ла
тник
,
из
да
ј
у
ћи и уре
ђуј
у
ћи ве
омаз
на
ча
ј
а
н ка
шупс
ки ча
с
опис «Грифон»
(1908–1912, 1921–1922, 1925)1. Та
јчас
описок
ос
ебеоку
пљаз
на
ча
ј
ну
г
ру
пу к
ашупских с
т
ва
рала
ца, т
з
в. Мла
док
ашуба
, апоред т
ог
ашт
о
пре
дс
т
а
вља ва
жну т
рибину з
а поле
мике око кључних ка
шупс
ких
проблемаут
а
дашњојПрус
кој(ка
шу
пс
коПоморј
еј
еут
овре
мебило
с
а
ст
а
внидеоист
очнеПрус
ке
) ињиховогоднос
апре
маоближњојПољс
кој
, омог
ућа
вадас
ек
ашупскона
роднос
т
ва
рала
шт
вопре
з
е
нт
уј
е, че
Инт
ере
са
нт
а
нпода
та
кдоког
аса
мдоша
оуј
едномодпрвихброј
е
ва«Грифона
»ј
еда
с
упост
ој
а
ли, мак
арипосре
дниконт
а
ктика
шупск
ихде
ла
тник
ас
аСрбиј
ом, почет
ком
20. ве
ка.Тодоказ
уј
еобј
а
вљив
ањерекл
амеупућенесвимиз
да
ва
чимача
с
опис
анака
шупс
комПоморј
у
, дапошаљут
ада
шњемУдруже
њунов
инараСрбиј
есв
ој
ечас
опис
е,
дабибилиприка
з
анинаиз
ложбис
лове
нс
кихчас
опис
ауБеог
раду.Билобиврлоинт
е
рес
антноса
з
на
т
идалиј
енек
иодка
шупскихча
сописаз
а
ис
т
абионаизл
ожбииз
ложе
н(далис
еонауопштеодржа
ла) идалиј
е,ев
ентуа
лно, не
коодКашубаот
пут
ова
о
з
аБеог
ра
д.
1

9

Књиже
внипре
г
ле
д2

с
т
оуст
илиз
ованомлит
ера
рномобликуизпе
раброј
нихпис
а
ца

ара
дник
а(књиг
ана
с
та
лаодприлог
аиз«Грифона» 2005. г
одине– Кашу
пс
киприпов
едач– предс
т
ав
љаз
на
чај
нуз
биркународногс
т
ва
ра
лашт
ва
).
Мај
куе
вшчи, т
вора
цна
ј
ус
пе
лиј
е
гк
ашупскогромана– Ре
му
с
овидожив
љај
ииз1938. – ве
омапопула
рнена
роднемотиве

акој
имадола
з
иу
додирра
де
ћинаиз
да
ва
њуча
сописа
, увршћуј
ека
оса
с
та
в
ниине
одвој
ив
иде
оус
војкашупскипроз
ние
п.
Ј
е
да
н одна
ј
з
на
ча
ј
ниј
ихпроучав
ала
цака
шу
пс
когј
е
з
ик
а, ФридрихЛоре
нц(1870–1937), Нема
цкој
иј
еце
осв
ојжив
отпос
в
ет
иоКа
шубима
, 1913–1924. обј
а
в
љуј
еПоморс
к
ете
кс
тов
е
, диј
але
кт
олошку
з
биркуукој
ојсена
ла
з
имношт
вопре
да
ња
, послов
ица
, ба
ј
а
лица
, лег
ендииприпове
да
ка(првидеот
ез
бирк
епредс
т
ав
ља
ј
уСл
ов
ињс
китек
с
тов
ико
ј
ис
ус
вој
ев
ременобилис
мат
ра
низ
апримерепос
ебногс
лов
ињскогј
е
з
ика
). 1924. уКрак
овуобј
а
в
љуј
еПоморс
ке(кашу
пск
е) тек
с
тов
е
, кој
ипре
дс
т
а
вља
ј
уна
ј
бог
ат
иј
и(999 ра
з
личит
ихт
е
кс
тов
ана836
с
т
рана
) из
борнароднекњижев
нос
т
иика
даиз
датуПољс
кој
, иаконе
ки
с
а
вре
ме
ника
шуболоз
идана
сдов
одеупит
ањеиз
в
орнос
тт
ез
бирк
ена
в
одећидаЛоре
нц, будућидај
екому
ницира
ос
априпов
еда
чимауг
ла
вномнане
мачком, ниј
ебиоус
т
а
њудадокра
ј
адопредот
е
кс
тов
ауна
ј
из
вор
ниј
е
моблику.
Бе
рна
рдЗе
хт
а(пољ. Сихт
а
, 1907–1982), св
ешт
е
ник, докт
оре
т
ног
ра
фиј
е
, пис
ациле
кс
ико
г
раф, упе
риодуод1967. до1976. на
пис
а
ој
е
монумент
алниРе
чникк
ашу
пск
ихг
овора(т
омов
и1–7), кој
иј
е
, ус
тв
ари,
пра
вирудникинформа
циј
аока
шу
пс
комј
ез
икуикашупск
омна
родном
с
т
ва
рала
шт
вус
акупље
номупрвојполовини20. ве
ка
. Иа
кос
еба
з
ирана
пос
ебнимле
кс
иког
ра
фск
имј
е
диницимакашупскогј
е
з
ик
а, ре
чникј
еи
да
нда
наспроуча
ва
нка
оиз
ворсировоге
тног
ра
фс
когифолклорис
тичкогма
т
ериј
а
лаинаос
нов
уње
г
ас
еприређуј
ус
ист
е
ма
тс
кез
биркеиз
пој
е
динихоблас
т
и(нпр.књиг
аКашуби.Ве
ровањаистварал
аштво.Из
Сих
тиногре
чник
а, Ј
е
жиј
аТриде
ра– пољ. Треде
р– (2004), пре
дс
т
ав
ља
с
вој
е
врс
нуа
нализ
уфолклорис
тичкихмот
ив
аиз
в
еде
нихнаос
нов
уз
а
г
оне
тки, ј
е
з
ичкихре
бус
а, ба
ј
а
лица
, в
еров
ања
, обичај
а
, пос
ловица
, пра
з
нов
ерица

рача
ња
, из
ре
каитд.; з
биркаУв
еч
ерњојмаг
л
и, уре
дакциј
и
Гже
г
ожаШра
мк
еа(2004), да
ј
епре
г
ле
дна
роднихприпове
да
какој
еј
е
с
а
купиоЗе
хт
а; Кашу
пск
онароднопче
л
арств
оус
в
е
тл
уСих
тиногре
чник
а, Ма
рј
а
наЈ
елињс
ког(2000) итд).
Ка
шупс
кона
родност
в
ара
лашт
воутокус
кородвав
екаис
т
ориј
е
ка
шупс
кеписа
нере
чииз
да
ј
уиобј
а
вљуј
уиброј
нидру
г
ика
шу
пс
кии
пољс
кидела
т
нициис
тв
ара
оци: ј
ош преЦе
новет
очинииСр
бимапоз
на
тРусАле
кса
нде
рГиљфе
рдинг(нарус
ком), пос
леЦе
новеНемац

10

Са
г
ле
дав
ања

ОтоКно
п, Лу
жичанинГот
хе
лфБроњиш, з
ат
имдома
ћист
в
ара
оциИз
идорГулг
овс
ки,Гже
г
ожСмулс
ки, Ј
уз
ефЛе
нг
ов
ск
и. Уокв
ируреда
кциј
е
«Грифона» т
очинека
шу
пс
кипис
ци, че
с
тоус
опс
т
ве
ним л
ит
е
рарним
а
да
пт
а
циј
а
ма: Фра
нцишкСандз
е
цчи(пољ. Фра
нћише
кСе
нђицк
и), Ле
уе
н Хе
ј
ке (пољ. Леон), Ј
а
н Пат
оцк (Па
т
ок), Ј
а
н Ру
мпшчи (пољ.
Ромпски), ка
оиунов
иј
евре
меЗуз
анаРапс
ка
, Ире
наКшижановс
ка
,
Вла
дисла
вЛе
г
а
, Ј
уз
е
фЦе
нов
а, Алој
з
иНоџе
л(пољ. На
г
ел), Ј
а
нЖулков
с
ки, Едму
ндПу
з
дровс
ки, Ауг
ус
тДомињик, Ау
гу
ст
инНеце
лидруг
и.

Не
киг
ла
в
нимот
и
виука
шу
пс
ко
мна
ро
д
но
м
с
т
в
а
ра
ла
шт
в
у
Ј
е
днуодна
ј
ра
ниј
ихподеланамотивеука
шу
пс
кимна
родним
припове
т
ка
мана
пра
виоСт
е
фа
нРа
мултус
вој
ојкњиз
иРе
чникпоморс
когтој
е
с
ткашу
пс
когј
е
з
ика(Кра
ков,1893), на
в
оде
ћиуДодатку
, ка
о
приме
река
шу
пс
кек
њиже
вност
иЛе
г
е
ндеипричекашу
пск
огнарода(с
а
подна
с
ловомЛе
г
е
ндеив
еров
ања), де
лећиихнаоне1. Ос
толимима(5
припове
да
ка
), 2. О патуљцима(2), 3. Оав
етимаил
иу
тв
арама1 (3), 4.
О морама(2), 5. О с
мрти(1), 6. Умрл
и(к
ој
и) ту
марај
упос
лес
мрти
(1), 7. Ос
трашил
има(1), 8. Обацањучинитој
е
с
тз
ач
аранимаил
ич
арању
, ове
штицаматој
ес
тв
рачарамаиов
е
шцима, ч
аробњацимаил
и
в
раче
в
има(10), 9. О с
акрив
е
номнов
цу(1), 10. Осу
шењунов
ца(2), 11.
Оз
миј
ама(2), 12. Ожив
отињамак
ој
ег
ов
оре(1), 13. Оз
ач
аранимз
амк
ов
има(5), 14. О ч
удномкаме
њу(3), 15. Нес
тал
иг
радСтобуе
р(1) и,
можес
ерећидаРамулт,удобројме
ри, ре
г
ис
труј
еонена
ј
ва
жниј
е
.
На
ј
општ
иј
е
, мотивиука
шупс
којпроз
нојнароднојкњиже
вност
и
мог
ус
еподелит
ина:
1. ча
робња
чке(да
клеба
ј
кеона
т
природнимсила
ма

мај
е
вима
,
ђ
ав
олима,ве
шт
ицама

а
блас
т
има,дивовима
); 2. ба
сне(на
ј
попу
ларниј
и
ликови: з
е
ц, ву
килилисица
); 3. уобликуане
г
доте(ос
ме
шнимдог
одов
шт
ина
ма
); 4. «ис
т
ориј
с
ко-г
еог
ра
фс
ке
», кој
ис
едот
ичуа) Ка
шупс
ке
Зе
мљеилиње
нихтопонимаилиб) некихдог
ађ
ај
аизка
шу
пс
кеист
ориј
е(саобаве
з
но«не
ис
т
ориј
с
ком» надог
ра
дњом); 5. ре
лиг
иј
с
ке
, саХрис
т
омилис
ве
цимауг
ла
вноју
лоз
и.
Гра
ницаиз
ме
ђуна
роднеприпове
т
кеипре
да
њај
ечес
т
онеј
а
с
на
.
Преда
њесеу
т
оликора
з
ликуј
еодба
ј
к
еуколикој
епона
родном ми1

Ут
ранск
рипциј
ис
аориг
инал
а:Ов
ј
ешчимаиупима.

11

Књиже
внипре
г
ле
д2

шље
њуближеист
ини.Опре
да
њуКашубиг
оворе
: «Тониј
еприча
, тој
е
ис
тина
».
Из
борпој
единачнихмотив
акарак
те
ристичнихз
акашу
пс
конародно
ств
аралаштво
1. Мот
ивдивас
толе
ма(с
толима
) кој
ис
вој
имделов
ањемме
ња
ка
шупс
кипе
ј
з
аж(брда,долине

е
з
е
ра
, мочва
ре
, дине
, пе
шчаре
). Пре
ма
пре
да
њуне
кадасуг
ус
т
она
се
ља
в
алиКа
шупскуЗе
мљу
. Ј
еднис
убили
приј
а
т
ељскина
с
т
рој
е
нипремаљудима,друг
и– не
.
Пе
риодукомесуониживе
ли, укашупскојнароднојтра
дициј
и
с
ена
з
ив
апериодомБог
аОца.Вре
меукомеживимо– Божиј
е
гСина, а
уе
посиСве
т
огДухаћеживе
т
ис
а
мопат
уљци. Не
кадас
ет
ее
похеме
ша
ј
у
.
Зада
на
шњииз
г
ледКашупск
еЗе
мље
, пре
маве
рова
њима

реба
з
ахва
лит
иСт
оле
мима
, к
ој
иче
с
товодеборбег
а
ђа
ј
ућис
ека
ме
ње
м: с
а
Пуртком, с
адруг
имСтол
е
мимаис
аСтоле
мк
ама.
2. Мотивфантомс
кихватрикој
еводеубе
спуће, анакој
има
ђ
ав
оли, нав
одно,че
ст
ос
ушенова
ц.
3. Мот
ивонас
танкућилибара: ле
паморс
кабог
ињаЈ
урат
а(на
з
ивка
шупс
когприморс
когна
с
ељанаполуос
т
рвуХел) сез
а
љубљуј
еу
с
ирома
шногрибара
. Побе
с
не
либогПерку
нј
ој
, дабис
еосв
ет
ио, у
ништ
а
вапа
ла
тунаднуБалт
ичкогмора
, ат
ала
с
иида
нда
сиз
ба
цуј
уњене
де
ловеуобликућилиба
ра(уов
оја
нт
олог
иј
иј
едат
адруг
ачиј
априпов
ет
ка

ас
личномг
е
ог
ра
фс
комодре
дницом– г
радХелнаист
оиме
ном
полуос
трв
у).
4. Мот
ививе
штичј
ихгне
з
да: ра
з
нихка
шу
пс
кихна
се
љаизк
ој
ихна
воднопот
ичув
ешт
ице
. Ут
ак
вимоблас
т
имапрола
з
ницимас
пада
ј
ут
очковис
ако
ла, апошт
а
риутомкра
ј
уолов
кеобав
иј
ај
уле
ковит
им
биље
мдас
еобе
з
бе
депроривурока
, пос
е
т
иоцимас
епрепоручуј
едат
а
моништ
адај
еду.Ут
омк
рај
улока
лнимс
та
новнициманепре
ст
а
ноуг
ибаст
ока
. Скупов
иве
шт
ицас
еодржа
ва
ј
унаЋе
ла
вимБрдима(нека
да
шњимз
бориштимапа
г
а
нс
кихбог
ов
а). Инт
ере
с
ант
анпода
та
кј
ечиње
ницадај
е1836. наКа
шубима
, ус
елуХа
лупи, дошлодој
е
днеодпос
ле
дњихис
тра
г
аве
штицауПољској
, оче
мупишеипољс
кипис
а
цСт
е
фанЖе
ромс
ки.
5. Мот
ивонедос
таткувереувлас
титес
наг
е, кој
исепој
а
вљуј
е
нпр. уобликупричеоде
вој
цииз
ла
тнимз
вонимас
аз
а
мкаукомеј
е
,
на
водно,бора
вилале
г
енда
рнакашупс
какнег
ињицаДамрока
. За
ма
кс
у,
пре
мапре
дању
, срушилиШве
ђа
ниит
риз
ла
т
наз
в
онаиз
ла
т
навра
тас
у

12

Са
г
ле
дав
ања

па
лиуБе
лој
е
з
е
ро. Кадас
еде
вој
каприближилаобала
мај
ез
ера

вона
с
упоче
ладава
педаихиз
ва
ди, алиј
еонамислиладаимас
на
г
едаиз
в
учеса
мона
ј
ма
ње

а
кодас
упреос
т
а
ладваос
та
лауј
е
з
е
ру. Та
јмот
ив
корис
т
иАле
кс
анде
рМај
куе
вшћиус
вомрома
нуРемус
ов
идожив
љај
и
ипре
дс
та
в
љамет
а
форус
амекашупскеист
ориј
еине
мог
ућнос
тидас
е
Ка
шубиот
рг
нуодв
лада
винет
уђинс
когј
а
рма
. Уовоја
нтолог
иј
ис
ути
мотивира
з
двој
е
ни: пој
а
вљуј
есемот
ивпот
попље
нихз
вонаине
одлучнос
тидасеонаиз
вукуис
лабос
т
ис
ељакададокра
ј
апомог
невла
дарициу
клет
огз
а
мк
а.
6. Че
ст
ис
умот
ивикашупскихђаволаиброј
нињихов
иназ
ив
и:
ђ
ав
о(ка
ш. «дј
обе
л», «дј
охе
л»), з
ли, «чорт», бе
с/биј
е
с(«бј
ис
»), «ка
дук»,
па
кленик, «с
молок» (одс
моле
), црнибог
, в
ла
ст
ит
еиме
нице: Ле
цепе
р
(Луцифер), Ј
е
рк, Лат
а
вј
е
ц(ле
т
е
ћиз
аоду
х), Зг
жеха
, Зг
жидлок
, Ска
рбов
ј
е
ц (кој
и чуванова
ц), Маму
н, Ска
мжох, Рочит
(к)аи нај
поз
на
т
иј
и
Пурт
к(ономат
опеј
с
коимена
ст
а
лоодз
вукакој
ипра
тииспушта
њег
а
с
ова
) иСма
нт
к(по
лониз
ова
ноСме
нте
к,с
инонимз
ас
му
тњу, а
лис
адода
т
нимз
на
че
ње
м: с
ме
нте
к– т
уг
а
, да
клена
г
ове
с
т
ила
цв
ре
ме
набе
зра
дос
т
и) – мождапредухз
лауз
е
мљиКа
шуба.
Ов
ајпосле
дњиимаис
в
ој
уис
т
ориј
уве
з
а
нуз
ака
шу
пс
куикњиже
вностинс
пирис
а
нука
шу
пс
кимпре
де
лима, дог
а
ђај
имаиљудима
. О
њемупишепољск
ипис
а
цСте
фа
нЖе
ромс
кииње
г
овопоре
клоиз
води
одна
ј
е
з
девикинг
аипрв
огудараг
ромаодот
адамирнуслов
енс
куз
е
мљу(Фише
рнпр.смат
радај
еСма
нт
кнај
с
тариј
иодс
в
ихђ
ав
ола

на
лиз
ирај
ућит
ра
дициј
убалт
ичкихнарода
). Одта
дасеСма
нт
кна
ла
з
ине
из
ос
т
ав
носв
удаг
десечинине
пра
вдаимут
наработ
а
, г
детриј
умфуј
е
на
сиље
, не
приј
ат
е
љ иуг
ње
т
ач(мадапос
т
ој
ииве
рз
иј
а«ау
тохт
оног
»
Смант
ка
, кој
ина
ст
а
ј
ека
опроиз
вод«ме
т
а
физ
ичкогоднос
ачове
капре
мамору» иу
општ
ес
ивилаприморс
когпој
е
з
е
рј
а
, кој
идоминирав
ећиномг
одине
, докг
аЗехт
ав
ез
у
ј
ез
апа
г
анс
кабожанс
тв
а.Пре
маМа
ј
куев
1
шчиј
уСма
нткс
епој
а
вљуј
еот
е
лотв
оренура
з
личит
имз
лимлик
овима.
Ђа
волис
ег
е
нера
лноба
веку
пов
иномду
ша
, чув
ај
ублаг
оуз
емљиив
оди.
Уј
е
дномброј
умот
ив
ађ
ав
ој
епоист
ов
еће
нс
ас
лободнимз
ида
ром, ас
лободниз
ида
рис
аНе
мцима
. И уопшт
е, че
с
тос
ет
а
кавђ
ав
о
обла
чика
оНема
ц, г
оворинема
чк
и(шт
от
ребадамудодађав
олове
а
т
рибут
е
) инеприј
а
т
ељск
иј
ера
с
положе
нпремас
лов
е
нс
ком живљу.

1

Це
лук
њиг
уСме
нтковжигЈ
. Джежџон(Гда
њск1973) пос
ве
ћуј
еа
на
лиз
иСмантк
ов
огдуховног«нас
ле
ђа» кој
имј
енав
однообеле
женака
шупск
акњиже
вност
, паице
ла
култ
ура
.

13

Књиже
внипре
г
ле
д2

Та
јмотивбог
а
т
око
рис
т
иМа
ј
куе
вшчиуна
ј
боље
мка
шу
пс
комроману
Ре
му
с.
7. Мот
ивус
паваневој
с
кеиз
амкакој
иј
епропаоуз
е
мљу, оба
в
ез
а
наз
ане
кеис
т
ориј
с
кечиње
нице(рушењеипропа
да
њене
колико
з
амкова
-пре
с
тоницак
ашупскихкне
жев
а
), з
ане
кеа
рхе
олошкена
ла
з
е
(нпр.пре
т
по
ст
а
вље
низ
ама
куГаре
чњициодког
ај
еос
та
ос
а
мобре
жуљак) иве
з
уј
ус
ез
акашупск
ена
ционалнемот
ив
еоњиховојпропа
лој
с
т
аројс
ла
виив
ој
с
цикој
аподз
емљомспав
ачека
ј
ућидај
ебог
омда
ни
из
а
браникуново, пов
ољниј
едобапробуди. И, у
општ
е, св
акибре
жуљаккој
иј
епре
ос
т
аопос
леруше
њане
когка
шупс
когз
амка
, пос
е
дуј
еи
с
вој
ув
ерз
иј
упричест
иммот
ивима
. Њиматре
бадодат
иимот
ивз
а
ча
ра
непринце
з
е
, к
ој
иј
еиз
уз
ет
ноле
поукомпонова
оМа
ј
куе
вшчиус
вој
романоРемусов
имдоживљај
има
. У ње
г
овомделуз
ама
кипринцез
у
чув
ај
ут
римоћнаде
монаТруд, Ст
ра
хиЊев
арт
о(нев
ре
ди). Уве
з
ис
а
Га
ре
чњицомпос
т
ој
ииле
г
е
ндаоне
веров
а
тнојрупиуз
емљинав
рху
бре
жуљка
: штаг
одбисеуњуба
цило, одмахс
евра
ћа
лона
з
ад, а
лиу
одре
ђе
нојме
рииз
ме
ње
но. Акобитобиошт
а
п, вра
ћа
обисебе
зк
оре,а
нпр.ма
чка– одра
наибезкоже
.
Пре
маЈ
. Са
мпу«инициј
алнимот
ив» з
а
мкакој
ипропа
дауз
е
мљуна
ј
ве
рова
тниј
есена
ла
з
иуба
ј
циукој
ојуображе
напринце
з
ав
ише
в
олидас
ацелимз
амкомпропа
днеуз
е
мљуне
г
оданас
вет
упос
тој
ине
коле
пшиодње(уба
ј
ци– Бог
ородица).
8. Мот
ив
ивез
аниз
аге
ог
рафиј
уКашуба, апрес
в
ег
аз
аБа
лт
ичкоморе
: премас
т
илиз
ациј
имапемораина
водимаБернардаЗехт
е
, Ка
шубиБа
лтичкоморев
идека
оже
нук
ој
акле
чиимолис
еокре
ну
талице
мпремаис
току
. Рукепре
дст
а
вља
ј
уФинскиз
а
лив

ла
ваив
рат– Бот
ничк
и, Гда
њс
киз
а
лив– к
олена,ас
т
опа
ласуумореуз
уСкаг
е
ра
к.
Че
с
тос
епој
а
вљуј
еимот
ивв
еликогка
ме
наилине
когдру
г
ог
з
на
т
ниј
е
гг
е
ог
рафскогфеноме
на
, кој
ис
ус
в
ака
коуве
з
ис
ађа
воломили
пре
дс
т
а
вљаповоддас
еђ
ав
оукључиурадњуба
ј
ке
. Ономожебит
иђ
ав
ол
с
кокамење, Стол
имовок
аме
њеилипосе
бнокаме
њекој
ес
в
ој
имиз
г
ле
дома
с
оцирананекилик.Нес
амошт
осепој
а
вљуј
е,нес
т
а
ј
еира
ст
е
,
в
ећсеираз
множав
а. Корист
ис
екаог
ра
ђев
инск
има
те
риј
а
л, аудог
ов
орус
ађав
олом, ондобиј
ажрт
в
инудушу.Понек
адс
уупит
а
њуока
ме
њенипре
дме
ти,ка
оубај
циоцркве
нојс
лицик
ој
ус
уНе
мцихт
е
лидаиз
црквеиз
не
с
у.
9. Мот
ивГос
ка, кашупс
когбогамора, ј
е
дногодв
а
жниј
иху
ка
шупс
којмитолог
иј
и. Пе
с
никПј
а
нту
вТунаг
овориоГос
кука
ос
т
ва
рномбог
умора

ос
пода
русе
ве
рнихве
т
рова
, ариба
ри-љу
динисууст
а
њудамусес
упрот
с
та
ве
.

14

Са
г
ле
дав
ања

10. Мот
ив
ис
трикт
нове
з
а
низ
акушупскунаро
днумитолог
иј
у:
поре
две
ћс
поме
ну
тихђа
вола
, ве
шт
ица,Госкаииз
раз
ит
огиве
омапопула
рногдиваСт
оле
ма
, ка
шупс
камит
олог
иј
апос
едуј
еброј
неликове
кој
исес
пора
дичнопој
а
вљуј
уура
з
личит
имделиманароднек
њиже
внос
т
и. Ј
еда
нодњихс
упа
т
уљци, в
лада
ри«ст
а
рогсв
ет
а
» ист
а
новници
«новог
», к
ој
иживепара
ле
лнос
аљудимаипола
коне
с
т
ај
у(ка
ш. «крос
ња
нта
»). На
клоње
нисудобримљудимаипомажуим. Нека
дасуљуди
ос
т
ав
ља
липоне
штохра
неулонцу,дас
ена
ђепа
ту
љцима

ошј
еближе
чов
екуГжења,пе
рс
онификациј
ас
на.Гдег
депре
дс
т
ав
љаибе
ду
. Ушумисеможес
ре
ст
иШумс
каТет
ка(Боров
оЦот
ка
), с
личнас
та
блубора
,
с
апој
ас
омодборовихиг
лицаикруномодшиша
рки. Добричов
екј
ес
е
небој
и, ј
ероначувашумуиљудеодла
жнихпламеноваиз
а
лу
та
лев
одинапра
випу
т
. Ипак
, те
шкоонимакој
иу
ништ
а
ва
ј
ушуму. Нека
дас
у
ј
ојча
кпома
г
а
лиивуков
и. Ушумис
еможес
рес
т
ииБорувц.Ј
е
днитв
рдедај
ере
чоз
ломдухуне
ка
дашње
гплемића(на
ј
чешћеНе
мца), кој
иј
е
продаодушуђа
волуипрог
ониљудепос
в
омне
ка
дашње
мима
њу.Друг
иг
авидекаодуха,чува
рашу
ме
. Наводно, ка
дсес
е
чедрве
ће,Борувц
пла
че.Пре
дс
та
вљат
а
кођепе
рсонифика
циј
уту
г
еиса
моће
. Роћит
њикј
е
духк
ој
ипра
винес
т
а
шлуке
. Држис
е
, уг
ла
вном, подаљеодкућа, али
у
меидаоме
таљудеус
ну.Ка
дачов
екуне
штонедадаспа
ва
, ондај
ет
о
у
ве
кон. Тако
ђес
крећељудесапут
а
, из
а
з
ив
ај
а
кве
т
ар, ме
шапут
е
ве
.
Онимасв
ој
упарт
нерку– Роћит
њицу.Ионаседржипода
љеодљудии
бринеожив
отиња
маисв
имбићимажељнимс
лободеиљуба
ви. Ме
ђут
имМорњица(оМорићебит
ире
чине
штода
ље) ј
ера
з
нос
ила,уобликуст
а
реиружнебабе

а
раз
упос
елима.Докј
еМог
илњикс
еможесре
с
т
иуоколинист
а
рихху
моваиус
амље
нихг
робовас
а
моубица
, г
деу
ка
с
нов
ече– плаче
.
11. Мот
ивМоре
: Морас
ерађака
дакумаз
ав
ре
мекрште
њаде
т
е
тас
амопомислинаМору. Тој
еу
г
лав
номнај
с
та
риј
аилина
ј
млађ
аод
с
е
дамће
рк
и, а
кородит
ељине
ма
ј
усина
. Морај
еиодбаче
наде
вој
ка
,
а
лита
дапрог
онис
а
монев
ерногмомка
. Де
в
ој
ка
-Мораче
ст
онез
надај
е
т
оона
, ве
ћтопос
т
ај
ека
даз
а
спи, крозу
ст
ај
ена
пушт
адушаима
те
риј
а
лиз
у
ј
есеуобликумачке
, пс
а
, бе
логмиша
, крушк
еилиј
а
буке

ла
ме
,
т
ра
вкеис
л. Можеима
т
ииса
мообликкруг
акој
исеј
е
днос
т
а
внокот
рљапу
те
м. Ска
ченажрт
вуипочињедај
еда
ви,докс
еса
манепробуди.
Нев
ернимљуба
вницимасисакрв
.
12. Мот
ивпогубље
њаптицелуње(к
аш. «ка
ња
»): луњај
епт
ица
изпо
родицес
околова
. Завремес
ушеона
, на
водно, неможедаседов
ољнона
пиј
ев
одеибезпре
ст
а
нкалет
ииз
надкућавичући: (накашупс
ком) «пиц!, пиц!» (с
рпс
ки: пит
и!, пити!). Ка
ког
о
вориј
е
днаодприча
,

15

Књиже
внипре
г
ле
д2

луњаз
авре
мес
уше,ка
дај
еис
амомореис
па
рило, ниј
епос
лушалас
а
в
етБог
адакопа

а
ј
е
днос
аос
т
алимптицама,буна
р.За
тос
адаможеда
пиј
еса
мов
одук
ој
ас
ес
акупинакаме
ну.Не
кипроуча
ва
оци(Те
ре
з
аГут
увна
) смат
радалуњапредс
т
ав
љапе
рс
онифик
ациј
уз
леве
штице
. Так
о,
да
кле
, овапт
ица
, бив
ажрт
вов
анаудобаг
одинека
даданпост
а
ј
едужи
одно
ћи. У це
ре
мониј
иуче
с
тв
уј
еокупљенаг
омила
, џе
ла
тс
ас
е
киром,
т
ужила
ц, судиј
аис
амалу
њаилиње
нсимбол. Ка
даџе
латз
ав
ршис
вој
пос
ао, да
ј
ез
на
кокупље
нимадаода
хнуипочнудас
еве
с
еле
. Инте
ре
с
а
нт
ној
ебилочит
а
њелуњинихг
ре
хова(онисубиличит
а
нинацр
кве
ном, т
ј
. пољс
комј
ез
ику
, аненака
шупс
ком, дабисеце
ломчинуда
о
шт
ослужбе
ниј
ика
ра
кт
ер), кој
ис
уус
т
варипредс
т
ав
ља
лиг
ре
ховелока
лнез
а
ј
едницеипој
е
динихње
нихчла
нов
а. На
ј
ве
ћа«посла
с
т
ица» с
у
билидог
а
ђај
ико
ј
усуа
социра
линаоношт
ос
еде
шав
алоудот
ичном
с
е
луут
окупос
ледњег
одине
, алуњинас
мртј
ет
реба
лада«опе
ре» г
ре
хов
ез
ај
е
днице
.
Тајз
а
нимљивмот
ивс
уука
шу
пс
којкњижев
нос
т
и корис
т
или
мног
ипис
ци,аса
ммот
ивчит
ањаг
рехов
ас
ут
ума
чилинара
з
личит
ена
чине
.
13. Вј
ешћиилиуопи(друг
ина
з
ивј
ее
т
имолошкис
родансрпс
којре
чи«в
ампир») предс
т
ав
ља
ј
умот
ивенес
мире
нихдухов
аумрлих
(не
каврс
така
шу
пс
кихва
мпира
). Нес
па
ва
ј
ус
покој
но, ве
ћј
е
дус
вој
у
пос
мрт
нуоде
ћу
, ус
т
ај
уизг
робаивра
ћај
усесв
ој
ојкућиис
иса
ј
ук
рв
с
вимукућа
нимаис
ус
еља
нима
. Уг
рободвла
чеце
лас
ела
. Идуноћупоре
дпроз
ора, ку
ца
ј
уи пит
а
ј
у: «Спа
ва
т
ели?», акадз
а
чуј
уодг
овор:
«Спа
ва
мо», одг
ова
рај
у: «Спа
ва
ј
тенавј
е
ки». Ис
в
иукућиумиру.Поне
ка
дсуус
та
њудасепопнуназ
в
оникиз
а
з
в
оне
, шт
ој
еоз
нача
ва
лос
мрт
с
вихљудиудоме
туз
вона.
14. Мот
ивЈе
вреј
авечитоглуталице(Ахас
ве
ра), можданиј
е
на
ј
че
шћиукашупс
комна
родномст
ва
ра
лашт
ву

липремаЈ
е
жиј
уСампу(Пу
т нас
абат, Гда
њс
к, 1981), уКа
шупс
којЗемљиз
а
добиј
ај
е
динс
т
ве
неособине
. Тајве
омарас
прос
т
ра
ње
нимот
ивус
ве
тс
којкњижев
ној
т
ра
дициј
и, г
деАха
св
еранаве
чит
олут
а
ње
, наов
ајилио
на
јна
чин, пос
ре
дноилине
по
сре
дно,ос
уђуј
енет
рпељиводноспремаИс
ус
уХрис
т
у,
кодКа
шубаз
а
добиј
ас
пецифичнуниј
а
нсу
. Ик
ашупс
киЈ
е
вре
ј
индола
з
и
удодирс
аИс
ус
ом(на
ра
вноуКа
шу
пс
којЗе
мљи), а
лис
енанекинат
о
лут
а
њена
чинс
а
модлучуј
е
, из
бег
а
ва
ј
у
ћидаодХрист
аз
ат
ра
жипос
ле
с
мрт
иодлаз
акура
ј

аг
ост
опримст
вок
ој
емуј
епружио.Да
кле
, кашупс
кана
родналите
ра
рнат
ра
дициј
а
, утомпог
ле
дуниј
еантис
емит
с
ка
.

16

Са
г
ле
дав
ања

*
На
ве
де
нимот
ивиут
е
кс
тупре
дст
а
вља
ј
ус
амоонена
ј
з
на
ча
ј
ниј
е
,
на
ј
че
шћепомињанеивишепут
аобна
вљанеуделимапис
ацака
шу
пс
ке
књиже
вност
и. Њихимамног
ов
ишеира
с
прше
нисууброј
нимна
роднимумот
ворина
ма.


шупс
кона
ро
д
нос
т
в
ар
а
ла
шт
в
ока
оинс
пира
циј
а
з
апис
це
Ка
шупс
конароднос
т
ва
рала
штв
ој
ебог
а
тоииз
уз
ет
номашт
овит
оисв
еже
. Пре
дс
т
ављалој
е, аидана
спре
дс
та
вља, инс
пирациј
уз
а
пољс
кеика
шу
пс
кепис
ценаобај
ез
ика– пољс
комика
шупс
ком. Ва
љдане
маз
на
ча
ј
ниј
е
гк
ашупскогпис
цакој
исв
ој
адела
, уве
ликојме
ри,
нез
а
снив
ананај
ка
ра
кте
рист
ичниј
иммот
ив
имаизкашупск
ена
родне
књиже
вност
и. Сва
ка
кој
ена
ј
ис
та
кну
тиј
иАле
кс
андерМа
ј
ку
ев
шчис
а
с
вој
имроманомЖив
от идо
жив
љај
иРемус
а(1935–1938), кој
ипре
дс
т
ав
љаина
ј
з
на
чај
ниј
ика
шу
пс
кироман, с
а
впрожетка
шупс
комна
родномтра
дициј
ом. У т
ом роману, с
пе
цифичном в
одичукрозКа
шу
пс
ку
Зе
мљу, наћиће
момноштв
оинформа
циј
аоње
нимобича
ј
има
, ис
т
ориј
и
Ка
шуба,ка
шупс
компе
ј
з
а
жуи,прес
ве
г
а
, фолклору.
Поре
дње
г
а
, т
ребаис
т
аћиХј
е
роњимаДердовшчиј
а(пољ. Де
рдов
ски, пе
с
ничкапо
ема-е
попе
ј
аО г
ос
подинуЧорл
ињс
ком, кој
иј
еу
Пуцкпомре
жеишао, 1880) Алој
з
иј
аБудз
иша(пољ. Бу
ђиш), Ле
уе
на
Хеј
ке
а(нпр. Кашу
пск
еле
г
е
нде
, 1931; Доброг
ос
т иМил
ос
л
ав
а, 1999),
Ј
анаКа
рнов
шчиј
а(пољ. Карновс
ки, не
коликодра
масана
родномт
е
ма
т
иком), ФранцишкаСа
ндз
ецчиј
а(пољ. Се
нђицк
и) иве
ћс
помиња
ног
Зе
хт
у.
Ис
т
ак
нут
омес
т
оз
ауз
имај
ук
ашупскина
роднимотивиукњиже
внима
да
пт
а
циј
амак
ашупскихпис
аца

дес
ечес
т
она
дог
рађ
уј
уидобиј
а
ј
уј
е
да
нуг
ла
ђе
нлите
ра
рниоблик, к
ој
ист
ој
иус
упрот
нос
тисас
уров
ом рудимент
арношћу и с
ве
де
ношћу ориг
ина
лних припов
еда
ка
,
иа
кос
еиуј
е
днимаиудруг
имаобра
ђуј
уист
имот
иви. Так
вез
бирке
пишу(прире
ђуј
уииз
да
ј
у
), нпр. Ф. Са
ндз
ицчи, А. Домињик, Е. Пуз
дров
ск
и, Л. Ропе
л,А. На
џе
л(пољ. На
г
е
л), Ј
. Жу
лк
овс
киит
д.
На
ј
вишедоме
теуделимапроже
т
имк
ашупскомна
родномприпове
да
чк
омт
ра
дициј
омдос
т
ижудв
апољс
капис
ца
: Ст
ефа
нЖе
ромс
ки
(рома
нВе
тардув
асмора, 1922) иФра
нћише
кФе
њиковс
ки(рома
н
Ук
ле
тиз
амак, 1958. инеко
ликоз
биркипое
з
иј
е).
17

Књиже
внипре
г
ле
д2

ИЗБОРИЗЛИТЕРАТУРЕ
1. Bajarz kaszubski. Bajki z „Gryfa” (1908-1912), przygotowałdo druku i
wstę
pem opatrzyłJ. Borzyszkowski, Wejherowo-Gdańsk, 2005.
2. T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997.
3. J. Drzeż

on, Pię
tno Smętka, Gdańsk, 1973.
4. R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978.
5. S. Ramuł
t, Sł
ownik ję
zyka pomorskiego czyli kaszubskiego, scaliłi
znormalizowałJ. Treder, Gdańsk-Wejherowo, 2003.
6. J. Samp, Droga na sabat, Gdańsk, 1981.
7. J. Samp, Z woli morza. Bał
tyckie mitopeje, Gdańsk, 1987.
8. W wieczornej mgle. Niesamowite opowieś
ci z Kaszub ze Sł
ownika Sychty.
W wieczórny dôce. Niestwòrzoné pòwiôstczi z Kaszëbsczi se

owôrza Zëchtë , oprac. i adaptacja w ję
z. polskim G. J. Schramke,
Gdynia-Pelplin, 2004.
9. Zaklę
ta stegna. Bajki kaszubskie, wybór tekstów, opracowanie... J.
Sampa, Gdańsk, 1985.

STRESZCZENIE
Duš
an Vladislav Paž
đerski

LUDOWA TWÓRCZOŚĆKASZUBÓW
W tekś
cie przedstawiono krótki przeglą
d historii zbierania kaszubskiej twórczoś
ci ludowej, w którym podkreś
la sięniezastą
pione dzieł
o pioniera kaszubskiej myś
li narodowej i naukowej, Kaszuby Floriana Cënowy
(1817-1881), wielkiego zbieracza kaszubskiego materiał
u językowego, w
tym równieżfolklorycznego - Niemca Friedricha Lorentza (1870-1937), jak
równieżksiędza Bernarda Zëchty (1907-1982) - autora unikatowego Sł
ownika gwar kaszubskich na tle kultury ludowej, t. I-VII, wielkiej skarbnicy
twórczoś
ci folklorystycznej ludu kaszubskiego. W dalszej częś
ci autor D. V.
Paž
djerski opisuje niektóre z motywów twórczoś
ci ludowej, charak18

Са
г
ле
дав
ања

terystycznych dla folkloru kaszubskiego (mitologiczne, diaboliczne, geograficzne, zoologiczne i dotyczące kaszubskich legend), podkreś
lając znaczenie
wpł
ywu tych motywów na czoł
owych pisarzy kaszubskich i niekaszubskich,
których to twórczoś
ćzwią
zana jest z Pomorzem Gdańskim.

19

Књиже
внипре
г
ле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09

Љу
б
о
мирМил
у
тино
в
ић

СликесељакауКочићевомњижевномопусу
У ра
дусера
з
ма
т
раКочићев
окњижев
нодј
елокој
имуводиукњижев
нос
тБос
анскуКра
ј
ину, ст
ра
дањана
родауБоснипослиј
еаус
т
роуг
арс
кеок
упа
циј
еи
пој
ав
есиромашењабос
анск
огс
ела
. У свој
импроз
ним радов
има, на
пис
аој
е
ос
ампј
е
са
маодкој
ихдвиј
ез
адј
е
цу, даој
еиз
ва
нре
днолиј
епепеј
з
ажебос
анс
кихпла
нинаиимпре
с
ивнеине
з
а
бора
внелик
ов
еус
рпс
којкњижев
нос
т
и. У
да
ље
мра
дураз
ма
тра
ћемоКочићев
ес
еља
ке-т
ежа
кек
ој
ис
ебит
нора
з
ликуј
уод
Ве
се
линов
иће
вихт
ежа
каиЛа
з
аре
вићев
ихљуди. Из
уз
евСимеунаЂа
ка
, Мра
ча
ј
ск
огПрота

удиј
е
, пис
арчићаиост
алема
на
ст
ирскебра
т
иј
е

виос
т
алис
у
с
ељаци.Тосу:Да
видШтрба
ц, упрв
има
хлуда
, ак
ас
ниј
еша
љивџиј
аилак
рдиј
а
ш; РељаКнеже
вић, човј
екиз
уз
е
тнев
еличинеис
наг
е
; Мић
аидруг
иполупиј
а
нисе
љаци; „
Онајиз
аКа
цеили,Она
јиз
амра
ка“
, пет
нае
ст
ог
одишњисирот
ан
Ђу
ро;увиј
е
коптимис
т
ичниЛуј
о;припрост
и, не
обра
з
ова
нииј
е
диникој
ис
а
ра
ђуј
ес
ане
приј
а
те
љемЈ
уреПилиг
рап, т
есе
оск
ина
очит
имомакМик
а. Дак
ле,
иакоуосновилиричар, Кочићј
енаша
опра
вуриј
ечпрожет
ухуморомкада
прика
з
уј
ес
вој
ес
еља
ке,ненас
иј
е
луис
вадба
ма

ећуборбисаприродомисв
акодневним жив
отним проблемима
, ај
ет
комса
т
иромкадаприка
з
уј
ест
ранце,
полтронеипоробљива
че.
КЉУЧНЕРИЈ
ЕЧИ: се
љаци-т
ежаци, Змиј
ањци, СимеунЂак,Мра
чај
с
киПрото,
су
диј
а
, пис
арчић, Да
видШт
рба
ц, РељаКнеже
вић, унукВуј
о, „Онајиз
ака
це
или, Онајиз
амра
ка
“,Мића
н, Ђуро,Луј
о,Ј
уреПилигра
п, Мика

Уобла
с
тимана
шепаие
вропс
кебеле
т
рис
т
икете
шкос
еможена
ћита
колиј
е
ппримј
е
рдос
ље
днос
т
инаперуиус
тв
арномживот
ука
о
шт
ој
ет
обиоПе
т
арКочић, поз
нат
ис
рпскикњиже
вникиве
ликибо
рац
прот
ивс
в
ихонихкој
исуомалов
ажа
ва
лииз
лос
т
ав
ља
лињег
овна
род.
Необичномс
наг
ом, в
анре
дномупорношћуибе
з
г
раничномљуба
в
љупремас
вој
имна
паће
нимпле
ме
ницимас
аЗмиј
а
ња

а
поче
ој
еже
с
т
окуборбупрот
ивс
вихонихкој
ис
уте
рориса
лис
рпскирод.Комениј
епоз
нат
околикос
ууњег
ов
омживот
убилез
на
ча
ј
неИс
т
ина
, Слобода
иОт
а
џбинакој
еј
епошт
ова
ока
ос
вет
ињу.

20

Са
г
ле
дав
ања

Рође
нј
еуСт
ричићима

риде
с
ет
а
ккиломет
а
раодБа
ња
лу
ке.Срце
мидушомј
ебиове
з
а
нз
аЗмиј
а
њеиБањалуку,апос
е
бноз
аз
е
мља
ке
изСтричића. Кочиће
вжив
отј
ебиопу
нпа
т
њеинеда
ћа
, апра
з
а
нбез
ра
дос
тииживот
нес
реће
.
Ост
а
вшира
нобезмај
кесвубриг
уоње
мупреуз
е
лај
ене
пис
ме
на
ба
баВидак
ој
ај
е„
ус
пј
е
ладаулиј
еудушус
вогмалогунукакрепкуи
с
нажнувј
еруужив
отиљу
декој
иима
ј
ус
амомуче
нициихе
рој
и, љуба
впре
мас
лободииправ
ди“(Ко
чић, 1996, с
т
р. 6–7). Одс
вој
еде
с
ет
е
г
одинез
апоче
ој
еосновнушколуума
на
с
тируГомионици, г
дј
емуј
е
от
а
цЈ
ова
нжив
иока
ока
луђе
рГе
рас
им. ПопутМа
тиј
еНена
довићаи
ВукаСт
е
фа
нов
ићаКа
раџићав
ишеј
еут
ојсре
диничу
ва
ос
токуне
г
о
у
чио. Започе
тошколов
ањез
а
врша
вауБањојЛуци. По
слиј
еос
нов
не
школеупис
уј
ес
еуса
ра
ј
е
вс
куг
имна
з
иј
уизкој
еј
еуче
т
врт
омра
з
ре
ду
ис
кључе
нз
богсук
обас
авла
ст
има
. Прот
ј
ера
нј
еизСа
ра
ј
е
вауродно
мј
е
с
т
о. Убрз
опот
омпре
ла
з
иуБе
ог
ра
дг
дј
ез
аврша
ваг
имназ
иј
у. УБе
чус
тудирас
лав
ис
т
ику, аз
ат
им ра
дика
опрофе
с
орсрпскогј
е
з
икау
Ско
пљуиБит
ољу
. ИзМа
ке
дониј
епонов
оодл
аз
иуСа
рај
е
вог
дј
епост
а
ј
ес
а
радникСрпс
кериј
ечи исе
кре
т
арс
рпс
когкулт
урногдрушт
ва
Прос
вј
ета. Подруг
ипутј
епрот
ј
е
ра
низСара
ј
ев
аина
с
та
њуј
ес
еуБа
њојЛуци, г
дј
еиз
да
ј
елис
т
овеОтаџбинаиРаз
витак. Туј
еиз
а
бранз
а
пос
ланик
аба
њалу
чк
огс
ре
з
аубос
анск
омСабору.Живј
ећиоскудноиу
не
ма
шт
ини,оболиој
еврломла
д,а
линика
даниј
еклонуодухоминика
даниј
епос
ус
та
оуборби. Тежаболе
с
тпрекидаКочиће
вполит
ичкии
књиже
внира
д. Одла
з
иналиј
е
че
њеубеог
радс
куДуше
в
нуболницуиз
кој
енеиз
ла
з
идосмрт
и. Умрој
е1916. г
одине
, двиј
ег
одинеприј
еуј
е
диње
њаСрба, Хрв
а
таиСлов
ена
ца
, очемуј
ес
ањаоциј
е
логживот
а
.
Кочиће
вживотј
ебиот
е
жакина
пора
н, пре
пу
нборбеиз
лос
т
ав
ља
ња

з
ав
ича
јиње
г
ов
ашираок
олинаос
та
омуј
еис
кључиват
е
макњиже
вноумј
е
т
ничкограда
. Дај
епишчев
ана
клонос
тпре
мас
вој
имплеменицима-з
емља
цимабилаиз
уз
е
т
ноњежнаиприс
напот
врђуј
ус
ље
де
ћериј
е
чи: „Тосупла
нинцимој
иибра
ћамој
а, к
ој
ис
илноволеисилномрз
е
.
Зна
мј
ањих... ма
шт
ај
ењиховау
виј
е
куз
буђе
наишт
оњимапа
днена
у
м, т
оћериј
е
т
кокомпа
с
ти“(Кочић,1966, с
тр.60).
Дј
е
ла: Спл
анинеиисподпла
нине(I 1902, II 1904, III 1905), Ј
ау
ци
с
а Змиј
ања(1910), Су
даниј
а (1911), з
бир
ка чла
на
ка Изотаџбине
(1912), Цј
е
локупнадј
елаI-II (1928–1931).
ПероЗу
бац, ус
виј
етпј
ес
никаз
адј
е
цусв
рст
а
ваиКочићаз
аког
а
ка
жедај
еу„младос
т
иобј
ав
иоос
а
мпес
ама
, одк
ој
ихдвез
аде
цу,„Проле
т
низ
вуци“улист
у„
Подмла
дак
“1897. г
одине
, а„
Пот
очић“у„
Бос
ан-

21

Књиже
внипре
г
ле
д2

с
којвили“
, 1901. г
одине
“(Зуба
ц, 206, с
тр.762). Дј
еци, младимаиодра
с
лиманада
роведвиј
еКочиће
вепј
е
с
ме
:
ПРОЛЕТНИЗВУЦИ
Споља
навла
жнихуморнез
е
мље
Копре
наз
иметихос
едиже
Ибу
ј
нодобапроле
ћеже
љ'ног
Сча
римаљупкимназ
е
мљуст
иже
.
Напла
вомне
бусуна
шцедрхће
;
Пролет
непе
смез
вуцис
еоре–
Подмла
ђе
нжив
отширис
е
, буј
а
Крозпус
т
апољаине
маг
оре.
Крис
та
лнипотоксре
брнимт
оком
Нес
т
а
шнопла
випропла
нкецве
т
не
,
Љубицапла
ваг
десла
т
косне
ва
За
носнесновемла
дост
исре
т
не
.
Ус
ет
номс
кладуприродај
еца
Иболнопричапроле
ћуба
ј
ну,
К'онежнама
ј
каче
дашцусв
оме
Окрут
нез
имене
с
нос
нута
ј
ну.

Придруж' с
еит
и“,в
елишми, дру
же
,

Ус
крс
лојпе
с
миприродебудне–
Та
моће
шна
ћиучис
томхраму
Осв
ешт
а
нв
ена
цут
ехежудне

.
Ка
дамиродуслободесину
Иблес
немоћнокрозве
омра
чни,
Ондаћесрцег
рлит
испес
мом
Пролећељупкопреде
лаз
рачни'.
Ал'данасз
амеут
е
хенема
,
Пролећес
амо,о,дружемили,
Низбле
долицесу
з
емима
ми,
Доклемина
родуропст
вуцвили.

22

Са
г
ле
дав
ања

Ус
вој
ојИс
ториј
ис
рпс
кек
њиже
внос
тиз
аде
цуТихо
мирПе
т
ров
ићз
ас
рпскеклас
икере
а
лис
т
ичкепроз
еиКочиће
веприпов
ет
ке„
Ј
абл
ан“или„Крозмећав
у
“ка
жедаих„
ниј
емог
уће
, бе
зост
а
тка
, прихва
т
итика
одеч
ј
ештиво, ка
ошт
о, на
ра
вно, ниувре
мењиховогпој
а
вљив
ања,нисуприпа
да
лиса
моодра
с
лима“(Пе
т
ровић,2008, 829).
ПОТОЧИЋ
Поточићј
еда
вноз
а
ст
о
Инекре
ћеминс
когкола
,
Шт
оуле
дутужноћу
ти,
Ка
оиз
разте
шкогбола
.
Прек
ошљу
нкат
ала
с
ићи
Саз
а
нос
омпј
ес
мувише
,
Раз
нос
ишесла
т
кез
ву
ке,
Пас
еболноз
а
ле
дише
.
Нечуј
есепј
е
с
матиха
,
Нав
алимадаз
а
бру
ј
и–
Поточићј
еда
вноз
а
ст
о,
Крозшума
ркев
иш' нехуј
и.
Ох,дамуј
едаз
а
шуми
Крозмирис
не
, цвј
ет
нера
вни,
Шт
оихс
а
даоба
виј
а
Маг
лов
ит
иве
ота
вни.
Алиле
дј
ег
рудист
е
г
о
Исре
брнев
алез
био–
Поврхњихс
екрис
та
л-в'ј
е
на
ц
Вј
е
чнету
г
еу
хват
ио.
Нет
уг
уј
мо,пот
очићу!
Животнамј
ес
ла
тканада
,
Шт
она
скр'ј
епииуз
диже
Изпонораг
оркихј
а
да.

23

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ка
дс
' ос
мј
е
хнума
ј
с
кида
ни
Прича
ће
моболесв
ој
е–
Ка
дмлина
ркамла
дадође
Поточићу– с
рцемој
е
!
УКочиће
вомкњиже
вноумј
е
т
ничкомдј
е
луз
на
чај
номј
е
с
тоз
а
уз
имај
ус
е
ља
ци-те
жа
ци: Змиј
а
њци, сус
ј
едиипоз
на
ници. Акоиз
уз
мемо
Симе
унаЂа
ка
, Мра
чај
с
когПрот
а
, судиј
уипис
а
рчићаидруг
ума
на
с
т
ирс
кубрат
иј
у,може
мос
лободноре
ћидасус
виос
т
алиКочиће
виликов
ис
ељаци-т
е
жаци, кој
ис
емног
ора
з
ликуј
уодсе
ља
каус
рпскојкњиже
вност
и. ПоДучићу„онј
епрес
ве
г
аслика
рј
е
дневрс
тесе
ља
ка

е
ља
какој
иимада
раз
аоз
биљне
, да
лекос
е
жнез
а
да
т
кеипот
ез
е
“(Преуз
ет
о:
Ег
е
рић, 2002, с
т
р. 7). Дак
ле, Кочићј
еприка
з
а
оновоче
ља
десање
г
ов
имне
даћа
маипроблемима
, мана
маиврлина
ма, ра
дова
њимаипут
е
ше
с
тв
иј
има.Биој
еодвишеспос
оба
нс
лика
рљудииприликас
вог
авре
менадај
еу
спиодапове
жеприроднус
ре
динус
адуше
вним с
т
ањем
с
вој
ихј
у
на
ка
. Кочиће
вослика
њебос
анс
когс
е
љак
а, однос
носе
ља
ка
Бос
а
нс
кеКра
ј
инеј
е: „
Прот
ивнос
вимадруг
име
в
ропс
кимз
е
мљора
дницима
, кој
исеунасправ
илнона
з
ива
ј
ужа
лосномре
чј
уте
жацима
, српс
кисе
ља
книј
ез
на
оз
аре
волуциј
ениа
г
ра
рнере
формеуњег
овукорис
т
.
Ст
ог
ај
ебоса
нскис
е
ља
кј
единикој
ис
ма
традаимаот
а
џбинуикадне
маоче
вине
“(Дучић,2008, с
т
р.167–168).
Кочићј
ес
ликарљудиизс
вог
акра
ј
а

е
ља
как
ој
иниј
ес
ука
оВе
с
е
линовићев
ит
е
жа
цииЛа
з
аре
виће
виљу
ди, не
г
о„т
ос
уљудикој
ис
у
дошлис
аду
бље
гс
а
з
нај
ногиз
в
оришт
а
, оногкој
еус
е
ља
кувиди– жив
омученика,чове
каукошт
а
цус
априродомидру
шт
вом, сасобомус
еби,
ис
адруг
имаокос
е
бе
“(Ег
ерић, 2002, ст
р. 109). Одсв
ихликов
ана
рочит
о сеис
тичепре
преде
ни с
е
љак
, бунт
овникДав
ид Шт
рбац, кој
и
а
ус
т
риј
скомс
удутужиј
а
з
а
вцај
е
рмуј
еопуст
ошиоциј
е
луњивуку
куруз
а. У ра
з
г
ов
орус
ас
удиј
ом пре
тв
араседа„
ниј
еса
с
та
виооколиј
е
с
ке

, дај
ег
лупинаива
ндабиз
а
с
миј
а
оа
уст
риј
с
кечиновнике
, аонда
имса
општ
иопра
в
уист
инуоне
пра
в
диине
сре
ћикој
еј
еа
ус
т
роуг
арс
ка
в
лас
тдониј
е
лаз
а
пос
ј
еда
ње
мБос
неиХе
рце
г
овине
. Подруг
љив
овелича
а
ус
т
роуг
арс
кувла
стна
воде
ћика
ког
ај
ера
с
те
ре
тилас
вихмукаинев
оља,иак
ос
еизње
г
овогмонолог
аз
а
па
жапра
ваис
тина
: даот
имаиупропа
шт
а
вабос
а
нс
когчовј
екадоводе
ћиг
адопрос
ј
а
чкогшта
па. Ирониј
а
ра
с
тедов
рху
нцака
даплачнихочиј
уг
ов
ориос
инукој
иј
еодве
де
ну
в
ој
с
куиизкој
ес
еника
дниј
евра
тио.Дав
идг
ов
оридаг
анетиштес
амо
њег
ов
емуке,в
ећз
а
ј
едљивоиз
носипа
т
њециј
е
логбоса
нск
огна
родариј
е
чима:„На
сј
ес
е
ља
кеов
ајс
лав
нис
удодмлог
оче
г
аос
лободио.Нери-

24

Са
г
ле
дав
ања

чунамвишесапла
ндишт
аз
а
дриг
либак
овинитина
мбодучељади... ко
уоност
а
ро, бле
нта
вотурс
ковриј
е
ме.Да
наснемореш в
идј
е
тиус
виј
е
т
ужировнеиба
ков
ит
ес
е
рмиј
е
. Штонамј
есла
внис
удос
т
ав
ио, т
ој
е
мирно, ћуде
вно, па
ме
тно; ис
т
инама
ломршав
ои с
ла
бо, ализ
ана
с
бле
нт
а
веБошња
кеиниј
едру
г
о...“(Кочић,1967, с
тр.197).
Ут
окура
спра
веДа
видна
па
дај
аз
ав
цаз
а
хтиј
ев
ај
ућиодсу
дадаг
а
шт
от
ежеосудиј
е
рмуј
епој
е
оциј
елуњивукукуруз
аз
ва
ну„ниДа
видов
аницарс
канис
пај
иј
с
ка
“.Ј
а
снонав
одидај
еј
а
з
а
ва
цс
ликаиприлика
а
ус
т
роуг
арс
кемоћиинепра
вдеуБоснииХе
рцег
ов
ини. Да
видј
ечовј
е
к
не
обичнадухаира
з
ума,к
ој
исеус
ва
комча
с
усна
лаз
иив
ј
е
шт
оес
кивирададај
епра
виодг
оворнасудиј
инопит
а
ње
, не
г
оус
ва
коммомент
у
ка
з
уј
еоношт
аонжелидак
аже
, анешт
осудиј
уинте
ре
суј
е
. Пре
дсудиј
омс
едов
иј
анараз
нена
чине

ј
е
штима
луз
иј
а
ма
, иг
ромриј
е
чи, чинов
ничк
имне
з
на
ње
мсрпс
ког
ај
ез
ика
, ана
ј
вишес
вој
омне
прес
ушив
омпа
мећу.Да
видиз
врћене
кериј
е
чидај
ућиимпосв
еновоз
на
чење
, прикрив
ај
ућипра
висмиса
оициљ. На
водимоне
кек
аопримј
ер: „
Укопа
циј
а

,

Шику
циј
а

,„
Земља
навла
да
“. Нез
адов
оља
васенит
име
, не
г
очинов
ник
ана
з
ив
апе
жора
т
ив
нимиме
нимака
ог
ла
ва
тиг
ос
подин, ву
з
лев
уз
ла
с
т
о, бле
нта
вићу
кулај
ка
нис
л. И шт
осеближикра
јс
уђе
ња
, Да
видј
е
с
вечудниј
ииз
а
ј
едљив
иј
ика
дка
же
:„
О, з
а
рћорав
а
, нашаЗемља
навла
да

одј
ојње
з
ин“
!(Ис
т
о, с
т
р. 213). Небој
ис
едапроз
овеиса
мог
аца
ра
з
аког
аве
ли: „
Доба
рј
е. Са
модаукинет
ре
ћину, де
се
т
ину, ире
ћемо
ка
з

и,овег
лобе– ника
дбоље
гцара

!(Ис
то,с
т
р.244).
Аус
троуг
а
рс
кис
лужбе
нициупрвима
хмис
ледај
елуда,ака
с
ниј
едај
ешаљивџиј
аила
крдиј
а
ш ина
с
т
ој
ес
ањимедасес
ла
ткоис
миј
у.
Ка
кора
з
г
оворт
е
чеда
ље
, чиновницис
уусв
ев
ећојне
доумици. Ча
сј
е
луда
ккој
иј
едониој
аз
ав
цадатужис
уду, асдруг
ес
тра
нење
г
оваобј
а
шње
њаода
ј
упа
ме
т
начов
ј
е
ка
. Оннеже
лидаимдока
з
уј
ес
вој
упа
ме
т
,
в
ећдаука
женане
прав
дукој
ас
енес
миј
енаг
ла
сиз
рећи. Чит
авра
з
г
ов
орусудуДав
идна
з
ива„
е
нг
ле
н“шт
оз
на
чиша
ла,ада
на
сможе
мобез
пре
тј
е
рив
ањака
з
а
т
идај
ет
ок
рва
ваис
пов
иј
е
стна
паће
ногбос
а
нс
когт
е
жа
ка
, ког
асуиз
ра
бља
ва
лидомаћиис
тра
ние
кс
плоа
т
ат
ори. Бе
зс
тра
ха
г
ов
орипротивне
пра
вде:„Ј
ас
а
мбог
ме
, ве
лим, г
а
з
да
, мис
лиодавит
ра
житедаца
рев
инаукинеовупрок
лет
утре
ћинуиде
с
ет
ину,авипочели
не
как
вебуда
ле
шт
инез
биј
ат
и“(Кочић,1967, ст
р.206).
Бе
зприст
ра
снос
тиос
уђуј
ес
в
ена
роднег
улик
оже
: с
вешт
е
ника
,
луг
а
ра
, жа
нда
раиост
а
лекој
иживеодсе
ља
ковемукеира
да.КрозДа
в
идовликот
кривас
веу
з
рочникена
роднепат
ње, безобз
ираодкој
их
е
кс
плоа
т
а
торадола
з
е
. Да
вид, накра
ј
ус
вог
аинте
ре
са
нтнограз
г
овора
,
одба
цуј
есас
е
бедиосв
ој
еприв
иднеиа
лег
оричнеирониј
е, дабипре
д

25

Књиже
внипре
г
ле
д2

с
удомпоказ
аос
вој
еправ
олицеиос
та
виоихј
ош ј
едномниј
емеиз
а
бе
з
екнут
е: „
Ниј
ес
а
м, ј
аг
ос
подинимој
и, 40 г
ра
дибудала

ећс
амј
ава
ми
з
ат
очуднова
т,шт
оуме
ниимамилиј
унс
рцаимилиј
у
нј
ез
ика

е
рс
ам
да
на
спре
довимс
удомпла
коиспре
дмилиј
ундушакој
есусеодсилногдобраумрт
вилепај
е
дв
адишу“(Ис
т
о, ст
р. 214). Да
видШтрба
циз
Кочиће
вогдј
е
лаЈаз
авацпре
дс
удомј
еоличе
њемудрост
и; сложе
наи
з
анимљиваличност
.
Нарочит
ос
еме
ђуКочиће
вимликовимаиз
дв
ај
аРељаКнеже
вић,
чов
ј
е
киз
уз
ет
неве
личинеис
на
г
е„
пра
випла
нина
ц, сна
жа
ниве
лик
...
кошча
тикрупа
нуз
диг
а
она
кос
триј
еше
не
, де
бе
леобрве
, ис
подко
ј
их
мутно, ка
оизне
кеда
љине, виреуморнеиг
от
овоумрт
вљенеочи“
(Ист
о, с
т
р. 108). Доживиој
едра
жог
ромногбог
ат
с
т
ва
, сла
вуипошт
е
њез
акој
есег
оворилоодБос
недоСт
амбола,дожив
иој
ете
шкусудбину,дабинакра
ј
упа
оуна
ј
дубљуј
амубиј
едеисирома
штв
а.
Рељинанес
ре
ћај
еиз
нена
дна
. Број
напородицапочињедапоболиј
ев
аиумире
, се
рмиј
ауторов
имаипа
шња
цимацркав
ане
очек
ив
ано
брз
оиодве
ликогс
та
данеос
т
ај
еништ
анов
е
ликег
омилера
з
баца
них
т
ј
еле
с
анакој
имаз
лос
лут
ног
ачуорлу
шинеиг
ав
ранови. ИРе
љиначе
љадпа
да
ј
ука
ос
нопље
, из
нуренине
комнепоз
нат
омболе
шћу
. Ве
лико
бог
а
т
ст
в
оиње
г
оваве
ликаз
а
друг
ане
с
та
лис
унат
ра
г
ича
нна
чин. Ре
ља
ос
т
адес
ам, тужа
нине
с
рећа
нбезиг
дј
еиког
аибе
зиг
дј
еиче
г
а
. Све
поднос
имушкиис
тоички. Ј
е
динаут
ј
е
хаост
а
ломуј
ег
робљекој
еј
е
пос
ј
е
ћив
а
оиз
бј
ег
а
ва
ј
ућиљуде
. УнукВуј
оос
т
аој
еј
е
динанадасломље
ногс
т
арца
. ИВуј
ај
епра
тиланес
ре
ћа,ј
ерна
ст
ра
даз
а
ј
е
днос
адј
е
дому
с
ниј
ежнојвиј
ав
ицинаЗмиј
а
њунадомакНакомичићакућа
. И природа
ј
еуовимкрај
е
вимас
урова
, не
милосрднаиз
а
г
онет
на.Ре
љај
ехра
ба
ри
дос
т
ој
а
нст
ве
н, ње
г
оваљудск
ав
еличинадост
ижекулминациј
ууборби
с
аошт
ромме
ћа
вом, ј
е
рс
ев
ишебориибринез
аживотма
лог
ау
нука
не
г
оз
асе
бе.
Исцрпљенусниј
е
жнојолуј
иоконча
ваРе
љаКнеже
вићборе
ћис
е
прот
ивј
аче
годс
е
бе, бране
ћине
ј
а
чег
а
. Тосв
ј
е
дочез
адњиредов
иове
не
обичнолиј
е
пеприче
:„
Звиждевј
е
тров
и, з
виждеиурличу, аполумрт
вас
еу
ст
аљубеииз
дишуус
лат
којс
мрт
и.“(Ис
т
о,ст
р.109).
Ка
омеле
мдј
е
луј
у„
ис
т
ориче
с
каз
битиј
а“Симе
унаЂа
каос
т
ра
шнимикрв
а
вимбој
е
вимаиборбипрот
ивт
урс
кихиа
ус
т
роуг
арс
ких
з
у
лу
мћа
ра. Симе
уновеиз
мишљот
инеила
жиприхва
таМићаидруг
и
полупиј
анис
ељацика
оис
тинуј
е
рт
епричедј
е
луј
ус
на
жноиље
ковит
о
ка
ое
пс
капј
е
с
ма
.
Уј
еднимприповиј
ет
ка
мај
а
вљас
еиз
ворнаиз
анимљиваличнос
т
измрака
, ког
аа
ут
орост
а
вљаа
нонимногна
з
ив
ај
ућиг
а„Она
јиз
аКа
це

26

Са
г
ле
дав
ања

или, Она
јизмра
ка

. Сла
т
корј
е
чивина
рат
орСиме
унЂа
кскре
ћепа
жњу
Мића
нудауре
днот
очирак
иј
у, ана
рочит
оње
му.КадСимеу
ндоз
лог
рдилажима
, она
јиз
ак
ацеу
поз
ора
васв
ој
имупадица
маипримј
едба
ма
,
иа
кој
ељубите
љ Симе
уновихла
жи. СкупасаСимеуном подс
ј
е
ћана
Се
рва
нте
с
овпа
рДонКихот
аиСа
нчаПа
нс
е
. Симе
унживиус
виј
е
т
у
машт
ека
оДонКихот
, докОнајиз
аКа
цеј
ес
вј
ес
т
анс
вој
ере
алнос
ти
ка
оПанса
.
Пома
лој
екој
ипис
ацда
от
оликора
з
новрс
нихиориг
ина
лнихликов
ака
ошт
ој
еПе
та
рКочићус
вомскромномкњижев
номопус
у. Да
о
ј
ене
коликопос
венов
ихт
ипов
аљу
дс
кихка
ракт
е
ракој
едоње
г
аниј
е
с
моима
лиус
рпс
којк
њиже
вност
и. ТосуМрача
ј
скиПрот
о, Симеун
Ђа
к,Она
јиз
аКа
цеидруг
ине
обичнипр
имј
е
рис
та
рма
лихдј
еча
како
ј
и
с
епона
шај
уз
а
брину
тоиоз
биљнока
оЂуроизпричеКодМарк
анов
а
точка, Луј
оизприпов
иј
е
ткеЈ
абл
аниниздру
г
их.
Сас
вој
ихпе
т
на
е
с
тг
одинаЂурој
еприну
ђенданос
инас
вој
им
младим пле
ћимабремеобав
е
з
ај
е
дногче
трде
с
ет
ог
одишњак
а. Мисли
мудрока
ос
та
ра
цбис
ернебраде
, анека
омомчић. Натог
ана
г
онинужност

е
рј
ебе
зоцаибра
такој
егј
еиз
г
убиоус
олдачиј
и. Поре
дтог
а

њемубринеболе
с
намај
ка
, ис
е
ст
рекој
ес
ес
пре
ма
ј
унаодлаз
акунови
дом. Надој
е
нј
еј
уна
шт
вомс
рпскиххерој
аизепс
кепј
е
с
меис
т
ог
аму
т
е
жепадаположа
јпод аус
т
роуг
арс
ком вла
шћу
. Фа
с
цинирасв
ој
ом
ошт
роумношћу
, алииз
абриња
вас
вој
омт
уг
ом.
Луј
ој
ес
а
св
имнешт
одруг
о.Пунопт
имиз
ма

ас
вој
имЈ
а
бла
ном,
оживља
ваборбепрот
иваус
т
руг
арс
кевла
ст
и. Лујј
епунжив
ота
. Сапунољу
ба
в
ипа
з
ииње
г
уј
ес
вог
аЈ
абла
на
. Чуваг
аихра
нисат
оликопре
да
нос
т
идај
ес
па
ва
осањим. Милуј
ег
а

е
па
, љубиг
аиодносис
епре
мањемука
опре
манај
рође
иј
е
м. Пос
т
а
вљасепит
а
ње– з
а
шт
о? Зат
ошт
о
ј
еЈ
абла
нњег
ов
анај
ве
ћара
дос
типонос

ерј
ена
ј
ј
а
чибикуоколини, и
кој
ићес
ез
атре
нут
акпобос
т
ис
аца
рс
кимРудоњом. Луј
ос
еплашит
ог
аме
г
дана

линеже
лидаприз
напре
дпоља
ром, в
ећмупркос
ноодг
ов
ара
: „Ет
оће
мо, поља
ре
, ис
т
омвидј
ет
и“. ИЈ
а
бланј
е, ис
тина, побиј
е
диоца
рс
когРудоњу
, чимес
еЛуј
ој
акопоносио.
ИуЛуј
ов
омиуЈ
абла
но
вомликуимадос
т
ас
имболике

а
бланј
е
оличе
њебос
анск
огнародакој
иј
емора
опобиј
едити. Са
мЛуј
оимадос
т
ас
личност
ис
аКочиће
м. Оннемариз
апородицу,з
адруг
ове

адј
е
в
ој
ке
. Ј
а
бла
нј
ес
веуњег
ов
ом жив
от
у. Ист
иј
ебиоиКочићкој
иј
е
из
надсв
ег
аволиоБос
нуз
акој
уИс
идораСекулићк
ажедаћебит
ии
ос
т
ат
из
ање
г
а„
тв
ора
циз
е
мљаиже
наина
укаиумј
е
тнос
т, ње
г
овра
з
у
миинст
икт
, ње
г
овапле
ме
нит
ос
тиње
г
овживот
“.

27

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ј
у
реПилиг
ра
пј
еј
е
диниКо
чиће
вликк
ој
ис
а
рађуј
ес
аокупа
т
ором. Припрос
тинеобра
з
ова
нра
чунадај
едошлоњег
ов
ов
риј
емедола
с
кома
ус
труг
а
рс
кевла
с
типошт
ој
еионака
т
оличкев
ј
е
рек
аоион. Био
ј
епрез
ре
нодна
родашт
ој
ес
т
аонас
тра
нуокупат
ора
, односноодокупа
тораштој
еБо
са
на
цаузт
оприпрос
тинеук
. Схв
ат
ившиука
квуј
е
не
вољуупа
о, окренуој
еле
ђаокупат
ору. Кочићј
еве
омамалопис
а
оо
же
на
маиљуба
ви,ме
ђут
им, ка
дј
ег
овориооњима,чиниој
ет
ос
ав
еликим умј
е
т
ничким да
ром ист
в
ара
ла
чком сна
г
ом. Умј
е
т
ничканада
ре
нос
тпосе
бној
едошладоиз
ра
з
ауликукршне,на
очит
еите
мпе
раме
нт
неМрг
уде
. Онапона
ј
вишев
олиМику

акођ
ена
очит
огс
е
ос
когмомка
кој
иј
еу
з
етувој
с
ку. Мрг
уда, дј
е
вој
ка„с
ла
тк
еипрес
ла
тк
екрви“, не
можедаодолиМикиниммилов
ањиманаперилуг
дј
емупок
лањадушу
ит
иј
е
ло.
Окупа
т
орс
кавој
скаодв
одињеногМикуода
клес
еника
дне
ће
в
рат
ити, аз
ане
с
ре
ћнудј
е
вој
куј
ет
имес
веоконча
но: љу
ба
в

рећа
, на
да
, живот
... Нашлис
уј
еј
е
дногда
наобј
е
шену,мрт
ву.И онај
ека
оАна
Ка
ре
њинаиЕмаБова
рипла
тилажив
от
омсв
ој
уљуба
в.Мрг
удиномликумог
либис
мопридружитиМарушку,Видуиј
ош не
ке
. Кочићј
еве
омамаломј
е
с
т
апосв
ет
иољуба
ви.Тој
епримиј
е
т
илаиИсидораСе
кулић
на
г
лас
ившидакодњег
а„имаљубав
и, лу
де,дивље,анемаљуба
вника

(Се
кулић,1972, ст
р.40).
За
кључа
к. У Пе
т
руКочићус
рпс
как
њиже
вностдобилај
еј
е
дног
из
уз
е
т
нодаров
ит
огприповиј
еда
чаиориг
иналногс
ликараљудииприликауБосниз
ав
риј
е
меау
ст
роуг
а
рскеокупациј
е
. Њег
ов
одј
е
лој
еј
едно
ос
вј
е
же
њеусрпс
којреа
лис
т
ичк
ојприпов
иј
ециукој
е
мј
еприка
з
а
онов
огсе
ља
ка
, ненас
иј
елимаис
ва
дбама

ећуборбис
априродомиброј
нимжив
отнимпробле
мима
.

ИЗВОРИ
Кочић,П. (1966). Из
абранадел
а. Бе
ог
ра
д: Народнак
њиг
а
.
Кочић,П. (1967). Припов
иј
е
тке
. За
г
ре
б: Мла
дос
т.

ЛИТЕРАТУРА
Андрић, И. (1961). Земља, љу
дииј
е
з
икк
одПе
траКочића. Пре
дг
овор
Кочиће
вимприповиј
е
т
ка
мауБиблиоте
циСрпс
какњиже
в
нос
ту

28

Са
г
ле
дав
ања

с
т
окњиг
а,књ. 46. Нов
иСа
д– Бе
ог
ра
д: Ма
т
ицас
рпска– Српс
ка
књиже
вназ
адруг
а
.
Де
ре
тић,Ј
. (1984). Ис
ториј
ас
рпс
кекњиже
в
ности. Бе
ог
рад: Прос
ве
т
а.
Дучић,Ј
. (2008). Мој
исапу
тници. Беог
ра
д: Шт
а
мпа
рМа
кариј
е.
Ег
е
рић,М. (2002). Пет
а
рКочић:Из
абранадј
ел
а. Ба
њаЛук
а– Бе
ог
ра
д:
Гла
сс
рпс
ки– За
дужбина„
Пе
т
а
рКочић“
.
Се
кулић, И. (1961). Пе
тарКочић. (Де
ло). [У књиз
и:] Пе
та
рКочић.
Српс
как
њиже
внос
туст
окњиг
а
, књ. 46. НовиСа
д– Беог
рад:
Мат
ицас
рпс
ка– Српс
какњижев
наз
а
друг
а.

SUMMARY
Ljubomir Milutinović

PICTURES OF PEASANTS IN KOČIĆ`S LITERARY
WORK
This paper discusses Kocic literary work which introduces the literature of Bosanska Krajina, the suffering of people in Bosnia after the
Austrian occupation and the occurrence of extreme poverty in the Bosnian
countryside. In his prose works, he wrote eight songs of which two children,
was extraordinarily beautiful landscapes of the Bosnian mountains and impressive and memorable characters in Serbian literature. In further reviewing the work-hard Kocic peasants who differ from Veselinovic and Lazarevic farmers and people. Except Simeun students, Mracajs Prot, judges,
scriber and other brothers of the monastery, all the other villagers. They are:
David Strbac, at first, crazy, and then quiz a jester; Galleria Knezevic, a man
of extraordinary size and power, Mica and other half-seas over the peasants,
"the one behind tubs or one behind the darkness, fifteen orphan Djuro; always optimistic Lujo ; unsophisticated, uneducated and the only one who
collaborates with the enemy, Jure Piligrap and rural handsome guy Mika.
So, although basically Lyricist, stakes found the right word imbued with humor when it displays its peasants, not village and weddings, but in the struggle with nature and everyday life problems, and bitterly satire show where
foreigners chair warmer and masters.

29

Књиже
внипре
г
ле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.133.1.09–32

Vesna Radman

Poetika snova u Nervalovoj Aureliji
Romantizam je u književnosti viđen kao pokret koji problematizuje stvarnost i
uvodi pojmove metafizičkog i fantastičnog. U svojoj noveli Aurelija, Žerar de Nerval predstavlja san kao put ka novoj stvarnosti – romantič
arskoj transcedenciji.
Ovaj rad bavi se tumač
enjem romantič
arskih simbola u snovima i rekonstruk cijom
haotič
nog sveta glavnog junaka.
KLJUČNE REČI: Nerval, Aurelija, romantizam, novela, timač
enje snova, pretapanje sna i stvarnosti.

Uvod
San je vizija slika, zvukova i drugih senzacija za vreme spavanja.
Najč

će nema veze sa fizičkim stanjem spavač
a i uglavnom je van njegove
kontrole. Izuzetak je lucidno sanjanje u kojima oni koji spavaju shvataju da
sanjaju i ponekad sami mogu č
ak da utiču na aspekte sna.
Žerar de Nerval, u svom poslednjem delu Aurelija, pripoveda o sopstvenim onirič
kim dož
ivljajima koji su vezani za ljubavno iskustvo. Ono š
to
Nervala č
ini revolucionarnim piscem je pristup snovima; snovi u Aureliji nisu lunearno opisani, većsu haotič
ni, straš
ni, uzbudljivo predstavljeni snovi,
od kojih svaki za sebe reprezentuje drugačiju prič
u, nosi drugač
iji koncept
realnosti i imaginacije.
Romantič
arska novela bitno menja oblik klasič
ne bokač
ovske novele. Osnovni motiv romantič
arske novele predstavlja pojam čudnovatog. Motiv č
udnovatog kod romantič
ara doprinosi oseć
aju natprirodnog, odnosno
mistič
nog i fantastič
nog. Pored pojma čudnovatog prisutni su i elementi neuobič
ajnog psihološ
kog stanja, neobič
nih karaktera ljudi, i jakih tonova nacionalnog, lokalnog ili nekog drugog karaktera. «Romantizam je vrlo sklon

30

Са
г
ле
дав
ања

slikovitosti i lirsko-simboličkim elementima.»1 Sa ove perspektive vidi se
da je Nerval, u svojoj obimnijoj pripovesti (koja se mož
e zvati velikom novelom ili malim romanom), poš
tovao principe romantič
arske novele i pojma
fantastič
nog. Međutim, postoje određene odstupnice koje ga izvlač
e iz konteksta novele i stavljaju u rang (lirskog) romana.
Aurelija, Silvija i Pandora pisane su u prvom licu zbog č
ega se dela
mogu shvatiti kao lična. Pripovedač
ko ja i dož
ivljeno ja u Aureliji i Silviji se
razlikuju. Pisac nam se na poč
etku obraća kao osoba sa iskustvom koje ga je
promenilo.
U Aureliji Nerval govori o svom ludilu, a č
ini se da govori iz perspektive nekog ko je izleč
en. Naravno, na kraju shvatamo, da sve vreme govori poludeli narator koji ima apslutno promenjenu percepciju. U tom smislu, razlikovanje pripovedačkog i doživljenog ja iziskuje shvatanje da delo
ne samo da nije verodostojno ispričano, veći da su elementi snova promenjeni ili pomeš
ani sa nekim drugim snom ili halucinacijom. Opisi snova su
detaljni, š
to navodi na zaključ
ak da se nisu zaista odigrali, nego da su paž
ljivo smiš
ljani. Na početku svakog poglavlja ili pred san/priviđanje, pisac razmatra svoju situaciju potpuno zdravorazumski. Skoro celokupan drugi deo i
jeste jedno podugačko razmiš
ljanje o sopstvenom stanju i razmatranje podataka iz ž
ivota koji predstvaljaju moguć
nost za iskupljenje. Čitalac postaje
svedok smene stanja č
oveka koji je na ivici razuma. Smenu snova kao ludila
i normalnog razmiš
ljanja o ljudskoj egzistenciji dodatno naglaš
avaju crtice u
tekstu. Fabula sa autobiografskim elementima intimnog onirič
nog iskustva,
razmiš
ljanja i opisa č
ini lirski element dela, š
to Nervala bitno odvaja od klasič
nog principa novele. Pored naracije, u delo su umetnuta pisma koje je junak slao svojoj dragoj. Smatra se da su pisma umetnuta nasilno i da to nije
izvrš
io sam Nerval nego priređivač
, s obzirom da se Nerval ubio 26. januara, a da je drugi deo izaš
ao u Pariskm snu (Reve de Paris) 15. februara.2
Unoš
enje epistolarnih elemenata može se shvatiti kao dokument koji nas
uverava u istinitost junakovog poremeć
enog psihič
kog stanja i kao dokaz
ljubavi koja je prevazilazila granice normalnog. Pisma kao peripetija, impliciraju na dramsku koncepciju dela. Emocija koju nam pisac prenosi bliska je
onom osećanju koje postoji u pesmi. Čak stil pripovedanja u nekim trenucima prelazi sa logič
kog sintaksič
kog plana na metaforički plan. Finale se ne
kreć
e ka efektnoj poenti, većka emociji koja je ravna katarzi koju gledaoci
dož
ivljavaju u pozoriš
tu.
1

Jeleazar Meletinski, Isto rijska poetika novele, prevod sa ruskog Radmila Meč
anin, Matica srpska, Novi Sad, 1996 str. 230.
2

Jean Richar, «Preface», Gérard de Nerval, Pierre Leghers, Paris, 1953, str. 92.

31

Књиже
внипре
г
ле
д2

Aurelija
Preuzimajući konvenciju idealne drage, koja potič
e jošiz rimske
književnosti, Nerval na jedinstven nač
in obrađuje pomenuti motiv. U novelama zbirke Kćeri vatre idealna draga predstavljena je kao ovaploćenje savrš
enosti i nedohvatljivosti, č
ime je tradicija ispoš
tovana.1 Međutim, u
Aureliji dolazi do potpunog preokretanja motiva. Platonska ljubav prema ž
eni dovodi pisca do upoznavanja sa transcedentalnim i spajanja sa Bogom.
Takvo svojstvo Aurelije dovodi je u vezu sa Danteovom Beatrič
om, š
to
Nerval i navodi, č
ime se stvara inter-tekstualna povezanost. Takođe, navodi
Petrarkinu Lauru kao jošjedan uzor. Može se reć
i da Aurelija poseduje malo od obe - plastič
nost i bož
anstvenost; ona je i sveto i duhovno. Tumač
i
Kanconijera smatraju da je Petrarka najlepš
e sonete napisao nakon Laurine
smrti, a znamo da Dante jeste pisao posle Beatrič
ine smrti. Za Nervala, smrt
voljenje predstavlja vrata ka fantastičnoj imaginaciji. Nerval sledi utaban
put, ali se ipak odvaja od trubadurskog pojma ljubavi.
Ljubav koja otvara put ka transcedentnom prevazilazi okvire realnosti i postaje opsednutost. Nerval je jedini pisac koji je motiv drage uzeo kao
osnovni uzrok nastupajuć
eg ludila i proviđanja. Akcenat je na njenoj smrti,
koja uvodi pisca u svet snova i onostranog. Misli o zagrobnom i s druge
strane neprož
ivljenom ž
ivotu rađaju nervalovski san.
Ludilo i snovi kao posledica opsesivnog razmiš
ljanja mogli bi, po
standardnoj psihološ
koj terminologiji, da se tumač
e kao strah od smrti. Međutim, to bi bilo paradoksalno jer sam pisac eksplicitno kaž
e da ne želi da
pobegne od svoje zvezde-sudbine tj.smrti. Sledeć
i pesnikova uputstva kako
delo treba tumač
iti, mi često bivamo zbunjeni. Suš
tina je da se on plaš
i smrti, ali je istovremeno i priž
eljkuje. Pitanje smrti u delu izuzetno je problematično i zahteva pomnu analizu, pre svega, zbog toga š
to smrt kao pojam
predstavlja neš
to š
to je č
oveku suš
tinski strano, a Nervalu je pristup u svet
mrtvih otvoren i pre njegove smrti.
Pored umrle drage, javlja se jošjedan motiv-uzrok. To je pitanje krivice. Pesnik oseć
a krivicu zbog nečeg š
to je uradio, ali ne govori konkretno
o tome. Mi dobijamo naznake da je uč
inio neš
to zbog č
ega se kaje, ali nije
određeno š
ta je u pitanju. Ako posmatramo paralelno Pandoru i Aureliju,
krivica bi mogla nastati zbog junakovog pokuš
aja da zavoli drugu ž
enu, tj.
zbog toga š
to je dopustio da se zaljubi u ženu koja nije Aurelija. U svakom
sluč
aju postoji neš
to š
to tiš
ti svest glavnog lika. Slič
an postupak kažnjavanja
1

Esid rok bend '60 iz San Franciska, Dž
eferson Erplejn (Jefferson Airplane), zezali su se na
tu temu, pa su napravili čuvenu pesmu – Plastic fantastic lover.

