Књиже

внипре
гле
д1

ISSN 2217-2017
UDK 82

КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ГодинаІ Број2

ј
ули– а
вгус
т– с
епт
емба
р2010

Alma
Књиже
внипре
гле
д1

ИЗДАВАЧ
Alma
Mолерова62-А, Бе ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs

УРЕДНИШТВО

ДрЂорђеОт
аше вић
(г
лав
ниуредник)

Миљу
ркоВу
кадинов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
аваЖивк
овић

ПРЕЛОМ
Alma
Ива
нДе
спотов
ић:„Публика“
, црте
жоловком

КОРИЦЕ
Мила
нБе
штић Књиже в
нипре
гле
диз
лаз
иче
тирипут
а
годишње.
Име ј
ла дре с
а :
ШТАМПА knjizevnipregled@yahoo.com
„
Скрип
таинтер
национа
л“, Пр етпл атаз а2010. годину: 1.900 дина ра.
Бео
град Заинос транст во: е
вропскез емље : 80
евра; ос т
алез емље– 100 е в ра. Те ку ћи
рачун: 205-39745-66 ко дКоме рциј алне
Рук
описис
енев
раћа
ју банке , Београд. Кодпре тпла тес т ав ити
назна ку„З аКњижев нипре г лед“.
 Са
држа
ј

САДРЖАЈ

САГЛЕДАВАЊА

Душа н-Владис л авПажђ ерски: Народнос тв арал а штв оКа шу ба...................8

Љуб омирМил ут иновић : Сликес ељакауКо ч иће в омњиже в н омоп у с у........20
Vesna Radman: Poetika snova u Nervalovoj Aureliji ..........................................30
Мило шЈ оцић: Ел ементино нс енсауАл исиуЗ емљиЧу даЛу ис аКе ро л а..... 51
Viš
nja Pečenčić: Bezumna ljubav antič
kog pastira ..............................................60

О КЊИГАМА

Ми лицаЈ е фт имиј е в ићЛил ић: ОДЉУБАВНЕРАЗУЗДАНОСТИДО

ПОТПУНЕСПИРИТУАЛНОСТИ(Му жад у шаН. Гр уј ич ића ) ..........70
Željko Grahovac: ORIGINALNI MODEL ROMANESKNE STRUKTURE (Š nit I.
Marojević a) ................................................................................................74
Ivan Despotović : SMRT ČITAOCA I PONEŠTO O ZAKONU VEROVATNOĆE
(Pseudonim S. Ivić ) ....................................................................................78
Мл а де нГве ро : ПОВРАТАККОШАВЕУБЕОГРАД(Пов ра такк оша в еу
Бе ог ра дН. Ков а ч еви ћ) ............................................................................. 80
Svetlana Kurć ubić -Ruž ić : HOUSE OF ILLUSION (House of Illusion S. Čabrić ) ..
.....................................................................................................................83
СоњаЧа бр ић:ДВАКЉУЧАЗ А„ НЕЉУДСКУКОМЕДИЈ У“(Neljudska
komedija B. Babić a) ...................................................................................85
Сло бо да нРа кит ић: МОНОДРАМАКАОПРИЧАИПРИЧАКАО
МОНОДРАМА(Дас уме непи тал иР. Тил г е рa) ...................................90
Raš a Popov: ZLI ILI DOBRI DUSI? (Tehno vilajet P. Teofilović a) ...................92
Bojan Bogdanović : PRIČE KOJE SU NEDOSTAJALE (Kuć a bez prozora A.
Jaš arević a) ..................................................................................................94
Svetlana Stanković : ANTIDEMANTI (Antidemanti D. Bogojević a) ..................98
Srđan Sandić : DNEVNICI UMJETNICE U MLADOSTI (Reborn – Early diaries
S. Sontag) .................................................................................................100

3
Књиже
внипре
гле
д2

Srđan Sandić : PRIVATNOST SMRTI (Swimming in a sea of death – a Son` s

memoir D. Rieffа ) ....................................................................................103
Душа нСт о јко ви ћ: Ј ЕЗ ИКОВАЊЕМЕРОМ ДУШЕ(Нас ипН. Цинц а р
По пос к ог ) ................................................................................................106
Vitomir Teofilović : JEDINA ISTINA LJUBAV (Apoteoza М. Radmilović a) ..114
РадомирМић ун ов ић : АУТОРВЛАСТИТОГДАИНЕ(Кл у пене н аг р ађ ен ихД.
Но ва к ови ћa) ............................................................................................119
Ми љур коВук а дин ов ић:УКОРАКСАДОГАЂАЈ ИМА(Ос е ћа јни кЗ.
Ћир ја к о ви ћ) ............................................................................................129
ДаницаРа ду нов ићСт ол ић: ЛИРСКИМЕДАЉОНИ(Св е до ку з а лу д но с тиР.
Обр а до в ић) ..............................................................................................132
Milan Đuraš inović : SVITANJE U MIDGARDU (Svitanje u Midgardu S. Čkojić )
...................................................................................................................135
Ив анЛа л ов ић : ПОЕТИЗОВАНЕИСТИНЕ(Ак ов и ди шГ. Ла бу до в ићa Ша рлa)
...................................................................................................................138
Luka Čuljak: NOWHERE MAN (Zbogom, faš isti M.Tomaš a) .........................140
Бис еркаРа јчић : НАНИНЕМОЛИТВЕИЛИОЉУБАВИ(На ни немо л и тв еВ.
Ст а нк ов ић a) ............................................................................................142
ДушицаПо т ић : КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ(Зл атн ер е чиМ. Ђур ичк ов ић a) 146
РадомирМић ун ов ић : КЉУЧНАПИТАЊАИОДГОВОРИ(Пи тамте јаС.
Ма р т ино ви ћ) ...........................................................................................149
Жа ркоТре б је ша ни н: ВИТАТЕОФИЛОВИЋ– БОРАЦПРОТИВ
КОЛЕКТИВНЕСЕНКЕ(Ор ве лне ћ еп ро ћиВ. Те офило в ићa) ...........159
Вит омирТе о фил ов ић : СТОЛИЦАТАНАТОСА(Др жав ин иј едоб роМ.
Мил ив ој е в ић a) ........................................................................................165
Але кс а нд а рЧо т ри ћ: СЛОБОДАНСИМИЋ– ЧАРОБЊАКРЕЧИ(Си мин ом
у л ицо мС. Симић a) .................................................................................169
Ми ланБе шт ић : ЕСТЕТИЗОВАНИБУНТМИХАИЛАВЕЉКОВИЋА(У
с е нки н ојк у ћиМ. Ве љк ов ић a) ................................................................172
Milovan Goč manac: STUDIJE I ESEJI KAO OBELEŽJE SAVREMENOG
KNjIŽEVNOG TRENUTKA (Na hridima trenutka V. Tadić ) ...............176

ИЗНОВИХКЊИГА

Neda Kovač ević: Povratak koš ave u Beograd ...................................................180

Vladislav Rupić: Rika pegavih lavova ...............................................................183
Mirjana Kapetanović : Skupni portret slikara Lazara Drljač e ............................186
РасткоВа сић:Кл етв а......................................................................................191
Алек санда рНо в аковић: Дв ауј е дн ом.............................................................195

4
 Са
држа
ј

Sanja Ivić : Pseudonim ........................................................................................199

Sonja Čabrić : House of illusion ..........................................................................203
Bojan Babić : Neljudska komedija ......................................................................206
Ан аАт ана ск ови ћ: Ј ел енаАнжу јск а...............................................................209
Ле лаМа рко вић: Ср ме ни ца..............................................................................213
Ми ро љубТод ор ов ић : Бо лимеб ла јб ин г ер.....................................................216
Дра гут инМини ћКа р ло : Нац ио на л и с тич к аг е о гра фиј а...............................218
Ма ринаЗр нић:Ша нкидр угеп ри че...............................................................220
Ра д ојеРа д ос авље вић : Гоми ладу ша................................................................223
Ра д омирБа јоЈ ојић: Кр озс та рап ре д ив а.......................................................225
Ми ло са вТе шић:Гр омоСв ето мСав и...........................................................228
Ми ро љубТод ор ов ић : Љу бав никн е по год е.....................................................230
Ра нк оПа в ло вић: Пј ес ни ковп ра х....................................................................232
Ђо рђ оСл адо је: Ман ас ти р скиб аштов ан.......................................................234
Ми ло са вБуцаМирк ов ић : Оч и мамо јимг р адо в и..........................................236
Жи во ра дЂор ђе ви ћ: Пе с ме..............................................................................238
Бра тис лавР. Мил ано ви ћ: Пи с маизп ра стар еб у ду ћно с ти.........................240
Душа нЧо ло вић : Син ов иматај нес ве в ишње.................................................242
Ми рј анаБу ла тов ић : Смр тј емо јак ра тко гв ек а...........................................244
Зор ицаЋир а ков ић:Ос е ћа јни к.........................................................................246
Milo Jukić : Ož iljci i brazgotine ..........................................................................248
Ан аМит ра шин ов ић : Neo punk ........................................................................250
Aleksandar Milanković : Radujte se trgovi .........................................................252
Iz novije rumunske poezije ..................................................................................254
Зор анСт ано јев ић: На мани ј
ен ик а к он амј е с те...........................................256
Ми ј оМи ра но вић– Гро ф: Па да њен ап аме т.................................................258
Пе сништв оВу к аКр ње в ића: З бо рн ик............................................................260

ИЗРУКОПИСА

Ми рољубТод ор ов ић: Мој пе тл и ћс ед об роди г а о........................................266

Нен а
дГру ј
ичи ћ: Пр ич eзаро ман....................................................................273
Нико лаШин дик : При мор ди јал нис к ло п.........................................................287
Zoran M. Mandić : Okviri ...................................................................................291
Dejan Bogojević : Pesme .....................................................................................295
Mensur Ćatić: Rea, kad si hodala po vodi ..........................................................298

5
Књиже
внипре
гле
д2

Ljiljana Rim Živković: Pesme ............................................................................301

Milan Beš tić
: Aforizmi ........................................................................................304

НАСЛЕЂЕ

ИлијаВукићевић: Патак...................................................................... 308

ВладимирЈованов ић:Коцкар.............................................................. 312

ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ

Lion Fojhtvanger: Verni Petar (prevеlаLjiljana Živković) ...............................316

Ал озиБу дзиш: Же л
ез акиис о(п ре веоДу ша нВла дисла вПа жђ е рс к и) ......322
Агње шкаСис ка: Ватр енотра ј
непо тк е(пре веоСло бо да нМилић ) ..........325
Еуг ениуш Ка сјано в
ич: Пје сме(пр евеоСл обода нМилић ) ..........................328
Кер олЕнДа фи: Се стр еКре ј (превелаМиле наБор ић) ................................331
Лиз аМе нс ел: Ис поведаониц а(пре велаВе снаДе нчић) ................................334

АУТОРИ

6
 Са
гле
дав
ања

САГЛЕДАВАЊ А

Зора
нСпас
ојев
ић: „Голуб“, диг
ита
лнаг
рафика, 2010

7
Књиже
внипре
гле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.162.1.09–32:398

Ду
шан-Вл
адис
лавПа
жђе
рск
и

Народност
варалаштвоКашуба

Текст украт
ко даје преглед историјесакупљања ка
шупск
ог народног
ствара
лаштва,ис
тиченајинтересантниј
енароднекњижев
немотивеикашуп-
скеписцекојиусвомстваралаштвутемотивекорист
е.

КЉУЧНЕРЕЧИ: ка шубист ика,кашуболог ија,кашу пскакњиже вност , кашуп-

сканароднакњиже вност, кашупскаприпов етка, кашупскеба јке, ка шупске
лег
енде, кашупскапре дања,кашупскебас не, кашупс камитологија,ка шупски
фолклор,кашупскина родниобичаји, народнакњижев ност, фолклор, бајке,
лег
енде, предања, басне

Са
купља
чика
шупс
когна
род
ногс
тва
рала
штв
а

Кашубисус лове нскина родкој ижив инама лојт ерит ориј иу

Пољс кој,севе рно, западноиј угоз апа дноодГда њска , нана јсе ве рниј ем
фраг мент уда нашњепољск еоба леиј угоз ападноодт еоба лене кихс то-
тина ккиломе тарауду бинукопна.Нас тањуј уједанодт урист ичкинај а-
тра кт ивнијихде ловаПољс ке– ГдањскоПриморј еиКа шупс коПој е зер-
је, кој епре се ца ј
убез бројре каипот ока , шума, анат ојт ерит ориј ис е
на лаз ича кс еда мпе јзажнихпа рков априродеиј е
даннациона лнипа рк.
Пре цида нашњих Ка шуба– Поморј а
ни, прв и путсепомињу
1046. г одине , уве зис аједнимне именова нимпоморс кимкне зомкој иј е
надворупољск огкра љаБолес ла ваХраброгформа лно,уимеПоморј а-
на , примиохришћа нст в
оиоже ниос ећерк ом првогпољс когвла дара
Мј ешкаI. Да љипомениКашуба -Поморј а нас етичуу г лавномпомор-
скихк незов а(Ше мисла /Ше момис ла, Швј ентобора, Швј ентопе лка , Су-
бис лаваI иII, Мшћивој а/Мшћивуј а/Мшчуј а/МествинаМирног , Шв јен-
топелкаВе ликогиМшћив ој аII) ињиховихполит ичкихивој ничких
акт ив ности(1046-1295).

8
 Са
гле
дав
ања

Прв иписа нис поме ницис ае ле ме нтимакашупскогј е зикас ука -

тихиз исупре водуМиха лаПонт а ну са(Мос тњика ) из1643, ипре води
Март инаЛу те ранапољскиј език, а лис авел икимброј емка шубиз ама,
чијиј еаут орпрот е ст ант скис ве шт е никШимонКрофе ј, издат иуГдањ-
ску1586. Ос имт ог апос тој инизпој е дина чнихде лаве омара спрше них
увреме ну, писа нихнапољс комј ез икус ачес т имка шу пско-пољс ким
инт ерфе ренциј ама(тре бници, ре лиг иј скепе смарице, з а клет вепре дс у-
дов има,ча киј еднадра ма ).
Пра вокњиже вност ва ра лашт вонакашупскомј ез икупочињес а
дела тношћу нај з нача ј
ниј егка шу пс когт рибу наиздобаромант из ма,
Флорј ана Це нов е (пољ. Це ј нова , 1817–1881), а пре с ве га почиње
проуча ва њек ашупск огна родногс тва рала шт ва ,к ој еониницира . Поре д
тогаштоЦеновапопрвипу тпишест ручнера довенака шупс ком(т ос у
уједноипрваделауис ториј ика шупск огна родапис анаис кљу чивона
кашупском ј ез ику), он из да јеи први ка шу пс ки час опис(«Риз ница
кашупско-с лов ињс когг ов ора»), ук омеобј ављу јеве ликибројна родних
умот ворина (пос лов ица , фраз е олошког мат е риј ала, г еог рафс ких
назив а, обичај а, ба јки, на роднихпе са ма, ле г енди, а не г дот а, гра мат ику
кашупскогј ез икаит д.). И поре дброј нихз а меркиупуће нихње говом
делу(не научнос т, нек омпет ент нос т, површнос т, не ориг иналност ), пре-
овлађу јемишље њедај еЦе нова , попрофе с иј илека р, да ов еликидо-
приносочува њука шупс кена роднеба шт ине .
Сле де ћиве ликиимпулсприку пља њуна родногст вара лашт вана
кашупс комј е зикудај еј едандруг ика шу пскиле ка р, Але ксанде рМа јку-
евшчи (пољ. Ма ј
ковс ки, 1876–1938), писа ц и на родни де ла тник ,
изда јући и уре ђуј ући ве омаз на ча ј ан ка шупс ки ча с опис «Грифон»
(1908–1912, 1921–1922, 1925)1. Та јчас описок ос ебеоку пљаз на ча јну
групу к ашупских с тва рала ца, т зв. Мла док ашуба , апоред т ог ашт о
пре дс тавља ва жну т рибину з а поле мике око кључних ка шупс ких
проблемаут адашњојПрус кој(ка шу пс коПоморј еј еут овре мебило
саст авнидеоист очнеПрус ке) ињиховогоднос апре маоближњојПољ-
ској, омог ућа вадас ек ашупскона роднос тва рала шт вопре з ент ује, че-

1
Инт ересант анпода та
кдокогаса мдоша оуј едномодпрвихброј ева«Грифона »ј еда
супост ојали, макарипосре дниконт актика шупск ихде латник асаСрбијом, почет ком
20. ве
ка.Тодоказ ујеобја
вљивањерекл амеупућенесвимиз давачимачасописанака -
шупс комПоморј у, дапошаљутада шњемУдруже њунов инараСрбиј есв
ојечас опис е,
дабибилиприка занинаиз ложбис лове нскихчас описауБеог раду.Билобиврлоин-
тересантноса зна
тидалиј енекиодка шупскихча сописаз аистабионаизл ожбииз ло-
же н(далис еонауопштеодржа ла) идалиј е,евентуално, некоодКашубаот пут ова о
заБеог рад.

9
Књиже
внипре
гле
д2

стоуст илиз ованомлит ера рномобликуизпе раброј нихпис аца -с арад-

ника(књиг ана ста лаодприлог аиз«Грифона» 2005. г одине– Кашу п-
скиприпов едач– предс тав љаз начај нуз биркународногс тва ра лашт ва).
Мај куе вшчи, т вора цна јус пе лиј е
гк ашупскогромана– Ре му совидожи-
вљај ииз1938. – ве омапопула рнена роднемотиве ,сакој имадола зиу
додирра де ћинаиз да ва њуча сописа , увршћуј ека оса ста вниине одвој и-
виде оус војкашупскипроз ние п.
Једа н одна јз на ча јниј ихпроучав ала цака шу пс когј ез ик а, Фри-
дрихЛоре нц(1870–1937), Нема цкој иј еце осв ојжив отпос вет иоКа -
шубима , 1913–1924. обј ављуј еПоморс к ете кстов е , диј але ктолошку
збиркуукој ојсена ла зимношт вопре дања , послов ица , ба ја лица , лег ен-
дииприпове да ка(првидеот ез бирк епредс тавља јуСл ов ињс китек -
стов ико јис ус вој ев ременобилис мат ра низ апримерепос ебногс ло-
вињскогј ез ика ). 1924. уКрак овуобј ављуј еПоморс ке(кашу пск е) тек -
стов е, кој ипре дс т авља јуна јбог ат иј и(999 ра зличит ихт екс тов ана836
страна ) из борнароднекњижев нос т иика даиз датуПољс кој , иаконе ки
савре ме ника шуболоз идана сдов одеупит ањеиз ворнос тт ез бирк ена -
водећидаЛоре нц, будућидај екому ницира ос априпов еда чимауг лав-
номнане мачком, ниј ебиоус тањудадокра јадопредот екс тов ауна ј-
извор ниј е моблику.
Бе рна рдЗе хт а(пољ. Сихт а , 1907–1982), св ешт е ник, докт оре т-
ногра фиј е, пис ациле кс ико г раф, упе риодуод1967. до1976. на пис аој е
монумент алниРе чникк ашу пск ихг овора(т омов и1–7), кој иј е , ус тв ари,
правирудникинформа циј аока шу пс комј ез икуикашупск омна родном
стварала шт вус акупље номупрвојполовини20. ве ка. Иа кос еба з ирана
посебнимле кс иког ра фск имј е диницимакашупскогј е з ик а, ре чникј еи
данда наспроуча ва нка оиз ворсировоге тног рафс когифолклорис тич-
когма т ериј а лаинаос нов уње гас еприређуј ус ист е ма тскез биркеиз
појединихоблас т и(нпр.књиг аКашуби.Ве ровањаистварал аштво.Из
Сих тиногре чник а, Ј ежиј аТриде ра– пољ. Треде р– (2004), пре дс тав ља
своје врс нуа нализ уфолклорис тичкихмот ив аиз веде нихнаос нов уз аг
о-
нетки, ј е зичкихре бус а, ба ја лица , в еров ања , обичај а , пос ловица , пра -
знов ерица ,в рача ња , из ре каитд.; з биркаУв еч ерњојмаг л и, уре дакциј и
Гже г ожаШра мк еа(2004), да јепре г ледна роднихприпове да какој еј е
сакупиоЗе хт а; Кашу пск онароднопче ларств оус ветл уСих тиногре ч-
ника, Ма рј а наЈ елињс ког(2000) итд).
Ка шупс кона родност в ара лашт воутокус кородвав екаис т ориј е
кашупс кеписа нере чииз дајуиобј а вљуј уиброј нидру гика шу пс кии
пољс кидела т нициис тв ара оци: ј ош преЦе новет очинииСр бимапо-
знатРусАле кса нде рГиљфе рдинг(нарус ком), пос леЦе новеНемац

10
 Са
гле
дав
ања

ОтоКно п, Лу жичанинГот хелфБроњиш, з ат

имдома ћист вараоциИз и-
дорГулг овс ки,Гже гожСмулс ки, ЈузефЛе нговск и. Уокв ируреда кциј е
«Грифона» т очинека шупскипис ци, че с
тоус опс т
ве ним лит е
рарним
адапт ација ма: Фра нцишкСандз ецчи(пољ. Фра нћише кСе нђицк и), Ле-
уен Хе јке (пољ. Леон), Ј ан Пат оцк (Паток), Ј ан Ру мпшчи (пољ.
Ромпски), ка оиунов иј
евре меЗуз анаРапс ка, Ире наКшижановс ка,
Вла дисла вЛе га, Ј
уз ефЦе нова, Алој з
иНоџе л(пољ. На г
ел), Ја
нЖул-
ков ски, Едму ндПу з
дровски, Аугус тДомињик, Ау гу стинНеце лидру-
ги.

Не
киг
лав
нимот
ивиукашу
пско
мна
род
ном
ства
рала
штв
у
Једнуодна јра ниј ихподеланамотивеука шу пс кимна родним
припове т ка мана пра виоСт ефа нРа мултус вој ојкњиз иРе чникпомор-
скогтој е сткашу пс когј езика(Кра ков,1893), на водећиуДодатку , као
приме река шу пс кек њиже вност иЛе гендеипричекашу пск огнарода(с а
подна словомЛе гендеив еров ања), де лећиихнаоне1. Ос толимима(5
припове да ка ), 2. О патуљцима(2), 3. Оав етимаил иу тв арама1 (3), 4.
О морама(2), 5. О с мрти(1), 6. Умрл и(к ој и) ту марај упос лес мрти
(1), 7. Ос трашил има(1), 8. Обацањучинитој естз ач аранимаил ич а-
рању , ове штицаматој ес тв рачарамаиов е шцима, ч аробњацимаил и
враче вима(10), 9. О с акрив еномнов цу(1), 10. Осу шењунов ца(2), 11.
Оз миј ама(2), 12. Ожив отињамак ојег оворе(1), 13. Оз ач аранимз ам-
ков има(5), 14. О ч удномкаме њу(3), 15. Нес тал иг радСтобуе р(1) и,
можес ерећидаРамулт,удобројме ри, ре гис труј еонена јва жниј е.
На јопшт ије, мотивиука шупс којпроз нојнароднојкњиже вност и
мог ус еподелит ина:
1. ча робња чке(да клеба ј
кеона тприроднимсила ма :з маје вима ,
ђав олима,ве шт ицама ,с а
блас тима,дивовима ); 2. басне(на јпопу ларниј и
ликови: з е ц, ву килилисица ); 3. уобликуане г доте(ос ме шнимдог о-
дов шт ина ма ); 4. «ис ториј ско-г еографс ке», кој ис едот ичуа) Ка шупс ке
Земљеилиње нихтопонимаилиб) некихдог ађ ајаизка шу пс кеист ори-
је(саобаве з но«не ис ториј ском» надог радњом); 5. ре лиг иј с ке, саХри-
стомилис ве цимауг ла вноју лоз и.
Гра ницаиз ме ђуна роднеприпове ткеипре да њај ечес тонеј асна.
Преда њесеу т оликора зликуј еодба ј
к еуколикој епона родном ми-

1
Ут
ранск
рипциј
исаориг
инал
а:Ов
јешчимаиупима.

11
Књиже
внипре
гле
д2

шљењуближеист
ини.Опре
дањуКашубиг
оворе
: «Тониј
еприча
, тој
е
ис
тина
».

Из
борпој
единачнихмотив
акарактеристичнихз
акашу
псконародно
ств
аралаштво

1. Мот ивдивас толе ма(с толима ) кој ис вој имделов ањемме ња

кашупс кипе ј
з аж(брда,долине ,ј е зе ра , мочва ре , дине , пе шчаре ). Пре ма
преда њуне кадасуг ус тона се ља в алиКа шупскуЗе мљу . Једнис убили
приј а тељскина строј е нипремаљудима,друг и– не .
Пе риодукомесуониживе ли, укашупскојнароднојтра дициј и
сена з ив апериодомБог аОца.Вре меукомеживимо– Божиј е гСина, а
уе посиСве т огДухаћеживе т ис а мопат уљци. Не кадас ет ее похеме -
ша ју.
Зада на шњииз гледКашупск еЗе мље , пре маве рова њима ,т реба
захва лит иСт оле мима , кој иче стоводеборбег ађа јућис ека ме ње м: с а
Пуртком, с адруг имСтол емимаис аСтоле мк ама.
2. Мотивфантомс кихватрикој еводеубе спуће, анакој има
ђаволи, нав одно,че ст ос ушенова ц.
3. Мот ивонас танкућилибара: ле паморс кабог ињаЈ урат а(на -
зивка шупс когприморс когна сељанаполуос трвуХел) сез аљубљуј еу
сирома шногрибара . Побе с не либогПерку нј ој, дабис еосв ет ио, уни-
шт авапа ла тунаднуБалт ичкогмора , ат ала сиида нда сиз ба цуј уњене
деловеуобликућилиба ра(уов оја нт олог иј иј едат адруг ачиј априпо-
ветка ,с ас личномг еог ра фс комодре дницом– г радХелнаист оиме ном
полуос трв у).
4. Мот ививе штичј ихгне з да: ра знихка шу пс кихна се љаизк о-
јихна воднопот ичув ешт ице . Ут ак вимоблас т имапрола зницимас пада -
јут очковис ако ла, апошт а риутомкра јуолов кеобав ијајуле ковит им
биље мдас еобе збедепроривурока , пос етиоцимас епрепоручуј едат а-
моништ адај еду.Ут омк рај улока лнимс тановнициманепре ст аноуг и-
баст ока . Скупов иве шт ицас еодржа ва јунаЋе ла вимБрдима(нека да-
шњимз бориштимапа ганс кихбог ов а). Инт ере сант анпода та кј ечиње -
ницадај е1836. наКа шубима , ус елуХа лупи, дошлодој е днеодпо-
следњихис тра г аве штицауПољској , оче мупишеипољс кипис ацСт е-
фанЖе ромс ки.
5. Мот ивонедос таткувереувлас титес наг е, кој исепој а
вљуј е
нпр. уобликупричеоде вој цииз ла тнимз вонимас аз амкаукомеј е,
наводно,бора вилале г енда рнакашупс какнег ињицаДамрока . За ма кс у,
премапре дању , срушилиШве ђа ниит риз лат наз вонаиз ла тнавра тас у

12
 Са
гле
дав
ања

палиуБе лој е зеро. Кадас еде вој каприближилаобала мај ез ера ,з вона
супоче ладава педаихиз ва ди, алиј еонамислиладаимас на г едаиз -
вучеса мона јма ње ,т акодас упреос т аладваос та лауј е зе ру. Та јмот ив
корис тиАле кс анде рМај куе вшћиус вомрома нуРемус ов идожив љај и
ипре дс та вљамет афорус амекашупскеист ориј еине мог ућнос тидас е
Ка шубиот рг нуодв лада винет уђинс когј арма . Уовоја нтолог ијис ути
мотивира з
двој е ни: пој ављуј есемот ивпот попље нихз вонаине одлуч-
нос тидасеонаиз вукуис лабос т ис ељакададокра ј апомог невла дари-
циу клет огз амк а.
6. Че ст ис умот ивикашупскихђаволаиброј нињихов иназ ив и:
ђав о(ка ш. «дј обе л», «дј охе л»), з ли, «чорт», бе с/биј ес(«бј ис »), «ка дук»,
пакленик, «с молок» (одс моле ), црнибог , в ла стит еиме нице: Ле цепе р
(Луцифер), Ј ерк, Лат авј ец(ле т ећиз аоду х), Зг жеха , Зг жидлок , Ска рбо-
вјец (кој и чуванова ц), Маму н, Ска мжох, Рочит (к)аи нај поз на тиј и
Пурт к(ономат опеј скоимена ст а лоодз вукакој ипра тииспушта њег а -
сова ) иСма нт к(по лониз ова ноСме нте к,с инонимз ас му тњу, а лис адо-
дат нимз наче ње м: сме нте к– т уг а, да клена г ове ст ила цв ре ме набе зра -
дос ти) – мождапредухз лауз е мљиКа шуба.
Ов ајпосле дњиимаис вој уис т ориј уве зануз ака шу пс куикњи-
же вностинс пирис анука шу пс кимпре де лима, дог а ђај имаиљудима . О
њемупишепољск ипис ацСте фа нЖе ромс кииње г овопоре клоиз води
одна ј ез девикинг аипрв огудараг ромаодот адамирнуслов енс куз е -
мљу(Фише рнпр.смат радај еСма нт кнај стариј иодс вихђ ав ола ,а на -
лиз ирај ућит ра дициј убалт ичкихнарода ). Одта дасеСма нт кна ла зине -
изос тав носв удаг десечинине пра вдаимут наработ а, г детриј умфуј е
насиље , не приј ат ељ иуг ње т ач(мадапос тој ииве рз иј а«ау тохт оног »
Смант ка , кој ина ста јека опроиз вод«ме т афиз ичкогоднос ачове капре -
мамору» иу општ ес ивилаприморс когпој е зе рја, кој идоминирав ећи-
номг одине , докг аЗехт ав ез ујез апа г анс кабожанс тв а.Пре маМа јкуев -
шчиј уСма нткс епој ављуј еот елотв оренура зличит имз лимлик овима. 1

Ђа волис ег енера лноба веку пов иномду ша , чув ај ублаг оуз емљиив о-
ди.
Уј едномброј умот ив ађ ав ој епоист ов еће нс ас лободнимз ида -
ром, ас лободниз ида рис аНе мцима . И уопшт е, че стос ет а кавђ ав о
обла чика оНема ц, говоринема чк и(шт от ребадамудодађав олове
атрибут е ) инеприј атељск иј ера сположе нпремас лов енс ком живљу.

1
Целук њигуСментковжигЈ . Джежџон(Гдањск1973) пос
већуј
еана
лизиСмантко-
вогдуховног«нас
леђа» кој
имјенаводнообележенакашупскакњижевност
, паицела
култура
.

13
Књиже
внипре
гле
д2

Тајмотивбог а токо рис т иМа ј

куе вшчиуна јбоље мка шу пс комроману
Рему с.
7. Мот ивус паваневој скеиз амкакој иј епропаоуз емљу, оба
везаназ ане кеис т ориј скечиње нице(рушењеипропа дањене колико
замкова -пре с тоницак ашупскихкне жев а), з ане кеа рхе олошкена ла зе
(нпр.пре тпо ст а вље низ ама куГаре чњициодког ајеос та ос а мобре жу-
љак) иве зуј ус ез акашупск ена ционалнемот ив еоњиховојпропа лој
старојс ла виив ој с цикој аподз емљомспав ачека ј
ућидај ебог омда ни
изабраникуново, пов ољниј едобапробуди. И, у општ е, св акибре жу-
љаккој иј епре ос т аопос леруше њане когка шупс когз амка , пос едуј еи
својув ерз иј упричест иммот ивима . Њиматре бадодат иимот ивз а ча-
ранепринце зе , к ој иј еиз узетноле поукомпонова оМа ј куевшчиус вој
романоРемусов имдоживљај има . У ње г овомделуз ама кипринцез у
чувајут римоћнаде монаТруд, Ст ра хиЊев арт о(нев ре ди). Уве зис а
Гаречњицомпос т ој ииле гендаоне веров а тнојрупиуз емљинав рху
брежуљка : штаг одбисеуњуба цило, одмахс евра ћа лона зад, а лиу
одређе нојме рииз ме ње но. Акобитобиошт а п, враћа обисебе зк оре,а
нпр.ма чка– одра наибезкоже .
Пре маЈ . Са мпу«инициј алнимот ив» з а мкакој ипропа дауз е
-
мљуна јве рова тниј есена ла зиуба јциукој ојуображе напринце зав ише
волидас ацелимз амкомпропа днеуз емљуне годанас вет упос тој ине -
коле пшиодње(уба јци– Бог ородица).
8. Мот ив ивез аниз аге ог рафиј уКашуба, апрес вег аз аБа лт ич-
коморе : премас тилиз ациј имапемораина водимаБернардаЗехт е, Ка -
шубиБа лтичкоморев идека оже нук ој акле чиимолис еокре ну тали-
цемпремаис току . Рукепре дст а вља јуФинскиз алив ,гла ваив рат– Бот -
ничк и, Гда њс киз алив– к олена,ас топа ласуумореуз уСкаг ера к.
Че с тос епој ављуј еимот ивв еликогка менаилине когдру гог
знатниј е гг еог рафскогфеноме на , кој ис ус вака коуве зис ађа воломили
предс тављаповоддас еђ ав оукључиурадњуба јке. Ономожебит иђ а-
волскокамење, Стол имовок аме њеилипосе бнокаме њекој ес вој имиз -
гледома социрананекилик.Нес амошт осепој ављуј е,нес т а јеира ст е,
већсеираз множав а. Корист ис екаог ра ђев инск има те рија л, аудог о-
ворус ађав олом, ондобиј ажрт в инудушу.Понек адс уупит а њуока ме -
њенипре дме ти,ка оубај циоцркве нојс лицик ој усуНе мцихт елидаиз
црквеиз не с у.
9. Мот ивГос ка, кашупс когбогамора, ј едногодв ажниј иху
кашупс којмитолог ији. Пе сникПј анту вТунаг овориоГос кука ос тва р-
номбог умора ,г ос пода русе ве рнихве т рова , ариба ри-љу динисууст а
-
њудамусес упрот с таве .

14
 Са
гле
дав
ања

10. Мот ив ис трикт нове заниз акушупскунаро днумитолог иј у:

поре две ћс поме ну тихђа вола , ве шт ица,Госкаииз раз ит огиве омапо-
пула рногдиваСт оле ма , ка шупс камит олог иј апос едуј еброј неликове
којисес пора дичнопој ављуј уура з личит имделиманароднек њиже вно-
сти. Једа нодњихс упа туљци, в лада ри«ст арогсв ет а» ист а новници
«новог », к ој иживепара ле лнос аљудимаипола коне с тају(ка ш. «кро-
сња нта »). На клоње нисудобримљудимаипомажуим. Нека дасуљуди
ос т
ав ља липоне штохра неулонцу,дас ена ђепа ту љцима .Ј ошј еближе
чов екуГжења,пе рс онификациј ас на.Гдег депре дс тављаибе ду . Ушу-
мисеможес ре ст иШумс каТет ка(Боров оЦот ка ), сличнас та блубора ,
сапој ас омодборовихиг лицаикруномодшиша рки. Добричов екј ес е
небој и, јероначувашумуиљудеодла жнихпламеноваиз а лу та лев о-
динапра випу т . Ипак , те шкоонимакој иу ништ а ва јушуму. Нека дас у
јојча кпома г алиивуков и. Ушумис еможес рес т ииБорувц.Ј еднитв р-
дедај ере чоз ломдухуне ка дашње гплемића(на јчешћеНе мца), кој иј е
продаодушуђа волуипрог ониљудепос вомне ка дашње мима њу.Дру-
гиг авидекаодуха,чува рашу ме . Наводно, ка дсес ечедрве ће,Борувц
пла че.Пре дс та вљат а
кођепе рсонифика циј уту г
еиса моће . Роћит њикј е
духк ој ипра винес т ашлуке . Држис е , уг ла вном, подаљеодкућа, али
умеидаоме таљудеус ну.Ка дачов екуне штонедадаспа ва , ондај ет о
увекон. Тако ђес крећељудесапут а, из аз ив ај а кве тар, ме шапут еве.
Онимасв ојупарт нерку– Роћит њицу.Ионаседржипода љеодљудии
бринеожив отиња маисв имбићимажељнимс лободеиљуба ви. Ме ђу-
тимМорњица(оМорићебит ире чине штода ље) ј ера з нос ила,уобли-
куст ареиружнебабе ,з араз упос елима.Докј еМог илњикс еможесре -
стиуоколинист а рихху моваиус амље нихг робовас амоубица , г деу
ка с
нов ече– плаче .
11. Мот ивМоре : Морас ерађака дакумаз ав ре мекрште њаде -
тетас амопомислинаМору. Тој еу глав номнај с та риј аилина ј млађ аод
седамће рк и, а кородит ељине ма јусина . Морај еиодбаче наде вој ка,
алита дапрог онис а монев ерногмомка . Де в ој ка-Мораче ст онез надај е
тоона , ве ћтопос т ај ека даз аспи, крозу ст ај ена пушт адушаима те ри-
јализ ујесеуобликумачке , пс а, бе логмиша , крушк еилиј абуке ,с ла ме ,
травкеис л. Можеима т ииса мообликкруг акој исеј е днос т авнокот р-
љапу те м. Ска ченажрт вуипочињедај еда ви,докс еса манепробуди.
Нев ернимљуба вницимасисакрв .
12. Мот ивпогубље њаптицелуње(к аш. «ка ња »): луњај епт ица
изпо родицес околова . Завремес ушеона , на водно, неможедаседо-
вољнона пиј ев одеибезпре ста нкалет ииз надкућавичући: (накашуп-
ском) «пиц!, пиц!» (с рпс ки: пит и!, пити!). Ка ког овориј еднаодприча ,

15
Књиже
внипре
гле
д2

луњаз авре мес уше,ка дај еис амомореис па рило, ниј епос лушалас а-
ветБог адакопа ,з ај еднос аос талимптицама,буна р.За тос адаможеда
пијеса мов одук ој ас ес акупинакаме ну.Не кипроуча ваоци(Те ре заГу-
тувна ) смат радалуњапредс т ав љапе рс онифик ациј уз леве штице . Так о,
дакле , овапт ица , бив ажрт вов анаудобаг одинека даданпост а једужи
одно ћи. У це ре мониј иуче ств уј еокупљенаг омила , џе ла тс ас екиром,
тужила ц, судиј аис амалу њаилиње нсимбол. Ка даџе латз ав ршис вој
посао, да јез на кокупље нимадаода хнуипочнудас еве с еле . Инте ре-
сантној ебилочит а њелуњинихг ре хова(онисубиличит а нинацр кве-
ном, т ј. пољс комј ез ику , аненака шупс ком, дабисеце ломчинуда о
шт ослужбе ниј ика ра кт ер), кој ис уус т варипредс тав ља лиг ре ховело-
калнез аједницеипој единихње нихчла нов а. На ј
ве ћа«посла с т ица» с у
билидог ађај ико јусуа социра линаоношт ос еде шав алоудот ичном
селуут окупос ледњег одине , алуњинас мртј ет реба лада«опе ре» г ре-
ховез аједнице .
Тајз а нимљивмот ивс уука шу пс којкњижев нос ти корис т или
мног ипис ци,аса ммот ивчит ањаг рехов ас ут ума чилинара зличит ена -
чине.
13. Вј ешћиилиуопи(друг ина з ивј ее тимолошкис родансрп-
скојре чи«в ампир») предс т ав ља ј умот ивенес мире нихдухов аумрлих
(некаврс така шу пс кихва мпира ). Нес па ва јус покој но, ве ћј е дус воју
посмрт нуоде ћу , ус тај уизг робаивра ћај усесв ој ојкућиис иса јук рв
свимукућа нимаис ус еља нима . Уг рободвла чеце лас ела . Идуноћупо-
редпроз ора, ку ца јуи пит ај у: «Спа ва т ели?», акадз а чуј уодг овор:
«Спа ва мо», одг ова рај у: «Спа ва јтенавј е ки». Ис виукућиумиру.Поне -
кадсуус та њудасепопнуназ в оникиз аз в оне , шт ој еоз нача ва лос мрт
свихљудиудоме туз вона.
14. Мот ивЈе вреј авечитоглуталице(Ахас ве ра), можданиј е
најчешћиукашупс комна родномст ва ра лашт ву ,алипремаЈ е жиј уСам-
пу(Пу т нас абат, Гда њс к, 1981), уКа шупс којЗемљиз а добиј ај един-
ственеособине . Тајве омарас прос т ра ње нимот ивус ве тс којкњижев ној
традициј и, г деАха св еранаве чит олут а ње , наов ајилио на јна чин, по-
средноилине по сре дно,ос уђуј енет рпељиводноспремаИс ус уХрис ту,
кодКа шубаз а добиј ас пецифичнуниј ансу . Ик ашупс киЈ е вре јиндола зи
удодирс аИс ус ом(на ра вноуКа шу пс којЗе мљи), а лис енанекинат о
лутањена чинс а модлучуј е , из бег а ва ј
у ћидаодХрист аз ат ра жипос ле
смртиодлаз акура ј,з аг ост опримст вок ој емуј епружио.Да кле , кашуп-
скана родналите ра рнат ра дициј а , утомпог ле дуниј еантис емит ска .

16
 Са
гле
дав
ања

На ве
де нимот ивиут
екступредстављајусамооненајз
нача
јније
,
нај
чешћепомињанеивишепут аобнављанеуделимаписацакашупске
књижевности. Њихимамног овишеира спршенисуубројнимнарод-
нимумотворина ма.

шупс
Kа кона
род
ноств
аралашт
вока
оинс
пира
циј
а
з
аписце
Ка шупс конароднос тва рала штв ој ебог а тоииз узет номашт ови-
тоисв еже . Пре дс тављалој е, аидана спре дс та вља, инс пирациј уз а
пољс кеика шу пс кепис ценаобај езика– пољс комика шупс ком. Ва љ-
дане маз на ча јниј егк ашупскогпис цакој исв ој адела , уве ликојме ри,
нез аснив ананај ка рактерист ичниј иммот ив имаизкашупск ена родне
књиже вност и. Сва ка кој ена јис та кну тијиАле кс андерМа јку евшчис а
свој имроманомЖив от идо жив љај иРемус а(1935–1938), кој ипре д-
став љаина јзна чај ниј ика шу пс кироман, с авпрожетка шупс комна род-
номтра дициј ом. У т ом роману, с пе цифичном в одичукрозКа шу пску
Земљу, наћиће момноштв оинформа цијаоње нимобича јима , ис ториј и
Ка шуба,ка шупс компе јза
жуи,прес ве га
, фолклору.
Поре дње г а, требаис т аћиХј е роњимаДердовшчиј а(пољ. Де р-
дов ски, пе с ничкапо ема-е попе јаО г осподинуЧорл ињс ком, кој иј еу
Пуцкпомре жеишао, 1880) Алој зиј аБудз иша(пољ. Бу ђиш), Ле уена
Хеј кеа(нпр. Кашу пск еле генде , 1931; Доброг ос т иМил ос лав а, 1999),
ЈанаКа рнов шчиј а(пољ. Карновс ки, не коликодра масана родномт ема -
тиком), ФранцишкаСа ндз ецчиј а(пољ. Се нђицк и) иве ћс помиња ног
Зехт у.
Ис так нут омес тоз ауз имај ук ашупскина роднимотивиукњи-
же внима да пт а циј амак ашупскихпис аца,г дес ечес тона дог рађ уј уидо-
биј ајуј еда нуг ла ђе нлите ра рниоблик, к ојист ој иус упрот нос тисас у-
ров ом рудимент арношћу и с веде ношћу ориг ина лних припов еда ка,
иакос еиуј е днимаиудруг имаобра ђујуист имот иви. Так вез бирке
пишу(прире ђуј уииз дају), нпр. Ф. Са ндз ицчи, А. Домињик, Е. Пу-
здров ск и, Л. Ропе л,А. На џе л(пољ. На г
ел), Ј . Жу лк овс киит д.
На ј
вишедоме теуделимапроже тимк ашупскомна родномпри-
пове да чк омт ра дициј омдос тижудв апољс капис ца : Ст ефа нЖе ромс ки
(рома нВе тардув асмора, 1922) иФра нћише кФе њиковс ки(рома н
Ук ле тиз амак, 1958. инеко ликоз биркипое зиј е).

17
Књиже
внипре
гле
д2

ИЗБОРИЗЛИТЕРАТУРЕ

1. Bajarz kaszubski. Bajki z „Gryfa” (1908-1912), przygotowałdo druku i

wstę pem opatrzyłJ. Borzyszkowski, Wejherowo-Gdańsk, 2005.
2. T. Bolduan, Nowy bedeker kaszubski, Gdańsk, 1997.
3. J. Drzeż dż on, Pię
tno Smętka, Gdańsk, 1973.
4. R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978.
5. S. Ramuł t, Sł
ownik ję zyka pomorskiego czyli kaszubskiego, scaliłi
znormalizowałJ. Treder, Gdańsk-Wejherowo, 2003.
6. J. Samp, Droga na sabat, Gdańsk, 1981.
7. J. Samp, Z woli morza. Bał tyckie mitopeje, Gdańsk, 1987.
8. W wieczornej mgle. Niesamowite opowieś ci z Kaszub ze Słownika Sychty.
W wieczórny dôce. Niestwòrzoné pòwiôstczi z Kaszëbsczi se
Sł owôrza Zëchtë , oprac. i adaptacja w ję z. polskim G. J. Schramke,
Gdynia-Pelplin, 2004.
9. Zaklę ta stegna. Bajki kaszubskie, wybór tekstów, opracowanie... J.
Sampa, Gdańsk, 1985.

STRESZCZENIE

Duš đerski
an Vladislav Paž

LUDOWA TWÓRCZOŚĆKASZUBÓW

W tekś cie przedstawiono krótki przeglą d historii zbierania kaszub-

skiej twórczoś ci ludowej, w którym podkreś la sięniezastą pione dzieło pio-
niera kaszubskiej myś li narodowej i naukowej, Kaszuby Floriana Cënowy
(1817-1881), wielkiego zbieracza kaszubskiego materiał u językowego, w
tym równieżfolklorycznego - Niemca Friedricha Lorentza (1870-1937), jak
równieżksiędza Bernarda Zëchty (1907-1982) - autora unikatowego Sł owni-
ka gwar kaszubskich na tle kultury ludowej, t. I-VII, wielkiej skarbnicy
twórczoś ci folklorystycznej ludu kaszubskiego. W dalszej częś ci autor D. V.
Paž djerski opisuje niektóre z motywów twórczoś ci ludowej, charak-

18
 Са
гле
дав
ања

terystycznych dla folkloru kaszubskiego (mitologiczne, diaboliczne, geogra-

ficzne, zoologiczne i dotyczące kaszubskich legend), podkreś lając znaczenie
wpł ywu tych motywów na czoł owych pisarzy kaszubskich i niekaszubskich,
których to twórczoś ćzwią zana jest z Pomorzem Gdańskim.

19
Књиже
внипре
гле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09

Љу
бомирМил
утино
вић

СликесељакауКочићевомњижевномопусу

У ра дусера з
ма траКочићев окњижев нодј елокој имуводиукњижев нос тБо-
санскуКра јину, ст радањана родауБоснипослиј еаус троуг арскеок упа циј еи
појавесиромашењабос анскогс ела . У својимпроз ним радов има, на пис аој е
осампј е
самаодкој ихдвиј ез адј ецу, даој еиз ва нре днолиј епепеј зажебос ан-
скихпла нинаиимпре сивнеине забора внелик овеус рпс којкњижев нос т
и. У
даље мра дураз ма траћемоКочићев ес ељаке-тежа кек ојис ебит нора зликуј уод
Ве селиновиће вихт ежа каиЛа з аревићев ихљуди. Из узевСимеунаЂа ка , Мра -
чајскогПрота ,с удиј е, пис арчићаиост алема на стирскебра тије,свиос талис у
сељаци.Тосу:Да видШтрба ц, упрв има хлуда , ак ас ниј еша љивџиј аилак рди-
јаш; РељаКнеже вић, човј екиз узетнев еличинеис наг е; Мић аидруг иполупи-
јанисе љаци; „ Онајиз аКа цеили,Она јизамра ка“ , пет нае стогодишњисирот ан
Ђу ро;увиј е
коптимис т ичниЛуј о;припрост и, не обра з ова нииј единикој ис ара-
ђујес ане пријате љемЈ уреПилиг рап, т есеоск ина очит имомакМик а. Дак ле,
иакоуосновилиричар, Кочићј енаша опра вуриј ечпрожет ухуморомкада
прика зујесвојес еља ке,ненас иј елуис вадба ма ,већуборбисаприродомисв а-
кодневним жив отним проблемима , ај еткомса тиромкадаприка зујест ранце,
полтронеипоробљива че.

КЉУЧНЕРИЈ ЕЧИ: сељаци-тежаци, Змиј

ањци, СимеунЂак,Мра чај
скиПрото,
судија, пис
арчић, ДавидШт рба ц, РељаКнеже вић, унукВујо, „Онајиз
акаце
или, Онајизамра ка“,Мићан, Ђуро,Лујо,ЈуреПилигра п, Мика

Уобла с тимана шепаие вропскебеле т

рис т
икете шкос еможена -
ћита колиј еппримј е
рдос ље дностинаперуиус тварномживот ука о
шт ојет обиоПе тарКочић, поз натис рпскикњиже вникиве ликибо рац
противс вихонихкој исуомалов ажава лиизлостављалињег овна род.
Необичномс нагом, ванре дномупорношћуибе зграничномљуба -
вљупремас војимна паће нимпле меницимас аЗмијања ,започе ој еже -
стокуборбупрот ивс вихонихкој ис утерорисалисрпскирод.Комени-
јепознат околикос ууњег овомживот убилезначајнеИс тина , Слобода
иОт аџбинакој еј
епошт ова ока осветињу.

20
 Са
гле
дав
ања

Рође нј еуСт ричићима ,т риде сет аккиломет араодБа ња луке.Ср-

цемидушомј ебиове занз аЗмиј ањеиБањалуку,апос е бноз аз емља ке
изСтричића. Кочиће вжив отј ебиопу нпа т њеинеда ћа , апра з анбез
радос тииживот нес реће .
Ост а
вшира нобезмај кесвубриг уоње мупреуз елај ене пис ме на
бабаВидак ојај е„ ус пј еладаулиј еудушус вогмалогунукакрепкуи
снажнувј еруужив отиљу декој иима јус амомуче нициихе рој и, љу-
бавпре мас лободииправ ди“(Ко чић, 1996, с т р. 6–7). Одс воједе сете
годинез апоче ојеосновнушколуума настируГомионици, г дјемуј е
отацЈ ова нжив иока ока луђе рГе рас им. ПопутМа тијеНена довићаи
ВукаСт е фанов ићаКа раџићав ишеј еут ојсре диничу ва ос токуне го
учио. Започе тошколов ањез а врша вауБањојЛуци. По слиј еос нов не
школеупис уј ес еуса ра је вс куг имна зиј уизкој еј еуче т врт омра зреду
искључе нз богсук обас авла ст има . Прот јера нј еизСа ра јевауродно
мјест о. Убрз опот омпре ла з иуБе ог радг дјез аврша ваг имназ ију. УБе -
чус тудирас лав ис тику, аз атим ра дика опрофе сорсрпскогј езикау
Ско пљуиБит ољу . ИзМа ке дониј епонов оодл аз иуСа рај евог дјепост а
-
јес а радникСрпс кериј ечи исе кре т арс рпс когкулт урногдрушт ва
Прос вј ета. Подруг ипутј епрот јера низСара јев аина с та њујес еуБа -
њојЛуци, г дј еиз да јелис т овеОтаџбинаиРаз витак. Туј еиз абранз а
посланик аба њалу чк огс ре з аубос анск омСабору.Живј ећиоскудноиу
нема шт ини,оболиој еврломла д,а линика даниј еклонуодухоминика -
даниј епос ус таоуборби. Тежаболе стпрекидаКочиће вполит ичкии
књиже внира д. Одла з иналиј е чењеубеог радс куДуше в нуболницуиз
којенеиз ла зидосмрт и. Умрој е1916. г одине , двиј ег одинеприј еуј е
-
диње њаСрба, Хрв атаиСлов ена ца , очемуј ес ањаоциј елогживот а.
Кочиће вживотј ебиот ежакина пора н, пре пу нборбеиз лос тавља ња ,а
завича јиње гов ашираок олинаос та омуј еис кључиват емакњиже вно-
умје тничкограда . Дај епишчев ана клонос тпре мас војимплеменици-
ма-земља цимабилаиз уз ет ноњежнаиприс напот врђуј ус ље дећериј е
-
чи: „Тосупла нинцимој иибра ћамој а, кој ис илноволеисилномрз е.
Знамј ањих... ма шт ај ењиховау виј екуз буђе наишт оњимапа днена
ум, тоћериј ет кокомпа с ти“(Кочић,1966, с тр.60).
Дј ела: Спл анинеиисподпла нине(I 1902, II 1904, III 1905), Ј ауци
са Змиј ања(1910), Су даниј а (1911), з бир ка чла на ка Изотаџбине
(1912), Цј елокупнадј елаI-II (1928–1931).
ПероЗу бац, ус виј етпј ес никаз адј ецусв рст а ваиКочићаз аког а
кажедај еу„младос т иобј ав иоос ампес ама , одк ојихдвез аде цу,„Про-
летниз вуци“улист у„ Подмла дак “1897. г одине , а„ Пот очић“у„ Бос ан-

21
Књиже
внипре
гле
д2

с
којвили“
, 1901. г
одине“(Зубац, 206, с
тр.762). Дј
еци, младимаиодра
-
с
лиманада роведвиј еКочићевепј есме :

ПРОЛЕТНИЗВУЦИ

Споља навлажнихуморнеземље
Копреназиметихоседиже
Ибу ј
нодобапролећежељ'ног
Счаримаљупкимназ емљуст иже
.

Наплавомне бусунашцедрхће ;
Пролетнепесмезвуцисеоре–
Подмлађенжив отширисе, буј
а
Крозпустапољаине магоре.

Кристалнипотоксребрнимт оком
Несташнопла випропланкецвет не
,
Љубицапла вагдеслаткоснева
Заноснесновемладостисретне.

Ус ет
номс кладуприродајеца
Иболнопричапроле ћубај
ну,
К'онежнама јкачедашцусвоме
Окрутнезимене сноснутај
ну.

„Придруж' сеити“,в елишми, дру

же,
„Ускрслојпесмиприродебудне–
Тамоће шна ћиучис томхраму
Освешт а
нв енацутехежудне“.

Кадамиродуслободесину
Иблеснемоћнокрозвеомрачни,
Ондаћесрцегрлитиспесмом
Пролећељупкопределаз
рачни'.

Ал'данасз амеут е
хенема,
Пролећес амо,о,дружемили,
Низбле долицесу земимами,
Доклемина родуропствуцвили.

22
 Са
гле
дав
ања

Ус вој
ојИсторијис рпскек њиже внос тизаде цуТихо мирПе т
ро-
вићзас рпскеклас
икере алис т
ичкепроз еиКочиће веприпов ет ке„ Ј
а-
блан“или„Крозмећав у“ка жедаих„ ниј емогуће, безостатка , прихва-
титикаодеч ј
ештиво, каошт о, наравно, ниувре мењиховогпој ављи-
вања,нисуприпадалисамоодра слима“(Пе тровић,2008, 829).

ПОТОЧИЋ

Поточићј едавнозасто
Инекре ћеминс когкола ,
Шт оуле дутужноћу ти,
Каоизразте шкогбола.

Прекошљункат ала
сићи
Сазанос
омпјесмувише ,
Раз
носишеслаткезвуке,
Пасеболнозаледише.

Нечујесепј е
с матиха ,
Навалимадаз абру
ј и–
Поточићједа вноза ст
о,
Крозшума ркев иш' нехуј
и.

Ох,дамуј едаз ашуми

Крозмирис не
, цвјет
нера
вни,
Шт оихсадаоба вија
Магловит
иве ота вни.

Алиледјегрудист его
Исребрневалезбио–
Поврхњихс екристал-в'ј
ена
ц
Вје
чнетугеухватио.

Нетугујмо,пот очићу!
Животнамј еслатканада,
Штона скр'јепииуз диже
Изпонораг оркихј ада.

23
Књиже
внипре
гле
д2

Кадс' осмј
ехнумајскидани
Прича ће
моболесв оје–
Кадмлина ркамлададође
Поточићу– срцемоје!

УКочиће вомкњиже вноумј ет ничкомдј елуз начај номј естоз ауз и-

мај ус е ља ци-те жа ци: Змиј ањци, сус једиипоз на ници. Акоиз уз мемо
Симе унаЂа ка , Мра чај скогПрот а, судиј уипис а рчићаидруг ума на-
стирс кубрат иј у,може мос лободноре ћидасус виос талиКочиће вили-
ков ис ељаци-т ежаци, кој ис емног ора з ликуј уодсе ља каус рпскојкњи-
же вност и. ПоДучићу„онј епрес ве г аслика рј едневрс тесе ља ка ,с еља -
какој иимада раз аоз биљне , далекос ежнез ада ткеипот езе “(Преуз ет о:
Ег ерић, 2002, с т р. 7). Дак ле, Кочићј еприка за оновоче ља десање го-
вимне даћа маипроблемима , мана маиврлина ма, ра дова њимаипут е-
ше с тв ијима.Биој еодвишеспос оба нс лика рљудииприликас вог авре -
менадај еу спиодапове жеприроднус ре динус адуше вним с т ањем
свој ихј у нака . Кочиће вослика њебос анс когс ељак а, однос носе ља ка
Бос а нс кеКра јинеј е: „Прот ивнос вимадруг име вропс кимз е мљора дни-
цима , кој исеунасправ илнона з ива јужа лосномре чј уте жацима , срп-
скисе ља книј ез на оз аре волуциј ениа гра рнере формеуњег овукорис т
.
Ст ог ај ебоса нскис еља кј единикој ис ма традаимаот аџбинуикадне -
маоче вине “(Дучић,2008, с т р.167–168).
Кочићј ес ликарљудиизс вог акра ја ,с еља как ој иниј ес ука оВе -
селиновићев ит е жа цииЛа з аре виће виљу ди, не го„т ос уљудикој ис у
дошлис аду бље гс азнај ногиз воришт а , оногкој еус еља кувиди– жив о-
мученика,чове каукошт ацус априродомидру шт вом, сасобомус еби,
ис адруг имаокос ебе “(Ег ерић, 2002, ст р. 109). Одсв ихликов ана ро-
чит о сеис тичепре преде ни с ељак , бунт овникДав ид Шт рбац, кој и
аус триј скомс удутужиј а за вцај е рмуј еопуст ошиоциј елуњивуку ку-
руз а. У ра зг ов орус ас удиј ом пре тв араседа„ ниј еса ста виооколиј е-
ске “, дај ег лупинаива ндабиз ас миј а оа уст риј с кечиновнике , аонда
имса општ иопра вуист инуоне пра в диине сре ћикој еј еа ус троуг арс ка
влас тдониј е лаз а пос једа ње мБос неиХе рце говине . Подруг љив овелича
аус троуг арс кувла стна воде ћика ког ај ера сте ре тилас вихмукаинев о-
ља,иак ос еизње говогмонолог аз а па жапра ваис тина : даот имаиупро-
па шт авабос анс когчовј екадоводе ћиг адопрос ј ачкогшта па. Ирониј а
ра стедов рху нцака даплачнихочиј уг овориос инукој иј еодве де ну
војс куиизкој ес еника дниј евра тио.Дав идг ов оридаг анетиштес амо
њег ов емуке,в ећз а ј
едљивоиз носипа т њециј елогбоса нск огна родари-
јечима:„На сј ес еља кеов ајс лавнис удодмлог оче гаос лободио.Нери-

24
 Са
гле
дав
ања

чунамвишесапла ндишт аз адриг либак овинитина мбодучељади... ко

уоност а ро, бле нта вотурс ковриј е ме.Да наснемореш в идј е тиус виј е-
тужировнеиба ков ит ес е рмиј е. Штонамј есла внис удос т ав ио, т ој е
мирно, ћуде вно, па ме тно; ис тинама ломршав ои с ла бо, ализ ана с
бле нт авеБошња кеиниј едру г о...“(Кочић,1967, с тр.197).
Ут окура спра веДа видна па дај аз ав цаз ахтиј ев ај ућиодсу дадаг а
шт от ежеосудиј е рмуј епој еоциј елуњивукукуруз аз ва ну„ниДа видо-
ваницарс канис пај иј ска “.Ј аснонав одидај еј аза ва цс ликаиприлика
аус т роуг арс кемоћиинепра вдеуБоснииХе рцег ов ини. Да видј ечовј е к
необичнадухаира зума,к ој исеус ва комча сусна лаз иив ј ешт оес киви-
рададај епра виодг оворнасудиј инопит а ње , не гоус ва коммомент у
каз уј еоношт аонжелидак аже , анешт осудиј уинте ре суј е . Пре дсуди-
јомс едов иј анараз нена чине :в јештима луз иј ама, иг ромриј ечи, чинов -
ничк имне зна ње мсрпс ког ај ез ика , ана јвишес војомне прес ушив омпа -
мећу.Да видиз врћене кериј ечидај ућиимпосв еновоз на чење , прикри-
вајућипра висмиса оициљ. На водимоне кек аопримј ер: „ Укопа циј а“,
„Шику циј а “,„ Земља навла да “. Нез адов оља васенит име , не г очинов -
ник ана з
ив апе жора тив нимиме нимака ог ла ва тиг ос подин, ву з лев уз ла -
сто, бле нта вићу кулај ка нис л. И шт осеближикра јс уђе ња , Да видј е
свечудниј ииз аједљив иј ика дка же :„ О, з а рћорав а, нашаЗемља навла -
да,г одј ојње зин“ !(Ис то, с т р. 213). Небој ис едапроз овеиса мог аца ра
заког аве ли: „ Доба рј е. Са модаукинет ре ћину, де се тину, ире ћемо
каз 'ти,овег лобе– ника дбоље гцара “ !(Ис то,с тр.244).
Аус троуг арс кис лужбе нициупрвима хмис ледај елуда,ака сни-
једај ешаљивџиј аила крдиј аш ина с тој ес ањимедасес ла ткоис миј у.
Ка кора зг оворт ечеда ље , чиновницис уусв ев ећојне доумици. Ча сј е
луда ккој иј едониој аз ав цадатужис уду, асдруг ес тра нење г оваобј а-
шње њаода јупа ме т начов јека . Оннеже лидаимдока зуј ес вој упа ме т,
већдаука женане прав дукој ас енес миј енаг ласиз рећи. Чит авра зго-
ворусудуДав идна з ива„ енг ле н“шт оз на чиша ла,ада на сможе мобез
пре тј ерив ањака за т идај ет ок рва ваис пов иј естна паће ногбос а нс когт е-
жа ка , ког асуиз ра бља ва лидомаћиис тра ние ксплоа тат ори. Бе зс тра ха
гов орипротивне пра вде:„Ј ас а мбог ме , ве лим, г аз да , мис лиодавит ра -
житедаца рев инаукинеовупрок лет утре ћинуиде сет ину,авипочели
некак вебуда ле шт инез биј ат и“(Кочић,1967, ст р.206).
Безприст ра снос тиос уђуј ес вена роднег улик оже : с вешт еника ,
луг ара , жа нда раиост алекој иживеодсе ља ковемукеира да.КрозДа -
видовликот кривас веу з рочникена роднепат ње, безобз ираодкој их
екс плоа та торадола зе. Да вид, накра јус вог аинте ре са нтнограз говора ,
одба цуј есас ебедиосв ој еприв иднеиа лег оричнеирониј е, дабипре д

25
Књиже
внипре
гле
д2

судомпоказ аос вој еправ олицеиос та виоихј ош ј едномниј емеиз а бе -

зекнут е: „ Ниј ес а м, ј аг ос подинимој и, 40 г ра дибудала ,в ећс амј ава ми
зат очуднова т,шт оуме ниимамилиј унс рцаимилиј унј езика ,јерс ам
да наспре довимс удомпла коиспре дмилиј ундушакој есусеодсил-
ногдобраумрт вилепај е дв адишу“(Ис то, ст р. 214). Да видШтрба циз
Кочиће вогдј елаЈаз авацпре дс удомј еоличе њемудрост и; сложе наи
занимљиваличност .
Нарочит ос еме ђуКочиће вимликовимаиз дв ајаРељаКнеже вић,
чов јекиз уз ет неве личинеис на г е„ пра випла нина ц, сна жа ниве лик ...
кошча тикрупа нуз диг аона кос триј еше не , де бе леобрве , ис подко ј их
мутно, ка оизне кеда љине, виреуморнеиг от овоумрт вљенеочи“
(Ист о, с т р. 108). Доживиој едра жог ромногбог ат ства , сла вуипошт е -
њез акој есег оворилоодБос недоСт амбола,дожив иој ете шкусудби-
ну,дабинакра јупа оуна ј
дубљуј амубиј едеисирома штв а.
Рељинанес ре ћај еиз нена дна . Број напородицапочињедапобо-
лиј еваиумире , се рмиј ауторов имаипа шња цимацркав ане очек ив ано
брз оиодве ликогс та данеос т ајеништ анов еликег омилера збаца них
тјеле санакој имаз лос лут ног ачуорлу шинеиг ав ранови. ИРе љиначе -
љадпа да јука ос нопље , из нуренине комнепоз нат омболе шћу . Ве лико
бог атст в оиње г оваве ликаз адруг ане ста лис унат раг ича нна чин. Ре ља
ос тадес ам, тужа нине срећа нбезиг дј еиког аибе зиг дј еиче га. Све
поднос имушкиис тоички. Ј е динаут ј ехаост а ломуј ег робљекој еј е
пос јећив а оиз бј ег а ва јућиљуде . УнукВуј оос таој еј единанадасломље -
ногс тарца . ИВуј ај епра тиланес ре ћа,ј ерна ст ра даз аје днос адј едому
сниј ежнојвиј ав ицинаЗмиј ањунадомакНакомичићакућа . И природа
јеуовимкрај евимас урова , не милосрднаиз аг онет на.Ре љај ехра ба ри
дос тоја нст ве н, ње говаљудск ав еличинадост ижекулминациј ууборби
саошт ромме ћа вом, ј ерс ев ишебориибринез аживотма лог ау нука
не гоз асе бе.
Исцрпљенусниј е жнојолуј иоконча ваРе љаКнеже вићборе ћис е
прот ивј аче годс ебе, бране ћине јачег а. Тосв је дочез адњиредов иове
не обичнолиј епеприче :„ Звиждевј е тров и, з виждеиурличу, аполумр-
твас еу ст аљубеииз дишуус лат којс мрт и.“(Ис то,ст р.109).
Ка омеле мдј е луј у„ ис ториче с каз битиј а“Симе унаЂа каос т ра -
шнимикрв а вимбој евимаиборбипрот ивт урс кихиа ус троуг арс ких
зулу мћа ра. Симе уновеиз мишљот инеила жиприхва таМићаидруг и
полупиј анис ељацика оис тинуј е рт епричедј елуј ус на жноиље ковит о
ка ое пс капј ес ма .
Уј еднимприповиј ет ка мај ављас еиз ворнаиз анимљиваличнос т
измрака , ког аа ут орост ављаа нонимногна зив ај ућиг а„Она јиз аКа це

26
 Са
гле
дав
ања

или, Она јизмра ка “ . Сла т корј ечивина рат орСиме унЂа кскре ћепа жњу
Мића нудауре днот очирак ију, ана рочит оње му.КадСимеу ндоз лог р-
дилажима , она јиз ак ацеу поз ора васв ој имупадица маипримј едба ма ,
иакој ељубите љ Симе уновихла жи. СкупасаСимеуном подс је ћана
Серва нте совпа рДонКихот аиСа нчаПа нс е . Симе унживиус виј ет у
машт ека оДонКихот , докОнајиз аКа цеј ес вј ес танс војере алнос ти
каоПанса .
Пома лој екој ипис ацда от оликора зноврс нихиориг ина лнихли-
ков ака ошт ој еПе та рКочићус вомскромномкњижев номопус у. Да о
јене коликопос венов ихт ипов аљу дс кихка ракт еракој едоње ганиј е-
смоима лиус рпс којк њиже вност и. ТосуМрача ј
скиПрот о, Симеун
Ђа к,Она јиз аКа цеидруг ине обичнипр имј ерис та рма лихдј еча како ји
сепона шај уз а брину тоиоз биљнока оЂуроизпричеКодМарк анов а
точка, Луј оизприпов иј еткеЈ абл аниниздру г их.
Сас вој ихпе т на ес тг одинаЂурој еприну ђенданос инас вој им
младим пле ћимабремеобав е зај е дногче трде с ет ог одишњак а. Мисли
мудрока ос та ра цбис ернебраде , анека омомчић. Натог ана гонину-
жност ,је рј ебе зоцаибра такој егј еиз губиоус олдачиј и. Поре дтог а,о
њемубринеболе снамај ка , ис ест рекој ес ес пре ма јунаодлаз акунови
дом. Надој е нј еј уна шт вомс рпскиххерој аизепс кепј есмеис т ог аму
тежепадаположа јпод аус троуг арс ком вла шћу . Фа сцинирасв ојом
ошт роумношћу , алииз абриња вас вој омт уг ом.
Луј ој ес а св имнешт одруг о.Пунопт имиз ма ,с ас војимЈ абла ном,
оживља ваборбепрот иваус труг арс кевла сти. Лујј епунжив ота . Сапу-
нољу ба випа з ииње гуј ес вог аЈ абла на . Чуваг аихра нисат оликопре -
данос тидај ес па ва осањим. Милуј ег а ,т епа , љубиг аиодносис епре -
мањемука опре манај рође ије м. Пос т ављасепит а ње– з ашт о? Зат ошт о
јеЈабла нњег ов анај ве ћара дос типонос ,јерј ена јјачибикуоколини, и
којићес ез атре нут акпобос тис аца рс кимРудоњом. Луј осеплашит о-
гаме гдана ,а линеже лидаприз напре дпоља ром, в ећмупркос ноодг о-
вара : „Ет оће мо, поља ре , ис томвидј ет и“. ИЈ абланј е, истина, побиј е-
диоца рскогРудоњу , чимес еЛуј ој акопоносио.
ИуЛуј ов омиуЈ абла но вомликуимадос тас имболике .Ј абланј е
оличе њебос анск огнародакој иј емора опобиј едити. Са мЛуј оимадо-
стас личност ис аКочиће м. Оннемариз апородицу,з адруг ове ,з адј е-
војке . Јабла нј ес веуњег ов ом жив от у. Ист иј ебиоиКочићкој иј е
изнадсв ег аволиоБос нуз акој уИс идораСекулићк ажедаћебит ии
остат из ање га„ тв ора циз емљаиже наина укаиумј етнос т, ње г овра -
зумиинст икт , ње говапле ме нит ос тиње г овживот “.

27
Књиже
внипре
гле
д2

Ју реПилиг ра пј еј единиКо чиће вликк ојис арађуј ес аокупа то-

ром. Припрос тинеобра зова нра чунадај едошлоњег ов ов риј емедола -
скома ус труг арскевла с типошт ој еионака толичкев ј ерек аоион. Био
јепрез ре нодна родашт ој ес таонас тра нуокупат ора , односноодоку-
патораштој еБо сана цаузт оприпрос тинеук . Схв ат ившиука квуј е
невољуупа о, окренуој еле ђаокупат ору. Кочићј еве омамалопис аоо
же на маиљуба ви,ме ђут им, ка дј ег овориооњима,чиниој ет ос авели-
ким умј е тничким да ром ист вара лачком сна гом. Умј етничканада ре-
нос тпосе бној едошладоиз ра зауликукршне,на очит еите мпе раме нт-
неМрг уде . Онапона ј
вишев олиМику ,т акођ ена очит огс еос когмомка
којиј еу зетувој ску. Мрг уда, дј е војка„с латкеипрес ла ткекрви“, не
можедаодолиМикиниммилов ањиманаперилуг дј емупок лањадушу
ит ије ло.
Окупа торс кавој скаодв одињеногМикуода клес еника дне ће
врат ити, аз ане сре ћнудј евој куј ет имес веоконча но: љу ба в
,с рећа, на-
да, живот ... Нашлис уј еје дногда наобј ешену,мрт ву.И онај ека оАна
Ка рењинаиЕмаБова рипла тилажив от омсв ојуљуба в.Мрг удиномли-
кумог либис мопридружитиМарушку,Видуиј ош не ке. Кочићј еве о-
мамаломј е ст апосв ет иољуба ви.Тој епримиј етилаиИсидораСе кулић
наг лас ившидакодњег а„имаљубав и, лу де,дивље,анемаљуба вника “
(Се кулић,1972, ст р.40).
За кључа к. У Пе труКочићус рпс как њиже вностдобилај еједног
изуз ет нодаров ит огприповиј еда чаиориг иналногс ликараљудиипри-
ликауБосниз ав рије меау ст роуг арскеокупациј е. Њег ов одј елој еједно
освј еже њеусрпс којреа лис т ичк ојприпов ијециукој емј еприка заоно-
вогсе ља ка , ненас иј елимаис ва дбама ,в ећуборбис априродомиброј -
нимжив отнимпробле мима .

ИЗВОРИ
Кочић,П. (1966). Изабранадел
а. Беог
ра д: Народнакњиг
а.
Кочић,П. (1967). Приповиј
етке. За
греб: Мла дост.

ЛИТЕРАТУРА
Андрић, И. (1961). Земља, људииј
езиккодПетраКочића. Пре
дговор
Кочиће вимприповиј ет
камауБиблиоте
циСрпскакњиже вносту

28
 Са
гле
дав
ања

стокњиг а,књ. 46. НовиСа д– Бе ог рад: Ма тицас рпска– Српс ка

књиже вназ адруг а
.
Деретић,Ј . (1984). Историј асрпскекњиже вности. Бе ог рад: Прос вета.
Дучић,Ј. (2008). Мој исапу тници. Београ д: Шт а мпа рМа карије.
Егерић,М. (2002). Пет арКочић:Из абранадј ела. БањаЛук а– Бе ог
рад:
Гла сс рпс ки– За дужбина„ Пе т
арКочић“ .
Секулић, И. (1961). Пе тарКочић. (Де ло). [У књиз и:] Пе тарКочић.
Српс как њиже внос туст окњиг а , књ. 46. НовиСа д– Беог рад:
Мат ицас рпс ка– Српс какњижев наз адруг а.

SUMMARY

Ljubomir Milutinović

PICTURES OF PEASANTS IN KOČIĆ`S LITERARY

WORK

This paper discusses Kocic literary work which introduces the litera-
ture of Bosanska Krajina, the suffering of people in Bosnia after the
Austrian occupation and the occurrence of extreme poverty in the Bosnian
countryside. In his prose works, he wrote eight songs of which two children,
was extraordinarily beautiful landscapes of the Bosnian mountains and im-
pressive and memorable characters in Serbian literature. In further revie-
wing the work-hard Kocic peasants who differ from Veselinovic and Laza-
revic farmers and people. Except Simeun students, Mracajs Prot, judges,
scriber and other brothers of the monastery, all the other villagers. They are:
David Strbac, at first, crazy, and then quiz a jester; Galleria Knezevic, a man
of extraordinary size and power, Mica and other half-seas over the peasants,
"the one behind tubs or one behind the darkness, fifteen orphan Djuro; al-
ways optimistic Lujo ; unsophisticated, uneducated and the only one who
collaborates with the enemy, Jure Piligrap and rural handsome guy Mika.
So, although basically Lyricist, stakes found the right word imbued with hu-
mor when it displays its peasants, not village and weddings, but in the strug-
gle with nature and everyday life problems, and bitterly satire show where
foreigners chair warmer and masters.

29
Књиже
внипре
гле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.133.1.09–32

Vesna Radman

Poetika snova u Nervalovoj Aureliji

Romantizam je u književnosti viđen kao pokret koji problematizuje stvarnost i

uvodi pojmove metafizičkog i fantastičnog. U svojoj noveli Aurelija, Žerar de Ner-
val predstavlja san kao put ka novoj stvarnosti – romantič arskoj transcedenciji.
Ovaj rad bavi se tumačenjem romantič arskih simbola u snovima i rekonstruk cijom
haotičnog sveta glavnog junaka.

KLJUČNE REČI: Nerval, Aurelija, romantizam, novela, timač

enje snova, pretapa-
nje sna i stvarnosti.

Uvod

San je vizija slika, zvukova i drugih senzacija za vreme spavanja.

Najč eš će nema veze sa fizičkim stanjem spavač a i uglavnom je van njegove
kontrole. Izuzetak je lucidno sanjanje u kojima oni koji spavaju shvataju da
sanjaju i ponekad sami mogu č ak da utiču na aspekte sna.
Žerar de Nerval, u svom poslednjem delu Aurelija, pripoveda o sop-
stvenim onirič kim doživljajima koji su vezani za ljubavno iskustvo. Ono š to
Nervala č ini revolucionarnim piscem je pristup snovima; snovi u Aureliji ni-
su lunearno opisani, većsu haotič ni, strašni, uzbudljivo predstavljeni snovi,
od kojih svaki za sebe reprezentuje drugačiju prič u, nosi drugač iji koncept
realnosti i imaginacije.
Romantič arska novela bitno menja oblik klasič ne bokač ovske nove-
le. Osnovni motiv romantič arske novele predstavlja pojam čudnovatog. Mo-
tiv čudnovatog kod romantič ara doprinosi oseć aju natprirodnog, odnosno
mistič nog i fantastičnog. Pored pojma čudnovatog prisutni su i elementi ne-
uobič ajnog psihološ kog stanja, neobič nih karaktera ljudi, i jakih tonova na-
cionalnog, lokalnog ili nekog drugog karaktera. «Romantizam je vrlo sklon

30
 Са
гле
дав
ања

slikovitosti i lirsko-simboličkim elementima.»1 Sa ove perspektive vidi se

da je Nerval, u svojoj obimnijoj pripovesti (koja se mož e zvati velikom no-
velom ili malim romanom), poš tovao principe romantič arske novele i pojma
fantastič nog. Međutim, postoje određene odstupnice koje ga izvlač e iz kon-
teksta novele i stavljaju u rang (lirskog) romana.
Aurelija, Silvija i Pandora pisane su u prvom licu zbog č ega se dela
mogu shvatiti kao lična. Pripovedač ko ja i doživljeno ja u Aureliji i Silviji se
razlikuju. Pisac nam se na poč etku obraća kao osoba sa iskustvom koje ga je
promenilo.
U Aureliji Nerval govori o svom ludilu, a č ini se da govori iz per-
spektive nekog ko je izleč en. Naravno, na kraju shvatamo, da sve vreme go-
vori poludeli narator koji ima apslutno promenjenu percepciju. U tom smi-
slu, razlikovanje pripovedačkog i doživljenog ja iziskuje shvatanje da delo
ne samo da nije verodostojno ispričano, veći da su elementi snova prome-
njeni ili pomeš ani sa nekim drugim snom ili halucinacijom. Opisi snova su
detaljni, š to navodi na zaključ ak da se nisu zaista odigrali, nego da su paž lji-
vo smiš ljani. Na početku svakog poglavlja ili pred san/priviđanje, pisac raz-
matra svoju situaciju potpuno zdravorazumski. Skoro celokupan drugi deo i
jeste jedno podugačko razmiš ljanje o sopstvenom stanju i razmatranje poda-
taka iz ž ivota koji predstvaljaju moguć nost za iskupljenje. Čitalac postaje
svedok smene stanja č oveka koji je na ivici razuma. Smenu snova kao ludila
i normalnog razmiš ljanja o ljudskoj egzistenciji dodatno naglaš avaju crtice u
tekstu. Fabula sa autobiografskim elementima intimnog onirič nog iskustva,
razmiš ljanja i opisa čini lirski element dela, š to Nervala bitno odvaja od kla-
sičnog principa novele. Pored naracije, u delo su umetnuta pisma koje je ju-
nak slao svojoj dragoj. Smatra se da su pisma umetnuta nasilno i da to nije
izvrš io sam Nerval nego priređivač , s obzirom da se Nerval ubio 26. janua-
ra, a da je drugi deo izaš ao u Pariskm snu (Reve de Paris) 15. februara.2
Unoš enje epistolarnih elemenata može se shvatiti kao dokument koji nas
uverava u istinitost junakovog poremeć enog psihič kog stanja i kao dokaz
ljubavi koja je prevazilazila granice normalnog. Pisma kao peripetija, impli-
ciraju na dramsku koncepciju dela. Emocija koju nam pisac prenosi bliska je
onom osećanju koje postoji u pesmi. Čak stil pripovedanja u nekim trenuci-
ma prelazi sa logič kog sintaksič kog plana na metaforički plan. Finale se ne
kreć e ka efektnoj poenti, većka emociji koja je ravna katarzi koju gledaoci
dož ivljavaju u pozoriš tu.

1
Jeleazar Meletinski, Isto rijska poetika novele, prevod sa ruskog Radmila Meč
anin, Mati-
ca srpska, Novi Sad, 1996 str. 230.
2
Jean Richar, «Preface», Gérard de Nerval, Pierre Leghers, Paris, 1953, str. 92.

31
Књиже
внипре
гле
д2

Aurelija

Preuzimajući konvenciju idealne drage, koja potič e jošiz rimske

književnosti, Nerval na jedinstven nač in obrađuje pomenuti motiv. U nove-
lama zbirke Kćeri vatre idealna draga predstavljena je kao ovaploćenje sa-
vrš enosti i nedohvatljivosti, č ime je tradicija ispoš tovana.1 Međutim, u
Aureliji dolazi do potpunog preokretanja motiva. Platonska ljubav prema ž e-
ni dovodi pisca do upoznavanja sa transcedentalnim i spajanja sa Bogom.
Takvo svojstvo Aurelije dovodi je u vezu sa Danteovom Beatrič om, š to
Nerval i navodi, č ime se stvara inter-tekstualna povezanost. Takođe, navodi
Petrarkinu Lauru kao jošjedan uzor. Može se reć i da Aurelija poseduje ma-
lo od obe - plastič nost i bož anstvenost; ona je i sveto i duhovno. Tumač i
Kanconijera smatraju da je Petrarka najlepš e sonete napisao nakon Laurine
smrti, a znamo da Dante jeste pisao posle Beatrič ine smrti. Za Nervala, smrt
voljenje predstavlja vrata ka fantastičnoj imaginaciji. Nerval sledi utaban
put, ali se ipak odvaja od trubadurskog pojma ljubavi.
Ljubav koja otvara put ka transcedentnom prevazilazi okvire realno-
sti i postaje opsednutost. Nerval je jedini pisac koji je motiv drage uzeo kao
osnovni uzrok nastupajuć eg ludila i proviđanja. Akcenat je na njenoj smrti,
koja uvodi pisca u svet snova i onostranog. Misli o zagrobnom i s druge
strane neprož ivljenom ž ivotu rađaju nervalovski san.
Ludilo i snovi kao posledica opsesivnog razmiš ljanja mogli bi, po
standardnoj psihološ koj terminologiji, da se tumač e kao strah od smrti. Me-
đutim, to bi bilo paradoksalno jer sam pisac eksplicitno kaž e da ne želi da
pobegne od svoje zvezde-sudbine tj.smrti. Sledeć i pesnikova uputstva kako
delo treba tumač iti, mi često bivamo zbunjeni. Suš tina je da se on plaš i smr-
ti, ali je istovremeno i priž eljkuje. Pitanje smrti u delu izuzetno je problema-
tično i zahteva pomnu analizu, pre svega, zbog toga š to smrt kao pojam
predstavlja neš to š to je č oveku suš tinski strano, a Nervalu je pristup u svet
mrtvih otvoren i pre njegove smrti.
Pored umrle drage, javlja se jošjedan motiv-uzrok. To je pitanje kri-
vice. Pesnik oseć a krivicu zbog nečeg š to je uradio, ali ne govori konkretno
o tome. Mi dobijamo naznake da je uč inio neš to zbog č ega se kaje, ali nije
određeno š ta je u pitanju. Ako posmatramo paralelno Pandoru i Aureliju,
krivica bi mogla nastati zbog junakovog pokuš aja da zavoli drugu ž enu, tj.
zbog toga š to je dopustio da se zaljubi u ženu koja nije Aurelija. U svakom
sluč aju postoji neš to što tiš ti svest glavnog lika. Slič an postupak kažnjavanja

1
Esid rok bend '60 iz San Franciska, Džeferson Erplejn (Jefferson Airplane), zezali su se na
tu temu, pa su napravili čuvenu pesmu – Plastic fantastic lover.

32
 Са
гле
дав
ања

zbog nepoznate krivice može se nać i u Poovim pripovetkama, npr. u pripo-

veci Bunar i klatno. Međutim, za razliku od Nervala, Poov junak upoš te ne
oseć a krivicu. Ona postoji samo kao zaplet. U Aureliji, isto tako, nije bitno
šta je junak skrivio, bitno je da oseć a krivicu i piš
e o njenoj manifestaciji.
Čitalac potpuno gubi ulogu sudije i biva vođen kroz sferu nepoznatog-pod-
svesti.
U Nervalovim delima, san nije samo iluzorno ostvarenje neispunje-
nih ž elja, većpredstavlja vezu sa onostranim, sa svetom posle smrti. Takvo
ambivalentno svojstvo sna, omoguć ava da se između sveta utvara, želja i
stvarnosti uspostavi odnos koji je i samom pripovedač u nejasan. Imaginativ-
ni odlazak u transcedentnost u Aureliji, zapravo je knjiž evnii prikaz Šlegelo-
ve ideje o metafizičkoj funkciji umetnosti i njenoj moć i da otvori principe
univerzuma. Sa takvog stanoviš ta pisac nam predoč ava san kao odlazak u
drugi svet. Međutim, on i dalje ostaje donekle vezan za realnost, za budno
stanje č ime se nagoveš tava stalna povezanost ova dva sistema. Povezanost
sna i jave, onostranog i ovostranog, stvara neku vrstu fantastič nog prostora u
kome se spajaju vidljivo i nevidljivo, pri čemu se san posmatra kao sastavni
deo stvarnosti. 1

Prvi deo

Većna samom poč etku Aurelije pisac otvara pitanje - šta je san? Sa
stanoviš ta dela, formulacija da je san drugi život mož e se različ
ito protuma-
čiti. Razmiš ljanje o drugom životu samo po sebi dovodi nas u područ je ne
samo podsvesnog, većkroz podsvesno do nadrealnog. Nakon toga nadove-
zuje se: «Prvi trenuci sna su slika smrti; neka neodređena obamrlost obuzi-
ma naš u misao i mi nismo u stanju da odredimo tač an trenutak u kome naš e
ja, u drugom obliku, nastavlja da ž ivi.» 2 Pisac sasvim trezveno najavljuje
teme snova i smrti i govori o sopstvenom iskustvu kao č ovek koji je iskusio
pomalo od obe kategorije o kojima govori. Epiteti koje upotrebljava u uvo-
du, «tamno podzemlje», «senke iz mraka», «carstvo nestvarnih bić a», upu-
ćuju na hriš ćansko-danteovsku predstavu zagrobnog ž ivota. Dakle, prvobit-

1
Jelena Novaković , «Romantič arska rehabilitacija sna: onirizam Laze Kostića i Žerara de
Nervala», U traganju za jedninstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž
evnosti, Izda-
vačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1995, str. 16.
2
«Aurelija», str. 7.

33
Књиже
внипре
гле
д2

no tumač
enje je da se san izjednač
ava sa odlaskom u smrt. Slika sna je slika
smrti.

Jer u tom
spavanju smrtnom kakvi bi snovi
mogli doći kad života ovo klupč
e
1
odmotamo? (III,1)

Nakon manjeg uvoda u predmet, pisac imenuje sopstveno iskustvo

kao bolest, s tim š to kaže da se nikad bolje nije oseć ao. Afirmacija i velič a-
nje priviđanja slič no je faustovskom veličanju sopstvenog znanja koje pre-
vazilazi granicu ljudske spoznaje. San je postao povlaš ćeno stanje, uvid u
svet duhova, gde se svet može ponovo izgraditi i gde se mogu sresti bića iz
proš losti.
Pričanjem o svom 'č udnom' iskustvu pripovedačnam se otvara kao
konvencionalni romantičarski junak koji shvata dinstinkciju između sebe i
spoljenjeg sveta. Problem se javlja u piš čevom poimanju spoljnjeg sveta.
Većse u Silviji prvi put naglaš ava da su ono što jeste i ono š to se čini potpu-
na suprotnost. Bašu toj pripoveci istič u se momenti proš losti, sanjarenja i
sna. U Aureliji takvi elementi dobijaju svoju afirmaciju. Stvarnost prestaje
da postoji ili se nama č ini da je tako. Jedina stvarnost o kojoj č itamo je či-
njenica da je Aurelija mrtva ili shvatanje da priviđenja nisu samo san. To je
ono š to Nerval naziva meš anjem sna i jave. Java prestaje da dobija obeležje
objektivne stvarnosti. U ovom delu sve je subjektivno, š to je romantič arsko
u Nervalu. Takav junak je uvek usamljen, a njegovu poziciju romantičara
poveć ava otkrivanje tajne o svetu, u ovom sluč aju o nastanku sveta i ljudske
psihe. Tajna koju pripovedačnama otkriva na poč etku jeste smisao postoja-
nja koju zapravo on sve vreme traži. San je smrt i obrnuto.
Prvi opis sna javlja se neposredno posle opaženog detalja na jednoj
kuć i. Glavni lik je video broj svojih godina i odmah nakon toga spazio je
neku bledu ženu koja podseća na Aureliju. Ovakva priviđanja tipič na su za
fantastič nu književnost. U toj situaciji odmah smo uvedeni u područ je smrti
- junaku kao da se prikazuje Aurelijin duh. Ovim se uspostavlja veoma tesan
odnos između realnosti i priviđanja. Junak je zapravo video bledu ž enu koja
ima slič ne crte lica kao njegova draga i automatski pomislio da ć e neko od
njih dvoje umreti. Takva pretpostavka je posledica izraž ene intuicije, koja ć e
dož iveti svoj vrhunac u proroč kim snovima. U drugom delu, posle deset go-

1
Vilijam Šekspir, Hamlet, preveli Branimir Živojinovići Sima Pandurović, Nolit, Beograd,
1966, str. 77.

34
 Са
гле
дав
ања

dina, pisac je ovu utvaru nazvao kameni gost č ime se priziva Don Žuan, kao
neko ko je preš ao granice ljudskog znanja i koga samo nadrealno može upo-
zoriti na poč injeni hibris. Prisustvo Don Žuana udruženo sa simbolikom
brojeva, koja zauzima znač ajno mesto u Aureliji, otvara hriš ć ansku koncep-
ciju tumač enja snova i priviđanja. Broj junakovih godina na zidu mogli bi
označiti nadolazeć u smrt, u smislu š to broj stoji ispisan kao neš to što se ne-
će promeniti, kao neš to trajno. Junak je pomislio da njegov broj godina viš e
neć e rasti, da ć e umreti.
Fantastič na sluč ajnost je narativna metoda č esto upotrebljavana u ro-
mantič arskoj noveli i koristi se kao prava logika koju treba slepo slediti.
Ova scena potvrđuje tezu Žan Riš ara koji smarta da se u Nervalovom siste-
mu znak i objekat izjednač avaju. Znak je objekat i objekat je znak, iz čega
išč itavamo stav pisca da je materijalni svet ekstremno relativan.1 Znakovi iz
realnosti automantski upuć uju na određenu lič nost ili svojstva lič nosti, pri
čemu dolazi do identifikacije. Narator izjednačava broj na kuć i kao znak sa
sobom kao objektom, tj. subjektom; bleda žena kao objekat je znak da ć e
Aurelija ili on umreti. Dakle ono š to se pričinjava zapravo postaje realnost,
suš ta istina. Iz svega toga sledi da je realnost ta koja proizvodi priviđenja.
Međutim, realnost postaje promenjena, jer je propuš tena kroz filter subjek-
tivnosti-psihe optereć ene sopstvenom (imaginativnom) krivicom. Po toj
analogiji pisac i razmiš lja. Nakon halucinacije deš ava se prvi san.
Junak je smeš ten u neku dvoranu, koja ovde ima funkciju š kole, gde
se i zadrž ava. Drugi deo sna je opis palog anđela, š to je zapravo opis Direro-
ve slike Anđeo tuge. Na č asu grčkog brujanje je podsećalo na molitvu Mne-
mozini. Nije sluč ajno da je upotrebljena slavna titanka, koja simbolizuje
pamćenje. Ovaj element zapravo uvodi u proš lost, u š kolu čiji se đaci dive
pamćenju. Nervalovi snovi sastoje se iz zapamć enih trenutaka ranog detinj-
stva i sa te pozicije će kasnije zadirati sve dalje u proš lost do prvih trenutaka
(jugovim terminima) kolektivne ljudske svesti. Pored toga š to personifikuje
pamćenje, Mnemosina je i majka devet muza i bila je sjedinjena sa Zevsom
devet noć i. Broj devet korenspondira sa Danteom i veoma je bitan za Nerva-
la.
Slika palog anđela, za Nervala, predstavlja Aureliju, tj. njenu smrt.
Većovde ona postaje svetica-anđeo. Njena glorifikacija gradi se gradacijski.
Sama č injenica da pisac sliku poznatog autora, mitologiju i numero-
logiju koristi kao građu za svoje delo dokazuje koliki uticaj na njega imaju
skoro sve kulturne tvorevine. Tako se polako stvara hermetič ni mitski svet u
snovima čiji se izvir nalazi najviš e u mistici kojom je Nerval bio opsednut.

1
«Preface», str. 97.

35
Књиже
внипре
гле
д2

Većsa prvim snom stvara se opsednutost smrć u. Sledeća halucinaci-

ja deš ava se na ulicama Pariza uz prisustvo prijatelja. Potraga za zvezdom je
potraga za svojom sudbinom. Junak je ubeđen da će uskoro umreti, a juriš a-
nje za zvezdom predstavljeno je kao nestrpljivo iš čekivanje smrti. Tu se
upliće astrologija kao nauka koja se meš a sa hrišć enskim uverenjem da nam
je svima sudbina unapred određena. Raskrš će tri ulice pred kojima se nalazi
predstavlja tri verska puta: jevrejski, hriš ćanski i muslimanski put. Drugač i-
je bi moglo da se shvati kao veza sa svetim trojstvom. Apostol u koga se
pretvara njegov prijatelj projekcija je junaka koji ž eli da izabere neki od ta
tri puta. Borba dva duha na brdu definitivno iziskuje biblijsko tumač enje.
Slika borbe podseć a na Miltonovu interpretaciju borbe Hrista i Satane ili
borbe Satane sa jedinim serafimom koji nije hteo da se pobuni protiv Boga.
Apostol bi u tom sluč aju bio neko ko reinterpretira događaj. Sa druge strane
funkcija apostola najviš e se tiče kuš anja junaka. U tom smislu, kuš anje nije
klasično versko, koliko moralno, s č ime je u vezi i izbor puta. Borba sila do-
bra i zla samo je potvrđivanje postojanja dobrih/loš ih principa u uređenju
sveta. Rastrzavanje odeć e sa sebe je ljudsko ogoljavanje i svođenje na suš t-
nu- telo i duš u. U sledeć em trenutku deš ava se da ga vojnici opkoljuju, dok
njegovi prijatelji odlaze sa likom-dvojnikom za kojeg misle da je našjunak.
Tu se otvara tema dvojniš tva koja je jako zastupljena u Nervalovim
delima, a naroč ito je bitna za tumačenje snova. Kod junaka, u tom priviđe-
nju, javlja se osećaj da je njegova duš a podeljena na privid i stvarnost. To je
suš tinski sukob Nervalove drame. Mi zapravo pratimo rascep jedne lič nosti,
koji se bazira na neopredeljenosti između dva principa života - realnog i fik-
cionalnog, a dvojnik je zastupnik jedne od ove dve kategorije. Temu dvoj-
niš tva Nerval preuzima iz Hofmanovog Đavoljeg eliksira, gde se dvojniš tvo
1
svodi na pozitivni i negativni princip č oveka. Pisac i navodi nemačko vero-
vanje da svaki č ovek ima svog dvojnika i da kad ga ugleda znač i da je smrt
blizu. Celokupna halucinacija zapravo jeste priprema na smrt, a kuš anje se
tiče izbora puta na dobru ili loš u stranu, tj. u pakao ili raj. Ona uvodi junaka
u simbolič ku smrt. Naredni snovi i halucinacije bić e odigravane na prostoru
nerealnog, a njeni akteri postać e ljudi iz prošlosti – mrtvi.
Drugi po redu san u Aureliji otvara put u carstvo mrtvih. Pisac se na-
lazi u kuć i prepunoj uspomena, gde je proveo deo svog detinjstva. On vodi
razgovor sa mrtvom služavkom i pticom koja predstavlja mrtvog rođaka. U
sledećem kadru pisac se nalazi u mestu gde je proveo svoje detinjstvo i sre-
ć e mrtve rođake. Ovaj san nas polako uvodi u smisao junakovih snova i pre-

1
Temom dvojniš tva iscrpno se bavio i E.A. Po u već
ini svojih pripovedaka među kojima se
najviš
e istič
u Pad kuć e Ašer i Vilijam Vilson.

36
 Са
гле
дав
ања

piće se sa ostalim snovima.

Poznato je da je Nerval u svoja dela unosio dosta autobiografskih
elemenata. Drugi deo zapravo je jedna velika ispovest, koja nam služi za
razmatranje i tumač enje prvog. U drugom snu prvog dela junak nalazi na
obali Rajne koja za njega predstavlja bitno mesto. To mesto nosi mitski zna-
čaj, a naročito je povezano sa sirenama Rajne, tj. konkretno sa Lorelaj, koja
je vrlo bitna figura u Nervalovom stvaralaš tvu, naroč itno bitna za memoare
koji nose istoimeni naziv – Lorelaj, nemački suveniri.

Jošmi č elo rujno od poljupca njena;

sanjarih u štilji gde pliva sirena... 1

Prostorni okvir poremeć en je kao š to je i temporalnost poremećena.

Vizija sveukupnog prostora poetski je predstavljena kao vizija bezdana.
Imaginarni prostor deš avanja radnje raspoređen je horizontalno i vertikalno.
Slič nu shemu nalazimo i u Blejkovoj poeziji. Nervalov koncept prostora je
malo dugačiji. Junak u Aureliji pada vertikalno na dole u sferu proš losti, ne-
realnog. Takođe, u prethodno pomenutoj halucinaciji, sile dobra i zla se bore
na brdu. To je uzviš enje, vertikalno na gore. Ovako raspoređen prostor refe-
riše na antičku (prometejsku) simboliku gore i dole2 i biblijsku simboliku ra-
ja i pakla. Kod Nervala vertikalna sfera upuć uje na svet mašte. Horizontalno
raspoređen prostor referiš e na linearni protok vremena, dok vertikalni znač i
povratak u proš lost.
Što se tiče vremena, u Nervalovim delima dominira proš lost. Pisac
Aurelije vrać a se u svoju proš lost, koja dobija konotaciju mitske proš losti.
On gradi sopstveni svet od delova sveta koji je davno nestao da bi rekon-
struisao sopstvenu ličnost. Potraga za Aurelijom zapravo je poetska predsta-
va potrage za samim sobom. Ta potraga odgovara potrazi za sopstvom kao
romantič arskim idealom.

1
Žerar de Nerval, «El Desdichado», preveo Kolja Mićević , Pesniš tvo evropskog romanti-
zma, sastavio Miodrag Pavlović
, Prosveta, Beograd, 1968, str. 226.
2
Sličnu shemu nalazimo u Eshilovom Okovanom Prometeju gde je vertikalno raspoređen
prostor zapravo pojmovna predstava sveta samog. Na uzviš enju je Olimp, mesto Bogo va, u
sredini su Prometej i hor Okeanida, dole je Tartar. Drama se odigrava u prostoru između
gore i dole; horizontalno ne postoji.

37
Књиже
внипре
гле
д2

Trinaesta se vrać a, al' prva u krvi

I uvek jedina! Il' tren samo blagi? 1

U stihovima ovog soneta postoji ponavljanje, trinaest puta, koje je vredno-

sno uvek prvo. Junak se u svojim snovima konstantno vraća u proš lost i tako
istažuje sebe sledeći ideju o metempsihozi i predestinaciji. Ne samo da pro-
šlost egzistira u snovima, ona egzistira i u njegovim maš tanjima. Tako u Sil-
viji imamo pokuš aj povratka proš losti i ideju da proš lost živi u sadaš njosti.
Tu se prvi put javlja misao o reinkarnaciji. Lik nezadovoljan sobom, odlazi
u mesto gde je odrastao, simbolič ki odlazi u svoje detinjstvo i pokuš ava da
rekonstruiš e ljubav iz mladosti. Maš tanje o Adrijeni, zapravo je maš tanje o
Aureliji. Nakon saznavanja da je Adrijena mrtva stvara se ideja da je Adrije-
na zapravo Aurelija, njen dvojnik. Naravno mora se pomenuti i razoč aranje,
jer Silvija viš e nije naivna seljanč ica većodrasla ž ena koja ima drugog lju-
bavnika. Iz sveg tog saznanja proizilaze maš tanja i mistične zamisli o seobi
duš a, reinkarnaciji koje stvaraju zatvoren svet glavnog junaka.
Ideja o seobi duš a prisutna je u onom trenutku sna kada lik razgova-
2
ra s pticom koja predstavlja njegovog rođaka. To je uticaj pitagorejaca koji
su bili popularni u misticizmu i na Orijentu koji je Nerval posetio. Pitagorej-
sko shvatanje da je duš a besmrtna i da samo menja oblike zapravo je pogod-
na da se postigne efekat koji snovi treba da izazovu kod čitaoca. Ono š to pi-
sac pokuš ava da kaž e jeste da ulazi u svet smrti, zapravo u svet posle smrti
gde nalazi da duš a doista jeste več na. Ova ideja samo je jedna od mnogih
mistič nih stvari koje je Nerval inkorporirao u svoje delo. Shvatanje da mi ži-
vimo u naš im precima i da naš i preci ž ive u nama jeste jedna varijanta tuma-
čenja uč enja o seobi duš e. Duš e idu napred kroz vreme i vrać aju se natrag.
Može se i tumačiti da je jedna duš a jedne porodice rascepljena na viš e delo-
va. Tako se vreme kao linearni protok dovodi u pitanje, jer ono ne prolazi li-
neano većod jedne generacije do druge i natrag. U tom smislu, vreme se
mož e smatrati kao kretenje oko jedne tač ke.
Sledeće slike uvode nas u visoke dvorane, carstvo belog kao izvora
svetlosti i rajske ljude. Pisac opisuje scene obič nog života. Deca i devojke
se igraju oko kuć e, ljudi se vraćaju s posla, ali svi u belom i svi lepi. To je

1
Žerar de Nerval, «Artemida», preveo Stanislav Vinaver, Pesništvo evropskog romantizma,
sastavio Miodrag Pavlović, Prosveta, Beograd, 1968, str. 224.
2
Ideju o postojanju duha u svim ž
ivim organizmima obrađuje i jedan od najvećih genija fil-
ma Akira Kurosava u drugoj priči Snova, gde jedan dečak zbog griže savesti razgovara sa
dušama drvеć a breskvi.

38
 Са
гле
дав
ања

prikaz utopije koja nije nimalo fantastič na, većje potpuno obič na, ali isto ta-
ko i nemoguć a. Belo je simbol svetlosti, a samim tim i života, dobrote; isto
tako i lepota na ljudima koji su obič ni, a opet nerealni.1
Prisutnost svetlosti u vezi je sa rasporedom prostora. Svetlost, koja
uglavnom isijava iz likova, referiš e na obrnutu koncepciju. Svetlost se pri-
kazuje kao suprotnost od zakona fizike – zrač i ono š to u realnosti ne zrač i, a
ne zrač i ono š to u realnosti zrač i. Zrač e tela, dok se, na primer, u drugom
delu sunce prikazuje kao crno. Ovako predstavljena svetlost tesno je u vezi
sa elementima snova koji nose svetlost. U tradicionalnoj simbolici svetlost
je atribut Boga i ima pozitivnu konotaciju. Tako je i kod Nervala. Sve š to je
samom liku pozotivno dobija sjaj, sve š to je negativno zatamnjuje se.
Prikazujuć i scenu iz svakodnevnog ž ivota kao savrš enu, pisac pro-
jektuje svoju idealnu sliku sveta u snovima. Čovek je stvoren da bude obi-
č an i, slič no Platonovoj koncepciji u Drž avi, da radi ono š to mu prilič i. Da-
kle, nema romantič arskih ekstrema, sve je savrš eno i obič no, ali pre svega
lepo. «Bila je to kao neka od onih prvih i nebeskih porodica, č ije su me na-
smejane oč i traž ile s toplom ljubavlju. Stadoh da prolivam suze vrele kao da
sam se setio izgubljenog raja.»2 Citat može imati veze sa Silvijom gde ima-
mo glavnog junaka koji traga za idilič nom proš lošću i tako pokuš ava da ra-
svetli tajne sopstvene lič nosti. U potrazi za sopstvom u Aureliji, junak do-
speva do idealnog stanja koje se graniči sa filozofijom zajedniš tva. Roman-
tičarska individua traga za idealnim okruženjem u kojem ć e opstati. Ovde
imamo paradoksalnu situaciju. Jedinstvena osoba traga za mestom u kojem
ć e se uklopiti. On traži da se stopi u opš tost. Tragičnost se postiž e time š to
je ideal nedostiž en. Raj je izgubljen i mož e se naći samo u snovima. Snovi
dobijaju znač aj neprož iveljenog ž ivota.
U Nervalovom svetu, duš e rođaka su junak sam. Traž eći njih, on
pronalazi sebe. Snovi mu služ e da posmatra i ponovo proživljava ono š to je
bio i š ta bi mogao biti. Rajska porodica je izgubljena porodica kakvu on ni-
kad nije imao. Dakle, upliv u san predstavlja simbolič niji stupanj maš te. Ju-
nak ž ivi u idealnim trenucima, u idealnoj proš losti. San je projektovanje ide-
ala i proš losti na nezadovoljavajuću stvarnost; san je fantastično prož ivlja-
vanje nemogućeg.

1
Ova slika podseć a na hipi mit o ostrvu na kome ljudi ž
ive običnim ž ivotom, daleko od in-
dustrije i ratova. Drveni brodovi (Wooden ships) je pesma koju je Dejvid Krozbi (David
Crosby) napisao na ovu temu, a iste godine obradili su je Dž eferson Erplejn (Jafferson Air-
plane).
2
«Aurelija», str. 23.

39
Књиже
внипре
гле
д2

Uloga drage u snovima prvog dela zapravo i nije naroč ito velika.
Aurelija je glavni simbol, ona reprezentuje najvažnije vrednosti junakovog
života. Kao slavna glumica, pojavljuje se samo u određenim kadrovima i da-
je značaj kompletnoj sceni. Bez nje film bi bio zanimljiv, ali ne i potpun.
Aureliju treba posmatrati u okviru u kom se nalazi. Tako, na primer, u još
jednoj sceni potrage za svojim izgubljenim vremenom, pisac je izjednačava
sa vrtom tako š to se vrt izvija i dobija njen oblik. Sam pisac tumači sopstve-
ni san kao znak da je Aurelija mrtva. Ona je umrla, vratila se u prirodu i ta-
ko potpuno se stopila sa njom. Sve to zajedno korespondira sa Vodsvorto-
vom Lusi koja je, slično, jedan od tipova umrle drage i posrednič ka figura
teme prirode i prirodnosti, ljubavi i smrti u kosmosu. Po tome se vidi da je
romantič arsko i unoš enje prirode u delo kao izuzetno bitan element. Pre iz-
vijanja vrta, č itamo opise divljih š uma. Priroda je lepša van civilizacije, van
čoveka, a opet, sa druge strane, priroda i č ovek čine jedno.
Predstavljanje i izvijanje prirode kao znak smrti, zapravo je mnogo
simbolič niji znak. Ovaj san uvod je u najznačajniji od svih snova – san o
stvaranju sveta.
Prvi opis je opis čudoviš ta koja menjaju oblik i usled muzike, koja bi
trebalo da predstavlja pitagorejsku varijantu harmonije sfera, dobijaju izgled
divljih životinja, ptica i riba. Ova slika uvodi u pojam straš nog. Viš e nismo
u domenu sećanja i maš tanja o ljudima iz proš losti, veću sferi koja je ljud-
skom iskustvu nepoznata. Ovaj san koresponidara sa prikazom borbe dva
duha na brdu i, posmatrano kroz prizmu biblijskog i antičkog modela posta-
nja, čini nastavak pomenute halucinacije.
Promenom upravlja «boginja iz koje zrač i svetlost» i iz bić a su se
dalje preobražavali u vile, vilenjake, vodene i ognjene duhove. Sama č udo-
viša predstavljaju amorfnu masu, prvobitnu tamu iz koje se rađa svetlost, a
dalje i život. Celokupna slika samo je vizuelno predstvaljenjo tumač enje pr-
ve knjige Postanje. Bić a koja se iz zemaljskih pretvaraju u svejevrsan red
anđela referiš e na seobu duš a i slikovnu predstavu raja.
Dalje se uvode u prič u demoni kao peta vrsta koju stvara jedan od
sedam Eloaha. Demoni i trojica Eloaha, prognani u utobu zemlja, ispod
Afrike, poneli su sa sobom tajnu tumač enja Svete knjige. Rađali su se u liku
svoje dece i tako crpeli zemaljsku energiju. «Uskoro razne boleš tine poč eš e
da dosetkuju narod, životinje i biljke su izumrele.. Saž vežđe Oriona otvori
nebo i iz njega se voda izli u slapovima..»1
Sam naziv Eloah jedno je od sedam mogućih imena Boga, od El š to
znači Bog, nastalo u severozapadnim semitskim jezicima. RečEloah retko

1
«Aurelija», str. 31.

40
 Са
гле
дав
ања

se koristi, a znači «a good», dobro kao sinonim za Boga. Stvaranje demona

jeste stvaranje pobunjenih anđela, predvođeni Satanom. To je odstupanje od
Svetog pisma – Satana se ovde nije pobunio, on je rođen pobunjen. Njihovo
postojanje ispod zemlje i uniš tavanje ž ivota na samoj zemlji ovde predsta-
vlja zemlju samu. Sedmorica Eloaha u tom smislu prestaju da budu sedam
lica bogova i postaju sedam smrtnih grehova, č ime se stvara idejna poveza-
nost sa Otkrovenjem Jovanovim. Prikaz apokalipse, u Nervalovom snu, za-
pravo je kombinacija Otkrovenja i Postanja. Nakon apokalipse sledi potop i
obnavljanje zemlje u kricima več ne majke koja je plakala dok su se vrač evi
skrivali pod zemljom, Nojevi sinovi obrađivali sinovi, a komadi velike zmi-
je se spajali. Kombinaciji ova dva teksta priključ eni su kabalistič ka uč enja i
likovi napuš tene žene i majke.
Snovi glavnog lika ne reprezentuju samo seć anja iz ranog detinjstva
kao najbezazlenijeg perioda ž ivota, snovi su izmaš tana idejna seć anja mit-
skog perioda i predstavljeni su kao seć anja o prapostojanju. Junak traž i kri-
vicu u svojoj proš losti, svojim precima kao moguć nost nasleđene krivice i
poš to je ne nalazi transponuje svoj duh u period samog postanja. Svoju kri-
vicu traži u demonima, i tako poistovećuje svoj ž ivot sa pračovekom. U tom
smislu svoju sudbinu doživljava kao konačno izgnanstvo iz raja. Žena je
simbol Aurelije, a njen krik samo je dokaz njegove nesreće. U toj sceni ona
je poistoveć ena sa Majkom, pri č emu junak postaje prividni sin-spasitelj,
koji je izgubio svoju bitku.
Autor gradi svoj svet u snovima. Ta tvrdnja ide u prilog tumač ima
koji smatraju da Nerval sam uokviren u svoj tekst, tj. da ima paž ljivo smi-
šljen plan da manipuliš e čitaocima ili da tome tež i. Ovakve teorije razbijaju
iluziju i izlaze daleko iz okvira romantičarskog fantastič nog žanra. Zamiš lja-
nje idealnog i odbacivanje realnog je ono š to je romantič arsko u Nervalu, a
Nerval u okviru romantizma ostaje zapamćen zbog nač ina na koji je obradio
motiv fantastič nog. Njegova potraga za rajem prevazilazi granice lič nog i
ulazi u područje vere i predanja. Junak sanja potop i demone kao posledicu
sopstvenog izgubljenog raja. Tražeć i opravdanje za svoju krivicu, on je na-
lazi u snovima u okviru kolektivne krivice prabić a. San o apokalipsi i poto-
pu zapravo je pokuš aj da se ta krivica redefiniš e, da se objasni.
San koji zatvara prvu knjigu Aurelije jeste kombinacija idealne slike
raja predstavljene kroz prostorni okvir Tajanstvenog grada i kroz tajnu o
mitskom postojanju sveta.
Uvođenje lika istoč njač kog kneza kao uvećana i ulepš ana prilika
glavnog lika najbolji je prikaz teme dvojstva kojom se Nerval bavio. Junak
je sad knez koji vrš i njegovu ulogu. On treba da postane mužone koju lik
voli. U tom smislu, san je projekcija neostvarenih ž elja. Sa druge strane,

41
Књиже
внипре
гле
д2

dvojnik je, u književnosti iz koje Nerval crpi ovaj motiv, bio č esto prikazan
kao suprotnost, kao negativni antipod. Time njegov san dobija izgled ka-
žnjavanja zbog krivice.
Piščevo pozivanje č itaoca na tumač enje dela kroz istoč njačku kultu-
ru, mož e se smatrati zavarivanjem. Većse pomenuto da junak projektuje
idealnu viziju sopstvenog ž ivota u snovima. U neku ruku bi i moglo da se
kaž e da su Nervalovi snovi zapravo fantastič nija varijanta sanjarenja. Poš to
je boravio na Orijentu, Nerval je posato opsednut njihovom kulturom i mi-
stikom. Uveć an i ulepš an fiktivni lik je junakovo viđenje sebe u estetski
podmlađenom stanju. Knež evo i Aurelijino venč anje jeste nač in identifika-
cije sanjara sa onim š to se sanja. Junak sanja ono š to bi voleo da se desilo u
proš losti. Dakle, opet se javlja poremeć ena temporalnost.
Vreme je podeljeno na dve ravni – jednu č ini bliska izmaš tana pro-
šlost, drugu č ini mitska proš lost. Štampane objave o otvaranju kazina referi-
šu da se nalazimo u modernom vremenu. Međutim, zabunu unose radionica,
radnici i stvari u njoj. Akcenat je na vatri koja oživljava glinenu lamu. Vatra
o kojoj je rečjeste onaj plamen koji je oživeo prva bić a. To je zapravo vatra
koju je Prometej ukrao i dao je ljudima. Usavrš avanje umetničkih predmeta
iz radionice je ljudsko simbolič ko usavršavanje. U modernom krugu prič e
nalazi se mitski delićkoji predstavlja centar od koga sve polazi. Taj mitski
delićgranič i se sa antikom, konkretno sa likom Prometeja i sa antič kim mo-
delom stvaranja. U ovako koncipiranoj priči mož e se reć i da vreme ne po-
stoji. Vrać anje proš losti i to mitskoj proš losti aludira na Nič eovu koncepciju
ciklič nog vremena u smislu vraćanja antici.

Drugi deo

Drugi deo Aurelije poč inje prizivanjem Euridike, koja je «po drugi
put izgubljena», čime se ukazuje na traganje za njom, pri čemu se junak-
umetnik pretvara u simboličkog Orfeja.

Dvaput sam Aheron preš ao, pun sile,

smenjujući katkad s Orfejevom lirom
uzdahe svetica i krikove vile.1

Pisac, na početku Aurelije, govori o svom iskustvu kao silasku u svet senki,

1
«El desdichado».

42
 Са
гле
дав
ања

u svet mrtvih – pakao. Povezujuć i stihove El desdichada i Aureliju, vidimo

da umrla draga gubi svoju vezu i sa Laurom i sa Beatrič e, većpostaje Euri-
dika. Silazak u pakao ne korespondira toliko sa Danteom, koliko sa antičkim
mitom o Orfeju iz koga su kasnije nastale epizode Odisejevog i Enejinog si-
laska u Had. Nervalu je mnogo bliž e pozivanje na mit od pozivanja na lite-
raturu, zato š to u mitu nalazi svu onu opš tost i univerzalnost koja mu je po-
trebna, i sa druge strane dozu mističnosti koja odgovara njegovom stanju.
Silazak u podzemlje dva puta (kako piš e) ukazuje na junakov dvostruki ž i-
vot, koji č ine on i njegov dvojnik u snovima. Po drugi put izgubljena Euridi-
ka referiš e na rekonstrukciju snova i dvostruku krivicu koju oseć a zbog
Aurelije.
Prizivanje Euridike izbacuje lik Aurelije u prvi plan. U prvom delu,
ona je bila pasivno prisutna. Nerval u prvom delu prevazilazi granice ljuba-
vi; draga je za njega samo povod za san. U drugom delu ona je konstantni
uč esnik priviđanja. Tu se nadzire sličnost u koncepciji sa Danteovom Kome-
dijom, jer Dante prvo prelazi pakao i č istilište sa Vergilijem, da bi na kraju
stigao do Beatriče u Raju. Slič no je i u Aureliji, junak sam prelazi pakao u
prvom delu, da bi u drugom delu stigao do fiktivnog lika drage. On postaje
opsednut ljubavlju prema Aureliji i njenom smrć u za koju smatra da je na-
stupila njegovom krivicom. Usled toga poč inje da projektuje slike svoje pro-
pasti. Tako mu se priviđa Aurelijin lik koji silazi sa ogledala i javlja mu se
opsesivna ideja da je Aurelijin duh u telu pevač ice koja, iako ne izgleda kao
Aurelija, ima isti glas kao ona. Mož e se reć i da je drugi deo zapravo jedna
velika autorefleksija sa manjim epizodama snova i priviđanja. Junak je opte-
reć en svojim prethodnim oniričkim iskustvom (iz prvog dela) i krivicom, š to
rađa ideju o samoubistvu, pri č emu bi se duš e ljubavnika u Donovom stilu
sjedinile u smrti.
Slika kuć ice u šumi iz koje se č uju glasovi koji izgovaraju: «Ona je
izgubljena» 1, otvara temu spasenja. Optereć en oč ekivanom smrć u, junak is-
pituje veru, Boga i nauku, kako bi uspeo da nađe svoj put i shvati svoj polo-
žaj u svetu i smrti. Povodom toga, on promatra svoj ž ivot, svoje grehe u na-
di za iskupljenje. San o ličnostima iz proš losti, koje mu se ređaju u mislima,
rađaju misao o pasivnoj krivici – da je zaboravio sve i brinuo se samo u dra-
goj. Izgubljena Aurelija vizija je potpune propasti.
Paranoičan strah povodom neokajanih grehova, koji donose več nu
propast, izvor je svih priviđanja i snova koji nastupaju, sve do odlaska u bol-

1
To je referenca na Fau sta u kojem hor govori za Margaretu: «Ona je spasena». Ovde je
Aurelijina žrtva toliko veća od Margaretine, da je č
ak i spas izgubila.

43
Књиже
внипре
гле
д2

nicu. Tako junak š eta gradom i prisustvuje svađi, pri č emu se javlja ideja da
je radnik koji je tuda proš ao sa detetom na levom ramenu, u stvari sveti Kri-
stof koji nosi Hrista. U biblijskoj mitologiji Hrist je sklopio dogovor sa
ocem da će iskupiti ljudske grehe i vratiti č oveku raj. Bez tog čina ljudski
raj potpuno je izgubljen. Ideja o mrtvom Hristu zpravo je apokaliptič nog ka-
raktera, jer je č ovekova propast zagarantovana. Preneseno na sibolič ki plan
svađa znač i rat u svetu, a Kristof sa Isusom znači Hristovo izbavljanje i mo-
guć nost iskupljenja.
Drugi deo obavijen je velom samoubistva. Stoga se apokaliptič na
priviđenja mogu tumač iti kao opsesija samoubice. Sa tim su u vezi i priviđe-
nja zvezda koja se gase, crnog sunca u noć i i da je Zemlja siš
la s putanje. U
iščekivanju svoje smrti, junak doživljava sopstveni nestanak kao potpuni ne-
stanak sveta.

„Da l' jošuvek umešda izvodišskret

Od mrtvog ka živom, nepomitnim redom,
Da zadahnešone kojim nije mret,
Da zgaslih sunaca ne presvisnu jednom?

Ti – smrt da pobediš, imašli jošmoć i?

O nisi li zgromljen, okrš
ajem ljutim
kada anatemnjak i Anđeo Noć i

Poslednjom se snagom ustremio, slutim?

Sam plačem, sam patim. Ne mogu podneti.
A umrem li ja – ta sve će umreti!“1

U pesmi Hristos na gori maslinovoj, pesnik se obrać a samom Hristu; pita se

da li je on sposoban da spasi svet i ispituje posledice propasti. U ovom privi-
đenju on se poistoveć uje sa njim. On postaje spasitelj ili nosilac propasti .O
tome govore i glasovi deč jeg hora koji u refrenu ponavljaju Hristovo ime.
Misao da je junak sam Hrist razvija se, kasnije, u snovima koji su vezi sa
povratkom harmonije sfera.
Misli o propasti i ponovnom iskupljenju prikazane su jošjednom u
drugačijem obliku, kao priviđanje borbe Burginjona i Armanjaka i dizanje
utvara ratnika. U snovima prvog dela, junaku su se priviđali likovi predaka,

1
Žerar de Nerval, «Hristos na gori maslinovoj», preveo Stanislav Vinaver, Pesniš tvo
evropskog romantizma, sastavio Miodrag Pavlović, Prosveta, Beograd, 1968, str. 225.

44
 Са
гле
дав
ања

koji ne reprezentuju opš ti poredak, većsu vezani samo za junakovu lič nost.
Ratnici su utvare koje su, za junaka, suš tinski strane i predstavljaju sveopš tu
1
pobunu mrtvih duš a. Oni nisu posledica savesti glavnog lika, većsu posle-
dica svesti preoptereć ene večnim mestom i straha da li ć e njegov duh bes-
ciljno lutati zemljom.
Po biblijskom tumač enju, č ovekov spas bić e mogućposle potopa.
Bog, ljut zbog krivice Adama i Eve i njihovog poroda, sruč io je na zemlju
kišu koja treba da opere i ubije greh, posle koje treba da nastane bolji pore-
dak. Kada je glavni lik otiš ao u Botanič ku baš tu u odeljenja kostura i video
č udovišta koji su da potsetili na potop, kad je izaš ao na baš tu se spusti plju-
sak, a po gradu nastane poplava, on je referisao na biblijski potop. Presta-
nak kiš e simbolizuje nadu u moguć nost spasa. Kada je kupio dva kadifena
zaklona od vatre, ukraš ena hijeroglifima u prodavnici retkostima i uč inilo
mu se da je to potvrda nebeskog praš tanja, to nije samo nada, to je najava
za nastupajuć u harmoniju i znak da ć e mir zaista doć i. Misao o miru potvr-
đuje i pojava Boginje u snu koja ć e mu se konačno pokazati u punom sjaju.2
Vrt koji se pojavljuje iz oblaka iza nje obasjan prodornom svetloš ću, simbo-
lizuje prirodu kao nevinost i oč ćenost u punom sjaju. Takva priroda, obno-
iš
vljena i sjajna, mož e ponovo da rađa.
Shvatanje situacije kao iskuš enja boginje Izide, uvodi je u prič u. Ona
postaje glavni nosilac ideje prokreacije do kraja dela. On naziva Izidu maj-
kom i svetom suprugom (ista kao Marija, majka i ona koju je voleo); ona
mu se pojavljuje u oblicima antič ke Venere ili hriš ćanske Bogorodice. Izida
u sebi poseduje sjedinjene likove majke i žene, ona je geteovsko več no ž en-
sko. U tumač enju prvog dela većje pomenuto da se Aurelijin lik slavi gra-
dacijski. Ona, u drugoj knjizi, postaje Boginja – Izida koja donosi nadu u
spasenje u obliku likova Venere i Bogorodice.
U egipatskoj mitologiji Izida je bila personifikacija patnje za svojim
muž em i bratom Ozirisom, čime se stvara direktna povezanost sa Aurelijom
(koja pati za glavnim likom). Vezu sa egipatskom mitologijom pisac uspo-
stavlja i u snu u bolnici, pri č emu je bolnica slična piramidi (po slikama na
zidovima i po vratima koja vode u podrume koja lič e na podzemne hodnike
piramide). On takođe uobražava da bolesnici u vrtu utič u na kretanje zve-

1
Kao npr. opet u Kurosavinim Snovima u priči «Tunel» gde se komandantu javljaju utvare
poginulih ratnika.
2
U antičkoj mitologiji, ako se nekome Zevs prikaž e u punoj svetlosti, njega će istog trenut-
ka sprž
iti svetlost. Pojava Boginje u punoj svetlosti mož e se tumačiti kao znak da ć e junak
uskoro umreti.

45
Књиже
внипре
гле
д2

zda, da ludak koji šeta u krug upravlja sunč evim kretanjem. Glavni lik utič e
na mesec. Njegova uloga da uspostavi sklad pomoć u kabale i ostalih ve-
ri.Ovim snom se, nakon priviđanja potopa i uniš tenja sveta, ponovo usposta-
vlja mir.
Kada je kult Izide dospeo u Grč ku, ona je V veku p.n.e. bila poisto-
već ena sa Demetrom i Ijom i postala gospodarica Podzemlja, a njena deca
bila su Apolon (Hor) i Artemida (Bubastida). Ona je majka cele prirode,1 š to
direktno referiše da zemaljsku obnovu. Mesec, kojim vlada junak, u vezi je
sa boginjom Artemidom. Artemida je u grč koj mitologiji bila Zevsova i Le-
tina kć i, Apolonova sestra bliznakinja, simbol lova i devič anstva. Usposta-
vljenje sklada ima veze da stihom Artemide, gde je pad zvezda triumf Arte-
mide, kao boginje meseca i ujedno trijumf noć i nad svetloš ću, nad živim
zvezdama.2 Na taj nač in slika, u zadnjoj strofi soneta, postaje slika pobede
sna nad budnim ž ivotom.

Padajte sni belih ruža zaneseni, –

Vređajte Bogove, nebo vam od plama:
Svetica Ambisa svetija je meni!3

Artemida kao Izidina kći, ima veze sa obnovom kao spasenjem u

Nervalovim snovima. Upravljajući mesecom, junak se stapa sa Artemidom,
koja se, u istoimenoj pesmi, opet poistovećuje sa Aurelijom. Artemida, kao
devica simbolizuje več no ž ensko š čevu ljubav pretvara u duhovnu lju-
to piš
bav koja ne tež i zadovoljenju. Njihovo stapanje predstavlja većpomenuto
sjedinjenje u smrti, koje je čisto duhovno.

Pisma

Nakon niza pisama u kojima č itaoci postaju svedoci ljubavne patanje

glavnog lika sledi niz snova koji zatvaraju delo. Tih deset pisama napisani
su u afektu, iz perspektive glavnog lika koji je odbačen. Aurelija, kojoj su

1
Dragoslav Srejović , Aleksandrina Cermanović, Reč ke i rimske mitologije, ČGP
nik grč
«Delo», Ljubljana, 1979, str. 53 i str. 164.
2
Stanislav Vinaver, «Predgovor», Žerar de Nerval, Odabrana dela, Nolit, Beograd, 1956,
str. 18.
3
«Artemida».

46
 Са
гле
дав
ања

pisma bila upuć ena, pojavljuje nam se kao ohola, sujetna ličnost, š to je u
kontrastu sa idealom ostvarenim u snovima. Znač aj pisama je da pokaž u ko-
liko snovi zapravo nemaju veze sa realnoš ću i da donekle objasne stanje č o-
veka koji je izabrao svoj ž ivotni put u snovima.
Posle čitanja pisama, junak u bolnici sanja da se nalazi u č ardaku sa
osam zidova. Svetlost meseca obasjava prostoriju i vidi raseč ene žene – raz-
bojiš te na kome je istorija sveta pisana krvlju. Javlja mu se ideja da je jedan
bolesnik posrednik između života i smrti. Ta slika zapravo je vizija mučeni-
štva u paklu. Lik predoseć a da je na pragu smrti š to projektuje prlazak kroz
pakao kao svoju potencijalnu sudbinu.
U sledećoj sceni junak se nalazi u kuli. Pojavljuje se duh Saturnin sa
licem prethodno pomenutog bolesnika, koji je sad preobražen i pametan.
Nakon toga glavni lik i Saturnin-bolesnik premeš taju se u polje, okruženi
zvezdama. Jedna zvezda stade da raste i javlja mu se boginja u indijskoj
odeć i.
Pojava boginje objaš njava se kao neš to š to donosi preporod, jer za
njom sve zeleni. Boginja se mož e tumač iti kao grč ka Izida sa atributima De-
metre-majke prirode. Saturnin je nejverovatnije u vezi sa rimskim bogom
Saturnom i praznicima Saturnalijama, koji označavaju poč etak nove agrarne
godine. Njegova figura takođe je u vezi sa preporodom. Boginja tumači kulu
kao opsene. Ona je glas spasenja. U ovom snu dolazi do potpunog romanti-
č arskog stapanja č oveka i prirode. Rađanje prirode poistoveć eno je sa juna-
kovim spasom; umiranje prirode bila je (u ranijim snovima o potopu) njego-
va propast.
Lik boginje mož e se shvatiti kao personifikacija Aurelije. Boginja,
iako zaista ima izgled nebeskog bić a, ona sadrži elemente koje joj je subje-
kat-pisac nakalemio. To je naravno indijska odeć a koja se č esto pojavljuje u
delu i predstavlja projekciju piš čevih vizija Aurelije. Vrlo je bitno naglasiti
da Aurelija tokom dela prestaje da bude osoba koja je objektivno postojala i
pretvara se u duhovni ideal kroz likove Bogorodice, Izide, Artemide i osta-
lih boginja. Ona viš e nije sujetna glumica, većsimbolič aka Euridika, koja se
poslednji put okreć e za svojim ljubavnikom. Aurelija postaje vrhovna bogi-
nja koja se pojavljuje u poslednjim snovima dela i koja donosi veru.

Sećanja

Poslednje poglavlje, «Seć anja», počinje nizom scena iz različ itih delova
sveta, čiji je siž
e opis radosti, mira. Junak, Saturnin i Aurelija u obliku bogi-
nje lete. Ovaj san sasvim jednostavno opisuje stabilno stanje glavnog juna-

47
Књиже
внипре
гле
д2

ka. On ne odraž ava izmaš tani (subjektivni) raj koji je nedostiž an kao u pr-
vom delu. Ovaj san najavljuje pomenuti raj ali u smrti.
San o devojčici u snegu sa mač kom je prikaz utopije. Ova slika ima poet-
sku vrednost. Sasvim jednostavno opisana je č istota, nevinost, ponovno ro-
đenje i nada u obliku deteta. Svetlost viš e nije prisutna kao deo nadrealnog,
tu je sneg koji vrši ulogu svetlosti. Sve to korenspondira sa snom o rajskoj
porodici u belom iz prvog dela.
Delo se završ ava buđenjem bolesnika iz kome i oporavkom glavnog lika.
Bolest, koju su proizveli koš mari, nestala je. Junaku se vrać a svest o proži-
vljenom paklu i vera u spas.

Zaključak

Po rečima Žorž a Pulea, Silvija je prič a o pokuš aju da se pronađe pr-

1
vobitni raj da bi se pretvorio u konač ni raj. To se mož e primeniti i na Aure-
liju, s tim što se u Aureliji raj nalazi u snu, a njegova konačnost je u smrti.
Sanjati raj i kroz snove i seć anja ponovo ga prež ivljavati znači izgraditi ga.
San kao drugi ž ivot znači živeti raj koji je u realnosti izgubljen. To je smi-
sao Nervalovog eskapizma.
Aurelija opisuje proces kosmič kog stvaranja. Taj koncept predsta-
vljen je kao onirič ko kretanje, koje se poistoveć uje sa eshatološ kom kreta-
njem duš e od loš eg ka dobrom – od haosa do kosmosa; od pakla ka raju
(kao u Danteovoj Komediji). Da bi naš ao mir, glavni lik mora prvo da ode u
pakao da bi dospeo u raj. Preneseno na opš ti plan, priroda i čovek moraju
umreti da bi se ponovo rodili i konačno se spojili.
San je mogućnost da se izgradi drugi svet koji bi za pisca bio idea-
lan. San stvara iluziju, književnost je prenosi.

1
Jelena Novaković , «Put u prošlost ili traganje za unutraš
njim jedinstvom: Prust i Nervalo-
va Silvija», U taganju za jedinstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž
evnosti, Izda-
vačka zajednica Zorana Stojanović a, Novi Sad, 1995, str. 35.

48
 Са
гле
дав
ања

LITERATURA
Meletinski, Jeleazar, Istorijska poetika novele, prevela sa ruskog Radmila
Meč anin, Matica srpska, Novi Sad, 1996.
Nerval, Žerar de, Aurelija ; Silvija, preveo s francuskog Božidar Marković ,
Narodna knjiga, Beograd, 2002.
Nerval, Žerar de, «El dedichado», «Artemida», «Hristos na gori maslino-
voj», Pesniš tvo evropskog romantizma, sastavio Miodrag Pavlović ,
Prosveta, Beograd, 1968.
Nerval, Žerar de, Odabrana dela, predgovor napisao Stanislav Vinaver, No-
lit, Beograd, 1956.
Novaković , Jelena, «Romantič arska rehabilitacija iracionalnog: onirizam
Laze Kostić a i Žerara de Nervala», «Put u proš lost ili traganje za
unutraš njim jedinstvom: Prust i Nervalova Silvija», U traganju za je-
dinstvom: ogledi iz novije francuske i srpske knjiž evnosti, Izdavač ka
zajednica Zorana Stojanović a, Novi Sad, 1995.
Richer, Jean, Gérard de Nerval, Pierre Leghers, Paris, 1953.
Srejović, Dragoslav; Cermanović , Aleksandrina, Reč nik grčke i rimske mito-
logije, ČGP «Delo», Ljubljana, 1979.
Šekspir, Vilijam, Hamlet, preveli Branimir Živojinovići Sima Pandurović ,
Nolit, Beograd, 1966.

RESUMEN
Vesna Radman

POÉTICA DEL SUEÑO EN AURELIA DE GÉRARD DE

NERVAL

El romanticismo es tratado una realidad como un segundo sueño. En

la novela de Nerval, el personaje principal está desesperado porque su mujer
amada murió, y por lo tanto crea una nueva nueva realidad en los sueños. A
partir de su re-nacimiento, Nerval econstruir la creación de todo el mundo
después del diluvio. Sus sueños son una realidad ideal en el que se mueve el

49
Књиже
внипре
гле
д2

personaje principal, causando la locura en el mundo real. Como los sueños y

la literatura es visto como una forma de liberación. Ironía romántica es que
la novela se construye como un sueño el sueño, como una imaginación
mayor que es el único valor.

50
 Са
гле
дав
ања

ISSN 2217-2017
UDK 821.111.09–93–32

Мил
ошЈ
оцић

ЕлементинонсенсауАлисиуЗемљиЧуда
ЛуисаКерола

Радс ебавиел емент иманонсе нса, илира дијефантаст

икомнонс енса,уАлиси
уЗемљиЧудаЛуисаКерола , показу ј
ућинапримерималиковаиситуа цијау
којимасеони(з ај едносаглав нимј унаком) јав
љају;акцена ттекста,међут
им,
јес
теука зивањеначиње ницудаКе роловнонсенсимачв рстелогичкеоснове
ире ализације
, ка оит одасеце лоде ло, бе
зиз уз
етка, можепосмат ратикао
нонсенс-фикција .

КЉУЧНЕРЕЧИ: nонсе
нс, бес
мис
ленос
т,фант
астика
, Алис
а,Зе
мљаЧуда.

Говорећиононс енсу(е нг. nonsence, бе смис ао, бес мис лица) у

Ал исиуЗе мљиЧудаЛу ис аКерола , не опходној енаса момпочет куна -
поме нутиколикој еов ајпој ам, уконт е кступоменутогде ла, по везани
ис пре плетанс апој момфантас тичног– шт авише , можес еотићит оли-
кода лекоит врдитидауромануз апра вонепост ој иг ра ницаиз међубе -
смис леногифа нта стичног , штоинет ре бапос ебнодачудиа кос еима
увидудај ечит авафа булароманаз апра воописс нај еднеде војчице ,
однос ноописње ногиз ма шта ногпут ова њакрозиз ма шта нуз емљу(с ва-
ка ко,ка дабис мот ражилие пите т
екој ибипо најбољеописа лис вакис ан
сва когчов ека , „бе смисле но“и„фант ас т ично“бинамодма хпа линапа -
мет ). Кероловнонсе нсј ес пецифичаниј ош пот омешт ониј епот пуно
„бе смис лен“– на име,с ва киодњег ов их„ нонс енс них“ликоваилис иту-
ациј ај ечврст оу сидренус тварнос т иукој ојимас асвимлог ичнуибу-
кв алнуреа лиз ациј у.Мог либис море ћидас ет акавнонс енсг ра дииз а
-
снив аупра вона„ пре тера нојлог ици“,одно сно, јошта чниј е,прет ераној
мет афориз а циј и.
Елеме т инонс енс асут оликоприсут ниуАл ис иуЗемљиЧу дада
је, ус твари, т е шк она ћиде ловеовогрома нако јинис убес мис ленофа н-
та ст ични. Ј еда нодг ла внихобликаре ализ а
циј енонсе нсај ес уликови

51
Књиже
внипре
гле
д2

којаАлис ас ре ћет окомс вој еав ант уре, акој ис у, сај е днес тране , ти-
пичнипре дс тав нициде чиј ефа нта с тике(упит ањус у, уг лавном, очове -
ченеживот ињеузнеке ,г ото вог роте скнобиз арне , љу дс келиков е), док
ихс адруг ес т ранењиховака ракт ериз ациј аисит уациј еукој имасена -
лазенес умњив о„пре ба цуј у“удоме ннонс енсакој и, уКеролов омс лу-
чају, ниј епотпунобе смисле н; чакнапрот ив .
Рецимо, ЛудиШеширџиј аиМарт овс киКунић,однос ноњихов о
наводнолудило,инс пирис анис уенг лес кимиз раз има„лудка ошешир-
џија“и„ лу дк аомарт овс кику нић“1; Пу х, ј ош ј еда нуче сникЛудеЧа -
јанке , конст ант носпа ва , иовање г оваос обинат а кођепра тиnomen est
omen ме ха низ а мка оипре т ходниприме р– уенг ле скомориг ина лу,ње -
говоимеј еDormouse, штој есложе ница на сталаодфранцус когг ла го-
лаdormir, шт оз начис па ва т и, ие нг лес керечиmouse, миш. Да ље, Гус е
-
ницанапе чурци, сас вој импуше ње мна рг илеила конс кимикв аз и-му-
дримиз ј
ав амај ене сумњивоинс пириса наиндиј скиммис тицима2, шт о
нијеј единиприме рнонс е нс акој исв ој еиз воршт еимауфас цинациј и
удаље нимк рај евимабрит анс когцарс тва(Алис ас ес ус рећеисаДодо-
ом, птицомк ој ај еит адабилаг от ов оиз умрлаик ој ајеживеланапод-
ручјуОке аниј е, ат окомпада њауз ечиј у рупунаг а ђадалићенакра ј
у
завршит иуАус тра лијиилиНов омЗела нду ,т адашњимбрит анскимко-
лониј амакој ес ума лте небилес ма тра не„ кра је
мс ве та“ ). КраљицаСрца
иос талидворј а нипредс тавља јут ипичноде чиј упре дс тавукра ље вс ке
породице– онис епој ављуј ууобликука ра та ,јерј еАлис ас а мопре ко
њихмог лавидет икра љаиликра љицу . Ниј ена одме тна поменут идај е

1
Се з онапаре њакунићај е, уБрит а
ниј и, нег деиз међуфе бруараисе птембра, паот уд
иизра з„лудка ома ртов скикунић“ ; садруг естране,из ворииз раза„лудка ошешир-
џија“нис убаш на јј
а снији. Мог ућедај еиз разнаст а
оинспирис анс ликомше ширџиј а
којесу,носе ћисв есвој ешеширенаг лави,ишлиулицоми„ рекламира ли“својуробу ;
илимождачиње ницомдасеодсре дине18. дос редине19. в екауправље њушешира
корис тилажив а,та кодај еодре ђенибројљуди, махомше ширџиј а, па
тиоодт ровања
живом, шт ој ез апос ледицуима лоодре ђененеуролошк епробле ме(однос но„ луди-
ло“). За нимљив ој едас еједа нодпроце сауприпремимат еријалазаправље њешеши-
раназ ива о„шарг аре пира ње“(енг .с arotting; ипит ањуј ебиопост пакодв ајањаживо-
тињс когкрз наикожет окомк ој
егс екорист илаодре ђенасме санара нџастебоје), шт о
мождаобј а
шњав акакој еЛуисКеролодлучиодаспој иба ш Ше ширџиј уиМарт ов-
скогКунића .
2
Дас еприметитиииз веснавез
аиз ме ђуГусеничине„ауре“мудрацаит огаштоупу-
ћујеАлисудак ористипечуркунакој ојлежикак обинас илумењаласвојраст– тако
Гусеницаиспаданек аврстаАлисиног„духовногводича“или„ гуруа“
. У Керолово
времe, с
асв
имприст ојанбројплемићк ихпоро дица,на
рочитоонихкој исубилис та-
ционираниуИндиј и,користиој
е„ услуге“хиндуистичкихмудраца.

52
 Са
гле
дав
ања

Кра љицаСрцена јверов ат ниј еинспирис анакраљицомЕлиз абе том(кој а

јеуна родубила„ попула рна “з богчес т ихиз рица њас мрт нихк азни,
шт ој едодушев ишебилапос ледицат урбулент ногис ториј скогпе риода
укој емј ев лада ланег оње ног„ лудила“или„ће фа “, штој ес луча јса
Кра љицомСрца ) икра љицомВикт ориј ом(кој ај еуКеролов овре ме
влада лабукв алнополовиномсв ета, ауст обилаиудовица– от удмо-
ждаичињеницадаКра љицаСрцеимаз на т нове ћиа ут орит етодКра ља
Срце , кој ис епона шаприличнофле гма т ично,баруодносунању).
Вој вот кињасепој а вљуј еудвадиј аме тралнора зличитаст ања ,
каог оропа днаиз ас трашуј ућаже наприпрвомсу сре тусаАлис ом, и
каобрижна(мождаипре вишебрижна, ка комис лиАлис а) ос обапри
друг омсус ре ту , т окомкраљев ск епарт иј екрике та . Обј ашњењеј ес а
-
свимј еднос т ав но: Вој вот кињасеус вој ојку ћи„ на мириса ла“бибе раи
одње гапос тала„љут а“(ј ерј е , на рав но, са мбибе рљу т; Алис ача ки
приме ћу јека кољудиодсирће тапос та јукис ели, одка милицег орки, а
одшеће рас ла т ки, из акључуј едабис ве тбиомног обољеме с тока да
биљудиј е лив ишесла ткиша ), а лис е„ одљут ила“ипос та лафиначим
сена шла„ ва нут ица ја“бибе ра,шт осевидииуњеномре зонова њу:док
јебилаљут а ,т врдилај едас ес ве тфу нкционишес амоа кос виг леда ј
у
својапос ла,докј епридруг омсу срет ус аАлис омиз ја вилака ко, запра-
во,„љу бавпокре ћесв ет “. 1

Нак рај у,т ужнаЛа жнаКорња ча , кој ас едој мика омождаи„ нај
-
нонс енс ниј и“ликукњиз и, з а прав оимаприличнолог ичнупоз адину.
Наиме , уКеролов ов реме,„ла жномкорњачом“сеназ ив алос пе циј ално
спремље ног ов еђ емес оодкој е гс епра виласупакој ај еу кус омподс е
-
ћаланакорња чинус упу(с пе циј алит етипривилег ијабог ат ихутовре -
ме) – уориг иналном, првомиз да њуАлис еуЗемљиЧу дасаилу ст раци-
јамаЏонаТениј е ла, ЛажнаКорња чај енас ликамаипре дс тавље нака о
бићес ат елом(оклопом) корњачеиг ла вом, ре помиз адњимног амат е
-
лета. Ла жнаКорња чача кипе вапохв алнупес муовојсупиуј едном
трену тку.
Вре дипос ебнос поме нут идв аликакој ис у, штос ет ичеприче ,
дире ктнопов ез а нис апој момнонс енс а, Бе логЗе цаиЧе ширс когМа чка
(МачкаКез ала ). БелиЗецј е, можесерећи, с ампос ебис имболс вега
бесмисле ногифа нта стичногуроману.Управоон„у води“Алис ууЗе -
мљуЧу да , кој а , пра тећиг ат окомце леприче ,сведубљез ала з иут ери-

1
Занимљивајечиње ницадајеа нтаг
ониз амизмеђуКраљицеСрцеи Вој воткињемо-
ждаима оинспирацијуустварности, поштокраљицаВик ториј
аниј
ебилаубашсј а
ј-
номодносус асв ој
омма ј
ком, вој
вотк ињомодКе нта
, којујечакиудаљилаизкра-
љевскепалат
ека дајебилакрунисаназ акраљицу.

53
Књиже
внипре
гле
д2

ториј енеист ра женогс вет ас нова . Зе цАлис ума лт енедоживља вака о

старогпоз на ника , ича кј еме шасасв ој омс лужав ком. Ма ча к, садруг е
стране , с тој икаоопоз ициј аЗецу, ка оне кав рст а„бра не“нонс е нсу.
Алис ика жедај еона ,к аоис виос та лиуЗемљиЧуда , луда ,а лудира ј
у-
ћинат одаона ,з а пра во,с а ња ; испитуј еј еосв ет уукомес енала зи(пи-
тај е„к акој ојиде “, з анимаг адалиј ојсес виђаКра љица ), ка одапо-
сре дноже лидај ојдадоз на њадас ве тукој емс ена лаз иниј ес т ва ран.
Бит андет аљј еит одај еБелиЗецс луг аКраљицеСрца, г ос пода рице
ЗемљеЧуда(дак ле, онј енанекина чин„ слу гафа нта с тичног “), докј е
ЧеширскиМа ча кње нприличнооз биља н„ неприј ате љ“ , будућидај еон
веров ат ној единобићекомеонанеможеодс ећиг ла ву(поштоМа чак
сталноне ста јеииз новас епој ав љуј е; ака кој еј еда нКраљичинџела т
приме тио, не мог ућеј еодс е ћиг лавуаконе мат ела , тј .а кој еоно„ не ви-
дљиво“ ). На ра вно, з аобаликас еможена ћибукв алнере а лиз а циј ау
ства рнос ти– Зе цс талножуриз атошт ос уз е чев ибрз ии, шт ос ет иче
деце , неухв ат љиви; Мача кс талноне с та јеипој ављуј есебашка оипро-
сечнакућнамачкакој а, маколик оприпит омље набила,ув екост ај ес во-
јеглав аиче ст обе жиив раћас екући.
Из воринонс енс ас ус ва как оифа нта с т ичнес итуа циј еукој еАли-
сау па даток омсв ој имдог одовшт инауЗемљиЧу да ; иуњима,ка ошт о
јеслича јис аликов има,нонс е нсимас војебук ва лнеилог ичнереа лиз а-
циј е. Нас амомпочет куприче, Алис апој едеј еда нма лико лачка коби
наг лопора сла , однос нопиј енепоз нат опићек акобис ес ма њила– де ца
једудабира сла, нара вно(ј еда ноднај сја ј
ниј ихприме раКеролов еде -
чиј е,а лимат ема тичкине оборив елог ике ), ак адаАлис апопиј епунубо-
чицут ечност из акој уис прв асумњадај еот ров , аз атимот криј едаз а-
пра воимау куспит еодтре ша ња , ана на са , пече нећурке , ка раме леи
пре пе ченогхле ба , онас есмањи, шт ој еможда ,с амоможда, Ке ролова
мет а форичкапоукадапре вишеукус нихст вари(пићеизбочицеима
уку сс вихомиље нихде чиј ихј елаз аје дно) ипакможебит ишт етно, ј ер
седе теможе„с мањит и“ , ане„ порас ти“одт аквехране . Ка даАлис аса -
знаданеможедапрођекрозвра так ој ев одекапре див нојба шт иуЗе -
мљиЧуда,почињедаронис уз екој ес екас ниј е,к адас еонапоновос ма-
њи, пре твореуЈ е зероСуз аукој емс еде вој чицаума лоу да ви, шт ој е
сценакој ај е(ка омног иеле ментинонс енсауроману) з ас нова нана
игрире чи, ј ере нг ле скииз ра зз а„ г рца тиус уз ама “ј еdrowned in tears,
однос но, убукв алном пре воду– уда витис еусуз ама . Керолов аиг ра
мат е ма т ичкомлог иком, кој ај ет ак оиз ра же науовомрома ну , нај боље
сеог ле даус це ника даг олубицаназ иваАлисуз миј ом. Голубицат оис -
прватв рдиј ерАлис аиманес ра зме рнов еликвра т(пос ледицаконз уми-

54
 Са
гле
дав
ања

рањаГус е ничинепе чурке ), а лика дај ојАлис акажедај еонас амо

обичнадев ојчица ,голубицат врди„ дас уондадев ојчицеса мој еднав р-
стаз миј а “, пошт ооне , ка оиз миј е, воледај е дуј аја.
Ве рова т нона јпоз нат иј ас ценауАлис иуЗемљиЧудај ес вака ко
ЛудаЧај а нка ,г дес енонсе нсобликуј еииг ромре чиимет афоричко-ло-
гичкомреа лиз ациј омуст варност и. Еле ме натбе смис лас еј ављаура з
-
говоруоВре ме нукој иводеАлисаиШеширџиј а, иизког ас азна ј
емо
пра вуприродуЛудеЧај а нке . На име , токомј едногрецита ла , Шешир џи-
јајеодс транеКраљицеСрцабиоопт уженда„убиј ав реме“(однос но,
дадос ађуј е), та кодај евре мез ање гас ада„ мрт во“ ,т ј. уве кј еше стс а
-
ти, однос нов ремез ача ј. Ше ширџиј ас поменеидај ера ниј ебиоус а
-
свимприс тој нимоднос имас аВременомкој еовдепост а јеочов ече но–
Ше ширџиј апре коре ваАлисушт ос еВре ме нуобраћаус ре дњемроду,
затошт ој еонмушкогрода , однос но,ка коонс амкаже , тајВреме.На
опа скуАлиседаоначе с то„у да раувре ме “докучиму з ику(одно сно
уда рат акт ов е, одброј ав а ) онкажеданиј еничудоштоонаниј еут а ко
добримодносимас аВре меномка даг аст ално„ туче “. Инт ерес антанј е
иде таљ ка даШеширџиј аиМа рт овс киКунић„ подма з уј у“са тмас ла-
цомунадидаћепрора дити, алинамераимпропа днеј ерс у, на водно,
корис тилиножз ахлеб,пасуус атниме ханиз амупалемрв ице1.
Одређ енесце неуроману, поре дт ог ашт ос убе с мисле нофа нт а
-
стичне , има јуиблаг ос ат иричниприз в ук; наприме р, живот ињекој ес у
исплива леизЈ ез ераСуз аучес твуј ууИз борнојТрци(ка кобиселакше
осушиле ), бе с мисле номт акмиче њуукој емс ет рчиук ру г , бе зика квих
пра вила ,г дес ва коула з иииз лаз иизт ркека дхоћеика кохоће , иг дес е
накрај унера з ликуј епобедникодг убит ника(симболикај ес ас вимочи-
гледна); укра љичиномкрике ту , њенипода ници, вој ници-ка рт е,г луме
луков ек розкој елоптемот ајудапрођут акошт ос тојенашака маис то-
палима(крике тј еу Ке роловов ремебиог ос подск а, племићкаиг ра, и
билој ене з амисливодај ене коод„ обичног “народаиг ра , осима ко, на -
равно,нисууулоз ис луг аипомаг ача , шт ој еовдекрознонс енсисмеј а
-
но); насуђ ењуз акра ђук ола ча , порот нициз аписуј ус в ој аиме нака ко
ихнебиз а борав илидокра ј
ас уђе ња , бе смисле нидока зииис ка зи(Ше -

1
Ова јмотивј еспецифичанпот омешт ојеуис товре меиме та
форичанибукв алан.
Ме тафоричнојетошт оШе ширџијаиКунићпокушава јуда„подмажу“са тмаслаце м,
какобивре мела кше„ т
екло“(итимеих, можда, ос
лободилоодв ечнеЧа ј
анке), али
овајапстрактанде таљ биванеутралиса
ннеј бе
значајнијим мог
ућимеле ментом бу-
квалног– неус певај
уподма з
ативремејерсумрвицехлебаушлеуса тнимеханиз ам,
исамопог оршалес твар.

55
Књиже
внипре
гле
д2

ширџиј инос ве доче ње , писмо, однос нононс енс -пе с маПубаСрца) с е

сме њуј уј еда нз адруг им, ака з нас еиз врша вапреиз рицањапре суде .
За нимљив ој едаКе ролуј едномтре ну ткуа лудиранаодре ђе ни
дог ађа јизенг ле ск еис ториј е. На име, бес мис ленз адат а кко јидв аКра -
љичинавој никаобав ља ју, бој ењебе лихружауцрве но, инс пира циј у
најв еров ат ниј еимауг ра ђа нс комрат уиз међ упле мићкихкућаЈ орки
Ла нк ас т ер,кој иј еј ошназ ив аниРатомружа, буду ћидас еуг рбовима
зара ће нихст ра нанала з илабе ла , однос ноцрве наружа .
Бит ан, а лиипа кпома лоиндире кта нчинилацнонс енс ауроману
јеис амаАлис а , однос ноње нере акциј еначуднис ве тилик овеуњему.
Ув ећинис иту ациј а, Алис ас епона шакаот ипичниј уна кба јкекој ис ва
фанта с тичнаде ше ва њаокос ебедожив ља вака оса с вим норма лнеи
уобичај е нест ва ри(онас еучт ив оу пуштаура згов орс адруг имликови-
ма,уг ла вномј енеиз не на ђуј уброј нефа нт аст ичнеситу ациј е), алиуод-
ређе нимприлика маионас амаприме ћуј едај ојуму па дауиск лиз нуће
иза зва ноприсус т вомуј едномнемог уће мсв ет у.Ка дадођеуЗе мљуЧу-
да, Алис асепитадалиј едруг а чиј ис ве тилионас еонас амапроме ни-
ла; поку ша вадас еприс ет и де чиј ихпе смица , т аблицемноже њаи
основнихг еог рафс кихпој мова ,а линеу спе ваут омеј е рс еприсе ћапо-
гре шнихре чиупе смама ,т аблицамноже њај ојнемас мисла , апокуша -
вајућудана број иг лав нег ра довесв ет а, г оворика кој еј еданг ра дпре -
стоницадруг ог(„Лондонј ег лав ниг ра дПа риз а, аПа ризј ег лавниг ра д
Рима“ ); поку ша вадара зрешикој ез аис таона(пошт омис лиданиј е
истаособак ој ај ебилај ут рос) ипит аседалиј еонај е дноодде цекој у
јепоз на вала– з ак ључуј еданиј еАда,ј ер„ онаимаков рџа вукос у“ ,а ли
јег отов ос иг урноМе ј бл,ј ерј еона„ г лупа “(Алисамис лидај еог лупе ла
поштонеможедас еприс ет инипес ама , нита блицемножења,ниг ео-
гра фиј е). Алис инесу мњеус опс тве нииде нтит етс еса мопродубљуј у
токомприче , штој еуг ла вномиз азва ноње номче ст омпроменомвиси-
не(односноуче ста лимконз умирањемГус еничиних„ча робних“пе чу-
рака ; мада , ма лај ев еров ат ноћадај еКеролуј еднојкњиз ина пис а нојз а
децунаме рав аодаис корис тиов акв усимболику, иа косуиут овре ме
несумњивобилапоз нат ас вој с тв а„ одре ђе них“пе чурак а); зара зличит е
ситуа циј еииз ја великовеоначе ст ока жедасубе смис ле ниире довно
упа дауне с уг лас ицет оком ра зговора , штопотв рђуј едата јсв етњој
ипа кс тра н, не обича ни„ бе смис ле н“ ; ток омпарт иј екрике та,са моона ,
одс вихт акмича ра, неможедаис конт ролишефламинг аиј е жак ој и
пре дс т авња јупа лицуилопт у– ј единоуње номс луча јут оз аис т ај ес у
фламинг оиј еж, аненек ис порт скирекв из ит и, шт опок аз у једас еипа к,
нане киначин, на ла зииз ванбес мис ленефа нт астикеЗе мљеЧуда ; апо-

56
 Са
гле
дав
ања

малоз а ст
рашуј ућез вучииз јаваЧе ширс когМа чкадај еона , ка оис ви
осталис тановнициЗе мљеЧу да ,л уда.
Оваиз ја вас имболичкиз начи да , будући дас ена лаз и усну
(иакот оонанез на), Алис аполакоприх ваталог икучудногме стана
комес еобре ла ,а лит улог икуонаниуј е дномт ренут куупричинине
прих ватанинеодбиј аупотпунос ти, негос ес та лнона лаз инане којв р-
стиг ра нице , та кодаонапост а јес асв имне типича нј унакба јке– ј унак
којиј ефант ас т ичнонека дприхв ат ака онорма лнус тва р, ане кадка о
бесмислицу.Дај еупотпунос тиодбилалог икуиприхва тиладај еце о
тајча робнис ве тс амој еднаве ликабе смис лица,билабисв ес надај ето
саниЗе мљаЧудабииз губилас вој у„маг иј у“ит а
јанст ве ност . Садруг е
стране , дај еприх ватилалог икут огиз ма шт а ногмес та, с ведог ађајеи
ликовебиуз има лаз дра воз аг от ово, ка ос асв им уобичај ене , иње не
авантуребисес веленапрос туше тњупоиз машт анојз емљи. Ка1
одо-
казз ат оможе моуз етичињеницудасеАлисабудиизс нате кка да„по-
расте “дос вој епра вевисинеика дас хва тидај ојКраљ, Кра љицаињи-
ховивој нициз а пра вонемог уништ ај ерсуони, прос то– г омилака р-
тонск ихка ра та .
Наса момкра јув редипоме нут ије данврлоз анимљивна чиноб-
ликова њанонсе нсаукој ем с е, на жа лост , даужива тис а мочит ајући
књиг ууориг ина лу,наенг лескомј езику,атос уиг рере чима(кој их, на-
равно,имаиуост алимреа лиза циј аманонс енс а, шт ој еис поме нут ора-
није). Керолј ебиопра вимај сториљубит е љиг араречима , из аживот а
јенапис аоне ма либројлог ичкихз агоне ткикој есеу пра воз ас нив ајуна
двосмис ленос ти, хо монимиј иисинонимиј и; уАлис иуЗемљиЧу даих
немамног о,а линиј енаодметма ка рс поме нт инеке . Ре цимо,ка даМиш
кажеАлис идај е„ ње гов апричадуг аит ужна “, онамуодг овори, ми-

1
Украт ко: дај еАлисанапочет купроз релабес мис аоЗемљеЧудакаоне штошт оје
сасвимне реа лно, тобиз начилодај еонасв еснадаса ња , иништашт обионадожи-
велаут ојиз машт анојземљинебибилотоликоуз будљив ој ербионаз наладасв ити
догађај
и, једност авно,немогубитис тварни.Дај еприхв ат илата јбесмисаокаоне што
сасвимнормално,каот ипичниј уна кбај к
е,це лара дњароманабис есвеланаре ђање
фантастичихс лик аилик ов акојинеос тављајуник ака ву тисакнаАлису, ј ерихона
доживља вакаос асвимуобича јене, штобиопетрез улт иралопот пунимодс уствомуз -
будљив ости. Да кле, динамикауАлисиуЗе мљиЧуд анепроиз илазиизбе смис лених
ифант астичнихсликаиситуа ција, не гоизАлисинихре акциј анањих– нека дћереа -
говатисасвимнорма лно(к адабезпог овораприхв атидаиг ракрик етсаКраљицом), а
некадћебит исв еснабес мис лакојив ладауЗемљиЧуда(з ачуђеноћепита тив ојнике
заштобој еружеуцрве но). Алисас талноиг ранат ојг раницииз међусхватањаито-
талногне раз умев ањасв етаокоње(каопра воде те, уоста лом), постај
ућипос редник
измеђумаг ичногсв етакојимлут аиса могчита оца.

57
Књиже
внипре
гле
д2

слећинање г овре п, даз аис тај ес тедуг ,а лиј ојниј еј

ас ноз ашт ој еит у-
жа н– нес пораз умнас т ај ез богис тихиз г ов орае нг лескихре чиtale (при-
ча) иtail (реп)1; к адаЛа жнаКорња чаобј ашњаваз аштој еј еда нда н
има ладе сет , асле де ћиданде ветс атипре дав ања(ит акос ва кис ле дећи
данј еда нс а тма ње ), кажедас ус ез атоиз ва лапредав ања– опет , нон-
сенсс ез ас ниванаис томз вуча њуре чиlesson (ле кциј а, преда ва ње ) les-
sen (смањива ти); на пос лет ку, ус удницииспа дас импа тича нне спора -
зумиз међуКраљицеиШеширџиј епроуз роко ванхомофониј омиз ме ђу
енглес когг ла саТире чиtea (ча ј
).
Очиг ле дној е, дакле , дасуе леме нт инонс енса(кој еЛуисКе рол
обликуј ет а кодабуду, па радокс а лно, с авршенолог ични) оношт она ј
-
бољека ракт еришеАлис ууЗе мљиЧудаионопоче мусеонаиз два јау
морудруг ихкњиг аз адецу. Ка оус пе шнаме шав инадуховитог , бе сми-
сленогифа нт астичног , ов ак њиг ај еипослег отоводваве каодпрв ог
објављива њаида љеј е днаодна јпопула рниј ихде чијих(инес амодечи-
јих) књиг анас ве т
у, с аликовимаидо гађ ајимакој ес ва коде т ебилог де
нас вет уможепрепоз нат и. Кој имог убит ира з
лоз итоме ? Мождачиње -
ницадас еовакњиг анинет ру дидабу депрет енциоз на , даподучиде цу
илидаимане купоуку– тој е,је днос тав о, пут ова њеј едногде т
ет акроз
необичнисв етсв ојема шт е ;тој екњиг ачиј енамеренеидуда љеодт о-
гадаз абави, ора сположииподст а кненама шта ње.Поне ка д, т о(поме -
ша носаз дра вомдоз омбе смисла ) јес вештоде тетут ре ба. Мождај е
упра вот опоукаовеприче? Ка коса маВој воткињак аже : Everything’s
got a moral, if only you can find it.

1
Уе нглескомиз дањуАлис еуЗемљиЧуд а, Мишеваприповес тиј естепредс та
вље на
уобликурепакој иидеуцик -цакикојијесвета њишт осек рајближеприближа ва;
отудкоме нтарАлис ин, наопас куМишадаг анепра ти, дајег ај еслуша ладопет ог
завиј
утка. КадаМиш уз буђе нопорек недај естигаодопет ог„ завијутка
“, Алисасе
понудидамура звежечвор,шт ојеиграречимаnot (не) и knot (чвор), к
ојесеуе нгле-
скомјезикуиз г
оварајуист о.

58
 Са
гле
дав
ања

SUMMARY
MilošJocić

ELEMENTS OF NONSENCE IN LEWIS CARROL’S

ALLICE IN WONDERLAND
In this paper, scenes and characters (including the title character) from
Lewis Carrol’s Allice in Wonderland are percieved in the context of so-
called nonsence fiction. Through deep analisys of aforementioned aspects of
this children’s book, it is shown that elements of nonsence fiction are, in
fact, the prevailing literary elements in this work, and that they don’t
nececarily fit in the „fiction“ category, being that all of them have logical
realisations and foundations in „real“ life.

59
Књиже
внипре
гле
д2

ISSN 2217-2017
UDK 821.124'02.09–133

Viš
nja Peč
enč
ić

Bezumna ljubav antičkog pastira

Paž ljivim pogledom na ključne motive Vergilijeve II ekloge uviđamo bezvreme-

nost antičkog majstora. Kroz slike tipič ne za liriku tog vremena, koje daju pomalo
antikvitetan izgled ovom delu, Vergilije zapravo prodire u najdublje odaje ljudske
duš e, tamo tražeć i njene skrivene tajne; tajne koje podjednako bliske nama, kao i
starovekovnim pastirima. Bavimo se prevashodno kompleksnim pojmom ljubavi;
ljubavi koja se rađa u opreci sila stvaranja i razaranja.

KLJUČNE REČI: Vergilije, ekloga, pastorala, priroda, ljubav, Eros, bezumlje,

glad, sublimacija, metapoetika, homoerotizam

II Vergilijeva ekloga jeste prikaz velikih kontrasta unutraš njeg i spo-

ljašnjeg, produbljena analiza pojma Erosa smeš tenog u pastirski svet Arka-
dije. Napisana u niskom stilu, služ eć i se Teokritovom zaostavš tinom kao
uzorom, dotič e se kompleksnih psihološ kih tema samo ovlaš , ali dovoljno
da bi pokrenula bujicu interpretacijskih moguć nosti. Ispoljava moćpoezije
na neposredan nač in, kroz samu sebe.
Po mom viđenju, najzanimljivije od svega, zalazi u pojam ljubavi i
prikazuje ga u ekstremnim situacijama. Stoga najveć u paž nju posveć ujem
ovoj emociji unutar sledeć ih stihova, u pokuš aju da makar malo rasvetlim
njenu tajanstvenu pojavu.
Pred nama je oživljena beznadna i zaludna ž udnja, intenzivan pogled
na bić e izgarano ž eljom za drugim, nedostižnim bić em. Vergilije nam prika-
zuje manifestaciju jednog ekstremnog psihič kog stanja u scenografiji ideal-
ne prirode. Razbijajuć i tradicionalne okvire knjiž evnog pravca idile, dajuć i
Teokritovoj tvorevini sasvim novu boju, on u savrš eno spokojan pejzažuno-
si uskomeš ane i neotesane emocije. Bezbriž ne livade, stada i pesma frule vi-
še ne obezbeđuju istovetno stanje duš e. Makro i mikrokosmos viš e nisu me-
đusobno determinisani. Kompozicija ovog majstora je zaista mnogo zani-

60
 Са
гле
дав
ања

mljivija. Element usklađenosti u Teokritovim Idilama zamenjen je uzbudlji-

vim kontrastom.
Pesma puna mirisa i boja. Poput voska žute š ljive, blagi mirisi lovora
i mirte, majč ine dušice i drugih trava, zeleni guš teri, crne borovnice, miomi-
risni cvetovi kopra, blede ljubič ice, usijani svet. Pesma puna zvuka i dodira.
Prozukli zov cvrčaka, mekane resnice, pesma Panove frule, jabuke prekrive-
ne paperjem, odjek stopa ljubljenika, meko š iblje i glatka trska... Čulna har-
monija ispunjava atmosferu, mir ž ivota u prirodi slikovito je prikazan. Me-
đutim, svi ovi opisi deluju prosto plastično u kontekstu Vergilijevog dela.
Scenografija, takoreć i obmanjuje. Agon koji se deš ava na pozornici nimalo
se ne uklapa u taj prizor. Pesma je noš ena dubokim i mrač nim emocijama,
nedostižnim željama, opsesijama i patnjama. Suoč avamo se sa likom nesreć -
nog Koridona, odnosno njegovim oseć anjima. Sva ta osećanja, koja ispliva-
vaju iz redova, daju pesmi potpuno drugu notu. Upuć uju na sve ono š to je
suprotno od idilič nog pejzaž a, od spokojstva i zadovoljstva. Ubačena u ova-
kvu sredinu, sva ova oseć anja deluju jošintenzivnije. Kontrast služ i kao za-
nimljivo psihološ ko sredstvo. Poziva na pitanje postojanja apsolutnog mira i
savrš enstva. Koridon, koji je pastir, koji ž ivi jednim blaž enim i bezbrižnim
ž ivotom, kojoi je svojim duhom povezan sa prirodom i koji je podaren svim
č arima koje ona pruž a, koji už iva u dokolici, optereć en je teškim i ozbiljnim
emocijama. Ovo mož e da nam otvori jošjedno zanimljivo pitanje psiholo-
ške prirode; da li je možda upravo taj pejzaž , ta spokojna sredina, koja je u
svom svom spokojstvu gotovo dokona, sredina koja podstič e na razvoj tako
mračnih i kontrarnih emocija? Da li se one javljaju iz dokolice, kao i tako
mnogo drugih proizvoda uma? Pesma samo pokreć e ovo pitanje, ali teš ko je
u njoj nać i odgovor na njega. Psihološ ki je zanimljivo istraž iti koja je zapra-
vo veza između spoljaš njeg i unutraš njeg sveta. Koliko god da je stereotipno
smatrati da boravak u prirodi ili na nekom mirnom mestu može smiriti i na-
šu duš u, nije li to zapravo samo iznalaž enje mira lakš im putem, odnosno,
zaokupljivanje spoljaš njim mirom u pokuš aju poistoveć ivanja s njim?
Tema ljubavi u idilič nim pesmama nipoš to nije strana, međutim jako
je bitno precizirati o kakvoj se ljubavi ovde radi. Ispravno je uvideti da to
što se smatra ljubavlju u ovoj pesmi, mož e se tako gledati samo u š irem smi-
slu. Ključ ni pojam jeste ž udnja, a ne ljubav. Kako bi se ova dva pojma jasni-
je razgranič ila, neophodno je shvatiti i njihov smisao u antič koj kulturi.
Eros odnosno ljubav, jedan je od najfrekventnijih i najkompleksnijih
pojmova. Dobar primer njegove polisemičnosti dat je u Platonovoj Gozbi
gde redom prisutni filozofi (sofisti) i pesnici besede o Erosu. Svako ima dru-
gač ije viđenje, za svakoga ljubav predstavlja neš to drugo. Kako je onda mo-
guć e definisati ovaj pojam? Mož da je najbolje slož iti se da je to nemoguć ei

61
Књиже
внипре
гле
д2

ograničiti se na tumačenje Erosa u pojedinim kontekstima. Tako nas II eklo-

ga upoznaje sa destruktivnim, mračnim Erosom, koji se međutim na kraju
pokazuje vrlo neutemeljenim. Možda je rečneutemeljen nedovoljno preci-
zna, mož da je ipak tač nije reći popustljiv. Međutim o završ etku pesme, bić e
reči neš to kasnije.
Svakako je relevantno i današ nje shvatanje ovih pojmova, jer je za
nas ovo delo koliko s jedne strane delo antike, odnosno proš losti, toliko i de-
lo koje i danas živi, i to, u duhu novog vremena, na potpuno nov nač in. Bilo
delo klasik ili ne, pravedno je priznati da mu se tumač enje po prirodi stvari
menja s vremenom. Zanimljivo je u ovom trenutku pomenuti tumač enje tra-
dicije engleskog pesnika T. S. Eliota. Zapravo, on prvi uviđa da književna
tradicija nije statič na skupina tema i motiva koje se prenose sa starijih na
mlađe generacije, većdinamična tvorevina u kojoj je međusobni uticaj pro-
šlosti i sadaš njosti obostran. Tradicija je dijalog proš lih i sadaš njih standarda
i shvatanja. Tako je za podrobno istraž ivanje nedovoljno posvetiti se samo
jednom vremenu, većosetiti celu istoriju dela.
Pre zalaženja u definisanje pojmova (koji su uostalom veoma ap-
straktni, te je možda definisanje pregruba reč ), treba se pozabaviti samim sa-
drž ajem teksta. O č emu je ovde zapravo reč. Koridon je pastir koji je zalju-
bljen u ljubljenika svog gospodara. U samom poč etku javlja se problem dru-
štvene prirode – ne samo š to je zaljubljen u mladića koji većpripada neko-
me, većje taj neko Koridonov gospodar. Međutim, taj problem, koji bi mo-
gao da bude i sociološ ke prirode, nikako nije ključni. Barem se iz samih sti-
hova ne vidi da Koridon posebno pati zbog toga. Ključni problem je neuz-
vrać enost njegove afekcije. Aleksid je svestan da je predmet neč ije žudnje,
međutim on ga zanemaruje i prezire. Ne uvaž ava Koridonove poklone i zna-
ke pažnje, ne už iva u lepoti Koridonovog zavič aja. U mnogo čemu se vidi
koliko se njih dvojica razlikuju. Ponajviš e je istaknut jaz zbog Aleksidovog
neuvažavanja seoskog života. Koridon je zanesen svojim domom, stopljen
je u taj pejzaž . Za njega je najveć e bogatstvo sunč ev sjaj, miris sena i jag-
njad boje mleka. Sve su to stvari koje on daruje svom ljubimcu, ali on ih od-
bija i prezire ih. Za Aleksida je sve to bezvredno. On pripada gradu i intere-
suju ga druge vrednosti.
Vrlo je istaknuta ova sukobljenost gradske i seoske sredine. Kao i
inače u idilama, veliča se seoska. Koridon navodi kako su bogovi i heroji ž i-
veli u lugu. Sredina u kojoj č ovek mož e da ž ivi bez ogranič enja druš tva, bez
političkih zakona i moralnih pravila jeste ona u kojoj mož e biti najslobodniji
i najbliži prirodi.

62
 Са
гле
дав
ања

GLAD

Izuzetno je zanimljiva priroda Koridonove pož

ude koja se u jednom
stihu poredi sa glađu.

„Lavica strahotna
Proganja vuka; vuk kozu goni, a procvalu
Detelinu nehajna koza – Koridon, Alekside,
Progoni tebe: svakog njegova vuč ež udnja.“

Žudnja se poistovećuje sa osnovnom fiziološ kom potrebom – potre-

bom za hranom. Postoji samo nagon za samozadovoljenjem potrebe. Koliko
god, posmatrano iz te perspektive, ovo psihič ko stanje izgleda isprazno i
plitko, daleko je od toga. Bezumna ljubav se kod Koridona deformiš e u op-
sednutost, zatim postaje toliko jaka potreba kao š to je potreba za hranom.
Takođe je bitno uočiti da je hrana neophodna za opstanak organizma. Ova-
kvo poređenje otvara viš e opravdanih asocijativnih puteva, č ini ovu pesmu
izuzetno zanimljivom za analizu. Verovatno je najoč igledniji put tumač enja
taj da se radi o preterivanju, da pesnik preuveličava Koridonova oseć anja
kao pesnič ko sredstvo. Razmislimo li malo viš e o ovoj tezi, mož e nam se
uč initi pomalo morbidno – ž elja za jedenjem voljene osobe. Međutim, mo-
ž da treba malo viš e razmisliti o smislu Vergilijevog neobič nog poređenja.
Iskonske potrebe svakog živog bić a jesu potreba za disanjem i ishranom, to
su naš e najosnovnije i najnuž nije odlike. Posmatrano sa racionalistič kog sta-
noviš ta, to su naprosto nagoni, međutim, to je takođe naš a najbliž a veza sa
prirodom. Površ no je arkadsku ljubav shvatiti kao nagonsku, ona je prosto
prirodna.
Sam postupak jedenja može se tumač iti i kao određena vrsta sjedi-
njavanja. Ono š to pojedemo postaje deo nas. Tako Koridon verovatno ž eli
da Aleksid postane deo njega. Ali ne znači li to ujedno da ono š to pojedemo
samim tim š to biva pojedeno biva i uniš teno. Detelina prestaje da bude dete-
lina kada je ovca pojede. Dakle, Koridonova oseć anja su destruktivna. On
ne oseć a naklonost prema Aleksidu, većž eli njegovo uniš tenje. Priroda ljud-
ske afekcije je u ovakvim trenucima izuzetno složena. Savrš eno je oslikana
dvojakost najjač ih ljudskih emocija, uslovno ih mož emo nazvati ljubavlju i
mrž njom. Uslovno, jer se zapravo radi o dve sile koje vladaju nama, po svo-
joj prirodi suš te suprotnosti. Međutim u praksi ove dve sile č esto deluju za-
jedno. Jedna drugu prož imaju i jedna drugu rađaju. Kao kod Empedokla, ta
dva pokretač a dejstvuju istovremeno izuzev krajnjih trenutaka, odnosno ap-
solutne pobede ljubavi ili mrž nje. Po opš tem shvatanju, ljubav je sila koja
spaja, mrž nja koja razdvaja. Iz ove perspektive je zanimljivo protumač iti čin

63
Књиже
внипре
гле
д2

jedenja; zapravo, hrana koju jedemo se s jedne strane sjedinjuje s nama – je-
denje kao čin ljubavi, s druge time što je jedemo, mi razaramo samu hranu –
jedenje kao č in mržnje. Obe interpretacije imaju svoje valjane argumente.
Činjenica je da je izbor ovakvog motiva kod Vergilija semantič ki izuzetno
kompleksan. Polisemija čina jedenja otvara brojne moguć nosti za tumačnja,
prvenstveno iz psihološ ke perspektive. On odlič no odraž ava i ideju jedin-
stva suprotnosti poznatu jošod Heraklita. Zapravo, dva suprotna procesa,
dve suprotne energije stočene su u jednom jedinstvenom postupku. Ljubav,
odnosno tež nja za spajanjem ujedno je i mrž nja jer se spajanjem onemogu-
ćava samostalno postojanje voljenog bić a. Ovakav stav prema ljubavi kao
razarajućoj i zloj sili kasnije ć
e imati Ovidije, i njega ć e mnogo podrobnije
obraditi.

BEZUMLJE

Bezumlje se, š to je neobič no, pripisuje i Koridonu i Aleksidu. Na-

ravno, rečje o dve različ ite vrste bezumlja. Aleksida Koridon naziva bez-
umnim jer nije u stanju da prihvati njegovu ljubav, pažnju i darove. Aleksid
od njega bež i kao da je gonjen. On bež i iz gaja, beži u grad, i upravo i ovaj
element, odnosno privrž enost gradu, č ini ga bezumnim. Međutim, nema ni
sumnje da Koridon svog ljubimca naziva bezumnim viš e kao neko ko je po-
vređen zbog odbijanja nego neko ko zaista izražava čvrst stav.
Koridonovo bezumlje daje mnogo viš e otvorenosti za tumač enje.
Ono se javlja kao poslednji epitet uz Koridonov lik. Na kraju jedne ispevane
pesme o neostvarenoj ljubavi i jadima koje ona donosi, pesnik kao da poku-
šava da osvesti Koridona iz nekakvog sna, neke umiš ljotine. Bezuman je jer
pati zbog nekog ko ga neće. Bezuman je jer dokon provodi dane ne č ineći
ništa lepo ni korisno. Bezuman je jer misli da će patnjom i beznadnom ž ud-
njom neš to postići. To je zabluda. To je ludost. Patiti zbog nekog ko ne uvi-
đa njegove vrednosti, ko ga ne prihvata. U ovim poslednjim stihovima vidi
se snaž an uticaj Epikupove filozofije.

„Eh, kakvo te je, Koridone, obuzelo bezumlje!

Loza jošneobrezana vije se uz olistali brest;
Umesto š to zaludu ž udiš, neš
to korisno radi!
Što meko š iblje ne splić
ešu glatku trsku?
Prezire te Aleksid ovaj? Drugog ć ešAleksida nać
i“

64
 Са
гле
дав
ања

Ovo predstavlja svojevrsnu pohvalu radu, velič anje korisnog troš e-

nja vremena nasuprot pukom dangubljenju i zanoš enju u beskrajnim vrtlozi-
ma emocija. Lek za ljubav postoji – to je rad. On onemoguć ava preterano
udubljivanje u misli i osećanja.
Završetak je, na iznenađenje, optimistič an. Smanjuje se tragič nost
neuzvrać ene ljubavi. Pogled na ljubav se menja, ona nam se odjednom čini
kao vrlo prolazna i lepršava emocija, koja brzo doleti i odleti. Sva burnost i
napetost, sva težina Koridonovih oseć anja koja upoznajemo tokom pesme
na kraju postaju gotovo besmislena. Ovo se mož e protumač iti kao jedna po-
hvala epikurejskoj zaostavš tini, međutim, možda jošzanimljivije, tumač enje
se mož e dovesti u vezu sa samom poezijom, odnosno njenom svrhom.

MOĆPOEZIJE

Kao nastavak prethodnog odeljka smisleno je pozabaviti se i samom

poezijom, njenom prirodom i svrhom. Kroz II eklogu se na specifičan nač in
mož e shvatiti uloga pesme upravo zbog njenog sadrž aja i neoč ekivanog obr-
ta na samom kraju. Ono š to je semantički neobič no u ovoj pesmi može se
zaista objasniti, sa poetološ kog stanoviš ta, kao svojevrstan č in poezije. Na
poč etku mi se susreć emo sa zlosretnim i beznadnim Koridonom. Ne deluje
verovatno da takva mrač na atmosfera, mentalno mračna, mož e da izrodi ika-
kav svetao završ etak. Čini se najoč iglednijim da i poslednji stihovi budu
obelež eni istom notom. Međutim tu nastupa sva lepota ove umetnosti. Peva-
juć i svoju pesmu, toč eć i svoje jade u stihove, izraž avajuć i se, Koridon za-
pravo leč i svoje rane. Njegova pesma ne samo da mu pruž a utehu veći pot-
puno menja njegov pogled na svet. Ona je u stanju da iz tuge stvori nadu, da
od jada skrene pažnju svojim reč ima. S te strane neobič an završ etak ove
ekloge u stvari uopš te nije neobič an, on je samo ubedljiv prikaz moći poezi-
je.
Nesreć ni ljubavnik stvara pesmu koju koristi kao medijum za oslo-
bađanje od te autodestruktivne ljubavi. Na ovaj nač in, odnosno stvaralačkim
činom ruš ilačka sila te ljubavi se zapravo pretače u svoju suprotnost – kon-
struktivnu silu. Telos odnosno svrha pesme jeste upravo razgrađivanje bola
koji se pretvara u neš to pozitivno. Ovde se jasno istič e sublimacijski efekat
poezije. Verbalizovanjem Koridonovog bezumnog stanja ono se ukida.
Kako bi sadrž aj pesme bio jasniji korisno je dati osnovne informaci-
je i o mitološ kim likovima koji se bez mnogo objaš njenja navode u stihovi-
ma. Pesnik spominje brojne nepoznate likove poput Menalke, Testilide,
Amarilide itd. Oni su bukolički likovi koji ne donose nikakve posebne aso-

65
Књиже
внипре
гле
д2

cijacije većsu samo u služ bi hronotopa. Zanimljiviji likovi su oni poput

Amfiona, Dafnisa, Pana. Oni su mitološ ki karakteri koji su č
vrsto vezani za
pravac idile.
Amfion se bavio muzikom i Hermo mu je dao liru. Lira je do tada
bila č etvorožičani instrument, ali joj je Amfion dodao joštri žice. Zajedno
sa bratom blizancem, Zetom, zavladao je Tebom. Dozidali su bedeme Tebe.
Amfion je svojom muzikom pokretao kamenje i ono se samo zidalo. Teba je
dobila sedam kapija po broju ž ica Amfionove lire. Koridon se poistovećuje
sa njegovim sviranjem, smatra svoju pesmu moć nom poput Amfionove.
Dafnis je bio sin nimfe i Herma. Živeo je u gaju na Siciliji i bio bu-
kolos (pastir). Svirao je siringu, duvač ki instrument od trske koji je Pan na-
pravio. Siringa je inač e bila nimfa u koju se Pan zaljubio, ona je bež ala od
njega i stigavš i do reke Ladon, koju nije mogla preć i, zamoli Najade da je
pretvore u trsku. Glas Siringe se mož eč uti kada se vetar poigrava trskom.
Pan je nazvao instrument koji je napravio po svojoj voljenoj.
Dafnis je bio prvi koji je pevao pastirske pesme, odnosno bukolike.
Voleli su da ga sluš aju i bogovi. Za njega se vezuju brojne prič e koje su ja-
ko č esto tema bukolika (Teokritovih i Vergilijevih).
Pan je bog zaš titnik stada i pastira, rođen je u Arkadiji. Vrlo je speci-
fič nog izgleda – ima rogove, š iljatu bradu, kukast nos i jareće noge. Odgoji-
le su ga nimfe, a Dionis ga je uvrstio u svoje pratioce. On voli muziku i svi-
ra siringu, frulu i liru. Živi po š umama i dolinama. Simbolič no predstavlja
ž ivotnu snagu i seksualnu energiju. Međutim seksualna sila koju Pan simbi-
lizuje ne podrazumeva erotopatiju, odnosno podrazumeva posedovanje ž e-
ljenog objekta, ne ž udnju za njim. U kontekstu Vergilijeve pesme govori se
prvenstveno o Panovom sviranju koje donekle predstavlja medijum između
ljudskog i božanskog.

HOMOEROTIZAM

Homoerotizam u helenskom svetu nije uopš te predstavljao pitanje od

kojeg se zazire. Cela ideja o privlač enju sličnosti bila je veoma proš irena i
prihvaćena. Među mnogim filozofima i pesnicima, političarima i vladarima,
vladali su takozvani odnosi ljubavnika i ljubljenika odnosno erasta i erome-
na. Naravno, uglavnom su uvek i ljubavnik i ljubljenik bili muš karci, lju-
bavnik stariji, ljubljenik mlađi. U Platonovoj Gozbi Aristofan u svojoj bese-
di o Erosu na zanimljiv nač in objašnjava poreklo ovog privlač enja. Zapravo,
ranije su postojala tri roda, razlikovale su ih kombinacije polova koje su
imali: muš ko-muš ki, žensko-ženski i muš ko-ženski, zajedničkim imenom

66
 Са
гле
дав
ања

nazivani su androgini. Ova bić a su imala telo loptastog oblika, č etvoro ruku
ič etvoro nogu, dva stida, dva lica. Androgini su međutim, bili obesni, te su
ih bogovi kaznili podelivš i svako biće na dva dela. Od tada svaka polovina
več no traži svoju izgubljenu stranu, i zato kada je nađe sa njom se grli i č vr-
sto pripija svoje telo uz njeno u pokuš aju ponovnog sjedinjavanja. Sve žene
koje su polovine od ž ene postaju heteristrije tj. ž ene koje vole žene i ne ma-
re za muš karce, dok muš karci koji su polovine muš karca žude samo mu-
škarcima. Aristofan govori da su takvi muš karci zapravo najmuž evniji po
prirodi. Oni su takođe najhrabriji i najsrč aniji jer ne mare za brak ni porodi-
cu, većneož enjeni ž ive među drugim mladićima, sebi srodim.
Za idilu se homoerotizam č vrsto vezuje. Ljubav između dva muš kar-
ca nije uopš te slučajno uzeta kao vrednija pažnje od one između muš karca i
ž ene ili između dve žene. Razlozi u prilog ovome su mnogostruki. Prvi, naj-
oč igledniji razlog jeste upravo povlaš ćeni položaj muš karaca u gotovo ce-
lom antičkom svetu. Oč evidno, muš karci su fizički superiorniji, pored toga
smatrani su i za intelektualno superiornije, š to im je naravno donosilo i poli-
tičku reč . Jošjedan bitan vid jeste razlikovanje fizičke i intelektualne ljubav-
ne veze – heteroseksuаlna veza mož e da iznedri fizič ki plod, dok homosek-
sualna ne mož e da se ostvari na ovaj nač in, jedini plod koji mož e začeti ho-
moseksualna veza je intelektualni. Naravno, prednost se daje intelektual-
nom. Tako, ljubav između dva muš karca jeste najuzviš eniji oblik ljubavi po
shvatanjima antičkog sveta, te nikako nije neobič no što je zastupljena i kod
Vergilija.
Arkadija, možda savrš ena kao ambijent ne donosi savrš eno stanje
duha kao jemstvo. Ovakav idiličan hronotop daje pregrš t vremena za razmi-
šljanje, idejno stvaralaš tvo, predavanje emocijama, bez ikakvih ogranič enja.
Ogranič enje, međutim dolazi neminovno. Mera postoji nezavisno od toga da
li je čovek poš tuje. Ukoliko je ne poš tuje, obratić e mu se na neprijatniji na-
č in. Neogranič eno prepuš tanje už ivanjima, po prirodi, završ iće se bezu-
mljem. Bezumlje jeste ta nametnuta koč nica prirode za one koji ne poš tuju
njene zakone. Ljubav, ukoliko pređe granice umerenosti prestaje da bude
ljubav i postaje obest. To važ i i za svaku drugu emociju – samo do određene
granice neš to jeste to što jeste, kada se te granice bezobzirno pomere, menja
se i cela priroda tog neč ega. Tada nastupaju negativni efekti kako bi poniš ti-
li nepravdu koju č ini obest. Razum nastupa, on prenosi volju physis-a i na-
meće je č oveku. Bezumna ljubav se lako pobeđuje samo ukoliko se racio-
nalno pobedi. Za sve one kojima ovo reš enje deluje previš e plastično i neod-
govarajuć e, postoji i romantič nija opcija – izraž avanjem sebe kroz lekovite
reč i poezije i umirujuć e zvuke muzike.

67
Књиже
внипре
гле
д2

LITERATURA

M. Budimir – M. Flaš ar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga,

Beograd, 1986.
A. Savić-Rebac, Predplatonska erotologija, Književna zajednica Novog
Sada, Novi Sad, 1984.
Dž. Barnet, Rana grčka filozofija, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd,
2003.
J. Pilipović
, Orfejev vek, Mali Nemo, Pančevo, 2005.
Platon, Dela, Dereta, Beograd, 2006.

SUMMARY
Viš
nja Peč
enčić

FRENZIED LOVE OF THE ANCIENT SHEPARD

Virgil’s II eclogue illustrates the relations between the inner and the
outer, the tension amongst the soul and the nature surrounding it.
Thoroughly examining the simbolism of Eros, we see how strong and
destructive it’s power is even in the idyllic enironment of Arcadia. The
verses point out many complex psyhological problems just merely, but
enough to trigger an effusion of interpretational possibilities. This study
mainly focuses on clarifying the concept of love given in this work of art,
and through that clarification, it strives to explain the metaphysical
conection between love and poetry.

68
 Са
гле
дав
ања

О КЊ ИГАМА

Зора
нСпа
сој
евић: „
Великоишчек
ива
ње“
, диг
италник
олаж, 2010

69
Књиже
внипре
гле
д2

Мил
ицаЈ
ефтими
јев
ићЛил
ић

ОД Љ УБАВНЕ РАЗУЗДАНОСТИ
ДО ПОТПУНЕ СПИРИТУАЛНОСТИ

(Не
надГр
уји
чић
: Му
жад
уша
, Пр
оме
теј
, Но
виСа
д, 2009)

Садва дес eтинуобј авље нихна слова , Не на дГруј ичићс есв рст ао
у веома плодне и жанровс ки раз уђ ене пис це што му обез бе ђуј е
значaјноме стоус ав ременојс рпс којкњиже внос т и. Оноштог аиз дв аја
јеинт уитивнакре ат ивностк ојаг аводиудубинебићаиепифаниј с ке
увиде. От воре нос тз аис кора кизс е
беус ве тдруг ог ,способностт ра н-
сформис ањаис тиз а њадоса мос позна јеГруј ичићде монстрираурома -
ну-прве нцуМужадушакој ибис емог аочит ат ииукључуе ротс ке
прозедас т
ва рикодње ганис удубљеису пт илниј еношт осенапрви
погледчини.
Те мас екс уа лнос тиј еве омаприс утнаус ав ременомдобу, њоме
сус еодуве кба вилимног иумови, онај ес тв ара ла чкиплодотв орна . Али
ите маљуба вика офеноменај ера з
ма тра накрозс вецив илизациј скепе -
риоде. У уводномделукњиг ечита момоток ојиобј едињуј ељуба ви
еротикукој ихј епунаовау збудљив акњиг а : Лог иках ришћанск огду х a:
дас еду шаморадаокаљаз емномљу бав љу , аљу бавдас еос крнав ика-
јањем(И. Андрић:Лег ендаоЛау рииПе трарк и).
Груј ичићпотом на водимишљењеП. М. Иг натуса: Љу бавј е
отров , укој ем с есапоз ициј е„ психолошк ес тру чнос ти“из ричеми-
шље њеољуба викаоболе стикој ат руј едушуив идисеунег а т
ив ном
контекст упобићеоног аког аз апосе дне . Поменут иодлома кј еос нова
иизт огј езграк рећефа буларомана ,т есеукра јње мс лучајуипот врђу-
јенапримеруг ла внихпрот аг онист а
.
Но, Груј ичићка оаут оримав ећепре те нзиј ене годас амопот вр-
дидај еовла даоромане скномформомукој ојсус викомпоз ициониде -
ловиуз рочно-по сле дичнопо ве зани.Он, пресв ега, в рлопре циз ноосли-

70
 Окњиг
ама

кававре меукој е м пишеипоказ уј ечу днупукот инуиз међуполова

иакоме ђуњимаида љепос т ој има г ичнапривла чнос т . Уширокоз асно-
ванојпричиомоде рнојцив илиз а циј и, ондопа рокс из мадов одиис пра -
знос тпсихолог иј ека о наук екој ат обож полажепра вонадуше вно
здра вљена циј е, аоносенат а кооче вида нна чинт опит eј ечове к пре -
пуште нличнимна поримаили, на жалос т, онимакој ис екорист етуђом
несре ћом. Из боромг лав ногј уна ка– изт ес фе ре– пс ихолог а , аут орта -
кођ ес уг еришедрушт в енипробле мкој ијевишенег оа кт уе лан.
Гла внипрот агонист ај е , дак ле,психолог , ноњег ов оличноис ку-
ствој ес амопотв рдане моћис т рукедас ераз ре шеунут ра шњипробле -
ми: љуба впре маженикој аимамужаиљубав ника , аочиг ледноне ма
оношт оћеј еупотпунит иис тв ара ла чкина да хнут идас поз нас вес вој е
пот енциј алекој ис уз апре те ниуе гзист е нциј а лнојт е ск обииодс ус тв у
пра вогсу сре т ас ас обом, штоис тинс каљуба вомог ућуј е .
Посмат ра нос аст анов ишт аув одногс т ав аољуба вика оотров у,
видимодатаос ећа њапоз ит ивномот ивишупсихолог а-не жењу, тег а
виђа мо уброј нимљуба вним-ерот скимве замакој емупружај уте ле сно
задовољст в о. Но, ипа к,оннена ла зипра вудопуну , ос обукој абиопле -
менилање г овудушуидове лај едопрос вет ље ња , смире њаис амост ва -
рења .
Нас ловрома на , Мужаду ша, у пућуј енадухов ниа с пе ктмушко-
же нс киходнос а,ј ерре чј еурома нупрес ве г аотоме,иа кос ез аправ о
радиодубље м проблемуе гз ист енциј алнеприроде, ос уоча ва њус у-
бјектапре де ниг момобј ект а , ополност ика она јбитниј емодређе њуј е -
динке . О по куша јудас епос редс твомполност ипобе диис конс капу-
стош у нут рашњегс вет аиндивидуе , дас ес т апа ње мс адруг импремост и
јазодс ебедодруг ог, дос в ет аукрај ње мс лу чај у. Ут омс мислуГруј и-
чиће врома нимадос т ас личност ис аАпда јковимрома нимаук ојимас е
такођет ретирапробле мс екс уа лнос ти, на стој а њеликовададов иших
сушт инаипрос ве тљењас тиг нуу пра вопре кос екс уа лнос ти, дас ењоме
„огра де“од ст ра хапредсопс тв енимне ста нкомибес мис ломе г зис т ен-
цијека ота кв е.
Но, ре чј е, да ка коиољу ба ви, ј ербе зма лос вилик овиурома ну
зањомт е же , ика дууз ајамнеоднос ест упај упоне сениса моерот ским
импулс ом. Али,љубавј ена јчешћез амкаукој уупада ј унез на ју ћидај е
иње нонас тај ањеса мова ркачу ла, биохе миј ск ипро це с, да клеобмана
кадње ноде ј
с тв опрес т ане ,ј едномречј у„му жадуша “,ка кој ет онара -
торде финиса о.
Ос ве мут омеГруј ичићпишелак оипонес ено, уј е дномс ложе -
номпост упкуг ра ђењароманака овишес лој нес тру ктурнеце линекој а

71
Књиже
внипре
гле
д2

имаа мбициј удас ве тст авиподлупуошт рогпосмат ра чаикрит ича ра,

поз нав аоцадрушт вено-ис ториј ск ихоколност ииљудс кепс ихе , кака вј е
на рат ориг ла вниј уна кпс ихологкој иј ев еомаинформис аниодруг им
аспе кт имаживље њаикулту редобакој емприпа да .
Посе банде орома наприпа даос ве т ља вањума њепоз на т ихчи-
њеницаизис ториј е(причаог рехукра љаМилут инапре мама лоле т ној
Симонидик ој уј енапа ст вов аопротивноу г оворукој иј етре ба лодај е
зашт ит и, аондај еврлобрз опос лес мрт ибиопрог ла шенз ас ве цашт о
сеприпис уј ењег овимброј нимк тит орст вима , ат о, опе т,г овориос во-
јеврс номлицеме рјуцрквекој аби,барус в акоднев нојра вни, т ре балода
шт ит ине винеижиг ошег ре х). Та кођесув рлодра г оценеис тинеокњи-
же вном с ве т у, суј етнимпис цимакој иј е днопишу , ажив еса с вим с у-
прот но,ос удбинине сре ћногпе сникаБранкаМиљковићакој ис ет обож
обе сиоуЗа г ребу , ав ишеј енег оочиг леднодас ет ониј емог лоде сит и,
туг деј епрона ђен, је рг ат ана нег ранет огдрве танебимог леиз држат и
кру пног , да кле,тас мртј еида љене ра свет ље на, никогживогтонез а-
нима ,т ена рат орнала з
из ас ходноданат оподсе т инебилиунек оме
пробудиос ав ест. Лепај еипричицаоКочићуиње г овојљубав и– Мил-
ки, оЗма јуиРу жи, ка оимног едруг еизпрошлост иродак ој е ма ут ор
припа да, акој едопринос еукупному тис куорома нука ориз нициз на -
ња.
Одцит ат аАндриће вемис лидас еду шаморадао каљаз емном
љу бав љу , аљу бавдас еоск рнав икај ање м, кој иј еуг ра ђе нут киворо-
мана , иа налит ичкогт екст аП. М. Иг на тусољубав икаоотров у , пос та -
вље нихкаое талонизкој егиз раст арома не скнисв ет, Груј ичићус пе ва
даос тв арикомпа ктнуживуст рукт урукој ас емоз аичкис кла паодк рат -
кихприча , а нег дот аидоживљај ана рат ора , идочарас ветз ас нов анна
мушко-же нскимоднос имаи– пре вари, ка оосновнимраз војнимначе -
лом.
Полаз е
ћиодс таванек ихпсихолог а , ка оиписа цадај ељубав
боле с т,Гру јичићнас тра ницамакој ес ледепока зуј едај ет оз а ис тата -
ко,иа коње говг ла внипрот агонис та,с та лноте жиз дра војиис це љуј ућој
љу ба ви. Али, уљубав ипос тоједвест ра не , мушкаиженс ка , ов деј ере ч
от ојв рс тиљуба ви, инат ојра злиципочив ај уне спора зумикој иневоде
хе пие нду.Будућидај епсихологне з адовоља ноднос омсакрој ачицом-
сликаром(онамусеипа кнепре дај епот пуноиа кос талноинсист ирада
онодг овори напита њедалибис еоже ниоњомеак обис еј едномра з-
вела ) онида љеопшт ис адруг имже на ма.Ма дауживауе ротс кимв ез а-
макој еис црпнопре дочав аукра тк имане г дота ма, пс ихологпре мат им
же на маиманаг ла шеноирониј скиоднос , шт ос еочит уј еуњихо вим

72
 Окњиг
ама

име нима, ањиховемужев евидиус асв имг рот ескномв иду. Прит омј е
јаснаииз веснана рцис оидностпс ихолог а, кој аг аде лииодс амогс ебе.
Текка дс ес мртуме шаиодуз мемуј единус тварнуљуба в, он
себес агледаваизс асвимдруг огуг ла . Изње говогсрцапоте кнечист а
молит ваз аопростг рехова. Онте кта дау поз на ј
ес мис аов лас т еду-
ит
хов ностикојамудопуштадас т игнедот ра нс це нденциј е,дау видисоп-
стве нусујетуиукупнуљудс куништ ав нос т. Тадаизње гапот екуречи
којеис цељујудушу , молит вакој агауце љуј е, уоквируј екаоа уракој а
мудај ез аштитуидов одиг адосве бића, дока тарзека оиз раз адубоке
спиритуа лности. Нат ајна чинс еро ма нот е ле сност ипре обраћауро-
манодуши.

73
Књиже
внипре
гле
д2

Željko Grahovac

ORIGINALNI MODEL ROMANESKNE

STRUKTURE

:Š
(Igor Marojević nit, roman-tabloid. „Laguna“, Beograd, 2007)

Iza kratke, pristojno-distansne „Napomene autora“ a ispred detaljni-

je, instruktivne „Napomene priređivača“ (naravno, virtualnog) Igor Maroje-
vićje naš ao za potrebno pozvati se na Klajnov-Šipkin „Reč nik stranih reči“
i navesti znač enje termina „š nit“: ta se njemačka riječmože prevesti i kao
kriš ka, komad (okrajak, odrezak, parč e... nečeg) – i kao kroj ili krojni model
(odijela, haljine). Naslov ovog romana je upravo savrš eno odabran: riječje o
odlomcima, okrajcima, komadićima priča, izvješ taja, intriga, „izvornih“ i
„prenesenih“ svjedočenja o zbivanjima u Zemunu spoč etka Drugog svjet-
skog rata – koji su i sami po sebi, i po nač inu kako su prezentirani fragmen-
tarni i polivalentni (u smislu odlomljenosti i ispreturanosti, te viš estrukosti i
zamjenljivosti vizura iz kojih su dati). Autor se okoristio š tampom koja je u
to vrijeme izlazila, š to javno, što ilegalno, š to na njemač kom, š to na hrvat-
skom, š to na srpskom jeziku, š to dvojezič no – navodeć i odmah na početku
nazive tih listova i č asopisa i napominjuć i da je gotovo sva građa romana
zapravo „preuzeta“ iz č lanaka, tekstova, feljtona, podlistaka i vijesti obja-
vljivanih u njima. Historijska distanca od š est-sedam decenija, kao i manje-
viš e lokalni karakter zbivanja i likova na koje je fokusiran, svakako dopu-
štaju autoru da „promiješ a karte“ onako kako mu najviš e odgovara: da se
koristi navedenim novinskim izvorima kao „dokumentarnom građom“ (ako
ne u smislu preciznog navođenja i preuzimanja pojedinih sadrž aja, ono ba-
rem u smislu „dogradnje“ ili prerade njihove kao podsticaja i kao podloge za
romanesknu konstrukciju), kao i da insinuira („podmeć e“) pojedine pasaž e
teksta kao „preuzete iz izvornika“ (š to je, naravno, posve legitiman „doku-
mentarno-fikcionalni“ metod kompozicije romanesknog teksta, u kojem
autor mož e i citirati, i parafrazirati, i nadograđivati, ali i izmiš ljati izvore –

74
 Окњиг
ама

kako mu kad zatreba). Podnaslov romana, koji bi trebao sugerirati i ž anrov-

sko određenje („roman-tabloid“), koliko god bio utemeljen i opravdan u sa-
drž inskom i u formalnom smislu, doima se č itatelja, prije svega, ironič no-
distansnim, i to dvostruko: najprije kroz autorski odnos prema epohi kojom
se bavi, prema znač aju ili prema dominantnim oblicima profiliranja i artiku-
liranja tih tema u tradiciji naš e knjiž evnosti (mislim na književnost ili knji-
ž evnosti, kako kome drago, na jeziku koji je naš , kako god ga zvali) – a po-
tom i kroz autoreferencijalnost, tj. kroz odnos prema samom sebi kao knji-
ž evnom stvaraocu. Termin tabloid ima, svakako, negativnu konotaciju, bu-
duć i da podrazumijeva senzacionalistič ki pristup u publicistici, tematsku
orijentiranost na intrige, trač eve, poluistine i laži u prenoš enju informacija –
s prvenstvenim ciljem podilaženja niskim nagonima i loš em ukusu š ire pu-
blike; ako ga je autor preuzeo da bi dao podnaslov svom romanu – onda tu
ima nečeg izazovnog, posprdnog i ironizirajuć eg u samom pristupu tematici
i epohi (o kojima smo uč eni i ideološ ki „drilovani“ misliti kao o „ozbilj-
nim“, „herojskim“, „tragič nim“, „uzviš enim“), ali i u odnosu prema samom
sebi kao autoru (koji, demistificirajuć i to što mu je predmet interesa, ne mo-
ž e a da ne demistificira i samu književnost kao kreativnu djelatnost – ako ni-
šta drugo, da je barem malo „olabavi“, opusti, da se poigra s njom, kako to
veći podrazumijeva jedan postmodernistički koncept proznog izraza).
Tematski krug ovog romana obuhvata peripetije i intrige, relacije,
zbivanja, sukobe i postupke unutar borbe za prevlast, za politič ku i vojnu
dominaciju u Zemunu kao granič noj oblasti poč etkom Drugog svjetskog ra-
ta – gdje se kao glavni faktori pojavljuju njemačka okupaciona uprava, pred-
stavnici NDH koja posež e za Zemunom kao sanjanom „istočnom grani-
com“, jošilegalno djelujuć i partizanski pokret, ravnogorski č etnički pokret,
te tek formirana kvislinš ka srbijanska vlast (naravno, sa pojedinim likovima
kao svojim eksponentima). Atmosfera napetosti, zamrš enosti, latentnih ili
otvorenih netrpeljivosti i tajnih š pijunskih misija majstorski je evocirana
kroz razvijanje fabulativnog toka i kroz profiliranje glavnih likova romana i
njihovih odnosa – pri č emu su u prvom planu tri lika koja ć e formirati i lju-
bavni trugao: Novak Marič ić, mladi talentovani intelektualac, prevodilac za
njemač ki jezik, te Karen Frost i Monika Vranić , njemačka i hrvatska novi-
narka, obje na zadatku u Zemunu. Među sjajno uoblič enim likovima treba
istaći jošUnzihtbara („Nevidljivog“), fantomsku gnomsku figuru pripadnika
lokalnog pokreta otpora (kasnije partizana), zatim Huga Bosa, slavnog nje-
mačkog dizajnera i modnog kreatora, Grozdu Čukman, ž enu sumnjivog mo-
rala, švercerku i smutljivicu, Novakovog oca i brata, Monikinog brata, usa-
taš kog zloč inca rojnika Tomić a itd.

75
Књиже
внипре
гле
д2

Čini se da sadrž aj nije slučajno stavljen prije početka teksta (a ne na

kraju): kompozicija je „alfa i omega“ ovog projekta. U prvom krugu teksto-
va autor nas uvodi u radnju predstavljajuć i glavne likove i oslikavajuć i nji-
hove kontakte i relacije u maniru kratkog pregleda ili novinskog izvješ taja;
drugi krug se, pod naslovom „Ljudi, ljudi“, „monografski“ koncentriš e na
biografije i profile glavnih likova; treć i ciklus sač injavaju pojedinačni iskazi
ili monolozi desetine likova, dati u sklopu istrage (bilo novinarske, bilo poli-
cijske); zatim dolaze dvije kratke „reportaž e“, kao uvod u feljtonistički kon-
cipirani segment pod naslovom „Ljubavne novele“ (gdje se posljednji, treć i
tekst, „U traganju za iš čezlim V“, organizuje kao neka vrsta dinamič nog ras-
pleta, dramski situiranog i sa „podijeljenim“ ulogama u vidu inicijala, bez
imena likova) – da bi se u funkciji epiloga na kraju prenijele „vijesti“, kao
kratki izvodi iz š tampe (iz kojih ć emo tek saznati „ono najvažnije“, š ta se na
kraju desilo s pojedinim likovima).
„Prislonjenost“ uz publicistič ke „izvore“ i sažetost, provokativnost,
sadrž inska intrigantnost i formalna simlificiranost jezika š tampe omoguć uju
Marojević u da se vrlo produktivno poigrava sa elementima literarizacije –
kako na leksič kom i sintaktič kom mikroplanu, tako i na stilistič ko-kompozi-
cionom makroplanu romanesknog teksta. Tako do izraza dolaze sažetost i
sugestivnost jezika, s mjerom koriš tena oč uđenja i oduhovljenja iskaza (kao
neka vrsta metaforič ko-simbolič kih „zač ina“), kao i „montažerski“ zahvati u
kompoziciji – gdje se otvaraju brojne moguć nosti preraspodjele akcenata:
ponavljanja pojedinih sadrž aja kroz promjenu vizure iz koje su viđeni („ra-
šomon-efekat“), sadržinsko ili smisaono-znač enjsko nadograđivanje onog
što je u „prvom namazu“ teksta bilo propuš teno ili samo nagoviješ teno, od-
gađanje raspleta i epiloga kao faktor pojač avanja dramske napetosti, postup-
no profiliranje i artikuliranje likova (po principu – „ne dodaj priči ni karak-
terizaciji ništa unaprijed“), i napokon „krojenje“ kompozicionog mozaika
kao svojevrsnog rebusa, sa konstelacijom gradivnih elemenata u kojoj se ne
mož e odmah prepoznati konač na slika, odnosno forma „odijevnog predme-
ta“ na kojem autor, baškao krojač , sve vrijeme radi.
Stalna promjena vizure pripovjedačkog subjekta ne samo da omogu-
ćava veći nalaž e autoru konstantno prikrivanje i ironiziranje vlastite „sve-
znajuć e“ pozicije: uvijek se onome š ta i kako određeni subjekt govori, odno-
sno izražava mora kao naspramni suprotni pol postaviti š ta i kako on ne mo-
že kazati ni izraziti – pa tek onda u konstrukciji teksta traž iti novu vizuru,
novi ugao iz kojeg se to š to „zasad nedostaje“ postepeno raskriva č itaocu.
Upravo je ta „nedoreč enost“, i u sadrž inskom i u semantič ko-izraž ajnom
smislu, „Arijadnina nit“ kojom smo vođeni, postavljena vješ tom rukom di-
zajnera Marojevića, od poč etka do kraja teksta. Emocionalni i značenjski

76
 Окњиг
ама

naboj š to ga nose oni „najeksplozivniji“ sadrž aji (epizoda ubistva brač nog
para Frost i ranjavanja njihove kćerke; epizoda ustaš kog klanja zarobljenika
u autobusu; dramatič an put Unzihtbara i Monike; oč itovanja sudbinske iro-
nije u epilogu teksta) biva najprije prividno smanjen i potisnut hladnim ž ur-
nalističkim jezikom izvješ taja – da bi potom, „ponavljanjem teme“ iz neke
druge vizure ili samim kompozicijskim poentiranjem, bio naknadno odno-
sno posredno pojač an.
Ovakav pristup raskriva generalni negativan stav prema historiji kao
smetljiš tu (ideja, zabluda, predrasuda, niskih strasti, instinkta) – na „uređi-
vanju“ kojeg naknadno radimo kako bismo kao zajednica (skupnost, kolek-
tivni identitet) opravdali nepodopš tine i zločinstva na kojima je, manje-viš e,
utemeljen svijet u kojem ž ivimo i kako bismo pribavili za sebe i, jošviš e, za
dolazeć e naraš taje neophodnu dozu samopoš tovanja (neophodnu da bi se
moglo rasti i da bi se moglo padati, i ubuduć e, uvijek iznova, u zač aranom
krugu posrtanja i stradanja).
Za Marojević a se većna osnovu iš čitavanja romana „Šnit“ (pretpo-
stavljamo, naime, da ga č italačka i kritič
ka javnost u BiH tek sad upoznaje)
mož e reći da je slobodan i originalan stvaralac, izuzetan stilista i intelektua-
lac bez ikakvih ideološ kih predrasuda; u naš oj „postkataklizmič noj“ tami
mož e se uč initi dragocjenom i sama pojava takvih ljudi na književnoj sceni,
koji mogu producirati knjiž evna djela u ovom duhu: č isto, precizno, nepre-
tenciozno, zanimljivo, duhovito – i, uza sve to, kritič ki nabruš eno.