32

Са
г
ле
дав
ања

zbog nepoznate krivice može se nać
i u Poovim pripovetkama, npr. u pripoveci Bunar i klatno. Međutim, za razliku od Nervala, Poov junak upoš
te ne
oseć
a krivicu. Ona postoji samo kao zaplet. U Aureliji, isto tako, nije bitno
š
ta je junak skrivio, bitno je da oseć
a krivicu i piš
e o njenoj manifestaciji.
Čitalac potpuno gubi ulogu sudije i biva vođen kroz sferu nepoznatog-podsvesti.
U Nervalovim delima, san nije samo iluzorno ostvarenje neispunjenih ž
elja, većpredstavlja vezu sa onostranim, sa svetom posle smrti. Takvo
ambivalentno svojstvo sna, omoguć
ava da se između sveta utvara, želja i
stvarnosti uspostavi odnos koji je i samom pripovedač
u nejasan. Imaginativni odlazak u transcedentnost u Aureliji, zapravo je knjiž
evnii prikaz Šlegelove ideje o metafizičkoj funkciji umetnosti i njenoj moć
i da otvori principe
univerzuma. Sa takvog stanoviš
ta pisac nam predoč
ava san kao odlazak u
drugi svet. Međutim, on i dalje ostaje donekle vezan za realnost, za budno
stanje č
ime se nagoveš
tava stalna povezanost ova dva sistema. Povezanost
sna i jave, onostranog i ovostranog, stvara neku vrstu fantastič
nog prostora u
kome se spajaju vidljivo i nevidljivo, pri čemu se san posmatra kao sastavni
deo stvarnosti. 1

Prvi deo
Većna samom poč
etku Aurelije pisac otvara pitanje - š
ta je san? Sa
stanoviš
ta dela, formulacija da je san drugi život mož
e se različ
ito protumač
iti. Razmiš
ljanje o drugom životu samo po sebi dovodi nas u područ
je ne
samo podsvesnog, većkroz podsvesno do nadrealnog. Nakon toga nadovezuje se: «Prvi trenuci sna su slika smrti; neka neodređena obamrlost obuzima naš
u misao i mi nismo u stanju da odredimo tač
an trenutak u kome naš
e
ja, u drugom obliku, nastavlja da ž
ivi.» 2 Pisac sasvim trezveno najavljuje
teme snova i smrti i govori o sopstvenom iskustvu kao č
ovek koji je iskusio
pomalo od obe kategorije o kojima govori. Epiteti koje upotrebljava u uvodu, «tamno podzemlje», «senke iz mraka», «carstvo nestvarnih bić
a», upuć
uju na hriš
ćansko-danteovsku predstavu zagrobnog ž
ivota. Dakle, prvobit-

Jelena Novaković
, «Romantič
arska rehabilitacija sna: onirizam Laze Kostić
a i Žerara de
Nervala», U traganju za jedninstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž
evnosti, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanović
a, Novi Sad, 1995, str. 16.
1

2

«Aurelija», str. 7.

33

Књиже
внипре
г
ле
д2

no tumač
enje je da se san izjednač
ava sa odlaskom u smrt. Slika sna je slika
smrti.
Jer u tom
spavanju smrtnom kakvi bi snovi
mogli doći kad života ovo klupč
e
1
odmotamo?
(III,1)
Nakon manjeg uvoda u predmet, pisac imenuje sopstveno iskustvo
kao bolest, s tim š
to kaže da se nikad bolje nije oseć
ao. Afirmacija i velič
anje priviđanja slič
no je faustovskom veličanju sopstvenog znanja koje prevazilazi granicu ljudske spoznaje. San je postao povlaš
ć
eno stanje, uvid u
svet duhova, gde se svet može ponovo izgraditi i gde se mogu sresti bića iz
proš
losti.
Prič
anjem o svom 'č
udnom' iskustvu pripovedačnam se otvara kao
konvencionalni romantičarski junak koji shvata dinstinkciju između sebe i
spoljenjeg sveta. Problem se javlja u piš
čevom poimanju spoljnjeg sveta.
Većse u Silviji prvi put naglaš
ava da su ono š
to jeste i ono š
to se č
ini potpuna suprotnost. Bašu toj pripoveci istič
u se momenti proš
losti, sanjarenja i
sna. U Aureliji takvi elementi dobijaju svoju afirmaciju. Stvarnost prestaje
da postoji ili se nama č
ini da je tako. Jedina stvarnost o kojoj č
itamo je činjenica da je Aurelija mrtva ili shvatanje da priviđenja nisu samo san. To je
ono š
to Nerval naziva meš
anjem sna i jave. Java prestaje da dobija obeležje
objektivne stvarnosti. U ovom delu sve je subjektivno, š
to je romantič
arsko
u Nervalu. Takav junak je uvek usamljen, a njegovu poziciju romantičara
poveć
ava otkrivanje tajne o svetu, u ovom sluč
aju o nastanku sveta i ljudske
psihe. Tajna koju pripovedačnama otkriva na poč
etku jeste smisao postojanja koju zapravo on sve vreme traži. San je smrt i obrnuto.
Prvi opis sna javlja se neposredno posle opaženog detalja na jednoj
kuć
i. Glavni lik je video broj svojih godina i odmah nakon toga spazio je
neku bledu ženu koja podseća na Aureliju. Ovakva priviđanja tipič
na su za
fantastič
nu književnost. U toj situaciji odmah smo uvedeni u područ
je smrti
- junaku kao da se prikazuje Aurelijin duh. Ovim se uspostavlja veoma tesan
odnos između realnosti i priviđanja. Junak je zapravo video bledu ž
enu koja
ima slič
ne crte lica kao njegova draga i automatski pomislio da ć
e neko od
njih dvoje umreti. Takva pretpostavka je posledica izraž
ene intuicije, koja ć
e
dož
iveti svoj vrhunac u proroč
kim snovima. U drugom delu, posle deset goVilijam Šekspir, Hamlet, preveli Branimir Živojinovići Sima Pandurović, Nolit, Beograd,
1966, str. 77.
1

34

Са
г
ле
дав
ања

dina, pisac je ovu utvaru nazvao kameni gost č
ime se priziva Don Žuan, kao
neko ko je preš
ao granice ljudskog znanja i koga samo nadrealno može upozoriti na poč
injeni hibris. Prisustvo Don Žuana udruženo sa simbolikom
brojeva, koja zauzima znač
ajno mesto u Aureliji, otvara hriš
ć
ansku koncepciju tumač
enja snova i priviđanja. Broj junakovih godina na zidu mogli bi
označiti nadolazeć
u smrt, u smislu š
to broj stoji ispisan kao neš
to š
to se neć
e promeniti, kao neš
to trajno. Junak je pomislio da njegov broj godina viš
e
neć
e rasti, da ć
e umreti.
Fantastič
na sluč
ajnost je narativna metoda č
esto upotrebljavana u romantič
arskoj noveli i koristi se kao prava logika koju treba slepo slediti.
Ova scena potvrđuje tezu Žan Riš
ara koji smarta da se u Nervalovom sistemu znak i objekat izjednač
avaju. Znak je objekat i objekat je znak, iz čega

č
itavamo stav pisca da je materijalni svet ekstremno relativan.1 Znakovi iz
realnosti automantski upuć
uju na određenu lič
nost ili svojstva lič
nosti, pri
č
emu dolazi do identifikacije. Narator izjednačava broj na kuć
i kao znak sa
sobom kao objektom, tj. subjektom; bleda žena kao objekat je znak da ć
e
Aurelija ili on umreti. Dakle ono š
to se pričinjava zapravo postaje realnost,
suš
ta istina. Iz svega toga sledi da je realnost ta koja proizvodi priviđenja.
Međutim, realnost postaje promenjena, jer je propuš
tena kroz filter subjektivnosti-psihe optereć
ene sopstvenom (imaginativnom) krivicom. Po toj
analogiji pisac i razmiš
lja. Nakon halucinacije deš
ava se prvi san.
Junak je smeš
ten u neku dvoranu, koja ovde ima funkciju š
kole, gde
se i zadrž
ava. Drugi deo sna je opis palog anđela, š
to je zapravo opis Direrove slike Anđeo tuge. Na č
asu grč
kog brujanje je podsećalo na molitvu Mnemozini. Nije sluč
ajno da je upotrebljena slavna titanka, koja simbolizuje
pamćenje. Ovaj element zapravo uvodi u proš
lost, u š
kolu čiji se đaci dive
pamćenju. Nervalovi snovi sastoje se iz zapamć
enih trenutaka ranog detinjstva i sa te pozicije će kasnije zadirati sve dalje u proš
lost do prvih trenutaka
(jugovim terminima) kolektivne ljudske svesti. Pored toga š
to personifikuje
pamćenje, Mnemosina je i majka devet muza i bila je sjedinjena sa Zevsom
devet noć
i. Broj devet korenspondira sa Danteom i veoma je bitan za Nervala.
Slika palog anđela, za Nervala, predstavlja Aureliju, tj. njenu smrt.
Većovde ona postaje svetica-anđeo. Njena glorifikacija gradi se gradacijski.
Sama č
injenica da pisac sliku poznatog autora, mitologiju i numerologiju koristi kao građu za svoje delo dokazuje koliki uticaj na njega imaju
skoro sve kulturne tvorevine. Tako se polako stvara hermetič
ni mitski svet u
snovima čiji se izvir nalazi najviš
e u mistici kojom je Nerval bio opsednut.
1

«Preface», str. 97.

35

Књиже
внипре
г
ле
д2

Većsa prvim snom stvara se opsednutost smrć
u. Sledeć
a halucinacija deš
ava se na ulicama Pariza uz prisustvo prijatelja. Potraga za zvezdom je
potraga za svojom sudbinom. Junak je ubeđen da će uskoro umreti, a juriš
anje za zvezdom predstavljeno je kao nestrpljivo iš
čekivanje smrti. Tu se
upliće astrologija kao nauka koja se meš
a sa hriš
ć
enskim uverenjem da nam
je svima sudbina unapred određena. Raskrš
ć
e tri ulice pred kojima se nalazi
predstavlja tri verska puta: jevrejski, hriš
ć
anski i muslimanski put. Drugač
ije bi moglo da se shvati kao veza sa svetim trojstvom. Apostol u koga se
pretvara njegov prijatelj projekcija je junaka koji ž
eli da izabere neki od ta
tri puta. Borba dva duha na brdu definitivno iziskuje biblijsko tumač
enje.
Slika borbe podseć
a na Miltonovu interpretaciju borbe Hrista i Satane ili
borbe Satane sa jedinim serafimom koji nije hteo da se pobuni protiv Boga.
Apostol bi u tom sluč
aju bio neko ko reinterpretira događaj. Sa druge strane
funkcija apostola najviš
e se tič
e kuš
anja junaka. U tom smislu, kuš
anje nije
klasično versko, koliko moralno, s č
ime je u vezi i izbor puta. Borba sila dobra i zla samo je potvrđivanje postojanja dobrih/loš
ih principa u uređenju
sveta. Rastrzavanje odeć
e sa sebe je ljudsko ogoljavanje i svođenje na suš
tnu- telo i duš
u. U sledeć
em trenutku deš
ava se da ga vojnici opkoljuju, dok
njegovi prijatelji odlaze sa likom-dvojnikom za kojeg misle da je našjunak.
Tu se otvara tema dvojniš
tva koja je jako zastupljena u Nervalovim
delima, a naroč
ito je bitna za tumačenje snova. Kod junaka, u tom priviđenju, javlja se osećaj da je njegova duš
a podeljena na privid i stvarnost. To je
suš
tinski sukob Nervalove drame. Mi zapravo pratimo rascep jedne lič
nosti,
koji se bazira na neopredeljenosti između dva principa života - realnog i fikcionalnog, a dvojnik je zastupnik jedne od ove dve kategorije. Temu dvojniš
tva Nerval preuzima iz Hofmanovog Đavoljeg eliksira, gde se dvojniš
tvo
1
svodi na pozitivni i negativni princip č
oveka. Pisac i navodi nemačko verovanje da svaki č
ovek ima svog dvojnika i da kad ga ugleda znač
i da je smrt
blizu. Celokupna halucinacija zapravo jeste priprema na smrt, a kuš
anje se
tiče izbora puta na dobru ili loš
u stranu, tj. u pakao ili raj. Ona uvodi junaka
u simbolič
ku smrt. Naredni snovi i halucinacije bić
e odigravane na prostoru
nerealnog, a njeni akteri postać
e ljudi iz proš
losti – mrtvi.
Drugi po redu san u Aureliji otvara put u carstvo mrtvih. Pisac se nalazi u kuć
i prepunoj uspomena, gde je proveo deo svog detinjstva. On vodi
razgovor sa mrtvom služavkom i pticom koja predstavlja mrtvog rođaka. U
sledećem kadru pisac se nalazi u mestu gde je proveo svoje detinjstvo i sreć
e mrtve rođake. Ovaj san nas polako uvodi u smisao junakovih snova i pre1

Temom dvojniš
tva iscrpno se bavio i E.A. Po u već
ini svojih pripovedaka među kojima se
najviš
e istič
u Pad kuć
e Aš
er i Vilijam Vilson.

36

Са
г
ле
дав
ања

pić
e se sa ostalim snovima.
Poznato je da je Nerval u svoja dela unosio dosta autobiografskih
elemenata. Drugi deo zapravo je jedna velika ispovest, koja nam služi za
razmatranje i tumač
enje prvog. U drugom snu prvog dela junak nalazi na
obali Rajne koja za njega predstavlja bitno mesto. To mesto nosi mitski znač
aj, a naroč
ito je povezano sa sirenama Rajne, tj. konkretno sa Lorelaj, koja
je vrlo bitna figura u Nervalovom stvaralaš
tvu, naroč
itno bitna za memoare
koji nose istoimeni naziv – Lorelaj, nemački suveniri.
Jošmi č
elo rujno od poljupca njena;
sanjarih u š
tilji gde pliva sirena... 1
Prostorni okvir poremeć
en je kao š
to je i temporalnost poremećena.
Vizija sveukupnog prostora poetski je predstavljena kao vizija bezdana.
Imaginarni prostor deš
avanja radnje raspoređen je horizontalno i vertikalno.
Slič
nu shemu nalazimo i u Blejkovoj poeziji. Nervalov koncept prostora je
malo dugačiji. Junak u Aureliji pada vertikalno na dole u sferu proš
losti, nerealnog. Takođe, u prethodno pomenutoj halucinaciji, sile dobra i zla se bore
na brdu. To je uzviš
enje, vertikalno na gore. Ovako raspoređen prostor referiš
e na antičku (prometejsku) simboliku gore i dole2 i biblijsku simboliku raja i pakla. Kod Nervala vertikalna sfera upuć
uje na svet maš
te. Horizontalno
raspoređen prostor referiš
e na linearni protok vremena, dok vertikalni znač
i
povratak u proš
lost.
Što se tič
e vremena, u Nervalovim delima dominira proš
lost. Pisac
Aurelije vrać
a se u svoju proš
lost, koja dobija konotaciju mitske proš
losti.
On gradi sopstveni svet od delova sveta koji je davno nestao da bi rekonstruisao sopstvenu ličnost. Potraga za Aurelijom zapravo je poetska predstava potrage za samim sobom. Ta potraga odgovara potrazi za sopstvom kao
romantič
arskim idealom.

Žerar de Nerval, «El Desdichado», preveo Kolja Mićević
, Pesniš
tvo evropskog romantizma, sastavio Miodrag Pavlović
, Prosveta, Beograd, 1968, str. 226.
1

2

Sličnu shemu nalazimo u Eshilovom Okovanom Prometeju gde je vertikalno raspoređen
prostor zapravo pojmovna predstava sveta samog. Na uzviš
enju je Olimp, mesto Bogo va, u
sredini su Prometej i hor Okeanida, dole je Tartar. Drama se odigrava u prostoru između
gore i dole; horizontalno ne postoji.

37

Књиже
внипре
г
ле
д2

Trinaesta se vrać
a, al' prva u krvi
I uvek jedina! Il' tren samo blagi? 1
U stihovima ovog soneta postoji ponavljanje, trinaest puta, koje je vrednosno uvek prvo. Junak se u svojim snovima konstantno vraća u proš
lost i tako
istažuje sebe sledeći ideju o metempsihozi i predestinaciji. Ne samo da proš
lost egzistira u snovima, ona egzistira i u njegovim maš
tanjima. Tako u Silviji imamo pokuš
aj povratka proš
losti i ideju da proš
lost živi u sadaš
njosti.
Tu se prvi put javlja misao o reinkarnaciji. Lik nezadovoljan sobom, odlazi
u mesto gde je odrastao, simbolič
ki odlazi u svoje detinjstvo i pokuš
ava da
rekonstruiš
e ljubav iz mladosti. Maš
tanje o Adrijeni, zapravo je maš
tanje o
Aureliji. Nakon saznavanja da je Adrijena mrtva stvara se ideja da je Adrijena zapravo Aurelija, njen dvojnik. Naravno mora se pomenuti i razoč
aranje,
jer Silvija viš
e nije naivna seljanč
ica većodrasla ž
ena koja ima drugog ljubavnika. Iz sveg tog saznanja proizilaze maš
tanja i mistič
ne zamisli o seobi
duš
a, reinkarnaciji koje stvaraju zatvoren svet glavnog junaka.
Ideja o seobi duš
a prisutna je u onom trenutku sna kada lik razgova2
ra s pticom koja predstavlja njegovog rođaka. To je uticaj pitagorejaca koji
su bili popularni u misticizmu i na Orijentu koji je Nerval posetio. Pitagorejsko shvatanje da je duš
a besmrtna i da samo menja oblike zapravo je pogodna da se postigne efekat koji snovi treba da izazovu kod čitaoca. Ono š
to pisac pokuš
ava da kaž
e jeste da ulazi u svet smrti, zapravo u svet posle smrti
gde nalazi da duš
a doista jeste več
na. Ova ideja samo je jedna od mnogih
mistič
nih stvari koje je Nerval inkorporirao u svoje delo. Shvatanje da mi živimo u naš
im precima i da naš
i preci ž
ive u nama jeste jedna varijanta tumač
enja uč
enja o seobi duš
e. Duš
e idu napred kroz vreme i vrać
aju se natrag.
Može se i tumačiti da je jedna duš
a jedne porodice rascepljena na viš
e delova. Tako se vreme kao linearni protok dovodi u pitanje, jer ono ne prolazi lineano većod jedne generacije do druge i natrag. U tom smislu, vreme se
mož
e smatrati kao kretenje oko jedne tač
ke.
Sledeće slike uvode nas u visoke dvorane, carstvo belog kao izvora
svetlosti i rajske ljude. Pisac opisuje scene obič
nog života. Deca i devojke
se igraju oko kuć
e, ljudi se vraćaju s posla, ali svi u belom i svi lepi. To je
1

Žerar de Nerval, «Artemida», preveo Stanislav Vinaver, Pesniš
tvo evropskog romantizma,
sastavio Miodrag Pavlović
, Prosveta, Beograd, 1968, str. 224.
Ideju o postojanju duha u svim ž
ivim organizmima obrađuje i jedan od najvećih genija filma Akira Kurosava u drugoj priči Snova, gde jedan deč
ak zbog griže savesti razgovara sa
duš
ama drvеć
a breskvi.
2

38

Са
г
ле
дав
ања

prikaz utopije koja nije nimalo fantastič
na, većje potpuno obič
na, ali isto tako i nemoguć
a. Belo je simbol svetlosti, a samim tim i života, dobrote; isto
tako i lepota na ljudima koji su obič
ni, a opet nerealni.1
Prisutnost svetlosti u vezi je sa rasporedom prostora. Svetlost, koja
uglavnom isijava iz likova, referiš
e na obrnutu koncepciju. Svetlost se prikazuje kao suprotnost od zakona fizike – zrač
i ono š
to u realnosti ne zrač
i, a
ne zrač
i ono š
to u realnosti zrač
i. Zrač
e tela, dok se, na primer, u drugom
delu sunce prikazuje kao crno. Ovako predstavljena svetlost tesno je u vezi
sa elementima snova koji nose svetlost. U tradicionalnoj simbolici svetlost
je atribut Boga i ima pozitivnu konotaciju. Tako je i kod Nervala. Sve š
to je
samom liku pozotivno dobija sjaj, sve š
to je negativno zatamnjuje se.
Prikazujuć
i scenu iz svakodnevnog ž
ivota kao savrš
enu, pisac projektuje svoju idealnu sliku sveta u snovima. Čovek je stvoren da bude obič
an i, slič
no Platonovoj koncepciji u Drž
avi, da radi ono š
to mu prilič
i. Dakle, nema romantič
arskih ekstrema, sve je savrš
eno i obič
no, ali pre svega
lepo. «Bila je to kao neka od onih prvih i nebeskih porodica, č
ije su me nasmejane oč
i traž
ile s toplom ljubavlju. Stadoh da prolivam suze vrele kao da
sam se setio izgubljenog raja.»2 Citat može imati veze sa Silvijom gde imamo glavnog junaka koji traga za idilič
nom proš
loš
ć
u i tako pokuš
ava da rasvetli tajne sopstvene lič
nosti. U potrazi za sopstvom u Aureliji, junak dospeva do idealnog stanja koje se graniči sa filozofijom zajedniš
tva. Romantičarska individua traga za idealnim okruženjem u kojem ć
e opstati. Ovde
imamo paradoksalnu situaciju. Jedinstvena osoba traga za mestom u kojem
ć
e se uklopiti. On traži da se stopi u opš
tost. Tragičnost se postiž
e time š
to
je ideal nedostiž
en. Raj je izgubljen i mož
e se naći samo u snovima. Snovi
dobijaju znač
aj neprož
iveljenog ž
ivota.
U Nervalovom svetu, duš
e rođaka su junak sam. Traž
eći njih, on
pronalazi sebe. Snovi mu služ
e da posmatra i ponovo proživljava ono š
to je
bio i š
ta bi mogao biti. Rajska porodica je izgubljena porodica kakvu on nikad nije imao. Dakle, upliv u san predstavlja simbolič
niji stupanj maš
te. Junak ž
ivi u idealnim trenucima, u idealnoj proš
losti. San je projektovanje ideala i proš
losti na nezadovoljavajuću stvarnost; san je fantastično prož
ivljavanje nemogućeg.

Ova slika podseć
a na hipi mit o ostrvu na kome ljudi ž
ive običnim ž
ivotom, daleko od industrije i ratova. Drveni brodovi (Wooden ships) je pesma koju je Dejvid Krozbi (David
Crosby) napisao na ovu temu, a iste godine obradili su je Dž
eferson Erplejn (Jafferson Airplane).
1

2

«Aurelija», str. 23.

39

Књиже
внипре
г
ле
д2

Uloga drage u snovima prvog dela zapravo i nije naroč
ito velika.
Aurelija je glavni simbol, ona reprezentuje najvažnije vrednosti junakovog
ž
ivota. Kao slavna glumica, pojavljuje se samo u određenim kadrovima i daje značaj kompletnoj sceni. Bez nje film bi bio zanimljiv, ali ne i potpun.
Aureliju treba posmatrati u okviru u kom se nalazi. Tako, na primer, u još
jednoj sceni potrage za svojim izgubljenim vremenom, pisac je izjednačava
sa vrtom tako š
to se vrt izvija i dobija njen oblik. Sam pisac tumači sopstveni san kao znak da je Aurelija mrtva. Ona je umrla, vratila se u prirodu i tako potpuno se stopila sa njom. Sve to zajedno korespondira sa Vodsvortovom Lusi koja je, slično, jedan od tipova umrle drage i posrednič
ka figura
teme prirode i prirodnosti, ljubavi i smrti u kosmosu. Po tome se vidi da je
romantič
arsko i unoš
enje prirode u delo kao izuzetno bitan element. Pre izvijanja vrta, č
itamo opise divljih š
uma. Priroda je lepš
a van civilizacije, van
č
oveka, a opet, sa druge strane, priroda i č
ovek čine jedno.
Predstavljanje i izvijanje prirode kao znak smrti, zapravo je mnogo
simbolič
niji znak. Ovaj san uvod je u najznačajniji od svih snova – san o
stvaranju sveta.
Prvi opis je opis čudoviš
ta koja menjaju oblik i usled muzike, koja bi
trebalo da predstavlja pitagorejsku varijantu harmonije sfera, dobijaju izgled
divljih ž
ivotinja, ptica i riba. Ova slika uvodi u pojam straš
nog. Viš
e nismo
u domenu sećanja i maš
tanja o ljudima iz proš
losti, veću sferi koja je ljudskom iskustvu nepoznata. Ovaj san koresponidara sa prikazom borbe dva
duha na brdu i, posmatrano kroz prizmu biblijskog i antičkog modela postanja, čini nastavak pomenute halucinacije.
Promenom upravlja «boginja iz koje zrač
i svetlost» i iz bić
a su se
dalje preobražavali u vile, vilenjake, vodene i ognjene duhove. Sama č
udoviš
a predstavljaju amorfnu masu, prvobitnu tamu iz koje se rađa svetlost, a
dalje i ž
ivot. Celokupna slika samo je vizuelno predstvaljenjo tumač
enje prve knjige Postanje. Bić
a koja se iz zemaljskih pretvaraju u svejevrsan red
anđela referiš
e na seobu duš
a i slikovnu predstavu raja.
Dalje se uvode u prič
u demoni kao peta vrsta koju stvara jedan od
sedam Eloaha. Demoni i trojica Eloaha, prognani u utobu zemlja, ispod
Afrike, poneli su sa sobom tajnu tumač
enja Svete knjige. Rađali su se u liku
svoje dece i tako crpeli zemaljsku energiju. «Uskoro razne boleš
tine poč

e
da dosetkuju narod, životinje i biljke su izumrele.. Saž
vežđe Oriona otvori
nebo i iz njega se voda izli u slapovima..»1
Sam naziv Eloah jedno je od sedam mogućih imena Boga, od El š
to
znači Bog, nastalo u severozapadnim semitskim jezicima. RečEloah retko
1

«Aurelija», str. 31.

40

Са
г
ле
дав
ања

se koristi, a znači «a good», dobro kao sinonim za Boga. Stvaranje demona
jeste stvaranje pobunjenih anđela, predvođeni Satanom. To je odstupanje od
Svetog pisma – Satana se ovde nije pobunio, on je rođen pobunjen. Njihovo
postojanje ispod zemlje i uniš
tavanje ž
ivota na samoj zemlji ovde predstavlja zemlju samu. Sedmorica Eloaha u tom smislu prestaju da budu sedam
lica bogova i postaju sedam smrtnih grehova, č
ime se stvara idejna povezanost sa Otkrovenjem Jovanovim. Prikaz apokalipse, u Nervalovom snu, zapravo je kombinacija Otkrovenja i Postanja. Nakon apokalipse sledi potop i
obnavljanje zemlje u kricima več
ne majke koja je plakala dok su se vrač
evi
skrivali pod zemljom, Nojevi sinovi obrađivali sinovi, a komadi velike zmije se spajali. Kombinaciji ova dva teksta priključ
eni su kabalistič
ka uč
enja i
likovi napuš
tene ž
ene i majke.
Snovi glavnog lika ne reprezentuju samo seć
anja iz ranog detinjstva
kao najbezazlenijeg perioda ž
ivota, snovi su izmaš
tana idejna seć
anja mitskog perioda i predstavljeni su kao seć
anja o prapostojanju. Junak traž
i krivicu u svojoj proš
losti, svojim precima kao moguć
nost nasleđene krivice i
poš
to je ne nalazi transponuje svoj duh u period samog postanja. Svoju krivicu traži u demonima, i tako poistovećuje svoj ž
ivot sa pračovekom. U tom
smislu svoju sudbinu doživljava kao konačno izgnanstvo iz raja. Žena je
simbol Aurelije, a njen krik samo je dokaz njegove nesreće. U toj sceni ona
je poistoveć
ena sa Majkom, pri č
emu junak postaje prividni sin-spasitelj,
koji je izgubio svoju bitku.
Autor gradi svoj svet u snovima. Ta tvrdnja ide u prilog tumač
ima
koji smatraju da Nerval sam uokviren u svoj tekst, tj. da ima paž
ljivo smiš
ljen plan da manipuliš
e čitaocima ili da tome tež
i. Ovakve teorije razbijaju
iluziju i izlaze daleko iz okvira romantičarskog fantastič
nog ž
anra. Zamiš
ljanje idealnog i odbacivanje realnog je ono š
to je romantič
arsko u Nervalu, a
Nerval u okviru romantizma ostaje zapamćen zbog nač
ina na koji je obradio
motiv fantastič
nog. Njegova potraga za rajem prevazilazi granice lič
nog i
ulazi u područje vere i predanja. Junak sanja potop i demone kao posledicu
sopstvenog izgubljenog raja. Tražeć
i opravdanje za svoju krivicu, on je nalazi u snovima u okviru kolektivne krivice prabić
a. San o apokalipsi i potopu zapravo je pokuš
aj da se ta krivica redefiniš
e, da se objasni.
San koji zatvara prvu knjigu Aurelije jeste kombinacija idealne slike
raja predstavljene kroz prostorni okvir Tajanstvenog grada i kroz tajnu o
mitskom postojanju sveta.
Uvođenje lika istoč
njač
kog kneza kao uvećana i ulepš
ana prilika
glavnog lika najbolji je prikaz teme dvojstva kojom se Nerval bavio. Junak
je sad knez koji vrš
i njegovu ulogu. On treba da postane mužone koju lik
voli. U tom smislu, san je projekcija neostvarenih ž
elja. Sa druge strane,

41

Књиже
внипре
г
ле
д2

dvojnik je, u književnosti iz koje Nerval crpi ovaj motiv, bio č
esto prikazan
kao suprotnost, kao negativni antipod. Time njegov san dobija izgled kaž
njavanja zbog krivice.
Piš
čevo pozivanje č
itaoca na tumač
enje dela kroz istoč
njač
ku kulturu, mož
e se smatrati zavarivanjem. Većse pomenuto da junak projektuje
idealnu viziju sopstvenog ž
ivota u snovima. U neku ruku bi i moglo da se
kaž
e da su Nervalovi snovi zapravo fantastič
nija varijanta sanjarenja. Poš
to
je boravio na Orijentu, Nerval je posato opsednut njihovom kulturom i mistikom. Uveć
an i ulepš
an fiktivni lik je junakovo viđenje sebe u estetski
podmlađenom stanju. Knež
evo i Aurelijino venč
anje jeste nač
in identifikacije sanjara sa onim š
to se sanja. Junak sanja ono š
to bi voleo da se desilo u
proš
losti. Dakle, opet se javlja poremeć
ena temporalnost.
Vreme je podeljeno na dve ravni – jednu č
ini bliska izmaš
tana proš
lost, drugu č
ini mitska proš
lost. Štampane objave o otvaranju kazina referiš
u da se nalazimo u modernom vremenu. Međutim, zabunu unose radionica,
radnici i stvari u njoj. Akcenat je na vatri koja oživljava glinenu lamu. Vatra
o kojoj je rečjeste onaj plamen koji je oživeo prva bić
a. To je zapravo vatra
koju je Prometej ukrao i dao je ljudima. Usavrš
avanje umetničkih predmeta
iz radionice je ljudsko simbolič
ko usavrš
avanje. U modernom krugu prič
e
nalazi se mitski delićkoji predstavlja centar od koga sve polazi. Taj mitski
delićgranič
i se sa antikom, konkretno sa likom Prometeja i sa antič
kim modelom stvaranja. U ovako koncipiranoj priči mož
e se reć
i da vreme ne postoji. Vrać
anje proš
losti i to mitskoj proš
losti aludira na Nič
eovu koncepciju
ciklič
nog vremena u smislu vraćanja antici.

Drugi deo
Drugi deo Aurelije poč
inje prizivanjem Euridike, koja je «po drugi
put izgubljena», č
ime se ukazuje na traganje za njom, pri čemu se junakumetnik pretvara u simboličkog Orfeja.
Dvaput sam Aheron preš
ao, pun sile,
smenjujuć
i katkad s Orfejevom lirom
uzdahe svetica i krikove vile.1
Pisac, na početku Aurelije, govori o svom iskustvu kao silasku u svet senki,
1

«El desdichado».

42

Са
г
ле
дав
ања

u svet mrtvih – pakao. Povezujuć
i stihove El desdichada i Aureliju, vidimo
da umrla draga gubi svoju vezu i sa Laurom i sa Beatrič
e, većpostaje Euridika. Silazak u pakao ne korespondira toliko sa Danteom, koliko sa antičkim
mitom o Orfeju iz koga su kasnije nastale epizode Odisejevog i Enejinog silaska u Had. Nervalu je mnogo bliž
e pozivanje na mit od pozivanja na literaturu, zato š
to u mitu nalazi svu onu opš
tost i univerzalnost koja mu je potrebna, i sa druge strane dozu mističnosti koja odgovara njegovom stanju.
Silazak u podzemlje dva puta (kako piš
e) ukazuje na junakov dvostruki ž
ivot, koji č
ine on i njegov dvojnik u snovima. Po drugi put izgubljena Euridika referiš
e na rekonstrukciju snova i dvostruku krivicu koju oseć
a zbog
Aurelije.
Prizivanje Euridike izbacuje lik Aurelije u prvi plan. U prvom delu,
ona je bila pasivno prisutna. Nerval u prvom delu prevazilazi granice ljubavi; draga je za njega samo povod za san. U drugom delu ona je konstantni

esnik priviđanja. Tu se nadzire sličnost u koncepciji sa Danteovom Komedijom, jer Dante prvo prelazi pakao i č
istiliš
te sa Vergilijem, da bi na kraju
stigao do Beatriče u Raju. Slič
no je i u Aureliji, junak sam prelazi pakao u
prvom delu, da bi u drugom delu stigao do fiktivnog lika drage. On postaje
opsednut ljubavlju prema Aureliji i njenom smrć
u za koju smatra da je nastupila njegovom krivicom. Usled toga poč
inje da projektuje slike svoje propasti. Tako mu se priviđa Aurelijin lik koji silazi sa ogledala i javlja mu se
opsesivna ideja da je Aurelijin duh u telu pevač
ice koja, iako ne izgleda kao
Aurelija, ima isti glas kao ona. Mož
e se reć
i da je drugi deo zapravo jedna
velika autorefleksija sa manjim epizodama snova i priviđanja. Junak je optereć
en svojim prethodnim oniričkim iskustvom (iz prvog dela) i krivicom, š
to
rađa ideju o samoubistvu, pri č
emu bi se duš
e ljubavnika u Donovom stilu
sjedinile u smrti.
Slika kuć
ice u š
umi iz koje se č
uju glasovi koji izgovaraju: «Ona je
izgubljena» 1, otvara temu spasenja. Optereć
en oč
ekivanom smrć
u, junak ispituje veru, Boga i nauku, kako bi uspeo da nađe svoj put i shvati svoj polož
aj u svetu i smrti. Povodom toga, on promatra svoj ž
ivot, svoje grehe u nadi za iskupljenje. San o ličnostima iz proš
losti, koje mu se ređaju u mislima,
rađaju misao o pasivnoj krivici – da je zaboravio sve i brinuo se samo u dragoj. Izgubljena Aurelija vizija je potpune propasti.
Paranoičan strah povodom neokajanih grehova, koji donose več
nu
propast, izvor je svih priviđanja i snova koji nastupaju, sve do odlaska u bol-

1

To je referenca na Fau sta u kojem hor govori za Margaretu: «Ona je spasena». Ovde je
Aurelijina ž
rtva toliko veća od Margaretine, da je č
ak i spas izgubila.

43

Књиже
внипре
г
ле
д2

nicu. Tako junak š
eta gradom i prisustvuje svađi, pri č
emu se javlja ideja da
je radnik koji je tuda proš
ao sa detetom na levom ramenu, u stvari sveti Kristof koji nosi Hrista. U biblijskoj mitologiji Hrist je sklopio dogovor sa
ocem da će iskupiti ljudske grehe i vratiti č
oveku raj. Bez tog čina ljudski
raj potpuno je izgubljen. Ideja o mrtvom Hristu zpravo je apokaliptič
nog karaktera, jer je č
ovekova propast zagarantovana. Preneseno na sibolič
ki plan
svađa znač
i rat u svetu, a Kristof sa Isusom znači Hristovo izbavljanje i moguć
nost iskupljenja.
Drugi deo obavijen je velom samoubistva. Stoga se apokaliptič
na
priviđenja mogu tumač
iti kao opsesija samoubice. Sa tim su u vezi i priviđenja zvezda koja se gase, crnog sunca u noć
i i da je Zemlja siš
la s putanje. U

č
ekivanju svoje smrti, junak doživljava sopstveni nestanak kao potpuni nestanak sveta.
„Da l' jošuvek umešda izvodišskret
Od mrtvog ka živom, nepomitnim redom,
Da zadahnešone kojim nije mret,
Da zgaslih sunaca ne presvisnu jednom?
Ti – smrt da pobediš
, imašli jošmoć
i?
O nisi li zgromljen, okrš
ajem ljutim
kada anatemnjak i Anđeo Noć
i
Poslednjom se snagom ustremio, slutim?
Sam plačem, sam patim. Ne mogu podneti.
A umrem li ja – ta sve će umreti!“1
U pesmi Hristos na gori maslinovoj, pesnik se obrać
a samom Hristu; pita se
da li je on sposoban da spasi svet i ispituje posledice propasti. U ovom priviđenju on se poistoveć
uje sa njim. On postaje spasitelj ili nosilac propasti .O
tome govore i glasovi deč
jeg hora koji u refrenu ponavljaju Hristovo ime.
Misao da je junak sam Hrist razvija se, kasnije, u snovima koji su vezi sa
povratkom harmonije sfera.
Misli o propasti i ponovnom iskupljenju prikazane su jošjednom u
drugačijem obliku, kao priviđanje borbe Burginjona i Armanjaka i dizanje
utvara ratnika. U snovima prvog dela, junaku su se priviđali likovi predaka,

1

Žerar de Nerval, «Hristos na gori maslinovoj», preveo Stanislav Vinaver, Pesniš
tvo
evropskog romantizma, sastavio Miodrag Pavlović, Prosveta, Beograd, 1968, str. 225.

44

Са
г
ле
дав
ања

koji ne reprezentuju opš
ti poredak, većsu vezani samo za junakovu lič
nost.
Ratnici su utvare koje su, za junaka, suš
tinski strane i predstavljaju sveopš
tu
1
pobunu mrtvih duš
a. Oni nisu posledica savesti glavnog lika, većsu posledica svesti preoptereć
ene večnim mestom i straha da li ć
e njegov duh besciljno lutati zemljom.
Po biblijskom tumač
enju, č
ovekov spas bić
e mogućposle potopa.
Bog, ljut zbog krivice Adama i Eve i njihovog poroda, sruč
io je na zemlju
kiš
u koja treba da opere i ubije greh, posle koje treba da nastane bolji poredak. Kada je glavni lik otiš
ao u Botanič
ku baš
tu u odeljenja kostura i video
č
udoviš
ta koji su da potsetili na potop, kad je izaš
ao na baš
tu se spusti pljusak, a po gradu nastane poplava, on je referisao na biblijski potop. Prestanak kiš
e simbolizuje nadu u moguć
nost spasa. Kada je kupio dva kadifena
zaklona od vatre, ukraš
ena hijeroglifima u prodavnici retkostima i uč
inilo
mu se da je to potvrda nebeskog praš
tanja, to nije samo nada, to je najava
za nastupajuć
u harmoniju i znak da ć
e mir zaista doć
i. Misao o miru potvrđuje i pojava Boginje u snu koja ć
e mu se konačno pokazati u punom sjaju.2
Vrt koji se pojavljuje iz oblaka iza nje obasjan prodornom svetloš
ć
u, simbolizuje prirodu kao nevinost i oč

ćenost u punom sjaju. Takva priroda, obnovljena i sjajna, mož
e ponovo da rađa.
Shvatanje situacije kao iskuš
enja boginje Izide, uvodi je u prič
u. Ona
postaje glavni nosilac ideje prokreacije do kraja dela. On naziva Izidu majkom i svetom suprugom (ista kao Marija, majka i ona koju je voleo); ona
mu se pojavljuje u oblicima antič
ke Venere ili hriš
ć
anske Bogorodice. Izida
u sebi poseduje sjedinjene likove majke i žene, ona je geteovsko več
no ž
ensko. U tumač
enju prvog dela većje pomenuto da se Aurelijin lik slavi gradacijski. Ona, u drugoj knjizi, postaje Boginja – Izida koja donosi nadu u
spasenje u obliku likova Venere i Bogorodice.
U egipatskoj mitologiji Izida je bila personifikacija patnje za svojim
muž
em i bratom Ozirisom, čime se stvara direktna povezanost sa Aurelijom
(koja pati za glavnim likom). Vezu sa egipatskom mitologijom pisac uspostavlja i u snu u bolnici, pri č
emu je bolnica slična piramidi (po slikama na
zidovima i po vratima koja vode u podrume koja lič
e na podzemne hodnike
piramide). On takođe uobražava da bolesnici u vrtu utič
u na kretanje zve1

Kao npr. opet u Kurosavinim Snovima u priči «Tunel» gde se komandantu javljaju utvare
poginulih ratnika.
U antičkoj mitologiji, ako se nekome Zevs prikaž
e u punoj svetlosti, njega će istog trenutka sprž
iti svetlost. Pojava Boginje u punoj svetlosti mož
e se tumačiti kao znak da ć
e junak
uskoro umreti.
2

45

Књиже
внипре
г
ле
д2

zda, da ludak koji š
eta u krug upravlja sunč
evim kretanjem. Glavni lik utič
e
na mesec. Njegova uloga da uspostavi sklad pomoć
u kabale i ostalih veri.Ovim snom se, nakon priviđanja potopa i uniš
tenja sveta, ponovo uspostavlja mir.
Kada je kult Izide dospeo u Grč
ku, ona je V veku p.n.e. bila poistoveć
ena sa Demetrom i Ijom i postala gospodarica Podzemlja, a njena deca
bila su Apolon (Hor) i Artemida (Bubastida). Ona je majka cele prirode,1 š
to
direktno referiš
e da zemaljsku obnovu. Mesec, kojim vlada junak, u vezi je
sa boginjom Artemidom. Artemida je u grč
koj mitologiji bila Zevsova i Letina kć
i, Apolonova sestra bliznakinja, simbol lova i devič
anstva. Uspostavljenje sklada ima veze da stihom Artemide, gde je pad zvezda triumf Artemide, kao boginje meseca i ujedno trijumf noć
i nad svetloš
ć
u, nad ž
ivim
zvezdama.2 Na taj nač
in slika, u zadnjoj strofi soneta, postaje slika pobede
sna nad budnim ž
ivotom.
Padajte sni belih ruža zaneseni, –
Vređajte Bogove, nebo vam od plama:
Svetica Ambisa svetija je meni!3
Artemida kao Izidina kći, ima veze sa obnovom kao spasenjem u
Nervalovim snovima. Upravljajući mesecom, junak se stapa sa Artemidom,
koja se, u istoimenoj pesmi, opet poistovećuje sa Aurelijom. Artemida, kao
devica simbolizuje več
no ž
ensko š
to piš
čevu ljubav pretvara u duhovnu ljubav koja ne tež
i zadovoljenju. Njihovo stapanje predstavlja većpomenuto
sjedinjenje u smrti, koje je č
isto duhovno.

Pisma
Nakon niza pisama u kojima č
itaoci postaju svedoci ljubavne patanje
glavnog lika sledi niz snova koji zatvaraju delo. Tih deset pisama napisani
su u afektu, iz perspektive glavnog lika koji je odbačen. Aurelija, kojoj su
Dragoslav Srejović
, Aleksandrina Cermanović, Reč
nik grč
ke i rimske mitologije, ČGP
«Delo», Ljubljana, 1979, str. 53 i str. 164.
1

2

Stanislav Vinaver, «Predgovor», Žerar de Nerval, Odabrana dela, Nolit, Beograd, 1956,
str. 18.
3

«Artemida».

46

Са
г
ле
дав
ања

pisma bila upuć
ena, pojavljuje nam se kao ohola, sujetna ličnost, š
to je u
kontrastu sa idealom ostvarenim u snovima. Znač
aj pisama je da pokaž
u koliko snovi zapravo nemaju veze sa realnoš
ću i da donekle objasne stanje č
oveka koji je izabrao svoj ž
ivotni put u snovima.
Posle čitanja pisama, junak u bolnici sanja da se nalazi u č
ardaku sa
osam zidova. Svetlost meseca obasjava prostoriju i vidi raseč
ene ž
ene – razbojiš
te na kome je istorija sveta pisana krvlju. Javlja mu se ideja da je jedan
bolesnik posrednik između života i smrti. Ta slika zapravo je vizija mučeniš
tva u paklu. Lik predoseć
a da je na pragu smrti š
to projektuje prlazak kroz
pakao kao svoju potencijalnu sudbinu.
U sledećoj sceni junak se nalazi u kuli. Pojavljuje se duh Saturnin sa
licem prethodno pomenutog bolesnika, koji je sad preobražen i pametan.
Nakon toga glavni lik i Saturnin-bolesnik premeš
taju se u polje, okruženi
zvezdama. Jedna zvezda stade da raste i javlja mu se boginja u indijskoj
odeć
i.
Pojava boginje objaš
njava se kao neš
to š
to donosi preporod, jer za
njom sve zeleni. Boginja se mož
e tumač
iti kao grč
ka Izida sa atributima Demetre-majke prirode. Saturnin je nejverovatnije u vezi sa rimskim bogom
Saturnom i praznicima Saturnalijama, koji označavaju poč
etak nove agrarne
godine. Njegova figura takođe je u vezi sa preporodom. Boginja tumači kulu
kao opsene. Ona je glas spasenja. U ovom snu dolazi do potpunog romantič
arskog stapanja č
oveka i prirode. Rađanje prirode poistoveć
eno je sa junakovim spasom; umiranje prirode bila je (u ranijim snovima o potopu) njegova propast.
Lik boginje mož
e se shvatiti kao personifikacija Aurelije. Boginja,
iako zaista ima izgled nebeskog bić
a, ona sadrži elemente koje joj je subjekat-pisac nakalemio. To je naravno indijska odeć
a koja se č
esto pojavljuje u
delu i predstavlja projekciju piš
čevih vizija Aurelije. Vrlo je bitno naglasiti
da Aurelija tokom dela prestaje da bude osoba koja je objektivno postojala i
pretvara se u duhovni ideal kroz likove Bogorodice, Izide, Artemide i ostalih boginja. Ona viš
e nije sujetna glumica, većsimbolič
aka Euridika, koja se
poslednji put okreć
e za svojim ljubavnikom. Aurelija postaje vrhovna boginja koja se pojavljuje u poslednjim snovima dela i koja donosi veru.
Sećanja
Poslednje poglavlje, «Seć
anja», počinje nizom scena iz različ
itih delova
sveta, čiji je siž
e opis radosti, mira. Junak, Saturnin i Aurelija u obliku boginje lete. Ovaj san sasvim jednostavno opisuje stabilno stanje glavnog juna-

47

Књиже
внипре
г
ле
д2

ka. On ne odraž
ava izmaš
tani (subjektivni) raj koji je nedostiž
an kao u prvom delu. Ovaj san najavljuje pomenuti raj ali u smrti.
San o devojčici u snegu sa mač
kom je prikaz utopije. Ova slika ima poetsku vrednost. Sasvim jednostavno opisana je č
istota, nevinost, ponovno rođenje i nada u obliku deteta. Svetlost viš
e nije prisutna kao deo nadrealnog,
tu je sneg koji vrš
i ulogu svetlosti. Sve to korenspondira sa snom o rajskoj
porodici u belom iz prvog dela.
Delo se završ
ava buđenjem bolesnika iz kome i oporavkom glavnog lika.
Bolest, koju su proizveli koš
mari, nestala je. Junaku se vrać
a svest o prož
ivljenom paklu i vera u spas.

Zaključak
Po rečima Žorž
a Pulea, Silvija je prič
a o pokuš
aju da se pronađe pr1
vobitni raj da bi se pretvorio u konač
ni raj. To se mož
e primeniti i na Aureliju, s tim š
to se u Aureliji raj nalazi u snu, a njegova konačnost je u smrti.
Sanjati raj i kroz snove i seć
anja ponovo ga prež
ivljavati znač
i izgraditi ga.
San kao drugi ž
ivot znači ž
iveti raj koji je u realnosti izgubljen. To je smisao Nervalovog eskapizma.
Aurelija opisuje proces kosmič
kog stvaranja. Taj koncept predstavljen je kao onirič
ko kretanje, koje se poistoveć
uje sa eshatološ
kom kretanjem duš
e od loš
eg ka dobrom – od haosa do kosmosa; od pakla ka raju
(kao u Danteovoj Komediji). Da bi naš
ao mir, glavni lik mora prvo da ode u
pakao da bi dospeo u raj. Preneseno na opš
ti plan, priroda i čovek moraju
umreti da bi se ponovo rodili i konačno se spojili.
San je mogućnost da se izgradi drugi svet koji bi za pisca bio idealan. San stvara iluziju, književnost je prenosi.

1

Jelena Novaković
, «Put u proš
lost ili traganje za unutraš
njim jedinstvom: Prust i Nervalova Silvija», U taganju za jedinstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž
evnosti, Izdavačka zajednica Zorana Stojanović
a, Novi Sad, 1995, str. 35.

48

Са
г
ле
дав
ања

LITERATURA
Meletinski, Jeleazar, Istorijska poetika novele, prevela sa ruskog Radmila
Meč
anin, Matica srpska, Novi Sad, 1996.
Nerval, Žerar de, Aurelija ; Silvija, preveo s francuskog Božidar Marković
,
Narodna knjiga, Beograd, 2002.
Nerval, Žerar de, «El dedichado», «Artemida», «Hristos na gori maslinovoj», Pesniš
tvo evropskog romantizma, sastavio Miodrag Pavlović
,
Prosveta, Beograd, 1968.
Nerval, Žerar de, Odabrana dela, predgovor napisao Stanislav Vinaver, Nolit, Beograd, 1956.
Novaković
, Jelena, «Romantič
arska rehabilitacija iracionalnog: onirizam
Laze Kostić
a i Žerara de Nervala», «Put u proš
lost ili traganje za
unutraš
njim jedinstvom: Prust i Nervalova Silvija», U traganju za jedinstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž
evnosti, Izdavač
ka
zajednica Zorana Stojanović
a, Novi Sad, 1995.
Richer, Jean, Gérard de Nerval, Pierre Leghers, Paris, 1953.
Srejović, Dragoslav; Cermanović
, Aleksandrina, Reč
nik grčke i rimske mitologije, ČGP «Delo», Ljubljana, 1979.
Šekspir, Vilijam, Hamlet, preveli Branimir Živojinovići Sima Pandurović
,
Nolit, Beograd, 1966.

RESUMEN
Vesna Radman

POÉTICA DEL SUEÑO EN AURELIA DE GÉRARD DE
NERVAL
El romanticismo es tratado una realidad como un segundo sueño. En
la novela de Nerval, el personaje principal está desesperado porque su mujer
amada murió, y por lo tanto crea una nueva nueva realidad en los sueños. A
partir de su re-nacimiento, Nerval econstruir la creación de todo el mundo
después del diluvio. Sus sueños son una realidad ideal en el que se mueve el
49

Књиже
внипре
г
ле
д2

personaje principal, causando la locura en el mundo real. Como los sueños y
la literatura es visto como una forma de liberación. Ironía romántica es que
la novela se construye como un sueño el sueño, como una imaginación
mayor que es el único valor.

50

Са
г
ле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.111.09–93–32

Мил
о
шЈ
о
цић

ЕлементинонсенсауАлисиуЗемљиЧуда
ЛуисаКерола
Радс
еба
виел
емент
иманонсе
нс
а
, илира
диј
ефант
ас
т
икомнонс
енс
а,уАлис
и
уЗемљиЧудаЛуисаКерола
, пока
зу
ј
ућинапримерималиковаиситуа
циј
ау
к
ој
имасеони(з
ај
едносаг
лав
нимј
унаком) ј
ав
љај
у;акцена
тт
е
кст
а,међут
им,
ј
е
с
теука
з
ив
ањеначиње
ницудаКе
роловнонс
енсимачв
рст
елог
ичкеоснове
ире
ализ
а
циј
е
, ка
оит
одасеце
лоде
ло, бе
зиз
уз
ет
ка
, можепосмат
ра
тика
о
нонсе
нс
-фикциј
а
.
КЉУЧНЕРЕЧИ: nонсе
нс
, бес
мис
ленос
т,фант
ас
тика
, Алис
а,Зе
мљаЧуда.

Гов
орећиононс
е
нс
у(е
нг
. nonsence, бе
смис
а
о, бес
мис
лица
) у
Ал
исиуЗе
мљиЧудаЛу
ис
аКерола
, не
опходној
енаса
момпочет
куна
поме
ну
тиколикој
еов
ајпој
а
м, уконт
е
кс
тупоменутогде
ла
, по
ве
з
ани
ис
пре
пле
т
анс
апој
момфантас
тичног– шт
а
више
, можес
еотићит
оликода
ле
коит
врдитидауромануз
а
пра
вонепост
ој
иг
ра
ницаиз
међубе
с
мис
леногифа
нта
с
т
ичног
, штоинет
ре
бапос
е
бнодачудиа
кос
еима
увидудај
ечит
а
вафа
булароманаз
а
пра
воописс
нај
е
днеде
вој
чице
,
однос
ноописње
ногиз
ма
шта
ногпут
ова
њакрозиз
ма
шта
нуз
е
мљу(с
ва
ка
ко,ка
дабис
мот
ра
жилие
пит
е
т
екој
ибипо
на
ј
бољеописа
лис
ва
кис
ан
с
ва
когчов
ека
, „бе
с
мисле
но“и„фант
ас
т
ично“бинамодма
хпа
линапа
мет
). Ке
роловнонсе
нсј
ес
пе
цифичаниј
ош пот
омешт
ониј
епот
пуно

бе
смис
ле
н“– на
име,с
ва
киодњег
ов
их„
нонс
енс
них“ликоваилис
ит
уа
циј
ај
ечв
рст
оу
сидренус
т
ва
рнос
т
иукој
ојимас
ас
вимлог
ичнуибукв
а
лнуреа
лиз
ациј
у.Мог
либис
море
ћидас
ет
а
кавнонс
е
нсг
ра
дииз
а
с
нив
аупра
вона„
пре
т
ера
нојлог
ици“,одно
сно, ј
ошта
чниј
е,прет
е
ра
ној
мет
а
фориз
а
циј
и.
Еле
ме
т
инонс
е
нс
асут
оликоприсут
ниуАл
ис
иуЗемљиЧу
дада
ј
е
, ус
т
вари, т
е
шк
она
ћиде
ловеовогрома
нако
ј
инис
убес
мис
ленофа
нт
а
ст
ични. Ј
е
да
нодг
ла
внихобликаре
ализ
а
циј
енонсе
нсај
ес
уликови
51

Књиже
внипре
г
ле
д2

кој
аАлис
ас
ре
ћет
окомс
вој
еав
ант
уре, акој
ис
у, сај
е
днес
т
ра
не
, т
ипичнипре
дс
т
ав
нициде
чиј
ефа
нта
с
тике(упит
ањус
у, уг
ла
вном, очове
че
неживот
ињеузнеке

ото
вог
роте
с
кнобиз
арне
, љу
дс
келиков
е), док
ихс
адруг
ес
т
ранењиховака
ра
кт
ериз
а
циј
аисит
уациј
еукој
имасена
ла
з
енес
умњив
о„пре
ба
цуј
у“удоме
ннонс
енсакој
и, уКеролов
омс
луча
ј
у
, ниј
епотпунобе
с
мисле
н; ча
кнапрот
ив
.
Рецимо, ЛудиШеширџиј
аиМарт
овс
киКунић,однос
ноњихов
о
на
воднолудило,инс
пирис
а
нис
уенг
лес
кимиз
раз
има„лудка
ошеширџиј
а
“и„
лу
дк
аомарт
овс
кику
нић“1; Пу
х, ј
ош ј
е
да
нуче
сникЛудеЧа
ј
а
нке
, конст
а
нт
носпа
ва
, иовање
г
оваос
обинат
а
кођепра
т
иnomen est
omen ме
ха
низ
а
мка
оипре
т
ходниприме
р– уенг
ле
скомориг
ина
лу,ње
г
ов
оимеј
еDormouse, штој
есложе
ница на
ст
а
лаодфранцус
когг
ла
г
олаdormir, шт
оз
на
чис
па
ва
т
и, ие
нг
лес
керечиmouse, миш. Да
ље
, Гус
е
ницанапе
чурци, сас
вој
импуше
ње
мна
рг
илеила
конс
кимикв
аз
и-мудримиз
ј
ав
амај
ене
су
мњивоинс
пириса
наиндиј
с
киммис
т
ицима2, шт
о
ниј
еј
е
диниприме
рнонс
е
нс
акој
исв
ој
еиз
воршт
еимауфас
цинациј
и
у
да
ље
нимк
рај
е
вимабрит
анс
когцарс
т
ва(Алис
ас
ес
ус
рећеисаДодоом, птицомк
ој
ај
еит
а
дабилаг
от
ов
оиз
умрлаик
ој
ај
еживеланаподручј
уОке
аниј
е
, ат
окомпада
њауз
е
чиј
у рупунаг
а
ђадалићенакра
ј
у
з
ав
ршит
иуАус
тра
лиј
иилиНов
омЗела
нду

а
да
шњимбрит
а
нс
кимколониј
а
макој
ес
ума
лте
небилес
ма
тра
не„
кра
ј
е
мс
ве
т
а“
). КраљицаСрца
иос
т
алидворј
а
нипредс
т
а
вља
ј
ут
ипичноде
чиј
упре
дс
т
ав
укра
ље
вс
ке
породице– онис
епој
а
вљуј
ууобликука
ра
та

ерј
еАлис
ас
а
мопре
ко
њихмог
лавидет
икра
љаиликра
љицу
. Ниј
ена
одме
тна
поменут
идај
е
Се
з
онапаре
њакунићај
е
, уБрит
а
ниј
и, нег
деиз
ме
ђуфе
бруараисе
пт
ембра
, паот
уд
иизра
з„лудка
ома
ртов
скикунић“
; садруг
ест
ране,из
в
орииз
раз
а„лудка
ошеширџиј
а“нис
убаш на
ј
ј
а
сниј
и. Мог
ућедај
еиз
ра
зна
ст
а
оинспирис
анс
ликомше
ширџиј
а
к
ој
есу,носе
ћисв
есвој
ешеширенаг
лави,ишлиулицоми„
рекла
мира
ли“с
вој
уробу
;
илимождачиње
ницомдасеодсре
дине18. дос
редине19. в
екауправље
њушешира
к
орис
тилажив
а,та
кодај
еодре
ђе
нибројљуди, махомше
ширџиј
а
, па
тиоодт
ровања
живом, шт
ој
ез
апос
ледицуима
лоодре
ђененеуролошк
епробле
ме(однос
но„
лудило“
). За
нимљив
ој
едас
еј
еда
нодпроце
сауприпремимат
е
риј
а
лаз
аправље
њешешираназ
ива
о„шарг
аре
пира
ње“(енг

arotting; ипит
ањуј
ебиопост
пакодв
ај
а
њаживот
ињс
когкрз
наикожет
ок
омк
ој
егс
екорист
ил
аодре
ђенасме
санара
нџа
ст
ебој
е), шт
о
мождаобј
а
шњав
акакој
еЛуисКеролодлучиодаспој
иба
ш Ше
ширџиј
уиМарт
овс
когКунића
.
1

2

Дас
еприме
тит
иииз
ве
снавез
аиз
ме
ђуГус
е
ничине„
ауре“мудрацаит
ог
ашт
оупућуј
еАлисудак
орис
типечуркунакој
ојле
жикак
обинас
илуме
њаласв
ојра
ст– т
а
ко
Гу
се
ницаиспа
данек
ав
рст
аАлисиног„духовногводича“или„
г
уруа“
. У Керолов
о
в
ремe, с
а
св
имприст
ој
а
нбројпл
емићк
ихпоро
дица,на
рочит
оонихкој
ис
убилис
т
ационираниуИндиј
и,корис
т
иој
е„
услуг
е
“хиндуист
ичк
ихмудра
ца
.

52

Са
г
ле
дав
ања

Кра
љицаСрцена
ј
в
еров
ат
ниј
еинспирис
анакраљицомЕлиз
абе
т
ом(кој
а
ј
еуна
родубила„
попула
рна
“з
богчес
т
ихиз
рица
њас
мрт
нихк
аз
ни,
шт
ој
едодушев
ишебилапос
ледицат
урбулент
ногис
ториј
скогпе
риода
укој
е
мј
ев
лада
ланег
оње
ног„
лудила“или„ће
фа

, штој
ес
луча
јс
а
Кра
љицомСрца
) икра
љицомВикт
ориј
ом(кој
ај
еуКеролов
овре
ме
в
лада
лабукв
алнополовиномсв
ет
а
, ауст
обилаиудовица– от
удмождаичињеницадаКра
љицаСрцеимаз
на
т
нове
ћиа
ут
орит
е
тодКра
ља
Срце
, кој
ис
епона
шаприличнофле
г
ма
т
ично,баруодносунању).
Вој
вот
кињасепој
а
вљуј
еудвадиј
а
ме
тра
лнора
з
личитаст
а
ња
,
ка
ог
оропа
днаиз
ас
т
рашуј
ућаже
наприпрвомсу
сре
тусаАлис
ом, и
ка
обрижна(мождаипре
вишебрижна, ка
комис
лиАлис
а) ос
обапри
друг
омсус
ре
ту
, т
окомкраљев
ск
епарт
иј
екрике
та
. Обј
ашњењеј
ес
а
с
вимј
е
днос
т
ав
но: Вој
вот
кињасеус
вој
ојку
ћи„
на
мириса
ла
“бибе
раи
одње
г
апос
т
ала„љут
а
“(ј
ерј
е
, на
рав
но, са
мбибе
рљу
т; Алис
ача
ки
приме
ћу
ј
ека
кољудиодсирће
тапос
та
ј
укис
е
ли, одка
милицег
орки, а
одшеће
рас
ла
т
ки, из
а
кључуј
едабис
ве
тбиомног
обољеме
с
т
ока
да
биљудиј
е
лив
ишесла
т
киша
), а
лис
е„
одљут
ила
“ипос
та
лафиначим
с
ена
шла„
ва
нут
ица
ј
а
“бибе
ра,шт
осевидииуњеномре
з
онова
њу:док
ј
ебилаљут
а

врдилај
едас
ес
ве
тфу
нкционишес
амоа
кос
виг
леда
ј
у
с
вој
апос
ла,докј
епридруг
омсу
сре
т
ус
аАлис
омиз
ј
а
вилака
ко, з
а
пра
1
в
о,„љу
бавпокре
ћесв
ет

.
Нак
рај
у,т
ужнаЛа
жнаКорња
ча
, кој
ас
едој
мика
омождаи„
на
ј
нонс
е
нс
ниј
и“ликукњиз
и, з
а
прав
оимаприличнолог
ичнупоз
а
дину.
Наиме
, уКеролов
ов
реме,„ла
жномкорњачом“сеназ
ив
алос
пе
циј
а
лно
с
премље
ног
ов
еђ
емес
оодкој
е
гс
епра
виласупакој
ај
еу
кус
омподс
е
ћа
ланакорња
чинус
упу(с
пе
циј
алит
е
типривилег
иј
абог
ат
ихутовре
ме) – уориг
иналном, првомиз
да
њуАлис
еуЗемљиЧу
дасаилу
ст
ра
циј
а
маЏонаТениј
е
ла
, ЛажнаКорња
чај
енас
лик
амаипре
дс
та
вље
нака
о
бићес
ат
елом(оклопом) корњачеиг
ла
вом, ре
помиз
адњимног
а
мат
е
ле
т
а. Ла
жнаКорња
чача
кипе
вапохв
алнупес
муовојсупиуј
е
дном
т
ре
ну
тку.
Вре
дипос
ебнос
поме
нут
идв
аликакој
ис
у, штос
ет
ичеприче
,
дире
ктнопов
ез
а
нис
апој
момнонс
е
нс
а
, Бе
логЗе
цаиЧе
ширс
когМа
чка
(МачкаКез
ала
). БелиЗецј
е
, можесерећи, с
а
мпос
ебис
имболс
ве
г
а
бе
с
мисле
ногифа
нта
с
тичногуроману.Управоон„у
води“Алис
ууЗе
мљуЧу
да
, кој
а
, пра
т
ећиг
ат
окомце
леприче

ведубљез
ала
з
иут
ериЗа
нимљивај
ечиње
ницадај
еа
нт
а
г
ониз
амиз
међуКраљицеСрцеи Вој
в
откињемождаима
оинс
пирациј
ууст
ва
рнос
т
и, пошток
ра
љицаВик
ториј
аниј
ебилаубашсј
а
ј
номодносус
асв
ој
омма
ј
к
ом, вој
вотк
ињомодКе
нта
, кој
уј
еча
киу
даљил
аизк
раље
вск
епа
лат
ека
дај
ебилакрунис
аназ
акра
љицу.
1

53

Књиже
внипре
г
ле
д2

т
ориј
енеист
ра
женогс
вет
ас
нова
. Зе
цАлис
ума
лт
енедоживља
вака
о
с
т
арогпоз
на
ника
, ича
кј
еме
шасасв
ој
омс
лужав
ком. Ма
ча
к, с
адруг
е
с
т
ране
, с
тој
икаоопоз
ициј
аЗецу, ка
оне
кав
рст
а„бра
не“нонс
е
нс
у.
Алис
ика
жедај
еона

аоис
виос
та
лиуЗемљиЧуда
, луда

лудира
ј
ућинат
одаона

а
пра
во,с
а
ња
; испитуј
еј
еосв
ет
уукомес
енала
з
и(пит
ај
е„к
акој
ојиде
“, з
а
нимаг
адалиј
ојсес
виђаКра
љица
), ка
одапос
ре
дноже
лидај
ојдадоз
на
њадас
ве
тукој
емс
ена
лаз
иниј
ес
т
ва
ран.
Бит
андет
а
љј
еит
одај
еБелиЗецс
луг
аКраљицеСрца, г
ос
пода
рице
Зе
мљеЧуда(дак
ле, онј
енанекина
чин„
с
лу
г
афа
нта
с
т
ичног
“), докј
е
ЧеширскиМа
ча
кње
нприличнооз
биља
н„
неприј
а
те
љ“
, будућидај
еон
в
еров
ат
ној
е
динобићекомеонанеможеодс
е
ћиг
ла
ву(поштоМа
ча
к
с
т
алноне
с
та
ј
еииз
новас
епој
ав
љуј
е; ака
кој
еј
е
да
нКраљичинџела
т
приме
тио, не
мог
ућеј
еодс
е
ћиг
ла
вуаконе
мат
ела
, тј

кој
еоно„
не
видљиво“
). На
ра
вно, з
аобаликас
еможена
ћибукв
алнере
а
лиз
а
циј
ау
с
т
ва
рнос
т
и– Зе
цс
т
алножуриз
а
т
ошт
ос
уз
е
чев
ибрз
ии, шт
ос
ет
иче
де
це
, неухв
ат
љиви; Мача
кс
т
алноне
с
та
ј
еипој
а
вљуј
есебашка
оипрос
е
чнакућнамачкакој
а
, маколик
оприпит
омље
набила,ув
екост
а
ј
ес
вој
е
г
лав
аиче
ст
обе
жиив
раћас
екући.
Из
воринонс
енс
ас
ус
ва
как
оифа
нта
с
т
ичнес
итуа
циј
еукој
еАлис
ау
па
даток
омсв
ој
имдог
одовшт
инауЗемљиЧу
да
; иуњима,ка
ошт
о
ј
еслича
јис
аликов
има,нонс
е
нсимас
вој
ебук
ва
лнеилог
ичнереа
лиз
а
циј
е
. Нас
амомпочет
куприче, Алис
апој
е
деј
е
да
нма
лико
лачка
коби
на
г
лопора
сла
, однос
нопиј
енепоз
нат
опићек
акобис
ес
ма
њила– де
ца
ј
е
дудабира
с
ла, нара
вно(ј
е
да
ноднај
с
ј
а
ј
ниј
ихприме
раКеролов
еде
чиј
е

лимат
е
ма
т
ичкине
оборив
елог
ике
), ак
адаАлис
апопиј
епунубочицут
ечност
из
акој
уис
прв
асумњадај
еот
ров
, аз
а
тимот
криј
едаз
а
пра
воимау
куспит
еодтре
ша
ња
, ана
на
са
, пече
нећурке
, ка
ра
ме
леи
пре
пе
ченогхле
ба
, онас
есмањи, шт
ој
еможда

а
моможда, Ке
ролова
мет
а
форичкапоукадапре
вишеукус
нихст
в
ари(пићеизбочицеима
у
ку
сс
в
ихомиље
нихде
чиј
ихј
елаз
ај
е
дно) ипакможебит
ишт
е
т
но, ј
е
р
с
еде
т
еможе„с
мањит
и“
, ане„
порас
т
и“одт
а
квехране
. Ка
даАлис
аса
з
наданеможедапрођекрозвра
так
ој
ев
одекапре
див
нојба
шт
иуЗе
мљиЧуда,почињедаронис
уз
екој
ес
екас
ниј
е,к
адас
еонапоновос
ма
њи, пре
т
вореуЈ
е
з
е
роСуз
аукој
емс
еде
вој
чицаума
лоу
да
ви, шт
ој
е
с
ценакој
ај
е(ка
омног
иеле
ментинонс
енсауроману) з
ас
нова
нана
иг
рире
чи, ј
е
ре
нг
ле
с
кииз
ра
зз
а„
г
рца
т
иус
уз
а
ма
“ј
еdrowned in tears,
однос
но, убукв
алном пре
воду– уда
витис
еусуз
ама
. Керолов
аиг
ра
мат
е
ма
т
ичкомлог
иком, кој
ај
ет
ак
оиз
ра
же
науовомрома
ну
, нај
боље
с
еог
ле
даус
це
ника
даг
олубицаназ
иваАлисуз
миј
ом. Голубицат
оис
прватв
рдиј
е
рАлис
аиманес
ра
з
ме
рнов
еликвра
т(пос
ледицаконз
уми-

54

Са
г
ле
дав
ања

ра
њаГус
е
ничинепе
чурке
), а
лика
дај
ојАлис
акажедај
еонас
амо
обичнадев
ој
чица

олубицат
врди„
дас
уондадев
ој
чицеса
мој
е
днав
рс
т
аз
миј
а

, пошт
ооне
, ка
оиз
миј
е
, воледај
е
дуј
ај
а.
Ве
рова
т
нона
ј
поз
нат
иј
ас
ценауАлис
иуЗемљиЧудај
ес
ва
ка
ко
ЛудаЧај
а
нка

дес
енонсе
нсобликуј
еииг
ромре
чиимет
а
форичко-лог
ичкомреа
лиз
ациј
омуст
в
арност
и. Еле
ме
натбе
с
мис
лас
еј
а
вљаура
з
г
ов
оруоВре
ме
нукој
иводеАлисаиШеширџиј
а, иизког
ас
а
з
на
ј
емо
пра
вуприродуЛудеЧај
а
нке
. На
име
, токомј
е
дногрецита
ла
, Шешир
џиј
ај
еодс
т
ранеКраљицеСрцабиоопт
уженда„убиј
ав
реме“(однос
но,
дадос
а
ђуј
е
), т
а
кодај
евре
мез
ање
г
ас
ада„
мрт
во“

ј
. уве
кј
еше
стс
а
т
и, однос
нов
ремез
ача
ј
. Ше
ширџиј
ас
поменеидај
ера
ниј
ебиоус
а
с
вимприс
тој
нимоднос
имас
аВременомкој
еовдепост
а
ј
еочов
ече
но–
Ше
ширџиј
апре
коре
ваАлисушт
ос
еВре
ме
нуобраћаус
ре
дњемроду,
з
ат
ошт
ој
еонмушкогрода
, однос
но,ка
коонс
а
мкаже
, тајВреме.На
опа
скуАлиседаоначе
с
то„у
да
раувре
ме
“докучиму
з
ику(одно
сно
у
да
рат
акт
ов
е, одброј
ав
а
) онкажеданиј
еничудоштоонаниј
еут
а
ко
добримодносимас
аВре
меномка
даг
аст
а
лно„
т
уче
“. Инт
е
рес
а
нт
а
нј
е
иде
т
аљ ка
даШеширџиј
аиМа
рт
овс
киКунић„
подма
з
уј
у
“са
тмас
ла
цомунадидаћепрора
дити, алинамераимпропа
днеј
ерс
у, на
водно,
корис
т
илиножз
ахлеб,пасуус
а
тниме
ханиз
амупалемрв
ице1.
Одређ
енесце
неуроману, поре
дт
ог
ашт
ос
убе
с
мисле
нофа
нт
а
с
т
ичне
, има
ј
уиблаг
ос
ат
иричниприз
в
ук; наприме
р, живот
ињекој
ес
у
ис
плива
леизЈ
е
з
е
раСуз
аучес
т
вуј
ууИз
борнојТрци(ка
кобиселакше
ос
ушиле
), бе
с
мисле
номт
а
кмиче
њуукој
емс
ет
рчиук
ру
г
, бе
зика
квих
пра
вила

дес
ва
коула
з
иииз
лаз
иизт
ркека
дхоћеика
кохоће
, иг
дес
е
накрај
унера
з
ликуј
епобедникодг
у
бит
ника(симболикај
ес
ас
вимочиг
ле
дна); укра
љичиномкрике
ту
, њенипода
ници, вој
ници-ка
рт
е

луме
луков
ек
розкој
елоптемот
а
ј
удапрођут
а
кошт
ос
тој
енашака
маис
т
опа
лима(крике
тј
еу Ке
роловов
ремебиог
ос
подск
а, племићкаиг
ра, и
билој
ене
з
а
мисливодај
ене
коод„
обичног
“народаиг
ра
, осима
ко, на
ра
вно,нисууулоз
ис
луг
аипомаг
ача
, шт
ој
еовдекрознонс
енсисмеј
а
но); насуђ
ењуз
акра
ђук
ола
ча
, порот
нициз
аписуј
ус
в
ој
аиме
нака
ко
ихнебиз
а
борав
илидокра
ј
ас
уђе
ња
, бе
с
мисле
нидока
з
ииис
ка
з
и(Ше
-

Ова
јмот
ивј
еспе
цифичанпот
омешт
ој
еуис
т
ов
ре
меиме
та
форичанибукв
ала
н.
Ме
т
афоричној
етошт
оШе
ширџиј
аиКунићпокушава
ј
уда„подмажу“са
тмас
лаце
м,
к
акобивре
мела
кше„
т
екло“(ит
имеих, можда, ос
лободилоодв
ечнеЧа
ј
анке
), али
ов
ајапс
тра
кт
анде
та
љ бив
ане
ут
ралиса
ннеј
бе
з
нача
ј
ниј
им мог
ућимеле
ме
нт
ом бук
валног– неус
пе
ва
ј
уподма
з
ат
ивремеј
ерс
умрвицехлебаушлеуса
тнимеха
низ
а
м,
иса
мопог
оршалес
тв
ар.
1

55

Књиже
внипре
г
ле
д2

ширџиј
инос
ве
доче
ње
, писмо, однос
нононс
енс
-пе
с
маПубаСрца) с
е
с
ме
њуј
уј
еда
нз
адруг
им, ака
з
нас
еиз
врша
вапреиз
рицањапре
суде
.
За
нимљив
ој
едаКе
ролуј
е
дномтре
ну
ткуа
лудиранаодре
ђе
ни
дог
а
ђа
јизенг
ле
ск
еис
т
ориј
е
. На
име, бес
мис
ленз
а
дат
а
кко
ј
идв
аКра
љичинавој
никаобав
ља
ј
у, бој
ењебе
лихружауцрве
но, инс
пира
циј
у
на
ј
в
еров
ат
ниј
еимауг
ра
ђа
нс
комрат
уиз
међ
упле
мићкихкућаЈ
орки
Ла
нк
ас
т
ер,кој
иј
еј
ошназ
ив
аниРатомружа, буду
ћидас
еуг
рбовима
з
ара
ће
нихст
ра
нанала
з
илабе
ла
, однос
ноцрве
наружа
.
Бит
ан, а
лиипа
кпома
лоиндире
кта
нчинилацнонс
е
нс
ауроману
ј
еис
амаАлис
а
, однос
ноње
нере
а
кциј
еначуднис
ве
тилик
овеуњему.
Ув
ећинис
иту
ациј
а
, Алис
ас
епона
шакаот
ипичниј
у
на
кба
ј
кекој
ис
ва
фанта
с
т
ичнаде
ше
ва
њаокос
ебедожив
ља
вака
оса
с
вим норма
лнеи
у
обичај
е
нест
ва
ри(онас
еучт
ив
оу
пуштаура
з
г
ов
орс
адруг
имликовима,уг
ла
вномј
енеиз
не
на
ђуј
уброј
нефа
нт
а
ст
ичнеситу
ациј
е
), а
лиуодре
ђе
нимприлика
маионас
амаприме
ћуј
едај
ојуму
па
дауиск
лиз
нуће
из
а
з
ва
ноприсус
т
вомуј
едномнемог
уће
мсв
ет
у.Ка
дадођеуЗе
мљуЧуда
, Алис
асепитадалиј
едруг
а
чиј
ис
ве
тилионас
еонас
амапроме
нила
; поку
ша
вадас
еприс
ет
и де
чиј
ихпе
с
мица
, т
аблицемноже
њаи
ос
новнихг
е
ог
рафс
кихпој
мова

линеу
спе
ваут
омеј
е
рс
еприсе
ћапог
ре
шнихре
чиупе
смама

аблицамноже
њај
ојнемас
мисла
, апокуша
в
ај
ућудана
број
иг
лав
нег
ра
довесв
ет
а
, г
оворика
кој
еј
е
данг
ра
дпре
с
т
оницадруг
ог(„Лондонј
ег
лав
ниг
ра
дПа
риз
а
, аПа
ризј
ег
ла
вниг
ра
д
Рима“
); поку
ша
вадара
з
решикој
ез
а
ис
т
аона(пошт
омис
лиданиј
е
ис
таособак
ој
ај
ебилај
ут
рос) ипит
аседалиј
еонај
е
дноодде
цекој
у
ј
епоз
на
вала– з
ак
ључуј
еданиј
еАда,ј
е
р„
онаимаков
рџа
вукос
у“

ли
ј
ег
отов
ос
иг
урноМе
ј
бл,ј
ерј
еона„
г
лупа
“(Алисамис
лидај
еог
лупе
ла
поштонеможедас
еприс
ет
инипес
а
ма
, нита
блицемножења,ниг
е
ог
ра
фиј
е
). Алис
инесу
мњеус
опс
т
ве
нииде
нтит
етс
еса
мопродубљуј
у
т
окомприче
, штој
еуг
ла
вномиз
а
з
ва
ноње
номче
ст
омпроменомвисине(односноуче
с
та
лимконз
у
мирањемГус
е
ничиних„ча
робних“пе
чура
ка
; мада
, ма
лај
ев
еров
ат
ноћадај
еКеролуј
еднојкњиз
ина
пис
а
нојз
а
де
цунаме
рав
аодаис
корис
т
иов
акв
усимболику, иа
косуиут
овре
ме
не
сумњивобилапоз
нат
ас
вој
с
тв
а„
одре
ђе
них“пе
чурак
а); з
ара
з
личит
е
с
итуа
циј
еииз
ј
а
великовеоначе
ст
ока
жедасубе
смис
ле
ниире
довно
у
па
дауне
с
уг
лас
ицет
оком ра
з
г
овора
, штопотв
рђуј
едата
јсв
етњој
ипа
кс
т
ра
н, не
обича
ни„
бе
смис
ле
н“
; ток
омпарт
иј
екрике
т
а,са
моона
,
одс
вихт
а
кмича
ра, неможедаис
конт
ролишефламинг
аиј
е
жак
ој
и
пре
дс
т
а
вња
ј
упа
лицуилопт
у– ј
е
диноуње
номс
луча
ј
ут
оз
а
ис
т
ај
ес
у
фламинг
оиј
е
ж, аненек
ис
порт
с
кирекв
из
ит
и, шт
опок
аз
у
ј
едас
еипа
к,
нане
киначин, на
ла
з
ииз
в
анбес
мис
ленефа
нт
а
с
тикеЗе
мљеЧуда
; апо-

56

Са
г
ле
дав
ања

малоз
а
с
т
рашуј
ућез
вучииз
ј
а
ваЧе
ширс
когМа
чкадај
еона
, ка
оис
ви
ос
т
алис
та
новнициЗе
мљеЧу
да

у
да.
Оваиз
ј
а
вас
имболичкиз
на
чи да
, будући дас
ена
лаз
и усну
(иа
кот
оонанез
на
), Алис
аполакоприх
в
аталог
икучудногме
с
тана
комес
еобре
ла

лит
улог
икуонаниуј
е
дномт
ре
нут
куупричинине
прих
в
атанинеодбиј
аупотпунос
т
и, не
г
ос
ес
та
лнона
лаз
инане
којв
рс
т
иг
ра
нице
, та
кодаонапост
а
ј
ес
ас
в
имне
типича
нј
унакба
ј
ке– ј
уна
к
кој
иј
ефант
ас
т
ичнонека
дприхв
ат
ака
онорма
лнус
т
ва
р, ане
ка
дка
о
бе
с
мислицу.Дај
еупотпунос
тиодбилалог
икуиприхва
т
иладај
еце
о
т
а
јча
робнис
ве
тс
а
мој
е
днаве
ликабе
с
мис
лица,билабисв
ес
надај
ет
о
с
а
ниЗе
мљаЧудабииз
г
убилас
вој
у„маг
иј
у
“ит
а
ј
а
нст
ве
ност
. Садруг
е
с
т
ране
, дај
еприх
в
атилалог
икут
огиз
ма
шт
а
ногмес
т
а, с
ведог
ађ
ај
еи
ликовебиуз
има
лаз
дра
воз
аг
от
ово, ка
ос
а
св
им уобичај
е
не
, иње
не
1
а
ва
нтуребисес
веленапрос
туше
т
њупоиз
ма
шт
а
нојз
е
мљи. Ка
одока
зз
ат
оможе
моуз
е
тичињеницудасеАлисабудиизс
нате
кка
да„пора
с
те
“дос
вој
епра
вевисинеика
дас
хва
тидај
ојКраљ, Кра
љицаињихов
ивој
нициз
а
пра
вонемог
уништ
ај
е
рсуони, прос
то– г
омилака
рт
онск
ихка
ра
та
.
Наса
момкра
ј
ув
редипоме
нут
иј
е
данврлоз
а
нимљивна
чинобликова
њанонсе
нсаукој
ем с
е, на
жа
лост
, даужива
тис
а
мочит
а
ј
ући
књиг
ууориг
ина
лу,наенг
ле
с
комј
ез
ику,атос
уиг
рере
чима(кој
их, на
ра
вно,имаиуост
а
лимреа
лиз
а
циј
а
манонс
е
нс
а
, шт
ој
еис
поме
нут
ора
ниј
е
). Керолј
ебиопра
вимај
с
ториљубит
е
љиг
а
раречима
, из
аживот
а
ј
енапис
а
оне
ма
либројлог
ичкихз
аг
оне
т
кикој
есеу
пра
воз
ас
нив
ај
уна
дв
осмис
ле
нос
т
и, хо
монимиј
иисинонимиј
и; уАлис
иуЗемљиЧу
даих
не
мамног
о,а
линиј
енаодметма
ка
рс
поме
нт
инеке
. Ре
цимо,ка
даМиш
ка
жеАлис
идај
е„
ње
г
ов
апричадуг
аит
ужна
“, онамуодг
овори, миУкрат
ко: дај
еАлисанапочет
купроз
ре
лабес
мис
аоЗемљеЧудакаоне
шт
ошт
ој
е
с
ас
вимне
реа
лно, т
обиз
на
чилодај
еонасв
ес
надаса
ња
, иништашт
обионадожив
елаут
ојиз
машт
а
нојз
емљинебибилотоликоуз
будљив
ој
е
рбионаз
наладасв
ити
дог
а
ђај
и, ј
е
дност
ав
но,немогубитис
т
варни.Дај
еприхв
ат
илата
јбе
смиса
ок
аоне
шт
о
с
ас
вимнормално,каот
ипичниј
уна
кбај
к
е,це
лара
дњароманабис
ес
вел
анаре
ђање
фант
ас
тичихс
лик
аилик
ов
акој
инеос
та
вљај
уник
ака
ву
тиса
кнаАлису, ј
е
рихона
доживља
вакаос
ас
вимуобича
ј
ене
, штобиопетрез
улт
иралопот
пунимодс
уст
вомуз
будљив
ост
и. Да
кле
, динамикауАлисиуЗе
мљиЧуд
анепроиз
ил
аз
иизбе
смис
ле
них
ифант
ас
тичнихсликаиситуа
циј
а
, не
г
оизАлисинихре
акциј
анањих– нека
дћереа
г
ов
ат
иса
свимнорма
лно(к
адабезпог
овораприхв
ат
идаиг
ракрик
етс
аКраљицом), а
нек
адћебит
исв
ес
набес
мис
лак
ој
ив
ладауЗемљиЧуда(з
ачу
ђеноћепита
т
ив
ој
нике
з
а
шт
обој
еружеуцрве
но). Алисас
т
алноиг
ранат
ојг
раницииз
ме
ђусхва
т
ањаитот
а
лногне
раз
умев
ањасв
ет
аокоње(каопра
воде
т
е, уос
та
лом), пост
ај
ућипос
редник
из
међумаг
ичногсв
ет
акој
имлут
аиса
могчита
оца.
1

57

Књиже
внипре
г
ле
д2

с
ле
ћинање
г
овре
п, даз
аис
тај
ес
т
едуг

лиј
ојниј
еј
ас
ноз
ашт
ој
еит
ужа
н– нес
пораз
у
мнас
т
ај
ез
богис
т
ихиз
г
ов
орае
нг
ле
с
кихре
чиtale (прича
) иtail (реп)1; к
адаЛа
жнаКорња
чаобј
ашњаваз
а
штој
еј
е
да
нда
н
има
ладе
с
ет
, асле
де
ћиданде
ве
тс
а
типре
дав
ања(ит
а
кос
ва
кис
ле
де
ћи
да
нј
е
да
нс
а
тма
ње
), к
ажедас
ус
ез
а
тоиз
ва
лапредав
ања– опет
, нонс
е
нсс
ез
а
с
ниванаис
т
омз
вуча
њуре
чиlesson (ле
кциј
а
, преда
ва
ње
) lessen (с
мањива
т
и); на
пос
лет
ку, ус
удницииспа
дас
импа
т
ича
нне
с
пора
з
у
миз
међуКраљицеиШеширџиј
епроуз
роко
ва
нхомофониј
омиз
ме
ђу
е
нг
лес
когг
ла
с
аТире
чиtea (ча
ј
).
Очиг
ле
дној
е
, дакле
, дасуе
леме
нт
инонс
е
нс
а(кој
еЛуисКе
рол
обликуј
ет
а
кодабуду, па
радокс
а
лно, с
а
вршенолог
ични) оношт
она
ј
бољека
ракт
е
ришеАлис
ууЗе
мљиЧудаионопоче
мусеонаиз
два
ј
ау
морудруг
ихкњиг
аз
адецу. Ка
оус
пе
шнаме
шав
инадуховитог
, бе
с
мис
ле
ногифа
нт
а
с
тичног
, ов
ак
њиг
ај
еипослег
от
оводваве
каодпрв
ог
обј
а
вљива
њаида
љеј
е
днаодна
ј
попула
рниј
ихде
чиј
их(инес
амодечиј
их) књиг
анас
ве
т
у, с
аликовимаидо
г
ађ
ај
имакој
ес
ва
коде
т
ебилог
де
нас
ве
т
уможепрепоз
нат
и. Кој
имог
убит
ира
з
лоз
итоме
? Мождачиње
ницадас
еовакњиг
анинет
ру
дидабу
депрет
е
нциоз
на
, даподучиде
цу
илидаимане
купоуку– тој
е

е
днос
т
ав
о, пут
ова
њеј
едногде
т
ет
акроз
не
обичнисв
етсв
ој
ема
шт
е

ој
екњиг
ачиј
енамеренеидуда
љеодт
ог
адаз
а
ба
ви, ора
сположииподст
а
кненама
шта
ње.Поне
ка
д, т
о(поме
ша
носаз
дра
вомдоз
омбе
с
мисла
) ј
ес
вештоде
т
ет
ут
ре
ба. Мождај
е
у
пра
вот
опоукаовеприче? Ка
коса
маВој
вот
кињак
аже
: Everything’s
got a moral, if only you can find it.