77
Књиже
внипре
гле
д2

Ivan Despotović

SMRT ČITAOCA I PONEŠTO O ZAKONU

VEROVATNOĆE

(Sanje Ivić
: Pseudonim, „Alma“, Beograd, 2008)

Neobič na konceptualna proza Pseudonim, autorke Sanje Ivić , roman

što poč inje pozivom na promociju istoimenog dela fiktivnog pisca i razvija
se nalik hepeningu u tekstu, virtuelno omeđenom prostoru „poseć enom“ od
strane filozofskih aluzija i nas, č italaca, koji otvorimo korice; ova knjiga
mož da je najbolje okarakterisana samim svojim rečenicama: „Kafkijanski
zaplet sa beketovskim dijalogom – zameram š to se sve odvija brzo! Ako je
krajnji cilj novela, onda je ritam podoban, međutim, ukoliko se radi o roma-
nu, bar ključ ni likovi bi trebalo da budu podrobnije opisani... kako sve to
hronološ ki definisati?“
Metafikcionalni zapis o pisanju smeš ten u nepoznatu buduć nost s
oč iglednom aluzijom na sadaš nji trenutak (autori – č itaoci), ovaj roman da-
kle sam postaje sopstvena promocija, odnosno sama promocija izrasta u ro-
man, ta dva su ista stvar. Stroga pravila jednog apstraktnog, izmiš ljenog
„Kluba č italaca“, navedena na poč etku, nalažu da svaki čitalac ima isti si-
stem vrednosti i slaž e se po osnovnim pitanjima ž ivota i tumač enja tekstova,
sa jednom š irokom č italačkom zajednicom. Na taj nač in čitaoci se uče da ne
izlaž u svoje subjektivno miš ljenje. Takozvani „projekat prevazilaž enja skep-
ticizma“ uvodi nas u svet „smrti č itaoca“, verovatno logič no zamiš ljenog
kao posledica većotrcane sintagme „smrt autora“. Sledstveno tome i kao
odraz tako prihvać enog stanja stvari, proza Sanje Ivićrazvija se preko zako-
na verovatnoć e, slučajnog, kao dekonstrukcija svega subjektivnog, original-
nog pa samim tim i emotivnog, kao u izjavi jednog junaka pod pseudoni-
mom Atila Š:
„Piš ite, zakon verovatnoć e vam je danas naklonjeniji nego ikada
pre.“ Tako je većskoro izvesno da svako pisanje vodi objavljivanju, pisanje

78
 Окњиг
ама

i objavljivanje, u apstraktnom svetu Pseudonima, ista su stvar. „Postoji

ogromna mogućnost podudarnosti, te bi se vaš e, kako ih vi zovete, reč enice
– istovetne mogle skrivati i živeti u delima niš ta manje vrednih autora nego
što ste vi.“
Forma blogovske rasprave ili č eta takođe oblikuje ovu knjigu, a do-
bra metafora za primenjenu formu je misteriozna Ulica „C“, uvek prava, ko-
jom se stiž e do svih odrediš ta u jednom fiktivnom gradu. Put koji vodi do
svih ciljeva verovatno je metafora i za (savremenu?) književnost ili svet.
Bitno je sredstvo a ne ciljevi.
Metafora je, inač e, u „Klubu čitalaca“ zabranjena za koriš ćenje. Ne
sme se dakle izraziti neš to posebno; čitalac ć e otkriti nimalo romaneskni
svet – transparentnih istina i pojava. To romanu daje š arm dečje igre, kojoj
bismo nehotice pripisali nuž nu primesu ironije, pomalo komediografski opis
zateč enog stanja stvari.
Na tragu Beketa, č itaoci i autori pod pseudonimima komuniciraju
kroz ovaj apstraktni roman-blog – bez stvarne komunikacije. Svako prič a
svoju prič u, pri čemu se i to dovodi u pitanje. Svačija prič a pripoveda sva-
kog. Autorka koristi fiktivno da bi dokazala realno, na š ta upozorava jedan
lik: „kreiranje č udoviš ta čije se potrebe moraju zadovoljiti na uš trb sopstve-
nih“.
Lik bez dokaza o svom postojanju, pod pseudonimom Prometej, juri-
ć e ka imaginarnom hotelu ne bi li ostao zabeležen u knjizi posetilaca „ž ureći
da se uverišda li o tebi postoji zapis u knjizi, ne mareć išta o tebi piše, samo
da na bilo koji nač in budešokarakterisan“. Ovo poslednje može se protuma-
č iti i kao sudbina savremenog teksta (i autora), kome je odbijeno postojanje,
tako postojano priznavano stvaraocima i delima prethodnih epoha. A poš to
delo tek kroz kritiku dobija stvarnost, ovo je verovatno i slika teksta koji va-
pi za kritič kom percepcijom.
„Sada je kasno za oč ajničke pokuš aje zaustavljanja procesa, jer živi-
mo u beskraju koji je rezultat naš e zamisli, pa nam se jednakom merom vra-
ć a“, pisać e lik pod š ifrom Odri. I odsustvo referencijalnosti je referencijal-
nost, i praznina u tekstu vrsta je teksta, dopuš tena stvaralačkim konceptom.
Smrt subjekta i smrt č itaoca teme su kojima se bavi ova proza. To je ujedno
i najbolji razlog da je proč itate.

79
Књиже
внипре
гле
д2

Мл
аде
нГв
еро

ПОВРАТАК КОШ АВЕ УБЕОГРАД

(Не
даКо
вач
еви
ћ: По
вр ата
ккоша веуБео
гра
д л
, „Маи
Не мо
“, Пан
чев
о, 2009)

Рома ном-дне вником„ПОВРАТАККОШАВЕУБЕОГРАД”,про-

вође ним т рина естсв ежихибурнихг одинак рај ем20. ипоче тком21.
века , крозна уку , му зик у, пое зијуиљуба внев рат оломиј екој ес ес а пли-
ћуузс ва кодне вниу зав релижив от, ка оипове стс амогГрада , аут орка
покушав ададодирнеис тину , даиз бав иБе огра д, не уморнот ра га ј
ућиз а
њег ов омдушом, пре дот воре номраномцв иле ћи, ука зуј енањег овупо-
стој а ност , ње муприврженос т.
Ст ог ас еипос та вљапит ање– кој е, иликос уг ла вниј унациро-
мана , ту целичнос тисаМилоше м, Димитриј ем, Ј анк ом, Кс е ниј ом и
ост алима , сј едне , илиј етос амБеог ра д, сдру гест ране ? Некабу деда
јеоводруг о.
Де лика тнос тодг оворај еиутомедаБеог ра дчинење говижит е-
љи, с ре ћниине с ре ћниколикоис амГра д, алиипонос ништ омупри-
пада ј у.
Дне в ничкас тру ктурароманаус идре нај еуплића кура т нихипо-
рат нихг одина , уг либуизког ас уј угос лове нс кина родивишеодде це-
ниј ет ешкоиз в лачилиудоведабина пра вилибилока ка впо крет . Сам
Беог ра дј ет рпеос личнаиску ше ња . Ивишеодт огај ерј емора одапре -
трпицикличнобомба рдов ањеипотв рдиоре олГра дас трада лникауме -
тежукој ис ет е шкоможез а мис лит и, гот оводаг ај ела кшебилопрежи-
вет и. Покоз накој ипут , њег овижите љи,па ничноидућиз ас вој омс уд-
бином, тра жеиз ворживот анара зличит имст ра на ма.Докј еда нодј уна-
ка, Милош (Алфиј е ри) уИта лијидобиј ас весрднупомоћодпрофес ора
ЈанкаАрс ениј е вићаз асв ојдипломскирад„Српс какњиже внос туТр-
сту” , друг и,Димит риј е(Џе з– с лобода ), супе рт але нт ов ан,ка одобров о-
љацодлаз иурат ниврт лог . (Милош Ј анку:„Са модаг ачуј етек акора с-

80
 Окњиг
ама

тура, абе зда наму з ичк е,не штокао,например,Па коДеЛусиј а.Само

некас еживиз дравврат иода нде.Ј анко:„Ког аДимит ријеимаодпоро-
дице ?”Милош: „Кће рку,сабив шоммууХола ндиј и. Ма јкаибура з еру
Канади…).“
Ов ајинс ертизроманаг от овоа ксиомскиилус труј ебеог ра дс ку
породицукој уј ек омпо нова лорат новре ме . Надунегубе ћи, овас авре -
менау рба напричаз аис ходишт емтра г
акрозра з невидовемуз ике , пое -
зијеис вихмог ућихпре жив ља вањакој апокуша ва јудау гле да ј уз рак
светлост икој иво дидоБе ог рада .
Упра воодЈ а нкаАрс ениј евићауТрс тудоз на јемоипрвуинфор-
мациј уоиме нуБеог ра дакој еј е,побе лимкр ечња чкимст ена ма , добио
630. г . дола скомСлов ена . Ба ш ода тлепочињеиде окој ис еоднос ина
самГрад,драг оце ноштивоиз аонекој иг аволеиз аонекој иг анепо-
знају. Тонисуса мопика нте риј едет аљаупре циз нооме ђеномвре ме ну,
далекој евишеодв одича ,т ој епое маоБе огра дукој убис ва кињег ов
жите љт ре баодаз на.Дабиг авишера зуме о,паив олеоице нио.
Ода т ле , пре плићућиживот нуј урња вус асв акодне внимс цена ма ,
ауторкабрижљивоподлупус тав љасв ојГра д, уг ус тачипка с тат ка ња
врхомиг леуба дана јс ит ниј еде та љеизис ториј еБе ог ра дакој ичита оцу,
пона ос обБеог рађа нину,отв арапрост орз априхва тта кодра г оце нихда -
рова. Добрим де лом к роз„беог ра дс ки г овор” , „в аша рск ом же лез ни-
цом”(тра мв ајнакоњек ој иј епоче одаса обраћаБеог радомт ачно24.
март а1892), пу т насводинаКа лемег да н– не ка д, з атим пролаз имо
крозхро никуКне зМихај лов еулице(1867. прој ект ов ана), доСа бор не
цркве(прв ипутс ез вонаог ла с ила1830), хот ел„Мос кв а”(уњууг раће н
каменизФинск е), наТе ра з иј е, пока з
уј епа лат у„Албаниј е ”, уцркв у
„Све тогМа рка ”, наВра ча р(НаТа шмај да нуБе огра ђа ниЦиг а нимада -
валис та раоделаиживину,мног имасуЦиг анкевра чале , паот удаипо-
тичеимеВрача р.), уулицу„Буле варре волуциј е ”(на ј прес ез ва ла„Ске -
лакодз ла тногт опа ,”к ас ниј е„Ма ркова ”, па„Улицафише клиј а ”, те
„Кра љаАлекс андраОбре новића ”), ода тле„в аша рс ком же ле зницом”
прева љуј емопу тдоба зе на„25 мај ”, онда, к лапа рањем, доДедињаи
Пашиногбрда , пре да хузбеог ра дс кибуре ки,може темис лит и, с ла ђе ње
убомбонџиј с којра дњиу„Га врилаПринципа ”.Та коок репље нина ст а
-
вља мопу тАва ле…
Архит ек турарома на , смелоз амишље нак розне коликонив оа , ре-
ализова нај енара зуђ енна чин. Бе стра г
иј арат нихг одина , којај еј уна ке
затеклаилиодве лаутуђ ину , ка оибомба рдовањес амогБеог ра да , про-
филиса лисуме те ж удушамај унак ароманата кодаихира ционал на
формулажив отав одине з на нокуд, с акра ј
њом на дом даћепонов о

81
Књиже
внипре
гле
д2

угледа
тис војГрадро ђењаиљубав и. Пос лекоша ве
, којас етоликона -
гонидачакибомбамара з
носињиховГра д,с апог ледомизтуђ ине,бес-
помоћностибе знадежностпос тај
алис унес носни. Миса о, дајеповра -
таккућина ј
већаавантурадос еглајев рху нацс авршенс твауочај ању.
„ПОВРАТАККОШАВЕУ БЕОГРАД”т ре бачит ат ик аоподсе т-
ник,уосами. Дасепредс обомпос тидимок оликооње мума лоз намо,
илидаишчита вањемприхва т имочуднова тета ј
неБеог ра дакој ећемо
садивљењеммоћиидруг имадаоткриј емо...

82
 Окњиг
ама

Svetlana Kurć
ubić
-Ruž
ić

HOUSE OF ILLUSION

(Sonja Čabrić
: House of Illusion. Evro – Giunti, Beograd, 2010)

Prvi roman Sonje Čabrić„House of Illusion“ je roman koji nas ne

ostavlja ravnoduš nim pre svega zbog svoje neobične teme ali i zbog još
neobičnije i znalački vođene prič e.
U jednom posunovrać enom vremenu i istom takvom svetu, junakinja
romana viš e od sedamnaest godina pokuš ava da preboli tragični gubitak se-
stre koju dož ivljava gotovo kao bliznakinju i da nekim sadrž ajem popuni i
osmisli sopstveni ž ivot koji se većgodinama, od tog sudbonosnog momenta,
ne mož e ni nazvati životom. Iskidana seć anja, potonuć a u provalije sopstve-
nog bola, spoznanje necelovitosti sopstvenog bić aiž elja za osmiš ljavanjem
sopstvenog ž ivota gurnuli su junakinju u nepodnoš ljivu usamljenost, a onda
potom, i u jedan apsurdan i neshvatljiv svet toliko nalik ovom naš em u ko-
me su sve duhovne vrednosti degradirane i u kome je otvoren prostor za
upliv virtuelnog. No u tom i takvom svetu, kao š to se poput fleš bekova u ju-
nakinjinoj svesti jave sećanja na doba kad je bila celovito i sreć no bić e, i
sumnja protkana snažnim oseć anjem da prizori koje posmatra predstavljaju
samo kopiju negdaš njeg sveta, tako i u svesti čitalaca zaiskri misao da se u
svemu tome krije neki dublji, skriveniji smisao. Iskre tih misli javljaju se
kod č itaoca, veoma snažno, upravo u trenucima kad junakinja dobija simbo-
ličko ime Madona, a njen anđeo č uvar postaje Petar. Na taj nač in se pred na-
ma otvara jedna simbolič ki kodirana priča koja u svesti priziva onu novoza-
vetnu, te stoga jasno asocira na svet u kome sve vodi ka onom suš tinskom i
najvaž nijem putu – povratku. Osim toga, motivi fabrič kog dimnjaka i vuka
aludiraju na č uvenu zbirku Otkrovenje Rastka Petrovića, nagoveš tavajuć i da
je i ovaj roman svojevrsno otkrovenje i da je sav u težnji otkrivanja istine
ima li života van ovog.
Dakle, poput jednog od junaka romana koji vodi raspravu o pitanju
šta jeste a šta nije knjiž evna tema i koju bi on lič no odabrao, Sonja Čabrićse

83
Књиже
внипре
гле
д2

u svom romanu na jedan potpuno drugač iji način dotakla teme smrti i smisla
čovekovog postojanja, pokuš avajući da odgovori na dosad, čini se, neposta-
vljeno pitanje u književnosti: u kom momentu i na koji nač in č
ovek na
onom svetu stič e svest o tome da je mrtav i da se put okončao dolaskom
pred onoga ko nas je i stvorio, pred onoga koji sve zna i pred kim niš ta ne
ostaje skriveno. Skrivajuć i se iza lika jednog od svojih junaka, autor nam ot-
kriva da se smisao pisanja pre svega krije u stvaranju novih svetova, a ne u
preslikavanju realnog. Na taj nač in se pozicija modernog pisca približava
onoj iz doba romantizma: pisac je nalik Bogu jer je stvaralac, kreator jednog
novog sveta, no bez obzira š to je takav svet plod iluzije, u njega se mož e po-
verovati. „Konstruiš i makar sulud svet“, kaž e junak romana, „ali da bude
dosledan u svojoj suludosti i ja ću poverovati u njega“. Poput slike u slici,
unutar romana nalazi se i jedan hipotetič ki roman kog stvara tzv. hipotetič ki
pisac, a u kome se opisuje smrt ž ene koja nije svesna š ta se sa njom događa.
„Sve š to se dalje s njom deš ava“, kaž e hipotetički pisac, „ona pokuš ava da
uklopi u sliku stvarnosti, sliku svog dotadaš njeg života. I prirodno, nastaje
haos!“. Poput ove hipotetičke junakinje, i glvna junakinja Lena intuitivno
oseć a da se njen život odjednom premetnuo i dobio nekakav drugačiji obris
i ton koji je snažno drži u uverenju da je svaki od datih prizora svakodnevi-
ce samo kopija negdaš njeg sveta. Sve je isto a opet neš to nedostaje. Na taj
nač in autor nam š alje više nego opominjujuć u poruku da je našsvet samo
kopija onoga u kome smo nekada bili ucelovljeni. S druge strane, filozofske
rasprave koje glavna junakinja vodi sa Petrom, od opominjuće poruke prera-
staju u gotovo apokaliptič nu viziju o usudu modernog č oveka koji se krije
upravo u tom produbljenom jazu između njega i Boga, u svakodnevnom
ubijanju Boga u sebi i ličnim postupcima koji su u potpunosti obojeni be-
smislom.

84
 Окњиг
ама

Со
њаЧа
брић

ДВА КЉ УЧА ЗА
"НЕЉ УДСКУКОМЕДИЈУ"

(Bojan Babić
: Neljudska komedija. „Algoritam Media“, Beograd,
2010)

Прв ирома нБој анаБа бића(дос адај а внос типоз на т огк аопис ца
краткихпричаипое зије) нос инеобича ниинт е рте кс туалнина с ов: Не -
људск акомедиј а, кој иус ве ст ичит ала цаприз ивадвав еликаиме на
светск екњиже вно ст и– Да нте аиБа лз ака . Тона содма хнав одидасез а-
питамонакој ина чинс уовадваве ликаписцаприс ут науБа биће вом
делу.
Пишу ћи Божанс тв енукоме диј у , Да нт еј ена стој а одаудуху
својеепохеприкажеонос т ранис вет(па кла , чис тилиштаира ја), каои
човеков огдуховногбићасу оченогсат имме т афиз ичкимс ветом. Сдру-
гес тране , пе тве ков ак ас ниј е, Балз акус вом обимном де луназ ваном
Љу дск акоме диј априка зуједрушт ве нус тва рнос тс вог адобакрозкој у
прола зичит ав аг алериј ајуна ка -типова . Наз анимљивипот пуноновна -
чин, ув одећит ипконт епмла тивног(а нт и)ј унак аипоиг ра ва јућис еброј -
нимжа нровима(онима рхаичним: ба јке , бај а лице , алиипосв ес а време -
ним: с инопс ис а, прог рамаполитичкихс т ра на ка, ма нифе ст аит д.), Боја н
БабићуНељу дск ојкоме диј идај ене обичнис појБа лз аковогиДа нтео-
вогсв ет а,т ј. друшт венеиме тафиз ич кес тварнос т и.
Таду алис тичкаприродас ве та(физ ичкииме та физ ич ки) ичове -
ковогбића(т елес ноидуховно) на гове шт енај ев е ћнапрв имс т раница -
марома наба јкомодвабра таблиз а нцаодкој ихј еда нприпадаовом
свету, адруг ис ве тууј езеру, шт онај ез икуба јкез начи– доње мс вету.
Пост упакудв ај ањаседаљена ст ављакрозпричуој уна ку-пис цуСте фа -
нуСт ефа новићу(у двојеноиме !) учиј емт елус ена лаз из а кржља либра т
близа на ц, пре тв оренутуморте атром. И ка ошт оуба јцикој уј еуде -

85
Књиже
внипре
гле
д2

тињс твуСт ефа нслуша оодсв ој еба бе , бра тизг орњегсв ет апокуша ва
да(з богдев ој к е) убиј ебрат аиздоњегс ве та(укој иј уна кс ила з ика ко
бипобедиоа ждај у– чита т и: с мрт), дабис амбиос ав лада ниубиј енод
странебрат а(ажда ј иногпос инка ) кој инео па женоз ауз имабрат овљев о
мес т оуг орњемсв ет у,т акоиу(лит ера рно) ре а лномс ве турома наг лав-
ниј уна кпо куша вадаук лониизсв огте лабра та /т е ат ром-а(дапобеди
смрт ), алинакра ју , схв ат амо, т уморпобе ђуј е ,т ј. бра тблиз ана цнадј а
-
ча ваиу биј ај уна ка . Тренут акпре лас кабра тапобе дникаиздоње гуг ор-
њисв етнанивоу„ре алне “причеодвиј ас еупог ла вљуна с ловље ном
„Дант е,Виј он,рачу нмолим“ук омес еј унаковдв ој никс уптилнопре о-
бра ћауг ла вногј уна ка– Ст ефанаСт ефановића ,т ес еов опог лав љемо-
женаз ватипреломнимили, ј ош боље , ог ле далс ким, ј еруправ оуњему
јуна кумире , пре лаз ећиизовогуонајсв ет , кој иј епре маовомпост а
-
вље нка ос ве туог леда лу.
Ка корома нодмичеиудва ја њег лав ногј у на кас енас т ав ља(Ст е
-
фанс рећес ебена ј преуре стора ну , аз ат им инара тишту ), св евише
стиче моут ис акдај епредна мај е данс олипс ист ичкисв е тна ста оус ве-
сти, накра јус хва т амо, умиру ћег ,јуна ка . Попу тСмеђе гПе т ра(ј у
на ка
ис тоиме непр ипове ткеРа ст каПет ровића ), иБа биће вј у накпос едујеви-
сокумоћидентифика циј е.„ Мислиој еос ебика оодруг има . За мишља о
јес ебека ооронулусе ља нкукој аника даниј еот ишлада љеодс уседног
села,ка оженукој ај еупра вос аз на ладапос леовога борт ус аникадави-
шене ћемоћидадобиј еде т е. (...) За мишља ој ес ебека одруг ос т, каоне -
могс ве док ас ве г а, ка оне поуз да нос ве дочењеој е дномвре ме нуипро-
стору, ка обе ску ћникапоиз бору, ка олов инуумут ном, ка оба бунари-
ка чу,пре кла ногов на , мувушт ос есла дисв ежомбале гом, ка ој ош ј ед-
нууг омилит е ориј акој ећепомоћихришћанст вудасеодржииувре -
менунаук еит ехнолог иј е, ка ожабокре чину, в еков имане дирнутмуљ
поджа бокре чином, ка оне кунебит нуг одинус ебеј ез а мишља о, напри-
мер909. г одинуновеере , ка от ра гс опст ве ногкора ка , каокв арау томо-
била , каопе сникае пиг онас вој ихс авре ме ника , ка ог лу пуновог одишњу
јелку, каопса , ка опоква ре нумишоловку, ка о...“с писа кс ет уна гло
пре кида ,а лиј еса с вимдовољноду гдас хва тимодај епре дна мачит ав
једанс ветнас т аоуг лав иг ла вног(аз апра воиј единог )ј уна ка . Из аист а,
већинаовихфикт ивнихј у на кај а вља јус еурома ну : Ст ефановабаба
(оронуласе ља нка), г ру пас квот ера(бе с кућниципоиз бору ), Ме ри(же -
накој ааборт ира ), људиизПолит бироа(ловциумут ном). Св ионис ку-
пачинеј еда нфа та морг анични/ а лт ерна т ив нис ве ткој икре ираумиру-
ћиболес никпос ле дњимат омимас ве ст и.

86
 Окњиг
ама

Акоупот ребимоова јкључдабис мора све тлилиз начењс кинив о

романа , ондасу сре тиз међуСт ефанаимр тв ихпис аца– Да нтеаиВиј о-
на– г у бифа нтас тичнудименз ију.Ј унакДа нт е ас рећеуклу букој ино-
си(се ма нтичкиопт ере ће н) назив„Underworld“ , дак ле, доњис ве т, шт о
намт ра нспа рент нона ј
ав љуједапреднамавишениј ефиз ички„ живи“
јунак(а кос ме мобилок огкњиже вногј унакана зват иживим!), ве ћј уна -
ководухов нобиће,кој ена конфиз ичкес мрт и, одла зиудоњис ве тит а -
мосус рећеј ош ј едногмрт вогписца– Данте а. Доњисв етс еие кспли-
цитноиме нујека опа као(„ На пољуј ет опло,а лиуовојру пи... па ка о“),
ипре дст авље нј екаоноћниклуб/ ст рипт изба рг де„ уцрнообуче не
цуре, сапоцепа ниммрежа стимча рапамаичиз мамадебе логђонакој е
сежудоколе на,т арусвој амрша ват елаошипке “. Да кле,пре дна мај е
савреме нав изијапа кла , анек лас ична/ да нте овска , којас ес ав ршено
уклапаус ликуна шес т варнос ти. Речипес мекој есечуј уубару -па клу,
такођеекс плицит нообј ављуј удачит алацс адаимапос ласаописом
живот ана конс мрт и:
„Another world to greet
life now ends“.
Ура зговорус аДа нт еом, јунакћеобј аснит из на чењена ве денихст ихо-
ва: „Какодат ик аже м... лирскиихе виме т алскис убј е ктпроничеупо-
норколек тивногииндивидуа лногпа кла . Махнитокружипоне поз на-
томс ве тумра каит ражине штоушт аћедаверуј е,а линена ла зи. Сле -
дис мрт .“Ова јиска зс еможеприменит иинас амогј уна ка, Ст е фа на
Ст ефа нов ића . Онј ет ајкој ипро ничеупонорколе кт ивногпа кла(рат а
наКос ову,пре диз борнекоме диј е), ка оионогиндивиду алног(суоче ње
сане из ле чив омболешћуис мрћу). Токомчит авогроманаонт ражине -
шт оуштаћев еров ат и(Да нтег асмешт ауЛимб– ме ст оук омесемуче
душене ве рника ), а линена лаз и. И накра ј у
, схв ат амо, онј ет ајкој и
умире(„ Нибудил никмобилногт елефонаниј еус пе одапробу дипа ци-
јентаСте фа новићаидаг аподс етидај ев ремез аконт ролунакој ојби
муре клидас еиз гледака нцерпроширионање говелимфнечворовеи
даћеморат инај ошј еднуопе рациј у,аз атиминав рлот раума т ичнет е-
рапиј е“).
Ов акв оту ма чењеде лана ла з ипот врдууј ош ј едноме кс плицит -
номиск аз уизпог лав ља„Епилог , ва тра, Ша литра “укомј уна кг оворио
свомра номодбаче номрома ну„ Ша литра “: „Ст ефа нов а, т адај ош ла га-
надухов ит ост , ниј ес емог лаз адов ољитиј едност авномфа булом, пај е
он(...) у дв ост ручиора дњу,да ој ојдв едиме нз ије:реа лист ичкуифа нта-
стичну(...). Оношт ој еут ом, нес уђе номроманубилодомина нт но, ди-

87
Књиже
внипре
гле
д2

ре кт ноис припо ве да но, оношт ос емог лона зв ати'живот ом', илилит е

-
ра рномре алношћу, ка кој ера дњаодмица ла , испос та вљалос ека офан-
та ст ично,докј еонос е кундарно, оношт ој ена пис аноиздру г еруке ,та
лит ера туранакв адра т, сна ме ромбилодоврхаис пуњенореа лиј ама “.
Ова јмоде лне ос тв аре ногрома на„Ша лит ра “можесепре с лика т иина
ст рукту руНе љу дск екоме диј е, чиј ај ефабулат акођеудв ост руче на(по-
ст упа ку двај а њадос леднос ес пров одикрозцеорома н: оду двај ањај у-
на ка,пре коу дв ој е нихс ветов а , доудва јањара дње ), да т аудведименз и-
је: ре алис тичке(с аз на њедај уна кболуј еодра ка , ње говрадуПолитби-
роу,упоз на ва њедев ој кеМе ри, жив отс квот ерскег рупе , ратнаКосов у)
ифант аст ичне(ба ј
каодвабра т аблиз анца,фа нт а змор гијаос та дионуу
Пулипре пуном Аз иј ат а, с ус ретсадвој ником урес тора ну, сус ре тс а
Да нт еомиВиј оном). ИуНе људс којкоме диј ис ере алнислој , ка кора д-
њаодмиче,неос етнопре ме ћеуфа нт аст ични(оношт осмодожив ља ва-
лика оре а лно, накра јурома нас еис пос тав љадај ес амоха луцинациј а
умируће гј уна ка ), докфа нт а ст ичнислојпо ст а јере ала н(онос транодо-
биј ас татусст ва рног ).
Пос ле дњепог ла вљерома на„На поме наау тора “от ва рај ош ј ед-
ну, пос веновумог ућностт ума чења , тј. донос ина мј ош ј еда нк ључз а
одг оне тањес мис ла . (Коме нт аришућиј унак овуфа нт азморг иј уоАз иј ат
-
скомку лтуличнос т инаст а дионууПули, а ут орка же : „На дриале горич-
нис иже(...) ост а вљапрос тораса моз ане коликокључе ва , не довољно
ра зличит ихту ма чења “. Ова јис ка знаг овешт авадај еа ут орус та лода
ос мис лив ише ст епе нокодира нупричукој аћеима тивишера з личит их
кључев атумаче ња ,т ес еможена зва т ииау топоет ичкимис ка зом.) Го-
ворећиос вомј уна куСте фа нуСте фа новићу ,а уторг адов одиуве з ус а
ис тоиме нимпис це мдра ме„ СмртУрошаV“ , кој иј еживе опоче тком
19. ве ка: „ (...) уме нис епој а виона г ов ешт ајже љеданапише мпричуо
њему, причукој аћег апремес титиизде ве тна ес тогв екауне кодру го
време(на шевре ме– С.Ч.), убе звре ме(с мрт– С.Ч), илиблискубудућ-
нос т, дапокуша м ут упричудаинк орпорирам и дра му(пог лав ље
„Це нз ура ,с ле пс т ик“з а ис тадонос ит екс тдра мечиј ај ера дњасмешт ена
нара т омз ахва ће номКос ову– С. Ч.) кој убионкаос тара цна писа оо
будуће мсв ет у.Замис лит е, пише тефут урис тичкирома нопочет кудва -
де сет пр вогве каизпе рс пе кт ив енекогкоживинапочет кудев ет нае с тог
– ниј ене з анимљивамог ућност “. Дакле , предна мас еот ва рај ош ј е дна
мог ућнос тт ума чења . Не љу дс как оме диј абимог лабит ифу турис тички
романопоче тку21. ве каизперс пект ивеј уна каспоче тка19. ве ка , да-
клет е ксткој иј уна кпише . (У т ом с луча јуна словрома надобиј ај ош
једнунов удиме нз иј у.Поре да луз иј енара тнаде шав ања,напре диз бор-

88
 Окњиг
ама

ницирку с,ка оинаг ов ешт ајадарома номниј еобухва ће нова ј– љу дс ки

–с ве т , Не људск акомедиј апост ајејош икоме диј аокњиже внимј уна -
цима ). Нара вно, Бабића лудиранаомиљенипос тмодернис тичкипос ту-
пакукомес еј уна кроманапре ме ћеуњег овогт ворца ,а лис енез адр-
жа ванањему, ве ћодла зикора кда ље , нег ира јућиг а: „Тој ебилај една
одонихиде јак ојај еодба ченаипрес вогпре циз ирања,ј ош она комут -
на, пла змат ична , још не дос тојнаиме на, фет усуг ње че нне ст ручном и
нелег а лномме тодома борт ус а– оклаг ијом пос тома куизсв ес наге, а
романкој ис т еуправ опрочита лисапрет ходнона веде номиола коба -
ченомиде јомне мас короника кв ев езе.“Ната јна чинс еа ут ордис тан-
цираодпос тмоде рнис тичкеиг рив ости, з ат вара њаулит е рат уру.И з аи-
ста,рома нНе љу дск акоме диј а пре дст ављаошта риск орак„ излет ера-
туреуживот , изпое зиј еуис ториј у“.Кре ира јућиј уна ккој иоднеос тва-
реногпес никапос та јепис ацпрог ра маполитичкихс тра нак а,кој изако-
рачуј еублат ополит ичкогма рке тинг а , инат ајначинправ иис кора киз
лит ера туреуист ориј у,Бабићопо мињедакњижевнос тнес мебит ис а
-
моиг ра, з ат воре наусе беса му , већдаморауз етиа кт ив ноу чешћеу
друшт ве номживот у.
Но,бе зобз иранаток ојиодпонуђе нихкључе ваприхва тили,ка о
гла внате марома наос тајете масмрти, одно снот емасуоче њас авреме -
ногчов екасас опс т ве нимкра јем. Овут ему ,с лу же ћис еБабиће вимпо-
ступком, може мопре дст авитииув идуне ј
е дна чине : у колик оу31-ој
годиниживот ачов екс азнадај ебо лес таноднеиз ле чив еболе сти, и
уколикој еат еис та,к акоћеприхва титис опс твенус мрт ?

89
Књиже
внипре
гле
д2

Сл
обо
данРа
китић

МОНОДРАМА КАО ПРИЧА И ПРИЧА КАО

МОНОДРАМА

(Ра
дос
лавТил
гер
: Дас
уме неп ита
ли.„
Алма
”, Бе
огр
ад,
2009)

Новукњигус ат иричнихихуморис тичкихт екст оваРа дос лава

Тилгера , подс рећнонађ енимна словомДасуме непитал и, чиниј една
монодра ма , дес е тобимом неј една кихпо г лав ља , исе да мна е стприча ,
написанихупрв омлицукој ет акођ е,св акапонаос об, има јумонодрам-
скиоблик. Се дамна естказ ив ања, з аједносамонодра мом де луј ука о
особенмалирома н, издв адела ,је динст венаите мат скииобликов ано.
Тилгеров амонодра маимас веодлик едина мичнес ат иричнеприче, а
причеима јусв ојс т
вамонодра ме.
Првиде окњиг е, монодрама„ Дасуменепита ли”, з амишље нје
као„ иде јнипрој екат ”ј едногт ипичног„ј унакана шегдоба ” , одно сно,
антијуна каимит ома накој иј еу бе ђе ндај единоонимапра во„ реше ње”
засвепроблеме , нес амонашенег оис вет ск е. Св еј еуТилг еров ојмо-
нодрамиуз на курефре на„Дас уме непит али” . Ње гов„ј уна к”ка зује,
предз амишљенима удит ориј ем, дабина шане ве се лас тварнос тбила ,
наравно,с ас вимдруг ачиј аипрос пе рите тниј ас амодас уње гапит ализ а
решење.Тилг ерј енадуховитна чиннеса моумонодра мине г оиупри-
чамадаос војев рснуана томиј уј едногме нт алит ет а , пре мдање говас а
-
тираис т овреме ноимаипо једина чнуиопшту, илока лнуиуниве рз а
л-
нукритичкув из уру.
Тилг еров амонодра ма„ Дасуменепит али”с адржинизиро нич-
нихихуморних„ с
аве та ”г ла вног„ ј
уна ка ”кој иј еуобра зиодаз нареше -
њез ас вемог ућепроблеме . На рав нодај епишче вокрит ичковиђењеу
монодра мидат окрозис крив ље но,на ј
че шћеиз ломљеноог леда ло,пас у
илицауње муис крив ље на , почеводг ла вногдра мс ког„ јуна ка ”до

90
 Окњиг
ама

онихк ој имас еонобраћа . Ре а лној едов е де нодофант ас т ике , афа нт а-

стикадост ва рност и. Зат акв усликунет ребакрив ит иниог леда лони
пис ца.Кадака жемодај еТилг е ров„ ју на к”мит ома н, ондаима моуви-
дуњег ов уау тобиог рафиј у; онј е, пос опс т венимре чима , на ј
ве ћис вет-
скиоба ве шта јац, с ара дникме ђународнихт ајнихс лу жби,блис киприј а-
тељ нај ве ћихв ла да расв ет а , кра ље ваик раљица, на јс ла вниј ихг лумаца
иг лумица ; онј ег ла вни„прој е кт а нт ”с ре ћнебудућност и, нес амонаше
негоис ве тс ке ; онј еча кис а мог„ Ста рог ” , какоиме нуј ес вогнај ближе г
сарадник аЈ . Б.Тит а,дов еодоСв ет ест олицеис амогпапе .
Св акопог ла вљеумонодра мипре дст ављапој еда н„ прој екат ”
Тилг еров ог„ јуна ка ” :з аг ра дс кучис тоћу ,з аекономс кукриз у, запенз и-
онере, з апрос ја ке ,з аполит ича ре ,з ас ва когг ра ђа нинапона ос об. Нико
друг инеможештоможеон.
Друг иде ок њиг е„Дасуме непита ли“ компле ме нт ара нј епрвом
иут емат с комј еј е динс твус ањим. Горакј еТилг е
ровхумор, а кобис е
мог аоназ ва тихумором. Пребисеодње г амог лоз аг рцну ти,на љут ит и,
негос ена смеј атиилисераз в е се лит и. НоТилг еров анамераиниј еда
засме је,ниј едаора сположи. Ње гов„ јуна к”иудру гомде лукњиг еима
улог усв ев иде ћег , св ез на ју ћег , „с ав етник а”з ас вапит а ња : политичка ,
економс ка , фина нсиј ска , држа вна , на циона лна, ст ра на чка , ме диј ска,
скупштинс ка , култ урна , књиже вна , пес ничка ,е колошка.
Функ циј аиронично-с ат иричногикрит ичкогиска заРа дос ла ва
Тилг ера , ка коумонодра мит ак оиупричама , кој ес еме ђус обнодопу-
њуј у, јес т еданапа родиј с киначинприка жена шус ва кодне внус т
ва р-
ностус вимње нимоблицимаис асв имње нимлицима . „Дасуменепи-
тали“ ј екрит ичко-са тиричнак њиг аона маиона шемв ремену, а лии
аутокритичкаиа ут оиронична . Тилг ернере тк ополаз иодс тв арнихдо-
гађа ј
аипре поз на т љив ихличнос ти, шт онеу ма њуј ес уг е ст ивнос тње го-
вес ат ире.Онумедана пра виз а окре т,т акоз на ча јанз априродуса т
ире .
Пара диг ма тс кај епричаокала уз у,кој иј ефамоз ниЈ . Б. Тит ооднеос а
собомуг роб, аниј епрет ог аникомеот криока коу ћиуЕвропскуУни-
ју.Управ отут ај ну(односнока лау з ) ниј еБрозоткрионис вом„на ј
бли-
же мс ара днику” , ,,јуна ку”Тилг еров ес а тиричнекњиг еДасуме непит а-
лии„прој ект ант у”ј ош ј е дне„на шес ве т лебудућност и”. Тилг ерј еу
својојс а тирида ов ирт уе лнипорт ретј едногов овре ме ногдома ћегМин-
хауз енаине на дмашногмитомана .

91
Књиже
внипре
гле
д2

Raš
a Popov

ZLI ILI DOBRI DUSI?

(Pavle Teofilović
: Tehno vilajet. „Alma“, Beograd, 2009)

Eterič an je i treperav svet po kome gaze lica u bajci Pavla Teofilovi-

ć a „Tehno vilajet“. Ta se lica začinju u naš oj datoj realnosti, ali vrlo brzo
ona otkrivaju čudesni prolaz ka jednom zamiš ljenom svetu, koji je u osnovi
vilinski.
Vilinskim svetom vladaju sve spravice elektronske tehnologije. Po
vilama to je „vilajet“, a po gedž etima elektronsko-računarske manipulacije
obelež en je oznakom „tehno“.
U tehno vilajetu prvo, dugotrajno zbivanje je susretanje sa sve novi-
jim i novijim informacijama, sa sve novijim i novijim lič nostima. Te lič nosti
naprosto vrcaju i iskrsavaju, zakratko plamsaju i odmah nestaju. Tako dož i-
vljava svet č ovek koji je napustio naš e realno nam dato okruž enje da uroni u
sablasno treperenje virtuelne stvarnosti.
Tamo u virtuelnoj stvarnosti niš ta onamoš nja bića ne obavezuje i ne
zadržava samim tim š to su opredeljena kao vilo-stvarnosna. Prolazićemo
kroz gustu travu virtuelnog sveta okić eni novim č ulnim organima – mobil-
nim, koji kao da nam je izrastao na uš ima; laptopom, koji nam se gnezdi u
krilu umesto kuć nih mezimaca... To ć e sve biti posledica mož da žalosno ne-
prirodne činjenice da „u paralelnom mitosvetu oko nas nalazi se, donedavno
ilegalan, tehno vilajet! Odeljenje vilenjaka koji usavrš avaju tehnologiju, s
krajnjim ciljem da nam je nametnu...“
To š to će biti nametnuto nezadrž ivo je i nametnuć e se svima bez raz-
like. Čitav narod će se preoblikovati i transformisati u virtuelna „lelujava
obličja“. Sreć emo se sa novim faustovskim sindromom. Pavle Teofilović
nam neć e odmah pokazati infernalni karakter novog humanizma. Mi neć e-
mo odmah saznati č ime smo platili sotoni svoje nove moć i...
Ali, kad ova neobič na i meni sasvim indiferentna bić a dostignu svoj
nivo utopije, saznaćemo od pripovedača da su ona neka vrsta novih vegeta-

92
 Окњиг
ама

rijanaca. Da ne bi ozleđivala ž iva bića od krvi i mesa, ona su se svojim vi-

linskim č udom snabdela svud prisutnim farmama vilokondi.
Vilokonde su anakonde tog vrlog novog sveta i glavna su hrana svih
vilinskih i poluvilinskih bić a. A poluvilinska bić a postaju svi oni koji se ne-
hajno drznu da uđu u transcendenciju tehno vilajeta.
To je krajnji plod imaginacije ovog tehno-vilinskog bajkopisca:
– Kad ogladniš , samo se sagneši kao spore zeč eve hvatašvilokonde.
Ali one nisu zeč evi. Zeka iz ove futuristič ke bajke je od zmijskog mesa! Ti
mu otfikarišglavu, ali sagreš enja nema, jer životinji odmah na preseku vrata
izbija rep i izrasta celo novo telo. Vilokonde žive i dalje, iako se svi ž itelji
tehno vilajeta hrane njihovim zmijskim mesom.
Posle mane nebeske koja je š kropila glave Mojsijevog naroda izgu-
bljenog u pustinji, inventori tehnološ ke epohe stvorić e samorastuć u, regene-
rativnu zmijsku hranu.
Pred nas se prirodno postavlja pitanje: koji je krajnji nauk ove para-
bole? Nova tehnologija koja se svim svojim oš tricama usmerila na boleć ivu
i pahuljastu č ovekovu ž lezdu mozak do te je mere dalekosež na i svudpro-
dorna da se moramo suoč iti sa jošnedovoljno izvesnom dilemom: Jesu li to
zli dusi, je li to demon Legeon ponovo izaš ao iz krda svinja podavljenih u
jezeru, ili su to dobri dusi?
Pavle Teofilovićnas za svaki sluč aj opominje: vilinski tehno vilajet
mož da vodi transformaciji i samih osnova prirode (stvaranjem „humane“ re-
generativne zmijske hrane i nestajanjem očeva sa pozornice života)... A mo-
žda će č ovekov ozarujuć i duh vratiti potomcima oč eve...
Nije svejedno kuda vodi stravič na kompjuterska i telekomunikaciona
tehnologija. Hoć e li nove vile koje nju stvaraju biti dostojne drevnih naš ih
vila sa MiročPlanine ili Rumije, ili ć e one biti samo sekundarni, otpadni, ra-
zarajuć i izbljuvak prirode?
Ne možešse navesti na okean elektronske revolucije mož dane i in-
formacione sfere a da te pitanja o sudbini ljudskog roda ne kopkaju. Svaki
dalji, sad većminijaturizovani prodor mobilnih telefona u č ovekove uš i i lu-
banju može da označ i prelazak bespovratne crte u evoluciji. Tome vežbanju
upitnosti služ i bajka „Tehno vilajet“.
Pri tom ne bojim se ja mobilnog telefona, on je isti kao i stari Belov
izum, nego se bojim lakomislenosti ljudi pred novom tehnologijom. Pavle
Teofilovićkaž e „Kakav narod, takve im i vile!“ Kakvi smo mi ljudi, takva
će nam biti i tehnologija. Ako smo neumereni i pohotni, i naš ać e tehnologi-
ja bili balast a ne pomagalo.

93
Књиже
внипре
гле
д2

Bojan Bogdanović

PRIČE KOJE SU NEDOSTAJALE

(Adnadin Jaš
arević
: Kuć
a bez prozora, „Zalihica“, Sarajevo,
2009)

Neophodno je sagraditi novi svijet, onaj koji bi mogao

sadrž avati mnoge svijetove, koji bi mogli sadržavati sve
svijetove...

Potkomandant Markos, vođ a zapatistič

ke
nacionalno-oslobodilačke vojske

Svijet u kome živimo neiscrpan je melting-pot beskrajnih moguć no-

sti. Stvarnost koja nam se deš ava, samo je jedna od beskonač nih varijanti na
slici Velikog Igrač a. Moguć a je, pa i jošvjerovatnija, zaigranost naš ih vla-
stitih sinapsi, č ija se promiskuitetna priroda magič no ostvaruje pod okriljem
starog š izofrenič nog boga Hypnosa.
La vida es sueno, kaže š panski pjesnik. I vice versa, varira na zadatu
temu našautor: San je život! U tom smislu – Pjesniku je sve dozvoljeno, pa
i posumnjati u realitet prič e (contradictio in adjecto) Poa, Melvila, Stokera,
Šelijeve... a zatim ga nadograditi/usmjeriti u potpuno neoč ekivanom pravcu,
principom – š ta bi bilo, kad bi bilo...?
– Kada bi, umjesto pod morem, Mobi Dik vrebao pod ustalasanom
crnicom zemljom, a ludo uporni Ahab ga i tu pronaš ao i priveo moru, njego-
vom/svome jedinom poznaniju...
– Kada bi straš ni Minotaur, umjesto metaforič no podvojene mitolo-
ške zvijeri, personifikovao znanje, poč etak i kraj, bezvremeni entitet koji
sve zna i pamti sve š to se dešavalo, od Utnapiš tima preko Aš ure Mazde, pa
do dana današ njih. Onaj koji mož e materijalizovati Levijatana i Behemota i

94
 Окњиг
ама

pridruž iti im se u trojstvu Bož ijih zvijeri, tih čarobnih riječ iš to jesu suš tina
č ovjeka, Bož ijeg djeteta...
U maš tovitoj lepezi književnih junaka usmjerenih prema hipotetič -
nim (paralelnim?) budućnostima, kojima se inače, čak i u „otkač enoj“ fanta-
stici, rijetko ide, a koje bi i sam Embrouz Birs nazvao „snovima ludog filo-
zofa“, u ovoj knjizi naš li su se i Prometej i Robinzon, Poov gavran, zatim
veseli duo iz La Manče, onda Herkul Poaro, vlasnik malih sivih ć elija, Fro-
do Begins, prstenonosac i anti-Faust (kako ga naziva autor prič e)...
Po jednoj Aristotelovoj ideji, ož ivljavajuć i tuđe poetizovano isku-
stvo, pjesnik priziva proš lost koja je buduć nost. Jer, ako se imitativnom re-
produkcijom ponovo stvaraju prauzori, slika je most koji ž elja postavlja iz-
među č ovjeka i stvarnosti. I onda nije nikakvo čudo tvrdnja, da je pjesnik –
dijete koje puš ta na volju svojim najdubljim i najprirodnijim tež njama, pro-
fesionalni imitator. S tim š to imitacija postaje originalna kreacija.
Posmatrajuć i događaje na njihovim različ itim nivoima, autor, koji je
u ovom sluč aju „filozof sa osjeć anjem za psihološ ko i poetsko“, uočava
manjkavost datih konstanti u svojoj mladalač koj lektiri, te upuć uje čitaoca
na moguć e/ž eljene pravce deš avanja. Iznenađujuć om fleksibilnoš ću imagi-
nacije on vješ to dozira reduciranje nekih detalja, izbjegavajuć i tako viš ak
kazivanja, š to je inač e uobičajen prigovor ovom ž anru. Leprš avo pripovije-
danje ni u jednom trenutku ne zaprijeti zadatoj fabulativnoj supstanci. Na
svima nam poznatoj matrici dragih priča iz mladosti, ostali su noseć i ele-
menti, uz č iju pomoćprepoznajemo autentič ni ambijent – pretekst, na koji
onda biva dodat imaginativni implant. Dakle, tehnika koja bi se mogla svesti
pod fantazmič ki konstruktivizam.
Izuzetno kreativnom, č ak elegantnom nadgradnjom većpoznatih
obrazaca (ukoliko se na terenu fikcije uopš te mož e govoriti o nekim obrasci-
ma), čitalac neosjetno biva naveden na preispitivanje knjiž evnih, druš tvenih,
psihološ kih, pa i vlastitih datosti, š to ga logično odvodi na zaumne, imagi-
nativne izlete.
Osim većpomenute inovativnosti, uoč ljiv kvalitet je besprijekoran,
č ak elegantan pripovijedački stil, š to je dosta rijetka pojava u ovoj knjiž ev-
noj vrsti. Jezič ka supstanca iz koje su priče rađene izaziva osjeć aj maniri-
zma, onog pozitivnog, i š to je najvjerovatnije, vješ to planiranog efekta.
Da bi priča bila interesantnija, oč ito je da ovaj autor nema problem sa
onom vječ nom Frojdovskom dilemom: eskapizam ili ne? On je evidentno na
liniji zagovornika knjiž evne fikcije (u ovom slučaju je fikcija na fikciju) kao
bjekstva od svakodnevnog sivila svijeta. Time potvrđuje Frojdovo zagovara-
nje književnosti na eskapističkoj osnovi, kao nuž nu sublimaciju frustriranog
pisca-sanjara, koji nesebič no stvara sanjarije i za nas ostale.

95
Књиже
внипре
гле
д2

Svako č itanje je psihoanalitičko dekodiranje, ne samo teksta, nego

kroz njega i samoga autora, a onda i sociopolitič kog i sociofilozofskog kon-
teksta u kome je radio ono š to je radio. Po toj logici, naravno, tek pisanje je-
ste suš tinsko dekodiranje, ali ovaj put introspektivno-ekstraspektivno, š to
znači suč eljavanje sa sobom (voljnim ili ne), i podvrgavanje okamina uvrije-
ženih u simbolu i mitu, u svakoj prič i ponaosob, onom hipotetič nom. I sve
to uz maksimalni lux interior, i svu onu tminu i sjenu poetske duš e, iz koje
vrebaju č udni ishodi.

– Šta ja hoć u? Ništa. Da to kaž em. I da ti to primišk znanju.

Većje bilo takvih pokušaja s moje strane, i zato znam da to nije moguće...

(Ovo pismo Elze Aragonu... Aragornu?, moglo bi biti sasvim od-

govaruć a poslanica A. J. č itaocu, a istovremeno, rezignacija i pokuš aj poja-
šnjenja vlastitog knjiž evnog puteš estvija).
Fantastič ke proze sabrane u „Kući bez prozora“ definitivno profilira-
ju A. Jaš arevića kao majstora fantastike i fantazmagoričnog. Talenat u ovom
prilično deficitarnom ž anru, autor je iskazao i kao pisac, utemeljitelj i glavni
i odgovorni urednik „Prometeja“, prvog bosanskog almanaha za fantastiku,
kao i autor brojnih fantastič kih tabli stripa.
Jašarevićeva pripovijedač ka vizura je oš tra, bez imalo fabularnog
pretjerivanja i rasprič anosti, te je usredsređenost pripovijedanja upravo onaj
momenat na koji treba obratiti pažnju. Oneobič avanje je osobina fantastike,
ali je ono ovdje postavljeno na glavu tako š to je namjerno izbjegnuta, ovoj
vrsti svojstvena, narativna struktura, a na rač un forsiranja arhaizovane preci-
oznosti. Knjiž evne i teorijske matrice gurnute su u drugi plan jednom, na pr-
vi pogled, haotič nom strategijom pripovijedanja, da bi se negdje na kraju (ili
nedugo poslije č itanja) hijerarhijski poredak pročitanog uspostavio sam od
sebe, a razriješ enje (baškao kod A. Kristi) stiglo vješ tim poentiranjem.
Ono š to bi se moglo zamjeriti, izvjesna je fluidnost likova koji se na-
ziru kroz „zatamnjenu blendu“, maglovito. Autor se vjerovatno oslanja na
uč itanost onih za koje piš e, pa tako ne osjeć a potrebu za bilo kakvim, pa č ak
i neophodnim, eksplikacijama. Na kraju, čitanje ipak završ avam sa jakim
osjeć anjem usklađenosti i preciznog odabira prič a, na prvi pogled nespojivih
po bilo kojoj logici ili knjiž evno-teorijskoj praksi (pa i fantastič koj), u istu
ravan, odnosno knjigu.
Time sam se, mislim, primakao onoj Paskalovoj ideji o simetriji, koja
se osjeć a ili podrazumijeva, a o kojoj se govori samo kad je nema. Sudbine
stanovnika „Kuć e bez prozora“ teš ko da se mogu se ukrstiti na bilo koji na-
čin, osim poetskom imaginacijom.

96
 Окњиг
ама

U ovom „sluč aju“, to je fluidno osjeć

anje neizbježnosti sudbine, ko-
je, kao lajtmotiv, provijava kroz sve radnje i misli stanovnika „Kuće“, vezu-
juć i ih u zajedničkoj misiji potrage za „Zlatnim runom“, odnosno postizanju
mjere/simetrije u prihvatanju neminivnog, na samim temeljima svoga bić a.

97
Књиже
внипре
гле
д2

Svetlana Stanković

ANTIDEMANTI

(Dejan Bogojević : Antidemanti. „Šumadijske metafore” –

Biblioteka grada Beograda – Biblioteka „Despot Stefan
Lazarević”, Mladenovac – Beograd – Mladenovac, 20103 )

Većdeceniju i po kako stvaralaš tvo knjiž evnika, kritičara, pesnika,

slikara, antologič ara Dejana Bogojevića izaziva paž nju i intelektualnu (i onu
drugu) radoznalost domać e javnosti, a koji je svojim delima prisutan i u ino-
stranstvu i koji uzburkava sve one sredine koje su nenaviknute na originalni,
avangardni, a ipak i tradicijom obojen nač in stvaranja i kreativnog bitisanja.
Potrebno je da se uzrasta: intelektualno, duhovno i metodološ ki da bi
se moglo sasluš ati, videti i na pravi nač in razumeti ono š to, svojom original-
nom pojavom, ne negirajuć i prethodna pregnuć a i izraze, pravce i rodove,
većih kreativno sublimirajuć i, lomeći kroz osobenu i neponovljivu prizmu
ličnog duhovno – kreativnog rukopisa, nudi ovaj umetnik.
Ova knjiga je prototip novog načina izraž avanja i potrebe saopš tava-
nja novosti i novih dometa iz piš čeve „radionice duš e”: iako se prepliću poe-
zija, proza, strip, slike, signalistič ko – zenitistička dela, knjiga nije kolaž no-
mozaič kog tipa.
Ona je (i to je to čudo i novo) dnevnič ko-romaneskno delo, pomere-
nih i izlomljenih koordinata, nanovo sklopljenih unutraš njim ritmom i dina-
mikom.
To se oseti po „dahu” koji knjiž evnik „uzima”: kratki poetsko – hai-
ku „dah” za ono š to se želi saž eti, kao i spremnost na duž u proznu formu ka-
da oseti da se „to htelo” reći na baštaj nač in.
Ono š to je htelo u sliku, crtež– naslikalo se... Uramljena belina –
potpisana je sa: „bela put bajke” sublimirajući sav kolorit maš te onako kako
bela boja sadrži sve boje. A svaki će č italac svoj zrak lucidnog svetla prelo-
miti u spektar – sopstveni.

98
 Окњиг
ама

Ovo je poetsko-slikovna, dubinska š ema „romana”, samo š to je priča

– u prič i i načinu pričanja.
U prvom izdanju ove knjige, pisac pogovora Ilija Bakić, blago iro-
nično, a zapravo retorički se pita, deč jom radoznalaš ću zrelog erudite: „Šta
mu dođe ANTIDEMANTI”? Dođe mu rod, novi knjiž evni rod! Rod (novo)
rođeni!
Ili bar novi pravac. Jer se knjiga organski drž i kohezivnom snagom,
unutraš njom (samo) konstrukcijom i otud ANTIDEMANTI – kada se oč e-
kuje da naredni žanr ili stav potre ili negira prethodno iskazano – on ga
svojom različ itoš ću u formi, iskazu i sadrž ini – skladno dopunjava pronala-
zeći skrivenu kopču opš te povezanosti.
Ta koherentnost, stalna paž nja i iznenađenje čine ovo delo kompakt-
nim i koherentnim a bitno ga definiš e i „asortiman/arsenal preobraž ene sin-
takse” (Radomir Mić unović).
„Neoavangardni lirik”, „majstor fonemskih igara”, „najveć i bulije-
vac svekolike srpske poezije” neke su od sintagmi – definicija kojima je
književnik i knjiž evni kritič ar Duš an Stojkovićdefinisao i determinisao delo
Dejana Bogojević a.
Možemo slobodno reći da ć emo jednog dana Evropi ponosno poka-
zati delo ovog stvaraoca koji nije nepoznat i inostranim umetnič kim krugo-
vima, pokazujuć i i dokazujuć i time (i jošmnogo č ime iz korpusa original-
nog stvaralaš tva ovdaš njeg kreativnog sveta) da je ovde duh kreativnog biti-
sanja bio itekako živ uprkos svemu, dok je domaću i pažnju te iste Evrope
zaokupljao efemerni sloj dnevno-politič ko prolaznih, propadnjivih pojava.
Izgubilo se mnogo vremena za prave susrete i događaje, ali se nadamo da se
dobilo na drugoj strani (stvar dijalektike), time š to su se jasno iskristalisali
neki pravci, fenomeni, a prave, trajne vrednosti uzdigle, nažalost po ne ma-
loj ceni, iznad prizemnog bitisanja, koje je diktirano po inerciji mase.
Zato i možemo reć i da se posle postmodernizma, kristališ e nova (sta-
ra) epoha (pravac); mož emo ga definisati, recimo: jedan č ovek – jedan pra-
vac. Što je i poš teno, u krajnjem sluč aju, bašzbog onog trena kada se stvara-
lac nađe s belinom licem u lice i kada je jedino č udesni dar i tajna stvaranja
ono š to stoji između, ali i š to na paradoksalan nač in spaja ta dva lica i lika,
čineć i vidljivim i jedno i drugo i š to jedno drugom daje odraz, obris i lik.
„ANTIDEMANTI” to potvrđuje etimološ ki i empirijski.

99
Књиже
внипре
гле
д2

Srđ
an Sandić

DNEVNICI UMJETNICE U MLADOSTI

(Susan Sontag: Reborn – Early diaries. Hamish Hamilton, 2009)

“I intend to do everything... I shall anticipate pleasure everywhere

and find it too, for it is everywhere! I shall involve myself wholly...
everything matters!”

Dnevnici koji nisu bili planirani za objavljivanje – objavljeni su.

Osjeć aji, htijenja, ž udnje, anonimnosti, ideje, potrebe, perverzije u pisano-
reduciranijoj formi su ogoljena, izbač ena, otisnuta...
Susan Sontag je u jednom razgovoru sa sinom, kako, kao urednik iz-
danja Reborn – early diaries 1947 – 1964 by Susan Sontag navodi, izjavila :
“Ti znašgdje su dnevnici”, a on je to mnogo kasnije, nakon njene smrti –
shvatio kao znak ili dozvolu za objavljivanje. Ono voajersko u nama upravo
uvijek trč i ka detaljima, ka privatnom, ka ne nužno obrazlaganju ponaš anja i
misli koliko ogoljavanju. Potreba za ulazak u svaki mehanizam emocije, a to
nam je poglavito zanimljivije kod javnih lič nosti, neš to je š
to bi ova knjiga
mogla utažiti, pa č ak ako i niste nužno fan Susan Sontag.
Na izvjestan način ovaj tip journala č itatelja razoružava bilo kakvog
vrednovanja, ako ni zbog č ega drugog, onda zbog entuzijazma koji mož e
imati samo č etrnaestogodiš njakinja puna gladi i ljubavi prema pisanju i č ita-
nju; potom kao mlada majka, kao feministkinja, kao istraživač ica, kao inte-
lektualka, kao emotivna disidentica. Tekstovi obojeni dosjetkama, idejama i
planovima, svojevrsnim mazohistič kim moranjima ili samo prepisanim,
ukradenim mislima velikana ono je š to se mož e zvati sexy pisanjem. Dnev-
nici u tom smislu razotkrivaju talent i pretpostavke na kojima ć e kasnije eta-
blirana spisateljica graditi svoj opus kako kroz autore kojima se bavi, tako
kroz muziku i teatar koji gorljivo pohodi. Većina dnevnika mladih ljudi ima
istu “glavu i rep”: Obojeni emotivnim disbalansima, erupcijama, kaotič no-

100
 Окњиг
ама

šću i nesigurnostima s aplikatornim tendencijama – pri č emu uvijek pokuš a-

vaju usmjeriti svoj život; ne nuž no ga objasniti, većpreprič ati. Manfred
Jürgensen definira dnevnik kao pripovjedni ž anr, dokument suvremene po-
vijesti (povijesti u kojoj nastaje) koju biljež i subjekt kao privatni individu-
um i kao druš tveni suvremenik. Glavna tema dnevničkoga subjekta je i po-
kuš aj identificiranja sebe unutar vlastite egzistencije kao i tumač enje vreme-
na i povijesti.
Dnevnik je poč ela pisati s dvanaest godina. Objavljeni dnevnici kre-
ć u od 1947. Većs petnaest uspijeva iznijeti svu anksioznost, bijes i razoč a-
renje koji ć e ju pratiti cijeli život (barem kao literarni motiv) polazeći od op-
ć ih mjesta ka vrlo specifičnim privatnim asocijacijama: izgovaranje krive
stvari, uvježbavanje govora i/ili š to reć i sljedeć i dan, mržnju unutar obitelji i
mrž nju spram sebe (zbog povremenog laganja) do trenutka priznanja i pre-
poznavanja da vlastitoj majci nije kć er, većsubjekt, prijateljica, sudruž nica.
Takvom agonijom i tim tonom obuzet je cijeli dnevnik.
Kroz Early diaries uspjevamo upoznati Sontag i kao mladu, ambicio-
znu uč enicu zaljubljenu u knjiž evnost i znanje, punu filozofijskih predzna-
ka. Usput i kao hrabru i poprilično decidiranu osobu s nedoreč enim, ali i pri-
lično jasno određenim pogledima na svijet. U nizu ispisanih fascinacija, do-
minantnu ulogu imaju gay-straight vokabular, vlastiti gay identitet na koje-
mu vrlo paž ljivo “radi”, žena imenom H. i sin David. Iako je, poput brojnih
drugih dnevnič kih zapisa, i dnevnik Susan Sontag prostor u kojemu (nesvje-
sna sudbine koja ć e ga č ekati) komunicira sa samom sobom. Nasuprot broj-
nim primjerima autora/ica koji su vodili dnevnike s namjerom njihova ka-
snijeg objavljivanja, ona to nije imala namjeru, ali Rieff opravdava izdava-
nje jer kako kaž e: “Da nisam ja to napravio, netko drugi bi” – misleć i pri
tom na Sveuč ilište u Kaliforniji u č ijemu su arhivu i ostavljeni. Pitanje koje
se zbog toga u ovom sluč aju nameć e je: s kakvim oč ekivanjima čitatelj/ica
mož e pristupiti ovom dnevniku? Je li potrebno biti upoznat s djelom i život-
nim putem Susan Sontag ili mu možemo pristupiti kao samostalnom uratku.
Uspio dnevnik (prema Jürgensenu) dokazuje svoju validnost i vrijednosti iz-
mjenjivim identitetom ulogâ autora i č itatelja, š to je u slučaju ovih dnevnika
viš e nego oč ito, dakako s neš to manjebrojnom publikom. Čitateljska recep-
cija je ovdje osuđena na razumijevanje i identificiranje s ovom nimalo pro-
stoduš nom autobiografskom formom. Od ekstremne ozbiljnosti, pokuš aja
etabliranja autoriteta, apsolutne netolerancije spram bilo kakvog mediokri-
tetstva Early Diaries nam otkrivaju i iznimnu ranjivost autorice koja pomalo
iznenađuje. Dnevnici, kroz pažljivo odabrane djelove, pokazuju nevjerojatan
razvoj misli na koju je utjecalo intenzivno č itanje kao i dnevni kontakti; od
perioda kada je bila uč enica, studentica koja otkriva svoju biseksualnost do

101
Књиже
внипре
гле
д2

upoznavanje i udaje za Phillipa Rieffa i rođenja sina. Najintrigantniji dio

dnevnika (u senzacionalistič kom znač enju) su dijelovi pisani u Engleskoj,
kada je napustila sina i muž a s kojim je brak propao i kada ulazi u vrlo in-
tenzivnu lezbijsku vezu. Postoji neš to katarzično u pristupu pisanju koje je
gajila u dnevniku. Neš to tragično i konačno s miš lju o nastavku, nikako pre-
daji – Sontag stalno ističe svoju enormnu glad za znanjem, potrebu za isku-
šavanjem i isprobavanjem svega š to je novo.
Dnevnik tome vrlo predano svjedoči.

102
 Окњиг
ама

Srđ
an Sandić

PRIVATNOST SMRTI

(David Rieff: Swimming in a sea of death – a Son` s memoir.

Simon & Schuster, 2009)

Koliko je privatnost smrti važ na stvar i koliko zapravo treba braniti

integritet i dostojanstvo smrti pitanje je koje se postavlja nakon čitanja po-
sljednje knjige Davida Rieffa Swimming in a Sea of Death – a Son´s Memo-
ir. Rieff, sin Susan Sontag, piš e o majč inim posljednjim danima, o njenoj
hrabrosti i odluci da se izliječ i, o negiranju i nuž nosti prihvać anja smrti.
Umrla je od leukemije, a u ž ivotu se nekoliko puta borila s rakom i pobijedi-
la ga. Knjiga na zanimljiv nač in pokazuje nespretnost odnosa sina i majke,
koji se u njihovom sluč aju očituje kroz sinovljevu nemoguć nost davanja
potpore u najtež im trenucima – pred smrt.
Kroz poprilično suzdržan jezik Rieff ispisuje jošjednu prič u o težini
traume koja se manifestira kroz ono š to čovjek radi, kroz ono š to ga okupira,
u njegovu sluč aju – kroz pisanje. Premda mu emotivni diskurs nije najsret-
niji odabir, hrabro se bacio u pothvat dekonstrukcije posljednjih mjeseci od-
nosa s majkom.

Unovčavanje smrti

Iako s pristojnom vremenskom distancom (od č etiri godine), vrlo ne-

pristojno popularizira njenu smrt, š to nije loš
e, niti nepotrebno, većjedno-
stavno neukusno. Ako govorimo o nač inu na koji je knjiga napisana, on je
“popularno-američ ki”. Štur, jednostavan, siromaš an jezik s opisima poput
loših headlinea CNN-ovih vijesti. Travestija posebnosti njezine smrti spram
svih drugih toga istog dana neš to je čime se valja malo ozbiljnije pozabaviti.
Kao kada je umro Roland Barthes pa je u francuskom tisku objavljen na-
slov Smrt Rolanda Barthesa umjesto Roland Barthes je umro.

103
Књиже
внипре
гле
д2

Brutalno unovč avanje smrti kroz tipič an senzacionalistič ki nač in (ti-

pič an prvenstveno za američko tržiš te) prepričavanja najintimnijih trenutaka
posljednjih dana ž ivota neš to je s č ime se ne mogu pomiriti. Smatram da
prostitucija tog tipa sadrž aja ima smisla jedino kada se radi o golom prež i-
vljavanju, a ne o obič noj potrebi za vidljivoš ć u, običnom isticanju pripada-
nja: on je sin Susan Sontag, a Susan Sontag je njegova majka – tek toliko da
ne zaboravite. Kao š to je preprič avanje š oka i traume bezvrijedno ako u tom
prepričavanju nisi u stanju pronać i opć e mjesto u kojem se potencijalni č ita-
telji mogu prepoznati. Sve ispod toga je obič no piskaranje piskaranja radi.
Uzaludno troš enje papira i lošmarketing važne situacije, smrti rođene maj-
ke, smrti važ ne teoretičarke, znač ajne spisateljice.
Ispisivanje memoara, š to je bio pokuš aj (barem ako je suditi po na-
slovu) Davida Rieffa, završ ilo je poprilično neslavno, jer se doista ne radi o
memoarima, sadržaj ne kohabitira s najavom i zadanim oč ekivanjima koje
svaka najava nosi u sebi. Na opć u žalost mrtvih, važ nih i slavnih, rijetko ka-
da se dogodi dobra i kvalitetna biografija, neovisno o tome koliko je fakto-
grafski točna.

Tko je uopće David Rieff?

David Rieff, inače poznati američ ki novinar, napisao je nekoliko

knjiga koje nikada nisu doživjele jaču vidljivost i/ili uspjeh. Stil kojim je pi-
sana ova naž alost se svodi na zajednič ki nazivnik loš e beletristike što svojim
rukopisom iskazuje samo jošjedan oblik emotivne prostitucije, u kojoj se
autor loše snalazi. Trenutak u kojemu pokuš ava razjasniti majč in strah od
smrti završ ava također vrlo neslavno.
Parafraza tog primjera glasi: sve dok je ona pozitivno razmiš ljala, po-
kuš avala se veseliti i raditi stvari koje voli – poput pisanja – duboko u sebi
ignorirala je mogućnost vlastite smrti i smrti uopć e. Recimo da je taj detalj,
fenomen strahovanja pred nepoznatim, vlastitom smrtnosti u ovom konkret-
nom primjeru, možda i “najdublji trenutak”. Sin se ponajmanje bavi maj-
kom u svojoj knjizi o majci, on u centar zbivanja stavlja svoj strah i svoju
ulogu zabavljač a, nekoga tko ima zadatak njoj pomoći odagnati teš ke misli.
Kao dobar novinar iznenađujuć e loše (pa čak i za laič ke poznavatelje
engleskog jezika) koristi novoskovane fraze. Pritom se bavi opć im mjestima
koja vrlo nesigurno stavlja u subjektivni kontekst repetitivnim propitiva-
njem: “Jesam li mogao uč initi više?” Možda je jedina važna poruka koju je
ova knjiga uspjela odaslati primjer odnosa lječnika i pacijentice kakav ne bi
trebao biti, kroz prikriveni savjet doktorima medicine: pokuš ajte ne biti pre-
grubi u objaš njavanju dijagnoze svojim pacijentima.

104
 Окњиг
ама

Umjesto sina – Sontag!

Kako sam krajnje razočaran knjigom koja će, navodno, dož ivjeti i hr-
vatski prijevod, uzimam si za pravo reći jošneš to o jednom divnom, kod nas
nedovoljno zapaž enom djelu Susan Sontag, I, etcetera – zbirci kratki prič a
iz 1977. godine – kao mogućem prijedlogu za prevođenje umjesto sinove
knjige. Radi se o vrlo zanimljivom naslovu u kojem je moguć e razlikovati
više narativnih postupaka. U procesima njihova ostvarivanja Sontag je vi-
djela esenciju pripovjedačkog djelovanja i stvaralaš tva – kako je kasnije ob-
jašnjavala.
Spomenuta zbirka saž ima jednu sada već(mož da?) prevaziđenu tra-
diciju naruš avanja strukturalnih i formalnih zakonitosti pripovijedanja i osli-
kava važ nu odliku njenog cjelokupnog narativnog pristupa i postupka. Pri-
povijetke Projekt za put u Kinu, Putovanje bez vodiča, Posljednji izvje-
štaj i Dvojnik predstavljaju različite vidove one tendencije stvaranja moder-
ne pripovijetke kakva danas prevladava u Americi i u svijetu. Preporu-
čam: I, etcetera, a ne Swimming in a Sea of death.

105
Књиже
внипре
гле
д2

Ду
шанСто
јко
вић

ЈЕЗИКОВАЊ ЕМЕРОМ ДУШЕ

(Ник
олаЦин
царПопоск и: На
сип: Из абранеин
овеп
есме
,
„Ар
ка“, Сме д
ерев
о , 2009)

Уз мимона словз биркеВидив идиука жимонањег овуполис е-

мичнос т: видив ид; видив ид; в идивид; а нaг ра мс кодив иди(в ). Сам
аут орука з уј ена: ВидидивИдивидиВид. Ода тлес веиз в ире . Ниј ет о
обичнаиг раре чииг рера ди. Тој езикради. Бита крадиуј е зику . Пе сма
сеса мора ђа . Онас евиди. Да јеиИдудасевиди.Пос ве таз бир ке,а мби-
вале нтнаис ама , из међ уост а лог , пов езуј
е , прас лове нс ког , Видас аХри-
стом. Ј еда нс еог ледаудруг ом; с имбиот ичк ис ра ст ају.
Врхунс кипе сник,шт оНиколаЦинца рПопоск инес порној е сте,
непишез биркенебилиуве ћа оњиховброј . За хте ва нпремасе би, лир-
скојт радициј ико ј ојприпада , с амојпое з иј и, пес никсес ва ком новом
књиг омг ра да тивноуз вис уј ена дпре тходномској ом, каоисачит ав им
свој имде лом, ка оисанај с на жниј омина јдубљом(друг ој епита њеда
лиу оче ном к аот акв ом) ст руј ом српс кепое з ијеуопшт е, ус пос тав ља
флу идневе з е, непрес е
цапое тс купу пчануврпцу.И уВидивидуј епри-
сут напе сма„ Уг ла сс ас ве цима “– з аштит низ на кПопос киј еве , а лии
једноодна ј бит ниј ихлирс кихос тва ре њас в еколикена шепое зиј е. Она
јеус амомс рцу(са мој ес рце ) Попоскиј ев епоез иј е. Гот овос веизње
ис тиче ;гот овос веуњуут иче.Али, онај еи– пулс ира јуће– малос унце
једноглирс когкос мос а, на јбит ниј егкој егс рпс капоез иј ада на сима .
Пес никкој ис е, напрв ипог ле д, на јв ишеуј е зику , иј езиком, иг ра,она ј
кој иј езикдоне слуће нихв ис ина , идубина , раз иг ра ва– з а пра во,на ј
ма -
њет очини. Ниј етобе зазле наиг ра.Овој еиг раог лаву:ј еда нпог ре ша н
кора кипонорнасприхв ат а. Са мадуша(с амдух) в ибрирауовимст и-
хов има. Онис у, ибук ва лно, вишес лојни: с ас т ој есеизнек оликихни-
воа.Не прот ума чивисудокрај а . Сва ко„ т ума че ње “з авршав ат акошт о
сепроту ма ченоиз нова ,в ртог ла в о, з а ошиј авакановимз наче њима . По-

106
 Окњиг
ама

пос киј евапе смас еник адане„ за тва ра“ ; онај енај отв оре ниј апе с маз а
кој ус рпс капоез иј ауопштез на .
Уче муј еос обе ностПопос киј евогпое тс когпрој е кта ? Штај ет о
шт ог ачинипрепоз нат љивиминепоновљивимунут арс рпск ог амоде р-
ногпес ништ ва ? Небис молииз бе г лис инта гму„ језичкапое зиј а“(т а ко
сена зив аг рупаа ме ричкихпе сникакој упре дводеЧа рлсБе рнст ин, Боб
Пере лма н, РонСилиме н, Џе јмсШериит д, аПопос киј е вапоез иј ас е
бит нора з ликуј еодоног ашт ој ењиховаосновнапое тичкаинт енциј а ),
мог либис моприбе ћи– сна ме ромдај еј ас нооделимоодс вихос т алих
заокруже нихиос тв аре нихпое тс кихпро је кат амодернес рпс келирике ,
ка оионихкој ис уј ош у векде лауна ста ј
ању– одредници(с т воре нојпо
узорунане коликефранцус кекњиже внет еорет ичаре ) поие з иј аилипо-
јез ија.
Поез иј аНиколеЦинца раПопос ког– недов ољној етоукрит ици
уоче но– ниј еса моаут охт онопе с ничкоштиво; онај еуиз в ес номс ми-
слу,помалоприкриве ниилипра випретресдос а дашњена шепе с ничке
тра дициј е . Са мој езг роПопос киј ев епое тикеможеседове с тиуве зус а
не коликимпост а вка маз наменитихлирс кихпре тходник а, а ма лг амис а -
нимиуње говимпе смамас тва рала чкиоживљеним. Тос у,на јпре , чуве -
неРе мбоове(две ) ре ченицеизписмау пуће ногПолуДеме ниј у: „ Пе -
сникпо ст а јевидовитпомоћудуг ог , ог ромногсмишље нограс трој ств а
свихч ул а.Свимоблицимаљу ба ви,па тње , лудила ; онис тра жуј ес амс е -
бе , онкрозс ебеце дисв еот рове , дабис ачув аос амеквинт есе нциј е.“
(Попос киј е, на поменимо, не су мњиво, лирс кипророк, профе т; ње г
ова
пое зиј ак олопле тј ечулнихс енз а циј аз аробље них, а лииос лобође них–
уј езику; г ле дање , виђе ње ,в идовит остос новниј ечулни„ з ахв ат “уње -
гов импес ма ма ). Туј еиМа ла рме овопис„ чист огде ла “ , датут екс т у
„Криз ас тиха “– безост атк апримењивинапе смена ше га ут ора : „Чис т о
де лоподра зумев аиз ра жај ноишчез нућепе сника , кој ипре пушт аиници-
јативуре чима , с та билиз ова ним сукобљав ањем њиховене једна кост и.
Онесепа леодме ђус обниходс ја јака омог ућва тре нитра гподра г уљи-
ма...“Присе тимос е, МомчилоНас т ас ијевић,пишу ћиома те рњојј е зич-
којме лодиј и, опа жа: „ муз ичкапопла вара внај ерелиг иј ској “. На јзна -
ча јниј епе смеНиколеЦинца раПопоскогка зујуине ка зива ње м(њихов
гов орму клиј е– нипоштонене ми– г овор; онес у, ује виће вс ки, тамне
одду бине ), ањихов аоснов нај е диницас пушт ас еиис подречи, идедо
њихов адна,ра змрда ваг аиа кт ив ираусв импра вцима,ле писез а„ дно“
друг еречи,алииукљу чу ј
епритомоноштоле бдииз ме ђуре чипрењи-
хов огдодира/ суда ра;г ласов ној епрамињањеј е дна кока ошт ој еис ам
гласуакциј и.

107
Књиже
внипре
гле
д2

Аг раматиз ам(ук оренуновег рама тике )ј единај ег ра мат икако-

јомс еможеог лас итиАпока липс а. На ј
ма њапое тс кај единицаз аНико-
луЦинца раПопоскогниј ес тих. Ниј ет онире ч; ча книг ла супра вом
смис луре чи(з а тос еовапоиез иј анеможеназ в ат ифо не тском) ј ерг лас
коре спондирасдруг имг ла сов има, премећесеуњих, доз иваих... Пе -
сникиз нов аст ва рај е зик :ј е зичкиј ема гиде миј ург . Пес ничкис убј екат
сена ходиус амојј е зичкојма гми. Ос лушкуј еј е зичк амре шк ања, доди-
рујена бореј езика , произ водимет а физичкожуборе ње . Пос т ај ев ише
медијј ез иканошт ој еј ез икње г овме диј. Ус пе в а– с инт ез омкој ај еа на-
лиз аиана лиз омкој ај ес инт езај ез ичк иха тома– дара з мрдаираз иг ра
уморан(иуморе н) ј ез ик, прет ва ра ј ућиг ау(и)ра ционални(маколико
топа радокс алноз вуча ло) врв еж. Ту– нај ез ичкојра вни– от крив амо
алхе миј с кои е зот е риј ско. Но, ј ез ичкаиг ракој ом с ес лужи Никола
Цинца рПопос ки, poeta ludens кој иј е– ис т овре ме но– иј е да нодна јзна-
чајниј ихна шихpoeta doctus-а(ње г оваиг рау че нај еиг ра , мудросткој а
медноврцаизњег овихс тиховаит е ка кој еиг рив а), оз биљнаиопас нај е
игра ;с мрт ноопа сна : онак ојасеиг рауг ла ву.НиколаЦинцарПопос ки,
чиј ас ецелоку пнапоез иј аможеуз етика ое с енциј ал ноот е лот воре ње
песничкихс лобода , litentia poetica с ама,ј ез икј е дна чисмишљуимис ао
сјез иком. Притом, ње говепе смеобз нањуј ук акос емиса о,ка оАфроди-
таизморс кепе не , рађ ата кошт ос ва каре чвучез ас обом– дубинс ке–
жилицечиј ет алас ањепе смауправолов ииприка зуј е.
Кој есу„ кључне“ре чи-т е меПопоскиј ев огпе с ништ в а? Онекој е
вејуизње г овапе с ништв а,иве јуњиме:и(с)крес ве тло ст и, к рес ницеби-
ћа. Нав едимоих: ј ај е; с ан; око; с ин; отац; жена; бог ; Ом; сј ај ; тама;
Хрис т; риђокос а; Видов дан; ј ел о; г лад; ре ч; сл ов о..., Спис ак, с вака ко,
ниј епот пун. Но, ионј едовољандапока жека копе сниксв ој омлири-
комхрлик аис ка зив ањуег зис тенциј алнокриз нихс итуа циј а . Онј еби-
танпе сниккој ипое тс киз бориобитнимт ема ма , обићу. Њег ов апое -
зијанес умњив ој ес те , хај де геров скика зано,„к ућабит ка “. Онаимас вој
фон. Па лимпсе стној еиспис анапрек оБиблиј е . Попос киј ев аБиблиј ас а-
држиисв ој еог леда ло, онај е– уис тимах– иАнтибиблиј а.Апокриф-
ној еусрцус ве тог . Хрис т оснакора кодАнт ихрис та . Риђокос аЛилит
поре дЕве . УзАдамај е„ роша ва “ј абука . Та маузсве т лос т, пре коње ,
прот ивње , уњој . (Попос киниј еса моев ропоце нт рича нпе с ник: „ отв о-
рен“ј екаИст оку , допушта„ ма чев ање“идеј а, филос офс киху чења.)
Попинопес ништ вој еса мо, да лека , инициј а лнака пис ла:кодПо-
пос когос нов нипринципј енег рањање(иа кој еионоприсут но) ве ћ
увира ње , ура ња ње , ут еме ље ње , убитњење,алинаподлоз икој а– мет а-
физ ичкиј ез но– т ре пе ри. Притомс еонс лужипринципима(ика дај ео

108
 Окњиг
ама

песмама, ика дај еог ла сов имауре чимаг овор) мут ациј еикруже ња .
Акт ив ирадабиј ез ик ов ао(нималос луча јнока оре з ерв ник орентеречи
открива мој е зу) оноштоЈ уријЛот ма нна зива„е нерг иј омс т иха “апод
чимподра з уме вас уда р, конфлик т, борбура зличит ихконс т рукт ив них
принципа. Попос киј ев епе сме„от ва ра “ка фкиј а нс киибе ке товс киху-
мор. Ова јпе сникз агов араипис ањет елом(њег овт екс тве ликој е , пла -
зма тично, ура з личит импра вцимара стрча но, априт омдубинс кикон-
тролиса ноте ло;идуховнот ело– оноду ше ; можесег оворити,ка дај ео
њег ов ојпое з ијире ч, окожит екс та; пис ме нас уубоди, те тов ажа– и
архе типска ). РечиНиколеЦинца раПопос когсуче стоеротск еуоном
смис лукој иим, уЗадов ољствууте кс ту , придај еРола нБа рт :„ ... ре ч
можедабу деерот скаиздв апрот ивс тављенаус лова , обаекс це с ив на :
акој епона вљанадок лонулос ти или, напрот ив, а кој ене оче кив ана ,
сочнаус вој ојнов ост и...“Лирскисубј ека товог апе с ништв ас водис ена
гла с, тачкумотре ња , гласк ој иј ет ачкамот рења . Попоск исеклони
„ишче з
лих“ре чи. Онпост ајеме дијкој иможиве ле,нановова скрс лере -
чиз боре . Њег ов аг рамат икај ес амос вој на , апок алиптичка. Прис ус т ву-
јемолирскомпос т ању,Првиј еда нс тва рања:с ве тлос тсе , коначно,ра з-
лучуј еодт а ме . Не мс танеууст ае дабиу с таог овор. Проз борило, з а-
душшобиће .
Језиков ањедушенана јбољимог ућина чин„ покрива “штај еНи-
колаЦинца рПопос киус пе одаос тва рика дај екњиг аИстинитиупи-
тању.Деша ва лосет оика дај еоњег овимраниј импес ничкимз бирка ма
билареч(писа ос амонеколикимпос ледњим, инаписа оот воре ношт а
опе сништ вуна ше га уторамис лим), а линеинаов ајна чин.
Предна мај екњиг аду хов непое зиј ека кву– мог ућеј е– дос ада
нис моимали. Њомеј едома кс имумаодуховље нас тва рнос тукој ојј е-
смо, онај епое тскиг оворс амедуше . Притомј едуховно/ ре лиг иоз но
дов еде ноуст ва ралачкидо слухс аакт уа лним/ полит ичким, асв еа ма л-
гамс кисра сло(пос тој ене колики„пла нови“са мепое зиј е,т ес ле дст вено
томеинеко ликинивоичит ања,ика дај еоист омчит аоцуреч) с ме шт е-
нонакритичку, делимицеиполе мичку, рав ан. Апост рофирас еБог ,
прис нос екомуницирас ањимуовимст ихо вима ,а лис е,ис т от ако, пе -
сникхва т ауполемичк икошт ацсаонимакој ис ла весмрт, кре ћућис е
уна зад,каут роби,умра кне рође ња ,к ас мрт ис а мој(к адапос т моде рни-
стиклик нуОл епотосе , палиндромс ки, кодНиколеЦинца рПопос ког
пре обра тиуопе ло). Зањег ај еарт ј една коак ту . Тоз а
хт еванема лу
же ст ину.Увиј еноулирс киомот ач,подз вучнимне бес ј
ем, критичкоа к-
тивирамачонт олошко г . Дола з идопра вогче оногс уда рас аонимшт о

109
Књиже
внипре
гле
д2

насј е(ба рј епокушалотоу чинит и) оз лил о. Притомпро сиј а ване бес ка

роднина , апе сник(п)ос та јенароднипе ва ч.
Српс кипе с никј ес ве сно,неснижа вај ућинипошт оприт омвре д-
нос тпонуђ еног , иша онапо је днос т ављива њеказ аногуоднос унас вој
раниј ипес ничкиопус . Та„ј е днос т ав нос т“чува , ме ђут им, а урухе рме -
тичногиј еднос т авнос тј епосе бневрс т е: поез иј ајеспуште нанаЗе мљу,
оземљилас е,е дабиње ничит а оцибиливоз диг нут инане бо,одухов ље -
ни. Зас вешт ој еБошкоТомаше вићприписа обитномпес ништв уова
књиг аНиколеЦинца рПопос когмог лабипос лужит ика ов ишене го
убе дљивиа ут е нт ичанприме р.
Истинити,поре дпролошкеие пилошкепе сме , има јутридес ети
триде ла/ „пе сме “(симболикаброј ев авишеј енег ој ас наииндика т ив-
на; Хрис тј еприз ва ниг одина макој еј епроборав ионаз е мномша ру).
Преднамај епое ма , нај бољакој уј еиз не дриос рпс кипе сничкидва де-
сетипрв ив екдос ада .Ј ош ј еМла денШука ло, пишу ћиоГраматици
апок алип се , проз бориокој уопое ма макој ес уобеле жилепочет а кпро-
шлогве ка– Пу стојз емљиТома саСт ернсЕлиот а,Морс комг робљуПо-
лаВа лериј аиДв анаес торициАле кса ндраБлока–, доводе ћиихувез у
спе сништ вома ут ораок оје мпишемо. Истинити, у бе ђенисмо, нана ј
-
бољимог ућиначин„о тв арају “ве кукој емживимо. Има јуве ликеиз -
гледедапре вра тничкапое мабуду. Пое месе , иина че, ба ремонез на-
чајне , пој ављуј ука дапое зијадосе г нез релос т , пос танепре гус томине
можесез адов ољит ипе смамаила бав иј еодпое макомпонова нимз бир-
кама. Пое мај еиј едноимношт во, ј единс тве наце лина , уце лињенај е
-
динс т венос т– це ловит апе сма. Истинитис уотв оренодело(от воре но
иус вој ојз ат в оренос ти; отв ореноупркоссв акојз атворе ност и; слобод-
ноипо редс вихриг ороз нихз ахт евапост авље нихпре дсе беис ав лада -
них). Отв оренос тот крива моиут омешт ос ез апра вонеможепре циз но
рећиколикоде ловаов ајт екстима.Тридес етт ри„цент рална “деламо-
гус ет рет ират иика оце линапос еби– т риде с етчет врт а„ пе с ма“ . Фор-
мај е,уов омос т ва ре њу, пот пуно„ стопље на “с ас адржином. Онањоме
дише,иvice versa.
Кра јј едног„ де ла “почет акј енаре дног . Ка оправ иконт ек ст уа л-
нифонЦинца ре ваос тва рењавидимс оне тнив ена цу„ режиј и“лирск ог
вирт уоз аФра нцаПре ше рна. Цинца ре вапое маиј ес тепое мс кив енац
(терминј ес кова нпоу з орунана јсложениј ус оне тнуформу ). Но, т уни-
јекра јиз ненађ ењима.
НиколаЦинцарПопос кинеса модаз адржав ас веоношт ој еби-
лоњег овз аштит низ накупес ничкимкњиг а макој есупре тходилена ј
-
новиј ој(ре чс енез ауст ављанас вој имкра ј
е вима ,в еомачес тоура њаи

110
 Окњиг
ама

унаре дну , ра з лажес енане коликеилиа социј ат ив нодоз ивадруг еи

звуковнос личнеуис томилина ре дномс т иху,уист ојилине којдруг ој
песми, т еима мо, поредправ ихла ј тмотивакој ина прост от репе редуж
овогпе сничкогос тва ре ња , ифоне т ск ела јтмот ив ек ој иј една коуче ст а-
ловибрира ју; ре чс е, т акође , кре ћеиуна з ад, ог ле дауне којдруг ој) и
поја ча ват одома кс имума(пролошкапе сма„ Ис тинит и“,наприме рс а-
држис амој еданвока лИ– онј ењеној единоса мог ла с ничко„ме со“ ; да
лиј ес луча јноупит ањус ре дишњис амог ла сникис рпск ећирилицеи
српскела т инице , ње но с амог лас ничкосрце– и „ обрнут у“с трофу,
„огле далс ку“ ; књиг а, да кле , з апочињес ложеношћу , укоре ње ношћуу
језикдос амогње г овогданца , изк ој еисходика с ниј ањена„ј е днос тав -
нос т“ ), в е ћуводииј еднумеђус инт акс ичкукат е гориј у: нире чнире че -
ница , ре ч-ре че ница. УзРа киће ву, њег ов арече ницај е„ на јт ечниј а“, на ј
-
хармонич ниј а пе сничк а „ре че ница “с ве коликог с рпс когс тихова ња ,
оживот воре нипле сј език а(присе тимос еиСилуановогс редњове ковног
стихопле те ниј а,проз нихме андрира њаИс идореСе кулић,роднеј ез ич не
мелодиј еМомчилаНа ст асиј ев ића , јез ичкихв ра толомиј аМилошаЦр-
њанс ког ).
Ње говакњиг абодле ровс киј екомпонова наа рхит е кт онс капое т-
скаг ра ђе вина . Ње наг ус тиназ бира, с имбиот ички, ре ч, з вук, пев нос т,
вајарско, г отово т актилно, уоблича ва ње , (мент алнеи ме та форичке )
слике.Пре дна мај еда вноз а бора вљеној единс тв о, с инкре тично,г отов о
свихпоз нат ихуме т нос т и. Свеј еудос лухус асв им. Оживе лај ебодле -
ров ск ате ориј ав ез а, униве рз алнеа налог ије.Усв ет скојпое з ијипос тој и
ина шаочицаинеможеј еникоуклонитиизт ка њасв еуку пногт екс т аа
дас еовонеподе ре.Ау те нтичнис мо(ка оспојвиз ант иј скогиз апа дное -
вропс ког , ус ме ногиписа ног ), с а мобитниус ве општ ојдруг ос т и(инико
намт онеможе– осимна сса мих– от ети). И т о– „ г ус т ина“пе ва ног ,
вртложнадубинака заногк ој аомог ућа вадасеибуква лно„ упадне“у
мис а о, на пипање нодно, к рет а њеритмомми шље ња, узпоштов ањеи
наглаша ва њеримеритма, чакиондака даника кверимене ма , ура ња -
њеут радициј упе сништ вадоса михње нихпра почет а каукој имас е
бра тимее пс коилирс ко, ка с ниј еусменоиуче но, емотивноире фле к-
сивно– чиниовупое муост в аре ње м кој ее ма нирас уштунит бити.
Преднамат репт и, ка онадла ну , с ажиженоком сушт инс килирск ог,
самбитак.Чита јућиовоос тв аре ње(на пис алис мове ћонос еможечи-
татинане коликораз личитихна чина ; уње гас еможеула з ит и, риз ом-
ски, крозсв акуње говулирс купору; ње г ов оишчита в ањена ликј ена
онокој ес еможеприме нит ика дас уКорта саров еШкол ицеупит ању)
мив идимоБог а,а ли– бог ме– осе ћамо, удубинидуше, даиОнв иди

111
Књиже
внипре
гле
д2

на с. Гле да њеј еог ле дање. УЊе мусмо, иОнј еуна ма . Све обухва та н,
тра жис ве обухва тнопе с никова ње . Св е-говорпес ништ ваНиколеЦин-
ца рПопос ког„у срка ва “ус ебеие ротс ко.Ј асепре ме ћеуМи. Битноне
зназ аруб, з аив ицу. Онопок рив асв еоношт ос т ва рно/ бит ној ест е
.
Додиру јућине шт о, допушт ај ућине че мудадодирнут олирс ким буде ,
ов опес ништ вот обит нимчини. Књиг анаше га ут оранес амодаизБи-
бл ијепроис ходи,оналирскаБиблиј ај ес тет акошт ос ва кањена„ пес ма “
малак њиг апос та је , ка ока дај еобиблиј ским„ књиг ама “ре ч. Ис це ла
пос ма тра но,онај епе тој еванђ еље .
НиколаЦинца рПопос кис еидаљеиг раре чимаде миј у ршки.
Нај преј ебиларе ч. Богре чес ве тлостис вет лос тби! Ре чј епре тходила
оре че ном, име нов ањеиме нов аном. Утом, инес а моут ом, с мислуНи-
колаЦинца рПопос киј ес ржнипе с ник. Њег ов опе с ништв ој еипрапе -
сништ во.Пе рфе ка тприс ут ануњег ов импе смамахит нутј екабудућно-
сти, с вој ев рсниј ефут ур.Пое тикаовог ааут ораумног омеј еу ниве рз ал-
напое тикалирс ког , лирс капое тикау ниве рза лног . Иг рере чинис ус амо
иг ре . Онеомог ућа ва јуре чимадас еукоре неубит а к,бит кудас еоречи.
Пећј еиг ра дис тва р: г ра дкој ипе че, Да нте овДис , алииог њишт ена -
сре дкуће , ха ј
де г еровс какућабит ка , хе раклит овс кав ат ра– прапоче ло.
Нималос лучај но, опсе да нт нере чиНиколеЦинца рПопос когупое ми
Истинитисус емеисе јање . Опс е дант нај еиме т афорикакњиг е/ пи-
сма . Све ткњиг еј е дна кој евре данкаоионајрела н, ј една кореа ла н. Ми
јесмоиРе чи. Пес никпе ваочов еку , пе сникукој исеухле бљуј еуСло-
во, охле бупис а ног , ос ве прожимај уће мСлову, хос т иј илирс ког .Ј еда н
однај фре кве нтниј ихг ла г олаов екњиг еј еше г атис е . Али, т ој еше гање
уг лаву,с мртнооз биљнаиг ра.
ЗаРома наЈ акобс онаме тонимиј ај еос новнас тилс кафиг урапро-
зногдиску рсаз ара зликуодме та форекој ај ез а штит низ наклирике .
НиколаЦинца рПопоскиус пе вада„ нат ера“ме тонимиј удас еумет а-
форупреобра зиос т ва руј ућит акоис ве бра тс тво,с ве ј единс тв ос тилс ких
фиг ура . Ниј етој е дино„ пре обра ћање“ .Ј апос тајеМи. ОниЈ асепро-
жима ју. Ре чј ерече ница(иобра тно) уовоммис аоном чуде сномкла -
де нцу.Звукдобиј ат е ло. Ипес никичита оцис уохришћени. НаЗемљи,
пос ве ћени, в идене бе скокорење. Сунцеј ене рва ловс ки, иг оовс кит ам-
но, аз ра чи. Ос лика нај е, оз вуче намиса о. Илуминиранес унадре алне
ре мбоов скеИлу минациј е.
Св ак а„пе сма“овекњиг еј еда нј ерит мичкит аласна ликнако-
стиће вс киз апљуск ајкој иј еист ов ременоиотпљу ск ај : речсе„ та ла са“
изса могс рцана ше г абитис ања.Чит ав апое мај еда нј есне бас иша от а-
ла спре пу нбожанс кихка пи.
Раменомс едодируј еБогиов имст ихо вима :

112
 Окњиг
ама

пос в
едоћићуј а
к
акој
езаписаноусановнику
к
ојинассања

Аконеконез нака коиз гле дабит напое з ија , мет афиз ичкадоса -
мес ржи, доз на ћеа кос ез агњуриунај нов иј упе сничкуз биркуНиколе
Цинца рПопос ког . Мог лос епомис лит идас епослеГраматик еапок а-
липсенеможеићиду бљекас а момј езгрупе снико вања . От крилос е,
међу тим, даможе. Пој авилос еВас крс л
ос лово, ва скрс ну ој еВидив ид,
виде осе , иунутра шњимочима , онимиздуше ,е сенциј алнис пе вИсти-
нити. Ма ла рме овс какњиг асве коликогсрпс когпе сништ ва, онакој у
самна шј език , њег оваимелодиј аипонорностз на че њак аз ива ногипе -
ваног , ис писуј е, пробиј ајућис екрозпра велав иринт еје з ичкиподс ве-
сногедабидопреодора внипев аногшт оис товре ме ној еумомс не ва но,
нез акључав ас еј ош. От воре нај е, ка оис ва кас ржнакњиг асве колике
светск епое зиј е. Ње нтв ора цдола зидапос ведочи, ч удов ит. Виј ућипо-
етскочудо, ј ез ичким пра ском, з вукочара њима , пе сник, каоут ишини
праст ва ра ња , на ста јањаисв ет аиј ез икаипес ме ,т ворис амј езикпост а-
јућињимс а мим. Тв орећиј езикомј ез ик,г радипе смомпе сму. Уклоње -
нај еина ј
ма њаопнакој абимог лададелипе ва чаодис пев аног , пе сни-
каодпе сме . Пе сниксеупе смупре обрат ио. Св акапе смај екрст . Ев о
болног ,е вопит ањана дсв импита њима:ј ес телит оипес никс ам?
НиколаЦинца рПопос киј еуна јв ишојфа зипе с никова ња: пе -
сниквишенепишев лас титепес ме: онес епишус аме. Изс амогс рца
(песничког ) бит ка.

113
Књиже
внипре
гле
д2

Vitomir Teofilović

JEDINA ISTINA LJUBAV

(Miro Radmilović
: Apoteoza, „Alma“, Beograd, 2010)

Pesnič ki triptih Mira Radmilović ač ine tri velike tematske celine. Pr-
vu, sa poetički i znač enjski indikativnim naslovom „Eshatološ ko-lirozofska
pesma o Trenutku koji nije promenio niš ta“, čine refleksivni stihovi posve-
ćeni retrospektivi istorije, ako pod istorijom podrazumevamo zbirno ime
ukupnog razvoja č ovečanstva – političkog, privrednog, kulturnog... Druga
tematska celina, poema „Poezija klovna“, kao š to i sam njen naslov nagove-
štava, čine refleksije koje pod iskoš enim, humorističko-satirič nim uglom
sagledavaju dosadaš nji materijalni i duhovni razvoj civilizacije. Treći deo
triptiha su lirsko-kontemplativni stihovi koji slave ljubav, „jedinu istinu“ i
jedino ishodiš te čoveč anstva na bespuć u. Otuda i naziv „Apoteoza“ ove te-
matske celine.
„Trenutak koji nije promenio niš ta“, kao svojevrsni „veliki prasak“
bić a zvanog čovek, saž ima u sebi svu dramu i sav kontinuum razvoja č ove-
čanstva, od „dana postanja“, vododelnice koja je čoveka odvojila od ž ivo-
tinjskih predaka, pa preko plemenskog ž ivota i drevnih mitova, do dana-
šnjeg doba atomske energije, elektronike i kosmonautike. Porazan naziv
uvodne poeme Radmilović eve knjige pesama nagoveš tava sumornu, pesimi-
stičku vizuru i crnohumornu vivisekciju č itavog dosadaš njeg toka istorije.
Otkuda taj pesimizam u kontekstu sve bržeg progresa, ima li taj i toliki kon-
trast sumorne pesničke vizije i sve veće razuđenosti istorije realno pokrić e
ili je ta vizija samo izraz neke pesnikove lične jednač ine, hiperbola lič ne
osujeć enosti, frustracije lič nosti koja je na margini druš tva umesto da je,
shodno svojoj vrednosti i osobenosti, u njenoj središ noj matici i matrici? Pe-
snik je veoma svestan ove dileme i njenih implikacija, stoga razvija svoje
pesnič ke slike i opaske ne samo u ravni sinhronije, opš te planetarne mape
tema i motiva, razvijene do svojevrsne kosmogonije, veći u ravni dijahroni-
je, kao retrospektivu koja sež e od ljudskih poč etaka do naš ih dana.

114
 Окњиг
ама

Pesnik ne spori sve dinamič niji i sve razuđeniji razvoj ljudskog dru-
štva, hegelovski reč eno: sve veći broj svojstava i odredaba ukupnog materi-
jalno-tehnič kog kontingenta i događajnosti unutar svekolikog ljudskog hori-
zonta i dosega dejstva. On pred nas podastire č itav inventar ljudskog tehnič -
kog genija, evocirajući nam ključne etape političke i privredne istorije, ali
sav taj arsenal nesumnjivih i naoko velikih uspeha i dostignuć a osporava sa
vrednosne tač ke gledišta, iz perspektive njihove humanosti – koliko su svi ti
silni izumi, č uvene vojne pobede, političke i nauč no-tehnič ke revolucije do-
prinele dubini, lepoti i čistoti ljudske duš e?
Pesnik je veoma razočaran i ukupnim politič kim profilom, global-
nom mapom, i tehnič kim implikacijama na ljudski ž ivot u najširim, svet-
skim razmerama. Filozofski reč eno – a imamo pravo na filozofski ž argon
poš to je i sam pesnik filozof i š iroko upućen u filozofsku lektiru – svet je u
čitavom svom razvoju ostao u sferi fenomenologije, u ravni privida, i ne sa-
mo ne dosež e biće po sebi i za sebe, većse čak udaljava od njega! Kako bi
to rekli egzistencijalisti, obuzeo nas je „zaborav bića“, materijalno je zapre-
talo duhovno i duš evno, potisnulo u pozadinu i nevid, skrajnulo na sam rub
horizonta. „Imati“ je postalo raison d` etre, „biti“ je potonulo u svoju suprot-
nost, dobilo status ne-bić a, senke i tegobe postojanja! Taj sunovrat bić a, po
pesniku, dogodio se zbog opš te prevlasti materijalnog interesa, „u pustoš i
čovekove pohlepe“. To se dogodilo zbog postojane i opš te erozije smisla
postojanja č oveka kao č oveka, kako krivicom moć nika i njihovih ideologa,
tako i krivicom potč injenih i laika, krivim većsamim svojim mirenjem sa
neljudskim okolnostima. Odsustvo slobode je dvostruki proizvod, i onih go-
re i onih dole, a pesnik s tugom zapaž a da su i mnogi borci za slobodu bili
nedorasli tom uzviš enom cilju, mnogi od njih „tražeć i slobodu ne znajuć iš ta
će posle s njom, osim da je oduzmu drugima!“
„Trenutak koji (je) mnogo toga hteo (...) ostaje skriven duboko u ne-
koj peć ini (...) duše“, u granicama puke materijalnosti: „Stanje materije se
menja, sve ostalo je isto!“ – citira pesnik filozofski rezime kao circulus viti-
osus materijalnosti liš ene duhovnosti. Čovek je, sublimira pesnik, „prome-
nio (..) mnogo toga, ali na ž alost ostao je isti: surov, pohlepan i sujetan.“
Mada je svoju završ nu poemu zamislio kao osvetljenje i tematizaciju puta
ka spasu i iskupljenju, nagoveš tava većovde to jedino ljudsko ishodiš te:
„Pamti se (...) samo vreme ljubavi i č ež nje, (...) nežni dodiri voljenog bić a“.
Poš to je nalik oranju mora borba protiv razuzdanog privida bić a,
ovenč anog lovorovim vencima tehničkih dostignuć a i sve lagodnijeg ž ivota,
pesnik je primoran da se lati naoko iš č aš ene, klovnovske projekcije, da bi iz
nje provokativnije i plodotvornije osvetlio bezdane tehnič kog uma, upregnu-
tog u vojne i politič ke interese svetskih moć nika. Pseudosvet, svet moć i bez

115
Књиже
внипре
гле
д2

duš e, poseduje moćan pseudojezik, pseudologiku i pseudoargumentaciju;

drž eći u rukama globalne medije, uzaptio je celokupno javno mnenje. Zato
je humanistima neophodna klovnovska projekcija, vizura koja se u vidu
„dvorske lude“ pokazala plodotvornom, č ak i spasonosnom, kroz čitave mi-
lenijume kao korektiv u razumevanju stvarnosti, kao efikasan rastvaračma-
ski, kao lucidan i duhovit mig ka istini. Kroz ukazivanje na procepe i bezda-
ne smisla, na naprsline oficijelne logike i retorike, na ružno, glupo i smeš no
u pseudoozbiljnim stvarima i stanjima, klovnovska optika bila je korektiv i
čuvar onog zrna smisla zasluž nog š to se zaborav bić a nije ulio u sve pore
svakodnevice i proš irio do krajnjih granica horizonta, osobeni svedok i č u-
var osećaja za istinu i pravdu. Efikasnost „ludog ugla“ često je bila jedini
spas logosa i etosa, signalna lampica na granici smisla i besmisla. Nije slu-
čajno š to je Erazmo Roterdamski, sa „Pohvalom ludosti“, većpola mileniju-
ma dragoceni svetionik i dalekosež ni orijentir za razabiranja ljudskog i ne-
ljudskog. Nije sluč ajno ni š to je misao upravo ovog velikana moto poeme
„Poezija klovna“, misao koja je i taktič ki modus preživljavanja u surovim
vremenima i Hermesov mig buduć im vremenima: „Najveć a mudrost je u to-
me da se pravišlud kada treba.“
Borba protiv laži i zla je teš ka i neizvesna poš to je, upozorava nas pe-
snik, lažistkala ne samo paučinu prostranu kao svet, većju je i maskirala
Potemkinovim kulisama, lukavo podeš enim za sve ukuse i prohteve: „Istina
je gorka i osuđuje, lažje slatka i soč na, oslobađa iluzijama i razbibrigom
(...) đavolski lukavo. (...) Kao nevidljiva bolest ulazi u ljude, nesrećnike
omađijane (...) bestidnim novcem.“ Da bi se pobedilo u toj borbi Davida
protiv Golijata, duš e sa materijom, „svako od nas mora da se rodi u svom
duhu“, da vaspostavi iskonsku razliku čoveka „od bić a koja lete, plivaju ili
trč e na č etiri noge.“ Uprkos neodoljivoj zavodljivosti lakih i trenutnih zado-
voljstava, pesnik nije pesimista – većsama dijalektika (o)lakog zadovoljstva
nosi u sebi klicu propasti: „Hleba i igara“ nikad dosta! Nikakav rast materije
ne može da nadoknadi odsustvo duš e, jednog dana će, poput balona koji se
širi iznad svojih moguć nosti, doći do prskanja, do unutarnjeg kraha.
Ako je osvetljavanje ludila smisla, posrtanja logosa i etosa, u znaku
priziva buđenja uma i samosvesti, pravo ishodiš te, vrhunski smisao ljudskog
postojanja je – ljubav. Zato je u pesnikovoj viziji ona viš e nego vrhunska
vrednost, ona je sinonim svih vrlina i lepota ovoga sveta, metafora za sve
ljudsko, emanacija same duš e, oslobođene i očiš ćene od svih primesa sile i
zla.
Moto „Apoteoze“ čine Borhesovi stihovi, a našpesnik ih potkreplju-
je lič nim uvidima i iskustvima. Život bez ljubavi je samo privid života, od-
sutno prisutstvo, senka bez bić a. Tu bolnu istinu pesnik sublimira prizivaju-

116
 Окњиг
ама

ći znamenite sintagme Umberta Eka: „Negde sam bio odsutan, a nigde ni-
sam bio prisutan.“ Ushić enje ljubavlju nema granica, to oseć anje je tako č i-
sto i snažno da se pesnik ne libi da ga izrazi u najjednostavnijem vidu, poput
čuvenih usklič nika „Eureka!“ ili: „Ecce homo!“: „Tajnu i ključ(...) odgonet-
nuli smo mi, malena, ti i ja.“
Razume se, pesnik nije mogao da ostane samo pri ushitu – č itava tre-
ća poema ovog triptiha je tematizacija ljubavi, njeni stihovi su verbalni ana-
logon zvuč nih motiva muzič ke simfonije posveć ene ljubavi: „Tvoje ime,
Penelopo, ponovo me rodilo (...) tvoje ime postalo je zavetno, izbrisalo je
svu uzaludnost.“
Ljubav ozaruje č itav pesnikov horizont, i spoljni i unutarnji, postaje
primarni i egzistencijalni i poetič ki ključi ishod: „Možda poezija ne postoji
(...). Ako postoji (...) potreban je ubedljiv razlog, ima li ubedljivijeg razloga
od ljubavi?!“
Ne zasniva pesnik svoju ljubavnu kosmogoniju samo na magiji lič ne
ushić enosti, ljubav je izvor ljudskosti jošdok su ljudi bili na počecima svog
bitisanja i samorazumevanja: „Slutnje prastarih mitova uvek se obistinjuju
kao zaveti buduć nosti“. Ljubav se ne može objasniti ni opisati posredstvom
ovih ili onih egzistencijalnih i psihološ kih potreba i okolnosti, ona je iskon-
sko oseć anje: „Ljubav nije moguć e protumač iti ni opisati samo nespokoj-
stvom, ni opevati izgnanstvom i bekstvom od Božije milosti (...).“ Iako ro-
đena i uvek vezana za „sad“ i „ovde“, za neposrednost doživljaja, ljubav na-
dilazi efemernost, ona je spona između naš eg troš nog ja i njegove večne po-
sebnosti i neponovljivosti, stožerna vertikala naš eg postojanja, sadaš njeg
trenutka i večnosti: „Ljubav je trenutak več nosti, najduž i trenutak koji po-
stoji u nama.“
Kao iskonsko ozarenje, kao svetlost koja rasprš uje svu tamu sveta,
ljubav je ne samo putokaz veći energija koja pretač e zlo u dobro, od onog
najbliž eg, u nama i pored nas, preko druš tvenih i državnih međa, do kosmič -
kih prostranstava: „Ljubav je oterala mrtvilo epoha, odbacili smo oružje i
maske, odbacili smo gnev i poredak sveta, č istog duha (...). Udahnula si
žudnju i svitanje u vasionske molitve. (...) Prihvatam tebe, jedinu istinu koja
postoji.“
Kao pesnik sa darom za filozofsko razmiš ljanje, kao lirsko bić e koga
sve rane ljudskog roda bole i kao kritič ki mislilac, kao buntovnik nezadovo-
ljan ne samo stanjem oko sebe veći globalnim slikama i prilikama, Miro
Radmilovićje satkao pesnič ki triptih koji je i žestoka kritika i ruka pomire-

117
Књиже
внипре
гле
д2

nja, i razoč
arenje u trenutno stanje ljudskog bitisanja i izraz nade ne samo u
izbavljenje veći u veliko postojanje, život dostojan čoveka i ljubavi kao nje-
gove najsvetlije mogućnosti, smisla koji objedinjuje svaki pozitivan smisao
i simbolizuje sve vrednosti.

118
 Окњиг
ама

Ра
домирМи
ћуно
вић

АУТОР ВЛАСТИТОГДА И НЕ

(Ду
шкоНова
ковић
: Клу
пенена
гра
ђени х
,друг
од опуњен
ои
из
мењеноиз
д ање
,„Тр
ећитрг“
, Беог
рад, 2009)

Вишес т рукила уре атдомаће гпе сништ ва , сане колик овре дних
инт ерна циона лнихприз нања, ДушкоНова ковићј епо казаопотре буз а
конт ра ст омис мис аоз апа рaдокс е, из ме ђуос т алог , ит име , штој ена ј
-
новиј ус вој уз биркуна звао„Клупанена грађ ених“ из ању,одма х, 2008.
године , приг рлиона градуг радаБе ог ра даз акњиже внос тилит ера рну
на граду„ЂураЈ акшић“.
Преов ез бирке,Д. Нова ков ићј еобј ав ио:„Знала цог леда ла “ (Бе -
ог ра д, 1976), „Поде ротиненав ре ћи“ (Бе ог рад, 1979), „Са тииживот и-
ње“ (двој е зично, нас рпс комима ке донс ком, Скопље , 1980), „На дз ор-
никква рт а“ (Беог ра д1982), „Диј а логоне ма ру“ (Бе ог рад,1986), „Ход-
ник ом“ (Бе ог ра д, 1991), „Знала цог ле да лаипридруженепе сме “ (Бе о-
гра д, Бе ог рад, 1995), „Ста циона риј е– пес мера т аиме сеча рења“ (Бе о-
гра д, Бе ог ра д, 1998), „Из абра ос амме сец“ (Ча чак, 2003), „Дос та вљено
муз ама “ (Бе ог ра д, 2005), „Биос копЛимиј е р“ (двој ез ично, нас рпс коми
францус ком, Бе ог рад2007), „Тупа ниње г овпе даг ог “ (Зај еча р, 2007) и
„Клупанена гра ђених“ (првоиз дање , Беог ра д, 2008).
Нова ковићј еобј ав ио„Ант олог ијус авременемаке донскепое з и-
је“ (Це т иње,2003) ипрев еоне коликос а мос та лнихкњиг ама ке донс ких
пе сник а.
Зас војпе сничкирад, нерачунај ућипос ле дњедв е, добиој ена -
гра деМила нРакић,Мла даСт руг а, Бра нкоМиљковић, Зма јовуиДис о-
ву, з атимДа ницаМарк овић, Вас коПопа , Рист оРа тковић, Ис ток– За -
па д...
Рела циј ана г рађени-не наг ра ђе нипос лу жилај еа утору, бе су мње ,
да , још ј е дном, с кре непа жњуоприз на ва њу-не приз на ва њупис ацаи
уме тника , уопшт е, ура зличит имсре дина маира зличитимв ременима .

119
Књиже
внипре
гле
д2

Натуте муНова ковићј ег оворио, уповодуДис овенаг раде , с

проле ћа2003. г одине : Наг радедопу њав ајукњиже внубиог рафиј у
, по-
дижуреј тингна грађе ногде ла,у тичунае ве нту ал нопов ећањеч итано-
сти,штампањенов огиз дања,так о,бануужив отпис цаиобрадуј уг а
уиначев еомаз алу дномис лабопл атив омпос лу . Бил омиј ес импатич-
нодапос матрамкак ос ене кис кромниписципос л едобиј ањанаг рада
понашај укаов е де те . Тре сл исусасе бес вој унаг рађе носткаопасбув е
– насв естране.Ме небинај вишеобрадов ал о,штоседобиј енихнаг ра-
датич е, топој ачаноактуе лиз ов ањемој епое з иј е , паичитаност. То
сампрв ипу тос етиосаЗмај ев омнаг радом. Сведотада,с тв арс ес во-
дил анатапшањепораме ну. Узнаг радуидеиз ав ист, каој ак ог адна
антрополо шкацртане наг рађе них .
И докс мој ош коднотира ња , вре днова њаипохв аљив ања, ев о
шт аНова ков ићмис лиопра т иоцимаиоце њива чимаспис ат ељскеде -
ла т
нос т и: Књиже внакритик аморанас тој атидабу деспос обнада
пок рећепитањаидај еодг оворек адв ећс у диипрес уђује, нек аточ ини
поштеноибе зтактиз ирања,данез адај ебол .
Пошт ос мос ебла гоос врну линаонек ој иве дреиоблаче , жири-
ра ј
уикритича ре, ус ме римовиз ирнаг ла вниобј е ка тинт е рес ова ња ,т о
јестназ на че нукњиг у.
У њојсеова јпое т аре флек туј ев ишенег оупоча ст имакој ес у
текпра т иљеучиње ног . Форма циј с ки, з бирк а„Клу пене наг ра ђе них“ ј е
троде лна : ОКОЛНОСТИ, ПЛЕВА иЛИНИЈ А СПУШТАЊА. А с ва ки
оде ља кимас вој упе с му-прет ходницу ,т осу: Инсе рт изз аједнич кепа-
рол е„Хоћемопромене “, Приђохлиратарс твукакотребаиМоноло го
крек етањуибарама.
Те шк ој еда на сбит ис војиса мосв ој ан, анебит ис ебичња ки
егоцент рик. Те шк ој е , уопшт е, да насбитине коине што, анепродат и
себудз а што. Ј еда ноддужихна слов аиздруг ог , допу њеногиз да њана ј
-
новиј ез биркеприказ уј ена мта квимсв ога ут ора.На словдос ловног ла-
си: Наг одишњиципоз нанс тв а, ч ег ас етипл ашиш, в ете ранув ласти-
тогдаине .
Тапрос топроширена ре че ницане упрошћав ав ећ, на прот ив,
усложња вапој амс т ва ра лашт ваис тва ра оца ,ј е риз ањепос тој инес амо
тај еднапес ма,носв еколикиопусионоштомуј е , ка оиз а зовиподс ти-
ца ј
, мукаиса тис фа кциј а, билопов од. Бес умње , нисупре т ера нова жни
годишњицанипоз на нст во, маданасра доз на лос тт ерадапроничемоу
да т
умив езу , бит анј ерез улта тсв ег ат ог а,ка оштој еус порт унај пречи
гол,аушахума т.

120
 Окњиг
ама

Поштоу г лавномпоч ињеовак ои,поштоу г лав номре агуј емоне -

заинте рес ов ано, данекаже мчитал ач кипос пано– ет ој ош ј едногна -
словаизис текњиг е , кој ина сопомињедај ебав ље њепев ањемј една ко
кре ат ивноиодг ов орно, ка оиса мопев ање. Занима њеибуднос тс у
пре тпос тавкедас еде лоприминапра вина чин, данасувучеусв ој еко-
лов рат еи, онда,в рат иус тв арност .
Нат ом, кра ј њез а тег нут ом рас пону, одпој ав ногипој мовног ,
давногиа кт уе лног , има г ина циј еиз биље,ј ес теиниј е ,в ибрираие кви-
либрирапе сниковаре ч, недопушта јућидасежицас мири, ас ве стз а
-
дре ма . Порукај еј аснаус ва комс лу чај у,ча кинере шеном: Самонеби-
тира внодуша н, небитиодс ута н, неиз г убитипот ребуз апобуномкој а
зна чиу ме тностуна ј боље мс мис лу.
Штас амхтеодакаже мј апанс којпе сник ињиКаз икоШираи-
шиот решња ма– пит ас е, иодг ова ра , Нова ковић. Прес лиша в ас е, и
пре слишав ана с. Мит акопре тпос та вимо, илис азнај е мо, илимис лимо
дас модокучили,штај епис ацхт еодака же,ча кишт ај ехт еодапре ћу-
ти. Нез абора вимодај еуј едномра з говорука за о: Биобихс рећанкада
бихдос пеодонај в ећебибл иоте кесв ихв ремена– доћу тања!
Корис ноне ме шањеилиодг ов орГе риШнај де руопол итич кој
неопре деље нос ти,каос ав етуз апиј ењепив а– на ст ава кј ењег ов огмо-
нолог а, кој иј е,г от оворе дов но,диј а лог , понека дисимулт а нира зг ов ор
саоним, с вере ђимчита чимаит ума чима, пое тск ихипое тичкихт ек-
стова . Прес еља ва ње мполитикеизвла динихис аборнихода јаукрој ач-
кеифриз е рск ес алоне , маг аз инеибир цуз е , на водина сдас ез а пит амо
из а бринемо, к она мика кофриз ираис т ине , крој ис удбине , прода јерог
зас ве ћуипиј енас ла мчицужив отнесок ове .
Дас епробуђ енидеона родаис аве стчов еча нст ва,к акона з в аше
љу деодпе раит ас т ера , неог лушеоис ториј у
, кој ај есполитикомна ј
-
чешћеудивље мбраку , Душкоћез абе ле жит ива здушнукампа њука о
врху на цс вихмилос рднихка мпања:Спу стихсе , инс пе кторшетње , с
брдаСтраже вица,бе шеодмахс утрадан,посл еу даратомах авка.
Поштосис лабоу пуће нучиње ницеинез наш, оноштонебу -
дешчу ооддруг ихре ћићутиј а... нез вучипрепот ент но,с ема коне ком
баш фалипе лце риг нора циј еина ва лент нос ти, пат о– ус вомс тилу–
пог ре шнос хв ати.Пос редиј е, ве рова т но/с ва как о, пот ре бадасеобј а сне
пој аваис врха,т оков иде шав ања,у зроциипос ледице .
Зашт ота копредс тав ља мде лат никаиде ло?
Опшир нос тнас лов ај ење говс пе циј алит ет , на рочитоуКл упама.
Крозтена слов е, нађа чку, па рковс ку, с купштинс куи, з ашт онере ћи
опту же ничкуклу бу , дов одес евиниине вини, даихра з
аз на мо, оправ -

121
Књиже
внипре
гле
д2

да мо,прихв атимоилие с хуминирамо.

Уос та лом, на вође њекој ени уком с луча јуниј ез авође њеод
гла внихт ачакаие г зист е нциј алнихпробле ма , не гооколишноилис кра-
ће ноус ме ре њекањима , оконча ва мосле дећима подикс ом: Иовоможе
дабу дедодатакпакл уукомеодав ноживиш.
Ка тарз ичностсеподра з
уме вак аоне мире њес алуцифе рс ким
све том, ипрочишћење,аконтра пу нктде монск омј еПовре менорај .
Пес никуконз уме нту, нечу јноилиот во рено, тра жис ауче сника
и, з аштонека з ати, с ара дника/с роднике . Чекаувра т нодеј с тво. Ра чу на
нареа кциј у. Гов орећи, ос лушкуј е.Оту д, ме ђукорица ма: Посматраче -
ванапоме на,Неок ончав ање , Ие в отефу сноте ...
Неко лико пе са мачинепородични а лбум не з абора вних блиц
снимака , ана јкра ћаинај потре с ниј аодњихј еДе кубитис , ка оприме р
от порас мрт и.
За ј
еднос у, анес ме та јуј еднодруг ом, илисе , радииз бегава ња
монот ониј е , малос поречка ју, падаљекое гз ис тира ју: људииприрода ,
анималнииа стралнис ве т.Обј едиње нис уЛептир, патриотеипау чи-
на, пост ојеЛишће , Бабинопрас еиДрв ок аког анапишем, паГол уби-
чинз амрс ак, Тетреб, Из л азз амољце...
Ст ва рала цт ре баихоћедаупоз орииа пе луј е , алидапроме ни
све тидаг ас а чуваодпропа сти, тој еве ћпре ве ликика ме нз ање гова
пле ћа.Мождај единоз аподг ла ву.Стог а,рецимо,Зав идимг ус кама, з а
-
чудноз вучика ос а вре ме наорфеј скацит ра, на часиз а зивај ућиалуз ију
наспа сиоцеРима , добиј ај ућипо томидруг е , ре лев ант ниј еодј ек е.
Уис тојрукове тису,бе зс личнихконот ациј а: Акој ек ашње њеу
пов ратк уку ћис амопос е бипре кршај , Ил имепоз ов и, докОдав е рној
сапу тнициниј ељубав напес мауклас ичном смис лу. Пос ре ди ј е, у
ства ри, похва лаписа ћојма шини, кој омс еафирмишез авис ностибе с
-
кра јнора зуме ва њеиз ме ђус редс т ваз ара диполе тног /оданогкорис ни-
ка .
Одпе самакој ене прис тра с ношибај упрошлеис а
дашњеа нома -
лиј е, овда шњеи ст ра нс ке , убра јајусе , посе бно, Парл аме нтарци у
Страз бу ру. Уњој , ис личним, а пс олвирас еулог амалихз ема љаус ве т
-
скимкре тањимаиз а врт а њима .
Дапре зе нта циј анебудепреоз биљна , ев о,не оз биљноприз на јем:
Менис е, лично,на јвишес виђаДодав ачшампањца.
Дапрос ла вимоприз на ња !
За тонеиз бег ава мЧасизс ипањаиназ драв љања.
Преу зимањемртвихципе л а, Лок ациј ењушк алаињимас личне
пе сме, пока зујудапоез иј ахот имицеидемарг иномз бива ња , траже ћи

122
 Окњиг
ама

комикумимот ра г ик е, ана лаз е ћиче ст омиксј едногидруг огуоном

трећем.
Гдеј еклупа , ре дј едас ена ђеиСтол ица. Те кона ко,Збогте о-
ријесмакну ћа.
Диј а ме тра лни(бог ме,нека диса г
ла сни) с уПоте рницаиЗаста-
ва.
ОндаАс анаториТе нде нциј а.
Идођег еоме та р.Ва љда , дапре ме риз е мљуиприпре мит ере нз а
стихов еРобе ртаЛове ла , кој исупос лужилиНов аков ићука омот о: Ни-
кадненапу с тис моз е мљу , почињућиуму дрос ти,у миру ћиус у мњи.
И, кадс мов ећкодпредложа ка , занимљивој едаНова ков иће ва
књиг акре ћесат римот о(р)а.
ПоредЛов ела , ос лониос енаМа нолиј аАнас та кијаиФре нк аО'
Хару.Зањиматрој ицом, ка опрологпе сма рици, ма шебак асабеог ра д-
скогба лкона . Онаби, т епре вра тне2000, даз ауст авидог ађа је,ј ерс уна
обест ра не , име ђуњима , св иње ни. Пе сникј еа нг ажова нинепропу-
шт адата јприз орпре т пос т ав ибе лос ве тс кимве стима . Неиз јашња вас е
,
пус тиој ес вој еличност идас е, безпос редник а,обра теј авно ст и.
Наула скууовубиблиј ус вако дне вице , прене гос еупуст итеу
чит ањес амихс тихов а ,т ре бапрочита тинепос тав љеноаподра з уме ва ју-
ћепита ње/ упут ств о: Ве ру је т елиув ериз а м? Аков еруј ет е, ужива ће-
те!Аконеверуј ет е,пове рова ће те !
Jош одит алиј анс когве риз ма , на ст алогпоуг ле дунафранцус ки
натура лиз а м, тот раже њеј еинала жењеновихкњиже внихса држај а
,
истинит ихиприст упачнихширојчит алачкојпублици, аопе тс авре ме -
нихе ст етско-е тичко-з на че њс кихе фек тива– з аснов анихнат з в. обј ек-
тивнојк њиже внос ти, бе знаг лаше ноглириз маиг а нутљив еис пов едно-
сти, сау здржа нимкоме нта торс кимчиномпис ца , кој ив одиу та кмицу
кауз алниходносабе зс увишниху плита ња .
Нарушевинитрошнихпос тав ки, лише нис те реот ипа , а ка дем-
скихпра вилаиконве нциј а , из гра ђуј ус ес адржа јиприкла днивре ме нуи
ступњуцивилиз ациј с когдоме т а.
Пис ацте жидаот криј е , иприка же , дубљекоренеив ишеплодо-
вес адрве тажив отаимудрос ти. Ра зумес е, ништаниј еис кључе но, па
нивирт уалнис ве т, па ра лела нре а лном, ст имедас е , текциљним ин-
вент арис ањем, анеприложеним пој мовник ом иу пус твима, одслика
поре да кбићаист ва ри, уда томт ренут ку. Нека дабићепост ајес т ва р, а
ства рбиће , ка оуДе зе рту .
Дот ичнинебибиопе с никтогпросе де аира нг а,дате ориј а мане
прила жепра ксу , аопште мпе рсона лно.

123
Књиже
внипре
гле
д2

Некиодње гов ихт е кст ов ас роднис ука баре у, по шт ос еуњима

испоља вас јајандухив ешт ина'из в рта њапост а в(к)е ' наз ва ничнимпри-
јемимас вег аштос ечиниипричињав а , из акулисаинас це ни. Даниј е
пог убно, штошт абиде лова лос мешно. Зат ос ема нирз аменеулог аи
ква лифика тива(бе логуцрно, иобрат но), оз биљниј еморара з а
знав ат и
иприхва та
ти.
Нова ковићј ерођ енуПодг орици(та даТитог ра ду) 1948. Мај ка
муПодг оричанкаКсе ниј аЦицва рићБрацовић,чу ве наинт ерпре та торка
народногме лоса , аот ацНикола , изСтру мице , пилот -т елег ра фис таЕн-
гле скогк раљев скогва здухопловс тв а(РАФ), та кодај еаут орживе ои
школов аос еуЦрнојГори, Маке дониј ииСрбиј и, ка кос уг ажив отне
приликез а-нос иле. Видеој еоцапрв ипутт е кус едмојг одини, з бог
хапше њаилог ориса њаис т ог, амај кај е , такођ е,прошлакрозс елидбеи
шиканирањаонда шњеидеолог ије.
Ст удираој еј уг ос лове нс куис ве тскукњиже внос туБеог раду.
Из ве с новре мера диоуЈ АТ-у. Са дај ес ек рет арСрпск огкњиже вног
друшт ваичла нПе нклуба .
Биој еуче сникиг остпоз на тихс ве тскихфе ст ив а лапоез ијеи
одржа онизпреда вањаос а време нојпое зијиуне ка да шњојЈ уг ославиј и.
Уре ђив аоКњиже внуре ч, Књиже вненов ине , Ов дје, Књиже в ност... За -
ступљенумног имдома ћимис тра нима нтолог иј ама . Оње г овомс т
ва -
рала шт вуса чиње нј ез борникрадов а: Пое зиј аДушкаНов ак овића(Но-
виСа д, Мат ицасрпс ка,1999) ипублика цијаДушкоНова ков ић– Дис о-
вопроле ће(Чача к, Гра дс кабиблиот е ка„Вла дисла вПет ковићДис “,
2003), ка оине коликот е ма тск ихблоковаура з нимкњиже внимча сопи-
сима .
ПоНова ковићу,св е тј ев ел ик арана, аре чбимог ладабуделе к.
Наиме , тре бах уманиз ов атиос ећањапредотв оренимпитањимажи-
вота. Братс тв опоне саниципредз ломидентичној ес вуда. Поз ивас е,
кодта кв ихпринципа , наСт енлиј аМа рвинакој иве ли: Чо ве кподасти-
рес вој ес рцек аостолњак!
Полит ич каис оциј ално-е г зис те нциј алнано та , ка овиданг ажма -
надруштв еногчиниоцаичинила ца , из оштра ваак ордењег овогпе ва ња
имишље ња . Уколико, па к, т ра жит екључе в еАрспоет ике , прочит ај
т е
оба ве зноИз в ештајоимов ини, наћићет еих, на ј пре , та мо:

Инекаквекључевеносишуџепу
Десе
такраз нихнапривес
ку
Алиниовимкојимс таноткључав
аш

124
 Окњиг
ама

Ниовајодс
мећареуз г
ради
Ниовајоду
лазнихв рата
Ниј
еданниј
етв ој
. Плаћашштоихнос
ишичу
ваш.

Пес никс енез а довоља вас ипање минформациј аидов ођењему

вез упрена г ла ше нихи(ли) з апос та вљенихде та ља , сана ме ромдаимз а-
мениме ст аилиурав нот е жи, т ак одаће мос рес тив ерсобрну текомпа -
ра циј еј е рнаопа кос тј е,чинис е , пре шлас вудауопа кост : Сун цекаос и-
јал ицасиј апонадс вихс тв ари.(„Аг дес ус мрт овнице“). Дак ле, нес иј а-
лицака ос унце, в ећднев наз в ездака оноћнасв ет иљка , доз вољеној еЗе -
мља нину , дау спост ављас војпореда кк ој имс емалчицебунипрот ив
на дре ђива ња . Ина че,нек ере ченицисумучис тиа фориз ми.
Гов орећиомодернојпоез иј и, онајкој ихте дедаст удираа том-
скуфиз икунабе ог радс комприродно-ма те ма тичкомфа култ ету , ис т о-
временог овориосв ој имобра сцима : „Непрет е ндуј емдас амба ше кс -
траз нала цс ве г
ашт ос едог а ђаус ве тск ојпо ез ији, а лимис лимдај еве ћ
дуг оуце нт рупажњеј ез ичкапоез иј а. Речј еој еднојврс тиекс пе римен-
та лнепое з иј екој ане пре кидно'ради'нашире њуопс е гај езичкогоз на -
ча ва ња– с ве га, ме диј а, улице , полоитике , ос т алихуме тност и, г еог ра -
фиј е, урбаните т а... т раг а њез апсихолошкимре пе римас авре ме ногчо-
века ,ј едномре чј у, с т ва рањесмис лабе зобз иранаобичнос тиликон-
венционалнос тс лике . Да насмиј еј асниј ез ашт ос умног ипе сници,пре
све г аа ме рички,уводилича кис трукт урурома наупое зиј у.“
Нова ковићт оликода лекониј еже ле одаиде.Има јућинаумуда
ниј е данправ ацниј есв еобухва т а ниј едини, т едаис амве риз амима
свој уне гациј у,поз аба виос ерев из ијомис тог . Ув е ој епричуупе сму, а
мог аој еув ес тииширекњижевнеформе , собз иромдамуј ебиог ра фи-
ја, с амапосе би, с инт ез адра меирома на . Ирониј аиг рот ес капома жу
мудас еобра чу нас аг орчином, з ахт е вниммот ивимаиј а кимиз ра зима ,
неодбра цуј ућинимитка ожељус мрт никаз абе смртношћу. Митј е , по
њему, конс те ла тива нодноссв ет ажив ихисв ет амртв их,чове ковоуро-
ђеносе ћа ње . Прот ив з аборав .
Редов нот ра жимс роднос тме ђупис цимас вој ег е нера циј е,идру-
гихг ене ра циј а,паз апа жа м, бе зла жнес кромност и, ка кос емојциклус
ЛИРИКАЕПИКЕукњиз и„Из /пове с ти“ доимаба ш тогог ра нкаНова -
ков иће вес пе внекрошње .
Њег овСоне т остицањубис ера, обј авље нве ћнас тарт уба вље -
њаре чима, у„Полит ици“, на ј
ав иој ес амос вој нуличнос т. Спа дамеђ у
пе сник екој иупорноист ра жуј уа лт е рна т ив нудиме нз ијупе снич когј е-
зика . От ме ностформепос в акуцену, ника дмуниј ебилаприма рна .

125
Књиже
внипре
гле
д2

Нијемудале конижа рг она коз афали. Из ме ђуос т алог , пишеоколе га-

маидруг арима,фа милиј и,синов имаПав луиДа виду . Из ворнае моцио-
налнас т ањаивла с тит аис кус твас умут е кпола з ишт е , ае кс плицира ње
поетс кихз на чењас вој стве ној ехронича рукој иупоз ора ваназ аморма -
терија ла. Уходус еослоба ђапре т ера неинт име , број нихпредра с удаи
заблуда , с лужипое зиј ича с но, нима лопода нички. Ра динас вој импе -
смама.Ус а врша вас е, пре водећисае нг ле ског . Уфиј оци, з ака зну,ча ми
сировима териј ал,св едокс енепре радиипродобри, ј е рс т ва рт е хнике
нијез ане ма рљива . Напротив,хипе рреа лис тичкиприс т упт емамат ра жи
цеоха бит ус . И, кадве ћдотиче мос уштновопое т ичк ихк онцепа т а, не
забора вимониост алаиме наизг рупепес никадис конт ину ира ниход
традициона лис тичкогст ихова ња– Ву ј ицаРешинТуцић,Ра шаЛива да,
НовицаТадић, Ра дмилаЛаз ић, Мила нЂорђе вић, Вој ис лавДес потов ,
Слобода нЗуба но вић,Вла димирКо пицл,МилошКома динаиос т али.
Поез ијапре дна маниј епа ролашка , нипрог ра мска , ниос трашће -
наиде олошки, ањент вора цј е, пут ембриљант ненара циј е, непотку -
пљив иту мачс в акодне в ице, мадане мавис окофре кве нт нурецепциј у.
Бави(о) семе нт а лнимс клопома кт ерае похе , нит ра нз иционеприлике
ганеос пок ој а ва ју . На прот ив , саинт елек туа лномиморалномже ст ином
обруша васенас вештос мет аинс титу циј ис амобит нос т и.
Ова јлите ра та , кој ипос ве ће ничкиже лидабудес убј ека тане
објекат , ниј енипропов едникнипе даг ог. Прећебит идај еме тафора
траг ичногј унакауапокал иптичнојств арно сти. У т амнимбој амави-
дисепрошлос т, ниса да шњостништ аниј еве дриј а, аобудућнос т ида
нег оворимо.
Зањег ај еј еда ноде минент ниј ихз налацаса вре менедома ћепе -
сничкеипроз непродукциј ере као,дај ет опе сник– филоз офилико в-
никритича р, уме тникипоет с киа рхеолог ,с тиховниприпове дачилир-
скире торик. Д. Н. ј е,нат ема тс ком, с адржинс комиформа лномпла ну,
учиниора дикалнепроме не . Ниј епукас имболик аут омешт омус епо-
следњапе смауз бирциз овеДипл ома. Укој ојдос ловност ој и: …оду ме -
ћак ојепоне хс ас обомиз гле дадатобе хуј единоже љештане ћудабу -
дем…Дођ емут окаомај сторс копис момоде рниз ма !
„Нов аков и“ дуг ис тихов иидуг епе сме ,з а хте ва либиду жара з-
лагања , број ниј еипромишље ниј едиг рес иј е, не св ојс т ве нумис офист и-
цира ност . Из ато, ма данис а мпреписива ч, з а кључихдај е,не кад, боље
преписа тине г орас пис атис е.
Ше с топе рницита тонихкој и, сва коизс вогуг ла ,саг леда ва ј упо-
менут уНова ковиће вуобј аву , ус пешниј еће , ној а, приближит иа по-
строфирануз биркупублици.

126
 Окњиг
ама

Миха ј
лоПант ић:Су г естивношћуопус аиду бином кре ативног
увидаужив от данашњице , Ду шкоНов ак овићв ећнек ол икодеце ниј а
идеуре днај знач ај ниј ихинај пров окативниј ихс авре ме нихбе ог радс ких
пе сника. Ду хБеог радас еуНов аков ићев имс тих ов иманеобј ав љуј ена
дире ктан, в ећнаиз ни јанс иранипосре даннач ин, как опоправ ил убив а
упе снич кимтек стов имав исок еу ме тнич кев реднос ти.
ЉиљанаШоп:Заме неј е , без ре зервно,Нов ак ов ићев ае не рг ија,о
збиљнос т, дал екос ежнос т, ре ализ ациј а„пу темк онтрав ерз аиј аких
ре ал ите та“неу питнаусмисл укв ал ите та,в рлина, у ме тничкихре з ул-
татаиз начај ање гов епое з иј еуконте к стумодерногс рпск огпе с ни-
штв а.
Гој ко Божовић: Нај нов иј ак њиг а Ду шка Нов аков ића ол ичав а
драг онеу крштајдв еимане нтнепое тич кес тратег иј е , одко јихј една
сане свакидашњому сре дсре ђе ношћуг овораоакту елнојс ав ре ме ности,
докј едру гаокре нутаос мишљавањупредоч енес тв арнос ти, њеном
пре ис питив ању , к аоире лацирањус амитом, к ул ту ром, историј ом,
књиже вномтрадициј ом...
Миле таАћимов ићИв ков:Ду шкоНов аков ићј еув е лик омс тв а-
рал ачк ом з амаху . Ог лаше нкаопе сниккој ис ис те матичноус вој им
тек стов имау водиел е ментене пос редногис куств а, односноег зис те н-
циј ал ногокв ира, онј еикњиг у„Кл упене наг рађе них “ обл иков аотак о
дач итал ацв ећодпрв епес ме„Инсе рт изз аје дничкепарол еХоћемо
промене “у очика кос удог ађ ај иизнов ијеис ториј еуњудире ктно
укљу че ни.
Предра гПе т ровић: Анг ажов ање м ре чиизраз лич итихј ез ич ких
кул ту рнихс л
ој ев а, одмитс к ихименаила тинс кихцитатадоурбаног
сленг а, ре кл амнихс ло ганаипол итичк огдис курс а, пес никпоку шав ада
раз ориз атеч енетру лепое тск еме тафореиз амениихнов имкој еће
израз итиг ађењепремаств арности,алииду хпобуне .
Са шаРа дој чић:Каког одинепрол аз еикак онашеживотеу ра-
њај ууморал ноне ос етљив утранз ициј у, Нов аков ићј ес в еже шћииже -
шћи, њег овекњиг ес усв еснажниј еуиз раз у, аз амахсак ојимс уоч и-
гле днопи сане , пок ре ћусв ес ложениј уг рађ у.Утомпробл е матиз ов ању
светај естемождаинај ве ћав ре днос тње гов огпе сничкогподу х вата.
Тосу,з аправ о, из водиизшес тиз водаопре т ходномиз да њу,об-
јавље нихумес топог ов орадруг омиз да њуКл упе.
Наз адњимкорицама .
Ка оз адњаре чмерит орнихмерила цаква лит е та, ос обе ност ии
домаша јаНов ак овићевепес ничке(е )мисиј е.

127
Књиже
внипре
гле
д2

Мног икњиже вниа на литича ри, поредве ћназначе них, коме нт а

-
рисалис упој авуз вануНова ковић.Ог ледједногГој каТе шића , напри-
мер, веомадопринос ипот пуниј е мс агледавањуНова ковићевепое тике
ипоз ицијеукру г
овуса време ника . Пис алису , иговорили, оње муј ош:
БогданА. Попо вић, Че домирМир ковић, Миодра гПе ришић, Се лимир
Радулов ић, Бошк оИв ков, Слав коГордић, Ј ова нДелић, Радивој еМи-
кић,Ва саПа вковић,Ј овицаАћин, Ст ојанЂорђ ић,Нена дГруј ичић, Ти-
хомирБра јовић, Ива нНе гришора ц, Пав леГора новић, ЈасминаЛукић,
Слобода н Зуба новић, Але кса ндарЈ овановић, ДушицаПотић, Ла сло
Блашковић,Не надМилошев ић...
Иев оса да: РадомирМићуновић

128
 Окњиг
ама

Миљу
ркоВу
кад
ино
вић

УКОРАКСА ДОГАЂАЈИМА

(З
ориц
аЋир
јак
овић
: Ос
ећа
јни
к,„
Гра
дац”
, Ра
шка
, 2009)

1.

Акој е,какосмовиде лиукњиз иПредворј

е(Ара нђеловац,2008)
ЗорицаЋирј аковићиспробав алапое тичкемоделесветра га
јућиз асоп-
ственимпе сничкимг ласом, успутдемонст рирај
ућиз а
виднупе сничку
технику,алинеуст е
жућиседахра броискорачиуриз ичноинеос воје
-
но, овде, унов омпе сничкомпро г
овору, још ј
еразуђенија,језичкиле-
пршав ија , з
аинт онацијустиша ниј а, ка
дјере чопое тс
којуз немирено-
стиис тепе нуинт имногизричаја.

2.

Осе ћањепрола зностиус имбиоз ијесадубинс ким промишља -

њемодлаз е ћег, аблис когс ветаилак ом, благ
олелуј авомнос талг ијом.
Де лујеуве рљивокадпес ничкис убј екаттв рдидабираз апетаду ша
хте лаувидљивс в
ет. От удај езаов укњиг укарактерис тича нчит авре -
гис тарнајра з
личит ијихс т
ања,чит љивонес амоуст ихов номмат ериј а
-
луве ћинанив оуна словаз на т
ногброј апесама(Не рв оза, Бес, Трнци,
Сан, Љу бомора, Су мња, Праз нина...). Же љадас екре нез адог ађајима
(чулнимилиду ше вним) честој еукоракс адис крет ноалилат ент но
прис утномжељомдасеиз ађеизј езика :

Докјеј
езикудупљи
Незнаштамуј ечинити
Идеупразнину
(пе
смаПраз
нина).

129
Књиже
внипре
гле
д2

Упе
сми„Са
н”ов
апое
тичкаинт
енциј
асепомера
:

Жељесероје
Доктечностзаборав
а
Клиз
инизчело.

3.

Поме рањете жишт апе вањанае вока тивно нес ма њујез ао-
шт ре ниодноспре мај езикуине именова ним/неиз ре цивимдог ађајима .
Нај преизличнесфереивидо круг аиспове дног„ Ј а”, апотомус фе ру
породичногпамћења(на рочит о пес ма Мој а прабаба). Звуко чара ње
(сре ћнаиз ве
деницаДуша наСт ојковића ) ов ојпоез иј иниј ес трано. По-
лазе ћиодра ст реситогс тихасв еде ногнаре ч,прису ст вуј емодире кт ном
суда руре чиилињиховомбла гомдот ица ју, пача киуклиз а
ва њуречиу
реч, г деј езвек е
т ре чие рот скиприг уше н, једвас лут ив.Тој ечитљив о
пресв ег аупес ма маЗанос , Безл ичнос т, Шу м...
Принциправ нодушнадуша– в идљивсв е
т доне клеј еизнев ере н
пот ребомдас еидеукораксадог ађај има. Лирс каоз арењаинт имно
осве доченау каз ујус еулирс ким де таљимаилиу збудљивојпое тс кој
пре дс тавиопут овању(на рочит оупес мамаБој е, Опс есиј
а, Руке, Ве -
тров и, Не жност, Же несаобал е , Св ежина, Такој ег овориодан...).
Очит уј есенаг овешт ајљуба вногрома на, штобла г
осе нчикњиг уилир-
скомг ласудодај еслат ки,топлибру ј.

4.

Посебнас купинапесамасана г
лашеномпоет ичкомсвешћуоре -
чиипе вањубеле жиовукњиг у, чинећињенестетскиучина кпоетски
из
разитијим. Тусуис предњачиленеколикепес ме. ПоменимоМис ао,
Занезаборав ну
, Разговори, нарочитоантолог
ијскеНеув е
тар, Као,
КључарењеиСв етл ост.

130
 Окњиг
ама

5.

Блиста ваизведеницаОСЕЋАЈ НИКунас ловудубинс киизража -

валирс кус тратегијукњиг е, свуњенут оплузамршенос темот ивних
стањаипое тскууз несеностинешт опригушенос таринскоаот ме но.
Ка очај
никбезкој егједанс талеж нијемогаодас езамисли. Ово„слу-
чајнооткриће ”је
данј еиодкључе ваз ачитањеира зумевањеовогне о-
вдашње гпесничкогшт ива.

131
Књиже
внипре
гле
д2

Да
ницаРа
дуно
вићСто
лић

ЛИРСКИ МЕДАЉ ОНИ

(Ра
дми
лаОб
радо
вић
: Св
едо
куз алуднос
ти, „Вр
ањс
кек
њиг
е“,
Вра
ње, 2009)

РадмилаОбра довић, докт орлинг вис тичкихнаук а, у ниве рзит ет-

скипрофе сор,прев одила ципе сник,обј авилај ез биркепес ама : Лирск и
солилок виј ум(Краг уј ева ц, 1990), Чу вартв ојихснов а (Краљев о, 1992).
А уњенст ва ра ла чкиопу сс па даиз бирк апес аманасрпс комј ез икуи
њиховпрепе внафранцус киј езикс ауме т ничкимфот ог рафиј ама : Пе -
сникињеКраг ујевца(Кра гу ј ева ц,1991), г деј ебилакоприре ђива ч. Нај -
новијаз биркапе самаСве докуз алу днос ти, полирс којубе дљив остии
поиз борут е ма на ст ављасенапре т ходне . Обја вилаиз бирк елинг ви-
стичкихе сеј а:Ј ез ичкеминиј ату ре(Приштина,1998), Ог л едиизприме -
њенелинг вистике(Кос овс каМит ровица , 2002). Пре ве лај еи в ише
књиг ас афранцу скогнасрпс киј е зик .
У„ Пре дг овору“з ак њиг упое зијеСв едоку з
алу днос ти, Радмила
Обрадов ићиз но сиг ене зунас танказ биркеиописуј ене обичну„ судби-
ну“ст ихова , кој асепоклапас аис ториј скимз бив ањимаит ра гичним
преломимауживот усрпс когна рода . Оваз биркапе са мај ет ре балода
сепој а
виј ош преде се тг одина , оче муаут ориз нос исле де ће: „Пос ле д-
њихне коликог одинавишепут ас а мпомишља ланаобј а вљив ањеове
збирке, а лиј емој уодлукудаутомсмис луз аист анешт опре дуз мем
учврстилаже љадаонауг ле дас в ет лос тда наде с етг одинаодмогпри-
нудногодла с каизПришт ине “.
Иак орођ енауКра г ујев цу, Ра дмилаОбрадовић, с ав ременас рп-
скапе сникиња , живе лај еира дилауПришт инипре кодведе цениј е,
шт ојепре судноут ицалонау спос та вља њечврс тев ез есатопос омсрп-
скиху з ле та , алиипа дов а, пај екаоус поменунаова јг радобј авила
збиркулирск ихпе с ама , как оис амау„ Пре дговору“св едочи: „ Обј а-
вљива љез биркеСв едокуз алу днос типредс тављамојмалилир скидуг

132
 Окњиг
ама

Пришт ини, г ра дуукомеса мживе ла22 г одине , Пришт иникак вуида -

на спа мт имив олимикој аћеживе тиумомсрцу.“
Накра јуз бирк есуодломцииздвере це нз иј е, кој ес упот пис али
проф. дрДра г ишаБој овићипроф. дрДаницаАндре ј
ев ић. У а фирма -
тивнимпроце намаре це нз ент иуоча вајудомина нт илирс кит он, с ве де -
нос тосе ћа ња , слободанс тих, узконс тат а циј е: „Лирск иу з не сено, уз
приме тнуна рат ивнуноту , ове лик имималимт ема ма , ос та римакој е
забора вља моик ојепа мт имо,пое те саРадмилаОбрадов ићна мну диз а-
нимљивпе сничк иру кописСв едоку зал уднос ти.“ (Ве читикру г, Дра ги-
шаБој ов ић).
У ре це нзиј иЉубав накартаДа ницаАндре ј
ев ићис т иче : „Рав -
нот ежаболаиљубав ииг ра вита циј аос ећањауов имс т ихов имаемани-
ра јуу порну , ут опиј с кус вес тов ажнос т ие се нциј ежив отаподкој им
подраз уме ваљуба вкој апре т ходие гзис те нциј ииу словј екв алит етног
живље ња . Напра гуов огтре ће гмилениј умас а моженаможеверов ат иу
доброт уне когс ве такој ићемождадоћииобр аћа тисебог ов имаљуба -
виз а хт е ва ј ућипле менит иј и,ос мишљениј иидос тој ниј исв ет .“
Збиркапе самаСв едоку зал удностиса ста вљенај еодше стма -
њихциклус а, укој имас упе смес лободногс тихаинапое т скојг раници
из међуиз ре цивогине из ре цивог . Тане обичнас ит уа циј аомогу ћав ада
сеуде ломне из ре цивог , каоме стомне одређ енос ти(Инг арде н), ост вари
лирс кис енз ибилит е тис пе цифича ноиска зива њее моциј а.
Минимализ мом уис ка зив ању, к ој еј ез а поче о Ва с ко Попау
збирципе с амаКора, кој ис еура з личит имлирс кимос т ва ре њимај авља
наос обе нна чин, прес вег а, ка опрове ре нипое тскидис курс , нима ло
једнос т ав ан,тра јепрек ополавек а,нег убе ћиништ аодс вој ес ве жинеи
ориг ина лнос т и, пре поз на јемоиупоет скомра курс уна шеса вре ме непо-
етес еРадмилеОбрадов ић.Самалоодабра нихречиос тва руј есемног о,
добиј ас ест ихсе нте циј а , увидуепиг рамск огиз раз акомесеништ ане
можеодуз ет и, а линеидода ти. Унек имс тиховимаонас еприближа ва
ха икупое з ији, с тва рај ућилирск еме да љоне , филиг ра нс киу бе дљивеи
есте т с киис кле сане . Та кавс т ихпо не кдаподсе ћаинакро кипот езу
сликарс тву,ка дај есв еде нос тие с е нциј а лнос тнаврхунцус вој ихдома -
ша ј
а , шт оподс ећаинама гичнулиниј уЦве тк аЛа инов ића , ка оре цимо
ус тиховимапе сме„ Не пре бол“ : „Стој имонаруше в инама/ упепелу/
ос ме хуј емос е/ рук ена мс едодируј у/ На ш животј еунашимочима “.
Цеос тихможебитис в еде ннапа де жно-предлошкусинта г му , илис амо
наре ч, алиузиз дв ој е нис тих-по ру куожив отукој ипос лес трада ња
ос тај ек аот рагусе ћа њу. Сличнос тихов ањенала зимоиупе с ми„ Ma
vie“.

133
Књиже
внипре
гле
д2

Одс тил скихфиг урапе сникињакорис типоре ђење , ка оуве ома

лепојпе сми„Гра дови“ ,г десуг радовиупоре ђе нис аљудима ,а нт ропо-
морфиз ова ни, пе рс онификова ни, она кокак ој ене кадачиниоуГрадо-
словару, с војимма лимие фект ним проз нимз а пис има,Бог да нБог дано-
вић.Кадј еупит ањуиз борт ема , можес ере ћидај енапрв ипог ле дт е-
матс кикругма ли, ог раниче нт екнане колик оуобичај енихлир скихт е-
маое моциона лномживот уже не. Али, с писа кте мај емног ов ећи, с а
доминант ним мотивом љубав и, али ис аре фле кс ивним одс ја јимаи
промишља њимаоуз алуднос ти, опрола зност и, онеумит ност иионе -
моћичове ковојпре дуде сомне миновнос тииподру комсу дбинеус ве-
тубезпра вила , алиј анира ном, окрут ом, г дес еа фирмишес ва кивид
грубос тиибес крупулоз ност и. Же нанапраг уновогмилениј ума, мај ка
икће р, с аос ећа ње му гроже ност иисас нажномпотре бомдасенемоћ-
низ ашт ит еуврт лог уј ес вихихз бива ња. Так ој епе сникињапока зала
данемаве ликихима лихте ма, однос нодај есв еодра здоживља јаи
схват ањаоног ашт ас еоконасдог а ђаика кос ет оунамаос т ва руј еина
насре фле ктује.
Уле ксичкомс мис лууоча вамој еднос тав анинене ме тљивиз ра з
,
пажљив обира н, а лиибе змног ое кспе римет иса њаит ежњекаонеоби-
чавању.Ме ђутим, дог а ђас еиодс ту пање ,к адас епрела зиус фе рефра -
зеолошкогиз ра за, ка о упе сми „Св едок у зал уднос ти“ , г дечит амо:
„Циљ ј еопра вда ос редс тво“ , шт ој еут ица јсв ак одне вног , колокв ијал-
ногг овора , илипа к: „кој иниз овиг лас ов аоз на чава ју“(„ Значе њере -
чи“), ка оде обав ље њана укеој езику.
Основнитонов епе сничкез биркеј еос е ћа њепле менит ос тидо-
брот е, она квекак вуна мда ру јехришћа нс коос ећа њесв ет аифилоз офи-
јапа нк ализ маууче њуЏе мсМаркБолдуина ,г деса з
нај е модасуупр-
косс ве му, с вим не даћа маипа тња ма, без рез ерв но, бе зишче кива ња
уздарј абилокој ев рст е, ле пот аидобротаос новс ве коликогт ра јања .У
томсмис луможесеконс та това тидасуу здржа нос тине на мељивос т
теме љис т илскогиз раз а, кој иисиј ав аизс вакогс тихапе сникињеРа д-
милеОбра довић.

134
 Окњиг
ама

Milan Đuraš
inović

SVITANJE U MIDGARDU

ana Čkojić
(Snež : Svitanje u Midgardu, „Liber“, Beograd, 2009)

Većna startu, zbirkom pesama „Duš a hodi kroz vetar“ (2007), Sne-
žana Čkojićnajavila se kao talenat s kojim treba računati. Odmah je obelež i-
la tematiku i postavila mrež u neprikosnovenih svojih mitova. Bilo je oč i-
gledno da se pojavila debitantktinja koja mora postati ime u naš oj poeziji.
Predviđanja su se obistinila. Doš la je nova zbirka pesama Snežane
Čkojić„Svitanje u Midgardu“ 2009. godine. Pesnikinja u njoj demonstrira
onu pravu zrelost u smislu da slobodnom kreacijom povež e dijametralno su-
protne motive koji pesnikinju dovode do poetskog izraza. Ona ovde demon-
strira svoju vokaciju i autorski identitet.
Knjiga „Svitanje u Midgardu“ se otvara pesmom „Ustaj!“ To je krat-
ka pesma od pet stihova koja ima indikativnu vrednost. Pesma u biti sadrž i
dimenziju znač enja i metafizičku dimenziju. Glasi: „Svanulo je oko dana,
ustaj da kažeš : “Evo me svete“, Ustaj jer ako zalutašu noći, Niko te neć e
čuti, kad jednom, Duboko za svagda legneš !“ U figuri „oko dana“ sugeriš e
se svetlost prvog dana postanja. Potencirano je nač elo, zatim ritmič ko-melo-
dijska linija pevanja, osamostaljena i korektno izvedena. Onda dolazi opo-
mena i strepnja od noć i i nestanka. Metafizič ka pozicija svetlosti u svetu
prema konačnoj sudbini, u kojoj, kako se kaž e, „Niko te neć eč uti, kad zau-
vek jednom, Duboko za svagda legneš “.
Sledeća pesma „Uvertira“ govori o pesnikinja koja sumnja da peva u
eter. Pre je to, kaže se, rat violina, urlici, dok junakinja lirski govori o rađa-
nju istine „o svakom maslač ku š to sanja zrenje i sprema se za put u visine...“
zatim sledi definicija metafizič kog prostora rečena stihom „prostor je iluzija
dalekovidih“. Zatim epiloš ki distih, koji glasi „moja duš a je uz zbunjene
maslač ke hodila kroz (v)etar...“ Kraj lepe pesme ju uvodi u avanturu bez iz-
gleda za povratak. Tako da zbunjuje maslač ke. „Uvertiru“ je mnogo lakš ei
ubedljivije napisati nego proč itati kako treba.

135
Књиже
внипре
гле
д2

Zatim jošjedna programska pesma „Poetska tiš ina“. Govori o najsta-

rijoj pesmi kojoj se ne mož e razumeti jezik. Pesma prvotne reč i, odvajanja
od tela, najviš eg zakona pesnika o kreativnoj slobodi. „Udahnuta... u poet-
skoj tišini sna“, kaž e se na kraju pesme. Pesnikinja je opet zauzeta jednim
nač elom. Bavi se reč ju, najstarijom temom u ovoj ljudskoj vrsti. Onim š to je
več no, pa i transcendira prema tiš ini kao opozit pesme i pojedinač ne reč i.
Hod lirske junakinje kroz vetar i vazduh skreće paž nju na pesnikinjine sno-
ve u drugim svetovima. Njen hod kroz vetar sve je manje od ovog sveta. Za-
to je fantazmagori čak, donekle nepojaman i fascinantan, skoro kao život u
nekom novom svetu.
U pesnikinjinim stihovima hvata se nepostojana slika njene nadsta-
vrnosti. U njenoj nadstvarnosti egzistira bož anstvena lirska junakinja. U lir-
skoj avanturiskinji prepoznaje se č udestvena strast prema takođe bizarnim
oblicima ž ivota. Stanje kreirane stvarnosti nema svoj fizič ki svet. Ono, reklo
bi se, traje koliko magnovenje koje treba uhvatiti dok se hoda kroz vetar i
etar. Pesnikinja zahteva samo jednu stvar od svojih mogućih č italaca. Da
uhvate trenutak lucidnosti i fascinaciju u međuvremenu.
Umesto sasvim mogla bi lako da se parafrazira opservacija lič nosti
Branislava Petronijević a koju donosi Radovan Beli Markoviću novoj prozi.
Naime, naš a pesnikinja je transcedentalnih svetova izvanredna poslanica, u
tmurnoj ovdaš njosti bez agremana, Snežana Čkojiću ovoj knjizi poezije
otvara i zatvara zagradu trenutka. Izlaž e pesnikinjinu sliku neke druge stvar-
nosti i fiksira je oštrim refleksijama. Njeno pesnič ko miš ljenje dož ivljava se
upravo poput bumeranga. Postoji i utič e na č itaoca na nač in povratnog delo-
vanja. Dejstva koje ispunjava pogled na svet.
„Predugo stojim kao č vor, Na problematič nom goblenu okruž enja,
Kao smetnja i strah u mislima pobož nih. Nepož eljni ruš itelj ružnih fasada?“
čitamo na početku pesme „Predugo“, š to pozicionira pesnikinju u odnosu
svakodnevni svet i ž ivot u njemu. Pre toga pesnikinja Snež ana Čkojićspo-
minje pesmu stepskih vukova, život u Tao majci, prvog zubatog vrabca, ti-
betansku promrzlinu i toplotu, Kemadero u Sevilji gde je inkvizicija spalji-
vala jeretike, mitove i motive nordijske mitologije, i, potom kaže: „Mene su
zaobilazili ljudi, a tebe godine, Pesniče, ko je ostao lepš i?“, naime, do „Pe-
sme leda i vatre“ u svitanjima u Midgardu, gde govori: „Jutro je obojilo u
belo celu dvoranu, tela poprimila boju trulež i; izjedene, spavaju oko zakla-
nog teleta bez trbuha i oč iju“. S napomenom da je Midgard u nordijskoj mi-
tologiji u stvari svet ljudi. Bila bi uvreda za inteligenciju č italaca kad bi č o-
vek hteo da ističe ponaosob svaku od navedenih pesnikinjinih slika i misli
kojima je isprovocirala osećanja istih č italaca. Sve su te slike tako jasne, a

136
 Окњиг
ама

misli razgovetne, i jedne i druge duboko proosećane i konačno stavljene na

papir.
Glavno je pitanje u č emu je poezija Snež ane Čkojićoriginalna. Ne-
dvosmisleno zato š to je iskrena. Ne u znač enju da je do kraja intimizirana i
ispovedna. Iskrena je poš to se ispisuje sa razlogom. Ona ima u sebi elemen-
te zadatog ž ivota i elemente novoga života. Ona je Vita nuova za naš u pe-
snikinju. Za nju je najč udnovatija od svega na svetu. Ne mož e da se iskaž e
dok joj se ne podredi sve š to se ima. Pesnikinja svedoči da poeziju stiče tek
poš to je izgubila skepsu. Ona pokazije snagu da prevaziđe konflikte sa so-
bom i na poetski nač in širi svoj filozofski horizont. Ujedno intenzivira do iz-
vesne mere lič na osećanja i plastič no ih izražava kroz pesmu.
Njeni stihovi nisu zagrcnuti, ali nisu ni raspričani do kreativne neod-
govornosti. Na martinski nač in srećno dolaze do dobro nađene reč i i izraža-
vaju egzistencijalnu poziciju lirske junakinje u svojevrsnom interregnumu.
Njena poezija je intenzivna i posvećenička, dramatič na, epifanijski uznesena
i otkrivalač ki snaž na. U svakom sluč aju radi se o talentovanoj pesnikinji i
pesnikinji od retke inspiracije koja ima lepu pesničku sudbinu kojom ć e, na-
dajmo se, dobro upravljati.

137
Књиже
внипре
гле
д2

Ив
анЛа
лов
ић

ПОЕТИЗОВАНЕИСТИНЕ

(Го
ранЛа
буд
ови
ћШа
рл о
: Ак овид и
ш. „
Буд
ућно
ст”
, Но
ви
Сад, 2007)

Св ешт она мус вој ојновојкњиз иГора нЛа будов ићШа рлока зу-
јејесупое тиз ов анеис тине,с на жнире флек ториупере ниубит ак,упе ре-
ниуха оссв ета , уз абл уде лог лув одоба . Ска ску , устихов аноприпове -
дањепес никз апочињере чима„Аковидиш” , ка одај енаст артупоже -
леодана мск ренепа жњудај енаумандаис причанешт опос вепове р-
љив о, дана мот криј ет а јну,данасуњуупути,идакодсв ој ихчит алаца
изазовес аос е ћајј ез еине прис та јањанада т и(на ме тнут и) вредносниси-
стем– с ис темокренутна гла ва чке .
Ус вет укој исв ојимс тиховимаШарлос вла чидона г ости, љубав
нијешаблон,ниј ет е к„ Волимт е” , ве ћјеиз губље нас тв арнаве тромет и-
ниг девиј оре„шт авље нек ожељубав ника ”.Пе с никс епит а„ кудс еде-
дешапа т/ ос ећа јт оплине ” , аодг ов орпос ре днопрона лазиуса борном
покличуг ра дс кихкловнова :„ Проле ће,проле ће , пролеће ”– ит оус ред
јануара . Оварепликај ес амој еда нодприме ранакој ина чинЛа будо-
вићприст упас т ањус тв ари. Тој е , наиме , ос ве жав ајућиотклонодбла -
гоглаг ољивихос ећа ња , ра спев анепа тетике , одриг иднихинеумољивих
начела . Ист ов ременоус пос тавља , канониз уј ес војеврснупое тикуап-
сурда , укој ојиро ниј а/ с амоирониј аима јуу лог ув ез ивногтк ив аових
стихов а. Поре дт ог а,з арниј епрвиуна шојпое зијииспе ва оџибе рску
љу бав нупес му .
Ка опе сниккој иј еса гле дао,абог меиумног омеос ет иоболчо-
вечанст ва, комеврс нимс тихов имапокуша в адапомог нес т аримре цеп-
том– клинс еклиномиз биј а– обна родова ој едаос ећа јшт ојеживи
младиле птировобла кј ест еј единаос тав шт инаутмини. Тминауовој
поезиј ипредс тав љаоношт ос еумуз ициз овет е пих,ауфилмовимај е
-

138
 Окњиг
ама

зовитоишчек ив ањенепоз на тог . Пра тинаснасв акомкора кукој ихит а

касв етлос ти, какола жудуг е, ита маншт оодшкрине моспас оносна
врат а ,зауст а вљанас ,с тављај ућина мрукунараме .
Мог либис морећиз релоост в аре њеиус пу тобраз ла га тина ш
суд, а лиов обибилос увишноипре тилобидате кс тпопримилог ореи-
чане хо, скрибома нс кибројредов а. Сув ишно, ј ерј еЛабудов ићнапо-
зорницис рпск епое з иједоса даодиг раоз а па же неролесв ој имкњиг ама
„Раз мишља м” ,„Авинс кописмо”и„Алс” . Мног епе смеизов ихос тва-
рењанаг ра ђива несунапре ст ижнимфе стива лимауВрба су , Књаже вцу,
Беог раду,Мла деновцу,За ј
е чару ...
Књиг а„Ако видиш” , Горана Ла будовића Ша рла не одољив о
препоручуј ек аомај сторамоде рнепое тс кеа рхит е ктуре , с ает нопри-
звукомкој ида ј
е„ шме к”ипа тинупос утомпра шиномда лекихз вез
да .
Ша рловапое зијаниј ела виринт , непо кушавадапос ва куце нубуде
ориг ина ла н, ус мис лудаориг ина лнос тбудеа нт иподз драв омраз умуи
добромукусу . Приме риизте кућепес ничкепроду кциј ена мг оворео
попла в
иму та вихус та , бучнихиа мбициоз них.
Ла будовићуов ојк њиз ипише , уг лав ном, уформислободног ,
белогс тиха . Имаист анча нт але нат , ос е ћајз аме лодиј уирит ам. Форма
увиреус адржа ј, с адржајт ре пе ритихом лав ом мотива . Св еј еовде
скла дноињише мос еут актуишча шенихпое нти, от режњуј ућихме т а
-
фора, ут акт уа т мос фе реилирике . фраг ме на таизПа риз а , Единбург а,
Лис абона,Хав ане , Беог рада ...
У пе сма ма„ Драг амој а. Опе тт ока же м” , „Мет еорс каљуба в” ,
„Лаг анав ремена ”, „ Оба лаодшуме ”, „ Жив отнафа рми” , „Риг орозна
песма” , и„ Мој иорта циспре ма јупре дс та ву”а ут ордока зуј едамуниј е
странниримов а ниск азукомес епре т ста вљака опе сниккој иј еовла -
даоформомве заногс т иха, пошт уј ућиз аконеиме трикунеопходнуда
песмаовогобликабудеус пе шна . Так оШа рлододируј еобеоба лепое -
зије: белуиримов ану, апроиз в одј е , ус ва комс лучај у, буј анколорит
лепекњиже вност и.
„Аковидиш”ј ест епе сниковаз апит а нос тна дмраз оме гзистен-
ције . Прој екциј уса вре ме ногс ве тана ла зимоупе с ми„ Пос ет а ”
, идокле
годна смише ви– а лена шес ва кодне вницебудуне приј ат ног олица ли
исподног а вица , не ће мопре ст ат идала ме нт ира море чникомШарлов ог
кала мбура : „ Гот овој ебре!”(џиберс каљубав напе сма ): Мис им, оно,
ства рномиј елоше !

139
Књиже
внипре
гле
д2

Luka Čuljak

NOWHERE MAN

(Marko Tomaš
: Zbogom, faš
isti, „Buybook“, Sarajevo, 2009)

Je li povijest moje zemlje bitnija od moje osobne povijesti?

Marko Tomašrođen je u Ljubljani, ali ne prije 29 godina nego noga-

ma gazi danas po treć em desetljeću života. Istina je da je te 2007. imao 29.
Ravnoduš nost ne mogu izliječ iti ljekovitim travama koje mi š alju od kuć e
strahujuć i za zdravlje moje duš e. Rođen sam prije toč no 29 godina, ali od
tada su se mnoge stvari promijenile jer je iste godine izaš la njegova posljed-
nja zbirka „Marko Tomaši druge pjesme“, a krajem proš le godine objavlje-
na mu je sedma zbirka poezije i to č etvrta samostalna.
Ponikao ј еu knjiž evnom časopisu Kolaps, u Mostaru, krajem pro-
šlog stoljeća, gdje je bio jedan od urednika zajedno sa Mehmedom Begićem
i objavljivao svoje kratke prič e i poeziju. Tada se otkrivao i stvarao š to je
eskaliralo jednim snaž nim poetskim okvirom koji je jošu nastajanju jer je
jošu ranoj fazi knjiž evnog stvaralaš tva a ako održi tempo, sigurno je da ć e
Tomašpostati nezaobilazna karika naš ih poetskih krugova.
Zbirka poezije Zbogom, faš isti sačinjena je od pet dijelova i to PUZ-
ZLE PIECE 1: Imenik, PUZZLE PIECE 2: Horoskop, PUZZLE PIECE 3:
Zbogom, faš isti, PUZZLE PIECE 4: Što sam napisao do podneva i prolo-
gom 21st CENTURY PUZZLE i kroz svaki od dijelova provlač i se određe-
na zajednička tema – žena, pitanje jastva š to uključuje pjesnikovo porijeklo
ili pak religiozni motivi koji se provlač e kroz cijelu zbirku. Tomašluta, u
potrazi je i svjestan je da promijene nema bez sukoba tako da je u stalnom
konfliktu sa druš tvom, egzistencijom, ali najveći neprijatelj je sam sebi. Ja
sam ljubavnik svijeta, kreć em se na orgonski pogon, pominjem sve š to je
potpirilo vatru između mene i mene, stvorilo me takvog, kupilo na kilogram
u jednoj provincijskoj mesnici u Vojvodini gdje sam s ocem uzgajao grož đe,
podilo me vinom trpko ravno disanje zemlje. Tomašje u ovoj zbirci neš to

140
 Окњиг
ама

izravniji no inač e. Jošjedan od elemenata kojih je pjesnik svjestan jest put,

put u fizič kom, ali i metafizič kom smislu i kroz zbirku je to i vidljivo gdje je
put imao ključ no mjesto u Tomaš evom obrazovanju. Prema tome, jasno je
da je oblikovan od strane puta – ž ivio je u Somboru, Splitu, Zagrebu, Sara-
jevu i Mostaru, a Europa mu je nezaobilazan motiv.
Kroz zbirku je vidljivo da je Tomašpoklonik tuge, jedan od rijetkih
koji stoje na njenom braniku viš e nema braće, nikoga ko bi stao u zaš titu
tuge i sanjao tek kruh, ili oduš evljeno pričao o poeziji, poklonik koliko tuge
toliko i Leonarda Cohena i to je ono gdje ja nailazim na punctum ili Barthe-
sovu nasladu kod Tomaš a. Ne ž elim da znam tko je Katarina ili Christina,
ne ž elim da znam kakve se prič e kriju iza ovih pjesama baškao š to ne želim
znati ni tko su Cohenove Sisters of Mercy jer odvećuživam samo u njihovoj
poeziji. Ti i ja, Leonarde, mi smo sitni faš isti, neš to poput dž eparoš a. To je,
valjda, poezija, mali privatni konclogor. Hajde, onda, da u to ime, pozdravi-
mo Hitlera…i ljubav je zloč inač ki projekt. Znam sigurno nekoliko ljudi koji-
ma je č ežnja uniš tila život. Htjeli smo biti tuž ni poput tebe misleć i da tako
neć emo postati masovne ubice.
Tomaš u bi se zaista dalo dodati pregrš t atributa jer on jest raskoma-
dan i lutajuć i, tragič an i poetič an. No ono sve š to Tomašjest, ali č injenica je
da jedno treba ostati jasno jer kako Culler piš e, kraljev sin jošuvijek je kra-
ljev sin, iako su ga odgajali pastiri i s punim ć e pravom postati kraljem kada
se njegov identitet otkrije, ako želite saznati da li je Tomašpastir ili kralj,
dajte se u potragu za ovom zbirkom. Esencijalno jastvo kod njega je itekako
izraž eno, ali i to da Tomašdjeluje i tim č inovima postaje ono š to jeste, gdje
se na kraju ispostavi da je njegova prava narav pa bio on veliki barbarin ili
pak č injenica da njegovim tijelom teč e ciganska krv. Tomaš evo jastvo izra-
ženo je kroz cijelu knjigu i njegov identitet je u nastajanju, Ja sam ciganin,
svojom voljom, zbog svih borbi kroz koje prolazi, ali u završ noj fazi nastaja-
nja jer je on sam postao uzrok događaja, i to je ono š to se događalo kroz ci-
jelu povijest knjiž evnosti, on je uvijek prisutan. Tomašse gradio kroz tekst
baškao i svatko od nas. Predao se lutanjima i traženjima i ono š to se mož e
iščitati iz njegove poezije jest da je poklonik gore navedenog kanadskog
kantautora gdje Tomašuvijek spremno staje u obranu istoga i time konstrui-
ra sebe – identificira se. Tako je okrutno sve š to volim, razarajuće poput tri-
pa, ali ako, samo ako, isključivo ako, mislim da sve to posjedujem.

141
Књиже
внипре
гле
д2

Би
сер
каРа
јчић

НАНИНЕ МОЛИТВЕ ИЛИ О Љ УБАВИ

(Вл
ади
мирСт
анк
ови
ћ: Нани
н емо литв
е.„
Вашак
њиг
а”,
Бе ог
рад
, 2009)

Човек овжив отс ес аст ојиодт рира здобља : детињст ва , мла дости
ис тарос т и. Пре маКиркег оруоде стетичког ,е тичкогирелиг иј скогпе -
риода.Иобичниљу диипе сниципоку ша вајудаихиз разе. Сва коизпо-
себногра злог а.Св аконас војначин. ВладимирСт анков ићот ка дпише
поезиј учинит оприменомкра ткеформе.Ха икуидруг им. Ув еккра јње
саже то.Та јначиниз ражав ањанај верова тнијеј еодре дилоње г ововиђе -
њечове каисв ет а. На јопшт ијерече но– ре флек сивноилионоко ј
ене
трпи де скрипциј у. Њег ове пе сме с у ликов но-мет а
форичне . Оне с у
„слике ”. Та чниј е, њег овј ез икј есликов ан. Безобз иранат емукој омс е
бави. Једнаодње говихна јче шћихте маједе тињс тво.Виђе нокрозс вет
природе . Све тживот иња. Сув оземнихив оде них. Све тинс ека та. Кроз
љу бавпре мародит ељима. Љубавпре мажени. Љу ба впре маде ци. У
последњојз бирцис етиосес војебак еилинане , ка кос еуист очнојСр-
бијима јкаоцаилима ј
к еобичноназ ива.Собз иромдас ураз ликемеђ у
генера циј амама њене гоудруг им крајевима , на рочитоуг ра ду, израз
нанај еприме ре ниј иодба ка . Његована нај ес амоњег овааис товре ме-
ној еиопшта . Окре нутај епородици, околини, алииБог у. Нес амоу
црквиве ћус ва комт ренут куинас вакоммес т у.
Упрв ојпе смипе сникк аже :

Нанинес умолитв е,
којеизгов
араусе би
илиједвачуј
но,
упућенеувекистом.

142
 Окњиг
ама

Молит исеј ес
тетајничин, ча кикадај езај
еднички. Ка кавс еу
пра
вос лављуиз водиз авеликепра з никеилимолиз адушуу мрлог. Да-
кле
, молитв ајетај на.Великатајна . Збогтогајеј
едвачуј на, чес
тоине -
чуј
на .Јер, к
акокажуЈ е
ванђеља, Богз нана шепотребе, чујенас, усли-
шује,милос тивје, помаженашојс лабос ти:

Унаниномс рцу
с
унцес
е,хвал
аБог у, роди
св
акога
јутра.

Или:

Јасамув ере
н,песмо,
дамојунану
с
аог ромномљу бав
љу
одасвудгледаБог.

Међут им, За
конБожј иодређујекакосет ребамолити. Св ером,
надомиљуба вљу– прес ве
га. Исвимсрце м. Ибезз лобнихмис ли. Иу
истини. Иучис тоти. Исмире но.И понизно. Иус рдно.И унев ољи. И
уболест и. Иу ве
чеиуј ут
ру.Иноћуида њу.Не прес т
ано.Нас в
акомме -
ст
у. Спока ја
ње м. С исповедањемг рехова. С пониз ношћу. Сас узама.
Саз а
хва лношћу:

Нанасе,в
ели,никад
ничегђавољегниј
ебој ал
а,
затоштос еодБог а
ос
ећазаштиће но.

За штићено, ј
ерј
еус т
ањудаизмолиБожј
емилосрђе, Божј
ес а
-
жаљење, благ
ослов.Свеононаштасечове
косла
ња,захв
аљуј ућичему
опс
тоја
ва :

Икаданије
ниукаквојне
вољи,
мојасенана
молиБогу.

143
Књиже
внипре
гле
д2

Аослањас енаБожј уславу,наБожј умилост,наБожјаобећа ња,

наБожјизаве
т, наБожј управду. Је
р, обраћа
њеБог ујеприближа вање
Богу
,тражењеБог а
, призивањеБог а, от
кривањедушес вој
е,срцас вог
а
пре
дБогом:

Нанасемоли
Богу
каоинашипреци:
читавимсвој
имбиће м.

То„чит ав
имсв ој имбиће м”незначичињењег естов акаквечине
све штенициимона си: подиз ањеруку,па дањенаколе на, падањеничи-
це, патетичнимре чима . Довољној ечинит итоибе зре чи. Јермолитва
јет ражењез аштитеумука ма , Божјепомоћи, божа нскеут е
хе, ола
кша-
њаоднес ре
ћа,милос рђа,из бав љењаодг реха, оздрављењеодболе ст
и,
изба вљењеодне прија те ља, из бављењеодслог а:

Мој аминана
увекизгледала
некакомања
докс еобраћаБогу.

ОчекујемодаБогус лишина шумолит ву, алитос енедог ађаод-

мах,понекадпослеиз в
ес ногв ремена,понекаддруг а чиј
енег ошт ооче -
куј
емоилиника д. Богуслишуј емолитвуономек ојис емолисве ром, у
имеХрис тово,св имс војимс рцем, којиодбацуј езло, ко
јис ебојиБог а,
кој
иљубиБог а
, којиис пуња вав ољуБожј у, којијепра ве
дан, којис е
молииз адруг е
,з апородицу, з анародиот аџбину ,з асвакогпосе бице,
заболне,зане вољник е,занеприј атеље,чакз азлог а
:

Никонеу ме
так окомојанана
дапогледаунебо
кадаспоменеБога.

Спомиња њеБог ајеиз ражавањеже љедасежив иуз ај

едницис
Богом, дас епос т
иг нејединс тв
осХрис том, штосепос
тижепошт ова -
њемЗа конаБожј ег, ДесетБожј ихз апове
сти, кој
имасеусв имвеликим
религијамаре гулишежив отназ емљииодноспремаБог у. Поредре чи
тујеис лика,обличј еБожје. И предњомс емолимо,палимос веће, ка-

144
 Окњиг
ама

димо. Јеронај еов аплоће њебожј ек ој еодређуј ецелокупнонашевла -

дањеназ емљи, одког аз авис иг деће мос енаћиуЦарс твуне беском. У
рајуилиупаклу . Нашодлаз акуЦа рс твоне бес коБогј еиз вршиопре ко
Хрис такојипре бивауна маимиуњему, к ој ис ежрт вова оз богна с, да
бинамБогопрост иог ре хе. Збогтог асеоднасз ахтеват рпље ње ,сме р-
ност, кротост, ре чј у– хришћа нс ковла дање. Хришћанск ов ладањеј е
прес вегаљуба в.Љуба впре маБог уиљуба впре маближње м. Искрена ,
чистас рца, топла , некорис т ољубив а. Сат омљубав љус ерађ амо. Ј ер
БогјеБогљуба ви.Аве ра,молит ваподс тичуна снаљу ба в.Ме ђутим, у
историјичов еча нст вапос тој епериодика дана двладав ајуз лоимржња .
Шт ос епос ебноис поља ваура т
овима . Ме ђу тим, човекс еиз новавра ћа
миру.Ј ерБогј еиБогмира . Нанека оштој еВладинат ос авршеноос е
-
ћајуинешт едимицена мг адаруј у.Нанај ј
едност авнијина чин: пре нос е
-
ћинанасс војмир,мирбожј и!

145
Књиже
внипре
гле
д2

Ду
шицаПо
тић

КАО ПТИЦЕ СЕЛИЦЕ

(Милу
тинЂурич
ковић
:Зл
атнере
чи: Све
тскенарод н
е
п
ослов
ицез
адецуимла
де.„
Алма“
, Бе
огра
д,2009)

Послов ицес ука опт ицесе лице , сликовит она сув одиМилут ин
Ђуричковићукњиг уЗл атнереч и, из борпос ловицаизсв етс кеусмене
баштине . Уводина сиуова јсв ојподухва т– ма липообиму, авелики
пому дрос ти, бу ду ћидас уиз бориовеврс т екоднасодис таре тки. Ј ер,
мудростне маг ра ница , паов акра ткаг ов орнаформаусменекњиже вно-
стила копре ла зипрос ториос ва јара зненароде . Приређ ив аче вј ециљ
дас ачиниширокуле пез ус ве т
скихпос ловица ,з биркој ибиука заона
њихов ена циона лнеоз на кеипоре кло, нара з ликеинас личнос ти, али,
пресв ег а, нањиховудухов нув редностиуме т ничкуле пот у.
Посе бис еразумедај е
днаов аконе ве ликакњиг анеможепру-
житиис црпа никомпл екс анув идужа нрпо слов ицеуг лоба лнимра з-
мера ма,ј ош ма њеувидуње нуна учнусу дбинудат акока же мо,ут око-
вепроучав ањаиприкупља њанараз личитиммеридиј а нима . Ђуричко-
вићз атобирамањекрут уконце пциј упопу ларногиз дањаис клапа
књиг унамењенупрес ве гаде циимла дима . Тоћере ћида ,т еме љнос а-
купив шиг ра ђуиза де ква т
нелит ерат уре , приређива чниј епропрат ио
научномапа рат уромнакој уоба ве зуј ус циј е нт ис т ичкеконве нциј е, ка о
шт обибилис пис ковииз вораилит ера турез аг рађукој аобухва таов у
књиже внуформууна роднојкњиже внос тиос амдес е
тидвез емље.
Уме стоз аморнихидуг ихс пис кова , Милу тинЂуричковићкон-
ципираџепноиз дањеинамењуј ег ана јмла ђојчита ла
чкојпопулациј и.
Упра воонојкој ат екула зибог атис ложенс ве ткњиже внос ти, осв аја
њег овз ахте ва нинт еле кт уалнихориз онт . Пос е бис ераз умеидана ре -
ченана ме наимплицитнопос тављаст аропит ањеуна уциокњиже вно-
стиз аде цу , пита њење непра г
ма тичност и– далиделаз адецумора ју
садржа типоучнукомпоне нтуилиј еонањихове т
стичкио ков, одно-

146
 Окњиг
ама

сно, далисемог уис црпљива т иуис кљу чивос т иуме т ничкеиг ре, лепр-
ша вос тила рпурла рт из ма , бездида ктичке ,а лиибезз на че њс кете жине .
Зл атнере чиг отовопос е бинамећуодг ов ор– дас екњижев нос т ,
добракњиже внос т,бе зобз иранат окомеј енамењена , на ме ћес амока о
скла дс адржинеиформе , ка ос мис аонадубинакој уморадапра тиа де -
ква тнаумет ничкаст рукт ура . Шт овећираз у м, токра ћиј е зик,ка жеј ед-
нада нс капос ловицаизовекњиг еме та форичкииз ла жућиидис тинк-
тивнообеле жј ежа нра , њег овус а же туформу, ј ез г ровитос тње г овогиз -
раз а. Из боризовогиз да њаупра воипот врђ уј ет уње г овука ракте рист и-
ку,а ликаз ујеидаумностнет ра живе ликере чи. Нет ражиј ениг деши-
ромг лоба . ОдАус тралиј едоФинске , пос ловицућемопрепоз нат ипо
згуснут ојмурос тииј едност а вност ииз раз а, к ој ипопутпт ицасе лица ,
лакопрела зипрос ториосв ајараз нена роде .
Униве рз алнос тде лова њапос ловицепра тисенај ош дв ерав ни
њенекњижев нес тру ктуре– нара внис ликовит ост ииеуфониј еиз ра за .
Обет ење неос обинедопринос ењенојуме тничкојлепот и, приј емчив о-
сти, попула рнос ти. Сликовит ост ,с ас вој ес тра не ,з на чииве ћисмис ао-
ниопс ег , мог ућнос тдаонаде луј енес амоура зличит имвре ме нимаи
нара зличит имг е ог ра фск импрос торима , ве ћиу конте кс тимакој ис е
неморај упона вља ти. Из борко ј ина мј епонудиоМилут инЂуричковић
пока зуј едај еов акњиже внаврс таураз личитимнациона лнимкњиже в-
нос тима , ма њес клонапос реднос тиивишез на чнос т иис ка зане гошт о
смомит ооднаше , српс кепос ловицена учили.
Онај е,ме ђутим, унамара зв илај ош ј еда нв идчита ла чкогоче -
кива ња , у смере ннање нуеу фониј скудиме нз иј у . Ве ликаз вучнавре д-
нос ткра ткихг оворнихформинашеу сменек њиже внос тиос тв аруј ес е
наг ла сов ном, рит мичкомиме лодиј ском пла ну. Управ осут екомпо-
нент екњиже вногде ланај непре водив иј е. Ус ловље нес трукту ром с ва -
когпосе бногј ез ика , онес еуст ра номј ез ику , упре воду, не минов ног у-
бе. Пос реди,ме ђут им, ниј ес амое ст етичкифе номен, ј е рс еиск азприма
првоучулној ,з ву чнојкомпоне нт и, докнев ерба лна , дакле , идикциј с ка
сре дст вапрес удноу тичунара з уме ва ње ,с тог а , инапа мћењепоруке .
Ост ајућинужноус кра ћенз але пот уз вука , доне кле , ихе ндике -
пира нз боговогнужно гнедос т ат ка , чит ала цизовекњиг е, ипа к, неиз -
лаз исиз нев ере нимпочет нимоче кив ање м. Зл атнереч иуист инуиј е с у
дра гоценариз ницаобимоммалих, аумношћув еликихдра г уљас ветс ке
усме неба шт ине . Златнере чипок аз уј ус вудубинуис тинее гипат с ке
пос ловице : „Књиг ај евре дниј аодс вихспоме никаиодс вихг робница ,
јерс амоонаг ра диспоме никеус рцуоног акој ичит а.“ Илииз окре ћу
пра гма тичнеЈ а па нце : „Бог атс т вој еис тошт оилет ећипе пео. Штог а

147
Књиже
внипре
гле
д2

вишеску пља ш, прља виј

ипос та
јеш.“ Ј
еронос енеме риувекисамо
крилатим новцима . Бога
т ствокојејепонудиоМилут инЂуричковић,
раскошансј ајумаидуха , управојесупрот
неприроде– штовишелети,
даљест иже, ашт ог авишес купљамо,свебодриј
екора
чамостаза
маду-
ховногочишћења.

148
 Окњиг
ама

Ра
домирМићу
нов
ић

КЉ УЧНА ПИТАЊ А И ОДГОВОРИ

Ри
мар
ење
мнак
њиг
уСа
ваМа
рти
нов
ића„
Пит
амт
еја
“

(Savo Martinović : Pitamteja : aforizmi od pitanja, „Udruž

enje
humorista i satiričara Crne Gore“, Podgorica, 2008)

По пре ћутаном са вету на шихпре дак аНемојбитићу ту к, но

уту ком нау тук,ре шихдаодг ов орнорима рим, упов одукњиг еПи-
тамте ја. О поме нут ојз бирциупит нихиупутних, анипошт оуспут -
них, а фориз амаСав аМа рт иновића , вис окопоштов аниНиколаРа цко-
вићј е , упог овору, узвра тионе из бе жниму питником: „Далибис мобез
пит ањаз на лиишт аос ебиисв иј е ту... Уоча ва јућиконт растеидубља
значењаљу дскее гзис те нциј е,аут оруафорис тикуув одинов уподврс т у
–а фориз амодпит а ња .“
Рође нуБе говина макодДа ниловг рада, 26. ј ауара1935. г одине ,
СавоМа рт иновић, з е
тМа ндића , издолинеЗе те, у
з висиосемишљуи
речју . Ј еданј еодна јбољихху морист аиса тиричаранаба лканс ким
прос торима . Врцав имдухом, в редноипос ве ћено, анада свепе цкав о,
каоз ла тонос намудрапче ла,пише , обј ављуј еидобиј априз нања .
Дос адј еобј авио: књиг еафориз а маНИШТА ИЗМЕЂУ, Беог ра д
1991, ХАЗАРДНИ РЈ ЕЧНИК, Беог ра д1994, ПУНА КАПА, Риј е каЦр-
нојев ића2000, МАЛАГЛАВАПУНАКАПА, Да ниловг рад2005; з атим
књиг еепиг рама: МРТВИ УЗАО, Бе огра д1994, иКОЦКА Ј Е ОКРУ-
ГЛА, Подг орица2005, т ерома неодпричаСАГАО САГУ, Риј е каЦр-
нојев ића1996 иНОВЕЛАОНОВЕЉИ, Риј ек аЦрној евића2000, одко-
јеј е2004. уДанилов г радунас т аламонодра маНОВЕЉА НИЧИЈ И.
Март инов ићј еједанодс аст а
вљачаАнт олог ијецрног орскога фориз ма ,
РИЈ ЕТКЕЧЕСТИЦЕ, Подг орица2006.

149
Књиже
внипре
гле
д2

Прев ође нј еиа нтологис а н, к аохуморис та, са тирича р, пе сники

проз аис та,з аде цу, мла деиодрас ле .
Нак ључ напита њаизње говогнај новиј егделахт едохбрав уро-
знодаодг оворим, ма дас ена меромуна предништанег ара нту је. Држа о
самс ена роднемудрос тиКонепоку ша,неможениус пе ти.
Понов ићуМа ртиновићев апит ањаипонудићус вој евиђе њес ве-
та, осла ња јућисенаиз рекуКоре ск иратајдобиј а. Рачуна јућипритом,
каоша хист а, даниј есра мот аиз г убитиодт аквогиг ра ча, анез абора-
вља ј
ућидас е,нере тко,те кпрекомаг лушт ине ,с тижедос уштине,т еда
се, прекоа фориз амаодпита ња , пу те мчит ањаиуплит ања , можедоћи
доповољнихре зулта та.
А, далиј еис тинаде бљаилит ања ,з авис иуг лав номодпит ања.
Међут им, де шав ас е, кадас енај вишеодг ов оруна даш, одконтра пита-
њадас тра да ш.
С обз иром да, поМарт инов ићу, к оцкај еокру гла, ине кимој и
одг оворис убаш т акви– ок ру г
ли, наћоше , штос амопос е бинемора
бит илоше , аколикос уме ренито ликос уприме ре ни.
ПИТАМТЕЈ Ас епојав илауиз дањуУдруже њахуморис таис а-
тирича раЦрнеГоре , претпро шлег одине , уПодг орици, г деј еут ој
обла стипро г лаше накњиг омг одине.
Еле м, првоожаок ама:

Уз
руј
ателисеаковаснападнеројоса?
Ка
днемамзаинсект
елосион, пос
танемнаос
еосион.

Јесилиприсебикадсис ам?
Откудтомогудазнам, панемакодамикажека
дса
мса
м! Зна
м
ј
единодасамк'огромкадгодс амсњом!

Је
стел ирође
низаживоткакавнемате?
Својживотнебихмења
озаничији. Низ
ала
вљи,низ
аптичиј
и!

Исплатилис
ебракизљубав
и?
Трновит
ајес
таз
ачимнемамираз
а.

Јеликорисноиматимало?
Завис
иче г
а . Одмног
оне
вољес
е, например,бе
га.

Настојителидапостој
ите? Постојителикаотакав?
Биосам. Ка
оданиса
м. Аје
сам. Икадсекрај
абој
им, пост
ојим!

150
 Окњиг
ама

Можелисехаосорганиз
овати?
Дале
косечуј
е,паовдесеништадруг
оинеорг
аниз
ује
.

Заштопитатеак оневјеруј
етеуодг
оворе
?
Послемногочитања, с
умња м иунекапита
ња. Ма
да, општ
е
пра
виловажи– упоштеномпита њујема
њелажи.

Јел итежакживотодсв
ојепамети?
Ника дниј
ебилотежепаметнима
. Нај
лакшиј
еживот– кој
е
мањеима.

Зорителисекадпришије
теновузакрпу?
Зорлиј
аувекосе
тис ре
ћукадноваза
крпапрона
ђевре
ћу.

Је
стел идирну
тик адвамприј атељподме
тненог
у?
Тоникомеопроститинемогу!

Постој
илине сташица?
Даичег
атол'коима,доскочилиби'г
ладнима
.

Колик
оимаоног ачеганема?
Већубригупоприма,тоштонеманионог
аче
гаима
.

Штос амоубицаимаоднакнаднепамети?
Рупунаглави, пана
кна
днапаметнеможедамусеј
ави!

Постој
илибој
азандађав
онећедоћипосв
оје?
ЂавииГодонисутај
назана
с .Ј
едансечека, дру
гииса
мдођ
е
з
ача
с.

Моралигрданду
жанбитиру жан?
Уочимадужника– с
вет
ачкогс
амс лика.

Как
оможетедаспаватедоквампричајубај
ке?
Ониса
моизиг
рава
јудоконест
арамај
ке.

Мислител
идакупцинебизакидал
инамј ери?
Безс
рамајеис
тида,конамери– з
акида
!

151
Књиже
внипре
гле
д2

Што в ам в
ише приј
а: несносна вру
ћина ил
и неподношљива
зима?
Начисто се смрз
нем кад помислим на ве
лику жегу. Видим
с
унчанупегу.

Мисл
ителидајепаметнораз
мишљатиог лу
постима?
Глу
појепаме
товатиа
коглупердаможедат
ес хва
ти!

Ј
елиучтив очитатитуђ аписманавашеиме?
Улаже м протестошт ар, штописмоми, одавно, недонос
ипо-
штар! Срамдаг абуде, штонете ранаписањељуде. Поготов
о
жене, дасетесемене!

Почемунамнеодг
оварадруштво,акој еБогснама?
Јерс
мопремањемуинфериорни,тврдокорниинепок орни.

Далибивамодгов
аралапочетницасаискуств
ом?
Радиј
ебихз
авршницуструсном, ане
искусном!

Кадпостигнетепу
нпогодак
, осе
ћател
исепраз
но?
Е, т
ојеве
ћподразно.

Заштокудитекоњакој
егастејахали?
Нежалимсенас вој
ума
зду.Напротив, кудимј
ојг
азду!

Најежителисеприпомислидабивасмогл
оогријатиСу нце?
Успоменасле
товањајесве
жа– наг
азихнаморскогје
жа!

Далибистедалиру
кудаумешатепрс те
?
Одлу
кајечврст
а:Недамнидвапрст
а.

Бој
ител
иседаможе тепос татидобарс
упруг
?
Ниј
еместра
'је
рсвесезна.

Бис
тел и,умј
естослике, обје
силиЊе га?
Нажалост,онсевећ„обј есиј
а“, непомажемуниМе
сиј
а!

Гризеливассав
ј естакостез
богмај
кезапоставил
иташту?
Ст ва
рносвашта, памног
имај
еближата
шт а!

152
 Окњиг
ама

Бринеливасдоброздрав ље
?
ДавнобешеБ.О. с
лавље!

Имателиобичајданемернозаборављате?
Ех,ка
дбисемог лота
ко,избе
г 'обиховајпак'о!

Јелимајкаудатажена?
Углавном ј
есте, а
ли неморадаз
начи, ка
дседе
те, рецимо,
из
ванбрачи!?

Штов астол
икобринеаков амфалидл ак
асглаве
?
Пређ
имонадилемуправу:Зарзадлаку,даиз
губимгла
ву!

Јелисвакопостојањелише
нос мисла? Јел
ис вакис
мис
аол
ише
н
пос
тој
ања?
Неслажус е
, вишеилимање,с
мис а
оипост ој
ање!

Чиниливамседај
епразнуторбулак
оносити?
Праз
ноглавомј
етежаторбађачканоумномепраз
наипрос
јач-
ка
!

Как
оможетедаспав атедоквампричајубајке
?
Ниса
мвишемали, са
дасамв елик, апре
калиоме,з
апра
во, Ба
ш
Челик.

Постојел
ионикојиприј
ете: „Имадатене
ма“!?
Назнањесвима
: Немадаихима !

Имателиидеј
укак
одајеоств
арите
?
Добиј
амидеј
еодПита
мтеј
е.

Зас
лужуј
елиаг ре с
ортопаопријем?
Акојет
опао... – народј
епропао.Нипошт
оловорноврућодг
о-
в
ор!

Ј
есулидоброчините љиправанапаст?
Ивишеодна пасти, а
косуспремнинапас
ти!

Заштодоз
вољаватедав
ампунег
лав
уоникој
имајепраз
на?
Зат
оштонезнамдаимјепра
знас
ведокс
енес а
зна.

153
Књиже
внипре
гле
д2

Јелимал
ичовјекдорастаов
еликомз
адатку
?
Завис
икаквуимаалатку!

Поносителисесвој
имстидом? Стидителис есвогпоноса?
Могаобихнаписа
тироманотомекакос а
мс кроман.

Свиђалив
амсекадвамнијелијепо?
Допадамисештонијеружниј
е, поштобихс
еос
ећа
отужниј
е.

Јелисвакипогодакпунпромашај
?
Братбрату,т
акој еурату
!

Штоправитепитањекој
еодг ов
оран?
Заодг
оворнис
амсасв
иморан.

Требали,упринципу, поштов атиначел

а?
Пошт уј
мо,изначе ла, принципиј
елнадела.

Кој
еотк риоизум? Кој еизумиооткриће?
Ама
, људи,биће
... дај
еиз у
мпрона ш'оот
криће!

Заштосесамцинеу ј
едине?
Тојекаоумоно-причи:виденашт
аЗа
једницаличи!

Билибилобољедај
екакониј
еилиданиј
екак
оје
?
Такоје
!

Акој
еотказанапремиј
ера,заштоправ итепредставу?
Нај
већесепредс
тав
е,безрежисера,правеоконовогпре миј
ера
.

Допадај
уливамс еоникој
исувамас лич ни?
Нитииххвалим, нитиихжалим. Ипак, ниј еориг
инал
ноличит
и
ос
талим.

Одаклевамморалноправ
одаправ
итеус
тупке
?
Уступкенеправ
им, ру
купружа
мсамока
дседавим!

Приз
нај
етелизаслуге
,зас
лужу
јетел
иприз
нање
?
Недаљеодмедаље!

154
 Окњиг
ама

Зас
лужуј
ел име даљадабу
деобј
еше
на?
Већрешено– обешено!

Обожавателинеуку
снешаленав ашрачун?
Ваљасвакушалудосолит
и.И'лоз
ом'полити.

Далинагл
ооже днишкадвидишпраз
нучашу
?
Пуначаша– г
лавапра
зна,г
отовај
еказна
.

Бринел
ивасслабраствашес топе ?
Бољедамислабиј
ераст
ес топа, не
годабуде
мапсолут
нотропа
.

Мис л
ителидасуну дистинеуку
сноодјев
ени?
Дане„пост им“, св
иде обимисеЕв инк остим! Алиа
кода
ма
з
аблиста
, можесмокваибе зсмок
виноглист
а!

Штајетулоше– кадодигратедобарпотез
?
Ниј
емиповољи, штотуђи„цуг“ј
ебољи.

Бис
тел идалимитодасачув
атеобраз ?
Недајемникадмитозаобраз, радиј
еприхвата
мчас танпораз!
Однос
но,прошаос а
мкрозна
јгушћесит о,аникомеј
ош недадохмито!

Је
стелисекадз
апиталиштасув ашислу
шаоцибогузг
решили?
Извиња
вамсесв
има,знат
е, шт
озбогменекупуј
услушнеапа
ра -
т
е!

Ј
естел
их л
адникадвидитесмеромпопуње
нев ру
ћепанталоне?
Ј
асампопутонихкојизадовољноху
кну– акотакв
епанталоне
пукну
.

Бистелис
еобрадовал
идавидитес
ебенател
евиз
ији,у
жив
о?
Башкаоити! Дру
кчиј
енеможебит
и!?

Јелилакопрепоз
натичов
екак ој
иимаожиљакнадуши?
Золин„Човеккој
исесмеј
е“ нај
бољез
наожиљакгдеј
е.

Забрине
тел исекадвампротив никниј
енидорамена?
Па,топротивникниј
е, онда,в
ећкепецкој
иронда
.

155
Књиже
внипре
гле
д2

Биливасобуз
еопонос
, даз
аратимосацијелимсвиј
етом?
За
ригдеимачовекаживакојиможе,умиру,ратдаприз
ива?!

Стој ителинастановиштудас ууз

роцижртвепосљедица?
Ево, кле
чимсмркнутоглица
, преджртва
мапроуз
рокованихпо-
с
ледица.

Страху
јетел
иододдобрев
ијес
тиз
богтог
аштоиз
ањеиде
л
оша?
Неда
јемз
атонитриг
роша,ј
ерс
вак
аодре
дај
елоша!

Имателиобичајданаме рноз
аборав
љате ?
Унашимгодинама, Сав
о,тојеобича
јноправо!

Може тел из
амис литиис торичарабе
змаште ?
Бој
имсеве ћдуго, дане стаћеиједноидруг
о! Чимнебу
деис
то-
риј
евише, коће(изаког а) дај
епише?

Налаз
ител
идас упронал
азачииз мишљени?
Родит
ељисуот
кровитељибили, чимсунасдвој
ицуиз
мислили.

Је
сулиприз е
мниљудисклонифантазиј
и?
Угла
вном, људина
јнижетензиј
е– г
ајенајв
ишепре
тенз
ије
!

Јелиоправданозбогмаленуждеупадатиуве
л ику
?
Одт оалет
едот оалет
а,зависишт
акомесмет
а. Ика косе
, ус
тва
-
ри,конаходи,за
тоипост ој
езаходи.

Су
мњателидаме
сеч
напримањаодг
оварај
удне
внимпотре
ба-
ма?
За
вис
иодкурс
аев
раз
акој
ива
љаимат
ине
рва
.

Бис
телиставилиру куув
атрудасачу
ватепрст?
Недаможивот
, далисмоТрст
!?

Акос темушкарац,штосеже нирате.

Јединос еус труча
вам, улукс уз
номхот е
лудокручав
ам. На
рочи-
т
о,ма
јкамус тара, кадсамупа ру, а– бе
зпара !

156
 Окњиг
ама

Расте тел
икадсепопнетенапрестоље?
Натронупораст
емо'ма!Јертронутсамвеома
!! Али, бољеј
еи
т
о,нокома!!!

Требалистатинапутс вимакојисњегаскрећу ?
Некадасеморас кре
нутиспут а,акој
екућиос талату
та. Бољеу
жбуњупут никдас
еди, дасена
сре ддруманеунереди.

Можел ичовјекбитигориодсамог асебе?

Неможе,вала
, битиг
ориодсебе, оцаочиногдаг
ребе
!

Јелиовоеракарије
ра?
Не,овојеерабариј
ера!

Чинил ивамседасудиригентинев
ас питани,з
атоштопу бл
ици
ок
рећулеђа?
Поз а
конупротивдискриминациј
е, таквисувећповла
шћени
де
онације!

Ух
ватил
иваспаник
акадс
хватитедаиматев
реме
нанапре
-
тек
?
Хва
тамез
век,з
богбилоче
ганапрет
ек!

Даливамнекобранидапатите ?
Напрот
ив! Да
јумимотиве! Зна
чидаменапа
тњуг
отиве
!

Вол
ителидауг
ађатемазох
ис тима?
Котепит
аштахоћетасв
ита!

Можел ибитиштобитинеможе ?
Хвалим т еБоже, ра
зумеседаможе! Бићедане
ма, с
амоако
Гос
подз
адрема!

Ималиконацкрај
а? Ималикрај
аконцу
?
За
вршницанегиненис инуниоцу!

Бој
ителисемрак
аподану?
Сусре
ћемсесмракомнакора
кусв
аком!

Вол
ител
идас
епонашате
?

157
Књиже
внипре
гле
д2

Ј
ашт
а!Па
, шт
а?

Можелисемршав итинатуђојдиј
ети?
Благ
омај
ци, с
висмодије
талци.

Јатепитам: ШТАЈ ЕПИТАМТЕЈ

А?
Дивнакњигаблист
авихиде
ја!

УколикоТеј
ош з
анима
: Има
млишт
аАНТИ, с
ледуј
е– ОДГО-
ВАРАМТИ.

Ех
, дамиј
езнати,колик
ојесати...
Нет ре
бат
и„омега“ни„докса
“, дапроце
нишвре
мепа
радокс
а.