Уе
нг
ле
ск
омиз
дањуАлис
еуЗемљиЧуд
а, Мише
ваприповес
тиј
ес
тепредс
та
вље
на
уобликурепакој
иидеуцик
-цакикој
иј
есвета
њишт
осек
рајближеприближа
ва;
от
удкоме
нта
рАлис
ин, наопас
куМишадаг
анепра
ти, дај
ег
ај
еслуша
ладопет
ог
з
а
виј
ут
ка. КадаМиш уз
буђе
нопорек
недај
ест
иг
а
одопет
ог„
з
ав
иј
ут
ка
“, Алис
асе
понудидамура
з
ве
жечвор,шт
ој
еиг
раречимаnot (не
) и knot (чвор), к
ој
есеуе
нг
ле
с
комј
е
з
икуиз
г
ова
рај
уист
о.
1

58

Са
г
ле
дав
ања

SUMMARY
MilošJocić

ELEMENTS OF NONSENCE IN LEWIS CARROL’S
ALLICE IN WONDERLAND
In this paper, scenes and characters (including the title character) from
Lewis Carrol’s Allice in Wonderland are percieved in the context of socalled nonsence fiction. Through deep analisys of aforementioned aspects of
this children’s book, it is shown that elements of nonsence fiction are, in
fact, the prevailing literary elements in this work, and that they don’t
nececarily fit in the „fiction“ category, being that all of them have logical
realisations and foundations in „real“ life.

59

Књиже
внипре
г
ле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.124'02.09–133

Viš
nja Peč
enč

Bezumna ljubav antičkog pastira
Paž
ljivim pogledom na ključne motive Vergilijeve II ekloge uviđamo bezvremenost antičkog majstora. Kroz slike tipič
ne za liriku tog vremena, koje daju pomalo
antikvitetan izgled ovom delu, Vergilije zapravo prodire u najdublje odaje ljudske
duš
e, tamo traž

i njene skrivene tajne; tajne koje podjednako bliske nama, kao i
starovekovnim pastirima. Bavimo se prevashodno kompleksnim pojmom ljubavi;
ljubavi koja se rađa u opreci sila stvaranja i razaranja.
KLJUČNE REČI: Vergilije, ekloga, pastorala, priroda, ljubav, Eros, bezumlje,
glad, sublimacija, metapoetika, homoerotizam

II Vergilijeva ekloga jeste prikaz velikih kontrasta unutraš
njeg i spoljaš
njeg, produbljena analiza pojma Erosa smeš
tenog u pastirski svet Arkadije. Napisana u niskom stilu, služ

i se Teokritovom zaostavš
tinom kao
uzorom, dotič
e se kompleksnih psihološ
kih tema samo ovlaš
, ali dovoljno
da bi pokrenula bujicu interpretacijskih moguć
nosti. Ispoljava moćpoezije
na neposredan nač
in, kroz samu sebe.
Po mom viđenju, najzanimljivije od svega, zalazi u pojam ljubavi i
prikazuje ga u ekstremnim situacijama. Stoga najveć
u paž
nju posveć
ujem
ovoj emociji unutar sledeć
ih stihova, u pokuš
aju da makar malo rasvetlim
njenu tajanstvenu pojavu.
Pred nama je oživljena beznadna i zaludna ž
udnja, intenzivan pogled
na bić
e izgarano ž
eljom za drugim, nedostižnim bić
em. Vergilije nam prikazuje manifestaciju jednog ekstremnog psihič
kog stanja u scenografiji idealne prirode. Razbijajuć
i tradicionalne okvire knjiž
evnog pravca idile, dajuć
i
Teokritovoj tvorevini sasvim novu boju, on u savrš
eno spokojan pejzažunosi uskomeš
ane i neotesane emocije. Bezbriž
ne livade, stada i pesma frule viš
e ne obezbeđuju istovetno stanje duš
e. Makro i mikrokosmos viš
e nisu međusobno determinisani. Kompozicija ovog majstora je zaista mnogo zani-

60

Са
г
ле
дав
ања

mljivija. Element usklađenosti u Teokritovim Idilama zamenjen je uzbudljivim kontrastom.
Pesma puna mirisa i boja. Poput voska žute š
ljive, blagi mirisi lovora
i mirte, majč
ine duš
ice i drugih trava, zeleni guš
teri, crne borovnice, miomirisni cvetovi kopra, blede ljubič
ice, usijani svet. Pesma puna zvuka i dodira.
Prozukli zov cvrčaka, mekane resnice, pesma Panove frule, jabuke prekrivene paperjem, odjek stopa ljubljenika, meko š
iblje i glatka trska... Čulna harmonija ispunjava atmosferu, mir ž
ivota u prirodi slikovito je prikazan. Međutim, svi ovi opisi deluju prosto plastično u kontekstu Vergilijevog dela.
Scenografija, takoreć
i obmanjuje. Agon koji se deš
ava na pozornici nimalo
se ne uklapa u taj prizor. Pesma je noš
ena dubokim i mrač
nim emocijama,
nedostižnim željama, opsesijama i patnjama. Suoč
avamo se sa likom nesreć
nog Koridona, odnosno njegovim oseć
anjima. Sva ta osećanja, koja isplivavaju iz redova, daju pesmi potpuno drugu notu. Upuć
uju na sve ono š
to je
suprotno od idilič
nog pejzaž
a, od spokojstva i zadovoljstva. Ubačena u ovakvu sredinu, sva ova oseć
anja deluju jošintenzivnije. Kontrast služ
i kao zanimljivo psihološ
ko sredstvo. Poziva na pitanje postojanja apsolutnog mira i
savrš
enstva. Koridon, koji je pastir, koji ž
ivi jednim blaž
enim i bezbrižnim
ž
ivotom, kojoi je svojim duhom povezan sa prirodom i koji je podaren svim
č
arima koje ona pruž
a, koji už
iva u dokolici, optereć
en je teš
kim i ozbiljnim
emocijama. Ovo mož
e da nam otvori jošjedno zanimljivo pitanje psihološ
ke prirode; da li je možda upravo taj pejzaž
, ta spokojna sredina, koja je u
svom svom spokojstvu gotovo dokona, sredina koja podstič
e na razvoj tako
mračnih i kontrarnih emocija? Da li se one javljaju iz dokolice, kao i tako
mnogo drugih proizvoda uma? Pesma samo pokreć
e ovo pitanje, ali teš
ko je
u njoj nać
i odgovor na njega. Psihološ
ki je zanimljivo istraž
iti koja je zapravo veza između spoljaš
njeg i unutraš
njeg sveta. Koliko god da je stereotipno
smatrati da boravak u prirodi ili na nekom mirnom mestu može smiriti i naš
u duš
u, nije li to zapravo samo iznalaž
enje mira lakš
im putem, odnosno,
zaokupljivanje spoljaš
njim mirom u pokuš
aju poistoveć
ivanja s njim?
Tema ljubavi u idilič
nim pesmama nipoš
to nije strana, međutim jako
je bitno precizirati o kakvoj se ljubavi ovde radi. Ispravno je uvideti da to
š
to se smatra ljubavlju u ovoj pesmi, mož
e se tako gledati samo u š
irem smislu. Ključ
ni pojam jeste ž
udnja, a ne ljubav. Kako bi se ova dva pojma jasnije razgranič
ila, neophodno je shvatiti i njihov smisao u antič
koj kulturi.
Eros odnosno ljubav, jedan je od najfrekventnijih i najkompleksnijih
pojmova. Dobar primer njegove polisemičnosti dat je u Platonovoj Gozbi
gde redom prisutni filozofi (sofisti) i pesnici besede o Erosu. Svako ima drugač
ije viđenje, za svakoga ljubav predstavlja neš
to drugo. Kako je onda moguć
e definisati ovaj pojam? Mož
da je najbolje slož
iti se da je to nemoguć
ei

61

Књиже
внипре
г
ле
д2

ograničiti se na tumačenje Erosa u pojedinim kontekstima. Tako nas II ekloga upoznaje sa destruktivnim, mračnim Erosom, koji se međutim na kraju
pokazuje vrlo neutemeljenim. Možda je rečneutemeljen nedovoljno precizna, mož
da je ipak tač
nije reć
i popustljiv. Međutim o završ
etku pesme, bić
e
reč
i neš
to kasnije.
Svakako je relevantno i današ
nje shvatanje ovih pojmova, jer je za
nas ovo delo koliko s jedne strane delo antike, odnosno proš
losti, toliko i delo koje i danas živi, i to, u duhu novog vremena, na potpuno nov nač
in. Bilo
delo klasik ili ne, pravedno je priznati da mu se tumač
enje po prirodi stvari
menja s vremenom. Zanimljivo je u ovom trenutku pomenuti tumač
enje tradicije engleskog pesnika T. S. Eliota. Zapravo, on prvi uviđa da književna
tradicija nije statič
na skupina tema i motiva koje se prenose sa starijih na
mlađe generacije, većdinamična tvorevina u kojoj je međusobni uticaj proš
losti i sadaš
njosti obostran. Tradicija je dijalog proš
lih i sadaš
njih standarda
i shvatanja. Tako je za podrobno istraž
ivanje nedovoljno posvetiti se samo
jednom vremenu, većosetiti celu istoriju dela.
Pre zalaženja u definisanje pojmova (koji su uostalom veoma apstraktni, te je možda definisanje pregruba reč
), treba se pozabaviti samim sadrž
ajem teksta. O č
emu je ovde zapravo reč. Koridon je pastir koji je zaljubljen u ljubljenika svog gospodara. U samom poč
etku javlja se problem druš
tvene prirode – ne samo š
to je zaljubljen u mladića koji većpripada nekome, većje taj neko Koridonov gospodar. Međutim, taj problem, koji bi mogao da bude i sociološ
ke prirode, nikako nije ključni. Barem se iz samih stihova ne vidi da Koridon posebno pati zbog toga. Ključni problem je neuzvrać
enost njegove afekcije. Aleksid je svestan da je predmet neč
ije žudnje,
međutim on ga zanemaruje i prezire. Ne uvaž
ava Koridonove poklone i znake pažnje, ne už
iva u lepoti Koridonovog zavič
aja. U mnogo čemu se vidi
koliko se njih dvojica razlikuju. Ponajviš
e je istaknut jaz zbog Aleksidovog
neuvažavanja seoskog života. Koridon je zanesen svojim domom, stopljen
je u taj pejzaž
. Za njega je najveć
e bogatstvo sunč
ev sjaj, miris sena i jagnjad boje mleka. Sve su to stvari koje on daruje svom ljubimcu, ali on ih odbija i prezire ih. Za Aleksida je sve to bezvredno. On pripada gradu i interesuju ga druge vrednosti.
Vrlo je istaknuta ova sukobljenost gradske i seoske sredine. Kao i
inače u idilama, veliča se seoska. Koridon navodi kako su bogovi i heroji ž
iveli u lugu. Sredina u kojoj č
ovek mož
e da ž
ivi bez ogranič
enja druš
tva, bez
politič
kih zakona i moralnih pravila jeste ona u kojoj mož
e biti najslobodniji
i najbliži prirodi.

62

Са
г
ле
дав
ања

GLAD
Izuzetno je zanimljiva priroda Koridonove pož
ude koja se u jednom
stihu poredi sa glađu.
„Lavica strahotna
Proganja vuka; vuk kozu goni, a procvalu
Detelinu nehajna koza – Koridon, Alekside,
Progoni tebe: svakog njegova vuč

udnja.“

Žudnja se poistovećuje sa osnovnom fiziološ
kom potrebom – potrebom za hranom. Postoji samo nagon za samozadovoljenjem potrebe. Koliko
god, posmatrano iz te perspektive, ovo psihič
ko stanje izgleda isprazno i
plitko, daleko je od toga. Bezumna ljubav se kod Koridona deformiš
e u opsednutost, zatim postaje toliko jaka potreba kao š
to je potreba za hranom.
Takođe je bitno uočiti da je hrana neophodna za opstanak organizma. Ovakvo poređenje otvara viš
e opravdanih asocijativnih puteva, č
ini ovu pesmu
izuzetno zanimljivom za analizu. Verovatno je najoč
igledniji put tumač
enja
taj da se radi o preterivanju, da pesnik preuveličava Koridonova oseć
anja
kao pesnič
ko sredstvo. Razmislimo li malo viš
e o ovoj tezi, mož
e nam se

initi pomalo morbidno – ž
elja za jedenjem voljene osobe. Međutim, mož
da treba malo viš
e razmisliti o smislu Vergilijevog neobič
nog poređenja.
Iskonske potrebe svakog živog bić
a jesu potreba za disanjem i ishranom, to
su naš
e najosnovnije i najnuž
nije odlike. Posmatrano sa racionalistič
kog stanoviš
ta, to su naprosto nagoni, međutim, to je takođe naš
a najbliž
a veza sa
prirodom. Površ
no je arkadsku ljubav shvatiti kao nagonsku, ona je prosto
prirodna.
Sam postupak jedenja može se tumač
iti i kao određena vrsta sjedinjavanja. Ono š
to pojedemo postaje deo nas. Tako Koridon verovatno ž
eli
da Aleksid postane deo njega. Ali ne znači li to ujedno da ono š
to pojedemo
samim tim š
to biva pojedeno biva i uniš
teno. Detelina prestaje da bude detelina kada je ovca pojede. Dakle, Koridonova oseć
anja su destruktivna. On
ne oseć
a naklonost prema Aleksidu, većž
eli njegovo uniš
tenje. Priroda ljudske afekcije je u ovakvim trenucima izuzetno složena. Savrš
eno je oslikana
dvojakost najjač
ih ljudskih emocija, uslovno ih mož
emo nazvati ljubavlju i
mrž
njom. Uslovno, jer se zapravo radi o dve sile koje vladaju nama, po svojoj prirodi suš
te suprotnosti. Međutim u praksi ove dve sile č
esto deluju zajedno. Jedna drugu prož
imaju i jedna drugu rađaju. Kao kod Empedokla, ta
dva pokretač
a dejstvuju istovremeno izuzev krajnjih trenutaka, odnosno apsolutne pobede ljubavi ili mrž
nje. Po opš
tem shvatanju, ljubav je sila koja
spaja, mrž
nja koja razdvaja. Iz ove perspektive je zanimljivo protumač
iti č
in
63

Књиже
внипре
г
ле
д2

jedenja; zapravo, hrana koju jedemo se s jedne strane sjedinjuje s nama – jedenje kao čin ljubavi, s druge time š
to je jedemo, mi razaramo samu hranu –
jedenje kao č
in mržnje. Obe interpretacije imaju svoje valjane argumente.
Činjenica je da je izbor ovakvog motiva kod Vergilija semantič
ki izuzetno
kompleksan. Polisemija čina jedenja otvara brojne moguć
nosti za tumačnja,
prvenstveno iz psihološ
ke perspektive. On odlič
no odraž
ava i ideju jedinstva suprotnosti poznatu jošod Heraklita. Zapravo, dva suprotna procesa,
dve suprotne energije stočene su u jednom jedinstvenom postupku. Ljubav,
odnosno tež
nja za spajanjem ujedno je i mrž
nja jer se spajanjem onemoguć
ava samostalno postojanje voljenog bić
a. Ovakav stav prema ljubavi kao
razarajućoj i zloj sili kasnije ć
e imati Ovidije, i njega ć
e mnogo podrobnije
obraditi.
BEZUMLJE
Bezumlje se, š
to je neobič
no, pripisuje i Koridonu i Aleksidu. Naravno, rečje o dve različ
ite vrste bezumlja. Aleksida Koridon naziva bezumnim jer nije u stanju da prihvati njegovu ljubav, pažnju i darove. Aleksid
od njega bež
i kao da je gonjen. On bež
i iz gaja, beži u grad, i upravo i ovaj
element, odnosno privrž
enost gradu, č
ini ga bezumnim. Međutim, nema ni
sumnje da Koridon svog ljubimca naziva bezumnim viš
e kao neko ko je povređen zbog odbijanja nego neko ko zaista izražava čvrst stav.
Koridonovo bezumlje daje mnogo viš
e otvorenosti za tumač
enje.
Ono se javlja kao poslednji epitet uz Koridonov lik. Na kraju jedne ispevane
pesme o neostvarenoj ljubavi i jadima koje ona donosi, pesnik kao da pokuš
ava da osvesti Koridona iz nekakvog sna, neke umiš
ljotine. Bezuman je jer
pati zbog nekog ko ga neće. Bezuman je jer dokon provodi dane ne č
ineć
i
niš
ta lepo ni korisno. Bezuman je jer misli da će patnjom i beznadnom ž
udnjom neš
to postić
i. To je zabluda. To je ludost. Patiti zbog nekog ko ne uviđa njegove vrednosti, ko ga ne prihvata. U ovim poslednjim stihovima vidi
se snaž
an uticaj Epikupove filozofije.
„Eh, kakvo te je, Koridone, obuzelo bezumlje!
Loza jošneobrezana vije se uz olistali brest;
Umesto š
to zaludu ž
udiš
, neš
to korisno radi!
Što meko š
iblje ne splić
ešu glatku trsku?
Prezire te Aleksid ovaj? Drugog ć
ešAleksida nać
i“

64

Са
г
ле
дав
ања

Ovo predstavlja svojevrsnu pohvalu radu, velič
anje korisnog troš
enja vremena nasuprot pukom dangubljenju i zanoš
enju u beskrajnim vrtlozima emocija. Lek za ljubav postoji – to je rad. On onemoguć
ava preterano
udubljivanje u misli i oseć
anja.
Završ
etak je, na iznenađenje, optimistič
an. Smanjuje se tragič
nost
neuzvrać
ene ljubavi. Pogled na ljubav se menja, ona nam se odjednom čini
kao vrlo prolazna i leprš
ava emocija, koja brzo doleti i odleti. Sva burnost i
napetost, sva tež
ina Koridonovih oseć
anja koja upoznajemo tokom pesme
na kraju postaju gotovo besmislena. Ovo se mož
e protumač
iti kao jedna pohvala epikurejskoj zaostavš
tini, međutim, možda jošzanimljivije, tumač
enje
se mož
e dovesti u vezu sa samom poezijom, odnosno njenom svrhom.

MOĆPOEZIJE
Kao nastavak prethodnog odeljka smisleno je pozabaviti se i samom
poezijom, njenom prirodom i svrhom. Kroz II eklogu se na specifičan nač
in
mož
e shvatiti uloga pesme upravo zbog njenog sadrž
aja i neoč
ekivanog obrta na samom kraju. Ono š
to je semantički neobič
no u ovoj pesmi može se
zaista objasniti, sa poetološ
kog stanoviš
ta, kao svojevrstan č
in poezije. Na
poč
etku mi se susreć
emo sa zlosretnim i beznadnim Koridonom. Ne deluje
verovatno da takva mrač
na atmosfera, mentalno mračna, mož
e da izrodi ikakav svetao završ
etak. Čini se najoč
iglednijim da i poslednji stihovi budu
obelež
eni istom notom. Međutim tu nastupa sva lepota ove umetnosti. Pevajuć
i svoju pesmu, toč

i svoje jade u stihove, izraž
avajuć
i se, Koridon zapravo leč
i svoje rane. Njegova pesma ne samo da mu pruž
a utehu veći potpuno menja njegov pogled na svet. Ona je u stanju da iz tuge stvori nadu, da
od jada skrene pažnju svojim reč
ima. S te strane neobič
an završ
etak ove
ekloge u stvari uopš
te nije neobič
an, on je samo ubedljiv prikaz moći poezije.
Nesreć
ni ljubavnik stvara pesmu koju koristi kao medijum za oslobađanje od te autodestruktivne ljubavi. Na ovaj nač
in, odnosno stvaralačkim
č
inom ruš
ilač
ka sila te ljubavi se zapravo pretače u svoju suprotnost – konstruktivnu silu. Telos odnosno svrha pesme jeste upravo razgrađivanje bola
koji se pretvara u neš
to pozitivno. Ovde se jasno istič
e sublimacijski efekat
poezije. Verbalizovanjem Koridonovog bezumnog stanja ono se ukida.
Kako bi sadrž
aj pesme bio jasniji korisno je dati osnovne informacije i o mitološ
kim likovima koji se bez mnogo objaš
njenja navode u stihovima. Pesnik spominje brojne nepoznate likove poput Menalke, Testilide,
Amarilide itd. Oni su bukolički likovi koji ne donose nikakve posebne aso-

65

Књиже
внипре
г
ле
д2

cijacije većsu samo u služ
bi hronotopa. Zanimljiviji likovi su oni poput
Amfiona, Dafnisa, Pana. Oni su mitološ
ki karakteri koji su č
vrsto vezani za
pravac idile.
Amfion se bavio muzikom i Hermo mu je dao liru. Lira je do tada
bila č
etvorož
ičani instrument, ali joj je Amfion dodao joštri žice. Zajedno
sa bratom blizancem, Zetom, zavladao je Tebom. Dozidali su bedeme Tebe.
Amfion je svojom muzikom pokretao kamenje i ono se samo zidalo. Teba je
dobila sedam kapija po broju ž
ica Amfionove lire. Koridon se poistovećuje
sa njegovim sviranjem, smatra svoju pesmu moć
nom poput Amfionove.
Dafnis je bio sin nimfe i Herma. Živeo je u gaju na Siciliji i bio bukolos (pastir). Svirao je siringu, duvač
ki instrument od trske koji je Pan napravio. Siringa je inač
e bila nimfa u koju se Pan zaljubio, ona je bež
ala od
njega i stigavš
i do reke Ladon, koju nije mogla preć
i, zamoli Najade da je
pretvore u trsku. Glas Siringe se mož

uti kada se vetar poigrava trskom.
Pan je nazvao instrument koji je napravio po svojoj voljenoj.
Dafnis je bio prvi koji je pevao pastirske pesme, odnosno bukolike.
Voleli su da ga sluš
aju i bogovi. Za njega se vezuju brojne prič
e koje su jako č
esto tema bukolika (Teokritovih i Vergilijevih).
Pan je bog zaš
titnik stada i pastira, rođen je u Arkadiji. Vrlo je specifič
nog izgleda – ima rogove, š
iljatu bradu, kukast nos i jareće noge. Odgojile su ga nimfe, a Dionis ga je uvrstio u svoje pratioce. On voli muziku i svira siringu, frulu i liru. Živi po š
umama i dolinama. Simbolič
no predstavlja
ž
ivotnu snagu i seksualnu energiju. Međutim seksualna sila koju Pan simbilizuje ne podrazumeva erotopatiju, odnosno podrazumeva posedovanje ž
eljenog objekta, ne ž
udnju za njim. U kontekstu Vergilijeve pesme govori se
prvenstveno o Panovom sviranju koje donekle predstavlja medijum između
ljudskog i božanskog.
HOMOEROTIZAM
Homoerotizam u helenskom svetu nije uopš
te predstavljao pitanje od
kojeg se zazire. Cela ideja o privlač
enju slič
nosti bila je veoma proš
irena i
prihvaćena. Među mnogim filozofima i pesnicima, političarima i vladarima,
vladali su takozvani odnosi ljubavnika i ljubljenika odnosno erasta i eromena. Naravno, uglavnom su uvek i ljubavnik i ljubljenik bili muš
karci, ljubavnik stariji, ljubljenik mlađi. U Platonovoj Gozbi Aristofan u svojoj besedi o Erosu na zanimljiv nač
in objaš
njava poreklo ovog privlač
enja. Zapravo,
ranije su postojala tri roda, razlikovale su ih kombinacije polova koje su
imali: muš
ko-muš
ki, ž
ensko-ženski i muš
ko-ž
enski, zajedničkim imenom

66

Са
г
ле
дав
ања

nazivani su androgini. Ova bić
a su imala telo loptastog oblika, č
etvoro ruku

etvoro nogu, dva stida, dva lica. Androgini su međutim, bili obesni, te su
ih bogovi kaznili podelivš
i svako biće na dva dela. Od tada svaka polovina
več
no traži svoju izgubljenu stranu, i zato kada je nađe sa njom se grli i č
vrsto pripija svoje telo uz njeno u pokuš
aju ponovnog sjedinjavanja. Sve žene
koje su polovine od ž
ene postaju heteristrije tj. ž
ene koje vole žene i ne mare za muš
karce, dok muš
karci koji su polovine muš
karca žude samo muš
karcima. Aristofan govori da su takvi muš
karci zapravo najmuž
evniji po
prirodi. Oni su takođe najhrabriji i najsrč
aniji jer ne mare za brak ni porodicu, većneož
enjeni ž
ive među drugim mladićima, sebi srodim.
Za idilu se homoerotizam č
vrsto vezuje. Ljubav između dva muš
karca nije uopš
te sluč
ajno uzeta kao vrednija pažnje od one između muš
karca i
ž
ene ili između dve žene. Razlozi u prilog ovome su mnogostruki. Prvi, najoč
igledniji razlog jeste upravo povlaš
ćeni položaj muš
karaca u gotovo celom antičkom svetu. Oč
evidno, muš
karci su fizički superiorniji, pored toga
smatrani su i za intelektualno superiornije, š
to im je naravno donosilo i političku reč
. Jošjedan bitan vid jeste razlikovanje fizičke i intelektualne ljubavne veze – heteroseksuаlna veza mož
e da iznedri fizič
ki plod, dok homoseksualna ne mož
e da se ostvari na ovaj nač
in, jedini plod koji mož
e začeti homoseksualna veza je intelektualni. Naravno, prednost se daje intelektualnom. Tako, ljubav između dva muš
karca jeste najuzviš
eniji oblik ljubavi po
shvatanjima antičkog sveta, te nikako nije neobič
no š
to je zastupljena i kod
Vergilija.
Arkadija, možda savrš
ena kao ambijent ne donosi savrš
eno stanje
duha kao jemstvo. Ovakav idiličan hronotop daje pregrš
t vremena za razmiš
ljanje, idejno stvaralaš
tvo, predavanje emocijama, bez ikakvih ogranič
enja.
Ogranič
enje, međutim dolazi neminovno. Mera postoji nezavisno od toga da
li je čovek poš
tuje. Ukoliko je ne poš
tuje, obratić
e mu se na neprijatniji nač
in. Neogranič
eno prepuš
tanje už
ivanjima, po prirodi, završ

e se bezumljem. Bezumlje jeste ta nametnuta koč
nica prirode za one koji ne poš
tuju
njene zakone. Ljubav, ukoliko pređe granice umerenosti prestaje da bude
ljubav i postaje obest. To važ
i i za svaku drugu emociju – samo do određene
granice neš
to jeste to š
to jeste, kada se te granice bezobzirno pomere, menja
se i cela priroda tog neč
ega. Tada nastupaju negativni efekti kako bi poniš
tili nepravdu koju č
ini obest. Razum nastupa, on prenosi volju physis-a i nameće je č
oveku. Bezumna ljubav se lako pobeđuje samo ukoliko se racionalno pobedi. Za sve one kojima ovo reš
enje deluje previš
e plastič
no i neodgovarajuć
e, postoji i romantič
nija opcija – izraž
avanjem sebe kroz lekovite
reč
i poezije i umirujuć
e zvuke muzike.

67

Књиже
внипре
г
ле
д2

LITERATURA
M. Budimir – M. Flaš
ar, Pregled rimske knjiž
evnosti, Nauč
na knjiga,
Beograd, 1986.
A. Savić-Rebac, Predplatonska erotologija, Književna zajednica Novog
Sada, Novi Sad, 1984.
Dž. Barnet, Rana grčka filozofija, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd,
2003.
J. Pilipović
, Orfejev vek, Mali Nemo, Panč
evo, 2005.
Platon, Dela, Dereta, Beograd, 2006.

SUMMARY
Viš
nja Peč
enčić

FRENZIED LOVE OF THE ANCIENT SHEPARD
Virgil’s II eclogue illustrates the relations between the inner and the
outer, the tension amongst the soul and the nature surrounding it.
Thoroughly examining the simbolism of Eros, we see how strong and
destructive it’s power is even in the idyllic enironment of Arcadia. The
verses point out many complex psyhological problems just merely, but
enough to trigger an effusion of interpretational possibilities. This study
mainly focuses on clarifying the concept of love given in this work of art,
and through that clarification, it strives to explain the metaphysical
conection between love and poetry.

68

Са
г
ле
дав
ања

О КЊ ИГАМА

Зора
нСпа
сој
е
вић: „
Ве
ликоишчек
ива
ње“
, диг
ит
алник
олаж, 2010

69

Књиже
внипре
г
ле
д2

Мил
ицаЈ
е
фтими
ј
е
в
ићЛил
ић

ОД Љ УБАВНЕ РАЗУЗДАНОСТИ
ДО ПОТПУНЕ СПИРИТУАЛНОСТИ
(Не
н
а
дГр
у
ј
и
ч
ић
: Му
жад
у
ша
, Пр
о
ме
т
е
ј
, Но
в
иСа
д, 2009)
Садва
дес
eтинуобј
а
вље
нихна
с
лова
, Не
на
дГруј
ичићс
есв
рст
а
о
у веома плодне и жанровс
ки раз
уђ
ене пис
це што му обез
бе
ђуј
е
з
на
чaј
номе
с
т
оус
ав
ременојс
рпс
којкњиже
внос
т
и. Оноштог
аиз
дв
ај
а
ј
еинт
уитивнакре
ат
ивностк
ој
аг
аводиудубинебићаиепифаниј
с
ке
у
виде
. От
воре
нос
тз
аис
кора
кизс
е
беус
ве
тдруг
ог

пособностт
ра
нс
формис
а
њаис
тиз
а
њадоса
мос
поз
на
ј
еГруј
ичићде
монст
рираурома
ну-прве
нцуМужадушакој
ибис
емог
а
очит
ат
ииукључуе
ротс
ке
проз
едас
т
ва
рикодње
г
анис
удубљеису
пт
илниј
еношт
осенапрви
пог
ле
дчини.
Те
мас
екс
уа
лнос
т
иј
еве
омаприс
утнаус
ав
ременомдобу, њоме
с
ус
еодуве
кба
вилимног
иумови, онај
ес
тв
ара
ла
чкиплодотв
орна
. Али
ите
маљуба
вика
офеноменај
ера
з
ма
тра
накрозс
вецив
илиз
а
циј
с
кепе
риоде. У уводномделукњиг
ечита
момоток
ој
иобј
е
дињуј
ељуба
ви
е
рот
икукој
ихј
епунаовау
з
будљив
акњиг
а
: Лог
иках
ришћанск
огду
х
a:
дас
еду
шаморадаокаљаз
е
мномљу
бав
љу
, аљу
бавдас
еос
крнав
икај
ање
м(И. Андрић:Лег
ендаоЛау
рииПе
трарк
и).
Груј
ичићпотом на
водимишљењеП. М. Иг
нат
ус
а
: Љу
бавј
е
отров
, укој
ем с
есапоз
ициј
е„
пс
ихолошк
ес
тру
чнос
ти“из
ричемишље
њеољуба
викаоболе
с
тикој
ат
руј
едушуив
идисеунег
а
т
ив
ном
конт
е
кст
упобићеоног
аког
аз
а
пос
е
дне
. Поменут
иодлома
кј
еос
нова
иизт
огј
е
з
г
рак
рећефа
буларомана

ес
еукра
ј
ње
мс
лу
чај
уипот
врђуј
енапримеруг
ла
внихпрот
аг
онист
а
.
Но, Груј
ичићка
оаут
оримав
ећепре
те
нз
иј
ене
г
одас
амопот
врдидај
еовла
да
оромане
скномформомукој
ојсус
викомпоз
ициониде
лов
иуз
рочно-по
сле
дичнопо
ве
з
ани.Он, пресв
е
г
а, в
рлопре
циз
ноосли70

Окњиг
а
ма

ка
в
авре
меукој
е
м пишеипоказ
уј
ечу
днупукот
инуиз
међуполова
иа
коме
ђуњимаида
љепос
т
ој
има
г
ичнапривла
чнос
т
. Уширокоз
а
снов
анојпричиомоде
рнојцив
илиз
а
циј
и, ондопа
рокс
из
мадов
одиис
пра
з
нос
тпсихолог
иј
ека
о наук
екој
ат
обож полажепра
вонадуше
вно
з
дра
вљена
циј
е
, аоносенат
а
кооче
вида
нна
чинт
опит

ечове
к пре
пуште
нличнимна
поримаили, на
жалос
т
, онимакој
ис
екорист
етуђом
не
сре
ћом. Из
боромг
лав
ногј
уна
ка– изт
ес
фе
ре– пс
ихолог
а
, аут
орта
кођ
ес
уг
е
ришедрушт
в
енипробле
мкој
иј
евишенег
оа
кт
уе
лан.
Гла
внипрот
аг
онист
ај
е
, дак
ле,психолог
, ноњег
ов
оличноис
кус
т
вој
ес
амопотв
рдане
моћис
т
рукедас
ераз
ре
шеунут
ра
шњипробле
ми: љуба
впре
маженикој
аимамужаиљубав
ника
, аочиг
ледноне
ма
оношт
оћеј
еупотпунит
иис
тв
ара
ла
чкина
да
хнут
идас
поз
нас
вес
вој
е
пот
енциј
алекој
ис
уз
апре
те
ниуе
г
з
ист
е
нциј
а
лнојт
е
ск
обииодс
ус
тв
у
пра
вогсу
сре
т
ас
ас
обом, штоис
тинс
каљуба
вомог
ућуј
е
.
Посмат
ра
нос
аст
а
нов
ишт
аув
одногс
т
ав
аољуба
вика
оотров
у,
в
идимодатаос
ећа
њапоз
ит
ивномот
ив
ишупсихолог
а
-не
жењу, тег
а
в
иђа
мо уброј
нимљуба
вним-ерот
с
кимве
з
а
макој
емупружај
уте
ле
сно
з
адовољст
в
о. Но, ипа
к,оннена
ла
з
ипра
вудопуну
, ос
обукој
абиопле
менилање
г
овудушуидове
лај
едопрос
в
ет
ље
ња
, смире
њаис
амост
ва
ре
ња
.
Нас
ловрома
на
, Мужаду
ша, у
пућуј
енадухов
ниа
с
пе
ктмушкоже
нс
киходнос
а

е
рре
чј
еурома
нупрес
ве
г
аотоме,иа
кос
ез
аправ
о
ра
диодубље
м проблемуе
г
з
ист
е
нциј
а
лнеприроде, ос
уоча
ва
њус
убј
е
ктапре
де
ниг
момобј
ект
а
, ополност
ика
она
ј
битниј
е
модређе
њуј
е
динке
. О по
куша
ј
удас
епос
редс
т
вомполност
ипобе
диис
конс
капус
т
ош у
нут
рашњегс
ве
т
аиндивидуе
, дас
ес
т
апа
ње
мс
адруг
импремост
и
ј
а
зодс
ебедодруг
ог
, дос
в
ет
аукрај
ње
мс
лу
чај
у. Ут
омс
мислуГруј
ичиће
врома
нимадос
т
ас
личност
ис
аАпда
ј
ковимрома
нимаук
ој
имас
е
т
а
кођет
ре
тирапробле
мс
екс
уа
лнос
т
и, на
с
тој
а
њеликовададов
иших
с
ушт
инаипрос
ве
тљењас
т
иг
нуу
пра
вопре
кос
екс
уа
лнос
т
и, дас
ењоме

ог
ра
де“од ст
ра
хапредсопс
тв
енимне
с
та
нкомибес
мис
ломе
г
з
ис
т
енциј
ека
ота
кв
е.
Но, ре
чј
е
, да
ка
коиољу
ба
ви, ј
е
рбе
з
ма
лос
вилик
овиурома
ну
з
ањомт
е
же
, ика
дууз
а
ј
а
мнеоднос
ест
упај
упоне
с
ениса
моерот
с
ким
импулс
ом. Али,љубавј
ена
ј
чешћез
а
мкаукој
уупада
ј
унез
на
ј
у
ћидај
е
иње
нонас
т
ај
а
њеса
мова
ркачу
ла, биохе
миј
ск
ипро
це
с, да
клеобмана
ка
дње
ноде
ј
с
тв
опрес
т
ане

едномречј
у„му
жадуша
“,ка
кој
ет
онара
т
орде
финиса
о.
Ос
ве
мут
омеГруј
ичићпишелак
оипонес
е
но, уј
е
дномс
ложе
номпост
упкуг
ра
ђењароманака
овишес
лој
нес
тру
ктурнеце
линекој
а

71

Књиже
внипре
г
ле
д2

имаа
мбициј
удас
ве
тст
а
виподлупуошт
рогпосмат
ра
чаикрит
ича
ра
,
поз
нав
аоцадрушт
ве
но-ис
ториј
ск
ихоколност
ииљудс
кепс
ихе
, кака
вј
е
на
рат
ориг
ла
вниј
у
на
кпс
ихологкој
иј
ев
еомаинформис
а
ниодруг
им
а
с
пе
кт
имаживље
њаикулту
редобакој
е
мприпа
да
.
Посе
ба
нде
орома
наприпа
даос
ве
т
ља
ва
њума
њепоз
на
т
ихчињеницаизис
т
ориј
е(причаог
ре
хукра
љаМилут
инапре
мама
лоле
т
ној
Симонидик
ој
уј
енапа
ст
вов
аопротивноу
г
оворукој
иј
етре
ба
лодај
е
з
ашт
ит
и, аондај
еврлобрз
опос
лес
мрт
ибиопрог
ла
шенз
ас
ве
цашт
о
с
еприпис
уј
ењег
овимброј
нимк
тит
орст
в
има
, ат
о, опе
т,г
овориос
вој
е
врс
номлицеме
рј
уцрквекој
аби,барус
в
акоднев
нојра
вни, т
ре
ба
лода
шт
ит
ине
винеижиг
ошег
ре
х). Та
кођесув
рлодра
г
оценеис
тинеокњиже
вном с
ве
т
у, с
уј
ет
нимпис
цимакој
иј
е
днопишу
, ажив
еса
с
вим с
упрот
но,ос
удбинине
сре
ћногпе
с
никаБранкаМиљковићакој
ис
ет
обож
обе
с
иоуЗа
г
ре
бу
, ав
ишеј
енег
оочиг
леднодас
ет
ониј
емог
лоде
с
ит
и,
т
уг
деј
епрона
ђе
н, ј
е
рг
ат
ана
нег
ранет
огдрве
т
анебимог
леиз
држат
и
кру
пног
, да
кле,тас
мртј
еида
љене
ра
с
вет
ље
на
, никогживогтонез
а
нима

ена
рат
орнала
з
из
ас
ходноданат
оподсе
т
инебилиунек
оме
пробудиос
ав
е
ст
. Лепај
еипричицаоКочићуиње
г
овојљубав
и– Милки, оЗма
ј
уиРу
жи, ка
оимног
едруг
еизпрошлост
иродак
ој
е
ма
ут
ор
припа
да, акој
едопринос
еукупному
тис
куорома
нука
ориз
нициз
на
ња.
Одцит
ат
аАндриће
вемис
лидас
еду
шаморадао
каљаз
е
мном
љу
бав
љу
, аљу
бавдас
еоск
рнав
икај
ање
м, кој
иј
еуг
ра
ђе
нут
киворомана
, иа
налит
ичкогт
е
кст
аП. М. Иг
на
т
усољубав
икаоотров
у
, пос
та
в
ље
нихкаое
т
алонизкој
е
гиз
ра
ст
арома
не
с
книсв
ет
, Груј
ичићус
пе
ва
даос
тв
арикомпа
ктнуживуст
рукт
урукој
ас
емоз
а
ичкис
кла
паодк
рат
кихприча
, а
нег
дот
аидоживљај
ана
рат
ора
, идочарас
ветз
а
с
нов
анна
мушко-же
нскимоднос
имаи– пре
в
ари, ка
оосновнимраз
вој
нимначе
лом.
Полаз
е
ћиодс
та
ванек
ихпсихолог
а
, ка
оиписа
цадај
ељубав
боле
с
т,Гру
ј
ичићнас
тра
ницамакој
ес
ле
депока
з
уј
едај
ет
оз
а
ис
т
ата
ко,иа
коње
г
овг
ла
внипрот
а
г
онис
та

та
лноте
жиз
дра
в
ојиис
це
љуј
ућој
љу
ба
в
и. Али, уљубав
ипос
т
ој
едвест
ра
не
, мушкаиженс
ка
, ов
деј
ере
ч
от
ојв
рс
тиљуба
ви, инат
ојра
з
лиципочив
ај
уне
с
пора
з
умикој
иневоде
хе
пие
нду.Будућидај
епсихологне
з
а
довоља
ноднос
омсакрој
ачицомс
ликаром(онамусеипа
кнепре
дај
епот
пуноиа
кос
та
лноинсист
ирада
онодг
овори напита
њедалибис
еоже
ниоњомеак
обис
еј
е
дномра
з
в
ела
) онида
љеопшт
ис
адруг
имже
на
ма.Ма
дауживауе
ротс
кимв
ез
а
макој
еис
црпнопре
дочав
аукра
тк
имане
г
дота
ма, пс
ихологпре
мат
им
же
на
маиманаг
ла
шеноирониј
с
киоднос
, шт
ос
еочит
уј
еуњихо
вим

72

Окњиг
а
ма

име
нима, ањиховемужев
ев
идиус
а
св
имг
рот
ес
кномв
иду. Прит
омј
е
ј
а
снаииз
ве
с
нана
рцис
оиднос
тпс
ихолог
а
, кој
аг
аде
лииодс
амогс
ебе
.
Те
кка
дс
ес
мртуме
шаиодуз
мемуј
е
динус
т
ва
рнуљуба
в, он
с
е
бес
аг
ле
да
ваизс
а
с
вимдруг
огуг
ла
. Изње
г
овогсрцапоте
кнечист
а
молит
ваз
аопростг
ре
хова
. Онте
кта
дау
поз
на
ј
ес
мис
а
ов
лас
т
ит
едухов
нос
т
икој
амудопуштадас
т
иг
недот
ра
нс
це
нденциј
е,дау
видисопс
т
ве
нус
уј
ет
уиукупнуљудс
куништ
ав
нос
т
. Тадаизње
г
апот
екуречи
кој
еис
це
љуј
удушу
, молит
вакој
аг
ауце
љуј
е, уок
вируј
екаоа
уракој
а
мудај
ез
ашт
ит
уидов
одиг
адосве
бића, дока
та
рз
ека
оиз
раз
адубоке
с
пиритуа
лнос
ти. Нат
ајна
чинс
еро
ма
нот
е
ле
сност
ипре
обраћауроманодуши.

73

Књиже
внипре
г
ле
д2

Željko Grahovac

ORIGINALNI MODEL ROMANESKNE
STRUKTURE
(Igor Marojević

nit, roman-tabloid. „Laguna“, Beograd, 2007)
Iza kratke, pristojno-distansne „Napomene autora“ a ispred detaljnije, instruktivne „Napomene priređivača“ (naravno, virtualnog) Igor Marojevićje naš
ao za potrebno pozvati se na Klajnov-Šipkin „Reč
nik stranih reči“
i navesti znač
enje termina „š
nit“: ta se njemačka riječmože prevesti i kao
kriš
ka, komad (okrajak, odrezak, parč
e... nečeg) – i kao kroj ili krojni model
(odijela, haljine). Naslov ovog romana je upravo savrš
eno odabran: riječje o
odlomcima, okrajcima, komadićima priča, izvješ
taja, intriga, „izvornih“ i
„prenesenih“ svjedočenja o zbivanjima u Zemunu spoč
etka Drugog svjetskog rata – koji su i sami po sebi, i po nač
inu kako su prezentirani fragmentarni i polivalentni (u smislu odlomljenosti i ispreturanosti, te viš
estrukosti i
zamjenljivosti vizura iz kojih su dati). Autor se okoristio š
tampom koja je u
to vrijeme izlazila, š
to javno, š
to ilegalno, š
to na njemač
kom, š
to na hrvatskom, š
to na srpskom jeziku, š
to dvojezič
no – navodeć
i odmah na početku
nazive tih listova i č
asopisa i napominjuć
i da je gotovo sva građa romana
zapravo „preuzeta“ iz č
lanaka, tekstova, feljtona, podlistaka i vijesti objavljivanih u njima. Historijska distanca od š
est-sedam decenija, kao i manjeviš
e lokalni karakter zbivanja i likova na koje je fokusiran, svakako dopuš
taju autoru da „promiješ
a karte“ onako kako mu najviš
e odgovara: da se
koristi navedenim novinskim izvorima kao „dokumentarnom građom“ (ako
ne u smislu preciznog navođenja i preuzimanja pojedinih sadrž
aja, ono barem u smislu „dogradnje“ ili prerade njihove kao podsticaja i kao podloge za
romanesknu konstrukciju), kao i da insinuira („podmeć
e“) pojedine pasaž
e
teksta kao „preuzete iz izvornika“ (š
to je, naravno, posve legitiman „dokumentarno-fikcionalni“ metod kompozicije romanesknog teksta, u kojem
autor mož
e i citirati, i parafrazirati, i nadograđivati, ali i izmiš
ljati izvore –

74

Окњиг
а
ма

kako mu kad zatreba). Podnaslov romana, koji bi trebao sugerirati i ž
anrovsko određenje („roman-tabloid“), koliko god bio utemeljen i opravdan u sadrž
inskom i u formalnom smislu, doima se č
itatelja, prije svega, ironič
nodistansnim, i to dvostruko: najprije kroz autorski odnos prema epohi kojom
se bavi, prema znač
aju ili prema dominantnim oblicima profiliranja i artikuliranja tih tema u tradiciji naš
e knjiž
evnosti (mislim na književnost ili knjiž
evnosti, kako kome drago, na jeziku koji je naš
, kako god ga zvali) – a potom i kroz autoreferencijalnost, tj. kroz odnos prema samom sebi kao knjiž
evnom stvaraocu. Termin tabloid ima, svakako, negativnu konotaciju, buduć
i da podrazumijeva senzacionalistič
ki pristup u publicistici, tematsku
orijentiranost na intrige, trač
eve, poluistine i laži u prenoš
enju informacija –
s prvenstvenim ciljem podilaženja niskim nagonima i loš
em ukusu š
ire publike; ako ga je autor preuzeo da bi dao podnaslov svom romanu – onda tu
ima nečeg izazovnog, posprdnog i ironizirajuć
eg u samom pristupu tematici
i epohi (o kojima smo uč
eni i ideološ
ki „drilovani“ misliti kao o „ozbiljnim“, „herojskim“, „tragič
nim“, „uzviš
enim“), ali i u odnosu prema samom
sebi kao autoru (koji, demistificirajuć
i to š
to mu je predmet interesa, ne mož
e a da ne demistificira i samu književnost kao kreativnu djelatnost – ako niš
ta drugo, da je barem malo „olabavi“, opusti, da se poigra s njom, kako to
veći podrazumijeva jedan postmodernistički koncept proznog izraza).
Tematski krug ovog romana obuhvata peripetije i intrige, relacije,
zbivanja, sukobe i postupke unutar borbe za prevlast, za politič
ku i vojnu
dominaciju u Zemunu kao granič
noj oblasti poč
etkom Drugog svjetskog rata – gdje se kao glavni faktori pojavljuju njemačka okupaciona uprava, predstavnici NDH koja posež
e za Zemunom kao sanjanom „istočnom granicom“, jošilegalno djelujuć
i partizanski pokret, ravnogorski č
etnički pokret,
te tek formirana kvislinš
ka srbijanska vlast (naravno, sa pojedinim likovima
kao svojim eksponentima). Atmosfera napetosti, zamrš
enosti, latentnih ili
otvorenih netrpeljivosti i tajnih š
pijunskih misija majstorski je evocirana
kroz razvijanje fabulativnog toka i kroz profiliranje glavnih likova romana i
njihovih odnosa – pri č
emu su u prvom planu tri lika koja ć
e formirati i ljubavni trugao: Novak Marič
ić, mladi talentovani intelektualac, prevodilac za
njemač
ki jezik, te Karen Frost i Monika Vranić
, njemačka i hrvatska novinarka, obje na zadatku u Zemunu. Među sjajno uoblič
enim likovima treba
istaći jošUnzihtbara („Nevidljivog“), fantomsku gnomsku figuru pripadnika
lokalnog pokreta otpora (kasnije partizana), zatim Huga Bosa, slavnog njemačkog dizajnera i modnog kreatora, Grozdu Čukman, ž
enu sumnjivog morala, š
vercerku i smutljivicu, Novakovog oca i brata, Monikinog brata, usataš
kog zloč
inca rojnika Tomić
a itd.

75

Књиже
внипре
г
ле
д2

Čini se da sadrž
aj nije sluč
ajno stavljen prije početka teksta (a ne na
kraju): kompozicija je „alfa i omega“ ovog projekta. U prvom krugu tekstova autor nas uvodi u radnju predstavljajuć
i glavne likove i oslikavajuć
i njihove kontakte i relacije u maniru kratkog pregleda ili novinskog izvješ
taja;
drugi krug se, pod naslovom „Ljudi, ljudi“, „monografski“ koncentriš
e na
biografije i profile glavnih likova; treć
i ciklus sač
injavaju pojedinačni iskazi
ili monolozi desetine likova, dati u sklopu istrage (bilo novinarske, bilo policijske); zatim dolaze dvije kratke „reportaž
e“, kao uvod u feljtonistički koncipirani segment pod naslovom „Ljubavne novele“ (gdje se posljednji, treć
i
tekst, „U traganju za iš
čezlim V“, organizuje kao neka vrsta dinamič
nog raspleta, dramski situiranog i sa „podijeljenim“ ulogama u vidu inicijala, bez
imena likova) – da bi se u funkciji epiloga na kraju prenijele „vijesti“, kao
kratki izvodi iz š
tampe (iz kojih ć
emo tek saznati „ono najvažnije“, š
ta se na
kraju desilo s pojedinim likovima).
„Prislonjenost“ uz publicistič
ke „izvore“ i sažetost, provokativnost,
sadrž
inska intrigantnost i formalna simlificiranost jezika š
tampe omoguć
uju
Marojević
u da se vrlo produktivno poigrava sa elementima literarizacije –
kako na leksič
kom i sintaktič
kom mikroplanu, tako i na stilistič
ko-kompozicionom makroplanu romanesknog teksta. Tako do izraza dolaze sažetost i
sugestivnost jezika, s mjerom koriš
tena oč
uđenja i oduhovljenja iskaza (kao
neka vrsta metaforič
ko-simbolič
kih „zač
ina“), kao i „montažerski“ zahvati u
kompoziciji – gdje se otvaraju brojne moguć
nosti preraspodjele akcenata:
ponavljanja pojedinih sadrž
aja kroz promjenu vizure iz koje su viđeni („raš
omon-efekat“), sadržinsko ili smisaono-znač
enjsko nadograđivanje onog
š
to je u „prvom namazu“ teksta bilo propuš
teno ili samo nagoviješ
teno, odgađanje raspleta i epiloga kao faktor pojač
avanja dramske napetosti, postupno profiliranje i artikuliranje likova (po principu – „ne dodaj priči ni karakterizaciji niš
ta unaprijed“), i napokon „krojenje“ kompozicionog mozaika
kao svojevrsnog rebusa, sa konstelacijom gradivnih elemenata u kojoj se ne
mož
e odmah prepoznati konač
na slika, odnosno forma „odijevnog predmeta“ na kojem autor, baškao krojač
, sve vrijeme radi.
Stalna promjena vizure pripovjedačkog subjekta ne samo da omoguć
ava veći nalaž
e autoru konstantno prikrivanje i ironiziranje vlastite „sveznajuć
e“ pozicije: uvijek se onome š
ta i kako određeni subjekt govori, odnosno izražava mora kao naspramni suprotni pol postaviti š
ta i kako on ne mož
e kazati ni izraziti – pa tek onda u konstrukciji teksta traž
iti novu vizuru,
novi ugao iz kojeg se to š
to „zasad nedostaje“ postepeno raskriva č
itaocu.
Upravo je ta „nedoreč
enost“, i u sadrž
inskom i u semantič
ko-izraž
ajnom
smislu, „Arijadnina nit“ kojom smo vođeni, postavljena vješ
tom rukom dizajnera Marojevića, od poč
etka do kraja teksta. Emocionalni i značenjski

76

Окњиг
а
ма

naboj š
to ga nose oni „najeksplozivniji“ sadrž
aji (epizoda ubistva brač
nog
para Frost i ranjavanja njihove kćerke; epizoda ustaš
kog klanja zarobljenika
u autobusu; dramatič
an put Unzihtbara i Monike; oč
itovanja sudbinske ironije u epilogu teksta) biva najprije prividno smanjen i potisnut hladnim ž
urnalistič
kim jezikom izvješ
taja – da bi potom, „ponavljanjem teme“ iz neke
druge vizure ili samim kompozicijskim poentiranjem, bio naknadno odnosno posredno pojač
an.
Ovakav pristup raskriva generalni negativan stav prema historiji kao
smetljiš
tu (ideja, zabluda, predrasuda, niskih strasti, instinkta) – na „uređivanju“ kojeg naknadno radimo kako bismo kao zajednica (skupnost, kolektivni identitet) opravdali nepodopš
tine i zloč
instva na kojima je, manje-viš
e,
utemeljen svijet u kojem ž
ivimo i kako bismo pribavili za sebe i, jošviš
e, za
dolazeć
e naraš
taje neophodnu dozu samopoš
tovanja (neophodnu da bi se
moglo rasti i da bi se moglo padati, i ubuduć
e, uvijek iznova, u zač
aranom
krugu posrtanja i stradanja).
Za Marojević
a se većna osnovu iš
čitavanja romana „Šnit“ (pretpostavljamo, naime, da ga č
italač
ka i kritič
ka javnost u BiH tek sad upoznaje)
mož
e reći da je slobodan i originalan stvaralac, izuzetan stilista i intelektualac bez ikakvih ideološ
kih predrasuda; u naš
oj „postkataklizmič
noj“ tami
mož
e se uč
initi dragocjenom i sama pojava takvih ljudi na književnoj sceni,
koji mogu producirati knjiž
evna djela u ovom duhu: č
isto, precizno, nepretenciozno, zanimljivo, duhovito – i, uza sve to, kritič
ki nabruš
eno.

77

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ivan Despotović

SMRT ČITAOCA I PONEŠTO O ZAKONU
VEROVATNOĆE
(Sanje Ivić
: Pseudonim, „Alma“, Beograd, 2008)
Neobič
na konceptualna proza Pseudonim, autorke Sanje Ivić
, roman
š
to poč
inje pozivom na promociju istoimenog dela fiktivnog pisca i razvija
se nalik hepeningu u tekstu, virtuelno omeđenom prostoru „poseć
enom“ od
strane filozofskih aluzija i nas, č
italaca, koji otvorimo korice; ova knjiga
mož
da je najbolje okarakterisana samim svojim rečenicama: „Kafkijanski
zaplet sa beketovskim dijalogom – zameram š
to se sve odvija brzo! Ako je
krajnji cilj novela, onda je ritam podoban, međutim, ukoliko se radi o romanu, bar ključ
ni likovi bi trebalo da budu podrobnije opisani... kako sve to
hronološ
ki definisati?“
Metafikcionalni zapis o pisanju smeš
ten u nepoznatu buduć
nost s

iglednom aluzijom na sadaš
nji trenutak (autori – č
itaoci), ovaj roman dakle sam postaje sopstvena promocija, odnosno sama promocija izrasta u roman, ta dva su ista stvar. Stroga pravila jednog apstraktnog, izmiš
ljenog
„Kluba č
italaca“, navedena na poč
etku, nalažu da svaki čitalac ima isti sistem vrednosti i slaž
e se po osnovnim pitanjima ž
ivota i tumač
enja tekstova,
sa jednom š
irokom č
italač
kom zajednicom. Na taj nač
in č
itaoci se uče da ne
izlaž
u svoje subjektivno miš
ljenje. Takozvani „projekat prevazilaž
enja skepticizma“ uvodi nas u svet „smrti č
itaoca“, verovatno logič
no zamiš
ljenog
kao posledica većotrcane sintagme „smrt autora“. Sledstveno tome i kao
odraz tako prihvać
enog stanja stvari, proza Sanje Ivićrazvija se preko zakona verovatnoć
e, sluč
ajnog, kao dekonstrukcija svega subjektivnog, originalnog pa samim tim i emotivnog, kao u izjavi jednog junaka pod pseudonimom Atila Š:
„Piš
ite, zakon verovatnoć
e vam je danas naklonjeniji nego ikada
pre.“ Tako je većskoro izvesno da svako pisanje vodi objavljivanju, pisanje
78

Окњиг
а
ма

i objavljivanje, u apstraktnom svetu Pseudonima, ista su stvar. „Postoji
ogromna mogućnost podudarnosti, te bi se vaš
e, kako ih vi zovete, reč
enice
– istovetne mogle skrivati i živeti u delima niš
ta manje vrednih autora nego
š
to ste vi.“
Forma blogovske rasprave ili č
eta takođe oblikuje ovu knjigu, a dobra metafora za primenjenu formu je misteriozna Ulica „C“, uvek prava, kojom se stiž
e do svih odrediš
ta u jednom fiktivnom gradu. Put koji vodi do
svih ciljeva verovatno je metafora i za (savremenu?) književnost ili svet.
Bitno je sredstvo a ne ciljevi.
Metafora je, inač
e, u „Klubu čitalaca“ zabranjena za koriš
ć
enje. Ne
sme se dakle izraziti neš
to posebno; čitalac ć
e otkriti nimalo romaneskni
svet – transparentnih istina i pojava. To romanu daje š
arm dečje igre, kojoj
bismo nehotice pripisali nuž
nu primesu ironije, pomalo komediografski opis
zateč
enog stanja stvari.
Na tragu Beketa, č
itaoci i autori pod pseudonimima komuniciraju
kroz ovaj apstraktni roman-blog – bez stvarne komunikacije. Svako prič
a
svoju prič
u, pri čemu se i to dovodi u pitanje. Svačija prič
a pripoveda svakog. Autorka koristi fiktivno da bi dokazala realno, na š
ta upozorava jedan
lik: „kreiranje č
udoviš
ta č
ije se potrebe moraju zadovoljiti na uš
trb sopstvenih“.
Lik bez dokaza o svom postojanju, pod pseudonimom Prometej, jurić
e ka imaginarnom hotelu ne bi li ostao zabeležen u knjizi posetilaca „ž
ureć
i
da se uverišda li o tebi postoji zapis u knjizi, ne mareć

ta o tebi piš
e, samo
da na bilo koji nač
in budešokarakterisan“. Ovo poslednje može se protumač
iti i kao sudbina savremenog teksta (i autora), kome je odbijeno postojanje,
tako postojano priznavano stvaraocima i delima prethodnih epoha. A poš
to
delo tek kroz kritiku dobija stvarnost, ovo je verovatno i slika teksta koji vapi za kritič
kom percepcijom.
„Sada je kasno za oč
ajnič
ke pokuš
aje zaustavljanja procesa, jer živimo u beskraju koji je rezultat naš
e zamisli, pa nam se jednakom merom vrać
a“, pisać
e lik pod š
ifrom Odri. I odsustvo referencijalnosti je referencijalnost, i praznina u tekstu vrsta je teksta, dopuš
tena stvaralačkim konceptom.
Smrt subjekta i smrt č
itaoca teme su kojima se bavi ova proza. To je ujedno
i najbolji razlog da je proč
itate.

79

Књиже
внипре
г
ле
д2

Мл
а
д
е
нГв
е
р
о

ПОВРАТАК КОШ АВЕ УБЕОГРАД
(Не
д
аКо
в
а
ч
е
в
и
ћ
: По
в
р
а
та
кк
о
ша
в
еуБе
о
г
р
а
д
, „Ма
л
и
Не
мо
“, Па
н
ч
е
в
о
, 2009)
Рома
ном-дне
вником„ПОВРАТАККОШАВЕУБЕОГРАД”,пров
ође
ним т
рина
е
стсв
ежихибурнихг
одинак
рај
е
м20. ипоче
т
ком21.
в
ека
, крозна
уку
, му
з
ик
у, пое
з
иј
уиљуба
внев
рат
оломиј
екој
ес
ес
а
плићуузс
ва
кодне
в
ниу
з
ав
релижив
от, ка
оипове
стс
амогГрада
, аут
орка
покушав
ададодирнеис
тину
, даиз
бав
иБе
ог
ра
д, не
уморнот
ра
г
а
ј
ућиз
а
њег
ов
омдушом, пре
дот
воре
номраномцв
иле
ћи, ука
з
уј
енањег
овупос
т
ој
а
ност
, ње
муприврженос
т.
Ст
ог
ас
еипос
та
вљапит
а
ње– кој
е
, иликос
уг
ла
вниј
унациромана
, ту
целичнос
т
исаМилоше
м, Димитриј
ем, Ј
а
нк
ом, Кс
е
ниј
ом и
ос
т
алима
, сј
е
дне
, илиј
етос
а
мБеог
ра
д, сдру
г
ест
ра
не
? Не
кабу
деда
ј
еоводруг
о.
Де
лика
т
нос
тодг
оворај
еиутомедаБеог
ра
дчинење
г
овижит
е
љи, с
ре
ћниине
с
ре
ћниколикоис
амГра
д, а
лиипонос
ништ
омуприпа
да
ј
у.
Дне
в
ничкас
тру
ктурароманаус
идре
нај
еуплића
кура
т
нихипора
т
нихг
одина
, уг
либуизког
ас
уј
уг
ос
лове
нс
кина
родивишеодде
це
ниј
ет
е
шкоиз
в
лачилиудоведабина
пра
в
илибилока
ка
впо
крет
. Сам
Бе
ог
ра
дј
ет
рпеос
личнаиску
ше
ња
. Ивишеодт
ог
ај
е
рј
емора
одапре
т
рпицикличнобомба
рдов
а
њеипотв
рдиоре
олГра
дас
т
рада
лникауме
т
е
жукој
ис
ет
е
шкоможез
а
мис
лит
и, г
от
оводаг
ај
ела
кшебилопрежив
ет
и. Покоз
накој
ипут
, њег
овижите
љи,па
ничноидућиз
ас
вој
омс
удбином, тра
жеиз
ворживот
анара
з
личит
имст
ра
на
ма.Докј
е
да
нодј
уна
ка
, Милош (Алфиј
е
ри) уИта
лиј
идобиј
ас
ве
с
рднупомоћодпрофес
ора
Ј
анкаАрс
ениј
е
вићаз
асв
ојдипломскирад„Српс
какњиже
в
нос
туТрс
т
у”
, друг
и,Димит
риј
е(Џе
з– с
лобода
), с
упе
рт
але
нт
ов
ан,ка
одобров
ољацодлаз
иурат
ниврт
лог
. (Милош Ј
анку:„Са
модаг
ачуј
ет
ек
акора
с
-

80

Окњиг
а
ма

т
ура
, абе
зда
наму
з
ичк
е,не
штокао,например,Па
коДеЛусиј
а.Само
не
кас
еживиз
дравврат
иода
нде.Ј
анко:„Ког
аДимит
риј
еимаодпородице
?”Милош: „Кће
рку,сабив
шоммууХола
ндиј
и. Ма
ј
каибура
з
е
ру
Ка
нади…).“
Ов
а
јинс
ертизроманаг
от
овоа
кс
иомскиилус
т
руј
ебеог
ра
дс
ку
породицукој
уј
ек
омпо
нова
лорат
новре
ме
. Надунегубе
ћи, овас
а
вре
менау
рба
напричаз
аис
ходишт
емтра
г
акрозра
з
невидовемуз
ике
, пое
з
иј
еис
в
ихмог
ућихпре
жив
ља
вањакој
апокуша
ва
ј
удау
г
ле
да
ј
уз
ра
к
с
ве
т
лост
икој
иво
дидоБе
ог
рада
.
Упра
воодЈ
а
нкаАрс
ениј
е
вићауТрс
тудоз
на
ј
емоипрвуинформациј
уоиме
нуБеог
ра
дакој
еј
е,побе
лимкр
ечња
чкимст
е
на
ма
, добио
630. г
. дола
с
комСлов
ена
. Ба
ш ода
т
лепочињеиде
окој
ис
еоднос
ина
с
а
мГрад,драг
оце
ноштивоиз
аонекој
иг
аволеиз
аонекој
иг
анепоз
на
ј
у
. Тонисуса
мопика
нте
риј
едет
а
љаупре
циз
нооме
ђеномвре
ме
ну,
да
ле
кој
евишеодв
одича

ој
епое
маоБе
ог
ра
дукој
убис
ва
кињег
ов
жите
љт
ре
баодаз
на.Дабиг
авишера
з
уме
о,паив
олеоице
нио.
Ода
т
ле
, пре
плићућиживот
нуј
урња
вус
асв
акодне
внимс
цена
ма
,
а
ут
оркабрижљивоподлупус
т
ав
љасв
ојГра
д, уг
ус
тачипка
с
т
ат
ка
ња
в
рхомиг
леуба
дана
ј
с
ит
ниј
еде
та
љеизис
ториј
еБе
ог
ра
дакој
ичита
оцу,
пона
ос
обБеог
рађа
нину,отв
арапрост
орз
априхва
тта
кодра
г
оце
нихда
ров
а. Добрим де
лом к
роз„беог
ра
дс
ки г
о
вор”
, „в
аша
рск
ом же
лез
ницом”(тра
мв
а
јнакоњек
ој
иј
епоче
одаса
обраћаБеог
радомт
а
чно24.
март
а1892), пу
т насводинаКа
лемег
да
н– не
ка
д, з
а
тим пролаз
имо
крозхро
никуКне
зМихај
лов
еулице(1867. прој
ект
ов
ана), доСа
бор
не
цркве(прв
ипутс
ез
вонаог
ла
с
ила1830), хот
е
л„Мос
кв
а”(уњууг
раће
н
ка
менизФинск
е), наТе
ра
з
иј
е
, пока
з
уј
епа
лат
у„Албаниј
е
”, уцркв
у
„Све
т
огМа
рка
”, наВра
ча
р(НаТа
шмај
да
нуБе
ог
ра
ђа
ниЦиг
а
нимада
в
алис
та
раоделаиживину,мног
имасуЦиг
анкевра
чале
, паот
удаипот
ичеимеВрача
р.), уулицу„Буле
в
арре
волуциј
е
”(на
ј
прес
ез
ва
ла„Ске
лакодз
ла
т
ногт
опа
,”к
ас
ниј
е„Ма
ркова

, па„Улицафише
клиј
а

, т
е
„Кра
љаАлекс
а
ндраОбре
новића
”), ода
тле„в
аша
рс
ком же
ле
з
ницом”
пре
ва
љуј
емопу
тдоба
з
е
на„25 мај

, онда, к
лапа
рањем, доДедињаи
Пашиногбрда
, пре
да
хузбеог
ра
дс
кибуре
ки,може
темис
лит
и, с
ла
ђе
ње
убомбонџиј
с
којра
дњиу„Га
врилаПринципа
”.Та
коок
репље
нина
ст
а
в
ља
мопу
тАва
ле…
Архит
ек
турарома
на
, смелоз
а
мишље
нак
розне
коликонив
оа
, ре
а
лиз
ова
нај
енара
з
уђ
енна
чин. Бе
с
тра
г
иј
арат
нихг
одина
, кој
ај
еј
уна
ке
з
ат
е
клаилиодве
лаутуђ
ину
, ка
оибомба
рдовањес
амогБеог
ра
да
, профилиса
лисуме
те
ж удушамај
унак
ароманата
кодаихира
ционал
на
формулажив
отав
одине
з
на
нокуд, с
акра
ј
њом на
дом даћепонов
о

81

Књиже
внипре
г
ле
д2

у
г
леда
тис
војГра
дро
ђењаиљубав
и. Пос
лекоша
ве
, кој
ас
етоликона
г
онидача
кибомбамара
з
нос
ињиховГра
д,с
апог
ле
домизтуђ
ине,бе
с
помоћнос
тибе
з
наде
жнос
тпос
т
ај
а
лис
унес
носни. Миса
о, дај
еповра
т
а
ккућина
ј
ве
ћаа
ва
нтурадос
ег
лај
ев
рху
на
цс
а
вршенс
тв
ауочај
ању.
„ПОВРАТАККОШАВЕУ БЕОГРАД”т
ре
бачит
ат
ик
аоподсе
т
ник,уос
ами. Дасепредс
обомпос
т
идимок
ол
икооње
мума
лоз
намо,
илидаишчита
в
ањемприхва
т
имочуднова
тета
ј
неБеог
ра
дакој
ећемо
с
адив
љењеммоћиидруг
имадаоткриј
емо...

82

Окњиг
а
ма

Svetlana Kurć
ubić
-Ruž

HOUSE OF ILLUSION
(Sonja Čabrić
: House of Illusion. Evro – Giunti, Beograd, 2010)
Prvi roman Sonje Čabrić„House of Illusion“ je roman koji nas ne
ostavlja ravnoduš
nim pre svega zbog svoje neobične teme ali i zbog još
neobičnije i znalački vođene prič
e.
U jednom posunovrać
enom vremenu i istom takvom svetu, junakinja
romana viš
e od sedamnaest godina pokuš
ava da preboli tragični gubitak sestre koju dož
ivljava gotovo kao bliznakinju i da nekim sadrž
ajem popuni i
osmisli sopstveni ž
ivot koji se većgodinama, od tog sudbonosnog momenta,
ne mož
e ni nazvati životom. Iskidana seć
anja, potonuć
a u provalije sopstvenog bola, spoznanje necelovitosti sopstvenog bić
aiž
elja za osmiš
ljavanjem
sopstvenog ž
ivota gurnuli su junakinju u nepodnoš
ljivu usamljenost, a onda
potom, i u jedan apsurdan i neshvatljiv svet toliko nalik ovom naš
em u kome su sve duhovne vrednosti degradirane i u kome je otvoren prostor za
upliv virtuelnog. No u tom i takvom svetu, kao š
to se poput fleš
bekova u junakinjinoj svesti jave sećanja na doba kad je bila celovito i sreć
no bić
e, i
sumnja protkana snažnim oseć
anjem da prizori koje posmatra predstavljaju
samo kopiju negdaš
njeg sveta, tako i u svesti č
italaca zaiskri misao da se u
svemu tome krije neki dublji, skriveniji smisao. Iskre tih misli javljaju se
kod č
itaoca, veoma snažno, upravo u trenucima kad junakinja dobija simboličko ime Madona, a njen anđeo č
uvar postaje Petar. Na taj nač
in se pred nama otvara jedna simbolič
ki kodirana priča koja u svesti priziva onu novozavetnu, te stoga jasno asocira na svet u kome sve vodi ka onom suš
tinskom i
najvaž
nijem putu – povratku. Osim toga, motivi fabrič
kog dimnjaka i vuka
aludiraju na č
uvenu zbirku Otkrovenje Rastka Petrovića, nagoveš
tavajuć
i da
je i ovaj roman svojevrsno otkrovenje i da je sav u težnji otkrivanja istine
ima li života van ovog.
Dakle, poput jednog od junaka romana koji vodi raspravu o pitanju
š
ta jeste a š
ta nije knjiž
evna tema i koju bi on lič
no odabrao, Sonja Čabrićse
83

Књиже
внипре
г
ле
д2

u svom romanu na jedan potpuno drugač
iji nač
in dotakla teme smrti i smisla
č
ovekovog postojanja, pokuš
avajući da odgovori na dosad, čini se, nepostavljeno pitanje u književnosti: u kom momentu i na koji nač
in č
ovek na
onom svetu stič
e svest o tome da je mrtav i da se put okončao dolaskom
pred onoga ko nas je i stvorio, pred onoga koji sve zna i pred kim niš
ta ne
ostaje skriveno. Skrivajuć
i se iza lika jednog od svojih junaka, autor nam otkriva da se smisao pisanja pre svega krije u stvaranju novih svetova, a ne u
preslikavanju realnog. Na taj nač
in se pozicija modernog pisca približava
onoj iz doba romantizma: pisac je nalik Bogu jer je stvaralac, kreator jednog
novog sveta, no bez obzira š
to je takav svet plod iluzije, u njega se mož
e poverovati. „Konstruiš
i makar sulud svet“, kaž
e junak romana, „ali da bude
dosledan u svojoj suludosti i ja ću poverovati u njega“. Poput slike u slici,
unutar romana nalazi se i jedan hipotetič
ki roman kog stvara tzv. hipotetič
ki
pisac, a u kome se opisuje smrt ž
ene koja nije svesna š
ta se sa njom događa.
„Sve š
to se dalje s njom deš
ava“, kaž
e hipotetič
ki pisac, „ona pokuš
ava da
uklopi u sliku stvarnosti, sliku svog dotadaš
njeg ž
ivota. I prirodno, nastaje
haos!“. Poput ove hipotetičke junakinje, i glvna junakinja Lena intuitivno
oseć
a da se njen život odjednom premetnuo i dobio nekakav drugačiji obris
i ton koji je snaž
no drži u uverenju da je svaki od datih prizora svakodnevice samo kopija negdaš
njeg sveta. Sve je isto a opet neš
to nedostaje. Na taj
nač
in autor nam š
alje viš
e nego opominjujuć
u poruku da je našsvet samo
kopija onoga u kome smo nekada bili ucelovljeni. S druge strane, filozofske
rasprave koje glavna junakinja vodi sa Petrom, od opominjuće poruke prerastaju u gotovo apokaliptič
nu viziju o usudu modernog č
oveka koji se krije
upravo u tom produbljenom jazu između njega i Boga, u svakodnevnom
ubijanju Boga u sebi i ličnim postupcima koji su u potpunosti obojeni besmislom.

84

Окњиг
а
ма

Со
њаЧа
б
р
ић

ДВА КЉ УЧА ЗА
"НЕЉ УДСКУКОМЕДИЈУ"
(Bojan Babić
: Neljudska komedija. „Algoritam Media“, Beograd,
2010)
Прв
ирома
нБој
анаБа
бића(дос
адај
а
внос
т
ипоз
на
т
огк
аопис
ца
кра
т
кихпричаипое
з
иј
е
) нос
инеобича
ниинт
е
рте
кс
т
уалнина
с
ов: Не
љу
дск
акомедиј
а, кој
иус
ве
ст
ичит
а
ла
цаприз
ивадвав
еликаиме
на
с
ве
т
ск
екњиже
вно
ст
и– Да
нте
аиБа
лз
а
ка
. Тона
содма
хнав
одидасез
а
пит
а
монакој
ина
чинс
уовадваве
ликаписцаприс
ут
науБа
биће
вом
де
лу.
Пишу
ћи Божанс
тв
е
нукоме
диј
у
, Да
нт
еј
ена
с
тој
а
одаудуху
с
вој
еепохеприкажеонос
т
ранис
ве
т(па
кла
, чис
т
илиштаира
ј
а
), каои
чов
еков
огдуховногбићасу
оченогсат
имме
т
афиз
ичкимс
ве
том. Сдруг
ес
т
ране
, пе
тве
ков
ак
ас
ниј
е, Балз
акус
вом обимном де
луназ
ва
ном
Љу
дск
акоме
диј
априка
з
уј
едрушт
ве
нус
т
ва
рнос
тс
в
ог
адобакрозкој
у
прола
з
ичит
ав
аг
а
лериј
ај
уна
ка

ипова
. Наз
анимљивипот
пуноновна
чин, ув
одећит
ипконт
е
пмла
тивног(а
нт
и)ј
унак
аипоиг
ра
ва
ј
ућис
еброј
нимжа
нровима(онима
рхаичним: ба
ј
ке
, бај
а
лице
, алиипосв
ес
а
вре
ме
ним: с
инопс
ис
а
, прог
ра
маполитичкихс
т
ра
на
ка
, ма
нифе
ст
аит
д.), Бој
а
н
Ба
бићуНељу
дск
ојкоме
диј
идај
ене
обичнис
појБа
лз
а
ковогиДа
нт
е
ов
огсв
ет
а

ј
. друшт
ве
неиме
та
физ
ич
кес
т
ва
рнос
т
и.
Таду
алис
тичкаприродас
ве
т
а(физ
ичкииме
та
физ
ич
ки) ичове
ков
огбића(т
е
лес
ноидуховно) на
г
ове
шт
е
нај
ев
е
ћнапрв
имс
т
раница
марома
наба
ј
комодвабра
таблиз
а
нцаодкој
ихј
е
да
нприпадаовом
с
ве
т
у, адруг
ис
ве
тууј
е
з
е
ру, шт
онај
е
з
икуба
ј
кез
начи– доње
мс
ве
т
у.
Пост
упакудв
ај
а
њаседаљена
ст
а
вљакрозпричуој
уна
ку-пис
цуСте
фа
нуСт
ефа
новићу(у
двој
еноиме
!) учиј
емт
елус
ена
лаз
из
а
кржља
либра
т
близ
а
на
ц, пре
тв
оренутуморте
а
тром. И ка
ошт
оуба
ј
цикој
уј
еуде
-

85

Књиже
внипре
г
ле
д2

т
ињс
тв
уСт
ефа
нслуша
оодсв
ој
еба
бе
, бра
тизг
орњегсв
ет
апокуша
ва
да(з
богдев
ој
к
е) убиј
ебрат
аиздоњегс
ве
т
а(укој
иј
уна
кс
ила
з
ика
ко
бипобедиоа
ждај
у– чита
т
и: с
мрт), дабис
амбиос
ав
лада
ниубиј
е
нод
с
т
ранебрат
а(ажда
ј
иногпос
инка
) кој
инео
па
женоз
а
уз
имабрат
овљев
о
мес
т
оуг
орњемсв
ет
у,т
акоиу(лит
ера
рно) ре
а
лномс
ве
т
урома
наг
ла
вниј
уна
кпо
куша
в
адаук
лониизсв
огте
лабра
т
а

е
ат
ром-а(дапобеди
с
мрт
), а
линакра
ј
у
, схв
ат
а
мо, т
уморпобе
ђуј
е

ј
. бра
тблиз
ана
цнадј
а
ча
ваиу
биј
ај
уна
ка
. Тренут
акпре
лас
кабра
тапобе
дникаиздоње
гуг
орњисв
етнанивоу„ре
а
лне
“причеодвиј
ас
еупог
ла
вљуна
с
ловље
ном

Дант
е,Виј
он,рачу
нмолим“ук
омес
еј
унаковдв
ој
никс
уптилнопре
обра
ћауг
ла
вногј
уна
ка– Ст
ефанаСт
е
фановића

ес
еов
опог
лав
љеможеназ
в
а
типреломнимили, ј
ош боље
, ог
ле
далс
ким, ј
е
руправ
оуњему
ј
уна
кумире
, пре
лаз
ећиизовогуонајсв
ет
, кој
иј
епре
маовомпост
а
в
ље
нка
ос
ве
туог
леда
лу.
Ка
корома
нодмичеиудва
ј
а
њег
лав
ногј
у
на
кас
енас
т
ав
ља(Ст
е
фанс
рећес
ебена
ј
преуре
с
тора
ну
, аз
ат
им инара
тишту
), св
евише
с
т
иче
моут
ис
а
кдај
епредна
мај
е
данс
олипс
ист
ичкисв
е
тна
с
та
оус
ве
с
т
и, накра
ј
ус
хва
т
амо, умиру
ћег

уна
ка
. Попу
тСмеђе
гПе
т
ра(ј
у
на
ка
ис
тоиме
непр
ипове
т
кеРа
с
т
каПет
ровића
), иБа
биће
вј
у
на
кпос
е
дуј
евис
окумоћидентифика
циј
е
.„
Мислиој
еос
е
бика
оодруг
има
. За
мишља
о
ј
ес
е
бека
ооронулусе
ља
нкукој
аника
даниј
еот
ишлада
љеодс
ус
едног
с
е
ла,ка
оженукој
ај
еупра
вос
аз
на
ладапос
леовога
борт
ус
аникадавишене
ћемоћидадобиј
еде
т
е
. (...) За
мишља
ој
ес
ебека
одруг
ос
т
, ка
оне
могс
ве
док
ас
ве
г
а
, ка
оне
поуз
да
нос
ве
дочењеој
е
дномвре
ме
нуипрос
т
ору, ка
обе
ску
ћникапоиз
бору, ка
олов
инуумут
ном, ка
оба
бунарика
чу,пре
кла
ногов
на
, мувушт
ос
есла
дисв
ежомбале
г
ом, ка
ој
ош ј
е
днууг
омилит
е
ориј
акој
ећепомоћихришћанст
вудасеодржииувре
менунаук
еит
е
хнолог
иј
е, ка
ожабокре
чину, в
еков
имане
дирнутмуљ
поджа
бокре
чином, ка
оне
кунебит
нуг
одинус
ебеј
ез
а
мишља
о, например909. г
одинуновеере
, ка
от
ра
гс
опст
ве
ногкора
ка
, каокв
арау
томобила
, каопе
сникае
пиг
онас
вој
ихс
а
вре
ме
ника
, ка
ог
лу
пуновог
одишњу
ј
е
лку, каопса
, ка
опоква
ре
нумишоловку, ка
о...“с
писа
кс
ет
уна
г
ло
пре
кида

лиј
еса
с
вимдовољноду
гдас
хва
тимодај
епре
дна
мачит
ав
ј
е
данс
ве
тнас
т
а
оуг
лав
иг
ла
вног(аз
апра
воиј
е
диног

уна
ка
. Из
аист
а
,
в
ећинаовихфикт
ивнихј
у
на
кај
а
вља
ј
ус
еурома
ну
: Ст
ефановабаба
(оронуласе
ља
нка), г
ру
пас
квот
ера(бе
с
кућниципоиз
бору
), Ме
ри(же
накој
ааборт
ира
), људиизПолит
бироа(ловциумут
ном). Св
ионис
купачинеј
еда
нфа
та
морг
а
нични/ а
лт
е
рна
т
ив
нис
ве
ткој
икре
ираумирућиболес
никпос
ле
дњимат
омимас
ве
ст
и.