158
 Окњиг
ама

Жа
ркоТр
ебј
еша
нин

ВИТА ТЕОФИЛОВИЋ - БОРАЦ ПРОТИВ

КОЛЕКТИВНЕ СЕНКЕ

(Вит
оми
рТе
офил
овић
: Ор
в е
лн ећеп
роћ
и.„
Алма
“, Бе
огр
ад,
2008)

ВитомирВит аТе офилов ић,пе сник,са тирича р, есејис та, књиже в-

ник рит ичариа нтолог ичар, мног имај еуширојј авност ипоз на тпре
све гак аоврс ниа форис тича р. Онв ећде ценијамапишебрит кеа фори-
змека оне посреднисв едок,а лиика оактивниучес никумног имдра ма -
тичнимдрушт венимз бив ањимаикрупнимпр оме на мауСрбиј ит оком
пос ледњечет иридеце ниј е.Ње г овомес тока омисле ћегг рађа нина,кри-
тичараис атирича рат окомау торит арневла давинеудва де се том в еку
уве кјебило,как очасномчов екуиинте лектуалцудоликуј е, уопоз ици-
ји.
У овојнов ојкњиз иа фориз а
маВит еТеофиловића , кој ас епој а-
вљуј еподиндика тивним на словом Орве лнећепроћи, не кеоддоми-
нант нихт е
масу:
 Национал ниме нталитет, мег аломаниј а,инатиопирањепро-
менама.
 Ау торитарнимен тал ите т, зазирањеодде мократиј е, каои
нес пособнос тз адијалогс асв етом.
 Тај куниињих ову тицајнадру штв енижив от.

„
Небеск
инарод“ињег
овменталит
ет

Кра јдва
десетогве кауСрбијибиојепе риоднационалис
тичкеза-
слепље ностииопиј ености„слав
номист оријом“. Многиљудисут ада
подлегликоле кт
ив номлудилуипове равалидаз биљаприпа
дајуиза-

159
Књиже
внипре
гле
д2

браном, „небе
скомнароду“
, дас уСрби„народна ј
стариј
и“, чијојјунач-
којпрошлост исвидругина родиз ав
идеит д. ВитаТеофилов ићјеу век
имаос на г
едасеодупрема с овномлудилу, аз наојеидас војомт ана-
номирониј омицинизмомка охладнимтушемохладиуз авре леглаве.

Немајућипретходнаис
куства,
Богс
тв ориСрбе,народнајс
тариј и.

Тешкодај ет ада, кадас мопе рма нентнобилиура тномилима кар

ванредномс тању , неко, осимса тирича ра, имаокура жидас еја
внопод-
смехнена ше м„јуна чкомка рактеру“ и„па триотизму“ . ВитаТе офило-
вићјека орасниса тиричарбиока дардакрат ким иубој итим афори-
змом ра сте
рана циона листичкума глу, раз бијеиде олошкеилуз ијеи
разоткријеправу,на ка знусушт инула жногпат риотизма.

Патриотенеидуурат,
ј
еркобиподстицаопатриотиз
ам
кадњихнема?

Ча с
ниљу ди,з аразликуодпробис ветаихуља , не ма јупотребеда
себус ај
уупрс аидас егла снора з
ме ћус војомљубав љупре маот аџби-
ни. Њиховпа триот изамје, ка оис вакаис тинскаљубав , тихинена ме-
тљив.Ализ араз ликуодњих, т а
дај ебило,алибог меида насима, мно-
гоСрбак ојисут опоз анима њу,кој исхва тајупат
риот из амкаос иг уран
иунос анбиз нис . ВитаТеофилов ићјеуве ксв ој
има фориз мимана стојао
нес амодара зобличиииз врг неруглуонолажноз на чењепој мапатри-
отиз ма, већидамувра тињег оправоз наче њеидо ст ојанс тво.

Шов инистижуде
завеликомСрбијом,
апатриотез асре
ћном.

Међуна шима форис тичаримаимадос тас јај

нихлите ра рнихпс и-
хологаика ракте ролог а(споме нимоовдеса моАле кс
а ндраБа љка, Сло-
боданаСимића , Ра дет аЈовановића, ИлијуМа рковића ) којис упрониц-
љив оуочиличит а
внизне га
тив нихцрт анаше гме нталит ета.Тос ус ве
онеружнена вик е,ск лоности, ниск
ест растиие тичкеманекој ене радо
видимокод с ебе, а ли ихз ато честоз апажа мои радоприпис ујемо
„онимдруг има “, свој имкомшиј амаине приј а
те љима. Туна шу„мрачну
страну“каракте ра, неприз натеине приличнеос обине , ВитаТе офило-

160
 Окњиг
ама

вићиз вла чинас вет лостданаибе зсе нтиме нта лност и, немилос рдноих
изврг ав аруг лу.
НаударуТеофилов иће вебес пошт еднеира зорнес атиричнекри-
тике , кадај ере чос рпс ком мент алит ету, мождана ј
чешће , на лаз ис е
упадљив ацрт а– митоманиј а, кој
ај еиз вормног ихз а лауна ше мна ро-
ду.Мит ома нијај ес клоностдас еиз гра дииодржа вау лепшана , идеа ли-
зованасликаосопст веномнародука оиз абра ном, рат ничком, дос тојан-
ственомибе згре шном, кој е
мсв изавидеиког амрз еодму кешт осуин-
фериорни. Ова ква , дог рот ес кеуле пша насликаос еби, ос вомнацио-
налномка ра ктеру,аист овре меноне повољна , црнаодруг имна родима ,
честој еуг рубомиошт ромне складус ареа лношћу .
Нашупа т олошкумег аломаниј у, на шз лоћудниколе ктивнина рци-
зам, ВитаТе офилов ићподврг аваже стокојирониј и, чес т
опра в ећима ј
-
сторск иобртнас амомкра јуа фориз ма .

Ус
укобуизме
ђумитаис тв
арности,
побе
дајенанашојс
трани!

●●●

Нев
аљаштоимамотоликос
л авнупрошл
ост.
Неиденамс
еубудућност.

Коле ктивнина рциз ам, мас овнанационал насамозаљубље ност, по

правилу , озбиљноре метиодносс аст
варношћу, з амућујевидидефор-
мишедиоптриј у, нарочит ока дај еречодруг имдржав амаинациј ама.
Одг рупногна рциз ма , обожа ва њасопс твеногнародаи з аз
ира њаод
других, „ непријатељс ких“на родакој ина м, будућима њев редни, з
лоб-
ноз а
виде,с амојеј еданма лик оракдопа раној е.

Ак
осве
тнеразуменај
бољинарод,
ил
ијегл
упилипокварен.
Треће
ганема!

●●●

Кадце
осв
етполуди,нинај
паметниј
инарод
неможедаг ауразуми!

161
Књиже
внипре
гле
д2

●●●

Ниј
енашедас
удимоосеби,
ал
ифак атј
едасмоув
екуправу!

О наличјуна ше гнационалногка рактера , ружнојс траникој уод-

бијамодавидимоиприз намо, пис а лисуна шис ј
ајниа форис тичари.
Указујућинамра чниипа тог е
ниа спектна шегме нталитета,а фористи-
чарј е
, невољно, постаонекав рстаколе ктив ногпс ихотерапeутак оји,
неумољивораз обличавасвеонепог убнецрт ес вогнарода.Уна шена ј
-
боље„те рапеуте“ спа
дајуоникој исес вомнародунеула гују, нег
опре -
цизноз апажа ј
уине милос рдножиг ошуње говена јвећема нека ошт о
су:инат, завист, с
ујета,не слога.

Минемамов у
лканениорк ане.
Намасудовољнимеђусобниобрачу ни!

●●●

Нис
мол
анс
ирал
инове,ал
исмоојачал
истаресрпс
кебрендов е– инат,
тапкањеуместу,животумаглииоблацима...

●●●

Башсаммале розан.
Комшиј
инијецрклакрав а,
отел
иласе !

Пос ебнојеопаснана шаособинас амодес

тру ктивност, з
адивљу-
јућепре данииупорнира дукорис тсв ојештете. Коликос мос премни
даус вом ирационалном, самоубила чком иаут оде структ
ивномпона -
ша њуиде мода ле
ко,одличнопока зуј
уВит иниафориз микој иовес улу-
дет ежњедоводедокра ја, доапсурда.

Миможемоизабратиипутупропаст.
Сл
ободаизборане
маграница!

162
 Окњиг
ама

●●●

Минеморамоувекдарадимонасвој
уштету
,
алитрадициј
ајезанассветиња!

●●●

Св
акиспоразумсасветомје
из
дај
ана
шегнационал
ногидентитета! Ината!

●●●

Мималератов
ег убимо,аве
ликедобиј амо.
Затоподстичемос в
етскисукоб.

Миитај
куни

Поз натоједасусенашино вокомпоно ва

нибиз нисме ниобог ати-
лиипос тали„уг леднипривре дници“докј едржав апропа дала , докј е
надес е т
инехиљадаљудиг инуло, ас тотинехиља даост а
јалобе зкрова
надг ла вом. Знас едас усеони, з а
хва љуј ућис вој ој„ спос обно ст и“ба -
снослов нообог атили, дасуз арадилимилионема ра кадокс момиост а-
ли, „
не способни“ , живелиодде сетакмара камес е чно.Свес етоз нас а-
мос е,из гледа
,још у векнез нака кос усеонит акобрз о,„прек оноћи“
обога т или.Вит аТе офиловић,којиимаис танчанслу хзајез икиј езички
израз , упра вонат ом двосмисле номиз раз у– пре коноћи– г радис вој
ироничниобртуа форизму,кој ипре дстављаодг ов орнапре тходнопи-
тање.

Тај
кунис
усеобогатил
ипреконоћидоксмосемиизл
ежав
али.
Аноћнирадсеодув
екпосебнопл
аћа.

Ист
ина, нисунитајкунипочелиба
ш однуле
, малоимј
е, ка
ошт
о
ј
еире
д,помог лаињиховадржава.

Нашитај
кунис
уоддржав едобилисамопочетникапитал,
апослес
уморалис амидасесналаз
е.

163
Књиже
внипре
гле
д2

Паипак,ипоре дс вихпровиз орниходг овараина гађ

ања,изгледа
дајепит ањепореклабог атс
тванашихт ајкунај ош увекв еликатај
на,
мистеријакојанемапра виодг ов
ор. Уосталом, пробле мстицањабогат-
ст
вај е„пословнатајна“! Таковажнире цепт и,каошт ојерецептзабрзо
иенормнобог аћeње, норма лно,никомесенека зују!

Незнамокакосутај
куниу
спел
и.
Дазнамо,свибис
мосеобог
атили!

Ус ва
ком случај
уразлогазасумњуи пре испитива
њепорекла
имовинена шихновихбогаташа– не
ма! Аконе кој ош уве
ксумњау
њиховопоште ње, т
ојеилиболеснас
умња , па
ранојаилиобичнаљуд-
сказлоба
.

Упоште
њебогатунасумњасамосиротиња.
Тој
еч истаљубомора!

Овиа фориз ми, на писанис анаиз г ледна ив ним, симулира нимде -

тињим(не )разуме вање мдру шт венес тв арности, одличноре презент уј
у
Теофиловиће вспе цифичанс мис аозахуморима јсторскуирониј у, кој
а
каткадпрела зиуне милос рднис арказам. Исподповршинеприв идно
доброћудногхумора , кријусека озмиј еис подцве ћа, раз
орнаирониј аи
отровнициниз а
м, к ој ипопуте ксплоз ије, наједном, от кривајузас ле
-
пљујућуис тину. А тоиј естеопа с
аниодг оворанпос аоса тирича ра–
откритиист инук ојаћена сос лободити.

164
 Окњиг
ама

Вито
мирТе
офил
ови
ћ

СТО ЛИЦА ТАНАТОСА

(Мил
енМил
иво
јев
ић: Др
жа вин иј
едоб
ро. „Ал
ма“, Бе
огр
ад,
2009)

Миле нМилив ој евићј ез нат ноимена шес а тире , мајст

оркра т ких
форми, пресв ег аафориз макаоминиј атуреукој ојс усрпс киса тирича -
риве ћче тириде цениј еусв етскомв рху.
Зара зликуоддос адашњихз биркиа фориз а ма , укој имај епре -
плит а от емена јширегс атиричногре гист ра, з бирка„Држав иниј едо-
бро“ма хомј епос веће нај е днојте ми– т емис мрт и. Но, иа кос веде нана
једнут ему,књиг акој ај епре дна маз на чењскиј ев еомабог атаира з уђе-
на– ј еднуодна јвећих, та коз ванихмег а е
-т мауце локупном с ис тему
зна чењаМиле нМиливој евићот варанамноштв оначина, ка ошт ои
смртокончав ас веколики жив отбе зброј ем пут е ваг осподњих. Раз у-
мљиво, с атиричнамот ива циј ас а
моде лимичнопокриваовубе с кра јну
тему,чиј ебићес ежеупрос тореме т афиз ике , диме нзиј еједвадос тупне
на ше мвидномис а
зна ј
номпо љу, из ва нмог ућност идањомеуправ ља-
моиупреже мој еус вој ежељеиинте ресе.Смртуовомконт екстус амо
јеме ђакој аодва јана шут рошнос тодве чнихвидовапос тојања . Но, и
поре дпрола зно ст иприродомдосуђ енељу дскомбићу,с вимиима мој е
-
да нта нанимос т,ј е
днуве ртика луучешћанашее г зист енцијеуе се нци-
ји, как обит офилоз офире кли, атој ена ш ка ракт е р, наш унут а рњи
идент итет.Ут омна оконе ве ликомпрос тору, с усрет имаисуда римана -
ше гбићас асвимос т алимауближе мидаљемокруже њуитекакоима
мес тав ивисекциј иљудс когпонаша њаинанив оуиндивидуеинани-
воуњенедрушт ве неу мре же но сти. Тој епрос торукомеса тирича рима
мног опос ла,анашпис ацг ај еовомз биркомприље жноите мељнооба -
вио,з алазећииуопас непреде леЛе виј атана .
Ка о шт осупсихолоз из апа з или, дваосновнаначе ла– е рос ,
принципживот неене рг ије,ит ана тос,принципт ежњез акона чнимми-

165
Књиже
внипре
гле
д2

ромиповра т компра исконс којприродикрис та лаимине рала– одре ђу-

јусвунашута кт икуис трат е гијунес амос в акоднев ицеве ћина шефи-
лоз офиј еживот а, на ше гуку пногоднос апре маиз аз ов имаприликаи
судбине . Уно војз бирциа фориз а ма , на конпе тпре тходнихос ат ирич-
нимте ма манај шире грег ис тра , Миле нс еус редс редионате мус мрт и,
пра већисв ојимс ка лпе ломвивисе кциј уса вре ме неполит ике , мора лаи
ис ториј е.
Ма дасуе росита нат осунепре ст а номсук обу , каорађа њеиг а-
ше њее не рг иј е, мис лиоцисуоткрилидас уовипринципи, попутпара -
докс а, ублис којве з и, ка тк адча киус пре з и! Евој едногциничногМи-
ле новога фориз маополит ицииис т ориј и: „Мина ј
бољез на модакрв
ниј евода. Пилис мој еј е днидруг има “. Овдеј еназ на че њс кипораз а н
аликњиже вноупе ча тљивначинупот ре бље наз аменица„ ми“ув ише -
струкомз на чењу– иудос ловномиупре нос номз начењу , причемуме -
тафорично„ ми“пок рив ас а впрос торододнос апре макомшиј амадо
однос апре мадруг имнародима . Пос ебној ециничноштосеов де„ ми“
однос инаобест ра не , инаонекој ипиј уинаонечиј ај екрв; шт ав ише ,
из лот вориижрт весј едиње нис уг ра ма тичким„ ми“иусу пс та нциј а лно
јединст в о, успој енес удове .
Крвј екодМиливој ев ића , попу тбој екодс лик ара , че стама те ри-
ја– ижив ото да внаис мртонос на . Евока кој епис ацс в еза оудв ост руки
чв оре росит ана тос– на шеис па шта њеит уђомисв ојомкрив ицом, и
ис ториј скимусу домиз богмеђус обнихра з дора :„ Нес амодасмода ва -
лидана кукрвине г ос моипл ив алиуњој “.
Туист упа кле нудиј але кт икуполит икекој аз аме њуј ес редс т ваи
циљев ев идимоиуафориз му„ Крвс мопролива лидабина мпот е кли
медимле ко“ .
На с иљенадис то риј омилог иком– ху ма низ амдаинепомиње -
мо– у пе чат љивој едоча ра ној е дном наокообичном конс т ат ациј ом:
„Србинј епуца онаСрбинаиот ара сиос енациона лиз ма “. Ов ајна око
не утра лнииде олог е м, т ак орећиопшт еме с тоуполит ичк ом жа рг ону,
увође ње млеже рногт онауконте кс тде ликат неиврућет е ма тикена циј е
ипа т
риот из ма , рас кринка вапа толог иј ухума нис тичкогума– ус рећива -
њачов еча нст вауништ ав ањемсв ој ихближњих!
Смртј ес амос редс тв о– чес т она мциничнопоручуј еписа ц,на о-
копре уз имај ућипс еудоа рг умента циј уусв ој удиопт риј у:„ Има мдуг а-
ча ккора к. Је дномног омса муг робу, адруг омнас е дмомнебу“ . Ова ј
на окој еднос та вана фориз амт акођеј екрца тз начењима , шт ој екодв р-
снога форис тича раче стс лучај . „ Ду гача ккора к“овдеј еме та фораз а
ис ториј скеподухва те, с инонимз апо ја мбрз огна пре тка, штододат но

166
 Окњиг
ама

поја ча ва јуопоз ит ни т опоси– „г роба “ка онај ниже г(подз емљом) и

„седмогне ба “,каона јвише г, ра јс ког . Но, „ гроб“ј еов деиме тафораз а
посу ст алогполит ичкогиис ториј скогс убј ект а,з ање говус енилнос т,з а
продав ањев ерез ав ече ру,з аодс ус тв оосе ћај аз аре алнос т ,з апо разпод
мас компобе де.
Кра јњис миса оинве рз иј епо бе деипо раз а , из ва нре днаилу ст ра-
цијапсе удолог икехерој ствапосва куце ну, дочара нј еа фориз мом
„Гробовисв едочедасеовдене каджив ело!“Овдесунасу пт ила нна -
чину пот ребљенадв ав ремена– шт ој еу је дноикључз ара з умев ањепо-
рукеа фориз ма– г робовисутра ј
но, с ада шњес та ње , аживотс епрес е-
лиоупрошлов реме.
Је зичко-лог ичкапровока циј ај ече с тиз ворз на чењс кеене рг ије
Миле но вихафориз ама. Непа жљив огчита оцаз ат омог уирит ират ии
значењак ој арадика лноодс тупа јуодве ћинс когг овораииска зикој ис у
блис кис ва кодне вномг овору.Ј е да нодт а квихк ој иунамаиз а зива јуот -
порг ла си: „Толик ос убилина опакидасмоморалидаимпуца моуле -
ђа!“Знаку звикана м, ме ђут им, сиг нализ ирадај ере чоокрут нојист и-
ни, кој у, мотивис анихума ношћу , криј емоиодс е бе,дасуусва комра -
тухиља дељудиубиј е несле ђа ! Та конаса форис тича р, спу ним пра -
вом, с уочав асаз атомља вање мс а ве ст и, сапсе удоа рг уме нт омдат ог а
нема , барнанашојст рани, нит иј ет ог аме ђунамаика дбило. Даниј е
тако, пис ацпој а чав аовумат рицуз на че њаиј е днимис ка з омупрвом
лицу ,г рамат ич кипре уз имај ућиодг оворнос тнас ебе : „Паламис екира
уме д, паса мпос екаомног ег ла ве “. Даовдене ма мокра јњициниз ам,
патолошкуу пот ребус ре ће, мог либис моуов ома фориз муназ рет иви-
ше струкис пле тз на чења– „па дсе киреуме д“ј е , ка ошт оз на мо, мет а-
форау здиг нућана ддруг има :т оу з диг нуће,на жалос т, че ст ос еис ка зи-
валомуче ње миубиј ање монихис подс ебе , не рет коукључуј ућиибли-
жње .
Односпре маз лочину– уве кначе лнос т рог ,а лиупракс ичес то
неха ј ан, пода танлиниј има ње гот поракаоис ведруг о, пис ацна мпре -
доча вапс еудоса општ ење м, ка кв имна соба сипа јумног иис тражит ељи:
„Злочинј ебрз орас ве тље н. Жр тв уј епрогу та омра к“ .
Ус понполитичкека риј е ре,раз умесе , идеодоз доу вис ,а лишт а
сез бив анакра ј
у? Ва риј ациј уШе кс пировихме рде виназ аРича рдеима -
мокодМиле нас ажет оде финис анунас леде ћина чин: „Биој енасв им
високим положај има . Ос талас умуј ош са мове шала “. А диј але кт ику
ратнихпо хо дака оре ше њаист ориј с кихтра ума, филоз офиј урат ака о
полит икедруг им, пре чимс ре дс тв има,Миленј едоча ра ос вој омва риј а-

167
Књиже
внипре
гле
д2

цијомбиблиј скеиз ре кеопотрз ањумача ,ј езгровитимис ка зом: „ Пукли

смочимс мос елат илиору жј а!“
Дапроиз водњас мрт иможеу спе шнодацве танес амоурат уве ћ
иумиру,даус вој ојт е хнолог иј и„ индуст риј ас мрт и“можеимат иподе -
лупос лас ходноцив илнојиндус триј и– шт авише , дас еможера змахну-
типодма с ком с амоубист ава , Миленна супоз орав апора з ним а фори-
змом: „ Поде лилисмопос лове . Оноба вљас амоубис тва , ај аорг аниз у-
јемс ахра неикре ма циј е “. Ова јс ата нис тичкиинт онира на фориз амбио
бикњиже вноупеча тљивидај ере чоу бис тв има– ув ође њес амоу-
бист (а )ваук онт е кстиндуст риј есмрт иј едос егз наче њаовогврхунск ог
афориз мапрошириодоса могрубаживот а, допит ањање говогсмис ла
илибе с мисла , доут апа њаерос аута нат ос .
Далиј едоис тат ана т остоликомоћниј иоде рос адаћемудоћи
главе ? Миле нимамношт вона з накатеврс те:„ Гла вуг оре! Крозомчу“.
Нег ат ив анис ходу толикој еиз ве сниј ика дз намоским с моика кви
смо:„Воле лисмос ека обра ћа , шт ој ебилодовољноз абра тоубила чки
рат“.Какопре окре нут ипора зху ма низ маимо ралаа ко„ Убицес па вају
сномправ едника , ане виника оз акла ни“ ?!
Пос аос ат ирича раниј едабудет ера пе утве ћдиј а гнос т ича р, да
укажената мнест ра нена ше гличногидрушт ве ногбића,даосв ет липа -
радокс ена шес ва кодне вицеина шегпог ле данасв ет ... Дапој ачас ве сти
савестра з умнихимора лних, даихдот акнеипробудит амог дес уз а-
спалеилиз ак ржљале . Вишеодтог аниј еумоћидиј аг нос тича ра. Но,
живакњиже внаречиматумоћдакодс в еснихис а ве снихра збудии
распла мсаерос , тума гиј уожив љав ањаличнихмог у ћнос ти, жив отну
енерг иј укој омс вак ољудск обићера сполажеуме ридос тој нојпошт о-
вањаидора с лојс вимиз азовима . Тој еј единае нерг иј акој омс ва коод
насрас пола жеиз ат оне ма мопра водај ез апос тав ља моипот це њуј емо
– поручуј ена мна ш афорис тича рмноштв омс ликаиприлика , чита вом
стотиномлицат ана тос а.
Нов ом з бирком а фориз а маМиле нМиливој е вићј ес вом з ама-
шномопусуоддва дес ет аккњиг ара знихжанровадода олуциднуиду-
ховит у, с тилс ки из брушенуи мис аонооз биљнук њиг у , к њиг ук ој а
,
упркоста мнојг амит е маиз на че ња ,з ра чибодрошћуду хаиу верењем
дас мрћуе росаишче за ваита на т ос !

168
 Окњиг
ама

Ал
екс
анд
арЧо
трић

СЛОБОДАН СИМИЋ - ЧАРОБЊ АК РЕЧИ

(Сл
обо
данСими
ћ: Сими
н о
мули цом: а
фор
изми. „
Агор
а“,
НовиСад
, 2007)

Пос леде ве тг одинаодпре т ходнеа ут орс кез биркеа фориз ама ,

Слобода нСимићј еобј ав ионовукњиг у– „ Симиномулицом“(Аг ора ,
НовиСад,2007).
Вре делој ечек ат иск ородеце ниј унакњиг уј едногоднај бољих
српскихса тирича ра, јерс енаокос тот инус тра нана лазивишеодпе т
стотинабрит кихиду ховит ихмис ли. „ На ј
ве ћауме т нос тј ере че ница “,
мис аој ев еликогпољскогис вет скога форис тича раСт анис ла ваЈ е ржи
Ле ца,к ој уСимиће воде лопотв рђуј е.И докуне кимкњиг а ма(рома ни-
ма,припове тка маипес ма ма ), ета блира нихдома ћихист ра нихкњижев -
нихве личина,ме ђухиљада марече ница,прона ђе моте кпоне куз нача ј
-
нуихва лев реднумиса о, уСимиће војз бирциихимапре гршт,ит о„на
малом прост ору“(Але кс анда рБа ља к), у„ конце нт ра циј ик ој аубиј а“
(ЗоранТ. Попов ић).
Књиг у„Симиномулицом“одлику јес трог ас еле кциј аа фориз а ма
ињиховуј една ченвисокква лит ет . Иа кој еупроте кломпе риодуобј а
-
виоиз уз етнов еликиброја фориз аманас транамалис товаукој имаре -
дов нос ара ђуј е, Симићј ебиос трогпре мас ебиикрозњег ов о„с итои
решет о“прошлис ус амопра вилит ера рнибис е ри. Зат онасв акојст ра-
ницина ла зимо„ра фа ле“г орких,а лиле ков ит ихмисли.
Афориз микој ис уна ста липреде сет а
кг одинаида љесуа кт уе лни
исв ежи,ат аквићебитиибудућност и.(„Ј аг одина мачек ампромене .А
бијуис то“ ). Нес амошт ос еуприликеуСрбиј ис по роме ња ју, илис е
немења јууопшт е, већшт оСимићс вој им ра змишља њем ипис ањем
наткриљуј еконкре тнеличнос тиидог а ђајеиис пису јева нв ременс кеи
надна циона лнепорук еипоук е.Пот врдаз атој еиве ликибројпре вода
Симиће вихафориз амаиув ршт ава њеуинос т ра неа нт олог ије, обј а вље -
неуАус триј и, Рус ији,Буг а рс кој , Маке дониј и...

169
Књиже
внипре
гле
д2

На словде лај ез аис таодг ова ра ј

ући, ј ер,одка дас епој а виоусрп-
скојафорис тици– поче ткомос амдес етихг одинапрошлогве ка,Симић,
иакок орача„Домановићев омс та з ом“(Ба неЈ ов ановић) иприпадама -
гистра лном пра вцу са вре ме не с рпс ке а форис тике к ој иј етра сира о
Алек са нда рБаља к,г ра дисв ојау те нт ичнис тилииз раз , кој иј ене мог у-
ћеопона шат иис ледит и. („ Јас амСрбин,алинебој т ес е “).
Онј еус пеодапрона ђес кладнуме руиз ме ђуопорос тиихуморно-
сти, из међуошт ринеидобронаме рнос т и, из ме ђулуциднос тиидида к-
тичнос ти. Не макодСимићана те г нутогхумора,в ешт ачкес понта ност и,
силова њалог ике, ба на лногподс ме ва њаис ме харадис ме ха.
СлободанСимићј еа ут орј е днеодна јбољихдефинициј аа фори-
зма:„ Афориз амј еоноштој есв акооднасхт еодака же ,с амодас ет ог а
сетио“ . ТоштоСимићст варасв ако меј ераз у мљиво, а лика оонре т ко
коможепише.Ве ћинањег ов иха фориз амаиз гле да ј ука одасуплодко-
лект ив ногиску стваидес т илис аногна родногс аз на њаи, поприхва ће -
ностимеђучит аоцима , умног омеличенановепослов ице . („ Нис моми
нит ра жилице ока пит ализ ам. Са моњихов епла те “).
Симићнеиз бег ав ак рупне, опа снеит абут еме.На прот ив , онпи-
шеос вимт е мамаикодсв ак е„ биј еус риду“ . („ Пре дсе дникј елег али-
ста.Пошт ујесв еодлукепредс е дника“ ).
Он, с амона изг ле д пишела ко, али с ва ком њег ов ом афориз му
претходидугпроце спромишља њаис аз ревања . Симићпос едуј еиз у-
зетнуве штинуданак рај уа фориз маприредикра јњене оче кив аниепи-
логпос лепрверече ницеилипоче ткаис тере че нице . Онј еча робња к
речикој ипракт ичнониизче гапра в иефект нупоент у. Пот омење гови
афориз миличенаброј наиз нена ђењакој ас едеша ва јуус јај номфилму
Олив ераСт оуна„Из нена дниобрт “. Уг ле дниполит ича ри, на циона лни
радници, ака демициибог ат ибиз нисменипот ез омСимиће вогпе раби-
вајуде мис тификова ниира с кринка ни. Симићса мој е дномре че ницом
поништа вас векњиг е, нов инс кет е кстов е, хва лос пе ве , па нeг е рике, оде
иба јкепрет ходноис писа неииз г оворе неоовимла жнимве личинамаи
сводиихнаоношт о, з апра во, ј е су– кримина лци, не з на лице , психиј а-
тријс кис лучај еви, пре вара нти...(Ј ес или т икримина ла цилиполит и-
чар? Невидимдоброодт елохра нит еља “).
Оношт ојес вуданорма лно, к одна сниј е . Аоношт обис вудау
светубилоненорма лно,кодна сј ене шт она ј
норма лниј е.(„ Тре баве ро-
ватиучуда.Ево,ј еда нмојпоз на никј едобиопла т унав ре ме “).
Не упу ћеничит ала ц, с т ра ничит ала ц, иличит алацубудућност и
можедапомислидаСимићпре т е ру јеидас епре на гла ше нос лу жихи-
перболом. Ау тор, међут им, пишес амооономештоседог а ђаокона с,

170
 Окњиг
ама

алит омношт воневиди, илине ћедавиди.Онимамоћдауочипробле -

ме, појав е, процес еилично стиидаихс офис тицираноа нализ ирана
свомпс ихиј а
т ријскомка учу(„ На пра виос амкоалициј у
. Речешиз офре-
нича р“).
Њег овдарз ацрнихуморрет кос ес рећеунашојс атири, ка ои
књиже вност иуопште , управоз атошт ој ена ј
те жехода типоошт рој
ивицииз међ ус ме шногит рагичног , анез апастиут ривиј алностине у-
кус(„ Ос тавкај емора лничин. Ре чес амоубица“ ).
Симићј еј еданодсв ере ђиха ут орачиј имсекњиг амаунапре дра-
дујемо,ика даз намодаћенаст емеизње говек њигераст ужит и. Уна у-
цисез на чајидоприносна учникавре днујеброје мпублик ованихцит а-
таизње г
овихде ла.Пре маов имкрит еријуму, СлободанСимићј еус а-
момв рхусрпск их,а лиис ветскихафорис тичара.

171
Књиже
внипре
гле
д2

Мил
анБе
штић

ЕСТЕТИЗОВАНИ БУНТМИХАИЛА
ВЕЉ КОВИЋА

х
(Миаи
лоВе
љко
вић
: Ус
е нкинојк
ући
.„Ал
ма“
, Бе
огр
ад,
2008)

Прене гошт ок аже мокој уречоовојкњиз и, подс ет ићемосепре т

-
ходногкњижев ногде лова њаМиха илаВе љков ића . Кра ј емс е
дамдес е
-
тихипоче ткомос а
мде се т ихг одинапрот еклогве каова јпис ацс еопре -
делиоз ае сте тиз ова ниобликбунт а. Раз лог аз абунтј ебиломног ои
углавномс ус ес водилинане спо раз умеиз ме ђууправљачаина рода , на
раскора киз међупрокла мова нихна че лауправ љачаис т варногживот а
поданика. Ве љковићас уЗа дуже ниЗаНа дз ор(удаљем т екст уЗЗН)
управона дз оромподс трек ивалидаумет ничкиобликуј ес војакритичка
запажа њаис убве рз ивнепоруке . На ме талис умура зличит ена чинеи
стилс кепос ту пкепос ре дногка з ива ња : одме та фореиа лу зије , пре ко
парафра з ира њаде ма гошкихс лог анав лада јућеиде олог иј е, доиз врт ања
народнихпос ловицаииз рекасциље мдаимс еданово, понека дис у-
протноз на чење.Прона шаос е,к ас ниј еће мов иде тиис кра с ио,унај кра -
ћемкњижев номроду, а фориз му . Се беј ена ша оуа фориз му, асај ош
десета каут орас роднихт емат с кихис тилск ихус ме рења,иунефор ма л-
нојг рупиназ ванојБе ог радс киа форис тича рскикруг . Зај едничкоов им
бунтовниммладимљудима(чемупле она за
м!?) билај енаг лаше наа нг а
-
жова ност . Ог лаша валис усенапос ле дњим с тра ница маСту де нтаи
Књижев нере чи(ка сниј еиНОН-а), лис товакој имасуЗЗН-овци(узиз -
узећепартз в. информа тивнихраз говорас ауредницимаиаут орима
афориз амаика рика тура ) допушт алив ишес лободеиз ра жа вањане го
осталим. Тајделићс лободедобиј енј еиз нудицом, аз ат осу ,так ока жу
социолоз и, по лит иколоз иит екпокој икњиже вникрит ичар, з ас лужни
башс атирича риокупље ниуБе ог ра дскома форис тича рскомкруг у. Ту
великуз а с луг уи(ник ак ву) ча стделиипис ацовекњиг е.

172
 Окњиг
ама

Ка ошт ос трпљив омМиха илуВе љковићуниј ебиломног оче т врт

векаче кањадасеконачноог лас ипрвомкњиг ом– Пој ав аз ореј епита-
њедана, из да том2001. г одине, т а кој еус поре нимприпа дницимаБе о-
градс кога форист ичарс когкру габилопот ребноче твртв е кадаоз ва ни-
чеорг аниз ациј укој ат ре бадаодржав аиодра жав апост иг нут ив ис оки
нив ос рпск ога фориз маи, а ктивиј ене годос ада,предс тавиг аудруг им
језич кимику лту рнимс рединама.Количинома фориз ама,број е ма ут о-
раикв алит етом, нашакњиже вностт оз аслужуј е.Кадај ере чоМиха и-
лов ојкњиз иПој ав аз ореј епитањедана, у тис акј едај еонамог лада
угледата муда наиде цениј ура ниј е, алиикој уг одинука сниј е , ада
афориз миз на че њс кинебинима лоиз губилинаа кту елнос ти. Суз држа -
нос туре аг ова њунаиз аз овеодда на сдосут рај еМихаиловима фори-
змимат рас ираладужив ект рај ања . Ика даг овориоде маг ог ији, це нз у-
риире прес иј ионихвре ме на , данашњичит алацможелакодаопис ане ,
однос ноа лу дира непој а вепре поз науса дашњимнамноже нимполит ич-
кимс тра нка маиинте ре с нимг рупама.Нека дадемаг ог ијаизј е
дногцен-
тра, да насс ас тот инус тра на.Некаса мопробаПрипадникБилоЧе гада
каженешт ошт ониј еус кл адус астав ом, наприме р, це нтрал ногодбо-
ра! Евоа фориз макој итоилус труј е : Отпадницис удошл иусу кобс ал и-
нијом, ук уп номпол итиком, пачакисапој единимл ичнос тима. УВе љ-
ков иће војпрет ходнојк њиз ине маа фориз амак ој ииз ис кујуа журира ње
типабив шипре дс едникилифус нот у– Тој еуве з исонимк адј е...
Шт абисаЗЗН-ов цима ? Онисуве ћс ре диномпериодаодче т врт
векана ве де неМиха иловес трпљивос т иу кинули, к аос ув ишно,на дг ле -
дањес ат иричнихпис аца . Каодасупоручили: „ Пишит ешт ава мј ев о-
ља, а лиусв омрез ерв ат у, дале коодг лас илакој адопирудокрит ичне
мас епоре с ких,вој нихиос талихобве зника . Доњихнедопирунис ре д-
њет иражненовине , ака молив ашекњиг е! О књиже внимт рибинамаи
вече риманак ој едола зева шиис т омишљеницидаинег оворимо!”Да -
кле , мог лисуса тиричаридава пиј уколикохоће . Крицису ,з а хва љуј у-
ћидо бројз ву чнојиз ола циј и, нај че шћеос та јалибезпра вогодј екауши-
ројс редини. Пог ле дај мо с а дај еда низ в анре данафориз ам та кођеиз
пре тходнеМиха иловекњиг е: Корњачај ел иј ал ук ава, Знамомите
птичице ! Ов ајафориз а мј еиса тирича нине с а тирича н. И по ет ича ни
непое тича н, з а висноодв рст еиширинеа социј а тив ногпољачит аоца .
Имавишемог ућихз наче њаиде шифрова ња , пасеа уторов огприг од-
ногна пис анеус уђуј едаихна брај а . Прес ве га , избој аз нидана брај а ње
будене потпуноит имесу з ииупрос типе рцепциј уовогв ише слој ног
афориз ма . Та кој ет осаа социј ациј амаимашт ом.

173
Књиже
внипре
гле
д2

Обра тимопа жњунај ошј еда нс јаја на фориз ам: Нек омништа,не -
ком с ве . И никомништа. Ка коов ура споде лудобараипос ледицет е
рас поде лепе рципира тидана с,чит авихчет вртве каоднас т анкаа фори-
зма ? Акона мсет адаучинилодас уИнс пират ориСат ирича раприг ра -
билис ве , ка котодај еј ош в ишеос та
лоНовимОт има чима(де цииуну-
цимаСт а рихОт има ча)? Етока коре чимењај уз наче ње . Ра ст екапа ци-
тетиприлошкихпоре ђе ња ! Онимас ве,овимас ве јие!
Не кеВе љков иће вемис лиима јуобликпос ловице :Ј еднег аће , ал и
мењај усе . Ова јпос лов ича стиафориз а
м, однос ноа форист ичнапос ло-
вица-пошалицасепост илунера зликуј еодпос ловице , пај емог лане -
приме ћенодасенађ еиуМиха илов ојкњиз и-близ на кињиподна зивом
Народнепос л ов ицес апреду мишљај ем. Близ на кињи, ј е рсепој а
вљуј е
истов ременока диов акњиг а . Аконароднеумот воринеинисуна с та ле
спре думишљај ем, укњиз исуспре думишљај емодабра не ,г рупис анеи
поре ђане . Узк реа тивночита ње, чита лацћеот критињиховодруг оли-
це. Нав иклис монаиз ре кек ој ена спре дст а вља јууна ј ле пше мс ве т лу.
Ова јпутсе ле кторј еса тиричар, паћемосеупоз на тис аумотв орина ма
којеона манег овореафирмат ивно. Ев оне коликопос ловицаизпоме -
нут екњиг екој еима јуиформуис адржа јс а вре ме ног(с а тиричног )а фо-
риз ма : Народимамног ог лав а, ал ималомоз г а./ Котиз ломис лио, о
кли нув ис ио!/ Акој ена шебој е,ђа воиниј етакоцрн./ Емшут, емс ебо-
де. На веде непос ловицеизкњиг еНароднепос лов ицеспреду мишљај ем
гов оредаВе љков иће вт рудуложе нупионир скипоса ос атиричарс ког
чепрк ањапонационал номбл аг униј ебиоуз а лудан.
Кона чнос тиг осмоидокњиг еУ с енкинојку ћи, пис анојувре ме
делова њаНовихОт има ча.Свој импо ет ичкимопреде ље ње м, Ве љковић
пос тижера внот ежуиз ме ђусу здржа ног , нена глаше ногумет ничкогиз -
раз аиоштрекрит ичкере чи. Онуве киманау мудапреј акаречиз на -
чењс копре наг лаша ва ње(да кле , нехипе рболис ањека ос тилс кафиг ура )
мог убит иконт рапродукт ив не . Прочита јмоова ја фориз а м: Нис унав л а-
стис в ил опов и! Доброј едаг асв аколичнопр очит а,т ој еј е динина чин
дас ераз умење говадвос мис ленос т. Не мат ог аГла сночит а чакој иби
двоз на чностдоча раоидруг има . Евој едногМиха илов огбисе рачиј ас е
лепотаие фе катз ас нив ајунаса мој еднојг ов орнојпауз и: Сл ожнадру -
жинараз бој никасенебој и! Ика дс ебранимоикадна пада мо– ништ а
безс лог е !
Са тиричарВе љковићј еихроничарс вог авре ме на , не с рећногвре -
менаг деј ебиловишеИст ориј ене гоштој ет опо тре бно: Ле шев ис у
плов ил иСав ому ве кпре манама, ник адобрну то! Хуморовога фориз ма
дале кој еодс ме ха! Тра гичноз на чењеј еовдет олик ој а кодај ехумор,

174
 Окњиг
ама

натопље нциниз мом, уфункциј итуг еиопомене . Иа косепоз на чењ-

скојширинита кођ еоднос инаце она шна родињег овоис па шт ање,с ле -
дећиВе љков иће вцрнохуморниа фориз а
мприма моисв едриномкоми-
ке, је ржрт вес ужив еис аба рфикт ивномна дом уна докна душт ет е
збогс вогполитичкогс ле пила– на ив ногопт имиз маиве реуна пре да к
пре кимпу темипок рат компост упку: Аонајз ај ам з апре породбиће
ств арнов раћенчимдопрепородаодистинс киможебитидођ е! Вељ-
ков ићј ераде ћинаовом луцидном а фориз му, жртв ова опринципда
афориз амт ре бадабудекра так. Давидимошт ај едобиоз ауз врат . А
онај ... На равнодана мј екра ткопамће њез нача јнас та вкауме нт алит е-
ту. Аонајбит ре балодаз начи: т а моне ки, не ка дада вно, не где. Емт о
давнобе шека дасмопа редали, е мс моихда лиз ата коз нача јанг еопо-
лит ичкипрој ека т. Ималииштало гичниј енег одасез ајамз апрепород
враћака дпре породна ступи. Ма нипула т ори, да кле , нис упрев ара нт и.
Одистинск инис у. Побил ибис мос вепес имис те , ноне ће моимда вати
толик оз аправо. – г ла сипос лас тицаз аљубите љеа фориз амас аоп-
шт имз на чење м. Преводљивј енас веј ез икес ве таираз умљивс вуг де.
Така вј еиде лимичноробинху довс киа фориз ам: Опљачк анај еј една
банк а. Как одошл о, такоиотишл о! Речј еополовиниРобинаХуда ,
јерј еовдеодлопов аот ето,алис ебиз а држа но.
Чуј моине шт ооме нт алит етуимит овима : Царс кинарод. Ник ада
ус вој ојисториј иниј ебиопротивцара. Виделис мока кос ат ирича р
афорист ичкимпос тупкомс лобода рс твоизмитас водинапода ништв оу
ства рномживот у. Шт аћемос ат им с тва рним жив отом? Можелион
бит ибољи? Можелис атираука зива ње мнаболе стидрушт ват омедо-
прине ти? Тужнај ечиње ницадас атиранеможедаме њас тва рнос т.
Акоиможе, ондај ет омрвица , ка п, зрнце , камича к. Шт оре чеа фори-
стича рМиланБешт ић:Камичакј екаоодбре гаодв аљен.Тамрв ица,т а
кап, т оз рнце , т ајка мича кне ме рљивет ежинеј еиса тирича рск ианг а-
жма нафорис тича раМиха илаВе љков ића

175
Књиже
внипре
гле
д2

Milovan Goč
manac

STUDIJE I ESEJI KAO OBELEŽJE

SAVREMENOG KNjIŽEVNOG TRENUTKA

(Verica Tadić : Na hridima trenutka – zbirka eseja, Centar za kul-

turu, sport i turizam optine Luč ani „Dragač evo“, Guč a, 2009)

Zbirka studija i eseja Verice Tadić„Na hridima trenutka“ većsa-

mom metaforom govori o nameri pesnika i esejiste da govori svetkovinom
čitanja proznih i pesnič kih dela savremene književnosti sa one iste transcen-
dentne distance sentencioznosti koju bi, bdenjem nad knjigom, sebi dozvo-
lio svaki dobronamerni č italac. Sačinjena je od poglavlja „Alhemič no kop-
no“, „Moreuzi senki“, „Lunarni obrisi“, „Psalmi sunca“ i „Atlas za dva zavi-
čaja“.
Ne samo zapaž enu studiju o Vasku Popi nego i eseje o piscima svo-
jim savremenicima Verica Tadićpiš e briljantnom metaforikom. Prevashod-
no pesnik, istakla se i u lirskoj pripovednoj prozi. Osnovni lirski segment
svog knjiž evnog talenta utkiva svojevrsnim darom impresivnog pristupa
književnom delu u stihu i u prozi. Akribijski zapisuje trenutak impresije ko-
je je knjiž
evno delo ostavilo na nju. Taj trenutak je, međutim, hrid, stena, te-
meljno postavljeno rasuđivanje sa mnogo dobro nađenih asocijacija i pored-
benih odnosa sa utiscima stvorenim pri čitanju knjiga drugih pisaca. Metafo-
ričke poredbene stilske asocijacije čine njene eseje i darovitim poetskim š ti-
vom, jer je i sam život koji tumač i specifič nim nadahnućem i raspolož enjem
u njenom književnom delu poetizovan.
Knjiž evnoteorijska odrednica kritič ke misli Verice Tadićje prevas-
hodno impresionistič ka. Ali, svoj prvi utisak o knjiž evnom delu, impresiju
trenutka, istovremeno bogati mnoš tvom podataka iz savremenog knjiž evnog
života, pokazujući š iroko poznavanje knjiž evnosti, povremeno se služ i na-
uč nim aparatom. Valja tada obratiti paž nju na potpunost citata i adekvatno
fusnotiranje.

176
 Окњиг
ама

Njen pristup tumač enju književnog dela je transcedentalan, zasnovan

na logič kom saznavanju iskustvene vrednosti knjiž evnog dela u zadatom
vremenu i prostoru. Istovremeno je transcedentan pri tretmanu natčulnih
opaž aja. To doprinosi da njen opseg razmiš ljanja o knjiž evnom delu, oboga-
ćen i sentencioznim segmentom, dobija nauč no-kritičku vrednost, istovre-
meno i nauč no-obrazovnu.
Posebna vrednost ove zbirke eseja Verice Tadićje misaonost. Na
razmeđi impresionistič ke i naučno-kritič ke analize njena opš ta književna
kultura i talenat imaginarne opservacije doprinosi tač nom zapažanju zasno-
vanom na rasuđivanju na osnovama realiteta.
Za svoje esejistič ko tumačenje odabrala je pisce i njihova dela prema
osobinama svoje lič ne lucidnosti i najč ešće pesnič kih opredeljenja. Insistira
na gnomastici i na sentencama koje je nazvala eonskim grafitima. Svaki
njen esej sažima sveukupan ž ivot sa svim nivelisanim osobinama, probra-
nim u moru sveljudskog iskustva. Eon, dakle več nost, beskrajno dugo vre-
me, odslikan je analitičkim darom nad opš tom vrednoš ću knjiž
evnog dela u
često zavič ajnom prostoru. Sentencioznost i tada ima važnu ulogu, jer cilj
njenih eseja nije prevashodno knjiž evna analiza, većemanacija duha, igra
smisaonosti i asocijacija.
Sa svih navedenih pozicija njenog esejistič kog interesovanja Verica
Tadićje ostvarila briljantne analize duhovnosti prožete kroz prozno knjiž ev-
no delo Milosava Ðalić a, sa posebnim interesovanjem za njegove lirske ro-
mane. Sa ovim srpskim piscem ima zajedničku osobinu bogatog poredbenog
asociranja na značajna imena srpske i svetske duhovnosti.
Sa posebnim interesovanjem za savremenu poeziju, napisala je viš e
produhovljenih eseja o delima srpskih pesnika. Posebnu pažnju je posvetila
Vasku Popi dajuć i značajan naučno-kritič ki, granično sa esejistič kim, dopri-
nos nadčulnom segmentu tumač enja, zaumnog u sferi nadrealizma, č iji je
Vasko Popa zagovornik i oduš evljeni nastavljačpredratnog, nadrealizma iz-
među dva svetska rata. Veliku pažnju posveć uje savremenim piscima mo-
dernistič ke pesnič ke orijentacije, sa posebnom pažnjom prema simbolizmu i
ekspresionizmu. Postmodernistič ki gleda na niz važnih književnih pojava,
uključujuć i i haiku, koji knjiž evnoumetnič ki analizuje sa takve originalne
pozicije.
Knjiž evnik Verica Tadićse ovom knjigom pojavljuje kao daroviti
esejista. Po mom skromnom, distinktivnom miš ljenju, ona oduhovljeno,
akribijski, dakle brižljivo i temeljito, pristupa knjiž evnoj materiji i njenoj
esejističkoj analizi, bogateć i srpsku knjiž evnu misao svestranim poznava-
njem i smisaonim tumač enjem. Ovim knjiž evnim delom pokazuje snagu
produhovljenog talenta za knjiž evnokritičko razmiš ljanje i produhovljeno

177
Књиже
внипре
гле
д2

tumačenje osnovnih estetskih vrednosti savremene književnosti. Kao š tam-

pana knjiga ć e, svakako, doprineti razvoju esejistič
ke misli u srpskoj knji-
ževnosti i obogatiti srpsku knjiž
evnost darovitim pristupom književno-umet-
ničkom delu.

178
 Окњиг
ама

ИЗНОВИХ КЊ ИГА

Зора
нСпа
сој
евић: „Ка
пи“, диг
ита
лнаг
рафика
, 2003

179
Kњиже
внипре
гле
д2

Neda Kovač
ević

POVRATAK KOŠAVE U BEOGRAD

(„Mali Nemo“, Panč

evo, 2009)

Skoro svake noć i u snu vrać a košavu u Beograd. Hoda Terazijama,

Bulevarom kralja Aleksandra, rodnom Kosovskom... Goin Back Home...
Na mostu, zagledan u liniju š to spaja bezdano nebo beogradsko s vo-
dama. Neiskaznim, poput njegovih osećanja. Toliko bi ž eleo da ih izrekne.
A samo jedan je nač in. Muzika. Poezija. Ali note raznosi koš ava, magič na i
neuhvatljiva, kao džez. Jad i blaž enstvo u isti mah. Kao Serene. I kao La-
ment...
... Blow Wind Blow Wind...
Ne ume reć i da li to u Savi, dubokoj kao bluz, vetar mreš ka meseč i-
nu. Ili note bljeskaju na vodi? I ko bi to bolje isprič ao, bas klarinet tihog go-
spodina s lulom, Dolfija, saks „Ptice”, Duš kova truba, Belgrade Blues-om.
Ili, mož da, licem kavetru, glas Milanov? Ona, jedina zna. I zato... Okrenuti
se. K njoj.
Tako bi ž eleo.
Otvara oč i...
Da sam pisao roman, verovatno bih poč eo ovako. Ali, ovo je samo
moj dnevnik. Čitam na preskok.
Muzika, poput valova, dođe, poprska, preplavi, dotakne, ode. I sve
tako, nanovo, u Krug.
„8. juni 1993.“
Najviš e se vrać am na taj datum, i mnoge posle njega. I sve vreme, li-
stajući, kao da ć u time nać i odgovor, iznova se pitam:
Da li je bilo neophodno da se preselim iz Rima u Trst? Idi za svojom
sudbinom...?
Ponekad pomislim, bolje da to nisam uradio. Mogao sam i tamo lepo
završ iti faks. Ali ja, nadobudni, budući filolog, hteo da budem š to bliže iz-
voru. O'ladio me izvor, š to li sam morao da budem baštoliki š treber?

180
 Изновихкњиг
а

Je li sve to, doista, sudbina? Slučaj Komedijant, kako kaže moj naj-
draži srpski pesnik? Ili ja, sa svojim kompletnim „likom i delom“? Nemam
pojma. Ipak, kontam da je za č itav dalji tok mog ž ivota presudan... e, stoj,
koja patetika. Okej, de, reći ć u: „naročito važ an“, ovaj drugi datum:

14. septembar 1993.

Kuća Janka Arsenijevića, Montebelo
U dvoriš tu, posebnu mi pažnju privuku koš , i motor. „Honda“ NX
125, mali kroser.
A unutra, u dnevnoj sobi na stolu, časopis „Musica Jazz“.
Dok idemo u njegovu radnu sobu, Janko pita:
– A otkud ste bašodabrali studije srpskog jezika?
– Majka mi je bila Srpkinja. Milica, rođena Petronijević . Studirala
italijanistiku na Univerzitetu u Padovi. Upoznala tamo mog oca, i ostala. Još
kao dete sam iš ao u Beograd. Svake godine provodio bar po jedan raspust. I
sad idem, svake godine.
– Idete... Blago vama – uzdahne duboko. – A imate li u Beogradu ko-
ga?
– Na ž alost, od pre tri godine više ne. A majka mi je umrla pre deset.
Otac, proš le.
– Moje najdublje sauč ešće – kaže Janko, čvrsto mi stežući šaku.
– Hvala – odvratim – Eh, imao sam super ekipu u Bgd-u. Najortaci,
Dimitrije, sad u ratu, u Bosni, dobrovoljac. Vladan, zapalio za Australiju, sa
sve matorima. Komš ije, Čuburci, Mutapova... – Pomislim za tren na
onu Moji su drugovi... – A vi, ne odlazite za Beograd?
– Od seobe u Trst, ne. Isprva nismo stigli, a potom, premda silno ž e-
limo, ne bih rizikovao da me mobiliš u u taj dogovoreni, i veš tački izazvani
rat. Eh... Pet godina. Kao pet eona...

Vrać
am se nekoliko stranica dnevnika.

9. septembar 1993.
Na srpskoj katedri ovdaš njeg Univerziteta imaju dosta materijala za
diplomski, ali ne sve koji su mi potrebni. Isto u Crkvenoj opš tini. Ali svešte-
nici crkve Svetog Spiridona me upute na izvesnog Janka Arsenijević a, Srbi-
na koji živi ovde. „Аko želite da dođete do najbolje i najobimnije građe za
vašrad, i ako biste, da kao budući filolog srpskog jezika, doista upoznate
naš u istoriju, kulturu, tradiciju, nema boljeg čoveka“.

181
Kњиже
внипре
гле
д2

Potražim Janka na njegovoj matič noj katedri, klasič

ne filologije
– Dobar dan. Ja sam MilošAlfijeri. Radim diplomski na temu: „Srp-
ska književnost u Trstu“. Uputili su me na vas...
Dok govorim, sav kao da je pretvoren u uho. Skapiram da tako pa-
žljivo osluškuje upravo – srpski jezik. Rekao bih da, uživajuć i u svakoj reč
i
na srpskom, i odgovara:
– Dobar dan. Radite, dakle... – razmisli na č as – onda je najbolje da
dođete kod mene kuć i ovih dana, kad vam odgovara, tamo mož emo na mi-
ru...

182
 Изновихкњиг
а

Vladislav Rupić

RIKA PEGAVIH LAVOVA

(„Alma“, Beograd, 2009)

Klupa je bila starinskog izgleda, nekako pohabana, ako se tako mož e

reć i, nalik kakvom mrzovoljnom, obolelom, umiruć em starcu, a boja zrelih
kroš nji koja ju je pokrivala, nekada celu, sada se mogla videti samo po sre-
dini dasaka, jošna prvi pogled izbledelih. Daske koje su joj gradile naslon
bile su od surovog š ibanja vremena, vrelih zraka sunca, kiš e, ledene oš tre zi-
me, pomalo istrulele, pa se č inilo da ć e svakog časa pući – zato je retko ko i
sedeo na njoj. A i kada je sedeo, nije se naslanjao. Nadstreš nica nad stani-
com nije dopirala do nje.
Sedeo je na toj klupi i usputno, mada sve viš e predano, razmiš ljao o
knjizi koju je nedavno pročitao, lukavo odvajajuć i sate koji su bili predodre-
đeni za izuč avanje i pamć enje njemu dosadnih, zamarajuć ih podataka koje
je uč io u školi. Knjiga se zvala „Crna lala“ i jošuvek je u njemu budila di-
vljenje i isti onaj, ili bar veoma slič an, veličanstveni oseć aj koji ga je prož i-
mao čitajuć i je. Ogromna, izgarajuć a ljubav dve mlade osobe zateč ene u
muč noj, neugodnoj, naizgled bezspasonosnoj situaciji, koje ne gube nadu za
boljom sutraš njicom, fascinirala ga je do te mere da ga je stalno pratio var-
ljivo magič an osećaj da se nalazi unutar romana i da mu upravo pred oč ima
iskrsavaju sve te divote, ta imaginarna lica koja su ž ivela u ispisanim redo-
vima stranica. No, ipak, neš to ga je muč ilo i nije mu davalo mira. Nikako se
nije mogao setiti pisca koji je veš to skovao reč ima svet iz maš te, a koji se
ipak č inio neverovatno ž ivim i realnim. U glavi je vrteo velika imena razli-
č itih slogova i njihov sjaj različ itih vremenskih epoha, ali do imena njemu
bitnog pisca nikako mu se nije dalo doplivati. Kao iskre dalekih zvezdi, sre-
brno-zlatnog praha, zasvetlucali bi mu sećanjem opisi dramatičnih i roman-
tičnih situacija. Bilo mu je neopisivo drago, š to je valjano uspeo da kriš om
odvojene sate zač ini tako mirisnim svetom, svetom koji je obitavao, disao,
pobeđivao u svojim estetskim sukobima koje je gradio pisac, gubio i ponovo

183
Kњиже
внипре
гле
д2

osvetnički vaskrsavao u svoj svojoj lepoti. Odavno nije neka knjiga, bilo ka-
kvo š tivo, ili bilo kakvo umetničko delo, ostavilo na njega tako gromovito
glasan utisak, kao roman koji je vrteo u glavi.
Zamiš ljen, lako lebdeći pogled, leprš ao mu je nad nervoznim, uzruja-
nim, iako su to pokuš avali da sakriju negde duboko u sebi, š arolikim čekao-
cima na stanici. Kao tonovi orkestarske simfonije, milovale su se i među-
sobno meš ale boje i nijanse, koje su ih zaodevale. Boje vedroga neba, uliva-
le su se u kolor razbuktalih kroš nji, vatra sunca u stenovito tlo zemlje, ruko-
vali su se plavi teksas sa crnim somotom, bela svila sa purpurnom svilom,
crveni sa plavim pamukom. Na stanici je sevao vatromet boja. Ljudi su se
uskomeš ano, kao mravi, vrpoljili oko sebe, dobacivali jedni drugima po ko-
ju reč, pozdrav ili sasvim bezazlenu primedbu, usput svaki č as gledajući u
svoje ruč ne č asovnike. U oko mu zapade jedna starija gospođa, u crnoj halji-
ni grube tkanine, čije se odsustvo elana moglo videti u njenim staračkim
neelastičnim pokretima, nekako otežanom drž anju ruku i glave, pa č ak i u
samom drž anju kič me. U nejakom naruč ju drž ala je paket upakovan u pak
papir, veličine svoje glave, i stalno ga desnom rukom stiskala uza se, oslo-
bađajuć i levu, kojom je nameš tala naočari sklizle niz orlovski nos. Zami-
šljao je š ta bi sve mogao sadrž ati jedan takav paket. Mož da č uva tajnu –
mračnu i izopač enu, mož da sasvim obič nu, dostupnu samo starijoj ženi koja
je skriva iz nepoznatih lič nih razloga; moguć e iz straha ili ljubomore. Gara-
va kosa, koja joj se vijorila do ramena, prož dirala je sede vlasi, koje su liš e-
ne varki tu i tamo š trčale, kao beleg prohujalih godina. Iako je pokuš ala sta-
rost preobuć i, maskirati u mladost, na njenom licu mogla se proč itati prava
istina, surovi znamen vremena – bilo je bledunjavo i naborano, a pož utela
kož a vrata ispucala i gruba kao hrastova kora. Uzaludno ulepš avanje. Priro-
da izveš tač enoš ću uguš ena, ipak se izbori sa na silu nametnutim varkama, i
naposletku na svetlost suda izroni tragikomič na providnost maski. Čudno je
to da ljudsko bić e, kao mlado i jošnedozrelo, hrli, požudno trči u susret zre-
losti, i tom cilju da konač no bude starije, (ovde se mora primetiti da jednu
od glavnih uloga ipak igra i zamena autoriteta), no, kada vreme odradi svo-
je, i nestrpljivi dočekaju svoju zoru, brzo uvide da je to samo gnusna noć ,i
vrlo rado bi se vratili svojoj prohujaloj mladosti. Tako je i postarija gospo-
đa, koja je nekoga ili neš to čekala na stanici, svojim puderima, rumenilom, i
kozmetičkim preparatima kojima je ulepš avala kosu i lice, odavala svoju
podsvesnu čež nju za mladalačkim danima.
Jedna druga pak ljudska prilika, skicirala je vojno, uniformisano lice.
Mladićvatrene kose, visoke i smeš no mrš ave figure, koja se nekako č inila
isuviš e krhko i slabaš no, tumarao je međ’ ostalim ljudskim prilikama u te-
škim vojnič kim č izmama. Duge, krakate noge, odavale su utisak kao da se

184
 Изновихкњиг
а

svojski muč e da korač aju u toj glomaznoj, pravilima propisanoj obuć i; kao
da im je taj teret bio pretežak da bi se slobodno probijale kroz prostor. Tro-
mo, umorno se mimoilazio sa nervoznim, nestrpljivim čekaocima. Na dugu-
ljastom, rumenom licu, niz koje su kao krupne kapi kiš e klizile masne i sla-
ne bobice, opreznom posmatrač u nije uspeo promać i zabrinut, setno zami-
šljen pogled, izgubljen u dubini ambisa duš e, zaglavljen negde između po-
stojanja i nepostojanja, u nepreglednoj i bezgraničnoj kosmologiji duha.
Šta je tražio ovde na stanici? Deč ak ga nije poznavao. Da li je vojsku
služ io u njegovom mestu, pa se sada vrać a kući, dok mu u srcu odzvanjaju
zloslutne misli? Taj pogled, koji je imao mladi vojnik, nije bio bezrazlož an.
Možda je nedavno isto takvim očima, a zamagljenim pogledom, usredsređe-
nim na pismo, koje je, moguć e od svoje porodice dobio, č itao zaprepaš ć uju-
će redove. Mož da je u pitanju bio smrtni sluč aj? Neko iz bliž e familije je
umro, a postoji i ta moguć nost da mu je dragana napisala oproš tajno pismo,
objaš njavajući mu svoje trenutno stanje, i priznajuć i svoju novu zaljublje-
nost. Zaš to li se služe tako surovim metodama, devojke čiji mladić i odsluž u-
ju svoj vojnič ki rok, pož udno i strpljivo č ekajuć i da im se one vrate u zagr-
ljaj? Žensku ć ud je teško objasniti, pogotovo kada je ona u rascepu između
devojač kih godina, i zrelih godina ozbiljne ž ene. One pripovedaju o neka-
kvoj daljini koja ih razdvaja, zaboravljajući pritom, da ljubav mož e preleteti
planine i okeane, pa se i tako održ ati. Posredi je daljina koja vlada u srcu. To
je jednostavan i sasvim iskren odgovor.
Naposletku, mož da se samo zle volje vrać ao u vojsku, nakon redov-
nog odsustva. U koloteč inu koja mu je bila mrska, i u kojoj nije umeo pre-
poznati sebe. Da li je ona samo obaveza koju mora vratiti svojoj zemlji, zato
što se upravo u njoj rodio? Ljudi oko njega, utopljeni, svako ponaosob, u
svoje vlastite misli, probleme, sa svojim glediš tima, prolazili su stanicom
nervozno. Deca mlađeg uzrasta, njih petoro-š estoro, trč karala su unaokolo, i
njihova ž ivahnost davala je utisak da cela ž eleznič ka stanica bruji ž ivotom.

185
Kњиже
внипре
гле
д2

Mirjana Kapetanović

SKUPNI PORTRET SLIKARA LAZARA

DRLJAČE

(„Dobra knjiga”, Sarajevo, 2010)

Andrija

Šest godina smo ja i moja supruga Zora proveli u najbliskijim prija-

teljskim odnosima sa slikarom Lazarom Drljačom. Bili smo mladi brač ni
par, sa tek rođenim sinom i kć erkicom, kada smo stigli te 1964. godine na
Borke iz Konjica da preuzmemo služ be koje su nam dodijeljene.
Ja sam bio opš tinski lugar sa zaduženjem da se brinem o lovnom i ri-
bolovnom području na Borcima i Boračkom jezeru u tim poč etnim danima
turizma u Opš tini Konjic, a supruga Zora je dobila posao kuharice u hotelu
Boraš nica na Boračkom jezeru.
Nekako odmah po dolasku na novo radno mjesto, imao sam se prili-
ku upoznati sa legendarnim slikarom koji se povukao iz civilizacije i još
davne 1932. godine doš ao živjeti na Borke. Do tada nikada nisam vidio ž i-
vog slikara i njegovo djelo. Da iskreno kaž em, slikarstvo me nije nikada za-
nimalo, ali susret sa slikarom, koji je kao i ja bio zaljubljenik u prirodu i jed-
nostavni život, rijeke i jezera i snjež ne planinske vrhove Prenja, mnogo mi
je znač io. Između nas dvojice je odmah sijevnula ona rijetka iskra prepozna-
vanja između duš a koje su samo vanjski gledano različite, ali ih povezuju
one č udne, tajne niti, čije značenje i postojanje samo Stvoritelj zna.
On je bio starac od preko osamdeset godina. U to vrijeme je živio u
Šantića vili, koju mu je dodijelila na koriš tenje Opš tina Konjic.Htio se pot-
puno posvetiti svom radu. Nije mi ni č udo š to nije podnosio da se ljudi mo-
taju oko njega. Ljudi znaju ponekad biti jako napadni i dosadni, a on je sa-
mo ž elio svoj mir. Često su znali iz Sarajeva da dođu neki umijetnici, novi-

186
 Изновихкњиг
а

nari, pa i političari, da ga obiđu i da sa njim porazgovaraju.

Nikada nisam dozvolio da ga neko provocira ako sam bio u blizini, a
bilo je i takvih slučajeva.
On bi se tada zatvarao u svoju sobu i nije htio nikome da otvori. Ka-
da bi mu kucali na vrata znao je samo odsječno da kaže :
“Ko si ti? Šta ć eš? Ti meni čovječ e ne trebaš.”
I dok dosadni posjetilac ne bi otiš ao on nije promaljao glavu iz sobe.
Rijetki su bili oni kojima je Lazar Drljač a poklanjao povjerenje. Nije
zalazio u kuć e na Borcima i u Konjicu. Samo je kod mene i jošmož da u
dvije kuć e rado dolazio. Pojavljivao se iznenada i tiho bi sjeo na stolicu.
Rijetko je prihvatao bilo kakvu č ast. Za kafu je govorio da je to otrov
i u rijetkim prilikama kada je prihvatao da popije sa nama koji fildž an, ski-
dao je kajmak i govorio da je sav otrov u njemu skoncentrisan.

Zora

Hranu obično nije prihvatao od nas, najč ešće govoreć i kako se dobro
najeo. A jeo je nevjerovatno malo.
Za cijeli dan pojeo bi samo jedno kuhano jaje, mali komadićhljeba i
neš to šumskih bobica i plodova koje bi sakupio. Bilo mi je č udno kako bi ja-
je i onaj komadićhljeba presjekao na tri dijela i to rasporedio na tri dnevna
obroka. Često mi je govorio kako nema već eg zla za tijelo i život nego se
najesti naveč er. Ponekad bi ulovio koju ribu i najčešće je pripremao kuhanu,
ne isprženu. Mislim da je tajna njegove vitalnosti i zdravlja bila upravo u
tom nač inu ishrane.

Andrija

Jedne prilike Lazar je ulovio ogromnu ribu, bilo je u njoj najmanje

osam kilograma. Boga mi, svi koji smo se tu naš li divili smo se njegovom
trofeju, jer je on imao zaista slabe sprave za ribolov.
Imao je nekakvu staru rolu i bambusov š tap, a silik mu je bio preslab
za takvu grdosiju. Ali bilo kako bilo, on ju je izvukao i mogu vam reć i da je
bio jako ponosan na taj svoj ulov. Svi mi koliko god nas je bilo u hotelu
“Boraš nici” zaposlenih okupili smo se oko slikara i njegovog trofeja, divili
se, zagledali ribu sa svih strana, a on je uživao.
Pitali smo ga š ta će uč initi sa tom ribetinom. Padali su prijedlozi da
je proda, jer dobio bi zaista mnogo novaca za nju, neko reč e da je stavi kod

187
Kњиже
внипре
гле
д2

nas u friž ider, pa da uzima po komad kad mu treba, ali on se na naš eč uđenje
odluč io na to da osuš i ribu. Sad, mi smo znali da u nekim krajevima, u Dal-
maciji, zaista ljudi suš e ribu, ali trebalo je svakako znati postupak kako se to
radi. Pitao sam Lazara zna li on kako to treba uraditi, a on samouvjereno re-
č e da zna.
Odnio je ribetinu do svoje kuć e i objesio je onako cijelu na jedno dr-
vo i izložio suncu. Kada sam nakon dva dana doš ao da ga posjetim gledam
na onom drvetu samo koš ćurine od ribe, a ispod drveta gomila usmrđenog
mesa koje je jednostavno samo skliznulo sa kostiju, a slikar tužan sjedi kraj
one smrdljive kaš e od ribe.
A, č esto je iš ao u ribolov na Neretvu. Najviš e je volio ribariti na Ban
Viru i u Bukovici. Do mjesta za ribolov obično je stopirao po koje rijetko
vozilo koje bi prolazilo preko Boraka. Jedne prilike stopirao je na cesti kada
mu stade š vajcarski bračni par. Vozili su neku staru š klopociju od mercede-
sa koju su iznajmili za ljetovanje. Primili su č udnog stopera i uskoro su se
poč eli vrpoljiti, jer se od slikara š irio neprijatan miris ustajalosti i neoprane
odjeće. Žena, kao žena, poče na njemačkom spoč itavati muž u.
“Pa, ti zaista nisi pri zdravoj pameti kada primašu auto ovakvog sta-
rog luđaka. Sve ti je moralo biti jasno č im si vidio da nosi zimski kaput na
plus trideset.”
Lazar joj na teč nom njemač kom odgovori:
“Draga gospođo, ja nisam luđak, nosim zimski kaput, jer mi je zbog
reumatizma stalno hladno.”
Švajcarci se malo zač udiš e ovom odgovoru na njemač kom jeziku, ali
ž ena ne izdrž a, pa opet zajedljivo prigovori muž u, ali sada na francuskom:
“Zbog tvoje gluposti sada moram trpjeti zadah ovog kloš ara.”
Lazar joj sada na francuskom odgovori:
“Ne, gospođo, ja nisam kloš ar. Doduš e, dok sam ž ivio u Parizu neko-
liko sam puta spavao ispod mostova, ali samo dok sam slikao izlazak sunca
na Seni. Stanovao sam daleko od rijeke, pa mi je tako bilo zgodnije da uhva-
tim pravi trenutak i svijetlost.”
Većprilič no iznenađeni Švajcarci se zgledaš e između sebe, kada muž
pomalo ironično na talijanskom reče:
“Kaž e da je slikar, a kladim se da nikada nije ni č uo, na primjer, za
Modiljanija.”
Na to ć e Lazar na savrš enom talijanskom:
“Ne samo da sam poznavao Amadea Modiljanija, nego sam mu redo-
vito posuđivao novac, a puno puta ga nakon pijanki nosio na ovim leđima i
trijeznio. A, sada zaustavi auto, jer mora da sam i luđak i kloš ar kada sa va-
ma prostacima imam posla.”

188
 Изновихкњиг
а

Jedne prilike, negdje 1966. godine doš li su nam na Boračko jezero u

hotel “Boraš nica”, gosti iz Njemačke, postariji brač ni par. Voljeli su da vide
i iskuse sve š to može pruž iti ovaj lijepi kraj i tako sam odlučio da ih pove-
dem u ribolov na Ban vir. Nijemac je vozio svoj luksuzni automobil kada
nas nedaleko od Borač kog jezera na putu prema Glavatič evu zaustavi maha-
njem ruku Lazar Drljač a.
Nijemci su u č udu posmatrali č udnu spodobu ne znajuć iš ta želi od
njih. Ja sam im objasnio da je to moj prijatelj, slikar, da i on ž eli ić i u ribo-
lov. Povezli smo ga. Malo je razgovarao sa njemačkim parom, ali je uglav-
nom sjedio tiho skupljen na zadnjem sjediš tu. Žena nas je počastila nekim
keksom i sokom.
Tada sam prvi put vidio sok u limenci. Kada smo stigli na odrediš te
ja sam odmah otiš ao niz Neretvu, prema Kanjonu, jer sam znao da ć u tamo
sigurno uloviti ribe, a bračni par i Lazar ostali su na pješ čanoj plaž i Ban vi-
ra. Kada sam se nakon nekoliko sati vratio sa pozamaš nim ulovom, ugledah
na pijesku sjede Nijemci i Lazar Drljača i u tiš ini jedu svoj ruč ak.
Odmah sam vidio da on po svom običaju jede samo ono š to je sam
priredio, ne prihvatajuć i niti dijelićobilnog obroka koji smo mi ponijeli sa
sobom. Ja sam ož ednio na vodi i onako u slast popih sok koji sam dobio od
one ž ene.
Kada sam popio, po naš em obič aju zafrljacim konzervu na sred Ne-
retve, neka voda nosi.
Švabe se samo zgledaš e između sebe, ali mi niš ta ne rekoš e. Kada su
završ ili obrok, Nijemac iskopa jednu rupu u pijesku i sve otpatke koji su
ostali iza njega i žene, ali i oguljinu od jajeta i glavice luka koje je Lazar
ostavio na pijesku, zakopa u onu rupu, pa lijepo poravna pijesak i utaba no-
gama tako da niko ne bi rekao da je tu neš to bilo.
Lazar je to nijemo posmatrao, pa se onda raskuka iz sveg glasa:
“ Andrija moj š to se ja i ti danas osramotismo pred ovim ljudima i
pred ovom božjom ljepotom. Nikad ovo sebi neć u oprostiti.”
I da znate, da je često to spominjao kako su Švabe, nama ljudima koji
živimo u prirodi i od prirode, održ ali predavanje kakvo nikada nismo imali.
Slikar je često znao doć i kod mene i moje Zore u posjetu. Njega niste
mogli pozvati na sijelo kao š to bi pozvali ostale komš ije i prijatelje. On je
dolazio i odlazio samo onda kada je to njemu bio ć eif. I niko ga nije mogao
nagovoriti da slika neš to š to on ne bi ž elio.
Bilo je mnogo slučajeva da su dolazili razni funkcioneri iz Sarajeva
sa namjerom da nagovore slikara da im napravi portret, ali to nije palilo kod
njega. Jedne prilike, poč eo je raditi portret tadaš njeg predsjednika Sreza Ko-
njic, Hadž ije Dž umhura, ali kada mu se ovaj neš to zamjerio poderao je sliku

189
Kњиже
внипре
гле
д2

u jednom potezu.
U vezi toga isprič ao bih vam i zanimljiv slučaj kako je slikao moju
suprugu Zoru i naš u djecu.Ta slika koju je nazvao “Majka sa djecom” jedna
je od rijetkih slika koje su sač uvane. Kada mi je kuć a bila opljačkana u
ovom proteklom ratu, vjerujte da sam po povratku prvo pogledao da li mi je
slika sačuvana. Na njoj je Lazar Drljača napisao da je poklanja Andriji An-
đeliću.
Mnogi su ljudi dolazili sa svih strana svijeta i nudili mi fantastič
ne
sume novca za sliku, ali ja bih im samo odgovorio:
“Pa, kako bih vam mogao prodati svoju ž enu i djecu.”
Zaista to je neprocijenjiva vrijednost u mom domu.

190
 Изновихкњиг
а

Ра
сткоВа
сић

КЛЕТВА

(Ау
тор
скоиз
дање
, Бе
огр
ад, 2009)

Ве ликицрниау томобилАг енциј ехит рој ег ра биоа утопут е мка

југу. АнриМе ј
на рј едржаовола нчврс тоурука маиг ле даоне т ремице
надру мпредс обом. Биој епоче т акдецембра , данј ебиохла данима -
глов ит , видљивос тсмањенаак оловозв лажа н, т акодај е , ипо редт ог а
шт оупетс атипоподнениј ебиломног ос аобра ћаја,т ре ба лоз адржат и
свупа жњудас еприовојбрз инииз бег нумог ућаиз нена ђе њанапуту .
Св ес едог одилонек акоха от ично, шт ониј ебилоуобичај е ноз а
Агенциј у. Текуподнест иглој еписмосфот ог ра фиј амачове какој иј е
тамоуономг радунај уг уна ђе нмрт а
вусе ве рномк аналу , накој имас у
сас иг урношћупрепоз на лиТомаДорнмана . Теле принткој иј ес тиг ао
данра ниј ебиој енеј ас ан, ле шј емог аобит ињег ова линис убилиси-
гурни, пасутра жилифот ографиј еиконачноихдобили. Двада нара ни-
јеполициј ај ена шлат елонепоз нат огчове кабе зика кв ихдокуме нат а,
којиниј ебиоода нде , пај ераз а слалање говус ликунара з личит ес т ране
упокушај удаг аиде нтификуј у . Сликај ес тиг лаиуАг енциј у,ка ој едну
одус тановакој абимог ладапомог не. Ионај ез аис тапомог ла .
Трида нара ниј еТомДорнма нј ек ренуоа утомобиломуЦе нтра -
лунај уг у, носе ћиј е да нв ажа ндокуме нат , алиниј ест игаонациљ. Иш-
чеза ој ебе зт раг а,иониколакој ај ев озио,иуАг енциј иј ена ста лапа -
ник а.Уз алудсупре т пос т авља лишт ај емог лодамуседе си. Путг ај е-
стеводиокрозт ајг ра да линиј ебилопредв иђе нодас еуње муз а држи.
Биој еис куса н, ве шт , мождамаловишез аинт ере сова нз але пшипол,
алис ва ка копоуз дан, та кодаоњег овомдез ерт ирањуниј емог лобит и
нире чи.
Чимј ефотог рафиј ас тиг ла , поз валисуАнриМеј нарадапреуз ме
случа ј. Онј еот иша ок оддирект ораКрат а нде ра,кој имуј еиз ложиос и-
туациј уина ложиодаодма хот пу туједолеипокушадарешит умист е-

191
Kњиже
внипре
гле
д2

рију. Кра тандермуобј ас нидај еДорнманнос иос ас обомј еданмикро-

филмс апла нов имара ке тас ре дње гдомет а. Филм, обе леже нс аРК3331,
веомај ев ажа н, итре баучинитис ведаг адобиј уна з ад, миломилис и-
лом, неискључуј ућит уиње говукупов ину,ча кипове омавис окојце -
ни. Тој еусу шт инибилов еомамог ућеј ерс уоникој исуг ау з ели, т о
најверов ат ниј еура дилисна ме ромдаг анекомпрода ју.Анриупит аз а
-
шт ос уфилмс лалипоДорнма нука дј ет оликов ажа н, нодобиодг ов ор
дај еДорнма ндос аданос иоива жниј адокуме нтанаова јначинида
нијебилоника кв ихпроблема . То„ ва жниј адокуме нт а”ниј ез вуча лос у-
вишеубе дљив о, пака дКра та ндерпоновидај епотре бнодапосв аку
ценудобиј уфилмна задидат отре баст алнодаиманауму,Анрис хва -
тидај едошлодог решкеуорг аниз а циј ит ра нс порт аидафилм з бог
њег ов еиз уз ет нева жнос тиниј ет ре ба лос ла тиуЦе нт ра лунаова јна -
чин. Паипа к, даДорнма нпуту је,з на лој ене колик ос лу жбе никаАг ен-
ције, ашт анос и, з налис ус а моКра т анде риње г
овпомоћник, да кле ,
свеј ебилопот пунобе з бедно. Анриз а тра жиоддире кт орај ош не каоб-
јашњењаиондаодедапокупидокументакој асумубилапот ре бназ а
пут. Да лис умуј е днус на жнума шинудабишт опрест иг аонациљ, но
тој ес вепот рај алоне ковре ме , ит уј епос т ој алаодре ђе напроце дура
крозкој уј етре ба лопроћи,та кодате кокот риса таонсе деуколаиод-
везес едос вогст а надапокупис тв ариз апут . Тадас есе тиданиј ере -
зервис а охот ел, ит оу чинитуизс та на, шт омуј еиина чеиз гле да ло
безбе дниј енег оизАг енциј е , собз иромнас вештос ез бива лоокоТо-
мовогслуча ја.Та коте куче т ирис а та , пос лес порогина пор ногпроби-
јањак розс а обраћа јнуг ужву,кој ај еут омчас убиланав рхунцу,ониз -
бинаа ут опут .
ЗаАг енциј уј ерадиове ћвишег одина ,с т е каој едос таис кус тв аи
поста ој е да нодње нихпоуз данихс лу жбе ника . А прет ог аниј енис а
-
њаодаовав еомава жнаспе циј алист ичкадржа внаорг а низ ацијауопшт е
постој и, ај ошма њедаћес еуњојз апослит и. Ех,ра ниј е!
Ота цмуј ебиог ра фичк иумет ник, в ес е о, друже љубивт ип, с ло-
бода нус вој имс хва тањимаис вомпона ша њу,шт ој епривуклоАнриј е
-
вумај ку, лепуиоз биљну, нос трог ов аспит а нудев ој куизофицирс ке
породицедас ез аг ре ј
ез ање г аиудабезмног ораз мишља ња. Анрис е
родиопрви,иње муј ема јкапос ве тилаве ликупажњу,желе ћидаус ве-
мубудена јбољи, аондај ене колик ог одинакас ниј ес т иг лаСе сили,ко-
јујема јкаист от оликов олелакаоисина ,а лиј едев ој чицаипа крас лау
Анриј ев ојс енци.
Нажа лост , ус коропотомиз биој ера т , не спос обнос тпо лит ича ра
иг ене ралапроуз роков алај ебрз икра хиокупациј уз емље . Дошласут е
-

192
 Изновихкњиг
а

шкавре ме на . От а цмус епридружиопокре т уот пораибиоа нг ажова н

каот а лент ова ниг рафича руправ љењулажнихис пра ва , штој епре дст а
-
вља лој еда нодв ажнихчинила цауборбипрот ивоку па тора . У та ј
ној
радионициј епров одиос ат еида не,ире ткој едола зиокући,ост авља ју-
ћиг ђуМе јна рдаосв емуводира чуна , окући, де циис војојболе сној
мајци. Годинуда нака с ниј едошлој едоиз дај е,ниј ес ес а з налока ко,ра -
дионицај еотк риве нааг . Ме јна ру хв аће нис т ре љан.Сре ћом, прис еби
јеима ола жнадокуме нта , та кодање говапородицаост а депошт е ђе на
мог ућихпрог она . ГђаМе ј нарј ехра броподнелатув ес типрихва тила
судбинуонакв ука квај ојј ебилана ме т нут а . Жив елос ека кос емог ло,
снала з илос е , онај ес вест оичкииз држа ва ла, одбиј ајућиист овре мено
даприхва т ибилока квус лужбуподокупат ором.
Ст анов алисууј е дноммирномкра јупрес тонице , ут рос пра тној
кућисасв имк ара кт ерис тика мапре стоничк еа рхит е кту ре, ск ос имве -
ликимкровомилођ амауме с топроз ора . Пре дкућомс ена ла з иома ли
скверс ане коликок ес теновихс таба ла , ата мо, нек ихст отина кме та ра
даље , по ве ћипарксара зличит имжбу ње мидрве ћем. Животј е, узсв у
мукуине ма штину , прот ица орела тив номирно, бе зве ликихпот рес а,
свеуишче кива њут ренут какадаћесера тнасре ћапроменитиидоћидо
ослобође њаз емљеоднеприј ате ља .
Напос ледње мс прат уњиховекуће , умаломс та ну , живе лај еј ед-
нас та риј аг оспођа , племенитихцрт алица , с ре дње гра ст аиа ут орит а
-
тивногпог ле да, профе с орфранцу скогј е зикаус ре дњојшколи. Ме ј
на -
ровис уј евиђа линас те пеништ у,поз дра в љалисенонисусњомс ту пи-
лиуближиконта кт . Свис уј ез валиг ос пођаДе низ аиа косе , ка кос уод
осталихс ус едачу ли, ниј еу да вала . Комшиј есус ез богтог ачудилеи
пит але ,јерј ебилале паипаме тна, обра зов ана , ра з умев алас еумног е
ства ри, а лис ениконеусудидапоку шадаот криј ет ута јну.ГђаМе јна р
јетопрот ума чилат ак оданиј ена ишланаправ ог .
Дог одис едаонапокуцај еднопо подненањихов авра таиз амо-
лиз ашољушеће ра ,ј е
р, к ак ој ере кла , ниј ест иг ладауопшт иниподиг -
небоновез ашеће ркој исус еделилит огј ут ра . На вик лај ебиладау
ововре мепиј еча јиниј еже ле ладас еса дт ог алишиа коба ш немора .
Анриј е в
амај кај ојдадешеће рипре дложидау ђеипопиј еча јсњима
јерј еуправ оприс т а вилаводу. ГђаДениз априс таде , у ђе, иус корос е
разв ираз говоросв имг орућимпробле мима , кој ихј ебилос увише . Гђа
Меј нарс ес ет ипит ањакој еј ес ебис та лнопос т ав љалауве зисњихо-
вомсус еткомис вој епрет пост авкеот оме , иус удиседај ојт окаже .
ГђаДе низ ас емалона мрг одика дт очу, прођеј еда нт ре нут акут иши-
ни, аондаонапола коодг овори:

193
Kњиже
внипре
гле
д2

– Св акичове к, ка дра динешт о, уве кимара з логз аштот очини.

Заоног акој итопо смат рас ас тране ,т ошт оона јра ди, можедаиз гледа
пог ре шноилине ра з умљив ој е рнез накој иј епра вира злогз атајпос ту-
па к. Ак оне шт омис литедаз на т е,нез на чидатоиз нат е, пајез а тобо-
љедаот оменег ов орит е,је рможет ела кодапог ре шит е.Пит алист есе
зашт ос енис амуда лаиодма хс т еиз в елиз ак ључа кданис амна ишлана
пра вог . Не , ниј ебилота ко.На шлас а мпра вог ,алиј еоннас војуимој у
не сре ћупог ину оупрошломрат у.Ј аса мг атоликоволе ладанис аммо-
глаз а мис лит идамог удаволимбилоког адруг ог . А дасеуда мз ане-
когко г анећуволе т ис амодабихс еуда ла,идапров еде мжив отсњим,
мис ле ћис вевре менаоног акој иј емрт авиког аволим, биломиј еужа -
сно, не подношљивоине пошт ено. Ет о, та кој ебило. Мног ис умеос у-
ђива лиз богтог аиг ов орилидаг решим, а лиј аса мт акоосе ћала , тако
мис лила,пас амта коиучинила . Тонез начидамис лимдаидруг ит ре-
бат акодачине.Сва котре бадара диона кока коос ећаика комис лида
њемуна јвишеодг ова ра.
Анриј ет адаимаој едана ес тг одина , чуој еиз апа мт иоов ење не
ре чииника дихк ас ниј ениј ез абора вио.
Мис лилај еипонаша лас ез аис тадрукчиј еодмног их. Не кис у
јојпре ба цива лишторадиподокупа циј ом, шт ос лужине приј атељу, на
шт ај еонапита ладалиј ебољеданера ди, даниконеидеушколу, да
де цас едекодкућеиг убег одине , нераде ћиништ а. Аратћеј ошпот ра-
јати, ба рј ош две -т ри г одине, т овре менес медас еулудоиз губи.
„Уос т а лом, ј аде цуучимњиховс опст вениј език, неу чимихнеприј а
-
тељс ки. Ма да, ру кунасрце,нев идимз аштонет ре ба ,з атошт осмос ад
подњиховомокупа циј ом, кој аћепро ћиит ине људикој иихводене -
стат и, дапрочита ва моШилера , Хај неаилиУла нда , кој ис уис тот ако
великипе с ницика оШениј е, Иг оилиЕре диа ? Униве рзалнев редност и
суне уништиве ”. Анриј е вамај кај еима ладру гачиј емишљењеинеже -
ле ћидадођедоошт риј ихдис кус иј ас асус етком, кој уј еина чеценилаи
поштов ала , онапоз ваг ђ уДе низ ус амој ош ј е
да нилидв апу так одњих
начај .

194
 Изновихкњиг
а

Ал
екс
анд
арНо
вак
овић

ДВА УЈЕДНОМ

л
(„MаиНе
мо“, Па
нче
во, 2009)

1
Ка жудај еау тормрт ав, ит онес амопоБа рту. Не кисеша леи
дода ј
удаа уторниј емрт авне госа мот ак оз ауда ра. Пост ој иионона ив -
нове рова њеда,иакос ус вепричеве ћдав ноисприча не,ов денег де, ме -
ђуна ма , пос тој ељудикој ис ус пре мнидаис прича ј
уст а реприче али
нас војна чин. Даобј аснимит уут опиј скус ању: овог ле дишт еимадо-
стаз аједничкогс афилмс ким– уг аока ме ре одре ђуј едалис т евина т-
чов екизфилмов аРифеншта лове ,с нимљенизжа бљепе рс пект ивеили
пуката чкицакој апулс иранат лу , усе нци орлов скихкрила.Да кле , око
ре дит ељаи, нек адј ош в ише , окоснима теља , одре ђуј еме с
тос вак ог
пре дме таупрос тору , њег овз на чајиулог у.Са мимт им, Ве ликиПрипо-
веда чј епос таоВе ликиРе дит ељамис мопукика ме рма ник ојитуита -
мода јума лос вогличногпе чат аце лојс лици.Волеобихдај ета ко,з аи-
ста! Нека дс а мз нат е, иј адржа одомогписа ња . Да насмиј ет ридес е ти
пе тиниј емебриг а.На ј
ис кре ниј е : шт ај ез анимљивоупричиопис цу?
Ништ а.Пис ањека оипис ањеописа њус амоус пора в
ајура дњу.
„Брз е“умет ност ика офилмилипоз оришт енемај увреме нада
себав епис цимакој исуупрев ишез ахте вни. Акобихкре нуодав ам
припове даммој убиог рафиј уондабит обилодос адношт ивоукој ем
„једа нчов ексе диус обиипише“дапа ра фраз ира мФилипаРота . Вре ме
живопис нихљудикој ис ужив елис вој еде ло: одс ла вногСерв ант ес а
пре коВај лда , Хеминг вејапас ведоФа нте ај епрошло.Дана сима мопо-
слас аг омиломполупис ме нихпрог ра ме раит ој ет ужнабудућностна д
кој ом нев редила ме нтират и. Мој еличнепода ткећува м се рвират и
умере но, уз дра вимдоз амаона кока кос ебудераз вија лаприча , чис т о

195
Kњиже
внипре
гле
д2

дав аснебихопт ерет иопрев ишеуов омхипе рнау чномве куинформа -

цијаите хничк ихино ва циј а. И, небринит е, овониј ет оликорома но
писцуколикооз емљиукој ојс еник онебав ионимштој еучиове ћј а-
ловимпос ловимаитуђ имживот омве ћпис аниј еписа нора з умљив им,
књиже вним иг оворнимсрпс кимј езиком узповре ме нено вог оворс ке
скраћеницере чеонLOL ( laughing out loudly).
Но, вра тимосеВе ликомРе дит ељу. Ис тинај е , каоштос еможе
наслут итиизмогделца , ит ек акодруг а чија. ВеликогРе дит е љане ма , ми
смог аиз бацилисас нимања. Мислит едај ење говконку рентизпод-
земногс вет апоз вандаг аодме нинаснима њуус ту дију? Ниг овора .
Наш, з ема љскис тудиоодав нонера ди. Али, тре бас тв орит ипр ив идда
сенешт оипа кз бива . Са мот ајприв идна сј ош одв ај аодживот ињаи
кадј е дномпа днемас ка , кадна мсв емог ућеме дијскеег з ибициј едос а-
де,к ад с епотпуноодре кне моуист инулице ме рниходла за кауцркв уи
позерс кихпре лист а
ва њак њиг абиће мос пре мнидаз акора чимомилион
годинауна зад. Ст имувез и, ј а, ВиданТрошић, ра димка опомоћник
помоћник овогпомоћникана з ови-каме рманауз абитомде луЕв ропеко-
јисез овеСрбиј аау уг леднојиз дав ачкојкорпорациј и„ Пе Ар“кој уу
челич номс тис кудржиПеђ а(ника коПре дра г ) Арнаут овић.Ј ош пре ци-
зније : мојез ваничноз анима њеј епомоћникуре дникаапра вапрофе с ија
је„тра гач“.Оче муј ере чвиде ћетез акој ит ре нут акј ерс е...

2
....селимука фа ну„ Лупинг “сме штенуус рцуБеог ра да21. века
алис ане кимј е дваприкриве нимз а
дахом20. ве какој иниј ена пустио
њененика ддовољнопрове т
ренеода ј
е. Немака риранихс тол ња каиба -
келитнихпе пе ља раа лиос ет ис е, наосно вупа рде таљака ошт осукли-
мавис т олови, з абе оградскеус ловебе з образ ној евт инопив оилиназ о-
ви-домаћинс киодноспремаг ост имадасенала з ит еудруг омв ремену.
Говорим да клеобиртиј и, једнојодтрипре жив еле(услов норе чено,
три-је
днај еве ћвиђе назакоцка рницуикупле ра ј), укој ојможе тевиде-
тиљудеизкњиже вногс вета, политичкеана лит ича ре,с тареалкохоли-
чарекој еј ес мрт , пијанаодњиховогдаха , прес кочила , уморнаодут а
-
мањив ањацвет абе оградс кебоемиј еикој екакв евуциба тинешт ому
сведођ енаис то. Ов десамизпукогочај ања ,сиг ура нданећунаћионо
шт омит реба . Шт рчим, уреда ние легантан, ка обелаврана . Задовоља н
сам свој им из гледом, хва ланапит а
њума даса мс вета ндас вакоко

196
 Изновихкњиг
а

проводиодређ еновре меиспре дог леда ла морадасеприпреми на

сталнараз очара ња .
– О, Трошићу, г дес ити? – з апит куј еГав ра нић, мла дилит ерат а
ов дашњи.Пишелошеа лиз атоба ре мпишемалопаменег ња випре ви-
ше . Додуше, Га вра нићз надасв ојт ермин попунинана јг оримог ући
на чин– бомба рдуј ућимес вој имиз мишље нимре чимакој енепос тој е
ниуродноммус редњебос анс комма с
ив у. У Га вра нићевречник т ако
спада ју : кра срас ноћење(к рас ној ут рокој емењаноћуг орс комкра су,
ба рт акомислим), в аз ношашће(ва знес ењекој еј еу је дноиуз а шашће ),
проз ашашће(у заша шћена„ проз аку “?) и„ космиј а ње “(коре нре чине -
поз нат , прет по ст ављаседај еупита њуде ме нт никос мона уткој ис елу-
дирауз аба ченом кут кува сељене ). И ког ај атрпим? Полупис ме ног
акв из ит еракој ис еуслободновре меба випис ање м, ка ошт ос ене ки
продав циба калук аба вепоез ијомадоуче ниа лас идрамама.Зат онаша
књиже вностипропада– немапрофе сионала ца,с вес амг охобис та!
Ет о, ј ас адпла ћа мце нулице мерногPR-a мој еиз да ва чкекуће :
„От воре нисмоз ас веа ут ореис верукописе , бе зобз иранажа нрипое -
тику“ . Отв орениmy ass! Билобипа мет ниј едас монапра вилидепониј у
старогпапираиликре нулидашт ампа монашере циклиранођубрена
ха рт ијиодре циклираногђубре такој ес ус лалемла делит ера те. Ова ко
суконте јне рипоре дфирмепрепунипис аниј аме ђукој имаимаиГа вра -
ниће в их. За луднапот рошњавре ме наипрост ора . Нај вишеце ним оне
кој иша љуруко писеуе лек тронс којформи– с амоих„ дилит ује ш“ит о
јесв е.No more SM ( Scribo-Man-protector of week writers!)!
– О, доброса м– одг ов ара миј едваса крива мк аша љ. Овдеида -
љепушеона јдува нкој иј епреос т аоизз алихапочив шеЈ НА, смрдљив ,
троша никт омеибе зфилт ера. Сва кипрост акк ој иг аконз умираможе
таконео ме та нодапљу цканај ав номме с тулис тићебој еболе сногури-
надомилевољеидас епра вда ре чима : „дув ан ј ет а кавина ченебих
ја“.Шт анеби? Мора мдава мка же мдас амј апос в имме рилимабе о-
гра дс ки лок алпа триот аипо сле дњиЛордПрот ект оринт е ле ктуа лног
снобиз мауовомг ра ду. Дапој асним: оногт ре нут кака дјемој ,с нобов -
скис ојг отов оз ат ртродниг ра дј едоживе от риме нт а лнo-а рхит ект он-
скетра нсформа циј е : прв ој епос т аоБронкс ,з ат им Ва ршав а1944. г оди-
неанакрај ус таничнибифеуПишкопе ј
и, Ис точнаАлба ниј а.Ј ас ена
својначинборимдас ет ајст аничнибифе , а кове ћнеидедруг ачиј е,
оноба рокре чи. Зна м, вис теопт имис ти, ј едниодонихкој исуве рова -
лидаћеСрбиј а5. окт обра2000. г одинес кинут имус авет рене ркеи
злат нека ј
ледебљинес амоубичиногконопцаис пре мноус кочит иу
ит алиј анс куг ала нт ериј у, алит онебива . Боже , пре ве ликај ежрт в акој у

197
Kњиже
внипре
гле
д2

поднос имз арадпрофе сиј е

: дуван, прома ја, седамданас тарама стува -
здуху,з ада халкохолаис коре нихте ла, одвра тно!
–Ј есилипрочит аомојнов ирома н? – з апит кујеГав ранићиис -
питива чкимепос ма т
рас војимпла вимочима.
– Не– одг овара мхла дноидода јем– нитиве руј емдаимас ми-
сладат ора дим.
– За што?
– Довољној едат епог ледампадака жемз ашт о. Јесилис епро-
менио ? Не ! Идаљенос ишне кона фура нооде лцеирол-кра гну.Уве кт е
видимуис томоде лу,ка одасине киј уна кизцрт аногфилма.
Ие то– окре ћелеђ аиувре ђе ноодлаз иова јв ечит истуде нт. Без
речи, бе зједнеув реде , он, најбрбљивиј аинај већапрз ницаг радаБе о-
града, позна тогпоог р омнојконку ренциј ипотомпит ању. Знамиз а-
шт от ора ди– в еруједај ош моженешт одаобј ав икодмене.Зачове ка
њег овогдржа њаонсеуправ опониз ио.

198
 Изновихкњиг
а

Sanja Ivić

PSEUDONIM

(„Alma“, Beograd, 2008)

tovani č
Poš lanovi,

Klub č italaca Vas obaveš tava da će u sredu, 17. novembra biti održ a-
na promocija knjige Pseudonim, Svetozara Teksta. O knjizi ć e govoriti knji-
ževni kritičar Joakim Beli i filozof Daniel Denež a.
Bić e nam drago da ponovo prisustvujete knjiž evnim događajima u
Klubu č italaca, a ukoliko imate predloge za naredne književne več eri, sa za-
dovoljstvom ć emo im izać i u susret (naravno, ukoliko se uklapaju u Pravil-
nik Kluba).

Srdačan pozdrav,
Miranda

Zahvaljujem Vam na informacijama o aktuelnim deš avanjima. Zain-

trigirao me je naslov Pseudonim i nadam se da ć
u, uprkos slabom zdravlju,
uspeti da dođem. Molim vas za razumevanje ukoliko na zakazani sastanak
ne dođem, jošuvek sam u potrazi za Eskulapom koji je negde na padinama
Peliona zaboravio na pragmatičnost...

Pozdrav,
Tina Barka

199
Kњиже
внипре
гле
д2

Draga Miranda,

Hvala na informaciji, no nažalost trenutno više nisam č lanica Kluba

čitalaca, tako da mi obaveštenja ovakve vrste ne znače mnogo. Odluč ila sam
da se povuč em i ostanem anonimna, jer u ovakvom rasporedu stvari ne mo-
gu da volim ni sebe, a o drugima da i ne govorimo. Zgranuta sam ponaš a-
njem ljudi i razoč arana bezoč noš ć
u onih koji se ne odrič u želje za autor-
stvom čak ni kada je u pitanju plagirani rad. Zato sam izabrala da ćutim, i to
će odsad biti moj poziv.

Hvala i srdač
an pozdrav,
Jona Mir

Poš
tovane,

Drago mi je da razmenjujete miš ljenja, ali nekom igrom sluč aja i ja

sam uključen u vaš u komunikaciju, tako š to primam vaš e poruke. Bio bih
zahvalan kada mene ne biste uključ
ivale dalje u diskusiju.

Srdačan pozdrav obema,

Igor Dejanović

Dragi prijatelji,

Ovo je prilika koju je samo dugačka zakrivljena linija produktivne

uobrazilje mogla da proizvede! Ne bih je nazvao kruž nicom iako je smisao,
koji ne predstavlja niš ta više od himere koja me progoni, dobio referencu
kroz neočekivanu moguć nost da vam se obratim i izlož im svoje tumač enje
pravila koja ste, oč igledno, prihvatili. Jošuvek verujem u čoveč anstvo i na-
predak ljudske svesti u celini, mada, možemo raspravljati o tome š ta napre-
dak podrazumeva; lič no sam izgubio vezu, dodir sa ljudima i izabrao ž ivot
čitaoca. Istorija duha mi je poznata, samo iz nje istrgnut stoji vek naš e sa-
daš njice, čija stremljenja mi ostaju nepoznanica čak i u bliskoj proš losti. Ne
mislim da je tome uzrok neophodnost postojanja istorijske distance većne-
dostatak svakodnevnog kontakta sa ljudima u č ijim oč ima dobijam odraz
čudaka prema kome, i kada bi hteli, ne bi mogli ispoljiti svoje prave osobine
zaprepaš ćeni neobičnoš ću onoga š to vide – u zavisnosti od karaktera – lju-

200
 Изновихкњиг
а

bopitljivoš ću ili odbojnoš ću izazvanom strahom koji od davnina joškod pri-

mitivnog č oveka izaziva nepoznato.
Klub čitalaca smatram jednom od najreprezentativnijih manifestacija
duha naš eg vremena, i želeć i da pratim njegove odrednice, prijavio sam se
na klub-listu. Na neki nač in sam se bespravno uselio, jer sam se prijavio pod
pseudonimom i nisam zvaničan č lan. Paranoič no sam iš čekivao dan kada
ćete me otkriti i kada će građa sastavljena od vaš ih ideja, aktivnosti i odluka
prestati da pristiž e. Sada je materija koju prouč avam dopunjena neoč ekiva-
nim darom u vidu pozornice vaš ih misaonih kompleksa; piš em iz perspekti-
ve č oveka koga je vreme odbacilo i ostavilo za sobom. Kao u Zenonovoj
aporiji „Ahil”, mala prednost postaje presudna, a protagonista kaska za
onim š to je, iako se kreć e upola sporije, prvo krenulo. Iako, stalnim oboga-
ćivanjem znanja smanjujem domen prepreke u pokuš aju da spoznam suš tinu
epohe u kojoj živimo ili bar njen osnovni credo, ona mi do kraja ostaje nesa-
znatljiva, uvek iskorač ujuć i ispred mene. Priznajem i da je ova epoha progu-
tala moj lični život i gotovo anulirala sve moje napore, namere i nade, kao i
svaku delatnost u koju bih se upustio, pa sam odustao od svojih ambicija i
posvetio se njenom raskrinkavanju i egzorciranju njenih tajnih moć i. Prilika
da saznam vaš e motive jedini je put ka izlazu ne samo iz trenutne realnosti,
veći jednog sna koji me nemilosrdno progoni. Hodam uskom ulicom koja
ima veliki broj skretnica na koje se ne obazirem, onda me neš to naglo povu-
če da zakorač im jednom od njih, uska ulica se pretvara u podrum čija vrata
neko u delić u sekunde glasno zabravi, udaram u gvozdeni zid, ali uzalud,
spasenja nema. Izvinite zbog ovolikog okoliš anja, pristojnost mi nalaž e da
vam se predstavim, to ne č inim ni imenom, ni zanimanjem, ni poreklom,
većonim najintimnijim – svojim demonima i nedoumicama.
A sada, zakasnelo in medias res! Kao apsolutna istina prihvać eno je
da se pravila Kluba č italaca zasnivaju na univerzalnim nač elima ljudskog ra-
zuma, te da su ona zajednič ka za sva ljudska bić a, nezavisno od toga kojoj
veri, naciji i kulturi pripadaju – buduć i da se do njih dolazi racionalnim pro-
miš ljanjem. Ne znam da li vam je kao uglednim građanima, š to po vaš im za-
nimanjima mogu da zaključim, poznato da se pojedinci koji ne poš tuju ove
principe, progone na obalu, gde sa ostalim izgnanicima uč e osnove čitanja,
tumač enja i č italač ke etike. Ova š kola poznata je kao Projekat prevazilaž e-
nja skepticizma, gde se naglaš ava da je stanoviš te autonomije razuma neza-
visno od istorijski i socijalno uslovljenih partikularistič kih glediš ta. „Čitaoci
– otpadnici”, kako zovu izgnanike na ovo ostrvo, uč e da ne izlaž u svoje su-
bjektivno miš ljenje, koje bi trebalo da podrede univerzalno važ ećim istina-
ma koje prihvataju sva racionalna bić a, a koliko mi je poznato, proces njiho-
vog preobraćanja u čitaoce je dugotrajan, kako ovi stanovnici često govore

201
Kњиже
внипре
гле
д2

da ne shvataju š ta podrazumeva „razum” sa kojim treba izjednač iti slobodu.

Cilj njihovog prevaspitavanja je da dođu do saznanja da suš tina i norme ko-
je određuju svakog č itaoca imaju poreklo u prirodi stvari; č italač ki identitet
oblikuju im mrež om duž nosti, dok je svrha celokupnog projekta skladno
druš tvo u kome svi č itaoci dele isti sistem vrednosti i slažu se u svim osnov-
nim pitanjima ljudskog ž ivota i tumač enja tekstova. Nakon obuke, svi poha-
đaoci dele iste stavove o radu, patnji, prijateljstvu, smrti, spasenju, grehu i
ljubavi; niš ta ne predstavlja prepreku ostvarenju osmiš ljenog plana, č ak ni
bolesti, ratovi i siromaš tvo. Klub č italaca svaki kovitlac spreč ava kroz stal-
no naglaš avanje pitanja smisla, svrhe ž ivljenja i odgovornosti.
Ovaj klub je zasnovan na isticanju prava slobodnog izbora u pristupu
literaturi i njenom tumač enju, s naglaskom na činjenici da je slobodan izbor
osnova slobode, premda je opš te prihvać eno miš ljenje da č ovek u zadobija-
nju slobode mora biti dosledan istinama razuma kao onome š to ga č ini raci-
onalnim bić em. Zbog toga vlada ubeđenje da izbor mož e biti samo jedan,
što proizlazi i iz ogranič enosti ljudske egzistencije. Zbog toga se smatra da
je suš tinska stvar da č itaoci ostvare najbolji, od svih moguć ih izbora tuma-
č enja, zasnovan na pravdi i istini, č iju osnovu čini ratio. Svaki č italac, pri-
hvatajuć i principe Kluba čitalaca, mož e da bira pripadnost određenoj grupi,
zajednici ili religiji, jedino na š ta kao č italac nema pravo jeste da ne bude
č lan Kluba č italaca. Samo č lanstvu su dostupne knjige i ostali zapisi u svim
oblicima. Mi koji odricanje od svojih unutraš njih uverenja dož ivljavamo
kao odricanje od samog ž ivota i ne mož emo da prihvatimo pravila Kluba č i-
talaca, zauvek smo odvojeni od knjige. Lično, knjigama imam pristup samo
u seć anju, sve koje sam posedovao nepovratno su mi oduzete, a i sada se na-
lazim u iskuš enju da se ne upustim u avanturu krš enja pravila š to mi je, pri-
znajem, č esto padalo na pamet. Ipak, time bih i druge sebično uveo u mrač -
nu pukotinu koja predstavlja moj ž ivot godinama unazad, a s jošjednom po-
sledicom uzroka koji mi je nametnut, joštež e bih mogao da se pomirim. Taj
uzrok je ukorenjen i u pravilima Kluba č italaca i želeo bih da saznam zaš to
ste doprineli kreiranju jednog sveta koji u sebi nema nič eg gostoljubivog.
Razmiš ljao sam i o tome da ste na kompromis pristali iz ljubavi prema knji-
gama, ali to bi, ipak, bilo paradoksalno, onda ne biste mogli da prihvatite
usvojena pravila tumač enja. Iz vere, pre svega, u empatiju, pa tek onda u ra-
zum, očekujem s vaš e strane smislen odgovor, dok kod mene vašpravilnik
ne proizvodi niš ta uzviš enije od unutarnjeg nespokojstva i nervne napregnu-
tosti.

202
 Изновихкњиг
а

Sonja Čabrić

HOUSE OF ILLUSION

(„Evro – Giunti“, Beograd, 2010)

Ovog puta, kad se zvono oglasi, potpuno sam spremna. Prolazeći po-
red ogledala, jošjedanom pogledam svoj odraz. Jednostavna kratka crna ha-
ljina sa rolkragnom prati liniju tela. Da nisam ovoliko mrš ava, mogla bih
čak da izgledam privlač no.
Pred vratima se č uju glasovi. O neč emu ž učno raspravljaju. Gledam
kroz š pijunku. Pavlik odmahuje glavom.
– Urazumi se, Peć ka, imaćemo problema zbog toga.
To je sve š to uspevam da č ujem pre nego š to širom otvarim vrata.
Obojica istovremeno pogledaju u mene.
– Spremna? – pita Petar.
Susrećem njegov pogled. U glavi premotavam delove Sandrine prič e.
Grlo mi se steže. Ima neč eg zaista strašnog u njegovim sivim oč ima, sličnog
zavodljivoj magiji vuč jeg pogleda koju sam kao devojč ica doživela u zoolo-
škom vrtu, kada sam se prvi put susrela sa ž ivim vukom. Ono š to sam tada
osetila, upamtila sam zauvek. Bilo je to neko čudno spajanje između mene i
životinje. Mogla sam več no da ostanem ispred vuč jeg kaveza, da me mama
nije povukla dalje.
Ali Petrove oči nisu vuč je. Možda viš e orlovske. U svakom sluč aju,
oseć am se č udno dok me posmatra.
Klimam glavom.
– Onda idemo – kaž e propuš tajući me ispred sebe.
Lift je većdanima neispravan, tako da se spuš tamo stepenicama. Ide-
mo bez reč i. U hodniku je neobič no tiho. Čuje se samo š kripa otvorenog
prozora kroz koji struji hladan vazduh.
Izlazimo u noć . U tiš ini dolazimo do parkinga. Konture velikog džipa
izdižu se nad ostalim automobilima.
– Ti ćešnapred – kaž e Pavlik

203
Kњиже
внипре
гле
д2

Sedam na prednje sediš te. Ovog puta š ofira Petar. Krajič kom oka po-
smatram njegov profil, jasno ocrtan na fonu ulič nih svetiljki koje monotono
promiču mimo nas. Izgleda koncentrisan na put ispred sebe. Gume na toč ko-
vima meko klize po vlažnom asfaltu.
Tišina koja opet zavlada u autu jošviš e povećava napetost u meni. U
glavi mi je zbrka. Nepovezane slike lebde mi pred oč ima: slika smrznutog
zimskog neba... vojnici KFOR-a č uvaju zgariš te... Enine stroge oči... opera-
ciona sala u kojoj ž eni vade rebra... Sandra koja viš e nije Sandra... soba sa
monitorima... slikarska platna... Kadrovi se smenjuju jedan za drugim. Kao
da neko uporno drži prst na dugmetu za listanje ona dva ponuđena kanala.
Pokret koji čini Petar vrać a me u stvarnost. Nudi mi zapaljenu ciga-
retu. Tek kada uvuč em dim, shvatam da nije u pitanju duvan. Okreć em se da
ponudim Pavliku. Odmahuje odrično glavom. Uvlačim jošjedan dim, zadr-
žavam dah i dodajem dž oint Petru. On puš i ostatak i baca opuš ak kroz pro-
zor.
Misli polako poč inju da se usporavaju. I, uopš te, imam utisak da vre-
me iš čezava.
– Bolje? – pita Petar.
Klimam glavom i munjevito shvatam da on zna kako se oseć am. Kao
da sam napravljena od stakla. Puls poč inje da se ubrzava. Jebena paranoja!
– Svi su nervozni pred predstavljanje – kaže.
Dalje nastavljamo da se vozimo u tiš ini. Čuje se samo brujanje moto-
ra. Iako smo u centru, na ulicama nema automobila. Kao da smo upali u vre-
menski procep, u trenutak između dva otkucaja srca, koji neč ije magične ru-
ke rastež u u beskraj. Od te pomisli vrti mi se u glavi.
„Stvarno dobar rad“, kažem u sebi, i krajičkom oka okrznem Petrov
pravilan profil. Lice mu je ozbiljno, gotovo skamenjeno. Tupo gledam u put
pred nama. Prelazimo Brankov most. Ulice postaju š ire i sivlje.
– Stani pored prvog kioska – oglaš ava se Pavlik.
Auto naglo koči.
Ostajem sama sa Petrom. Ne sećam se da mi je ikada do sada glava
bila tako prazna. Prvi put ne promiš ljam svet. (Anti-racio na delu?) Petar,
kao da nasluć uje moje misli, kaž e:
– Kul, je l' da?
– Aha – kaž em, a zatim mehanički artikuliš em misao koja se formira
negde van jezgra svesti: – Sad znam zaš to je carstvo na debilima.
Petar počinje da se smeje.
– Ma ne. Pogreš no si sve razumela – kaže. – Njihova je prednost sa-
mo u tome š to odmah po rođenju dobiju besplatnu ulaznicu.
– A mi?

204
 Изновихкњиг
а

– Mi moramo da plać amo.

Reč i lebde u vazduhu kao odlomci tuđeg razgovora. Petar poč inje da
dobuje prstima po volanu u ritmu neke svoje unutarnje melodije. Šake su
mu ogromne i proš arane modrim ž ilama. Pokuš avam da mislim o onome š to
je rekao, ali mi ne ide. Mozak je bilijarski sto, a smisao – kugle koje jedna
za drugom nestaju u crnim rupama.
Pavlik se vraća sa hrpom novina. Nastavljamo dalje. Čujem kako
už urbano prelistava č asopise.
– Trebalo je to jošjutros da uradiš . Ima li neš to? – pita Petar i baca
kratak pogled na retrovizor.
– Za sad samo jedan č lanak u „Kuriru“.
– Kako su sroč ili?
– Da č itam ili da prevodim?
– Prevedi.
– Ma, klasič na žvaka. Udaraju na ponos glasač a. Zemlja neć e da se
naguzi pred Evropskim politič arima. A oni se utrkuju ko ć e da uradi dublji
felacio „Velikom guruu“, kako su nazvali američ kog predsednika.
– Odlič no. A je li jasno napisano ili u insinuacijama?
– Napisano je tako da bude jasno i moronima. Rečsa najmagloviti-
jim znač enjem je tranzicija, ali su je do sad većtoliko puta ponovili da su i
fafaš ice iz pica-parka skapirale. U ostalom, zar sumnjašu „Kurir“. Pa oni su
i te kako svesni intelektualnog profila svojih konzumenata.
Nastaje kratka pauza u kojoj se čuje samo š uštanje novinskog papira.
– Mislim da će biti zadovoljan i da nijedan drugi list niš ta ne objavi.
„Kurir“ je ipak najč itaniji u zemlji. Ili, kako bi ti rekao, odgovara „intelektu-
alnom profilu“ mase. A nama je ta masa i bitna – zaključ uje na kraju Petar.
Pavlik ćutke nastavlja da lista novine.
Svetiljke grada ostaju za nama. Petar smanjuje brzinu. Put osvetlja-
vaju samo farovi automobila. Imam utisak da taj put ponire kroz crni bezdan
koji se š iri svuda oko nas.
I TONEM...

205
Kњиже
внипре
гле
д2

Bojan Babić

NELJUDSKA KOMEDIJA

(„Algoritam Media“, Beograd, 2010)

ONKOLOGIJA, BAJKE MORFOLOGIJA

– Malignitet je u pitanju.
Reš etke kreveca za koji je pre viš e od godinu dana postao prevelik,
bile su gusto poređane. Iako su ga većodavno nagovarali da je doš lo vreme
da počne da spava u pravom krevetu, on bi se uvek vrać ao ovom prvobit-
nom prostoru. Ne odrič ući se udobnosti, iz daljine je gledao babu kako nosi
kofu iz koje se, zbog njenog geganja pri oslanjanju na krać u nogu, prosipao
po talas pomija. Geganje ga je plaš ilo, ali ju je posmatrao kroz prozor i kroz
rešetke svakog jutra i svake več eri. To je bio neupitni ritual.
– Teratom.
Zatim bi mu donela parč e prepeč enog, garavog hleba premazanog
pekmezom. Na jeziku su mu se zadrž avale ljuš tike š ljiva. Vatra u starom
gvozdenom š poretu je povremeno provirivala iz oš teć ene ringle. Spavalo
mu se. Baba bi obično poč ela da čita bajku iz velike knjige tvrdih i pohaba-
nih korica. Voleo je da mu č ita, a ne da prič a svojim reč ima, jer bi tako uvek
zabuš avala i preskakala, š to bi on odmah primeć ivao.
– U toku razvoja, jošdok je č ovek fetus, deš ava se da ima blizanca
koji nije dovoljno jak, pa mu se rast zaustavi u tom poč etnom periodu, a za-
kržljalo tkivo se oč uva u telu jač eg brata.
I sada je primeć ivao da je umorna i nezainteresovana, da je počela da
govori iz glave, a kroz svaku treć u ili č etvrtu rečprovirivao je nagoveš taj
zevanja. Bilo je tako toplo.
„U š umi ž iveli stari muži žena koji su bili sirotinja i nisu imali dece,
a mnogo su voleli da imaju. Onda jedno jutro ode č ovek na reku da upeca ri-
bu, a ž ena kaže nemoj crveno slovo, a mužkaž e moram š ta ćemo da jede-
mo. I ode. Polomi led na jezeru i upeca č udnu zlatnu ribu sa tri repa, a nije

206
 Изновихкњиг
а

znao da je to ustvari bila veš tica. Riba veš tica mu kaž e pusti me i ispunić u ti
tri želje. On kaže imam samo jednu ž elju. Ona pita koja je. On kaž e da dobi-
jem sina. Ona kaže dobro, dobićes dva sina odjednom, al jednog morašmeni
da daš . Čim dođu na svet, izaberi sam jednog od dvojice, i dovedi ga ovde
na jezero i potopi ga u vodu. Taj je moj, drugi eto ti ga. Ako li tako ne uč i-
niшkako sam ti rekla, izgubićešobojicu. On ode kuć i i pred sledeću zimu,
žena mu porodi dva sina, blizanca. Brać a su bila ista istijata, samo je jedan
imao plave, a drugi crne oči. Otac slaže majku da ide da ih vodi na krš tenje
kod popa, pa ih odvede na jezero. Zaplače, pa uzme onog s plavim oč ima i
potopi ga u vodu. Bašu taj tren nastane velika zima i jezero se zaledi...“
– Pretvori se u tumor. To je teratom.
„...otac se vrati sa crnookim sinom i kaž e ženi kako je pop video u
drugom detetu č udo i da ga je bog namenio da ostane u manastiru da se ta-
mo brinu za njega. Majka zaplač e, al kud ć ešta će prihvati bolje bogu u go-
ste nego bogu na istinu. Prođe š esnaesтgodina. Sin poraste u jakog i naoč i-
tog momka kad se po carstvu pročuje vest da je carevu ć erku otela zla veš ti-
ca iz jezera i da ć e car da da njenu ruku onom ko je spase. Seljakov sin
uzme noži ode na jezero. Iz jezera ispliva veš tica u njenom pravom liku ko
až daja s tri glave. Seljakov sin poseče sve tri aždajine glave i uskoči u jeze-
ro...“
Staričina glava je klonula, reč i su joj postajale sve tiš e. Stefan je bu-
dio reč ima „A kako, kako je pobedio, kako je odsekao glave?“ Baba se trg-
nula i nastavila bez traž enog objaš njenja.
„Na dnu jezera nađe prelepu princezu i htede da je povede gore da
mu bude ž ena, al ona ne htede. Što neć ešgore da te vodim ocu caru i da se
udašza mene da postanešcarica a ja novi car. Ja ne mogu da se udam za te-
be. Kad me aždaja otela i bacila na dno jezera, tu sam srela lepoga plavoo-
kog mladić a i sa njim sam sad verena. Uto naiđe plavooki koji je bio isto se-
ljakov sin a blizanac crnookom, a crnooki izvadi nožda ga ubije i otme mu
princezu. Al plavooki imo u rukama vodene travuljine pa baci na brata i nji-
ma ga zadavi. Onda iziđe gore s princezom, odvede je njenom ocu caru...“
– Histopatološ kom analizom smo utvrdili da je u pitanju malignitet.
Jedina sto odsto pouzdana metoda.
Stefan je morao da prekine ovo muč enje pa se uhvatio za stomak, a
na pitanje starice š ta mu je, odgovorio je da ga sve boli i da mu je vruć e. Za-
ista su mu obrazi bili vrlo crveni. Baba je prestala sa bajkom, uozbiljila se,
provukla ruku kroz reš etke kreveca, nežno, najnežnije oslonila kaž iprst na
njegovo čelo. Zatvorio je oč i i osetio kako se gruba, ispucala koža sa jagodi-
ce njenog kaž iprsta kreć e po njegovom č elu i nosu, a zatim i po stomaku,
pravilnim putanjama. Sluš ao je babinu bajalicu.

207
Kњиже
внипре
гле
д2

– Nemojte se bojati. Prošla su vremena kada je ovakva bolest nuž no

imala fatalne posledice, daleko od toga. Vi ste jošvrlo mladi, Stefane. Sa-
vremena medicina kombinovana sa jakom voljom i konstruktivnim i discipli-
novanim pristupom i te kako poveć ava mogućnost potpunog izleč enja.

Nazad da se vrnete,
preko mene ne mož ete, sve boljke, sve napratnice.
Ja ve nož em isekla,
metlom pomela, solju posolila,
paprikom zapaprila, belim lukom zaljutila,
mramorom skamenila
iz Stevanove kuće otpravila.
Iz kuć e, sa sovre, iz kaš ike,
iz karlice, iz glave, iz očiju,
iz zidova, iz ć oškova, iz kreveca,
nazad da se vrnete,
preko mene ne mož ete,
one boljke prate, naprate,
ja boljke predajem, da se vrate.

– Uglavnom, tumefakt je eliminisan, okolno tkivo detaljno oč išćeno.

Sada ste zdravi. Mož ete da nastavite sa normalnim ž ivotom, sa poslom i re-
kreacijom, samo ć ete poš tovati dijetu koju Vam budem dao... i da, redovno
dolazite na kontrole. Doviđenja.
Stefan se pravio da spava kako bi baba otiš la. Baba je otišla. Na tele-
viziji je počeo crtani. Tom se poigravao jureć i Džerija, dugo, lagano i upor-
no. Saterao ga je u ugao. Zario svoje čeljusti u njegov vrat, rasporio ga. Iz
Džerija je šikljala krv, creva su mu bila poderana.
– Doviđenja.
Stefan je spavao. Bilo mu je vruć e.

208
 Изновихкњиг
а

АнаАта
нас
ков
ић

ЈЕЛЕНА АНЖУЈСКА

(„
Арт
-Пр
оје
кт”
,Зр
ења
нин
, 2010)

1.
Приђит еми. Имамнешт одава мкаже м. Сас лушај теме . Усуди-
ћуседак орис т имРе ч(онукој ај епос т оја лапрес вег а, упочет ку). По-
зајмљив аћуре чи, кој есубилеибићеипоку ша ћудаихис т
рг не миз
њихов огуљу љка ног , ва нвре ме ног , без бој ногс таништа , дабис т емечу-
лиира зуме ли. Упа мтит едобро,ј ерприча њепричеј ека овишемес е чни
порођа ј
, не пре с та нинаг онкој иг ру дваречиуг рлу.
Надруг а чиј ојс амст азиис адамој еочипонирудубље , алиме
лакоможе теос етит иичут и. Са момиприђ ит е.
Нас лонит есенака ме нез идовеобновље ног , оживе логма на с ти-
раГрада ц, ког ај енос илабуј ицаре ке , обг рлит еих,ут оплит еихс вој им
телом, тус ам, туј емојз ној , мој еоко,мојдодир,мој еколе но. Гов орим
крозбе лика менпе шча р,ша пћемк аова л.Мој еј ег рлоутимз идовима .
Непре киднопрос ипај уиз говоре неине из г оворе неречи. Прона ђитемој
обра зубелиниз идакој ај еос та ланаме стус ликемоглица . Ра дујтес е
пре дмој омновомикономуг римиз но јодори, предмла доликимлицем
уок вире нимма рамомбој еме се чине . Напишит ева шеименапа пируда
сеиз гов оринај ут ре њу.Ос лу шнит ешумуиз надкона кама на стира , под
ветромс ечуј ека одапа даг ус та, сит накиша .
Умиј тес еув ечнојв одиИбра.
Прона ђитемеуУлициКраљицеЈ еле неуБе ог раду , завиј ут ку
исподпре ла за-мос та , уподножј уј едрешуме . Улицаличинапримор-
ску.За ђит еиз аве лике,ле пе,с таринс ке , жут екућес ависокимоџацима ,
челој ојј еокре нут окашуми. Прона ђитеме.
Сиђитедооба ле, наМа луиВеликуКра љичинупла жууМило-
черу, у беритеподсу нцем мојкора к. Ос ве жит ес енаиз воруз ва ном

209
Kњиже
внипре
гле
д2

Кра љичинооко, т ус амподиз алама ленуцркву. Уђит еуфра ње ва чке

црквеимана ст иреуКот ору, Ба ру, Улцињу.Туса м, уа триј уму.Чек ам
вас. Поновит еAgnus Dei.1 Пог леда јт емеуочинафрес ка ма . У Гра ча-
ници, г дес амослика наз аве то вана , мудра , мирна , поре дМилу тинас ам,
онве чнот ре пе риуз лат уидраг омка ме њу.Уха љиниимара мибој ет и-
шине , т амној . Лицемиј ес т аро, акре пко. Пог ле да јт еме, водићува с
.
Дома на стираСопоћа ни, у ђит еутуцркв у-даму. Прона ђит ес ликумој е
породице . Мла дас а м, уј арком, цр ве номпла штус адраг им к амењем
надха љиномбој еноћи. Мојпрве на цДра гу тин, кра ље вић, убе лом ј е
2
кавадиону, т ка нинаимаиз ве з енецве тов ебој еј орг ов ана.Ј ас амњег ов
шт итис клоништ е . Оде ћомј еобе ле женка опрворода нива жа н, мој е
првокидање . Кле книт есамномипре дсликомс мрт имој ес ве крве , мај -
ке,г ос подарице ,г ос пођ еАне . Мојмужј енос иоСопоћа ненапле ћима
зању. Пог леда ј текакој еус та рос т имла дадокле жинацрве номј ас ту-
ку, сабеломмара мом, кра љица -мај ка , наљубичас т омпокров уича р-
ша вимаодс виле. Кле книт е, ка оиј а . Упит ајтеме , ука пе лима на ст ира
Ђурђ ев иСт упов ис а мпуте водит ељка.
Прочит ај т
едра гуљ-речипле ме нит огДанилаоме ни.Писа оихј е
укаме номМа г личу, кој инадг ле дас ведолинеодЖичедоЂурђе вих
ступов а. Саз а нос ом исуз а ма. Дра г и Данило. Прив рже н. Дос тој ан-
стве н. Да нило, мојис пов едникибрижник, мојпов ере никиприј а тељ.
Ожени-кра љициник ониј епрење г абеле жио. Омој имда ровимаСве -
тојГори, Ј ерус а лимуиСина ј уј еприпове да оихва лиоме .
Додирнитемој урукууБог ородичиномма на стируТврдош, уне -
када шње мХуму, нас тени, Милут инг ај еобнов ио, ј ерс амублиз ини
има латре бињс кидвор.Ру кај еуру кав уодз лат аиопточе надра г
оцено-
стима.Ос ет ићува с , примит и, приг рлит и. Додирнит е , прог оворите , по-
љу бит е . Чека мва св еков има .
Потра жит емеуПров анс и. У мирис ним пољимабе зкра ја, пу-
нимполе на , проба ј тел ав андинмедиопиј тес евинимаизпрова нс ал-
скихвиног ра да . Ме ђусре брносивимс таблимама слина .
Помолитес еудуг ов рат ој , г ра циоз нојцркв иСв ет огАхилиј ау
Ариљу , з нај тедај уј еДраг у тинис кре носа гра дионадре вном мес ту.
Поне ој уј еус рцуиумонашт во.Пог ле дај теме,с тарицу,с аочимабој е
језера, ипоз овит епредиконом. Пог леда ј
темојликбе зкрунеибе з
нимба , поре дмужаисв ек ра, в еликаса мк аопоље , пружилас амруке -

1
Миснамолит вапрепричести.
2
Видвластеоскеодеће,дуга,тесноскрој
енахаљина,копчаласенапре
диималапри-
шивенезлат
от канетракенаоков рат
никуицеломдужином.

210
 Изновихкњиг
а

коре њеист а па мсе , умонашкојха љини, с ацрквом, аизз идаиз ла зим.

Са гнит ег ла вупре д Христ овом мај ком, принес ит еј ојсв ој емисли.
Окре нитес еикаме ни.Же лимдава мисприча м.
Отпут уј теуВат ика н, приђитеми. Ухладној , прас таројриз ници
црквеСве тогПет раSancta Sanctorium – прона ђит еда р-икону,мој у,ко-
јуса мпос лаланапут . Дивит ес еПрвоврхов нима пос толима-г орос т ас и-
ма1, одћут ит е, ог олит есрце . Спус т
ит епог ледис пода пост ола , прибли-
житес емени, молимсес ве томНиколи, ас иновимечув ај у, окре нут и
једандруг омка ос тра жа ри.
Де вој ке , на ма жит елицепомадомсамој имиме ном. Не кас ева -
шелицеосв ежиро сом.
Поме ша јтесес ас вимакој ипрису ст вују„ Данимај орг ова на ”,
сљубитес есас вој имна ј
рођ ениј им, нез на ним, уст ва риз на ним, ј ерсв и
смона сталиизБожиј егс рца. У мој еимесера дуј т е, слушај т епе сме .
Чу јемихиј а . Видимв ас. Тражимва с.
Чека мв ас , мојс поме никт ра жис вој еме сто.Улев ојруцидржим
крс тупроле ћеове нча нј орг ова нима,удес нојкаме ниГра да ц, привиј ам
гак аоде те.Имампог ле дпт ице,хаљинубој ег олу бице,уус тимамиј е
ре ч,скорела . Нађит еј е. Пот рудит есе . Зове мвас .
Ослушнит е .
Ог реј т ес е.
Обиђит еруше винемогдв орцаусе луБрња ккодИбарс когКола -
шина .
Некав аспримеудрушт в офра нцус ко–српс когприј ате љс т вау
Кра ље вуиушколс киинт ерна циона лнице нт аруrue de Borrego уПа -
риз у.Да лас а мимс вој еиме .
Наоблог уј еднекњиг ес ам. Слик аризМачв емиј епо да риове -
ликеочи(Ма чва , доммогДра гут ина). Сликај ев ат ре на. Ос мот ритеме .
Отв орит еме .
Примит емој уречс вимос етима . Кожом. Кос ом. Руком. Груди-
ма.Ус тима .
Посе т ит ес ве тоте ломогМилут инауцрквис ве теНе дељеуСо-
фиј и. Приближит ес е. Приклонит ес ена родукој иг апоштуј еиз овег а
чудот ворце м. Приљубит ес е . Пове руј те . Пра тим с вогс ина. Ос тав ит е
иконицунање г ов омс ве томт елу,помоћићев ам.
Милут ин, к раљ-г радит ељ, ниј еда нг акра љниј еуг ра дњисв ет и-
њана дма шио.

1
Апос
толиПе
тариПа
вле
.

211
Kњиже
внипре
гле
д2

Певајтеминас лу
жби, кадмес поменунаданмој ихс инов
а, у
кас
нујес
ен. Поновите , са
гласитеплодонос неречиу пуће
несв ет омкра-
љуМилутину , даизмолимилос тзав ас.
Маг лич,град-венац, к
ријемногет ајне, попнитесе
.
Приђит еми.
Поже литедамевидит еидоћићу, ј ержељекој ес уискренеиу
кој
имаистрајетеиБогжелиз авас.
Дај
темис рцека опријат
ељуис е стри.Не кабубњиижу ди.

212
 Изновихкњиг
а

Ле
лаМа
рко
вић

СРМЕНИЦА

(„Књи
жев
наа
каде
миј
а“, Бе
огр
ад, 2008)

Бе ше1332. г одинака дмени, Нићифору , ико нопис цу ,с тижепи-

смоодНиколе , умона штв у,мирскиз ва ним, Дра гославТут ић.Уписму
меблаг ода рнимолиодаоку пимживопис цека кобиживопис а лицркв у
шт ој еподиг ошеуПриз ре нут окомпрошлег одине.Какоз ав ршихжи-
вопис ањеуМа ке дониј и, в рат ихс ес вомз авича јуипове дохс асобом
парс вој ихприј а теља,кој иприпа да ше , каоиј а, приз ренс којс лик арској
школи.
Са чекашенаскра јБист рицеДраг ос лавиженаштомунека да
беше,са дамона хиња , Бе ла. Пођос мопре кот рг аида ље , дес но, кана ј
-
више мде луг ра да . Тада ,с аде снес тра неу лице,удвориштуМитуше ве
куће, уг леда хпре ле пуј едноброднуг рађе винус ај еднимку бе т омира з-
вијеномолт арс кома пс идом. Нис ам уПриз ре нубиотриг одинепас е
изнена дихшт оцр квуз ат е кохнаов омме сту. Пре крс тис мосет рипут а
ипољу бис мопраг , пауђ осмоуцрквук розј е диниу лаз , наз апа дној
страни. Црквабе шедос тамрачнај е рс ветлостула зишеса мокрозв рата
иуск епроз оренај ужнојис ев ернојс трани. Ме ниимој имдру говима
засија шеочи.Прот рља с морука ма , не с трпљивидамра чнојунут ра шњо-
стипода римос в ет лос тфрес ака.
Заручкомдог оворис мопос ао,ирокодг одинуда надаз аврши-
моживопис . Дуг ос едог овора смо, окоиз боракомпоз ициј а. Бла гоча-
стивиТут ићбе шеприхва тиона шемишље ње ,ј ерс еонашимжив опи-
сима , ка корече , на дале ког оворило.Тадана мис причас вој упричу.Он
иженамуБе ла, немог ашедаимај упород. Зна лисут очимс еу зеше.
Првебрачненоћидожив ешепре дс каз ање. Женумуизс нај епробуди
ветаршт оотв орипроз оре . Онауст а дедаихз а тв ори. Тадј енешт опри-
вучедапог ле дакалев ом у глус обе. И у гледаБог ородицу . Ст а ј
ашеу
томуг луБог ородица , ус вој ојра скошнојодори, не мост ај ашеиг леда-

213
Kњиже
внипре
гле
д2

шеј е. Та дМај каБожј апочедапла че . Белис рцеума лонеис кочи... И

кадхт еденешт одаз аус т и, ве та рпоновоз ат ре сеис кренуј ојпог ледка
проз орс комокну . Ка дБе лапог ледапонов опремаБог ородици, њене
бешев ише .
Бе лауз не миренаисас уз амауочима, пробудис вог ачове каи
испричамус в е. Неуме шедаодре дез ашт ој ојс еБог ородицаприка за
сас уз ама . Бе лапрв опомис лидаћес ене шт оде сит иње номчове ку, па
свеус тре пњиживе шена ре днихг одина . Ка дпокушај идаос та ненос е
-
ћанеуродишеплодом, Белара ст ума чишт ај епре дс каз ањеБог ороди-
чиноз на чило.
За тос еупоз нимг о динамаз а мона шише , пос ве тишесемолит ви
Бог у, ас авсв ојимет акдадошез аз ида њеовецркве . Подаришеј екућа -
ма,в иног ра домиз емљом, шт оиу писа шенаплочикој априпа децркв и.
Почес мове ћсут ра дан.Докс ума јст орика чилиске леу нут арцр-
кве, миме ша с мобој е.
Годинуда нај ет ра ја ложивопис а ње . Дра г утинј едола зиоповре -
мено,давидит ре балина мштоидаседив иикона макој еиз ра ња шеиз
мрачнихз идов ацркве .
У олт ару , у конхи а псиде живописа с мо Св ету Бог ородицу
Оранту . На слика смој еобуче нуума форион1 ихимат ион2 т амноцр ве-
небој е. Из ањекрилаанђе лас аореолом.
Наис точномде лус водана слика смоВаз не с
ење,Спа с ит ељашт о
сеубелојма ндриоли, к ој унос ече т ириа нђе лауцрве нимхаљина ма ,у з
-
носиус ла винане бо.
Нај ужномз иду,одз апа дакаис току ,с ве терат нике , Св е тогГе -
оргиј аиСв етогПрокопиј ауоде лурат ника , шт оудес нојруцидржаше
исуканма ч,аулев ојлук .
Удруг ојз ониживопис асмос ценеизму каХрис тов ихиРаспе ће
Хрис тов о. Из дај ств оЈ удиноприка з ас мосценом ка даХрис тосдржи
пруженурукуЈ уди. Ј удуна слика с
мок аомла догиве омале погчове ка .
Свој елицеЈ удапр иносиХрис тос удаг апољуби, але вурукудржина
раме нуХрис т овомиг рлиг ањоме . Надруг омделуз идапе тна е стфиг у-
рабог ат онаоружа нихв ој номопре мом, ок лопимаишле мовима , војни-
каиЈ евре јашт одођошедау хва теХрис тос а.
Наз ападном з иду, пожељиТутиће вој , на слика смоцараКон-
стантинаицарицуЈе л ену . Из ме ђуњихкрс т . Ца рКонс тант инбе шена -
сликанура скошнојха љинита мноцрве небој еиима шес весимболе

1
Мафорион(грч.) – ха
љина
2
Химатион(г
рч.himátion) – ог
ртач

214
 Изновихкњиг
а

царскогдос т ој
а нства. Крунанаг лав ибог атоу краше набис еримаидра -
гим ка мењем. Наца ричинојг лавикрунакој ас енаг орњим ивица ма
прошируј е. Одев енауоде ћусасимболимаца рс когдос тој анс тва.Дес но
одв рат ана с лика смоа рханђе ласоре олом.
Нај ве ћакомпоз ициј абе јашеУспе њеБог ородице. Бог ородица
лежинаодру, а постолПа влес ага ог лав унадног амаБог ородичинима
рукеис пру жио.Вишеа пост олаПав лас тојис едама пост олакој ипла чу,
свакиодњихудруг ачиј ојодори,друг ачиј е
глика , саилибе збраде .
Из на дУс пења,Преображе њеХристово, г денаг орис атриврха
Спа сите љ убе лом, држисв ит акуле војруциаде с
номбла гос иља . На
врхуг ореиМој сијесат аблицама , пророкИлиј аупоз имолит ве, оба
погну тихг ла вапре маСпас ите љу . Наз ападном с воду, ле жећинас ке-
лама , нас ликас моКрштењеХрис тов о, Великогсав етаанђе оиВаз не-
сењеЛаз ара.
Нас рединис вода , уме даљо нукружногоблика , докј еизмој е
четкицеиз ра ња оликХристосаиВел икогс ав етаанђе ос акрс тас тим
ореолом, се т ихс екњиг епророкаИс ајие9.9. Почедаодј е куј емојг лас
докиз говара хпро роковеречи:
– Родинамс едете.Ње гов амоћј еиспис ананање гов импл е ћи-
ма.Бог уприпадас вамоћ,анђ елув ел икогсав ета,оцубу ду ће гв ека.

Тачноз агодинудана , 1332., з авршисмосрадовима. Поскида-

смоске ле... Кадпримис мобог ат унаг ра дуивидесмонасмејаналица
ДрагославаиБе леТут ић, бимик риво. Бимикривоштомој ече ткице
дуженепре носишесла вуБожј у, наз идовеовецркве.Такосеув екосе-
ћадушамој акадз авршиживопис . За
тот ра
жиследе
ћукакобиуслика -
њуна шлаБожј имир. Докј едобротв ора, етоко
ристизамојуду шу, и
народуверешт оседе ломт вори...

215
Kњиже
внипре
гле
д2

Мир
ољу
бТод
оро
вић

БОЛИ МЕ БЛАЈБИНГЕР
(шат
ророману150 жвак
аи50 слик
а)

(„
Про
све
та”
, Бе
огр
ад, 2009)

КО УИЗЛОГ
У
УБос анс које ргелакамењарки.На ређалеседу жулице : асфа лту-
ше , цепаљке , хода лице,смрдибубе , офелије,чварци, пицопевке,пуши-
ке, ашов и, флинт е,ра стура чеипранг иј
епав абеинуде– прода јус воју
зевалицу .
Коуиз лог удобрибат аци, ве ликис ифони, масниг узов и, дат и
сена парежмиг ав ци,дасг устомођа нишеш, ша цујешибира ш.
Имаит ра ве ст
итаа кот идворс калудавишељубибу љу.

НЕДЕЉАУКНЕЗМИШОВОЈ
Троваос амк оњадоподне . Ка дмејеремнулот а
ндркалојошс ам
биомут анодс иноћнецирке . Уба њис амсема лохе ндловао, аондана -
бацимк онцеииз гиљамизг ај бедаг улимасфалт.
Билајенеде ља , данкој инег отивим.
Опалиммув ингЗма јЈовиномдоКне зМишове .
Буљукбе звезнера ј
ев ећј еландраог лавња ком, зуја
о, шацова о
излоге. Таличнепородицесмај мунима ,г
отивнирибони, на па љенима -
чори, пензоси, фос илиизчет ворке , жонглерииу личнице пачиз акрчи-
лисуКне зМишову.Нис имог аобе зфркедашпа рташ.

216
 Изновихкњиг
а

КУСТОС– ЛУФТИГУЗ
Дог иљаоса мт рошанимут авдаовдепроменимбат еријеиру-
чам. Штаимауов омпампурудас еча лабрцнеицирка ?
Кис немве ћполачукеакус т
осане ма . Гдејет а
јдз
инзовиџа ба
-
лебарош? Заронуопшт ешљака? Мождај ена ђубриоцревапасадкња-
вауку хињиај аовдекоде генџоњам.
Гдеј еглафор? Дајтемимудоњудамуиспљуне мкакомус ес
ив-
циилуфт иг уз
ифрај еришу.За штоимнеу дариног у?

МЈ
УЗА
Одвојувоз аов о. Ке вћудај етомј уза. Одтогаможеш, бре , да
подилка ниш. Одошебла тобра ни. Зракника коцепа јуипале ,јашус ка-
кав ац, зевзе
чес е, арлајукот руднебуве . Јошс еичерупа ју. Кужи!
Ст рипт из.
Ништ анеконт ам. У на шев ремебилој еготив ниј
е. Неова ква
рас турачинаипа љевина . Лаћана,кооко,се нтиш мјуза.Рибас ез аг
в ин-
талау зтебепаштрика шкрозс алуколепт ир.

МУНГОС
Отв ориоса моквириуг иља оуголуба рник.Застоломјекис нуо
МикаМу нг ос.
– Гдес ипај тос? – певну ој е.
Нав уклис мос енаплућаиодлепилижва ку.
Микај едвег одинелиз аоре шет
ке. Ониорта циопалилипеша ка
даоладежунт а
рунаТера з
иј а
ма . Биој ес ицер. Некоихоцинкарио. Чу-
чалимурка ниумициипоке балиихкоз е
че ве.

217
Kњиже
внипре
гле
д2

Др
агу
тинМини
ћКа
рло

НАЦИОНАЛИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА

(Ау
тор
скоиз
дање
, Бе
огр
ад, 2009)

ДВЕСТАГ
ОДИНАСАМОЋЕ
Лепаич истаз
емљанас еверунемабашч истусавест:
доксуосталиЕвропљаникрварилиураз
нимратов има,
Шведскаједв
ав екауживалаумируинеу тралности

Ка дсумиуСт окхолмуне кек олег еновина риобј ашњав алиис т о-

ријуШве дс ке , з апаз иос ам одма хуче муј ест ва р. Србиј ас ерас па ла
1389. г одине , аШве дс кај еис тег одинеприса јединилаДа нскуиНорве -
шкуподсв ој укруну. И миионис ла вимотуг одинупонос но. Онис у
тадакре нулиу збрдо, аминиз аст ра ну. И ве ћу17. ве кукраљ Гус т ав
Друг иињег овамушкоба ња стаћеркаКрис тина(иг ралај ујенафилму
Грет аГа рбо) проширилисудржав уинаде оНе ма чке . Амисмотихг о-
динабе жа лиизСрбиј еина с ељав алира знецаре вине .
Онда , мис мока опос ле дњилуда ци27. ма рта1941. одба цилине -
утра лнос т , докс уШве ђа нипр ихва тилиХит леровпре длогоис тој. И
шт аимфа ли? Са дане кичис ту нцит амопе руса ве стз богт ога , пакри-
тикуј ута да шњувла ст. Ка о, це лаЕвропаг рца , амиужива мо. Па, у жи-
валис тет ак ог отов о200 г одина . Мимос вета , одда леке1818. г одине .
Крвниј евода : да нс киинорве шкив икинз ире довнобиселаћа ли
мача , ашв едс кисув олелима лотрг овину, ма лопло видбу, малорибо-
лов, ма лост оча рс твтв о... Каоданис уодис т огоца , Тора.
Послес усема лос тисли: из гу билис уиДа нску , иНорв ешку, и
деловеНе ма чке , пас ада„т аворе “, њихде ве тмилиона , нана јве ћојпо-
вршиниСкандина вскогполуос трва . А кра ље вскиг ра дСт окхолмпро-
стросена14 ос т рва, од24 хиља деколикоихимауоколини, с ведоБа л-

218
 Изновихкњиг
а

тика . Запоре ђе ње , мојБе ог ра димаоној е дноВе ликора тно, ииме ном

дас ез накос моми.
УСт окхолмуса мсеос ећа ока оХиперборе јац: висок , пла в,оку-
пан, на чит ан, з аг ле да нупола рноне бо, богте ... И, бог ами, хлада н, ка о
ице от амошњис е ве р. Даниј еонихј ужњакаодБа лка надоАфрике ,у
градунебибилог ужве ,г ла с ногс ме хаипома лосв ађа,ђинђу ванаули-
цама ,г лас немуз ике...
Имадос таиСрба,алис еионибр з оуклопеуовуХипер боре ју.
Мојшкол скидругкара кт ерис т ичногиме наСрба , от иша ој еда вноиз
земљес вогиме наирода , пај ев оз иог радс киа ут обусиув ечев одио
ша ховс киклуб, ј е рј еј ош ка ог имназ иј алацуКруше вцубиопрвока те-
горник . Е, т ајСрбај еса дата кс ис тауСт окхолму,оже ње нј еФинкињом
ииматрој едеце . Па зитес а д: з ара з ликуодонеСрпчадиуАмериции
Аус тра лиј и, овит ечног оворес рпс ки, иа кос урођениуШве дс кој . Али
такођет ечног овореима јчинфинс ки, шве дск ииенг ле с
ки. Србисут о,
бра ле . Коликој ез икаг овориш, т оликољудивре диш. За тој ена суСр-
бијит ак ома ло.
Вре ме номс хва т ишдауШве дскојинемора ш дабуде ш башта -
кове ликиСрбин. Чакниј енипоже љно. Ј е дногмогпоз на никаизБоке
кот орс кеводилиуШве дс којкодпс ихиј атра . Удариочов екрође нуже -
ну. И т о, к ак оре че ,з ањенодо бро. Али, а ва ј, Шв еђа ниполудели. Па ,
зарј еонлуд,крс т илисусе , она копроте ст ант ски(ј ош од17. в ека ), про-
тест уј ућиз богтогг ну сногчинапомра ченес ве ст и. Едас момиХипе р-
боре јци,билибире довипре д„Ла зомЛаз а ре вићем“.
Да хј уг ауШве дск ојз а ист асеос ећабаш нај уг уз емље , уМа л-
меу,приморскомг радусв ег а17 к му даље номоддржа веДа нс ке , пре ко
морск огмос та . Та мос умла ди, ј ерј ет оуниве рз ите тс киг ра д, аимаи
Алжира ца , Виј ет намаца , Срба , Боса наца , црна ца, ј акоуочљивих на
снег у.Кувас еипе чес ва шта , прода ј усесув енирииђ инђуве , мла дис е
грохот омс ме ју , пиј ес еАбсол у твоткаисрпс ки„ Кња з”. Даниј ехла д-
ноћеипола рногсунца , Ма лмебимог аодаконкуришез апреименова -
њеуБа рс елону.
Икодњихј еоно: бе зк раљанев аља, пај енапре столуГус тав,
нез на мве ћкој ипоре ду.Тамос у,нара вно,иЕрикс он, Волво,Саб... То
јез емљаИнг мараБерг манаиПипиДуг еЧа рапе , кој ај ев еров ат норо-
ђенауКру ше вцу, тој ес туЧа рапа ниј и. Та мос умрклида ниисв етле
ноћи.
Та моседоде љуј уНобе ловенаг ра де , а лиј ас а мс евра тиопра -
знихша ка . За тоов оипише м, с вес ена дам...

219
Kњиже
внипре
гле
д2

Ма
ринаЗ
рнић

Ш АНК И ДРУГЕ ПРИЧЕ

(„
Про
мет
еј”
, Но
виСа
д, 2009)

КУЋА

Се ћа мсекакој етаку ћат ада , да вно, да вно, из гледала . Билај е

такомоћна . Ста раг рађе вина , дебе лиз идови, вис окиплафо ни, ог ромни
проз ори. Све тлос тсеу ве кпоиг ра ва ланег де , ублиз иниико не , наз иду.
Кућај еув екбилахладна , иле тииз ими.
Вре ме нас упрошлаодта да , в ековиимиле ниј уми... Боже , ка ко
самт адабиос рећа н! Биос амс ре ћанка оисв иклинци. Нис амдот ада
споз наот уг у,нит иг ор чинубола .
Маз алисумима стнахле б,апоне кадиба бину,с веженаправ ље -
ну,ма рме ла ду .Ј абукеидуњесуопада лес адрве ћа, лепоз ас а ђе них,ис -
предку ће,удв оришт у.
Тодв оришт еј еидана сис то. Ис а мотумог удапре поз на ммрв у
тедав непрошлос ти, могде тињс тв а. Тумог удауобраз имликов ек ој и
сут удада вноходали,лик овекој ихвишене ма .
Билис мома ли, ма лецниимрша ви. Се ст ра,бра тиј а. Ибе зобз и-
ранат о, з налис модапошту је моице нимо.Ма да,та дт оникониј ени
приме ћив ао,т ос еје днос та внооче кив ало.
Се страбиле тибилаопа ље насу нцемикожас алицај ојсеве ома
честог улилаипе рут ала.ИзИт а лиј еј едобилапорцела нскулу тку ,к ој ој
суочимог ледас епокре ћу, италутк аједуг о,дуг ост ајаланав ит рини.
Св едоксемаманиј ес ажа лила , из вадилај еизна јлонаида лај ојдас е
играњоме.Сећа мсеколикој ебиласре ћна . Тој ојј ез начилока ома ли
космос.
Аондас мој ебра тиј ау зелиииз мрља ликра вљомба лег ом. Ка ко
јеса моплака ла ! Анасј еот ацј уриониздрум, с абре з
ином, ве омас а ви-
тљивом, г раном, дана сис туче . Нис моседоуве чеврат иликући.

220
 Изновихкњиг
а

Се ћа мс ебрат аисака кв ом с трашћубис еиг ра оновчићимаи

једномс так леном, т е шкомчиниј ом, укој убиубацива оновчиће , аз а
-
тимихва диоире ђа о, убе скра јнениз овеире дове ,с а моње мулог ичне .
Мирно,без брижно.
Наша ос а м неда внот учиниј уипла каос а м дуг о. Зат им с а мј е
опра оис тав иопоредбра товље вес лике . Дамиј ене коре ка о...
Ка кој есуровова јживот , ка кос е чеос ећања, ка кона спуштада
живимо,иакокрв аримо.
Се ћа мс еонихт оплихв ече ри, поре два тре,ионих, ду гоис пиј а
-
них,шољимле кас ак ајма ком.
Ка дамиј еота цу мро, ма мај ена училадавоз ит ра ктор. Ниј е
има ладоз волуиниј ез на ладавоз ибициклнит иј ез на ладаплива . Ка-
кв аживот асмеј уриј а, ка ка вс арка зам!
Боже ,з ашт оменисиник аду позо рио? За штоминика днис ида о
не каквоупоз орење ?
Да на , ка дас амишаодадипломирам, уз е оса мке сусас тваримаи
једнос т авноотишао.Ника днис амбиочове кречи. Те ккадаса мс евра -
тиоире ка одас амдипломирао,онис усхв ат илиг дес амбио. Се ћа мс е
њихов ихлица.Алит акој ет ота дабило. Чис тжив от,бе зика квепомпе
ипре ув еличав ања.
Ас вимај ет ре ба лот оликохра брос тиис на г е. Итаус амље нос т,
живот иисе ћа ња , т а коу кршт е нииис пре плит а ни. Свесет опре но си.
Нис момитихс тва ринис ве сни, с ве гаоног ашт онос имоус еби, шт о
струј икрозна сарт е риј а маиве на ма. А ка кобис моимог либит ис ве-
сни? Кадживотиде . Онј едност авноиде . Имис ањим.
Палој еј е сењеве че, ист ока ошт обииондапа ло, ка даса мбио
мали. Ис пуњеномирис омј а бука , дуња , ракиј е. Мирис омс ве жеиз му-
же ногмлек а.
Одлаз имукућу, кора чам. Зидов исухладнииодишумирисом
кре ча. У кућиј еј ош с амомој амама, пре т урапос тв арима , поне ким
прохуј алимв ременимаиде лиј ошочува неприче , кој еживе .
Мој ико рациодз ва ња ј у
, докк ора ча м ут ешкимчиз ма ма . Тус у
још на шеслике , дв ецрно-бе леиј еднаобој ена , мадаве омабле да.Туј е
ина шеог ле да лоизде тињс т ва, анањемуј ош с тој из алепље насличица
Ба мбиј а. Прошлесуде це ниј еот как осмој ена ст рој ез але пилинат о
ог ледало.
Отв ара мј еда нодмног ихормана . Тешка , шкрипут ававра т а. И
тајмирис ! Ника косенеможена ћиудв екуће , надв аме ст а. Не , онј е
специфича н. Мирисма минихс т арихка пут а ,с ве жеопра нихс па ва ћица ,
мирисорахаидрв ет аимој емладос ти.

221
Kњиже
внипре
гле
д2

Одзва њана шсмехумој ојгла ви, с ећамсес ве га! Чакиса да,ј асе
сећамт еме лодиј е , послет оликог одина ! Ка кој ес амона шт атас в ира о
гитаруипе ва онаита лиј анском пе сму„ Ма рина “. Сећа мс ез вукат их
жица , увекћус ес ећатитог а.Ита тек аколе жиутра ви,бос,ичит а.
Ика кој ет рчаоз ак оњимадокј еора о.Све гаћус есећати.
Тујеидаљере проду кцијапог нут ихс еља ка, озној анихина муче -
них.Изњеиз биј амирисс ламеипоља , ме нидобропоз нат.
Боже , ка кавј етожив от? Ика кос амуве кг ут ао,уве кпре ћута о...
Палимциг а ретуЛакис трајк. Наулицисечуј убабекој ечав р-
љају. Ис пре дшт алемј аучег ладнамачка . За тварамвра тас та рекуће ,
одлаз имукре ве т. Су трара нокре ћемнапоса о.Прола зимпо редс лик еи
чиниј ицесанов чићима ...

222
 Изновихкњиг
а

Ра
дој
еРа
дос
авље
вић

ГОМИЛА ДУШ А

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 2009)

ВЕЧЕРА
Зас толомна строје
: мој аже на,јаиње нпокој нимуж. Пушис е
вечера. Онапрв осипање му, на машт аостане. Озбиљнај е, оборе ног
погледа.Утишиниј едемоње г овоомиљеној ело.
Њенпокој нимуж, пона вици, послевечерег ласноподриг не, про-
тегнес еиодеуна шуспав аћус обудалег неис подкре ве
та. Женаиј а
јошду госе димозастоломг леда ј
ућиј е
днокроздру го.

ПОСМАТРАЧ

посматрамв асгоспођогодина маз намс веовамаз намдасебри-

је
тедоледава сбијуимужиљуба вникав аскаодат оуз буђуј
епос ле
батинаобилнос вршаватељубавникв амна конт уца
њаос тављановча -
ницунас толуавиуве кпритомег ледатеуподпонек адс епитампо-
стојилиј ош нешт оува шемжив отуосимс ексаибат инаа хдав олите
даприс лушку ј
етенарочитокомшиницудов асноћувирит екрозпроз ор
удв оришт ејаторазумемименедоква спосма т
рамдру гипосматра ј
у

КАУЧ
Нећулећинакау
ч, докт
оре.Шетаћу.Затоштомисеше т
а.Из а
то
штосамодокходаммог удаконтролишемс војемисли. А Виседите.
Илилезит
е. Ка
кохоћет
е. Зна
мшт аћетемепит атииз намшт аћуВам

223
Kњиже
внипре
гле
д2

одг
оворит
и. Нез намсамочемус
вето.Иштаћуј аовде
. Незна
мниза
-
штомитакоу порнотекусуз
едоковогов
орим, поштованиколег
а…

ЛИФТ
Кадаседире кторпој авио, портирј епожуриодамуот воривра
-
та, рекао„добројутро”, брже– бољепот рчаодапозовелифтидокс е
машинапокоз накојипут ,у
зчуда нз ву
к, броје
ћиспратовеј
аркоцрве-
нимцифрамакрет алана више,порт ирсене коликопутаокренуокосе-
бе, поправиоковратникипроцеди„Цркни…”илине штослично.

ЉУБАВ
Жа омиј ешт онис амубиоСилвиј уАнт ал.
Упоз на оса мј енабеог радскојже лез ничкојс таници; дрхталај е
поредшинас пој енихуда љиниидржалауруцима лицрве никофе р.
Одма хј еприхва тилапоз ивнезнанца , мојпоз ив, дапре ноћиумалом
прља вомс та нунаЗе леномвенцу.Безре чимисепре далај ош теноћи.
Ујутромиј едоне ладоруча кукревет. Ос талај еит огда на, инаре
дног ,
исле дећег. Гле даламеј еочимамирнежив отињеичинилас вештос ам
затражиоодње . Аондамиј ерекладамеволи.
Да ,заис тај етре балодаубијемСилвиј уАнт а л.

БРАДАВИЦА
Тајчовекјеима овеликубрадавицунаде сномобра зу.Онајебила
часширокаицрве на, часрасцве
тана, поне
кадмодроплав а,адешавало
сечест
одај енисаммог аонипримет итиут екизниклојбради.
Никадат огчовек анисампа жљив ослушао. Довољномиј ебило
самодапосматрамбрада вицу.

224
 Изновихкњиг
а

Ра
домирБа
јоЈ
ојић

КРОЗСТАРА ПРЕДИВА

(„
Мир
осл
ав”
, Бе
огр
ад, 2009)

Прикра лос еСунцепла ниниибрдима , пакаодахоћедас ес а

-
криј еодданаидапре ноћит амо, из абрда , уне зна нициипрос тору
Су нцуз аодмор.Повук лоз асобомдне внус вје тлос тиодно сиј енеком
друг омс виј е туз апог лед,анамаос тав ибла г имра кит а му.Не каг ане -
ка , мора ћеоној опе , изадруг епла нине,дасевра тииоба сјавидок ру жје
идаосв иј ет лисе биидруг имавидик е. Ниј емишт оСунцеодеј е
дном
нос в акида нс короис т омпут ањом, не кадвише,не ка дниже , анабрдо,
аз абрдо, ос виј етли, пана соста виут ами. Понав љас војриту алиопе т
гаљудинег рде,нег омус есвак ипутобра дуј ука дс епој ав и. Из узет но
гаг рде , ка дпре коље тау дуљиипов аз данос та нег оревис окопауг и-
ши,рекобичовј е
кдаћеданити.Упиждри,брат е, ка оог ромналог орс ка
ват ра , панедаприћибожиј ај а
ра. Толикос ијадаг аниочиманемо-
же ш пог ле дат и, не г ој а днеодмаз асуз е. Ст арисуг ов орилидај ек иша
једнаблаг оде т, аСунцедај ест обла годет и. Знадаог риј еипре зној ии
на јз имоморниј еидара сха љиниионеупорнес апре тј е
рив ањемуоди-
јева њу.
Поне ка диМј есе цноћуиз бије, из аПос тола , безт рунк евј етра .
Учинисека одај еос та лодиј етеодСунца, паз аос т алонане буикра -
домидепу та њомСунца . НиМј есецне штониј ес т ала н, не ка дма њи,
не кадве ћи, не ка дцио. Малос ебољев идика дј ецио. Свешт ој емра ч-
ниј еМј ес ецбољес ија. Ла комуј едас еба шк ари, ка дмуСу нцане ма .
Прат ег аз виј ез де, к аодасунас ијанепопла вом с воду, пабље снуи
жмирка ју , ане ка д, далиодра дост иилис рама,омакнеимс е,пака ода
сеот кинуодс вода,прав ацна маназ емљу.Ут иса кј едаус вој ојбрз ини
неу спиј удова т ит итло,бржеихнешт оис трошиис ат ре.
Зв иј езда„к ириџиница”с еиз врг лаиз апла нинскихв рховаипро-
стирес вој ез ра ке, кој ира згонемра кит аму, папридоцњелипу т
ниции

225
Kњиже
внипре
гле
д2

повра тнициизмлинала кшеос ва јај

укривинеиокуке , пу непре пре каи
ждриј е ла. Зве цкај упот ковиока мење ,с аповре ме нимпрс ка ње мва рни-
ца . Де кајукириџиј енат оваре некоње , кој иширевоњ коњс когз ној аи
па рекој уиз ба цуј ук розноз дрв е.Удуљиос еиупружиопут , ава љас ти-
ћику ћи, г дј еј едвачека јудасез амиј ес ипог ачаодсв је жегбра шна ,
мље ве ногнапот оча ри. Таманкадра са ма рекоњеика дихис трља јус у-
виј е мс ијеномиу ве дуут оплушт алуу толикоћеиприј еснапог ачас ти-
ћинас тос апуниј е мпља т
овимасираиско ру па . Из ва ђенаг ла вицаки-
сјелогкупус а,исј еченаунак рсно,напј ев чиће , пос оље накрупномс оли.
Намау– пунбока лруме нара сола.Ка дсеоба вес випо слов и, опколис е
синиј а, саре дос ле дом попо родичнојна вици. Дома ћиниз ломив рућу
пог ачу, пируномиша ра нуипредс ва ког ,с корој еднак е,кома дес тав ља .
Ониг ладниј имуј ошизрукеуз има ју,немог удаса че кај у.Пушис епо-
гача . Удодирус аврућомпог ачом, ск ору псекра вииомог ућа вадабо-
љеприоњасирпрљо. Дома ћицаприне сепе че некумпиј еровек ришке .
Нез нас ес акој ес ус тра нежуће . Схв ат иладомаћица– коликај ег одпо-
гачаз асвучељаддаћебит имало,паис пе кладост акумпиј е ра.
Сиг урнос теос јет илидаса мз ат уриос та рериј е чине г дјеуат ула -
маина врнџоихиз ачат меубу џа цимаимаг аза ма , паз богст аринепре -
бринулез аскорому пот ребомира ниј омна ва домдас ењимас лужиу
гов ору.Опу чихс ет раже ћириј е чинакој ес мос ебилиобиклиас адаих
бог обој а
жљивокорис тимо.Са т ријехс еј уре ћипомислимаис ј ећа њима
даишчепрља м бисе рег овораидаихурабошим данес ка пај у, нода
ос тануз ау порукес ада нашњиммоде рним ис авре ме ним. За ка ња ва о
самс ева ре никомизцицедамис ег рлонеос ушиидамис енез ама нт а
уг ла ви, падакумимз апомоћ. Де симис едапобрка миз г оворидадо-
тура миг дјенет ре ба , памора мдас ез а ричкамидак олута мпоне виђе -
лица мадас ес на ђе м. Поне ка дс епоприс јет им иумис лимамипра ва
ганг ула. Поне кериј ечимиу грабеиуј ав емис еупа ме т, пасепрос т о
ле цне модс ра мот ешт оихче шћенекорис тим. Почнусуз едамибуре
низобра зеиса всеу ба рус а м, кома лодиј е те,ка дсес јет имне пра вдеи
зат ура ња , ав аз дабимог аодамис еј езикодврз еидаз аћа рлиј ађе дов им
гов ором. Чинимис еништана сниј ена гна лоиниј ебилодре кедана с
не коподмора ване гооће модасмомоде рнис ти. Дос лесмочињелипо-
гре шкеит акос мопрот ура лидане ,а лимис ечинидапу чег ла сот оме
ка кос модос адаос кудиј ева лиибилишока низ богиз воришта . Можда
мис лимдадоброна вла чимбрит костг овораика лаишемпост а ром, ка о
даподмаз уј
е м. Акопочнемдас увомеђ имиту тк алиммант ракаћуишт а
моћипошљеучињет и.

226
 Изновихкњиг
а

Докс је димнакла дипоре дче чараира з

мишља м, скањуј емс еда
кре нем, ка дна иђ еПоле кс ија, убра ђенабиј елимче мбе ром. Уј еднојру-
цинос ино жице , анара менутрубус укна . Идез ањомдиј етеуђудииу
руцинос иза ве жља јпуншушбине– в аљдаПолек сиј ахоћедана с ади
квочкууонојсу воме ђиништ ос ујојпроз ориподапе тиовчј имбу раг ом,
анаула з ууве занапоњав аумј естов рат а . Поле ксиј
аобулате лећаке. Би-
је
лес ев рнча нице,с иг урноихз имусма з алакла комдапобиј еленамра -
зу. Дијет енос ине кевре шкеопанке , пас еодрос ес корообрнулинаг о-
ре. Лива дес еокитилецв ије ћем, з а ђерданилецвј етним ђ инђува маи
уприличилаље пот аз абе с
једуираз мишља њеисј ећањенапрошлос ту
садашњос ти. Бог атј ечов је
кко јиимаса да шњостипрошлос тус рцуи
мис лима .

227
Kњиже
внипре
гле
д2

Мил
оса
вТе
шић

ГРОМ О СВЕТОМ САВИ

(З
аду
жбин
скод
рушт
во„
Пр вис р
пск
иус
тана
к”, Ор
аша
ц,
2010)
Свакил
истакнадрвету
љу
дскигл
асузеоипропевао.
Матеј
аНенадовић,Мемоари

Загрме л
ој етобожк аднег рми:
ј
еру векг рми– алинечу јес е
,
каошт оду шецв окоћуус рми,
узБе лесвецек адиммрз нур е с
е.
Отв о
рик ру ну,Лепис у
нцок ре т
е,
ио грејдецу,анђелеуз бе г
у ,
крозчијис трахс еуга
рцира з
ле те
кадсумр акпу стивештиц епос не г
у,
аму њаз векнеМе сецуоча на к
текљу кнумл ек
о,цицва ра,к ачамак!

ОКр стовда нус крстеседувни ци:

север
а цлу пау стоциук лепке,
ајугибошња к,тос удрвљаници
шт овукук ладе, облицеице пк е.
Поб арјак-платнуне бескогпепе љка
гудачипра тез вездеупоме тњи
докслу химг лу шит утањХа јду к -Вељка
ио дј
екшир ине гопра з
никле т њи–
афе б
ру арјес иро т
,гладанр егру т
сакришк омхл ебашт осецр нис т ег
нут.

228
 Изновихкњиг
а

Надсофро мземљеуз диглос епо дне ,

адолес то
јеубојимуслица ;
сбрéговасла
з иСрeт е
њеГос пóдње
тетварјесва
к адрхтајБогопр имца .
Докшу меберуг ромов екола че,
анебошу штист епсијомуСа ви,
раз
умер одмишу мовишт аз наче ,
штасјајсаДринека дс есЦе рапл ави,
аштат ишинак адјојслогс ес руши
ијаст
р ебњенс езачујеут муши.

Тек,челомс водас евајума сла чци,

асевсекр уни,р аспадас ежа р ко;
упоно ћпру ћемшу шко рев рбља ци:
протỳтњаМу тап, о
деКа т ићЈ анк о...
Крозпа ук-вр е
медал иназ рехс лик у
гд
едв ас уб рестаоб апа тријáр си,
гд
еРу дникљу биру куМе две дник у,
гд
ег логс ек лањаЧа рапић уВа си,
атакос ветлемоч вар,чотиј елав
каодас ијас ава траљаже ра в?

Но, незна н
ој епо вестигдех ра мј е ,
већв ишеча сјеј ејинададр е к
не :
крозпа лов ремеис т
оријах рамље ,
безједногшу маибе зједнес е нке ;
ажив о
тбу чис ил омне повра т
а
игут ада нек аолис кегубар,
тепух ор-доб упу кнугробнав ра т а,
апо мрчинипро ло мис едув ар:
даПр в
иЂор ђ е, подижу ћиСл а ву,
наДру го гЂо рђ ас тавижив уг ла ву .

229
Kњиже
внипре
гле
д2

Мир
ољу
бТод
оро
вић

Љ УБАВНИК НЕПОГОДЕ

(На
род
наб
ибл
иот
ека„
СтефанПрв
ове
нча
ни”
, Кр
аље
во,
2009)

Ј
ЕЗИК

... тој ежа рун амауна шемок ууна шојк рви

с ветл остн а ранџа ст аизбијаизпус тол инауо блику
фо тон скогг е ј
зирао свајас вемирра зву че н
ине помич а нут ајномдо слухус аре чимахр ани
в атрунат омв ећу га сломс унцуат војамис а о
п ост ајенима њенивишене гоз везданама шина
у сме ренак аот кр ив ањуз абора вљенихс ве тов а
уг ала ктичк омко тлуизне поз натихр а зло г
ау т
ихну
о гро мн еене ргијека оцвето випр едо лу јуиг ле
о кој ење гов он адна махв алина шумо ћичу ва
к ост ина шео дле де нихве тров аплане тарних
п оно рад окт инепос ус
тајешподт ер ет ом
в реме нс когбе знађ аучиј ојс уру цида нина ши
п ока жине у тажив ипла менс в ој епесмене винеоч и
о ма ђијано гз вездоз на нцад ижус етала сив е ликог
о кеа напр е пл ављу јупл ане туур ушил ачк омб е
су
н аср ћунапл анинеб ришуг радо весалицаз емље
т ојег оворб езумник ашт оножус опс т венос р
це
з арив анепо лажу ћир ачуненик омеоб узд а
јг акрв
мупре твор иуз ла тос нагуус е мебу дућ е гјезика
к ојићец аро ватив а сељено м...

230
 Изновихкњиг
а

ЗАЗИДАЋЕМО ТИСЕНКУ
Кро чиш. Пр е к оцр веног
праг а . Пр ек оог њишт а.
Ма г лаз обаз е мљу . Зду ха ча
шт оизс нова . Из ба са. Та ка вј
е
за
ко н. Бле доз е ле нал имфа .
Ус р це . Умук луко стс е .
Стр опо шт ав а. Но ћд ише .
Упр од олу . За с таос и. Ка о
вече р њио бл ак.Ка опла ме н.
Пр едв од ом. Чу вашс во ј е
име . Кр а
ље вск из нак.На
челу . За зида ће мот ис е нк у
.
Речис нови дне . Ут улит и.

НОВУПЕСМУПЕВАМ

Спаљу јемс вој етело.На

јез
ерс којз емљи.Пл анина
гута. Ос т аткемо ј
их
снова . Упе смес амс е
прес ел ио.Зр ноне беског
грозд а. Хл ебна сушни.
Улов имо ј
ус ен. Међ
ровцима . Ме ђк ртицама.
Ул е ск ово јду брави. Нову
песмупе вам.

231
Kњиже
внипре
гле
д2

Ра
нкоПа
вло
вић

ПЈЕСНИКОВ ПРАХ

(На
род
наб
ибл
иот
ека„
СтефанПрв
ове
нча
ни”
, Кр
аље
во,
2008)

НЕБЕСКАСЛОВА

Штасудруг
оз виј
езд
е
не
гослов
акојимаСтворите
љ
ис
пис
аКњиг уВа с
ељене?

Чита
ј, оза
ч уђени,
докт омејевријеме,
небескасло в
аре дом.

Је
днопоједносричи,
уриј
ечиихплети,
уњимасвојодр
а зтражи.

Упоче
тк убија
ше
је
днојединоСлово,
је
днаЗвијез
да,са
мот на
.

Адол
азитренут
ак
ка
дћеуједноСл ово
св
еопетдасеврати.

232
 Изновихкњиг
а

Варљивј езвј
езда
нис јај
изато, оиз
губљени,
тр
а г
ајз асв
ојимСло вом.

ТРЕПЕТ

Докт реперењемис предасудбинскунит

(пупчанувр пцуизмеђуИс конаиАпок а
липс
е)
ио мотавајеокоо дсутнихпоглед
а
тридесетакпо с
јет
ил а
цаус али,

Стихспа
јаРиј
ечОно г
ако ј
ићути
сизда
нцимамислизачетихучуђ
ењу
онихкој
иуПјесмипрепознај
усебе
,
онихкој
иусебипрепознај
уПјес
му.

О, ка
којемоћанине уништивт репе
т
којимогудаос ј
етес
амоиз а
б ра
ни
ик ак
ојетанананиткојуник о
иништ анемо жедапрекине.

Одједном, т
репе
тсепре т
вориудр хт
ај.
Хоћелиина дмојо
мне виношћу,
питасеСт ихзаг
ледануда љину
,
некојед
номопр атинечистерук
е ?

233
Kњиже
внипре
гле
д2

Ђо
рђоСла
дој
е

МАНАСТИРСКИ БАШ ТОВАН

(„
Фонд
аци
јаМа
тиј
еви
ћ”,„Српс
как њиже в
наз
адр
уга
”, Но
ви
Са
д– Бео
град, 2009)

РОЖДЕСТВО

Ипадапрв опретпраз
ничковече
Надолинук ој
асв аусузис
јакти
Пас
тириу зватрупевају
ћиклече
Ујасл
амат ихојечиБогомат
и

Систоказазв
ездомбла гов
есникходи
Зањимџелатиуз локобномкасу
Игранунагориза с
ијанаводи
Зла
тоит а
мјансмир насвудсерасу

Аимал иико
гна л
икСп а
сиоцу
Докмрзнеудушиипос вет
уме т
е
Дазгр
ејеуГацкуутешиуСт о
цу–
Акосеитамогласнене
кодете

ШАПАТЖИЧКОГБАШТОВАНА

Тикојај
оштеуме
шс азул
умомисилом
Помилујпу
рпу
р-сенк
омзакло
нибел
имк р
ило
м

234
 Изновихкњиг
а

Тр
авкекој
емизаноћпора
стузак
оленце
УТвомебруј
унек
ацвилнеикрњебр
е нце

Аупре
благо
мс ј
ајутре
пнеимо
јпламича
к
Ка
оууглупорт
ете кпр
огле
дор
азлича
к

Ко
јакра
љев
ств
амиришиучег
рстибраћу
Ст
рес
имиињесдушеисач
окотамаћу

ПомозиМајкоСвет
адасачува
модсла
не
Биљчицебе
зимене– з
аубој
еиране

Одшкриниосмавр
атапрозо
реикелије
Некасеинанишчегго
сподњамил
ос тпре
лиј
е

Аовухле
бнуназе
мљисваг
дањумуку
Уз
несиуСловууСве
тло
стииЗву
ку

УПОРНАЗЕБЊА

Жив нул иживо пис циипро сину лисвеци

Сме шес ек алу ђерипс алмопо јциичт еци
Конак рил има– ба шс усера зма хал
и
Неманит рага– кодас иод неор уко
м–
Дас уихд ој у
чеб илииј а
хал и
Онив е
ћпо јупр иче шћујук аде
Пра штајуоно мешт оихј ена ј
же шћет уко
Пар аома нтијеис муд иобр аде
Мол ес еиз аоно гк ој
иј едробиос веће
Газиок амил авкепл ениок андила–
Бојимс едас ео лакосу масме ће
Тајмра чниоб ич ајнекршт енас ила
Иприт омз аборав љак акоМрк ојебије
Узлик ов ањер уљеуце нтрупа ро хиј
е

235
Kњиже
внипре
гле
д2

Мил
оса
вБу
цаМир
ков
ић

ОЧИМА МОЈИМ ГРАДОВИ

(„
Божид
арСт
ама
тов
ић”
, Бе
огр
ад, 2010)

НОВИПАЗАР

Нележишпод
олинама
Нејур
ишнаобро
нкевисо
ке.

Дањупазаришне саницу
Аобноћне виделицу.
Гр
а дсиуина тградов има
ИМе нхе
тну ,рођенимој .

Имад анака
дс ибимба ша
Ино ћикадсипр ос
јак
.
Клијашизпше ницебелице
Их рас
т о
вукорулиже ш.

УЖИЦЕ

ПоОс
ипуМа
нде
љшт
аму

Неупоређуј: неупоред ив
асужив алица
.
Санекаквимс т
ра хомумиља т
им
Уса
глаша вамс ес аједнакошћур авница
Инебак ругмек аоне моћпра
т и.

236
 Изновихкњиг
а

Обра
ћаос а
мс ев
аздуху-слуги,
Очек
ујућиодњегауслуг еиве ст
и,
Испремаоседапливам, иплив аоподуг
и
Пут
овањак ој
анисамуспе оиз ве
сти.

Гдене б
ај евишет амосепутовањесме ши,
Ип ратимет угај а
снак аоприја
тељзна ни,
Сајошмла дихб режуља казл
атиборских
Кас в
ељу дским, светле
ћимуТо ск
ани.

ЖАБАРЕ

За
слу
жиосисонет
е
Изче
тириб
елеруке.

Гр
а дићуМо ра
виз ачелом
Самс амцитка
ор аба
џи ј
а
Уно ћибезмесечине
Кадпевас а
моједанкос.

Поне
ка дзаиск
риш
Ка
ок овачницанич иј
а
Ајут
роспо љскаа потек
а
Иг
рас емо ј
имк а
чк ет
ом.

Датерав
ета
рдок ос т
ију
Усну
лечобанице
...

237
Kњиже
внипре
гле
д2

Жи
вор
адЂо
рђе
вић

ПЕСМЕ

(„
Јефими
ја”
, Кр
агу
јев
ац, 2010)

ОБИЧНАСТВАР

Обичнаства
рт ијеубитичовека
уцмекашгакаог њид
у
лакшетиједанасчовек
ау бит
и
негоубра
тијагориду

Уко г
ап иштољукогапушка
асвакојруцис
мртјебра
т
убићеш штомујес
лађакру
шка
штонару циимаса
т

Убићешзбогпараштомујеженабоља
избогоногштосеникомнепр
а шта
убиће
ш штот иј
етаковоља
убиће
шб ада
ванизашта

Убићешоногкот итрав
упо в
рља
икот иза
пализимуспласт
дићићешпиштољч имтез
ажуља
је
рт итоможешс адсивла
ст

238
 Изновихкњиг
а

КАДАПРОКИСНУДРУМОВИ

Кадапро киснуд румовиис веопхрв

аглиб,
кадауг њилив оћеиускиснешира
икада, опрље нисур,осванеусамљеншиб
ишуб арао бно ћиз
растеизше шира
почињез има.

Обла цинис ко,даихму зешкок раве.

Нинас аранес енеидеа к
омо рањениј е.
Гле! окомрсне , пе
ченесвињскеглав е
смејус екумо ви,рођациикомши је
ижв а ћу

Про
ле ћ
е, ле т
оиј есе
н.
Ушу пљезубеза падај
ув ршаји, мобенат
рлу
,
ол
ујеипоплаве. Уу стимајазо днесен
ис
пречиосекаок остув уч
јемг р лу
изас
т а
о

Ка
оду в
а нс
кик аша љшт окидаплућа,
штос енеможес крити, штоз
ас е
дуумр а
куод а.
Голомразицуснегкадс менигорећедосвану ћа
тистрашнипо жарире чиинеков ремештох од
а
капролећу.

239
Kњиже
внипре
гле
д2

Бр
ати
сла
вР. Мил
ано
вић

ПИСМА ИЗПРАСТАРЕ БУДУЋНОСТИ

(„
Зав
одз
ауџ
бен
ике
”, Бе
огр
ад, 2009)

Тридесетгодинанисамо дг
оворионатвој
епис
мо:
тад
ас е
, ненадно,поднамаодронилаје
сен
исветјејурнуонизд ру
гума т
ицу.
Пишемт инајединупознатуадре
с у
:

ок
тоб ар1976... Иглед
амс аоведа
љинек а
ко,
угроз
ници, отв ара
шпис мо,пожут
елоодлутања,
ауњему– с вег одинештос усрља
ле
ов
о мнизветрино мизмеђупр во
гипосле
дње гкр
ика.

Инес к
лањашк осусачелакакот исенеби
уочимавиделадватамнаипр ес ланамор а
укој
имаћ е
шс еускорокупати... у
скоро...
Пишемт исаоведаљине,сару баб ескраја ,

наг
ор е
оур иђимшу ма ма,умноженим
напутевима,јошт а д... Натојадр
е с
и
инемо жешз на т
ид ај еј у
т р
опрепукло
узракушт она сту, ко дт ебе,у
вијаусвилу
.

Ту,уне
вино
јпро
шлос
ти, с
анј
ејо
шув
екс
ан.

240
 Изновихкњиг
а

Докчиташв идимнат вој

имно сница
мадр хт
ај
иподвеђамапл а
мича кспре ма ндасагори
зло
гукемојеречи: к
асноје... веомак
ас но
:
иприжељкујемд аихпро жде репепе
о.

II
Пише мт исаднапрова
лије,ста
ринс к
и,
руком, преношт осеохладеиу кочепрс ти,
је
рника кваелект
роникадотебе
недопире– т оликосизгусну
лапр остор.

Инео дговараш, за
у ст
авље н
ана дградом,
наволше бно
мб рду,гдесмој е днимдахом,
обој
е,топилис атовеима гнолиј ебудили
упролеће,лето,јесенизиму ...

Пишемт ирук
омј ерјед инот а
комогу
,
опе
т,кожудатид одирне м, иусне
,
данад
ражимч во
рт војихне ра
ва
штопокрећ
умојет ело, умиво љу,

јед
иноћ ета
к о,уместоветра, наошт рици
измеђуничегипра знине,дамео бујми
влажнотвој
едис ање,јошов еноћ и... ј
о шов
е...
идамека опе чуркудигнеизпо друма .

Ту,упр
емла
домв
реме
ну,н
адао
ста
јена
да.

Пишемти: овде, надну,соосвај

ас в
акипедаљ
уово
мт елушт ој еис адвртпуниз азова
та
мо,кодте бе
, упр ошлости,ј
единој ошт а
мо...
Ипожелимдамепр огутапустиња.

241
Kњиже
внипре
гле
д2

Ду
шанЧо
лов
ић

СИНОВИМА ТАЈНЕ СВЕВИШЊ Е

(„Шума
диј
скеме
тафоре”– Биб
лиотек агр ад
аБеогр
ада–
Биб
лио
тек
а„Деспо
тСт ефанЛаза
рев ић”, Младе
новац–
Бео
град– Младенов
ац, 2010)

СТАЗА

Стазупажљив обир а
ос а
м
Зауздиза
њек ахо ризонт
у
Запуте
о
Несме мзастат
и
Пристижемиг ла с
Небнемил ост
и
Даусним
Поновнора ђ
ање .

ПОТОМАК

За
сеј
аванжив
ото
м
Изра
стао
Даосве
жи
Сј
ајрода.

242
 Изновихкњиг
а

БЕЖЕЋИ, СТИЖЕМ

Беже ћи
Нос имс асобом
Свешт оимам:
Тапијунач елу ,
Огњишт енад ла ну ,
Иша куземље .
Замно мо стају
Данр ођењаи
Отис акграда
Уг устомпл аме ну .
Разносачсам,
Куљамииздуше !
Укњиз исећања
Трка чсамкр озпо ље
Стиже мд алеко
Сда хомнај езику .

ВИДИЦИ

Видицигов
о ре
O бо
гатс
твуис ирома
штв
у
Нашегприсуст
в а
.

243
Kњиже
внипре
гле
д2

Мир
јанаБу
лато
вић

СМРТ ЈЕ МОЈА КРАТКОГВЕКА

(„
Гра
мат
ик”
, Бе
огр
ад, 2010)

ТВОРЦИРЕЧНИКА

Урудник
ујезикасед
а мр удара
с
ложноријупонајдубље мко пу
.
Оњи мас
ес а
мГо с
подс та р
а,
а
нђелиихпратеустопу.

Урудникујез
иканиконеха је
далитонадирезапа љивига
с.
Наулазусесавжив отпреда
је
иуносисеје
диног ла с
.

Гласј
ес в
етиљкару даре
ва,
дабољевидиизда љине
кадзла
тнигруменје з
икасе в
а
утемељимаотаџбине.

ЖУРБА

Кол
икостепут
апроле
тели
уст
рахудаћувасз
аус
тавит
и.

Дастеимал
ив реме
на,
сиг
урнобистемеволели.

244
 Изновихкњиг
а

Мојес
рцевамј
еослоб
ађа лопро
лаз
,
на
гињућис
едесноилево.

Садза
диха нид
отичете
кра
јжив от
а,
оба
зирућисезасобом.

Гдевамјеос
талаљуба
в,
ула
зницазаНебо?

Показ
ујет
ешт аима
те,
алиневреди.

Тражисељуб ав
,ч овеч
е,
макарипремаме ни,
псулута
лици.

ПОСЛЕДЊЕОКУПЉАЊЕ

Замишљамлица
којабимиопкол илагро
б.
Уз накпр
отес
та,
жив е
ћустодес
етг о
дина.

Тосужа л
осналица
ипресмртногс
л уч
а ј
а.
Какоонда
дазнамдаменема?

245
Kњиже
внипре
гле
д2

З
ориц
аЋир
ако
вић

ОСЕЋАЈНИК

(„
Гра
дац
”, Ра
шка
, 2009)

КЉУЧАРЕЊЕ

Да
јк ључвремену
Штоо т
кљу ча
ва
Пореиб ор
е
Ск
упље неуч уд
о

Дајкључпростор
у
Шт отеспут
аваишири
Крозвидик
Ничимо међ
ен

Узмикљу
чт а
јне
Изнаћ
еш
Гд
еђавоспа
ва

НЕРВОЗА

Прест
анидав ичеш!
Нелетисамоиз на
д
Тв
ојеглаве.
Преживе
ће ш...

246
 Изновихкњиг
а

Бо
ли!
Незнаникодау блажи!
Немасагов
орник а
!
Немаприја
теља!
Помага
чазар!

Незадовољств
о
Трепери
Изневерава
но
Чекањем

Тремазбогда ва
ња
Неузв
раћања,
Криканемога.

Нећешв аљдас кочити

Ив р
ишт ати.
Че
ка јдадођ езима,
Падаму ва
Изађеизува .

ПУТ

Стиг
ласам
Доравниизак
оје
Немаводеисунца

Самомракзат
рагача
Шт охт
еобисве
Паибит а
кдабуде

247
Kњиже
внипре
гле
д2

Milo Jukić

OŽILJCI I BRAZGOTINE

(„Centar za kulturu i obrazovanje Teš

anj“, Teš
anj, 2010)

KOLAČUŠA

Prodali smo deblo kruš ke kolač

uš e
i u niš
ta pretvorili sve plodove njene
od danas pa sve do njenog pretpostavljenog kraja.

Kupili smo za taj novac, zarađ en

na kolač ušinom deblu i pokojoj debljoj grani,
uglavnom onim dvjema pri zemlji, uz koje smo poč injali
penjanje,
kompjuter s priključ kom na internet
uključ enim u cijenu,
kabela, puno kabela je doš lo,
i tastatura i monitor i jošš toš ta,
kako bismo mogli pratiti š to se događa u normalnom svijetu,
dopisivati se sa znanim i neznanim,
osobama na privremenom radu u inozemstvu,
i kurvama,
pisati svoje i čitati tuđe blogove,
i jošš tošta.

Od kolač ušeć e praviti pražić,

tako se, naime, naziva jedan djelićkoji na violini,
leži između vrata i glave,
kolač uša se, kažu, ubila za to,

248
 Изновихкњиг
а

ali ć
e praž
ićpraviti samo od restlova.
Tko zna koga će sve razveseliti cilik violine!

Od krupnih dijelova pravit ć e onu malu sponu

koja s donje strane vež e, ne sama, dakako,
kundak i cijev lake jurišne puš ke.
Kaž u da je kolačuš a odlična za to
ako se drvo prije kvalitetno osuš i.

Tko zna koga ć e sve promaš iti metak iz cijevi koju drž
i
ta mala spona
ako stablo ne bude kvalitetno osušeno.

A i ne zanima nas bašpreviš

e.
Mi ć emo, svejednako,
surfati internetom.

ODVRATNOST PREMA ŽIVOTU

odvratnost prema životu je

teš
ka prelazna bolest
odbij stoko

plameni vrhovi igraju u suludom ritmu

kako je mrač na ova zora
zbilja nije fer davide
svi mogu pucati ali pogoci se ne broje
kao kad cijedišlimun u č aj a pije ti se ljuto

hajde
ispružite prste okrenite dlanove
ne kradite mi moju
moju odvratnost prema mom ž ivotu

249
Kњиже
внипре
гле
д2

АнаМи
тра
шино
вић

НЕО PUNK

(„
Сту
ден
тск
ику
лту
рниц
е нтарКр
агу
јев
ац”
, Кр
агу
јев
ац,
2009)

РАДИКАЛНО-МАРКСИСТИЧКА ЕКОЛОШКААКЦИЈ
А

Кадк ажу– уј един итес е

ондами с лесједин итес еуб лу ду,
ист
ис амос аис тима
нагејпа рада маима њимс купов има
подис ко тек
а ма ,клубов имаик афа на ма
попрља вимха усторимаишу мама ...
Иза ј
ебит ере пр одукциј у,
подржит ег лоб алнуа пс тин енциј у !
Гласајтез акол ективнос а мо уб ист в о .
Нашавр стамо рад аиз умре
дабио т почел аре генерациј апла не т е .
Природ ау главн омс вер ад ис ама.
Дапо пијемал опадап оч не...

FELICITÀ

Мојамамаживиук а
везунадругомспрату,
унекомтре
ћемстањуослобођеначе
твртедиме
нзије
.
Хранисесе
менкамаипластикомдокгута
са
држајена
мењенеже н
амак о
јесустворилеЖене
.

250
 Изновихкњиг
а

Доњенед опир усиренез апоч етакваздушнеопа с

ности,
вес
т иопр ироднимину клеа рнимка тастро фа ма,
сва
ко дне внацр нахроникаизк омшилу ка.
Волелаб идас етапр е
дуг ас крив енакаме р аоконча
исталног ледак р
озпро з
о рд ав идидола з
ел и
дајојса општ едајеосвојил ами лиондина ра
падана поконо дјашеус војhа рруепdз ас војимФа брициом.
Јажив имук авезуус вој
ојг лав и,рациомииз је
дау тробу
ама чка-каниб а
лл ижера не.
Срећај ена ј
већапр ева
ракич а!

ОВО СЕСИГ
УРНО ВЕЋ ДЕСИЛО НЕКАДА, НЕКОМЕ

Јаћубит ит војаЕваБра ун
Ат инемо рашд аос војишс вет.
Уме стотогамо жешос нов
а т
ику л т
ипр огласитимебог ињом
ауспу тмо же шииз брис атисал ицаЗе мље
СевернуАме р
ику. ИАу ст
ра лију .
Акот ис есв идимо же шис то
даур адишс апа ре в
ро пскихд ржа ва
немамништ апротив.
Наконо ба вљеногпос ла
усмира јдана
може шдадо ђеш нав о
дку
ајаћут иопра тик осу
има сиратит војауморнас т о
па ла .

251
Kњиже
внипре
гле
д2

Aleksandar Milanković

RADUJTE SE TRGOVI

(„Studentski kulturni centar Kragujevac”, Kragujevac, 2009)

OVO SRCE NE KUCA U PRAZNO

Ovo srce ne kuca u prazno

ovo srce kuca u tvoja vrata
Otvori
ovo srce kuca u tvoj prozor
Zar ne čuješ

Ovo srce ne lupa u prazno

ovo srce lupa u lonce
e buku da ga č
diž uješ

Ovo srce ukucava

klinove u zidove
i o njih kač
i tvoje slike

Ovo srce ne kuca u prazno

kuca u tvoja vrata
u tvoj prozor

Ej

Otvori

252
 Изновихкњиг
а

VELIKI ZOGRAF
Za Vaska Popu

Carevi se kruniš u
pod njegovom desnicom
Svetitelji se rađ
aju
pod njegovom kič icom

Temenu svakom
carsko je sunce namenio

I ramenu svakom
gugutku jednu belu

Zastani na carskom drumu

da te on na zidu naslika
da se zna da si ovuda proš ao
Zastani da te kruniše za cara
da ti carsko sunce
nad glavom zablista

Pa putuj krunisan
putuj carskim drumom
sa gugutkom na desnom ramenu
Da ugreješprozeble glave
putnika namernika
buduć ih careva

Pod rukom velikog zografa

253
Kњиже
внипре
гле
д2

IZ NOVIJE RUMUNSKE POEZIJE

(„Fond Evropa”, Novi Sad, 2009)

Joan Es. Pop

NE ZNAM ŠTA SPOPADE MOG OCA DA U KOLA

UPREGNE VOLOVE

u ponoć , da me probudi i kaž e mi hajd'.

kad god umrem ja zatim dugo spavam. kuda, rekoh,
reče: u š omkuta mare. š ta je to moglo da ga nagoni
u pola noć i taman u šomkuta mare,
na toliki put od naš eg sela? i zaš to ne uzme
autobus, ujutru u š est, zaš to da se teturamo
četiri sata onamo, č etiri sata ovamo
mlakim i tromim korakom naš ih volova?
ako stvar tako stoji, neć ete me skoro uhvatiti kod kuć
e,
neć u se buditi u ponoćza takvu ludoriju.

pa mi onda priđ e oana i rekne: ustani

milo majč ino, tvoj otac
upravo polazi da te prenese iz š omkute,
idi i pomozi mu da te pridigne,
tri dana većlež ištamo bez daha

i stigli su da nas tek več

eras obaveste,
milo naš e.

254
 Изновихкњиг
а

Dijana Korkan

SLUČAJ

u pozadini svake stvari mogao bi biti izlaz

neistraž ivan ali bitan mislišti
uplaš en š to na mesto gde si ugrizao
odjednom izrastoš e neki zubi. razvratna bol
bož anstveno i hipokrizija – preplaš eni mravi pod lupom
spavašglavom na jastuku
u koji si uneo sve organe
sve do zore neprestano vadišiz njega po delić
uvek drugi no onaj š to
potreban ti je da poč nešgradnju
na kraju krajeva dođe ptica i stane
na svoje sopstveno oko
i izlež e sa
preteranim oseć anjem materinstva
bilo š ta da se tamo izlegne odleteć e kažešti
sit primarne logike. sve rigidno
mala tvoja ludost je da bacašolovku na zid
taj tresak razdraž uje te silno
hteo bi da bež išodjednom se stič ešiza
svake stvari – igrač ka sa hiljadu istovetnih lica
koja avaj ne mož e da igra!

255
Kњиже
внипре
гле
д2

З
ора
нСта
ној
еви
ћ

НАМА НИЈЕ НИ КАКО НАМ ЈЕСТЕ

(„
Алма
“, Бе
огр
ад, 209)

Тусмогдесмо,ас
вис
уиз
гле
дидаће
моут
омеос
тва
рит
ијошве
ћи
на
предак.
Премане
кимт
врдња
ма, на
маниј
еника
кона
мје
стене
гој
ошг
оре.
A мождај есвеут
омешт
оминиз
брдицукорис
тимос
амоодоз
до,док
ј
еуз брдица?
За
гађе
нoс
тва
здухасесма
њуjе... с
вес
мo ве
ћуда
хнули.
Рез
улта
тидоист
аимпре
сионира
ју,с
амошт
еташт
обашнаов
ајначин...
Oткривенданкадаништанеславимо.Тимповодомодржа
нај
е
прослав
акојаћепостат
итрадиционална
.
Постој
етакоразвије
нис
точа
рскикра
јевидата
моне
маск
ороникогко
исамнијеговедо.
„A з
аулогуJориковелоба
ње”
, рекаона
мјепоз
нат
иредите
љ,
„потре
банмиј еглу
мацкојиј
ез аист
аспре
мандас
еза
ложидокра
ја.”
„Ценаквадра
тногметрамоглабибитиинижа”, ре
каона
мје
пре
дставникизвођ
ачарадов
а , „а
кос
еодобридаонбудемањи.”
Заист
аиманескромнихљуди.Живеокруженилукс
узом, аку
кај
усамо
затоштоништаодтоганеприпа
дањима .
Oтк
админиј
енидочег
а– мој
епот
ребесупотпуноз
адов
оље
не.
Хоћетедај
ошвишес а
горе
вамнапос
лу? Чуј
те,ј
анис
амподне
омолбу
заурнунег
озаст
ан.
Врат
илисумиупитникнат е
му„ Штаз а мера
теAдминис
трациј
и”з
ато
штонис
амправилнопопунио47. и112. ст
рану.

256
 Изновихкњиг
а

Kоликочу
јем, ов
ихда
наништас
енепричапог
раду...
Жиро-ра
чунмиј
етоликопраз
андаимача
киехо!
Збогс
елидбехит
нопрода
јемј
едној
ајеидру
гииме
так.
Високитрошковиса
хранес
ујединошт
омес
пре
чав
адаиз
бег
нем
вис
окетрошковеживот
а.
„Mењамс танз
анекиближег
робљу.Хоћудас
епривик
авам
пос
тепено.”
Kаквај
етој
уна
чина... Kодње
ганику
кавицаизс
атаневичеKУKУ
нег
оУРРAAAA!
За
штодаг
апе
нзионишу
? Паонве
ћса
данера
диништ
а.
...Ака
ојошј едандоказколикојена
шкра
јбе
звода
н,на
водимодасе
кодна смокраћазове„суваћа
”.
Kадајес
хватиоколикојезна
чаја
н, поче
оједасера
спит
ујемог
улисе
његов
епесмеобјавитиу„Службеномлисту”.
Поводомфинанс иј
скииз
узе
тноуспешногконце
ртаукорис
т
постра
далих,бићеодржа
нновземљотрес.
„...A не ковремерадиојеика оке лне
рицаулока
луз
аљудек
ојисла
бо
виде ...”(одломакизбиографије)
Имаз
ема
љата
кo бoг
атихдасуимчакиква
дра
тниме
трикубни.
Новаусавршава
њаа дминис
трациј
е. Kонеподносиника
квумолбу–
плаћамањутаксу.
Логичару
векможеданамобј
аснизашт онекес
тва
ринера
зуме
мо,па
ихмипосленераз
умемомног
ој а
сније
.
Чемуиностра
нс тво? За
рниј
еле
пшебит
иот
уђе
нибе
зприј
ате
љат
угде
тесв
ира з
умеју?
ПоновомПос ловнику
, конемашт адака
женебисме
одат
очинина
вишеодтридесеткуцанихстрана.
Mанис
тевине
схв
аће
ни. Тоштос
тереклиз
аис
танез
начиништа
.
Kак
одара
забере
мшт
атиј
еупроце
пука
дтоликој
ауче
ш?
Kак
одачове
ксвиј
ебра
чног
нез
докадниј
еднанећедаживинадрве
ту?
Ст
авитерукунанов
чаникиз
акунит
есе
.

257
Kњиже
внипре
гле
д2

Миј
оМир
ано
вић– Гр
оф

ПАДАЊ Е НА ПАМЕТ

(„Поб
јед
а“, По
дго
риц
а, 2009)

Слика
јтефот
огра
фск
им, анедржа
внимапа
рат
ом.
Држалис
угаз
ариј
еч.Оте
оимс
е.
Опориј
еклучов
јекасв
есез
на,опориј
еклуимовиненишт
а.
Сас
танакјебиопов
јерљивогка
ракт
ера
. Ниуче
сницинис
узналиоче
-
мусеради.
Чу
вај
мообра
дивепов
ршине
! Запа
ркинг
.
Нај
вишемуј
егорј
елоподпе
тамака
дјебионале
ду.
Иг
рај
унапос
љедњука
рту– нажа
нда
ра.
Милиј
ардесуба
чене
,алидос
тат
огај
еипокупље
но.
Билој
епромј
ена
, па
ролесуу
ступилемј
ест
офра
зама
.
Ипа
днакоље
наможебитиз
ауз
има
њес
тава
.
ДонКихоткоднаснебина
летионав
јет
рењаче
, нег
онаонекој
имељу.
Нека
дсмодоброжив
јели, с
адј
едоброштос
моживи.
Наманепомаженихимна. Ус
танемодокс
еинтонира, паопе
тсј
едне
-
мо.
Наошт
риос
е– дат
упи.
Умоћље
каравј
еруј
ујединоз
дра
ви.
Гдј
епос
тој
исамој
еда
нка
ндида
т,с
игу
рноиз
аберулошиј
ег.
Паос
амнаис
питу
, пос
тав
илисумис
тамбенопит
ање
.

258
 Изновихкњиг
а

Европасет
емељинаБалка
ну.Зат
ојеонње
ноподз
емље.
Рев
олуциј
ајекаоже
на. Црв
енис
еса
монапоче
тку.
Нис
моут
унелу.ТоТриј
умфа
лнак
апиј
ане
макра
ја.
Ст
очнифондна
мсеповећа
ва.Мног
исуна
маг
арчени.
Лоповимај
есва
каг
одинапре
ступна
.
Нај ве
ћекримина
лцениконеможедадохва
ти, нав
исокимположај
има
су.
Бирокра
тскиа
пара
тсепушт
аурад– прит
искомначовј
ека
.
Укруг
овимака
меле
онапромј
енубој
еназ
ива
јуела
стичношћу
.
Ухват
илибисмомипос
љедњивозз
аЕвро
пу,дај
ебиломј
естауколи-
мазаспав
ање.
Кој
е? Де
мокра
тиј
а! От
варај
, илира
зваљу
јем!
Кривс
ам! Ис
прав
итеме
, ак
огриј
ешим.
Завла
стне
маз
име
!Јошселожинана
род.
Акоз на
јудвачов
јека
, т
ојета
јна
, а
коз
нај
утри, т
ове
ћула
зиуз
апи-
сник.
Конабрдоа
к’има
лос
тој
и, не
ћевишес
абрдадас
иђе.
Из
борис
убиличист
ика
осуз
а. На
родј
ош пла
че.
Св
ађеубра
кунас
тај
ука
дамужтра
жиокруњено,асупруг
ауклипу.
Миј
ења
мцимеракој
ихрче
,зациме
ркукој
ауз
дише
.
Мостприј
ате
љст
вакој
иихј
ене
кадс
пај
ао,с
адај
евисе
ћи.
Удалас
амс
е,с
адас
амнакоњу
.
Та
кове
лик
асоба
, ав
исест
ислиукре
вету.
Друг
арицесас
пис
кане
запос
ленихима
јушанс
удапрвебудускину
те.
Немав
еликера
зликемеђуте
стис
има.Личек
аој
аје
,јај
ету.
Да
насвишенев
инихже
наидеуз
атвор,не
гоубра
к.
Вој
никс
ебранидопос
ледње
гмет
ка, адј
евој
кадопрвог
.

259
Kњиже
внипре
гле
д2

ПЕСНИШ ТВО ВУКА КРЊ ЕВИЋА :

ЗБОРНИК

(„
Све
ткњи
ге“
, Бе
огр
ад, 2010)

ЗоранМ. Бу
ндал
о

ЧЕТИРИТЕКСТАО КРЊЕВИЋУ

4.

ОСАБЛАЗНИБЛИЗИНЕ1

Нај новијапес ничкакњиг аВукаКрње вића , на словље напре већ

асоциј а тивном с инта гмом Ј адис тарогВертерашт оћерећистра-
ств еникаилити, пре маГе те у,ужив аоцаус адашњици, предс т ављаоп-
сежа нрукове тов оде цениј скогпе сничк огпро мишља њаипе ва њас вога
аутораидолаз ина мут ре ну ткука дапут е
вииврз инес рпс когпе сни-
шт ва, ка оис ветскогуос т алом, ве нуиг ас нуура згоропа ђенојс е нци
аудио-виз уелнихмулт име диј акој инепрес та јудана сз атрпа вајусв им
ис вачим, осимт ихов ањем. Нара вно, уов ојкњиз иг отоводаинемаре -
чиоов ојсв еприсут нојс тва рнос нојсце ног ра фиј икој ана сот ужнопла -
виикој ојс ебеспомоћнопре дај
е мој едрећината ласуне опирања , али,
наконње ногчит ања, уколикоикоз ат ој ош иимавре мена , неможес е
отетиут искудај етаис тасце ног рафиј аз аог рнут аг рафичкоме кв или-
брис тиком иис праз ним површнос тиматунег де, пре днама, на спрам
ауторовете жњедасез агледаунут ринуљу дскос тис ачиње не, сј едне
стране , одс ећањаи, сдруг е, одпре дстојеће гс каз ања . Билока кобило,

1
ВукКрње
вић,ЈадистарогВе
ртера,Прос
вет
а, Беог
рад,2008.