86

Окњиг
а
ма

Акоупот
ребимоова
јкључдабис
мора
с
ве
тлилиз
на
че
њс
кинив
о
романа
, ондасу
сре
тиз
међуСт
ефанаимр
тв
ихпис
аца– Да
нт
еаиВиј
она– г
у
бифа
нт
ас
т
ич
нудименз
иј
у.Ј
унакДа
нт
е
ас
рећеуклу
букој
инос
и(се
ма
нтичкиопт
ере
ће
н) на
з
ив„Underworld“
, дак
ле, доњис
ве
т, шт
о
на
мт
ра
нс
па
ре
нт
нона
ј
ав
љуј
едапреднамавишениј
ефиз
ички„
живи“
ј
уна
к(а
кос
ме
мобилок
огкњиже
вногј
у
на
кана
з
ва
т
иживим!), ве
ћј
у
на
ков
одухов
нобиће,кој
ена
конфиз
ичкес
мрт
и, одла
з
иудоњис
ве
тит
а
мосус
ре
ћеј
ош ј
едногмрт
вогписца– Данте
а
. Доњисв
етс
еие
кс
плицит
ноиме
нуј
ека
опа
као(„
На
пољуј
ет
опло,а
лиуовојру
пи... па
ка
о“
),
ипре
дст
а
вље
нј
екаоноћниклуб/ ст
рипт
изба
рг
де„
уцрнообуче
не
цуре
, с
апоцепа
ниммрежа
ст
имча
рапамаичиз
ма
мадебе
логђонакој
е
с
е
жудоколе
на

арусвој
амрша
ват
елаошипке

. Да
кле,пре
дна
мај
е
с
а
вре
ме
нав
из
иј
апа
кла
, анек
лас
ична/ да
нте
овс
ка
, кој
ас
ес
ав
ршено
у
клапаус
ликуна
шес
т
ва
рнос
т
и. Ре
чипес
мекој
есечуј
уубару
-па
клу,
т
а
кођеекс
плицит
нообј
а
вљуј
удачит
а
ла
цс
адаимапос
ласаописом
живот
ана
конс
мрт
и:
„Another world to greet
life now ends“.
Ура
з
г
оворус
аДа
нт
еом, ј
у
на
кћеобј
а
с
нит
из
на
чењена
ве
денихст
ихов
а: „
Какодат
ик
аже
м... лирс
киихе
в
име
т
а
лскис
убј
е
ктпроничеупонорколек
тивногииндивидуа
лногпа
кла
. Махнитокружипоне
поз
на
т
омс
ве
тумра
каит
ра
жине
штоушт
аћедаверуј
е

линена
ла
з
и. Сле
дис
мрт
.“Ова
јиска
зс
еможеприменит
иинас
а
могј
уна
ка
, Ст
е
фа
на
Ст
е
фа
нов
ића
. Онј
ет
ајкој
ипро
ничеупонорколе
кт
ивногпа
кла(рат
а
наКос
ову,пре
диз
борнекоме
диј
е
), ка
оионогиндивиду
алног(суоче
ње
с
ане
из
ле
чив
омболешћуис
мрћу). Токомчит
ав
огроманаонт
ра
жине
шт
оуштаћев
еров
ат
и(Да
нтег
асмешт
ауЛимб– ме
с
т
оук
омесемуче
душене
ве
рника
), а
линена
ла
з
и. И накра
ј
у
, схв
ат
а
мо, онј
ет
а
јкој
и
у
мире(„
Нибудил
никмобилногт
е
лефонаниј
еус
пе
одапробу
дипа
циј
е
нт
аСте
фа
новићаидаг
аподс
е
тидај
ев
ремез
аконт
ролунакој
ојби
муре
клидас
еиз
г
ледака
нце
рпроширионање
г
овелимфнечворовеи
даћеморат
инај
ошј
е
днуопе
рациј
у,аз
ат
иминав
рлот
ра
ума
т
ичнет
е
ра
пиј
е
“).
Ов
акв
оту
ма
чењеде
лана
ла
з
ипот
врдууј
ош ј
е
дноме
кс
плицит
номиск
аз
уизпог
лав
ља„Епилог
, ва
т
ра
, Ша
литра
“укомј
у
на
кг
оворио
с
вомра
номодбаче
номрома
ну„
Ша
литра

: „Ст
е
фа
нов
а, т
а
дај
ош ла
г
а
надухов
ит
ос
т
, ниј
ес
емог
лаз
адов
ољитиј
е
дност
а
вномфа
булом, пај
е
он(...) у
дв
ост
ручиора
дњу,да
ој
ојдв
едиме
нз
иј
е:реа
лист
ичкуифа
нт
а
с
т
ичну(...). Оношт
ој
еут
ом, нес
уђе
номроманубилодомина
нт
но, ди-

87

Књиже
внипре
г
ле
д2

ре
кт
ноис
припо
ве
да
но, оношт
ос
емог
лона
з
в
а
ти'живот
ом', илилит
е
ра
рномре
а
лношћу, ка
кој
ера
дњаодмица
ла
, испос
та
вљалос
ека
офант
а
ст
ично,докј
еонос
е
кундарно, оношт
ој
ена
пис
аноиздру
г
еруке

а
лит
ера
т
уранакв
адра
т
, сна
ме
ромбилодоврхаис
пуњенореа
лиј
а
ма

.
Ова
јмоде
лне
ос
тв
аре
ногрома
на„Ша
лит
ра
“можесепре
с
лика
т
иина
с
т
рукту
руНе
љу
дск
екоме
диј
е, чиј
ај
ефабулат
а
кођеудв
ост
руче
на(пос
т
упа
ку
двај
а
њадос
леднос
ес
пров
одикрозцеорома
н: оду
двај
а
њај
уна
ка,пре
коу
дв
ој
е
нихс
ве
тов
а
, доудва
ј
ањара
дње
), да
т
аудведименз
иј
е
: ре
алис
тичке(с
а
з
на
њедај
уна
кболуј
еодра
ка
, ње
г
оврадуПолитбироу,упоз
на
ва
њедев
ој
кеМе
ри, жив
отс
квот
е
рскег
рупе
, ратнаКосов
у)
ифант
ас
т
ичне(ба
ј
каодвабра
т
аблиз
анца,фа
нт
а
з
мор
г
иј
аос
та
дионуу
Пулипре
пуном Аз
иј
а
т
а, с
ус
ретсадвој
ником урес
т
ора
ну, сус
ре
тс
а
Да
нт
е
омиВиј
оном). ИуНе
људс
којкоме
диј
ис
ере
алнислој
, ка
кора
дњаодмиче,неос
е
тнопре
ме
ћеуфа
нт
а
ст
ични(оношт
осмодожив
ља
ва
лика
оре
а
лно, накра
ј
урома
нас
еис
пос
т
ав
љадај
ес
а
моха
луцинациј
а
у
мируће
гј
уна
ка
), докфа
нт
а
ст
ичнислојпо
ст
а
ј
ере
ала
н(онос
т
ранодобиј
ас
т
ат
усст
ва
рног
).
Пос
ле
дњепог
ла
вљерома
на„На
поме
наау
тора
“от
ва
рај
ош ј
е
дну, пос
веновумог
ућностт
ума
чења
, т
ј
. донос
ина
мј
ош ј
еда
нк
ључз
а
одг
оне
та
њес
мис
ла
. (Коме
нт
а
ришућиј
унак
овуфа
нт
а
з
морг
иј
уоАз
иј
а
т
с
комку
лтуличнос
т
инаст
а
дионууПули, а
ут
орка
же
: „На
дриале
г
оричнис
иже(...) ост
а
вљапрос
тораса
моз
ане
коликокључе
ва
, не
довољно
ра
з
личит
ихту
ма
чења
“. Ова
јис
ка
знаг
овешт
а
вадај
еа
ут
орус
та
лода
ос
мис
лив
ише
ст
е
пе
нокодира
нупричукој
аћеима
тивишера
з
личит
их
кључев
атумаче
ња

ес
еможена
з
ва
т
ииау
топоет
ичкимис
ка
з
ом.) Гов
орећиос
вомј
уна
куСте
фа
нуСте
фа
новићу

уторг
адов
одиуве
з
ус
а
ис
тоиме
нимпис
це
мдра
ме„
СмртУрошаV“
, кој
иј
еживе
опоче
тком
19. ве
ка: „
(...) уме
нис
епој
а
виона
г
ов
ешт
а
јже
љеданапише
мпричуо
њему, причукој
аћег
апремес
т
итиизде
ве
тна
ес
т
огв
екауне
кодру
г
о
в
реме(на
шевре
ме– С.Ч.), убе
з
вре
ме(с
мрт– С.Ч), илиблискубудућнос
т, дапокуша
м ут
упричудаинк
орпорирам и дра
му(пог
лав
ље

Це
нз
ура

ле
пс
т
ик“з
а
ис
т
адонос
ит
е
кс
тдра
мечиј
ај
ера
дњасмешт
ена
нара
т
омз
а
хва
ће
номКос
ову– С. Ч.) кој
убионкаос
т
ара
цна
писа
оо
будуће
мсв
ет
у.Замис
лит
е
, пише
т
ефут
урис
т
ичкирома
нопочет
кудва
де
с
ет
пр
вогве
каизпе
рс
пе
кт
ив
енекогкоживинапочет
кудев
ет
нае
с
т
ог
– ниј
ене
з
а
нимљивамог
ућност

. Дакле
, предна
мас
еот
ва
рај
ош ј
е
дна
мог
ућнос
тт
ума
чења
. Не
љу
дс
как
оме
диј
абимог
лабит
ифу
турис
тички
романопоче
тку21. ве
каизперс
пект
ивеј
уна
каспоче
т
ка19. ве
ка
, да
клет
е
кс
ткој
иј
уна
кпише
. (У т
ом с
луча
ј
уна
словрома
надобиј
ај
ош
ј
е
днунов
удиме
нз
иј
у.Поре
да
луз
иј
енара
тнаде
шав
ања,напре
диз
бор-

88

Окњиг
а
ма

ницирку
с,ка
оинаг
ов
ешт
ај
адарома
номниј
еобухва
ће
нова
ј– љу
дс
ки
–с
ве
т
, Не
људск
акомедиј
апост
а
ј
еј
ош икоме
диј
аокњиже
внимј
у
на
цима
). Нара
вно, Бабића
лудиранаомиљенипос
тмодернис
т
ичкипос
т
упа
кукомес
еј
уна
кроманапре
ме
ћеуњег
овогт
ворца

лис
енез
а
држа
ванањему, ве
ћодла
з
икора
кда
ље
, нег
ира
ј
ућиг
а
: „Тој
ебилај
е
дна
одонихиде
ј
ак
ој
ај
еодба
ченаипрес
вогпре
циз
ирања,ј
ош она
комут
на
, пла
з
мат
ична
, ј
ош не
дос
тој
наиме
на, фет
усуг
ње
че
нне
ст
ручном и
не
лег
а
лномме
тодома
борт
ус
а– оклаг
иј
ом пос
т
ома
куизсв
ес
на
г
е
, а
романкој
ис
т
еуправ
опрочита
лисапрет
ходнона
веде
номиола
коба
че
номиде
ј
омне
мас
короника
кв
ев
е
з
е.“Ната
јна
чинс
еа
ут
ордис
т
анцираодпос
т
моде
рнис
тичкеиг
рив
ос
ти, з
а
т
ва
ра
њаулит
е
рат
уру.И з
аис
т
а,рома
нНе
љу
дск
акоме
диј
а пре
дст
а
вљаошта
риск
орак„
излет
е
ра
т
уреуживот
, изпое
з
иј
еуис
ториј
у“.Кре
ира
ј
ућиј
уна
ккој
иоднеос
т
ва
ре
ногпес
никапос
та
ј
епис
а
цпрог
ра
маполитичкихс
тра
нак
а,кој
из
а
кора
чуј
еублат
ополит
ичкогма
рке
т
инг
а
, инат
а
јначинправ
иис
кора
киз
лит
ера
т
уреуист
ориј
у,Бабићопо
мињедакњижевнос
тнес
мебит
ис
а
моиг
ра, з
ат
воре
наусе
беса
му
, ве
ћдаморауз
е
тиа
кт
ив
ноу
чешћеу
друшт
ве
номживот
у.
Но,бе
зобз
иранаток
ој
иодпонуђе
нихкључе
ваприхва
т
или,ка
о
г
ла
внате
марома
наос
т
ај
ете
масмрти, одно
снот
емасуоче
њас
а
вре
ме
ногчов
екасас
опс
т
ве
нимкра
ј
е
м. Овут
ему

лу
же
ћис
еБабиће
вимпос
т
упком, може
мопре
дст
а
витииув
идуне
ј
е
дна
чине
: у
колик
оу31-ој
г
одиниживот
ачов
екс
аз
надај
ебо
лес
т
аноднеиз
ле
чив
еболе
ст
и, и
у
коликој
еат
е
ис
т
а,к
акоћеприхва
т
итис
опс
т
ве
нус
мрт
?

89

Књиже
внипре
г
ле
д2

Сл
о
б
о
д
а
нРа
к
итић

МОНОДРАМА КАО ПРИЧА И ПРИЧА КАО
МОНОДРАМА
(Ра
д
о
с
л
а
вТил
г
е
р
: Дас
уме
н
еп
ита
л
и
.„
Ал
ма

, Бе
ог
р
а
д
,
2009)
Новукњигус
ат
иричнихихуморис
тичкихт
е
кст
оваРа
дос
ла
ва
Тилг
ера
, подс
рећнонађ
енимна
с
ловомДасуме
непитал
и, чиниј
е
дна
монодра
ма
, дес
е
тобимом неј
една
кихпо
г
лав
ља
, исе
да
мна
е
с
тприча
,
на
писа
нихупрв
омлицукој
ет
акођ
е,св
акапонаос
об, има
ј
умонодрамс
киоблик. Се
дамна
е
с
тказ
ив
ања, з
а
ј
е
дносамонодра
мом де
луј
ука
о
ос
обе
нмалирома
н, издв
адела

е
динст
в
енаите
мат
с
кииобликов
ано.
Тилг
еров
амонодра
маимас
веодлик
едина
мичнес
ат
иричнеприче, а
причеима
ј
усв
ој
с
т
вамонодра
ме.
Првиде
окњиг
е
, монодрама„
Дасуменепита
ли”, з
а
мишље
нј
е
ка
о„
иде
ј
нипрој
ек
ат
”ј
едногт
ипичног„ј
унакана
шегдоба

, одно
сно,
а
нтиј
у
на
каимит
ома
накој
иј
еу
бе
ђе
ндај
е
диноонимапра
во„
ре
ше
ње

з
ас
вепроблеме
, нес
а
монашенег
оис
ве
т
ск
е. Св
еј
еуТилг
е
ров
ојмонодрамиуз
на
курефре
на„Дас
уме
непит
а
ли”
. Ње
г
ов„ј
уна
к”ка
з
уј
е
,
пре
дз
а
мишљенима
удит
ориј
е
м, дабина
шане
ве
се
лас
тв
арнос
тбила
,
на
рав
но,с
ас
в
имдруг
а
чиј
аипрос
пе
рит
е
т
ниј
ас
амодас
уње
г
апит
ализ
а
ре
шење.Тилг
ерј
енадуховитна
чиннеса
моумонодра
мине
г
оиуприча
мадаос
вој
ев
рснуана
томиј
уј
едногме
нт
алит
ет
а
, пре
мдање
г
овас
а
т
ираис
т
овреме
ноимаипо
ј
е
дина
чнуиопшту, илока
лнуиуниве
рз
а
лнукритичкув
из
уру.
Тилг
еров
амонодра
ма„
Дасуменепит
али”с
адржинизиро
ничнихихуморних„
с
а
ве
та
”г
ла
вног„
ј
уна
ка
”кој
иј
еуобра
з
иодаз
нареше
њез
ас
вемог
ућепроблеме
. На
рав
нодај
епишче
вокрит
ичковиђењеу
монодра
мидат
окрозис
крив
ље
но,на
ј
че
шћеиз
ломљеноог
леда
ло,пас
у
илицауње
муис
крив
ље
на
, почеводг
ла
вногдра
мс
ког„
ј
уна
ка
”до

90

Окњиг
а
ма

онихк
ој
имас
еонобраћа
. Ре
а
лној
едов
е
де
нодофант
ас
т
ике
, афа
нт
а
с
т
икадост
ва
рност
и. Зат
акв
усликунет
ребакрив
ит
иниог
ле
да
лони
пис
ца.Кадака
жемодај
еТилг
е
ров„
ј
у
на
к”мит
ома
н, ондаима
моувидуњег
ов
уау
тобиог
рафиј
у; онј
е
, пос
опс
т
ве
нимре
чима
, на
ј
ве
ћис
ве
т
с
киоба
ве
шта
ј
а
ц, с
ара
дникме
ђународнихт
ај
нихс
лу
жби,блис
киприј
а
т
е
љ нај
ве
ћихв
ла
да
расв
ет
а
, кра
ље
ваик
раљица, на
ј
с
ла
вниј
ихг
лумаца
иг
лумица
; онј
ег
ла
вни„прој
е
кт
а
нт
”с
ре
ћнебудућност
и, нес
амонаше
не
г
оис
ве
тс
ке
; онј
еча
кис
а
мог„
Ста
рог

, ка
коиме
нуј
ес
вогнај
ближе
г
с
а
радник
аЈ
. Б.Тит
а,дов
еодоСв
ет
ест
олицеис
а
могпапе
.
Св
акопог
ла
вљеумонодра
мипре
дст
а
вљапој
е
да
н„
прој
е
кат

Тилг
еров
ог„
ј
уна
ка


аг
ра
дс
кучис
тоћу

аекономс
кукриз
у, з
апенз
ионе
ре, з
апрос
ј
а
ке

аполит
ича
ре

ас
ва
когг
ра
ђа
нинапона
ос
об. Нико
друг
инеможештоможеон.
Друг
иде
ок
њиг
е„Дасуме
непита
ли“ компле
ме
нт
а
ра
нј
епрвом
иут
емат
с
комј
еј
е
динс
твус
ањим. Горакј
еТилг
е
ровхумор, а
кобис
е
мог
а
оназ
ва
тихумором. Пребисеодње
г
амог
лоз
аг
рцну
ти,на
љут
ит
и,
не
г
ос
ена
смеј
а
тиилисераз
в
е
се
лит
и. НоТилг
еров
анамераиниј
еда
з
ас
ме
ј
е,ниј
едаора
сположи. Ње
г
ов„
ј
уна
к”иудру
г
омде
лукњиг
еима
у
лог
усв
ев
иде
ћег
, св
ез
на
ј
у
ћег
, „с
ав
е
тник
а”з
ас
вапит
а
ња
: политичка
,
е
кономс
ка
, фина
нсиј
с
ка
, држа
вна
, на
циона
лна, ст
ра
на
чка
, ме
диј
с
ка
,
с
купштинс
ка
, култ
урна
, књиже
вна
, пес
ничка

колошка.
Функ
циј
аиронично-с
ат
иричногикрит
ичкогиска
з
аРа
дос
ла
ва
Тилг
ера
, ка
коумонодра
мит
ак
оиупричама
, кој
ес
еме
ђус
обнодопуњуј
у, ј
ес
т
еданапа
родиј
с
киначинприка
жена
шус
ва
кодне
внус
т
ва
рнос
тус
вимње
нимоблицимаис
асв
имње
нимлицима
. „Дасуменепит
а
ли“ ј
екрит
ичко-са
т
иричнак
њиг
аона
маиона
шемв
ремену, а
лии
а
ут
окритичкаиа
ут
оиронична
. Тилг
е
рнере
тк
ополаз
иодс
тв
арнихдог
а
ђа
ј
аипре
поз
на
т
љив
ихличнос
т
и, шт
онеу
ма
њуј
ес
уг
е
ст
ивнос
тње
г
ов
ес
ат
ире.Онумедана
пра
виз
а
окре
т

а
коз
на
ча
ј
а
нз
априродуса
т
ире
.
Пара
диг
ма
тс
кај
епричаокала
уз
у,кој
иј
ефамоз
ниЈ
. Б. Тит
ооднеос
а
с
обомуг
роб, аниј
епрет
ог
аникомеот
криока
коу
ћиуЕвропскуУниј
у.Управ
отут
ај
ну(односнока
лау
з
) ниј
еБрозоткрионис
в
ом„на
ј
ближе
мс
ара
днику”
, ,,ј
уна
ку”Тилг
еров
ес
а
тиричнекњиг
еДасуме
непит
а
лии„прој
е
кт
а
нт
у”ј
ош ј
е
дне„на
шес
ве
т
лебудућност
и”. Тилг
е
рј
еу
с
вој
ојс
а
тирида
ов
ирт
уе
лнипорт
ретј
е
дногов
овре
ме
ногдома
ће
гМинха
уз
е
наине
на
дмашногмитомана
.

91

Књиже
внипре
г
ле
д2

Raš
a Popov

ZLI ILI DOBRI DUSI?
(Pavle Teofilović
: Tehno vilajet. „Alma“, Beograd, 2009)
Eterič
an je i treperav svet po kome gaze lica u bajci Pavla Teofilović
a „Tehno vilajet“. Ta se lica začinju u naš
oj datoj realnosti, ali vrlo brzo
ona otkrivaju čudesni prolaz ka jednom zamiš
ljenom svetu, koji je u osnovi
vilinski.
Vilinskim svetom vladaju sve spravice elektronske tehnologije. Po
vilama to je „vilajet“, a po gedž
etima elektronsko-računarske manipulacije
obelež
en je oznakom „tehno“.
U tehno vilajetu prvo, dugotrajno zbivanje je susretanje sa sve novijim i novijim informacijama, sa sve novijim i novijim lič
nostima. Te lič
nosti
naprosto vrcaju i iskrsavaju, zakratko plamsaju i odmah nestaju. Tako dož
ivljava svet č
ovek koji je napustio naš
e realno nam dato okruž
enje da uroni u
sablasno treperenje virtuelne stvarnosti.
Tamo u virtuelnoj stvarnosti niš
ta onamoš
nja bić
a ne obavezuje i ne
zadržava samim tim š
to su opredeljena kao vilo-stvarnosna. Prolazićemo
kroz gustu travu virtuelnog sveta okić
eni novim č
ulnim organima – mobilnim, koji kao da nam je izrastao na uš
ima; laptopom, koji nam se gnezdi u
krilu umesto kuć
nih mezimaca... To ć
e sve biti posledica mož
da ž
alosno neprirodne činjenice da „u paralelnom mitosvetu oko nas nalazi se, donedavno
ilegalan, tehno vilajet! Odeljenje vilenjaka koji usavrš
avaju tehnologiju, s
krajnjim ciljem da nam je nametnu...“
To š
to će biti nametnuto nezadrž
ivo je i nametnuć
e se svima bez razlike. Čitav narod će se preoblikovati i transformisati u virtuelna „lelujava
obličja“. Sreć
emo se sa novim faustovskim sindromom. Pavle Teofilović
nam neć
e odmah pokazati infernalni karakter novog humanizma. Mi neć
emo odmah saznati č
ime smo platili sotoni svoje nove moć
i...
Ali, kad ova neobič
na i meni sasvim indiferentna bić
a dostignu svoj
nivo utopije, saznaćemo od pripovedača da su ona neka vrsta novih vegeta-

92

Окњиг
а
ма

rijanaca. Da ne bi ozleđivala ž
iva bić
a od krvi i mesa, ona su se svojim vilinskim č
udom snabdela svud prisutnim farmama vilokondi.
Vilokonde su anakonde tog vrlog novog sveta i glavna su hrana svih
vilinskih i poluvilinskih bić
a. A poluvilinska bić
a postaju svi oni koji se nehajno drznu da uđu u transcendenciju tehno vilajeta.
To je krajnji plod imaginacije ovog tehno-vilinskog bajkopisca:
– Kad ogladniš
, samo se sagneši kao spore zeč
eve hvatašvilokonde.
Ali one nisu zeč
evi. Zeka iz ove futuristič
ke bajke je od zmijskog mesa! Ti
mu otfikarišglavu, ali sagreš
enja nema, jer životinji odmah na preseku vrata
izbija rep i izrasta celo novo telo. Vilokonde žive i dalje, iako se svi ž
itelji
tehno vilajeta hrane njihovim zmijskim mesom.
Posle mane nebeske koja je š
kropila glave Mojsijevog naroda izgubljenog u pustinji, inventori tehnološ
ke epohe stvorić
e samorastuć
u, regenerativnu zmijsku hranu.
Pred nas se prirodno postavlja pitanje: koji je krajnji nauk ove parabole? Nova tehnologija koja se svim svojim oš
tricama usmerila na boleć
ivu
i pahuljastu č
ovekovu ž
lezdu mozak do te je mere dalekosež
na i svudprodorna da se moramo suoč
iti sa jošnedovoljno izvesnom dilemom: Jesu li to
zli dusi, je li to demon Legeon ponovo izaš
ao iz krda svinja podavljenih u
jezeru, ili su to dobri dusi?
Pavle Teofilovićnas za svaki sluč
aj opominje: vilinski tehno vilajet
mož
da vodi transformaciji i samih osnova prirode (stvaranjem „humane“ regenerativne zmijske hrane i nestajanjem očeva sa pozornice života)... A mož
da će č
ovekov ozarujuć
i duh vratiti potomcima oč
eve...
Nije svejedno kuda vodi stravič
na kompjuterska i telekomunikaciona
tehnologija. Hoć
e li nove vile koje nju stvaraju biti dostojne drevnih naš
ih
vila sa MiročPlanine ili Rumije, ili ć
e one biti samo sekundarni, otpadni, razarajuć
i izbljuvak prirode?
Ne možešse navesti na okean elektronske revolucije mož
dane i informacione sfere a da te pitanja o sudbini ljudskog roda ne kopkaju. Svaki
dalji, sad većminijaturizovani prodor mobilnih telefona u č
ovekove uš
i i lubanju može da označ
i prelazak bespovratne crte u evoluciji. Tome vežbanju
upitnosti služ
i bajka „Tehno vilajet“.
Pri tom ne bojim se ja mobilnog telefona, on je isti kao i stari Belov
izum, nego se bojim lakomislenosti ljudi pred novom tehnologijom. Pavle
Teofilovićkaž
e „Kakav narod, takve im i vile!“ Kakvi smo mi ljudi, takva
ć
e nam biti i tehnologija. Ako smo neumereni i pohotni, i naš

e tehnologija bili balast a ne pomagalo.

93

Књиже
внипре
г
ле
д2

Bojan Bogdanović

PRIČE KOJE SU NEDOSTAJALE
(Adnadin Jaš
arević
: Kuć
a bez prozora, „Zalihica“, Sarajevo,
2009)
Neophodno je sagraditi novi svijet, onaj koji bi mogao
sadrž
avati mnoge svijetove, koji bi mogli sadrž
avati sve
svijetove...
Potkomandant Markos, vođ
a zapatistič
ke
nacionalno-oslobodilač
ke vojske

Svijet u kome živimo neiscrpan je melting-pot beskrajnih moguć
nosti. Stvarnost koja nam se deš
ava, samo je jedna od beskonač
nih varijanti na
slici Velikog Igrač
a. Moguć
a je, pa i jošvjerovatnija, zaigranost naš
ih vlastitih sinapsi, č
ija se promiskuitetna priroda magič
no ostvaruje pod okriljem
starog š
izofrenič
nog boga Hypnosa.
La vida es sueno, kaže š
panski pjesnik. I vice versa, varira na zadatu
temu našautor: San je život! U tom smislu – Pjesniku je sve dozvoljeno, pa
i posumnjati u realitet prič
e (contradictio in adjecto) Poa, Melvila, Stokera,
Šelijeve... a zatim ga nadograditi/usmjeriti u potpuno neoč
ekivanom pravcu,
principom – š
ta bi bilo, kad bi bilo...?
– Kada bi, umjesto pod morem, Mobi Dik vrebao pod ustalasanom
crnicom zemljom, a ludo uporni Ahab ga i tu pronaš
ao i priveo moru, njegovom/svome jedinom poznaniju...
– Kada bi straš
ni Minotaur, umjesto metaforič
no podvojene mitološ
ke zvijeri, personifikovao znanje, poč
etak i kraj, bezvremeni entitet koji
sve zna i pamti sve š
to se deš
avalo, od Utnapiš
tima preko Aš
ure Mazde, pa
do dana današ
njih. Onaj koji mož
e materijalizovati Levijatana i Behemota i

94

Окњиг
а
ма

pridruž
iti im se u trojstvu Bož
ijih zvijeri, tih čarobnih riječ

to jesu suš
tina
č
ovjeka, Bož
ijeg djeteta...
U maš
tovitoj lepezi književnih junaka usmjerenih prema hipotetič
nim (paralelnim?) budućnostima, kojima se inače, čak i u „otkač
enoj“ fantastici, rijetko ide, a koje bi i sam Embrouz Birs nazvao „snovima ludog filozofa“, u ovoj knjizi naš
li su se i Prometej i Robinzon, Poov gavran, zatim
veseli duo iz La Manče, onda Herkul Poaro, vlasnik malih sivih ć
elija, Frodo Begins, prstenonosac i anti-Faust (kako ga naziva autor prič
e)...
Po jednoj Aristotelovoj ideji, ož
ivljavajuć
i tuđe poetizovano iskustvo, pjesnik priziva proš
lost koja je buduć
nost. Jer, ako se imitativnom reprodukcijom ponovo stvaraju prauzori, slika je most koji ž
elja postavlja između č
ovjeka i stvarnosti. I onda nije nikakvo čudo tvrdnja, da je pjesnik –
dijete koje puš
ta na volju svojim najdubljim i najprirodnijim tež
njama, profesionalni imitator. S tim š
to imitacija postaje originalna kreacija.
Posmatrajuć
i događaje na njihovim različ
itim nivoima, autor, koji je
u ovom sluč
aju „filozof sa osjeć
anjem za psihološ
ko i poetsko“, uočava
manjkavost datih konstanti u svojoj mladalač
koj lektiri, te upuć
uje čitaoca
na moguć
e/ž
eljene pravce deš
avanja. Iznenađujuć
om fleksibilnoš
ć
u imaginacije on vješ
to dozira reduciranje nekih detalja, izbjegavajuć
i tako viš
ak
kazivanja, š
to je inač
e uobičajen prigovor ovom ž
anru. Leprš
avo pripovijedanje ni u jednom trenutku ne zaprijeti zadatoj fabulativnoj supstanci. Na
svima nam poznatoj matrici dragih priča iz mladosti, ostali su noseć
i elementi, uz č
iju pomoćprepoznajemo autentič
ni ambijent – pretekst, na koji
onda biva dodat imaginativni implant. Dakle, tehnika koja bi se mogla svesti
pod fantazmič
ki konstruktivizam.
Izuzetno kreativnom, č
ak elegantnom nadgradnjom većpoznatih
obrazaca (ukoliko se na terenu fikcije uopš
te mož
e govoriti o nekim obrascima), čitalac neosjetno biva naveden na preispitivanje knjiž
evnih, druš
tvenih,
psihološ
kih, pa i vlastitih datosti, š
to ga logično odvodi na zaumne, imaginativne izlete.
Osim većpomenute inovativnosti, uoč
ljiv kvalitet je besprijekoran,
č
ak elegantan pripovijedački stil, š
to je dosta rijetka pojava u ovoj knjiž
evnoj vrsti. Jezič
ka supstanca iz koje su priče rađene izaziva osjeć
aj manirizma, onog pozitivnog, i š
to je najvjerovatnije, vješ
to planiranog efekta.
Da bi priča bila interesantnija, oč
ito je da ovaj autor nema problem sa
onom vječ
nom Frojdovskom dilemom: eskapizam ili ne? On je evidentno na
liniji zagovornika knjiž
evne fikcije (u ovom slučaju je fikcija na fikciju) kao
bjekstva od svakodnevnog sivila svijeta. Time potvrđuje Frojdovo zagovaranje književnosti na eskapističkoj osnovi, kao nuž
nu sublimaciju frustriranog
pisca-sanjara, koji nesebič
no stvara sanjarije i za nas ostale.

95

Књиже
внипре
г
ле
д2

Svako č
itanje je psihoanalitičko dekodiranje, ne samo teksta, nego
kroz njega i samoga autora, a onda i sociopolitič
kog i sociofilozofskog konteksta u kome je radio ono š
to je radio. Po toj logici, naravno, tek pisanje jeste suš
tinsko dekodiranje, ali ovaj put introspektivno-ekstraspektivno, š
to
znači suč
eljavanje sa sobom (voljnim ili ne), i podvrgavanje okamina uvrijež
enih u simbolu i mitu, u svakoj prič
i ponaosob, onom hipotetič
nom. I sve
to uz maksimalni lux interior, i svu onu tminu i sjenu poetske duš
e, iz koje
vrebaju č
udni ishodi.
– Šta ja hoć
u? Niš
ta. Da to kaž
em. I da ti to primišk znanju.
Većje bilo takvih pokuš
aja s moje strane, i zato znam da to nije moguće...
(Ovo pismo Elze Aragonu... Aragornu?, moglo bi biti sasvim odgovaruć
a poslanica A. J. č
itaocu, a istovremeno, rezignacija i pokuš
aj pojaš
njenja vlastitog knjiž
evnog puteš
estvija).
Fantastič
ke proze sabrane u „Kući bez prozora“ definitivno profiliraju A. Jaš
arevića kao majstora fantastike i fantazmagoričnog. Talenat u ovom
prilič
no deficitarnom ž
anru, autor je iskazao i kao pisac, utemeljitelj i glavni
i odgovorni urednik „Prometeja“, prvog bosanskog almanaha za fantastiku,
kao i autor brojnih fantastič
kih tabli stripa.
Jaš
arevićeva pripovijedač
ka vizura je oš
tra, bez imalo fabularnog
pretjerivanja i rasprič
anosti, te je usredsređenost pripovijedanja upravo onaj
momenat na koji treba obratiti pažnju. Oneobič
avanje je osobina fantastike,
ali je ono ovdje postavljeno na glavu tako š
to je namjerno izbjegnuta, ovoj
vrsti svojstvena, narativna struktura, a na rač
un forsiranja arhaizovane precioznosti. Knjiž
evne i teorijske matrice gurnute su u drugi plan jednom, na prvi pogled, haotič
nom strategijom pripovijedanja, da bi se negdje na kraju (ili
nedugo poslije č
itanja) hijerarhijski poredak pročitanog uspostavio sam od
sebe, a razriješ
enje (baškao kod A. Kristi) stiglo vješ
tim poentiranjem.
Ono š
to bi se moglo zamjeriti, izvjesna je fluidnost likova koji se naziru kroz „zatamnjenu blendu“, maglovito. Autor se vjerovatno oslanja na

itanost onih za koje piš
e, pa tako ne osjeć
a potrebu za bilo kakvim, pa č
ak
i neophodnim, eksplikacijama. Na kraju, čitanje ipak završ
avam sa jakim
osjeć
anjem usklađenosti i preciznog odabira prič
a, na prvi pogled nespojivih
po bilo kojoj logici ili knjiž
evno-teorijskoj praksi (pa i fantastič
koj), u istu
ravan, odnosno knjigu.
Time sam se, mislim, primakao onoj Paskalovoj ideji o simetriji, koja
se osjeć
a ili podrazumijeva, a o kojoj se govori samo kad je nema. Sudbine
stanovnika „Kuć
e bez prozora“ teš
ko da se mogu se ukrstiti na bilo koji nač
in, osim poetskom imaginacijom.

96

Окњиг
а
ма

U ovom „sluč
aju“, to je fluidno osjeć
anje neizbjež
nosti sudbine, koje, kao lajtmotiv, provijava kroz sve radnje i misli stanovnika „Kuće“, vezujuć
i ih u zajednič
koj misiji potrage za „Zlatnim runom“, odnosno postizanju
mjere/simetrije u prihvatanju neminivnog, na samim temeljima svoga bić
a.

97

Књиже
внипре
г
ле
д2

Svetlana Stanković

ANTIDEMANTI
(Dejan Bogojević
: Antidemanti. „Šumadijske metafore” –
Biblioteka grada Beograda – Biblioteka „Despot Stefan
Lazarević
”, Mladenovac – Beograd – Mladenovac, 20103 )
Većdeceniju i po kako stvaralaš
tvo knjiž
evnika, kritičara, pesnika,
slikara, antologič
ara Dejana Bogojevića izaziva paž
nju i intelektualnu (i onu
drugu) radoznalost domać
e javnosti, a koji je svojim delima prisutan i u inostranstvu i koji uzburkava sve one sredine koje su nenaviknute na originalni,
avangardni, a ipak i tradicijom obojen nač
in stvaranja i kreativnog bitisanja.
Potrebno je da se uzrasta: intelektualno, duhovno i metodološ
ki da bi
se moglo sasluš
ati, videti i na pravi nač
in razumeti ono š
to, svojom originalnom pojavom, ne negirajuć
i prethodna pregnuć
a i izraze, pravce i rodove,
većih kreativno sublimirajuć
i, lomeći kroz osobenu i neponovljivu prizmu
ličnog duhovno – kreativnog rukopisa, nudi ovaj umetnik.
Ova knjiga je prototip novog načina izraž
avanja i potrebe saopš
tavanja novosti i novih dometa iz piš
čeve „radionice duš
e”: iako se preplić
u poezija, proza, strip, slike, signalistič
ko – zenitistič
ka dela, knjiga nije kolaž
nomozaič
kog tipa.
Ona je (i to je to čudo i novo) dnevnič
ko-romaneskno delo, pomerenih i izlomljenih koordinata, nanovo sklopljenih unutraš
njim ritmom i dinamikom.
To se oseti po „dahu” koji knjiž
evnik „uzima”: kratki poetsko – haiku „dah” za ono š
to se želi saž
eti, kao i spremnost na duž
u proznu formu kada oseti da se „to htelo” reći na baštaj nač
in.
Ono š
to je htelo u sliku, crtež– naslikalo se... Uramljena belina –
potpisana je sa: „bela put bajke” sublimirajući sav kolorit maš
te onako kako
bela boja sadrži sve boje. A svaki će č
italac svoj zrak lucidnog svetla prelomiti u spektar – sopstveni.

98

Окњиг
а
ма

Ovo je poetsko-slikovna, dubinska š
ema „romana”, samo š
to je prič
a
– u prič
i i načinu pričanja.
U prvom izdanju ove knjige, pisac pogovora Ilija Bakić, blago ironič
no, a zapravo retorički se pita, deč
jom radoznalaš
ć
u zrelog erudite: „Šta
mu dođe ANTIDEMANTI”? Dođe mu rod, novi knjiž
evni rod! Rod (novo)
rođeni!
Ili bar novi pravac. Jer se knjiga organski drž
i kohezivnom snagom,
unutraš
njom (samo) konstrukcijom i otud ANTIDEMANTI – kada se oč
ekuje da naredni žanr ili stav potre ili negira prethodno iskazano – on ga
svojom različ
itoš
ću u formi, iskazu i sadrž
ini – skladno dopunjava pronalazeći skrivenu kopču opš
te povezanosti.
Ta koherentnost, stalna paž
nja i iznenađenje čine ovo delo kompaktnim i koherentnim a bitno ga definiš
e i „asortiman/arsenal preobraž
ene sintakse” (Radomir Mić
unović).
„Neoavangardni lirik”, „majstor fonemskih igara”, „najveć
i bulijevac svekolike srpske poezije” neke su od sintagmi – definicija kojima je
književnik i knjiž
evni kritič
ar Duš
an Stojkovićdefinisao i determinisao delo
Dejana Bogojević
a.
Možemo slobodno reći da ć
emo jednog dana Evropi ponosno pokazati delo ovog stvaraoca koji nije nepoznat i inostranim umetnič
kim krugovima, pokazujuć
i i dokazujuć
i time (i jošmnogo č
ime iz korpusa originalnog stvaralaš
tva ovdaš
njeg kreativnog sveta) da je ovde duh kreativnog bitisanja bio itekako živ uprkos svemu, dok je domaću i pažnju te iste Evrope
zaokupljao efemerni sloj dnevno-politič
ko prolaznih, propadnjivih pojava.
Izgubilo se mnogo vremena za prave susrete i događaje, ali se nadamo da se
dobilo na drugoj strani (stvar dijalektike), time š
to su se jasno iskristalisali
neki pravci, fenomeni, a prave, trajne vrednosti uzdigle, nažalost po ne maloj ceni, iznad prizemnog bitisanja, koje je diktirano po inerciji mase.
Zato i možemo reć
i da se posle postmodernizma, kristališ
e nova (stara) epoha (pravac); mož
emo ga definisati, recimo: jedan č
ovek – jedan pravac. Što je i poš
teno, u krajnjem sluč
aju, bašzbog onog trena kada se stvaralac nađe s belinom licem u lice i kada je jedino č
udesni dar i tajna stvaranja
ono š
to stoji između, ali i š
to na paradoksalan nač
in spaja ta dva lica i lika,
č
ineć
i vidljivim i jedno i drugo i š
to jedno drugom daje odraz, obris i lik.
„ANTIDEMANTI” to potvrđuje etimološ
ki i empirijski.

99

Књиже
внипре
г
ле
д2

Srđ
an Sandić

DNEVNICI UMJETNICE U MLADOSTI
(Susan Sontag: Reborn – Early diaries. Hamish Hamilton, 2009)
“I intend to do everything... I shall anticipate pleasure everywhere
and find it too, for it is everywhere! I shall involve myself wholly...
everything matters!”

Dnevnici koji nisu bili planirani za objavljivanje – objavljeni su.
Osjeć
aji, htijenja, ž
udnje, anonimnosti, ideje, potrebe, perverzije u pisanoreduciranijoj formi su ogoljena, izbač
ena, otisnuta...
Susan Sontag je u jednom razgovoru sa sinom, kako, kao urednik izdanja Reborn – early diaries 1947 – 1964 by Susan Sontag navodi, izjavila :
“Ti znašgdje su dnevnici”, a on je to mnogo kasnije, nakon njene smrti –
shvatio kao znak ili dozvolu za objavljivanje. Ono voajersko u nama upravo
uvijek trč
i ka detaljima, ka privatnom, ka ne nužno obrazlaganju ponaš
anja i
misli koliko ogoljavanju. Potreba za ulazak u svaki mehanizam emocije, a to
nam je poglavito zanimljivije kod javnih lič
nosti, neš
to je š
to bi ova knjiga
mogla utažiti, pa č
ak ako i niste nuž
no fan Susan Sontag.
Na izvjestan način ovaj tip journala č
itatelja razoružava bilo kakvog
vrednovanja, ako ni zbog č
ega drugog, onda zbog entuzijazma koji mož
e
imati samo č
etrnaestogodiš
njakinja puna gladi i ljubavi prema pisanju i č
itanju; potom kao mlada majka, kao feministkinja, kao istraživač
ica, kao intelektualka, kao emotivna disidentica. Tekstovi obojeni dosjetkama, idejama i
planovima, svojevrsnim mazohistič
kim moranjima ili samo prepisanim,
ukradenim mislima velikana ono je š
to se mož
e zvati sexy pisanjem. Dnevnici u tom smislu razotkrivaju talent i pretpostavke na kojima ć
e kasnije etablirana spisateljica graditi svoj opus kako kroz autore kojima se bavi, tako
kroz muziku i teatar koji gorljivo pohodi. Većina dnevnika mladih ljudi ima
istu “glavu i rep”: Obojeni emotivnim disbalansima, erupcijama, kaotič
no100

Окњиг
а
ма

š
ću i nesigurnostima s aplikatornim tendencijama – pri č
emu uvijek pokuš
avaju usmjeriti svoj život; ne nuž
no ga objasniti, većpreprič
ati. Manfred
Jürgensen definira dnevnik kao pripovjedni ž
anr, dokument suvremene povijesti (povijesti u kojoj nastaje) koju biljež
i subjekt kao privatni individuum i kao druš
tveni suvremenik. Glavna tema dnevničkoga subjekta je i pokuš
aj identificiranja sebe unutar vlastite egzistencije kao i tumač
enje vremena i povijesti.
Dnevnik je poč
ela pisati s dvanaest godina. Objavljeni dnevnici kreć
u od 1947. Većs petnaest uspijeva iznijeti svu anksioznost, bijes i razoč
arenje koji ć
e ju pratiti cijeli život (barem kao literarni motiv) polazeći od opć
ih mjesta ka vrlo specifičnim privatnim asocijacijama: izgovaranje krive
stvari, uvježbavanje govora i/ili š
to reć
i sljedeć
i dan, mržnju unutar obitelji i
mrž
nju spram sebe (zbog povremenog laganja) do trenutka priznanja i prepoznavanja da vlastitoj majci nije kć
er, većsubjekt, prijateljica, sudruž
nica.
Takvom agonijom i tim tonom obuzet je cijeli dnevnik.
Kroz Early diaries uspjevamo upoznati Sontag i kao mladu, ambicioznu uč
enicu zaljubljenu u knjiž
evnost i znanje, punu filozofijskih predznaka. Usput i kao hrabru i poprilično decidiranu osobu s nedoreč
enim, ali i prilično jasno određenim pogledima na svijet. U nizu ispisanih fascinacija, dominantnu ulogu imaju gay-straight vokabular, vlastiti gay identitet na kojemu vrlo paž
ljivo “radi”, žena imenom H. i sin David. Iako je, poput brojnih
drugih dnevnič
kih zapisa, i dnevnik Susan Sontag prostor u kojemu (nesvjesna sudbine koja ć
e ga č
ekati) komunicira sa samom sobom. Nasuprot brojnim primjerima autora/ica koji su vodili dnevnike s namjerom njihova kasnijeg objavljivanja, ona to nije imala namjeru, ali Rieff opravdava izdavanje jer kako kaž
e: “Da nisam ja to napravio, netko drugi bi” – misleć
i pri
tom na Sveuč
iliš
te u Kaliforniji u č
ijemu su arhivu i ostavljeni. Pitanje koje
se zbog toga u ovom sluč
aju nameć
e je: s kakvim oč
ekivanjima čitatelj/ica
mož
e pristupiti ovom dnevniku? Je li potrebno biti upoznat s djelom i životnim putem Susan Sontag ili mu možemo pristupiti kao samostalnom uratku.
Uspio dnevnik (prema Jürgensenu) dokazuje svoju validnost i vrijednosti izmjenjivim identitetom ulogâ autora i č
itatelja, š
to je u slučaju ovih dnevnika
viš
e nego oč
ito, dakako s neš
to manjebrojnom publikom. Čitateljska recepcija je ovdje osuđena na razumijevanje i identificiranje s ovom nimalo prostoduš
nom autobiografskom formom. Od ekstremne ozbiljnosti, pokuš
aja
etabliranja autoriteta, apsolutne netolerancije spram bilo kakvog mediokritetstva Early Diaries nam otkrivaju i iznimnu ranjivost autorice koja pomalo
iznenađuje. Dnevnici, kroz pažljivo odabrane djelove, pokazuju nevjerojatan
razvoj misli na koju je utjecalo intenzivno č
itanje kao i dnevni kontakti; od
perioda kada je bila uč
enica, studentica koja otkriva svoju biseksualnost do

101

Књиже
внипре
г
ле
д2

upoznavanje i udaje za Phillipa Rieffa i rođenja sina. Najintrigantniji dio
dnevnika (u senzacionalistič
kom znač
enju) su dijelovi pisani u Engleskoj,
kada je napustila sina i muž
a s kojim je brak propao i kada ulazi u vrlo intenzivnu lezbijsku vezu. Postoji neš
to katarzič
no u pristupu pisanju koje je
gajila u dnevniku. Neš
to tragič
no i konačno s miš
lju o nastavku, nikako predaji – Sontag stalno ističe svoju enormnu glad za znanjem, potrebu za iskuš
avanjem i isprobavanjem svega š
to je novo.
Dnevnik tome vrlo predano svjedoči.

102

Окњиг
а
ма

Srđ
an Sandić

PRIVATNOST SMRTI
(David Rieff: Swimming in a sea of death – a Son` s memoir.
Simon & Schuster, 2009)
Koliko je privatnost smrti važ
na stvar i koliko zapravo treba braniti
integritet i dostojanstvo smrti pitanje je koje se postavlja nakon čitanja posljednje knjige Davida Rieffa Swimming in a Sea of Death – a Son´s Memoir. Rieff, sin Susan Sontag, piš
e o majč
inim posljednjim danima, o njenoj
hrabrosti i odluci da se izliječ
i, o negiranju i nuž
nosti prihvać
anja smrti.
Umrla je od leukemije, a u ž
ivotu se nekoliko puta borila s rakom i pobijedila ga. Knjiga na zanimljiv nač
in pokazuje nespretnost odnosa sina i majke,
koji se u njihovom sluč
aju očituje kroz sinovljevu nemoguć
nost davanja
potpore u najtež
im trenucima – pred smrt.
Kroz poprilično suzdržan jezik Rieff ispisuje jošjednu prič
u o težini
traume koja se manifestira kroz ono š
to č
ovjek radi, kroz ono š
to ga okupira,
u njegovu sluč
aju – kroz pisanje. Premda mu emotivni diskurs nije najsretniji odabir, hrabro se bacio u pothvat dekonstrukcije posljednjih mjeseci odnosa s majkom.
Unovčavanje smrti
Iako s pristojnom vremenskom distancom (od č
etiri godine), vrlo nepristojno popularizira njenu smrt, š
to nije loš
e, niti nepotrebno, većjednostavno neukusno. Ako govorimo o nač
inu na koji je knjiga napisana, on je
“popularno-američ
ki”. Štur, jednostavan, siromaš
an jezik s opisima poput
loš
ih headlinea CNN-ovih vijesti. Travestija posebnosti njezine smrti spram
svih drugih toga istog dana neš
to je č
ime se valja malo ozbiljnije pozabaviti.
Kao kada je umro Roland Barthes pa je u francuskom tisku objavljen naslov Smrt Rolanda Barthesa umjesto Roland Barthes je umro.

103

Књиже
внипре
г
ле
д2

Brutalno unovč
avanje smrti kroz tipič
an senzacionalistič
ki nač
in (tipič
an prvenstveno za američko tržiš
te) prepričavanja najintimnijih trenutaka
posljednjih dana ž
ivota neš
to je s č
ime se ne mogu pomiriti. Smatram da
prostitucija tog tipa sadrž
aja ima smisla jedino kada se radi o golom prež
ivljavanju, a ne o obič
noj potrebi za vidljivoš
ć
u, običnom isticanju pripadanja: on je sin Susan Sontag, a Susan Sontag je njegova majka – tek toliko da
ne zaboravite. Kao š
to je preprič
avanje š
oka i traume bezvrijedno ako u tom
prepričavanju nisi u stanju pronać
i opć
e mjesto u kojem se potencijalni č
itatelji mogu prepoznati. Sve ispod toga je obič
no piskaranje piskaranja radi.
Uzaludno troš
enje papira i lošmarketing važne situacije, smrti rođene majke, smrti važ
ne teoretičarke, znač
ajne spisateljice.
Ispisivanje memoara, š
to je bio pokuš
aj (barem ako je suditi po naslovu) Davida Rieffa, završ
ilo je poprilično neslavno, jer se doista ne radi o
memoarima, sadržaj ne kohabitira s najavom i zadanim oč
ekivanjima koje
svaka najava nosi u sebi. Na opć
u žalost mrtvih, važ
nih i slavnih, rijetko kada se dogodi dobra i kvalitetna biografija, neovisno o tome koliko je faktografski točna.
Tko je uopće David Rieff?
David Rieff, inače poznati američ
ki novinar, napisao je nekoliko
knjiga koje nikada nisu doživjele jaču vidljivost i/ili uspjeh. Stil kojim je pisana ova naž
alost se svodi na zajednič
ki nazivnik loš
e beletristike š
to svojim
rukopisom iskazuje samo jošjedan oblik emotivne prostitucije, u kojoj se
autor loš
e snalazi. Trenutak u kojemu pokuš
ava razjasniti majč
in strah od
smrti završ
ava također vrlo neslavno.
Parafraza tog primjera glasi: sve dok je ona pozitivno razmiš
ljala, pokuš
avala se veseliti i raditi stvari koje voli – poput pisanja – duboko u sebi
ignorirala je mogućnost vlastite smrti i smrti uopć
e. Recimo da je taj detalj,
fenomen strahovanja pred nepoznatim, vlastitom smrtnosti u ovom konkretnom primjeru, možda i “najdublji trenutak”. Sin se ponajmanje bavi majkom u svojoj knjizi o majci, on u centar zbivanja stavlja svoj strah i svoju
ulogu zabavljač
a, nekoga tko ima zadatak njoj pomoći odagnati teš
ke misli.
Kao dobar novinar iznenađujuć
e loš
e (pa č
ak i za laič
ke poznavatelje
engleskog jezika) koristi novoskovane fraze. Pritom se bavi opć
im mjestima
koja vrlo nesigurno stavlja u subjektivni kontekst repetitivnim propitivanjem: “Jesam li mogao uč
initi viš
e?” Možda je jedina važna poruka koju je
ova knjiga uspjela odaslati primjer odnosa lječnika i pacijentice kakav ne bi
trebao biti, kroz prikriveni savjet doktorima medicine: pokuš
ajte ne biti pregrubi u objaš
njavanju dijagnoze svojim pacijentima.

104

Окњиг
а
ма

Umjesto sina – Sontag!
Kako sam krajnje razočaran knjigom koja će, navodno, dož
ivjeti i hrvatski prijevod, uzimam si za pravo reći jošneš
to o jednom divnom, kod nas
nedovoljno zapaž
enom djelu Susan Sontag, I, etcetera – zbirci kratki prič
a
iz 1977. godine – kao mogućem prijedlogu za prevođenje umjesto sinove
knjige. Radi se o vrlo zanimljivom naslovu u kojem je moguć
e razlikovati
viš
e narativnih postupaka. U procesima njihova ostvarivanja Sontag je vidjela esenciju pripovjedačkog djelovanja i stvaralaš
tva – kako je kasnije objaš
njavala.
Spomenuta zbirka saž
ima jednu sada već(mož
da?) prevaziđenu tradiciju naruš
avanja strukturalnih i formalnih zakonitosti pripovijedanja i oslikava važ
nu odliku njenog cjelokupnog narativnog pristupa i postupka. Pripovijetke Projekt za put u Kinu, Putovanje bez vodiča, Posljednji izvješ
taj i Dvojnik predstavljaju različite vidove one tendencije stvaranja moderne pripovijetke kakva danas prevladava u Americi i u svijetu. Preporuč
am: I, etcetera, a ne Swimming in a Sea of death.

105

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ду
ша
нСто
ј
к
о
в
ић

ЈЕЗИКОВАЊ ЕМЕРОМ ДУШЕ
(Ник
ол
аЦин
ца
рПо
по
с
к
и
: На
с
и
п: Из
а
б
р
ан
еин
о
в
еп
е
с
ме
,
„Ар
к
а
“, Сме
д
е
р
е
в
о
, 2009)
Уз
мимона
словз
биркеВидив
идиука
жимонањег
овуполис
е
мичнос
т: видив
ид; видив
ид; в
идивид; а
нaг
ра
мс
кодив
иди(в
). Сам
а
ут
орука
з
уј
ена: ВидидивИдивидиВид. Ода
тлес
веиз
в
ире
. Ниј
ет
о
обичнаиг
раре
чииг
рера
ди. Тој
ез
икради. Бита
крадиуј
е
з
ику
. Пе
с
ма
с
еса
мора
ђа
. Онас
евиди. Да
ј
еиИдудасевиди.Пос
ве
таз
бир
ке,а
мбив
але
нтнаис
ама
, из
међ
уост
а
лог
, пов
ез
у
ј
е
, прас
лове
нс
ког
, Видас
аХрис
т
ом. Ј
е
да
нс
еог
ледаудруг
ом; с
имбиот
ичк
ис
ра
ст
а
ј
у.
Врхунс
кипе
сник,шт
оНиколаЦинца
рПопоск
инес
порној
е
ст
е
,
непишез
биркенебилиуве
ћа
оњиховброј
. За
хте
ва
нпремасе
би, лирс
којт
радициј
ико
ј
ојприпада
, с
амојпое
з
иј
и, пес
никсес
ва
ком новом
књиг
омг
ра
да
тивноуз
в
ис
уј
ена
дпре
тходномској
ом, каоисачит
ав
им
с
вој
имде
лом, ка
оисанај
с
на
жниј
омина
ј
дубљом(друг
ој
епита
њеда
лиу
оче
ном к
аот
акв
ом) ст
руј
ом српс
кепое
з
иј
еуопшт
е, ус
пос
т
ав
ља
флу
идневе
з
е
, непрес
е
цапое
тс
купу
пча
нуврпцу.И уВидивидуј
еприс
ут
напе
с
ма„
Уг
ла
сс
ас
ве
цима
“– з
а
штит
низ
на
кПопос
киј
е
ве
, а
лии
ј
е
дноодна
ј
бит
ниј
ихлирс
кихос
т
ва
ре
њас
в
еколикена
шепое
з
иј
е. Она
ј
еус
амомс
рцу(са
мој
ес
рце
) Попоскиј
ев
епоез
иј
е. Гот
овос
веизње
ис
тиче

от
овос
веуњуут
иче.Али, онај
еи– пулс
ира
ј
у
ће– малос
унце
ј
е
дноглирс
когкос
мос
а, на
ј
бит
ниј
егкој
егс
рпс
капоез
иј
ада
на
сима
.
Пес
никкој
ис
е
, напрв
ипог
ле
д, на
ј
в
ишеуј
е
з
ику
, иј
ез
иком, иг
ра,она
ј
кој
иј
ез
икдоне
слуће
нихв
ис
ина
, идубина
, раз
иг
ра
ва– з
а
пра
во,на
ј
ма
њет
очини. Ниј
етобе
з
а
з
ле
наиг
ра.Овој
еиг
раог
ла
ву:ј
еда
нпог
ре
ша
н
кора
кипонорнасприхв
ат
а
. Са
мадуша(с
амдух) в
ибрирауовимст
ихов
има. Онис
у, ибук
ва
лно, вишес
лој
ни: с
ас
т
ој
есеизнек
оликихнив
оа.Не
прот
ума
чивисудокрај
а
. Сва
ко„
т
ума
че
ње
“з
ав
ршав
ат
а
кошт
о
с
епроту
ма
ченоиз
нова

ртог
ла
в
о, з
а
ошиј
а
вакановимз
наче
њима
. По106

Окњиг
а
ма

пос
киј
е
вапе
с
мас
еник
адане„
з
а
т
ва
ра“
; онај
енај
отв
оре
ниј
апе
с
маз
а
кој
ус
рпс
капоез
иј
ауопштез
на
.
Уче
муј
еос
обе
ностПопос
киј
е
вогпое
тс
когпрој
е
кта
? Штај
ет
о
шт
ог
ачинипрепоз
нат
љивиминепоновљивимунут
а
рс
рпск
ог
амоде
рногпес
ништ
ва
? Небис
молииз
бе
г
лис
инта
г
му„
ј
е
з
ичкапое
з
иј
а“(т
а
ко
с
ена
з
ив
аг
рупаа
ме
ричкихпе
с
никакој
упре
дводеЧа
рлсБе
рнст
ин, Боб
Пере
лма
н, РонСилиме
н, Џе
ј
мсШериит
д, аПопос
киј
е
вапоез
иј
ас
е
бит
нора
з
ликуј
еодоног
ашт
ој
ењиховаосновнапое
т
ичкаинт
е
нциј
а
),
мог
либис
моприбе
ћи– сна
ме
ромдај
еј
а
с
нооделимоодс
вихос
т
алих
з
аокруже
нихиос
тв
аре
нихпое
тс
кихпро
ј
е
ка
т
амодернес
рпс
келирике
,
ка
оионихкој
ис
уј
ош у
ве
кде
лауна
с
та
ј
ању– одредници(с
т
воре
нојпо
у
з
орунане
коликефранцус
кекњиже
внет
е
орет
ичаре
) поие
з
иј
аилипој
е
з
иј
а.
Поез
иј
аНиколеЦинца
раПопос
ког– недов
ољној
етоукрит
ици
у
оче
но– ниј
еса
моаут
охт
онопе
с
ничкоштиво; онај
еуиз
в
ес
номс
мис
лу,помалоприкриве
ниилипра
в
ипретресдос
а
дашњена
шепе
с
ничке
т
ра
дициј
е
. Са
мој
е
з
г
роПопос
киј
ев
епое
т
икеможеседове
с
тиуве
з
ус
а
не
коликимпост
а
вка
маз
наменитихлирс
кихпре
тходник
а, а
ма
лг
амис
а
нимиуње
г
овимпе
смамас
т
ва
рала
чкиоживљеним. Тос
у,на
ј
пре
, чуве
неРе
мбоове(две
) ре
ченицеизписмау
пуће
ногПолуДеме
ниј
у: „
Пе
с
никпо
ст
а
ј
евидовитпомоћудуг
ог
, ог
ромногсмишље
нограс
трој
с
тв
а
с
в
ихч
ул
а.Свимоблицимаљу
ба
ви,па
т
ње
, лудила
; онис
тра
жуј
ес
амс
е
бе
, онкрозс
е
беце
дисв
еот
рове
, дабис
ачув
аос
амеквинт
е
се
нциј
е
.“
(Попос
киј
е
, на
поменимо, не
су
мњиво, лирс
кипророк, профе
т; ње
г
ова
пое
з
иј
ак
олопле
тј
ечулнихс
енз
а
циј
аз
а
робље
них, а
лииос
лобође
них–
уј
е
з
ику; г
ле
дање
, виђе
ње

идовит
остос
новниј
ечулни„
з
ахв
ат
“уње
г
ов
импес
ма
ма
). Туј
еиМа
ла
рме
овопис„
чист
огде
ла

, датут
екс
т
у

Криз
ас
т
иха
“– безост
а
тк
апримењивинапе
смена
ше
га
ут
ора
: „Чис
т
о
де
лоподра
з
умев
аиз
ра
жај
ноишчез
нућепе
с
ника
, кој
ипре
пушт
аинициј
а
тивуре
чима
, с
та
билиз
ова
ним сукобљав
ањем њиховене
ј
една
кост
и.
Онесепа
леодме
ђус
обниходс
ј
а
ј
ака
омог
ућва
тре
нитра
гподра
г
уљима...“Присе
т
имос
е
, МомчилоНас
т
ас
иј
е
вић,пишу
ћиома
те
рњојј
е
з
ичкојме
лодиј
и, опа
жа: „
муз
ичкапопла
вара
внај
ерелиг
иј
с
кој
“. На
ј
з
на
ча
ј
ниј
епе
смеНиколеЦинца
раПопоскогка
з
уј
уине
ка
з
ива
ње
м(њихов
г
ов
орму
клиј
е– нипоштонене
ми– г
овор; онес
у, уј
е
виће
вс
ки, тамне
одду
бине
), ањихов
аоснов
нај
е
диницас
пушт
ас
еиис
подречи, идедо
њихов
адна,ра
з
мрда
ваг
аиа
кт
ив
ираусв
импра
вцима,ле
писез
а„
дно“
друг
еречи,алииукљу
чу
ј
епритомоноштоле
бдииз
ме
ђуре
чипрењихов
огдодира/ суда
ра;г
ла
сов
ној
епрамињањеј
е
дна
кока
ошт
ој
еис
ам
г
ласуакциј
и.

107

Књиже
внипре
г
ле
д2

Аг
раматиз
ам(ук
оренуновег
ра
ма
тике

е
динај
ег
ра
мат
икакој
омс
еможеог
лас
итиАпока
липс
а
. На
ј
ма
њапое
т
с
кај
единицаз
аНиколуЦинца
раПопоскогниј
ес
тих. Ниј
ет
онире
ч; ча
книг
ла
супра
вом
с
мис
луре
чи(з
а
т
ос
еовапоиез
иј
анеможеназ
в
ат
ифо
не
т
ском) ј
е
рг
ла
с
коре
с
пондирасдруг
имг
ла
сов
има, премећесеуњих, доз
иваих... Пе
с
никиз
нов
аст
ва
рај
е
з
ик

е
з
ичкиј
ема
гиде
миј
у
рг
. Пес
ничкис
убј
е
ка
т
с
ена
ходиус
амојј
е
з
ичкојма
г
ми. Ос
лушкуј
еј
е
з
ичк
амре
шк
ања, додируј
ена
бореј
е
з
ика
, произ
водимет
а
физ
ичкожуборе
ње
. Пос
т
ај
ев
ише
медијј
е
з
иканошт
ој
еј
ез
икње
г
овме
диј
. Ус
пе
в
а– с
инт
ез
омкој
ај
еа
на
лиз
аиана
лиз
омкој
ај
ес
инт
ез
ај
е
з
ичк
иха
т
ома– дара
з
мрдаираз
иг
ра
у
моран(иуморе
н) ј
ез
ик, прет
ва
ра
ј
ућиг
ау(и)ра
ционални(маколико
т
опа
радокс
а
лноз
вуча
ло) врв
еж. Ту– нај
ез
ичкојра
вни– от
крив
амо
а
лхе
миј
с
кои е
з
от
е
риј
с
ко. Но, ј
ез
ичкаиг
ракој
ом с
ес
лужи Никола
Цинца
рПопос
ки, poeta ludens кој
иј
е– ис
т
овре
ме
но– иј
е
да
нодна
ј
з
на
ча
ј
ниј
ихна
шихpoeta doctus-а(ње
г
оваиг
рау
че
нај
еиг
ра
, мудросткој
а
медноврцаизњег
овихс
т
иховаит
е
ка
кој
еиг
рив
а), оз
биљнаиопас
нај
е
иг
ра

мрт
ноопа
с
на
: онак
ој
асеиг
рауг
ла
ву.НиколаЦинцарПопос
ки,
чиј
ас
ецелоку
пнапоез
иј
аможеуз
е
тика
ое
с
енциј
ал
ноот
е
лот
воре
ње
пе
сничкихс
лобода
, litentia poetica с
ама,ј
ез
икј
е
дна
чисмишљуимис
а
о
сј
ез
иком. Притом, ње
г
овепе
с
меобз
на
њуј
ук
акос
емиса
о,ка
оАфродит
аизморс
кепе
не
, рађ
ата
кошт
ос
ва
каре
чвучез
ас
обом– дубинс
ке–
жилицечиј
ет
а
лас
а
њепе
с
мауправолов
ииприка
з
уј
е
.
Кој
есу„
кључне“ре
чи-т
е
меПопоскиј
ев
огпе
с
ништ
в
а? Онекој
е
в
еј
уизње
г
овапе
с
ништв
а,иве
ј
уњиме:и(с)крес
ве
тло
ст
и, к
рес
ницебића
. Нав
едимоих: ј
ај
е; с
ан; око; с
ин; отац; жена; бог
; Ом; сј
ај
; тама;
Хрис
т; риђокос
а; Видов
дан; ј
е
л
о; г
л
ад; ре
ч; сл
ов
о..., Спис
ак, с
ва
ка
ко,
ниј
епот
пун. Но, ионј
едовољандапока
жека
копе
сниксв
ој
омлирикомхрлик
аис
ка
з
ив
ањуег
з
ис
т
енциј
алнокриз
нихс
итуа
циј
а
. Онј
ебитанпе
с
никкој
ипое
т
с
киз
бориобитнимт
е
ма
ма
, обићу. Њег
ов
апое
з
иј
анес
умњив
ој
е
с
те
, хај
де
г
еров
скика
з
ано,„к
ућабит
ка

. Онаимас
вој
фон. Па
лимпсе
с
тној
еиспис
а
напрек
оБиблиј
е
. Попос
киј
ев
аБиблиј
ас
а
држиисв
ој
еог
леда
ло, онај
е– уис
тимах– иАнтибиблиј
а.Апокрифној
еусрцус
ве
тог
. Хрис
т
оснакора
кодАнт
ихрис
та
. Риђокос
аЛилит
поре
дЕве
. УзАдамај
е„
роша
ва
“ј
абука
. Та
маузсве
т
лос
т, пре
коње
,
прот
ивње
, уњој
. (Попос
киниј
еса
моев
ропоце
нт
рича
нпе
с
ник: „
отв
оре
н“ј
екаИст
оку
, допушта„
ма
чев
ање“идеј
а
, филос
офс
киху
чења.)
Попинопес
ништ
вој
еса
мо, да
лека
, инициј
а
лнака
пис
ла:кодПопос
когос
нов
нипринципј
енег
рањање(иа
кој
еионоприсут
но) ве
ћ
у
вира
ње
, ура
ња
ње
, ут
е
ме
ље
ње
, убитњење,алинаподлоз
икој
а– мет
а
физ
ичкиј
ез
но– т
ре
пе
ри. Притомс
еонс
лужипринципима(ика
дај
ео

108

Окњиг
а
ма

пе
смама, ика
дај
еог
ла
сов
имауре
чимаг
овор) мут
ациј
еикруже
ња
.
Акт
ив
ирадабиј
е
з
ик
ов
ао(нималос
луча
ј
нока
оре
з
ерв
ник
орентеречи
от
крива
мој
е
з
у) оноштоЈ
уријЛот
ма
нна
з
ива„е
нерг
иј
омс
т
иха
“апод
чимподра
з
уме
вас
уда
р, конфлик
т, борбура
з
личит
ихконс
т
рукт
ив
них
принципа. Попос
киј
ев
епе
сме„от
ва
ра
“ка
фкиј
а
нс
киибе
ке
т
овс
кихумор. Ова
јпе
сникз
а
г
ов
араипис
а
њет
е
лом(њег
овт
е
кс
тве
ликој
е
, пла
з
ма
тично, ура
з
личит
импра
вцимара
с
трча
но, априт
омдубинс
киконт
ролиса
ноте
ло;идуховнот
ело– оноду
ше
; можесег
оворити,ка
дај
ео
њег
ов
ојпое
з
иј
ире
ч, окожит
е
кс
т
а; пис
ме
нас
уубоди, те
тов
ажа– и
а
рхе
типска
). РечиНиколеЦинца
раПопос
когсуче
с
тоеротск
еуоном
с
мис
лукој
иим, уЗадов
ољствууте
кс
ту
, придај
еРола
нБа
рт
:„
... ре
ч
можедабу
деерот
с
каиздв
апрот
ивс
т
ављенаус
лова
, обаекс
це
с
ив
на
:
а
кој
епона
вљанадок
лонулос
т
и или, напрот
ив, а
кој
ене
оче
кив
ана
,
с
очнаус
вој
ојнов
ост
и...“Лирскисубј
е
ка
товог
апе
с
ништв
ас
водис
ена
г
ла
с
, т
а
чкумотре
ња
, г
ласк
ој
иј
ет
ачкамот
рења
. Попоск
исеклони

ишче
з
лих“ре
чи. Онпост
а
ј
еме
дијкој
иможиве
ле,нановова
с
крс
лере
чиз
боре
. Њег
ов
аг
рамат
икај
ес
а
мос
вој
на
, апок
алиптичка. Прис
ус
т
вуј
е
молирскомпос
т
ању,Првиј
еда
нс
т
ва
рања:с
ве
тлос
тсе
, коначно,ра
з
лучуј
еодт
а
ме
. Не
мс
т
а
неууст
ае
дабиу
с
таог
овор. Проз
борило, з
аду
шшобиће
.
Ј
ез
иков
ањедушенана
ј
бољимог
ућина
чин„
покрива
“штај
еНиколаЦинца
рПопос
киус
пе
одаос
т
ва
рика
дај
екњиг
аИстинитиупит
а
њу.Деша
ва
лосет
оика
дај
еоњег
овимраниј
импес
ничкимз
бирка
ма
билареч(писа
ос
амонеколикимпос
ледњим, инаписа
оот
воре
ношт
а
опе
сништ
вуна
ше
га
уторамис
лим), а
линеинаов
ајна
чин.
Предна
мај
екњиг
аду
хов
непое
з
иј
ека
кву– мог
ућеј
е– дос
ада
нис
моимали. Њомеј
едома
кс
имумаодуховље
нас
т
ва
рнос
тукој
ојј
е
с
мо, онај
епое
т
скиг
оворс
а
медуше
. Притомј
едуховно/ ре
лиг
иоз
но
дов
еде
ноуст
ва
ра
лачкидо
слухс
аакт
уа
лним/ полит
ичким, асв
еа
ма
лг
а
мс
кисра
с
ло(пос
т
ој
ене
колики„пла
нови“са
мепое
з
иј
е,т
ес
ле
дст
в
ено
т
омеинеко
ликинивоичит
ања,ика
дај
еоист
омчит
аоцуреч) с
ме
шт
е
нонакритичку, делимицеиполе
мичку, рав
ан. Апост
рофирас
еБог
,
прис
нос
екомуницирас
ањимуовимст
ихо
вима

лис
е,ис
т
от
а
ко, пе
с
никхва
т
ауполемичк
икошт
ацсаонимакој
ис
ла
весмрт, кре
ћућис
е
у
на
з
ад,каут
роби,умра
кне
рође
ња

ас
мрт
ис
а
мој(к
адапос
т
моде
рнис
т
иклик
нуОл
епотосе
, палиндромс
ки, кодНиколеЦинца
рПопос
ког
пре
обра
т
иуопе
л
о). Зањег
ај
еарт ј
е
дна
коак
ту
. Тоз
а
хт
е
ванема
лу
же
ст
ину.Увиј
е
ноулирс
киомот
ач,подз
вучнимне
бес
ј
ем, критичкоа
кт
ивирамачонт
олошко
г
. Дола
з
идопра
вогче
оногс
уда
рас
аонимшт
о

109

Књиже
внипре
г
ле
д2

на
сј
е(ба
рј
епокушалотоу
чинит
и) оз
л
ил
о. Притомпро
сиј
а
в
ане
бес
ка
роднина
, апе
сник(п)ос
та
ј
енароднипе
ва
ч.
Српс
кипе
с
никј
ес
ве
с
но,неснижа
ва
ј
ућинипошт
оприт
омвре
днос
тпонуђ
еног
, иша
онапо
ј
е
днос
т
ав
љива
њеказ
аногуоднос
унас
вој
ра
ниј
ипес
ничкиопус
. Та„ј
е
днос
т
ав
нос
т
“чува
, ме
ђут
им, а
урухе
рме
т
ичногиј
е
днос
т
а
внос
тј
епосе
бневрс
т
е
: поез
иј
ај
еспуште
нанаЗе
мљу,
оз
емљилас
е,е
дабиње
ничит
а
оцибиливоз
диг
нут
инане
бо,одухов
ље
ни. Зас
вешт
ој
еБошкоТомаше
вићприписа
обитномпес
ништв
уова
књиг
аНиколеЦинца
рПопос
когмог
лабипос
лужит
ика
ов
ишене
г
о
у
бе
дљивиа
ут
е
нт
ичанприме
р.
Истинити,поре
дпролошкеие
пилошкепе
сме
, има
ј
утридес
е
ти
т
риде
ла/ „пе
с
ме
“(симболикаброј
ев
авишеј
енег
ој
ас
наииндика
т
ив
на
; Хрис
тј
еприз
ва
ниг
одина
макој
еј
епроборав
ионаз
е
мномша
ру).
Преднамај
епое
ма
, нај
бољакој
уј
еиз
не
дриос
рпс
кипе
с
ничкидва
де
с
е
типрв
ив
екдос
ада

ош ј
еМла
де
нШука
ло, пишу
ћиоГраматици
апок
алип
се
, проз
бориокој
уопое
ма
макој
ес
уобеле
жилепочет
а
кпрошлогве
ка– Пу
стојз
емљиТома
с
аСт
е
рнсЕлиот
а,Морс
комг
робљуПолаВа
ле
риј
аиДв
анаес
торициАле
кса
ндраБлока–, доводе
ћиихувез
у
спе
сништ
вома
ут
ораок
ој
е
мпишемо. Истинити, у
бе
ђе
нисмо, нана
ј
бољимог
ућиначин„о
тв
ара
ј
у
“ве
кукој
емживимо. Има
ј
уве
ликеиз
г
ле
дедапре
вра
т
ничкапое
мабуду. Пое
месе
, иина
че, ба
ремонез
на
ча
ј
не
, пој
а
вљуј
ука
дапое
з
иј
адосе
г
нез
релос
т
, пос
т
анепре
г
ус
томине
можесез
адов
ољит
ипе
смамаила
бав
иј
еодпое
макомпонова
нимз
бирка
ма. Пое
мај
еиј
е
дноимношт
во, ј
единс
т
ве
наце
лина
, у
це
лињенај
е
динс
т
ве
нос
т– це
ловит
апе
сма. Истинитис
уотв
оренодело(от
воре
но
иус
вој
ојз
ат
в
оренос
ти; отв
ореноупркоссв
акојз
а
т
воре
ност
и; с
лободноипо
редс
в
ихриг
ороз
нихз
ахт
е
вапост
а
вље
нихпре
дсе
беис
ав
лада
них). Отв
оренос
тот
крива
моиут
омешт
ос
ез
апра
вонеможепре
циз
но
ре
ћиколикоде
ловаов
ајт
е
кстима.Тридес
е
тт
ри„цент
рална
“деламог
ус
ет
рет
ират
иика
оце
линапос
е
би– т
риде
с
етчет
врт
а„
пе
с
ма

. Формај
е,уов
омос
т
ва
ре
њу, пот
пуно„
с
топље
на
“с
ас
а
држином. Онањоме
дише,иvice versa.
Кра
јј
е
дног„
де
ла
“почет
а
кј
енаре
дног
. Ка
оправ
иконт
ек
ст
уа
лнифонЦинца
ре
ваос
т
ва
рењавидимс
оне
т
нив
ена
цу„
режиј
и“лирск
ог
в
ирт
уоз
аФра
нцаПре
ше
рна. Цинца
ре
вапое
маиј
ес
т
епое
мс
кив
е
нац

е
рминј
ес
кова
нпоу
з
орунана
ј
с
ложениј
ус
оне
т
нуформу
). Но, т
униј
екра
јиз
ненађ
ењима.
НиколаЦинцарПопос
кинеса
модаз
а
држав
ас
веоношт
ој
ебилоњег
овз
а
штит
низ
накупес
ничкимкњиг
а
макој
есупре
тходилена
ј
новиј
ој(ре
чс
енез
а
уст
а
вљанас
вој
имкра
ј
е
вима

еомачес
т
оура
њаи

110

Окњиг
а
ма

унаре
дну
, ра
з
ла
жес
енане
коликеилиа
с
оциј
а
т
ив
нодоз
ивадруг
еи
з
вуковнос
личнеуис
т
омилина
ре
дномс
т
иху,уист
ојилине
којдруг
ој
пе
сми, т
еима
мо, поредправ
ихла
ј
т
мотивакој
ина
прост
от
репе
редуж
ов
огпе
с
ничкогос
т
ва
ре
ња
, ифоне
т
ск
ела
ј
т
мот
ив
ек
ој
иј
една
коуче
ст
а
ловибрира
ј
у; ре
чс
е
, т
ак
ође
, кре
ћеиуна
з
ад, ог
ле
дауне
којдруг
ој
) и
пој
а
ча
ват
одома
кс
имума(пролошкапе
с
ма„
Ис
т
инит
и“,наприме
рс
а
држис
а
мој
е
данвока
лИ– онј
ењеној
е
диноса
мог
ла
с
ничко„ме
со“
; да
лиј
ес
луча
ј
ноупит
ањус
ре
дишњис
а
мог
ла
с
никис
рпск
ећирилицеи
с
рпскела
т
инице
, ње
но с
амог
лас
ничкосрце– и „
обрнут
у“с
трофу,

ог
ле
далс
ку“
; књиг
а
, да
кле
, з
апочињес
ложеношћу
, укоре
ње
ношћуу
ј
е
з
икдос
амогње
г
овогданца
, изк
ој
еисходика
с
ниј
ањена„ј
е
днос
т
ав
нос
т“
), в
е
ћуводииј
еднумеђус
инт
а
кс
ичкукат
е
г
ориј
у: нире
чнире
че
ница
, ре
ч-ре
че
ница. УзРа
киће
ву, њег
ов
арече
ницај
е„
на
ј
т
ечниј
а

, на
ј
ха
рмонич
ниј
а пе
сничк
а „ре
че
ница
“с
ве
коликог с
рпс
когс
тихова
ња
,
оживот
воре
нипле
сј
е
з
ик
а(присе
т
имос
еиСилуановогс
редњове
ковног
с
т
ихопле
те
ниј
а,проз
нихме
андрира
њаИс
идореСе
кулић,роднеј
е
з
ич
не
мелодиј
еМомчилаНа
ст
а
с
иј
ев
ића
, ј
е
з
ичкихв
ра
толомиј
аМилошаЦрњанс
ког
).
Ње
г
овакњиг
абодле
ровс
киј
екомпонова
наа
рхит
е
кт
онс
капое
т
с
каг
ра
ђе
вина
. Ње
наг
ус
т
иназ
бира, с
имбиот
ички, ре
ч, з
в
ук, пев
нос
т
,
в
ај
а
рско, г
от
ово т
а
ктилно, уоблича
ва
ње
, (мент
алнеи ме
та
форичке
)
с
лике.Пре
дна
мај
еда
вноз
а
бора
вљеној
е
динс
тв
о, с
инкре
т
ично,г
отов
о
с
вихпоз
нат
ихуме
т
нос
т
и. Свеј
еудос
лухус
асв
им. Оживе
лај
ебодле
ров
ск
ате
ориј
ав
ез
а, у
ниве
рз
а
лнеа
налог
иј
е.Усв
ет
с
којпое
з
иј
ипос
т
ој
и
ина
шаочицаинеможеј
еникоуклонитиизт
ка
њасв
еуку
пногт
е
кс
т
аа
дас
еовонеподе
ре.Ау
те
нтичнис
мо(ка
оспојвиз
ант
иј
с
когиз
апа
дное
в
ропс
ког
, ус
ме
ногиписа
ног
), с
а
мобитниус
ве
општ
ојдруг
ос
т
и(инико
на
мт
онеможе– осимна
сса
мих– от
е
т
и). И т
о– „
г
ус
т
ина“пе
ва
ног
,
в
ртложнадубинака
з
а
ногк
ој
аомог
ућа
вадасеибуква
лно„
упадне“у
мис
а
о, на
пипање
нодно, к
рет
а
њеритмомми
шље
ња, узпоштов
ањеи
на
г
лаша
ва
њеримеритма, чакиондака
даника
кверимене
ма
, ура
ња
њеут
радициј
упе
сништ
вадоса
михње
нихпра
почет
а
каукој
имас
е
бра
т
имее
пс
коилирс
ко, ка
с
ниј
еусменоиуче
но, емотивноире
фле
кс
ивно– чиниовупое
муост
в
аре
ње
м кој
ее
ма
нирас
уштунит бити.
Преднамат
репт
и, ка
онадла
ну
, с
а
жиженоком сушт
инс
килирск
ог
,
с
а
мбитак.Чита
ј
ућиовоос
тв
аре
ње(на
пис
алис
мове
ћонос
еможечит
а
тинане
коликораз
личитихна
чина
; уње
г
ас
еможеула
з
ит
и, риз
омс
ки, крозсв
а
куње
г
овулирс
купору; ње
г
ов
оишчита
в
ањена
ликј
ена
онокој
ес
еможеприме
нит
ика
дас
уКорта
с
аров
еШкол
ицеупит
а
њу)
мив
идимоБог
а

ли– бог
ме– осе
ћа
мо, удубинидуше, даиОнв
иди

111

Књиже
внипре
г
ле
д2

на
с. Гле
да
њеј
еог
ле
дање. УЊе
мусмо, иОнј
еуна
ма
. Све
обухва
та
н,
т
ра
жис
ве
обухва
т
нопе
с
никова
ње
. Св
е-г
оворпес
ништ
ваНиколеЦинца
рПопос
ког„у
срка
ва
“ус
ебеие
ротс
ко.Ј
асепре
ме
ћеуМи. Битноне
з
наз
аруб, з
аив
ицу. Онопок
рив
асв
еоношт
ос
т
ва
рно/ бит
ној
е
ст
е
.
Додиру
ј
ућине
шт
о, допушт
ај
ућине
че
мудадодирнут
олирс
ким буде
,
ов
опес
ништ
вот
обит
нимчини. Књиг
анаше
га
ут
оранес
а
модаизБибл
иј
епроис
ходи,оналирскаБиблиј
ај
е
с
тет
акошт
ос
ва
кањена„
пес
ма

малак
њиг
апос
та
ј
е
, ка
ока
дај
еобиблиј
с
ким„
књиг
а
ма
“ре
ч. Ис
це
ла
пос
ма
тра
но,онај
епе
тој
е
ванђ
еље
.
НиколаЦинца
рПопос
кис
еидаљеиг
раре
чимаде
миј
у
ршки.
Нај
преј
ебиларе
ч. Богре
чес
ве
т
лостис
ве
т
лос
тби! Ре
чј
епре
т
ходила
оре
че
ном, име
нов
ањеиме
нов
аном. Утом, инес
а
моут
ом, с
мислуНиколаЦинца
рПопос
киј
ес
ржнипе
с
ник. Њег
ов
опе
с
ништв
ој
еипрапе
с
ништ
во.Пе
рфе
ка
тприс
ут
ануњег
ов
импе
смамахит
нутј
екабудућнос
т
и, с
вој
ев
рс
ниј
ефут
ур.Пое
тикаовог
ааут
ораумног
омеј
еу
ниве
рз
а
лнапое
тикалирс
ког
, лирс
капое
тикау
ниве
рз
а
лног
. Иг
рере
чинис
ус
амо
иг
ре
. Онеомог
ућа
ва
ј
уре
чимадас
еукоре
неубит
а
к,бит
кудас
еоречи.
Пећј
еиг
ра
дис
т
ва
р: г
ра
дкој
ипе
че, Да
нте
овДис
, алииог
њишт
ена
с
ре
дкуће
, ха
ј
де
г
е
ровс
какућабит
ка
, хе
ра
клит
овс
кав
ат
ра– прапоче
ло.
Нималос
лучај
но, опсе
да
нт
нере
чиНиколеЦинца
рПопос
когупое
ми
Истинитисус
емеисе
ј
ање
. Опс
е
дант
нај
еиме
т
афорикакњиг
е/ пис
ма
. Све
ткњиг
еј
е
дна
кој
евре
данкаоионајрела
н, ј
е
дна
кореа
ла
н. Ми
ј
е
смоиРе
чи. Пес
никпе
ваочов
еку
, пе
с
никукој
исеухле
бљуј
еуСлов
о, охле
бупис
а
ног
, ос
ве
прожимај
уће
мСлову, хос
т
иј
илирс
ког

е
да
н
однај
фре
кве
нтниј
ихг
ла
г
олаов
екњиг
еј
еше
г
атис
е
. Али, т
ој
еше
г
а
ње
уг
лаву,с
мртнооз
биљнаиг
ра.
ЗаРома
наЈ
а
кобс
онаме
тонимиј
ај
еос
новнас
тилс
кафиг
урапроз
ногдиску
рсаз
ара
з
ликуодме
та
форекој
ај
ез
а
штит
низ
наклирике
.
НиколаЦинца
рПопоскиус
пе
вада„
нат
е
ра“ме
т
онимиј
удас
еумет
а
форупреобра
з
иос
т
ва
руј
ућит
акоис
ве
бра
тс
т
во,с
ве
ј
е
динс
тв
ос
т
илс
ких
фиг
ура
. Ниј
ет
ој
е
дино„
пре
обра
ћање“

апос
т
ај
еМи. ОниЈ
асепрожима
ј
у. Ре
чј
ерече
ница(иобра
т
но) уовоммис
аоном чуде
с
номкла
де
нцу.Звукдобиј
ат
е
ло. Ипес
никичита
оцис
уохришћени. НаЗемљи,
пос
ве
ћени, в
идене
бе
ск
окорење. Сунцеј
ене
рва
ловс
ки, иг
оовс
кит
амно, аз
ра
чи. Ос
лика
нај
е, оз
вуче
намиса
о. Илуминиранес
унадре
а
лне
ре
мбоов
скеИлу
минациј
е
.
Св
ак
а„пе
сма“овекњиг
еј
еда
нј
ерит
мичкит
а
ласна
ликнакос
т
иће
вс
киз
а
пљуск
ајкој
иј
еист
ов
ременоиотпљу
ск
ај
: речсе„
та
ла
са

изса
могс
рцана
ше
г
абитис
ања.Чит
ав
апое
мај
еда
нј
есне
бас
иша
от
а
ла
спре
пу
нбожанс
кихка
пи.
Раменомс
едодируј
еБогиов
имст
ихо
вима
:

112

Окњиг
а
ма

пос
в
едоћићуј
а
к
акој
ез
аписаноус
анов
нику
к
ој
инасс
ања
Аконеконез
нака
коиз
г
ле
дабит
напое
з
иј
а
, мет
а
физ
ичкадоса
мес
ржи, доз
на
ћеа
кос
ез
а
г
њуриунај
нов
иј
упе
с
ничкуз
биркуНиколе
Цинца
рПопос
ког
. Мог
лос
епомис
лит
идас
епослеГраматик
еапок
ал
ипс
енеможеићиду
бљекас
а
момј
е
з
г
рупе
снико
ва
ња
. От
крилос
е
,
међу
тим, даможе. Пој
а
вилос
еВас
крс
л
ос
л
ов
о, ва
скрс
ну
ој
еВидив
ид,
в
иде
осе
, иунутра
шњимочима
, онимиздуше

с
е
нциј
алнис
пе
вИстинити. Ма
ла
рме
овс
какњиг
асве
коликогсрпс
когпе
сништ
ва
, онакој
у
с
а
мна
шј
е
з
ик
, њег
ов
аимелодиј
аипонорностз
на
че
њак
аз
ива
ногипе
в
аног
, ис
писуј
е
, пробиј
а
ј
ућис
екрозпра
велав
иринт
еј
е
з
ичкиподс
ве
с
ногедабидопреодора
внипев
аногшт
оис
то
вре
ме
ној
еумомс
не
ва
но,
нез
акључав
ас
еј
ош. От
воре
нај
е
, ка
оис
ва
кас
ржнакњиг
асве
колике
с
ве
т
ск
епое
з
иј
е
. Ње
нтв
ора
цдола
з
идапос
ве
дочи, ч
удов
ит. Виј
ућипое
т
ск
очудо, ј
ез
ичким пра
ском, з
в
укочара
њима
, пе
сник, каоут
ишини
пра
ст
ва
ра
ња
, на
ст
а
ј
а
њаисв
ет
аиј
ез
икаипес
ме

ворис
а
мј
ез
икпост
а
ј
ућињимс
а
мим. Тв
орећиј
е
з
икомј
е
з
ик,г
ра
дипе
смомпе
сму. Уклоње
нај
еина
ј
ма
њаопнакој
абимог
лададелипе
ва
чаодис
пев
аног
, пе
с
никаодпе
сме
. Пе
с
никсеупе
смупре
обра
т
ио. Св
акапе
с
мај
екрст
. Ев
о
болног

вопит
ањана
дсв
импита
њима:ј
ес
т
елит
оипес
никс
а
м?
НиколаЦинца
рПопос
киј
еуна
ј
в
ишојфа
з
ипе
с
никова
ња: пе
с
никвишенепишев
ла
с
т
ит
епес
ме: онес
епишус
аме. Изс
а
могс
рца
(пе
сничког
) бит
ка
.

113

Књиже
внипре
г
ле
д2

Vitomir Teofilović

JEDINA ISTINA LJUBAV
(Miro Radmilović
: Apoteoza, „Alma“, Beograd, 2010)
Pesnič
ki triptih Mira Radmilović

ine tri velike tematske celine. Prvu, sa poetički i znač
enjski indikativnim naslovom „Eshatološ
ko-lirozofska
pesma o Trenutku koji nije promenio niš
ta“, č
ine refleksivni stihovi posveć
eni retrospektivi istorije, ako pod istorijom podrazumevamo zbirno ime
ukupnog razvoja č
ovečanstva – političkog, privrednog, kulturnog... Druga
tematska celina, poema „Poezija klovna“, kao š
to i sam njen naslov nagoveš
tava, čine refleksije koje pod iskoš
enim, humorističko-satirič
nim uglom
sagledavaju dosadaš
nji materijalni i duhovni razvoj civilizacije. Treći deo
triptiha su lirsko-kontemplativni stihovi koji slave ljubav, „jedinu istinu“ i
jedino ishodiš
te č
oveč
anstva na bespuć
u. Otuda i naziv „Apoteoza“ ove tematske celine.
„Trenutak koji nije promenio niš
ta“, kao svojevrsni „veliki prasak“
bić
a zvanog čovek, saž
ima u sebi svu dramu i sav kontinuum razvoja č
oveč
anstva, od „dana postanja“, vododelnice koja je čoveka odvojila od ž
ivotinjskih predaka, pa preko plemenskog ž
ivota i drevnih mitova, do današ
njeg doba atomske energije, elektronike i kosmonautike. Porazan naziv
uvodne poeme Radmilović
eve knjige pesama nagoveš
tava sumornu, pesimistič
ku vizuru i crnohumornu vivisekciju č
itavog dosadaš
njeg toka istorije.
Otkuda taj pesimizam u kontekstu sve bržeg progresa, ima li taj i toliki kontrast sumorne pesničke vizije i sve veće razuđenosti istorije realno pokrić
e
ili je ta vizija samo izraz neke pesnikove lične jednač
ine, hiperbola lič
ne
osujeć
enosti, frustracije lič
nosti koja je na margini druš
tva umesto da je,
shodno svojoj vrednosti i osobenosti, u njenoj središ
noj matici i matrici? Pesnik je veoma svestan ove dileme i njenih implikacija, stoga razvija svoje
pesnič
ke slike i opaske ne samo u ravni sinhronije, opš
te planetarne mape
tema i motiva, razvijene do svojevrsne kosmogonije, veći u ravni dijahronije, kao retrospektivu koja sež
e od ljudskih poč
etaka do naš
ih dana.
114

Окњиг
а
ма

Pesnik ne spori sve dinamič
niji i sve razuđeniji razvoj ljudskog druš
tva, hegelovski reč
eno: sve veći broj svojstava i odredaba ukupnog materijalno-tehnič
kog kontingenta i događajnosti unutar svekolikog ljudskog horizonta i dosega dejstva. On pred nas podastire č
itav inventar ljudskog tehnič
kog genija, evocirajući nam ključne etape političke i privredne istorije, ali
sav taj arsenal nesumnjivih i naoko velikih uspeha i dostignuć
a osporava sa
vrednosne tač
ke glediš
ta, iz perspektive njihove humanosti – koliko su svi ti
silni izumi, č
uvene vojne pobede, političke i nauč
no-tehnič
ke revolucije doprinele dubini, lepoti i čistoti ljudske duš
e?
Pesnik je veoma razočaran i ukupnim politič
kim profilom, globalnom mapom, i tehnič
kim implikacijama na ljudski ž
ivot u najš
irim, svetskim razmerama. Filozofski reč
eno – a imamo pravo na filozofski ž
argon
poš
to je i sam pesnik filozof i š
iroko upućen u filozofsku lektiru – svet je u
č
itavom svom razvoju ostao u sferi fenomenologije, u ravni privida, i ne samo ne dosež
e biće po sebi i za sebe, većse čak udaljava od njega! Kako bi
to rekli egzistencijalisti, obuzeo nas je „zaborav bića“, materijalno je zapretalo duhovno i duš
evno, potisnulo u pozadinu i nevid, skrajnulo na sam rub
horizonta. „Imati“ je postalo raison d` etre, „biti“ je potonulo u svoju suprotnost, dobilo status ne-bić
a, senke i tegobe postojanja! Taj sunovrat bić
a, po
pesniku, dogodio se zbog opš
te prevlasti materijalnog interesa, „u pustoš
i
č
ovekove pohlepe“. To se dogodilo zbog postojane i opš
te erozije smisla
postojanja č
oveka kao č
oveka, kako krivicom moć
nika i njihovih ideologa,
tako i krivicom potč
injenih i laika, krivim većsamim svojim mirenjem sa
neljudskim okolnostima. Odsustvo slobode je dvostruki proizvod, i onih gore i onih dole, a pesnik s tugom zapaž
a da su i mnogi borci za slobodu bili
nedorasli tom uzviš
enom cilju, mnogi od njih „tražeć
i slobodu ne znajuć

ta
ć
e posle s njom, osim da je oduzmu drugima!“
„Trenutak koji (je) mnogo toga hteo (...) ostaje skriven duboko u nekoj peć
ini (...) duš
e“, u granicama puke materijalnosti: „Stanje materije se
menja, sve ostalo je isto!“ – citira pesnik filozofski rezime kao circulus vitiosus materijalnosti liš
ene duhovnosti. Čovek je, sublimira pesnik, „promenio (..) mnogo toga, ali na ž
alost ostao je isti: surov, pohlepan i sujetan.“
Mada je svoju završ
nu poemu zamislio kao osvetljenje i tematizaciju puta
ka spasu i iskupljenju, nagoveš
tava većovde to jedino ljudsko ishodiš
te:
„Pamti se (...) samo vreme ljubavi i č

nje, (...) než
ni dodiri voljenog bić
a“.
Poš
to je nalik oranju mora borba protiv razuzdanog privida bić
a,
ovenč
anog lovorovim vencima tehničkih dostignuć
a i sve lagodnijeg ž
ivota,
pesnik je primoran da se lati naoko iš
č

ene, klovnovske projekcije, da bi iz
nje provokativnije i plodotvornije osvetlio bezdane tehnič
kog uma, upregnutog u vojne i politič
ke interese svetskih moć
nika. Pseudosvet, svet moć
i bez

115

Књиже
внипре
г
ле
д2

duš
e, poseduje moćan pseudojezik, pseudologiku i pseudoargumentaciju;
drž
eći u rukama globalne medije, uzaptio je celokupno javno mnenje. Zato
je humanistima neophodna klovnovska projekcija, vizura koja se u vidu
„dvorske lude“ pokazala plodotvornom, č
ak i spasonosnom, kroz čitave milenijume kao korektiv u razumevanju stvarnosti, kao efikasan rastvaračmaski, kao lucidan i duhovit mig ka istini. Kroz ukazivanje na procepe i bezdane smisla, na naprsline oficijelne logike i retorike, na ružno, glupo i smeš
no
u pseudoozbiljnim stvarima i stanjima, klovnovska optika bila je korektiv i
č
uvar onog zrna smisla zasluž
nog š
to se zaborav bić
a nije ulio u sve pore
svakodnevice i proš
irio do krajnjih granica horizonta, osobeni svedok i č
uvar osećaja za istinu i pravdu. Efikasnost „ludog ugla“ često je bila jedini
spas logosa i etosa, signalna lampica na granici smisla i besmisla. Nije sluč
ajno š
to je Erazmo Roterdamski, sa „Pohvalom ludosti“, većpola milenijuma dragoceni svetionik i dalekosež
ni orijentir za razabiranja ljudskog i neljudskog. Nije sluč
ajno ni š
to je misao upravo ovog velikana moto poeme
„Poezija klovna“, misao koja je i taktič
ki modus preživljavanja u surovim
vremenima i Hermesov mig buduć
im vremenima: „Najveć
a mudrost je u tome da se pravišlud kada treba.“
Borba protiv laži i zla je teš
ka i neizvesna poš
to je, upozorava nas pesnik, lažistkala ne samo paučinu prostranu kao svet, većju je i maskirala
Potemkinovim kulisama, lukavo podeš
enim za sve ukuse i prohteve: „Istina
je gorka i osuđuje, lažje slatka i soč
na, oslobađa iluzijama i razbibrigom
(...) đavolski lukavo. (...) Kao nevidljiva bolest ulazi u ljude, nesrećnike
omađijane (...) bestidnim novcem.“ Da bi se pobedilo u toj borbi Davida
protiv Golijata, duš
e sa materijom, „svako od nas mora da se rodi u svom
duhu“, da vaspostavi iskonsku razliku čoveka „od bić
a koja lete, plivaju ili
trč
e na č
etiri noge.“ Uprkos neodoljivoj zavodljivosti lakih i trenutnih zadovoljstava, pesnik nije pesimista – većsama dijalektika (o)lakog zadovoljstva
nosi u sebi klicu propasti: „Hleba i igara“ nikad dosta! Nikakav rast materije
ne može da nadoknadi odsustvo duš
e, jednog dana će, poput balona koji se
š
iri iznad svojih moguć
nosti, doći do prskanja, do unutarnjeg kraha.
Ako je osvetljavanje ludila smisla, posrtanja logosa i etosa, u znaku
priziva buđenja uma i samosvesti, pravo ishodiš
te, vrhunski smisao ljudskog
postojanja je – ljubav. Zato je u pesnikovoj viziji ona viš
e nego vrhunska
vrednost, ona je sinonim svih vrlina i lepota ovoga sveta, metafora za sve
ljudsko, emanacija same duš
e, oslobođene i očiš
ć
ene od svih primesa sile i
zla.
Moto „Apoteoze“ čine Borhesovi stihovi, a našpesnik ih potkrepljuje lič
nim uvidima i iskustvima. Život bez ljubavi je samo privid života, odsutno prisutstvo, senka bez bić
a. Tu bolnu istinu pesnik sublimira prizivaju116

Окњиг
а
ма

ć
i znamenite sintagme Umberta Eka: „Negde sam bio odsutan, a nigde nisam bio prisutan.“ Ushić
enje ljubavlju nema granica, to oseć
anje je tako č
isto i snažno da se pesnik ne libi da ga izrazi u najjednostavnijem vidu, poput
č
uvenih usklič
nika „Eureka!“ ili: „Ecce homo!“: „Tajnu i ključ(...) odgonetnuli smo mi, malena, ti i ja.“
Razume se, pesnik nije mogao da ostane samo pri ushitu – č
itava treć
a poema ovog triptiha je tematizacija ljubavi, njeni stihovi su verbalni analogon zvuč
nih motiva muzič
ke simfonije posveć
ene ljubavi: „Tvoje ime,
Penelopo, ponovo me rodilo (...) tvoje ime postalo je zavetno, izbrisalo je
svu uzaludnost.“
Ljubav ozaruje č
itav pesnikov horizont, i spoljni i unutarnji, postaje
primarni i egzistencijalni i poetič
ki ključi ishod: „Možda poezija ne postoji
(...). Ako postoji (...) potreban je ubedljiv razlog, ima li ubedljivijeg razloga
od ljubavi?!“
Ne zasniva pesnik svoju ljubavnu kosmogoniju samo na magiji lič
ne
ushić
enosti, ljubav je izvor ljudskosti jošdok su ljudi bili na počecima svog
bitisanja i samorazumevanja: „Slutnje prastarih mitova uvek se obistinjuju
kao zaveti buduć
nosti“. Ljubav se ne može objasniti ni opisati posredstvom
ovih ili onih egzistencijalnih i psihološ
kih potreba i okolnosti, ona je iskonsko oseć
anje: „Ljubav nije moguć
e protumač
iti ni opisati samo nespokojstvom, ni opevati izgnanstvom i bekstvom od Božije milosti (...).“ Iako rođena i uvek vezana za „sad“ i „ovde“, za neposrednost doživljaja, ljubav nadilazi efemernost, ona je spona između naš
eg troš
nog ja i njegove večne posebnosti i neponovljivosti, stožerna vertikala naš
eg postojanja, sadaš
njeg
trenutka i večnosti: „Ljubav je trenutak več
nosti, najduž
i trenutak koji postoji u nama.“
Kao iskonsko ozarenje, kao svetlost koja rasprš
uje svu tamu sveta,
ljubav je ne samo putokaz veći energija koja pretač
e zlo u dobro, od onog
najbliž
eg, u nama i pored nas, preko druš
tvenih i državnih međa, do kosmič
kih prostranstava: „Ljubav je oterala mrtvilo epoha, odbacili smo oružje i
maske, odbacili smo gnev i poredak sveta, č
istog duha (...). Udahnula si
ž
udnju i svitanje u vasionske molitve. (...) Prihvatam tebe, jedinu istinu koja
postoji.“
Kao pesnik sa darom za filozofsko razmiš
ljanje, kao lirsko bić
e koga
sve rane ljudskog roda bole i kao kritič
ki mislilac, kao buntovnik nezadovoljan ne samo stanjem oko sebe veći globalnim slikama i prilikama, Miro
Radmilovićje satkao pesnič
ki triptih koji je i ž
estoka kritika i ruka pomire117

Књиже
внипре
г
ле
д2

nja, i razoč
arenje u trenutno stanje ljudskog bitisanja i izraz nade ne samo u
izbavljenje veći u veliko postojanje, ž
ivot dostojan č
oveka i ljubavi kao njegove najsvetlije mogućnosti, smisla koji objedinjuje svaki pozitivan smisao
i simbolizuje sve vrednosti.

118

Окњиг
а
ма

Ра
д
о
мирМи
ћу
но
в
ић

АУТОР ВЛАСТИТОГДА И НЕ
(Ду
шк
оНо
в
а
к
о
в
ић
: Кл
у
п
ен
е
н
а
г
р
а
ђ
е
н
и
х

р
у
г
од
о
п
у
ње
н
ои
из
ме
ње
н
ои
з
д
а
ње
,„
Тр
е
ћ
ит
р
г

, Бе
о
г
ра
д
, 2009)
Вишес
т
рукила
уре
а
тдомаће
гпе
сништ
ва
, с
ане
колик
овре
дних
инт
е
рна
циона
лнихприз
на
ња, ДушкоНова
ковићј
епо
каз
аопотре
буз
а
конт
ра
ст
омис
мис
аоз
апа
рaдокс
е
, из
ме
ђуос
т
алог
, ит
име
, штој
ена
ј
новиј
ус
вој
уз
биркуна
з
ва
о„Клупанена
г
рађ
ених“ из
ању,одма
х, 2008.
г
одине
, приг
рлиона
г
ра
дуг
ра
даБе
ог
ра
даз
акњиже
внос
тилит
ера
рну
на
г
раду„ЂураЈ
ак
шић“.
Преов
ез
бирке,Д. Нова
ков
ићј
еобј
ав
ио:„Знала
цог
леда
ла
“ (Бе
ог
ра
д, 1976), „Поде
ротиненав
ре
ћи“ (Бе
ог
рад, 1979), „Са
тииживот
иње“ (двој
е
з
ично, нас
рпс
комима
ке
донс
ком, Скопље
, 1980), „На
дз
орникква
рт
а
“ (Беог
ра
д1982), „Диј
а
логоне
ма
ру“ (Бе
ог
рад,1986), „Ходник
ом“ (Бе
ог
ра
д, 1991), „Знала
цог
ле
да
лаипридруженепе
с
ме
“ (Бе
ог
ра
д, Бе
ог
рад, 1995), „Ста
циона
риј
е– пес
мера
т
аиме
се
ча
рења“ (Бе
ог
ра
д, Бе
ог
ра
д, 1998), „Из
абра
ос
амме
с
ец“ (Ча
чак, 2003), „Дос
та
вљено
муз
а
ма
“ (Бе
ог
ра
д, 2005), „Биос
копЛимиј
е
р“ (двој
ез
ично, нас
рпс
коми
францус
ком, Бе
ог
рад2007), „Тупа
ниње
г
овпе
даг
ог
“ (За
ј
е
ча
р, 2007) и
„Клупанена
г
ра
ђених“ (првоиз
дање
, Беог
ра
д, 2008).
Нова
ковићј
еобј
ав
ио„Ант
олог
иј
ус
ав
ременемаке
донскепое
з
иј
е
“ (Це
т
иње,2003) ипрев
еоне
коликос
а
мос
та
лнихкњиг
ама
ке
донс
ких
пе
сник
а.
Зас
војпе
с
ничкирад, нерачунај
ућипос
ле
дњедв
е
, добиој
ена
г
ра
деМила
нРакић,Мла
даСт
руг
а
, Бра
нкоМиљковић, Зма
ј
овуиДис
ов
у, з
а
тимДа
ницаМарк
овић, Вас
коПопа
, Рист
оРа
т
ковић, Ис
т
ок– За
па
д...
Рела
циј
ана
г
ра
ђе
ни-не
наг
ра
ђе
нипос
лу
жилај
еа
ут
ору, бе
су
мње
,
да
, ј
ош ј
е
дном, с
кре
непа
жњуоприз
на
ва
њу-не
приз
на
ва
њупис
ацаи
у
ме
тника
, уопшт
е
, ура
з
личит
имсре
дина
маира
з
личитимв
ременима
.
119

Књиже
внипре
г
ле
д2

Натуте
муНова
ковићј
ег
оворио, уповодуДис
овенаг
раде
, с
проле
ћа2003. г
одине
: Наг
радедопу
њав
ај
укњиже
в
нубиог
рафиј
у
, подижуреј
тингна
г
рађе
ногде
ла,у
тичунае
ве
нту
ал
нопов
ећањеч
итанос
ти,штампањенов
огиз
дања,так
о,бануужив
отпис
цаиобрадуј
уг
а
уиначев
еомаз
алу
дномис
л
абопл
атив
омпос
лу
. Бил
омиј
ес
импатичнодапос
матрамкак
ос
ене
кис
кромниписципос
л
едобиј
ањанаг
рада
понашај
ук
аов
е
де
те
. Тре
сл
исусасе
бес
в
ој
унаг
рађе
нос
ткаопасбув
е
– насв
естране.Ме
небинај
в
ишеобрадов
ал
о,штоседобиј
е
нихнаг
радатич
е, топој
ачаноактуе
л
из
ов
ањемој
епое
з
иј
е
, паичитаност. То
с
ампрв
ипу
тос
етиосаЗмај
е
в
омнаг
радом. Сведотада,с
тв
арс
ес
в
одил
анатапшањепораме
ну
. Узнаг
радуидеиз
ав
ист, каој
ак
ог
адна
антрополо
шкацртане
наг
рађе
них
.
И докс
мој
ош коднотира
ња
, вре
днова
њаипохв
аљив
ања, ев
о
шт
аНова
ков
ићмис
лиопра
т
иоцимаиоце
њива
чимаспис
а
т
ељскеде
ла
т
нос
т
и: Књиже
в
накритик
аморанас
тој
атидабу
деспос
обнада
пок
рећепитањаидај
еодг
ов
орек
адв
е
ћс
у
диипрес
у
ђу
ј
е
, нек
аточ
ини
поштеноибе
зтактиз
ирања,данез
адај
ебол
.
Пошт
ос
мос
ебла
г
оос
врну
линаонек
ој
иве
дреиоблаче
, жирира
ј
уикритича
ре, ус
ме
римовиз
ирнаг
ла
в
ниобј
е
ка
тинт
е
рес
ова
ња

о
ј
е
стназ
на
че
нукњиг
у.
У њојсеова
јпое
т
аре
флек
туј
ев
ишенег
оупоча
ст
имакој
ес
у
т
е
кпра
т
иљеучиње
ног
. Форма
циј
с
ки, з
бирк
а„Клу
пене
наг
ра
ђе
них“ ј
е
т
роде
лна
: ОКОЛНОСТИ, ПЛЕВА иЛИНИЈ
А СПУШТАЊА. А с
ва
ки
оде
ља
кимас
вој
упе
с
му-прет
ходницу

осу: Инсе
рт изз
ај
еднич
кепарол
е„Хоћемопромене
“, Приђохлиратарс
твукакотребаиМоноло
го
к
рек
етањуибарама.
Те
шк
ој
еда
на
сбит
ис
војиса
мосв
ој
а
н, анебит
ис
е
бичња
ки
е
г
оцент
рик. Те
шк
ој
е
, уопшт
е
, да
насбитине
коине
што, анепродат
и
с
ебудз
а
шт
о. Ј
е
да
ноддужихна
слов
аиздруг
ог
, допу
њеногиз
да
њана
ј
новиј
ез
биркеприказ
уј
ена
мта
квимсв
ога
ут
ора.На
словдос
ловног
ла
с
и: Наг
одишњиципоз
нанс
тв
а, ч
ег
ас
етипл
ашиш, в
е
те
ранув
л
ас
титогдаине
.
Тапрос
т
опроширена ре
че
ницане упрошћав
ав
ећ, на
прот
ив
,
у
сложња
вапој
амс
т
ва
ра
лашт
ваис
т
ва
ра
оца

е
риз
ањепос
тој
инес
амо
т
ај
е
днапес
ма,носв
еколикиопусионоштомуј
е
, ка
оиз
а
з
овиподс
тица
ј
, мукаиса
т
ис
фа
кциј
а
, билопов
од. Бес
умње
, нисупре
т
ера
нова
жни
г
одишњицанипоз
на
нст
во, маданасра
доз
на
лос
тт
е
радапроничемоу
да
т
умив
ез
у
, бит
анј
ерез
улта
тсв
ег
ат
ог
а,ка
оштој
еус
порт
унај
пречи
г
ол,аушахума
т.

120

Окњиг
а
ма

Поштоу
г
л
авномпоч
ињеовак
ои,поштоу
г
л
ав
номре
аг
уј
е
моне
з
аинте
рес
ов
ано, данекаже
мчитал
ач
кипос
пано– ет
ој
ош ј
е
дногна
с
ловаизис
т
екњиг
е
, кој
ина
сопомињедај
ебав
ље
њепев
ањемј
е
дна
ко
кре
а
т
ивноиодг
ов
орно, ка
оиса
мопев
ање. Занима
њеибуднос
тс
у
пре
тпос
та
вкедас
еде
лоприминапра
вина
чин, данасувучеусв
ој
еколов
рат
еи, онда,в
рат
иус
тв
арност
.
Нат
ом, кра
ј
њез
а
т
ег
нут
ом рас
пону, одпој
ав
ногипој
мовног
,
да
вногиа
кт
уе
лног
, има
г
ина
циј
еиз
биље,ј
ес
т
еиниј
е

ибрираие
квилибрирапе
с
никоваре
ч, недопушта
ј
ућидасежицас
мири, ас
ве
стз
а
дре
ма
. Порукај
еј
а
снаус
ва
комс
лу
чај
у,ча
кинере
шеном: Самонебит
ира
внодуша
н, небитиодс
ута
н, неиз
г
убитипот
ребуз
апобуномкој
а
з
на
чиу
ме
тностуна
ј
боље
мс
мис
лу.
Штас
амхтеодакаже
мј
апанс
к
ојпе
сник
ињиКаз
ик
оШираишиот
решња
ма– пит
ас
е
, иодг
ова
ра
, Нова
ковић. Прес
лиша
в
ас
е, и
пре
слишав
ана
с. Мит
акопре
тпос
та
в
имо, илис
а
з
нај
е
мо, илимис
лимо
дас
модокучили,штај
епис
а
цхт
е
одака
же,ча
кишт
ај
ехт
е
одапре
ћут
и. Нез
абора
вимодај
еуј
е
дномра
з
г
оворука
з
а
о: Биобихс
рећанкада
бихдос
пеодонај
в
ећебибл
иоте
кесв
ихв
ремена– доћу
тања!
Корис
ноне
ме
шањеилиодг
ов
орГе
риШнај
де
руопол
итич
кој
не
опре
деље
нос
ти,каос
ав
е
туз
апиј
ењепив
а– на
ст
а
ва
кј
ењег
ов
огмонолог
а
, кој
иј
е,г
от
оворе
дов
но,диј
а
лог
, понека
дисимулт
а
нира
з
г
ов
ор
с
аоним, с
вере
ђимчита
чимаит
ума
чима, пое
т
ск
ихипое
тичкихт
е
кс
т
ова
. Прес
е
ља
ва
ње
мполитикеизвла
динихис
аборнихода
ј
аукрој
а
чкеифриз
е
рск
ес
а
лоне
, маг
а
з
инеибир
цуз
е
, на
водина
сдас
ез
а
пит
амо
из
а
бринемо, к
она
мика
кофриз
ираис
т
ине
, крој
ис
удбине
, прода
ј
ерог
з
ас
ве
ћуипиј
енас
ла
мчицужив
отнесок
ове
.
Дас
епробуђ
енидеона
родаис
а
ве
стчов
еча
нст
ва

акона
з
в
аше
љу
деодпе
раит
ас
т
ера
, неог
лушеоис
ториј
у
, кој
ај
есполитикомна
ј
че
шћеудивље
мбраку
, Душкоћез
абе
ле
жит
ива
з
душнукампа
њука
о
в
рху
на
цс
вихмилос
рднихка
мпања:Спу
стихсе
, инс
пе
кторшетње
, с
брдаСтраже
в
ица,бе
шеодмахс
утрадан,посл
еу
даратомах
ав
ка.
Поштосис
лабоу
пуће
нучиње
ницеинез
наш, оноштонебу
де
шчу
ооддруг
ихре
ћићутиј
а... нез
в
учипрепот
ент
но,с
ема
коне
ком
ба
ш фалипе
лце
риг
нора
циј
еина
ва
лент
нос
т
и, пат
о– ус
вомс
тилу–
пог
ре
шнос
хв
а
ти.Пос
редиј
е
, ве
рова
т
но/с
ва
как
о, пот
ре
бадасеобј
а
с
не
пој
а
в
аис
врха,т
оков
иде
шав
ања,у
з
роциипос
ледице
.
За
шт
ота
копредс
т
ав
ља
мде
лат
никаиде
ло?
Опшир
нос
тнас
лов
ај
ење
г
овс
пе
циј
алит
ет
, на
рочитоуКл
упама.
Крозтена
с
лов
е, нађа
чку, па
рковс
ку, с
купштинс
куи, з
ашт
онере
ћи
опту
же
ничкуклу
бу
, дов
одес
евиниине
вини, даихра
з
а
з
на
мо, оправ
-

121

Књиже
внипре
г
ле
д2

да
мо,прихв
ат
имоилие
с
хуминирамо.
Уос
та
лом, на
вође
њекој
ени уком с
луча
ј
униј
ез
а
вође
њеод
г
ла
внихт
а
чакаие
г
з
ист
е
нциј
а
лнихпробле
ма
, не
г
ооколишноилис
кра
ће
ноус
ме
ре
њекањима
, оконча
ва
мосле
де
ћима
подикс
ом: Иовоможе
дабу
дедодатакпакл
уукомеодав
ноживиш.
Ка
т
арз
ичностсеподра
з
уме
вак
аоне
мире
њес
алуцифе
рс
ким
с
ве
т
ом, ипрочишћење,аконтра
пу
нктде
монск
омј
еПовре
менорај
.
Пес
никуконз
уме
нту, нечу
ј
ноилиот
во
рено, тра
жис
ауче
с
ника
и, з
а
шт
онека
з
а
ти, с
а
ра
дника/с
роднике
. Чекаувра
т
нодеј
с
т
во. Ра
чу
на
нареа
кциј
у. Гов
орећи, ос
лушкуј
е.Оту
д, ме
ђукорица
ма: Посматраче
в
анапоме
на,Неок
ончав
ање
, Ие
в
отефу
сноте
...
Неко
лико пе
са
мачинепородични а
лбум не
з
а
бора
вних блиц
с
нимака
, ана
ј
кра
ћаинај
потре
с
ниј
аодњихј
еДе
к
убитис
, ка
оприме
р
от
порас
мрт
и.
За
ј
еднос
у, анес
ме
та
ј
уј
е
днодруг
ом, илисе
, радииз
бе
г
а
ва
ња
монот
ониј
е
, малос
поречка
ј
у, падаљекое
г
з
ис
тира
ј
у: људииприрода
,
а
нималнииа
с
т
ралнис
ве
т.Обј
е
диње
нис
уЛептир, патриотеипау
чина, пост
ој
еЛишће
, Бабинопрас
еиДрв
ок
аког
анапишем, паГол
у
бич
инз
амрс
ак, Тетреб, Из
л
азз
амољце...
Ст
ва
ра
ла
цт
ре
баихоћедаупоз
орииа
пе
луј
е
, алидапроме
ни
с
ве
тидаг
ас
а
чуваодпропа
с
ти, тој
еве
ћпре
ве
ликика
ме
нз
ање
г
ова
пле
ћа.Мождај
единоз
аподг
ла
ву.Стог
а,рецимо,Зав
идимг
у
с
кама, з
а
чудноз
в
учика
ос
а
вре
ме
наорфеј
с
кацит
ра
, на
часиз
а
з
ива
ј
у
ћиалуз
иј
у
наспа
сиоцеРима
, добиј
а
ј
ућипо
томидруг
е
, ре
лев
ант
ниј
еодј
ек
е.
Уис
т
ојрукове
т
ису,бе
зс
личнихконот
ациј
а
: Акој
ек
ашње
њеу
пов
ратк
уку
ћис
амопос
е
бипре
кршај
, Ил
имепоз
ов
и, докОдав
е
рној
с
апу
тнициниј
ељубав
напес
мауклас
ичном смис
лу. Пос
ре
ди ј
е
, у
с
т
ва
ри, похва
лаписа
ћојма
шини, кој
омс
еафирмишез
ав
ис
ностибе
с
кра
ј
нора
з
уме
ва
њеиз
ме
ђус
ре
дс
т
ваз
ара
диполе
т
ног
/оданогкорис
ника
.
Одпе
с
амакој
ене
прис
тра
с
ношибај
упрошлеис
а
дашњеа
нома
лиј
е, ов
да
шњеи ст
ра
нс
ке
, убра
ј
а
ј
усе
, посе
бно, Парл
аме
нтарци у
Страз
бу
ру. Уњој
, ис
личним, а
пс
олвирас
еулог
амалихз
е
ма
љаус
ве
т
с
кимкре
т
ањимаиз
а
врт
а
њима
.
Дапре
з
е
нта
циј
анебудепреоз
биљна
, ев
о,не
оз
биљноприз
на
ј
е
м:
Менис
е
, лично,на
ј
вишес
виђаДодав
ачшампањца.
Дапрос
ла
вимоприз
на
ња
!
За
т
онеиз
бег
ава
мЧасизс
ипањаиназ
драв
љања.
Преу
з
имањемртвихципе
л
а, Лок
ациј
ењушк
алаињимас
личне
пе
сме, пока
з
уј
удапоез
иј
ахот
имицеидемарг
иномз
бива
ња
, т
ра
же
ћи

122

Окњиг
а
ма

комикумимот
ра
г
ик
е, ана
лаз
е
ћиче
ст
омиксј
е
дногидруг
огуоном
т
ре
ћем.
Гдеј
еклупа
, ре
дј
едас
ена
ђеиСтол
ица. Те
кона
ко,Збогте
ориј
есмакну
ћа.
Диј
а
ме
т
ра
лни(бог
ме,нека
диса
г
ла
сни) с
уПоте
рницаиЗастав
а.
ОндаАс
анаториТе
нде
нциј
а.
Идођег
еоме
та
р.Ва
љда
, дапре
ме
риз
е
мљуиприпре
мит
е
ре
нз
а
с
т
ихов
еРобе
ртаЛове
ла
, кој
исупос
лужилиНов
аков
ићука
омот
о: Ник
адненапу
с
тис
моз
е
мљу
, почињућиуму
дрос
ти,у
миру
ћиус
у
мњи.
И, кадс
мов
ећкодпредложа
ка
, з
анимљивој
едаНова
ков
иће
ва
књиг
акре
ћесат
римот
о(р)а.
ПоредЛов
ела
, ос
лониос
енаМа
нолиј
аАнас
т
а
киј
аиФре
нк
аО'
Хару.Зањиматрој
ицом, ка
опрологпе
с
ма
рици, ма
шебак
асабеог
ра
дс
когба
лкона
. Онаби, т
епре
вра
тне2000, даз
а
уст
а
видог
а
ђа
ј
е

ерс
уна
обест
ра
не
, име
ђуњима
, св
иње
ни. Пе
сникј
еа
нг
ажова
нинепропушт
адата
јприз
орпре
т
пос
т
ав
ибе
лос
ве
тс
кимве
с
тима
. Неиз
ј
а
шња
вас
е
,
пус
тиој
ес
вој
еличност
идас
е
, безпос
ре
дник
а,обра
т
еј
а
вно
ст
и.
Наула
скууовубиблиј
ус
вако
дне
вице
, прене
г
ос
еупуст
итеу
чит
ањес
а
михс
т
ихов
а

ре
бапрочита
т
инепос
т
ав
љеноаподра
з
уме
ва
ј
ућепита
ње/ упут
с
тв
о: Ве
ру
ј
е
т
елиув
ериз
а
м? Аков
еруј
е
т
е, ужива
ће
т
е
!Аконеверуј
е
т
е,пове
рова
ће
те
!
Jош одит
алиј
анс
когве
риз
ма
, на
с
т
алогпоуг
ле
дунафранцус
ки
на
тура
лиз
а
м, тот
раже
њеј
еинала
жењеновихкњиже
внихса
држај
а
,
ис
тинит
ихиприст
упачнихширојчит
а
ла
чкојпублици, аопе
тс
а
вре
ме
нихе
ст
е
т
ско-е
т
ичко-з
на
че
њс
кихе
фек
тива– з
а
с
нов
анихнат
з
в
. обј
е
кт
ивнојк
њиже
внос
ти, бе
знаг
лаше
ноглириз
маиг
а
ну
тљив
еис
пов
еднос
т
и, сау
з
држа
нимкоме
нта
т
орс
кимчиномпис
ца
, кој
ив
одиу
та
кмицу
ка
уз
а
лниходносабе
зс
увишниху
плита
ња
.
Нарушевинитрошнихпос
т
ав
ки, лише
нис
т
е
реот
ипа
, а
ка
демс
кихпра
вилаиконве
нциј
а
, из
г
ра
ђуј
ус
ес
адржа
ј
иприкла
днивре
ме
нуи
с
т
упњуцивилиз
ациј
с
когдоме
т
а.
Пис
а
цте
жидаот
криј
е
, иприка
же
, дубљекоренеив
ишеплодов
ес
адрве
тажив
отаимудрос
ти. Ра
з
умес
е
, ништаниј
еис
кључе
но, па
нивирт
уалнис
ве
т, па
ра
лела
нре
а
лном, ст
имедас
е
, т
екциљним инв
ент
арис
ањем, анеприложеним пој
мовник
ом иу
пус
тв
има, одслика
поре
да
кбићаист
ва
ри, уда
томт
ренут
ку. Нека
дабићепост
а
ј
ес
т
ва
р, а
с
т
ва
рбиће
, ка
оуДе
з
е
рту
.
Дот
ичнинебибиопе
с
никтогпросе
де
аира
нг
а,дате
ориј
а
мане
прила
жепра
ксу
, аопште
мпе
рсона
лно.

123

Књиже
внипре
г
ле
д2

Некиодње
г
ов
ихт
е
кст
ов
ас
роднис
ука
баре
у, по
шт
ос
еуњима
ис
поља
вас
ј
а
ј
андухив
ешт
ина'из
в
рта
њапост
а
в(к)е
' наз
ва
ничнимприј
е
мимас
ве
г
аштос
ечиниипричињав
а
, из
акулисаинас
це
ни. Даниј
е
пог
убно, штошт
абиде
лова
лос
мешно. Зат
ос
ема
нирз
аменеулог
аи
кв
а
лифика
тива(бе
логуцрно, иобрат
но), оз
биљниј
еморара
з
а
з
нав
ат
и
иприхва
т
а
ти.
Нова
ковићј
ерођ
енуПодг
орици(та
даТитог
ра
ду) 1948. Мај
ка
муПодг
оричанкаКсе
ниј
аЦицва
рићБрацовић,чу
ве
наинт
ерпре
та
т
орка
на
родногме
лоса
, аот
ацНикола
, изСтру
мице
, пилот

е
лег
ра
фис
таЕнг
ле
с
когк
раљев
скогва
з
духопловс
тв
а(РАФ), та
кодај
еаут
орживе
ои
школов
аос
еуЦрнојГори, Маке
дониј
ииСрбиј
и, ка
кос
уг
ажив
от
не
приликез
а
-нос
иле. Видеој
еоцапрв
ипутт
е
кус
едмојг
одини, з
бог
ха
пше
њаилог
ориса
њаис
т
ог
, амај
кај
е
, та
кођ
е,прошлакрозс
елидбеи
шиканирањаонда
шњеидеолог
иј
е.
Ст
удираој
еј
уг
ос
лове
нс
куис
ве
тс
кукњиже
внос
туБеог
ра
ду.
Из
ве
с
новре
мера
диоуЈ
АТ-у. Са
дај
ес
ек
рет
а
рСрпск
огкњиже
вног
друшт
ваичла
нПе
нклуба
.
Биој
еуче
сникиг
остпоз
на
т
ихс
ве
т
скихфе
ст
ив
а
лапоез
иј
еи
одржа
онизпреда
ва
њаос
а
време
нојпое
з
иј
иуне
ка
да
шњојЈ
уг
ос
ла
виј
и.
Уре
ђив
аоКњиже
внуре
ч, Књиже
в
ненов
ине
, Ов
дј
е, Књиже
в
ност... За
с
т
упљенумног
имдома
ћимис
тра
нима
нтолог
иј
ама
. Оње
г
овомс
т
ва
ра
ла
шт
вуса
чиње
нј
ез
борникрадов
а: Пое
з
иј
аДушкаНов
ак
овића(Нов
иСа
д, Мат
ицасрпс
ка,1999) ипублика
циј
аДушкоНова
ков
ић– Дис
ов
опроле
ће(Чача
к, Гра
дс
кабиблиот
е
ка„Вла
дисла
вПет
ковићДис
“,
2003), ка
оине
коликот
е
ма
т
ск
ихблоковаура
з
нимкњиже
внимча
с
опис
има
.
ПоНова
ковићу,св
е
тј
ев
ел
ик
арана, аре
чбимог
ладабуделе
к.
Наиме
, тре
бах
уманиз
ов
атиос
е
ћањапредотв
оренимпитањимажив
ота. Братс
тв
опоне
саниципредз
л
омидентичној
ес
в
уда. Поз
ивас
е
,
кодта
кв
ихпринципа
, наСт
е
нлиј
аМа
рвинакој
иве
ли: Чо
ве
кподастирес
в
ој
ес
рцек
аостолњак!
Полит
ич
каис
оциј
ално-е
г
з
ис
т
е
нциј
а
лнано
та
, ка
овиданг
а
жма
надруштв
еногчиниоцаичинила
ца
, из
оштра
в
аак
ордењег
овогпе
ва
ња
имишље
ња
. Уколико, па
к, т
ра
жит
екључе
в
еАрспоет
ике
, прочит
а
ј
т
е
оба
ве
з
ноИз
в
е
штајоимов
ини, наћићет
еих, на
ј
пре
, та
мо:
Инек
акв
екључ
ев
енос
ишуџе
пу
Дес
е
такраз
нихнаприв
е
с
ку
Ал
иниовимкој
имс
таноткљу
чав
аш

124

Окњиг
а
ма

Ниовајодс
ме
ћареуз
г
ради
Ниовајоду
лаз
нихв
рата
Ниј
е
данниј
етв
ој
. Плаћашштоихнос
ишичу
ваш.
Пес
никс
енез
а
довоља
вас
ипање
минформациј
аидов
ођењему
в
ез
упрена
г
ла
ше
нихи(ли) з
апос
та
вљенихде
та
ља
, сана
ме
ромдаимз
а
мениме
ст
аилиурав
нот
е
жи, т
ак
одаће
мос
рес
т
ив
ерсобрну
текомпа
ра
циј
еј
е
рнаопа
кос
тј
е,чинис
е
, пре
шлас
вудауопа
кост
: Сун
цекаос
иј
ал
ицасиј
апонадс
в
ихс
тв
ари.(„Аг
дес
ус
мрт
овнице“). Дак
ле, нес
иј
а
лицака
ос
унце, в
ећднев
наз
в
ез
дака
оноћнасв
ет
иљка
, доз
вољеној
еЗе
мља
нину
, дау
спост
а
вљас
војпореда
кк
ој
имс
емалчицебунипрот
ив
на
дре
ђива
ња
. Ина
че,нек
ере
че
ницисумучис
т
иа
фориз
ми.
Гов
орећиомодернојпоез
иј
и, онајкој
ихте
дедаст
удираа
томс
куфиз
икунабе
ог
радс
комприродно-ма
те
ма
т
ичкомфа
култ
е
ту
, ис
т
ов
ременог
овориосв
ој
имобра
сцима
: „Непрет
е
ндуј
емдас
а
мба
ше
кс
т
раз
на
ла
цс
ве
г
ашт
ос
едог
а
ђаус
ве
т
ск
ојпо
ез
иј
и, а
лимис
лимдај
еве
ћ
дуг
оуце
нт
рупажњеј
е
з
ичкапоез
иј
а
. Речј
еој
е
днојврс
тиекс
пе
римент
а
лнепое
з
иј
екој
ане
пре
кидно'ради'нашире
њуопс
е
г
ај
ез
ичкогоз
на
ча
ва
ња– с
ве
г
а, ме
диј
а
, улице
, полоитике
, ос
т
алихуме
тност
и, г
е
ог
ра
фиј
е
, урбаните
т
а... т
раг
а
њез
апсихолошкимре
пе
римас
а
вре
ме
ногчов
ека

е
дномре
чј
у, с
т
ва
рањесмис
лабе
зобз
иранаобичнос
тиликонв
енционалнос
тс
лике
. Да
насмиј
еј
а
сниј
ез
а
шт
ос
умног
ипе
с
ници,пре
с
ве
г
аа
ме
рички,уводилича
кис
т
рукт
урурома
наупое
з
иј
у.“
Нова
ковићт
оликода
лекониј
еже
ле
одаиде.Има
ј
ућинаумуда
ниј
е
данправ
ацниј
есв
еобухва
т
а
ниј
едини, т
едаис
амве
риз
амима
с
вој
уне
г
ациј
у,поз
а
ба
виос
ерев
из
иј
омис
тог
. Ув
е
ој
епричуупе
сму, а
мог
а
ој
еув
ес
т
ииширекњижевнеформе
, собз
иромдамуј
ебиог
ра
фиј
а
, с
а
мапосе
би, с
инт
е
з
адра
меирома
на
. Ирониј
аиг
рот
ес
капома
жу
мудас
еобра
чу
нас
аг
орчином, з
а
хт
е
вниммот
ивимаиј
а
кимиз
ра
з
има
,
неодбра
цуј
ућинимитка
ожељус
мрт
никаз
абе
смртношћу. Митј
е
, по
њему, конс
те
ла
тива
нодноссв
ет
ажив
ихисв
ет
амртв
их,чове
ковоурођ
еносе
ћа
ње
. Прот
ив
з
а
борав
.
Редов
нот
ра
жимс
роднос
тме
ђупис
цимас
вој
ег
е
нера
циј
е,идруг
ихг
е
не
ра
циј
а,паз
а
па
жа
м, бе
зла
жнес
кромност
и, ка
кос
емојциклус
ЛИРИКАЕПИКЕукњиз
и„Из
/пове
с
ти“ доимаба
ш тогог
ра
нкаНова
ков
иће
вес
пе
внекрошње
.
Њег
овСоне
т остицањубис
ера, обј
а
вље
нве
ћнас
та
рт
уба
вље
њаре
чима, у„Полит
ици“, на
ј
ав
иој
ес
амос
вој
нуличнос
т. Спа
дамеђ
у
пе
сник
екој
иупорноист
ра
жуј
уа
лт
е
рна
т
ив
нудиме
нз
иј
упе
снич
когј
е
з
ика
. От
ме
ностформепос
в
акуцену, ника
дмуниј
ебилаприма
рна
.

125

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ниј
емудале
конижа
рг
она
коз
афали. Из
ме
ђуос
т
а
лог
, пишеоколе
г
а
маидруг
арима,фа
милиј
и,синов
имаПав
луиДа
виду
. Из
ворнае
моциона
лнас
т
ањаивла
с
тит
аис
кус
т
вас
умут
е
кпола
з
ишт
е
, ае
кс
плицира
ње
пое
тс
кихз
на
чењас
вој
ст
ве
ној
ехронича
рукој
иупоз
ора
ваназ
а
морма
т
е
риј
а
ла. Уходус
еослоба
ђапре
т
ера
неинт
име
, број
нихпредра
с
удаи
з
аблуда
, с
лужипое
з
иј
ича
с
но, нима
лопода
нички. Ра
динас
вој
импе
с
ма
ма.Ус
а
врша
вас
е
, пре
водећисае
нг
ле
с
ког
. Уфиј
оци, з
ака
з
ну,ча
ми
с
ировима
т
ериј
ал,св
едокс
енепре
ра
диипродобри, ј
е
рс
т
ва
рт
е
хнике
ниј
ез
ане
ма
рљива
. Напротив,хипе
рреа
лис
тичкиприс
т
упт
емамат
ра
жи
це
оха
бит
ус
. И, кадве
ћдотиче
мос
уштновопое
т
ичк
ихк
онцепа
т
а, не
з
абора
вимониост
а
лаиме
наизг
рупепес
никадис
конт
ину
ира
ниход
т
ра
дициона
лис
т
ичкогст
ихова
ња– Ву
ј
ицаРешинТуцић,Ра
шаЛива
да
,
НовицаТадић, Ра
дмилаЛаз
ић, Мила
нЂорђе
вић, Вој
ис
лавДес
потов
,
Слобода
нЗуба
но
вић,Вла
димирКо
пицл,МилошКома
динаиос
т
али.
Поез
иј
апре
дна
маниј
епа
ролашка
, нипрог
ра
мска
, ниос
т
рашће
наиде
олошки, ањент
вора
цј
е
, пут
ембриљант
ненара
циј
е, непотку
пљив
иту
мачс
в
акодне
в
ице, мадане
мавис
окофре
кве
нт
нурецепциј
у.
Ба
ви(о) семе
нт
а
лнимс
клопома
кт
е
рае
похе
, нит
ра
нз
иционеприлике
г
анеос
пок
ој
а
ва
ј
у
. На
прот
ив
, саинт
е
лек
туа
лномиморалномже
ст
ином
обруша
васенас
вештос
мет
аинс
титу
циј
ис
амобит
нос
т
и.
Ова
јлите
ра
та
, кој
ипос
ве
ће
ничкиже
лидабудес
убј
е
ка
тане
обј
е
кат
, ниј
енипропов
е
дникнипе
даг
ог
. Прећебит
идај
еме
тафора
траг
ичногј
у
накауапокал
иптичнојств
арно
сти. У т
амнимбој
а
мавидисепрошлос
т
, ниса
да
шњостништ
аниј
еве
дриј
а
, аобудућнос
т
ида
нег
оворимо.
Зањег
ај
еј
е
да
ноде
минент
ниј
ихз
на
лацаса
вре
менедома
ћепе
с
ничкеипроз
непродукциј
ере
као,дај
ет
опе
сник– филоз
офилико
вникритича
р, уме
тникипоет
с
киа
рхеолог

т
иховниприпове
дачилирс
кире
торик. Д. Н. ј
е,нат
е
ма
тс
ком, с
адржинс
комиформа
лномпла
ну,
у
чиниора
дикалнепроме
не
. Ниј
епукас
имболик
аут
омешт
омус
епос
ле
дњапе
смауз
бирциз
овеДипл
ома. Укој
ојдос
ловност
ој
и: …оду
ме
ћак
ој
епоне
хс
ас
обомиз
г
ле
дадатобе
х
уј
единоже
љештане
ћудабу
де
м…Дођ
емут
окаомај
с
торс
копис
момоде
рниз
ма
!
„Нов
аков
и“ дуг
ис
т
ихов
иидуг
епе
с
ме

а
хте
ва
либиду
жара
з
ла
г
а
ња
, број
ниј
еипромишље
ниј
едиг
рес
иј
е
, не
св
ој
с
т
ве
нумис
офист
ицира
ност
. Из
а
т
о, ма
данис
а
мпреписива
ч, з
а
кључихдај
е,не
ка
д, боље
пре
писа
т
ине
г
орас
пис
а
тис
е.
Ше
с
топе
рницита
тонихкој
и, с
ва
коизс
вогуг
ла

аг
ле
да
ва
ј
упоменут
уНова
ковиће
вуобј
аву
, ус
пешниј
еће
, ној
а
, приближит
иа
пос
т
рофирануз
биркупублици.

126

Окњиг
а
ма

Миха
ј
лоПант
ић:Су
г
е
стивношћуопус
аиду
бином кре
ативног
у
в
идаужив
от данашњице
, Ду
шкоНов
ак
овићв
е
ћнек
ол
икодеце
ниј
а
идеуре
днај
з
нач
ај
ниј
ихинај
пров
окативниј
ихс
авре
ме
нихбе
ог
радс
ких
пе
с
ника. Ду
хБеог
радас
еуНов
ак
ов
ићев
имс
тих
ов
иманеобј
ав
љуј
ена
дире
ктан, в
ећнаиз
ни
ј
анс
иранипосре
даннач
ин, как
опоправ
ил
убив
а
упе
снич
кимтек
с
тов
имав
исок
еу
ме
тнич
кев
реднос
ти.
ЉиљанаШоп:Заме
неј
е
, бе
з
ре
з
е
рвно,Нов
ак
ов
ићев
ае
не
рг
иј
а,о
з
биљнос
т, дал
е
кос
ежнос
т, ре
ализ
ациј
а„пу
те
мк
онтрав
ерз
аиј
аких
ре
ал
ите
та“неу
питнаусмисл
укв
ал
ите
та,в
рл
ина, у
ме
тничкихре
з
у
л
татаиз
начај
ање
г
ов
епое
з
иј
еуконте
к
стумодерногс
рпск
огпе
с
ништв
а.
Гој
ко Божовић: Нај
нов
иј
ак
њиг
а Ду
шка Нов
аков
ића ол
ичав
а
драг
онеу
крштајдв
еимане
нтнепое
тич
кес
тратег
иј
е
, одко
ј
ихј
е
дна
с
ане
св
акидашњому
сре
дсре
ђе
ношћуг
ов
ораоакту
ел
нојс
ав
ре
ме
ности,
докј
едру
г
аокре
нутаос
мишљавањупредоч
енес
тв
арнос
ти, њеном
пре
ис
питив
ању
, к
аоире
л
ацирањус
амитом, к
ул
ту
ром, историј
ом,
к
њиже
вномтрадициј
ом...
Миле
т
аАћимов
ићИв
ков:Ду
шкоНов
аков
ићј
еув
е
лик
омс
тв
арал
ачк
ом з
амаху
. Ог
лаше
нкаопе
сниккој
ис
ис
те
матичноус
в
ој
им
тек
стов
имау
в
одиел
е
ме
нтене
пос
редногис
ку
ств
а, односноег
з
ис
те
нциј
ал
ногокв
ира, онј
еикњиг
у„Кл
упене
наг
рађе
них
“ обл
иков
аотак
о
дач
итал
ацв
е
ћодпрв
епес
ме„Инсе
рт изз
ај
е
дничкепарол
еХоћемо
промене
“у
очика
кос
удог
ађ
ај
иизнов
иј
еис
ториј
еуњудире
ктно
у
кљу
че
ни.
Предра
гПе
т
ровић: Анг
ажов
ање
м ре
чиизраз
лич
итихј
е
з
ич
ких
к
ул
ту
рнихс
л
ој
е
в
а, одмитс
к
ихименаила
тинс
кихцитатадоурбаног
с
л
енг
а, ре
кл
амнихс
ло
г
анаипол
итичк
огдис
ку
рс
а, пес
никпоку
шав
ада
раз
ориз
атеч
енетру
лепое
тск
еме
тафореиз
амениихнов
имкој
еће
из
раз
итиг
ађењепремаств
арности,алииду
хпобуне
.
Са
шаРа
дој
чић:Каког
одинепрол
аз
еикак
онашеживотеу
рањај
ууморал
ноне
ос
етљив
утранз
ициј
у
, Нов
аков
ићј
ес
в
еже
шћииже
шћи, њег
овекњиг
ес
усв
еснажниј
еуиз
раз
у
, аз
амахсак
ој
имс
уоч
иг
ле
днопи
сане
, пок
ре
ћусв
ес
л
ожениј
уг
рађ
у.Утомпробл
е
матиз
ов
ању
с
в
етај
е
с
темождаинај
ве
ћав
ре
днос
тње
г
ов
огпе
с
ничкогподу
х
в
ата.
Тосу,з
а
прав
о, из
водиизшес
тиз
водаопре
т
ходномиз
да
њу,обј
а
вље
нихумес
т
опог
ов
орадруг
омиз
да
њуКл
у
пе
.
Наз
адњимкорицама
.
Ка
оз
а
дњаре
чмерит
орнихмерила
цаква
лит
е
т
а, ос
обе
ност
ии
домаша
ј
аНов
ак
овићевепес
ничке(е
)мисиј
е.

127

Књиже
внипре
г
ле
д2

Мног
икњиже
вниа
на
литича
ри, поре
две
ћна
з
наче
них, к
оме
нт
а
рис
алис
упој
а
вуз
ва
нуНова
ков
ић.Ог
ле
дј
е
дногГој
к
аТе
шића
, например, в
еомадопринос
ипот
пуниј
е
мс
аг
ле
да
ва
њуНова
ковиће
вепое
тике
ипоз
ициј
еукру
г
овуса
вре
ме
ника
. Пис
а
лису
, иг
оворили, оње
муј
ош:
Бог
да
нА. Попо
вић, Че
домирМир
ковић, Миодра
гПе
ришић, Се
лимир
Радулов
ић, Бошк
оИв
ков, Слав
коГордић, Ј
ова
нДелић, Радивој
еМикић,Ва
саПа
вковић,Ј
овицаАћин, Ст
ој
а
нЂорђ
ић,Не
на
дГруј
ичић, ТихомирБра
ј
овић, Ива
нНе
г
ришора
ц, Пав
леГора
новић, Ј
ас
минаЛукић,
Слобода
н Зуба
новић, Але
кса
ндарЈ
ов
ановић, ДушицаПотић, Ла
с
ло
Бла
шковић,Не
на
дМилошев
ић...
Иев
оса
да
: Ра
домирМићуновић

128

Окњиг
а
ма

Миљу
рк
оВу
к
а
д
и
но
в
ић

УКОРАКСА ДОГАЂАЈИМА

о
р
иц
аЋир
ј
а
к
о
в
ић
: Ос
е
ћ
а
ј
н
и
к
,„
Гр
а
д
а
ц”
, Ра
шк
а
, 2009)

1.
Акој
е

акос
мовиде
лиукњиз
иПредв
орј
е(Ара
нђелов
ац,2008)
ЗорицаЋирј
а
ковићиспробав
алапое
т
ичкемоделес
ветра
г
а
ј
ућиз
асопс
т
ве
нимпе
с
ничкимг
ла
с
ом, у
спутдемонст
рира
ј
ућиз
а
виднупе
с
ничку
т
е
хнику,алинеуст
е
жу
ћиседахра
броис
корачиуриз
ичноинеос
в
ој
е
но, овде
, унов
омпе
сничкомпро
г
овору, ј
ош ј
ера
з
уђе
ниј
а

е
з
ичкиле
пршав
иј
а
, з
аинт
она
циј
ус
т
иша
ниј
а, ка
дј
ере
чопое
тс
којуз
немиренос
т
иис
те
пе
нуинт
имногиз
ричај
а
.

2.
Осе
ћа
њепрола
з
нос
тиус
имбиоз
иј
ес
адубинс
ким промишља
њемодлаз
е
ће
г
, аблис
когс
ве
т
аилак
ом, бла
г
олелуј
а
вомнос
та
лг
иј
ом.
Де
луј
еуве
рљивокадпес
ничкис
убј
ек
аттв
рдидабираз
апетаду
ша
хт
е
лаувидљивс
в
ет. От
удај
ез
аов
укњиг
укара
кт
ерис
тича
нчит
авре
г
ис
та
рна
ј
ра
з
личит
иј
ихс
т
ања,чит
љивонес
амоуст
ихов
номмат
е
риј
а
луве
ћинанив
оуна
с
ловаз
на
т
ногброј
апес
а
ма(Не
рв
оз
а, Бе
с
, Трнци,
Сан, Љу
бомора, Су
мња, Праз
нина...). Же
љадас
екре
нез
адог
а
ђај
има
(чулнимилиду
ше
вним) чес
т
ој
еукоракс
адис
крет
ноалилат
е
нт
но
прис
ут
номжељомдасеиз
ађ
еизј
е
з
ика
:
Докј
еј
ез
икудупљи
Нез
наштамуј
ечинити
Идеупраз
нину

(пе
с
маПраз
нина).
129

Књиже
внипре
г
ле
д2

Упе
с
ми„Са
н”ов
апое
тичкаинт
енциј
ас
епомера
:
Жељес
ерој
е
Доктеч
ностз
аборав
а
Кл
из
инизч
ел
о.

3.
Поме
рањете
жишт
апе
в
ањанае
вока
т
ив
но нес
ма
њуј
ез
а
ошт
ре
ниодноспре
мај
е
з
икуине
именова
ним/неиз
ре
цивимдог
а
ђај
има
.
Нај
преизличнесфереивидо
круг
аиспове
дног„
Ј
а
”, апотомус
фе
ру
породичногпамћења(на
рочит
о пес
ма Мој
а прабаба). Звуко
чара
ње

ре
ћнаиз
ве
деницаДуша
наСт
ој
к
овића
) ов
ојпоез
иј
иниј
ес
тра
но. Пола
з
е
ћиодра
ст
ре
сит
огс
т
ихасв
еде
ногнаре
ч,прису
ст
вуј
е
модире
кт
ном
с
уда
руре
чиилињиховомбла
г
омдот
ица
ј
у
, пача
киуклиз
а
ва
њуречиу
ре
ч, г
деј
ез
в
ек
е
т ре
чие
рот
скиприг
уше
н, ј
е
двас
лут
ив.Тој
ечитљив
о
пресв
ег
аупес
ма
маЗанос
, Бе
з
л
ичнос
т, Шу
м...
Принциправ
нодушнадуша– в
идљивсв
е
т доне
клеј
еиз
нев
ере
н
пот
ребомдас
еидеукораксадог
ађај
има. Лирс
каоз
а
рењаинт
имно
ос
ве
доченау
каз
у
ј
ус
еулирс
ким де
та
љимаилиу
з
будљивојпое
тс
кој
пре
дс
т
а
виопут
ова
њу(на
рочит
оупес
мамаБој
е
, Опс
ес
иј
а, Ру
к
е, Ве
тров
и, Не
жност, Же
несаобал
е
, Св
е
жина, Такој
ег
ов
ориодан...).
Очит
уј
ес
енаг
ове
шт
а
јљуба
вногрома
на
, штобла
г
осе
нчикњиг
уилирс
комг
лас
удодај
ес
лат
ки,топлибру
ј
.

4.
Посе
бнас
купинапес
а
масана
г
ла
шеномпоет
ичкомс
ве
шћуоре
чиипе
ва
њубеле
жиовукњиг
у, чине
ћиње
не
с
те
т
ск
иучина
кпое
тс
ки
из
ра
з
итиј
им. Тусуис
пре
дња
чиленеколикепес
ме
. ПоменимоМис
ао,
Зане
з
аборав
ну
, Раз
г
ов
ори, на
рочит
оант
олог
иј
с
кеНеув
е
тар, Као,
Кљу
чаре
њеиСв
е
тл
ос
т.

130

Окњиг
а
ма

5.
Блис
та
в
аиз
в
еде
ницаОСЕЋАЈ
НИКунас
ловудубинс
кииз
ража
в
алирс
кус
т
ра
те
г
иј
укњиг
е, с
вуњенут
оплуз
а
мршенос
темот
ив
них
с
т
ањаипое
тс
кууз
не
се
ностинешт
оприг
уше
нос
т
аринс
коаот
ме
но.
Ка
оча
ј
никбезкој
е
гј
е
данс
та
ле
ж ниј
емог
аодас
ез
амис
ли. Ово„
с
луча
ј
ноот
криће
”ј
е
данј
еиодкључе
ваз
ачита
њеира
з
уме
ва
њеовогне
ов
дашње
гпес
ничкогшт
ив
а.

131

Књиже
внипре
г
ле
д2

Да
ницаРа
д
у
но
в
ићСто
ли
ћ

ЛИРСКИ МЕДАЉ ОНИ
(Ра
д
ми
л
аОб
р
а
до
в
ић
: Св
е
д
о
ку
з
а
л
у
д
н
о
с
ти
, „Вр
а
њс
к
ек
њи
г
е
“,
Вр
а
ње
, 2009)
РадмилаОбра
довић, докт
орлинг
в
ис
т
ичкихнаук
а, у
ниве
рз
ит
е
т
с
кипрофе
сор,прев
одила
ципе
с
ник,обј
а
вилај
ез
биркепес
а
ма
: Лирск
и
с
ол
илок
в
иј
у
м(Краг
уј
е
ва
ц, 1990), Чу
в
артв
ој
ихснов
а (Краљев
о, 1992).
А уњенст
ва
ра
ла
чк
иопу
сс
па
даиз
бирк
апес
а
манасрпс
комј
ез
икуи
њиховпрепе
внафранцус
киј
е
з
икс
ауме
т
ничкимфот
ог
рафиј
ама
: Пе
с
никињеКраг
у
ј
е
вца(Кра
гу
ј
е
ва
ц,1991), г
деј
ебилакоприре
ђива
ч. Нај
новиј
аз
биркапе
са
маСве
докуз
алу
днос
ти, полирс
којубе
дљив
ост
ии
поиз
борут
е
ма на
ст
а
вљасенапре
т
ходне
. Обј
а
вилаиз
бирк
елинг
вис
т
ичкихе
с
е
ј
а

ез
ичкеминиј
ату
ре(Приштина,1998), Ог
л
едиизприме
њенелинг
в
истике(Кос
овс
каМит
ровица
, 2002). Пре
ве
лај
еи в
ише
књиг
ас
афранцу
скогнасрпс
киј
е
з
ик
.
У„
Пре
дг
овору“з
ак
њиг
упое
з
иј
еСв
е
доку
з
а
лу
днос
ти, Радмила
Обрадов
ићиз
но
сиг
е
не
з
унас
т
а
нказ
биркеиописуј
ене
обичну„
судбину“ст
ихова
, кој
асепоклапас
аис
ториј
скимз
бив
ањимаит
ра
г
ичним
пре
ломимауживот
усрпс
когна
рода
. Оваз
биркапе
са
мај
ет
ре
балода
с
епој
а
виј
ош преде
се
тг
одина
, оче
муаут
ориз
нос
исле
де
ће: „Пос
ле
дњихне
коликог
одинавишепут
ас
а
мпомишља
ланаобј
а
вљив
ањеове
з
бирке
, а
лиј
емој
уодлукудаутомсмис
луз
а
ист
анешт
опре
дуз
мем
у
чв
рст
илаже
љадаонауг
ле
дас
в
ет
лос
тда
наде
с
етг
одинаодмогпринудногодла
с
каизПришт
ине
“.
Иак
орођ
енауКра
г
уј
ев
цу, Ра
дмилаОбрадовић, с
ав
ременас
рпс
капе
с
никиња
, живе
лај
еира
дилауПришт
инипре
кодведе
цениј
е
,
шт
ој
епре
с
удноут
ицалонау
спос
та
вља
њечврс
тев
ез
есатопос
омсрпс
киху
з
ле
та
, а
лиипа
дов
а, пај
екаоус
поменунаова
јг
радобј
а
в
ила
з
биркулирск
ихпе
с
а
ма
, как
оис
амау„
Пре
дг
овору“св
едочи: „
Обј
а
в
љива
љез
биркеСв
едокуз
алу
днос
типредс
та
в
љамојмалилир
скидуг
132

Окњиг
а
ма

Пришт
ини, г
ра
дуукомеса
мживе
ла22 г
одине
, Пришт
иникак
вуида
на
спа
мт
имив
олимикој
аћеживе
тиумомсрцу.“
Накра
ј
уз
бирк
есуодломцииздвере
це
нз
иј
е
, кој
ес
упот
пис
али
проф. дрДра
г
ишаБој
овићипроф. дрДаницаАндре
ј
ев
ић. У а
фирма
т
ивнимпроце
намаре
це
нз
ент
иуоча
ва
ј
удомина
нт
илирс
кит
он, с
ве
де
нос
тосе
ћа
ња
, с
лободанс
т
их, узконс
т
ат
а
циј
е
: „Лирск
иу
з
не
с
ено, уз
приме
тнуна
рат
ивнуноту
, ове
лик
имималимт
ема
ма
, ос
та
римакој
е
з
абора
вља
моик
ој
епа
мт
имо,пое
те
с
аРадмилаОбрадов
ићна
мну
диз
а
нимљивпе
сничк
иру
кописСв
едоку
з
ал
у
днос
ти.“ (Ве
читикру
г
, Дра
г
ишаБој
ов
ић).
У ре
це
нз
иј
иЉубав
накартаДа
ницаАндре
ј
ев
ићис
т
иче
: „Рав
нот
ежаболаиљубав
ииг
ра
вита
циј
аос
е
ћањауов
имс
т
ихов
имаеманира
ј
уу
порну
, ут
опиј
с
кус
в
ес
тов
ажнос
т
ие
се
нциј
ежив
отаподкој
им
подраз
уме
ваљуба
вкој
апре
т
ходие
г
з
ис
те
нциј
ииу
словј
екв
алит
ет
ног
живље
ња
. Напра
г
уов
огтре
ће
гмилениј
умас
а
моженаможеверов
ат
иу
доброт
уне
когс
ве
т
акој
ићемождадоћииобр
аћа
т
исебог
ов
имаљуба
в
из
а
хт
е
ва
ј
ућипле
менит
иј
и,ос
мишљениј
иидос
т
ој
ниј
исв
ет
.“
Збиркапе
с
амаСв
е
доку
з
ал
у
дностиса
с
та
вљенај
еодше
с
тма
њихциклус
а
, укој
имас
упе
смес
лободногс
тихаинапое
т
скојг
раници
из
међуиз
ре
цивогине
из
ре
цивог
. Тане
обичнас
ит
уа
циј
аомогу
ћав
ада
с
еуде
ломне
из
ре
цивог
, каоме
с
т
омне
одређ
енос
ти(Инг
а
рде
н), ост
в
ари
лирс
кис
е
нз
ибилит
е
тис
пе
цифича
ноиска
з
ива
њее
моциј
а
.
Минимализ
мом уис
ка
з
ив
ању, к
ој
еј
ез
а
поче
о Ва
с
ко Попау
з
бирципе
с
амаКора, кој
ис
еура
з
личит
имлирс
кимос
т
ва
ре
њимај
ав
ља
наос
обе
нна
чин, прес
вег
а, ка
опрове
ре
нипое
т
скидис
курс
, нима
ло
ј
е
днос
т
ав
ан,тра
ј
епрек
ополавек
а,нег
убе
ћиништ
аодс
вој
ес
ве
жинеи
ориг
ина
лнос
т
и, пре
поз
на
ј
е
моиупоет
с
комра
курс
уна
шеса
вре
ме
непое
т
ес
еРадмилеОбрадов
ић.Самалоодабра
нихречиос
т
ва
руј
есемног
о,
добиј
ас
ест
ихсе
нте
циј
а
, увидуепиг
рамск
огиз
раз
акомесеништ
ане
можеодуз
ет
и, а
линеидода
ти. Унек
имс
тиховимаонас
еприближа
ва
ха
икупое
з
иј
и, с
т
ва
рај
ућилирск
еме
да
љоне
, филиг
ра
нс
киу
бе
дљивеи
е
с
те
т
с
киис
кле
с
ане
. Та
кавс
т
ихпо
не
кдаподсе
ћаинакро
кипот
е
зу
с
ликарс
т
ву,ка
дај
есв
еде
нос
тие
с
е
нциј
а
лнос
тнаврхунцус
вој
ихдома
ша
ј
а
, шт
оподс
ећаинама
г
ичнулиниј
уЦве
тк
аЛа
инов
ића
, ка
оре
цимо
ус
т
иховимапе
с
ме„
Не
пре
бол“
: „Стој
имонаруше
в
инама/ упепелу/
ос
ме
хуј
емос
е/ рук
ена
мс
едодируј
у/ На
ш животј
еунашимочима

.
Цеос
тихможебитис
в
еде
ннапа
де
жно-предлошкусинта
г
му
, илис
амо
наре
ч, алиузиз
дв
ој
е
нис
тих-по
ру
куожив
отукој
ипос
лес
т
рада
ња
ос
т
ај
ек
аот
рагусе
ћа
њу. Сличнос
т
ихов
ањенала
з
имоиупе
с
ми„
Ma
vie“.

133

Књиже
внипре
г
ле
д2

Одс
т
ил
скихфиг
урапе
сникињакорис
типоре
ђе
ње
, ка
оуве
ома
ле
појпе
с
ми„Гра
дови“

десуг
ра
довиупоре
ђе
нис
аљудима

нт
ропоморфиз
ова
ни, пе
рс
онификова
ни, она
кокак
ој
ене
кадачиниоуГрадос
л
ов
ару, с
вој
имма
лимие
фе
кт
ним проз
нимз
а
пис
има,Бог
да
нБог
данов
ић.Кадј
еупит
а
њуиз
борт
ема
, можес
ере
ћидај
енапрв
ипог
ле
дт
е
мат
с
кикругма
ли, ог
раниче
нт
екнане
колик
оуобичај
енихлир
скихт
е
маое
моциона
лномживот
уже
не
. Али, с
писа
кте
мај
емног
ов
ећи, с
а
доминант
ним мотивом љубав
и, а
ли ис
аре
фле
кс
ив
ним одс
ј
а
ј
имаи
промишља
њимаоуз
а
луднос
т
и, опрола
з
ност
и, онеумит
ност
иионе
моћичове
ковојпре
дуде
сомне
миновнос
тииподру
комсу
дбинеус
ве
т
убезпра
вила
, а
лиј
а
нира
ном, окрут
ом, г
дес
еа
фирмишес
ва
кивид
г
рубос
т
иибес
крупулоз
ност
и. Же
нанапраг
уновогмилениј
ума, мај
ка
икће
р, с
аос
ећа
ње
му
г
роже
ност
иисас
нажномпотре
бомдасенемоћниз
ашт
ит
еуврт
лог
уј
ес
вихихз
бива
ња. Так
ој
епе
с
никињапока
з
а
ла
данемаве
ликихима
лихте
ма, однос
нодај
есв
еодра
здоживља
ј
аи
с
хва
т
ањаоног
ашт
ас
еоконасдог
а
ђаика
кос
ет
оунамаос
т
ва
руј
еина
на
сре
фле
кт
уј
е
.
Уле
кс
ичкомс
мис
лууоча
ва
мој
е
днос
т
ав
анинене
ме
тљивиз
ра
з
,
па
жљив
обира
н, а
лиибе
змног
ое
кспе
римет
иса
њаит
е
жњекаонеобича
ва
њу.Ме
ђут
им, дог
а
ђас
еиодс
ту
па
ње

адас
епрела
з
иус
фе
рефра
з
еолошкогиз
ра
з
а
, ка
о упе
с
ми „Св
е
док у
з
ал
у
днос
ти“
, г
дечит
а
мо:

Циљ ј
еопра
вда
ос
редс
т
во“
, шт
ој
еут
ица
јсв
ак
одне
вног
, колокв
иј
а
лногг
овора
, илипа
к: „кој
иниз
овиг
лас
ов
аоз
на
чава
ј
у“(„
Значе
њере
ч
и“), ка
оде
обав
ље
њана
укеој
е
з
ику.
Основнитонов
епе
с
ничкез
биркеј
еос
е
ћа
њепле
менит
ос
тидоброт
е
, она
квекак
вуна
мда
ру
ј
ехришћа
нс
коос
ећа
њесв
ет
аифилоз
офиј
апа
нк
ализ
маууче
њуЏе
мсМаркБолдуина

деса
з
нај
е
модасуупркосс
ве
му, с
вим не
даћа
маипа
т
ња
ма
, без
рез
е
рв
но, бе
зишче
кива
ња
у
з
дарј
абилокој
ев
рст
е
, ле
пот
аидобротаос
новс
ве
коликогт
ра
ј
а
ња

т
омсмис
луможесеконс
та
т
ова
тидасуу
з
држа
нос
тине
на
мељивос
т
т
е
ме
љис
т
илс
когиз
раз
а, кој
иисиј
ав
аизс
в
акогс
тихапе
сникињеРа
дмилеОбра
довић.

134

Окњиг
а
ма

Milan Đuraš
inović

SVITANJE U MIDGARDU
(Snež
ana Čkojić
: Svitanje u Midgardu, „Liber“, Beograd, 2009)
Većna startu, zbirkom pesama „Duš
a hodi kroz vetar“ (2007), Snež
ana Čkojićnajavila se kao talenat s kojim treba računati. Odmah je obelež
ila tematiku i postavila mrež
u neprikosnovenih svojih mitova. Bilo je oč
igledno da se pojavila debitantktinja koja mora postati ime u naš
oj poeziji.
Predviđanja su se obistinila. Doš
la je nova zbirka pesama Snežane
Čkojić„Svitanje u Midgardu“ 2009. godine. Pesnikinja u njoj demonstrira
onu pravu zrelost u smislu da slobodnom kreacijom povež
e dijametralno suprotne motive koji pesnikinju dovode do poetskog izraza. Ona ovde demonstrira svoju vokaciju i autorski identitet.
Knjiga „Svitanje u Midgardu“ se otvara pesmom „Ustaj!“ To je kratka pesma od pet stihova koja ima indikativnu vrednost. Pesma u biti sadrž
i
dimenziju znač
enja i metafizičku dimenziju. Glasi: „Svanulo je oko dana,
ustaj da kažeš
: “Evo me svete“, Ustaj jer ako zalutašu noći, Niko te neć
e
č
uti, kad jednom, Duboko za svagda legneš
!“ U figuri „oko dana“ sugeriš
e
se svetlost prvog dana postanja. Potencirano je nač
elo, zatim ritmič
ko-melodijska linija pevanja, osamostaljena i korektno izvedena. Onda dolazi opomena i strepnja od noć
i i nestanka. Metafizič
ka pozicija svetlosti u svetu
prema konačnoj sudbini, u kojoj, kako se kaž
e, „Niko te neć

uti, kad zauvek jednom, Duboko za svagda legneš
“.
Sledeća pesma „Uvertira“ govori o pesnikinja koja sumnja da peva u
eter. Pre je to, kaž
e se, rat violina, urlici, dok junakinja lirski govori o rađanju istine „o svakom maslač
ku š
to sanja zrenje i sprema se za put u visine...“
zatim sledi definicija metafizič
kog prostora rečena stihom „prostor je iluzija
dalekovidih“. Zatim epiloš
ki distih, koji glasi „moja duš
a je uz zbunjene
maslač
ke hodila kroz (v)etar...“ Kraj lepe pesme ju uvodi u avanturu bez izgleda za povratak. Tako da zbunjuje maslač
ke. „Uvertiru“ je mnogo lakš
ei
ubedljivije napisati nego proč
itati kako treba.
135

Књиже
внипре
г
ле
д2

Zatim jošjedna programska pesma „Poetska tiš
ina“. Govori o najstarijoj pesmi kojoj se ne mož
e razumeti jezik. Pesma prvotne reč
i, odvajanja
od tela, najviš
eg zakona pesnika o kreativnoj slobodi. „Udahnuta... u poetskoj tiš
ini sna“, kaž
e se na kraju pesme. Pesnikinja je opet zauzeta jednim
nač
elom. Bavi se reč
ju, najstarijom temom u ovoj ljudskoj vrsti. Onim š
to je
več
no, pa i transcendira prema tiš
ini kao opozit pesme i pojedinač
ne reč
i.
Hod lirske junakinje kroz vetar i vazduh skreće paž
nju na pesnikinjine snove u drugim svetovima. Njen hod kroz vetar sve je manje od ovog sveta. Zato je fantazmagori čak, donekle nepojaman i fascinantan, skoro kao život u
nekom novom svetu.
U pesnikinjinim stihovima hvata se nepostojana slika njene nadstavrnosti. U njenoj nadstvarnosti egzistira bož
anstvena lirska junakinja. U lirskoj avanturiskinji prepoznaje se č
udestvena strast prema takođe bizarnim
oblicima ž
ivota. Stanje kreirane stvarnosti nema svoj fizič
ki svet. Ono, reklo
bi se, traje koliko magnovenje koje treba uhvatiti dok se hoda kroz vetar i
etar. Pesnikinja zahteva samo jednu stvar od svojih mogućih č
italaca. Da
uhvate trenutak lucidnosti i fascinaciju u međuvremenu.
Umesto sasvim mogla bi lako da se parafrazira opservacija lič
nosti
Branislava Petronijević
a koju donosi Radovan Beli Markoviću novoj prozi.
Naime, naš
a pesnikinja je transcedentalnih svetova izvanredna poslanica, u
tmurnoj ovdaš
njosti bez agremana, Snežana Čkojiću ovoj knjizi poezije
otvara i zatvara zagradu trenutka. Izlaž
e pesnikinjinu sliku neke druge stvarnosti i fiksira je oš
trim refleksijama. Njeno pesnič
ko miš
ljenje dož
ivljava se
upravo poput bumeranga. Postoji i utič
e na č
itaoca na nač
in povratnog delovanja. Dejstva koje ispunjava pogled na svet.
„Predugo stojim kao č
vor, Na problematič
nom goblenu okruž
enja,
Kao smetnja i strah u mislima pobož
nih. Nepož
eljni ruš
itelj ruž
nih fasada?“
č
itamo na početku pesme „Predugo“, š
to pozicionira pesnikinju u odnosu
svakodnevni svet i ž
ivot u njemu. Pre toga pesnikinja Snež
ana Čkojićspominje pesmu stepskih vukova, život u Tao majci, prvog zubatog vrabca, tibetansku promrzlinu i toplotu, Kemadero u Sevilji gde je inkvizicija spaljivala jeretike, mitove i motive nordijske mitologije, i, potom kaže: „Mene su
zaobilazili ljudi, a tebe godine, Pesniče, ko je ostao lepš
i?“, naime, do „Pesme leda i vatre“ u svitanjima u Midgardu, gde govori: „Jutro je obojilo u
belo celu dvoranu, tela poprimila boju trulež
i; izjedene, spavaju oko zaklanog teleta bez trbuha i oč
iju“. S napomenom da je Midgard u nordijskoj mitologiji u stvari svet ljudi. Bila bi uvreda za inteligenciju č
italaca kad bi č
ovek hteo da ističe ponaosob svaku od navedenih pesnikinjinih slika i misli
kojima je isprovocirala osećanja istih č
italaca. Sve su te slike tako jasne, a

136

Окњиг
а
ма

misli razgovetne, i jedne i druge duboko proosećane i konačno stavljene na
papir.
Glavno je pitanje u č
emu je poezija Snež
ane Čkojićoriginalna. Nedvosmisleno zato š
to je iskrena. Ne u znač
enju da je do kraja intimizirana i
ispovedna. Iskrena je poš
to se ispisuje sa razlogom. Ona ima u sebi elemente zadatog ž
ivota i elemente novoga života. Ona je Vita nuova za naš
u pesnikinju. Za nju je najč
udnovatija od svega na svetu. Ne mož
e da se iskaž
e
dok joj se ne podredi sve š
to se ima. Pesnikinja svedoči da poeziju stiče tek
poš
to je izgubila skepsu. Ona pokazije snagu da prevaziđe konflikte sa sobom i na poetski nač
in š
iri svoj filozofski horizont. Ujedno intenzivira do izvesne mere lič
na osećanja i plastič
no ih izraž
ava kroz pesmu.
Njeni stihovi nisu zagrcnuti, ali nisu ni raspričani do kreativne neodgovornosti. Na martinski nač
in srećno dolaze do dobro nađene reč
i i izraž
avaju egzistencijalnu poziciju lirske junakinje u svojevrsnom interregnumu.
Njena poezija je intenzivna i posvećenička, dramatič
na, epifanijski uznesena
i otkrivalač
ki snaž
na. U svakom sluč
aju radi se o talentovanoj pesnikinji i
pesnikinji od retke inspiracije koja ima lepu pesničku sudbinu kojom ć
e, nadajmo se, dobro upravljati.

137

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ив
а
нЛа
л
о
в
ић

ПОЕТИЗОВАНЕИСТИНЕ
(Го
р
а
нЛа
б
у
д
о
в
и
ћШа
р
л
о
: Ак
ов
и
д
и
ш. „
Бу
д
у
ћ
но
с
т

, Но
в
и
Са
д
, 2007)
Св
ешт
она
мус
вој
ојновојкњиз
иГора
нЛа
будов
ићШа
рлока
з
уј
еј
е
с
упое
тиз
ов
анеис
тине,с
на
жнире
флек
ториупере
ниубит
а
к,упе
ре
ниуха
оссв
ет
а
, уз
а
бл
уде
лог
лув
одоба
. Ска
ску
, у
ст
ихов
аноприпове
да
њепес
никз
апочињере
чима„Аковидиш”
, ка
одај
енаст
а
ртупоже
ле
одана
мск
ренепа
жњудај
енаумандаис
причанешт
опос
в
епове
рљив
о, дана
мот
криј
ет
а
ј
ну,данасуњуупути,идакодсв
ој
ихчит
а
лаца
из
а
з
овес
аос
е
ћајј
ез
еине
прис
та
ј
ањанада
т
и(на
ме
тнут
и) в
редноснисис
т
ем– с
ис
те
мокренутна
г
ла
ва
чке
.
Ус
в
ет
укој
исв
ој
имс
тиховимаШарлос
вла
чидона
г
ос
ти, љубав
ниј
ешаблон,ниј
ет
е
к„
Волимт
е

, ве
ћј
еиз
г
убље
нас
тв
арнаве
тромет
иниг
девиј
оре„шт
а
вље
нек
ожељубав
ника
”.Пе
с
никс
епит
а„
кудс
еде
дешапа
т/ ос
ећа
јт
оплине

, аодг
ов
орпос
ре
днопрона
ла
з
иуса
борном
покличуг
ра
дс
кихкловнова
:„
Проле
ће,проле
ће
, пролеће
”– ит
оус
ре
д
ј
а
нуа
ра
. Оварепликај
ес
амој
е
да
нодприме
ранакој
ина
чинЛа
будов
ићприст
упас
т
ањус
тв
ари. Тој
е
, наиме
, ос
ве
жав
ај
ућиотклонодбла
г
ог
ла
г
ољивихос
ећа
ња
, ра
спев
а
непа
т
ет
ике
, одриг
иднихинеумољивих
на
чела
. Ист
ов
ременоус
пос
т
а
вља
, ка
нониз
уј
ес
вој
ев
рснупое
тикуапс
урда
, укој
ојиро
ниј
а/ с
амоирониј
аима
ј
уу
лог
ув
ез
ивногтк
ив
аових
с
т
ихов
а. Поре
дт
ог
а

а
рниј
епрвиуна
шојпое
з
иј
ииспе
ва
оџибе
рс
ку
љу
ба
в
нупес
му
.
Ка
опе
с
никкој
иј
еса
г
ле
дао,абог
меиумног
омеос
ет
иоболчов
еча
нст
ва
, комеврс
нимс
т
ихов
имапокуша
в
адапомог
нес
т
а
римре
цепт
ом– клинс
еклиномиз
биј
а– обна
родова
ој
едаос
ећа
јшт
ој
еживи
младиле
птировобла
кј
е
ст
еј
единаос
т
ав
шт
инаутмини. Тминауовој
пое
з
иј
ипредс
т
ав
љаоношт
ос
еумуз
ициз
овет
е
пих,ауфилмовимај
е
138

Окњиг
а
ма

з
овитоишчек
ив
ањенепоз
на
тог
. Пра
тинаснасв
акомкора
кукој
ихит
а
касв
ет
лос
ти, какола
жудуг
е, ита
маншт
оодшкрине
моспас
оносна
в
рат
а

а
уст
а
вљанас

та
вљај
ућина
мрукунараме
.
Мог
либис
морећиз
релоост
в
аре
њеиус
пу
тобраз
ла
г
а
т
ина
ш
с
уд, а
лиов
обибилос
увишноипре
тилобидате
кс
тпопримилог
ореича
не
хо, с
крибома
нс
кибројредов
а. Сув
ишно, ј
е
рј
еЛабудов
ићнапоз
орницис
рпск
епое
з
иј
едоса
даодиг
раоз
а
па
же
неролесв
ој
имкњиг
а
ма

Ра
з
мишља
м”
,„
Авинс
кописмо”и„Алс”
. Мног
епе
с
меизов
ихос
т
ва
ре
њанаг
ра
ђива
несунапре
ст
ижнимфе
с
тива
лимауВрба
су
, Књаже
вцу,
Бе
ог
ра
ду,Мла
деновцу,За
ј
е
чару
...
Књиг
а„Ако видиш”
, Горана Ла
будовића Ша
рла не
одољив
о
пре
поручуј
ек
аомај
с
торамоде
рнепое
тс
кеа
рхит
е
ктуре
, с
ает
ноприз
вукомкој
ида
ј
е„
шме
к”ипа
т
инупос
утомпра
шиномда
лекихз
ве
з
да
.
Ша
рловапое
з
иј
аниј
ела
в
иринт
, непо
кушавадапос
ва
куце
нубуде
ориг
ина
ла
н, ус
мис
лудаориг
ина
лнос
тбудеа
нт
иподз
драв
омраз
умуи
добромукусу
. Приме
риизте
кућепес
ничкепроду
кциј
ена
мг
оворео
попла
в
иму
та
вихус
та
, бучнихиа
мбициоз
них.
Ла
будовићуов
ојк
њиз
ипише
, уг
лав
ном, уформислободног
,
бе
логс
т
иха
. Имаист
а
нча
нт
але
нат
, ос
е
ћајз
аме
лодиј
уирит
ам. Форма
у
виреус
а
држа
ј
, с
адржајт
ре
пе
ритихом лав
ом мотива
. Св
еј
еовде
с
кла
дноињише
мос
еут
а
ктуишча
шенихпое
нти, от
ре
жњуј
ућихме
т
а
фора, ут
а
кт
уа
т
мос
фе
реилирике
. фраг
ме
на
т
аизПа
риз
а
, Единбург
а
,
Лис
абона,Хав
ане
, Беог
ра
да
...
У пе
сма
ма„
Драг
амој
а
. Опе
тт
ока
же
м”
, „Мет
е
орс
каљуба
в”
,

Лаг
анав
ремена
”, „
Оба
лаодшуме
”, „
Жив
отнафа
рми”
, „Риг
ороз
на
пе
сма”
, и„
Мој
иорта
циспре
ма
ј
упре
дс
та
ву”а
ут
ордока
з
уј
едамуниј
е
с
т
ранниримов
а
ниск
азукомес
епре
т
с
та
вљака
опе
сниккој
иј
еовла
да
оформомве
з
а
ногс
т
иха
, пошт
уј
ућиз
а
конеиме
трикунеопходнуда
пе
смаовогобликабудеус
пе
шна
. Так
оШа
рлододируј
еобеоба
лепое
з
иј
е
: белуиримов
ану, апроиз
в
одј
е
, ус
ва
комс
лучај
у, буј
а
нколорит
ле
пекњиже
вност
и.