260
 Изновихкњиг
а

тек, а ут оровене свакида шњез бирк епе самаз а клањај ућис е, на водно,
изаГе т е овогВе рте ра(кој из а пра вониј енис тиг аодаост ари, пас амим
тимника даниј енипо ст ојаоус т ат ус уКрње вићев огпре длошка– шт о
зна чидај епос редикрњев иће вс киинт еле кт уа лника ламбур, делом
иронича н, деломпика нт ноподсмешљивуокружј уопас кештабибил о
дај ебил о), з аправ оз аз ива јућис конча луе пист ола рнос тГут енбе рг ове
гала кс иј е, нара в нос амоупој мовномсмис лу,не себичнохрлиуз аг рља ј
свој етра ј
нељуба внице,бе зз а дршк е,с аминуциоз номс тра шћуз апре д-
стој е ћим не из бе жним с поз на њем. Ис товре ме но с ве с нораз грађу јући
свој ера ниј епе с ничкес лут њеив из иј епопутСв етогратник аизСопо-
ћана,илиВј етре нихв рата,илитиТај неру кеупој е динимпес мамаове
збирке . Ит обимог лодабудег от ов ос вешт опре тпос т ављеномбе зи-
меномчит а оцу,ког аис т от акоуве лик оне ма,овапе сничкакњиг апру-
жа , ув ременимака дас есана јст рожомоз биљношћунај ављуј ег ос това -
њеМоцарт анапа лана чкојз аба винас лов љенојфе ст ив аломипот ом, од
истихус т а, вршиуценамог ућекоалиционевла декуповиномжира фе ...
Мождато,на ра вно, ине мане кепосе бневе з еј едносдруг им, а линеда
сенес поменут и.
Јадес тарогВе рте раот ва ра ј уСлатинск ее кл ог е , аз атв ара јуих
Че тириг одишњадоба. Из међуовадв аспе ват рисуску пинепој еди-
начнихпес а маг дес ре дишњициклус , на слов ље нна зивомкњиг е,с аби-
раипромишљараз личнажив отнаис куст ваосе нченаприс т иг ломжи-
вотномпоз но шћукој аусв ој ојиз не на днос т инеус кра ћу је, ве ћпроду-
бљуј е, з на лачкинаг ов ешт енинт е нз ит е тпос т ој анст ваобликаис лика ,
уст оличе нихупрофа нос т ис адржа ја .
Сл атинс к ее кл ог епре дс т авља јупес ничкипоривВукаКрње вића
ус ве тз биље,с ве тант ропоморфнихк рет њи,крет њиок а,уха , помис ли.
Кој ис уу ве кобеле же нинивоомлу циднос типос мат ра чаз а точеногу
окриљус опст в акој еј еј е динолише нона личј а. Уоколона спрос торс е
сужав а, в ременс кис кра ћуј еде те рминациј омбрз инена ше гкре тања, и,
истов ремено,г от овоуве кне има ње мдовољновре ме наз ат оис ток рет а -
ње,кој ениј екос молошко, в ећт е хнолошко.У с вој ојис ториј ичове кс е
ник аданиј екре та обржене годана с, ау зпот пунорутинск епокрет е
стопа лаирукуилиупотпунопа с ив номс та њу.Та ко, усв омос нов ном
облику, прост орнамсеус кра ћу јес вој имса жимањемкој еј ефик тивно
итименаслиша вамог ућност ипоима њање гас амог , да јена мс е, неу
свомдаљуиширу,ве ћусв ојојс амерљив ост ибрз иномкре т ања.Нес ви-
клинаовуновуживот нудиме нз иј умиопс тој имоус ве тукомеј ез би-
љаодв ећу скра ће науњенојант ропоморфнојдиме нз иј и, диме нз ијис е -
ћања . Не мас евре ме нанидасеуочинит иу па мт и. Ус вој ојос нов и, и

261
Kњиже
внипре
гле
д2

поре дс вој екла сицист ичкеидиличнос т и, ве ргилиј евс киус ре дс ре ђе не

намит скудиме нз иј ухра ст а, илитиз а писа , кодслов енс кихна рода ,
еклог епре дс та вља јуз бирнупрој екциј удоњегиг орње гс ве та,обажива
ус ферипромишља ња , иоличе наудвос мерност иист огпу та , пут аг оре
ипут адоле ,к ој имкора чамонеобз ирућис енањег ов одвој акоз на че ње
сведокс ег оренеиз је дна чис адол еинепре дочинамдас моз а прав о
из губилиосе ћа јз ас мис ленос тз а окупље нис кра ћење м прос тора . Ут о-
ликос инт аг маВј етренав рата,к ој ај еупрвојКрње вићевојкњиз иима -
лак аракт ерне ра з јашњивес ублима циј ес удбине , з ву чнеме т афоре, у
еклог амапос т а јес тоже ркос молошкогциклус апулс ира њавре ме наи
прос тора . То, штосепре дчит аоцимаопев ауек лог ама ,ј е стеонајс ве т
кој иј еуок олонас , алиослобође нс а обраћа јнихз на кова , ме ња чкекут и-
је, брз иноме ра , илис т јуа рдес еис а телит скогна вође ња , кој иу ис т ину
пос тоји, а лиз аког ас еника дне мав ремена.Ра зуђе наст ва рностј епро-
ст орно-в ременс кадиме нзиј аукој ојс мос ез ат екли. Бе зпрошлос т икој а
јепрошла , безбудућнос тикој ај ошниј едошла , сас а да шњошћукој ај е
прола зната чка . Свеседаоправ дат иисв еос удит и. Алис т ере от ипипо-
путв ишњика , пу те љк апре маг робљу, мирис ацв ећа ,ј абуковихс т а ба ла
уцва ту, ћилиматра ве , пуногме сеца ,још уве кнамподижуа дрена лин
акос еодрек не мо,ма ка рз ат рен,ак сиомабрз ине.Шт ај ез а пра вос мрт ?
Са моелимина циј апрос торно-в реме нс кедиме нз ије. Ништ а . Pulsatio
cordis ког ав ишене ма . Алицв ећеида љемирише.
Допуст ићус ебине ла годнос тдаповодоме клог аис каже мвре д-
нос нис уд: послеант олог иј с кихпе самаСу хоз идауТив ту , Преображе -
њауКоритима,Барокнес витеопадубе рл инск огз ида1988. иЈ ес е ње
фу генаТј ентишту2002. г одине , ова јспе вВукаКрње вића,рез олу тно
им с епридружуј еус вој ојминуциоз нојкомпле кс нос тиу ниве рз а лних
окв ира, кој ина сист ов ре меноиз амај ава , иирит ира , илиша ване доуми-
ца . Тус мог дес мо. Ипа кумирисуцв ећа . Мак ариинког нит о: уВј е-
тренимвратимакој асус а мов ратаз адруг аВратав ј е тре напос лиј е
ноћнихки шакој ежив отз нач е.
У Крње вићев ом пес ничком опус у, т ај нос т, ка оопс е рвациони
конт екст , ве ћода вној еприс ут на , на јче шћеоличенаутај нојру ци, шт о
бимог лодас ес ве деназ акулис нура дњуиз ва ндома хаочит ост и, из ван
тра нс паре нт нос ти, кој ај еукос ницаде мокра тичнос тикој есуна мпу на
уст а ,такодас моз агрцнут иоднема њав ременаихода њапожицира за-
пе тојиз на дуличнепрова лиј е. Али, уКрње вићовојТај нојв ече рире чј е
ос нохв ат нос тикој ојс енеодупире , ве ћкој омс еуз биљупрониче. За
трпез ом, чиј исупок лониспоре дни, с инсеобра ћаоцуоте ловљу јући
њег ов олицена че тоболешт ина маиуморнемуочи. От ацс е, нат о,

262
 Изновихкњиг
а

обра ћасинуреминис цира јућимулицеобе ле же норадошћужив отаи

упитнеочи. Очит о, а кт ерј еист и. Споз на јес е бека ос инаика ооцаи
ос е ћас ека оПрот е ј , она јко јиме њаоблик е. Међут им, идилупомућуј е
виз иј ање говесопс тв енелоба њекој ас ублимишеос е
ћа јблиз екона чно-
сти. Потомс ветрој ес ес једињуј ууоногкој из а прав оиј ест еј еда нј е-
дини, с ас вимс вој имвиз иј амаипре драс удамаобе лимицрниманђе -
лима , попутбе лихицрнихве тро вакој ис уве ћхуј алиКрње вићев им
промис лима, ас веуз аус т ав ље номвре ме ну. Виз иј ас еус амус еберу-
ши. Анђе лиодно сепре дст а веоцаис инаис амемрт ва чкелоба ње , не о-
туђивоус т ановљенечиномрођ ења, к аодас ут оонис ами. Иње нсоп-
стве никса мс амцитост ај
е.Пре дњимј енеиз ве снос типрот еклиживот ,
стече ноис кус тв оиис кус твокој епре дс тој и. Каот ачканакра јуре че ни-
це . Из акој ет екстидеда ље . Инепре стај едас еос врће . Ас амат а јнаве -
че рапост а јепос ледњаве черане спокој ај ерс мртна сучиопој упре о-
бра жењаукомес мот рај алииукомеј е диноће мот раја ти.На рав но,с ве
ов она рече нонеманика кв еве зесамобил номт елефониј омк ој уиа утор
не се бичнок орис т и. Пров ај дерис уиз лишни. Све тс еодвиј ауз на куко-
на чнос т и.
Дист а нцукој уГе т е, изс вогвре ме на, с упт илноилине св есно,
све једно, пре ћут куј еили подра зуме ва , дис т анцуиз међ у пој авност и
све таиВерт е ровест ра стве ност и, Крњев ићс ав ла ђуј е
, обраћа јућис еди-
ре кт носв ој ојј е динст ве нојидуг от ра јнојљуба вници, кој услут и, попут
Да нт е а, аликој ане умит нопре дс тој и,ба нализ ујућињеннас т
упиз аког а
секриј ељудск осткој омс мов ре менск иодре ђе ни. Ј елит опа тња ,ј ад,
илитихова њеизког ас енеискљу чуј уг отов оис кре наипре да наобра -
ћа њаНе час т ив ом? Шт ониј ес луча јно. Ј ерупит а њуј епосрнућеуча -
сти. А ча с тг лорификуј еунив ерз алнусушт ос тпре дос ећањемне моћи.
Докурасцв јетанојдаљинипадај убомбеподмук л о, ств арис ез бива ј
уи
ка дихпој едемра к. Билока кобило,нашимжив отимапре оста јеј ош с а-
мој еда нпољубац, а ливе чит и. Ус т анау ст а. Колоплетј езикакој ихне -
маулоба ња ма , ка дсецрв оточинаиз општ и. Пох вал аљубав и, можда
на јупеча тљивиј апе смас та рогВе рт ера , св аис пе ва наус лут њине умит -
нос ти, ог рну тојплашт омне ис кус тв акој иниконепот врђ ујенит испо-
ри, з а кора чуј еус удбинск ипрос торс вемањиицив илиз ациј ск иу жа с
свеве ћи, ис лав иих,ка осимбиоз упроширенихмог ућност иит ривиј а л-
нене умит нос ти.
Уз акључној , чет вороде лнојпе сми,ЈадастарогВе рте ра,из ј
е д-
на ченисунаг ов ешт ајииконс тат ациј е , однос ноосе ћа њенеумит ност и
токав ременаипромишљањеоне из вес ност иисхода , маколикоонбио
јаса ниуочљив(з ас нова ннакосмолошкимре гу лама,нациклич нојиз -

263
Kњиже
внипре
гле
д2

менљивос т
ифиз ичк ихз акона ). На изгледформа лнанас ловље ностпој е
-
динихде ловаовепес мез а прав от опот врђу је(нај ављуј е). Сме наг оди-
шњихдобаниј еништадруг одосу дбинс копона вљањепа радиг миуме -
ђусобномопк ораче њу.Сва киодче т
ирисе гме нтаовепе с мепочињепа -
рафра з омХоме ровогпрв огс т
ихаИлиј аде:Гње вми, бог ињопев ај, Ахи-
леја,Пел е јус ина, споис тов ећива ње мАхилов огу рок асаурокомпе сни-
каиодре дницомбог ињека оот елотв орењане из ве сности. Уме ст овр-
ше њаДивов ев ољев ршис евољакос мичка , ат оис тој е. Пос леВели-
мираЖивој иновићаMassuke, овој едруг ачет вороде лнапес маог оди-
шњимдобимаус рпс компес ништ ву,а лиз ара зликуодМас укиниху пе-
чат љивих, а линеидина мичких, лирскихс лика , овдес еколов ра тљуд-
скесудбиневрт ионакока ког ау запћуј ук осмолошк иоквири. Ус ваком
случа ју,св ес ет оспоз најекрозприз муна та ложе ногис куст ва, јерпу т
гореипут дол еис тиј еал из бив ас еис тов ре ме ноље тој ес е
нз имаи
проље ће ...
Инакра ју: не мауов импес ма маништаодГе теа, нитиодса мог
Ве ртера , т огве лича нст веноголиче њаГут е нбе рг овег ала кс ије, смуће -
ногус опс тве нојст арост иодг от ово250 г одинакадасуње говае пис то-
ларнапосрнућасв еде нанабрут а лнинивоСМСпорука . Шт ас ет оз а
-
пра воз билоиниј епит а
ње . Смртсв ена докна ђуј е. Такона чнаспоз наја
којојниконеумиче . Уколикониј еВе рте р.Пабиоонлек тираилиживи
трунупређицив илиз ациј е . Промишљањеипев ање, сј едиње ниуне -
спу танојопс е рва циј и, не ма јус војкрајсв едокНе час т
ив исГос подом
закулис ношуруј е, исв еприс ут нас енкана силнес мрти, кој ај еина че
опс есивнат емаус ве укупномде луВукаКрње вића,кла тис ена дна шим
сопст вомипре тра жуј епопу токака ме ре, дапа ра фраз ира мпес ника ,у
комесе , пос лепу цња ,трз ајуциљанег ла в
ечове каос ведочуј е,з аст ра-
хов ање.Аонда ? Идаље...

Де
цембар,2008.

264
 Изновихкњиг
а

ИЗ РУКОПИСА

Зора
нСпа
сој
евић: „Ос
лушкуј
ућиг ласгос
пода
ра2“, диг
итална
г
рафика, 2002

265
Kњиже
внипре
гле
д2

Мир
ољу
бТод
оро
вић

МОЈПЕТЛИЋ СЕ ДОБРО ДИГАО

(Кра
ткеприче
,снов
и, на
ђенепричеис
ликеприче
)

МОНАЛИЗА

СаД. са
муПа ризу. Иде
моуЛув р. Тониј
еоназг
радакој
узна-
моодра ниј
е ,знат
нојемањаив еомас
личнаНародноммузеј
ууБе о-
гра
ду.

266
 Изру
копис
а

Ка ду ђемоуз граду, наз идупрост ра ногхола , одмахнас прам

улазнихв рат а, дочекуј ена сс амој еднас лик а, ог ромнаМонаЛиз а
.
Осме хнање номлицуј едрз акиподсмешљив,ка одане шт о,илине ко-
гаиз азив а.
Гомилаљудис т ојисале веиде с
нес тра не, малопода љеодс ли-
кеипобожној епос мат ра .
Идеминаживцеиз разналицуМонаЛиз е. Хт еобихне ка кода
јојна пакос тим, дај еоз ледим, ј ерсв евишес тиче мут исакдамепрат и
погле домидај емениу пуће нњенподру гљивине прилича нкез .
Немогув ишеус ебидаз адржимнав алуприг уше нез лов ољеи
беса. Одгу рне мД., кој апокуша вадамез адржи, ибрз оприђе мс лици.
Изде сногџе пава димс пре јипр ска мј ецрве номбој омполицу . Утом
трену ткуумес тоМонаЛиз еук азујесенамрг ође ниликЛе она рда . От ва-
раус та , покуша ване шт одамика же. Ис т
ов реме нораз лежес еошт ар,
заглушуј ућиз вука ларма . На родкој иј едотл емирност а ј
а осаст ра не
паничнов иче . Притрча ва ј
ууниформис аналицадамеухва те. Бежим
некимст рмимст епеницамаудоњи, подрумс киде оз граде.
Послелут ања, крозмра чнела гумепуневла г еипацова , на ђе мс е
наКале мег данукодс т ат уеПобе дника .

267
Kњиже
внипре
гле
д2

Г
ОГОЉЕВАГЛАВА

Ус талномс трахуодболес тиис мрт и, опс е днутс војимт еломи

бројнимте г
оба мак ојемуј еонопричињав ало,Никола јВас иљев ичГо-
гољ пос таој ев еликихипохондар. У т ес таме нтуна ложиој едапос ле
њег овесмртипомнопа зе,иданежуресас ахра ном, ка ког анебижи-
вогса хра нили.
Маја1931. г одине приликом от копав ањаГог ољев ихз емних
остата ка(се дамде сетиде ветг одинапос лес мрт и), ипре нос анадруг о
гробље, дог одилос ене шт ошт ој еиз азвалоз а пре пашће ње . Пишче ва
лоба њанађе најеокренут ауст ра ну.
Стаљин,кој иниј еволе одамус еудржав идог а
ђа јумист ериоз не
ствари, склонедаиз макнуњег ов ојконтро ли, наре диој еше фут ајнепо-
лициј едапрона ђерациона лнообј ашње њез аовупој аву . Тимпрешт о
супочеледасеширег ласинека кој евеликирус кипис а ц, св ој
евре ме-
но,з аис т
абиоживса храње н.
Полициј ај енеобича нслуча јГогоље вег лав еобј асниланас леде-
ћина чин. Збогподз емнихводапоклопа цмрт в ачкогс андукај еис тру-
леоипа онаг лавукој ај езбогт ог апроменилаположај .

268
 Изру
копис
а

„
МОЖДАСПАВА“

Се димубиблиоте ци. Тој еве ликапрост ориј аова лногоблика

пот пуноз а тв орена, бе звра таипроз ора ,з
атрпа накњиг амаодподадо
врха.Прив рхусесужа ва , немат аваницеве ћокруг а
оотв оркрозкој ис е
на зирез амра ченоне бопуноз везда.
Урука мадржимДисов укњиг уиз а
бранихпе с ама.Пре лис т
ав ам
је. Заус тав ља мс енаст ра ницис апе смом„Мождаспав а“.
Неиз мернос а мволе отупес му . Смат ра ос а мј ема гичном, з аме -
не , можда , још уз будљивиј омипотре снијомодЛаз ине „Santa Maria
della salute“.
Почињемпе смудачит амна г ла с. Упочет куполакоит ихо.Онда
чит ањепона вља м. Свак оновочита њеј ебржеиг ромкиј е . Тадасез ачу-
јуз ву ци. Ритмичкоу да ра њеуз идов ебиблиот екекој епрат ичит ање.
Овиз вуципос тајус вег ла с
ниј иибржисле дећирит амиј ачинумог а
гла с а
.
Уј е дномт ре нут канав рхупрос торије,наот вору, у каз ујес еДи-
совлик:г лав асра шчупа номкос ом, пог ледуне з ве рен.
Мојг ла сдокчит а мпес му„Мождас па ва“ пре тв арас еукрик.
Будимс ена гло,хва тај
ућирукамава здух,узг рче витј еца ј
.

269
Kњиже
внипре
гле
д2

ДАНТЕ

Да нт е, пос т рукт урис војеличнос тис ашиз оидниме лементима ,

скорочит авогжив отабиој епотишт енидепре сивнорас положе н. У
тренуцимауме тничкогс тварањапот пунос еповла чиоус ебеаима ги-
нативнес пос обнос тит адсудобиј аленаве ликојсна зиипо прима леха -
луцинант ниивиз иона рс кика рактер. Онј енат ајначинс амопое тски
обликоваодог ађајеукој имај е,за
хва љуј ућиуобра зиљиис а муче с
тв о-
ваои,гот ово,биос в едок.
Са вре ме нипс ихоа налитичарисма тра ј
удај еБожа нст ве
нак оме -
дијанасталака оиз разсублима циј
епот исну тихс адис тичкихиинцес ту-
ознихт е
нде нциј ас ациље мдасепре ва зиђене уротичноос ећањес тра ха
ик ривице. Имаподат а каизк ојихс едана слутит идај еДа нтеут оку
свогжив отапокуша ваодадиг нерукунасе бе, а
лис еуве кспаша ваона
тајначиншт ој епис ао.

270
Изру
копис
а

271
Kњиже
внипре
гле
д2

(Изз
бир
кеп
рич
аур
уко
пис
у„То
рбао
двр
бов
огп
рућ
а“)

272
 Изру
копис
а

Не
надГр
ујич
ић

ПРИЧE ЗАРОМАН

Минудецениј еиос та нуожиљци. A ондас ебудера неиот ва ра-

јуус помене. Живисеуз абора ву ,т уит амобанепоне капривиле гиј ица,
паионаоте рас ећа њеурупу . Опе тсет рага , подижеируши, на лете
снови, у томтра гедиј е, паопе тснови... Тотиј ежив от, будућнос ткој е
нема . Ев ој еус ада шњос ти– вучеливучеуне из ве сно.
Јав иомис еупоноћСа фе т. Упрв има хниса мраз умеокоме
тра жи, г ла сј ебиопот их, ка оуне комз ас тоју, ме ла нхолича н, ка одас е
прибој а ва :Ј ес илит и, Не на де?Ј ас ам, кој е
? СафетРа мић? Ко ? Ра мић
Са фе т... Се тихс енамахцр нпурас тог , уве ксе стринс кина смеј аногСа -
фет ас аБа лт инихБа ра, ишлис моз аједно, допе тогра зре да, уосновну
школууГомј еници. О, Са фе те , отку дт иуоводоба ? Ј а вљамс еиз
Аус тра лиј е ,с вепомишљамдалићешмехт је тичу ти, не кеса мз ва опа
нећес амномдапричај у. Каконе ћупоприча тист обом, ак оБог аз на ш,
Са фе те, дра гомиј едат ечуј ем, как осидошаодомогмобилногте ле-
фона . На шаос амнаИнт ерне ту , нат вомс а ј
ту, имат амосв е.
Та коСа фет , ај асеприс е ћамиње говесе ст реодс т рица , мршу-
љав еМухаре ме, духов ит едев ој чицеунижимраз ре димаос новнешко-
ле. Волелај екаоде чакдаз ачика ваипра винемирнез врчке , дана смеј е
ибоцнесв ицка ст омна ме ром.
Пит амеСафе тимамликој уфот ог рафиј уизшк олск ихда на , ње-
мус ус венес талеуиз бе глишт ву. Ка же мдаима м, две , ка кодапоша -
љем? Ре чемис вој уеле кт ронскуадре су, нењег ов уве ћце лепородице ,
јаз апа мт им, иве ћсут ра дан, ск енира вшифотос еук омшиј с којра дњи,
пошаљемј е днуизпе тогосновне, це ора зред, анадруг ој– с амоодли-
каши, на сде сетак.
Са фе тјебиобис та риодлича нуче ник, ионј ев олеодасенаша -
ли, алине ка кос тидљиво, нека оМухаре мак ој усмоз валииКе бура ;
башт ак о, сг решком, умес тоКе мура . Имој ус ес т руНа ду, млађуче ти-

273
Kњиже
внипре
гле
д2

риг oдине ,зва оса мт адаКе бура. Тобе ше, она ко, кућноча шће њена -
димком, допа омис еМуха ре мин.
Се страиј аиг ра лис мос ет рг ова цаусоби: нас толицибе зна -
слонаис ече мошнит ухле банакоцкицепапошеће римо, некемашћуи
паприкомпремаже мо, друг е, опе т ,к ај ма ком, ипрода ј
емој еднодруг ом,
часс ес трат рг ова ц, ај акупа ц, ча сј ат рг ова ц, аонакупа ц. Ка ослуча ј
-
но, упролаз у , дођемиздруг есобеилииз вана, папит ампошт окола ч,
онака жецену, ј аума њимз апола , онанедата конис ко, на г одимос е
некак о, с весоз биљнимг римас а маиук рупље нимг ла с ов има , папла ћа-
молис тићимаизма логблок анакој имас тој ирук омис пис анав ис ина
дина раилис личица маизчокола де„Живот ињс коца рс тв о“, будеику-
сур. Уживимос еутеулог еис векоцкицехле бапој е демо.
Акос енева ра м, реис–л–у лемаСеле јма не ф. Ке мурабиој ена
челумуслима нскез аједницеуБос ниод1957. до1975. г одине . Да , Са -
фет , Му ха ремаиј аишлис моупе тира з ре д1966. г одине ,т а копишеи
наполе ђинифот ографиј а. Ев о, дапредс та вимсвеодликаше ; ст ој е: Ра д-
милаМа рј ано вић, МираДобриј евић, Мухаре маРа мић, РадмилаВој но-
вићиСуа даСа ра ј
лић; чу че: Не на дГру ј ичић, Душа нТопола , Ра де нко
Ст ојић, Љуба нИлинчићиСафетРа мић. Инас т авница , сде сна , с тој и
искос а, уве кубрз анаиве дра, Нус рет аИдриз овић.
Са фе тмисениј еј а вљаов ишеодг одинуда на , нез на мдалиј е
пре уз еое лек тронс куфот о-пошиљку , с војт елефонминиј еос т ав ио. С
обз иромдај ет оње говпородичниме ј л, мождај ене ковидеопаиз бри-
сао, г решкомилина мерно, кобиг аз на о.
И, опе тупоноћ– Са фе т! Пит ака кос а м, з аштомунис а мпос ла о
фотог ра фиј е. Каже миз не на ђе нодај ес амидамечу дилошт онеј ав ља .
Нис у, нис удошле , нема мниј еднуфот ог рафиј уиздј ет ињст ва . Ка жем
муондадаот воримојса јтипронађ екњиг уМилошаЈ евт ића„Живи
звуциНена даГруј ичића “, т ућеуз бируодс тот ина кфотог рафиј а, од
дет ињст вадона јновиј их, про на ћииов у– саодлика шима. Докс мора з-
гов ара ли, онј ев ећот вара ос ајт:Ј елит оов акњиг а
, „Живиз вуци“? Да ,
река ос а м, пог леда јодс рединек њиг е, тусуфотог ра фиј е. Ут омпуче
телефонс кав ез а. Но, бе шемидра годаћепрона ћифот ог рафиј уукњи-
зиидауопште , ет о, пос тој имог ућностдај енапоконвиди. О, чудоин-
терне т ск о!
Са фе тј епрвисде снанафот осу, ве ћре кох, чу чи, убе лојкошу-
љидуг ихрука ва , ис пружиорукепре кообаколе на ,с кородоз емље. У
лицуоз биља н, у дес ноз аче шља н. Муха ре ма , ено, т рећаслев а, с тој иу
све тлиј ојве сти, з еле нка стој , сећа мсе , изкој евирикошуљицабе ле

274
 Изру
копис
а

крагне, на
вилаг лавумалоуле во, крат кекосешт ој ојза клапауши, ст ек
напупелимос мехом, ма лаМонаЛиз асБа лтинихБа ра.
Сафетмис енеј авља. Аволе обихчут ињег овкоме нт а
рфот о-
графијена конто ликог одина. Че ка м, имам, рекох, ј
ошј едну, онусце -
лимра з ре
дом, којаниј еукњиз и, већова ко, прируци, с кенирана, по-
слаћумунановиме ј
л, некаса мока же .

Биоса муприлицидапомог немдаров ит оммладомпе сникуВи-

да нуизГламочадамуиз ађепрвакњиг а .Ј едваживуг ла ву , каже ,с па-
са оодпог ибиј е. Иак ос ус еуБос нит уклиј еднисдруг има, имус лима -
нииХрва ти, с ај единица мавој нимипа ра вој ним, з аједнос уишлипро-
тивСрба, причамлађ анипес никз а бија јућипрс т еумла зј акецрнекос е
сте ме на, кој уморапо време нодакрот ика днав руов акв епр иче . Сма ј
-
комис ес тромиз бег аоуЛивно, тубиликра тк о, от ишлибезиче г ауБа -
њалуку . Ота цибра тос т алиувој с циРе пу бликеСрпс ке , ја вља лис еи
дола зили, вишебра тне г оота ц. Аондабра тпог инуонаСа нс комМо-
ст у, аоцуне с та от раг . На конполаг одинема јчинихс уз а, от ацс епој а-
виоуБа ња луци, наша оихуиз бе гличкомна с ељукодМа ња че .
Ота цулог орууТу злиму чендаприз нане штооче муниј еима о
пој ма– дај енав одноуче ствова оуна па дунат рав ничкуг рупу„з елених
бе ре тки“ наШушњарук одСанс когМос та. А онз нас амодај ена
Илиндан1942. г одиненапрев аруПа ве лићс т рељаопе типохиља да
српскихдушанаШу шњару.
Улог оруВида новот ацг ле да ок акос епа тење говиса племеници
убес лове снимижив љав ањимамуџахе динаприс тиг лихода сву д, на јви-
шеихбе шеизСуда наиУј едиње нихАрапс кихЕмират а. От а
цј еми-
слиоданикадвишенећев иде типородицу. Али, приликомпре ба цива -
њаде лаз аробље никаизТуз леуТрав ник, от ацј еискочиоизкамиона
накривинии, оба с утра фалима, шму гнуоушумус ат екма њимокрз о-
тина манара ме нуиде снојноз и. Са дцрнчинаба ња лучкојпиј аци, ис -
това ракомбиј еика мионеробе.
Вида нј ебиоуГла мочупос лера т а, неодмах, кој уг одинупос ле.
Ниј ес емог лоот ићита кола ко, т аможивине кидруг исв ет, оност âро
ра сулос еине ст алодиље мсв ет а, с кра с иосеВида новг ра дпос вудаи
кој екуда . Вида нј ена пис аок њиг уопус т иму споме нама, оуништ еном
де тињст ву. Имапес муоулициукој ојвишенемаце лихкомшиј ских
кућа ,с амокрз авит еме љи, из бушениз идов и, не манивисок огј аблана
сак ој егс еча вкеполе т алез асва товиманеде љом. Никлене кедруг еку-
ћеназ идовимаиз ре шет а них, дот е ра неидруг а чиј е. Текпонек аодра ни-
је. Из бе глицена се лилеиВида новку ћнипра г.Ј ошниј ес мог а осна геда

275
Kњиже
внипре
гле
д2

уђеус вој едвориштеипопричас ановимукућа нима . Ка дпричаот оме ,

прециз ноодређуј ес тра нукој аг ај еунес ре ћила , алидо да једаз нада
свиљудинисуист иидаус вакомна родупоредфиногсв ет аимакуко-
љаиг а да . Цит ираАндрићаидока зуј едај еупра ву. Припоменубрат а
,
затре пе римуру пицанабради. Ма јканеут ешнопла чез аг робомз ак ој и
ник онез наг десена лази.
Ј едномј еВида нот иша оуСа нс киМос тдас ера спитаз абра то-
вље вг роб, акобудеимаоскиме. Наишаој епокра јпоз на тогхот елау
цент ру, преподне , окодес е т, ушао, аунут рамног ољуди, каонару ко-
мет нојут а кмици, с ј
ат илис еис предве ликогт е лев из ораипра тес уђе ње
уХаг у. Нис уганипримет или, т оликосус еу не лиус удскипроце с. Ви-
данниј ест игаодавидиникомесес уди, ниочемуј ере ч. Ве ликимук
прис ут нихбиој ето ликој акдас умуг ла сов иизте ле виз орапролаз или
изј едногудруг оув онез адржав ајућис вој аз на че ња . Проше таој ег ра-
домукој е мј есусре от екпонекус та рицуудимиј ама, уј еда нае стс ат и
чуос емуј е зиновгласс аједнепаондасане коликоџа миј а. Осе тиој еда
иов ајг радимасв ој умукуибол, одус та одау питабилошт а . Неса -
знавшиништ аобра товље вомг робу , вра тиос епрвима ут обусомуБа -
њалуку .
Вида новакњиг апое з ијеј ез ре ла , онс вепе смег оворина па ме т
.
Има ој етрина ступа : уСре мс кимКарлов цима , НовомСа дуиБе ог ра ду.
Фа нт аст ичнопримље нкодпублике , младипе сникка ка вс ерет кој а-
вља . Ус корог аваљдаоче куј ена ст упуБа ња луци. Али, му кумучида
нађеус та нов укојабиг аподржа ла, ј еркњиг асепој ав илакодиз да ва ча
уСрбиј и, аљубоморниба ња лучкипис цинеда јула коприст упновом
голуждра вцуз латнихкрила . О, з ариме ђупе с ницимаимаче грс тика о
нара тишт у? ВидиВида ндај еђав ооднеошалу– какоданапра випро-
моциј ууБањалуци? Ех, ка дбипо з
на ваоба рне когуродномГла мочу?

Стиг авшиизда леканаже лезничкуст аницу , сдвевеликет орбе,

махнуоса мј е
дномодтрој ицемушка рацас адв оточка шкимколицима
дамипове з
ет ере
тдот а кс ијауда ље ногокодв ес тамет а
ра. Приша ој е
човекс муће ногиз гледа, нече шља н, немирноглица , ка одаг ле дакроз
мене,с тавиот орбенаколицаиодмахпо чеодаприча : Убиос амна јма-
њедес еторицууВуков ару , ис адбѝ! За шт о, упит а ос амт рудећис еда
непо каже мве ликоиз не нађ ење . Затошт ов олимдаубиј ам, наста в
иој е
мушкара цс редњев исине , фрк ћућинај еднуноз дрвук ојабимупов у-
кларубус таувис . Таксиј ебиоудаље нј ошс топеде с етмет ара . Уна -
реднихпе десе такс а
општ иомиј еот приликет оликоре чик ојебис емо-

276
 Изру
копис
а

глес адржа тиуј еднојре ченици: Убиј̀ос ам, неподносимобј ашњења, и

менесуубиј али.
Потрошилиса мдва дес ета кнов ихкорака : Ниј ет итореше њеда
убија ш, з налиикодас иубиј ао, ко гаима шс вог а? Не ма мниког а, ме ни
суу билииоцаима те р, т риданапрена паданаВукова р, ишлисурод-
биниупос ету, прес ре леиху ст ашенара скрс ницикодшумеипобилиу
ауту. Стра шно, а лиос ве таниј ере ше ње ,т исипобионе кедруг ељуде
којинис упуца лиут вој еродит е ље , покушав амдабудемс ав етникз а
распуклудушут рошећино веме тредот аксиј а. Нематов ез е, одмахј е
одгов орио, св исуониис ти, ка дбѝ ј ат а ког ле даока ошт омитиг ово-
риш, ника дникогнебѝ у био, овак оба рмирнос пав ам, на ст авља ој е
својуј ез нуиспове стст а ничнинос а ч.
Ост авимисв ој уа дрес у, же ле обихдара згова ра мст обомос ве -
муов оме , јас амновина р, пону диос аммусв ој увиз ит-ка рт у. Онј еу
ходуподиг аоне испе г ла нулет њук ошуљусаз а дње гџе падроња вих
панта лонаииз в адио, г лечуда, с вој ув из ит -ка ртуубој амадржа внез а-
ставе, новунов циј а
т у, нак ој ојј епоре дкока рдепис ало: Че тничкивој -
вода– с мртус таша ма !
Ка косез ов еш, пита оса мприг ле дај ућивиз ит -ка рт уида јућиму
новча ницуз аус лу гу. Та кок акопише, ј ас амизДобреВодекодВу ко-
вара, не ћудажив имт амо, иов демиј еводадог рла , река ој еиокре нуо
колицас аг воз де нимт очкићима . Одлаз иој ечов експорогкора ка , кло-
парајући, мла д, ата кос та р. Опе тћене комис прича т иштоиме ни. Или
мождабиракомеприча? Далиг аљудис лушај у, как омууз вра ћај у, хо-
ћелиг аполициј ауха пс ит и, ка кониј едос ад?
Ушаоса мут акс иипо гледа ов из ит -кар ту. Надруг ојст ра ниби-
лоис писа ног рафит номоловком: Нет ра жиме , ниј емидоживот а, мог у
дат еубиј ем... Окре нуоса мс е, та кс икре нуо, нос ачј ене стаоуст а нич-
нојг ужви. Боже , как велис удбине ,т ој еопа с анчов е к! О, ра тнапоха ро
ђаволска , пре врт а оса мне сре ћнувиз ит -ка рт ууоз ној енимпрс тима! Из -
ненадиос амс екадј ета кс ис тарека одасмове ћст иг лидомо јеа дрес е .

Да на сс амчуопричумла депесникињеЛа урекој ајена писала

романос т радањууВук овару . Каоде ветогодишњадев ојчица, сбра том
има ј
комз атекласенаморука дс ератнипожа р1990. г одинез ањиха о
Вуковаром. Ниј ебилодруг е, смора– дире ктнокодродбинеуЗа греб.
Међут им, „кодт е
ткенас танманес вакидан“. Нит римес е
ца , морали
суодатле , хрупиланека квачуднане трпе љивост, нисуима линипос ла
нипа ра , асв акида нродбинс кахра на, почелоприг ле дањеута њир.
Отишлискоробезпоз драва, у палиунекина пушт енст аниз аст адиона

277
Kњиже
внипре
гле
д2

„Дина ма “, ма ј каодма хпоз ва лаполициј удас вебудечист о. Већсут ра -

да нпо лициј адошла , напра вилаз апис, из гле да лодаћес вебитиуре ду.
Нис упрошленидвене де ље , ис т ерашеихнаулицу .
Неко ликоноће њанаже ле зничкојс та ницииупа рку, одне мила
доне дра га , аондапре коне когиз бег личкогконкурс ај едв адобилис ме -
шт а јуКумрове цу, нимањенивишеухот елуг дес усеуТит ововре ме
одржа ва леконфе ренциј еиобук емла дихко мунис та. Ус обициодде се т
кв а дра та(каодасудобилилут ријс купре миј у), с мес тилисус енатри
кре вет анаспра т. Ода тлеу брз оушк олусКа јк ав цимачиј иг оворонаи
бра тспоче ткауопшт енис ураз уме ли. Иа кос в иХрва ти, ме шт анинис у
поднос илиВукова рце , ма лос уималира з умев ањаз ањихов унес ре ћу.
Раз ликеуниј анс амаг овораиначинаживот а , урат нојбе жаниј и, е то,
бе зобз иранаис топорек лоиве роис пове ст , уне лесуче грс тине ра зу-
мев ањеуКу мрове цу . На ђошинисуприхв ат илидођ оше , ка ос вуг де
уос талом, нис упомишља лидабис еис амимог линаћиуист ојс ит уа -
циј и, анинапа метимниј епада лодасут ињиховинес ре ћниВу кова р-
циима липунк омфориле пживотуз авича ј
у. Ка одас ут икв абе зкоре -
на , па лисцрногне ба , кос мичкока ме њебе здушеис рца .
Уј е днојт е ле виз ијс које мис иј и, Лаураобј ашња ваданеже лиу
романудапов редиКа јк ав це ,в е ћданауниве рз аланна чинпока жека ко
јечов е кчов екувукмаг дес ез аде сио. Ниј ет уречоКа јка вцима , ист иче
Ла урадокв одит ељуба даме ст акој ара спаљуј уадре налинг леда лишт а.
УКумров е цус ениј едоброос ећа ла , ушколиидру гдедецасуј еиз бе -
га ва ла , некаидрс коз адиркив а лапаиту кла . Зауг леда њеиле попона -
ша њениј епома га ониспоме никЈ о сипуБроз у, синчинибра тс т ваиј е-
динс тва , в еликомчове кубе зде ла, с ве тскомла фурођ еномбаш уКу-
мрове цу.
Ла уринота цј еос таоуВукова ру. Једномс ескра јаопса дег ра да
чудомј а виот е лефономпре кохот елс кереце пциј еирека одас ест ва ри
смируј у, идаћеимс еу брз опридру жит и. Ме ђут им, от ацс ев ишени-
ка дниј еј а вио. Набез бројна чинас упокуша ва лидадођудове ст иоње -
му, дачуј убилошт а; з а луд, ниотку данире чинаде , ниче г
а. Ла уракаже
дане маконкре т анпода такдас уг аче т
нициубили, а лидај еизБе ог ра -
да , поводомс уђе њаз аст ра тишт е„Овча ра“, изс лучај нерукечуладај е
њенот а цс тра да ока ој е данод„де сетручнообрађ ених“. Тобиз начило
дај еумроуна јгориммука ма , дасус ече тници, ре клај есболомус ече -
нимиз ме ђуобрва , надњимижив љав али.
Ла урај ев ећмај ка , имадвој еде це, му жата кођ епис ца . Даров ит а
је, пишес вежа нров е. Из бе г личкост ра дањес т ворилој еодњепе сники-
њу, т раумес унашлесв ојеповла шт е номе ст оудуши, с адЛа ураможе

278
 Изру
копис
а

даиспилиуме тничкозлатоума терње мјез

ику. Уталентузаписање
,
попутвулкана, указ
аосема т
еријалзаобликов ањеипе са
маиприча,
излиласеврелала важивотаујезику. Уоблацимаспепељеногсе
ћања
моглисусевиде типриз
ориизЛа уриногживот а.

Мај камиј еприча ладај евиде лака мионпунк омшиј акак оћу-
тимице ,з биј е ниј еднододру гога, уотв оре нојприк олици, промичуод
Ће лекаПриј е дору. Мај кај ес тајаланадворишнимвра т ницамакадј ој
јес ак амионаупрола зувис окоу з диг нут омрукомма хну лаБе сима , ње -
наприј ат ељица , одув екве драипре лепацрнкауз ла тнимла нчићима ,
минђуша маипрс те њу. На китј ена ба вљалауТурскојиприча лаопут о-
вањиманаБосфор. Воле ладаседружисмој омма јкомикомшиницом
Радомк ојај ест а нов аланас редокра ћииз ме ђунашеиБе симинекуће .
Радаималамужакој ис ес та лнос ме ј
ао, ка олуднабрашно. Мај каимј е
обе мачес т ог ле да лаушољу, пилесуцрнука фупонеколикопут ана
дан. Св ашт асевиделоуфилџа нима : из не на днапут ов ања, љу ба вне
сплет ке , нова циздале ка , боле стуродбини... Поже нс комкик ота вом
илићут љивомва јкањумог лос ена слут ит иоче мус епричаима шта .
ТужноБес иминолицениј ес лутилонадобро. Онај еима лај е
мужаБа кира , пј андурудобредуше . Ма јк аг аниј евиде лаука мионупо-
редБес име . Кадс енапиј е , Ба кирв учеук ос обицик лизпра вцафабрике
целу лоз еипа пирака ок акв омрт вомаг аре . Та мој ера дионау тов арива -
чу. Аодмахнаиз ла зуизфа брике , нала зисека фа накој удржиСврдла р,
својег лав из еленаш, бе з ос е ћај нипре варант, чове кбе зле пере чиодру-
гима . Кафанчуг ај еопе ље шилас иротињс кипроле те риј а т , амног аже -
на-кућаницачека ј
ућипиј а нцасплат омос талаиз бубанихре бара. Ба кир
јесма гарећимбицикломче ст она враћаок одкик отушеТамаре ; ба ци
бициклудв оришт епоредпу мпеиз акућнедумеиуље гнеудомз годне
Галиј а нке. Та кос моз валине коликокомшиј скихкућа– Га лиј ани.
Те шк ој ере ћика ка вс екурцшлусдог одиоиз ме ђуБе с
имеиБа -
кира ,а лиг аона , ле пот ица , ника дниј етра жилакодТа ма реиа кој ес ве
чулаиз на ла. Та ма ринебиказ аланидобарда н, аовојј ебилос ве ј
едно,
гледа лај ес ебеис војуз а бав у. Ос имт ог а, Тамарас еодме тнулаиод
својепородицепооцукој иј ебиовођане кенов окомпонов анес ект е.
Целаг ра напородицепооцуушлај еутусе кт укој анеприз најеиконеи
фрес ке . Тона сме јануТамаруниј еинт е ре сов ало, билај еј е ресз ароди-
теље , не кипричај удасуј ес еиодрекли.
Бе сима– у ве куре днаина мирис а на , на гизда нака опа уница , ма
вишалоз алепот е– шт адаприча м. АБак ир, ба рабаибе криј а,з ној ави
неокупа н, ка колиг ајеукућиу општ едржала . Има лис уиде цу , одлич-

279
Kњиже
внипре
гле
д2

ниђа ци, будућимај сторииинже ње ри. Такот обив ауживот у, кадс е

загас иљуба внас илаиз ме ђудвој е, пај едно, обичномушко, от падне
каос увобла т
осаципе ла, инепре ост ајемуништ адодас епро пије,а
бога мипо нека ди– убиј е. Ниј еБа кирништ амог аоТа мари, онај ера-
снаждре бицако ј асасе без бацис ва когпа стува , алиј енека кв уут еху
налаз иоура зговору, ра з уме лаг апиј аног , пог отовока дбина вра тиопу-
ногнов ча ника.
Нег одасевра тимнака миониБе симукој ај емахнуламој ојма ј
-
ци. Изтогка мионама јциј ема хнуој ошј еданкомшиј а, Ме хме д, добар
човек , ра дникут рис ме неурудникуЉубиј а, сна шлог аз лока оимно-
гес ународникеутомкра ј у. Онј ез авршиоура дномлог ору, шт алиј е
већ, небе шеприј ат
но, на прот ив, ане ки, с рећом, билипреба че нидо
средишњеБос не , досвој ихса пле меник а. Бе симај ена воднос т игладо
Тра вника , аода тлеуТу рску . Прича омис трицдас уМе хме довиуДру-
гомс ве тскомра тубилинас тра нит акоз в анеНе за виснеДржав еХрва т
-
ске, уха нџа рј е
диниципрот ивкоз арс кихпарт из ана. Су дбинс кибу ме-
ранг , ле те ћиукругне коликоде цениј а, ск ренуосмирнодопс кепут ање
идоле теоМе хмедуначе ло. Ма хнуој емој ојма ј
ци, аонаут ојс еку нди
виде лас уз енање г
овомобра зу, ниње нониј еос талос уво. Јаој, Боже ,
овог аилионо г аиме на, св ес еут ебипона вља, можелиј еда нљу дски
векбе зпа тњеира таука рак азануба лк анс ком?

Чу ос амј учеГој ка . Има ој еос амг одинака дсуг асКоз ареодве -

лиуЈ асенова ц. Уз бе гу, се ћас еон, ма ј кај ечврст оуна ручј удржа ла
ше с томес ечнукће ркицу. Уст ашесуГој к овус е струсиломишчупалес а
мај чинихпрс а, ај акаже нак аола вицадохва т
илај е дногпој едног, сву
че творицупоба ца лапоз е мљи. Уст ашкичо порс еоколог рохо томс ме-
јао, аондас ус вина срнулинај аднуже ну , оборилииодс еклис исуко-
јомј едомалоча сдој иладе вој чицу. Зве рскисуј ез аклали, аде тенцеба -
цилиувисидоче калинав рховеноже ва .
Гојкој ес вег леда оизз аробље нег рупешт ој еста јалаподкро-
шња мак оз арскихј елаиборова . Не комуј еиз але ђас та виошак ена
уст адасенеог ла си, ус т ашебиг ау билек аопиле . Свис уГој ковина
Коз арис традали, де се торонај милиј их, ос имоцапа ртизанакој ијеспа -
сава ог лавууг ус тимшума маипе ћина ма .
Гојкој ез а вршиоулог оруГра дина . Упа клуназ емљинапа лес у
гас веболес тиов огасв ет а : дифт ерија, диз е
нте риј а
, упалапоребрицеи
плућа , рахит ис , шуг а, лиша јев и, глис те , ва ши... Сиг урнобиумродани-
јена ишлаДиј а наБудис а вље вић(Обе кс ер), пле менит аа ус тријскаг ра-
ђанка , удат азас рпс когле ка рауЗа г
ребу. Онај еузпомоћЦрве ногк р-

280
 Изру
копис
а

ст а, икруг аоданихс ара дника, излог ораиз ве ладва нае с тхиља дасрп-
скеде це ! Ј аој , отомес ениј еприча лопос леДру гогс ве тс кограт а. У
Титов ојЈ у госла вијиниј есме лосв ашт адас ез на .
Хума нос тсв етс кихра зме рапа лај еуз абора в. Комунис тичка
па ртиј аЈ уг ос ла вијес ебиј ехт елаприпис атиподухва тДиј анеБудис а-
вље вић. Ма ка рићут ање мот оме . Нов ојвла ст иниј ебилој ас нока кој е
Диј а нинмужСрбин, чув енихирург , мог аосв евре меопс та тиуЗаг ре бу
бе зко лабора циј есус таша ма . Двег одинепослера т а, св аДиј анинадо-
куме нт ациј ав ез аназ а12000 де це , пона ређе њуз аг ре ба чк еОЗНЕ, кон-
фис кова нај еиз а турена . Тоз аДиј анубешес ма кс в ет а , вра тилас еу
родниИнс брукис вевре мећут ала : „Ура диласа мшт ас а ммог ла.“ Умр-
лај ет ридес етг одинапотом.
Ацеос ве тј езна оз аШиндле ровулис ту , з аОск араШиндле ра
кој иј еса чува о1200 Ј ев реј а, паз аИренуСе ндле рк ој ај еспа сила2500
јевре ј скихма лиша наизв арша вс когг ет а. Велико, а лиг деј еус ве мут о-
меДиј анаБудиса вљев ић. Не с умњиво, њенподухва тј ена јве ћит ев рст е
уДруг омс ве тскомра ту , али, почудномпла нуизс енке , никониј епо-
мињао12000 с па се несрпс кедецепоре кломс аКоз аре , Кордуна , Ба ни-
је, Ликеидруг ихширок ихкра јишкихис лавонскихпрост ора .
Диј анај еводиладне вникнане ма чкомј е зикуод23. окт обра
1941. г одинедо13. а вг ус та1945. Тој едокуме нтоборбиз аживотхи-
љададе чј ихдуша . Нас транициод10. ј ула1942. г одинепише : „Ас ва -
кодиј етеј еималома ј кукој ај ез ањимг орк опла ка ла , ималој ес вој
дом, св ој уодј ећу, аса дт рпа ног олоумас овнуг робницу . Ноше ноде ве т
мј е сеци, уболурођ ено, содуше вље ње мпоз дра вље но, сљу ба вљуње г о-
ваноиодг а јано, аонда– Хит ле рт ре бараднике , дов едит еже не, оду-
змитеимдј ецу , пус тит еихдапропа дну; ка кване из мј ернат уг а, ка кав
бол.“ Диј анас ес усре таласКв ат е рником, Сте пинцем, Лубурићемине -
мачкимг енера лима ,в иде ладас уне мачкивој нициималивишера зуме -
вањаз ас рпс куде цунег оу ст а ше . Зна лај едача мцепунеде цеус таше
воз едос ре динеСав еипре врћууводу.
Диј анај еј едногда на , подог ов орус авла ст има , дошлапос едмо-
рос рпс кеде цеи, одводе ћиихизлог ора, наишланас мрт ноболес ног
Гој каштој екрозмут нукопре нувидеомај куипромуклов икнуо: Ма -
ма, водимеодав де ! Диј а нај ез аст алаипове лаг аз асобом. Наиз лаз у,
са вуврућици, ј едвадишући, Гој кој енапита њеус таше -ст ра жа радали
же лидаидест ет омизлог ора , ре ка одане ће . Уст ашасена це риоДиј а-
нидама лиимапра во, даћедокућеумрет и. Ондај еДиј а нау пита ла
Га јка : Синко, з ашт оне ће шдаидешс амном? Хоћудау з ме шимогпри-
јате љаБошка ,ј асњимде лимхрану, з ава пиој еболес ниГој ко. Храна ,

281
Kњиже
внипре
гле
д2

тобе хусит неспла чинес му ћенеумлак ојв одикој абисеохла диладо

пос ледњегбљут авогз алог аја. Диј а нај епове лаиБошка .
Преба цу јућиде цувоз омдоЗа греба , Диј а набеле жиус вомднев -
нику : „Ве ћас удј ецаст алнос је дилананоћ нимпосуда ма, ама ласус е
прља ла . Подј ебиопунбла таидј ечјихг лис та . На ст ој аласа мколико
саммог ладј ецупремј ешт ат ика кобиихиз в адилаизблат а. Пре дјут ро,
нас т аницесудола з
илиљуди, видј елиј ад, додав алина мв оде. Прили-
комдуљихз аус т ав ља ња ,з дра вадј ецасуиз лаз илаизв аг она . Се стрес у
сеис црпј елес пу шт а јућидј ецуизва гонаидижућиихопе тна т ра г.
Мног ив аг онинис уима лис те пеницу. Кодс лабихуз а дњадваваг она
ниј есемог лонипомишља тидаихсева динапоље . Ус пј елас амдобит и
гра бље ,т акодаса мба ре ммог лаиз бацитиг лист е. Чинилос едаприј е
нег ошт одиј етеумре ,г лист ена пушт ајут иј е ло, ј ерпре мај утру, ка кос у
некадј е цабив алас лабиј а, чит ав ас уклупкаг лис тана пушт алат ијело.“
Гој кос еопора вљаоуње нојкући. Онаг ај ека омај калечила .
Оз драв иој еидобионо воиме, Бој ко– иновопре зиме , ниј ева жнокој е.
Ус вој еноде т е, уз елаг аз а гре бачкапородицабе зпорода , не гова лаи
школов алака ос вог а . ИБошко, Гој ковдру г, доброј епроша о, уша оу
новупородицуизВа ра ждина . Ут овре ме , ухрв атс кимновина мабило
јеог лас аз аусв ај ањедеце .
Неда внос амчу одај еј е да нпоз на тиј уг ос лове нс кире жис ерт а
-
кођ ес рпск оде т есКоз аре . Зва ос е, ре цимо, СимоЛук ићилиРадеТу-
рудиј а,с ве је дно. Сличној еис акре пкомБриг ит омКнеже вић, саВра -
чарауБе ог ра ду, онај ет екподст ареда нес аз на ладапот ичеизпороди-
цеБундалоизПот коз арј а. Њуј ек аодвог одишњуде вој чицуус војилау
Заг ре буДаницаФис трићкој ај едошлауЗа водз аг лу воне мудецу, г де
сума лиша низ апрв уру куприст иг лиизлог ора , ит ра жилаз ас ебез дра -
вомушкоде т е. Но, доног уј ојј едобауљаладвог одишњаде војчицаи
прот епа ла: Мâј о! Та коуПот коз арј уде цаз ов ума јку . Виде вшиј ет а ко
лепу шка стуинемоћну ,г оспођаФист рићј уј еус вој ила .
Чет ириг одинепос леДруг огс ве тскограт а, Гој кај ечудомс ре о
ота цкој иј ет ра жиоиз гу бљенупородицу. Гој кој еубрз она пус тиоЗа -
гре б, от иша оуБеог ра дина ст ав иошколов ањеут ехничк ојшко ли. Да -
насживиуБа њалуциив одиУдруже њелог ора шаДруг огсв етскогра -
та. Виде ос амг аут еле виз ијскомпре нос уповодомобе ле жа ва њаг оди-
шњицеЈ ас енов ца , положиој ебуке тружаис подс поме нобе лежј а. Пре
тог а, з вижда ој есокупље ниманапој ављива њепре миј еркеКосор, а
аплаудираопре дсе дникуЈ ос ипов ићу.

282
 Изру
копис
а

Гле да оса мВа јдинфилмоКа тинск ојшуми, ј е дномодт риме ста

напрост орубив ше гСССР-а ,г деј е1940. г одиненаз верс киначинуби-
јеноче трна е стипохиља дапољс кихофицираиј еданае с тхиља дациви-
лаинт еле кт уа лаца , оногде ладрушт ве неелит ебе зкој ес ез а
тирепра г
једногна рода. Филм з ас нов аннадокуме нт у, не мапрев аг ефикциј е
.
Злочинс уиз вршилиРус и, аг оле мос тра т ишт ет риг одинепос лепрона -
шлиНе мциира з гла силиоче муј ере ч. Поз ав рше ткуДруг огс ве тског
ра та, каопобе дници, Рус ис уупољс кимг ра довимаис е лима , нат рг о-
вима, изве ликихкамионас ацера дамапрој е ктова лифилмукој емс у
Немципре дст а вље ника оиз вршиоциз лочинауКа тинск ојшуми. Они
кој ис уз на липра вуис тинубилис упрог а ња ни, з ат варанииубиј а ни,
не кисуиса мидиг лирукунас ебе . Тој ег одинамабилат абут емау
Пољс кој .
Бе ле жницаве личинедла на , бешедне вникј едногпољс когофи-
цираук ој емј ехронолошкиз абе ле же нпериодз аробљеништ васв едо
пре дса мчинг нус ногс т ре ља њауКа тинскојшуми. Беле жницакожног
окв ирас ас т от ина кс тра напост аој еис т ориј с кидокументбе зкој егне
бибиломог ућере конст руис атис ведет а љес тра вичногне дела . Полови-
нас тра ницаис пуње надне внич кимз а пис има , адру га, праз на ;з а лу дј е
вет арра з лис та ват раже ћина ст ава кз аробље ничкеприче. Рубов илис то-
ват огј е динст ве ногднев никабе хуз адебљинупа лцабра онк ас тиод
влаг еума совнојг робнициг деле жахут риг одиненаг рудимаубиј еног
официраууну тра шње мџепушињела .
Св акипољс киофицирубиј енј епрециз но, мет комулоба њу, с
ле ђа, доксуг адв ој ица -т рој ицаг рмаљадржаланапо водцуоковра та. У
група маодне колик одес е тина, официриседопрема ниизлог орас а
обра з ложе ње мдаидукућинаодмор. Та кос уихрус кие гзекут орииз
да науда н, напре ва ру, довла чилидост ра т ишт аит аманили. Набрз и-
ну, жрт в абибилаиз вуче наизт амног , необичнодуг огкомбиј а, дов еде -
нана дј а муг дев ећбе хумрт ват ела. Ужас ниприз орз аледиобибле до
лицена пра с нодове де ногнедужника , и– ве ћмуј епот иља кра з не оме -
так. Ка овре ћа, жртв абибилаг урнут аудуг ачакј ара кширинедв аипо
мет ра . Нек иби, дове денинарубј аме , виде вшиужа с, покуша лис вом
снаг омдасеис трг нуизче лич ногс тиск ае г зе кут ора. Такв омбиовина -
ба цилика пу ља чуоког ла веихла дноиспа лилимет акодгу ру јућиг ау
крв авуј аму .
Наист ина чин, жрт весудобиј а лемет а киукаменојс а
мици. Бр-
зо, уритмужив отињс когз буњива њажртв е, официрбибиоув еде ну
полумра чнука ме нус обицуг дес еука зива омалипроз орсаме та лним
ре ше тка ма. Нис еку нд-двапот ом, с ат еку лов љенимз ра комсв ет лау

283
Kњиже
внипре
гле
д2

очима , сле ђабис криве ниџе латве ћис па лиомет а куг ла ву. Врућкрва -
вимлазшикну обипобет онск омподуиз идовима , аџе лат ибиводом
изка нт епљус нулипосв ежиммрља маилокв ама. Сме ша нат е чнос т
отеклабиурупуз аодводпрља вштине . Ода тлеј ес ве жмртв ацодма х
убацива нус т рмиот ворназ иду, кој иличинаша лте реуме нз амаг дес е
преуз имахрананата цна ма , иг деневидишлицеку ва рауколик ос ене
сагне ш. Та мој ет оплилешпре уз има нша паманов огз лочина чкогдвој -
цаибаца нуз аједничкуг робницу. И, ве ћј енаре днажрт вабилаиз веде -
наизцрногкомбиј а– неназ а вичај нипра гг деј ојј еобе ћано, ве ћнакр-
вавимст опамаобе ле же нуГолг оту .
Предс едникпољс кеЈ анКа чински, ње говасупруг аМариј аиј ош
деве дес е тшес твис окихполит ичких, вој нихиве рскихличнос т и, на ла -
зилос еуа вионукој иј е, с еда мде с етг одинапос ле, па оуСмоленс ку,
предКа тинск омшумом. Пре жив елихниј ебило; нат елев из ијис едани-
мав рте лакомпј уте рс касликаав ионаис кошенихкр илака копа дана
шуму . Сва штасена водилока ора з лог , понај прест ароста в иона„Тупо-
љев “, дваде с е тг одинауупотре би, аз налоседај ешес тт аквихве ћпа -
ло.
Отку дондата кове ликадржав наде ле г ациј аут ома виону, з а р
нис умог лидасерас поре деувишеле те лица , пит алис усемног ико-
мент ат орииана лит ича рине чуве ногс лучај а. Тобешег ла ваз а ме рказ а
фат алнуг ре шкудржав ногпрот окола . Бирокра т иј ас епрелет арав на ла
премане с та шициу сре дек ономскес ве т скекриз е . Ште дњут ре баре ла -
тивиз ова т ика дј ес иг урностше фадржав еина ј вишихдржа внихфунк-
ционе раупита њу , кажемојкомшиј ашт онабициклус вакој утроз ви-
ждућућиидепохле бимлеко.
Пољс кај епрог ласилас едмодне внужалос т , амног ез емље , међ у
њимаиСрбиј а,једнодне вну. Поља цимас еудвос т ручилакат инс кат ра -
гедиј а . Чудотуг еиопоме не. Ако ј ида нпрет ог ауРусиј и, чит амуне -
мачкојшт ампи, бора виопре миј ерПољс ке , Дона лдТу сксас вој имми-
нис тримаиодржа опоменка тинскимжрт вама . Чит амипит амс ека ко
јемог ућедапре дс е дникипре миј еродвој еноидунапоме нист имжр-
твама. Коме нта торне ма чкоглис тамиодг ова ра: Припа да јура з личит им
партиј ама?!
Гдеимбе шедемократ скимеха низ амт з в. коха бит а циј евла ст и,
паз ај е дно, уимес вихПоља ка, поклонесека тинск иммученицима . По-
љацимај еКа тинс кашумаодис тог аз на ча јаштоиЈ ас енов ац, напри-
мер, Србима . Новежрт веначелуспре дс е дникомКа чинс кимнапокон
сусв ет удоне лепунуис тинуоне з а памћеномз лочинунадцв ет омпо љ-

284
 Изру
копис
а

скогнародакој е мј епре тилодуховноифиз ичкоз а т ирањеис ане мачке

ис арус кес тра не .
Уда нет уг еис ахранепољс когпре дсе дника , прора диој евулка н
Ејафј а дла јокудлнаИс ланду, не бода нимаунепре г леднимцрнимобла -
цимапрашинеиг асова . На дЕвропомсена дне оа дскимра кка кавне
памт емног ег ене ра циј е. Комент арис убилираз личит и, ча киа пока лип-
тични. Пој авилес ус ев из ијеосмакусв ет а21. деце мбра2012. г одине .
Наиме , календарМа јаз апочиње3114 г одинапреХрис та, апериодит а-
козва ногБа ктунаима ју394 г одине . Трина естј ез на чај ан, свет ибројз а
Мај е, а13. Бакт унсез авршав аба ш21. де це мбра2012. г одине . Крајт ог
циклу сасеподуда расаг ала ктичкимпора внањемос еЗе мље , Сунцаи
средишт анашег ала кс иј е, кадабиЗе мљат ре ба лоданасвра тиудоба
амеба .
Прова луисла ндс когвулка нане кисупов ез ива лис ака тинском
трагедиј ом. Мног ез емљесуз а
бранилеав ионскеле тове, шириос е
страходула ск ака ме нихче стицапра шинеумот ореа виона ,је дномра -
нијетра гедијај еј едв ас пре чена . Ваз душнис аобра ћа јоме ој е , поре д
осталихиБа ракаОба мудадођенаса хра ну . Но, рус кипре дс едник
Дмит ријМедве де вс т иг аој ес пе циј алнима виономуВа рша вуиода о
почастпољс компре дсе дникуј авноосуђу јућив е ликиСт аљиновз ло-
чин. Тој ебилакат арз ичнас лика, поре додрас та јалис убра тблиз анац
предс е дникаКа чинс когидуг око сакће рк апог инулогбрачногпа ра.
Мног ибрат аблиз анцаве ћв идека оновогпре дсе дникаПољс ке .

Доша вшиспљу скомкући, одмахса мупалиот елев из ор. Док

самупре дс обљуск ида омокреципе ле , сакоипа нт алоне , доме неј едо-
пираораз говордв ојице . Чуос амдапомињуне кецивилиз ацијес та реи
додес етхиља даг одина . Пог ледаос аме кранивидеоог ромнез идине
сачињенеодблоковат е шк ихипонеко ликотона . На лазесеок оСт оца
уХерцег ов ини. Тусуионичуве нист е ћциокој имаида љема лоз намо.
Указалас еиог ромнака ме наст олица , многов е ковапреХрис т а, от уд
семес тоиз овеСтола ц. За тимс енае кранупој а вљуј уснимциизМа ке-
донијеиЦрнеГоре, с вез идинес ачињенеодка менихблоков ав еличине
девојачкес обице, дата кока же м– дабудеј асниј е. Гдес удос адбилет е
мамут скециг лера зличит ихоблика ,зашт онисмоз на лиз ањих? За шт о
сећута ло? Замис литес т отинеихиљадена слаг анихг рома да, ос тат ке
чудесног ломаз нихг рађ ев ина. Кој ет оподиз аоика ко?
Гле да мснима киза вионане гдеуБос ни. Напла нинскомпус том
масивубе зтра вкеидрвце тадужиномодпо лакиломет ра, широкадо
метар, мождаив ише , ра внака оле њиромна црт ана ,у гаонака ме наши-

285
Kњиже
внипре
гле
д2

на. Не , тој епуз е ћас кулпт урависинеокополаме тра , из гле домпопут

огромне„Toblerone“ чокола де , бе зонихпопре чнихпра знина . Околос у
дужином, пој еда нус екта кођ еокомет арширине , изме ђукој ихправ о
идеуг а ониобликка ме нешине . Ниј етоце ст а, нит ипру г а, ка квез намо,
ник онебимог а опот оме , напоз на тна чин, дахо даиливоз . Тог еоме -
триј скипре циз ноиз веде ночудонев идис еодоз до, изподножј ав ис оке
пла нине , не мадола знихпре чица , видис ес амосорловс кихв ис ина ,
љу дс кооконаног аманикадниј етовиде ло. Биј елитоне ка ка вко смо-
дромилинешт ос лично, не поз нат о, каодас утус ле та леиода тлеодла -
зилеле те лицекоз наотку д. Не , нис амдет е ,з намштаприча м. Ка мено
чудодуг ополак иломет ранав рхупла нинс когпре вој а. Кој ет ог ра дио,
велим, ика ко?
Аондаопетприз ориог ромнихс те нана слаг а нихпрециз ној е д-
нанадруг у, ра з личит ихоблика, ст а
билнихуз ида номниз увис иноми
дужином, пос иве лиходмилениј умскогз уба . Моћнеит а јанст ве нег ро-
маднес т енек лес анечудом. Кој ет осла га оичиме? Сет имс еДеникена
иње говихт е ориј а , ис вемис еу чинимог ућим. Мождас амис амхомо-
сапие нс ,с ве докв еликихт ај ни. Нез намвишеук ој ев ремедапос т ав им
Потоп, Ној евубаркуикрајсв е та , св епос та јере лат ивно, с тароимла до,
уис тима х, мог ућеине мог уће . Некој етужив еоиг ра дио, живе оине -
стао, ост авиота јнудот ајне . У не мог ућност идосе з ањаист инеизз е-
маљск ихоков ас ас тојис ес а внапорчове ка . Св еос т а
лој еду ва њеупра -
знус виралу .
Помислимнас танич ногнос ачаињег ов упричу , наГој каиДи-
јану, наВида наиЛа уру, Бес имуиМехмеда ,Ј а наКа чинс когис вепољ-
скежрт ве , св екој ина ђошес вој еме стоуов имприча маз аромане . О,
тра гичнељудс кес топенаовомесв ету, ишчез ават еуз ле худомз вону
временакој енане бунепост ој и, аназ емљис еброј ииот куцав ауна -
шимв ена ма , унаг онскимс ебичлуцимаипадов има , уплима маз лаи
осе камадобра, у прича маоз лочинимакој ис епона в љај у, уне моћи
љу дс когс т ворадас есупрот ст а виг аднимдемиј уршкимсила маиз нут ра
ииз ва на .
Аондапрочит ахудне внимновина мат ек стос унцуие ксплоз и-
јаманање му, ипронађ охре ченицу: „Сва коодна сј едослов ноживи
споме никда вноумрлимз ве зда ма .“ Јав исе , Са фе те, на шаоса мнов у
фотог ра фиј у !

286
 Изру
копис
а

Ни
кол
аШ инд
ик

ПРИМОРДИЈАЛНИ СКЛОП
с
мернеме
дит
ацијес
клопљенеподз
акриљенимсвод
ом
уокружј
уза
нетихчињеницаТо
миславаТодо
ровића

Ув
екотк
риј
ешдаоткритонај
нежниј
еснив
атамус
вогс
лучај
а.1

Напоче
ткубе
шекрај
. Илиобра
тно... Билока
кобило, пре
живе
-
лихне
ма.

Св едоче њаот омпрачинус у,шт ој елогично,поуз да нака оиод-

говорнапит ањек олик осужив итраг овимртв их. Оношт оотежа ваод-
гонета
њеоведода теа пориј еј ес амаоску дностзапис а, на г риже ностко-
јихјепос ледицаероз ијепа мће њаишколов анеут рнулос т иос етилабе-
лежника , илипа к, мате ричнерут инекој омприродакрот исилепода ј
у-
ћисебе зст идапредумишља ја, допра ха. Трагкадпот пуноис хлапи,ве-
тромјепо нов ожив . Ист ргну тизкру тост и(до)мисли,раз ве ја
нка осун-
чанапе рут , бојизала закуиз ла зак... Уходишт есмис ла . Зрноморс кесо-
ли.Суза . Ре ч.Упле тенас уз
а . Ре ченареч.Са мис а
оис кона .

Из
међуре
чипочиваБог
. УБог
уснуј
ере
ч.

Ве
чносмртнареч.

Дођесу
заматопл
одрв
озмљано2.
е

Акој
есуз
аре
ч.Сланит
рагнаобра
зуис
писј
емат
ерње
гјез
ика
.

1
Драг
анГрбић– Уну
трашњаарх
еол
огиј
а– Зал
азотк
ритог
2
Драг
анГрбић– Уну
трашњаарх
еол
огиј
а– Зал
азотк
ритог

287
Kњиже
внипре
гле
д2

Акоре чимакрилаиакој етове тар,ондајере ч– метак,ондај е

реч– мелем, речјеондаполе нимиомирисј енереченаре ч.Семенаве -
трушт омут иг лед. Сликаизокаис пала. Речје, онда, слика. С лика
отиснута.Обра зинас палоглица,ослобође натреће гстепенажудње , си-
дрисеупра -с ловар.Шифрарникна де.

Маскетра
ј удужеодлица. Поњимасудимоопрошлимс
теоним
блис
кост
има. Маскајепре
суда
. Препотопна.

Коликос
узаг
радиПот
оп?

Стојистановиштедај ебројсу з
акона чан, нијепропорциона лан
количиниљу дскогмат е
ријала. Тоз годнодост ат огаобјашњава, пого-
товоакос еуз
меПотопка окона чнамера. ТимејеРечниккомпле тиран,
укориченира скориченистовре мено.

Свакајеречре конс
трукциј
аслике. Слика
: поновнора
ђањеречи.
Читањепрахамог ућеј есаморукописом попрашини. Људс камера,
ситнаипрекомерна.

Дакле, свејенаписа но, а линијесвеотпев

ано.Ајединоупевању
сегнездис мис аошт онадрас таа рог
анцијуљудскогдомишљајапривре
-
мености, с
топље нсжуднимтрнцимакој иобликуј
унаду, пре
честоу
спасоноснуне моћтривијалија .

Склопилисклопка. Поет
икаилиес
тетика
. Чит
ањеидочит
ава
ње
илиу
на пређе
намиш-оловка .

Акој еуј едномс ве , акоуна ј ситниј емз рнцуз рнаобит аваБог ,

ондај есвакаце линаприв ременоу даљав ањеодс мис лака о,ист
овреме -
но,ј едини, ис кључиви на чинпримица ња . Тра ј
наме раут рошенеуте хе.
Слу тњес а
врше неклопкес асномобуђе њу. Буђ ењеуса н. Мишоловка
је
, на покон,фокус иранаиде јаслободе . Зама к– с тилиз ацијазамке.Дра -
мат уршкаконве нциј апредвиђака та рз ичнудубинупонорашт озами-
шље ноз асе цапрос торизме ђукулеиђубришт а. Хиње нагеометријат е
к
је
данодпротивре чнихмодус ахаоса . Слободапа да– иде јауз
летара з-
вијенаупрос т орухормонс кема гме. Крикс ве-мира . Угаокриладик ти-
раа кце нат.

288
 Изру
копис
а

Свак ајеМатер-И-Ја
спечена/ с
течена/ з
а-
теч енауоба
смера,
Потопами!1

Гов оримолиопос луТомис лав аТодоров ића , та даг

оворимо, пр-
во, оунут ра шњоја рхеолог иј и. Ра скопа ва њуз аре чја . Облицикој еиз но-
сис уконве рз ијаса мис ликој ауобапра вцабе жиибеле жиучв орс ми-
саоимис ао.Број аницаилиинт рове рт ниМил ион. Одполадопола , из-
међумислиис мис ла, распонј ечов ечј и, са мисаора з
маханав ољана д-
љу дсказ ауз да нас лужбомдоз ива ња , дока зивањак рикакој инедос т ај
е,
надв икива њамла догмле чногј утраког ај ера зот крилапробуђ енаноћ.
Јер,одав нос епе тл инечу ј
у , де цанез нај удаку куричу . Коћесадабу ди-
тиноћ? Как обе зпа даус та ти? Ка дј евољав одоравнааже љачв рст а
каое вроуша цист иснут ојумолбу,ре чј е, онда, дубокакос т.Гдеболи,
тукопа ти.

Крхотинедугеартиклисанеурек онст
рултивнихра моликиамби-
јент
. Испливалогхрамапотонулецивилиз ациј
е. Ecce homo! Срчарас-
писанатектонскомлог икомтрењамрчнихду ша . Ге
олошк ахирургиј
а,
екстракт
ованет а
јнесамозасе
цања . Ис
целењенадохва т. Милост.

Ј
еркаме нјеокова
н, Промете
јјес
амопочинуоподсј
аје
мокаор-
лов
а. Канџа, ј
етраикљу н– дисциплинаисториј
еотргну
теодмита.
Историјекаонаучнедисциплине.

Не,овдениј епричаодобруиз лу, дијалектичк инапетомодносу

глистеихумус а, лицита циј
иот купа, су
мњивимукршт ањимаокока за
-
нанас лабојват ри, препеченојмуче нициикрт ојкрот ини. Тојебило
после,илићебит ипреношт оеросит а натосупле тениуже злосинуу
таму.Тамустариј уодмрака . Млађуодз орногсветла .

Ве
ков
исаже
тиус
увус
узу.Неиспла
кани. Не
ока
јани.

Томис
лавз идахра
м. Такође , хра
мг радиТомис лава
. Канонпока -
ја
њапристој
ној еостаоуприва тнимбеле шкама, инте
рпункцијасамо...
Здањенепозаконимасивема се, ве ћусклађена
лог ичномдома хубели-

1
МиљуркоВука
диновић– ск
Лепа
ноз
аТомуТодоровића

289
Kњиже
внипре
гле
д2

не(крила?). Сва кикомадз асебнојес ема нтичкак онс танта,неде ос це-

нографиј еприз ора, љубаз ноуљуљануме тарпрог рамаист ориј еуме т-
ности, пот крепље н обуз даном ве штином, нес умњив им уме ће м пре -
творбе, стрпљив омме ромкој ај еодликас амореткихмај стора . Стег ну-
тама нда лазакључа нихунут арњихт оков а.Носложе ниурече ницу , они
разоткрива јуједнидруг е
, откључав ајуз наче њаизкој ихје, некад,ист е-
кларе ч, изкојихће , некад,ис тећис лик а.Из међу, убруј нима ликвот а-
ма,ничес ветло,отв арахра мубе ск
рај . Илипоче т
ак .

Анапоче
ткубе
ше...

290
 Изру
копис
а

Zoran M. Mandić

OKVIRI

19.

I diplomirani apostoli pripadaju senzacijama

Okvira
njihovih punih i praznih skupova koji se
kombinatorič ki dele jedni od drugih
onako kako se svetlo odvojilo od tame
kopno od mora
gravitacija od bezvazduš nog prostora
U bezduš nostima deoba
Apostoli su se najč vršće držali za
Skute
sopstvene ideologije i njenih
Jevanđ elja
kako na obroncima sveta u nastajanju
tako i prolaznosti koju su virusno selili iz
jednog u drugo vreme
Zato je i prolaznost okvir bez koga bi svet
izgubio smisao u
svakom od svojih pa i najmisterioznijih
Okupa

291
Kњиже
внипре
гле
д2

20.

Jedino je ljubav neprolazno stanje

Prolaznosti
Sva unutra kao sokovi maš te kao erupcija
Muzike
iza koje ć utanja i mukovi liče na najpustije
Pustinje
nad kojima nerazluč eno stoje svetlo i tama a
ispod se kopno i voda meš aju u istom
koritu
upleteni u razne afere sa mitovima strasti
međ u preplaš enim simbolima koji
označ iteljski uvek kasne
gore od svakog geometra

21.

Gore i tuž nije od svakog pisca koji u

svom romanu glumeć i Dostojevskog pokuš ava da
razokviri nerazokrivljivo i to
međ u likovima koje je Dostojevski naterao da
misle da
pate u nesanicama poremeć enih snova
nasrnuli jedni na druge kao
pobednici na poraž ene kao
prevaranti na prevarene kao
bogovi na polubogove i njihovu izmanipulisanu
vanbrač nu decu
Svet je i sa njima samo jedna sumorna idila
pogreš no postavljenog stanja stvari
koje surovo
svojim nadmenim statusima ruš e
logiku ljubavi i njeno ropstvo međ u njima i
njihovim okvirima

292
 Изру
копис
а

A svi se pozivaju na sebič

no carovanje
Matematike kao carskog proroč anstva i
Prorač unarstva

22.

Bogovi međutim kao uvek od

svojih prvih biografskih listova
ćute
Usred njihove ć udljive muzike stvari iz
svojih okvira započ inju nerazumljive ratove i
čine razna zloč instva zbog kojih
nenaoruž ane ljubavi uvek plać aju velike cehove
Sopstvene propasti
ne podilazeć ič ak ni u smrti ni jednoj jedinoj
Stvari
ni jednom jedinom
Okviru
Nestaju međ u tajnama neprokazivih galaksija

23.

U tim nestajanjima
galaksije se povlač e sve dublje u
Tamu u
međ uprostore tajne prezaposlene za š ifrantskim stolom
na kome se š ifarski okviri zatvaraju iznutra
onako kako emocije postavljaju tač ke
Poslednju tač ku iz samopoš tovanja nasleđenih tekstova i
njihovih okvirnih proporcija
Oseć ati ne znač i biti na strani sentimentalnosti
bezobzira da li se ona otvarala iznutra ili spolja
Okviri nestajanja svake godine slave
Dan svoje logike

293
Kњиже
внипре
гле
д2

Čuvaju je od uroka anarhista koji poput trubadura

šestare vascelim uokvirenim svetom u potrazi za
prvim okvirom s
kojim su poč ele sve nesreć
e razlika i jednačenja

24.

Kodovi okvira
zaposeli su posede gotovo svih prostora tajne
Hristos je samo u jednoj besedi napomenuo
problematiku tog zaposedanja
Njegova retorič ka nesigurnost uč inila je okvire još
oholijim
Posle Histosa jošubedljivije su proš irili svoja
Prava
Popunivš i svojom limfom gotovo svaku poru na
opštem telu senzacije
kroz koju svet silazi u nepovratno i vrać a se na
Poč etnu stranicu svog pretraž ivač a
Zač uđ ujuć e je sa koliko je lakoć e Tesla ć utao o tim
odlascima i vrać anjima i
koliko je bio nemaran u završ nim radovima
projektne dokumentacije nejezič kih i drugih
sporazumevanja
Neš to je opasno znao i sa sobom vratio tamo
odakle je i stigao

294
 Изру
копис
а

Dejan Bogojević

PESME

TRULEŽ. STRAH.

Pozna je jesen
Miris truleži
Po ulicama

Niz bedra
U konač an
Krug
Izranja ž
ivot

Hrpu lišća
Vetar raznosi
Kao strah
Od več nosti

TUROBNA NOĆ. MAGMA.

Magma
Disanja
(Međ u jastucima
Zgrč eni prsti
Prostitutke)

295
Kњиже
внипре
гле
д2

Miruje telo
Uzdah
I izdah
Niš tavila

Potom: Turobna noć

Slika postaje jasnija

U tragovima stopa
Poput beskrajno dubokog taloga

PADAJU. REČI.

Slušam
Kako se ruke
Ukrštaju
U zagrljaju

Udara i udara
I udara
Odjek
Peć inana

Pa
Kao zrna grada
Padaju
Padaju
Reči

296
 Изру
копис
а

VIR. PAPERJE KATARKE.

Več
ni vir

Rečni ritmovi
Prekrili snove

Vitak stas
U ranu zoru
Dan što zri

Vilin konjic u mojoj pesmi

Isti kao i na dlanu

U mahovini
Svetlucave kapi
Ispariš
e
Kao lagana muzika

Taj sjaj
U nedogled

Paperje katarke

297
Kњиже
внипре
гле
д2

Mensur Ćatić

REA, KAD SI HODALA PO VODI

TANKO, ARGENTINO
(tango lumbago)

o lijepa
o draga, o slatka...

o vitalni estetski kirurž

e
evo, otišao sam na trg cvijeć a
i kupio sam okove, teš ke okove za tebe
kupio sam ti prvaka, malo argentine u tangu
i drugaricu njegovu savrš enu korakom plesnim

da te odvede u tri lijepe... svjetske, pitke antologije

meni mi moja mi uvijek mi staje mi na nogu mi

i pocrveni uvijek kao davno nekada š

to je
iznemogli kad smo kao satovi
na slikama Salvadora,
Dahlia, zar ne

klonuli u plesu
o draga, o slatka...
o lijepa

298
 Изру
копис
а

OPTIČKA BARKA

suviš an ponekad napišem

stih da bi me razumjelo

Sedam Ljudi, umjesto pet

sad sam napisao pjesmu

(od č
etiri stiha)

DRUGAČIJE

Bio sam dijete i ne znam

kako vidjeh na listu jabuke
leptira da je bezbroj
mojih majki na vjetru
očeva i lišć a
u suncu

i pas moj da je bezbroj

nimalo slič nih bića
jedan samo zbog nesavrš enstva
naš ih dodira, očiju
i riječ i

(u oku su stare kroš

nje i ja
u starom voć njaku dijete
ali kakav nesporazum)
to što ne znam drugač ije

reći drugač ije stari

drugač ije voć njak
drugač ije dijete drugač
ije drugač
ije

299
Kњиже
внипре
гле
д2

IZMIŠLJENA CRTICA

(o velikom pjesniku)

Vitmen je prije smrti

htio napisati pjesmu

o indijancima
(pretpostavljam ovako:
u naš im životima
vrlo je važna noć

ne znam kako bih dalje

kada je presvisla indijanka

od boli na studenom kamenu
prije smrti obuhvatila
pogledom cijelu pustinju)
da uđe u historiju poezije

bješe mu ipak suđ eno

sa malim zakaš njenjem

doduš
e

(posveć
eno Skenderu Kulenović
u)

300
 Изру
копис
а

Ljiljana Rim Živković

PESME

PRAZNINA U SLAVOLUKU

Sa ruku mojih sliva se

voda,
pitka, prozirna,
labud u peni...
Iz nje me hladi jedna
tač ka
da su izvori zatvoreni
i da san sanjam
kojeg nema...
Sad ruke svoje drž im
u mraku
ič ista voda, ugaš ena,
išč ezava u raskoraku
stvarnog i snova
ko kuć a nikad sazidana
il kuć a sagrađena
bez krova.
Voda i tama,
tama bez vode,
sa podignutih ruku spram neba
ni u š ta padaju sve slobode,
svi ratovi i pomrač enja
i sve suš tine istih ruku...
Už asnut gledam razapet kamen
izmeđ uš aka
u besmislenom slavoluku.

301
Kњиже
внипре
гле
д2

SAMURAJSKE TIŠINE

Sura vedrina,
samurajska tiš ina od zlatnih spratova
propeta do neba
a oko vreba iz Centra,
plavetnila u dimu.
Uzdiš em tiš inu
i sanjam
gde bih te mogao nać i.
Putevi su kao vratovi bez glava
– sve krać i,
a ja sve bliž i
svom kraju.
Oboje ć emo se pronać i
u ponoć nom zagrljaju
Grobnice Vremena,
sred sure vedrine
samurajski zlatnih spratova
tišine.

ZALJULJAN SAN

Spona
između
je zaljuljan san.
Iščekujem dan
ne znajuć i
s koje strane
Sunce mož e da iznenadi.
Mož da iz kruga,
odasvud;
Tada ć e ptice nestati,
bić e im prejako
za njihova pera

302
 Изру
копис
а

koliko beš e
i za Ikara.
Ili će spona
između
zaljuljan san
odbaciti uvis,
izvan odasvud.

OBLIK RUŽE

Izč ezava ž enski uzdah

u zidine.
Tajna sanja otvorena vetrovima
od istine.
Zvecka nakit na haljini
izmaglice.
Neki oblik nad voltama
širi lice zagonetke
magič noga lanca zdanja...
Išč ezava osmeh ruž e
od peš čara
iz mehura uhvać enih
predskazanja.

303
Kњиже
внипре
гле
д2

Milan Beš
tić

AFORIZMI

Nose ga na ramenima. Drž

e mu lopovske merdevine.
Mislim da je dobro š
to sam ga ubio. Da li je to delikt miš
ljenja!?
Trenutno sam u ropcu. Stalno neke trzavice.
Mostovi spajaju ljude. Nju i mene spojio je Plavi most.
Australija ima viš
e ovaca nego stanovnika. Naš
e biračko telo je mnogo
već
e.
Kremiranje š
kodi zdravlju jer izaziva opekotine.
Religija je odnos između Boga i mene. Odnose ć
emo regulisati na bazi pune
ravnopravnosti.
Pročitao sam roman svog kolege. Dobar je. Gori je od mog.
Antibiotik je bodi gard.
Što pre dašž e ćešse time ponositi.
ivot za ideju, duž
Patriotski pravopis: Imena drugih drž
ava i naroda piš
u se malim slovom.
Ako je primitivizam svud oko mene, ja sam u njemu centralna lič
nost.
Jetro, ž
iveli!
Ne volim dvolične ljude. Mala im je moguć
nost transformisanja.
Dug život skraćuje mladost.
Ako prič
am napamet, znač
i da sam sve dobro zapamtio.
e instalacije treba naterati da č
Slikara koji izlaž ita romane postmodernista.
I kada pojede celu jabuku, crv je od jabuke manji.
Ulovio sam sabljarku od deset kila. To je morski plod maš
te.

304
 Изру
копис
а

Na ž
estok otpor rodoljuba okupator je uzvratio sa „bolje vas naš
li”.
are ne zanima š
Nas istorič ta je bilo. Mi treba da se okrenemo buduć
nosti.
Samo izvolite, dakle, niš
ta ne uzimajte!
Fotogeničan sam, ali za fotokeramiku nisam previš
e zainteresovan.
Kad se š
izofrenič
ar bavi enigmatikom, dobiju se ukrš
tena značenja reč
i.
Ovde ne može da se živi. Treba pokuš
ati neš
to drugo.
Jedna zatvorenica bi sutra mogla da izađe iz zatvora, ali nema š
ta da obuč
e.
Pocepane č
arape prodać
u uz pomoćnagradne igre. One pospeš
uju prodaju.
Vojnici treba prema neprijatelju da se ophode kulturno i ljubazno jer
predstavljaju svoju zemlju.
Neć
e ga nijedna devojka. Služ
io je vojsku.
Neki se iz rata nisu vratili. Ostali su tamo da ž
ive.
a kosa ć
Uzmite kod nas kredit i vaš e povratiti izgubljeni sjaj.
ava. Ne ž
Bog je stvorio svet i nastavio da ga održ ivi se samo od stare slave i
minulog rada.
Nisam se seksualno opredelio. O tome valja prvo dobro razmisliti.
Dobar č
ovek: Daje š im i uradi ono š
ta mu traž to hoć
u.
Kad je uzela lupu, rekla je: O, vidi, vidi!
Čim završ
im kurs japanskog jezika, odoh da istuč
em jednog karatistu.
Pobede su nam š
uplje da bi mogle lakš
e da se niž
u.
ao sam na stadion pre podne jer ć
Doš e utakmicu po podne da prenose.
Kada nekome odsecate glavu motornom testerom, neka motor bude
električni. Benzinski motori zagađuju č
ovekovu sredinu.
Grinfild investicija: Ne lipš
i magarč
e do zelene trave.
U Skupš tini se narodni poslanici jedni drugima predstavljaju, jer ko ih ne
zna, skupo bi ih platio.
Žena je imenica ženskog roda, ali slab sam ti ja s tom gramatikom.
Ponekad sekira promaš
i vrat. Onda kada je dželat nakrivo nasađen.
Za PR-a smo angaž
ovali doboš
ara. Taj ume da rastrubi.
Kada je trebalo pritisnuti kočnicu, kočili smo svi, ali sam ja povukao nogu.

305
Kњиже
внипре
гле
д2

Ljudi imaju različite ukuse da bi i ljudožderi mogli da biraju.

Oni koji nisko padnu, na glavu mi se penju.
Astrolozi imaju astronomske zarade, a kada ć
e astronomi primiti plate, to
pitajte astrologe.
Koristite naš
e kreme i veću devetnaestoj godini izgledaćete kao da vam je
tek osamnaest!
Mogao bi da joj bude otac, ali neć
e, jer to onda treba izdržavati.
Zelenašmi je uz veliku kamatu pozajmio novac. Proklet bio, vratiće mu se
to.
e gde stignu, a drugi ga savesno i sa puno žara
Jedni građani bacaju smeć
odlažu u kontejnere.
Ukaz o demobilizaciji nalaž
e da crne trojke do daljnjeg igraju preferans.
Bog bi nas pogledao, ali mu Avaks zaklanja vidik.
Neka vojska je ovuda prolazila, videla da gori svetlo i malo svratila. A onda
smo ga ugasili.
Pare ili ž
ivot! Pare ili život! Da li da joškoji put ponovim ili da samo
jednom repetiram!?
Na jednom birač
kom mestu nisu glasali kao na proš
lim izborima To su
glasovne promene po mestu tvorbe.
Kao mlad satirič
ar sam oš
trio pero, a sada sam sebi isključujem tastaturu.
U utorak sam se loš ao, a u č
e oseć etvrtak sam sahranjen. Izgleda da je u
pitanju neš
to ozbiljno.
Ako je iseliti se povratni glagol, zaš
to se iz Kanade niko ne vrać
a?
Imam papir i olovku. Poč
eću da belež
im knjiž
evne uspehe.
Bog posustaje i gubi veru u sebe. Bić
e od njega ateista.
Od kada se bavim dizanjem tegova, toliko sam ojač
ao da bih mogao da ih
diž
em sa sve kantarom.
Prvo smo se igrali lopova i ž
andara, a posle smo se podelili u dve ekipe.
O kvalitetima naš
e devojke za udaju mogu da posvedoč
e hiljade zadovoljnih
korisnika.

306
 Изру
копис
а

НАСЛЕЂЕ

Ива
нДе
спот
овић: „
Фанта
зиј
асвиолонче
лом“, уљенапла
тну, 2009

307
Kњиже
внипре
гле
д2

Ил
ијаВу
киће
вић

ПАТАК

ХУМОРЕСКА

Ка дкој и„ па ланча нин”дођ еуБе огра дипроше т аседва -трида на

поње му, обиђесв ај авнаиз абра ње намес та, зав ириус век афа не; кад
свев идиикадна јпос леувидиданиј еништ авиде о, ст ужнимс рцеми
дос тапраз нимџе пом, пот ужићес ека квомс вомпоз на никука коћес ко-
римдоћив ремедаћеСрбинубит имилодавидиСрбинауБе ограду, а
уједнонеможедапропус тиаданепохв алисв ој еродноме с то: „Све,
све,а липа лана чкогжив отанема !”. Беог радј еба ш науда рцуку лтуре;
тус ес вепрво— нара вно,„прво”з анас— пре нес е, папосле , ка дседо-
броут врдииу корени, ондала ганоалисиг урноиденапре д. Докдо
кра јњихв арошиива рошицас тигне,неиз гледавишедај ет оплодкул-
туре ,в ећдај етоуСрбиј и, от какоСрбинжив иуњој . Првику лтурт ре-
геринас танилисус еуБе ог ра ду,т уимј ерадбиона јбољепримљен. У
паланка мај еса св имдрукчиј е;тус еониз анима јумног оне жниј омкул-
туром: иливодема ј
мунове , илисв ира јууве ргле. Србиндос тане радо
приманов о, ака дприми, не мат есилекој абиг анат ераладат она -
пус ти.
Еле , уј е днојодна јуда љениј ихпала нака , нај уда љениј ојодпри-
ступакулт уре, де шав алос еле та188. чудноз бит иј есај еднимз ва нич-
ник омВеликог аСуда,кој иј е— мора мис тинудака жем— прошаос ве
вишеинижешколеина јпос леј е,ка ос врше нипра вник,добиоме стоу
судупоме нут епа ла нке .
Г. Мат аЏилипа н, ча сноимењег ово, биој ечове кнас вомеме -
сту, ра зумес е, укафа ни, ј е рот какој едоша оутупа ланку, ниј еника д
проме ниоа ста лз ако јимј епр випутпоче одапиј е . Има ој едрушт вос
којимј ев ечит от ама ниопраз новре меикој еника дниј емењао, ј ерс е
нанов ониј емог аоника кодана викне , каоинадруг иас тал.

308
 На
сле
ђе

Личнос тили, дабимебољера зуме ли, „пе рсона ”Ма теЏилипа -

наниј ебиланима лоле па , шт авишемог лобисерећидај ебиору жа н,
нот уј еприродапока з а ласв ој ув еликув ољуу„ контра с тима ” , јерј е
Мат идалале пуже ну. Вит каст аса , бе лалица, ањенеочиплав е, в ише
гра'ора ст е , шт о'нок ажу,се ћа ј ут енабожј ет ајнепут е;уњимај ене кад
срећниМат аг леда ора јназ емљи. Алитос убилас ре ћнав ре ме на ;тој е
билоне ка д.Ас а д?... Ма лода љевиде ће мока кој еса д.
Ње нуле пот униј еса мообожав аоМа та,окоњес уимног идруг и
младиљу диобле тали. Аона ?... Туј епог ре шила , ниј епре мат омебила
хла дна . Тој ебиоу зрокз богче гај еМа таомрз нуонању, омрз нуона
себе,а лис амоненавино,ј е ртој ена ј ве рниј иприј а тељ, с а мока дчове к
имапара . Онј ебиољубомора н. Те шкај ет оболет ица , кој улечис амо
— вино.Нопоредт ес лабос т ипа тиој еј ош иодј еднедруг е. Св ој еј аде
испов еда ој ера досв ој имнај прис ниј имприј атељима, ат осубилика -
фанск иг ос т
ионекафанеукој ојј еонбиос таланг ос т.
Једнев ече рисе де ој еЏилипанз ас војим а с т аломипиот ечан
„рубин” . Сњимесус е делиње г овиника дне ра здвој нидруг ови.
— Каже мва м— г от ов ој еде кла мов аоМа та , — ка же мва м да
самут а квимприлика мане умољив,иђа вобипреопро ст ионој а.
— Аимашипра во,ка дс етв ој омна звала— хра бриог ај еј еда н
измеђуост алих.
— Коликос амј ојпут аг ов орио— проду жа ва ој еда љеМа та,—
немој , не мој , молимт е , дасевишера з гов ара шс аонимСимомпоруч-
ник ом; алиј ањој ,јаду вару , св еје дно.
— Аонаопе т? — з апит аћег ај еда н.
— Она! — шкрг ут ашеМа т аз убимa. — Немог увишедај ег ле-
дам. Дамиј емог уће, идамениј еодс ве т ас рамот а, небихв ишени
ишаокући... Мрс камиј епре дочима ... Куцнимосе ... Та ко! Овој евино
каова т ра,а ламиприј а... За видимв ам, бра ћо,штонис теожењени. Ет о,
иј ас амј ош мла д,иј аса ммог аој ош даче ка м; али... с âмса мкрив.На -
биоса мрогунавра т... Пиј мо!
Ит ак ос едополаноћипродужа ва ло, докна ј пос лепос лег овора
ниједошломрмља ње , апослешт ај ебило, т оћез нат ис ва кикој иј е
има оприликедабудеублиз инит а квихс луча јева.
Докс еМат аз аба вља осдрушт вомука фа ни, ње говале паДа на
седелај еус обииг ле да лај е— у пра вониј ениг дег ле дала . Онај ебу дна
сања ла,се ћаласеле пихча с оваус воммладомживот у,акадј ојс еми-
слиз аус тав ишенапоручикуСими, изње нихсег рудиот ржет ихуз дах,
ионас епрену.На пољуј ебиламе се чинакаода н, аз ра циме сече ви,ко-
јис укрозпо лу отв оренепроз орепролаз или, прав илис ус ве т лус лику

309
Kњиже
внипре
гле
д2

напат ос у,кој аподс ећачове канапроз ореос ве тљених— ма л'т енеча -

робнихпала та. Да нас еус пра ви, пођ еквра т има , дасена дишечис тог
вече рње гва з духа , ак адба ш хт е денапра гдас т ане , уђеј е данде чкоу
авлиј у. Урука мај енос иопат каиу питај е :
— Се дилиовдег . Ма таЏилипан?
— Се ди— одг оворимуДана .
— Ево, г . Симапосла омуј епат ка ; имадва , пасекољу, ипо-
здра виог ај е— ре чеде чкоиоде.
Судбинај ет ог апат кабиладапос лужикаопосре дник, ј е рј ека -
заопреСимапору чикДа ни: а копошљепа тка , даз надаприст ај
ена
угов орениrendez-vous.
Помислићемног и: ка кавс ет оуде сде с иодабудепа та кпос ре д-
никуљубав и? Тој ене природно!
Ализ а штодај ебаш т аконе природно? Ка дседе с идака кав
„сом”уљудс комобликувршикак авва жниј ипос а о, штонеби„ не ви-
ни”пат акпомог а оу„не виној ”љубав и?
Зна те , иrendez-vous ј еплодку лтуре . Алит ос етакоу обича јило
кодна с,даниј ечудоа кокој и„ ист орик”почнедадока з уједај еиКу-
лин-ба нима ољу ба в ниrendez-vous.
— Гделићус аддаг аме тне м? — г оворилај еДа нас амас еби.—
Ст ра ' мепобећиће,а ког апус тимуа влиј у... Ка кобибилодаг амет нем
ус обу? Аз аштоне ? Иона кој ев езан— не ћепобе ћи.
Уне сепа т каус обу, ме тнуганакрев ет , покриг аша лом, паон-
да?... Таз арнез во ниле поре чrendez-vous?... У ку ћиј ебиос а мопа -
так...
Ниј ебилај ош поноћ, ка дс еМа тав раћа окући. Иша ој едост а
пра во,хла днаводалечиприличноуз рујалукрвив релуг лаву ,алисеод
свој ест ареболе т ицениј еиз ле чио.
„Гделиј ес ада ?”— мислиој еМа та .—„ Далиј екодку ће? За р
онак одку ће? Аласева ра ш, Мат о! Таз арј ет инепоз на јеш? Веруј ,у
кући,алинеусв ој ој— аг деј е?”Наов опит ањениј емог аодада деод-
гов ора; а лиг ај ет акој а копот рес ло, дај ечис т опот рчаоодљу тине ,и
билобис ва шта , дасениј есле дећедог одило.
Башкадј еиз аједнеокукеиз ишао,т ихот рес нус абљица , аМат а
неда ле коу гледаг дене каљудс каприликаз аг рлинекуже нс ку, ипот ој
прилиципоз на деонпоручикаСиму, апоженск ојс војуже ну. „Она !”
прошапут аМа та , икрвмуј урнунаочи, алионниј ебиој уна к, ниј е
сме одај урнеме ђуњих, ј ерј ез на одаофицирс каса бља , иа кониј е
ошт ра , иматв рдба лчак . Онј еј у рнуоку ћии, к адс енаша оусв ој ојс о-

310
 На
сле
ђе

би, па ојенако ленаиу з дрхта лимг лас омприз ив аој еБог а , даонс уди
њег овојже ни.
— Боже ! — моља шес еМа та , — ак ос ипра ве дан,а косисила н, а
тиј ека зни. Зардамеве чит омори, з ардамес рамоти? O, с ве мог ући
Боже , погле да јиовогј адногцрва— овогј а дногМа т уЏилипа на , иус а-
ветујг ашт адара дисњом.
И, уз буђе н, с пус тиг ла вунакре ве т, управ оненакре ветнона
ша лподкој имј еј ада нпат акбио, аова јодт олик огснажногудара—
Мат инај егла вабилав елика— помис лиој едамуј ес уђе нчас , а,з а г
у-
ше ншалом, ј едв апроде рас вој ус тарупе с му„па к! па к!” , а лит от ако
тужно,т акоз а г ушено,дај еиз гледа лока одаизз емљедола з и.
Мат ас кочи, окре нусеиј урнунав рат а...
— Чудо,пра вочудо— одма хз атимприча ој еМат ауз дрхт алим
гласомс војимс та римдруг овима ,кој ис усеј ошук афа нина ходили. —
Прав обожј ечудо.Ј аса мз а молиоБог адамеодњес пас е, ианђе омиј е
казаодај еба циму„ па к'о” .
— Упа к'о! уз вик нушеост aлипрене раже но.
— Да , упак 'о! Алиг дећудана ђемс адпак'о? — упит аМат аг о-
товопла чући, ј ерг ана пус т ис ва кана дадас ес вој еже неку рта лише .
— Ст ој ! — викнуј еда н, комесус виприз на ва лидај еошт роу-
ман. — Пошт оанђе лиус вомј ез икунемај уреч„ конз ис т ориј а” , апо-
шт ојеконз ист ориј аг от овоштоипа к'о,т от ипрев едитуре чнаљу дс ки
говориучинипомомс аве ту .
— Браво!— з аорис ек аоизј едногг рла ...
Последваме сеца , Ма т
аи„ ле па ”Да нанисубилив ишедв ате ла
аједнадуша . Са дс уима лис ва коз ас ебедушу.

(Ил
ијаВу
киће
вић
: Пр
ипо
ветк
е, „Ал
ма“, Бе
огр
ад,2009)

311
Kњиже
внипре
гле
д2

Вл
адими
рЈо
вано
вић

КОЦКАР

Пу нас а мт у ге,уде смиз а о

Му жмис ек артав ећс вакове че
Ка жуипр еј езак арт езна о
Ал имиз ат ониконер е
ч е.
Ох ,б абаСт ано,т ебепо слу ша ,
Сат ебему к уус рцуд об и...
Не кт иј ез ат опр ок летаду ша ,
Тимео јад и, тимез ароби!
,,До барј е“, рече, „нев одибр иг е,
Кодме неда внон ас танус е ди,
Ве чит ос амоку пу јек њиг е
Нинашт ад ругоник а
днег лед и!“
Ао нт иб е шео бе ћомног о
Мир азј едо баруме небио ,
Ао тацдо ба рпашт ајемо г о
Онј епов ољиме нич инио.
Иј ас ет ужнар ад оуд адо х,
Ал , мес тос р еће,т угупоз на до х!

Већт рећев е ч еко дку ћ

енеби,
Немаг а... не ма ... чу
димс еБо же!
Свашт аубр из ипр едставља хсе
би
Мишља хг дел иј е,гдебит имо же ?
Доконпр е дз ор у,нeна днодо ђе
,
Па,ка коуђ ео рма нупр иђе,
Иу зено в це , паодма хпођ е,
Узама нв ик а х ,о нв ећиз иђе !

312
 На
сле
ђе

Ису трара нока ддођек ући,

Бeј
ашет у жа н,беј
ашез ао,
Срцe мих тед еодјадапу ћи,
Свуно ћс есмој имно в
це мк о цка
о!
Иса даретк оиг леданаме
Вечитос амоук рчмис еди
Нитимев оли,нима риз аме ,
Никадмел епоинепо гледи.
Умест осре ће,ј
ошпр вихда на ,
постадохт ужнаис амохра на.

Ништ амунес мечо векд аре кне !

Ак ошт оре кнeм, онт а кос ко ч и,
Ио дма хнамељу тит одр е
к не ,
Од ма хмиј ад нојх оћ ез ао чи .
Св етув е ћжа о, памис в ек аже ...
Пр ијат ељЈ ешао бич нод ође,
Чимонук рч мика рт ед ох ва т и,
Пр ијат ељЈ ешак р чмуо с тави,
Памис ео дма х ,ту жној , нав р ат и,
Темис вел е по ,та чно ,д ост ав и.
Че сто, пос вуноћо лујаду в а,
Ао низк рч меинед ох оди,
Пр ијат ељЈ ешас амумечу ва ,
Ис амно мду гов ре мепр ов оди!
Јаче ст опл аче м, аонмет еши,
,,Чове кје “, ве ли, ,,Мо рад аг р е ши“.

Свајепр окарто,ништ асадне мaм,

Свејење говопр одатода в
но .
Из аславусесу з
дахомс пре ма м.
Јадмиј есвакомпо знатод авно,
Јошс амомо ј
ао премас тоји,
Тоник онес мез адугдау з ме .
Ао нсe меневeћинебо ји,
Пах оћеит одамио дузме.
Ај асеборимпав елим,,Неда м

313
Kњиже
внипре
гле
д2

Тој ејошмој е ,томор а мс пас т

и,
Треб амио вуде цудаг ледам,
Твојихпос ту пакв одипр опа сти!“
Кадмут ор екне м, правомуниј е ,
Тадат екд е
цу ,снужде н,пољу би,
Пао дма ходе , дашт одо бије,
Алиоби чно,о петуз губи.
Ох, некјезат оионо гс вета
Пров одаџијиду шапр ок лета.

Вл
ади
мирЈ
ова
нов
ић,и
ззб
ирк
е,,Изб
рач
ногжи
вота
“, 1895.