Аковидиш”ј
е
ст
епе
сниковаз
апит
а
нос
тна
дмраз
оме
г
з
ис
т
енциј
е
. Прој
е
кциј
уса
вре
ме
ногс
ве
тана
ла
з
имоупе
с
ми„
Пос
ет
а

, идокле
г
одна
смише
ви– а
лена
шес
ва
кодне
вницебудуне
приј
ат
ног
олица
ли
ис
подног
а
вица
, не
ће
мопре
ст
а
т
идала
ме
нт
ира
море
чникомШарлов
ог
ка
ла
мбура
: „
Гот
овој
ебре!”(џиберс
каљубав
напе
с
ма
): Мис
им, оно,
с
т
ва
рномиј
елоше
!

139

Књиже
внипре
г
ле
д2

Luka Čuljak

NOWHERE MAN
(Marko Tomaš
: Zbogom, faš
isti, „Buybook“, Sarajevo, 2009)
Je li povijest moje zemlje bitnija od moje osobne povijesti?
Marko Tomašrođen je u Ljubljani, ali ne prije 29 godina nego nogama gazi danas po treć
em desetljeću života. Istina je da je te 2007. imao 29.
Ravnoduš
nost ne mogu izliječ
iti ljekovitim travama koje mi š
alju od kuć
e
strahujuć
i za zdravlje moje duš
e. Rođen sam prije toč
no 29 godina, ali od
tada su se mnoge stvari promijenile jer je iste godine izaš
la njegova posljednja zbirka „Marko Tomaši druge pjesme“, a krajem proš
le godine objavljena mu je sedma zbirka poezije i to č
etvrta samostalna.
Ponikao ј
еu knjiž
evnom časopisu Kolaps, u Mostaru, krajem proš
log stoljeć
a, gdje je bio jedan od urednika zajedno sa Mehmedom Begićem
i objavljivao svoje kratke prič
e i poeziju. Tada se otkrivao i stvarao š
to je
eskaliralo jednim snaž
nim poetskim okvirom koji je jošu nastajanju jer je
jošu ranoj fazi knjiž
evnog stvaralaš
tva a ako održi tempo, sigurno je da ć
e
Tomašpostati nezaobilazna karika naš
ih poetskih krugova.
Zbirka poezije Zbogom, faš
isti sačinjena je od pet dijelova i to PUZZLE PIECE 1: Imenik, PUZZLE PIECE 2: Horoskop, PUZZLE PIECE 3:
Zbogom, faš
isti, PUZZLE PIECE 4: Što sam napisao do podneva i prologom 21st CENTURY PUZZLE i kroz svaki od dijelova provlač
i se određena zajednička tema – žena, pitanje jastva š
to uključ
uje pjesnikovo porijeklo
ili pak religiozni motivi koji se provlač
e kroz cijelu zbirku. Tomašluta, u
potrazi je i svjestan je da promijene nema bez sukoba tako da je u stalnom
konfliktu sa druš
tvom, egzistencijom, ali najveći neprijatelj je sam sebi. Ja
sam ljubavnik svijeta, kreć
em se na orgonski pogon, pominjem sve š
to je
potpirilo vatru između mene i mene, stvorilo me takvog, kupilo na kilogram
u jednoj provincijskoj mesnici u Vojvodini gdje sam s ocem uzgajao grož
đe,
podilo me vinom trpko ravno disanje zemlje. Tomašje u ovoj zbirci neš
to
140

Окњиг
а
ма

izravniji no inač
e. Jošjedan od elemenata kojih je pjesnik svjestan jest put,
put u fizič
kom, ali i metafizič
kom smislu i kroz zbirku je to i vidljivo gdje je
put imao ključ
no mjesto u Tomaš
evom obrazovanju. Prema tome, jasno je
da je oblikovan od strane puta – ž
ivio je u Somboru, Splitu, Zagrebu, Sarajevu i Mostaru, a Europa mu je nezaobilazan motiv.
Kroz zbirku je vidljivo da je Tomašpoklonik tuge, jedan od rijetkih
koji stoje na njenom braniku viš
e nema braće, nikoga ko bi stao u zaš
titu
tuge i sanjao tek kruh, ili oduš
evljeno pričao o poeziji, poklonik koliko tuge
toliko i Leonarda Cohena i to je ono gdje ja nailazim na punctum ili Barthesovu nasladu kod Tomaš
a. Ne ž
elim da znam tko je Katarina ili Christina,
ne ž
elim da znam kakve se prič
e kriju iza ovih pjesama baškao š
to ne želim
znati ni tko su Cohenove Sisters of Mercy jer odvećuživam samo u njihovoj
poeziji. Ti i ja, Leonarde, mi smo sitni faš
isti, neš
to poput dž
eparoš
a. To je,
valjda, poezija, mali privatni konclogor. Hajde, onda, da u to ime, pozdravimo Hitlera…i ljubav je zloč
inač
ki projekt. Znam sigurno nekoliko ljudi kojima je č

nja uniš
tila ž
ivot. Htjeli smo biti tuž
ni poput tebe misleć
i da tako
neć
emo postati masovne ubice.
Tomaš
u bi se zaista dalo dodati pregrš
t atributa jer on jest raskomadan i lutajuć
i, tragič
an i poetič
an. No ono sve š
to Tomašjest, ali č
injenica je
da jedno treba ostati jasno jer kako Culler piš
e, kraljev sin jošuvijek je kraljev sin, iako su ga odgajali pastiri i s punim ć
e pravom postati kraljem kada
se njegov identitet otkrije, ako želite saznati da li je Tomašpastir ili kralj,
dajte se u potragu za ovom zbirkom. Esencijalno jastvo kod njega je itekako
izraž
eno, ali i to da Tomašdjeluje i tim č
inovima postaje ono š
to jeste, gdje
se na kraju ispostavi da je njegova prava narav pa bio on veliki barbarin ili
pak č
injenica da njegovim tijelom teč
e ciganska krv. Tomaš
evo jastvo izraž
eno je kroz cijelu knjigu i njegov identitet je u nastajanju, Ja sam ciganin,
svojom voljom, zbog svih borbi kroz koje prolazi, ali u završ
noj fazi nastajanja jer je on sam postao uzrok događaja, i to je ono š
to se događalo kroz cijelu povijest knjiž
evnosti, on je uvijek prisutan. Tomašse gradio kroz tekst
baškao i svatko od nas. Predao se lutanjima i traženjima i ono š
to se mož
e

č
itati iz njegove poezije jest da je poklonik gore navedenog kanadskog
kantautora gdje Tomašuvijek spremno staje u obranu istoga i time konstruira sebe – identificira se. Tako je okrutno sve š
to volim, razarajuće poput tripa, ali ako, samo ako, isključivo ako, mislim da sve to posjedujem.

141

Књиже
внипре
г
ле
д2

Би
с
е
р
к
аРа
ј
ч
ић

НАНИНЕ МОЛИТВЕ ИЛИ О Љ УБАВИ
(Вл
а
д
и
мирСт
а
нк
о
в
и
ћ
: На
н
и
н
емо
л
итв
е
.„
Ва
шак
њиг
а

,
Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Човек
овжив
отс
ес
а
ст
ој
иодт
рира
з
добља
: де
т
ињст
ва
, мла
дос
ти
ис
т
арос
т
и. Пре
маКиркег
оруоде
ст
е
тичког

т
ичкогирелиг
иј
с
когпе
риода.Иобичниљу
диипе
сниципоку
ша
ва
ј
удаихиз
раз
е
. Сва
коизпос
е
бногра
з
лог
а.Св
аконас
војначин. ВладимирСт
а
нков
ићот
ка
дпише
пое
з
иј
учинит
оприменомкра
т
кеформе.Ха
икуидруг
им. Ув
еккра
ј
ње
с
а
же
т
о.Та
јначиниз
ра
жав
ањанај
ве
рова
т
ниј
еј
еодре
дилоње
г
ововиђе
њечове
каисв
ет
а
. На
ј
општ
иј
ерече
но– ре
флек
сивноилионоко
ј
ене
т
рпи де
скрипциј
у
. Њег
ове пе
сме с
у ликов
но-мет
а
форичне
. Оне с
у

с
лике

. Та
чниј
е
, њег
овј
ез
икј
ес
ликов
а
н. Безобз
иранат
емукој
омс
е
ба
ви. Ј
еднаодње
г
овихна
ј
че
шћихте
мај
еде
тињс
т
во.Виђе
нокрозс
ве
т
природе
. Све
тживот
иња. Сув
оз
е
мнихив
оде
них. Све
тинс
ека
т
а
. Кроз
љу
ба
впре
мародит
ељима. Љубавпре
мажени. Љу
ба
впре
маде
ци. У
пос
ледњојз
бирцис
е
т
иосес
вој
ебак
еилинане
, ка
кос
еуист
очнојСрбиј
има
ј
каоцаилима
ј
к
еобичноназ
ив
а.Собз
иромдас
ураз
ликемеђ
у
г
е
нера
циј
амама
њене
г
оудруг
им к
рај
е
вима
, на
рочитоуг
ра
ду, из
раз
на
нај
еприме
ре
ниј
иодба
ка
. Њег
ов
ана
нај
ес
а
моњег
ов
ааис
т
овре
ме
ној
еиопшта
. Окре
ну
тај
епородици, околини, алииБог
у
. Нес
амоу
црквиве
ћус
ва
комт
ре
нут
куинас
ва
коммес
т
у.
Упрв
ојпе
смипе
сникк
аже
:
Нанинес
умолитв
е,
к
ој
еиз
г
ов
араусе
би
ил
иј
едв
ачу
ј
но,
упу
ће
неу
в
е
кис
том.

142

Окњиг
а
ма

Молит
исеј
ес
т
ета
ј
ничин, ча
кикадај
ез
ај
е
днички. Ка
ка
вс
еу
пра
вос
лав
љуиз
водиз
аве
ликепра
з
никеилимолиз
адушуу
мрлог
. Да
кле
, молитв
ај
ет
а
ј
на.Ве
ликата
ј
на
. Збогт
ог
ај
еј
е
дв
ачуј
на
, чес
т
оине
чуј
на

ер, к
акокажуЈ
е
в
анђе
ља
, Богз
нана
шепот
ребе
, чуј
ена
с, у
слишуј
е,милос
т
ивј
е
, пома
женашојс
лабос
ти:
Унаниномс
рцу
с
унцес
е,х
в
ал
аБог
у
, роди
с
в
аког
а
ј
у
тра.
Или:
Ј
асамув
е
ре
н,пес
мо,
дамој
унану
с
аог
ромномљу
бав
љу
одас
в
удг
ле
даБог
.
Међут
им, За
конБожј
иодре
ђуј
екак
осет
ре
бамолити. Св
ером,
на
домиљуба
вљу– прес
ве
г
а
. Ис
вимсрце
м. Ибезз
лобнихмис
ли. Иу
ис
тини. Иучис
т
оти. Ис
мире
но.И пониз
но. Иус
рдно.И унев
ољи. И
уболе
ст
и. Иу
ве
чеиуј
ут
ру.Иноћуида
њу.Не
прес
т
ано.Нас
в
акомме
с
т
у. Спока
ј
а
ње
м. С испове
дањемг
ре
хова
. С пониз
но
шћу. Сас
уз
а
ма
.
Саз
а
хва
лно
шћу:
Нанас
е

ел
и,никад
ниче
гђ
авоље
гниј
ебој
ал
а,
з
атоштос
еодБог
а
ос
е
ћаз
аштиће
но.
За
шт
иће
но, ј
е
рј
еус
т
ањудаиз
молиБожј
емилосрђ
е, Божј
ес
а
жа
ље
ње
, бла
г
ос
лов.Свеононаштасечове
кос
ла
ња

ахв
аљуј
ућичему
опс
тој
а
ва
:
Икаданиј
е
ниукакв
ојне
вољи,
мој
ас
енана
мол
иБог
у
.

143

Књиже
внипре
г
ле
д2

Аосла
њас
енаБожј
усла
ву,наБожј
умилос
т,наБожј
аобе
ћа
ња
,
наБожј
из
а
ве
т, наБожј
упра
вду. Ј
е
р, обраћа
њеБог
уј
еприближа
ва
ње
Бог
у

ра
же
њеБог
а
, приз
ива
њеБог
а
, от
крива
њедушес
вој
е

рцас
вог
а
пре
дБог
ом:
Нанасемол
и
Бог
у
каоинашипре
ци:
читав
имс
в
ој
имбиће
м.
То„чит
ав
имсв
ој
имбиће
м”нез
на
чичињењег
е
с
тов
ака
квечине
с
ве
ште
нициимона
с
и: подиз
ањеруку,па
да
њенаколе
на
, па
дањеничице
, па
т
ет
ичнимре
чима
. Довољној
ечинит
итоибе
зре
чи. Ј
е
рмолит
ва
ј
ет
раже
њез
а
шт
итеумука
ма
, Божј
епомоћи, божа
нскеут
е
хе, ола
кша
њаоднес
ре
ћа,милос
рђа,из
бав
љењаодг
ре
ха
, оз
дра
вљењеодболе
ст
и,
из
ба
вље
њеодне
приј
а
те
ља
, из
бав
ље
њеодслог
а
:
Мој
аминана
у
в
екиз
г
л
е
дала
не
какомања
докс
еобраћаБог
у.
Очеку
ј
е
модаБогус
лишина
шумолит
ву, а
литос
енедог
а
ђаодмах,по
не
ка
дпослеиз
в
ес
ногв
ремена,поне
ка
ддруг
а
чиј
енег
ошт
ооче
куј
е
моилиника
д. Богус
лишуј
емолит
вуономек
ој
ис
емолисве
ром, у
имеХрис
т
ово,св
имс
вој
имс
рцем, к
ој
иодба
цуј
ез
ло, ко
ј
ис
ебој
иБог
а
,
кој
иљубиБог
а
, кој
иис
пуња
вав
ољуБожј
у, кој
иј
епра
ве
да
н, кој
ис
е
молииз
адруг
е

апородицу, з
ана
родиот
а
џбину

асв
акогпосе
бице
,
з
аболне,з
ане
вољник
е,з
анеприј
а
т
еље,ча
кз
аз
лог
а
:
Ник
онеу
ме
так
окомој
анана
дапог
л
едауне
бо
кадас
поме
неБог
а.
Спомиња
њеБог
ај
еиз
ра
жав
ањеже
љедасежив
иуз
ај
е
дницис
Бог
ом, дас
епос
т
иг
неј
е
динс
тв
осХрис
т
ом, штос
епос
т
ижепошт
ова
њемЗа
конаБожј
е
г
, Де
с
етБожј
ихз
а
пове
ст
и, кој
имас
еусв
имве
ликим
ре
лиг
иј
а
маре
г
улишежив
отназ
е
мљииодноспремаБог
у. Поредре
чи
т
уј
еис
лик
а,обличј
еБожј
е
. И пре
дњомс
емолимо,па
лимос
ве
ће
, ка
-

144

Окњиг
а
ма

димо. Ј
е
ронај
еов
аплоће
њебожј
ек
ој
еодређуј
еце
локупнонашевла
да
њеназ
емљи, одког
аз
ав
ис
иг
деће
мос
енаћиуЦарс
т
вуне
бес
ком. У
ра
ј
уилиупаклу
. Нашодлаз
акуЦа
рс
т
воне
бес
коБогј
еиз
вршиопре
ко
Хрис
т
акој
ипре
бивауна
маимиуњему, к
ој
ис
ежрт
вова
оз
богна
с
, да
бинамБогопрост
иог
ре
хе
. Збогтог
асеоднасз
ахт
е
ват
рпље
ње

ме
рнос
т, крот
ос
т, ре
чј
у– хришћа
нс
ковла
да
ње. Хришћанск
ов
лада
њеј
е
прес
ве
г
аљуба
в.Љуба
впре
маБог
уиљуба
впре
маближње
м. Ис
крена
,
чис
тас
рца
, т
опла
, не
корис
т
ољубив
а. Сат
омљубав
љус
ерађ
амо. Ј
е
р
Богј
еБогљуба
ви.Аве
ра,молит
ваподс
тичуна
снаљу
ба
в.Ме
ђут
им, у
ис
ториј
ичов
еча
нст
вапос
тој
епериодика
дана
двла
дав
ај
уз
лоимржња
.
Шт
ос
епос
ебноис
поља
ваура
т
овима
. Ме
ђу
тим, чов
е
кс
еиз
новавра
ћа
миру.Ј
е
рБогј
еиБогмира
. Нанека
оштој
еВладинат
ос
ав
ршеноос
е
ћа
ј
уинешт
е
димицена
мг
адаруј
у.Нанај
ј
едност
а
вниј
ина
чин: пре
нос
е
ћинанасс
војмир,мирбожј
и!

145

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ду
шицаПо
тић

КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ
(Ми
л
у
т
инЂу
р
ич
к
о
в
ић

л
а
тн
ер
е
ч
и: Св
е
тс
к
ен
а
р
о
д
н
е
п
о
с
л
о
в
и
ц
ез
ад
е
ц
уимл
а
д
е
.„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д,2009)
Послов
ицес
ука
опт
ицесе
лице
, сликовит
она
сув
одиМилут
ин
Ђуричковићукњиг
уЗл
атнереч
и, из
борпос
ловицаизсв
ет
с
кеусмене
ба
штине
. Уводина
сиуова
јсв
ојподухва
т– ма
липообиму, авелики
пому
дрос
т
и, бу
ду
ћидас
уиз
бориовеврс
т
екоднасодис
таре
т
ки. Ј
е
р,
мудростне
маг
ра
ница
, паов
акра
т
каг
ов
орнаформаусменекњиже
внос
т
ила
копре
ла
з
ипрос
т
ориос
ва
ј
ара
з
ненароде
. Приређ
ив
аче
вј
ециљ
дас
а
чиниширокуле
пез
ус
ве
т
скихпос
ловица

биркој
ибиука
з
а
она
њихов
ена
циона
лнеоз
на
кеипоре
кло, нара
з
ликеинас
личнос
т
и, а
ли,
пресв
ег
а
, нањиховудухов
нув
редностиуме
т
ничкуле
пот
у.
Посе
бис
ера
з
умедај
е
днаов
аконе
ве
ликакњиг
анеможепружитиис
црпа
никомпл
екс
а
нув
идужа
нрпо
слов
ицеуг
лоба
лнимра
з
мера
ма,ј
ош ма
њеувидуње
нуна
учнусу
дбинудат
а
кока
же
мо,ут
оков
епроучав
ањаиприкупља
њанараз
личитиммеридиј
а
нима
. Ђуричков
ићз
а
т
обирамањекрут
уконце
пциј
упопу
ларногиз
дањаис
клапа
књиг
унамењенупрес
ве
г
аде
циимла
дима
. Тоћере
ћида

е
ме
љнос
а
купив
шиг
ра
ђуиза
де
ква
т
нелит
е
рат
уре
, приређива
чниј
епропрат
ио
на
учномапа
рат
уромнакој
уоба
ве
з
уј
ус
циј
е
нт
ис
т
ичкеконве
нциј
е
, ка
о
шт
обибилис
пис
ковииз
вораилит
ера
т
урез
аг
рађукој
аобухва
т
аов
у
књиже
внуформууна
роднојкњиже
внос
тиос
амдес
е
тидвез
е
мље.
Уме
с
тоз
аморнихидуг
ихс
пис
кова
, Милу
тинЂуричковићконципираџепноиз
да
њеинамењуј
ег
ана
ј
мла
ђојчита
ла
чкојпопулациј
и.
Упра
воонојкој
ат
е
кула
з
ибог
а
тис
ложенс
ве
ткњиже
внос
т
и, осв
ај
а
њег
овз
а
хте
ва
нинт
еле
кт
уа
лнихориз
онт
. Пос
е
бис
ераз
умеидана
ре
че
нана
ме
наимплицитнопос
та
вљаст
а
ропит
а
њеуна
уциокњиже
внос
т
из
аде
цу
, пита
њење
непра
г
ма
тичност
и– далиделаз
адецумора
ј
у
с
а
држа
т
ипоучнукомпоне
нтуилиј
еонањихове
т
ст
ичкио
ков, одно146

Окњиг
а
ма

с
но, далисемог
уис
црпљива
т
иуис
кљу
чивос
т
иуме
т
ничкеиг
ре
, ле
прша
вос
тила
рпурла
рт
из
ма
, бездида
ктичке

лиибезз
на
че
њс
кете
жине
.
Зл
атнере
чиг
от
овопос
е
бинамећуодг
ов
ор– дас
екњижев
нос
т
,
добракњиже
внос
т,бе
зобз
иранат
окомеј
енамењена
, на
ме
ћес
а
мока
о
с
кла
дс
адржинеиформе
, ка
ос
мис
аонадубинакој
уморадапра
т
иа
де
кв
а
тнаумет
ничкаст
рукт
ура
. Шт
овећираз
у
м, токра
ћиј
е
з
ик,ка
жеј
е
днада
нс
капос
ловицаизовекњиг
еме
та
форичкииз
ла
жућиидис
тинкт
ивнообеле
жј
ежа
нра
, њег
овус
а
же
т
уформу, ј
ез
г
ровитос
тње
г
овогиз
ра
з
а
. Из
боризовогиз
да
њаупра
воипот
врђ
уј
ет
уње
г
овука
ра
кте
рист
ику

ликаз
у
ј
еидаумностнет
ра
живе
ликере
чи. Нет
ражиј
ениг
деширомг
лоба
. ОдАус
т
ралиј
едоФинске
, пос
ловицућемопрепоз
нат
ипо
з
гу
снут
ојмурос
тииј
е
дност
а
вност
ииз
раз
а, к
ој
ипопутпт
ицасе
лица
,
ла
копрела
з
ипрос
т
ориосв
ај
араз
нена
роде
.
Униве
рз
а
лнос
тде
лова
њапос
ловицепра
тисенај
ош дв
ерав
ни
њенекњижев
нес
т
ру
ктуре– нара
внис
ликовит
ост
ииеуфониј
еиз
ра
з
а
.
Обет
ење
неос
обинедопринос
ењенојуме
тничкојлепот
и, приј
емчив
ос
т
и, попула
рнос
т
и. Сликовит
ост

ас
вој
ес
тра
не

на
чииве
ћисмис
а
ониопс
ег
, мог
ућнос
тдаонаде
луј
енес
амоура
з
личит
имвре
ме
нимаи
нара
з
личит
имг
е
ог
ра
фск
импрос
торима
, ве
ћиу конте
кс
т
имакој
ис
е
неморај
упона
вља
т
и. Из
борко
ј
ина
мј
епонудиоМилут
инЂуричковић
пока
з
уј
едај
еов
акњиже
внаврс
т
аураз
личитимнациона
лнимкњиже
внос
тима
, ма
њес
клонапос
ре
днос
т
иивишез
на
чнос
т
иис
ка
з
ане
г
ошт
о
с
момит
ооднаше
, српс
кепос
ловицена
учили.
Онај
е,ме
ђутим, унамара
з
в
илај
ош ј
е
да
нв
идчита
ла
чкогоче
кива
ња
, у
смере
ннање
нуеу
фониј
скудиме
нз
иј
у
. Ве
ликаз
вучнавре
днос
ткра
т
кихг
о
ворнихформинашеу
сменек
њиже
внос
тиос
тв
аруј
ес
е
наг
ла
сов
ном, рит
мичкомиме
лодиј
с
ком пла
ну. Управ
осут
екомпоне
нт
екњиже
вногде
ланај
непре
водив
иј
е
. Ус
ловље
нес
т
рукту
ром с
ва
когпосе
бногј
ез
ика
, онес
еуст
ра
номј
ез
ику
, упре
воду, не
минов
ног
убе
. Пос
реди,ме
ђут
им, ниј
ес
а
мое
ст
е
тичкифе
номен, ј
е
рс
еиск
азприма
првоучулној

ву
чнојкомпоне
нт
и, докнев
ерба
лна
, дакле
, идикциј
с
ка
с
ре
дст
вапрес
удноу
тичунара
з
уме
ва
ње

тог
а
, инапа
мћењепоруке
.
Ост
а
ј
ућинужноус
кра
ћенз
але
пот
уз
вука
, доне
кле
, ихе
ндике
пира
нз
боговогнужно
гнедос
т
ат
ка
, чит
ала
цизовекњиг
е, ипа
к, неиз
ла
з
исиз
нев
ере
нимпочет
нимоче
кив
а
ње
м. Зл
атнереч
иуист
инуиј
е
с
у
дра
г
оценариз
ницаобимоммалих, аумношћув
еликихдра
г
уљас
ве
тс
ке
у
сме
неба
шт
ине
. Златнере
чипок
аз
у
ј
ус
вудубинуис
тинее
г
ипат
с
ке
пос
ловице
: „Књиг
ај
евре
дниј
аодс
вихспоме
никаиодс
в
ихг
робница
,
ј
е
рс
амоонаг
ра
диспоме
никеус
рцуоног
акој
ичит
а.“ Илииз
окре
ћу
пра
г
ма
тичнеЈ
а
па
нце
: „Бог
а
тс
т
вој
еис
тошт
оилет
е
ћипе
пео. Штог
а

147

Књиже
внипре
г
ле
д2

в
ишеску
пља
ш, прља
виј
ипос
т
а
ј
е
ш.“ Ј
еронос
енеме
риуве
кис
амо
крила
т
им новцима
. Бог
а
т
с
тв
окој
еј
епонудиоМилут
инЂуричковић,
ра
с
кошансј
а
јумаидуха
, управ
ој
есупрот
неприроде– шт
овишелет
и,
да
љест
иже
, ашт
ог
авишес
купљамо,св
ебодриј
екора
чамост
а
з
а
мадухов
ногочишћења.

148

Окњиг
а
ма

Ра
д
о
мирМићу
но
в
ић

КЉ УЧНА ПИТАЊ А И ОДГОВОРИ
Ри
ма
р
е
ње
мнак
њиг
уСа
в
аМа
р
т
и
но
в
ић
а„
Пи
т
а
мт
е
ј
а

(Savo Martinović
: Pitamteja : aforizmi od pitanja, „Udruž
enje
humorista i satirič
ara Crne Gore“, Podgorica, 2008)
По пре
ћу
та
ном са
ве
т
у на
шихпре
дак
аНемојбитићу
ту
к, но
у
ту
ком нау
ту
к,ре
шихдаодг
ов
орнорима
рим, упов
одукњиг
еПитамте
ј
а. О поме
нут
ојз
бирциупит
нихиупутних, анипошт
оуспут
них, а
фориз
а
маСав
аМа
рт
иновића
, вис
окопоштов
аниНиколаРа
цков
ићј
е
, упог
ов
ору, уз
вра
тионе
из
бе
жниму
питником: „Далибис
мобез
пит
а
њаз
на
лиишт
аос
е
биисв
иј
е
ту... Уоча
ва
ј
ућиконт
ра
ст
еидубља
з
на
чењаљу
дс
кее
г
з
ис
т
е
нциј
е

ут
оруафорис
т
икуув
одинов
уподврс
т
у
–а
фориз
а
модпит
а
ња
.“
Рође
нуБе
г
овина
макодДа
ниловг
ра
да, 26. ј
а
уара1935. г
одине
,
Са
воМа
рт
иновић, з
е
тМа
ндића
, издолинеЗе
те
, у
з
висиосемишљуи
ре
чј
у
. Ј
е
данј
еодна
ј
бољихху
морист
аиса
т
иричаранаба
лк
анс
ким
прос
торима
. Врцав
имдухом, в
редноипос
ве
ће
но, анада
с
вепе
цкав
о,
ка
оз
ла
т
онос
намудрапче
ла,пише
, обј
а
в
љуј
еидобиј
априз
на
ња
.
Дос
а
дј
еобј
а
вио: књиг
еафориз
а
маНИШТА ИЗМЕЂУ, Беог
ра
д
1991, ХАЗАРДНИ РЈ
ЕЧНИК, Беог
ра
д1994, ПУНА КАПА, Риј
е
каЦрној
е
в
ића2000, МАЛАГЛАВАПУНАКАПА, Да
ниловг
ра
д2005; з
а
т
им
књиг
еепиг
рама: МРТВИ УЗАО, Бе
ог
ра
д1994, иКОЦКА Ј
Е ОКРУГЛА, Подг
орица2005, т
ерома
неодпричаСАГАО САГУ, Риј
е
каЦрној
е
в
ића1996 иНОВЕЛАОНОВЕЉИ, Риј
ек
аЦрној
ев
ића2000, одкој
еј
е2004. уДанилов
г
радунас
т
а
ламонодра
маНОВЕЉА НИЧИЈ
И.
Март
инов
ићј
еј
е
данодс
а
ст
а
вљачаАнт
олог
иј
ецрног
орскога
фориз
ма
,
РИЈ
ЕТКЕЧЕСТИЦЕ, Подг
орица2006.

149

Књиже
внипре
г
ле
д2

Прев
ође
нј
еиа
нт
олог
ис
а
н, к
аохуморис
т
а
, са
т
ирича
р, пе
с
ники
проз
а
ис
т
а

аде
цу
, мла
деиодрас
ле
.
Нак
ључ
напита
њаизње
г
овогнај
новиј
е
гделахт
едохбрав
у
роз
нодаодг
оворим, ма
дас
ена
ме
ромуна
предништанег
ара
нту
ј
е
. Држа
о
с
а
мс
ена
роднемудрос
т
иКонепоку
ша,неможениус
пе
ти.
Понов
ићуМа
ртиновићев
апит
ањаипонудићус
вој
евиђе
њес
ве
т
а
, осла
ња
ј
ућисенаиз
рекуКоре
ск
иратајдобиј
а. Рачуна
ј
ућипритом,
ка
оша
хист
а
, даниј
есра
мот
аиз
г
убитиодт
а
квогиг
ра
ча
, анез
абора
в
ља
ј
ућидас
е,нере
т
ко,те
кпрекомаг
лушт
ине

т
ижедос
уштине,т
еда
с
е
, пре
коа
фориз
амаодпита
ња
, пу
те
мчит
ањаиуплит
ања
, можедоћи
доповољнихре
з
у
лта
т
а.
А, далиј
еис
тинаде
бљаилит
а
ња

ав
ис
иуг
лав
номодпит
а
ња
.
Међут
им, де
шав
ас
е
, кадас
енај
вишеодг
ов
оруна
даш, одконтра
пит
а
њадас
тра
да
ш.
С обз
иром да, поМарт
инов
ићу, к
оцкај
еокру
г
л
а, ине
кимој
и
одг
ов
орис
убаш т
а
кви– ок
ру
г
ли, наћоше
, штос
а
мопос
е
бинемора
бит
илоше
, аколикос
уме
ре
нито
ликос
уприме
ре
ни.
ПИТАМТЕЈ
Ас
епој
ав
илауиз
дањуУдруже
њахуморис
таис
а
т
ирича
раЦрнеГоре
, пре
т
про
шлег
одине
, уПодг
орици, г
деј
еут
ој
обла
с
типро
г
лаше
накњиг
омг
одине.
Еле
м, првоожаок
ама:
Уз
руј
ател
ис
еак
ов
аснападнеројос
а?
Ка
дне
мамз
аинсе
кт
елосион, пос
та
немнаос
еосион.
Ј
ес
илиприс
е
бикадс
ис
ам?
Отку
дтомогудаз
нам, пане
макодамикажека
дс
а
мс
а
м! Зна
м
ј
е
динодас
а
мк'ог
ромкадг
одс
а
мсњом!
Ј
е
с
тел
ирође
низ
ажив
отк
акавне
мате
?
Св
ојживотнебихмења
оз
аничиј
и. Низ
ала
вљи,низ
аптичиј
и!
Испл
атилис
ебракизљу
бав
и?
Трновит
ај
ес
т
аз
ачимне
мамираз
а.
Ј
ел
икорис
ноиматимало?
За
вис
иче
г
а
. Одмног
оне
вољес
е
, например,бе
г
а
.
Настој
ителидапос
тој
ите
? Пос
тој
ител
икаотак
ав?
Биос
ам. Ка
оданис
а
м. Ај
е
са
м. Ика
дсекра
ј
абој
им, пос
т
ој
им!

150

Окњиг
а
ма

Можел
исех
аосорг
аниз
ов
ати?
Да
ле
косечуј
е,паовдесеништадруг
оинеорг
а
низ
уј
е
.
Заштопитатеак
онев
ј
еру
ј
етеуодг
ов
оре
?
Послемног
очита
ња
, с
умња
м иунекапита
ња
. Ма
да
, општ
е
пра
вилов
а
жи– упошт
е
номпита
њуј
ема
њелажи.
Ј
ел
ите
жакживотодсв
ој
епаме
ти?
Ника
дниј
ебилот
ежепа
ме
т
нима
. На
ј
ла
кшиј
еживот– кој
е
мањеима
.
Зорител
ис
екадпришиј
е
тенов
уз
ак
рпу?
Зорлиј
аув
екосе
т
ис
ре
ћукадноваз
а
крпапрона
ђевре
ћу.
Ј
е
с
тел
идирну
тик
адв
амприј
атељподме
тненог
у
?
Тоникомеопрос
тит
инемог
у!
Постој
ил
ине
с
ташица?
Даиче
г
ат
ол'коима,дос
кочилиби'г
ла
днима
.
Кол
ик
оимаоног
аче
г
анема?
Ве
ћубригупоприма,т
ошт
оне
манионог
аче
г
аима
.
Штос
амоу
бицаимаоднакнаднепаме
ти?
Рупунаг
лав
и, пана
кна
днапа
ме
тнеможедамусеј
ав
и!
Постој
ил
ибој
аз
андађав
оне
ћедоћипос
в
ој
е?
Ђа
вииГо
донисута
ј
наз
ана
с

е
данс
ече
ка
, дру
г
ииса
мдођ
е
з
ача
с
.
Морал
иг
рданду
жанбитиру
жан?
Уочимаду
жника– с
ве
т
ачкогс
а
мс
лика.
Как
оможе
тедаспав
атедокв
ампричај
убај
ке
?
Ониса
моиз
иг
ра
ва
ј
удоконест
а
ра
ма
ј
ке
.
Мис
л
ител
идаку
пцинебиз
акидал
инамј
ери?
Безс
ра
мај
еис
тида,конаме
ри– з
акида
!

151

Књиже
внипре
г
ле
д2

Што в
ам в
ише приј
а: нес
нос
на вру
ћина ил
и не
подношљив
а
з
има?
Начис
то с
е смрз
нем ка
д помис
лим на ве
лику же
г
у. Видим
с
унчанупе
г
у.
Мис
л
ител
идај
епаме
тнораз
мишљатиог
л
у
постима?
Глу
пој
епа
ме
тов
а
тиа
ког
лу
пе
рдаможедат
ес
хва
т
и!
Ј
ел
иучтив
очитатитуђ
аписманав
ашеиме?
Ула
же
м прот
ес
тошт
а
р, штописмоми, одав
но, недонос
ипошт
а
р! Сра
мдаг
абуде
, шт
онете
ранаписа
њељуде. Пог
отов
о
же
не
, дасе
т
ес
еме
не
!
Поче
мунамнеодг
ов
арадруштв
о,акој
еБогснама?
Ј
ерс
мопре
мање
муинфе
риорни,т
врдокорниине
пок
орни.
Далибива
модг
ов
ара
лапоче
т
ницас
аис
кус
тв
ом?
Радиј
ебихз
а
вршницуст
рус
ном, ане
ис
кус
ном!
Кадпос
тиг
нетепу
нпог
одак
, осе
ћател
ис
епраз
но?
Е, т
ој
еве
ћподраз
но.
Заштоку
дитекоњакој
ег
астеј
ах
али?
Нежа
лимсенас
вој
ума
з
ду.Напрот
ив
, кудимј
ојг
а
з
ду!
Нај
е
жител
исеприпомис
л
идабив
асмог
л
оог
риј
атиСу
нце?
Ус
поменасле
т
ова
њај
ес
ве
жа– наг
а
з
ихнаморс
когј
е
жа
!
Далибис
тедал
иру
кудау
мешатепрс
те
?
Одлу
кај
ечврс
т
а:Недамнидвапрс
т
а
.
Бој
ител
иседаможе
тепос
татидобарс
у
пруг
?
Ниј
емест
ра

е
рс
весез
на.
Бис
тел
и,у
мј
е
с
тос
л
ике
, обј
е
с
илиЊе
г
а?
Нажа
лос
т,онс
ев
ећ„обј
е
с
иј
а
“, непомажемуниМе
с
иј
а
!
Гриз
елив
асс
ав
ј
е
стакос
тез
богмај
к
ез
апоставил
иташту?
Ст
ва
рносв
ашт
а
, памног
имај
еближата
шт
а!

152

Окњиг
а
ма

Бринел
ив
асдоброз
драв
ље
?
Да
внобешеБ.О. с
ла
вље
!
Имател
иобичајданемерноз
аборав
љате?
Ех,ка
дбис
емог
лот
а
ко,из
бе
г
'обихов
ајпак'о!
Ј
ел
имај
к
ау
датажена?
Уг
ла
вном ј
е
с
те
, а
ли неморадаз
на
чи, ка
дс
еде
те
, рецимо,
из
ва
нбрачи!?
Штов
астол
икобринеаков
амфал
идл
ак
асг
лав
е
?
Пређ
имонадиле
мупра
ву:Зарз
адла
ку,даиз
г
у
бимг
ла
ву
!
Ј
елис
в
акопостој
ањел
ише
нос
мис
л
а? Јел
ис
в
акис
мис
аол
ише
н
пос
тој
ања?
Нес
ла
жус
е
, вишеилимање

мис
а
оипост
ој
ање!
Чинил
ив
амс
едај
епраз
нуторбулак
онос
ити?
Праз
ног
ла
вомј
ете
жат
орбађ
ачканоумномепраз
наипрос
ј
а
чка
!
Как
оможе
тедаспав
атедокв
ампричај
убај
ке
?
Нис
а
мвишемали, са
даса
мв
елик, апре
ка
лиоме

а
пра
во, Ба
ш
Челик.
Постој
ел
ионикој
иприј
ете: „Имадатене
ма“!?
Наз
на
њес
вима
: Немадаихима
!
Имател
иидеј
укак
одај
еоств
арите
?
Добиј
а
миде
ј
еодПита
мте
ј
е.

в
ор!

Зас
л
у
жу
ј
ел
иаг
ре
с
ортопаоприј
е
м?
Акој
ет
опао... – народј
епропа
о.Нипошт
оловорноврућодг
оЈ
е
сул
идоброчините
љиправ
анапаст?
Ивишеодна
пас
т
и, а
кос
ус
пре
мнина
па
с
ти!
Заштодоз
в
ољаватедав
ампу
нег
л
ав
уоник
ој
имај
епраз
на?
За
т
оштонез
на
мдаимј
епра
з
нас
ведокс
енес
а
з
на.

153

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ј
ел
имал
ичов
ј
е
кдорас
таов
е
л
икомз
адатку
?
За
вис
ика
квуимаа
ла
тку
!
Поносителис
есв
ој
имс
тидом? Стидителис
есв
огпоноса?
Мог
аобихна
пис
а
тирома
нотомекакос
а
мс
кроман.
Св
иђал
ив
амс
екадв
амниј
ел
иј
е
по?
Допадамис
ешт
ониј
еружниј
е
, пошт
обихс
еос
е
ћа
отужниј
е.
Ј
ел
исв
акипог
одакпу
нпромашај
?
Братбра
ту,т
а
кој
еура
ту
!
Штоправ
итепитањек
ој
еодг
ов
оран?
Заодг
оворнис
а
мс
а
св
иморан.
Требал
и,упринципу
, поштов
атиначе
л
а?
Пошт
уј
мо,изначе
ла
, принципиј
е
лнаде
ла
.
Кој
еотк
риоиз
у
м? Кој
еиз
умиооткриће
?
Ама
, људи,биће
... дај
еиз
у
мпрона
ш'оот
криће!
Заштосес
амцинеу
ј
е
дине?
Тој
ека
оумоно-причи:виденашт
аЗа
ј
е
дницаличи!
Бил
ибил
обољедај
екакониј
еилиданиј
екак
ој
е
?
Та
кој
е
!
Акој
еотказ
анапре
миј
е
ра,з
аштоправ
итепредс
тав
у
?
Нај
ве
ћесепредс
т
ав
е,бе
зре
жис
е
ра,прав
еок
оновогпре
миј
е
ра
.
Допадај
ул
ивамс
еоник
ој
ис
ув
амас
лич
ни?
Нит
ииххв
алим, нит
иихжалим. Ипа
к, ниј
еориг
инал
ноличит
и
ос
т
алим.
Одакл
ев
амморал
ноправ
одаправ
итеу
с
ту
пке
?
Ус
ту
пкенеправ
им, ру
купружа
мс
а
мока
дседав
им!
Приз
нај
етел
из
асл
у
г
е

ас
лу
жу
ј
е
тел
иприз
нање
?
Неда
љеодме
да
ље!

154

Окњиг
а
ма

Зас
л
у
жу
ј
ел
име
даљадабу
деобј
еше
на?
Ве
ћре
ше
но– обеше
но!
Обожавател
ине
у
ку
снешал
енав
ашрачу
н?
Ва
љас
ва
кушалудос
олит
и.И'лоз
ом'полити.
Далинаг
л
ооже
днишкадв
идишпраз
нучашу
?
Пунача
ша– г
ла
вапра
з
на,г
отов
ај
ека
з
на
.
Бринел
ив
асс
л
абраств
ашес
топе
?
Бољедамис
лабиј
ера
ст
ес
топа
, не
г
одабуде
ма
псолут
нотропа
.
Мис
л
ител
идасуну
дистинеу
ку
с
ноодј
е
в
е
ни?
Дане„пост
им“, св
иде
обимисеЕв
инк
ост
им! Алиа
кода
ма
з
аблист
а
, можесмокваибе
зс
мок
виноглист
а
!
Штај
етулоше– кадодиг
ратедобарпотез
?
Ниј
емиповољи, шт
от
уђи„цуг
“ј
ебољи.
Бис
тел
идалимитодас
ачу
в
атеобраз
?
Недај
емника
дмит
оз
аобра
з
, ра
диј
еприхва
та
мчас
т
а
нпора
з
!
Однос
но,прошаос
а
мкрозна
ј
г
у
шћес
ит
о,аникомеј
ош недадохмит
о!
Ј
е
с
тел
ис
екадз
апитал
иштасув
ашисл
у
шаоцибог
уз
г
ре
шил
и?
Из
виња
ва
мс
есв
има,з
нат
е
, шт
оз
богме
некупуј
ус
лу
шнеа
па
ра
т
е
!
Ј
е
с
тел
их
л
адникадв
идитесмеромпопуње
нев
ру
ћепантал
оне?
Ј
ас
а
мпопутонихкој
из
а
довољноху
кну– а
кота
кв
епант
алоне
пукну
.
Бис
тел
ис
еобрадов
ал
идав
идитес
е
бенател
е
в
из
иј
и,у
жив
о?
Башка
оит
и! Дру
кчиј
енеможебит
и!?
Ј
ел
илак
опрепоз
натичов
е
как
ој
иимаожиљакнаду
ши?
Золин„Чов
еккој
ис
ес
ме
ј
е“ нај
бољез
наожиља
кг
деј
е
.
Забрине
тел
ис
ек
адвампротив
никниј
енидораме
на?
Па,т
опротивникниј
е
, онда,в
ећк
епецкој
иронда
.

155

Књиже
внипре
г
ле
д2

Бил
ив
асобуз
е
опонос
, даз
аратимосациј
е
лимс
виј
е
том?
За
риг
деимачове
каживакој
иможе,умиру,ра
тдаприз
ива
?!
Стој
ител
инас
танов
иштудас
уу
з
роцижртв
епос
ље
дица?
Ево, кле
чимс
мркнут
оглица
, пре
джрт
ва
мапроуз
рокова
нихпос
ле
дица.
Страху
ј
етел
иододдобрев
иј
ес
тиз
богтог
аштоиз
ањеиде
л
оша?
Неда
ј
емз
атонитриг
роша,ј
е
рс
вак
аодре
дај
елоша!
Имател
иобичајданаме
рноз
аборав
љате
?
Уна
шимг
одина
ма
, Сав
о,тој
еобича
ј
ноправ
о!
Може
тел
из
амис
л
итиис
торичарабе
змаште
?
Бој
имсеве
ћдуг
о, дане
ст
а
ћеиј
е
дноидруг
о! Чимнебу
деис
т
ориј
ев
ише
, коће(из
аког
а
) дај
епише?
Налаз
ител
идас
упронал
аз
ачииз
мишљени?
Родит
ељис
уот
кровит
ељибили, чимс
уна
сдвој
ицуиз
мислили.
Ј
е
сул
иприз
е
мниљу
диск
лонифантаз
иј
и?
Уг
ла
вном, људина
ј
нижет
е
нз
иј
е– г
а
ј
ена
ј
в
ишепре
т
енз
иј
е
!
Ј
ел
иоправданоз
богмал
енуждеу
падатиув
е
л
ику
?
Одт
оа
лет
едот
оале
т
а,з
а
вис
ишт
акомес
ме
т
а
. Ика
косе
, ус
т
ва
ри,кона
ходи,з
а
тоипост
ој
ез
аходи.
Су
мњателидаме
с
еч
напримањаодг
ов
арај
удне
в
нимпотре
бама?
За
вис
иодкурс
аев
раз
акој
ива
љаимат
ине
рва
.
Бис
тел
ис
тав
илиру
куув
атрудасачу
в
атепрст?
Неда
моживот
, далис
моТрст
!?
Акос
темушкарац,штосеже
нирате
.
Ј
единос
еус
труча
ва
м, улукс
уз
номхот
е
лудокручав
ам. На
рочит
о,ма
ј
камус
т
ара
, ка
дса
мупа
ру
, а– бе
зпара
!

156

Окњиг
а
ма

Рас
те
тел
икадсепопне
тенапре
стоље?
Натронупорас
т
емо'ма

е
рт
рону
тс
а
мве
ома
!! Али, бољеј
еи
т
о,нокома
!!!
Требал
ис
татинапутс
в
имак
ој
исњег
ас
к
рећу
?
Нек
адасеморас
кре
нут
испут
а

кој
екућиос
т
алату
та
. Бољеу
жбуњупут
никдас
е
ди, дас
ена
сре
ддру
манеуне
ре
ди.
Можел
ичов
ј
е
кбитиг
ориодс
амог
ас
е
бе?
Неможе,в
ала
, бит
иг
ориодс
е
бе
, оцаочиногдаг
ре
бе
!
Ј
ел
иовое
ракариј
е
ра?
Не,ов
ој
ее
раба
риј
е
ра
!
Чинил
ивамседасудириг
е
нтине
в
ас
питани,з
атоштопу
бл
ици
ок
рећул
е
ђа?
Поз
а
конупротивдиск
риминациј
е
, т
а
квисуве
ћповла
шћени
де
она
циј
е
!
Ух
в
атил
ив
аспаник
ак
адс
х
в
атитедаиматев
ре
ме
нанапре
тек
?
Хва
т
амез
в
е
к,з
богбилоче
г
анапрет
е
к!
Далив
амнек
обранидапатите
?
Напрот
ив
! Да
ј
умимот
ив
е
! Зна
чидаменапа
тњуг
отиве
!
Вол
ител
идау
г
ађ
атемаз
ох
ис
тима?
Кот
епит
ашт
ахоћет
асв
ит
а
!
Можел
ибитиштобитинеможе
?
Хва
лим т
еБоже, ра
з
умеседаможе
! Бићедане
ма, с
а
моако
Гос
подз
адре
ма
!
Имал
иконацкрај
а? Имал
икрај
аконцу
?
За
вршницанег
иненис
инуниоцу
!
Бој
ител
исемрак
аподану?
Сус
ре
ћемс
есмра
комнакора
кусв
а
ком!
Вол
ител
идас
епонашате
?

157

Књиже
внипре
г
ле
д2

Ј
ашт
а!Па
, шт
а
?
Можел
исемршав
итинатуђ
ојдиј
е
ти?
Благ
омај
ци, с
висмодиј
е
та
лци.
Ј
атепитам: ШТАЈ
ЕПИТАМТЕЈ
А?
Дивнакњиг
аблист
а
вихиде
ј
а
!
УколикоТеј
ош з
а
нима
: Има
млишт
аАНТИ, с
ледуј
е– ОДГОВАРАМТИ.
Ех
, дамиј
ез
нати,кол
ик
ој
ес
ати...
Нет
ре
бат
и„омег
а“ни„
докса

, дапроце
нишвре
мепа
радокс
а
.

158

Окњиг
а
ма

Жа
р
к
оТр
е
б
ј
е
ша
н
ин

ВИТА ТЕОФИЛОВИЋ - БОРАЦ ПРОТИВ
КОЛЕКТИВНЕ СЕНКЕ
(Вит
о
ми
рТе
о
фил
о
в
ић
: Ор
в
е
лн
е
ћеп
р
о
ћ
и
.„
Алма

, Бе
о
г
р
а
д
,
2008)
ВитомирВит
аТе
офилов
ић,пе
с
ник,са
т
ирича
р, е
с
еј
ис
т
а
, књиже
вник
рит
ичариа
нт
олог
ичар, мног
имај
еуширојј
а
вност
ипоз
на
тпре
с
ве
г
ак
аоврс
ниа
форис
т
ича
р. Онв
ећде
це
ниј
амапишебрит
кеа
фориз
мека
оне
пос
ре
днисв
едок,а
лиика
оа
ктивниучес
никумног
имдра
ма
т
ичнимдрушт
ве
нимз
бив
ањимаикрупнимпр
оме
на
мауСрбиј
ит
оком
пос
ледњечет
иридеце
ниј
е.Ње
г
овомес
т
ока
омисле
ће
гг
рађа
нина,крит
ичараис
а
тирича
рат
окомау
торит
арневла
дав
инеудва
де
се
т
ом в
еку
у
ве
кј
ебило,как
оча
с
номчов
екуиинте
ле
кту
алцудоликуј
е
, уопоз
ициј
и.
У овојнов
ојкњиз
иа
фориз
а
маВит
еТеофиловића
, кој
ас
епој
а
в
љуј
еподиндика
тивним на
с
ловом Орве
лнећепроћи, не
кеоддомина
нт
нихт
е
масу:
 Национал
ниме
нталитет, мег
аломаниј
а,инатиопирањепроменама.
 Ау
торитарнимен
тал
ите
т, з
аз
ирањеодде
мократиј
е
, каои
не
с
пособнос
тз
адиј
ал
огс
ас
в
етом.
 Тај
к
униињих
ову
тицајнадру
штв
енижив
от.

Небеск
инарод“ињег
овменталит
ет
Кра
јдва
дес
е
тогве
кауСрбиј
ибиој
епе
риоднациона
лис
т
ичкез
а
с
ле
пље
ност
ииопиј
е
ност
и„
сла
в
номист
ориј
ом“
. Мног
иљу
дис
ут
ада
подлег
ликоле
кт
ив
номлудилуипове
рав
алидаз
биљаприпа
дај
уиз
а
159

Књиже
внипре
г
ле
д2

бра
ном, „не
бе
с
комнароду“
, дас
уСрби„
на
родна
ј
ст
а
риј
и“
, чиј
ојј
уна
чкојпрошлост
исв
идруг
ина
родиз
ав
идеит
д. ВитаТеофилов
ићј
еу
ве
к
има
ос
на
г
едасеодупрема
с
овномлудилу, аз
на
ој
еидас
вој
омт
ана
номирониј
омициниз
момка
охла
днимт
ушемохладиуз
а
вре
лег
лав
е.
Не
мај
у
ћипретходнаис
ку
с
тв
а,
Богс
тв
ориСрбе,народнај
с
тариј
и.
Тешкодај
ет
ада
, ка
дас
мопе
рма
не
нтнобилиура
тномилима
ка
р
в
анре
дномс
т
ању
, не
ко, ос
имса
т
ирича
ра, има
окура
жидас
еј
а
вноподс
ме
хнена
ше
м„ј
уна
чкомка
ра
кт
еру“ и„па
триотиз
му“
. ВитаТе
офилов
ићј
ека
ора
сниса
т
иричарбиока
да
рдакрат
ким иубој
ит
им а
фориз
мом ра
ст
е
рана
циона
лист
ичкума
г
лу, раз
биј
еиде
олошкеилуз
иј
еи
ра
з
от
криј
еправ
у,на
ка
з
нусушт
инула
жногпат
риотиз
ма.
Патриотенеидуурат,
ј
е
ркобиподстицаопатриотиз
ам
к
адњихнема?
Ча
с
ниљу
ди,з
ара
з
ликуодпробис
ве
таихуља
, не
ма
ј
употре
беда
с
ебус
ај
уупрс
аидас
ег
ла
с
нора
з
ме
ћус
вој
омљубав
љупре
маот
а
џбини. Њиховпа
т
риот
из
а
мј
е, ка
оис
ва
каис
т
инс
каљубав
, тихинена
ме
т
љив.Ализ
ара
з
ликуодњих, т
а
дај
ебило,алибог
меида
на
сима
, мног
оСрбак
ој
исут
опоз
а
нима
њу,кој
ис
хва
т
ај
упа
т
риот
из
амкаос
иг
ура
н
иунос
а
нбиз
нис
. Вит
аТе
офилов
ићј
еу
ве
ксв
ој
има
фориз
мимана
с
тој
а
о
нес
а
модара
з
обличиииз
врг
неруг
луонолажноз
на
чењепој
мапатриотиз
ма, в
ећидамувра
т
ињег
опра
воз
наче
њеидо
ст
ој
анс
тв
о.
Шов
инистижуде
з
ав
е
ли
комСрбиј
ом,
апатриотез
асре
ћном.
Ме
ђуна
шима
форис
тичаримаимадос
тас
ј
а
ј
нихлите
ра
рнихпс
ихолог
аика
рак
те
ролог
а(споме
нимоовдеса
моАле
кс
а
ндраБа
љка
, Слобода
наСимића
, Ра
дет
аЈ
ов
ановића
, Илиј
уМа
рковића
) кој
ис
упроницљив
оу
очиличит
а
внизне
г
а
т
ив
нихцрт
анаше
гме
нт
а
лит
е
т
а.Тос
ус
ве
онеружнена
вик
е,ск
лонос
ти, ниск
ест
ра
ст
иие
т
ичкеманекој
ене
ра
до
в
идимокод с
е
бе, а
ли ихз
а
т
о че
с
тоз
а
пажа
мои радоприпис
уј
емо

онимдруг
има
“, св
ој
имкомшиј
амаине
приј
а
те
љима
. Туна
шу„мрачну
с
т
рану“ка
ра
кте
ра
, неприз
на
т
еине
приличнеос
обине
, ВитаТе
офило-

160

Окњиг
а
ма

в
ићиз
вла
чинас
в
ет
лос
тданаибе
зсе
нтиме
нта
лност
и, немилос
рдноих
из
в
рг
ав
аруг
лу.
НаударуТеофилов
иће
вебес
пошт
е
днеира
з
орнес
ат
иричнекрит
ике
, к
адај
ере
чос
рпс
ком мент
алит
ет
у, мождана
ј
чешће
, на
ла
з
ис
е
у
па
дљив
ацрт
а– митоманиј
а, кој
ај
еиз
в
ормног
ихз
а
лауна
ше
мна
роду.Мит
ома
ниј
ај
ес
клоностдас
еиз
г
ра
дииодржа
вау
лепшана
, идеа
лиз
ова
насликаосопст
ве
номнародука
оиз
а
бра
ном, рат
ничком, дос
т
ој
анс
т
ве
номибе
з
г
ре
шном, кој
е
мсв
из
а
видеиког
амрз
еодму
кешт
осуинфериорни. Ова
ква
, дог
рот
е
с
кеуле
пша
насликаос
еби, ос
вомнациона
лномка
ра
кт
еру,аист
овре
меноне
повољна
, црнаодруг
имна
родима
,
че
с
тој
еуг
рубомиошт
ромне
с
кладус
ареа
лношћу
.
На
шупа
т
олошкумег
а
ломаниј
у, на
шз
лоћудниколе
кт
ивнина
рциз
ам, ВитаТе
офилов
ићподврг
а
важе
с
токојирониј
и, чес
т
опра
в
ећима
ј
с
т
орск
иобртнас
амомкра
ј
уа
фориз
ма
.
Ус
ук
обуиз
ме
ђумитаис
тв
арнос
ти,
побе
дај
енанашојс
трани!
●●●
Нев
аљаштоимамотол
икос
л
авнупрошл
ос
т.
Неиденамс
еубуду
ћнос
т.
Коле
кт
ив
нина
рциз
ам, мас
овнана
ционал
нас
амоз
а
љубље
нос
т
, по
пра
вилу
, оз
биљноре
мет
иодносс
аст
ва
рношћу, з
амућуј
ев
идидеформишедиоптриј
у, на
рочит
ока
дај
ере
чодруг
имдржав
амаинациј
а
ма
.
Одг
рупногна
рциз
ма
, обожа
ва
њасопс
тв
еногнародаи з
аз
ира
њаод
друг
их, „
не
приј
а
те
љс
ких“на
родакој
ина
м, будућима
њев
редни, з
лобноз
а
виде,с
а
мој
еј
е
данма
лик
оракдопа
раној
е.
Ак
ос
ве
тнераз
у
менај
бољинарод,
ил
иј
ег
л
у
пилипо
кв
арен.
Тре
ће
г
ане
ма!
●●●
Кадце
осв
е
тпол
уди,нинај
паметниј
инарод
неможедаг
аураз
уми!

161

Књиже
внипре
г
ле
д2

●●●
Ниј
енашедас
удимоос
е
би,
ал
ифак
атј
едас
моу
в
е
куправу
!
О наличј
уна
ше
гна
ционалногка
рак
те
ра
, ру
жнојс
т
раникој
уодбиј
а
модавидимоиприз
на
мо, пис
а
лис
уна
шис
ј
ај
ниа
форис
т
ича
ри.
Ука
з
уј
у
ћинамра
чниипа
т
ог
е
ниа
спек
тна
шегме
нт
а
лит
е
та

форист
ича
рј
е
, не
вољно, пос
та
онекав
рст
аколе
кт
ив
ногпс
ихот
е
рапeутак
ој
и,
не
умољивораз
облича
вас
веонепог
убнецрт
ес
вогна
рода.Уна
шена
ј
боље„те
ра
пе
ут
е“ с
па
дај
уоникој
исес
вомнародунеула
г
уј
у
, не
г
опре
циз
ноз
апа
жа
ј
уине
милос
рдножиг
ошуње
г
овена
ј
ве
ћема
нека
ошт
о
с
у:инат, з
ав
ис
т, с
уј
е
та,не
с
лог
а.
Минемамов
у
лк
анениорк
ане.
Намас
удов
ољниме
ђу
с
обниобрачу
ни!
●●●
Нис
мол
анс
ирал
инов
е,ал
ис
моој
ачал
истарес
рпс
кебрендов
е– инат,
тапк
ањеумес
ту,жив
отумаг
л
ииобл
ацима...
●●●
Башсаммале
роз
ан.
Комшиј
иниј
ецркл
акрав
а,
оте
л
ил
асе
!
Пос
е
бној
еопас
нана
шаос
обинас
амоде
с
тру
ктивнос
т, з
а
дивљуј
ућепре
данииупорнира
дукорис
тсв
ој
еште
т
е
. Коликос
мос
премни
даус
вом ирациона
лном, са
моубила
чком иаут
оде
ст
рукт
ив
номпона
ша
њуиде
мода
ле
ко,одличнопока
з
уј
уВит
иниафориз
микој
иов
ес
улудет
ежњедоводедокра
ј
а
, доа
пс
урда.
Миможе
моиз
абратиипутупропас
т.
Сл
ободаиз
боране
маг
раница!

162

Окњиг
а
ма

●●●
Минеморамоу
в
екдарадимонасв
ој
уште
ту
,
ал
итрадициј
ај
ез
анасс
в
етиња!
●●●
Св
акис
пораз
у
мс
ас
ве
томј
е
из
дај
ана
шегнационал
ногидентите
та! Ината!
●●●
Мимал
ератов
ег
убимо,ав
е
л
икедобиј
амо.
Затоподс
тиче
мос
в
е
тс
кис
ук
об.

Миитај
к
уни
Поз
на
т
ој
едасусенашино
вокомпоно
ва
нибиз
нисме
ниобог
ат
илиипос
т
али„уг
леднипривре
дници“докј
едржав
апропа
дала
, докј
е
надес
е
т
инехиљадаљудиг
ину
ло, ас
тот
инехиља
даост
а
ј
а
лобе
зкрова
на
дг
ла
в
ом. Знас
едас
усеони, з
а
хва
љуј
ућис
вој
ој„
с
пос
обно
ст
и“ба
с
нослов
нообог
ат
или, дасуз
ара
дилимилионема
ра
кадокс
момиост
а
ли, „
не
с
пособни“
, живе
лиодде
с
ет
а
кмара
камес
е
чно.Свес
ет
оз
нас
а
мос
е,из
г
ле
да

ош у
ве
кнез
нака
кос
ус
еонит
а
кобрз
о,„прек
оноћи“
обог
а
т
или.Вит
аТе
офиловић,кој
иимаис
та
нчанслу
хз
ај
ез
икиј
е
з
ички
из
ра
з
, у
пра
вонат
ом дв
осмис
ле
номиз
ра
з
у– пре
коноћи– г
радис
вој
ироничниобртуа
фориз
му,кој
ипре
дст
а
вљаодг
ов
орнапре
т
ходнопит
а
ње
.
Тај
к
унис
ус
еобог
атил
ипрек
оноћидокс
мос
емииз
л
ежав
ал
и.
Аноћнирадс
еоду
в
екпос
ебнопл
аћа.
Ис
т
ина
, нис
унита
ј
кунипоче
либа
ш однуле
, малоимј
е
, ка
ошт
о
ј
еире
д,помог
лаињиховадржав
а.
Нашитај
к
унис
уоддр
жав
едобилис
амопочетникапитал,
апос
лес
уморалис
амидас
еснал
аз
е.

163

Књиже
внипре
г
ле
д2

Паипак,ипоре
дс
вихпровиз
орниходг
ов
араина
г
ађ
ања,из
г
ле
да
дај
епит
а
њепорек
лабог
ат
с
т
ванашихт
ај
кунај
ош уве
кв
еликат
а
ј
на
,
мис
т
ериј
акој
ане
мапра
виодг
ов
ор. Уост
а
лом, пробле
мст
ица
њабог
а
т
с
т
вај
е„
пос
ловната
ј
на

! Та
кова
жнире
це
пт
и,ка
ошт
ој
ере
цептз
абрз
о
ие
нормнобог
а
ћeње
, норма
лно,никомес
енека
з
уј
у
!
Нез
намокак
осутај
к
униу
с
пел
и.
Даз
намо,св
ибис
мос
еобог
атил
и!
Ус
ва
ком с
луча
ј
ура
з
лог
аз
ас
умњуи пре
испитива
њепоре
кла
имов
инена
шихновихбог
ат
а
ша– не
ма
! Аконе
кој
ош ув
е
ксумњау
њихов
опоште
ње, т
ој
еилиболе
снас
умња
, па
раној
аилиобичнаљудс
каз
лоба
.
Упоште
њебог
атунас
у
мњасамосиротиња.
Тој
еч
истаљу
бомора!
Ов
иа
фориз
ми, на
пис
анис
анаиз
г
ле
дна
ив
ним, с
имулира
нимде
т
ињим(не
)раз
уме
ва
ње
мдру
шт
ве
нес
тв
арнос
ти, одличноре
пре
з
е
нт
уј
у
Те
офилов
иће
вс
пе
цифичанс
мис
а
оз
ахуморима
ј
с
торс
куирониј
у, кој
а
ка
т
ка
дпрела
з
иуне
милос
рднис
а
рказ
ам. Исподповршинеприв
идно
доброћудногхумора
, криј
усека
оз
миј
еис
подцве
ћа
, ра
з
орнаирониј
аи
от
ровнициниз
а
м, к
ој
ипопуте
кс
плоз
иј
е, на
ј
е
дном, от
крива
ј
уз
ас
ле
пљуј
ућуис
тину
. А тоиј
е
с
т
еопа
с
аниодг
ов
оранпос
аоса
т
ирича
ра–
от
крит
иист
инук
ој
аћена
сос
лободит
и.

164

Окњиг
а
ма

Вито
мирТе
о
фил
о
в
и
ћ

СТО ЛИЦА ТАНАТОСА
(Мил
е
нМил
и
в
о
ј
е
в
и
ћ
: Др
жа
в
ин
и
ј
ед
об
р
о. „Ал
ма
“, Бе
о
г
р
а
д,
2009)
Миле
нМилив
ој
е
вићј
ез
нат
ноимена
шес
а
тире
, ма
ј
с
т
оркра
т
ких
форми, пресв
ег
аафориз
макаоминиј
ат
уреукој
ојс
усрпс
киса
т
ирича
риве
ћче
тириде
цениј
еусв
е
тс
комв
рху.
Зара
з
ликуоддос
а
дашњихз
биркиа
фориз
а
ма
, укој
имај
епре
плит
а
от
емена
ј
ширегс
а
т
иричногре
г
ист
ра
, з
бирка„Држав
иниј
едобро“ма
хомј
епос
ве
ће
нај
е
днојте
ми– т
е
мис
мрт
и. Но, иа
кос
ве
де
нана
ј
е
днут
е
му,књиг
акој
ај
епре
дна
маз
на
чењскиј
ев
еомабог
а
т
аира
з
уђе
на– ј
еднуодна
ј
в
ећих, та
коз
в
анихмег
а

е
мауце
локупном с
ис
т
ему
з
на
чењаМиле
нМиливој
е
вићот
ва
ранамноштв
оначина, ка
ошт
ои
с
мртокончав
ас
ве
колики жив
отбе
з
број
ем пут
е
ваг
осподњих. Раз
умљиво, с
а
тиричнамот
ива
циј
ас
а
моде
лимичнопокриваовубе
с
кра
ј
ну
т
е
му,чиј
ебићес
е
жеупрос
т
ореме
т
афиз
ике
, диме
нз
иј
еј
едв
адос
т
упне
на
ше
мвидномис
а
з
на
ј
номпо
љу, из
ва
нмог
ућност
идањомеуправ
ља
моиупреже
мој
еус
вој
ежељеиинте
ре
с
е.Смртуовомконт
е
кс
тус
амо
ј
еме
ђакој
аодва
ј
ана
шут
рошнос
тодве
чнихвидовапос
т
ој
а
ња
. Но, и
поре
дпрола
з
но
ст
иприродомдосуђ
енељу
дскомбићу,с
вимиима
мој
е
да
нта
нанимос
т,ј
е
днуве
ртика
луучешћанашее
г
з
ист
е
нциј
еуе
се
нциј
и, к
ак
обит
офилоз
офире
кли, атој
ена
ш ка
ракт
е
р, на
ш унут
а
рњи
идент
ит
е
т.Ут
омна
оконе
ве
ликомпрос
т
ору, с
ус
рет
имаисуда
римана
ше
гбићас
ас
вимос
т
алимауближе
мидаљемокруже
њуитекакоима
мес
т
ав
ив
ис
е
кциј
иљудс
когпонаша
њаинанив
оуиндивидуеинанив
оуњенедрушт
ве
неу
мре
же
но
ст
и. Тој
епрос
торукомеса
т
ирича
рима
мног
опос
ла,анашпис
ацг
ај
еовомз
биркомприље
жноите
мељнооба
в
ио,з
а
ла
з
е
ћииуопас
непреде
леЛе
виј
ат
а
на
.
Ка
о шт
осупсихолоз
из
апа
з
или, дваосновнаначе
ла– е
рос
,
принципживот
неене
рг
иј
е,ит
а
на
т
ос,принципт
ежњез
акона
чнимми165

Књиже
внипре
г
ле
д2

ромиповра
т
компра
исконс
којприродикрис
та
лаимине
рала– одре
ђуј
усвунашута
кт
икуис
т
рат
е
г
иј
унес
а
мос
в
акоднев
ицеве
ћина
шефилоз
офиј
еживот
а, на
ше
гуку
пногоднос
апре
маиз
а
з
ов
имаприликаи
с
удбине
. Уно
војз
бирциа
фориз
а
ма
, на
конпе
тпре
т
ходнихос
а
т
иричнимте
ма
манај
шире
грег
ис
тра
, Миле
нс
еус
редс
редионате
мус
мрт
и,
пра
ве
ћисв
ој
имс
ка
лпе
ломвивисе
кциј
уса
вре
ме
неполит
ике
, мора
лаи
ис
ториј
е.
Ма
дасуе
росита
нат
осунепре
ст
а
номсук
обу
, каорађа
њеиг
а
ше
њее
не
рг
иј
е
, мис
лиоцисуоткрилидас
уовипринципи, попутпара
докс
а
, ублис
којве
з
и, ка
тк
адча
киус
пре
з
и! Евој
е
дногциничногМиле
новога
фориз
маополит
ицииис
т
ориј
и: „Мина
ј
бољез
на
модакрв
ниј
евода. Пилис
мој
еј
е
днидруг
има

. Овдеј
еназ
на
че
њс
кипораз
а
н
а
ликњиже
вноупе
ча
тљивначинупот
ре
бље
наз
аменица„
ми“ув
ише
с
т
рукомз
на
чењу– иудос
ловномиупре
нос
номз
на
чењу
, причемуме
т
а
форично„
ми“пок
рив
ас
а
впрос
торододнос
апре
макомшиј
амадо
однос
апре
мадруг
имнародима
. Пос
е
бној
ециничноштосеов
де„
ми“
однос
инаобест
ра
не
, инаонекој
ипиј
уинаонечиј
ај
екрв; шт
ав
ише
,
из
лот
вориижрт
весј
е
диње
нис
уг
ра
ма
тичким„
ми“иусу
пс
та
нциј
а
лно
ј
е
динст
в
о, успој
е
нес
удове
.
Крвј
екодМиливој
ев
ића
, попу
тбој
екодс
лик
ара
, че
с
тама
те
риј
а– ижив
ото
да
внаис
мртонос
на
. Евока
кој
епис
ацс
в
ез
а
оудв
ост
руки
чв
оре
росит
ана
тос– на
шеис
па
шта
њеит
уђомисв
ој
омкрив
ицом, и
ис
ториј
скимусу
домиз
богмеђус
обнихра
з
дора
:„
Нес
а
модасмода
ва
лидана
кукрвине
г
ос
моипл
ив
алиуњој

.
Туист
упа
кле
нудиј
але
кт
икуполит
икекој
аз
а
ме
њуј
ес
редс
т
ваи
циљев
ев
идимоиуафориз
му„
Крвс
мопролива
лидабина
мпот
е
кли
медимле
ко“
.
На
с
иљенадис
то
риј
омилог
иком– ху
ма
низ
а
мдаинепомиње
мо– у
пе
чат
љивој
едоча
ра
ној
е
дном наокообичном конс
т
ат
а
циј
ом:

Србинј
епуца
онаСрбинаиот
а
ра
сиос
енациона
лиз
ма
“. Ов
ајна
око
не
утра
лнииде
олог
е
м, т
ак
орећиопшт
еме
с
т
оуполит
ичк
ом жа
рг
ону,
у
вође
ње
млеже
рногт
онауконте
кс
тде
ликат
неиврућет
е
ма
т
икена
циј
е
ипа
т
риот
из
ма
, рас
кринка
вапа
т
олог
иј
ухума
нис
т
ичкогума– ус
рећива
њачов
еча
нс
т
вауништ
ав
ањемсв
ој
ихближњих!
Смртј
ес
амос
редс
тв
о– чес
т
она
мциничнопоручуј
еписа
ц,на
окопре
уз
имај
ућипс
е
удоа
рг
умента
циј
уусв
ој
удиопт
риј
у
:„
Има
мдуг
а
ча
ккора
к. Ј
е
дномног
омса
муг
робу, адруг
омнас
е
дмомнебу“
. Ова
ј
на
окој
еднос
та
ва
на
фориз
амт
а
кођеј
екрца
тз
на
чењима
, шт
ој
екодв
рс
нога
форис
тича
раче
стс
лучај
. „
Ду
г
ача
ккора
к“овдеј
еме
та
фораз
а
ис
ториј
скеподухва
т
е, с
инонимз
апо
ј
а
мбрз
огна
пре
т
ка, штододат
но

166

Окњиг
а
ма

пој
а
ча
ва
ј
уопоз
ит
ни т
опоси– „г
роба
“ка
онај
ниже
г(подз
е
мљом) и

с
едмогне
ба
“,каона
ј
више
г
, ра
ј
с
ког
. Но, „
г
роб“ј
еов
деиме
т
а
фораз
а
посу
ст
а
логполит
ичкогиис
т
ориј
с
когс
убј
ект
а

ање
г
овус
енилнос
т,з
а
продав
а
њев
ерез
ав
ече
ру,з
аодс
ус
тв
оосе
ћај
аз
аре
а
лнос
т

апо
разпод
мас
компобе
де.
Кра
ј
њис
миса
оинве
рз
иј
епо
бе
деипо
раз
а
, из
ва
нре
днаилу
ст
ра
циј
апсе
удолог
икехерој
с
тв
апосва
куце
ну, дочара
нј
еа
фориз
мом

Гробовисв
едочедасеовдене
каджив
ело!“Овдесунасу
пт
ила
нна
чину
пот
ребљенадв
ав
ремена– шт
ој
еу
ј
е
дноикључз
ара
з
умев
ањепорукеа
фориз
ма– г
робовисутра
ј
но, с
ада
шњес
та
ње
, аживотс
епрес
е
лиоупрошлов
реме.
Ј
е
з
ичко-лог
ичкапровока
циј
ај
ече
с
тиз
ворз
на
чењс
кеене
рг
иј
е
Миле
но
вихафориз
а
ма. Непа
жљив
огчита
оцаз
ат
омог
уирит
ират
ии
з
на
чењак
ој
арадика
лноодс
тупа
ј
уодве
ћинс
когг
овораииска
з
икој
ис
у
блис
кис
ва
кодне
вномг
овору.Ј
е
да
нодт
а
квихк
ој
иунамаиз
а
з
ива
ј
уот
порг
ла
с
и: „Толик
ос
убилина
опакидасмоморалидаимпуца
моуле
ђ
а!“Знаку
з
викана
м, ме
ђут
им, сиг
нализ
ирадај
ере
чоокрут
нојист
ини, кој
у, мотивис
анихума
ношћу
, криј
е
моиодс
е
бе,дасуусва
комра
т
ухиља
дељудиубиј
е
несле
ђа
! Та
конаса
форис
тича
р, спу
ним пра
в
ом, с
уочав
асаз
а
то
мља
ва
ње
мс
а
ве
ст
и, сапсе
удоа
рг
уме
нт
омдат
ог
а
не
ма
, барнанашојст
ра
ни, нит
иј
ет
ог
аме
ђунамаика
дбило. Даниј
е
т
а
ко, пис
а
цпој
а
чав
аовумат
рицуз
на
че
њаиј
е
днимис
ка
з
омупрвом
лицу

рамат
ич
кипре
уз
имај
ућиодг
оворнос
тнас
е
бе
: „Паламис
екира
уме
д, паса
мпос
е
ка
омног
ег
ла
ве
“. Даовдене
ма
мокра
ј
њициниз
ам,
па
толошкуу
пот
ребус
ре
ће, мог
либис
моуов
ома
фориз
муназ
рет
ивише
с
трукис
пле
тз
на
чења– „па
дсе
киреуме
д“ј
е
, ка
ошт
оз
на
мо, мет
а
форау
з
диг
нућана
ддруг
има

оу
з
диг
нуће,на
жалос
т
, че
ст
ос
еис
ка
з
ив
аломуче
ње
миубиј
а
ње
монихис
подс
ебе
, не
рет
коукључуј
ућииближње
.
Односпре
маз
лочину– уве
кначе
лнос
т
рог

лиупракс
ичес
т
о
не
ха
ј
а
н, пода
та
нлиниј
има
ње
гот
поракаоис
ведруг
о, пис
а
цна
мпре
доча
вапс
е
удоса
општ
е
ње
м, ка
кв
имна
соба
с
ипа
ј
умног
иис
т
ражит
ељи:

Злочинј
ебрз
орас
ве
т
ље
н. Жр
тв
уј
епрогу
та
омра
к“
.
Ус
понполитичкека
риј
е
ре,раз
умесе
, идеодоз
доу
вис

лишт
а
с
ез
бив
анакра
ј
у? Ва
риј
а
циј
уШе
кс
пировихме
рде
виназ
аРича
рдеима
мокодМиле
нас
ажет
оде
финис
анунас
леде
ћина
чин: „Биој
енасв
им
в
ис
оким положај
има
. Ос
т
алас
умуј
ош са
мове
шала

. А диј
але
кт
ику
ра
т
нихпо
хо
дака
оре
ше
њаист
ориј
с
кихтра
ума, филоз
офиј
урат
ака
о
полит
икедруг
им, пре
чимс
ре
дс
тв
има,Миленј
едоча
ра
ос
вој
омва
риј
а
-

167

Књиже
внипре
г
ле
д2

циј
омбиблиј
скеиз
ре
кеопотрз
а
њумача

е
з
г
ровитимис
ка
з
ом: „
Пукли
с
мочимс
мос
елат
илиору
жј
а!“
Дапроиз
водњас
мрт
иможеу
спе
шнодацве
танес
амоурат
уве
ћ
иумиру,даус
вој
ојт
е
хнолог
иј
и„
индуст
риј
ас
мрт
и“можеимат
иподе
лупос
лас
ходноцив
илнојиндус
т
риј
и– шт
а
више
, дас
еможера
з
махнут
иподма
с
ком с
а
моубист
а
ва
, Миленна
супоз
орав
апора
з
ним а
фориз
мом: „
Поде
лилисмопос
лове
. Оноба
вљас
а
моубис
т
ва
, ај
аорг
аниз
уј
е
мс
ахра
неикре
ма
циј
е
“. Ова
јс
а
та
нис
т
ичкиинт
онира
на
фориз
а
мбио
бикњиже
вноупеча
т
љивидај
ере
чоу
бис
тв
има– ув
ође
њес
амоубист

)ваук
онт
е
кстиндуст
риј
есмрт
иј
едос
егз
наче
њаовогврхунск
ог
а
фориз
мапрошириодоса
могрубаживот
а, допит
а
њање
г
овогсмис
ла
илибе
с
мисла
, доут
апа
њаерос
аута
нат
ос
.
Далиј
едоис
т
ат
а
на
т
остоликомоћниј
иоде
рос
адаћемудоћи
г
ла
ве
? Миле
нимамношт
вона
з
накатеврс
те
:„
Гла
вуг
оре! Крозомчу“.
Нег
а
т
ив
а
нис
ходу
толикој
еиз
ве
сниј
ика
дз
намоским с
моика
кви
с
мо:„Воле
лисмос
ека
обра
ћа
, шт
ој
ебилодовољноз
абра
т
оубила
чки
ра
т
“.Какопре
окре
нут
ипора
зху
ма
низ
маимо
ралаа
ко„
Убицес
па
ва
ј
у
с
номправ
едника
, ане
виника
оз
а
кла
ни“
?!
Пос
а
ос
ат
ирича
раниј
едабудет
е
ра
пе
утве
ћдиј
а
г
нос
т
ича
р, да
у
кажената
мнест
ра
нена
ше
гличногидрушт
ве
ногбића,даосв
ет
липа
ра
докс
ена
шес
ва
кодне
вицеина
шегпог
ле
данасв
ет
... Дапој
ачас
ве
сти
с
а
ве
стра
з
умнихимора
лних, даихдот
акнеипробудит
амог
дес
уз
а
с
палеилиз
ак
ржљале
. Вишеодтог
аниј
еумоћидиј
аг
нос
тича
ра. Но,
живакњиже
внаречиматумоћдакодс
в
ес
нихис
а
ве
с
нихра
з
будии
ра
с
пла
мс
аерос
, тума
г
иј
уожив
љав
ањаличнихмог
у
ћнос
ти, жив
отну
е
нерг
иј
укој
омс
вак
ољудск
обићера
сполажеуме
ридос
т
ој
нојпошт
ов
ањаидора
с
лојс
вимиз
а
з
овима
. Тој
еј
е
динае
нерг
иј
акој
омс
ва
коод
на
срас
пола
жеиз
ат
оне
ма
мопра
водај
ез
а
пос
т
ав
ља
моипот
це
њуј
емо
– поручуј
ена
мна
ш афорис
тича
рмноштв
омс
ликаиприлика
, чита
вом
с
т
отиномлицат
ана
тос
а
.
Нов
ом з
бирком а
фориз
а
маМиле
нМиливој
е
вићј
ес
вом з
а
ма
шномопусуоддва
дес
е
т
аккњиг
ара
з
нихжанровадода
олуциднуидухов
ит
у, с
тилс
ки из
брушенуи мис
аонооз
биљнук
њиг
у
, к
њиг
ук
ој
а
,
у
пркоста
мнојг
амит
е
маиз
на
че
ња

ра
чибодрошћуду
хаиу
ве
рењем
дас
мрћуе
росаишче
з
а
ваита
на
т
ос
!

168

Окњиг
а
ма

Ал
е
кс
а
нд
а
рЧо
тр
ић

СЛОБОДАН СИМИЋ - ЧАРОБЊ АК РЕЧИ
(Сл
о
б
о
д
а
нСими
ћ
: Си
ми
н
о
му
л
и
ц
о
м: а
фо
р
и
з
ми. „
Аг
ор
а

,
Но
в
иСа
д
, 2007)
Пос
леде
ве
тг
одинаодпре
т
ходнеа
ут
орс
кез
биркеа
фориз
а
ма
,
Слобода
нСимићј
еобј
ав
ионовукњиг
у– „
Симиномулицом“(Аг
ора
,
НовиСад,2007).
Вре
делој
ечек
ат
иск
ородеце
ниј
унакњиг
уј
е
дногоднај
бољих
с
рпскихса
т
ирича
ра, ј
ерс
енаокос
тот
инус
тра
нана
ла
з
ивишеодпе
т
с
т
отинабрит
кихиду
ховит
ихмис
ли. „
На
ј
ве
ћауме
т
нос
тј
ере
че
ница

,
мис
а
ој
ев
еликогпољскогис
ве
т
с
кога
форис
тича
раСт
анис
ла
ваЈ
е
ржи
Ле
ца

ој
уСимиће
воде
лопотв
рђуј
е.И докуне
кимкњиг
а
ма(рома
нима,припове
т
ка
маипес
ма
ма
), е
та
блира
нихдома
ћихист
ра
нихкњижев
нихве
личина,ме
ђухиљада
марече
ница,прона
ђе
моте
кпоне
куз
нача
ј
нуихва
лев
реднумиса
о, уСимиће
војз
бирциихимапре
г
ршт,ит
о„на
малом прост
ору“(Але
кс
а
нда
рБа
ља
к), у„
конце
нт
ра
циј
ик
ој
аубиј
а

(Зора
нТ. Попов
ић).
Књиг
у„Симиномулицом“одлику
ј
ес
т
рог
ас
еле
кциј
аа
фориз
а
ма
ињиховуј
е
дна
ченвисокква
лит
е
т
. Иа
кој
еупроте
кломпе
риодуобј
а
в
иоиз
уз
е
т
нов
еликиброја
фориз
а
манас
т
ранамалис
т
оваукој
имаре
дов
нос
ара
ђуј
е
, Симићј
ебиос
т
рогпре
мас
ебиикрозњег
ов
о„с
итои
ре
шет
о“прошлис
ус
а
мопра
вилит
е
ра
рнибис
е
ри. Зат
онасв
а
којст
ра
ницина
ла
з
имо„ра
фа
ле
“г
орких,а
лиле
ков
ит
ихмисли.
Афориз
микој
ис
уна
с
та
липреде
с
ет
а
кг
одинаида
љесуа
кт
уе
лни
исв
ежи,ат
а
квићебитиибудућност
и.(„Ј
аг
одина
мачек
ампромене

биј
уис
то“
). Нес
амошт
ос
еуприликеуСрбиј
ис
по
роме
ња
ј
у, илис
е
немења
ј
ууопшт
е
, ве
ћшт
оСимићс
вој
им ра
з
мишља
њем ипис
ањем
на
ткриљуј
еконкре
т
неличнос
т
иидог
а
ђа
ј
еиис
пису
ј
ева
нв
ременс
кеи
на
дна
циона
лнепорук
еипоук
е.Пот
врдаз
атој
еиве
ликибројпре
вода
Симиће
вихафориз
а
маиув
ршт
а
ва
њеуинос
т
ра
неа
нт
олог
иј
е
, обј
а
вље
неуАус
триј
и, Рус
иј
и,Буг
а
рс
кој
, Маке
дониј
и...