314
 На
сле
ђе

ПРЕВЕДЕНА КЊ ИЖЕВНОСТ

Зора
нСпас
оје
вић: „Rock and roll“, диг
ита
лнаг
рафик
а,2000

315
Kњиже
внипре
гле
д2

Lion Fojhtvanger

VERNI PETAR
(Manesse Bibliothek der Weltliteratur, 1994)

Marš al je bio jako, jako star, č itanke su bile pune njegove slave, hi-
ljade ulica i trgova i poneki gradovi nosili su njegovo ime, bio je istorijska
ličnost. Sad, većosam godina unazad, ž iveo je okruž en tišinom svog seo-
skog gazdinstva, uzdignut nad trzavicama dnevne politike.
Tada je otadž bina dospela u najveću opasnost, a među mlađima, š e-
zdesetogodiš njacima i sedamdesetogodiš njacima, nije bilo nijednog č iji bi
autoritet bio dovoljno jak, da spase otadž binu od anarhije i propasti. Tako su
se obratili marš alu i preklinjali ga da preuzme kormilo u svoje osvedočene,
koš tunjave staračke ruke.
Otadž ina je stajala ispred marš ala u vidu tri gospodina i objaš njavali
su da su svesni velič ine ž rtve koja se traži od marš ala. Ali, zahtevala se ta
ž rtva; otadžbina ć e biti izgubljena ako se marš al ne pobrine za nju.
Prastari je stajao tu, ž ivi spomenik. Njegove čež nje su oslabile. Nije
bilo viš e nikoga koga je voleo, samo jošnekolicina koju je mrzeo, i nikoga
koga nije prezirao. Odumrla je već ina životnih radosti u njemu. Ali jošuvek
je u njemu tinjalo slatko oseć anje moći iz doba kada je poslednji put drž ao
vlast u rukama, bilo je to pre osam godina. Čovek se osećao jač im, mlađim,
ž ivljim kada je znao da je svojim potpisom određivao sudbinu stotine hilja-
de ljudi.
U dubini svoje duš e je marš al, dakle, bio odluč io da se odazove pozi-
vu otadž bine. Napolju su stajali novinari i čekali; njegovo gazdinstvo bilo je
udaljeno, telefonska služba malog mesta bila je pojačana. Marš al je znao da
je svetu zastao dah kako bi čuo njegovu odluku. Ali otkad je pre pedeset i tri
godine napravio nepromiš ljeni korak, zacrtao je sebi čelič no pravilo da ni
pod kojim uslovima odmah ne odgovori. Svojim zarđalim glasom objaš nja-

316
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

vao je otadžbini: „Mnogo tražite od mene. Reć ić u Vam sutra š ta sam odlu-
č io.“
Šta god da se dogodilo, marš al je imao obič aj da u deset sati krene na
poč inak. Tako je obič avao većč etvrt veka unazad; samo tokom rata odstu-
pio je od tog pravila tokom devet večeri. I danas se povukao u deset sati.
Lični sluga Petar skinuo je odeć u sa njega i pomogao mu da obuč e
noć nu koš ulju. Rekao je: „Onda ću Ekscelenciji sutra ujutro spremiti dva ja-
ja za doručak.“ – „Misliš , zaista, Petre,“ odgovorio je marš al, „da se ponovo
preselimo u palatu?“ – „Istorija to oč ekuje od Vas, uvaž ena Ekscelencijo“,
odgovorio je Petar dok je ispravljao jastuk, „a kada smo se proš li put prese-
lili u palatu, izuzetno je prijalo uvaž enoj Ekscelenciji.“ – „Toliko stajanje
tokom prijema“, meditirao je marš al, „poč inje da me zamara. Pre tri nedelje,
poš to sam primio gospodu iz Legije, morao sam da otkažem š etnju.“ Petar
je odvratio: „Priređivao bih prijeme najviš e dva puta mesečno, i nikad duž e
od č etvrt sata. Govoriti na radiju manje zamara i uvek najbolje ispadne.
Onako kako je Ekscelencija govorila prilikom proslave č etiri stotine godina
postojanja, svi su bili potreseni, č ak i u zemljama u kojima to nisu razume-
li.“
Petar je stavio marš alove zube u teč nost predviđenu za njihovo čiš će-
nje i gurnuo mu neš to vate u uš i. Sada je pomerio u pravi polož aj blok za pi-
sanje na kome je marš al običavao ujutro, neposredno po buđenju, da zabele-
ž i mudre misli koje su mu se javljale tokom noć i.
Marš al se u međuvremenu okrenuo na desnu stranu. „Da li zaista mi-
sliš ,“ pitao je, dok mu je Petar zavijao noge, „da ne mogu bez mene?“ – „Ne
mogu, Ekscelencijo“, odvratio je Petar. Marš al je uzdahnuo i povukao noge
prema sebe, pa je izgledao kao dete u majč inom krilu. „Da“, rekao je, „onda
ć ešmi sutra ujutro spremiti dva jaja.“
Petar je bio petnaest godina mlađi od marš ala. Ispratio je, od vreme-
na kada je marš al bio načelnik, uspon tog č oveka, kao potrč ko i kao lič ni
sluga. Marš al većodavno viš e nije bio ž ivi č ovek, bio je statua, statua ko-
njanika; Petar je bio konj.
Pored Boga je Petar najbolje poznavao marš ala. Znao je kako se
stvara osećaj autoriteta koji je od marš ala napravio istorijsku ličnost kakva
je i bio. Autoritet je stvaran kamenom tvrdoć om velikog lica i gospodskim
mirom kojim se marš al retkim rečima izjaš njavao. Marš alove reč i su bile
kao od metala. Niko ne bi mogao da pomisli da se u marš alu može roditi ne-
kakva sumnja. Bilo je isključ eno suprotstaviti mu se.
Na marš alovom putu stajali su nebrojeni ljudi, ali u njegovom srcu
stajao je uvek samo jedan č ovek: on sam. Petar je poznavao zlo marš alovo
srce. Petar je zna da u određenim situacijama č ak i najhumanija osoba, da je

317
Kњиже
внипре
гле
д2

bila na mestu marš ala, ne bi mogla da se uzdrž i da poš alje stotine hiljade u
smrt. Dobra osoba bi morala da se izbori s tim: ali ne i marš al. Te stotine hi-
ljade ljudi ga nisu zanimale. Nije morao da se potrudi za mir s kojim ih je
poslao u sigurnu smrt. Ako bi stvari krenule naopako, marš al bi slegnuo ra-
menima; ako bi sve krenulo dobrim putem, on bi bio taj koji bi primio hva-
lospeve od Otadžbine. Poš ao je u deset sati na počinak i lepo spavao. Petar
je bio viš e puta svedok toga.
Marš al nije nikad bio oš troumni mislilac. Na vojnoj akademiji nauč io
je da je, za slučaj da se dvoumio, bilo bolje da uradi neš to pogreš no nego ni-
šta. Toga se drž ao. Bio je fatalista. Njegova funkcija bila je donoš enje odlu-
ka. Koje bi bile posledice tih njegovih odluka, to nije bila njegova briga.
Verovatno je upravo ta neverovatna, fatalistič ka nadmenost bila
uzrok tome š to je sa Petrom razgovarao o odlukama koje je valjalo da done-
se, o odlukama koje su uticale na tokove drž ave i sveta. Marš al i Petar su
poticali iz iste seljačke provincije. Preci marš ala su tamo stotinama godina
bili gospoda, Petrovi preci su bili kmetovi. Petar je bio deo tog tla. Marš al je
razgovarao sa samim sobom kada je razgovarao sa Petrom. Ponekad je, š to
su godine odmicale, sve viš e razgovarao sa samim sobom. Petrov i marš alov
karakter i razmiš ljanja su se bitno razlikovali. Petru je bilo važnije u slučaju
nuž de da niš ta ne uradi nego da uradi neš to pogreš no. Petar je voleo svoju
domovinu, Petra su se ticale stotine hiljada ž ivota koje su poslate u smrt. Pe-
tar nije bilo fatalista; mislio je da se pameć u može spreč iti zlo i uč initi do-
bro. Marš al je bio istorijska lič nost, Petar je bio č ovek, patriota i bio je pa-
metan. Marš al je imao moć, Petar um.
Petar se, naravno, čuvao da marš al ne primeti njegovo bundž ijsko
razmiš ljanje. Pravio se Toš a. Ono š to je iz njega izbijalo, bile su proste na-
rodne mudrosti. Navodio je izreke, pripovedao pouč ne prič e, očeve, dedine
anegdote, lukavo vodeć i računa o tome da se odluke marš ala, koji je bio rav-
noduš an prema domovini, usklade sa razmiš ljanjima Petrovim, koji nije bio
ravnoduš an prema domovini.
Petrov otac i deda su marš alu polako postali figure protkane narod-
nom mudroš ću, predstavnici naroda, legendarne figure, patrijarsi. Preko njih
je Petar rukovodio marš alom i zemljom. Mudre misli koje bi marš al ujutro
čim se probudio, zapisivao u svoj blok, poticale su iz mudrosti onog oca i
dede, bile su zamisli Petrove.
Zemlja je, kada je postavila starog marš ala za kormilo, bila takoreć i
bez odbrane, prepuš tena najgorim opasnostima. Građanima je bila nametnu-
ta svaka vrsta spoljaš njih odricanja i unutraš njih tegoba. Bilo je zadivljujuć e
sa koliko umeš nosti je marš al, rukovođen Petrovim ocem i dedom, upra-
vljao prvim nedeljama i mesecima svoje vladavine zemljom kroz sve te vi-

318
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

rove. Uspelo mu je č ak i da uveri protivnike svoje politike da se na kormilu

nalazi čovek koji je oseć ao užasno stanje otadžbine a da istovremeno nije iz-
gubio razum.
Marš al je imao ž ivce kao konopce, podnosio je pad zemlje i napore
vladanja, povlač io bi se u deset sati i dobro spavao. Manje dobro spavao je
Petar. Njegova posvećenost mu nije davala mira, odluke koje je trebalo pa-
lata da donese, nagrizale su njegovo srce, bio je petnaest godina mlađi od
marš ala, ali i on jako star č ovek. Kratko vreme su obitavali u palati a da se
jednog jutro ne bi pojavio u spavać oj sobi marš ala da bi mu doneo doruč ak
većse bio preselio kod svog oca i kod svog dede.
Marš al je osetio izvesnu satisfakciju. Taj Petar čitavog ž ivota nije
morao niš ta da radi sem nekoliko malih služ benih poslova. Ali na njemu,
marš alu, bio je teret č itave zemlje. I, eto, tu je stajao, petnaest godina mlađi
od svog lič nog sluge, i nadživeo ga.
Dugo, međutim, nije potrajao taj njegov trijumf. Franc, novi lič ni
sluga, ispunjavao je svoje službene obaveze izuzetno predano. Ophodio se
prema starini tako pedantno i nežno kao da se radilo o mrš avom telu neka-
kve relikvije; uprkos svemu tome, marš alu su se učinile usluge novajlije kao
nezgrapne i samo uz negodovanje ih je podnosio. Petar mu je nedostajao.
Bio je priprosto č eljade, ali iz njega je govorila stara, narodna mudrost, a to
je glavi države davalo podsticaje. Marš al nije mogao da se navikne na ime
novog sluge; često ga nazivao Petrom umesto Francom, ali Franc nije bio
Petar, a marš alu je bilo važ no da novi sluga ne dira blok na kome je obič a-
vao da zapisuje pouke noć i.
Marš al je bio naviknut na to da se sreć a i nesreća smenjuju u talasi-
ma. Ta promena ga nije mnogo doticala, ali je bio svestan. Sa Petrovom
smrć u nastupilo je manje srećno doba. Marš alove odluke nisu viš e kao rani-
je istom sigurnoš ć u pogađale volju naroda. Bilo je sve viš e otpora, eho nje-
govih obraćanja na radiju bivao je sve slabiji, atmosfera se razredila.
Jedne več eri, poš to je legao na stranu, a Franc se udaljio, mumlao je
marš al, kao i obično, svojim bezubim ustima jošmalo. „Šta misliš , Petre?“
pitao je, kao š to je pitao većnekoliko hiljada puta. A Petar je odgovorio:
„Jednom je mog dedu posetio“, i pripovedao je jednu od svojih prič a. Mar-
šal je bio zapanjen kako je Petar opet stajao zategnuto, a skromno kraj nje-
govog kreveta i izlagao jednu od svojih prič a, iako je bio preminuo. Ali, nije
bio isuviš e iznenađen. Češ će se deš avalo da je razgovarao sa ljudima koji
su, zapravo, bili mrtvi, i č esto se deš avalo da nije bio sasvim siguran da li je
spavao ili bio budan. U suš tini se podrazumevalo da ga Petar i dalje služ i,
poš to mu je marš al ukazao č ast da toliko decenija prihvati njegove usluge;

319
Kњиже
внипре
гле
д2

vernost je sržč asti, a kakva bi to i bila vernost koja ne bi nadvisila i samu

smrt?
Otada je marš al opet več er po več er razgovarao sa Petrom. S pritaje-
nim nestrpljenjem iš čekivao je da se Franc udalji i da Petar zauzme njegovo
mesto. Kada bi Franc izaš ao, onda bi se istinski pojavio Petar i pripovedao
mudre i jednostavne očeve i dedine anegdote, a sledećeg jutra bi marš al svo-
jim krutim, velikim slovima zapisivao svoje ideje u blok za pisanje.
Uostalom, marš al ni sada nije bio srećnije ruke sa svojim odlukama
kao ni u doba kada je morao da se snađe bez Petra. Odobravanje na koje su
njegove mere nailazile u otadž bini dok je jošrazgovarao sa ž ivim Petrom,
nije htelo nikako ponovo da se ustali.
Doš ao je dan kada su sile zla procenile da im marš al nije viš e dovolj-
no posluš an i prilagodljiv. Zahtevale su od njega da proglasi kancelarom č o-
veka koji je u svakom pogledu bio njihov č ovek.
Marš al se posavetovao sa nekolicinom kojoj je dozvolio da mu se
približ i. Niko se nije usuđivao da kaže neš to određeno. Ali, kako marš al nije
bio oš trouman mislilac, uvideo je da se od njega očekuje da se povuče sa
polož aja. To je, č inilo se, bilo je pametnije i dostojanstvenije nego da ostane
na vrhu drž ave i tako sankcioniš e sramne akte njemu nametnutog kancelara.
Marš al nije rado sluš ao bojaž ljivo izneta razmiš ljanja. Nije se ukla-
palo u njegove planove da vreme, koje mu je jošpreostajalo, provede na
svom gazdinstvu sa svojim slugom Francom. Nije imao jošpuno godina da
živi, a učinile bi mu se prazne bez tog sladostranog oseć aja moć i. Vrlo nera-
do bi postavio mangupa, kojeg su mu sile zla nametale, ali se isto tako nera-
do povlačio na svoj posed.
Te večeri je marš al bio posebno nestrpljiv da se Franc š to pre udalji.
Napokon je dosada zamakla za vrata, i odmah se pojavio i Petar. „Šta misliš ,
Petre?“ pitao je marš al. „Da li postavim tog čoveka? To je jako loš a roba.“
Petar je isprič ao pouč nu prič icu svoga dede. Radilo se o kuć i i o nekom lo-
šem psu. Bez loš eg psa nije mogla da se dobije kuć a. Kraj je bio nejasan, či-
nilo se da bi se deda najradije odrekao kuć e. Ali, poš to marš al to nije ž eleo
da čuje, upitao je nestrpljivo: „Šta je uradio? Govori jasnije. Toliko mumlaš
da te uopš te ne razumem. Bašsi ostario.“ Ali Petar je i dalje mumlao, a mar-
šal je odlučio da anegdotu tako protumač i da je deda prihvatio kuć u uprkos
lošem psu.
Marš al je postavio onog č oveka, tog izroda, i ostao na č elu države.
Otadž bina je bila zgranuta. Uveč e se nije pojavio Petar. Marš al je sebi neš to
mumlao u bradu o nezahvalnosti naroda, o tome kako su ljudi nepouzdani.
Kada se sledeć eg jutra latio svog bloka da bi, kao i obič no, neš to za-
belež io, video je da je stranica skroz ispisana. Okrenuo je i dospeo do po-

320
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

slednje stranice bloka. I ta poslednja stranica bila je ispisana. Nepoznata ju

je ispisala, Petrova ruka. „Jaoj, strahote, tako už asna, stara budala“, pisalo
je.
Marš al se uplašio. Uč inilo mu se, naravno, da je preminuli Petar raz-
govarao s njim, ali da je preminuli sada i pisao, to ga je straš no pogodilo.
Sada se usudio, pomislio je ogorčeno, sada, poš to je mrtav, usudio se, kuka-
vica. Ali prestravio se od rukopisa na bloku; po prvi put, poš to se preselio u
palatu, ostao je u krevetu, a predviđeni program morao je da bude otkazan.
Kasnije je sebi govorio da za sve postoji objaš njenje. Petar je svojoj
drskoj, kmetovskoj duš i jošza ž ivota davao oduš ka, o tome se radilo. Mislio
je, nevaljalac, da će moć i da sakrije list papira na vreme. Ali, to mu nije us-
pelo. On, marš al, ž
iveo je dovoljno dugo da bi uhvatio bezduš nika.
To je, samo po sebi, bila slaba uteha. Ono š to nisu uspeli događaji,
koji bi svakom drugom zdrobili srce, uspeli su Petrovi jecaji iz groba. Slo-
mila se starčeva sigurnost, a s njim i njegova vitalnost.
Ostao je na svom položaju, ali se pokrivao spolja i iznutra od č oveka
koga je morao da postavi, od tog izroda. Poput senke č učao je u palati, i ceo
svet spoznao je da je istorijska prilika bila uniforma nakić ena odlikovanjima
i ništa drugo.

Prevе kog Ljiljana Ž

lаs nemač ivković

321
Kњиже
внипре
гле
д2

Ал
озиБу
дзи
ш

ЖЕЛЕЗАКИ И СО

Проширишесекрозг ра довеисе ла , пре колива даипоља ,г ла си-

неора тук ој иј еиз биоусус еднојз емљи. Же ле за кис уусв омкра ј
у,г де
јеБогре ка ола куноћ,т акођ ез атос азна ли. Се оск икне зјес аз ва ос куп-
шт ину,дапре дупре дис ва кумог ућубедукој аимј епрет ила.
– Намарат , ист ина , неможеништ а, миимамос вег ашт онам
треба,паће моиз држа ти: кромпира,ра же ногбра шна ,ј ечме нека ше,с у-
ше ногв оћаиг љива– ре чена јде бљиме ђуњима .
– Управ уси, а лиузс ветона мјепот ребнаис о,ањене мауна -
шојз емљи, памора модај еку пимо;бе зс олинеможе модакува мо.Ка -
фупиј емоне за ше ће рену, а лиз ас упуичорбас т о, сона мј ене опходно
потребна.
– Та кој е,с ус еде , раз умт ис епоз ла т ио!
– Акос олинемамо,штаондадапре дуз мемо?
Кне з:
– Ба шс тег лу пи! Ка оис веост ало, т акоис ора ст еуз е мљиииз
њецрпес на гу.Купићемоне коликов рећасоли, з асе ј
а ће мој е, пожњет и
инакоњусмо.
Та коиби. Комшиј аЊемутсле деће гда наупрежес вој еј унце ,
подиженов ацизопшт инс кекас еиодв ез ес епре две чепре маг раду. У
краље војшумиј еј у нцимадаодапас у, ак адај ена јзадкренуок ас вом
циљу, путј ебиодуг , пес ковит , брдовитимучан.Уг радуонкупикола
солиикре т ена зад.
Овиост а лиус елунисубилиле њи, нис ухва тализ јале. Нас тр-
момбре гу, поре дхумке ,к ојај епрет ог аочишћенаодка ме ња , дову ко-
шест ајњак,палопат ама , вилама,кука ма,мот ика ма ,грабља ма ,с ложно,
вешт о, живоуредишеипр ипремишењив у, данина јмањибусе нниј е
остао:
– Акоовденепора стесо, ондане ћениг де, ка космос амоов у
њивупре копа ли.

322
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

– Ма , да , алис вебибилоу з алуд, небивре делонипе тпа ра , да

овдениј ета коплодназ емља,ј еракос уовдепора слит оликив е ликика -
меновива пне нци, ондаћеус пе т иит асит нас о,данасвидиБог !
Посе јашесо, пог рабуља шеиз а г рнушеј ез емљом, к ојуј еј е дна
старицабе зз убакрозре шет ос е ја ла , адруг акрозце диљкуце дила :
– Мидвез на мок акој ет ешкотв рдхле бг рис ти, анет ас ит нас о,
којат ребадаз емља нукорицупробиј е .
Шт оз ас еја шеонипре поручишебожј ојпромисли. Биљепочеда
клија,из биј а, ра ст е, дас ешириира з виј а,паимј ес рцебилов ес ело.
Малт енес ва кида нсуонииз лаз илинањивудас едиве , ауду-
бинис рцасус еирадов алишт ос умудрошћус вој омта квунес ре ћубе -
солицеодсе беодбили. Нис луча јноникониј есмеос ос апољадај е де,
најпреј емора ладапора ст еис а зри. Кне зј еиз даооштрунаре дбудас е
ник онеусу дидаутуњивуу ђе.
Једногда на , докопа ос ене кипа ме тњак овићилука виз а на тлиј а
,
посоље нењив е,небилилиз нуома ло,даг аже љамине . Поредт ог а, он
нањив ууђепот рбушке,ишчупаве з ус оли, уба циз а тимце лупрег ршту
устаипобеже . Али, дов раг аидос тођа вола ! Сој ебилат акос лана , да
гај епе клака оса мпа кле ниог ањ. Прст и, руке , ша ке, у ст а , нос, лице ,
брада ,с вег ај епе клоис врбело,даниј ез на оштаћес ас обом, с ка ка ој е
саједнено генадруг у,поцупкива о,пљув ао, т рља ос е,ка шља о, лицему
јена текло– ка одај еу па оужбу нс акоприв ама . Ка дас уопшт ина рис а-
знализ ат о, пост авишес ељацис т ра жунасв ече тирис тра нес аса бља -
ма,к опљима , шт аповима , ноже вимаимаљев има.
Међу тим, одс тра хаимукепреднес носнимоба дима ,ј еднакра ва
шму г нуна сре дт огве лечув аногпоља, прекопос та вљенихплотов аи
грана.Ос тадет удас тој и, натојплоднојз е мљи, мувеиобадет ераг ла-
вом, ре поминог а ма , адрс коибе срамнос олнобиљежде ре.Оча јничу-
варинез најушт адара де,с ав ес тимнедоз вољав адауђууњив у,ј е рј е
тобилоз абрањено. Онире чимаиу з вицимак рет ошедај ет ера ј у, дај ој
претешт апом, даз вижде , пре те– ништ аниј епомог ло, прождрљива
живот ињане ћедаиз ађ е, в ећг аз и, про ждире , ђ убрепра виит рес ег ла-
вом. Апомоћиниоткуда . Ст ража ринапус тишес вој емес тоиот рчашеу
село,дапричуотомдог ађа ј
уса општ екомпе те нтнимвла с тима .
Последуг огве ћа њас е оскас купшт инадоне с еодлуку , дакне з , да
небиништ аиз газ ионит иуништио, из в алив рат ас ас вој ешт але ,с е дне
нањих,уз мема гичнииподе белима љ уруку , аче тирина јсна жниј ас е-
љакаг аподиг ошенара ме на , ис т рчашенас трмуњив у, у звикуидреку .
Ита даонулудукрав уонот е рас ањив еукој усутоликена деполаг али.

323
Kњиже
внипре
гле
д2

Радос тњиховај ебилабе

згранична , ау
зпомоћсв оглукав
ст ва
, кнезни
најмањуг ра
нчицунеошт е
ти.
Нашаг осподаЖелезакиондадоз волишедас одобранодоз ри,
ализ ав ремежетвенепожњешеништадонеколикос табљичицаис тру-
кова, априв ршидбиништ анеов ршише, осимг
омилицеот пада ка
. Где
неста десо,нисумоглидасхвате.
1936.

Пр
еве
осак
ашу
пск
огДу
шанВл
ади
сла
вПа
жђе
рск
и
Стру
чнапомоћупре
вођ
ењу
:Ј. Тре
дер

324
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Аг
њешк
аСис
кa

ВАТРЕНОТРАЈНЕ ПОТКЕ

Ватренотрај
непотке
ВаскоПопа

Дј
евој
чицасаглавомпоморанџе
СлободанВукановић

Умо јо
јглавиватренотрај
напотк
а
Дје
војчицасаглавомпо мора
нџе
Нијемопламтипл амтипламти
Мрша виусвојојнемоћизапетља
вас
еус
вој
ојне
моћ
и
Нијемотечетечетече

Нијеминемоћни
Мр шавизапетљавасеб
исерис
екаокао
Је
днајединапе т
љаодб ис
ерај
еда
нје
дини
Немоћник ана
пб исе
ра
Нијеминемоћни

За
петљанус еби
Угушениуне моћно мтије
лушк ољке
Доцентрасвојесј
е нкебисера
Избач
ену г
ураниз бачен
За
петљанус еби
Угушени

Умојо
јглав
иогњенот
рајнапотка
Дј
евој
чицасаг
лав
омпо моранџе

325
Kњиже
внипре
гле
д2

Мо ждатра
јни
Бићејошмо ћ
ниј
ијо
шра
ниј
иза
крв
ави
Поранимори
Мо жда

Није
ми
Изцентрасвој
ес ј
енкеодскоч
и
Помјерисеодскочиусвиј
ет
Немоћан

Јошс еодгурнепомјерисеизсво
јесј
енке
Јошб исерајошшк ољкизапет
љајза
т а
шкај
Угушимо ре
Још
Нијеми
Изађеназ емљу
Немоћ на
Исплачес еизпетљи
Угушиус ебиниј
е минемоћниогњенотр
ајнупот
ку
сје
нки
Испетљас е
Истиснесе

23.2. 2010.

***

Оустарогуне кој
енапис
ао
Уст
аро гјеносорог
Штоу стаи мауносу
Онос о
рог унекојена
писао
Носорогјеу с
тарог
Штон осимауу с
тима

326
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Има
ласамнос
Њег
овауст
аимој
ерог
ове

***

Еже
нуЈ о
неску
Поква
драту
рик ру
га

Поспољнојњег
овојст
рани
Ваљасењего
васпољнастра
на

Поквадра
т у
рикруга
Поунутрашњојст
рани
Ваљасеунутра
шњас тра
на

Апсу
рдк в
адр
атнимкрис
тал
нимк
руг
ом
Крис
тал
омносорог
а

***

Носор
огсасунцокретомзаув
ом
Церисеменисунце
Носор
огсасунцокретом з
аустима
Менисецеримјесец

Пр
еве
осп
ољс
когСл
обо
данМи
лић

327
Kњиже
внипре
гле
д2

Еу
ген
иуш Ка
сја
нов
ич

ПЈЕСМЕ

* * *

За
шт ока с
нимо
Напрв ирођенд ан
Наљу бав
Наст аницу
Ику не мо
Илу тамо
За
шт ока с
нимо
Насв ојг е
стве омаљудски
Наос миј е
х
Инариј еч
Наос јећањеко јејеот
ишл о
Ис т
а лноне шт објежи
Предна манегдјеотплива
За
шт ос тр
епњапобј еђуј
е
Зг
раб ин асино си
Каод аневи димо
Позив еТв ог
апо гледа
Ис т
а лнок аснимо
Каод ас екаменимо
Невидј ећич ак
Када

328
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

* * *
(АниМај
хер)

Аљуб автак
о
Оста
вље нај
еумени
Бо
јис епровир
ити
Ча
кв рхноса

Иобр вед а
на ссилно
Бр
а нејепре дсвијет
ом
Кадас еистргне
Промиј е
ни с еуро су

Тупо гле
дииг есто
ви
Њо јсесмијугла
сно
Је
рј емеканадје
тиња
Ид анасништаодње

Већчучеус
амљене
Ууглумоје
гасрца
Дајенебиухва
тиозлив
јет
ар
Иразвиј
аопопољу

Иостај
етакоуме ни
Не
познататојдругој
Поне
кадтихоз а
пјевам
Ка
одау мире

329
Kњиже
внипре
гле
д2

СТРОФЕ ЗА АДРИЈ
АНУ

Пробајве
ћ макарјошј е
данпут
Изаћинаста
зуут ихов ече
Нектеотмуочиз виј
езде
Дот в
огабез
бје
дногс витања

Акасниједој о
ш не бат ра
г
Надуготв ојскид
ас тр а
х
Лива
д а
мат епонесус ни
Икопо трчи– предк ућу– напу
т

Пр
еве
осп
ољс
когСл
обо
данМи
лић

330
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Ке
ролЕнДа
фи

СЕСТРЕКРЕЈ

Еноб лиз накиња! – г ов орил абира ја

доксмопич илеу лица ма
унајбољимк рпица ма ;
сису
рдек аочу кев е лике
исте
нд ов ске. Ник она сра зликов аониј е,
осимка дбиј еднанафа ров еста вил а
прозоре . Ох,Лонд он,Ло ндо нгра д
таманзацур уиње нудв о ј
ницу :
парадира типауцр нојме чкина г
а зити
кацентруик лубу; пе ну ша вацна ј
бо љи
наледу . Га р
ла ндовапе ва! Стра ва!

Детињс тво . Каок линк ежив ел е

сабаком– л акај ојземља– жил ав е
ратницез ап раваже на,
којаобор икр аље вогко њаБо лит а унбо ја ,
нокаутомпре дКру ном, з аопшт едоб ро.
Одт адањупр озва шеТопо вск оз рно .
Уше стојго динис е де
леј ојн акр илу ,
изње ногџинау дис алек ле ку;
слуша лес ка скеоЕма лино јвојсципреипо с лер
ата
.
Дамедиј ама нтск ет об е ху ,
птицеуб ор биз апра вог ла са,е литапра в а .
Ит она сжиг осаза века ,ј ерма јкаиз да х
ну
напо рођају . Одма хс моз на лешт ана сче ка :
борбаз ар ес пектуб ару , над ру му–
напаље непог ледо мпо ко сит и,

331
Kњиже
внипре
гле
д2

длакавек лемпепре т њому цвик ат и,

пак олен омуј а ја.
Краљицед има ! Ле по тицесб а ла !
Има лев из ију,пре ла зилемиље ,
пратиледу х овепро шле ,
свакуру пууг ра дупо з
на вале:
бирцу зе,г ајбе,с по ре днеул ице ,
цркве, мо сто ве, ме трос т а
нице ,
парков е,га ндио знехо теле
гдеВидаиВио ле та , нашиуз о ри,
бехулу мпов але.
СХа нг ер фо лдс к огмо стагледа ле
светлака кос ена ба цу ј
ус таројТе мзи.

Да,г р ешилеј е с мо.Бил ебл а ге ,

уме сточв рст е ;у пр ег ну ле
парпо грешнихцу ра– дв ес е
верише ,трећас ес ва к еноћ иис кр ада ла
неб илине к
омбу з до вануже напо ст ала .
Пр авилопрв о:де ч коз аБожић
анез ажив отце л и.
Ал ишља калес т ал ноиз ана шуд в аде сетпрв у
отво рил еклуб , Ра з биј ачице , наЕве рингпу ту.
Пр очу лос едас еже неуне в ољимог уо бр а
т ит и
близ на кињама , бе зпит ања , ра диз акло на .
Уско рос т
екос момо ћ,к инт у , по ве ре ње .
Пр ешлеуце нт ар, уфе нс ик р а ј, икл убЈ ебоз ов ке
одеуле ге
нде . Пр из на ј
емо ,д а , фа к а
тј е–
збогфе миниз мапо с т асмос ла вне , бо гат е ,
стра шне ,зналес в а ко гс ае ст р а де .
По гле дајнас : уцрно -бел омпе рј у
стојимопо ре дТвиг ииЛул у,
Џе рме јн,Брижит , Да с тииЈ о ко , Бе си,Бе бс,
Сенди,Да ј
анеДо рс . Из бо гн а с
Лонд онбе шес иг у ра нг ра д.
Чит ајпошт у: Дра гебл изн ак и ње , тој еб ил о
доб рос таров р еме ,к адв ив ла да с теу лиц ама .

332
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Ниј
еби л
опљачкањастар
ица
нисил
овањадев
ојчица
.
Чуј
емов ас
!

Кадб е јасмонав рху нцу ,з енит у

унајб ољојт оа л етис еше пур илепокл убу,
упоно ћбиНе нс из апе ва ламук те.
Нау ла зуу векк оме ша ње , мибис моз астале ,
намиг ну ле,климну ле , пла тилеп иће ,запалиле
цигаре ,сва к
огс асл уша ле . Тов е че
увазду ху– дрх т
аво ,т ужно ,е лект ричнопу цк е
тање.
Остав итена со вде, ус р е дишт упа жње ,јаке ,
накр ов ус вета,
дана мСина т
рапе в а:
Ас а
дапе смаз абл из на к иње , онао т
в о
риле пог рл
о.
Овец ип елес уз ах одање , итак ојето.
ј
едногд ан аонећеп ре ћип ре ко
тебе.Ј ес тел ис пр емн е, ци пе ле? Ха ј
демо...

Пр
еве
ласе
нгл
еск
огМи
лен
аБо
рић

333
Kњиже
внипре
гле
д2

Лиз
аМе
нсе
л

ИСПОВЕДАОНИЦА

Леге ндене ма јуника к вогуд е л

ауов
оме
.
Ов ојена шаб ор ба
Нашаис т орија
Нашакр в
Знојибо лумишић има
водилис уб ит кек ро зв еков е,
изрез баре непоз идина ма ,
ипос матра нес аг руд обра на
.
Докс мот ииј а,
продир а лик розкр вопр ол иће
нашс вет,
нашег ранице ,
мења лес уот к уца јес рца
једанз адру гим
уд елић ус екунде .

Ао нисуже л ел идана
сс ла
ве
Збогчега?
Нијеречона ма
Једновреме
Једанжив от.
Размишља т
ис а мооданашњемд
ану
тојеоношт ос ељацичине
Затошт оне ма ј у
Дру г
огизбор а.

334
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

Неодлу чничека ј
ударукаГос
пода
посреду ј
еуњих о
воиме.
Очекујуо дЊе гадакаже
дасус ви
безобзиранау в е
рења
подје
д накозаслужниича с
ни
даузмупра вон амач
иправ онамо ћ.

Акоч е
камо,из
губић
емо.
Св
е .

Наш постимолитвес у
Обављенезатоштос уочекив
ане
Иакомиб ез
божнициз намо
даслав
анедо лаз
ио дклечањанака
мену
Докхладноћапродирек р
озколе
на

Мис еб оримоз ато

Шт ојет она ш из
бор
Мис еб оримодао чу
ва мо
љупкос тже на
уњихо воју звишености
доквезуг обленипр ича ј
у
одеци,
те
л аспокојноу спаванихус л
ами
наконв ечерњихг ошће ња.

Зато
мима рширамос нажно
каватреномбојномпољу
јерз
на модабиб илоблаг
оро
дниј
е
загај
ењепше нице.

335
Kњиже
внипре
гле
д2

Чува рицив илизације

увиђа ј
удај етешк ос пава
ти
уср ебрномо клопу ,одмара тис
е
нас вомк оњу
Мис аос лаби
поредч ежњез атоплимо гњишт ем
стома к
ана брекло годпив а.
Који,на к
онбд ења
олакша њепро на лазе
уис поведаоници.

Ал
инет
ииј
а.

Пре
вел
асе
нгл
еск
огВе
снаДе
нчи
ћ

336
 Пре
вед
енакњиже
внос
т

AУTOРИ

Ив
анДе
спотов
ић: „Де
вој
кас
акњиг
ом“, у
љенадас
ци, 2002

337
Kњиже
внипре
гле
д2

АнаАт анаск овић– Рођ енауКру шевцу1973. Дипломира лај

еенг
ле-
с
кијези
кик њи же вно стнаФил о
ло шк омфаку
лте ту
. Об
јав
илајезби р
куприпо
ве-
да
каБеог
ра д
с кема јс кеприч
е(2006) ид в
аро
мана: ДуетДуша(2007) иЈел
енаАн-
жујс
ка(2008, 2010). Жи в
иуБе ограду.
Бој
ан Бабић– Ро ђен1977. Објавиоз биркупричаПл и-п ли(1996),
з
бир
купе с
амаупро з
иБук
еупр ози(2003), т
еПри чеос ре
ћи(2008). Дипломи-
р
аојенаФил ол
ошкомфакулте
тууБе ограду, нагрупизасрпскуис вет
ску
к
њижевност.
МиланБешт ић– Ро ђен1952. г оди неуБе оград у. Обј авиој ек њиге
афо ризама : Цвр ча кс в
и рахимн у(1990), Цв рчакјепо јеомра ва(1996), Та које
говориоПи н ок
ио(2001), Саб раниа фо ри зми(2006), Не ћудатр ошимћ утање
(2006), Афо ризми: из бор(2007). Афо риз мис умуп ревође нинаб уга
рс ки, е
н-
глески, нема чки, ит алиј а
нски, ма ђарск и, шп ански, ру с
ки, ма кедо нски, румун-
скиипољс киј език . До битникј ене кол ик она г
радаз аафо риз а
м. З аступље нје
ув ишедо ма ћи
хис т раниха нтол огија. Жив иир адиуБе огр аду.
БојанБог дановић– Рођ е н1951. г одинеу По жеги. Сат иру , прозу,
поез
ијуик њиже внукрит и
куоб ј
ављи ва ој еуб ројнимч ас
опис има . За с
т упље н
уенциклопе дија
маиа нтолог иј
ама. Доб ит никв ишена град
аз апо е зиј у, пр
ичу
иафоризам. Објавиојекњиг епоезије: Вајарук ућ
и, Вечер
ас ав арв ар имаиНа
пу
сто мострв у
,з а
тимз бир кеафориз а ма: Пров ј
етр ава
њес рца, Кол аж д емо-
кр
ати ј
еиБог овииб ати не. ЖивиуЗ еницика ос лободануметник .
Деј анБог ој евић– Ро ђ е н1971. г од инеуВа ље ву . Пишепо ез и ју , пр о-
зу,х аик у, ес е ј
, др а му ,к њиже вн уил ико внук рит и ку .З а с т упље нупре кодв е-
стаз бо рника ,за јед ничк ихк њиг аиа нт ол огијауз е мљииуинос тра нс тву . Об-
јав љу јеуве ћинидо ма ћихл ис т о ва , ча сопис аир е вија , к аоиуино с т ра ним
(Хол андиј а, Сл о ве ниј а , Енг лес ка , САД, Бу га р
с ка, Инд иј а , По љс ка , Ма ке д они-
ја, Но в иЗе л анд , Ирс ка , Ру муниј а ,Ја па н, Не ма чка , Рус иј а , Но рвешк а ...). Обј а-
виоче трд ес е та у торс кихкњи га : Не гд енак ра ју(пое зија, 1991), Дл ан ов из емље
саб ре го ва(по е зија , 1995) ит д . Прир едиох аикуа нт оло г ијуИз на дпр аз нин е
(2002), а нт о лог иј ус р пс кеп ое зиј ез аде цуМо ћчи гре(2004), пе та нт ол огиј а
на јкра ћене о бја в ље непр ичеча сопис аАКТ, а нт оло г ијуна јкра ћеп рич е: Ду б о-
кип ро зо р(2007), а н тол ог ијуха и бу на : Пр е
дј есенс к ии нте рме цо(2006), ха ику
ан тол ог ијуОд јекме ђуу с нама(2008), а нтол огиј ус ве т ск оге рот с когха ику а
Су с ретања/ Ме е тин г с(2008), а нт оло гијус в етскогха ику аОб лац иуна јк ра ћо ј
ноћ и/ Цл оу дси нтх ес х ор те стн иг х т (2009). Пр е вођ е ннае нгле ски, б уга р-
ск и, сл ов ена чк и, че шк и, г рчк и, не ма чк и, фра нц ус ки, ру му нски, ма ке дон ски ,

338
 Аут
ори

норв ешки ,јапа нски, ру с ки, ит алиј анс ки, по љс ки, бе нг алс ки... СаМилив оје
м
Кос тиће мос нов ао ,у ре ђив аоии з даваоч ас опис„ Црникр е ч” . Ос но ваоиу ре-
ђуј еин те рна цион а лних аик уч а сопис„ Ло тос ”. Гл авнииодг ово рниу ре дники
оснив а чча сопис аз ак њиже внос т,у ме тнос тик ул т уру„ Ак т ”.З аједн ос аНе ли-
цомИв а нов ић , ос но в аоиу ре ђуј епр вицр ног ор с киха ик уч а соп ис„ Шк ољка ”.
Гла вниио дг ов орниур едникх а ик уч а сопис аХа икудр ушт в аСр биј е„ Цв ет
шљив е ”. Заје днос аОлг омЛа лићКро wицк омос но ва оиур еђу јес р пск о-пољ-
скик њиже внич а со пис„Пл еме на ”. На грађив анз ас авреме нупое зију, ха ику,
хаибу н, кр аткуприч у, нов ин скупр ичуис т рипнај уго сло в енс кимк он ку рси-
ма . Доб ит никбр ој нихинт е рна цио на лн ихна гра д ауСлов е ни ји ,Ј апа ну, Фра н-
цус к ој, Хрв ат ск ој... Ба вис еили ко вним с т вар ала шт во м (с лика рс т во
м, ил у-
стра ци ј ом, цр т е жо м, с трипо м, ви зуелн омпое з ијо м, ма ил -а рт омид из ај
ном).
Уре дникир е це нз е нтпр е к
ос то тинукњиже внихна слов а.Ј е да но дур едн икау
беог ра д ск оји з да ва чк ојку ћи„Апо с троф”– ос ни ва чиу ре д никха икуб ибл ио-
теке„Са нток а” . Ос нив ач, ур едни кииз дав ачха ик убибл ио т е ке„Оницу ра”.
Ос н ив ачиг ла в ниур е дникбиб лио теке„БОГОЈ ЕВИЋЕВА из да ња ”ие диц ије
„Импре су м”. Од1997. г один ечл анј еУдр уже њак њиже в никаСр биј е. Пр ед-
сед никј еХа икудру штв аСр биј еиХа икуу д ру же њаСрб ијеиМа ке дон иј
е.
Пр е дсе дник„АРТг рупеАКТ” . Жи виис твар ауВа ље ву.
АлозиБудзиш – (пољс киАл ојз
иБуђ иш, 1874–1934) Род иос е , жи-
веоиумр он асе ве рни мКа шуб имаиуње г овомс твара л ашт в упре ов лађу ј усе-
верни, „ најка шупс к ији“ин ајса мос војнијиди ј а
ле кт
ик ашу пс когј ез ика . Сма -
трас еј еднимодна ј
з на ча ј
ниј ихк ашупс кихс тварал ацат огр егиона(ње гово
именос иг радс каб ибл иот екауПу цку, једно јодче ти рине фо рма лнека шуп-
скепр естонице , нао ба лиГд ањс к огз ал ива,г деј еис ах ра ње н ), иакос в ање г
о-
ваде л ас тајууј еднук њиг ун е велик ого бима . О Будз ишус ема лоз на ,ј е рсу
проу чава оцика шу пс кек њиже вно стин ање гао бр а
т ил ипа жњут е куд ру г
ој
поло виниХХв е ка , ање г
ов ек ра ћ ефор мес ура спрше непоб ро јнимре гио нал-
нимч асопис имаме ђу рат ногпе р иод а. Вишес емо жег ово рит и оње гов ом
ствара лашт в у(јерс уб иог ра фс кипод ацив еомашк рти), к ојек аракт еришеа п-
сурд, с ае леме нт имаа нт иу т оп ије , фант астик еииа ко , че ст ок арика тур а лни,
ликов ипос вомк ар а кте рупо дс ећ а јунање го вес унаро дн ике , он,з ара зликуод
остал ихк ашупс кихпис аца , ник адаок рајуина родуизк ог апот иче , нег о вори
непос редно . Типича нј ење г овцик лусоЖе ле закима ,ст а но в ницимаб ли жене -
дефинис ано гр еги она ,с пе цифич ногка ракт ера, којипос в омпо на ша њуумно-
гиме лемент имапо дс ећ ајунаме нт алит етљу диизна ше гпо дне бљаине к ели-
ковеизс рпс к екњиже в нос ти.
Мирј анаБулатовић– Ро ђенајеуЛов ћенцу1958. г оди не. Дипломи-
ра
лак њиже в ностн аФил озофс комфа култет
ууНо вомСа ду. Обј а
в илаједва-
де
сетк њиг апо ези јеипр озе: Стопалонад нусвета(1984), Мо л
и тваХу ане
ИнесодКрс та(1987), Пра свед
ок(1990), Ђавоупр ах у– ис повес тинарко-
мана
, (1991, 2002, 2004), Будућидр е
внин ароде(1993), Песмез адип ломирану
де
цу(1994, 1995), Хо те лЗ емља(1995), Лепаселал епог оре(1995, 1996), Хеј
,

339
Kњиже
внипре
гле
д2

ванзема љци! (2000), Поп рав

нидо мз аро дитеље(2001), Хи
тнакњи г
а(2003,
2004), Салонз ан егуд у ша(2005, 2006), Којеста виомир исул у
к? (2005),
Шк олаљу бав и(2006, 2007), Роман ч ићопо ште њу(2008), Хв
алаау тобусу
кој
ини јед ошао(2008), Ве л
икеми слимал ихљуди(2008), Сањаос амдами
горишк ола(2010), Смр тјемој ак ра ткогвека(2010). Пре
велајетрик њиге
поезијес арус когје
з ика. Наг
рађива на.
ЗоранМ. Бундало– Рођ ен1947. го
дин еуСара јеву. Дипломираона
Ар хите ктонском факултетууБе ограду. Обја
в љенекњи г е
: Лив(1974), По-
следњис и ла
зак(1983), Настаз а
мас ветл аитаме(1995), Сав ршкаусана
(2000), Тракта тосенци(2000) иСвеопштаз емља(2007).
РасткоВасић– На учнис аветникуАрх е
ол ошк омин с
т иту
тууБе о-
граду.Објавиоуз емљииино странствупре ко300 на учнихис тручнихр адо ва
ид есетаккњиг аопр от
оисторијиБа лканскогпо луос трва.Је
данј еода ут ора
петогт омаПра ис
тор иј
ејуг
ос л
авенскихз е
маља, Же ље знодоба(1987). Прич е
сатема мамахо мизархеоло
гијеиис торијеу метностиобј ављиваоуча с о
пис и-
маБра ничево, Ле
тописМСиДо мети. Обј
а виојез бирк упричаПу туМи дел-
харнис(1988) и р
оманеКл е
тв а(2009) иРу бац(2010).
МиљуркоВукадиновић– Ро ђен1953. г одинеуГор ње мСв арч ук од
Бла ца . Пе с ник ,ес ејиста , пр оз нипис ац, ант ологич арипр е в од ила ц . Пишен а
српс к омир уму нс комј ез и ку.З бир кепе с
а ма : нас рпс ком: Сл обод ноСре до зе
-
мље(1977), Сп л авпр оки шњав а(1979), Књиг ажи ви хс ас вим(1981), По љс ки
рад ов и(1984), Капру му нс кек рви(1985), Вод је зди к(1986), Вод је
з ди к(2)
(1987), Во де нар епу бл ика(1989), Чин иик учине(1990), Св о ј
ев одег о с
п од ар
(1992), Аме ри кајен ео/б ра ђ енв ин ог ра д(2004), ЕпоШљив аме шу(2007), Ух о-
ђењеВи шњић аФил ипа(2008). З бир кепе с аман ар уму нс комј е зику : Ма г иеş и
цîлţи/ Чи ниик учине(1996), Дел аЕс тс пр еЕс т/ Са Ис т окан а Ис ток
(1999), (В)е сту л/ Ис т ок -З апа д(2001), Еу , фа мил иаме аş иЕми не сц у/ Ј а, мо ј
а
поро диц аиЕмине ску(2004), Мăну мес цНиц хита/ Зо в емс еНик ит а(2006),
Мăн у ме сцНиц хита/ Зо в емс еНик ита(д воје з
ичн о, 2007). Про з а– н ас рп-
ском: Пр ов о кати внефи гу рице(1977). Пр оза– нар уму нс ко м: Ле уипи елеа
мă га ру луи/ Ла вума г ар ећо јко жи(2007). Ро ма н: Лов цин апу к отин е(1995).
Ан тол огије : нас рпс ком: З вуц ии к оме ша ња(Нов ијеп ес ни штв оуСр бији)
(1989). Нар уму нс ком: Ар х ипе лагу лда нте лат/ Ра зуђ е нос та рхипе ла г
а(1988),
Анто гиед еав агар дас арб а: по езиас иман ифе сти/ Ант олог ијас рпс кеа в агар-
де: по езијаима нифе ст и(2007). Ст удиј е: При бл и жа в ања(Ог л едиоро ман у
кодСрб ауРу му нији) (1993), Фи з ичк ак њиг а(25 г од ин афи зиз ма) (2007). Пре -
водис ас р пс когнару мунс ки, с ару мунс к огн ас р пс ки ,с ас ло ве на чко гнар у-
му нс ки, сару мунс ко мнас ло в е
на чк и(с амил иус а радњи ). Пре в еопре кот ри-
дес етк њиг аид веа нт оло гиј е. Ње го вапое з ијаипр оз апр е вођ енај енаде с етак
све тскихј език аапо езиј омј епр ис у тануна јзна ча јни јима нт ол ог иј а
мауз е
-
мљииинос тран ству. Доб ит никј еб ро ј
нихдома ћихиме ђуна ро днихна г рада
зап ое зију, про зуипр е во ђење . Не да вној еу каз ом пр едс ед ник а Ре публ ике

340
 Аут
ори

Мо
лда
виј
едобиоОр
денз
аза
слу
геук
улт
ури(ме
даљас
алико
мЕми
нес
куа
).
Жи
виуБеог
раду
.
Илиј аВук ићевић (1866–1899) – Рођ енј еуБе ог радугдеј ер адио
каопр офесорп рир однихна ук
а . Представникјес рпскогреа лизма80-ихг оди-
наХІ Хве ка. У почет купишепо дснажни му тица јемЛа зеЛа заре
вић а,даб и
каснијеби обл изакТу рге
њевуир ускојреалис т ичкојшк олит огвре ме н
а.У
припо веда
чкипос тупа кунеојев ишеи новациј а.Зажи вотај еобјав
иоз бирку
припо веда
каАрн аутс кеслике
, апо с
тху мно сушт ампанекњиг еПр ип оветке
иЉу д с
кос рце. У„ Библиотецис рпскихпис а ца “о бј
авље нас уизме ђудв а
светскаратање го в
аце лок
упнад елауд ватома.
МладенГверо– Про з
аистаидрамскипис ац. Обј авље нек њиге: Љу-
б
авидруг
ев рс
теис удбин еп редсудом(судскеприче ), Ше фк а, љу бавиз ло-
ч
ин(рома
н-хроник
а ), Гамби тЈ ареРибн
ик ар(разг
ов ор и), Ке вус амн ал
о жио
н
аинтернет(монодр а ма), Првоборциђа
во љевароши(др ама ) ид р.
МилованГочманац– Ро ђен1941. уВе ликојВр бни цик одКру ше в-
ца. Док торкњиже в нихна ука. Пе сникие сејиста. Сарађу јесбр ојнимч асопи-
сима . Књигепе с
ама : Ватр оме т(1964), Ј утроп одб рдо м(1989), Ув етрул и-
шћ а(ха ику, 1995), Го дишњед об а(х аику, 1998), Натр гуми ра(х а ику, 1999),
Лиц а(1999) иМоти в и(2004). Књиг ее сеј
аик рит ика: Ве дрис ветде ти њс тв а
уПо л и
тиц из аде цу(1969), Се ргијеМих а јл
о в
ић„Пе сме “(к рит ич коиз дање ,
1973), Ве л
из арСтан ковић„Пе с ме“(к ритичк оиз дање , 1975), Мих а ј
лоЖи вић
„Пр е пород“(к рит ич коиз дање , 1981), Књиже вн ост ид ечјиу зрас т (1995) и
Књи же внис твараоц иПоже ге(2004). Жи виуКр уше вцу.
ЖељкоГраховац– Ро ђен1955. г одинеуЗе н
ици. За вршиоФил о-
зофскифа к
ултетуСа рајев
у.Књиг епе с
а ма: Све тора стројств о(1986) иБол ,
бојабожј еми л
ости(2008). Књигее сеј
аик рит ика: Анђел
к оВу летић, пј
есник
же ђиип оруг
е(1998), Срицањеини цање(1999) иСтан иштаип ро минућа
свј
етл ос ти(монографс кастудиј
аоВи томир уЛу кићу,2000). Ауторд веанто-
логиј
е . Ур е
дникјечасопис аЖивот. Чла нј
еДру шт ваписацаБиХ. Жив иуЗе -
ници.
НенадГруј ичић– Ро ђен1954. год инеуПа нчеву. Дипл омир аој уго-
словен скуио пшт ук њиже вностнаФил озофс ко
м фа к
ул тетууНов омСа ду.
Биој ег лав ниу ре дникс тудентскогкњиже в ноглис таТој е
с т (1978–1980) и
уредникпо е з
иј еГл а суомл адине(1980–1981). Би ој епр едс е
дникДру шт ва
књиже вн икаВој во дине(1993–1997) ипре дс едникСа ветаМе ђуна родногс а
-
лонак њиг аиДа наЛаз еКо стићауНов омСа ду(2000–2004). Пишеп оез
иј у
,
прозу,е сеј
е ,к ри тик е, дра
меипо лемике. Ка ос туденткњиже вно стио бјав
иој е
двепе с нич кекњи ге– Мате рњијезик(1978) иЛин ијенадл ан у(1980), апото м
Врвеж (1985), Цар скана миг у
ша(1990), Ј ад ац(1993), Пу стас рећа(1994,
1995, 1996), Ма те рњиј ез
икипе с
мепр ир у
ци(1995), Лог(1995), Цв аст(1996,
1997), Сно в иље(1998), Жи в
аду ша(1999) иШај кашкис онети(2008). Обј авио
изборепое з ије: Чи стац(1997) И ота цима ти(2002) иМл еч(2004), Св е
-

341
Kњиже
внипре
гле
д2

тл ост из ву ци(2005). Обј ав иој екњи гее сеја, крит ика , про з еипол е мика:
Пр окру сто вап ос те ља(1988), Пл есуне гв ама(1998), По л еми кеиод у шци,
(2004); мо ног ра фиј уБр ан к
о(1984, 1985, 1990. и1992); а л ма нахАу х , штожи-
воту шимас три же(1990); с т уди јуиа нт ол огијус рпс ко гна родно гк ра јишк ог
бла гаОј к
ач а(1988, 1992, 1996, 2002, 2003, 2004). Обј а в иоПри чеизпо тај е
,
(2007) ид ра муЧитајТр акла(1983). Пе смес умупре в ође ненае нг лес ки, ру-
ски, нема ч ки , ит а лиј анс ки, фра нцус ки, кине ски, шпа нс к и, пољс ки, ма ђ арски,
ма кедонс ки, с ло ва чк и, јерме нс ки, румунс ки, укра ј
инс ки, г р узиј ски ,р ус инс ки
ис лове начк иј е зик . До бит никј ек њиже внихп риз нања : Бра нко в ан аг радаМа-
ти цес р пск е, Ву ко ван аг рада , Мил анРа к ић, Пе чатв ар ошис ре мс кок арл овач-
ке, Скенд ерКу ле но вић , Стр ажи лово, Ко ндирКо совк еде вој к
е , ГрбСр емс ких
Кар ловац а, Ко чи ће воп еро, Па в леМар к ови ћАд амо в, Лаз арВу чк ов ић , Шу -
шња ри Дне вни к ов ана град а. Жив иуНов омСа дуир а дик аод ире кт орпе -
сничк еу с
т ано веБр ан ков ок ол оуСр емс кимКа рло вцима .
ВеснаДенчић– Ро ђе на1963. уБе огра ду. Дипло миранипол итико-
лог. Књиг еа фо риз ама : Удр уштв усен еша пуће(1987), Св етнемо жепр опа-
стиб е зн а с(1996), Пу тд оп ак ла(2001) иСтра да њеуц иклусима(2007),
збир как ра ткихпр ичаИНв ер зије(2003), з биркапе с а
маПод ијум / Podium
(2008). Пр ире д ила(ук оаут орс твус аВла д
имиро мЈ овиће вићемЈов ом) пано-
рамуСтр ад ијада на с(2003), Са ти ричнепр иче2003 (2004, к оауторЂор ђе
От аше вић ), Са тир ичнепр ич е2008 (2009) иДне вникне при стајања(2009). CD
Сме хд об ол а(2003) иСме хдобо ла2 (2005). Сар а
ђив алај есбро ј
нимч асопи-
симаил ист овима . На грађив а науз емљииино странс тву .Заступље наумно-
гим з бо рниц имаиа нт ол огија макр а т
к ихприч аиа фор из а
ма. Пр е
в ођенан а
пољс к и, ру ски , бу гарс ки, маке донскиине ма ч
ки. Гл а в
ниу р
еднике лектрон-
скогс а тирич ник аЕтн а. Жив иуБе ограду.
ИванДеспот овић– Рођ е н1978. уБе ограду,г деј едипл оми раон а
кат едриз аОпшт ук њиже в ност2003. године. Објављив а ој епо ез
иј уипр озуу
Рук опис и
маизПа нчева, СтањуСтв а риизНо вогСа да , Бестс елеруизЗа г
ре -
ба(Да с ам Ше јн, 2007), Ав ангардуизСомб ора; наин т е
рн етпор т а
ли ма
Knjizevnost.оrg, Kisobranblog.com. Об ј
а в
иој ез б
ир кус тихо в аНиштан ијета-
ко, на г
рад ноиз да њефо нд аДе ј
анМа нчић(2007), Бе з
а зл енеп риче(2008), ро-
ма нО На ташииНе вену(2009) из би ркуприч аПе сник о в
еп ри че(2010). До-
биој ена гра дуз аху морис т ич
куприпо веткунаСре мч ев имда нимауЕле миру
(2007). Бав ис ес лик арст вомифи лмо мкр а
т когме тра. Ра диој ека оно вина р.
Жи виуБе ограду .
ЖиворадЂорђевић– Рођ енјеуСт аројДе о ници1952. Дип ломира о
наФа ку лт
ет удрамс киху метно ст
и. Књигепеса ма: Са нсветоз налцаРа до с
ла-
ваМо ра вског(1970), Про л
ећнип очинак(1976), Тума чењес нов а(1983), Ипак
(1986), Раста нак(1993), Не звангос т идругепр ич е(1996), Под зе
мнашу ма
(2005), Љу љашк аус н у(2008), Погледизсна(2008). На гра
ђ иван. ЖивиуСт а
-
ројДе о ницииЈ аг
одини.

342
 Аут
ори

МиланЂурашиновић– Пе
сни
кик
њиже
вник
рит
ича
р. Жив
иуВа
-
ље
ву.
КеролЕнДафи(Carol Ann Duffy) – РођенауГла
зго
ву1955. Шкот
-
с
капе
сникињаид
рамс
кипис
ац. Добитникбр ојнихкњижев
нихнаг
рада .
ЉиљанаЖивковић– Рођ е на1978. г
одинеуГра цу . Магистарне -
мачкогје
з ика. Пишеприч е, ро
манеипе сменас рпскомине ма ч
ком. Засту-
пљенауант оло гиј
амаиз б
ор ницима, кодна сиуино с
транс
тв у.На грађиванау
СрбијииуНе мач
кој
. Обја
в иларома нАрте мијетврдида... (2009). Живиу
Желе з
нику.
МаринаЗрнић– Ро ђ
енауКик инди1987. Ст
удентфилол
ошкогфа-
ку
лт е
та. Обј
авил
азбиркупе
с а
маБл еди
ложивота(2004). З
аст
упљенаузб
ор-
ницима. Сар
ађуј
есачас
описима. На
грађ
ива
на.
СањаИвић– Ди пломира лајефилозофијунаФило з
офскомфакулт
е-
тууБе ограду, апо с
т дипло мскестудијефилозофијез
авршиланау ниве
рзит
е-
туЕра з мусуРот ерда му. Апс олвентјенаФил олошком факу
лт ет
у(одсе
к:
светскак њиже в ност
) ис ту дентдокт о
рскихстудијанаФило з
офскомфакулт
е-
тууБе ограду. Ау т
орј ев ишеоб ја
вље нихнаучнихрадоваизобластифилоз
о-
фијепо литике , ети
ке , хе рменеутикеи људ скихпра ва
. Рома
н Пс еу
доним
(2008).
МилицаЈефт имиј евићЛилић– Ђођ е
науЛов цук одБањс ке1953.
Пи шепри чезад е
цу , есе
је, књи жевнук ритикуире цензиј
е. Објав
илај етр и
збир к
епе са
ма: Мрак ,избавље ње(1995), Хиб ернац ија(1998), Путописко же
(2003), књигупро зеСижес лучаја(2002) ипа но ра мскипр иказод абраних
књиг а изс а
временес рпскек њиже в
но сти Епис те миолошк ао св
етљав ања
(2007). Песмес уј
ојпр евођененар уск и, мађарски, турски,е нг
лески. Засту-
пље науз борницима. Жив иуБе ограду.
ВладимирЈовановић– Ро ђен1859. г
о динеуШа пцу. УБеограду
с
тудираис ториј
уифил оз
офију
. Сматраседајеби опо крет
а ч„Ша бач
коггла-
с
ника “
, чијијепр вибројиза
шаопр вогја
нуара1883. Пе с
меоб ј
ављујеус коро
с
вимч а сописимас во
гв ре
менаиј е
данјеодна јплодоноснијихс рпскихпесни-
к
а. Умрој еуШа пцу1899.
РадомирБај оЈој ић– Рођ ен1942. го
динеуПишчу . Обја
виојеПри-
чесПи в с
кепл а
нине(2003), Дурмито рскапр аск
озорјаиИгреиз абавеуПиви
(2005), Бунд
осидру г
еп ри че(2006), ПричеоМи ј
у. Са
рађ
ујес ача с
опис
има.
Заступље нуз борницима. Жив иуБе о г
раду.
МилошЈоцић– Рођ ен1988. г оди
неуНов омСаду.Студентт
рећего-
динесрпскекњижевностиијезиканаФил оз
офско
мфа култет
ууНо вомСаду.
Краткепричеипесмеоб ј
ављива оугла вномнаинтерне
ту. Ле
кториколумни-
стаустудентс
комчасопису„Ин декс
“ . ЖивиуНов омСаду.

343
Kњиже
внипре
гле
д2

МилоЈук ић– Ро ђенуДе жевица ма1966. године. Студира ојехрват

-
скиј езикик њиже в
нос т. Обја
виокњиг е: Дежевиц е– п ре
гледп овијес
н ихзб
и-
вања , топономас
ти ка, подриј
етлоис ас тавста новништв а(2001) иЕтно л
о-
шкиипо ви
ј е
сниприлоз ии зкреше
в с
когк раја1 (2008). Сарађујесача сопис
и-
ма. Жив иуКре шеву.
Мирј анаКапет ановић– Ро ђе
науКоњицу1959. У ду г
огодишње м
новинарскомр адуоб јављујеп рекопетст
отиначл анака, репортажа, инт
ер-
вју
а ,текра т
кихприч а. Сарађу јесброј
нимчасописима,л ис
т о
в имаира дио-
станицама. Обј
авље некњи ге: романГале
ша(2004), збирк акр ат
кихп рича
Прич ал
ос еп оХерц ег
ов ини(2007), р
оманМојаРа дава(2008), романСк упни
портре тсл и
кара. ЖивиуКо њицу .
Еугениуш Касј анович– По љс кипе сник. Рођен1954. го динеуСј е -
миат
ичах(Пољс к
а). Обј ав
иој екњиг е
: Итак отој а(1991), Доте бе(1992),
Але
ксан
дрија(1996), It s me (наенглеском, 1996), Полонезс ј
едлицки(1997),
Свак
икамен(2002), Пис мадоЕмил иДи кинсон(2003), Звезди цасне г
а(2006).
НедаКовачевић– Об јав
иладвекњигепоез
ије :Зе
ни цад уше(1997)
иУме
стомолитв
е(1999), т
ер оманеПо
з д
равизцрнер упе(2000), Повр
ата к
ко
шав
еуБеог
рад(2009) иКомандантиМа рг
ита(2010). ЖивиуБе ог
раду.
Диј
анаКорк ан – Рође
на1969 уБр аили(Руму
нија ). Књигепе
сама
:
Вл
асн
икл у
панар
ка(2007) иКорабљажу тихмача
ка(2008). Са ра
ђуј
есброј
-
ни
мрумунскимкњижевнимч ас
описима.
Свет
ланаКурћубић-Ружић– Уре
дикуиз
дав
ачк
ојк
ућиЕв
ро-Ђун-
т
и.
ИванЛаловић – Ро ђе нуБе ограду1975. године
. Објав
иојешест
књиг апеса
ма. Песмеобј
ављуј
еукњи жевнојпериодиц иидн ев
нимлист
ови-
ма . Зас
тупљенув ишепес
ничкиха нт
ологија
. Добитникнек ол
иконаг
радаза
ства рала
чкира д.ЖивиуБеог
ра д
у.
ЗоранМ. Мандић– Ро ђен1950. г одинеуВл адичино мХа ну . Дипл о-
мир а нипр авн ик. Об јавље некњиг епе с ама: Ко рацис умње(1971), Пу тни ки
њег о ване воља(1976), Оп екоти на(1980), Уп утс тв озаоп стан ак(1982), Ка-
рин ск атро јс тва(1987), Чи тао ница(1989), Ни ша н(1990), Крајс езоне(1991),
Биз ар намате ма ти ка(1991), Ци тати(1992), Рад ов инапу ту(1993), На-
спра мч у
да(1994), Кр ајс ез онеидр угепе с
ме(1995), Цита тиидр уг епес ме
(изабра непе с ме, прире диоСа шаРа д ојчић, 1996), Ни самни к
адан апис а
опе -
смуко ј
ус аммог аодана пише м(1997), Ап ати нипе с
меодпр е(1998), Ус екли-
не,п ро з о
ра(2000), Не с тв арн иштафе лај(2005), иМа ли(п)огле ди(2006). Об-
јавиој екњиг уми кро-ес ејаМа лина слов и(2003, 2008). Објавље нис умуиз бо-
риизпо езијенаит алија нск ом, Гос под овоп ис мо(упр еводуДра ганаМр аво-
вић а, 1994) инама кедо нс ком, Небр ин емз ана ду(упр е
во дуРис теВа силев-
ског , 2004). За с
тупље нј еув е ликомб ројуа нт ологијаипре гледас рпс кепое -
зијеуз емљииин остранс тв у. Биој ечл анжи ријак њиже нихна града : Госпо-

344
 Аут
ори

ђинви р, Бр а
нко в
а , Печатв арошис ре мс кокар ло ва чке, ПавлеАда мо в, Ду ша н
Васиље в , Пе сничк ес тазе, ЕрвинШи нко , Кр унаде спот аСтефа наЛа заре вића,
Књиг аг од инеДру шт вак њиже в ник аВо јводи не , Ле нкинпрс тен, Ме шаСе ли-
мовић, Пов ељаКа ра ђ
ор ђеидр .З ак њиже внира дна гра ђе
нј ена градама : Ер-
винШин ко(1975), Пе чатв арошис ре мско ка рлов а чке(1976), Ок тоба рскомна -
градомАп атин(1998), Ис креку лт уреВо јводи не(2000), Ст еванПе шић(2004)
иКњиг аг оди неДКВ(2006). Пишек њиже в
нуил ико в
нукр итик у,ко јујео бј
а-
вљив а
оубр ојнимлис тов имаича сопи симак а оинаТВНо виСа дуе мис ији
„Ус азвежђ ук њиг а“инаРТСБе огра д. Чла нј еAICIL-a – Ев роп ско гуд ру же-
њакњи же в нихкр ит ичарас ас едишт емуПа риз у. Жив иуАпа тину .
ЛелаМарк овић– Ро ђе науПриз р
е ну1971. годин е
. Дипломиралана
Пр авномфа култе ту. Објавље нек њиге: У потра з
из ас обом(1997), Епил
ог
(1999), СрпскиЈ еру салиме(2001), Ср цемил утасеве ром(2002), Кал
др момка
југу(2004), Радос ниц а(2005), Штај ељу бав(2006), Бајкезал акуноћ(2008),
Срме ни ца(2008). На грађивана . ЖивиуБе огра д
у.
ЛизаМенсел– Рођ е
науКа лифорниј
и.Пое зијујепочеладапишеве-
омарано, ушес
тојгоди
ни. Ње нр ома
нДа ниаприлат ренутноједост
упанон-
лај
ннаAmazon.com. Каданепише ,борисез аљуд скапр ав
а,укључуј
ућии
људск
апр ав
амладихиуметника. ЖивинаФл ориди.
Алек
сандарМиланковић– Ро
ђен1975. г
одине
. Пишепе
сме
. Са
ра-
ђ
ујес
ач а
соп
исима. Жив
иуБе
огр
аду.
БратиславР. Милановић – Рођ енуАле к синцу1950. Нов инар.
Књиг епе са
ма:Ј еленуп розору(1975), Клатно(1980), Нема н(1987), Бал к
ан-
скипе вач(1995), Вра таупо љу(1999), Cîntă ul balcanic (2001), Си
reţ лазак
(2004), Ма л
ел а
мпеутамн ини(2006), Непотребанлето пис(2007). Обј авиоје
рома нПото к(2001). На грађ
иван. З
ас тупљенјеув ишеа нто
ло гијасрп скепое-
зијеобј ављенихус ве ту.
ЉубомирМилутиновић– Ро ђенуЈ уг
овићима, општ инаНикшић.
Докт
орфило ло
шк ихнаука. Ба
висеи с
торијомк њиже в
нос ти. Сара ђуј
есбр ој-
нимчас
описима. Објав
ље нек њиг
е: Методичкип риступпр ип овијеци(2003) и
Женепј
евачисрпс ки
хна р
од нихпј
есама(2008). ЖивиуБа ња л уци.
Драгут инМинићКарло– Ро ђенуКру ше в
цу1942. г оди не . Ау торј е
дес
е ткњи гаа фор иза
маипр ича
. Пре вође нј енав ишес т ранихј езикаиз а с
т у-
пље нудо ма ћи мис транима нт
о ло г
и ј
ама . Дугогогодишњиј еу ре дник„ Сат и-
рикона”у„ По лит ици”,ауторјер убрикес атиричнихко ме нт ара„ Ук ратко”у
ист
омлис ту, к а
оик олумнеуча с о
пис у„ Базар”Биој ег ла внииод г о
вор ни
уредник„ Рад иоТВре вије
”иур е днику„ Ошиша номје жу ” . До бит ни кј ена ј
-
зна
ч ај
нијихн агра дазахуморис а тирууСрб ији– „РадојеДо ма новић ”,„Јова н
ХаџиКос тић” ,„Зл атнијеж”и„ ДрагишаКа шиковић”, ка оиме ђуна родних
књиже внихпр изна ња„ Алеко”уБу гарскоји„ ВукоБе зар ов ић ”уЦрн ојГо ри .
ЖивиуБе огр аду.

345
Kњиже
внипре
гле
д2

МијоМирановићГроф – Рође
нуЦе тињу
. Дипломираниеко
номи-
с
та. Обј
авиокњигеафор
изамаПа
дањенапа ме
т(2008) иРоманиупраху
. На
-
г
рађ ив
ан.Сарађ
ујес
амно г
имчас
опис
има. ЖивиуБеранима.
МилосавБуцаМирк овић– Рођ енуАле ксандровцужупск ом1932.
г
одине . Сарађ
ујесаброј
нимча с
описима. Пишеп озоришн еик њиже внекри-
т
ике. Об јав
ио јепрек
опедесеткњигаиз биркипе самаит ридраме. Ауторје
т
риа нт ологиј
есрпск
епоези
је.Засобомимапр еко18.000 насло
ва.
АнаМитрашиновић– РођенауБеог
рад
у1990. Ст
уден
тМа т
ематич-
к
огфак
улт е
та,с
мера
стр
офиз
ика
. Пишепес
ме.За
сту
пље наузборницима
. На-
г
рађ
ивана
.
РадомирМићуновић – Рођ е н1940. уЛоз ов ик у. Збиркепе с амаз а
одрасле : Кри лнаокна(1970), Да ниб ездан(1974), Од ро н(1980), Узид ан ама-
гла(1981), Кожн ип овез(1989), Ј аваид ругис н
ови(1997), Не кеда внепе сме
(1997), Лир ика– изаб ранепе сме(1997), Маг ичн апоља(1997), Би блиос(2001),
Козмо г раф(2001), Из л
аза кизпе рфе кта(2002), Маг ичн ап ољаик о ме нта ри
(2004), Из /п
ов ести(2006), Нас ло в(2007). Књиг ез ад е цу: Зв ез
даниме дведи
(1976), Сања л
иште(1982), З ан имљив аз ан има ња, Од не мира дос ве мира
(1985), Кри латиц е(1986), Цв р
ч ко в
ади с к
оте ка(1986), Ла фор изми(1996), Во-
денис в ет(1996), Кор алниз амак(1996), Ма јму нскап осл а(1996), Жа бљитр о-
скок(1996), Ле тл етб уба маро(1996), Фау наб езпа у
на(1996), Енц име нци
поиме нц и(1997), Име н
икбе зте л е
фон а(1997), Ци котаини ки(1997), Не ма-
њанап отез у(1997), Пов ратакуд ети њс тв о(2001), Мал ишан иив ел икани
(2002), Ца ри цамрв иц а(2003), Изба штемој емаште(2005), Ве лик има ли
свет(2006). Пре вође ннаде се
тинеј език а,заступ ље нуб ро јнима нтоло гиј а
ма,
сарађуј есамно гимча сопис има , награђив ан.Жив иуБе ог ра ду.
Алек сандарНовак овић – Рођ ен1975. г од инеуБе огр аду . Пише
дра ме ,афор изме, пе смеик рат кепри че. Дипл оми ра ниис торич аридр а ма т ург.
Ма г истар на у
каодр амс к им уме тнос т имаизо бл аст ис тудиј епо зор ишт а
.
Дра ме : Сис те м(На ро днопоз оришт еУжи це , 2001), Зу би(Ср пск он аро днопо-
зоришт е, Но виСа д,2004) Ал адин о
в ач ар обнал амп а(2007, Пинок ио) и Наш
човје к(омнибу с, к оа уто р, Хе р цег
нов с ко по зор ишт е, 2008). З бир кедра ма:
Бл иско ст (2006) иПос л еУто пије(2009). Ро ма ни: Гл ечер(2007), Ке лтс ка
при ча(2008) иДв ауј едн ом(2009). Аут орј ед ес етакр аз
лич ит ихдр амс к ихи
док уме нт арн ихфор мие мит ов анихнаДру го миТр еће мпр ог рамуРа дио -Бе о-
град а. Књиг еа фо риз а ма : Пи јСок ра те , држа вача сти(1998) иНе ћ емо ћи
(2006). Ре д ит ељ ис це на рис такр аткоме тражногфил ма : Get up you lazy ba-
stard! Те атро лошк ес тудиј е: Как ојеТи тор аз би јао„Ти кве“(2005) иСл омље -
нос ловенс коог лед ало(2010). Доб итникј ена градеЈ о с
ипКу л
у нџи ћз аиз уз е тан
успе хнапољудр а мат ург иј е(2004), др уг ена г
ра д еРа дио -Беог рад аз ара д ио-
дра му(2003), Ви бо вена г р ад е(2001) иЗ латнек ац иге(1997) з аа фо риз ме , на-
град ез ана јб ољид ома ћ ит ек стз алуткар с копо зор ишт е(Но виСа д , 2007) ина -

346
 Аут
ори

г
рад
еМалиНе
моз
арома
н(2008). Са
рађ
ујесб
рој
нимч
асоп
исима
. Жив
иуБе
-
о
гра
ду.
Ранк оПавловић– Ро ђе н1943. уШње гот иниГор њој , ко дТе сл ића.
Пи шепо е з
иј у, про зуидра мс кет ексто ве ,заод ра слеиз аде цу. Ба вис ек њи-
же вномк рит ико мие с е
јис тик ом. Дос а дај ео бјавиоде сетз бирк ипе с ама , два-
нае стзби ркип рипо ве дака ,т рир ома на ,је д
нуз бир куе сејаиде с е тр адиод ра-
маз аодра сле ,за тимпе тна е с тзб ирк ипр ичаз адецу, д вез би ркепе самаз ана ј
-
мл ађе,једанро ма нз амла де , двес лик ов ниц е ,дес ета кт екс товаз аде чјапоз о-
ришт аипе т на ест акра д
иоиг араз ад ецу.За в одз ауџб е никеуИс т очн омСа ра-
јевуоб ја
ви ој ење г
ов аИз аб ра надј ел а. За ст у
пље нуч ит анкама , ле ктирии
мно гима нто ло гијама . Ње г ов епе с
меиприпо веткепр евођ енес унаит а лиј ан-
ски, пољс ки, ма ђар с
ки,е нг л ес к
и, ру мунс ки, нема ч ки,хол анд скиидру г еј ези-
ке. На г
рађив анј ез нача јнимпр из на њимаз ак њиже вно с т
, међук ој имас уина -
гра де„ Пе т
а рКо чић “,„ Ст а нк оРа к ита“ ,„ Ла заКо с тић “,„ Гор да наБра јов ић“,
„Ис акСа мок ов лиј а“,„ Гр иг ор ијеБо жов ић“ ,„ Вес елинМа сле ша “,в ишепу та
наг радазак њиг уг одинеидр уге . Жи виуБа ња луц и.
Душан-ВладиславПажђерски– Ро ђ
ен1967. године . Ра
дик аона -
учниса
радникн аКа те
др из аславис тикуФил олошко гфакулт е
таУнив ерзит е
-
т
ауГда њску. Сл а
в ис т
а, линг в
иста, преводилацнас рпскијезикс апољс ко ги
кашупс
ког,про пага торс рпскеик ашу пскек њижевно ст
иик улт уре. Уре дник
ипокрет
ачјединед игиталнеинт ерне т-библиотекеРа ст
ко-Кашу бипо с
в еће не
кашупс
комј езику ,к њиже вно ст
и,ис торији,фо л
клору.Зар адн апро пагира њу
кашупс
кекулт уре2007. г оди недоби јакашу пскунаградуМе даљаСт олема .
ВишњаПеченчић– Ст
уде
нто
пшт
екњи
жев
нос
тинаФило
лошк
ом
фа
култ
е т
ууБе
огра
ду.
ЈоанЕс. Поп– Рођ ен1958. г
одинеуме стуВара јуРумуниј
и. З
бирке
пе
сама:Је
удбези з
лаз а(1994), Мос т(20000), Антрацитнамо л
итва(румун-
ск
о-енг
леск
оиздање, 2002), Прел(аз)е
тз апешак е(2003) идр.
РашаПопов– Ро ђе
нуМо к
рину1933. г
одине. Дипломираонафило-
зофско
м фа к
ултет
у. Дуг
огодишњител
евиз
ијскино винар. Добит
никбројних
награ
да. ЖивиуБеоград
у.
ДушицаПотић– Рођ ена1962. годинеуБе ог ра ду. Дипл омир алајеи
ма г
ис т р
ираланаФи лоло шк омфа ку
лте тууБе огра
ду , адо кт ор ирал анаФил о-
лошко -уметнич ком фа к
у лт е т
ууКра гујевцу. Радик аопр офе сорнаВис окој
шко лиз аобразов ањев а
с пит а
частруков нихс тудијауПи рот у.Пишее сеј
исти-
куикњиже в нук рит ику. Об ја
вилакњиг е:Зас крив
е ни м/ слив енимс уштинама
(1993, књиже внакр итика ), Тетоважа(2000, к њиже в накр ит ика), Све
докпе -
сама(2001, е с
еји), Бројани цек аменогс па в
ача(2005, с ту дија) иКу лтурагово-
ра(2007, пр ируч ник).

347
Kњиже
внипре
гле
д2

ВеснаРадман– Дипл
омир анифил
ологопшт
екњиже
внос
тиит
ео-
р
ијек
њиже вн
ост
и.ЖивиуБеог
раду.
Радој еРадосављевић– Ро ђе н1961. го
динеуОб ре нов цу. Завршио
јеФа култетпо лит ичкихна ука. Нов ина рјеул исту„Те р
мое лектра неНик ола
Тесла“. Об ј
а виој ек њиг е: Не штос ас ви
мл ично(песме , 1994), Ме ценас а
златни мшта пом(пе сме , 1995), Пр ивик авањенаЈ у
нга(пе с ме, 1996), Ла веж
зак а
ра ваном(с ат иричн епе сме , 1998), Ђа в
оло вреп(хумор е
ске , 1999), Про-
виднас оба(к рат
кепр иче , 2001). Упу тс твозас авршенл е т(из абр анеино ве
песме, 2003), Нес тв аранжи в
от Ни кол еТе сл
е(мо нодрама , 2005), Го мил аду-
ша(к ра т
кеп рич е, 2009). Жи виуМис ло ђинуко дОб реновца .
ДаницаРадуновићСт олић– Ро ђенауПр ишт ини. Ма ги с
трир ала
јенак њиже вномо пус уПе реСт е фанов ић а, адо ктор ира лас ат езомок њиже в-
номс тв а ра лашт в уИлиј еВук иће вић а. Са дара д иуз вањупр офе соранаВис о-
којшко л из ав ас пит а ч
ес т
ру ков нихс т уд ијауАле ксинцу ,гдедр жипр едавања
иве жба њаизп ре дме т
а : Ме то ди кар аз војаг ово раде цеп редшк о лскогу зраста
иКу лту раг овора . Ан га жов анај еуз ва њудо це нтанаФи лозофс комфа култету
уКо сов с к ојМит ров ициз ап ре дме тМе тоди к ана ста вес рпскогј ези каик њи-
же внос ти. Пор е др адауна стави , бавис еипис а
ње ме с е ј
а,студ ија, приказаи
методи чк ихпр ис т упао дређе ним књиже вним т ема ма. Обј ављу ј
еубр о
јним
књиже вн им ча сопис имаиз бо рницима . Аут орј ене кол икор еце нзијак њиг а
прозеипо езије, ка оине к
олик ок њиг а(Ос в рти, Кул ту раг овора ). Жив иуБе -
ограду.
БисеркаРај чић– Ро ђе на1940. г о
ди не. Писаципре водил а
цспољ-
с
ког, ру
ског,чешког,с ловачког , бу
г арс когис л
ов ен
а чк
огј ез
ика. Дипломира-
л
анаФило лошк омфа култету, нас т уд ијамаис точнихиз апа
днихс ловенских
ј
езикаик њиже вности. Сарађу ј
есбр ојнимч асописима. Има45 об јав
ље них
к
њиг апреводана ј
позна т
ијихпољс киха утора.
СлободанРакит ић– Рођ енуВл ас ов у1940. године. Дипл оми ра она
Фило лошк омфа ку лт
ету. Песник , ес ејиста, п олитичар, предс та
вникпо ет ск
е
метафиз ике. Обја в
иојек њиг епе с а
ма : Светл ос тир укопис(1976), Рашк ин а-
пев
и(1968), Св е тн амни једом(1970, 1979), Зе мљан ај ез
ику(1973), Пе смео
дрветуиопл оду(1978), Жудњаз ајуг о м(1981), Пото мак(1982), Ос н
ов наз е-
мља(1988, 1989, 1990), Тап ијеупл а ме ну(1990, 1991), Ду шаис п ру д(1994),
Изабр анепе сме(1998); књигее с еј
а: ОдИта кедопр ивиђења(1985), Обл иц ии
зна
ч ења(1994); з борник: Поезиј ар ома нти змај уго
с ловенс
кихна ро да(1978)
иИз абр анаде лаупе тк њига(1994). Пе смес умупр ево ђ
ененав ишеј е зика .
Сарађу ј
есбр ојнимч асописима . Доб ит никве лик огбро ј
ак њиже внихна г рада .
ЖивиуБе ограду.
ЉиљанаРим Живковић– Обј а вље
некњи г е: Капидрх
тавице(пе
-
сме, 1988, 1991), Ожи в
љенасве
тл ост(по ема
, 1989), Ве ликаширин
а(песме,
2008), Омч амик р ок
озма(афо
ризми,2009). Жи
виуБе огр аду.

348
 Аут
ори

ВладиславРупић– Рођ ен1983. го

динеуДоње мМила новцу. Дос а
-
дајеобја
в иорома н-нов
е луПл анинадв ог
л авихск
ака вац
а(2003), збирк упри-
поведа
каПр ичаниок оме(2005), књигупе самаАсед могадана(2006), збирку
пес
ама З авешта ње и ро ман Ри кап е г
ав и
хл авова (2009). Са р
а ђујес
књижевнимча сопис има
. Жи виуДо њемМил анов
цу.
СрђанСандић– Ро ђе нје1985. уОсијеку .Заврши ој еновинарства
наФа ку лтетупо лит ичкихз наности, Мировнестудиј еприЦе нтрузамиро вне
студи
јет еУН-ов уа кадемију. Бавис екњижевномк ритиком. Периодичноо б-
ја
в љу
јеу„ З
а ре
зу “, порталимаБ92 иКу лтурпункт. Активнов одисвојблого
књиже вн ојкритици.Жив иуЗа г
ребу.
Аг
њешкаСискa – Пољскапесник иња
. Објавил
ајекњиг
е: Кр
икпред
светом(2007), Њег
оваустаима јурогове(2008), Пев
алајемладаистина
(2009). Чла
нјеУдр
ужењапо љски
хпи с
а ца
.
ЂорђоСладој е– Ро ђенуКл ињи1954. г одине. Дипл омиранис о
цио-
лог . Обја
виој ек њиг епе сама : Дневникн есани це(1976), Ве лик ипост(1984),
Свак од
невниу то р
н ик(1989), Тр епетник(1992), ПлачСв етогСа в
е(1995), Пето-
зар ниму ч
ен ици(1998), Да л
екој еХи ландар(2000), Огледалцес рп с
ко(2003), Мала
вас крсења(2006). Об ј авиој екњи гупе самаз аде цуНе мојд амез азма ј
ава
ш
(2004), ка
оик њиг еиза бранихпе с а
маДа нил ијевљан и(1996), Чу варкућа(1999),
Душас аседамк о
ра(2003), По гледуав лију(2006). Прире диој еНа јлепшепе -
смеРа јкаПе тр оваНог а(2002). Пе смес умупр е
вођененав ишес транихј ез
и-
ка. Заступље нуз борницима . На грађиван.Жив иуНо в
омСа ду .
ЗоранСпасој евић – Рођ ен 1949. г одинеуКра гуј евцу. Аут о рј е
књиг апое зиј е: Дарпр аз нин е(1986) иГл а
д(1998), књи гакра ткихприч а: Оде -
лоз аод л азак(1997) иКр аткеп ричебе зму ке(2003, 2006), к њиг адр ама :т ри-
логијеАме ри каимар у пу(2003), кр ат
кихд ра маРе зерватСр би ј
а(2006), д ок у-
ме нтарн ек оме дијеГа в ри ловПр инцип(2008) ик омедијаВо л иш л име ,Ј ак ове
(2008) иМо јч овек(2010), к њиг есатиреТуз екап иј
ев оду(2008), к аоик њиг е
и-мејла ртаМал аноћ напо шта(2009). Аут орјеЦД-РОМ-а(д игита лнег ра-
фик е,к њи г еите ксто в и) „Цирк у
с “(2006). Ау то
рј еТВдр амеАме рикаима
рупу2 (1999), с ценариј аху мор истичкеТВс ериј
еБе зн аслов а(2000) ира д ио-
драмеКра тк аис ториј ан аи зме ничогста ј
ањаипа да ња(2004). З аст у
пље нј е
упе дес ета нт ол огиј
аиз бо рник апо ез
ије,кра ткеприч е,крат кедр амеис ат ире.
Бавис еме јл-ар томид иг ит ално мг ра
фико м. Зас вој
ер адовен аграђива нј ев и-
шепут а. Чл а нј еУдру же њад ра мскихп исацаСрб иј
еиУд ру же њак њиже в ни-
каСр биј е. Жив иуКра гу ј
е вцу.
Свет ланаСт анковић– Ро ђена1962. уКру ше вцу.Пишеп оез
ију,ха-
икупоез
ију,бај
к е
, причеис атире. Студ ира л
ајенаФи лолошк ом(Арапскије-
зикикњиже вност) иБо г
о с ловс
ко мфа ку лтетууБе ограду. Бависекњиже в-
номкритикомиу ређивачко мдел атно шћу, ас в
ојер а
д овеоб ј
а в
љујеуд ома-
ћимистранимча сописима . Добит ницај ев ишена г
р а
даз ах аикупоез
ијуипо-
езиј
ууинос транствуина шо јземљи . Чла нјеУдр уже њано винараСрбијеи

349
Kњиже
внипре
гле
д2

Ме ђуна роднеасоцијациј
еновина ра
. Оснива чјеиу реднике диције„З латн
и
пресек“ уКњиже вном друшт ву„Св етиСа ва“ изБе ог рад
аибибл иотеке
„Хр аст“ приедицији„Импресум“ изВа љева. Предс едницај еБе о
г р
адск огха-
икуКлу баичл а
ну редништвавишек њиже внихча сопис а. Ра
дик аосекре т
ари
секрета рзакњиже вностикултуруДр уштвас рпско рч
-г ко гпријат
ељс т
в ауБе -
ограду.
ЗоранСт анојевић– Ро ђенуБеограду1942. г
одине . Писацзад е
цуи
одрас ле,сатири ча р
, драмскипи са
ципр еводилац. Објав
иој едв адес
е тше ст
књиг а. Превеој епе ткњиг а, међук ој
имајеит ротомниГо сп одарпрсте нова
Џ. Р. То лк
ина . Уб ро ј
нимча сописимаобј
авиојенас тот
ин ет ек
стова. Зас
ту-
пље нумног има нтологија
ма . ЖивиуБе ог
р а
дуиМинхе ну.
ДушанСтој ковић – Рођ ен1953. уБе ог ра ду. Пишепе сме , кратку
прозу,е сеј
е, књи же внукр итикуис тудије. Ант ол огич арј еиур е
дникШу ма-
дијс
к ихме та фо ра. Об ј
авиој едвадесе
та кк њига , ме ђук ојима : Речникд убро-
вачкогј ези
ка(2000), а нтологијусрпскее ро т
ск епое зијеТе лоуте лу(2003),
Ма л
ос унце,с а б
ранеп ес
ме(2004), Сневомр ак(к афк иј аде) (2006), ант ологију
песамапе сник асамо убицаГр аматикас мр ти: име ни це(2007), а н
тол ог ијупе-
самаос амоуби ст
вуис амоубица маГрамати кас мр ти: п ри роци(2007). Жив и
уМл а
де новцу .
ВитомирТеофиловић– Рођ ен1943. уВрчин укодБе ог
ра д
а. Књиг е
афоризама : Долецрнипе та к(1978), Примерио пти мизма(1989), Држав ни
циркус(1989), Ср биио статакс ве та(2006) иОрв е
лне ћепр оћи(2008). При-
редиојеп а норамунашегпос лератнога форизмаВр агиша ла(2000) иСл учај
-
ниуз о
ра к. 111х10 с
авременихсати ри чнихафор из
ама(2006). Вишепут ај ена-
грађиван. З аст
упље нјеуб ројнимз борницимаиа нтологиј
амас атирек одна с
иус вету.Жив иуБе ограду.
МилосавТешић– Рођ енуЉе шт анском(ко дБа јинеБа шт е) 1947. го-
дине . Пе сник, ес еј
ис та
, лин гвиста. Дипломи раоима г истрир аонаФил ол о-
шко мфа култетууБе огр аду. Об ј
авиојекњи гепе са
ма : Ку пиново(1986), Кљу ч
одк у ће(1991, 1992), Бл агоБо жи ј
е(1993), Пр елестс еве ра (1995), Пре лест
севе ра , Кру грач анс ки,Ду н
ав ом(1996), Кр угра чански, Ду навом(1998), Из а-
бра непе с
ме(1998), Се дмиц а(1999), Бубња л
и цаупч е ли њак у(2001), Ук рсту
земље(2001), Нај л
е пшеп е
смеМи лосаваТе ши ћа(избо рипр едгов орДр а г
а н
Ха мов ић, 2002), Уте с
н омс клопу(2005), Да рик об(2006). Ау торј ек њиг е
лирс ко -припов еднепро зеСас тани штабр езовихде д ов а(2002) ипре тежно
есеји с тичкекњиг еЕс еј
иис личнер адње(2004). Пр ире диој еиз абр а непе сме
Ста ни слав аВина вер апо дна зивомЗв у
чнип редео(2005), у зпро пр а тние сеј
„Шу мнами саоСт анис ла ваВина вера“,каоиСе дамл ирс кихк руг ов а(2008)
Мо мч илаНа с
т а
с ијев ића(2008), спр ат
ећиме сејо
м„ Пе вањек аос уро в аив рл а
мер аћу тања “
. Уиз да њуч асописаПо ве
ља(1998) об ја вље нјез бор никр адов а
Ми л ос а вТе шић, пес ник, ауиз дањуЗа дужбине„ Десанк аМа ксимо в ић“(2005)
публ ик ова нјезбо рн икр адоваПо ез
и ј
аМи л осаваТешић а. Наградез апо ј
един е

350
 Аут
ори

књиг е:„ Мило ш Цр ња нс ки“, на градалис т аБор баз ак њиг уг одинеу1991. г о-

дини, З мајевана гра даМа тицес рпске, „ Бранк оМиљк овић“, награ далис та
Борбаз ана ј
бо љуп е сничк укњи гуу2003. г один и, Ра чанскапов еља , наг рада
листаБор баз акњиг уг од инеу1995. г одини,„ Ст анис лавВина вер“,„ Нект еку
реке“, Про светинана гра да,„ Бр анкоЋо пић“ ,„ ПероДе с
по таСт ефа наЛа заре-
вића“, нагр а
даПр осв ет иногс ајмак њиг а, Ноли тов ана града,„ КнезПа влеКа -
рађорђе вић “
,„ Јов анДу чић “,„ Ме шаСе лимо вић“ ,„ Шу шња р2001“ ,„Јефими-
јинв ез“,„ Заплањс киОрфе ј“. Заце локу пнопе снич коде лона грађе нјеЖич-
комхр исо вуљом, Дис ов о м на градомина г
ра дама„ Де санкаМа ксимо вић“и
„ЈаковНе надов ић “. Ре до вниј ечл анСр пскеа каде мијена у
к аиуме тн ости.
Жи виуБе ограду.
МирољубТодоровић– Ро ђ ен1940. г од инеуСко пљу.Ди пло мира о
јенаПр авномфа кул тетууБе ог ра ду. Ос нив ачј еит еоре ти ча рс иг нализма ,
српс ког(ј угос ло венс ког) не оаванг а рдно гс тва рал а
чк огпо кр е т аиур едникИн-
терна ц иона лнере в иј еСи гнал. Пи шепо езију, про зу ,е сејеиба в ис емул тиме-
дијално му ме тно шћ у. Об јавље не к њиг епо езије: Пл ане та (1965), Си гнал
(1970), Kyberno (1970), Пу тов а
њеуЗ везда лију(1971), Св ињај ео дл ичанп ли-
вач(1971), Сте пени ште(1971), Пок л он-па кет (1972), На рав номл ек опл амен
пчел а(1972), Тр ид е се тс иг нал и
с тич к ихп еса ма(1973), Ге јакГл ан цаГу љар ке
(1974), Те ле
з урз атра кање(1977), Инс ект нас л епооч н иц и(1978), АЛГОЛ
(1980), Textum (1981), Чор бао дмоз г а(1982), Ге јакГл ан цаГу љар ке(д руго
прошир еноиз да ње , 1983), Chinese Erotism (1983), Но кау т(1984), Да ннаде -
вичња ку(1985), За ћу тимј езај езикј е згро(1986), По новоу зја х ујемРо синанта
(изборизпо ез ије, 1987), Бе лоу шк ап опијек ишн иц у(1988), Soupe de cerveau
dans l Europe de l Est (1988), Вид овд ан(1989), Ра до сноржеРз ав(1990), Трн
муц рв еницр н(1991), Амб асадо рс как ибл а(1991), Сре мс киће вап(1991), Ди-
ше м. Гов ори м (1992), Ру мен Гу ште р ки шу п ретрч ав а (1994), Стри птиз
(1994), Де вича нс каВиз ан тиј а(1994), Гл асн аГа тал ин ка(1994), Ис п
љу вак
олује(1995), У ц араТро ј
ан ак оз јеу ши(1995), Пл анета(з аје днос апо емо м
Пу тов ањеуЗв ездал ију
, др угопр ошире ноиз дање , 1995), Смр ди бу б а(1997),
Звезда нами с три ј
а(1998), Ел ектри ч нас то лица(1998), Ре це п тз аз апаље ње
јетр е(1999), Аз ур нис ан(2000), Пу ца њуГо вн о(2001), Го риГов ор(2002), Фо-
нетиидр уг
еп есме(2005), Пл а в ив е та р(2006), Па ра лел нис вето в и(2006),
Ран а, р ечип е сма(с аДе ј
а номБог оје вић ем, 2007) иЗл атнору но(2007). Књи-
гепро зе: Текштос а мотв ори л
ап ошту(е пис тола р ниро ма н, 2000), До ше та-
ломиуу во(ша троприч е, 2005), Про зор(с но ви, 2006), Ша тропр ич е(2007),
Лајминађ он(Ин те рн е
тиз д
ање , 2007), Шо к инг-бл у(ша т р ор ома н, 2007), Ки-
снемук ок оши њцу(ша трожва ке , 2008) иБол имебл ај
би нг ер(ша тр оро ману
150 жв акаи50 с ли ка) (2009). Књи г
ее сејаипол емик а
: Signalism (1973), Си г
-
нализ ам(1979), Ште пз ашу мин де ре– к ои мштри кацр ев а(1984), Пе вцис а
Бајлон-с квераимој афрк ас ањима(1986), Дне вника ванг ар де(1990), Ос лобо-
ђениј е зик(1992), Иг р аии ма гинац ија(1993), Ха осиКос мо с(1994), Каи звору
ств ар и(1995), Пл а не тар наку лту ра(1995), Же ђГра ма то л ог ије(1996), Sig-
nalism Yougoslav Creative Movement (1998), Miscellaneae (2000), Пое ти кас иг
-

351
Kњиже
внипре
гле
д2

нализ ма(2003), Ток о в ине оа ванг ар де(2004). Књиг ез аде цу : Миш уо бд ани-
шту(2001), Бл е со ме р (2003). Ант оло ги ј
е : Сиг н ал истич кап ое зи ј
а(1971),
Кон к ретна ,виз уелнаис иг налис ти ч капо ез иј а(1975), Mail Art – Mail Poetry
(1980). Bookworks: Фортра н(1972), Approaches (1973), Signal-Art (1980), З ла-
ти бо р(1990), Шу мс к име д(1992). Пое зија ,е с ејииинт е
рме диј а
л нир а дови
Ми ро љубаТо доро ви ћао бј ављив анис унав ишеј е зикауа нт олог иј а
ма ,з бор-
ницима ,к аталозима ,л исто вимаич а сопи сима : Ит ал ије, Ма ђа рс ке, Аус т риј
е,
Не ма чке , Фра нцу ск е, Шпа ни је, По рт уг ала, Шв ајца р ске, Че шке , Пољс ке , Ли-
тван ије, Шв едске , Ру сиј
е, Финс к е, Ис ланда , Ве ли кеБр ит ан ије , Да нск е, Хо-
ланди је
, Бе лгије, САД, Ка на де, Ме к сик а, Ур уг в аја, Бра зил а, Но в еКа лед оније ,
ЈужнеКо ре ј
е,Ј апа наиАус т рал ије . Има ој едв ана ес тса мо с т алних, аиз лагао
јен апр е коше стс тот инако ле к тив нихме ђун аро днихиз ложбицрт ежа , кола-
жа ,в изуе лнепое зије , меј
л-а рт аик он це пту а лнеу ме тно с т
и. На г раде :„ Па вле
Ма рк ов ићАд амов ” ,„ Оска рДа в ичо ”,„ Тод орМа ној лов ић ”, „ Вук ована г
ра-
да”, на гра даВу ко вез а ду
жби не ,„ Зла тнос ло во” . Жив иуБе ог ра д у.
ЖаркоТребј ешанин– Ро ђе н1950. уБе ограду.До кторира о1990. го-
динест езомСх ватањед е
тетаира звојал ичностиутр адицијск ојкулту ри
Срб а. Обј авиод е
с е такк њигаив ишес ту ди ј
аио гледапос већ
ениха нал изи
књиже внихд елас апс ихолошко гипс ихо ана литичкогс тановишт а. Написа оје
вишес т
у дија, предг овораие с ејапосвеће нихна шимпо знатимс ат иричари ма
иа фо рис тича рима . На учнесту диј
е,о гледииинт ервјуипр евође
нис умуна
енглес ки, фра нцуск и, немачки, мађарски, ма кедонскиис ловеначкиј език. До-
битникј еб ројнихна гр а
даипр изнања. Жив иуБе ог р
аду.
МенсурЋат ић– Рође
нуДоб ој
у1959. г
одине. Пра
вник. Са
рађуј
еса
ч
асо
пис
има. Обј
авиоз биркепе сама
: Рути
нскиз ахва
т (2007), иПјесмеза
д
руг
омје
сто(2008). Наг
рађиван.
ЗорицаЋирак овић– Ро ђенауАра
нђе
л овцу1965. г одине
. Дипло-
мир анифило ло
г. Об
јавилајезбиркепеса
маПредвориј е(2008) иОс ећа
јник
(2009). Зас
тупљенаузбо рн
ицима. ЖивиуАра
нђе
л овцу.
Лион Фој хт ванг ер (Lion Feuchtwanger) – Не мач ки пи сац, ро ђен
1884. г о динеупор од ициј евр ејскогфа бр ик антаЗиг мундаФо јхт вангер ау
Ми нхен у. Студ ира ој ег ерма нис т икуиис т
ор ијууМинх ену. Кре ћу ћис еубо-
емс кимк руговима , пишес војепрв едр а ме, пр иповеткеипо зори шнек рит ике.
Год ине1907. о бј ав љу ј
ес војудис ертацијуоХа ј
неовојЛе ге
н диора бијуи зБи-
бера ха,к адапо чи њеидара д ик аод рама ту ргуминх енскомп оз ор ишт у. То-
комПрв о гСв етс когра тапо ст ајеј е
д а
но дг ла внихпрот ивникара тни хд еша в
а-
ња . Год ине1918. о бја в
љу јес во јуд рамуЈ у дЗи с(„Jud Süß“ ) к оју, упрк ос
огр омно мус пех у, пр ерађуј еур ома н, којиник онеже лидаиз дас ведо1925.
год ине. Сл е
деро ма ни: Ус п ех. Триг о
дин еи сто ријеједнепр овин ци је(„Erfolg.
Drei Jahre Geschichte einer Provinz“, 1930), Ј ев р
е ј
скират(„Der jüdische Krieg“,
1932), пр вид е
от рил огијеоЈ о сифу, Опе нха јмо в
и(„Die Geschwister Oppenhe-
im“, 1933), Си но ви(„Die Söhne“ , 1935), друг ид еотрилогијеоЈ ос ифу ,сат ира

352
 Аут
ори

наХи т
лераЛажниНе рон(„Der falsche Nero“, 1936) имно гид ругирома ни.
То комна цис тичк огпре узима њав л
асти(1933), Фој хтванг е
рсена лазинас ту-
дијско мпу това њууСАД, а лис енев ра ћ
ауНе ма чкуг дес уна цистик онфи-
скова лииоп ља чкалиње говуимов ину, ве
ћос та ј
еуФра нцус к
ој. Године1943.
селис еуПа цификПа лисе ј
дс(САД). Пос леДр уг огс ветскогра тапон ов ос е
окр ећеис т
ори јскомр ома ну. ТокомМе кКар т
иј евеха јкенако мун исте, Фо ј-
хтва нгерби вао птужен. Год ине1954. објављуј ет рећиде освојет рилог ијео
Јосифу, Об е
ћа наз емља(„Der Tag wird kommen“ , 1954). Умире1958. уЛо с
Ан ђе лес
у.
СоњаЧабрић– Ро ђе
на1978. год
инеуПа р
аћину. Дипл омир алај ена
Кате
дриз асрпскукњиже внос
тиј ез
икс аопшт омкњижевношћуФи лолошк ог
факу
лт ет
ауБе ограду. Тренутнојенапос тдипломск
имс т удиј
а ма. Добит ник
ј
еДис овенагра
дез аес еј„Љубавнапоезиј
аВла дисл
аваПе тк ов
ић аДис а”. Об-
ј
ављујенаучнерадовеук њиже в
нојпериодици.ЖивиуБе ог раду.
ДушанЧоловић– Ро ђ е
нуОр а
шцу1934. г оди не. Обј а
виој езби рке
пес ама : Завет(1984), Пос то јид ан(1985), Стаб лов е чнешу ме(1986), З адо-
вољнис мешакпр етк а(1987), Гл адв ре
ме на(1989), Год ин ап рва, данпр ви
(1994), Тре ба прогов ор ити(1995), Гов ор им о те б
и(1997), Жи тниј език
(2000), Тра г
омп рочишће нес ветл о
сти(2002), Уи кон иду ше(2005), Ор аша ч-
кипу т(2007), Одјекб е ск
ра ја(2008) иСв етл оснед в
е ри(2009). Пр иредиој е
мо ног ра фијуОр ашацуп ро шл остиида на с(саМ. Ј аков ље вићем, 1994), У
храмуУс талаца(1995), Св е тко в
ин езавич аја(1999) иСр е
те њс кезор е– Из а-
бра непе смеоПр вомс рпскому с
та нку(2002), библ иофил с кои здањеа н толо-
гијеЗ ахв алн
оп отомс тв о1804–2004. (2003), иа нтолог ијуУз дарјаПрв о
мс рп-
ско му ста нку(2008). Са рађујесбр ојнимча сописима . Пре вођ енн амно геје-
зик е. Жи виуБе ог
раду .
Алек сандарЧот рић– Ро ђ ен1966. уЛо з ници. Обј ав
љуј еа фор изме
ип рич еуб ројнимлис тов имаич а с опи сима. Пр евођ енјенапо љс ки, нема ч
ки,
фр анцуски, с
л ове начк и, ма ђ
а рски, р уму нски, шпа нс ки, македонс ки, сл
о вачки
иб угарскиј е
зик . Књи геа фо риз ама : Даћемомив а
маде мо кратиј у(1993), Пе-
так олона(1997), Не до звоље н емис ли(2000), Кра тк ир е
з о
в и(2004), Афор и-
зми: из бор(2007), Из бра ниафор из ми(нама к едонс ком, 2007), Голаи с тина
(2008) иИн цизиира пи де(нар уму нс ком, 2008). Књиг еса т
ир ичнихпр ичаОбе -
леже н
еп риче(2006) иПр ичеп ре дб уђење(2007). Доб итникј еб ројнихкњи-
же внихн аграда .З а
с тупље нумно гима нтол огијама ,н ашимис траним. Чла н
јеудр ужењак њиже в никаСр биј е. Жив иуБе о г
ра ду.
ЛукаЧуљак– Ст
уде
нтк
омпа
рат
ивнекњи
жев
нос
тиуСа
рај
еву
.
НиколаШиндик– Ро ђен1958. г
одинеуЗ е
муну. Пис
ациуме т
ник.
Ток
омс е
дамдесе
т ихир а
нихосамде
сетихгодинадвадес
етогвек
аучес т
вовао
ј
еур а
дууметничкегрупеКлок
отриз
ам. Бависеивизуе
лномпоезиј
ом.

353
Kњиже
внипре
гле
д2

CIP – Кат
алог
изацијаупубликацији
НароднабиблиотекаСрбије,Београ
д

82

КЊИЖЕВНИпре глед/ гла вниуредникЂорђ е

Оташе вић.– Год.1, бр.2 (2010) – Београд: „Алма “,
2010- (Београд: Скрипт аинте рна ционал). – 24 cm

Тромес
ечно
ISSN 2217-2017 = Књиже
внипре
гле
д
(Беог
рад)
COBISS.SR-ID 174654220

354