169

Књиже
внипре
г
ле
д2

На
с
ловде
лај
ез
а
ис
т
аодг
ова
ра
ј
ући, ј
ер,одка
дас
епој
а
виоусрпс
којафорис
т
ици– поче
т
комос
амдес
е
тихг
одинапрошлогве
ка,Симић,
иа
кок
орача„Домановићев
омс
та
з
ом“(Ба
неЈ
ов
ановић) иприпадама
г
ис
тра
лном пра
вцу са
вре
ме
не с
рпс
ке а
форис
тике к
ој
иј
етра
с
ира
о
Алек
са
нда
рБаља
к,г
ра
дисв
ојау
те
нт
ичнис
т
илииз
раз
, кој
иј
ене
мог
ућеопона
шат
иис
ледит
и. („
Ј
ас
амСрбин,алинебој
т
ес
е
“).
Онј
еус
пе
одапрона
ђес
кладнуме
руиз
ме
ђуопорос
т
иихуморнос
т
и, из
међуошт
ринеидобронаме
рнос
т
и, из
ме
ђулуциднос
тиидида
кт
ичнос
т
и. Не
макодСимићана
те
г
нутогхумора,в
ешт
ачкес
понта
ност
и,
с
илова
њалог
ике
, ба
на
лногподс
ме
ва
њаис
ме
харадис
ме
ха.
СлободанСимићј
еа
ут
орј
е
днеодна
ј
бољихдефинициј
аа
фориз
ма
:„
Афориз
а
мј
еоноштој
есв
акооднасхт
еодака
же

амодас
ет
ог
а
с
е
тио“
. ТоштоСимићст
в
арасв
ако
меј
ераз
у
мљиво, а
лика
оонре
т
ко
коможепише.Ве
ћинањег
ов
иха
фориз
а
маиз
г
ле
да
ј
ука
одасуплодколе
кт
ив
ногиску
ст
ваидес
т
илис
аногна
родногс
аз
на
њаи, поприхва
ће
нос
тимеђучит
а
оцима
, умног
омеличенановепослов
ице
. („
Нис
моми
нит
ра
жилице
ока
пит
ализ
а
м. Са
моњихов
епла
те

).
Симићнеиз
бег
ав
ак
рупне, опа
снеит
а
бут
еме.На
прот
ив
, онпишеос
вимт
е
ма
маикодсв
ак
е„
биј
еус
риду“
. („
Пре
дсе
дникј
елег
алис
т
а.Пошт
уј
есв
еодлукепредс
е
дника“
).
Он, с
а
мона
из
г
ле
д пишела
ко, али с
ва
ком њег
ов
ом афориз
му
пре
тходидугпроце
спромишља
њаис
аз
ре
вања
. Симићпос
едуј
еиз
уз
ет
нуве
штинуданак
рај
уа
фориз
маприредикра
ј
њене
оче
кив
аниепилогпос
лепрверече
ницеилипоче
ткаис
тере
че
нице
. Онј
еча
робња
к
ре
чикој
ипракт
ичнониизче
г
апра
в
иефект
нупоент
у. Пот
омење
г
ови
а
фориз
миличенаброј
наиз
нена
ђењакој
ас
едеша
ва
ј
уус
ј
а
ј
номфилму
Олив
ераСт
оуна„Из
нена
дниобрт
“. Уг
ле
дниполит
ича
ри, на
циона
лни
ра
дници, ака
де
мициибог
а
т
ибиз
нисменипот
е
з
омСимиће
вогпе
рабив
ај
уде
мис
тификова
ниира
с
кринка
ни. Симићса
мој
е
дномре
че
ницом
поништа
в
ас
векњиг
е, нов
инс
кет
е
кс
тов
е, хва
лос
пе
ве
, па
нeг
е
рике, оде
иба
ј
кепрет
ходноис
писа
неииз
г
оворе
неоовимла
жнимве
личинамаи
с
водиихнаоношт
о, з
а
пра
во, ј
е
су– кримина
лци, не
з
на
лице
, психиј
а
т
риј
с
кис
лучај
е
ви, пре
в
ара
нти...(Ј
е
с
или т
икримина
ла
цилиполит
ича
р? Невидимдоброодт
е
лохра
нит
е
ља

).
Оношт
ој
ес
вуданорма
лно, к
одна
сниј
е
. Аоношт
обис
вудау
с
ве
т
убилоненорма
лно,кодна
сј
ене
шт
она
ј
норма
лниј
е.(„
Тре
баве
ров
ат
иучуда.Ево,ј
е
да
нмојпоз
на
никј
едобиопла
т
унав
ре
ме

).
Не
упу
ћеничит
ала
ц, с
т
ра
ничит
ала
ц, иличит
а
лацубудућност
и
можедапомислидаСимићпре
т
е
ру
ј
еидас
епре
на
г
ла
ше
нос
лу
жихипе
рболом. Ау
тор, међут
им, пишес
амооономештоседог
а
ђаокона
с
,

170

Окњиг
а
ма

а
лит
омношт
воневиди, илине
ћедавиди.Онимамоћдауочипробле
ме, пој
ав
е, процес
еилично
ст
иидаихс
офис
тицира
ноа
нализ
ирана
с
вомпс
ихиј
а
т
риј
с
комка
учу(„
На
пра
виос
а
мкоалициј
у
. Речешиз
офре
нича
р“
).
Њег
овдарз
ацрнихуморрет
кос
ес
рећеунашојс
ат
ири, ка
ои
књиже
вност
иуопште
, упра
воз
а
тошт
ој
ена
ј
те
жехода
типоошт
рој
ивицииз
међ
ус
ме
шногит
раг
ичног
, анез
а
пас
т
иут
ривиј
а
лнос
тине
уку
с(„
Ос
т
ав
кај
емора
лничин. Ре
чес
амоубица“
).
Симићј
еј
еда
нодсв
ере
ђиха
ут
орачиј
имсекњиг
амаунапре
дра
дуј
е
мо,ика
даз
на
модаћенаст
емеизње
г
овек
њиг
ера
ст
ужит
и. Уна
уцисез
на
ча
јидоприносна
учникавре
дну
ј
еброј
е
мпублик
ованихцит
а
т
аизње
г
овихде
ла.Пре
маов
имкрит
ериј
уму, Слобода
нСимићј
еус
а
момв
рхусрпск
их,а
лиис
ве
тс
кихафорис
т
ича
ра
.

171

Књиже
внипре
г
ле
д2

Мил
а
нБе
штић

ЕСТЕТИЗОВАНИ БУНТМИХАИЛА
ВЕЉ КОВИЋА
(Ми
х
а
и
л
оВе
љк
о
в
и
ћ
: Ус
е
н
к
и
н
о
јк
у
ћи
.„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д,
2008)
Прене
г
ошт
ок
аже
мокој
уречоовојкњиз
и, подс
ет
ићемосепре
т
ходногкњижев
ногде
лова
њаМиха
илаВе
љков
ића
. Кра
ј
е
мс
е
дамдес
е
т
ихипоче
ткомос
а
мде
се
т
ихг
одинапрот
ек
логве
каова
јпис
ацс
еопре
де
лиоз
ае
с
те
т
из
ова
ниобликбунт
а. Раз
лог
аз
абунтј
ебиломног
ои
у
г
лавномс
ус
ес
водилинане
с
по
раз
умеиз
ме
ђууправљачаина
рода
, на
ра
с
кора
киз
међупрокла
мова
нихна
че
лауправ
љачаис
т
варногживот
а
поданика. Ве
љковићас
уЗа
дуже
ниЗаНа
дз
ор(удаљем т
ек
ст
уЗЗН)
у
пра
вона
дз
оромподс
т
рек
ив
алидаумет
ничкиобликуј
ес
вој
акритичка
з
апажа
њаис
убве
рз
ив
непоруке
. На
ме
т
а
лис
умура
з
личит
ена
чинеи
с
т
илс
кепос
ту
пкепос
ре
дногка
з
ива
ња
: одме
та
фореиа
лу
з
иј
е
, пре
ко
па
рафра
з
ира
њаде
ма
г
ошкихс
лог
а
нав
лада
ј
у
ћеиде
олог
иј
е
, доиз
врт
а
ња
на
роднихпос
ловицаииз
ре
касциље
мдаимс
еданово, понека
дис
упрот
ноз
на
чење.Прона
шаос
е

ас
ниј
еће
мов
иде
тиис
кра
с
ио,унај
кра
ће
мкњижев
номроду, а
фориз
му
. Се
беј
ена
ша
оуа
фориз
му, асај
ош
де
с
ет
а
каут
орас
роднихт
емат
с
кихис
т
илск
ихус
ме
рења,иунефор
ма
лнојг
рупиназ
ва
нојБе
ог
радс
киа
форис
тича
рскикруг
. Зај
е
дничкоов
им
бунт
овниммладимљудима(чемупле
она
з
а
м!?) билај
енаг
лаше
наа
нг
а
жова
ност
. Ог
ла
ша
в
алис
усенапос
ле
дњим с
т
ра
ница
маСту
де
нтаи
Књижев
нере
чи(ка
сниј
еиНОН-а), лис
т
овакој
имасуЗЗН-овци(узиз
уз
ећепартз
в. информа
тивнихраз
г
оворас
ауредницимаиаут
орима
а
фориз
а
маика
рика
тура
) допушт
алив
ишес
лободеиз
ра
жа
ва
њане
г
о
ос
т
алим. Тајделићс
лободедобиј
е
нј
еиз
нудицом, аз
ат
осу

ак
ока
жу
с
оциолоз
и, по
лит
ик
олоз
иит
екпокој
икњиже
вникрит
ичар, з
ас
лужни
ба
шс
а
тирича
риокупље
ниуБе
ог
ра
дскома
форис
тича
рскомкруг
у
. Ту
в
еликуз
а
с
луг
уи(ник
ак
ву) ча
стделиипис
ацовекњиг
е
.

172

Окњиг
а
ма

Ка
ошт
ос
т
рпљив
омМиха
илуВе
љковићуниј
ебиломног
оче
т
врт
в
екаче
кањадасеконачноог
лас
ипрвомкњиг
ом– Пој
ав
аз
ореј
епитањедана, из
да
том2001. г
одине, т
а
кој
еус
поре
нимприпа
дницимаБе
ог
ра
дс
кога
форист
ичарс
когкру
г
абилопот
ребноче
тв
ртв
е
кадаоз
ва
ничеорг
аниз
ациј
укој
ат
ре
бадаодржав
аиодра
жав
апост
иг
нут
ив
ис
оки
нив
ос
рпск
ога
фориз
маи, а
ктивиј
ене
г
одос
а
да,предс
т
ав
иг
аудруг
им
ј
е
з
ич
кимику
лту
рнимс
рединама.Количинома
фориз
а
ма,број
е
ма
ут
ораикв
а
лит
е
том, нашакњиже
вностт
оз
а
служуј
е.Кадај
ере
чоМиха
илов
ојкњиз
иПој
ав
аз
ореј
епитањедана, у
т
ис
акј
едај
еонамог
лада
у
г
ледата
муда
наиде
цениј
ура
ниј
е, а
лиикој
уг
одинука
сниј
е
, ада
а
фориз
миз
на
че
њс
кинебинима
лоиз
г
убилинаа
кту
елнос
ти. Суз
држа
нос
туре
аг
ова
њунаиз
аз
овеодда
на
сдосут
рај
еМихаиловима
фориз
мимат
рас
ираладужив
ект
рај
а
ња
. Ика
даг
овориоде
маг
ог
иј
и, це
нз
уриире
прес
иј
ионихвре
ме
на
, данашњичит
а
лацможелакодаопис
ане
,
однос
ноа
лу
дира
непој
а
вепре
поз
науса
дашњимнамноже
нимполит
ичкимс
т
ра
нка
маиинте
ре
с
нимг
рупама.Нека
дадемаг
ог
иј
аизј
е
дногцент
ра
, да
насс
ас
тот
инус
тра
на.Некаса
мопробаПрипадникБилоЧе
г
ада
ка
женешт
ошт
ониј
еус
кл
адус
астав
ом, наприме
р, це
нтрал
ногодбора! Евоа
фориз
макој
итоилус
труј
е
: Отпадницис
удошл
иусу
кобс
ал
иниј
ом, ук
уп
номпол
итиком, пачакисапој
единимл
ичнос
тима. УВе
љков
иће
војпрет
ходнојк
њиз
ине
маа
фориз
амак
ој
ииз
ис
куј
уа
журира
ње
т
ипабив
шипре
дс
е
дникилифус
нот
у– Тој
еуве
з
исонимк
адј
е
...
Шт
абисаЗЗН-ов
цима
? Онисуве
ћс
ре
диномпериодаодче
т
врт
в
екана
ве
де
неМиха
иловес
трпљивос
т
иу
кинули, к
аос
ув
ишно,на
дг
ле
да
њес
ат
иричнихпис
аца
. Каодасупоручили: „
Пишит
ешт
ава
мј
ев
оља, а
лиусв
омрез
ерв
ат
у, дале
коодг
лас
илакој
адопирудокрит
ичне
мас
епоре
с
ких,вој
нихиос
т
алихобве
з
ника
. Доњихнедопирунис
ре
дњет
иражненовине
, ака
молив
а
шекњиг
е! О књиже
внимт
рибинамаи
в
ече
риманак
ој
едола
з
ева
шиис
т
омишљеницидаинег
оворимо!”Да
кле
, мог
лисуса
т
иричаридава
пиј
уколикохоће
. Крицису

а
хва
љуј
ућидо
бројз
ву
чнојиз
ола
циј
и, нај
че
шћеос
та
ј
алибезпра
вогодј
е
кауширојс
редини. Пог
ле
дај
мо с
а
дај
е
да
низ
в
а
нре
данафориз
ам та
кођеиз
пре
тходнеМиха
иловекњиг
е
: Корњачај
ел
иј
ал
ук
ава, Знамомите
птичице
! Ов
ајафориз
а
мј
еиса
т
ирича
нине
с
а
тирича
н. И по
ет
ича
ни
не
пое
т
ича
н, з
а
висноодв
рст
еиширинеа
с
оциј
а
т
ив
ногпољачит
а
оца
.
Имавишемог
ућихз
наче
њаиде
шифрова
ња
, пасеа
уторов
огприг
одногна
пис
анеус
уђуј
едаихна
брај
а
. Прес
ве
г
а
, избој
а
з
нидана
брај
а
ње
будене
потпуноит
имесу
з
ииупрос
типе
рцепциј
уовогв
ише
слој
ног
а
фориз
ма
. Та
кој
ет
осаа
социј
а
циј
амаимашт
ом.

173

Књиже
внипре
г
ле
д2

Обра
т
имопа
жњунај
ошј
еда
нс
ј
ај
а
на
фориз
ам: Нек
омништа,не
к
ом с
в
е
. И никомништа. Ка
коов
ура
споде
лудобараипос
ледицет
е
ра
с
поде
лепе
рципира
т
идана
с,чит
а
вихчет
в
ртве
каоднас
т
а
нкаа
фориз
ма
? Акона
мсет
адаучинилодас
уИнс
пират
ориСат
ирича
раприг
ра
билис
ве
, ка
котодај
еј
ош в
ишеос
т
а
лоНовимОт
има
чима(де
цииунуцимаСт
а
рихОт
има
ча
)? Етока
коре
чимењај
уз
наче
ње
. Ра
ст
екапа
цит
е
типрилошкихпоре
ђе
ња
! Онимас
в
е,овимас
ве
ј
ие
!
Не
кеВе
љков
иће
вемис
лиима
ј
уобликпос
ловице

е
днег
аће
, ал
и
мењај
усе
. Ова
јпос
лов
ича
с
тиафориз
а
м, однос
ноа
форист
ичнапос
лов
ица-пошалицасепост
илунера
з
ликуј
еодпос
ловице
, пај
емог
лане
приме
ћенодасенађ
еиуМиха
илов
ојкњиз
и-близ
на
кињиподна
з
ивом
Народнепос
л
ов
ицес
апреду
мишљај
ем. Близ
на
кињи, ј
е
рсепој
а
вљуј
е
ис
тов
ременока
диов
акњиг
а
. Аконароднеумот
воринеинисуна
с
та
ле
спре
думишљај
е
м, укњиз
исуспре
думишљај
е
модабра
не

рупис
анеи
поре
ђане
. Узк
реа
т
ив
ночита
ње, чита
ла
цћеот
критињиховодруг
олице
. Нав
иклис
монаиз
ре
кек
ој
ена
спре
дст
а
вља
ј
ууна
ј
ле
пше
мс
ве
т
лу.
Ова
јпутсе
ле
кторј
еса
т
иричар, паћемосеупоз
на
т
ис
аумотв
орина
ма
кој
еона
манег
овореафирмат
ивно. Ев
оне
коликопос
ловицаизпоме
нут
екњиг
екој
еима
ј
уиформуис
а
држа
јс
а
вре
ме
ног(с
а
тиричног

фориз
ма
: Народимамног
ог
л
ав
а, ал
ималомоз
г
а./ Котиз
ломис
лио, о
к
ли
нув
ис
ио!/ Акој
ена
шебој
е,ђа
воиниј
етакоцрн./ Емшут, емс
ебоде
. На
веде
непос
ловицеизкњиг
еНароднепос
лов
ицеспреду
мишљај
ем
г
ов
оредаВе
љков
иће
вт
рудуложе
нупионир
скипоса
ос
атиричарс
ког
ч
епрк
ањапонационал
номбл
аг
униј
ебиоуз
а
лудан.
Кона
чнос
тиг
ос
моидокњиг
еУ с
е
нкинојку
ћи, пис
а
нојувре
ме
де
лова
њаНовихОт
има
ча.Свој
импо
ет
ичкимопреде
ље
ње
м, Ве
љковић
пос
тижера
внот
е
жуиз
ме
ђусу
з
држа
ног
, нена
г
лаше
ногумет
ничкогиз
ра
з
аиоштрекрит
ичкере
чи. Онуве
киманау
мудапреј
а
каречиз
на
че
њс
копре
наг
лаша
ва
ње(да
кле
, нехипе
рболис
ањека
ос
тилс
кафиг
ура
)
мог
убит
иконт
рапродукт
ив
не
. Прочита
ј
моова
ја
фориз
а
м: Нис
унав
л
ас
тис
в
ил
опов
и! Доброј
едаг
асв
аколичнопр
очит
а,т
ој
еј
е
динина
чин
дас
ераз
умење
г
овадвос
мис
ленос
т. Не
мат
ог
аГла
сночит
а
чакој
иби
дв
оз
на
чностдоча
ра
оидруг
има
. Евој
е
дногМиха
илов
огбисе
рачиј
ас
е
ле
потаие
фе
катз
ас
нив
ај
унаса
мој
е
днојг
ов
орнојпауз
и: Сл
ожнадру
жинараз
бој
никасенебој
и! Ика
дс
ебранимоикадна
пада
мо– ништ
а
бе
зс
лог
е
!
Са
тиричарВе
љковићј
еихроничарс
вог
авре
ме
на
, не
с
рећногвре
менаг
деј
ебиловишеИст
ориј
ене
г
оштој
ет
опо
тре
бно: Ле
шев
ис
у
пл
ов
ил
иСав
ому
ве
кпре
манама, ник
адобрну
то! Хуморовога
фориз
ма
да
ле
кој
еодс
ме
ха
! Тра
г
ичноз
на
че
њеј
еовдет
олик
ој
а
кодај
ехумор,

174

Окњиг
а
ма

на
топље
нциниз
мом, уфункциј
итуг
еиопомене
. Иа
косепоз
на
чењс
којширинита
кођ
еоднос
инаце
она
шна
родињег
ов
оис
па
шт
ање,с
ле
де
ћиВе
љков
иће
вцрнохуморниа
фориз
а
мприма
моисв
е
дриномкомике
, ј
е
ржрт
вес
ужив
еис
аба
рфикт
ив
номна
дом уна
докна
душт
ет
е
з
богс
вогполитичкогс
ле
пила– на
ив
ногопт
имиз
маиве
реуна
пре
да
к
пре
кимпу
те
мипок
рат
компост
упку: Аонајз
ај
ам з
апре
породбиће
с
тв
арнов
раћенчимдопрепородаодистинс
киможебитидођ
е! Вељков
ићј
ераде
ћинаовом луцидном а
фориз
му, жртв
ова
опринципда
а
фориз
а
мт
ре
бадабудекра
та
к. Давидимошт
ај
едобиоз
а
уз
в
рат
. А
онај
... На
ра
внодана
мј
екра
т
копамће
њез
нача
ј
нас
та
в
кауме
нт
а
лит
е
т
у. Аонајбит
ре
балодаз
на
чи: т
а
моне
ки, не
ка
дада
вно, не
г
де. Емт
о
да
внобе
шека
дасмопа
редали, е
мс
моихда
лиз
ата
коз
на
ча
ј
анг
е
ополит
ичкипрој
ека
т
. Ималииштало
г
ичниј
енег
одасез
а
ј
а
мз
апрепород
в
раћака
дпре
породна
с
тупи. Ма
нипула
т
ори, да
кле
, нис
упрев
ара
нт
и.
Одистинск
инис
у. Побил
ибис
мос
в
епес
имис
те
, ноне
ће
моимда
вати
толик
оз
аправо. – г
ла
сипос
лас
т
ицаз
аљубите
љеа
фориз
амас
аопшт
имз
на
че
ње
м. Преводљивј
енас
веј
е
з
икес
ве
т
аираз
у
мљивс
вуг
де
.
Та
ка
вј
еиде
лимичноробинху
довс
киа
фориз
ам: Опљачк
анај
еј
е
дна
банк
а. Как
одошл
о, такоиотишл
о! Речј
еополовиниРобинаХуда
,
ј
е
рј
еовдеодлопов
аот
е
т
о,алис
ебиз
а
држа
но.
Чуј
моине
шт
ооме
нт
а
лит
е
туимит
овима
: Царс
кинарод. Ник
ада
ус
вој
ојисториј
иниј
ебиопротивцара. Виделис
мока
кос
ат
ирича
р
а
форист
ичкимпос
т
упк
омс
лобода
рс
т
воизмитас
водинапода
ништв
оу
с
т
ва
рномживот
у. Шт
аћемос
ат
им с
т
ва
рним жив
отом? Можелион
бит
ибољи? Можелис
а
т
ираука
з
ива
ње
мнаболе
с
т
идрушт
ват
омедоприне
ти? Тужнај
ечиње
ницадас
а
тиранеможедаме
њас
т
ва
рнос
т
.
Акоиможе, ондај
ет
омрвица
, ка
п, з
рнце
, камича
к. Шт
оре
чеа
форис
т
ича
рМиланБешт
ић:Камичакј
екаоодбре
г
аодв
аљен.Тамрв
ица,т
а
ка
п, т
оз
рнце
, т
а
јка
мича
кне
ме
рљивет
е
жинеј
еиса
т
ирича
рск
ианг
а
жма
нафорис
т
ича
раМиха
илаВе
љков
ића

175

Књиже
внипре
г
ле
д2

Milovan Goč
manac

STUDIJE I ESEJI KAO OBELEŽJE
SAVREMENOG KNjIŽEVNOG TRENUTKA
(Verica Tadić
: Na hridima trenutka – zbirka eseja, Centar za kulturu, sport i turizam optine Luč
ani „Dragač
evo“, Guč
a, 2009)
Zbirka studija i eseja Verice Tadić„Na hridima trenutka“ većsamom metaforom govori o nameri pesnika i esejiste da govori svetkovinom
č
itanja proznih i pesnič
kih dela savremene književnosti sa one iste transcendentne distance sentencioznosti koju bi, bdenjem nad knjigom, sebi dozvolio svaki dobronamerni č
italac. Sačinjena je od poglavlja „Alhemič
no kopno“, „Moreuzi senki“, „Lunarni obrisi“, „Psalmi sunca“ i „Atlas za dva zavič
aja“.
Ne samo zapaž
enu studiju o Vasku Popi nego i eseje o piscima svojim savremenicima Verica Tadićpiš
e briljantnom metaforikom. Prevashodno pesnik, istakla se i u lirskoj pripovednoj prozi. Osnovni lirski segment
svog knjiž
evnog talenta utkiva svojevrsnim darom impresivnog pristupa
književnom delu u stihu i u prozi. Akribijski zapisuje trenutak impresije koje je knjiž
evno delo ostavilo na nju. Taj trenutak je, međutim, hrid, stena, temeljno postavljeno rasuđivanje sa mnogo dobro nađenih asocijacija i poredbenih odnosa sa utiscima stvorenim pri čitanju knjiga drugih pisaca. Metaforič
ke poredbene stilske asocijacije čine njene eseje i darovitim poetskim š
tivom, jer je i sam ž
ivot koji tumač
i specifič
nim nadahnućem i raspolož
enjem
u njenom književnom delu poetizovan.
Knjiž
evnoteorijska odrednica kritič
ke misli Verice Tadićje prevashodno impresionistič
ka. Ali, svoj prvi utisak o knjiž
evnom delu, impresiju
trenutka, istovremeno bogati mnoš
tvom podataka iz savremenog knjiž
evnog
ž
ivota, pokazujući š
iroko poznavanje knjiž
evnosti, povremeno se služ
i nauč
nim aparatom. Valja tada obratiti paž
nju na potpunost citata i adekvatno
fusnotiranje.

176

Окњиг
а
ма

Njen pristup tumač
enju književnog dela je transcedentalan, zasnovan
na logič
kom saznavanju iskustvene vrednosti knjiž
evnog dela u zadatom
vremenu i prostoru. Istovremeno je transcedentan pri tretmanu natčulnih
opaž
aja. To doprinosi da njen opseg razmiš
ljanja o knjiž
evnom delu, obogać
en i sentencioznim segmentom, dobija nauč
no-kritičku vrednost, istovremeno i nauč
no-obrazovnu.
Posebna vrednost ove zbirke eseja Verice Tadićje misaonost. Na
razmeđi impresionistič
ke i naučno-kritič
ke analize njena opš
ta književna
kultura i talenat imaginarne opservacije doprinosi tač
nom zapažanju zasnovanom na rasuđivanju na osnovama realiteta.
Za svoje esejistič
ko tumačenje odabrala je pisce i njihova dela prema
osobinama svoje lič
ne lucidnosti i najč

će pesnič
kih opredeljenja. Insistira
na gnomastici i na sentencama koje je nazvala eonskim grafitima. Svaki
njen esej sažima sveukupan ž
ivot sa svim nivelisanim osobinama, probranim u moru sveljudskog iskustva. Eon, dakle več
nost, beskrajno dugo vreme, odslikan je analitičkim darom nad opš
tom vrednoš
ć
u knjiž
evnog dela u
č
esto zavič
ajnom prostoru. Sentencioznost i tada ima važnu ulogu, jer cilj
njenih eseja nije prevashodno knjiž
evna analiza, većemanacija duha, igra
smisaonosti i asocijacija.
Sa svih navedenih pozicija njenog esejistič
kog interesovanja Verica
Tadićje ostvarila briljantne analize duhovnosti prožete kroz prozno knjiž
evno delo Milosava Ðalić
a, sa posebnim interesovanjem za njegove lirske romane. Sa ovim srpskim piscem ima zajedničku osobinu bogatog poredbenog
asociranja na značajna imena srpske i svetske duhovnosti.
Sa posebnim interesovanjem za savremenu poeziju, napisala je viš
e
produhovljenih eseja o delima srpskih pesnika. Posebnu pažnju je posvetila
Vasku Popi dajuć
i značajan naučno-kritič
ki, granično sa esejistič
kim, doprinos nadčulnom segmentu tumač
enja, zaumnog u sferi nadrealizma, č
iji je
Vasko Popa zagovornik i oduš
evljeni nastavljačpredratnog, nadrealizma između dva svetska rata. Veliku pažnju posveć
uje savremenim piscima modernistič
ke pesnič
ke orijentacije, sa posebnom pažnjom prema simbolizmu i
ekspresionizmu. Postmodernistič
ki gleda na niz važnih književnih pojava,
uključujuć
i i haiku, koji knjiž
evnoumetnič
ki analizuje sa takve originalne
pozicije.
Knjiž
evnik Verica Tadićse ovom knjigom pojavljuje kao daroviti
esejista. Po mom skromnom, distinktivnom miš
ljenju, ona oduhovljeno,
akribijski, dakle brižljivo i temeljito, pristupa knjiž
evnoj materiji i njenoj
esejistič
koj analizi, bogateć
i srpsku knjiž
evnu misao svestranim poznavanjem i smisaonim tumač
enjem. Ovim knjiž
evnim delom pokazuje snagu
produhovljenog talenta za knjiž
evnokritičko razmiš
ljanje i produhovljeno

177

Књиже
внипре
г
ле
д2

tumač
enje osnovnih estetskih vrednosti savremene književnosti. Kao š
tampana knjiga ć
e, svakako, doprineti razvoju esejistič
ke misli u srpskoj knjiž
evnosti i obogatiti srpsku knjiž
evnost darovitim pristupom knjiž
evno-umetnič
kom delu.

178

Окњиг
а
ма

ИЗНОВИХ КЊ ИГА

Зора
нСпа
сој
е
вић: „Ка
пи“, диг
ита
лнаг
ра
фика
, 2003

179

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Neda Kovač
ević

POVRATAK KOŠAVE U BEOGRAD
(„Mali Nemo“, Panč
evo, 2009)
Skoro svake noć
i u snu vrać
a koš
avu u Beograd. Hoda Terazijama,
Bulevarom kralja Aleksandra, rodnom Kosovskom... Goin Back Home...
Na mostu, zagledan u liniju š
to spaja bezdano nebo beogradsko s vodama. Neiskaznim, poput njegovih osećanja. Toliko bi ž
eleo da ih izrekne.
A samo jedan je nač
in. Muzika. Poezija. Ali note raznosi koš
ava, magič
na i
neuhvatljiva, kao džez. Jad i blaž
enstvo u isti mah. Kao Serene. I kao Lament...
... Blow Wind Blow Wind...
Ne ume reć
i da li to u Savi, dubokoj kao bluz, vetar mreš
ka meseč
inu. Ili note bljeskaju na vodi? I ko bi to bolje isprič
ao, bas klarinet tihog gospodina s lulom, Dolfija, saks „Ptice”, Duš
kova truba, Belgrade Blues-om.
Ili, mož
da, licem kavetru, glas Milanov? Ona, jedina zna. I zato... Okrenuti
se. K njoj.
Tako bi ž
eleo.
Otvara oč
i...
Da sam pisao roman, verovatno bih poč
eo ovako. Ali, ovo je samo
moj dnevnik. Čitam na preskok.
Muzika, poput valova, dođe, poprska, preplavi, dotakne, ode. I sve
tako, nanovo, u Krug.
„8. juni 1993.“
Najviš
e se vrać
am na taj datum, i mnoge posle njega. I sve vreme, listajući, kao da ć
u time nać
i odgovor, iznova se pitam:
Da li je bilo neophodno da se preselim iz Rima u Trst? Idi za svojom
sudbinom...?
Ponekad pomislim, bolje da to nisam uradio. Mogao sam i tamo lepo
završ
iti faks. Ali ja, nadobudni, budući filolog, hteo da budem š
to bliž
e izvoru. O'ladio me izvor, š
to li sam morao da budem baštoliki š
treber?

180

Изновихкњиг
а

Je li sve to, doista, sudbina? Slučaj Komedijant, kako kaže moj najdraž
i srpski pesnik? Ili ja, sa svojim kompletnim „likom i delom“? Nemam
pojma. Ipak, kontam da je za č
itav dalji tok mog ž
ivota presudan... e, stoj,
koja patetika. Okej, de, reći ć
u: „naročito važ
an“, ovaj drugi datum:
14. septembar 1993.
Kuća Janka Arsenijevića, Montebelo
U dvoriš
tu, posebnu mi pažnju privuku koš
, i motor. „Honda“ NX
125, mali kroser.
A unutra, u dnevnoj sobi na stolu, časopis „Musica Jazz“.
Dok idemo u njegovu radnu sobu, Janko pita:
– A otkud ste bašodabrali studije srpskog jezika?
– Majka mi je bila Srpkinja. Milica, rođena Petronijević
. Studirala
italijanistiku na Univerzitetu u Padovi. Upoznala tamo mog oca, i ostala. Još
kao dete sam iš
ao u Beograd. Svake godine provodio bar po jedan raspust. I
sad idem, svake godine.
– Idete... Blago vama – uzdahne duboko. – A imate li u Beogradu koga?
– Na ž
alost, od pre tri godine viš
e ne. A majka mi je umrla pre deset.
Otac, proš
le.
– Moje najdublje sauč

ć
e – kaž
e Janko, č
vrsto mi stež
ući š
aku.
– Hvala – odvratim – Eh, imao sam super ekipu u Bgd-u. Najortaci,
Dimitrije, sad u ratu, u Bosni, dobrovoljac. Vladan, zapalio za Australiju, sa
sve matorima. Komš
ije, Čuburci, Mutapova... – Pomislim za tren na
onu Moji su drugovi... – A vi, ne odlazite za Beograd?
– Od seobe u Trst, ne. Isprva nismo stigli, a potom, premda silno ž
elimo, ne bih rizikovao da me mobiliš
u u taj dogovoreni, i veš
tač
ki izazvani
rat. Eh... Pet godina. Kao pet eona...
*
Vrać
am se nekoliko stranica dnevnika.
9. septembar 1993.
Na srpskoj katedri ovdaš
njeg Univerziteta imaju dosta materijala za
diplomski, ali ne sve koji su mi potrebni. Isto u Crkvenoj opš
tini. Ali sveš
tenici crkve Svetog Spiridona me upute na izvesnog Janka Arsenijević
a, Srbina koji živi ovde. „Аko želite da dođete do najbolje i najobimnije građe za
vašrad, i ako biste, da kao budući filolog srpskog jezika, doista upoznate
naš
u istoriju, kulturu, tradiciju, nema boljeg čoveka“.

181

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Potraž
im Janka na njegovoj matič
noj katedri, klasič
ne filologije
– Dobar dan. Ja sam MilošAlfijeri. Radim diplomski na temu: „Srpska književnost u Trstu“. Uputili su me na vas...
Dok govorim, sav kao da je pretvoren u uho. Skapiram da tako paž
ljivo osluš
kuje upravo – srpski jezik. Rekao bih da, uživajuć
i u svakoj reč
i
na srpskom, i odgovara:
– Dobar dan. Radite, dakle... – razmisli na č
as – onda je najbolje da
dođete kod mene kuć
i ovih dana, kad vam odgovara, tamo mož
emo na miru...

182

Изновихкњиг
а

Vladislav Rupić

RIKA PEGAVIH LAVOVA
(„Alma“, Beograd, 2009)
Klupa je bila starinskog izgleda, nekako pohabana, ako se tako mož
e
reć
i, nalik kakvom mrzovoljnom, obolelom, umiruć
em starcu, a boja zrelih
kroš
nji koja ju je pokrivala, nekada celu, sada se mogla videti samo po sredini dasaka, jošna prvi pogled izbledelih. Daske koje su joj gradile naslon
bile su od surovog š
ibanja vremena, vrelih zraka sunca, kiš
e, ledene oš
tre zime, pomalo istrulele, pa se č
inilo da ć
e svakog časa pući – zato je retko ko i
sedeo na njoj. A i kada je sedeo, nije se naslanjao. Nadstreš
nica nad stanicom nije dopirala do nje.
Sedeo je na toj klupi i usputno, mada sve viš
e predano, razmiš
ljao o
knjizi koju je nedavno pročitao, lukavo odvajajuć
i sate koji su bili predodređeni za izuč
avanje i pamć
enje njemu dosadnih, zamarajuć
ih podataka koje
je uč
io u š
koli. Knjiga se zvala „Crna lala“ i jošuvek je u njemu budila divljenje i isti onaj, ili bar veoma slič
an, veličanstveni oseć
aj koji ga je prož
imao čitajuć
i je. Ogromna, izgarajuć
a ljubav dve mlade osobe zateč
ene u
muč
noj, neugodnoj, naizgled bezspasonosnoj situaciji, koje ne gube nadu za
boljom sutraš
njicom, fascinirala ga je do te mere da ga je stalno pratio varljivo magič
an osećaj da se nalazi unutar romana i da mu upravo pred oč
ima
iskrsavaju sve te divote, ta imaginarna lica koja su ž
ivela u ispisanim redovima stranica. No, ipak, neš
to ga je muč
ilo i nije mu davalo mira. Nikako se
nije mogao setiti pisca koji je veš
to skovao reč
ima svet iz maš
te, a koji se
ipak č
inio neverovatno ž
ivim i realnim. U glavi je vrteo velika imena različ
itih slogova i njihov sjaj različ
itih vremenskih epoha, ali do imena njemu
bitnog pisca nikako mu se nije dalo doplivati. Kao iskre dalekih zvezdi, srebrno-zlatnog praha, zasvetlucali bi mu sećanjem opisi dramatičnih i romantičnih situacija. Bilo mu je neopisivo drago, š
to je valjano uspeo da kriš
om
odvojene sate zač
ini tako mirisnim svetom, svetom koji je obitavao, disao,
pobeđivao u svojim estetskim sukobima koje je gradio pisac, gubio i ponovo

183

Kњиже
внипре
г
ле
д2

osvetnički vaskrsavao u svoj svojoj lepoti. Odavno nije neka knjiga, bilo kakvo š
tivo, ili bilo kakvo umetničko delo, ostavilo na njega tako gromovito
glasan utisak, kao roman koji je vrteo u glavi.
Zamiš
ljen, lako lebdeći pogled, leprš
ao mu je nad nervoznim, uzrujanim, iako su to pokuš
avali da sakriju negde duboko u sebi, š
arolikim čekaocima na stanici. Kao tonovi orkestarske simfonije, milovale su se i međusobno meš
ale boje i nijanse, koje su ih zaodevale. Boje vedroga neba, ulivale su se u kolor razbuktalih kroš
nji, vatra sunca u stenovito tlo zemlje, rukovali su se plavi teksas sa crnim somotom, bela svila sa purpurnom svilom,
crveni sa plavim pamukom. Na stanici je sevao vatromet boja. Ljudi su se
uskomeš
ano, kao mravi, vrpoljili oko sebe, dobacivali jedni drugima po koju reč, pozdrav ili sasvim bezazlenu primedbu, usput svaki č
as gledajući u
svoje ruč
ne č
asovnike. U oko mu zapade jedna starija gospođa, u crnoj haljini grube tkanine, čije se odsustvo elana moglo videti u njenim staračkim
neelastičnim pokretima, nekako otežanom drž
anju ruku i glave, pa č
ak i u
samom drž
anju kič
me. U nejakom naruč
ju drž
ala je paket upakovan u pak
papir, veličine svoje glave, i stalno ga desnom rukom stiskala uza se, oslobađajuć
i levu, kojom je nameš
tala naočari sklizle niz orlovski nos. Zamiš
ljao je š
ta bi sve mogao sadrž
ati jedan takav paket. Mož
da č
uva tajnu –
mračnu i izopač
enu, mož
da sasvim obič
nu, dostupnu samo starijoj ženi koja
je skriva iz nepoznatih lič
nih razloga; moguć
e iz straha ili ljubomore. Garava kosa, koja joj se vijorila do ramena, prož
dirala je sede vlasi, koje su liš
ene varki tu i tamo š
trč
ale, kao beleg prohujalih godina. Iako je pokuš
ala starost preobuć
i, maskirati u mladost, na njenom licu mogla se proč
itati prava
istina, surovi znamen vremena – bilo je bledunjavo i naborano, a pož
utela
kož
a vrata ispucala i gruba kao hrastova kora. Uzaludno ulepš
avanje. Priroda izveš
tač
enoš
ću uguš
ena, ipak se izbori sa na silu nametnutim varkama, i
naposletku na svetlost suda izroni tragikomič
na providnost maski. Čudno je
to da ljudsko bić
e, kao mlado i jošnedozrelo, hrli, požudno trči u susret zrelosti, i tom cilju da konač
no bude starije, (ovde se mora primetiti da jednu
od glavnih uloga ipak igra i zamena autoriteta), no, kada vreme odradi svoje, i nestrpljivi dočekaju svoju zoru, brzo uvide da je to samo gnusna noć
,i
vrlo rado bi se vratili svojoj prohujaloj mladosti. Tako je i postarija gospođa, koja je nekoga ili neš
to č
ekala na stanici, svojim puderima, rumenilom, i
kozmetičkim preparatima kojima je ulepš
avala kosu i lice, odavala svoju
podsvesnu čež
nju za mladalačkim danima.
Jedna druga pak ljudska prilika, skicirala je vojno, uniformisano lice.
Mladićvatrene kose, visoke i smeš
no mrš
ave figure, koja se nekako č
inila
isuviš
e krhko i slabaš
no, tumarao je međ’ ostalim ljudskim prilikama u teš
kim vojnič
kim č
izmama. Duge, krakate noge, odavale su utisak kao da se

184

Изновихкњиг
а

svojski muč
e da korač
aju u toj glomaznoj, pravilima propisanoj obuć
i; kao
da im je taj teret bio pretežak da bi se slobodno probijale kroz prostor. Tromo, umorno se mimoilazio sa nervoznim, nestrpljivim čekaocima. Na duguljastom, rumenom licu, niz koje su kao krupne kapi kiš
e klizile masne i slane bobice, opreznom posmatrač
u nije uspeo promać
i zabrinut, setno zamiš
ljen pogled, izgubljen u dubini ambisa duš
e, zaglavljen negde između postojanja i nepostojanja, u nepreglednoj i bezgraničnoj kosmologiji duha.
Šta je tražio ovde na stanici? Deč
ak ga nije poznavao. Da li je vojsku
služ
io u njegovom mestu, pa se sada vrać
a kući, dok mu u srcu odzvanjaju
zloslutne misli? Taj pogled, koji je imao mladi vojnik, nije bio bezrazlož
an.
Možda je nedavno isto takvim očima, a zamagljenim pogledom, usredsređenim na pismo, koje je, moguć
e od svoje porodice dobio, č
itao zaprepaš
ć
ujuć
e redove. Mož
da je u pitanju bio smrtni sluč
aj? Neko iz bliž
e familije je
umro, a postoji i ta moguć
nost da mu je dragana napisala oproš
tajno pismo,
objaš
njavajući mu svoje trenutno stanje, i priznajuć
i svoju novu zaljubljenost. Zaš
to li se služe tako surovim metodama, devojke čiji mladić
i odsluž
uju svoj vojnič
ki rok, pož
udno i strpljivo č
ekajuć
i da im se one vrate u zagrljaj? Žensku ć
ud je teš
ko objasniti, pogotovo kada je ona u rascepu između
devojač
kih godina, i zrelih godina ozbiljne ž
ene. One pripovedaju o nekakvoj daljini koja ih razdvaja, zaboravljajući pritom, da ljubav mož
e preleteti
planine i okeane, pa se i tako održ
ati. Posredi je daljina koja vlada u srcu. To
je jednostavan i sasvim iskren odgovor.
Naposletku, mož
da se samo zle volje vrać
ao u vojsku, nakon redovnog odsustva. U koloteč
inu koja mu je bila mrska, i u kojoj nije umeo prepoznati sebe. Da li je ona samo obaveza koju mora vratiti svojoj zemlji, zato
š
to se upravo u njoj rodio? Ljudi oko njega, utopljeni, svako ponaosob, u
svoje vlastite misli, probleme, sa svojim glediš
tima, prolazili su stanicom
nervozno. Deca mlađeg uzrasta, njih petoro-š
estoro, trč
karala su unaokolo, i
njihova ž
ivahnost davala je utisak da cela ž
eleznič
ka stanica bruji ž
ivotom.

185

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Mirjana Kapetanović

SKUPNI PORTRET SLIKARA LAZARA
DRLJAČE
(„Dobra knjiga”, Sarajevo, 2010)

Andrija
Šest godina smo ja i moja supruga Zora proveli u najbliskijim prijateljskim odnosima sa slikarom Lazarom Drljačom. Bili smo mladi brač
ni
par, sa tek rođenim sinom i kć
erkicom, kada smo stigli te 1964. godine na
Borke iz Konjica da preuzmemo služ
be koje su nam dodijeljene.
Ja sam bio opš
tinski lugar sa zaduženjem da se brinem o lovnom i ribolovnom području na Borcima i Boračkom jezeru u tim poč
etnim danima
turizma u Opš
tini Konjic, a supruga Zora je dobila posao kuharice u hotelu
Boraš
nica na Boračkom jezeru.
Nekako odmah po dolasku na novo radno mjesto, imao sam se priliku upoznati sa legendarnim slikarom koji se povukao iz civilizacije i još
davne 1932. godine doš
ao živjeti na Borke. Do tada nikada nisam vidio ž
ivog slikara i njegovo djelo. Da iskreno kaž
em, slikarstvo me nije nikada zanimalo, ali susret sa slikarom, koji je kao i ja bio zaljubljenik u prirodu i jednostavni život, rijeke i jezera i snjež
ne planinske vrhove Prenja, mnogo mi
je znač
io. Između nas dvojice je odmah sijevnula ona rijetka iskra prepoznavanja između duš
a koje su samo vanjski gledano različite, ali ih povezuju
one č
udne, tajne niti, č
ije znač
enje i postojanje samo Stvoritelj zna.
On je bio starac od preko osamdeset godina. U to vrijeme je živio u
Šantića vili, koju mu je dodijelila na koriš
tenje Opš
tina Konjic.Htio se potpuno posvetiti svom radu. Nije mi ni č
udo š
to nije podnosio da se ljudi motaju oko njega. Ljudi znaju ponekad biti jako napadni i dosadni, a on je samo ž
elio svoj mir. Često su znali iz Sarajeva da dođu neki umijetnici, novi186

Изновихкњиг
а

nari, pa i političari, da ga obiđu i da sa njim porazgovaraju.
Nikada nisam dozvolio da ga neko provocira ako sam bio u blizini, a
bilo je i takvih slučajeva.
On bi se tada zatvarao u svoju sobu i nije htio nikome da otvori. Kada bi mu kucali na vrata znao je samo odsječno da kaže :
“Ko si ti? Šta ć

? Ti meni čovječ
e ne trebaš
.”
I dok dosadni posjetilac ne bi otiš
ao on nije promaljao glavu iz sobe.
Rijetki su bili oni kojima je Lazar Drljač
a poklanjao povjerenje. Nije
zalazio u kuć
e na Borcima i u Konjicu. Samo je kod mene i jošmož
da u
dvije kuć
e rado dolazio. Pojavljivao se iznenada i tiho bi sjeo na stolicu.
Rijetko je prihvatao bilo kakvu č
ast. Za kafu je govorio da je to otrov
i u rijetkim prilikama kada je prihvatao da popije sa nama koji fildž
an, skidao je kajmak i govorio da je sav otrov u njemu skoncentrisan.

Zora
Hranu obično nije prihvatao od nas, najč

ć
e govoreć
i kako se dobro
najeo. A jeo je nevjerovatno malo.
Za cijeli dan pojeo bi samo jedno kuhano jaje, mali komadićhljeba i
neš
to š
umskih bobica i plodova koje bi sakupio. Bilo mi je č
udno kako bi jaje i onaj komadićhljeba presjekao na tri dijela i to rasporedio na tri dnevna
obroka. Često mi je govorio kako nema već
eg zla za tijelo i ž
ivot nego se
najesti naveč
er. Ponekad bi ulovio koju ribu i najč

ć
e je pripremao kuhanu,
ne isprženu. Mislim da je tajna njegove vitalnosti i zdravlja bila upravo u
tom nač
inu ishrane.

Andrija
Jedne prilike Lazar je ulovio ogromnu ribu, bilo je u njoj najmanje
osam kilograma. Boga mi, svi koji smo se tu naš
li divili smo se njegovom
trofeju, jer je on imao zaista slabe sprave za ribolov.
Imao je nekakvu staru rolu i bambusov š
tap, a silik mu je bio preslab
za takvu grdosiju. Ali bilo kako bilo, on ju je izvukao i mogu vam reć
i da je
bio jako ponosan na taj svoj ulov. Svi mi koliko god nas je bilo u hotelu
“Boraš
nici” zaposlenih okupili smo se oko slikara i njegovog trofeja, divili
se, zagledali ribu sa svih strana, a on je už
ivao.
Pitali smo ga š
ta će uč
initi sa tom ribetinom. Padali su prijedlozi da
je proda, jer dobio bi zaista mnogo novaca za nju, neko reč
e da je stavi kod

187

Kњиже
внипре
г
ле
д2

nas u friž
ider, pa da uzima po komad kad mu treba, ali on se na naš

uđenje
odluč
io na to da osuš
i ribu. Sad, mi smo znali da u nekim krajevima, u Dalmaciji, zaista ljudi suš
e ribu, ali trebalo je svakako znati postupak kako se to
radi. Pitao sam Lazara zna li on kako to treba uraditi, a on samouvjereno reč
e da zna.
Odnio je ribetinu do svoje kuć
e i objesio je onako cijelu na jedno drvo i izložio suncu. Kada sam nakon dva dana doš
ao da ga posjetim gledam
na onom drvetu samo koš
ć
urine od ribe, a ispod drveta gomila usmrđenog
mesa koje je jednostavno samo skliznulo sa kostiju, a slikar tužan sjedi kraj
one smrdljive kaš
e od ribe.
A, č
esto je iš
ao u ribolov na Neretvu. Najviš
e je volio ribariti na Ban
Viru i u Bukovici. Do mjesta za ribolov obično je stopirao po koje rijetko
vozilo koje bi prolazilo preko Boraka. Jedne prilike stopirao je na cesti kada
mu stade š
vajcarski bračni par. Vozili su neku staru š
klopociju od mercedesa koju su iznajmili za ljetovanje. Primili su č
udnog stopera i uskoro su se
poč
eli vrpoljiti, jer se od slikara š
irio neprijatan miris ustajalosti i neoprane
odjeće. Žena, kao žena, poče na njemačkom spoč
itavati muž
u.
“Pa, ti zaista nisi pri zdravoj pameti kada primašu auto ovakvog starog luđaka. Sve ti je moralo biti jasno č
im si vidio da nosi zimski kaput na
plus trideset.”
Lazar joj na teč
nom njemač
kom odgovori:
“Draga gospođo, ja nisam luđak, nosim zimski kaput, jer mi je zbog
reumatizma stalno hladno.”
Švajcarci se malo zač
udiš
e ovom odgovoru na njemač
kom jeziku, ali
ž
ena ne izdrž
a, pa opet zajedljivo prigovori muž
u, ali sada na francuskom:
“Zbog tvoje gluposti sada moram trpjeti zadah ovog kloš
ara.”
Lazar joj sada na francuskom odgovori:
“Ne, gospođo, ja nisam kloš
ar. Doduš
e, dok sam ž
ivio u Parizu nekoliko sam puta spavao ispod mostova, ali samo dok sam slikao izlazak sunca
na Seni. Stanovao sam daleko od rijeke, pa mi je tako bilo zgodnije da uhvatim pravi trenutak i svijetlost.”
Većprilič
no iznenađeni Švajcarci se zgledaš
e između sebe, kada muž
pomalo ironično na talijanskom reče:
“Kaž
e da je slikar, a kladim se da nikada nije ni č
uo, na primjer, za
Modiljanija.”
Na to ć
e Lazar na savrš
enom talijanskom:
“Ne samo da sam poznavao Amadea Modiljanija, nego sam mu redovito posuđivao novac, a puno puta ga nakon pijanki nosio na ovim leđima i
trijeznio. A, sada zaustavi auto, jer mora da sam i luđak i kloš
ar kada sa vama prostacima imam posla.”

188

Изновихкњиг
а

Jedne prilike, negdje 1966. godine doš
li su nam na Boračko jezero u
hotel “Boraš
nica”, gosti iz Njemačke, postariji brač
ni par. Voljeli su da vide
i iskuse sve š
to može pruž
iti ovaj lijepi kraj i tako sam odlučio da ih povedem u ribolov na Ban vir. Nijemac je vozio svoj luksuzni automobil kada
nas nedaleko od Borač
kog jezera na putu prema Glavatič
evu zaustavi mahanjem ruku Lazar Drljač
a.
Nijemci su u č
udu posmatrali č
udnu spodobu ne znajuć

ta želi od
njih. Ja sam im objasnio da je to moj prijatelj, slikar, da i on ž
eli ić
i u ribolov. Povezli smo ga. Malo je razgovarao sa njemačkim parom, ali je uglavnom sjedio tiho skupljen na zadnjem sjediš
tu. Žena nas je počastila nekim
keksom i sokom.
Tada sam prvi put vidio sok u limenci. Kada smo stigli na odrediš
te
ja sam odmah otiš
ao niz Neretvu, prema Kanjonu, jer sam znao da ć
u tamo
sigurno uloviti ribe, a bračni par i Lazar ostali su na pješ
č
anoj plaž
i Ban vira. Kada sam se nakon nekoliko sati vratio sa pozamaš
nim ulovom, ugledah
na pijesku sjede Nijemci i Lazar Drljača i u tiš
ini jedu svoj ruč
ak.
Odmah sam vidio da on po svom običaju jede samo ono š
to je sam
priredio, ne prihvatajuć
i niti dijelićobilnog obroka koji smo mi ponijeli sa
sobom. Ja sam ož
ednio na vodi i onako u slast popih sok koji sam dobio od
one ž
ene.
Kada sam popio, po naš
em obič
aju zafrljacim konzervu na sred Neretve, neka voda nosi.
Švabe se samo zgledaš
e između sebe, ali mi niš
ta ne rekoš
e. Kada su
završ
ili obrok, Nijemac iskopa jednu rupu u pijesku i sve otpatke koji su
ostali iza njega i žene, ali i oguljinu od jajeta i glavice luka koje je Lazar
ostavio na pijesku, zakopa u onu rupu, pa lijepo poravna pijesak i utaba nogama tako da niko ne bi rekao da je tu neš
to bilo.
Lazar je to nijemo posmatrao, pa se onda raskuka iz sveg glasa:
“ Andrija moj š
to se ja i ti danas osramotismo pred ovim ljudima i
pred ovom božjom ljepotom. Nikad ovo sebi neć
u oprostiti.”
I da znate, da je često to spominjao kako su Švabe, nama ljudima koji
ž
ivimo u prirodi i od prirode, održ
ali predavanje kakvo nikada nismo imali.
Slikar je č
esto znao doć
i kod mene i moje Zore u posjetu. Njega niste
mogli pozvati na sijelo kao š
to bi pozvali ostale komš
ije i prijatelje. On je
dolazio i odlazio samo onda kada je to njemu bio ć
eif. I niko ga nije mogao
nagovoriti da slika neš
to š
to on ne bi ž
elio.
Bilo je mnogo slučajeva da su dolazili razni funkcioneri iz Sarajeva
sa namjerom da nagovore slikara da im napravi portret, ali to nije palilo kod
njega. Jedne prilike, poč
eo je raditi portret tadaš
njeg predsjednika Sreza Konjic, Hadž
ije Dž
umhura, ali kada mu se ovaj neš
to zamjerio poderao je sliku

189

Kњиже
внипре
г
ле
д2

u jednom potezu.
U vezi toga isprič
ao bih vam i zanimljiv slučaj kako je slikao moju
suprugu Zoru i naš
u djecu.Ta slika koju je nazvao “Majka sa djecom” jedna
je od rijetkih slika koje su sač
uvane. Kada mi je kuć
a bila opljač
kana u
ovom proteklom ratu, vjerujte da sam po povratku prvo pogledao da li mi je
slika sač
uvana. Na njoj je Lazar Drljača napisao da je poklanja Andriji Anđelić
u.
Mnogi su ljudi dolazili sa svih strana svijeta i nudili mi fantastič
ne
sume novca za sliku, ali ja bih im samo odgovorio:
“Pa, kako bih vam mogao prodati svoju ž
enu i djecu.”
Zaista to je neprocijenjiva vrijednost u mom domu.

190

Изновихкњиг
а

Ра
с
ткоВа
с
и
ћ

КЛЕТВА
(Ау
т
о
р
с
к
оиз
да
ње
, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Ве
ликицрниау
т
омобилАг
енциј
ехит
рој
ег
ра
биоа
ут
опут
е
мка
ј
уг
у. АнриМе
ј
на
рј
едржаовола
нчврс
тоурука
маиг
ле
даоне
т
ремице
надру
мпредс
обом. Биој
епоче
т
акдецембра
, данј
ебиохла
данима
г
лов
ит
, видљивос
тсмањенаак
оловозв
лажа
н, т
а
кодај
е
, ипо
редт
ог
а
шт
оупетс
а
типоподнениј
ебиломног
ос
аобра
ћа
ј
а

ре
ба
лоз
адржат
и
с
вупа
жњудас
еприовојбрз
инииз
бе
г
нумог
ућаиз
не
на
ђе
њанапуту
.
Св
ес
едог
одилонек
ак
оха
от
ично, шт
ониј
ебилоуобичај
е
ноз
а
Аг
енциј
у. Текуподнест
иг
лој
еписмосфот
ог
ра
фиј
а
мачове
какој
иј
е
т
а
моуономг
ра
дунај
уг
уна
ђе
нмрт
а
вусе
ве
рномк
аналу
, накој
имас
у
с
ас
иг
урношћупрепоз
на
лиТомаДорнмана
. Теле
принткој
иј
ес
тиг
а
о
да
нра
ниј
ебиој
енеј
ас
а
н, ле
шј
емог
а
обит
ињег
ова
линис
убилисиг
у
рни, пасутра
жилифот
ог
рафиј
еиконачноихдобили. Двада
нара
ниј
еполициј
ај
ена
шлат
елонепоз
нат
огчове
кабе
зика
кв
ихдокуме
нат
а
,
кој
иниј
ебиоода
нде
, пај
ераз
а
с
лалање
г
овус
ликунара
з
личит
ес
т
ране
упокушај
удаг
аиде
нтификуј
у
. Сликај
ес
тиг
лаиуАг
е
нциј
у,ка
ој
едну
одус
т
ановакој
абимог
ладапомог
не
. Ионај
ез
а
ис
т
апомог
ла
.
Трида
нара
ниј
еТомДорнма
нј
ек
ренуоа
ут
омобиломуЦе
нт
ра
лунај
уг
у
, носе
ћиј
е
да
нв
ажа
ндокуме
на
т
, алиниј
ест
иг
аонациљ. Ишче
з
а
ој
ебе
зт
раг
а,иониколакој
ај
ев
оз
ио,иуАг
енциј
иј
ена
с
та
лапа
ник
а.Уз
а
лудсупре
т
пос
т
ав
ља
лишт
ај
емог
лодамуседе
с
и. Путг
ај
е
с
т
еводиокрозт
а
јг
ра
да
линиј
ебилопредв
иђе
нодас
еуње
муз
а
држи.
Биој
еис
куса
н, ве
шт
, мождамаловишез
а
инт
ере
с
ова
нз
але
пшипол,
а
лис
ва
ка
копоуз
дан, та
кодаоњег
ов
омдез
ерт
ирањуниј
емог
лобит
и
нире
чи.
Чимј
ефотог
рафиј
ас
т
иг
ла
, поз
в
алисуАнриМеј
нарадапреуз
ме
с
луча
ј
. Онј
еот
иша
ок
оддирект
ораКрат
а
нде
ра,кој
имуј
еиз
ложиос
ит
уа
циј
уина
ложиодаодма
хот
пу
туј
едолеипокушадарешит
умист
е
-

191

Kњиже
внипре
г
ле
д2

риј
у
. Кра
т
андермуобј
ас
нидај
еДорнманнос
иос
ас
обомј
е
данмикрофилмс
апла
нов
имара
ке
т
ас
ре
дње
гдомет
а
. Филм, обе
леже
нс
аРК3331,
в
еомај
ев
ажа
н, итре
баучинитис
ведаг
адобиј
уна
з
а
д, миломилис
илом, неискључуј
ућит
уиње
г
овукупов
ину,ча
кипове
омавис
окојце
ни. Тој
еусу
шт
инибилов
еомамог
ућеј
е
рс
уоникој
исуг
ау
з
ели, т
о
на
ј
в
еров
ат
ниј
еура
дилисна
ме
ромдаг
анекомпрода
ј
у.Анриупит
аз
а
шт
ос
уфилмс
лалипоДорнма
нука
дј
ет
оликов
ажа
н, нодобиодг
ов
ор
дај
еДорнма
ндос
аданос
иоива
жниј
адокуме
нтанаова
јначинида
ниј
ебилоника
кв
ихпроблема
. То„
ва
жниј
адокуме
нт
а
”ниј
ез
вуча
лос
ув
ишеубе
дљив
о, пака
дКра
та
ндерпоновидај
епотре
бнодапосв
ак
у
це
нудобиј
уфилмна
з
а
дидат
отре
баст
а
лнодаиманауму,Анрис
хва
т
идај
едошлодог
решкеуорг
аниз
а
циј
ит
ра
нс
порт
аидафилм з
бог
њег
ов
еиз
уз
ет
нева
жнос
тиниј
ет
ре
ба
лос
ла
тиуЦе
нт
ра
лунаова
јна
чин. Паипа
к, даДорнма
нпуту
ј
е

на
лој
ене
колик
ос
лу
жбе
никаАг
енциј
е
, ашт
анос
и, з
налис
ус
а
моКра
т
анде
риње
г
овпомоћник, да
кле
,
с
веј
ебилопот
пунобе
з
бедно. Анриз
а
тра
жиоддире
кт
орај
ош не
каобј
а
шњењаиондаодедапокупидокументакој
асумубилапот
ре
бназ
а
пут
. Да
лис
умуј
е
днус
на
жнума
шинудабишт
опрест
иг
а
онациљ, но
т
ој
ес
вепот
рај
алоне
ковре
ме
, ит
уј
епос
т
ој
алаодре
ђе
напроце
дура
крозкој
уј
етре
ба
лопроћи,та
кодате
кокот
риса
т
аонсе
деуколаиодв
ез
ес
едос
вогст
а
надапокупис
тв
ариз
апут
. Тадас
есе
т
иданиј
ере
з
ерв
ис
а
охот
ел, ит
оу
чинитуизс
та
на, шт
омуј
еиина
чеиз
г
ле
да
ло
бе
з
бе
дниј
енег
оизАг
е
нциј
е
, собз
иромнас
вештос
ез
бива
лоокоТомовогслуча
ј
а.Та
коте
куче
т
ирис
а
та
, пос
лес
порогина
пор
ногпробиј
а
њак
розс
а
обраћа
ј
нуг
ужву,кој
ај
еут
омчас
убиланав
рхунцу,ониз
бинаа
ут
опут
.
ЗаАг
е
нциј
уј
ерадиове
ћвишег
одина

т
е
каој
едос
т
аис
кус
тв
аи
пос
та
ој
е
да
нодње
нихпоуз
данихс
лу
жбе
ника
. А прет
ог
аниј
енис
а
њаодаовав
еомава
жнаспе
циј
а
лист
ичкадржа
внаорг
а
низ
а
циј
ауопшт
е
пос
тој
и, ај
ошма
њедаћес
еуњојз
апослит
и. Ех,ра
ниј
е
!
Ота
цмуј
ебиог
ра
фичк
иумет
ник, в
ес
е
о, друже
љубивт
ип, с
лобода
нус
вој
имс
хва
т
ањимаис
в
омпона
ша
њу,шт
ој
епривуклоАнриј
е
в
умај
ку, лепуиоз
биљну, нос
т
рог
ов
а
спит
а
нудев
ој
куизофицирс
ке
породицедас
ез
аг
ре
ј
ез
ање
г
аиудабезмног
ораз
мишља
ња. Анрис
е
родиопрви,иње
муј
ема
ј
к
апос
ве
т
илаве
ликупажњу,желе
ћидаус
ве
мубудена
ј
бољи, аондај
ене
колик
ог
одинакас
ниј
ес
т
иг
лаСе
с
или,кој
уј
ема
ј
каист
от
оликов
олелакаоисина

лиј
едев
ој
чицаипа
крас
лау
Анриј
е
в
ојс
е
нци.
Нажа
лост
, ус
коропотомиз
биој
ера
т
, не
с
пос
обнос
тпо
лит
ича
ра
иг
е
не
ралапроуз
роков
алај
ебрз
икра
хиокупациј
уз
емље
. Дошласут
е
-

192

Изновихкњиг
а

шкавре
ме
на
. От
а
цмус
епридружиопокре
т
уот
пораибиоа
нг
ажова
н
ка
от
а
лент
ова
ниг
рафича
руправ
љењулажнихис
пра
ва
, штој
епре
дст
а
в
ља
лој
еда
нодв
ажнихчинила
цауборбипрот
ивоку
па
тора
. У та
ј
ној
ра
дионициј
епров
одиос
ат
еида
не,ире
т
кој
едола
з
иокући,ост
а
вља
ј
ућиг
ђуМе
ј
на
рдаосв
емуводира
чуна
, окући, де
циис
вој
ојболе
с
ној
мај
ци. Годинуда
нака
с
ниј
едошлој
едоиз
дај
е,ниј
ес
ес
а
з
на
лока
ко,ра
дионицај
еотк
риве
нааг
. Ме
ј
на
ру
хв
аће
нис
т
ре
љан.Сре
ћом, прис
еби
ј
еима
ола
жнадокуме
нта
, та
кодање
г
овапородицаост
а
депошт
е
ђе
на
мог
ућихпрог
она
. ГђаМе
ј
нарј
ехра
броподнелатув
ес
типрихва
т
ила
с
удбинуонакв
ука
квај
ојј
ебилана
ме
т
нут
а
. Жив
елос
ека
кос
емог
ло,
с
нала
з
илос
е
, онај
ес
вест
оичкииз
држа
ва
ла, одбиј
ај
ућиист
овре
мено
даприхва
т
ибилока
квус
лужбуподокупат
ором.
Ст
а
нов
алисууј
е
дноммирномкра
ј
упрес
т
онице
, ут
рос
пра
т
ној
кућисасв
имк
ара
кт
ерис
тика
мапре
с
тоничк
еа
рхит
е
кту
ре, ск
ос
имве
ликимкровомилођ
амауме
с
топроз
ора
. Пре
дкућомс
ена
ла
з
иома
ли
с
кв
ерс
ане
коликок
ес
т
еновихс
т
а
ба
ла
, ата
мо, нек
ихст
от
ина
кме
та
ра
да
ље
, по
ве
ћипарксара
з
личит
имжбу
ње
мидрве
ћем. Животј
е, узсв
у
мукуине
ма
штину
, прот
ица
орела
т
ив
номирно, бе
зве
ликихпот
рес
а
,
с
веуишче
кива
њут
ренут
какадаћесера
тнасре
ћапроменитиидоћидо
ос
лобође
њаз
е
мљеоднеприј
а
те
ља
.
Напос
ледње
мс
прат
уњиховекуће
, умаломс
та
ну
, живе
лај
еј
е
днас
та
риј
аг
оспођа
, племенитихцрт
алица
, с
ре
дње
гра
ст
аиа
ут
орит
а
т
ивногпог
ле
да, профе
с
орфранцу
скогј
е
з
икаус
ре
дњојшколи. Ме
ј
на
ров
ис
уј
евиђа
линас
те
пеништ
у,поз
дра
в
љалисенонисусњомс
ту
пилиуближиконта
кт
. Свис
уј
ез
ва
лиг
ос
пођаДе
низ
аиа
косе
, ка
кос
уод
ос
т
алихс
ус
едачу
ли, ниј
еу
да
ва
ла
. Комшиј
есус
ез
богтог
ачудилеи
пит
а
ле

е
рј
ебилале
паипаме
тна, обра
з
ов
ана
, ра
з
умев
алас
еумног
е
с
т
ва
ри, а
лис
ениконеусудидапоку
шадаот
криј
ет
ута
ј
ну.ГђаМе
ј
на
р
ј
етопрот
ума
чилат
ак
оданиј
ена
ишланаправ
ог
.
Дог
одис
едаонапокуцај
е
днопо
подненањихов
авра
таиз
амолиз
ашољушеће
ра

е
р, к
ак
ој
ере
кла
, ниј
ест
иг
ладауопшт
иниподиг
небоновез
ашеће
ркој
исус
еделилит
огј
ут
ра
. На
вик
лај
ебиладау
ов
овре
мепиј
еча
јиниј
еже
ле
ладас
еса
дт
ог
алишиа
коба
ш немора
.
Анриј
е
в
амај
кај
ојдадешеће
рипре
дложидау
ђеипопиј
еча
јсњима
ј
е
рј
еуправ
оприс
т
а
вилаводу. ГђаДениз
априс
т
аде
, у
ђе, иус
корос
е
ра
з
в
ираз
г
оворосв
имг
орућимпробле
мима
, кој
ихј
ебилос
увише
. Гђа
Меј
нарс
ес
ет
ипит
ањакој
еј
ес
е
бис
та
лнопос
т
ав
љалауве
з
исњихов
омсус
е
ткомис
вој
епрет
пост
а
вкеот
оме
, иус
удиседај
ојт
окаже
.
Гђ
аДе
низ
ас
емалона
мрг
одика
дт
очу, прођеј
еда
нт
ре
нут
а
кут
ишини, аондаонапола
коодг
овори:

193

Kњиже
внипре
г
ле
д2

– Св
акичове
к, ка
дра
динешт
о, уве
кимара
з
логз
а
штот
очини.
Заоног
акој
итопо
смат
рас
ас
т
ране

ошт
оона
јра
ди, можедаиз
г
ле
да
пог
ре
шноилине
ра
з
умљив
ој
е
рнез
накој
иј
епра
вира
з
логз
ата
јпос
т
упа
к. Ак
оне
шт
омис
литедаз
на
т
е,нез
на
чидатоиз
нат
е
, пај
ез
а
тобољедаот
оменег
ов
орит
е

е
рможет
ела
кодапог
ре
шит
е.Пит
алист
ес
е
з
ашт
ос
енис
амуда
лаиодма
хс
т
еиз
в
елиз
ак
ључа
кданис
амна
ишлана
пра
вог
. Не
, ниј
ебилота
ко.На
шлас
а
мпра
вог

лиј
еоннас
вој
уимој
у
не
сре
ћупог
ину
оупрошломрат
у.Ј
аса
мг
атоликоволе
ладанис
аммог
лаз
а
мис
лит
идамог
удаволимбилоког
адруг
ог
. А дасеуда
мз
ане
когко
г
анећуволе
т
ис
амодабихс
еуда
ла,идапров
еде
мжив
отсњим,
мис
ле
ћис
вевре
менаоног
акој
иј
емрт
а
виког
аволим, биломиј
еужа
с
но, не
подношљивоине
пошт
е
но. Ет
о, та
кој
ебило. Мног
ис
умеос
уђ
ива
лиз
богтог
аиг
ов
орилидаг
ре
шим, а
лиј
аса
мт
а
коосе
ћа
ла
, т
а
ко
мис
лила,пас
амта
коиучинила
. Тонез
начидамис
лимдаидруг
ит
ре
бат
а
кодачине.Сва
котре
бадара
диона
кока
коос
е
ћаика
комис
лида
њемуна
ј
вишеодг
ова
ра
.
Анриј
ет
а
даимаој
е
дана
ес
тг
одина
, чуој
еиз
апа
мт
иоов
ење
не
ре
чииника
дихк
ас
ниј
ениј
ез
а
бора
вио.
Мис
лилај
еипонаша
лас
ез
а
ис
т
адрукчиј
еодмног
их. Не
кис
у
ј
ојпре
ба
цива
лишторадиподокупа
циј
ом, шт
ос
лужине
приј
ат
е
љу, на
шт
ај
еонапита
ладалиј
ебољеданера
ди, даниконеидеушколу, да
де
цас
едекодкућеиг
убег
одине
, нераде
ћиништ
а
. Аратћеј
ошпот
ра
ј
а
ти, ба
рј
ош две

ри г
одине, т
овре
менес
медас
еулудоиз
г
уби.

Уос
т
а
лом, ј
аде
цуучимњиховс
опст
ве
ниј
е
з
ик, неу
чимихнеприј
а
т
е
љс
ки. Ма
да
, ру
кунасрце,нев
идимз
а
штонет
ре
ба

а
т
ошт
осмос
а
д
подњиховомокупа
циј
ом, кој
аћепро
ћиит
ине
људикој
иихводене
с
т
ат
и, дапрочита
ва
моШилера
, Хај
неаилиУла
нда
, кој
ис
уис
т
от
а
ко
в
еликипе
с
ницика
оШениј
е
, Иг
оилиЕре
диа
? Униве
рз
а
лнев
редност
и
с
уне
уништиве

. Анриј
е
вамај
кај
еима
ладру
г
ачиј
емишљењеинеже
ле
ћидадођедоошт
риј
ихдис
кус
иј
ас
асус
е
тк
ом, кој
уј
еина
чеценилаи
поштов
ала
, онапоз
ваг
ђ
уДе
низ
ус
а
мој
ош ј
е
да
нилидв
апу
так
одњих
начај
.

194

Изновихкњиг
а

Ал
е
кс
а
нд
а
рНо
в
а
к
о
в
ић

ДВА УЈЕДНОМ
(„Mа
л
иНе
мо
“, Па
нч
е
в
о
, 2009)

1
Ка
жудај
еау
тормрт
а
в, ит
онес
амопоБа
рт
у. Не
кисеша
леи
дода
ј
удаа
ут
орниј
емрт
а
вне
г
оса
мот
ак
оз
ауда
ра
. Пост
ој
иионона
ив
нове
рова
њеда,иакос
ус
вепричеве
ћдав
ноисприча
не,ов
денег
де
, ме
ђуна
ма
, пос
т
ој
ељудикој
ис
ус
пре
мнидаис
прича
ј
уст
а
реприче али
нас
војна
чин. Даобј
а
снимит
уут
опиј
скус
ању: овог
ле
дишт
еимадос
т
аз
а
ј
е
дничкогс
афилмс
ким– уг
а
ока
ме
ре одре
ђуј
едалис
т
евина
т
чов
екизфилмов
аРифеншта
лове

нимљенизжа
бљепе
рс
пе
кт
ивеили
пуката
чкицакој
апулс
иранат
лу
, усе
нци орлов
ск
ихкрила.Да
кле
, око
ре
дит
е
љаи, нек
адј
ош в
ише
, окоснима
те
ља
, одре
ђуј
еме
с
тос
вак
ог
пре
дме
таупрос
т
ору
, њег
овз
на
ча
јиулог
у.Са
мимт
им, Ве
ликиПрипов
еда
чј
епос
т
аоВе
ликиРе
дит
е
љамис
мопукика
ме
рма
ник
ој
итуита
мода
ј
ума
лос
в
огличногпе
чат
аце
лојс
лици.Волеобихдај
ета
ко,з
а
ис
т
а! Нека
дс
а
мз
нат
е
, иј
адржа
одомогписа
ња
. Да
насмиј
ет
ридес
е
ти
пе
тиниј
емебриг
а.На
ј
ис
кре
ниј
е
: шт
ај
ез
а
нимљивоупричиопис
цу?
Ништ
а.Пис
а
њека
оипис
а
њеописа
њус
а
моус
пора
в
ај
ура
дњу.

Брз
е
“умет
ност
ика
офилмилипоз
оришт
енемај
увреме
нада
с
ебав
епис
цимакој
исуупрев
ишез
а
хте
вни. Акобихкре
нуодав
ам
припове
да
ммој
убиог
ра
фиј
уондабит
обилодос
а
дношт
ивоукој
ем

ј
еда
нчов
ексе
диус
обиипише“дапа
ра
фраз
ира
мФилипаРота
. Вре
ме
живопис
нихљудикој
ис
ужив
елис
вој
еде
ло: одс
ла
вногСерв
ант
ес
а
пре
коВај
лда
, Хеминг
ве
ј
апас
в
едоФа
нте
ај
епрошло.Дана
сима
мопос
лас
аг
омиломполупис
ме
нихпрог
ра
ме
раит
ој
ет
ужнабудућностна
д
кој
ом нев
редила
ме
нт
ират
и. Мој
еличнепода
т
кећува
м се
рвират
и
у
мере
но, уз
дра
вимдоз
а
маона
кока
кос
ебудераз
виј
а
лаприча
, чис
т
о

195

Kњиже
внипре
г
ле
д2

дав
аснебихопт
е
рет
иопрев
ишеуов
омхипе
рнау
чномве
куинформа
циј
аите
хничк
ихино
ва
циј
а
. И, небринит
е
, овониј
ет
оликорома
но
пис
цуколикооз
е
мљиукој
ојс
еник
онебав
ионимштој
еучиове
ћј
а
лов
импос
ловимаитуђ
имживот
омве
ћпис
аниј
еписа
нора
з
умљив
им,
књиже
вним иг
оворнимсрпс
кимј
е
з
иком узповре
ме
нено
вог
оворс
ке
с
кра
ћеницере
чеонLOL ( laughing out loudly).
Но, вра
тимосеВе
ликомРе
дит
е
љу. Ис
т
инај
е
, ка
оштос
еможе
на
слут
итиизмогделца
, ит
ек
акодруг
а
чиј
а
. ВеликогРе
дит
е
љане
ма
, ми
с
мог
аиз
бацилисас
нимања. Мислит
едај
ење
г
овконку
рентизподз
емногс
в
ет
апоз
ва
ндаг
аодме
нинаснима
њуус
ту
диј
у? Ниг
овора
.
Наш, з
ема
љскис
т
удиоодав
нонера
ди. Али, тре
бас
тв
орит
ипр
ив
идда
с
енешт
оипа
кз
бива
. Са
мот
а
јприв
идна
сј
ош одв
а
ј
аодживот
ињаи
ка
дј
е
дномпа
днемас
ка
, ка
дна
мсв
емог
ућеме
диј
с
кеег
з
ибициј
едос
а
де

ад с
епотпуноодре
кне
моуист
инулице
ме
рниходла
з
а
кауцркв
уи
поз
е
рс
кихпре
лист
а
ва
њак
њиг
абиће
мос
пре
мнидаз
акора
чимомилион
г
одинауна
з
а
д. Ст
имувез
и, ј
а, ВиданТрошић, ра
димка
опомоћник
помоћник
овогпомоћникана
з
ов
и-ка
ме
рма
науз
а
бит
омде
луЕв
ропекој
ис
ез
овеСрбиј
аау уг
ле
днојиз
дав
ачкојкорпорациј
и„
Пе
Ар“кој
уу
че
лич
номс
т
ис
кудржиПеђ
а(ника
коПре
дра
г
) Арнаут
овић.Ј
ош пре
циз
ниј
е
: мој
ез
ва
ничноз
анима
њеј
епомоћникуре
дникаапра
вапрофе
с
иј
а
ј
е„т
ра
г
а
ч“.Оче
муј
ере
чвиде
ће
тез
акој
ит
ре
нут
а
кј
ерс
е
...

2
....с
е
лимука
фа
ну„
Лупинг
“с
ме
шт
енуус
рцуБеог
ра
да21. ве
ка
а
лис
ане
кимј
е
дваприкриве
нимз
а
да
хом20. ве
какој
иниј
ена
пуст
ио
њененика
ддовољнопрове
т
ренеода
ј
е
. Не
мака
риранихс
тол
ња
каиба
ке
лит
нихпе
пе
ља
раа
лиос
ет
ис
е
, наос
но
вупа
рде
т
аљака
ошт
осуклимав
ис
т
олови, з
абе
ог
радс
кеус
ловебе
з
образ
ној
е
вт
инопив
оилиназ
ов
и-домаћинс
киодноспремаг
ост
имадасенала
з
ит
еудруг
омв
ремену.
Гов
орим да
клеобиртиј
и, ј
е
днојодтрипре
жив
еле(услов
норе
чено,
т
ри-ј
е
днај
еве
ћвиђе
наз
акоцка
рницуикупле
ра
ј
), укој
ојможе
т
ев
иде
т
иљудеизкњиже
вногс
в
ет
а
, политичкеана
лит
ича
ре

та
реалкохолича
рекој
еј
ес
мрт
, пиј
а
наодњиховогдаха
, прес
кочила
, уморнаодут
а
мањив
ањацвет
абе
ог
ра
дс
кебоемиј
еикој
е
ка
кв
евуциба
т
инешт
ому
с
ведођ
енаис
т
о. Ов
деса
мизпукогочај
а
ња

иг
ура
нданећунаћионо
шт
омит
реба
. Шт
рчим, у
реда
ние
лег
а
нта
н, ка
обелаврана
. За
довоља
н
с
а
м св
ој
им из
г
ледом, хва
ланапит
а
њума
даса
мс
ве
та
ндас
ва
коко

196

Изновихкњиг
а

проводиодређ
еновре
меиспре
дог
леда
ла морадасеприпреми на
с
т
алнараз
очара
ња
.
– О, Трошићу, г
дес
ити? – з
а
пит
куј
еГав
ра
нић, мла
дилит
е
рат
а
ов
дашњи.Пишелошеа
лиз
а
т
оба
ре
мпишемалопаменег
ња
випре
више
. Додуше, Га
вра
нићз
надасв
ојт
ермин попунинана
ј
г
оримог
ући
на
чин– бомба
рдуј
ућимес
вој
имиз
мишље
нимре
чимакој
енепос
тој
е
ниуродноммус
редњебос
а
нс
комма
с
ив
у. У Га
вра
нићевречник т
а
ко
с
пада
ј
у
: кра
с
рас
ноћење(к
рас
ној
ут
рокој
емењаноћуг
орс
комкра
с
у,
ба
рт
акомислим), в
аз
ношашће(ва
з
нес
е
њекој
еј
еу
ј
е
дноиуз
а
шашће
),
проз
а
шашће(у
з
аша
шћена„
проз
аку
“?) и„
космиј
а
ње
“(коре
нре
чине
поз
нат
, прет
по
ст
а
вљаседај
еупита
њуде
ме
нт
никос
мона
уткој
ис
елудирауз
а
ба
ченом кут
кува
с
ељене
). И ког
ај
атрпим? Полупис
ме
ног
а
кв
из
ит
еракој
ис
еуслободновре
меба
випис
а
ње
м, ка
ошт
ос
ене
ки
продав
циба
калук
аба
вепоез
иј
омадоуче
ниа
лас
идрамама.Зат
онаша
књиже
вностипропада– немапрофе
с
ионала
ца,с
вес
амг
охобис
т
а!
Ет
о, ј
ас
адпла
ћа
мце
нулице
ме
рногPR-a мој
еиз
да
ва
чкекуће
:

От
воре
нисмоз
ас
веа
ут
ореис
верукописе
, бе
зобз
иранажа
нрипое
т
ику“
. Отв
орениmy ass! Билобипа
мет
ниј
едас
монапра
вилидепониј
у
с
т
арогпапираиликре
нулидашт
ампа
монашере
циклиранођубрена
ха
рт
иј
иодре
циклираногђубре
такој
ес
ус
лалемла
делит
ера
т
е. Ова
ко
с
уконте
ј
не
рипоре
дфирмепрепунипис
аниј
аме
ђукој
имаимаиГа
вра
ниће
в
их. За
луднапот
рошњавре
ме
наипрост
ора
. Нај
вишеце
ним оне
кој
иша
љуруко
писеуе
лек
тронс
којформи– с
амоих„
дилит
уј
е
ш“ит
о
ј
есв
е.No more SM ( Scribo-Man-protector of week writers!)!
– О, доброса
м– одг
ов
ара
миј
е
дваса
крива
мк
аша
љ. Овдеида
љепушеона
јдува
нкој
иј
епреос
т
а
оизз
а
лихапочив
шеЈ
НА, смрдљив
,
т
роша
никт
омеибе
зфилт
е
ра. Сва
кипрост
а
кк
ој
иг
аконз
умираможе
т
а
конео
ме
та
нодапљу
цканај
ав
номме
с
тулис
т
ићебој
еболе
сногуринадомилевољеидас
епра
вда ре
чима
: „дув
ан ј
ет
а
кавина
ченебих
ј
а
“.Шт
анеби? Мора
мдава
мка
же
мдас
а
мј
апос
в
имме
рилимабе
ог
ра
дс
ки лок
алпа
триот
аипо
сле
дњиЛордПрот
ект
оринт
е
ле
ктуа
лног
с
нобиз
мауовомг
ра
ду. Дапој
а
с
ним: оногт
ре
нут
кака
дј
емој

нобов
с
кис
ојг
о
тов
оз
ат
ртродниг
ра
дј
едоживе
от
риме
нт
а
лнo-а
рхит
ект
онс
кетра
нсформа
циј
е
: прв
ој
епос
т
а
оБронкс

а
т
им Ва
ршав
а1944. г
одинеанакрај
ус
т
аничнибифеуПишкопе
ј
и, Ис
точнаАлба
ниј
а

ас
ена
с
војначинборимдас
ет
а
јст
а
ничнибифе
, а
кове
ћнеидедруг
а
чиј
е
,
оноба
рокре
чи. Зна
м, вис
теопт
имис
т
и, ј
е
дниодонихкој
исуве
рова
лидаћеСрбиј
а5. окт
обра2000. г
одинес
кинут
имус
авет
рене
ркеи
з
лат
нека
ј
ледебљинес
а
моубичиногконопцаис
пре
мноус
кочит
иу
ит
алиј
анс
куг
а
ла
нт
е
риј
у, алит
онебива
. Боже
, пре
ве
ликај
ежрт
в
акој
у

197

Kњиже
внипре
г
ле
д2

поднос
имз
а
радпрофе
сиј
е
: ду
ва
н, прома
ј
а
, се
да
мданас
т
арама
с
тува
з
ду
ху

ада
ха
лкохолаис
коре
нихте
ла
, одвра
т
но!
–Ј
е
силипрочит
аомојнов
ирома
н? – з
а
пит
куј
еГав
ранићиис
пит
ива
чкимепос
ма
т
рас
вој
импла
в
имочима.
– Не– одг
ов
ара
мхла
дноидода
ј
е
м– нитиве
руј
емдаимас
мис
ладат
ора
дим.
– За
шт
о?
– Довољној
едат
епог
ле
дампадака
жемз
ашт
о. Ј
ес
илис
епроменио
? Не
! Идаљенос
ишне
кона
фура
нооде
лцеирол-кра
г
ну.Уве
кт
е
в
идимуис
томоде
лу,ка
одасине
киј
уна
кизцрт
а
ногфилма.
Ие
т
о– окре
ћелеђ
аиувре
ђе
ноодлаз
иова
јв
е
чит
ис
туде
нт
. Бе
з
ре
чи, бе
зј
еднеув
реде
, он, нај
брбљивиј
аинај
в
ећапрз
ницаг
радаБе
ог
ра
да
, поз
на
т
огпоог
р
омнојконку
ренциј
ипотомпит
а
њу. Зна
миз
а
шт
от
ора
ди– в
еруј
едај
ош моженешт
одаобј
ав
икодмене.Зачове
ка
њег
ов
огдржа
њаонсеуправ
опониз
ио.

198

Изновихкњиг
а

Sanja Ivić

PSEUDONIM
(„Alma“, Beograd, 2008)
Poš
tovani č
lanovi,
Klub č
italaca Vas obaveš
tava da ć
e u sredu, 17. novembra biti održ
ana promocija knjige Pseudonim, Svetozara Teksta. O knjizi ć
e govoriti knjiž
evni kritič
ar Joakim Beli i filozof Daniel Denež
a.
Bić
e nam drago da ponovo prisustvujete knjiž
evnim događajima u
Klubu č
italaca, a ukoliko imate predloge za naredne književne več
eri, sa zadovoljstvom ć
emo im izać
i u susret (naravno, ukoliko se uklapaju u Pravilnik Kluba).
Srdač
an pozdrav,
Miranda

Zahvaljujem Vam na informacijama o aktuelnim deš
avanjima. Zaintrigirao me je naslov Pseudonim i nadam se da ć
u, uprkos slabom zdravlju,
uspeti da dođem. Molim vas za razumevanje ukoliko na zakazani sastanak
ne dođem, jošuvek sam u potrazi za Eskulapom koji je negde na padinama
Peliona zaboravio na pragmatič
nost...
Pozdrav,
Tina Barka

199

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Draga Miranda,
Hvala na informaciji, no nažalost trenutno viš
e nisam č
lanica Kluba
č
italaca, tako da mi obaveš
tenja ovakve vrste ne znače mnogo. Odluč
ila sam
da se povuč
em i ostanem anonimna, jer u ovakvom rasporedu stvari ne mogu da volim ni sebe, a o drugima da i ne govorimo. Zgranuta sam ponaš
anjem ljudi i razoč
arana bezoč
noš
ć
u onih koji se ne odrič
u ž
elje za autorstvom čak ni kada je u pitanju plagirani rad. Zato sam izabrala da ć
utim, i to
ć
e odsad biti moj poziv.
Hvala i srdač
an pozdrav,
Jona Mir

Poš
tovane,
Drago mi je da razmenjujete miš
ljenja, ali nekom igrom sluč
aja i ja
sam uključ
en u vaš
u komunikaciju, tako š
to primam vaš
e poruke. Bio bih
zahvalan kada mene ne biste uključ
ivale dalje u diskusiju.
Srdač
an pozdrav obema,
Igor Dejanović

Dragi prijatelji,
Ovo je prilika koju je samo dugačka zakrivljena linija produktivne
uobrazilje mogla da proizvede! Ne bih je nazvao kruž
nicom iako je smisao,
koji ne predstavlja niš
ta viš
e od himere koja me progoni, dobio referencu
kroz neočekivanu moguć
nost da vam se obratim i izlož
im svoje tumač
enje
pravila koja ste, oč
igledno, prihvatili. Jošuvek verujem u čoveč
anstvo i napredak ljudske svesti u celini, mada, možemo raspravljati o tome š
ta napredak podrazumeva; lič
no sam izgubio vezu, dodir sa ljudima i izabrao ž
ivot
č
itaoca. Istorija duha mi je poznata, samo iz nje istrgnut stoji vek naš
e sadaš
njice, čija stremljenja mi ostaju nepoznanica čak i u bliskoj proš
losti. Ne
mislim da je tome uzrok neophodnost postojanja istorijske distance većnedostatak svakodnevnog kontakta sa ljudima u č
ijim oč
ima dobijam odraz
č
udaka prema kome, i kada bi hteli, ne bi mogli ispoljiti svoje prave osobine
zaprepaš
ć
eni neobičnoš
ću onoga š
to vide – u zavisnosti od karaktera – lju-

200

Изновихкњиг
а

bopitljivoš
ć
u ili odbojnoš
ć
u izazvanom strahom koji od davnina joškod primitivnog č
oveka izaziva nepoznato.
Klub čitalaca smatram jednom od najreprezentativnijih manifestacija
duha naš
eg vremena, i želeć
i da pratim njegove odrednice, prijavio sam se
na klub-listu. Na neki nač
in sam se bespravno uselio, jer sam se prijavio pod
pseudonimom i nisam zvaničan č
lan. Paranoič
no sam iš
č
ekivao dan kada
ć
ete me otkriti i kada će građa sastavljena od vaš
ih ideja, aktivnosti i odluka
prestati da pristiž
e. Sada je materija koju prouč
avam dopunjena neoč
ekivanim darom u vidu pozornice vaš
ih misaonih kompleksa; piš
em iz perspektive č
oveka koga je vreme odbacilo i ostavilo za sobom. Kao u Zenonovoj
aporiji „Ahil”, mala prednost postaje presudna, a protagonista kaska za
onim š
to je, iako se kreć
e upola sporije, prvo krenulo. Iako, stalnim obogać
ivanjem znanja smanjujem domen prepreke u pokuš
aju da spoznam suš
tinu
epohe u kojoj živimo ili bar njen osnovni credo, ona mi do kraja ostaje nesaznatljiva, uvek iskorač
ujuć
i ispred mene. Priznajem i da je ova epoha progutala moj lični život i gotovo anulirala sve moje napore, namere i nade, kao i
svaku delatnost u koju bih se upustio, pa sam odustao od svojih ambicija i
posvetio se njenom raskrinkavanju i egzorciranju njenih tajnih moć
i. Prilika
da saznam vaš
e motive jedini je put ka izlazu ne samo iz trenutne realnosti,
veći jednog sna koji me nemilosrdno progoni. Hodam uskom ulicom koja
ima veliki broj skretnica na koje se ne obazirem, onda me neš
to naglo povuč
e da zakorač
im jednom od njih, uska ulica se pretvara u podrum čija vrata
neko u delić
u sekunde glasno zabravi, udaram u gvozdeni zid, ali uzalud,
spasenja nema. Izvinite zbog ovolikog okoliš
anja, pristojnost mi nalaž
e da
vam se predstavim, to ne č
inim ni imenom, ni zanimanjem, ni poreklom,
većonim najintimnijim – svojim demonima i nedoumicama.
A sada, zakasnelo in medias res! Kao apsolutna istina prihvać
eno je
da se pravila Kluba č
italaca zasnivaju na univerzalnim nač
elima ljudskog razuma, te da su ona zajednič
ka za sva ljudska bić
a, nezavisno od toga kojoj
veri, naciji i kulturi pripadaju – buduć
i da se do njih dolazi racionalnim promiš
ljanjem. Ne znam da li vam je kao uglednim građanima, š
to po vaš
im zanimanjima mogu da zaključim, poznato da se pojedinci koji ne poš
tuju ove
principe, progone na obalu, gde sa ostalim izgnanicima uč
e osnove čitanja,
tumač
enja i č
italač
ke etike. Ova š
kola poznata je kao Projekat prevazilaž
enja skepticizma, gde se naglaš
ava da je stanoviš
te autonomije razuma nezavisno od istorijski i socijalno uslovljenih partikularistič
kih glediš
ta. „Čitaoci
– otpadnici”, kako zovu izgnanike na ovo ostrvo, uč
e da ne izlaž
u svoje subjektivno miš
ljenje, koje bi trebalo da podrede univerzalno važ
ećim istinama koje prihvataju sva racionalna bić
a, a koliko mi je poznato, proces njihovog preobraćanja u čitaoce je dugotrajan, kako ovi stanovnici često govore

201

Kњиже
внипре
г
ле
д2

da ne shvataju š
ta podrazumeva „razum” sa kojim treba izjednač
iti slobodu.
Cilj njihovog prevaspitavanja je da dođu do saznanja da suš
tina i norme koje određuju svakog č
itaoca imaju poreklo u prirodi stvari; č
italač
ki identitet
oblikuju im mrež
om duž
nosti, dok je svrha celokupnog projekta skladno
druš
tvo u kome svi č
itaoci dele isti sistem vrednosti i slažu se u svim osnovnim pitanjima ljudskog ž
ivota i tumač
enja tekstova. Nakon obuke, svi pohađaoci dele iste stavove o radu, patnji, prijateljstvu, smrti, spasenju, grehu i
ljubavi; niš
ta ne predstavlja prepreku ostvarenju osmiš
ljenog plana, č
ak ni
bolesti, ratovi i siromaš
tvo. Klub č
italaca svaki kovitlac spreč
ava kroz stalno naglaš
avanje pitanja smisla, svrhe ž
ivljenja i odgovornosti.
Ovaj klub je zasnovan na isticanju prava slobodnog izbora u pristupu
literaturi i njenom tumač
enju, s naglaskom na činjenici da je slobodan izbor
osnova slobode, premda je opš
te prihvać
eno miš
ljenje da č
ovek u zadobijanju slobode mora biti dosledan istinama razuma kao onome š
to ga č
ini racionalnim bić
em. Zbog toga vlada ubeđenje da izbor mož
e biti samo jedan,
š
to proizlazi i iz ogranič
enosti ljudske egzistencije. Zbog toga se smatra da
je suš
tinska stvar da č
itaoci ostvare najbolji, od svih moguć
ih izbora tumač
enja, zasnovan na pravdi i istini, č
iju osnovu čini ratio. Svaki č
italac, prihvatajuć
i principe Kluba čitalaca, mož
e da bira pripadnost određenoj grupi,
zajednici ili religiji, jedino na š
ta kao č
italac nema pravo jeste da ne bude
č
lan Kluba č
italaca. Samo č
lanstvu su dostupne knjige i ostali zapisi u svim
oblicima. Mi koji odricanje od svojih unutraš
njih uverenja dož
ivljavamo
kao odricanje od samog ž
ivota i ne mož
emo da prihvatimo pravila Kluba č
italaca, zauvek smo odvojeni od knjige. Lično, knjigama imam pristup samo
u seć
anju, sve koje sam posedovao nepovratno su mi oduzete, a i sada se nalazim u iskuš
enju da se ne upustim u avanturu krš
enja pravila š
to mi je, priznajem, č
esto padalo na pamet. Ipak, time bih i druge sebično uveo u mrač
nu pukotinu koja predstavlja moj ž
ivot godinama unazad, a s jošjednom posledicom uzroka koji mi je nametnut, joštež
e bih mogao da se pomirim. Taj
uzrok je ukorenjen i u pravilima Kluba č
italaca i želeo bih da saznam zaš
to
ste doprineli kreiranju jednog sveta koji u sebi nema nič
eg gostoljubivog.
Razmiš
ljao sam i o tome da ste na kompromis pristali iz ljubavi prema knjigama, ali to bi, ipak, bilo paradoksalno, onda ne biste mogli da prihvatite
usvojena pravila tumač
enja. Iz vere, pre svega, u empatiju, pa tek onda u razum, očekujem s vaš
e strane smislen odgovor, dok kod mene vašpravilnik
ne proizvodi niš
ta uzviš
enije od unutarnjeg nespokojstva i nervne napregnutosti.

202

Изновихкњиг
а

Sonja Čabrić

HOUSE OF ILLUSION
(„Evro – Giunti“, Beograd, 2010)
Ovog puta, kad se zvono oglasi, potpuno sam spremna. Prolazeći pored ogledala, jošjedanom pogledam svoj odraz. Jednostavna kratka crna haljina sa rolkragnom prati liniju tela. Da nisam ovoliko mrš
ava, mogla bih
č
ak da izgledam privlač
no.
Pred vratima se č
uju glasovi. O neč
emu ž
učno raspravljaju. Gledam
kroz š
pijunku. Pavlik odmahuje glavom.
– Urazumi se, Peć
ka, imaćemo problema zbog toga.
To je sve š
to uspevam da č
ujem pre nego š
to š
irom otvarim vrata.
Obojica istovremeno pogledaju u mene.
– Spremna? – pita Petar.
Susrećem njegov pogled. U glavi premotavam delove Sandrine prič
e.
Grlo mi se steže. Ima neč
eg zaista straš
nog u njegovim sivim oč
ima, slič
nog
zavodljivoj magiji vuč
jeg pogleda koju sam kao devojč
ica doživela u zoološ
kom vrtu, kada sam se prvi put susrela sa ž
ivim vukom. Ono š
to sam tada
osetila, upamtila sam zauvek. Bilo je to neko čudno spajanje između mene i
ž
ivotinje. Mogla sam več
no da ostanem ispred vuč
jeg kaveza, da me mama
nije povukla dalje.
Ali Petrove oči nisu vuč
je. Možda viš
e orlovske. U svakom sluč
aju,
oseć
am se č
udno dok me posmatra.
Klimam glavom.
– Onda idemo – kaž
e propuš
tajući me ispred sebe.
Lift je većdanima neispravan, tako da se spuš
tamo stepenicama. Idemo bez reč
i. U hodniku je neobič
no tiho. Čuje se samo š
kripa otvorenog
prozora kroz koji struji hladan vazduh.
Izlazimo u noć
. U tiš
ini dolazimo do parkinga. Konture velikog džipa
izdiž
u se nad ostalim automobilima.
– Ti ćešnapred – kaž
e Pavlik

203

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Sedam na prednje sediš
te. Ovog puta š
ofira Petar. Krajič
kom oka posmatram njegov profil, jasno ocrtan na fonu ulič
nih svetiljki koje monotono
promiču mimo nas. Izgleda koncentrisan na put ispred sebe. Gume na toč
kovima meko klize po vlažnom asfaltu.
Tiš
ina koja opet zavlada u autu jošviš
e povećava napetost u meni. U
glavi mi je zbrka. Nepovezane slike lebde mi pred oč
ima: slika smrznutog
zimskog neba... vojnici KFOR-a č
uvaju zgariš
te... Enine stroge oči... operaciona sala u kojoj ž
eni vade rebra... Sandra koja viš
e nije Sandra... soba sa
monitorima... slikarska platna... Kadrovi se smenjuju jedan za drugim. Kao
da neko uporno drži prst na dugmetu za listanje ona dva ponuđena kanala.
Pokret koji čini Petar vrać
a me u stvarnost. Nudi mi zapaljenu cigaretu. Tek kada uvuč
em dim, shvatam da nije u pitanju duvan. Okreć
em se da
ponudim Pavliku. Odmahuje odrično glavom. Uvlačim jošjedan dim, zadrž
avam dah i dodajem dž
oint Petru. On puš
i ostatak i baca opuš
ak kroz prozor.
Misli polako poč
inju da se usporavaju. I, uopš
te, imam utisak da vreme iš
čezava.
– Bolje? – pita Petar.
Klimam glavom i munjevito shvatam da on zna kako se oseć
am. Kao
da sam napravljena od stakla. Puls poč
inje da se ubrzava. Jebena paranoja!
– Svi su nervozni pred predstavljanje – kaže.
Dalje nastavljamo da se vozimo u tiš
ini. Čuje se samo brujanje motora. Iako smo u centru, na ulicama nema automobila. Kao da smo upali u vremenski procep, u trenutak između dva otkucaja srca, koji neč
ije magične ruke rastež
u u beskraj. Od te pomisli vrti mi se u glavi.
„Stvarno dobar rad“, kažem u sebi, i krajičkom oka okrznem Petrov
pravilan profil. Lice mu je ozbiljno, gotovo skamenjeno. Tupo gledam u put
pred nama. Prelazimo Brankov most. Ulice postaju š
ire i sivlje.
– Stani pored prvog kioska – oglaš
ava se Pavlik.
Auto naglo koči.
Ostajem sama sa Petrom. Ne sećam se da mi je ikada do sada glava
bila tako prazna. Prvi put ne promiš
ljam svet. (Anti-racio na delu?) Petar,
kao da nasluć
uje moje misli, kaž
e:
– Kul, je l' da?
– Aha – kaž
em, a zatim mehanički artikuliš
em misao koja se formira
negde van jezgra svesti: – Sad znam zaš
to je carstvo na debilima.
Petar počinje da se smeje.
– Ma ne. Pogreš
no si sve razumela – kaže. – Njihova je prednost samo u tome š
to odmah po rođenju dobiju besplatnu ulaznicu.
– A mi?

204

Изновихкњиг
а

– Mi moramo da plać
amo.
Reč
i lebde u vazduhu kao odlomci tuđeg razgovora. Petar poč
inje da
dobuje prstima po volanu u ritmu neke svoje unutarnje melodije. Šake su
mu ogromne i proš
arane modrim ž
ilama. Pokuš
avam da mislim o onome š
to
je rekao, ali mi ne ide. Mozak je bilijarski sto, a smisao – kugle koje jedna
za drugom nestaju u crnim rupama.
Pavlik se vraća sa hrpom novina. Nastavljamo dalje. Čujem kako

urbano prelistava č
asopise.
– Trebalo je to jošjutros da uradiš
. Ima li neš
to? – pita Petar i baca
kratak pogled na retrovizor.
– Za sad samo jedan č
lanak u „Kuriru“.
– Kako su sroč
ili?
– Da č
itam ili da prevodim?
– Prevedi.
– Ma, klasič
na žvaka. Udaraju na ponos glasač
a. Zemlja neć
e da se
naguzi pred Evropskim politič
arima. A oni se utrkuju ko ć
e da uradi dublji
felacio „Velikom guruu“, kako su nazvali američ
kog predsednika.
– Odlič
no. A je li jasno napisano ili u insinuacijama?
– Napisano je tako da bude jasno i moronima. Rečsa najmaglovitijim znač
enjem je tranzicija, ali su je do sad većtoliko puta ponovili da su i
fafaš
ice iz pica-parka skapirale. U ostalom, zar sumnjašu „Kurir“. Pa oni su
i te kako svesni intelektualnog profila svojih konzumenata.
Nastaje kratka pauza u kojoj se čuje samo š

tanje novinskog papira.
– Mislim da će biti zadovoljan i da nijedan drugi list niš
ta ne objavi.
„Kurir“ je ipak najč
itaniji u zemlji. Ili, kako bi ti rekao, odgovara „intelektualnom profilu“ mase. A nama je ta masa i bitna – zaključ
uje na kraju Petar.
Pavlik ćutke nastavlja da lista novine.
Svetiljke grada ostaju za nama. Petar smanjuje brzinu. Put osvetljavaju samo farovi automobila. Imam utisak da taj put ponire kroz crni bezdan
koji se š
iri svuda oko nas.
I TONEM...

205

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Bojan Babić

NELJUDSKA KOMEDIJA
(„Algoritam Media“, Beograd, 2010)
ONKOLOGIJA, BAJKE MORFOLOGIJA
– Malignitet je u pitanju.
Reš
etke kreveca za koji je pre viš
e od godinu dana postao prevelik,
bile su gusto poređane. Iako su ga većodavno nagovarali da je doš
lo vreme
da počne da spava u pravom krevetu, on bi se uvek vrać
ao ovom prvobitnom prostoru. Ne odrič
ući se udobnosti, iz daljine je gledao babu kako nosi
kofu iz koje se, zbog njenog geganja pri oslanjanju na krać
u nogu, prosipao
po talas pomija. Geganje ga je plaš
ilo, ali ju je posmatrao kroz prozor i kroz
reš
etke svakog jutra i svake več
eri. To je bio neupitni ritual.
– Teratom.
Zatim bi mu donela parč
e prepeč
enog, garavog hleba premazanog
pekmezom. Na jeziku su mu se zadrž
avale ljuš
tike š
ljiva. Vatra u starom
gvozdenom š
poretu je povremeno provirivala iz oš
teć
ene ringle. Spavalo
mu se. Baba bi obično poč
ela da čita bajku iz velike knjige tvrdih i pohabanih korica. Voleo je da mu č
ita, a ne da prič
a svojim reč
ima, jer bi tako uvek
zabuš
avala i preskakala, š
to bi on odmah primeć
ivao.
– U toku razvoja, jošdok je č
ovek fetus, deš
ava se da ima blizanca
koji nije dovoljno jak, pa mu se rast zaustavi u tom poč
etnom periodu, a zakrž
ljalo tkivo se oč
uva u telu jač
eg brata.
I sada je primeć
ivao da je umorna i nezainteresovana, da je počela da
govori iz glave, a kroz svaku treć
u ili č
etvrtu rečprovirivao je nagoveš
taj
zevanja. Bilo je tako toplo.
„U š
umi ž
iveli stari muži žena koji su bili sirotinja i nisu imali dece,
a mnogo su voleli da imaju. Onda jedno jutro ode č
ovek na reku da upeca ribu, a ž
ena kaže nemoj crveno slovo, a mužkaž
e moram š
ta ć
emo da jedemo. I ode. Polomi led na jezeru i upeca č
udnu zlatnu ribu sa tri repa, a nije
206

Изновихкњиг
а

znao da je to ustvari bila veš
tica. Riba veš
tica mu kaž
e pusti me i ispunić
u ti
tri želje. On kaže imam samo jednu ž
elju. Ona pita koja je. On kaž
e da dobijem sina. Ona kaže dobro, dobićes dva sina odjednom, al jednog morašmeni
da daš
. Čim dođu na svet, izaberi sam jednog od dvojice, i dovedi ga ovde
na jezero i potopi ga u vodu. Taj je moj, drugi eto ti ga. Ako li tako ne uč
iniшkako sam ti rekla, izgubićešobojicu. On ode kuć
i i pred sledeć
u zimu,
ž
ena mu porodi dva sina, blizanca. Brać
a su bila ista istijata, samo je jedan
imao plave, a drugi crne oči. Otac slaže majku da ide da ih vodi na krš
tenje
kod popa, pa ih odvede na jezero. Zaplače, pa uzme onog s plavim oč
ima i
potopi ga u vodu. Bašu taj tren nastane velika zima i jezero se zaledi...“
– Pretvori se u tumor. To je teratom.
„...otac se vrati sa crnookim sinom i kaž
e ženi kako je pop video u
drugom detetu č
udo i da ga je bog namenio da ostane u manastiru da se tamo brinu za njega. Majka zaplač
e, al kud ć

ta će prihvati bolje bogu u goste nego bogu na istinu. Prođe š
esnaesтgodina. Sin poraste u jakog i naoč
itog momka kad se po carstvu pročuje vest da je carevu ć
erku otela zla veš
tica iz jezera i da ć
e car da da njenu ruku onom ko je spase. Seljakov sin
uzme noži ode na jezero. Iz jezera ispliva veš
tica u njenom pravom liku ko

daja s tri glave. Seljakov sin poseče sve tri aždajine glave i uskoči u jezero...“
Staričina glava je klonula, reč
i su joj postajale sve tiš
e. Stefan je budio reč
ima „A kako, kako je pobedio, kako je odsekao glave?“ Baba se trgnula i nastavila bez traž
enog objaš
njenja.
„Na dnu jezera nađe prelepu princezu i htede da je povede gore da
mu bude ž
ena, al ona ne htede. Što neć
ešgore da te vodim ocu caru i da se
udašza mene da postanešcarica a ja novi car. Ja ne mogu da se udam za tebe. Kad me aždaja otela i bacila na dno jezera, tu sam srela lepoga plavookog mladić
a i sa njim sam sad verena. Uto naiđe plavooki koji je bio isto seljakov sin a blizanac crnookom, a crnooki izvadi nožda ga ubije i otme mu
princezu. Al plavooki imo u rukama vodene travuljine pa baci na brata i njima ga zadavi. Onda iziđe gore s princezom, odvede je njenom ocu caru...“
– Histopatološ
kom analizom smo utvrdili da je u pitanju malignitet.
Jedina sto odsto pouzdana metoda.
Stefan je morao da prekine ovo muč
enje pa se uhvatio za stomak, a
na pitanje starice š
ta mu je, odgovorio je da ga sve boli i da mu je vruć
e. Zaista su mu obrazi bili vrlo crveni. Baba je prestala sa bajkom, uozbiljila se,
provukla ruku kroz reš
etke kreveca, nežno, najnežnije oslonila kaž
iprst na
njegovo čelo. Zatvorio je oč
i i osetio kako se gruba, ispucala koža sa jagodice njenog kaž
iprsta kreć
e po njegovom č
elu i nosu, a zatim i po stomaku,
pravilnim putanjama. Sluš
ao je babinu bajalicu.

207

Kњиже
внипре
г
ле
д2

– Nemojte se bojati. Proš
la su vremena kada je ovakva bolest nuž
no
imala fatalne posledice, daleko od toga. Vi ste jošvrlo mladi, Stefane. Savremena medicina kombinovana sa jakom voljom i konstruktivnim i disciplinovanim pristupom i te kako poveć
ava mogućnost potpunog izleč
enja.
Nazad da se vrnete,
preko mene ne mož
ete, sve boljke, sve napratnice.
Ja ve nož
em isekla,
metlom pomela, solju posolila,
paprikom zapaprila, belim lukom zaljutila,
mramorom skamenila
iz Stevanove kuće otpravila.
Iz kuć
e, sa sovre, iz kaš
ike,
iz karlice, iz glave, iz očiju,
iz zidova, iz ć

kova, iz kreveca,
nazad da se vrnete,
preko mene ne mož
ete,
one boljke prate, naprate,
ja boljke predajem, da se vrate.
– Uglavnom, tumefakt je eliminisan, okolno tkivo detaljno oč

ć
eno.
Sada ste zdravi. Mož
ete da nastavite sa normalnim ž
ivotom, sa poslom i rekreacijom, samo ć
ete poš
tovati dijetu koju Vam budem dao... i da, redovno
dolazite na kontrole. Doviđenja.
Stefan se pravio da spava kako bi baba otiš
la. Baba je otiš
la. Na televiziji je poč
eo crtani. Tom se poigravao jureć
i Džerija, dugo, lagano i uporno. Saterao ga je u ugao. Zario svoje čeljusti u njegov vrat, rasporio ga. Iz
Džerija je š
ikljala krv, creva su mu bila poderana.
– Doviđenja.
Stefan je spavao. Bilo mu je vruć
e.

208

Изновихкњиг
а

АнаАта
н
а
с
к
о
в
ић

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА
(„
Ар
т
-Пр
о
ј
е
к
т


р
е
ња
н
ин
, 2010)
1.
Приђит
еми. Имамнешт
одава
мкаже
м. Сас
лушај
т
еме
. Усудићуседак
орис
т
имРе
ч(онукој
ај
епос
т
ој
а
лапрес
вег
а
, упочет
ку). Поз
ај
мљив
аћуре
чи, кој
есубилеибићеипоку
ша
ћудаихис
т
рг
не
миз
њихов
огуљу
љка
ног
, ва
нв
ре
ме
ног
, без
бој
ногс
т
а
ништа
, дабис
т
емечулиира
з
уме
ли. Упа
мтит
едобро,ј
е
рприча
њепричеј
ека
овишемес
е
чни
порођа
ј
, не
пре
с
та
нинаг
онкој
иг
ру
дваречиуг
рлу.
Надруг
а
чиј
ојс
а
мст
а
з
иис
а
дамој
еочипонирудубље
, алиме
ла
коможе
т
еос
е
тит
иичут
и. Са
момиприђ
ит
е
.
Нас
лонит
есенака
ме
нез
идовеобновље
ног
, оживе
логма
на
с
тираГрада
ц, ког
ај
енос
илабуј
ицаре
ке
, обг
рлит
еих,ут
оплит
еихс
вој
им
т
е
лом, тус
а
м, туј
емојз
ној
, мој
еоко,мојдодир,мој
еколе
но. Гов
орим
крозбе
лика
менпе
шча
р,ша
пћемк
аова
л.Мој
еј
ег
рлоутимз
идовима
.
Непре
киднопрос
ипај
уиз
г
оворе
неине
из
г
оворе
неречи. Прона
ђитемој
обра
зубелиниз
идакој
ај
еос
т
а
ланаме
с
тус
ликемоглица
. Ра
дуј
тес
е
пре
дмој
омновомикономуг
римиз
но
јодори, предмла
доликимлицем
у
ок
вире
нимма
ра
момбој
еме
се
чине
. Напишит
ева
шеименапа
пируда
с
еиз
г
ов
оринај
ут
ре
њу.Ос
лу
шнит
ешумуиз
надкона
кама
на
с
тира
, под
в
ет
ромс
ечуј
ека
одапа
даг
ус
т
а
, сит
накиша
.
Умиј
тес
еув
ечнојв
одиИбра.
Прона
ђитемеуУлициКраљицеЈ
еле
неуБе
ог
ра
ду
, з
ав
иј
ут
ку
ис
подпре
ла
з
а
-мос
та
, уподножј
уј
е
дрешуме
. Улицаличинаприморс
ку.За
ђит
еиз
аве
лике,ле
пе,с
т
аринс
ке
, жут
екућес
ависокимоџацима
,
че
лој
ојј
еокре
нут
окашуми. Прона
ђитеме.
Сиђитедооба
ле
, наМа
луиВеликуКра
љичинупла
жууМилоче
ру, у
беритеподсу
нцем мојкора
к. Ос
ве
жит
ес
енаиз
воруз
ва
ном
209

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Кра
љичинооко, т
ус
амподиз
а
лама
ленуцркву. Уђит
еуфра
ње
ва
чке
црквеимана
ст
иреуКот
ору, Ба
ру, Улцињу.Туса
м, уа
т
риј
уму.Чек
ам
в
ас
. Поновит
еAgnus Dei.1 Пог
леда
ј
т
емеуочинафрес
ка
ма
. У Гра
ча
ници, г
дес
амослика
наз
а
ве
то
вана
, мудра
, мирна
, поре
дМилу
тинас
ам,
онве
чнот
ре
пе
риуз
лат
уидраг
омка
ме
њу.Уха
љиниимара
мибој
ет
ишине
, т
а
мној
. Лицемиј
ес
т
аро, акре
пко. Пог
ле
да
ј
т
еме, водићува
с
.
Дома
на
с
тираСопоћа
ни, у
ђит
еутуцркв
у-даму. Прона
ђит
ес
ликумој
е
породице
. Мла
дас
а
м, уј
арком, цр
ве
номпла
штус
адраг
им к
амењем
на
дха
љиномбој
еноћи. Мојпрве
на
цДра
гу
тин, кра
ље
вић, убе
лом ј
е
2
ка
в
адиону, т
ка
нинаимаиз
ве
з
е
нецве
тов
ебој
еј
орг
ов
ана.Ј
ас
а
мњег
ов
шт
итис
клоништ
е
. Оде
ћомј
еобе
ле
женка
опрворода
нива
жа
н, мој
е
првокидање
. Кле
книт
есамномипре
дсликомс
мрт
имој
ес
ве
крве
, мај
ке

ос
подарице

ос
пођ
еАне
. Мојмужј
енос
иоСопоћа
ненапле
ћима
з
ању. Пог
леда
ј
текакој
еус
та
рос
т
имла
дадокле
жинацрве
номј
ас
т
уку
, с
абеломмара
мом, кра
љица
-мај
ка
, наљубичас
т
омпокров
уича
рша
вимаодс
виле. Кле
книт
е
, ка
оиј
а
. Упит
ај
т
еме
, ука
пе
лима
на
с
т
ира
Ђурђ
ев
иСт
упов
ис
а
мпуте
водит
ељка.
Прочит
а
ј
т
едра
г
уљ-речипле
ме
нит
огДанилаоме
ни.Писа
оихј
е
укаме
номМа
г
личу, кој
инадг
ле
дас
ведолинеодЖичедоЂурђе
вих
с
т
упов
а. Саз
а
нос
ом исуз
а
ма. Дра
г
и Данило. Прив
рже
н. Дос
т
ој
а
нс
т
ве
н. Да
нило, мојис
пов
едникибрижник, мојпов
ере
никиприј
а
т
ељ.
Ожени-кра
љициник
ониј
епрење
г
абеле
жио. Омој
имда
ровимаСве
т
ојГори, Ј
ерус
а
лимуиСина
ј
уј
еприпове
да
оихва
лиоме
.
Додирнитемој
урукууБог
ородичиномма
на
с
тируТврдош, уне
ка
да
шње
мХуму, нас
те
ни, Милут
инг
ај
еобнов
ио, ј
ерс
амублиз
ини
има
латре
бињс
кидвор.Ру
кај
еуру
кав
уодз
лат
аиопточе
надра
г
оценос
т
има.Ос
ет
ићува
с
, примит
и, приг
рлит
и. Додирнит
е
, прог
оворите
, пољу
бит
е
. Чека
мва
св
еков
има
.
Потра
жит
емеуПров
анс
и. У мирис
ним пољимабе
зкра
ј
а
, пунимполе
на
, проба
ј
т
ел
ав
андинмедиопиј
т
ес
евинимаизпрова
нс
а
лс
кихвиног
ра
да
. Ме
ђусре
брносивимс
т
аблимама
с
лина
.
Помолитес
еудуг
ов
рат
ој
, г
ра
циоз
нојцркв
иСв
ет
огАхилиј
ау
Ариљу
, з
нај
т
едај
уј
еДраг
у
тинис
кре
носа
г
ра
дионадре
вном мес
т
у.
Поне
ој
уј
еус
рцуиумонашт
во.Пог
ле
да
ј
т
еме,с
т
арицу,с
аочимабој
е
ј
е
з
е
ра, ипоз
овит
епредиконом. Пог
леда
ј
темојликбе
зкрунеибе
з
нимба
, поре
дмужаисв
ек
ра, в
еликаса
мк
аопоље
, пружилас
а
мруке
Миснамолит
вапреприче
ст
и.
Видвл
ас
те
оск
еоде
ће,дуг
а,те
снос
крој
е
наха
љина,копчаласенапре
диималапришив
енез
лат
от
канет
ракенаоков
рат
никуицеломдужином.
1
2

210

Изновихкњиг
а

коре
њеист
а
па
мсе
, умонашкојха
љини, с
ацрквом, аизз
идаиз
ла
з
им.
Са
г
нит
ег
ла
вупре
д Христ
овом мај
ком, принес
ит
еј
ојсв
ој
емисли.
Окре
нитес
еикаме
ни.Же
лимдава
мисприча
м.
Отпут
уј
т
еуВат
ика
н, приђитеми. Ухладној
, прас
т
аројриз
ници
црквеСве
тогПет
раSancta Sanctorium – прона
ђит
еда
р-икону,мој
у,кој
уса
мпос
лаланапут
. Дивит
ес
еПрвоврхов
нима
пос
т
олима-г
орос
т
ас
има1, одћут
ит
е, ог
олит
есрце
. Спус
т
ит
епог
ледис
пода
пост
ола
, приближитес
емени, молимсес
ве
томНиколи, ас
иновимечув
ај
у, окре
нут
и
ј
е
дандруг
омка
ос
тра
жа
ри.
Де
вој
ке
, на
ма
жит
елицепомадомсамој
имиме
ном. Не
кас
ева
шелицеосв
ежиро
сом.
Поме
ша
ј
т
есес
ас
вимакој
ипрису
ст
вуј
у„
Данимај
орг
ова
на

,
с
љубитес
есас
вој
имна
ј
рођ
ениј
им, нез
на
ним, уст
ва
риз
на
ним, ј
е
рсв
и
с
мона
с
та
лиизБожиј
е
гс
рца. У мој
еимесера
дуј
т
е
, с
лушај
т
епе
с
ме
.
Чу
ј
е
михиј
а
. Видимв
ас
. Тражимва
с
.
Чека
мв
ас
, мојс
поме
никт
ра
жис
вој
еме
с
то.Улев
ојруцидржим
крс
тупроле
ћеове
нча
нј
орг
ова
нима,удес
нојкаме
ниГра
да
ц, привиј
ам
г
ак
аоде
т
е.Имампог
ле
дпт
ице,хаљинубој
ег
олу
бице,уус
тимамиј
е
ре
ч,с
корела
. Нађит
еј
е
. Пот
рудит
есе
. Зове
мвас
.
Ослушнит
е
.
Ог
реј
т
ес
е
.
Обиђит
еруше
винемогдв
орцаусе
луБрња
ккодИбарс
когКола
шина
.
Некав
аспримеудрушт
в
офра
нцус
ко–српс
когприј
а
те
љс
т
вау
Кра
ље
вуиушколс
киинт
ерна
циона
лнице
нт
аруrue de Borrego уПа
риз
у.Да
лас
а
мимс
вој
еиме
.
Наоблог
уј
е
днекњиг
ес
ам. Слик
аризМачв
емиј
епо
да
риове
ликеочи(Ма
чва
, доммогДра
г
ут
ина
). Сликај
ев
ат
ре
на
. Ос
мот
ритеме
.
Отв
орит
еме
.
Примит
емој
уречс
вимос
е
т
има
. Кожом. Кос
ом. Руком. Грудима.Ус
тима
.
Посе
т
ит
ес
ве
тоте
ломогМилут
инауцрквис
ве
т
еНе
дељеуСофиј
и. Приближит
ес
е. Приклонит
ес
ена
родукој
иг
апоштуј
еиз
овег
а
чудот
ворце
м. Приљубит
ес
е
. Пове
руј
т
е
. Пра
тим с
вогс
ина. Ос
т
ав
ит
е
иконицунање
г
ов
омс
ве
томт
елу,помоћићев
ам.
Милут
ин, к
раљ-г
радит
ељ, ниј
еда
нг
акра
љниј
еуг
ра
дњисв
ет
ињана
дма
шио.

1

Апос
толиПе
та
риПа
вле
.

211

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Пев
ај
т
еминас
лу
жби, ка
дмес
поменунаданмој
ихс
инов
а, у
ка
с
нуј
ес
е
н. Поновите
, са
г
ла
с
ит
еплодонос
неречиу
пуће
несв
ет
омкра
љуМилу
тину
, даиз
молимилос
тз
ав
ас
.
Маг
лич,г
ра
д-ве
на
ц, к
риј
емног
ет
а
ј
не
, попнит
ес
е
.
Приђит
еми.
Поже
литедамевидит
еидоћићу, ј
е
ржељекој
ес
уис
кренеиу
кој
имаис
т
рај
е
т
еиБогжелиз
ава
с
.
Да
ј
темис
рцека
оприј
а
т
е
љуис
е
ст
ри.Не
кабу
бњиижу
ди.

212

Изновихкњиг
а

Ле
л
аМа
р
к
о
в
ић

СРМЕНИЦА
(„Књи
же
в
н
аа
к
а
де
миј
а
“, Бе
ог
р
а
д
, 2008)
Бе
ше1332. г
одинака
дмени, Нићифору
, ико
нопис
цу

тижепис
моодНиколе
, умона
штв
у,мирскиз
ва
ним, Дра
г
ос
лавТут
ић.Уписму
меблаг
ода
рнимолиодаоку
пимживопис
цека
кобиживопис
а
лицркв
у
шт
ој
еподиг
ошеуПриз
ре
нут
окомпрошлег
одине.Какоз
ав
ршихжив
опис
ањеуМа
ке
дониј
и, в
рат
ихс
ес
вомз
а
вича
ј
уипове
дохс
асобом
па
рс
вој
ихприј
а
т
еља,кој
иприпа
да
ше
, ка
оиј
а
, приз
ренс
којс
лик
арс
кој
школи.
Са
че
кашенаскра
јБист
рицеДраг
ос
ла
виженаштомунека
да
бе
ше,са
дамона
хиња
, Бе
ла. Пођос
мопре
кот
рг
аида
ље
, дес
но, кана
ј
в
ише
мде
луг
ра
да
. Тада

аде
снес
тра
неу
лице,удвориштуМитуше
ве
куће
, уг
леда
хпре
ле
пуј
е
дноброднуг
рађе
винус
ај
еднимку
бе
т
омира
з
в
иј
е
номолт
арс
кома
пс
идом. Нис
а
м уПриз
ре
нубиотриг
о
динепас
е
из
нена
дихшт
оцр
квуз
ат
е
кохнаов
омме
ст
у. Пре
крс
т
ис
мосет
рипут
а
ипољу
бис
мопраг
, пауђ
осмоуцрквук
розј
е
диниу
лаз
, наз
апа
дној
с
т
рани. Црквабе
шедос
т
амрачнај
е
рс
ве
т
лостула
з
ишеса
мокрозв
рат
а
иуск
епроз
оренај
ужнојис
ев
е
рнојс
т
ра
ни. Ме
ниимој
имдру
г
овима
з
ас
иј
а
шеочи.Прот
рља
с
морука
ма
, не
с
т
рпљивидамра
чнојунут
ра
шњос
т
ипода
римос
в
ет
лос
тфрес
а
ка.
Заручкомдог
оворис
мопос
ао,ирокодг
одинуда
надаз
авршиможивопис
. Дуг
ос
едог
овора
смо, окоиз
боракомпоз
ициј
а
. Бла
г
оча
с
т
ив
иТут
ићбе
шеприхва
тиона
шемишље
ње

е
рс
еонашимжив
опис
има
, ка
корече
, на
дале
ког
оворило.Тадана
мис
причас
вој
упричу.Он
иженамуБе
ла, немог
а
шедаимај
упород. Зна
лисут
очимс
еу
з
еше
.
Првебрачненоћидожив
ешепре
дс
каз
ање. Женумуизс
нај
епробуди
в
ет
а
ршт
оотв
орипроз
оре
. Онауст
а
дедаихз
а
тв
ори. Тадј
енешт
оприв
учедапог
ле
дакалев
ом у
г
лус
обе. И у
г
ледаБог
ородицу
. Ст
а
ј
а
шеу
т
омуг
луБог
ородица
, ус
вој
ојра
с
кошнојодори, не
мост
а
ј
а
шеиг
ле
да
-

213

Kњиже
внипре
г
ле
д2

шеј
е
. Та
дМај
каБожј
апочедапла
че
. Белис
рцеума
лонеис
кочи... И
ка
дхт
е
денешт
одаз
аус
т
и, ве
та
рпоновоз
ат
ре
с
еис
кренуј
ојпог
ледка
проз
орс
комокну
. Ка
дБе
лапог
ле
дапонов
опремаБог
ородици, њене
бе
шев
ише
.
Бе
лауз
не
миренаисас
уз
а
мауочима, пробудис
вог
ачове
каи
ис
причамус
в
е. Неуме
шедаодре
дез
ашт
ој
ојс
еБог
ородицаприка
з
а
с
ас
уз
а
ма
. Бе
лапрв
опомис
лидаћес
ене
шт
оде
с
ит
иње
номчове
ку, па
с
веус
тре
пњиживе
шена
ре
днихг
одина
. Ка
дпокушај
идаос
та
ненос
е
ћанеуродишеплодом, Белара
ст
ума
чишт
ај
епре
дс
каз
ањеБог
ородичиноз
на
чило.
За
т
ос
еупоз
нимг
о
динамаз
а
мона
шише
, пос
ве
тишесемолит
ви
Бог
у
, ас
а
всв
ојимет
а
кдадошез
аз
ида
њеовецркве
. Подаришеј
екућа
ма,в
иног
ра
домиз
емљом, шт
оиу
писа
шенаплочикој
априпа
децркв
и.
Почес
мове
ћсут
ра
дан.Докс
ума
ј
с
т
орика
чилиске
леу
нут
арцркв
е
, миме
ша
с
мобој
е.
Годинуда
нај
ет
ра
ј
а
ложивопис
а
ње
. Дра
г
ут
инј
едола
з
иоповре
мено,давидит
ре
балина
мштоидаседив
иикона
макој
еиз
ра
ња
шеиз
мрачнихз
идов
ацркве
.
У олт
ару
, у конхи а
псиде живописа
с
мо Св
е
ту Бог
ородицу
Оранту
. На
с
лика
с
мој
еобуче
нуума
форион1 ихимат
ион2 т
а
мноцр
ве
небој
е
. Из
ањекрилаанђе
лас
аореолом.
Наис
т
очномде
лус
водана
слика
смоВаз
не
с
ење,Спа
с
ит
е
љашт
о
с
еубелојма
ндриоли, к
ој
унос
ече
т
ириа
нђе
лауцрве
нимхаљина
ма

з
нос
иус
ла
винане
бо.
Нај
ужномз
иду,одз
а
па
дакаис
току

ве
терат
нике
, Св
е
тогГе
орг
иј
аиСв
е
тогПрокопиј
ауоде
лурат
ника
, шт
оудес
нојруцидржаше
ису
канма
ч,аулев
ојлук
.
Удруг
ојз
ониживопис
а
смос
ценеизму
каХрис
тов
ихиРаспе
ће
Хрис
тов
о. Из
дај
ств
оЈ
удиноприка
з
а
с
мосценом ка
даХрис
тосдржи
пруженурукуЈ
уди. Ј
удуна
с
лика
с
мок
аомла
догиве
омале
погчове
ка
.
Св
ој
елицеЈ
удапр
иносиХрис
тос
удаг
апољуби, але
вурукудржина
ра
ме
нуХрис
т
овомиг
рлиг
ањоме
. Надруг
омделуз
идапе
т
на
е
стфиг
урабог
а
т
онаоружа
нихв
ој
номопре
мом, ок
лопимаишле
мовима
, вој
никаиЈ
е
вре
ј
ашт
одођошедау
хва
теХрис
тос
а
.
Наз
а
падном з
иду, пожељиТутиће
вој
, на
слика
с
моцараКонс
тантинаицарицуЈе
л
ену
. Из
ме
ђуњихкрс
т
. Ца
рКонс
т
ант
инбе
шена
с
ликанура
с
кошнојха
љинита
мноцрве
небој
еиима
шес
весимболе

1
2

Мафорион(г
рч.) – ха
љина
Химат
ион(г
рч.himátion) – ог
рт
ач

214

Изновихкњиг
а

ца
рскогдос
т
ој
а
нс
т
ва
. Крунанаг
лав
ибог
а
т
оу
краше
набис
еримаидра
г
им ка
мењем. Наца
ричинојг
ла
викрунакој
ас
енаг
орњим ивица
ма
прошируј
е
. Одев
енауоде
ћусасимболимаца
рс
когдос
т
ој
а
нс
тв
а.Дес
но
одв
рат
ана
с
лика
с
моа
рханђе
ласоре
олом.
Нај
ве
ћакомпоз
ициј
абе
ј
а
шеУспе
њеБог
ородице. Бог
ородица
ле
жинаодру, а
пос
т
олПа
влес
а
г
а
ог
лав
унадног
а
маБог
ородичинима
рукеис
пру
жио.Вишеа
пост
олаПав
лас
т
ој
ис
е
дама
пост
олакој
ипла
чу,
с
ва
киодњихудруг
а
чиј
ојодори,друг
а
чиј
е
глика
, саилибе
збраде
.
Из
на
дУс
пења,Преображе
њеХристово, г
денаг
орис
атриврха
Спа
сите
љ убе
лом, држисв
ит
а
куле
војруциаде
с
номбла
г
ос
иља
. На
в
рхуг
ореиМој
с
иј
есат
а
блицама
, пророкИлиј
аупоз
имолит
ве
, оба
пог
ну
тихг
ла
вапре
маСпас
ите
љу
. Наз
апа
дном с
воду, ле
жећинас
ке
ла
ма
, нас
ликас
моКрштењеХрис
тов
о, Вел
икогсав
е
таанђе
оиВаз
не
с
е
њеЛаз
ара.
Нас
рединис
вода
, уме
даљо
нукружногоблика
, докј
еизмој
е
че
т
кицеиз
ра
ња
оликХристосаиВел
икогс
ав
етаанђе
ос
акрс
т
ас
т
им
оре
олом, се
т
ихс
екњиг
епророкаИс
а
ј
ие9.9. Почедаодј
е
куј
емојг
ла
с
докиз
г
ов
ара
хпро
роковеречи:
– Родинамс
едете.Ње
г
ов
амоћј
еиспис
ананање
г
ов
импл
е
ћима.Бог
уприпадас
в
амоћ,анђ
ел
ув
ел
икогсав
е
та,оцубу
ду
ће
гв
е
ка.
Та
чноз
аг
одинудана
, 1332., з
а
вршисмосрадов
има. Поск
ида
с
моске
ле
... Кадпримис
мобог
ат
унаг
ра
дуивиде
с
монас
меј
а
налица
Дра
г
ос
лав
аиБе
леТут
ић, бимик
рив
о. Бимикрив
оштомој
ече
т
кице
дуженепре
нос
ишесла
вуБожј
у
, наз
идовеовецркв
е.Так
ос
еув
е
кос
е
ћадушамој
ака
дз
авршиживопис
. За
тот
ра
жисле
де
ћукак
обиуслика
њуна
шлаБожј
имир. Докј
едобротв
ора, е
т
око
рис
т
из
амој
уду
шу, и
на
родуве
решт
оседе
ломт
вори...

215

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Мир
о
љу
бТод
о
р
о
в
и
ћ

БОЛИ МЕ БЛАЈБИНГЕР
(шат
ророману150 жвак
аи50 слик
а
)
(„
Про
с
в
е
т
а

, Бе
ог
р
а
д, 2009)
КО УИЗЛОГ
У
УБос
анс
које
рг
е
лакамењарки.На
ре
ђа
лес
еду
жулице
: ас
фа
лт
уше
, цепа
љке
, хода
лице

мрдибубе
, офелиј
е,чва
рци, пицопев
ке,пушике
, ашов
и, флинт
е,ра
ст
ура
чеипранг
иј
епав
абеинуде– прода
ј
ус
вој
у
з
ев
алицу
.
Коуиз
лог
удобрибат
а
ци, ве
лик
ис
ифони, мас
ниг
уз
ов
и, дат
и
с
ена
па
режмиг
ав
ци,дасг
ус
т
омођа
нишеш, ша
цуј
ешибира
ш.
Имаит
ра
ве
ст
итаа
кот
идворс
калудавишељубибу
љу.

НЕДЕЉАУКНЕЗМИШОВОЈ
Трова
ос
амк
оњадоподне
. Ка
дмеј
еремнулот
а
ндрка
лој
ошс
ам
биомут
анодс
иноћнецирке
. Уба
њис
амсема
лохе
ндлова
о, аондана
ба
цимк
онцеииз
г
иљамизг
ај
бедаг
улима
с
фа
лт.
Билај
енеде
ља
, данкој
инег
отивим.
Опа
лиммув
ингЗма
јЈ
овиномдоКне
зМишове
.
Бу
љукбе
з
ве
з
нера
ј
ев
ећј
еландраог
лав
ња
ком, з
у
ј
а
о, шацова
о
из
лог
е
. Та
личнепородицесмај
мунима

от
ив
нирибони, на
па
ље
нима
чори, пенз
ос
и, фос
илиизчет
ворке
, жонг
ле
рииу
личнице
пачиз
а
крчилисуКне
зМишову.Нис
имог
а
обе
зфркедашпа
рт
аш.

216

Изновихкњиг
а

КУСТОС– ЛУФТИГУЗ
Дог
иља
оса
мт
рошанимут
а
вдаовдепроменимбат
е
риј
еируча
м. Шт
аимауов
омпампурудас
еча
лабрцнеицирка
?
Кис
не
мве
ћполачукеакус
т
осане
ма
. Гдеј
ет
а
јдз
инз
овиџа
ба
ле
ба
рош? Заронуопшт
ешљака
? Мождај
ена
ђубриоцрев
апас
адкња
в
ауку
хињиај
аовдекоде
г
енџоња
м.
Гдеј
ег
ла
фор? Дај
т
емимудоњудамуиспљуне
мкак
омус
ес
ивциилуфт
иг
уз
ифрај
е
ришу.За
штоимнеу
дариног
у
?

МЈ
УЗА
Одвојув
оз
аов
о. Ке
вћудај
ет
омј
уз
а. Одт
ог
аможеш, бре
, да
подилка
ниш. Одошебла
тобра
ни. Зра
кника
коцепа
ј
уипале

ашус
ка
ка
в
ац, з
е
вз
е
чес
е, а
рла
ј
укот
руднебуве
. Ј
о
шс
еичерупа
ј
у. Ку
жи!
Ст
рипт
из
.
Ништ
анеконт
ам. У на
шев
ремебилој
ег
от
ив
ниј
е
. Неова
ква
ра
с
тура
чинаипа
ље
вина
. Лаћа
на,кооко,се
нтиш мј
уз
а.Рибас
ез
аг
в
инт
а
лау
зт
ебепаштрика
шкрозс
алуколепт
ир.

МУНГОС
Отв
ориоса
моквириуг
иља
оуг
олу
ба
рник.Зас
толомј
екис
нуо
МикаМу
нг
ос
.
– Гдес
ипај
т
ос
? – пев
ну
ој
е
.
Нав
уклис
мос
енаплућаиодлепилижва
ку.
Микај
едвег
одинелиз
а
оре
шет
ке
. Ониорта
циопалилипеша
ка
даола
дежунт
а
рунаТера
з
иј
а
ма
. Биој
ес
ице
р. Некоихоцинка
рио. Чуча
лимурка
ниумициипоке
ба
лиихкоз
е
че
ве
.

217

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Др
а
г
у
ти
нМини
ћКа
р
л
о

НАЦИОНАЛИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА
(Ау
т
о
р
с
к
оиз
да
ње
, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
ДВЕСТАГ
ОДИНАСАМОЋЕ
Лепаич
истаз
е
мљанас
ев
е
руне
мабашч
истус
ав
ес
т:
докс
уос
талиЕв
ропљаникрв
арилиураз
нимратов
има,
Шве
дс
кај
едв
ав
е
кау
жив
ал
аумируинеу
тралнос
ти
Ка
дсумиуСт
окхолмуне
кек
олег
еновина
риобј
ашњав
алиис
т
ориј
уШве
дс
ке
, з
а
па
з
иос
а
м одма
хуче
муј
ест
ва
р. Србиј
ас
ерас
па
ла
1389. г
одине
, аШве
дс
кај
еис
тег
одинеприса
ј
единилаДа
нс
куиНорве
шкуподсв
ој
укруну. И миионис
ла
вимотуг
одинупонос
но. Онис
у
т
а
дакре
нулиу
з
брдо, аминиз
аст
ра
ну. И ве
ћу17. ве
кукраљ Гус
т
ав
Друг
иињег
овамушкоба
ња
ст
аћеркаКрис
тина(иг
ралај
уј
енафилму
Гре
т
аГа
рбо) проширилисудржав
уинаде
оНе
ма
чке
. Амисмотихг
одинабе
жа
лиизСрбиј
еина
с
ељав
алира
з
нецаре
вине
.
Онда
, мис
мока
опос
ле
дњилуда
ци27. ма
рта1941. одба
цилине
ут
ра
лнос
т
, докс
уШве
ђа
нипр
ихва
т
илиХит
ле
ровпре
длогоис
т
ој
. И
шт
аимфа
ли? Са
дане
кичис
ту
нцит
а
мопе
руса
ве
с
тз
богт
ог
а
, пакрит
икуј
ута
да
шњувла
с
т. Ка
о, це
лаЕвропаг
рца
, амиужива
мо. Па, у
жив
алис
тет
ак
ог
отов
о200 г
одина
. Мимос
ве
та
, одда
леке1818. г
одине
.
Крвниј
евода
: да
нс
киинорве
шкив
икинз
ире
довнобиселаћа
ли
мача
, ашв
едс
кисув
олелима
лотрг
овину, ма
лопло
видбу, малориболов
, ма
лост
оча
рс
тв
тв
о... Каоданис
уодис
т
огоца
, Тора.
Послес
усема
лос
тисли: из
гу
билис
уиДа
нску
, иНорв
ешку, и
де
ловеНе
ма
чке
, пас
ада„т
а
воре
“, њихде
ве
тмилиона
, нана
ј
ве
ћојпов
ршиниСкандина
вс
когполуос
т
рва
. А кра
ље
вс
киг
ра
дСт
окхолмпрос
т
росена14 ос
т
рва
, од24 хиља
деколикоихимауоколини, с
ведоБа
л218

Изновихкњиг
а

т
ика
. Запоре
ђе
ње
, мојБе
ог
ра
димаоној
е
дноВе
ликора
тно, ииме
ном
дас
ез
накос
моми.
УСт
окхолмуса
мсеос
ећа
ока
оХиперборе
ј
ац: висок
, пла
в,окупа
н, на
чит
а
н, з
аг
ле
да
нупола
рноне
бо, богте
... И, бог
ами, хлада
н, ка
о
ице
от
амошњис
е
ве
р. Даниј
еонихј
у
жњакаодБа
лка
надоАфрике

г
ра
дунебибилог
ужве

ла
с
ногс
ме
хаипома
лосв
ађ
а,ђинђу
ванаулица
ма

лас
немуз
ике...
Имадос
таиСрба,алис
еионибр
з
оуклопеуовуХипер
боре
ј
у.
Мојшкол
скидругкара
кт
е
рис
т
ичногиме
наСрба
, от
иша
ој
еда
вноиз
з
емљес
вогиме
наирода
, пај
ев
оз
иог
радс
киа
ут
обусиув
ечев
одио
ша
ховс
киклуб, ј
е
рј
еј
ош ка
ог
имназ
иј
а
лацуКруше
вцубиопрвока
т
е
г
орник
. Е, т
а
јСрбај
еса
дата
кс
ис
т
ауСт
окхолму,оже
ње
нј
еФинкињом
ииматрој
едеце
. Па
з
итес
а
д: з
ара
з
ликуодонеСрпчадиуАмериции
Аус
тра
лиј
и, овит
е
чног
оворес
рпс
ки, иа
кос
урођениуШве
дс
кој
. Али
т
а
кођет
е
чног
овореима
ј
чинфинс
ки, шве
дск
ииенг
ле
с
ки. Србисут
о,
бра
ле
. Коликој
е
з
икаг
овориш, т
оликољудивре
диш. За
тој
ена
суСрбиј
ит
ак
ома
ло.
Вре
ме
номс
хва
т
ишдауШве
дскојинемора
ш дабуде
ш башта
кове
ликиСрбин. Чакниј
енипоже
љно. Ј
е
дногмогпоз
на
никаизБоке
кот
орс
кеводилиуШве
дс
којкодпс
ихиј
а
тра
. Удариочов
екрође
нуже
ну. И т
о, к
ак
оре
че

ањенодо
бро. Али, а
ва
ј
, Шв
еђа
ниполудели. Па
,
з
арј
еонлуд,крс
т
илисусе
, она
копроте
с
т
ант
ски(ј
ош од17. в
ека
), прот
е
ст
уј
ућиз
богтогг
ну
сногчинапомра
ченес
ве
ст
и. Едас
момиХипе
рборе
ј
ци,билибире
довипре
д„Ла
з
омЛаз
а
ре
вићем“.
Да
хј
уг
ауШве
дск
ојз
а
ист
асеос
ећабаш нај
уг
уз
е
мље
, уМа
лмеу,приморскомг
радусв
ег
а17 к
му
даље
номоддржа
веДа
нс
ке
, пре
ко
морск
огмос
та
. Та
мос
умла
ди, ј
ерј
ет
оуниве
рз
ите
т
с
киг
ра
д, аимаи
Алжира
ца
, Виј
ет
намаца
, Срба
, Боса
наца
, црна
ца, ј
акоуочљивих на
с
нег
у.Кувас
еипе
чес
ва
шта
, прода
ј
усесув
енирииђ
инђуве
, мла
дис
е
г
рохот
омс
ме
ј
у
, пиј
ес
еАбсол
у
твоткаисрпс
ки„
Кња
з

. Даниј
ехла
дноћеипола
рногсунца
, Ма
лмебимог
а
одаконкуришез
апреименова
њеуБа
рс
елону.
Икодњихј
еоно: бе
зк
раљанев
аља, пај
енапре
с
толуГус
т
а
в,
нез
на
мве
ћкој
ипоре
ду.Тамос
у,нара
вно,иЕрикс
он, Волво,Саб... То
ј
ез
е
мљаИнг
мараБерг
манаиПипиДуг
еЧа
рапе
, кој
ај
ев
еров
ат
норођ
енауКру
ше
вцу, тој
ес
туЧа
рапа
ниј
и. Та
мос
умрклида
ниисв
ет
ле
ноћи.
Та
моседоде
љуј
уНобе
ловенаг
ра
де
, а
лиј
ас
а
мс
евра
т
иопра
з
нихша
ка
. За
тоов
оипише
м, с
вес
ена
дам...

219

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Ма
р
инаЗ
р
нић

Ш АНК И ДРУГЕ ПРИЧЕ
(„
Про
ме
т
е
ј

, Но
в
иСа
д, 2009)
КУЋА
Се
ћа
мсекакој
етаку
ћат
ада
, да
вно, да
вно, из
г
ле
дала
. Билај
е
т
а
комоћна
. Ста
раг
ра
ђе
вина
, дебе
лиз
идови, вис
окиплафо
ни, ог
ромни
проз
ори. Све
т
лос
тсеу
ве
кпоиг
ра
ва
ланег
де
, ублиз
иниико
не
, наз
иду.
Кућај
еув
екбилахладна
, иле
тииз
ими.
Вре
ме
нас
упрошлаодта
да
, в
еко
виимиле
ниј
уми... Боже
, ка
ко
с
а
мт
а
дабиос
рећа
н! Биос
а
мс
ре
ћанка
оисв
иклинци. Нис
амдот
ада
с
поз
на
от
уг
у,нит
иг
ор
чинубола
.
Маз
алисумима
стнахле
б,апоне
ка
диба
бину,с
ве
женаправ
ље
ну,ма
рме
ла
ду

а
букеидуњесуопада
лес
адрве
ћа
, лепоз
ас
а
ђе
них,ис
пре
дку
ће,удв
оришт
у.
Тодв
оришт
еј
еидана
сис
т
о. Ис
а
мотумог
удапре
поз
на
ммрв
у
т
едав
непрошлос
т
и, могде
т
ињс
тв
а. Тумог
удауобраз
имликов
ек
ој
и
с
ут
удада
вноходали,лик
овекој
ихвишене
ма
.
Билис
мома
ли, ма
ле
цниимрша
ви. Се
с
т
ра,бра
тиј
а
. Ибе
зобз
иранат
о, з
налис
модапошту
ј
е
моице
нимо.Ма
да,та
дт
оникониј
ени
приме
ћив
ао,т
ос
еј
е
днос
та
внооче
кив
ало.
Се
с
трабиле
тибилаопа
ље
насу
нцемикожас
алицај
ојсеве
ома
че
с
тог
улилаипе
рут
а
ла.ИзИт
а
лиј
еј
едобилапорцела
нскулу
тку

ој
ој
с
уочимог
ледас
епокре
ћу, италутк
ај
едуг
о,дуг
ост
а
ј
а
ланав
ит
рини.
Св
едоксемаманиј
ес
а
жа
лила
, из
ва
дилај
еизна
ј
лонаида
лај
ојдас
е
иг
рањоме.Сећа
мсеколикој
ебиласре
ћна
. Тој
ојј
ез
на
чилока
ома
ли
кос
мос.
Аондас
мој
ебра
тиј
ау
з
елиииз
мрља
ликра
вљомба
лег
ом. Ка
ко
ј
еса
моплака
ла
! Анасј
еот
ацј
уриониздрум, с
абре
з
ином, ве
омас
а
вит
љивом, г
раном, дана
сис
т
уче
. Нис
моседоуве
чеврат
иликући.
220

Изновихкњиг
а

Се
ћа
мс
ебрат
аисака
кв
ом с
т
рашћубис
еиг
ра
оновчићимаи
ј
е
дномс
т
ак
леном, т
е
шкомчиниј
ом, укој
убиубацива
оновчиће
, аз
а
т
имихва
диоире
ђа
о, убе
скра
ј
нениз
ов
еире
дове

а
моње
мулог
ичне
.
Мирно,без
брижно.
Наша
ос
а
м неда
внот
учиниј
уипла
ка
ос
а
м дуг
о. Зат
им с
а
мј
е
опра
оис
т
ав
иопоредбра
т
овље
вес
лике
. Дамиј
ене
коре
ка
о...
Ка
кој
есуровова
јживот
, ка
кос
е
чеос
е
ћања, ка
кона
спуштада
живимо,иакокрв
а
римо.
Се
ћа
мс
еонихт
оплихв
ече
ри, поре
два
т
ре,ионих, ду
г
оис
пиј
а
них,шољимле
кас
ак
ај
ма
ком.
Ка
дамиј
еота
цу
мро, ма
мај
ена
училадавоз
ит
ра
кт
ор. Ниј
е
има
ладоз
волуиниј
ез
на
ладавоз
ибициклнит
иј
ез
на
ладаплива
. Ка
кв
аживот
асмеј
уриј
а
, ка
ка
вс
арка
з
а
м!
Боже

ашт
оменисиник
аду
поз
о
рио? За
штоминика
днис
ида
о
не
как
воупоз
орење
?
Да
на
, ка
дас
а
мишаодадипломирам, уз
е
оса
мке
с
усас
т
варимаи
ј
е
днос
т
ав
ноотишао.Ника
днис
а
мбиочове
кречи. Те
ккадаса
мс
евра
т
иоире
ка
одас
а
мдипломирао,онис
усхв
ат
илиг
дес
амбио. Се
ћа
мс
е
њихов
ихлица.Алит
а
кој
ет
ота
дабило. Чис
тжив
от,бе
зика
квепомпе
ипре
ув
еличав
ања.
Ас
вимај
ет
ре
ба
лот
оликохра
брос
т
иис
на
г
е
. Итаус
амље
нос
т
,
живот
иисе
ћа
ња
, т
а
коу
кршт
е
нииис
пре
плит
а
ни. Свесет
опре
но
си.
Нис
момитихс
т
ва
ринис
ве
сни, с
ве
г
аоног
ашт
онос
имоус
еби, шт
о
с
т
руј
икрозна
сарт
е
риј
а
маиве
на
ма. А ка
кобис
моимог
либит
ис
ве
с
ни? Кадживотиде
. Онј
е
дност
а
вноиде
. Имис
ањим.
Палој
еј
е
с
ењеве
че, ист
ока
ошт
обииондапа
ло, ка
даса
мбио
мали. Ис
пуњеномирис
омј
а
бука
, дуња
, ракиј
е. Мирис
омс
ве
жеиз
муже
ногмлек
а.
Одлаз
имукућу, кора
чам. Зидов
исухладнииодишумирисом
кре
ча
. У кућиј
еј
ош с
амомој
амама, пре
т
урапос
тв
арима
, поне
ким
прохуј
а
лимв
ременимаиде
лиј
ошочува
неприче
, кој
еживе
.
Мој
ико
рациодз
ва
ња
ј
у
, докк
ора
ча
м ут
ешкимчиз
ма
ма
. Тус
у
ј
ош на
шеслике
, дв
ецрно-бе
леиј
еднаобој
ена
, мадаве
омабле
да.Туј
е
ина
шеог
ле
да
лоизде
тињс
т
ва
, анањемуј
ош с
т
ој
из
а
лепље
насличица
Ба
мбиј
а. Прошлесуде
це
ниј
еот
как
осмој
ена
ст
рој
ез
а
ле
пилинат
о
ог
ле
да
ло.
Отв
ара
мј
е
да
нодмног
ихормана
. Тешка
, шкрипут
а
вавра
т
а. И
т
а
јмирис
! Ника
косенеможена
ћиудв
екуће
, надв
аме
ст
а
. Не
, онј
е
с
пецифича
н. Мирисма
минихс
т
а
рихка
пут
а

ве
жеопра
нихс
па
ва
ћица
,
мирисорахаидрв
ет
аимој
емладос
т
и.

221

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Одз
ва
њана
шсмехумој
ојг
ла
ви, с
е
ћамсес
ве
г
а! Ча
киса
да,ј
асе
с
е
ћамт
еме
лодиј
е
, послет
оликог
одина
! Ка
кој
ес
амона
шт
а
тас
в
ира
о
г
ит
аруипе
ва
онаита
лиј
а
нск
ом пе
сму„
Ма
рина
“. Сећа
мс
ез
вукат
их
жица
, уве
кћус
ес
е
ћат
итог
а.Ита
т
ек
аколе
жиутра
ви,бос,ичит
а
.
Ика
кој
ет
рчаоз
ак
оњимадокј
еора
о.Све
г
аћус
есе
ћа
ти.
Туј
еидаљере
проду
кциј
апог
нут
ихс
е
ља
ка
, оз
ној
а
нихина
муче
них.Изњеиз
биј
амирисс
ламеипоља
, ме
нидобропоз
на
т.
Боже
, ка
ка
вј
ет
ожив
от? Ика
кос
а
муве
кг
ут
а
о,уве
кпре
ћут
а
о...
Палимциг
а
ре
туЛакис
трај
к. Наулицисечуј
убабекој
ечав
рљај
у. Ис
пре
дшт
алемј
а
учег
ла
днамачка
. За
т
ва
рамвра
тас
та
рекуће
,
одла
з
имукре
ве
т
. Су
трара
нокре
ће
мнапоса
о.Прола
з
импо
редс
лик
еи
чиниј
ицесанов
чићима
...

222

Изновихкњиг
а

Ра
д
о
ј
еРа
д
о
с
а
в
ље
в
и
ћ

ГОМИЛА ДУШ А
(„
Ал
ма

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
ВЕЧЕРА
Зас
т
оломна
ст
рој
е
: мој
аже
на

аиње
нпокој
нимуж. Пушис
е
в
ече
ра
. Онапрв
ос
ипање
му, на
машт
аос
т
ане
. Оз
биљнај
е, оборе
ног
пог
ле
да.Утишиниј
е
демоње
г
овоомиљеној
е
ло.
Њенпокој
нимуж, пона
вици, пос
леве
черег
лас
ноподриг
не
, прот
е
г
нес
еиодеуна
шуспав
аћус
обудалег
неис
подкре
ве
т
а
. Женаиј
а
ј
ошду
г
осе
димоз
ас
толомг
леда
ј
ућиј
е
днокроздру
г
о.

ПОСМАТРАЧ
посмат
ра
мв
а
сг
ос
пођог
одина
маз
на
мс
веова
маз
намдасебриј
е
тедоледава
сбиј
уимужиљуба
вникав
аска
одат
оуз
буђуј
епос
ле
ба
т
инаобилнос
врша
ва
т
ељуба
вникв
а
мна
конт
уца
њаос
та
вљановча
ницунас
т
олуавиуве
кприт
омег
леда
т
еуподпонек
адс
епит
а
мпос
т
ој
илиј
ош нешт
оува
ше
мжив
отуосимс
е
кс
аибат
инаа
хдав
олит
е
даприс
лушку
ј
е
т
ена
рочит
окомшиницудов
асноћувирит
екрозпроз
ор
удв
оришт
еј
атора
з
умемименедоква
спос
ма
т
рамдру
г
ипосма
тра
ј
у

КАУЧ
Не
ћулећинака
у
ч, докт
оре.Ше
та
ћу.Зат
ошт
омисеше
т
а.Из
а
т
о
шт
ос
а
модокхода
ммог
удаконт
ролише
мс
вој
емисли. А Висе
дит
е
.
Илиле
з
ит
е. Ка
кохоће
т
е. Зна
мшт
аће
т
емепит
ат
ииз
на
мшт
аћуВам

223

Kњиже
внипре
г
ле
д2

одг
ов
орит
и. Нез
намса
моче
мус
вето.Ишт
аћуј
аовде
. Нез
на
мниз
а
шт
омита
коу
порнот
е
кус
уз
едоковог
ов
орим, пошт
ова
николе
г
а…

ЛИФТ
Ка
дас
едире
кт
орпој
а
вио, портирј
епо
журиодамуот
воривра
т
а
, ре
као„доброј
у
тро”
, брже– бољепот
рчаодапоз
овелифтидокс
е
машинапокоз
накој
ипут

зчуда
нз
ву
к, број
е
ћиспра
тов
еј
аркоцрве
нимцифрамакрет
а
лана
више,порт
ирс
ене
коликопу
таокре
нуокосе
бе
, попра
виоковра
т
никипроцеди„Цркни…”илине
шт
ослично.

ЉУБАВ
Жа
омиј
ешт
онис
амубиоСилвиј
уАнт
а
л.
Упоз
на
оса
мј
енабеог
ра
дс
којже
лез
ничкојс
т
а
ници; дрхт
а
лај
е
поре
дшинас
пој
енихуда
љиниидржалауруцима
лицрве
никофе
р.
Одма
хј
еприхва
тилапоз
ивнез
на
нца
, мојпоз
ив, дапре
ноћиумалом
прља
вомс
та
нунаЗе
ле
номве
нцу.Безре
чимисепре
далај
ош т
еноћи.
Уј
ут
ромиј
едоне
ладоруча
кук
рев
ет
. Ос
т
алај
еит
огда
на
, инаре
дног
,
исле
де
ћег
. Гле
даламеј
еочимамирнежив
от
ињеичинилас
вештос
ам
з
ат
ра
жиоодње
. Аондамиј
ерек
ладамеволи.
Да

аис
тај
етре
балодаубиј
е
мСилвиј
уАнт
а
л.

БРАДАВИЦА
Тајчове
кј
еима
ове
лик
убра
да
вицунаде
сномобра
з
у.Онај
ебила
ча
сширокаицрве
на
, ча
сра
сцве
т
ана
, поне
ка
дмодроплав
а,адеша
ва
ло
с
ечес
т
одај
енис
аммог
а
онипримет
итиут
екиз
ник
лојбра
ди.
Ника
дат
огчов
ек
анис
ампа
жљив
ос
лушао. Довољномиј
ебило
с
а
модапос
ма
т
рамбрада
вицу.

224

Изновихкњиг
а

Ра
д
о
мирБа
ј
оЈ
о
ј
ић

КРОЗСТАРА ПРЕДИВА
(„
Ми
р
о
с
л
а
в

, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Прикра
лос
еСунцепла
ниниибрдима
, пакаодахоћедас
ес
а
криј
еодданаидапре
ноћит
а
мо, из
абрда
, уне
з
на
нициипрос
т
ору
Су
нцуз
аодмор.Повук
лоз
ас
обомдне
внус
вј
е
тлос
тиодно
сиј
енеком
друг
омс
виј
е
т
уз
апог
лед,анамаос
та
в
ибла
г
имра
кит
а
му.Не
каг
ане
ка
, мора
ћеоној
опе
, из
адруг
епла
нине,дасевра
тииоба
с
ј
авидок
ру
жј
е
идаосв
иј
ет
лисе
биидруг
имавидик
е. Ниј
емишт
оСунцеодеј
е
дном
нос
в
акида
нс
короис
т
омпут
а
њом, не
кадвише,не
ка
дниже
, анабрдо,
аз
абрдо, ос
виј
е
т
ли, пана
сос
та
виут
ами. Понав
љас
војриту
алиопе
т
г
аљудинег
рде,нег
омус
есв
ак
ипутобра
дуј
ука
дс
епој
ав
и. Из
уз
ет
но
г
аг
рде
, ка
дпре
коље
т
ау
дуљиипов
аз
данос
та
нег
оревис
окопауг
иши,рекобичовј
е
кдаћеданити.Упиждри,брат
е
, ка
оог
ромналог
орс
ка
в
ат
ра
, панедаприћибожиј
ај
а
ра. Толикос
иј
адаг
аниочиманеможе
ш пог
ле
дат
и, не
г
ој
а
днеодмаз
а
суз
е
. Ст
а
рисуг
ов
орилидај
ек
иша
ј
е
днаблаг
оде
т
, аСунцедај
ест
обла
г
одет
и. Знадаог
риј
еипре
з
ној
ии
на
ј
з
имоморниј
еидара
с
ха
љиниионеупорнес
апре
тј
е
рив
ањемуодиј
е
ва
њу.
Поне
ка
диМј
е
се
цноћуиз
биј
е
, из
аПос
т
ола
, безт
рунк
евј
ет
ра
.
Учинисека
одај
еос
та
лодиј
е
т
еодСунца, паз
аос
т
а
лонане
буикра
домидепу
та
њомСунца
. НиМј
е
се
цне
штониј
ес
т
ала
н, не
ка
дма
њи,
не
кадве
ћи, не
ка
дцио. Малос
ебољев
идика
дј
ецио. Свешт
ој
емра
чниј
еМј
ес
е
цбољес
иј
а
. Ла
комуј
едас
еба
шк
ари, ка
дмуСу
нцане
ма
.
Прат
ег
аз
в
иј
е
з
де
, к
аодасунас
иј
а
непопла
вом с
воду, пабље
с
нуи
жмирка
ј
у
, ане
ка
д, далиодра
дост
иилис
рама,омакнеимс
е,пака
ода
с
еот
кинуодс
вода,прав
ацна
маназ
емљу.Ут
иса
кј
едаус
вој
ојбрз
ини
неу
спиј
удова
т
ит
итло,бржеихнешт
оис
т
рошиис
ат
ре
.
Зв
иј
е
з
да„к
ириџиница”с
еиз
в
рг
лаиз
апла
нинскихв
рховаипрос
т
ирес
вој
ез
ра
ке
, кој
ира
з
г
онемра
кит
аму, папридоцњелипу
т
ниции
225

Kњиже
внипре
г
ле
д2

повра
т
нициизмлинала
кшеос
ва
ј
а
ј
укривинеиокуке
, пу
непре
пре
каи
ждриј
е
ла
. Зве
цкај
упот
ковиока
ме
ње

аповре
ме
нимпрс
ка
ње
мва
рница
. Де
ка
ј
укириџиј
енат
ов
аре
некоње
, кој
иширевоњ коњс
когз
ној
аи
па
рекој
уиз
ба
цуј
ук
розноз
дрв
е.Удуљиос
еиупружиопут
, ава
љас
тићику
ћи, г
дј
еј
е
двачека
ј
удасез
амиј
е
с
ипог
а
чаодсв
ј
е
жегбра
шна
,
мље
ве
ногнапот
оча
ри. Таманкадра
са
ма
рекоњеика
дихис
т
рља
ј
ус
ув
иј
е
мс
иј
еномиу
ве
дуут
оплушт
а
луу
толикоћеиприј
е
с
напог
ачас
тићинас
т
ос
апуниј
е
мпља
т
овимасираиско
ру
па
. Из
ва
ђенаг
ла
вицакис
ј
елогкупус
а,исј
е
ченаунак
рсно,напј
ев
чиће
, пос
оље
накрупномс
оли.
Намау– пунбока
лруме
нара
с
ола.Ка
дсеоба
вес
в
ипо
слов
и, опколис
е
с
иниј
а
, с
аре
дос
ле
дом попо
родичнојна
вици. Дома
ћиниз
ломив
рућу
пог
а
чу, пируномиша
ра
нуипредс
ва
ког

корој
еднак
е,кома
дес
т
ав
ља
.
Ониг
ладниј
имуј
ошизрукеуз
има
ј
у,немог
удаса
че
кај
у.Пушис
епог
а
ча
. Удодирус
аврућомпог
а
чом, ск
ору
псекра
вииомог
ућа
вадабољеприоњасирпрљо. Дома
ћицаприне
с
епе
че
некумпиј
е
ровек
ришке
.
Нез
нас
ес
акој
ес
ус
тра
нежуће
. Схв
ат
иладомаћица– коликај
ег
одпог
а
чаз
асвучељаддаћебит
имало,паис
пе
кладост
акумпиј
е
ра
.
Сиг
урнос
т
еос
ј
ет
илидаса
мз
ат
уриос
т
а
рериј
е
чине
г
дј
еуат
ула
маина
врнџоихиз
ачат
меубу
џа
цимаимаг
а
з
а
ма
, паз
богст
а
ринепре
бринулез
аскорому
пот
ре
бомира
ниј
омна
ва
домдас
ењимас
лужиу
г
ов
ору.Опу
чихс
ет
раже
ћириј
е
чинакој
ес
мос
ебилиобиклиас
а
даих
бог
обој
а
жљивокорис
тимо.Са
т
риј
е
хс
еј
уре
ћипомислимаис
ј
е
ћа
њима
даишчепрља
м бисе
рег
овораидаихурабошим данес
ка
пај
у, нода
ос
т
ануз
ау
порукес
ада
на
шњиммоде
рним ис
а
вре
ме
ним. За
ка
ња
ва
о
с
а
мс
ева
ре
никомизцицедамис
ег
рлонеос
ушиидамис
енез
а
ма
нт
а
уг
ла
ви, падакумимз
апомоћ. Де
с
имис
едапобрка
миз
г
оворидадот
ура
миг
дј
енет
ре
ба
, памора
мдас
ез
а
ричкамидак
олута
мпоне
виђе
лица
мадас
ес
на
ђе
м. Поне
ка
дс
епоприс
ј
ет
им иумис
лимамипра
ва
г
а
нг
ула. Поне
кериј
ечимиу
г
рабеиуј
ав
емис
еупа
ме
т
, пасепрос
т
о
ле
цне
модс
ра
мот
ешт
оихче
шћенекорис
т
им. Почнусуз
едамибуре
низобра
з
еиса
всеу
ба
рус
а
м, кома
лодиј
е
т
е,ка
дсес
ј
ет
имне
пра
вдеи
з
ат
ура
ња
, ав
аз
дабимог
а
одамис
еј
е
з
икодврз
еидаз
а
ћа
рлиј
ађе
дов
им
г
ов
ором. Чинимис
еништана
сниј
ена
г
на
лоиниј
ебилодре
кедана
с
не
коподмора
ване
г
ооће
модасмомоде
рнис
ти. Дос
лесмочињелипог
ре
шкеит
а
кос
мопрот
ура
лидане

лимис
ечинидапу
чег
ла
сот
оме
ка
кос
модос
адаос
кудиј
е
ва
лиибилишока
низ
богиз
воришта
. Можда
мис
лимдадоброна
вла
чимбрит
костг
овораика
лаишемпост
а
ром, ка
о
даподмаз
у
ј
е
м. Акопочнемдас
увомеђ
имиту
тк
алиммант
ракаћуишт
а
моћипошљеучињет
и.

226

Изновихкњиг
а

Докс
ј
е
димнакла
дипоре
дче
ча
раира
з
мишља
м, с
ка
њуј
е
мс
еда
кре
нем, ка
дна
иђ
еПоле
кс
иј
а
, убра
ђенабиј
е
лимче
мбе
ром. Уј
еднојруцинос
ино
жице
, анара
менутрубус
укна
. Идез
ањомдиј
е
т
еуђудииу
руцинос
из
а
ве
жља
јпуншушбине– в
аљдаПолек
сиј
ахоћедана
с
ади
кв
очкууонојсу
воме
ђиништ
ос
уј
ојпроз
ориподапе
тиовчј
имбу
раг
ом,
анаула
з
ууве
з
а
напоњав
аумј
е
с
тов
рат
а
. Поле
ксиј
аобулате
ле
ћаке
. Биј
е
лес
ев
рнча
нице,с
иг
урноихз
имусма
з
а
лакла
комдапобиј
еленамра
з
у
. Диј
е
т
енос
ине
кевре
шкеопанке
, пас
еодрос
ес
корообрнулинаг
оре
. Лива
дес
еокитилецв
иј
е
ћем, з
а
ђе
рданилецвј
е
т
ним ђ
инђува
маи
у
приличилаље
пот
аз
абе
с
ј
е
дуираз
мишља
њеисј
е
ћањенапрошлос
ту
с
а
дашњос
т
и. Бог
атј
ечов
ј
е
кко
ј
иимаса
да
шњостипрошлос
тус
рцуи
мис
лима
.

227

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Мил
о
с
а
вТе
ши
ћ

ГРОМ О СВЕТОМ САВИ

а
ду
жб
ин
с
к
од
р
у
шт
в
о„
Пр
в
ис
р
пс
к
иу
с
т
а
на
к

, Ор
а
ша
ц,
2010)
Свак
ил
истакнадрв
ету
љу
дск
иг
л
асуз
еоипропе
в
ао.
Ма
т
еј
аНе
на
довић,Мемоари

З
а
г
рме
л
ој
ет
об
ожк
а
днег
рми:
ј
е
ру
в
е
кг
рми– а
линечу
ј
ес
е
,
к
а
ошт
оду
шецв
ок
о
ћуус
рми,
у
зБе
л
ес
в
е
цек
а
диммрз
нур
е
с
е
.
От
в
о
рик
ру
ну,Ле
пис
у
нцок
р
е
т
е
,
ио
г
р
е
јд
е
цу

нђ
е
л
еуз
бе
г
у
,
к
р
озчиј
ис
т
р
а
хс
еу
г
а
рцира
з
ле
т
е
к
а
дс
умр
а
кпу
с
т
ив
е
шт
иц
епос
не
г
у
,
аму
њаз
в
е
к
неМе
с
е
цуоча
на
к
т
ек
љу
кнумл
е
к
о,цицв
а
ра

а
ча
ма
к!
ОКр
с
т
о
в
да
нус
кр
с
т
ес
еду
вни
ци:
с
е
в
е
р
а
цлу
пау
с
т
оциук
ле
пке
,
ај
угибошња
к

ос
уд
рв
ља
ници
шт
ов
ук
ук
л
а
де
, об
лицеице
пк
е
.
Поб
а
рј
а
к
-пл
а
т
нуне
бе
с
к
огп
е
пе
љка
г
у
да
ч
ипра
т
ез
в
е
з
д
еупоме
т
њи
д
окс
лу
химг
лу
шит
у
т
а
њХа
ј
ду
к
-Ве
љка
ио
дј
е
кшир
ине
г
опра
з
никле
т
њи–
афе
б
ру
а
рј
ес
иро
т

л
а
да
нр
е
г
ру
т
с
акр
ишк
омхл
е
башт
ос
ецр
нис
т
е
г
нут
.
228

Изновихкњиг
а

На
дс
офро
мз
е
мљеуз
диг
л
ос
епо
дне
,
ад
ол
ес
т
о
ј
еу
бо
ј
имуслица
;
сб
рéг
о
в
ас
ла
з
иСрeт
е
њеГос
пóдње
т
ет
в
а
рј
ес
в
а
к
адр
хт
а
јБо
г
опр
имца
.
Докшу
мебе
р
уг
ро
мов
ек
ол
а
че
,
ане
бошу
шт
ист
е
п
с
иј
о
муСа
в
и,
р
а
з
у
мер
одмишу
мо
в
ишт
аз
на
че
,
шт
ас
ј
а
јс
аДр
инека
дс
есЦе
рапл
а
в
и,
ашт
ат
ишинак
а
дј
ојс
л
огс
ес
р
уши
иј
а
с
т
р
е
бње
нс
ез
а
ч
уј
еут
муши.
Те
к,че
ло
мс
в
о
дас
е
ва
ј
ума
с
ла
ч
ци,
ас
е
вс
екр
уни

а
с
па
д
ас
ежа
р
ко
;
упоно
ћпру
ће
мшу
шко
рев
р
бља
ци:
пр
от
ỳт
њаМу
т
а
п, о
деКа
т
ићЈ
а
нк
о
...
Кро
зпа
у
к
-вр
е
медал
ин
а
з
ре
хс
лик
у
г
д
едв
ас
уб
ре
с
т
аоб
апа
т
р
иј
áр
с
и,
г
д
еРу
дникљу
биру
к
уМе
дв
е
дник
у
,
г
д
ег
л
огс
ек
ла
њаЧа
ра
пић
уВа
с
и,
ат
а
к
ос
в
е
т
лемоч
в
а
р,чо
тиј
е
л
а
в
к
а
одас
иј
ас
ав
а
т
р
а
љаже
ра
в
?
Но
, не
з
на
н
ој
епо
в
е
с
т
иг
дех
ра
мј
е
,
в
е
ћв
ишеча
сј
еј
е
ј
инададр
е
к
не
:
к
р
озпа
л
ов
ре
меис
т
ор
иј
ах
ра
мље
,
б
е
зј
е
д
ногшу
маибе
зј
е
днес
е
н
ке
;
ажив
о
тбу
чис
ил
омне
по
вр
а
т
а
иг
ут
ада
нек
а
олис
к
ег
у
б
а
р,
т
епух
ор
-доб
упу
кнуг
р
об
нав
ра
т
а
,
апо
мрч
инипро
ло
мис
ед
ув
а
р
:
д
аПр
в
иЂор
ђ
е
, по
дижу
ћиСл
а
в
у,
наДру
г
о
гЂо
рђ
ас
т
а
в
ижив
уг
л
а
в
у
.

229

Kњиже
внипре
г
ле
д2

Мир
о
љу
бТод
о
р
о
в
и
ћ

Љ УБАВНИК НЕПОГОДЕ
(На
р
о
д
наб
иб
л
и
о
т
е
к
а„
Ст
е
фа
нПр
в
о
в
е
н
ч
а
н
и”
, Кр
а
ље
в
о,
2009)
Ј
ЕЗИК
... т
ој
ежа
рун
а
мауна
ше
мок
ууна
шојк
р
ви
с
в
е
т
л
ос
тн
а
ра
нџа
с
т
аиз
б
иј
аизпус
т
ол
инауо
бл
ику
фо
т
он
с
ко
гг
е
ј
з
и
рао
с
в
а
ј
ас
в
е
мирра
з
в
у
че
н
ине
помич
а
нут
а
ј
номдо
с
лу
хус
аре
чимахр
а
ни
в
а
т
рунат
о
мв
е
ћу
г
а
с
ло
мс
унцуат
в
ој
амис
а
о
п
ос
т
а
ј
енима
њенивишене
г
оз
ве
з
д
а
нама
шина
у
с
ме
р
е
нак
аот
кр
ив
а
њуз
а
бо
ра
в
ље
нихс
ве
т
ов
а
уг
а
ла
к
т
и
чк
омко
т
луизне
поз
на
т
ихр
а
з
ло
г
ау
т
их
ну
о
г
ро
мн
ее
не
рг
иј
ека
оцв
е
т
о
в
ипр
е
до
лу
ј
уиг
ле
о
к
ој
ење
г
ов
он
а
дна
махв
а
лина
шумо
ћичу
ва
к
о
с
т
ина
шео
дле
де
нихве
т
р
ов
апла
не
т
а
рних
п
оно
рад
окт
инепос
у
с
т
а
ј
е
шподт
е
р
е
т
о
м
в
р
е
ме
нс
к
о
гбе
з
н
а
ђ
аучиј
ојс
уру
цида
нина
ши
п
ок
а
жине